Dnevnik 21.februar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 21. FEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22996 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DANAS VANREDNO ZASEDAWE SKUP[TINE SRBIJE

Din ki} od la zi, kre }e re kon struk ci ja str. 3

NASLOVI

UHAP [E NA PE TO RI CA OSUM WI ^E NIH ZA SU BOT WU PQA^ KU PO [TE U ZRE WA NIN SKOM PRI GRAD SKOM NA SE QU MU @QA

Politika

Film ska po te ra po so ka ci ma i ba {ta ma Per le za

2 SEEMO: Da srpska vlast preispita op{tinske propise 3 Ko{tunica: Srbija je na kolenima

Ekonomija 4 Ko kupuje brzo, kaje se natenane 5 Cenu struje ne}e krojiti dr`ava

str. 12

Novi Sad 7 Javne ~esme nisu zlatne rezerve 9 Ratuju flajerima pa razvaquju sandu~i}e

Vojvodina 11 Zrewanin: Zajedni~kim snagama sa~uvati bioskop

Reporta`e 13 Znawe i vreme dobar kulen prave

Dru{tvo 14 Mawak autoriteta stvara prostor za nasiqe

Kultura 21 Dan materweg jezika 21 Pozori{ni dani Rumuna u Vojvodini

Studentski 25 Smaweni izlasci, lov na stipendije

Susne`ica

Najvi{a temperatura 4 °S

Najboqi strelci u Ka}u

BO LO VA WE I RE CEP TI I DA QE SA MO U DR @AV NOJ PRAK SI

Pri vat ni le ka ri ~e ka ju no vog mi ni stra

str. 14

SPORT

n BOGDAN TAWEVI]

ODLAZI U PENZIJU

str. 16 – 19

n ZORAN VU^KOVI]: U MODI SU VATERPOLISTI

str. 18

ponedeqak21.februar2011.

SU TRA STI @E BRA MERC

Vuk ~e vi}: Mi smo ta o ci Mla di }a i Ha yi }a Tu `i lac za rat ne zlo ~i ne Vla di mir Vuk ~e vi} iz ja vio je ju ~e da je od po sled we po se te glav nog tu `i o ~a Ha {kog tri bu na la Ser `a Bra mer ca Sr -

bi ji u~i we no do sta na po tra zi za pre o sta lom dvo jim ha {kih be gu na ca, ali da je, na `a lost, ma lo to ga vi dqi vo. "Vi dqiv }e bi ti tek re zul tat, a re zul tat su Rat ko Mla di} i Go ran Ha xi} u Ha gu. Dok to ne za vr -

wi ho voj mo }i da se oni na |u u Ha gu. Vuk ~e vi} je na po me nuo da od Bra mer co vog iz ve {ta ja o sa rad wi Sr bi je sa su dom u Ha gu za vi si na{ da qi put ka evrop skim in te gra ci ja ma i da nam na tom pu tu kao pre pre ka sto ji hap {e we pre o sta lih ha {kih op tu `e ni ka.

"Ja mo gu sa mo da ga ran tu jem da smo po stu pi li po sva koj pre po ru ci Bra mer ca ko ja je do {la do nas, a do la zi pre ko we go vih qu di ko ji su ukqu ~e ni u rad Ak ci o nog ti ma", is ta kao je Vuk ~e vi}. [to se ti ~e sa rad we Na c i o n al n og sa v e t a sa Tri bu na lom u Ha gu, ura |e no je sve {to je za tra `e no, na po me nuo je tu `i lac. "Sve {to je Bra merc tra `io od nas, mi smo mu do sta vi li. U ma si slu ~a je va su ski nu te za bra ne zbog dr `av ne taj ne. To je Bra merc

Skri va we?

Go vo re }i o od go vor no sti qu di na dr `av nim funk ci ja ma u skri va wu Mla di }a i Ha xi }a, Vuk ~e vi} je is ta kao da je "ja sno is ka za na po li ti~ ka vo qa da se to is tra `i". "Ne mi slim da je to vi {e bi lo ~i ji po li ti~ ki pro je kat. Ja sno je is ka za na ta ko zva na po li ti~ ka vo qa da se to re {i. Da li je bi lo po mo }i u skri va wu, to }e mo mi utvr di ti is tra `i va wem ko je je u to ku", re kao je Vuk ~e vi} i na po me nuo da sa da ne bi bi lo do bro iz la zi ti u jav nost sa bi lo ka kvim re zul ta ti ma tih is tra ga. {i mo, mi }e mo bi ti ta o ci te dvo ji ce qu di", re kao je Vuk ~e vi} u in ter vjuu Ta nju gu, pred do la zak Bra mer ca u Be o grad u uto rak, 22. fe bru a ra.

Pre ma we go vim re ~i ma, tu `i l a { tvo, bez b ed n o s ne slu `be, Ak ci o ni tim za hap {e we i lo ci ra we ha {kih be gu na ca, na ~i jem je ta ko |e ~e lu, i svi ko ji su ukqu ~e ni u po tra gu za be gun ci ma, ~i ne sve {to je u

i pri znao. [to se ti ~e sa rad we sa Tu `i la {tvom za rat ne zlo ~i ne, mi slim da je ta sa rad wa iz u zet na", re kao je Vuk ~e vi}. On je iz ra zio o~e ki va we da }e na r ed n i iz v a { taj Bra mer ca o sa rad wi Sr bi je s ha {kim tri bu na lom, ko ji }e pod ne ti Sa ve tu bez bed no sti Uje di we nih na ci ja u ju nu, bi ti objek ti van, pro fe si o na lan, i u tom kon tek stu po zi ti van.

FP: Na sil ni ci vla da ju Ko so vom Ko so vo je obe le `i lo tre }u go di {wi cu ne za vi sno sti, ali je jo{ su o ~e no sa ogrom nim pro ble mi ma ko ji su po sle di ca sta wa po lu su ve re ni te ta, bu du }i da ga je pri zna lo sa mo 75, od 192 ze mqe, uka zu je u no vom bro ju uti caj ni ame ri~ ki ~a so pis "Fo rin po li si" (FP).

Pre ma oce ni ma ga zi na, ~i we ni ca da Va {ing ton ni je bio vo qan da iz vr {i neo p hod ni pri ti sak na li de re na Ko so vu, do vo di do to ga da }e mi li jar de do la ra bi ti ulu do po tro {e ne, dok }e Ko so vom vla da ti na sil ni ci.U pro te klih ne ko li ko go di na, na po mi we Fo rin po li si, Ko so vo je do bi lo vi {e di rekt ne ame ri~ ke po mo }i od one ko ja je da ta svrg nu tom egi pat skom pred sed ni ku Ho sni ju Mu ba ra ku, ali je i da qe ne sta bil no pod ru~ je.

Ame ri~ ka po dr {ka Ko so vu, sma tra "Fo rin po li si", bi la je isto ta ko po gub na po eko nom sku si gur nost, po li ti~ ku sta bil nost i de mo krat ske prin ci pe, kao i po dr {ka da ta auto kra ta ma {i rom sve ta.

QA JI] O ZU KOR LI ]U

Ni po li ti ka ni ve ra Jav ni is tu pi glav nog muf ti je Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji Mu a me ra Zu kor li }a ne ma ju ni ka kve ve ze ni s po li ti kom, ni s ve rom, ve} s we go vom am bi ci jom da na sva ki na ~in osi gu ra pri su stvo u jav no sti i vo di kam pa wu za sle de }e lo kal ne iz bo re, oce nio je mi ni star za rad i so ci jal nu po li ti ku Ra sim Qa ji}. Qa ji} je o ovom pi ta wu, za "Po li ti ku" re kao i da "ne ma po ten ci ja la'' za ozbiq ni ju kri zu ko ja bi mo g la da de s ta b i l i z u j e re gion. Qa ji} sma tra da po sled wi istup Zu kor li }a u ko jem po n o v o op t u ` u j e dr ` a v u za "po r o b qa v a w e mu s li m a n a" {to bi, ka ko je re kao, mo glo da do ve de do "egi pat skog pro le }a" ima is kqu ~i vo eko nom ske, a ne po li ti~ ke i bez bed no s ne po s le d i c e. Mi n i s tar oce wu je i da ova kva kam pa wa no s i sa so b om ne s a g le d i v u eko nom sku {te tu i stva ra we

lo {eg imi xa za San xak. "Zu kor li }e va am bi ci ja je da se ver ska, po li ti~ ka i ce lo kup na vlast skon cen tri {e u ru ka ma jed nog ~o ve ka. Ako }e qu di za to gla sa ti, sno si }e i po sle di ce ta kvog iz bo ra", re kao je Qa ji}. On je upo zo rio i da }e, zbog Zu kor li }e ve re to ri ke i po ru ka ko je {a qe jav no sti bi ti go to vo ne mo gu }e do ve sti do kra ja ono {to je vla da do sa da u~i ni la da bi po boq {a la `i vot qu di, iz dvo jiv {i sred stva za in fra struk tu ru ka ko bi stvo ri la pred u slo ve za ula ga wa.

Qa ji} je na gla sio i da se Zu kor l i} ru k o v o d i po r u k om "{to go re za na rod to bo qe za we ga", stva ra ju }i ta ko po god no tle za svo je po ru ke, ka ko bi po nu dio pa ro le ko je su na vod no re { e w e svih pro b le m a.

Mi ni star je re kao i da u ovom slu ~a ju dr `a va ne tre ba da re a gu je ni na glo ni is hi tre no.

POLiTikA

c m y

2

dnevnik

I ME \U NA ROD NE ME DIJ SKE OR GA NI ZA CI JE ZA BRI NU TE ZBOG DO GA \A JA U KU LI

Da srp ska vlast pre i spi ta op {tin ske pro pi se Me dij ska or ga ni za ci ja Ju go i rad ni ka obez be |e wa "Star se sto~ ne Evro pe (SE E MO), mre kju ri ti" iz Ku le ko ji su ih na `a ured ni ka, me dij skih ru ko vo sed ni ci SO Ku la na pa li i iz ba di la ca i vo de }ih no vi na ra u ju ci li iz sa le, kao i pro tiv pred go i sto~ noj i cen tral noj Evro pi sed ni ka SO Ku la @eq ka Ko va i ogra nak Me |u na rod nog in sti ~a ko ji je na re dio wi ho vo iz ba tu ta za {tam pu (IPI), iz ra `a ci va we. va za bri nu tost zbog no vih pro Po ve re nik za in for ma ci je od pi sa op {tin skih vla sti u srp jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi} skom gra du Ku la, ko je spre ~a va osu dio je iz ba ci va we no vi na ra ju slo bo dan pri stup in for ma ci iz kul ske skup {ti ne. Po we go ja ma. SE E MO pod se }a da je 16. vim re ~i ma, po da tak da no vi na ri fe bru a ra 2011, pri vat no obez ni su bi li akre di to va ni spe ci be |e we iz ba ci lo no vi na re iz jal no za Skup {ti nu, for mal no op {ti na Ku la za to {to ni su ne bi smeo da bu de raz log za wi ima li od go va ra ju }e akre di ta ci ho vo uda qa va we sa za se da wa, a je i ti me su ih spre ~i li da iz ve ka mo li za na si qe ko jem je pri be {ta va ju sa sed ni ce. glo obez be |e we.

No vi nar TV Ku la Dra gan Jo Uprav ni od bor Aso ci ja ci je va no vi} re kao je za SE E MO, da me di ja za tra `io je od nad le je pri vat no obez be |e we ko ri sti - No vi na ra „Dnev ni ka” obez be |e we iz ba cu je iz sa le SO Ku la `nih or ga na hit nu is tra gu po vo lo pre te ra nu si lu pre ma no vi na ri ma. Jo va no vi} je ob ja snio da je dom iz ba ci va wa no vi na ra sa sed ni ce op {tin ske skup {ti ne u Ku zbog Pra vil ni ka SO Ku la iz u zet no te {ko do }i do pra ve in for li i da bu du pri me re no ka `we ni na pa da ~i na iz ve {ta ~e ko ji su ma ci je o ra du op {tin skog par la mer nta. bi li na slu `be nom za dat ku. Ne za pam }e ni skan dal, ko ji se do go SE E MO po zi va vlast u Sr bi ji da pre i spi ta kul ske pro pi se. dio u Skup {ti ni op {ti ne Ku la u pro {lu sre du, ka da su no vi na ri Ge ne ral ni se kre tar SE E MO Oli ver Vu jo vi} po zvao je vlast u „Dnev ni ka”, „Bli ca”, „Ve ~er wih no vo sti” i TV Ku la si le xij ski Ku li "da do zvo li slo bo dan pri stup in for ma ci ja ma i na taj na ~in iz ba ~e ni sa sed ni ce i pri ve de ni u po li ci ju pod op tu `bom da su obez be di tran spa rent nost ra da op {tin ske vla sti". re me ti li jav ni red i mir, pred sta vqa „dra sti~ ni ob lik kr {e wa No vi nar ke "Bli ca" i "Ve ~er wih no vo sti" Ran ka Iva no ska i slo bo de me di ja”, oce wu je Aso ci ja ci ja me di ja.

Bran ka Ba le ti} pod ne le su i kri vi~ ne pri ja ve pro tiv dvo ji ce E. D.

U PO KRA JI NI ^AR KE ZBOG KA [WE WA OTVAR AWA BRI SEL SKOG OFI SA

Pro pu {ta li Voj vo di na {an se pri fon do vi ma EU? Upr kos tvrd wi po kra jin skog pre mi je ra Bo ja na Paj ti }a da Voj vo di na ni je ni {ta iz gu bi la zbog to ga {to jo{ uvek ni je otvo re na kan ce la ri ja APV u se di {tu EU, pot pred sed ni ca voj vo |an ske Skup {ti ne Ma ja Se dla re vi} sma tra da se zbog ovog od la ga wa gra |a ni ma Voj vo di ne us kra }u je {an sa i za do la zak no vih in ve sti ci ja i za ko ri {}e we nov ca evrop skih fon do va u pu nom kap ci te tu.

Paj ti} je, na i me, na veo, da su "na {i pred stav ni ci sa da ve} go to vo sva ko dnev no u Bri se lu" te da su pri pre me u za vr {noj fa zi.

– Vo leo bih da mi ne ko ka `e kon kret no ko ji smo mi to no vac iz gu bi li. Mi ne }e mo iz na ve de nog raz lo ga za ka sni ti da apli ci ra mo ni u jed nom evrop skom fon du – us tvr dio je Paj ti}.

– Ne mo gu }e je da Bo jan Paj ti} ne vi di raz li ku iz me |u bo rav ka na {ih pred stav ni ka u Bri se lu i otva ra wa kan ce la ri je Po kra ji ne u tom gra du. Ako je ta~ no to {to tvr di voj vo |an ski pre mi jer, on da nam pred stav ni {tvo ne bi ni tre ba lo jer bi na {i pred stav ni ci mo gli bo ra vi ti i u ne kom ho te lu u Bri se lu. Me |u tim, po ten ci ja li kan ce la ri je su mno go ve }i. I da je pra vo vre me no otvo re na, bi li bi smo efi ka sni ji u pri ja va ma na kon kur se, ali i u lo bi ra wu za pri vla ~e we stra nih in ve sti ci ja – is ti ~e Ma ja

Se dla re vi}, ko ja je i funk ci o ner ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne.

Ona do da je da bi bri sel ski ofis omo gu }io bo qu pro mo ci ju Voj vo di ne, we nih ka pa ci te ta i po ten ci ja la i pre se zo ne kon kur sa.

– Se zo na kon kur sa su ja nu ar i fe bru ar, a mi smo ve} na kra ju fe bru a ra. ^i ni mi se da je obe -

}a we mi ni stra spoq nih po slo va Vu ka Je re mi }a i pred sed ni ka Vla de APV Bo ja na Paj ti }a kra jem pro {le go di ne da }e kan ce la ri ja za vr lo krat ko vre me bi ti otvo re na, bi lo da to ola ko – na ve la je ona.

Oce ni la je da se ti me gra |a ni ma Voj vo di ne us kra }u je {an sa za do la zak no vih in ve sti ci ja, ko je, ka ko je uka za la, gra |a ni Kra gu jev ca ve} ima ju jer ve} ima ju kan ce la ri ju u se di {tu EU. Na po me nu la je i da su i dru gi gra do vi iz Sr bi je na ja vi li otva ra we svog pred stav ni {tva u EU, "dok se u Voj vo di ni na to ~e ka ve} me se ci ma, pa i go di na ma".

– Po na {em Sta tu tu, Po kra ji na za otva ra we pred stav ni {tva mo ra da do bi je sa gla snost Vla de Sr bi je, ali Voj vo di na tu sa gla snost jo{ uvek ni je do bi la. Ima mo sa mo obe }a we mi ni stra spoq nih po slo va, ali ne vi dim da po -

sto ji po li ti~ ka vo qa da se taj On je iz ja vio i da se u na red ni po sao i za vr {i – sma tra Ma ja Se - me sec i po o~e ku je otva ra we po dla re vi}. zi va za evrop ske fon do ve vred Di rek tor Po kra jin skog fon - ne vi {e od 22 mi li o na evra, na da "Evrop ski po slo vi" Pre drag vo de }i je FEP ve} ne ko li ko me No vi kov tvr di, se ci ukqu ~en u me |u tim, da je pri pre mu tih Tre ba da ima mo Voj vo di na pre ko pro je ka ta. str pqe wa, mi sve – Na{ za da tog fon da ve} pri sut na i u Bri - ~i ni mo da is ko ri sti mo tak je da to {to se lu, i u Lon do sve {an se u Bri se lu for mal no ni smo pri sut ni u nu, i u Salc bur (Pre drag No vi kov) Bri se lu na dok gu, i u dru gim na di mo jo{ ve evrop skim pre }om ak tiv no {}u da bi sav no sto ni ca ma, te da joj to omo gu }a vac evrop skih fon do va bio is va da u~e stvu je u broj nim pro ko ri {}en. Voj vo di na tre nut no gra mi ma re gi o nal ne sa rad we i ko ri {}e wa evrop skih fon do va. ko ri sti vi {e od 95 od sto tih pa ra, {to je go to vo ne za be le – Sad go di {we ima mo vi {e od `e no kod svih ze ma qa ko je su 200 pro je ka ta u Voj vo di ni na bi le na pu tu ka EU – is ta kao je osno vu te sa rad we. A {to se ti on. ~e sa mog ~i na otva ra wa kan ce No vi kov je ka zao i da gra |a la ri je u Bri se lu, li~ no sam ni Voj vo di ne ne tre ba da bu du mak si mal no ukqu ~en u sve ak za bri nu ti u tom po gle du. tiv no sti u Bri se lu, gde sam bo – Tre ba da ima mo str pqe wa, ra vio pro {le ne de qe za to da mi sve ~i ni mo da is ko ri sti mo Voj vo di na ne bi pro pu sti la ni sve {an se u Bri se lu – po ru ~u io jed nu je di nu {an su za evrop ske je di rek tor FEP-a. pro jek te ko ji se sad ubra za no otva ra ju – pod vu kao je No vi kov.

B. D. Sa vi}

politika

dnevnik

Din ki} od la zi, kre }e re kon struk ci ja

U ~e tvr tak Mar ti jev iz ve {taj i JP U ~et vrat ka }e se, ka ko na ja vqu je ^o la ko vi} za Dnev nik“, odr `a ti i po seb na sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je na zah tev SRS i LDP. Ra di ka li su je tra `i li zbog iz ve {ta ja Di ka Mar ti ja, a LDP zbog funk ci o ni sa wa jav nih pred u ze }a. Po sla ni~ ka pi ta wa bi }e na ovu te mu upu }e na pre mi je ru i mi ni stri ma. Po sla ni ci se, po re ~i ma ^o la ko vi }a, vra }a ju re dov nom po slu pr vog 1. ili 2. mar ta, ka da po ~i we re dov no za se da we Skup {ti ne.

NS: An ket ni od bor za Din ki }a

Ko {tu ni ca: Sr bi ja je da nas na ko le ni ma Li der De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca iz ja vio je ju ~e da je Sr bi ja na ko le ni ma, a da je ak tu el na vla da, ume sto da se ba vi po sr nu lom pri vre dom i za po {qa va wem gra |a na, za po ~e la ob ra ~un sa so bom. „Vla da ju }a ko a li ci ja ge ne ra tor je ne -

Iz opo zi ci je sti `u i na ja ve kon kret nih ak ci ja -No va sr bi ja tra `i }e for mi ra we An ket nog od bo ra ko ji bi utvr dio sve ~i we ni ce o de se to go di {wem Din ki }e vom ra du. Ra ~u na ju na po dr {ku SNS-a, a uzda ju se i u LDP i DSS.

100 po sla ni ka, a ko ji ma bi tre ba lo da bu de re gu li san od nos naj vi {eg zak no dav nog te la i ne za vi snih re gu la tor nih te la.

Iz me na ma tog ak ta pred vi |e no je bri sa we od red be ko jom je bi lo pro pi sa no da nad le `ni od bor u svom iz ve {ta ju o raz ma tra wu iz ve {ta ja dr `av nog or ga na, or ga ni za ci je, od no sno te la, mo `e da pred lo `i par la men tu da ne pri hva ti iz ve {taj i po kre ne po stu pak za utvr |i va we od go e ra u dr `av vor no sti funk ci on nom or ga nu, or ga ni za ci ji, od no sno te lu. Pred lo `e nim iz me na ma se pre ci zi ra po stu pa we par la men ta i nad le `nog od bo ra sa iz ve {ta ji ma ne za vi snih dr `av nih or ga na, ta ko {to je pro pi sa no da nad le `ni od bor na kon raz ma tra wa iz ve {ta ja pod no si svoj iz ve| taj Skup {ti ni, s pred lo gom za kqu~ ka, od no sno pre po ru ke sa me ra ma za una pre |e we sta wa u tim obla sti ma.U ra du nad le `nog od bo ra i sed ni ce Skup -

Vred ni pred la ga ~i Po sla ni ke re pu bli~ kog par la men ta, uo~i na stav ka ra da po sle go to vo dvo me se~ ne zim ske pa u ze, u skup {tin skoj pro ce du ri ~e ka 65 za kon ska pred lo ga i 24 dru ga ak ta. Vla da Sr bi je upu ti la je par la men tu na usva ja we i za kon ske pred lo ge o iz vr {e wu i obez be |e wu, kao i pred log iz me na za ko na o in ve sti ci o nim fon do vi ma i o fi nan sij skom li zin gu, iz me ne za ko na o po pi su po qo pri vre de i sta nov ni {tva, do ma }in sta va i sta no va 2011.No i dru gi pred la ga ~i su bi li vred ni, pa je SPO pod neo za kon o otva ra wu taj nih slu `bi bez bed no sti, G17 plus o jav noj svo ji ni i dru gim imo vin skim pr vi ma Sr bi je, auto nom ne po kra ji ne i je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve, a LSV iz me ne Za ko na o od go vor no sti za kr {e we qud skih pra va. Po sla ni ci NS pred lo `i li su iz me ne za ko na o mi ni star stvi ma, o dr `av noj upra vi i o vla di, kao i iz me ne Za ko na o jav nim na bav ka ma, a svo je ver zi je za ko na o mi ni star stvi ma iz ne li su i LDP i DHSS.

Na dnev nom re du su i dva za kon ska pred lo ga o za du `i va wu, od no sno da va wu ga ran ci je Sr bi je u ko rist Srp ske ban ke za oba ve ze JP „Ju go im port-SDPR” i o za du `i va wu ze mqe kod So si je te @e ne ral ban ke, uz ga ran ci ju Svet ske ban ke.Pred Skup {ti nom je i Vla din pred log od lu ka o usva ja wu Go di {weg pla na upo tre be Voj ske Sr bi je i dru gih al sna ga od bra ne u mul ti na ci on nim ope ra ci ja ma i o u~e {}u pri pad ni ka Voj ske Sr bi je u wi ma u 2011.

Po sla ni ci }e raz ma tri ti pred log iz me na Po slov ni ka o ra du Skup {ti ne, ko je je pod ne lo

3

GLAV NI OD BOR DSS-a

DA NAS VAN RED NO ZA SE DA WE SKUP [TI NE SR BI JE

Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je pred so bom }e da nas ima ti ostav ke li de ra G17 plus Mla |a na Din ki }a i dva we go va pot pred sed ni ka Ve ri ce Ka la no vi} i To mi ce Mi lo sva qe vi }a na mi ni star ske funk ci je u Vla di.

- Sve je sprem no za sed ni cu, a pre mi j er i mi n i s tri ne ma j u raz lo ga da do la ze, jer je sme nu Din k i } a za me n i l a we g o va ostav k a- ka ` e za „Dnev n ik“ {ef po sla ni~ kog Klu ba PUPS Mo mo ^o la ko vi}. Pre ma na ja va ma par l a ment bi tre b a l o ostav ke da kon sta tu je, a ta da se otva ra du go o~e ki van pro ces re kon struk ci je Vla de, jer Sr bi ja sa 25 mi ni star stva spa da u im ni jim dr `av dr `a ve sa naj ob nim apa ra tom. U par la men tu }e usle di ti uobi ~a je na pro ce du ra za me ne man da ta, jer }e se Din ki}, ka ko je na ja vio, u po sla ni~ kim re do vi ma na }i kao {ef po sla ni~ kog klu ba svo je stran ke i pr vi put u tom svoj stvu i u po sla ni~ koj klu pi. Li de ru G 17 plus bio je za pra vo po tvr |en man dat po sla ni ka na kon iz bo ra 2007. go di ne, i imao ga je to kom ma ra ton skih pre go vo ra o for mi ra wu po sled we vla de Vo ji sla va Ko {tu ni ce, ali je skup {tin sko me sto od mah za me nio vi ce pre mi jer skim i mi ni star skim u re pu bli~ kom Ka bi ne tu ko ji je op stao sa mo go di nu da na.

Mno gi i{ ~e ku ju da }e ula zak Din ki }a u par la ment, u pred iz bor noj at mos fe ri, une ti van red nu di na mi ku u rad i di sku si - Ako vla da bu de pro ce ni la da je naj vi {eg za ko no dav nog te la.

Pred s to j e } a za s e da w a par l a - }e bi ti efi ka sni ja na kon per so men ta po ka za }e da li je s na ja - nal nih iz me na ili iz me na u smi vqe nom re kon struk ci jom Vla - slu sma we wa bro ja mi ni star sta de, ko ja po vla ~i i iz me ne za ko - va, na rav no da }e mo mo ra ti sva ak ta da upo do bi na, pa i ko a li mo toj od lu ci ci o nog spo ra zu Mno gi i{ ~e ku ju da }e re kla je \u ki}ma na osno vu ko ula zak Din ki }a De ja no vi}. Ona ga je for mi ra je na ve la da ni je za dr ` a l a na, u par la ment, ide ja da re kon iona k o tan k u u pred iz bor noj stru is a na vla da skup {tin sku ve at m os f e r i, une t i po~ ne da funk }i nu. van red nu di na mi ku ci o ni {e za dvaPred s ed n i c a tri me se ca, ne go Skup {ti ne Sr u rad i di sku si je Sla vi ca naj vi {eg za ko no dav nog ve} u mar tu. Ako bi je vla da svoj ko na \u ki} De ja no te la ~an stav bu de vi} ovu pr vu ima la do kra ja van red nu sed ni cu sa zva la je na zah tev 123 po sla - fe bu ra ra, iz me ne i do pu ne za ko ni ka. De ja no vi} ka `e da }e re - na, ko je }e pra ti ti pi ta we re kon struk ci ja vla de pod ra zu me - kon struk ci je, bi }e pred po sla va ti iz me ne ~i ta vog ni za za kon - ni ci ma na mar tov skom za se da skih pro pi sa, po put za ko na o bu - wu, re kla je pred sed ni ca par la xe tu, o vla di, o mi ni star stvi ma. men ta.

ponedeqak21.фебрuar2011.

{ti ne u~e stvu je pred stav nik ne za vi snog dr `av nog or ga na ~i ji se iz ve {taj raz ma tra, a par la ment od lu ~u je o pred lo gu za kqu~ ka, od no sno pre po ru ke ve }i nom gla so va po sla ni ka na sed ni ci na ko joj je pri sut na ve }i na na rod nih po sla ni ka. Rad na gru pa ko ju je for mi ra la Skup {ti na, obra zlo `i la je da je pred lo `e ne iz me ne neo ph od no {to pre do ne ti i ta ko obez be di ti prav ne pret po stav ke za ne sme tan rad Skup {ti ne, bu du }i da je pr vi kvar tal te ku }e go di ne za kon ski rok za pod no {e we iz ve {ta ja ne za vi snih dr `av nih or ga na.

D. Mi li vo je vi}

pre sta nih po li ti~ kih ob ra ~u na u ze mqi, jer je neo d go vor na i ne spo sob na da ostva ri sta bil nost i po li ti~ ko je din stvo“, po ru ~io je Ko {tu ni ca sa sed ni ce Glav nog od bo ra DSS u Cen tru „Sa va“.

Ko {tu i ni ca je na gla sio da ak tu el na vla da ju }a ko a li ci ja ne mo `e do ve ka da se ob ra ~u na va i ~u va vlast i da su iz bo ri, iako jo{ uvek ni su ras pi sa ni, pr vak ti~ no ve} tu, jer su sve stran ke uve li ko za po ~e le iz bor nu kam pa wu. „Naj va `ni je je za to da na iz bo ri ma

Sr bi ja do bi je no vu vla du ko ja }e us po sta vi ti no vu po li ti ku, po li ti ku ko joj je Sr bi ja na pr vom me stu“, re kao je li der DSS i do dao da je ta stran ka sprem na za iz bo re.

On je na gla sio da ni je mo gu }e pre ko no }i vra ti ti 400.000 qu di na po sao i po ve }a ti pla te za 100 evra, kao {to je to bi lo ka da je DSS pred vo dio vla du, ali je mo gu }e na osno vu is ku stva i zna wa ko je ta stran ka ima, ka ko je re kao, vra ti ti po li ti~ ku sta bil nost i na ci o nal ni kon sen zus kao te meq na ko jem }e se po ste pe no opo ra vqa tri prI vre da.

Li der DSS je oce nio da je Sr bi ja na ko le ni ma kao ret ko ka da u mo der noj isto ri ji, kao i da su u tre nut ku ka da je ze mqa u po met wi, a na rod u si ro ma {tvu, na de lu pla no vi da se „Sr bi ja si stem ski i du go ro~ no pod ve de pod stra nu do mi na ci ju“.„Ti pla no vi se od no se na uvo |e we dvo par tij skog si ste ma, od no sno u su {ti ni jed no par tij skog, ta ko da je za stra ne cen tre mo }i sve jed no ko ja je od te dve stan ke na vla sti, jer obe ima ju su {tin ski istu po li ti ku, uskla |e nu sa Bri se lom i Va {ing to nom“, re kao je Ko {tu ni ca i do dao da je „dru gi plan uvo |e we Sr bi je u NA TO, a tre }i ti ho od ri ca we Sr bi je od Ko so va i Me to hi je“.Pre ma we go vim re ~i ma, DSS se su prt sta vqa svim tim pla no vi ma, ko ji su na {te tu ze mqe, i to je raz log zbog ko jeg se, ka ko je do dao, pro tiv te stran ke vo di pr qa va kam pa wa u me di ji ma.

NE NAD KON STAN TI NO VI] I SLO BO DAN HO MEN:

Vla da ju }a ve }i na }e funk ci o ni sa ti Po sla ni~ ke gru pe u Skup {ti ni Sr bi je po ka za }a {ta mi sle o ak tu el nim de {a va wi ma u Vla di Sr bi je, jer su ne za vi sne i slo bod ne da to ~i ne - iz ja vio je na ju ~e ra {wnoj tri bi ni po sve }e noj Me |u na rod nom da nu ne na sil nog ot po ra, na rod ni po sla nik iz re do va DS Ne nad Kon stan ti no -

ma, Ho men je na gla sio da je pred log za ko na pot pu no usa gla {en sa zah te vi ma Evrop ske uni je, Mi ni star stva prav de i Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je.

- Ima mo obe }a we da ne }e ni {ta bi ti pro me we no u tek stu za ko na. Sve vla da ju }e po li ti~ ke stran ke su to shva ti le i pri hva -

vi}, is ta kav {i da ne o~e ku je pro ble me u funk ci o ni sa wu vla da ju }e ve }i ne.

- Ho }e li do }i do pro me na u po sla ni~ kim gru pa ma, pre sve ga u G17 plus, jo{ ne zna mo. Do sa da ni je dan po sla nik iz te gru pe ni je dao ostav ku - re kao je Kon stan ti no vi}.

Na tri bi ni ko ju je or ga ni zo vao GO DS No vog Sa da , u~e stvo va li su jo{ i po kra jin ski po sla nik Mi lo{ Ga gi}, biv {i ~lan Ot po ra Ivan Ma ro vi} i dr `av ni se kre tar Slo bo dan Ho men.

Bit ne pro me ne u funk ci o ni sa wu Vla de ne o~e ku je ni Slo bo dan Ho men, uz na po me nu da ona mo ra bi ti funk ci o nal na jer se u su prot nom mo ra i}i na iz bo re.

Na na {e pi ta we {ta se do ga |a sa Za ko nom o fi nan si ra wu stra na ka i ho }e li uop {te do spe ti na dnev ni red Vla de, s ob zi rom na tur bu len ci je u we nim re do vi -

ti le. O~e ku jem u naj sko ri je vre me usva ja we. Mo `da to uspo re ove naj no vi je po li ti~ ke tur bu len ci je, ali mi slim da }e u na red nih ne ko li ko ne de qa bi ti usvo jen - re kao je Ho men.

On je po no vio da }e za kon sa dr `a ti za tvor ske ka zne za sve ko ji ga kr {e ukqu ~u ju }i i nad le `nost spe ci jal nog tu `i la {tva za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog krim ni na la.

Go vo re }i o Da nu ne na sil nog ot po ra dr `av ni se kre tar je is ta kao da je naj ve }a te ko vi na bor be pro tiv Mi lo {e vi }e vog re `i ma slo bod ni de mo krat ski iz bo ri ko je mo `e mo or ga ni zo va ti uvek.

- Da nas ne po sto ji ni jed na or ga ni za ci ja ili stran ka u Sr bi ji ko ja sum wa da }e do }i do iz bo ra ili da }e oni bi ti re gu lar ni re kao je Ho men.

P. K.

rekli su

Bra di}: Ima ra znih ide ja Mi ni star kul tu re Sr bi je Ne boj {a Bra di} iz ja vio je da je mo gu }e tran sfor mi sa ti Mi ni star stvo kul tu re pri pa ja wem od re |e nih re so ra, ali da o to me tre ba da od lu ~u ju pre vas hod no kul tur ne in sti tu ci je i me dij ske or ga ni za ci je. Ve ru jem da pre mi jer, ko li ko i svi mi ni stri u Vla di Re pu bli ke Sr bi je, ima ju na umu da je po treb no po boq {a ti rad Vla de, i u tom smi slu ve ro vat no ima raz li ~i tih ide ja ko je se u ovom tre nut ku raz ma tra ju. [to se ti ~e Mi ni star stva kul tu re, mi smo ve o ma otvo re ni da sa slu {a mo sve te ide je, a ko na~ nu od lu ku tre ba da da ju in sti tu ci je kul tu re i me dij ske or ga ni za ci je“, re kao je Bra di} u in ter vjuu agen ci ji Be ta. Mi ni star kul tu re je oce nio da je „re kon stuk ci ja Vla de pri me re na uko li ko se raz mi {qa o tran sfor ma ci ji ka ne ~e mu {to }e do ve sti do od go vor ni jeg, funk ci o nal ni jeg i de lo tvor ni jeg po slo va wa svih we nih re so ra“.

Sre} ko vi}: Ide a li 9. mar ta ni su ostva re ni Pot pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve Sr |an Sre} ko vi} na ja vio je ju ~e da }e ta stran ka 9. mar ta na Tr gu Re pu bli ke u Be o gra du obe le `i ti 20. go di {wi cu pr vih ve li kih an ti re `im skih de mon stra ci ja u Sr bi ji na kon Dru gog svet skog ra ta.“Dve de ce ni je na kon po ku {a ja da pro me ni mo tok isto ri je i spre ~i mo ne sre }u ko ja se ta da na zi ra la, ide a li 9. mar ta ni su ostva re ni“, oce nio je Sre} ko vi} u sa op {te wu On je do dao da je 9. mar ta 1991. go di ne za po ~e la iz grad wa sa vre me ne post ko mu ni sti~ ke Sr bi je, ali da „ve li ki isto rij ski po sao jo{ ni iz bli za ni je za vr {en“. Sre} ko vi} je re kao da je „Sr bi ji po treb na ja sna pro za pad na po li ti ka ko ja }e za sa ve zni ke obez be di ti naj mo} ni je ze mqe sve ta, a do ma }e tr `i {te u~i ni ti atrak tiv nim za stra ne in ve sti to re“, na ve de no je u sa op {te wu.

\u ri}: Uvre dqi va oce na pre mi je ra SNS zah te va da se od mah ras pi {u van red ni par la men tar ni iz bo ri i sma tra da je za gra |a ne uvre dqi va oce na pred sed ni ka Vla de Mir ka Cvet ko vi }a da stan dard i pla te u Sr bi ji ra stu, iz ja vio je ju ~e ~lan Glav nog od bo ra SNS Mar ko \u ri}. Kraj we je ci ni~ no i za gra |a ne uvre dqi vo tvr di ti da pla te i `i vot ni stan dard u Sr bi ji ra stu, ima ju }i u vi du da smo po vi si ni pla ta iza Al ba ni je, ko ja je de ce ni ja ma bi la na sa mom za ~e qu Evro pe po ovom pi ta wu, re kao je \u ri} na kon fe ren ci ji za no vi na re. „Na pred wa ci zah te va ju da re `im pre sta ne sa li ci ti ra wem o ko zme ti~ kim pro me na ma u Vla di Sr bi ji“. Po sla ni~ ki klub SNS do ne }e od lu ku o to me ka ko }e se po sta vi ti pre ma pi ta wu ostav ke mi ni sta ra i su tra {we sed ni ce par la men ta. „Sa svim je si gur no da }e na {a od lu ka bi ti usme re na u prav cu naj ne po voq ni jeg is ho da po pred stav ni ke vla sti“, re kao je \u ri}.

Foto: S. [u{wevi}

4

ekonomija

ponedeqak21.februar2011.

U SREM SKOJ MI TRO VI CI VE ]A CE NA HLE BA

Vek na oti {la na 60 di na ra

U Srem skoj Mi tro vi ci od ju ~e je po sku peo hleb glav nog grad skog snab de va ~a, ki par ske kom pa ni je „Mit si des Po int”, dok je ve }i na pri vat nih

gra ma, po sku pe li su za 15 di na ra.

Vek na „vi kend hle ba”, ko ja se pro da va la za 45, sa da ko {ta 60 di na ra. Do sa da {wa ce na

dnevnik

VO ZA ^I PRI NU \E NI DA ME WA JU NA VI KE

Gas pre skup, „su per” u isto ri ji Ce na te~ nog naft nog ga sa u Sr bi ji je pro te kle go di ne po sku pe la za ~i ta vih 80 od sto i od ze ma qa u okru `e wu ovaj de ri vat je sku pqi sa mo u Cr noj Go ri. Oni ko ji su da va li ne ko li ko sto ti na evra za ugrad wu pli na u svo je auto mo bi le sa da su ogor ~e ni, jer ce na auto ga sa ne pre sta je da ra ste, a prog no ze su da po jef ti we we ne tre ba o~e ki va ti pre pro le }a.

U ju nu 2009. go di ne auto gas je ko {tao 40 di na ra, dok je sa mo go di nu i po da na ka sni je

sko ro udvo stru ~io ce nu i sa da ona iz no si vi {e od 70 di na ra po li tru. U Evrop skoj uni ji va `i pre po ru ka da ce na auto ga sa ne pre ma {u je 50 od sto ce ne naj ko ri {}e ni jeg go ri va.

U Sr bi ji to je mo tor ni ben zin, a ova gra ni ca odav no je pro bi je na i iz no si 60 od sto.

Isto vre me no, na tr `i {tu vi {e ne ma „su per” ben zi na ko ji je de ce ni ja ma po kre tao auomo bi le na do ma }im dru mo vi ma. Vla da Sr bi je za bra ni la je u ju lu pro {le go di ne uvoz i pro zi vod wu no vih ko li ~i na MB 95

ben zi na, ta ko zva nog „su per a”, ali vla sni ci sta ri jih auti mo bi la u Sr bi ji ne tre ba da bri nu, jer upo tre ba bez o lov nog ben zi na BMB 95 ne }e o{te ti ti wi ho ve „qu bim ce”, re kao je Ta nju gu {ef ka te dre za mo to re na Ma {in skom fa kul te tu u Be o gra du pro fe sor Mi ro qub To mi}. Po sto je }e za li he „su per a” tra ja le su do ne dav no na pum pa ma „Ju go pe tro la” i „EKO”, dok su „OMV” i „MOL” iz svo je po nu de od mah iz ba ci li olov ni ben zin.

E. D.

SKU PO PO DI ZA WE KRE DI TA U PRO DAV NI CA MA

pe ka ra po ve }a la ce ne hle ba i pe ci va jo{ po ~et kom me se ca. Naj pro da va ni je vr ste te osnov ne `i vot ne na mir ni ce, „vi kend hleb” od bra {na T500, te `i ne 600 gra ma i „voj vo |an ski do ma }i hleb” od 500

„voj vo |an skog do ma }eg hle ba” bi la je 35, a no va je 50 di na ra, pre ma od lu ci ki par ske kom pa ni je „Mit si des Po int”, ko ja je u pro ce su pri va ti za ci je po sta la ve }in ski vla snik Mli na i pe ka re „Brat stvo”.

„KAR NEKS” GO DI NU ZA VR [IO U PLU SU

Pro fit upr kos kri zi Upr kos kri zi, „Kar neks” je i u 2010. go di ni po slo vao po zi tiv no, ka `e ge ne ral ni me na xer vr ba ske in du stri je me sa Hju Me krej nolds.

On je no vi na ri ma iz ja vio da je do {lo do pa da na ~i ta vom srp skom

Pr vi ~o vek „Kar nek sa” Hju Me krej nolds

tr `i {tu me snih pre ra |e vi na, ali da }e „Kar neks”, ka da se sve du po da ci, na kra ju ipak za be le `i ti pro fit u pro {loj go di ni.

- Iako je pro {la go di na bi la te {ka, kom pa ni ja je ipak bi la pro fi ta bil na. I mi smo kao i svi osta li u~e sni ci na tr `i {tu za be -

le `i li pad pro da je. Ce lo tr `i {te me snih pre ra |e vi na u Sr bi ji je la ne, pre ma na {im is tra `i va wi ma, opa lo za 14 pro ce na ta, dok je na{ pad bla `i, iz me |u osam i de vet od sto - ka zao je Me krej nolds, uz ogra du da }e ko na~ ni fi nan sij ski re zul ta ti bi ti po zna ti tek kra jem fe bru a ra, a ob ja vqe ni na kon skup {ti ne ak ci o na ra kom pa ni je. On do da je da „Kar neks” ima „ve li ka o~e ki va wa” od ove go di ne, s ob zi rom na no ve pro iz vo de ko je su la ne iz ba ci li na tr `i {te.

Naj ve }a do ma }a me sna in du stri ja na la zi se u vla sni {tvu bri tan skog in ve sti ci o nog fon da „A{mor” ko ji je to kom pro te klih go di na, pre ma re ~i ma Me krej nold sa, u kom pa ni ju u Vr ba su ulo `io pre ko 15 mi li o na evra, od ~e ga zna ~a jan pro ce nat od la zi na in ve sti ci je u eko lo gi ju. Pr vi ~o vek „Kar nek sa” ka `e da vla sni ci kom pa ni je, upr kos kri zi, na me ra va ju da na sta ve sa in ve sti ci o nim pro jek ti ma.

To kom pret hod nih me se ci u jav no sti je bi lo mno go spe kul ci ja o to me da }e „Kar neks” pro me ni ti vla ni ka.

- „A{mor” je in ve sti ci o ni fond i pri ro da wi ho vog po sla je ste da na kra ju pro da ju svo je akvi zi ci je, ali to se ne }e de si ti usko ro - ka `e Me krej nolds.

V. ^v.

Gra |e vin ci se udru `u ju Srp ska i hr vat ska gra |e vin ska pred u ze }a pre go va ra }e su tra u Be o gra du o za jed ni~ kom u~e {}u u ve li kim in fra struk tur nim pro jek ti ma u Li bi ji, Al `i ru, Ira nu, Ru si ji i biv {im so vjet skim re pu bli ka ma, na ja vio je da nas se kre tar Udru `e wa za gra |e vi nar stvo u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di}. „To su ve li ki in ve sti ci o ni po du hva ti ko ji }e se ra di ti u na red nih 10 do 15 go di na”, iz ja vio je Ro di} Ta nju gu, na vo de }i da }e vred nost tih po slo va bi ti i do ne ko li ko mi li jar di do la ra, a re a li za ci ja }e po ~e ti ve} u pr voj po lo vi ni ove go di ne. Srp ski i hr vat ski gra |e vi na ri tre ba lo bi, pre ma

we go vim re ~i ma, da se do go vo re o za jed ni~ kom na stu pu u re gi o nu i po me nu tim ze mqa ma na po slo vi ma stam be ne iz grad we, hi dro grad we, iz grad we pu te va, bol ni ca, tr `nih ce na tra i dru gih obje ka ta. „Po {to je ova kva si tu a ci ja u ze mqi i ma la ku pov na mo} sta nov ni {tva, mi mo ra mo da se okre ne mo tre }im ze mqa ma da bi sa ~u va li na {u ope ra ti vu, jer pre ti br za pro past ako ne do bi je mo ka pi tal ne po slo ve”, is ta kao je Ro di}. On je ka zao da }e na pr vom ve li kom sa stan ku, ko ji }e bi ti odr `an u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je, bi ti pri sut ni pred stav ni ci naj ve }ih pred u ze }a - 21 fir me iz Hr vat ske i 23 iz Sr bi je.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,7330

103,8090

106,1970

101,4210

Australija

dolar

1

75,6603

77,2044

78,9801

75,4287

Kanada

dolar

1

75,9711

77,5215

79,3045

75,7385

Danska

kruna

1

13,6400

13,9184

14,2385

13,5983

Norve{ka

kruna

1

13,0995

13,3668

13,6742

13,0594

[vedska

kruna

1

11,6625

11,9005

12,1742

11,6268

[vajcarska

franak

1

78,6493

80,2544

82,1003

78,4085

V. Britanija

funta

1

120,8660

123,3330

126,1690

120,4960

SAD

dolar

1

74,7486

76,2741

78,0284

74,5198

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 2. 2011. godine

Ko ku pu je br zo, ka je se na te na ne Po tro {a~ ki zaj mo vi ko je ban ke nu de gra |a ni ma u pro dav ni ca ma iz gle da ju na pr vi po gled pri ma mqi vo. Ali, is tra `i va we ko je je spro veo sajt „Ban ke onlajn” po ka zu je da oni ba{ i ni su ta ko po god ni kao {to nam se to ~i ni. Ka ma te su vi so ke, a bez ob zi ra na ~i we ni cu da se re kla mi ra ju kao „Kre di ti bez od la ska u ban ku”, ad mi ni stra tiv na pro ce du ra ko ja se za wi ho vo odo bra va we tra `i od ko ri sni ka tek je ne znat no jed no stav ni ja ne go za stan dard ne kre di te ko je ban ka da je. Za to je za kup ce naj bo qe da, pre no {to se od lu ~e za ovaj kre dit, raz mo tre i dru ge op ci je.

Iz gle da da ni sa mi ban ka ri ni su ba{ mo go za in te re so va ni za sa rad wu s tr gov ci ma i raz vi ja we ovog zaj ma jer tek osam ban ka nu di kre dit ve} u pro dav ni ci a pre ko aran `ma na s tr go va~ kim ku }a ma. [ta je to {to od bi ja?

Pre sve ga ka ma te: kre }u se od 28,83 po sto na go di {wem ni vou pa do astro nom skih 48,46. Ta ko vi so ke sto pe ban ke za ra ~u na va ju sa mo na mi nu se i kar ti~ ne ri vol ving kre di te. Ma da su i kod tih naj sku pqih po zaj mi ca ~e sto ni `e.

Re klam ni slo ga ni ka `u da kod ovih kre di ta sve mo `e da se sre di u rad wi bez od la ska u ban ku. Me |u tim, ka da kli jent u

Ko sno si ri zik Pre vi so ke ka ma te i dru ge uslo ve ko ji ni su po voq ni kod zaj mo va uze tih u pro dav ni ci ban ke prav da ju ~i we ni com da ovi kre di ti zbog br zi ne spa da ju u ri zi~ ni je. Taj ri zik kli jent ne mo ra da sno si ve} mo `e da ode u ban ku i po dig ne stan dard ni po tro {a~ ki ili go to vin ski kre dit. Pro ce du ra je ne {to ma lo du `a, a sve osta lo mno go pov qni je. Jer za kre di te iz rad we va `e isti op {ti uslo vi kao i za dru ge. rad wi uzme for mu la re i po pu ni sve upit ni ke, sle di ove ra do ku men ta ci je u pred u ze }u ili usta no vi u ko joj je za po slen.

Pen z i o n e r i pri l a ` u ~ek od pret hod ne tri pen zi je i ad mi ni stra tiv nu za bra nu od Fon da PIO. Po da ci ko je ban ke pri -

ku p qa j u za odo b ra v a w e ovih zaj m o v a su ve o m a de t aq n i.

Osim vi si ne me se~ nih pri ma wa, po da ta ka o iz dr `a va nim ~la no vi ma do ma }in stva, o to me ko je vla snik sta na u ko jem kli jent sta nu je, tu su i ne ki no vi, re ci mo, na ko ga se vo di fik sni te le fon, ko li ko du go kli jent `i vi na pri ja vqe noj adre si.

Po je di ne ku }e zah te va ju da kli jent ima pla t u od naj m a w e 12.000 di na ra, za tim da je za po slen bar tri me se ca kod istog po slo dav ca i da ima naj ma we {est me se ci rad nog sta `a. Po je di ne ban ke tra `e me ni cu i me ni~ no ovla {}e we, a dru ge da se u rad wi uzme pred ra ~un i do ku men ta ci ja ove ri u ban ci. Ka da sve to sre di, ku pac ~e sto u rad wi mo ra da ~e ka da no vac ko ji je po zaj mio od ban ke leg ne na we gov ra ~un. Tek on da mo `e no si ti ro bu ku }i.

Ka da po~ ne da je ko ri sti, mo `e da ra ~u na ko li ko ga sve ko {ta. Ra ~u ni ca ka `e da za pro iz vod vre dan 50.000 di na ra uz ka ma tu od 36 po sto go di {we a na rok ot pla te od dve go di ne, uz me se~ nu ra tu od 2.994 di na ra, vra }a su mu od 71.856 di na ra.

Dok pla }a, osta je mu da se vaj ka {to to ni je ku pio po si ste mu ~ek na po ~ek.

D. Vu jo {e vi}

NA KNA DA ZA KO RI []E WE AUTO PU TE VA PO STA ROM

Ba rem pu ta ri na jo{ ne }e po sku pe ti U tr ci ko }e za tra `i ti ve }u ce nu za ne ki pro iz vod ili uslu gu, pu ta ri ne kao da pr ko se po sku pqe wi ma: ni su me wa ne pu ne tri go di ne – od fe bru a ra 2008!

Isti na, JP „Pu te vi Sr bi je” tra `i lo je u ma ju pro te kle go di ne po ve }a we ce ne od 11 pro ce na ta za sve ka te go ri je vo zi la, {to Vla da ni je pri hva ti la. Da li }e ob no vi ti zah tev za po sku pqe we, i ka da, jo{ se ne zna. Ka ko smo ~u li u tom pred u ze }u, za sa da ni ko ne spo mi we tu mo gu} nost.

ri na je, prak ti~ no, sma we na oko 30 od sto, {to je te go di ne ka da je do ne ta ta od lu ka, 2009, sma wi lo pri hod od pu ta ri ne ~ak 3,4 mi li jar de di na ra.

S po ve }a wem ce ne pu ta ri ne od 11 po sto, we na pro se~ na ce na za put ni~ ki auto mo bil iz no si la bi 0,036 evra za ki lo me tar, {to je ma we od, na pri mer, su sed ne Hr vat ske, gde se pla }a 0,05 evra po ki lo me tru. Da nas se za put ni~ ko vo zi lo za 240 ki lo me ta ra od Be o gra da do Ni {a pla }a

Strah od Ko ri do ra 4 Ot ka ko su iz jed na ~e ne ce ne pu ta ri ne za do ma }a i stra na vo zi la, na na {im auto pu te vi ma je po ras tao broj te {kih ka mi o na.

Na kon ula ska Ru mu ni je i Bu gar ske u EU oni su po ~e li da za o bi la ze na {u ze mqu, ali su se na kon sma we wa ce ne vra ti li s Ko ri do ra 4 na Ko ri dor 10, ma kar i ne za vr {en.

Iako zbog iz jed na ~a va wa ce ne pu ta ri ne vi {e ne ma evi den ci je o to me ko li ko je na na {im auto pu te vi ma do ma }ih a ko li ko stra nih vo zi la, pro ce wu je se da je broj vo zi la s ino stra nim ta bli ca ma po ras tao. Po po da ci ma iz 2008, ka da je po sto ja la dvoj na ta ri fa, ukup no je auto pu te vi ma Sr bi je pro {lo 32.585.547 vo zi la, od ko jih 25.268.031 do ma }ih i 7.317.616 stra nih, a la ne je ukup no bi lo oko 800.000 vo zi la vi {e.

Ana li za „Pu te va” po ka za la je da je vi si na na kna de za ko ri {}e we auto pu te va u na {oj ze mqi ni `a ne go u okru `e wu. Po {to je sa mo go di nu po sle po sled we ko rek ci je vi si ne na kna de za ko ri {}e we auto pu te va ce na pu ta ri ne za do ma }a i stra na vo zi la iz jed na ~e na na ni vo ko ji pla }a ju do ma }i vo za ~i, stra nim re gi star skim ta bli ca ma pu ta -

se dam evra, a za 280 ki lo me ta ra od Za gre ba do gra ni ce sa Sr bi jom 14,5. I po sle tra `e nog po sku pqe wa, pu ta ri na bi jo{ uvek bi la ni `a – u „Pu te vi ma” su iz ra ~u na li 28 od sto – ne go u su sed noj dr `a vi. Ipak, ne tre ba za bo ra vi ti da pu te vi ni su upo re di vi. Dok se ta mo vo zi kao po aero drom skim pi sta ma, kod nas se jo{ uvek pu ta ri na pla }a i za

ne za vr {e ne auto pu te ve, od no sno po lu a u to pu te ve, ka kav je, na pri mer, Su bo ti ca – No vi Sad. U „Pu te vi ma” ka `u da su ve }e i pu ta ri ne u Gr~ koj, ~ak 30 pro ce na ta, a u Ma ke do ni ji ne ma vi {e od 140 ki lo me ta ra auto pu ta, za ~i je ko ri {}e we se pla }a tri evra.

