Dnevnik 21.mart 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 21. MART 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23023 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

T E M A „ D N E V N I K A ” : LISTE ^EKAWA U VOJVO\ANSKIM BOLNICAMA

Kuk i so ~i va naj ~e {}e na du gim li sta ma

str. 15

Bombe na Li bi ju, Gadafi naoru`ava narod str. 24 ^EKAJU]I ZAKON O JAVNOJ SVOJINI

NASLOVI

Politika 2 „Jezik za zube” u Nemawinoj 3 Jerkov: Neka DS mewa svoje qude 3 Verica Kalanovi} Dinki}eva zamenica

RUSKI „GASPROMWEFT” PRIPREMIO 40,3 MILIONA EVRA

Da nas is pla ta ak ci o na ri ma NIS-a str. 6

Ekonomija

Voj vo di na po pi sa la svo ju imo vi nu

4 Cene goriva ne}e eksplodirati 4 Gas skupqi posle grejne sezone 5 Isti~e rok za Telekom

„DNEVNIKOVA” TEMA

SVE BEZOBZIRNIJI NAPADI NA PRIPADNIKE MUP-a U JU@NOJ BA^KOJ

Novi Sad 7 Porodica hraniteqska, a kao prava 9 Kamere sti`u u prigradske {kole i vrti}e

str. 3

Vojvodina

FE NO MEN KA BI NA NA [TRAN DU: Stotinak Novosa|ana kampovalo je ~itavog vikenda ispred ulaza gradske pla`e, kako bi se dokopali kabine za ovo leto i na taj na~in obezbedili sebi i svojoj porodici ugodan odmor. Ve} u subotu u cik zore, sa termosima i }ebadima, pristigli su prvi de`urci, kako bi danas u osam ujutro bili me|u prvima na redu da potpi{u ugovor o zakupu drvene ku}ice na [trandu. Iako su iz „Zelenila” poru~ili gra|anima da ne}e priznavati nikakve samoinicijativne spiskove, gra|ani za to nisu marili, jer, kako ka`u, mora da se zna ko je pre koga do{ao kako bi se izbegli nepotrebni incidenti. Ovaj neverovatan fenomen pretvorio se u pravi klub qubiteqa kabina, koji ve} ~etiri godine zaredom po istoj proceduri dolazi do `eqenih kabina. Priznali su da su napravili podelu de`urstava i da se smewuju svaka ~etiri sata, u nadi da }e se wihovi napori isplatiti.

I. D.

Prestanak padavina

Crna 13 Mesari prevarili klanicu „Nedeqkovi}”?

Foto: N. Stojanovi}

Foto: R. Hayi}

11 Odrekli se prihoda od firmarine 12 Senta: Ponu|eno 120 radnih mesta

Dru{tvo 14 Nema razloga za strah od radijacije iz Japana

Reporta`e

20 Samo lepe Srpkiwe idu u vojnike

SPORT

Ma ~e tom, fla {om i trak to rom na po li caj ce

str. 13

str. 16 – 19

Najvi{a temperatura 8 °S

n JOVANOVI] OBRADOVAN PI@ONOVIM POZIVOM

n ORLI]I U NOVOM SADU UMESTO U NOVOJ PAZOVI

n GRA\EVINARI PROPISNO NAMU^ILI PARTIZAN

n STARA PRI^A ILI NOVI SCENARIO SUPERLIGE

ponedeqak21.mart2011.

LIDER BO[WA^KE LISTE ESAD YUYEVI] TRA@I ODLAGAWE IZBORA ZA NACIONALNI SAVET

Spo ra zu mom do auto no mi je Sanyaka – Izbori za Nacionalni savet Bo{waka, zakazani za 17. april, treba da se odlo`e. O tome ovih dana postoji odre|ena saglasnost jer ne postoje pravno-tehni~kih uslova da se tada odr`e, s obzirom na ~iwenicu da nema Ministarstva za qudska i mawinska prava koje ih je raspisalo i da je potreb-

zlo~ina nad bo{wa~kim stanovni{tvom devedesetih godina pro{log veka”.

– Tu ve} me|u nama postoji pre}utna vrsta konsenzusa o tme da od dr`ave tra`imo da to bude jedna od prvih stvari koju dr`ava treba da ra{~isti i da se s tom temom ne politizira, ve} da se apsolvira i stavi ad akta. To bi potpuno relaksiralo situaciju u Sanxaku i ne bi vi{e bilo manipulacija tom temom.

Druga kqu~na stvar je da svi tra`imo da dr`ava u skladu s Ustavom, zakonom i me|unarodnim standardima u potpunosti ispo{tuje mawinska, odnosno nacionalna prava sanxa~kih Bo{waka u Srbiji. Sve ono {to imaju druge mawine, na primer u Vojvodini, treba da va`i i za Bo{wake. To je potpuna primena slu`bene upotrebe bosnskog jezika i pisma, potpuna primena Zakona o obrazovawu, u informisawu da se dobije redakcija na bosanskom jeziku na RTS-u i osnivawe zavoda za kulturu sanxa~kih Bo{waka koji bi brinuo o na{oj materijalnono najmawe 30 dana da novoformioj i nematarijalnoj ba{tini. I to rano ministarstvo koje vodi Mibi doprinelo spu{tawu tenzija i lan Markovi} preuzme nadle`nospre~ilo manipulacije o diskristi ukinutog – izjavio je za “Dnevminaciji Bo{waka – ka`e Xuxenik” lider Bo{wa~ke liste Esad vi}, i zakqu~uje da su tre}a stvar Xuxevi}, i dodao da pri tom do sao kojoj akteri unutar bo{wa~ke da nijedna bo{wa~ka lista nije zajednice treba da se slo`e – reprijavila svoje u~e{}e na izbogionalna prava. rima.

– I da se tu na|e formulacija i Xuxevi} ka`e da jo{ uvek nije zadovoqe svi akteri, da {est sanzvani~no zatra`eno odlagawe izxa~kih op{tina u Srbiji u procebora za jedini nasu regionalizacicionalni savet je dr`ave treba da Sve ono {to ima ju mawina koji nije imaju status jedindru ge ma wi ne, na formiran, i da je stvene adminiBo{wa~ka lista pri mer u Voj vo di ni, strativne oblaza sada samo trasti. Da li }e to netre ba da va `i `ila da Vlada Srko zvati autonoi za Bo { wa k e bije i nadle`no mija Sanxaka, reministarstvo razgionalna autonomotre tu mogu}nost i da to bude mija, regionalna samouprava, tau~iweno u skladu sa zakonom “ne ko|e je tema koja je definisana u mawe od 60 i ne du`e od 90 dana”. me|unarodnom pravu i pozitiv– To vreme u~esnici u politi~nom evropskom iskustvu – stav je kom i dru{tvenom `ivotu unutar na{eg sagovornika, koji i tu isbo{wa~kog korpusa treba da isti~e da bi “autonomija Sanxaka koriste za postizawe minimalnog spustila loptu”. konsenzusa o nekim pitawima, ~iXuxevi} ka`e da ne postoji me bi se relaksirala situacija formalna saglasnost bo{wa~kih koja postoji posledwu godinu i lista za odlagawe izbora, ali da po. Li~no se kao nosilac Bona to upu}uju izjave koje wihovi {wa~ke liste zala`em za postipredstavnici daju medijima zawe takvog sporazuma i sagla“usled ove tri-~etiri stvari koje snosti, ~ime bi se “spustila lopsam nabrojao”. ta” me|u nama – ka`e Xuxevi}.

– Poenta zahteva Bo{wa~ke On ka`e da je izdvojio “tri liste je da izbori, sporazum, konprincipa, tri ciqa” koji bi ujesenzus treba da slu`e postizawu dinili sve koji u tom mawinskom bo{wa~kog jedinstva, a ne da budu korupusu `ele da se bave pravima povod nesporazuma i daqih boBo{waka. Po Xuxevi}u, to je pr{wa~kih podela – zakqu~uje Xuvo “potpuno rasvetqavawe ratnih xevi}.

D. Milivojevi}

POLiTikA

dnevnik

c m y

2

ANALITI^AR CVIJETIN MILIVOJEVI] O CENZURI U VLADI

„Je zik za zu be” u Ne ma wi noj Vla da je op sta la re kon strui{u}i se, ali mediji su ve} po~eli da ose}aju novi ku}ni red koji je kroz neobi~an pa sus Za ko na o Vla di uveo premijer Mirko Cvetkovi}, a aminovala vladaju}a ve}ina u Skup{tini. „Re kon stru i sa ni mi nistri“, u skladu s premijerovim kodeksom, po~eli su da dr`e „jezik za zubima“ pa su osvanuli i na naslovnim stranama doma}e {tampe jer ugovo re ni in ter vjui ni su mo gli da se re a li zu ju po{to su ~lanovi Vlade, dr`avni sekretari i direktori posebnih orga ni za ci ja i slu `bi Vlade du`ni da u javnim izjavama i nastupima u jav no sti iz ra `a va ju i zastupaju stavove Vlade!

Dakle, pred nastup moraju da idu na brifing u skladu s premijerovom „nultom tolerancijom“ uvedenom nakon iskustva koje su Vlada i sam Cvetkovi} imali s biv{im ~lanom republi~kog ka bi ne ta li de rom G17 plus Mla|anom Dinki}em.

– Otkako je glavni dnevni red tema „Srbija u Evropu po svaku cenu“, otad Ustav i zakon vi{e nisu va`ni. [to je rekao drug Tito, „Ne moramo se dr`ati Ustava i zakona k’o pijan plota“ – komentari{e za „Dnev nik“ di rek tor marketin{ke agencije „Pragma“, politi~ki analiti~ar Cvijetin Milivojevi}. – To ka`em jer je ~itava pri~a oko rekonstrukcija Vlade imala dva-tri antizakonska, da ne ka`em antiustavna doga|aja.

^iwenica da premijer nije pred lo `io no ve mi ni stre umesto onih koji su podneli ostavku recimo, uz neverovatno pismo koje je poslao Skup {ti ni da ne `e li da vre|a dostojanstvo parlamen-

On ka`e da je logi~na posledica svega toga nova odredba u Zakonu o Vladi kojom se uvodi cenzura na istup ministra. Isti~e da se nigde u svetu ono {to je klasi~an ku}ni red, dakle i same Vla-

ta time {to }e predlo`iti ve} }e kr{iti zakon, a to nije vre |e we do sto jan stva Skup{tine, pa }e o istom tro{ku kada bude birana no-

de, jer su to „neki interni obrasci pona{awa institucije“, ne uvodi u zakon.

– To se re{ava nekim internim pravilnikom, poslov-

Nig de u sve tu se ono {to je kla si ~an ku} ni red ne uvo di u za kon va rekostruisana Vlada iza}i s pred lo gom. Fra pi ran sam tom vrstom politi~ke drskosti, ali istovremeno i politi~ke inertnosti koju je opozicija pokazala tim povodom. Oni su samo konstatovali da, eto, predsednik Vlade ne po{tuje zakon, i nastavili da biraju novu Vladu, {to je neverovatna stvar.

Ble da i upla {e na Vla da Profesorka Fakulteta politi~kih nauka Swe`ana Milivojevi} ocenila je da Vlada treba da uozbiqi rad i podigne nivo odgovornosti, ali ne tako {to }e zabraniti ministrima da u javnosti izra`avaju svoje mi{qewe. Odluka da se izmeni Zakon o Vladi je odluka „blede i upla{ene Vlade koja `eli da funkcioni{e kao javno nedostupno udru`ewe”, ka`e Swe`ana Milivojevi}.

Dodala je da Vlada nije u stawu da jedinstvo postigne internim propisima i pravilima pona{awa, pre svega zbog „neodgovornog i nedoli~nog” pona{awa politi~ara, i da zato u „vikiliks eri” nema drugi na~in da kontroli{e curewe informacija u javnost.

Swe`ana Milivojevi} je ipak ocenila da izmene Zakona o Vladi ne mogu ugroziti ideju o transparentnosti javne vlasti u demokratskom dru{tvu. Bez obzira na poku{aje vlasti, nema povratka u 19. vek, bar ne {to se ti~e protoka informacija – navela je Swe`ana Milivojevi}.

nikom o radu vlade, a ovako se zakonski zabrawuje ministru da ima svoje mi{qewe. Znamo da je ovo koalicija od 15-16 stranaka pa je logi~no da svaki ministar koji dolazi iz neke stranke ili zastupa neku koaliciju stranaka ima razli~ito mi{qewe. To je logi~no. Ovo su neki apsurdi, ali je sve to, kao {to re-

koh, besmisleno posle onog kada je predsednik Vlade saop{tio da ne}e da po{tuje zakon jer ako to ~ini uvredi}e Narodnu skup{tinu, onu koja je taj zakon donela – dodaje na{ sagovornik.

Za to {to je premijer uveo kodeks pona{awa za ministre, a nije ispo{tovao stari da se pojavi u dodatoj novoj funkciji ministra finansija i brani set zakona, Milivojevi} ka`e da je „nastavak stare prakse“.

– Imali smo u Skup{tini neverovatnu situaciju da nije bio niko od ministara ve} neki pomo}nici, dr`avni slu`benici, lica koja ne mogu u~estvovati u raspravi povodom zakonskih predloga. To je tako|e jedna apsurdna i porazna ~iwenica. Opozicija ima svoje pravo da je ministri po{tuju i da do|u da obrazlo`e zakonske predloge, ali se pitam za{to sku{tinska ve}ina dozvoqava da je ministri koje je izabrala izblamiraju. Ne po{tuju tih 129 poslanika koji su izglasali sada{wu rekonstruisanu Vladu, a ti isti poslanici vladaju}e ve}ine dozvoqavaju da umesto premijera, potpredsednika Vlade, ili ministra zakonske predloge u ime vlade brani neki N. N. birokrata u nekom ministarstvu. I to pitawe nije za opoziciju ve} za vladaju}u ve}inu u Skup{tini, koja stoji iza svega toga i dopu{ta da se sve to de{ava – zakqu~uje direktor „Pragme“.

D. Milivojevi}

Mi haj lo vi}: Ne ma cen zu re Vlada Srbije odbacila prigovore da je uspostavila cenzuru i ograni~ewa u komunikaciji ~lanova Vlade s medijima.

