Dnevnik 21.mart 2010. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

21. MART 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22666 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

ORGANIZOVANI KRIMINAL OPET QUQA PRAVNE TEMEQE SRBIJE

INTERVJU NEDEQE

Grozdana Oluji} str. 3

O{trewe sabqe za novi obra~un

str. 4

POSLEDWI IZVE[TAJ: PROLE]E! Ju~e je stiglo prole}e. Potvr|eno! Zavr{ila se jo{ jedna duga zima na{ih (ne)zadovoqstava...

Dokle je ni~ije

str. 9

Sahrawena Ksenija Paj~in

str. 11 Foto: N. Stojanovi}

Najvi{a temperatura 23 °S

U SAKULAMA TVRDOGLAVI POKAZALI PUT KA EVROPI

@IVETI SA RETKOM I NEIZLE^IVOM BOLE[]U BEZ POMO]I DR@AVE

Najbrì je magarac koji drì p r a v a c Paprika{ na izvol’te, narodna radinost, va{ar, buvqak, folklora{i, tri izlo`be ìvotiwa i isto toliko utrka na magarcima, pa jo{ u banatskom selu Sakule – da li ~oveku treba vi{e dok mu prole}e kuca na vrata? Sakule se {epurile upara|ene s razlogom, politi~ari poku{ali da prate neuspe{no, dok su Nenad Bogdanov (do 11 godina), Dragan Galetin (do 15) i Branislav Caran (senior) odrali èstoku konkurenciju na le|ima tvrdoglavih ali korisnih ìvotiwa. At potoweg, imena Rajko, uverio je neverne Tome da se na svaki tron, pa i u Evropu o kojoj je voditeq Veqa mnogo divanio, stiè ne zato {to si brz – ve} {to drì{ pravac! Ig. M.

„Dete leptira” se veseli i nada

str. 8

Foto: A. Erski

Toplo

S P O R T

POBEDA PARTIZANA, PORAZ ZVEZDE I VOJVODINE

ZIMOWI] I NESTOR U FINALU

str. 12–16

nedeqa21.mart2010.

SVETSKI DAN [UMA

Dragin zasadio 50 mladica Ministar poqoprivrede Srbije Sa{a Dragin zasadio je u Spomen parku â~alica kod Poàrevca 50 sadnica, ~ime je po~ela prole}na akcija po{umqavawa uprili~ena povodom Svetskog dana {uma. Kako je saop{tilo Ministarstvo poqoprivrede, zasa|eno je po 15 sadnica breze i crvenog hrasta i po deset sadnica sibirskog bresta i sorbusa. Povodom Svetskog dana {uma, Srbija{ume }e podeliti u centru Beogradu 10.000 sadnica belog bora i smr~e, saop{tilo je to javno preduze}e. "Akcija se organizuje kako bi se skrenula pa`wa na vi{estruki zna~aj pove}awa {umovitosti zemqe na optimalnih 41,4 odsto teritorije Srbije, kao i da se uti~e na ja~awe svesti o tome da svaki pojedinac treba da u~estvuje u o~uvawu ìvotne sredine", navodi se u saop{tewu. Svetski dan {uma povod je da Fond Ekotopia i Nacionalni park Tara, sa Ambasadom Velike Britanije i kompanijama koje su podràle projekat "[uma blista, {uma peva", simboli~no potpi{u ugovore o saradwi, saop{tila je kompanija Aktavis. Ta je kompanija u sklopu projekta "[uma blista, {uma peva" kupila hiqadu tapija na dve hiqade sadnica smr~e i jele i 17. aprila 2010. godine u Nacionalnom parku Tara zasadi}e svoju {umu. [ume u svetu prostiru se na oko ~etiri milijarde hektara, {to ~ini preko 30 odsto ukupne kopnene povr{ine Zemqe. U Srbiji je pod {umama 29 odsto povr{ina.

[utanovac: Vojska za ugled Ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac izjavio je u Zaje~aru da se pozivu za sluèwe vojske u uniformi odazvalo vi{e od 95 odsto regruta, {to pokazuje da je VS uspela da u dru{tvu povrati poverewe i ugled. Na sve~anosti polagawa zakletve martovske generacije VS u Petom centru za obuku u Zaje~aru, [utanovac je ocenio da je stawe bezbednosti na jugu Srbije "kompleksno", ali da izuzev pojedina~nih napada, nema ugroènosti bezbednosti u celini. "Jedinice vojske VS koja se nalazi u tom regionu izvr{avaju svoje zadatke u skladu sa nare|ewima i misijama", rekao je [utanovac. On je istakao da proces profesionalizacije vojske te~e po planu. "@eqa nam je da naredne godine u ovo doba imamo profesionalnu vojsku koja }e biti u stawu da na kvalitetan na~in izvr{i sve postavqene zadatke", dodao je ministar odbrane. [utanovac je rekao i da se pored u~e{}a VS u mirovnim misijama u âdu, Kongu, Liberiji i Obali Slonova~e, trenutno pregovara i za u~e{}e u jo{ tri misije.

c m y

EU: Pomo} Srbiji od oko 70 miliona evra [ef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Vensan Deèr i potpredsednik Vlade Srbije Boìdar \eli} potpisa}e u ponedeqak, 22. marta, u Novom Sadu sporazum o sprovo|ewu paketa finansijske pomo}i EU od preko 70 miliona evra. Kako je saop{tila Delegacija EU u Srbiji, re~ je o finansijskom sporazumu o sprovo|ewu paketa finansijske pomo}i iz Instrumenta za predpristupnu pomo} koji }e dopuniti ve} dobijenih 100 miliona Vensan Deèr evra buxetske pomo}i. "Ovim paketom EU pokazuje svoju kontinuiranu podr{ku evropskim integracijama Srbije. Srbija je 2009. godine postigla veliki

napredak, {to }emo mi dodatno podràti ovim paketom koji dopuwuje ve} dodeqenu buxetsku pomo} od 100 miliona evra", naveo je Deèr u saop{tewu. Paketom finansijske pomo}i predvi|a se podr{ka projektima od kojih }e gra|ani Srbije imati direktnu korist. Me|u projektima su rekonstrukcija @eèqevog mosta u Novom Sadu, podr{ka ja~awu kapaciteta Direkcije za upravqawe oduzetom imovinom ste~enom krivi~nim delima, sprovo|ewe Nacionalnog programa za spre~avawe raka grli}a materice i raka dojke, kao i iskorewivawe sviwske kuge i besnila u Srbiji.

Zajedno za [umadiju: SNS i mediji oterali \okovi}e Stranka "Zajedno za [umadiju", ~iji je lider gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi}, optuìla je Srpsku naprednu stranku (SNS) i pojedine medije da su uticali na to da firma "Femili sport" u vlasni{tvu porodice tenisera Novaka \okovi}a odustane od izgradwe teniske akademije u tom gradu. SNS i pojedini mediji "laìma su oterali \okovi}e" i time otvoreno podràli "prqavu kampawu protiv izgradwe teniske akademije u Kragujevcu", navela je Stevanovi}eva stranka. "Zajedno za [umadiju" nedavno je, kako je ta stranka navela u saop{tewu, upozorila javnost da "finansijeri SNS vode or-

kestriranu hajku na porodicu \okovi} zato {to nisu uspeli da se ubace u posao izgradwe akademije" i "to je i neposredni povod za prqavu kampawu, ~iji su uzroci fenomenolo{ki". "U ovom gradu stranke blokiraju skoro svaku investiciju, poput bacawa pred i pod bagere pripadnika jedne stranke kada je gra|eno Sajmi{te, spre~avawe izgradwe marketa kompanije DIS i rekonstrukciju Avalske ulice a sada su im se prikqu~ili i vojvoda Tomini nazadwaci la`ima o se~i nepostoje}eg drve}a na lokaciji gde je trebalo graditi tenisku akademiju", navedeno je u saop{tewu.

Veroqub Stevanovi}

Koordinator Lige za dekadu Roma kritikuje \ilasa Koordinator Lige za dekadu Roma i predsednik Jurom centra Osman Bali} ocenio je da su Romi i daqe izloèni rasizmu, i izrazio àqewe {to gradona~elnik Beograda Dragan \ilas "ne propu{ta priliku da omalovaàva i vre|a Rome". "Krivci za saobra}ajni kolaps i dvadesetogodi{wi java{luk u odràvawu mosta Gazela su Romi. \ilas ne propu{ta priliku da na svakom mestu vre|a i omalovaàva ~itav jedan narod", rekao je Bali} agenciji Beta povodom 21. marta, evropske nedeqe borbe protiv rasizma. Bali} je kazao da iako se

Osman Bali}

radi o malom broju gra|ana romske nacionalnosti, nelegalnim stanovnicima glavnog grada u nelegalnim naseqima, \ilas ne propu{ta priliku da poniàva sve Rome u Srbiji. Bali} je ocenio da su Romi u Srbiji i daqe izloèni rasizmu. Prema wegovim re~ima, u okviru Dekade Roma ipak je dosta ura|eno na suzbijawu svih oblika diskriminacije i na unapre|ewu socijalnih i ekonomskih uslova ìvota Roma, kao i na promociji ukqu~ivawa Roma u obrazovni sistem i na trì{te rada, uz istovremeno spre~avawe nasiqa nad wima.

ODJECI SKUPA NA BRDU KOD KRAWA

Ta~i: Kosovo spremno da sara|uje i sa Srbijom Kosovo ostaje privrèno izgradwi dobrih odnosa sa zemqama regiona i spremno je da sara|uje i sa Srbijom, rekao je premijer Kosova Ha{im Ta~i na regionalanom skupu na Brdu kod Krawa, saop{teno je iz wegove kancelarije u Pri{tini. "Kosovo je privrèno dobrosusedskim odnosima, odnosima sa zemqama Evropske unije i sa svim drugim zemqama. Kosovo je spremno da sara|uje i sa Srbijom o svim pitawima od zajedni~kog interesa", kazao je Ta~i. "Tokom dve godine kao nezavisna dràva Kosovo je dosta postoglo ali naravno da se na{a mlada dràva suo~ava i sa

Liberalno-demokratska partija smatra veoma {tetnom odluku Srbije da ne u~estvuje na regionalnoj konferenciji na Brdu kod Krawa, saop{tila je ta stranka. "Srbija se ponovo pona{a na na~in koji niko ne razume, jer simboli~ki i stvarno ostaje van va`nog sastanka, daleko od foruma na kojem se i o woj odlu~uje", navedeno je u saop{tewu. Odlukom da ne u~estvuje Srbija demonstrira da jo{ nije nesumwivo opredeqena da brzo postane ~lanica Evropske unije, navedeno je u saop{tewu LDP-a i ponovo isti~e potreba razgovara s predstavni-

Motociklisti na drumu! Beogradska kancelarija za mlade i Srpski komitet za bezbednost upozorili su da se veliki broj motocikala vratio u saobra}aju posle vi{emese~ne zime i sve ucesnike u saobra}aju na poja~ani oprez. "Na àlost, ve} su se dogodile i prve saobra}ajne nezgode. Zbog toga skre}emo pa`wu voza~ima ~etvoroto~ka{a da o~ekuju motocikliste u svojoj blizini i da naro~ito obrate pa`wu na motocikliste prilikom prestrojavawa, skretawa i polukru`nog okretawa", kaè se u apelu. Potpisnici apela, direktor Kancelarije Kosta Andri} i direktor Komiteta Damir Okanovi}, naglasili su da su voza~i i putnici motocikala uglavnom mladi qudi "prema kojima moramo biti obazrivi, jer i samo jedna gre{ka u vo`wi moè uni{titi ili prekinuti ne~iju mladost".

Skup u Sloveniji potvr|uje da je politika Beograda "EU nema alternativu" pogubna i Srbija mora da vrati na kurs koji se zalaè za wen celovit ulazak u EU, ocenio je danas predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Ko{tunica. "@ivot i na primeru skupa u Sloveniji potvr|uje da je za Srbiju jedino bilo ispravno da se i u prethodne dve godine dosledno sprovodila promi{qena dràvotvorna politika, umesto praznog i povr{nog politikanstva sada{we vlasti da EU nema alternativu", naveo je Ko{tunica u izjavi dostavqenoj agenciji Beti. Biv{i srpski premijer je upozorio da je vreme da Srbija temeqno preispita svoju politiku i okrene novi list. "Umesto pogubne politike da EU nema alternativu, vreme ja za normalnu dràvotvornu politku ~ije je

mnewa koje pokazuje da su gra|ani vi{e zainteresovani za ovaj problem nego sami novinari i

NUNS: Kome smeta emisija o fa{isti~kim grafitima Nezavisno udruèwe novinara Srbija (NUNS) osudilo je upad u TV Galaksija u â~ku i kra|u opreme i arhivskog materijala te medijske ku}e i zatraìlo od policije da {to pre na|e po~inoce. "Posebno je zabriwavaju}e to {to su lopovi ukrali diskove sa arhivskim materijalom emisije 'Krajem na{e ulice' o grafitima sa fa{isti~kim porukama u â~ku, najverovatnije, kako je re~eno u toj ku}i, da bi spre~ili emitovawe priloga", naveo je NUNS. Udruèwe je podràlo odluku kolega iz TV Galaksija da nastave da se bave tom problematikom i jo{ jednom pozvalo policiju da obezbedi nesmetan rad medijima. Vlasnik i direktor TV Galaksije Milojko Petrovi} izjavio je da su prostorije te medijske ku}e obijene u no}i izme|u ~etvrtka i petka, kao i da su lopovi ukrali tri kamere i diskove sa arhivskim materijalom emisije "Krajem na{e ulice" koja se bavila grafitima sa fa{isti~kim porukama u â~ku. "Kra|a nije bila klasi~na, jer su lopovi ostavili lap topove i mnogo vredniju i skupqu opremu, ali su ukrali arhivski materijal. Sumwamo da oni koje smo u emisiji nazvali huliganima poku{avaju da spre~e emitovawe emisije 'Krajem na{e ulice'", rekao je Petrovi}. koji se mora obaviti kako bi profesija bila oslobo|ena balasta odgovornosti i krivice. "Predstavi}emo i rezultate relevantnog istraìvawa javnog

cima Kosova, pre svega o kvalitetu ìvota qudi koji tamo ìve. Vlast ovakvim potezima politi~ki hrani antievropske snage, ocenio je LDP i dodao da gra|ani nisu glasali za tu politiku. "Kona~no, Kosovo }e sa subotweg sastanka iza}i kao zajednica koja nedvosmisleno kaè da èli da u|e i u NATO i u Evropsku uniju", naglasio je LDP, uz ocenu da }e se Srbija "i u svojim i u o~ima EU vratiti u stawe gde se dobrovoqno odri~e prilike da odlu~uje o sebi i pokaè da je spremna da sve svoje probleme re{ava na evropski na~in".

DSS: Dokaz pogre{ne politike

Profesija pod lupom ulogu novinara i medija, dok su na drugoj strani oni koji, kao i NUNS, smatraju da je to posao

mnogo izazova", kazao je Ta~i. On je podsetio na posledwi izve{taj Evropske komisije da su kosovske institucije svoje resurse koncentrisale na ispuwavawe kriterijuma i demokratskih standarda za evropske integracije. Premijer Kosova je kao dostignu}a pomenuo i pro{logodi{we op{tinske izbore na Kosovu sa u~e{}em gra|ana svih zajednica na Kosovu, ukqu~uju}i i Srbe. "Bez obzira na evidentne uspehe u ve}inom delu Kosova, Srbi u severnom delu Kosova su jo{ taoci uticaja zvani~nog Beograda ili takozvanih paralelnih struktura", dodao je, me|utim, Ta~i.

LDP: [tetna odluka

SKUP O ULOZI NOVINARA U RATOVIMA NA PODRU^JU SFRJ

Nezavisno udruèwe novinara Srbije (NUNS), Beogradski centar za qudska prava i Misija OEBS-a u Srbiji organizuju u utorak u Beogradu okrugli sto o ulozi medija i novinara u ratnim sukobima na podru~ju biv{e SFRJ. Osim novinara iz svih udruèwa iz Srbije, na skupu }e u~estvovati i novinari iz Hrvatske i BiH, predstavnici Tuìla{tva za ratne zlo~ine Srbije, ministarstava kulture i pravde Srbije, nevladinog sektora i najve}ih donatora medijskog sektora. Tuìla{tvo za ratne zlo~ine pokrenulo je po~etkom 2009. istragu o u~e{}u medija i novinara u ratnohu{ka~koj propagandi i, eventualno, u zlo~inima ili podsticawu na wih, a NUNS je juna iste godine Tuìla{tvu podneo prijavu protiv NN lica, odgovornih osoba i novinara u vi{e medija. Kako je nagla{eno u najavi okruglog stola, istraga i prijava podelile su stru~nu javnost. Na jednoj strani su oni koji misle da je od ratova pro{lo suvi{e vremena i da ne bi trebalo posebno istraìvati

DNEVNIK

znatno su odre|eniji u stavovima da je bilo zna~ajnih ogre{ewa o profesionalane norme", rekla je agenciji Beta predsednica NUNS-a Nade`da Ga}e.

Vojislav Ko{tunica (karikatura Kerija Vaghorna)

`ivotno na~elo da celovita Srbija sa Kosovom treba da u|e u EU", naveo je lider DSS-a. "Nepo{teno je okretati glavu i praviti se kao su EU i Kosovo navodno odvojena pitawa", dodao je lider DSS-a.

Apel Jove ]uruvije novinarima Jovo ]uruvja pozvao je sve novinare na zajedni~ki pritisak na vlast Srbije radi pronalaèwa naru~ilaca, organizatora i ubica wegovog brata novinara Slavka ]urivije. U javnom pismu upu}enom novinarskim udruèwima i novinarima u Srbiji, me|unarodnim medijskim asocijacijama, organizacijama za za{titu novinara i za za{titu qudskih prava, evropskim i svetskim medijima, ]uruvija je naveo da je svaka vlast od 2000. do danas obe}avala da }e prona}i krivce. "Do ovoga ~asa nije ni{ta u~iweno", naveo je on i dodao da su bezbrojni zahtevi kolega, novinarskih udruèwa i javnosti godinama ignorisani. Kako tvrdi ]urivija, ozbiqna i temeqna istraga nije vo|ena tokom ovih jedanaest godina od ubistva. "âk su pojedini pripadnici Slu`be dràvne bezbednosti koji su servisirali ubice napredovali u dràvnim slu`bama. Naru~ioci, organizatori i ubice su jo{ na slobodi. Slavko ]uruvija je ubijen jer se borio za slobodnu misao i slobodnu re~", naveo je wegov brat.

DNEVNIK

nedeqa21.mart2010.

GROZDANA OLUJI], KWI@EVNICA

INTERVJU NEDEQE

Nisam uzalud pobegla u san i bajku D

aqi odlazak mladih i pametnih iz Srbije spre~ila bi stvarawem boqih uslova za wihov rad i ìvot. Iskreno èli da sa~uva ono malo dobrog {to nam je ostalo. Nije èlela ni da poku{a da reklamira svoju kwigu “Glasovi u vetru”, vredno delo koje je dobilo NIN-ovu nagradu za roman godine. Kwièvnica Grozdana Oluji} smatra da bi taj napor bio uzaludan. “Kwige imaju svoju sudbinu, a ~itaoci svoj ukus. Nametati svoj stav bilo bi ~isto gubqewe vremena”, re~i su stvaraoca koji je decenijama unazad bio hvaqen koliko i osporavan. Prvo pitawe se nametnulo samo – da li je to u Srbiji sudbina svih kreativnih qudi koji vrede? - Ne svuda i ne u svim istorijskim vremenima ali da volimo “da kom{iji crkne krava” – volimo, jer u zemqi Srbiji sve se pra{ta sem uspeha. Takvi smo i zato nam je tako kako je. z Za{to nam je tako? - To pitawe sam niz puta postavila samoj sebi. Bez odgovora. Potreba da se unizi boqi u{la nam je u krv dosta davno i tu je gde je, mada je dosta plemenitih pojedinaca kojima balkanska istorija nije propustila da sreè krila bez razloga i bez àqewa, ako se izuzme uzvik junaka narodne pesme koji moli Boga za oprost “jer pogubi od sebe boqega...” z Za{to su vam emigranti tolika inspiracija? - Zbog brojnosti na{ih mladih, najboqih, rasejanih {irom sveta. Zbog tuge {to su oti{li i èqe da se vrate... z Da li ste i vi negde u sebi emigrant? - Mo`da. Postoje i oni re|i, unutra{wi emigranti, ~iji ìvoti proti~u u zasenku, a delo ipak ìvi i ~eka svoj trenutak, {to i ne bi bilo lo{e da taj trenutak nekada ne traje ~itavu ve~nost.

z Koliko doma}em piscu zna~i prevo|ewe dela na brojne strane jezike? - Mnogo! Tek tada, u o{troj konkurenciji, vidi {ta je uradio i koliko vredi to {to je ura|eno. Na tom planu je sve i{lo glatko, mada nije jednostavno “igrati fudbal na tu|em terenu”. z Va{i likovi su dobitnici u porazu, i obrnuto, za{to?

Prvi put bez komentara Prethodni gost “Intervjua nedeqe” novosadski glumac Aron Bala` zamolio je “na nevi|eno” Grozdanu Oluji} da prokomentari{e ovosezonske izglede povratnika u “Formulu 1” Mihaela [umahera. Na àlost qubiteqa najbrèg cirkusa na svetu, kwièvnica ne prati taj sport te nije imala komentar. z Da li je problem “odliva mozgova” iz devedesetih realan, preuveli~an ili umawen? - Bojim se da jo{ nismo svesni koliki je to gubitak.

- U `ivotu se nikad ne zna {ta je poraz, {ta pobeda. Se}am se jedne sjajne kineske parabole o ~oveku kome su susedi i ro|aci naneli mnogo zla, a on, kad se sve zavr{ilo, po{ao od jednog

U KUPOVINU PREKO DRINE

Jeftinije gorivo, hrana, tekstil... Zbog niìh cena prehrambenih proizvoda, goriva i tekstila, Lozni~ani, [ap~ani pa i Beogra|ani, po~eli su da se snabdevaju u Bosni. Gorivo je u proseku jeftinije za 20 dinara po litru, pa je na benzinskim pumpama u Bijeqini gu`va. U{teda kupovinom preko Drine postiè se i zbog povra}aja PDV-a, tako da se za kupqenu robu vrednosti preko 100 maraka {tedi i do 23 konvertibilne marke. Na parkinzima ispred prodavnica preko Drine te{ko je prebrojati automobile sa srpskim tablicama. Naveliko se kupuje {e}er i bra{no jer je cena za desetak dinara po kilogramu nià nego u Srbiji. Osim na prehrambenim proizvodima, na vre}ici “ariela“ od tri kilograma moè se u{tedeti i do 100 dinara.

“Dolazim iz [apca i redovno kupujem sve {to mi je potrebno. Cene su jeftinije od 20 do 30 posto“, kaè Nevena Luki}. “[e}er, uqe, bra{no i bela tehnika to je uglavnom jeftinije“, kaè Rajo Lazi}. U Bosni su jeftinije i mesne prera|evine u proseku za 10 odsto, a prodavci kaù da mu{terije iz Srbije uglavnom kupuju prehrambene proizvode i ku}nu hemiju. Tekstilni proizvodi u proseku su jeftiniji za 30 odsto pa se tako za 1000 dinara moè pazariti majica, cipele i de~je pantalone. Mnogi se za kupovinu preko Drine odlu~uju zbog povra}aja PDV na kupqenu robu. Litar bezolovnog benzina ko{ta 92 dinara, euro dizela 90,5 dinara, lo` uqa 73, 50 dinara a auto gas 43 dinara.

do drugog, zahvaquju}i im na u~iwenom, {to iznenadi sve, pa i vladara carevine. Za{to se zahvaquje, upita, zar mu nisu samo zlo naneli? Da, odgovori, ali pokazali su i kolika mu je snaga, koliko moè da izdrì. Sli~an slu~aj je i s junacima mojih kwiga, kod kojih se poraz pretvara u pobedu. Onu najdragoceniju, moralnu. z Pi{ete lepe bajke, ima li dru{tvo vremena za wih? - Najstariji i najmudriji kwièvni rod, bajka, od praistorije do danas uspeva da opstane govore}i da nikada ni{ta i za sva vremena nije izgubqeno. Jer, postoji zavist, bolest, smrt, ali iznad svega postoji qubav ja~a i od zavisti, mr`we pa i same smrti. Qubav koja planine pomera i pomaè da se i u besputici na|e put, osvoji zlatna jabuka sna... z Koliko je va`no da deca, ali i odrasli ~itaju bajke? - Mnogo. Naro~ito deca, jer bajka pomaè detetu da u|e u sklad sa sobom, otkrivaju}i da i

u najcrwem mraku postoji svetlost i nada. z Kada ste se posledwi put na{li u bajkovitoj situaciji? - Nedavno, primaju}i NINovu nagradu za roman “Glasovi u vetru”. z [ta ste prvo pomislili kada ste saznali da ste osvojili nagradu? - Gle, kona~no! z [ta mislite o izjavi da je NIN-ova nagrada ~esto stvar sre}e i kvaliteta konkurentnih romana? - Ne razmi{qam na taj na~in. Davno, za roman “Divqe seme” bila sam na pragu te nagrade. U uèm izboru ostalo je “Seme “ i roman Miodraga Bulatovi}a. Nagradu je dobila tre}a kwiga. z Vremenski period koji u vama budi najmagi~nija ose}awa i za{to? - Trenutak kada sam rodila sina. Za{to? Sre}a se ne obja{wava... z A danas, opi{ite nam svet u kome ìvite? - Mislim da ni Tolstoj ne bi uspeo da ga opi{e. Nisam uzalud pobegla u san i bajku, ~ije elemente kriju i “Glasovi u vetru”. z Pravi razlog za{to srpski stvaraoci lo{e ìve? - Ne ìve svi lo{e ali to su izuzeci. Ostali ìve kao ve}ina na{ih qudi. z êsto pi{ete o nadi, imaju li gra|ani Srbije alibi da ne veruju u wu? - Na Balkanu zla se neprestano obnavqaju. Ipak, ~ovek mora prona}i zrnce svetlosti u sebi. [to se alibija ti~e, zar u petovekovnom ropstvu nismo sa~uvali i sebe i svoju istoriju preko epskih narodnih pesama, kao nijedan drugi narod u svetu. ûdo kako se nosioci vlasti ne sete da bi kultura, poezija, mogla da osvetla obraz naciji, postane “srpski brend”. z Ocenite trenutni rad Parlamenta ocenom od 1 do 5? - Jedva stièm da procenim i svoj sopstveni rad. Rad Parlamenta ne pratim, a i nismo u {koli da se ocewujemo. z Najve}a boqka srpskog dru{tva je...? - ...povr{nost i lewost. z Kako se vama kao gra|anki doima srpska inostrana politika “na ~etiri stuba”? - Mislim da bi morali da se vi{e oslawamo na sebe. Bio bi to jedan jedini stub ali uz vi{e rada, {tedwe, boqe organizacije, funkcionalniji od oslawawa na druge, ma kako mo}ni bili. Igor Mihaqevi}

FORUM O TRANZICIONOJ PRAVDI U NOVOM SADU

Regionalna komisija o ratnim zlo~inima [ef delegacije Evropske komisije u Beogradu Vensan Deèr podrào je inicijativu nevladinih organizacija iz regiona biv{e SFRJ za osnivawe Regionalne komisije za utvr|ivawe ~iwenica o ratnim zlo~inima (REKOM). Deèr je na otvarawu [estog regionalnog foruma o tranzicionoj pravdi u Novom Sadu rekao da pristup tematici ratnih zlo~ina treba da ima regionalni aspekt jer su i zlo~ini koji su se de{avali u protekloj deceniji u ratovima na prostoru biv{e SFRJ tako|e imali regionalni karakter. „Ni{ta ne moè da bude postignuto bez regionalnog pristupa suo~avawu sa pro{lo{}u i istraìvawu ratnih zlo~ina“, kazao je Deèr. Prema wegovim re~ima, dràve u regionu treba da zakqu~uju bilateralne i multilateralne sporazume koji se ti~u saradwe po pitawu istrage ratnih zlo~ina. „Ne smeju da se de{avaju slu~ajevi da oni koji su optuèni za ratne zlo~ine u jednoj dràvi jednostavno pobegnu u drugu dràvu u regionu i tako izbegnu pravdi“, rekao je Deèr. On je poru~io da Evropska komisija podràva inicijativu nevladinih organizacija iz regiona koje se zalaù za formirawe REKOM-a, i dodao da je ta-

kva komisija, kao vansudska institucija, veoma potrebna regionu u procesu suo~avawa sa pro{lo{}u. „Ta komisija spre~i}e istorijski revizionizam i politi~ku manipulaciju s pro{lo{}u“, ocenio je Deèr. Rediteq @elimir @ilnik rekao je da je inicijativa nevladinih organizacija za osnivawe REKOM-a „ogroman posao, kojem se treba pokloniti“. „Bez suo~avawa sa ~iwenicama, budu}e generacije }e ìveti u konfuziji i nedoumici, a u takvoj situaciji svaka varnica ratnog hu{ka{tva moè da zapali poàr“, ocenio je @ilnik. Prema wegovim re~ima, u politi~kim i intelektualnim elitama u dràvama na prostoru biv{e SFRJ postoje jo{ mnogi koji su se okoristkili o ratove i koji }e samim tim poku{ati da zaustave inicijativu za osnivawe REKOM-a. „Me|utim, i tokom samih ratova bilo je ~asnih i hrabrih pojedinaca, gra|ana, medija koji su uspevali da odrè atmosferu humanosti. Zahvaquju}i wima, ose}awe da je komunikacija me|u nama je opstalo. Ma koliko teàk bio va{ posao, siguran sam da }e istina na kraju pobediti“, poru~io je @ilnik.

KARMA KOMA

Rodoqupci na promaji U`iveli se qudi u svoje uloge, pa brane li brane Srbiju, vaskoliko srpstvo, srpsku kulturu, jezik, literaturu i ko zna {ta jo{ od... koga i ~ega? Od Sterijinog pozorja, to jest od wegovog aktuelnog selektorskog tima, koji da je napravio jednu zdravo brezobraznu i sramotnu selekciju

onekad pomisli{ da se ovde nikada ni{ta ne mewa, to jest da je svaka promena – naro~ito ako je naboqe – tek privid, privremena iluzija koja }e se ubrzo raspr{iti, razbiti se o hridi stvarnosti. Jer, taman kad ti se u~ini da smo stupili na vi{i nivo jedne komplikovane civilizacijske igre, da smo neke navade i zavade ostavili iza sebe, ispadne da je sve to i daqe tu, mo`da se malo ukiselilo i usmrdelo, ko`a mu se u{tavila, vowa i zaudara na smrt, ni{tavilo i besmisao, ali tu je, mrda se i migoqi, otima se, ne da se prolaznosti. Tako je to nekako i sa ekipom na{ih Rodoqubaca neumornih i neumrlih, {to politi~kih i politikantskih, {to intelektualnih i priintelektualnih: mahnitalo je to punom snagom bar nekih tuce godina, i svi jo{ vidamo rane od posledica wihovog mahnitawa; pomislio bi ~ovek, naivan u svom optimizmu, da su se bar umorili i zasitili, ako ve} ne zastideli i pokolebali. Me|utim, jok. Eto ih tu i eto ih tamo, svi su na broju osim ponekog uzletelog ka ahiretu, i vi{e su nego voqni da jo{ jednom izbave Narod i Otaybinu iz stra{nih raqa... ne zna se ta~no koga i ~ega. Ma, tamo ve} ne~ega. Bilo ~ega. Nisu mnogo izbirqivi. Va`no je samo da je to neka stra{na ala koja razjapqena preti Na{em Kolektivnom Opstanku, i koja bi nas sve bila progutala i svarila, samo da nema wih da nas odbrane. Onomad, u premijernom izdawu, branili su Kosovo, pa su branili „zapadne srpske zemqe“, pa su branili Srbiju od Vojvodine i Vojvodinu od same sebe, i sva{ta ne{to su jo{ branili, a {ta god bi za{titili svojim {apama, sve bi to propalo ili se bar opasno naherilo, gotovo do neuseqivosti. Pomahnitali voz Istorije, s pijanom i suludom Ekipom u lokomotivi, pregazio je preko svih nas, pre`ivelima uglavnom nije ni do ~ega doli do malo spokoja, ali ovi se ne daju, nego hrle u nove poduhvate, jer uvek se na|e jo{ pone{to {to nije zaga|eno ba{ do kraja, ne{to na ~emu bi se jo{ moglo poraditi. Dobro, ni{ta me od toga mnogo ne iznena|uje, znam s kim imamo posla, ~u|ewu nema mesta. Pa ipak, ipak: da su ba{ u pozori{tu, od svih mesta na svetu, prona{li novi poligon za ve`bawe svog jalovog i {teto~inskog Rodoqupstva, to je

ipak nekako pomalo previ{e, ~ak i za wihove standarde. Ili ipak nije? Jer, vidimo da im ba{ sasvim lepo ide, uìveli se qudi u svoje uloge, pa brane li brane Srbiju, vaskoliko srpstvo, srpsku kulturu, jezik, literaturu i ko zna {ta jo{ od... koga i ~ega? Od Sterijinog pozorja, to jest od wegovog aktuelnog selektorskog tima, koji da je napravio jednu zdravo brezobraznu i sramotnu selekciju, jer da u woj ima „samo dve predstave na srpskom jeziku“. Do~im su ostale, vaqda, na manyurijskom, mandarinskom i svahiliju? Pa ne ba{, nego su na tako egzoti~nim jezicima kakav je hrvatski (!), slovena~ki ili, zamislite molim vas, ma|arski? Ta, otkud ma|arski usred Vojvodine i Srbije, iju, kom{inice i sestro slatka? Mo`da je selekcija ovogodi{weg Pozorja dobra, a mo`da i nije, uveri}emo se ubrzo. Mo`da je izbor predstava lo{, diletantski, snobovski; ima i toga, sve je mogu}e. Samo {to Ekipa ne mari za to, nije wima do tih trica i ku~ina pozori{nih, nego do Spasavawa Nacije. Koja je, gle, najedared ugroèna kada strana pozori{ta, ili doma}a pozori{ta koja igraju na nekom jeziku koji se ne zove srpski, igraju komade srpskih pisaca. ôvek bi rekao da bi to trebalo da bude dobro ~ak i sa nacionalisti~kog stanovi{ta, to da se komadi napisani na srpskom {ire okolo, ali eto, nije: mo`da se tako „pro{iruju vidici“, ali ize{ vidike, daj ti nama danas i ovde ~asti i masti, daj ti da Mi u svom dvori{tancetu - pozori{tancetu podelimo jedni drugima ordewe, pa bog da nas vidi! Na kraju se sve svelo na tu sitnosopstveni~ku ambiciju, zaogrnutu dodu{e ritualnim rodoquba~kim praznoslovqem, tek toliko da ne bude ba{ sasvim gola. Kad pogleda{, nacionalizam devedesetih bio je ekspanzionisti~kog tipa, otuda je bio agresivan, bahat i silan. I zato je sam pao i sam se razbio, groteskno preceniv{i sopstveni zna~aj, snagu i sposobnosti. Sad jako dobro znamo i {ta ga je nasledilo, mahom u retorici onih jednih te istih aktera: nacionalizam slabih i poraènih, defanzivan i izolacionisti~ki, sklon zatvarawu u zagu{qivi buyak u koji ne dopire na zrak sunca, ni zvuk, ni kakav drugi spoqni podsticaj. A onda do|u neki bezobraznici, pa {irom otvore i prozore i vrata. I nastane op{ta kukwava: zatvaraj bre, ubi nas promaja! A promaja, poznato je, postoji samo za one koji veruju u wu. Ko u wu ne veruje, ne samo da se ne prehladi nego prodi{e punim plu}ima na sveìjem vazduhu. Teofil Pan~i}

REKLI SU ...

Dogovor na Veliki petak Sve dok nije u{la u Evropsku uniju, Republika Irska je tvrdila da Severna Irska woj pripada i da }e jednog dana biti deo wene teritorije, pa su se stvari bitno promenile. Podseti}u da je ~uveni Dogovor na Veliki petak postignut 1998. godine proizveo prakti~an rezultat tek deset godina kasnije kada su protestant i katolik seli za sto, pritom se ne rukuju}i, i po~eli zajedno da vladaju Severnom Irskom.

Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog foruma za demokratiju (Emisija Most, Radio Slobodna Evropa)

DNEVNIK

nedeqa21.mart2010.

ORGANIZOVANI KRIMINAL OPET QUQA PRAVNE TEMEQE SRBIJE

ZEMAQSKI DANI TEKU

Posve}ewe prole}a

vako }e druga~ije pamtiti ovaj dan. Ja }u se se}ati da sam za novom ma{inom pisao novinski komentar. Neko po prvom danu prole}a, neko po onom uàsnom Stravinskovom „Posve}ewu prole}a“, a neko po 80. ro|endanu svoje ro|ene tetke (Milice), neko po dobrim igrama Jelene Jankovi} i wenom ulasku u finale Indijan Velsa, turnira koji }e joj ve} danas, ako pobedi i u finalu, doneti 700, a ~ak i ako izgubi 400 hiqada dolara, a „u na{em novcu“ to su i daqe stotine hiqada evra, {to mi za ìvota ne}emo zaraditi. Neko }e pamtiti da je to bio ba{ onaj dan u kojem predsednik Srbije nije oti{ao na brdo kod Krawa, gde su pre 30 godina jednom na{em omiqenom doìvotnom predsedniku odsekli nogu, a ovom su danas hteli da - zapu{e usta. A neko }e mo`da – opet, kao npr. ja – znati da je taj dan bio Svetski dan frankofonije i da je tim povodom u Beogradu, u organizaciji Francuskog kulturnog centra, uprili~en i ceo Mesec frankofonije. Koji je pre tri sedmice po~eo, ni mawe ni vi{e, nego izlo`bom grafika jednog genijalnog – Katalonca. Koliko genijalnog, jo{ toliko, pa i vi{e ludog Salvadora Dalija, slikarske ikone 20. veka, kojeg kolekcionari jezi~kih i logi~kih kalambura najboqe pamte po citatu: „Razlika izme|u mene i svakog obi~nog ludaka je u tome {to - ja nisam lud. Ja sam genije!“ Mada sam sa otvarawa te izlo`be doneo drugi, pa ako je to uop{te mogu}e jo{ i lu|i citat: „Volim francuski“, rekao mi je to popodne Milovan Vitezovi}, tvorac najboqe TVserije u istoriji jugoslovenske, evropske, {to dakako zna~i i sveukupne televizije, scenarista „Vuka Karayi}a“. – „A najvi{e sam uvek voleo da slu{am onaj ìvotiwski francuski kojim govore na{i slikari u Parizu – jer su ga u~ili od Lafontena, na basnama.“ Ne znam, ja francuski ne umem, ali g. Vitezovi} kaè da je to kao kad deca recituju, ali naki}eno arhaizmima, pa onda pomalo i u desetercu. Ta lepa i gospodska akcija zvana Mesec frankofonije obeleàva se posledwih desetak godina i u Srbiji. Ove godine glavna priredba je ba{ ta izlo`ba „Dali u Lafontenovom svetu“, na kojoj dominiraju grafike Velikog Majstora dora|ene akvarelom, koje ilustruju basne @ana de Lafontena. Pa tako tek ovde o Daliju otkrivam sve {to dosad nisam znao, a bilo me sramota da pitam. Pamtio sam ga po sna`nim i bizarnim slikama, a mo`da i vi{e po provokativnom i ekstravagantnom ìvotu, kad imam {ta da ~ujem: ovaj najpoznatiji predstavnik nadrealizma u slikarstvu je, kao zaqubqenik u kwièvnost, ilustrovao mnogobrojna dela, od Servantesovih do Apolinerovih, preko [ekspirovih i Lotreamonovih, dok je Lafontena prosto oboàvao. Wegove ilustracije Lafontenovih basni prosto vrve od ~udesnih bi}a u kojima prepoznajemo ceo Dalijev univerzum. Nekada{wa Ki{ova lektorka i prijateqica, g-|a Paskal Delpe{, danas direktorka Francuskog kulturnog centra i savetnik za kulturu u ambasadi Francuske u Beogradu, podsetila je da frankofonija, koja ove godine puni 40 godina, podrazumeva mnogo vi{e od jezika, da se ona zalaè i za priznavawe kulturne raznolikosti i za dijalog me|u kulturama. U svetu 200 miliona qudi govori francuski jezik, on je zvani~an jezik u 32

O{trewe sabqe za novi obra~un ef srpske dràve Boris Tadi} poru~io je pre nekoliko dana da su Srbija i sve wene institucije odlu~ne u tome da se obra~unaju s oranizovanim kriminalom, koji predstavqa najve}u pretwu nacionalnoj bezbednosti dodaju}i da se postavqa pitawe ho}e li Srbija biti pravno dru{tvo u kojem }e gra|ani biti za{ti}eni ili }e biti hroni~no pogo|ena destabilizacijom, kriminalom i svim onim {to uru{ava pravni poredak. Akcija protiv organizovanog kriminala, posebno protiv narkokartela, istakao je {ef na{e dràve, po razmerama i zna~aju moè se porediti samo s akcijom „Sabqa“ jer se tu ne radi samo o odbrani dràve nego o budu}nosti ~itavih generacija, o budu}nosti svakog deteta. Ponovio je tako prvi ~ovek Srbije ono {to gra|ani ovde dràve ve} nekoliko godina i{~ekuju, a {to im je nakon demokratskih promena obe}ano. Da se nije maklo od po~etka videlo se marta 2003. godine kada je ubijen srpski premijer Zoran \in|i}... Stru~wak za bezbednost profesor Zoran Dragi{i} obja{wava za na{ list da je u samoj definiciji organizovanog kriminala wegova veza sa dràvom: - Nakon 2003. do{li smo u 2010. godinu da se opet borimo sa istim problemima sa kojima smo se borili onda, s tim {to su se oni sada dodatno mutirali. Organizovani kriminal je bez sumwe, i tu je Tadi} potpuno u pravu, najve}a opasnost za nacionalnu bezbednost Srbije u ovom trenutku, ali ostaje pitawe {ta se ~ekalo do sada. Ako se podsetimo da je „Sabqa“ bila stavqena na stub srama od strane vlade Vojislava Ko{tunice i da su prakti~no mnogi qudi koji su tada uhap{eni, ne ulaze}i u to da je mogu}e da je bilo i zloupotreba u toj akciji, kasnije oslobo|eni. Sama ideja da se tada napravi odlu~na akcija u kojoj }e se suzbiti kriminal je bila sta-

[

dràve i drugi materwi jezik u Evropskoj uniji, istakla je Paskal Delpe{ dodaju}i da u EU engleski i francuski imaju ravnopravan tretman. Jasno je, dakle, da se ovde ve} dugo radi samo o evropskom otporu amerikanizaciji i zato sam i ja frankofon i frankofil, mada francuski i ne umem. Nije ga umela ni Sterijina Fema, a danas, eto, i pokondirene tikve govore engleski. Kao i one {to ni Momu Kapora nisu htele na po~inak da isprate. Ceo Beograd je pola veka voleo Momu Kapora. Bio mu je najva`nija ikona. Kao Zvezda, kao [eki i Yaja, kao Ki}anovi} i Slavni}, kao Ateqe i Radovan Tre}i, pa i sam Milo{ Crwanski, {to da ne. Na kraju mu je jedan uì Beograd zagor~ao posledwe dane. Taj famozni „Beogradski krug dvojkom“, sastavqen od stotina i hiqada ~lanica kojekakvih mirovnih pokreta i nevladinih organizacija sa zajedni~kom platformom „nacionalnog nihilizma“, koje se bore za na{a prava u vidu dobro pla}enih zanimawa, otkrilo je da je Momo Kapor srpski nacionalista, {to je on, naravno, i bio. Po wihovom mi{qewu, to bi trebalo da bude jako ka`wivo, mada tako ne{to ne bi palo na pamet nikom u Poqskoj ili Ma|arskoj, u [paniji ili Nema~koj, a o Englezima i Francuzima da i ne govorimo, o Rumunima ili Grcima, Grcima pogotovo, gde je rodoqubqe jedna od najplemenitih osobina ~oveka i gra|anina. Otrkrile su te Beogra|anke, kojima je najve}i podvig da se taksijem ili „trolom“ prebace sa Dor}ola ~ak na Zvezdaru, da se one u situaciju u Mostaru naravno mnogo boqe razumeju od - Hercegovca Mome Kapora. A kroz Kninsku krajinu su li~no vodile Jovana Ra{kovi}a, da upozna svoju zemqu da bi je vi{e voleo, i samog patrijarha Pavla kroz Metohiju vodile, Metohiju koje vi{e nema. Bio je to dan u kojem je vaqda jedini dediwski podstanar êda Jovanovi} uspeo da smisli re~enicu: „Srbija se ponovo pona{a na na~in koji niko ne razume, jer simboli~ki i stvarno ostaje van va`nog sastanka, daleko od foruma na kojem se i o woj odlu~uje“. Mo`da taj na~in nisu razumele eks-ambasadorka Vesna Pe{i} ili Nata{a Mi}i}, po potrebi v.d. predsednica Narodne skup{tine, dràve i svega ostalog, ali ja sam, eto, siromah razumeo: radi se o po{tovawu Ustava i o~uvawu ustavnog poretka moje, pa ~ak i êdine, dràve. A suorganizatori samita na Brdu kod Krawa, Hrvati i Slovenci zajedno, neka prvo priznaju tursku dràvu na Kipru (posle ta~no 36 godina od one invazije), pa posle neka i nas zovu za zajedni~ki sto sa [iptarima iz na{e Republike Srbije. Dotle }u vaqda i francuski nau~iti, maker onaj Lafontenov, ìvotiwski. \or|e Randeq

vqena na stub srama i zato nam se sada to vra}a kao bumerang. Dràva moè da zada ozbiqan udarac organizovanom kriminalu samo ako se postigne politi~ki dogovor i do|e do politi~ke odlu~nosti da se to u~ini, a ako toga nema onda }e on i daqe bujati. Na{ sagovornik isti~e da je veoma ~udno to {to telefonski poziv Stanka Suboti}a Caneta u jednoj televizijskoj emisiji „izazove“ {efa dràve... - Ispostavilo se da poternica koju je Srbija raspisala protiv Suboti}a zapravo i nije tako ~vrsta. Ovde kada se pomene Suboti} ima se ose}aj da je re~ o „opasnom“ kriminalcu, a van na{ih granica on ìvi slobodno u [vajcarskoj , {eta se po Evropi i niko ga ne hapsi bez obzira na na{u poternicu. Dakle, iz toga se mogu izvu}i najrazli~itiji zakqu~ci, ali i postaviti pitawe da li se pod firmom borbe protiv organizovanog krimina-

la zapravo vodi borba protiv suparni~kog klana? Ne treba zaboraviti ni to da je Bogoqub Kari} postao „opasan kriminalac“ tek kada je dobio 600.000 glasova na izborima, a sve dotle je bio ugledni gra|anin. Borba protiv organizovanog kriminala je toliko ozbiqna stvar da sa wom nema {ale: pobedi}e kri-

minal ili }e pobediti dràva. Tu nema dileme, ali instrumentalizovati kriminal i koristiti ga u politi~ke shvrne je jako opasno. O~ekujem, nakon ove Tadi}eve izjave, da }e dràva u}i zaista u ozbiqan obra~un sa kriminalom – zakqu~uje Dragi{i}. Sociolog Milan Nikoli} ukazuje da je borba protiv organizovanog kriminala mora biti stalna: - Borba protiv organizovanog kriminala mora biti svakodnevna. No, ne moèmo se nadati da zauvek nestane organizovani kriminal jer nema zemqe u kojoj wega nema. Moèmo samo o~ekivati da on bude pod kontrolom i da ne bude tako velik. Vi{e od toga niko ne moè o~ekivati.U boqe organizovanim dràvama sve je mawe kampawa i najava borbi protiv organizovanog kriminala, a sve vi{e konkretnih akcija i svakodnevnog rada. Tamo nema potrebe za nekim velikim akcijama kao {to je bila „Sabqa“ i woj sli~ne, jer je to svakodnevni, rutinski posao. Policija i sudovi rade svoj posao i gra|ani se takvim obra~unima ne „pla{e“ i na wih ne upozoravaju posebno. Svako radi svoj posao na na~in na koji se to od wega o~ekuje i za koji je i pla}en. Sama ~iwenica da kod nas toga nema i da moramo da imamo ~este kampawe kao ovu koju sada najavquje Tadi}, ukazuje na to da mi jo{ uvek nismo u{li u zrelu fazu borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Svaki stav i svaka indicija koja se od prozvanih , ali i onih iu senke ~uje, mora se ispitati i videti {ta je. Velike pare iz buxeta se daju za rad tih slu`bi i gra|ani o~ekuju samo to da oni po{teno obave svoj posao i ni{ta vi{e. Kada bi svi tako radili onda bi i organizovani krimi-

nal bio sveden na podno{qiviju meru. Ali kako }e oni sve to uraditi stvar je politi~kih interesa i pitawa da li oni dozvoqavaju da se to obavi kako treba ali i ~iji }e interesi biti primarni, odnosno koji su tajkuni vezani sa kojim partijama. Dakle, nema napretka bez politi~ke voqe, ali mi se ~ini da je Tadi} voqan da sada sve stavi na svoje mesto i sa~uva pravne temeqe ove dràve - kaè za na{ list Nikoli}. Direktor Pravnog foruma Vladimir Todori} ukazuje na nu`nu ravnoteù me|u institucijama pravosudnog sistema: - Sama vlast govori, a s tim se svi slaù, da pravosu|e u Srbiji nije vr{ilo svoju ustavnu funkciju. Trebalo bi da po~ne rad na izgradwi pravne dràve tako {to }emo imati institucije koje funkcioni{u u izvr{noj vlasti i ono {to }emo imati u pravosu|u. Ono {to mo`da nije pomenuto u Tadi}evoj izjavi je da je za izgradwu pravnog poretka najbitnije funkcionisawe sistema odgovornosti. Ako govorimo o prawu novca ili {vercu, moraju se pozvati na odgovornost oni qudi koji su radili u institucijama koje su dopustile da prqavi i krvavi novac bude legalizovan i da wime budu kupovane firme. Zna se da nijedan zahtev iz Agencije za privatizaciju nije doveo do istine o poreklu novca. Treba postaviti pitawe odgovornosti jer na taj na~in se dolazi do traga organizovanog kriminala. Dakako, za sve treba imati politi~ku voqu. Ona }e se i sada pokazati samo ako pri~a o Stanku Suboti}u bude vo|ena na druga~iji na~in. Naime, politi~ku voqu oko Suboti}a treba meriti time da li }e biti preina~eno krivi~no delo za koje je on optuèn. Jer kada smo optuìli nekog za zloupotrebu slu`benog poloàja, a znamo da takvo krivi~no delo ne postoji skoro ni u jednoj dràvi u Evrope, odnosno da se on ne moè izru~iti za to delo, onda se tada moralo postaviti pitawe da li smo ustvari hteli samo da se „napravimo“ da nekog gonimo - kaè za na{ list Todori}. Qubinka Male{evi}

PRE@IVETI NEDEQU

Kom tajkunu ide pehar s u{ima? onedeqak: Usred intervjua Jugoslava ]osi}a sa Neboj{om Medojevi}em, telefonskim glasom, objavilo se lice s poternice Stanko Cane Suboti} i optu`ilo gosta da tezgari za Milana Beka i Miroslava Mi{kovi}a. Re~e i da mu potowi sme{taju jer mu duguju 50 miliona evra za kupovinu Luke Beograd i Ve~erwih novosti. Odjeci ove kratke izjave proteza}e se kroz celu nedequ. Neko posle re~e da je u toku finale “lige tajkuna”, a da }e se tek videti koga }e dopasti pehar sa u{ima. Utorak: Peva~ica Ksenija Paj~in i maneken Filip Kapisoda prona|eni su mrtvi u stanu na Vo`dovcu. U odmakloj istrazi ispostavilo se da je Filip pucao u Kseniju, a potom i u sebe. Dok se tabloidi utrkuju u paraistra`ivawu uzroka, ova besmislena tragedija utvrdila se kao doga|aj po kojem bi mogao da se pamti ovogodi{wi mart. Sreda: Demonstracije protiv vlade na Tajlandu ne bismo ni primetili da tamo{wa opozicija nije stala u red i donirala krv, koja je potom prosuta pred kapijom rezidencije premijera Abisita Vexaxive. I dok su demonstranti dobrovoqno krvarili, biv{i premijer i kandidat za

budu}eg, Taksin [inavatra, odmarao se u Budvi sa porodicom. Podgori~ke “Vijesti” objavile su i da [inavatra ima crnogorski paso{ ve} dve godine.

skandala jo{ su nepoznati. Gre{ka ili osmi{qena akcija, tek, izbori za Nacionalne savete mogli bi i pre po~etka da postanu flekavi.

