Dnevnik 21.februar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD

UTORAK 21. FEBRUAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23353 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

KO JE KRIV [TO PROKI[WAVAJU I GOTOVO NOVE ZGRADE

Krovovi bu{ni zbog arhitekte, oluka, lawskog snega...

str. 5 i 7

ZA O STA LI SNEG SE PO LA KO TO PI

U FRU [KO GOR SKOM SE LU GR GU REV CIMA

Foto: F. Baki}

Majka i sin smrzli se u ku}i

str. 15

INTERVJU

NASLOVI RU@ICA SOKI], GLUMICA OVEN^ANA DOBRI^INIM PRSTENOM

O kr enuta sam uvek ka budu}nosti str. 23

MMF OPET TRA @I DA, PO PUT MNO GIH RAZ VI JE NIH ZE MA QA, I SR BI JA PRO DU @I RAD NI VEK

Da li se zaista mora raditi do kraja `ivota str. 6 ME SE^ NI CEH ZA GRE JA WE DO MA ]IN STA VA DOSTI@E I 20.000 DI NA RA

Ra~uni }e zalediti one koji su se grejali na gas str. 4

Politika 2 Rejting stranaka ankete razli~ito mere

Ekonomija 4 Palan~ani odustali od „Severtransa” 5 Srbija pre{la dozvoqenu granicu duga

Novi Sad 8 Kradu sijalice, slavine, vodokotli}e... 9 Danas {trajk upozorewa u Gradskoj upravi

Vojvodina 12 Sneg isterao trista ovaca

Dru{tvo 13 Deca }e biti pozvana na naknadno vakcinisawe

Crna 14 Napasnikova majka oklagijom branila devojku

Suvo i sun~ano Najvi{a temperatura 4 °S

str. 7

Vreme mokrih nogu

str. 16 – 22

SPORT

n MONIKA SELE[: PORODICA IZVOR INSPIRACIJE

n VU KI ]E VI]: CIQ ZAHTEVA MAKSIMALNU POSVE]ENOST

n PARTIZAN SJAJNOM ODBRANOM DO NOVOG PEHARA

n DRAGAN @ILI] NA GOLU KIKINDE

POLiTikA

utorak21.februar2012.

dnevnik

DANAS BRISELSKI RAZGOVORI ^IJI ISHOD OPREDEQUJE KANDIDATURU SRBIJE

PREDIZBORNO ISPITIVAWE PULSA GRA\ANA

Vre me neo p hod nih ko ra ka

Rej ting po li ti~ kih stra na ka an ke te raz li ~i to me re

Po najavama iz Brisel, danas se nastavqaju pregovori Beograda i Pri{tine u ~ijoj je `i`i regionalno predstavqawe Kosova, a od ishoda zavisi kakva }e odluka EU o kandidatskom statusu Srbije biti doneta 1. marta. Danski ministar za evropske poslove Ni ko laj Va men, ~ija zemqa predsedava EU, izjavio je ju~e u Beogradu da je jasna poruka Vladi Srbije i Pri{tini da je sada vreme da se u~ine neophodni koraci i postigne dogovor da bi na zasedawu Evropskog saveta u martu Srbiji konsenzusom bila odobrena kandidatura za ~lanstvo u EU. Vamen, koji se sastao i s predsednikom Bo ri som Ta di }em, nakon razgovora s ministrom spoqnih poslova Srbije Vu kom Je re mi }em rekao je da }e odobravawe statusa kandidata biti u~iweno na osnovu konkretnih ~iwenica, a ne pisama jedne ili druge strane. Vamenovo obja{wewe usledilo je povodom navoda da je Pri{tina poslala pisma evropskim prestonicama u kojima poziva da se Srbiji ne odobri kandidatura. – Znamo da nas o~ekuju va`ni dani u Briselu. Jo{ ne znamo ishod tih diskusija, ali se nadam da }e naredni dani doneti progres i da }emo mo}i da u~inimo mogu}im za Srbiju da dobije status kandidata, i to je poruka danskog predsedavawa srpskoj vladi danas ovde – rekao je Vamen, i ukazao na to da je ostvaren napredak u proteklim mesecima, ali da ciq jo{ nije postignut.

– To je sastavni deo realnosti na terenu, koji ne moè biti ignorisan – dodao je Jeremi}. U Vladi Srbije {ef pregovara~kog tima Bo ri slav Ste fa no vi} je ju~e, uo~i odlaska u Brisel, rekao je da Beograda odlazi sa èqom i nastojawem da se postigne re{ewe za regionalno predstavqawe Pri{tine. On je konstatovao da bi „reference na Rezoluciju 1244 i savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde mogli biti osnov za dogovor“. – Deklaracija o nezavisnosti Skup{tine Kosova ne moè biti osnov za dogovor- rekao je Stefanovi} na konferenciji za novinare. Bo ri slav Ste fa no vi} Po oceni {efa tima, pred wiMinistar Jeremi} je ocenio da se samo nadam da }e biti dovoqno me su te{ki pregovori i, kako je je Srbija sada blià pozitivnoj politi~kog razuma i voqe sa svih istakao, Pri{tina mora biti odluci Evropskog saveta nego {to strana da se u~ini taj korak napredstavqena na asimetri~an naje bila u decembru, ali je upozopred jer je u~vr{}ivawe evropske ~in u odnosu na nezavisne dràrio na to da ne bi trebalo prejudiperspektive za Srbiju i Zapadni ve, a to }e biti mogu}e uz pozivacirati kona~nu odluku o we na Rezoluciju 1244 SB statusu kandidata, koja UN. Reference na Rezoluciju 1244 i jo{ nije doneta. On je is– Svima je jasno da glas takao da }e progres u dija- savetodavno mi{qewe Me|unarodnog Pri{tine treba da se ~ulogu Beograda i Pri{tije i Srbija je pripremila suda pravde mogli bi biti osnov za ne biti kqu~ni element u pet-{est konkretnih do go vor (Bo ri slav Ste fa no vi}) odluci evropskih vlada o predloga – rekao je Stestatusu kandidata Srbije, fanovi}. i dodao da se stav Srbije u pregoBalkan u interesu svih – poru~io On je ukazao na to da bi bilo vorima nije promenio niti }e se je Jeremi}, i najavio da }e MSP neubi~ajeno, neprikladno i nepromeniti. biti u intenzivnim kontaktima s diplomatski detaqe o eventual– Mi se nadamo da }e biti moguevropskim prestonicama. Odgovanim re{ewima iznositi u medi}e posti}i napredak u tim prego- raju}i na pitawe o referendumu jima, kao {to to Pri{tina ~ini, vorima, ali platforma Srbije se na severu Kosova, Jeremi} je koni pozvao se na izjavu danskog minije promenila izme|u decembra i statovao da je on samo potvrdio nistra za evropska pitawa Vamedanas, niti }e se mewati, u martu stav Srba prema kosovskim instina, koji je rekao da EU ne donosi ili u bilo kojem drugom mesecu. Ja tucijama. svoje odluke na osnovu pisama. Stefanovi} je istakao da pismo koje je Pri{tina poslala evropskim prestonicama ne}e doprineti atmosferi na dana{wem sastanku jer, kako je rekao, oni shvataju ovaj dijalog kao Berlinski kongres na kojem Kosovo treDSS je ju~e zatraìlo odlagawe razgovora s Portparol DSS-a je ocenio da je vlast Srbije ba da dobije nezavisnost. delegacijom Pri{tine jer smatra da vlast nema „ucewena” o~ekivawem kandidature za prijem u – Ako neko èli da ospori reve}inu u Skup{tini Srbiji, te pregovara~ Bo- EU te da je nedopustivo da se dràva odri~e informe i sve ono {to je Srbija rislav Stefanovi} nema mandat za razgovore u tegriteta da bi vlast na izborima dobila „neki u~inila i vi{e veruje Ha {i mu Briselu. glas vi{e”. – Tek kada se zavr{e izbori i kada budu forPredsednik SNV-a severnog KiM Mi lan Iva Ta ~i ju, to vi{e nije problem Srmirane nove skup{tina i nova vlada, mogu}e je no vi} u pisanoj izjavi medijima saop{tio je da bije ve} EU. Ako Vlada Srbije krenuti s novim pregovorima, ali su{tinskim SNV zahteva da se razgovori pregovara~kih tiu~ini sve u skladu s Ustavom, svoi pod okriqem Saveta bezbednosti UN, ne mova Beograda i Pri{tine otkaù jer ugroàjim nacionalnim interesima i ReBrisela koji od 2008. godine poku{ava da, pre- vaju integritet zemqe i predstavqaju „izdaju zolucijom 1244, a onda neko u Priko Euleksa, Srbiji otme Kosovo – rekao je na najvitalnijih srpskih dràvnih i nacionalnih {tini kaè ne – da li Beograd mokonferenciji za novinare portparol DSS-a interesa”. „SNV istovremeno ukazuje da se dosara da bude ka`wen, to je pitawe za Pe tar Pet ko vi}, i dodao da na dana{wim raz- da{wi dogovori i sporazumi Borislava StefaBrisel i dràve ~lanice Unije – govorima Stefanovi} u Briselu moè pred- novi}a ne mogu implementirati jer }e se srpski ponovio je Stefanovi}, uz ocenu stavqati samo sebe, ne Srbiju, a naro~ito ne narod wihovoj primeni suprotstaviti svim leda Pri{tina ne treba da ima praSrbe s Kosova. gitimnim sredstvima”, rekao je Ivanovi}. vo veta na daqi proces pro{irewa EU. D. Milivojevi}

DSS i SNV: Prekinuti pregovore, Stefanovi} nema mandat

POTPREDSEDNIK EVROPARLAMENTA LASLO [URJAN U SKUP[TINI VOJVODINE

„Na dam se ze le nom sve tlu za Sr bi ju” Potpredsednik Evropskog parlamenta La slo [ur jan izjavio je ju~e da je kontakt izme|u Evropske unije i Srbije u veoma uzbudqivom momentu, i izrazio nadu da }e Srbija u martu dobiti zeleno svetlo za nastavak integracija, iako nije mogao prejudicirati odluku Evropske komisije. [urjan je, nakon razgovora s predsednikom Skup{tine Vojvodine [an do rom Ege re {i jem, naglasio da je i za Ma|arsku, ~iji je on politi~ar, u interesu da se Srbija pridruì EU. – Kao i drugim zemqama regiona, i Srbiji je veoma va`no da se na|e u okviru {engenske zone. îni se da pojedini poku{avaju da stave ko~nice na proces pro{irewa EU, a mi moramo da ubedimo ~lanice da to nije najispravnije pona{awe. Ovaj region ima mesto iskqu~ivo u Evropskoj uniji i nadam se da }emo imati pozitivne rezultate u pridruìvawu, a mesto potpredsednika Evroparlamenta }u iskoristiti da poja~am tu poziciju – rekao je [urjan. Egere{i je, nakon sastanka sa [urjanom, rekao da se, bez obzira na pote{ko}e, nada statusu kandidata za Srbiju 1. marta. – Nakon razgovora s potpredsednikom [urjanom siguran sam u

to da taj korak nije nedosti`an i da samo od nas i na{e istinske spremnosti zavisi da li }emo ga i napraviti – istakao je Egere{i. Po wegovim re~ima, na sastanku se najvi{e govorilo o Vojvodini, za koju je rekao da }e nasta-

evroputu pretvore u {to konkretnije projekte – naglasio je predsednik Pokrajinske skup{tine. Egere{i je potpisao i povequ pokreta ~iji je osniva~ Laslo [urjan, a koji koji promovi{e ja-

[urjan s Pajti}em Laslo [urjan je ju~e u Novom Sadu predstavio multinacionalnu inicijativu Karta 21 (Char ta XXI), koja promovi{e duh otvorenosti i uvaàvawa razli~itosti me|u gra|anima Podunavqa. On je u razgovoru s predsednikom Vlade Vojvodine Bo ja nom Paj ti }em rekao da ta inicijativa obuhvata i Povequ pomirewa, koju svi koji to èle mogu prona}i na sajtu pokreta, preneo je Pokrajinski sekretarijat za informacije. Pajti} je rekao da Vojvodina podràva sve inicijative koje promovi{u vrednosti i principe multieti~nosti, multikonfesionalnosti i multikulturalnosti jer je to temeq uspe{nog i miroqubivog zajedni~kog ìvota u Pokrajini. Po wegovim re~ima, takav na~in ìvota u Vojvodini nije bio naru{en ni tokom najve}ih isku{ewa, tokom posledwe decenije 20. veka. viti dosledno da sprovodi evropsku politiku i da pribliàva Srbiju Evropskoj uniji. – Moramo iskoristiti ugled koji je Vojvodina stekla, kao i regionalnu saradwu. @elimo da se izreke da je Vojvodina Evropa u malom i najja~i adut Srbije na

~awe me|usobnog razumevawa i tolerancije u Dunavskom regionu. Zauzvrat, [urjan je potpisao vojvo|ansku inicijativu za toleranciju. On se tako|e odazvao pozivu da ove godine poseti „Kamp tolerancije„ u Ba~koj Topoli. P. K.

Ankete o rejtingu stranaka uo~i raspisivawa izbora, objavqene posledwih nedeqa, razlikuju se u pogledu o~ekivanog odziva gra|ana na birali{ta, ali i procenata koji se odnose na popularnost pojedinih politi~kih stranaka. Ipak, rezulatati nekoliko agencija za istraìvawe javnog mwewa uglavnom se poklapaju u pogledu o~ekivawa ko bi od stranaka mogao pre}i izborni cenzus od pet odsto. Tako|e, sva istraìvawa pokazuju da su Srpska napredna stranka i Demokratska stranka daleko ispred svih ostalih po popularnosti, te da napredwaci imaju izvesnu prednost nad demokratama. Istraìva~i su saglasni i o tome da }e cenzus za ulazak u naredni saziv republi~kog paralemnta pro}i jo{ koalicija okupqena oko Socijalisti~ke partije Srbije, Liberalno-demokratska partija, Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije. No, za razliku od ve}ine anketa, najnovije istraìvawe

odsto bira~a, a za DS 25,8. Po ovoj anketi, pak, rast popularnosti u odnosu na prethodna istra`ivawa bele`e socijalisti, dok DSS ostaje ispod izbornog cenzusa. I u pogledu o~ekivanog odziva gra|ana na predstoje}e izbore postoje zna~ajne razlike u rezultatima razli~itih agencija. Po anketi agencije „Faktor plus”, na predstoje}e izbore iza}i }e oko 60 odsto bira~a. A

istra`ivawa agencija „Ipsos stratexik marketing”, „Partner” i „Nove srpske politi~ke misli” izlaznost bira~a procewuju razli~ito i kre}e se od 59 odsto do ~ak 70 procenata. Razlike koje se pojavquju u rezultatima ovih anketa istra`iva~i ipak ne smatraju osno-

Lu~i}: Bez manipulacije Izvr{ni direktor CeSID-a Zo ran Lu ~i} odbacuje mogu}nost manipulacije rezultatima istraìvawa javnog mwewa. On je pre nekoliko dana izjavio da „nijedan istraìva~ javnog mwewewa, iako je toga mo`da bilo u pro{losti, danas ne moè sebi dopustiti da manipuli{e rezultatima ili bude direktni u~esnik u spinovawu javnosti, jer bi istoga trenutka izgubio profesionalni kredibilitet i klijentelu”. agencije „Faktor plus” beleì i da je popularnost DS-a u februaru ove godine uve}ana jedan i po posto u odnosu na decembar pro{le godine, a da je u istom periodu rejting SNS-a, koji i daqe uìva najve}u podr{ku bira~a, opao vi{e od dva procenta. Naime, po rezltatuiam tog istraìvawa, za SNS se izjasnilo 30,6 procenata, a za DS 28,2 odsto bira~a. Me|utim, neka druga istraìvawa beleè mnogu ve}u razliku u popularnosti izme|u ove dve partije, ~ak i ve}u od pet{est procenata, u korist napredwaka. Tako bi, po nedavnom istraìvawu agencije „Partner konsalting„, za SNS glasalo 33

vom da se postavi pitawe wihove pouzdanosti ili, eventualno, wihove lo{e namere, {to im ina~e spo~itavaju i pojedini politi~ki akteri, posebno iz opozicije. Rezultatima anketa ne veruju napredwaci, koji smatraju da je wihova popularnost u odnosu na demokrate ve}a od procenata koji se prikazuju u ovim anketama. Mada, i u vladaju}oj Uniji regiona Srbije smatraju da su takve ankete nepouzdane, uvereni da }e ta politi~ka opcija ne samo ostvariti izborni cenzus, uprkos sasvim druga~ijim rezultatima navedenih istra`ivawa, ve} da }e biti i tre}a po snazi po broju osvojenih glasova. B. D. S.

DRI: Pri ja ve pro tiv sa da {wih i biv {ih funk ci o ne ra Dr àv na re vi zor ska in sti tu ci ja ob ja vi la je ju ~e ime na od go vor nih oso ba u mi ni star stvi ma i dru gim dr àv nim in sti tu ci ja ma protiv kojih je podnela prekr{ajne prijave za nenamensko tro{ewe novca iz buxeta i prijave za privredni prestup. Zajedni~ko za sve je da su uglavnom kr{ili odredbe Zakona o javnim nabavkama. Prekr{ajne prijave su podnete protiv biv{eg mi ni stra zdra vqa To m i c e Mi l o s a v qe v i } a, mi ni stra ì vot ne sre di ne Oli v e r a Du li }a i tada{weg dràvnog se kre ta ra (da na {weg mi ni stra) u mi ni star stvu ekonomije Ne boj {e ]i ri }a, kao i pro tiv pred sed ni ka Vlade AP Vojvodine Bo ja na Paj t i } a. Na spi sku onih pro tiv ko jih su pod ne te prekr{ajne prijave su i grado na ~el nik Be o gra da Dra gan \i l as, Ni {a Mi l o{ Si m o n o v i}, Ja go di ne Dra gan Mar ko vi} Pal ma, Zaje~ara Bo {ko Ni ~i}, Novog Sada Igor Pa vli ~i} i Kragu jev ca Ve r o q ub Ste v a n o -

vi}. Ove prijave su podnete na kon za vr {e ne re vi zi je tro{ewa buxetskih sredstava za 2010. godinu. Pri ja ve su pod ne te, iz me |u osta lih, i pro tiv dva dr àv na se kre ta ra u Mi ni star stvu ì vot ne sre di ne Ne m a w e Ko m a z e c a i Bo j a n a \u r i } a, pro tiv ko ga je pod ne to ~ak {est pre kr {aj nih pri ja va. Dr àv ni re vi zor pod neo je pre kr {aj ne pri ja ve i pro tiv dr àv nog se kre ta ra u Mi ni star stvu eko no mi je Go r a n a Pe t ro v i } a. Ta ko |e, pre kr {aj ne pri ja ve su pod ne te i pro tiv di rek to ra Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we De j a n a Jo v a n o v i }a i di rek to ra Agen ci je za ì vot nu sre di nu Mom ~ i l a @iv k o v i } a. Na spi sku je jo{ ne ko li ko qu di iz Mi ni star stva eko no mi je, me |u ko ji ma su i po mo} nik mi ni stra De j an Ra d u l o v i}, dr àv na se kre tar ka Dra g i j a na Ra d o w i}-Pe t ro v i}, di rek tor ka Fon da za raz voj Sla | a n a Bac k o v i}, po mo} nik mi ni stra Mi { e l a Ni ko l i}.

Biv{a direktorka Fonda za razvoj Oli ve ra Bo `i} dobila je prijavu za privredni prestup, dok je protiv wene nasledni ce i sada{we di rektorke Sla|ane Backovi} podneta i prekr{ajna prijava i prijava za privredni prestup. Prekr{ajna prijava sudu i prijava za privredni prestup podneta je i protiv direktora „Puteva Srbije” Zo ra na Drob wa ka kao i direktora „@eleznica Srbije” Mi lo va na Mar ko vi }a, a me|u odgovornima su jo{ i biv{i direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Vla di mir Ili}. Prijava za privredni prestup podneta je i protiv sada{weg direktora „Jat ervejza” Vla di mi ra Og we no vi }a dok je pre|a{wi direktor Sr |an Ra do va no vi} dobio dve prijave – i prekr{ajnu i za privredni prestup. Dr `av na re vi zor ska in stitucija podnela je nadle`nim sudovima ukupno 124 prijave zbog kr{ewa zakona, na osnovu revizija izve{taja za 2010. godinu.

c m y

politika

dnevnik

PREDSEDNIK NAPREDNOG KLUBA ^EDOMIR ANTI] ZA „DNEVNIK”

stva ra ju one stran ke ko je iz gu be iz bo re – ob ja {wa va An ti} za „Dnev nik“. – Vla da u sen ci ima naj vi {e smi sla u dvo par tij skom si ste mu. U ovom tre nut ku stran ka To mi sla va Ni ko li }a ima ve o ma ma lo po sla ni ka u par la men tu, ta ko da for mi ra we vla de u sen ci uo~i iz bo ra oce wu jem kao deo pred iz bor ne kam pa we. Bi lo bi do bro da Sr bi ja ima dva sna `na blo ka i da na {a po li ti~ ka jav nost ni je to li ko ras cep ka na i da, ka da jed na stran ka for mi ra vla du, dru ga for mi ra vla du u sen ci. Mo ram da ka `em da u ze mqa ma ko je su re pu bli ke kao {to je na {a, ta kva ide ja te {ko mo -

è us pe ti ve} je vla da u sen ci obi~ no uspe {ni ja u mo nar hi ja ma. Sva vlast u mo nar hi ja ma sa bra na je u vla di i pre mi je ru i to on da funk ci o ni {e, bu du }i da i par la ment ima ve }i zna ~aj. Kod nas je pred sed nik Re pu bli ke to li ko va àn da de li mi~ no obe smi {qa va ide ju stva ra wa vla de u sen ci. Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, stran ka To mi sla va Ni ko li }a „ima taj pro blem {to je, ni kri va ni du `na, po sti gla ve li ku po pu lar nost i u pro te klu go di nu-dve su mo ra li da po ka ù da tu po pu lar nost pra ti ne ka kav rad, {to je ve o ma te {ko u ze mqi ko ja u ovo li koj me ri ni je raz vi la svo je de mo krat ske in sti tu ci je“. – Oni su po ku {a va li sve: i mi tin ge i raz ne pri ti ske, stva ra we ve li kog sve na rod nog po kre ta, sa rad wu sa sin di ka ti ma... i sa da spo mi wu ovo. Me |u tim, opet ka èm, tra di ci o nal no, vla de u sen ci se stva ra ju po sle iz bo ra, a ne uo~i wih, one ne tre ba da da ju su mar nu oce nu ra da vla de ve} mo ra ju da, na ne ki na ~in, de lu ju u jav no sti. U Ve li koj Bri ta ni ji je ne mo gu }e bi ti pre mi jer ili mi ni star ako do ti~ ni pret hod no ni je iza bran u par la ment. Ta ko da sva ki mi ni star ima pri li ku da ne pre kid no u~e stvu je u par la men tar nom ì vo tu, a we gov ko le ga u sen ci je ne pre kid no u Ve sti mi ni ster skoj pa la ti su ~e qen s wim. Kod nas mi ni stri ne mo gu da bu du po sla ni ci pa je sa mo ma wi broj ~la no va ove vla de u sen ci i po sla nik. Zbog sve ga na ve de nog, ova ide ja ne ma pre vi {e smi sla, ni u prin ci pu, ni u ovom tre nut ku – za kqu ~u je An ti}. Na pi ta we da li for mi ra we vla de u sen ci ide u su sret po no vqe -

je vr lo bit no ko }e ko li ko gla so va do bi ti na iz bo ri ma, po {to }e bi ti ve li ki kon kurs za tu „le vu no gu“ vla de, ve o ma je va `no da pro na |u jo{ ma lo bi ra ~a ko ji bi ina ~e oti {li u ap sti nen ci ju ili u ne ku dru gu opo zi ci o nu stran ku jer mo è se de si ti da „le va no ga“ vla de bu de LDP. Po sto ji i mo gu} nost da ta vla da bu de i ne ka kva sto no ga, da u par la ment i u tu vla du u|u broj ne stran ke da ne bi SNS do {ao na vlast. Mi slim da je sve to pre stro ja va we na po li ti~ koj sce ni, na ko joj je naj ve }i pro blem u to me {to u noj Da ~i }e voj opa sci da mu sve li - kqu~ nim pi ta wi ma sa da {woj po ~i na ko a li ci ju SNS-a i DS-a po - li ti ci ni je iz gra |e na ozbiq na al sle iz bo ra, An ti} od go va ra da {ef ter na ti va. Ka da go vo ri mo o Ko so so ci ja li sta „mo ra da po tvr di svo ju vu, je di na istin ska al ter na ti va sa auten ti~ nost i sa mo stal nost da bi da {noj po li ti ci je po de la Ko so va na iz bo ri ma do bio gla so ve“. i Me to hi je, a za to ni ko ne sme – Ina ~e bi se po sta vi lo pi ta we istin ski da se bo ri. Svi osta li ko za {to bi ne ko gla sao za we ga, a ne ji go vo re da se bo re za KiM u Sr bi bi di rekt no gla sao za De mo krat - ji, u stva ri se za la ù za istu po li sku stran ku. Oda tle i ta po tre ba ti ku kao i sa da {wa vla da ju }a ko a- da se sa da ma lo skre ne ude sno, da se li ci ja, sa mo su for ma i re to ri ka po zi va na tra di ci ju, iako SPS ni - raz li ~i te. Mi slim da je sve to jed ka da ni je bio pa na pred iz bor na tri ot ska stran ka. igra i da je su SPS je bio bi ro - Pro gra mi stra na ka su {tin ski sa mo pi krat ska, na ci o nal ta we ko }e pra vi ti sa mo pri ~a za n o - b o q { e v i ~ k a vla du po sle iz bo ra gra |a ne, oni u stran ka, ko joj je va pro gram ni ti ve ru ju, i da li }e se u woj `ni je bi lo da se oku pi ti sa da {we odr ì na vla sti. I ni ti ga spro vo de, i to stran ke ili }e u po {to je SPS us - je je dan od naj va `ni jih woj bi ti vi {e par peo da pre ì vi i ti ja, ili }e DS i ko re na kri ze ne bu de za bra wen de mo kra ti je u Sr bi ji SNS pra vi ti je 2000. go di ne zbog din stve nu vla du. svih za la ko je je na To ne za vi si od wi neo srp skom na ro du, ta stran ka je ho vih od lu ka, ide o lo gi je i pro gra ima la svoj put i, eto, oni sa da pred - ma jer su wi ho vi pro gra mi mno go sta vqa ju ne ku vr stu „le ve no ge“ re - bli ì ne go wi ho ve am bi ci je. Oni form ske vla de. Ali kao ta kvi, ne bi vo le li da dr è tih 13-14 mi li bi mo gli do bi ti do voq no gla so va jar di evra, ko li ko ima na{ bu xet. na iz bo ri ma pa im je i za to po treb - A {to se ti ~e pro gra ma, to je sa mo no ume re no dis tan ci ra we i kraj we pri ~a za gra |a ne, oni u pro gram ni re la tiv no ko ke ti ra we s pro {lo - ti ve ru ju, ni ti ga spro vo de, i to je {}u. Wi ho vo u~e {}e u re form skoj je dan od naj va `ni jih ko re na kri ze vla di po ka za lo se kao re la tiv no de mo kra ti je u Sr bi ji – pod vla ~i do bro jer su sta bil na stran ka, ko ja An ti}. ima ka dro ve. Ali u si tu a ci ji ka da S. Stankovi}

Usa mqe ni smo u bor bi za auto no mi ju Pred sed nik Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor oce nio je da je ta stran ka osta la usa mqe na u bor bi za auto no mi ju Voj vo di ne. – Auto no mi sti~ ke stran ke i na po ri ne sta li su zbog to ga {to su ti zah te vi u de ce ni ji-dve iza pro me we ni za si tan no vac – re kao je Pa stor za ju ~e ra {wi „Ma |ar so„. Do dao je da je SVM-u pri pao za da tak da po ku {a da „o~u va va tru” bor be za auto no mi ju. – Ali, pi ta we auto no mi je Voj vo di ne, de cen tra li za ci je, de kon cen tra ci je i re gi o na li za ci je ne mo `e uro di ti plo dom iz ma win ske po zi ci je, to je bez ve }i ne ne za mi sli vo – ka zao je Pa stor.

REKLI SU

Bo ro vi}: Pra ved no da iz gu be Be o grad Pred sed nik Grad skog od bo ra No ve Sr bi je Bo ri slav Bo ro vi} oce nio je ju ~e da bi, ako bi se po sma tra li objek tiv ni po ka za te qi ~e tvo ro go di {weg ra da ko a li ci je oku pqe ne oko De mo krat ske stran ke, bi lo sa svim „o~e ki va no i pra ved no” da iz gu be pred sto je }e iz bo re u Be o gra du. Bo ro vi} u sa op {te wu oce wu je da je vla da ju }a ko a li ci ja na pra vi la ve li ke pro pu ste u ra du, uz ogrom no za du `i va we, ko je be o grad skoj ka si pre ti du go ro~ nom ne li kvid no {}u i za sto ju u re a li za ci ji bu du }ih ve li kih in fra struk tur nih pro je ka ta. „Da je prav de i po {te ne de mo krat ske utak mi ce”, is ti ~e Bo ro vi}, vla da ju }a ko a li ci ja ne bi ima la ni ka kve {an se na iz bo ri ma i „je di na mo gu} nost da se ovaj pra ved ni sce na rio ne ostva ri je ne vi |e na me dij ska ma ni pu la ci ja, par tij ska uzur pa ci ja grad ske te le vi zi je i ak ti vi ra we ogrom ne me dij ske mo }i ak tu el nog gra do na ~el ni ka Dra ga na \i la sa„.

ô tri}: Ne ki na Mar su i Me se cu Pot pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve Alek san dar ô tri}, de man tu ju }i iz ja vu Bra ni sla va To do ro vi }a iz Je la {ni ce kod Sur du li ce, po ru ~io je ju ~e da svi op {tin ski od bo ri SPO-a iz P~iw skog okru ga po dr à va ju Pro gram SPO-a i da su jo{ pre ne ko li ko da nas oba ve {te ni o da tu mu i me stu odr à va wa sed ni ce Glav nog od bo ra SPO-a. „Svi op {tin ski od bo ri SPO-a iz P~iw skog okru ga, s pred sed ni kom Okru `nog od bo ra SPO-a Ti ho mi rom Mi lo sa vqe vi }em na ~e lu, po dr à va ju Pro gram SPO-a ko ji je jed no gla sno usvo jen na [e stom sa bo ru stran ke”, pre ci zi rao je ô tri}. To do ro vi} je, po ô tri }e vim re ~i ma, is kqu ~en iz ~lan stva SPO-a jo{ 2010. go di ne. – Ne bi nas iz ne na di lo da se u na {im me di ji ma po ja vi in for ma ci ja da su ne ki osni va ~i SPO-a na Me se cu i Mar su, s ce lo kup nim ~lan stvom, pro tiv pre o kre ta dr àv ne po li ti ke – za kqu ~io je ô tri}.

SDPS: Mi ne ma mo po li ti~ ke pro tiv ni ke Pot pred sed nik So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je Jug Ra di vo je vi} iz ja vio je ju ~e da }e ta stran ka od lu ku o to me s kim }e na stu pi ti na pred sto je }im iz bo ri ma do ne ti u pr voj po lo vi ni mar ta. On je pod se tio na to da je pred sed nik SDPS-a Ra sim Qa ji} ve} go vo rio da je u ne for mal nim raz go vo ri ma s De mo krat skom stran kom, So ci ja li sti~ kom par ti jom Sr bi je, Uje di we nim re gi o ni ma

Sr bi je i Li be ral no-de mo krat skom par ti jom. – To su ot pri li ke po li ti~ ke op ci je ko je nas za ni ma ju i s ko ji ma sma tra mo da mo `e mo u bu du} no sti spro vo di ti na{ pro gram. Je dan od glav nih uslo va za sa rad wu je pri hva ta we na {eg pro gra ma ‘15 me ra za ~e ti ri go di ne’, ko ji sma tra mo da }e umno go me una pre di ti `i vot gra |a na - na gla sio je Ra di vo je vi}.

On je do dao da ta stran ka ne ma po li ti~ ke pro tiv ni ke i stran ke s ko ji ma „is kqu ~i vo ne sa ra |u je”, ali da je Srp ska ra di kal na stran ka „mo `da stran ka” s ko jom ne }e raz go va ra ti o pred iz bor nim ko a li ci ja ma. – Za sve osta le smo sprem ni za raz go vo re i raz go va ra }e mo po ~et kom mar ta – re kao je on, i do dao da }e se o po ten ci jal noj sa rad wi raz go va ra ti i sa Srp skom na pred nom stran kom.

PREDSEDNIK SVM-a I[TVAN PASTOR

Ra no za vla du u „hla du” Srp ska na pred na stran ka for mi ra la je vla du u sen ci, u ko joj je pre mi jer sko me sto je pri pa lo li de ru stran ke To mi sla vu Ni ko li }u, dok su osta le mi ni star ske fo te qe “za po se li” uglav nom stra na~ ki funk ci o ne ri. Mo è li se taj po tez okar ka te ri sa ti kao ne ka vr sta pri ti ska na DS da bi se SNS po ka zao kao ne ka bo qa al ter na ti va, ili je to sa mo lak {i put za po pu la ri sa we stra na~ kog pro gra ma? Pred sed nik Na pred nog klu ba isto ri ~ar ê do mir An ti} ka è da je „u prin ci pu do bro da po sto ji vla da u sen ci”. – Me |u tim, pot pu no je be smi sle no stva ra ti vla du u sen ci pred iz bo re. Vla du u sen ci, po pra vi lu,

utorak21.februar2012.

Ne go va no vi}: \e ne ral za jef ti ne po e ne Pred sed nik „Po kre ta |e ne ral Mi ha i lo vi} i rav no gor ski ju na ci” Stan ko Ne go va no vi} oce nio je ju ~e u sa op {te wu da su „Srp ski po kret ob no ve i we gov pred sed nik Vuk Dra {ko vi}, sa rad wom sa ê do mi rom Jo va no vi }em i we go vom par ti jom, iz da li srp skog |e ne ra la Dra go qu ba Mi ha i lo vi }a i Rav no gor ski po kret”. Ne go va no vi} za me ra Dra {ko vi }u na to me {to je u{ao u ko a li ci ju s „Ti to vim ge ne ra lom Jo vom Ka pi ~i }em„, i kon sta tu je da je li der SPO-a na taj na ~in „po ka zao da mu je svih ovih go di na |e ne ral Mi ha i lo vi} slu ìo sa mo za jef ti ne po li ti~ ke po e ne”. „Pra vi po {to va o ci Rav no gor skog po kre ta”, na gla sio je Ne go va no vi}, „ni ka da ne }e do zvo li ti da se na ovoj sve toj pla ni ni oku pe neo ko mu ni sti ê de Jo va no vi }a”. „Po ru ~u je mo Vu ku Dra {ko vi }u da ne go va we rav no gor ske tra di ci je i vred no sti za ko je je stra dao |e ne ral Mi ha i lo vi} ne mo gu i ne sme ju bi ti na pro da ju za rad {a ke gla so va”, za kqu ~io je Ne go va no vi}.

ekonomija

utorak21.februar2012.

„DA MIL–DU NAV PRE VOZ” NE ]E KU PI TI SOM BOR SKI „SE VER TRANS”

Palan~ani odustali od „Severca” AD „Dunavprevoz“, odnosno ve}inski vlasnik Mi len ko Da mja ni}, i DOO „Damil“ odustaju od kupovine „Severtransa“ iz Sombora. „Damil–Dunavprevoz“ je do 10. februara, kada je bio krajwi rok, otkupio dokumentaciju „Severtransa“ i platio 850.000 dinara, a anga`ovao je i platio ekipu finsnsijskih stru~waka koji su proverali stvarna dugovawa prevoznika putnika iz Sombora. – Taj novac, koji je danas u Srbiji veliki za svakog, mi

jima je „Severac“ duàn oko sedam miliona evra. âk su se pribojavili da }e dugovi prema{iti vrednost kapitala kompanije. U „Dunavprevozu“ su pomalo uvre|eni nekim izjavama qudi iz „Severtransa“ koji su putem medija pri~ali o navodnoj nelogi~nosti da mawa firma kupuje ve}u te da vlasnici palana~ke kompanije èle somborsku firmu zbog me|unarodnih linija. – Dobro je {to smo odustali od ovoga posla, a svi tre-

„Se ver trans” je naj ve }i du `nik me |u pre vo zni ci ma put ni ka u Sr bi ji, pa je bo qe da o wi ma bri ne dr à va ne go na {a fir ma, u ko joj u ovoj te {koj kri zi za po sle ni ra de i pri ma ju pla te (Mi {a Bo |a nac) smo izgubili – kaè Damjani} (vlasnik i DOO „Damil“). – Me|utim, to je mnogo mawa {teta nego da smo kupili somborske autobuse i ogroman dug za koji jo{ uvek nismo sigurni da je kona~an. Jo{ od trenutka kada su zaposleni u „Dunavprevozu” ~uli prvu vest da kompanija iz Ba~ke Palanke razmi{qa o kupovini „Severtransa“, preko svoje sindikalne organizacije traìli su razgovor sa svojim ve}inskim vlasnikom i izrazili sumwu u ovu trgovinu. Somborska firma je u restituciji, a i mali, odnosno mawinski akcionari, u medijima iznosili podatke po ko-

ba da znaju da se kompanije ne dele na „velike“ i „male“ po broju starih autobusa i broju zaposlenih ve} po tome koliki je ostatak dohotka, odnosno profit – ka`e predsednik Sindikata u „Dunavprevozu“ Mi {a Bo |a nac. – „Dunavprevoz“ je po tim parametrima najuspe{niji javni prevoznik putnika u Vojvodini, a iz dana u dan kupujemo nove autobuse. „Severtrans“ je najve}i du`nik me|u prevoznicima putnika u Srbiji, pa je boqe da o wima brine dr`ava nego na{a firma, u kojoj u ovoj te{koj krizi zaposleni rade i primaju plate. M. Su yum

TEK STIL CI NA SVET SKOM TR @I [TU ZA RA DI LI 630 MI LI O NA DO LA RA

^arape isplele najboqi izvoz

Tekstilna industrija Srbije lane je ostvarila izvoz vredan 626,8 miliona dolara, {to je 22 posto vi{e nego godinu ranije, dok su najve}i izvoz ostvarili proizvo|a~i ~arapa – 210,5 miliona dolara, saop{tila je Privredna komora Srbije. Uvoz u toj bran{i bio je 937,3 miliona dolara i 19 procenata je

ve}i nego 2010. godine, dok je negativan spoqnotrgovinski saldo industrije tekstila i odevnih predmeta 310,4 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 66,9 odsto. Osim ~arapa, ~iji je izvoz zabele`io rast od 11 procenata u odnosu na 2010. godinu, proizvo|a~i ostale ode}e izvezli su robu za 136,9 miliona dolara, {to je rast od 37 posto, a proizvo|a~i rubqa

za 100,5 miliona dolara, {to je osam procenata vi{e nego 2010. Te industrijske delatnosti ostvarile su i pozitivan spoqnotrgovinski saldo – ~arape 138 miliona dolara, ode}a 13,2 miliona dolara i rubqe, 3,4 miliona dolara. Po broju registrovanih preduze}a u industriji Srbije, sektor tekstilne industrije u~estvuje s 9,85 odsto, po broju zaposlenih s 11,68 odsto, dok je u ukupnom izvozu i uvozu ovaj sektor prisutan sa {est odsto. U tekstilnoj industriji zaposleno je 28.149 radnika. U 2011. godini, u Srbiji je proizvodwa tekstila opala 17,8 procenata ali je, posmatrano pojedina~no, u nekim delatnostima u porastu. Najvi{e je pove}ana proizvodwe stonog, kuhiwskog, toaletnog, dekorativnog rubqa, jastuka, pamu~nih }ebadi i pokriva~a, dok je u proizvodwi ode}e ostvaren rast od 4,4 posto. Lane su najve}i rast proizvodwe imali proizvo|a~i ko`nih pantalona, kompleta, jakni i sakoa, zatim pantalona i `enskih jakni, haqina, sukwi, mu{kih i `enskih kaputa, de~je ode}e, ve{a, objavqeno je na sajtu PKS-a.

dnevnik

IS PO RU KA ELEK TRI^ NE ENER GI JE OD JU ^E NOR MA LI ZO VA NA

Sva privreda prikqu~ena na struju Od ju~e ne va`i mera ograni~ewa isporuke struje privredi, odlu~ila je Radna grupa za sigurnost u snabdevawu energentima i energijom. Preporuka Radne grupe je da jo{ osam dana ostanu na snazi ograni~ewa javne rasvete i reklamirawa i prekograni~nog prenosa struje za potrebe EPS-a. Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dra go mir Mar ko vi} kazao je posle sa-

stanka te grupe da je potro{wa struje opala, ali je ipak apelovao na gra|ane da {tede. Markovi} je rekao da je mera ograni~ewa isporuke struje privredi, uvedena 13. februara, va`ila prakti~no ~etiri radna dana, a donela je u{tedu od prose~no 500 megavata, dok su gra|ani u{tedeli 7,5 do osam odsto struje. – Dodatni prekograni~ni uvoz elektri~ne energije, kao i potro{wa gasa i mazuta, ko-

{ta}e EPS oko 6,5 milijardi dinara, ili oko 6,3 miliona evra, i to }e platiti EPS – kazao je Markovi}. Pomo}nik ministra za infrastrukturu i energetiku Mi lo{ Ba wac kazao je da je stawe u elektroenergetskom sektoru Srbije stabilno i zato su prestale da va`e vanredne mere koje su bile uvedene za industrijske potro{a~e.

ME SE^ NI CEH ZA GRE JA WE DO MA ]IN STA VA DOSTI@E I 20.000 DI NA RA

Ra~uni }e zalediti one koji su se grejali na gas Nakon gotovo dve nedeqe veoma niskih tempratura i velikih snegova, u Srbiji je ne{to toplije. Posledica ledenih dana bi}e, a o wima }e se tek govoriti, jer je hladno}a bila zaista velika i trajala je gotovo pola meseca. Zahvaquju}i sada{wim spoqnim temperaturama, sneg i led se postepeno tope pa se eventualne poplave do~ekuju spremno, a energetski sistem polako oporavqa. I dok se gotovo sve vreme velikih hladno}a iz Elektroprivrede Srbije apelovalo na {tedwu jer se struja mnogo tro{ila, prirodnog gasa bilo je dovoqno, nesta{ica nije bilo, snabdevawe je bilo redovno, a koliko se tro{ilo, zavisilo je, veoma ~esto, od debqine nov~anika. Ipak, koliko su protekli ledeni dani ko{tali potro{a~e prirodnog gasa zna}e se tek s prijemom ovomese~nog ra~una. Iako se ne moè precizno proceniti, slobodno se moè re}i da }e se tek tada „ohladiti” nov~anici onih koji se greju na gas jer }e ra~uni, sasvim sigurno, biti vi{i i od 20.000 dinara. Kako kaè predsednik Udruèwa za za{titu prava potro{a~a „Prosperitet” Ra do mir ]i ri lo vi}, sve je vi{e potro{a~a koji su gas zamenili nekim drugim energetnom, a oni koji ga i daqe koriste ima}e astronomske ra~une za februarsku potro{wu. On ukazuje na to da bi bilo dobro da se pojedinim potro{a~ima gasa, sli~no kao i {to je ura|eno i kod najugroènijih potro{a~a elektri~ne energije,

Ko li ko su tro {ko vi re al ni – Agencija za energetiku odobrava cenu kubnog metra prirodnog gasa na osnovu kalkulacije koju im dostavqa svaki distributer u Srbiji, a wih je vi{e od 30 – kaè Radomir ]irilovi}. – Pri tome, ne analiziraju se bitne stvari – kolike su zarade zaposlenih, koliko je zaposlenih, da li su svi tro{kovi koji se nabrajaju realni i da li se u tim preduze}ima, naravno i u JP „Srbijagas”, posluje racionalno. obezbedi neka povoqnost, ali je to, naàlost, malo verovatno. – S obzirom na to da je, zbog veoma niskih temperatura, posledwih dana potro{wa gasa bila pove}ana, potro{a~i su suo~eni s velikim iznosima za utro{eni gas i mnogi ne}e biti u mogu}nosti da plate ra~une – kaè ]irilovi}. – Ve} sad je naplativost zna~ajno opala, a to potvr|uju i mnogi distributeri u Srbiji, pa se dugovi gomilaju i pored mogu}nosti da se ra~un pla}a u dve rate

– 65 odsto tokom sezone, preostalih 35 odsto a posle we – jer se dug prenosi, a optre}ewa doma}instva su velika. Sve je vi{e doma}instava koja ne mogu da pla}aju ra~une za gas pa je, po ]irilovi}evim re~ima, neophodno da nadle`ni u dr`avi preduzmu ne{to da bi se pomoglo potro{a~ima prirodnog gasa, kao {to je recimo, ukidawe poreza na dodatu vrednost. – Ra~uni su zaista veliki, a time raste i nezadovoqstvo potro-

{a~a. Ono je dodatno pove}ano i zbog neodgovaraju}eg kvaliteta gasa i zbog toga je sve vi{e pritu`bi {irom Srbije. Uz sumwu da se isporu~uje me{avina doma}eg i uvoznog gasa, u kojoj preovla|uje doma}i slabijeg kvaliteta, potro{a~i ukazuju na to da je, i pored toga, cena gasa ista. Da li je tako ili ne, potro{a~i ne mogu da utvrde jer kvalitet prirodnog gasa utvr|uje iskqu~ivo JP „Srbijagas„, po{to u Srbiji nema akreditovane nezavisne stru~ne ustanove koja bi to ~inila – isti~e ]irilovi}. Da je gas mawe kvalitetan, odnosno da je wegova energetska vrednost mawa nego {to bi trebalo, ukazuje ]irilovi}, potvr|uje se daleko ve}om potro{wom za istu povr{inu, ~ak i u danima kada su temerapture prose~ne. Uz to, nagla{ava on, ako gas ima odgovaraju}u kalorijsku vrednost iskazanu na ra~unima, plamen bi trebalo da bude plav, a ne crvenkast, roza ili ùt, {to su boje koje prevladavaju. – Sve to zna~ajno uti~e na smawivawe potro{we gasa u doma}instvima pa je {irewe gasne mreè predizborna bajka. Mnoga }e slede}e grejne sezone pre}i }e na neki drugi energent i vratiti se decenijama unazad – na ugaq i drva. Me|utim, zbog toga bi se moglo desiti da ~vrsto gorivo poskupi toliko da ga potro{a~i, kao {to i sada mnogi rade, kupuju na xakove ili kilograme, koliko imaju novaca – kaè ]irilovi}. D. Mla |e no vi}

UNI JA PO SLO DA VA CA

Mar`e zatvaraju male prodavnice Unija poslodavaca Srbije saop{tila da je zbog primene Uredbe o ograni~ewu mar`e za osnovne namirnice porastao broj malih prodavnica koje su zatvorene.

Od 1. januara do 15. februara zatvoreno je 875 malih trgovina, a 3.430 qudi je izgubilo posao, pi{e u saop{tewu. Podse}a se na to da je 2011. maloprodaja opala 17 odsto, a

Uredba o ograni~ewu mar`i je, uz to, ve}inu naterala da posluju s gubicima, {to }e narednih meseci mnoge vlasnike prinuditi na to da zatvore svoje male trgovine, procewuje UPS.

Precizira se da gotovo 70 odsto prodaje u tim radwama ~ine hleb, mleko, jogurt, bra{no, {e}er, uqe, cigarete, a prose~an ra~un kupca je mawi od 300 dinara.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (541,82 0,38)

Promet

Komercijalna banka PB, Beograd

7,07

985

127.990

Panonija, Pan~evo

5,61

2.788

242.556

Univerzal banka, Beograd

4,93

1.999

Putevi, U`ice

3,95

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

2,04

1.848

7.718.925

5.997

NIS, Novi Sad

0,41

732

38.737.344

500

7.500

Komercijalna banka, Beograd

3,06

1.753

1.806.100

3,06 Promena %

1.753 Cena

1.806.100 Promet

Imlek, Beograd

0,77

3.020

510.350

Soja protein, Be~ej

-1,93

560

727.930

Po{tanska {tedionica, Beograd

-12,00

14.872

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

500

1.184.876

Agrobanka, Beograd

-11,26

1.552

566.585

Ni{ka mlekara, Ni{

-11,11

1.600

-9,87

Komercijalna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

482

0,00

32.000

Jubmes banka, Beograd

-2,80

12.480

124.800

9.013

72.104

Agrobanka, Beograd

-11,26

1.552

566.585

-7,14 Promena %

1.300 Cena

41.600 Promet

-0,42

1.663

175.050

Univerzal banka, Beograd

4,93

1.999

5.997

NIS, Novi Sad

0,41

732

38.737.344

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-4,00

4.800

480.000

Soja protein, Be~ej

-1,93

560

727.930

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.700

0,00

Panonija, Pan~evo

5,61

2.788

242.556

Tigar, Pirot

-2,17

496

12.900

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

4.450

226.950

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

360

0,00

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

0,00

10.200

132.600

Dimni~ar, Beograd Imlek PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Metalac, Gorwi Milanovac

Svi iznosi su dati u dinarima

GO DI NA PO ^E LA BU YET SKIM MI NU SOM

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak21.februar2012.

KO JE KRIV [TO PRO KI [WA VA JU I GO TO VO NO VE ZGRA DE

Kro vo vi bu {ni zbog ar hi tek te, olu ka, law skog sne ga

Ja nu ar ska ru pa 8,7 mi li jar di di na ra

U ja nu a ru 2012. go di ne ostva ren je de fi cit bu xe ta Sr bi je od 8,7 mi li jar di di na ra, po {to su pri ho di bi li 57,3 mi li jar di, a ras ho di 66, ob ja vi lo je Mi ni star stvo fi nan si ja. Naj ve }i deo po re skih pri ho da od no sio se na upla tu po re za na do da tu vred nost u iz no su od 29,5 mi li jar di di na ra. Pri ho di od PDV-a u ja nu a ru su tra di ci o nal no vi so ki s ob zi rom na to da

je ja nu ar me sec ka da se upla }u je PDV za pret hod na tri me se ca, ukqu ~u ju }i i de cem bar, ko ji ka rak te ri {e iz u zet no vi so ka po tro {wa. Po sle PDV-a, naj ve }i pri hod za be le `en je po osno vu ak ci za, 17,7 mi li jar di di na ra. Wi ho va vi so ka na pla ta uzro ko va na je upla tom ak ci za na du van ske pre ra |e vi ne ko je pro iz vo |a ~i upla }u ju pre re dov nog uskla |i va wa ak ci za sa sto pom in fla ci je. Osta li ob li ci po re skih pri ho da, kao i ne po re ski pri ho di, na pla }e ni su u skla du s o~e ki va wi ma za ja nu ar. Ras ho di bu xe ta u ja nu a ru 2012. go di ne iz vr {e ni su pre ma uobi ~a je noj di na mi ci. Naj ve }e stav ke pred sta vqa ju is pla ta pla ta za po sle ni ma i tran sfe ri or ga ni za ci ja ma oba ve znog so ci jal nog osi gu ra wa (Fond PIO, RF ZO, Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we), ~i ji se naj ve }i deo od no si na pen zi je.

Iako je pro blem pro ki {wa va wa rav nih kro vo va po znat mal te ne od wi ho ve iz grad we pre ne ko li ko de ce ni ja, pra vi pa kao za broj ne sta na re, ali i ko ri sni ke jav nih usta no va – od {ko la do bol ni ca, na stao je ota pa wem ogrom nih ko li ~i na sne ga i le da, ko ji su, ume sto u olu ke, po ~e li da se sli va ju u pro sto ri je is pod. I to ne sa mo onih iz obje ka ta s rav nim kro vom ve} i onih s ko sim. Zbog to ga su mno gi sta na ri mo ra li da se ise le iz svo jih do mo va, bo le sni ci vra te ku }i, a u~e ni ci i stu den ti ima li su pro du è ni ras pust. Di rek tor Po kra jin skog udru è wa pred u ze }a stam be no-ko mu nal ne de lat no sti i gra |e vin skog ze mqi {ta „Sta no grad wa” Va sa Se ku li} ka è za na{ list da pro blem pro ki {wa va wa ni je u lo {oj krov noj kon struk ci ji, ve} su po pla ve ova kvog obi ma na sta le iz dva osnov na raz lo ga: iì vqa va wa po je di nih ar hi te ka ta i pro jek ta na ta po ~i jim na cr ti ma su po sta vqe ni „lo mqe ni” zglob ni olu ci, te lo {eg odr à va wa zgra da. Sa go vor nik ob ja {wa va da olu ci mo ra ju da bu du po sta vqe ni ver ti kal no, bez zglo bo va, da se u wi ma ne bi za dr à va la pr qav {ti na i spre ~a va lo oti ca we vo de. Ova ko, vo da se za mr zne, za ~e pi se pro laz i pre li va ili pod li va kro vi {te. I vo do rav ni olu ci mo ra ju da se odr à va ju: ~e sto su pu ni li {}a uko li ko su u bli zi ni vi so ka sta bla ko ja do se ù do kro va, pa se u je sen, ka da ono ot pad ne, mo ra ju o~i sti ti ili gra ne ore za ti. Pro -

Za {to pla }a ti ne u ra |e no Sta na ri ne go du ju {to su ne za {ti }e ni i bez po treb ne opre me mo ra li da se ve ru po kro vo vi ma i sa mi ~i ste sneg i led, upr kos to me {to sva ki me sec pla }a ju odr à va we stam be nog objek ta. Ka ù da ni su u istom po lo à ju kao vla sni ci ku }a jer ima ju sklo pqen ugo vor o hit nim in ter ven ci ja ma, za {ta sva ki me sec iz dva ja ju no vac, bi lo in ter ven ci je ili ne. Za to sma tra ju da su kon kret na pred u ze }a mo ra la da re a gu ju i ot klo ne cu re we vo de, a de taq nu po prav ku kro va ili olu ka od lo è za lep {e da ne, uko li ko sta na ri do ne su od lu ku o re kon struk ci ji i iz ra ze sprem nost za pla }a we ra do va. Tra è da se pred u ze }a od rek nu tro {ko va odr à va wa bar za fe bru ar. blem je i fa sad na ci gla, ko ja je naj go ra va ri jan ta od svih fa sa da: pri ma vo du ko ja mo è pro bi ti u sta no ve na ni ìm spra to vi ma, a da je stan iz nad suv.