Iz u zi ma ju }i Hr vat sku i Gr~ ku, po da ci go vo re da pu ta ri ne u Sr bi ji jo{ uvek spa da ju me |u naj sku pqe. Osim to ga, u mno gim ze mqa ma u okru `e wu va `i si stem vi we ta, od no sno ko ri {}e wa auto pu te va s vre men ski ogra ni ~e wem, ko ji se sma tra po voq ni ji za vo za ~e. Pri me ra ra di, ~e ti ri da na vo `we pu te vi ma u Ma |ar skoj ko {ta 6,40 evra, ma -

we ne go {to se kod nas pla ti za je dan pro la zak od Be o gra da do Ni {a. U Austri ji de se to dnev na vi we ta ko {ta 7,60 di na ra, u Bu gar skoj sed mo dnev na ~e ti ri, dok u Slo ve ni ji za se dam da na tre ba iz dvo ji ti 15 evra, ta man to li ko ko li ko kod nas tre ba da pla ti vo za~ da se od ve ze od Be o grad do Ni {a i na zad.

Pro {le go di ne pu te vi ma pod na pla tom pro kr sta ri lo je ukup no 33.389.062 vo zi la, a od pu ta ri ne je ostva ren pri hod od 9,55 mi li jar di di na ra, ili 41,92 mi lion evra. Na put noj mre `i Sr bi je pod na pla tom je 498 ki lo me ta ra auto pu te va i 136 ki lo me ta ra po lu a u to pu te va.

R. Da u to vi}

ekOnOMiJA

dnevnik

Aero drom u plu su Be o grad ski aero drom “Ni ko la Te sla” ostva rio je u pro {loj go di ni ~i stu do bit u iz no su 2,24 mi li jar de di na ra ili 21,5 mi li o na evra, {to je we gov do sad naj bo qi go di {wi fi nan sij ski re zul tat, sa op {te no je iz tog pred u ze }a. Ta kav re zul tat je, ka ko se is ti ~e, ostva ren uz si ste mat sko pra }e we i sni `a va we tro {ko va po slo va wa u svim de lat no sti ma.

Re a li zo va wem i pri vla ~e wem 15 no vih avio-kom pa ni ja u re dov nom i ~ar ter sa o bra }a ju ostva ren je evrop ski re kord, na ve de no je u sa op {te wu. Be o grad ski aero drom je u istom pe ri o du op slu `io 2.7 mi li o na put ni ka {to je po ve }a we od 13.2 od sto u od no su na pret hod nu go di nu. Na osno vu pre po ru ka Vla de Sr bi je i od go va ra ju }ih od lu ka Skup {ti ne AD Aero drom „Ni ko la Te sla“, ostva re na do bit je ve} ras po re |e na i to, ka ko se na vo di, upla }i va wem 100 mi li o na di na ra Aero dro mu „Kon stan tin Ve li ki“ u Ni{ za re a li za ci ju stra te {kog in te re sa Re pu bli ke Sr bi je da Ni{ po sta ne ve li ko in fra struk tur no ~vo ri {te na ju gu ze mqe.

Srp sko-tur ski fo rum Srp sko-tur ski po slov ni fo rum, na ko me }e u~e stvo va ti vi {e od 100 pri vred ni ka iz Sr bi je i 46 iz Tur ske, bi }e odr `an da nas, u or ga ni za ci ji Pri vred ne ko mo re Be o gra da i Udru `e wa SI TA. Na fo ru mu u Be o gra du u~e stvo va }e ~la no vi po slov nih aso ci ja ci ja "Bu giad" iz Bur se, "Ka siad" iz Sam su na i "Agid" iz Ada ne, ko je su ~la ni ce kon fe de ra ci je bi zni sme na "Tu skon" iz Is tan bu la, na ja vqe no je iz ko mo re. Fo rum }e otvo ri ti pred sed nik Uprav nog od bo ra SI TA Omer Simsek, ~lan UO "Tu skon" Ahmet Coskun, am ba sa dor Tur ske u Sr bi ji Ali Riza ^olak i pred sed nik Pri vred ne ko mo re Be o gra da Milan Jankovi}.

SVE IZ VE SNI JI NO VI ARAN @MAN S MMF-om

Svet ski po li ca jac nas ~u va od se be sa mih Ka k o te k u pre g o v o r i u okvi ru po sled we re vi zi je ak tu el nog aran `ma na ko jeg Sr bi ja ima sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom sve je iz ve sni je da }e mo i na kon apri la na ovaj ili onaj na ~in na sta vi ti sa rad wu sa MMF-om. To su jo{ ra ni je za tra `i li eko nom ski stru~ wa ci, po tom i gu ver ner Na rod ne ban ke Dejan [o{ki} i mi ni star ka fi nan si ja Diana Dragutinovi}, da bi se sa da za to za lo `io i pre mi jer Mirko Cvetkovi}.

Na i me, ka ko eko nom ski ana li ti ~a ri upo zo ra va ju, u go di ni pred iz bo re bi lo bi do bro da ne ko za u zda va mi ni stre u na me ri da ne u me re no tro {e no vac ili, pak, da Cvet ko vi }e vom ka bi ne tu pru `i ali bi pred na ra sta ju }im zah te vi ma ne za do voq ni ka u jav nom sek to ru. Ta ko }e "svet ski po li ca jac", ka ko se MMF ~e sto na zi v a u po g rd n om kon t ek s tu, do ma }im vla sti ma jo{ jed nom po z aj m i t i auto r i t et da bi ura di le po slo ve ko ji se mo ra ju oba vi ti.

Ipak, po pr vi put za 30 go di na ko li ko je MMF pri su tan na ovim pro s to r i m a, mo g li bi smo da, ume sto nov ca, za tra `i mo sa mo sa ve te i nad zor. To je, na i me, su {ti na aran `ma na "iz pre do stro `no sti" za ko ji se za la `e pred sed nik Vla de.

Cvet ko vi} je za por tal Eko no mist ma ga zi na iz ja vio je da „da stend-baj aran `man ne bi tre ba lo na sta vqa ti, jer ni do sa da ni smo po vu kli sva sred stva ko ja su nam bi la na ras po la ga wu".

Raz go va ra ju eks per ti Mi si ja MMF-a na sta vqa da nas raz go vo re na ni vou teh ni~ kih eks pe ra ta sa pred stav ni ci ma Vla de Sr bi je, u okvi ru sed mog, po sled weg kvar tal nog raz ma tra wa re zul ta ta ostva re nih u spro vo |e wu stend-baj aran `ma na. Mi si ja bo ra vi u Be o gra du do sre de i na kra ju po se te }e da ti oce nu o spro vo |e wu do go vo re ne eko nom ske po li ti ke, u okvi ru tro go di {weg aran `ma na "te {kog" oko 2,87 mi li jar di evra, ko ji je pot pi san u ma ju 2009. go di ne i is ti ~e u apri lu, a za to vre me Sr bi ja je do sa da is ko ri sti la oko 1,51 mi li jar di evra.

Do sre de tre ba da se za vr {e raz go vo ri s pred stav ni ci ma Sr bi je u ve zi sa naj no vi jim fi skal nim, mo ne tar nim i plat no bi lan snim kre ta wi ma, is pu we wu kri te ri ju ma iz vr {e wa za kraj 2010. go di ne, kao i re a li za ci ji ci qe va eko nom skog pro gra ma do go vo re nog sa jed nom od naj va `ni jih svet skih fi nan sij skih in sti tu ci ja. Raz ma tra }e se, ta ko |e, i pi ta we ja ~a wa okvi ra za na pla tu i re struk tu ri ra we du go va pred u ze }a, ko ji bi tre ba lo da bu de utvr |en do kra ja fe bru a ra.

Ko je kriv za in fla ci ju In fla ci ju u Sr bi ji u pr vom tro me se~ ju ove go di ne u naj ve }oj me ri }e od re di ti o~e ki va ni znat ni rast ce na pod kon tro lom dr `a ve, uobi ~a jen za ovaj pe riod go di ne, na ve de no je u naj no vi jem iz ve {ta ju Na rod ne ban ke Sr bi je o in fla ci ji. Ose tan do pri nos ra stu ukup ne in fla ci je da }e i ce ne hra ne, a u ma woj me ri i efe kat sla bqe wa di na ra iz pret hod nog pe ri o da, na ve de no je u iz ve {ta ju.

Me |u go di {we sto pe in fla ci je }e u pr vom tro me se~ ju bi ti u po ra stu i kre ta }e se iz nad gor we gra ni ce do zvo qe nog od stu pa wa od ci qa, a to me }e do pri ne ti i ni zak rast po tro {a~ kih ce na iz pr vog tro me se~ ja pro {le go di ne. U pr vom kvar ta lu 2011. o~e ku je se uspo ra va we tro me se~ ne ba zne in fla ci je, ko je }e bi ti de li mi~ no i se zon ski uslo vqe no. Pre ma pro ce ni NBS, ce ne pre hram be nih pro iz vo da u okvi ru ba zne in fla ci je tre ba lo bi da da ju znat no ve }i do pri nos ukup noj in fla ci ji od ce na ne pre hram be nih pro iz vo da.

O~e ki va ni vi sok rast ce na hra ne po sle di ca je tro {kov nih pri ti sa ka sa ko ji ma se su o ~a va ju pro iz vo |a ~i. S dru ge stra ne,

ponedeqak21.februar2011.

uspo ra va we ra sta ne pre hram be ne in fla ci je o~e ku je se po osno vu pa da efek ta sla bqe wa di na ra iz pret hod nog pe ri o da, ali i ak tu el nog ja ~a wa do ma }e va lu te i sma we wa uvo znih ca ri na iz EU na po je di ne ka te go ri je pro iz vo da.

U pr vom kvar ta lu NBS o~e ku je se zon ski uobi ~a jen rast ce na vo }a i po vr }a, ko ji bi mo gao da bu de uspo ren zbog sma we wa uvo znih ca ri na iz EU na po -

je di ne gru pe po qo pri vred nih pro iz vo da. Naj ve }i do pri nos ra stu in fla ci je u pr vom tro me se~ ju 2011. go di ne tre ba lo bi da da ju re gu li sa ne ce ne. Na ja vqen je rast ce na elek tri~ ne ener gi je, ko ji }e u slu ~a ju ostva re wa da ti naj ve }i do pri nos in fla ci ji u okvi ru ove gru pe, ci ga re ta, usled ra sta ak ci za, pri rod nog ga sa, ali i ko mu nal no-stam be nih i sa o bra }aj nih uslu ga.

Si la od voj ne in du stri je Mi ni star od bra ne Dragan [utanovac iz ja vio je da je voj na in du stri ja, za vre me we go vog man da ta, ugo vo ri la po slo ve u ino stran stvu vred ne vi {e od mi li jar du do la ra i na ja vio osva ja we no vih tr `i {ta u An go li, Ga bo nu i Kon gu i skla pa we ko na~ nih do go vo ra u Li bi ji i Ku vaj tu.

"Ugo vo rom od 400 mi li o na do la ra za iz grad wu tri voj ne fa bri ke na se ve ru Afri ke, ko ji je stu pio na sna gu kra jem pro {le go di ne, ostva ri li smo vi {e od obe }a nih mi li jar du do la ra ugo vo re nih po slo va za vre me mog man da ta", ka zao je [u ta no vac i do dao da }e tim ugo vo rom bi ti obez be |e ni po slo vi i za gra |e vin sku in du stri ju na {e ze mqe.

[u ta no vac je, u in ter vjuu za ~a so pis "Ko rak" Pri vred ne ko mo re Sr bi je, na veo da je u we go vom man da tu do sa da od iz vo za na o ru `a wa i voj ne opre me na pla }e no 750 mi li o na do la ra i pre ci zi rao da je to kom 2007. go di ne iz ve ze no na o ru `a wa i opre me u vred no sti 75 mi li o na do la ra, 2008. go di ne 183 mi li o na, 2009. go di ne 246 mi li o na, a 2010. go di ne - 247 mi li o na do la ra.

"Slo bo da“ iz ^a~ ka je mo `da naj bo qi pri mer, jer je 2007. wen iz voz bio tri mi li o na do la ra, pro {le go di ne oko 36 mi li o na do la ra, a sa da o~e ku je ugo vor u vred no sti od oko 70 mi li o na, ~i ja bi re a li za ci ja bi la u na red nih se dam go di na, re kao je mi ni star od bra ne.

- Za to ne ma ni po tre be da se pro d u ` a v a po s to j e } i ili skla pa no vi stend-baj aran `man. Mi slim, me |u tim, da bi bi lo do bro da Sr bi ja sa MMF-om po sle ovog za kqu ~i no vi aran `man iz pre do stro `no sti - oce nio je Cvet ko vi}.

Eko n o m i s ta Go ran Ni ko li} ka `e da je Sr bi ja iona ko ima la mo ni to ring fi nan si ja sva kih {est me se ci ali da bi ovo pod ra zu me va lo ma lo ak tiv ni ji od nos sa MMF-om i pri prav nost mo gu} nost da se fi nan sij ska sred stva po vu ku uz mno go ma we pro ce du ra u ne kom lo {em sce na ri ju.

Eko no mi sti ob ja {wa va ju da bi pri su stvo MMF-a bi lo ne sa m o "si d ro" za eko n om s ku po li ti ku vla de, ve} i ga rant za pri liv stra nih in ve sti ci je. Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Pavle Petrovi} ka `e da bi iz eko nom skog ugla ve ro vat no bi lo bo qe da se na pra vi pro du `e ni aran `man na dve go di ne.

- Ti me bi se do bi li ne ka ga ran ci ja da }e na dvo go di {wem ho ri zon tu da se vo di zdra va eko nom ska po li ti ka {to bi bi lo do bro i za unu tra {wu pri vre di i stra ne in ve sti ci je - iz ja vio je Pe tro vi} za RTS. Ina ~e, MMF se i pre do la ska u Be o grad na po sled wu run du raz go vo ra, iz ja snio da skla pa we no vog aran `ma na za vi si is kqu ~i vo od Sr bi je, od no sno od pro ce ne Vla sti da li bi joj to ko ri sti lo u ovom tre nut ku.

V. ^vor kov

5

Ak ci je ~e ka ju pro da ju Bes plat ne ak ci je "Te le ko ma" gra | a n i }e do b i t i sa okon ~a wem pro ce sa pro da je 51 od sto ak ci ja te kom pa ni je. Za po d e l u ak c i j a po t reb n o da "Te le kom" pre |e iz za tvo re nog u otvo re no ak ci o nar sko dru {tvo. Gra |a ni }e do bi ti bes plat ne ak ci je "Te le ko ma Sr bi je" isto vre me no sa okon ~a wem pro ce sa pro da je 51 od sto ak ci ja te kom pa ni je, iz ja vio je {ef Rad ne gru pe Vla de Sr bi je za pro da ju "Te le ko ma" Vuk \okovi}.

Za po de lu ak ci ja po treb no je da "Te le kom" pre |e iz za tvo re nog u otvo re no ak ci o nar sko dru {tvo. "To }e bi ti re a li zo va no isto vre me no sa za kqu ~e wem tran sak ci je (za pro d a j u kom p a n i j e)", re k ao je \o ko vi}.

Ka da tran sak ci ja bu de za vr {e na i bu de oba vqe no pla }a we, ak ci je "Te le ko ma" bi }e po de qe ne gra |a ni ma ko ji ima ju pra vo na bes plat ne ak ci je jav nih pred u ze }a kao i sa da {nim i biv {im za po sle ni ma u toj kom pa ni ji. \o ko vi} ka `e je pred lo gom ugo vo ra o ku po pro da ji 51 od sto ak ci ja "Te le ko ma" pred vi |e na oba ve za kup ca da u ro ku od dve go di na po nu di ot kup ak ci ja od ma lih ak ci o na ra.

Ten der za pro da ju 51 od sto ak ci je "Te le ko ma" bi }e otvo ren do 21. mar ta ove go di ne, a o~e ku je se da }e ~i ta va tran sak ci ja oko pro da je kom pa ni je i upla te nov ca bi ti za vr {e na po ~et kom je se ni.

Pre ma za ko nu o po de li bes plat nih ak ci ja jav nih pred u ze }a oko 4,8 mi li o na gra |a na ima pra vo na ukup no 15 od sto ak ci ja "Te le ko ma Sr bi je".

NO VI ZA KO N O ENER GE TI CI DO NO SI PO SKU PQE WE ELEK TRI^ NE ENER GI JE

Ce nu stru je ne }e kro ji ti dr `a va No vi za kon o ener ge ti ci mo gao bi po zi tiv no da uti ~e na po slo va we Elek tro pri vre de Sr bi je, uka zao je dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu ru dar stva i ener ge ti ke Nikola Rajakovi} pri li kom za vr {et ka jav ne ras pra ve o na cr tu ovog za ko na, na gla siv {i da o~e ku je da }e ce ne stru je od po ~et ka 2012. bi ti re al ni je, po {to }e wi ho vo od re |i va we bi ti pre pu {te no Agen ci ji za ener ge ti ku.

Na c r t om no v og za k o n a o ener ge ti ci, ko ji bi ve} na red nog me se ca tre ba lo da u|e u skup {tin sku pro ce du ru, pred vi |e no je da Agen ci ja za ener ge ti ku od po ~et ka 2012. re gu li {e ce nu stru je i ga sa u Sr bi ji, {to }e, ka ko je re kao Ra ja ko vi} Agen ci ji da ti vi {e nad l e ` no s ti. Na taj na ~ in Vla da Sr bi je re {a va se ne u- god nog po sla i pre pu {ta da ga ne u tral nom stru~ nom te lu, re ka o je Ra ja ko vi}, uka zu ju }i da o~e ku je da }e od sle de }e go di ne ce ne stru je od sli ka va ti re al ne tro {ko ve i omo gu }a va ti raz voj elek tro pri vred nog sek to ra.

Ra ja ko vi} je uka zao i da je no vim za kon skim ak tom pred vi |e no raz dva ja we di stri bu ci je od snab de va wa, {to bi tre ba lo da bu de po zi ti van iza zov za EPS, jer }e mo ra ti da po~ ne da se po na {a tr `i {no.

Po we go vim re ~i ma, te pro me ne ne }e omo gu }i ti po ~e tak pri va ti za ci je EPS-a, ve} se ti me ona ko ~i. Ciq re sor nog mi ni star stva je da se na stra ni snab de va wa otvo ri kon ku ren ci ja, a da oblast elek tro mre `e bu de stro go re gu li sa na. te }e bi ti slab kan di dat za pri va ti za ci ju, uka zao je Ra ja ko vi}.

- Po sao onih ko ji se bri nu o mre `i, pla ni ra ju je i vo de i onih ko ji elek tri~ nom ener gi jom snab de va ju kup ce i na pla }a ju ra ~u ne se raz dva ja - re kao je Ra ja ko vi}. - To je u skla -

du s po z i t iv n im evrop s kim ten den ci ja ma u za ko no dav stvu, a ciq raz dva ja wa je da se ove de lat no sti me |u sob no ne is po ma `u.

cen ta na pla te stru je, dok }e snab de va~ bi ti iz lo `en tr `i {tu.

Ra ja ko vi} je uka zao i da su Mi ni star stvu ru dar stva i

Go re od ga sne kri ze Po tro {wa stru je u Sr bi ji po sled wih ne ko li ko da na pre ma {u je 140 mi li o na ki lo vat-sa ti i ve }a je ne go u vre me "ga sne kri ze", a u na red noj sed mi ci se zbog za hla |e wa o~e ku je da qi rast po tro {we, sa op {te no je iz Elek tro pri vre de Sr bi je. Bez ob zi ra na vi sok ni vo po tro {we, EPS }e i u na red nom pe ri o du obez be |i va ti do voq no elek tri~ ne ener gi je iz svo jih ka pa ci te ta, uz ma we ko li ~i ne iz uvo za.

Naj ve }a po tro {wa ika da za be le `e na u isto ri ji EPS-a, ve }a ne go u vre me "ga sne kri ze“, bi la je od 25. ja nu a ra do 3. fe bru a ra, ali elek tra ne EPS-a odo le va ju po tro {wi, oba ra wem re kor da, a Ko lu ba ra i TE Ni ko la Te sla obez be |u ju go to vo 58 od sto stru je za Sr bi ju. Iz u zet no vi so ka po tro {wa pod mi re na je za hva qu ju }i ve o ma do broj pro iz vod wi ter mo e lek tra na od po ~et ka go di ne, ali i so lid nim do to ci ma na re ka ma i do brom i po u zda nom ra du hi dro e lek tra na. Ter mo e lek tra ne se pri bli `a va ju mak si mal nim pro iz vod wa ma u po sled wih 10 go di na, iz ja vi la je di rek tor ka u Di rek ci ji EPS-a za pro iz vod wu Vera Stanojevi} i do da la da po seb no tre ba is ta }i Ru dar ski ba sen Ko lu ba ra i Pri vred no dru {tvo TE "Ni ko la Te sla“ ko ji ovih da na obez be |u ju go to vo 58 od sto stru je za Sr bi ju.

Po we go vim re ~i ma, mre `na de lat nost u elek tro pri vred nom sek to ru bi }e stro go re gu li sa na, funk ci o ni sa }e s pro fi tom i ne }e za vi si ti od pro -

ener ge ti ke, to kom jav ne ras pra ve o na cr tu za ko na o ener ge ti ci, upu }e ne pri med be, ko je }e bi ti raz mo tre ne.

D. Mla |e no vi}

6

berza

ponedeqak21.februar2011.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

In ve sti to ri ma lo pri ko ~i li rast Oba in dek sa Be o grad ske ber ze na ne deq nom ni vou za be le `i la su pad vred no sti, do du {e ne zna tan, a pro met je iz no sio is ka za no u evri ma 9,11 mi li o na evra {to je 8,8 od sto ma we ne go u dru goj sed mi ci fe bru a ra.

Pret hod no i pro met i ce ne ak ci ja ra sli su di na mi~ no bez ma lo od po ~et ka go di ne. Be leks lajn iz gu bio je ove sed mi ce 0,6 od sto vred no sti a Be leks 15 1,1 od sto na spram pret hod nog pet ka, na vo de bro ke ri.

Ber zan ski po sle ni ci na vo de da vre di is ta }i kre ta we ce ne ak ci je Be o grad skog aero dro ma ko ji je nedvno iza {ao na slo bod no tr `i {te. Na kon se dam da na uza stop nog gu bqe wa vred no sti u ~e tvr tak i pe tak do {lo je do bla gog ra sta vred no sti ak ci ja tog pred u ze }a, uz po ve }a we tra `we, ta ko da na kra ju sed mi ce jed na ak ci ja aero dro ma „Ni ko la Te sla” vre di 455 di na ra

na spram po ~et nih 641.

Ak ci je tog pred u ze }a iz gu bi le su ~ak 29 od sto vred no sti od po ~et ka tr go va wa, 7. fe bru a ra.

Glav ni raz log za to je iz u zet na usit we nost vla sni {tva de la ko jim se tr gu je na Ber zi. Na i me, gra |a ni su do bi li sa mo po jed nu ak ci ju aero dro ma pa ve li ka ve }i na to ve ro vat no ne vi di kao ne ku zna ~aj ni ju in ve sti ci ju ili ne {to {to tre ba za dr `a ti u vla sni {tvu ve} se od mah kre nu lo sa ma sov nom pro da jom.

Od osta lih za ni mqi vih ve sti iz sa mih kom pa ni ja iz dva ja mo onu ko ja se ti ~e gra |e vin ske kom pa ni je Ener go pro jekt. @e le zni ce Sr bi je upla ti }e du go va we pre ma toj fir mi u vi si ni od 1,2 mi li jar de di na ra a po osno vu dav no iz vr {e nih ra do va

na Pro ko pu. No vac }e bi ti upla }en do apri la sle de }e go di ne ta ko da se 2012. mo `e o~e ki va ti dra sti~ no po ve }a we pro fi ta Ener go pro jek ta usled van red ne do bi ti.

Na kre ta wa na do ma }em fi nan sij skom tr `i {tu u na red nim me se ci ma bi, pre ma na vo di -

Posledwa cena

Akcija PD Vojvodina, Novo Milo{evo

ma ber zan skih bro ke ra, mo gao bi zna ~aj ni je da uti ~e i de vi zni kurs. Zna ~aj ni ji pad in fla ci je u Sr bi ji o~e ku je se u dru goj po lo vi ni go di ne, ta ko da bi se kra jem 2011. in fla ci ja kre ta la na ni vou od oko {est od sto, na ja vio je vi ce gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je Bo jan Mar ko vi}.

Vrednost prometa (din)

1.375

268.952.750

NIS, Novi Sad

491

241.287.900

AIK banka, Ni{

4.288

95.596.538

971

95.323.070

30.010

79.796.561

Agrosavez, Sombor Komercijalna banka, Beograd

„Ga sprom” na pa da SAD Ru s ki hol d ing „Ga s prom” na ja vio je agre siv ni plan za osva ja we ame ri~ kog tr `i {ta i pla ni ra da u 2011. u SAD pro da 50 od sto vi {e ga sa ne go la ne. „Ga sprom” na me ra va da ove go di ne po ve }a dnev nu pro da ju svog ga sa u SAD na 85 mi li o na kub nih me ta ra.

U dru goj po lo vi ni pro {le go di ne ru ski ga sni hol ding je dnev no na ame ri~ kom tr `i {tu pla si rao 56,6 mi li o na kub nih me tra, ka `e pred sed nik i iz vr {ni di rek tor „Ga sprom mar k e t ing end trej ding USA” Xon Ha ten berg.

Ova ame r i~ k a po d ru ` ni c a, za sa da me |u 20 naj ve }ih tr go va ca ga som u SAD, ima am bi ci o zne pla no ve da se na |e me |u pr vih 10.

Za m e n ik pred s ed n i k a uprav nog od bo ra ru skog hol din ga Alek san dar Me dve dev je iz ja vio da kom pa ni ja is pu wa va sve neo p hod ne uslo ve za iz voz ga sa u SAD. On je re kao da je „Ga sprom” re zer vi sao ka pa ci te te za re ga si fi ka ci ju na ter mi na lu u Ba ha Ka li for ni ja, iz do voq ne ko li ~i ne sop stve nog te~ nog ga sa.

Iz „Ga s pro m a” su u le t o 2009. na ja vqi va li da pla ni ra ju po ve }a we svog ude la na ame ri~ kom tr `i {tu ~ak 20 pu ta, sa 0,5 na 10 od sto. Ova ko am bi ci o zni pla no vi za sni va li su se na osva j a w u na l a z i { ta [tok man, gde je tre ba lo da se iz gra di fa bri ka te~ nog ga sa, ka pa ci te ta 7,5 mi li jar di kub nih me ta ra ga sa go di {we.

NE KRET NI NE UNO SAN BI ZNIS NA APE NI NI MA

Sta na ri ne de ru Ita li ja ne Sta nov ni ci ve }ih ita li jan skih gra do va sva ko dnev no su su o ~e ni sa sve akut ni jim stam be nim pro ble mi ma, na ro ~i to dra sti~ nim po sku pqe wem sta na ri na. Doj ~e ve le iz ve {ta va da je mla |i ma naj te `e - sve ga tri od sto Ita li ja na sta rih od 18 do 24 go di ne `i vi u vla sti tom sta nu.

Fe no men „ho tel ma ma”, ko jem se to li ko ~u de se ver ni Evro pqa ni i ko ji mno ge po tom ke te ra da ~e sto do ka snih 30-ih `i ve kod ro di te qa, ra zu mqi vi ji je ako se u ob zir uzmu pro se~ ne sta na ri ne i pro se~ ne pla te. Si tu a ci ja je po seb no te {ka u gra do vi ma u ko ji ma do ma }e sta nov ni {tvo kon ku ri {e sa stran ci ma ko ji, da bi se ka sni je mo gli hva li ti da su `i ve li okru `e ni sto let nim pa la ta ma, pla }a ju ne ra zum no vi so ke ce ne.

Tu pred wa ~e isto rij ski gra do vi po put Fi ren ce, Mi la na i, na rav no, Ri ma. Re zul tat je da go di {we oko 25.000 sta nov ni ka Ri ma be `i u da qu oko li nu da bi pro na {li stan s ko li ko-to li ko pri hva tqi vom sta na ri nom. Dru gi, pak, po se `u za dra sti~ ni jim me to da ma. Oko 2.000 rim skih po ro di ca tre nut no `i vi u ile gal nim na se qi ma na lik bra zil skim fa ve la ma. I dok se ta kva na se qa na se ve ru Evro pe po ve zu ju uglav nom sa sub kul tur nim gru pa ci ja ma, u Ri mu su u wi ma i

„naj nor mal ni je po ro di ce” ko je su ka pi tu li ra le pred po di vqa lim sta na ri na ma.

Dr So fi ja Se ba sti ja ne li je me |u oni ma ko ji `i ve u ze le nom po ja su na ju `nom ru bu Ri ma, u jed noj od za u ze tih ko li ba. Ona 30 kva dra ta de li sa svo jim part ne rom s ko jim je pre par go di na pro va li la u na pu {te nu ku }i cu te ju ure di la za do ne kle nor ma lan `i vot. Se ba sti ja ne li je u me |u vre me nu po sta la stru~ wak na po qu ile gal nog sta no va wa, pa je na tu te mu ~ak i - dok to ri ra la. Za to vr lo ja sno uo~a va raz log iz ko jeg 2.000 rim skih po ro di ca `i vi ta ko. „Sta na ri na! Ako ima te sre }u, na }i }e te na pe ri fe ri ji ku -

}i cu za 1.000 evra. No, to li ka je mo ja pla ta! Mo gla bih pri u {ti ti pod sta nar sku so bu, ali me ni su 34 go di ne i `e lim da `i vim sa svo jim part ne rom i osnu jem po ro di cu, a ne da `i vim stu dent skim `i vo tom”, ka `e ona.

Iz me |u 1998. i 2007. ce ne ne kret ni na po ra sle su za 100 a sta na ri na za 70 od sto. Pro blem i to {to ne ma gor we gra ni ce za sta na ri ne. U Ita li ji ne ma pro pi sa za tr `i {te ne kret ni na, ma da u Evro pi po sto je gor wi li mi ti. Ali, u Ita li ji vla snik mo `e tra `i ti ko ju god svo tu za `e li. U skla du s ra stom sta na ri na ra ste i broj de lo `a ci ja sa mo pro {le go di ne je po ve }an za 18 od sto.

MMF slo bod no ula `e Me |u na rod ni mo ne tar ni fond (MMF) je ob ja vio amand man na svoj sta tut ko ji mu omo gu }a va da po svo joj pro ce ni in ve sti ra svoj ka pi tal na fi nan sij skom tr `i {tu. MMF u sa op {te wu ka `e da je do vo qan broj dr `a va~la ni ca ra ti fi ko vao amand man pred lo `en 2008, kao deo re for mi „mo de la pri ho da” Fon da.

Sa da je „Fond ovla {}en da ko ri sti va lu tu jed ne od svo jih (ze ma qa) ~la ni ca ko ji je na in ve sti ci o nom ra ~u nu, na na ~in na ko ji Fond od re di”, pi {e u amand ma nu. MMF je do sa da mo rao da tra `i do zvo lu dr `a ve ~i ju va lu tu `e li da ko ri sti {to su uglav nom ame ri~ ki do la ri.

Fond je do sa da imao pra vo da ku pu je sa mo har ti je od vred no sti ko je iz da je dr `a -

va ili mul t i l a t e r al n a or g a n i z a c i j a.

Ovaj amand man }e omo gu }i ti Fon du da slo bod no re in ve sti ra pri hod od oko 14,8 mi li jar di do la ra od pro da je jed ne osmi ne svo je za li he zla ta 2009. i 2010. go di ne (403.3 to ne). „No vi amand man da je dis kre ci o no pra vo Fon du za po boq {a we pro se~ nih per for man si pred vi |e nih in ve sti ci ja i za pri la go |a va we stra te gi je ula ga wa”, na vo di MMF u sa op {te wu.

MMF je sa op {tio da }e pra ti ti da li u no vim tran sak ci ja ma do la zi do „su ko ba in te re sa, bi lo stvar nog ili pret po sta vqe nog”. Fond }e na sta vi da pr ven stve no ku pu je du `ni~ ke har ti ja od vred no sti svo jih dr `a va ~la ni ca.

dnevnik

Svet ske ak ci je po vu kle se s vr ha Ak ci je na svet skim tr `i {ti ma po vu kle su se u pe tak sa 30-me se~ nih mak si mu ma, na kon po sku pqe wa naf te i no vih na po ra Ki ne na su zbi ja wu in fla tor nih pri ti sa ka. Ki na je na za bri nu tost in ve sti to ra zbog ra sta glo bal ne in fla ci je, ko ju sa da pod sti ~u ras tu }e ce ne naf te, da nas od go vo ri la po di za wem zah te va za oba ve zne re zer ve ba na ka za 50 ba znih po e na.

Ta ze mqa je ta ko |e po ve }a la ka mat ne sto pe tri pu ta za po sled wa ~e ti ri me se ca i na lo `i la ban ka ma da odo bra va ju ma we kre di ta. Go di {wa in fla ci ja u Ki ni je, me |u tim, u ja nu a ru po ve }a na na 4,9 od sto, sa 4,6 pro ce na ta u de cem bru. Ki ne ski na po ri na su zbi ja wu in fla ci je za u sta vi li su ja ~a we glo bal nih tr `i -

{ta ak ci ja ko je su u do sa da {wem to ku go di ne po sku pe le oko pet od sto, pri ~e mu su in dek si ak ci ja raz vi je nih tr `i {ta, kao {to su ame ri~ ki S&P 500, ja pan ski Ni kei 225 i evrop ski FTSE u ro first 300, oja ~a li iz me |u 5,5 i 6,6 od sto.

Svet ski in deks MSCI osla bio ma we od 0,1 od sto, na kon {to je pret hod ni dan do sti gao naj vi {i ni vo za 30 me se ci. FTSE u ro first 300 se po vu kao 0,2 od sto, po sle ja ~a wa u pret hod nih pet se si ja uza stop ce. Ja pan ski Ni kei je da nas za kqu ~en u bla gom po ra stu, pre ne la je agen ci ja Roj ters. In ve sti to ri u po sled we vre me ak tiv no ula `u u ak ci je, pri vu ~e ni po ve }a nim kor po ra tiv nim za ra da ma i iz gle di ma za so li dan rast svet ske eko no mi je.

Naf ta sku pqa zbog Bli skog is to ka Si ro vom naf tom se na ber zi u Wu jor ku tr gu je po ce ni od go to vo 87 do la ra za ba rel, pri ~e mu su in ve sti to ri zbog na sil nih pro te sta na Bli skom is to ku ner vo zni oko mo gu }eg po re me }a ja u snab de va wu „te~ nim zla tom”. Ce na ame ri~ ke „la ke” naf te za ter min sku is po ru ku u mar tu je na Wu jor {koj rob noj ber zi po ra sla za 25 cen ti na 86,61 do lar za ba rel, na kon po sku pqe wa u ~e tvr tak od 1,37 do la ra, pre ne la je agen ci ja AP. U isto vre me je evrop ska „brent” naf ta za is po ru ku u apri lu na Me |u na rod noj ber zi

pe tro le ja u Lon do nu po jef ti ni la za 47 cen ti na 102,12 do la ra za ba rel. Tr gov ci oce wu ju da „brent” naf ta bo qe od ra `a va uti caj do ga |a ja na Bli skom is to ku, dok na ce nu ame ri~ ke naf te vi {e uti ~u obim ne za li he tog ener gen ta u SAD i sla ba tra `wa. „Ra stu }a stra ho va wa oko mo gu }ih ve li kih pro me na na Bli skom is to ku, gde se na la ze naj ve }e svet ske re zer ve naf te i ga sa, uti ~u na po sku pqe we naj va `ni je ener get ske si ro vi ne”, na vo di se u iz ve {ta ju fir me „Bar kliz ka pi tal”.

VESTI Al fa ne }e s NBG Jed na od vo de }ih gr~ kih ba na ka, Al fa, je od bi la po nu du da se udru `i sa svo jim naj ve }im kon ku ren tom, Na ci o nal nom ban k om Gr~ k e (NBG).

Uprav ni od bor Al fe je sa op {tio da je jed no gla sno od ba cio „ne za do vo qa va ju }u” po nu du NBG, dok NBG za sa da ni je od go vo ri la na tu oce nu. NBG je ra ni je pred lo `i la da sva ki de o ni ~ar Al fe za sva kih 11 de o ni ca te ban ke do bi je osam de o n i c a NBG. Pred s ed n ik NBG Va si lis Ra pa nos je iz ja vio da bi udru `i va wem na sta la naj ve }a ban ka u Gr~ koj {to bi bi lo od „cen tral ne va `no sti za opo ra vak gr~ ke pri vre de”. Pr vi po ku {aj udru `i va wa te dve ban ke je pro pao kra jem 2001. go di ne. Na go ve {taj udru `i va wa Al fe i NBG je da nas do veo do sko ka ce ne wi ho vih de o ni ca iz nad do pu {te ne gra ni ce, te je Atin ska ber za ob u sta vi la tr go vi nu. Te dve gr~ ke ban ke po slu ju u Sr bi ji od 2002. go di ne. Al fa je 2005. go di ne ku pi la Ju ban ku Be o grad, a NBG 2006. Voj vo |an sku ban ku.

„Ne stle” za ra dio 36 mi li jar di Xi nov ski {vaj car ski pro iz vo |a~ hra ne i na pi ta ka „Ne stle” za ra dio je pro {le go di ne ~i s tih 34,23 mi l i j ar d e fra na ka, od no sno 35,8 mi li jar di do la ra. Pro fit je znat no uve }an pro da jom ude la Ne stlea u kom pa ni ji Al kon, ko ja je do da la 24,5 mi li jar di fra na ka ~i sto u ob ra ~u nu po slo va wa za 2010. go di nu. Ka ko je sa o p { ti l a upra v a Ne s tlea, to kom 2009. go di ne, taj pro iz vo | a~ Ne s ka f ea, Pe r i j ea, „Xe ni Krej ga“ i „Ha gen Da za“, imao je pro fit od 10,4 mi li jar de fra na ka.

^e si re for mi {u pen zi je ^e { ka vla d a pred s ta v i } e ra di kal nu pen zij sku re for mu u mar tu, a ve} sa da je do go vo re no 95 od sto de ta qa. Ta ko se zna da }e se ona fi nan si ra ti pre ko je din stve nog po re za na do da tu vred nost od 20 od sto iz ko ga }e bi ti iz u ze te sa mo ne ke

naj o snov ni je na mir ni ce. Ana li ti ~a ri su iz ra ~u na li da }e ne mi nov na po sku pqe wa iz xe pa sva kog ^e ha iz vu }i naj ma we 150 evra go di {we. „Ova vla da us pe la je da se do go vo ri oko osnov nih pa ra me ta ra pen zij ske re for me i ti me je oprav da la smi sao svog po sta ja wa”, ka zao je pre mi jer ^e {ke Pe tr Ne ~as. On je da nas od bio op tu `be opo zi ci je da je fi nan si ra we re for me obr nu to pri me we no na ~e lo Ro bi na Hu da uzi ma ti bo ga ti ma a da va ti si ro m a { ni m a - pre t vo r e n o u kra sti od si ro ma {nih da bi se da lo qu di ma s vi so kim pri ma wi ma, kao i da }e po seb no bi ti po go |e ne po ro di ce s de com.

Kva dra ti ipak sku pi Ki na je sa op {ti la da no ve ra ~u ni ce po ka zu ju da je ce na ne kret ni na po ra sla u ve }i ni gra do va to kom pro {log me se ca, upr k os na p o r i m a da se ohla di stam be no tr `i {te. Ce ne su naj vi {e po ra sle u ma wim gra do vi ma, ka `e Na ci o nal ni sta ti sti~ ki bi ro.U 10 od 70 is tra `e nih gra do va ne kret ni ne su u ja nu a ru po sku pe le za pre ko 10 od sto. [an gaj i ^ong king ne dav no su uve li tak se na ku po vi ne ne kret ni na ko je uve }a va ju tro {ko ve no vih ku pa ca.

Island pla }a od {te te Par la ment Islan da je iz gla sao usva ja we spo ra zu ma sa Ve li kom Bri ta ni jom i Ho lan di jom o is pla ti pet mi li jar di do la ra na dok na de o{te }e nim kli j en t i m a ban k e Aj s ejv.

Island je ti me od lu ~io da sta vi ta~ k u na odu ` e n i kon flikt sa tim ze mqa ma, ~i je su vla de ve} kom pen zo va le gu bit ke svo jim gra |a ni ma zbog ban kro ta „Aj sej va”. Od lu ku za ko no da va ca, ko ja je ve} iza zva la ne za do voq sto de la sta nov ni {tva ko je se 2009. na re fe ren du mu iz ja sni lo pro tiv vra }a wa du ga su se di ma, sa da bi tre ba l o da odo b ri pred s ed n ik Ola fur Grim son. Pred sed nik ze mqe je ne dav no iz ja vio da su uslo vi no vog spo ra zu ma mno go po voq ni ji za Island, a sem to ga, ka ko tvr di vla da, eko no mi ja ze mqe se po ste pe no opo ra vqa od po sle di ca kri ze, ta ko da fi n an s ij s ko op t e r e } e w e ne }e bi ti ta ko ve li ko.

Bez par ti ci pa ci je Pra vil nik o sa dr `a ju i obi mu pra va na zdrav stve nu za {ti tu iz oba ve znog zdrav stve nog osi gu ra wa i o par ti ci pa ci ji je stu pio na sna gu. Sto ga, osi gu ra ni ci s te ri to ri je No vog Sa da, ka ko bi ostva ri li pra vo na oslo ba |a we od pla }a wa

par ti ci pa ci je za se be i ~la no ve svo je po ro di ce, po treb no je da ma ti~ noj fi li ja li pod ne su zah te ve uz neo p hod nu do ku men ta ci ju.

Te le fo ni za do dat ne in for ma ci je su 021/4885-603 i 021/4885-648.

I. D.

Po ziv za ka me ni~ ku fe {tu

Obu ka ne pli va ~a Upis na obu ku ne pli va ~a bi }e sva kog rad nog da na od 15 do 20 ~a so va na bla gaj ni kli za li {ta na Spen su. Obu ka po ~i we 1. mar ta i iz no si 2.000 di na ra. Za akva ro bik upis je na istom me stu i u isto vre me, ce na pro gra ma je 1.800 di na ra za dva, a 2.200 di na ra za tri ~a sa ne deq no. Pro gram „Ta ta, ma ma, pli vaj te sa na ma” od 1. mar ta bi }e utor kom i ~e tvrt kom i od 18.45 do 19.30. Me se~ na ~la na ri na je 1.800 di na ra, a za sva ko na red no de te 1.200. T. L.

Udru `e we „Fru {ko gor ski bi se ri”, ko je or ga ni zu je ma ni fe sta ci ju „Ka me ni~ ko pro le }e”, po zi va iz la ga ~e da se pri ja ve, a ka ko ka `u, pro iz vo de mo gu pred sta vi ti od ga ji va ~i cve }a i sad ni ca, me da ri, vi na ri, qu di ko ji pra ve ra ki ju, ko la ~e i dru gi.

Novosadska ponedeqak21.februar2011.

Na ovoj ma ni fe sta ci ji mo gu u~e stvo va ti i oni ko ji se ba ve sta rim za na ti ma. „Ka me ni~ ko pro le }e” }e se odr `a ti 5. i 6. mar ta u cen tru Srem ske Ka me ni ce, a sve in for ma ci je mo gu se do bi ti na bro je ve te le fo na 062/ 320 892 i 063/ 755 83 60.

A. J.

Kon cert stu de na ta ko re pe ti ci je Kon cert stu de na ta ko re pe ti ci je odr `a }e se da nas u 19 ~a so va, u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti, Uli ca \u re Jak {i }a 7.

Ulaz je slo bo dan. Sve do dat ne in for ma ci je mo gu se pro na }i na saj tu www.aka de mi ja.uns.ac.rs.

S. R.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

BEZ ASANACIJE TERENA

Jav ne ~e sme ni su zlat ne re zer ve TRAGOM PITAWA SUGRA\ANA

Iz olu ka i vo da i led Ne ko li ko su gra |a na zva lo je „No vo sad sku hro ni ku” s mol bom da pi ta mo nad le `ne za {to se olu ci, po sta vqe ni ver ti kal no na zgra da ma, ne iz li va ju u ka na li za ci ju, ne go ima ju slo bo dan pad na tro to ar.

Ka da pa da ki {a iz wih {i {ti vo da pa ~e sto mo ra da se ide ko lo vo zom ne bi li se za o bi {li, a zi mi se oko wih stva ra le de na po vr {i na o ko joj ni ko ne vo di ra ~u na. Su gra |an ka ko ja je ta ko |e zva la na {u re dak ci ju po `a li la se da je zi mus, ka da se sve mr zlo, na kli za vi ci iz olu ka pa la i slo mi la no gu. tek po sle je, ka `e, sa zna la da je ne ko ga zbog to ga mo gla i da tu `i. U Gra |e vin skoj in spek ci ji ka `u

da je ovaj na ~in od vo |e wa ki {ni ce po pro pi su.

- Jo{ od osam de se tih go di na od lu ~e no je da se at mos fer ske pa da vi ne raz li va ju po slo bod nim po vr {i na ma. Ra ni je su olu ci vo di li di rekt no u ka na li za ci ju pa je do la zi lo do pre za si }e wa i de {a va lo da se fe ka li je iz li va ju na uli cu- ka `e gra |e vin ska in pek tor ka Sla vi ca La zov i pod se }a da su po za ko nu sta na ri sva ke zgra da du `ni da obez be de ure dan spoq ni iz gled is pred zgra de, a u to ula zi i ukla wa we le da na tro to a ri ma.

U Ko mu nal noj in spek ci ji sa zna je mo da oni do sa da ni su ima li ni jed nu pri ja vu gra |a na zbog pro ble ma s olu ci ma.

N. R.

V remeploV

„Vo da ni je za pi }e” nat pis je ko ji bi tre ba lo da sto ji na dva de se t jed nom jav nom bu na ru u No vom Sa du, Pe tro va ra di nu, Bu kov cu, Srem skoj Ka me ni ci, Sta rim i No vim Le din ci ma, ka ko bi gra |a ni bi li upo zo re ni na zdrav stve nu ne is prav nost vo de s jav nih ~e smi.

In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne ve} du gi niz go di na, sva kog me se ca, spro vo di zdrav stve nu kon tro lu vo de iz jav nih bu na ra, a ana li ze sva ki put po ka `u iste, ne po voq ne re zul ta te.

- Uzro ci zdrav stve ne ne is prav no sti vo de za pi }e po re klom iz jav nih bu na ra do mi nant no su fi zi~ ko-he mij ski, a to zna ~i po ve }a nu kon cen tra ci ju man ga na, ukup nog gvo `|a, amo ni ja ka, ni tra ta i po sle di~ no iz me we ne sen zor ne oso bi ne - ob ja si la je dr Mil ka Po po vi} s In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne, do da ju }i da se to kom let we i pro le} ne se zo ne iz dva ja ju do dat ni uzro ci ne is prav no sti vo de, ko ji su na sta li usled pri su stva ter mo to le rant nih mi kro or ga ni za ma, po -

ka za te qa sve `eg fe kal nog za ga |e wa.

Po ve }a ne kon cen tra ci je man ga na, gvo `|a i amo ni ja ka u

pre ma re ~i ma Po po vi }e ve, upo tre ba mi kro bi o lo {ke ne is prav ne vo de za pi }e zbog pri su stva ni tra ta, pred sta vqa opa -

Mu~ ni na, sla bost, po vra }a we, ote `a no va re we mo gu se ja vi ti ka da se pi je vo da u ko joj je po ve }a na kon cen tra ci ja ni tra ta vo di ne ma ju di rekt no {tet no dej stvo na zdra vqe qu di, ali uzro ku ju mi ris, bo ju i ne pri ja tan ukus vo de za pi }e. Me |u tim,

snost po zdra vqe qu di, po seb no kod ose tqi vog de la po pu la ci je, kod de ce, sta rih i obo le lih oso ba, trud ni ca i do ji qa.

- Te go be kod qu di se mo gu is po qi ti u vi du mu~ ni na, sla bo sti, po vra }a wa, pro li va, ote `a nog va re wa i po vi {e ne tem pe ra tu re - ka `e na {a sa go vor ni ca.

Na jav nim ~e sma ma su po sto ja le ta ble upo zo re wa, ali ni su se du go za dr `a le, jer su ih ne sa ve sni gra |a ni po ski da li.

Za to po je di ni No vo sa |a ni u ne zna wu do la ze na jav ne bu na re ka ko bi na pu ni li fla {e ovom ne is prav nom vo dom, a na ro ~i to u let wem pe ri o du, ka da im do bro do |e za „us put”.

Iz In sti tu ta za ja vo zdra vqe Voj vo di ne upo zo ra va ju da mi kro bi o lo {ka ne is prav nost one mo gu }u je upo tre bu vo de iz jav nih bu na ra.

- Uko li ko bi se obez be di la asa na ci ja te re na i sa na ci ja svih bu na ra gde ni su za do vo qe ne pro pi sa ne zo ne sa ni tar ne za {ti te, vo da bi se mo gla ko ri sti ti - ka `e Po po vi }e va do da ju }i da je neo p hod no teh ni~ ki odr `a va ti jav ne bu na re, jer su oni pre sve ga, „zlat na re zer va”, od no sno al ter na tiv ni iz vor vo de za pi }e.

I. Dragi}

NOVOSA\ANI KOJE MU^E ALERGIJE IMA]E SEZONSKIH NEVOQA

Po len na ja vqu je pro le }e Do la zak le pog vre me na ve }i na No vo sa |a na je dva ~e ka, ali ne i oni sklo ni po len skim aler gi ja ma. Za wih pro le }e mo `e da bu de pra va mo ra. Aler gi je, ko je su ne ka da sma tra ne pro la znim, se zon skim pro ble mom, da nas su po sta le ozbi qan zdrav stve ni ri zik. Pre ma po da ci ma la bo ra to ri ja za pa li no lo gi ju, De part man za bi o lo gi ju i eko lo gi ju PMF-a u No vom Sa du u va zdu hu su re gi stro va na po je di na~ na po le no va zr na am bro zi je i li pe po dig nu ta sa me sta pri rod nog ta lo `e wa.

Otvo re na {ko la za p~e la re Ma gi strat No vog Sa da je 21. fe bru a ra 1771. pri mio oba ve {te we iz Na me sni~ kog ve }a za Ugar sku, da }e usko ro u Be ~u bi ti otvo re na p~e lar ska {ko la.

Oba ve {te we je pod ra zu me va lo i na red bu da se gra |a ni ma ob zna ni ova vest. No, i bez na red be

bi lo bi to si gur no u~i we no.

Jer, p~e lar stvo, omi qe no za ni ma we jo{ sta rih Slo ve na, bi la je u 18. ve ku pri vred na gra na No vo sa |a na. Oni su u Du brov nik, Ve ne ci ju i dru ge pri mor ske gra do ve iz vo zi li med i vo sak.

N. C.

Mer na sta ni ca za po len

ali ako simp to mi Po len jo ve se po ja vqi vao sa (za pu {en nos, cu ni skim kon cen tra ci ja ma. Ni ske re w e no s a, ki j a vred no sti su za be le `e ne uglav we) po tra ju i ja nom i za po len ~em pre sa. U pro vqa j u se uvek u te kloj ne de qi uzrok po ja ve istom pe ri o du go aler gij skih re ak ci ja kod ose di ne ili u isto tqi vih oso ba sva ka ko je bio po vet n im okol n o len le ske jer su za be le `e ne vi sti m a, pra } e n i so ke i ve o ma vi so ke kon cen tra svra bom u no su i ci je. o~i m a, ne k a d a i Ima ju }i u vi du prog no zi ra ne su ze wem o~i ju, ra vre men ske pri li ke, kon cen tra di se o aler gij skoj ci je po le na jo ve i ~em pre sa }e ki j a v i c i i aler se za dr `a ti na ni vou ni skih uti ~ e na kva l i t et `i v o t a. gij s kom ko w unk t i v i t i s u. vred no sti uz mo gu }e da na {we Aler gi je naj ~e {}e iza zi va ju Aler gi je su opa sne tek ako bla go po ve }a we. U pe ri o du sta po len le ske, jo ve, to po le, vr - pre ra stu u aler gij sku ast mu. bi li za ci je vre men skih pri Po len dr ve ta (od fe li ka i po ve }a wem bru a ra do ma ja), tra ve (od dnev nih tem pe ra tu Aler g i j u naj ~ e { }e iza z i v a po l en ma ja do ju la) i ze qa stih ra kon ce tra ci je po le ske, jo ve, to po le, vr be, be log bi qa ka (od ju la do ok to le na le ske se mo gu ja se na i bre ze. Ni je opa sna, ali je bra) pri su tan je vi {e od na glo po ve }a ti ~i me po la go di ne. Ipak, olak }e oso be aler gi~ ne ve o ma ne pri jat na i ne po voq no {a va ju }a okol nost je da na ovaj tip po le na uti ~e na kva li tet `i vo ta ni su sve oso be na sve po ose ti ti aler gij ske le ne aler gi~ ne, za to je simp to me - ka `e se u be, be log ja se na i bre ze. Ova - va `no da se ura de te sto vi ka sa op {te wu la bo ra to ri je za kva re a k c i j a or g a n i z ma po ko bi se iden t i f i k o v a l i pa li no lo gi ju.