^etvrtak: Ministarstvo za qudska i mawinska prava zatra`ilo je od suboti~ke gradske uprave da se izjasni o optu`bama po kojima su kod wih Ma|ari ispisivani iz posebnog bira~kog spiska i upisivani u buweva~ki. Proces je, ispostavilo se, i{ao i obrnutim smerom, a detaqi

Petak: Samostalni sindikat Srbije priprema se za 20. izbornu skup{tinu, a predsednik Qubislav Orbovi} upozorio je da bi Srbiju mogao da uhvati “gr~ki sindrom”. Orbovi} je finansijsku propast dr`ave predvideo ukoliko ne do|e do socijalnog dijaloga dr`ave, poslodavaca i

sindikata. Tek da za~ini kqu~alu atmosferu, Orbovi} je spomenuo potencijalni veliki bunt gra|ana i formirawe nove vlade. Ne{to sli~no spomiwao je, proteklih dana i lider SNS Tomislav Nikoli}. U me|uvremenu: Etar je cele protekle nedeqe kiptao od naga|awa ho}e li ili ne}e predsednik Srbije Boris Tadi} i}i na brdo kod Krawa, gde treba da se sastane s liderima balkanskih d r ` a v a . Smetwu Tadi}u predstavqa u~e{}e predstavnika Kosova ako uz to ime ne stoji i UNMIK. Doma}ini su Tadi}a poku{ali da odobrovoqe i titulom suorganizatora, pa i dolaskom predsednika Saveta Evrope Hermana van Rompeja, ali uzaman. Telenovela o krawskom susretu zavr{ila se tako {to je predsednik ostao u Srbiji. Jo{ jedan susret bez nas. Petar Klai}

DNEVNIK

nedeqa21.mart2010.

FILMSKI SUKOB CIVILIZACIJA

Uterivawe globalizacije me|u nevernike veì oskarovac vi{ezna~nog imena „The Hurt Locker“ ({to bi na vojni~kom {atrova~kom zna~ilo „lako rawiv“ ili „miner blizak bombi“) zanimqiva je pojava. Kako ve}ina novinara kaè, re~ je filmu koji niko nije gledao jer je imao bioskopski ìvot samo u velikim gradovima Sjediwenih Ameri~kih Dràva, a potom je preba~en na DVD, pored hiqada drugih naslova. Oni koji su ga, ipak, videli pre dobijawa nagrade, nisu odu{evqeni. Poznavaoci minerskog posla tvrde da je ~itava pri~a tanka jer mineri koji nisu timski radnici nisu poèqni u ratu. Uprkos tome izvesni veteran rata u Iraku tvrdi da je film „ukrao“ wegove doìvqaje, pa je tuìo filmaxije traè}i svoja prava tj. pare. S druge strane, u finalu trke za Oskara sudario se „Hurt Locker“ s „Avatarom“, {to zna~i biv{e supru`nike Ketrin Biglou i Xejmsa Kameruna, ratni s nau~no fantasti~nim filmom, mu{karca i ènu kao reìsere. I nadaqe ostaje pitawe: za{to je Oskara dobio ratni film koji je reìrala èna? Zbog ~isto ànrovskih predrasuda (prema nau~noj fantastici), da bi se polno korektno ène potvrdile kao odli~ni rediteqi? Ili, zato

S prstom na obara~u Na istoj liniji sa posledwim oskarovcem je i film Ridlija Skota „Pad crnog sokola“ (2001), po istinitom doga|aju u Somaliji 1993. kada su marinci, kao mirovwaci, pretrpeli poraz od lokalnih gospodara rata. I tamo su domoroci crna masa koja beslovesno napada i koju treba gledati samo preko ni{ana sa prstom na obara~u. Pripadnici drugih civilizacija ne umeju da cene dobro~instva Zapada pa prema wima ne treba imati milosti, poru~uje Skot. {to „Hurt Locker“ nosi poruku koja je u ovom trenutku globalizacije podobna? „Avatar“ je film nesporene vizuelne lepote ali istro{enog sadr`aja i pouka. To da su qudi iz korporacija kvarni i da im je samo profit va`an toliko je ofucano da nikoga ne potresa u nau~noj fantastici a i {ire. Setimo se samo serijala „Alijen“ u kome su, iz filma u film, pravi lo{i momci korporacijski ~inovnici a ne ru`ni i gladni vanzemaqac. Ukoliko bi se terao mak na konac, ceo zaplet je

ZA PO KU]I...

Stabilno lo{e Uvek sam se vra}ao, ne zbog toga {to smo im mi bili isti kao Slova~ka ili Sudan, nego zbog definitivne nemogu}nosti da `ivim drugde osim ovde...

la`wak jer korporacija nije imala nikakav razlog da bude fina s domorocima, mogla je da ih utamani odmah po{to je otkrila da planeta sadr`i ono {to joj treba i tako izbegne dosadne nau~nike. Ali tada ne bi bilo nikakve pri~e s delimi~nim hepiendom, pa ni filma uop{te. „Hurt Locker“ (sjajno i ubedqivo usnimqen) u startu ima prednost jer je radwa filma

sme{tena u sada{wicu „rata protiv terorizma“, glavni junaci su dobri doma}i momci Amerikanci koji u neprijateqskom varvarskom okruèwu poku{avaju da uvedu red, demokratiju i prosperitet. Od pritiska odgovornosti, èqe da ne omanu na du`nosti i ìvi do~ekaju smenu, oni malo (ili malo vi{e) „prolupaju“, ali time je wihova `rtva jo{ ve}a. Kada se vrate ku}i, ne}e mo}i da se uklope u potro{a~ki raj i miran ìvot, pa se, predvidivo, vra}aju da obrnu jo{ jednu rundu ratnog

uterivawa globalizacije me|u nevernike. Ameri~kom filmu trebalo je vremena da zagrize u Vijetnamski rat, koji je slavno izgubqen. Posle dosta otpora taj mali, prqavi rat potro{en je u nekoliko remek dela i bezbroj filmskih budala{tina. Stvarnost je, pak, uveliko i{la daqe, u prvi rat za naftu (tzv. Zalivski), pa drugi naftni rat protiv Sadama Huseina, koji se nastavio u trenutni rat protiv terorista. U svima je, naravno, vojevala ameri~ka vojska o kojoj je vaqalo re}i ne{to i kroz filmove. Paralelno s novim ratovima postajala je sve aktuelnija i teorija o sukobu civilizacija Semjuela Hantingtona (1927-2008), obznawena kao ~lanak 1993. a kao kwiga 1996. Osnovna teza profesora Hantingtona jeste da }e se ratovi nadaqe voditi ne zbog teritorija ili iz ekonomskih razloga, ve} pre svega zbog neprelaznih kulturolo{kih razlika, pod kojima on uglavnom podrazumeva razlike utemeqene na religijskim doktrinama. Sukobi dr`ava i naroda istih religija-civilizacija bi}e zaboravqeni kada se zarati s drugom verom - civilizacijom. U devet civilizacija koje poznaje, Hantington otkriva prirodne neprijateqe i prirodne saveznike. Mada je teorija sukoba civilizacija o{tro kritikova-

na, doga|aji kakvi su napad 11. septembra 2001. i rat protiv „osovine zla“ – prakti~no potvr|uju weno postojawe u praksi. I sama teorija po~iwe da sluì kao opravdawe za neke postupke. Ako su civilizacijske prepreke nepremostive, onda je zapadni svet u neprijateqskom okruèwu i nema svrhe da se trudi da razume svoje neprijateqe ve} treba samo da ih neutrali{e. Junacima „Hurt Lockera“ svi domoroci su isti: sumwivi i opasni. Lovcima na ucewene glave oni su paketi koji, ìvi ili mrvi, vrede neke pare. Poku{aj glavnog junaka da rasvetli smrt de~aka koji mu je bio simpati~an (i tako ispadne human i du{evan) neslavno propada jer je nasilno nakalamqen na pri~u. I me|usobna jadawa vojnika da ne znaju {ta }e sa sobom kad postanu civili, zvu~e nategnuto. Ako se, pak, presko~e sve te „unutra{we slabosti“ ostaje fakat da se treba dràti svojih i pucati u ostale – u tome su „Hurt Lockeri“ vrlo dobri. Novi milenijum otkriva se tako, kao sada{we i budu}e vreme sveop{teg rata civilizacija, dakle svih protiv svih. Teorija koja obja{wava i opravdava taj rat, dobija u filmovima za {iroke mase prijem~iviji lik. Nagrada potowim „minerima“ potvr|uje u kom se smeru razvijaju doga|aji i propagandu koja ih prati. Ilija Baki}

ekada, kada su vesti iz inostranstva stizale kao stari, spori vozovi do malih, uspavanih provincijskih gradova, dolazak onih koji su nekada oti{li zbog druga~ijeg politi~kog stava, lo{eg ekonomskog statusa ili jednostavno zbog èqe da iskora~e iz starih, memqivih sokaka i vide malo „belog“ sveta, bio je pravi praznik, pogotovo za nas klince iz zajedni~kog dvori{ta, u koje su vremenske mene ulazile naglo poput glasa ispu{tenog u no}i. Pamtim dolazak tih ro|aka (sve smo ih redom tako zvali) bez obzira da li su doru~kovali kod gospodina Nestora, ru~ali kod Kozlova~kih ili no}ivali kod nekoga iz na{eg dvori{ta... I jo{: pri~e koje su kao na nekim kwièvnim kruòcima bile saop{tavane, od onih da oni tamo u Britaniji il’ Ameriki nemaju pojma o nama, da ne znaju gde je Srbija – u Evropi ili Africi, da ih zbuwuje na{ politi~ki reìm koji ne mogu da uporede ni sa Rusijom, ni sa Kinom, Kubom, do konstatacije da „na Zapadu svega ima, ali treba mnogo da se radi“. Mnogi su prelazili preko te ~iwenice lako i bez mnogo brige, i postavqali pitawa o onome ~ega kod nas nema, a ~ini veliko zadovoqstvo pojedincu. U toj masi pridika i oda, o brojnim, raznovrsnim televizijskim programima, o ~estim rasprodajama hrane i ode}e u velikim „{opovima“, fudbalsim utakmicama na koje se ide kao na hodo~a{}e, pije toplo pivo i navija ludo, „engleski“, jezerima u kojima pliva nebo, parkovima koji su zeleni i ~isti, vozovima koji stiù na odredi{te bez zaka{wewa i sli~no, zapamtio sam jedan citat prema kojem su svi qudi slobodni da dolaze i odlaze i ostaju u zemqi, osim

stavqenih van zakona, zatvorenika i neprijateqskih stranaca. Kasnije sam saznao (tako {to sam pro~itao) da je to napisano u Magna carta liberatum ili kako se ~e{}e prepoznaje Velikoj poveqi slobode, koja je i danas ponos Engleske i demokratskog sveta, i to me je dugo, kroz ranu mladost, kopkalo, ve~no podhrawuju}i crva radoznalosti u meni, da proverim ove teze. Putovao sam – kasnije. Kasnije kada su se i gospodin Nestor, Kozlova~ki i moji deda i baka preselili na onaj svet, a imena „ro|aka iz inostranstva“ prekrio pesak zaborava. Proverio sam sve {to su pri~ali i bilo je ta~no: ni{ta nisu znali, nije ih zanimalo, nije bilo va`no – ali sam se uvek vra}ao, ne zbog toga {to smo im mi bili isti kao Slova~ka ili Sudan, nego zbog definitivne nemogu}nosti da ìvim drugde osim ovde... Mogu, naravno, pri obja{wewu da kaèm kako sam pisac i kao takav „iskonski“ vezan za svoj jezik i kulturu, ali to ne bi bilo ta~no, jer drugi su razlozi. Te{ko racionalno obja{wivi i mo`da neverovatni, ali je ~iwenica da je duìna boravka na nekom mestu, u drugom svetu, za mene uslovqena ta~nim datumom povratka. Jedan dan bez povratne karte dovodi me u situaciju zabrinutosti i nervoze. Pa, ’ajd ti to razumi... Danas, kada je, opet, posle dosta godina, mogu}e iskora~iti izvan granica Srbije, i oti}i skori na sve meridijane na{eg sveta, ponovo putujem, {to mi predstavqa veliko zadovoqstvo, ali samo kao turista ili poslom, i tako „spreman i uigran“ apsolutno sam spreman da se suo~im sa svim izazovima drugog sveta, lepim ponudama i brojnim dobronamernim zahtrevima da ostanem... U tim razgovorima, ~esto, na pitawe zbog ~ega se vra}am (i ostajem tamo u Srbiji) odgovorim kao Borislav Peki} svom radoznalom kolegi Englezu koji ga je pitao kako je tamo, tj. kod nas: „Lo{e je, ali stabilno, dakle, stabilno lo{e...“ Milo{ Latinovi}

(S)LAGALICA

STUDIJA O INTELIGENCIJI: JESU LI LEVI^ARI PAMETNIJI?

Lupetawe u sosu eruju}i muslimani i hri{}ani su verovatno {a{avi, dok su komunisti i stari {ezdesetosma{i, Mao, Staqin, Pol Pot, Ho [i Min – umereno inteligentni. Dok su povr{no i neuko odgovarali na upitnik za studiju tzv. evolucionog psihologa Sato{ija Kanazave iz Londona, nekih 14.000 mladih u Sjediwenim Dràvama 2000. i 2001. godine, on je izvla~io ba{ svakakve zakqu~ke o pameti ispitanika. Rezultat: lupetawe u Kanazavinom sosu. Tako su revolucionari ispali odani, {to odaniji ideji to inteligentniji, nimfomanke su „neokon“ (prema studiji to bi zna~ilo ne{to kao emancipovane), konzervativan je sinonim za glupav, dok za levi~are i liberale vaì da su inteligentni. Takvo lupetawe nije ~ulo za to da konzervativac moè da ima distanciran pogled na postoje}e stawe i da sve svoje snage ulaè u poboq{awe datosti: da se u najboqem smislu radi o ekonomski organizovanom razvoju koji nema ni{ta s glupo{}u, nego upravo s inteligencijom.

Levi~ari i levi liberali danas, od radikalno levih i Zelenih, pa do nema~ke Partije levice, postali su jo{ osamdesetih godina pravi pravcati konzervativci zapadnih dru{tava. Oni sebe zovu levim ili crvenim i zalaù se za progresivno deklarisane ciqeve: kakva je to podvala s etiketom! Da se razumemo: tzv. levi~ari kao na primer Oskar Lafonten, Nikolaus Brender, Aleksandar Kluge, Hans Magnus Encesberger, Jo{ka Fi{er, Gregor Gizi, Danijel Kon Bendit, Ginter Valraf i hiqade wih – govore levi~arski a ìve ve}inom desni~arski. Drì se da su progresivni, liberalni, otvoreni i dru{tveni, ali plivaju glavnom strujom i prave pare na netoleranciji, ve}inom rasprodaju}i levi~arska ube|ewa. Oni se drè ste~enih privilegija, a od wihove levice u sadrìnskom, pozitivnom i altruisti~kom smislu – ni traga. Autor studije Sato{i Kanazava ima problem i s rasizmom kada operi{e s pojmom razli~ite inteligencije naroda. On je o~ito ube|eni zastupnik hi-

poteze o tzv. savana IQ interakciji. Prema istoj, vagawe inteligencije qudi se odre|uje prema novim zadacima koji se razlikuju od wihovih dotada{wih delatnosti. Stoga idu u savanu. Ili je mo`da ba{ obrnuto, da je za onog ko mora da se sna|e u savani i stalno mora da reaguje na nove situacije, verovatno potpuno nebitno inteligentno stvarawe manevarskog prostora za zapadnu igru. Prema Kanazavi, narodi ~iji su kultura i religija upu}eni na porodicu su utoliko i glupqi, a oni koji `ive za prosve}ivawe su pametniji, {to navodi na pomisao da po wemu postoje narodi razli~ite inteligencije. Sasvim sme{na je postavka u studiji i o „sovama“, qudima sklonim no}nom radu. Naravno, ne misli se na no}na de`urstva u bolnicama, policiji i sli~no, nego na one pametnice koji spavaju dawu da bi no}u poslovali. I opet Kanazava navodi isti princip obja{wewa: „sove“ koriste sijalice koje su u qudskoj istoriji novost, zna~i – daju svetlo onima koji rasvetqavaju.

Studija podrazumeva i to da oni koji imaju vi{ak inteligencije treba da se stave na raspolagawe sugra|anima, da pametan ~ovek ujedno mora biti i dobar. Vaqda s glupo{}u ide i kriminal ili kako to da se razume? A {ta }emo s visoko obdarenim revolucionarima a la Mao Cetung, masovnim i ubicama naroda kojima su se molile ~itave seks-i-droge-irokenrol generacije revolucionara na Zapadu, pod motom svetska revolucija po svaku cenu? Autor studije je umesto svega mogao da poradi, bez obzira na to kakvo stanovi{te zastupa prema levici, desnici i liberalima, i na umi{qenosti levice. Jer postoje levi~arske dogme o inteligenciji, a ona bi, ne samo po ovoj studiji, rado da bude vladarka pameti na ovom svetu, makar i na nivou `ivotiwskog IQ-a. Stoga, vaqda, levo liberalni mediji idu sada kao moqci na sve}u na ove senzacionalne vesti iz Engleske. Betina Rel (Velt) Priredio: R.K.

(S)lo`io Dejan Patakovi} I na belu tehniku uvedena je ekolo{ka taksa. Tim sredstvima vaqda }e se pokrivati tro{kovi oko se~e platana i uni{tavawa zelenila. *** U novinama je objavqeno kako poslanici tro{e enormna sredstva na putovawa, pa je posebno apostrofiran Dragoqub Mi}unovi} koji je potro{io

rim. Pripremali smo se 500 godina. *** S obzirom na to da su im primawa zamrznuta, penzionerima ove godine ne}e ni do}i prole}e. *** Mla|an Dinki} predla`e odmrzavawe plata i penzija. Predlog }e svakako razmotriti Mla|an Dinki}, a kona~nu re~ o to-

pro{le godine vi{e od 800 hiqada evra. Me|utim,bila je to novinarska gre{ka, po{to je re~ o dinarima, a ne o evrima. Sre}a za gospodina Mi}unovi}a. Da je prvobitna informacija bila ta~na, mogao je da bude ka`wen zabranom napredovawa u slu`bi slede}e ~etiri godine. *** Na bilbordima u Beogradu ve} su osvanule reklame za predstoje}u turisti~ku sezonu. Jedna od wih glasi: „Turska je spremna“. A o nama i da ne govo-

me da}e, ko bi drugi nego Mla|an Dinki}. PS Ovaj novi crveni tepih u Skup{tini Srbije dobro }e do}i. Po{to afere uglavnom guramo pod tepih, postoje}i su sigurno odavno prebukirani. PPS Crna Gora jo{ nije platila dug za vilu „Crnogorka“ u Beogradu, blizu milion i po evra. Umesto duga, kao kompenzaciju uredno {aqe svoje sugra|ane na besplatno {kolovawe i le~ewe u Srbiju.

DNEVNIK

nedeqa21.mart2010.

INTERVJU

BERZA

@ARKO GALETIN, DIREKTOR PRODUKTNE BERZE U NOVOM SADU

Robni zapis donosi revoluciju!

Slovenija usporava

a~ka preloma za Produktnu berzu u Novom Sadu dogodila se 2007. godine kada je Vlada Srbije potvrdila vlasni{tvo nad jedinom pravom robnom berzom u zemqi. Zakonsko re{ewe na|eno je u jedno~lanom akcionarskom dru{tvu, gde se dràva pojavquje kao jedini akcionar. To dru{tvo, bar u prvoj fazi, ima}e zatvorenu formu i wegove akcije se ne}e kotirati na trì{tu kapitala. Direktor Produktne berze @arko Galetin smatra da su time stvoreni optimalni uslovi za jo{ boqe pozicionirawe i razvoj organizovanog robnog trì{ta. Dodaje da je bar na po~etku, dok se berza ne razradi, neophodno uo~qivo prisustvo dràve u strukturi vlasni{tva. - Dok se ne donese zakon o robnim berzama koji bi definisao robu kao berzanski materijal i dok se to trì{te ne „razigra“, ne bi trebalo dozvoliti disperziju vlasni{tva i ulazak drugog kapitala, osim dràvnog - kaè Galetin. - Ne bi bilo dobro da vlasnici berze postanu firme koje bi mogle da zlupotrebe svoj poloàj. Kad govorim o mogu}im zloupotrebama, onda pre svega mislim na potencijalni sukob interesa onih koji su s jedne strane vlasnici, a s druge u~esnici u trgovawu. Zato je berzi, bar u prvoj fazi, potrebna sigurnost i za{tita dràve.  Da li se taj blagotvorni uticaj ve} ose}a? Da li je va{e poslovawe boqe i stabilnije od 2007. godine? - Ve}e je poverewe u Produktnu berzu. Onog trenutka kada je dràva jasno stavila na znawe da stoji iza nas, podignut je na{ autoritet i trì{ni kapacitet. Mada je uticaj krize nesporan, mi smo u 2009. godini imali promet od 156.000 tona. To je najvi{i nivo u posledwih 20 godina ako se izuzme 2008. godina, kada je obim poslova bio ve}i za 8,3 procenta. Ako pridodamo interventne poslove (otkup p{enice, plasman regresiranog mineralnog |ubriva), onda se obim prometa pewe na 350.000 tona, {to je apsolutni rekord za posledwe tri decenije.  Poznata je va{a ambicija da postanete referentno regionalno robno trì{te, ne{to poput berze u Budimpe{ti. [ta nedostaje Produktnoj berzi da bi taj ciq bio ostvaren? - Obimi prometa ìtaricama, zna~i onim robama s kojima mi

Premijer Slovenije Borut Pahor ka`e da je u Sloveniji prevladana recesija, ali ne i kriza, i upozorio da }e privredni rast narednih godina biti nizak. „Do kraja krize, mnogih velikih firmi vi{e ne}e biti, a neke od malih }e postati velike“, naglasio je premijer i dodao da }e dobru perspektivu imati preduze}a koja budu imala prave poslovne

planove. On je naglasio da }e wegova vlada, onima koji budu imali probleme, pomagati prvenstveno idejama. Premijer smatra i da je za slovena~ku ekonomiju veoma va`no da se {to vi{e usmeri na tr`i{ta na kojima je dosad bilo malo ili nimalo prisutna, pri ~emu je pomenuo sever Afrike, arapske zemqe, Ju`nu Ameriku i Aziju.

Bugari ìve lo{ije Prema istraìvawu Nacionalnog centra za ispitivawe javnog mwewa, skoro dve tre}ine Bugara smatra da im je ìvotni standard pogor{an u posledwih godinu dana. âk 61 odsto Bugara smatra da im je u posledwih godinu dana ìvotni standard pogor{an, a samo pet posto, uglavnom stanovnika Sofije, izjavquje da ìvi boqe, navedeno je u istraìvawu. Naj-

ve}e pogor{awe ìvotnog standarda zabele`no je kod gra|ana starosne dobi izme|u 50 i 59 godine ìvota - ~ak 70 posto, kao i kod siroma{nih i nezaposlenih osoba. Prema istraìvawu u 2009. godini, 51 posto ispitanika strahovao je da ne}e mo}i da kupi stvari za li~nu upotrebu i doma}instvo, dok je svaki peti imao problema sa izmirewem kreditnih obaveza.

Hrvatska na pragu rekordne nelikvidnosti Kroz koji mesec mogao bi biti dostignut rekordan nivo nelikvidnosti hrvatskih firmi i dosti}i onu iz decembra 1999. godine od 28,7 milijardi kuna. U januaru je neizmirene obaveze u ukupnom iznosu od 22,2 milijarde kuna imalo 27.343 pravnih lica sa ukupno 44.344 zaposlenih. U odnosu na decembar pro{le godine dinamika rasta broja preduze}a od 1,3 odsto i neizmirenih obveza od 1,1 odsto je usporena, dok je broj zaposlenih u nesolventnim pravnim subjektima mawi u odnosu na prethodni mesec za 8,5 odsto. Me|utim, neizmirenih obaveza pravnih lica na godi{wem nivou ve}i je za 50,7 odsto, broj nesolventnih osoba za 32,3 odsto,

a broj zaposlenih u tim firmama za 33,9 odsto.

ê{ka jo{ ne}e evro ê{ka je lak{e iza{la na kraj sa ekonomskom krizom zato {to nema evro, a ulazak u evrozonu planira tek 2017. godine, kaè ~e{ki predsednik Vaclav Klaus. On je priznao da uvo|ewe evra doprinosti ekonomskoj stabilnosti i smawuje inflaciju, ali je upozorio da se usporio privredni rast u zemqama koje su pre{le na evro. „To je veoma alarmantan fenomen. Stagnacija Evrope nakon uvo|ewa evra je {okantna“, rekao je Klaus i upozorio gra|ane novih ~lanica Evropske unije

koje jo{ nisu pre{le na evro da ne podleù preteranom optimizmu kakve }e sve koristi doneti. Klaus, koji je i profesor na Visokoj ekonomskoj {koli u Pragu, upozorio je da problem ê{ke nije svetska kriza koja ionako prolazi i bez intervencija vlada, ve} zaduèwe dràve. „Ako nam je ne{to danas potrebno, to je da se izvu~emo iz klopke dugova, ne iz krize“, kazao je on i dodao da u te{ka vremena ne treba intervenisati i mewati parametre privrede.

Foto: S. [u{wevi}

radimo, neuporedivo su mawi u Budimpe{ti, nego na Produktnoj berzi u Novom Sadu. Me|utim, oni su organizovani kao moderna evropska berza i imaju jednu veliku prednost u odnosu na nas – terminsko trgovawe. Mi jo{ uvek radimo na tzv. spot tr`i{tu (trenutne isporuke), {to nije dovoqno da bi imali

minsku hartiju (fju~ers), bi}emo robna berza u pravom smislu te re~i.  Za{to vam je robni zapis toliko zna~ajan? [ta wime dobijate i koliko }e prisustvo tog instrumenta uticati na va{e budu}e poslovawe? - Usudio bih se re}i da robni zapis predstavqa revoluciju u

O~ekivawe mirne godine  Trì{te poqoprivrednih proizvoda je ve} duè vreme nestabilno. Posebno trì{te p{enice. Da li o~ekujete turbulencije ili se, ipak, moè o~ekivati odre|eno smirivawe? - Mislim da }e godina biti mirnija. Ne}e biti velikih i skokovitih promena. Imali smo najlo{iju setvu p{enice (485.000 hektara) u posledwih 50 godina. O~ekivani rod bi}e, verovatno, na rubu na{ih godi{wih potreba, {to }e umawiti uticaj izvozne tra`we. Odnosno, bi}emo mawe osetqivi na kretawa na evropskom i svetskom trì{tu. Kako se o~ekuje znatno ve}i tr`ni vi{ak kukuruza (preko dva miliona tona), ova kultura bi mogla vi{e da oscilira. Raznovrsnost upotrebe odràva dobru konjunkturu kukuruza ve} godinama. Wegova cena uspevala je ~ak da nadma{i p{enicu, {to je nekada bilo nepojmqivo. Me|utim, verujem da }e i kod kukuruza do}i do smirivawa. èqenu trì{nu teìnu. Mada se i bez toga podaci o trì{nim kretawima u Novom Sadu uzimaju kao opredequju}i u BiH ili Hrvatskoj. Ali, tek kad zaìvi sistem javnih skladi{ta, kad budemo imali robni zapis (skladi{nicu) kao siguran i kvalitetan instrument i kad ga budemo mogli pretvoriti u ter-

berzanskom poslovawu u Srbiji. Wegovom pojavom mi u ruke dobijamo kvalitetan i pouzdan berzanski papir s kojim }e se mo}i trgovati. Naravno ako za`ivi kao {to je predvi|eno, i ako ne bude propusta u primeni zakona. Ne treba `uriti, neka 2010. bude godina uhodavawa. Neophodna je ozbiqna pripre-

KO ]E PLATITI JEFTINIJE KE[ KREDITE IZ DR@AVNE KASE?

Teret za svaki nov~anik Stru~waci poru~uju gra|anima da je neracionalno da se preterano zadu`uju kada kriza traje i radna mesta nisu sigurna

do{li da bi pospe{ili doma}u tra`wu, podstakli proizvodwu a sve u ciqu da se kriza br`e prevazi|e. Ostalo je ,me|utim, tek da se sazna odakle Vlada ima nameru da obezebedi sredstva za kredite, jer u buxetu te{ko da ima mesta za to. Podaci govore da su u januaru i februaru buxetski prihodi podbacili za 8,5 mili-

wewem investicija ili pove}awem buxetskog deficita ili dodatnim zadu`ivawem, {to nikako nije po`eqno. Kada se ve} na|u na ra~unu, kako }e se ovi novci tro{iti? Jo{ lawski program subvencionisanih kredita je pokazao da doma}e robe atraktivne za na{e potro{a~e ba{ i nema. Sem „punta“ slabo se {ta kupovalo, a mo-

jardi u odnosu na plan, a novac se te{ko nalazi i za planirane rashode. Zato se kao logi~no re{ewe name}e da bi do potrebnih sredstava moglo da se do|e sma-

gu}nst da povoqnim kreditom plati odmor u doma}im centrima lane je iskoristilo tek desetak turista - ne{to zbog ponude, a jo{ vi{e zbog ~iwice da su agencije

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

97,6741

99,6674

101,96

97,375

Australija

dolar

66,1166

67,4659

69,0176

65,9142

Kanada

dolar

70,538

71,9776

73,6331

70,3221

Danska

kruna

13,1257

13,3936

13,7017

13,0855

Norve{ka

kruna

12,2119

12,4611

12,7477

12,1745

[vedska

kruna

10,0647

10,2701

10,5063

10,0339

[vajcarska

franak

67,7915

69,175

70,766

67,584

V. Britanija

funta

109,182

111,41

113,972

108,848

SAD

dolar

71,74

73,2041

74,8878

71,5204

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 3. 2010. godine

ma, posebno u sistemu javnih skladi{ta, koja }e morati zna~ajno da podignu tehni~ki nivo. Verovatno }e biti neophodna i finansijska pomo} dràve da bi se subvencionisali tro{kovi skladi{tewa, po{to }e licencirana skladi{ta biti skupqa od obi~nih. Ali, poqoprivrednici }e biti sigurni: predvi|ene su dve vrste osigurawa (robe i skladi{ta), o{tre zakonske sankcije i pokroviteqstvo Kompenzacionog fonda, koji }e imati obavezu da promptno obe{teti o{te}enu stranu u sporu.  Imamo li potencijala za terminsko trgovawe. Odnosno, imamo li dovoqno berzanskog materijala? - Apsolutno! U osnovnim robama (p{enica, kukuruz, soja...) svakako imamo dovoqno prostora. Sa {est miliona tona godi{weg roda kukuruza i mogu}im trì{nim vi{kom od dva miliona tona, Srbija je me|u deset najve}ih ponu|a~a na svetskom trì{tu. Pre nekoliko godina posetili su nas kolege iz Osije~ke ùpanije. Koriste}i na{e iskustvo, tehnologiju i organizaciju, èleli su da organizuju robno trì{te u Hrvatskoj. Kad smo se nedavno sreli rekli su nam da nisu uspeli – trì{te je plitko, nemaju dovoqno materijala. Zato mi moèmo da postanemo referentno regionalno trì{te.  Vladimir Harak

o pre nekoliko dana izgledalo je gotovo nestvarno - ke{ krediti u dinarima sa kamatom od osam odsto godi{we, maksimalna suma 300.000 dinara, na tri godine. Prve godine je grejs period i pla}a se samo kamata. Jo{ plata moè da se zaduì do 50 ili 40 odsto, umesto tre}ine koliko vaì za komercijalne bankarske pozajmice. Dodamo li tome i podatak da se sada na trì{tu ovakvi zajmovi od banke do banke nude uz stopu od 20 do ~ak 28 odsto. Jasno je da je dràvni zajam jo{ malo pa dobitak na lutriji. Bankari kaù da ideja nije lo{a, a ve} se zna da }e u programu u~estvovati ako im dràva obezbedu subvenciju na kamatu od bar desetak odsto. Kako smo mogli da ~ujemo, na ovu ideju u Vladi su

masovno nudile odmor u inostranstvu „na ~ekove“ {to }e re}i bez kamate. Naravno, novac bi mnogi rado potro{ili na kupovinu strane robe koja je atraktivnija na radost uvozni~kog lobija . To nam nije potrebno jer }e pove}ati trgovinski deficit i inflaciju. Nedavno uvo|ewe ekolo{ke takse na tehni~ku robu pokazalo nam je kako je potrebno veoma malo da cene sko~e mnogo vi{e nego {to je to opravdano. Ko }e uzimati te kredite? Stru~waci poru~uju gra|anima da je neracionalno da se preterano zaduùju kada kriza traje i radna mesta nisu sigurna. Krajem pro{log meseca bankama smo dugovali 424 milijardi dinara ili 4,414 milijardi evra: drugim re~ima, svaki zaposleni duguje 2.071 evra. Prostora za nova zaduìvawa i nema, primetio je to i sekretar Udruèwa banaka Srbije Veroqub Dugali} koji je rekao da }e to pomo}i gra|anima, ali da bi bilo boqe da se novac usmeri privredi za kredite namewene likvidnosti {to se lane pokazalo kao pun pogodak. Kredita }e biti a do punog pogotka }emo sa~ekati.  Du{anka Vujo{evi}

c m y

DNEVNIK

POKRET GORANA DANAS SLAVI SVOJ DAN I 50 GODINA RADA

Posadi svoja tri drveta za zeleniju Vojvodinu U pojedinim op{tinama po{umqenost je ispod jedan odsto, a postoje i kompleksi od 100.000 hektara gde je po{umqenost ispod jedan odsto ona~no nam je stiglo prole}e, sunce i vedrina... Pravo vreme da se vratimo prirodi, tako kaù u Pokretu gorana, koji danas slavi svoj dan, ali i veoma zna~ajan jubilej – 50 godina rada. Ova organizacija osnovana je 1960. godine s ciqem da okupi omladince i {kolarce koji }e u~estovati u akcijama po{umqavawa i podizawa zelenih povr{ina u gradskim sredinama, drvoreda pored puteva, vodotokova i vetroza{titnih pojaseva u poqima. Jubilej Gorana, ali i ~iwenica da je Vojvodina najmawe po{umqena regija u Evropi, povod su za na{ razgovor sa predsednikom Pokreta gorana Vojvodine i istaknutim stru~wakom za {umarstvo dr Savom Ron~evi}em. - Pokret gorana }e i u ovoj godini jubileja, kao i svih ranijih, raditi na pove}awu {umovitosti – kaè Ron~evi}. - Me|utim, da bi Gorani dali zna~ajniji doprinos, mora da postoji razumevawe {ire dru{tvene zajednice. Mi se trudimo da angaùjemo sve generacije, a posebno one najmla|e, pre svega zbog edukativnog aspekta kako bi shvatili {ta nam {uma zna~i. Mislim da su svi koji su u~estvovali u na{im akcijama i aktivnostima bar uvideli da treba da sa~uvaju ono {to je posa|eno i ne uni{tavaju ono {to su drugi po{umili i ozelenili. Koliko je stawe u Vojvodini alarmantno, potvr|uju i slede}i podaci: u Evropi je ~etiri milijarde hektara pod {umom, {to je oko 34 odsto teritorije, u Srbiji je oko 2,7 miliona hektara pod {u-

mom, odnosno oko 30 odsto. U Vojvodini je taj procenat, prema statisti~kim podacima ne{to iznad {est odsto, mada su stru~waci uvereni da je tek oko pet odsto. - Problem u Vojvodini je {to su {umske regije skoncentrisane u pet do {est kompleksa – Fru{ka gora, Deliblatska pe{~ara, Suboti~ko-horgo{ka pe{~ara, {ume u Posavini, Podunavqu, Potami{ju i Potisju i na wih otpada oko 90 odsto po{umqenosti, dok je svega deset odsto razbacano u vojvo|anskom ataru – nagla{ava dr Ron~evi}. - Imamo op{tine gde je po{umqenost ispod jedan odsto, a postoje i kompleksi od 100.000 hektara gde je po{umqenost ispod jedan odsto. U nekim delo-

vima Pokrajine na jednog stanovnika dolazi tri kvadratna metra {ume, {to je stra{no malo i ukoliko ne{to ne preduzmemo da po{umqenost pove}amo, generacije koje dolaze nam to nikada ne}e oprostiti. Otprilike tri drveta proizvedu dovoqno kiseonika za jedan qudski `ivot i moj apel gra|anima je da svako posadi svoja tri drveta i tako doprinese da

na{a Vojvodina, bar malo, ozeleni. Pokrajinski sekeratarijati za za{titu ìvotne sredine,odnosno za poqoprivredu i vodoprivredu nekoliko godina unazad nabavqaju sadni materijal i ~esto se akcije po{umqavawa sprovedu dobro, ali naknadno izostane nega koja je neophodna u prvim godinama razvoja svakog zasada. U zonama pored puteva, kanala i na utrinama razvija se korov koji se ne uklawa i ponekad izbiju poàri, koji su fatalni za mlade zasade. êsto se sadnice sade na slatinama i ostalim neogovraju}im mestima.... - Za podizawe po{umqenosti sa {est na 12 odsto potrebna su ogromna sredstva i veliki napor svih nas, od dràve, insti-

tucija, gra|ana, do nevladinih organizacija – kategori~an je dr Savo Ron~evi}. – To se ne moè uraditi u kratkom roku, ali i ne treba po svaku cenu. Ukoliko ne moèmo odnegovati ono {to smo posadili, onda je boqe da ne idemo sa velikim akcijama, nego da to {to uspemo da po{umimo dobro odnegujemo i da se to odrì. U akcije po{umqavawa moraju biti ukqu~ene stru~ne organi-

zacije koje }e odrediti pravu vrstu i pravo mesto za sadnice, odgovaraju}u tehnologiju, propisati mere nege, kako bi se ti zasadi odràli. Prole}e i jesen jesu pravo vreme za sadwu i to treba da iskoristimo, da sadimo drve}e i na umu imamo da su {ume plu}a na{e planete. Prema re~ima na{eg sagovornika, na ravni~arskim povr{inama i ne moèmo da teìmo formirawu velikih {umskih kompleksa, re{ewe je u podizawu poqoza{titnih pojaseva koji imaju za{titni karakter po{to {tite objekte, puteve ili kanal od preteranog zagrevawa, vetra, pra{ine.... U vojvo|anskom ataru su jaki vetrovi – ko{ava i severac, koji podiù znatne koli~ine najfinijih ~estica zemqi{ta i |ubriva i nose ih i taloè u kanalima, a tako se zaga|uje voda. Ron~evi} isti~e da je leti u {umi temperatura nià za tri do ~etiri stepena nego na otvorenom prostoru i upravo ta razlika, izme|u po{umqenog dela i otvrenog, pospe{uje strujawe vazduha i stvarawe cirkulacije koja je jako dobro do{la u vreme omorine i ège. - Naàlost, masa drvoreda u Vojvodini je uklowena po{to je to je jedan obnovqivi resurs i ima svoj vek razvoja i do|e u fazu kada se uklawa, ali je problem ako ga ne obnovimo na istom prostoru – kaè dr Ron~evi}. - Kod osnovne kanalske mreè bilo je po{umqeno 2.000 hektara, ali to drve}e je stasalo, dostiglo zrelost i stoga je ukloweno. Me|utim, nakon toga vodoprivredna organizacija nije uspela da te {ume obnovi. Na sveèm zemqi{tu, posle va|ewa starog drve}a, moglo se odmah saditi novo, ali je to nije u~iweno, od tada je pro{lo dosta vremena i sada je oteàno novo sa|ewe. Mi ove godine aktivno radimo sa “Vodama Vojvodine” i lokalnim samoupravama da se upravo na tim prostorima obnove drvoredi.  Aleksandra Brzak

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA ENERGETIKU I MINERALNE SIROVINE RADOSLAV STRIKOVI]

Obnovqivi izvori energije razvojna {ansa N

a podru~ju Vojvodine postoje izuzetni potencijali kada su u pitawu obnovqivi izvori energije i wih treba na najboqi na~in iskoristiti kaè sekretar Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi}. Tranzicija u kojoj se na{a zemqa nalazi, ne bi trebalo da bude samo zaduìvawe i primawe doznaka iz inostranstva, ve} i ja~awe sopstvene privrede i iskori{}avawe svojih resursa. Zato je potrebno da u razvoj ulaèmo sopstvena sredstva – nema boqeg re{ewa za socijalnu i razvojnu politiku nego {to je otvarawe novih radnih mesta, a energetika je jedna od najve}ih {ansi za to. Jako je va`no da u proizvodwu energije iz obnovqivih izvora ulaù doma}i investitori i da ulaga~i u infrastrukturnu energetiku budu pre svega iz na{e zemqe.

investitorima iz Slovenije, Slova~ke, Italije, Nema~ke, [panije, Portugalije... Po wegovim re~ima, wihovo interesovawe sada je okrenuto ka proizvodwi biogasa, ali i ka potencijalima vetra i vode... - U skorije vreme o~ekujemo da se ostvari nekoliko projekata. Re~ je o izgradwi hidroelektrane snage od 12 do 12,5 megavata na Tisi kod Novog Be~eja za koju je ve} dobijena energetska saglasnost, izgradwi termoelektrane toplane u Novom Sadu, te izgradwi vetroparka u ju`nom Banatu za koji je ve} sada izdata energetska saglasnost za preko 1.200 megavata {to je bio preduslov za po~etak celog posla. Uz to napravqeni su zna~ajni koraci da Pokrajinska vlada, odnosno „Vode Vojvodine“, zajedno sa strate{kim partnerima, u|u u realizaciju izgradwe nekoliko malih hidroelektrana na siste-

Energetska efikasnost Racionalno kori{}ewe energije {tedi novac i energiju. Tako je zahvaquju}i aktivnostima Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine niz {kola u Vojvodini smawilo potro{wu energije, a u{tede su u nekim slu~ajevima i{le i do 50 odsto. O pitawu energetske efikasnosti je nedavno odr`an i sastanak s GTZ-om i predstavnicima Agencije za energetiku iz Berlina na temu ja~awa uloge lokalne samouprave na poqu energetske efikasnosti. Kako ukazuje Strikovi}, za ulagawe u obnovqive izvore energije zainteresovani su mnogi strani partneri i ve} je razgovarano s potencijalnim

mu Kanala Dunav - Tisa - Dunav, ukupne snage od oko 20 megavata - ka`e Strikovi}. Da bi se u ovom poslu napredovalo, isti~e Strikovi}, izu-

zetno je va`no da se o mogu}nostima kori{}ewa obnovqivih izvora energije vi{e zna, pa je Sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine preduzeo niz koraka u tom pravcu. Ura|eno je nekoliko studija koje pru`aju kompletnu informaciju: atlas vetrova, termalnih i termomineralnih voda, katastar malih hidroelektrana... Uz to, za svaku oblast obnovqivih izvora (biomasa, biogas, sun~eva energija, energija vetra...) postoje saveti ~iji su ~lanovi stru~waci i iz prakse i teorije. - Da bi proizvodwa energije iz obnovqivih izvora dobila na snazi potrebno je zajedni~ko delovawe vi{e razli~itih struka, da se ukqu~uju i lokalne samouprave, kao i drugi pokrajinski sekretarijati. Decentralizacijom vlasti dono{ewe va`nih odluka }e biti u nadle`nosti lokalne samouprave. Predstavnici lokalne samouprave moraju imati prave informacije i znati {ta treba ~initi da bi se proizvodila energija iz obnovqivih izvora. Zato i pru`amo podr{ku lokalnim samoupravama – da zajedni~ki konkuri{emo za dobijawe sredstava iz evropskih i drugih fondova kako bi se ulagalo u oblast kori{}ewa obnovqivih izvora energije i energetske efikasnosti. Podizawe nivoa svesti i ja~awe javnog in-

teresa doprine}e da se u tom pravcu i radi - kaè Strikovi}. Pokrajinski sekretar je naglasio da zahvaquju}i Stautu Vojvodine i Zakonu o nadle`nostima Sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine ima ve}e nadle`nosti u oblasti rudarstva. To je, po wegovim re~ima veoma va`no jer se izdaju re{ewa, uverewa, istra`na i eksploataciona prava... A oni koji su spremni da ulaù mogu biti sigurni da }e dobiti pravu i pravovremenu informaciju o svim pitawima koja ih interesuju, kaè on.  Dobrila Mla|enovi}

nedeqa21.mart2010.

BERZA

I Poqaci grade nuklearku Poqsko ministarstvo privrede odabralo je kao lokaciju za budu}u nuklearnu elektranu koju `eli da pusti u pogon 2020. godine mesto @arnovjec, blizu Gdawska. Poqska nije imala problema sa protestima me{tana protiv izgradwe budu}e nuklearne elektrane i lokalne samouprave su vladi ponudile ~ak 28 lokacija {irom zemqe. @ernovjec je odabran jer je blizu jezera i Balti~kog mora ~ime je olak{an pristup vodi za hla|ewe reaktora. Tokom 1980-tih godina su i komunisti~ke vlasti planirale da ta-

mo sagrade atomsku centralu. Obavqena su geolo{ka i hidrolo{ka istra`ivawa, ali se od posla odustalo jer nije bilo novca.

Sledi novi finansijski zemqotres?