GU VER NER NBS UPO ZO RA VA DA JE DO [AO KRAJ ZA DU @I VA WU

Sr bi ja pre {la do zvo qe nu gra ni cu du ga Gu ver ner NBS-a De jan [o {ki} sma tra da Sr bi ja ne bi sme la vi {e da po ve }a va jav ni dug, ko ji je ve} pre ma {io 45 od sto BDP-a. – Na{ jav ni dug je pre {ao 45 od sto BDP-a. Ve li ki deo na {eg du ga je dug u de vi za ma. Otu da kre ta we kur sa uti ~e i na ni vo na {eg du ga. Ako ima de pre ci ja ci je, dug }e mno go lak {e da pro bi je gra ni cu od 45 od sto BDP-a – upo zo rio je [o {ki} u in ter vjuu za ma ga zin „Bi znis”. Na pi ta we ka ko }e Sr bi ja fi nan si ra ti jav ni dug ove go di ne, [o {ki} je upo zo rio na opa snost od ra sta ri zi ko-pre mi je ze mqe, ko ji se mo `e de si ti i zbog od la ga wa do go vo ra s MMF-om. On je pre ci zi rao da se to mo `e od ra zi ti i na uslo ve i struk tu ru fi nan si ra wa jav nog du ga. – Po svoj pri li ci, uslo vi mo gu bi ti ne po voq ni ji ne go {to su bi -

li 2011. go di ne – upo zo rio je [o {ki}, i na po me nuo da kao od go vor na dr `a va mo ra mo na vre me da pra vi mo al ter na ti ve, a ne da bu de mo iz ne na |e ni „sne gom ko ji je pao u ja nu a ru“, kad mu je i vre me. Go vo re }i o za u sta vqa wu aran `ma na s MMF-om, [o {ki} je oce nio da bi vre me do we go vog na stav -

ka Sr bi ja tre ba lo da is ko ri sti za re for mu jav nog sek to ra i po re skog si ste ma. Po we go vim re ~i ma, ne ma raz lo ga za pa ni ku, ni za de sta bi li za ci ju i ima mo mo gu} nost da sve na sta vi mo ta mo gde smo sta li. Gu ver ner NBS je na gla sio da re for ma jav nog sek to ra mo ra da se ostva ri bez ob zi ra na to {to je po li ti~ ki ne po pu lar na i te ma broj je dan za sva ku vlast. – Za i sta ve ru jem da je tre ba lo da u~i ni mo na por da se ta po zi tiv na re vi zi ja aran `ma na ostva ri jer je to naj jed no stav ni ji na ~in ~u va wa po ve re wa pre ma Sr bi ji. Ka ko }e se od su stvo po zi tiv ne re vi zi je aran `ma na s MMF-om od ra zi ti na ri zi ko-pre mi ju – si gur no ne do bro – ka zao je [o {ki}, i na gla sio da je od po seb ne va `no sti da u ovom na red nom pe ri o du po ka `e mo da i bez nad zo ra MMF-a vo di mo kre di bil nu fi skal nu po li ti ku.

Is te kli ro ko vi za po re ze

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

106,2832

108,4522

110,9466

105,9578

Australija

dolar

86,6415

88,4097

90,4431

86,3763

Kanada

dolar

81,0146

82,6680

84,5694

80,7666

Danska

kruna

14,2925

14,5842

14,9196

14,2488

Norve{ka

kruna

14,1760

14,4653

14,7980

14,1326

[vedska

kruna

12,0215

12,2668

12,5498

11,9847

[vajcarska

franak

87,9173

89,7115

91,7749

87,6481

V. Britanija

funta

127,6674

130,2729

133,2692

127,2766

SAD

dolar

80,4322

82,0737

83,9614

80,1860

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 2. 2012. godine

Svi ro ko vi za pri jem po re skih pri ja va ili pla }a wa is te kli su ju ~e, sa op {ti la je Po re ska upra va Sr bi je. Zbog dr `av nog pra zni ka i van red ne si tu a ci je, a na osno vu Za ko na o uprav nom po stup ku, svi ro ko vi za pri jem po re kih pri ja va ili pla }a wa po me ra ju se na 20. fe bru ar”, na ve de no je u sa op {te wu ob ja vqe nom na saj tu PU. Za kon o uprav nom po stup ku pred vi |a da, uko li ko po sled wi dan ro ka pa da u ne de qu ili na dan dr `av nog pra zni ka, ili u ne ki dru gi dan kad or gan pred ko jim tre ba pred u ze ti rad wu ne ra di, rok is ti ~e is te kom pr vog na red nog rad nog da na.

Rav ni kro vo vi su po seb na pri ~a. Po ne kim po da ci ma, u No vom Sa du ima oko 1,5 mi lion kva dra ta rav nih kro vo va, a sa mo pro {le go di ne pod ne to je oko 200 zah te va za

wi ho vu sa na ci ju. Me |u tim, za taj po sao neo p hod no je pla ti ti ~ak mi lion do tri mi li o na di na ra po kro vu, a sve ra do ve na za jed ni~ kim de lo vi ma zgra de pla }a ju sta na ri – vla sni ci sta no va. Ne ki su pri be gli nad grad wi zgra de kao mo de lu sa na ci je rav nog kro vi {ta, me |u tim, ima obje ka ta ko ji su opet pro ki sli. Svi vla sni ci sta no va oba ve zni su da po Za ko nu o odr à va wu stam be nih zgra da osnu ju skup {ti nu sta na ra i pot pi {u ugo vor s jav nim pred u ze }em ili pri vat nim pred u zet ni kom o odr à va wu. Oni ko ji ne ma ju pot pi san ugo vor mo ra ju br zo da re a gu ju i tra è ne ko ga ko }e in ter ve ni sa ti, a, shod no ~la nu 20 Za ko na o lo kal noj sa mo u pra vi, grad ili op {ti na mo gu da ti na log za hit nu in ter ven ci ju ko ju sta na ri mo ra ju da pla te. Me |u tim, zbog maw ka nov ca u ka si, Se ku li} ka è da su ova kvi na lo zi ve o ma ret ki jer bi op {ti na u star tu mo ra la da pla ti iz vo |a ~u ra do va, a ka sni je da po vu ~e pa re od vla sni ka sta no va, {to zna ~i da bi una pred mo ra la da re zer vi {e od re |e ne nov ce za te na me ne. Spo re su i in ter ven ci je onih s ko ji ma su skup {ti ne sta na ra za kqu ~i le ugo vor. Ta ko fir me ko ji ma je po ve ren po sao odr à va wa ovih da na uglav nom sa mo be le è po zi ve, uz ob ja {we we da ni su u mo gu} no sti da ra de na kro vu ka da je sneg i ki {a, a i ne ma ju do voq no ka pa ci te ta za ta ko ve li ki obim po sla. R. Da u to vi}

PO SLO VA WE FON DO VA U SR BI JI

Zla to do ne lo za ra du ê ti ri od pet na est in ve sti ci o nih fon do va ko ji po slu ju u Sr bi ji u ja nu a ru su za be le ì li pad vred no sti in ve sti ci o nih je di ni ca. Na dan 31. ja nu ar 2012. go di ne imo vi na svih otvo re nih in ve sti ci o nih fon do va bi la je 1,62 mi li jar du di na ra. Po bed nik me se ca je ba lan si ra ni in ve sti ci o ni fond „Ili ri ka gold” s ra stom od 7,37 po sto, sle di „Tri jumf ba lans”, ko ji je po ras tao 3,5 po sto, ob ja vqe no je na saj tu gde in ve sti ra ti.com. „Ili ri ka gold” je sek tor ski fond ko ji ula è u ak ci je kom pa ni ja ko je pro iz vo de i pre ra |u ju zla to i dru ge ple me ni te me ta le. U plu su su, ta ko |e i fon do vi ko ji, pre sve ga, ula ù i na ino stra nim tr ì {ti ma ka pi ta la. Naj bo qe su pro {li ula ga ~i u „Ili ri ka gold”, s ra stom od 7,37 po sto, za tim u fond „Ili ri ka glo bal”, ~i ja je in ve sti ci o na je di ni ca u ja nu a ru po ra sla 2,75 po sto, sle di za tim „Raj faj zen vorld„ s ra stom od 2,45 po sto i „Kom bank in fond” s ra stom od 1,35 po sto. Naj ve }i mi nus ostva ri li su fon do vi ko ji uglav nom ula ù na do ma }e tr ì {te „Del ta di na mik„ – pad od 1,23 od sto, „Fi ma Pro Ak tiv”, s pa dom od 0,92 od sto i „Tri jumf” s pa dom od 0,63 od sto.

KRI ZA PRO ME NI LA SLI KU ZA DU @I VA WA U SR BI JI

Pri vre da vra }a kre di te, a dr à va ih uzi ma i uzi ma Eko nom ska kri za od ra zi la se na pro me nu ne to po zi ci je svih sek to ra pre ma ban ka ma u Sr bi ji i ino stran stvu u prav cu ve }eg ne to za du ì va wa dr à ve, bla gog sma we wa ne to du ga pri vre de i po ve }a wa ne to {ted we sta nov ni {tva, ko ja u znat noj me ri kom pen zu je ve }e ne to za du ì va we dr à ve, ob ja vqe no je u Iz ve {ta ju Na rod ne ban ke Sr bi je o in fla ci ji. Isto vre me no je do {lo i do iz me ne va lut ne struk tu re ne to du ga dr à ve i pri vre de, ta ko {to je po ve }a no u~e {}e ne to du ga de no mi no va nog u di na ri ma. Kod sek to ra sta nov ni {tva va lut na struk tu ra ne to {ted we ni je pre tr pe la ve }e iz me ne. Od iz bi ja wa eko nom ske kri ze 2008. go di ne dr à va je znat no po ve }a la ne to oba ve ze pre ma ban ka ma – kra jem tre }eg kvar ta la 2011. iz no si le su 307 mi li jar di di na ra, ili oko de vet od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, od ~e ga se 186,5 mi li jar di od no si na ban ke u Sr bi ji. Pri vre da je pak, na kon pri vre me nog po ve }a wa, sma wi la ne to za du è nost do ma }im i stra nim ban ka ma. Od tre }eg kvar ta la 2010. go di ne sek tor pri vre de se kon ti nu i ra no raz du ù je – kra jem tre }eg tro me se~ ja 2011. go di ne ne to oba ve ze pri vre de iz no si le su 1.105,6 mi li jar di di na ra, ili oko 34 od sto BDP-a, od ~e ga se 666 mi li jar di od no si na ban ke u Sr bi ji. S dru ge stra ne, ne to po tra ì va wa sta nov ni {tva od ba na ka u Sr bi ji su u ovom pe ri o du znat no po ra sla, ta ko da su na kra ju tre }eg kvar ta la iz no si la 235,2 mi li jar di di na ra, oko se -

dam od sto BDP-a. Zbog du `ni~ ke i ban kar ske kri ze u zo ni evra sma we ne su i oba ve ze sek to ra pri vre de i dr `a ve pre ma ban ka ma u ino stran stvu – sa 688,7 mi li jar di di na ra (oko 25 od sto BDP-a) na kra ju dru gog kvar ta la 2010. go di ne na 560,1 mi li jar di

(oko 17 od sto BDP-a) na kra ju tre }eg kvar ta la 2011. To sma we we je ve }im de lom kom pen zo va no do dat nim za du `i va wem kod do ma }ih ba na ka. Od po sled weg tro me se~ ja 2008. go di ne do kra ja tre }eg tro me se~ ja 2011. du go ro~ ne ne to oba ve ze sva tri sek to ra za jed no pre ma do ma }im ban ka ma su ra sle i kra jem tre }eg kvar ta la 2011. go di ne iz no si le su oko 31 od sto BDP-a. Krat ko ro~ no, sek to ri za jed no ne to po tra `u ju od do ma -

}ih ba na ka. Od po sled weg tro me se~ ja 2008. go di ne do kra ja 2010. wi ho va krat ko ro~ na ne to po tra ì va wa su se sma wi va la. Me |u tim, to kom 2011. go di ne do {lo je do ra sta tih po tra ì va wa sva tri sek to ra pre ma do ma }im ban ka ma, ko ja su na kra ju tre }eg kvar ta la 2011. iz no si la oko 12 od sto BDP-a. Va lut na struk tu ra ne to po zi ci je svih sek to ra u po sma tra nom pe ri o du iz me ni la se u prav cu po ve }a wa ude la ne to du ga de no mi no va nog u di na ri ma. Naj ve }i deo ukup nih ne to oba ve za svih sek to ra pre ma ban ka ma u Sr bi ji ~i ne di nar ske ne to oba ve ze – oko 56 od sto, sle de ne to oba ve ze de no mi no va ne i in dek si ra ne u evri ma – oko 26 od sto, i u {vaj car skim fran ci ma – oko 18 od sto. Pre te `ni deo ne to du ga pri vre de ban ka ma u Sr bi ji de no mi no van je ili in dek si ran u evri ma i ~i ni oko 77 od sto ukup nih ne to oba ve za. Sle de ne to oba ve ze u di na ri ma i u {vaj car skim fran ci ma. Ne to oba ve ze dr à ve pre ma do ma }im ban ka ma su naj ve }im de lom di nar ske, oko 61 od sto, s ten den ci jom ra sta, a evro i evro in dek si ra ne ne to oba ve ze su oko 38 od sto ukup nih ne to oba ve za. Sek tor sta nov ni {tva i da qe svo ju po zi tiv nu fi nan sij sku po zi ci ju za sni va uglav nom na stra noj va lu ti i kra jem tre }eg kvar ta la 2011. go di ne je od do ma }ih ba na ka ne to po tra ì vao evre – oko 96 od sto ukup nih ne to po tra ì va wa, i do la re, oko ~e ti ri od sto ukup nih ne to po tra ì va wa, a ban ka ma ne to du go vao di na re i {vaj car ske fran ke.

utorak21.februar2012.

^ekovi u petak Isplata drugog dela januarske penzije za sve korisnike teku}ih ra~una mogla bi po~eti u petak, 24. februara, a za one koje svoje prinadle`nosti ~ekaju na ku}noj adresi dan kasnije. Ina~e, iznos na ~eku je isti kao i prethodni.

Novi ~elnici Fonda PIO Za novu predsednicu Upravnog odbora Fonda PIO izabrana je Slavica Savi}, predstavnica Saveza samostalnih sindikata Srbije, dok je wen zamenik postao dr Slavko Gregori}, predstavnik Unije poslodavaca.

Savez penzionera umesto dosada{wih ~lanova Milana Nenadi}a, Qubi{e Samarxi}a i Radovana Boqanovi}a predlo`io je Vladanku Miskin, Zorana Jefti}a i Dragoquba A}imovi}a.

MA RI JA HE GE DI[ SVAKE GODINE NA TUR NE JI PO APA TIN SKIM LI VA DA MA I BA GRE MA RI MA

P~ele nikada ne {trajkuju

Aptinka Marija Hegedi{ (68) p~elarstvom se bavi vi{e od pola veka, jo{ od svoje 16. godine: po~ela je s ocem, posle udaje nastavila sa suprugom, a nakon wegove smrti i s drugim mu`em. Ima prikolicu s 50 ko{nica i po dva meseca godi{we provede s wima na turneji, ali

lim rojeve, ali ipak, sve to se vrati, samo jo{ da se stabilizuje cena meda, a qudi ga, po{to su toliko siroma{ni, ne moraju tretirati kao luksuz. Sin je ve} spreman da me nasledi, ali ja sam jo{ daleko od penzionisawa – ne napu{ta entuzijazam gospo|u Mariju.

TRe]e dOBA

dnevnik

MMF OPET TRA @I DA, PO PUT MNO GIH RAZ VI JE NIH ZE MA QA, I SR BI JA PRO DU @I RAD NI VEK

Da li se zaista mora raditi do kraja ìvota Me|unarodni monetarni fond opet traì od Srbije da produì radni vek. Naime, stru~waci MMF-a smatraju da se {to pre mora napraviti fer i odrìv penzijski sistem a da on nije mogu} bez smawewa penzija ili podizawa starosne granice. Kako su penzije u Srbiji i ovako me|u najmawima u regionu, jasno je da prostora za wihovo smawewe nema pa se kao jedino re{ewe name}e podizawe starosne granice za odlazak u penziju. Lider PUPS-a i potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} obe}ao je pre ~etiri godine, kada je u{ao u vladaju}u koaliciju, da penzije ne}e biti smawivane i da se radni vek ne}e produàvati. To svoje obe}awe je tokom protekle ~etiri godine i odrào: zaista, penzije su iz godine u godinu, ma koliko to bilo skromno, rasle, a radni vek nije produèn. Jeste po~etkom pro{le godine usvojena izmena Zakona o PIO kojim se ènama radni vek produàva tri godine a ìvotni pet, ali ta odredba stupa na snagu tek 2013. i to postepenim pove}em uslova za penzionisawe. Dakle, Krkobabi} je ispunio sve {to je obe}ao, ali ni on nije znao da kaè {ta }e biti posle 2012. i da li }e onda Srbija morati da prihvati sugestije MMF-a i podigne starosnu granicu sa sada{wih 65 na 70 ili vi{e godina. Da ovaj zahtev MMF-a nije ne{to {to se predlaè samo Srbiji ve} da su granice za penzionisawe pove}ale i mnoge druge dràve koje ina~e nemaju toliko problema s penzionim sistemom, svedo~i i to {to se na nivou EU razmi{qa o podizawu granice za penzionisawe na 70 godina pa mo`da i vi{e.

Se ni o ri se mo gu uzda ti sa mo u buyet

Dakle, i u razvijenim zemqama se razmi{qa o tome da qudi rade do kraja ìvota. Ako su na takvoj muci oni koji jo{ mogu bez ve}ih problema da servisiraju penzije iz redovne uplate doprinosa, jasno je da srpski penzioni sistem, koji dràva svakog meseca dotira s polovinom potrebnog novca, ne moè opstatio i da se pod hitno ne{to mora uraditi da se ne bi dogodilo da penzija ne budu redovne. To neminovno zna~i da su reforme izvesne i da }e one zna~iti ili drasti~no poo{travawe uslova za odlazak u penziju ili smawewe iovako malih penzija. Ina~e, Srbija od 2001. sprovodi reformu penzionog sistema, ali o~igledno s mawe uspeha nego {to to ~ine druge dràve. Naime, po zakonima koji su doneti, dràva bi trebalo da mawe dotira isplatu penzija, ali je problem u tome {to se oni ne primewuju. Naime, dràva je svih prethodnih godina dozvoqavala da poslodavci godinama ne upla}uju doprinose za penzijsko i invalidsko osigurawe i u

nekoliko navrata je sama, opet iz buxeta, upla}ivala “rupe u sta`u” za zaposlene, ali u minimalnom iznosu. Povla|uju}i nesavesnim gazdama, dr`ava je dovela penzio-

takav trend biti nastavqen i narednih godina, za koje se predvi|a porast nezaposlenosti. Dràvna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Radina Todovi} tvrdi da se, ~ak i ako to bude moralo da se uradi, starosna granica za odlazak u penziju ne moè podi}i odjednom ve} se to mora ~initi postpeno. Ona kaè da }e proces reformi penzionog sistema biti nastavqen i u narednom periodu pa }e se starosna granica podizati polako kao i u ostalim evropskim zemqama, ali da }e taj zadatak sa~ekati novu vladu. Tvrdi da deluje logi~no da se, kad se produàva starosni vek, produì i radni, ali ne vidi da bi to re{ilo problem odrìvosti srpskog penzionog sistema. – Prvenstveno je lo{a demografska struktura mnoge zemqe naterala na taj korak. Doprinela

Ba lan si ra we bez po tre sa – Srbija mora da vodi ra~una o tome koliki je ìvotni vek wenog stanovni{tva, odnosno koliko dugo penzioneri primaju penziju smatra biv{a ministarka socijalne politike Gordana Matkovi}. Ona isti~e da se mora traìti balans izme|u toga koliko se dugo penzija upla}uje i koliko se dugo prima. – Generacije koje sada ulaze na trì{te rada ìve}e duè nego ove danas i sigurno }e morati i da rade duè. Ceo taj proces i}i }e polako da ne bi izazvao velike potrese – rekla je Gordana Matkovi}. nere u jo{ ve}i problem jer ih sada svi prozivaju zbog toga {to su najve}e ”tro{axije” srpskog buxeta iako bi oni to bili u mnogo mawem procentu da su postoje}i zakoni sprovo|eni. Poseban problem, kako za postoje}e, tako i za budu}e penzionere, predstavqa ~iwenica da je u Srbiji sve mawe zaposlenih koji bi trebalo da pla}aju penzione doprinose kao i da }e

je tome i ekonomska kriza. Mi nemamo toliko radno aktivnog stanovni{tva da bismo penzije ispla}ivali iz teku}ih prihoda. ^ak i da zaposlimo celokupno radno stanovni{tvo Srbije, ne bismo mogli penzije ispla}ivati iz doprinosa ve} bi uvek moralo da bude dotacija iz buxeta – isti~e Radina Todovi}. Qu bin ka Ma le {e vi}

LA KA IS HRA NA U MLA DO STI ^U VA ME MO RI JU ZA PO ZNE GO DI NE

Na otva ra wu iz lo `be fo to gra fi ja p~e la

se ne àli da joj je te{ko jer tako ose}a da joj je ìvot ispuwen. Svoje bogato iskustvo odavno prenosi na mlade, pre svega na sina i snaju, ali i druge u~i o tome koliko p~ele mogu biti isplativi radnici. Uz to nikada ne {trajkuju, niti traè povi{icu ili pla}eno odsustvo. – Doma}ica sam, nikada nisam bila zaposlena u preduze}u, pa su nam, kao i danas, p~ele donosile znatan dodatni prihod u ku}ni buxet. Jednostavno, uvek sam èlela da budem samostalna i da imam svoj dinar. Istina, morala sam dosta i ulagati – u lekove, opremu i benzin kad se-

Za svoj anga`man, pa i predan pedago{ki rad, dobila je ~itav niz esnafskih priznawa od svog mati~nog gradskog Dru{tva „Dunav“, ali i udru`ewa p~elara Vojvodine i Srbije. Nedavno joj je uru~ena je Zlatna zna~ka i stekla je zvawe zaslu`nog p~elara, najvi{e koje dodequje republi~ka asocijacija. – Da ne glumim skromnost, raduje me svako priznawe, ali ovo posebno jer su me „ocenile” kolege. Stavi}u ga na policu, a ~im se prolep{a vreme, ponovo }u voditi svoje p~ele na pa{u po ataru, a i daqe. J. Prel ~ec

S punim stomakom zaboravi i da ima svastiku Uno{ewe previ{e kalorija u organizam moè pove}ati rizik od smawewa mentalnih sposobnosti, najnoviji su rezultati studije stru~waka „Mejo„ klinike u SAD. U istraìvawu se zakqu~uje da prejedawe moè udvostru~iti rizik od blagih kognitivnih poreme}aja kod osoba starijih od 65 godina. Iako je studija preli-

funkcija kod seniora, i sna`nijeg smawewa funkcija koje prethode demenciji. Qudi koji imaju MCI imaju pove}an rizik od kasnijeg oboqevawa od demencije. U istra`ivawu su u~estvovale 1.233 osobe stare izme|u 70 i 89 godina koje su, ina~e, deo ve}eg istra`ivawa o starewu ove ~uvene klinike. Oni su upisivali

Jed no {ved sko is tra ìva we spro ve de no na qu di ma sta rim iz me |u 30 i 40 go di na po ka za lo je da go ja zni ma ve} u tom do bu znat no vi {e opa da ju men tal ne spo sob no ste ne go vit ki ma minarna, weni rezultati ukazuju na to da dijeta moè biti jednostavno re{ewe za postepeni gubitak pam}ewa od kojeg pate mnoge starije osobe. Blagi kognitivni poreme}aji (MCI) najvi{e se odnose na smawewe mentalnih sposobnosti, odnosno „na~eto“ pam}ewe, koje je primetno ali ne dovoqno ozbiqno da uti~e na kvalitet svakodnevnog ìvota. Ponekad se opisuje kao faza izme|u normalnog i o~ekivanog smawewa kognitivnih

dnevni unos kalorija i bili su testirani na MCI tokom godinu dana istra`ivawa. Oko 13 odsto testiranih imalo je MCI (163 osobe). Svi su podeqeni u tri grupe, na osnovu dnevnog unosa kalorija – nisku, sredwu i visoku. Pojava MCI u grupi s visokim unosom kalorija bila je dvostruko ve}a nego u grupi s niskim unosom, dok se rezultati u grupi s normalnim unosom kalorija nisu mnogo razlikovali od grupe s niskim unosom.

^e ga je ono tre ba lo da se se tim

Dnevni unos kalorija u „niskoj“ grupi bio je izme|u 600 i 1.525, u sredwoj grupi raspon se kretao od 1.525 do 2.142, a „visoka“ grupa dnevno je unosila izme|u 2.142 i 6.000 kalorija. Naravno, u ovoj posledwoj grupi uo~ena je pravilnost: {to je ve}i unos kalorija, to

su ve}e {anse za razvijawe blagog kognitivnog poreme}aja. Ovo istraìvawe nije se bavilo pitawem da li visok unos kalorija prouzrokuje pojavu MCI, ve} samo pokazalo da postoji uzro~noposledi~na veza. Ipak, visina pove}awa rizika od oboqevawa od MCI pove}anim unosom kalorija (za dva i po puta kod „visoke“ grupe) ukazuje na to da se treba ozbiqno pozabaviti odnosom uno{ewa kalorija i kognitivnih poreme}aja i, posledi~no, demencije. Ovo nije prvo istraìvawe koje dovodi u vezu na~in i koli~inu jela i mentalne sposobnosti. Jedno {vedsko, objavqeno 2010. na qudima starim izme|u 30 i 40 godina pokazalo je da osobe s ve}im indeksom telesne mase (BMI) imaju zna~ajno mawe kognitivne sposobnosti i ve}e opadawe mentalnih sposobnosti u odnosu na svoje vitke kolege. Ovo zna~i da sa zdravom ishranom i vo|ewem ra~una o kvalitetnom ìvotu treba po~eti na vreme, mnogo pre „zlatnih godina“ kada prve posledice smawewa kognitivnih i mentalnih sposobnosti po~nu da se prime}uju. I. Vu ja nov

KAKO DOKTOR KA@E

Terapija u ku}noj radinosti QAJI] NA [TANDU SREMSKIH SENIORA: Na prvom Sajmu socijalne za{tite, koji je uprili~en u Beogradu, rumski Gerontolo{ki centar „Srem’’ je na svom {tandu izlo`io najboqe kreacije svojih {ti}enika, nastale tokom radne terapije. Nakon sve~anog otvarawa manifestacije dugo je i resorni ministar dr Ra sim Qa ji} razgledao wihove heklane i pletene rukotvorine, ukrasne predmete od reciklirane plastike i papira, slike i e{arpe ra|ene na svili, aran`mane od suvog li{}a i unikatne ~estitke... J. An ti}

Tokom hladnijih dana pove}ava se rizik od prehlada urinarnog trakta i bubrega i zbog toga je za starije osobe ovaj period otapawa snega uz mnogo vode veoma opasan. Naime, ponekad je dovoqno da im zbog odlaska na pijacu ili u prodavnicu ili dok ~ekaju autobus noge budu mokre sat-dva i da ve} sutra dobiju infekciju urinarnih kanala, a svaka infekcija mo`e ubrzati razvoj hroni~ne bolesti bubrega, pogotovo ako se ne ode odmah kod doktora. Po{to su na{i stariji sugra|ani, kao i mla|i, ~esto skloni da se prvo sami le~e pa

tek ako to ne donese rezultat idu kod lekara, veoma je va`no da ~im se prehlade krenu s “doma}om” terapijom koja mo`e biti odli~na perventiva. Posebno ovih dana stariji treba da su na oprezu i da vode ra~una o tome da ne “zapate” upalu bubrega. Najva`nije je da svakog dana piju dovoqno vode, kao i leti kada su napoqu visoke temperature, da bi pomo}u we izbacili {to vi{e bakterija iz urinarnih kanala. Obi~na voda, tvrde lakari, spre~ava stvarawe opasnih “kristala” i zato je potrebno popiti dnevno izme|u litra i po i dva.

Stariji koji ina~e ne piju mnogo vode u ovim prohladnim i vla`nim danima treba da u borbi protiv urinarnih infekcija piju ~ajeve. Lekari isti~u da to ne mora biti samo “uvin” ~aj za koji se veruje da “spira” mokra}ne kanale, ve} i bilo koji drugi, koji se piju tokom celog dana. Nekoliko {oqa ~aja dnevno je sasvim sigurna preventiva od opasnih bakterija. Oni, pak, koji ne vole ni ~ajeve mogu piti prirodno ce|ene sokove jer su i oni dobri za izbacivawe bakterija. Uglavnom, vi{ak te~nosti ne mo`e da {kodi. J. Bar bu zan

Is kqu ~e we stru je

Pi sme ni deo is pi ta iz po zna va wa gra da i pro pi sa ko ji re gu li {u tak si pre voz bi }e odr `an su tra u 15.30 ~a so va u Skup {ti ni Gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2. Oba ve {te wa, kao i for mu la ri za pod no {e we pri ja va za po la ga we is pi ta mo gu se pre u ze -

Mu zi~ ki vi deo ra do vi u KCNS Mu zi~ ki vi deo ra do vi iza bra ni sa wu jor {kog in ter net por ta la „Vi de o art.net„ bi }e pri ka za ni ve ~e ras u 20 sa ti u Kul tur nom cen tru Gra da u Klu bu „Tri bi na mla dih”, Ka to li~ ka por ta 5, u okvi ru ci klu sa „Svet di gi tal ne umet no sti”. O auto ri ma i pri ka za nim ra do vi ma go vo ri }e An drej Ti {ma. I. J.

Pred sta va „Se an sa” bi }e od i gra na u pe tak, 24. fe bru a ra u 21 ~as i u su bo tu u 20 ~a so va u Aka de mi ji umet no sti (u~i o ni ca 6), u Uli ci \u re Jak {i }a 7. Glum ci su stu den ti u kla si pro fe so ra Bo ri sa Isa ko vi }a. Re~ je o pred sta vi - ko lo kvi ju mu stu de na ta na pr voj go di ni glu me. G. ^.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Ne prav du tr pe po sla ra di gle da, a ko le ge s po sla bi va ju uz dr `ni u kon ta ku s wi ma, bo je }i se za svoj sta tus. Ni pri ja va su du ni je ne ko re {e we, jer se auto mat ski do bi ja ot kaz s po sla. Dok sud ne utvr di da li je tu `ba pro tiv po slo dav ca oprav da na, pro |e bar go di nu da na, a za to vre me rad nik ko ji je tr peo, mo ra od ne ~e ga da pre `i vi. U do ba ve li ke ne za po sle no sti iz bor no vog rad nog me sta je mi ni ma lan. Za to, u naj ve }em broj slu ~a je va, oni ko ji su mo bing ose ti li na svo joj ko `i }u te i tr pe, gle da ju da {to pre ura de po sao i odu ku }a ma. Psi hi~ ki sta bil nim oso ba ma mo bing ne mo ra te {ko da pad ne, ali sve ima svo ju gra ni cu. Z. D.

DANAS U gRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Jo van \or |e vi}” ope ra „Tru ba dur” (19), Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Zoj kin stan” (19.30) Po zo ri {te mla dih: ve li ka sa la „Pop ]i ra i pop Spi ra” (20) No vo sad sko po zo ri {te „Maj stor i Mar ga ri ta„ (19)

BIOSKOPI Are na „Pa ra da” (16.10, 20.30), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.10, 16.15), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (12.30), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11.15, 13, 15.10), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (11.45, 13.10, 13.45), „Ma pe tov ci” (14.15), „Ku pi li smo zoo vrt” (15.45), „Yek i Yil” (22.40), „Pod zem ni svet: Bu |e we” (18.20), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 17.30, 20, 22.30), „Si gur na ku }a” (22.20), „I u do bru i u zlu” (20.10, 22.25), „Ra to vi zve zda: epi zo da je dan - Fan tom ska pret wa” (17, 19.45), „Pu to va we 2: mi ste ri o zno ostr vo” (14.30, 16.30, 18.25), „Ovo zna ~i rat” (18.15, 20.15, 22.15), „\a vo u te bi” (20.20, 22.10), „@u} ko, pri ~a o Ra di vo ju Ko ra }u” (18.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941-1945”

V REMEPlOV

Ra do sna vest u vi ho ru ra ta Sve no vi ne u Evro pi su po ~et kom 1941. go di ne, iz da na u dan, bez ob zi ra na sve po li ti~ ke bo je, ob ja vqi va le la `ne i isti ni te ve sti o ne ma~ kom bom bar do va wu Lon do na. Iz gle da da je je di no no vo sad ski list „Dan” 21. fe bru a ra 1941. ob ja vio vest ra do sni cu. Na i me, No vo sa |a nin Mi lan Jo va no vi} Bra ca, vi o li ni sta svet skog gla sa, o`e nio se u Lon do nu u svo joj 37. go di ni.

„Se an sa” u Aka de mi ji umet no sti

hronika

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Po ja va mo bin ga ni je no va, po sto ji od ka da po sti ji qud ski rod i `e qa po je din ca za vla {}u. U do ba glo ba li za ci je i pre la ska na ka pi ta li sti~ ki na ~in po slo va wa sve je pri sut ni ja. Po sla dav ci „ma li bo go vi”u sa vre me nom dru {tvu ne pre za ju ni od ~e ga, prav da ju }i svo je po stup ke uz vi {e nim ci qe vi ma, isto vre me no uka zu ju }i ka ko je vre me sa mo u pra vqa wa pro {lo i da za po sle ni u sve mu mo ra ju da se pri la go |a va ju vo qi i na red ba na pret po sta vqe nog. Rad ni ci u da na {wem, re kli bi smo mo der nom ro bo vla sni~ kom dru {tvu, ne ma ju mo gu} no sti pu no da bi ra ju. Uko li ko na mo bing gla sno uka `u, u fir mi se na wih po pre ko

Za tvo re ni ba ze ni Spen sa od da nas po no vo ra de. Sme ne na ku pa li {tu odr `a }e se od 10.45 do 12.45 sa ti, od 13 do 15 i od 17 do 19 ~a so va. B. M.

ti na por tir ni ci Skup {ti ne Gra da. Pri ja ve za is pit pod no se se se kre ta ru Ko mi si je od 13 do 14 ~a so va u kan ce la ri ji 39, na dru gom spra tu Skup {ti ne Gra da, u Grad skoj upra vi za sa o bra }aj i pu te ve. G. ^.

Novosadska utorak21.februar2012.

Po no vo ra di ba zen

Tak si sti po la `u is pit

Na se qe Sa do vi u Pe tro va ra di nu su tra od 9 do 11 sa ti ne }e ima ti stru ju. Do is kqu ~e wa }e do }i zbog pla ni ra nih ra do va u mre `i.

We go va ve re ni ca, dve go di ne mla |a Mar ga ret, bi la je }er ka lor da Ber tran da Ar tu ra Vi li ja ma Ra se la, ~u ve nog fi lo zo fa i ma te ma ti ~a ra, bor ca za svet ski mir i do bit ni ka No be lo ve na gra de za kwi `ev nost. Svad be nih sve ~a no sti ni je bi lo. Jer, mla do `e wa je ra dio u re dak ci ji BBC, a mla da bi la {o fer ci vil ne od bra ne. N. C.

ZAOSTALI SNEG SE POLAKO TOPI

Sliv ni ci uspe {no gu ta ju vo du Sla ba ki {a i to pli je vre me po la ko su po ~e li da to pe sneg, pa ta ko ume sto be li ne, na uli ca ma i tro to a ri ma su o ~a va mo se sa ba ra ma i bla tom. Na glo ota pa we sne ga mo glo bi da do ne se no ve ne vo qe su gra |a ni ma, a ve }i na se pri b o j a v a po p la v qe n ih uli ca, ko je go to vo da pa ra li {u sa o bra }aj. Naj go re je u ta ko zva nim „ka da ma” kod nad vo `wa ka u uli ca ma Kor ne li ja Stan ko vi }a i Ki sa~ koj, u Te me rin skoj, Uli ci Baj ~i @i l in s kog, na Ru me na~ kom pu tu kod Grad skog gro bqa, de l u Fu t o {ke kod Elek tro teh ni~ ke {ko le i u Uli c i Ra d a Kon ~a ra u Pe tro va r a d i n u. Me | u tim, u pred u ze }u “Vo do vod i ka na li za ci ja” ka `u da ota p a w e sne g a ovim tem p om ne bi tre b a l o da iza z o v e ne d a } e pri od vo |e wu at mos fer skih vo da s put ne mre `e. - Pro ble mi su mo g u } i sa m o na me s ti m a gde su, pri li kom ~i {}e wa sne ga sa pu te va, iz n ad sa m og sliv ni~ kog otvo ra osta vqe ne go mi l e sne g a ko j e blo ki ra ju oti ca we at m os f er s ke

vo de – na vo de u ovom pred u ze }u. Od ka ko je po sao re kon struk ci je sliv ni ka u nad le `no sti JKP „Vo do vod i ka na l i z a c i j a” ob n o v qe n o je pre ko 150 sliv ni ka na te ri to ri ji gra da. Naj ve }i pro blem pred sta vqa li su sliv ni ci ko ji su bi li prak ti~ no za b e t o n i r a n i ne p ro p i s nim uba c i v a w em gra | e v in s kog ma te ri ja la u wih, ta ko da ni su mo gli od vo di ti at mos fer sku vo du.

Bare na autobuskim stajali{tima Po sle di ce ota pa wa sne ga naj vi {e su uo~ qi ve na auto bu skim sta ja li {ti ma. U to su se ju ~e mo gli uve ri ti put ni ci, ko ji su di rekt no iz auto bu sa, upa da ju }i u ve li ke ba re du` sta ja li {ta kva si li obu }u, a ve ro vat no i ~a ra pe, po {to rad ni ci JKP „Grad sko ze le ni lo” ni su na vre me o~i sti li sneg. Pri laz auto bu si ma bio je ote `an i put ni ci ma ko ji su tre ba li da u|u u auto bus. S dru ge stra ne u „Ze le ni lu” tvr de da su po sao do bro od ra di li, a to {to ima vo de kraj auto bu skih sta ja li {ta prav da ju pri rod nom po ja vom. Nor mal no je, ve le, da ka da se sneg to pi, osta ne vo da. Z. D. I pri li kom ukla wa wa le de ni ca, va zdu {ne in sta la ci je i vo do vi mo ra ju bi ti sa ~u va ni od o{te }e wa, a olu ci i sliv ni ci da se ne za tr pa va ju sne gom i le dom, ka ko ne bi do la zi lo do za gu {e wa. Uko li ko do |e do ve }eg ota pa wa sne ga, a pri to -

„STAN” PRETRPAN POZIVIMA GRA\ANA

Kro vo vi na sve stra ne pro ki {wa va ju Pred u ze }e “Stan” je pre tr pa no po zi vi ma gra |a na zbog pro ki {wa va wa sta no va. Do sa da je sti glo oko 400 po zi va za in ter ven ci je sa ni ra wa kro vo va, ko ji su po pu sti li pod te re tom sne ga i le da. Di rek tor “Sta na” Raj ko Boj ~i} iz ja vio je pro blem pro ki {wa va wa ne mo gu da re {a va ju sve dok se na kro vo vi ma zgra da sneg ne ot po pi. Isto vre me no je uka zao na ~i we ni cu da sta na ri u no vi jim zgra da ma ima ju vi {e pro ble ma s pro ki {wa va wem, od onih ko ji `i ve pod rav nim kro vom. -Sa DDOR -om i „In for mat kom” po kre nu li smo ak ci ju da po mog ne mo No vo sa |a ni ma ta ko {to }e DDOR sno si ti

tro {ko ve sa na ci je {te te.Uslov da se ova olak {i ca do bi je je ste da je pu tem ob je di we ne na pla te ured no iz mi ren i tro {ak za osi gu ra we - na veo je Boj ~i}. Ovih da na „Stan” je in ter ve ni sao i u ne ko li ko vr ti }a, u {ko la ma, Kli ni~ kom cen tru i Be ta ni ji, a ra di lo se na sa na ci ji pro ki {wa va wa usled to pqe wa sne ga. Od jav nih ko mu nal nih pred u ze }a je di no je u „Li sju„ bi lo kri ti~ no, ali je Zim ska slu `ba pred u ze }a de lo va la, pa je o~i sti la sneg s kro va na upra voj zgra di, ka pe li i u sa li za da }e. Sa da ukla wa sneg ru~ no na svim gro bqi ma, jer vi {e ne ma po tre be da ko ri sti me ha ni za ci ju. Z. D.

me da ne ki sliv nik ne mo `e da pri mi to li ku ko li ~i nu vo de, eki pe “Vo do vo da” iz la ze na te ren ka ko bi ih o~i sti li, da se na ras kr sni ca ma, po go to vo ta mo gde ima pe {a ka, ne bi za dr `a va la vo da. Q. Na. Fo to: F. Baki}

„ZELENILO” UPOZORAVA:

Bez {et we po je ze ru u par ku „Grad sko ze le ni lo” ape lo va lo je na No vo sa |a ne da ne {e ta ju de cu po za le |e nom je ze ru u Du nav skom par ku, jer je ono po ~e lo da se ota pa i opa snost od pro pa da wa je ve li ka. Ka ko ka ù u „Ze le ni lu”, ho da we qu di po je ze ru je, i po red o~i gled ne opa sno sti, go to vo sva ko dnev no, a pre sa mo ne ko li ko da na wi ho vi ~u va ri spa sa va li su jed nu de voj ~i cu. - Mo li mo ro di te qe da ne od vo de de cu na za le |e no je ze ro i da im ne do zvo qa va ju pre laz pre ko we ga. Led se to pi, ni je svu da jed na ke de bqi ne i ko li ko god se qu di ma ~i ni lo da je do voq no ~vrst, on to ni je. Sva ki ko rak no si opa snost od pro pa da wa i da vqe wa - ka è port pa rol ovog pred u ze }a Ivan No ì ni}. A. J.

c m y

utorak21.februar2012.

IN STI TUT ZA JAV NO ZDRA VQE VOJ VO DI NE RAS PI SAO KON KURS

Film o prevenciji bolesti zavisnosti In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne ras pi sao je kon kurs za kra tak ama ter ski film o pre ven ci ji zlo u po tre ba al ko ho la i dro ga pod na zi vom „Sup stan cu na dis tan cu”. Na kon kur su mo gu u~e stvo va ti mla di od 13 do 27 go di na, a fil mo ve slo bod nog `an ra u tra ja wu do tri mi nu ta, mo gu sni ma ti ama ter skom ka me rom, fo to a pa ra tom ili mo bil nim te le fo nom. Ra do ve tre ba do sta vi ti na DVD-u do 31. mar ta na adre su: In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne, Cen tar za pre ven ci ju zdra vqa, Fu to {ka 121, sa na zna kom „Za na grad ni kon kurs”. Na gra de (ka me re i fo to a pa ra ti) }e bi ti do de qe ne u tri uz ra sne ka te go ri je: u~e ni ci ma sed mog i osmog raz re da osnov ne {ko le, u~e ni ci ma sred we {ko le i stu den ti ma. Po bed ni~ ki

nOvOSAdSkA HROnikA AM BU LAN TE NA ME TI LO PO VA

Kradu sijalice, slavine, vodokotli}e...

fil mo vi, za jed no sa do ku met ntar nim fil mom „Sup stan cu na Pa ci jen ti ma u no vo sad skim dis tan cu” bi }e sni mqe ni na am bu lan ta ma je ono mo gu }e no DVD-u. Ceo ma te ri jal, na me wen nor mal no i hi gi jen sko ko ri {}e mla di ma od 13 do 18 go di na, bi }e we to a le ta, jer ne do sta ju da ske po de qen svim osnov nim i sred za vc {o qu, sla vi ne, si ja li ce, wim {ko la ma u No vom Sa du i sa pun, to a let pa pir... Am bu lan ukqu ~en u wi hov na stav ni pro te su ~e sto na me ti lo po va, te je gram. Do dat ne in for ma ci je o u po sled wa tri me se ca ukra de no kon kur su mo gu se do bi ti na bro 17 sla vi na i se dam vo do ko tli }a. je ve te le fo na In sti tu ta za jav Lo po vi su is ko ri sti li to {to su no zdra vqe Voj vo di ne: 4897-876, svi rad ni ci obez be |e wa bi li an 4897-867 i 4897-857 kao i na saj ga `o va ni oko ~i {}e wa sne ga, pa tu chil lo ut.in.rs, gde sto ji i obra su pred pra zni ke u Do mu zdra vqa zac za pri ja vqi va we na kon kurs. na Li ma nu ukra li de vet sla vi na Pro je kat „Sup stan cu na dis i one mo gu }i li pra we ru ku pa ci tan cu”, u okvi ru ko jeg je ras pi jen ti ma, re ~e no je iz Od se ka za san kon kurs, re a li zu je se pod po ko mu ni ka ci je DZ „No vi Sad”. kro vi teq stvom Grad ske upra ve Iako uvek na ba ve u ve }im ko li za zdrav stvo, a u sa rad wi sa ~i na ma ove osnov ne po trep {ti Grad skom ko mi si jom za bor bu ne za to a let, zbog u~e sta lih i pro tiv dro ga i udru `e wem gra ma sov nih kra |a sve za li he su po |a na „Chill out”. I. J. tro {e ne, pa se mo ra ~e ka ti da se „DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Izgubqena kraqevstva” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom „Iz gu bqe na kra qev stva” Ze ha ri je Si ~i na u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. U {e sna e stom ve ku {pan ski osva ja ~i do {li su u No vi svet u po tra zi za El do ra dom, baj ko vi tim zlat nim gra dom. Ume sto we ga, ta mo su za te kli po ja ve ko je ota da ne pre sta ju da zbu wu ju na u~ ni ke i isto ri ~a re: ma siv ne ka me ne gra |e vi ne po dig nu te u naj ne do stup ni -

jim pre de li ma na ze mqi, ve li ~an stve ne spo me ni ke iz ra |e ne s neo bja {wi vom ve {ti nom i ne po zna tim oru |i ma, slo è ne re qe fe ko ji opi su ju do ga |a je i me sta na dru gom kra ju sve ta. Ko su bi li bra da ti „bo go vi sa zlat nim {ta pom“ ko ji su u mi le ni ju mi ma pre Ko lum ba do ne li ci vi li za ci ju u obe Ame ri ke? Ko su bi li di vo vi u Me zo a me ri ci ~i je su gla ve iz va ja ne u ka me nu? U ovoj iz u zet no do bro is tra è noj i do ku men to va noj ~e tvr toj kwi zi „Ze maq skih hro ni ka“, autor i is tra ì va~ Ze ha ri ja Si ~in raz ot kri va du go ~u va ne taj ne i{ ~e zlih ci vi li za ci ja No vog sve ta – Ol me ka, Aste ka, Ma ja i In ka – i po ve zu je po tra gu kon kvi sta do ra za El do ra dom s van ze maq ci ma ko ji su mno go pre wih tra ga li za zla tom u tim kra je vi ma. A. Va.

VESTI „Na kraju i na po~etku – karneval” Iz lo `ba Et no graf skog mu ze ja iz Be o gra da „Na kra ju i na po ~et ku - kar ne val” bi }e otvo re na su tra u 13 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 37. Go vo ri }e autor iz lo `be dr Ve sna Mar ja no vi} i mu zej ska sa vet ni ca Li di ja Mu ste da na gi}. G. ^.

Izlo`ba „Predstavqawe” Iz lo `ba „Pred sta vqa we” bi }e otvo re na su tra u 20 ~a so va, u Ga le ri ji mla dih „Ma cut„, na pr vom sra tu Spen sa. Autor ske ra do ve iz lo `i }e Mir ja na Bla go jev, Mi lo{ Vu ja no vi}, Ni ko la Ma cu ra i Go ran De spo tov ski. Po stav ka je otvo re na do kra ja fe bru a ra, a za in te re so va ni je mo gu vi de ti sva ki rad ni dan i su bo tom od 11 do 18 ~a so va. A. J.

Prikupqawe garderobe i hrane Ak ci ja do bro voq nog pri ku pqa wa gar de ro be i hra ne za naj u gro `e ni je sta nov ni ke No vog Sa da, ko ju or ga ni zu je Me sna za jed ni ca „Adi ce”, odr `a }e se su tra od 17 do 19 ~a so va u pro sto ri ja ma MZ, Uli ca Si me [o la je 2. Svi za in te re so va ni gra |a ni mo gu da po mog nu ta ko {to }e do ne ti zim sku obu }u i ode }u za de cu i od ra sle i kon zer vi ra nu hra nu i slat ki {e. G. ^.

Predstava „Mewamo ène” Pred sta va „Me wa mo è ne” bi }e od i gra na 3. mar ta u Ma loj dvo ra ni Sport skog i po slov nog cen tra „Voj vo di na”. U pred sta vi igra ju Mi lan Ka li ni}, Mi na La za re vi}, Iva na Kne è vi} i Sr |an Iva no vi}, dok je re ì ser Ra de Vu ko ti}. Ula zni ce se mo gu ku pi ti od 20. fe bru a ra na bla gaj ni Spen sa, sva kog da na od 12 do 20 ~a so va, po ce ni od 700 di na ra za tri bi ne i 900 di na ra za par ter. G. ^.

dnevnik

U Domu zdravqa na Limanu te{ko je oprati ruke

za vr {i ten der ska pro ce du ra za ku po vi nu no vih. Ra ni je se naj vi {e kra la ra ~u nar ska opre ma, ga sne bo ce, ra di ja to ri, am pu le, tro do ni, ben sen di -

Fo to: N. Sto ja no vi}

ni, re zer vni de lo vi za auto mo bi le i osta le krup ne stva ri, ali ot ka ko je kra jem pro {le go di ne uve den vi deo nad zor, do vi tqi vi lo po vi od ta da kra du ma we stva ri

ko je mo gu da sa kri ju pod gar de ro bu i iz ne su iz do ma zdra vqa. Na me ti lo po va i pro val ni ka su i grad ske i pri grad ske am bu lan te, a obje kat u Fu to gu je pro {le go di ne ~ak osam pu ta obi jan i pqa~ kan, te su na tu am bu lan tu po sta vqe ne re {et ke na pro zo re i na vra ta. Vred nost ukra de nih stva ri u no vo sad skim do mo vi ma zdra vqa u 2009. go di ni iz no si la je 806.000 di na ra, 2010. go di ne 605.000 di na ra, a la ne je {te ta bi la ~ak 850.000 di na ra. Osim {to kra |e na ~i ne ve li ku ma te ri jal nu {te tu one uspo re i rad s pa ci jen ti ma, jer se uvi |aj oba vqa po ne ko li ko sa ti, te se ter mi ni za pre gle de mo ra ju od lo `i ti, na po mi wu iz Od se ka za ko mu ni ka ci ju ove zdrav stve ne usta no ve. I. D.

PRE VEN TIV NA AK CI JA GRAD SKE UPRA VE I „CI KLO NI ZA CI JE”

Grad i okolina za{ti}eni od glodara Pre ven tiv na ak ci ja za {ti te zdra vqa gra |a na i wi ho ve imo vi ne od glo da ra u No vom Sa du spro vo di se dva pu ta go di {we, na pre la sku go di {wih do ba, a re a li zu je je Grad ska upra va u sa rad wi sa pred u ze }em „Ci klo ni za ci ja“. Ak ci ja si ste mat ske de ra ti za ci je ob u hva ti la je u pret hod nom pe ri o du sva na se qe na me sta na pod ru~ ju gra da, kao i sve grad ske me sne za jed ni ce, a gra |a ni ma je po de qen pre pa rat „ma mak B“. Ka ko ob ja {wa va ju u „Ci klo ni za ci ji“, re~ je o pre pa ra tu naj no vi je ge ne ra ci je sa od lo `e nim de lo va wem ko ji je po ka zao ve li ku efi ka snost. Gra |a ni u ~i jim pro sto ri ja ma ope ra tiv ci ni su po sta vi li pre pa rat, do bi li su uput stva za upo tre bu i me re opre za.

- Ta mo gde smo ima li po tvr |e no ili na go ve {te no pri su stvo glo dra, pre pa rat su od mah po sta vqa li na {i rad ni ci, a osta li gra |a ni su, ob zi rom da je ovo bi la vr lo hlad na zi ma i da je po vla ~e we glo -

dra bli `e qu di ma o~e ki va no, do bi li pre prat ko ji }e po sta vqa ti pre ma po tre bi, ka `e me na xer za od no se sa jav no {}u „Ci klo ni za ci je“ Da rio A}i mo vi}.

ZA NO VO SAD SKE BES KU] NI KE

Skupqeno 600 konzervi hrane U hu ma ni tar noj ak ci ji „Ota pa we sr ca”, ko ju je or ga ni zo va lo „Grad sko ze le ni lo”, u~e stvo va lo je vi {e od hi qa du No vo sa |a na, a pri ku pqe no je 600 kon zer vi hra ne, kao i ne {to ode }e i obu }e. Pri ku pqe na po mo} bi }e u na red nih ne ko li ko da na uru ~e na Cen tru za so ci jal ni rad.

Kon zer vi ra na hra na mo ra la je da bu de fa bri~ ki upa ko va na i sa ve `e }im ro kom tra ja wa. Ak ci ja je tra ja la od 10. do 19. fe bru a ra na kli za li {tu na [tran du, na kom se u tom pe ri o du ulaz ni je na pla }i vao, ve} je ula zni ca bi la kon zer va hra ne za no vo sad ske bes ku} ni ke. B. M.

^ITAOCI PI[U SMS

Iz Grad ske upra ve i „Ci klo ni za ci je“ ape lu je na gra |a ne da ne la ge ru ju pre pa rat, ve} da ga ko ri ste ~im uo~e pro blem sa mi {e vi ma ili pa co vi ma, jer je za {ti ta od glo da ra za jed ni~ ki in te res ce le za jed ni ce. - Pre ven tiv na de ra ti za ci je je ja ko va `na jer je ovo deo go di ne ka da se glo da ri po vla ~e sa otvo re nog u stam be ne objek te i skla di {ta. Po seb no je to va `no u se o skim do ma }in stvi ma, jer mi {e vi i pa co vi pra te hra nu, ali ni grad ni je po {te |en ovih pro ble ma- ob ja {wa va A}i mo vi}. Ka ko ka è, ka da je re~ o za {ti ti zdra vqa gra |a na i wi ho ve imo vi ne od glo da ra, No vi Sad sa pra vom mo è da ka è da je naj be zbed ni ji i naj u re |e ni ji grad u Sr bi ji, a si gur no i me |u naj bo qe za {ti }e ni ma u Evro pi. - Pre ma do sa da {wim is ku stvi ma ova pre ven tiv na ak ci ja, ko ja se

ra di u sa rad wi sa Grad skom upra vom, da je od li~ ne rez tul ta te i zna ~aj no sma wu je ri zik od pre no {e wa za ra znih bo le sti i {te te na imo vi ni gra |a na. Glo da ri su uzro~ ni ci i pre no si o ci ni za za ra znih obo qe wa ~o ve ka, do ma }ih i di vqih ì vo ti wa. Me |u naj ra spro sta we ni ji ma su bru ce lo za, tu ber ku lo za, ku ga, sal mo ne la, sli nav ka, {ap, be sni lo, he mo ral gi~ na gro zni ca, tri hi ne lo za, i kju gro zni ca ko ja je ove zi me iza zi va la pro ble me u Sre mu, a ~i je po ja vqi va we ni je za be le è no na te ri to ri ji gra da No vog Sa da, ka è A}i mo vi}. Ina ~e, Svet ska zdrav stve ne or ga ni za ci ja pro ce wu je da glo da ri {i rom sve ta go di {we po je du ili uni {te oko 33 mi li o na to na hra ne na me we ne qud skoj is hra ni, ta ko da se na taj na ~in gu bi pet od sto ukup ne pro iz ve de ne hra ne u sve tu. Q. Na to {e vi}

DI SKU SI JA U GRAD SKOJ BI BLI O TE CI

„Uz ~aj i kwige – pravo u promene” Pr v a di s ku s i j a u okvi r u pro jek ta „Uz ~aj i kwi ge - pra vo u pro m e n e” pod na z i v om „Mo j e `i v ot n o do b a” bi } e odr ` a n a su t ra u 20 sa t i u Grad skoj bi bli o te ci na ode qe wu „\u ra Da ni ~i}”, Uli ca Du nav ska 1. Go {}a na dru `e wu bi }e dr me di ci ne Je le na

Pan t i}-Vr s aj k ov. Pro j e k at re a li zu ju Cen tar za rod ne al ter n a t i v e Al t eR i Grad s ka bi bli o te ka u No vom Sa du, a po dr`an je od stra ne Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va. I. J.