– Nema cenzure niti bilo kakvih ograni~ewa u komunikaciji ~lanova Vlade i zaposlenih u Vladi s medijima. Zakon o Vladi je jasan i ne dopu{ta da ~lanovi Vlade daju izjave anonimno, ve} pod imenom i prezimenom, {to }e sigurno unaprediti komunikaciju s javno{}u i kredibilitet informacija – ka`e direktor Vladine kancelarije za saradwu s medijima Milivoje Mihajlovi}.

To je, po wegovim re~ima, po{ten odnos i prema javnosti i prema istini i prema Vladi kao „timu koji odgovorno re{ava probleme gra|ana”.

Mihajlovi} je rekao da Zakon o Vladi propisuje da ~lanovi Vlade u javnosti zastupaju odluke Vlade, bez obzira na to da li su glasali protiv ili bili uzdr`ani, {to je, kako je rekao, „nesporno i uobi~ajeno u svakoj vladi”.

PREDSEDNIK SVM-a I[TVAN PASTOR O PRAVU GLASA ZA DR@AVQANE KOJI @IVE IZVAN MATI^NE DOMOVINE:

Po dr `ao bih za kon ko ji bi Sr bi ma u di ja spo ri dao pra vo gla sa – Ambiciju za ma|arskim dr`avqanstvom do`ivqavao sam kao izraz emotivne vezanosti naciji u kulturolo{kom smislu. Na{u zajednicu dugi niz godina karakterisala je jednosmernost u izra`avawu nacionalne pripadnosti: mi smo se do`ivqavali kao pripadnici ma|arske nacije, ali od ma|arske dr`ave tu potvrdu pripadnosti ma|arskoj naciji nismo imali. Ovim ~inom je ta pripadnost potvr|ena i pripadnost naciji u kulturolo{kom smislu dobila je jedan javnopravni karakter – kazao je za „Dnevnik” predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor kojem je pro{le nedeqe predsednik Odbora m|arskog Parlamenta za spoqne poslove i Ma|are u dijaspori @olt Nemet uru ~io ma |ar sko dr `a vqanstvo.

Komentari{u}i pohvale @olta Nemeta na ra~un politi~kih predstavnika vojvo|anskih Ma|ara da su u procesu ozakowivawa pojma „jedinstva ma|arske nacije” odigrali veoma zna~ajnu ulogu, Pastor ka`e: – Nije tu re~ samo o dvojnom dr`avqanstvu nego i o kompletnom procesu tra`ewa sistemskog re{ewa kako biti deo javnopoliti~kog `ivota u dr`avi koja je i na{a, a istovremeno o~uvati nacionalni identitet i emotivni odnos pripadnosti vlastitoj naciji – obja{wava Pastor. – Trebalo je uskladiti taj posao tako da od wega niko nema {tete nego da svako bude ja~i, i ve}inski i mawinski narod i s jedne i s druge strane granice. U tom smislu mislim da smo dali zna~ajan doprinos u tra`ewu odgovora kroz pri~u o nacionalnoj

autonomiji ili ‘devoja~kim imenom’ o Ma|arskom nacionalnom savetu.

S obzirom na to da je ovih dana u vi{e navrata bilo re~i i o mogu}nosti dobijawa prava glasa na izborima i za one dr`avqane koji `ive izvan Ma|arske, predsednik SVM-a ka-

`e da je to jo{ ipak relativno daleko: – To je neokon~ana rasprava u ma|arskom politi~kom `ivotu i mislim da se u ovom trenutku, prilikom usvajawa Ustava, to pitawe ne}e definisati – navodi Pastor. – Wegovo definisawe }e uslediti

na jesen, kada na osnovu usvojenog Ustava bude usvajan zakon o izborima. Ono {to sad vidim kao preovla|uju}i stav jeste da }e dr`avqani bez stalnog prebivali{ta u Ma|arskoj mo}i biti birani i mo}i glasati za parlamentarnu listu. [to se ti~e ostalih nivoa izbora, gde se vi{e radi o lokalnim pitawima, tamo, budu}i da nemamo stalno boravi{te u Ma|arskoj, ne}emo mo}i birati niti biti birani.

Na pitawe kakav je wegov stav, i kao predsednika ma|arske stranke u dijaspori i kao gra|anina Srbije s ma|arskim dr`avqanstvom, o pravu glasa u dr`avi u kojoj ne `ivi, I{tvan Pastor ka`e: – Mislim da ne mo`e postojati dr`avqanstvo prvog i dr`avqanstvo drugog reda. Ako u dr`avqanstvu pripada pravo

da neko bira i da bude biran, onda mislim da i ovom dr`avqanstvu treba da pripadne to pravo. To je za mene i racionalno i prihvatqivo – navodi sagovornik.

Predsednik SVM-a isti je odgovor dao i na pitawe da li bi podr`ao dono{ewe zakona u Srbiji kojim bi Srbima u dijaspori bilo omogu}eno isto pravo: – U svakom pogledu, bez ikakvog problema. Kona~no, koliko mi je poznato, takva pravila ve} postoje i u odnosu na hrvatske dr`avqane i niko s tim nema nikakav problem. Ponovo `elim da ka`em da se pitawem dvojnog dr`avqanstva niko ne mo`e ose}ati gubitnikom. Mislim da to dovodi do normalizacije ukupne atmosfere, kao {to je to bilo i u odnosu na na{e gra|ane hrvatske nacionalnosti.

Z. R.

politika

dnevnik

alek san dra jer kov (lsv) o re kon struk ci ji paj ti]e voG ka bi ne ta

Ne ka DS me wa svo je qu de, na {i do bro ra de Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne za do voq na je ra dom dvo ji ce svo jih pred stav ni ka u po kra jin skoj vla di i osta je pri sta vu da oni na sta ve rad i u no vom „re du ko va nom“ sa sta vu ka bi ne ta pred sed ni ka Bo ja na Paj ti }a, iz ja vi la je ju ~e Ta nju gu port pa rol ka te stran ke Alek san dra Jer kov. Ako se sma tra da }e sma wi va wem bro ja ~la no va vla da bi ti efi ka sni ja, LSV „ne }e sta ja ti na pu tu De mo krat skoj stran ci ili bi lo ko joj dru goj da za me ne one svo je qu de za ko je sma tra ju da ni su bi li efi ka sni“, re kla je Jer kov. Is ti ~u }i da LSV ne ma raz lo ga da bu de ne za do voq na ra dom pot pred sed ni ka po kra jin ske vla de Du {a na Ja ko vqe va i po kra jin skog se kre ta ra za po qo pri vre du Da ni e la Pe tro vi }a, ona je na po me nu la da }e sle de }ih ne ko li ko da na Pred sed ni {tvo LSV do ne ti ko na~nu od lu ku po vo dom pred lo ga za „re duk ci ju“. „Do ta da o~e ku je mo da ~u je mo ko ji je su {tin ski raz log za sma wi va we bro ja ~la no -

va Vla de Voj vo di ne i sprem ni smo o sve mu da raz go va ra mo, ka ko o do sa da {wem, ta ko i o bu du }em ra du vla de“, re kla je Jer kov .

Ona je do da la da, uko li ko se sma tra da je do sa da {wi sa stav Paj ti }e ve vla de bio ne e fi ka san, „s pra vom se po sta vqa pi ta we za {to on da znat no ra ni je ni je po sta vqe no pi ta we vla di ne re duk ci je ili re kon struk ci je“.

LSV sma tra da je pro blem ako se pro me ne u po kra jin skoj vla di oba vqa ju sa mo za to {to je re kon stru i sa na re pu bli~ ka, jer, ka ko je oce ni la, Vla da Sr bi je je pre tr pe la pro me ne zbog pro ble ma iz me |u ~la ni ca ko a li ci je, ka kvih u po kra jin skoj ad mi ni stra ci ji ni je bi lo.

Pred sed nik voj vo |an ske vla de je ne dav no sa op {tio da bi ta vla da tre ba lo ubu du }e da ima 12, ume sto sa da {wih 17 se kre ta ri ja ta i da }e se o pred lo gu za „re duk ci ju“ po kra jin ska skup {ti na iz ja sni ti 5. apri la

^e ka ju ]i Za kon o jav noj svo ji ni

Voj vo di na po pi sa la svo ju imo vi nu ^e ka ju }i za ko ne ko jim bi tre ba lo da se ure di i raz gra ni ~i jav na re pu bli~ ka, po kra jin ska i lo kal na svo ji na, Voj vo di na je po pi sa la sve svo je zgra de, re zi den ci jal ne objek te, sta no ve, auto mo bi le, kom pju te re, si tan in ven tar, cve }e, sli ke i jo{ mno go to ga {to ni je u we nom vla sni {tvu ne go joj cen tral na vlast da je na ko ri {}e we, bez mo gu} no sti za lo ga ili pro da je.

– Sva ta po kret na i ne po kre na imo vi na po pi sa na je s prav nog aspek ta, opi su ju }i prav ni osnov we nog sti ca wa, kao i s fi nan sij skog i gra |e vin skog ap sek ta, utvr |u ju }i vred nost te imo vi ne, od no sno sta we u ko jem su objek ti – ob ja {wa va di rek tor Upra ve za za jed ni~ ke po slo ve Vla de Voj vo di ne Mar ko Ra do sa vqe vi} za na{ list. – Taj obi man i slo `en po sao ko ji smo ura di li i do sta vi li Re pu bli~ koj di rek ci ji za imo vi nu, a re dov no o to me oba ve {ta va mo i Vla du Voj vo di ne, sa mo je do kaz da se pre ma ono me {to ko ri sti mo od no si mo do ma }in ski. Zna mo, da kle, {ta ima mo i bri ne mo o to me.

Po kra jin ska vla da je na svo joj pro {loj sed ni ci usvo ji la in for ma ci ju o sta wu po kret ne i ne po kret ne imo vi ne AP Voj vo di ne i za du `i la Upra vu za za jed ni~ ke po slo ve da tu evi den ci ju i da qe vo di, sta ra se o imo vi ni i odr `a va je „u to ku ak tiv no sti na do no {e wu za ko na o jav noj svo ji ni, svo ji ni i imo vin skim pra vi ma Re pu bli ke Sr bi je, auto nom ne po kra ji ne i je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve ko ji tre ba da ure di ovu oblast“, sa op {te no je iz Vla de.

Taj za kon bio je u iz gle du jo{ od kra ja 2006. go di ne, ka da je do net no vi Ustav Sr bi je po ko jem auto nom na po kra ji na i op {ti ne i gra do vi ima ju svo ju imo vi nu.

Po Ustav nom za ko nu o spro vo |e wu naj vi {eg prav nog ak ta, op -

{ti rok da se svi ak ti uskla de s Usta vom is te kao je 31. de cem bra 2008.

Iako je za za kon o jav noj svo ji ni for mi ra na po seb na rad na gru pa, u ko joj su i pred stav ni ci po kra jin ske vla sti, on do da nas

ni je do net. Uo~i re kon struk ci je Re pu bli~ ke vla de, ko ja je ovih da na okon ~a na, i na ja vqe nog sma we wa po kra jin ske, to je po no vo te ma na ko joj po seb no in si sti ra ju par ti je vla da ju }e ko a li ci je – LSV, SPO i G17

Za {to taj za kon jo{ ni je do net, pa oko 170 op {ti na i gra do va u Sr bi ji i za obi~ no kre ~e we zgra da, ka ko to opi su je Ra do sa vqe vi} iz Upra ve po kra jin ske vla de, mo ra ju da tra `e sa gla snost Re pu bli~ ke di rek ci je za

imo vi nu? Opo zi ci ja to vi di kao „sa mo jo{ je dan do kaz o to me ko li ko je vlast ko ja sa da vla da ne spo sob na“, na veo je u raz go vo ru za na{ list port pa rol Po kra jin skog od bo ra DSS-a Mi len ko Jo va nov.

Ne tra`imo mi to da bismo prodali. Taman posla!

(Marko Radosavqevi}) plus. Ta ko na rod na po sla ni ca LSV-a Alek san dra Jer kov sma tra da bi po kra jin ska vlast pre tre ba lo da se po za ba vi po kra jin skom imo vi nom ne go na ja vqe nim re zo vi ma sop stve nih re do va.

– DSS in si sti ra pre sve ga na ja kim lo kal nim sa mo u pra va ma i za to sma tra da je neo p hod no do ne ti za kon o imo vi ni ko ji bi to pi ta we ure dio. To je pi ta we raz vo ja Sr bi je. Ali, ko li ko je ova vlast us pe la u obla sti pri vre de

i za po sle no sti, to li ko je us pe la i po tom pi ta wu – ka `e Jo va nov.

Li ga je do no {e we za ko na o imo vi ni vi {e pu ta sta vqa la na sto, a uo~i re kon struk ci je Vla de Sr bi je, pred sed nik te par ti je Ne nad ^a nak na ja vio je da }e LSV to pi ta we po kre nu ti, do da ju }i spi sku te ma i onu o for mi ra wu po li cij ske upra ve za Voj vo di nu. Ge ne ral no, zah te vi Li ge su da se Voj vo di ni vra ti sve {to je ima la pre „jo gurt re vo lu ci je“ 1988, a ^an kov za me nik u stran ci i na rod ni po sla nik Bo jan Ko stre{ na vo di da su to i po {ta, `e le zni ca, elek tro pri vre da, te le ko mu ni ka ci o ni si ste mi...

Iz DSS-a od go va ra ju da Li ga ra di na svom pro gra mu „Voj vo di na re pu bli ka“, kao i da se we ni zah te vi svo de na „pra vqe we dr `a ve“.

– Vra }a we `e le zni ce ili Elek tro voj vo di ne sa mo je deo tih zah te va– ka `e port pa rol PO DSS-a Jo va nov.

Ra do sa vqe vi} iz Po kra jin ske upra ve ka `e da su po pi sa na sva do bra ko ja na te ri to ri ji Voj vo di ne Po kra ji na ko ri sti. On na vo di da su to zgra de Vla de i Skup {ti ne, we nih jav nih pred u ze }a, sta no vi, re zi den ci jal ni objek ti, zgra da na An dre vqu, oko 800 kom pju te ra, 700 mo bil nih te le fo na, 132 auto mo bi la, si tan in vet nar – sto li ce, sto lo vi, sli ke, apa ra ti za ga {e we po `a ra, cve }e... Na spi sku su, do da je, i zgra de in sti tu ta, fa kul te ta...