Po len ska aler gi ja li ~i pra vi lu ni je opa sna, ali je ve - aler ge ni ko ji naj vi {e mu ~e. na naj o b i~ n i j u ki j a v i c u, o ma ne pri jat na i ne po voq no Q. Nato{evi}

c m y

ponedeqak21.februar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ma me i ta te vo le ime Mi li ca De~aci Ni k o l a - Dra g a n e Ga j i} i Mar k a Avri }a, Alek sej - Stan ke Se ni} i Ne na da One {}u ka, Mi hael Ma tej - Vla ste i Dan ka Ko la ra, Jo van - Eri ke i Sa ve Fi ri }a, Mar ko - Bo ja ne Ku la {i no vi} i Si ni {e Aba xi }a, Da mjan - Je le ne i Mi ro sla va Led zi wi, Alek sa - Je le ne i Bra ni sla va Vuj ko va, An drej - Mir ja ne i Ve se li na Ter zi }a, Stra hi wa - Og wen ke i Si ni {e Tor wan skog, Lu ka Na ta {e i Alek san dra Lu ki }a, Og wen Ma ri je i Igo ra Ivo vi }a, Mar ko - Ta tja ne i Ga bo ra Ta ma {a, Mar ko - Alek san d re Kla { we-Mi l i } e v i} i De j a n a Mi li }e vi }a, Mi qan - Da ni je le Ni ko lin i Ra di vo ja Ni ko li na, Mla den - Sa we i Mi la na @de re, Mi hal - Iva ne Mu ho ve i Jan ka Mu he, Og wen - Ma ri ne Po po vi} i Dar ka Ka ra no vi }a, Ne ma wa Bra ni sla ve i Go ra na Ra ka no vi }a, Vik tor - Iva ne i Mar ka Le vi }a, Ste van Bra ni sla ve i Si me Pav ko va, Mi len ko Dra ga ne Ba la` i Mi haj la Sa mo ~e ta, An drej - Ane i Jo ze Pa kle din ca, Jo van - ^e do mir ke i Dra ga na Bog da nov skog, Ne ma wa - Ta ma re i Iva na Mi ku li }a, Ati la - Alek san dre i An dre ja Vi le tia,

Vuk - Ma ri ja ne i De ja na Ko sta di no va, Ste fan - Alek san dre i Bo ja na Ma na si je vi }a, Ko sta - Ane i Obre na Stan ko vi }a, Bo tond - Or {o je i Ati le \e ri, Alek san dar - Ta ma re i Fra we Lo vren ~i }a, Lu ka - Qi qa ne i Sr |a na Mu ra to vi }a, Jo van - Na ta li je i Mi la na Man di }a, Ne nad - Emi ne Ade mov i @ar ka Ka sap skog, Jo van - Ga bri e le Ko tur i Ne na da Zu vi }a, Ibra him - \u li na ze Re xaj i Aje ta La pja nia, Uro{ - Bo ja ne i Ni ko le Ga }e {e, Sa {a - @u `a ne Lo {onc i Sa {e Ne de, Di mi tri je - Je le ne i Alek san dra Ko va no vi }a, No vak - Bo ja ne i @eq ka Ru pi }a, Fi lip - Ta ma re i Mar ka Ig wa to vi }a, La zar - Ja sne i Mi ro sla va Jan ko vi }a, Sto jan - Mir ja ne ^a vin i Qu bi {e Vran ko vi }a, Eman Ani k e i Mi l en k a Isa k o v a, Jo v an @eq ke i To mi sla va Per ko vi }a, \or |e - Sa we Ko so ri} i Mi ro sla va Ili }a, Mar ko - Bi qa ne ]o si} Ke ri} i Sa ve Ke ri }a, Ni ko la - Ta we i Vla di mi ra @i vi }a, Pa vle - Di ja ne i Igo ra Du ki }a, Du {an - Svtla ne i Mi lo {a Sta ni sa vqe vi }a, Mi lan - Alek san dre i Zo ra na Kla {we.

Ven~ani Da ni ca ]a }i} i Dra gan Dri ni}, Bor ja na Pe tro vi} i Zlat ko Kol man, Ro `i ka Na| Ma da ras i I{tvan Na|, Jo van ka Krn di ja i Ili ja Ra du lo vi}, \u qa Haj da ri i Ed me iz Ku a ~ev ci, Je le na Goj kov i Zo ran Ni ko li}, Sa ra Tri pon i Bo jan Mi zdrak, Sa wa Kr sti} i Mi lan Ne deq ko vi}, Su za na Ga {i} i Vla di mir Pa jo vi}, Mi la na Bra di} i Alek san dar Cvet ko vi}, Ni ko li na Mi lo {e vi} i Go ran No va kov, Vi o le ta Pan te li} i Mar ko Pe tro vi}.

Porodica Jovan~evi}: mama Sne`ana, tata Milenko, seka Jelena i beba \or|e

Devoj~ice He le na - Ibo je i Nor ber ta [ar wai, Mi li ca - Na ta {e i Si me Ste fa no va, Sa wa - Ja sne i Iva na Me li ha, Ma {a - Je le ne i Mi la na Pi li po vi }a, Jo va na - Je le ne i Ne ma we Sto ja no vi }a, Mia - Tee Duj ko vi} i Mi ro sla va Ki sa ~a ni na, Ja na - Ivo ne i De a na ^a vi }a, Du wa Ta we Ar si} Pet ko vi} i Ne na da Pet ko vi }a, Una - Ma je Mi li} \or |e vi} i Alek san dra \or |e vi }a, Eq da - [er mi ne Baj ra mi Li ma ni i Isma i la Li ma nia, Ta ra - Si mo ne i Da li bo ra Ra du la {kog, Mi li ca - Na ta {e i Mi lo {a Pot ko wa ka, Ana - Dra ga ne Mi haj lo vi} i Ni ko le Alek so va, Jo va na - Je le ne i Jo va na Bi ~an skog, Ti mea - Na ta {e i Zol ta na Var ge, Mi li ca - Ja smi ne @u lo vi} i Mi ro sla va Ka ra no vi }a, Mi la - He le ne i Slo bo da na [e {u ma, Ka ta ri na - Je le ne i An |el ka La |e vi }a, Te o do ra - Va len ti ne i Alek san dra Ga ji no va, Len ka - Ma ri ja ne i Dra {ka Sa mar xi }a, Mi li ca - Mi le ne \o ga to vi} i Ne boj {e Ka laj xi je, Ni ko li na - Bi qa ne i Ra di mi ra Vu ka {i no vi }a, Sa ra - Iva ne i @eq ka Ja ji }a, Mi la na Ele ne i Mi la na Lo~ kog, Je le na - Sta ke i Sa -

ve Ba la }a, Ana - Dra ga ne No va kov i Iva na Sto ja ko vi }a, Mi li ca - Kri sti ne i Dra ga na Sto jiq ko vi }a, Si mo na - Ele ne Bo }an ski ^e le bi} i Bra ni sla va ^e le bi }a, La ra - Ani ko Ko kai Lu ki} i @eq ka Lu ki }a, Le na - Mir ja ne i Iva na Ra ki }a, Ri ta - ^i le i \or |a Se le {i, An |el ka - Bran ke i Alek san dra Mi len ko vi }a, Ana - Je le ne i De ja na Spa si }a, Mi li ca - Je le ne i Sr |a na Jo va no vi }a, Ja na - Ni no sla ve i Mir ka Mi lo {e vi }a, Mi na - Da ni je le i Go ra na Vu kan ca, Jo va na - Da ni je le i Zo ra na Ni ko li }a, Ta ra - Ane i Mi qa na Vuk mi ro vi }a, Ana - Mi le ne i Dra ga na Ma rin ko vi }a, Ka ta ri na - Jo va ne i Pre dra ga Raj ki }a, Te o do ra An dri ja ne No vak i No va ka Pe tri ~e vi }a, Ma ja - Ma ri ne Je zer ki} i Qu bi {e \u ki }a, Mi li ca - Ma ri ja ne i Mi lo {a Le ti }a, Sa bri na Hu a ni te i Ri ~ar da [u {wa ka, San dra - Mir ja ne i Slav ka ]u lu ma, Le na - Da ni je le No nin i We go va na Ra pi }a, La na - Vi o le te i Ste va na Ste ji }a, Ana sta si ja - Mi re i Du {ka Jo va no vi }a, Na |a - Ve sne i Jan ka Ko la ra, Ha qi ma Ka ta ri ne Ko ~i{ i Fej zu la Ho ti.

Umrli Dmi tar Sol dat (1937), Mi lan Ni ko li} (1934), Ma ri ja Fer ko vi} (1950), Kla ra Na| ro|. Asta lo{ (1938), Sa va To ni} ro|. Cvi je ti ~a nin (1930), Mi ro slav Tra vi ca (1955), Slo bo dan Lu kin (1950), Per si da Ra da no vi} ro|. Mi {kov (1917), Ve se li na Da vi do vac ro|. Mi ji} (1928), Ro za li ja Pu ji} ro|. Len |el (1930), Gi ze la Ha las ro|. Vuj kov (1923), Mi ron Ta ka~ (1934), Ja go da Po po vi} ro|. Di ko vi} (1932), Si ni {a Sa lon ta ji (2007), Ste van Du da rin (1935), Lo zi ka Gu zi na ro|. Vu kov (1935), Cve ta Vu ~i} ro|. [qa ni} (1922), Mil ka ]u pur di ja ro|. Kqa ji} (1938), Na da Tu feg xi} ro|. Li si ca (1942), La di slav Mol nar (1969), \u ro @iv ko vi} (1928), Ana Mi {ko vi} (1931), Ra do je Va si} (1926), Du {an ]i ri to vi} (1951), To mi slav Ili} (1933), Gor da na Ra doj ~i} ro|. Ta ta lo vi} (1930), Du {an ka Kr sti} ro|. Ke rac (1938), Mi li ca Ra do va nov Dra ga{ ro|. Ro ca nov (1919), Bra ni slav Ra do sa vqev (1961), Jo lan Haj duk ro|.

Va mo{ (1932), Ra do je Mi li ~i} (1965), Mi li ca Ku zma no vi} ro|. \u ki} (1948), Slo bo dan Cvi ja no vi} (1957), Zo ra La tas (1923), Mi len ko Ga ri} (1923), De san ka Jok so vi} ro|.

Bu ji {i} (1910), La slo Si la |i (1932), Qi qa na No ta ro{ ro|. Mo gin (1947), Stan ka Jo ci} ro|. Pej ~i} (1933), Vla di mir Ne sto ro vi} (1953), Mi li ca Al ta rac ro|. Je zdi} (1939), Zo ran Ni ko li} i Je le na Goj kov

Je li ca Hr wa~ ki ro|. ^o ba nov (1922), Uro{ Dra `i} (1940), Pa vel ^e lov ski (1937), Oto Ga bor (1979), Ga vra ^u ru {ki (1929), Ste van Stan ko vi} (1922), Asim Be {i} (1953), Sve ti slav Stan ko vi} (1934), Jo van Pe {i} (1934), Bor ka Pe tro vi} (1980), Ilo na Hor vat (1933), Ka ti ca ]o ri} ro|. Dra gi ~e vi} (1964), Mi lun ka Mi lo {e vi} ro|. Mla de no vi} (1938).

UMR LI (PE TRO VA RA DIN): Bla go je Kr {i} (1935), Ne deq ko Mi haj lo vi} (1939), Je le na Du gi na ro|. Og we no vi} (1923).

UMR LI (SREM SKA KA ME NI CA): Sve tla na Ba ji} ro|. Ba ji} (1952), Va so Gr bi} (1935), De ne{ Kal mar (1940), Ma ri ca Kr ni} ro|. ^i ~a (1951), Jo sip Da mja no vi} (1949), Du {ko Ca nov (1949), Raj ko Xi da (1934), Vin ko An ~i} (1940), Gra da Ma di} (1958), Zdrav ko Sre} kov (1945), Mi ro slav Bi ki} (1949), Jo ka Oqa ~a ro|. Sa vi} (1947), Ana Ben ka ro|. Dan ko (1940), Ve ra Hru sta no vi} ro|. Da vi do vi} (1961), Evi ca Vu ja no vi} ro|. ^i ~a (1938), Va le ri ja Vu li} ro|. Te rek (1950), Mi lo van Li si ca (1932), Tri vo In |i} (1927), Di mi tri je Ma ca no vi} (1954), Mi lan Iva ni {e vi} (1936), Ni ko la Sr di} (1950), Zdrav ko Ko va ~e vi} (1953), Dra gan To {i} (1953), Ste van Pro ki} (1929), La zar Ma ri jan ski (1941), Slav ko \u ri ~i} (1935), Cve tan Ba ti} (1947).

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak21.februar2011.

9

„DNEV NIK“ I „PRO ME TEJ“ NA GRA \U JU

NO VO SA \A NI IMA JU SVE MA WE RAZ U ME VA WA ZA RAZ NO SA ^E RE KLAM NIH PO RU KA

Ratuju flajerima pa razvaquju sandu~i}e Po{tanski sandu~i}i Novosa|ana svakodnevno su zatrpani flajerima s raznim reklamnim porukama - od salona za masa`u, frizerskih salona, prodavnica brze hrane, do privatnih ~asova, raznih majstora, molera, stolara, vodoinstalatera. Na ovaj na~in sve ~e{}e se reklamiraju i megamarketi, koji ubaciju novine s proizvodima na sni`ewu.

Zbog toga stanari u zgradama ponekad i ne prona|u svoju po{tu i ra~une, a ne retko svi ti papiri ispadnu na pod kada otvore sandu~e. Sugra|ani s kojima smo razgovarali ka`u da im reklame toliko i ne smetaju, koliko pojedini raznosa~i koji ~ak i obiju sandu~e, te iz wega na pod pobacaju oglase konkurenata. Hodnici u zgradama ~esto izgledaju kao deponije.

- Svakog dana zati~em desetine raznih flajera u po{tanskom sandu~etu. Razumem da je to jedan od najefikasnijih na~ina reklamirawa, ali oni koji to rade nekada zaista odu u krajnost.

Evo, ba{ pre neko ve~e vratila sam se s posla i zatekla prepuno sandu~e reklama, a morala sam i da gazim po hrpi papira. Zbog wihove nekulture mi moramo da gledamo taj nered i da `ivimo u wemu - pri~a Ta wa D. sa Limana i dodaje da nikad ni{ta nije kupila niti naru~ila s tih reklama.

Mnogi su nam rekli da te papire i ne pogledaju ve} ih odmah bacaju u kantu za sme}e. Ogor~eni su na pojedine dostavqa~e koji zbog konkurentskog rata izme|u firmi obijaju sandu~i}e ne bi li izbacili konkurentske, a ubacili svoje flajere.

Ko mu nal na in spek ci ja ni je nad le `na Re{ewe za ovaj problem o~ito ne postoji, jer je re~ o direktnom sporu izme|u raznosa~a flajera i stanara. [ef komunalne inspekcije Sr |an Ja ko vqev ka`e za na{ list da je u ovom slu~aju komunalna inspekcija nemo}a, jer nema nadle`nosti da ka`wava po ulazima zgrada, koje su u vlasni{tu stanara.

- Ukoliko bi neki raznosa~ ove flajere pobacao na ulici, tada bi komunalna policija mogla da ga kazni, a inspektori da mu pi{u prekr{ajnu prijavu, jer se radi o prqawu javne povr{ine - obja{wava Jakovqev.

Zato gra|anima samo ostaje da ne otvaraju vrata nepoznatim osobama koje im se ne predstave preko interfona ili ako ih ipak puste, da ispod po{tanskih sandu~i}a stave kutiju, kako bi u wu ubacivali letke koje su na{li u sandu~etu.

- Umem da budem nequbazna i gruba, ali to je samo zbog toga {to sam nekoliko puta zatekla obijeno sandu~e, prepuno najrazli~itijih reklama. Od tada, ne pu{tam nikoga u zgradu - ka`e predsednica Skup{tine stanara u jednoj zgradi na Keju Ve ra S. U toku dana jedan raznosa~ ubaci u sandu~i}e {irom grada i nekoliko hiqada flajera.

Raznosa~i s kojima smo razgovarali tvrde da Novosa|ani umeju da budu veoma neprijatni i da ih ~esto vre|aju i psuju bez ikakvog razloga.

- Drugar i ja smo delili letke za {kolu stranih jezika i morali smo da podelimo oko 5.000 flajera za samo jedan dan. I{li smo od zgrade do zgrade, pa iako smo samo radili svoj posao, pojedinci su se prema nama ophodili kao da smo do{li da ih opqa~kamo. Vrhunac je bio kada smo pozvonili na interfon jedne zgrade i zamolili stanara da otvori vrata, a on je odmah po~eo da nas psuje i vre|a - pri~a Mi lo rad P. Kako bi doneli ve}i profit firmi za koju rade, raznosa~i letaka priznaju da im se de{ava da povade ostale flajere i ostave u sandu~etu samo svoje.

Mi li ci koju smo zatekli kako deli flajere u centru, posao i nije uvek prijatan.

- Delim reklame za jedan butik i priznajem da sam se svega nagledala. Sugra|ani razli~ito reaguju kada im dajem flajer.

Neki popri~aju sa mnom, dok drugi ne `ele ni da ga uzmu. Neki ga opet uzmu i odmah bace po`alila se ova devojka.

Q. Na to {e vi}

ANKETA

Vi{e se baci nego {to se pro~ita Ne na Ke le ~e vi}, pravnik: - Prvo pro~itam flajere pa ih onda bacim. Jedino eventualno sa~uvam one iz Tempa.

Gor da na Mi li}, profesor srpskog jezika: - Svakodnevno dobijam na desetine flajera, ali ih ipak sve pro~itam. Posle, ve}inu bacim, a sa~uvam samo one koji se ti~u sni`ewa i akcija u supermarktima.

Ja ro slav Be li, to~ilac goriva: - Pro~itam samo neke flajere, a ve}inu bacim odmah ni ne ~itaju}i ih. ^uvam samo one koji se ti~u kompjutera i druge elektronike.

Bo jan Ba bi}, student: - Flajere naj~e{}e samo zgu`vam i bacim, neke letimi~no pogledam, a neke i sa~uvam, naro~ito one koji se ti~u {kola stranih jezika. Na taj na~in sam i saznao za {kolu u koju sada idem.

T. L.

IZ KAR LO VA^ KOG „BE LI LA”

Prave se boksovi za kontejnere Radnici Javnog komunalnog preduze}a „Belilo“ iz Sremskih Karlovaca po~eli su ju~e da grade boks za kontejnere pored auto - perionice u blizini benzinske pumpe i to je prvi od tri, koliko je u planu da tokom godine bude sagra|eno. Druga dva trebalo bi da budu napravqena na Dudari, kod autobuske okretnice i kluba penzionera.

Kako saznajemo od vr{ioca du`nosti direktora „Belila“ \or |a Hor va ta, u boksu kod perionice bi}e mesta za {est kontejnera, od toga su ~etiri univerzalna i po jedan za PET ambala`u i hartiju.

Raspored razme{taja preostalih kontejnera koji su u protekle dve godine nabavqeni zahvaquju}i Pokrajinskom sekretarijatu za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu i Ministarstvu `ivotne sredine i prostornog planirawa je sa~iwen i oni }e biti na prole}e raspore|eni po Karlovcima.

Namera nadle`nih je da stavqawem tih kontejnera u funkciju na prole}e otpo~ne i proces separacije otpada. Prvi koraci na poqu edukacije ve} su u toku i wima su obuhva}eni u~enici karlova~ke

mogao da precizira kad. Prvi put tender je propao zato {to je cena vozila koje je ispuwavalo zahteve „Belila“bila previsoka, a drugi put zbog toga {to je ulo`ena `alba na tendersku dokumentaciju.

osnovne {kole, koji nakon teorijskog dela obuke, sakupqaju staru hartiju. Odeqewe, koje bude sakupilo najvi{e papira, ~eka vredna nagrada.

Horvat ka`e da }e tokom godine biti ponovqen tender za kupovinu auto - sme}ara, po{to su prethodna dva propala, ali nije

- Auto-sme}ar }e nam biti od velike koristi i sasvim sigurno svakodnevno u upotrebi, uzimaju}i u obzir koliko problema imamo sa sme}em - ka`e \or|e Horvat. - Pare za kupovinu kamiona obezbedilo je Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa i za sada je to jedina veli-

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih {est nedeqa da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se svakog dana prva ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Oni koji se ove nedeqe prvi jave na navedeni telefon, dobi}e besplatan primerak kwige “Novi Sad: fototipsko izdawe ” autora Vase Staji}a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744.

U ovom fototipskom izdawu mogu se pro~itati tekstovi o pojavi Srba na pozornici istorije, a na tlu dana{weg grada Novog Sada, od po~etka 18. veka, pa sve do priloga koje su napisali sami Novosa|ani po~etka 20. veka. Ovo je potpuno originalan tekst sa reprodukcijama fotografija, crte`a, mapa, portreta i detaqa grada.

Kwiga u dodatku sadr`i jo{ petnaest sitnih priloga drugih autora koji upotpuwuju sliku o

ka nabavka sredstava za rad, koju planiramo da sprovedemo ove godine. Planovi su nam skromni zbog ograni~enog buxeta.

Od trenutka kada je u prole}e pro{le godine „Belilo“ osnovano, radnici su bili anga`ovani na poslovima koji su do tada bili u delokrugu rada op{tinskog odeqewa za komunalne poslove, od odr`avawa zelenila, preko uklawawa divqih deponija do ure|ewa Stra`ilova.

Z. Ml.

`ivotu u Novom Sadu u pomenutom periodu. „Za sve istori~are, ime Vase Staji}a je neizostavno u prou~avawu pro{losti Srpske Atine, kako je Novi Sad nazvao Svetozar Mileti}. Ne bez razloga: slava Novog Sada je u tome {to je jedno vreme bio kulturni centar Srba„, napisano je u Glasniku novosadskog istorijskog dru{tva iz 1933. godine.

A. J.

­„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Raj asasina”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Raj asasina” Pe te ra Ber lin ga.

Re~ izdava~a: Raj, za koji se ispostavqa da je pakao...

Godina je 1169. i u Svetoj zemqi nema stra{nijeg imena od {eika Sinana. Usred vrleti planine Nojsir, u neosvojivoj tvr|avi Masijaf, veliki majstor reda asasina podi`e svoje glavno sedi{te. Kao i ostali verni pripadnici asasina, i El-Mansur i Saif jedva ~ekaju da ih {eik po{aqe u samoubila~ki poduhvat, koji je preduslov ulaska u „asasinski raj“ prepun predivnih devica. Me|utim, da li }e se san o u`ivawu na nebu posle smrti zaista obistiniti?

Ili se iza toga krije pakao za sve koji se prepuste tom isku{ewu? „Ono {to je Xorx Lukas me|u filmskim rediteqima, to je Peter Berling me|u piscima istorijskih romana. Obojica pripo-

vedaju o herojskim vitezovima koji se bore protiv nadmo}nih mra~nih sila. Me|utim, za razliku od Lukasa, pozadina Berlingovih epova su istorijske ~iwenice a ne ~ista fikcija.“ - Ne ue Westfälische Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

„Dostojevski i Jevreji” Kwiga “Dostojevski i Jevreji” bi}e predstavqena ve~eras u 19 sati, u maloj sali Gimnazije “Jovan Jovanovi} Zmaj”, na drugom spratu. O kwizi }e govoriti

No va upra va i nad zor Na sednici Skup{tine op{tine Sremski Karlovci, zakazanoj za 22. februar, bi}e imenovani novi Upravni i Nadzorni odbori JKP „Belila„. Za predsednika Upravnog odbora predlo`en je Sta ni slav Dr qan, wegovog zamenika Go ran Bi li}, a za ~lanove Na ta {a Qu bi ~i}, Mi lo{ Pe {kir i Bi qa na Ili}. Sta ni {a Ga ji} predlo`en je za predsednika Nadzornog odbora, a Da ra Mi qak-Ma o vac i Go ran Lu ki} za ~lanove.

Na poklon kwiga Vase Staji}a

profesori Filozofskog fakulteta dr Vi to mir Vu le ti} i dr Mi o drag Ra do vi}. Organizatori su Dru{tvo sunarodnika i prijateqa Rusije “Rusija”.

L. N.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

ponedeqak21.februar2011.

DNEVNIK

c m y

10

ОДРЖАН 10. ФЕСТИВАЛ ХАРМОНИКАША У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

Високи домети музичких талената

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Десети фестивал хармоникаша приређен у организацији Основне музичка школа Нови Кнежевац, иако није био међународног карактера, како се очекивало, испунио је очекивања јер је окупио педесетак музичких талената из основних и средњих музичих школа из 15 градова из Србије. Учесници су се надметали у седам категорија, шест у соло наступима и у камерним саставима, а манифестација је одржана под покровитељством Покрајинског секретаријата за образовање АП Војводине и Скупштине општине Нови Кнежевац. Победници фестивала су у беби категорији Петар Динчић из Крагујевца, док су у А категорији са максималним оценама жирија од 100 поена најбољи су били Вук Трифић из Новог Кнежевца и Угљеша Вуков из Сомбора. У Б категорији победник је Иван Бичкеи из Новог Кнежевца, коме

Победници новокнежевачког фестивала хармоникаша

Цветане Закић и Ивана Бичкеија из Новог Кнежевца. Њихов учинци оцењени су као врхунски домети у том узрасту, а квалитет музицирања вредновао је стручни жири састављен од истакнутих музичких педагога. Председница жирија била је професорка Музичке школе „Исидор Бајић” у Новом Саду Нада Вјештица, а чланови су били професори Александар Лукић из Суботице, Гвозден Ераковић из Смедерева и Тимеи Бартош из Новог Кнежевца. На завршном гала концерту у петак увече победницима у свим категоријама дипломе Дуо хармоника Цветана Закић и Иван Бичкеи и пехаре уручили су је припало и посебно признање, у директорка Основне музичке Ц категорији најуспешнији су би- школе и председница Организаили Звездан Башић Палковић из цоног одбора Александра НецСуботице и Михаило Ераковић ков и саветник председника ноиз Смедерева, у Д категорији вокнежевачке општине Предраг Богдан Лакетић из Новог Сада и Берић. Честитке учесницима за Е категорији Јарослав Ировић изванредно музицирање и домаиз Смедерева, док је победнички ћинима за добру организаицју пехар у категорији камерних са- манифестације је упутио помоћстава освојио дуо хармоника ник покрајинског секретара за

Danas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Me­ha­ni­~ar­-­pla­}en­da­ubi­je”­(18.15,­­20.15,­22.15),­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(12,­15,­18,­19,­21,­22),­„Me­dved­Jo­gi”­(13.10,­14.50,­16.40),­­„Upo­znaj­te­ma­le Fo­ke­ro­ve”­(16.30),­„Tu­ri­sta”­(18.10),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­(11.45,13.30),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti”­(13,16),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(15.30,­17.30,­16.10),­„Pri­~a o­ igra~­ka­ma”­ (12.10,14.10),­ „Pa­ra­nor­mal­na­ ak­tiv­nost­ 2”­ (22.40),­ „Ar­tur­ i­ rat­ dva sve­ta­ (12.30,14.30),­ „Bez­ oba­ve­ze”­ (20.10,­ 22.20),­ „Lov­ na­ ve­{ti­ce”­ (18.30,­ 20.30), „Bur­le­ska”­(20,­22.30) Jadran:­„Me­ga­um”­(17.30),­„Se­stra­osmeh”­(19.15),­„Di­le­ma”­(21.30) Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su­„@e­na,­pi­{toq­i­re­zan­ci”­(20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te, Sce­na­ „Jo­van­ \or­|e­vi}”: „Gra­|a­nin­ ple­mi}„­ (19.30), Sce­na­„Pe­ra­Do­bri­no­vi}”:­„Tri­se­stre„­(19.30) novosadsko pozori{te: „Iz­gu­bqe­no­~o­ve­~an­stvo”­(19)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(9–17,­rad­nim­da­ni­ma­i­vi­ken­dom):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka­ 20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­ Srem­ska­ Ka­me­ni­ca,­ Trg­ J.­ J.­ Zma­ja­ 1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta­Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Kar­lo­va~­kog­mi­ra­18,­063/8826675­(15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske,­ Trg­ ga­le­ri­ja­ 1,­ 4899–000­ (uto­rak–su­bo­ta­ 10–18,­ pe­tak 12–20):­stal­na­po­stav­ka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog,­Trg­ga­le­ri­ja­2,­528–185­(10–18,­~e­tvr­tak­13–21): stal­na­po­stav­ka­„Srp­ska­li­kov­na­umet­nost­pr­ve­po­lo­vi­ne­20.­ve­ka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a,­Va­se­Sta­ji­}a­1:­stal­na­po­stav­ka

BiBlioteKe i ^itAoniCe ^itaonica Biblioteke Matice srpske,­ Ma­ti­ce­ srp­ske­ 1,­ 420–198­ i­ 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka,­ogra­nak­„\u­ra­Da­ni­~i}”,­Du­nav­ska­1,­451–233­(7.30–18)

saHRanE Na gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Rozalija Borisa Puji}-urna (1930) u 9.45 ~asova, Asim Sadika Be{i} (1953) u 10.30, Milka Petra Tadi} (1926) u 11.15, Ana Ane Ogwenovi} (1961) u 12, Qubomir Radeta Kne`evi} (1933) u 12.45, Olga Milana Nikoli}-Lap~evi} (1929) u 13.30, Petra Jovice Todi} (1919) u 14.15 i Ida Jano{a Bor{o{ (1929) u 15 ~asova.

Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Mihajlo Petra Pelepowko (1917) u 13 ~asova, a na Starom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Mila Jakova Dojki} (1928) u 15 ~asova.

telefoni

VODI^

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

образовање АП Војводине Јожеф Кабок. Председница Стручног савета Фестивала професорка Нада Чукуров из Новог Кнежевца и директорка школе Александра Нецков истичу да је новокнежевачки фестивал једини овог типа у Војводини. Као престижни сусрет музичких талената за деценију постојања стекао је реноме, афирмишући хармонику као високо виртуозан ументички инструмент. Покретач новокнежевачког фестивала био је 2001. године тадашњи директор Основне музичке школе Нови Кнежевац Милан Мирков. Он је препознао неопходност афирмације школе на такмичењима, на којима су музички таленти из ове средине освајали високе награде, организацију Фестивала су подржали колектив школе и ова средина, тако да је Нови Кнежевац видно уцртан на музичкој мапи. Школа је основана 1997. године, похађа је 150 ученика из свих места новокнежевачке општине, а многи су наставили школовање и усавршавање на академијама код нас и иностранству. М. Митровић

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI] - GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Годишњица „Главашеве куће”

НОВИ БЕЧЕЈ: Навршило се четири године од оснивања Музеја „Главашева кућа“ у Новом Бечеју. Тим поводом је Завичајни клуб Новобечејаца и Врањевчана организовао скромну свечаност, на којој је председник Завичајног клуба Радован Попов, доделио више признања појединцима и организацијама за допринос на прикупљањуи историјским докумената и етнографских предмета који су нашли место у Музеју. На свечаности се говорило о представљању Музеја „Главашева кућа“ у оквиру манифестације „Ноћ музеја“, најављено је постављања спомен плоће на родној кући истакнутог глумца Славка Симића (1924.-2007.), крајем априла у Новом Бечеју. М. К.

Фајронт исти за све

КИКИНДА: У Кикинди одржана седница Савета Севернобанатског управног округа на којој је разматрано радно време угоститељских објеката и продаја алкохолних пића у општинама севернобанатског округа, као и улога локалних самоуправа у борби против сиве економије. На предлог Министарства унутрашњих послова представници шест општина северног Баната разговарали су и о продаји алкохолних нпића у вечерњим сатима.

- Радно време угоститељских објеката у свакој општини је другачије, а идеја је да буде једнообразно у свим општинама нашег округа. На тај начин и запослени у полицији имали би бољу контролу и лакше би обављали свој посао. Уколико успемо да се договоримо да се у исто време затварају угоститељски објекти и продаја алкохолних пића заврши у вечерњим сатима, очекујем да ће бити смањени и ризици које алкохол са собом доноси. А. Ђ.

Из ло жба ли ков не ра ди о ни це НО ВИ БЕ ЧЕЈ: Посетиоци који су били у петак на отварању колективне изложбе слика полазника ликовне радионице Дома културе, могли су сe уверити да Нови Бечеј има много младих ликовних стваралаца и још више љубитеља сликарства. Поставка садржи педесетак одбраних радова сликарки: На ди це Јо си мо вић, Ју ли ја не Ки жев ски, Алек сан дре Ки жев ски, Та ње То до ро вић, Ива не Ки се лич ки, Ме лин де Бе лић и Јо ва не Та шин. Младе сликарке су усвојиле неопходна сликарска знања, а наставиле су да стварају у различитим тахникама. Сликају различитије мотиве, а посебна је драж што је свака задржала свој особени приступ слици. Изложба ће трајати до 4. марта. М. К.

11

ВЛАСНИК „СИНЕМЕ” ПРЕДЛАЖЕ ГРАДСКИМ ВЛАСТИМА

Заједничким снагама сачувати биоскоп

ЗРЕЊАНИН: Привремено отварање биоскопа “Синема”, јединог преосталог у Зрењанину, који је престао са радом лане, после летње паузе, подстакло је његовог власника Драгана Видаковића да се још једном обрати локалној самоуправи и предложи

„Монтевидео” обара рекорде За десет дана филм “Монтевидео, Бог те видео” у зрењанинском биоскопу погледало је 5.000 посетилаца. Колико је то велики број, илуструје податак да је за првих шест месеци у 2010. години “Синема” забележила свега 2.200 гледалаца са купљеном улазницом. партнерство, како би градска кино дворана и убудуће наставила да организује филмске пројекције. “Синема” је поново отворила своја врата у договору са продуцентима новог домаћег блокбастера “Монтевидео, Бог те видео”, да би и зрењанинска публика имала

прилику да види популарни филм о настанку прве српске фудбалске репрезентације. После пројекција овог остварења, које су се одужиле због огромне заинтересованости гледалаца, биоскоп би, највероватније, поново закатанчио своја врата. Да би се то избегло, Видаковић је градским властима упутио конкретне предлоге и сада очекује одговор. Остаје да се види шта ће предузети локална самоуправа која је и званично одлучила да кандидује Зрењанин за престижну титулу “Европске престонице културе” 2020. године.

- Предложили смо две варијанте сарадње. Једна подразумева да град постане покровитељ биоскопа са роком од минимално пет година. Обавезао би се да обезбеди годишње дотацију од 2,5 милиона динара, или да прихвати све трошкове грејања и закупа за све време трајања уговора, као и да реши питање односа са Дирекцијом за имовину Републике Србије и да биоскоп ослободи обавезе плаћања закупнине за претходни период до данашњег дана - објашњава Видаковић и наглашава да би се заузврат власник “Синеме” обавезао да обезбеди нормално функционисање бископа током целе године, изузев за време

летње паузе од 15. јула до 15. августа. То би значило минимално две пројекције сваким даном и два различита филма недељно. “Синема“ би, поред осталог, и сервисирала постојећу и набавила нову кино опрему. По другој варијанти, “Синема” би са градом Зрењанином потписала уговор по ком би без накнаде уступила сву опрему и основна средства којим располаже, као и сва нематеријална права која јој припадају стечена по основу досадашњег рада, а локална самоуправа би прихватила да реши питање односа са Дирекцијом за имовину и преузме све досад неплаћене закупнине, у укупном износу од 36.660 евра. Биоскопска сала се, појашњења ради, налази у згради Комитета, која је правоснажном судском пресудом одузета од Социјалистичке

партије Србије, досадашњег самопрокламованог власника овог значајног објекта смештеног у самом градском језгру. Град је у републичкој Дирекцији за имовину покренуо поступак прибављања права корисништва над Комитетом, после чега би грађевина, укупне површине 2.150 квадрата, била у његовим рукама. Ж. Балабан

ШТА ЈЕ НАЈВЕЋА И НАЈПРЕЧА ИНВЕСТИЦИЈА БАЧКЕ ПАЛАНКЕ

Ако (не) може олимпијски базен, добра је и када БАЧКА ПАЛАНКА: Надлежни у Бачкој Паланци бурно су пре скоро четири године прославили одлуку надлежних да 2011. године баш овај град буде домаћин Спортске олимпијаде радника Војводине. Јубиларна, десета Олимпијада најављена је као највећа и најбоље организована што је и онда и сада имало основа, јер Бачка Паланка одавно у приобаљу Дунава има прелеп и велик комплекс отворених спортских терена, али и велику и малу спортску дворану. Тик уз терене је и заливно језеро „Тиквара“, Дунав, а све је од центра вароши удаљено једва 10-так минута пешачења. Све што треба Паланка је имала и пре четири године, а сада ће све бити дотерано, лепше и функционалније. Али, ни онда ни сада Бачка Паланка нема базен, ни олимпијски, ни мањи, ни покривени ни откривени, па чак ни базенчић барем мало већи од ђакузија појединих овдашњих богатих људи. Овде се о градњи базена прича годинама, а пре 30-так месеци чак је и пала једна коалиција у локалном парламенту. Ко год би дошао на власт или се враћао говорио је о базену, јер без њега наводно такмичење радника Војводине, а очекује се пар хиљада гостију, не би било комплетно. Ло-

кација за базен је одређена, одмах поред спортске хале, надлежни кажу да је урађена и пројектна документација, а цела инвестиција треба дебело да премаши два милиона евра. Средства највећим делом треба да обезбеди Фонд за капитална улагања Војводине. Овде тврде да је све у реду и да је председник Владе Војводине Бојан Пајтић дао сагласност. Сада се чекају само новци и лепши дани како би базен био

БЕЧЕЈСКО ДРУШТВО „ПЕТЕФИ ШАНДОР” ОБЕЛЕЖИЛО ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ РАДА

Наставак вековне традиције

БЕЧЕЈ: Свечаним двочасовним програмом у препуној сали дома који има исто име као и Друштво, Мађарско културно друштво „Петефи Шандор“ обележило је две деценије успешног рада у континуитету. Међу бројним гостима издвајамо његову екселенцију амбасадора Републике Мађарске у Београду Оскара Никовица, који се обратио сународницима пригодном беседом.

- С радом данашњег слављеника упознао сам се на једном добротворном концерту у Београду и одмах одушевио. Морам да нагласим да ми Мађари који живимо у држави матици можемо много да научимо од вас који живите ван матице. Поготово у одржавању културне традиције и желим вам да још дуго година радите на томе - рекао је мађарски амбасадор у нашој земљи Оскар Никовиц. Рођенданском слављу присуствовали су представници Националног већа војвођанских Мађара, затим покрајинске Владе и парламента, локалне самоуправе, брат-

ponedeqak21.februar2011.

Амбасадор Мађарске у нашој земљи Оскар Никовиц

ских градова из Мађарске, те бројни чланови који су ударили темеље актуелном Друштву. Јер, не треба заборавити да су Мађари још давне 1886. године основали друштво чији је основни задатак био да организује културни живот

Мађара у Бечеју. Зато, не би било погрешно да је ове године обележен и 125. рођендан таквом деловању, а не само две деценије од реактивирања, готово, истог рада с именом „Петефи Шандор“. Управо из тог разлога радује присећање на прослави оперске диве Вере Ковач-Виткаи, која је својевремено у оквиру бечејског друштва кроз аматерски рад почела да гради каријеру која је стигла до звезданих висина. У име града слављеницима је честитао јубилеј председник општине Петер Кнези и нагласио да ће локална самоуправа увек подржавати овако креативну делатност. Током свечаног програма додељена су признања свим руководиоцима секција и група, а на крају је признање примио и председник Роберт Риц. После свечаног програма у дому Друштва, где је већина чланова представила своје умеће, дружење је настављено у ресторану „Панорама“ на заједничкој вечери. В. Јанков

готов до јуна када Олимпијада почиње. Они који су скептици кажу да базен неће бити готов и ако буде пара, а то, по њима, није страшно, јер веле, педесетак радника пливача могу сести у аутобус и отићи до базена у Маглићу који није далеко. Прича тече и даље, па наводно градиће се олимпијски базен са пратећим садржајима, али он ће се касније тешко моћи покрити – тврде поједини стручњаци за

грађевину, али и за финансије. Пре ове идеје баратало се изградњом мањег базена ширине 25 метара (за такмичења у пливању у малим базенима) и довољне дужине да се могу играти ватерполо утакмице. Тај би се базен, наводно касније могао покрити и користити зими, јер би и грађевински и финансијски било изводљивије. Практични стручњаци кажу да локација није најбоља, јер се налази у депресији па су огромни трошкови насипања, а базен треба наводно само да се постави и да буде у облику шкољке. Реални кажу да ако базен и не стигне до Олимпијаде да ће бити добро да буде готов до идуће године, јер овај објекат, посебно млађи жељно очекују деценијама, па је доста њих у чекању ушло у зреле године. Они који су обично критичари свега и свачега кажу да није ни време, нити је најпречи посао градња базена, а по износу пара биће највећа инвестиција у Бачкој Паланци. Спомиње се 8.000 незапослених, инустријске зоне, инвеститори, нове фабрике и нова радна места овде су само у обећањима и истиче да је базен урбана потреба града као што је овај, али да и ако га и не буде за неко време може да послужи и када. М. Суџум

Новa наплатa изношења смећа ШИД: У ЈКП ‘’Стандард’’ од 1. марта уводи се нови начин за обрачун накнаде за изношење кућног смећа. Како наводе у овом предузећу, убудуће ће се накнада за изношење смећа наплаћивати по члану домаћинства. Из тог разлога, у наредном периоду овлашћена лица посетиће сва домаћинства на територији општине како би се утврдио тачан број чланова домаћинстава. Надлежни у ‘’Стандарду’’ моле грађане да приликом акнкетирања кажу валидне податке како би се утврдило право стање и обрачун урадио на обострано задовољство. Како по Одлуци о комуналној хигијени сви грађани имају обавезу изношења смећа, а те услуге пружа ово јавно предузеће, комунална инспекција ће интензивнијим радом на терену, локалној самоуправи доставити записнике о неконтролисаном одлагању отпада и најстрожије их санкционисати. Такође, свима онима који у претходном периоду нису благовремено испуњавали обавезе плаћања, наплата ће бити извршена судским путем. С. Л.

На чин ра да Ка то лич ке цр кве ЗРЕ ЊА НИН: Трибина под називом „Начин рада и структуре Католичке цркве” биће одржана сутра, у 19 часова, у малој сали Културног центра Зрењанин. Уводничар је зрењанински бискуп др Ла ди слав Не мет, а модератор Ми ро слав Са мар џић, уредник програма у КЦ. Ж. Б.

ОДБОРНИЦИ УСВОЈИЛИ ОДЛУКУ О ЕКОЛОШКОЈ ТАКСИ

Увећаним наметом до пунијег буџета

ЗРЕЊАНИН: Упркос противљењу чланова удружења Зрењанински пословни круг (Зrepok), које окупља највиђеније привреднике у граду, одборници Скупштине града већином гласова су усвојили одлуку о на-

кнади за заштиту и унапређење животне средине по којој ће власници станова плаћати месечно један динар по квадратном метру, а газде или корисници пословних зграда три динара. Приватници су тврдили да ће повећање еколо-

шких такси додатно оптеретити ионако посусталу зрењанинску привреду, а да ће представљати и тежак ударац за саме грађане који су из године у годину све сиромашнији и немоћнији да исплаћују постојеће порезе. Највише буре изазвао је предлог да накнада за заштиту животне средине за привредна предузећа износи 0,2 одсто од годишњег прихода. Пре јавне расправе, у нацтру одлуке, било је предвиђено да “еколошка такса“ за привреду износи 0,4 одсто, колико је максималан износ и у републичкој уредби. Након примедби Зrepokа, Градско веће је одборницима предложило 0,2 одсто, али су највећи зрењанински послодавци поново затражили да накнада буде 0,1 одсто. Њихов

предлог, међутим, овог пута није прихваћен. На самом заседању локалног парламента, у расправи по овој тачки дневног реда предњачили су одборници Српске радикалне странке, а преовладали су ставови да је заштита животне средине значајна област за коју треба издвајати средства, под условом да утрошак новца буде јасно дефинисан, контролисан и намењен за реализацију конкретних планова и програма. Ж. Б.

12

crna hronika

ponedeqak21.februar2011.

dnevnik

UHAP[ENA PETORICA OSUMWI^ENIH ZA SUBOTWU PQA^KU PO[TE U ZREWANINSKOM PRIGRADSKOM NASEQU MU@QA

Filmska potera po sokacima i ba{tama Perleza Pri pad ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je u Zre wa ni nu i Be o gra du, u sa rad wi sa @an dar me ri jom, uhap si li su pe to ~la nu

no vem bra 2010, pa do 19. fe bru a ra ove go di ne, ka da su i pa li u ru ke po li ci je. Do sa da je utvr |e no da su iz vr {i li se dam ova kvih

osum wi ~e ni su ot kri ve ni u Per le zu. Kod wih su tom pri li kom, osim nov ca iz po {te, pro na |e na i ~e ti ri pi {to qa.

Ma lo let ni R. J. je od mah po sa slu {a wu pri ve den de `ur nom su d i j i za ma l o l et n i k e Vi {eg su da u Zre wa ni nu ko ji

Opqa~ ka na mu `qan ska po {ta

mu je od re dio pri tvor. Po li cij s ko sa s lu { a w e osta l ih osum wi ~e nih je u to ku. Oni }e po sle to ga, u za kon skom ro ku, uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni de `ur nom is tra ` nom su d i j i zre w a n in skog Vi {eg su da.

ce. Op sa da oko we tra ja la je go to vo pet sa ti.

- Dva osum wi ~e nih pqa~ ka {a su pro na |e na na ta va nu ku }e ko ja se na la zi u uli ci pa ra lel noj sa `e le zni~ kom sta ni com.

Sa kri li su se ta mo dok je tra ja la po te ra po se lu. Kod wih je

Bravo za policiju - Bra vo za na {u po li ci ju! Odav no u na {em me stu ni je bi lo to li ko uz bu |e wa. Do bro je {to kri mi nal ci ni su ni kog po vre di li i {to se sve do bro za vr {i lo – us hi }en je je dan od Per le `a na.

Jo van B.

gru pu osum wi ~e nu da je u su bo tu, u pre po dnev nim sa ti ma, po ~i ni la raz boj ni {tvo u po {ti, u zre wa nin skom pri grad skom na se qu Mu `qa. MUP Sr bi je sa op {tio je ju ~e da su slo bo de li {e ni Mar ko B. (22) i Jo van B. (20), obo ji ca iz Qu bi }a, kao i Mi lo rad P. (20) iz Kra gu jev ca, Ne nad K. (22) iz Sta ji }e va i ma lo let ni R. J. iz E~ ke. Wi ma se, osim pqa~ ke mu `qan ske po {te, sta vqa na te ret i da su na pod ru~ ju Be o gra da, Zre wa ni na i Kra gu jev ca po ~i ni li vi {e raz boj ni {ta va, te {kih kra |a i kra |a, ali i kri vi~ nih de la neo vla {}e nog ko ri {}e wa tu |eg vo zi la i ne do zvo qe nog dr `a wa oru` ja i mu ni ci je.

Raz boj ni {tva su naj ~e {}e ~i ni li u be o grad ski m po {ta ma, od

Mar ko B.

Ne nad K.

kri vi~ nih de la i pri svo ji li oko se dam mi li o na di na ra. Gru pa se sum wi ~i i da je na pod ru~ ju Be o gra da i Zre wa ni na po ~i ni la ne ko li ko raz boj ni {ta va u jed noj kla di o ni ci i vi {e pri vat nih tr go vin skih rad wi.

Na pod ru~ ju Kra gu jev ca pe tor ka se sum wi ~i za kri vi~ na de la te {ke kra |e i neo vla {}e nog ko ri {}e wa tu |eg vo zi la.

Po sled wu ak ci ju iz ve li su pre kju ~e, oko 10,35 ~a so va. Ma ski ra ni i na o ru `a ni te re te se da su u{li u mu `qan sku po {tu, u Uli ci Ma |ar ske ko mu ne 27, i uz pret wu va tre nim oru` jem od rad ni ka po {te od u ze li oko 1.330.000 di na ra. Na kon to ga , uda qi li su se u prav cu Be o gra da. Po sle vi {e sat ne po li cij ske po te re i blo ka de te re na,

Mi lo rad P.

Pre tres per le skih ku }a

GOLOBRADI ZREWANINSKI HULIGANI PO GRADU SVE ^E[]E CRTAJU UVREDQIVE GRAFITE

Maloletnik oskrnavio Jevrejsko grobqe

Go lo bra di zre wa nin ski hu li ga ni na pro sto su od lu ~i li da u po sled we vre me, ko li ko god je to mo gu }e, na ru `e iz gled gra da i ne bi ra ju }i fa sa de is pi {u raz ne, uglav nom uvre dqi ve gra fi te. Pr vo su na mno gim me sti ma, ra ~u na ju }i i naj u `i cen tar Zre w a n i n a, osva n u l e po r u k e po dr {ke pet na e sto ri ci na vi ja ~a Fud bal skog klu ba “Par ti zan”, osu |e nih u be o grad skom Vi {em su du na ukup no 240 go di na za tvo ra zbog mu~ kog ubi stva fran cu skog mla di }a Bri sa Ta to na.

Slu ` be n i c i Po l i c ij s ke upra ve u Zre wa ni nu bi li su uspe {ni u po tra zi za od go vor ni ma, pa su ubr zo po sle to ga sa op {ti li da su uhap si li se dam oso ba osum wi ~e nih za ovo ne de lo, ne na vo de }i, me |u tim, wi hov iden ti tet. Uhap {e ni su, za tim, uz kri vi~ nu pri ja vu spro -

ve d e n i is t ra ` nom su d i j i Osnov nog su da.

Ni je pro {lo pu no vre me na, a ogla si li su se Sa vez je vrej skih op {ti na Sr bi je i Je vrej ska op -

U BEOGRADU UHAP[ENA JELENA R.

U stanu skrivani kokain i heroin Be o grad ska po li ci ja li {i la je slo bo de Je le nu R. (1982) iz Be o gra da, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {i la kri vi~ no de lo neo vla {}e na pro iz vod wa i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga, sa op {tio je ju ~e MUP Sr bi je.

Pri li kom li {e wa slo bo de, kod osum wi ~e ne su pro na |e ne dve ke si ce opoj ne dro ge he roin, {to je ve {ta ~e wem po tvr |e no.

Pre tre som sta na i dru gih pro sto ri ja ko je ko ri sti osum wi ~e na Je le na R., pro na |e no je 1.103 gra ma opoj ne dro ge ko kain, 619.90 gra ma he ro i na, 643.60 gra ma pa ra ce ta mo la i oko 36 gra ma glu ko ze. U sta nu je pro na |e na i di gi tal na va ga za pre ci zno me re we, sa op {tio je MUPOsum wi ~e na Je le na R. }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve de na de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du.

M. B.

{ti na Zre wa nin, i ob na ro do va li da je po ~et kom go di ne oskr na vqe no Je vrej sko gro bqe u Ba {a id skoj uli ci. Je dan spo me nik je slo mqen a ne ko li ko o{te }e -

no. Tom pri li kom pro va qe na je i gro bqan ska ka pi ja a na jed noj plo ~i is pi sa ni su gra fi ti.

Na po slet ku, pre ne ko li ko da na ovo gro bqe po no vo se na {lo na uda ru van da la ko ji su is pi sa li osam am ble ma ul tra de sni ~ar ske or ga ni za ci je “Obraz” na unu tra {woj stra ni gro bqan skog zi da, a ta ko |e i{a ra li ve li ku be lu spo men ta blu s ime ni ma po koj ni ka, po sta vqe nu na ograd nom zi du.

I ovog pu ta po li ci ja je us pe la da ot kri je osum wi ~e ne. Za pra vo, ka ko je sa op {te no pre ne ko li ko da na, ra di se o jed nom ma lo let ni ku iz Zre wa ni na. We mu, kao i sed mo ~la noj gru pi cr ta ~a na vi ja~ kih gra fi ta, me |u tim, na te ret se ne sta vqa kri vi~ no de lo ras pi ri va wa ver ske i na ci o nal ne mr `we, ve} uni {te wa i o{te }e wa tu |e stva ri. @. B.

HA[KI TRIBUNAL

U sredu presuda \or|evi}u Pre su da Vla sti mi ru \or |e vi }u, ge ne ra lu u pen zi ji MUP Sr bi je, op tu `e nom za zlo ~i ne nad ko sov skim Al ban ci ma bi }e iz re ~e na u sre du 23. fe bru a ra.

Ge ne ral \or |e vi} op tu `en je za pri sil no pre me {ta we, de por ta ci je, ubi stva i pro gon Al ba na ca s Ko so va u pr vih {est me se ci 1999, ka da je on bio na ~el nik Re so ra jav ne bez bed no sti MUP Sr bi je i po mo} nik mi ni stra unu tra {wih po slo va.

Op tu `ni com je ob u hva }e no i pre me {ta we sto ti na te la ubi je nih al ban skih ci vi la u ma sov ne grob ni ce u Ba taj ni ci, Pe tro vom Se lu kod Kla do va i kod je ze ra Pe ru }ac u oko li ni Ba ji ne Ba {te.

U za vr {noj re ~i, ju la pro {le go di ne, tu `i o ci su za tra `i li da ge ne ral \or |e vi} bu de ka `wen sa 35 go di na za tvo ra ili do `i vot nim za tvo rom. Od bra na je zah te va la da \or |e vi} bu de oslo bo |en kri vi ce.

E. D.

Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, u tre nut ku ka da su osum wi ~e ni za raz boj ni {tvo upa li u po {tu u Mu `qi, u objek tu je bi lo pet na e stak kli je na ta. Sre }om, pri li kom pqa~ ke, ni ko ni je po vre |en. O~e vi ci ve le da su ne zva ni go sti, ka da su uze li plen, mu we vi to na pu sti li obje kat i autom kre nu li ka Uli ci Be le Ku na, a po tom i pre ma Lu ki nom Se lu, pu tem po ve za nim ma gi stral nom sa o bra }aj ni com ko ja vo di ka Be o gra du. Po li ci ja se od mah da la u po te ru za pqa~ ka {i ma ko ji su, ka ko se spo mi we, do `i ve li peh, jer im je kod Per le za pu kla gu ma na auto mo bi lu.

Me {ta ni Per le za pri ~a ju da je po tra ga za pe to ri com raz boj ni ka li ~i la na sce ne iz ak ci o nih fil mo va. Pri pad ni ci po li ci je i @an dar me ri je de taq no su pre tre sa li ku }e u oko li ni per le ske `e le zni~ ke sta ni -

bio no vac uzet iz po {te u Mu `qi – is pri ~ao je je dan od me {ta na Per le za.