065/47-66-452

Novosadska humanost hrani ptice Hva la svi ma ko ji bri nu o pre div nim pti ca ma na [tran du. To je naj bo qi po ka za teq da je „no vo sad ski” duh jo{ uvek sve pri su tan. 063/5503... * * * Pro na |en zla tan lan ~i} na Bu le va ru Evro pe 17.fe bru a ra, na jed nom od auto bu skih sta ja li {ta. Lan ~i} is pra van, za tvo ren, sa vi suq kom i po sve tom. Te le fon u re dak ci ji No vo sad ske hro ni ke. 064/1789...

mo è la ko utvr di ti ko sto ji iza ovih na ru {a va wa? Ne tre ba za bo ra vi ti da se na{ grad kan di do vao za grad kul tu re u Evro pi. Sa pu {ta wem ne kul tur nih i pri mi tiv nih re zo na ka kvo je ru è we tu |ih zgra da, bez sank ci ja to ne mo è bi ti. 063/5243...

* * * ^i ta ju }i tekst o par kin gu kao jav noj svo ji ni, pi tam se ko ji je „de da” osta vio JKP „Par king ser vi su” uli ce u stam be nim zo na ma?! Ka da su ve} cr ta li po gra du, mo gli su i par king [ek spi ro ve 2-4 is cr ta ti. Mi {to `i vi mo tu, sva ko dnev no ima mo pro blem par ki ra wa zbog Li man ske pi ja ce. 064/1701...

* * * Vi di mo gde i ko je {ko le pro ki {wa va ju, to ni ko i ne mi sli da ukra de, ni ti mo è. Do sa di le su ve sti, te ra di }e {ko le, te ne }e, pa on da sve je pod kon tro lom!? A ni ko da za gwu ri u po da tak gde su oti {le pa re od adap ta ci ja {ko la, po je di ne „adap ti ra ne” i far ba ne vi {e pu ta, i ni ko ne pi ta gde su di rek to ri iz vre me na tih rad wi, na ~i joj su ka drov skoj evi den ci ji sa da i {ta „po kri va ju”. 060/0227... * * * Ko je u ovoj dr à vi za du èn za za {ti tu imo vi ne tj. uni {ta va we zgra da ra znim pri mi tiv nim gra fi ti ma i po ru ka ma? Go to vo da ne po sto ji zgra da ~i je le pe po vr {i ne ni su uni {te ne na ovaj na ~in. [ta o sve mu to me mi sli MUP i ko mu nal na po li ci ja, ko je bi mo ra le da bu du one in sti tu ci je ko je spre ~a va ju ovo ru è we gra da, tim pre {to se pre ko po ru ka is pi sa nih po zi do vi ma i sta kle nim po vr {i na ma

* * * Vi di mo Mo dest Du li} mi ni star je spor ta Po kra ji ne, pa do kle ova ko? Da ni je gra ni ce, bi lo bi ih vaq da i u Bu dim pe {ti. Ako ko jim slu ~a jem iz gu be iz bo re, gro zno je i po mi sli ti ka da se i gde }e se raz mi li ti s ob zi rom {ta je di no zna ju da ra de. 064/3078...

* * * Da li smo de mo krat ska dr à va? Pra vi la za sve put ni ke u GSP-u ni su jed na ka. Ve }i na Ro ma ne pla }a pre voz i kon tro la im ne mo è il’ ne è li ni {ta, a sve osta le put ni ke mal tre ti ra kao da su ne kog ubi li. Pod hit no do e du ka ci ja na psi hi~ kom pla nu i ra du s qu di ma za kon tro lo re GSP-a. 065/8337... * * * Bla go na ma, bi }e bo qe. Dr à va se od mo ri la od na pa }e nog na ro da. Na rod mo è i da qe mir no da pa ti u od mor noj dr à vi. 064/4405...

* * * OTP ban ka vam sma wi dug za 2 sa ta na kre dit noj kar ti ci, a tre ba da upla ti te 6.000. Sr bi jo, do sta nam je ma fi je! 062/1590...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak21.februar2012.

U GRADSKOJ UPRAVI [ALTERI NE RADE OD 10 DO 12 SATI

U ORGANIZACIJI KANCELARIJE ZA MLADE

Danas {trajk upozorewa [alteri u Gradskoj upravi i kod mati~ara, inspekcijske slu`be, mesne kancelarije i mesne zajednice ne}e danas i sutra raditi dva sata, od 10 do 12 ~asova. Obustavom rada Sindikat zaposlenih u upravi, pravosu|u i dru{tvenim organizacijama zahteva od Vlade Srbije da iz-

pravosu|u i dru{tvenim organizacijama najavio je za 27. februar generalni {rajk ukoliko do tada Vlada Srbije ne udovoqi sindikalnom zahtevu. - Plate zaposlenih su novom uredbom od januara ove godine ni`e za oko 20 odsto. Zbog male vrednosti koeficijenta, koji u

meni Uredbu od 30. decembra 2011. godine o koeficijentima za obra~un i isplatu plata imenovanih, izabranih i postavqenih lica i zaposlenih u dr`avim organima i pove}a duplo vrednost koeficijenta. Spomenutom uredbom Vlada Srbije je ukinula stimulativne koeficijente za oko 60 odsto zaposlenih u organima uprave i pove}ala samo koeficijente za imenovana, izabrana i postavqena lica. Sindikat zaposlenih u upravi,

neto iznosu vredi 2.328 dinara, oko 60 odsto zaposlenih je imalo stimulativne koeficijente.

riji za mlade, Ulica @arka Zrewanina 2 ili na sajtu kzmnovisad@gmail.com. Broj u~esnika je ograni~en. Obuka se odr`ava u martu, a ta~an datum }e biti naknadno javqen. Dodatne infomracije mogu se dobiti u Kancelariji za mlade i na wenom sajtu. Organizatori obuke su Ameri~ka agencija za me|unarodni razvoj (USAID) i Gradska uprava za sport i omladinu Novog Sada. A. J.

U PRODAVNICAMA I BUTICIMA U CENTRU

Popusti mame kupce [al te ri kod ma ti ~a ra da nas i su tra dva sa ta ne }e ra di ti Foto: F. Baki}

kata u Gradskoj upravi La zar [ko ri}. ^lan Gradskog ve}a za finansije @iv ko Ma ka ri} kaè da se Uredba ne moè izbe}I, ve} mora primeniti, dok Vlada Srbije ne odlu~i druga~ije. Kako kaè, Grad Novi Sad je posredstvom Konferencije stalnih gradova i op{tina predloìo da Vlada Srbije decembarskoj uredbi doda jo{ jedan ~lan - da zaposlenima u dràvnim organima plata ostane ista, kao {to je bila i pre uredbe. Z. D.

pa je wihova zarada sa toplim obrokom i regresom i sa stimulatvnim koeficijentom bila oko 21.000 dinara. Sada, po no-

Sin di kat za po sle nih u upra vi, pra vo su |u i dru {tve nim or ga ni za ci ja ma na ja vio je za 27. fe bru ar ge ne ral ni {rajk, uko li ko se spor na ured ba ne ko ri gu je Vrednost koeficijenta je odredila Vlada Srbije. Zaposleni sa ni`om {kolom primali su platu po koeficijentu od 6, 4,

Obuka za budu}e preduzetnike

Mladi izme|u 18 i 30 godina imaju mogu}nost da u~estvuju u dvodnevnoj obuci o razvoju poslovne ideje, pisawa biznis plana i mogu}nostima za finansirawe. Mogu da se prijave svi koji su zakora~ili u sopstveni biznis ili planiraju da to urade u skorije vreme. Potrebno je da popune obrazac prijave i po{aqu ga Kancelariji za mlade najkasnije do 28. februara. Obrazac se mo`e preuzeti u Kancela-

Sindikat {titi plate U ju~era{wem saop{tewu sindikalne organizacije u Gradskoj upravi se kaè da je dana{wi {trajk upozorewa organizovan prvenstveo radi za{tite materijalnog poloàja radnika s niòm i sredwom {kolom, a da nikako nije uperen protiv gra|ana Novog Sada. [trajk upozorewa ima veze samo sa odlukom republi~ke Vlade, koja je Uredbom pogor{ala, ionako lo{ materijani poloàj zaposlenih.

voj uredbi plata za januar ispla}ena ovih dana iznosi oko 17.000 di nara - ob ja{wava predsednik Samostalnog sindi-

Sni`ewe, popust i akcija ovih dana nezaobilazni su natpisi u izlozima prodavnica u centru grada. Temperature koje su kona~no pre{le nulu, uticale su na to da vlasnici butika snize cene zimske ode}e, koja nam, kako se nadaju mnogi gra|ani, ne}e jo{ dugo

slabo prodaju. Gra|ani su ih kupovali kada je tek pao sneg i po~elo zahla|ewe, tako da sad ve} nisu na meti kupaca. - [to se ti~e jakni sve se prodalo, malo zbog vremena, ali prvenstveno zbog cena, ipak u ovim vremenima povoqna cena prodaje

biti potrebna. Snièwa od deset pa do 50, 60 pa ~ak i 70 odsto, ima u skoro svakoj prodavnici, a po re~ima prodavaca, popusti zn~ajno uti~u na to koliko se neka roba prodaje. - Qudima su jako va`ne cene, tako da kad u|u u radwu pitaju {ta je na snièwu i to se uglavnom kupuje. Ima I onih koji to ne gledaju, ali jako mali broj. Uglavnom je kupcima bitan popust. Od kad je pao sneg, najvi{e idu zimske vodootporne ~izme, koje su na snièwu - kaè prodava~ica Ma ri ja Br zak. Iako su ~izme i cipele za ovo zimsko vreme jo{ uvek traène, prodavci isti~u da se jakne ve}

robu - kaè prodava~ica Ja dran ka Pa vi}. U radwama u kojima nema snièwa, aktuelne su akcije “dva para cipela za jedan”, “drugi par jeftini za 50 odsto” i sli~ne. Za cipele je u nekim radwama potrebno izdvojiti od 2.500 do 5.500 dinara, a one malo skupqe na popustu ko{taju 7.000. Debqe i duè jakne, koje su bile najprodavanije proteklih nedeqa trenutno su na snièwu do 40 odsto. U nekim prodavnicama mogu se na}i po ceni od 3.000 dinara, u nekim ko{taju od 2.500 do 7.500, a ima i onih za koje treba izdvojiti od 7.700 pa do 14.000 dinara. A. Varga

NAREDNOG MESECA U FABRICI „PETAR DRAP[IN”

Otvara se Centar za edukaciju nezaposlenih Prvi edukativni centar u fabrici „Petar Drap{in” po~e}e da radi slede}eg meseca, a nezaposleni sa biroa rada u wemu }e mo}i besplatno da nau~e jezike i razne zanate i da se prekvalifikuju ili dokvalifikuju. Godi{we }e obuke prolaziti izme|u 4.000 i 5.000 qudi. Edukativni centar sastoja}e se iz tri dela. U prvom delu organizova}e se informati~ke obuke, u~ewe stranih jezka, kao i obuke iz visokih tehnologija u oblasti metalske industrije. Drugi deo objekta bi}e namewen za obuke iz starih i klasi~nih zanata, obuke za gerontodoma}ice, kao i za

ugostiteqska zanimawa, kuvare, pekare i konobare, pa }e se tu nalaziti i jedna mini-pekara. U tre}em delu obu~ava}e qude iz gra|evinskih i metal-

{taja jo{ uvek nije poznata, a obuke }e u proseku trajati od mesec do tri meseca, a organizova}e se u skladu sa potrebama poslodavaca i tr`i{ta ra-

Ne za po sle ni s bi roa ra da u ovom cen tru }e mo }i bes plat no da na u ~e je zi ke i raz ne za na te, kao i da se pre kva li fi ku ju ili do kva li fi ku ju skih zanimawa, kao i za rad na visini. - U centru }e biti sme{teno vi{e od 40 kandidata, koji }e za vreme obuke tu i boraviti. Za wih }e hranu spremati kandidati koji budu u~ili za kuvare. Cena ishrane i sme-

da, kao i za deficitarna zanimawa - kazao je na~elnik Nacionalne slu`be za zapo{qavawe (NSZ) Mi o drag Dra `i}. On dodaje da je za kandidate osnovni uslov da imaju zavr{enu osnovnu {kolu i da su na evidenciji NSZ, koja }e odre-

|ivati ko }e i}i na obuku. Kandidatima }e na raspolagawu biti vi{e od 40 kreveta, a prednost stanovawa i ishrane u centru za vreme obuke, ima}e gra|ani iz udaqenih mesta i gra do va Voj vo di ne. Vla da Voj vo di ne }e u re a li za ci ju projekta izdvojiti 20 miliona dinara, a podr`ali su ga Austrijska agencija za razvoj i Evropska komisija, koji }e ulo`iti blizu 900.000 evra. Pod se ti mo, vi {e od 30.000 qudi u Novom Sadu nema posao, a na teritoriji Ju`noba~kog okruga taj broj je duplo ve}i. A. J.

U SLU@BI ZA ZAPO[QAVAWE UVEK ISTA PRI^A

Pravnici i ekonomisti posao najduè ~ekaju Na posao u Ju`noba~kom okrugu ~ekaju najduè gimnazijalci, pravni i ekonomski tehni~ari, poqoprivredna struka, nekvalifikovani radnici, diplomirani pravnici, profesori, osim profesora matematke i fizike. U redu stoje i turisti~ki tehni~ari i turizmolozi, hemijski tehni~ari, sva zanimawa iz oblasti kulture, prosvete, nauke i obrazovawa i grafi~ari. Razlog {to se izrazito suficitarna zanimawa i daqe gomilaju po spiskovima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, prema mi{qewu {efa Departmana za menaxment na Ekonomskom fakultetu iz Subotice Gi ze le [tangl- [u {wa re, jeste nepostojawe state{kog zapo{qavawa na nivou dràve. - Nemamo vi{e dugoro~no projektovawe u zapo{qavawu

Sa jam za po {qa va wa {an sa da se pro na |e po sao

na 10 godina kakvo je nekada bilo, a {kolovawe je postalo najlak{i na~in da se ~ovek ba vi ne ~im. Po red maw ka strategije, veliko je pitawe i kako }emo do}i do zdrave pri-

„^isto}a” ponovo odnosi sme}e Nakon desetak dana, kada zbog snega i zamrznutih kolovoza kamioni za odno{ewe sme}a nisu mogli da u|u u veliki broj ulica, od ju~e se ponovo odnosi sme}e iz svih delova grada. Iz „^isto}e” obave{tavaju gra|ane da kante, kao i sve dodatne kese ili vre}e sa sme}em iznesu prema uobi~ajenom rasporedu i sav odpad }e biti odnet. Ukoliko sugra|ani imaju bilo kakvih pitawa, mogu pozvati kol centar od 6 do 20.30 ~asova na broj telefona 021/6 333 884. B. M.

Foto: F. Baki}

vrede, koliko uop{te efektivno radimo, {ta od nas o~ekuju poslodavci iz inostranstva koji dolaze i razne drugi faktori- obja{wava [tangl [u{wara.

Direktor novosadske filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Si ni {a Nad ban di} najavquje ove godine analize lokalnih tr`i{ta rada, koje }e biti dostavqene obrazovnim institucijama. To je prvi, pilot projekat kod nas, a po istom modelu se polovinom godine analiza tr`i{ta rada obavqa i u Evropskoj uniji. Problem stihijskog {kolovawa bespotrebne radne snage jednim delom poti~e iz velikog broja privatnih fakulteta koji mahom {koluju pravnike, ekonomiste i menaxere. - To su zanimawa koja su najjeftinija za proizvodwu, za razliku od {klovawa nekog doktora ili prirodwaka. Vremenom }e se napraviti selekcija i osta}e oni privatni fakulteti koji vrede – zakqu~uje [tangl [u{wara. A. Latas

SNS: Zaposlenost cveta u javnom sektoru Predsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke Mi lo{ Vu ~e vi} na ju~era{woj konferenciji za novinare rekao je da je grad u mandatu gradona~elnika Igo ra Pa vli ~i }a do`iveo debakl, jer je uz enormno pove}awe broja nezaposlenih, prevashodno u proizvodnim delatnostima, uve}ao broj zaposlenih u javnom sektoru. - Ovo je potpuno ekonomski neopravdano i neracionalno, {to dovodi do dvostrukog optere}ewa poreskih obveznika. Od oktobra 2008. do kraja 2011. godine u na{em gradu je za 15,5 odsto vi{e nezaposlenih. Ako bi se zapo-

slilo samo 20 odsto od broja nezaposlenih, buxet grada bi od poreza i doprinosa bio puniji za milijardu dinara - izjavio je Vu~evi}. Predsednik novosadskih napredwaka posebno je kritikovao pove}awe broja zaposlenih u Gradskoj upravi za vi{e od 200 qudi i najavivi{i dana{wi dvo~asovni {trajk upozorewa u toj upravi, dao punu podr{ku svim zaposlenima u javnom sektoru, „jer nije normalno da se nekom pove}a zarada za 20.000 dinara, a onima koji i ovako imaju minimalne zarade, smawi za 5.000 do 7.000 dinara„. A. L.

SRS osu|uje napad na LSV Op{tinski odbor Srpske radikalne stranke najo{trije osu|uje nedavno razbijawe stakla na vratima Lige socijaldemokrata Vojvodine u Sremskim Karlovcima, te apeluje na sve politi~ke aktere da se bore is-

kqu~ivo politi~kim sredstvima, fer i korektno. Radikali tra`e od nadle`nih dr`avnih organa da u skladu sa svojim ovla{}ewima, ispitaju slu~aj i otkriju po~inioce. A. L.

PROSLAVQENI DAN SOCIJALNE PRAVDE I DAN SDP-a

S novim qudima u budu}nost

Dan socijalne pravde, ujedno i dan Socijaldemokratske partije Srbije, te dve godine od osnivawa gradskog odbora ove stranke, proslavqeni su sino} uz koktel prijem u prostorijama ove partije. - Smatramo da uvo|ewem novih qudi, kvalitetnih, edukovanih i nekompromitovanih, mo`emo stvoriti dr`avu koja }e za ciq imati {to mawe obespravqenih i nezaposlenih. Srbija ima velike mogu}nosti, treba samo na}i pravi na~in da ih sprovedemo. Na poqoprivredu i energetiku treba posebno obratiti pa`wu - rekao

je predsednik GO SDP-a Ivi ca Do sta ni}. Za protekle dve godine SDP je, po wegovim re~ima, u gradu uspeo da znatno pove}a broj ~lanova, formira preko 30 mesnih odbora i odr`i veliki broj akcija, koje su, iako ograni~ene finansijskim mogu}nostima dale lep rezultat. - Kvalitet koji mo`e da nam donese rezultat na narednim izborima jeste ~iwenica da se 80 odsto na{ih ~lanova nikada pre nije bavilo politikom - smatra Dostani}. A. L.

VOJVODINA/NOVISAD

utorak21.februar2012.

БЕЛЕ ПОКЛАДЕ У ГОЛУБИНЦИМА

c m y

DNEVNIK

ТРАДИЦИОНАЛНА МАНИФЕСТАЦИЈА У НОВОМ ИТЕБЕЈУ

Мачкаре у Маскирани терали зиму премундуреним данима

ГОЛУБИНЦИ: Сремско село Голубинци традиционално, више од два века, а последњих десет година континуирано и све богатије, обележава народни обичај Беле покладе. Реч је о обичају маскирања који Голубинчани зову Мачкарама или Премундуреним данима. Као занимљиву и у народној култури утемељену манифестацију, Министараство културе Србије је Мачкаре у Голубинцима - еко-етно селу, које се све успешније пробија и на туристичку мапу Србије, подржало организационо и финансијски. Минулог викенда манифестацију је обишао и министар културе и информисања Србије Предраг Марковић. Он је поздравио преко 500 маскираних учесника карневала, бројне госте и публику, честитајући им што чувају своју традицију и обичаје јер, како рече „нико сем нас неће сачувати наше обичаје” и „ако ви не научите вашу децу како да чувају наше обичаје, наше песме, наше кулинарско умеће и све друго, нико други то неће

урадити”. Министар Марковић је подсетио да је данас Србија на највишем месту, у Комитету Унескоа за очување и материјалне и нематеријалне баштине, а да ће министарство културе подржати све добре идеје и организационо и финансиј-

ски, како би се праве културне вредности очувале јер, мора се бринути о материјалном наслеђу, али нематеријална култура много брже пропада и треба људе и едуковати како то сачувати. Министар културе је у Голубинцима упознат и са укупним настојањима села да

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od utorka, 14. februara, u 7 ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Na da Kne è vi} (dva de~aka) i Sa li hi Des hi re (de~aka i devoj~icu) iz Novog Sada, DEVOJÎCE: Ne ven ka Ti {ma, Ma ri ja La za re vi, Ta ma ra Ta hi ra Be re wi , Mir ja na Ili}, Ta ma ra Bu lat, Ru ì ca Vu li}, Mir ja na No va ko vi}, Ma ri ja Ge ci, Da ja na Le {tar, Ma ja Mi lu ti no vi}, Ta ma ra Bor ba{, Ma ri ja An |u {i}, Mi li ca [i ja ko vi}, Ka ta ri na Ka ro vi}-Qu bin ko vi}, Mir ja na Gru bor, Je le na Sa bo, Di ja na Te {o vi}, Je le na Owin, Sa wa Jo vi}, Jo va na Pe tro vi}, Sa wa Ra di voj kov, An dri ja na Cin dri}, Zo ri ca Po po vi} i Ve sna Te pav ~e vi} iz Novog Sada, Sa wa Po slov ski iz Sombora, Ja smi na Bu jak iz Ba~ke Palanke, Ka ta ri na Mi haj lo vi} iz Rume, Ve sna Ko va ~e vi}, Ma ri ja Jo va no vi}, Ve sna Vo ta va-Pe ri {i}, Dar ka To pi} i Vla di sla va Tr ku qa iz @abqa, Qu bi ca Jo vi} iz Futoga, Mir ja na Mi la di no vi} i Na ta {a A}i mov-To vi lo vi} iz Bege~a, Sa wa Mar ko vi} i Bi qa na Ba no vi} iz Be~eja, Eva Al ma di iz Mola, Ma ri ja @ut ko vi} iz Nove Gajdobre, Je le na Ra du lo vi} i Ko sa Sa vi} iz Veternika, Me vli da Mo ri na i An dri ja na Mu mo vi} - Kri~ ko vi} iz Beo~ina, Ma ja Sa vi} iz In|ije, Da ni je la Pi li po vi} iz Ba~kog Jarka, Na ta {a Voj no vi} iz ûruga, Ilo na êr ven ka iz Maradika, Mi le va La ki} iz Temerina, Eli za be ta Ko pa wa iz Mladenova, Ivo na Pa vli ~i} iz Sremske Kamenice, Vi o le ta Kne è vi} iz Sremskih Karlovaca i Sve tla na Mi {~e vi} iz Be{ke, DEÂKE: Ato ga Fe renc, Sa {ka Vu kaj lo vi}, Je le na Ja vor, Ma ja ]o ro vi}, Gor da na La ti no vi}, Je le na Mi qe vi}, Ani ko Isa kov, Kri sti na Stan ko vi}, Mi li ca Ada mo vi}, Da ja na [el ver, Vi da Ni ko li}, Dra ga na Mi lo vac, Bran ka Lu ki}, Sil vi ja Ran kov, Zo ja Mal ba {a, Je le na Bu kvi}, Dra gi ca Ja si ka - Mi ri}, Su jang Vang, De ja na Ga {e vi}, Je le na Ni ko li}, Mir ja na To mi} - Kr po vi}, Iva na Va si}, Ta wa Pej ~i}, Na ta {a Sa vi}, Iva na Ka la wop i Iva na An dri} iz Novog Sada, Alek san dra Sr da no vi} iz Futoga, Na ta {a Plav {i} iz Koviqa, Xe qa na Mo ri na i Je li ca Bu li} iz Beo~ina, Za gor ka Jo si po vi} iz êrevi}a, Mir ja na Tu raj li} iz Ka}a, Sa wa Jo vi} iz êneja, Na da Fi li po vi} iz Sremske Mitrovice, Sla vi ca Pa ri po vi} iz Stepanovi}eva, Ve sna Jer ko vi} iz Mu}unova, Na ta {a Wer ge{ iz Gorweg Brega, Bo siq ka [uw ka i Ma ja Mi {ko vi} iz Ba~ke Palanke, Je le na Lu ka~ iz Petrovaradina, Je le na Vre ki} iz In|ije, Sto jan ka Sa li je vi} iz Kulpina, Jel ka Mar ja nov iz Mo{orina i Ma ri ja Sta ni}-Ka pe ta no vi} iz Ba~kog Jarka.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Ratko Anica Savi} (1944) u 9.45 sati, Aleksandar Vojislava Krsti} (1936) u 10.30, Vidoje Bele Konc (1940) u 11.15, Todor Milanka Husar (1951) u 12, Mara Petra Mi{kovi} (1953) u 12.45, Mi{el Ivana Kozakiv (1981) u 13.30, ^edomir Du{ana Baqak (1937) u 14.15 i Slobodan Steva Jankovi} (1946) u 15 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Lajo{ Lajo{a Bodi (1924), u 13 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Milo{ Momira Sentivanac (1925), u 15 sati.

афирмацијом културног наслеђа и традиције развија туризам. Разговарало се и о пројекту „Шлос, еко-етно музеј”, уз оцену да је сада општина на потезу. Голубиначке Мачкаре су током викенда окупиле преко две хиљаде учесника и гостију, јер је све почело маскираном забавом младих у петак, у суботу су на маскенбалу изабране најлепше маске па је маска „рио” Матеје Самарџије однела прву награду, друга је припала „малим сиренама”, голубиначким основцима, а трећа маски „штафета младости” породице Маркуш. Било је ту и битанги и принцеза, кан-кан играчица, индијски, балерина, папагаја и патуљака, прошетали су сценом и Том и Џери и још много занимљивих креација, а на карневалу у недељу, централним језгром Голубинаца продефиловали су не само они што су се спремали за овогодишње мачкаре, него и они који су сачували лањске маске, па се све орило од песме, игре, смеха… Голубинчани су на својој манифестацији угостили и посланика Скупштине Србије Јарослава Хребика, председника општине Стара Пазова Горана Јовића, потпредседника СО Срђана Станковића, директора Дирекције за изградњу Јована Тишму, представнике околних села, госте из Фекетића, Башаида, Руме, Таванкута, Бечеја, Ирига, Пуринаца, маскиране групе из Панчева, Врњачке Бање, али и из Осјека, Домаљевца, Баје…Временске прилике су поквариле план да и туристичке агенције доведу госте из Београда и Новог Сада у Голубинце на мачкаре, али домаћини се надају да ће већ наредне године бити још боље, лепше и масовније, јер имају намеру да чувају овај обичај. А. Мали

НОВИ ИТЕБЕЈ: У оквиру 31. културне манифестације „Зимски сусрети”, у Новом Итебеју, селу у општини Житиште, протеклог је викенда одржана маскарада, традиционално весеље којим се симболично тера зима и дочекује пролеће. Овај обичај у средњем Банату негује се још једино у том месту, са око 1.300 житеља. Манифестација је, због временских неприлика, одржана касније од уобичајеног термина, а то је прва субота у фебруару. Четрдесетак одраслих и деце данима су припремали маске, трудећи се да други не препознају њихов прави идентитет. Зато су већ преобучени и маскирани дошли у сеоски Дом културе, одакле је поворка кренула. Учесници су током целе маршуте по селу крили свој идентитет. Једино се знало да су женске маске носили мушкарци, и обрнуто - испод мушких маски скривале су се жене. Главни учесници поворке, и ове године, били су млада и младожења, а у свадбеној колони, поред куме и кума, било је места и за све врсте животиња и разних ликова, од медведа до ђавола. Поворку је пра-

тио оркестар плех музике из Торде, а учесници су на сваком ћошку импровизовали мало весеље којем би се прикључивали и мештани, који нису били у поворци. Ако би понеки „храбрији” становник нешто добацио, добио би грудву снега заврат. Наравно, тог дана у Новом Итебеју нико није имао право да се љути. А да ли су житељи успели да отерају зиму, то ће се видети следе-

Три дана маскенбала

БЕЛА ЦРКВА: Не тако давно у време Беле недеље или поклада, по три дана трајали су маскенбали у Белој Цркви. Почињали су у недељу и тада су у прерушавању учествовала само деца. Малишани би са ма-

скама у групама шетали од куће до куће, улазили у свако двориште представљајући своју причу, а од љубазних домаћина добијали би воће, бомбоне и колаче или ситан новац. Понедељком и уторком максирали би се одрасли, а фешта би се завршавала у уторак увече великим маскенбалом и сахрањивањем „фашанке”. У новије време у граду овај обичај шетње улицама је престао, како код католика, тако и код православних верника, а задржало се обележавање поклада у организацији Беседе чешке. И ове године дани маскенбала отворени су у Чешком дому у суботу, фолклорним програмом, у којем су учествовала деца свих узраста из Беле Цркве и Крушчице. У недељу, у поподневним сатима је организован маскенбал за децу, а увече игранка под маскама за одрасле. Уторак је и ове године резервисан за сахрањивање „фашанке“. Лудовање престаје у поноћ, јер наредног дана почиње Велики пролећни пост. М. В.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Vatrogasci 93 Hitnapomo} 94 Ta~novreme 95 Predajatelegrama 96 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 520-866i520-234 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPr4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 444-022 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM &TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APoteKe No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

ћих дана. Сигурно је да су се сви добро забављали. Како смо чули од Беате Борош, председнице удружења за неговање традиције и обичаја „Бузавираг”, које је организатор манифестације, међу учесницима је ове године било више деце, чији су родитељи некада такође били у поворци. То даје наду да се традиција у овом делу Баната неће угасити. Ж. Балабан

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

tAKSi Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ПРИГОВОРИ НА НЕОЧИШЋЕНА РУМСКА ГРОБЉА

СЕМИНАР У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ С МАЂАРСКОМ

Како до воде без арсена и амонијака КИКИНДА: Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду и Eötvös József колеџ из мађарског града Баје успоставили су прекограничну сарадњу у области истраживања и развоја Платформе за безбедну воду за пиће. Реч је о пројекту „Арсен и амонијак у води за пиће: имплементација прекограничне Платформе за безбедну воду” који финансира Европска унија у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (ИПА) намењеног прекограничној сарадњи Србије и Мађарске. У оквиру пројекта планирани су и семинари, а први се организује 23. и 24. фебруара у Центру за стручно усавршавање у Кикинди, Немањина 23. Свечано отварање скупа и предста-

Избор најлепшег сремског колача

РУМА: У суботу, 25. фебруара у Руми ће се по осми пут одржати манифестација избора најлепшег традиционалног сремског колача. Почетак је заказан за 9.30 сати у Спортском центру. Идеја организатора је да се отргне од заборава и сачува за будућност један део, вековима старе, сремачке традиције, да се ода признање и захвалост бакама, мајкама и свим вредним и несебичним Сремицама које месе не жалећи труда и не очекујући похвале. Значај жене и женске умешности и вештине у стварању потенцијалног туристичког бренда - Сремски колач, је неприкосновен и од примарне важности. Манифестација је ревијалног и такмичарског карактера. Право учешћа имају појединци, активи месних заједница, активи и удружења жена као и приватне пекаре. У такмичарском делу се бодују пријављени колачи у категорији слан, сладак и славски колач. Такође се оцењује и етно поставка - аранжирање трпезе. По завршетку манифестације планирано је одржавање свечаног коктела, са сремачким ђаконијама, уз звуке тамбуре. В. Х.

Из ло жба сли ка Ан дра ша Хан ђе

БЕ ЧЕЈ: Галерија „Круг” Градског позоришта Бечеј место је где ће љубитељи уметности у највећој потиској општини од данас моћи да се упознају с једним делом стваралашта сликара Андраша Ханђе. Изложено је укупно четрде сетак радова разних техника из приватне збирке директора издавачке куће „Форум“ Ђе зе Бор да ша. Изложба је постављена поводом века од рођења једне од најпознатијих личности југо словенско-мађарског сликарства. У делима Андраша Ханђе преовлађује осећање туге, а мотиви су ликови кловнова, музичара, продаваца переца, сахране сиромашних... Андраш Ханђа је рођен у Моравици 14. априла 1912. године, а сликарством је озбиљно почео да се бави од своје 25. године уписом на Академију уметности у Београду. Због политичких ставова, 1941. године сели се у Будимпешту, а по завршетку ратног вихора живи у Суботици. Деценију узбудљивог живота протканог сељакањем завршава 1947. године у Загребу, где је дипломирао у класи професора Љубе Бабића и потом у свом загребачком атељеу мирно живи и ради до смрти 1988. године. Десет година раније добио је Форумову награду за ликовну уметност, а 1984. године Ђезе Бордаш и Ото Тол наи приредили су Монографију Андраша Ханђе. В. Ј.

вљање пројекта је 23. фебруара у 11 сати. Специфични циљеви пројекта су имплементација Платформе за здравствено безбедну воду за пиће, изналажење решења за проблеме повећаног садржаја арсена и амонијака у води, као и пружање неопходне експертизе и спровођење обуке како би се оптимизовао инфраструктурни развој у области водо снабдевања у региону. Кроз развој прекограничне сарадње и истовреме но под сти ца ње ди ја ло га и парт нер ства изме ђу науч них институција и свих заинтере сованих страна у области, укључујући власти и доно сиоце одлука, овај пројекат има за циљ да оствари дуготрајан утицај на регионалну политику у области водо снабдевања и развој економичних стратегија управљања водом за пиће. В. Х.

utorak21.februar2012.

Грађани опет криви РУМА: Од суботњих Задушница не престају приговори надлежнима због лошег стања које су грађани затекли на свим румским гробљима. Гробовима није могло да се приђе од непочишћеног снега, жалили су се многи Румљани који су по обичају кренули са свећама на гробље. - Под почишћеним гробљима подразумевамо очишћене паркинге, прилазне стазе и главне стазе у самим гробљима. То све је било и почишћено у суботу. Е, сад што главне стазе нису биле почишћене у целој ширини, то није наш проблем. Ми смо главне стазе прочистили у ширини од 50 центиметара. Грађани се не придржавају кућног реда и на стазе стављају крстове и кућице за паљење свећа и онда наша механизација за чишћење снега не може да прође. Ми због тога нисмо криви. Да

је могло боље, могло је, али зато ћемо за следећу годину да се боље организујемо - каже шеф Службе гробља румског ЈП „Комуналац” Градимир Ивков. Ускоро ће, најављује Ивков, бити штампани леци са обавешетењима о кућном реду, јер грађани нису упознати са тим, тако да ће се убудуће увести мало више реда на румским гробљима. Понашање чувара гробља који је био врло дрзак и непријатан према револтираним грађанима није желео да кометарише, а о правима која имају сви који плаћају одржавање гробља каже: - Сви грађани који дају парастос или годишњицу имају право да се обрате Управи гробља, да се гробно место и прилаз очисте и то ће бити урађено и ништа се не плаћа. Само морају на време да се јаве, дакле бар осам дана раније. По-

стоји много тога што грађани не знају, али зато треба нама, руководству, да се обрате за све нејасноће и све информације ће добити из прве руке, без икаквих задршки. Такође, и ми ћемо се потрудити у наредном периоду да кроз различите начине обавештавања информишемо грађане о њиховим обавезама, јер само ако сарађујемо може свима да нам буде боље. Да ли је ово још само једно обећање или пребацивање кривице са једне на другу страну, тек временом ће се видети. Из свега наведеног се закључује да поред обавезе да редовно плаћају одржавање гробља, грађани имају још обавеза са којима морају да се упознају и испуне их и тако спрече да се понови пракса да плаћају одржавање гробља, а после све сами морају да ураде. Ј. Антић

Гласање о бањи

БЕЧЕЈ: На данашњој седници Скупштине општине Бечеј одборници ће се изјаснити о уговору Општине и инвеститора, мађарске фирме „Аквапрофит” из Будимпеште, ради оснивања заједничког Привредног друштва Туристичкорекреативног центра „ВиталСпа”. С обзиром на то да је Национални савет мађарске националне мањине пре нешто више од годину дана Народну библиотеку Бечеј прогласио установом од посебног значаја за очување, унапређење и развој културне посебности националног идентитета у Србији и да је затражио од оснивача Скупштине општине Бечеј делимичан пренос оснивачких права над поменутом установом из области културе, одборници локалног парламента ће се о томе изјашњавати. Одборници ће данас бирати и нову једанаесточлану Изборну комисију, разматрати програме пословања јавних предузећа и установа за текућу годину, и потврдити именовање Атиле Касаша за диВ. Ј. ректора ОСЦ „Младост”.

НИЈЕ ОДРЖАНА ВАНРЕДНА СЕДНИЦА КИКИНДСКЕ СКУПШТИНЕ

Без кључа и кворума КИКИНДА: Ванредна седница Скупштине општине Кикинда коју је заказало 17 одборника, чланова Српске напредне странке, није јуче одржана. Некадашњим одборницима Српске радикалне странке, сада члановима СНС суд у Зрењанину је прво одузео мандате, а недавно

потпредседник ОО СНС-а није био сигуран да ли има кворума, јер, како је рекао због велике гужве у холу није видео да ли су сви дошли, седница није одржана. - Како смо сазнали, одређени број одборника послат је данас на службени пут, а некима је прећено

ла неопходан је писмен захтев и одобрење јер би, да је другачије, свако ненајављен могао да долази у општинску зграду и одржава састанке. Председник Скупштине општине Шандор Талпаи најавио је да ће сазвати седницу Скупштине општине до 28. марта, јер тада истиче тромесечни законски рок за одржавање седнице: - На тој седници расправљаћемо о одлуци Уставног суда. Ових се-

Није било претњи

Гужва пред скупштинском свечаном салом

Управни суд у Београду пресудио је да им се мандати врате. За седницу, која је заказана на основу Пословника о раду Скупштине општине и Закона о локалној самоуправи, планиране су биле две тачке дневног реда: усвајање Информације о примени и правним последицама пресуде Управног суда од 9. децембра прошле године и разно. Како су врата свечане сале Скупштине општине Кикинда, у којој је најављен скуп била закључана, а с обзиром на то да Никола Лукач,

отказима па се нису појавили данас - рекао је Лукач - Констатовао сам да нема услова за одржавање седнице, али ћемо је одржати за неколико дана. Поступак са враћањем мандата још увек није правно окончан, каже начелник општинске управе Бранко Љубоја: - То је онима који су сазвали ванредну седницу добро познато. Нико из Српске напредне странке није затражио Свечану салу на коришћење. Да би се ова просторија уступи-

- Напредњаке нисмо слали на службени пут и нисмо им претили - каже председник Општинског одбора Демократске странке Саво Добранић. - Важно је некадашњим одборницима предочити да им одборнички мандати још увек нису потврђени. Било каква одлука коју би донели не би била правно ваљана. Позиву напредњака за одржавање седнице, бар према информацијама које имам, уместо 19 одазвало се 14 особа, тако да нису имали ни кворум за који им је неопходно 20 одборника. дамнаест потенцијалних одборника нису одборници пре него што Скупштина верификује њихове мандате, а пре тога они морају да поднесу појединачне захтеве. Прошле недеље, овим поводом, послао сам захтев за мишљење надлежном министарству. А. Ђуран

БЕЧЕЈСКИ „БИБЕР” НА САЈМУ У ПОДГОРИЦИ

Промоција војвођанских сувенира

БЕЧЕЈ: Захваљујући ангажованости бечејског Удружења грађана „Бибер“, на традиционалном, 9. по реду, Сајму сувенира у црногорској престоници Подгорици међу бројним излагачима промовисани су и војвођански сувенири. - На нашем штанду, који је био највећи на сајму, представили смо укупно четрдесетак рукотовораца, старих занатлија, произвођача хране... Зита Торји изложила је накит од перлица и организовала креативну радионицу на сајму. Изложена су дела аматерске ликовне секције „Дуга“ при МКД „Петефи Шандор“, производи од воћа Јована Велицког, медењаци породице Серда, хлеба без брашна бечејске Пекаре, рукотворине Удружења „Мак на конац“ из суседног Радичевића, представили су се и произвођачи сувенира из Апатина, Зрењанина, Новог Бечеја, Новог Сада, Сомбора, Суботице - каже председница Удружења „Бибер“ Миомира Машић-Остојић. - Наши експонати су изазвали велику пажњу Црногораца, успоставили смо нове контакте и очекујемо нову сарадњу с орга-

Штанд бечејског удружења

низатором читаве манифестације Удружењем грађана „Цивилни центар“, које већ деценију промовише сувенире у Црној Гори. „Бибер” се већ припрема за последњи мартовски викенд, када ће обележити петогодишњицу Цветне пијаце. Размишља се о томе да се садржаји ове манифестације прошире хуманитарним акцијама и продуже на два дана.

- У плану нам је и сарадња с Туристичком организацијом Војводине, у оквиру које желимо да представимо наш пројекат „Војвођански сувенири“. С обзиром да смо на најлепши начин представљали Војводину у Подгорици, имамо позив од наших домаћина да и током априла будемо учесници једне њихове акције - рекла је Миомира Машић-Остојић. В. Ј.

Учлањени нови социјалисти КИКИНДА: Председник покрајинског одбора Социјалистичке партије Србије Душан Бајатовић посетио је кикиндски одбор и на свечаности приређеној у Народном позоришту уручио 40-ак чланских карата, новим, махом младим члановима ове партије. - Као млади људи морате да будете борбени, да не робујете предрасудама. Саветујем вам да тражите све што вам припада.

Оно што вам не дају, отмите, јер другачије нећете добити - поручио је Бајатовић, додајући да се СПС извинила за догађаје из деведесетих година, али да је много пропуштених шанси у нашој земљи после деведесетих. Окупљенима се обратио Милош Латиновић, председник кикиндског одбора СПС, најављујући бројне обавезе за чланство у предстојећој изборној кампањи. А. Ђ.

СТАРА ПАЗОВА: Општински штаб за ванредне ситуације Стара Пазова, изузетно успешно организован, обезбедио је висок степен проходности путева у протекле две снежне недеље. С порастом температуре настављено је чишћење снега, нарочито у Старој и Новој Пазови, који је изношен изван насеља, како би се спречили проблеми када крене отапање. Од почетка ванредне ситуације повећана је помоћ најугроженијем становништву. - После испоруке првих количина огрева и хране настављено је са пружањем те, али и других облика помоћи. Центар за социјални рад Стара Пазова је у породичном смештају збринуо двоје старих (из Старе Пазове и Белегиша), обезбедио да Клуб за старе ради свакодневно до 21 сат где су старије особе које нису имале услова за грејање могле да проведу дан у топлом, уз бесплатне топле напитке, а упућен је и апел грађанима да се пријаве за породични смештај старих. Организација Црвеног крста је обезбеђивала рад народне кухиње за око 400 корисника, али највећи проблем је обезбедити огрев за угрожено становништво - каже секретар ЦК Милан Скоко. Брикетима за грејање снабдевено је око 80 породица, али иако

је Општински штаб донео одлуку да се огрев обезбеди за још преко 300 породица, тешко је доћи до брикета, произвођачи немају довољно залиха, нити могу количине које се траже да произведу довољно брзо. Једна количина огревног дрвета је обећана из Покрајине, али све то није довољно. Некада бројни камиони који нуде огревно дрво у центру и око пазовачке пијаце су са снегом и леденим данима нестали, а када се понеки и појави, метар дрва је безмало дупло скупљи него пре леденог таласа. Из Црвеног крста је грађанима упућен апел да помогну најсиромашнијима и тако што ће зимску одећу, обућу, ћебад донети у Црвени крст у Старој Пазови, или у селима. А. Мали

Тешко до брикета

utorak21.februar2012.

vojvodina/dru[tvo

c m y

ПОКРАЈИНСКИ ШТАБ ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ

Редовна одбрана од загушења ледом на Дунаву

НОВИ САД: На основу Општег плана за одбрану од поплава за период 2008. до 2013. године и Оперативног плана за одбрану од поплава за 2012. годину, Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине” донело је наредбу, којом се од недеље, 19. фебруара, укида ванредна и проглашава редовна одбрана од загушења ледом на Дунаву од 1367. до 1275. километра и од 1433. до 1367. километра, саопштено је из Покрајинског штаба за ванредне ситуације. Заменик главног руководиоца одбране од поплава на подручју ЈВП „Воде Војводине” мр Мирко Галоња проследио је ове наредбе свим надлежним органима у Републици и Покрајини, а наложено

је и секторским руководиоцима да обавесте надлежне органе локалне самоуправе на чијој територији се спроводила одбрана од леда. Секторски руководиоци завешће редовно осматрање леда и остале

Покрајински штаб за ванредне ситуације уз ангажовање надлежних покрајинских органа, организација и установа чији је оснивач АП Војводина, прати укупну ситуацију и предлаже предузи-

Пад крова без жртава На приватној стамбеној згради у Санаду, селу у општини Чока, обрушио се кров. Жртава и повређених није било, власник је смештен код унука, струја је искључена, објекат обезбеђен и покривен најлоном који је Штаб обезбедио.

мере у складу са Планом и Правилником за одбрану од поплава и обавестити надлежне локалне самоуправе о спровођењу редовне одбране од загушења ледом.

мање потребних мера, како из своје надлежности, тако и из надлежности других субјеката и органа. В. Х.

ПОРОДИЦА КОЈЧИЋ ИЗ ТАРАША ОСТАЛА БЕЗ ОВЧАРНИКА

Снег истерао триста оваца ТАРАШ: Невреме које је задесило целу земљу задало је главобоље десеточланој фамилији Којчић из Тараша, села на подручју Зрењанина. Обилни снег обрушио је део крова над овчарником, у којем су Којчићи

двориште - прича Рајко Којчић. Комшије су се одмах организовале и помогле Којчићима да овце склоне са зиме, али и да спрече даље урушавање крова. - Од овог посла живи моја цела породица, супруга и ја са

држали 300 оваца и јагањаца, па су стадо, у први мах, морали да истерају на отворено, на снег. Овце, срећом, нису страдале када је кров почео да се руши, али, од студени и промрзавања накнадно су угинула три јагњета. - Имали смо овде триста оваца и јагањаца, од чега двеста наших, а стотинак туђих, које смо држали услужно. Када је кров од овчарника почео да се руши, све смо их истерали у

петоро малолетне деце, отац и мајка, и чобанин Драгомир Ђуричин, који нам је као део фамилије, јер је двадесет година код нас у кући – говори Рајко. Он каже да су о невољи која их је задесила обавестили Месну заједницу и тражили да им се хитно помогне. Најстарији укућанин, 65-годишњи Веселин Којчић, каже да је век провео бавећи се овчарством и да ово још није доживео. - Не спавамо, све време смо

око оваца, гледамо да спасемо шта се спасти може. Ноћу смо били принуђени да их утерамо у овчарник, да не би потпуно прозебле, али смо стрепели да се кров не обруши. Већу штету не смем ни да замислим, јер од овог стада нам живот зависи. Срећа је што имамо добар комшилук који нам је помогао да збринемо овце и очистимо снег - напомиње Веселин. Председник Савета Месне заједнице Тараш Милан Којчић каже за „Дневник” да је, одмах пошто је обавештен о овом случају, дошао до куће својих презимењака да види може ли се и како помоћи. Вели да су о овом догађају обавештене надлежне инспекције и Градска управа. До сада се све свело на комшијску помоћ, и код збрињавања оваца, и код спашавања овчарника од даљег рушења, каже Којчић и додаје да су на лице места изашли грађевински инспектори и сачинили записник о причињеној штети изазваној наносима снега. Сада је на локалној самоуправи у Зрењанину да одлучи да ли ће финансијски помоћи Којчићима да санирају порушени овчарник. Милан Којчић наглашава да Месна заједница није у могућности то да учини. - Немамо пара у сеоској каси, немамо самодопринос, живимо од дотација са стране. Али, најбитније у овом моменту је да овце нису под ведрим небом, закључује председник Савета МЗ Тараш. Ж. Балабан

Подземне воде још не прете СУБОТИЦА: Надлежне комуналне службе у Суботици по налогу Градског штаба за ванредне ситуације увелико чисте уличне шатхове, како би одводи били припремљени за веће количине воде које се очекују након топљења снега. Водопривредна организација ДТД интензивно прати ситуацију на мелирационом подручју и евакуационим уставама и предузима мере и активности у складу са ситуацијом. - Температуре које током дана, после дугог времена, прелазе нулти степен, допринеле су топљењу снега који се, на сву срећу, лагано топи. Након извршених контрола екипа ДТД-а је констатовала да су подземне воде на ниском нивоу и нема опасности од поплава. Све екипе су мобилне тако да не очекујемо поплаве у критичним деловима градског подручја - рекла је Сузана Дулић, члан Градског већа, задужена за екологију и комуналије. С. И.