– Ti me ni smo ni {ta pre ju di ci ra li Vla di Sr bi je, sa mo smo na ve li objek te ko ji se ko ri ste, wi ho vu kva dra tu ru, osnov sti ca wa... – ka `e on. – Ne tra `i mo mi to da bi smo pro da li. Ta man po sla! Za {to bi smo, re ci mo, pro da va li Na ci o nal ni park nad ko jim smo do bi li in ge ren ci je? Ne, imo vi na nam tre ba da bi smo je lak {e sta vi li u funk ci ju. s. ni ko li}

rekli su

Se la ko vi}: Mi ting SNS 26. mar ta u Zre wa ni nu Srp ska na pred na stran ka na ja vi la je ju ~e da }e u su bo tu, 26. mar ta, odr `a ti mi ting u Zre wa ni nu u okvi ru pri pre ma za ve li ki na rod ni skup ko ji je pla ni ran za 16. april u Be o gra du. ^lan Glav nog od bo ra SNS Ni ko la Se la ko vi} pod se tio je da da nas is ti ~e rok do ka da je SNS da la vla sti pri li ku da se ogla si po vo dom po zi va te stran ke da se ras pi {u van red ni par la men tar ni iz bo ri. ‘’Po sled wim pro me na ma u vla sti i u sa moj vla di za nas se ni {ta ni je pro me ni lo.

SNS i da qe in si sti ra na iz bo ri ma ko ji pred sta vqa ju pri li ku da se gra |a ni iz ja sne o sta wu u ko me se ze mqa na la zi i po li ti ci re `i ma ko ji je ze mqu u ta kvo sta we do veo’’, na veo je Se la ko vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, vlast je i da qe ne le gi tim na i to se is po qa va na sva kom ko ra ku. ‘’Osta je mo pri raz go vo ri ma kao je di nom na ~i nu ko ji mo `e da do ve de do pro me ne i re {a va wa pro ble ma. Na `a lost, do da nas nas re `im ni je kon tak ti rao po vo dom po zi va na raz go vo re i ras pi si va we van red nih par la men tar nih iz bo ra’’, ka zao je Se la ko vi}.

Mla de no vi}: Pe ti ci ja po dr {ke Ko {tu ni ci Grad ski od bor DSS or ga ni zo vao je ju ~e u Be o gra du pot pi si va we pe ti ci je pro tiv, ka ko su oce ni li, „po li ti~ kog pro go na“ pred sed ni ka te stran ke Vo ji sla va Ko {tu ni ce, osu |u ju }i kao ne do sto jan po ku {aj da se on po ve `e sa ubi stvom biv {eg pre mi je ra Zo ra na \in |i }a. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka GO DSS-a An dre je Mla de no vi }a, pe ti ci ja za pru `a we po dr {ke li de ru te stran ke or ga ni zo va na je u gra do vi ma {i rom Sr bi je. Je dan od raz lo ga za ta kav na ~in pru `a wa po dr {ke Ko {tu ni ci je na ja va tu `i o ca za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ka Ra di sa vqe vi }a da }e li der DSSa bi ti sa slu {an u po stup ku za ot kri va we po li ti~ ke po za di ne ubi stva \in |i }a, do dao je Mla de no vi}. „Na kon ini ci ja ti ve ne ko li ko aka de mi ka, pred vo |e nih Do bri com ]o si }em i Ma ti jom Be} ko vi }em, vi {e od 100 in te lek tu a la ca je u to ku jed nog da na pot pi sa lo ovu pe ti ci ju“, is ta kao je Mla de no vi}. „Da nas se ne bra ne sa mo Vo ji slav Ko {tu ni ca i DSS, ve} i slo bo da mi sli, go vo ra i pra vo na iz ra `a va we po li ti~ kih sta vo va“, ka zao je Mla de no vi}.

ponedeqak21.mart2011.

3

Glav ni od bor G17 plus

Ka la no vi} za me nik pred sed ni ka stran ke Glav ni od bor stran ke G17 plus iza brao je ju ~e Ve ri cu Ka la no vi} na funk ci ju za me ni ka pred sed ni ka stran ke, na pred log pred sed ni ka G17 plus Mla |a na Din ki }a. Ka ko se na vo di u sa op {te wu G17 plus, sed ni ca Glav nog od bo ra je, pre sve ga, bi la po sve }e na pri pre mi pe ti ci je za pri ku pqa we pot pi sa za de cen tra li za ci ju, ko ju po kre }u Uje di we ni re gi o ni Sr bi je. Po ~e tak pri ku pqa wa pot pi sa pla ni ran je za 2. april u Kra gu jev cu. Pe ti ci jom }e bi ti tra `e no da naj ve }i deo nov ca ko ji se na ime po re za pri ku pqa u ne kom gra du bu de is ko ri {}en za do bro bit gra |a na ko ji su ga i za ra di li, da se omo gu }i da gra |a ni di rekt no bi ra ju i sme wu ju gra do na ~el ni ke i pred sed ni ke op {ti na, kao i da se hit no vra ti od u ze ta imo vi na lo kal nim sa mo u pra va ma.

Glav ni od bor je usvo jio i re kon stru i sa ne sa sta ve Iz vr {nog

od bo ra, Po kra jin skog od bo ra G17 plus Voj vo di ne i Re gi o nal nog od bo ra G17 plus Be o grad. Za pred sed ni ka Iz vr {nog od bo ra stran ke iza bran je Vla di mir Ili}.

po kret ma \ar ske na de o spo me ni ku da mja ni ^u u adi

Ne po treb ne ten zi je

Po kret ma |ar ske na de (PMN) sa op {tio je ju ~e da je po di za we spo me ni ka ma |ar skom ge ne ra lu iz 19. ve ka Ja no {u Da mja ni ~u u Adi „ne po treb no iza zvao `u~ no re a go va we po je di nih de sni ~ar skih, pa i jed ne le vi ~ar ske stran ke u Sr bi ji“. „Tvrd we po je di nih ak te ra jav nog `i vo ta u Sr bi ji da je Da mja ni} to kom svo je ka ri je re po `e leo smrt svih Sr ba, ni su ni ~im do ka za ne“, na vo di se u sa op {te wu PMN. Taj po kret tvr di da ne ma „ama ba{ ni jed nog, ~ak ni in di rekt nog do ka za da je Da mja ni} bio ubi ca srp skih ci vi la“, uz oce nu da „se ra di o na mer no pla si ra noj ne i sti ni“. „Ta~ no je da se (Da mja ni~) ni je bo rio na srp skoj stra ni, no, u da qoj ili bli `oj isto ri ji ima do sta pri me ra da su ve li ki si no vi ma |ar skog ili srp skog na ro da bi li ‘na dru goj stra ni ba ri ka de’, ali su za to bi li ~a sni qu di ko ji su se bo ri li i umi ra li za svo je ide a le“, na gla {a va se u sa op {te wu.

PMN do da je da su se „Sr bi i Ma |a ri mno go pu ta i ra me uz ra me bo ri li pro tiv za jed ni~ kog ne pri ja te qa, a je dan od na {ih za jed ni~ kih ju na ka je Ja no{ Hu wa di (Jan ko Si bi wa nin)“. „Ima do sta spo me ni ka kon tro verz nim li~ no sti ma u ve }im gra do vi ma Voj vo di ne ko ji se ni ma lo ne do pa da ju ov da {wim Ma |a ri ma, ali ni ko me ni je pa lo na pa met da tra `i wi ho vo ru {e we ili or ga -

ni zu je pro te ste. Sma tra mo da se spo me nik Da mja ni }u u re la tiv no ma lom, et ni~ ki pre te `no ma |ar skom na se qu Adi, mo `e is to le ri sa ti i od stra ne naj ve }ih Sr ba“, za kqu ~u je se u sa op {te wu tog po kre ta. Re qef nu ke ra mi ku s li kom Da mja ni }a, rad umet ni ka Ago {to na Si ma, Adi je po klo nio ma |ar ski grad Bu da ka las, a sve ~a no su je ot kri li u ne de qu, 13. mar ta, pred sed nik op {ti ne Ada Zol tan Bi lic ki i gra do na ~el nik Bu da ka la sa La slo Ro gan.

In ter net por tal na ma |ar skom je zi ku „Voj vo di na da nas“ ob ja vio je da je ot kri va wu spo me ni ka Da mja ni }u u Adi, po vo dom 163. go di {wi ce Ma |ar ske re vo lu ci je, pri su stvo vao pred sed nik po kra jin ske skup {ti ne Ege re {i. Go vo re }i o tom ma |ar skom ge ne ra lu srp skog po re kla, is tak nu tom bor cu ma |ar skih re vo lu ci o nar nih sna ga, ko ga Ma |a ri sla ve kao jed nog od naj hra bri jih ve li ka na svo je isto ri je, Ege re {i je re kao da je „Ja no{ Da mja ni} i he roj da na {wi ce, jer o mo gu} no sti ma su `i vo ta na ro da li~ no je dao po zi ti van pri mer“. Taj por tal na vo di da je Ege re {i tom pri li kom is ta kao „va `nost da se u da na {wim vre me ni ma ne gu je na da o to me da je vre me po mi re wa pred na ma, a to po mi re we svo ju sna gu ne }e crp sti iz ne gi ra wa sta rih po vre da (ra na), ve} }e se osla wa ti na me |u sob no po {to va we“.

Ras pu {ta we zbog omla di ne DS-a Ni {ki od bor DS pred lo `io je ras pu {ta we Op {tin skog od bo ra Pa li lu la i iz vi nio se po ro di ci \in |i} zbog in ci den ta na obe le `a va wu go di {wi ce we go vog ubi stva. Pred stav ni ca omla di ne DS-a Sla |a na Zdrav ko vi} ta da u vi {e na vra ta ni je mo gla da iz go vo ri na u ~e ne ci ta te Zo ra na \in |i }a.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu Grad skog od bo ra, Op {tin ski od bor sno si od go vor nost kao ko or ga ni za tor iz lo `be. „Pro pu sti or ga ni za to ra bez sum we su na ne li po li ti~ ku {te tu ne sa mo De mo krat skoj stran ci u Ni {u ve} stran ci uop {te, pa je Grad ski od bor DS-a do neo od lu ku o ras pu {ta wu op {tin skog od bo ra DSa“, na vo di se u sa op {te wu.

Iz lo `ba fo to gra fi ja, ko ja je 13. mar ta pri re |e na u okvi ru obe le `a va wa go di {wi ce \in |i }e ve smr ti, za deo pro gra ma ima la je i iz go va ra we mi sli po koj nog pre mi je ra u in ter pre ta ci ji pod mlat ka De mo krat ske stran ke. Sla |a na Zdrav ko vi}, ~la ni ca mla dih de mo kra ta, naj pre ni je us pe la da ci ti ra pre mi je ra, jer je za bo ra vi la na u ~e nu re ~e ni cu, a za tim je na o ~i gled go sti ju ali i ka me ra, pa la na sred po di ju ma za hva qu ju }i pre vi so kim {ti kla ma. Sni mak ovog tra gi ko mi~ nog do ga |a ja od mah se na {ao na in ter ne tu, a po da ci po ka zu ju da ga je po gle da lo vi {e sto ti na hi qa da qu di. Zbog ovog in ci den ta po ~et kom pro {le ne de qe od lu kom iz be o grad ske cen tra le stran ke ve} je ras pu {ten Klub de mo krat ske omla di ne Pa li lu le.

4

ekonomija

ponedeqak21.mart2011.

Sa Pu ti nom o in ve sti ci ja ma To kom po se te ru skog pre mi je ra Vla di mi ra Pu ti na Sr bi ji raz go va ra }e se o "Ju `nom to ku", Ba nat skom dvo ru, i no vim ru skim in ve sti ci ja ma, ka `e ge ne ral ni di rek tor Sr bi ja ga sa Du {an Ba ja to vi}. On je na ja vio da bi to kom po se te pre mi je ra Pu ti na Be o gra du mo gao bi ti pot pi san i ugo vor za osni va we osi gu ra va ju }e kom pa ni je "So gas Sr bi ja", kao za jed ni~ kog pred u ze }a Sr bi ja ga sa i Ga spro ma.

"Na pra gu smo da for mi ra mo za jed ni~ ku osi gu ra va ju }u kom pa ni ju 'So gaz Sr bi ja', ko ja ne }i mo }i da se re gi stru je do po se te pre mi je ra Pu ti na, ali je mo gu }e da

taj ugo vor bu de pot pi san pri li kom we go vog bo rav ka u Be o gra du, po {to je Vla da Sr bi je da la po treb ne sa gla sno sti i jo{ Na rod na ban ka Sr bi je tre ba jo{ da iz da neo hod nu li cen cu", re kao je Ba ja to vi}.

Na do brom smo pu tu i da u Sr bi ju stig ne Ga sprom ban ka, ali o to me tre ba jo{ da se raz go va ra u Vla di Sr bi je, do dao je ge ne ral ni di rek tor Sr bi ja ga sa. On je na go ve stio i mo gu} nost za jed ni~ kih ula ga wa u iz grad wi ga snih cen tra la ko ge ne ra tiv nog ti pa u Be o gra du, No vom Sa du, Pan ~e vu i Ni {u, ko je bi pro iz vo di le i elek tri~ nu i to plot nu ener gi ju.

U SR BI JI ZA PO SLE NO 1,77 MI LI O N GRA \A NA

Po pla va me na ye ra na tr `i {tu ra da Uku pan broj za po sle nih rad ni ka u Sr bi ji, kra jem ja nu a ra 2011. go di ne pro ce wu je se na 1.766.136, na ve de no je u ~a so pi su "Ko wunk tur ni tren do vi Sr bi je", ko ji iz da je Pri vred na ko mo ra Sr bi je. To je za 4.617 oso ba ili 0,3 od sto, ma we ne go u de cem bru pro {le go di ne, i za 84.753 ili 4,6 od sto, ma we ne go

na od po treb nih me ra je i sma we w e op te r e } e w a na za r a du, {to bi omo gu }i lo da deo rad ni ka iz si ve zo ne pre |e u le gal ne eko nom ske to ko ve. Po slo dav ci bi ta ko bi li ras te re }e ni ji i u mo gu} no sti da za po {qa va ju no ve rad ni ke, sma tra \u ki}.

Pre ma we go vim re ~i ma, ove go di ne, pla ni ra no je da se, za hva qu ju }i me ra ma ak tiv ne po li ti ke tr ` i {ta ra da u Sr b i j i za p o s li oko 50.000 qu di.