Finansijskim trì{tima za dve godine preti novi zemqotres, upozorio je ameri~ki dnevnik Wujork tajms. List tvrdwu obrazlaè time {to 2012. po~iwe trogodi{wi period tokom kog za otplatu dospevaju rizi~ne obveznice firmi ~iji je rejting BB i niì, ukupne vrednosti 700 milijardi dolara. Mnogim kompanijama je hitno potreban sve` novac i postoji veliki rizik da }e ta pove}ana tra`wa za gotovinom preopteretiti kreditna trì{ta i mnogo firmi }e postati platno nesposobno, upozorava

list. Primera radi, Vlada SAD }e 2012. morati da pozajmi gotovo 2.000 milijardi dolara za premo{}ewe planiranog buxetskog deficita i refinansirawe duga. Zaduènost dràva je dodatni problem koji moè imati negativan uticaj na ekonomiju, osim borbe firmi za dobijawe sredstava za refinansirawe obaveza. Mogu}e je da ponovo do|e do ukidawa radnih mesta i ograni~ewa potro{a~kih izdataka, a pojedinci }e, kao i firme, imati problem da dobiju kredit, upozorava se u tekstu.

London ignori{e Evropsku komisiju Evropska komisija poru~ila je Britaniji da ubrza primenu mera za smawewe buxetskog deficita, a Britanija je navela da }e to upozorewe ignorisati. U izve{taju Komisije se navodi da Britanija trenutno ne obra}a pa`wu na rok koji su joj odredile druge ~lanice Evropske unije da smawi deficit na ispod ciqa EU od tri odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) do 2014/15. godine. To je najdu`i rok za smawewe buxetskog deficita u EU, jer ve}ina ~lanica planira da taj ciq ostvari do 2012. godine. Britanski ministar finansija Alister Darling je, me-

|utim, izjavio da }e wegova zemqa ponovo zapasti u recesiju ako bude radila na smawewu buxeta kako preporu~uje EU.

„Metro” se prepolovio Najve}i nema~ki trgovinski lanac „Metro“ je u ~etvrtom tromese~ju 2009. godine zabele`io pad profita od 47 odsto. U saop{tewu „Metroa“ se navodi da je u posledwa tri meseca lani ostvaren neto profit od 361 milion evra, prema 683 miliona evra iz istog perioda 2008. godine. Na pad profita je najvi{e uticao tro{ak od 140 miliona evra za primenu programa „[ejp 2012“, koji je ukqu~ivao meru smawewa radne snage, saop{tio je „Metro“. Taj program predvi|a otpu{tawe ~ak 17 hiqada zapo-

slenih i pove}awe profita za 1,5 milijardi evra u naredne ~etiri godine. Kompanija „Metro“ ostvaruje oko ~etvrtine prihoda na tr`i{tu isto~ne Evrope, gde ima prodajne objekte u 12 zemaqa. Pripremio: V.^vorkov

nedeqa21.mart2010.

STANISLAV PRVULOVI], UPORNI BORAC PROTIV RETKE I NEIZLE^IVE BOLESTI

„Dete leptira” se veseli i nada re 32 godine nije bilo sre}nijih roditeqa od Biqane i Stanoja Prvulovi}a kada im se rodila beba – Stanislav. I onda, nakon mesec dana, plik na nepcu i dijagnoza fatalna za bebu, majku, oca – on boluje od neizle~ive bolesti za koju do tada nisu ~uli, a malo ko i od nas jeste – bulozne epidemioze (EB). To je bolest zbog koje nastaju plikovi, mehuri ili bule, i bolne rane koje podse}aju na opekotine. Oboqeva sluzokoà u o~ima i po nekoliko dana ova deca ne mogu da gledaju. Bolest je nasledna i jo{ uvek bez leka. Nije zarazna a ta~an broj obolelih u Srbiji se ne zna – procewuje se izme|u 100 i 200. Najve}i broj obolelih su deca, i za wih su sisawe cucle, dràwe ka{ike ili olovke, sedewe na no{i, prawe zuba, pa ~ak i rukovawe – potencijalno opasni. - Zbog osetqive koè koja je poput leptirove, zovemo se i „deca leptiri“ - kaè Stanislav, simpati~an, energi~an i optimisti~ki raspoloèn mladi}, uprkos nevoqi s kojom se bori vi{e od tri decenije. Zavr{io je redovnu osnovnu, sredwu, a zatim i Vi{u poslovnu {kolu u Beogradu. Zahvaquju}i Stanislavu koji je na popularnom „Fejsbuku“ osnovao grupu „Podrìte decu leptire u Srbiji“ koja ima vi{e od 7.000 ~lanova, istina o wima se polako {iri. Stanislav je najstariji me|u onima koji su preìveli ovu bolest u Srbiji – naj~e{}e umiru jo{ kao deca. Zbog plikova u usnoj dupqi, na jeziku i jedwaku, neki od wih mogu da jedu samo te~nu ili ka{astu hranu. - Ja, na sre}u, iako imam problem s jedwakom, jedem normalnu hranu. Mnogi od nas idu na pro{irewe jedwaka jer je to jedini spas. Imao sam kao mali probleme pri gutawu, ali sam ih re{io nekako. Mo`da s prepeli~ijim jajima koje sam stalno pio - obja{wava Stanislav. Vi{e od 80 procenata obolelih postaju invalidi ve} u prvim godinama ìvota, neki umru odmah po ro|ewu. Junak na{e pri~e iako

DNEVNIK

c m y

pati od najteèg oblika EB-a uspeo je snagom voqe i uz neizmernu roditeqsku qubav da je obuzda. - Moja najve}a èqa je da se prona|e lek. Nadam se tome, a bio bih zadovoqan kada bih se i 50 posto izle~io. Eksperimenti i medicina su na dobrom putu ka tom ciqu. Ta le~ewa su i skupa i rizi~na, jer moè do}i do neèqenih posledica i smrti... Uglavnom se radi na najrizi~nijim slu~ajevima bolesti koju izaziva nedostatak kolagena i genetskog je porekla obja{wava Stanislav koji je dobro prou~io ovu opaku i retku bolest. Nosioci bolesti su roditeqi i {anse bebe su da 25 posto bude „dete leptir“, 25 posto da se rodi zdrava, a 50 posto da bude nosilac koji }e bolest preneti budu}em pokoqewu. - Simpleks je najlak{i oblik, distrofika kojoj ja pripadam je jedan od najteìh, a postoji i onaj najgori koji napada sve, i unutra-

ri na Dermatolo{koj klinici dugo nisu ni znali za wega – tamo odlazi svakih 10 godina. Bilo je, pri~aju wegovi roditeqi, te{kih dana punih depresije, kriza, a onda bi pogledali Stanislava kako ìvi s bolom i ide daqe bez suza i jadikovki... - Nikada ne}u re}i da mi nije dobro ~ak i kada trpim najve}i bol - kaè on. Te{ko je bilo nabaviti sve lekove, pomade, zavoje za previjawe rana, igle za probadawe plikova i sve ono {to je potrebno da bi se „dete leptir“ odràlo u ìvotu. Dràva je bila gluva na wegovu situaciju, a sli~no se pona{aju i humanitarci koji do sada nisu imali ni jednu akciju, koncert za decu koju ugroàva opaka bolest. Od najranijih dana roditeqima je pomoglo Udruèwe distrofi~ara Srbije, jedino koje je Stanislava primilo u svoje redove. Stanislav i wegov otac pri~aju da je majka podnela veliku `rtvu.

{we organe, i tu nema {anse. Bolno je ali vremenom se na bol navikne{... @ivim normalno, ali iznad svega èlim taj lek - kaè mladi} bez gor~ine. Lek èle i wegovi roditeqi – kao da im bolest teè pada nego wemu. Majka nikada nije radila jer dete obolelo od EB-a traì stalnu negu. @ive u podstanarskom stanu u Novoj Pazovi od o~eve majstorske plate. Stanislava su s dva meseca uzeli iz bolnice i posvetili mu svu pa`wu, pa leka-

Bdela je nad wim u najosetqivijem periodu kada je svaki udarac za wega bio bolan. - Uslovi za{tite su specifi~ni. Imao sam sre}e da su moji drugovi, generacija s kojom sam poha|ao redovne {kole, bili prema meni super. Kada sam kretao u pr-

Previjawe svaka tri do ~etiri dana Ve}ina obolelih od EB-a ne pose}uje lekare, nego kod ku}e zbriwava svoje rane. Stanislav se previja svaka tri do ~etiri dana uz pomo} roditeqa. To je veoma mu~no i moè da traje satima jer ima rane po le|ima, po rukama, nogama... êsto se gaze i zavoji lepe za koù, a pri previjawu se kraste otkidaju i opet aktiviraju. Zbog ~estih i mnogobrojnih rana kod „dece leptira“ dolazi do infekcija i sepse. Podlo`ni su drugim bolestima, naro~ito karcinomu koè. Na sajtu www.debra.org.rs mogu se na}i detaqniji opisi bolesti, fotografije, saveti za negu obolelih kao i kontakti za sve zainteresovane. Postoje specijalne gaze i zavoji za obolele od epidermolize koji mogu duè da ostanu na rani i olak{avaju previjawe. Takvih gaza u Srbiji nema, a koli~ina koja zadovoqava mese~ne potrebe trogodi{weg deteta u inostranstvu moè da se nabavi za ne{to vi{e od 500 evra. Prema posledwim informacijama „deca leptiri“ }e najzad od dràve dobijati makar zavoje. U zemqama poput Hrvatske, Slovenije ili Italije, nega ovih bolesnika je ili besplatna ili se daje po minimalnim cenama, a porodice dobijaju i pomo} dràve od 400 evra. U Srbiji jo{ uvek – ni{ta.

AKTIVNOST KRPEQA PO^IWE SA PRVIM PROLE]NIM DANIMA

Opasnost vreba u visokoj travi

nislav danas nema prste. Iako fakti~ki postoje, savijeni su i srasli s {akom. Deluje da su zarobqeni u ko`nu opnu, kao da nosi male bokserske rukavice. Ipak, Stanislav koristi mobilni telefon i tastaturu na ra~unaru. Igra igrice, koristi internet, Fejsbuk. U penziji je po zakonu za invalide nakon jedne godine rada u firmi, ali ne sedi dokon. Od ku}e radi za jednu poznatu agenciju koja se bavi telefonskim ispitivawima javnog mwewa. - U Novoj Pazovi sam imao divne prijateqe, a sa dva brata Sa{om i Draganom sam odrastao. I oni su se odselili u Bogati} i sada dolaze po mene kolima. Tamo je ìvot, izlazim s wima u kafi}e i diskoteke. Sretan sam {to me je wihovo dru{tvo prihvatilo bez ijednog pitawa, kao da sam zdrav... Najlep{e godine ìvota u porodici je tih 16 godina u Novoj Pazovi gde sam proveo divne {kolske dane s kom{ijama koji nisu beàli od mene jer EB nije zarazna bolest - pri~a Stanislav. [kolu je zavr{io u roku i stekao diplomu informati~ara zahvaquju}i stipendiji Fonda „Branke i Mla|ana Veselinovi}a“. Da bi ìveo s bole{}u morao je da bude hrabar i uporan. Trebalo je stoi~ki da podnese i kada se ra|ala qubav, zbog prve devojke koja mu se dopala... - Nisam imao devojku. One u koje sam bio zaqubqen, gledale su me kao prijateqa i drugara i nisu beàle od mene. Mogu da ih razumem.

Deca iza zatvorenih vrata Prvo udruèwe „dece leptira“ 1998. godine u Novom Sadu osnovala je Jelena Amixi} i sama obolela od EB-a. Okupila je lekare, organizacija je trebalo da se {iri ali je Jelena umrla. „Debra“ se tek skoro vratila – udruèwe je osnovano pre dve godine u Beogradu na inicijativu roditeqa i okupqa 30 ~lanova. Imaju i sponzora – austrijsko „Grave“ osigurawe. Stanislav kaè da se „deca leptiri“ uglavnom ne druè izme|u sebe, mnoga zapadaju u depresiju koja imunolo{ki ugroènoj deci jo{ vi{e oteàva zdravstveno stawe. - Znam za dvoje dece koja su uvek iza zatvorenih vrata kada wihovim roditeqima do|e neko u posetu. Mnogih se wihovi roditeqi stide, drè ih zekqu~ane, odri~u ih se. Mnogi brakovi se raspadaju, decu ostavqaju babama na ~uvawe... i ja to ne mogu da razumem. Uvek sam s mamom i tatom i{ao svuda, a na{a ku}a je bila puna pesme i gostiju - veli Stanislav. vi razred imao sam i dobru u~iteqicu koja me je izvela pred razred i ja sam im rekao onako mali od ~ega bolujem i {ta smem, a {ta ne smem. Svi moji drugovi, cela {kola, pazili su da se ne povredim, udarim i tako je bilo tokom celog {kolovawa u Novoj i Staroj Pazovi. Imao sam sre}e, za razliku od druge „dece leptira“ - obja{wava Stanislav. Kada neko sretne wega ili drugog obolelog od EB-e misli da su u pitawu opekotine, a Stanislav kaè da su ga mnogo puta qudi pitali da li je do{ao s rati{ta i da li ga je bomba povredila. Wemu nije te{ko da objasni {ta ga je to pogodilo. Prsti su kod Stanislava savijeni i ulaze u {aku, naprosto urastaju kao u ~auru, a koà izgleda kao posle najteìh opekotina. - Skoro sam sedeo u autobusu i jedan stariji ~ovek je seo pored mene. Kada mi je video ruke jer ostali delovi koji su napadnuti prekriveni ode}om, samo je ustao i oti{ao na drugi kraj autobusa. Nisam se naqutio, nije me povredilo jer znam da je u pitawu neznawe. Ciq na{eg Udruèwa „Debra“ je da javnost informi{emo o ovom oboqewu - dodaje „dete leptir“. Komunicira sa svima, uglavnom internetom. Otkako je u Batajnici nema prijateqa, jer su ostali u Pazovi, tako da ne izlazi kao nekada po kafi}ima, u {etwe... Sta-

VIKEND LEKAR

Mo`da se boje, a mo`da su jednostavno takve. Ako se to desi – desi}e se. Ali eto, ponekad me uhvati seta. @ao mi je mojih roditeqa, pogotovo kada gledaju neku emisiju sa bebama, kad znam da ja to ne mogu da im pruìm - kaè Stanislav. Od sopstvene muke mu teè pada kada gleda decu koja su obolela od EB-a. - Mo`da me najvi{e boli sudbina tih mali{ana, zato {to znam {ta }e sve pro}i i daj boè da uspeju - kaè Stanislav. Kao dete je operisan jer je to jedina pomo} za srastawe prstiju sa {akama, ali time su se stvari samo pogor{ale. Dane na VMA pamti kao najgore u ìvotu. - Kao da su prvi put ~uli za moju bolest, nisu mogli da se dogovore kako da operi{u... Lepili su mi obi~ne flastere na rane, {to nikako ne sme da se radi, jer tokom slede}eg previjawa s flasterom odlepe i okolnu koù. Nikada nisam pustio suze zbog bola, a tada sam prvi put plakao jer su mi bez anestezije vadili {ine - pri~a ovaj hrabri i veseli momak. Bio je uporan da izraste i igrao svakodnevno ko{arku s ocem u dvori{tu. I ~udo se desilo – danas ima 176 santimetara. - Kada se napravi plik odem u ku}u, probu{im ga, sa~ekam petnaestak minuta i onda opet - tako }e uporni „leptir“.  Dragan Milivojevi}

Ve} sa prvim prole}nim danima po~iwe aktivnost krpeqa, malog paukolikog insekta koji, ukoliko vas ubode, a zaraèn je, moè da izazove ozbiqne zdravstvene probleme. Aktivnost krpeqa uglavnom traje od prole}a do jeseni, mada ne retko aktivni su i u blaìm zimskim danima. Oni se hrane krvqu gmizavaca, ptica i sisara. Krpeqi ceo ìvot provode kao paraziti na „doma}inu“ ~ijom se krvqu hrane, i na taj na~in prenose razne mikroorganizme. Ima vi{e od 10.000 vrsta krpeqa, a ~ak oko 20 vrsta ih ìvi na na{im prostorima. Oni mogu da budu prenosioci krpeqnog meningoencefalitisa, odnosno virusne upale mozga i mo`danih opni, zatim bakterijskih bolesti - poput lajmska bolest i, kod nas prili~no retke, erlihioze. Iako lajmska bolest napada ceo organizam, a naro~ito koù, nervni sistem, zglobove i srce, smatra se izle~ivom, dok krpeqni meningoencefalitis moè da bude i smrtonosan. Dragocen podatak u prevenciji od uboda krpeqa je {to, nakon {to dospe do koè doma}ina, oko 6 sati traì pogodno mesto za hrawewe. Pogodni mesto za ubod naj~e{}e najazi u preponama, stomaku, ali i na temenu glave ili na le|ima i vratu. Zato posle povratka iz {etwe u prirodi treba dobro pregledati koù. Ukoliko se krpeq prona|e „zariven“ u koù, ne treba ga premazivati uqem, terpentinom, acetonom ili nekim drugim aromati~nim sredstvima, jer to moè da izazove povra}awe inficiranog stoma~nog sadràja krpeqa u krvotok doma}ina, {to i jeste najopasnije. Krpeqa vaqa pincetom obuhvatiti {to bliè glavici i blagim okretawem suprotnom kazaqke na satu izvaditi ga. Telo krpeqa se prilikom nestru~nog va|ewa kida, pa se ~esto doga|a da u organizmu ostaje glava s predwim parom nogu. Me|utim, glava i nije toliki problem, pa mnogi savetuju da se ona ostavi jer }e je organizam sam izbaciti gnojem. Izva|enog krpeqa treba odmah spaliti. Prilikom izlaska u prirodu vaqa preduzeti preventivne mere koje podrazumevaju da se ne ide bos po travi, da se obuki pantalone duga~kih nogavica, a ako se boravi u {umovitim predelima, vaqa za{tititi glavu, jer krpeq moè da „padne“ i sa grana. J. Barbuzan

Iskoreniti HIV me|u bebama U svetu bi se za pet godina moglo obezbediti da nijedno novoro|en~e ne bude zaraèno virusom HIV, pod uslovom da Svetski fond za borbu protiv side, malarije i tuberkuloze ima sredstava da finansira akcije na suzbijawu tih bolesti, istakao je izvr{ni direktor Fonda Mi{el Kaza~kin. On je precizirao da se u Africi godi{we rodi oko 400.000 dece koja su nosioci virusa HIV, a u Francuskoj svega ~etvoro. Zahvaquju}i programima koje je podrào Fond obezbe|eni su antivirusni lekovi za 790.000 seropozitivnih trudnica, {to u velikoj meri smawuje opasnost od ro|ewa zaraènih beba, ali je dovoqno za mawe od polovine èna kojima su potrebni ti lekovi.

Sviwski kolagen pomaè rast kostiju Kolagen dobijen iz sviwske koè doprinosi rastu kostiju u laboratorijskim eksperimentima, saop{tili su ju`nokorejski stru~waci iz dràvne Uprave za ruralni razvoj (RDA). Kolagen kod ve}ine ìvotiwa ~ini 30 do 40 odsto telesnih proteina, a najvi{e ga ima u koì, kostima, hrskavici, zubima i kosi. Nau~nici ve} od ranije znaju da kolagen poboq{ava teksturu koè, gustinu kostiju i pomaè obnavqawu o{te}enih vlasi, ali jo{ nije bilo istraìvawa o wegovom eventualnom uticaju na rast kostiju. U ju`nokorejskim testirawima, molekularna struktura kolagena iz sviwske koè je razbijena na stoti deo uobi~ajene gustine, a potom je ovaj protein u vidu peptidskih jediwewa kori{}en kao hrana za mi{eve i kao podloga za kultivisawe }elija odgovornih za razvoj kostiju. Oba ova eksperimenta su za rezultat imala mnogo brì rast kostiju nego {to je uobi~ajeno. Kod testa sa ko{tanim }elijama - osteoblastima - peptidi na bazi kolagena su unapredili rast kostiju za 44 odsto, dok su mi{eve hrawenih tim peptidima 14 odsto vi{e izrasli nego wihovi standardno hraweni ro|aci.

Tuberkuloza otporna na lekove Na vi{e lekova otporna tuberkuloza je 2008. godine ubila 150.000 qudi {irom sveta, a wome je zaraèno izme|u 400.000 i 500.000 osoba, saop{tila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Navedene brojke ukazuju da se ova bolest, koju je te{ko le~iti, {iri i da postoji hitna potreba za otvarawem laboratorija koje bi pomogle weno suzbijawe. Otpornost na lekove je naro~ito ~esta u Rusiji, Taxikistanu, Kini i Indiji. SZO nagla{ava da se u svetu sve ~e{}i i slu~ajevi jo{ teèg oblika ovog oboqewa, tzv. tuberkuloze ekstenzivno otporne na lekove. Stru~waci SZO nagla{avaju da su dobijeni rezultati „zastra{uju}i“ i da ukazuju na nu`nost da se oboleli identifikuju i na vreme le~e. Procewuje se da su preko dve milijarde qudi na na{oj planeti nosioci bakterije koja uzrokuje tuberkulozu, ali ve}ina wih nema nikakve simptome i nisu zarazni. Bolest se ispoqavsa tek kod svakog desetog zaraènog, i to uglavnom zbog oslabqenog imunog sistema, ~esto usled side. Infekcija se moè iskoreniti antibioticima, ali le~ewe traje mesecima, a kod pojedinih oblika tuberkuloze standardni kokteli antibiotika i ne deluju, pa moraju da se koriste ja~i medikamenti, ~esto tokom jo{ duèg perioda nego kod tretmana obi~ne tuberkuloze.

c m y

DNEVNIK

[ O R O M

nedeqa21.mart2010.

B O R O M

Dokle je ni~ije

Lepo |ubre se iznosilo i bacalo na strwiku, da ga zaugare za dogodine, da boqe zemqa rodi. Strv se iznosio s prole}a i s jeseni, u neku jamura~u na kraj sela, nije se bacalo makar di u je i prole}e a jo{ digod ima snega po dubokim jendecima i kanalima, sigrala se Baba Marta. Mo`da se nije samo sigrala, mo`da je tela da sakrije ovu na{u sramotu jo{ malko, da nam jo{ koji dan bude bez strva i bokluka. Ako pitate, svaki paor }e vam isto kazati, blagosloven je sneg kad je zima jaka, ~uva letinu od smrzavawa. Varo{ani i putari ga ba{ i ne volu zdravo, prvima smeta zbog averzije prema mo-

U P O T R E B A

krim cipelama a ove druge vazda iznenadi. Ima Na{ Sneg i dvojaku ulogu, zato je i Na{! Kad naveje ~estito i zatrpa sve vaga{e, {arampove, jamure i razore, ova Na{a Ravnica postane jo{ ravnija i pravija, tepsija je tada od we grbavija! Jo{ ako se namesti da i sunce sine, nema kome o~i ne zasuze, {to od bqeska {to od miline, od voqe mu! E, onda prole}e do|e, otopi se sneg i opet Jovo nanovo. Da je samo Jova, lako bismo re{ili muku i bruku. îm ode sneg, pukne bruka! Pre visibaba i prole}nih efemera procvetaju najlon kese, stari friìderi, plasti~ne fla{e, stare gume, komadi name{taja, osaka}ene stolice, skeleti doma}ih ìvotiwa, {koqke pogre{no parkiranih automobila... Sve je to raj za budu}e arheologe koji }e za pet - {est hiqada godina istraìvati pro{lost. Brk mi se smeje kad pomislim na kakve muke stavqamo te jadnike i kakvu im enigmu pravimo! Nikada nas ne}e razumeti i de{ifrovati na{e poruke! Oko tog starog friìdera koji trune u sred atara ima da lupaju glavu godinama, da se pitaju kako je radio, u {ta je tamo daleko ukqu~en bio, {ta je ko u wemu hladio i ko mu je bio gazda! Mene jedino mu~i ko mu je gazda, ostale odgovore znam. Da mi je do gazde

da stignem, da mu ~estitam na trudu i upornosti da tu kr{inu odnese toliko daleko i s toliko ma{te i inventivnosti na|e mu pravo mesto u prirodi, poklonio bih mu automobil, onako iskreno, srda~no i s qubavqu! Onaj automobil, {to godinama trune jo{ dubqe u ataru, pa neka ga vozika ovim na{im putevima. Izgleda mi kao da svi na{i putevi vode kroz Ni~ije prostore i svaki prolazi kroz (barem) dve deponije |ubreta, Na{eg. [ta li je tu ~ije i kome {ta pripada? \ubre je na{e i ne treba nam vi{e. I zemqa je na{a i (ne)treba nam! A u gradu? U kolektivnom tipu stanovawa Ni~ije je sve invazivnije i sve nas vi{e satire i gura onu mi{iju rupu koju merimo ponosnim metrima kvadratnim, kao kvadraturu kruga da smo re{ili kad rodbini javimo koliki nam je stan! A dokle je Va{e, pita rodbina? Umesto odgovora, prebrojte kese s |ubretom koje stoje ispred ulaznih vrata u stan, tik pored ragastova i strpqivo ~ekaju (boqe) sutra, kad Doma}in krene kroz Ni~iju Zemqu svojim poslom, pa da ih usput frkne u Svoj kontejner! Oni ve{tiji ponekad i trojku „ubodu“ s desetak metara, da ne skre}u sa Svoga puta! Kao da sam ve} negde ~uo algoritam za Ni~ije: „Bod u gostima, kao tri (kese mawe) kod ku}e“.

Proma{aje niko i ne broji ali ih svi vidimo! Ovih dana nam silne delegacije dolaze iz Evrope da nas nau~e kako se baca |ubre, di se to sme a di ne. Kadgod je ode kod nas dan po~iwao i zavr{avao se s metlom. Onom korova~om, {to je deda vezivo kasno u jesen, kad se osu{ila digod pod strejom, oka~ena o pajantu. Kad svane prvo su doma}ini po~istili ispred svoje ku}e, sa ulice. Uve~e, kad po~iste sve tri avlije, okupi se ~eqad na {oru, na klupi i krene divan. A oko wih sve miri{i! Prvo miri{i sveè polivena pra{ina, polivale su redu{e s onom kantom {to ima rupice na sisku, onda miri{i lipa, pa no}na frajla, pa mu{katle kad se kogod o wih o~e{e a one puste miris, ko da pre nisu ni bile tu. Miri{i ondak i nafrakana udava~a, miri{i i majstor brica, on je navek imo kolona kolko je teo. Obi~no su u ku}i bile tri avlije. U prvoj je bilo cve}e, tu ìvini nije bilo mesta, da ne kqucaju i ne ~eprkaju rundele, u drugoj su bile {tale, sviwci i koko{iwci, a u tre}oj se drò strv. Nije to bio strv ko ovaj moderni, {to ga svugdi ima. Strv su kadgod zvali slamu, li{}e od kukurzovine, po koji struk suve deteline... Kad je sermija bila namirena, jaja pokupqena, slama uneta, ogrizine iznete, prebrane

Foto: J. Pap

i povezane, na redu je bila metla. Da se po~isti i za~isti taj strv po avliji, to {to je spalo s vila ili iz kolica, traga~e su ih zvali ode u [ajka{koj. Ondak se taj strv odnese u kraj |ubreta i tamo baci, da se ne me{a s lepim |ubretom! Lepo |ubre se iznosilo i bacalo na strwiku, da ga zaugare za dogodine, da boqe zemqa rodi. Strv se iznosio s prole}a i s jeseni, u neku jamura~u na kraj sela, nije se bacalo makar di. Nosilo se iz avlije samo ono {to nije moglo da se nalo`i i izgore u prostoj, paorskoj pe}ki. Jedna od funkcija tog blagoslovenog grejnog tela bila je i re{avawe otpada iz ekonomskih dvori{ta. Divane da su kadgod, kad padne sneg, i{li xandari {orom, to im je i bio poso, pa kad vide da ispred neke ku}e nije po~i{}en sneg, oni odu kod lekara pa mu ka`u da ide u tu ku}u, da vidi jel gazda zdrav, da mu se {togod nije desilo kad nije po~istio sneg. Ode lekar, vidi da je gazda rumen

i jedar, malko se ulewio i ne mari za sneg na {oru. Vrati se lekar pa referi{e xandarima da je gazda zdrav. Uzmu ondak xandari korba~ pa ajd kod tog {to ne ~isti sneg sa {ora. Dobro ga nalupaju po turu pa mu sve godi da dok ~isti sneg malko i sedne na wega, tur da oladi. Ne znam jesu li ti xandari bili na{i ili su bili stranci. Peglali su po{teno, s razlogom i sa verom u boqe sutra. Verujem da i ovi gosti {to nam idu, da nas nau~idu di se |ubre baca imaju voqe za boqe sutra. Ne znam dal im je kogod ve} javio kod koga idu, kakvi smo i {ta volemo. Da se ne obrukaju gosti kad nam donesu ponude i poklone, velike smo prznice i volemo da zakeramo. Od kad nema batina sve je mawe i doma}ina, neka ponesu i koji korba~ da nam vrate pam}ewe, neka i kod nas miri{i tur ko mu{katla, kad je kogod drmne odjedared, ko da pre nikad ode bila nije. Bora Oti}

@ I V O T A

Marijani, sre}ni qudi unce s glaukomom, mutno i hladno, razliveno kao belance, osvetqava zelenkastim sjajem wegovu Obedsku baru skiciranu prutom na pokorici osu{enog snega. U{}e kanala Vok u Savu: kuqa oto~ena voda iz zale|ene barske “potkovice” (u kojoj ribe di{u na trsku) sne`nom plo~om kroz tovqenu {umu topola, vrtlo`i se i izbacuje penu{avi kqu~ u blizini drvene, zastakqene kutije splava “Savski mir”, prilepqenog za strme i rovite desni obale (“Pre dve nedeqe ona ~esma na bre`uqku bila je

Mladen i Vlada Marijan

pod vodom!”), s dva bela, plasti~na, renxerska ~amca, privezana za ponton splava, obdarena mo}nim pentama, sa ni malo naivnom zelenom aplikacijom na boku: “Vojvodina {ume”. Veliko, slomqeno sidro zabodeno u `valavu kosinu pored vode, {korpija od zar|alog gvo`|a. S druge strane splava, zase~en, blatwav kolski prilaz savskom koritu i skela – skela u {ibqu i krastama prqavog snega, navu~ena na kopno. Dva ribara, golologlavi, robusni bradowa u koùhu, i wegov mla|i, bezbradi {egrt sa {ajka~om i kokardom, otiskuju se na savsku pu~inu, prema naperima, s dva ~amca privezana jedan za drugi... “Vidite, @eqko, mi se nalazimo, evo ovde”, kaè Miodrag Mi}a Marijan, ~ovek s bradom u zelenoj uniformi {umara (lovo~uvar, ribo~uvar) i zabada prut u tanki sneg. “Ovaj {umski potez zove se Belilo, tamo je Jasenska {uma, prema Progaru, a ovde je Kupinovo... ûjem da neki [panac o}e da izgradi turisti~ki centar na Belilu... A ovde su Kupinske grede, stara hrastova {uma, naslawa se na Baru. Ovde je kanal Ravenica, i taj kanal puni savskom vodom i prazni ’potkovicu’, ali va`niji je kanal Vok, ìla kucavica Obedske bare...” Pratim pogledom onu dvojicu ribara u ~amcima dok se smawuju na sivoj pu~ini reke u opadawu. “To su mi sinovci Mladen i Vlada Marijan. Onaj s bradom je privredni ribar, ìvi od Save, a drugi mu pomaè. Idu kod napera da vuku mreù po dnu”, re~e Marijan i baci {tap u sneg.

“Ko je vlasnik ovog splava?” upitah. “Splav je na{... U stvari, vlasnik je moj sin Milo{, eno ga unutra, si|imo dole do restorana, da se malo ogrejete...” “A ~ija je ova skela?” upitah. “Skela je vlasni{tvo mog ro|enog brata Ilije”, re~e Marijan. “Zaradi lepu platu od ove skele.” “Pa, lepo ste se rasporedili, a bogme i sredili, vi Marijanovi!” primetih za stolom splava “Savski mir”. A Mi}a Marijan: “Da vam kaèm, @eqko, premda }e vam mo`da zazvu~ati kao hvalisawe, nije mi namera, ali mi Marijani u Kupinovu, hvala dragom Bogu, sre}ni smo qudi... Da. Sre}ni smo qudi! Nama je ovde lepo, mi smo na Obedskoj bari apsolutno zadovoqni ìvotom, a takvi smo – nemojte da mislite da idealizujem – takvi smo, zato {to smo moj ro|eni brat Ilija i ja ostali u Kupinovu da ìvimo u zajednici...” “U zajednici... [ta to zna~i? U svakom slu~aju, nije ba{ svojstveno sremskom individualizmu.” “Slaèm se. Svi koji znaju kako ìvimo, mi Marijani, kaù da je takva sloga ovde retko vi|ena.” “Ko su Marijani? I otkud vama toliko sre}e u ìvotu?” A Mi}a Marijan: “...Na{i poti~u sa Velebita, selo Bjeqevina kod Oto~ca, mo`da ste i ~uli, kraj siroma{an u planini, goli kamewar i – mnogo, mnogo dece... Glad! Stara pri~a, ni{ta neobi~no. Prvi je sa Velebita si{o tatin najstariji brat, stric Nikola, i zaustavio se u Obrenovcu... Ovo selo preko

Splav „Savski mir” kod Kupinova

Save, nasuprot splava, zove se Skela, a od Skele do Obrenovca ima oko dvadesetak kilometara. Onaj dimwak desno {to se pu{i, tamo je obrenova~ka termoelektrana ’Be-U{}e’, a ona dva dimwaka tamo levo, termoelektrana ’A’, koliko da se orijenti{ete... Tamo je, na srbijanskoj obali, selo Provo... I di }e Li~anin da se zaposli, nego u pilani u Obrenovcu! I oèni se iz Obreà, zaboravio sam kako se strina zvala... Pri~o je ocu na Velebitu kako se ovde boqe ìvi, i Ilija Marijan, moj velebitski deda, proda u Bjeqevini ono malo sirotiwe, i doseli sa ènom i decom u Obre` ~etrdeset devete... Izuzev Nikole, koji je do{o prvi u Srem, doveli su decu: Marka, \or|a, mog oca Milo{a, Du{ana, Qubicu, Milicu i Jelicu! – E, sad, da vas pitam, @eqko, da li vam ime Roja zvu~i poznato? Ne? E, vidite, Roja je moja mama, ~uvena savska ribarka, mnoge novine su o woj pisale, bila je i na televiziji. Rodom je iz Prova. Roja i moj otac Milo{ ìvili su najpre u Obreù i tamo smo se rodili prvo ja, pa Ilija. I onda je otac dobio slu`bu u Kupinovu, bio je ~uvar nasipa na Savi. I preselimo se ovde, prezimimo najpre kao podstanari u Zori}a ku}i – sada je to ku}a Stevana Vuji~i}a i u woj je pekara – pa se, s prole}a, preselimo opet u podstanare u Mirkanovi}a ku}u, blizu zgrade {umske uprave. Bili smo siroma{ni, pa ipak je Milo{u i Roji, te{kom mukom, po{lo za rukom da kupe plac u Kupinovu, i na wemu su sagradili ku}u sedamdesete godine. I taman su se oslobodili potucawa po tu|im kapijama i, kako se to kaè, stali na svoje noge, svoji na svome – otac se gadno razboli, tuberkuloza, i ode u invalidsku penziju. Imo je sre}e, pa se oporavio, Roja i on su se bavili privrednim ribolovom. Umro je devedeset {este. U o~evoj ku}i u ulici Cvete Jovanovi}a sada ìvi Ilija sa ènom, imaju tri sina. Moja ku}a na drugoj je polovini istog placa. Supruga Radmila, devoja~ko Zari}, poreklom je

Foto: S. [u{wevi}

Miodrag Marijan: „Mi smo apsolutno zadovoqni `ivotom...”

iz Qubovije, weni su se posle rata doselili u Dowi Tovarnik. Imamo Milo{a i Bojanu i dvoje unu~adi, Emiliju od }erke i Kristinu od sina. I ima}emo ih uskoro jo{, hvala Bogu! I snaja Milica i }erka su u drugom stawu. Ilija je kupio pola jutra placa, tik uz o~evinu, i sazido ku}u najstarijem sinu. Kupio je pola jutra i staru ku}u i za sredweg sina. I sada na tim spojenim placevima ima mesta za jo{ ~etiri ku}e. Izme|u nas nema ograde. Imamo jedan nov~anik u ku}i!... Bratova i moja èna, jetrve, ìve kao najboqe drugarice. Di to ima? Ja radim ono {to volim, a volim {umu, reku... Obedska bara mi je radno mesto. Je l to sre}a? Za mene jeste! I Bogu sam zahvalan...” Miodrag Marijan, renxer iz Kupinova, upu}en u najintimniji svet Obedske bare, ~ovek koji od jutros, kao svaki drugi dan, odra|uje na Savi svoju {ihtu u “Vojvodina {umama” (ali sa mnom pri~a “iskqu~ivo kao me{tanin”), crta prutom na snegu vodeni obedski polumesec, staro korito Save, koja je jednom potekla obli`wom linijom maweg otpora i, tu gde je sada Obedska bara, ostavila iza sebe kalori~nu mrtvaju, vremenom oblikovanu u potkovi~asto “izolovani” barsko-mo~varni sistem, nekada duboko zavu~en u gotovo neprohodni, polupra{umski vilajet stra{nih, vodenih, hrastovih {uma Doweg Srema. Stiù sa vode Mladen i Vlada Marijan i vezuju ~amce za splav. “Kad pre nazad?” upitah ribare. “Kakav je ulov?” Oborili su noseve, mr{te se kao pokisli. “Nikakav”, procedi Mladen Marijan. “Samo {to smo dole kod napera spustili mreù i po~eli da je vu~emo, zaka~ila se za dno... Kad smo je izvukli u mreì je bila samo jedna deverika!” “I?” “I wu smo vratili u vodu.” Drugi odgovor ne mogu ni da zamislim. @eqko Markovi}

DNEVNIK

c m y

nedeqa21.mart2010.

ZABLUDE I NEPOZNANICE O PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Zavr{etak izgradwe Zvani~no, posledwi radovi na izgradwi tvr|ave su obavqeni 1780. godine ali se sa radovima produìlo do 1790. godine kada Petrovaradinska tvr|ava postaje najsavremenije naoruàna tvr|ava cele Monarhije urci su sa petrovaradinske stene otperjali, ispostavi}e se kasnije, zauvek. Granica izme|u Austrije i Turske, sa Srema, pomerena je na centralnu Srbiju, a Petrovaradinska tvr|ava je ostala u pozadini i mawe va`na. U pomawkawu neposredne opasnosti radovi na izgradwi usporeni su, a potpuni zastoj nastaje 1728. godine. Skoro 30 godina radilo se samo ono {to je bilo najnu`nije i nijedan zapo~eti objekat nije bio zavr{en. Koautor internet portala www.petrovaradinskatvrdjava.rs Nenad [eguqev iz izve{taja komisije Ratnog saveta iz 1735. godine vadi podatak da je isto~na strana Hornverka bila otvorena, a zemqani bedemi dowe tvr|ave su bili zapu{teni i napola sru{eni. Predloèn je plan da se ovi nedostaci otklone, kaè [eguqev, ali nikakvog pomaka nije bilo. Zama{ni radovi na tvr|avi zapo~eti tek 1753. godine mewaju izgled vodenog grada, gorwe tvr|ave, mostobrana, “Hornverka”, ru{e se neozidani bedemi “Kronverka”. Izgra|uju se nove kasarne, barutni magacini, staje i topovske {upe i kowu{nice. Ovi radovi zavr{eni su do 1766. godine. Vojni inèwer i komandant minerskog

korpusa major [reder zapo~ine 1764. godine planove na izgradwi kontraminskog sistema (Podzemne vojne galerije) ispod “Hornverka” u duìni oko 16 kilometara. Izradwa kontraminskog sistema potrajala je do 1776. godine. Zvani~no, posledwi radovi na izgradwi tvr|ave su obavqeni 1780. godine ali se sa radovima produìlo do 1790. godine kada Petrovaradinska tvr|ava postaje najsavremenije naoruàna tvr|ava cele Monarhije. Tada{we weno naoruàwe sastojalo se od 400 artiqerijskih oru|a razli~itog kalibra, {to je za tada{we prilike bio izvanredno veliki broj.

- Privilegovan status, u okviru Sremske vojne granice stekao je Petrovaradin, ali ne u obliku vojnog komuniteta, nego kao Slobodna streqa~ka kompanija (nem. Frey Stützen Compagnie). To se dogodilo 31. oktobra 1748. godine kada je Re-

gulativ generala Engelshofena stupio na snagu, a koji je Dvorski ratni savet potvrdio 10. marta 1751. Kao Slobodna streqa~ka kompanija Petrovaradin je ukqu~en u Petrovaradinsku regimentu, ali je jurisdikciju nad wim imao Dvorski ratni savet u Be~u. Kompanija je imala 220 strelaca-gra|ana, a wen glavni ciq bila je odbrana tvr|ave u slu~aju opsade, kao i snabdevawe vojske u Tvr|avi i opslu`ivawe oficira i vojnih slu`benika u woj – obja{wava [eguqev. - Na ~elu Kompanije, kao organ vlasti, bio je kapetan koga je imenovala Slavonska generalna komanda ~ije je sredi{te bilo u Osijeku. Punoprav-

ni ~lanovi Kompanije, odnosno strelci, prolazili su kroz vojnu obuku delom kod topova, kao artiqerci, delom sa pu{kama kao strelci. Kompanija je imala svoj pe~at, grb i zastavu na koju su gra|ani polagali zakletvu vernosti.

Istorijski izvori ka`u da su stanovnici Kompanije bili su svrstani u dve kategorije: slobodne strelce (ili gra|ane) i be}are. Godine 1766. u Kompaniji bilo je 370 gra|anskih (streqa~kih) i 70 be}arskih porodica. Stanovnici Petrovaradina tog doba bili su austrijski Nemci i Nemci iz Rajha, ^esi, Hrvati odnosno, a u mawoj meri Jermeni, Cincari i Jevreji. Kasnije, 1777. godine i Srbi iz Komuniteta Bukovac

prikqu~ili su se Petrovaradinu. Godine 1787. prestala je da postoji Kompanija slobodnih strelaca, a Petrovaradin je i fakti~ki i formalno dobio status komuniteta. Kada je 1808. do{lo do stvarawa gra|anske milicije (nem. Landver),

Petrovaradinski komunitet ukqu~uju}i i Bukovac, trebao je da sadr`i dve kompanije ili ~ete, kao rezervu za posadu u tvr|avi u vreme velike ratne opasnosti. Mawe je poznato da su u vreme Prvog srpskog ustanka sa tvr|ave nestala dva topa. @ele}i da pomognu ustanak, Novosa|ani su zlatnicima platili podmitqive austrijske oficire, uspeli su da iz Petrovaradinske tvr|ave prokrijum~are topove i doture ih ustanicima. Kad je ustanak propao, wegov vo|a, vo`d \or|e Petrovi}, pored jo{ nekih vo|a ustanka bio je neko vreme zato~en u Petrovaradinskoj tvr|avi. [eguqev ka`e da su tokom 18. kao i u 19. veku jedinice Petrovaradinske regimente u~estvovale u 30 ratova i preko 140 bitaka koje je Austrija vodila {irom Evrope. Nakon velikih poplava 1827 i 1832. godine u Dunav je potonula mawa fortifikacija (Inzel-

{anac) koja je bila izgra|ena na Velikom ratnom ostrvu. - Revolucionarni doga|aji koji su zahvatili Austriju 1848. godine nisu zaobi{li ni Petrovaradin ni Novi Sad. Garnizon Petrovaradinske tvr|ave je pri{ao vo|i revolucije Lajo{u Ko{utu. Kontrarevolucionarne jedinice pod komandom bana Josipa Jela~i}a ulaskom u Novi Sad 12. juna 1849. godine izazvale su reakciju garnizona koji je otvorio artiqerijsku vatru na grad i gotovo ga potpuno sru{ile – podse}a [eguqev. Otomanske snage se vi{e nikada ne}e probiti na sever i bilo je jasno da je wihova snaga u opadawu. Takav razvoj situacije Petrovaradinsku tvr|avu degradirao je u kasarnu, skladi{te naoru`awa i tamnicu mnogih zatvorenika sve do Prvog svetskog rata. P. Klai} Slede}e nedeqe: Dvadeseti vek i zatvorsko-turisti~ki dani

DE@URNA

DNEVNIK

nedeqa21.mart2010.

CRNA HRONIKA VI[E HIQADA QUDI NA ISPRA]AJU TRAGI^NO STRADALE POP ZVEZDE

Sahrawena Ksenija Paj~in Jedna od zvezda srpske pop scene Ksenija Paj~in sahrawena je ju~e na Novom grobqu u Beogradu, a na posledwi po~inak pored roditeqa i rodbine ispratilo je vi{e hiqada gra|ana, kolega i prijateqa. Paj~inova je prona|ena mrtva, u utorak, 16. marta u svom stanu u Nik{i}koj ulici, zajedno sa partnerom, crnogorskim manekenom Filipom Kapisodom. Policija sumwa da je Kapisoda prvo ubio Kseniju, pa sebe. Paj~inova je sahrawena u belom kov~egu uz zvuk Ravelovog „Bolera“, u jednoj od novoizgra|enih grobnica u aleji neposredno iznad crkve Sveti Nikola .Mnogobrojnim novinarima i fotoreporterima prethodno nije bio dozvoqen ulazak u kapelu. Smrt Paj~inove, koja je va`ila za seks simbol pop scene biv-

Policija rasvetlila polovinu krivi~nih dela Radnici Policijske uprave u Novom Sadu pro{le godine su samo u ~etiri slu~aja upotrebili vatreno oru`je, od ~ega su u tri navrata pucali u `ivotiwe. Pri tom su ispalili 12 metaka. Istovremeno, povre|ena su 43 policajca, ubijen je saobra}ajni policajac Vladimir Grandi}, a dvojica inspektora kriminalisti~ke policije su rawena

Pro{le godine je na podru~ju PU Novi Sad izvr{eno je oko 12.000 krivi~nih dela, od ~ega oko 7.000 po nepoznatom po~iniocu, a rasvetqeno je 52 odsto dela, {to je najboqi procenat u posledwih pet godina. - Mi bele`imo strahovit porast krivi~nih dela sa elementima nasiqa. Pro{le godine imali smo eksploziju razbojni{tava,

~ak za petinu vi{e nego ranije. U porastu je i broj nanetih te{kih i lakih telesnih povreda, a 45 odsto prekr{aja sadr`i elemente nasiqa. Ipak, od 13 ubistava razre{ili smo 11, svih 25 poku{aja ovog dela, sva silovawa i otmice izjavio je policijski savetnik u novosadskoj Policijskoj upravi Nikola Brki}, navodi se na sajtu „NS kriminal“.

Veterinar injekcijom obuzdao razjarenog kowa

{e Jugoslavije i Kapisode punila je prethodnih dana stranice listova u Srbiji, Crnoj Gori

i regionu. Kapisoda je sahrawen u petak na cetiwskom gradskom grobqu.

U VRBASKOM CENTRU FIZI^KE KULTURE

Zbog mla|eg brata osumwi~en za poku{aj ubistva Danijel D. (1989) iz Vrbasa osumwi~en je za poku{aj ubistva sugra|anina Radovana N. (1986), izazivawe op{te opasnosti i nedozvoqeno no{ewe oru`ja, a danas se o~ekuje wegovo saslu{awe kod nadle`nog de`urnog istra`nog sudije. Prema prvim saznawima „Dnevnika“, dva sata posle pono}i u subotu nakon zavr{etka `urke u vrbaskom Centru za fizi~ku kulturu do{lo je fizi~kog obra~una vi{e maloletnika i tom prilikom je sedamnaestogodi{wi brat osumwi~enog D. D. zadobio vi{e

EKSPLOZIJA NASIQA U NOVOM SADU U 2009.

Centar Vrbasa

udaraca, koji je potom pozvao Danijela. Stariji brat se tereti da je potom do{ao s pi{toqem bez dozvole i prvo udario nekog u glavu, a zatim ispalio hitac u vazduh. Kako saznajemo, osumwi~eni je posle toga po~eo pa be`i Panonskom ulicom ispred grupe maloletnika i u jednom momentu ispalio hitac koji je pogodio Radovana. Ve}ina u~esnika u tu~i su maloletnici, a verovatno sledi jo{ prijava povodom ovog doga|aja. Saop{tewe policije o~ekujemo nakon zavr{etka istrage. M. V.

Nakon {to je prekju~e popodne kow u @abqu u Ulici Laze Kosti}a povredio dve osobe , od kojih jednu teè, veterinar je ìvotiwi morao da ubrizga injekciju za smirewe. Na lice mesta iza{la je i policija. Kako „Dnevnik“ nezvani~no saznaje, doga|aj se desio po{to je vlasnik qubimca izveo ispred ku}e i vezao ga za banderu. Kad se kom{inica poàlila na ispa{u pred wenim prozorom,

ìvotiwu su premestili na drugu lokaciju nekoliko metara daqe, ali po svoj prilici ovog puta nije bila dobro privezana pa se oslobodila i po~ela da galoprira po sokaku, a qudi su beàli na sve strane. Prilikom obuzdavawa kow je ujeo radnika na vi{e mesta. Nije poznato zbog ~ega se ìvotiwa toliko uznemirila, tek u jurwavi dve osobe su povre|ene, a jedna od wih je podvrgunuta operaciji u Kli-

ni~kom centru Vojvodine. Ju~e nije bilo zvani~nog saop{tewa o ovom doga|aju. M. V.