Милан Сујић и Стјепан Лежак крај чамца на залеђеној Тиси Фото: М. Митровић

НА ЗАЛЕЂЕНОЈ ТИСИ КОД НОВОГ КНЕЖЕВЦА

Спасавање чамаца из реке

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Река Тиса је у потпуности залеђена још од почетка овог месеца, па је због тога на њој обустављена пловидба. Иако риболовци и љубитељи Тисе знају шта им је чинити да заштите своје чамце, надомак моста код Новог Кнежевца у реци окованој ледом остало је више чамаца, оних који се нису надали овако жестокој зими. У акцију спасавања чамаца из леда неки власници кренули су протеклог викенда када је температура мало попустила. На залеђеној Тиси у Новом Кнежевцу

у суботу затекли смо Милана Сујића чији чамац је зима затекла у реци, који је заједно са другаром Стјепаном Лежаком пробао да га отргне из леденог загрљаја. - Када је река почела да мрзне чамац смо издигли на површину воде, али је један део ипак остао залеђен. Колико видим неће му ништа бити, не би му много боље било ни на обали. Није тако опасно као што изгледа. Опасно је када лед почне да се топи и покрену се санте, које могу да оштете чамац - каже Сујић. М. Мр.

dnevnik

DUG PUT DO POTVRDE O RATNOM STA@U

„Dvo stru ko” ne zna ~i i br ù pen zi ju we uve re wa o u~e {}u u ra tu u teh ni~ kom si ste mu od in te re Kao {to sta` upi s an u rad voj n oj kwi ` i c i ima upi s an sa za od bra nu ze mqe, tvr de u nu kwi ` i c u ni j e isto {to i po da tak o u~e {}u u ra tu i ako Mi ni star stvu od bra ne, ne mo pen z ij s ki sta`, ta k o i rat n i ne po sto ji osno va na sum wa u è se sma tra ti bor cem u skla sta` upi s an u voj n u kwi ` i c u ve ro do stoj nost do ku me na ta i du sa Za ko nom jer ni je iz vr ni j e do v o q an do k az da bi se upi sa nog po da tka, te ri to ri {a va lo voj ne i dru ge du `no ne k om pri l i k om pen z i o n i s a jal ni or gan je du àn da voj nu sti. wa ra ~ u n ao dvo s tru k i sta` kwi ì cu pri hva ti kao jav nu Za iz da va we uve re wa o u~e zbog u~e { }a u pret h od n im ra is pra vu i, na osno vu po da ta ka {}u u ra tu stvar no je nad le to v i m a van te r i t o r i j e Sr b i iz we, aù ri ra vla sti tu slu `na je di ni ca u ~i jem sa sta vu je, bez ob z i r a na to {to su `be nu evi den ci ju i iz da uve je li ce u~e sto va lo u ra tu ili qu d i bi l i mo b i l i s a n i od dr re we o u~e {}u u ra tu. Voj nog wen prav ni sled be nik. Da bi àv n og vr h a ove dr ` a v e. Zbog ob ve zni ka ko ji ni je uve den u li ce do bi lo od go va ra ju }e re to g a mno g i ko j i su pret h od voj nu evi den ci ju i o ko me u {e we o dvo stru kom sta ù po nih da n a po k u { a l i da ostva r e slu ` be n oj evi d en c i j i ne m a treb no je da se pi sme nim zah pra v o na pen z i j u ima j u pro po da ta ka o u~e {}u u ra tu, kao te vom obra ti svo joj rat noj je blem jer im u Fon d u PIO ne i pod no si o cu zah te va sta ri jem di n i c i ili we n om prav n om pri z na j u ono {to pi { e u voj od 60 go di na ko je vi {e ni je sled be ni ku. U slu ~a ju da li ce noj kwi ` i c i, ve} od wih tra voj ni ob ve znik a ne vo di se u ne zna na ziv voj ne po {te ili è da do s ta v e uve r e w e o u~e voj noj evi den ci ji, cen tar Mi rat ne je di ni ce, za iz da va we {}u u ra t u. Da k le, bez po t vr ni star stva od bra ne za lo kal uve re wa mo è se obra ti ti te de iz voj n og od s e k a ni k o m e ne nu sa mo u pra vu uvo di u voj nu ri to ri jal no nad le `nom cen mo ` e bi t i upi s an dvo s tru k i evi den ci ji i spro vo di uprav tru Mi ni star stva od bra ne za sta` zbog u~e { }a u pret h od ni po stu pak da bi i on ste kao lo kal nu sa mo u pra vu. Ti cen nim ra t o v i m a. pra vo na uve re we o u~e {}u u tri, na pi sme ni zah tev, uve re U Mi n i s tar s tvu od b ra n e ra tu. we iz da ju na osno vu po da ta ka Sr bi je zna ju za ovaj pro blem i Ta kva je, da kle, pro ce du ra iz slu `be ne evi den ci je ko ju zbog to ga su na svom saj tu ob ja da bi se do {lo do po tvr de o vo de o voj nim ob ve zni ci ma po vi li sa op {te we o iz da va wu u~e {}u u ra tu i stva ri lo pra me stu wi ho vog pre bi va li {ta uve re wa o u~e {}u voj nih ob vo na dvo stru ki sta`. “Vi ja u Sr bi ji. Evi den ci ja se vo di ve zni ka u ra tu i na ~i nu na ko we” tog pa p i r a ji se do we ga sti zna ~i {e ta we od è. U po s tup k u Uko li ko pod nosilac zah teva za iz da va we {al te ra do {al ostva ri va wa sta uve re wa o u~e {}u u ra tu u voj noj kwi ì ci ima te ra, ali ne i ra à u dvo stru kom ni j i od l a z ak u tra j a w u, ko j i se upi san po da tak o u~e {}u u ra tu, pen z i j u. Je l i c a vo d i kod RF te ri to ri jal ni or gan je du àn da voj nu Ti mo ti je vi}, za PIO, voj ni ob ve kwi ì cu pri hva ti kao jav nu is pra vu du è na za od no se zni ci su du `ni da s jav n o { }u u uz zah tev za pri Fon du PIO, ob ja {wa va da se na osno vu po da ta ka o u~e {}u u zna va we i upis rat nog sta à bor ci ne mo gu na da ti ra ni jem ra tu ko je su do sta vi le voj ne do sta ve i uve re we o u~e {}u u od la sku u pen zi ju. je di ni ce. Uko li ko one to ni su ra tu. Prav ni osnov, na vo de u – To ni je kla si ~an rad ni u~i ni le, nad le `ni cen tar ne Mi n i s tar s tvu od b ra n e, za sta` ve} sta` ko ji uti ~e sa mo mo è iz da ti uve re we jer ne ma pri zna va we u~e {}a u ra tu, i na po ve }a we ko e fi ci jen ta za po da ta ka u slu `be noj evi den to is kqu ~i vo za pe riod od 17. pen zi ju. Dvo stru ki sta` ko ji ci ji. U tom slu ~a ju ne ma ni av gu sta 1990. do 19. ma ja 1992. mo gu ostva ri ti u~e sni ci u ra mo gu} no sti da se po mo }u sve go di ne, li ci ma ko ja su bi la tu pod ra zu me va da su im upla do ka do ka zu je u~e {}e u ra tu. pri pad ni ci je di ni ca JNA i }i va ni dvo stru ki do pri no si, U Mi n i s tar s tvu od b ra n e VJ i je di ni ca Te ri to ri jal ne pa im sa mim tim pen zi ja mo è ob ja {wa va ju da se, ako u slu od bra ne ko je su bi le pod ko bi t i po v e } a n a – ob j a { wa v a `be noj evi den ci ji te ri to ri man dom JNA, na la zi se u za Je li ca Ti mo ti je vi}. jal nog or ga na ne po sto je po da kon skom pro pi su va è }em za Ni ova kvo ob ja {we we ni je ci za ko je se zah te vom tra ì na ve de ni pe riod. Ta da je, pod po ko le ba lo ve te ra ne ra ta da uve r e w e, spro v o d i uprav n i se ti mo, va ìo Za kon o slu `bi ne do ka ù u~e {}e u pret hod po stu pak u ko jem se utvr |u ju u oru à nim sna ga ma. nim ra t o v i m a jer mno g i od ~i we ni ce i do no si re {e we. Li ci ma ko ja su bi la pri pad wih sma tra ju da je dr à va bi Na osno vu re {e wa te ri to ri ni ci je di ni ca Te ri to ri jal ne la u oba ve zi da ono {to je jal ni or gan aù ri ra vla sti tu od bra ne na te ri to ri ji osta upi sa no u voj nu kwi ì cu pre slu `be nu evi den ci ju i iz da je lih re pu bli ka biv {e SFRJ, tvo ri u dvo stru ki sta`. Tim uve re we o u~e {}u u ra tu. Od da kle iz van te ri to ri je Sr bi pre {to su oni mo bi li sa ni da lu~ n e ~i w e n i c e u po s tup k u je, cen tri Mi ni star stva od bi bra ni li svo ju dr à vu, a ni utvr |u ju se do ka zi ma. Kao do bra ne za lo kal nu sa mo u pra vu su na ra ti {te od la zi li do kaz mo gu se upo tre bi ti sva }e za kqu~ kom od ba ci ti zah te bro voq no. Jer, ka ko ka ù, ka sred stva po de sna za utvr |i va ve zbog me sne ne na dle `no sti da je dr à va zna la da ih pro we sta wa stva ri, kao {to su jer je Sr bi ja prav ni sled be na |e i uru ~i im po ziv za mo jav ne is pra ve, is ka zi sve do ka nik dr àv ne za jed ni ce SCG, a bi li za ci ju, on da mo ra i da zna da ti pred nad le `nim or ga ni ka ko su je di ni ce TO bi le or da ih je ta mo po sla la, ko li ko ma, iz ja ve stra na ka, po tvr de, ga ni zo va ne na te ri to ri jal nom su bi li, ka da su se vra ti li i uvid u pri lo è na pi sa na do prin ci pu kao re pu bli~ ki or da im to vre me pri zna ne sa mo ku men ta… Sa ma iz ja va stran ga ni, Sr bi ja ne mo è ima ti kroz voj n u kwi ` i c u ve} i ke da ta u po stup ku bez osta lih me snu nad le `nost na te ri to kroz pri na dle `no sti ko je im do ka za ni je do vo qan do kaz za ri ji osta lih biv {ih re pu bli pri pa da ju ka da do |e vre me za utvr |i va we i pri zna va we u~e ka SFRJ. Li ce ko je je ima lo pen zi o ni sa we. {}a u ra tu. Uko li ko li ce ko ras po red po osno vu rad ne oba Q. Male{evi} je je pod ne lo zah tev za iz da va ve ze u dr àv nom or ga nu ili

Oru à ri tra è kwi ì ce Vi {e od hi qa du rad ni ka kra gu je va~ ke fa bri ke “Za sta va oru` je” za tra ì lo je ju ~e, na kon pro test ne {et we, da fi li ja la Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we ove ri zdrav stve ne kwi ì ce za oko 2.000 za po sle nih u toj fa bri ci i ~la no va wi ho vih po ro di ca. Rad ni ci su, pred vo |e ni pred stav ni ci ma sin di ka ta, pro {e ta li od fa bri ke cen trom gra da da bi oko 11.00 sa ti u{li u fi li ja lu RZ ZO u Kra gu jev cu i pre da li zah te ve za ove ru kwi ì ca, gde su na ja vi li da no no} nu blo ka du te usta no ve do is pu we wa zah te va. Zbog to ga se o~e ku je da u fi li ja li bu de or ga ni zo van mi ni mum pro ce sa ra da sa stran ka ma.

dRU[TvO

dnevnik

TAK MI ^E WE NA IN TERNETU ZA OSNOV CE I SRED WO [KOL CE

Gu glov vir tu el ni Sa jam na u ke Do 1. apri la svi za in te re so va ni u~e ni ci uz ra sta od 13 do 18 go di na mo gu da se pri ja ve za u~e {}e na naj ve }em na u~ nom tak mi ~e wu na in ter ne tu, Dru gom saj mu na u ke Kom pa ni je Gugl. Ovaj sa jam Gugl or ga ni zu je u sa rad wi s evrop skom la bo ra to ri jom za nu kle ar na is tra `i va wa CERN, Kom pa ni jom LEGO i ~a so pi si ma “Na ci o nal na ge o gra fi ja” i “Na u~ na Ame ri ka”. Tak mi ~a ri su po de qe ni u tri sta ro sne ka te go ri je. U pr voj su oni s 13 i 14 go di na, u dru goj od 15 i 16, a u tre }oj u~e ni ci od 17 i 18 go di na. Pre ma pro po zi ci ja ma tak mi ~e wa po je di na~ no ili u gru pa ma od naj vi {e tri ~la na na adre si www.go o gle.com/events/sci en ce fa ir u~e sni ci po sta vqa ju te o ri je, od no sno pi ta wa ili za dat ke, raz vi ja ju hi po te zu i iz vo de na u~ ne eks pe ri -

men te. @i ri ovog saj ma ~i ne svet ski pri zna ti na u~ ni ci iz broj nih obla sti, od bi o lo gi je, fi zi ke i he mi je do ra ~u nar skih na u ka, a za naj bo qe su obez be |e ne i vred ne na gra de. De ve de set re gi o nal nih fi na li sta do bi }e od Gu gla pre no sti ra ~u nar Chromebook, a 15 na bo qih od wih }e se u cen tra li Gu gla u Ka li for ni ji tak mi ~i ti u fi na lu. Za sve fi na li ste obez be |e ne su vred ne na gra de, a po bed ni ke ~e ka pu to va we na Ga la pa gos u or ga ni za ci ji “Na ci o nal ne ge o gra fi je”, Gu glo va sti pen di ja za {ko lo va we u vred no sti od 50.000 do la ra, pri li ka da ne ko li ko da na gu de gost CERN-a, LEGA, ili Gu glo vog is tra `i va~ kog cen tra u Ci ri hu, per so na li zo va na na gra da od Kom pa ni je LEGO i go di {wa pret pla -

ta za di gi tal nu ar hi vu na u~ ne Ame ri ke za ce lu {ko lu. Ove go di ne na Gu glo vom saj mu na u ke bi }e

do de qe na i spe ci jal na na gra da Na u ka u ak ci ji, ko ju spon zo ri {e ~a so pis Na u~ na Ame ri ka. D. D.

RO MAN TI^ NA PI SMA I STA RE FO TO GRA FI JE ZA QU BQE NIH VOJ NI KA

Qu bav ka kva ne kad be {e In spi ri sa na Da nom za qu bqe nih, Bo ja na Vi do vi} iz Na rod nog mu ze ja u Zre wa ni nu do {la je na ide ju da u na red nih go di nu da na pri ku pqa pi sma, fo to gra fi je, spo me na re i od wih na pra vi iz lo `bu po sve }e nu qu ba vi i po ma lo za bo ra vqe noj ro man ti ci. Pro je kat je, sim bo li~ no, za po ~et 14. fe bru a ra – na dan ka da, pre ma pra vo slav noj ve ri, sla vi mo Sve tog Tri fu na, za {tit ni ka vi na i use va, a pre ma ka to li~ koj ve ri obe le `a va mo pra znik za qu bqe nih, dan Sve tog Va len ti na, za {ti ti ni ka bra ka i qu ba vi. Iako su {tin ski dva pot pu no raz li ~i ta pra zni ka, po re ~i ma Vi do vi }e ve, ipak su i po ve za na, jer ne ka `e se uza lud da “qu bav i vi no uvek idu za jed no”. - Ciq pro jek ta je da se pri se ti mo ne ta ko dav nih mo de la ko mu ni ka ci je, raz me wi va wa qu bav nih po ru ka pu tem pi sa ma, raz gled ni ca, ~e stit ki… Sto ga }e zre wa nin ski mu zej na red nih go di nu da na pri ku pqa ti pred me te kao {to su qu bav na pi sma, fo to gra fi je za qu bqe nih pa ro va, sa ven ~a wa, pu to va wa, fo to -

gra fi je te to va à, gde su obi~ no is pi si va na ime na vo qe nih è na, fo to gra fi je voj ni ka sa po sve tom, è na sa oti skom usa na na po le |i ni, po ziv ni ce za svad be, spo me na re, raz gled ni ce i ~e stit ke sa cvet nim i qu bav nim mo ti vi ma i iz ja va ma qu ba vi na

po le |i ni. Po zi vam sve za in te re so va ne, ko ji ima ju hra bro sti i `e qe da po de le sa na ma svo ju in ti mu, da do ne su pi sma, fo to gra fi je, spo me na re ko ji se mo `da na la ze na ta va nu, u pra {wa voj ku ti ji, ili le `e ne gde za bo ra vqe ni ka ko bi smo sa ku pi li {to

vi {e ma te ri ja la za bu du }u iz lo `bu – ve li Bo ja na Vi do vi} i pre ci zi ra da se ma te ri jal mo è do sta vi ti u bi bli o te ku Na rod nog mu ze ja sva kog rad nog da na od 8 do 14 ~a so va. U da na {we vre me, ka è Vi do vi }e va, ka da su ovaj vid pre pi ske za me ni le po ma lo bez li~ ne te le fon ske po ru ke i elek tron ska po {ta, od no sno vir tu el na pre pi ska ko ja, iako ima mno go broj ne pred no sti i mo gu} no sti, ipak osta je bez in di vi du al ne cr te i je din stve nih ose }a ja ka da ~i ta mo svo je ru~ no pi sa ne re ~i i pi sma, po tre ban nam je ova kav pro je kat. - Pro je kat ko ji }e mla di ma po ka za ti i do ~a ra ti ova kav tip pre pi ske i ova kvu bli skost sa vo qe nom oso bom, ko ju oni ni ka da ni su ima li pri li ke da is ku se, a sta ri je, ko ji su mo `da za bo ra vi li sta ra vre me na, pod se ti ti ka ko su ne ka da vo le li i ko ga – za kqu ~u je autor ka i po ru ~u je svi ma da pru è qu bav i ra du ju joj se, jer }e u to me na }i istin ski smi sao ì vo ta. @. Ba la ban

utorak20.februar2012.

NA RED NOG ME SE CA STI @U VAK CI NE PRO TIV BAK TE RI JE HE MO FI LIS

De ca }e bi ti po zva na na na knad no vak ci ni sa we Ako sve bu de i{lo po pla nu, ve} u pr voj po lo vi ni na red nog me se ca u sve do mo ve zdra vqa u Sr bi ji sti }i }e de ~i ja vak ci na “ace te-hib” pro tiv he mo fi lus bak te ri je, a be be i de ca ko je je zbog ne sta {i ce ko ja vla da od dru ge po lo vi ne pro {le go di ne ni su pri mi li bi }e na knad no po zva na na vak ci na ci ju. Ina ~e, ova vak ci na na me we na je be ba ma i de ci do pe te go di ne, pro tiv opa snih in fek ci ja po put gnoj nog me nin gi ti sa ko je iza zi va he mo fi lus bak te ri ja. U Agen ci ji za le ko ve i me di cin ska sred stva Sr bi je u to ku je kon tro la pro ve re ove vak ci ne i tre ba lo bi da se oba vi u {to kra }em ro ku. Uvo znik i di stri bu ter je In sti tut za vi ru so lo gi ju, vak ci ne i se ru me “ Tor lak” ko ji je vak ci nu po ru ~io u no vem bru pro {le go di ne. Ka ko u do -

mo vi ma zdra vqa ovih vak ci na ne ma vi {e me se ci, ne kim ro di te qi ma je kao al ter na ti va nu |e no da ume sto we de ca pri me pe to kom po nent nu vak ci nu “pen tak sin” ko ju su mo ra li sa mi da ku pe u apo te ci. Vak ci na ko {ta 3.600 di na ra i ro di te qi ko ji su ima li no vac su je ku pi li i wi ho va de ca su je ve} pri mi li. Ro di te qi ko ji, pak, ni su ima li no vac za ku po vi nu pet kom po nent ne vak ci ne ve} su od lu ~i li da sa ~e ka ju da ovu za be be i de cu oba ve znu vak ci nu na ba vi dr `a va, mo gu se po lo vi nom na red nog me se ca na da ti po zi vu iz do mo va zdra vqa. Po sto ji spi sak de ce ko ji ni su pri mi li vak ci nu, a pre ma re ~i ma pe di ja ta ra ka {we we od ne ko li ko me se ci ne pred sta vqa pro blem ni ti }e zbog to ga de ca bi ti ma we za {ti }e na. Q. M.

[TRAJK NA TV AVA LA

Op sta nak – u`i vo i bez ka me ra Za po sle ni i ho no rar ci TV Ava la, ko ji {traj ku ju ve} dru gi me sec zbog ne is pla }e nih za ra da, od ju ~e zah te va ju da im se is pla te sva du go va wa, po ~e ti ri za o sta le pla te i ho no ra ra, dok ra ni ja po nu da da im se is pla te po tri za ra de vi {e ne va `i. Pred sed nik {traj ka ~a kog od bo ra TV Ava la Ni ko la Vu ko ma no vi} je pod se tio na obe }a we da }e do kra ja fe bru a ra bi ti is pla }e ne po dve pla te i dva ho no ra ra, ali se

bi ti an ga `o va ni po sle za vr {et ka {traj ka. Za po sle ni su re a go va li ta ko {to su vla sni ci ma TV Ava la, @eq ku Mi tro vi }u i Dan ku \u ni }u, „u skla du sa no vom vr stom po slov ne ko mu ni ka ci je”, sin hro no po sla li SMS po ru ke u ko ji ma tra `e da iz mi re oba ve ze. Vu ko ma no vi} je is ta kao i zah tev da, ka ko je re kao, nad le `ni”ko na~ no po~ nu da se ba ve svo jim po slom”.

KUL TU RE NE MA – NAR KO MA NI JE IMA

Kwi ga sa mo ka da se mo ra Nar ko ma ni ja, na sil ni~ ko po na {a we i al ko ho li zam naj ve }i su pro ble mi sred wo {ko la ca u Sr bi ji, a wi hov kul tur ni ì vot i po tre be su vi {e ne go za po sta vqe ni, pa slo bod no vre me mla di pro vo de uz TV i „vi se }i„ za kom pju te rom, po ka zu je JU Ê pred sta vqe no is tra ì va we re pu bli~ kog Za vo da za pro u ~a va we kul tur nog raz vit ka. Go to vo 19 od sto is pi ta ni ka sma tra da je nar ko ma ni ja naj ve }i pro blem mla dih, 15,7 od sto na ve lo je na sil ni~ ko po na {a we, dok 13,2 po sto sma tra da je to al ko ho li zam, po ka za lo je is tra ì va we. Ka ko ka è Slo bo dan Mr |a iz Za vo da, sve ga 8,5 od sto sred wo {ko la ca po se }u je in sti tu ci je kul tu re, dok naj ve }i deo wih prak ti~ no ne u~e stu je u kul tur nom ì vo tu. âk 85,8 od sto sred -

wo {ko la ca ret ko ili ni ka da ne po se }u je mu ze je, 84,5 pro ce na ta kwi èv ne ve ~e ri, a 79 od sto ni ka da ili ret ko ide u ga le ri je, re kao je Mr |a na pred sta vqa wu re zul ta ta is tra ì va wa, ra |e nog to kom pro {le go di ne. Tre ba na gla si ti da se kod 28,6 od sto sred wo {ko la ca lo{ {kol ski si stem pre po zna je me |u naj ve }im pro ble mi ma, re kao je Mr |a, do da ju }i da su mla di su o ~e ni i sa lo {im ma te ri jal nim po lo à jem, kri mi na lom, bes per spek tiv no {}u... An ke ta je po ka za la da ve }i na u~e ni ka sred wih {ko la ima dnev no do pet sa ti slo bod nog vre me na, ko je naj ~e {}e „tro {e” gle da ju }i TV, slu {a ju }i mu zi ku, ba ve }i se spor tom ili ga pro vo de uz ra ~u nar. Kod sve ga 0,2 od sto u~e ni ka me |u omi qe nim na ~i ni ma pro vo |e wa slo bod nog vre me na je od la -

zak u ne ku od in sti tu ci ja kul tu re. Ne do sta tak in te re so va wa i slo bod nog vre me na, neo d go va ra ju }a po nu da i ne do sta tak nov ca glav ni su raz lo zi za ret ke po se te kul tur nim in stu ti ci ja ma. Sa dru ge stra ne, sred wo {kol ci u slo bod no vre me ve o ma ~e sto ko ri ste ra ~u nar i in ter net, ali uglav nom za za ba vu, dru è we na dru {tve nim mre à ma, a ma lo za u~e we. âk 86,4 od sto sred wo {ko la ca ima otvo ren pro fil na ne koj od dru {tve nih mre à, me |u ko ji ma do mi ni ra Fej sbuk. Is tra ì va we je po ka za lo da mla di, upr kos op {tem mi {qe wu, ne pro vo de pre vi {e vre me na na dru {tve nim mre à ma. Sko ro po lo vi na u~e ni ka je rad nim da nom na dru {tve nim mre à ma do sat vre me na, ali se vi ked nom taj po sto tak znat no po ve }a va. \a ci u sred wim

{ko la ma u pro se ku ima ju 500 „pri ja te qa” na dru {tve nim mre `a ma, po ka za lo je is tra `i va we, u ko jem su se mla di iz ja sni li da ne ma ju in te re so va we za ~i ta we kwi ga. Tre }i na sred wo {ko la ca ~i ta lek ti ru sa mo kad mo ra, a pre o sta li pro ~i ta ju tek jed nu kwi gu go di {we. Ne {to ma we od dve tre }i ne sred wo {ko la ca ~e sto ~i ta dnev ne no vi ne. An ke ti ra wem je ob u hva} neo go to vo 2.500 u~e ni ka u 56 sred wih {ko la iz 33 gra da Sr bi je, a re zul ta ti, ka ko je re ~e no, tre ba da po mog nu pri kre i ra wu ino va tiv ne kul tur ne po li ti ke i pro je ka ta ko ji po seb nu pa `wu po sve }u ju mla di ma. U re {a va wu go ru }ih pro ble ma sred wo {ko la ca, ka ko je na ve de no, naj vi {e tre ba da u~e stu ju wi ho vi ro di te qi, sa mi u~e ni ci, ali i Vla da Sr bi je.

VESTI Na sta va se od vi ja la u 1.743 {ko le Na sta va u Sr bi ji ju ~e se od vi ja la u 1.743 osnov ne i sred we {ko le, dok je bi la ob u sta vqe na u ukup no 53 ma ti~ ne {ko le i 115 iz dvo je nih ode qe wa zbog za ve ja nih pu te va, sne ga na kro vu {ko la, gre ja wa i pro ki {wa va wa, sa op {ti lo je Mi ni star stvo pro sve te i na u ke Sr bi je. Zbog za ve ja nih pu te va ni je bi lo na sta ve u 42 ma ti~ ne {ko le i 98 iz dvo je nih ode qe wa, naj vi {e na te ri to ri ji op {ti na Iva wi ca, Sje ni ca, Gor wi Mi la no vac. Na sta va je bi la ob u sta vqe na iz bez bed no snih raz lo ga, zbog opa sno sti uru {a va wa kro va

zbog te `i ne sne ga u 15 iz dvo je nih ode qe wa {ko la sa pod ru~ ja {kol ske upra ve No vi Pa zar. Na sta va se ni je odr `a la ni u 10 ma ti~ nih {ko la i dva is tu re na ode qe wa {ko la ko je ne ma ju gre ja we sa pod ru~ ja osam {kol skih upra va.

Usme na tra di ci ja na ci o nal nih ma wi na Cen tral na ma ni fe sta ci ja obe le `a va wa Me |u na rod nog da na ma ter weg je zi ka u Sr bi ji bi }e odr `a na da na su Ga le ri ji “Bab ka” u Ko va ~i ci, a bi }e or ga ni zo va na i dvo dnev na kon fe ren ci ja pod na zi vom „Usme na tra di ci ja na ci o nal nih

ma wi na kao deo ne ma te ri jal nog na sle |a Sr bi je”, na ko joj }e u~e stvo va ti pred stav ni ci svih na ci o nal nih ma wi na u Sr bi ji ko je ima ju svo je sa ve te, wih 19, kao i pred stav ni ci Sa ve za je vrej skih op {ti na Sr bi je. U ra du Kon fe ren ci je u~e stvo va }e pred stav ni ci na ci o nal nih sa ve ta al ban ske, a{ka lij ske, bu gar ske, bu we va~ ke, vla {ke, gr~ ke, egi pat ske, ma |ar ske, ne ma~ ke, rom ske, ru mun ske, ru sin ske, slo va~ ke, slo ve na~ ke, ukra jin ske, hr vat ske, ~e {ke, ma ke don ske i bo {wa~ ke na ci o nal ne ma wi ne. Kon fe ren ci ju or ga ni zu je Mi ni star stvo kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva u sa rad wi sa Fon dom „Me |u na rod ni et no cen tar Bab ka” u Ko va ~i ci.

Da nas sa sta nak s RRA Za po sle ni TV Ava la ini ci ra li su sa sta nak sa Sa ve tom re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je i do bi li po tvr du da }e ih ~la no vi Sa ve ta da nas pri mi ti, sa op {tio je {traj ka~ ki od bor TV Ava la. - O~e ku je mo da }e ~la no vi Sa ve ta RRA iza }i sa kon kret nim re {e wi ma ko ja bi mo gla da okon ~a ju ka ta stro fa lan pro fe si o na lan i mo ral ni po lo àj u ko jem se na la ze za po sle ni. to obe }a we, da to pred Sa ve tom re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je (RRA), pro lon gi ra. - Da kle, rad ni ci sve mo gu da is tr pe, a jad ni vla sni ci ne mo gu, pa RRA tre ba da im ne ka ko po mog ne. Ra ~u na mo da je wi ma ja ko te {ko, ali na ma je jo{ te è - re kao je Vu ko ma no vi}. Ula zak u zgra du ju ~e je bio do zvo qen stal no za po sle ni ma, ali ne i ho no rar ci ma, ta ko da tre }i na rad ni ka TV Ava le ne mo è da u|e u zgra du. Ho no rar ci su, re kao je Vu ko ma no vi}, SMS po ru kom sa ne po zna tog te le fon skog bro ja, oba ve {te ni da im se te le vi zi ja, za sa da, za hva qu je na sa rad wi i da }e

- Ni je to te {ko, pro {le su hlad no }e, mo gu da se za vu ku u svo je kan ce la ri je, da pre gle da ju pa pi re, a mo gu i da se pro {e ta ju ova mo i da vi de sva ko dnev ni cu za po sle nih na TV Ava la - re kao je Vu ko ma no vi}. On je tre nut nu si tu a ci ju upo re dio sa ri ja li ti {o u om „Sur vaj ver”, jer rad ni ci ve} 60 dan pre `i vqa va ju: - To kom ovih 60 da na ot pao je je dan broj u~e sni ka, u na red nim da ni ma ot pa {}e ih jo{: oni }e se, mo `da zbog gla di ili dru gih ne mo gu} no sti, jed no stav no za vu }i u svo je do mo ve i ~e ka ti da ne ko po~ ne da ra di svoj po sao.

Dis kri mi ni sa ni pro fe so ri Voj vo |an ski om bud sman upo zo rio je na dis kri mi na ci ju pri za po {qa va wu pro fe so ra srp skog je zi ka ko ji ima ju kva li fi ka ci ju za rad na je zi ci ma na ci o nal nih ma wi na. Om bud sman je u sa op {te wu za jav nost na veo da se u prak si ~e sto de {a va da se tim pro fe so ri ma od bi ja ju pri ja ve na kon kurs za rad na me sta pro fe so ra srp skog u ode qe wi ma u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, jer se po gre {no tu ma ~i da oni mo gu sa mo da pre da ju u ode qe wi ma sa ma win skim na stav nim je zi kom. S dru ge stra ne, ~e sto se de {a va da u ode qe wi ma u ko ji ma se na sta va od vi ja na ma win skom je zi ku, pre da ju oso be ko je ne go vo re je zik te na ci o nal ne ma wi ne, od no sno ne ma ju od go va ra ju }e pro fe sor sko zva we, na vo di se u sa op {te wu.

crna hronika

utorak21.februar2012.

MLADI] IZ ZREWANINA OPTU@EN ZA ZLOSTAVQAWE

Na pa sni ko va maj ka okla gi jom bra ni la de voj ku

Zre wa nin sko Osnov no jav no tu `la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv Iva na B. (29) iz Zre wa ni na, zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ na de la zlo sta vqa wa i mu ~e wa i na no {e wa la kih te le snih po vre da. Ka ko se po do zre va, ovaj mla di} je 15. ju la mi nu le go di ne u ve ~er wim sa ti ma zlo sta vqao de voj ku S. S. Na kon {to mu je u te le fon skom raz go vo ru re kla da ne mo `e da se vi di s wim, on joj je po slao vi {e pre te }ih po ru ka mo bil nim te le fo nom, iz me |u osta log joj po ru ~u ju }i da }e do }i kod we i da }e joj na pra vi ti ha os. Da bi ga smi ri la, o{te }e na je iza {la na uli cu i Iva nu B. re kla da ne `e li vi {e da se za ba vqa s wim. Ali, to je jo{ vi {e raz qu ti lo na pa da ~a ko ji je de voj ku uda rio po li cu, zbog ~e ga se ona ras pla ka la. Ni su ze ni su za u sta vi le okri vqe nog, ko ji je vre |ao S. S, uhva tio je za u{i i ko su i ~u pao, a za tim i za vrat i ta ko je po di gao sa ze mqe. Da bi za u sta -

vi la mal tre ti ra we, de voj ka mu se iz vi wa va la, a ka da ju je Ivan pu stio, na re dio joj je da po |e za wim. Me |u tim, o{te }e na je us pe la da po beg ne i po tr ~a la je u prav cu we go ve ku }e. Us put je te le fo nom oba ve sti la na pa sni ko vu maj ku da je wen sin mal tre ti ra. U su sret na pad nu toj de voj ci do {le su se stra i maj ka okri vqe nog, ko ja ga je ne ko li ko pu ta uda ri la dr ve nom okla gi jom pre ne go {to su do {li po li cij ski slu `be ni ci. Iva nu B. na te ret se sta vqa i da je 17. ju la 2011. go di ne, u no} nim ~a so vi ma, u svo joj ku }i, ba cio sta kle nu ~a {u u prav cu o{te }e nog T. D. ko ji je sta jao pre ko pu ta we ga, le |i ma okre nut, i gle dao te le vi zi ju. Go sta je po go dio u gla vu i ta ko mu na neo la ke te le sne po vre de. Na kon to ga je uzeo no` i kre nuo ka dru gom go stu M. D. Ubo ga je u le vu stra nu grud nog ko {a, lak {e ga po vre div {i. @. B.

c m y

dnevnik

ISPOVEST [EFA ODEQEWA [PANSKE POLICIJE KOJI JE RUKOVODIO AKCIJOM HAP[EWA „ZEMUNACA”

Do Bo jo vi }a pra }e wem Mi li sa vqe vi }a

[ef ode qe wa {pan ske po li ci je za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la iz Is to~ ne Evro pe Fer di nan do Ge re ro iz ja vio je da su Lu ku Bo jo vi }a uhap si li pra }e wem we go vog pri ja te qa Vla di mi ra Mi li sa vqe vi }a, ko ji je do {ao iz Ma dri da. Ge re ro, ko ji je ru ko vo dio ak ci jom hap {e wa pri pad ni ka „ze mun skog kla na”, re kao je za gre ba~ kom „Ju tar wem li stu” da je Mi li sa vqe vi} sti gao u Va len si ju, gde je `i veo Bo jo vi} ko ji je ta mo bio pri li~ no po znat. – Pred sta vqao se kao gra |e vin ski pred u zet nik i go to vo sva ki dan je bio u re sto ra nu „Bo de ga La Paz„, a kel ne ri ma uvek osta vqao ve lik bak {i{ - ka zao je Ge re ro. – Po obi ~a ju, dru {tvo se oku pi lo i na ru ~i li su mno go {pan skih spe ci ja li te ta. De se tak na {ih age na ta pra ti lo je sva ki wi hov ko rak. Deo ih je bio u re sto ra nu, a deo je sta jao na po qu, spre ~a va ju }i dru ge go ste da u|u. Ka da je po li ci ja pri stu pi la „ze mun ci ma”, sa mo je je dan po ku {ao da po beg ne, ali je br zo sa vla dan. – Bo jo vi} je bio pot pu no mi ran, ustao je i pred sta vio se kao Li tva nac i pru `io la `ni li -

Re sto ran u ko jem je uhap {en Bo jo vi}

tvan ski pa so{. Ni je pru ào ni ka kav ot por i dr ào se kao uhap {e ni voj nik – ka zao je Ge re ro, ko ji sma tra da mu je ta di sci pli na po ma ga la u ra ni jem bek stvu jer je znao ka ko iz be ga va ti po li ci ju. – Po {to se voj ni~ ki dr ào tih pra vi la, ni smo mu mo gli u}i u trag. On je re kao da je pod jed na ko di sci pli no va na bi la i Bo jo vi }e va è na.

– Ko mu ni ci ra li su {i fri ra nim po ru ka ma i uvek su ko ri sti li tak si je ko je bi pro me ni li ne ko li ko pu ta – ka zao je Ge re ro. – I ona je bi la iz ne na |e na kad smo joj re kli za {ta ga sve te re ti mo. Re kla nam je da zna da se skri va, ali ne ve ru je da je on u sta wu da u~i ni to {to smo joj re kli. – Ovo je bi la na por na is tra ga ko ja po ka zu je va `nost sa rad we po li ci je dve ju dr `a va – re kao je on, i do dao

da je is tra ga tra ja la dve i po go di ne, pri ~e mu su [pan ci pr ve in for ma ci je o to me da je Bo jo vi} u [pa ni ji do bi li od srp ske po li ci je, od no sno wi ho vog spe ci jal nog ode qe wa za me |u na rod nu sa rad wu. – Wi ma je in for ma ci ja do {la iz be o grad skog za tvo ra i od mah su je pro sle di li na ma. Ta da je po ~e lo ma sov no pra }e we svih qu di ko ji su bi lo ka ko po ve za ni s Bo jo vi }em, od su pru ge pre ko pri ja te qa pa do po zna ni ka. Pri li kom pre tre sa Bo jo vi }e vog sta na pro na {li su vi {e od po la mi li o na evra u go to vi ni, tri mi tra qe za, po lu a u to mat ske pu {ke, mu ni ci ju i fal si fi ko va na do ku men ta. U [pa ni ji su po se do va we ile gal nog oru` ja i fal si fi ko va nih do ku me na ta i ot por hap {e wu te {ka kri vi~ na de la pa su za dr `a ni u pri tvo ru. O even tu al nom iz ru ~e wu jo{ se ne go vo ri. Ge re ro uka zu je i na ~e ti ri pa so {a ko ja su na |e na kod wih i zbog ko jih su ima li pro ble ma s iden ti fi ka ci jom. – Lu ka Bo jo vi} je ko ri stio la `an li tvan ski pa so{ i dva hr vat ska ko ja su iz da ta na ime na Da mir Ig wa to vi} i Ivan Va len ti}, dok je Mi li sa vqe vi} ko ri stio hr vat ske pa so {e. (Tanjug)

PONOVO PO^ELO SU\EWE ZA AFERU „PANCIR”

Da vi ni}: Voj sci tre ba lo 40.000 {le mo va i 12.000 pan ci ra ZREWANINKA OPTU@ENA ZA PORODI^NO NASIQE

[a ma ri si nu u Grad skoj ku }i

Zbog sum we da je po ~i ni la kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci, zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni cu pro tiv B. G. (35) iz Zre wa ni na. Woj se sta vqa na te ret da je 9. ma ja pro {le go di ne, oko 12.35 ~a so va, u zgra di Grad ske upra ve Zre wa ni na, is pred kan ce la ri je broj 88, dva pu ta o{a ma ri la ma lo let nog si na O. A. @. B.

OPTU@NI PREDLOG PROTIV GORANA K. IZ KLEKA

Okri vqen za po vre |i va we mo to ci kli ste Pro tiv Go ra na K. (50) iz Kle ka Osnov no jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu pod ne lo je op tu `ni pred log, a na te ret mu se sta vqa te {ko kri vi~ no de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja. Po na vo di ma Tu `i la {tva, okri vqe ni je 31. mar ta pro {le go di ne, oko 15 ~a so va, u Zre wa ni nu, u Uli ca de spo ta Ste fa na, is pred vr ti }a “Lep ti ri}”, upra vqa ju }i auto mo bi lom mar ke “hjun dai”,

vla sni {tvo “In te za li zin ga” iz Be o gra da, kre }u }i se una zad s par king me sta, za po ~eo ukqu ~i va we u sa o bra }aj. Pret hod no se, tvr de u Tu `i la {tvu, ni je uve rio u to da ti me ne }e ome ta ti osta le u~e sni ke u sa o bra }a ju pa je na we gov auto na le teo mo to ci kli sta I. J. iz Zre wa ni na. Tom pri li kom I. J. je za do bio te {ku te le snu po vre du u vi du pre lo ma kqu~ ne ko sti. @. B.

Su |e we ak te ri ma afe re „Pan cir”, ne ka da {wem mi ni stru od bra ne SCG Pr vo sla vu Da vi ni }u i jo{ dvo ji ci ofi ci ra, ju ~e je po sle dve i po go di ne pa u ze kre nu lo iz po ~et ka u tre }em po ku {a ju pred no vim sud skim ve }em Vi {eg su da u Be o gra du. Da vi ni}, kao i dvo ji ca ofi ci ra voj ske SCG Jo vi ca Vu~ ko vi} i Mi lun Ko ka no vi}, po no vo su ne gi ra li op tu `be da su zlo u po tre bi li slu `be ni po lo àj skla pa wem ugo vo ra {tet nog po dr à vu, vred nog 176 mi li o na evra, iz me |u fir me za pro iz vod wu voj ne opre me „Mi le Dra gi}” i Voj ske SCG 2005. go di ne, is ti ~u }i da su sve ra di li u skla du sa za ko nom. Ina ~e, op tu `ni ca Vi {eg tu ì la {tva pro tiv wih pro me we na je u op tu `ni pred log, a na ju ~e ra {we su |e we ni je do {ao tu ì lac, ko ji, po no vom za ko nu, vi {e i ni je oba ve zan da pri su stvu je glav nom pre tre su. Da vi ni} je su du pri lo ìo niz do ka za u pri log svo jim tvrd wa ma da je kao ta da {wi mi ni star od bra ne SCG u pro ce su re for me Voj ske bio nad re |en Ge ne ral {ta bu i imao ovla {}e wa da za kqu ~i

Pr vo slav Da ni vi}

ugo vor o na bav ci voj ne opre me. Po we go vim re ~i ma, sa mo Kop ne noj voj sci u to vre me bi lo je po treb no 40.000 {le mo va i 12.000 pan ci ra. – Ku po vi na neo p hod ne opre me za oru `a ne for ma ci je bi la je pla ni ra na iz van bu xet skih sred sta va ko ja je tre ba lo da se obez be de pro da jom voj ne imo vi ne – re kao je Da vi ni}, pod se }a ju }i na to da je on bio

i u Uprav nom od bo ru Fod na za re for mu oru à nih sna ga. Do ka zni po stu pak na pr vom su |e wu od vi jao se bez pri su stva jav no sti po {to je sud oce nio da je to neo p hod no ra di za {ti te po ver qi vo sti po da ta ka ko je bi sve do ci mo gli iz ne ti u ve zi s na o ru à va wem voj nih sna ga, a ko ji su pro gla {e ni voj nim i dr àv nim taj na ma. Tu ì la {tvo te re ti Da vi ni }a da je is ko ri {}a va wem slu `be nog po lo à ja vla sni ku pred u ze }a „Mi le Dra gi}” pri ba vio ko rist u vi du do bi ja wa po sla snab de va wa Voj ske SCG voj nom opre mom – 60.000 {le mo va i isto to li ko za {tit nih pr slu ka, u ukup noj vred no sti 176 mi li o na evra, na osno vu dva ugo vo ra o ku po vi ni za {tit ne ba li sti~ ke opre me, ko ji ni je u in te re su dr àv ne za jed ni ce SCG. U op tu `ni ci je na ve de no da o tom po slu ni je oba ve stio ta da {weg na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Dra ga na Pa ska {a, da je na bav ka u ko li ~i ni i vred no sti bi la iz ra zi to u ne skla du s po tre ba ma Voj ske i fi nan sij skim mo gu} no sti ma dr à ve, da za wu ni je bi lo nov ca i da ni je pro {la neo p hod nu pro ce du ru.

Na vo di se i da je na ~el ni ku Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se, dru go op tu è nom Ko ka no vi }u, na re dio da za kqu ~i spor ne ugo vo re, {to je ovaj i ura dio, i na lo ìo svom pod re |e nom, pu kov ni ku Mi lo va nu An dri }u da pot pi {e ugo vo re s Dra gi }em. Ugo vo ri su pot pi sa ni 25. av gu sta 2005. go di ne, ali ih je Sa vet mi ni sta ra SCG po ni {tio ubr zo po iz bi ja wu afe re. Pre ma vla sni ku isto i me ne fir me Mi le tu Dra gi }u po stu pak je raz dvo jen na po ~et ku su |e wa i pro sle |en Op {tin skom su du u Zre wa ni nu, ko ji ga je oslo bo dio op tu `bi. Po vo dom spor nih ugo vo ra, Re pu bli~ ko jav no pra vo bra ni la {tvo pod ne lo je Tr go vin skom su du u Be o gra du tu `bu za po ni {te we ugo vo ra, ali je sud tu `be ni zah tev od bio kao neo sno van. Vi {i tr go vin ski sud je od lu ~u ju }i po àl bi Pra vo bra ni la {tva po ni {tio pr vo ste pe nu pre su du ko jom je dr à va bi la oba ve za na na to da is pu ni ugo vor o ku po vi ni opre me, od no sno da pre u zme opre mu i fir mi ~i ji je vla snik Mi le Dra gi} pla ti 176 mi li o na evra, i na lo ìo no vo su |e we. (Tanjug)

ZBOG UBISTVA FRANCUSKOG NAVIJA^A BRISA TATONA U BEOGRADU SEPTEMBRA 2009.

Ro di te qi tra è od {te tu od Sr bi je Ro di te qi Bri sa Ta to na, fran cu skog na vi ja ~a ubi je nog u Be o gra du 2009. go di ne, po kre nu }e sud ski po stu pak pro tiv dr à ve Sr bi je ra di na dok na de {te te, sa op {ti lo je Udru è we „Bris„ na svom saj tu. „Na {e po sled we sred stvo sa da }e bi ti po kre ta we po stup ka pro tiv dr à ve Sr bi je za na dok na du {te te zbog te {kih pro pu sta u po {to va wu bez bed no snih pro pi sa i obez be |e wu qud stva pri li kom odr à va wa sport skog su sre ta„, is ti ~e se u sa op {te wu. Bri so vi ro di te qi u tek stu in si sti ra ju na „na sil ni~ kom po na {a wu ne kih srp skih na vi ja ~a, sa ~i me su vla sti vr lo do bro upo zna te”, pre no si AFP. Po tek stu, ro di te qi Bri sa Ta to na su u ja nu a ru s „du bo kom tu gom” pri mi li od lu ku o sma we wu ka zni od re |e nih okri vqe ni ma za ubi stvo wi ho vog si na i re kli da }e wi hov

advo kat u Sr bi ji „po kre nu ti pro ce du ru u tom smi slu”. Kra jem ja nu a ra, Ape la ci o ni sud u Be o gra du znat no je sma wio za tvor ske ka zne na ko je je 14 oso -

Su zan i Alan Ta ton

ba osu |e no za ubi stvo Bri sa Ta to na. U ja nu a ru pro {le go di ne, pred pr vo ste pe nim su dom pro tiv wih su iz re ~e ne ka zne u tra ja wu od ~e ti ri do 35 go di na za tvo ra,

ko je su sa da sma we ne na du `i nu od ~e ti ri do 15 go di na za tvo ra. Bris Ta ton je bru tal no ubi jen 17. sep tem bra 2009. go di ne u Be o gra du, gde je do {ao da pri su stvu je fud bal skoj utak mi ci u ko joj je tim iz Tu lu za, ~i ji je na vi ja~ bio, igrao pro tiv be o grad skog „Par ti za na„ u okvi ru Evrop ske li ge, pod se }a AFP. Ne ko li ko sa ti pred po ~e tak fud bal skog su sre ta, Bri sa Ta to na i we go ve dru go ve na pa li su, kraj we na sil ni~ ki, srp ski na vi ja ~i u cen tru Be o gra da. Pod le gav {i te {kim po vre da ma gla ve i grud nog ko {a, 28-go di {wi Bris je umro 29. sep tem bra u bol ni ci u Be o gra du. Ova dra ma je znat no uz bur ka la jav nost u Fran cu skoj, ali i u Sr bi ji, po no vo skre }u }i pa `wu na na sil nost srp skih na vi ja ~a, zbog ko je je i sam pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ra zio za bri nu tost. (Tanjug)

KOD NAPLATNE RAME BUBAW POTOK

Spre ~en {verc ci ga re ta Ca ri ni ci su u za jed ni~ koj ak ci ji s pri pad ni ci ma Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Sr bi je, za hva qu ju }i mo bil nom ske n e r u, pri l i k om na k nad n e kon tro le kod na plat ne ram pe Bu baw Po tok, spre ~i li da se pro kri jum ~a ri 180.000 ko ma da ci ga re ta. Ci ga re te „marl bo ro”, „marl bo ro gold” i „vin ston 100’s” bi -

le su sa kri ve ne u pred wem de lu to var nog pro sto ra ka mi o na kru {e va~ kih re gi star skih ozna ka, me |u na me {ta jem na me we nim kup cu u Fran cu skoj, ko ji je na to va ren u Vraw skoj Ba wi. Vo za~ ka mi o na pre dat je u da qu nad le `nost is tra `nim or ga ni ma, na vo di se u sa op {te wu Upra ve ca ri ne Sr bi je. (FoNet)

crna hronika

dnevnik U FRU [KO GOR SKOM SE LU GR GU REV CI

Maj ka i sin se smr zli u ku }i Be `i vot na te la maj ke i si na, Le po sa ve (82) i @ar ka (58) Pe ri ~i na, pro na {le su kom {i je u ne de qu u to ku da na u wi ho voj ku }i u Gr gu rev ci ma, u Voj vo |an skoj uli ci 16. Ne sre} na sta ri ca i wen sin su, po ne zva ni ~i nim in for ma ci ja ma, po sled wi put vi |e ni u pe tak, 17. fe bru a ra. U pr vi mah mno gi su po mi sli li da se ra di o na sil noj smr ti,

ali u ku }i ni je bi lo tra go va na si qa. Port pa rol ka Po li cij ske upra ve u Srem skoj Mi tro vi ci @eq ka Avri} u te le fon skom raz go vo ru sa op {ti la je da je sud sko-me di cin skom ob duk ci jom utvr |e no da je smrt u oba slu ~a ja na stu pi la usled smr za va wa. Oni su pr ve `r tve eks trem no ni skih tem pe ra tu ra ove zi me u Sre mu. J. An ti}

MI NI STAR ZDRA VQA ZO RAN STAN KO VI] PRED LA @E:

[e {e qa le ~i ti u Sr bi ji

Mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} iz ja vio je ju ~e da je zdrav stve no sta we li de ra ra di ka la Vo ji sla va [e {e qa alar mant no, i pred lo `io da se on le ~i u zdrav stve noj usta no vi u Sr bi ji. Stan ko vi} je na skup {tin skom Od bo ru za zdrav stvo re kao da i sa ma ~i we ni ca da je [e {e qu, ko ji se na la zi u pri tvo ru Ha {kog tri bu na la, ugra |en pejs mej ker, pod ra zu me va da on ne sme da bu de u sud ni ci. – Pred la `e mo da se Vo ji slav [e {eq pre me sti u zdrav stve nu

usta no vu u Sr bi ji i da se le ~i u jed noj od wih – re kao je mi ni star zdra vqa. Po sla ni ci su pi ta li za {to srp ski le ka ri ne le ~e i ha {ke op tu `e ni ke Jo vi cu Sta ni {i }a i Vla di mi ra La za re vi }a, a Stan ko vi} je pod se tio na to da je Mi ni star stvo zdra vqa po nu di lo svim ha {kim op tu `e ni ci ma da iza be ru le ka re iz Sr bi je, ali da od wi ho vih prav nih za stup ni ka ni su do bi li ni ka kve zah te ve za tim. (Ta njug)

UHAP [EN OSAM NA E STO GODI [WAK IZ SE LA BA WA, KOD ARAN \E LOV CA

Osum wi ~en za ubi stvo oca

Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Kra gu jev cu – Po li cij ske sta ni ce u Aran |e lov cu uhap si li su Ste fa na D. (18) iz me sta Ba wa, kod Aran |e lov ca, zbog po sto ja wa osno va ne sum we da je ubio oca Pre dra ga D., s ko jim je ì veo u za jed ni~ kom do ma }in stvu. Sum wa se da je Ste fan D. u no }i iz me |u 16. i 17. fe bru ar a, po la sa ta po sle po no }i, na se o skom pu tu u Ba wi, u ne po sred noj bli zi ni po ro di~ ne ku }e, pre sreo oca Pre dra ga i vi {e pu ta ga dr ve nom mot kom (ra àw) uda rio u gla vu. Ka da je usta no vio da Pre drag D. ne da je zna ke ì vo ta, Ste fan D. mu je na gla vu na vu kao naj lon ski xak, pod ve zao ka nap is pod vra ta i ru~ nim ko li ci ma od ve zao ga na oko 200 me ta ra uda qe -

no se o sko gro bqe, gde ga je za tr pao sne gom. Na red nog da na Po li cij skoj sta ni ci u Aran |e lov cu pri ja vio je ne sta nak oca. Tra ga ju }i za wim, po li ci ja je pre kju ~e na pu tu pri me ti la tra go ve kr vi, a ka sni je na gro bqu pro na {la te lo Pre dra ga D. Na kon iz vr {e nog uvi |a ja, usta no vqe no je da se ra di o ubi stvu. Pro na |en je i ra `aw s tra go vi ma kr vi, a Ste fan D. je pri znao da je ubio oca. Po li ci ja je, ina ~e, Pre dra ga D. (43) hap si la 2009. go di ne i pro tiv we ga ta da pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog na si qa u po ro di ci. Ste fa nu D. je od re |e na me ra za dr `a va wa u tra ja wu do 48 sa ti. On je ju ~e, uz kri vi~ nu pri ja vu, spro ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Kra gu jev cu, pre ne la je Ra dio-te le vi zi ja Sr bi je.

OD LU KA SPECI JAL NOG SU DA

Pro du `en pri tvor su di ji Jak {i }u

Sud u Kosovskoj Mitrovici

Spe ci jal ni sud u Be o gra du je i tre }i put za re dom, na kon {to su dva pret hod na re {e wa uki nu ta, po no vo do neo od lu ku da pro du ì pri tvor su di ji Bla go ju Jak {i }u, su spen do va nom ~la nu Vi so kog sa ve ta sud stva, op tu è nom da je 1998. go di ne dok je bio pred sed nik Op {tin skog su da u Ko sov skoj Mi tro vi ci zlo u po tre bio slu `be ni po lo àj. U pri tvo ru su i ak te ri istog pro ce sa, re fe ren ti ko sov sko mi tro va~ kog su da Dra gan Ga vri lo vi} i Bla go je û ro vi}, op tu è ni da su 1998, po Jak {i }e vom na lo gu, oba vi li ove ru „fik tiv nog ugo vo ra“ pred u zet ni ka Qu bo mi ra Bi {e va ca i di rek to ra ta mo {weg dru {tve nog pred u ze }a „Luks” Mi lo ra da La ke ti }a o ku po pro da ji jed ne ne po rekt no sti te fir me. Okri vqe ni Jak {i}, û ro vi} i Ga vri lo vi} se na la ze u pri tvo ru

od po kre ta wa is tra ge 23.ja nu a ra pro {le go di ne. Op tu `ni com po dig nu tom pre dva me se ca, ob u hva }e ni su i pred u zet nik Qu bo mir Bi {e vac i Mi lo rad La ke ti} ko ji se bra ne sa slo bo de. U ovom pro ce su je okri vqen i se kre tar ko sov sko mi tro va~ kog su da Mi ro slav Bo `o vi}, ko me op tu `ni ca sta vqa na te ret da je „pru `io po mo} Jak {i }u ta ko {to je ne ko li ko da na pre po kre ta wa is tra ge, iz sud ske kwi ge ove ra, is tr gao vi {e stra ni ca me |u ko ji ma je bi la i ona na ko joj je iz vr {e na ove ra po me nu tog fik tiv nog ugo vo ra“. „Dnev ni ku“ je ju ~e po tvr |e no da Spe ci jal ni sud do sad ni je od lu ~i vao o pred lo gu ko ji je u de cem bru pod ne la od bra na tro ji ce okri vqe nih o pri hva ta wu jem stva za wi ho vu od bra nu sa slo bo de. Pri prem no ro ~i {te su |e wa za ka zno je za 8 i 9. mart. J. J.

utorak21.februar2012.

MI NI STAR IVI CA DA ^I] JU ^E U BER NU

Sa [vaj car skom pro tiv la `nih azi la na ta Za me nik pred sed ni ka Vla de i mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da je na sa stan ku s mi ni star kom prav de i po li ci je [vaj car ske Si mo ne tom So ma ru gom u Ber nu do go vo rio da se oja ~a sa rad wa dve ze mqe u obla sti spre ~a va wa ile gal nih mi gra ci ja i la `nih azi la na ta. – Ima ju }i u vi du da [vaj car ska ni je ~la ni ca EU i da je deo {en gen skog pro sto ra, ve o ma je zna ~aj no da spre ~i mo da do |e do su spen zi je vi zne li be ra li za ci je, ko ja va `i i za [vaj car sku, i za to smo se do go vo ri li da u na red nom pe ri o du in ten zi vi ra no ak tiv no sti da bi smo gra |a ni ma, pre sve ga rom ske na ci o nal no sti, jo{ jed nom po ka za li da su {an se da ov de do bi ju azil ve o ma ma le – re kao je Da ~i}. On je na veo i da je sa mo {est qu di od 1.200, ko li ko ih je pod ne lo zah tev za azil u [vaj car skoj, taj azil i do bi lo. Da ~i} je ka zao i da je, za raz li ku od dru gih evrop skih ze ma -

Simoneta Somaruga i Ivica Da~i}

qa, u ko ji ma je broj la `nih azi la na ta u 2011. go di ni opao, je di no u [vaj car skoj on po ve }an 15 po sto u od no su na 2010. go di nu. Po we go vim re ~i ma, u ze mqa ma EU u 2011. go di ni u od no su na 2010. go di nu broj la `nih azi la na ta opao je sa 17.000 na 10.000.

On je do dao i da je gra |a ni ma ko ji `e le da tra `e azil po treb no ob ja sni ti da se ne is pla ti do la zi ti u [vaj car sku i da pri tom pre te re pre siv ne me re, kao {to je mo gu} nost za bra ne po nov nog ula ska u tu i dru ge evrop ske ze mqe.