Po tra ga za osta lim be gun ci ma na sta vqe na je i oko 19,30 ~a so va. Po li caj ci su bi li ras po re |e ni po se o skim uli ca ma u ko ji ma su vi |e ni pqa~ ka {i, a kon tro li sa li su sva kog ko bi se tu za te kao. Tro ji ca raz boj ni ka u to vre me bi la su i da qe u be gu.

- Vi |e ni su u bli zi ni ben zin ske pum pe, ali su po be gli u okol ne ba {te. Zbog ogrom ne po vr {i n e pla c e va i ba {ti bio je ote `an pre tres za po li ci ju i @an dar me ri ju. Tek oko 21,30 ~a s o va uhap {e n i su i oni, ta ko |e u oko li ni `e le zni~ ke sta ni ce, de se tak ku }a od me sta gde su se kri la dru ga dvo ji ca – ka `u `i te qi Per le za ko ji su bi li sve do ci sko ro dva na e sto ~a sov ne jur wa ve za kri mi nal ci ma. @. Balaban

DANAS U SARAJEVU, PO ZAHTEVU TU@ILA[TVA SRBIJE

Tu`ioci BiH saslu{avaju Purdu Port pa rol Tu `i la {tva Bo sne i Her ce go vi ne Bo ris Gru be {i} po tvr dio je da }e tu `i o ci BiH da nas, po zah te vu Tu `i la {tva Sr bi je, is pi sta ti Ti ho mi ra Pur du, pro tiv ko ga je po dig nu ta op tu `ni ca zbog rat nih zlo ~i na po ~i we nih u Vu ko va ru. „Na zah tev Tu `i la {tva Sr bi je, tu `i o ci Tu `i la {tva BiH }e iz vr {i ti is pi ti va we Pur de na osno vu pi ta wa, ko je }e pri pre mi ti tu `i o ci Sr bi je”, iz ja vio je ju ~e Ta nju gu Gru be {i}. On je re kao da }e se is pi ti va we Pur de oba vi ti u pri su stvu tu `i la ca iz Sr bi je, ali }e ~i tav po stu pak za wih vo di ti tu `i o ci BiH. Kri vi~ no ve }e Su da BiH je kra jem pro {le sed mi ce do ne lo od lu ku da su is pu we ni svih za kon ski ro ko vi za iz ru ~e we Pur de Sr bi ji.Od bra na Pur de, ko ja ima pra vo da se `a li u ro ku od tri da na po pri je mu pr vo ste pe ne od lu ke, na ja vi la je da }e se `a li ti Ape la ci o nom su du BiH. I mi ni star prav de BiH Ba ri {a ^o lak sma tra da je Sud BiH tre ba lo da pri ~e ka s do no {e wem ne pra vo sna `ne od lu ke o iz ru ~e wu Ti ho mi ra Pur de Sr bi ji. ^o lak sma tra da pra vo sud ne vla sti Sr bi je jo{ mo gu ob u sta vi ti kri vi~ no go we we i po vu }i zah tev za iz ru ~e we Pur de, po sle we go vog sa slu {a wa na red ne sed mi ce u pri tvo ru u BiH. Na kon pra vo sna `ne od lu ke Su da BiH u slu ~a ju Pur de ko na~ nu re~ }e da ti mi ni star prav de BiH. Pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} iz ja vio je da je uve ren da biv {i hr vat ski bo rac Ti ho mir Pur da ne }e bi ti iz ru ~en Sr bi ji.

Hr vat ski pred sed nik re kao je da je „Pur da pod pri si lom u za ro bqe ni {tvu dao is kaz ko ji se sa da zlo -

u po tre bqa va” i da je „o~i to da se ra di o zlo u po tre bi”. „Mi slim da su o~e ki va wa od Su da BiH bi la ne re al na, jer se on iz ja {wa vao sa mo o for mal nom, a ne o su {tin skom de lu po stup ka”, re kao je Jo si po vi} no vi na ri ma pre kju ~e, na kra ju po se te Av ga ni sta nu. „Si gu ran sam da }e u onom dru gom sta di ju mu od lu ~i va wa, a to je po li ti~ ki sta di jum od lu ~i va wa u BiH, ta ~i we ni ca bi ti uva `e na i da Pur da ne }e bi ti iz ru ~en”, ka zao je Jo si po vi}, a pre ne la agen ci ja Hi na. Hr vat ski pred sed nik je pod se tio da su hr vat ski is tra `ni or ga ni i dr `av no tu `i la {tvo pro ve ri li i is pi ta li sve okol no sti tog slu ~a ja i utvr di li da ne ma kri vi ce, zbog ~e ga Hr vat ska ni je od BiH tra `i la iz ru ~e we Pur de, ko ga Sr bi ja te re ti za rat ni zlo ~in u Vu ko va ru 1991.

Hr vat ski pred sed nik je iz ra zio uve re we i da }e tu `i o ci Bi He, ko ji }e da nas, na zah tev Sr bi je, is pi ta ti Pur du u pri tvo ru u BiH, to u~i ni ti „u do broj ve ri i sa mo utvr di ti da ne ma raz lo ga da se pro tiv we ga da qe vo di po stu pak”. „U sva kom slu ~a ju, ni je do bro da se slu ~aj Pur da po li ti zi ra, da se di `u ten zi je ko je go spo di nu Pur di ni ma lo ne ko ri ste”, re kao je Jo si po vi}. O „slu ~a ju Pur da” ogla si la se u pe tak i pre mi jer ka Hr vat ske Ja dran ka Ko sor ko ja je iz ja vi la da je hr vat ski ve te ran `r tva mon ti ra nog pro ce sa ko ji je po kre nuo re `im Slo bo da na Mi lo {e vi }a.

Pur da je uhap {en 5. ja nu a ra u Ora{ ju, na te ri to ri ji BiH, na osno vu po ter ni ce Sr bi je zbog rat nih zlo ~i na po ~i we nih u Vu ko va ru nad tro ji com za ro bqe nih voj ni ka JNA. (Tanjug)

reportA@e

dnevnik

MAJ STOR SKI RE CEP TI STI @U IZ BA^ KE PA LAN KE

U

{to se ti ~e sa sta va i teh no lo gi je sve se mo ra is po {to va ti {to je za pi sa no u kwi ga ma. Zva ni~ no na{ ku len je srem ski, a ne ba~ ki i raz li ku je se od sla von skog, ali i jo{ ne kih po svom sa sta vu – ob ja {wa va ma gi star za ku len. – Mi do da je mo cr ve ne mle ve ne pa pri ke, ali sa mo to li ko da do bi je bo ju, jer nam je bi tan pre sek, a va `an je i iz gled. Za ku len je bit no da je pe riod zre wa od 70 do 100 da na, a ta da, ob zi rom da do ma }i ni ga su {e u svo jim pu {ni ca ma bit na je tem pe ra tu ra, cir ku la ci ja va zdu ha. To nig de ne pi {e, a li~ na je stvar ko }e do da ti jo{ ne {to svo je. Bit no je da je me so zre lo, od no sno da je od sta ri jih `i vo ti wa, jer ima ma we vo de u se bi. Me so se ise ~e na ve }e ko ma de i na ko soj po vr {i ni osta vi da se oce di i ohla di. U pr voj fa zi zre wa tem pe ra tu ra tre ba da bu de od 4 do 10 ste pe ni.

Mi za raz li ku od Sla vo na ca do da je mo i ma sno }u iz pod ko `nog slo ja, ali ne vi {e od 20 od sto.

Me so se me qe na {aj bu 8-10 mi li me ta ra, so li se do da je 1,8 do 2,2 od sto, a kod nas se qu ta pa pri ka sta vqa od 0,8 do je dan od sto. Bit -

no je da se zna da ne ma `ur be ka da se pra vi ku len i da u ovit ke (cre va) tre ba pu ni ti me so iz ko ga je is ti snu ta ne sa mo vo du ve} i va zduh.

Ali, pre to ga me so tre ba ta ko iz me {a ti da bu de kom pakt no, da ne osta ju par ~i }i. Po uku su ne ko do da je kim, ili ma jo ran, pa i ma lo be log lu ka. Ka da se sve do bro iz me {a va qa lo bi da me so „od mo ri“ od 4-6 sa ti, ku len mo `e te da pu ni te i su tra.

Kod na {eg ku le na je bi tan pre sek, „ogle da lo“, pa se i za to do da je Eks pert gos’n Mi le Ri sti} sla ni na i cr ve na pra pri ka, a je dan dan da se „od mo ri“, po sle kod sla von skog je naj bit ni je da dru gog dva da na, a po sle tre }eg se vi di me so. Va `no je da se cre - di mqe wa je kraj. Po tom se sme vo do bro za ve `e a on da osta vi da {ta u tam ne i pro zra~ ne pro sto se oce di i ne pre vr }e. Naj bo qa ri je. Ta da je va `na tem pe ra tu ra je pu {ni ca gde se lo `i spo qa, od 4 do 10, naj vi {e 12 ste pe ni, a od no sno da je lo `i {te van pu - u ka sni joj fa zi mo `e bi ti i ne {ni ce, a naj bo qa je za lo `e we {to ve }a, ali ni ka ko pre ko 18 vla `na ili si ro va pi qe vi na ste pe ni, jer ta da ma sno tki vo tvr dog dr ve ta. mo `e da za po~ ne fa zu u`eg nu }a.

Sla ni na ni je me so, ve} sla ni na ^i ka Mi le is ti ~e da su po sled wih go di na naj vi {e u kva li te tu pro iz vo da iz „do ma }e ra di no sti“ na pre do va li pro iz vo |a ~i sla ni ne.

- Mno gi su, vaq da bi li pod uti skom in du strij ske sla ni ne kao {to je pan ~e ta, ali su za bo ra vi li da se sla ni na i zo ve ta ko za to {to ni je me so. Mo `e sla ni na da ima ~ak i 2 do 3 slo ja me sa, ali pr ven stve no mo ra da ima ma sti, da ima de bqi nu, da je le pa na iz gled, osu {e na, da je uku sna i do bro za {ti }e na so qu i di mom. Ve }i na je to na sre }u, shva ti la - ve li Mi le.

- Pr vo di mqe we je naj va `ni je, jer ta da me so naj vi {e mo `e da pri mi di ma ko ji po red so li naj vi {e uti ~e na kon zer vi ra we – sa ve tu je Ri sti}. – Re~ je o hlad nom di mu sa tem pe ra tu rom od oko 22 ste pe na, a ku len tre ba vi so ko di }i. Po sle pr vog di mqe wa tre ba ga osta vi ti ba rem

Mr sno ve se qe u Po loj skoj {u mi

13

KAD SE ZA TRE SE ZE MQA SR BI JA

Zna we i vre me do bar ku len pra ve Ba~ koj Pa lan ci je pr ve ne de qe ovog me se ca po pe de se ti put odr `a na tra di ci o nal na „ko ba si ci ja da“, od no no sno od la ni Fe sti val pre ra |e vi na od me sa. U Po loj skoj {u mi do sta se je lo, pro gla {e ni su oni ko ji su do ne li naj u ki sni je pre ra |e vi ne, a sa da je osta lo da se do pro le }a pri ~a o me su. Ve} tri de se ni je pred sed nik tro ~la nog `i ri ja je ~i ka Mi le Ri sti}, pen zi o ner, ma gi star teh no lo gi je me sa i to sko ro 45 go di na. U ve li koj dr `a vi ra dio je u naj ve }oj i naj ~u ve ni joj fa bri ci za spe ci ja te te od me sa za ko je je znao ~i tav svet, u „Ga vri lo vi }u“ u Pe tri wi, gde je pro veo ce lu de ce ni ju.

- U in du stri ji ti stva ra{ ide al ne uslo ve i ne za vi si{ od vre me na, ali u do ma }oj ra di no sti, kao kod nas, uslo vi zre wa ~e sto za vi se od „vi {e si le“. ^ak i ja sma tram da ovo go di {wi ku len ko ji sam pra vio ne }e bi ti naj bo qi, jer smo u ja nu a ru ima li 15-tak za to vre me to plih da na, a ku len to ne vo li.

Do da je da kod spra vqe wa ku le na ne ma mi sti fi ka ci je, jer

ponedeqak21.februar2011.

- Oni ko ji su ova ko pra vi li ku len u Ba~ koj Pa lan ci ni su se po ka ja li, a na pi ta we ko li ko je pre po ru~ qi vo po je sti ku le na ni ko do sa da ni je `e leo da da je sa ve te kao ni za pi }e po sle je la – mo `e vi no, ili i pi vo – po vo qi.

Mi lo{ Su yum

Uzmi il’ osta vi, }u ti i tr pi a mo ko ju go di nu na kon ka ta stro fal nog ze mqo tre sa ko ji je 1979. za de sio Cr no gor sko pri mor je, {i rom Ju go sla vi je je, sa ne skre ve nim ci ni zmom i za vi {}u pre pri ~a va no ka ko mo der na cr no gor ska po slo vi ca gla si: Mi li bo `e sa ne be sa ba ~i nam jo{ dva-tri ze mqo tre sa. Jer, dok su se na pa }e ni qu di s mu kom sna la zi li da ob no ve uni {te no, bi lo je slu ~a je va da su i po za bi tim se li ma na me stu sku ~e nih uxe ri ca, za hva qu ju }i po mo }i dr `a ve, ni kle vi {e sprat ni ce. Iz ne kih dvo ri {ta su ne sta le “fi }e” i osta li pro duk ti sa “Za sta vi ne” te ku }e tra ke, a za me ni le su ih li mu zi -

S

vaq da sa mo Sr bin ume. Jed nog pre po dne va, kad je mla |a gar da bi la na po slu, a sta ri ja go spo |a u `e sto ko na pu kloj let woj kuj ni , do |o {e ne ki iz ne ka kve ko mi si je i re ko {e: „Mo `e mo usko ro da po~ ne mo grad wu, da iz li je mo te me qe, ali za 40 kva dra ta“. „Ka ko 40 po bo gu, ku }a nam je bi la du plo ve }a? - upi ta la ih je do ma }i ca. „Da, zna mo, ali pa ra i ma te ri aj la vi {e ne ma, mo `e sa mo to li ko. Uzmi te ili osta vi te, ako ne pot pi {e te, ko zna kad }e vam po ~e ti grad wa“ -usle di lo je ob ja {we we.

Uze `e na i pot pi sa.

- [ta sam mo gla? Da ih tu `im i vu ~em se go di na ma po su du, a

^etrdeset kvadrata sa terasom

ne bar tri put ja ~e ku bi ka `e. A gra |a ni ma SFRJ je, bez i da su pi ta ni, s pla ta ski dan “di nar so li dar no sti„.

I sil ni ze mqo tres u Kra qe vu, ko ji ras tu ri za de se tak se kun di ono {to se s mu kom pa bir ~i lo i sti ca lo de ce ni ja ma, po ka za lo je da ima jed na kih i “jed na ki jih”. Ta mo {woj pri vre di, kao i ve }i na pro vi cij skih, u po lu-ko lap su sa du {om u no su, sa mo je jo{ to tre ba lo. A dr `a va u tek za ni jan su ma we na pa }e na, pri te ~e u po mo}: za kr pi }e se ta mo gde tre ba, a no vi dom iz gra di }e se oni ma {to su ima li sta ri je ku }e, a po sle po tre sa ni se kun da vi {e ni su sme li u wi ma bo ra vi ti. Ta sud ba za de si i po ro di cu Mi lu ti no vi}. ^e ka li su, usred zi me, da do |u ne i ma ri i za po~ nu grad wu, ~e ka li i sna la zi li se i tr pe li ka ko

gde }u dotad `i ve ti? - ob ja sni la je svoj po tez.

Po ka za lo se ka ko su i da qe ak tu el ne an tro po lo {ke stu di je Jo va na Cvi ji }a, po ko ji ma je je dan od glav nih ka rak ter nih cr ta Sr bi ja na ca i rav ni ~a ra – ra je tin ski men ta li tet po si ste mu “str pqen – spa {en”, ko jom se sa za dr {kom amor ti zu ju ne pri ja teq ske si le, qud ske i pri rod ne.

Ka kvi smo mi to qu di? Iz gle da na vik nu ti da tr pi mo i }u ti mo do ne slu }e nih gra ni ca. Ne ume mo ili ne sme mo da uzme mo ~ak i ono {to nam pri pa da, po ni zno za do voq ni mr vi ca ma `i vo ta uz slut wu da je mo glo i go re da bu de. Sa mo ta ko se mo `e, iz gle da, funk ci o ni sa ti na ovom de lu Bal ka na, za to smo vaq da i sve ne ka ko pre `i ve li. Sa mo, da li nam je to vr li na ili ma na?

D. Kne `i}

KA WI [KI SLI KAR I[TVAN RE ME TE OKU PQA KO LE GE NA ZIM SKOJ KO LO NI JI

Ti {i na pri ja i ~u li ma i ~et ki ca ma a da je Ti sa naj ve }im to kom pi to ma rva ni ~ar ska re ka, zna da pro me ni }ud i bu de ne pred vi di va. Ta ko je ove zi me po mr si la ra ~u na umet ni ci ma, ko je ve} ~e tr na e stu go di nu na we noj oba li u Ka wi `i oku pqa ov da {wi sli kar I{tvan Re me te.

Zbog to ga {to je po pla vi la pri la ze od ma ra li {tu su bo ti~ ke „Elek tro di stri bu ci je“, gde umet ni ci obi~ no obi ta va ju na po ~et ku ja nu a ra, oni su mo ra li pri ~e ka ti me sec da na, dok se Ti sa ni je po vu kla a sneg i led okop ni li. Do ma }in i or ga ni za tor Zim ske me |u na rod ne li kov ne ko lo ni je „Ti sa art 2011“ I{tvan Re me te ka `e da oba le Ti se obi lu ju in spi ra tiv nim pre le pim pej sa `i ma to kom ce le go di ne.

U ovo go di {wem sa zi vu ko lo ni je od 7. do 13.fe bru a ra, na {lo sim bo li~ no se oku pi lo 14 umet ni ka, ko li ko i ova dru `e wa tra ju,a po red sli ka ra iz oko li ne do {li su i go sti iz su sed ne Ma |ar ske. Tu su Ta ma{ Bim bo i Be la Slo bo da iz Ke~ ke me ta, La slo Bi sak i La slo Be da iz Sek sar da, Stan ko @. [aj ti nac iz Zre wa ni na, Mi le na Kr stin iz Mo kri na, [an dor [lajf iz No vog Sa da, Ka roq Ko va~ i Ro bert Ko li} iz Sen te, La slo Ne met iz Ma log I|o {a, [an dor Tur zai iz ^an ta vi ra, La slo Mol nar iz No vog Kne `ev ca, a ka wi {ki umen ti~ ki esta bli {ment re pre zen tu ju Edi ta Me sa ro{ i do ma }in I{tvan Re me te. Kao i na svim do sa da {wim oku pqa wi ma uz wih je po zna ti kwi `ev nik Ra di voj [aj ti nac iz Zre wa ni na, ko me je na sr cu vi {e na sr cu na ziv Be~ ke rek.

M

But ki ce kao lu t ki ce i vi si ba be

- Zbog vo do sta ja Ti se ko ji je na kra ju pro {le i po ~et kom ove go di ne bio neo u bi ~a je no vi sok, mo ra li smo po me ri ti ter min li kov ne ko lo ni je, ko ja se ve} do bro uko re ni la na po ~et ku sva ke go di ne ka `e ka wi {ki sli kar I{tvan Re me te. - Zbog to ga }e mo i uobi ~a je nu iz lo `bu na ko joj pred sta vqa mo ostva re wa u~e sni ka ko lo ni je, ume sto u mar tu or ga ni zo va ti u

apri lu. Naj va `ni je je da umet ni ci vo le da do |u kod nas, da se dru `i mo i sli ka mo, a bez ob zi ra na eko nom ske ne da }e i bes pa ri cu, uspe va mo da obez be di mo sve uslo ve za wi hov bo ra vak, jer umet ni ci ni su zah tev ni. Kwi `ev nik Ra di voj [aj ti nac ve li da na ovim su sre ti ma u Ka wi `i ne ma ni oprav da nih ni neo prav da nih iz o sta na ka, pri su tan je bio na svih 14 sa zi va.

Stva ra la~ ka at mos fe ra na li kov noj ko lo ni ji „Ti sa art 2011“ u Ka wi `i

- Uvek ne ka ko po de {a vam sva ki moj rad ni ka len dar i ka len dar du {e po de {a vam do la sku na oba lu Ti se, jer mi je ov de le po, pra vo me sto za opu {ta we i stva ra we. Sva ki sli kar, pa i pi sac, ka da do |e ov de, ka da do `i vi le po tu i mir no }u re ke, va ro {i Ka wi `e ko ja je po zna ta kao Grad ti {i ne, obi~ no me wa te mu jer ose }a ne ki dru gi iza zov. Od tog sku pa ~ul nih sen za ci ja ko je ov de po sto je u do slu hu sa re kom i pri ro dom, ~o vek se jed no stav no ne mo `e od bra ni ti i do bro je da je to ta ko. Iako sam se pro te kle go di ne umo rio, za vr {io ru ko pi se tri kwi ge, pa do {ao da se od mo rim, ov de od mah ose tim pod sti caj da ipak ne {to za po~ nem - ka zu je [aj ti nac.

We gov brat Stan ko u~e stvu je de se ti put.

- Ne {to mi sme ta ako go di nu ne po~ nem u~e {}em na li kov noj ko lo ni ji u Ka wi `i. Ka da je po ~et kom ja nu a ra iz o stao po ziv, ve} smo se bi li upla {i li da se ne uga si, ali smo sa zna li da je u pi ta wu po top, da je ne mo gu }e pri }i objek tu na so je ni ca ma u ko me obi~ no bo ra vi mo. Do voq no je re }i da se osim umet ni ka iz okru `e wa vi |a te sa qu di ma ko ji sa mo po se }u ju ko lo ni ju i pra te na{ rad. Ne ko li ci na Ka wi `a na nas re dov no obi la zi, da je nam po dr {ku u onom {to ra di mo, pa je u{la u na{ za jen di~ ki stva ra la~ ki kr vo tok i moj je uti sak da ako bi mo ra lo ta ko bi ti, bo qe bi bi lo da je uki ne mo ne go da ne mo `e mo da u~e stvu je mo - ka `e Stan ko [aj ti nac. [an dor [lajf iz No vog Sa da ni je bro jao do la ske u Ka wi `u, tu

[and or [lajf

je sko ro sva ki put. Mo gu }e da je imao iz o sta na ka, a [an dor ka `e da je znak da je ko lo ni ja do bra ako se ne bro je u~e {}a.

- Ne b ih do la zio da mi ne pri ja - pri zna je [lajf. - Sli ka ri ma naj vi {e pri ja ju ova kva dru `e wa, jer ka da su kod ku }e u ate qe i ma, ne ma ju mno go kon ta ka ta sa qu di ma i ko le ga ma. Evo i ov de sli kam ko we ko ji ra stu kod nas u Voj vo di ni kao iz vo de. Ovog pu ta je dva sam se is ko be qao da do |em, ni sam sti a go d sa mog po ~et ka, ali sam ipak do {ao jer vo lim da bu dem ov de. Bo qe je na vra ti ti i na kra }e, ne go ni ka ko.

Mo krin ~an ka Mi le na Kr stin ta ko |e je pr vi put na ka wi {koj zim skoj ko lo ni ji, svi |a ju joj se

Fo to: M. Mi tro vi}

am bi jent, at mos fe ra i sli kar ska dru `i na.

- Ose }am se kao da sam me |u svo ji ma, le po mi je, a na ma Mo krin ~a ni ma ko ji ima mo do sta svet skih ~u da, od bor bi gu sko va do tu ca wa us kr {wim ja ji ma, re ka mno go ne do sta je, jer su na {e na `a lost pre su {i le. Na{ \u ko {in sa da `a lo sno iz gle da, ali na dam se da }e se do ve sti u red, bar ta ko obe }a va ju nad le `ni, ko ji ula `u do sta na po ra da se ure di i Ob ra do vi }a ba ra. Zla ti ca nam je uda qe na de vet ki lo me ta ra, pa do la zak na Ti su je me lem za du {u, jer sam qu bi teq re ke, a sre }om imam pri ja te qa ko ji su se se ti li da me po zo vu.

Mi lo rad Mi tro vi}

14

ponedeqak21.februar2011.

BO LO VA WE I RE CEP TI I DA QE SA MO U DR @AV NOJ PRAK SI

Pri vat ni le ka ri ~e ka ju no vog mi ni stra Pravilnik o na~inu i postupku ostvarivawa prava iz obaveznog zdravstvenog osigurawa koji je Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe usvojio oktobra pro{le, a ~ija primena je trebala da po~ne po~etkom ove godine, i daqe se ne primewuje pa samim tim bolovawe, upute i recepte mo`e da daje samo dr`avna praksa.

Naime, ovim aktom omogu}ava se da lekari op{te prakse u privatnoj delatnosti mogu da ispisuju bolovawe, upu}uju pacijente na specijalisti~ke preglede u dr`avne ustanove i da propisuju medicinska pomagala pod uslovom da privatni lekari sklope ugovor sa Republi~kim zavodom za zdravstveno osigurawe. Za gra|ene to zna~i da oni koji iza-

da se ovim pravilnikom upravo pacijentima daje mogu}nost da izaberu na~in na koji `ele da se le~e i pod kojim uslovima, zatim smawivani gu`vi u domovima zdravqa, a kao najva`nija korist isticano je to da pacijenti koji se opredele za privatnog lekara vi{e ne}e mo}i paralelno da cirkuli{u kroz privatne i dr`avne domove zdravqa.

Ostavka ministra zdravqa To mi ce Mi lo sa vqe vi }a i ~ekawe da se imenuje novi dodatno je odlo`ila primenu ovog Pravilnika tako da sada niko ne zna da ka`e kada }e privatni lekari mo}i pacijentima koji se le~e kod wih da otvaraju bolovawe i izdaju upute za specijalisti~ke preglede. Naime, u Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe

dRU[TvO

dnevnik

PRE DA VA ^I I RO DI TE QI – KO ME ZVO NO ZVO NI?

Ma wak auto ri te ta stva ra pro stor za na si qe Pad autoriteta kod roditeqa i predava~a u {kolama stvorio je {um u komunikaciji izme|u wih i dece i stvorio prostor za nasilni~ko pona{awe, zakqu~ak je okruglog stola „Predava~i i roditeqi – kome zvono zvoni?”, odr`anog krajem pro{le nedeqe u Skup{tini Vojvodine, ~iji je organizator bio Fond za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine. Po re~ima jedne od u~esnica, predstavnice roditeqa Ma ri je Pav kov, deca u {kolama nemaju kome da se obrate za pomo} i svoje probleme, a ve}ina profesora se uop{te ne interesuje za to {ta se zbiva s detetom van {kole. Navela je za primer svoje dete, koje, iz zdravstvenih razloga, ima problema s mucawem, o kojem je profesor pri~ao drugim u~enicima kao o „narkomanu kog treba da izbegavaju jer }e im ko zna {ta doneti”. Marija Pavkov je dodala da se pomenuti profesor nije in-

teresovao da proveri iz kojeg razloga dete muca, nije pogledao dosije, nije zvao roditeqe.

– Predava~ ne po{tuje roditeqe, roditeqi ne po{tuju wega, deca to vide pa i ona gube po{tovawe i tako se svi vrtimo ukrug – rekla je ona.

Po istra`ivawu koje je sprovela profesorka Ve sna Pru gi}-

Mi le u sni}, nastavnici neguju la`ni autoritet koji se temeqi na strahu i u~enici ose}aju veliko nepoverewe prema wima. Na uzorku od 103 u~enika, uzrasta izme|u 15 i 18 godina, sprovedena je on-lajn anketa koja je pokazala da }e se 50 odsto u~enika najpre obratiti za pomo} svojim drugovima, te da 49 odsto nastavnika ne `eli da polemi{e o nekoj svojoj gre{ci. Po ovom istra`ivawu, 75 odsto dece nema kontakt s telima koja su formirana u interesu |aka, kao {to je na primer |a~ki parlament. Predsednik jednog |a~kog parlamenta Du {an Dra ga{ potvrdio je da je wihova saradwa sa Savetom roditeqa i upravom {kole izuzetno slaba.

Psiholo{kiwa zrewaninskog Centra za decu i mlade „Ma{tali{te” Mi li ca Ve li mi ro vi} postavila je problematiku autoriteta kao temeqa nemo}i rodi-

teqa i predava~a, i navela da on nikako ne sme da ide sa strahom.

– Autoritet koji po~iva na strahu olak{ava `ivot jednoj osobi, dok ostalima ote`ava.

Ako iza autoriteta ne stoji znawe i emocionalna zrelost, onda je to la`ni i lo{ autoritet – rekla je ona, navode}i da }e sigurne osobe u jednom trenutku prestati da po{tuju la`ni autoritet, postati vo|e ili, jednostavno, potra`iti drugi autoritet.

Postavqa se pitawe u kolikoj meri su tinejxeri u stawu da trpe bilo kakav autoritet i kako prepoznati pravu dozu koja im, o~igledno, mora biti servirana.

Direktorka Fonda za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine Ana Se ge din ski smatra da se treba pribli`iti modelu novog autoriteta ~iji bi ciq bio smawewe nasiqa, pomo} roditeqima i predava~ima za boqu pripremu u svojim ulogama i povratak prisutnosti i pa`we dece.

A. Je ri ni}

U SR BI JI NE MA SO CI JAL NE PRAV DE

Sve ve }i jaz iz me |u bo ga tih i si ro ma {nih beru privatnog lekara op{te prakse da ih le~i mogu dobiti sve ono {to im danas daje i dr`avna praksa. Usvajawe pravilnika o pro{irenim pravima privatnih lekara, kako se to tvrdilo, bio bi korak vi{e u izjedna~avawu privatne i dr`avne prakse.

No, odmah nakon usvajawa Pravillnika pojavili su se problemi koje je trebalo otkloniti preciznije definisanim uslovima pod kojima }e privatni lekari mo}i da konkuri{u za sklapawe ugovora sa Zavodom. Pored toga, ovakva odluka nije nai{la

obja{wavaju da se jo{ uvek tra`i model koji }e pre svega za{titi interese pacijenata. Wihova portparolka Sa wa Mi ro sa vqe vi} objasnila je da je ciq da se inkorporiraju lekari koji budu zakqu~ili ugovor u postoje}i sistem zdravstvenog osigurawa.

- Samim tim ne `elimo da na po~etku napravimo gre{ku koja bi dobru ideju kompromitovala.

Neophodno je da prava i obaveze zdravstvenih radnika u privatnim i dr`avnim ustanovama budu stavqeni u istu ravan. Lekari koji potpi{u ove ugovore dobi}e nove identifikacione broje-

Pri vat ni le ka ri oce wu ju da ostav ka mi ni stra zdra vqa ne ma ni ka kve ve ze sa pri me nom pra vil ni ka ko ji je, ka ko is ti ~u, ob ja vqen u „Slu `be nom gla sni ku Sr bi je” i sa mim tim stu pio na sna gu jo{ u no vem bru pro {le go di ne na odobravawe pojedinih sindikata lekara i farmaceuta koji su se pobunili na mogu}nost da privatni lekari imaju ista prava kao i izabrani lekari u domovima zdravqa navode}i da bi privatni lekari tada trebalo da prihvate ista pravila igre: na primer, da pregledaju pacijente za 50 dinara, kolika je participacija u dr`avnim ustanovama.

Iskazali su i sumwu u mogu}nost zloupotreba ispisivawa bolovawa, upu}ivawa na specijalisti~ke preglede i propisivawa recepata za lekove i pomagala. Neki dr`avni lekari podr`ali su ovaj akt koji omogu}ava ukqu~ivawe privatnih ordinacija u zdravstveni sistem jer je, kako su objasnili, o~igledno da dr`ava nema dovoqno kapaciteta da svim pacijentima obezbedi sve potrebne uslove za le~ewe, kao i

ve i mora}e da po{tuju neophodne kriterijume, obaveze, prava i mehanizme wihove kontrole.

Rok kada }e to za`iveti ne mo`emo da preciziramo zbog aktuelne situacije u Ministarstvu zdravqa – objasnila je Mirosavqevi}eva.

Privatni lekari ocewuju da ostavka ministra zdravqa nema nikakve veze sa primenom Pravilnika koji je, kako isti~u, objavqen u “Slu`benom glasniku Srbije” i samim tim stupio na snagu jo{ u novembru pro{le godine. Oni isti~u da otezawem pru`awa mogu}nosti privatnim lekarima da prepisuju recepte, bolovawa i daju upute gube samo pacijenti, {to demantuje tvrdwe Zavoda da mu je namera bila upravo da im pomogne da se lak{e i efikasnije le~e.

Q. Ma le {e vi}

Sve vi {e `e na sta re {i na u voj sci Komandant Komande za obuku general-potpukovnik Alek san dar @iv ko vi} izjavio je da ukqu~ivawe `ena u profesionalnu vojsku te~e bez problema i da je do sada obu~eno ukupno 795 kandidatkiwa.

– Trenutno u Prvom centru za obuku imamo 64 `ene koje }e, ukoliko ispune kriterijume, nastaviti rad u jedinicama Vojske Srbije – rekao je @ivkovi}.

On je naveo i da je uz to, „deset profesionalnih vojnika `ena do sada zavr{ilo liderski kurs, koji je preduslov za upu}ivawe na osnovni kurs za podoficire”. Dodao je da je wih {est nedavno uspe{no okon~alo osnovni kurs za podoficire i stupilo na prve stare{inske du`nosti.

U svetu je obele`en Dan socijalne pravde, koji je ustanovqen kako bi ujedinio napore dr`ava u suo~avawu sa siroma{tvom, pro mo vi sawu prava na rad, jednakosti polova i ostvarivawu sveta jednakih {ansi za sve.

- U Srbiji je u posledwoj deceniji dosta ura|eno na iz gradwi nezavi snih in sti tuci ja, ko je treba da {tite osnovna qudska prava - rekla je dr`avna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Qi qa na Lu ~i}. Me|utim, kako smatra Lu~i}eva, u uslovima ekonomske krize, veliki broj gra|ana ne mo`e da ostvari pravo na rad, a oni najugro`eniji ne mogu da ostvare ni pravo na zdravstvenu za{ti tu, obrazovawe i stanovawe. Prema wenim re~ima, da bismo bili dru{tvo sa vi{e socijalne ko hezi je i vi {e so ci jal ne pravde, Srbiji je potreban ve}i ekonomski rast i zaposlenost.

- U siroma{tvu qudi ne mogu da ostvare svoja prava, tako da smawewe siroma{tva ostaje prioritet. Posebnu dru{tvenu podr{ku moraju imati siroma{ne porodice sa decom, osobe sa invalididtetom, stari, Romi, kao i izbegla i raseqena lica - istakla je ona.

Neo p hod ni po {te we, rav no prav nost i so li dar nost Predsednik Odbora za rad i socijalna pitawa Me ho Ome ro vi} poru~io je, povodom svetskog Dana socijalne pravde, da su danas u Srbiji principi po{tewa, ravnopravnosti i solidarnosti, posebno primene prava na rad, potrebniji vi{e nego ikada. Prema wegovim re~ima, borba protiv siroma{tva i nezaposlenosti mora biti temeqni ciq rekonstruisane vlade.

- Ako nisu ve} ka`eweni oni koji su opqa~kali, koji su preko no}i postali vlasnici velikih firmi i doprineli wihovom uni{tewu, moramo biti socijalno odgovorni prema onima koji su danas ni krivi ni du`ni ostali bez posla, a ~ije porodice su na ivici egzistencije - naveo je Omerovi}.

Predstavnici sindikata u Srbiji ukazuju da u Srbiji nema socijalne pravde, a da borba protiv siroma{tva i pravo

na rad i zaradu moraju biti zajedni~ki prioritet Vlade, institucija i celokupnog dru{tva.

- U Srbiji nema socijalne pravde niti socijalnog dijaloga, a posledica toga su mnogobrojni {traj ko vi i pro testi radnika - navodi se u saop {tewu Saveza samo stalnih sindikata. Kako se dodaje, nadle`ni dr`avni organi moraju da do pri nesu unapre|ewu bor be pro tiv si ro ma {tva, pro mo ci ji prava na rad, jednakosti polova i ostvarivawu jednakih {ansi i socijalne pravde za sve.

- Socijalna pravda u Srbiji je na veoma niskom nivou, jer su zarade najni`e u regionu, stopa nezaposlenosti iznosi 26,7 odsto, a stopa siroma{tva je velika smatra potpredsednik Ujediwenih gran skih sin di kata „Nezavisnost„ Slav ko Vla i sa vqe vi}. Prema wegovim re~ima, bez otvarawa novih radnih mesta ne mo`e se re{iti problem socijalne pravde, a u Srbiji je sve ve}a razlika izme|u bogatih i siroma{nih.

- U Srbiji nema socijalne pravde i zbog toga kulminira socijalno nezadovoqstvo radnika i gra|ana Srbije – smatra i predsedni ca Aso ci jaci je slobodnih i nezavisnih sindikata Ran ka Sa vi}. Sredwi stale` je izgubqen, a sve je ve}a “armija” gladnih‘’, tvrdi ona.

BA KI IS PO STA VQEN OGRO MAN TE LE FON SKI RA ^UN

Sad zna ko li ko je sa ti Proveravawe ta~nog vremena pu tem slu `bi “Te le ko ma Srbija” Ol gu Bo go sa vqev (92) iz Novog Milo{eva skupo je ko{talo. Nije ni slutila da }e, zbog naglog poskupqewa nekih telefonskih usluga, o ~emu nije bila obave{tena, ostati bez jedne i po penzije. Starica `ivi sama, ne vidi i te{ko se kre}e, pa je, ne bi li saznala koliko je ta~no sati, navikla da okrene korisni~ki broj 95 i od operatera ~uje taj podatak.

Bar pola svog dugog `ivota Olga je bila telefonski pretplatnik i tek nedavno je do`ivela neprijatnost. Krajem minule godine, za mesec novembar, stigao joj je poprili~no uve}an ra~un za potro{ene impulse. Skoro 5.000 dinara. Cifra za slede}i mesec sko~ila je na 7.000, koliko ne tro{e ni

tinejxeri `eqni dugih telefonskih razgovora.

- Nisam znao o ~emu se radi.

Odlu~io sam da se raspitam na ~uveni korisni~ki broj 9813.

mi je da to jedino mo`e da zahteva vlasnica telefona. Nije pomoglo ni moje zapomagawe da je Olga stara, da slabo ~uje, ne vidi i da se te{ko kre}e. Ope-

Tra `e ne ku po god nost Da bi odlo`ila pla}awe ra~una koje wena penzija ne mo`e da pokrije, baka Olga }e morati da ode u Zrewanin i da punomo} ro|aku Draganu. On }e poku{ati da se izbori za neku povoqniju varijantu namirewa duga, da li kroz rate, ili umawewe ukupnog ra~una. Dotle, starica ne sme ni da pomisli da upita koliko je sati.

Najpre se dogodilo ono {to sam i o~ekivao, da su svi operateri zauzeti, a nakon ~ekawa i ponavqawa poziva, sve u trajawu od petnaestak minuta, javila se qubazna operaterka. Kad sam je zamolio da po{aqe listinge od babinog broja, rekla

raterka je ostala neumoqiva – ispri~ao je Olgin ro|ak Dra gan Be li}.

Posle jo{ nekoliko poku{aja, ipak, listinzi su stigli. Tek tada je Dragan primetio da su odre|ene telefonske usluge poskupele za ~ak 750 procenata! I

to ba{ ona koju je obnevidela baka koristila da bi doznala ta~no vreme.

- To joj je, na neki na~in, bila veza sa svetom. Sada kad nazove{ 95 umesto prethodnih 1,2 dinara, plati{ 9,1 dinar po pozivu, plus PDV. Ne treba ni da obja{wavam da babu niko iz “Telekoma Srbija” nije obavestio o ovom drasti~nom poskupqewu. Za to je saznala tek od mene, kada sam joj kazao koliki su ra~uni stigli. Televizor nikad ne ukqu~uje i novine ne ~ita, po{to ne vidi, a ni radio na koristi jer slabo ~uje – govori Dragan, uz napomenu da je izra~unao da obave{tewe o ta~nom vremenu ko{ta koliko i {est minuta razgovora izme|u Subotice na severu, i Surdulice na jugu zemqe. @. Ba la ban

dRU[TvO

c m y

dnevnik

ponedeqak21.februar2011.

15

@I TE QI SE VE RA BA NA TA U RA QA MA PO PLA VE I AD MI NI STRA CI JE

Bi ro kra ti ji ni vla ga ne mo `e da na {ko di

„DO SI TE JA” ZA 991 NAJ BO QEG AKA DEM CA: Najboqim studentima dr`avnih fakulteta u Srbiji ~ija je prose~na ocena ve}a od 9,45 - dobitnicima stipendija Fonda za mlade talente, uo~i vikenda u Palati Srbije dodeqene su plakete „Dositeja” kao nagrada za postignute rezultate tokom studirawa. Svi oni }e za postignut odli~an uspeh na studijama dobijati po 25.000 dinara tokom 10 nastavnih meseci. Plakete „Dositeja” je uru~ila predsednica Fonda za mlade talente i ministarka omladine i sporta Sne `a na Sa -

mar yi}-Mar ko vi} koja je naglasila da se ova stipendija „dodequju iskqu~ivo na osnovu postignutih rezultata”. Svi stipendisti bi}e u obavezi da provedu neko vreme rade}i u Srbiji, a sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe potpisan je ugovor kojim su stipendisti „Dositeje” postali prioritet ove slu`be. „Ne poma`emo samo mi vama, nego i vi poma`ete nama da stvorimo nov sistem vrednosti ~ija je su{tina da vredan rad nije uzaludan. Za mene vi danas predstavqa pravu sliku Srbije”, rekla je Samaryi}-Markovi}.

Ku }e u mno gim se li ma na se ve ru Ba na ta kle ca ju jer su ih pot ko pa le vi so ke pod zem ne vo de i zub vre me na, ali da ih ni je jed no stav no ni sru {i ti po bri nu la se ne za o bi la zna bi ro kra ti ja. Ta ko se po ro di ca Vik to ri je Ugri iz ^o ke, u na me ri da pred u pre di da qe uru {a va we ku }e ko ju je na sle di la u Cr noj Ba ri, in te re so va la u op {tin skoj ad min stra ci ji {ta joj je ~i ni ti, ka ko bi spa si la {to je jo{ mo gu }e spa si ti i iz be gla da pad ku }e even tu al no ugro zi pro la zni ke i kom {i je.

Is po sta vi lo se da je bi ro kra ti ja, po red to ga {to je po tan ko ure di la pro pi se da se do |e do do zvo le za le gal nu grad wu, po sta vi la pri li~ no op se `ne pre pre ke i za ru {e we ku }e ko ja se ve} zbog vo de sa ma uru {a va. Za do bi ja we sa gla sno sti po treb no je spro ve sti pro ce du ru ko ja mo `e da po tra je go to vo dva ka len dar ska me se ca! ^o kan ka Vik to ri ja Ugri je po sle smr ti maj ke ku }u na sle di la u Uli ci Du {a na Ili ji na u Cr noj Ba ri, ure di la ju je u na me -

{a va. Pi ta we je da li }e vla `ni zi do vi iz dr `a ti dok se ne okon ~a po stu pak da ku }u le gal no sru {im. @ao mi je jer mi je ume sto dra gog i vred nog po klo na od po koj nih ro di te qa ostao sa mo tro {ak i ne mo gu} nost da, osim stva ri i po ku} stva ko je smo iz ne li iz ku }e uz ri zik da se sru {i na nas, spa si mo od lo ma pro zo re, vra ta i osta lu sto la ri ju, gra |u i crep. Ube |e na sam da }e ku }a usko ro pa sti iako su mi u op {ti ni re kli da pre ma iz vr {e noj pro ce ni, mo ja ku }a ni je na spi sku opa snih ku }a ko je ugro `a va ju bez bed nost - pri ~a Vik to ri ja Ugri.

U Op {tin skoj upra vi ^o ke uka zu ju da je Za ko nom o pla ni ra wu i iz grad wi pre ci zi ra no da uz zah tev za iz da va we do zvo le za ukla wa we objek ta gra |a nin tre ba da pod ne se glav ni pro je kat o ru {e wu u tri pri mer ka, do kaz o svo ji ni nad objek tom i po seb ne uslo ve ako se ra di o objek tu ~i jim ru {e wem bi bio ugro `en jav ni in te res. Do zvo la za ukla wa we objek ta iz da je se re {e wem

U ME DI CIN SKOJ [KO LI „7. APRIL” U NO VOM SA DU

Do na ci je za ka bi net za zub ne teh ni ~a re Sva ke go di ne na upis na jed no od 30 me sta na sme ru za zub nog teh ni ~a ra u Me di cin skoj {ko li „7. april” u No vom Sa du, ko ja ga ima je di na u Voj vo di ni, kon ku ri {e po ~e ti ri i vi {e od li~ nih svr {e nih osma ka pa na spi sku iz nad cr te ret ko kad ima onih s ma we od 95 bo do va. Na `a lost, ma da pre pu ni op {te o bra zov nih i `eq ni stru~ nih i prak ti~ nih zna wa, ovi |a ci ubr zo se u {ko li sre }u s ve li kom pre pre kom u wi ho vom sti ca wu. Na i me, ma da pro stran, ka bi net za stru~ no ospo so bqa va we, od no sno prak ti~ nu na sta vu bu du }ih zu bo teh ni ~a ra, go to vo je pra zan, a i ono {to ima od opre me bro ji de ce ni je i da le ko je od opre me s ko jom }e se |a ci sre ta ti ka da iza |u iz {ko le.

– Prak ti~ na na sta va u sred wim stru~ nim {ko la ma pred sta vqa je dan od kqu~ nih ele me na ta u ostva ri va wu kva li tet ne pri pre me u~e ni ka za rad u stru ci – ka `e na stav ni ca stru~ nih pred me ta na sme ru za zub ne teh ni ~a re u no vo sad skoj Me di cin skoj {ko li dr Edit Je ri ni} - Ku rin. – Pro pi sa ni za da ci na sta ve ve `bi na obra zov nom pro fi lu zub ni teh ni ~ar, iz me |u osta log, ob u hva ta ju mo de lo va we ke ra mi~ kih kru na, pe ~e we i kon tro lu pe ~e wa, mo de lo va we kon struk ci je za me tal-ke ra mi ku, mo de lo va we por cu lan ske ma se, pe ~e we, ob ra du, gla zi ra we, od no sno u okvi ru po je di nih na stav nih pred me ta u~e ni ci tre ba da se upo zna ju s od re |e nim ure |a ji ma, in stru men ti ma i ma te ri ja -

Na roditeqe u~enika {kola apeluje da {to pre uplate novac za roditeqski dinar s obzirom na to da je doneta odluka da te pare idu u fond za opremawe kabineta za zubne tehni~are li ma ko je ko ri ste za iz ra du fik snih pro tet skih ra do va i ospo so be da sa mo stal no ru ku ju wi ma.

Po re ~i ma dr Je ri ni}, s onim {to od opre me ima u ka bi ne tu, |a ci ma mo `e da po ka `e sa mo ka ko se pra ve zlat ni zu bi, dok o pra vqe wu ke ra mi~ kih mo `e sa mo da im pri ~a, ali ne ma na ~e mu i da im po ka `e ka ko se to ra di. Zbog to ga je u {ko li po kre nut pro je kat u ko jem bi tre ba lo da se obez be di no vac za opre ma we ovog ka bi ne ta. Osim pe }i za pe ~e we ke -

ra mi ke s va ku ma tom, pe }i za li ve we le gu re i sa me le gu re i ke ra mi ke, no vac bi se is ko ri stio i za na bav ku tri de se tak mi kro mo to ra i teh ni~ kih mo to ra, to jest sa vre me nih ure |a ja, ma te ri ja la i na stav nih sred sta va, u skla du s na stav nim pro gra mom i po tre ba ma sa vre me ne sto ma to lo {ke prak se.

– Sve sni smo to ga da u da na {wim eko nom skim uslo vi ma ovaj ciq mo `e mo ostva ri ti je di no za jed ni~ kim ula ga wem, od no sno

kroz sa rad wu {ko le, ro di te qa i pri vred nih su bje ka ta, od sto mo to lo {kih or di na ci ja, zu bo teh ni~ kih la bo ra to ri ja, pro iz vo |a ~a sa vre me ne sto ma to lo {ke opre me i ma te ri ja la, pa do ba na ka – ka `e dr Je ri ni}-Ku rin. – U okvi ru ovog pro jek ta, ko ji smo na zva li „Sa vre me na opre ma za prak ti~ nu na sta vu – mo gu} nost za bu du} nost”, upu ti li smo ro di te qi ma u~e ni ka, pri vat nim or di na ci ja ma i pri vred nim su bjek ti ma do pi se s po zi vi ma da u skla du sa svo jim mo gu} no sti ma bu du do na to ri.

Na ro di te qe u~e ni ka {ko la ape lu je i da {to pre upla te no vac za ro di teq ski di nar s ob zi rom na to da je do ne ta od lu ka da te pa re idu u fond za opre ma we ka bi ne ta za zub ne teh ni ~a re.

– Po se ban deo ovog pro jek ta je ak ci ja pod na zi vom “Pru `i te {an su mla di ma je dan dan” – ka `e dr Je ri ni}-Ku rin. – Po zva li smo sto mo to lo {ke or di na ci je i zu bo teh ni~ ke la bo ra to ri je da omo gu }e na {im u~e ni ci ma tre }eg i ~e tvr tog raz re da sme ra zub ni teh ni ~ar da je dan {kol ski dan pro ve du kod wih na prak si i ta ko stek nu no va is ku stva, ko ja }e bi ti od prak ti~ nog zna ~a ja u wi ho voj pro fe si o nal noj bu du} no sti.

Do na ci je za opre ma we ka bi ne ta za zub ne teh ni ~a re {ko la }e na po se ban `i ro-ra ~un pri ma ti do ju na, ka da pla ni ra da se na pri go dan na ~in i za hva li svi ma ko ji su u~e stvo va li u ovoj ak ci ji.

D. De ve ~er ski

NE ZA VI SNI PO LI CIJ SKI SIN DI KAT

Pro to kol po boq {a va sta tus, ali ne i pla te u po li ci ji Ne za vi sni po li cij ski sin di kat Sr bi je (NPSS) sa op {tio je ju ~e da pro to kol, ko ji su ne dav no pot pi sa li taj sin di kat i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}, re gu li {e po boq {a we ma te ri jal nog po lo `a ja rad ni ka MUP-a, ali ne zna ~i po ve }a we za ra da od 30 od sto.

Na kon pot pi si va wa pro to ko la, pred sed nik NPSS Ve li mir Bar bu lov je re kao da }e pot pi sa nim pro to ko lom bi ti

re gu li sa ne is pla te ju bi lar nih na gra da, kao i dru gih pri na dle `no sti za rad ni ke MUP-a, a da tek sle de pre go vo ri sa Mi ni star stvom fi nan si ja o uskla |i va wu od red bi po seb nog ko lek tiv nog ugo vo ra.

- Za jed ni~ ka iz ja va pred sed ni ka Po li cij skog sin di ka ta Sr bi je Veq ka Mi ja i lo vi } a i mi n i s tra po l i c i j e Ivi ce Da ~i }a o pot pi si va wu Po seb nog ko lek tiv nog ugo vo -

ra to kom ove ne de qe za za po sle ne u po li ci ji ni je po ve }a we za ra da od 30 od sto, ka ko se na v o d i u pi s a w u po j e d i n ih me di ja - na ve de no je u sa op {te w u. Iz ta k vih pi s a w a sle di da „uko li ko ima po ve }a wa za po li ci ju, on da ima i za zdrav stvo i pro sve tu”, do da je se u sa op {te wu.

NPSS ob j a { wa v a da se pot p i s i v a w em ko l ek t iv n og ugo vo ra iz jed na ~a va osno vi ca

sa pri pad ni ci ma voj ske Sr bi je i za po sle ni ma u po li ci ji po ~i we da se vred nu je pre ko vre me ni i no} ni rad, kao i rad za vre me pra zni ka.

- Ne ma ni go vo ra o po di za wu za ra da za sve za po sle ne, ve} o za kon skom pra vu na pra vi~ ni ob ra ~un za ra da, upra vo ko lek tiv nim ugo vo rom, ka kav su odav no za kqu ~i li sin di ka ti {kol stva i zdrav stva sa dr `a vom - na vo di NPSS.

Ku }a Vik to ri je Ugri u Cr noj Ba ri

ri da u woj bo ra vi ka da ode u pan zi ju.

Su vi {ne pod zem ne i po vr {in ske vo de pred u hi tri le su pen zi o ni sa we, pa se zbog vla ge uru {i lo de se tak ku }a, a mno gi ma su te me qi vla gom pot ko pa ni.

Stre pe }i da ku }a ne pad ne, lo gi~ no je {to se Vik to ri ja ras pi ta la {ta joj va qa ~i ni ti, da bar spa si ne {to gra |e vin skog ma te ri ja la i sto la ri ju.

Nad le `ni u op {ti ni su je upu ti li da mo ra u su du u No vom Kne `ev cu pri ba vi ti ko pi ju

na ko je stran ka ima pra vo `al be. Po red to ga vla snik mo ra da ima u vi du i za {ti tu objek ta su se da ako se zgra da ne po sred no gra ni ~i sa objek tom ~i je se ukla wa we tra `i. [ef Slu `be za gra |e vi nar stvo, ur ba ni zam, stam be no ko mu nal ne de lat no sti i o~u va we `i vot ne sre di ne Ro bert Ko so kon sta tu je da gra |a ni naj ~e {}e sa mi ne pri ja vqu ju ru {e we ku }e ne go gra |e vin ski in spek tor po slu `be noj du `no sti ili na zah tev gra |a na na li cu me sta sa ~i -

Podneti: glavni projekat o ru{ewu u tri primerka, dokaz o svojini nad objektom i posebne uslove ako se radi o objektu ~ijim ru{ewem bi bio ugro`en javni interes... pla na ku }e, a u Op {ti ni ^o ka da iz grun tov ni ce iz va di ulo `ak iz ze mqi {nih kwi ga, {to iz i sku je i vre me i tro {ak, a ni op {tin sko re {e we za ru {e we ni je xa be.

I to ni je sve! Dok vo da ne ~e ka, ne go stal no na do la zi, re ~e no joj je da re {e we za ru {e we ne mo `e do bi ti dok ne pod ne se pro je kat za ru {e we ku }e ko ju tre ba da sa ~i ni ovla {}e na pro jek tant ska fir ma, a zna se da ni to ni je jef ti na ra bo ta.