KRA\A U SREMSKIM KARLOVCIMA

^etvrti put na trafo - stanicu Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Marsela K. (1992) iz Sremskih Karlovaca i jednog maloletnika iz istog mesta zbog sumwe da su po~inilu kra|u, saop{tava ju~e novosadska policija. Wima se pripisuje da su ukrali vi{e limenih delova trafo - stanice u vlasni{tvu Op{tine Sremskih Karlovaca koja jo{ nije pu{te-

na u rad. Pripadnici MUP -a prona{li su osumwi~ene u blizini objekta s ukradenim limom, koji je tom prilikom oduzet uz potvrdu. Ina~e, u posledwih {est meseci, ovo je ~etvrti slu~aj kra|e s trafo -stanice. Policija je sve ove doga|aje rasvetlila. M. V.

SVET KONFERENCIJA LIDERA ZAPADNOG BALKANA NA BRDU KOD KRAWA

Privr`enost putu ka EU i nastavku reformi

Usvajawem zajedni~ke deklaracije ju~e je na Brdu kod Krawa zavr{ena konferencija lidera zemaqa zapadnog Balkana posve}ena wihovoj evropskoj budu}nosti. U zavr{noj deklaraciji u~esnici skupa pozdravili su potvrdu Lisabonskog ugovora kao inspiraciju i podsticaj za region. U deklaraciji u~esnici ponovo potvr|uju privr`enost ukqu~ivawu u Evropsku uniju (EU) i odlu~nost u nastojawima za ispuwavawe uslova i kriterijuma iz Kopenhagena i procesa za stabilizaciju i pridru`ivawe. Oni su u usvojenom dokumentu istakli svoju obavezu da sprovode reforme na osnovu evropskih standarda, na~ela i vrednosti kako bi postigli pomirewe, napredak, bezbednost, slobodu medija, blagosta-

Sastaje}e se redovno: lideri zapadnog Balkana

zacije viznog re`ima sa EU u ~itavom regionu zapadnog Balkana. Lideri zemaqa zapadnog Balkana tako|e nagla{avaju i svoju privr`enost podsticawu dobrosusedskih odnosa saradwom u projekti-

Mediji: Diplomatski fijasko Konferencija lidera zapadnog Balkana, odr`ana ju~e na Brdu kod Krawa, predstavqa diplomatski fijasko organizatora skupa - premijera Boruta Pahora i predsednice hrvatske vlade Jadranke Kosor, pre svega zbog nedolaska predsednika Srbije Borisa Tadi}a i odsustva visokih zvani~nika EU, ocenili su mediji u regionu. Ju~era{wi skup nije bio diplomatski uspeh kakav su o~ekivali Pahor i Kosorova, naveli su hrvatski mediji, koji ~ak govore o „diplomatskom fijasku dvoje premijera“. Makedonska agencija MIA izvestila je da se nedolazak predsednika Srbije i predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja na skup u Sloveniji „posmatra kao debakl prvog samita Evropa-Balkan“. we i vladavinu prava za sve bez obzira na etni~ku pripadnost. U~esnici su pozvali EU da {irewe unije bude wihov prioritetni zadatak i da i daqe podsti~e mehanizme regionalne saradwe u ciqu ja~awa procesa povezivawa regiona. U deklaraciji nakon sastanka na Brdu kod Krawa u~esnici konferencije nagla{avaju potrebu nastavqawa procesa liberali-

ma od zajedni~kog interesa i zalagawima za re{avawe otvorenih bilateralnih pitawa u evropskom duhu. U~esnici sastanka su, pored ostalog, izrazili odlu~nost da }e se redovno sastajati u okviru „Brdo procesa“, me|usobno podr`avati i razmewivati iskustva ste~ena u procesima ukqu~ivawa. Posebno je istaknuto nastojawe u ja~awu regionalne saradwe koje

}e doprineti stabilnosti, privrednom razvoju i pomirewu na politi~kom nivou i u svakodnevnom ìvotu. Na kraju deklaracije su u~esnici konferencije pozdravili susret EU-Zapadni Balkan, koji je najavilo {pansko predsedni{tvo EU. Ju~e su se na kraju rada izjavama za javnost novinarima obratili suorganizatori konferencije, slovena~ki i hrvatski premijeri Borut Pahor i Jadranka Kosor, koji su izrazili zadovoqstvo dana{wom konferencijom i wenim porukama. Dvoje premijera su u toku duìh izjava posebno naglasila zna~aj u~e{}a na konferenciji predsednika Saveta ministara BiH Nikole Sspiri}a, koji je kao predstavnik dràve koja jo{ nije priznala nezavisno Kosovo seo za isti sto sa wegovim predstavnicima, i s time dao prednost saradwi i razumevawu. Osim slovena~kog i premijera BiH, kao i hrvatske premijerke, skupu su prisustvovali i premijeri Albanije, Makedonije, Crne Gore i Kosova - Saqi Beri{a, Nikola Gruevski, Milo \ukanovi} i Ha{im Ta~i, kao i {ef UNMIK-a Lamberto Zanijeri.

Papa se izvinio `rtvama pedofilije Papa Benedikt [esnaesti izvinio se `rtvama pedofilije sve{tenika katoli~ke crkve u Irskoj i rekao da zbog toga ose}a sramotu i kajawe. „Vi ste pretrpeli veliku patwu i iskreno mi je ào zbog toga“, poru~io je papa u pastoralnom pismu bez presedana kojim se papa obratio `rtvama, kako prenose agencije. On je u pismu najavio i da }e Vatikan sprovesti formalnu istragu u irskim biskupijama, verskim {kolama i manastirima koji su ume{ani u skandal i izrazio spremnost da razgovara sa `rtvama i izrazi àqewe na taj na~in. Katoli~ka crkva u Irskoj dospela je u krizu zbog vi{edecenijskog zata{kavawa seksualnog zlostavqawa dece, koje su vr{ili weni sve{tenici, zbog ~ega su ~etvorica biskupa podnela ostavku, a crkva je uputila javno izviwewe `rtvama. U izve{taju, koji je podràla irska vlada, navedeno je da je katoli~ka crkva u Irskoj, a naro~ito dablinska nadbiskupija, zata{kavala rasprostrawenu pedofiliju svojih sve{tenika u periodu od 1975. do 2004. godine.

Atina se trese od bombi Bomba ru~ne izrade eksplodirala je ju~e ispred policijskog pritvorskog centra u Atini, tre}i bomba{ki napad u gr~koj prestonici u posledwa 24 sata. U eksploziji je pri~iwena mawa materijalna {teta, a povre|enih nije bilo. Neimenovani policijski zvani~nik saop{tio je da je jedan atinski dnevni list

primio upozorewe da }e bomba eksplodirati, {to se 15 minuta kasnije i dogodilo. Zvani~nik policije je dodao da niko do sada nije preuzeo odgovornost za najnoviji napad, preneo je Rojters. U ranim jutarwim satima nepoznati napada~i bacili su bombu ispred zgrade u kojoj `ivi jedan od lidera pakistanske zajed-

nice u Atini. Niko nije povre|en, ali su o{te}eni ulaz u zgradu i tri automobila. Bomba ru~ne izrade eksplodirala je u petak u zgradi na centralnom atinskom trgu Omonija u kojoj se nalazi kancelarija jedne ultradesni~arske grupe. Ni za ova dva napada za sada niko nije preuzeo odgovornost.

Alavi vodi za prsa Biv{i ira~ki premijer Ijad Alavi ima neznatnu prednost u broju osvojenih glasova na izborima u odnosu na svog protivnika, sada{weg premijera Nurija alMalikija, posledwi su rezultati izborne komisije. Posle prebro-

javawa 92 odsto glasova, Alavi je u prednosti za 7.928 glasova u odnosu na Al-Malikija. Ira~ki nacionalni savez, koalicija {iitskih verskih partija, tre}a je po broju osvojenih glasova. Izborna komisija je najavila da }e za neko-

liko dana biti poznati zvani~ni i kona~ni rezultati parlamentarnih izbora odr`anih 7. marta. Glasovi se sporo broje zbog poja~ane kontrole koju su zatra`ile politi~ke partije iz straha od izborne kra|e i manipulacije.

Rumuni protiv ma|arske autonomije Rumuni iz tri transilvanske `upanije, gde su Ma|ari u ve}ini, tra`e od vlasti, rumunske patrijar{ije i gra|anskog dru{tva da reaguju na „iredentisti~ke, revizionisti~ke i separatisti~ke akcije“. Sa skupa Gra|anskog foruma Rumuna iz

ùpanija u kojima su Ma|ari u ve}ini, rumunskom parlamentu, predsedniku dràve, vladi, Patrijar{iji i gra|anskim organizacijama upu}en memorandum u kojem se traì da se o~uvaju jedinstvo dràve i rumunski jezik.

Ju~era{wi skup Rumuna iz Transilvanije je reagovawe na nedavne zahteve Ma|ara u vezi sa teritorijalnom autonomijom u `upanijama Hargita, Kovasna i Mure{, a ma|arski jezik da dobije status zvani~nog kao i rumunski u tim `upanijama

SPORT

nedeqa21.mart2010.

MU[KA SUPERLIGA

Rutinski do pobede Vojvodina @elezni~ar - Smederevo 27:24 (13:11) NOVI SAD: Mala dvorana SPC „Vojvodina“, gledalaca:200, sudije: Stojkovi} (Ni{) i Nikoli} (Leskovac). Sedmerci: Vojvodina @elezni~ar 4 (2), Smederevo 4 (3). Iskqu~ewa: Vojvodina @elezni~ar 10, Smederevo 14. minuta VOJVODINA @ELEZNIÂR: Abaxi} (18 odbrana, jedan sedmerac), Hoxi} 1, Mandi} 3, Popov 7, Imbrowev, Vojinovi}, Radakovi} 2, Todorovi} 4, Kneèvi}, Smoqan 2, \uri}, Suxum 5, Radoj~i} 3, Aleksi}. SMEDEREVO: Dimitrijevi} (17 odbrana, 2 sedmerca), D. Radisavqevi} , Joki} 5, De. Radisavqevi}, Stojkovi} 2, Kosti} 5, Fili} 1, Maksi} 1, Tanaskovi} 3, Radovanovi}, Jovanovi}, Koji} 1, Pavi} 2, , Gruji~i}. Rukometa{i Vojvodina @elezni~ara nastavqaju sigurnim hodom ka evropskoj sceni. U susretu 21. kola Superlige, izabranici trenera Jevti}a sigurnom igrom, a predvo|eni raspoloènim kapitenom Stevom Popovim, nisu dozvolili iznena|ewe na parketu Spensa i slavili protiv solidne

ekipe Smedereva 27:24. Bila je ovo 11 pobeda crveno -belih, koje narednog vikenda o~ekuje vojvo|anski derbi protiv Jugovi}a u Ka}u. Utakmica u maloj dvorani Spensa protekla je u fer i korektnoj igri, a tokom ve}eg dela susreta Novosa|ani su bili ti koji su diktirali tempo igre i kontrolisali rezultat. Podatak da Smederevci ni jednom nisu bili u vo|stvu dovoqno govori o odnosu snaga na terenu. Crveno -beli su boqe otvorili susret, predvo|eni najiskusnijim, Suxumom, Popovom i Mandi}em poveli 2:0, i po~etnu prednost uspeli da sa~uvaju do odlaska na odmor (13:11). U redovima gostiju, koji su u Novi Sad do{li bez nekoliko standardnih igra~a, predwa~io je Joki} (tri gola), i tako ne dozvoliv{i Novosa|anima da steknu i ubedqiviju prednsot uo~i nastavka utakmice. U drugom poluvremenu vi|ena je jo{ kvalitetnije rukometna predstava. Igrao se 35. minut kada su Smederevci golom Koji}a do{li do izjedna~ewa (14:14), ali za potpuni preokret nisu imali

Stevan Popov

snage. U 41. minutu Vojvodina je imala dva igra~a vi{e na terenu, i to znala~ki iskoristila, napraviv{i seriju 4 - 0. Nakon brze kontre Popova, i dva efektna gola Mandi}a zatim i Hoxi}a, Novosa|ani postavqaju stvari na svoje mesto (20:16). To je ispostavilo se bio prelomni momenat utakmice. Do kraja susreta, crvno -beli su znala~ki sa~uvali prednost, ne dozvoliv{i rukometa{ima Smedereva da zavr{nicu me~a u~ine neizvesnom. I. Grubor

PRVA LIGA ZA DAME

Lutrija Kolubari Novi Sad Pionir petrol - Kolubara 2:3 (21:25, 27:25, 18:25, 29:27, 9:15) NOVI SAD: Hala SC „\a~ko“, gledalaca 100, sudije: [panovi} (Novi Sad), Anti} (Subotica). NOVI SAD PIONIR PETROL: Dabi} 3, [jar 19, Obradovi} 7, Tomi} 1, Jovi~i} 7, To{i} 12, Frajtovi}, Gajdobranski, Kuqanin (l), ^edi} 1, Stefanov 14, Stojanac 10. KOLUBARA: Mitrovi} 18, Gaji} 13, Stojkovi} 1, Trivunovi} 15, Pavlovi} (l2), Stevanov 10, Rakovi}, Veselinovi}, Jakovqevi} (l1), Radosavqevi}, Petrovi} 20, Brki} 5. U najbitnijem me~u sezone odbojka{ice Novog Sada bile su daleko ispod svog nivoa i posle taj brejk lutrije pora`ene su od lazareva~ke Kolubare koja je ovim trijumfom gotovo obezbedila drugo me-

sto na kraju sezone i bara` susrete sa u`i~kim Jedinstvom za popunu Viner {tedi{e super lige. Izabranice trenera Vladimira Medenice nisu li~ile na sebe u ve}em delu susreta sa Kolubarom. Samo bi na trenutke iz generalnog sivila isko~ila [jarova i par sredwih blokera Stefanov - Obradovi} ali to nije bilo dovoqno da se osvoji vi{e od jednog boda. Kod go{}i odli~nu partiju pru`ila je mlada Mitrovi}eva a pratwu je imala u iskusnoj Petrovi}evoj i solidnoj Trivunovi}evoj. Go{}e su odigrale veoma dobro, pre svega u odbrani, sa veoma malo gre{aka dok je u doma}em sastavu potpuno podbacila teni~arka Lana Dabi}. M. Risti}

DNEVNIK

Maqkovi} se vra}a u Francusku êtvorostruki evropski prvak, proslavqeni srpski trener Boìdar Maqkovi} uskoro bi mogao da vratiti u francusku ko{arku u kojoj je u dva navrata sa klupe vodio Limo` i PSG. Mediji pi{u da je Maqkovi} sklopio dogovor sa Emanuelom Krugerom, potencijalnim kupcem ko{arka{kog kluba iz Strasbura. Ukoliko Kruger uspe da zavr{i poslove oko kupovine tog kluba Maqkovi} }e postati prvi trener, a mediji navode da bi ugovor bio na tri sezone. Strasbur je trenutno na 14. mestu francuskog prvenstva i preti mu ispadawe. Iako je Strazbur neo~ekivano odredi{te za srpskog trenera, o~igledno je da Maqkovi} ima planove na duè

Bo`idar Maqkovi}

staze. Srpski stru~wak ro|en u Oto~cu pre 58 godina osvojio je ~etiri titule prvaka Europe, dva puta s Jugoplastikom, po jed-

nom s Panatinaikosom i Limo`om. Od 2007, kada je vodio Taukeramiku nije trenirao ni jedan klub.

Rako~evi} ostaje u EFES-u Ko{arka{ EFES-a Igor Rako~evi} ostaje u turskoj ekipi. Iz tima koji je ove godine imao astronomski buxet, i ~iji je finansijer generalni sponsor Evrolige, odlazi najverovatnije

Bo{tjan Nahbar, koji je imao malu minuta`u u dosada{wem delu sezone. Za Rako~evi}a, koji sa EFES-m ima astronomski ugovor vredan skoro 7 miliona evra, bili su zainteresovani

Unikaha i Roma, ali je dvostruki osvaja~ trofeja “Alfonso Ford” nakon sukoba sa trenerom Erginom Atamanom u Tel Avivu, `eleo samo na pozajmicu, kako bi sa~uvao ogroman ugovor.

PRVA LIGA (M)

Poklekli u fini{u Vojvodina Srbijagas - Proleter Naftagas 61:67 (15:15, 14:12, 18:19, 14:21) NOVI SAD: Mala sala Spensa, gledalaca: 150, sudije: Peceq , Sedlar, Peuli} ( Novi Sad). VOJVODINA SRBIJAGAS: Veli~kovi} 5, Martini} 6, Toma{evi} 7, Mati}, Jev|i} 3, Bo{wak 17, Kova~evi}, Radak, Marjanovi}, Mi~eta 17, Fekete 2, Avlija{ 4. PROLETER NAFTAGAS: Nikoli}, Bordo{, Vulin 10, Simi} 13, Mi}i}, Stanojevi} 6, Rajkovi} 7, @arkovi} 7, Bara} 2, Vukosavqevi} 9, Top~ov 13, Krsti}. Ko{arka{i Vojvodina Srbijagasa porazom od Proleter Naftagasa 61:67 zavr{ili su takmi-

~arsku sezonu 2009/10. i nisu uspeli da izbore u~e{}e u Superligi Srbije. Utakmica u Novom Sadu osta}e upam}ena kao opro{tajni me~ Save Rajkovi}a, koji je uspe{nu karijeru dugu 20 godina, po~eo u novosadskoj Vojvodini a zavr{io je u dresu ekipe sa Begeja. U susretu koji nije imao rezultatskog zna~aja ni za doma}ina niti za Zrewanince, slavili su "nafta{i" zahvaquju}i boqoj igri u zavr{nici susreta. Predvo|en raspolo`enim Vukosavqevi}em i Rajkovi}em, Proleter je poveo 7:0, a onda je stigao odgovor

DRUGA LIGA

PRVA A @ENSKA LIGA

Slaba realizacija Suboti~ana

Ubedqive pilulice Hemofarm [tade - Loznica 108:42 (22:10, 19:18, 39:10, 28:4) VR[AC: Sportska dvorana „Milenijum“, gledalaca150, sudije: Suboti} (Beograd), Milojevi} (Kru{evac), Nikoli} (Zemun). HEMOFARM: Mandi} 16, Tihomirova 9, Stankovi} 6, Vu~kovi} 2, Kova~evi} 24, [apowi} 14, Gornik, Mitov 14, ^axo 11,

Nikoli}, Milutinovi} 8, Jak{i} 4. LOZNICA: Zec 5, Jan~i}, Veqovi} 2, J. Nikoli}, Milovanovi}, N. Nikoli} 3, Vidakovi} 11, Repi} 6, Gole 2, ]irkovi} 2, Crvendaki}, Markovi} 11. J. Turkoane

Zvezdi me~ lopta Pobedom i u drugom me~u odbojka{i Crvene zvezda stigli su do prve me~ lopte u polufinaloj seriji plej-ofa s Partizanom. Crveno-beli su maksimalnim re-

zultatom porazili ve~itog rivala 3:0 (25:23, 25:22, 25:20). Tre}i me~ beogradskih rivala igra se u ponedeqak, a plasman u finale plej-ofa izbori}e tim koji prvi stigne do tri pobede. M. R.

SVETSKO PRVENSTVO DIVIZIJA 2 ZA IGRA^E DO 18 GODINA U ESTONIJI

Orli}i opstali Hrvatska - Srbija 4:3 (1:0, 1:1, 1:2, 0:0, 1:0) NARVA: Krenholm arena, gledalaca: 200, sudije: Urda (Ukrajina), Kilijan (Norve{ka), Parvei (Estonija). Strelci: Ve~aj u 16, Lazi} u 39, ]ur~i} u 51. i Lazi} iz penala za Hrvatsku, Kerezovi} u 22, Filipovi} u 52. i Glavowi} u 60. minutu za Srbiju. Iskqu~ewa: Hrvatska 16+ 10, Srbija 18. minuta. HRVATSKA: ]urkovi}, Vasiqevi}, Buinac, Srketi}, Lazi}, Mirkuli}, Ore{~anin, Vecaj, âvki}, ]ur~i}, Saki}, Vukoja, Ivani}, Bori}, Gu~ec, êrekovi}, Kalauz, Bukovi}, Nardin, Simunovi}. SRBIJA: Rankovi}, Gnip, Uzelac, Kora}, Pemac, Nihajlovi}, Trim~evi}, Lukovi}, Glavowi}, Ga~i}, êngeri, Filipovi}, Maleti}, Dragin, Kerezovi}, Babi}, Kozarski, Isakovi}, Plav{i}, Ron~evi}. Uprkos porazu od Hrvatske u posledwem, petom, kolu Svetskog prvenstva, posle penala 4:3, re-

1. Italija 2. Rumunija 3. Hrvatska 4. Srbija 5. Estonija 6. Island

5 5 5 5 5 5

Novosa|ana. Serijom 11 - 0 crveno -beli uspeli su da anuliraju vo|stvo gostiju na kraju prvog perioda igre 15:15. U nastavku boqa igra izabranika trenera Varagi}a, koje su u tim momentima predvodili Mi~eta i Bo{wak, pa se na odmor oti{lo s minimalnom predno{}u doma}eg tima 29:27. Drugo poluvreme donelo je br`u igru ali i vi{e gre{aka, a igra~i oba tima lako su se odlu~ivali na {ut sa distance i solo akcije. Treneri oba tima iskoritili su susret da {ansu uka`u svim igra~ima, pogotovo onim mla|im. I. Grubor

5 3 1 1 1 1

0 0 3 0 0 0

0 1 0 1 1 0

0 1 1 3 3 4

55:23 22:23 20:16 11:19 16:19 13:57

15 10 9 4 4 3

prezentacija Srbije uspela je da izbori opstanak u Diviziji 2. Izabranici trenera Perouna zahvaquju}i porazu Islanda od Rumunije 3:7 i pobedi Italije u duelu s Estonijom 13:1, uspeli su da ostanu u istom dru{tvu i naredne godine. Hrvati su boqe otvorili susret, poveli 1:0, kasnije i 3:1, ali su orli}i zahvaquju}i sjajnom fini{u i golovima Filipovi}a i Glavowi}a u posledem minutu susreta izborili produ`etak. Nakon dodatnih pet minuta igre nije bilo pobednika, a u penal lutriji, Hrvatska je slavila zlatnim golom Vukoje u ~etvrtoj seriji. U Diviziju 1 plasirala se reprezentacija Italije, dok je selekcija Islanda ispala u Diviziju 3. I. Grubor

Spartak – Zemun 7:8 (1:2, 4:3, 1:1, 1:2) SUBOTICA: Bazen u Dudovoj {umi, gledalaca; oko 150. Sudije: Predrag Teodorovi} (Novi Sad) i Igor Virijevi} (Zrewanin). Peterci: 1/1 (Spartak), 3/3 (Zemun), igra~ vi{e: 2/7 (Spartak) 0/3 (Zemun). SPARTAK: Keri, âbrilo 1, ôvi}, Ki{ 1, Kowevi}, Videc, Kuti 1, Korica, Miliki} 1, Te{i} 1, Leti}, Andri} 2, [proh, Marton. ZEMUN: Pe{i}, Milenkovi} 1, Timoti}, Gogi} 3, Perovi}, Cvetkovi} 2, Jovi~i}, Prkosova~ki, [ehovi}, Maksimovi} 2, [ikman, Piqi}, \uki}, Markovi}. Nisu uspeli vaterpolisti suboti~kog Spartaka da zabeleè jo{ jednu pobedu pred doma}om publikom. Krivi su sami, jer su imali nekoliko odli~nih prilika da do|u do pobede, pogotovo sa igra~em vi{e, ali je realizacija bila veoma slaba. Zemun je stigao do prednosti od 2:0 u prvoj ~etvrtini, a i u dobrom delu druge su gosti tu prednost odràvali. Ipak, Spartak je uspeo da veè dva gola, precizni su bili Miliki} i Kuti iz kontre, pa je rezultat nakon dva perioda bio izjedna~en, 5:5. Najmawe golova vi|eno je u tre}oj ~etvrtini, odbrane su dobro odradile svoj posao, pogotovo golmani Keri i Pe{i} koji su bili nesavladivi. Spartak je prvi put poveo u zavr{nici, Te{i} je posle akcije sa igra~em vi{e pogodio za 7:6 i doma}i su bili na korak do osvajawa bodova. Na àlost, Spartak u nekoliko navrata nije koristio svoje prilike. Na pedesetak sekundi do kraja sjajan gol Cvetkovi}a iz okreta donsi Zemunu od 8:7. Spartak nije uspeo da organizuje napad, a posledwih dvadesetak sekundu gosti su uspeli da sa~uvaju loptu, a samim tim i pobedu. N. S.

SPORT

DNEVNIK

nedeqa21.mart2010.

SRPSKA LIGA VOJVODINA NBA LIGA

Sjajni Mili~i} Srpski centar Darko Mili~i} ve} se ustalio u prvoj petorci Minesote i po~eo da beleì sve boqe partije. Drugi pik sa drafta 2004. godine u porazu Timbervulfsa od Lejkersa 104:96 postigao je 16 poena i zabeleìo 12 skokova za 29 minuta ostvariv{i dabl-babl u~inak. Mili~i} je odli~an bio i u odbrani, jer je protivni~kog prvog centra Endrjua Bajnama zaustavio na svega 11 poena. Mili~i} je uz to zabeleìo i tri asistencije, ukradenu loptu i

Veterni~ani mionimalcem ~uvaju vrh Veternik Viskol - Metalac Asko Vidak 1:0 (1:0) VETERNIK: Fudbalski centar Veternik, gledalaca 200, sudija Miqkovi} (Novi Sad), strelac: Kalinov u 12. minutu. @uti kartoni: Vasi}, Vuki} (Veternik), Balabanovi}, Kukoq (Metalac AV). Crveni karton: Dragojevi} (Metalac AV).

i Noìni}a da postignu gol. Imao je ~uvar mreè Futoàna puno sre}e u 30 minutu jer je silovit udarac Raki}a zaustavila stativa. U nastavku su gosti ostali sa igra~em mawe, pa su se opredelili za kontra napade, dva puta je u poluprilikama bio Vujanovi}, ali

Veternik - Metalac AV Ba~ka - Radni~ki (NP) Tekstilac Ites - Kikinda Radni~ki ([) - Sloga (T) Mladost (BJ) - Big bul Dowi Srem - Vr{ac Pali} - Dolina Spartak (D) - Senta

èq -), Isailovi} 7, Keki} 8, Romi} 8, Rni} 7, Kneèvi} 7, Bale{evi} 7 (Petrovi} 7), êprwa 7. Novopazov~ani su odneli sva tri boda iz Ba~ke Palanke. Dodu{e, posao im je bio olak{an jer su Palan~ani nastupili oslabqeni bez nekoliko povre|enih standardnih prvotimaca. Gol od-

1. Veternik 16 12 2 2 29:14 38 2. Big bul 16 10 4 2 26:12 34 3. Pali} 15 9 3 3 25:12 30 4. Dolina 15 7 2 6 29:20 23 5. Ba~ka (BP) 16 7 2 7 22:19 23 6. Sloga (T) 16 6 5 5 22:21 23 7. Tekstilac 16 7 1 8 17:20 22 8. Senta 15 6 3 6 21:19 21 9. D. Srem 16 6 2 8 19:18 20 10. Radni~ki (NP) 16 5 5 6 16:21 20 11. Kikinda 16 5 5 6 22:28 20 12. Mladost (BJ) 16 5 4 7 19:23 19 13. Vr{ac 16 4 5 7 13:18 17 14. Metalac AV 16 4 4 8 13:18 15 15. Radni~ki ([) 16 3 6 7 13:26 15 16. Spartak (D) 15 3 1 11 16:33 10 Slede}e kolo (sreda, 24. marta u 14.30): Pali} - Spartak, Dolina - Dowi Srem, Vr{ac - Veternik Viskol, Metalac AV Mladost, Ba~inci Big bul - Radni~ki ([), Sloga - Tekstilac Ites, Kikinda - Ba~ka, Radni~ki (NP) - Senta.

Yejms postigao 15 hiqada poena Na utamici protiv îkaga, koju je wegov Klivlend dobio sa 92:85, Lebron Xejms je postao najmla|i igra~ u istoriji lige sa vi{e od 15.000 postignutih ko{eva. Xejms je, naravno, sa 29 poena, 11 skokova i sedam asistencija, bio ubedqivo najboqi akter susreta, a jubilarni ko{ postigao je sredinom prve ~etvrtine iz slobodnog bacawa. Hroni~ari NBA lige odmah su izra~unali da je Xejms granicu od 15.000 ko{eva probio je sa 25 godina i 79 dana, dok je dosada{wi rekorder, prvi as Lejkersa Kobi Brajant do istog ostvarewa stigao sa 27 godina i 136 dana. Xejms je dve godine mla|i od Brajanta u trenutku kada je postigao 15.000-ti ko{, kao i da mu je za taj rekord trebalo 540 utakmica, ili 117 mawe nego Brajantu. blokadu. Biv{i centar vr{a~kog Hemofarma imao je procenat {uta iz igre 75 odsto (8-12), a od 12 skokova ~ak pet ih je bilo u napadu. Oklahoma Siti zabeleìlo je jo{ jednu pobedu. Pred Tandersim su poklekli Toronto Reptorsi 115:89. Kapiten Srbije Nenad Krsti} u pobedi Oklahome na gostovawu postigao je osam poena uz isto toliko skokova za 22 minuta provedenih na terenu. Golden Stejt je poraèn od San Antonija 147:116, a Vladimir Radmanovi} zbog povrede ahilove tetive desne noge ponovo nije bio u timu. Klivlend, predvo|en Lebronom Xejmsom (29 poena, 11 skokova, sedam asistencija) pobedio je îkago 92:85. Rezultati: Indijana - Detroit 106:102, Toronto - Oklahoma 89:115, Atlanta - [arlot 93:92 (produètak), Wujork - Filadelfija 92:88, îkago - Klivlend 85:92, Hjuston - Boston 87:94, San Antonio - Golden Stejt 147:116, Finiks - Juta 110:100, Portland - Va{ington 76:74, Sakramento - Milvoki 108:114 (produètak) i L.A. Lejkers - Minesota 104:96.

Duel Rodrigeza i Jovovi}a

VETERNIK VISKOL: Risti} -, Bursa} 7, Kneèvi} 7, Vasi} 7, [vowa 7, Josimovi} 7, Rodrigez 7, Luki} 7 (Qubi~i} 7), Kalinov 8 (Vukanac 7), Raki} 8, Noìni} 8 (Desnica -). METALAC ASKO VIDAK: Bjeki} 8, Dragojevi} 6, Jovovi} 7, Bude~evi} 6, Jakovqevi} 7, Bjelac 7, Vorkapi} 7 (Mijovi} 6), Balabanovi} 7 (Jevi} 7), Vujanovi} 7, Kukoq 6 (Petrovi} 6), ânkovi} 6. Lider je i prole}ni deo zapo~eo kao jesewi minimalcem. Krenuli su momci trenera Cerovi}a od prvog minuta sa atacima na gol, pa je takva igra urodila plodom. Kod jedinog gola pomogla je doma}ima i odbrana „ìcara“ pa je gre{ku zadwe linije spretno iskoristio Kalinov i mreà Bjeki}a se zatresla. Do kraja prvog dela hteli su doma}i jo{ kojim golom da overe pobedu, a {to se rezultat nije mewao najve}e zasluge imaju nesnala`qivi napada~i i odli~ni golman Bjeki}, koji je ne nekoliko navrata spretnim intervencijama spre~io Rodrigeza, Raki}a Vojvo|anska liga Zapad SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Polet (K) 4:1, NOVI SAD: Crvena zvezda - @AK 1:2, RUMA: 1.maj - Jugovi} 1:0, BEOÎN: Cement - Qukovo 4:0, KOVIQ: [ajka{ - Sloven 0:2. Vojvo|anska liga Istok ZREWANIN: Radni~ki - Radnik 3:0, PANÊVO: Dinamo Radni~ki (B) 0:0, SRPSKA CRWA: Budu}nost - Polet 1:0, NOVI KOZARAC: Sloboda Vojvodina (NM) 3:1, BELA CRKVA: BAK - Crvena zvezda 2:1, BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Budu}nost (A) 2:0.

Foto: N. Stojanovi}

je bio u zavr{nici brzoplet, pa su se na kraju doma}i radovali. M. Po.

Ba~ka – Radni~ki (NP) 0:1 (0:0) BA^KA PALANKA: Stadion „Slavko Maletin – Vava’’, gledalaca oko 200, sudija: Atanasijevi} (Zrewanin), strelac; Romi} u 58.

luke pao je u 58. minutu kada je Keki} odli~no {utirao, golman Ba~ke Kova~evi} samo odbio loptu, a wu u mre`u prosledio Romi}. Poku{avali su doma}i da stvore prilike, u nekoliko navrata su i uspeli da stvore polu{anse, ali nije bilo realizacije. Osetio se nedostatak igra~a koji su povre|eni, pa su na kraju pognutih glava napustili svoj stadion. U posledwih petnestak minuta igre doma-

wanin), strelac: Kova~evi} u 6. minutu. @uti kartoni: Vukmir (Radni~ki), Vukani}, Vukovi} (Sloga). RADNI^KI: I. Vukovi} 6, Kosanovi} 6, Duki} 5, Miqkovi} 6, Vukmir 7, Jovanovi} 7, Nini} 5, @ebi} 5 (Gruji~i} -), B. Vukovi} 5 (Gostojevi} -), \ori} 5, \urki} 6. SLOGA: Peji} -, Vukani} 7, \uri} 7, Miqanovi} 7, Powevi} 7 (Tintor -), Kova~evi} 8, Vukovi}

Bikovi priko~ili u Jarku Mladost (BJ) - Big bul 1:1 (1:0) BA^KI JARAK: Stadion Livadica, gledalaca 500, sudije Perin (Vr{ac), strelci \uki} u 27. za Mladost, ]iri} u 83. minutu za Big bul. @uti katon: N. Rati} (Mladost) MLADOST: Loli} 7, B. Baji} 7, S. Rati} 7, Isak 7, N. Rati} 7, Kraguqac 7 (S. Rosi} -), Radoja 7, \uki} 7 (Kozomora -), K. Baji} 7, \ogovi} 8, Pavlovi} 6 (Vi{ekruna -). BIG BUL: Davidovi} 7, Savinovi} 6 (@ivkovi} 7), Josovi} 7, ^obanovi} 7, Aperli} 7, Babi} 7, Veselinovi} 6, Erak 6 (]iri} 7), Trebovac 6 (Drobwak 6), Petkovi} 7, Mari~i} 6.

Vi{e pa`we u uvodnim minutima obe ekipe su posvetile defanzivnim zadacima, tako da je pogodak doma}ina postignut iz prve {anse na utakmici. Nisu gosti imali re{ewe za prodore Jara~ana po bokovima, posle kombinacije Slobodana Rati}a i Marka \ogovi}a lopta je zavr{ila u kaznenom prostoru Big bula. Neodlu~nost odbrane iskoristio je Marko \uki} i matirao golmana Davidovi}a. Nekada{wi kapiten Mladosti Bojan Babi} pogodio je stativu dok je Trebovac u slede}em napadu {utirao sa 20 metara, ali nije podesio ni{an. Najbo-

qu priliku da udvostru~i kapital propustio je \ogovi}, uzdrmao je pre~ku u 48. minutu. Gosti su brzo izvr{ili sve tri izmene, posledwi je {ansu dobio Marijan ]iri}, a nije mu dugo trebalo da postigne pogodak. Iskusni napada~ je natr~ao na loptu odbijenu od pre~ke i sa dva metra upisao se u listu strelaca. Izjedna~ewe je doprinelo da doma}i zaigraju za nijansu odlu~nije, ali je golman Davidovi} odbranio udarce Radoje i Baji}a pa je kandidat za plasman u prvoliga{ko dru{tvo izbegao poraz. M. Meni~anin

minutu. @uti karton: Vani} (Radni~ki). BA^KA: Kova~evi} 6, Stojni} 6 (Momi} 6), Petrovi} 6, Erak 6, Pu|a 7, Zelin~evi} 6, Jevi} 6, Bjelo{ 6 (Mili}evi} 6), Zec 6 (@ivi} -), ^u~kovi} 6, Ivkovi} 6. RADNI^KI: Dizdarevi} 7, Vani} 8, Javorac 7, Ivi} 7 (@e-

}i su krenuli agilnije ka golu gostiju, ali je sve ostalo samo na poku{aju. J. Jovanovi}

7 (Tomi} -), Horvat 7, ^epi} 6, Mirovi} 7 (Hajder -), Kozomora 7. Veliko razo~arewe u [idu. Rdni~ki je igrao slabo, bez ideja. Borbeni i ne ba{ tako kvalitetni Temerinci su znali {ta ho}e. Postigl~i su gol ve} na po~etku susreta preko Kova~evi}a i osigurali trijumf protiv indolentnih i bezvoqnih [i|ana. Gosti-

Radni~ki ([) Sloga 0:1 (0:1) [ID: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija Pandurov (Zre-

1:0 (1:0) 0:1 (0:0) 1:0 (0:0) 0:1 (0:1) 1:1 (1:0) 1:0 (1:0) (danas 14.30) (danas 14.30)

ma sve ~estitke, igrali su mudro, takti~ki izvanredno. M. ]ur~i}

Tekstilac Ites Kikinda 1:0 (0:0) OYACI: Igrali{te Tekstilca, gledalaca 300, sudija Stanti} (Subotica), strelac Kaurin u 69. minutu. @uti kartoni: ôrda{i} (Tekstilac Ites), [}epanovi}, Cvijan, ]eran (Kikinda). TEKSTILAC ITES: Igwatovi} 7, Kneèvi} 7, Kr{i} 7, \eri} 7, Vu~kovi} 7, Lali} 8, Kaurin 8 (Arsi} -), Kuveqi} 8, Stojanovi} 8, ôrda{i} 7, Danojevi} 7 (Bradi} -). KIKINDA: Atlagi} 8, [}epanovi} 7, Krxali} 7, Rosi} 7, Uprèn 6, Spahi} 6, Cvijan 7, ]eran 7, Pavlov 7, ûso 6, Mesaro{ 6. U odli~noj utakmici Tekstilac Ites je savladao mladu i kvalitetnu ekipu Kikinde. Tokom ~itavog me~a vi|eno je dosta prilika za gol. Ve} u 3. minutu doma}i fudbaleri su pripretili preko Kaurina ~iji je udarac pravovremenom intervenciom zaustavio odli~ni golman gostiju Atlagi}. Do kraja poluvremena doma}i su imali jo{ nekoliko prilika, a Stojanovi} je pogodio pre~ku. U drugom delu igre fudbaleri Tekstilaca i daqe nastavqaju sa napadima. U 69. minutu najboqi pojedinac me~a Milo{ Kuveqi} uposlio Kaurina, a ovaj je rezantnim udarcem savladao golmana gostiju. Do kraja susreta mogli su doma}i fudbaleri postignu jo{ koji pogodak, ali su se zadovoqili minimalnom i zasluènom pobedom. S. Jovin

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Vojvo|anska liga Istok PA^IR: Ba~ka - Obili}, SUBOTICA: Ba~ka 1901 - Borac (S), NOVI BE^EJ: Jedinstvo Kozara. Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Vojvo|anska liga Zapad NOVI SAD: Indeks - Mladost (T) (10 ~asova), MLADENOVO: Budu}nost - Omladinac, [IMANOVCI: Hajduk - Borac (NS), IRIG: Radni~ki - Solunac. Utakmice po~wi u u14.30 ~asova. Podru~na liga Novog Sada GAJDOBRA: Hercegovac - Kabel, RUMENKA: Jedinstvo Mladost (BP), [AJKA[: Borac - Mladost (NS), SREMSKA

KAMENICA: Fru{kogorac Be~ej Old gold, ^EREVI]: Sremac - Srbobran, NOVI SAD: Slavija - Petrovaradin. Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Gradska liga Novog Sada TEMERIN: TSK - Sirig, BEGE^: Ba~ka - Poqana Behaton, BUDISAVA: Dinamo - Partizan, RAKOVAC: Borac - Vinogradar, KISA^: Tatra - ^enejac. Utakmice po~iwu u 14.30 ~as.

Ko{arka Prva liga (m) - BEOGRAD: Mega Vizura - Borac (19). Prva liga (`) - BEOGRAD: Crvena zvezda - ^elarevo (20). Prva srpska liga, sever (m) OXACI: Oxaci - Sport Ki

(19), @ITI[TE: Sveti \or|e - Kikinda (19). Prva srpska liga, sever (`) KIKINDA: Gimnazija - Spartak (15). Druga srpska liga, sever (m) ZREWANIN: Proleter Naftagas - Crvenka (16).

Odbojka Viner [tedi{e superliga (`) – mini liga od 1. do 4. mesta – ZREWANIN: Klek – Jedinstvo (U) (18). Prva liga (`) – mini liga od 5. do 10. mesta – ARAN\ELOVAC: [umadija – Putevi (19). Druga liga (`) – RUMA: Ruma – Zrewanin 023 (17). Prva vojvo|anska liga – jug (m) – VELIKA GREDA: Plandi{te – Borac 2 (14).

Vaterpolo Prva B liga - OBRENOVAC: [abac - @AK (20.30).

Stoni tenis Mu{ka superliga – ZREWANIN: Stenes – Smederevo (17), BEOGRAD: Partizan – Spartak (17).

Rukomet Superliga (m) - NI[: Naisus - PKB (18.30). Superliga (`) - JAGODINA: Jagodina - Zaje~ar (20). Prva liga (m) - PO@AREVAC: Po`arevac - Mladost (19). Prva liga (`) - GORWI MILANOVAC: Metalac - Ba~ka

Palanka (18), BEOGRAD: Cepelin - Napredak (17.30). Druga liga (m) - KA]: Titel - Hercegovina (18), JABUKA: Jabuka - Proleter (20), SOMBOR: Sombor - Vojput (17), IN\IJA: @elezni~ar - @SK (19). Druga liga (`) - KIKINDA: Mladost - Lehel (17), JABUKA: Jabuka - Vojvodina (17.30), VRBAS: Vrbas - Srem (17).

Kuglawe Superliga (m) - BEOGRAD: Partizan - Beograd (11). Superliga (`) - BAWA JUNAKOVI]: Apatin - SPC Vojvodina (17). Prva liga grupa Vojvodina (m) - KIKINDA: Toza Markovi} - Jedinstvo (13), ZREWA-

NIN: Banat - Vojvodina (10), KQAJI]EVO: Vihor - @elezni~ar (11). Prva liga, grupa Vojvodina (`) - DEBEQA^A: Spartak Banat (15), NOVI SAD: Petrovaradin - Alimenta (14). Prva vojvo|anska liga (m) DEBEQA^A: Spartak - Polet (10), BA^KO GRADI[TE: TSK - Rotografika (15). Druga vojvo|anska liga, plasman od 1. - 8. mesta: RUMA: Sloven - Kordun (11), NOVI SAD: Radni~ki - Vrbas (11), NOVI SAD: Petrovaradin Dunav (11). Druga vojvo|anska liga , plasman od 9. - 13. mesta: KRIVAJA: Sloboda - Jadran (Gol.) (16), VRBAS: Jadran (F) - E|{eg (11).

SPORT

nedeqa21.mart2010.

BUNDESLIGA

PRVA LIGA SRBIJE

Novosa|ani bli`i pobedi Novi Sad - Banat 0:0 NOVI SAD: Stadion na Detelinari, gledalaca 600, sudija Spasi} (Surdulica).

nica 7 (\orovi} 7), Batioqa 7 (Zeqkovi} 7). BANAT: Stefanovi} 7, Zori} 7, ]ulibrk 6 (Radovano-

bio pregr{t zvi`duka. Lo{ teren sigurno je uzrokovalo {to je bilo malo prilika za gol, a ona najpovoqnija dogodila se u fini-

Novi Sad - Banat 0:0 Mladost (A) - Kolubara 0:2 ^SK Pivara - Be`anija 3:1 In|ija - Radni~ki (S) 3:0 Novi Pazar - Zemun 1:1 Teleoptik - Radni~ki (N) 1:1 Srem - Proleter (danas 14) Mlad. (L) - Sevojno (danas 14) Sloga - Dinamo (danas 14)

1. Kolubara 18 11 5 2 23:13 38 2. In|ija 18 10 4 4 27:14 34 3. Teleoptik 18 9 5 4 24:13 32 4. Srem 17 9 3 5 22:14 30 5. Banat 18 7 7 4 15:10 28 6. Proleter 17 7 4 6 22:16 25 7. Novi Pazar 18 7 4 7 15:16 25 8. Sevojno 17 7 3 7 14:13 24 9. Zemun 18 6 5 7 18:19 23 10. Novi Sad 18 6 5 7 11:15 23 11. Dinamo 17 6 4 7 13:16 22 12. Be`anija 18 4 9 5 13:13 21 13. Sloga 17 4 7 6 11:13 19 14. Mladost (L)17 4 7 6 16:19 19 15. Mladost (A)18 5 4 9 13:26 19 16. ^SK Pivara18 3 8 7 13:20 17 17. Radni~ki (S)18 4 5 9 13:23 17 18. Radni~ki (N)18 3 5 10 16:26 14 Slede}e kol (sreda, 24. marta): Teleoptik - Novi Pazar (1:2), Radni~ki (N) - Mladost (A) (0:2), Kolubara - Novi Sad (2:0), Banat Sloga (K)(0:1), Dinamo - Mladost (L) (0:0), Sevojno Point - ^SK Pivara (0:1), Be`anija - Srem (0:1), Proleter - In|ija (2:3), Radni~ki (S) - Zemun (3:0).