Go vo re }i o po li cij skoj sa rad wi dve ze mqe, Da ~i} je uka zao na to da je ona ve o ma do bra i da se te me qi na ne ko li ko bi la te ral nih do ku me na ta ko ji su pot pi sa ni u pret hod nih ne ko li ko go di na. – Bi lo je i ne ko li ko ve o ma va `nih za jed ni~ kih po li cij skih ak ci ja, kao {to je vra }a we ukra de ne sli ke Pa bla Pi ka sa iz Sr bi je u [vaj car sku, hap {e we na {eg dr `a vqa ni na ko ji je u [vaj car skoj ukrao vi {e umet ni~ kih sli ka vred nih osam mi li o na evra, kao i ra znih po li cij skih ak ci ja u iden ti fi ka ci ji onih ko ji su po zna ti kao ~la no vi gru pe „Pink pan ter„ – pod se tio je Da ~i}. Mi ni star je na gla sio i da }e se sa rad wa sa {vaj car skim ko le ga ma na sta vi ti i u dru gim obla sti ma i pro jek ti ma, kao {to je bor ba pro tiv tr go vi ne qu di ma, pre sve ga ima ju }i u vi du da Sr bi ja s Uje di we nim na ci ja ma u~e stvu je u za jed ni~ kom pro jek tu ko ji fi nan si ra [vaj car ska. (Ta njug)

NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU HOR GO[–RE SKE

No vi po ku {aj kri jum ~a re wa qu di U dva ka mi o na bu gar skih re gi star skih ta bli ca, gra ni~ na po li ci ja Ma |ar ske je pro {log vi ken da na pre la zu Hor go{-Re ske pro na {la ukup no se dam dr `a vqa na Pa ki sta na i Av ga ni sta na, ko ji su ne le gal no po ku {a li da pre |u gra ni cu Sr bi je i Ma |ar ske. Ka k o je ja v i l a ma | ar s ka agen ci ja MTI, jed nu gru pu su ca ri ni ci pro na {li u ka mi o -

nu ko ji je pre no sio pla sti~ ne ta ble, a dru gu, uz po mo} rend ge na, u te ret nom vo zi lu ko je je tran spor to va lo ba {ten ske gar ni tu re. Vo za~ pr vog ka mi o na, bu gar ski dr `a vqa nin, pri ja vio je to var od 20 to na pla sti~ nih ta bli, ko je je iz Bu gar ske pre no sio u Ne ma~ ku. Gra ni~ ni slu `be ni ci su po s um w a l i da je ca r in s ka plom ba o{te }e na pa su de -

taq ni je pre gle da li pri ko li cu i u woj pro na {li ~e ti ri dr `a vqa na Pa ki sta na i Av ga ni sta na. U dru gom ka mi o nu, ko ji je ta ko |e vo zio bu gar ski dr `a vqa nin i ko ji je po zva ni~ noj do ku men ta ci ji pre no sio ba {ten ske gar ni tu re i ja stu ke iz Sr bi je u Ho lan di ju, na kon rend gen skog pre gle da, sa kri ve na me |u ku ti ja ma, pro na |e na su dva av ga ni -

stan ska i je dan pa ki stan ski dr `a vqa nin. Pro tiv bu gar skih vo za ~a po kre nut je po stu pak zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo kri jum ~a re wa qu di, dok je pro tiv se dam dr `a vqa na Av ga ni sta na i Pa ki sta na po kre nut po stu pak zbog po ku {a ja ile gal nog pre la ska gra ni ce, na vo di agen ci ja MTI. (Ta njug)

JO[ JE DAN OBRT U SLU ^A JU [A RI]

Op tu è ni Kr po vi} pre go va ra o za kqu ~e wu spo ra zu ma o kri vi ci Pred Spe ci jal nim su dom u Be o ga du u „pred me tu [a ri}“, po no vo ve li ke no vi ne: od bra na Mi lo {a Kr po vi }a, okri vqe nog za pri pad nost gru pi od be glog Pqe va qa ka Dar ka [a ri }a, te za fal si fi ko va we is pra ve, i Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po ~i wu raz go vo re o za kqu ~e wu spo ra zu ma o pri za wu kri vi~ nog de la, oba ve stio je ju ~e sud advo kat od bra ne Bo ri vo je Bo ro vi}. Na kon oba ve {te wa da je kra jem pro {le ne de qe Kr po vi }e va od bra na pod ne la Tu ì la {tvu pred log za za kqu ~e we spo ra zu ma, sud sko ve }e ko je po stu pa u slu ~a ju pet ne sto ri ce op tu è nih u „pred me tu [a ri}“ ju ~e je od lo ì lo za kraj mar ta su |e we ko je }e for mal no po ~e ti iz no va, shod no no vom Za ko ni ku o kri vi~ nom po stup ku. Ta ko }e se u ovom pro ce su, uko li ko do za kqu ~e wa spo ra zu ma do |e, jo{ jed nom sma wi ti broj okri vqe nih na ot pu è ni~ koj klu pi, s tim da su ra ni je tro ji ca do bi la sta tus sve do ka-sa rad ni ka. Advo kat Bo ro vi}, bra ni lac Mi lo {a Kr po vi }a, iz ja vio je ju ~e da se „u{lo u raz go vo re sa za me ni kom spe ci jal nog tu ì o ca o spo ra zu mu o kri vi ci za Kr po vi }a za to {to je on u pri tvo ru dve i po go di ne, a okri vqen je za fal si fi ko va we pa so {a i za bla ì ob lik u {i rem smi slu pri pad no sti gru pi“. – We mu se na te ret ne sta vqa ni jed na rad wa na bi lo ko ji na ~in u bi lo ko jem kon tek stu u ve zi s dro gom, ali je od bi je no ne ko li ko na {ih pred lo ga za uki da we pri tvo ra, i to uz jem stvo, {to je ne u o bi ~a je no za ta ko bla go de lo – fa lis fi ko va we is pra ve, kon kret no, pa so {a – ka è

Bo ro vi}. – Na kon po ~et ka pri me ne no vog ZKP-a od 15. ja nu a ra, kli jent i ja smo na we go vu ini ci ja ti vu po sti gli do go vor da se taj spo ra zum pot pi {e, bez ob zi ra na to da li je on znao za to kri vi~ no de lo ili ne. Ka da bi re gu lar no sud su dio za to de lo i ka da bi utvr dio da je kriv, ka zna ne bi pre {la go di nu da na za tvo ra. Ali, mi smo pot pu no pri nu -

rad we po ve za ne s dru gim okri vqe ni ma, ve} ga je sa mo ver bal no i for mal no uvr sti la u tu gru pu – na gla {a va Bo ro vi}. Iz no se }i svo ju pro ce nu da }e „ve li ki broj okri vqe nih ko ri sti ti pri vi le gi je in sti tu ta spo ra zu ma o kri vi ci i stu pi ti u kon takt s Tu `i la {tvom“, Bo ro vi} ob ja {wa va da to mi sli zbog to ga {to su u tom pred me tu ve}

Droga zaplewena u Urugvaju

|e ni na to da po kri je mo ovaj pri tvor u ko jem je dve i po go di ne i da ~o vek iza |e na slo bo du. Po re ~i ma Kr po vi }e vog bra ni o ca, “op tu `ba je Kr po vi }a sa mo ver bal no i for ma lo uvr sti la u gru pu, te re te }i ga za bla `i ob lik tog de la, za ko je je, ka ko na po mi we, za pre }e na ta ko |e bla ga za tvor ska ka zna. – On mo `e da pri zna sa mo da je u {i rem smi slu pri pa dao or ga ni za ci ji, iako ga ni ko ni kad ni je po me nuo, iako mu ni op tu `ba ne sta vqa na te ret ni ka ve

tro ji ca okri vqe nih do bi li sta tus sve do ka-sa rad ni ka. – Zna ju }i prak su Spe ci jal nog su da da do sta ve ru je sve do ci masa rad ni ci ma, pro sto se bo jim da }e zbog ta kve ka zne ne po li ti ke i, uop {te, oce ne do ka za mno gi mo ra ti ne voq no da stu pe u ta ka ve spo ra zu me – ka `e Bo ro vi}, i do da je da o~e ku je da }e se to de si ti pre no vog ter mi na, za ka za nog za 26. mart. Po spe ku la ci ja ma ko je su se ju ~e ~u le u su du, Kr po vi} se na da na god bi u ko joj bi mu bi la iz -

re ~e na za tvor ska ka zna rav na vre me nu do sad pro ve de nom u pri tvo ru i da mu se vra ti stan ko ji je pod me rom za bra ne ras po la ga wa. Ina ~e, na po ~et ku su |e wa, u sep tem bru 2010, Kr po vi} je na veo da „ne raz u me za {to je uhap {en i da ne po zna je ni ko ga od okri vqe nih“ iz u zev svog ze ta Dra ga na La bu do vi }a iz Be ra na i Dra {ka Vu ko vi }a, ko ji je do pre tri me se ca bio u bek stvu. Po na vo di ma op tu `be, Mi lo{ Kr po vi} je dao svoj pa so{ Dra {ku Vu ko vi }u, ko ji je na tom do ku men tu po tom za me nio fo to gra fi ju. Op tu `ni ca te re ti od be glog Dar ka [a ri }a za po ku {aj {ver ca vi {e od dve i po to ne ko ka i na iz La tin ske Ame ri ke u Za pad nu Evro pu u ok to bru 2009. go di ne. Ukup no pet na est okri vqe nih su op tu `ni com ozna ~e ni kao pri pad ni ci gru pe, a iz u zev Kr po vi }a, ko me op tu `ba ne sta vqa na te ret ni {ta u ve zi s dro gom, osta lim okri vqe ni ma se u ve zi s raz li ~i tim okol no sti ma te sum we pri pi su ju. Op tu `ni ca je kao or ga ni za to re ozna ~i la od be gle Pqe vqa ke Dar ka [a ri }a, Go ra na So ko vi }a, kao i uhap {e nog @eq ka Vu ja no vi }a iz Kra gu jev ca. Pod se ti mo, op tu `ni com je ob u hva }en do ga |aj od 15. ok to bra 2009. go di ne, kad je u ak ci ji „Bal kank si rat nik” po li ci ja Uru gva ja u lu ci San ta Lu si ja na jah ti „Ma ui„, ~i ji je vla snik hr vat ski dr `a vqa nin Ana sta si je Mar tin ~i} pro na {la i od u ze la 2,1 to ne ko ka i na, dok je 19. ja nu a ra 2009. u Ita li ji, u bli zi ni Pi ze, za plew no 235 ki lo gra ma dro ge. J. J.

SPORT

utorak21.februar2012.

Ka kve su to Igre bez Ja sne Ja sna [e ka ri}, naj u spe {ni ja srp ska strel ki wa, ni je us pe la da na Evrop skom pr ven stvu u Fin skoj obez be di sed mo uza stop no u~e {}e na Olim pij skim igra ma. - Ni je smak sve ta - ka `e ona. Ove go di ne u Lon do nu ne }e mo gle da ti do bro po zna to li ce.Pred sta vqa }e nas, za sa da, svet ska {am pi on ka Zo ra na Aru no vi} i mla da pr va ki wa Evro pe Bo ba na Ve li~ ko vi}. Ne i olim pij ka ~i je je ime u Sr bi ji ve} de -

kra ja, jer sam zna la da nam sva ki krug tre ba za ekip nu me da qu - ka za la je [e ka ri }e va. Srp sku eks pe di ci ju u Lon do nu, da kle, ne }e ~i ni ti strel ki wa ko ja je na olim pij skim smo tra ma bi la re dov na od Se u la 1988. go di ne. Ve} na pr voj osvo ji la je zla to i bron zu. Iz Bar se lo ne se 1992. go di ne vra ti la sa sre brom, iako je ima la isti re zul tat kao po bed ni ca, dok je u Atlan ti ~e ti ri le ta ka sni je bi la ~e tvr ta. U Sid ne ju 2000. i Ati ni 2004. osvo ji la je ta ko |e po sre bro. Niz osva ja wa me -

Ja sna [e ka ri}

ce ni ja ma si no nim za me da qe, uspeh i tro fe je. - Ni sam iz dr `a la pri ti sak pr vo je {to je Ja sna re kla po sle ne u spe {nog pu ca wa iz va zdu {nog pi {to qa u Fin skoj. Biv {a olim pij ska {am pi on ka ni je `e le la da pri ~a o se bi, ve} je is ta kla zna ~aj pla sma na ko le gi ni ca u Lon don. - Ra du jem se zbog Bo ba ne, ostva ri li smo ciq da ima mo jo{ jed nu vi zu za Lon don. Pr ve dve se ri je ga |a la sam pod ve li kim op te re }e wem. Po tom sam re kla se bi: „Opu sti se, ga |aj nor mal no!”, ali iz gle da da je bio ta kav dan da ni {ta ni je vre de lo. Bo ri la sam se do

da qa pre ki nu la je na OI pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu. Na ce re mo ni ji otva ra wa Olim pij skih iga ra u Azi ji do de qe na joj je ~ast da no si srp sku za sta vu is pred svih spor ti sta iz na {e ze mqe. [e ka ri }e va je tri pu ta pro gla {a va na za naj bo qu strel ki wu na sve tu (1990, 1995. i 2005. go di ne), a Me |u na rod na sport ska stre qa~ ka fe de ra ci ja pro gla si la je i naj bo qim strel cem 20. ve ka. Upr kos ne u spe hu, Ja sna ne pla ni ra da pre sta ne da pu ca. Na pro tiv. - Ima stre qa {tva i po sle Lon do na - po ru ~i la je ko le gi ni ca ma dok su je te {i le u Fin skoj.

BO BA NA VE LI^ KO VI], EVROP SKA [AM PI ON KA U STRE QA [TVU

Do sa wa ni olim pij ski sno vi Bo ba na Ve li~ ko vi} od ka da je po ~e la da se ba vi stre qa {tvom sa wa la je da jed nog da na ga |a na olim pij skim igra ma. Sno vi su joj se ostva ri li na EP u Fin skoj va zdu {nim pi {to qem: osvo ji la je dru gu zlat n u evrop s ku se n i o r s ku me da qu u ka ri je ri, is pu ni la olim pij sku nor mu i po vu kla svo jim sjaj nim re zul ta tom od 388 kru g o v a re p re z en t a c i j u do bron za nog tro fe ja. l Sa ka vim ste `e qa ma do {li u Fin sku? - Plan je bio da u|em u fi na le, jer smo moj tre ner i ja pro ce ni li da }e to bi ti do voq n o za olim p ij s ku vi z u, {to je bio osnov ni ciq. Na mo ju vel ku ra dost i kom plet ne re p re z en t a c i j e osvo j i l a sam, uz olim p ij s ku vi z u, i zlat nu me da qu. l Ka ko ste u{li u stre qa {tvo? - Po ~e la sam da ga |am va zdu {nom pu {kom pre 12 go di na. Moj tre ner u Bo ru 030 Bo ban Mar ko vi} je vi deo u me ni po ten ci jal, pet go di na sam tre ni ra la ovim oru` jem, ali sam stal no, iz pri kraj ka, pra ti la pi {to qa {e. U kam pu u Ka ra ta {u 2004. sam se di vi la Bran ki ci Za ri}, ko ja je u tom pe ri o du bi la moj uzor, zbog sti la i mir no }e ko jim ga |a pi {to qem i ~vr sto sam re {i l a da pro m e n im oru` j e. Bi lo je po vu ci - po teg ni sa tre ne rom, ali sam bi la upor na i na pr v om tak m i ~ e w u, upra vo u Ka ra ta {u, osvo ji la sam tre }e me sto sa 355 kru go va! Ne ko li ko me se ci ka sni je na dr `av nom pr ven stvu sam obo ri la re kord za ka det ki we od 384 kru ga. Ko li ko ta da ni {ta ni sam zna la o kva li te -

ATP LI STA

VTA LI STA

Skok Tro ic kog

Ana na pre do va la

Srp ski te ni ser No vak \o ko vi} je za po ~eo 35. ne de qu na ~e lu ATP li ste, dok je i Jan ko Tip sa re vi} za dr `ao svo ju po zi ci ju. Tip sa re vi} je i ove ne de qe de ve ti na sve tu, dok je Tro ic ki po sle sko ka za dva me sta sa da 22. na sve tu.Od osta lih srp skih te ni se ra ko ju se na la ze me |u naj bo qih 200 na sve tu, Ni ko la ]i ri} je 193, dok je Du {an La jo vi} na 200. po zi ci ji. ATP li s ta: 1. No v ak \o k o v i} (Sr b i j a) 13.630, 2. Ra fael Na dal ([pa ni ja) 10.435, 3. Ro xer Fe de rer ([vaj car ska) 8.330, 4. En di Ma ri (Ve li ka Bri ta ni ja) 7.150, 5. Da vid Fe rer ([pa ni ja) 4.595, 6. @o-Vil fred Con ga (Fran cu ska) 4.410, 7. To ma{ Ber dih (^e {ka) 3.950, 8. Mar di Fi{ (SAD) 2.915, 9. Jan ko Tip sa re vi} (Sr bi ja) 2.770, 10. Huan Mar tin del Po tro (Ar gen ti na) 2.705... 22. Vik tor Tro ic ki (Sr bi ja) 1.460 bo do va itd.

Naj bo qa srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} na za do va la je za jed nu po zi ci ju u od no su na pro {lu ne de qu, pa je sa da 14. na sve tu, dok se Iva no vi }e va na la zi ~e ti ri me sta iza we. Bo ja na Jo va nov ski i Alek san dra Kru ni} za dr `a le su po zi ci je, pa su tre nut no 108, od no sno 198. na li sti. VTA li sta: 1. Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) 9.260, 2. Ma ri ja [a ra po va (Ru si ja) 7.680, 3. Pe tra Kvi to va (^e {ka) 7.220, 4. Ka ro li na Vo zni jac ki (Dan ska) 6.310, 5. Sa man ta Sto sur (Austra li ja) 5.825, 6. Ag we {ka Ra dvan ska (Poq ska) 5.500, 7. Ma rion Bar to li (Fran cu ska) 5.160, 8. Ve ra Zvo nar jo va (Ru si ja) 4.690, 9. Na Li (Ki na) 4.450, 10. An drea Pet ko vi} (Ne ma~ ka) 3.880... 14. Je le na Jan ko vi} (Sr bi ja) 3.020... 18. Ana Iva no vi} (Sr bi ja) 2.535... 108. Bo ja na Jo va nov ski (Sr bi ja) 615... 198. Alek san dra Kru ni} (Sr bi ja) 316 bo dva.

tu re zul ta ta po ka zu je i mo ja re ak ci ja ka da sam se, ne ko li ko me se ci ka sni je, ras pla ka la po {to sam na jed nom tak mi ~e wu ubi la 375 kru go va. To je od li ~an re zul tat i za ju ni or ke, a ja ni sam bi la za do voq na! Mi sli la sam da stal no mo ram pre ko 380 kru go va. Ve} 2005. sam sa 15 go di na po be di la u Ku pu Sr bi je za se ni or ke sa 382 kru ga. l Ka k o se pri p re m a t e pre me ~a? - Je di no {to no sim za sre }u je de te li na sa ~e ti ri li sta i imam je na pri ve sku na lan ~i }u oko vra ta, na le pqe nu na mo bil nom te le fo nu, na ra znim stva r i m a, ode } i... Ne slu {am mu zi ku, ni ti se po vla ~im u sa mo }u pre tak mi ~e wa. Vo lim da po pri ~an i da se opu stim sa Ja snom i Zo ra nom, da se na sme je mo, na {a li mo. No sim sa mo ant fon - slu {a lice i to je sve. l Ta ta vam je na pra vio se ma for na MK stre li {tu u Bo ru. - To je ura dio sa pri ja te qem, ta ko da imam gde da tre ni ram. Pro {le go di ne mi je na Uni ver zi ja di u @en {e nu u Ki ni eks plo di rao me tak u ce vi i ni sam se pla si ra la u fi na le. Ima la sam 570 kru go va, sa cen trom bih bi la sa Zo ra nom u plej - ofu. Do bro ga |am pre ci zni deo, pre ko 290 kru go va, ne {to sam sla bi ja br zom paq bom, ali je to di sci pli na ko ja tra `i mno go ra da. U 2011. sam sve pod re di la va zdu {nom pi {to qu, sko ro da ni sam pre ki da la se zo nu osim u sep tem bru. l Svi u po ro di ci su po red vas po sta li stru~ wa ci za stre qa {tvo. - Ta ta Zo ran, ma ma Ve sna i se tra Si mo na su mi naj ve }a

po dr {ka, naj bo qi na vi ja ~i, ali ume ju da bu du i o{tri kri ti ~a ri, jer su po ~e li da se raz me ju u sve. Se stra je ~e ti ri go di ne mla |a i po {to sa da imam dva pi {to qa, po ku {a }u da je uvu ~em u stre qa {tvo. Ima mo u Bo ru i lep obje kat za va zdu {no oru` je i na dam se da }e nas u klu bu bi ti vi {e u mo joj di sci pli ni. Bor 030 ima za pi {toq eki pu u ko joj su jo{ Ana i Sa wa Si mi}. Sa tre ne rom Mar ko vi }em, imam iz van re dan od nos, od li~ no se raz u me mo i do bro sa ra |u je mo. l Ko ja vam je omiq ne hra na? - Ta ti na! On je ri bo lo vac i od li ~an ku var, na da le ko su hva qe ni we go vi spe ci ja li te ti od pe ~u ra ka. Zo ve mo ih „pe ~ur ke na ta tin na ~in“. Vo lim i ita li jan sku hra nu, pi ce, {pa ge te. l Zbog Olim pij skih iga ra {ko la je tre nut no u dru gom pla nu?

Po ro di ca iz vor in spi ra ci je Jed na od naj ve }ih te ni skih zve zda svih vre me na Mo ni ka Se le{ iz ja vi la je za fran cu ski „Ekip” da joj je to kom ka ri je re po ro di ca bi la glav ni iz v or in s pi r a c i j e. Ne k a d a {wa ju go slo ven ska, a ka sni je

voj i Kris Evert. Bi la sam de te od 15 go di na i ose }a la sam se kao u snu. Zna te, ni je vam sve jed no ka da ne {to to li ko pu ta gle da te na te le vi zi ji, a on da se i sa mi na |e te na tom te re nu - pri se }a se Se le {o va.

ame ri~ ka te ni ser ka is ta kla je da su joj otac Ka roq i maj ka Ester bi li naj ve }a po dr {ka i stub oslon ca. Se le{ se pod se ti la svog pr vog po lu fi na la na Ro lan Ga ro su 1989. go di ne. - Do ta da ni sam ni ka da igra la na Ro lan Ga ro su, tur ni ru na ko jem sam se to li ko pu ta di vi la Mar ti ni Na vra ti li o -

Jed na od naj u spe {ni jih te ni ser ki svih vre me na na gla si la je da je upra vo otac u naj te `im tre nu ci ma uspe vao da je psi ho lo {ki ras te re ti. - Ka da sam pr vi put vi de la cen tral ni te ren Ro lan Ga ro sa, ta ta mi je re kao: Mo ni ka, vi di{ da ovaj te ren ni je ni {ta ve }i od svih osta lih na

Apa tin ka ma der bi ko la

Ma ri ja Ga jin (SPC Voj vo di na)

`e pr vo me sto bez po ra za. U der bi ju ko la Apa tin je sa vla dao kod ku }e dru go pla si ra no no vo be ~ej sko Je din stvo. No vo sad ska Ada kom pju ters je po be di la E| -

{eg sa 6:2. Dva me ~a su za vr {e na sa po 7:1 za go ste. SPC Vo vo di na je iz ne na di la Srem iz Ru me, a be o grad ski EDB ki kind skog To zu Mar ko vi }a. Be o gra |an ke su sve bli `e gor wem do mu... Ma ri ja Ga jin re pre zen ta tiv ka SPC Voj vo di ne je sa iz van red nih 609 ~u we va po ne la ti tu lu igra ~i ce ko la. Re zul ta ti 11. ko la - ku gla {i: Cr ve na zve zda BN Bos - Be o grad 3.526:3.690 (7:1), Me ta lac - Sen ta Vi sa prom 3.368:3.481 (1:7), Ba nat – E| {eg 3.416 :3.391 (6:2), Ni{ put – Kra qe vo 3.492:3.387 (6:2), Par ti zan – Vo do vod Kra gu je vac 3.607:3.504 (7:1). Ku gla {i ce: Apa tin – Je din stvo 3.215:3.158 (5:3), Ada kom pju ters - E| {eg 3.972:2.921 (6:2), Srem – SPC Voj vo di na 3.252:3.368 (1:7), T. Mar ko vi} EDB 3.025:3.003 (1:7).

- Ka d a pro | e olim p ij s ki tur nir, po sve ti }u se stu di ja ma. @e lim da bu dem tre ner i da jed n og da n a i ja imam strel ce ko ji osva ja ju me da qe i, za {to da ne, u~e stvu ju na olim pij skim igra ma. Bi }e ve o ma na por no ovih ne ko li ko me se ci do Lon do na. Ne bo jim se te {ko }a, ni ti ja kih tre nin ga, znam da bez to ga ne ma uspe ha. l An drea Ar so vi} vam je stal na ci mer ka? - Od ka da sam u re pre zen ta ci ji za jed no smo! U Me ra ke ru je na {a so ba bi la kao zla tar ska rad wa: i ona i ja ima le smo po po je di na~ no zla to, a ja i zla to iz ekip nog de la sa Ja snom i Zo ra nom. Sli~ no je bi lo i ov de u Vi e ru ma ki ju – ona ekip no sre bro i po je di na~ nu bron zu, ja po jed na~ no zla to i ekip nu bron zu! Is pu ni la nam se i `e qa da u Lon do nu bu de mo za jed no - is ta kla je Bo ba na Ve li~ ko vi}.

MO NI KA SE LE[ ZA FRAN CU SKI „EKIP”

SU PER LI GA SR BI JE

[am pi o ni, ku gla {i Be o gra da Po {tan ske {te di o ni ce, sa vla da li su u 11. ko lu Su perli ge Sr bi je Cr ve nu zve zdu BN Bos kao go sti i je di ni su bez po ra za.Sen ta Vi sa prom i da qe dr `i dru go me sto sa utak mi com ma we. Na go sta va wu Me tal cu iz Gor weg Mi la nov ca, Sen }a ni su sla vi li sa ube dqi vih 7:1. Zre wa na nin ski Ba nat je te `e ne go {to se o~e ki va lo sa vla dao E| {eg. Ni{ put se po la ko pri mi ~e vr hu po sle po be de nad Kra qe vom, a Par ti zan je za pe ta ma vo de }i ma, po {to je sa 7:1 na Ba wi ci sa vla dao Vo do vod Kra gu je vac u ~i jim je re do vi ma bli stao igra~ ko la, re pre zen ta ti vac Uro{ Ja gli ~i}, sa 654 ~u wa. Ku gla {i ce su bo ti~ kog Pi o ni ra ni su od i gra le me~ pro tiv Kri sta la, ali i da qe ~vr sto dr -

dnevnik

c m y

ko ji ma si do sa da igra la. Sve oko we ga za bo ra vi - i pu bli ku i tri bi ne, sa mo se fo ku si raj na te ren - pre ne la je Se le{ sa vet ko ji joj je dao otac Ka roq. Sa da tri de se to smo go di {wa Se le{ is ta kla je da ne ma na me ru da se ba vi tre ner skim po zi vom. - Uvek sam to kom igra~ ke ka ri je re i{la in stink tiv no, ni ka da ni sam kal ku li sa la i za to mi slim da ne bih bi la do bar tre ner. Na rav no, uvek sam tu da dam po ne ki do bar sa vet re kla je Mo ni ka Se le{, ko ja je u ka ri je ri osvo ji la de vet gren slem tro fe ja, od ko jih ~e ti ri na Austra li jen ope nu (1991, 1992, 1993, 1996), tri na Ro lan Ga ro su (1990, 1991. i 1992) i dva na US ope nu (1991. i 1992). Naj ve }a ju go slo ven ska te ni ser ka svih vre me na pre ì ve la je 1993. aten tat to kom tur ni ra u Ham bur gu, ka da ju je du {ev ni bo le snik Gin ter Par {e te {ko po vre dio no èm. Se le{ se vra ti la na te ren po sle dve go di ne opo rav ka. U me |u vre me nu je uze la ame ri~ ko dr à vqan stvo (1994), a po sled wu gren slem ti tu lu osvo ji la je 1996. - na Austra li jen ope nu. Mo ni ka Se le{ je tre nut no an ga ò va na kao pot pred sed nik La u re us aka de mi je. - Mi slim da se kroz sport mo è pro me ni ti ì vot de ce {i rom sve ta. Mi slim da mo gu da im po slu ìm kao in spi ra ci ja svo jim is ku stvom i te ni skim zna wem - re kla je Se le{.

c m y

dnevnik

SRBIJA BEZ NAPADA^A PRED NASTUP NA TURNIRU NA KIPRU

Po vra tak De ja na Le ki }a

Fud bal sku re pre zen ta ci ju Sr bi je pr vi is pit u no voj go di ni o~e ku je kra jem fe bru a ra, na tra di ci o nal nom me |u na rod nom tur ni ru ~i ji je do ma }in Ki par. Na{ na ci o nal ni tim od me ri }e sna ge sa Je re me ni jom (28. fe bru a ra, Li ma sol) i Ki pra (29, Ni ko zi ja). Usko ro }e v.d se lek to ra Ra do van ]ur ~i} obe lo da ni ti ime na igra ~a na ko je ra ~u na za ovu ak ci ju, ta~ ni je na pres kon fe ren ci ji u pe tak. Za da tak ni je ni ma lo jed no sta van, zbog ne po voq nog ter mi na, ve li kog bro ja po vre da ali i ~i we ni ce da mno gi kan di da ti za re pre zen ta tiv -

na, kao i Dra gan Mr |a. Gol ge ter sku for mu ka pi te na Ni ko le @i gi }a u Bir min ge mu ta ko |e je pre ki nu la po vre da. - Si tu a ci ja u ko joj se na la zi mo ni je pri jat na, ali pro na }i }e mo re {e wa. Spi sak ni je kom ple ti ran, iman jo{ ne ko li ko da na za raz mi {qa we - kon sta to vao je ]ur ~i}. Od is tak nu ti jih cen tar fo ro va iz do ma }eg dvo ri {ta ne }e bi ti ko ri sti jer [}e po vi} zbog ope ra ci je ko le na pro pu {ta pro le} ni deo se zo ne, dok je i no vi ~lan Zve zde Ka sa li ca na pu stio pri pre me zbog le ~e wa.

De jan Le ki}

ni dres ne igra ju u svo jim klu bo vi ma, {to je po ]ur ~i }u osnov ni pred u slov za sti ca we pre sti `nog sta tu sa. Uz to, am bi ci o zni stru~ wak ima ne za hav lnu mi si ju da na kon po sr ta wa or lo va pre mo sti va kum do iz bo ra no vog se lek to ra, {to je opet okol nost ko ja kom pli ku je si tu a ci ju i ne nu di ja snu vi zi ju za iz la zak iz za ~a ra nog kru ga. Pot pu no je ne iz ve sno na ko je sna ge }e se se lek tor oslo ni ti, a naj ma we pro ble ma }e bi ti u de fan zi vi gde su si gur ni: Ka hri man, Ko la rov, Iva no vi}, Su bo ti}, Raj ko vi}, Bi {e vac... Mo `da ak tu el ni tre nu tak srp skog fud ba la naj bo qe od sli ka va po da tak da stru~ ni {tab re pre zen ta ci je ne ma na pa da ~e na ras po la ga wu. Zbog te {ke po vre de, pre lo ma ko sti sto pa la i ope ra ci je Mar ko Pan te li} }e ne ko li ko me se ci bi ti van te re -

Po sve mu su de }i na pad or lo va pred vo di }e, po vrat nik, De jan Le ki}, ko ji je do ~e kao svo jih pet mi nu ta u Osa su ni, a pa `wu jav no sti skre nuo je po go ci ma pro tiv Bar se lo ne. Za vi dan ni vo for me odr à va u An der leh tu i Mi lan Jo va no vi}, ko ji se sna la zi i na po zi ci ji cen tral nog na {pa da ~a. Isto va ì i za Su lej ma ni ja. Mo `da bi xo ker mo gao da bu de mla |a ni La zar Mar ko vi}, ko ji je ne dav no pro tiv [a htjo ra na pri ja teq skojn utak mi ci bio usa mqen u na pa du cr no-be lih, a pru ìo je kva li tet nu par ti ju. Uosta lom, ]ur ~i} je na ja vio da }e iz mla de se lek ci je re gru to va ti u A tim, po red Mar ko vi }a, jo{ \u ri ~i }a, Na sta si }a i Ig wov skog. mo `da }e {an sa bi ti pru è na i Ste fa nu [}e po vi }u ko ji u Ha po e lu ne mi lo srd no tre se mre è. Z. Rangelov

UPRKOS PORAZU OD [AHTJORA, GRANT ZADOVOQAN

Va qak ima ri tam

Pr vi put ot ka ko je pre u zeo eki pu Par ti za na Avram Grant je po ka zao da mo è da bu de ite ka ko tem pe ra men tan. Na utak mi ci ko ju je we gov tim iz gu bio od [a htjo ra (1:2), Izra e lac je ne ko li ko pu ta ula zio na te ren, do zi vao ru skog su di ju Vi ta li ja Me {ka, zvao ga da se pro bu di... Tre ba lo je to da bu de pri ja teq ski me~ i jak test za cr nobe le, pa ipak glav ne te me raz go vo ra po sle utak mi ce bi le su su dij ske od lu ke - pe nal za [a htjor, dva cr ve na kar to na za cr no-be le.Ipak, Grant je, iako o~i gled no qut na Me {ka, è leo da iz beg ne du bqu pri ~u o we mu. - Ne vo lim da pri ~am o su di ja ma, ali... Po ~eo je Izra e lac i za stao. Ni je hteo da qe. Sa mo je upi tao oku pqe ne no vi na re. - On je Rus? Ka da je do bio po tvr dan od go vor, sa mo je klim nuo gla vom. Ako se iz u zme „~o vek u cr nom”, Grant je po neo le pe uti ske sa sta di o na An ta li ja spo ra. - Va `no je da smo do bro igra li. Ve }i na igra ~a [a htjo ra, ka da im se po gle da ju po je di na~ ne ce ne, vre de vi {e ne go na{ ceo go di {wi bu xet - pod se tio je is ku sni stru~ wak i na sta vio: - Pr vi pri mqen gol - de {a va se. Dru gi nam je dao su di ja. A mi smo da li lep gol i ima li jo{ {an si. Ne de {a va mi se ~e sto da po sle po ra za ka èm da je bi lo do bro, a sa da ba{ to ka èm. Grant je pr vi put iz veo tim sa jed nim na pa da ~em. - Ni je va `no ko li ko je na pa da ~a u ti mu ve} sa ko li ko igra ~a na pa da mo. Na{ ceo ve zni red, osim Ka ma re ko ji ne ma te ka rak te ri sti ke, je na pa dao. U ve }em de lu utak mi ce lop ta nam se do bro kre ta la.

Avram Grant

Ipak, naj ve }e iz ne na |e we je Gran to va od lu ka da Ste fan Ba bo vi} igra na po zi ci ji zad weg ve znog. - Va `no je da igra ~i bu du spo sob ni da igra ju na raz li ~i tim me sti ma i ve ru jem da Ste fan to mo è. Uì vao sam u we go voj igri. En gle ski „Mi ror” je pla si rao in for ma ci ju da }e êl si, ili ta~ ni je we gov ga zda Ro man Abra mo vi~, po nu di ti Par ti za nu 14 mi li o na fun ti za La za ra Mar ko vi }a. - To si gur no ni je ta~ no. U kon tak tu sam sa Ro ma nom, pri ~a mo o mno gim te ma ma i vaq da bi me pi tao za igra ~a Par ti za na da je za in te re so van. A ni je. Mar ko vi} je pro tiv [a htjo ra za tre sao mre ù pr vi put na pri pre ma ma i jo{ ne ko li ko pu ta se na {ao u {an sa ma. - Ve li ki je ta le nat i tre ba jo{ da na pre du je. Eki pa tre ba da se raz vi ja sa wim, a on sa eki pom za kqu ~io je Avram Grant.

SPORT

utorak21.februar2012.

DEJAN VUKI]EVI], TRENER VOJVODINE

Ciq zah te va mak si mal nu po sve }e nost U ne de qu ka sno uve ~e, ~ar ter le tom iz An ta li je, u Sr bi ju su se vra ti li fud ba le ri Voj vo di ne. U Tur skoj su pro ve li 14 ve o ma sa dr `aj nih i, {to se ra da ti ~e, in ten ziv nih da na, pa im je tre ner De jan Vu ki }e vi} dao slo bod no do sre de pre pod ne. Oce wu ju }i ono {to je u An ta li ji ura |e no, Vu ki }e vi} je re kao: - Su tra, da kle, na sta vqa mo s tre nin zi ma, a ve} u su bo tu u No vom Sa du ima }e mo ge ne ral nu pro bu u du e lu s Ba na tom, naj ve ro vat ni je u FC „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku. [to se ra da u Tur skoj ti ~e, uz jo{ jed no is ti ca we fe no me nal nih uslo va za tre nin ge i sa mog sme {ta ja eki pe, pod vu }i }u rad eki pe, jer igra ~i su po ka za li iz u ze tan od nos pre ma oba ve za ma. Pri pre me i slu `e za uigra va we ti ma i stva ra we at mos fe re u svla ~i o ni ci i mi slim da smo ura di li pu no to ga do brog, pa tim sa da di {e istim plu }i ma. Ka da go vo ri o onom {to Voj vo di nu ~e ka ve} od 3. mar ta i star ta pro le} nog de la se zo ne, {ef stru ke cr veo-be lih je na gla sio: - Igra ~i ma sam pre do ~io na jed nom od sa sta na ka da je pred wi ma sjaj na mo gu} nost i ve li ka {an sa da pu no to ga do brog to kom pro le }a ura de za klub, ali i za svo je ka ri je re i bu du} nost. Re kao sam im i to da na{ za jed ni~ ki ciq, a to je osva ja we Ku pa Sr bi je, zah te va od

Abu ba kar u Pa ri zu Dva slo bod na da na igra ~i }e is ko ri sti ti za od mor, ali i da po se te vo qe ne oso be. Jed ni su osta li u No vom Sa du, dru gi su oti {li ku }a ma, dok je sjaj ni na pa da~ Abu ba kar Ouma ru ju ~e pre pod ne od le teo u Pa riz, gde mu `i vi de voj ka. Ve} u sre du }e svi bi ti po no vo na oku pu i eki pa }e u}i u fi na li za ci ju pri pre ma, od no sno sta vqa we svo je vr sne gla zu re na ono {to je od ra di la to kom na por nog vi {e ne deq nog ra da.

De jan Vu ki }e vi}

sva kog od wih mak si mal nu po sve }e nost, jer ve li ki i zna ~aj ni, ~ak isto rij ski re zul ta ti bez to ga ne mo gu da se ostva re. Grad No vi Sad i na{ klub iz bo ri li su se da se fi na le ku pa igra na na {em sta di o nu i ne mo gu da za mi slim da mi ne bu de mo ak te ri u toj utak mi ci. Go vo re }i o eki pi, Vu ki }e vi} je pod vu kao:

DR BORKO VUKOSAV

Mo re i ra ve o ma br zo s eki pom Ju ~e je na pre gled mag net nom re zo nan com i{ao Al ma mi Mo re i ra, igra~ od ko jeg se pu no o~e ku je u pro le} nom de lu se zo ne. Do `i veo je po vre du zad we lo `e na utak mi ci s Me ta lur gom u An ta li ji, a pr vi pre gled ko ji je ul tra zvu kom od mah u Tur skoj oba vio dr Bor ko Vu ko sav, po ka zao je da pa u za ne }e bi ti du ga~ ka. - To je po tvr dio i pre gled mag net nom re zo nan com i ve o ma br zo Mo re i ru o~e ku je mo na te re nu - re kao je dr Vu ko sav. - On je ve} po ~eo s agre siv ni jom re ha bi li ta ci jom, {to zna ~i da ra di ne ke stva ri i od re |e ne ve `be u te re ta ni i ba ze nu i usko ro ga o~e ku jem na te re nu. [to se Abu ba ka ra ti ~e, on }e ve} od sre de nor mal no tre ni ra ti s eki pom.

- Vi de lo se da su na {a po ja ~a wa, go vo rim o Api ji i Mo re i ri, u za o stat ku u od no su na osta le, ali me ra du je wi hov pro fe si o na lan i pre dan rad. Mo re i ra se po vre dio, imao je za to ne pla ni ra nu pa u zu, ali ga ve} od sre de o~e ku jem da se pri dru `i eki pi. Kod Api je je dru ga ~i ja si tu a ci je, jer je iza we ga pa u za od de vet me se ci. Po sle we je u{ao u pun tre ning i evi den tan je za mor, od no sno da ni je do voq no spre man. Tre ba }e nam svi ma str pqe we, mak si mal no smo po sve }e ni to me da ga vra ti mo, a ja sam i o~e ki vao pro ble me ove vr ste. Skep ti ~an sam u od no su na o~e ki va we da }e we gov po vra tak bi ti brz, ali se na dam da }e u top-for mi bi ti do naj zna ~aj nih su sre ta ko je igra mo na pro le }e. Od i gra li ste pet me ~e va to kom bo rav ka na oba la ma Sre do zem nog mo ra. Ko li ko su vam oni po mo gli ka da je de fi ni sa we ti ma u pi ta wu? - Od ra di li smo do sa da 46 tre nin ga i kroz wih, {to sam i ra ni -

je pri ~ao, iz dvo ji la se gru pa igra ~a ko ji bi ve} su tra mo gli da po~ nu da igra ju pr ven stve ne su sre te. Qu bin ko vi} i Bran ko vi} ni su u od go va ra ju }em rit mu zbog po vre da ko je su ima li i jo{ ni su sprem ni. Na se dam-osam po zi ci ja ne mam di le mu, ni ti bi je ije dan tre ner imao. Ka len dar nam je zgu snut, ra ~u nam na sve igra ~e ko ji su bi li u Tur skoj i, u za vi sno sti od ri va la, svi }e do bi ti pri li ku. Sa da mi je naj ve }a di le ma sre di na te re na, ba rem {to se pre mi je re u na sta ku ti ~e... Mo re i ra se po vre dio, Api ja je jo{ ne spre man, pa se kao naj bo qe re {e we u ta kvoj si tu a ci ji na met nuo mla di Mar ko Po le ta no vi}. Vi de }e mo, vre me na jo{ ima, na dam se opo rav ku i ula sku u `e qe nu for mu va `nih fud ba le ra. Naj ma we pro ble ma, ~i ni se, ima te u na pa du? - Na pad nam ne za da je bri ge, jer je kon ku ren ci ja u we mu sjaj na. Po kri ve ni smo ja ko do bro, ima mo ve li ki iz bor od li~ nih igra ~a i znam da sam tu spo ko jan. U sva kom slu ~a ju, vra }am se na ge ne ral nu oce nu pri pre ma, po je din ci me ni si ube di li da mo gu da se iz bo re za po zi ci ju u ti mu, jer sam od wih mno go vi {e o~e ki vao. Jo{ uvek ne bih o ime ni ma, ali je bit no da oni sa mi to zna ju - do dao je na kra ju De jan Vu ki }e vi}. A. Predojevi}

BEOGRA\ANI POTPISALI UGOVOR S BRITANSKOM OSIGURAVAJU]OM KU]OM HSS

Zve zdin tim vre di 30 mi li o na evra

Po sle go di nu da na is crp nih pre go vo ra sa re no mi ra nom bri tan skom osi gu ra va ju }om ku }om HSS iz Lon do na, pot pi san je ugo vor po ko jem je sa da {wi pr vi tim cr ve no-be lih osi gu ran u vred no sti od 30 mi li o na evra! [ta to zna ~i? Mno go to ga, na rav no, do brog po srp ski klub, pr vi na Bal ka nu i {i re ko ji je do bio ova kvu vr stu ugo vo ra, ina ~e ti pi~ nog za Sje di we ne Dr à ve i Ve li ku Bri ta ni ju. Ovaj ugo vor {ti ti i klub i igra ~e, a do pri no si re no meu cr ve no-be lih u fud bal skim kru go vi ma. HSS je osi gu ra va ju }a ku }a ko ja tre nut no ima bo qi rej ting od dr à ve Sr bi je. Bri tan ci su pro na {li in te res da sa ra |u ju sa Cr ve nom zve zdom, sa ko jom su pot pi sa li po li su osi gu ra wa i tr ì {ne vred no sti igra ~a (mi ni mum tran sfer). Da kle, uko li ko do |e do po vre da, ne sre} nih slu ~a je va, bo le sti ili na sli nog pre stan ka ka ri je re kod bi lo kog igra ~a Cr ve ne zve zde, HSS }e pre u ze ti i tro {ko ve le ~e wa i is pla tu za ga ran to va nih pri ma wa, itd. To kom pre go vo ra ko ji su tra ja li go di nu da na, HSS je oba vio kom plet nu me di cin sku pro ve ru sva kog igra ~a u ti mu Cr ve ne zve zde, a u tri slu ~a ja pred stav ni ci ove kom pa ni je i{li su u gra do ve iz ko jih po ti ~u Zve zdi ni igra ~i i uzi ma li zdrav stve ne kar to ne od ro di te qa i di rekt nih pre da ka. Po red to ga, spe ci ja li zo va ni tim osi gu ra va ju }eg dru {tva, ko ji se ba vi sport skim osi gu ra wem, pro ce wi vao je tr ì {nu vred nost igra ~a i ba{ zbog to ga ovaj ugo vor ni je sklo pqen u de cem bru, ve} sa da u fe bru a ru.

Eki pa je,tre ba lo da vre di 19,2 mi li o na evra u de cem bru, ali je po sle od ra |e nog pre la znog ro ka we na vred nost sko ~i la na 30 mi li o na evra i tu se la ko mo è iz ra ~u na ti ko li ko je Zve zda ve} za ra di la pot pi si va wem Ka sa li ce, Mla de no vi }a, Mak si mo vi }a, Mi li vo je vi }a, Mi lu no vi }a, Mi ri }a, Asa moe, pro mo ci jom igra ~a iz svo je {ko le, Kr ne te, \u ri~ ko vi }a, Oè go vi }a, po vrat kom To {i }a i Pe ro vi }a. Naj sku pqi fud ba ler Cr ve ne zve zde na tr ì {tu tre nut no, pre ma pro ce na ma stru~ wa ka HSS, Dar ko La zo vi} ~i ja je vred nost pro ce we na na se dam mi li o na evra, dok je naj ja ~i stra nac Evan dro Go e bel, za ko jeg bi po ~et na ce na u ne kim bu du }im pre go vo ri ma iz no si la tri i po mi li o na evra. Za ni mqi vo je i po re |e we sa por ta lom „tran sfer markt”, ko ji se naj ~e {}e uzi ma kao naj me ro dav ni ji ka da su pro ce ne vred no sti igra ~a u pi ta wu i to u evrop skim okvi ri ma. Na tom por ta lu sto ji da eki pa Zve zde vre di oko 23,5 mi li o na evra Ovo u mno go me olak {a va i pre go va ra~ ke po zi ci je Upra ve cr ve no-be lih, jer na sto lu uve li ko ima ju vred no sti igra ~a ko je je iz ne la re no mi ra na ku }a iz Ve li ke Bri ta ni je, da kle „ni po ba bu, ni po stri ~e vi ma”. Od da nas, svi klu bo vi za in te re so va ni za igra ~e Cr ve ne zve zde mo ra }e da se su o ~e s tim da je pro ce nu vred no sti igra ~a ra di la kom pa ni ja ko ja se ti me ba vi i u En gle skoj, [pa ni ji, itd. Na rav no, ko na~ nu ce nu }e od re di ti tr ì {te, ali je ova pro ce na od stra ne HSS sjaj na po la zna osno va za ge ne ral nog se kre ta ra cr ve no-be lih

\or |a Ste fa no vi }a i we go ve sa rad ni ke to kom pre go vo ra. Re vi zi ja ovog ugo vo ra ra di }e se na sva kih {est me se ci, pa bi ta ko Cr ve na zve zda u bu du} no sti mo gla vi {e stru ko da uve }a vred nost svog pr vog ti ma, uko li ko ova ge ne ra ci ja sa so bom bu de do ne la re zul ta te, po be de, ti tu le, Evro pu...

Od igra ~a mla |ih od 23 go di ne, Cr ve na zve zda pod ugo vo rom tre nut no ima Mi lo {a Ve si }a (22), Mar ka Dmi tro vi }a (20), Alek san dra Ki rov skog (20), Jo va na Kr ne tu (19), Ni ko lu Mak si mo vi }a (20), Fi li pa Mla de no vi }a (20), Fi li pa Stoj ko vi }a (19), Sr |a na Mi ja i lo vi }a (18), Lu ku Mi li vo je vi }a

Fudbaleri Crvene zvezde na ceni

Upra vo zbog to ga, je dan „ska ut„ kom pa ni je HSS, pre se li }e se u Be o grad. Ka ko je Zve zdin tim „po sku peo” sa 19,2 na 30 mi li o na evra, a da ni je od i grao ni jed nu zva ni~ nu utak mi cu po oba vqe nom pre la znom ro ku? Osi gu ra wa da le ko vi {e ce ne mla de igra ~e od sta ri jih i to je nor mal no. Mla di re pre zen ta ti vac Sr bi je od 19 go di na bi }e uvek bo qe pro ce wen od igra ~a sa 32 go di ne, ko ji ima re ci mo 50 na stu pa za re pre zen ta ci ju, ali i „go mi lu” po vre da za so bom.

(20), Pe tra \u ri~ ko vi }a (20), Fi li pa Jan ko vi }a (17), Dar ka La zo vi }a (21), Mar ka Ve {o vi }a (20), Lu ku Mi lu no vi }a (19), Fi li pa Ka sa li cu (23), Og we na O`e go vi }a (17), Na ta ni je la Asa mou (21), a ni osta li ni su mno go sta ri ji... Kri sti jan Bor ha i Mar ko Mi ri} ima ju 24, Ni ko la Pet ko vi}, Evan dro Go e bel i Ka du Men de{ ima ju 25, Bo ban Baj ko vi}, Da ni jel Mi haj lo vi}, Ni ko la Mi ki} i Vi ni si jus Pa {e ko 26, Du {ko To {i} ima 27, a naj sta ri ji su Mar ko Pe ro vi} i Mi lo{ Di mi tri je vi} sa 28 go di na. (Mondo, N. J.)

sport

utorak21.februar2012.

dnevnik PRE LA ZNI ROK U OFSK KI KIN DA â&#x20AC;&#x201C; NO VI BE ^EJ

@ili} na golu Kikinde Fud ba le ri Sre ma na tre nin gu

NO VAJ LI JE SRE MA NA JA VQU JU LE PO PRO LE ]E

Mladost za radost U ta bo ru fud ba le ra Sre ma na mi tro va~ koj Pro me na di kraj Sa ve vla da zim ska idi la. Sta we u ta bo ru be lih sa Sa ve je sta bi li zo va no. Svi seg men ti klu ba su po ja ~a ni, ka ko igra~ ki ka dar ta ko i stru~ ni {tab, sa `e qom da se iz bo ri op sta nak u pr vo li ga {kom dru {tvu. Ve li ki od liv pr vo ti ma ca ni je za bri nuo ~el ni ka klu ba Vi }en ti ja Pe tro vi }a, ko ji je uz do go vor sa no vim {e fom stru~ nog {ta ba ^e dom Ma ti }em pro na {ao ade kvat ne za me ne. Spi sak no vaj li ja pred vo di gol ma ni Var ga i Mir ko vi}, a de fan zi vu dvo ji ca Va si qe vi }a, Mi lo{ i Ni ko la, kao i Jo ki}. Za me sto star te ra u ve znom re du kon ku ri sa }e po vrat nik So viq, Ka sto ni je vi}, Stri ~i}, Ili} i Bo {ko vi} a u na pa du Sto il kov, Sta men ko vi}, Mr da ko vi},

Srem ~e vi} i Jo vi}. Re~, je uglav nom, o mla dim fud ba le ri ma `eq ni do ka zi va wa. - Upr kos ne hu ma nim zim skim uslo vi ma za igru u mi nu lih me sec da na od ra di li smo 54 tre nin ga i sa da je na re du se ri ja kon trol nih me ~e va. Ako bu de po treb no, sva ki dru gi dan ima }e mo kon trol ne te sto ve. Ne ma sum we, stvo ri }u tim sa sna `nim ko lek tiv nim du hom, br zom igrom i ubo ji tim na pa dom. Pri sta li ce Sre ma ne ma ju raz lo ga za bri gu za op sta nak u pr vo li ga {kom dru {tvu. Mla di fud ba le ri }e se br zo uklo pi ti u kon tu re sna `nog ti ma ko ji }e na pro le }e do ne ti pu no ra do sti pri sta li ca ma Sre ma - bez di le me je is ta kao glav no ko man du ju }i, is ku sni tre ner ^e da Ma ti}. R. Ar tu kov

STAR TO VA LI I FU TO @A NI

Davidovi} novi trener Biv {i voj vo |an ski fud bal ski li ga{ Me ta lac Asko Vi dak je za vr {io je se wu tr ku No vo sad ske pod ru~ ne li ge na 11 me stu. Osvo ji li su Fu to `a ni 19 bo do va {to je od Upra ve na ~e lu sa pred sed ni kom Iv ko vi }em i tre ne rom Zo ra nom Ga li }em oce we no kao tre nut ni re al ni do met. Biv {i ka pi ten No vog Sa da Ga li} sti gao je u Fu tog da po mog ne klu bu i to je us peo. To kom zim ske pa u ze do go vo re no je da Ga li} pre u zme [ko lu fud ba la ko ja bro ji pre ko 150 po la zni ka i da se po no vo ak ti vi ra, a klu pu pr vog ti ma se {}e is ku sni Ma ri jan Da vi do vi}. Po pu lar ni Da ~a }e is ku stvom i du go go di {wim zna wem po mo }i da se klub sta bi li zu je. U ra du }e mu po ma ga ti Bo jan Sa pa wo{, ko ji }e ujed no i kon ku ri sa ti za sa stav ti ma. Pr voj pro ziv ci no vom {e fu stru ke ja vi lo se 25 igra ~a, me |u ko ji ma i do sta no vaj li ja ko ji }e upot pu ni ti igra~ ki ka dar ma hom iz Fu to ga, Ve ter ni ka i oko li ne. - Do {ao sam da sta rim sport skim pri ja te qi ma po mog nem da klub ove go di ne vra ti pre po zna tqiv po bed ni~ ki imix. Vre me nam u pr voj ne de qi ni je ba{ na klo we no, ali nam ni je sme ta lo da ra di mo i u sa li i te re ta ni. ^im nam bu de do zvo li lo od i gra }e mo i za ka za ne pri ja teq ske utak mi ce po ja {wa va Da vi do vi}. To kom pre la znog ro ka u Me ta lac je sti glo ~ak 11 igra ~a.

- Do ve li smo gol ma na Bje ki }a i Ka ra no vi }a (Ve ter nik Vi skol), Sa pa wo {a (Rad nik, Bje qi na), Mar ja no vi }a (Slo va~ ka), Qu bi ~i }a (Ka bel), Ho bel (Fru {ko go rac), Bog da no vi }a (Bo rac, No vi Sad), Gli {i }a i \u ri }a (OFK Fu tog), La zi }a i Ga vra ni }a (Ba~ ka), ko ji }e uz Je li ~i }a, Mi ro sla va i Mi haj la Be ro wu, Ar da li }a, [trb ca, Bu bu qa, [kr bi }a, Ko si }a, Bo {ko vi }a, Je la ~u, La zen di }a, @a ri }a i Sta noj ko vi }a bi ti od li ~an ma te ri jal da na pro le }e igra mo jo{ bo qe i pra va pod lo ga za bu du} nost - is ta kao je na kra ju Da vi do vi}. Naj i sku sni ji u re do vi ma Fu to à na gol man Mi le Je li ~i} is ti ~e: - Od pr vog oku pqa wa tre ner Da vi do vi} na met nuo je è stok ri tam i po ras po lo è wu i za la ga wu igra ~a vi di se da im ne sme ta da za cr ta no ura di mo. Na ve }i ni utak mi ca to kom je se ni pra vi li smo gre {ke, ko je su uti ca le da osta ne mo na sa mo 19 bo do va. Na pro le }e }e mo ih si gur no sma wi ti na naj ma wu mo gu }u me ru, pa }e ve ru jem bi ti i vi {e ra do sti - obe }a va Je li ~i}. Re do ve ì ca ra u zim skom pre la znom ro ku na pu sti la su sa mo tro ji ca igra ~a: Ob ra do vi} se vra tio u Sla vi ju, [e ku qi ca je no vi ~lan Ve ter nik Vi sko la, dok je Vu ko vi} za no vi klub od brao voj vo |an skog li ga {a In dek sa. M. Po po vi}

SA LAJ ^A NI PO NO VO NA OKU PU

Sneg kvari planove Za vr {i li su Sa laj ~a ni je se wu tr ku u No vo sad skoj pod ru~ noj fud bal skoj li gi na pe tom me stu, tri bo da ma we od je se weg pr va ka Je din stva, ali i po red to ga ih mno gi ubra ja ju u kan di da te za vi {i rang. Pr vom oku pqa wu tre ne ru Du {a nu ûq ku, ja vi lo se 24 igra ~a, je di no ni je bi lo dvo ji ce naj i sku snih, ka pi te na An |i }a (pre {ao u Ka bel) i po u zda nog Evi }a ko ji je po ja ~ao re do ve je se weg pr va ka Je din stva. Po red od la ska naj bo qih û qak sa pu no op ti mi zma gle da na pro le }e. - Ni smo us pe li za dr à ti An |i }a i Evi }a, ali }e na dam se wi hov od la zak upot pu ni ti no vaj li je Dre ko vi} (Tu tin), Per ko vi} (Mi tros), Va si} (Pro le ter), Sa mar xi ja (Mla dost, No vi Sad) i po vrat ni ci Ob ra do vi} (Me ta lac) i Pa {}an (Mar tin, Slo va~ ka), ko ji }e ujed no bi ti i naj ve }e po ja ~a we - ka è û qak. Kao i osta lima i za Sla vi ju je vre me naj ve }i pro tiv nik. - Ko li ko nam je vre me do zvo qa va lo, to li ko smo tre nin ga odr à li na po qu, do pu wa va li smo plan u sa li i te re ta ni. Pr vi ci klus od de vet me {o vi tih tre nin ga uspe {no smo pri ve li kra ju. Upo re do sa sti ca wem fi zi~ ke spre me pla ni ra li smo i utak mi ce, na à lost mo ra li smo ot ka za ti pro ve re sa Ve ter ni kom i te me rin skom Slo gom. Ma lo smo igra~ ki ta wi u od bra ni, ali i zna ~aj no ohra bre ni nad do la ze }im mla dim ta la som iz omla din skog po go na ko ji su sve tla bu du} nost klu ba - is ta kao je na kra ju stra teg Sla vi je. M. Po.