Za me re je iz dvo je no 5,5 mi l i j ar di di na ra, {to je zna ~aj no vi {e u od no su na pro {lo go di {wi bu xet, ali u po r e | e w u sa iz dva ja wi ma u raz vi je n im dr ` a va ma, to su ipak skrom na sred stva. \u ki} je na veo da je da nas znat no dru ga ~i ja si tu a ci ja u od no su na pro te kle dve go di ne ka da je za be le `en pad za in te re so va no s ti po s lo da va ca, na r o ~ i to za rad ni ke u sek to ru g r a | e v i n ar s tva.

Pre ma we g o vim re ~i ma, u go di na ma eko nom ske kri u ja nu a ru 2009. go di ne. Naj ve }i ze, NSZ je ta ko |e ima la naj ve }i pad za po sle no sti u ja nu a ru ove pri liv iz pod ru~ ja eko no mi je i go di ne, u od no su na isti me sec ad mi ni stra ci je ko ji ni su do pret hod ne go di ne, evi den ti ran {li sa mo iz jav nog i pri vat nog je u sek to ru pri vat nog pred u- sek to ra, ve} di rekt no i iz si zet ni {tva. ste ma {kol stva.

Od po ~et ka go di ne pri me tan \u k i} je upo z o r io, me | u je po zi ti van trend na tr `i {tu tim, da se srp sko tr `i {te ra ra da, jer ne ma da su o ~a va sa sa da qeg po ve }a wa ni z om ne l o g i~ To l i k i broj ste pe na ne za po no s ti od ko j ih me na ye ra ko li ko ih sle no sti a ohra je jed na da tre bru je i in te re nut n o po s to j i ima kod nas ne bi so va we po slo da hi p e p ro d uk c i j u za po sli le ni SAD va c a za rad n im za ni ma wa me na a n g a ` a v a n o m xer "ko ju ne bi qu di sa evi den ci je NSZ, iz ja mo glo da ap sor bu je ni tr `i vio je da nas di rek tor Sek to ra {te po p ut Sje d i w e n ih Ame Na c i o n al n e slu ` be za za p o ri~ kih Dr `a va". {qa va we (NSZ) za po sre do va "Ne tre ba ne ko da bu de ve li we u za po {qa va wu i raz voj ka ki stru~ wak za po li ti ku obra ri je re Dra gan \u ki}. zo va wa i za po {qa va wa da do |e Da bi za po sle nost i{la uz la do za kqu~ ka da ima mo ma sov nu znim tren dom, kqu~ ne su in ve pro duk ci ju di plo ma, na ro ~i to sti ci je, do bar po slov ni am bi - ka da su u pi ta wu vi so ke {ko le jent, pod sti ca ji i iz grad wa in u tro go di {wem tra ja wu, ma sov fra struk tu re, re kao je \u ki} u nu pro duk ci ju zvwa wa me na xe ra in ter vjuu za Ta njug. Ta ko |e, jed i eko no mi sta", ka `e \u ki}.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,8660

102,9250

105,2920

100,5580

Australija

dolar

1

71,1730

72,6255

74,2959

70,9551

Kanada

dolar

1

72,9594

74,4484

76,1607

72,7361

Danska

kruna

1

13,5195

13,7954

14,1127

13,4781

Norve{ka

kruna

1

12,7511

13,0113

13,3106

12,7120 11,1959

[vedska

kruna

1

11,2303

11,4595

11,7231

[vajcarska

franak

1

79,3286

80,9476

82,8094

79,0858

V. Britanija

funta

1

115,7920

118,1550

120,8730

115,4380

SAD

dolar

1

71,6992

73,1624

74,8451

71,4797

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 3. 2011. godine

dnevnik

PR VI ^O VEK „SR BI JA GASA” DU [AN BA JA TO VI]

Gas sku pqi za 20 po sto Pri rod ni gas u Sr bi ji tre ba lo bi po za vr {et ku grej ne se zo ne da po sku pi u pro se ku za 20 po sto, dok bi za do ma }in stva to po sku pqe we iz no si lo oko 15 po sto. Ge ne ral ni di rek tor Sr bi ja ga sa Du {an Ba ja to vi} je re kao da }e Sr bi ja gas ovih da na za vr {i ti po treb ne kal ku la ci je, is ta kav {i da ce na ga sa jo{ uvek naj vi {e za vi si od kre ta wa di na ra u od no su na do lar i evro. Ako gas ne po sku pi, al ter na ti va je

da Vla da odo bri po ve }a we kre dit nog za du `e wa Sr bi ja ga sa ko je tre nut no iz no si oko 210 mi li o na evra i to za jo{ oko 200 mi li o na, re kao je Ba ja to vi} i oce nio da ni je si gu ran da ima mo re sur sa za ta ko ne {to. On je na gla sio i da Sr bi ja gas, kao jav no pred u ze }e, sve vre me sub ven ci o ni {e po tro {wu ga sa za ta rif ne po tro {a ~e, {to }e kom pa ni ju za jed no sa kurs nim raz li ka ma ko {ta ti oko 200 mi li o na evra.

Ba ja to vi} je na po me nuo i da je po stig nut na ~e lan do go vor za is po ru ku Sr bi ji oko jed ne mi li jar de me ta ra kub nih ga sa iz cen tral ne Azi je po, ka ko je re kao, „ne {to ni `im ce na ma“ za in du stri ju u Sr bi ji. Taj gas, ka ko je na veo, na me wen je za Azo ta ru, Pe tro he mi ju, Me ta nol sko-sir }et ni kom bi nat i dru ga pred u ze }a, a jed nim de lom i za po tre be da qin skih si ste ma gre ja wa.

Ge ne ral ni di rek tor Sr bi ja ga sa je re kao i da u sle de }em kvar -

ta lu ne o~e ku je zna ~aj ni je po sku pqe we ga sa zbog po sku pqe wa naf te na svet skom tr `i {tu, po {to se kre ta we ce na naf te zbog de ve to me se~ ne for mu le na osno vu ko je se ob ra ~u na va spo ri je od ra `a va na ce ne pri rod nog ga sa.

On je, me |u tim, ka zao da se vi {e ne mo `e go vo ri ti o ga su kao jef ti nom ener gen tu, ve} o ga su kao ener gen tu ko ji je jo{ uvek pri hva tqiv i jef ti ni ji ne go dru gi ener gen ti.

NA BEN ZIN SKIM PUM PAMA ZA SA DA MIR NO

Ce ne go ri va ne }e eks plo di ra ti Osci la ci je ce ne si ro ve naf te na svet skom tr `i {tu za sa da se ni su zna ~aj no od ra zi le na ce nu go ri va na do ma }em naft nom tr `i {tu. Na i me, ce na ba re la pre sko ~i la je 100 do la ra, a na ben zin skim pum pa ma u Sr bi ji, pro me ne su ma le ili ih uop {te ni je bi lo. Da li }e se ta ko i na sta vi ti, te {ko je re }i, jer je naf ta ber zan ska ro ba, ~i ja se ce na ~e sto me wa, ali je si gur no je da do ma }e tr `i {te ne bi mo glo du go da osta ne imu no na ve li ke sko ko ve ce ne naf te, a da bi se, u slu ~a ju zna ~aj nog pa da ce ne naf te to br `e ne go ra ni je od ra zi lo na ce ne go ri va u Sr bi ji.

Da pod se ti mo po ~et kom ove go di ne do ma }e naft no tr `i {te je li be ra li zo va no i do zvo qen je uvoz go ri va, a to je do pri ne lo po ve }a wu kon ku ren ci je. Me |u tim, to me je do pri ne lo i i to {to su pro me we na i pra vi la igre, od no sno uz slo bo dan uvoz go ri va, i ce ne se for mi ra ju slo bod no, a ne kao ra ni je, ka da je bi lo pro pi sa no vre me pro me ne, ali i naj vi {e do zvo qe ne ce ne go ri va. Ta ko se ce na li tre go ri va u Sr bi ji raz li ku ju od pum pe do pum pe. Ipak, raz li ke u ce ni ni su ve li ke, sve ga ne ko li ko di na ra, ali je iz ve sno da se svi u~e sni ci na tr `i {tu tru de da obez be de naj po voq ni ju ce nu i {to je mo gu }e bo qu uslu gu ka ko bi se kup ci po no vo vra ti li ba{ na tu ben zin sku pum pu.

Ka ko sa da sto je stva ri, na even tu al ne pro me ne ce ne go ri va u na {oj ze mqi, sa da bi naj ve }i uti caj mo gla da ima od lu ka o usa gla {a va wu ak ci za, {to bi

mo glo da do ve de do po ve }a wa ce ne go ri va za ne ko li ko di na ra.

Na i me, na kon {to su po ~et kom go di ne po ve }a ne ak ci ze, Evrop ska ko mi si ja oba ve sti la je Mi ni star stvo fi nan si ja da su pri -

{e ne sa me |u na rod nim spo ra zu mi ma ko je je Sr bi ja pot pi sa la.

Jo{ uvek se ne zna pre ci zno ka ko }e se ak ci ze me wa ti, ali bi to mo ra la da se de si naj ka sni je do 22. mar ta, ka da bi u Bri se lu

Ak ci ze do ne ba Ak ci za na mo tor ne ben zi ne po ve }a na je 0,3 di na ra po li tru – s 44,7 na 45 di na ra, dok je na di zel-go ri va ve }a 4,53 di na ra po li tru te ume sto 30,47 di na ra iz no si 35 di na ra. Isto vre me no, ak ci za na evro pre mi jum BMB-95 po ve }a na je 4,8 di na ra i iz no si 49,5 di na ra po li tru, dok je na evro di zel po ve }a na 6,53 di na ra i iz no si 37 di na ra po li tru. [to se ti ~e te~ nog naft nog ga sa, ak ci za je po ve }a na 2,71 di na ra po ki lo gra mu – s 15,24 na 17,95 di na ra. me nom raz li ~i tih ak ci za na naft ne de ri va te u Sr bi ji pre kr {e na dva ~la na pre la znog tr go vin skog spo ra zu ma sa Evrop skom uni jom. Iz ovog mi ni star stva is ta kli su }a }e bi ti is po {to va na pre po ru ka Evrop ske ko mi si je i da }e ak ci ze na naft ne de ri va te bi ti usa gla -

tre ba lo da se odr `i go di {wi ko mi tet za raz ma tra we pri me ne Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu.

Po re ~i ma za me ni ka pred sed ni ka Udru `e wa pri vat nih ben zin skih sta ni ca Bo ri sa va Ta ti }a, sa da se ~e ka 22. mart, do ka da bi tre ba lo da bu de do ne ta od lu -

ka o ujed na ~a va wu ak ci za na naft ne de ri va te u Sr bi ji.

- Za sa da se jo{ ne zna ka kva }e od lu ka bi ti do ne ta, ali je bli `e isti ni da }e ak ci ze na go ri vo ko je pro iz vo di Naft na in du stri ja Sr bi je bi ti vi {e, ne go da }e se ak ci ze na go ri vo ko je se uvoz bi ti ni `e - ka `e Ta ti}. [to se ti ~e ce ne naf te sa da se ce ne sta bi li zu ju, jer je po sle ra sta sa da ona mi ru je i pa la je is pod 100 do la ra za ba rel. Na {e tr `i {te ni je zna ~aj no od re a go va lo na rast ce ne naf te, pa ne o~e ku jem ni da }e sa da, ka da ce na ide na ni `e, bi ti ve }ih pro me na, ali je iz ve sno da od po ~et ka ove go di ne u pra vom smi slu te re ~i fun ki ci o ni {e tr `i {te.

Da kle, ce ne li tre go ri va na ben zin skim pum pa ma u Sr bi ji ni su istem ali se li tar bez o lov nog ben zi na pro da je za oko 120 di na ra, dok je li tar bez o lov nog ben zi na evrop skog kva li te ta - evro pre mi jum iz nad 130 di na ra. Li tar di ze la ko {ta od oko 115 di na ra, ko li ko je di zel D2, a za li tar evro di ze la tre ba pla ti ti go to vo 130 di na ra.

Za ni mqi va je si tu a ci ja sa ce nom li tre te~ nog naft nog ga sa, ko ja je po sled wih da na u pa du.

Ce ne TNG-a su na ni o vu ce na iz no vem bra pro {le go di ne, a na pum pa ma za li tar ove vr ste go ri va uglav nom tre ba iz dvo ji ti oko 68 di na ra. Li tar TNG-a, ko ji je i ina ~e naj jef ti ni je go ri vo, u na red nom pe ri o du mo gao bi bi ti jo{ po voq ni ji, jer ka ko ka `e Ta ti}, ce na TNG-a na ber zi je u pa du.

D. Mla |e no vi}

KA KO SE U SR BI JI OD VI JA OBE ]A NA RE FOR MA JAV NOG SEK TO RA

Pri vre da {te di na rad ni ci ma, a dr `a va se {i ri Iako je Vla da jo{ pre dve go di ne MMF-u i na ro du obe }a la re for mu jav nog sek to ra, to se ni je de si lo a po da ci po ka zu ju da je te ret kri ze pod ne la pri vre da. Pre svih, oni ko ji su bi li za po sle ni u pri vre di a ko ji su u po sled we dve go di ne do bi li ot kaz.

Ta kvih je u Sr bi ji mo `da i 400 hi qa da. Pre ko 200.000 za po sle nih bez po sla je osta lo u kom pa ni ja ma i kod pred u zet ni ka. Za osta lih jo{ oko 200.000 ve ru je se da su iz gu bi li po sao ko ji su do ta da ra di li “na cr no”. Ta ko ba rem po ka zu je an ke ta o rad noj sna zi Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku.

U pred u ze }i ma je "for ma lan" po sao iz me |u je se ni 2008. i je se ni 2010. iz gu bi lo oko 78.000 rad ni ka, dok je na uli cu bez pla te oti {lo ~ak 140.000 do sa da za po sle nih u pred u zet ni~ kim rad wa ma. Sto pa ne za po sle no sti je za ovo vre me po ra sla sa 14 na 19 pro ce na ta, {to nas svr sta va me |u re gi o nal ne i evrop ske li de re, a dvo ci fre ni po sto tak pa da za po sle no sti za be le `en je u po qo pri vre di, gra |e vi nar stvu, ho te li jer stvu i pre ra |i va~ koj in du stri ji I dok su pod uda rom kri ze - ko ja se re flek to va la kroz re ce si ju po slo va i ogrom nu ne li kvid nost u pri vre di, pred u ze }a bi la pri nu |e na da ot pu {ta ju rad ni ke, dr `a va ih je za po {qa va la! Na i me, od po ~et ka kri ze u jav nom sek to -

ru je za po sle no pre ko 6.000 rad ni ka.