Gu`va pred golom Banata

@uti kartoni: Josimov, Vesi}, ^ovilo (Novi Sad), Metoja, Pilipovi}, Karamati} (Banat). Crveni kartoni: Josimov (Novi Sad), Metoja (Banat). NOVI SAD: Vesi} 7, Josimov , \uki} 8, Paripovi} 7, Jovanovi} 8, ^ovilo 8, Bogunovi} 7, Stevan~evi} 7 (Avri} 7), Bursa} 7, Opse-

Foto: N. Stojanovi}

vi} 7), Simi} 7, Grumi} 6, Bareto 7 (Manevski 6), Metoja 6, Vujovi} 7, Pilipovi} 7, Kompalore 7, Karamati} 6 (Stevanovi} -). Novosa|ani su ve}i deo utakmice igrali sa igra~em mawe, po{to je u 26. minutu Josimov dobio drugi `uti karton, sasvim neopravdano, pa je sudija Spasi} do-

{u utakmice kada je Avri} uposlio kapitena Bogunovi}u, a ovaj prona{ao rezervistu \orovi}a koji je izbio sam ispred golmana, {utirao je, ali je lopta odsko~ila na xombi, promenila pravac i udarila u unutra{wi deo stative i odbla e se u poqe. Sigurno }e Novosa|ani uputiti puno zamerki na ra~un sudije Spasi}a zbog

prestrogo pokazanog drugog ùtog kartona Josimovu, a na drugoj strani oprostio je Metoji igrawe rukom, kada je bio posledwi igra~ kazniv{i ga samo ùtim kartonom. Izveli su Novosa|ani prekid, brzo, u prilici je bio ôvilo me|utim sudija je pokazao da se slobodan udarac ponovo izvede, {to je izazvalo mnogo ù}i i gneva kod doma}ih itra~a i navija~a. Bliè pobede bili su Novosa|ani. M. Popovi}

Krenuli i lavovi

Rutinska pobeda

^SK Pivara - Be`anija 3:1 (2:0)

In|ija - Radni~ki (S) 3:0 (1:0)

ÊLAREVO: Stadion Pivare, gledalaca 400, sudija G. Marinkovi} (Soko Bawa), strelci: Veselinovi} u 3, [arac u 38, Jankovi} u 60. (iz penala) za ^SK Pivaru, a Lekovi} u 90+2. minutu za Beàniju. ^SK PIVARA: Labus 7, Pandurov 7, Mago~ 7, Z. Gali} 8, Sre}kovi} 8, Raca 8, Furtula 7, [arac 7 (Divjak -), Bo{wakovi} 7 (D. Gali} 7), Jankov 7 (Sladojevi} -), Veselinovi} 8. BE@ANIJA: Ostoji} 6, Markovi} 6, Lekovi} 7, Nedeqkovi} 6, Simi} 6, Stanov~i} 6, A. Stankovi} 7 (Pe{i} 6), I. Stankovi} 6, Mrkaji} 6 (\eni} 6), Prodanovi} 6, Petro{evi} 6 (Boì~i} 6). Kona~no posle skoro sedam meseci stigla je pobeda na stadionu Pivare, tek tre}a u prvenstvu. Nadigran je protivnik iz doweg dela tabele, mudrom igrom koja se ne}e dugo pamtiti. Dobro su doma}ini otvorili me~. ve} u tre}em minutu povratnik u êlarevo Lazar Veselinovi} je postigao pogodak, lepo je primio

loptu u {esnaestercu i onda pogodio mre`u s {est-sedam metara. Poku{avali su gosti da uzvrate ali su bili nesnala`qivi. Istina doma}a odbrana je bila toliko sigurna da nije dozvolila nikakvo iznea|ewe, a golman Labus je bio takore}i nezaposlen. A onda u fini{u prvog poluvremena mladi Dino [arac se ubacio u prazan prostor, povukao loptu i sa ivice {esnaesterca neodbrawivo poslao loptu u mre`u. I povratnik Jankov se vratio golom. Posle prekr{aja nad wim u {esnaestercu uzeo je loptu i izveo je udarac s bele ta~ke o{tro po zemqi za ubedqivo vo|stvo. Imao je {ansu da pove}a rezultat i Bo{wakovi}, ali se spetqao , ali zato su gosti u svom prvom pohodu ka golu i prvom udarcu u okvir gola do{li do po~asnog pogotka. Lekovi} je iz slobodwaka u nadoknadi vremena pogodio levi gorwi ugao sa preko 25 metara. V. Vujanovi}

IN\IJA: Stadion kod @elezni~ke stanice, gledalaca 400, sudija Jeremi} (Beograd), strelci: Jankovi} u 26. i 68. Filipovi} u 73. minutu. @uti kartoni: Jankovi}, Vu~eti}, Joksimovi} (In|ija), Medi} (Radni~ki). IN\IJA: Poleksi} 7, Novakovi} 7, Joksimovi} 7, Jak{i} 8, Kosti} 7, \urovi} 8, Vu~eti} 7, Jankovi} 8 (Nagli} -), Milovac 8, Filipovi} 7 (Isidorovi} -), Bubalo 8. RADNI^KI: @akula 7, Laki} 7, Medi} 7, \okovi} 6, Vidovi} 6, Stojkovi} 7, Mi{an 7 (Zeli} 6), Keni} 6 (@drwa 6), Dubaji} 7 (Peruni~i} -), Resanovi} 7, ^ovin 7.

ciji, iako su se ~ak tri lopte na{le u mre`i @akule. Gosti su, vaqa priznati, iznenadili otvorenom igrom kada su u 17. 19. i 43. minutu ozbiqno prirpetili Poleksi}u. Doma}ini su me|utim jednu od tri prilike u prvom delu realizovali. Filipovi} je uposlio Bubala, koji je poneo loptu uposlio Jankovi}a koji je savladao @akulu. Nastavak utakmice doneo je istu igru, me|utim, doma}i fudbaleri su iskoristili dve velike gre{ke fudbalera gostuju}e ekipe i stigli do ubedqive pobede. Kapiten Jankovi} je prihvatio poklon loptu Vidovi}a

Jeleni bez rogova Mladost (A) - Kolubara 0:2 (0:0) APATIN: Sportski centar Rade Svilar, gledalaca 200, sudija Stefanovi} (Kru{evac), strelci: Brajovi} u 47. i Kali}anin u 53. minutu. @uti kartoni: Filipovi} (Mladost), Zaji} (Kolubara). Crveni karton: Zai} (Kolubara) MLADOST: Marti} 6, Stjepi} 6, [inik 6, Te{i} 6, Kosanovi} 6, Kra~unov (Vla~i} 6), Jeli} 6, Filipovi} 6 (I. Petrovi} -), Drakuli} 6 (Fa|enovi} -), Brki} 6, Grabe` 6. KOLUBARA: N. Rankovi} 7, Ristanovi} 7, Jovanovi} 7, Ka{i} 7, M. Rankovi} 7, Marinkovi} 7, Zaji} 6, Kali}anin 7 (Opa~i} -), Brajovi} 7 (^vorkov 6), Obradovi} 7 (Pe{i} -), Stevanovi} 7.

Dva razli~ita poluvremena u Apatinu. U prvom Apatinci solidni imali su i dve prilike. Prvu Grabe`, kada je golman gostiju odli~no reagovao, a drugu veteran Drakuli}. Na po~etku drugog dela gostisu do{li u vo|stvo. Posle prodora i centar{uta Brajovi} je glavom smestio loptu u mreù golmana Apatinaca. Drugi pogodak postignut je nakon kornera Marinkovi}a, Kali}anin je dobro reagovao i Marti} je bio drugi put matiran. U 60. minutu Kolubara je ostala sa igra~em mawe, drugi ùti karton dobio je Zaji}, me|utim Apatinci nisu uspeli da iskoriste broj~anu prednost i barem ublaè poraz. M. Jovi~evi}

DNEVNIK

Kapiten In|ijaca Jankovi} ( u sredini)

Fudbaleri In|ije su premijernu utakmice prole}nog dela prvenstva ubedqivo i zasluèno re{ili u svoju korist i ukììli tri va`na boda. Me|utim igrom na teren ni navija~i nisu bili zadovoqni, dosta je bilo gre{aka, uletawa u ofsajd pozi-

u{ao u kazneni prostor i po drugi put matirao @akulu, a Filipovi} je u 73. minutu po{to se iskrao odbrani potpuno sam na penalu prihvatio centar{ut Joksimovi}a sa leve strane i postavio kona~an rezultat. Da. Vi}enti}

Raul ide u Ameriku Kapiten Real Madrida Raul Gonzales Blanko ovog leta napu{ta madriodski tim nakon 16 godina provedenih na Santjago Bernabeu. Prema pisawu {panskog sportskog lista As, kapiten Kraqevskog kluba }e na kraju sezone krenuti stopama Dejvida Bekama i karijeru nastaviti u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

Raul je celu karijeru proveo u Realu, mada je u mla|im kategorijama nosio i dres gradskog rivala Atletiko Madrida, a va`e}i ugovor mu isti~e u junu naredne godine. Za 16 godina postao je ikona kluba za koji je odigrao preko 700 zvani~nih me~eva, od ~ega samo 544 u {panskoj ligi, gde je postigao preko 200 golova.

Bajern najzad zaustavqen Jo{ jedno „ludo“ kolo u Bundesligi, u kojem je Verder ponovio dramu od pre 48 sati iz Lige Evrope, a Bajern izgubio od Ajntrahta u Frankfurtu u posledwa dva minuta.U 27. kolu Bundeslige, Bajern je vodio protiv Ajntrahta 80 minuta (Miroslav Klose dao gol u 7. minutu), a onda je za dva minuta primio

Bohum je dva puta vodio, ali je Verder oba puta stizao vo|stvo gostiju, da bi Torsten Frings doneo ekipi iz Bremena va`nu pobedu u borbi za Ligu {ampiona. [tugart se brzo oporavio od debakla na Nou Kampu u Ligi {ampiona. Ekipa Zdravka Kuzmanovi}a (igrao ceo me~) savladala je Hanover golovima ]i-

Duel Fenina i Robena u Frankfurtu

dva gola i zabele`io prvi poraz posle 19. me~eva. Ajntraht je na pobedu protiv Bajerna ~ekao pune tri godine ili 14 takmi~arskih me~eva. A koliko su zaslu`ni strelci Sume i Fenin, toliko je i odbrambeni fudbaler Bajerna Alaba, koji je kardinalno pogre{io kod oba pogotka doma}ina. Nije pro{lo ni punih 48 sati od fenomenalnog me~a Verdera protiv Valensije u Ligi Evrope (4:4), posle kojeg je dodu{e ekipa iz Bremena ispala, a na „Vezeru“ jo{ jedna drama. ovog puta sa hepiendom za doma}e.

prijana Marike. Nekada{wa „luda dru`ina“ iz Hofenhajma ni tre}u utakmicu zaredom nije dala gol. Protiv Nirnberga u gostima Hofenhajm je osvojio bod. Rezultati: Ajntraht - Bajern 2:1 (0:1) /Sume 87’, Fenin 89’ Klose 7’/, Frajburg - Majnc 1:0 (1:0) /Flum 10’/, Nirnberg - Hofenhajm 0:0, [tutgart - Hanover 2:0 (1:0) /Marika 36’, 54’/, Verder - Bohum 3:2 (0:1)/Pizaro 58’, Marin 65’, Frings 81’ - [estak 14’, Dedi} 63’/, Keln - Borusija Menhegladbah 1:1 (0:0) /Mani{ 79’ - Rojs 56’/, Borusija (D) Leverkuzen 3:0.

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Rodaqega br`i od pi{taqke

O Hara posti`e pobedonosni gol za Portsmut Portsmut je pobedom nad Halom (3:2) pokazao da se ne miri sa selidbom u ni`i rang, dok je Vigan protiv Barnlija postigao pobedonosni pogodak koji trenutak pre posledweg sudijskog zvi`duka - 1:0. Gol odluke za Vigan glavom je postigao Kolumbijac Hugo Rodaqega. Predvo|en novim menaxerom Janom Douvijem, Hal je na Fraton parku vodio 1:0 i 2:1, dragocena tri boda stajala su mu u xepu sve do 88. minuta. Onda je Xejmi O’Hara iz slobodnog udarca poslao loptu u gorwi desni ugao (2:2), a samo {to se krenulo sa centra veteran Nvankvo Kanu je na asistenciju Nadira Belha|a slomio srca popularnim „tigrovima“. Da Portsmutu pre nekoliko dana nije oduzeto devet bodova zato {to je klub pao u ruke prinudne uprave, sastav Avrama Granta bi sa dosta optimizma mogao da krene u posledwih osam kola. Ovako, spas je „daleko“ 14 bodova. Totenhem je kao gost ostvario vrednu

pobedu nad Stoukom (2:1), koja ga ostavqa na ~etvrtoj poziciji, ispred Liverpula, Man~ester sitija i Aston Vile. Ambicije Aston Vile vezane za plasman u kvalifikacije za Ligu {ampiona pretrpele su udarac u lokalnom derbiju sa Vulvsima 2:2. Tim Nenada Milija{a, koji je presedeo na klupi ceo me~, dugo se nalazio u vo|stvu, ali je Xon Kerju spasao doma}ina prvog poraza u 2010. godini. Rezultati: Eerton - Bolton 2:0 (0:0) Arteta 72, Pijenar 89/,Portsmut - Hal 3:2 (1:1) /Smit 37, O’Hara 68. 88, - Folan 27, 73/, Stouk - Totenhem 1:2 (0:0), /Eterington 64p - Gudjonsen 46, Kraw~ar 77/, Sanderlend - Birmingem 3:1 (2:0) /Bent 5, 11, Kempbel 88 - Xerom 60/, Vigan - Barnli 1:0 (0:0), /Rodaqega 90/. Aston Vila - Vulverhempton 2:2 (1:2)/Kerju 16, 82 Kradok 23, Milner 38ag/, Arsenal - Vest Hem 2:0.

Makedonci otimaju Igwovskog Makedonci `ele da vide u svojoj seniorskoj selekciji talentovanog mladog reprezentativca Srbije Aleksandra Igwovskog. Selektor Makedonije Mirsad Jonuz namerava da pozve mladog reprezentativca Srbije u seniorsku selekciju Makedonije. Fudbalski savez na{ih ju`nih suseda `eli da iskoristi to {to Igwoski jo{ nije debitovao za „orlove“, pa prema pravilima Svetske fudbalske federacije (FIFA)

ima pravo da promeni dres nacionalnog tima. - Poku{a}emo da nagovorimo Igwovskog da igra za Makedoniju - rekao je Jonuz lokalnim medijima. Biv{i fudbaler OFK Beograda, sada ~lan nema~kog drugoliga{a Minhena 1860, pru`a vrlo dobre partije. Igwovski je ove sezone na 25 utakmica zabele`io pet asistencija. Za „romanti~are“ je odigrao 23 utakmice i postigao tri gola.

c m y

SPORT

DNEVNIK

nedeqa21.mart2010.

JELEN SUPERLIGA SUBOTICA: Spartak Z.V. - Habitfarm Javor BEOGRAD: Partizan - ûkari~ki Stankom SMEDEREVO: Smederevo - Vojvodina KRAGUJEVAC: Metalac - Crvena zvezda KRU[EVAC: Napredak - OFK Beograd JAGODINA: Jagodina - Borac BORÂ: BSK - Hajduk BEOGRAD: Rad - Mladi radnik 1. C. zvezda 2. Partizan 3. Spartak ZV 4. Vojvodina 5. OFK Beograd 6. Metalac 7. Smederevo 8. Javor 9. Jagodina 10. BSK 11. Borac 12. M. radnik 13. Hajduk 14. Napredak 15. Rad 16. ûkari~ki S.

19 19 19 19 19 19 19 19 19 18 19 18 19 19 18 19

16 14 9 9 9 8 7 5 7 6 7 4 4 4 3 3

1 5 6 3 3 3 5 10 4 4 1 8 5 5 6 3

0:0 (1:0) 3:0 (1:0) 1:0 (0:0) 2:1 (0:0) 1:2 (1:1) 0:1 (0:1) 3:0 (2:0) (danas 15) 2 0 4 7 7 8 7 4 8 9 11 6 10 10 9 13

35:10 39:10 24:14 29:15 24:20 15:21 20:22 14:14 21:22 16:21 15:26 12:20 18:28 18:26 18:26 14:36

49 47 33 30 30 27 26 25 25 22 22 20 17 17 15 12

U slede}em kolu (24. - 25. marta) sastaju se: NOVI SAD: Vojvodina - Partizan, BEOGRAD: ûkari~ki Stankom - BSK Bor~a, KULA: Hajduk - Spartak Z. V., IVAWICA: Habitfarm Javor - Jagodina, ÂÂK: Borac - Rad, PO@AREVAC: Mladi radnik - Napredak, BEOGRAD: OFK Beograd - Metalac, Crvena zvezda - Smederevo.

Prazne mre`e u Subotici Spartak Zlatibor voda – Javor 0:0 SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca: oko 2.000, sudija: Bogdanovi} (Kraqevo), `uti kartoni: Milankovi}, Torbica, Veselinov, Brati}, Popovi} (Spartak Zlatibor voda), Pavlovi}, Gogi} (Javor). SPARTAK ZLATIBOR VODA: Jovani} 7, Milankovi} 7, Brati} 7, Torbica 6, Vujaklija 6 (53. Adamovi} 6,5), Veselinov 7, Ubiparip 6 (90. Bo{kovi}), Stevanovi} 7, Popovi} 7, Miri} 6 (60. Noskovi}), Pe{i} 6. JAVOR: Kahriman 7, Milovanovi} 6, Milovi} 7, Ili} 6, Pavlovi} 6, Gogi} 7 (90. Mili~i}), Petrov 7 (76. Ifeini), Cvetkovi} 7, Nikitovi} 6, Pani} 6 (88. Stanisavqevi}), Ra~i} 7. Fudbaleri Spartak Zlatibor vode i Javora iz Ivawice odigrali su utakmicu bez golova, obe ekipe su imale svoje {anse, pa se ~ini da je i remi najrealnije re{ewe. Dobro se zna da je Javor vrlo ~vrsta ekipa, a tako su se i postavili u Subotici. ^rvsto u odbrani, sa jakom skok igrom i pretwom iz svakog prekida. Prvih pet minuta pripalo je doma}oj ekipi koja je imala po~etni pritisak, a posle prodora Miri}a nije bilo prave prilike za Spartak. Ve} u sedmom minutu gosti su po~eli da prete, re|ali su se Milovanovi} i Cvetkovi}, a u 17. minutu veliku priliku gostuju zaustavqa Stevanovi} pravovremenom intervencijom. Najboqu priliku gosti su imali u 40. minutu. Pani} je prona{a Ra~i}a, ovaj se na-

{ao iskosa sa desne strane ispred Jovani}a, ali u situaciji jedan na jedan ~uvar mre`e Spartaka odli~no reaguje. [ansu u posledwem minutu imao je ipak Spartak, Vujaklija je prevario Kahrimana, ali ne i Gogi}a koji otklawa opasnost. Doma}i su ofanzivnije krenuli i u drugo poluvreme, ali su boqe {anse imali igra~i Javora. Jovani} je bio malo nesiguran, ali to Ra~i} nije kaznio, kao ni Gogi} u narednoj akciji. Veliku priliku gosti su imali i u 70. minutu. Cvetkovi} je izveo slobodan udarac sa desne strane, a Milovi} glavom {aqe loptom samo koji milimetar pored stative. Posle prilike Javora, Spartak se malo prenuo. Prvo {ut Torbice nije pro{ao kroz gustu odbranu Javora, a potom su doma}i pritisli i imali {anse posle dva kornera. Mora se priznati da je Spartak o{te}en u 75. minutu. U {esnaestercu je oboren Brati}, bio je povu~en sa le|a, ali to nije video sudija Bogdanovi}. Ne samo da nije pokazao na belu ta~ku, ve} je dodatno o{tetio Spartak Zlatibor vodu pokazuju}i `ute kartone Brati}u i Popovi}u. Zavr{nica je pripala fudbalerima Spartak Zlatibor vode. Posle {estog kornera za Spartak koga je izveo Vladica Veselinov, Brati} je sjajno zahvatio loptu glavom, a iako je lopta ve} bila vi|ena u golu, pro{la je tik pored leve stative. N. S.

Mandat predsednika FIFA bez ograni~ewa Izvr{ni odbor Svetske fudbalske federacije (FIFA) odbio je predlog da se mandat predsednika ograni~i na osam godina. Na glasawu je

Sep Blater

protiv bilo 15 ~lanova, a za pet, dok jedan nije prisustvovao sastanku u Cirihu. Predlog je odboru podneo predsednik Azijske fudbalske konfederacije Mohamed bin Hamam, a da je usvojen, stupio bi na snagu 2011. godine. Bin Hamam je pro{log meseca rekao da je vreme da neko iz Azije vodi svetski fudbal. Sada{wi predsednik Sep Blater je za predsednika izabran 1998. godine u izboru vi{e od 200 zemaqa ~lanica FIFA.

Metalac ugasio Zvezdu Metalac - Crvena zvezda 2:1 (0:0) KRAGUJEVAC: Stadion: îka Da~a, gledalaca: 10.000, sudija: Glo|ovi} (Vrbas), strelci: Miqkovi} u 53. i Simovi} u 94. za metalac, a Bogdanovi} u 90. minutu (iz penala) za Crvenu zvezda ùti kartoni: Peri}, Krasi}, Pavlovi} (Metalac), Igwatijevi}, \or|evi}, Mugo{a ( Crvena zvezda). METALAC: @ivkovi}, Pavlovi}, Krasi}, Rako~evi}, Ota{evi}, Dragutinovi}, Vasi}, Pavlovi}, Peri}, Miqkovi}(Simovi}), Misdongard. CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi}, Ninkov, \or|evi}, Viloti}, Igwatijevi}, Isah (Savio), Bogdanovi}, Blaì}, Kadu (Mugo{a), Perovi}(Jevti}), Leki}. Po~etak utakmice protekao je u napadima Zvezde, Leki} je sa nekih 20 metara posle povratne lopte Perovi}a tukao

Leki} u duelu s odmbranom Metalca

ali e preko gola. , potom je opet centarfor gostiju tukao malo iznad pre~ke. Zvezda je imala incijativu, koji se branio svim raspolo`ivim snagama. Najbo-

qu priliku u prvom delu imao je Bla`i} ,ali wegov udarac ide u ruke @ivkovi}a. Prvih pet minuta igre u nastavku proti~e na polovini

Boqi i s igra~em mawe Smederevo - Vojvodina 1:0 (0:0) SMEDEREVO: Stadion Smedereva, gledalaca 2.500, sudije Paunovi} (Kladovo), strelac: @ivkovi} u 73. minutu. @uti kartoni: Luki}, Komadina, Mitrovi} (Smederevo), Tumbasevi}, Mr|a (Vojvodina). Crveni karton: Milosavqevi} (Smederevo). SMEDEREVO: D. Rankovi} 7, Luki} 7, Atanackovi} 8, Komadina 7, Miovi} 7, Mitrovi} 7, Milosavqevi} 6, @ivkovi} 8 (Bea-

podvig i zasu`eno savladali favorizovanu Vojvodinu. Od po~etka susreta videlo se da su obe ekipe u{le poprili~no oprezno bez namere da se upu{taju u ve}i rizik, eventualno otvorenijom igrom. Prvi su pripretili doma}i u 3. minutu, ali je udarac Sa{e Rankovi}a sa 20 metara na asistenciju Mladenovi}a, Brki} uspe{no zaustavio. Sli~nu priliku na suprotnoj strani imao je

vi}a doma}i fudbaler je poprili~no naivno reagovao i vrlo dobri sudija Paunovi} pokazao mu je put u svla~ionicu. ^inilo se da }e nastavak me~a prote}i u totalnoj ofanzivi gostuju}eg tima, ali se dogodilo obrnuto. Na centar{ut Atanackovi}a u 50. minutu na samo {est metara od golmana Brki}a na{ao se @ivkovi} i umesto da bira u koji }e ugao on je glavom lagano

doma}ih, ali bez prilike za gol,a onda prvi udarac u okvir Stamenkovi}evog gola je zavr{io u mreì. Posle centar{uta sa desne strane Miqkovi}a je sa 6-7 metara poga|a mreù. Zvezda je posle oprimiqenog gola krenula u punu ofanzivu, re|aju se {anse pred golom Metalca, ali je @ivkovi} na mestubrani fantasti~no, ali ipak u 90. minjutu je Zvezda izjedna~ila. Posle novog u nizu kornera, jedan od igra~a doma}ih je igrao rukom i to je penal.. Najstroìji kaznu u gol je pretvorio Bodanovi} . Utakmica je produèna za 5 minuta,a u nadoknadi Zvezda je èlela da do|e do pobede, ali iz kontri Metalac je postigao gol. Simovi} je {utirao sa ivice kaznenog prostora, malo sa leve strane i lopta zavr{ava u maloj mreì.

Napredak - OFK Beograd 1:2 (1:1) KRU[EVAC: Stadion pod Bagdalom, sudija: Dimitrijevi} (Kragujevac). Strelci: Jav u 24. minutu za Napredak, a Markovi} u 12. i 75. minutu za OFK Beograd. @uti kartoni: Mitrovi}, Jav (Napredak), Mijatovi}, Jovandi}, Nikoli}, Oumaru. Crveni karton: Leandro u 90. minutu (Napredak). NAPREDAK: Milankovi}, Babi}, Petrovi}, Vrawe{, Ga{i}, Mitrovi}, Bini} (Pavlovi}), Krwinac (Leandro), Vukmirovi} (Spasojevi}), Vujovi}, Jav. OFK BEOGRAD: [aranov, Plani}, Lazarevi} (Mijatovi}), Karvaqo, Nikoli} (Jovandi}), Markovi}, Sin|i}, Beqi}, Simi}, Mili} (@eravica), Oumaru.

BSK - Hajduk 3:0 (2:0)

Igra~i Vojvodine pognute glave napu{taju stadion u Smederevu

tovi} -), Mladenovi} 7 (Raki} -), Todorov 7, S. Rankovi} 7 (Stojanovi} -). VOJVODINA: Brki} 6, Medojevi} 6, \uri{i} 6, A|uru 7, Tumbasevi} 7 (Smiqani} -), Mereda{vili 6 (Tadi} -), Bilbija 7 (Adams 6), Vuji~evi} 6, Nestorovi} 6, Ple~ 7, Mr|a 6. Iako su vi{e od jednog poluvremena igrali sa igra~em mawe Smederevci su napravili pravi

u 15. minutu Bilbija, dodu{e iskosa sa leve strane da bi se u toj situaciji istakao i ~uvar mre`e doma}eg tima. Ozbiqno je pripretio i u 31. minutu Tumbasevi} iz slobodnog udarca sa vi{e od 20 metara, no sna`no upu}ena lopta je preletela `ivi zid zavr{ila koji santimetar kraj leve stative doma}eg gola. A onda u 42. minutu posle me|usobnog ko{kawa Vuji~evi}a i Milosavqe-

plasirao loptu u ~uvara mre`e Novosa|ana. Za proma{aj najboqi akter ovog me~a Dejan @ivkovi} iskupio se u 73. minutu. Fantasti~ni pogodak koji je postigao sa preko 30 metara nije skoro vi|en na stadionu Smedereva. Dega`iranu loptu od strane Dejana Rankovi}a, @ivkovi} je prihvatio i strahivitim parabolom iznenadio @eqka Brki}a. T. Male{

Vaqak siguran Partizan - ûkari~ki Stankom 3:0 (1:0) BEOGRAD: Stadion Partizana, gledalaca 6.000, sudija Popovi} (Beograd), strelci: Davidov u 25. Kleo u 53. i Petrovi} u 85. minutu. PARTIZAN: M. Boòvi} -, Kneèvi} 6, Lomi} 7, Jovanovi} 7, Krstaji} 7 (Stankovi} -), Fejsa 7, Davidov 7 (Diara 6), Tomi} 6, S. Ili} 7 (Petrovi} 7), Moreira 7, Kleo 7. ÛKARI^KI STANKOM: Radivojevi} 6, Trnini} 5, Kecojevi} 5, Joksimovi} 5, An|eli} 5, Kiso 5, Zavi{i} 5 (Rni} 5), Kr~marevi} 5, Petronijevi} 5 (Joki} -), Trajkovi} 5 (\ikni} 5), Grubje{i} 6. Prvi put Sa{a Ili} i Moreira igrali su zajedno. Vaqak je me~ po~eo u formaciji 4-2-3-1, sa Kleom u {picu i Ili- Tomi} u akciji }em, Moreirom iza wega. ûkari~ki je igrao u 30. minutu, ali je sa pet metara {utirao glavom istom sistemu. Partizan je od po~etka diktirao pored gola. tempo i do poluvremena stigao do vo|stva. U 25. U nastavku vi|ena je ista slika. Vaqak je brzo minutu povratnu loptu Davidov je sa 20 metara postigao novi gol sa 2:0. Lomi} je u 53. minutu sproveo u malu mreù Radivojevi}evog gola. Inacentrirao sa leve strane, a Kleo glavom bio pre~e, doma}i su uglavnom i poku{avali iz daqine cizan. U 72. minutu karioka je u padu sa pet metaLomi} je iz slobodwaka pogodio pre~ku, {ut Dara propustio dobru {ansu. Kona~an rezultat povidova zaustavio je Radivojevi} dok je Fejsa bio stavio je Petrovi}, posle sjajnog solo prodora. zamalo neprecizan. Sjajnu {ansu imao je Ili} u I. Lazarevi}

BEOGRAD: Stadion „OFK Beograda“, sudija: Gruji} (Ni{). Strelci: Kajevi} u 6, \uki} u 16. i Babi} u 63. minutu. @uti kartoni: Obrovac, Babi}, Bo{kovi} (BSK), Pawkovi}, Fejsa (Hajduk). BSK: Jankovi}, Bo{kovi}, Vukadinovi} (Stojanovi}), @arkovi}, Savi}, Radunovi}, Kajevi}, Obrovac, Alivodi} (]esarevi}), \uki}, Babi} (Krsti}). HAJDUK: Jov{i}, Kozo{ (Top~agi}), Fejsa, Stani} (@ivanovi}), Trajkovi}, Brkovi}, Kekezovi} (Kasalica), Bogi}, Komazec, Maksimovi}, Pawkovi}.

Jagodina - Borac 0:1 (0:1)

JAGODINA: Gradski stadion, sudija: Stankovi} (Beograd). Strelac: Spirovski u 36. minutu. @uti kartoni: [qivi}, \or|evi} (Jagodina), Mari}, Kosti}, Duwi} (Borac). JAGODINA: Ze~evi}, Mihajlovi}, \or|evi}, @ivkovi} (Marjanovi}), [qivi}, Ogwenovi} (Ivanovi}), \ilas, Cilin{ek, Bojovi}, Luki} (Sim~evi}), Novkovi}. BORAC: Ili}, Duwi} (Masla}), Mari}, Igwatovi}, Dmitrovi}, Martinovi}, Vilijam, Kosti}, Spirovski (Mili~i}), Milovanovi} (Grkajac), Espozito.

Novi desert nazvan Mesijev gol Mesijev gol ime je jela koje }e kuvar @ordi iz presti`nog restorana Keler de Kan Roka iz \irone smisliti kako bi gurmanima do~arao graciozan stil Argentinca i trenutno najboqeg fudbalera na svetu. Popularni restoran, koji ima tri zvezdice u ~asopisu „Restaurant“ 2009. godine progla{en je za petim najboqim restoranom sveta. - Ako spojim ne`nost slatke pavlake s meko}om kombinacije limuna i jasmina, mo`da }u biti blizu. Kako da u jelu postignem euforiju Mesijevog gola? To je moj ciq. Slatka pavlaka je jedini siguran sastojak - izjavio je Roka.

SPORT

nedeqa21.mart2010.

TURNIR U INDIJAN VELSU

Zimowi} i Nestor u finalu Srpski teniser Nenad Zimowi} i Kana|anin Danijel Nestor plasirali su se u finale konkurencije mu{kih parova na turniru u ameri~kom gradu Indijan Velsu. Na turniru prvi nosioci, Zimowi} i Nestor su jutros po na{em vremenu, u polufinalu pobedili Amerikance Xona Iznera i Sema Kverija sa 6:4, 6:2 za 58 minuta igre. Protivnici Zimowi}a i Nestora u finalu su pomalo neo~ekivano, [panci Rafael Nadal i Mark Lopes koji su pobedili Aspelina i Henlija sa 2:0. Zimowi}u i Nestoru ovo je ~etvrto finale ove godine u 6 turnira na kojima su u~estvovali. Osvojili su turnire u Sidneju i Roterdamu, igrali su i finale Australijen Opena. Pobednicima turnira u konkurenciji dublova namewen je ~ek na 198.400 dolara i 1.000 ATP poena, dok }e pora`enim finalistima pripasti 96.820 dolara i 600 ATP poena.

Nestor i Zimowi}

Soderling nadigrao Mareja [vedski teniser Robin Soderling plasirao se u polufinale ATP turnira u Indijan Velsu. Soderling je u polufinalu pobedio Britanca Endija Mareja rezultatom 2:0, po setovima 6:1, 7:6 (4). [ve|anin }e u polufinalu igrati sa Amerikancem Endijem Rodikom, koji je savladao [panca Tomija Robreda rezultatom 2:0, po setovima 6:3, 7:5. U drugom polufinalu igraju [panac Rafael Nadal i Hrvat Ivan Qubi~i}. Pobednik turnira u Indijan Velsu osvoji}e nov~anu nagradu od 605.500 dolara i 1.000 poena za

Robin Soderling

ATP listu, dok }e pora`enom da pripadne 295.500 dolara i 600 bodova za svetsku rang listu.

Jankovi}eva protiv Voznijacki Srpska teniserka Jelena Jankovi} igra}e protiv Dankiwe Karoline Voznijacki u finalu VTA turnira u Indijan Velsu. Jankovi}eva, koja je na turniru postavqena za {estog nosioca, pobedila je Australijanku Samantu Stosur 6:2, 6:4. Voznijacki, koja je na turniru postavqena za drugu “kostura{icu” savladala je Poqakiwu Agwe{ku Radvansku rezultatom 2:0, po setovima 6:2, 6:3. Jankovi}eva je trenutno deveta teniserka sveta, a u kari-

HRVATI JO[ NISU ODLU^ILI GDE ]E SE IGRATI ME^ PROTIV SRBIJE

Zagreb ili Split Me|unarodna tenista federacija (ITF) produìla je do 2. aprila rok Hrvatskom teniskom savezu za prijavu grada u kome }e biti odigran ~etvrtfinalni me~ Sveske grupe Dejvis kupa protiv Srbije. Rok za prijavu mesta igrawa isti~e 22. marta, ali su Hrvati traìli i dobili dodatno vreme, jer jo{ nisu zavr{eni razgovori sa gradona~elnicima Zagreba i Splita, jedinih kandidata za organizaciju tog me~a. - Traìli smo dodatno vreme, kako ne bismo morali da brzamo s nekim dogovorima. Ostala su dva grada u igri, a zbog zauzetosti i obaveza obojice gradona~elnika, rok da nominujemo

grad produ`en je do 2. aprila - rekla je direktorka Hrvatskog teniskog saveza Marina Miheli}. Odranije je pozato da je osnovni kriterijum za dobijawe doma}instva novac koji }e gradovi ponuditi Hrvatskom teniskom savezu, ali hrvatski mediji pi{u da je Split u velikoj prednosti u odnosu na Zagreb. To je jo{ ranije rekao predsednik Hrvatskog teniskog savreza Radomir ^a~i}, a i teniseri su isticali da bi im u veoma te{kom duelu protiv Srbije mnogo vi{e odgovarala temperamentna dalmatisnka publika, nego prili~no ravnodu{ni zagreba~ki qubiteqi tenisa.

ME\UNARODNI USKR[WI MITING U NOVOM SADU: Me|unarodni pliva~ki miting, 13. po redu pod imenom “Uskrs 2010” odr`an je na bazenu SPC “Vojvodina” u Novom Sadu u organizaciji PK Vojvodina. Nastupilo je 510 pliva~a i pliva~ica iz 25 doma}ih

jeri je osvojila 11. VTA trofeja. Voznijacki se nalazi na ~etvrtom mestu WTA liste, a u karijeri je osvojila {est turnira. Srpska i danska teniserka odigrale su tri me|usobna duela, a Jankovi}eva je dobila sva tri me~a. Finalni me~ bi}e odigran danas od 19.30 sati. Pobednica turnira u Indijan Velsu osvoji}e nov~anu nagradu od 700.000 dolara i 1.000 bodova za VTA listu, dok }e pora`enoj da pripadne 350.000 dolara i 700 poena za svetsku rang listu.

Serena otkazala Majami Najboqa svetska teniserka Serena Vilijams zbog povrede kolena otkazala je u~e{}e na VTA turniru u Majamiju, koji se igra od 23. marta do 4. aprila uz nagradni fond od 4,5 miliona dolara. Organizatori turnira tako su ostali bez teniserke, koja je naslove u Ki Biskejnu osvajala u pet navrata, a posledwi put 2008. godine. Podse}amo, ve} ranije su u~e{}e u Miamiju zbog povreda otkazale druga najboqa svetska teniserka Ruskiwa Dinara Safina i biv{a pobednica Vimbldona Marija [arapova.

i jednog inostranog kluba (Skopqe, Makedonija). Ovo je tradicionalno takmi~ewe najmla|ih pliva~a od osam do 14 godina, a otvorio ga je najmla|i u~esnik. Najboqima su pripale medaqe, a mali{ane je nagradio i “~okoladni zeka”. Progla{eni su i najuspe{niji

c m y

DNEVNIK

SVETSKO PRVENSTVO U SKIJA[KIM LETOVIMA NA PLANICI

Aman osvojio zlato [vajcarac Simon Aman osvojio je titulu svetskog {ampiona u ski letovima na slovena~koj Planici i tako zaokruìo fantasti~nu sezonu. Aman je do trijumfa do{ao ukupnim skorom od 935,8 bodova i skokovima od 215,5, 216,5, 227,0 i 236,5 metara i tako je ovu sezonu zavr{io sa titulom dvostrukog olimpijskog {ampiona, osvaja~a Svetskog kupa i svetskog {ampiona. Drugo mesto zauzeo je Austrijanac Gregor [lirencauer, dok se na tre}i stepenik pobedni~kog postoqa popeo Anders Jakobsen iz Norve{ke. - Ne mogu da poredim titule koje sam osvojio ove sezone. Ose}aj je savr{en, ovo je bila savr{ena sezona za mene i sada mi sledi odmor. Ski skaka~i pred sebe ne postavqaju velike ciqeve pred sebe, i ja sada ne bih da obe}avam ni{ta za narednu sezonu, ali priznajem da bih èleo da pobedim na turneji “êtiri skakaonice” - rekao je za Aman. Iza prve trojice na kraju individualnog dela takmi~ewa na{ao se Poqak Adam Mali{, ispred doma}eg skaka~a Roberta Kraweca, Austrijanaca Volfganga Lojcla i Tomasa Morgen{terna i Antonina Hajeka iz

Simon Aman

ê{ke. Prvu desetoricu kompletirali su rekorder u duìni leta Norveànin Bjorn Ejnar Romoren i Martin Koh iz Austrije. Svetsko prvenstvo u ski letovima na Planici se zavr{ava danas timskim takmi~ewem, ~ija prva runda po~iwe u 10.15 ~asova.

SP bez Plu{enka Svetsko prvenstvo u klizawu u Torinu prote}i}e bez dvojice najboqih kliza~a sa OI u Vankuveru. Posle Lajza~eka, otkazao je i Jevgenij Plu{enko. Olimpijski vice{ampion u umetni~kom klizawu Rus Jevgenij Plu{enko otkazao je u~e{}e na prvenstvu sveta u Torinu, saop{tili su organizatori. - Dobili smo poruku u kojoj nas Plu{enko obave{tava da je povre|en - izjavila je portparol organizatora prvenstva, koje }e u Torinu biti odr`ano od 22. do 28. marta. Da slavni kliza~ ne}e u~estvovati na {ampionatu potvrdio je i wegov agent, navode}i da Plu{enko izostaje sa takmi~ewa “zbog umora i povrede”. Plu{enko (27) je na Zimskim olimpijskim igrama 2006. u Torinu osvojio zlatnu medaqu, a nakon toga je objavio da prekida karijeru. Ove sezone se, me|utim, vratio na led i pobe|ivao je na svim takmi~ewima do Olimpijskih igara u Vankuveru, gde je osvojio “samo” srebro. Rus je u bio nezadovoqan plasmanom u Vankuveru, gde je `estoko iskritikovao sudije olimpijskog takmi~ewa. Ranije ovog meseca trostruki prvak sveta iz 2001, 2003. i 2004. po-

Jevgenij Plu{enko

ru~io je da planira da u~estvuje na Zimskim olimpijskim igrama 2014. u So~iju. Olimpijski {ampion iz Vankuvera, Amerikanac Ivan Lajza~ek, ranije je tako|e otkazao u~e{}e na prvenstvu sveta u Torinu.

takmi~ari kod de~aka i devoj~ica u A i B kategoriji, a odr`ana je i memorijalna trka kao podse|awe na prerano preminulog pliva~a Ivana Mili~i}a, prvaka u disciplini 100 metara delfin. G. M. Foto: N. Stojanovi}

Novosadska nedeqa21.mart2010.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

DANAS U GRADU BIOSKOPI Jadran: „Alvin i veverice 2“ (11, 17.30), „Nepobedivi“ (19, 21.15). Art bioskop „Vojvodina“ na Spensu „Papa Jovana“ (18.30), „U vazduhu“ (21).

POZORI[TA Pozori{te mladih, mala sala „Vuk i jari}i“ (11).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, „Novi Sad grad kakvog vi{e nema“ (do 1. maja). Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Odaziv na poruku pro{losti“ (do 31. marta). Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“, „Vez po pismu - pismo po vezu“ (do 15. maja). Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

IZLO@BA SLIKA NA [TRIKU

îka Jova i Tvr|ava omiqene teme Veseli de~ji radovi na kojima su prikazali kako oni vide Novi Sad, ju~e su visili du` Zmaj Jovine ulice, zaka~eni {tipaqkama na kanap. U akciji “[trik-~isti pogledi”, pokrenutoj da se dobije uvid u to kako deca doìvqavaju svoj grad, u~estvovali su |aci od prvog do tre}eg razreda iz 13 novosadskih osnovnih {kola, a izlo`ba je deo projekta “Fejs Novi Sadportret grada”, koji je “Aspekt brend dizajn studio” pokrenuo da bi se istakle dru{tvene vrednosti i odredili parametri za kreirawe pozitivne slike grada. Deca najvi{e crtala spomenike Zmaj Jovi i Mileti}u, Dunavski park, Tvr|avu i Dunav. Nakon postavke u Zmaj Jovinoj ulici radovi }e biti izloèni u Osnovnoj {koli “@arko Zrewanin”. A. V.

Pravoslavne crkve

Zagrqaji neznancima Prole}e je, sezona zaqubqivawa, a oni koji traè toplinu qudskog zagrqaja imali su priliku to ju~e da osete u centru. Kako izgleda saose}awe stranca, moè se videti na fotografiji na{eg fotoreportera Nikole Stojanovi}a koji je ovekove~io trenutak besplatnog zagrqaja, koji su deqeni svima koji su èleli da ih prihvate. S. K.

OVOG LETA NA [TRANDU I KLADIONICA

Tiketi samo odraslima?

Ove sezone na [trandu su u ponudi 22 poslovna prostora za kafi}e, de~ja igrali{ta, mesta za prodaju kukuruza, sladoleda... ali po prvi put na liticatiji za zakup i mesto predvi|eno za kladionicu. Ovo je u~iweno jer }e letwi meseci biti u znaku Svetskog prvenstva u fudbalu, pa }e tako svi koji utakmice budu gledali uz Dunav i hladna pi}a mo}i i da oprobaju sre}u i vide koliko su dobri prognozeri.

S druge strane, ovaj potez je izazvao negodovawe Novosa|ana koji se pitaju da li to zna~i da }e „kocka“ maloletnicima, kojih je uvek mnogo na [trandu, biti na dohvat ruke. Me|utim, u „Gradskom zelenilu“ obe}avaju da }e sve biti organizovano u skladu sa Zakonom o igrama na sre}u, {to zna~i da maloletnicima kla|ewe ne}e biti dozvoqeno. B. M.

V REMEPLOV

[trajkovali radnici {tamparije Oko tridesetak radnika {tamparije \or|a Ivkovi}a, u Dunavskoj ulici, najve}oj u Novom Sadu i opremqenoj savremenim nema~kim ma{inama, stupilo je u {trajk 21. marta 1919. Tra`ili su ne samo pove}awe plata, ve} i izviwewe vlasnika zbog nekih nekorektnih postupaka prema zaposlenima. [trajk je trajao 12 dana i bio zavr{en zahvaquju}i posredstvu mirovnog odbora u kome su bili predstavnici socijal- demokratskog sindikata i gradske vlasti. Radnici nisu dobili sve {to su tra`ili, a vlasnik je morao da postupi na na~in za koji u prvim danima {trajka nije hteo ni da ~uje. Tih dana, sa polovi~nim uspehom, u Novom Sadu su {trajkovali jo{ kroja~ki i opan~arski radnici. N. C.

No}nim klubovima mesto van zone stanovawa Gradski odbor Srpskog pokreta obnove podr`ava inicijativu Saveta za javni red i mir i bezbednost Skup{tine grada da se izmeni radno vreme no}nih klubova s dosada{wih od 22 do 3 ~asa na vreme od 20 do sat po pono}i, izjavila je ju~e na konferenciji za novinare portparol GO SPO Branka Be`anov. Ona je dodala da je u skladu s praksom u evropskim gradovima da se no}ni klubovi izmeste van zona namewenih stanovawu, osim

De`urna apoteka danas }e biti „1. maj“ u Ulici Jevrejskoj 40. Apoteka radi od 7.30 do 20 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je u apoteci „Bulevar“, Bulevar Mihajla Pupina 7, od 20 do 7 ~asova, kao i subotom posle 14 sati. B. M.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka „Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka“; stalna postavka: Srpska umetnost „Teme i ideje“ (1900–1941); stalna postavka „Qudi i doga|aji – slika pro{losti“ Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“.

Danas de`ura apoteka „1. maj”

ukoliko vlasnici ne pribave pismenu saglasnost stanara u neposrednoj blizini kluba.Be`anov je istakla da je prava mera {to je sada rad kafi}a u stambenim zonama ograni~en na 23 sata radnim danima i 1 sat vikendom, ali da je potrebno vi{estruko pove}ati nov~ane kazne za prekora~ewe radnog vremena, koje su sada niske i ne motivi{u vlasnike klubova da po{tuju ograni~ewe. S. K.

Dan bez mesa jednom godi{we

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 8.30 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve

Povodom obeleàvawa Svetskog dana bez mesa aktivisti Udruèwa prijateqi ìvotiwa ju~e su postavili {tand na uglu Ulica Zmaj Jovine i Modene. Davali su informacije o vegetarijanstvu i prolaznicima nudili vegeterijanske specijalitete poznatih doma}ih proizvo|a~a. Predsednica Udruèqa Maja Vu~kovi} istakla je da se Svetski dan bez mesa obeleàva vi{e od 20 godina {irom sveta. - Dan bez mesa nailazi na veliku potporu potro{a~a, boraca za za{titu ìvotiwa i okoline, ali i javnih slu`benika, zdravstvenih radnika, proizvo|a~a i distributera zdrave hrane, kao i masovnih medija – kaè Vu~kovi}. Q. Na.

Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

OBELE@AVAWE SVETSKOG DANA POEZIJE

Se}awe na velikane

Obeleàvawe Svetskog dana poezije u organizaciji Dru{tva kwièvnika Vojvodine odrà}e se danas na dvema lokacijama u gradu. Na platou ispred kafea“„ u Ulici bra}e Ribnikar 1 u 12 sati bi}e obeleèno 110 go-

dina ro|ewa Du{ana Vasiqeva i 100 godina ro|ewa Qubi{e Joci}a. Tako|e, u 19 sati u Pozori{tu mladih u Ulici Igwata Pavlasa 4 novosadski pesnici govori}e u ~ast Lazi Kosti}u preminulom pre ta~no jednog veka. D. A.

nedeqa21.mart2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

nedeqa21.mart2010.

OGLASI

nedeqa21.mart2010.