KA BEL POD PU NIM NA PO NOM

Stigli Ra{iovan i Celin Znat no ra ni je od osta lih ti mo va No vo sad ske pod ru~ ne fud bal ske li ge sa pri pre ma ma je po ~eo tre }e pla si ra ni Ka bel. U ta bo ru ti ma sa [tran da je se wi u~i nak oka rak te ri san je kao za do vo qa va ju }i. Do bra pod lo ga da se na pro le }e na pad ne vi {i rang. To kom pa u ze tre ner Cvi ji} je iz a na li zi rao gde je {kri pa lo, pa su shod no am bi ci ja ma do ve de na ade kvat na po ja ~a wa. - Ozve `i li smo tim na me sti ma na ko ji ma smo je se nas bi li de fi ci tar ni. Do ve li pro ve re ne igra ~e sa ko ji ma su am bi ci je za vi {i rang re al ne. No vi igra ~i Ka be la su: Va si qe vi} (Mla dost, Ba~ ki Ja rak), Aure li je Ra {i o van i Ce lin (Cr ve na zve zda), An |i} (Sla vi ja), [i jan (Rad ni~ ki, Srem ska Mi tro vi ca), Ma ra vi} (Ba~ ka 1901), i Ala va wa (Mla dost, Ba~ ki Pe tro vac). Ve ru jem da }e kva li te tom upot pu ni ti od la ske [a ren ca (Bor ca), Oki qe vi }a (Cr ve na zve zda) i Qu bi ~i }a (Me ta lac), Kla {we, Nin ko vi }a, To mi }a, Kre so je vi }a i Ra je vi }a i do pri ne ti da Ka bel rav no prav no kon ku ri {e na pr vo me sto.

Ka be lov ci ozbiq no tre ni ra ju, ~e ka ju po boq {a we vre me na ka ko bi od i gra li za ka za ne pri ja teq ske utak mi ce. - Ra di mo na po mo} nom te re nu u sa li i tar tan sta zi na Ke ju. Po ku {a va mo da za cr ta no ura di mo, jer je i te ka ko va `no da sprem ni od pr vog pro le} nog ko la do ~e ka mo me ~e ve na go sto va wi ma sa Me tal cem i Vr ba som. Na à lost vre me nam ni je do zvo li lo da igra mo pri ja teq ske utak mi ce - ka è Cvi ji}. Za pred sto je }u po lu se zo nu tre ne ru Cvi ji }u ko me po ma è tre ner omla di na ca Ba bi}, po ku {a }e da se na me tu sle de }i igra ~i: Va si qe vi}, Ga lo vi}, i Ku li}, Ma li xan, [erf, Kr sti}, Ra da no vi}, Mi lo sa vqe vi}, Be ri}, Za mla kar, ô vi}, Pu pa vac, Se ku li}, Pe tro vi}, Br kqa ~a, Ra do ji ~i}, Pe ro vi}, ê pi}, Ha |i nac, Br qak, An |i}, Ra {i o van, Ce lin, [i jan, Ma ra vi}, Ala va wa i ta len to va ni omla din ci Klin cov, Ba ri}, Mi tro vi} i Bog da nov. M. Po.

Pre ma re ~i ma se Ma le {ev (Na pre dak, Ba nat ska kre ta ra OFK Ki kin To po la), a ujed no je do {lo i do da-No vi Be ~ej La za ra pro me ne tre ne ra pa je no vi u~i La ti no vi }a ne dav no teq fud ba le ra Uro{ Po pov za vr {e ni pre la zni rok is ko ri - ume sto Mi {e Ko vr li je. Je di no sti lo je sve ga tri de se tak igra ~a je do {ao gol man Ba tan ~ev (Bo da pro me ne klup ske bor je. Naj - rac, I|o{). ve }e po ja ~a we u OFK Ki kin di Iz no vo be ~ej skog Je din stva je ne ka da {wi re pre zen ta tiv ni oti {li su Li si ca i La lo {e vi} gol man Dra gan @i li} (38). Po - (2. ok to bar, Ku ma ne). red we ga do {li su: Vla ji}, Cvi jan i Bil bi ja (Cr ve na zve zda, Ru sko Se lo), Kra sin (No vi Sad), \ur |e vi}, Ste pan ~ev i Sto ja ko vi} (Slo bo da, No vi Ko zar ci), dok je pr vi put re gi stro van Vu ji no vi}. Iz klu ba su oti {li gol man @iv kov (Sen ta), Ro si} (Cr ve na zve zda, Ru sko Se lo), Kra va ri}, Be le uc (Ma |ar ska), Bu ga ri no vi} i Jor gin (Slo bo da, No vi Ko zar ci), Go li}, Po ga ~in, Tot (De li je, Mo krin). U re do ve voj vo |an skog li ga {a Slo bo de iz No vih Ko za ra ca Dra gan @i li} pri sti gli su: gol man Ri ba kov (Po let, Na ko vo), Jor Je di ni pred stav nik ki kind gin i Bu ga ri no vi} (OFK Ki - ske op {ti ne u Pod ru~ noj li gi kin da), Di mi tri} (Ko za ra, Ba - Zre wa nin Cr ve na zve zda iz Ru nat sko Ve li ko Se lo), Me dan skog Se la. Do {lo je do pro me ne (Pe tro va ra din), Ran kov (@AK, tre ne ra i sa da fud ba le re ovog Ki kin da). Iz ovog klu ba oti - se la pred vo di mla di stru~ wak {li su oba gol ma na i to Oqa ~a Jef ta Jar ~e vi}. [to se igra~ (Ko za ra) i Mi tro vi} (Cr ve na kog ka dra ti ~e no vi zve zda {i zve zda, Ru sko Se lo), Ste pan ~ev, po sta li su: Ro si} (OFK Ki ki \ur |e vi}, Sto ja ko vi} (OFK na), gol man Mi tro vi} (Slo bo Ki kin da). da), [i bul (Voj vo di na), [}e pa U dru gom voj vo |an skom li ga - no vi} (Po let), a oti {li su ne {u iz ki kind ske op {ti ne Ko za - ka da {wi gol man i tre ner Dra ri pri sti gli su: gol man Oqa ~a gan ]i ri}, igra ~i Cvi jan, Vla (Slo bo da), Mar ~e ta i Be {lin ji} i Bil bi ja (OFK Ki kin da), (Voj vo di na, No vo Mi lo {e vo), gol man Ra do va no vi} (Cr na Go Va `i} (@AK, Ki kin da), dok je ra), \o ri} (Po let), Bo go sa vqev je di no oti {ao Di mi tri} (Slo - (@AK). bo da). Naj vi {e pro me na u eki pi op U no vo mi lo {a ve~ koj eki pi {tin ske li ge ostva ri li su fud Voj vo di ne oti {lo je do sta igra - ba le ri mo krin ske De li je. No vi ~a: [i bul i Mar ~e ta (Ko za ra), tre ner je Ra do van Mi la di nov, a

PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

Uspela provera Topol~ana Ti sa Vo lan - Ba~ ka To po la 0:3 (0:0) SEGEDIN: Sta dion Se ge di na, gle da la ca 100, su di ja Ki{ (Se ge din), strel ci: \u ka no vi} u 60. M. Stan ko vi} u 72. i Kri vo ka pi} u 80. mi nu tu. TI SA VO LAN: ]ir jak, Pen zla to, ^a wi, Dar go, Hor mo no{, Ma go, Si la |i, Gun dvald, Pet ko, Fa ra go, Bo `o vi}. Igra li su jo{: Sa bo, Pe ter, De do vi}, Ho ro, Laj ko, Vi da, Ke ri. BA^ KA TO PO LA: Kro ni}, B. Stan ko vi}, Ve se li no vi}, P. Sta ni {i}, D. Sta ni {i}, Dra gi}, An ~i}, @mu ki}, Ke ke zo vi}, Dra {ko vi}, Mi lo va no vi}. Igra li su jo{: Ma jer, Bo ro{, Re sa no vi}, Jo ve ti}, Ra hi}, Kri vo ka pi}, \o ro vi}, Mar tin, \u ka no vi} i M. Stan ko vi}. Fud ba le ri Ba~ ke To po le go sto va li su u Se ge di nu u Ma |ar skoj i od i gra li svo ju dru go kon trol nu utak mi ce sa tre }e li ga {em Ti sa Vo lan i sla vi li

ube dqi vu po be du. @eq ko Ra ~i} stra teg pla vo-be lih iz veo je na te ren dva raz li ~i ta sa sta va, pod jed na kih vred no sti. Oba pro tiv ni ka pru `i li su so lid nu igru, tru di li se mak si mal no. Tek u na stav ku igra je bi la sa dr `aj ni ja i Ba~ ka To po la u 60. mi nu tu pre ko \u ka no vi }a do {la u vo| stvo. U 72. mi nu tu po sle le pe ak ci je Ra hi }a Mi lo{ Stan ko vi} je po sti gao po go dak i po vi sio re zul tat. Se ge din ci su po ku {a va li da do |u do po got ka ali ni su us pe li da pro bi ju od bra nu Ba~ ke To po le, je di no je De do vi} je upu tio {ut pre ma go lu ali je Ma jer od bra nio. Za vr {ni pri ti sak Ba~ ko to pol ~a na je uro dio plo dom i u 80. mi nu tu, ka da je u ak ci ji bio \u ka no vi} i asi sti rao Kri vi ka pi }u ko ji je po sti gao po go dak. S. Sto jiq ko vi}

TO POL ^A NI OSLA BQE NI U NA STAV KU PR VEN STVA

Cime{a umesto Petrovi}a Me |u op {tin ski fud bal ski li ga{ Na pre dak iz Ba nat ske To po le bi }e znat no osla bqen u na stav ku pro le} ne se zo ne - Oti {li su nam naj bo qi igra ~i. Pa ni} i To do rov vra ti li su se u Voj vo di nu iz Ba {a i da, a bra }a ]i ri} i Kol da nov u @AK iz Ki kin da), no vi igra ~i klu ba su Ma le {ev (Voj vo di na, No vo Mi lo {e vo), Da ni jel i Nan dor Han |i (Voj vo di na, Ba {aid) i Stoj kov (Ru san da, Me len ci) - is ti ~e pred sed nik klu ba Oskar Ba lint. Na kon od la ska is ku snog tre ne ra Ma rin ka Pe tro vi }a upra va je an ga `o va la no vog(sta rog) tre ne ra Mi la na Ci me {u ko ji }e pro ziv ku oba vi ti da nas.. - Na kon pr ve fa ze ra da, od i gra }e mo ne ko li ko kon trol nih me ~e va. ka `e tre ner Ci me {a. - [to se ti ~e am bi ci ja, po ku {a }e mo da se pla si ra mo me |u pr ve ~e ti ri eki pe, ali ne }e mo ju ri ti re zul tat po sva ku ce nu. M. Ra ~i}

iz voj vo |an skog li ga {a Obi li }a iz No vog Kne `ev ca vra ti li su se: Mi la di nov, J. Si mi}, Sta ji}, Tol ma~, ^e le ke ti}, a iz OFK Ki kin de pri sti gli su mla di igra ~i Go li}, Go spo ga ~in i Tot a iz ki kin skog @AKa Bo {wa kov. Je di no je oti {ao ne ka da {wi gol man Stan ko vi} ko ji }e bra ni ti ma li fud bal.

Dru go pla si ra na eki pa iz pr vog de la Op {tin ske li ge Po let iz Na ko va po ja ~a na je do la skom \o ri }a iz ru sko sel ske Cr ve ne zve zde i Mu tav xi }a iz @AK-a a oti {ao je gol man Ri ba kov (Slo bo da). Voj vo di na iz Ba {a i da u svo je re do ve pri mi la je po vrat ni ke iz Ra do sa vqe va (Olim pi ja) a oti {li su ô ba nov (2. ok to bar), bra }a Nan dor i Da ni jel Han |a (Na pre dak, Ba nat ska To po la). U ba nat sko to pol ski Na pre dak pri sti gli su Ma le {ev (Voj vo di na, No vo Mi lo {e vo), bra }a Nan dor i Da ni jel Han |a (Na pre dak, Ba nat ska To po la), dok su oti {li Ba ni} i To do rov (Voj vo di na, Ba {aid). M. Se ku li} KO ZAR Â NI JA Î U NA STAV KU

Ribakov na golu Tre ner voj vo |an skog fud bal skog li ga {a - is tok Slo bo de iz No vih Ko za ra ca Jo vi ca La ki} za do voq no tr qa ru ke u pri prem nom pe ri o du, jer na ras po la ga wu ima ~ak 30 igra ~a. Pri pre me za po ~e tak pro le} nog de la pr ven stva Ko zar ~a ni su po ~e li su 1. fe bru a ra, ali su zbog lo {eg vre me na pri mo ra ni da se pri pre ma ju u sa li me sne Osnov ne {ko le â&#x20AC;&#x17E;Ivo Lo la Ri barâ&#x20AC;?. Sneg, hlad no vre me uslo vi li su da do sa da ni su od i gra li ni jed nu pri ja teq sku utak mi cu. [to se ti ~e pri no va naj ve }e po ja ~a we je is ku sni gol man Dar ko Ri ba kov ko ji je do {ao iz na ko va~ kog Po le ta, a u eki pu se iz Ma |ar ske vra tio Alek san dar La ni {ta nin, a pri sti gli su Lu ka Bu ga ri no vi}, Ne ma wa Jor gin a iz Ko za re sti gao je Rad mi lo Di mi tri} i mla di fud ba ler Mi lan Me dar (Pe tro va ra din). Oti {la su oba gol ma na i to Oqa ~a i Mi tro vi}. Tre ner Slo bo de Jo vi ca Le ki} za do voq no tr qa ru ke upr kos ne vre me nu i te {kim uslo vi ma za tre ning. - Ima mo po vo qan ras po red u pro le} nom de lu pr ven stva. Ve} u pr vom ko lu ugo {}u je mo Ko za ru iz Ba nat skog Ve li kog Se la. O~e ku jem da ova mla da i po let na eki pa osvo ji mak si ma lan broj bo do va pred na {om pu bli kom i omo gu }i da se na |e mo u gor wem de lu ta be le. Do po ~et ka pro le} nog de la pr ven stva pla ni ra mo da od i gra mo dve-tri pri ja teq ske utak mi ce, ali pro tiv ni ka jo{ ni smo oda bra li. M. S.

c m y

dnevnik

[PAN SKA LI GA

Maestralni Mesi Li o nel Me si sme stio je ~e ti ri lop te u mre `u Va len si je (5:1), spre ~iv {i jo{ jed no ve se lo ve ~e u Ma dri du, gde su se u po sled we vre me ~e sto ra do va li kik se vi ma Ka ta lo na ca u do ma }em pr ven stvu. Sle pi mi {e vi us pe li su da po ve du pre ko Pa bla Pja ti ja u de ve tom mi nu tu, ali je u na stav ku me ~a po no vo vi |e na sli ka iz dve kup utak mi ce istih ri va la - do mi na ci ja Bar se lo ne, bra vu ro zne in ter ven ci je gol ma na Di je ga Al ve {a, ko ji ovog pu ta ni je mo gao da spre ~i de bakl svog ti ma. Me si je sre di nom pr vog po lu vre me na pre o kre nuo na 2:1, za tim u fi ni {u ot klo nio ne iz ve snost sa jo{ dva po got ka, da bi ]a vi u po sled wim tre nu ci ma kru ni sao go lom po vra tak na te ren po sle po vre de. Ar gen ti nac je po ve }ao svoj kon to u Pri me ri

ju „kra qe va”, Me si i Ka ta lon ci mo ra }e da se za do vo qe ti me {to igra ju za du {u fud bal ske pu bli ke {i rom sve ta. Fud ba le ri Gra na de po be di li su Real So si je dad re zul ta tom 4:1 (1:1) i na pra vi li zna ~a jan ko rak u bor bi za op sta nak u dru {tvu naj bo qih. Po raz od Vi qa re a la u pro {lom ko lu, „tr gao” je eki pu ko ju sa klu pe vo di Abel Re si na. So si je dad je pr vi sti gao do pred no sti na sta di o nu Nu e vo Los, ali je to bi lo sve od klu ba iz San Se ba sti ja na. Gol Mi ke la Gon za le za iz de se tog mi nu ta anu li ran je sa mo 60-ak se kun di ka sni je. Stre lac je bio Iwi go Lo pez. Re zul ta tom 1:1 za vr {en je pr vi deo. Gra na da je u dru gom de lu do da la gas i pre ko Ha re i dvo stru kog strel ca U~ea sti gla do ube dqi ve po -

Li o nel Me si

na 27 go lo va i sa da mi ni mal no za o sta je za Kri sti ja nom Ro nal dom, ko ji je od svo jih 28 po go da ka ~ak 10 dao sa be le ta~ ke. Pi ta we osva ja wa ili gu bit ka ti tu le osta je u ru ka ma @o zea Mu ri wa i we go vih iza bra ni ka. Dok ne ko ne sta vi ta~ ku na se ri -

Fetel uìvao u igri Barse Svet ski {am pion u For mu li 1, Ne mac Se ba sti jan Fe tel, uì vo je po sma trao na „Kamp Nou” pr ven stve ni su sret iz me |u fud ba le ra Bar se lo ne i Va len si je (5:1). Fe tel je u pra wi de voj ke uì vao u ~a ro li ja ma Bar se lo ne, po seb no Li o ne la Me si ja, ko ji je ju bi lar nu 200. utak mi cu u Pri me ri obe le ìo sa ~ak ~e ti ri go la. Osim Fe te la, su sret Bar se lo ne i Va len si je po sma trao je i ~u ve ni {pan ski te ni ser, ina ~e ve li ki na vi ja~ Bar se, Aleks Ko re ~a, kao i ro |e ni brat me na xe ra Man ~e ster ju naj te da Alek sa Fer gu so na, Mar tin Fer gu son.

be de i no va tri bo da do voq na da na ta be li pre tek ne Real So si je dad, ko ji ve} osmu utak mi cu igra po prin ci pu to plo-hlad no (tri po be de- pet po ra za). Re zul tat zi 23. ko la: Gra na da Real So si je dad 4:1 (1:1) /Lo pez 12, Ha ra 57, U~e 62, 87 - Gon za lez 10), Atle tik Bil bao - Ma la ga 3:0 (0:0) /Amo re bi e ta 58, San Ho ze 60, To ke ro 61/, Spor ting Hi hon - Atle ti ko Ma drid 1:1 (1:1) /Egu ren 37 - Ka ne qa 20ag/, Ma jor ka - Vi qa re al 4:0 (1:0) /Ka sa de zus 41, 65, Mar ti 52, Nu wes 67/, Le van te - Ra jo Va qe ka no 3:5 (0:1) /Bar ke ro 49p, Su a res 78, 90+2p - Ban gu ra 34, 69, Ko sta 62, 63, De li ba {i} 84/, Bar se lo na - Va len si ja 5:1 (2:1) /Me si 22, 27, 76, 85, ]a vi 90+1 - Pja ti 9/, He ta fe - Espa wol 1:1 (0:0) /Mi ku 70 p - Vas kez 66/, Real Ma drid - Ra sing San tan der 4:0 (2:0) /Ro nal do 4, Ben ze ma 54, 89, Di Ma ri ja 73/. TA BE LA: Real 61, Bar se lo na 51, Va len si ja 40, Atle tik B. 33, Espa wol 33, Atle ti ko M. 32, Le van te 32, Ra jo Va qe ka no 31, Ma la ga 31, Osa su na 31, Se vi qa 29, Ma jor ka 28, He ta fe 28, Gra na da 28, So si je dad 27, Be tis (-1) 26, Vi qa re al 26, Ra sing 23, Spor ting 20, Sa ra go sa (-1) 15.

Jankulovski zavr{io karijeru ^e {ki fud bal ski in ter na ci o na lac Ma rek Jan ku lov ski, ko ji se to kom ce le pro {le go di ne bo rio sa po vre dom li ga me na ta ko le na, ob ja vio je da nas da za vr {a va ka ri je ru. Biv {i igra~ Mi la na, sa ko jim je 2007. go di ne osvo jio Li gu {am pi o na, od pro {log le ta je ~lan Ba wi ka iz Ostra ve.Za taj tim je u ok to bru bu kval no od i grao sve ga se dam mi nu ta, ka da se po vre dio i od ta da ni je ula zio u igru. Jan ku lov ski (34) je do 2000. bio ~lan Ba wi ka, a on da je do 2011. igrao za ita li jan ske klu bo ve - Na po li, Udi ne ze i Mi lan. Za ~e {ku se lek ci ju je na 78 utak mi ca po sti gao 11 go lo va, a re pre zen ta tiv nu ka ri je ru za vr {io je 2009. go di ne.

SPORT

Real se (ne) pla{i ruske zime Pr vi deo pr ve fa ze osmi ne fi na la Li ge fud bal skih {am pi o na je za vr {en, Bar se lo na i Mi lan po tvr di li su kla su, Ar se nal je pot pu no po to nuo, Apoel je jo{ jed nom od i grao do bar me~, a Ze nit je po ci ~oj zi mi us peo da sa vla da Ben fi ku u Sankt Pe ter bur gu. Ove ne de qe }e jo{ osam eki pe na te ren, der bi se sva ka ko igra u Mo skvi, gde CSKA do ~e ku je Real. Ma dri |a ni igra ju fan ta sti~ no, re dom ru {e ri va le u {pan skoj li gi, me |u tim, ve li ko je pi ta we ka ko }e se sna }i na za le |e nom ve {ta~ kom te re nu sta di o na Lu `wi ki. Ar mej ci su se za me~ go di ne pri pre ma li u An ta li ji - O~e ku je nas te àk me~.Real igra od li ~an fud bal. Mo ra mo da da mo sve od se be, da se do bro i pa met no bra ni mo i da br zo na pa da mo - ka è pr vo ti mac Mo sko vqa na Zo ran To {i}. CSKA }e ima ti tu ne sre }u da }e se su da ri ti sa mo `da i naj ja ~im Re a lom od opro {ta ja Zi ne di na Zi da na. Kra qe vi }i, iako ne zna ju ka ko da po be de Bar se lo nu, ove se zo ne igra ju ma e stra lan fud bal, a de set bo do va pred no sti u od no su na Bar su u Pri me ri do voq no go vo re u pri log to me. - Do mi nan ti su, igra ju na pa da~ ki, da ju mno go go lo va i bi }e nam te {ko da ih za u sta vi mo. Real je u pred no sti jer igra utak mi ce sva ka tri ili se dam da na, dok smo se mi sa mo pri pre ma li bez tak mi ~ar skog rit ma. Na {a pred nost je sve ì na i zi ma ko ja }e ih do ~e ka ti, {to bi mo glo da bu de ne pri jat no iz na ne |a we za wih. Da ne za bo ra vim ve {ta~ ku tra vu i pun sta dion na gla {a va To {i}.

Ben ze ma (Real) u su sre tu s Ra sin gom u su bo tu po sti gao dva go la

Ma dri |a ni ne kri ju da su glad ni tro fe ja, da `e le da osvo je i Li gu {ap pi o na i pr ven stvo [pa ni je. - Ide mo na po be du i u Mo skvi – si gu ran je u se be i eki pu @o ze Mu ri wo.- Sve sni smo {ta nas ~e ka, ne }e nas iz ne na di ti ni ve {ta ~a tra va, ni zi ma. Pri la go di }e mo se tim uslo vi ma i ne }e bi ti pro ble ma. Do bro je da se re van{ igra na na {em te re nu. U dru gom me ~u da na sa sta ju se Na po li i ^el si, bi }e to za ni mqiv okr {aj. Ita li ja ni su iz

Da nas MO SKVA: CSKA – Real (18) NA PUQ: Na po li – ^el si (20.45)

Su tra MAR SEJ: Olim pik – In ter (20.45) BA ZEL: Ba zel – Ba jern (20.45)

Do sa da od i gra no LION: Olim pik –Apoel 1:0 LE VE R KU ZEN: Ba jer – Bar se lo na 1:3 SANKT PE TER BURG: Ze nit – Ben fi ka 3:2 MI LA NO: Mi lan – Ar se nal 4:0 Re van{ utak mi ce su na pe ro gra mu 6. i 7, od no sno 13. i 14. mar ta.

da qeg tak mi ~e wa u Li gi {am pi o na eli mi ni sa li Man ~e ster si ti, pa ve ru ju da }e us pe ti da sa vla da ju i ^el si.

Tre ner fud ba le ra mi lan skog In ter a Kla u dio Ra ni je ri od lu ~io je da me~ osmi ne fi na la Li ge {am pi o na pro tiv Mar se qa po~ ne bez Ve sli ja Snaj de ra u start noj po sta vi. O~aj na se ri ja re zul ta ta ne ro - azu ra ko ji su po ra è ni tri pu ta za re dom u li gi, od no sno ~e ti ri pu ta u pet po sled wih du e la, po klo pi la se sa po vrat kom oma le nog ofan ziv ca na te ren. Pre to ga, da kle, dok je Snaj der bio na po {te di, u de set ko la upi sa li su de vet po be da. Ra ni je ri jev naj ve }i pro blem je, ka ko ka è, {to ne mo è da pro na |e me sto u sa sta vu za ho land skog re pre zen ta tiv ca uz obra zlo è we da je eki pa su vi {e ra wi va u ve zi sa Snaj de rom na po zi ci ji iza dva naj i stu re ni ja na pa da ~a. - Na ma od go va ra igra Ostr vqa na – tvr di tre ner Na po li ja Val ter Ma za ri. – Zna mo da Lon don ci ima ju pro ble ma, ali ta kvi ti mo vi su mo `da i naj o pa sni ji. Mo ra mo da igra mo opre zno i str pqi vo, a na dam se da }e mo po be di ti. U eki pi êl si ja ve} du è vre me ne {to ne {ti ma, re mi u me ~u sa Bir min ge mom(1:1) u FA ku pu sa mo je pro du bio jaz. Igra ~i,

Milan siguran, debakl Lacija Mi lan je na kri li ma ube dqi ve po be de pro tiv Ar se na la (4:0), u pr vom me ~u osmi ne fi na la Li ge {am pi o na, sti gao u ]e ze nu. „Ro so ne ri” ni su pro pu sti li pri li ku da pro tiv „fe we ra {a” osvo je no va tri bo da, a da se pri tom pri li~ no i od mo re za po sled wu tre }i nu se zo ne.Mi lan je po be dio 3:0, a sve je bi lo re {e no ve} po sle 30ak mi nu ta igre. Sa li Mun ta ri i Ema nu el son su na ~e li pro tiv ni ka u sa mo dva mi nu ta, a Ro bi wo je go lom po sle de set mi nu ta igre u dru gom de lu us peo da ot klo ni sve di le me oko po bed ni ka. Do ma }in

je do kra ja us peo da po stig ne po ~a sni po go dak. Ro ma ni je i{lo sve od ru ke na „Olim pi ku” pro tiv Par me. Stre pe la je „vu ~i ca” sve do po sled weg mi nu ta. Ipak, is po sta vi lo se da je gol Fa bi ja Bo ri ni ja u 26. mi nu tu bio do vo qan za tri bo da. \e no va je ne pri jat no iz ne na di la svo je na vi ja ~e. Bo {ko Jan ko vi} (od i grao ceo me~) i dru go vi po ra `e ni su od Kje va - 0:1. Go lo va ni je bi lo u du e lu No va re i Ata lan te. Fud ba ler In ter a Luk Ka sta i wos su spen do van je sa tri utak mi ce ita li jan ske Se ri je A jer je u

Mun ta ri po sti `e vo de }i gol za Mi lan

pred vo |e ni Di di je om Drog bom, otvo re no su se su pro sta vi li tre ne ru Vi qa {u Bo a {u, ali za sa da pro me ne na klu pi pla va ca ne ma.

Ranijeri otpisao Snajdera

ITA LI JAN SKA SE RI JA A

Remi u derbiju Lil 0:1 (0:0) (De bu {i 76’), Nan si - Tu luz 0:3 (0:2) (Si rio 9’, Re ga tin 20’, Ri vi je 72’), So {o - Ok ser 0:0, r Bor do - Lion 1:0 (1:0) (Gu fran 41’), Sent Etjen - Ren 4:0 (1:0) (Mi wo 25’, Ba tle 54’, Sa ko 67’, Gra del 78’), PS@ - Mon pe qe 2:2 (1:1) (Aleks 41’, Oro 88’ Bel han da 45’, Uta ka 82’).

DA NAS JO[ DVE UTAK MI CE OSMI NE FI NA LA LI GE [AM PI O NA

PR VEN STVO FRAN CU SKE

U Fud bal skom pr ven stvu Fran cu ske po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Mar sej - Va len si jen 1:1 (1:0) (Di ja ra 16’ - @il 51’), Aja ~io - Brest 0:0, Kaen Evi jan 2:2 (1:0) (Fro 45’, Na bab 57’ - Bar bo sa 50’, Go vu 90’), Di `on - Ni ca 3:0 (1:0) (Ka ku ta 44’, @o vial 53’, Ko ne 87’), Lo ri jen -

utorak21.februar2012.

pe tak u du e lu sa Bo lo wom pqu nuo pro tiv ni~ kog igra ~a An dreu Ra |i ja. Glav ni su di ja ni je vi deo in ci dent ko ji se do go dio 10 mi nu ta pre kra ja me ~a, u ko jem je In ter kao do ma }in po ra `en sa 0:3, ali su ~el ni ci li ge na osno vu do ka za i vi deo snim ka u ne de qu do ne li od lu ku o su spen zi ji ho land skog na pa da ~a. Re zul ta ti 24. ko la: Le }e - Si je na 4:1 (1:1) /Mu riel 32, Di Mi ke le 68, Ku a dra do 82, Bri vio 90 - Del Gro so 25/, No va ra - Ata lan ta 0:0, \e no va - Kje vo 0:1 (0:1) /Te ro 30/, ]e ze na - Mi lan 1:3 (0:2) /Pu dil 65 - Mun ta ri 29, Ema nu el son 31, Ro bi wo 55/, Ro ma - Par ma 1:0 (1:0) /Bo ri ni 26/, Udi ne ze - Ka qa ri 0:0, Pa ler mo - La cio 5:1 (3:0) /Ba re to 10, Do na ti 20, Sil ve stre 42, Bu dan 47, Mi ko li 51 - Ko zak 85/, Ju ven tus - Ka ta ni ja 3:1 (1:1) /Pir lo 22, Kje li ni 73, Kva qa re la 81 - Ba ri en tos 4/, In ter - Bo lo wa 0:3 (0:2) /Di Va i jo 37, 38, Akva fre ska 85/, Fi o ren ti na - Na po li 0:3 (0:1) /Ka va ni 3, 55, La ve ci 90/. TA BE LA: Mi lan 50, Ju ven tus (1) 49, Udi ne ze 42, La cio 42, Ro ma 38, Na po li 37, In ter 36, Pa ler mo 34, Ka qa ri 31, Kje vo 30, \e no va 30, Fi o ren ti na (-2) 28, Ata lan ta 28, Par ma (-1) 28, Ka ta ni ja (-2) 27, Bo lo wa (-2) 25, Si je na (-1) 23, Le }e 21, No va ra 17, ]e ze na (-1) 16.

- Ima mo od re |e nih pro ble ma u igri, ali ne od u sta je mo – ka `e tre ner An dre Vi qa{ Bo a{. – Ve ru jem da }e mo vr lo br zo po pra vi ti for mu i za i gra ti ka ko se od nas o~e ku je. Go sto va we na San Pa u lu nam je ja ko va `no, ako po be di mo sve }e se vra ti ti u nor ma lu. U tim se vra }a Drog ba, {to je za eki pu ja ko va `no. G. Ko va~

Venger ostaje menayer Arsenala Fran cu ski stru~ wak Ar sen Ven ger osta }e na me stu me na xe ra fud ba le ra Ar se na la, i po red iz u zet no lo {ih re zul ta ta u po sled wih ne ko li ko ne de qa. Iz vr {ni di rek tor klu ba Ivan Ga zi dis iz ja vio je da ne ma raz lo ga da se pri ~a o sme ni Ven ge ra. - Qu di stal no pi ta ju isto. Ne }e mo sme ni ti Ven ge ra, ko ji ima jo{ po sla u na {em klu bu. U re du, is pa li smo iz tr ke za tro fe je, ali se i da qe bo ri mo za ~e tvr to me sto u Pre mi jer li gi i pla sman u Li gu {am pi o na. To }e za nas bi ti kao osva ja we tro fe ja re kao je Ga zi dis en gle skim me di ji ma. Ar sen Ven ger ima jo{ dve go di ne ugo vo ra sa Ar se na lom, a iz klu ba po ru ~u ju da }e ga si gur no od ra di ti do kra ja. Fran cuz je na ~e lu „tob xi ja” od 1996. go di ne, i do da nas je sa Ar se na lom osvo jio tri {am pi on ske ti tu le (1998, 2002, 2004), a 2006. je od veo Ar se nal u fi na le Li ge {am pi o na. Ar se nal pred sto je }eg vi ken da o~e ku je ve li ki lo kal ni der bi pro tiv To ten he ma u okvi ru 26. ko la PL.

utorak21.februar2012.

NE MA WA SUYUM O VA @NOJ PO BE DI JU GO VI ]A NAD CRVENOM ZVE ZDOM

Sa zre va ka} ka mla dost U dvadesetosmoj sezo ni Ka }a na u naj e litnijem rukometnom takmi~ewu na doma}oj sceni, ~ini se da je me~ s Crvenom zvezdom (24:22) bio jedan od onih retko va`nih u kojem se odlu~ivalo o daqem statusu kluba. Rival zvu~nog imena, solidnog igra~kog kadra, jednako ugro`en na prvenstvenoj tabeli, predvo|en sa klupe zvu~nim igra~kim imenom Nenadom Peruni~i}em, a s druge strane Jugo vi}, op te re }en po vre da ma brojnih igra~a (Vukovqak, Jo{i}, [ip ka i Vug dra go vi}, mlad i `eqan prekida tromese~nog posta, kada su prvenstvene pobede u pitawu.

ja je 13. ima 12, {to dovoqno govori o ujedna~enosti lige. Ju go vi} tre ba da na sta vi u istom ritmu, kao protiv Zvezde, borbeno do kraja {ampionata, kako ne bi do{ao u situaciju da se bori za o~uvawe statusa. Levoruki bek napomiwe da je presre}an {to je ponovo u Jugovi}evom dresu i drago mu je {to }e ponovo sara|ivati s tre ne rom Vla da nom Jor do vi }em, kao i nekim igra~ima s kojima je ranije trenirao. - Prijatno sam iznena|en s novim talasom ka}kih rukometa{a, koji sazrevaju u ozbiqne igra~e. Tu pre svega mislim na devetnaestogodi{weg Nikolu

sport

dnevnik

SPORT SKI DI REK TOR VOJ VO DI NE NS SE ME UO^I FI NAL NOG TUR NI RA KU PA

Za slu ì li smo po dr {ku na vi ja ~a U Odbojka{kom klubu Vojvodina NS seme ovih dana sve je podre|eno, organizaciono i takmi~arski, finalnom turniru Kupa Srbije, koji }e biti odràn 25. i 26. februara u Novom Sadu. Prvenstvene obaveze za sada su ostavqene po strani i sve misli, ne samo Vojvodine nego i preostala tri u~esnika zavr{nice Kupa, usmerene su ka vikendu koji sledi. Da podsetimo, u ta dva dana, u maloj sali Spensa, za vredan pehar bori}e se Mladi radnik, Ribnica, Partizan i doma}in Vojvodina NS seme. Jedan od onih koji je mnogo puta do sada iskusio ~ari i izazova organizacije ovakvih turnira je sportski direktor Novosa|ana Nikola Mari}. - To je za nas skoro rutina, kada je organizacija u pitawu. Naravno, doma}instvo zahteva zalagawe svih qudi u klubu, kompletna administracija je u punom pogonu, okrenuli smo se tome 200 posto i verujemo da }e biti sve u redu – kaè Mari} i nastavqa: No, osim dobrog doma}instva i lepe sportske priredbe, na{ motiv za organizaciju je, pre svega, sportski, jer smatramo da na{a ekipa igra mnogo samouverenije na doma}em terenu. Jednostavno, sam doma}i teren donosi sigurnost, a na{oj ekipi i upravo to i treba. Kome dajete prednost na turniru? - Jasno je da ovaj Kup nema izrazitog favorita. Pokazalo se ove sezone da mnoge ekipe, koje ne vaè za favorite, mogu da namu~e i iznenade rivale. U posledwe vreme to pokazuje odli~na serija @elezni~ara, a primera ima i kada su u pitawu u~esnici zavr{nice Kupa. Recimo, u posledwim me~evima dobro igra i Ribnica, dobila je ekipu Partizana i namu~ila Zvezdu. Do ju~e smo

Nikola Mari}

mislili da je Ribnica autsajder, sada je jasno da }e ona biti ravnopravan rival Mladom radniku. Mo`da Po`arevqani imaju {iri krug igra~a, me|utim, Ribnica u posledwe vreme igra atipi~no za na{u ligu, dosta preko sredine, a to sve zavisi od prijema servisa. Kada je u pitawu me~ Vojvodina NS seme – Partizan, to bi trebalo da bude derbi, {to ne zna~i da }e automatski pobednik tog susreta osvojiti trofej. Istina je da Partizan igra toplo- hladno, ali ima veoma zanimqivu ekipu, koja igra hazarderski i zaista kvalitetno. Kad crno- bele krene, mo`ete samo servisom da ih poremetite. A bi}e sigurno dodatno motivisani, jer je ovo sjajna prilika za osvajawe trofeja za sve ekipe na turniru. A gde je tu Vojvodina? - Mi smo sa Zvezdom za bodove odigrali slabiju partiju, ali

smo, ipak, u drugom delu prvenstva imali jednu konstantu. I druge okolnosti su uticale na taj me~. Ekipa je bila u dobroj formi, a onda se prethodne nedeqe to poremetilo, {to zbog treninga, {to zbog bolesti. Nastoja}emo da ove sedmice povratimo stabilnost, da budemo maksimalno pripremqeni, uz èqu da nas kona~no zdravqe posluì. Postava koja se sada ustalila sigurno dobro deluje, jo{ nam Kati} fali. Ivovi} je bio na{ udarni igra~, bolest ga je omela, nedequ dana nije trenirao. Mrdak je imao dobre utakmice po povratku na teren, ali i neke i gde je malo pao. Nadamo se da }e wegov na~in igre i prilaz utakmicama do}i do izraàja. Ivovi} je igra~ motiva, a Mrdak voli da igra, traì lopte i tehni~ki nam mnogo zna~i. Me|utim, Vojvodina je tim pre svega

i tako najboqe funkcioni{emo. Tu su i ostali igra~i, a pokazalo se da imamo dobre prvotimce i na klupi i da moèmo da ih koristimo. Verujem da }e i oni iskusniji, Luka ûbrilo i Andrija Geri} u~initi ono {to se od wih o~ekuje. ûbrilo je ve} petu godinu u Vojvodini, a Geri} treba da radi to {to je cele sezone radio. Tako|e, moramo biti maksimalno motivisani, a mislim da nema ve}eg motiva od prilike da na svom terenu osvoji{ trofej. Da li }e Kati} biti spreman? - I pored op{teg optimizma, mislim da ne}e biti spreman za vikend, pre }e to biti za plejof. @elimo da ga sa~uvamo, da se {to postupnije ukqu~i u rad, ne èlimo po svaku cenu da mu ugrozimo karijeru, jer je on na{a velika perspektiva i tek treba mnogo da pruì Vojvodini. Vide}emo kako }e se razvijati situacija do subote. Uz publiku sve je lep{e. - O~ekujem da }emo imati veliku pose}enost. Ovo je zavr{na priredba velikog takmi~ewa, siguran sam da }e prisustvovati mnogo odbojka{kih radnika. Ono {to mi o~ekujemo su na{i navija~i. Mislim da smo kao klub, ali i korektnim odnosom u ova te{ka vremen, zavredili da nas podrè. Turnir je lepa prilika za osvajawe trofeja, a bi}e boqe ukoliko to probamo zajedno: igra~i, stru~ni {tab, zaposleni u klubu i navija~i. Vojvodina do po~etka 2000-tih nije vaìla za kup ekipe, gubili smo mnoge dobijene utakmice. Zato oprezno prilazimo predstoje}em vikendu, bez obzira na to {to smo posledwih godina i{li mimo tradicije i osvojili dosta kup trofeja. Po{tuju}i rivala, igraju}i motivisano i veruju}i u sebe moèmo do ciqa – istakao je Nikola Mari}. T. M.

PRI PRE ME VE SLA^ KE RE PRE ZEN TA CI JE

Uzdanica Ka}ana: Nemawa Suyum

- Tribine dvorane Hram bile su izuzetno dobro popuwene, {to nam je posebno godilo. Jednostavno, od prvog zvuka sirene mi igra~i i na{i simpatizeri stopili smo se u ogromnu `equ, zvanu pobeda - rekao je veliki borac i sjajan momak Ne ma wa Su xum, po vrat nik u redove nebeskoplavih, koji je podigao adrenalin u ekipi i premostio neke {upqine, pogotovo u odbrani. Suxum podse}a da posle tri poraza pobedom nad Zvezdom vra}eno je samopouzdawe. - Bilo je bitno da se pobedi kako bismo mi igra~i dobili samopouzdawe, jer nije bilo lako igrati pod pritiskom i imperativom, jer smo se nenadano na{li u opasnoj zoni. Mnogo klubova je u igri u vezi s opstankom u ligi. Primera radi mi, kao {estoplasirani tim imamo 15 bodova, dok ekipa ko-

Crnoglavca, koji je izgarao u odbrani i opasno ugro`avao protivni~ki gol. Izrastao je u jed nog od ju na ka utak mi ce i svima stavio do znawa da }e Qubomir Jo{i} u wemu dobiti dostojnog naslednika. Tu je i Strahiwa Travar, koji je odigrao celu utakmicu silom prilika, posle odlaska Lali}a i povrede Vugdragovi}a. Postigao je nekoliko lepih golova, ali u drugom poluvremenu nije imao snage da nastavi u istom tempu, izme|u ostalog i zbog toga {to su gosti promenili sistem igre. U tim delikatnim trenucima, kada se prednost Jugovi}a topila, pivot Branko Kankara{ postigao je nekoliko izuzetno lepih golova. Tako|e, i svi ostali igra~i, da ih ne nabrajam, svako na svoj na~in, dali su veliki doprinos ovoj pobedi - naglasio je Nemawa Suxum. J. Ga li}

PAR TI ZAN OSTAO BEZ TA LEN TO VA NOG GOL MA NA

Mi li} u Var da ru

Posle Ivana Dimitrijevi}a (Gumesrbah), jo{ jedan talentovani rukometa{ napu{ta redove Partizana. Reprezentativni Golman Strahiwa Mili}, koji je odli~no branio tokom cele grupne faze Lige {ampiona, odlazi u skopski Vardar. Mi li} i Var dar su do go vo ri li tro - Strahiwa Mili} mese~nu saradwu, a posle toga {to je mawe nego {to su se crgolman }e oti}i u Bundesligu. no-beli nadali, ali s obzirom Vardar }e Partizanu platiti na finansijsku situaciju kluobe{te}ewe, a nezvani~no se ba iz Humske svaka para dobro pomiwe cifra od 18.000 evra, do|e.

Iz Izra e la u Ko tor

trudio da se na{i vesla~i u Posle dve nedeqe priprema, Tel Avivu ose}aju kao kod ku}e: grupa vesla~a (Nikola Stoji}, – S obzirom da je kompletna Jovan Popovi}, Milo{ Vasi}, na{a oprema bila u Kotoru moRadoje \eri}, Goran Jagar, Mirali smo da se sna|emo za ~amqan Vukovi}, Marko Marjanoce, a Izraelci su nam ustupili vi} i Nenad Be|ik) iz Tel Aviwihovu opremu i tako umnogova se vratila u Srbiju i ve} dame po mo gli da ne remeti mo nas otputova}e u Kotor gde }e pripreme za nastupaju}u izuse prikqu~iti ostalim reprezetno va`nu sezonu u kojem nas, zentativcima (Milo{u Tomiiz me|u ostalog, o~ekuju i }u, Milo{u Stanojevi}u, Nenadu Babovi}u, Nemawi Ne{i }u, Du{anu Bo gi }e vi}u, Aleksandru Filipovi}u, Goranu Todorovi}u, Nikoli Simovi}u, Vuku Matovi}u, Ivi Obradovi} i Ivani Filipovi}), koji su u Crnoj Gori ve} petnaestak dana. – Odlaskom u Iz rael uspe{no smo prebro di li problem u kojem smo se na{li zbog Neboj{a Ili} ki jameta ko ji je Olimpij ske igre u Lon do nu. po ~etkom februara zahvatio Imali smo idealne uslove za ve}i deo Evrope. U Tel Avivu rad i zaista jo{ jedno veliko odradili smo sve {to je zamihvala tamo{wem Savezu. {qeno. Postignuta je planiraIako jo{ nije zavr{en febuna kilometra`a na vodi, a odarski ciklus priprema ve} uvemah kada su nam vremenske priliko se razmi{qa o martovlike to dozvolile vratili smo skom. se u zemqu i ve} danas putujemo – Nakon februara, ulazimo u u Crnu Goru, gde nam je kompletna oprema i gde }emo sa fazu pri prema kada mo ramo stalno da budemo na vodi i zbog grupom koja je tamo ve} dve netoga ne smemo da rizikujemo. deqe zavr{iti i posledwu neStoga moramo da na|emo lokadequ februarskog ciklusa priciju gde }emo imati maksimalprema – rekao je za sajt VSS sene uslove za rad, a po svoj prilektor srpskih vesla~a Nebojlici martovski ciklus }emo {a Ili}. odraditi u Italiji ili u [paOn se posebno zahvalio Vesla~kom savezu Izraela koji im niji – dodao je Ili}. J. G. je iza{ao u susret i koji se po-

VE LI KO PRI ZNA WE FUD BA LER KI MA RI NI PET KO VI]

No si }e olim pij sku ba kqu Marina Petkovi} je jedna od osam hiqada qudi {irom sveta kojoj }e pripasti ~ast da 300 metara pronese olimpijsku bakqu sredinom juna, pred po~etak Igara u Londonu. Ta ~ast joj je pripala ne samo zato {to je sportista, ve} zato {to je odabrana za lokalnog heroja, a na predlog svoje prijateqice. Golman u `enskoj ekipi LASK Crvena zvezda Marina Petkovi} (26), osim toga {to igra fudbal, radi i kao sudija, trenira devoj~ice u Zvezdi, uspe{an je student, a u isto vreme brine o svojoj maloj polusestri. Kao malu ~uvali su je ujaci, koji su opet qubav prema fudbalu nasledili od svog oca - Milorada Li{anina, dugogodi{weg sekretara nekada{weg Fudbalskog saveza Jugoslavije, pa je tako Marina sa 12 godina po~ela da trenira fudbal. Jo{ na prvom treningu izrazila je `equ da bude golman i me|u stativama ostala i danas, s ambicijom da

jednog dana bude trener i to mu{ke ekipe. - Ostao mi je jo{ diplomski ispit na Akademiji fudbala, gde sam ve} zavr{ila sportski menaxment i sada sam na masteru, tako da }u imati i zvawe ekonomiste. Trenutno mi je ciq da osvojim titulu sa Zvezdom, a moja najve}a èqa je da budem trener nekoj mu{koj ekipi u bilo kom rangu takmi~ewa - kaè za MONDO Marina Petkovi}, koja je ujedno i asistent na predmetu fudbal na Visokoj {koli strukovnih studija. Od svega {to radi, ipak s najvi{e emocija govori o tome kako se stara o svojoj sedmogodi{woj polusestri Andrei, kojoj je pre godinu i po dana preminula mama. - To je najve}a inspiracija za sve {to radim i svo slobodno vreme, koga malo imam, provodim s wom - kaè Marina. Zato i jeste zasluìla da bude heroj.

SPORT

c m y

dnevnik

utorak21.februar2012.

PR VA A LI GA: VOJ VO DI NA SU TRA DO ^E KU JE CRVENU ZVE ZDU

Iza zov ni der bi Od lo è na utak mi ca pr vog ko la Pr ve A li ge za va ter po li ste iz me |u Voj vo di ne i Cr ve ne zve zde od ig ra }e se su tra na no vo sad skom ba ze nu Sla na ba ra u 18 ~a so va.U Ku pu Zve zda je dva pu ta za slu è no sla vi la pro tiv Voj vo di ne, ta ko da No vo sa |a ni sa da pred svo jom pu bli kom è le da se po ka ù u bo qem sve tlu. Zbog to ga su u po sled wih me sec i po, dok je tra ja la pa u za zbog Evrop skog pr ven stva u Aj ndho ve nu, ra di li ve o ma na por no i pri pre ma li se za dr àv no pr ven stvo. Po be da bi im ve o ma zna ~i la, na ro ~i to psi ho lo {ki, ma da i uko li ko bi i iz gu bi li i

u ova kvom rit mu. To je za igra ~e i naj zna ~aj ni je, po ku {a li smo i da raz ja sni mo ne ke stva ri, pa osta je da se vi di ka ko }e sve funk ci o ni sa ti u na stav ku se zo ne - ka `e tre ner Voj vo di ne De jan Sta no je vi}. Pred na sta vak se zo ne No vo sa |a ni su ima li ne ko li ko spa rin ga, a do sa da su od ig ra li jed nu utak mi cu Li ge {am pi on a i dve pr ven stve ne. - Na {a tak ti ka se ne }e me wa ti ni za utak mi cu sa Zve zdom. Do du {e, ja sam uvek ne kim stva ri ma ne za do vo qan, ali mo ram da ka `em da sam u na stav ku se zo ne pri me tio po mak u igri mo je eki pe. Na rav no, jo{ mo ra mo ne ke

Ka pi ten Par ti za na Pe tar Bo `i} s pe ha rom Ku pa „Radivoja Kora}a”

UZ JO[ JE DAN TRI JUMF PAR TI ZA NA U KU PU

Sjaj nom od bra nom do no vog uspe ha

Tre ner Voj vo di ne De jan Sta no je vi}

sa tre }e po zi ci je u plej - ofu opet igra li sa Cr ve nom zve zdom. - Su tra do ~e ku je mo Cr ve nu zve zdu, u su bo tu Mla dost iz Za ger ba u po sled wem ko lu Li ge {am pi on a. Bi }e to do bra pri li ka da no vo sad ska pu bli ka vi di dve ve ma za ni mqi ve utak mi ce. Ovo je do bra pri li ka i da vi di mo ka ko eki pa funk ci on i {e

Fo to: F. Ba ki}

stva ri da is pra vi mo i da igra ~i shva te da im ni je ne ko dru gi kriv ka da ne {to ne ide, ve} da pr vo vi de {ta su oni ura di li is ta kao je Sta no je vi}. Voj vo di na po zi va na vi ja ~e da su tra do |u u {to ve }em bro ju i po dr `e eki pu u der bi ju sa Cr ve nom zve zdom. Ulaz na ba zen Sla na ba ra je slo bo dan. G. Ma le no vi}

Ko {ar ka {i Par ti za na mt:s sma tra ju da ih je naj bo qa igra u od bra ni ove se zo ne do ve la do pe tog uza stop nog tro fe ja u Ku pu „Ra di vo ja Ko ra }a”. U Zve zdi à le za iz gu bqe nim lop ta ma. Par ti zan mt:s osvo jio je jo{ je dan tro fej u srp skom Ku pu. U ve li koj bor bi u ni {koj ha li â ir po be dio je Cr ve nu zve zdu DI VA (64:51)i osvo jio 40. pe har u isto ri ji.Cr ve no i cr no-be li od i gra li su tvrd me~, sa ma lim bro jem po stig nu tih ko {e va, u ko me su do mi ni ra le ja ke od bra ne. Po bed ni ka je od lu ~i la ve }a in spi ra ci ja eki pe Vla di mi ra Jo va no vi }a u na pa du, za ko ju su do brim de lom za slu `ni i ko {ar ka {i Cr ve ne zve zde. Ka pi ten {am pi o na Sr bi je Pe tar Bo ì} ve} je na vi kao da po di è pe ha re. - I od bra na i na pad su funk ci o ni sa li. Kon tro li sa li smo ri tam i ~vr stom od bra nom do la zi li do la kih po e na i vi {ka na pa da. Za slu è no smo po be di li i osvo ji li pe ti Kup za re dom. U Ni {u se od li~ no ose }a mo.Hva la pu bli ci, ona je deo i ovog re zul ta ta i ovih tro fe ja - re kao je Bo ì}. Mi lan Ma ~van is ta kao je sjaj -

nu igru u od bra ni svog ti ma, do da ju }i da je sve stan da utak mi ca ni je le po iz gle da la gle da o ci ma. - Pre za do voq ni smo i na {im igra ma, po ka za li smo da smo se do bro spre mi li. Utak mi ca je bi la ja ko te {ka, ne a trak tiv na, sit ni ce su od lu ~i va le. Mi smo od i gra li mno go do bru od bra nu, mo -

Naj ko ri sni ji igra~ tur ni ra, mla di Da ni lo An |u {i} odu {e vqen je osva ja wem pr vog pe ha ra. - Ovo mi je pr vi tro fej, na dam se ne i po sled wi. Pri zna we mi zna ~i mno go, ali ovo je po be da ce log ti ma i tre ba lo bi da svi u`i va mo u woj - is ta kao je An |u {i}.

KA PI TEN CR NO–BE LIH PE TAR BO @I]

Naj dra ì tro fej Ka pi ten Par ti za na Pe tar Bo ì} po sle tri jum fa cr no-be lih is ta kao je da vi {e i ne zna ko ji je tro fej po re du osvo jio. Par ti zan je ovo pe ti za re dom i 13. u isto ri ji klu ba. - Te {ko je re ~i ma opi sa ti ovaj ose }aj, mi slim da je ovo 15. fi na le za re dom ko je smo do bi li. Pre sre} ni smo, sva ki no vi tro fej je do kaz kva li te ta, pro li ve nog zno ja i na por nog ra da, kru na sve ga to ga. Bi lo je pre div no, ovaj pe har mi je naj dra ì jer je po sled wi osvo jen. Hva la ne ve ro vat noj pu bli ci ko ja nas je vo di la do uspe ha – re kao je Bo ì}. Cen tar Mi ro slav Ra du qi ca bio je pre sre }an po sle fi na la. - Naj zad sam do {ao u pra vi klub ko ji osva ja tro fe je. Am bi jent je bio sja jan, pre sre }an sam {to smo tri jum fo va li.Hteo bih da po hva lim i jed ne i dru ge na vi ja ~e, Par ti za na i Zve zde, jer su bi li sjaj ni. Za ova kve mo men te se ì vi - na gla sio je Ra du qi ca. `da i naj bo qu ove se zo ne i mi slim da je to pre su di lo. Na rav no, uz skok, gde smo za u sta vi li Zve zdu, a to joj je je dan od naj ve }ih kva li te ta- sma tra Ma ~va nin.

Ka pi ten Cr ve ne zve zde Mi le Ili} u~e stvo vao je u po ra zu svog ti ma sa 12 po e na (jed na troj ka) i pet sko ko va. Po sle utak mi ce znao je raz lo ge po ra za.