Dr `a va je re for mu jav nog sek to ra pred stav ni ci ma Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da obe }a la da bi do bi la oko tri mi li jar de evra za o~u va we ma kro e ko nom ske sta bil no sti. Ta po mo} je, sla `u se stru~ wa ci, bi la vi {e ne go do bro do {la i spa si la nas mno go te `ih po sle di ca glo bal ne eko nom ske kri ze. MMF je za uz vrat tra `io stva ra we ra ci o nal ni je, efi ka sni je i jef ti ni je ad mi ni stra ci je {to bi olak {a lo po re sko op te re }e we pri vre de i omo gu }i lo sta bil ni ji eko nom ski rast, za sno van na re al nim osno va ma.

Me |u tim, ne sa mo da je dr `a va u me |u vre me nu po ve }a la broj za po sle nih u jav nom sek to ru, ve} im je po ve }a la i pla te, iako je su im za ra de zva ni~ no ve} dve go di ne za nr znu te. Ta ko je na sna zi osta la jo{ jed na od broj nih ne lo gi~ no sti srp ske eko no mi je: dok se u raz vi je nim za pad nim eko no mi ja ma zbog

}a od one kod pri vat ni ka, a bu xet ski ras ho di za pla te u jav nom sek to ru su po ra sli za pet pro ce na ta.

Tro {ak ve }ih ras ho da sno si }e, na rav no, pri vre da i za po sle ni u pri vre di. Do ma }a pred u ze }a ve}

Od po ~et ka kri ze po ve }ani su i broj za po sle nih u jav nom sek to ru i wi ho ve pla te ni `ih pla ta ne go u pri vre di rad u jav nom sek to ru sma tra mal te ne no} nom mo rom, kod nas je dr `av na slu `ba san sva kog rad ni ka i ne za po sle nog. Pro se~ na dr `av na pla ta je u Sr bi ji sko ro za tre }i nu ve -

sa da pla }a ju pe de se tak raz li ~i tih na me ta, a ako se ova ko na sta vi, bi }e ih jo{ vi {e.

Po kra jin ski se kre tar za rad Mi ro slav Va sin ne dav no je iz ra zio `a qe we {to pred u ze }a u Voj -

vo di ni to kom kri ze ni su po slu {a la apel po kra jin ske ad mi ni stra ci je da ot ka zi ma pri be ga va ju tek uko li ko za i sta ne ma dru gog iz la za. On se po zvao na evrop ska is ku stva gde se rad ni ci i po slo dav ci u re ce si o nim vre me ni ma so li da ri {u i ume sto ot pu {ta wa re {e we na la ze u skra }i va wu rad nog vre me na ili li ne ar nom sma wi va wu pla ta, ka ko bi {to ma we qu di osta lo bez po sla. Va sin ve ro vat no i je ste u pra vu, ali ako se dr `a va u kri zi po ka za la neo d go vor nom i ni je `e le la da oba vi svoj deo po sla, on da te {ko da ta ko ne {to mo `e da o~e ku je od dru gih.

V. ^vor kov

ekOnOMiJA

dnevnik

Voj vo di na iz vo zi, Be o grad uvo zi U ukup nom iz vo zu iz Sr bi je u ja nu a ru 2011. go di ne, naj ve }e u~e {}e ima la je Voj vo di na oko 37 od sto, dok je u uvo zu be o grad ski re gion sa 42 od sto bio naj za stu pqe ni ji, po da ci su Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku (RZS). Re gion Ju `ne i Is to~ ne Sr bi je, u ja nu a ru, u~e stvo vao je 21 od sto u ukup nom iz vo zu, dok je u~e {}e be o grad skog re gi o na bi lo 20,6 od sto, [u ma di je i Za pad ne Sr bi je 20,4 od sto, a oko je dan od sto iz vo za je bi lo ne raz vr sta no po te ri to ri ja ma.

Pre ma po da ci ma RSZ, Voj vo di na je u ukup nom ja nu ar skom uvo zu Sr bi je u~e stvo va la 36,8 od sto, [u ma di ja i Za pad na Sr bi ja 10,4 od sto, Ju `na i Is to~ na Sr bi ja 9,4 od sto, dok je 1,4 od sto ja nu ar skog uvo za ne raz vr sta no po te ri to ri ja ma. Ukup na spoq no tr go vin ska rob na raz me na Sr bi je u ja nu a ru 2011. go di ne bi la je 1,51 mi li jar di evra ili za 32,1 od sto ve }a ne go u istom pe ri o du pret hod ne go di ne.

Pre ma po da ci ma RZS, u struk tu ri iz vo za u ja nu a ru, po na me ni pro iz vo da naj vi {e su za stu pqe ni pro iz vo di za re pro duk ci ju 70,9 od sto, ro ba za {i ro ku po tro {wu 23,5 od sto i opre ma 5,6 od sto.

U struk tu ri uvo za po na me ni pro iz vo da naj vi {e su bi li za stu pqe ni pro iz vo di za re pro duk ci ju 62,1 od sto, ro ba za {i ro ku po tro {wu 13,7 od sto i opre ma 8,4 od sto.

Glav ni iz vo zni part ner Sr bi je u ja nu a ru ove go di ne bi la je Ita li ja, u ko ju je iz ve ze na ro ba vred na 91,6 mi li o na do la ra, a glav ni uvo zni part ner Ru ska Fe de ra ci ja, iz ko je je uve ze na ro ba za 243,8 mi li o na.

Stru ja ne gu ra ce nu hle ba Di rek tor In sti tu ta za eko no mi ku po qo po pri vre de Dra go Cvi ja no vi} ka `e da pe ka ri ne bi tre ba lo da po ve }a va ju ce nu hle ba zbog po sku pqe wa stru je. „Ce na stru je ma lim de lim de lom u~e stvu je u tro {ko vi ma pro iz vod we hle ba i pe ka ri po sku pqe we stru je ko ri ste sa mo kao iz gor za po ve }a we ce na, jer se pla {e po sku pqe wa p{e ni ce i bra {na“, re kao je Cvi ja no vi}. On ni je mo gao da pre ci zi ra ko li ki je udeo stru je u ukup nim tro {ko vi ma pro iz vod we po {to mno gi pe ka ri ko ri ste i dru ge ener gen te za pro iz vod wu hle ba.

Is ti ~e rok za Te le kom Da nas is ti ~e rok za do sta vqa we po nu da na ten de ru za pro da ju Te le ko ma „Sr bi ja“. U~e {}e “Austi ja te le ko ma“ na ten de ru jo{ ne iz ve sno, pi {e be~ ka {tam pa.

Vve ~e ras u po no} is ti ~e rok za do sta vqa we oba ve zu ju }ih po nu da za pro da ju 51 od sto ka pi ta la “Te le ko ma Sr bi ja”, za ko ji je Vla da od re di la mi ni mal nu ce nu od 1,4 mi li jar de evra. Isto vre me no, be~ ki dnev nik “Stan dard” je ob ja vio da u~e {}e “Austri ja te le ko ma” na ten de ru Te le ko ma „Sr bi ja“ jo{ ni je ko na~ no, jer austrij ska kom pa ni ja i da qe pre go va ra o uslo vi ma pod ko ji ma bi u~e stvo va la.

Ten der sku do ku men ta ci ju za pre u zi ma we de la ka pi ta la “Te le ko ma Sr bi ja” do sa da su ot ku pi le kom pa ni je “Doj ~e te le kom”, “Te le kom Austri ja”, “Ame ri ka mo bil”, “Ve der in vest ment”, “Turk sel”, „Vim pel kom“ i “Frans te le kom” ko ji je, me |u vre me nu, od u stao od u~e {}a na ten de ru.

OP[TI KOLEKTIVNI UGOVOR ISTI^E, A NIJE NI PRIMEWEN

Pro {i re no dej stvo pra znih obe }a wa Op {ti ko lek tiv ni ugo vor, ko ji je pot pi san 2008. go di ne ka da mu je da to i pro {i re no dej stvo u ma ju ove go di ne pre sta je da va `i a da se u prak si on za pra vo ni je ni pri me wi vao. Na i me, iako je Vla da Sr bi je na po ~et ku svog man da ta 2008. go di ne po ka za la raz u me va we za pro ble me rad ni ka u Sr bi je i po tre bu da im kroz naj va `ni ji akt za za po sle ne po ve }a me se~ na pri ma wa i pri sta la ne sa mo na pot pi si va we Op {teg ko lek tiv nog ugo vo ra ve} i na we go vo pro {i re no dej stvo, {to zna ~i da mo ra ju da ga pri me wu ju svi po slo da va ci u Sr bi ji a ne sa mo Uni ja po slo da va ca Sr bi je ko ja je u~e sto va la u we go voj iz ra di i pri hva ta wu, eko nom ska kri za je sto pi ra la we go vu pri me nu po ~et kom 2009. go di ne.

Ka ko su od po ~et ka ove go di ne od mr znu te i pla te i pen zi je, ko je su ta ko |e bi le za mr znu te zbog eko nom ske kri ze, po istom prin ci pu je tre ba lo da se od mr zne i Op {ti ko lek tiv ni ugo vor ali to ni ko, pa ni sin di ka ti ko ji su to mo ra li tra `i ti i pri ti ska ti dr `a vu, za pra vo ni je ni tra `io.

Da je Op {ti ko lek tiv ni ugo vor, ~i je pro {i re no dej stvo je pot pi sao ak tu el ni mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji}, od mr znut po ~et kom go di ne zna ~i lo bi to da sve ga zde ima ju oba ve zu da rad ni ci ma po red pla ta za re do van rad sva kog me se ca is pla }u ju i 15 od sto pro se~ ne za ra de na ime to plog obro ka i 75 istog

Le gle pa re za IPOK Od lu ka Pri vred nog su da u Zre wa ni nu da od ba ci pred log Mi ni star stva fi nan si ja – Po re ske upra ve Sr bi je, o uvo |e wu ste ~a ja u In du stri ju pre ra |e vi na od ku ku ru za IPOK, jer su du ni je upla }e no 750.000 di na ra za fi nan si ra we tro {ko va vo |e wa ste ~aj nog po stup ka, iz gle da da ne }e bi ti i ko na~ na. Ka ko sa zna je mo, Mi ni star stvo fi nan si ja ne od u sta je od svog na u ma i ve} na red ne ne de qe tre ba lo bi da Pri vred nom ape la ci o nom su du pod ne se `al bu na re {e we ko jim je su di ja Ra do mir Ra doj -

no vi da }e pro ce du ra pod no {e wa `al be i tra ja wa po stup ka pred Pri vred nim ape la ci o nim su dom tra ja ti du `e, Po re ska upra va }e u slu ~a ju zre wa nin ske skro ba re kre nu ti sve is po ~et ka, to jest po no vo tra `i ti uvo |e we ste ~a ja, tim pre {to no vac za po kri va we tro {ko va ste ~aj nog po stup ka le `i na ra ~u nu su da.

Su di ja Ra doj ~i} je pod se tio da je pred log za po kre ta we ste ~aj nog po stup ka do bio 16. fe bru a ra. Ve} su tra dan, do neo je re {e we o ta ko zva nom pret hod nom ste ~aj nom po -

Radnici bez statusa Mi ni star svo fi nan si ja, od no sno Po re ska upra va Sr bi je, tra `i la je uvo |e we ste ~a ja u IPOK jer je ova fir ma, ka ko je re ~e no, ne spo sob na da iz mi ri sve svo je oba ve ze du `e od 1.600 da na, a da tre nut no blo ka da iz no si vi {e od 130 mi li o na di na ra. Ve }in ski vla snik IPOK-a, kon tro verz ni bi zni smen iz No vog Sa da Zo ran ]o pi}, osum wi ~en za pra we pa ra za nar ko bo sa Dar ka [a ri }a, na la zi se u bek stvu. Pro iz vod wa u skro ba ri za u sta vqe na je ma ja 2010. Od ta da 230 rad ni ka ne pri ma pla tu, ne de fi ni san im je rad no - so ci jal ni sta tus, a grad ne zna ka ko da po mog ne i ob no vi pro iz vod wu u skro ba ri. ~i}, 9. mar ta, od ba cio pred log Po re ske upra ve i ob u sta vio pred ste ~aj ni po stu pak. Ova kvu od lu ku Ra doj ~i} je do neo u skla du sa Za ko nom o ste ~aj nom po stup ku, jer u to ku tra ja wa ro ~i {ta ni je imao do kaz da je bi lo upla te za ko nom zah te va nih 750.000 di na ra. Me |u tim, Po re ska upra va je, na vod no, tog da na upla ti la no vac, kao svo je vr sni pred u jam za fi nan si ra we tro {ko va ste ~a ja, ali ve ro vat no ne po sred no pre odr `a nog ro ~i {ta ili po we go vom za vr {et ku. Za to u mi ni star stvu sma tra ju da ima ju osno va za `al bu. Uko li ko se usta -

ponedeqak21.mart2011.

stup ku. Na taj na ~in, ka ko je ob ja snio, od mah je za u sta vqe no otu |e we imo vi ne IPOK-a od stra ne po ve ri la ca. Oni su, ina ~e, ma sov no uo~i i po sle No ve go di ne “za ku ca li” na vra ta naj ve }e skro ba re na Bal ka nu, u ko joj je pro iz vod wa ob u sta vqe na pre vi {e me se ci, po ku {a va ju }i, na osno vu iz vr {nih sud skih pre su da, da na pla te svo ja po tra `i va wa. Na ja va otva ra wa ste ~a ja za u sta vi la je sud ske iz vr {i te qe, ali na kon po sled weg re {e wa Pri vred nog su da omo gu }e no je da bu du na sta vqe ni svi po stup ci iz vr {e wa. @. B.

pro se ka na ime re gre sa. Taj re gres ga zde su mo gle da po de le na sve me se ce u go di ni ili da ga is pla te ka da rad nik ide na go di {wi od mor.

Da kle, rad ni ci pri me nom Op {teg ko lek tiv nog ugo vo ra do bi li ve }a pri ma wa. Me |u tim, kao da su svi za bo ra vi li da je OKU za mr znut do iz la ska iz kri ze po istom prin ci pu po ko jem su zam znu te pla te u jav nom sek to ru i pen zi je. Lo gi~ no bi, sto ga bi lo, da je po istom prin ci pu i odr znut pa da je na kon {to su za po sle ni u jav nom sek to ru i pen zi o ne ri u ja nu a ru do bi li po ve }a we od dva od sto i rad ni ci u pri vat nom sek to ru kroz to pli obrok i re gres ose ti li po boq {a we.