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 101658

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Povoqno. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062. 101557

NA TELEPU izdajem name{tenu sobu, kuhiwu, kupatilo i predsobqe. Ima tri le`aja, grejawe na gas, poseban ulaz. Telefon: 021/503-224. 101792 IZDAJEM name{tenu sobu na Limanu II. Telefoni: 021/454655, 064/179-68-48. 101100 IZDAJEM name{tenu, dvokrevetnu sobu sa centralnim grejawem i upotrebom kupatila, 1. sprat, Novo naseqe. Telefon 021/504-629. 101885

MEWAM ili prodajem ukwi`en, dvosoban stan, 58m2 u Katarine Ivanovi} za mawi stan uz doplatu. Bez posrednika. Telefon 063/50-82-83. 101757 MEWAM troiposoban stan 85/3 za mawi oko 45m2. Telefon 061/21-058-48. 100454 MEWAM stan od 78m2 i vo}wak sa ba{tom u povr{ini od 1500m2 - za dva stana. Telefon: 6398-291. 101764 DVOSOBAN stan u strogom centru Be~eja - za mawi u Novom Sadu, dogovor. Telefon: 063/7113-762. 101868 ZLATIBOR - NOVI SAD, kompletno name{ten nov dvoiposoban, 50m2, u potkrovqu od 3 sprata, naseqe " Sloboda " za sli~an. Telefon 063/10-80-687. 101032 MEWAM dva stana 33m2 N. Sad i 33m2 Vrwa~ka Bawa za ku}u u Novom Sadu ili stan do 70m2 u okolini Sajma. Telefon 065/5454-101. 101440

NOVIJA garsowera 24m2, Futo{ki put, kod Satelitske pijace, I sprat, CG, ukwi`eno 28.000. Telefon 063/517-846. 292940

GARSOWERA, 29m2, N. naseqe, \or|a Nik{i}a Johana, 1. sprat, lift, cg, sre|ena, odmah useqiva, 32.950E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 294510 GARSOWERA 28m2, N. Detelinara, Branka Baji}a, 3. sprat, lift, terasa, cg, nova, useqiva, 30.900E. Tel. 661-3259, 063/570659. 294517 NOVOSADSKOG SAJMA nova garsowera 27m2 na prvom spratu, lift, terasa, gleda na dvori{te. Telefon 063/538-166. 293986 GARSOWERA u centru, 1. sprat, 27.5m2, cena 33.990. Tel. 472-1661. 293091 GRBAVICA, garsowera, 29m2, 2. sprat, sa povratom PDV-a, useqiva u aprilu, cena 38.940, fiksno. Tel. 421-185. 293092 M. DIMITRIJEVI]A, nova garsowera, 3. sprat, 24m2, kompletno name{tena, cena 37.080, odmah useqiva. Tel. 422-149. 293093 NOVA DETELINARA 24m2 garsowera sa terasom, III sprat useqiva leto 2010. cena 25.700 evra. Tel. 021/423-208, 528-599. 293080 SAJAM stan 28m2 odmah useqiv, predato na ukwi`bu, cena 31.000 evra. Tel. 021/528-599, 063/111-4142. 293081 [IRI CENTAR prodajem nov 26,19m2 stan sa terasom, III sprat, brzo useqivo, cena 29.300 sa PDV-om. Tel. 423-208, 528-599. 293082 GRBAVICA, garsowera pred useqewem 27m2, uredna papirologija, kvalitetna gradwa. Tel. 063/520-296; 021/520-231 ({ifra: 10826) www.solis-nekretnine.com. 293018 STROGI CENTAR, 29m2, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka, ukwi`en, cena 37.000 evra! Tel. 065/2019-011; 021/427277 ({ifra: 10716) www.solisnekretnine.com. 293019 GARSOWERA sa odvojenom kuhiwom, ukwi`ena, na Bulevaru kod gradskog SUP-a, odmah useqiva, cena 31.000 evra! Tel. 065/2019-009; 021/520-231 ({ifra: 11407) www.solis-nekretnine.com. 293020 GARSOWERA u blizini Beogradskog keja, 24m2 na drugom spratu, useqiv do juna 2010. godine, cena 30.000 evra! Tel. 065/2019-010; 021/427-277 ({ifra: 10699) www.solis-nekretnine.com. 293021

GARSOWERA, Nova Detelinara, 28m2, nova, odmah useqiva, III sprat, lift, izuzetno povoqno. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 294005 UKWI@ENA nova GA 27m2, Milana Savi}a, I sprat, terasa, odmah useqiva, kuhiwa u ni{i sa prozorom, pvc, sig. vrata, 1/1, cena: 27.500. Tel. 021/6616-324, 425-653. 294031 ODMAH USEQIVA garsowera pored Dunavskog parka, cg, kl. parket, ukwièna, pogodna i za P.P. cena: 19.900. Tel. 021/425-653, 6616-324. 294024 GARSOWERA 23m2, N. naseqe, Stevana Hristi}a, 5. sprat, lift, cg, sre|ena, ukwièna 26.800E. Tel. 661-3259, 063/570659. 294507 GARSOWERA 24m2, Bulevar oslobo|ewa, kod Dnevnika, 7. sprat, lift, cg, ukwièna, novija, male kosine, 29.900E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 294509

GARSOWERA na Telepu, 29m2 sa odvojenom kuhiwom. Kwi`ewe u idealnim delovima, cena 25.500 evra. Tel. 064/157-1297; 021/427-277 ({ifra: 11238) www.solis-nekretnine.com. 293022 GARSOWERA 28m2, tre}i sprat, terasa, kod gradskog SUP-a, klasi~an raspored, cena 34.000 evra, mo`e i name{tena, sa podstanarom. Tel. 064/2003-103; 021/451-570 ({ifra: 11681), www.solis-nekretnine.com. 293023 NOVA useqiva garsowera, uredni papiri – upotrebna dozvola, ~etvrti sprat, 25m2, cena: 25.750. Tel. 021/427-088. 293073 GARSOWERA 27m, N. bulevar „Zoned“, I sprat, novo useqivo. Cena 34.000 evra. Tel. 021/6622746, 063/808-6962. 292902

GRBAVICA - nov veliki, ekstra dupleks sa ogromnom terasom i gara`nim mestom, odmah useqiv, luks oprema, 3. sprat, lift, mala zgrada sa malo stanova. Vredi videti, cena ekstra povoqna! Tel. 064/134-0459; 021/520-231 ({ifra: 18652) www.solis-nekretnine.com. 293061

KOPAONIK - izdajem apartman na ski stazi " Ma{inac " . Telefon 063/301-975, 063/370787. 96840

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 101657 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 101656 ISKUSAN profesor dr`i ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062. 101559

DNEVNIK

MEWAM jednosoban, komforan stan u Sremskoj Kamenici za stan ve}e sobnosti uz doplatu. Prednost Sremska Kamenica. Telefon 064/186-43-55. 101902

IZDAJEM name{tenu garsoweru 25m2, Liman II, za ènske osobe, sve osim ve{ ma{ine 160 evra/mese~no. Telefon 063/517846. 292938 IZDAJEM u blizini zgrade Suda prazan odmah useqiv dvosoban stan u funkciji dvoiposobnog, na visokom prizemqu, pogodan i za poslovni prostor. Tel. 063/502-526; 021/528-399. 293117 VELIKA PONUDA stanova za izdavawe, name{tenih, poluname{tenih i praznih, za stanovawe ili poslovne prostore kao i luksuzno opremqeni stanovi velike kvadrature... Tel. 065/2019-004; 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 292992 IZDAJEM name{ten jednosoban stan u Antona êhova. Telefon: 021/549-109. 101105 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Novoj Detelinari, 59m2, nov, neuseqavan, kompletno opremqen. Slike na sajtu... Tel. 065/2019-004; 021/6624325 ({ifra: 11529), www.solisnekretnine.com. 292993 IZDAJEM luksuzan ~etvorosoban stan od 110m2 u strogom centru grada u blizini Suda, kompletno name{ten, cena dogovor! Tel. 063/855-7109, www.solis-nekretnine.com. 292994 IZDAJEM trosoban nov stan 69m, Vojvode [upqikca, prazan, dva kupatila, terasa, useqiv. Tel. 021/526-387, 064/3187924. 292909 IZDAJEM nov dvosoban stan 56m, na Grbavici Lasla Gala, komplet name{ten odmah useqiv. Tel. 021/6622-746, 063/8086962. 292906 IZDAVAWE I ZAKUP stanova u Novom Sadu - prazni ili name{teni, jednosobni, dvosobni, trosobni, ku}e, lokali. Nazovite, povoqne cene. Tel. 021/6622-746 063/286-647. 292900 IZDAJEM super konfornu garsoweru, odvojena kuhiwa, u ulici Maksima Grokog. Telefon: 063/344-711. 100215 IZDAJEM nov jednosoban stan 31m, prazan, blizina Sajma, terasa, odmah useqiv, na duì period. Cena 150 evra. Tel. 021/6622-746, 063/400-360. 292895 KOD FUTO[KE PIJACE izdajemo name{tenu garsoweru. Tel. 6618-284. 294051 IZDAJEM dvosoban, komforan stan kod Doma zdravqa na Limanu. Telefon 064/374-03-09. 101778 IZDAJEM dvosoban name{ten stan 55m2 u blizini sajma. Telefon: 511-142, 064/1585-062 101005 . IZDAJEM odli~no name{tenu garsoweru na Bulevaru oslobo|ewa, cena 150E. Telefon: 064/09-07-889 i 021/547-920. 102046

IZDAJEM trosoban prazan stan 70m2, B. Ribnikar. Pogodan za stanovawe ili poslovni prostor. Telefon 060/0846-036. 101798 IZDAJEM povoqno name{ten, uli~ni stan, 38m2, u ku}i sa posebnim ulazom, mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenima, 120 evra. Telefoni: 521-362, 064/236-280-9. 101633 IZDAJEM prazan stan 63m2, CG, klima, Ulica Mileve Simi} 8. Telefoni: 4780-380, 064/136-00-12. 101247 GRBAVICA, garsowera, name{tena, 32m2, povoqno izdajem. Telefon: 064/517-4037. 101781 IZDAJEM garsoweru, 26m2, na Bulevaru oslobo|ewa 77, 2. sprat. Stan je potpuno name{ten. Telefon 021/42-41-46. 101703 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544540, 063/517-290. 101660 IZDAJEM stan 94m2 u centru, visoko prizemqe, poseban ulaz, pogodan za tihu delatnost. Telefon 064/274-96-31. 101802 IZDAJEM name{ten stan od 1. aprila. Telefon 064/211-34-59. 101770 IZDAJEM name{ten dvosoban stan u Novom Sadu. Telefon 060/4422-700. 101742 IZDAJEM prazan nov jednosoban stan 28m2, ima kuhiwske elemente. Detelinara. Telefon 064/188-0536 101669 IZDAJEM trosoban stan. Telefon: 060/731-7321 i 022/462335. 101470 IZDAJEM prazan trosoban stan, 70m2, ulica B. Ribnikara. Pogodan za stanovawe ili poslovni prostor, 190E. Sva infrastruktura. Telefoni: 060/08-46-036, 061/2-444-899. 101486 IZDAJEM dvosoban stan blizu Medicinskog fakulteta, sajma, novogradwa, 53m2, Ul. Branka Baji}a 66 . Telefon: 465-265, 401-004 i 064/053-2400. 101590 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Detelinari. Telefon 063/375-207 101995 IZDAVAWE nekretnina. Proverena i kvalitetna ponuda. Profesionalna realizacija. Obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Vojvo|anskih brigada 22/III, kod Spensa. Telefoni: 021/522-533, 523-380, www.stanovi.rs 102028 IZDAJEM dvosoban stan 45m2 i garsoweru - name{teno Sremska Kamenica kod Instituta. Telefon 021/465-815, 064/20-44331 100996 IZDAJEM nov jednoiposoban prazan stan 45m2 sa kuhiwskim elementima u ]irpanovoj ulici, useqiv, cena 180E. Telefoni: 064/09-07-889 i 021/547-920. 102044 IZDAJEM stan od 65m2, ulica Maksima Gorkog 2/1. Pogodan za auto-{kolu, {kolu ra~unara itd. Telefon 064/216-7414. 101841

IZDAJEM name{tenu garsoweru na uglu Ja{e Tomi}a, Rumena~ka kod restorana Edem. Ima klimu. Telefon 064/302-0813 101848 IZNAJMQUJEM opremqenu dvori{nu garsoweru. pere Popadi}a 24. Novi Sad. Telefon 021/6330-124. 101904 IZDAJEM name{tene stanove u Mi~urinovoj ulici, garsowera 25m2, cena 140-150E i jednosoban 21m2 cena 130E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 101969 IZDAJEM dvosoban komforan stan name{ten za 2 osobe 180 E + struja. Telefon 021/552-060 101863 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan 55m2, ul. Pariske komune, cena 170E. name{tena kuhiwa, trpezarija i jedna soba Tel. 021/544540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 101968 DVOSOBAN 51m2 i 1, 5-soban 43m2 u P. Komune i Radni~koj I sprat, name{teni 210 i 240 E. + depozit. Telefoni: 064/12497-91, 021/63-34-104 101861 IZDAJEM name{tenu garsoweru, u ul. Marka Miqanova. Telefon 064/845-2084. 102007

POTREBAN komforan stan za ozbiqan bra~ni par, redovno pla}awe. Telefon 021-523-380. 102030 POTREBNI stanovi za sme{taj gostiju za Me|unarodni poqoprivredni sajam i exit festival. Za Exit festivalprednost centar. Telefon 069/1622-533. 102029 OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon 063/1905278. 102000 I. BIR^ANINA dupleks 5-soban 99m2- 78.000E. Telefon 064/2466-206. 102031

KUPUJEMO jednoiposoban stan 30-45m2, do IV sprata, da je useqiv do leta 2010. godine, 021/526-387, 063/808-6962. 292896 KUPUJEMO garsoweru u Novom Sadu, do 28.000 evra, useqewe nije hitno, poèqna novogradwa, do IV sprata. Isplata odmah!! Bez posrednika. Tel. 021/66-13466, 063/400-360. 292897 KUPUJEMO stanove koje gradi AD "Budu}nost" Novi Sad useqive ili u izgradwi. Isplata brza. Prodavci, kooperanti javite se!! Tel. 021/526-387, 063/400-360. 292898 KUPUJEM funkcionalan troiposoban stan mawe kvadrature u ulici Novosadskog sajma i Mi~urinovoj. Dupleks ne. Tel. 063/775-9121. 293118 KUPUJEM stanove svih struktura, nebitna lokacija, ili ku}u u gradu moè i za ru{ewe. Telefon 528-137. 293979 KUPUJEMO stanove svih struktura za poznate kupce, centar, Limani, Grbavica. Tel. 021/450-417. 294012 KUPUJEM jednosoban ili jednoiposoban stan bez posrednika, ukwièn, prednost Limani, Novo naseqe. Telefon: 064/1814703. 101761

NOV dupleks na Grbavici, dve terase, useqiv odmah, 112m2, cena 121.500 evra! Tel. 063/8557109; 021/451-570 ({ifra: 10445) www.solis-nekretnine.com. 293069 DUPLEKS, Petrovaradin useqiv 61m2. Povoqno! Hitna prodaja! Telefon 064/820-58-28. 292855 NOVA DETELINARA, Trg Majke Jevrosime, 68m2 dupleks, ukwi`en 70.000. Tel. 444-107, 633-7853. 292962 NOVI BULEVAR, stan u izgradwi, 31m2, III sprat, lift, terasa. Direktna prodaja, cena sa PDV-om. Tel. 063/775-9121. 293124 PRODAJEM stan od 75m2, po ceni od 1.250E/m2. Telefon 065/66-11-621. 101931

U BLIZINI Dunava, na svega 4-5km od centra u pripremi je izgradwa maweg naseqa u objektima sa najvi{e osam stambenih jedinica. Telefoni: 6301-650, 064/115-06-39. 101899

OGLASI

DNEVNIK

N. NASEQE, nov, useqiv stan od 29m2, lift, cg. Cena 30.900E. Telefon 425-205. 292886 SAJAM, nova useqiva garsowera od 28m2, III sprat, lift, terasa, cg. Cena 32.960E. Telefon 425-210. 292891 CENTAR, nova, odmah useqiva garsowera, I sprat, terasa, cg. Cena 30.900E. Telefon 425-210. 292892 GRBAVICA, prodajem odmah useqivu garsoweru od 28m2 na II spratu, "Aleksandar" gradwa. Telefon 636-8429. 292918 [IRI CENTAR, prodajem novu, brzo useqivu garsoweru od 29m2 za 32.000 sa PDV-om. Telefon 636-8429. 292919 FUTO[KI PUT, na prodaju ukwièna, odmah useqiva garsowera od 20m2 za 24.700. Telefon 636-8429. 292920 PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an poloàj, brzo useqiva, miran deo, bez posrednika. Na{ telefon 421-437 ili 063/534505. 292848 USEQIVA garsowera na Novoj Detelinari, 24m2, II sprat. Telefon 064/820-58-28. 292857 NOVO NASEQE, garsowera 25m2, 21.5000,00 evra useqiva maj 2010. Telefon 064/820-58-28. 292858 NOVOSADSKOG SAJMA 25m2, 1. sprat, terasa, lift, CG, cena sa PDV-om 30.000E. Tel. 064/823-6617, 021/66-14-200. 292865 KLASI^NA garsowera 25m2, 3. sprat, sa terasom, CG, lift, cena sa PDV-om 30.250E. Tel. 064/823-6606, 542-779. 292870 GARSOWERA 23m2, Novo naseqe, ukwièna, odmah useqiva, CG, cena 27.000E. Tel. 064/8236601, 021/6614-200. 292871

LIMAN II, Resavska 39m2, jednosoban, lift, terasa, ukwièn. Tel. 444-107, 633-7853. 292953 JEDNOSOBAN, useqiv, nov, ukwi`ba u toku, Nova Detelinara. Telefon 064/820-58-28. 292853 DETELINARA, prodajem ukwièn, renoviran 1.0 stan na II spratu po ceni od 34.000. Telefon 064/220-95-65. 292921 ODMAH USEQIV jednosoban stan od 25m2, cg. Cena 25.750E. Telefon 425-210. 292885 JEDNOSOBAN stan 28m, ]irpanova, IV sprat, useqewe u maju. Cena 1.250 evra/m. Tel. 021/526-387, 063/808-6962. 292910 CENTAR, nov, useqiv jednosoban stan od 31m2, II sprat, lift, terasa, cg. Cena 39.000E. Telefon 425-210. 292893 JEDNOSOBAN nov stan 31m, Sajam gradila „Budu}nost“, IV sprat, terasa sa ostavom, pogled na park. Cena 42.000 evra. Tel. 021/526-387, 063/400-360. 292903 USEQIV renoviran stan, III sprat, terasa, CG, 37m2, cena: 36.050 evra. Tel. 021/520-966; 064/823-66-00. 293074 KLASIÂN jednosoban stan, 29m2, {esti sprat, lift, kod Ribqe pijace, sve prostorije imaju prozor, ukwièn, cena 36.000 evra. Pogledajte tlocrt na sajtu Solisa... Tel. 065/2019011; 021/451-570 ({ifra: 11537) www.solis-nekretnine.com. 293025 PRODAJEM stan u Ulici êrni{evskog, 32m2, ukwièn, cena dogovor! Tel. 065/2019-009; 021/427-277 ({ifra: 11539) www.solis-nekretnine.com. 293026

GARSOWERA 24m2, sa odvojenom kuhiwom, terasa sa ostavom, CG, lift, cena 25.000E. Tel. 064/823-6606, 6614-200. 292877 SOCIJALNO 24m2, klasi~na garsowera, terasa, lift, CG, cena 33.400E. Tel. 064/823-6608, 542-779. 292878 BORE PRODANOVI]A 24m2, garsowera, drugi sprat, lift, terasa 34.000. Tel. 444-107, 6337853. 292950 NOVO NASEQE 23m2, garsowera, lift, ukwi`ena 26.800. Tel. 444-107, 633-7853. 292951 NA NOVOM BULEVARU EVROPA garsowera 26,64m2 III sprat gradi "Moj Dom". Tel. 451-318, 523-193. 292967 U ULICI NOVOSADSKOG SAJMA stan 28m2. Telefon 451-318, 063/7730577. 292968 NA GRBAVICI 27m2, prvi sprat, 35.500 useqiv. [ifra 41959. Tel. 451-318, 523-193. 292969 U NOVOSADSKOG SAJMA hitno prodajemo garsoweru 25m2 na prvom spratu, cena 30.000. Tel. 451-318, 523-193. 292970 NA NOVOM BULEVARU 30m2, kuhiwa sa prozorom, kupatilo sa prozorom, ustakqena terasa, u odli~nom stawu, cena 33.500. Tel. 451-318, 523-193. 292974 U ULICI Arse Teodorovi}a jednosoban stan 28m2, prazan, useqiv, cena 29.000. Tel. 451-318, 523-193, 065/4443455. 292971 CENTAR, V. Mi{i}a prodajem odli~an, ukwi`en 1.0 stan od 33m2 na I spratu. Telefon 6366952. 292917

JEDNOSOBAN stan u centru grada, pogodan za izdavawe, cena 27.000 evra. Tel. 065/2019013; 021/427-277 ({ifra: 11509) www.solis-nekretnine.com. 293027 CARA DU[ANA - 31m2, useqiv za mesec dana. Cena 42.000 evra. Tel. 063/1020-733. 293112 N. RADOWI]A, jednosoban, 31m2, direktno od investitora, cena 37.260, sa PDV-om. Tel. 421-185. 293094 MIKE ANTI]A jednosoban stan 30m2, ukwièn, moè i za kancelariju, odmah useqivo. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 293987 NOVO NASEQE jednosoban stan 32m2 na zgrada 15godina sa liftom cena za dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 293985 U BLIZINI CENTRA, 31m2, odvojena kuhiwa, terasa, II sprat. Novija gradwa, stan bez ulagawa. Povoqno. Tel. 064/270-0102. 293123 JEDNOSOBAN, 31m2, Stanica, Pariske komune, 4. sprat, cg, ukwièn 32.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 294519 JEDNOSOBAN, 30m2, N. naseqe, Du{ana Danilovi}a, prizemqe, ukwièn, sre|en + terasa od 10m2, 32.950E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 294511 CENTAR, jednosoban stan 45m2, funkcija jednoiposobnog, ukwièn. Tel. 6624-218. 294052 FUTO[KA!!! Kod bolnice!!! Odli~an jednosoban stan od 31m2, sa lepom terasom, ukwièn, useqiv. Tel. 0638680335, 063/500-213. 294037

JEDNOSOBAN, Liman III, vi{a spratnost, ukwièn, moè zamena za stan u Beo~inu, 35.000E. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 294010 GARSOWERA u izgradwi od 25m2 u Ulici patrijarha ârnojevi}a. I sprat, terasa. Tel. 063/777-6233. 293122 GARSOWERA u izgradwi kod Sajma, cena sa PDV-om, V sprat – nije posledwi, terasa, lift, 27 m2, cena: 24.300. Tel. 021/427088. 293071 PRODAJEM novu garsoweru od 25, 5m2 na Novoj Detelinari. Telefon 6341-521. 101952 CENTAR, garsowera 23m2, III sprat, CG, terasa, cena 24.000E. Telefoni: 021/6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 102020 NIJE AGENCIJA! Sajam - jednosoban, ukwièn, useqiv stan, 31m2. Telefon 063/509-340. 101449 DVORI[NI STAN drugi do ulice 30 m2 ul. Pap Pavla 20, planirana novogradwa cena 30.000 E. mogu} dogovor. Telefon 062/10-44-792, 021/540-957. 102054

PRODAJEM useqivu garsoweru od 26 m2 na provom spratu za 30.000. Telefon 6447-622, 063/540-165 102051 PRODAJEM novu garsoweru, Bra}e Ribnikar, 2. sprat, 26m2. Telefon 063/805-45-30. 101759 PRODAJEMO jednosoban, ukwi`en stan u centru 45m2, za 42.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 102039 PRODAJEM komforan stan u Zmajevu, 37m2, stambena zgrada, centralno grejawe ili mewam za ku}u. Telefon: 063/701-2199. 101780 GRBAVICA, Danila Ki{a 31 m2/43m2 potkrovqe useqivo VIII 2010. cena 31.000 E. u dve rate. Telefon 060/5542-390 100320 JEDNOSOBAN, 27, 50m2 nov useqiv 1.4 i 1 i 3 sprat - direktno od investitora. Telefon 063/5195-33 102034 PRODAJEMO novu, ukwi`enu garsoweru od 30m2 na Novom bulevaru za 37.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 102037 JEDNOSOBAN 31m2, centar, useqiv za mesec dana, ura~unat PDV, cena dogovor. Telefon 064/2466-206. 102026

NOVIJI jednoiposoban 37m2, Maksima Gorkog, blizina Keja, CG, III sprat, terasa, ukwièn 49.500. Telefon 063/517-846. 292941 NOV 41m2, Temerinska i Koste [okice, II sprat, lift, useqiv, upotrebna, cena dogovor. Telefon 063/517-846. 292944 DVOSOBAN 47m2, Bul. Ja{e Tomi}a, IV sprat, kuhiwa sa trpezarijom, velike sobe, ukwièn 41.500. Hitno! Telefon 063/517-846. 292943 CENTAR 40m2, [umadijska, VI sprat, lift, dve odvojene sobe, terasa, ukwièn 41.500. Telefon 063/517-846. 292942 HITNO! Eksluzivan nov JIS stan na Novom bulevaru, pogled na grad i Fru{ku goru, sauna, bazen, spa centar, odli~an raspored, ekstra oprema, cena: 38.500. Tel. 021/425-653, 6616324. 294025 HITNO!!! Nov JIS 32m2, kod „Higijenskog zavoda“, III sprat, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, cg, dvori{na strana, useqiv za 30 dana, cena: 33.900. Tel. 021/6616-324, 425-653. 294027 BRZO USEQIV JIS 38m2, H. Ruvimova, lift, terasa, dvori{na strana, nov, klima, sig. vrata, TPV, cena: 44.300. Tel. 021/6616-324, 425-653. 294028

HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv, nov, JIS 57m2 Somborski bulevar, III sprat, lift, terasa, odli~an raspored, pogled na F. goru, cena: 41.200. Tel. 021/6616-324, 425-653. 294029 GRBAVICA, ukwièn jednoiposoban stan 41m2, nov, moderan raspored. Tel. 6618-284. 294053 JEDNOIPOSOBAN, 36m2, Sajam, \. Joanovi}a, 1. sprat, lift, cg, sre|en, ukwièn 39.150E. Tel. 661-3259, 063/570659. 294508 HITNO! Jednoiposoban, 39m2, centar, ugao Bulevara oslobo|ewa i Avgusta Cesarca, 5. sprat, lift, cg, nov, ukwièn 51.000E. Tel. 661-3259, 063/570659. 294518 HAXI RUVIMOVA ulica, useqiv stan od 38m2, V sprat, lift, terasa. Dvori{na strana. Cena 44.300E. Tel. 064/270-0102. 293127 BALZAKOVA jednoiposoban stan 48m2 na drugom spratu sa liftom, ukwièn, ima terasu. Telefoni: 528-137, 661-2262. 293989 KOD SAJMA nov jednoiposoban stan na prvom spartu, ukwièn za 40.800. Telefoni: 528137, 661-2262. 293991 GRBAVICA nov odmah useqiv, jednoiposoban stan 40m2 na prvom spratu, "Aleksandar" gradwa, ukwièn, ima lift, terasa. Telefoni: 528-137, 661-2262. 293992 LIMAN 3, jednoiposoban stan, 48m2, 3. sprat, ukwièn, terasa, cena dogovor. Tel. 472-1660. 293095 CENTAR, jednoiposoban stan, 45m2 na 5. spratu, ukwièn, cena 49.440. Tel. 421-185. 293096 TEMERINSKA, jednoiposoban, 42m2, 2. sprat, lift, terasa. Tel. 421-185. 293097 U CENTRU ukwièn jednoiposoban stan u visokom prizemqu, 43m2, dvostrano orjentisan. Tel. 063/1020-733. 293110 [IRI CENTAR, odmah useqiv 41,5m2 jednoiposoban stan sa terasom, IV sprat sa liftom, dvori{no okrenut, povoqno. Tel. 423-208, 528-599. 293083 LIMAN II, 39m2 jednoiposoban, prazan, ukwièn, odli~na investicija. Pozvati... Tel. 063/520-296; 021/520-231 ({ifra: 11601) www.solis-nekretnine.com. 293028 MAWI jednoiposoban stan od 37m2 na ~etvrtom spratu u Vojvo|anskoj ulici, vrlo povoqno, po ceni od 42.000 evra! Tel. 063/855-7109; 021/427-277 ({ifra: 11347) www.solis-nekretnine.com. 293029 JEDNOIPOSOBAN stan od 45m2 u dva nivoa, 38.000 evra, centar, hitno! Informacije na tel. 063/520-296; 021/427-277 ({ifra: 11318) www.solis-nekretnine.com. 293030 JEDNOIPOSOBAN stan na Novoj Detelinari, useqiva u aprilu 2010. godine, cena 41.300 evra sa PDV-om. Tel. 065/2019011; 021/427-277 ({ifra: 15632) www.solis-nekretnine.com. 293031 IZVANREDAN, ukwièn jednoiposoban stan na Grbavici, radio Aleksandar, prvi sprat, 40m2, cena 53.400 evra! Tel. 065/2019-013; 021/427-277 ({ifra: 16474) www.solis-nekretnine.com. 293032

nedeqa21.mart2010.

HITNA PRODAJA, nov stan, @elezni~ka ulica, 36m2 na tre}em spratu, cena 37.500 evra! Tel. 064/134-0459; 021/520-231 ({ifra: 14542) www.solis-nekretnine.com. 293033 PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 39m2 na prvom spratu, neuseqavan, na Novoj Detelinari, cena dogovor.... Tel. 063/855-7109; 021/520-231 ({ifra: 11460) www.solis-nekretnine.com. 293034 HITNA PRODAJA! Jednoiposoban stan na Limanu, drugi sprat, odli~an raspored, 48m2, cena 54.500 evra. Tel. 065/2019013; 021/520-231 ({ifra: 11660), www.solis-nekretnine.com. 293035 KOD SOCIJALNOG, noviji, odli~an jednoiposoban stan, dobrog rasporeda za malu kvadraturu, cena 47.400 evra! Tel. 065/2019-013; 021/520-231 ({ifra: 11697) www.solis-nekretnine.com. 293036 HITNA PRODAJA, stan od 44m2, Petrovaradin, Blok 8, peti sprat, terasa, lift, CG, cena povoqna! Tel. 064/134-0459; 021/427277 ({ifra: 15986), www.solis-nekretnine.com. 293024 CENTAR - jednoiposoban, nov, ukwi`ena zgrada, 41m2, centralno grejawe, cena: 43.250 evra. Tel. 021/520-966; 021/427088. 293075

[IRI CENTAR, uskoro useqiv jednoiposoban stan. Cena 37.500E, povrat PDV-a. Telefon 425-210. 292889 LIMAN, kod parka, prodajem ukwièn 1.5 stan od 47m2 po ceni od 50.000. Telefon 636-8429. 292922 JEDNOIPOSOBAN, useqiv maj 2010, Nova Detelinara, Janka ^melika. Telefon 064/82058-28. 292856 PRODAJEM jednoiposoban stan 42m2, terasa, ostava, 3. sprat, na dve strane, useqiv, bez posrednika. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505. 292849 JEDNOIPOSOBAN 33m2, useqiv, ukwièn, terasa, lift, CG, cena 40.200E. Tel. 021/542779, 064/823-6604. 292863 BULEVAR 49m2, jednoiposoban, ukwièn, useqiv, terasa, CG, cena 61.800E. Tel. 064/8236601, 6614-200. 292864 JEDNOIPOSOBAN 36m2, Novi Bulevar, brzo useqiv, terasa, CG, cena 40.200E. Tel. 064/823-6621, 021/661-4200 292879 ODLIÂN 39m2, jednoiposoban, lift, CG, nova zgrada, cena 45.350E. Tel.064/823-6610, 542779. 292876 JEDNOIPOSOBAN 47m2, Kopernikova, useqiv odmah, nova ukwièna zgrada, terasa, 3. sprat, lift, terasa, CG, odli~an raspored, cena 52.600E. Tel. 064/823-6610, 424-963. 292883 SOCIJALNO, 47m2, ukwièn, odmah useqiv, terasa, CG, 2. sprat, bez ulagawa, moè na kredit, cena 57.000E. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 292872

UKWI@EN 42m2, Kolo srpskih sestara, useqiv, jednoiposoban, CG, zgradu gradio "Aleksandar", kuhiwa odvojena-prozor, cena 49.500E. Tel. 064/823-6601, 021/661-4200. 292873 CENTAR 44m2, brzo useqiv, jednoiposoban, odli~an raspored, CG, cena 44.900E. Tel. 064/823-6608, 424-963. 292869 GRBAVICA 40m2, jednoiposoban na prvom spratu, ukwièn, lift, terasa 51.500. Gradio "Aleksandar". Tel. 444-107, 633-7853. 292954 NOVA DETELINARA 44m2, jednoiposoban stan na prvom spratu, terasa, ukwièn, zgrada od fasadne cigle, u blizini ABC-a. Tel. 444-107, 633-7853. 292955 NOVO NASEQE 36m2, u funkciji jednoiposobnog, lift, terasa 37.100. Tel. 444-107, 6337853. 292952 NA NOVOM NASEQU Savina gradila "Budu}nost", prvi sprat, 40m2 - 43.000. Tel. 451318, 523-193. 292972 U GUNDULI]EVOJ ULICI 38m2, useqiv stan, cena 40.000. Tel. 451-318, 523-193. 292973 NA NOVOM BULEVARU EVROPA 39,75m2 lift, terasa, gradi "Moj Dom". Povoqno. Tel. 451-318, 523-193. 292976 U ULICI LAZE KOSTI]A lep dvosoban stan 40m2, odvojena kuhiwa, lift, terasa, III sprat, gradi "Moj Dom". Povoqno. Tel. 451-318, 523-193. 292977 NA TELEPU dvosoban stan 53m2 plus terasa od 28m2, ukwièn u idealnim delovima, cena 35.000. Tel. 451-318, 523-193. 292978 NA [ONSIJU 55m2, prvi sprat, prazan, ukwièn, lift, terasa, cena 57.000. Tel. 451318, 523-193. 292979 NA NOVOM BULEVARU EVROPA klasi~an dvosoban stan 61,87m2 na drugom spratu gradi "Moj Dom", lift, terasa. Povoqno. Tel. 451-318, 523-193. 292980 U ULICI LAZE KOSTI]A dvosoban stan 54m2, III sprat, terasa, lift, gradi "Moj Dom". Tel. 451-318, 523-193. 292981 NA GRBAVICI u zgradi useqenoj 2009. godine, 53m2, dvosoban stan sa odvojenom kuhiwom i trpezarijom, prvi sprat, prazan, odmah useqiv. Povoqno. Tel. 451-318, 063/75-37-823. 292982 AKO KUPUJETE STAN na subvenciju ve}i izbor stanova na raznim lokacijama. Tel. 451318, 523-193. 292983 U NOVOSADSKOG SAJMA 46m2 u odli~nom stawu, prvi sprat, ukwièn 50.000. Tel. 523193, 065/444-5-444. 292984 U ULICI Maksima Gorkog kod "\or|e Nato{evi}" {kole 45m2, III sprat, lift, terasa, ukwièn. Povoqno. Tel. 451318, 523-193. 292975 DVOSOBAN nov stan 61m, N. naseqe, I sprat, lift, odmah useqiv. Cena samo 970 evra/m. Tel. 021/526-387, 063/400-360. 292915 DVOSOBAN nov stan 42m i 44m, centar grada, pred useqewem. Cena samo 900 evra/m. Tel. 021/6622-746, 063/808-6962. 292916

OGLASI

nedeqa21.mart2010.

NOVO NASEQE, [onsi, prodajem odli~an 2.0 stan na I spratu od 60m2 za 61.800. Telefon 636-6952. 292930 NOVOSADSKOG SAJMA 46m2, prvi sprat, lift, terasa, renoviran, ukwièn. Tel. 444107, 633-7853. 292956 DETELINARA, 47m2 dvosoban stan na prvom spratu, odmah useqiv 41.200. Tel. 444-107, 6337853. 292957 LIMAN I 57m2, Jiri~ekova, dvosoban, drugi sprat, odmah useqiv, ukwièn, odli~an raspored, moè biti i dvoiposoban. Tel. 444-107, 633-7853. 292958 LIMAN III 52m2, klasi~an dvosoban, lift, terasa 55.600. Tel. 444-107, 633-7853. 292959 SAVE KOVAÊVI]A 58m2, dvosoban stan na prvom spratu, terasa, ukwièn 56.700. Tel. 444-107, 633-7853. 292960 N. DETELINARA, S. Mokrawca 67m2, dvosoban sa odvojenom trpezarijom, ukwièn 65.000. Tel. 444-107, 633-7853. 292961 DVOSOBAN - 54m2, odmah useqiv, ukwièn, terasa, perfektan raspored, mogu} dvoiposoban, cena 50.500E. Tel. 064/8236608, 021/542-779. 292866 DVOSOBAN 47m2, Novo naseqe, ukwièn, useqiv, lift, CG, cena 46.350E. Tel. 064/823-6602, 021/424-963. 292882 UKWI@EN - 49m2, kompletno renoviran, nova stolarija, @. stanica, terasa, klasi~an raspored, dvosoban stan, ukwièn, moè kredit, cena 50.500E. Tel. 064/823-6621, 021/424-963. 292880

BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, garaà. Kontakt telefon 421-437 ili 063/534-505. 292850 NOVA DETELINARA, prodajem odli~an, noviji 2.0 stan od 49m2, odmah useqiv, sa odvojenom kuhiwom po ceni od 56.650. Telefon 636-6952. 292923 GRBAVICA, Danila Ki{a na prodaju nov, useqiv 2.0 stan od 54m2, moè biti 2.5. Telefon 636-6952. 292924 DETELINARA, povoqno prodajem ukwièn 2.0 stan od 52m2 po ceni od 45.000. Telefon 6368429. 292925 NOVO NASEQE, prodajem 2.0 stan od 56m2 po ceni od 53.500. Telefon 636-6952. 292926 DVOSOBAN stan 42, Grbavica, Kolo srpskih sestara, II sprat, “Aleksandar“, ukwièn, odmah useqiv. Cena dogovor. Tel. 021/6622-746, 063/808-69-62. 292911 DVOSOBAN stan 47m, Sajam, I sprat, gradila “Budu}nost“ odmah useqiv. Cena dogovor! Tel. 021/526-387, 063/400-360. 292908 N. DETELINARA, nov, ukwièn, odmah useqiv dvosoban stan od 40m2. Cena 46.350E. Telefon 425-210. 292887

@ITNI TRG, ukwièn dvosoban stan od 47m2, II sprat, lift, terasa, cg. Cena 56.650E. Telefon 425-205. 292894 DVOSOBAN - nov useqiv stan, moè na subvencionisani kredit, cena sa PDV-om: 55.350 evra. Tel. 021/520-966; 064/82366-00. 293077 ATRAKTIVAN dvosoban stan u blizini Socijalnog, Ul. vojvode [upqikca, 46m2, drugi sprat, terasa, lift, ukwièno, u ceni i ugradna kuhiwa. Tel. 064/2003-103; 021/451-570 ({ifra: 18997), www.solis-nekretnine.com. 293037 HITNA PRODAJA! Izuzetan stan od 57m2 u Solunskoj ulici - veoma povoqno! Obavezno zvati! Tel. 065/2019-009: 021/427277 ({ifra: 10853), www.solisnekretnine.com. 293038 PRODAJEM kompletno renoviran dvosoban stan od 54m2 po ceni od 55.600 evra! Tel. 063/855-7109; 021/427-277 ({ifra: 18974) www.solis-nekretnine.com. 293039 DVOSOBAN komforan stan kod gradskog SUP-a, komplet renoviran, sve je novo, prazan, odmah useqiv, ukwièn, moè kredit! Tel. 064/216-5290; 021/451-570 ({ifra: 11229) www.solis-nekretnine.com. 293040 PRODAJEM dvosoban stan u Ul. Pariske komune, 55m2, drugi sprat, lift, kompletno renoviran, sve instalacije promewene. Tel. 064/216-5290; 021/451-570 ({ifra: 10351) www.solis-nekretnine.com. 293041

PRAVI dvosoban stan na Novom nasequ, kod velikog obdani{ta, 59m2, tre}i sprat, odli~an, raspored, stan ukwièn i moè kupovina na kredit... Tel. 064/2003-103; 021/427-277 ({ifra: 11384) www.solis-nekretnine.com. 293042 DVOSOBAN nov, ukwièn stan u odli~noj zgradi, {iri centar, Ul. Kraqevi}a Marka, ~etvrti sprat, lift, terasa, moè kredit, cena 60.000 evra. Tel. 065/2019-011; 021/520-231 ({ifra: 17058) www.solis-nekretnine.com. 293043 ADICE - useqiv dvosoban stan od 40m2, cena 31.000 evra, zgrada ima Upotrebnu dozvolu. Tel. 064/157-1297; 021/520-231 ({ifra: 11241) www.solis-nekretnine.com. 293044 PA@WA! Hitna prodaja! Liman I, ukwièn dvosoban stan od 57m2, starija gradwa, cena povoqna! Tel. 064/134-0459; 021/520-231 ({ifra: 10704), www.solis-nekretnine.com. 293045 KLASIÂN dvosoban stan 47m2 u blizini @elezni~ke stanice. Uredan, odli~nog rasporeda, ukwièn, cena 41.200 evra! Tel. 064/2003-103; 021/520231 ({ifra: 11720) www.solis-nekretnine.com. 293046

PRODAJEM odli~an dvosoban stan na Bulevaru, 53m2 - veoma povoqno! Tel. 065/2019-009; 021/451-570 ({ifra: 11229) www.solis-nekretnine.com. 293047 LIMAN, Ul. Balzakova 66m2 dvosoban stan sa terasom, III sprat, lift, komplet renoviran, ukwièn. Tel. 021/423-208, 528-599. 293084 PARISKE KOMUNE dvosoban stan 58m2, dve terase, ostava, ukwièno, po èqi garaà 15m2, dobar raspored, hitno, cena 63000 sa garaòm. Tel. 528599, 063/111-4142. 293085 NOVA DETELINARA - nov dvosoban stan, useqiv za mesec dana na drugom spratu u zgradi sa liftom. Povoqno! Tel. 063/1020-733. 293111 BULEVAR - u novijoj zgradi odli~an dvosoban stan 48m2, dvori{no orjentisan. Tel. 021/528-399; 063/502-526. 293115 BULEVAR, nov, dvosoban, 3. sprat, 51m2, cena 75.480, useqewe u toku. Tel. 472-1660. 293098 DETELINARA, ukwièn dvosoban stan, 3. sprat, 48m2, cena 45.320. Tel. 472-1661. 293099 KOD SAJMA, noviji, dvosoban stan na 1. spratu, 47m2, cena 53.560, zgrada ukwièna. Tel. 421-185. 293100 CENTAR kod Socijalnog, dvosoban, 1. sprat, 51m2, nova zgrada, cena 72.230. Tel. 472-1661. 293101 CENTAR, kod Socijalnog, dvosoban, 50m2, 2. terase, delimi~no name{ten, parking, cena 57.680. Tel. 422-149. 293102 KOD HOTELA "PARK" na prvom spratu sa liftom dvosoban stan 46m2 odli~nog rasporeda, ima terasu, ukwièn. Telefoni: 528-137, 661-2262. 293993 NOVA DETELINARA nov odmah useqiv dvosoban stan 50m2 na drugom spratu, lift, cena sa PDV-om, povoqno. Telefoni: 528-137, 661-2262. 293990 KOD @ELEZNI^KE STANICE klasi~an dvosoban stan 52m2 u zgradi sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 293988 ROMANIJSKA ulica, nov, odmah useqiv dvosoban stan od 49m2, II sprat, lift, terasa. Cena 51.000E. Tel. 063/775-9121. 293128 MAKSIMA GORKOG, u blizini {kole \. Nato{evi}, hitna prodaja ukwiènog stana od 45m2. III sprat, lift, terasa. Povoqno. Tel. 063/777-6233. 293125 BORE PRODANOVI]A, useqiv stan od 47m2 na prvom spratu, ima terasu. Zgrada sa liftom. Dvori{na strana. Tel. 063/101-0661 . 293126 DVOSOBAN, 47m2, Liman, Bul. despota Stefana, 4. sprat, lift, terasa, cg, ukwièn 51.500E. Tel. 661-3259, 063/570659. 294520 DVOSOBAN, 52m2, Detelinara, F. Filipovi}a, 4. sprat, cg, terasa, ukwièn, 41.200E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 294512 DVOSOBAN, 39m2, N. Detelinara, Janka Veselinovi}a, 1. sprat, lift, terasa, cg, nov, ukwièn 45.350E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 294513 DVOSOBAN, 41m2, Dositejeva, vp, novo, useqivo, ukwièno, 43.250E. Tel. 661-3259, 063/570659. 294514 DVOSOBAN, 40m2, N. naseqe, Seqa~kih buna, 4. sprat, cg, terasa, sre|en, ukwièn 42.250E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 294522 DVOSOBAN, 46m2, Novosadskog sajma, 1. sprat, lift, terasa, cg, ukwièn 51.500E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 294523 DVOSOBAN, 43m2, centar, Bem Lilike, vp, terasa, cg, ukwièn, renoviran 44.350E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 294516 NOV, dvosoban stan 50m2, Somborski bulevar. Tel. 6618-284. 294054

RIBQA PIJACA!!! Stan od 43m2 niè spratnosti u dobrom stawu, ukwièn useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Tel. 063/8680335, 063/500-213. 294038 BULEVAR!!! Bliè Stanici prostran dvosoban stan od 50m2 sa zasebnom kuhiwom sa . 294039 BULEVAR!!! Bliè Stanici prostran dvosoban stan od 50m2 sa zasebnom kuhiwom sa trpezarijom. Povoqno! Tel. 063/500213, 063/868-0335. 294041 KRAQEVI]A MARKA!!! Klasi~an dvosoban stan od 53m2 sa odvojenom velikom kuhiwom, dvostran, odmah useqiv. Povoqno! Tel. 063/868-0335, 063/500-213. 294042 ODMAH USEQIV DS 40m2, Telep, kraj Kotorske ulice, II sprat, terasa, bez prolaznih soba, pvc, kl. parket, dvori{na strana, ukwièno! Cena: 36.400. Tel. 021/6616-324, 425-653. 294032 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv 44m2, Mi~urinova, II sprat, lift, terasa, dvori{na strana, cg, interfon, odv. kuhiwa, cena samo: 41.500. Tel. 021/6616-324, 425-653. 294023 JEDNOIPOSOBAN stan – u izgradwi kod Sajma, lift, terasa, 32m2, kwièwe 1/1, cena sa PDV-om: 30.900 evra. Tel. 021/520-966; 064/823-66-00. 293072 PRODAJEM 1.5 soban useqiv stan u Stevana Musi}a, prekoputa fakulteta, VII sprat, potkrovqe, lift, kuhiwa odvojena. Nije agencija. Telefon 062/8536893. 101749 CENTAR, 45 m2 jednoiposoban, 3 sprat, luksuzan, lift, blizu pe{a~ke zone, retko u ponudi, 83.000 e. Telefon 064/6581-384 102008 JEDNOIPOSOBAN 44m2, Telep, II sprat, terasa, ukwièn 1/1, cena 39.100E. Telefon 064/1143-730, 060/418-3223. 102057 GRBAVICA, jednoiposoban nov useqiv na I spratu stan 39.500 E. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188 102010 PRODAJEMO ukwièn jednoiposoban stan na Limanu za 51.500 stan je na prvom spratu. Telefon 6447-622 102049 PRODAJEMO lep sre|en klasi~an dvosoban stan od 51 m2 kod doma zdravqa na Novom nasequ za 52.000 odmah useqiv. Telefon 6447-622 102050 DVOSOBAN 47m2, ukwièn, komforan, na Grbavici, cena 57.400E. Telefon 064/1143-730, 060/418-3223. 102058 2-SOBAN 47m2, 1. spart, B. Baji}a, 50.000. Telefon 064/2466206. 102033 GRBAVICA, nov ukwièn dvosoban 45m2, odvojena kuhiwa, III sprat. Hitno! Telefoni: 021/6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 102016 PRODAJEM dvosoban ukwièn stan, 50m2 u blizini futo{ke pijace. Telefoni: 063/500921, 021/451-211. 101694 PRODAJEM ukwièn, dvosoban stan na Limanu 4 povr{ine 69m2, 60.000 evra. Odmah useqiv, bez posrednika. Telefon 064/11-35-407. 101565

DNEVNIK

PRODAJEM ukwi`en jednoiposoban stan 37m2, u @elezni~koj ulici, I sprat, grejawe na struju, cena 34.000E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-919. 102041 PRODAJEM nov 2.0 stan u ]irpanovoj, IV sprat, 56m2, 1000E/m2, PDV u cenu. Telefon 065/23-03-038. 101142 PRODAJEMO lep klasi~an dvosoban stan od 50m2 za 46.000E. Stan je kod @. stanice, ukwi`en i useqiv. Telefon 6447-622, 063/540-165. 102047 PRODAJEM nov 1.5 stan u ]irpanovoj, 34m2, prizemqe, 37.000E. Telefon 065/23-03-038. 101143

PRODAJEM dvosoban stan 60m2 kod Futo{ke pijace, 3. sprat, bez lifta, ukwièn, useqiv, adaptiran, klasi~an, dvostrano orijentisan. Telefon 061/11-77-044. 101421 SAJAM - nov 1, 5 soban 41, 60m2, IV sprat i 48m2 I sprat, hitno, lift, terasa. Telefoni: 021/6614-694, 063/200-512, 063/705-60-80. 102003 PRODAJEMO ukwièn klasi~an dvosoban stan od 47m2 na 1. spratu za 41.000E. Telefon 6447-622, 063/540-165. 102045 PRODAJEMO nov, jednoiposoban stan kod Sajma, 39m2, za 43.000E. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 102042 BORE PRODANOVI]A, nov jednoiposoban stan, 44m2, visoki parter, dvori{no orijentisan, odli~no mesto za ambulante, kancelarije. Telefoni: 021/446-952, 064/49-84-605. 101774 DVOSOBAN stan u potkrovqu, 34m2 podne povr{ine, 45 m2, odmah useqiv - 33.000E. Telefon: 065/855-5568. 101769 DVOSOBAN stan 51m2, nov, odmah useqiv, drugi sprat, ugao [arplaninske, Stanoja Glava{a, 950E/m2. Telefon: 065/8555568. 101767 [TRAND, povoqan funkcionalan jednoiposoban stan 40m2, povoqno. Telefon 061/160-8314 101989 2-SOBAN 53m2, Dr Ribara, 6. sprat, ukwièn 61.500E. Telefon 064/2466-206. 102027 HITNO prodajemo noviji, jednoiposoban stan 41.5m2, kod Futo{ke pijace, za 41.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 102040

TROSOBAN 77m2, Save Kova~evi}a-kod SUP-a, VII sprat, odvojena kuhiwa, vc, dve terase, ukwi`en. Hitno 59.000. Telefon 063/517-846. 292945

NOVIJI trosoban, 61m2, centar, Vase Pelagi}a, II sprat lift, prvoklasan, ukwièn. Telefon 063/517-846. 292946 PERFEKTAN DIS ]irpanova, V sprat, lift, PVC stolarija, kl. parket, klima, sig. vrata, ostaje kuhiwa, parking, ukwièn, cena: 51.500. Tel. 021/6616-324, 425-653. 294033 MIÛRINOVA odli~an noviji dvoiposoban stan 64m2, ukwièn, odli~na zgrada. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 293997 STAN na mansardi, ekstra, pogled na SPENS, po strukturi dvosobni - trosobni, CG, VIK, parket, terasa, 86, 00+28, 00m2, cena 68.000e. Telefon 064/1353783. 102123 NOVA DETELINARA odli~an dvoiposoban stan 66m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, zgradu zidala "Budu}nost", ukwièno. Telefoni: 528-137, 661-2262. 293999 PETRA DRAP[INA!!! Odli~an dvoiposoban stan od 64m2 u novijoj zgradi, niè spratnosti. Pozovite!!! Tel. 063/8680335, 063/500-213. 294043 LIMAN II, dvoiposoban ukwièn stan 68m2. Tel. 6618-284. 294055 KOSTE RACINA, brzo useqiv mawi dvoiposoban stan, 48m2, lift, terasa. Cena 47.500E sa PDV-om. Tel. 063/101-0668. 293129 PATRIJARHA ÂRNOJEVI]A, dvoiposoban, 59m2, direktno od investitora, cena 65.153. Tel. 472-1661. 293103 LIMAN 3, dvoiposoban, 61m2, lift, terasa, ptv, ukwièn, cena 66.950. Tel. 472-1660. 293104 LIMAN II - ukwièn dvoiposoban stan 75m2. Moè i zamena za mawi. Tel. 063/502-526. 293113