- Od i gra li smo do bro ceo tur nir, ali u dru gom po lu vre me nu fi na la ni smo smo gli sna ge da pre o kre ne mo re zul tat. Na po lu vre me nu smo ima li pet raz li ke, to smo sti gli, pa na {im glu po sti ma i la ko iz gu bqe nim lop ta ma wi ma stva ra li kon tre iz ko jih su la ko po en ti ra li - re kao je on. Cen tar cr ve no-be lih vo dio je ve li ku bit ku sa Par ti za no vim ko lo si ma to kom ce log me ~a. Pre ma we go vom mi {qe wu, pro tiv nik je mno go lak {e po en ti rao. - Da li su mno go la kih po e na, to tal no su nas iz ba ci li iz igre ko ju ina ~e igra mo. Ni smo mo gli da la ko po en ti ra mo, kao {to smo `e le li i ni smo us pe li da se vra ti mo u igru. Plej mej ker Bo jan Po po vi} ta ko |e je uka zao na ve li ki broj teh ni~ kih gre {a ka svo je eki pe. - Naj ve }u za mer ku imam na tih 20 iz gu bqe nih lop ti. Iz vu }i }e mo ne ke po u ke, ide mo da qe, na sta vqa mo da ra di mo, bo ri mo se za sva ku po be du. Hva la pu bli ci na po dr {ci. Po mo gli su nam na vi ja ~i ova tri da na, na sta vqa mo Ja dran sku li gu, a o Su per li gi pri ~a }e mo kad za to do |e vre me - na gla sio je Po po vi}.

Du rant bro jao do 51 U NBA li gi je od i gra no de set utak mi ca, a od srp skih ko {ar ka {a na te re nu se ma lo du è na {ao sa mo Sa {a Pa vlo vi}. Bo ston je sa 96:81 po ra èn od De tro i ta, a Pa vlo vi} je za ~e ti ri mi nu ta na te re nu po sti gao dva po e na i za be le ìo je dan skok. Pi ston se je pred vo dio Greg Mon ro sa 17 po e na i de set sko ko va, ve li ku po mo} imao je u Rod ni ju Sta ki ju, ko ji je po sti gao je dan poen ma we, dok je kod Sel tik sa Pol Pirs za be le ìo 18 po e na. U der bi ju Wu jork je sla vio pro tiv {am pi o na Da las Ma ve rik sa sa 104:97 i ta ko do {ao do osme po be de na po sled wih de vet utak mi ca. Ipak, u cen tru pa `we se na {ao duel Okla ho me i Den ve ra, na ko jem je Ke vin Du rant po sti gao ~ak 51 poen za Ten de re, a imao je i osam sko ko va. Okla ho ma je na tom me ~u sla vi la sa 124:118, a po red Du ran ta is ta kao se i sjaj ni Ra sel Ve str bruk sa 40 po e na i de vet asi sten ci ja, {to zna ~i da su wih dvo ji ca po sti gli sko ro 75 od sto po e na svog ti ma pro tiv Na get sa. Od li ~an

Ke vin Du rant (Okla ho ma) u ak ci ji

je bio i Ser` Iba ka sa 14 po e na, 15 sko ko va i 11 blo ka da. U ti mu Den ve ra Aron Afla lo je po sti gao 27 po e na, dok je An dre Mi ler do dao 21, uz de set asi sten ci ja. Mi ne so ta je sa 92:91 po be di la Fi la del fi ju za hva qu ju }i Ke vi nu La vu, ko ji je u od lu ~u ju }im tre nu ci ma bio pre ci zan sa slo -

bod nih ba ca wa. Lav je me~ za vr {io sa 20 po e na, uz ko je je imao 15 sko ko va, ali ni je bio naj e fi ka sni ji igra~ svog ti ma. Ta ti tu la je pri pra la Ri ku ju Ru bi ju sa 22 po e na, dok je jo{ jed nu od li~ nu par ti ju pru `io Ni ko la Pe ko vi} sa 17 po e na i de vet sko ko va za 37 mi nu ta. Dar ko Mi li ~i} se po sle ne ko li ko ne de qa

po no vo vra tio u tim, ali je na te re nu bio tek ne ko li ko se kun di, u po sled wem na pa du. Ma ja mi je sa 90:78 po be dio Or lan do, a naj bo qi po je di nac me ~a bio je Dvejn Vejd sa 27 po e na. Dva ma we po sti gao je Le bron Xejms, ko ji je imao i 11 sko ko va i osam asi sten ci ja, dok je kod Me xi ka Xej Xej Re dik za be le ìo 17 po e na, dok je Dvajt Ha u ard uz 12 po e na imao i 15 sko ko va. Lej ker si su pro tiv Fi nik sa do ì ve li 13. po raz ove se zo ne, a San si su sla vi li sa 102:90. Do ma }i tim pred vo dio je @e red Da dli sa 25 po e na, dok je Mar cin Gor tat do dao 21 poen i 15 sko ko va. Kod Lej ker sa je kao i obi~ no naj bo qi bio Ko bi Bra jant sa 32 po e na, dok je od li~ nu par ti ju pru ìo Pau Ga sol sa 17 po e na i 12 sko ko va. Re zul ta ti: Wu jork – Da las 104:97, Ma ja mi – Or lan do 90:78, De tro it – Bo ston 96:81, Kli vlend – Sa kra men to 93:92, In di ja na – [ar lot 108:73, Wu Xer si – Mil vo ki 85:92, Hju ston – Ju ta 101:85, Mi ne so ta – Fi la del fi ja 92:91, Okla ho ma – Den ver 124:118, Fi niks – Los An |e les Lej kers 102:90.

sport

utorak21.februar2012.

S QUBOMIROM MARJANOVI]EM, KAPITENOM BOKSERSKE REPREZENTACIJE

KO[ARKA REgIONAlNA @ENSKA lIgA

PRVA B MU[KA lIgA

Slo bo da - Voj vo di na NIS 61:52 ê lik - Vo `do vac 80:69 Ce qe - Par ti zan 58:93 M. Kra ji {. - He mo f. (da nas, 18) R. Ko ra} - Bu du} nost (od lo è no) 1. Par ti zan 2. ê lik 3. Ce qe 4. He mo farm 5. R. Ko ra} 6. Vo `do vac 7. M. Kra ji {. 8. Bu du} nost 9. Voj vo di na 10. Slo bo da

16 17 17 15 15 16 16 14 16 16

14 12 9 10 10 9 6 5 2 1

2 5 8 5 5 7 10 9 14 15

1370:1020 1222:1164 1263:1229 1073:925 1068:1047 1068:1047 1117:1086 879:1027 962:1115 974:1312

31 29 26 25 25 25 22 19 18 17

PRVA @ENSKA lIgA ^e la re vo - Vr bas Me de la 69:77 [a bac - Stu dent 70:54 Be o ~in - Pro le ter 85:74 Sta ra Pa zo va - Spar tak 74:50 Lo zni ca - Rad ni~ ki 46:66 C. zve zda - Ja go di na (si no}) 1. C. zve zda 2. Ja go di na 3. Vr bas 4. [a bac 5. Rad ni~ ki 6. ^e la re vo 7. S.Pa zo va 8. Be o ~in 9. Stu dent 10. Spar tak 11. Pro le ter 12. Lo zni ca

19 18 20 20 20 20 20 19 19 20 18 19

18 16 13 12 10 9 8 8 8 7 4 3

1 2 7 8 10 11 12 11 11 13 14 16

1540:1124 1478:1332 1510:1449 1419:1377 1341:1275 1313:1318 1470:1404 1304:1410 1258:1286 1347:1423 1178:1391 1087:1456

37 34 33 32 30 29 28 27 27 27 22 21

Be o vuk 72 - Cr no ko sa 86:78 Mla dost - Vi va Ba sket 63:71 Ja go di na - Kon stan tin 70:69 Rad ni~ ki - Voj vo di na 102:85 Rad ni~ ki (O) - Mla dost 87:90 Na pre dak - Je din stvo (od lo `e no) 1. Ja go di na 18 2. Mla d. (^a) 18 3. Mla dost (Z) 17 4. Kon stan tin 17 5. Rad ni~ ki 17 17 6. Spar tak 7. [a bac 18 8. Vi va Ba sket18 9. Cr no ko sa 17 10. Na pre dak 17 17 11. Be o vuk 12. Rad n. (Kg) 17 13. Voj vo di na 17 14. Je din stvo 17

12 11 12 11 10 10 8 8 8 8 7 6 5 5

6 7 5 6 7 7 10 10 9 9 10 11 12 12

1498:1460 1447:1341 1301:1244 1282:1215 1406:1400 1367:1303 1383:1359 1567:1600 1315:1326 1277:1350 1403:1437 1381:1401 1352:1461 1400:1482

30 29 29 28 27 27 26 26 25 25 24 23 22 22

PRVA B @ENSKA lIgA

Plej Of - Bor Pa ra }in - Kra qe vo @e le zni ~ar - R. Ko ra} Si vac - Ba sket Stars Mo ra vac - Sr bo bran Qu bo vi ja - Trep ~a 1. Ba sket St. 2. Sr bo bran 3. R. Ko ra} 4. Plej Of 5. Qu bo vi ja 6. Pa ra }in 7. Si vac 8. @e le zn. 9. Bor 10. Kra qe vo 11. Mo ra vac 12. Trep ~a

14 13 13 14 12 13 15 14 13 15 14 22

13 12 12 8 9 8 5 6 6 4 3 0

1 1 1 6 3 5 10 8 7 11 11 22

44:43 97:40 41:91 39:84 30:78 20:0

1132:568 901:546 864:509 695:774 808:552 846:690 648:945 675:848 764:668 629:942 527:1007 0:440

27 25 25 22 21 21 20 20 19 18 17 0

ODBOJKA MU[KA SUPERlIgA

PRVA MU[KA lIgA

C. zve zda - Voj vo di na Rib ni ca - Par ti zan M. rad nik - @e le zni ~ar Klek - Je din stvo (SP)

3:1 3:1 2:3 3:2

1. C. zve zda 2. Voj vo di na 3. Rad ni~ ki 4. M. rad nik 5. Par ti zan 6. Rib ni ca 7. Spar tak 8. @e le zn. 9. Klek 10. Je din stvo

45 38 34 31 26 18 17 17 13 13

17 17 16 17 17 17 16 17 17 17

16 12 11 10 10 6 6 6 4 3

1 5 5 7 7 11 10 11 13 14

50:18 43:24 41:24 38:30 37:31 27:38 23:36 24:40 20:43 24:43

Du nav vo lej - Bo rac Ste ri ja - No vi Sad Spar tak (S) - Ja go di na Obi li} - VGSK \er dap - No vi Pa zar Sme de re vo - Ni{

1:3 1:3 3:0 3:0 3:0 3:0

1. Spar tak 16 2. Obi li} 16 3. \er dap 15 4. Bo rac 16 5. N. Pa zar 16 6. Sme de re vo16 7. D. vo lej 16 8. Ja go di na 16 9. No vi Sad 16 10. Ste ri ja 16 11. Ni{ 15 12. VGSK 16

41 38 33 33 32 24 21 19 17 10 9 8

14 12 12 11 11 8 7 7 6 3 2 2

2 4 3 5 5 8 9 9 10 13 13 14

45:15 41:20 39:18 37:20 39:25 30:29 30:35 29:37 22:36 17:42 18:41 15:44

Ni sam se od re kao Olim pi ja de Qu bo mir Mar ja no vi} je ka pi ten na {e bok ser ske re pre zen ta ci je. Za slu ìo je to svo jim od no som pre ma oba ve za ma i po na {a wem u rin gu i van we ga. Na pu nio je 28 go di na i iza we ga je ogrom no is ku stvo. Kao ju ni or bio je vi ce {am pion Evro pe i naj bo qi na Bal ka nu, bron za nuu me da qu u se ni or skoj kon ku ren ci ji osvo jio je na Me di te ran skim igra ma, a ima niz od li~ ja s me |u na rod nih tu ni ra. Tre nut no je naj bo qi je u Sr bi ji u ka te go ri ji do 64 ki lo gra ma, ~lan je {a ba~ kog BK „@i vo rad Raj {i}“. Bio je Mar ja no vi} ve li ka na da na {eg pe sni ~e wa, ali imao je i mno go pe ho va u ka ri je ri. - Ta man kad sam tre bao da po ka èm sve {to mo gu po vre dio sam le vo ra me.Po sle ope ra ci je sam ~ak dve i po go di ne pa u zi rao. Ta po vre da osta vi la je tra ga, ne mam do bru po kre tqi vost ra me na, a to mi je, ka ko se u bok su ka è, pred wa ru ka, ko ja mno go zna ~i u mom sti lu bok so va wa. ê sto mi le va ru ka pa da od na po ra u rin gu - ka è Mar ja no vi}. Ipak, ni ste od u sta li od ple me ni te ve {ti ne?

- Ne, jer to je mo ja ve li ka qu bav. Bio sam na pri pre ma ma na Ko pa o ni ku, pro ve li smo na pla ni ni tri sed mi ce i fi zi~ ki smo se sjaj no pri pre mi li. Naj zad se do go di lo i to da nam pri pre me po~ nu na vre me. Na sta vi li smo rad u Ko {ut wa ku, sta roj bok ser skoj ba zi, ima mo od li~ ne uslo ve za tre nin ge i naj vi {e pa `we po sve }u je se teh ni~ ko - tak ti~ kim pri pre ma ma. U~e stvu je te na Stran xat ku pu (od 21. do 26. fe bru a ra), {ta o~e ku je te? - To je naj ja ~i tur nir na sve tu, do la ze sve bok ser ske ve le si le. Idem da, uz Alek san dra Ni ko li }a i Mi lu ti na Stan ko vi }a, vi dim ko li ko tre nut no mo gu. Ko osvo ji me da qu na ovom tak mi ~e wu, si gur no }e je uze ti i na naj ve }im me |u na rod nim smo tra ma. Bi }e to pra ve pri pre me za olim pij ske kva li fi ka ci je. Kva li fi ka ci je za Lon don su u apri lu? - U mo joj ka te go ri ji do 64 ki lo gra ma osta lo je jo{ sa mo jed no me sto slo bod no. Bez ob zi ra na to, ni sam se od re kao Olim pi ja de i pod ra zu me va se da sil no `e lim to me sto. Da li raz mi {qa te o pro fe si o nal nom rin gu?

SUPERlIgA (M)

1. Par ti zan 16 2. Voj vo di na 16 3. Rad ni~ ki 15 4. Me ta lopl. 16 5. Na pre dak 16 6. Ju go vi} 17 7. Ru dar 16 8. C. zve zda 16 9. Ko lu ba ra 15 10. @e le zni ~ar 15 11. PKB 16 12. Sme de re vo 17 13. Po `a re vac 16 14. Di na mo 16 15. Cr ven ka 15 16. Obi li} 14

14 13 10 10 7 6 6 7 5 6 6 6 6 4 3 3

2 3 2 1 3 3 3 2 4 2 1 1 0 1 0 0

0 0 3 5 6 8 7 7 6 7 9 10 10 11 12 11

505:429 475:400 426:375 459:415 445:449 424:435 398:415 425:413 414:423 439:469 414:424 390:426 411:430 438:465 387:429 365:418

30 29 22 21 17 15 15 14 14 14 13 13 12 9 6 6

SUPERlIgA (@)

Rad n. L. - @e le z. MC 23:18 Cr ve na zve zda - Na i sa 35:32 Za je ~ar - Ja go di na 27:21 JP Rad n. - Kwaz Mi lo{ 25:22 No pal - M. sport su tra ^a ~ak slo bo dan

U sre du u za o sta lim utak mi ca ma 16. ko la sa sta }e se - NO VI SAD: Voj vo di na - Obi li} (20), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra Cr ve na zve zda (19.30), NI[: @e le zni ~ar 1949 - PKB (18.30), KO STO LAC: Ru dar - Rad ni~ ki (18), CR VEN KA: Cr ven ka Ja fa Na pre dak (18), ~e tvr tak - PO -

PRVA fUTSAl lIgA

VATERPOlO

1. Eko no mac 12 11 2. Ma r bo 12 10 3. Sme de re vo 12 8 4. Vra we 12 5 5. Ko lu ba ra 11 4 6. Vi dre 11 5 7. VIK Na i sus 12 5 8. Tan go 12 5 9. Ni{ 92 11 3 10. SAS 11 3 11. L. Ho lan |a nin113 12. Ko war nik 11 2

0 0 0 2 4 1 1 0 1 0 1 0

1 2 4 5 3 5 6 7 7 8 7 9

77:19 57:21 40:40 40:28 32:28 33:35 37:42 38:53 30:39 38:54 36:49 34:84

33 30 24 17 16 16 16 15 10 9 7 6

U 14. ko lu sa sta }e se: SAS Sa got - Tan go Li man, VIK Na i sus Ni{ 92, Ko lu ba ra - Eko no mac, Le te }i Ho lan |a nin - Ko war nik, Vra we - Sme de re vo, Ma r bo In ter me co - Ko per ni kus Vi dre.

sam od li ~an u~e nik, pa sam tu stao zbog bok sa. Ho }u da osta nem u ple me ni toj ve {ti ni kao tre ner i za to mo ram ozbiq no da se po sve tim kwi zi – is ta kao je Qu bo mir Mar ja no vi}. M. Pavlovi}

Bri tan ski bok ser De rek î so ra, ko ji se na kon fe ren ci ji za no vi na re po tu kao sa Dej vi dom He jom, mo gao bi da bu de do ì vot no su spen do van. To je iz ja vio ge ne ral ni se kre tar Bri tan skog bok ser skog bor da Ro bert Smit. - Bord ima na ras po la ga wu ne ko li ko ka zni ko je bi u ovom slu ~a ju mo gle da bu du iz re ~e ne. î so ra mo è da bu de nov ca no ka `wen, pri vre me no su spen do van i mo è mu do ì vot no bi ti od u ze ta li cen ca pre ci zi rao je Smit. î so ru je na aero dro mu u Min he nu, za jed no sa we go vim tre ne rom Do nom âr lsom, uhap si la po li ci ja pod op tu `bom da je upu tio He ju pret wu da }e ga upu ca ti. Sve se to de si lo po sle me ~a u ko jem je î so ra po ra èn od Vi ta li ja Kli~ ka. Po {to su da li iz ja ve, î so ra i we gov tre ner su pu {te ni iz pri tvo ra, a on da su ot pu to va li za Lon don. Biv {i bok ser Hej ne ma tak mi ~ar sku li cen cu, po {to je u ok to bru zva ni~ no za vr {io ka ri je ru, ta ko da we ga Bok ser ska fe de ra ci ja Ve li ke Bri ta ni je for mal no ne mo è da ka zni. Hej je tre nut no tra è na oso ba u Ne ma~ koj zbog de {a va wa po sle spo me nu tog me ~a.

@A RE VAC: Po `a re vac - Di na mo (19.30). U 18. ko lu (25/26. fe bru a ra) sa sta ju se: Voj vo di na - Di na mo, Cr ven ka Ja fa Sme de re vo, Ko lu ba ra - Ju go vi} Uni met, Cr ve na zve zda - Obi li}, Par ti zan - PKB, @e le zni ~ar 1949 - Rad ni~ ki, Po `a re vac - Na pre dak, Ru dar - Me ta lo pla sti ka.

1. Za je ~ar 12 12 0 0 425:259 24 2. Ja go di na 11 7 1 3 290:246 15 3. Rad ni~. L. 12 7 1 4 255:256 15 4. C. zve zda 10 5 3 2 272:270 13 5. Na i sa 11 5 1 5 299:307 11 6. K. Mi lo{ 11 5 0 6 297:331 10 7. No pal 10 4 1 5 305:312 9 8. JP Rad ni~ ki 11 4 0 7 266:280 8 9. M. sport 11 4 0 7 244:263 8 10. ^a ~ak 10 2 1 7 206:272 5 11. @e le zni ~ar 11 1 0 10 232:295 2 U sre du u za o sta lim utak mi ca ma sa sta }e se - ARAN \E LO VAC: Kwaz Mi lo{ - @e le zni ~ar Me tal Cin ka ra (19), NI[: Na i sa - ^a ~ak (20.30), JA GO DI NA: Ja go di na - Cr ve na zve zda (19).

Eko no mac - Ma r bo In . 4:1 Sme de re vo - VIK Na is us 2:5 Tan go Li man - Vra we 2:1 K. Vi dre - SAS si no} Ko war nik - Ko lu ba ra si no} Ni{ 92 - L. Ho lan |a nin si no}

- Kao ama ter mo gu da bok su jem do 34 go di ne. @e lim da osvo jim me da qu na svet skoj ili evrop skoj smo tri bok sa, pa }u on da od lu ~i ti {ta }u da qe.U pr vom pla nu mi je {ko lo va we. U osnov noj i sred woj {ko li bio

^i so ri pre ti do `i vot na su spen zi ja

RUKOMET Ju go vi} U. - C. zve zda 24:22 PKB - Voj vo di na 27:32 Rad ni~ ki - Po `a re vac 25:22 Sme de re vo - Ko lu ba ra 27:27 Me ta lo pl. - Cr ven ka 27:19 Na pre dak - Ru dar 23:23 Di na mo - @e le zni ~ar 23:29 Obi li} - Par ti zan (14.mart)

dnevnik

PRVA A lIgA

Tre }e ko lo: Be o grad - Cr ve na zve zda 4:7, Par ti zan Raj faj zen @AK 14:2, Ba wi ca - Voj vo di na 4:15. 1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. C. zve zda 4. Be og rad 5. Ba wi ca 6. @AK

3 2 2 3 2 2

3 2 1 1 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 1 2 2 2

36:17 28:11 13:12 23:27 13:29 9:27

9 6 3 3 0 0

PRVA B lIgA

Sed mo ko lo: Du nav - Par ti zan 2 11:8, Spar tak - Ze mun 7:10, TENT Sin gi du num 7:15, Go~ - Be ~e jac 7:10. 1. Du nav 2. Sin gi du num 3. Par ti zan 2 4. Ze mun 5. Be ~e jac 6. TENT 7. Na is 8. Go~ 9. Spar tak 10. Ra bot ni~ ki 11. [a bac

6 6 7 7 6 7 6 5 6 5 6

6 6 5 5 4 2 1 1 1 0 0

0 0 1 1 1 0 1 0 0 2 0

0 0 1 1 1 5 4 4 5 3 6

67:43 64:22 86:49 73:55 59:52 68:90 48:66 43:55 49:66 30:41 40:76

18 18 16 16 13 6 4 3 3 2 0

IZA BRA NI NAJ BO QI BOR CI U SA VA TEU ZA PRO [LU GO DI NU: U Ru mi su odr `a ne re dov ne skup {ti ne Sa va te sa ve za Sr bi je i Sa va te sa ve za Voj vo di ne, na ko ji ma su pri hva }e ni iz ve {ta ji za pro te klu go di nu i usvo je ni pla no vi i pro gra mi za ovu. Oda ta je ve li ka za hval nost Mi ni star stvu za sport i omla di nu Vla de Sr bi je na po mo }i ovom spor tu i na po me nu to je da je pred sa va ti sti ma ve li ki iza zo vi u ovoj go di ni, gde se iz dva ja ju Evrop sko pr ven stvo u Cr noj Go pri i Svet sko u Bu gar skoj. Jo{ je na po me nu to da }e kan ce la ri ja Sa ve za po mo }i klu bo vi ma oko pe re gi stra ci je, a za tim su pro gla {e ni naj bo qi za pro {lu go di nu. Sa va te sa vez Sr bi je: mla |a pi o nir ka Ni ko li na Il ki} (Ru ma), mla |i pi o nir Bran ko Ko va ~e vi} („Go ran Osto ji}”, Be o grad), sta ri ja pi o nir ka Va len ti na Ke ri (Re al ni aiki do, Sen ta), sta ri ji pi o nir Go ran Ili} (Voj vo di na, No vi Sad), ka det ki wa Te o do ra Ma ni} („Go ran Osto ji}„), ka det La zar Vu jo vi} (Voj vo di na), ju ni or ka

Mi li ca Ne deq ko vi} (Voj vo di na), ju ni or Pe tar Uro {e vi} (Sta ra Pa zo va), se ni or ka: Iva na Po pa di} (Ba nat, Zre wa nin), se ni or Si ni {a Zeq ko vi} (Voj vo di na), na u spe {ni ji klub Voj vo di na, naj su pe {ni ji tre ner Mi ro slav Oxi} (Voj vo di na), na u spe {ni ji su di ja Ma ja Oxi} (No vi Sad). Sa va te sa vez Voj vo di ne: mla |a pi o nir ka Je le na Se do gla vi} (Ga lak tik, Som bor), mla |i pi o nir Mi ro slav Ra ki ta (Je din stvo, No vi Be ~ej), sta ri ja pi o nir ka Ade mi Aida (La far`-BFC, Be o ~in), sta ri ji pi o nir Dra gan Haj du ko vi} (Je din stvo), ka det ki wa Sla |a na To pa lov (Ga lak tik), ka det Vuk Ve si} (Ru ma), ju ni or ka Bo ja na An dre ji} (Ru ma), ju ni or Mi {o Ga ji} (Sir mi jum, Srem ska Mi tro vi ca), se ni or ka Fle is \en |i (Re al ni aiki do, Sen ta), se ni or Qu bo mir ^e sti} (Ru ma), na u spe {ni ji klub Ru ma, naj su pe {ni ji tre ner Mi o drag Ra ki} ( Ru ma), na u spe {ni ji su di ja Zo ran Mi lo sa vqe vi} (Sen ta).

kultura

c m y

dnevnik

utorak21.februar2012.

ПРЕДСТАВА „ХАЗАРСКИ РЕЧНИК. ДЕЦА СНОВА” ИЗВЕДЕНА У ПОЉСКОЈ

У СУСРЕТ САЈМОВИМА КЊИГА, УМЕТНОСТИ И ОБРАЗОВАЊА У НОВОМ САДУ

Спектакл у три верзије на три сцене

Нови садржаји, освежене поставке

Тросатна представа-спектакл „Хазарски речник. Деца снова“ по роману Милорада Павића, премијерно је изведена у Пољској средином фебруара. Театар „Јана Кочановског” у граду Ополе на југу Пољске, познат као средиште међу-

народних позоришних фестивала, извео је у режији Павела Пасинија, како наводи у свом тексту о овој представи Јасмина Михајловић, спектакл на три сцене симултано, и са три врсте публике. Приликом куповине карата гледаоци су се одлучивали да ли ће изабрати „мушку”, „женску” или верзију представе „ловаца на снове”. Ове групе гледалаца су имале своје „водиче” и сусретале су се на неким од чворних места драматизације. Критике на представу одишу егзалтираношћу, како указује Јасмина Михајловић,ониричком омамљеношћу текстом, светлом, сценографијом, костимима, музиком... „Овако нешто театарска публика још није видела... свемирска опера... опчињавајућа фантазмагорија за сва чула... театар који омогућава да заборавите све изван њега...”. У ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРНУ ДЕКОНТАМИНАЦИЈУ

Гостује словеначки театар Словеначки „Мини театар„ гостоваће 2. и 3. марта у Београду са две представе у режији Ивице Буљана, које ће бити изведене у Центру за културну деконтаминацију. За 2. март најављен је „Макбет после Шекспира„, по тексту Хајнера Милера, копродукција са Цанкаревим домом из Љубљане и Новим казалиштем из Загреба. Представа је освојила Велику награду 44. Борштникових сусрета у Марибору 2009. године, а признања су добили и чланови ансамбла Марко Мандић за најбољег глумца и Јуре Хенигман за младог глумца. „Макбет после Шекспира„, оценио је жири, ослања се на „младалачку, мушку енергију глумаца, којој се придружује искуство две глумице. Смештена је у гладијаторску арену, где се одвија борба тела са телом”. Улоге играју и Милена Зупанчич, Полона Ветрих и други. Ова представа је гостовала на Куби и добила награду тамошњих критичара 2009. гoдине, док ју је њујоршки критичар Ренди Генер уврстио на листу десет најбољих позоришних представа у свету у 2011. години. Наредне вечери, 3. марта „Мини театар„ ће приказати представу „Ма и Ал”, за коју је редитељ Буљан направио колаж текстова Селинџера и Колтеса. Монолошке перформансе изводе Сенка Булић и Марко Мандић. Теме су разноврсне и свакодневне - смрт детета, распад друштва, америчка демократија, рат у Вијетнаму, однос класичног и савременог позоришта, немогућност комуникације, моћ и отуђење, наводи ЦЗКД у најави гостовања.

- Несумњиво да се редитељ Пасини одлучио за сложени и скуп позоришни пројекат мешајући експеримент и одлике класичног театра. Хор, мултидимензионалност времена, политичке импликације, раскошни костими, садејство глу-

маца и публике, сцена под центрифугом – све су то елементи од којих је сазидана представа која очигледно прекорачује границе у позоришту, као што је то чинио и Павић у својим књижевним делима – истиче Јасмина Михајловић. „Ово је вишеслојна прича о човечанству, о мултикултуралности, о свету маште, колико и о свету реалности.” Како додаје Јасмина Михајловић, публика је двадесетоминутним овацијама поздравила бројни ансамбл који је у осам слика и на три сцене извео Павићев „Хазарски речник“ на пољском језику, у преводу Станиславе Сикорове. До сада је ова књига имала два издања у Пољској (1993, 2004). На пољски језик су преведена и остала Павићева дела: „Седам смртних грехова“, „Друго тело“, „Позориште од хартије“, као и дечији ро-

ман „Невидљиво огледало“ за који је Павић у Варшави добио награду „Мисија здравља” 2005. године. - Било би лепо видети ову представу у Београду макар и на пољском језику, с обзиром на то да „Хазарски речник“ никада није игран

на српским сценама, јер је драматизација овог романа од стране Томажа Пандура представљала регионалну копродукцију. – навод Јасмина Михајловић. - Књижевно-позоришна судбина Милорада Павића је занимљива, пошто се наставља и постхумно у истом правцу: широм света изведено је 15 драматизација Павићевих дела, док смо у Београду могли да погледамо само једну, комедију „Свадба у купатилу“, коју је 2007. извело Позориште на Теразијама. Од Павићеве смрти, пак, изведене су четири представе (Москва, Букурешт, Република Српска – Приједор, Пољска), док у Србији није било – ниједне. Иста ситуација је и са књигама – постхумно је преведено 25 наслова док се у Србији појавило током ове две и по године једино реиздање „Кратке историје Београда“. Н. П-ј.

INTERVJU

У Мастер хали Новосадског сајма у првој недељи марта одржаће се три, сада већ традиционалне културне манифестације. Новосадски салон књига, 18. по реду и 17. изложба уметности „Арт експо“трајаће од 1. до 6. марта, а 8. сајам образовања „Путокази“ од 1. до 3. марта. За учешће на сајму књига пријављено је до сада око 50 излагача из земље и окружења. Већина најављује попусте од 10 до 50 одсто на сопствена издања, као и сусрете са домаћим писцима, промоције књига. На штанду Банатског културног центра из Новог Милошева одржаће се Трећи међународни фејсбук песнички фестивал, као и Прва изложба илустрација и насловница књига. Организатори наглашавају да је Салон књига превасходно начин да се издавачи приближе читаоцима, а продаја наслова је у другом плану. И ове године, Салон књига ће пратити „Дани Лазе Костића“, књижевна манифестација у част класика српске књижевости и културе, која ће трајати од 1. до 4. марта. На дан свечаног отварања, биће уручена истоимена награда добитнику чије име још није познато. Овогодишњи програм изузетно је богат, а посетиоци ће моћи да виде и чују тренутно најак-

туелнија домаћа књижевна имена- добитнике најугледнијих књижевних признања. То су Слободан Тишма (НИН-ова награда за роман године), Војислав Карановић (Змајева награда Матице српске за поезију), Угљеша Шајтинац („Виталова“ награда „Златни сунцокрет“), Дејан Алексић (Награда „Меша Селимовић“).

Салон уметности „Арт експо“ ове године је конципиран на нов начин. Имаће три целине: изложбу скулптура са колоније „Тера“ из Кикинде, изложбу уметничких застава и изложбу слика са свих ликовних колонија које се одржавају у Војводини. И ове године, у оквиру Салона, биће уручена ликовна награда „Сава Шумано-

Најужи избор за награду „Лаза Костић“ Жири за награду „Лаза Костић“, у коме су Ненад Шапоња-председник, Зоран Ђерић и Ђорђе Писарев , саопштио је јуче да су у најужем избору за ово признање три аутора, односно књиге које су изашле између два салона. То су Владимир Гвозден- „Српска путописна култура“ („Службени гласник“), Владимир Копицл- „27 песама: тенкови и луне“ (Културни центар Новог Сада) и Воја Чолановић- „Ода мањем злу“ (Моно и Мањана“).Име лауреата биће познато до краја фебруара, награда ће бити уручена на свечаном отварању 1. марта, а чини је диплома и износ од 150 хиљада динара. Њихове награђене књиге представиће чланови жирија, најпознатији домаћи књижевни критичари. У оквиру „Дана Лазе Костића“биће одржан и округли сто на тему „Часописи: прошлост или будућност?“. Представиће се и „Кикиндски круг прозом“, односно Милош Латиновић, Срђан В. Тешин и Срђан Срдић, писци из овог града.

вић“, коју додељује новосадска галерија „Бел арт“. Ове три приредбе 1. марта отвориће покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић. Посетиоци ће свакодневно моћи да обилазе поставке од 10 до 19 часова, улаз за ђаке, студенте и библиотекаре је бесплатан, а за остале, улазница ће коштати сто динара. Р. Лотина

ОТКАЗАН КОНЦЕРТ ГРУПЕ „БЛЕК САБАТ” У БЕОГРАДУ

„Ози Озборн” као замена Концерт групе „Блек сабат„ (Black Sab bath) у Београду, који је планиран за 28. јун, отказан је због болести Тонија Ајомија, а у истом термину наступиће група „Ози Озборн и пријатељи„ (Ozzy Os bo ur ne & Fri ends), саопштила је „Авалон продукција”. „Због више силе и болести Тонија Ајомија, коме желимо брз опоравак, група „Блек сабат‘ је принуђена да откаже све наступе овог лета осим британског Донингтон фестивала на којем ће Ајоми и поред хемо-терапије наступити. Уместо „Блек сабат‘ у свим предвиђеним терминима и градовима на европској турнеји наступиће „Ози Озборн енд френдс‘„, пре-

цизира се у саопштењу. „Авалон продукција„ је у договору са менаџментом Озија Озборна 28. јун претворила у „Ози Озборн енд френдс‘ фестивал са листом извођача која ће бити објављена 22. фебруара. За сада се зна да ће на Ушћу свирати оригинални басиста „Блек сабата„ Гизер Батлер и гитариста групе „Блек лабел сосајети„ (Black La bel So ci ety) Зак Вајд, који је и дугогодишњи гитариста и сарадник Озборна. Купцима улазница за концерт „Блек сабат„ којима се не буде свидела листа извођача „Авалон продукција„ ће омогућити повраћај новца од 27. фебруара.

РУЖИЦА СОКИЋ, ГЛУМИЦА ОВЕНЧАНА ДОБРИЧИНИМ ПРСТЕНОМ

Окренута сам увек ка будућности У овим леденим данима глумуцу Ружицу Сокић затичемо у њеном дому у Београду, јер, како каже, на снег и лед не излази због ломљаве кука, а највише јој недостају уобичајене шетње које су јој главна рекреација. -Осећам се као заточеница, а једина светлост у овом заточеништву била је управо изведена 111. представа моје “Жанке”. Невероватно да је упркос невремену опет сала Славија театра била препуна. То је највећа сатисфакција за глумца, а не награде, иако и оне пријају, мада мени, након свих удараца које сам доживљавала током каријере, треба још мало слада - прича великанка домаће сцене Ружица Сокић, у интервјуу за “Дневник”. Након награда “Велика Жанка”, “Павле Вуисић”, “Арена”…, добила је ону, најпрестижнију, за животно дело “Добричин прстен”. l Шта је био за вас већи емотивни стрес: одиграти све оне улоге и гледати их на видео биму, или оно што су колеге и пријатељи изрекли о вама пре него што вам је награду уручила Сека Сабљић? -Оно што су они говорили. Оне слике из мојих филмова, представа, телевизијских серија сви ми знамо, а глумци слике одавно чувају. Ја их не чувам, јер бришем и прошлост и садашњост. Окренута сам увек ка будућности, а каква ће бити бог свети зна.Нисам особа која прекопава по прошлости, не волим то да радим. Сека је добила Добричин прстен пре мене, многи пре ње, и ето дошла сам и ја на ред.Па, ето та нека Божија правда је била да и ја будем награђена „Добричиним прстеном“. l У вечери добијања „Добричиног прстена“ многа велика имена професије су била око

l Ових дана враћате се Поповићу?

вас. Ко су вам пријатељи међу глумцима?

- Право да вам кажем ја се нисам много дружила са глумцима.Моја генерација је одавно напустила ову планету и тамо с неба нас ваљда гледа, некада помаже, некада одмаже.Они су умрли, сви моји другови, и зато сам написал књигу „Страст за летењем“ да не буду заборављени. Посвећена је мојим умрлим друговима. Овим млађим била сам на неки начин препрека, сметња, јер сам већ била дива, старија од њих и глумица која је све могуће играла, награде издобијала. Ова садашња млада генерација ми је драга, али не могу да се дружим са неким коме бих могла да будем баба, али уживам са лепо васпитаним младим глумцима. l Ипак, уз вас на сцени били Бора Тодоровић, Милена Дравић, ваша велика пријатељица Мира Бањац... - Да то је живот, непоновљиво и хвала Богу да их имам у својој биографији, те дивне и драге људе. Та дивна Мира је дошла по таквој мећави, из Новог Сада. И да није дошла по тој студени, не бих се на њу наљутила. Многи нису који су ту у Београду, који ми се не јављају, пролазе поред мене и праве се да ме не виде, има и таквих. И то они са којима играм, али баш ме брига, то је њихова ствар. Ја сам добронамерна према свакоме, све људе гледам позитивно и пресрећна сам ако некоме могу нешто да учиним. l Значајан део ваше каријере био је везан за Ацу Поповића. Дошао је својевремено и дан када сте му помогли. - Срећна сам што сам одиграла цео опус Аце Поповића, а још већа привилегија ми је била да се с њим дружим. Били смо пријатељи до

његовог последњег дана. Шта је он то нашао у мени, не знам, јер ја сам једна потпуно обична особа, али он ме је „усвојио“. Десило се то 1964. године када сам заиграла у његовом комаду „Крмећи кас“ у режији Небојше Комадине, једног од најбољих редитеља који је Ацу извукао из фиоке у коју је неправедно био гурнут. Са том представом у којој сам играла са Бором Тодоровићем и Миодрагом Петровићем Чкаљом, тада на старту каријере одлазимо на најпрестижнију југословенску позоришну смотру, која је и данас значајна, Стеријино позорје. И ту на сцени СНП после интервенција лекара, јер сам била на смрт преплашена представа добија Стеријину награду, Аца за текст, а

ја за главну улогу.Била је то сензација и мој први контакт са Ацом Поповићем, а онда се нижу друге улоге и читава једна историја у којој ме је он приватно усвојио. Свакодневно је долазио код мене и једног дана, тада већ оболео, ми је рекао да нема пара да прехрани породицу и себе. Позвала са Жарка Јокановића, кога данас знам већ 38 година, играо је као дете са мном у „Ужичкој републици“. Објаснила сам му да велики Аца гладује, и Жарко је помогао својим везама и то му никада нећу заборавити. Ацу Поповића сам једног дана затекла на самртној постељи, у малој гарсоњери лежао је на поцепаном отоману. Тако је умро, а у углу собе било је пола вреће кромпира.

- Поново се њиме бавим, и очекујем да ћемо комад „Плеј Аца Поповић“ изгурати да премијерно осване на сцени Атељеа 212. Није у питању један његов комад, већ неколико Ациних текстова, које је саставила Славенка Милосављевић и режирала Ивана Вујић. Доста дуго је опет спавао у некој фиоци, и трудићу се да изгурам ту представу. Не дам да поново буде затворен у фиоку. l Вашу игру у матичном Атељеу 212 обележио је период када га је водила покојна Мира Траиловић, а ви сте били дива њена и публике? - Толико сам играла да сам по костиму видела која је представа, а имала сам их сваки дан, стотине, не само позоришних, него филмских, телевизијских. Неки примећују да сам била Мирина хероина, а ми смо се стално свађале, перманентна борба мишљења.Но, Мира Траиловић је била прави човек са критеријумом, па и у моментима када нешто не би разумела попут „Крмећег каса“ која је ставила не репертоар, мада је мислила да је представа „херметична“. Зато ми је изазов да видим како ће данашња, нова публика прихватити и схватити великог Ацу Поповића. Играмо млади глумци, и ја најмлађа - каже уз смех наша саговорница. l Шта још тренутно радите? - Играм неколико представа и по овој студени Славија театар је био пун на 111 извођењу „Жанке“. Била је то велика сатисфакција, признање... Уживам да играм тескт Синише Ковачевића „Велика драма“ у Народном позоришту у ком се ускоро обнавља и „Судија“. Напросто сам болесна када не радим. Владимир Ђуричић

svet

utorak21.februar2012.

UKRATKO [trajk na aero dro mu FRANK FURT: Zemaqsko osobqe na frankfurtskom aerodromu ju~e je stupilo u 24-~asovni {trajk {to je dovelo do kolapsa i otkazivawa 223 leta i preme{tawa oko 70 ranije planiranih letova na druge aerodrome u Nema~koj, saop{tio je portparol aerodroma. Nema~ka avio-kompanija „Lufthansa” koja dr`i vi{e od polovine letova na aerodromu u Frankfurtu, otkazala je oko 200 svojih dolaznih i odlaznih letova u unutra{wem i me|unarodnom saobra}aju, izuzev interkontinentalnih letova koji su svi ju~e na programu. Sindikati tra`e pove}awe plata za 25 do 50 odsto, u zavisnosti od stru~ne spreme, kao i pove}awe bonusa i smawewe radnog vremena. To je tre}i {trajk na frankfurtskom aerodromu za mawe od nedequ dana. Pro{log ~etvrtka su zbog prekida rada bila otkazana 172 leta, a u petak 280 letova, uglavnom” Lufthanzinih”.

„Gugl” kao {pijun VA[INGTON: Kompanija „Gugl” je ilegalno pratila aktivnosti vi{e miliona osoba koje koriste wen internet navigator „Safari”, objavio je ameri~ki privredni dnevnik „Vol strit xornal”. „Gugl” je to mogao da realizuje preko specijalnog programskog koda instaliranog u komandama „Safarija”, preneli su francuski elektronski mediji. Dnevnik je ipak, naveo da je navigator napravqen tako da se mogu blokirati te vrste pra}ewa. „Gugl”, koji je verovatno odmah prekinuo pra}ewe kada su ga kontaktirali iz dnevnika, odbacio je optu`bu da je ugrozio privatnost veb korisnika, navode}i za dnevnik da ti „kuki” ne prikupqaju li~ne podatke, dok su iz „Epla” saop{tili da upravo rade na prekidu tih postupaka.

Po be gli za tvo re ni ci MON TE REJ: Tokom nasilne pobune u zatvoru u severnom delu Meksika, u kojoj su ubijene 44 osobe, pobeglo je 30 zatvorenika. Nasiqe u zatvoru Apodaka je izbilo rano u nedequ, a `rtve su u tu~i pretu~ene, izbodene i kamenovane. Me|u zatvo reni ci ma ove ustanove u gradu Monterej, koji je udaqen oko 225 kilometara od granice sa Teksasom, ima i pripadnika ozlogla{enih kartela Golfo i Setas, a za sada ni je po znato da li je sukob izbio izme|u ~lanova ovih bandi. Vlasti su ranije saop{tile da }e to biti poznato kada se identifikuju tela nastradalih.

dnevnik

Merkel: Gauka za novog predsednika dr`ave BERLIN: Nema~ka kancelarka Angela Merkel je, u prisustvu predstavnika i vlasti i opozicije, preksino} najavila da Joahim Gauk treba da bude novi

Gauk bude kandidat za nema~kog presednika. Gauk, biv{i borac za qudska prava u DDR-u, harizmati~ni, evangelisti~ki pastor iz Rostoka

Joahim Gauk i Angela Merkel

nema~ki predsednik. Vladaju}a, demohri{}anska koalicija i opozicione Socijaldemorkatska partija (SPD) i partija Zelenih su se dogovorile da

i nekada{wi opunomo}enik vlade za pitawe [tazi dokumentacije je pre dve godine, kada je biv{i nema~ki predsednik Kristijan Vulf izabran, bio kandidat opo-

zicionih SPD i stranke Zeleni za nema~kog predsednika. I tada su mnoge ankete pokazale da bi Nemci, kada bi direktno mogli da biraju {efa dràve, radije videli wega na toj funkciji, nego Vulfa, koji je pre dva dana, posle te{kih pritisaka i optu`bi da je od politike izvla~io materijalnu korist, podneo ostavku. Merkelova je na dan ostavke Vulfa najavila da }e, zajedno sa opozicijom, traìti kandidata, tako da je Gauk, kandidat koji }e, najverovatnije, 18. marta biti u Saveznoj skup{tini, ustavnom organu koji se sastaje samo jednom u pet godina i to radi izibora {efa dràve, biti izabran za nema~kog predsednika. Nema~ki Ustav omogu}ava da se predsednik moè birati iz tri poku{aja - u prvom i drugom poku{aju je za izbor potrebna apsolutna, a u tre}em relativna ve}ina. Savezni predsednik, prema Ustavu, mora biti Nemac sa pravom glasa i to stariji od 40 godina.

DELEGACIJA AGENCIJE ZA ATOMSKU ENERGIJU U TEHERANU

Kqu~ ni test za Iran TE HE RAN: U Teheran je ju~e doputovala delegacija Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) koja }e poku{ati da na|e kompromis za nastavak pregovora o spornom nuklearnom programu Irana. Mi o~ekujemo da }emo imati par konstruktivnih dana u Iranu i nadamo se da }e se posti}i konkretni rezultati”, izjavio je inspektor za nuklearna pitawa UN Herman Nakertas, prenose novinske agencije. „Ovo je druga poseta delegacije IAEA Iranu u posledwe tri nedeqe i mogla bi, kako isti~u u delegaciji, da bude kqu~ni test za Iran da li je voqan da odr`i konstruktivne razgovore o otvorenim pitawima”, istakao je Nakertas. Amerika i weni zapadni saveznici sumwi~e Iran da radi na proizvodwi nuklearnog oru`ja, {to u Teheranu uporno odbaciju. U Teheranu je prekju~e zvani~-

no re~eno da }e pregovori o spornom nuklernom programu Irana biti nastavqeni i da }e nova runda razgovora biti odr`ana u Turskoj. Ministar spoqnih poslova Irana Ali Akbar Salehi izjavio

Inspektor Herman Nakertas

Obuka 3.000 ninya ratnica TEHERAN: Tri hiqade Iranki koje u jednoj {koli u Teheranu prolaze obuku za ninxa ratnice kaù da }e borila~ke ve{tine koje sti~u iskoristiti u odbrani zemqe - ako za to bude potrebe, prenosi Telegraf.”Mi ène treniramo da imaju snagu i sposobnosti. Moramo u~initi sve {to je u na{oj mo}i da za{titimo na{u domovinu”, rekao je Akbar Faraji, upravnik {kole. „Na{ ciq je da ène u Iranu budu pripremqene, i ako problem iskrsne, mi }emo iskazati spremnost da branimo na{u islamsku domovinu”, rekla je jedna Iranka, koja trenira ve} 13 godina. Ona je samo jedna u hordi od 3.000 èna, starosti izme|u 5 i 56 godina, koje se spremaju da postanu, ako je to potrebno, smrtonosne ratnice.

je, kako su preneli istanbulski mediji, da }e pregovori sa {est velikih sila (pet stalnih ~lanova Saveta bezbednosti UN i Nema~kom) o nuklearnom programu biti odr`ani u Turskoj, ali nije saop{tio kada }e biti novi sastanak. Pregovori Irana sa „Grupom 5+1” prekinuti su u januaru pro{le godine, kada dve strane nisu mogle da se dogovore ni oko dnevnog reda. SAD i Evropska unija su poo{trile ekonomske sankcije Iranu, ukqu~uju}i i uvoz iranske nafte, zbog verovawa da Teheran poku{ava da napravi nuklearnu bombu. Sa druge strane Iran, tre}i po veli~ini svetski izvoznik nafte, zapretio je da }e prekinuti dostavu „crnog zlata” i blokirati moreuz Ormuz, kroz koji prolazi petina svetske nafte, kao i da }e to u~initi i ako ameri~ki nosa~i aviona poku{aju da se iz Indijskog okeana vrate u Zaliv. Ina~e, dva broda iranske ratne mornarice u subotu usidrila su se u sirijskoj luci Tartus, {to bi moglo da jo{ vi{e uve}a napetost izme|u Teherana i zapadnih zemaqa, javili su iranski dr`avni mediji.

SIRIJA

Ubi je ni su di ja i dr àv ni tu ì lac BEJ RUT: Sirijski dràvni tuìlac i sudija ubijeni su u zasedi na putu u severozapadnoj provinciji Idlib, a sam napad upu}uje na ja~awe i boqu koordinaciju pobuwenika protiv reìma predsednika Ba{ara al-Asada koji u Siriji traje ve} skoro godinu dana. Naoruàni napada~ je otvorio vatru na automobil u kome se pored tuìoca Nidala Gazala i sudije Mohameda Ziadeha, koji su odmah podlegli povredama, nalazio i voza~ koji je tako|e zadobio smrtonosne rane, prenela je dràvna novinska agencija SANA.

Najnoviji napad koji se odigrao prekju~e usledio je dan nakon smrtonosnog, tako|e brzo izvedenog, napada na politi~ku figuru u srcu pro-Asadovog grada Alepa. U me|uvremenu, vlada je poslala poja~awe u Homs koji je kao i ceo distrikt Baba Amr, koji dr`e pobuwenici, granatiratiran i pod opsadom ve} skoro dve nedeqe, saop{tila je Sirijska opservatorija za qudska prava sa sedi{tem u Londonu. Prema wihovim podacima ju~e je u Siriji stradalo najmawe 14 qudi.

EGIPAT

Voj ska dik ti ra da tum iz bo ra KA I RO: Egipatski Vrhovni ustavni sud saop{tio je da }e period za imenovawe kandidata za predsedni~ke izbore po~eti 10. marta i trajati ~etiri nedeqe, ali nije objavio datum izbora. [ef komiteta tog suda za nadzirawe izbora Faruk Sultan rekao je novinarima da se odluka o datumu predsedni~kih izbora o~ekuje uskoro i dodao da }e glasawe trajati jedan ili dva dana. Sultan je naveo da }e objava pobednika, ~ak i u slu~aju drugog kruga izbora, biti krajem juna, {to nagove{tava da bi izbori mogli da budu odr`ani najkasnije po~etkom juna, prenosi AP. Datum predstoje}ih predsedni~kih izbora je pitawe koje je u velikoj meri podelilo Egipat. Pojedini vode}i politi~ari u Egiptu ve} su rekli da su zainteresovane da se kandiduju za predsednika. Me|u wima su biv{i {ef Arapske lige Amr Musa, koji je ve} po~eo kampawu i Ahmed [afik, biv{i pilot vazduhoplovnih snaga koji je slu`io kao premijer na vrhuncu demonstracija protiv biv{eg predsednika Hosnija Mubaraka. O~ekuje se da se kandiduje i Muhamed Salom el

Ava, advokat koji je napisao kwigu o shvatawu islama i vlasti. Od egipatskih islamista, potencijalni kandidati su i Abdel-Moneim Abul-Fotuh, dugogodi{wi liberal u okviru Muslimanskog bratstva, koji je zadobio podr{ku prorevolucionarne mase. On je izba~en iz Bratstva po{to je objavio da namerava da se kandiduje za predsednika, iako je ta grupa navela da ne}e imenovati svog kandidata. Tu je i Hazem Abu Isamil, koga podr`avaju ultrakonzervativni salafisti, koji ~ine drugi najve}i blok u parlamentu, posle Muslimanskog bratstva. Me|u potencijalnim kandidatima primetno je odsustvo nobelovca i biv{eg {efa Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Muhameda el Baradeja.

Na sta vak ten zi ja u @u tom mo ru SEUL: Ju`na Koreja odràla je ju~e vojnu ve`bu sa bojevom municijom u blizini sporne granice sa Severnom Korejom u @utom moru, uprkos pretwi Pjongjanga da }e reagovati ukoliko budu ugroène wene teritorijalne vode. U saop{tewu ju`nokorejskoj ministarstva odbrane navodi se da su Pomorske snage koje brane ostrva na prvoj linini u blizini granice na moru, zapo~ele vojnu ve`bu oko 10 sati i da }e je zavr{iti pre podneva po lokalnom vremenu, prenela je agencija AFP. Oko 1.400 Ju`nokoreanaca koji ìve na pet ostrvima gde se izvodi ve`ba, evakuisani su dok traje vojne aktivnosti, potvrdio je lokalni zvani~nik.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLA DI MIR PU TIN Premijer Rusije i kandidat na predsedni~kim izborima Vladimir Putin ocenio je da Rusija mora biti vojno jaka i da ni u kojim uslovima ne sme da odbaci strate{ko naoru`awe, ve} da mora da ga ja~a. „Mi ne mo`emo da ja~amo na{e me|unarodne pozicije, ako ne budemo u stawu da za{titimo Rusiju „, navodi Putin u tekstu „Biti jak: garancija nacionalne bezbednosti Rusije.

JU LI JA TI MO [EN KO Poreska slu`ba Ukrajine zatraìla je od biv{e premijerke Julije Timo{enko, koja sluì zatvorsku kaznu zbog zloupotrebe slu`benog poloàja, da uplati 250.000 ameri~kih dolara na ime poreza na prihod koji je ostvarila od 1996. do 1998. godine. Tvrdi se da je u tom periodu primila na svoje kartice milion ameri~kih dolara, a nije platila porez.

MAR TIN DEMP SI „Vojni napad na Iran sada bi bio preurawen, jer se ne zna sa sigurno{}u da li }e Teheran zaista iskoristiti svoje nuklearne kapacitete za izradu atomske bombe”, izjavio je na~elnik Zdru`enog general{taba ameri~ke vojske Martin Dempsi. „Smatram da, pre svega, moramo biti pripremqeni, a to uglavnom podrazumeva odbrambenu pripremqenost”, rekao je general Dempsi.

MI LION QU DI NA ULI CA MA [PA NI JE

„Ne” re for ma ma o ra du MA DRID: Oko milion demonstranata iza{lo je ju~e na ulice u [paniji i protestovalo zbog najave vlade da }e novim merama biti smawena radi~ka prava. Demonstracije su organizovala dva najve~a sindikata u [paniji pod nazivom „Ne reformama o radu”. Organizatori su istakli da nove reforme nisu po{tene prema radnicima i da ne doprinose ni dr`avnoj ekonomiji ni zaposlewu. Prema izve{tajima medija u Barseloni je demonstriralo oko 400.000 qudi a u Madridu oko 500.000. Demonstracije su organizovane i u Kordobi, Toledu, Valensiji i Seviqi. U Madridu je glavna poruka bila „Ne za nepo{tene, neprimewive i beskorisne reforme”. „Moramo ne{to preduzeti. Oni po~nu ovako, a zatim }e nastaviti dok nam ne oduzmu sva prava”, re-

kao je 44-godi{wi nezaposleni radnik Viktor Orgando. Novi zakoni da}e poslodavcima mnogo ve}a ovla{}ewa da radnicima mnogo lak{e smawuju plate, dele otkaze i produ`avati radno vreme. Promjene kolektivnih ugovora o radu koje je donela Vlada, dozvoqavaju firmama ve}a ovla{}ewa u pla}awu i preraspodeli radnika po radnim zadacima, lak{e i jeftinije otpu{tawe radnika, kao i masovna otpu{tawa radnika. „Ako vlada te odluke ne ispravi, nastaviti }emo sa sve ve}om mobilizacijom radnika” poru~io je sindikalni vo|a Kandido Mendez. Nezaposlenost se u [paniji utrostru~ila od 2007. Danas oko 5,2 miliona qudi nema posao. Nezaposlenost me|u mladima je pre{la polovinu.