Ka ko je dej stvo pro {i re nog Op {teg ko lek tiv nog ugo vo ra jo{

pri li kom pot pi si va wa oro ~e no na maj 2011. go di ne, a da se on da ni je zna lo da }e bi ti kri ze i da }e on od mah na kon stu pa wa na sna gu bi ti “za mr znut” za dva me se ca }e se sva pra va ko ja su rad ni ci po pr vi put do bi la wi ma uga si ti a da za pra vo ni ka da ni su ni za `i ve la.

Po mo} ni ca mi ni stra ra da i so ci jal ne po li ti ke Rad mi la Ka ti} Bu ku mi ri} pri zna je da je OKU na sna zi i da se od lu ka o we go voj pri me ni od no si na sve po slo dav ce u Sr bi ji kao i da on is ti ~e u ma ju ove go di ne ali pro ce wu je da }e se pro ble mi ko lek tiv nog pre go va ra wa, a to dru gim re ~i ma zna ~i kon kret nih do go vo ra za po sle nih i ga zda, re {a va ti kroz gran ske ugo vo re. Kao na go ve {taj to ga na vo di se

da je u po sled wih me sec da na do {lo do pot pi si va wa gran skih ko lek tiv nih ugo vo ra za de lat no sti po qo pri vre de, pre hra me ne in du stri je i vo do pri vre de Sr bi je a do net je i Po se ban ko lek tiv ni ugo vor za gra |e vi nar stvo i in du stri ju gra |e vin skog ma te ri ja la.

- Ko lek tiv no pre go va ra we je u zna ~aj noj me ri raz vi je no u obla sti jav nih slu `bi, dr `av nih or ga na i jav nih pred u ze }a – ka `e je Rad mi la Ka ti} Bu ku mi ri}.

Me |u tim, za {ti ta pra va za po sle nih, i to nad le `ni u dr `a vi do bro zna ju, kod pri vat nih ga zda ni je ni pri bli `na onoj ko ju ima ju za po sle ni u obla sti ma ko je po mo} ni ca mi ni stra ra da po mi we.

Jer, te {ko je pri vat ne ga zde na te ra ti, jer ih sam Za kon o ra du na to ne te ra, da pri hva ti sin di kal no or ga ni zo va we i obez be |i va we svih uslo va za we gov ne sme tan rad a ka mo li da pot pi {e ko lek tiv ni ugo vor u ko jem }e rad ni ku da ti ve }a pra va i pri ma wa od onih ko je on sma tra da tre ba a to je naj ~e {}e mi ni ma lac i ni {ta vi {e od to ga. Da kle, da bi ka da ve} ne ma i ne }e bi ti Op {teg ko lek tiv nog ak ta kao za jed ni~ kog na ci o nal nog do ku men ta za sve za po sle ne, on da dr `a va mo ra kroz iz me nu Za ko na o ra du na te ra ti stro gim pra vi li ma sva kog po slo da va ca na ko lek tiv no pre go va ra we a gran ski ko lek tiv ni ugo vor pro pi sa ti kao oba ve zu a ne mo gu} nost.

Q. Male{evi}

5

MINISTAR EKONOMIJE NEBOJ[A ]IRI]

Bi }e bo qe za go di nu da na

Mi ni star eko no mi je Ne boj {a ]i ri} ka `e da }e pred lo `i ti da se i pri vre di i gra |a ni ma olak {a vra }a we du go va i oba ve ze re pro gra mi ra ju na go di nu ili dve. Moj po sao bi }e da za jed ni~ ki s ban ka ma na |e mo na ~in da po mog ne mo pri vre di jer ako pri vre da funk ci o ni {ei stan dard gra |a na bi ti bo qi, ka `e ]i ri}. „Mi slim da je mo gu }e da u na red nih 12 me se ci, od re |e nim kon kret nim me ra ma, po mog ne mo srp skoj pri vre di ka ko bi bo qi tak ose ti lo ~i ta vo dru {tvo“, ka zao je ]i ri}. Za da tak i Mi ni star stva eko no mi je i Vla de je da do dat nim me ra ma sti mu li {u pri vre du i pred u zet ni ke da otva ra ju no va rad na me sta, ka zao je ]i ri}.

On do da je da }e za to ve o ma br zo raz go va ra ti sa naj ve }im iz vo zni ci ma, pred stav ni ci ma raz li ~i tih po slov nih udru `e wa, ma lih i sred wih pred u ze }a.

Po pu sti kod „Ja ta” „Jat er vejz“ }e od da nas do 4. apri la, po tre }i put ove go di ne, ima ti u svo joj pro da ji po voq ne kar te za po vrat na pu to va wa ka 28 evro me di te ran skih gra do va, sa op {te no je da nas iz te kom pa ni je.

Jef ti ni je kar te mo gu se ku pi ti za pu to va wa od 28. mar ta do 15. ju na, osim za pe riod od 15. apri la do 2. ma ja. To kom pro mo tiv ne ak ci je po vrat na kar ta za Be~ iz no si 89 evra, a za Du bai 289 evra. Za 99 evra mo `e se ku pi ti po vrat na kar ta za Pod go ri cu, Ti vat, Sko pqe, Sa ra je vo, So lun, Trst, Ber lin, [tut gart, Di zel dorf i Rim. Do Mi la na, Is tan bu la, Ci ri ha, Frank fur ta i na zad, Ja tom se mo `e le te ti za 129 evra, a za Ati nu, Am ster dam, Bri sel, Ge te borg, Ko pen ha gen, Stok holm, Pa riz, Lon don i Lar na ku za 159 evra.

^ELNIK NEMA^KE KOMPANIJE „MIELE“ DR MARKUS MILE

Srp sko tr `i {te je ve li ki iza zov U Ne ma~ koj i dru gim ino stra nim ze mqa ma pri sut noj ~ak 112 go di na, kom pa ni ji “Mi e le”, ~u ve nom pro iz vo |a ~u be le teh ni ke, tek pred sto ji po zi ci o ni ra we na srp skom tr `i {tu. Za ovog ne ma~ kog gi gan ta sa se di {tem u Gu ter slo hu, ka ko ka `u ~el ni ci fa bri ke, Sr bi ja je iza zov. Pre dve go di ne “Mi e le” je otvo rio pred stav ni {tvo u Be o gra du i jo{ uvek is pi tu je po tre be i na vi ke ov da {wih ku pa ca. Nem ce o~e ku je ozbiq na utak mi ca jer su wi ho vi pro iz vo di me |u naj kva li tet ni ji ma u sve tu, a sa mim tim i do sta sku pqi u od no su na one ko je da nas, usled lo {eg eko nom skog stan dar da, ku pu ju na {i gra |a ni. “Mi e le” }e za to mo ra ti da uve ri po tro {a ~e u kva li te te svo jih ve{ ma {i na, fri `i de ra, ku hi wa, ma {i na za pra we su |a, usi si va ~a, i ob ja sni im za {to je va `no iz dvo ji ti vi {e nov ca a

do bi ti pu no bo qi pro iz vod od onog ko ji je da nas, po ce ni, pri stu pa~ ni ji srp skim do ma }in stvi ma.

Je dan od ~el ni ka kom pa ni je “Mi e le” dr Mar kus Mi le u eks klu ziv nom raz go vo ru za “Dnev nik” is ti ~e da je ovo pred u ze }e tek us po sta vi lo sa rad wu sa Sr bi jom, i da je to za we ga jo{ ve o ma mla do tr `i {te na kom tek za po ~i we pr ve ko ra ke.

- Ako Sr bi ju upo re di mo sa dru gim ze mqa ma, mo `e mo re }i da nam je ve o ma te {ko, jer u woj jo{ uvek ni smo eta bli ra li na{ brend ko ji je u ostat ku sve ta vr hun ski i ve o ma ce wen. Za to je na{ pr vi ko rak da brend u~i ni mo pre po zna tqi vim po ten ci jal nim po tro {a ~i ma u va {oj ze mqi, {to je na ro ~i to bi tan, ali i te `ak za da tak. Ali, ka da po tro {a~ jed nom, kroz raz ne pre zen ta ci je ko je prak ti ku je mo, uvi di kva li tet “Mi e le”-a i raz li -

Na licu mesta Dva na e sto ~la na eki pa no vi na ra i pred stav ni ka re gi o nal nih po ve re ni {ta va kom pa ni je “Mi e le” iz Slo ve ni je, Hr vat ske i Sr bi je bo ra vi la je pro {le ne de qe u se di {tu ove fa bri ke u Gu ter slo hu, i tom pri li kom na li cu me sta se uve ri la u sve pro ce se pro iz vod we vi so ko kva li tet nih ku} nih apa ra ta. Go sti su ob i {li po go ne za iz ra du usi si va ~a, ve{ ma {i na, ma {i na za pra we su |a, a upo zna li su se i sa na ~i nom skla di {te wa go to vih apa ra ta. Ne ma~ ka fir ma, ko ja je osno va na 1899. go di ne, odav no prak ti ku je ova kve vi do ve pre zen ta ci ja, ka ko bi na li cu me sta de mon stri ra la sve pred no sti svo jih pro iz vo da.

ku u od no su na dru ge pro iz vo de, i ka da se upo zna sa sta ti sti kom pro da je, on da }e sve bi ti mno go lak {e – ob ja {wa va dr Mi le, sa kim sa mo raz go va ra li u uprav noj zgra di kom pa ni je “Mi e le” u Gu ter slo hu.

Po we go vim re ~i ma, “Mi e le” sva ka ko ci qa na to da rast pro da je u Sr bi ji do stig ne dvo ci fre ni pro ce nat, ali ne po sva ku ce nu, za to {to se ra di o vr hun skom bren du, a oni su ve o ma ret ki u vo| stvu na bi lo kom tr `i {tu. Ali, u ne kim ze mqa ma i to je po {lo za ru kom “Mi e le”-u, kao {to su Austri ja i Bel gi ja, i ne ka pod ru~ ja u Ne ma~ koj.

- Tru di mo se da se do bro po zi ci o ni ra mo i da pro ce ni mo da li mo `e mo za ra di ti no vac u Sr bi ji. Ono {to uvek ra di mo ka da ide mo u no ve ze mqe je ste da pr vo is pi ta mo ko li ko na{ bi znis mo `e bi ti ve lik.

Za sa da, me |u tim, ve o ma ma lo zna mo o srp skom tr `i {tu, ali mi se ~i ni da ono obe }a va. Sve sni smo to ga da je ogra ni ~e no, ne znam da

li zbog eko nom ske kri ze i pa da stan dar da gra |a na, ali sam uve ren da }e za nas, na du ge sta ze, ono bi ti ve o ma do bro – za kqu ~u je Mar kus Mi le. @. Balaban

6

berza

ponedeqak21.mart2011.

dnevnik

Danas isplata akcionarima NIS-a Ru ski Ga sprom weft tre ba lo bi da da nas is pla ti 40,3 mi li o na evra ma lim ak ci o na ri ma Naft ne in du stri je Sr bi je za pre u zi ma we 5,15 od sto ak ci ja te kom pa ni je. Ka ko je ra ni je re ~e no, no vac bi na ra ~u na gra |a na tre ba lo da bu de upla }en da nas u po po dnev nim ~a so vi ma.

Ga sprom weft }e pre u ze ti 8,4 mi li o na ak ci ja NIS-a po ce ni od 4,8 evra po ko ma du i ti me po ve }a ti vla sni~ ki udeo u srp skoj naft noj kom pa ni ji sa 51 na 56,15 od sto. Oko 4,8 mi li o na gra |a na Sr bi je bes plat no je do bi lo po pet ak ci ja NIS-a ~i ja je no mi nal na vred nost 500 di na ra po ko ma du, od no sno ukup no 15 od sto ak ci ja kom pa ni je. Biv {i i sa da {wi za po sle ni u NIS-u do bi li su ukup no 4,1 od sto ak ci ja.

„Broj ak ci ja po nu |e nih za ot kup go vo ri o to me da ma li ak ci o na ri Naft ne in du stri je Sr bi je ve ru ju u po ten ci jal raz vo ja kom pa ni je i u per spek ti ve ra sta we ne vred no sti”, is ta kao je pr vi za me nik pred sed ni ka Iz vr {nog od bo ra Ga sprom wef ta i pred sed nik Uprav nog od bo ra NIS-a Va dim Ja ko vqev.

Ga sprom weft je ve }in ski udeo u NISu ku pio za 400 mi li o na evra, uz oba ve zu da in ve sti ra oko 550 mi li o na evra u mo der ni za ci ju po stro je wa te kom pa ni je do 2012.

Ru ska dr `av na kom pa ni je pre u ze la je upra vqa we NIS-om u fe bru a ru 2009. go di ne. Ak ci ja ma NIS tr gu je se na Be o grad skoj ber zi od 30. av gu sta 2010. go di ne. Tre nut na ce na te har ti je od vred no sti je 479 di na ra, a naj vi {a je bi la pr vog da na tr go va wa i iz no si la je 550 di na ra dok je naj ni `a ce na iz no si la 442 di na ra.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

Najmr{avija berzanska nedeqa u godini Ve li ka ne ga tiv na ko rek ci ja na svet skim ber za ma pro u zro ko va na ja pan skom nu kle ar nom kri zom ni je u zna ~aj ni joj me ri obo ri la vred nost do ma }ih ak ci ja, na vo de ana li ti ~a ri be o grad ske bro ker ske ku }e Sin te za in vest i do da ju da je ipak kon zer va ti van na stup pre sve ga ino stra nih ula ga ~a umno go me uma wio vred nost pro me ta na do ma }em fi nan sij skom tr `i {tu. Ukup na re a li za ci ja u tr go va wu na Be o grad skoj ber zi u pro te klih pet rad nih da na iz no si la je 3,44 mi li o na evra {to je naj sla bi ja ovo go di {wa ber zan ska ne de qa po re a li za ci ji, dok je re per ni ber zan ski po ka za teq, in deks Be leks 15, osla bio 1,8 od sto na 760 po e na.