U pro jek tant skim fir ma ma sa zna li smo da za pri ba vqa we pro jek ta za ru {e we objek ta na ovom te re nu po kva dra tu taj po sao na pla }u ju evro do dva po kva dra tu. Po treb no je da se na te re nu sni mi sta we objek ta, sa ~i ni ski ca, teh ni~ ki opis i pred ra ~un za ru {e we, ko je tre ba da se oba vi bez bed no. Po sao za pro jek tan te i tro {ak za vla sni ke ni je isti za pri zem nu ru {ev nu ku }u u Cr noj Ba ri ili na ne koj bo qoj lo ka ci ji u Ki kin di. I iz vo |a ~a za ru {e we ku }e ad mi ni stra ci ja tre ba da od re di, a zna se ko me se ra ~un is po sta vqa.

- Re ~e no mi je da }e ~i tav po stu pak po tra ja ti 30 do 60 da na.

Ja sam na evi den ci ji Za vo da za tr `i {te ra da, ~e kam re {e we za pen zi ju i ne mam taj no vac ko ji je po tre ban da bih le gal no sru {i la ku }u ko ja je po ~e la da se uru -

wa va za pi snik. Ku }e ko je se uru {a va ju ili su sklo ne pa du uglav nom pri ja vqu ju pro la zni ci, pred stav ni ci me snih za jed ni ca i kom {i je, ko ji tra `e od in spek to ra da pre gle da zgra du ko ja ugro `a va bez bed nost sta nov ni ka i pro la zni ka. Ta kvih zah te va za re {a va we je na de se ti ne i u po sled we vre me ih je sve vi {e, a u na se qi ma ove op {ti ne sve je vi {e vre me {nih ku }a.

Ko so ne ma sa zna wa ko li ko ko {ta pro je kat za ukla wa we objek ta, ko ji mo `e da iz ra di ovla {}e na or ga ni za ci ja ili usta no va. Do sa da u ^o ki i oko li ni ta kav pro je kat ni je ra |en i Ko so ve li da ga li~ no do sa da ni je vi deo. Ka da vla snik sam pod ne se zah tev za ukla wa we objek ta, kao u ovom slu ~a ju, on da tre ba da pri ba vi pro je kat, a ka da se to ra di po slu `be noj du `no sti, gra |e vin ski in spek tor ima pra vo da pro ce ni da li za ta kav obje kat tre ba pro je kat ru {e wa ili ne.

Ku }e u se li ma na se ve ru Ba na ta pro pa da ju zbog neo dr `a va wa, ili ka da osta nu pra zne, a na sled ni ci su naj ~e {}e ne gde da le ko u va ro {i ma, pa ne mo gu da ih pro da ju ni po ba ga tel nim ce na ma. Pot ko pa va ju ih do dat no i su vi {ne vo de, ko je iz gle da sa mo bi ro kra ti ji ne mo gu da na {ko de.

M. Mi tro vi}

SPORT

ponedeqak21.februar2011.

dnevnik

c m y

16

ZO RAN Vu^ KO VI], PReD SeD NIK VK VOJ VO DI NA

U mo di su va ter po li sti Doskoro su u Novom Sadu rekord po gledanosti dr`ali odbojka{i Vojvodine, koji su svojevrsni brend Srpske Atine. Odmah za wima bili su ko{arka{i Vojvodine, ali sada su u modi vaterpolisti Vojvodine.

Dugo su vaterpolisti kr~ili put me|u najboqe. Pro{le godine prvi put su uspeli da se plasiraju u Evroligu, a ove sezone to su ponovili, iako su ostali bez nekoliko kqu~nih igra~a. Novosa|ani su odavno pokazali da su vrsni sportski znalci, pa su tako odlu~ili da vaterpolistima Vojvodine pru`e podr{ku na wihovom putu. U sva tri duela Evrolige sa Spartakom, Budvom i Pro Rekom tribine bazena na Spensu bile su prepune. Jednostavno, vaterpolo je trenutno postao najgledani ji sport u No vom Sadu.

Predsednik Vojvodine Zoran Vu~kovi} ka`e da su u klubu zadovoqni rezultatima koje su zabele`ili u ovogodi{wem izdawu Evrolige.

Du nav - Imamo odlu~nu {kolu vaterpola, koju ~ini 250 polaznika. Ciq je da iz te {kole crpimo igra~e za prvi tim. Do sada smo dosta igra~a pozajmqivali drugim klubovima, ali tako nismo imali pravi uvid u wihov napredak. Zato smo odlu~ili da to promenimo i osnovali smo novi klub. Dunav je filijala Vojvodine i takmi~i se u Prvoj B ligi. Kroz ovih nekoliko utakmica je pokazao da smo ispravno postupili. Ovako }e igra~i Vojvodine imati priliku da igraju u Novom Sadu, da ih vide treneri i da sa wima rade. Dunav je mesto za kaqewe novih igra~a - ka`e Vu~kovi}.

Zo ran Vu~ ko vi}

- Ponovili smo ono {to smo uradili pro{le godine i tako pokazali da se nismo slu~ajno na{li u eliti. Ove godine igrali smo sa veoma mladim timom, tako da nismo o~ekivali da }emo uspeti da ponovimo pro{logodi{we rezultate. Zadovoqni smo kako se igra~i odnose prema obavezama, a pohvale mogu da uputim i stru~nom {tabu za wihov dosada{wi rad. Tako|e smo

veoma zadovoqni i odgovorom publike. Naime, preko 3.500 qudi gledalo je ove godine utakmice Evrolige u Novom Sadu na Spensu. Drago nam je {to smo se izborili za takvu podr{ku i {to su sve utakmice protekle u izvanrednoj atmosferi bez ijednog incidenta, pogotovo u dana{we veoma stresno vreme. Zahvalni smo qudima sa Spensa {to su nam omogu}ili da igramo

utakmice Svetske lige bez nadoknade. Zato su i svi qubiteqi vaterpola mogli te utakmice da posmatraju besplatno. Nadamo se da }emo uspe{no nastaviti i takmi~ewe u doma}em prvenstvu, kao i da }emo se izboriti za drugo mesto, a samim tim i kvalifikacije za Evroligu. Tako|e, se nadam da }e nas publika i daqe podr`avati.

Odli~na poseta nastavila se i na Slanoj bari. U duelu sa Crvenom zvezdom u okviru prvenstva dr`ave tribine su bile prepune.

- Dobro je za vaterpolo sport u na{oj zemqi {to se pojavio i tre}i klub. Pored favorita Partizana pojavila su se jo{ dva kluba Vojvodina i Crvena zvezda. Me~ sa Zvezdom bio je na nivou onih iz Evrolige. Duel je bio veoma borben i neizvestan do pred kraj. Na wihove primedbe na su|ewe tokom me~a gledamo kao na emotivnu reakciju na kraj utakmice. Ni mi nismo uvek bili zadovoqni su|ewem, ali mislimo da arbitri korektno rade svoj posao. U vaterpolo sportu nije ba{ sve 100 posto ispravno, ali kada padnu tenzije onda se sve mo`e realno sagledati.

Zoran Vu~kovi} isti~e da za postignute rezultate klub u dobrom delu mo`e da zahvali Gradu Novom Sadu i gradona~elniku Igoru Pavli~i}u, te Aleksandru Kravi}u, ~lanu gradskog ve}a zadu`enom za sport, koji su prepoznali wihov kvalitet, stali uz wih i dali im bazen na Slanoj bari na upravu.

- Upravo taj bazen nam je omogu}io da i pored materijalnih nedostataka igra~ima pru`imo maksimalne uslove za rad i kaqewe. Klubovi su najzainteresovaniji da sportski objekti rade. Bazen Slana bara je dobar primer da kada se objekti daju na upravqawe klubovima da se to isplati i gradu i sportistima - zakqu~io je Vu~kovi}.

G. Ma le no vi}

SVeT SKO PR VeN STVO u Ne MA^ KOJ

Gran` go spo dar sla lo ma Francuski skija{ @an-Baptist Gran` osvojio zlatnu medaqu u slalomu, u posledwoj disciplini Svetskog prvenstva u Garmi{partenkirhenu. Gran` je do zlata stigao u vremenu jedan minut, 41 sekunda i 72 stotinke. Osim wega, na pobedni~kom postoqu na{li su se [ve|anin Jens Bigmark i tre}eplasirani italijanski reprezentativac Manfred Melg.

Titula na planetarnom prvenstvu najve}i je uspeh 27-godi{weg Gran`a, ~ija je dosada{wa karijera prepuna povreda.

Na {ampionatu u Garmi{partenkirhenu najuspe{niji su bili reprezentativci Austrije sa osvojene ~etiri zlatne, tri srebrne i jednom bronzanom medaqom.

Francuzima su pripala ~etiri odli~ja - dva najsjajnija i po jedno srebro i bronza, dok su

@an-Bap tist Gran`

predstavnici Italije uzeli {est medaqa, ali samo jednu zlatnu uz dve srebrne i tri bronzane.

Naredni {ampionat sveta u alpskom skijawu bi}e odr`an 2013. godine u austrijskom [ladmingu.

REZULTATI: 1. @an-Baptist Gran` (Francuska) 1:41,72, 2.

Jens Bigmark ([vedska) 1:42,15, 3. Manfred Melg (Italija) 1:42,33, 4. Mario Mat (Austrija) 1:42,54, 5. @ulijen Kuzino (Kanada) 1:42,59, 6. Naoki Juasa (Japan) 1:42,68, 7. Kristijan Devil (Italija) 1:42,78, 8.

Ivica Kosteli} (Hrvatska) 1:42,88, 9. Manfred Pranger (Austrija) 1:43,03, 10. Andre Mirer ([vedska) 1:43,22.

u Su SReT NAJ Ve ]eM TAK MI ^e Wu AMA Te RA, Re KRe A TI VA CA I MLA DIH VO ZA ^A

Zlat na am fo ra ~e ka po bed ni ka Du nav skog ku pa Biciklisti~ki klub Elit iz Novog Sada predstavio je program ovogodi{weg Dunavskog kupa, najve}eg takmi~ewa amatera, rekreativaca i mladih voza~a u regionu, u kome su pro{le godine, na primer, u~estvovala ~ak 192 voza~a iz BiH, Hrvatske, Ma|arske i Srbije. Kako je istakao direktor takmi~ewa Tibor Tarjan, ove godine pripremqen je poseban trofej pobedniku Zlatna amfora koju zajedni~ki daruju Zlatara Tarjan iz Novog Sada i Grn~arska radionica Miqana Stankovi}a iz Zrewanina, a glavna nagrada je ram za trka~ki bicikl Trogon, dar generalnog sponzora Ciklo manije interne{enel ~iji je

vla snik ne ka da {wi pro fe si o na lac Zoltan Tarjan. Sponzor takmi~ewa je u Vitalikum, a pomogli su i BS Vojvodine, Novosadski sajam, Novosadski maraton, Grad Novi Sad i drugi gradovi doma}ini jedne od 22 trke koliko ih ima ove godine.

Po~etak takmi~ewa je 27. februara ciklo kros trkom u Novom Sadu, druga trka je 20. marta tako|e u Novom Sadu a zavr{etak ciklusa je finalnom trkom 5. oktobra tako|e u Novom Sadu. Vozi}e se i u Horgo{u, Ba~kom Petrovcu, Apatinu, Erdeviku... U planinskom biciklizmu u~esnici }e se prvi put ogledati 31. jula, a karavan prvi put u istoriji „Dunavskog kupa“ vozi u Ma|arskoj

20. avgusta u Vilawu. U instranstvu, vozi}e se jo{ u Vinkovcima u Hrvatskoj i Tuzli u BiH. Dvodnevna trkaodr`a}e se 21. i 22. maja u Ba~kom Petrovcu.

- Tradicionalno, prate}a manifestacija bi}e Mali „Dunavski kup“ za de~ake i devoj~ice do 12 godina, a ove sezone smo uveli i Dunavski parasajklin kup u kome }e u~estvovati na{i paraolimpijci i druga lica sa posebnim potrebama – naglasio je Tibor Tarjan. – Ukupni nagradni fond je oko 110.000 dinara, ali mislim da biciklisti ne dolaze na na{e trke samo zbog nagrada, ve} pre svega zbog lepog dru`ewa i dobre organizacije.

Pro{le godine pobedio je Aleksandar Mirkovi}.

Ne ma wa Ubo vi}

Fo to: F. Ba ki}

SVeT SKA LI GA: Su TRA Re PRe ZeN TA TIV CI Pu Tu Ju u MA Ke DO NI Ju

Ubo vi} ume sto Ra |e na

Vaterpolo reprezentacija Srbije sutra }e otputovati u Skopqe, gde }e u utorak od 20 ~asova protiv Makedonije odigrati utakmicu 4. kola Prve grupe evropskih kvalifikacija za Svetsku ligu. Okupqawe reprezentativaca je sutra u 18 ~asova na Ta{majdanu, a posle odra|enog treninga delfini }e avionom otputovati za Makedoniju.

Selektor Dejan Udovi~i} odredio je spisak igra~a koji }e igrati sa Makedonijom. Odlu~io je da odmori Slobodana Sora (Partizan), Borisa Vapenskog (Vojvodina) i Stefana Mitrovi}a (Partizan), a umesto wih }e igrati Branislav Mitrovi} (Ferencvaro{), Milo{ Mili~i} (Vojvodina) i Marko Petkovi} (Budva). Ali, }e selektor Udovi~i} morati da zameni jo{ jednog igra~a. Naime, zbog povrede prepona koju je zaradio u duelu sa Jadranom u ~etvrtfinalu Evrolige igra~ Partizana Nikola Ra|en ne}e mo}i da igra sa Makedonijom.

Posle pregleda odlu~eno je da Ra|en ostane u Srbiji, a umesto wega }e nastupiti centar novosadske Vojvodine Nemawa Ubovi}.

Pored wih u Makedoniju idu i Gojko Pijetlovi} (Crvena zvezda), Marko Avramovi} (Partizan), Filip Filipovi} (Pro Reko), Milan Aleksi} (Partizan), Vawa Udovi~i} (Mladost), Andrija Prlaino-

PR VA A LI GA Re zul ta ti 5. ko la: Be o grad - Voj vo di na 5:10, Cr ve na zve zda Vet - Par ti zan 7:11, Ni{ - @AK 8:13.

1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. C. zve zda 4. @AK 5. Be o grad 6. Ni{

5 5 5 5 5 5

5 4 3 1 1 0

0 0 0 0 1 0

0 1 2 4 3 5

65:22 15 51:27 12 44:32 9 41:56 4 34:50 4 21:69 0

PR VA B LI GA Be LA GRu PA Re zul ta ti 5. ko la: [a bac Du nav 3:11, Sin gi du num Spar tak 14:7, Ra bot ni~ ki Go~ 12:9.

1. Du nav 2. Ra bot ni~ ki 3. Sin gi du num 4. Go~ 5. Spar tak 6. [a bac

5 5 5 5 5 5

4 4 3 2 1 0

1 1 0 0 0 0

0 0 2 3 4 5

57:38 13 57:39 13 53:42 9 58:63 6 57:71 3 36:70 0

PLA VA GRu PA Re zul ta ti 5. ko la: Sen ta Mla dost 7:9, Ba wi ca - TENT 9:8, Be ~e jac - Ze mun 5:5.

1. Ba wi ca 2. TENT 3. Ze mun 4. Be ~e jac 5. Mla dost 6. Sen ta

5 5 5 5 5 5

5 3 2 2 1 0

0 1 2 1 0 0

0 1 1 2 4 5

65:29 15 65:41 10 53:45 8 43:34 7 38:65 3 27:76 0

vi} (Partizan), Slobodan Niki} (Pro Reko), Du{ko Pijetlovi} (Partizan) i @ivko Goci} (Latina).

G. M.

LI GA [AM PI O NA

Pi o nir u faj nal fo ru Ku gla {i ce {am piona Srbije, suboti~kog Pionira savladale su u revan{ me~u ~etrfinala Lige {ampiona ekipu Kozare iz Gradi{ke na go sto va wu sa 8:0 (3.214:3.423). I u prvom me~u u Subotici bilo je tako|e 8:0 i Pionir se, tako, sa maksi-

la na fajnal for. Slova~ki Sport iz Podbreozve pobedio je italijanski Nojmarkt na go sto va wu sa 3.758:3.561 (8:0). U prvom me~u u Podbrezovoj bilo je 5:3 za Sport koga tre ni ra srp ski se le kor Mi lo{ Po wa vi}. Slo va~ ki {ampion se, tako, sa 13:3 plasi rao na za vr {ni tur nir.

Ko za ra (BiH) – Pi o nir (Sr bi ja) 3.214:3.423 (0:8) Rezultati: Daji} – Renata Vilov 0:1 (582:613, 2:2), Gakovi} Mima Bogdanovi} 0:1 (559:566, 2:2), Kova~evi} – Iboqa Tot 0:1 (538:565, 1:3), Grube{i} - Estela Gere 0:1 (500:578, 1:3), Petrovi} - Nevenka Jokovi} 0:1 (503:525, 0:4), Mi{ovi} – Livia Santo 0:1 (532:576, 1:3). malnih 16:0 plasirao na fajnal for Lige {ampiona ~iji }e doma}in 2. i 3. aprila nema~ki grad Bad Langensalca.

Igra~ice ma~a bila je reprezen ta tiv ka Pi o ni ra Re na ta Vilov sa 613 ~uweva dok je kod doma}ina najvi{e sru{ila Daji}eva 582 ~uwa. Na fajnal for se plasirao i Lanteks iz Ceqa iako je sa 6:2 izgu bio od Pod rav ke iz Ko privnice u gostima. U ~uwevi ma je bi lo 3.317:3.272 za Podravku. Ceqanke su prvi me~ dobile sa 7:1 i sa ukupno 9:7 pro{le na zavr{ni turnir na koji su se bez borbe pla si ra le i Vik to ri ja iz Bamberga (Nema~ka) i rumunski {ampion Elektromure{.

U re van{ me ~e vi ma mu {kog ~etvrtfinala, dva kluba za koji igraju srpski reprezentativci su se plasira-

Vilmo{ Zavarko, srpski reprezentativac, bio je igra~ me~a sa 660 ~uweva a Jovan ]ali} kapiten srpske reprezen ta ci je {am pi o na sve ta oborio je 638 ~uweva. Segedin, u ~ijim redovima je srpski re pre zen ta ti vac Ti bor Sel, na svojim stazama savladao je Za la e ger seg sa 3.559:3.461 (7:1). Sel je oborio 583 ~uwa i doneo bod ekipi. U prvom me~u bilo je 6:2 za Zalaegerseg i Segedinci su pro{li sa ukupno 9:7 u poenima igra~a. U ostala dva me~a Konstruktor Maribor – Rot vajs Zerbst (Ne ma~ ka) 3.559:3.657 (1:7 – prvi me~ 2:6, daqe ide Rotvajs), Viktorija Bamberg – Zadar 3.561:3.575 (3:5, prvi me~ 1:7, daqe ide Zadar). Na fajnal fru igra}e Sport Podbrezova, Segedin, Zadar i Rot vajs.

SPORT

dnevnik US PELA GE NE RAL NA PRO VE RA NO VO SA \A NA U RU MU NI JI

Do bra uver ti ra za Ja go di nu

Fud ba le ri Voj vo di ne mo gu ap so lut no da bu du za do voq ni bo rav kom u Ru mu ni ji. Po be di li su u ge ne ral noj pro bi do ma }i Te mi {var 1:0 (stre lac Gi or gi Me re ba {vi li u 3. mi nu tu na asi sten ci ju Bra ne Ili }a), uve ri li su se da je adap ta ci ja na tra vu po sle du gog tre ni ra wa na ve {ta~ koj pod lo zi prak ti~ no

epi tet „pri ja teq ski”, ~e mu smo naj vi {e sa mi do pri ne li br zim vo| stvom. Gol Me re ba {vi li ja na te rao je do ma }i na da pri ti sne jo{ ja ~e, a mi smo ta kvu igru pri hva ti li i uspe {no odo le va li. Na kra ju, u dru gom po lu vre me nu pro pu sti li smo pri li ku da po be du u~i ni mo ube dqi vi jom.

Za do vo qan sam, na pre du je mo iz da na u dan, a ne ma sum we da }e mo

vi ma i ko ri sti uka za nu {an su.

Sa wim je za do voq stvo ra di ti ve li Mi lin ko vi}.

Ko man dant Vo {i ne od bra ne, Ma ke do nac Da niel Moj sov, ta ko |e je za do vo qan par ti jom u Te mi {va ru.

- Ova ku ja ku pro ve ru ni smo ima li od po ~et ka zim skih pri pre ma. Za to je na {a po be da jo{ zna ~aj ni ja. Po ka za li smo da smo

bi ti jo{ bo qi - uve ra va Mi lin ko vi}.

Utak mi ca u Te mi {va ru bi la je i po sled wa pro ve ra za mla dog Mi ro sla va Ste va no vi }a, ko ji u ulo zi de snog spoq nog tre ba da za me ni stan dard nog Mi ro sla va Vu li }e vi }a (pa u zi ra }e u Ja go di ni zbog `u tih kar to na).

- Ste va no vi} je po tvr dio da se ra di o ve li kom ta len tu, po li va lent nom igra ~u, ko ji je uspe {no od go vo rio na po sta vqe ni za da tak. Sti ca jem okol no sti je sa da na ovom me stu, ali on kao pra vi pro fe si o na lac od go va ra iza zo -

do bro ra di li u Cr noj Go ri, a ni je nas omeo ni te `ak, blat wav te ren. Od sve ga je naj va `ni je da se ni ko ni je po vre dio, a je di no je ja ~i uda rac do bio Slo bo dan Me do je vi} ali se svi na da mo da }e bi ti pot pu no spre man za me~ u Ja go di ni. Od te utak mi ce svi mno go o~e ku je mo - ja san je re pre zen ta ti vac Ma ke do ni je.

Da kle, No vo sa |a ni su za vr {i li s od i gra va wem pri ja teq skih me ~e va, a ove ne de qe }e jo{ sa mo na tre nin zi ma, na sto ja ti da do te ra ju ne ke fi ne se.

S. Sa vi}

Da niel Moj sov do mi nan tan u sko ku

go to va stvar, a po ka za li su i da po se du ju za vi dan kva li tet, pa je i ge ne ral ni kon zul Sr bi je u Ru mu ni ji Dra go mir Ra den ko vi} bio po no san na u~i nak No vo sa |a na.

Za do vo qan je, da ka ko, i {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Zo ran Mi lin ko vi}.

- Od i gra li smo do bru utak mi cu u slo vi ma ko ji }e nas, ve ro vat no, do ~e ka ti i kroz ne de qu da na u pr vom pr ven stve nom pro le} nom ko lu u Ja go di ni. - Po te {kom te re nu pru `i li smo do bru par ti ju, ko ja je br zo iz gu bi la

PRINC TEJ GO I DO MI NIK ADI JA

Par ti zan za po vra tak u ko lo sek Pr vo ko lo pro le} ne po lu se zo ne Je len su per li ge je na pra gu, sa mim tim i pret po stav ke o kva li te tu eki pa u~e sni ca ovog tak mi ~e wa. Svi su, na rav no, zim sku pa u zu is ko ri sti li da po ja ~a ju re do ve pred tak mi ~ar ske utak mi ce. Par ti zan je do veo dvo ji cu igra ~a, od ko jih o~e ku je da bu du pre ga o ci no ve du ple kru ne, obo ji cu na po zaj mi ce – Prin ca Tej ga (25) iz Ho fen haj ma i Do mi ni ka Adi ju (22), iz Mi la na.

Obo ji ca su bi li ~la no vi re pre zen ta ci je Ga ne ko ja je na mi nu lom Svet skom pr ven stvu u Ju `noj Afri ci sti gla do ~e tvrt fi na la.

Vr hun ski ta len ti, dvo ji ca igra ~a u po sled we vre me pro la ze kroz te - Princ Tej go `ak pe riod. Od baj ke do ko {ma ko ju zah te va mo de ran fud bal. ra, mo gao bi se na zva ti wi hov do Lo gi~ no, okre nuo se ka igra ~i sa da {wi put u ka ri je ri. Princ ma se lek ci je ko ja je sve za di vi go lo va, ka ko Tej ga zo vu u Ga ni, od la u Ju `noj Afri ci upra vo tim do la ska u Evro pu, od no sno ne - kva li te tom kao i ogrom nom sna ma~ ki Ho fen hajm (2009) za be le - gom. `io je sa mo 18 na stu pa i po sti gao - Ovo je ko rak na pred za nas – dva go la, dok je Adi ja po sle sjaj - is ti ~u obo ji ca svoj bo ra vak u nih par ti ja na Svet skom pr ven - Par ti za nu. – Do {li smo u sre di stvu za mla de na ko jem je bio naj - nu ko ja mo `e po tvr di ti na {e bo qi stre lac i tran sfe ra u Mi - kva li te te – do da ju. – Par ti zan je lan od mah po zajm qen dru go li ga - po znat klub, sa ofan ziv nom fi {u Re |i ni, za ko ju je na 15 utak - lo zo fi jom igre, ta man ono {to mi ca po sti gao sa mo dva go la. Ma - nam je tre ba lo – pri ~a ju re pre lo, na rav no za obo ji cu, pa je ovo zen ta tiv ci Ga ne. za wih, mo `e se re }i no vi po ~e [ta vas je na mo me nat uko ~i lo tak. u ka ri je ri?

Par ti zan se u ovo go di {woj - Splet ru `nih okol no sti – Li gi {am pi o na uve rio u ne do - od go va ra Tej go. – Od pre la ska u stat ke za nad me ta we sa naj bo - Ho fen hajm sve je za me ne kre nu lo qi ma. Pre sve ga u ma wak br zi ne niz br do. Na vod no mi je ot kri ve -

na sr ~a na ma na zbog ko je sam ostao bez do zvo le za igra we u Bun de sli gi.

Me |u tim, znao sam da to ni je isti na i za tra `io sam de taq ne pre gle de kod naj bo qih dok to ra.

Sve je po tra ja lo i ka da sam na po kon is te rao isti nu iz gu bio sam kon ti nu i tet i pao u for mi.

Hva la Par ti za nu na po ve re wu ko je }u iz sve sna ge po ku {a ti da oprav dam.

Ka ko je vam ot kri ve na sr ~a na ma na? Da li je to bio pro pust ili?

- Sum wa se da je sport ski di rek tor hteo da me ote ra i pro tiv we ga je bi la po kre nu ta klup ska is tra ga. Sa mo to li ko.

Pre ve li ka o~e ki va wa bi la su ka men spo ti ca wa kod Adi je.

- I uspeh i tu ga za me ne su sti gli pre br zo. Ti tu la strel ca Svet skog pr ven stva mla dih, tran sfer u Mi lan i po zaj mi ca u Re |i nu. Pri ti sak je bio pre ve lik i ni sam iz dr `ao. Zbog to ga sam u Par ti za nu, da se vra tim u nor ma lan ko lo sek.

Ka ko vam se svi |a eki pa?

- Igra ~i su od li~ ni, tak ti~ ki vr lo di sci pli no va ni. Zna ju fud bal i zbog to ga smo do sta efi ka sni – ka `e Tej go.

Da li bi ste i osta li ov de?

- Ako nam se ostva re am bi ci je, za {to da ne. Pre sve ga ti tu la i pla sman u Li gu {am pi o na – is ti ~u Ga wa ni.

Po ime ni ma Tej go i Adi ja su po ja ~a wa, tre ba to da po tvr de i na te re nu.

I. La za re vi}

ponedeqak21.februar2011.

17

U SJAJ NOJ AT MOS FE RI NA „MA RA KA NI” BA WA LU ^A NI PO KLE KLI U FI NI [U

Jev ti} re `i rao pre o kret Cr ve na zve zda - Bo rac (BL) 2:1 (0:1) BE O GRAD: Sta dion Cr ve ne zve zde, gle da la ca 18.000, su di ja Fli po vi} (Be o rad), strel ci: Bor ha u 68. i Evan dro u 75. za Cr ve nu zve zdu, a Ma le ti} u 26. mi nu tu za Bo rac.

CRVENA ZVEZDA: Sta me ko vi} 6 (Baj ko vi} -), Nin kov 7, To {i} 6, ^o si} 6 (Ere mi} -), Li Adi 7, Isah 6 (Mi ja ji lo vi} 6), Ka du 6 (La zo vi} 6), Evan dro 7 (Bog da no vi} -), Ko ro man 7 (Jev ti} 7), Bor ha 6 (Bi ni} -), Ka lu |e ro vi} 6 (Pe ro vi} -) BORAC: Av du ki} 6 (Mar ~e ti} -), Stu par 6 (Bu ja ko vi} 6), Sta ki} 6 (Sre }o -), ]o ri} 6 (Pe tri} 6), @a ri} 6, Ma le ti} 7 (Vi da ko vi} ), Ras pu di} 6 (Sa kan -), Me |e do vi} 7 (Gra ho vac -), Mi ki} 6 (Sta ji} -), Kru ni} 6 (Da mja no vi} -), Veq ko vi} 6 (Ni ko li} -).

Ge ne ral na pro ba pred na sta vak se zo ne i okr {aj sa Sme de re vom na red ne ne de qe bi la je re ul tat ski uspe {na za Cr ve nu zve zdu. Sa vla dan je uz do sta mu ka Bo rac ko ji je po ka zao od re |en kva li tet, ~vr sti nu i upor nost. ^i ni se da je ovo bio pra vi test za Be o gra |a ne ko ji je omo gu }io tre ne ru Pro si ne~ kom da vi di do bre i lo {e stra ne u igri svog ti ma, na kon na por nog pri prem nog pe ri o da.

Di van am bi jent na Ma ra ka ni de se oku pi lo go to vo 20.000 gle da la ca bez ob zi ra na ne po voq ne vremnske pri li ke. U cen tru pa `we bio je no vi tre ner cr ve no-be lih Ro bert Pro si ne~ ki ko ji je do ~e kan ova ci ja ma i du gim apla u zom, a da je ovaj pri ja teq ski su sret or ga ni zo van na za vid nom ni vou, go vo ri i po da tak da je pre po ~et ka in to ni ra na him na „Bo `e prav de”.

Zve zda je u{la u me~ sa, ka ko je na ja vio Pro si ne~ ki, naj boqm ti mom.^i ni se da je je di no iz ne na |e we ve za no za ma ne var, od no sno ~i we ni ca da je {an su do bio Isah pre Mi ja ji lo vi }a, ko ji se to kom pri pre ma na met nuo. Od sa mog star ta do ma }in je dik ti rao ini ci ja ti vu, po ku {a vao da igra po no vim no ta ma tre ne ra pro si ne~ kog.

For si ra na je pas igra ali ni su zve zda {i bi li kon kret ni u za vr {ni ci na pa da. Li der je din stve ne Pre mi jer li ge BiH zna la~ ki se

Za do vo qan: Ro bert Pro si ne~ ki

bra nio i ~e kao svo je {an se iz kon tra na pa da. U 26. mi nu tu Me |e do vi} je sjaj no pro i grao biv {eg par ti za nov ca Ma le ti }a ko ji je pra vo vre me no utr ~ao u ka zne ni pro stor i ru tin skim {u tem ma ti rao Sta men ko vi }a.

Zve zda je je di nu opi pqi vu pri li ku pro koc ka la u 43. mi nu tu ka da je Ka lu |e ro vi} tra qa vo {u ti rao sa ne ko li ko me ta ra uda qe no sti.

U dru gom po lu vre me nu do da li su gas Be o gra |a ni, pa je usle dio pre o kret i to u re `i ji re zer vi ste Jev ti }a, ko ji je za me nio Ko ro ma na. On je naj pre u 68. mi nu tu asi sti rao Ko lum bij cu Bor hi za 1:1, a na kon ide al nog cen tar {u ta u 75. mi nu tu i dru go Zve zdi no po ja ~a -

ITA LI JAN SKO PR VEN STVO

No vi krah Ju ven tu sa Le }e po be dio „sta ru da mu” 2:0. Mi l o{ Kra s i} „`r t va” tak ti ke, za me wen ve} u 12. mi nu tu. ^i ni lo se da se Ju ven tus za huk tao po be da ma na go sto va wu Ka qa ri ju i kao do ma }in u „Der bi ju Ita li je” pro tiv In ter a. Ka da mu se uka za la {an sa da se pri kqu ~i eki pa ma ko je kon ku ri {u za pla sman u Li gu {am pi o na, do bio je „vru} {a mar”: Le }e - Ju ven tus 2:0 (1:0).

Le }e je me~ do ~e kao de set ko van, a Ju ven tus je do `i veo peh ve} u 12. mi nu tu utak mi ce. Is kqu ~en je gol man \an lu i |i Bu fon zbog igra wa ru kom van ka zne nog pro sto ra, pa je tre ner Lu i |i Del Ne ri re a go vao ta ko {to je uveo re zer vnog ~u va ra mre `e Mar ka Sto ra ri ja ume sto Mi lo {a Kra si }a.

Do ma }in je is ko ri stio pred nost, po go ci ma Mes ba ha u 32. mi nu tu i Ber to la }i ja ne du go

Ubi jen Pot pred sed nik fud bal skog klu ba De por ti vo iz Gva te ma le ubi jen je u su bo tu po sle pret wi ne po zna te oso b e zbog lo { ih iga r a eki pe. Port pa rol po li ci je Do nald Gon za lez re kao je da ne ma osum wi ~e nih za ubi stvo Kar lo sa Noa Go me za.

Tu `i lac Ne ri Mar ti nes is ta kao je da je is tra ga fo ku si ra na na pret we Go me zu ko je je pri ja vio pre ne ko li ko ne de qa. De por ti vo je na dnu na ci o nal ne li ge.

po {to su se ak te ri vra ti li na te ren iz svla ~i o ni ca. U 69. mi nu tu sna ge su iz jed na ~e ne, jer je zbog o{trog star ta Vi vas do bio dru gi `u ti kar ton. Ipak, go sti ni su us pe li ~ak ni da ubla `e po raz.

Fud ba le ri Le }ea ra do va li su se pro tiv „sta re da me” pr vi put od 25. apri la 2004, ka da su je sa vla da li u To ri nu 4:3. Od ta da od i gra li su de vet utak mi ca, a Ju ven tus je po be dio osam pu ta! Po me nu ta po be da „`u tocr ve nih” bi la je je di na u pret hod nih 16 utak mi ca sa to rin skim klu bom.

Re zul ta ti: Le }e - Ju ven tus 2:0 (1:0), Kje vo - Mi lan 1:2 (0:1), \e no va - Ro ma 4:3 (0:2), La cio - Ba ri 1:0 (1:0), Par ma ]e z e n a 2:2 (0:1), Udi n e z e Bre {a 0:0, su bo ta: Bo lo wa Pa ler mo 1:0 (0:0), In ter - Ka qa ri 1:0 (1:0).

Mi li o ni Mi lan ski In ter spre man je da na le to Ar se na lu po nu di 50 mi li o na evra za tan dem Ro bin Van Per si – An drej Ar {a vin.

Ko ri je re de lo Sport tvr di da je ovaj duo, ko ji je Ar se na lu pre ne ko li ko da na do e no pre o kret pro tiv Bar se lo ne (2:1) u osmi ni fi na la Li ge {am pi o na, po no vo na ra da ru ne ro a zu ra.

Me na xer Ar se na la Ar sen Ven ger je po znat kao tre ner ko ji je spo so ban da pro na |e mla de ta len to va ne igra ~e, pa bi ve ro vat no mo gao da pu sti Ar {a vi na (30) i Van Per si ja (28) za od go va ra ju }u su mu.

we, Bra zi lac Evan dro, upi sao se u li stu stre la ca - 2:1.

- Bi la je ova do bra utak mi ca sa dva raz li ~i ta po lu vre me na, u pr vom smo de lo va li ner vo zno, ose }ao se pri ti sak kod igra ~a, ve ro vat no zbog pre mi jer nog du e la na Ma ra ka ni i ve li kog bro ja gle da la ca ko ji su do {li da nas po zdra ve.

U na stav ku smo us po sta vli pas igru, stvo ri li ne ko li ko iz gled nih {an si, do mi ni ra li, po sti gli dva go la i na kra ju po be di li. Za do vo qan sam u~in kom kom plet nog ti ma i ve ru jem da sprem ni do ~e ku je mo tak mi ~ar ska is ku {e wa - pro ko men ta ri sao je na kon utak mi ce tre ner cr ve no-be lih Ro bert Pro si ne~ ki.

Z. Ran ge lov PRI JA TEQ SKI ME^

^SK Pi va ra – Haj duk 0:0 ^E LA RE VO: Sta dion Pi va re, gle da la ca 150, Su di ja: Dra `i} (Ba~ ka Pa lan ka). ^SK PIVARA: Mi ki}, Ja ko vqe vi}, Je vi}, Man di}, Mo ji}, Ba li no vi}, Jan kov, Vu ka no vi}, Po pin, Jo va ni}, Mo mi}. Igra li su jo{: Ra da ko vi}, R. Iv ko vi}, Va ja gi}, G. Kne `e vi}, Da vi do vi}, Do ri}, Dmi tro vi} i Je`.

HAJDUK: Bra}, Pa u qe vi}, V. Ko va ~e vi}, A. @i va no vi}, Fej sa, Bo gi}, Mak si mo vi}, Ki{, Mi {i}, Do bra {i no vi}, M. @i va no vi}. Jo{ su igra li: Mu dre {a, Bo {ko vi}, Ko ma zec, Jo va no vi}, Pe ri}, \u ri}, Ste vi} Jo{ jed nom su ne ki no vi klin ci iz ^e la re va na de lu po ka za li da sa wi ma ovog pro le }a ne }e bi ti {a le. Po sle pr vo li ga {a Sre ma i Pro le te ra (oba pu ta 0:0) ni su per li ga{ iz Ku le ni je us peo da ih nad i gra, pa ni da po stig ne po go dak. Tre ner Iva no vi} spre mio je do bru tak ti ku, pa su mla di do ma }i igra ~i bi li pra vi spa ring part ner u ge ne ral ci Ku qa na pred na sta vak Su per li ge.

Pr vo po lu vre me bi lo je kva li tet ni je sa obo stra nim {an sa ma.

Isti na, ni je ih bi lo mno go ali je bi lo le pih, br zih ak ci ja ko je su mi ri sa le na po got ke. U dru gom po lu vre me nu ini ci ja ti va je bi la na stra ni Ku qa na, ali ni do ma }i ni, ko ji su iz vr {i li osam iz me na, ni su mno go za o sta ja li. Go sti su dva pu ta po go di li okvir go la, a do ma }i ni iz kon tri pro pu sti li isto to li ko po lu {an si.

Tre ne ri obe eki pe mo gu bi ti za do voq ni.

V. Vu ja no vi}

18

sport

ponedeqak21.februar2011.

dnevnik

PR VA LI GA

La le od ne le bo do ve Ni{ - @AK 8:13 (1:4, 3:3, 1:2, 3:4) NI[: Bazen ^air, gledalaca 150, sudije: Stefanovi} i Putnikovi} (Beorad). igra~ vi{e: Ni{ 9 (4), @AK 6 (3), peterac: @AK 1 (1).

NI[: Kandi}, @. Sadikovi}, Kruni} 1, Bogdanovi}, Vuksanovi} 2, Jovanovi} 1, @ivi}, Mili} 2, Stevanovi} 1, Leki},

Maksimovi}, Milo{evi} 1, Doj~inovi}, M. Sadikovi}, \ur|evi}. @AK: Kozarski, Trkuqa, Crveko 1, Budurin, Pe{teri} 2, Nosovi} 3, Dragi} 3, Ran|elovi} 2, Pavli}, Andri}, Restovi}, Rou{ 2, Xapa, Jak{i}, Mar~eta.

Lale iz Banata zaslu`eno su ostvarile pobedu protiv doma-

}e ekipe Ni{a i tako za Kikindu odnose prva tri boda.

Doma}i igra~i nisu uspeli da pariraju brzim konrama ekipi @AK-a a da na golu nije bio izvanredni golman Kandi} gosti bi ku}i oti{li sa jo{ ve}om golovnom razlikom u svoju korist.

M. S.

Detaq s dr`avnog prvenstva

Foto: F. Baki}

PR VEN STVO SR BI JE U GA \A WU VA ZDU [NIM ORU@ JEM U KA ]U

Ti tu la za To do ro vi }e vu

TR STE NI ^A NI NAJ BO QI U ^O KI: Stonoteniski klub ^oka bio je doma}in ekipnog prvenstva Srbije za kadete na kome je nastupilo deset klubova. Pobednici su kadeti Prve petoletke iz Trstenika, koji su u finalnom me~u u stonoteniskoj sali „I{tvan Sabo“ nadigrali vr{wake iz beogradske Crvene zvezde AIK banke 3:2. Prikazan je kvalitetan stoni tenis, a prema mi{qewu poznavaoca prilika na doma}oj stonoteniskoj sceni, jedino su podbacili doma}i igra~i predvo|eni kadetskim reprezentativcima Stefanom Komlu{anom i Hunorom Mesaro{em, koji neo~ekivano nisu u{li u borbu za najvi{i plasman. U Me~u za tre}e mesto sastali su se kadeti Kikinde i Zmajeva- Karneksa, a ubedqivo sa 3:0 pobedili su Kikin|ani za koje su nastupili Ivor Kati}, Stefan Novakovi} i @arko \ur|ev.

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

NLB MU [KA LI GA Zadar - Budu}nost Igokea - Krka Radni~ki - Cibona Nimburk - Hemofarm Olimpija - Cedevita 1. Krka 21 14 7 2. Olimpija 21 13 8 3. Budu}nost 21 13 8 4. Partizan 20 13 7 5. Cedevita 21 1110 6. Radni~ki 21 1110 7. Zagreb 20 11 9 8. Igokea 21 1011 9. Hemofarm 21 1011 10. Nimburk 21 912 21 912 11. Cibona 12. [iroki 20 911 13. Zadar 21 714 14. C. zvezda 20 614

74:78 66:78 89:79 66:71 75:67 1622:1518 35 1609:1506 34 1607:1535 34 1586:1390 33 1685:1636 32 1736:1774 32 1607:1593 31 1567:1562 31 1667:1717 31 1624:1674 30 1613:1699 30 1516:1645 29 1631:1702 27 1507:1626 26

IVBL @EN SKA LI GA Vojvodina NIS - ^elik 60:78 Medve{~ak - Partizan 63:62 Ceqe - Gospi} 88:67 1. Gospi} 22 19 3 1913:1467 41 2. Partizan 22 17 5 1667:1465 39 3. Ceqe 22 16 6 1566:1417 38 4. [ibenik 20 14 6 1446:1286 34 5. R.Kora} 21 1011 1434:1456 31 6. Lupa 21 1011 1394:1440 31 7. Jedinstvo 18 12 6 1223:1151 30 8. ^elik 22 913 1494:1590 31 9. Vojvodina 22 616 1308:1488 28 10. Vo`dovac 21 615 1295:1439 27 11. Maribor 20 515 1389:1624 25 12. Medve{~ak 21 219 1242:1548 23 PR VA MU [KA LI GA Vojvodina Srbijagas - Crnokosa 78:80 OKK Beograd - Borac 82:72 Naftagas - Mega Vizura 109:117 Napredak - Novi Sad 84:76 Metalac - Sloboda 95:76 Superfund - Tami{ 58:91 1. FMP 21 19 2 1840:1468 40 2. Beograd 22 16 6 1809:1657 38 3. Metalac 22 15 7 1790:1702 37 4. M. Vizura 22 14 8 1927:1883 36 5. Tami{ 22 13 9 1585:1536 35 6. Novi Sad 22 1111 1765:1763 33 7. Sloboda 22 1012 1682:1763 32 8. Sloga 21 1011 1704:1702 31 9. Napredak 22 131694:1701 31 10. Vojvodina 22 913 1543:1642 31 11. Proleter 22 913 1779:1873 31 12. Borac 22 913 1601:1715 31 13. Crnokosa 22 814 1763:1850 30 14. Superfund 22 121 1654:1871 23 PR VA @EN SKA LI GA ^elarevo - Spartak 60:62 Hemofarm - Kovin 105:71 Loznica - C. zvezda 76:75 1. Hemofarm 16 16 0 1386:810 32 2. Spartak 16 11 5 1153:1069 27 3. C. zvezda 16 10 6 1303:1184 26 4. ^elarevo 16 10 6 1173:1125 26 5. Kovin 16 8 8 1179:1289 24 6. Loznica 16 412 875:1106 20 7. Student 15 510 968:1128 20 8. Proleter 15 411 871:1016 19 9. Radni~ki 16 3131032.1213 19

PR VA SA VE ZNA @EN SKA LI GA

Vr {~an ke bez po ra za He mo farm [ta da - Ko vin 105:71 (29:11, 19:19, 27:21, 30:20) VR [AC: Sportska dvorana „Milenijum“, gledalaca 200, sudije: Veselinovi}, Suboti}, Ra|enovi} (Beorad).

HE MO FARM [TA DA: Rado~aj 8, Mandi} 6, Doj~inovi} 6, [kori} 14, Stakovi} 12, Kova~vi} 15, Radi} 4, Pavi} 4, Ajdukovi} 23, ^a|o 5, Nikoli} 4, Jak{i} 4.

KO VIN: Pjevac 6, Popo{ilov 2, Petkovi} 16, Kirilov, [ormaz 8, Milosavqevi} 3, \or|ev, Pejovi} 3, Perovi}, Markovi} 33.

Ko{arka{ice Hemofarma i u posledwem 18. kolu Prve savezne `enske lige ostvarile su pobedu.

Zabele`ile su Vr{~anke 16. trijumf, savladav{i u kom{ijskom

derbiju tim Kovina i tako su zavr{ile takmi~ewe u doma}oj ligi bez poraza. Izabranice trenera Miroslava Popova otklonili su sve dileme ve} u prvoj ~etvrtini.

Kovinke su uspele da uspostave ravnote`u pre svega zahvaquju}i Marini Markovi}, ali nisu ni u jednom trenutku uspele da ugroze pobedu doma}eg tima. Uprkos ~iwenici da je trener Miroslav Popov uveo i mla|e igra~ice razlika se nije osetila i na kraju doma}e ko{arka{ice su trijumfovle veoma ubedqivo. Tijana Ajdkovi} sa 23 poena bila je najefikasnija igra~ica Hemofarma, dok je Dara Kova~evi} utakmicu zavr{ila sa 15, a Maja [kori} sa 14 poena.

J. Tur ko a ne

Dra ma u ^e la re vu, bo do vi go {}a ma ^e la re vo – Spar tak 60:62 (17:18, 15:14, 16:23, 12:7) ^E LA RE VO: Sala Osnovne {kole ’’Zdravko ^elar’’, Gledalaca 250, Sudije: N. Virijevi} i Z. Maksimovi}{ (Beograd) i V. Borovina (Novi Sad) ^E LA RE VO: Vasi}{ 7 (2-2), M.rado{evi}{, Prvulovi} 2, Stankovi} 1 (2-1), Grbi}, Mar.Rado{evi}, Ciganovi} 3 (21), Domazet 16 (4-2), Zoloti}, Du{ani} 4 (2-2), Ostoji} 8 (7-3), Mari9}{ 19 (2-1), SPAR TAK: Kova~i} 16 (6-4), Suturovi}, Orozovi} 12 (4-4), Vida, ^eli}, Veselinovi} 9 (54), Kekezovi}, Grahovac, [krbi}, Kova~evi}, Pijevac 2 (2-0), Vran~i} 23 (14-10) Velika drama odvijala se u posledwoj deonici ko{arka{ke utakmice u ^elarevu. Posle rezultatski izjedna~ene igre i ne-

re{enog rezultata na poluvremenu, u tre}oj deonici go{}e su stekle osetniju prednost od sedam poena.

Ipak, doma}i sastav u posledwih deset minuta polako smawuje prednost, dolazi u vo}stvo od 57:55, a dva minuta pre kraja go{}e iz Subotice postigle su prvi pogodak za smawewe rezultata na 58:57 za doma}e. Lavice iz ^elareva su jo{ samo uspele da povedu sa 60:57, a onda gre{e nekoliko puta {to go{}e, uz ~udno su|ewe sva tri delioca pravde, dolaze do minimalne pobede od 62:60.

Kada se sve sabere, na kraju se mora priznati da po igri i zalagawu Spartak sasvim zaslu`eno odnosi ceo plen iz ^elareva.

V. Vu ja no vi}

e–mail adre sa sport ske ru bri ke „Dnev ni ka” je: sport@dnevnik.rs

Dragana Todorovi}, ~lanica Novog Beograda U{}a odbranila je pojedina~nu titulu u juniorskoj kategoriji u ga|awu vazdu{nom pu{kom na prvenstvu Srbije koje se odr`ava u Ka}u, a sa koleginicama Du{icom Antonijevi} i Marinom Simi} odbranila je i ekipni naslov. Todorovi}eva je do titule do{la po{to je najboqe pucala u finalu (103,6) i tako nadoknadila krug zaostatka koji je imala posle osnovnog dela u odnosu na Antonijevi}evu, kojoj je pripalo srebro sa samo 0,1 krugom zaostatka. Tre}e mesto pripalo je Tijani Kolarik iz Pan~eva, koja se do bronze probila sa petog mesta drugom naboqom finlnom serijom (103,1). Ekipno su se iza Novog Beograda U{}a plasirale takmi~arke Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790 i Pan~eva 1813.

Kod juniora pu{kom je slavio Gabrijel Dautovi} (Pan~evo) ispred Borislava Maziwanina (Policajac) i Stefana To{i}a (Partizan). Ekipno prvi je Ni{ ispred Policajca i Partizana.

U ga|awu vazdu{nim pi{toqem za juniorke zlatnu medaqu ubedqivo je osvojila Emilija

Zdravkovi} iz Jagodine sa osam krugova vi{e od drugoplasirane Ane Simi} (Bor 030). Tre}e mesto pripalo je Jeleni Tomi} iz Kikinde. U`i~ki klub „Aleksa Dejovi}“ osvojio je ekipnu titulu ispred Kikinde i Crvene zvezde.

Kod juniora titulu je uzeo Du{an Latinovi} (Kikinda) ispred klupskog kolege Branislava Jelisav~i}a i Milo{a Milanovi}a (Aleksa Dejovi}). Ekipno je titula oti{la u Kikindu, druga je Crvena zvezda, a tre}a Kolubara.

- Po{to streqa~ki sport nije dovoqno pose}en odlu~ili smo da poku{amo da takmi~ewa organizujemo u mawim sredinama. Tako smo se odlu~ili za Ka} i u saradwi sa O[ „\ura Jak{i}“u wihovoj sali organizovali ovo prvenstvo. Hor {kole je na otvarawu otpevao himnu, a KUD Sveti Sava iz Ka}a odigrao splet igara iz Srbije. Ovo je najmasovnije prvenstvo do sada sa vi{e od 300 takmi~ara iz 40 klubova. Za juniore su obezbe|ene robne, a za seniore nov~ane nagrade - rekao je direktor SD Novi Sad 1790 Zvonko [abanovi} i zahvalio se Novom Sadu i prijateqima iz Ka}a na pomo}i pri organizaciji.

Rezultati, prvi dan [ampionata Srbije vazdu{nim oru`jem, pu{ka, juniorke: 1. Novi Beograd U{}e 1.165, 2. SD Novi Sad 1.158, 3. Pan~evo 1.152. Pojedina~no: 1. Dragana Todorovi} 483,6 (390), 2. Du{ica Antonijevi} (obe Novi Beograd U{}e) 483,5 (391), 3. Tijana Kolarik (Pan~evo) 491,1 (388) itd. Juniori ekipno: 1. Kikinda 1622, 2.

Crvena zvezda 1579, 3. Kolubara 1576. Pojedina~no: 1. Gabriel Dautovi} (Pan~evo) 688,1 (587), 2. Borislav Maziwanin (Policajac) 684,6 (583), 3. Stefan To{i} (Partizan) 684,1 (584) itd.

Vazdu{ni po{toq, juniorke: 1. „Aleksa Dejovi}“ (U`ice) 1.059, 2. Kikinda 1.056, 3. Crvena zvezda 1.037 itd. Pojedina~no: 1.

Emilija Zdravkovi} (Jagodina) 468,3 (372), 2. Ana Simi} (Bor 030) 457,7 (364), 3. Jelena Tomi} (Kikidna) 456,7 (359) itd. Juniori ekipno: 1. Ni{ 1737, 2. Policajac 1731, 3. Partizan 1727. Pojedina~no: 1. Du{an Latinovi} (Kikinda) 652,2 (552), 2. Branislav Jelisav~i} (Kikinda) 636,0 (540), 3. Milo{ Milanovi} (Aleksa Dejovi}) 635,4 (535).

G. Ma le no vi}

RANG-LI STA NE PRO MI [QE NIH GE STO VA

Yon Me kin ro naj lu |i Ameri~ka televizijska mre`a ESPN izabrala je deset najkarakteristi~nih trenutaka u kojima su sportisti u `aru borbe izgubili kontrolu nad svojih pona{awem.

Amerikance je inspirisalo pona{awe fudbalera Milana \enara Gatuza koji je pre nekoliko dana posle prvog me~a osmine finala Lige {ampiona protiv Totenhema (0:1) udario glavom pomo}nog trenera londonskog kluba Xoa Xordana.

Na prvom mestu nalazi se teniser Xon Mekinro, koji je imao verbalni sukob sa sudijama tokom prvog kola Vimblonda 1981. godine. Potom slede: Zinedin Zidan (fudbal; Zidan je udario glavom Italijana Marka Materaciaj u finalu SP 2006.), Nelson Pike (F1; Pike je {akom udario Elisea

Yon Mekinro

Salazara posle sudara na VN Nema~ke 1982.), Dastin Xonson (golf; slaba igra i bes Xonsona u

zavr{nici Ju-Es opena 2010. u Pebl Bi~u), Oliver Mekol (boks; Mekol je diskvalifikovan zbog odbijawa borbe protiv Lenoksa Luisa 1994.), Martina Hingis (tenis; pona{ewe Hingisove tokom i posle finala Rolan Garosa 1999. protiv [tefi Graf), Majk Tajson (boks; Tajson je odgrizao deo desnog uva Ivanderu Holifildu 1997.), Goran Ivani{evi} (tenis; Ivani{evi} predao me~ na Samsung openu 2000. godine zbog nedostatka reketa), Xon Dramond (atletika; pona{awe Dramonda uo~i ~etvrtfinalne tke na 100 metara na SP u Parizu 2003.), Erik Kantona (fudbal; Kantona je u kung-fu stilu udario navija~a posle iskqu~ewa tokom me~a Premijer liga protiv Kristal palasa u sezoni 1994/1995).