BALkAn

dnevnik

ULA SKOM U EU U HR VAT SKOJ ]E PO SKU PE TI PRO IZ VOD WA

Privrednici traè pomo} dràve ZAGREB: Hrvatske firme traè od Vlade u Zagrebu da osmisli strategiju kako bi proizvodi iz te zemqe bili konkurentni na trì{tu Evropske unije. U suprotnom, postoje naznake da bi posle ulaska u Uniju, zbog niìh

Evropsku uniju situacija na tr`i{tu promeniti. „To zna~i da }e se, izlaskom iz Cefte carinske stope na cigarete proizvedene u Hrvatskoj koje se izvoze u Srbiju promeniti, na primer, sa 15 na 57 odsto. To znatno ote`ava na{e

Eko no mi sti pro ce wu ju da }e se ipak u na red ne dve-tri go di ne ne ke hr vat ske kom pa ni je od lu ~i ti da pro iz vod wu pre se le u Sr bi ju tro{kova, Hrvati mogli da presele deo proizvodwe u Srbiju i druge zemqe regiona. Predstavnici desetak najve}ih hrvatskih kompanija iz prera|iva~ke industrije potvrdili su da tra`e pomo} svoje dr`ave, jer }e se izlaskom iz Cefte, zone slobodne trgovine, i ulaskom Hrvatske u

UKRATKO

„Vjesnik” za kunu ZAGREB: Nakon {to je konstatovao da je dnevni list „Vjesnik”, posledwi dnevnik u vlasni{tvu dràve, propao i da ga treba samo sahraniti, ministar finansija Slavko Lini}, suo~en s mnogim reakcijama i traèwima da list opstane, predloìo je zaposlenima da ga kupe za jednu kunu. „Neka ga zaposleni kupe za jednu kunu i re{ili smo problem. Ba{ me zanima wihov odgovor”, rekao je Lini} za Jutarwi list. „Vjesnik” je suo~en s velikim gubicima i malom tiraòm, {to je posledica odluke vlade Jadranke Kosor da {tampariju odvoji od dnevnog lista. Brojne javne li~nosti zalaù se za spas lista, kao i sindikati i novinarska asocijacija koja smatra da listu treba dati jo{ jednu {ansu kako ne bi bilo otpu{teno vi{e od 100 zaposlenih, od toga najvi{e novinara.

Mleko na poklon ZAGREB: Na zagreba~koj pijaci „Dolcu„, proizvo|a~i iz raznih delova Hrvatske besplatno su podelili 550 litara mleka, u znak protesta zbog smawivawa otkupne cene koja, kaù, ne pokriva proizvodwu. Mlekari traè da cena bude izjedna~ena sa prose~nom cenom u Evropskoj uniji. Hrvatski mlekari su danima protestvovali zbog jed no strano nametnu tih otkupnih cene mleka od 2,30 kuna (0,30 evra), umesto dosada{wih 2,65 kuna (0,35 evra). Protesti su organizovani pred pogonima mlekara „Dukat„, KIM i „Sirela„ koji se postepeno osloba|aju blokade, ali i u Podravini, Bilogori i Slavoniji. Predsednik Saveza udruèwa proizvo|a~a mleka Igor Re{etar je pozvao sve institucije kojima je mleko potrebno da im se jave. Ministar poqoprivrede Tihomir Jakovina je rekao da je sredinom sedmice bio postignut dogovor s mlekarima kao i da je donet i zakqu~ak da }e mlekarska industrija otkupiti proizvedene koli~ine mleka.

uslove poslovawa i mi smo u tom smislu upozorili merodavne institucije u Hrvatskoj. Na{a kompanija nije donela odluku o preseqewu, i u tom smislu prerano je govoriti o tome”, ka`e Predrag Grubi} iz „Adris grupe”. Vode}i qudi dr`ave i krupnog biznisa u Hrvatskoj redov-

no se sastaju, ne bi li na{li najboqe re{ewe. „Mislim da {ansa da }e se otvoriti novi pogoni van Hrvatske nije toliko izvesna, jer su to jako velike investicije. Kroz akvizicije to moè, ima nekakvog smisla, ali kroz otvarawe novih pogona, vrlo te{ko”, kaè generalni direktor firme „Badel 1862„ Sr|an Oreb, ali dodaje da svaka kompanija ima svoju politiku. Ekonomisti procewuju da }e se ipak u naredne dve-tri godine neke hrvatske kompanije odlu~iti da proizvodwu presele u Srbiju. „Scenario je realan zato {to je prose~na plata u prera|iva~koj industriji u Hrvatskoj oko 630 evra, dok je u Srbiji upola mawa. Pri seqewu proizvodwe u Srbiju na 1.000 radnika u{teda je nepuna ~etiri miliona evra na godi{wem nivou”, kaè ekonomista Miroslav Zdravkovi}. „Sama dràva Srbija subvencioni{e otvarawe novih radnih mesta, tako da }e se oni upravo odlu~iti na locirawe u predelima Srbije koji se grani~e sa Hrvatskom”, isti~e Zdravkovi}. Izlaskom Hrvatske iz Cefte, srpska privreda dobija priliku da zauzme vode}e mesto u regionu. Doma}i izvoznici mogli bi da osvoje trì{te Bosne i Hercegovine, jer }e zbog aktivirawa carinskih za{tita hrvatski proizvodi biti mawe konkurentni.

CRNA GORA

Status za srpski jezik PODGORICA: Lider Nove srpske demokratije (Nova) Andrija Mandi} izjavio je ju~e da crnogorska opozicija ne}e podr`ati ustavne promene u oblasti pravosu|a, ako najvi{i pravni akt ne bude promewen u delu koji se ti~e statusa srpskog jezika i dr-

Andrija Mandi}

`avnih simbola. Crnogorski premijer Igor Luk{i} razgovara}e danas sa pred stav ni ci ma opo zi ci je o ustavnim promenama u oblasti pravosu|a, koje su neophodne za daqi put Crne Gore prema Evropskoj uniji (EU). Jedan od uslova Brisela da Crna Gora u junu po~ne pregovore o pristupawu EU jesu iz-

mene Ustava u delu koji se odnosi na izbor ~elnika sudstva i tuìla{tva, kako bi bila obezbe|ena ve}a nezavisnost pravosu|a. Ustavne promene odnose se na izbor predsednika Vrhovnog suda i ~lanova Sudskog i Tuìla~kog saveta. Za promene Ustava Crne Gore u oblasti pravosu|a potrebna je dvotre}inska ve}ina u parlamentu. Mandi} je Tanjug u izjavio da opozicija ne}e podràti ustav ne pro me ne u obla sti pravosu|a, ako najvi{i pravni akt ne bude promeweni i u delu koji se ti~e statusa srpskog jezika i dràvnih simbola. On je ponovio da su glavni zahtevi opozicije da srpski jezik bude slu`beni, trobojka narodna zastava, a da krivi~na dela organizovanog kriminala i korupcije ne zastarevaju. Nova ne}e odustati od zahteva da srpski jezik bude Ustavom definisan kao slu`beni u Crnoj Gori, jer je to jezik kojim govori najve}i broj gra|ana. On je naveo da je opozicioni zahtev i da se predsednici Vrhovnog suda i Tuìla{tva biraju dvotre}inskom ve}inom u crnogorskom parlamentu.

Homoseksualnost za ve}inu bolest PODGORICA: Da je homoseksualnost bolest smatra 60 odsto gra|ana Crne Gore, a LGBT osobe su me|u najugroènijim grupama u toj dràvi, rezultat je ju~e objavqenog istraìvawa o stavovima o diskriminaciji i LGBT osobama. Istraìvawe je obuhvatilo 803 ispitanika starijih od 18 godina, a sproveli su ga Centar za gra|ansko obrazovawe (CGO) i LGBT forum Progres u saradwi sa ambasadom Kanade u Crnoj Gori. Izvr{na direktorica CGO Daliborka Uqarevi} kazala je da je istraìvawe pokazalo da su predrasude i negativni stavovi prema LGBT populaciji naj~e{}i kod starijih osoba, onih sa niìm obrazovawem i me|u stanovni{tvom u ruralnim delovima Crne Gore.Kao tolerantniji se pokazuju mladi, urbani, visokoobrazovani i ène, navela je ona. Uqarevi} je kazala da ve}ina

populacije, 63 odsto ispitanika, smatra da je u Crnoj Gori diskriminacija prisutna, a ~ak 86 odsto se slaè da ne postoji opravdawe za uskra}ivawe prava bilo kome. Prema istraìvawu, prve asocijacije koje se vezuju za homoseksualne osobe imaju u najve}em procentu negativnu konotaciju. Posle HIV pozitivnih osoba, prema homoseksualcima se iskazuje najve}a socijalna distanca, a 17 odsto populacije negira postojawe osoba homoseksualne orijentacije u Crnoj Gori. Podeqen stav prema homoseksualcima se ogleda u tome {to se 52 odsto gra|ana slaè sa tvrdwom da LGBT osobe imaju pravo da javno iskazuju svoju seksualnost, dok je 45 odsto protiv. âk 74 odsto populacije ne bi imalo ni{ta protiv da im deca u {koli prisustvuju predavawima koja o homoseksualnosti govore sa nau~nog aspekta.

utorak21.februar2012.

oglasi l ^ituqe

dnevnik

Po sled wi po zdrav bra tu

IZ DA JEM le po na me {ten dvo so ban stan u Ul. No vo sad skog saj ma br. 7-9. Te le fon: 063/765-3632. 47392

Raj ko Me di} Ra ji ca VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 47433

Hva la ti Ra ji ce, za sve no te na na {im ro |en da ni ma.

Dra ga nu Zo ri }u od se stre Zo re i ze ta Ra de Ra da no vi }a sa de com.

Ma ri na, Oli ve ra i Vla di slav He ri}. 47620

47615

Po ~i vaj u mi ru dra gi Sa {a. KU PU JEM sta re auto mo bi le, sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ka ro se ri je, ~i sti mo po dru me, ta va ne, od no si mo {ut. Te le fo ni: 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 47329

Po sled wi po zdrav dra gom }i }i

Prof. dr Aleksandar Kr sti}

Dra ga nu Zo ri }u

Se }a wa na te be osta ju traj no.

od sna je Zo re Zo ri} sa de com. Po ro di ca Ni ko li}. 47622

47627

Po sled wi po zdrav dra gom

Po sled wi po zdrav na {em dra gom de di

Dra ga nu Mi o dra gu Stru ga re vi }u Mi {i

od unu ka: Va ne se, Ma je i Va len ti ne.

od ma mi nih ko le ga iz La bo ra to ri je.

47623

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je iz ne na da pre mi nuo na{ su prug i otac Ne ka te an |e li ve~ no ~u va ju!

47610

Po sled wi po zdrav dra gom

Raj ko Me di} Sa hra na je u sre du, 22. 2. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. O`a lo {}e ni we go vi naj mi li ji. 47616

Po sled wi po zdrav ku mu

Mi o dra gu Stru ga re vi }u Mi {i Qu bi ca Ku zma no vi} od ta ti nih ko le gi ni ca i ko le ga sa po sla.

Bi la je ti ha, smi re na i do bro na mer na. Ne ka joj je ve~ na sla va i hva la.

No vi ci Pe ro {e vi }u

od Dra ga ne i Be log Se ku li}. Kom {i je V. ]i ri }a 19.

47624

47625

47626

^iTUQe l POMeni

dnevnik

utorak21.februar2012.

Po sled wi po zdrav do brom ~o ve ku i ve li kom pri ja te qu

Po sled wi po zdrav dra goj

Go spod je pa stir moj, ni {ta mi ne fa li! Na ze le noj pa {i, mi od mor da je, vo di me na ti hu vo du.

Po sled wi po zdrav naj dra `em de di i pra de di

Mi la di nu Ig wa ti }u

Ani ci ^e pe

Sa {i

1919 - 2012. pr va ki wi Ope re u pen zi ji Ope ra Srp skog na rod nog po zo ri {ta.

Per ko, Gi na, Mi qan i Mar ko Kr sta ji}.

59759/P

Po sled wi po zdrav na {em sa rad ni ku i pri ja te qu Mi {i

Dra gi moj de ko, osta }e{ za u vek u na {im sr ci ma. Ne ka te an |e li ~u va ju. Tvo ja unu ka Sne `a na, zet Vlat ko i pra u nuk Sa va.

47608

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{

47607

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga

Ma ca La ti no vi} 9. 5. 1941 - 21. 2. 2012.

Mi la din Ig wa ti}

Pro {la je go di na jed na pu na su za i tu ge. Iako vi {e ni si tu, svu gde si gde smo mi. Ni ka da te ne }e mo za bo ra vi ti.

1933 - 2012.

dr Mi len ku Mi li }u od ko le ga iz se lek ci je: dr Je le na Zdrav ko vi}, dr An |e li ja An tov, dr Ge or gi je An tov i dr Dra ga na Me di}. 47613

]er ka Da ja na i zet Vik tor.

Sto jan ka Spa so jev

Sa hra na }e se oba vi ti 21. 2. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na pra vo slav nom gro bqu u Bu di sa vi. O`a lo {}e na po ro di ca: su pru ga De san ka, }er ke Je le na i Qi qa sa po ro di ca ma.

1941 - 2012. Sa hra na }e se oba vi ti 22. 2. 2012. go di ne, u 13.30 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. O`a lo {}e na po ro di ca. 47605

47606

Po sled wi po zdrav dra gom i po {to va nom uja ku

Po sled wi po zdrav ma lom

Sa po {to va wem se opra {ta mo od dra gog ko le ge i uva `e nog ak ti vi ste

47629

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 19. fe bru a ra pre mi nuo na{ dra gi i vo qe ni

prof. dr Alek san dra Kr sti }a

Mi ki Sen ti van cu

Mi {i

ko ji }e nam osta ti u ve~ nom se }a wu zbog svo jih stru~ nih, na u~ nih i qud skih kva li te ta. No vo sad ska po dru `ni ca i Iz vr {ni od bor Dru {tva le ka ra Voj vo di ne Srp skog le kar skog dru {tva.

Hva la mu na svoj do bro ti i qu ba vi ko ju nam je pru `ao. od po ro di ce Pan te li}.

Mi o drag @iv ko vi}, Rad mi la Ra do ni} i Mi ra Jo vi} sa po ro di ca ma.

47602

47604

59758/P

S iskre nim `a qe wem, opra {ta mo se od na {eg sve kra, de de i pra de de.

Za u vek nas je na pu stio uva `e ni ko le ga

Dra gan Zo ri} 1946 - 2012. Sa hra na je u sre du, 22. fe bru a ra 2012. go di ne, u 14.15 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

prof. dr Alek san dar Kr sti} du go go di {wi na stav nik Me di cin skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du

O`a lo {}e ni: su pru ga Sto jan ka, }er ke Je le na i Qi qa na sa po ro di ca ma.

Osta }e nam u traj nom se }a wu lik i de lo uva `e nog ko le ge. Na stav ni ci, stu den ti i rad ni ci Me di cin skog fa kul te ta. Ko me mo ra ci ja }e se odr `a ti na Me di cin skom fa kul te tu 22. 2. 2012. go di ne, u Ve li koj sa li de ka na ta u 13 ~a so va.

47618

Mi lo{ Sen ti va nac tr go vac u pen zi ji Po ~i vaj u mi ru po red svog si na. O`a lo {}e ni: sna ja Ve sna, unu ci Mi ro slav i Bran ko, sna ja He le na i pra u nuk \or |e.

59757/P

Po sled wi po zdrav dra gom kom {i ji ~i ka Mi lo {u od po ro di ca: \u ri ca i Ar se nin.

47597

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav bra tu

Mi lo{ Sen ti va nac

47599

Na pu stio nas je

Po sled wi po zdrav

Dra ga nu Zo ri }u

To {i

Dra ga nu Zo ri }u

od se stre Vi de i ze ta Ili je Lu ki }a sa de com.

47619

prof. dr Alek san dar Kr sti}

od ze ta Mir ka Stu pa ra sa de com.

47621

Po ro di ce: \u ra si no vi} i Vu ki ~e vi}.

47628

Ve li ki ~o vek, le kar, u~i teq i pri ja teq. Ni kad ga ne }e mo za bo ra vi ti. Za hval ni we go vi sa rad ni ci: Bi qa na, Ilin ka, Ne boj {a, Ce ca, Mi ca i Sla vi ca. 47601

^iTUQe l POMeni

utorak21.februar2012.

Da na, 20. fe bru a ra 2012. go di ne pre mi nuo je u 88. go di ni na{ do bri kom {i ja

Po sled wi po zdrav

dnevnik

Po tre {e ni i tu `ni opra {ta mo se od te be dra gi

Sa tu `nim sr cem opra {ta mo se od na {eg dra gog bra ta

Tu `nog sr ca opra {ta mo se od

Vladimiru Kaji{u

Lajo{ Bodi Sa hra na je u uto rak, 21. fe bru a ra, u 13 ~a so va, na Ka to li~ kom gro bqu u Fu to {koj uli ci. Zora i Frawa.

od: Miroslava Kopawe, Race Kula{a, ^ove, Ki`e, Ace, ]ire, Sime, Slobodana Jovi}a i drugih.

47581

Oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i kom {i je da je 18. 2. 2012. go di ne, pre mi nu la na {a dra ga ma ma, ba ba i pra ba ba

Todora Husara

Vlado Mi, du bo ko sa o se }a mo sa tvo jom po ro di com. Po ~i vaj u mi ru. Julkica i Du{ko Subotin. 47563

47567

47579

Po sled wi pri ja te qu

Po sled wi po zdrav dra gom

po zdrav

dra gom

Po sled wi vo qe nom

po zdrav

na {em

S E ] A W E

Marija Be~eli}

Biserka @ivoti}

Sa hra na je 22. 2. 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: }er ka Zora Stoj{i} i Ivan, unuk Goran sa su pru gom Milicom i pra u nu ci Neboj{a, Qubica, Duwa i Nata{a.

21. 2. 1997 - 21. 2. 2012.

47577

Ve~ na sla va i hva la dra goj sve kr vi

Uvek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma. Tvo je se stre: Marija Husar i Nada Pura} sa svo jim porodicama.

Vladimiru

P O M E N S tu gom u sr cu i du {i 22. 2. 2012. go di ne, }e do }i i ~e tr de se ti dan ot ka ko si nas na pu sti la.

1951 - 2012.

Radovan Nika~ev sa porodicom.

47552

Jevrema Randeqa Protoprezvitera, stavrofora

S qu ba vqu, Tvo ja deca.

We go vi pri ja te qi: Panker, Fi{a, Mikser, Krle, Sale, Deja, ]ira, To{a, \omla, Bora, Ana, Miwa, Tawa i Ceca.

47458

47559

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {en dra gom

dr Aleksandru Krsti}u Sa{i

Todoru Husaru To{i

Seka, Sa{a i Dejana Nedu~in.

od tet ke Milke i te ~e Ante Vuku{i} sa porodicom.

47560

47586

Pe ~at na {em pri ja teq stvu kroz de ce ni je dao je ve li ki i ple me ni ti

mr Du{anu [i|aninu dipl. in`.

Jelena Trpinac

Mariji Be~eli}

1943 - 2012. Da ni po la ko pro la ze, a ti si i da qe u na {im sr ci ma. Ono {to `e li mo je da ta ko i osta ne do ve ka.

Sna ja Milkana.

Tvo je po ro di ce: Trpinac i Mavri}. Sa ne iz mer nom tu gom se opra {ta mo od po {to va nog pri ja te qa

47565

47555

Po sled wi po zdrav bra tu

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Petru Vasi}u Vidoja Konca

Pro {lo je {est me se ci tu ge od ka ko ni si sa na ma. Ne do sta je{ nam.

Pre mi nuo je u 85. go di ni. Ni ka da te ne }e mo za bo ra vi ti.

Tvo ji: Ilija, Bobana, Moma, Nadica, Boba i Ne{a.

Udru`ewe za klasi~nu homeopatiju â&#x20AC;&#x17E;Hah ne mannâ&#x20AC;?.

47549

47568

47554

Oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ de da

P O M E N

Opra {ta mo se od na {eg du hov ni ka i do bro ~i ni te qa

Pera Vasi} iz Bukovca O`a lo {}e ni: se stri }i Vlada i Mika, unu ci Sa{a i Zoran, sna je Zorica i Ivana, pra u nu ke Sofija, Sara i Mia. 47553

Jevrema Randeqa protoprezvitera stavrofora

prof. dr Aleksandru Krsti}u We go va du {a iz ve~ no sti isi ja va i pro sve tqu je na{ put.

S qu ba vqu u sr cu ~u va mo uspo me nu na te be.

Se stre: Soka i Kaja. 47571

Po sled wi po zdrav na {em u~i te qu, osni va ~u i pred sed ni ku Skup {ti ne

Zorka Brankov

iz Bukovca

Marija [ari} i porodica Nade Hladni.

^e ti ri ge ne ra ci je Risti}a, @ivkovi}a i Simi}a.

Sa tu gom i po {to va wem po ro di ca [i|anin.

47582

47580

Aleksandar Krsti} Sa{a

Oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i kom {i je da }e mo u sre du, 22. 2. 2012. go di ne, u 9 ~a so va, odr `a ti po men u Sa bor noj cr kvi u No vom Sa du.

Da na, 20. 2. 2012. go di ne, na vr {i lo se {est me se ci od ka ko nas je na pu sti la na {a

Zora Brankov

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Aleksandru Krsti}u

Ve~ no }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

^lanice KSS Eparhije Ba~ke.

Se stra Marica, \or|e, Dragan i Biqana sa porodicom.

47600

47550

Aleksandar Popovi} sa porodicom.

Po sled wi po zdrav

prof. dr Aleksandru Krsti}u Hva la Vam za sve {to ste u~i ni li za nas, mno go Vam hva la. Po ro di ca Zoranovi}.

47612

47609

^iTUQe l POMeni

dnevnik

utorak21.februar2012.

Sa tugom i nevericom, sa prevelikim bolom, opra{tamo se od prerano preminulog na{eg an|ela, na{eg milog i voqenog sina i unuka

Dana, 19. februara 2012. godine, tiho i ne~ujno se oprostio od nas na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

Posledwi pozdrav malom

Miodrag Strugarevi} Milo{ Sentivanac Sahrana je danas, 21. 2. 2012. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu. Uspomena na wegov lik i bezgrani~nu qubav prema svima osta}e u na{im srcima. O`alo{}eni: supruga Nada i sin Sava sa porodicom.

Ta stra{na vest, o{tra kao metak sve nas je zaustavila. Naàlost, ne postoje re~i kojima bi olak{ali ovaj gubitak. Ili podelili sa tobom bol, najve}i koji ~ovek moè da doìvi. Draga Aleksandra, uz tebe i tvoju porodicu smo potpuno i iskreno svi. Kolektiv Tehni~ke {kole â&#x20AC;&#x17E;Pavle Savi}â&#x20AC;? Novi Sad.

47592

59756/P

trgovac u penziji

Zbogom na{ dragi i veliki prijatequ

Sa velikom tugom i po{tovawem opra{tamo se od prijateqa

Miodraga Strugarevi}a Mi{e 14. 8. 2006 - 19. 2. 2012.

Mi{i

Sahrana na{eg milog Mi{e obavi}e se 21. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u ^erevi}u.

Polazak je ispred ku}e `alosti.

od prote Mirka i Crkvenog odbora ^erevi}.

Ve~no o`alo{}ena porodica: majka Aleksandra, otac Milutin, babe \u|a i Nada i dede Mi{a i Joco.

47588

47587

Prof. dr Aleksandar Krsti}

An|eli neka ~uvaju milog i voqenog

POMEN

Posledwi pozdrav na{em u~itequ, profesoru i prijatequ.

prof. dr Aleksandra Krsti}a

Sa{a

Kolege i koleginice sa Medicinske genetike instituta. 47574

Nena, Nikola i Miki.

Porodica Kova~evi}.

47573

47583

Posledwi pozdrav i neizmerno hvala

na{eg

Pro{le su tri tu`ne godine otkada nije sa nama na{a draga

Mi{u

Posledwi pozdrav

Sa qubavqu i ponosom ~uva}emo ga od zaborava u svojim srcima.

Nada Jovi} ro|. Mili~i} Tvoji najmiliji.

Wegovi najmiliji: tetke Sawa, Maja i Sne`ana, te~a Jovan, sestre An|ela, Jovana i Teodora, brat Vuk, stric Petar, strina Jovana i deda Du{an.

47551

Prof. dr Aleksandar Krsti} Preminuo je na{ ceweni u~iteq. Se}a}emo ga se po velikoj energiji i entuzijazmu koji je ulagao u pedijatriju i genetiku.

prof. dr Aleksandru Krsti}u

Kolege i koleginice sa Katedre za pedijatriju. 47572

od Ajduka - Marije, Teodora i Marijana.

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

dragom

47590

Posledwi pozdrav dragom

prof. dr Aleksandru Krsti}u Veliki nikada ne umiru.

47576

Danas, 21. februara 2012. godine navr{avaju se ~etiri godine otkako je tragi~no stradao

Miki Sentivancu Jadranka Privrodski sa porodicom.

47575

Vladimiru Kaji{u

od: Mile, Brace, Svetlane, Mikice i dece.

Porodice: Bobi} i Male{.

47595

47584

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav na{em dragom doktoru i prijatequ

Zoran Vujovi} student in`ewerskog menaxmenta 1988 - 2008.

Veroslavi Segedinski

prof. dr Aleksandru Krsti}u

5. 9. 1940 - 18. 2. 2012.

@ivot bez tebe je tu`an, se}awe sve vi{e boli. Tuga je sve ve}a, a bol sve ja~a. S tobom nam je sre}a kratko trajala, bez tebe je tuga ve~no ostala. Zauvek }emo te voleti i ~uvati od zaborava.

od o`alo{}ene porodice.

od porodice Aleksi}.

Neute{ni: otac Milan, majka Qiqana i brat Lazar. 47578 47594

59755/P

tv program

utorak21.februar2012.

06.00 08.00 10.00 11.00 12.30 13.00 14.00 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Аналија Е ТВ Простор Без цензуре Ноге на пут У огледалу И Вести Војвођанске вести Аналија Наш гост Војвођанске вести Агро парламент Војвођанске вести Дискавери Глас Америке Ноћни програм

Радар Према истраживању британске консултантске куће „Мерсер“ као најбољи град за живот на свету, већ трећи пут, изабран је Беч. У Србији, према истраживању „Блица недеље“ од прошле године, по први пут изабран је Нови Сад. Уредница: Марина Фратуцан (РТВ 1, 21.00) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам од 1945. 09.30 Агро мозаик 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Нови таблоид НС 13.05 Грување 14.00 Вести 14.05 Изблиза 14.30 Живопис 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Без упута 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Марфијев закон 21.00 Радар 22.00 Војвођански дневник 22.30 Злогласни атентати 23.00 Серија недеље: Марфијев закон 23.50 Један на један 00.15 Радар 01.05 КУД „Вила“ – концерт у СПЕНС-у 01.55 Нови таблоид НС 02.50 Грување

06.45 07.10 07.30 08.20 08.50 09.50 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.05 14.50 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.10 00.05

Кухињица – мађ. Здраво живо Без упута Све(т) око нас ТВ Баштина Концерт Европског студентског камерног оркестра Хроника Славоније, Барање и западног Срема Зелени сат Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) Инспектор Колиандро Здраво живо Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Крв и ружа ТВ Баштина ТВ Продаја

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.42 10.00 10.06 10.32 11.05 11.10 12.00 12.15 12.30 12.37 13.21 14.10 14.41 14.52 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 19.50 20.40 22.38 23.10 23.55 00.10 00.20 01.06

06.30 08.30 09.00 09.10 10.05 10.30 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 15.40 16.00 16.15 16.30

Новосадско јутро Храна и вино Вести Опчињени Повратак у рај Азбука родитељства Вести Рецепт Лауре Равајоли Капри Украдена срца Вести Опчињени Време је на мојој страни Спринт Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Истрага

02.44 03.00 03.35 03.46 04.19 04.45 05.47

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Доме, слатки доме Гастрономад Вести Квадратура круга Путопис Вести Биографије Дневник Спорт плус Евронет Истражитељи из Мајамија Антологија У име закона Гастрономад И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Фудбал: Лига шампиона, Наполи-Челзи Фудбал: Лига шампиона Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Посетиоци из Праискона Ноћни биоскоп: Авантуре Калеба Вилијамса Доме, слатки доме Вести(04.00, 05.00) Гастрономад Око магазин Квадратура круга Село гори, а баба се чешља Верски календар

ФУДБАЛ: ЛИГА ШАМПИОНА

Наполи–Челзи (РТС 1, 20.40)

СЕРИЈА

Опчињени Улоге: Ђорђа Бонђани, Масимо Була, Винћенцо Алфијери, Соња Аквино (Новосадска ТВ, 21.00) 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Најбољи лек Вреле гуме Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

10.00 10.30 11.30 13.15 13.45

Белгијска лига Холандска лига НБА: Њујорк – Далас Преглед Шампионата Лига Европе: Порто – Манчестер Сити Преглед ФА куп КХЛ: Спартак – СКА НБА уживо Преглед ЕБЕЛ Преглед руска кошарка Ускијавање Преглед ФА куп Прави НБА АТП Ротердам, финале Преглед АТП Ротердам Португалска лига Руска кошарка

15.45 16.15 18.45 19.00 19.15 19.30 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 01.15

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9 15.00 Дечији програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

05.00 06.00 06.15 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 20.25 21.15 23.45 00.45 01.15

Тајна старог моста Ексклузив Експлозив 1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Кад лишће пада Филм: Теорија Завере Три Хил Експлозив Ексклузив

07.42 07.47 07.53 08.14 08.25 08.36 08.40 09.10 09.38 10.02

Ози бу Мифи Попај Томас и другари Велики и мали Број Енциклопедија за радознале Животна раскрсница Сазвежђа и легенде Све боје живота

05.40 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 13.15 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 23.00 23.35 23.55 01.30 01.55

Небојша Поповић и Вељко Деспотовић

Други век: Вељко Деспотовић У сјајној генерацији филмских сценографа у којој су били Власта Гаврик и Миодраг Николић, и у којој су још Миле Јеремић, Владислав Лашић и, наравно, Миљен-Крека Кљаковић, посебно место заузима господин Вељко Деспотовић, архитекта по образовању, филмски сценограф по професији... (РТС 2, 20.43) 10.32 11.02 11.32 12.00 12.35 13.01 14.03 14.07 14.37 15.05 15.21 15.47 15.54 16.04 16.45 17.16 18.10 20.00 20.26 20.43 21.15 22.07 22.36 22.45 23.14 23.43 00.02 00.41 01.41 02.21

Ад либитум Траг Грађанин Гудачи Светог Ђорђа Трст, град науке Трезор Број Енциклопедија за радознале Животна раскрсница Сазвежђа и легенде Моја улица Датум Верски календар Време је за бебе Еко фајл Поаро Ја имам таленат ТВ мрежа Фудбал: Лига шампиона Други век Поаро Живот са музиком Историја науке Детаљ Либела И ја имам таленат Самертајм фестивал 2010. Трезор Фудбал: Лига шампиона Фудбал: Лига шампиона, Наполи-Челзи

06.00 ВОА 06.30 Здравље и Ви 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.05 Двоугао 08.10 Улови трофеј 08.30 Копаоник 09.00 Породица Серано 11.00 Топ шоп 11.30 Филм: Хартов рат 14.00 Доктор Хаус 15.10 Породица Серано 16.30 Копаоник 17.00 Ред и закон 18.00 Доктор Хаус 19.00 24 19.45 Двоугао 20.00 НЦИС 21.00 Филм: Тајна 23.00 НЦИС 00.00 Филм: Часови вожње 02.00 Копаоник 03.00 Улови трофеј 03.30 Злочиначке намере 04.30 Филм: Тајна

dnevnik

c m y

Индија Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм: Камионџија разбијач Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штрумфови Вести Између две ватре Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Нежења Вести Спортски преглед Филм: Змија Саут Парк Укључење у Б92 Инфо

Нежења Џимија чека наследство од 100 милиона долара, под условом да се ожени до тридесете. Једини проблем је у томе што ту информацију сазнаје 27 сати пре свог 30. рођендана. Улоге: Крис О’Донел, Рене Зелвегер, Брук Шилдс, Мараја Кери Режија: Гери Сињор (Б92, 21.00)

Мараја Кери

05.45 10.00 11.45 12.00 13.30 15.00 16.00 16.20 16.45 17.30 18.30 19.00 20.00 21.15 22.30 23.30 00.30 01.30 03.00 04.30 05.00

Добро јутро Магазин ин Градске вести Тачно у подне Гранд шоу Сестре Национални дневник Сити Мирис пролећа Мала невеста Национални дневник Мала невеста Курсаџије Гранд парада Мултимилионер Добро вече, Србијо Вештичарење Филм: Хладни челик Филм: Гангстерска сахрана Витезови из блата Тајна љубав

Генератор Рекс Главни јунак овог популарног анимираног серијала је 15-годишњи дечак који има способности да своје тело претвори у машину под утицајем коју је изазвала мутација на нано нивоу. Унајмљен је да спаси свет и спречи остала створења која су на исти начин мутирала, али имају намеру да угроже становништво. (Хепи, 10.25) 05.00 07.55 08.05 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.05 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Јутарњи програм Вести Хунтик Мали меда Чарли Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Сабринин тајни живот Генератор Рекс Метеор и моћни камиони Бакуган Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Добра жена Парови уживо поподне Вести Телешоп Ћирилица Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Парови уживо вече Граница Вести Добра жена Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ Звездана капија - Атлантис Граница

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak21.februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Луди за кућом - Америка Моја грчка кухиња Нова нада посластичара Л.А. Инк: Напетост међу пријатељима Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Луди за кућом - Америка Мајами инк Ургентни центар Породилиште Екстремни преображај Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк: Кет се уплашила Ургентни центар

Добро јутро, Хрватска Лугарница Оверланд, док. серија Све ће бити добро Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Међу нама Научна петица Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу Одмори се, заслужио си Дневник Све у 7!, квиз У Европи, док. серија 24 Отворено Дневник 3 Домјенак, док. филм Циклус европског филма: Елитна јединица, филм 02.20 Ин медијас рес 03.05 Трачара

07.00 09.14 10.17 11.10 12.00 12.32 13.17 14.12 14.42 15.20 16.02 16.50 17.59 18.47 19.30 20.02 20.55 21.30 22.20 23.00 23.30 00.30

08.00 Мистерије историје 09.00 Велики научници 09.30 Животиње које су ушле у историју 10.00 Пет америчких гиганата 11.00 Германска племена 12.00 Героуов закон 13.00 Заборављена убиства 14.00 Охбергови сирочићи 15.00 Небески пут чаја 16.00 Варвари Терија Џонса 17.00 Заборављени начини исхране 18.00 Далај Лама 19.00 Исток-Запад: путовања из средишта Земље 20.00 Ускршње острво – повратак у прошлост 21.00 Велико бекство: неиспричана прича 22.00 У потрази са рудницима Краља Соломона 23.00 Небески пут чаја 00.00 Варвари Терија Џонса 01.00 Заборављени начини исхране

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Завера Розвел Црвенкапа Бал на води Дони Дарко Љубавни живот Будимира Трајковића Легионар Божји дар Млади учитељ Еротски филм Еротски филм

Бал на во ди У Бе о гра ду пе де се тих го ди на че ти ри мла ди ћа и јед на де вој ка иду у исти раз ред, за јед но ве сла ју, има ју ор ке стар, су се ди су и по ро ди це им се зна ју. Де ча ци су по ма ло за љу бље ни у де вој ку, а она их сма тра са мо дру га ри ма... Уло ге: Га ла Ви де но вић, Ср ђан То до ро вић, Дра ган Бје ло гр лић, Го ран Ра да ко вић Ре жи ја: Јо ван Аћин (Си не ма ни ја, 11.00)

06.00 Три мушкарца и беба 07.45 Као пас и мачка: Освета Кити Галор 09.05 Модерна породица 09.30 Командант и војсковођа: Далека страна света 11.45 Земља изгубљених 13.25 Наопак дан 14.45 Почетак 17.10 Срећа 18.10 Живот као такав 20.05 Аутостоперски водич кроз галаксију 21.55 Народни непријатељи 00.10 Царство порока 01.15 Љубав на даљину 03.00 Бунтовник 04.30 Којим путем до куће

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

Меклаудове ћерке Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Поморска патрола Дијагноза Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Поморска патрола Монк Хаваји 5-0 Краљевски болесници Да ли знате ко сте? Филм: Парадокс

07.35 Кобра 11 09.40 Ексклузив таблоид 10.10 Вечера за 5 11.15 Ватрено небо 13.25 Ружа ветрова 14.20 Крв није вода 15.10 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Хинденбург 22.30 ТВ премијера: Без весла 2, филм 00.10 РТЛ вести 00.25 Хинденбург 02.05 Астро шоу 03.05 РТЛ Данас

МИ НИ-СЕ РИ ЈА

Хин ден бург

Џе ни Триплхорн

За тво је пла ве очи Мајкл Фел гејт ра ди као аук ци о нар сли ка за по зна ту ку ћу и ти пи чан је бри тан ски, шар мант ни, по ма л о збу ње ни мла дић, лу до за љу бљен у сво ју де вој ку, учи те љи цу Ђи ну. За про си је, али на ње го во из не на ђе ње Ђи на од би ја... Уло ге: Хју Грант, Џејмс Кан, Џе ни Триплхорн, Барт Ја унг, Џејмс Фокс Ре жи ја: Ке ли Ма кин (ХРТ 2, 20.45) 07.45 08.15 08.40 09.10 10.00

01.20 02.00 02.41

Мала ТВ Амика Неухватљиви прашчић Руди Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Хеков повратак, филм Ријечки карневал 2012. На врх језика Москва: Светски скијашки куп - Сити Ивент, пренос Коко Бил, цртани Регионални дневник Жупанијска панорама Гле Симпсонови Музика, музика... рок Ин медијас рес За твоје плаве очи, филм Трачара Злочиначки умови Ружиона Без одушевљења, молим! Нове авантуре старе Кристине Мерси Монк Ноћни музички програм

08.15 09.50 11.30 13.00 14.40 16.15 18.15 19.50 21.20 23.15

Пре него што се он пробуди На златном језеру Последњи циглар у Америци Упозорење: Строга цензура Ненајављени гост из таме Потера Долина светлости Срце пуно кише Шта девојке уче Пространо је море

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Поноћни каубој Далеко од очију Боб Робертс Утакмица Мумија Ксанаду Предлог Бул Дурам Мизери Поноћни каубој Пуне руке посла Милф о Маниацс

13.34 15.02 15.32 15.45 17.40 18.00 18.20 18.32 19.28 19.49 20.00 20.45 22.33 23.16 00.00 00.30 01.00

Га ла Ви де но вић

FEQTON

До ла ском на при ста ни ште у Њу Џер си 1937. не мач ки пут нич ки це пе лин са 97 осо ба за па лио се и сру шио и у смрт по ву као 36 љу ди. Мла ди ин же њер игром слу ча ја са зна за смр то но сни план те за по чи ње тр ку про тив вре ме на ка ко би от крио тај ну ко ја ће за пре па сти ти свет... Уло ге: Мак си ми ли јан Си мо ни шек, Гре та Ска ки, Ло рен Ли Смит, Стеј си Кеч, Хејнс Џа ник Ре жи ја: Фи лип Ка дел бах (РТЛ, 20.50)

Гре та Ска ки

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

08.30 09.30 11.00 17.30 18.30 19.15 20.00 20.45 22.45 00.00

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Фреди Флинтоф То могу и ја Врхунско градитељство Разоткривање митова Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом

Фудбал Тенис Тенис Алпско скијање Скијашки скокови Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Бокс Билијар Тенис

АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА МО НИ КЕ СЕ ЛЕШ

По ку шај уби ства пред пу ним ста ди о ном Д

е лић се кун де ужа са су штин ски ме про ме нио Ни сам раз у ме ла ни реч не мач ког, ни ти ко ли ко је као осо бу. Убо де на сам но жем. На те ре ну. опа сна мо ја по вре да. За вла дао је пот пу ни ха о с, а Пред ви ше од де сет хи ља да љу ди на ста ди о - тур нир се су о чио с про па ганд ним ко шма ром. Два ну. Глав на ствар ко ју љу ди же ле да пи та ју, али да на на кон на па да, Ште фи је до шла у бол ни цу да обич но то не ура де је: да ли је бо ле ло? Да, ја ко. Би - ме по се ти. До та да, сви су зна ли да је на па дач био ло је го ре од би ло ко јег бо ла ко ји бих мо гла да за ми - по ре ме ће ни обо жа ва лац ко ји је же лео да се она слим. Кад сам схва ти ла шта се до го ди ло, па ла сам у вра ти на зад на врх. Наш раз го вор тра јао је не ко ли ста ње шо ка, што је не ве ро ват на од бра на ко ју те ло ко ми ну та пре не го што је мо ра ла да игра у фи на по ста вља да вас за шти ти од озбиљ но сти си ту а ци је лу. Би ла сам за ро бље на два да на у ста њу бол ног ко ја се до го ди ла. Фи зич ки бол и пси хич ка збу ње - шо ка и из гу би ла по јам о вре ме ну, али прет по ста ност би ли би пре ви ше од јед ном. ви ла сам да је тур нир от ка зан. Ор га ни за то ри су А ства ри су те кле ка ко тре ба по чет ком 1993. ми сли ли дру га чи је. То је би ла те шка лек ци ја о по Осво ји ла сам тре ћи пут Отво ре но пр вен ство слов ној стра ни те ни са: но вац пре све га. На кон што Аустра ли је и од лич но се за ба вља ла с по ро ди цом. То је би ло пра во от кри ће: успе ва ла сам да се за ба вљам на тур не ји. Од лу чи ла сам да по ку ша вам до да ти за ба ву – ма кар са мо сит ни це ту и та мо – у свој рас по ред на тур не ји. При хва ти ла сам кон цепт из ла ска на ве че ру без оста ја ња до ка сно. Го то во да сам до се гла тач ку раз у ме ва ња оба ве за по треб них да оста нем број 1, а да ми и да ље оста не до вољ но ме ста у жи во ту и да због те ни са не „са го рим“. По том сам оти шла у Чи ка го на тур нир, па на зад пре ко Атлан ти ка да играм у Па ри зу а он да сам се раз бо ле ла. Не у мо љи ви рас по ред пу то ва ња и пре ви ше про ме на вре мен ских зо на и кли ме ко нач но су ме су сти гли. Те ло је од у ста ло и об - Атен тат ме сар ским но жем на шам пи он ку ја сни ло мом уму, ко ји је упор но же лео да на ста ви, ко је шеф. Ни сам мо гла ни да је Ште фи оти шла, дво је по ли ца ја ца до шло је у мо уста нем из кре ве та а да ми се не вр ти у гла ви. Спа - ју бол нич ку со бу. Је дан је др жао пла стич ну ке су. ва ла сам 16 са ти днев но, а хо да ње до то а ле та би ло „Има мо до ка зе ко је мо ра те да иден ти фи ку је те,“ је нај ве ћи на пор ко ји сам мо гла да из ве дем. Уме сто ре као је. Би ла сам са ма – мо ји су оти шли да на бр зи ну не што по је ду – и пре ви ше збу ње на да схва да на ста вим да гу рам по тур ни ри ма да не бих раз о- ча ра ла ор га ни за то ре, од лу чи ла сам да ка жем ма гич - тим шта же ле од ме не. Ни сам же ле ла ни шта по ве ну реч: Не. Био ми је по тре бан ком фор и про ме на. за но с тим да ном. Бу љи ла сам у по ли цај ку док је Ја мај ка је би ла са вр ше но ре ше ње. У мар ту, Зол тан отва ра ла ке су и ва ди ла мо ју бе лу и ро зе ко шу љу, и ја смо та мо про ве ли две не де ље на сун цу и на кра - по це па ну и пре кри ве ну кр ва вим мр ља ма. Осе ћа ла сам да ћу да по вра тим. ју од мо ра осе ћа ла сам се као но ва. „Да ли је ово ва ше?“. пи тао је по ли ца јац. Клим Пре ско чи ла сам не ко ли ко тур ни ра и ни сам мо гла да уше там на Ро лан Га рос тек та ко. Оти шла сам да ну ла сам гла вом. Ње го ва ко ле ги ни ца отво ри ла је се при пре мим у Хам бур гу. Сре ћом, има ла сам до - дру гу вре ћу и из ву кла дуг, за кри вљен нож. Пре по зна ла сам га: по след њи пут вољ но по е на да оста нем број кад сам га ви де ла, био је по 1 без про бле ма. Про ле те ла Пре ви ше тур ни ра, про ме на диг нут из над мо је гла ве. Уста сам кроз пр вих не ко ли ко ко ла су ми се на пу ни ла пљу вач ком и у че тврт фи на лу про тив Маг вре мен ских зо на и кли ме да ле не Ма ле је ве во ди ла са ко нач но су ме су сти гли. Ни сам и мо ра ла сам на си лу да гу там да не бих по вра ти ла. По ли ца 6:4, 4:3. То ком па у зе се де ла мо гла ни уста ти из кре ве та јац је на ста вио: „Да ли је ово сам, бри са ла зној и раз ми а да ми се не вр ти у гла ви. нож ко ји је на па дач упо тре шља ла: још са мо два ге ма и Спа ва ла сам 16 са ти днев но, био?“. Са стра не се чи ва би ле мо гу бр зо ку ћи да се од ма рам. су пру ге са су ше не кр ви. Бр зо Наг ну ла сам се на пред да по а од ла зак у то а лет био је пи јем ма ло во де. Док то ри су нај ве ћи на пор ко ји сам мо гла сам клим ну ла гла вом, али чим су се вра та за тво ри ла, згра би ми ка сни је ре кли да је вр ло из ве сти ла сам пла стич ну по су ду по мо гу ће да бих би ла па ра ли зо ред кре ве та и по вра ти ла у њу. ва на од убо да да се ни сам наг ну ла баш те се кун де. Ча ша с во дом је два да ми је Ни сам пре ста ја ла ни кад ви ше ни сам има ла шта да до дир ну ла усне кад сам осе ти ла ужа сан бол. Ре - из ба цим, све док ме сто мач ни ми ши ћи ни су за бо ле флек сно, гла ву сам окре ну ла ка из во ру бо ла и ви де - ли. Мој агент Сте фа ни до ле те ла је у Хам бург да се ла чо ве ка с кач ке том и злоб ним це ре ком на ли цу. Ду гим но жем је за мах нуо да ме опет убо де. Не ко - но си с ме диј ском олу јом. Пр ва ствар би ла је да ме ли ко се кун ди сам оста ла за ле ђе на док су га два чо - вра те у САД. Би ло ми је по треб но си гур но ме сто да ве ка ру ши ла на зе мљу. За рио је нож го то во че ти ри се скло ним и са бе рем. Два да на на кон на па да, би ла цен ти ме тра у мо ја ле ђа, тек ко ји ми ли ме тар од кич - сам у ави о ну за Ко ло ра до и кли ни ку „Стед ман Хо ме. За те ту ра ла сам се, пре не го што сам па ла у ру - кинс„. Убо де на сам на зу бље ним но жем за ски да ње ке стра на ца ко ји су уле те ли да по мог ну. Мо ји ро ди - ме са с ко сти ју ду гим 22 цен ти ме тра. По вре дио је те љи су оста ли у хо те лу – та та се ни је осе ћао до бро ми ши ће и тки во око ле ве ра ме не ло па ти це, али су – и ја сам очај нич ки тра жи ла не ког по зна тог. Зол - хи рур зи би ли опре зно оп ти ми стич ни да ћу се пот тан и Ма длејн фан Зу лен, тре нер на тур не ји, би ли пу но опо ра ви ти и ако све бу де те кло са вр ше но, мо су по ред ме не за трен ока. Чу ла сам ка ко зо ву у по - гла бих да бу дем спрем на за Отво ре но пр вен ство моћ бол ни ча ре. Би ла сам у шо ку, али ми је јед на САД у ав гу сту, али без при пре ма на ма њим тур ни ри ма то ни је до бра иде ја. реч бру ја ла у гла ви: За што? Књи гу Мо ни ке Се леш „АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА / ФОР ХЕН ДОМ ПРЕ КО МРЕ ЖЕ ЖИ ВО ТА” (из да вач: „А-Z Book”, То ше Јо ва но ви ћа 2/11, Бе о град 11030), мо же те за 399 ди на ра на ру чи ти преко те ле фо на 011/2199–439 и 064/159-5543 или и-меј ла: office@azbook.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak21.februar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Да нас је по ма ло ха о ти чан дан, за дру же ње и љу бав. Али, у љу ба ви не те че све ка ко би тре ба ло. Бу ди те бор бе ни, што вам омо гу ћа ва ва ша Ве не ра у зна ку ва тре ног Ов на. Бо ри те се за свој успех и сре ћу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

21. februar 2012.

Уто рак је пра ви дан да за вр ши те оно што сте за по че ли и пла ни ра ли, без об зи ра на окол но сти ко је вас успо ра ва ју. Ко рак на пред, на зад два. Вре мен ске окол но сти се по пра вља ју, али бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Са мо опу ште но и ин т у и тив но. Парт нер др жи до сво јих пла но ва и ста во ва. Па и сви дру ги. Ако не мо же те да их по бе ди те, при дру жи те им се. То су нас учи ли још из вре ме на цр та них фил мо ва.

Ме сец је у зна ку Во до ли је, што у пре во ду зна чи да сте рас тр за ни на све стра не. Мно го то га за по чи ње те исто вре ме но и у хо ду, па се по тру ди те да то и за вр ши те, при ве де те не ком кра ју и ре зул та ту.

По слов на си ту а ци ја и од но си су под тен зи јом. Не сна ла зи те се нај бо ље са са рад ни ци ма, што је до вољ но до бар раз лог да се су ко би те. Али, би ће те на но воу до стој ном кра љев ског, па не ће те то учи ни ти.

Мо ра те би ти фи зич ки ак тив ни јер има те ви шак енер ги је, упр кос свим окол но сти ма ко је вас сна ла зе ових да на. Ко нач но је по че ла рад на се зо на у ко јој се сна ла зи те нај бо ље што уме те. Пу то ва ње?

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш Марс ће и да ље би ти ре тро гра дан, што ни је по вољ но за за по чи ња ње би ло че га но вог. На ви ди ку је све по сто је ће и стал но при сут но. Одр жа ва те ве зе и по сло ве у ко ји ма тре ба не што до ра ди ти.

Ре а ли зу је те по вољ не по слов не пла но ве и су сре те, ко ји ће оста ви ти тра га. Али бу ди те стр пљи ви и по ступ ни. За све по сто ји пра во вре ме за зва нич ну про кла ма ци ју. А то ће би ти на ле то, је сен.

Фи нан сиј ски тро шко ви се не мо гу об у зда ти. Све што сте пла ни ра ли, али и оно што ни сте, до шло је на на пла ту. Не мој те се нер ви ра ти, та ква је ту ра. Кра ћа по слов на пу то ва ња су под по вољ ним окол но сти ма.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По треб но вам је не што но во. Би рај те дру штво. Не до ста так би ло ко је вр сте, нов ца или љу ба ви, скла да у од но си ма, не би тре ба ло да вам по ква ри рас по ло же ње. Упр кос то ме, фи нан сиј ски тро шко ви су кон стант ни.

По слов на си ту а ци ја је ра зно ли ка. Има те ви ше мо гућ но сти пред со бом па по ка жи те сво ју кре а тив ност, на соп стве но за до вољ ство. Ме сец пло ви кроз ваш знак па сте про ме њи вог рас по ло же ња.

Ве не ра у ва шем зна ку, као бо ги ња љу ба ви и умет но сти, до но си вам ро ман тич ну ат мос фе ру. Али, по слов не оба ве зе вас нер ви ра ју и ан га жу ју на све стра не. Про на ђи те ме ру у оно ме што чи ни те.

TRI^-TRA^

От кри ла оца де те та V REMENSKA

PROGNOZA

СувО

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

и СунчанО

Madrid

НО ВИ САД: Ују тру мраз, а то ком да на сун ча ни је вре ме уз про мен љи ву облач ност. Ве тар слаб ис точ ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак Rim из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -3, а мак си мал на 4 сте пе на. London ВОЈ ВО ДИ НА: Су во уз мраз ују тру и ма глу по не где, а то ком да на уз сун ча не пе ри о де. По не где је мо гу ћа ма гла. Ве тар слаб ис точ ни и Cirih се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра Berlin 6, а мак си мал на 4 сте пе нa. СР БИ ЈА: На се ве ру су во уз сун ча не пе ри о де, а у оста лим кра је Beч ви ма у пр вом де лу да на облач но уз по вре ме ну ки шу, су сне жи цу а и Varшava снег. Па да ви не ће би ти сла бе, а то ком по по дне ва пре ста ју па ће би ти Kijev углав ном су во. Ве тар слаб се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -6, а мак си мал на 6 сте пе ни. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У сре ду и че твр так ују Oslo тру уме ре ни мра зе ви уз по сте пен по раст днев них тем пе ра ту ра. По не где ће би ти ма гле. У пе так и су бо ту још то пли је, али уз про ла зна на о - St. Peterburg бла че ња и крат ко трај ну ки шу по не где. Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: По Pariz бољ ша ње би о ме те о ро ло шке си ту а ци је до при не ће сма ње њу те го ба код ве ћи не хро нич них бо ле сни ка. У се вер ним кра је ви ма опрез Minhen се са ве ту је осо ба ма са це ре бро ва ску лар ним и пси хич ким те го ба Budimpeшta ма, а у цен трал ним и ју жним осо ба ма са ва ри ра ју ћим при ти ском. Свим уче сни ци ма у са о бра ћа ју се пре по ру чу је по ве ћа ње па жње. Stokholm

13 14 11 2 5 3 3

Глу ми ца Ми ни Дрajвер от кри ла je ко је отац ње ног си на Хен ри ја! Реч је о сце на ри сти с ко јим је Ми ни са ра ђи ва ла на свом ТВ шоу „The Richest”. Та јан стве ни му шка рац се не дав но укљу чио у од гој свог си на, па глу ми ца ви ше не ма на ме ру да га скри ва од јав но сти. Бри тан ска глу ми ца је три го ди не та ји ла ко је отац ње ног си на је дин ца Хен ри ја. - Он ни је по зна та осо ба, хте ла сам да га за шти тим јер ни је био укљу чен у од гој на шег де те та. Али, од не дав но су се ства ри про ме ни ле, збли жио се са си ном - ре кла је Ми ни. - До бар је та та, али тек се учи ро ди тељ ским оба ве за ма. Ва жно је да се укљу чио у наш жи вот и да же ли да бу де уз свог си на - за кљу чи ла је 42-го ди шња бри т ан ска глу ми ца Ми ни Драј вер.

VIC DANA Из ве де учи те љи ца Иви цу пред кар ту. - Иви це, на ђи ми Аме ри ку. - Ево је. - До бро, се ди на ме сто. - Пе ри це, ко је про на шао Аме ри ку - пи та учи те љи ца. - Иви ца!

-5 -2 1 -1 14 9 3 3 3

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

61 (2)

Slankamen

322 (-98)

Jaшa Tomiћ

Apatin

124 (0)

Zemun

380 (54)

Bogojevo

120 (-3)

Panчevo

370 (52)

Smederevo

516 (44)

Baч. Palanka 190 (-30) Novi Sad

Tendencija stagnacije, 245 (-97) opadawa i porasta

SAVA

N. Kneжevac

181 (-2)

S. Mitrovica

77 (-18)

Tendencija stagnacije

Senta

248 (0)

Beograd

325 (74)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

317 (-88)

NERA

Hetin

112 (0)

TISA

56 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

50 (0)

Reшeњe iz proшlog broja