Naj pro met ni ja har ti ja to kom pro te kle sed mi ce bi la je Naft na in du stri ja Sr bi je ko ja je za be le `i la re a li za ci ju

od 79,6 mi li o na di na ra uz kon t i n u i r a n o sla bqe we vred no sti. U sre du je okon ~a na jav na po nu da za pre u zi ma we od stra n e ve } in s kog vla sni ka, „Ga zprom wef ta„, a pre ma sa op {te wu sa me kom pa ni je ukup no je pro da t o 5,15 od s to ak c i j a NIS-a dok }e za isto ve tan pro c e n at po r a s ti vla s ni~ k i udeo ru s kog part ne ra u ovoj kom pa ni ji. Ka ko je i bi lo o~e ki va no, u no vim tr `i {nim uslo vi ma u ko ji ma vi {e ne ma ose }a ja si gur no sti usled za ga ran to va ne ce ne, ak ci je NIS-a su ot po ~e le la ga no sla bqe we te su vla sni~ ki pa pi ri ove naj ve }e kom pa ni je na Be o grad skoj ber zi po sled weg tr go va~ kog da na pa da le i do ni voa od 460 di na ra.

Sli ~an ne ga tiv ni trend be le `i le su i ak ci je be o grad skog Aero dro ma „Ni ko la Te sla“ ko je su se po sle sko ro me sec da na po no vo spu sti le is pod psi ho lo {ke ba ri je re od

Vrednost prometa (din)

NIS, Novi Sad

479

79.615.392

AIK banka, Ni{

4.055

43.792.428

Aerodrom „Nikola Tesla”, Beograd

489

36.318.666

Agrobanka, Beograd

8.873

29.523.889

FPM Agromehanika, Boqevac

137

24.025.416

ve za na za pen zi ju su spla sla su o ~e na s vi so kom ne za po sle no {}u, vla di nim bu xet skim pro ble mi ma, ra stu }im tro {ko vi ma zdrav stve nog osi gu ra wa, sma we nom is pla ti vo {}u in ve sti ci ja i dru gim ne po voq nim fak to ri ma.

Ko a u tor stu di je Xek Van Der hej ka `e da je ova pro me na u o~e -

ki va wi ma po zi tiv na jer su ona uskla |e ni ja s re al no {}u. On is ti ~e da }e se qu di ko ji ma we o~e ku ju od pen zi je po tru di ti da vi {e u{te de i od lo `i }e pen zi o ni sa we dok ono ne po sta ne fi nan sij ski odr `i vo.

Da nas 27 od sto ame ri~ kih rad ni ka stra hu je da u pen zi ji ne }e ima ti do voq no nov ca, {to je naj ve }i pro ce nat u po sled woj 21 go di ni, otkad se ova kvo is tra `i va we oba vqa. Rad ni ci ko ji su ve} pen zi o- ni sa ni iz ra `a va ju ve }i op ti mi zam.

Oko 60 od sto wih su ko li ko to li ko si gur ni da }e ima ti do voq no nov ca da ko mot no pro `i ve osta tak `i vo ta.

Ina ~e, go to vo po lo vi na an ke ti ra nih pen zi o ne ra na vo di da su se pen zi o ni sa li ra ni je ne go {to su pla ni ra li, bi lo iz zdrav stve nih raz lo ga ili za to {to su bi li ot pu {te ni s po sla.

Padaju japanske akcije la ra, a u ci qu spre ~a va wa da qeg ra sta je na.

Ber zan ske po zi ci je je na su ove ne de qe na glo oja ~a le na kon upor nih gla si na da }e ja pan ske fir me „po vu }i” svo je ve li ke ino stra ne ulo ge ka ko bi no vac upo tre bi le za sa na ci ju po sle di ca ze mqo tre sa i fi nan si ra le ra do ve na ob no vi po ru {e nih obje ka ta. Cen tral ne ban ke Ve li ke Bri ta ni je, Fran cu ske i Ita li je po tvr di le su da }e se pri dru `i ti u tr `i {nim in ter ven ci ja ma BOJ -u i to se od mah na efekt nim ber za ma u Evro pi odr zi lo u vi du po sku pqe wa de o ni ca.

VESTI

Posledwa cena

Ame ri~ ki rad ni ci su ve }i pe si mi sti u po gle du svo jih iz gle da za pen zi ju ne go {to su ikad bi li, na vo di In sti tut za is tra `i va we be ne fi ci ja za po sle nih (ER BI). Rad ni~ ka o~e ki va wa

Si ro va naf ta je na kra ju sed mi ce na ber zi u Wu jor ku po sku pe la na bli zu 103 do la ra za ba rel, zbog stra ho va wa od da qeg sma we wa iz vo za naf te iz Li bi je. Tr gov ci stra hu ju da bi odo bre we Uje di we nih na ci ja za na pad na sna ge lo jal ne li bij skom li de ru Mo a me ru Ga da fi ju mo glo da re zul tu je pro du `e wem kon flik ta.

Ce na ame ri~ ke „la ke” naf te za ter min sku is po ru ku u apri lu je na Wu jor {koj rob noj ber zi po ra sla za 1,53 do la ra na 102,95 do la ra za ba rel, na kon si no} weg po sku pqe wa od ~ak 3,44 do la ra. Isto vre me no je evrop ska „brent” naf ta na Me |u na rod noj ber zi pe tro le ja u Lon do nu po sku pe la za 1,11 do la ra na 116,01 do lar za ba rel.

Usled `e sto kih su ko ba je u Li bi ji one mo gu }en rad ta mo {we naft ne in du stri je, a go to vo pot pu no je pre ki nu ta pro iz vod wa „te~ nog zla ta” u toj ~la ni ci Or ga ni za ci je ze ma qa iz vo zni ca naf te, ko ja je pre su ko ba iz no si la oko 1,6 mi li o na ba re la dnev no.

Vo de }i ja pan ski i naj va `ni ji azij ski in deks ak ci ja - Ni kei na kra ju sed mi ce je na to kij skoj ber zi uve }an za tri od sto, ali je u to ku ce le te ku }e po slov ne ne de qe osla bio oko de set pro ce na ta, dok je jen pot kraj ove po slov ne ne de qe bio u si la znoj pu ta wi, na kon {to je pret hod no do sti gao re kord nu vred nost pre ma do la ru.

Cen tral na ban ka Ja pa na (BOJ) je, ka ko pre no si agen ci ja Kjo do iz To ki ja, oba vi la zna ~aj nu in ter ven ci ju na de vi znom tr `i {tu, ku po vi nom vi {e od 25 mi li jar di do -

Akcija

Radni~ki strah od penzije

Barel skup zbog Libije

500 di n a r a. Be ~ ej s ki „So j a pro tein„ je za be le `io re a li za ci ju od 11,5 mi li o na di na ra, uglav nom na ni vo i ma od oko 1.000 di na ra, dok je naj ve }i do ma }i gra |e vi nar „Ener go pro jekt„ ve }i deo ne de qe pro veo na ni vo i ma is pod 1.000 di na ra uz skrom nu re a li za ci ju od 7,2 mi li o na di na ra.

Naj p ro m et n i j a ban k ar s ka ak c i j a bi l a je ni { ka AIK Ban ka ko ja je sed mi cu okon ~a la na ni vou od 4.055 di na ra uz pro met od 43,8 mi li o na di na ra. Ak c i j e ove naj p ro f i t a bil ni je do ma }e ban ke osla bi le su to kom sed mi ce sko ro ~e ti ri pro cen ta, a to kom ne de qe pa da le su i is pod ni voa od 4.000 di na ra, pr vi put u po sled wih me sec i po da na, na vo di se u ana li zi Sin te za in ve sta.

Razvodi odnose milione U Evrop skoj uni ji se go di {we tro {i 1,1 mi li jar da evra na re {a va we od no sa i imo vin skih pi ta wa pri raz vo du me |u na rod nih bra ko va ili smr ti jed nog od su pru `ni ka. Evrop ska ko mi si ja je pred lo `i la po jed no sta vqi va we pro pi sa ka ko bi se omo gu }i lo sma we we tih do dat nih tro {ko va za 400 mi li o na evra i skra ti lo tra ja we sud skih i ad mi ni stra tiv nih pro ce du ra ko je, po ka zao je je dan slu ~aj, mo gu tra ja ti i 20 go di na.

Pro ce wu je se da u EU `i vi oko 16 mi li o na me |u na rod nih pa ro va. Pod me |u na rod nim pa ro vi ma pod ra zu me va se da part ne ri ni su iz iste ze mqe, ne `i ve u svo joj ze mqi ili ima ju imo vi nu u dru goj dr `a vi. No vim pro pi si ma pred lo `e ne su iz me ne i za bra ko ve i za re gi stro va na part ner stva, a oni }e se bez raz li ke od no si ti i na ho mo sek su al ne i na he te ro sek su al ne pa ro ve, sa op {ti la je Evrop ska ko mi si ja.

Ka da se brak ili part ner stvo okon ~a, biv {i part ne ri se su o ~a va ju sa pro ble mi ma jer ni je

uvek ja sno ko ji sud je nad le `an za raz vod i re {a va we imo vin skih od no sa. Naj ve }i deo nov ca u po stup ci ma od la zi advo ka ti ma zbog ne do stat ka in for ma ci ja, pa ra lel nih po stu pa ka u raz li ~i tim ze mqa ma i du go traj nih pro ce du ra, a pro ce na Evrop ske ko mi si je da }e iz me ne pro pi sa omo gu }i ti u{te de iz me |u 2.000 i 3.000 evra po pa ru.

Pre m a pred l o g u Evrop s ke ko m i s i j e, pri l i k om raz v o d a bra ko va su pru `ni ci }e mo }i da bi ra ju ze mqu po ~i jim za ko ni ma `e le da se raz ve du, ali im je iz bor or ga ni ~en na ze mqu ~i ji su dr `a vqa ni i ze mqu pre bi va li {ta. Pred vi |e ni su i kri te ri ju mi za do no {e we od lu ke o to me ko ji prav ni si stem }e se pri me wi va ti u slu ~a ju da su pru `ni ci ni su do ne li od lu ku.

Re gi stro va ni pa ro vi ne }e ima ti tu mo gu} nost iz bo ra za to {to se re gi stro va na part ner stva ne pri zna ju u svim ze mqa ma ~la ni ca ma, ve} }e mo ra ti da se po vi nu ju za ko ni ma u ze mqi u ko joj su ozva ni ~i li ve zu.

Prodaje se Hipo Alpe Adrija Ban kar ska gru pa Hi po Al pe Adri ja in ter ne {nel raz ma tra pro da ju ban ke u Austri ji, kao pr vog ko ra ka u pri va ti za ci ji ban ke.

Pot pa rol ban ke Do mi nik Kef ner ka zao je da je upra va gru pe po ~e la pro ce nu mo gu }e pro da je je di ni ce Hi po Al pe-Adri ja ban ke u Austri ji, ali da od lu ka o to me jo{ ni je do ne ta. Pre ma iz ve {ta ju za pr vu po lo vi nu 2010. go di ne, imo vi na po slov ne je di ni ce ban ke u Austri ji vred na je 6,7 mi li jar di evra, {to je oko 16 od sto vred no sti imo vi ne gru pe. Austrij ski list „Klaj ne caj tung” ob ja vio je da se o pro da ji Hi po Al pe-Adri ja ban ke pre go va ra sa ~e ti ri austrij ske ban ke, ne na vo de }i iz vor in for ma ci je. Dr `a va Austri ja na ci o na li zo va la je ban ku Hi po Al pe-Adri ja u de cem bru 2009. go di ne da ne bi ban kro ti ra la zbog po ra sta lo {ih du go va wa u vre me fi nan sij ke kri ze.

Gr~ka spasava turizam Gr~ ka je ob ja vi la da }e uki nu ti aero drom ske tak se od apri la do kra ja go di ne u svim va zdu {nim lu ka ma u ze mqi, osim Ati ne, ka ko bi pru `i la po dr {ku tu ri zmu. Ta ze mqa se sre }e s naj ve }om eko nom skom kri zom za 40 go di na i re kord nom ne za po sle no {}u od 15 od sto. Stal ni {traj ko vi i de mon stra ci je ugro zi li su tu ri sti~ ku pri vre du ze mqe ko ja ~i ni oko 20 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP) ze mqe i za po {qa va sva kog pe tog Gr ka. Pri ho di od tu ri zma opa li su pro {le go di ne za 20 od sto. Ze mqa ima ogro man dug jav nih fi nan si ja od 330 mi li jar di evra.

Pre ma ne kim ana li ti ~a ri ma Gr~ koj pre ti de li mi ~an ban krot jo{ pre 2013. go di ne.

Visoka nezaposlenost u Engleskoj Sto pa ne za po sle no sti u Ve li koj Bri ta ni ji po ra sla je na osam

od sto, {to je naj vi {e za po sled wih 17 go di na, sa op {te no je u Lon do nu. Pre ma sta ti sti~ kim po da ci ma Na ci o nal ne slu `be za sta ti sti ku, od no vem bra do ja nu a ra bez po sla u Ve li koj Bri ta ni ji bi lo je vi {e od 2,5 mi li o na qu di. U istom pe ri o du po ras tao i broj qu di ko ji su na {li po sao za 32.000.

To je me |u tim ne do voq no, jer broj rad ne sna ge pro se~ no ra ste za 93.000. Bri tan ski eko nom ski ana li ti ~a ri pred vi |a ju da }e sto pa ne za po sle no sti jo{ ra sti do kra ja go di ne. „Ka ko }e vla din plan stro ge {ted we ve ro vat no re zul ti ra ti da qim uki da wem rad nih me sta u jav nom sek to ru, ukup na ne za po sle nost }e po svoj pri li ci po ra sti na 2,65 mi li o na u sle de }ih 12-15 me se ci, pre ne go {to po~ ne da se sma wu je„, ka `e glav ni eko no mi sta bri tan ske Tr go vin ske ko mo re Dej vid Kern. Ovo li ki broj ne za po sle nih ni je za be le `en od 1994, ka da je Bri ta ni ja iz la zi la iz re ce si je.