ATRAKTIVAN, nov, ukwièn stan u blizini Bulevara, 68m2, tre}i sprat, lift, cena 68.000 evra! Tel. 065/2019-009; 021/520231 ({ifra: 19920) www.solis-nekretnine.com. 293053 KLASIÂN dvoiposoban stan u bloku 8, Petrovaradin, lepo odràvan i ukwièn. 70m2 po ceni od 67.000 evra. Tel. 064/157-1297; 021/427-277 ({ifra: 11615) www.solis-nekretnine.com. 293049 NOVI BULEVAR, na prodaju odli~an brzo useqiv 2.5 stan, luks oprema za 66.800. Telefon 636-8429. 292927 NOVA DETELINARA, prodajem odli~an, nov, useqiv 2.5 stan po ceni od 66.300. Telefon 063/516-478. 292928

OGLASI

DNEVNIK

EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a. Telefoni: 421-437, 063/534505. 292851 DVOIPOSOBAN 49m2, Nova Detelinara, odli~an raspored, useqiv, CG, cena sa PDV-om 50.000E. Tel. 064/823-6601, 021/424-963. 292868 DVOIPOSOBAN - 61m2, 1. sprat, odmah useqiv, Bistrica, CG, ukwi`en, cena 58.700E. Tel. 064/823-6604, 021/66-14-200. 292874

DVOIPOSOBAN 55m2+18m2, Bulevar oslobo|ewa, useqiv odmah, terasa, lift, CG, cena 63.000E. Tel. 064/823-6608, 424963. 292875

NOVO NASEQE 67m2, dvoiposoban, drugi sprat, lift, terasa, kompletno renoviran. Tel. 444-107, 633-7853. 292963 U ULICI LAZE KOSTI]A dvoiposoban stan 70m2, lift, terasa, gradi "Moj Dom". Povoqno. Tel. 451-318, 523-193. 292985 NA NOVOM NASEQU kod {kole 69m2, ukwi`en, stan na III spratu, cena 69.000. Tel. 451318, 523-193. 292986 NA NOVOM BULEVARU EVROPA mawi trosoban stan 66m2, prvi sprat, lift, terasa, gradi "Moj Dom. Povoqno. Tel. 451-318, 523-193. 292987 [IRI CENTAR, prodajem nov, odli~an, useqiv 3.0 stan od 66m2 za 68.000. Telefon 6366952. 292931 TROSOBAN nov stan 74m, centar Laze Kosti}a, III sprat, odmah useqiv. Cena 1.350 evra/m. Tel. 021/6622-746, 063/808-6962. 292907

SAJAM, prodajem ukwi`en 3.0 stan od 80m2 po ceni od 82.400. Telefon 636-6952. 292933 USEQIV - 76m2, odmah useqiv, odli~an raspored, terasa, CG, cena 72.100E. Tel.064/823-6617, 661-4200. 292884 CENTAR, Radni~ka ulica, prodajem odli~an 3.0 stan od 75m2 za 77.200. Telefon 636-6952. 292929 TROSOBAN nov stan 69m, centar grada - Vojvode [upqikca, II sprat, dva kupatila, terasa, ostava, useqiv. Mo`e zamena za mawi. Tel. 021/526-387, 063/518546. 292901

TROSOBAN stan 95m, nov. Sajam, gradi „Budu}nost“, IV sprat, dvostrano orjentisan. Cena 1.200 evra/m. Tel. 021/6622-746, 063/808-6962. 292913 TROSOBAN stan 87m, gradila „Budu}nost“, Sajam-Rumena~ka, odmah useqiv. Tel. 021/526-387, 063/400-360. 292914 LIMAN I, ukwièn trosoban stan od 72m2, lift, terasa, cg. Cena 66.950E. Telefon 425-205. 292888 CENTAR, nov, odmah useqiv trosoban stan od 83m2, lift, terasa, cg, dvostrano orijentisan. Cena 1.140E/m2, direktno od investitora. Telefon 060/47-74-036. 292890 TROSOBAN stan 75m, Sajam gradila „Budu}nost“, I sprat, dva kupatila, ukwièn, odmah useqiv, moè kredit! Tel. 021/526-387, 063/400-360. 292904

TROSOBAN nov stan 71m, II sprat, dva kupatila, velika terasa, Liman III - “Park City“, useqewe za mesec dana. Cena 87.000 evra. Tel. 021/6622-746, 063/808-6962. 292905 PRODAJEM trosoban stan 75m2 na prvom spratu, nov, odmah useqiv, lift, terasa, Ulica K. Stankovi}a, "Budu}nost"! Tel. 064/134-0459; 021/520-231; ({ifra: 18674); www.solis-nekretnine.com. 293050 PRODAJEM odli~an trosoban stan savr{enog rasporeda u Ul. Omladinskog pokreta, cena 69.000 evra! Tel. 065/2019-009, 021/520-231 ({ifra: 10697), www.solis-nekretnine.com. 293051 NOVA DETELINARA, odli~an, nov trosoban stan, drugi sprat, dva sanitarna ~vora, terasa, lift, 72m2, cena 81.500 evra! Tel. 065/2019-010; 021/427277 ({ifra: 10822) www.solis-nekretnine.com. 293052 KLASIÂN trosoban stan od 80m2 na prvom spratu, dva sanitarna ~vora, dve terase, u okolini @elezni~ke stanice, a blizu {kole i obdani{ta. Po ceni od 82.000 evra. Ukwièn. Tel. 063/855-7109; 021/520-231 ({ifra: 18518) www.solis-nekretnine.com. 293054 PRODAJEM trosoban stan na Limanu I, 73m2 na petom spratu, odli~an... Ukwièn! Tel. 064/134-0459; 021/451-570 ({ifra: 18569) www.solis-nekretnine.com. 293055

]IRPANOVA, 78.000 evra, trosoban stan na tre}em spratu, 75m2, moè zamena za ve}i. Tel. 063/520-296; 021/427-277 ({ifra: 11564) www.solis-nekretnine.com. 293056 PRODAJEM odli~an nov neuseqavan stan na Bul. oslobo|ewa, 74m2, cena 82.400 evra! Stan je ukwièn! Tel. 065/2019-009; 021/427-277 ({ifra: 11550), www.solis-nekretnine.com. 293057 NOVO NASEQE - u blizini {kole ukwièn trosoban stan 77m2 na ~etvrtom spratu. Cena 76.000 evra. Tel. 021/528-399; 063/502-526; 061/167-2826. 293114 CENTAR 76m2 nov trosoban stan, dve terase, dodatno ure|en, kompletno name{ten, I sprat po zeqi garaà 16m2, ukwièn, hitno. Tel. 423-208, 528-599. 293086 LIMAN 1, prodajem trosoban stan 81m2, generalno renoviran, po èqi i garaà, ukwièno i brzo useqivo. Tel. 021/528-599, 423-208. 293087 POVOQNO, trosoban stan na Novom nasequ, 4. sprat, lift, 2 terase, ukwièn, 80m2, cena 82.400. Tel. 422-149. 293105 ODLIÂN, trosoban stan u ]irpanovoj, 1. sprat, useqiv, cena 82.400, ukwièn. Tel. 4721660. 293106

NOVO NASEQE trosoban stan 78m2 kompletno renoviran, moderno opremqen, ostaje ugradni name{taj, ukwi`en, za cenu pozovite, povoqno. Telefoni: 528-137, 661-2262. 293996 U NOVOJ ZGRADI u strogom centru, ukwi`en trosoban stan 60m2, odli~an raspored, prazan, useqiv. Tel. 6624-218. 294056 MAJEVI^KA!!! Trosoban stan od 81m2 nov, useqiv sa zasebnom kuhiwom i ostavom. Vredi pogledati! Tel. 063/8680335, 063/500-213. 294044

nedeqa21.mart2010.

PODBARA, Gunduli}eva 17, ukwi`en, noviji, 51m2, 3.sprat, lift, CG, terasa prodajem ili mewam, Ribqa pijaca, Liman I, II. Telefon 064/25-95-728. 101901 TROSOBAN stan, 66m2, nov, odmah useqiv, drugi sprat, ugao [arplaninske, Stanoja Glava{a, 950E/m2. Telefon: 065/8555568. 101766 LIMAN III sre|en dvoiposoban, funkcionalan stan drugi sprat cena 73500 E. Telefon 064/209-7863. 101988 PRODAJEMO noviji, funkcionalan dvoiposoban stan, u blizini Sajma, za 57.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 102043

LIMAN II!!! Trosoban stan na prvom spratu, isto~na strana u blizini [tranda useqiv po dogovoru. Tel. 063/500-213, 063/868-0335. 294045 TROSOBAN, 72m2, kod Limanske pijace, Vladimira Nikoli}a, vp, terasa, cg, ukwi`en 66.750E. Tel. 661-3259, 063/570659. 294515

TROSOBAN 62m2, Detelinara, Katarine Ivanovi}, 2. sprat, terasa, cg, ukwi`en, 51.500E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 294521 NOVA DETELINARA odmah useqiv, nov trosoban stan 70m2 na tre}em spratu, lift, cena sa PDV-om, povoqno. Telefoni: 528-137, 661-2262. 294000 DETELINARA starija gradwa odli~nog rasporeda, trosoban stan 62m2, drugi sprat, renovirano kupatilo, odmah useqiv 54.200 - nije fiksno. Telefoni: 528-137, 661-2262. 293998 TROSOBAN, Liman II, peti sprat, dvostrano orijentisan, lift, povoqno. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 294013 TROSOBAN, Liman I, Drage Spasi}, stan za svaku preporuku. Tel. 021/450-417; 063/128-9797. 294004 DVOIPOSOBAN u izgradwi kod Sajma 51m2, terasa, lift, IV sprat nije posledwi, cena sa PDV-om: 47.300. Tel. 021/427088; 021-520-966. 293076 DVOIPOSOBAN stan u izgradwi u blizini Beogradskog keja, prvi sprat, mala zgrada, cena sa PDV-om, useqewe u junu 2010.godine, 54m2, cena 64.000 evra! Tel. 064/157-1297; 021/427277 ({ifra: 10357) www.solis-nekretnine.com. 293048 NOVI BULEVAR, trosoban stan od 76m2 u izgradwi. III sprat, lift, terasa. Cena 1050E/m2 sa PDV-om. Tel. 064/270-0102. 293130 TROSOBAN stan 52m2 u izgradwi, Somborski bulevar bb, 950E/m2. Telefon: 065/855-5568. 101768 KEJ, dvoiposoban stan 74m2, renoviran, sre|en, Ul. Du{ana Vasiqeva. Telefon: 021/526-502 i 063/514-984. 101970 NOVA Detelinara, 49m2 46.400, dvoiposoban useqiv, cena sa PDV-om, terasa, CG. Telefon: 064/823-6601, 021/542-779. 101972 PRODAJEM useqiv, ukwi`en, potpuno sre|en trosoban stan, 75m2, Novi Sad, Takovska 22. Telefon 063/85-75-333. 101859

PRODAJEM stan od 75m2 u Kosovskoj ulici. Moè i zamena za mawi. Telefon 523-792, 064/24-101-55. 101209 NOVO NASEQE, hitno prodajem trosoban stan, 77m2, ukwièn, u odli~nom stawu. Nismo agencija. Telefon 063/85-84253. 102098 NIJE AGENCIJA! Detelinara - dvoiposoban, ukwièn, useqiv stan, 62m2. Telefon 063/509-340. 101451 LIMAN 3, trosoban stan 72m2, na prvom spratu. Telefon 064/118-1104. 102022 ABC market, S. Mokrawca, dvoiposoban 70m2, terasa, lift, cena 67.000E. Hitno! Telefoni: 021/6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 102017 N. FRONTA (kod vrti}a) kompletno renoviran trosoban 75m2, IV sprat. Telefoni: 021/6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 102018

HITNO prodajem ili mewam za mawi, stan od 57m2 (tri sobe) na Novom nasequ, ul. Mileve Mari}. Telefon 062/177-1104. 102053

NOV ~etvorosoban 128m2, Petra Drap{ina, u dva nivoa, luks stan, velika terasa i garaà u dvori{tu 159.000. Telefon 063/517-846. 292947 PETOSOBAN 130m2, Milo{a Obili}a-Podbara, u dva nivoa, III sprat, sa zidanom garaòm, ukwièno 115.000. Telefon 063/517-846. 292948 TROIPOSOBAN, Liman II, novija zgrada, 100m2, ukwièn, odmah useqiv, odli~an stan na izuzetnoj lokaciji. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 294008 NOVO NASEQE klasi~an troiposoban stan 87m2, odli~nog rasporeda, ukwièn, terasa, lift. Telefoni: 528-137, 661-2262. 294001 EKSTRA PONUDA!!! Centar odli~na lokacija, zgrada 10 godina, ukwièn, troiposoban stan, drugi sprat, lift, dvostrano orijentisan. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 294002 LIMAN!!! Troiposoban stan niè spratnosti na Limanu II, ukwièn, useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Tel. 063/500-213, 063/868-0335. 294048 GRBAVICA, nov, useqiv stan od 80m2, I sprat, jedini stan na etaì. Garaà u prizemqu. Ekstra. Tel. 063/777-6233. 293131 LIMAN III, kod Op{tine, klasi~an troiposoban stan 93m2, renoviran, dvori{no orjentisan, jedinstvena ponuda na trì{tu, moè zamena i za dupleks... Tel. 064/2003-103; 021/451-570 ({ifra: 19599) www.solis-nekretnine.com. 293058 LIMAN II, 98m2 troiposoban stan na I spratu, ukwièn. Za informacije 063/520-296, 021/427277 ({ifra: 11226) www.solis-nekretnine.com. 293060

OGLASI

nedeqa21.mart2010.

TROIPOSOBAN â&#x20AC;&#x201C; nov - useqiv, stan na Grbavici, III sprat, terasa, lift, cena sa PDV-om: 94.750 evra. Tel. 021/520-966; 021/427-088. 293078 CARA DU[ANA, prodajem ukwièn, odmah useqiv 3.5 stan od 73m2 po ceni od 60.200. Telefon 636-8429. 292932 GRBAVICA 78m2, nov troiposoban, terasa, odmah useqiv 80.500. Tel. 444-107, 633-7853. 292964 U LAZE KOSTI]A troiposoban stan 94m2, II sprat, gradi "Moj Dom". Povoqno. Tel. 451318, 523-193. 292988 U ILIJE OGWANOVI]A troiposoban stan 83m2 na I spratu, visina plafona 3 metra bez ulagawa. Tel. 063/7537823, 451-318. 292989 NA SOMBORSKOM BULEVARU lep petosoban stan sa kvalitetnom opremom, 110m2 po povoqnoj ceni od 103.000. Tel. 451-318, 063/75-37-823. 292990 KA]E DEJANOVI] 106m2, petosoban, ukwièn, renoviran. Tel. 444-107, 633-7853. 292965 [IRI CENTAR, prodajem noviji, ukwièn 4.0 stan od 92m2, odli~an raspored. Telefon 636-8429. 292934 LIMAN 3, prodajem odli~an, noviji 4.0 stan od 95m2 u kvalitetnoj zgradi. Telefon 6366952. 292935 STROGI CENTAR, prodajem ukwièn 8.0 stan na I spratu od 230m2, odli~an raspored. Telefon 064/220-95-65. 292936 ÊTVOROSOBAN stan 100m, centar, nov pred useqewem. Cena 1.000 evra/m. Tel. 021/526387, 063/400-360. 292912 POTKROVQE - 150m2 ugao Kisa~ke Berisava Beri}a 265 evra/m2. Telefon 064/820-58-28. 292861 GRBAVICA 118m2, 2. sprat, luks stan, 4-soban, useqiv odmah, cena 129.000E. Tel. 064/8236602/542-779. 292862 PE[A^KA ZONA, kod "Mileti}a", salonski stan od 280m2, sam na etaì sa pripadaju}im tavanskim prostorom iznad stana cca 150m2, jedinstvena ponuda, autenti~an prostor, stan ukwièn, prodaju prvi vlasnici... za vi{e pozovite tel. 064/2003-103 ({ifra: 11561) www.solis-nekretnine.com. 293070 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwièn kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Tel. 063/520-296; 021/520-231 ({ifra: 10789) www.solis-nekretnine.com. 293062 STAN kod Betanije, ~etvorosoban od 98m2, cena 88.000 evra. Tel. 063/855-7109; 021/427-277 ({ifra: 10399) www.solis-nekretnine.com. 293063 BRZO USEQIV ~etvorosoban stan kod Ribqe pijace, drugi sprat, lift, dve terase, vrhunska gradwa i oprema, cena 152.400 evra sa PDV-om! Tel. 065/2019-011; 021/427-277 ({ifra: 11314), www.solis-nekretnine.com. 293064 HITNA PRODAJA! Salonski stan u centru Novog Sada, visoko prizemqe, ~etvorosoban od 121m2, cena po dogovoru! Tel. 065/2019-004; 021/427-277 ({ifra: 11609) www.solis-nekretnine.com. 293065 KLASIÂN salonski stan u starom gradu kod Dunavskog parka, 126m2, ukwièn, sve prostorije sa prozorom, tri velike sobe, salon, kuhiwa, devoja~ka soba, dva ulaza, dve terase. Tel. 065/2019-011; 021/520-231 ({ifra: 16982), www.solis-nekretnine.com. 293066 PRODAJEM odli~an petosoban stan od 130m2 na Limanu IV, renoviran, dvostran, vredi videti! Tel. 064/134-0459; 021/427277 ({ifra: 11202), www.solisnekretnine.com. 293067

PETOSOBAN stan od 147m2 u centru Novog Sada. Cena za dogovor, mo`e i zamena lokale... Tel. 065/2019-004; 021/520-231 ({ifra: 11441) www.solis-nekretnine.com. 293068 CENTAR - salonski stan od 100m2, minimalna ulagawa, IV sprat, lift, povoqno i hitno! Tel. 063/520-296; 021/427-277 ({ifra: 11191) www.solis-nekretnine.com. 293059 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 171m2, Ulica Toplice Milana. Brzo useqivo. Tel. 063/101-0661. 293132 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orijentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/8117331. 293995

N. DETELINARA, ~etvorosoban stan na 1. spratu, 108m2, lift, 2 terase, cena 136.830. Tel. 472-1660. 293107 GRBAVICA, ~etvorosoban, 125m2, 5. sprat, ukwi`en, lift, terasa, 2 kupatila. Tel. 4721660. 293108 U CENTRU kod Ribqe pijace, ~etvorosoban stan, 125m2, 3. sprat, cena 128.750. Tel. 4721661. 293109 CENTAR!!! Salonski stan na prvom spratu od 110m2 trostrano orijentisan na odli~nom mestu. Tel. 063/868-0335, 063/500213. 294049 SALONSKI STAN!!! Od 106m2 u okolini Izvr{nog ve}a na prvom spratu, renoviran, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Tel. 063/868-0335, 063/500-213. 294047 SALONSKI stan - 122m2, blizina Izvr{nog ve}a, bez ulagawa, luks, I sprat, izuzetna nekretnina. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 294007

HITNO!!! Odmah useqiv, nov ^S 79m2, Somborski bulevar, V sprat, dupleks, lift, terasa, odli~an raspored, odv. kuhiwa, cena sa PDV-om 52.500!!! Tel. 021/6616-324, 425-653. 294026 PETOSOBAN dupleks, Nova Detelinara, 104m2, izuzetno lep dupleks sa gara`om, hitno. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 294014 HITNO! Okolina Sajma ~etvorosoban ekstra luks dupleks, dodatna oprema, 84m2 - 77.500 E. Telefon 064/209-7863 101987 PRODAJEM nov, useqiv, 3.5soban dupleks kod Soacijalnog 84m2, upotrebna dozovla, parking mesto, 83.000E. Telefon 060/534-88-88. 101141 HITNO prodajemo noviji ukwi`en i odmah useqiv ~etvorosoban stan u Gunduli}evoj ulici za 70.000E. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 102048 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 97622 NOV ~etvorosoban, dupleks, Cara Du{ana, odmah useqiv 81 m2 prodajem ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon 063/537-446 102059

U STROGOM centru, salonski stan od 95m2, dupleks, CG, renoviran, prodajem ili mewam. Telefon: 063/523-598. 101444 BEZ POSREDNIKA prodajem kompletno renoviran stan 92m2/IV, Bul. Mihajla Pupina. Telefon 063/517-220. 101743 CENTAR 164m2, garaà 17m2, lift, 3 sprat, luksuzan blizu pe{a~ke zone, retko u ponudi, 300.000 e. Telefon 064/6581-384 102009 ÊTVOROSOBAN dupleks, Nova Detelinara, 83m2, novo useqiv, cena 85.500E sa PDV. Telefon 064/1143-730, 060/4183223. 102056 NOVO NASEQE prodajem troiposoban, odràvan stan 85/3. Telefon 061/21-058-48. 100453 HITNO prodajem petosoban ukwièn stan od 100m2 na Novoj Detelinari za 78.000. stan sa dva kupatila. Telefon 063/540-165 102052 BALZAKOVA, 113m2, trostrano orijentisan, dve terase, dva mokra ~vora. Bez posrednika. Telefon 061/1366-266. Fotografije na www.mojkvadrat.rs, www.oglasi.rs 101611 ODLI^NI salonski stan 126 m2 kod Dunavskog parka. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188 102012

ZAPOÊTA gradwa ku}e 150m2, plac 517m2, Telep, Petefi [andora, ozidano pod krovom. Hitno 69.000. Telefon 063/517-846. 292939 POTREBNA LOKACIJA (stara ku}a) za izgradwu stambene zgrade. U {irem centru Novog Sada. Dajemo stanove ili novac. Vlasnici, javite se!! Tel. 021/6622-746, 063/808-69-62. 292899 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 064/2019-322; www.solis-nekretnine.com. 292995 NA SALAKSIJAMA ku}a od 40m2 na placu od 950m2 ukwièna,ulaz sa 2 asva ltna puta,voda, struja, po povoqnoj ceni od 25.000. Tel. 451-318, 065/4443455. 292966 PRODAJEM ku}u u nizu na Avijati~arskom nasequ! Povr{ina 130m2, renovirana, tri etaè, ~etvorosobna, sa mawim dvori{tem! Cena 145.000 evra! Tel. 064/157-1297 ({ifra: 30484), www.solis-nekretnine.com. 293012 UKWI@ENA ku}a kvalitetno ura|ena 300m2, cena: 150.000 evra. Tel. 021/520-966; 064/82366-00. 293079 ANTONA ÊHOVA - ukwièna, odmah useqiva ku}a, 147m2 stambenog prostora na placu od 533m2. Mogu}nost nadogradwe. Tel. 021/6615-124; 063/502-526. 293116 PRODAJEM vi{enamenski suterenski prostor od 180m2 u Ul. Novosadskog sajma, visina plafona 3, 20m, normalni prozori, struja, voda, kanalizacija, tri ulaza, kolski ulaz, ukwièno! Cena: 59.500. Tel. 021/6616324, 425-653. 294034 PETROVARADIN, centar, ku}a 150m2 na placu od 700m2, prelep pogled! Vredi videti! Tel. 064/134-0459; 021/520-231 ({ifra: 30150), www.solis-nekretnine.com. 293010 PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Sr. Kamenici na Vojnovu, povr{ine 260m2 na placu od 700m2, ukwièna, brzo useqiva, cena 140.000 evra! Tel. 063/527-459 ({ifra: 30151), www.solis-nekretnine.com. 293011 ODLI^NA trosobna komforna ku}a - Sremska Kamenica, super lokacija, kod Auto ku}e "Petrovi}", 130m2 + 40m2 na placu od 620m2! Cena 178.000 evra! Tel. 064/134-0459 ({ifra: 30361), www.solis-nekretnine.com. 293013

KU]A u Kamenici-Paragovo, nova, legalna, dvosobna, 58m2 sa mogu}no{}u pro{irewa na placu od 1000m2, cena 58.000 evra. Tel. 065/2019-013; 021/451570 ({ifra: 30441) www.solis-nekretnine.com. 293016 IZUZETNA ku}a, Kamenica, kod auto-ku}e Petrovi}, 250m2 na lepom placu od 700m2, ukwièna, moè zamena za stanove. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 294021 ODLI^NA ku}a, Sr. Kamenica, 190m2, na placu od 530m2, ukwièna, odmah useqiva, hitno, povoqno. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 294022

TELEP ukwièna spartna ku}a 300m2, eta`no grejawe, parket.... na lepom mestu. Telefon 063/538-166. 293984 PRODAJEM spratnu luks ku}u povr{ine 397m2, kompletno zavr{ena tri stana, plac 680m2, u mirnoj ulici na severnom Telepu. Tel. 021/423-208, 528-599. 293088 HITNA PRODAJA - Ku}a na Telepu, 90m2 na placu od 586m2, kolski ulaz, ku}a je za adaptaciju, cena dogovor! Tel. 065/2019-004; 021/451-570 ({ifra: 30469) www.solis-nekretnine.com. 293015 TELEP, ku}a, 137m2, plac 630m2, dve odvojene garsowere, moè zamena sa dvosoban stan + doplata, cena 107.000. Tel. 4721661. 293090 HIT PONUDA - ku}a kod "Najlona", naseqe Mali Beograd, renovirana porodi~na ku}a oko 200m2 na placu od 700m2, cena 60.000 evra. Tel. 064/2003-103 ({ifra: 30472) www.solis-nekretnine.com. 293014 HITNA PRODAJA! Ku}a u centru Adica! 160m2 na placu od 350m2, cena 57.000 evra. Tel. 065/2019-013 ({ifra: 30412) www.solis-nekretnine.com. 293017 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 105m2 na placu 4350m2, od ~vrstog materijala, voda struja, telefon. Telefon 063/538-166. 293983 BOCKE, prizemna ku}a od 66m2 stambenog prostora na placu od 840m2. Tel. 063/101-0668. 293121 PRODAJEM stariju ku}u na placu 800m2 na glavnom putu na izlazu iz Kamenice prema Beo~inu 45.000. Tel. 444-107, 6337853. 292949 PRELEPA parcela od 22.700m2 sa pogledom na grad i Dunav, 12 km od grada, moè zamena za stan. Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 294009 HITNO! Gra|evinski plac od 600m2, Petrovaradin, Sadovi, ravan, front 22m, dozvoqena gradwa P+I+Pot, prikqu~ci na ulici, ukwièn, cena: 15.000. Tel. 021/425-653, 6616-324. 294035 PLAC za poslovni objekat P+1+Pk 900m2, Sentandrejski put, izgra|enost cca 700m2 neto, cena 79.000E. Tel. 064/8236601, 542-779. 292867 BA^KA ULICA, 700m2, odli~na lokacija za gradwu P+I+Pot. Centralno gradsko grejawe. Tel. 063/101-0661. 293120 PRODAJEM placeve u gradu povr{ine od 450m2-7.000m2 namewene za izgradwu porodi~ne ku}e. Tel. 423-208, 528-599. 293089

DNEVNIK

NOVI SAD - mega market, parcela 60.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod "Rodi}a". UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega market. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 292999 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod Auto ku}e "Sekuli}" u Veterniku. Tel. 064/2003-103 ({ifra: 70147) www.solis-nekretnine.com. 293000 PRODAJEM odli~an plac od 1.500m2 na Kameni~kom putu sa pogledom na grad, dozvoqeno P+3, kolektivna izgradwa! Tel. 064/134-0459 ({ifra: 70214) www.solis-nekretnine.com. 293001 PLAC za kolektivnu gradwu, izgra|enost 2344m2, blizina Heroja Pinkija. Tel. 021/450417; 064/189-38-87. 294017 GRA\EVINSKI plac, Bocke, odli~na lokacija, lep pogled, povr{ine 750, 970, 1500, 2000m2. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 294018 PLAC Torine, 2500m2, dozvoqena gradwa, ekstra povoqno. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 294019 PLAC za malu privredu, Temerin, 16.700m2, izlazi na me|unarodni put i Ulicu Bore Stankovi}. Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 294016 U BA^KOM JARKU, prodajem gra|evinski plac od 481m2, voda i struja na placu, plin ispred placa. Uredni papiri. Tel. 065/2019-004 ({ifra: 70207), www.solis-nekretnine.com. 293003 RIBWAK - Dowi put, atraktivan gra|evinski plac sa odobrewem za izgradwu, porodi~ne ku}e, povr{ina placa 3.200m2... za vi{e detaqa pozovite tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 293004 PRODAJEM plac 1.470m2 na Popovici, Buxak, mala ku}ica na placu, {irina 35m, cena 60.000 evra! Tel. 064/134-0459, www.solisnekretnine.com. 293002 GRA\EVINSKI plac. Sr. Kamenica, Vojvode Mi{i}a, 630m2, 26m front, mogu}a izgradwa dve ku}e, sva infrastrukturom. Tel. 063/128-97-97. 294006 PLAC, Ledinci - Liparije, 2600m2, predivan pogled, dozvoqena gradwa, ekstra povoqno. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 294020 KUPUJEM vikendicu ili plac na Fru{koj gori po realnoj ceni. Tel. 021/450-417; 063/128-9797. 294011

SPU[TENA cena - nije fiksna! Odli~na vikendica od 55m2, ukwi`ena, plac 1.300m2 sa vo}wakom, cena 21.000 evra! Tel. 063/855-7109 ({ifra: 30198) www.solis-nekretnine.com. 293009 VI[E PLACEVA po 450m2, mo`e spajawe, izme|u N. naseqa i Veternika, cena po placu 10.000E, hitno. Telefon 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 102015 PRODAJEM na Klisi, iza Neoplante 5.500m2 zemqe, pored puta, 400m front. Cena: 10E/m2. Telefon 064/314-43-44. 101909 PRODAJEM na Klisi, blizu Neoplante pola jutra zemqe 2.800m2, pogodno za ba{tu, cena 4e/m2. Telefon 064/314-43-44. 101910

PRODAJEM urbanisti~ki sre|ene, ukwiène placeve u Rumenki od 560m2, 1/1. Telefoni: 6215-584, 064/114-84-27. 101911 PRODAJEM ru{evnu ku}u plac 2.200m2 u centru Rumenke, za poslovnu delatnost. Telefoni: 6215-584, 064/114-84-27. 101912 POPOVICA vikendica 50m2(+40) gra|evinska, plac 1000m2 uz potok, samo 14.500E, i najboqi gra|evinski plac u Kamenici 1250m2, pogled, 60E/m2. Telefon 062/1771-353. 102025 KU]A u Salajci 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwièno, plac 600m2, mirna ulica, dozvoqeno P + 1+ M. Telefon 065/6494367. 100406 POPOVICA ekstra ravan plac 2121m2, uz asfalt 22, 5m, uz potok 56m, 17000E, zamena za karavan ili terenac automatik do 6000E. Telefon 062/1771-353. 102024 RAN^ Popovica, 12500m2 + 950m2 sa vikendicom 40m2 (+40), pogled, potok, izvor, uz asfalt 115m, ukupno 129000E, moè i 6400m2 za 8E/m2. Telefon 062/1771-353. 102023 PRODAJEM parcelu 36.000m2, pogodno za izgradwu hala ili sportskih objekata na êneju (kod aerodroma), udaqeno 140m od asfaltnog puta Novi Sad Subotica. Zvati od 9 -15 ~asova na 063/506-926. 101932 HITNO prodajem 10Ha (17kj) zemqe na êneju, 400m udaqeno od puta Novi Sad - Sirig, pogodno za izgradwu raznih objekata. Za ozbiqnog kupca sve informacije na tel. 063/506-926 od 8 - 16 ~asova. 101933 RUMENKA- nova odmah useqiva ku}a 4-sobna 120m2+podrum 30m2, c. grejawe svi prikqu~ci, plac 500m2 samo 69.000E. Telefon 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 102002 PRODAJEM dvospratnu ku}u u Veterniku (blizu ambulante), 200m2+50m2, plac 750m2. Voda, struja, gas, papiri sre|eni. Cena po dogovoru. Telefon 021/823-025. 101942 KU]A na Telepu u Drvarskoj ul. s 2 stana, garaà, nusprostorije na placu od 6 ari. Telefon 6391-937, i 064/4799-209. 101887 POPOVICA, 6000m2, najlep{i plac, mogu}nost izgradwe vila ukupne povr{ine 9.000 m2. Telefon 064/6581-384. 102011 MI[ELUK, plac 1200m2, 30h40m, (deqiv na dva) izlaz na dve ulice. Cena dogovor, hitno. Telefoni: 6546-976, 065/3333177. 102014 SALAJKA, starija ku}a na placu 750m2 Hitno! Moè zamena za stan uz doplatu. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 102013 PRODAJEM plac na Paragovu, iznad Slavujeve ulice, 1200m2, struja, voda, gas. Telefon 064/150-10-99. 101946 PRODAJEM gra|evinski plac 2000m2 na Veterniku potez stadion Vujadin Bo{kov. Telefon 063/8211829. 101965 IZDAJEM plac 2900m2, nasut, ogra|en, odli~na lokacija, front do puta 125m. Telefon 061/512-6-888. 101974 KA], noviju spratnu ku}u, luks opremqenu, 165m2, 8ari placa, zatravqeno progajem - mewam za stan, cena 90.000E. Telefon 064/21-77-440. 99895 SR. KARLOVCI, ku}a 110 m2 sa ajnfort kapijom i lokalom 35 m2, mawe dvori{te, kod Kapele mira. 69.000 E. Telefon 063/543-371. 101992 RAKOVAC kod {kole monta`na ku}a 88m2 odmah useqiva + ostava + garaà terasa 24 m2 plac 860m2 pod vo}em svi prikqu~ci. Telefon 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 102005 VETERNIK - kod pijace - ku}a 3 sobna 100 m2 useqivo + visoko potkrovqe sirovo stawe + pomo}ni objekat plac 550 m2 svi prikqu~ci. Moè zamena. Telefoni: 021/6614-694, 063/587602, 063/200-512. 102004

OGLASI

DNEVNIK

PETROVARADIN, okretnica 9, 3 ku}a 110m2, garaà, ostava, podrum, centralno grejawe, parket, plac 500m2, ukwièna, 70.000E. Telefoni: 021/6614-694 i 063/587-602, 063/200-512. 102001 PRODAJEM ku}u u Kisa~u ili mewam za stan u gradu i izdajem praznu radionicu 80m2, mogu} svaki dogovor. Telefon: 062/152-79-41. 101940 PRODAJEM wivu KO Novi Sad Gorwe Sajlovo 5780m2 (15mx385m). Pored wive je put, a 100m od puta i wive su struja, voda, gas i prolazi autobus GSP-a. Telefoni: 6617-415, 064/0678614. 100682 BEOÎN, zemqi{te u komadu 15.050m2, gra|evinska zona. Mogu}a parcelizacija, put, svi prikqu~ci, vlasni{tvo 1/1. Mogu} dogovor, hitno. Telefon 064/314-37-14. 101619 HITNO prodajem plac na Mrtvoj Tisi 500m2, sa placa izlaz na platformu na reci. Telefoni: 63-11-284, 064/44-90-894. 101668

NE[TIN, selo pored Dunava, prodajem ku}u sa infrastrukturom, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon 021/504-629. 101699 ADAMOVI]EVO naseqe Novi Sad, porodi~na ku}a 150m2, plac 650m2, garaà + podrum, ukwièno sve legalno 1/1. Telfeon: 548-568. 101724 PRODAJEM vikendicu na Banstolu, 40m2, plac 2.600m2, vo}e, 14.500E i tri jutra zemqe oranice blizu raskrsnice 15.000E. Telefon: 063/308-417. 101736 LEDINCI, 8.300m2 zemqe, na lepom, mirnom mestu, pogodno za vikendice, sala{, vinograd i ostalo, prodajem. Cena 6e/m2. Telefon 064/314-4344. 101908 BA^KI JARAK, kod N.Sada prodajem plac 7.5 ari sa projektom, gra|evinskom dozvolom i temeqima za ku}u sa lokalom. Telefon 064/359-31-21. 101493 PRODAJEM u Futogu 7.300m2 zemqe kod novog grobqa pogodno za hale - sala{, staklenik, ba{tu i ostalo. Cena 4e/m2. Telefon 064/314-4344. 101906 PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu blizu fabrike Vode i hladwa~e u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 101610 KA], 7600m2, zemqa se nalazi na magistralnom putu Novi Sad - Zrewanin, odmah nakon beogradske petqe, cena 40E/m2. Telefon: 063/73-15-444. 101407 PRODAJEM ku}u na Salajci, 100m2 sa nusprostorijama, plac 1.568m2. Telefon 063/545-613. 101755 PRODAJEM - izuzetna vila Sremska Kamenica, u bloku vila Branka ]opi}a. Telefon 063/7049-540. 101850 ÊNEJ, me|unarodni put, prodajem plac, 12.000m2, front 30m na kojem je dozvoqena gradwa. Infrastruktura se nalazi pored placa. Telefon 714-213. 100464 KARLOVCI, placevi od 350 500m2, gas, struja, telefon, blizu glavnog puta, pogled na Dunav, 38E/m2. Telefon: 063/8826675. 101230 PRODAJEM ku}u u Futogu, ~vrsta gradwa, spratna, blizu centra, cena 40.000E. Telefon 064/09-07-889. 102038 PRODAJEM ku}u u Koviqu, blizu centra. Telefon 021/888557. 101097 PRODAJEM novu ku}u u Sr. Kamenici - Vojnovo, 360m2, 500m2 plac, cena dogovor, mogu}a zamena. Telefon 065/23-03038. 101140

U BA^KOM JARKU prodajem plac 355m2, projekat, temeq, pla}ene komunalije i 3 jutra zemqe. Telefoni: 021/6363-723, 062/8-170-802. 102036 KUPUJEM mawi plac u turijskom ataru, pored kanala DTD, reke Krivaje ili Beqanske bare. Telefoni: 021/66-14-917, 064/240-90-14. 101871 TEMERIN, prodajem poslovno-stambenu ku}u 230+75m2 na 1500 placa, sva infrastruktura 89.000E. Telefon 060/0846-036. 101799

IZDAJEM - 2.300m2 magacinsko-proizvodnog prostora, visine 5.5m na placu od 5.500m2 kod Rafinerije! Tel. 064/1340459; www.solis-nekretnine.com. 293008 IZDAJEM lokal 80m2, u Dunavskoj ulici, godinama razra|ivan kao seknd hend {op. Telefon: 064/580-99-85. 101021 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600 m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 293005 IZDAJEM halu 600m2 na Temerinskom putu, sva infrastruktura, parking prostor, kancelarije, prodajni prostor... Telefon 063/538-166. 293981 IZDAJEM lokal Ul. S. Kasapinovi}a pogodan za prehrambenu prodavnicu! Tel. 064/2165290, www.solis-nekretnine.com. 292991 NOV lokal kod Spensa, 275m2, pod zakupom, prodaje se povoqno! Tel. 064/2003-103 ({ifra: 80149), www.solis-nekretnine.com. 292996

GRBAVICA - uli~ni lokal na uglu dve ulice, ukupno 270m2 sa magacinskim prostorom, cca 180m2, cena 360.000 evra! Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 292997 NOV lokal na Grbavici, 76m2 u dva nivoa, na hitnoj prodaji cena 52.000 evra! Tel. 064/2003103; 021/427-277 ({ifra: 80126) www.solis-nekretnine.com. 292998 U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 292852 LOKAL u radu, restoran 40m2, 45.000 evra, investitor, Nova Detelinara. Telefon 064/82058-28. 292859 LOKAL ugao Kisa~ke i Berisava Beri}a, povoqno! Telefon 064/820-58-28. 292860 NOVA DETELINARA prodajem 26m2 uli~ni lokal u radu, u zgradi sa cg, cena dogovor. Telefon 063/538-166. 293980 VOJVO\ANSKIH BRIGADA, useqiv lokal u dva nivoa ukupne povr{ine 127m2. Pogodan za razne delatnosti. Tel. 063/101-0661. 293119 PA@WA! Ekstra poslovni prostor 1.387m2 na ekstra lokaciji! Ukwi`en, P+2+Pot, prometna ulica, prodaja ili zakup! Sve informacije na tel... Tel. 064/134-0459 ({ifra: 30483) www.solis-nekretnine.com. 293006

IZDAJEM 250m2 poslovnog prostora u Fru{kogorskoj ulici, prvi sprat, CG, klima, parking, vi{e telefonskih linija... Tel. 063/527-459; www.solisnekretnine.com. 293007 IZDAJEM lokal, idealan za agencije, 30m2, prvi sprat, u poslovnoj zgradi, Bulevar oslobo|ewa 30A. Telefoni: 498-775, 445-919. 101929 PRODAJEM kiosk u strogom centru Novog Sada, sre|en i razra|en. Idealan za porodi~ni biznis. Telefon 063/52-9939. 101319 IZDAJEM povoqno lokal 35m2, telefon, grejawe na gas, ulica Bore Stankovi}a u blizini Najlon pijace. Telefoni: 063/87-33-330, 410-518. 101237 IZDAJE SE lokal u strogom centru. Telefon 451-792. 101869 IZDAJEM u strogom centru prazan kancelarijski prostor od 50 m2.Cg, 2 telefona, parking, prizemqe. Telefon: 062/29-18-29. 101797

IZDAJE se kancelarijski prostor 27m2, Pavla Simi}a kod suda, prizemqe 180 evra/mese~no. Telefon 063/517-846. 292937 IZNAJMQUJE se poslovni prostor u Novom Sadu, Ulica Mileti}eva 15 (pe{a~ka zona), povr{ine: suteren 60m2, izdignuto prizemqe 103m2. Telefon 065/9444105. 101900

KANCELARIJSKI prostor luks oprmqen {iri centar 48m2 tri telefonske linije ADSL. Telefon 061/512-6-888 101740 IZDAJEM magacinski prostor ili radionicu na glavnom putu Novi Sad- Ba~ki Jarak, hala 11x7m + dvori{te pored restorana "Konak". Telefon 064/1922-001. 102134 UZIMAM u zakup autoperionicu sa ve}im pripadaju}im placem u Novom Sadu. Telefon 064/821-21-00. 101883 IZDAJEM - prodajem opremqenu preradu mesa na Telepu, i lokal na Limanu IV. Telefon 063/500-370. 101877

IZDAJEM 2 lokala od po 30 m2 jedan pored drugog (mogu se spojiti) na I spratu poslevne zgrade na Bul. Oslobo|ewa. Telefon 063/52-99-39 101321 IZDAJEM - prodajem poslovni prostor, 250m2, Novi Sad, Fru{kogorska 16A. Telefon 063/70-49-540. 101851 POVOQNO izdajem poslovnikancelarijski prostor, 36m2, na I spratu u Novom Sadu, Futo{ka 1/A. Telefoni: 021/548-689, 064/4222-146. 101998

IZDAJEM stovari{te u Beo~inu 2000 m2 + hala 150m2 lokacija idealna za vi{e namena . Telefon 063/344-565 101741

PRODAJEM garaù, ugao Kisa~ke i Berisava Beri}a. Telefon 064/820-58-28. 292854 GRBAVICA 42m2 - ukwiène 3 garaè spojene sa jednim ulazom, mogu}e pretvoriti u stan, cena 17.000E. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 292881 PRODAJEM ukwiènu garaù 21m2 u Kraqevi}a Marka 10. Telefon 064/157-0304. 101811

OPEL astra 1.9 CDTi 2008. god. dizel. kao nova, prvi vlasnik, ful oprema. Telefon 063/507770, 063/511-297. 100964 PRODAJEM pasat karavan, BE 7, 2007. godi{te i pasat karavan TDI 2003. godi{te. Telefoni: 022/326-855, 064/127-28-00. 101670 PRODAJEM DACI-u (sorenza) 1.9 dizel 2005. prvi vlasnik, u odli~nom stawu cena 4.000 E. Telefon 064/266-3224 101837 OTKUPQUJEM ispravna, neispravna i havarisana vozila. Dolazak, procena realna, isplata odmah. Telefon: 021/824885, 064/150-1200. 101959 KUPUJEM sve vrste vozila, mo`e i havarisana, izlazim po pozivu, ispla}ujem po maksimalnim cenama. Telefoni: 063/708-1939, 021/822-714. 99844 PRODAJEM Reno 11 dizel, 86. godi{te vozno stawe, troja vrata. Telefon 064/295-8040. 101914 PRODAJEM jugo 55 AGV, 1987.godi{te, ispravan, registrovan do jula, cena 600E. Telefon 6612-780. 101870 PRODAJEM mercedes 115 mini. Telefon 021/400-132. 101229 ALFA 1, 7, 16v, 1994.g. ekstra stawe, bokser. Telefon 063/156-1540. 101934

TROSLOJNI parket tarket, 50 vrsta, hrast, jasen egzoti~ni po veoma povoqnim cenama, PVC podovi za sporstke hale, tenis, ustanove, veliki izbor. Izlo`beni salon, Vojvo|anska 26. Telefon 064/1353-783. 102120

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 101882 KUPUJEM o~uvan polovan name{taj regale, kuhiwe i razne garniture i komode, isplata odmah. Telefon 021/451-032, 063/8626-542, Mirjana. 102035

KERAMI^AR - postavqawe svih vrsta kerami~kih plo~ica i prakti~ni saveti. Nudimo prirodni mozai~ni kamen za fasade. Dugogodi{we iskustvo. Martin. Telefon 021/6-413-911, 062/853-4948. 101037 ZATVARAWE terasa, vrata, prozori od PVC-a, aluminijuma, ograde /aluminijumske, kovane, obi~ne) konstrukcije za tende i hale... Telefon 021/823726, 063/521-750 101671 ZIDAR, izvodi sve mawe i ve}e gra|evinske radove (plo~e, temeqe, nazide, krovove, vikendice). Telefoni: 6434-313, 064/157-14-04. 101577

nedeqa21.mart2010.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 101990 MOLER - izvodim radove povoqno, gletovawe, kre~ewe, {panski zid, farbawe, demit. Kvalitetno i ~isto. Telefon: 504-937 i 064-23-00-563. 101935 POVOQNO presvla~im name{taj, sre|ujem mehanizme i puknutu drvenariju, mewam federe i tapaciram vrata. Telefoni: 064/144-32-58, 6610-230. 101659 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata, postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46. 101956 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190. 100086 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330. 101587 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/1312135. 99897 OTAC I SIN - vr{imo sve molerske i farbarske usluge, povoqno i brzo. Telefoni: 021/791-615, 064/076-5195. 101898 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, bazena i zidova. Telefoni: 063/540596, 021/454-157 101862

NOVIJI kolor televizor, E72, 100 programa, TXT! vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! NON - STOP, Mladen! Telefon 421-516, 064/157-25-14. 101396 PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 40 E. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen. Telefon: 421516 i 064/157-2514. 101397 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non - stop, Mladen! Telefoni; 021/421516, 064/1572514. 101398

POKLAWAMO napu{tene {tence i odrasle pse odgovornim qubiteqima `ivotiwa. Telefon 063/623-259. 101919

PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629. 101701

AKTIVNA Novosa|anka sprema lokale, kancelarije, ordinacije, radnim danima. Telefon 064/19-36-354. 101436 POTREBAN elektroni~ar za program biroopreme i fiskalnih kasa. Telefon 064/114-3848. 101560 POTREBAN radnik sa iskustvom za rad na liniji za tehni~ki pregled vozila. Telefoni: 063/893-6547 i 064/300-7353. 101779

KORISNICIMA usluga pravnim i fizi~kim licima nudimo: medicinske, gerentolo{ke, higijeni~arske, kurirske usluge, peglawa, kuvawe, bebisiterservis. Sami formirate cenu usluge. Telefon 021/400148. 101986 EVROPA, Novi Sad, Hrvatsko, Crnogorsko primorije: kuvarice, ro{tiqmajstori, picemajstori, {ankerice, pomo}ne kuvarice, poslasti~ari, sobarice, sprema~ice, konobarice, buregd`ije, medicinske sestre. Telefon 021/400-148. 101985

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 94411

PRODAJEM P[ENICU 40 t. ekstra kvalitet i baliranu detelinu . Telefoni: 021/826-286, 021/825-153, 064/315-0-379 101564 FARMA iz Stepanovi}eva prodaje sviwske polutke, kvalitet ekstra. Dostava na adresu, povoqno! Mogu}nost odlo`enog pla}awa.Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 101483

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 100994 PRIRODNI PREPARATI protiv hemoroida - {uqeva klini~ki ispitan i li~no proveren. Eliminisawe za 8 dana deda Rado{. Telefoni: 037/490797, 064/240-55-49. 101839

POTREBNI ozbiqni saradnici na marketin{kom poslu bez fiksnog radnog vremena. Plata odli~na. Telefon 062/233-176, 064/148-37-95. 101855 VREDNE i komunikativne osobe potrebne za rad u prodaji. Telefoni: 063/514-406, 021/402035. 101423 POTREBNA devojka za prodaju cve}a na tezgi u pijaci. Telefon 063/8211829. 101966

PRODAJEM tajnu ve~eru original goblen. Telefon 021/6211-104 101665 RERNA i plo~a na prodaju novo belo 19500 INOX 31.900, sudopere povoqna cena. Telefon 063/51-8-897. 101686

OGLASI z ^ITUQE

nedeqa21.mart2010.