Pr va po be da Pan ~e va ca Sen ta - Mla dost (P) 7:9 (1:1, 0:3, 3:3, 3:2) KI KIN DA: Bazen SC „Jezero“, gledalaca 20, sudije: @ukovi} i Teodorovi} (Novi Sad). Igra~ vi{e: Senta 9 (3), Mladost 7 (2), peterci: Mladost 2 (0).

Su per li ga (m) Jedinstvo - NIS Vojvodina Radni~ki (K) - C. zvezda Ribnica - Partizan Spartak (Q) - Smederevo M. radnik - @elezni~ar 1. Partizan1513 2 2. Vojvodina1512 3 3. C. zvezda1511 4 4. Radni~ki15 9 6 5. Ribnica 15 8 7 6. M. radnik15 9 6 7. Jedinstvo15 4 11 8. Spartak 15 4 11 9. @elezn. 15 3 12 10. Smederevo152 13

SEN TA: Juhazi (2 peterca, 10 odbrana), Klo{ar, Boro{ 2, Len|el, Horti 1, Bari~ek 1, Miqkovi} 1, Hever 1, Bajus 1, Locki.

MLA DOST: Popovi} (6 odbrana), Stankovi} 2, Boji}, Rad-

Pr va li ga (m) 0:3 2:3 0:3 3:1 3:1

42:11 40 38:14 35 37:17 33 31:21 29 29:28 24 32:31 23 19:37 13 22:40 12 19:40 9 11:41 7

Klek S. - VGSK Obili} - Spartak (S) Crnokosa - Novi Sad Jagodina - Borac Ni{ - Bavani{te Putevi (I) - Mladost 1. Klek 16 14 2 2. Spartak 16 12 4 3. N. Sad 16 11 5 4. VGSK 16 9 7 5. Jagodina16 9 7 6. Obili} 16 9 7 7. Bavan. 16 8 8 8. Ni{ 16 7 9 9. Crnokosa16 610 10. Borac 16 610 11. Putevi 16 511 12. Mladost16 016

3:2 3:2 0:3 3:2 1:3 3:0 44:13 40:23 37:21 31:28 32:29 35:30 31:32 28:32 25:33 25:34 23:36 8:48

40 34 34 27 26 25 25 20 20 18 16 3

manovi}, Tavrevski, [ijatov 3, Josimovi} 1, Markovi} 3.

Iskusna ekipa pan~eva~ke Mladosti zabele`ila je kao gost prvu pobedu u ovom stepenu takmi~ewa.

M. Se ku li}

Be ~e jac–Ze mun 5:5 (0:1, 2:2, 2:1, 1:1) BE ^EJ: OSC Mladost. Gledalaca: 100. Sudije: Ba~awi i Ki{ (NovI Sad). Igra~ vi{e: Be~ejac 6(2), Zemun 8(3). Peterci: Be~ejac -, Zemun 1(0).

BE ^E JAC: Jerkovi} (10 odbrana), Cveti}, Brkqa~, Vulovi}, Na}uk, Strainov 1, Kosovac, Milovanovi} 1, Jovi} 2, Tomi}evi}, Pelengi} 1, Popovi}, Markovi}, Dobo`anov.

ZE MUN: Jokovi} (7 odbrana), Andrejevi}, Vukmanovi}, Brankovi}, Perkovi} 1, [ikman, Vu~i}evi}, Beli}, Jankovi} 1, Timoti} 2, Panteli}, Cvetkovi} 1, Prkosova~ki, Milenkovi}.

V. J.

SPORT

dnevnik

Bogdan Ta we vi} za vr {io tre ner sku ka ri je ru Je dan od naj ve }ih ko {ar ka {kih stru~ wa ka s pro sto ra biv {e Ju go sla vi je - Bog dan Ta we vi}, od lu ~io je da za vr {i tre ner sku ka ri je ru. Po pu lar ni Bo {a je pro {le sed mi ce na pu stio me sto se lek to ra re pre zen ta ci je Tur ske i, ka ko je po tvr dio za sa ra jev ski “Dnev ni avaz”, po sle ~e ti ri de ce ni je sta vio ta~ ku na tre ner sku ka ri je ru.

- Kad vi dim da je moj ko le ga Den Pi ter son, po sle vi {e od dve de ce ni je pa u ze, po no vo pre u zeo Mi la no, ra ~u naj te da se i ja za ne kih 25 go di na od da nas vra tim na klu pu - bi la je pr va re ak ci ja Ta we vi }a. - U prin ci pu, za u sta vio sam se, jer mo ram sta ti.

Ne bi va qa lo da for si ram ne {to za {ta vi {e ne mam sna ge.

Uz re pre zen ta ci ju Tur ske }u bi ti kao sta ri ji brat, ne ka vr sta ko or di na to ra svih se lek ci ja, ko ji }e bi ti sa stra ne, kad za tre ba sa vet.

Ta we vi} je pro {log mar ta, zbog zdrav stve nih pro ble ma, ope ri san i jo{ se opo ra vqa.

Sport ski an ga `man, osim sa vet ni~ ke funk ci je u Tur skoj, na sta vqa i kao di rek tor ita li jan skog evro li ga {a Lo to ma ti ke iz Ri ma, u ko joj je s me sta tre ne ra mo rao da sme ni svog pri ja te qa Ma tea Bo ni ~o li ja.

Tvo rac naj tro fej ni je ge ne ra ci je sa ra jev ske Bo sne, ko ju je 1979. go di ne do veo do ti tu le pr va ka Evro pe, bi }e ~lan tur ske

Bog dan Ta we vi}

de le ga ci je na za vr {ni ci Evro ba ske ta u Li tva ni ji kra jem av gu sta. Se lek tor Tur ske po stao je u ma ju 2004. go di ne, a pod we go vim vo| stvom se lek ci ja ove ze mqe je u sep tem bru pro {le go di ne po sti gla naj ve }i uspeh u isto ri ji, osvo jiv {i ti tu lu vi ce {am pi o na na Svet skom pr ven stvu ko je je odr `a no upra vo u Tur skoj.

Bog dan Ta we vi} je bio pr vak Evro pe s Ita li jom (1999.), dok je s biv {om Ju go sla vi jom 1981. go di ne osvo jio evrop sko sre bro.

Osim Bo sne, od klu bo va je vo dio Ka zer tu, Trst, Mi la no i Vir tus Bo lo wu (Ita li ja), Li mo` i Asvel (Fran cu ska), Bu du} nost (Cr na Go ra) i Fe ner bah ~e Ul ker (Tur ska).

POGLED SA STRANE

Pe smu tre ba za slu `i ti U su bo tu uve ~e ko {ar ka {i Voj Ni je ta ko dav no bi lo ka da se vo di ne Sr bi ja gas do `i ve li su no mno go ja ~i huk ~uo s tri bi na vi po raz. Cr ve no-be li su po gnu tih Spen sa i to iz ve li ke sa le ovog gla va na pu sti li par ket ma le sa le sport skog objek ta i kad su pe va li Spen sa, po sle ne u spe ha (78:81) u na vi ja ~i Voj vo di ne Sr bi ja gas. Ne du e lu s Cr no ko som, pret po sled ka da ve li ki klub, da nas ta vo ri na wom eki pom u Pr voj A mu {koj li i is pod ni voa pro se~ no sti i prak gi Sr bi je. Ume sto da po be de i sta ti~ no, ka da je o gle da o ci ma re~, ve ta~ ku na bor bu za op sta nak, No ma lo ko ga za ni ma da we gov tim vi vo sa |a ni su joj se, eto, vra ti li i di na de lu. Utak mi ce u No vom Sa mo ra }e da stre pe u po sled wa ~e ti du pra te uglav nom pri ja te qi, rod ri ko la. Sre }om po wih, tri utak bi na igra ~a, biv {i ko {ar ka {i i mi ce igra }e u No vom Sa du („go tek po ne ki (za lu ta li) na vi ja~, a stu ju“ grad skom ri va lu, do ma }i ni cr ve no-be li igra ju u ka mer noj at su Slo bo di i Su per fun du ko ji se mos fe ri. Tre ner Va ra gi} i we go ve} opro stio vi u~e ni ci bo od eli te), a je re se ko li ko di no pra vo go ume ju i zna ju, Sa setom su malobrojni sto va we ima }e ali to o~i No vo sa |a ni slu {a li pe smu kod Ta mi {a u gled no ni je koja je dolazila Pan ~e vu, pa je ni vo ko {ar ke od pristalica Crnokose iz ve sno da }e ko ju No vo sa iz be }i zlu sud |a ni u svom bi nu se o be u gra du `e le da ni `i rang. gle da ju, pa ni stal ni po zi vi gle da Ovo ga pu ta, me |u tim, ne }e mo o o ci ma, ni ~i we ni ca da je ulaz u sa igri. Ono {to ima ju da ka `u, ko lu bes pla tan, ne me wa ju ama ba{ {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja gas ni {ta. „pri ~a ju“ na par ke tu i od to ga bo Za to je bi lo i le po i set no ~u ti qi (lo {i ji) ko men tar ne tre ba. na vi ja ~e Cr no ko se ko ji su svim Po vod nam je at mos fe ra u ko joj je sr cem bi li uz svoj tim. Na dru goj su bot wi me~ od i gran, iako je na stra ni, u ne ko li ko na vra ta smo to tri bi na ma bi lo tek ne gde oko 200 uo~i li, i igra ~i do ma }e eki pe gle da la ca. Ipak, to kom svih 40 gle da li su ka tim na vi ja ~i ma, mi nu ta ori la se pe sma i bi lo je vaq da pri `eq ku ju }i da i oni le po, po sle du go, du go vre me na, ~u igra ju u ma kar ma lo us trep ta li joj ti na vi ja ~e na ne koj ko {ar ka {koj at mos fe ri i pred oni ma ko ji ta ko utak mi ci u No vom Sa du. Ipak, sa na vi ja ju za wih. Me |u tim, stvar se tom su ma lo broj ni No vo sa |a ni nost je ne {to dru go i pro te }i }e slu {a li tu pe smu, jer ona je do la jo{ pu no vo de Du na vom dok se ne zi la od pri sta li ca Cr no ko se, {to ta ko po no vo ne do go di. wih oko 50, ko ji ni su {te de li gr Tu pa `wu i pe smu na vi ja ~a, sta la i si gur no je da ima ju ve li ki ro je pra vi lo, tre ba za slu `i ti na udeo u va `noj i (ne)o~e ki va noj po te re nu. be di svo jih mi qe ni ka.

A. Predojevi}

ponedeqak21.februar2011.

19

DRUGO VE^E OLSTAR VIKENDA NBA LIGE U LOS AN\ELESU

Gri fin za ku cao pre ko auto mo bi la Ko {ar ka{ Los An |e les Kli per sa Blejk Gri fin po di gao je na no ge sve gle da o ce u lo san |e le skom Stejlps cen tru, u no }i iz me |u su bo te i ne de qe, bra vu ro znim za ku ca va wem na tak mi ~e wu u okvi ru Olstar vi ken da. On je us peo da za ku ca lop tu u ko{ pre ko luk su znog auto mo bi la, {to je bio naj bo qi, ali i naj o pa sni ji po tez ve ~e ri, na kon ~e ga je oprav da no i po be dio. Po mo} u iz vo |e wu ne sva ki da {weg po te za pru `io mu je sa i gra~ Be ron Dej vis, ko ji mu je kroz {i ber na auto mo bi lu do dao pas.

I dok se Gri fin pri pre mao za ne sva ki da {we ku ca we, u ha li je od zva wa la pe sma „Ve ru jem da mo gu da le tim“, ko ju je iz vo dio cr kve ni hor sme {ten na sre di ni te re na, {to je do pri ne lo spek ta klu, u ko jem Ame ri kan ci za i sta u`i va ju.

- Po sto jao je iz ve stan pri ti sak za sve u~e sni ke da za i sta na pra vi mo spek takl od ovo ga, ali sa da tvr dim da smo za i sta ura di li do bar po sao - iz ja vio je Gri fin, ko ji je u fi na lu po be dio Xa va la Mek gi ja, ko {ar ka {a Va {ing to na.

Po red Gri fi na i Mek gi ja, u tak mi ~e wu u za ku ca va wu u~e stvo va li su jo{ De mar De ro u zen iz To ron ta i Ser` Iba ka, igra~ Okla ho ma Si ti ja.

- Ka da su mi pr vi put spo me nu li na stup na tak mi ~e wu, re kli su da ne ma pra vi la. Ta da sam se pi tao da li mo gu da ska ~em pre ko auto mo bi la, si nu la mi je ta ide ja i on da sam je spro veo u de lo. Ni smo se spe ci jal no spre ma li za taj po tez, jed no stav no sam sve pre me rio i bio sam si gu ran da mo gu to da ura dim - do dao je 22-go di {wi igra~ Kli per sa, ko ji je osvo jio ti tu lu naj bo qeg na

Po bed ni~ ko za ku ca va we Blej ka Gri fi na

26. tak mi ~e wu u za ku ca va wu na Olstar vi ken du.

Tak mi ~e we „Skil ~e lenx“, u ko jem plej mej ke ri do ka zu ju ve {ti nu do da va wa, {u ti ra wa i dri bla wa, is pu ni lo je o~e ki va wa. U~e stvo va li su Ste fon Ka ri (Gol den stejt), Xon Vol (Va {ing ton), Ra sel Vest bruk (Okla ho ma ), De rik Ro uz (^i ka -

go) i Kris Pol (Wu Or le ans).

Pro {lo go di {wi {am pion Stiv Ne{ ni je u~e stvo vao, a u fi na lu su se sa sta li Ka ri i Vest bruk, gde je spret ni ji bio bek Va {ing ton Vo ri or sa.

Qu bi te qe NBA ko {ar ke u Sr bi ji nad me ta we naj bo qih troj ka {a od mah aso ci ra na dvo stru kog osva ja ~a Pe |u Sto ja ko -

vi }a. Sa da {we kri lo Da las Me vrik sa i ne ka da {wi re pre zen ta ti vac na {e ze mqe ni je u~e stvo vao ove go di ne, a na te re nu su bi li tre nut no naj bo qi troj ka{ li ge Rej Alen, po tom bra ni lac tro fe ja Pol Pirs, za tim Xejms Xons iz Ma ja mi Hi ta, Ke vin Du rent iz Okla ho me, Da niel Gib son iz Kli vlen da i Do rel Rajt iz Gol den Stejt Vo ri or sa. U fi na lu su se sa sta li Pirs, Alen i Xons. Re zer va Ma ja mi ja je na pra vi la iz ne na |e we, po be div {i Bo sto no ve {u te re.

Dok su Alen i Pirs po sti gli 15 od no sno 18 po e na, Xejms Xons je uba cio 20 po e na i ti me za se be pri gra bio tro fej.

Po sled we tak mi ~e we ko je smo mo gli da vi di mo u no }i iz me |u su bo te i ne de qe u Stejpls cen tru bi lo je „[u ting stars“. ^e ti ri eki pe od po tri igra ~a (je dan ak ti van, je dan pen zi o ni sa ni i jed na ko {ar ka {i ca) tak mi ~i le su se ko }e vi {e da uba ci ko {e va za {to kra }e vre me. U~e stvo va le su sle de }e eki pe: Los An |e les Lej ker si (Pau Ga sol, Ti na Tomp son i Rik Foks), Atlan ta Hok si (Al Hor ford, Stiv Smit i Ko ko Mi ler ), Tek sas (Dirk No vic ki, Ro ne ka Hoxs i Ke ni Smit) i ^i ka go Bul si (Taj Gib son, Ke trin Kraj vild i Stiv Ker). U Fi na lu, Hok si su po be di li Tek sas ~i je su zve zde bi le spo ri je od sa ta. No vic ki i dru {tvo su se „za ku ca li“ na sre di ni igra li {ta oda kle ni su iz de vet po ku {a ja us pe li da uba ce troj ku.

Za ni mqi vo je bi lo pra ti ti na stup Atlan te, ~i je ak tiv na zve zda Al Hor ford, ga |a ju }i s po la te re na, ni je dan put ni je us peo da po go di ~ak ni obru~, a ka mo li ko{.

Pri pre mio: A. Predojevi}

ZA TURNIR U DUBAIJU

No le na Qo dru na star tu \o ko vi }ev pr vi pro tiv nik Qo dra, Tro ic ki igra pro tiv Kol {raj be ra u Du ba i ju. Tip sa re vi} u Del rej Bi ~u ~e ka Kar lo vi }a. No vak \o ko vi} i Vik tor Tro ic ki igra }e na tur ni ru u Du ba i ju, ko ji po ~i we u po ne de qak, dok }e Jan ko Tip sa re vi} na stu pa ti u Del rej Bi ~u. \o ko vi} je ime no van za dru gog, a Tro ic ki za {e stog no si o ca.

- Uvek je za do voq stvo igra ti u Du ba i ju. Ose }am se do bro i spre man sam za no ve iza zo ve - iz ja vio je \o ko vi} uo~i tur ni ra na ko me bra ni tro fej.

Naj bo qi srp ski te ni ser iz ja vio je da se na da da }e na sta vi ti po bed ni~ ki niz.

- Na dam se da }u na sta vi ti da igram na naj vi {em ni vou, po sle osva ja wa Austra li jan ope na i po be de u Dej vis ku pu. Po sle pr vog tri jum fa 2008. u Mel bur nu na u ~io sam mno go o to me ka ko se tre ba no si ti sa pri ti skom i o~e ki va wi ma. Moj ciq je broj je dan, a Fe de rer i Na dal su is pred me ne. Vi {e ne mam pra vo na uspo ne i pa do ve. Moj pri o ri tet su ve li ki tur ni ri. Po be da u Austra li ji je zbog to ga ve li ko olak {a we, jer mi ona da je raz log da ve ru jem da mo gu to da po no vim. Znam da mo gu da po be dim bi lo ko ga iz vr ha - iz ja vio je \o ko vi}.

On }e uz Fe de re ra bi ti vo de }a zve zda tur ni ra u pu sti wi, bu du }i da su Ra fael Na dal i En di Ma rej ot ka za li na stup zbog po vre da.

\o ko vi }ev pr vi pro tiv nik u Du ba i ju bi }e Fran cuz Majkl Qo dra, a opro ba }e se i u igri du blo va sa svo jim bra tom Mar kom. No le i se dam go di na sta ri ji Qo dra, ko ji na ATP li sti za u zi ma 23. me sto, igra li su dva pu ta do sa da i skor je 1:1. \o ko vi} je sla vio 2007. u Ma ja mi ju, dok je Fran cuz bio bo qi pro {le go di ne na tur ni ru Ma sters se ri je u Pa ri zu.

Vik tor Tro ic ki je {e sti „ko stu ra{„, a pr va pre pre ka u Du ba i ju bi }e mu Ne mac Fi lip Kol {raj ber. Oni su do sa da od i- gra li tri me ~a i Ne mac, ko ji je 34. te ni ser sve ta vo di 2:1. Sla vio je Kol {raj ber na dva po sled wa su sre ta - pro {le go di ne na Svet skom ku pu u Di sel dor fu i na tur ni ru u To ron tu, dok je srp ski te ni ser po be dio pre tri go di ne na US ope nu.

Bra }a \o ko vi}, ko ji su do bi li spe ci jal nu po ziv ni cu or ga ni za to ra, na star tu }e ima ti te `ak za da tak jer }e im ri va li bi ti pr vi no si o ci, In dij ci Ma e{ Bu pa ti i Le an der Pa es. U kon ku ren ci ji pa ro va igra }e i Ne nad Zi mo wi} za jed no sa Qo drom. Oni }e kao tre }i fa vo ri ti za ti tu lu igra ti u pr voj run di pro tiv An dre ja Go lu bje va iz Ka zah sta na i Ita li ja na An dre a sa Se pi ja.

I Vik tor Tro ic ki se opre de lio za igru u pa ru. We gov part ner bi }e Fi nac Jar ko Ni e mi nen, a pr vi pro tiv ni ci In di jac Roan Bo pa na i Al sam Ul-Hak iz Pa ki sta na. Tur nir u Du ba i ju

No vak \o ko vi}

igra se za na grad ni fond od 1,62 mi li o na do la ra.

Jan ko Tip sa re vi} }e na stu pa ti na tur ni ru u Del rej Bi ~u, ~i ji je na grad ni fond 442,500 do la -

ra. On je po sta vqen za {e stog no si o ca, a pr vi pro tiv nik bi }e mu Hr vat Ivo Kar lo vi}. Pr vi fa vo rit za ti tu lu na tur ni ru je En di Ro dik.

Ve li ka na gr ada Ba hre i na pod upit ni kom Ber ni Eklston na ja vio da }e od lu ka o to me da li }e se zo na F1 po ~e ti tr kom u Ba hre i nu bi ti do ne ta naj ka sni je do su tra. [ef tak mi ~e wa F1 Ber ni Eklston iz ja vio je da po sto ji ve ro vat no }a da }e Tr ka za Ve li ku na gra da Ba hre i na, ko jom bi tre ba lo da se otvo ri no va se zo na For mu le 1, bi ti od lo `e na zbog nestabilne politi~ke situacije u to j z emqi, i da }e st art b it i 27. m ar ta u Australiji.

On je u izjavi za BBC (Bi-Bi-Si) rekao da politi~ka situacija u Bahreinu nije nimalo optimisti~na, ali da }e kona~na odluka o trci na stazi [akir, koja je zakazana za 13. mart, biti doneta najkasnije do srede. [efovi timova F1 na sastanku u Barseloni u petak zatra`ili su da do ponedeqka dobiju kona~nu potvrdu o tome da li }e se voziti u Bahreinu, budu}i da su od 3. do 6. marta tamo zakazani i zvani~ni testovi. Eklston je izjavio da odluku ne}e doneti on sam

ve} u dogovoru sa me|unarodnom automobilskom federacijom (FIA) i Princom od Bahreina, Salmanom bin Hamad Isa Al Kalifom.

- Odluku }emo doneti zajedno. Princ ima kqu~nu ulogu, jer se nalazi na licu mesta i prati situaciju, pa }e shodno tome proceniti da li mo`e da garantuje bezbednost svim u~esnicima trke. Nekoliko puta sam razgovarao sa bahreinskim kraqem Hamadom Bin Isa Al Kalifom, kako bih imao pravu sliku stvari - izjavio je Eklston.

20

filmska planeta

ponedeqak21.februar2011.

ЗА ВР ШЕН 61. БЕР ЛИН СКИ ФИЛМ СКИ ФЕ СТИ ВАЛ

„Злат ни ме двед” иран ској дра ми Ирански филм „Надер и Симин, растанак” (Jodaeiye Nader az Simin) Ас га ра Фар ха ди ја проглашен је за најбољи филм 61. Берлинског филмског фе стивала. Прича о моралним суко би ма са вре ме них Ира на ца чији је брак у кризи била je међу фа во ри ти ма кри ти ча ра за осва ја ње „Злат ног медведа“.

стао и написао своје приче - то су дивни људи.” Филм се фокусира на сукоб традиционалног и модерног начи на жи вота и разми шља ња кроз збивања након неуспешног захтева за развод који је Симин тражила пошто је њен супруг одбио да напусти Иран са њом и њиховом ћерком. Симин одлази

Из победничког филма „Надер и Симин, растанак”

Редитељ Фархади, који је 2009. у Берлину награђен за режију филма „О Ели“, овога пута истраживао је класне поделе, верски конзервативизам и право судни систем савременог Ирана, у исто време успевши да задржи тензију до стојну једног трилера. Ше сточлани жири, предвођен глумицом Изабелом Ро селини, наградио је и двоје главних глумаца иранског филма „Сребрним медведом” за најбоље улоге. „Никад нисам помислио да бих могао освојити ову награду”, рекао је Фархади, додавши да је ово „добра прилика да размислите о људима из моје земље - земље у којој сам одра-

сама, а Надер унајмљује трудну, побожну девојку да брине о његовом боле сном оцу. Након девојчиног побачаја покреће се низ догађаја који ће дубоко потре сти обе породице. Иран је био у центру пажње 61. Берлинала јер званични седми члан жирија, ирански редитељ Џафар Панахи, није могао да дође на фе стивал. Он је осуђен на ше стогодишњи затвор због деловања против режима, а суд му је забранио да наредних 20 година напушта земљу, снима филмове, пише сценарија и даје интервјуе за стране медије. „Моје мисли су и вечерас уз Џафара - стварно мислим да ће његов проблем бити решен и волео бих да га видим овде сле-

деће године”, рекао је Фархади. Гран при фе стивала припао је мађарском ветерану Бели Тару за дво и поча сов ну ми ни ма ли стичку црно-белу драму „Торински коњ“ (A torinói ló). Редитељ је био инспирисан анегдотом о Фридриху Ничеу који је, наводно, колабирао након покушаја да спасе коња од окрутног бичевања на улици. Након новинарске пројекције Тар је открио да је ово највероватније његов по следњи филм: „Направили смо пун круг и по сле тога можемо само да се понављамо”, казао је он. Домаћи аутор Улрих Келер добио је „Сребрног медведа“ за режију филма „Болест спавања“ (Schlafkrankheit) о немачким супружницима који по сле 20 година живота у Африци схватају да им је брак у кризи. Дебитантски филм „Награда“ (El premio) Аргентинке Пауле Марковић награђен је за изванредан уметнички допринос – за сце но гра фи ју (Бар ба ра Ен ри кез) и фотографију (Војћех Старон). То је полуау то би о граф ска прича о сиромашној породици која је седамде сетих година дошла у сукоб са режимом због једног школског састава. Америчком остварењу „Крвни опрост“ (Forgivness of Blood) редитеља и сценаристе Џошуе Марстона, о албанској породици умешаној у крвну освету, припао је „Сребрни медвед“ је за најбољи сценарио. Награда „Алфред Бауер“, названа по оснивачу фе стивала, за дело изузетне иновације, додељена је Андре су Фајелу за политичку драму „Ко, ако не ми?“ (Wer wenn nicht wir?), смештену у западни Берлин шезде сетих година прошлог века.

ШПАНСКЕ ФИЛМСКЕ НАГРАДЕ

Девет „Гoја” за „Pa ne gre” Филм „Pa negre” редитеља Агустија Виљаронге добио је девет награда “Гоја”, на свечаној додели шпанских филмских признања у Мадриду. Филм „Pa negre”, заснован на истоименом роману Емили Теиксдор, говори o тешкоћама после грађанског рата у Шпанији, причом о детету чијег оца прогони франкистички режим. Поред награде за најбољи филм, то остварење добило је и признања за режију, најбољу глумицу (Нора Навас), епизодну женску улогу и дебитанте. За најбољи европски филм проглашен је „Кра-

љев говор” Тома Хупера, а за најбољег глумца Хавијер Бардем, за улогу у филму „Биутифул” Алехандра Гонсалеса Ињаритуа.

dnevnik У РЕ ЖИ ЈИ КРИ СТО ФЕ РА НО ЛАНA

При ча о Ха у ар ду Хју зу Холивудски режисер Кристофер Нолан снимиће филм о животу америчког продуцента и индустријалца Хауарда Хјуза. Режисер „Почетка” ће адаптацију Хјузове биографије „Citzien Hughes: The Power, The Money And The Madness” Мајкла

Дро снина снимити 2012, када доврши рад на новом филму о Бетмену. Нолан је филм о Хјузу планирао пре рада на филмовима о Бетмену, али је то одложио када је Мартин Скорсезе најавио драму „Авијатичар”, такође о живо-

ту ексцентричног предузимача. Скорсезеов филм добио је 2005. пет Оскара. Ноланов филм неће имати сличности са Скорсезеовим и бавиће се „лудим деценијама Хјузовог живота”. Филм би у био скопе требало да стигне 2014.

Ај ронс у фил му Лајоша Кол та ја

Скор се зе и Ди ка прио – но ва са рад ња

Оскаровац Џереми Ајронс и звезда серије и филмова „Секс и град” Ким Катрал играће у филму „The Treehouse”, чија се радња одвија у Немачкој уочи Другог светског рата, пренео је дневник “Варајети”. Подела улога саопштена је за време филмског фестивала у Берлину, на којем је Ајронсов филм „Margin Call” у петак приказан у такмичарској конкуренцији. Костимирана драма „The Treehouse”, која ће стићи у биоскопе у јуну 2012, пратиће односе пропалог студента, његове отмене рођаке и њених родитеља. Режисер остварења је Лајош Колтај, с којим је Ајронс сарађивао на филму „Као Јулија”. Ајронс је 1991. награђен Оскаром за улогу у филму „Преокрет судбине”, док је Ким Катрал 2003. добила “Златни глобус” за улогу Саманте у ТВ серији „Секс и град”.

Мартин Скорсезе и Леонардо Дикаприо поново ће сарађивати, овог пута на филму „The Wolf of Wall Street”, објавио је “Холивуд рипортер”. Филм ће бити адаптација мемоара Џордана Белфорта, а сценарио ће написати сценариста серије „Породица Сопрано” Теренс Винтер. Филм је првобитно требало да режира Ридли Скот, али је он од тога одустао. Продуценти ће детаље о почетку рада на филму саопштити на канском фе стивалу у мају. Мемоари „The Wolf of Wall Street” говоре Белфортовом животу који су обележили дрога и секс, а потом и затворска казна због манипулација на берзи. Скорсезе тренутно довршава снимање филма „Иго Кабре”, који ће у био скопе стићи у децембру. Дикаприо је глумио у четири Скорсезеова филма, „Банде Њујорка” (2002), „Авијатичар” (2004), „Дво струка игра” (2006) и „Затворено острво” (2010). Глумац тренутно снима филм „Ј. Едгар” у режији Клинта Иствуда.

Игра сен ки Наставак филма „Шерлок Холмс” у режији Гаја Ричија, добио је наслов „Шерлок Холмс: Игра сенки”, саопштио је студио “Ворнер”. Детектива Холмса поново ће тумачити Роберт Дауни Млађи, а улога његовог помоћника Вотсона и у наставку је припала Џуду Лоу. У глумачкој постави су и Номи Рапас, Стивен Фрај и Рејчел Мекадамс. Први Ричијев филм о Шерлоку Холмсу зарадио је више од 500 милиона долара од продаје биоскопских улазница. Филм је 2010. било номиновано за Оскара у две категорије. „Шерлок Холмс: Игра сенки” стићи ће у северноамеричке биоскопе 16. децембра.

Гон дри сни ма „Убик” Синеаста Мајкл Гондри снимиће филмску адаптацију научнофантастичног романа „Убик” Филипа К. Дика. У књизи „Убик” из 1969, метафизичкој комедији о смрти и спасењу, ради се о мртвим јунацима који пружају пословне савете, планирају наредну инкарнацију и суочавају се с ризиком да поново умру. Филип К. Дик (1928-1982) је аутор више од 40 романа међу којима су „Теците сузе моје, рече полицајац”, „Човек у високом дворцу” и „Сањају ли андроиди електричне овце” по којем је снимљен филм „Блејд ранер”. По Диковим књигама снимљени су и филмови „Тотални опозив”, „Сувишни извештај”, „Тамно скенирање” и „Агенти судбине”. Магазин “Тајм” је роман „Убик” уврстио међу 100 најбољих романа свих времена.

Ма ри он Ко ти јар у но вом Бет ме ну Француска оскаровка Марион Котијар придружиће се Кристијану Бејлу и Ен Хатавеј у новом филму о Бетмену, пренео је магазин “Пипл”. Још није познато да ли ће Марион Котијар (35) тумачити ривалку Жене-мачке коју тумачи Ен Хатавеј или ће јој припасти улога жене у коју се заљубљује Бетмен (Кристијан Бејл). Марион Котијар, добитница Оскара 2008. за ролу у филму „Живот у рузжичастом”, потписала је уговор о улози у новом Бетмену, чији је назив „Успон мрачног витеза”. У овом филму играће и Мајкл Кејн, Морган Фримен и Гари Олдман.

Филм би требало да стигне у биоскопе у јулу 2012. Марион Котијар, која пре почетка снима-

еа треба да се породи, игра у филму Вудија Алена „Midnight in Paris” који ће 11. маја отворити фестивал у Кану.

Рис Ви дер спун уру чу је Оска ра Оска ров ка Рис Ви дер спун прикључила се славнима који ће уручивати Оскаре на свечаној додели награда америчке филмске академије, 27. фебруара у Лос Анђеле су. Рис Видерспун је 2006. награђена Оскаром за уло гу у филму „Ход по ивици”, у којем је тумачила Џун Кеш - супругу легендарног кантаутора Џонија Кеша. Међу филмским звездама које ће уручивати Оскаре су Никол Кидман, Том Хенкс, Џуд Ло и Роберт Дауни Млађи.

REPERTOAR

Film

Медвед Јоги

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Режија: Ерик Бревиг Сценарио: Џефри Вентимиља, Џошуа Стернин и Бред Копланд Улоге: Ден Акројд (глас Јогија), Џастин Тимберлејк (глас Бу Буа), Ана Фарис, Том Кавана, Ти Џеј Милер, Нејтан Кордри, Ендру Дали, Дејвид Стот, Џош Роберт Томпсон

Медвед Јоги и његов нераздвојни другар Бу Бу не раде што и остали припадници врсте у Џелистонском парку. Уместо да су на сигурном, у дубини шуме, углавном се мотају око људи. Јоги је главни организатор и реализатор најчешће неспретних акција крађе излетничких корпи са храном, којој не може да одоли. Ренџер Смит, ништа мање неспретан, настоји да га спречи, али то ће му постати мања брига када локални амбициозни политичар (читај корумпирани градоначeлник) реши да градски буџет, пред изборе, попуни новцем од сече шуме у парку. Пошто добри али немоћни ренџер, уз помоћ новинарке Рејчел, која снима документарац о животу Јогија, без успеха покуша да спасе столетни парк, добија друго, наравно бедно рано место, а дрвосече крену у акцију, Јоги реши да мора све да учини како би спречио катастрофу...

Некада, може се рећи већ давно, медвед Јоги је био омиљени лик цртаћа који се приказивао на телевизији. Данашњим клинцима би он тек могао нешто да значи, док се припадници оних старијих генерација још живо сећају његовог шармантно ноншалантног става и апсурдно смешних подухвата, који су се завршавали карактеристичним радом ногу и звуком који је стварао приликом бежаније са “места злочина”. Ваљда рачунајући на неугаслу “харизматичност” блентавог меде са шеширом и краватом, који све ради погрешно да би се све ипак лепо завршило, творци овог хибридног “Јоги Медведа” су мислили да ће се све лепо наставити и протећи без проблема. Реч је о комбинацији анимираних јунака накалемљених на играни филма за чију се симбиозу побринуо, у улози редитеља Ерик Бревиг, мајстор за визуелне ефекте у том послу са велики искуством, овеначан и једним Оскаром (Тотални опозив). Резултат је, нажалост разочаравајући, исподпросечни филм у којем је остало мало од цртаног узора. А то су главни ликови, прво анимирани сад компјутерски, али по живахности ни близу оним из класичног цртаћа. Са њиховим преношењем у реални свет нестало је и пуно од њиховог основног шарма. Много лошијем утиску од очекиваног, свој значајан доринос дали су и прави глумци поприлично изгубљени и немоћни у својим, требало је да буде, смешним улогама. Очито, редитељу фасцинираном “двојакошћу” филма, рад са глумцима и њихова постигнућа су били у другом или трећем плану. Рекло би се и да је и сценарио, у чијој је основи еколошки ангажована прича са срећним крајем, пре нужно зло него органски део, могло је бити, духовитијег и забавнијег филма. В. Црњански

kultura

dnevnik

КОД НАС И У СВЕТУ ДАНАС СЕ ОБЕЛЕЖАВА

Дан матерњег језика Ме ђу на род ни дан ма тер њег је зи ка обе ле жа ва се да нас ши ром све та број ним при год ним про гра ми ма као и у Ср би ји у ко јој жи ви ви ше од 30 на ци о нал них ма њи на ко је го во ре исто то ли ко је зи ка. Од 1999. го ди не, ка да је Уне ско про гла сио 21. фе бру ар Ме ђу на род ним да ном ма тер њег је зи ка, а Ге не рал на скуп шти на Ује ди ње них на ци ја сво јом ре зо лу ци јом то по твр ди ла, овај дан се обе ле жа ва у свим зе мља ма чла ни ца ма про гра ми ма по све ће ним очу ва њу ма тер њег је зи ка.

Пред сед ник фон да Ме ђу на род ни ет но цен тар „Баб ка“ Па вел Баб ка ис при чао је да ка да је 2000. го ди не у Гла сни ку Уне ска про чи тао да ће се у Па ри зу пр ви пут обе ле жи ти Ме ђу на род ни дан ма тер њег је зи ка, по ми слио је за што не и у Ко ва чи ци, у ко јој 4.000 љу ди го во ри сло вач ки, у су сед ној Де бе ља чи исто то ли ко ма ђар ски, број ни су љу ди ко ји ма је ма тер њи је зик ру мун ски и срп ски. „У Ср би ји жи ви ви ше од 30 на ци о нал них ма њи на ко је го во ре исто то ли ко је зи ка, са да смо об -

Годишње нестане 25 језика

Од око 6.000 је зи ка у све ту го ди шње од у мре 25 раз ли чи тих је зи ка а пре ма про це на ма лин гви ста, до кра ја овог ве ка не ста ће ви ше од по ло ви не јер се сва ких 15 да на уга си по је дан је зик. Ме ђу на род ним да ном ма тер њег је зи ка про гла шен је 21. фе бру ар у знак се ћа ња на сту ден те ко ји су 1952. го ди не уби је ни у Да ки, јер су про те сто ва ли због то га што њи хов ма тер њи је зик ни је про гла шен за зва нич ни је зик. Зе мље чла ни це Уне ска обе ле жа ва ју га као под сет ник да је нео п ход но спре чи ти не ста ја ње по је ди них је зи ка. У Ме ђу на род ном ет но цен тру „Баб ка“ у Ко ва чи ци одр жа ће се пре зен та ци ја на род них и тра ди ци о нал них умет но сти и умет нич ких за на та на ци о нал них ма њи на и ет нич ких за јед ни ца у Ср би ји под по кро ви тељ ством Уне ска.

ја ви ли ен ци кло пе ди ју на шег на ив ног сли кар ста ва на три је зи ка, а до кра ја го ди не на ста вља мо на још осам је зи ка“, ка зао је Баб ка. По ред из ло жбе сли ка на ив них умет ни ка у Ко ва чи ци Ме ђу на род ни дан ма тер њег је зи ка обе ле жа ва се и у Тр ши ћу, род ном

ме сту Ву ка Сте фа но ви ћа Ка ра џи ћа где ће уче ни ци основ них и сред њих шко ла у Ло зни ци из ве сти про грам. Ис пред Ву ко ве спо мен ку ће у Тр ши ћу ле по ту ма тер њег је зи ка уче ни ци ће пре не ти ле пим го во ре њем бр за ли ца, за го нет ки, при по ве да ка и ба сни ко је је за бе ле жио ре фор ма тор срп ског је зи ка. У свим основ ним шко ла ма у Ср би ји на пр вом ча су ма тер њег је зи ка чи та ће се по ру ка ге не рал ног ди рек то ра Уне скоа Ири не Бо ко ве. Ме ђу на род ни дан ма тер њег је зи ка срп ски пи сци обе ле жи ће ве чер њим про гра мом у до му срп ских пи са ца у Фран цу ској 7 на те му „По е зи ја и ма тер њи је зик“. Про грам су за јед но ор га ни зо ва ли по крет Пе сни ци све та у Ср би ји (Poetas del Mundo), Удру же ње књи жев ни ка Ср би је и Срп ско књи жев но дру штво а увод ну бе се ду одр жа ће Ду шка Вр хо вац, ам ба са дор Пе сни ка све та у Ср би ји. Сво ју по е зи ју и за па жа ња о овој те ми ка зи ва ће пе сни ци: Сло бо дан Ра ки тић, Ра до мир Ан дрић, Ду шко Но ва ко вић, Ми ли ца Ли лић, Љу би ца Ми ле тић, То ми слав Сте ва но вић, Во ји слав Ка ра но вић, Дра ган Јо ва но вић Да ни лов, Ми ћо Цви је тић и Бра ти слав Р. Ми ла но вић. (Тан југ)

ponedeqak21.februar2011.

21

НОВЕ ПРЕДСТАВЕ У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

„Пикова дама” и Булгаков у Мијачевој режији У Српском народном позоришту ових дана теку пробе две нове представе које ће се ускоро, током наступајућег пролећа, наћи на репертоару. На драмској сцени, Дејан Мијач режира, како напомињу у СНП-у, своју 39. представу у овом театру ”Зојкин стан” Михаила Булгакова, чија је премијера планирана за почетак априла. Сценографију за представу ради Јасмина Холбус, костиме Марина Сремац, музику компонује Корнелије Ковач, а играју: Јасна Ђуричић, Борис Исаковић, Јована Мишковић, Игор Павловић, Ненад Пећинар, Новак Билбија, Милован Филиповић, Марко Савић, Ксенија Мартинов Павловић, Гордана Каменаровић, Драгиња Вогањац, Марија Меденица, Јована Стипић, Јована Балашевић, Милица Грујичић, Лена Богдановић, Мирослав Фабри, Драган Којић и Душан Јакишић. Драматурзи су Бранко Димитријевић и Светислав Јованов, за сценски покрет је ангажована Иста Степанов Павловић, а лектор је Дејан Средојевић.Комад „Зојкин стан” Булгаков је написао 1926. године, а ово ће бити његово прво извођење у Српском народном позоришту.

Опера СНП-а припрема једно од ремек-дела светске оперске баштине, оперу „Пикова дама” Петра Иљича Чајковског. Премијера је планирана за Дан позоришта 28. март, као интернационални пројекат рађен у сарадњи с реномираним уметницима из Белорусије и Русије: диригентом Александром Анисимовим, редитељем Олегом Мељниковим и сценографкињом Љубов Сидељниковом. Оперу ће дириговати и Александар Којић, диригент СНП-а, костимограф је Јасна Бадњаревић, кореограф је Владимир Логунов, а диригент хора је Весна Кесић Крсмановић. У представи учествују солисти опера СНП-а и НП из Београда, гости из Белорусије и Загреба, со-

листи и ансамбл Балета, Оркестар и Хор СНП-а. Главни репетитор је такође гост из Белорусије Георгије Карант. Утицај великог песника Пушкина на руске композиторе 19. века био је изузетан и веома је тешко наћи сличан пример литерарне инспирације на музичко стваралаштво, како подсећају у СНП-у, у оквиру једне националне музичке културе. Пушкин и Чајковски су два имена нераздвојно везана за ремек-дела руске опере, као што су „Евгеније Оњегин” и „Пикова дама”, дела која су ушла у ризницу европске музичке културе. Чајковски је од Пушкинове приповетке створио изузетно снажну психолошко-музичку драму која представља врхунац његовог оперског стваралаштва. С изванредним успехом, „Пикова дама” изведена је премијерно у Маријинском театру у Санкт Петербургу 19. децембра 1890. Публика је оперу поздравила с одушевљењем, а критика оценила као најзначајније музичко-сценско остварење Чајковског. У Српском народном позоришту опера је први пут изведена 5. фебруара 1959. Н. Пејчић

ПИСЦУ И НОВИНАРУ ИЗ ТЕМИШВАРА ПРИЗНАЊЕ ЗА САТИРУ

Горану Мракићу „Вибова награда” Писац и новинар из Темишвара Горан Мракић добитник је „Вибове награде“ за сатиру листа „Политика“, одлучио је жири. Награда се додељује од 1995. године, писцима млађим 35 година, у знак сећања на сатиричара и новинара „Политике“ Владимира Булатовића Виба.У жирију су били песник Љубивоје Ршумовић (председник), уредник у „Политици“ Петар Мићковић и сатиричари Драгутин Минић Карло, Александар Чотрић и Ненад Вучетић.

Горан Мракић је рођен 1979. године у Румунији и завршио је Српску теоретску гимназију „Доситеј Обрадовић“ у Темишвару, у коме је дипломирао историју 2001. године на Западном универзитету. Један је од уредника недељника на српском језику „Наша реч“. Објавио је две збирке песама, а заступљен је у седам антологија песама у Србији, а збирку афоризама „Српски хард корени“ објавио је 2008. године у Београду. Добитник је награде „Радоје Домановић“, Удружења књижевника Србије за

најбољег српског сатиричара дијаспоре у 2006. године. Преводи са румунског и српског језика. Мракићеви афоризми објављивани су у „Политици“ и другим новинама и часописима. Живи и ради у Темишвару, али је веома активан и у Србији, где је редован учесник „Сатира феста“. „Вибова награда“, која се састоји из плакете и новчаног износа, биће уручена добитнику на свечаности у згради „Политике“, 8. марта, на дан рођења Владимира Булатовића Виба. (Танјуг)

ОБЕЛЕЖЕН 64. РОЂЕНДАН БЕОГРАДСКОГ ДРАМСКОГ ПОЗОРИШТА

Великој сцени име Радета Марковића Дан Београдског драмског позоришта (БДП) - 20. фебруар - свечано је јуче обележен проглашењем новог имена Велике сцене, која се сада зове сцена Радета Марковића, као и уручењем традиционалних награда. Многобројним гостима добродошлицу на 64. „рођендан“ БДП-а упутила је директорка тог теарта Маша Михаиловић. Доајен српског глумишта Марковић (1921-2010) играо је на тој сцени више од четири деценије и био заслужан за стварање историје позоришта на Црвеном крсту од самих почетака. Министар културе Небојша Брадић истакао је да је „Раде Марковић за живота постао носилац културног наслеђа и као стваралац уписао себе у културну историју Србије“. Спомен плочу у фоајеу БДП-а открили су син и ћерка великог глумца Горан и Ленка Марковић. Познати редитељ Горан Марковић изјавио је да је то велики тренутак

за њега и његову породицу, као и за све колеге. „Мој отац је провео свој век играјући на овој сцени, јако ју је волео, сматрао је пријатељском, са добром акустиком, добром атмосфером. Волео је да игра ту, тако да је са тог становишта учињено добро дело“, рекао је он. „Чин давања имена сцени не подразумева само тог човека, већ читаву једну плејаду глумаца који су стварали историју овог позоришта, нарочито онај део 50-их и 60-их година, када је ово позориште било славно. Сви ти глумци - велика имена, али и они мали глумци из тог периода су заправо присутни у том имену“, Милена Дравић казао је Горан Марковић. Програм је настављен на сцени, студенти Радета Марковића - Миа водитељи су били некадашњи лица Зарић, Марко Живић и Милан Чучиловић. Приказан је снимак разговора Марковића са млаГран при „Татјана Лукјанова” дим глумцима у „Крсманцу“ из 2007. године и прочитани делови добила Милена Дравић из његовог интервјуа о стилу и меГлавно признање које се додељује за Дан БДП-а - Гран при „Татоду глуме. тјана Лукјанова“ добила је Милена Дравић за улогу Мод у предстаНаграда за уметничко оствареви Колина Хигинса „Харолд и Мод“ у режији Милана Караџића. ње на сцени БДП-а у 2010. додеЊена Мод је, како се истиче у образложењу, опчињавајуће топла љена је целом ансамблу предстаи духовито распричана, савремена и упечатљива. Комад јој је омове „Буђење пролећа“ Стивена Шагућио да покаже раскош свог дара, а Дравићева је направила и свотера и Данкана Шејка у режији јеврсни омаж глумици Лукјановој чије име награда носи и која је Небојше Брадића. годинама играла Мод у култној представи БДП-а. У кратком филму о раду БДП-а „Ово је зиаста леп тренутак и ви и ја у њему. Не ради се о скромистакнуто је да је у протеклих гоности, истински нисам очекивала ову награду. Али, ето - она је ту дину дана ово позориште имало и Тања је ту, неприкосновена Мод у вашем и мом сећању. Драго ми шест премијера, извело 293 предје да сам награду која носи њено име добила за моју интерпретаставе, гостовало 53 пута у земљи и цију улоге Мод“, рекла је Дравићева. иностранству и привукло око 90.000 гледалаца. (Танјуг)

ДАНАС НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Спомен-плоча Милораду Павићу Спомен-плоча Милораду Павићу биће свечано откривена данас у 12 часова на Филозофском факултету у Новом Саду. Обележје у знак сећања на свог некадашњег професора, славног српског писца и аутора светског бестселера „Хазарски речник“ биће постављено на улазу у Централну читаоницу библиотеке факултета, која ће убудуће носити његово име. Павић је био професор српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду од 1974. до 1990. године, као и декан факултета од 1977. до 1979. године, у време

селидбе ове институције из старог простора у нову зграду, у којој је и данас смештен. Осим епохалног романа-лексикона који му је донео кандидатуру за Нобелову награду за књижевност, Павић је написао и низ других, ништа мање вредних књижевних дела, као што су „Предео сликан чајем“, „Унутрашња страна ветра“, „Последња љубав у Цариграду“, „Шешир од рибље коже“ и многе друге. Поред уметност, Павић је био веома истакнут у научно-истраживачком раду и просвети. Водећи српски писац новије епохе, уз то

и преводилац, историчар књижевности и члан Српске академије наука и уметности умро је 2009. у 80. години живота. Иницијатива за постављање спомен-плоче Милораду Павићу потекла је са Одсека за српску књижевност Филозофског факултета, као и из Деканата ове установе. Спомен-плочу ће открити и при том говорити о Павићевом лику и делу деканица Филозофског факултета др Ивана Живанчевић Секеруш и професор др Сава Дамјанов као близак сарадник покојног великана.

У ПРИПРЕМИ ПРЕДСТАВЕ ЗА ЈУБИЛАРНУ 40. СМОТРУ

Позоришни дани Румуна у Војводини Румунска национална мањина у Војводини и Србији на десетине година организовано негује и подстиче позоришни аматеризам у селима и местима Војводине у којима живе припадници ове националности . Кроз манифестацију „Позоришни дани Румуна“ у Војводини и Србији, у минулих 39 година трајања одиграно је 330 представа у којима је наступило више хиљада аматера глумаца, режисера, и других посленика позоришне уметности. Највећи број учесника је са села, али су ту били и писци комада, професионални режисери и уметници и то представља изузетан спој румунске интелегенције и житеља села којима је ово био први конкретни допринос и искуство у стварању позоришних представа. Између осталог, та манифестација је допринела неговању националног идентитета и књижевног језика у селима у којима су представе припремане. У минулом периоду позоришне представе су припремане са аматерима из Алибунара, Куштиља, Ечке, Јанковог Моста, Локава, Николинаца, Новог Сада, Овче, Ритишева, Банатског Новог Села, Страже, Торка, Сутјеске, Уздина, Вршца, Владимировца и Војводинаца. Улагања општина, покрајине и републике у „Позоришне дане Румуна“ се вишестуко вратило и кроз друге пратеће манифестације изложбе слика, фотографија, народних ношњи костима из представа. Многи од учесника су постали професионални глумци, режисери, писци,

С прошлогодишње доделе признања

песници или новинари на телевизији и у другим медијима. И све то и данас доприноси развоју културе и друштвеног живота румунске националне заједнице у Војводини и Србији. Недавно је одржана Изборна скупштина „Позоришних дана Румуна“ у Алибунару на којој су учествовали представници аматерских дружина, домова културе, КУД-ова места у којима се последњих десет година били активни учесници у стварању репертоара и позоришних представа за ову манифестацију. О томе је говорио и досадашњи председник Управног одбора „Позоришних дана” Адам Ончу из Уздина, који је у овој смотри као глумац, режисер или организатор био присутан од њеног почетка се-

дамдесетих година. У току су припреме за обележавање јубилеја 40 година постојања „Позоришних дана“. За председника Управног одбора ове манифестације изабран је афирмисани глумац, режисер и писац позоришних комада Димитрије Тије Микља из Селеуша, потпредседник је Мариус Раманц из Уздина, секретар Сима Ончу из Алибунара, а чланови Виорел Бараћан из Куштиља, Ремус Берлован из Алибунара и Јонел Оморан из Страже. За овогодишњи програм у припреми је седам представа који би требало да буду изведене крајем априла и почетком маја што ће бити празник за бројне љубитеље позоришта у румунским селима широм Војводине. Р. Јовановић

22

Svet

ponedeqak21.februar2011.

UKRATKO

dnevnik

DE MON STRA CI JE I NA SI QE [I ROM ARAP SKOG SVE TA

Li bi ja: Naj ma we 200 po gi nu lih

Ham burg test za Mer ke lo vu BER LIN: U Hamburgu, gradupokrajini na severu Nema~ke, ju~e su odr`ani prevremeni izbori, koji bi mogli da budu test za demohri{}ansko-liberalnu vladu kancelarke Angele Merkel, iako su savezni izbori tek 2013. godine. Na izbore za parlament Hamburga pozvano je 1,3 miliona bira~a, koji odlu~uju ko }e u narednom mandatu vladati ovim izuzetno bogatim gradom-pokrajinom, a istra`ivawa pokazuju da }e opoziciona Socijaldemokratska partija (SPD) biti, izgleda, ~ak apsolutni pobednik i da demohri{}anima kancelarke Merkelove preti debakl.

Kako javqaju mediji, zbog novog na~ina glasawa, rezultati hambur{kih izbora }e biti saop{teni kasnije nego {to je to o~ekivano i tek danas }e se znati pobednik.Posle Hamburga, 10. marta glasa}e Saksonija-Anhalt, a posebno dramati~na situacija po demohri{}ane i liberale je u ekonomski mo}noj pokrajini Baden-Vritemberg, gde }e se 27. marta odlu~ivati da li }e oni i daqe ostati na vlasti.

Analiti~ari ka`u da izbori u Hambrugu nisu bitni samo zbog odnosa snaga u Bundesratu, gorwem domu nema~kog parlamenta u kome su zastupqene nema~ke pokrajine, ve} i zbog toga {to bi mogli dati pravac narednih glasawa.

(Ta njug)

Bom ba{ na pao ban ku YALA LA BAD, KA BUL: Bilans poginulih u napadu talibana, bomba{a samoubica, na jednu banku na istoku Avganistana dostigao je danas 35, dok je vi{e od 70 qudi povre|eno.U subotwem napadu na banku u Xalalabadu poginulo je oko 35 qudi", saop{tio je portparol lokalnih vlasti, prenosi agencija AFP. Me|u `rtvama su policajci koji su podizali plate, ukqu~uju}i Ali{ala Paktjamval, {efa policije u provinciji Nangarhar, gde se Xalalabad nalazi, i wegovog zamenika.Bomba{i samoubice, sa automatskim oru`jem i granatama, upali su u ogranak banke "Kabulbank" i po~eli da pucaju, da bi zatim detonirali eksplozivne naprave. U zajedni~kim operacijama NATO i avganistanskih snaga u posledwih nekoliko dana ubijena su 64 civila u isto~noj provinciji Kunar, me|u kojima ima mnogo `ena i dece, saop{tio je ju~e guverner te provincije.

"Oni su ubijeni u protekla ~etiri dana, u kopnenim i vazdu{nim napadima u oblasti Gazi Abad" rekao je agenciji Rojters guverner Fazlula Vahidi. Portparol me|unarodnih snaga ISAF izjavio je da je u toku istraga povodom izve{taja medija da je bilo povre|enih civila u wihovim operacijama, ali da ne znaju da ima izve{taja o poginulima. (Ta njug)

TRI PO LI: Libijci su i ju~e protestovali protiv re`ima Moamera el-Gadafija, U Libiji antivladine demonstrancije traju od utorka.Najmawe 200 qudi je poginulo tokom tih dana protesta u Bengaziju, a nekoliko desetina qudi je ubijeno u subotu, kada su li-

gaziju i da su i one prepune i da nisu u mogu}nosti da prebroje `rtve.

O~evici tvrde da su, dok su nosili `rtve prethodnih nemira ka grobqu, pro{li pored sedi{ta snaga bezbednosti, koje su protiv wih upotrebile mitraqeze, minobaca~e, oru`je velikog kalibra,

Eks tre mi sti uzi ma ju ta o ce Jedna visoki libijski zvani~nik izjavio je ju~e da je jedna grupa islamskih ekstremista uzela kao taoce pripadnike bezbednosti i gra|ane na istoku Libije.Islamska ekstremisti~ka grupa koja se zove “Islamski emirat Barka” (nekada{wi naziv severozapadnog dela Libije), uzela je kao taoce pripadnike snage bezbednosti i gra|ane", rekao je neimenovani libijski visoki zvani~nik, ne navode}i broj talaca. bijske snage bezbednosti otvorile vatru tokom sahrane antivladinih demonstranata.

Lokalna doktorka je izjavila Bi-Bi-Siju da je libijska vojska tokom sahrane u subotu upotrebila te{ko naoru`awe i da je u samo jednu bolnicu doneto najmawe 45 tela i 900 rawenih. Ve}ina je zadobila povrede od vatrenog oru`ja, uglavnom u glavu, vrat i grudi, rekla je doktorka, dodaju}i da je bila u kontaktu sa drugim bolnicama u Ben-

~ak i rakete. Pristalice opozicije tvrde da napad nije bio isprovociran, dok snage bezbednosti ka`u da su neki demonstranti bacali molotovqeve koktele na vojnu jedinicu.

Trenutni nemiri u Libiji su, kako navodi BBC, najozbiqniji izazov predsedniku Moameru Gadafiju tokom wegove ~etiri decenije duge vladavine.Veruje se da je ve}i deo Bengazija, drugog po veli~ini libijskog grada, pod kontrolom

antivladinih demonstranata, a prema nekim izve{tajima, vlada planira da dovede u taj grad elitne snage i strane pla}enike iz podsaharske Afrike, naveo je BBC.Protesti su izbili i u drugim gradovima, me|u kojima su Al-Baida, Derna i Misurat, ali nema znakova nemira u prestonici Tripoliju.

Bengazi, upori{te opozicije na istoku Libije, postao je mesto najve}ih sukoba. Demonstranti su postavili svoje barikade i mnogi su proveli no} na otvorenom i planiraju nove skupove, dodaje Si-En-En. Katarska televizija Al-Xazira javila je ju~e, pozivaju}i se na izjave o~evidaca, da duge kolone vojnih vozila putuju ka isto~nom delu Libije, prema gradovima Bengazi, Baida i Tobruk. Al-Xazira prenosi da se protest {iri i ka zapadu zemqe, gde gra|ani Misurate mirno demonstrariaju protiv pona{awa policije, ali ne i protiv samog re`ima.Svetski mediji navode da konfuzija vlada u celoj Libiji i da se zbog ograni~enog kretawa stranih novinara i ograni~enog i negde prekinutog pristupa internetu i mobilnoj telefoniji, nemogu}e proveriti neke informacije s lica mesta.

(Ta njug)

Po ~e li pro te sti i u Ma ro ku KA Z A B LAN K A: Ne ko li ko desetina qudi po~elo je ju~e da se okupqa u gradu Kazablanka da bi u~e stvo va li u de mon strancijama predvi|enih danas u nekoliko gradova {irom Maroka, kako bi zatrazili politi~ke reforme i ograni~ena ovla {}e wa kra qa. De mon stranti u centru Kazablanke tra`ili su "Sloboda, dostojanstvo, pravda". Inspirisani doga|ima u Tunisu i Egiptu, gru-

pa mladih Marokanaca je preko dru{tvene mre`e Fejsbuk inicirala pokret "20. februar", u

Iran ski bro do vi pro la ze kroz Su ec ki kanal KA I RO: Dva broda iranske mornarice pro}i }e sutra kroz Suecki kanal ka Mediteranu, prvi put od 1979. godine.

Izraelski ministar spoqnih poslova Avigdor Liberman ocenio je da plan Irana da po{aqe brodove kroz Suecki kanal ka Siriji predstavqa provokaciju. On je rekao i da }e brodovi danas sti}i u ju`ni deo kanala, odakle }e isploviti u ponedeqek ujutru, a put zavr{iti do ve~eri.

Izvor iz egipatske vojske, koja rukovodi zemqom od kada je sa vlasti svrgnut predsednik Hosni Mubarak, izjavio je da je vojska te zemqe odobrila zahtev Irana da po{aqe brodove kroz kanal, preneo je Rojters.

Ova odluka, me|utim, smatra se prvim izazovom za prelaznu egipatsku vladu, koja je blizak saveznik SAD, ima potpisan mirovni sporazum sa Izraelom, ali i zategnute odnose s Iranom od revolucije u toj zemqi 1979. godine.

kojem se tra`i novi ustav koji bi ograni~io ovla{}ewa kraqa, kao i vi {e dru {tve ne pravde.

Pokret je na Fejsbuku brzo okupio nekoliko hiqada simpatizera. Me|utim, uo~i protesta, jedan od inicijatora pokreta je izjavio da se projekat povla~i zbog ideolo{kih neusa gli ca s jed nom islam skom grupacijom i nekih levi~arskih organizacija.

(Ta njug)

Pa le sti na: Vla da na ci o nal nog je din stva TEL AVIV, RA MA LA: Palestinska uprava ponudila je ju~e formirawe vlade nacionalnog jedinstva s rivalskim Hamasom, koji vlada pojasom Gaze, u nadi da }e to otvoriti put izborima, koji bi trebalo da budu odr`ani do septembra ove godine.

Pro{le nedeqe je palestinski predsednik Mahmud Abas, vo|a Fataha, prihvatio ostavku ~itave vlade, zadu`iv{i dosada{weg premijera Salama Fajada da formira novu.Fajad je ju~e nagovestio da je zainteresovan za ulazak Hamasa u novi kabinet, ali je rekao da se mnogi detaqi moraju razraditi, prenosi AP. Na osnovu Fajadovog predloga, Hamas bi ostao na vlasti u pojasu Gaze sve dok ~uva prekid vatre s Izraelom, a Fa-

U Ki ni ne cve ta ja smin?

PE KING: Kineske vlasti poja~ale su ju~e mere bezbednosti kako bi spre~ile mogu}e odr`avawe protestnog skupa pod nazivom "Jasmin revolucija" za koji je poziv upu}en na internetu, po uzoru na talas protesta koji se {iri Bliskim istokom. Vlasti su privele neke aktiviste, pove}ale broj policije na ulicama i cenzurisale internet sajtove na kojima je pozivano na proteste u Pekin-

Ra ste za bri nu tost u Sa u dij skoj Ara bi ji WU JORK: Dok se prodemokratske pobune {ire Sredwim istokom, vladari Saudijske Arabije, bedema verskog i politi~kog konzervativizma u region, sve vi{e se ose}aju izolovanim i zabrinuti su da SAD ne mogu vi{e da im budu pouzdana podr{ka, pi{e ju~erana{wi “Wujork tajms”, pozivaju}i se na izjave zvani~nika i diplomata. Saudijska Arabija je daleko mawe rawiva, zahvaquju}i svom bogatstvu od nafte, mo}nom verskom establi{mentu i popularnosti kraqa, ali u Rijadu sa strepwom prate proteste u susedstvu, u Bahreinu i Jemenu, pi{e list. Ta briga nastavqa se na onu raniju, kada je u Iraku svrgnut Sadam Husein, {to je osna`ilo

jad bi nastavio da vlada sa Zapadne obale.

Hamas je jo{ ranije najavio da ne}e u~estvovati ni u kakvim izborima niti priznati rezultate, podsetiv{i da Abas nema legitimtet jer mu je mandat istekao.Abasov kridibilitet naru{en je zbog zastoja u pregovorima s Izraelom ~iji je ciq bio osnivawe nezavisne Palestine. Pored toga, Abasu je veliku {tetu naneo nedavni ameri~ki veto u Savetu bezbednosti UN na nacrt rezolucije o osudi jevrejskih naseqa na okupiranim teritorijama, koju je on inicirao. Nakon tog veta, Palestinska uprava planira da tra`i vanrednu sednicu Generalne skup{tine UN kako bi se osudio Izrael.

(Ta njug)

Iran, saudijskog rivala i protivnika. Rijad na svaku pretwu ustaqenom poretku u regionu gleda kao na dobitak za Iran i wegove saveznike, Siriju i Hezbolah.

Bolest saudijskog kraqa Abdulaha, koji ima 87 godina, i treba da se vrati sa tromese~nog tretmana u SAD i Maroku, poja~ala je taj ose}aj nesigurnosti u Rijadu.

Saudijski mediji su bili oprezni u podr{ci demonstracijama u Egiptu i Tunisu, a neki ~lanci su bili puni hvale za promenu bez nasiqa. To bi se moglo promeniti sada, kada su se protesti pro{irili na Bahrein, ostrvo u Persijskom zalivu, koje od Saudijske Arabije deli samo 25 kilometara dug nasip.

(Ta njug)

gu, [angaju i jo{ 11 drugih velikih gradova. Gra|ani su u tim apelima za demonstracije pozivani da uzvikuju "`elimo hranu, `elimo posao, `elimo stanove, `elimo pravdu", {to i jesu glavne zamerke gra|ana u odnosu na vlasti Kine.Poziv na proteste u kineskim gradovima, me|utim, naizgled nije izazvao ve}u pa`wu Kineza.Nije zabele`eno ni jedno protestno okupqawe.

Na re du je sme na vla de TU NIS: Posle relativnog mira od po~etka februara, hiqade demonstranata okupile su se ju~e u centru Tunisa, drugi dan zaredom, tra`e}i smenu prelazne vlade, uprkos zabrani okupqawa.Ministar unutara{wih poslova je poru~io da su demonstracije zabrawene, u skladu sa vanrednim stawem koje je u zemqi na snazi od izbijawa masovnih uli~nih protesta, u kojima je pro{log meseca s vlasti zba~en Zin al-Abedin Ben Ali, i da bi demonstranti mogli biti uhap{eni.

Demonstranti su uzvikivali "odlazite" i "ne `elimo Ben Alijeve prijateqe", dok su pripadnici snaga bezbednosti naoru`ani automatskim pu{kama posmatrali, ali nisu intervenisali, javio je Rojters.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BE WA MIN NE TA NIJA HU Izraelski premijer Bewamin Netanijahu optu`io je ju~e Iran da poku{ava da koristi nestabilnu situaciju u Egiptu tako {to je uputio dva ratna broda kroz Suecki kanal do Mediterana. "Danas smo svedoci nestabilnosti u regionu u kojem `ivimo, a Iran poku{ava da to iskoristi i pro{iri svoj uticaj tako {to je uputio dva ratna broda kroz Suecki kanal".

BRO NI SLAV KO MO ROV SKI Predsednik Poqske Bronislav Komorovski zalo`io se ju~e u intervjuu ~e{kim medijima za nastavak pro{irewa Evropske unije, a zatvarawe evropskih vrata pred zemqama koje na wih kucaju nazvao je sebi~lukom.”Ukoliko vlada mi{qewe da je EU dobra i korisna, treba je pro{irivati. To je jednostavna logika, ukoliko neko nije sebi~an”.

MI LA KU NIS Mila Kunis i Xejms Franko anga`ovani su za prednastavak "^arobwaka iz Oza", objavqeno je na sajtovima koji prate filmsku industriju. U filmu ~ije snimawe po~iwe u maju, Franko }e igrati {arlatana, a Mila Kunis ve{ticu Teodoru, koja }e kasnije postati ozlogla{ena Zla ve{tica sa Zapada. Oni su glumili zajedno i u filmu "No} za pam}ewe".

VA SI O NA U OBJEK TI VU TE LE SKO PA KE PLER

@i vot mo gu} na sto ti ne mi li o na pla ne ta VA [ING TON: U na{oj galaksiji, Mle~ni put, postoji najmawe 50 milijardi zvezda, pri ~emu na najmawe 500 miliona postoji mogu}ost za nastanak `ivota, javq AP prenose}i stru~na saop{tewa nau~nog skupu u Va{ingtonu.

Tih 500 miliona planeta se nalazi u "ne previ{e vru}oj" i "ne previ{e hladnoj zoni", {to omogu}ava razvijawe `ivih organizama. Do tog broja se do{lo na osnovu prvih rezultata posmatrawa s teleskopa Kepler ameri~ke organizacije za istra`ivawe sveGa lak si ja Mle~ ni put mira NASA. Jedan od glavnih nau~nika kokoji su prona{li u prvoj godini ji rade na teleskopu Kepler, Vipretrage malog dela neba i onda lijam Borocki, rekao je da su na- procenili koliko je verovatno u~nici razmotrili broj planeta da zvezde da imaju planete.

Nau~nici su zakqu~ili da svaka druga zvezda ima planete i da jedna od 200 zvezda ima planete koje se nalaze u zoni koja

omugu}ava postanak `ivota, re~eno je u subotu na godi{wem skupu Ameri~kog udru`ewe za napredak nauke. Za sada je teleskopom Kepler prona|eno 1.235 planete, od kojih se 54 nalaze u zoni u kojoj mo`e da nastane `ivot. Glavni ciq misije Keplera nije ispitivawe pojedinih planeta, ve} da astronomima da uvid u to koliko planeta, posebno potencijalno naseqivih, postoji u na{oj galaksiji.

Istra`iva~i kosmosa su godinama verovali da u galaksiji Mle~ni put postoji 100 milijardi zvezda, ali su pro{le godine nau~nici s univerziteta Jejl ustanovili da postoji skoro 300 milijardi zvezda.

(Ta njug)

balkan

dnevnik

ponedeqak21.februar2011.

RE AK CI JA NA STAV MI NI STRA SRE] KO VI ]A DA SR BI BU DU KON STI TU TI VAN NA ROD U HR VAT SKOJ

Pu po vac: Sr bi u Hr vat skoj ima ju pre ~a po sla ZA GREB: Zvani~nici hrvatskih politi~kih partija reagovali su na stav srpskog ministra dijaspore Sr|ana Sre}kovi}a da bi Srbi mogli biti konstitutivan narod u Hrvatskoj, kao {to je to bilo pre 90ih godina pro{log veka.

Po re~ima visokog zvani~nika HDZ-a i Sabora Vladimira [eksa, hrvatskim ustavom re{ena su sva bitna pitawa, pa i ona nacionalnih mawina, jer je ta ustavna odredba potvr|ena i posledwim izmenama.

"Na sto ja we da Sr bi bu du konstituitivan narod u Hrvatskoj je opa sno i po li ti~ ki {tetno", rekao je [eks u Dnevni ku Hr vat ske te le vi zi je (HTV), isti~u}i da to Srbi u Hrvatskoj nisu ni tra`ili.

"Treba razvijati standard nacionalnih mawina, ali politika po kojoj bi Srbi trebali ponovno biti konstitutivan narod je lo{a politika", izjavio je Josip Leko iz opozicione Socijaldemokratske partije.

"Sad se poku{ava na fin na~in vratiti na scenu. U svakom slu~aju, nije u interesu harmonizacije hrvatskog dru{tva i

ta politika je ve} pora`ena u Hrvatskoj, ali i u svetu ne}e dobiti potporu", izjavio je Leko za HTV. Prema re~ima saborskog poslanika i potpredsednika Samostalne demokratske srpske stranke Milorada Pupovca, is-

"Srbi u Hrvatskoj to nisu di sku to va li, jer oni ima ju pre~a posla, a to su wihova gra|anska, qudska i mawinska pra va, da bu du rav no prav ni gra|ani u Hrvatskoj i da budu priznati kao novonastala mawina", rekao je Pupovac za

da je izme|u Hrvatske i Srbije vi dqiv zna tan po mak na svim podru~jima i da bi Srbi mo gli bi ti kon sti tu i ti van narod.

"Postoji prostor da se na tu temu razgovara, ali naravno u jednom otvorenom demokrat-

Josip Leko

kustvo Srba kao konstitutivnog naroda u Hrvatskoj 90-ih godina pro{log veka je kompromitovano. Pupovac upozorava da Srbi imaju novi polo`aj u novim okolnostima koje su definisane ustavom i zakonima.

Milorad Pupovac

Vladimir [eks

HTV, dodaju}i da o~ekuje da Srbija treba da podr`i ono {to odlu~e sami Srbi u Hrvatskoj, a to je zalagawe za prava mawine.

Hrvatski mediji su u subotu preneli Sre}kovi}evu izjavu

skom di ja lo gu, a sve u kup no imaju}i u vidu proces napretka polo`aja srpske nacionalne zajednice u Hrvatskoj", rekao je Sre}kovi}, a preneli su mediji u Hrvatskoj.

(Ta njug)

Evrop ska in te gra ci ja je di na odr `i va bu du} nost Bo sne BRI SEL: [efovi diplomatije Evropske unije razgovara}e danas, u okviru redovnog sastanka Saveta EU za spoqne poslove, i o narednim koracima koje bi Unija trebalo da preduzme u Bosni i Hercegovini.O~ekuje se da }e ministri razgovarati o sprovo|ewu Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu sa BiH, ali i o oja~anom prisustvu Unije na terenu u okviru specijalnog mehanizma EU za ovu zemqu. [efovi diplomatija Evropske unije danas }e u Briselu razmotriti svoju ja~u ulogu u BiH u ciqu pospe{ewa evropske integracije te zemqe, a to obuhvata i kazne za politi~are koji bi podrili Dejtonski sporazum i temeqe BiH. Ovla{}ewa da zatra`i sankcije EU protiv onih koji ne bi hteli da sara|uju na br`em putu BiH u EU dobio bi novi jedinstveni predstavnik evropske dvadesetsedmorice

u toj zemqi, mada bi on ujedno zastupao i politiku i ciqeve Saveta za sprovo|ewe Dejtonskog sporazuma u kojem su SAD i jo{ neke zemqe.

To proizilazi iz onoga {to su rekli zvani~nici EU u Briselu, kao i pripremnog dokumenta o sna`nijem prisustvu i strategiji EU u Bosni, koji su ve} ranije izradili visoka predstavnica za spoqnu politiku i bezbednost EU Ketrin E{ton i evropski komesar za pro{irivawe [tefan File. Tako bi budu}i zastupnik EU i me|unarodne zajednice u Bosni mogao da zatra`i zabranu putovawa u EU i "zamrzavawe sredstava" za politi~are iz BiH koji bi "doveli u pitawe kqu~ne odredbe Dejtonsko-Pariskog sporazuma i podrili temeqe dr`ave" BiH. Ovakve kazne i "druge mere, ukqu~uju}i i zabranu u~e{}a na me|unarodnim sastancima", mogle bi biti

Cr no gor ski pre mi jer pre ti ostav ka ma

Igor Luk{i}

u javnost dospela zavr{na re~ premijera sa sednice Vlade.

Crna Gora je krajem decembra dobila status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji, ali ne i datum za otpo~iwawe pregovora. “Kada je ovaj posao u pitawu, ali i neki drugi, nemamo pravo na umor, zasi}enost, nervozu i tako daqe. To je, prosto, prioritet. Ukoliko, me|uitm, neko ne mo`e da odgovori ovim zahtevima, dajte da te dileme odmah otklawamo", kazao je Luk{i}.

Bu gar ska po li cija uhap si la gru pu Al `i ra ca SO FI JA: Bugarska pograni~na policija zadr`ala je na jugozapadu zemqe, u blizini granice sa Gr~kom, grupu od ~etiri Bugarina i devet al`irskih dr`avqana koji su poku{ali da ilegalno u|u na podru~je Bugarske.

Grupa je otkrivena u blizini sela Novo Hoxovo, op{tina Sandanski, a tokom provere ustanovqeno je da trojica Al`iraca poseduju dokumenta o obaveznom

napu{tawu Gr~ke u roku od 30 dana. Zajedno sa wima putovalo je i petoro dece, uzrasta od pet do 12 godina, saop{tio je ju~e Prescentar bugarskog MUP-a.

Grupa je zadr`ana u sedi{tu Pograni~ne policije u gradu Petri~u, a maloletnicima je odre|ena policijska za{tita. O zadr`avawu grupe obave{teno je Tu`ila{tvo, dodaje se u saop{tewu.

(Ta njug)

Po sku pqe we go ri va u Re pu blici Srp skoj

[E FO VI DIPLO MA TI JE EU DA NAS O SI TU A CI JI U BiH

POD G O R I C A: Pr mi jer Crne Gore Igor Luk{i} pozvao je na sednici Vlade svoje saradnike da podnesu ostavke ukoliko nisu u stawu da se nose sa obavezama koje zahteva primena Akcionog plana, objavili su mediji, {to je prvi put u istoriji Crne Gore da je

23

“Zato vas molim da tu vrstu raz mi {qa wa pro mo vi {e mo iz ove sale nani`e, a to zna~i: nema umora, nema zasi}enosti, nema nervoze. To je posao koji radimo. Ako neko ne mo`e da ga radi, neka ustupi svoje radno mesto, na}i }emo nekoga drugoga ko }e raditi’’, poru~io je Luk{i}.

Uka zu ju }i na zna ~aj za da ta ka iz Ak ci o nog pla na, Luk {i} je saradnike pozvao na stal nu komunikaciju sa medijima.

“U oktobru, u meri u kojoj budemo ovo realizo va li, za vi si mo od Evropske komisije. Mo`emo da oremo drumove, ali ako poruka ne dopre do donosilaca odluka, koji treba da prihvate stav Evropske komisije, mi ni smo za vr {i li po sao.

Evropska komisija je ta koja treba da predlo`i Evropskom savetu da Crna Gora dobije datum za pregovore. Tu nije, naravno, zavr{ena pri~a, jer 27 zemaqa ~lanica treba za to da daju saglasnost”, poru~io je Luk{i} svojim saradnicima.

(Ta njug)

primewene "sli~no postoje}im negativnim merama za pojedince koji ne sara|uju s Ha{kim sudom".

U dokumentu E{ton-File, kako se saznaje, novi {ef svih misija Evropske unije u BiH bila bi jedna va`na i ugledna evropska li~nost. Tako|e su izneti predlozi i zamisli kako da se tri strane u BiH privole, odnosno podstaknu na tragawe za zajedni~kim interesima, osnovama i institucijama vlasti, ali tako da to zna~i podstrek evropskim reformama i procesu stabilizacije i pridru`ivawa EU. Navodi se da je "jedina odr`iva budu}nost BiH u EU i najboqi je na~in da se promene postignu kroz postupak ulaska u ~lanstvo EU". E{tonova i File dodaju da "iako izgledi za ~lanstvo BiH u EU nisu neposredno izgledni, to je jedan od retkih ciqeva oko koga su saglasne sve strane u BiH".

BA WA LU KA: Na ve}ini benzinskih pumpi u Bawaluci gorivo je ponovo poskupelo za dva do tri feninga, {to je tre}e poskupqewe od po~etka godine.

Razlog je, prema tvrdwama distributera, rast cene barela nafte na svetskom tr`i{tu.

Poskupqewe goriva se, posle Bawaluke, slede}e sedmice o~e-

kuje i u drugim op{tinama Republike Srpske, prenele su agencije.Predsednik Udru`ewa vlasnika benzinskih pumpi RS Vojin Mitrovi} potvrdio je da se od utorka mo`e o~ekivati "blagi rast cene" u RS, zbog poskupqewa derivata na svetskom tr`i{tu.

(Ta njug)

Op tu `ni ca pro tiv Sa {e Ba ri ~a ni na BA WA LU KA: Tu`ila{tvo Bosne i Hercegovine podiglo je optu`nicu protiv Sa{e Bari~anina sa Pala, koja ga tereti za ratne zlo~ine protiv ~ove~nosti na podru~ju sarajevskog naseqa Grbavica. Bari~anin se tereti da je po~inio ubistvo, silovawe upotrebom sile ili pretwe direktnim napadom na `ivot i telo, kao i da je ne~ove~no postupao u nameri nano{ewa te{kih fizi~kih i psihi~kih povreda, odvodio u ropstvo i pqa~kao imovinu.

Optu`nica ga tereti da je 13. jula 1992. godine sa Veselinom Vlahovi}em Batkom do{ao u ku}u porodice Balvanovi} na Grbavici, odakle su prisilno odveli troje ~lanova ove porodice, te ih nakon toga na neutvr|enoj lokaciji ubili. Wihova tela kasnije su prona|ena i ekshumirana, a utvr|eno je da su ubijeni hicima iz vatrenog oru`ja.

Bari~anin je, prema optu`nici, optu`en i da je prisilno odveo jedno `ensko lice, koje je dr`ao zatvoreno u jednom stanu vi{e dana, gde je `rtvu vi{e puta silovao i omogu}io jednom licu da isto u~ini, sve dok `rtva nije uspela odatle da pobegne. Optu`nica je prosle|ena na potvr|ivawe Sudu BiH, saop{teno je iz Tu`ila{tva BiH. (Ta njug)

Maj ke Sre bre ni ce tu `e Kar lu del Pon te TU ZLA: Udru`ewa Srebreni~anki su odlu~na u nameri da podignu tu`bu protiv biv{e tu`iteqice Ha{kog tribunala Karle del Ponte. Srebreni~anke su, kako izve{tava “Slobodna Evropa”, prikupile vi{e do 4.000 potpisa i pripremaju tu`bu, a zastupa}e ih tuzlanski pravnik Damir Ali} uz pomo} londonskog advokatskog tima.

Majke i `ene Srebrenice tra`e utvr|ivawe odgovornosti Karle del Ponte zbog uni{tavawa predmeta prona|enih u masovnim grobnicama, koji su u Ha{kom tribunalu kori{}eni kao dokazi. Proces je jo{ u ranoj fazi. "Mi po~iwemo prikupqawe dokaza ovde u BiH i na strani. Stru~nu pomo} ve} je

ponudio odvjetni~ki dvojac iz Londona, koji }e bez nov~ane na-

Hatiya Mehmedovi}

knade pomo}i tuzlanskom timu u ovom procesu", ka`e Ali}.

"Najvi{e dokaza zapravo je u Ha{kom tribunalu. Ono {to }e oni nama dati, to }e vjerovatno poslu`iti kao dokaz. Ono {to ne}e dati, mi }emo se potruditi da na druge na~ine dobijemo", navodi Ali}.

"U narednih 15-ak dana vrlo verovatno bi trebao da se desi taj sastanak. Radi se o advokatima Fergusu Randolfu i Hjugu Merseru iz Londona. Oni su advokati sa dugogodi{wom praksom u ovakvim i sli~nim stvarima", ka`e ovaj pravnik iz Tuzle.

Porodice `rtava su svesne da ih ~eka dug i te`ak proces.

"Mi uvijek ka`emo da su nam u Bosni ubili na{u decu, a u ku}i

gde se donosi pravda su nam ubijene uspomene na na{e najmilije. To se nije smjelo desiti, to nije bila wihova privatnost.

Ako je ikome pripadalo, to je pripadalo porodicama", ka`e Hatixa Mehmedovi} iz udru`ewa Srebreni~ke majke. Osim Karle del Ponte, porodice `rtava tra`e i punu odgovornost Amira Ahmi}a, bo{wa~kog oficira za vezu pri Ha{kom tribunalu, koji je prema wihovim tvrdwama bio upoznat sa namerama za uni{tewe predmeta.

Srebreni~ka udru`wa, ina~e, jo{ nemaju jedinstven stav o tu`bi. Pokret Majke enklava Srebrenica i @epa ~ak se protivi podizawu ovakve tu`be.

(Fo Net)

Obele`ene dve de ce ni je od pa da ko mu ni zma u Al ba ni ji TI RA NA: Nekoliko desetina hiqada pristalica vladaju}e albanske Demokratske partije u~estvovalo je ju~e na mitingu u Tirani, obele`avaju}i 20 godina pada komunizma.Miting je, kako navodi ameri~ka agencija Aso{ijeted pres, bio izgovor za vladine pristalice da poka`u svoju snagu protiv opozicije.U~esnici skupa na Trgu majke Tereze nosili su albanske i zastave Demokratske partije, izra`avaju}i podr{ku premijeru Saqiju Beri{i i wegovoj vladi, koju opozicija poziva da podnese

ostavku, optu`uju}i je za korupciju. "Sre}an 20. februar, dan hrabrosti, juna{tva i slobode. Ovo }e ostati dan se}awa na `rtve komunizma", izjavio je Beri{a tokom obra}awa okupqenoj masi.Opoziciona Socijalisti~ka partija je 21. januara organizovala antivladine proteste, u kojima su ~etiri osobe poginule, a vi{e od 150 demonstranata i policajaca povre|eno. Komunisti~ki re`im u Albaniji je zvani~no pao u decembru 1990. godine, kada je u zemqi progla{en politi~ki pluralizam,

ali je vlada izabrala da obele`ava doga|aj od 20. februara 1991, kada je tokom studentskih protesta sru{en {est metara visok spomenik komunisti~kom diktatoru Enveru Hoxi na Trgu Skenderbeg.

"Obarawe statue je ozna~ilo de fakto pad diktature Hoxe", rekao je Beri{a. Na po~etku skupa su na velikom ekranu prikazni slogani poput "20 godina slobode, 20 godina demokratije", "Abanija u NATO" i "Albanija bez viza".

(Ta njug)

24

N

de^Ji dnevnik

ponedeqak21.februar2011.

dnevnik

^u de sni svet de tiw stva

e ka de ca `e le da {to pre po ra stu, da bu du kao wi ho vi ro di te qi, da ne mo ra ju da pi {u do ma }e za dat ke, do la ze rad nim da nom ra ni je ku }i iz igre i idu u {ko lu. Sve to de ci za i sta te {ko pa da.

Ipak, ne bih vo l eo da raz mi {qam o ko li ma, nov cu i pro ble mi ma na po slu.

Mi slim da u sve tu od ra slih sve mo ra da bu de na svom me stu, da su oni ma we slo bod ni, opu {te ni i da se smeh kod sta r i jih oso b a mno go re |e ~u je. Vo leo bih

da de tiw stvo mno go du `e tra je, da mi ro di te qi jo{ du go te pa ju i ma ze me, da mi brat jo{ ma lo po pu {ta i {ti t i me za t o {to sam mla |i. Da mi jo{ du go za sta je dah gle da ju }i vra to lo mi je na tra pe zu u cir ku su, da jo{ pu no go di na ose tim uz b u | e w e dok ba c am kli ker na "Kli ke ri ja di", da se pr skam do mi le vo qe s dru g a r i m a na "[tran d u".

Da se na sta vi igra "@a ce i lo po va", da za nas jo{ du go do la ze lu na par ko vi, da sa dru go vi ma idem na pe ca we,

da se igram u kwi `a ri kod kom { i ja, da ska ~ em na tram b u l i n a m a i spu { tam se san ka ma, da se jo{ du go igram u dvo ri {tu "\or li no vo" i za jed no s Ili jom, Bo ki jem, Na nom, Mi la nom i Sa rom idem u {ko lu, da tr ~i mo po u`i nu za vre me ve li kog od mo ra.

Ni za {ta na sve tu, ne bih dao svo je ~u de sno, ne po no vqi vo, bez bri `no i le po de tiw stvo.

Vla di mir Sta ni}, V-4 O[ „@ar ko Zre wa nin” No vi Sad

Imam pravo da budem druga~ija

Uro{ Hru {ov ski, I-6, O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko”,^e re vi}

M

Da druga~ije do`ivqavam razli~ite stvari, da ni{ta ne mo`e lep dan da mi pokvari.

Da se obla~im, izra`avam ili friziram druga~ije, da ne kradem "izume" ni~ije i po{tujem mi{qewe sva~ije.

Ste fan Ni ko lov ski, I-1, O[ „23. ok to bar”, Srem ski Kar lov ci

Mo je taj no me sto va ko ima svo je taj no me sto, sa mo tre ba da ga na S |e. Na {a taj na me sta su me sta

gde se opu {ta mo i be `i mo od svih pro ble ma ko ji nas o~e ku ju.

Mo je taj no me sto je mo je car stvo. To je me sto is pod mog pi sa }eg sto la. Ono je stal no u{u {ka no i to plo. Ka da sta vim }e be ili ne ki ~ar {av pre ko we ga, ose }am da sam u zam ku u kre ve tu. U tom mom taj nom me stu kre i ram ode }u za lut ke, a ka sni je te crt `e osta vqam u al bum. Ja u svom taj nom me stu osta jem sa ti ma. U wi ma mo gu i da spa vam i sa wam le pe sno ve. Ta da mi sr ce ja ko ku ca od za do voq stva i sre }e. Ja

svoje taj no me sto ni kad ni sam ni kom po ka za la, ali sre} na sam jer sam va ma to re kla, a ne ne kom dru gom. U we mu mo gu bi lo {ta da ra dim, mo gu da se pra vim da sam prin ce za u ze ma ku, da sam po pu lar na de voj ~i ca u {ko li i sve osta le pri ~e {to bi de voj ~i ce `e le le.

Naj vi {e obo `a vam taj na me sta jer mo `e{ bi lo {ta da ra di{, mo `e{ da se glu pi ra{ i da se sme je{ kao lud.

Me ni je mo je me sto omi qe no jer u we mu se opu {tam i po la ko smi ru jem.

Alek san dra Sto ji lo vi}, VI-g O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Mnogo qudi kopije pravi, interesuju ih razne nebitne stvari.

Budimo jedni drugima dra`i, biti originalan, to se tra`i!

Na de `da Jo va nov, VII raz red O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

Te o do ra Kqa i}, I-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Pas Alek san dra Dra gi}, III 5, O[ "Jo van Po po vi}", Ba no {tor

Baj ka o prin ce zi, prin cu i zlom ~a rob wa ku

U

jed noj da le koj ze mqi `i ve la je prin ce za La da. Ona je bi la tu `na za to {to je zli ~a rob wak za ro bio na vr hu ku le. La da je `i ve la s maj kom, ocem i se strom, a ~a rob wak je prin ce zu te rao da se uda za we ga.

Maj ka je oti {la da bu di prin ce zu i re kla je s vra ta: " La do, ustaj, za ka sni }e{ na do ru ~ak!"

Ka da je otvo ri la vra ta i vi de la da ne ma La de, br zo je oti {la da zo ve kra qa. Otac je dao oglas da ko pro na |e prin ce zu, mo `e da se o`e ni s wom!

"Ha, ha, ha! La do, po sled wi put te pi tam da li ho }e{ da se uda{ za me ne", po vi ka ~a rob wak.

"Ne, ne bih ni da si kraq ce log sve ta", od go vo ri La da.

"Na `a lost, su tra je dan na {eg ven ~a wa.

Ha, ha, ha!", re ~e ~a rob wak.

Kad je princ ~uo oglas, od mah je kre nuo da tra `i prin ce zu La du , za pa zio je dan dvo rac, ~uo smeh ~a rob wa ka i u{u wao se da vi di {ta se de {a va. ^a rob wak je osta vio na dru gom sto lu {ta pi}, princ je uzeo {tap i slo mio ga. ^a rob wak je ne stao.

Princ je od veo ku }i La du i `i ve li su sre} no do kra ja `i vo ta.

Ok to bar ske bo je u mom kra ju

k to bar ske bo je sve tu do no se we go vu sjaj nu i zlat nu kru nu.

O Kru na od ovih bo ja po kri va ceo

svet.

Ok to bar ske bo je su `u ta, cr ve na i sme |a i ta da po ~i wem da vo lim te bo je jer su svu da oko me ne. @u to i cr ve no li {}e je na dr ve }u, a sme |e na ze mqi. Dok {e tam, pod no ga ma ~u jem {u {ta we sme |eg opa log li {}a. Us put ose tim mi ris sve `e pa pri ke ko ja je sprem na za zi mu. Ka da po gle dam na ne bo, vi dim ja to pti ca se li ca ka ko kre }u na jug. Vo lim sve je se we plo do ve jer su slat ki. Ne ki od tih plo do va su ja bu ke i kru {ke. Wih naj vi {e vo lim. Tmur no ne bo sa mo ~e ka da is pu sti pr ve ka pi ki {e. Jak ve tar se po i gra va sa su vim opa lim li {}em. Vo lim da vi dim i ka ko ve li ki trak to ri u do mo ve do no se pu no ve li kih pri ko li ca pu nih ku ku ru za. Pri pre ma ju se i dr va za hlad nu i du gu zi mu.

Vo lim je sen jer se ta da kre }e u {ko lu i vra }am se svo jim dru ga ri ma ko je sam ne str pqi vo i{ ~e ki vao.

Ste fan Ra di}, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

Ta ta

oj ta ta se zo ve Ne boj {a.

Ka da do |e s po sla, ko li ko god da je umo ran, uvek se na sme {i i ob ra du je me ni i ma mi. On je ve o ma du ho vit. Uvek zna da me na sme {i. Kad on do |e, ku }a je pu na sme ha. Ta ta je ve o ma ne `an i paq `iv. Moj ta ta vo li da ~i ta o isto ri ji, da cr ta. Od we ga sam na sle di la taj ta le nat. On ra di kao ofi cir u voj sci. Moj ta ta je od li ~an u ma te ma ti ci i po ne kad mi po ma `e oko do ma }eg. On se stal no {e ta sa mnom i ma mom i vo di me na igra li {ta i u par ko ve. Ka da se po vre dim on me uvek te {i. Pu no qu di mi ka `e da li ~im na we ga, a me ni je dra go zbog to ga, za to {to pu no vo lim svog ta tu.

Imam pravo da budem druga~ija, da moja ideja ne bude sva~ija.

Fi lip Bur ~er, I 3, O[ "Ivo Lo la Ri bar", No vi Sad

Bo ja na To mi}, 2-d O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

Moj pas je dasa, on je kraq svih pasa.

Taj pas se zove Ar~i, mi mu tepamo Madagar~i.

On je veoma nesta{an, i veoma radostan.

Tr~i tamo vamo, i ~uva nas pravo.

Wemu smeta sunce jarko, i zato je nesta{ko.

Adri a na Dra go vi}, IV-1 O[ „Vuk Ka ra yi}” No vi Sad

Sne {ko Be li}

i ma je mo je omi qe no go di {we do ba jer vo lim igre u Z sne gu. Jed ne zim ske no }i pao je sneg. Ka da sam se pro bu di la i po gle da la kroz pro zor, ja ko sam se ob ra do va la. Sve je bi lo pre kri ve no sne gom. Uli ce kao da su obu kle svo je no ve be le ha qi ne. Tra go vi u sne gu iz gle da li su kao ukra si na toj ~a rob noj ha qi ni. Dr ve }e je bi lo oki }e no be lim zla tom ko je na Sun cu jo{ vi {e bli sta. O~a ra ni pri zo rom, brat i ja smo is tr ~a li na po qe i pri hva ti li se po sla. Po ~e li smo da pra vi mo Sne {ka. Ka da smo ga na pra vi li, kao no si} sta vi li smo mu {ar ga re pu ko ja je bi la ru me na kao ka da se na{ no si} za cr ve ni od zi me.

Na we go vu be lu bun du sta vi li smo ko ma di }e ugqa kao za me nu za dug mad, lo nac da mu gre je gla vu i u ru ke me tlu da se bo ri pro tiv Sun ca. Sta jao je is pred ku }e i bio na {a stra `a. ^u vao nas je sve dok ni je osva nuo sun ~an dan. Ta da je moj Sne {ko po ~eo da se to pi.

Ski nu li smo mu i ka pu i {al, ali on je i da qe ne sta jao.

Sne {ko se oto pio i ne stao, ali nam je po slao no ve ~u va re - vi si ba be.

Iva na [i ja ~i}, III-1 O[ „Vuk Ka rayi}” Sr bo bran

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

O

na ve ~i ta re ~e ni ca: "Ne mam pa ra, ja sam stu dent" da nas je gor ko ute me qe na u `i vot noj re al no sti. Sve je sku pqe, a, i ona ko skrom ni xe pa rac, is to pi se za ~as, pa je ve }i na stu de na ta "obi~ nih smrt ni ka" (ne onih {to u pro vod ne kre }u bez 50 evra i ta ti nog ili svog sku pog auta) iz la ske sve la na ni vo "sta ti sti~ ke gre {ke".

Po {to ni ro di teq ski nov ~a nik ni je vi {e na ro ~i to do stu pan, ve li ka je tr ka za sti pen di jom ili kre di tom. Na ko ji na ~in se fi nan si ra ju i gde sve us pe ju da u{te de, pi ta li smo no vo sad ske stu den te.

stra hi wa To mi}: @i vim kao pod sta nar, ne ku pu jem hra nu ve} idem u men zu.

Sla bi je iz la zim, ta ko da mi na tu stra nu ne ode mno go pa ra. ^ak ku vam svo ju ka fu pa je no sim u ~i ta o ni cu, po {to ka fe mat uzi ma 30 di na ra za onu ma lu {o qi cu, i ova ko mi je is pla ti vi je.

ste van sta ji}: Ne `i vim da le ko, ta ko da re dov no pu tu jem ku }i, re ci mo sva ki vi kend, a u No vom Sa d u sam pod s ta n ar.

Uglav nom mi mo ji {a qu pa re, al’, eto, sad je upao kre dit pa je si tu a ci ja ma lo bo qa. Ba{ mi se svi |a stu dent ski `i vot!

ka ko sE sTU DEn Ti no sE s BEs Pa Ri CoM

Sma we ni iz la sci, lov na sti pen di je

Mi le na Dra go vi}: Na `a lost, jo{ `i vim s mo ji ma, ma da bih vo le la da sam pod sta nar. Ra dim ho no rar no na lo kal nom ra di ju ta ko da me mo ji fi nan si ra ju mno go ma we ne go pre. Za iz la ske je di no ne {te dim, na to mi od la zi naj vi {e pa ra. Po vre me no tro {im pa re na ci ga re, al’ kad bih bi la re do van pu {a~, {te de la bih si gur no na wi ma jer im stal no ra ste ce na.

Kon kurs za Stu dent sku na gra du 2011.

"Od 4,3 potencijalne megatone ekvivalentne nafte proizvedene iz obnovqivih izvora energije, Srbija trenutno koristi oko 16 odsto potencijala. [ta mo`emo u~initi da se ova cifra pove}a?" Tri studenta koja najboqe odgovore na ovo pitawe ili daju konkretan predlog koji bi unapredio situaciju, pobedi}e na konkursu za Studentsku nagradu 2011. na temu "Potencijal Srbije u eksploataciji obnovqivih izvora energije", koji je otvoren do 14. marta. U daqem toku konkursa tri kandidata usmeno }e braniti svoj rad pred `irijem u Beogradu.

Pobednici konkursa primi}e nov~ane nagrade, u zavisnosti od osvojenog mesta. Prvo nosi

nagradu od 1.500 evra, koju dodequje "Ve o lia tran sport", druga nagrada iznosi 1.000 evra, a dodequje je "Mlekoprodukt", dok tre}u nagradu od 500 evra obezbe|uje "Lo u is Ber ger". Konkurs je organizovala Francusko-srpska privredna komora u saradwi s dnevnim listom "Blic" u ciqu promovisawa odr`ivog razvoja u institucijama visokog obrazovawa.

Studentska nagrada namewena je svim srpskim i stranim studentima koji }e na dan 31. decembra imati mawe od 30 godina, a koji su upisali {kolsku 2010/11. u nekoj instituciji visokog obrazovawa u Srbiji. a. Va.

Gra fi ke mla dih umet ni ka Iz lo `ba Gra fi~ ke ko lo ni je mladih i nagra|enih autora 15. bijenala studentske gra fi ke Sr bi je bi}e otvorena sutra u 13 ~asova u ga le ri ji u ho lu Aka de mi je umet nosti na Petrovara din skoj tvr |a vi. Izla`u Kse ni ja Pan te li}, Bo ja na Pet ko vi}, Ni ko la Ko ra}, Ni ko la Ve li~ ki, Ivan Mi { i}, Dar k o Ni k o l i}, Alek san d ra Gr b o v i}, Ali sa Tot i Mi ha - Gra fi ka Du {a na Vu le ti }a i lo Sta ni sa vac. vqa rezultate rada kolonije Ko lo ni ja je na sta la 2010. kao i se lek ci ju pret hod nih godine kao inicijativa mlaradova wenih u~esnika. dih umetnika Bojane PetkoNagra|eni autori ovog bijevi} i Nikole Veli~kog, konala studentske grafike Srji su bili i weni selektori u bije su Zo ra na Vu ko ti} i Sa saradwi sa starijim kolegom wa Gr bi} s Fakulteta primeMi lo ra dom Vu ka no vi }em Mi - wenih umetnosti u Beogradu i {e l om. Iz lo `ba pred sta - Du {an Vu le ti} s Akademije

25

ponedeqak21.februar2011.

umet no sti u No vom Sadu.

Na 15. bijenalu studentske grafike Srbije, odr`anom u Domu kulture "Stu dent ski grad" u maju 2010. godine, javnost je imala prilike da se upozna s radom 79 studenata i postdiploma ca umet ni~ kih akademija u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u, Kragujev cu, Zve ~a nu, No vom Pa za ru i Qu bqa ni.

Tom prilikom dodeqene su tri ravnopravne nagrade autorima najboqih radova po mi{qewu `irija. Grupna izlo `ba na gra |e nih pred sta vqa najnovije radove tri studenta i pru`a uvid u wihovo razli~ito stvarala{tvo.

Izlo`ba se mo`e pogledati do 15. marta. a. Va.

ne ma wa Ra ji}: @i vim u do mu ta ko da ne tro {im pa r e na iz n ajm q i v a w e sta na, a fi nan si ra ju me ro di te qi. Iza |em mo `da jed nom me se~ no, ma da i to ret ko. Pa re tro {im ume re no, a je di no ne {te dim na ci ga ra ma, za wih se uvek na |e.

Mom ~ i l o Da k i}: Na fa kul te tu sam na bu xe tu, ta ko da tu vr stu tro {ka ne mam, a ova ko pri mam sti pen di ju, ko ju naj vi {e tro {im na hra nu i gar de ro bu. Ret ko iz la zim, jed nom u dva me se ca.

Ti ja na Be ri}: U No vom Sa du sam pod sta nar, a stan mi pla }a ju ro di te qi. Re |e iz la zim po {to ne vo lim pre te ra no tu vr stu za ba ve.

Je di no {te dim pa re za gar de ro bu, ni za {ta vi {e. a. Var ga Fo to: N. Sto ja no vi}

Va sja Mi lan koV, sTU DEnT ki Wa ME Di Ci nE i Ta lEn To Va na sli kaR ka

Kre a tiv na mi sao ni je jed no o bra zna

Va sja Mi lan kov nije obi~an student: osim {to studira medicinu, ona se u slobodno vreme bavi slikarstvom. Nedavno je odr`ala i svoju prvu samostalnu izlo`bu, koju je sama i organizovala, a deo prihoda od prodaje slika uplatila je na `iro-ra~un humanitarne akcije "Devojka koja voli `ivot".

– Izlo`ba je pro{la i boqe nego {to sam o~ekivala, atmosfera je bila veoma pozitivna, qudi su se zaqubqivali u moje slike, {to mi izuzetno zna~i jer su one deo mene – ka`e Vasja, i dodaje da je izlo`ba doprinela popularizaciji ove humanitarne akcije jer su joj se ~ak i posle izlo`be javqali qudi i tra`ili broj `iro-ra~una na koji mogu da uplate novac.

jednu od najzna~ajnih nagrada, a to je bila izlo`ba wenih radova u Beogradu u trajawu od dve nedeqe.

– ^asovi slikawa mi vi{e nisu potrebni, {to mi je i moj u~iteq rekao. Ali ipak `elim vremenom da nastavim da se usavr{avam, iako trenutno ne razmi{qam o

Po ro di~ no na sle |e U Vasjinoj porodici svi su lekari, iako je prisutna ta sklonost ka umetnosti, koja je preneta i na wu.

– Svi u porodici su se pribojavali da ne povu~em na tu umetni~ku stranu i upi{em Akademiju umetnosti jer su znali da }u u `ivotu sigurno imati vi{e materijalne koristi od medicine. Ja se sla`em s wima i uvek volim da ka`em da svaki doktor mo`e biti umetnik, ali svaki umetnik ne mo`e biti doktor. Ja slikam radi zabave, a ne da bih stvorila umetni~ko delo, i smatram da sam po tome u prednosti u odnosu na one koji se profesionalno bave slikarstvom jer nemam tu vrstu optere}ewa – ka`e Vasja.

Vasja se za slikarstvo nije {kolovala kroz institucije. [est godina je poha|ala ~asove kod Mi o dra ga Je la ~i }a i od wega mnogo nau~ila.

U~estvovala je na brojnim likovnim konkursima, naro~ito tokom osnovne {kole, kada je i osvojila

tome jer mi je preokupacija fakultet. [to se ti~e izlo`bi, bi}e ih jo{ u budu}nosti, ali tek kad naslikam jo{ slika jer je do sada ve}ina prodata. Kad }e to konkretno da bude, ne znam jer ja sam umetnik trenutka, kad imam

entuzijazma i stimulansa, ja slikam, kad nemam – ne slikam, a taj period zati{ja kod mene mo`e da traje ~ak i do godinu dana! – uz osmeh }e Vasja.

U prvi mah se ~ini da su medicina i slikarstvo potpuno kontradiktorni pojmovi, ali ova mlada i energi~na devojka to kategori~no pori~e: – Medicina i umetnost podsti~u jedna drugu, u smislu da kreativna misao nije jednoobrazna jer je potrebna i u medicini. U medicini se sti~e jedan na~in razmi{qawa, koji se projektuje kroz slike, dok kroz slikarstvo ti sti~e{ krativnu misao, {to opet olak{ava i u~ewe, a kasnije i posao. Nikada ne bih mogla da budem samo umetnik, a da se ne bavim medicinom, niti bih mogla da se bavim medicinom a da nemam tu svoju oazu mira koju pronalazim u ovom hobiju.

Da bi podstakla tu simbiozu i kod drugih studenata, Vasja je u okviru fakulteta organizovala i likovnu sekciju, koja je otvorena za sve studente medicine i farmacije i koju je maksimalno podr`ao Fakultet, koji im je i obezbedio {tafelaje za slikawe.

– Slikati kao hobi je super, ali hobi je sam po sebi naiva, ja zato `elim da polaznike svoje likovne sekcije nau~im ne~emu, a to je da talenat sam po sebi ne ~ini umetnost. Za umetnost su potrebni i rad i znawe, a ja sam upravo tu da ih nau~im kako da to ostvare – obja{wava Vasja.

Tekst i foto: Ti ja na La ko bri ja

Va@ni TElEfoni Uni ver zi tet u no vom sa du Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za {ti te `i vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700.

Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

Tf „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

studentski centar „novi sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

studentske menze: Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

26

porodica

ponedeqak21.februar2011.

dnevnik

Када дете има свињски грип

И

ове сезоне се вратила злогласна свињска грипа. Врхунац епидемије се очекује током овог месеца, а деца у међусобном контакту су изложена вирусу. Како препознати да ли је ваше дете заражено свињском грипом?

ћање, дете одмах одведите лекару јер управо претходно узрокује дехидрацију детета што може бити забрињавајуће.

Не реагује на надражај

Осип

Приметили сте да вам дете има потешкоћа код задржавања контакта очима или не реагује јасно на надражаје? Ово је знак озбиљних здравствених проблема и потребна је хитна интервенција доктора.

Изглед осипа може варирати од особе до особе, али обично се јавља као приметно црвенило. Ако у исто време ваше дете има осип и температуру, што пре се обратите лекару. Ово је посебно важно код мање деце. Такође, кожа им може лагано поплавити што је знак недостатка кисеоника.

Класични симптоми грипе Симптоми класичне и свињске грипе готово су једнаки. Посматрајт симптоме и редовно проверавајте дететову температуру. Ако дете има температуру већу од 38.5 степени, попраћену повременим грозницама и кашљем, без одгађања идите код лекара.

Дете се не буди Респираторни проблеми Ако дете има проблема са дисањем, потребна му је тренутна помоћ, без обзира о каквој се коначној дијагнози радило. Дете одбија течност Уколико ваше дете одбија било какву течност, то је знак за опрез. Ако се пак јавља пролив или повра-

Ако не успевате да дете разбудите после редовног сна, јасно је да нешто није у реду. Што пре идите са њим код лекара. Ако ваше дете и буде заражено свињском грипом, заиста нема места забринутости. Опрез је увек пожељан али никако не паника. Наиме, у великој већини случајева свињску грипу људски организам пре-

боли баш као и обичну сезонску грипу. Превенција је кључна. Ојачајте дететов организам редовним оброцима богатим разним воћем, супом и течношћу. Дјеца требају такође редовно и довољно да спавају. Наравно, опција је и доступна вакцина.

Сигуран дом за бебу

П

Седам разлога зашто не тући децу

У

29 земаља кажњавање деце батинама је противзаконито. Ипак иако се многи родитељи декларативно згражајвају над том „васпитном мером“, чињеница је да велика већина њих ипак редовно практикује батине сматрајући да је то много бржи и делотворнији начин решавања проблема од разговора с дететом о његовом понашању. Батинама родитељ није уштедео на времену већ дугорочно дете изложио многим ризицима.