DNEVNIK

Umrla je na{a mama

Umrla je moja sestra

Stanoja Stavri}

VI[I fizioterapeut - maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, teume, povrede ko{tano-zglobnog sistema. Kineziterapija, masaà, fizikalna terapija - aparati. Telefon: 064/216-54-24. 101831 ARHITEKTA sa licencom izra|uje tehni~ke izve{taje za legalizaciju objekata, projektovawe i dizajn enterijera, cena povoqna. Telefoni: 066/6367625, 021/636-7625. 101796 POVOQNO tepih, ru~ni rad, 100% vuna, 40.000 ~vorova 1m2. Moè na ~ekove gra|ana ili kompenzacija za name{taj. Telefon 063/509-976. 101674 ZDRAVSTVENI radnik sam i rado bih brinula o starim qudima uz ugovor o izdràvawu. Telefon 064/188-7295. 101748 PRODAJEM kopir aparat Canon 2010, moè i A3 format. Telefon 063/805-45-30. 101760 KUPUJEM sve vrste automobila, mogu i havarisana. Dolazim po pozivu. Isplata maksimalna. Telefoni: 064/337-76-95, 824-611. 101772 PRODAJEM stovari{na vaga 1000 kg. povoqno. Telefon 021/876-148. 101739 ÎSTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18846, 6614-274. 101393 VR[IMO usluge: selidbe, ~i{}ewe podruma, odno{ewe {uta, sme}a, starog otpada, stare {koqke automobila i obaramo stabla, sve to sa ili bez radnika. Telefoni: 063/77-19-142, 021/6-413-575. 102055

Posledwi pozdrav ocu, svekru i dedi, od kojeg }emo se oprostiti u ponedeqak, 22. marta 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Evica Rodi} iz [ajka{a

O`alo{}eni: sin @eqko sa majkom Paulinom, snaja Sewa i unuk Luka.

Evica Rodi}

102205

Olga Vuka{inov

O`alo{}eni: sin Mile i snaja Drena.

O`alo{}ena sestra \u|a sa porodicom.

OG/1

OG/2

Posledwi pozdrav babi i prababi

Umrla je na{a mama

2008 - 2010. Maj~ice na{a, dve godine si me|u an|elima, a ve~no u na{im srcima. Unuci Nikola i Milo{, }erka Stojanka i zet Sa{a. 102200

Posledwi pozdrav Rajkovom i Mladenovom ocu

Evici Rodi}

Evica Rodi}

iz [ajka{a

Miletu Kalabi

iz [ajka{a

penzioneru iz Titela Po~ivaj u Bo`ijem miru kraj supruge Grozde.

od unuka: Gorana, Nenada i unuke Gorane sa porodicama.

O`alo{}en sin Bata i snaja Milica sa porodicom.

Porodice: Nenin iz Loka, Vukadinovi}, Popadi}, Le`imirac i Ivan~evi} iz Novog Sada.

OG/3

OG/4

102206

Posledwi pozdrav

Zbogom dru`e na{ dragi, zbogom.

Posledwe zbogom, divnom ~oveku

prof. dr Milo{u Tasi}u

Mileni Kostadinovi}

Prof. dr Milo{ Tasi}

Vladimiru Ninkovu od kume Svetlane Mijailovi} sa porodicom.

iz [ajka{a

Sahrana je danas, 21. 3. 2010. u 13 ~asova, iz kapele na mesnom grobqu u [ajka{u.

od porodice ^onki}.

S tugom i po{tovawem, Qiqana Risti} sa porodicom.

S qubavqu i po{tovawem uvek }e te se se}ati, porodica Simi}.

Opra{tamo se od

Stevan Vlaovi} Lala

Stevana Vlaovi}a Lale

Tuge se umno`avaju. Se}awa ostaju.

druga, prijateqa, kuma. Wegovu postojanu kumovsku qubav i ~estitost ne}emo zaboraviti.

Kosa i Stevica Paku{evskij Savka Duki} sa decom.

102243

102201

Navr{avaju se tri godine od smrti na{eg dragog supruga, tate, dede i svekra

Sa velikim bolom opra{tam se od jedine sestre

Du{ana Slankamenca Duje Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoji najmiliji: supruga Sofija, sin Branislav, unu~ad Du{an i Branislava i snaja Biqana. 102234

Milene Kostadinovi}

102235

Posledwi pozdrav tetka

102207

102245

102247

Na{ dragi

Na{a draga mama i ta{ta

Qubica Isakov Zagi Bulatovi}

1946 - 2010. Brat Milan - Mi}a Maksimovi} sa porodicom.

Vera i Mita.

0319000139D

102187

Stevan Vlaovi} Lala prijateq i drug, nikad ne}e biti zaboravqen. Sole i Slobo Markovi}. 102246

ro|. Petrov ostavila nas je u 98. godini, 17. marta 2010. godine, a sahrawena je 18. marta na Mesnom grobqu u Bege~u. Okupi}emo se oko wenog groba u ponedeqak, 22. marta 2010. godine. Sa tugom i qubavqu weni najmiliji. 102199

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{em dragom kom{iji

nedeqa21.mart2010.

Jedinoj A ve} u toj zemqi gde je bilo cve}e, @ivela je ona, i mladost, i duga; A ve} u toj zemqi ovladala tuga, I umesto maja svud se jesen kre}e.

dr Milo{u Tasi}u

Jer jednoga dana, iz drugoga kraja, No} i vetar bio, i duvao jako, Pa cve}e i mladost umrli polako... Posle jesen do{la na saranu maja.

Milena Stefanovi}

Stanari zgrade Balzakova 27.

102192

Danas, 21. marta je 6 meseci od smrti na{eg

I jo{ uvek ~ujem korak tvoj, kao da razum gubim svoj, prete{ko je meni bez tebe mama. Svi su tu, a tako sam sama. Fali{ mi neopisivo, ose}am prazninu, tugu i bol. Niko to mesto ne moè da popuni, ni qubav tvoju ne moè da dopuni. Ostado{e samo gorke rane, a tako ~eznem da mi ponovo jutro u tvom zagrqaju svane. Borba, mu~ewe, patwa, tuga i bol, takav je bio ìvot tvoj, sad ti je lak{e, a nama ne, uspomene, to nam je sve! Uvek }e{ biti sa na{e leve strane!

Pere \akovi}a Tu`ni smo {to te nema. Sa ponosom i po{tovawem ~uva}emo te od zaborava.

Volimo te mama, tvoje snage, tvoji: Bojan i Bojana.

Tvoji najmiliji: supruga Du{anka, }erke Qiqa i Biqa, unuci i zetovi. 101957

102203

Na sarani maja bila je i ona; Saranila dane cve}a i mladosti I sa wima vence, i svoje radosti, I sve {to je bila wena vasiona.

Mileni

I u toj grobnici mladosti i cve}a Disala je ona jo{ lepotom svojom U jesewoj no}i, u no}i sa kojom Grlila je `ivot svih mrtvih prole}a.

Da li znate zemqu s granicom bez kraja Gde stanuje duga i `ivot prole}a? No}i gde ne be{e ve} tol'ko stole}a? To je zemqa wene lepote i maja.

Ali jedne zore, prve zore potom, Zaspale su blago wene o~i dana, Wene o~i cve}a, sred `ivih obmana, U jeseni tu`noj, sa wenom lepotom.

Zemqu gde dan, vazduh i cve}e miri{e, ^ije vreme nema budu}nost ni sate, Gde su venci, boje - dal' tu zemqu znate? Da li znate i to da we nema vi{e?

Zaspale su potom. Ona, bez `ivota I mladosti, spava na krilima tuge; Mesto crvi - mrtvo cve}e, mrtve duge Po woj: ona spava, s wom wena lepota. (Dis)

Kao uzdah bola, kao sre}a qudi, Kratka je i wena istorija smrti: No} i jedan vetar... I weni su vrti Umrli, da niko sad ih ne probudi.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Tvoj V. 102241

TU@NO SE]AWE Trideset meseci dragi na{

Milena Stefanovi}

Smiqka Stojkov Sahrana je u ponedeqak, 22. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu. O`alo{}eni: }erke Dragica i Qiqana sa decom. 102253

Pro{lo je tu`nih 40 dana, prepunih bola, praznine i patwe, od kada nas je tvoja du{a tiho napustila i prona{la ve~iti mir i spokoj. Zauvek }e{ biti u na{im srcima i se}awima.

Zdravko Mirka Divqak

Tvoji najmiliji: sin Bojan, suprug Miroslav, Dragica, svekrva Anka i }erka Bojana Stefanovi}.

3. 8. 1933 - 20. 9. 2007.

102202

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kom{iji

Neizmerno mnogo nam nedostaje{. ^uvamo uspomenu na Tebe.

Tvoji najmiliji.

102240

deda Nikoli

Posledwi pozdrav

deda Nikoli

od porodice Petra{evi}.

Nikoli \uri}u Ilonki Nemet

od porodice Zli~i}. Porodica Bo{kovi}.

102251

^ETRDESETODNEVNI POMEN

102250

102249

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

na{em dragom ocu, dedi i pradedi

od porodice Luki}.

102211

Posledwi pozdrav dragoj baki i prabaki

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

\or|u Ninkovu

Radoslav Berar ro|. 1928.

7. 12. 1921 - 10. 2. 2010. U ~ast pomena poklawam prilog za izgradwu Pravoslavnog hrama u Petrovaradinu.

Nikola \uri}

deda Nikoli

ro|. 1939. godine Sahrana je u ponedeqak, 22. 3. 2010. godine, u 14 ~asova, iz ku}e `alosti u Veterniku. O`alo{}eni: supruga Netka, sinovi Radivoj i Miodrag sa porodicama. 102252

Sahrana je u ponedeqak, 22. 3. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ilonki Nemet

od: Darka i Biqe Bungin sa porodicom.

O`alo{}ena }erka Mirjana i unuka Bojana sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

102204

102239

od: Zolike, Zorane i Denisa.

102248

102212

^ITUQE z POMENI

nedeqa21.mart2010.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj priji

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 20. 3. 2010. godine u 66. godini preminuo na{ suprug, otac, deda

Zagorka Bulatovi} Stevanu Vlaovi}u Brzo i tiho si oti{la, a ostavila nas da tugujemo. Prazno }e biti bez tebe, tvog {irokog osmeha i dugog toplog prijateqstva. Hvala ti na svemu. Posledwi pozdrav na{oj dragoj Zagi.

Zagorki Bulatovi} Tvoja prija Milica i Boris Kora}.

Ksenija, Sawa i Gordan.

od brata Du{ana Vlaovi}a sa porodicom.

Stevan Vlaovi} Lala Sahrana je danas, 21. 3. 2010. godine, u 14 sati, iz kapele u Ba~kom Jarku. O`alo{}ena supruga Cuja, }erke Isidora, Jovana, zet Dejan i unuke Ivana i Ana. 102223

102216 102218

Posledwi pozdrav prijatequ

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da }e se polagawe urne

prof. dr Mike{ Mihaqa

102227

Dragom deki

Posledwi pozdrav

Tomo Stojanovski

Lali

tetka Zagi

obaviti 25. marta 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Sakupi}emo se kod glavnog ulaza Gradskog grobqa, u 10.45 ~asova. O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav od kom{ija sa Bulevara oslobo|ewa br. 40.

Vlada i Slava Garovnikov sa decom.

Lali

od prije Milke i porodice Kravi}.

od wegovih devoj~ica: Ive i Ane.

102215

IN MEMORIAM voqenom bratu

POMEN Pro{lo je deset godina od kako nas je zauvek napustio na{ dragi

Posledwi pozdrav te~i

Posledwi pozdrav

102231

102232

102219

102217

Posledwi pozdrav dragoj supruzi, mami i baki

Ilonki Nemet 1931 - 2010. Sahrana mile nam pokojnice je u ponedeqak, 22. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu.

Dragoqub Damjanovi}

Aleksandar Iloski

Lali

baba Zagi

2000 - 2010.

21. 3. 1991 - 21. 3. 2010.

Sa velikom qubavqu i zahvalno{}u, suprug I{tvan i }erka Katica.

S qubavqu i tugom, sestra Ru`ica Veselinovi} sa porodicom.

S qubavqu i po{tovawem: supruga Pavlina, k}erka Vesna, unuke Aleksandra i Kristina i zet Vladimir.

102209

102238

102242

Maja, Sawa, Mi{ko, Steva, Mihailo i Gavrilo.

od: Braneta, Goce i Mime.

102230

102229

102220

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj baki

od: Jovana, Vesne, Milo{a i Luke.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenom dedi

Ilonki Nemet

Lali

tetka Zagi

^iki

Vladimiru Ninkovu 1938 - 2010. \ole i Qiqa Varenika.

od Roberta i Tawe.

Tvoji: Awa i Luka.

102196

102210

Dana, 22. 3. 2010. godine navr{avaju se 4 godine od kako nema moje maj~ice

Marije [a{ina~ki Majko, privilegija od Boga je imati takvu osobu za majku kao {to si bila ti, a u`asna i neprolazna bol izgubiti te. Jo{ ne znam da `ivim bez tebe. ]erka Juca sa porodicom. 102208

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

102221

Sa velikim bolom i dubokim po{tovawem opra{tamo se od

Vladimir Ninkov

Zagorke Bulatovi}

1938 - 2010.

istaknutog prosvetnog radnika, prakti~ara i iznad svega dobrog prijateqa.

Sahrana je u ponedeqak, 22. 3. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena supruga i }erka sa porodicom. 102195

od Slobodana i Mire Juri{i}.

Du{ica - Xo.

102228

102233

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Stevanu Vlaovi}u

Posledwi pozdrav

Stevanu Vlaovi}u

od porodica: Juri{i} i Radi}.

od kom{ija: [mit i Gaji}.

102226

102225

Dragutin Radulovi} sa porodicom. 102224

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN Pro{la je decenija od kada nije sa nama na{

Vinko Bla`an 23. 3. 2000 - 23. 3. 2010. Samo mi znamo koliko nam nedostaje. Supruga Mara, }erke Milka i Nada sa porodicama. 102064

Pre deset godina, oti{ao je zauvek jedan divan ~ovek, suprug i otac

PETOGODI[WI POMEN

Jo{ prisutan, topao osmeh i qubav svekolika, pru`ena nama, bodri nas i napred vodi, mili na{. Hvala za te divne darove. Neka te an|eli u ve~nosti ~uvaju.

Tome Sokolovi}a ro|. 1940. Sahrana je u ponedeqak, 22. 3. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Sne`ana, }erka Svetlana sa porodicom i Natalija. 102189

102244

Lazaru Kne`evi}u Tvoji najmiliji: supruga Ana - Marija i k}eri Ivana i Maja sa porodicom.

Tu`nog srca obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je 19. 3. 2010. godine posle te{ke bolesti zauvek stalo srce na{eg voqenog tate

Zbogom predivna moja drugarice. Bila si prijateq, kakav se samo po`eleti mo`e, prijateq bez rezerve, u svakoj prilici i neprilici. Ve~no }u te se se}ati sa qubavqu i velikim po{tovawem. Zbogom u ve~nosti, Vasiqka.

22. 3. 2000 - 22. 3. 2010.

Dragom drugu i prijatequ Feriki u nedequ, 21. marta je nedequ dana.

Premila moja

Zagice

Berislavu Kne`evi}u

Mom~ilo - Momo Kalu|erovi}

nedeqa21.mart2010.

Posledwi pozdrav na{em dragom

POMEN

Posledwi pozdrav na{em voqenom ujki

Znamo da ste oti{li, ali za nas ste jo{ uvek tu. Volimo vas. Majka-supruga Ru`ica i sestra-k}i Plemenka sa porodicom.

102164

TROGODI[WI POMEN

101886

Pro{le su dve tu`ne godine od kada nije sa nama na{ dragi

Marko Kalu|erovi} 1912 - 1990.

Tomi

Kadar Ferika

Tomi Sokolovi}u

iz Ka}a Osta}e{ nam uvek u se}awu.

Wegovi: Melanija, Sa{a i Sawa sa porodicama.

Wegove sestri~ine: Jagoda, Milka, Slavica i Nada sa porodicama.

102190

102191

Porodica Jemini iz Ka}a. 102158

POMEN

Tane Tawga

Mom~ilo Kalu|erovi}

1923 - 2007. pukovnik u penziji

Blagoje Stamenkovi}

Uspomenu na wega ~uvaju: supruga Jelena i }erke Katica i Zorica sa svojim porodicama.

Tu`no se}awe. Supruga i majka Stana i }erke i sestre Sowa i Nada sa porodicama.

101789

101860

102113

Joca Telarov

TU@NO SE]AWE

21. 3. 2006 - 21. 3. 2010.

SE]AWE Pro{lo je pet godina od kako nije sa nama draga i mila

Od kada te nema, vreme je stalo, a bol je sve ve}a. Tako nam nedostaje{. Vole te tvoji: k}i Gordana, sin Goran, zet Ne|eqko, snaha An|elka, unuci Neboj{a i Nemawa i unuke Sanda i Nata{a.

1941 - 2000.

SE]AWE na drage roditeqe

POMEN

21. 3. 1991 - 21. 3. 2010.

Ru`ica - Beba Barbateskovi}

Vreme prolazi, ali se}awa i na{a qubav prema tebi, dragi tata, ne blede.

Vreme ne donosi zaborav, ve} naviku da se sa bolom `ivi. Volimo te i vole}emo te, qubav ne umire. Dokle ima qudi koji te pamte, nisi oti{la zauvek. Uspomenu na tebe ~uvaju: suprug Qubi{a i }erka Natalija.

S qubavqu i ponosom, Tvoji: supruga Milosava, }erke Nata{a i Biqana, unuke i zetovi.

102198

102167

SE]AWE

Lazar Veselinovi} 1999 - 2010.

Dragoqub Damjanovi}

Pro{lo je jedanaest godina od kako si oti{ao zauvek.

Sa puno qubavi ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoje: Vera i Maja.

GODI[WI POMEN

18. 3. 1988 - 18. 3. 2010. i

Tvoj dragi lik i uspomene na tebe ~uvaju: supruga Pava, sinovi Jovan i Stevan sa porodicama. 101923

101838

Milo{ Bulatovi}

Stevana Vla{kali}a Baj{ana

\or|e - \ura ^eli}

SE]AWE

iz Ledinaca

1991 - 2010.

Milicu Vla{kali} Baj{anovu 23. 4. 1980 - 23. 4. 2010.

Sin Zoran sa porodicom.

Wihovi najmiliji. 102186

Sa tugom u srcima neguju uspomenu, vole te i ~uvaju od zaborava, }erke Katica i Radmila, zetovi Miodrag i Jovan i unuke Jovana i Svetlana. 102166

102078

Dana, 18. 3. 2010. godine je pro{lo 5 godina od smrti drage i voqene

POMEN na moje roditeqe 1921 - 1988.

Milan Srdi} Srda

1920 - 1999.

5. 6. 1968 - 25. 3. 1995.

Najdra`i na{ Mi}ko, petnaest godina bola i tuge za tobom, ponosni, sa po{tovawem i puno qubavi, sve ove godine za tobom.

Vidosava Mati}

Dobrile Me~ki}

Se}awe na wu ~uvaju weni Tomi}i.

102197

21. 3. 2009 - 21. 3. 2010. Tvoji: mama Slavka, tata Mirko sestra Milana i tvoje Alexandra i Anabella.

101836

\ur|inku i Teodora Saravolac

Uvek si u na{im mislima.

Tvoji najmiliji.

101944

]erka Zlata. 102148

07.00 08.00 08.05 09.25 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.05 13.00 14.00 14.30 16.00 16.25 17.00 17.22

TV PROGRAM

nedeqa21.mart2010.

TV ba{tina Vesti Viva Kuba, film Crtani film Slon Benyamin Cvrletova ma{taonica Putevi nade Znawe imawe Vesti Verski nedeqnik Dodati `ivot godinama Sredina Galantni prevaranti, film PCTV Ta divna stvorewa TV Dnevnik Tajna hrane: Ovas

Modni magazin (Panonija, 20.00) 08.10 08.20 09.00 09.50 10.55 12.00 14.20 15.30 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.50

Katalin Ladik

Bila jednom jedna nedeqa Maks Kju Tolerancija Nacionalne sinergije De~iji program Ubistva u Midsameru Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti E-tv Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika op{tine @abaq Ulovi trofej Modni magazin Nacionalna sinergija, film 23.00 Vojvo|anske vesti 00.00 Glas Amerike

06.05 08.00 09.06 11.05 12.34 13.00 13.15 13.31 14.15 15.14 16.03 17.00 17.30 18.27 19.00 19.30 20.10 21.08 23.05 00.00 00.17 02.24 03.20 04.08 04.45 05.11 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Hana Montana Dnevnik Sport plus Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Sat Bela la|a Robna ku}a Pri|i bli`e Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Turneja, film Ri~ijevi Dnevnik Egzit Bela la|a Sat Balkanskom ulicom Slagalica TV prodaja Verski kalendar

[tikla papu~a ^ari ribolova Stil i grad TV dnevnik Ru~ak na lepe o~i Me|uprostor specijal Kolumbo Muzi~ki program Vojvo|anski dnevnik Ciklus TV filmova Karoqa Vi~eka: Baca~ no`eva, film 00.00 Vojvo|anski festival klasi~ne gitare - pijanistkiwa Julija Bal 00.25 Galantni prevaranti, film 01.55 Ples no stres

06.30 07.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 18.25 18.30 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 22.30 23.00 00.30

Kuhiwica Porodica Serano Put Kordoba Kina, nebesko carstvo Duhovka (slov) Emisija (slov) TV magazin (rum) Brazde (ma|) Ma|arska narodna muzika Zajedno Vojvo|anski arhitekati Kultura i tradicija Roma Svjetionik (hrv) Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Lavina, film Blan{ Crtana seerija TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Narednik Cimo{ (ma|) Lolek i Bolek TV magazin (rus) Dotoki (slov) TV sport (ma|) Zver, film TV prodaja

Pre mnogo godina, pamte to samo oni malo vreme{niji, vlasnici bunara u pojedinim delovima Leskovca su se zimi umivali napoqu, a doma}ice prale ve{ pored bunara. Voda je u bunarima jednostavno bila topla. Autor i urednik: Milica Barjaktarevi} (RTS 2, 13.00)

09.57 10.29 11.00 12.00 12.25 13.00 13.30 13.56 14.25

Baca~ no`eva

17.30 18.30 19.00 19.30 20.10 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30

Trag u prostoru: Pri~e sa toplog jezera juga

07.00 07.45 08.00 09.01 09.27 09.42

Graditeqima mosta se pridruùje Artista, baca~ noèva i wegov prijateq Delibeg. Oni sawaju o nekom boqem i lak{em ìvotu koji bi ih izveo iz radni~kih baraka i stalnog opijawa... Uloge: Laslo Feldi, Katalin Ladik, \ura Teje{ Reìja: Karoq Vi~ek (RTV 1, 22.30)

16.23 16.55 18.50 19.08 20.12 21.17 22.15 Tihomir Stani}

Turneja 11.00 11.30 12.00 12.45 13.00 13.30 14.00 15.10 15.35 16.30 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

NS klinci Mali lete}i medvedi}i Najboqi lek Radi odgovorno ne gazduj Korvinova potraga Guliver Rebus Mali lete}i medvedi}i @iveti svoj `ivot Hrana i vino Za{titimo sove Novosa|anka Objektiv Mali lete}i medvedi}i Evo nas kod vas @iveti svoj `ivot Objektiv Buntovnici

09.00 ATP Masters Indijan Vels 1/2 finala 12.30 ACB Liga: Pravi Madrid – Gran Kanaria 14.30 NBA u`ivo 15.00 Italija – Serija A: Multi prenos: Kaqari – Lacio 15.30 Austrijska liga: Austrija V – Salzburg 17.30 NHL: Boston – Wujork Renyers 20.00 NBA: Dalas – Boston 21.45 NBA u`ivo 22.00 ATP Masters Indijan Vels, finale 01.30 NBA: Atalanta - San Antonio 03.00 Italia - Serija A: Palermo - Inter

Radwa filma odvija se 1993. godine i pratimo grupu beogradskih glumaca vo|enih potrebom za brzom zaradom. Nesvesni u {ta se upu{taju, dolaze u ratom zahva}ena podru~ja Srpske Krajine i lutaju od rati{ta do rati{ta... Uloge: Tihomir Stani}, Dragan Nikoli}, Voja Brajovi}, Jelena \oki}, Josif Tati}, Gordan Ki~i}, Svetozar Cvetkovi}, Slavko [timac, Mira Furlan Re`ija: Goran Markovi} (RTS 1, 21.08)

06.35 07.00 08.20 09.00 10.30 13.00 17.30 18.25 19.00 21.00 23.45 00.45 01.20 02.00 03.00 04.30

e-TV Doma}in Crtani film Srbija open Take{i Film: Carstvo Srbija open Kviz: Ke{ taksi Izgubqeni Film: Daleka zemqa Fajront republika Ameri~ko rvawe - Do koske Kviz: Ke{ taksi Top spid Film: ^aruga Film: Sjaj u o~ima

DNEVNIK

23.35 00.00 01.33 02.00

06.30 07.40 08.00 08.40 09.25 10.00 13.00 13.30 14.00 14.15 14.45 15.45 16.30 16.45 17.00 17.55 18.30 19.00 20.30 21.00 23.00 00.00 00.30 01.15

Amen a|es Agroinfo Dozvolite... Pustolov [ampion, EBU dok. prog. Devoj~ica na maratonu, EBU drama Igraj fudbal, budi sre}an Moj qubimac Znawe imawe UNHCR-Povratak: Kosovo Interfejs Trag u prostoru Kulturako aresipe Srpski isto~nici Fudbal - Premijer liga: Man~ester Junajted - Liverpul, prenos Magazin Lige {ampiona Fudbal - Premijer liga: Blekburn - ^elzi, prenos Magazin Lige {ampiona Igrale se delije, na sred zemqe Srbije Vizije budu}nosti Pravo na istinu Tenis: Indijan Vels, finale, prenos Integracija Big bend RTS Vikend evronet Fudbal - Premijer liga: Man~ester J. - Liverpul (r)

Kopaonik na Avali –omnibus Slatka moja - pregled nedeqe Oranica Genius Domus Top {op Za dobar dan Slike `ivota Present Vesti Top {op Qubav za sva vremena Sva{tarica Top {op Slike `ivota Pop mjuzik Vesti Zaustavno vreme Film: Sti}i pre svitawa Tuk na luk SMS Pop mjuzik Beli svet Glas Amerike Qubav za sva vremena

07.00 Film: Herkul 07.50 Dora istra`uje 08.35 Vodi~ za roditeqe 09.00 Znawe na poklon 11.00 Film: Be{tije 12.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 12.45 Hitna pomo} 13.40 Film: Dvor 15.30 Dobro do{li 16.00 Vesti B92 16.30 Pri~i nikad kraja 17.00 Top gir 18.05 Patrola 18.30 Vesti B92 19.05 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Dok. program: Drugi svetski rat u boji, 2. deo 21.00 Utisak nedeqe 23.00 Vesti B92 23.35 Jelen Top 10 00.35 Film: Dvor

06.00 08.00 09.00 10.00 11.45 11.50 12.00 13.00 15.00 16.15 17.45 18.30 19.30 19.55 20.00 21.00 22.15 00.15 02.00 03.45 04.00

Film: Posledwi hitac Jutarwi magazin Farma - uìvo Film Mobto Siti Grand hitovi Farma - uìvo Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ Farma - uìvo Telefon Nacionalni dnevnik Mobto [esto ~ulo Grand - Narod pita [esto ~ulo Farma - uìvo Film: Granica Siti Film: Prvih devet i po nedeqa

Jelena Karleu{a

[esto ~ulo U drugoj epizodi zlo~in se doga|a u luksuznom spa centru u kojem jedna od najve}ih regionalnih marketin{kih agencija organizuje dru`ewe zaposlenih. Po zavr{etku igranog dela, po~iwe istraga u kojoj }e, osim gledalaca, u~estvovati i Jelena Karleu{a, Sergej Trifunovi} i Edin [kori}. (Pink, 22.15)

Legenda o Brusu Liju (Hepi, 12.55) 05.00 07.00 08.00 08.30 08.45 08.55 09.05 09.15 10.00 10.40 11.30 12.00 12.30 12.55 13.55

Muzi~ki spotovi Svet poqoprivrede Nodi Mala princeza Nodi Meda Rupert Pokojo Vinks Sporti} [adou rajders Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona Mra~no proro~anstvo Legenda o Brusu Liju Ulovi trofej

16.15 17.45 18.30 18.55 19.20 19.30 21.00 22.00 23.55 00.05 01.00 04.45

@ivot je lep Riznica Put pod noge Telemaster Rekord Skandalozno Film: Pti~ica Biseri Telemaster Klinika Skandalozno Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 13.30 Film, 15.00 Biber plus, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.30 Stajl, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Biber plus, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Biber plus, 23.30 Film, 00.00 No}ni program.

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 12.55 Hit nedeqe, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank.

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Zoo Hobi, 15.00 Film, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.00 Mobil E, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 21.45 Sport STV-a, 22.00 Sremske pri~e, 22.30 E TV, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

06.00 Magije misterije ~uda, 07.00 Auto sprint, 08.00 Mini koncert, 09.30 Start, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 12.00 Polarotor, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 19.30 Zoo hobi, 20.00 Film, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Izazov istine, 00.00 Film.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

nedeqa21.mart2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

Monika Belu~i

[pijunska veza Eugen, agent Glavnog direktorata za spoqnu sigurnost Francuske (DGSE), odlazi iz Angole i na putu je za Francusku. Prvu fazu opasne misije uspe{no je obavio. Sa sobom nosi kompjuterski ~ip koji sadr`i dragocene podatke o operaciji krijum~arewa oru`ja i dijamanata izme|u Afrike i Evrope... Uloge: Vinsent Kasel, Monika Belu~i, Ser|o PerisMen~eta, Ludovik [oendoerfer, Eric Savin Re`ija: Frederik [endorfer (Nova TV, 00.10) 08.05 08.30 09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 12.30 13.30 14.30 16.40 16.50 19.15 20.00 22.20 23.40 00.10 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Dora istra`uje, crtani U slu~aju frke Ulica se}awa Automotiv Magazin Lige prvaka Novac Eli Ston Zbogom, biv{i @ene ameri~kih vojnika Kasandrin dvorac, film Vesti Ogledalo ima dva lica, film Dnevnik Farma, rijaliti {ou Red karpet, {oubiz Televizijska posla [pijunska veza, film Uredski ubojica, film

Impresionisti Drevni plasti~ni hirurzi Bler Zaboravqene poplave Pri~e iz groba Klondajk: Potraga za zlatom Revolucija na srebrnom platnu: Nova lica u Holivudu Put u rat: Irak Dikensova Engleska Putovawe koje je potreslo svet @ena u qubavi i ratu – Vera Britan Robovlasni~ka industrija Gerouov zakon Alfons Muha, vizionar Nove umetnosti Ko si zapravo ti? Leh Valensa – dvadeset godina kasnije Dikensova Engleska Putovawe koje je potreslo svet

08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

[argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Veliki transport [panski zatvorenik Potra`i Vandu Kos Trgovac kamewem Ni{ta bez mame Ameri~ka pita Goli{ave lepotice

06.00 07.30 07.55 09.35

Kao svi ostali Filmovi i zvezde Mali Zizu Angus, tange i savr{eni poqupci Gospodin Vudkok Madona. Lepqivo i slatko: U`ivo u Buenos Ajresu Posledwa prilika za Harvija [ta god Lola po`eli Putnici Holivud na snimawu Pink Panter 2 Kalifornikacija Pacifik Plove}i bar 2 Izgubqeni momci. Pleme

11.15 12.40 14.40 16.10 18.05 19.35 20.05 21.35 22.05 23.00 00.40

07.55 Pijanista Dang Tai Sin resital u Zagrebu 1984. 09.10 Opera boks 11.10 Ruzmarin i maj~ina du{ica 12.00 Dnevnik 12.25 Plodovi zemqe 13.20 Split: More 14.00 Nedeqom u dva 15.05 Mir i dobro 15.50 Zmajevo srce, film 17.35 Lepom na{om 18.35 U istom loncu, kulinarski {ou 19.30 Dnevnik 20.10 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.10 Odmori se, zaslu`io si 21.50 Paralele 22.50 Filmski vikend s Alfredom Hi~kokom: Psiho, film 00.40 Ruzmarin i maj~ina du{ica 02.15 Paralele 02.45 Lepom na{om 03.40 U istom loncu, kulinarski {ou

06.15 Zgode Toma i Yerija 06.35 Paulino leto 07.05 Tomi Triker u carstvu maraka, film 08.45 Prijateqi 09.50 Nora Fora 10.40 Biblija 10.50 Portret crkve i mesta 11.00 Bjelovar: Misa, prenos 12.15 Zvezde pjevaju 14.00 Humanitarna akcija "Pomozimo Centru Stan~i}" 16.05 Ragbi, snimak 20.05 Ana i kraq, film 22.30 Gara`a 23.20 Dobre namere 00.05 Vreme je za yez

Ana i kraq Britanska u~iteqica iz Indije Ana Leonovens ostala je udovica i 1862. godine stiè u Sijam sa svojim sinom Luisom, kako bi podu~avala pedesetoro dece kraqa Mongkuta na wegovom dvoru i na taj se na~in prehranila... Uloge: Yodi Foster, ôuv Jun-Fat, Bai Ling, Tom Felton, Kit în, Deana Jusof, Yefri Palmer, En Firbank Reìja: Endi Tenant (HRT 2, 20.05)

FEQTON

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.55 20.00 22.00 23.00 01.00 04.00 05.00

Rene Ruso

Na vatrenoj liniji Iskusni Frenk Horigan je tajni agent starog kova, pripadnik specijalne ameri~ke tajne slu`be, koji se pred samu penziju jo{ uvek bori s demonima iz svoje pro{losti. Na wegovom prvom zadatku ~uvawa predsednika, 1963. godine ubijen je Yon F. Kenedi, {to on nikako nije sebi oprostio.... Uloge: Klint Istvud, Yon Malkovi~, Rene Ruso, Dilan Mekdermot, Geri Kol Re`ija: Volfgang Petersen (RTL, 20.00) 08.15 08.40 09.05 09.45 10.50 11.15 12.15 14.25 16.35 19.05 20.00 22.10 23.00 00.40

Yodi Foster

06.00 13.00 15.00 15.40 17.30 19.20 20.00 21.50 00.00 01.50 02.50

Moja slatka debequca Osvjeta Studio [andon Vazdu{ni most Besplatna lova Studio [andon Gorka `etva Yeri i Tom Saborci Preludij za rat Demencija 13

04.00 [arlota Grej 06.10 Povratni efekat 08.00 Deset razloga za{to te mrzim 10.00 Nemamo {ta da izgubimo 12.00 Problem s psom 14.00 Majmun~e 16.00 Savr{ena slika 18.00 ^ovek od medewaka 20.00 Nepobedivi 22.10 [arlota Grej 00.20 Rast 02.00 Doma}ice iz Amberlejna

Kingdom Divqi u srcu Ne{ Briyis Sudija Ejmi Kalifornikanci Devojka za vremensku prognozu Vo`wa ka uspehu Slika duha Zakon i red Medijum Zakon i red Yordan Medijum Divqi u srcu Kingdom

Deksterova laboratorija Bakugan Bikeri s Marsa Jesen sti`e, duwo moja Jedna od momaka Jezikova juha Ajron Man, film Premijer liga: Man~ester Junajted - Liverpul, prenos Kolumbo: Kandidat za ubistvo Ekskluziv Na vatrenoj liniji, film CSI Majami Zakon bra}e Halk, film

09.05 [okantni video zapisi o preìvqavawu 10.00 Lovci na oluje 10.55 ûdovi{ta iz reke 11.50 Preìvqavawe 13.40 Razotkrivawe mitova 14.35 Razorna laboratorija 15.30 Usporen snimak 16.25 Trgovci automobilima 17.20 Automobil budu}nosti 18.15 Ameri~ki ~operi 19.10 Auta po meri 2008. 20.05 Razotkrivawe mitova 21.00 Povratak u Avganistan sa Rosom Kempom 21.55 Pri~a o bandama sa Rosom Kempom 22.50 Moja neverovatna pri~a 23.45 Najteì ~ovek na svetu se èni 00.40 Ta~ka preloma

08.30 09.00 09.30 12.00 14.00 15.00 16.00 16.40 16.45 18.30 19.30 22.00 23.00 00.00 00.30 01.25

Reli Svi sportovi Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Biatlon Kros-kantri skijawe Biatlon Zimski sportovi Karling Brzo klizawe Tenis Alpsko skijawe Karling Reli Skija{ki skokovi Zimski sportovi

ALEKSA \ILAS: IZ EMIGRACIJE

31 2

Represija i wene posledice osle Titove smrti u maju 1980, nastupa pe~ajeva su motivi policije bili ~isto politi~ki. riod obogotvorewa mrtvog vo|e. U ovoj atVa`no je, me|utim, znati da policija nije zakonmosferi idolatrije, kada se zaricalo da }e ski obavezna da navede razloge za{to li{ava gra|ase Titovo nasle|e zauvek braniti, èstoka kampanina paso{a. Sledstveno, gra|anin je spre~en da wa je pokrenuta protiv ~itave politi~ke opoziciupra`wava zakonski garantovano pravo àlbe. Jer, je. Vode}e novine donosile su ~lanke u kojima su bekako neko moè uloìti àlbu, to jest osporiti sno napadani intelektualci disidenti. Nekima od obrazloèwe presude, ako je samo to obrazloèwe ovih disidenata se pretilo – kroz javne ili "pritajno? U Jugoslaviji, dakle, upra`wavawe va`nog vatne" kanale – da }e se na bilo koji znak politi~prava, slobode kretawa, zavisi od administrativke aktivnosti zadati protivudarac "administranog aparata koji nije ograni~en ni javno{}u ni zativnim merama" (omiqeni eufemizam koji koriste konom. jugoslovenske vo|e da ozna~e hap{ewe). Tako se isto pretilo i prethodnih godina. Me|utim, ose}alo se da se reìm zaista pripremao na to da sredi ra~une jednom i zauvek. Izda{na primena termina kao {to su "kvisling", "izdajica", "kontrarevolucionar" da bi se opisali disidenti poznati na Zapadu i op{ti ton i organizacija kampawe sna`no su podse}ali na sovjetski stil najavqivawa likvidacije politi~ke opozicije. Jugoslovenski reìm je reagovao na krizu regresijom u svoje staqinisti~ko detiwstvo, koje nikad nije sasvim prerastao, kao {to je, uostalom, radio i u mnogim prethodnim prilikama. Jer, autoritet mrtvog diktatora trebalo je da bude zamewen golom silom. I zaista Posle sahrane sledi obogotvorewe Tita je bilo nekih `rtava – dodu{e, ne me|u istaknutiTradicija pripisivawa svih glavnih ekonomskih jim li~nostima. Politi~ki vicevi i kriti~ki kote{ko}a "svetskoj krizi" i "antisocijalisti~kim mentari, ~ak i kada su napravqeni u privatnim razsnagama" bila je potpuno napu{tena i koreni sadagovorima, ka`wavani su zatvorom od po nekoliko {we krize su se traìli unutar ekonomskog i pogodina. Prijateq autora, Mom~ilo Seli}, mladi liti~kog sistema same Jugoslavije. Talas liberalibeogradski arhitekta, osu|en je na sedam godina zazacije se ~ak prelio i u oblasti za koje se obi~no tvora jer je napisao politi~ku satiru o Titu. Za smatralo da su van poqa politike, i Beograd je visvaku re~ koju je napisao on mora da izdrì vi{e deo svoj prvi "pravi" ("eksplicitan") pornografod jednog dana zatvora – preterano ~ak i za sovjetski film. I tako, {ta se zaista de{ava u Jugoslaviske standarde.

Mom~ilo Seli}, mladi beogradski arhitekta, osu|en je na sedam godina zatvora zbog poli~ke satiru o Titu. Za svaku re~ koju je napisao on mora da izdrì vi{e od jednog dana zatvora – preterano ~ak i za sovjetske standarde Hap{ewa nisu bila jedino sredstvo ugwetavawa. Mnogi qudi nisu mogli na}i posao zbog ~ak stroè primene kriterijuma "moralno-politi~ke podobnosti", to jest, lojalnosti reìmu, a znatan broj je otpu{ten ili je pred gubitkom posla iz ovog razloga. Iz ovakve klime op{te histerije, dolazilo je do paralelnog razvitka u politi~koj situaciji. Ali, on se kretao u suprotnom smeru, ka vi{e kritike i otvorenosti u medijima i ka op{toj liberalizaciji politi~ke rasprave. Postavqala su se ~ak pitawa o pravima i privilegijama snaga bezbednosti. Zar se koncept " nacionalne bezbednosti" ne koristi samovoqno i prekomerno? Koliko ~esto je kori{}ewe fizi~ke sile od policije opravdavano? Koje kriterijume vlasti stvarno koriste kada odbijaju da izdaju paso{e? îtalac verovatno zna da jugoslovenski gra|ani mogu lako da putuju u zemqe Zapadne Evrope, ali da li tako|e zna da u 1979, na primer, putni dokument nije izdat ili je oduzet od 26.000 qudi? Naravno, samo u malom broju ovih slu-

“Administrativne mere” i za politi~ke viceve

ji? Ponekad izgleda da je proces demokratizacije nezaustavqiv i da }emo u 1981. biti svedoci, kao nekada davno u Pragu, cvetawa "jugoslovenskog prole}a". Ali, u isto vreme, sti~e se neodoqiv utisak da birokratske, neostaqinisti~ke snage pobe|uju i da }e skromna sloboda koju Jugosloveni sada uìvaju biti zauvek izgubqena. U stvari, u toku je sukob izme|u razli~itih grupa unutar vode}ih slojeva Komunisti~ke partije. Sve ove razli~ite grupe mogu se s podjednakim pravom svrstati u dve glavne struje: onu koja traì vi{e slobode i onu koja traì mawe.Nemogu}e je za sada predvideti krajwi ishod. Pa ipak, jasno je da }e se sukobi ra{iriti, poja~ati i najzad do}i do vrhunca u kona~noj konfrontaciji oko najosnovnijih spornih pitawa, naime, partijskog monopola vlasti, prikladne uloge dràve u samupravqawu, politi~kih sloboda i osnove ekonomskog poretka. ( London, april 1981, "The political quarterly")

Kwigu dr Alekse \ilasa „IZ EMIGRACIJE“, u izdawu „Slu`benog glasnika“, po ceni od 1.001 dinar, mo`ete poru~iti putem telefona 011 / 33–444–52, mejla prodaja@slglasnik.com ili sajta www.slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa21.mart2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nedeqa je, a vi ste nemirni i u`urbani. Mogu} je kra}i put koji }e vam prijati. Dru{tvo tako|e. Mo`ete se baviti intelektualnim i svakodnevnim poslovima, svojom decom. Energi~ni ste.

BIK 20.4-20.5.

Boqi dani su na vidiku, pa izdrìte jo{ do kraja ovog meseca, sami sa sobom i svojim zacrtanim ciqevima. Danas ste mentalno i intelektualno angaòvani i aktivni. Moète ~itati, pisati i pri~ati.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

21. mart 2010.

Dru{tveni ìvot stupa na scenu u novim, veselim i jarkim bojama. Dajte i vi svoj doprinos, pa se ukqu~ite u aktivnosti koje prijateqi organizuju. Putovawa su uvek izazov, sam po sebi. Mesec danas plovi kroz vazdu{ni znak Blizanaca, pa ste blago nervozni. [to vi{e razmi{qate, mawe znate, pa odustanite od te varijante. Radije sa~ekajte koji dan i oslu{nite svoju intuiciju. Nedeqa je va{ zlatni dan, u kojem dominirate u potpunosti. Partner je sklon idealizmu i fascinaciji, zavo|ewu, tako da se od vas o~ekuje da preto~ite snove u javu, u zbiqu, da ih materijalizujete. Savet astrologa je da se odmarate {to vi{e i dobro najedete, a prethodno {etate, tr~ite i uìvate na sveèm vazduhu. S porodicom ili dru{tvom. Vikendi i postoje zato da ne{to promenite.

VAGA 23.9- 23.10.

Samo u saradwi s partnerom ose}ate zadovoqstvo u svemu {to ~inite ili ne ~inite. Nedeqa je dan odmora, {to ne zna~i da ste pasivni. Naprotiv, radu nigde kraja. Dobri odnosi s inostranstvom.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Kra}e ili ne{to daqe putovawe je pod sre}nim okolnostima. Poslovni planovi tako|e. Mo`ete se dogovarati i ugovarati budu}u sedmicu. Partner je kolebqive i nestalne, nervozne prirode. Povedite ra~una o svom odmoru i smawite obaveze na samo one koje morate uraditi. Elimini{ite sve ono, i one, {to vas ometa i smeta tokom dana{weg dana. Majstorisawe, spremawe.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Kvalitetno provodite svoje vreme, i svaki potez ima svoj trag, svaka akcija ima svoju reakciju. Povla~ite prave poteze, iako su danas mogu}a razmimoila`ewa s decom i dru{tvom.

Imate povoqan upliv Meseca iz vazdu{nog znaka Blizanaca, pa i dobar provod s odgovaraju}im dru{tvom. Mo`ete raditi, ako ba{ ho}ete, a i ne morate, nedeqa je. Inovativnost. Potrebne su vam stalne doze qubavi i radosti, optimizma i snova, muzike i filma, da biste se odra`ali u kontinuitetu. Bilo da vi drugima uga|ate, sve vam se vra}a, bilo da se vama uga|a, svejedno je.

PROGNOZA

TRI^-TRA^

Nevaqali Tajger

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 22 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 23 Ni{

Porno zvezda Xoslin Xejms, jedna od qubavnica Tajgera Vudsa obelodanila je vi{e od 100 SMS poruka, koje joj je slavni golfer slao tokom wihove trogodi{we veze. â&#x20AC;&#x17E;Ho}u da te izmorim, da budem grub prema tebi, da te razbacujem, udaram te po guzi! Ti si moja jeb... kur... Govori}u ti da }uti{ dok te budem udarao po licu i vukao te za kosu!â&#x20AC;?, pisao je Tajger, Xoslin koja ka`e da joj je golfer predlagao i seks u troje, bilo sa `enom ili mu{karcem Xoslin Xejms, ~ije je pravo ime Veronika Sivik-Danijels samo je jedna od najmawe desetak qubavnica koje je 34-godi{wi Vuds imao tokom braka sa [ve|ankom Elin Nordegren, koja mu je rodila dvoje dece.

Evropa

NOVI SAD: U nedequ sun~ani periodi i toplo sa malo oblaka. Vetar slab do umeren ju`ni i jugozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 8 ujutru do 22 stepena popodne. VOJVODINA: U nedequ toplo za ovo doba godine uz sun~ane periode i sa promenqivom obla~no{}u koja dolazi sa zapada. Vetar umeren jugozapadni i zapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 4, a maksimalna 23 stepeni. SRBIJA: U nedequ vrlo toplo za ovo doba godine uz sun~ane periode i slabo izra`enu promenqivu obla~nost koja dolazi sa zapada. Vetar slab do umeren jugozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 0, a maksimalna 25 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak i utorak obla~nije vreme sa povremenom ki{om i mawim padom temperature. U sredu malo sve`ije, ponegde uz ki{u pre podne, a na severu Srbije postepeno razvedravawe. U ~etvrtak i petak opet vrlo toplo za ovo doba godine.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

Kijev

Moskva

Oslo

VIC DANA Ulazi deda u javnu ku}u, jedva hoda, dr`i {tap u ruci. Na vratima ga pitaju: - [to si do{ao deda? - Ja sam hteo malo seksa ... - Ajde be`i ku}i, ti si svoje odradio! - A jesam?! Ni{ta onda...da platim.

SUDOKU

St. Peterburg 2 BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivana biometeorolo{ka situacija iznad na{eg podru~ja iziskuje oprez kod svih hroni~nih bolesnika jer su termi~ki uslovi u domenu veoma toplo i ekstremno toplo. Poseban oprez se preporu~uje osobama sa visokim krvnim pritiskom, kardiovaskularnim i psihi~kim bolesnicima. O~ekuju se meteoropatske reakcije u vidu nesvestice, vrtoglavice i glavoboqe. Svim u~esnicima u saobra}aju se preporu~uje dodatna pa`wa.

Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

5 1 6

9 2

4 1

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

4 9 2 8 1 7 5 3 6 TISA

SAVA

Bezdan

131 (8)

Slankamen

356 (-10)

Ja{a Tomi}

Apatin

194 (4)

Zemun

434 (-12)

Tendencija stagnacije

Senta

324 (-12)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

442 (-12)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

568 (-6)

Titel

366 (-14)

NERA

Ba~. Palanka 203 (-5) Novi Sad

254 (-11)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

172 (-18) N. Kne`evac 299 (-14) S. Mitrovica 490 (-13)

156 (-7)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Beograd

Kusi}

3 6 8 2 4 5 7 9 1

7 1 5 6 9 3 2 4 8 6 2 9 1 7 4 8 5 3

390 (-11)

Tendencija opadawa

8 5 3 9 6 2 1 7 4

1 7 4 5 3 8 6 2 9 9 4 1 7 2 6 3 8 5

92 (6)

7 1

9 9

5 3 7 4 8 1 9 6 2

2 8 6 3 5 9 4 1 7 Re{ewe iz pro{log broja