1. Деца уче и копирају понашање својих родитеља. Физич-

ком агресијом над сопственим дететом, долази до тога да дете аутоматски преузима тај узорак понашања као методу решавања проблема. То се најчешће види у адолесцентском добу када дете врло често буде насилно према својим вршњацима. Истраживања су показала да су највећи криминалци као деца били систематски физички злостављани од стране својих родитеља или старатеља.

2. Лошим понашањем дете реагује у скалду са својим годинама, јер оно не може адекватно да аргументује зашто се са нечим не слаже. Једини начин који познаје је бунт и непослушност. Разлози за то могу бити недостатак сна, лоша прехрана, недостатак пажње, осећај неправде… Непослушношћу дете реагује на одређену ситуацију са којом се не слаже, а реакција родитеља никако не би смела да буде у облику физичког кажњавања.

3. Физичко кажњавање нарушава везу између детета и родитеља јер није природно осећати наклоност према особи која вас физички повреди. Ударити дете, када се и чини као делотворно решење, заправо то није јер делује једино на бази страха и само је питање времена када ће се дете почети опирати том страху и батинама.

4. Многи родитељи никако да науче како физичко кажњавање деце није једина а ни правилна метода васпитања. Они који су неспособни да успоставе друге облике васпитања детета, јер на пример немају довољно времена и стрпљења за дијете, врло често користе батине као једину методу, што је опасно и дугорочно оставља озбиљне ране првенствено на психи детета.

5. Љутња и фрустрација коју дете не може адекватно да испољи, сакупља се у детету и кад-тад ескалира. Бунтовни и љути адолесценти нису „пали са неба“. Ударити дете можда има резултата у раним годинама његова живота, али године акумулирања незадовољства и страха те последично ескалација насиља и са дететове стране су ипак превелика цена.

6. Батине деци руше самопоуздање. Дете се осећа несхваћено и повређено а то може да води и до дугорочнијих проблема са сном, мокрењем у кревет, мањком апетита, што су врло јасни знаци дететове депресивности.

7. Ако су батине једина метода васпитањ када је непослушност у питању, запитајте се какав сте родитељ и јесте ли уопште дорасли том одговорном задатку. Свако може да удари дете, но не може свако стрпљиво разговарати с дететом и указивати му на грешке у понашању. Такве методе изискују много више пажње, стрпљења и посвећености детету, а многи родитељи се оправдавају како једноставно немају довољно времена за то. Ако немате довољно времена за своје дете, за кога имате?

роширење породице је велика животна промена. Долазак бебе захтева и прилагођавање стана, јер малишанима и безопасни предмети могу бити извор озбиљних повреда. Како учинити дом сигурним? Док је нама схватљиво да се одређени предмети не дирају нити се треба по њима пењати, деца су радознала и у почетку нису способна да процене је ли нешто опасно или није. Они желе упознати свет око себе, а то чине дирањем, пењањем и лизањем. Они тек крећу у велику животу авантуру, а родитељи требају да осигурају да то истраживање буде поучно, весело и свакако безболно и безопасно.

где по кући бројни каблови. Ако их не можете склонити или подићи с пода, фиксирајте их како ваше дете не би запело за њих. Козметика, лекови, средстава за чишћење, цигарете – мали предмети који могу направити велику штету. Склоните их у ладице и на високе полице како ваш малишан не би дошао у искушење да их дира. Углови намјештаја извор су масница и дечјег плача. Изолујте их и тако учините безопасним. Мали намјештај који се може преврнути

У свом дому прво поправите све кварове и проверите климаве предмете и ограде. Посебну пажњу обратите на прозоре, радијаторе и ограде степеница. Велику опасност представља кухиња са својим оштрим предметима и врућим површинама. Морате пазити да све оно што може наудити вашем детету не сме бити њему у икаквом домету. То значи да оштре предмете не остављајте на видљивим и деци доступним местима. После сваког кориштења враћајте их на своје затворено место. Било какви технички уређаји такође не смеју бити на дохват дечјих руку. Опрезно с врелим течностима, као што с чај и кафа. Не остављајте их на ниским столовима у дневном боравку, а ако дете држите у наручју док испијате свој најдражи напитак, пазите да оно није у домету његових малих ручица. Ако је ваш дом богат биљкама и цвећем, време је да га организујете. Решите се отровних биљака и по могућности друге подигните с деци доступног места. Деци су биљке и цвеће занимљиво, а како деца воле свашта стављати у уста не желите рискирати да ваш малишан конзумира земљу. Утичнице нажалост не можете преместити, али их можете осигурати. То је први корак који ћете учинити када ваш малишан са занимањем почне пузати по кући. Како данас користимо много технологије, тако су сву-

ЕГЗОТИКА НА СТОЛУ

Папрена телетина у ракији с куваним воћем

А

ко сте гурмаски авантуриста и ако волите да испробавате нове укусе, припремите месо на мало другачији начин. Употпуните његову пуноћу слаткастим укусом воћа и неодољивим вином. Ракија ће му дати мекоћу и сочност од које ће се залогаји топити у устима. Потребно је: 4 телећа одреска 1-2 чашице крушковаче или шљивовице 1/2 конзервираног мешаног воћа 50 г грожђица со, бибер маслац, масиново уље мало црног вина

Припрема: Одреске натрљати биберм и сољу, прелити их их ракијом и оставити 15 минута у затвореној посуди. На мало маслиновог уља препржити одреске с обе стране. Извадити одрексе, ставити их на загрејану тацну и оставити на топлом. За то време у тигању на мало маслаца лагано препржити воће тек толико да омекша. Распоредити воће по одресцима па све прелити загрејаним црним вином у којем смо кратко прокували грожђице. Послужите уз кувани пиринач или печени кромпир и салату по избору.

или пасти, учврстите или ако то није могуће, пребаците у ону просторију у којој ваше дете најмање борави. Већина људи има навику да кључеве остави у вратима. Они су деци посебно занимљивији. Могу их узети у руку, имају занимљиве привеске и производе звукове. Због тога кључеве увек вадите из браве и склоните на сигурно место. Ако ваши теписи или простирке нису фиксиране, учврстите их уз под како бисте смањили опасност клизања.

GLOBUS

dnevnik

ponedeqak21.februar2011.

27

Бака родила сопствено унуче

А

Р

Наградна игра ожени Украјинку

адио-станица са Новог Зеланда организовала је такмичење у којем слушаоци могу да освоје жену. Победник такмичења „Рок ФМ” радио станице, освојиће пут у Украјину и шансу да у локалној агенцији себи изабере младу! Награда укључује авионску карту, 12 ноћења (са доручком) у престоници и шансу да се победник усрећи „док га смрт не растави”. „'Рок' вам поклања жену! Не дајемо овакву прилику било коме - уколико сте озбилљни и заинтересовани за брак са секси стран-

мериканка је ћерку и зета обрадовала приновом, након њихових дугогодишњих мука да добију дете. Кристин Кејси (61) из Чикага помогла је својој ћерки Сари Конел (35) и њеном мужу Билу да постану родитељи након вишегодишње чежње за дететом. Сара и Бил нису могли да зачну природним путем, ишли су на вештачку оплодњу и доживели неколико побачаја, као и трагедију када је Сара превремено родила мртворођене близанце. Мајка више није могла да поднесе да њена ћерка пати, и понудила је да им послужи као сурогат-мајка. Оплођено јајашце пара примило

се након другог третмана вештачке оплодње, и Кристин је родила здравог дечака који је добио име Финијан. Сара је била уз своју мајку, и држала је за руку током порођаја. Када је чула Финијанов плач, признаје да се „потпуно погубила”. „Била сам толико преплављена емоцијама, да сам полудела. Немам речи којима бих захвалила мами за ово чудо”, рекла је она за чикашку штампу. Поносна бака/сурогат-мајка рекла је да су три најсрећнија дана у њеном животу била када је родила своје три ћерке, а сада им додаје и четврти - рођење здравог унука.

кињом, попуните овај формулар”, стоји на веб-сајту станице. Иако је оваква наградна игра изазвала лавину негативних коментара, формулари се попуњавају „брзином светлости”. Директор станице Бред Кинг каже да је цела ова идеја „добро зезање”. „Ми не терамо никога да се жени. Уколико се допадну једно другоме, што да не?! Не радимо ово са намером да 'удомимо' некога са Новог Заланда, нити да доводимо жене из Украјине. Све је то шала”, рекао је Кинг, преноси „Метро”.

Ј

Ово је пљачка, а ово знак да не радимо

едан пљачкаш банке остао је без плена пошто му је благајник рекао да је истекло радно време банке. Полиција Кранстона, у држави Роуд Ајленд, пренела је листу „Провиденс” да се инцидент догодио у четвртак увече на шалтеру банке који се налази унутар самопослуге. Пљачкаш је пружио благајнику цедуљу на којој је писало „Ово је пљачка”. Благајник је одмах навукао завесу, рекао да банка затвара и затворио безбедносна врата. Полиција трага за разбојником који је побегао празних руку.

Ватрогасци спасли вештачког лабуда

П о ш то воз и ћ

В

А

укцијска кућа „Сотбиз” нуди комплет возића-играчака по цени од невероватних 30 милиона фунти. Колекција „Џерни” је највећа збирка возића на свету, направљених између 1850. и 1940. године у Европи и Америци. У колекцији се налази чак 35.000 ставки, међу којима су возићи, макете станица и железничких пруга, мостова и познатих зграда од којих су многе срушене током Другог светског рата. Само петина ове збирке изложена је у Лондону, и заузима читав спрат „Сотбизове” галерије. „Колекција 'Џерни' је страствени омаж златном добу прављења играчака. Сам поглед на њих гануће вас до суза, јер представљају поглед у магични свет привилегованог детињства између два рата”, рекао је потпредседник „Сотбиза” Дејвид Реден. Очекује се да ће збирка, која се продаје у целости, достићи цену од 30 милиона фунти.

Упознајте супербаку

О

ткривен је идентитет баке из Велике Британије која је премлатила шесторицу пљачкаша. Пре неколико дана на Интернету се појавио снимак старије жене која претрчава улицу и ташном почиње да „млати” пљачкаше који су разбијали излог једне златаре. Британски таблоид „Сан” открио је њен идентитет - она је Ен Тимсон (71), херој и супербака.

Т

„Кренула сам у куповину и срела пријатељицу на улици”, почиње Ен причу о дану када је пребила шесторицу мушкараца. „Причале смо и онда сам наједном чула страшну буку. Видела сам неколико младића са чекићима и помислила да туку некога. Прорадио ми је матерински инстинкт, желела сам да помогнем томе некоме кога бију и…” остало је историја. Ен је у интервјуу „Сану” открила да након премлаћивања није смела да призна сину шта је урадила јер је мислила да ће се наљутити. „Гледао сам снимак на телевизији”, рекао је њен син Андре који живи у Конектикату у Америци. „Лице жене која туче пљачкаше је било замагљено, а онда сам препознао ту црвену јакну… То је лудо.” Четворо пљачкаша, старости од 18 до 39 година, ухапшено је за двојицом још трага.

Сведоци у акваријуму

инејџер провалник ништа није желео да препусти случају на свом последњем „послу”. Опљачкао је кућу, а онда убио сведоке - три златне рибице. Полиција из Чикага саопштила је да је ухватила криминалца који је опљачкао једну кућу у Арлингтон Хајтсу. „Ово није случај као остали, мало је узнемирујући - младић од 16 година је након извршеног злочина видео да у кући има све-

дока, три златне рибице и убио их је”, рекао је наредник Мајк Хернандез „Дејли Хералду”. Наредник је додао да је малолетни криминалац признао да „није желео да оставља сведоке за собом” па је у акваријум сипао сенф, кечап и зачине како би убио рибице. Пљачкаш који ништа не препушта случају, заједно са своја два помоћника од 15 и 17 година, украо је ЦД плејер, 30 видео игрица, ваздушну пушку и накит.

ише од 20 немачких ватрогасаца ризиковало је живот да би спасло лабуда за ког се испоставило да је играчка. Пластични лабуд остављен је у замрзнутом језерцету како би „плашио” остале птице, али пролазници у Стубингу позвали су хитну службу мислећи да је реч о правој птици заробљеној у леду. Укупно 25 ватрогасаца учествовало је у акцији избављања птице из леда, а многи од њих били су у опасности, јер је лед на површини језера био веома танак. „Сатима смо тражили тачну локацију на језеру, а онда угледали нешто што је из даљине заиста изгледало као непомични лабуд.

Једва смо стигли до њега, и тек тада схватили да је у питању пластични лабуд постављен ту да би спречио праве птице да долазе и једу рибу”, рекао је један ватрогасац.

Он је за локалну штампу додао да је акција „успела”, и да му је драго да нико од ватрогасаца није повређен.

Кутлачом пребила тигра

Ж

ена из Малезије посегла је за првим доступним оружјем у покушају да спасе свог мужа од звери. Тамбун Гедиу пошао је у лов на веверице близу своје куће у Пераку. Иако у околини насеља племена Џахај нема тигрова, један је ту ипак залутао и напао га. Хан Бесау (55) чула је запомагање и схватила да је њеног мужа напала дивља звер. У паници, зграбила је прву ствар коју је нашла, а то је била велика дрвена кутлача, и истрчала напоље.

Затекла је окрвављеног Тамбуна како се рве са тигром, притрчала и почела да удара звер кутлачом по глави. Након неколико јаких удараца, тигар је побегао. „Сигуран сам да не бих преживео напад да се Хан није појавила”, рекао је Тамбун малезијској штампи. Он је пребачен у болницу, где су му саниране дубоке посекотине по грудима, лицу и ногама. Локални званичници надлежни за дивље животиње саопштили су да ће пронаћи тигра, а затим га протерати у пошумљени део регије Перак, где нема људског становништва.

Вежи се, спусти ручну и крени... да пијеш

М

ушкарцу из Румуније полиција је пре две године одузела возачку дозволу због вожње у пијаном стању. Када је казна истекла, мушкарац је добио прилику да поново полаже тестове и вожњу, али није све прошло по плану... Његов инструктор је рекао да „не само да није могао да држи оловку и уради тест, односно изађе на полигон и вози, већ није могао

Ј

ни да стоји колико је био пијан”. Портпаролка локалне полицијске станиве Кристина Танаса рекла је да је неименовани мушкарац дошао пијан на испит зато што је био „нервозан”. Урађен је алко тест и откривено је да је покушао да вози са 1.11 промила алкохола у крви. Инструктори су, у договору са полицијом, решили да му дозволе да полаже кад буде био трезан.

Запросио девојку рекламом на аутобусу

едан младић из Охаја запросио је своју драгу тако што је градском превозу платио да на један аутобус поставе рекламу са „чаробним речима”. Док је са дечком на Дан заљубљених ручала у једном ресторану, Лора Каламетс угледала је аутобус градског превоза на којем је писало: „Лора, хоћеш ли се удати за мене и учинити ме најсрећнијим човеком на свету? Марк”. „Када сам видела шта пише и његов осмех преко пута мене, умало сам доживела срчани удар. Била сам пресрећна јер овакву просидбу нисам могла ни да сањам”, испричала је Лора. Њен момак Марк Роуз платио је градском саобраћајном предузећу 300 долара за „специјалну рекламу”, а аутобус се, према договору, у правом тренутку нашао испред ресторана. Аутобус ће на том месту остати недељу дана, са накнадно додатим речима „Рекла је да”.

28

ponedeqak21.februar2011.

oglasi

dnevnik

3 S E ] A W E

IZ DA JEM u Pe tro va ra di nu bli zu Tvr |a ve na me {ten stan od 50m2, CG, kli ma, te le fon, in ter net, za pa ro ve ili stu den te. Te le fon 063/874-0-405.

22490

Bi ser ka @i vo ti} 21. 2. 1997 - 21. 2. 2011.

S qu ba vqu Tvo ja de ca.

PO VOQ NO pro da jem use qiv du pleks 73m2, u Pre zi den to voj zgra di, na uglu Fu to {kog pu ta i Bu le va ra Evro pe, sa te ra som. Te le fon 063/47-57-65.

22495

PRO DA JEM gar so we ru na dru gom spra tu sa te ra som.

Mo `e kom plet na me {te na kod Saj ma. Te le fon 065/520522.

22437 PRO DA JEM dve use qi ve gar so we re na dru gom i ~e tvr tom spra tu u Pre zi den to voj zgra di u Uli ci Fu to {ki put br. 1. Te le fon 063/47-57-65.

22494

PRO DA JEM dva use qi va sta na u Pre zi den to voj zgra di, 41m2 i 46m2 na uglu Fu to {kog pu ta i Bu le va ra Evro pe. Te le fon 063/47-57-65.

22493

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

22318 MA [IN SKO od gu {e we i sni ma we IC ka me rom ka na li za ci je, re kon struk ci ja ku pa ti la, vo do in sta la ter ske uslu ge i ser vis. Ga ran ci ja.

Te le fo ni: 6393-737, 064/16047-25.

2239

22411

Da na 19. fe bru a ra tra gi~ no je pre mi nu la na {a maj ka

Mil ka Ra ja ~i} Sa hra na je da nas, 21. 2. 2011. go di ne, u 15 sa ti, na Si ri {kom gro bqu.

O`a lo {}e ni si no vi sa po ro di ca ma.

22530

S du bo kim bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 74. go di ni pre mi nuo na{ dra gi

Mo mir Mar kov 1937 - 2011.

Sa hra na je da nas, 21. 2. 2011. go di ne u 15 sa ti na gro bqu u Ve ter ni ku.

O`a lo {}e na }er ka Bi qa na sa po ro di com.

22537

Mo mir Mar kov ZA LA GA O NI CA! Naj po voq ni ji ot kup: zla ta, du ka ta, sre bra, di ja ma na ta, bri li ja na ta, pla ti ne ru~ nih i ka min skih sa to va, an ti kvi te ta. Nov ~a ne po zaj mi ce.

Te le fo ni: 063/351-531, 021/661-09-16.

18878 ^I STIM po dru me, ta va ne, dvo ri {ta, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je.

Te le fo ni: 6618-846, 063/8485495.

22106 PRO DA JEM bu ko va dr va, mo gu }a re za wa i ce pa wa, pre voz gra tis. Te le fo ni: 063/77-19-142, 061/617-22-19 .

22114 OGREV NO dr vo bu kva sa pre vo zom i uslu gom re za wa, ce na po do go vo ru, is po ru ka od mah. Te le fo ni: 069/691722, 064/2854-782.

22116

Bio si di van ~o vek, jo{ bo qi otac i de da.

Hva la ti na po klo we noj qu ba vi i po dr {ci.

Tvo ja }er ka Bi qa na, zet Di mi tri je i unu ke Mi li ca i Je le na.

22538

Posledwi pozdrav

Markov Momiru od kom{ija: Davidovski, Stamenkovi}, \or|evi}, Jovin, Ili} i Glamo~i}.

OG-1

^iTUQe l POMeni

dnevnik

3

ponedeqak21.februar2011.

29

Da nas, 21. fe bru a ra 2011. go di ne na vr {a va ju se tri go di ne od ka ko je tra gi~ no na stra dao

U 89. go di ni na {la je svoj spo koj u ve~ nim ti {i na ma, na {a dra ga ma ma, ba ka i pra ba ka

Zo ran Vu jo vi} Stu dent in `e we rskog me nax men ta 1988 - 2008.

Ma ri ja - Ma ra Gu cu wa ro|. Ja ni} Vo li mo te, sta ra ba ka Ma ro i ne }e mo te za bo ra vi ti.

Tvo ja de ca: sin Jo van, }er ka Ve ra, sna ha Du da, zet Ba ta, unu ci Mi lan, Ste van i Jo va na, sna he Ta ma ra i Ana, zet Bor ko, pra u nu ci Pe tar, Jo van, Mi haj lo i Vu ka {in.

Sa hra na je u uto rak, 22. 2. 2011. go di ne u 14.15 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Ako u ti {i ni ve~ nog mi ra ose ti{ da ne ko ga sr ce i du {a bo li, ~u je{ je ca je, ili te po kva se su ze na {e, znaj da su to oni ko ji te ne iz mer no vo le.

Osta vio si tra go ve ko ji se ne bri {u, se }a wa ko ja ne ble de, qu bav i do bro tu ko ju pam ti mo. Tvoj osmeh i tvoj lik ni ka da, ni za tre nu tak, ne }e iz ble de ti u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Mno go nam ne do sta je{.

Ne u te {ni: otac Mi lan, maj ka Qi qa na i brat La zar.

22534

S po {to va wem opra {ta mo se od pra ba ke na {eg unu ka Pe tra Br ki }a,

Opra {ta mo se od na {e dra ge ma me, ta {te, ba be i pra ba be

Po sled wi po zdrav

22515

Pro {le su dve tu `ne go di ne ot ka da ni je sa na ma na {a dra ga

iz ^u ru ga 1924 - 2011.

Ma re Gu cu we

Sa hra na je da nas, 21. 2. 2011. go di ne u 14 sa ti iz ka pe le u ^u ru gu.

Ra da i Mi la din Br ki}.

Ne ka te u ti {i ni ve~ nog mi ra pra ti na {a qu bav ja ~a od za bo ra va.

P O M E N

Zo ran Vu jo vi}

Bor {o{ Idi Je ce [e gu qev ro|. Pe ri}

P O M E N

od Fe ri ki nih kom {i ja - po ro di ca: Tin tor, Far ka{, Ka ra no vi}, Ste pa nov, ]e sa rov, Je vi}, Zi ro je vi}, Mer~, Ko va ~ev, Mur ga {ki, La ho{ i Po pa di}.

Tvo ji naj mi li ji.

22536

Zo ran Vu jo vi}

Mi smo tu, ali na {e sr ce je sa to bom...

Na da Jo vi} ro|. Mi li ~i}

S qu ba vqu i tu gom uspo me nu na te be ~u va ju: Kse ni ja, Gru ji ca, Fi lip, Alek san dar, @eq ko.

22452

Sva ko ko ga si do ta kao, za u vek u we mu trag si osta vio...

22526

Tvo ji me na xe ri:

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni sin, suprug i otac

Ili ja, Je le na, Su za na, Mi li ca, Mi ro slav, De jan, Qi qa na.

Tvo ji: So ja, Ste va, Iva na i Bi qa na sa po ro di ca ma.

3

22524

22539

22533

Po sled wi po zdrav dra goj sve kr vi, ba ki i pra ba ki

Po sled wi po zdrav sa pi je te tom,

Zo ki

Dragan Zirojevi} Sahrana }e se obaviti u utorak, 22. 2. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: majka Zora, supruga Anita i sin Filip.

OG-2

S tu gom i du bo kim po {to va wem opra {ta mo se od na {eg do brog i ce we nog kom {i je

Ma riji Gu cu wa

P O M E N

ra no si nas osta vio da za to bom ve~ no tu gu je mo.

Ujak Ne {ko, uj na Qi qa na, se stra Jo va na i brat Uro{.

22529

T R O G O D I [ W I P O M E N dru ga ru

Zo ran Vu jo vi}

ro|. Jani}

Je ci [e gu qev iz ^u ru ga Otrg nu li su te iz na {eg za gr qa ja ali ni kad ne }e iz na {eg sr ca...

su pru zi mo ga uja ka i sta ra te qa Mi la na Gu cu we, ujna Marici

Se}awe na wih ~uva po ro di ca Ste va na Vre ba lo va Mi {e, po tom ci Ve re Gu cu we i Bo {ka Vre ba lo va.

22535

Tvo ji: Ama li ja, Sne `a na i Sla vi ca sa po ro di ca ma.

22540

Zo ra nu Vu jo vi }u

Qu bo mi ra Kne `e vi }a Po sled wi po zdrav od we go vih vi ken da {a: Ka la be, Jo va no vi }a, Sa va no vi }a, Bje li }a M, Gu zi ja na, Pe ki }a, Bran ko va, ^a bri la, Bje li }a J. Mu su li na, ^u da no va, Sto ja no vi }a, Few ca i Va gi }a.

22532

Za u vek si sa na ma u na {im sr ci ma.

Tvo ji dru ga ri: Ma re, Man di}, [ko ra, Mi lo vac, Mi ki, [u put, Dra gi}, Lu ki}.

22541

Tvo ji dru ga ri: Og wen, Ne da, Go ga, Mi la na, Bo jan, Mar ko, Ro ma na, Mi lo{, Ro bert, Vla di mir.

22525

30

06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 12.00 12.15 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 17.00 17.25 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.25 23.35 01.05

06.30 06.50 08.20 08.50 09.20 09.50 10.20 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00

Јутарњи програм Микијева кујна Тролови Путовање са Теријем Бајко квиз Вести Знање Бразде Кухињица Вести Додати живот годинама Таблоид Вести Хроника Славоније, Барање и западног Срема Путовање са Теријем Вести Мирни град моје младости, филм ТВ Дневник Тајна хране: Квасац Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија Дуел струна Центар света Војвођански дневник Космос Микијева кујна Легенда о Луси Киз, филм Музички програм

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Љубав на продају Моје дете Вести укратко Била једном једна недеља Седми дан Документарно-информативни програм

Еми си ја до но си ре пор та же о срп ско-ма ђар ском исто риј ском по ми ре њу, о срп ско-ма ђар ско кул тур ном дру штву, као и па тро на ту На ци о нал ног са ве та над шко ла ма на ма ђар ском је зи ку. Би ће ре чи и о реконструкцији Вла де као и о не ус тав ном на пла ћи ва њу услу га јав них пред у зе ћа. Уред ник: Нађ Нандор (РТВ 2, 20.00) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Наши дани (мађ) Оладинска емисија (мађ) Четврти тенор, филм Јермолови ТВ Продаја

НАПОМЕНА: На РТС 2 у 10.00 часова могућ је пренос седнице Скупштине Републике Србије 07.54 07.59 08.10 08.38 08.47 09.02 09.16 09.29 09.58 10.12 10.44 11.19 11.40 12.15

Пепа прасе Оливија У ноћној башти Алекс на мору Тумачење књижевног дела У сенци облака Једна слика, једна прича Метла без дршке Досије икс и окс Вреле гуме Магазин Лиге шампиона научни кафе Некад и сад Међународно такмичење музичке омладине: Војин Коцић, гитара 13.03 Трезор 14.00 Тумачење књижевног дела

Без цен зу ре (Панонија, 20.30) 14.00 14.40 15.30 16.00 17.00 17.25 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 21.40 22.00 22.30 23.05 00.00 00.30

Вести укратко Свет пољопривреде Војвођанске вести У огледалу Дигитални свет Природно из Србије Војвођанске вести Љубав на продају Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Иза мреже Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

Кухињица (мађ) Враголаста ноћ, филм Бразда (мађ) Изворна народна мађарска музика Урбана џунгла, емисија на мађарском са титулом на српски Вече са музиком: Киш Ержебет (мађ) Вапај Кине, филм Путеви наде Вести (мађ) Заједно Микијева кујна Чари риболова Дотики (слов) Добро вече Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов)

На ши да ни

18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.05 00.01

tv program

ponedeqak21.februar2011.

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.05 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино Портфолио Вести Жива ватра Вести Неми сведок Агро дан Јована суботом Неон сити Вести Московска сага Ленија Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Квадрат вароши Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Спринт Истрага Жива ватра Објектив Московска сага Неми сведок

10.00 11.00 15.15 16.00 20.00 20.15 21.15

Фул Тилт покер АТП Дубаи Преглед ФА куп АТП Дубаи Премијер лига, вести Прави НБА Португалска лига: Спортинг – Бенфика Фул Тилт покер НБА Ол стар викенд НБА Ол стар гејм НХЛ: Ст Луис – Чикаго

23.15 00.00 00.15 02.00

Нина

dnevnik

06.00 Радијско дизање 07.00 ТВ дизање 10.00 Вести за особеоштећеног слуха 10.35 Квиз: Супер геније 11.00 Трнавчевићи у дивљини 11.30 Топ шоп 12.00 Наша мала клиника 14.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Чуда Сунчевог система 15.10 Најбоље године 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 18.00 Квиз: Супергеније 18.30 Вести Б92 19.15 Сунђер Боб Коцкалоне 20.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Чуда Сунчевог система 21.00 Вратиће се роде 22.00 Инсајдер 23.00 Вести Б92 23.35 Филм: 29. улица 01.20 Флеш Гордон

Пе сма плус Бин го У еми си ји, овог по не дељ ка, гле да о це ће за ба вља ти по себ ни го сти: ово го ди шњи ком по зи то ри - по ро ди ца Ко вач као и так ми ча ри за срп ског пред став ни ка на „Евро сон гу”, а то су: Корнелије са гру пом „Бриз”, Александра и Кристина са пе ва чи цом Нином. Во ди те љи: Сузана Манчић и Дејан Пантелић (РТС 1, 20.55) 06.05 08.00 09.01 09.42 10.00 10.04 10.37 11.11 12.00 12.15 12.28 12.45 13.28 14.34 15.15 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.23 19.30 20.05 20.55 22.05 23.04 23.50 00.12 01.02 01.18 03.04 04.03 04.33 05.18 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Бољи живот Шта радите, бре Вести Лов и риболов Еко караван Очајне домаћице Дневник Спорт плус Пелине ђаконије Касл Портрет Илије Певца Задња кућа Србија Високи напон Мирис кише на Балкану Дневник РТ Војводина Шта радите бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Стање на путевима Дневник Бела лађа Песма плус Бинго Упитник Касл Дневник Шериф ТВ продаја Врсте: Буђење, филм Упитник Око Лов и риболов ТВ продаја Верски календар

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.05 11.30 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 23.20 01.00 01.22 01.40 02.40 03.30

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Филм: Годзила Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Филм: Преваранти Филм: Освета Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут Филм: Освета

Винона Рајдер

Де вој ка ко ју же лим Џон Беј кер Џу ни ор је мо мак ко ји жи ви ве о ма ла год ним жи во том и ње го ва ка ри је ра је већ пред о дре ђе на по ро дич ним би зни сом. За то ви ше не ви ди по ен ту од ла ска у шко лу. ... Уло ге: Винона Рајдер, Лукас Хас Ре жи ја: Стејси Кокран (РТС 2, 21.48)

16.00 16.35 17.02 17.51 19.00 19.06 19.11 19.22 19.50 20.00 20.27 21.00 21.48 23.24

У сенци облака Једна слика, једна прича Метла без дршке Досије икс и окс Енциклопедија Дворови Београда: Милошеви конаци Ово је Србија Породични кругови Неки нови клинци Кад се сан оствари Зелено светло Пепа прасе Оливија У ноћној башти Алекс на мору Филозофија Ад либитум Очајне домаћице Девојка коју желим, филм Стара и нова времена

08.01 09.00 09.01 09.30 10.10 11.00 11.05 12.15 12.30 13.02 13.40 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 20.30 22.35 23.30 23.45 00.00

Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Рејчел Реј Инфо Љубав у залеђу Милица² Топ шоп Отворени студио Милица² Иза вести Инфо Слике живота Копаоник Љубав у залеђу Горштак Вести Иза вести Породица Серано Филм: Брзина 2 Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Деца среће

14.15 14.29 14.41 15.10 15.27 15.34

05.45 06.30 07.00 10.00 11.40 12.00 13.00 14.00 15.00 16.50 17.15 18.15 18.30 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 01.00 02.45 03.00

Тријумф љубави Двор Добро јутро Двор Сити кидс Забрањена љубав Двор Балкан парти Двор Национални дневник Тријумф љубави Курсаџије Тереза Национални дневник Двор-преглед дана Двор-избор слушкиње и надзорника Гранд – народ пита Дистрекшн, квиз Филм: Нуклеарна мета Сити Филм: Високи јахач

Драган Маринковић Маца

КВИЗ

Абу Са сво јим вер ним,сим па тич ним и по ма ло ко мич ним при ја те љи ма Пан дом, Мај му ном и Вра ном као и уз по моћ свог учи те ља Ле му ра, Абу, ма ли ди но са у рус, кроз мно ге аван ту ре, од ли ку ју ћи се ве ли ком хра бро шћу и пле ме ни то шћу успе ва да по ра зи злу Ли си цу и ње не по да ни ке. (Хепи, 09.15) 05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.55 00.00 03.00 04.00 05.00

Јутарњи програм Ноди Мала принцеза Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Абу Телешоп Вести Ангелина балерина Југио Бакуган Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Јелена Телешоп Вести Картел Парови Телемастер Црни Груја Парови, преглед дана Вести Ћирилица Парови, уживо Вести Парови, уживо Картел Забавни програм Јелена

Дистрекшн У квизу учествује 6 такмичара. Пре 1. рунде, такмичари се међусобно „упознају”, причајући о својим чудним хобијима, талентима, занимањима и различитим необичним ситуацијама. У свих 6 рунди такмичари одговарају на релативно лака квиз питања, али их продуценти све време ометају... Водитељ: Драган Маринковић Маца (Пинк, 23.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 12.00 Без цензуре, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 04.00 Филмски програм

12.00 Хроника општине С. Митровица, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Пут вина, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Шид, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке.

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak21.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Филм: Сестра ме излуђује Адвокатова казна Неш Бриџис Филм: Круг обмане Филм: Убиства у Мидсамеру Браћа и сестре Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Браћа и сестре Добра жена Три реке Добра жена Филм: Наћи срећу Филм: Убиство на плезент драјву 04.40 Неш Бриџис

06.20 07.20 09.20 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00 01.00 02.50

Па џет Брев стер

Др Хуф Дрок тор Крег - Хуф Хуф стод је ло сан ђе ле ски пси хи ја тар чи ји се жи вот и ка ри је ра на ђу у про бле ми ма ка да ње гов 15-го ди шњи па ци јент, геј, по чи ни са мо у би ство у ње го вој ор ди на ци ји. Уло ге: Хенк Аза риа, Па џет Брев стер, Ан тон Јел чин, Ен ди Цо мео, Ким бер ли Брукс, Фејт Принс Ре жи ја:Боб Ло ври (Но ва ТВ, 02.40) 08.20 08.45 09.30 10.25 11.55 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 21.00 22.20 00.35 02.40 03.40

Господин Магу Бумба Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Најбоље године Гумуш ИН Дневник Најбоље године Аси Елитна екипа Тата у акцији 2, филм Др Хуф Брачне воде

08.00 Ово је цивилизација 09.00 Путовања и открића 10.00 Понтије Пилат: Човек који је убио Христа 11.00 Непотопиви Титаник 12.00 Ханибал 13.30 Велике британске војсковође 14.00 Ко си заправо ти?

15.00 У потрази за Бетовеном 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Заборављене поплаве 18.00 Ван Гог – комплетна прича 19.00 Ми Европљани 20.00 Заборављена убиства 21.00 Борба против Црвеног барона 22.30 Брижит Бардо – француска икона 23.00 У потрази за Бетовеном 00.00 Најгори послови у историји 01.00 Заборављене поплаве

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.45 09.50 11.30 13.10 14.30 16.20 17.55 20.05 21.00 21.35 23.10

Покахонтас Краљевић и просјак Чудовишта и пирати Путописна емисија Сијај, сијај, срећна звездо 4 километра на сат Случајни шпијун Ништа свето Сахара Бановић Страхиња Праве девојке са колеџа ВАГИНАЛЕ НЕЦЛЕАТ Најлепше доба твог живота

Луда ноћ у музеју 2 Ти га просто не занимаш Исповест купохоличарке Све о Стиву Примо Звездане стазе: Канов гнев Божићна прича Не знате ви Џека Царство порока На исток и доле На ивици лудила Велика љубав - Искупљење у крви 00.05 Пркос 02.20 Волим те, човече 04.00 Јецаји Сунца

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.10 Студио 60 на Сансет Стрипу 10.05 На легендарном путу чаја, док. филм 11.00 Код Ане 11.10 Треће доба 12.00 Дневник 12.32 Море љубави 13.20 Пуна кућа Рафтера 14.20 Научна петица 14.55 Откад си отишла 15.25 Глас домовине 16.00 Хрватска уживо 17.21 Пастел 17.25 8. спрат, ток шоу 18.15 Код Ане 18.28 Дневник плавуше 18.40 Твоја сам судбина 19.25 Дора -идемо на Евросонг 19.30 Дневник 20.10 Грунтовчани 21.10 Смрт на путу, док. филм 21.40 Свет профита 22.20 Дневник 3 23.00 Лица нације 23.55 Завршница пијанистичког такмичења Светислав Станчић 00.45 Ксена - принцеза ратница 01.30 Драги Џоне 01.55 Завршни ударац

СЕ РИ ЈА

4

31

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 11.05 11.35 12.35 13.05 13.50 15.45 15.45 16.30 17.10 17.30 18.00 18.45 19.40 20.00 20.40 21.25 22.10 22.55 23.05 00.45

Мала ТВ Лагодни живот Зека и Кодија Школски програм Случај за екипу БАРЗ Репортери Ријека: Море Лепом нашом Мала ТВ Школски програм Последња зима, филм Жупанијска панорама Студио 60 на Сансет Стрипу Оверленд 3, док. серија Хана Монтана Слеџ Хамер Пуна кућа Рафтера На легендарном путу чаја, док. филм Хит дана ТВ Бинго шоу Гле Завршни ударац Лажи ми Дневник плавуше Последња зима, филм Ноћни музички програм

Ке трин Иза бел

По след ња зи ма Џеј ми со но ви су мно го број на и склад на по ро ди ца. Жи ве на фар ми. Де ца су за до вољ на, сло бод на и жи вот про во де у игра ма, али су те игре дру га чи је од ига ра у гра ду и сви су ја ко ве за ни за при ро ду. Де чак Вил ипак ви ди и осе ћа ви ше од оста ле де це... Уло ге: Џо шуа Му реј, Же рард Паркс, Деј вид Фе ри, Ван да Ке нон, Ке трин Иза бел Ре жи ја: Арон Ким Џон стон (ХРТ 2, 23.05)

05.40 07.30 08.30 10.30 12.00 13.00 13.30 15.00 17.15 18.10 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

Крај пута С ветром у леђа Интермецо 1 Три мушкарца и колевка Интермецо 2 Хари и Хендерсонови С ветром у леђа Раздвајање Досије Дрезден Хари и Хендерсонови Интермецо 3 Бади у невољи Досије Дрезден Панцирна муниција Част силника Шума

06.00 Помама за летећим тањирима 08.00 Амерички одметници 10.00 Дим 12.00 Прљави Дидс 14.00 Животна прилика 16.00 Моћне патке 3 18.00 Велика бела нада 20.00 Чаура 22.00 Смрт јој лепо стоји 00.00 Пишчево уточиште

.

Ва не са Л. Ви ли јамс

Бри сач

Ле па на уч ни ца Ли Ку лен до мо гла се ди ска с ин кри ми ни шу ћим по да ци ма за мно ге вла ди не слу жбе ни ке и ФБИ аген те. Иако је у про гра му за шти те све до к а, Ли за ма ло по ги не у на па ду ко ји са ве зна по ли ци ја ни је ус пе ла да спре чи... Уло ге: Ар нолд Швар це не гер, Џејмс Кан, Ва не са Л. Ви ли јамс, Џејмс Ко бурн, Ро берт Па сто ре ли Ре жи ја: Чак Ра сел (РТЛ, 21.45) 08.15 08.55 09.50 11.00 12.40 13.30 15.00 16.00 17.20 18.00 18.30 19.05 20.00 20.50 21.45 23.40 23.55 00.45 01.30

Бибин свет Ексклузив с Татјаном Јурић Вечера за 5 1001 ноћ Клон Аурора Све што је битно Мењам жену, док. сапуница Бибин свет Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 1001 ноћ Кисмет Брисач, филм РТЛ Вести Режи ме Увод у анатомију Астро шоу

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Паметњаковић Преживљавање Америчке дрвосече Грмљавина из Канзаса Генералка Прљави послови Америчке дрвосече Преживљавање Справице будућности Разоткривање митова Погранична полиција САД Како се прави? Како то ради? Чудовишта из реке Страствени риболовци Ајкуле у близини плаже Погранична полиција САД Грмљавина из Канзаса Прљави послови

08.30 09.30 10.15 11.45 12.30 13.30 15.00 15.30 18.15 20.00 20.45 21.00 21.30 22.25 22.30 00.15 00.45

Тенис Крос-кантри скијање Алпско скијање Крос-кантри скијање Тенис Алпско скијање Крос-кантри скијање Билијар Фудбал Најјачи човек Сви спортови Рвање Рвање Сви спортови Фудбал Крос-кантри скијање Алпско скијање

Generalske plate za glumce

rhovni Vojni sud Vojvodine osudio je \оку privilegiju snadbevawa u tzv. „diplomatskim maДун|ерском 6. ја ну а ра 1947. na 18 meseci pri- gacinima”. nudnog rada i konfiskaciju celokupne imoPo~ela su su|ewa masovna ”saboterima otkupa” vine. U obrazlo`ewu se dodaje kako je kazna bla`a koji nisu predali dr`avi vi{kove poqoprivredzbog wegove starosti i priloga koje je davao za de- nih proizvoda. Uglavnom, zato {to odre|ene im cu zato~enu tokom rata u ma|arskom konc logoru koli~ine nisu ni imali. Me|utim, Prezidijum [arvar. Biv{i veleposednik i fabrikant ipak ni- Skup{tine ФНРЈ 19. juna je odneo Ukaz o pomiloje poslat na zatvorske daske, {to po svemu sude}i i vawu osu|enih. nije bio ciq procesa. Vlasti su `elele da komproU modi je sovjetizacija naziva: na naziv Gradmituju posledweg Dun|erskog, a presuda je omogu}i- ski ili skra}eno Gra, dodavana su po~etna slova la da mu se oduzme sav imetak, sem ku}e u Dunavskoj delatnosti: Gra~et (gradsko ~etkarsko) ili Graulici. Tek je po Zakonu o rehabilitaciji novosad- pog (gradsko pogrebno). Posle Rezolucije IB odski Okru`ni sud je maja 2008. re{ewe o ni{tavno- ustalo se od ovog trenda. sti te presude uru~io \okinom unuku Nikoli TaSve~ani do~ek je 29. juna na `elezni~koj stanici nurxi}u, sinu wegove }erke Nade`de - Kusike. prire|en grupi od 700 gra|evinskih majstora, tehniU prizmenoj ku}i u ulici Kraqevi}a Marka, na tada{woj periferiji grada, otvoren je Dom staraca, odnosno ubogih kako su Novosa|ani jo{ dugo zvali ovu ustanovu. Nedaleko od wega je bilo Alma{ko grobqe, a iza kanala uglavnom pustare.

Po preduze}ima je uveden rad na normu.

Sa repertoara nestaju ameri~ki filmova. U ~etiri bioskopa su 27. februara ~etiri sovjetska ostvarewa.

Skoro svaki dan u „Slobodnoj VojvodiFi ja ka ri do bi li pra vo da ka ska ju i po cen tru ni“ izlazi rubrika ~ara i in`ewera iz Ma|arske, koji su do{li na „Novosti iz bratskog Sovjetskog Saveza“. osnovu bilateralnog dr`avnog sporazuma. Wihov zaGrad se suo~io sa problemom nove kategorije datak je bio da se kao stru~waci ukqu~e u realizaciprosjaka - pre rata su to uglavnom bili Romi, a saju Petogodi{weg plana FNRJ. Wih 188 je ostalo u da pitomci tek osnovanog Doma starih. Novinar Novom sadu da bi u~estvovali u gradwi “Pobede” i „Slobodne Vojvodine“ ~lanak o wima zavr{ava: drugih objekata po Vojvodini, dok su ostali rasporetreba ih disciplinovati. |eni {irom zemqe. Ta~no godinu dana kasnije ovoj Po~etkom marta je osu|en advokat dr Josif Magrupi je iz Budimpe{te nare|eno da se hitno vrati. mu`i} na dve godine li{avawa slobode (bez prinudnog rada) и jednu godinu U skladu s nadle`nim gubitka prava na advokatuzakonom gradska vlast je Zbog ~estih udesa uredbom je ru, jer je – napla}ivao viodlu~ila da zabrani to~esoke honorare. we alkoholnih pi}a tokom odre|eno da najve}a dozvoqena Na svojoj sednici Gradizbora. brzina automobila u gradu bude ski narodni odbor je 11.

I daqe su po {tampi le20 kilometara na sat, autobusi, aprila 1947. na predlog kari obave{tavali grasvog sekretara \urice Joj- motocili i tramvaji su ograni~eni |anstvo da ponovo ordiniki}a, radi {tedwe zbog neraju privatno. na 15, dok se zaprege moraju sta{ice bra{na, odlu~io Krajem novembra milikretati brzinom hoda pe{aka da smawi garantovani cija je obele`ila kolovoz dnevni obrok hleba gra|abelim crtama na mestima nima. Oni sa Р-1 kartom imali su pravo na me{a- gde je bio naj`ivqi promet. Zbog u~estalih udesa ni hleb sa 10% kukuruza od 600 гра ма, Р-2 300 гра po gradu i okolini mesno Odelewe unutra{wih ма, Р-3 250 гра ма, Д-2 200 гра ма, a Г samo 150. poslova objavilo je 6. decembra naredbu, kojom je Nakon poziva Bojana Stupice 1. avgusta 1947. у odre|eno da najve}a dozvoqena brzina za automoBeogradu, u tek osnovano Јugoslovensko dramsko bile bude 20 kilometara na sat. Autobusi, motocipozori{te, iz Vojvo|anskog narodnog pre{la je li i tramvaji su ograni~eni na 15, dok se zapre`na velika grupa novosadskih glumaca: Рahela Фerari, vozila moraju kretati brzinom hoda pe{aka, a niВiktor Сtar~i}, Сlavko Сimi}, Perica kako – “trkom zaprega” (!?). U centru je zabrawen Сlovenski, Мilan Аjvaz, @arko Мitrovi} и дrugi. ulazak vozila sa zapregama (osim fijakera-taksi(Qubica Рavasi se zahvalila na pozivu i ostala do ja) i terawe stoke. Onima koji ne budu po{tovali penzije ~lanica SNP.) Kako su oni ~inili jezgro ovu naredbu zapre}eno je kaznom do 3.000 dinara tada{weg JDP potvr|uje najboqe kolika je bila ili prinudnog rada do dva meseca. Za te`e prestuumetni~ki snaga novosadskog glumi{ta. pe, recimo, bekstvo s mesta nesre}e nakon izazvaU oskudnim posleratnim godinama, kad je uvedenom udesa, odgovaralo se po Krivi~nom zakonu. no racionalno snadbevawe, glumci su dobili staPrvi jugoslovenski igrani film “Slavica” od tus najpovla{}enih radnika u rangu jamskih ruda23. decembra se prikazuje u “Zvezdi”, dok je zvezda ra i Р-1 kartice. Dugo je isticano kako prvaci wujor{ke opere Zinka Kunc gostovala u Novosadcentralnih pozori{ta imaju „generalske plate” i skoj operi.

V

Књи гу Вла ди ми ра Вр го ви ћа “НО ВИ САД 1944–1969” у из да њу “Про ме те ја” мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 1.120 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

ponedeqak21.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

По не де љак је, пр ви рад ни дан, ко ји вас упу ћу је на са рад ни ке и јав не на сту пе. По слов ни парт не ри, па и дра га осо ба, ко ле бљи ве су при ро де па мо ра те узе ти у об зир ту ђе сла бо сти и не си гур но сти.

BIK 20.4-20.5.

Поч ни те дан по ла ко јер ће те га та ко пра вил но усме ри ти и ис ко ри сти ти. Ду го роч ни ци ље ви и ста бил ни по сло ви вам до но се успех. Стр пље ње та ко ђе. Вре ме ја за штед њу, а не ра си па ње енер ги је и нов ца.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

21. februar 2011.

У љу бав ном од но су је ва жан емо тив ни склад, а кад он из о ста не, ви ше ни ре чи не по ма жу. Ус по ста ви те раз у ме ва ње са сви ма. Не го во ри те оно што вам пр во до ђе на па мет, тј. на је зик.

Ме сец да нас пло ви кроз ва зду шни и ле пи знак Ва ге па сте под ути ца јем дру гих, спрем ни на са рад њу и хар мо нич не од но се. Ипак, по не кад ни то ни је до вољ но да вам бу де нај бо ље мо гу ће.

По ста ли сте ин ту и тив ни ји и емо тив ни ји от ка ко је ва ше Сун це ушло у знак Ри ба. На ра дост уку ћа на и парт не ра, пре све га, спрем ни сте на то да се жр тву је те до из ве сне гра ни це и по др жи те дра гу осо бу.

Но ви рад ни за да ци, па и они ко ји кон стант но тра ју, пре пла ви ће вас у ве ћем ин тен зи те ту. Под лу пом сте јав но сти, по го то во оних с ко ји ма зва нич но са ра ђу је те. У парт нер ству су мо гу ће сва ђе.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

По треб но је да на свим по љи ма про ме ни те од нос пре ма дру ги ма. Мо ра те би ти ди рект ни и ја сни, да би вас пра вил но раз у ме ли, и без су ви шних не до у ми ца. Исто вре ме но, не за бо ра ви те на сер вил ност.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По слу ша ће те са ве те при ја те ља, а по го то во при ја те љи ца, али ће те ипак учи ни ти по сво ме. По ла ко а си гур но ула зи те у фа зу ка да сте са ми се би нај бо љи са рад ник. У љу ба ви до ла зи до отре жње ња.

Бу ди те до вољ но при сут ни у ка ри је ри јер ће по је ди не не до у ми це из и ски ва ти ва шу чвр сти ну и упор ност. По је ди не жен ске осо бе се не сла жу ме ђу соб но, што се мо же ло ше од ра зи ти на вас.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Мо же се де си ти да се и су ви ше же сто к о за ле ти те у од ре ђе ном прав цу и скроз про ма ши те циљ. Ви ше па ме ти, а ма ње стра сти – увек је бо ље ре ше ње. По го то во да нас, не ре гуј те им пул сив но.

Сва ки дан је за ни мљив сам за се бе. Но ве про во ка ци је, иза зо ви и ис ку ства тре ба да вам отво ре и про ши ре ви ди ке. Ужи вај те у сво јој сло бо ди. На по слу са рад ња с од ре ђе ним му шкар цем.

Сре ћан ва ма ро ђен дан! Сун це је упло ви ло у ваш знак па сте скроз сво ји. Бу ди те за до вољ ни и до бро рас по ло же ни јер сви дру ги осе ћа ји и ста ња ни су по жељ ни. Ак тив ни сте фи зич ки и емо тив но стра стве ни.

TRI^-TRA^

Пси су моја деца V REMENSKA

Ита ли јан ска во ди тељ ка, глу ми ца и мо дел, 32-го ди шња Ели за бе та Ка на лис, ко ја се за ба вља с Џор џом Клу ни јем од 2009. го ди не, ка же да са сво јим „аме рич ким деч ком” не пла ни ра де цу.

- Ни ка да ми се ни је ја ви ла же ља да оста нем труд на. Мо је мај чин ске на го не за до во љи ли су мо ји пси - из ја ви ла је Ка на ли со ва. Ту за пра во не ма из не на ђе ња, јер исту при чу већ го ди на ма по на вља и 49-го ди шњи хо ли вуд ски шар мер, не са мо што се ти че де це не го и по нов ног вен ча ња. На и ме, Џорџ је био у бра ку с глу ми цом Та ли јом Бал сам од 1989. до 1993. го ди не. Уме сто вен ча ња и пра вље ња де це, пар у Лос Ан ђе ле су жи ви пу ним плу ћи ма, ужи ва ју у во жња ма мо то ром, од ла сци ма на оба лу оке а на и за ба ва ма.

PROGNOZA

С уСнежица

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

3

Sombor

4

Kikinda

3

Vrbas

2

B. Palanka

3

Zrewanin

3

S. Mitrovica

3

Ruma

3

Pan~evo

4

Vr{ac

2

Srbija Beograd

3

Kragujevac

3

K. Mitrovica

2

Ni{

2

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Хлад но и облач но са сне гом. Ве тар уме рен ис точ ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту Rim ра 0, а мак си мал на 3 сте пе на.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Хлад но и облач но са су сне жи цом и сне гом на ју гу Вој во ди не, а на крај њем се ве ру ве ћи ном су во. Ве тар уме рен ис точ ни и Cirih се ве ро и сточ ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал не тем пе ра ту ре од -2 до 0 сте пе ни, а мак си мал не од 2 до 4 сте пе на.

Berlin СР БИ ЈА: Још ма ло хлад ни је и облач но са па да ви на ма. На ју гу ки Be~ ша, а у оста лим пре де ли ма су сне жи ца и снег. На се ве ру Вој во ди не углав ном су во вре ме. Ве тар слаб до уме рен ис точ ни и се ве ро и сто ни.

Var{ava При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал не тем пе ра ту ре од -2 до 1 сте пе на, Kijev а мак си мал не од 2 до 7 сте пе ни на ју гу. Прогноза за Србију у наредним данима: До че тврт ка облач но и Moskva све хлад ни је вре ме са сне гом у ве ћи ни кра је ва. Нај ви ше сне жних па да ви на би ће сре ди ном сед ми це у цен трал ним и за пад ним пре де ли Oslo ма, а са мо на се ве ру Вој во ди не мо же би ти су во. До че тврт ка мо же па сти од 10 до 25 цм сне га у ни жим пре де ли ма. У пе так су во уз ја че ју - St. Peterburg тар ње мра зе ве.

Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ски усло ви ре ла тив но не по вољ но ути чу на ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Са ве ту је им се из ве сна опре зност, на ро чи то аст ма ти ча ри ма и ср ча ним бо ле сни ци ма. Мо гу ћи су гла во бо ља, ре у мат ски бо ло ви и не рас по ло же ње. По ја чан опрез се пре по ру чу је у са о бра ћа ју.

14 12 7 5 -4 1 -8

VIC DANA Ка ко ком пју те раш по пра вља ауто?

- Иза ђе из ње га и по но во уђе. Ко ли ко је по треб но Би ли ја Геј тса да би се про ме ни ла си ја ли ца?

- Је дан. Он др жи си ја ли цу и пу сти да се свет окре ће око ње га.

-8 -17 -9 -10 14

Pariz

9

Minhen

1

Budimpe{ta

2

Stokholm

-4

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

206 (-16)

Slankamen

320 (-6)

Ja{a Tomi}

Apatin

270 (-17)

Zemun

348 (0)

Bogojevo

255 (0)

Pan~evo

360 (2)

Smederevo

504 (8)

Ba~. Palanka 255 (-5) Novi Sad

260 (-8)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

263 (-8)

S. Mitrovica

218 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

295 (-7)

Beograd

297 (3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija porasta

Titel

324 (-8)

NERA

Hetin

166 (-4)

TISA

98 (-8)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusi}

94 (32)

Re{ewe iz pro{log broja