Kina smiruje inflaciju Ki na je od lu ~i la da se po ve }a ju oba ve zne re zer ve ba na ka, {to pred sta vqa jo{ je dan po ku {aj za u zda va wa kre di ta i smi ri va wa in fla ci je. Ban ke }e mo ra ti da po ve }a ju re zer ve za po la pro cen ta. Re zer ve va ri ra ju ali su kod naj ve }ih dr `av nih kre di to ra na ni vou od oko 20 od sto de po zi ta. To je tre }i put ove go di ne da Na rod na ban ka Ki ne po ve }a va ni vo oba ve znih re zer vi ba na ka na kon {est po ve }a wa u pro {loj go di ni. Zva ni~ ni Pe king ko ri sti se ri ju po ste pe nih po ve }a wa ka ma ta i re zer vi da ob u zda kre di ti ra we ko je je po mo glo Ki ni da se br zo opo ra vi od glo bal ne kri ze ali sa da vr {i pri ti sak na rast ce na. U Ki ni je in fla ci ja po li ti~ ki opa sna za ko mU ni sti~ ke li de re jer uma wu je eko nom ske do bro bi ti od ko jih ko ri sti tre ba da ima ju si ro ma {ni. In fla ci ja naj vi {e po ga |a si ro ma {ne po ro di ce u ze mqi u ko joj ne ki po lo vi nu pri ho da tro {e na hra nu a mi li o ni qu di ni su vi de li mno go ko ri sti od tri de ce ni je eko nom skih re for mi.

Pe sni~ ko ve ~e u MZ „Bi stri ca” Pe sni~ ko ve ~e po vo dom svet skog Da na po e zi je dr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u MZ „Bi stri ca”, Uli ca Bra }e Dro wak 11.

Na stu pi }e broj ni qu bi te qi po e zi je, a, uko li ko ima za in te re so va nih da u~e svu ju u pro ga mu, mo gu se ja vi ti Sto ja nu Si mi ci Kr pi ci na li cu me sta, pre po ~et ka do ga |a ja.

A. J.

O de lu Mi li ce Pi le ti} Pro mo ci ja kwi ge „Dra me” do bit ni ce na gra de za dram sko stva ra la {tvo „Bo ri slav Mi haj lo vi} Mi hiz” Mi li ce Pi le ti} odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va, u Ste ri ji nom po zor ju, Uli ca Zmaj Jo vi na 22.

O kwi zi }e go vo ri ti kri ti ~ar i glav ni ured nik ~a so pi sa „Sce na” Da rin ka Ni ko li}, pred sed nik `i ri ja Mi hi zo ve na gra de Sve ti slav Jo va nov i autor ka.

Kwi ga o Mi li ci Sto ja di no vi} Srp ki wi Pro mo ci ja kwi ge „Ob no va ro man ti ke - Sa vre me ni ci o Mi li ci Sto ja di no vi} Srp ki wi” odr `a }e se u su tra u 19 sa ti u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Uli ca Du nav ska 1. Kwi gu je pri re -

Novosadska ponedeqak21.mart2011.

Kwi ga o NA TO bom bar do va wu

li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se sva kog da na pr va ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e

di la Da ni ca Vuj kov, a po red we na pro mo ci ji }e pri ~a ti i dr Dra {ko Re |ep, Pe ro Zu bac, Bo `i dar Man di}, dr Ne boj {a Ku zma no vi} i Alek san dra Veq ko vi}.

M. D.

po pri¬me¬rak kwi ge. Ove ne de qe da ru je se kwi ga „Rat va zdu {ni, pat we ze maq ske - 78 da na i no }i u No vom Sa du” auto ra Mi ro sla va Ste fa no vi }a. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u kwi `a ri “Most – Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744. Autor u pred go vo ru da je krat ki osvrt na raz lo ge pi sa wa kwi ge: „Vre me je ne pri ja teq na {eg pam }e wa pa po ne kad i ono {to nam je od re di lo `i vot br zo za bo ra vi mo. De si se ne {to {to po ti sne i one do ga |a je za ko je smo, ko li ko ju ~e, ve ro va li da ih ne mo `e mo pre pu sti ti za bo ra vu. Ovo je hro no lo gi ja stra da wa u agre si ji NA TO na na {u ze mqu i na na{ No vi Sad, za pis o da ni ma i no }i ma uz zvu ke si re na, za glu {u ju }e de to na ci je smr to no snih pro jek ti la, ra za ra wa…

Isto vre me no ovo je do ku me nat o obi~ nim qu di ma, o ju na ci ma za ~i je je pod vi ge ma lo ko ~uo, o ko ji ma je ob ja vqen tek po ko ji re dak”.

A. J.

Iz lo `ba ra do va austrij skih umet ni ka Je dan deo iz lo `be ra do va „...by the way...” dva na est austrij skih umet ni ka bi }e otvo ren da nas u 16 sa ti kod spo me ni ka „Po ro di ca„ Jo va na Sol da to vi }a, Kej `r ta va ra ci je, a dru gi, zva ni~ ni deo, u 19 sa ti u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, Uli ca du nav ska 37.

Po stav ku }e otvo ri ti am ba sa dor Re pu bli ke Austri je dr Cle mens Ko ja i di rek tor Austrij skog kul tur nog fo ru ma mr Ni co la us Kel ler.

Eks po na ti ra znih umet ni~ kih pra va ca na sta li su iz `e qe mla dih umet ni ka da kroz ana li zu ak tu el ne dru {tve no- po li ti~ ke si tu a ci je za No vi Sad kre i ra ju ra do ve za umet ni~ ki i jav ni pro stor. Iz lo `ba }e tra ja ti do pet ka 15. apri la.

N. R.

V remeploV

c m y

hronika

SAMIT VLASNIKA „ZASTAVINIH” VOZILA

Fi}a i Jugo traju dugo

Po no sni vla sni ci „Za sta vi nih” auto mo bi la, ujed no i ~la no vi „Za sta va fan klu ba”, oku pi li su se ju ~e na par kin gu kod mar ke ta „Tu{„ na No vom na se qu. Po red dru `e wa i raz me ne is ku stva i sa ve ta ka ko {to bo qe do te ra ti svog „fi }u” ili „ju ga”, ovaj skup je imao za ciq da po ka `e ka ko, upr kos pre stan ku pro iz vod we, ova mar ka auto mo bi la i da qe ima svo je ver ne po {to va o ce.

- Za nas je ovaj skup zna ~a jan ka ko bi po ka za li da ovi le gen dar ni auto mo bi li, pro iz vo di biv {e ju go slo ven ske

fir me, i da qe ima ju i ima }e po seb no zna ~e we, do kle god po sto je qu di ko ji ih vo le, sre |u ju i odr `a va ju - re kao je je dan od qu bi te qa ne ka da na po pu lar ni jeg auto mo bi la na na {im pro sto ri ma An drej [e }e rov do da ju }i da su za ne ke „Za sta vi ni” auto mo bi li sim bol wi ho ve mla do sti, pr va vo zi la na ko ji ma su na u ~i li da vo ze i sa po no som mo gu re }i da su bi li i osta li wi ho vi vla sni ci.

Dru `e we po {to va la ca „Za sta ve” na sta vi lo se na Mi{eluku, gde se prikqu~ila i grupa iz Beograda. I. D.

Po ro di ca hra ni teq ska, a kao pra va Tre nut no se na te ri to ri ji No vog Sa da 176 de ce na la zi u 90 hra ni teq skih po ro di ca. Ne ko }e po mi sli ti „Bra vo, to je div no“, dru gi ne }e po `e le ti ta kvu od go vor nost i oba ve zu pre ma tu |em de te tu u svom do mu, a upra vo na osno vu sen zi bi li te ta qu di, pro ce wu je se da li je ne ko spo so ban da bu de hra ni teq ili ne. Hra ni teq ne mo `e da po sta ne sva ko, po tvr di la je ko or di na tor ka slu `be za hra ni teq stvo iz Cen tra za so ci jal ni rad Mil ka Jan dri}. Tre ba pro }i pro ce nu pe da go ga, psi ho lo ga i so ci jal nog rad ni ka, po tom pro gram pri pre me i obu ke ko ja se sa sto ji iz je da na est ra di o ni ca, a na kon to ga is pi ta ti i sa mog se be da li si spre man za ulo gu hra ni te qa.

- ^e sto do la ze ne sprem ni i ne zna ju }i {ta zna ~i hra ni teq stvo, pa iz ra `a va ju sop stve ne `e qe, ka kvo bi de te hte li da po ve du svo joj ku }i, ali im ob ja sni mo da de te ne ide u hra ni teq sku po ro -

di cu zbog wih sa mih, ne go za to {to je de te tu po treb na bri ga – uka za la je Mil ka Jan dri}.

spo |i ca Mi li ca Mi le ti}, dok je uprav nik Vi {e de vo ja~ ke {ko le, Ar ka di je Va ra |a nin, po stao rad ni se kre tar, i tu du `nost oba vqao pu ne 42 go di ne. Pr va ve }a hu ma ni tar na ak ci ja spro ve de na je ve} po sle ne ko li ko me se ci, ka da je pri ku pqe no 300 fo rin ti, ne ma li no vac, za po mo} Za gre bu, „glav noj hr vat skoj va ro {i po stra da loj od ja ka ze mqo tre sa”.

N. C.

„^i sto }a” od da nas sa Te le pa kre }e u no vu se zo nu ukla wa wa ba {ten skog ot pa da, ko ji }e se re a li zo va ti sve do kra ja no vem bra. Tra va, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad or ga ni zo va no }e se od no si ti iz svih na se qa sa in di vi du al nim ti pom sta no va wa. Gra |a ni ba {ten ski ot pad tre ba da osta ve is -

Upra vo iz tog raz lo ga je neo p hod no pro }i sve pri pre me, ka ko bi se po ten ci jal ni hra ni te qi upo zna li s tim ko su de ca, ko ji ma je po treb na hra ni teq ska po ro di ca, na ka kve pre pre ke mo gu na i }i i ka ko ih pre va zi }i.

- To su de ca ko ja su do `i ve la tra gi ~an gu bi tak ro di te qa, ko ja su na pu {te na, za ne ma re na, zlo sta vqa na ili wi ho vi bi o lo {ki ro di te qi ni su u mo gu} no sti da im pru `e ade kvat nu bri gu – ob ja sni la je sa go vor ni ca, do da ju }i da hra ni te qi

Posebna briga za posebne potrebe Ciq Cen tra za so ci jal ni rad je da raz vi ju u {to ve }oj me ri hra ni teq stvo, a ubu du }e }e se na ro ~i to po sve ti ti spe ci ja li zo va noj obu ci hra ni te qa za be be i mla |u de cu, de cu sa Daun sin dro mom i de cu s in te lek tu al nim smet wa ma, ko ja su u do mo vi ma i ko ja ~e ka ju svo ju {an su za `i vot u po ro di ci, na po me nu la je ko or di na tor ka slu `be za hra ni teq stvo Cen tra za so ci jal ni rad Mil ka Jan dri}.

Ak ci ja po ~i we na Te le pu

Hu ma ni tar ne ak ci je za dru ge „Srp ki we”

Fo to: R. Ha yi}

[ANSA ZA DECU BEZ RODITEQSKOG STARAWA

UKLAWAWE BA[TENSKOG OTPADA

Ugar ska vla da je neo ~e ki va no br zo po tvr di la pra vi la no vo o sno va ne Do bro tvor ne za dru ge „Srp ki we”. Ubr zo je, 21. mar ta 1880. odr `a na osni va~ ka skup {ti na na ko joj je „iz vi ka no”, ka ko se ta da go vo ri lo, ru ko vod stvo ko je su vo di le go spo |e So fi ja Dun |er ski i Ne na Na to {e vi}, pred sed ni ca i pod pred sed ni ca. Za pe ro vo |u, ta~ ni je se kre ta ra, ime no va na je go -

Svet ski dan po e zi je „World Poetry Day” odr `a }e se u po ne de qak 21. mar ta u 11 sa ti u klu bu „DKV”, Uli ca bra }e Rib ni kar 5. Na te mu za {to pi {em po e zi ju go vo ri }e Pal Ben der i Zo ran \e ri}. Dru gi deo pro gra ma, re ci to va we pe sa ma, odr `a }e se u 12 sa ti na pla tou is pred ka fea „The Pub” i „Jamaica Bar”, Uli ca bra }e Rib ni kar 1. U slu ~a ju lo {eg vre me na pro gram }e se odr `a ti u Po zo ri {tu mla dih, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 4.

N. R.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Pro me tej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬ne tri ne de qe da¬ri¬va¬}e sva kog da na ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg

Svet ski dan po e zi je

pred svo jih ku }a na istom me stu gde osta vqa ju kan te za sme }e i to do 6 ~a so va. Ot pad mo ra bi ti upa ko van u ke se, xa ko ve ili ku ti je, a gra we uko li ko se ne mo `e dru ga ~i je slo `i ti, po ve za no u sno po ve.

Ot pad }e se u uto rak ku pi ti u Ko vi qu, Kli si i Kli san skom bre gu, a u sre du u Fu to gu.

A. L.

Kon tej ne ri za krup ni ot pad U okvi ru ak ci je pri ku pqa wa krup nog ot pa da „^i sto }a” }e da nas po sta vi ti kon tej ne re u MZ „Omla din ski po kret”. Do sre de 23. mar ta sta ja }e na uglu uli ca Jo va na Hra ni lo vi }a i Stje pa na M. Qu bi {e, Bo go bo ja Ata nac ko vi }a i Omla din skog po kre ta, Omla din skog po kre ta i Ga ga ri no ve i u Ba~ koj uli ci na pro la zu pre ma Ru me na~ koj uli ci.

N. R.

mo ra ju da bu du sve sni gu bi ta ka i tra u me te de ce i da bu du otvo re ni i sprem ni da im pru `e qu bav, pa `wu i to pli nu po ro di~ nog do ma.

Ipak, mo ra se na po me nu ti da je hra ni teq stvo pri vre men ob lik za {ti te de te ta bez ro di teq skog sta ra wa, do osa mo sta qi va wa de te ta, do raz re {e wa kri zne si tu a ci je u pri rod noj po ro di ci ili dok se ne re {e prav na pi ta wa ka ko bi de te mo glo na usva ja we.

Ma da hra ni teq ne po sta je de te tov za kon ski ro di teq, ve} mu sa mo pru `a na ne ko vre me po ro di~ ni sme {taj, Jan dri} na po mi we da hra ni teq ska po ro di ca ima zna ~aj nu ulo gu za raz voj i bu du} nost de te ta.

- Hra ni teq stvo je {an sa da de ca bez ro di teq ske bri ge do bi ju po ro di cu, na ko ju sva ko de te ima pra vo – ka `e na {a sa go vor ni ca do da ju }i da je po `eq no da hra ni teq ve} ima svo ju po ro di cu i de cu, ali i da jed na po ro di ca mo `e da bri ne o naj vi {e tro je de ce.

I. Dragi}

[ko la cr ta wa u Mu ze ju Voj vo di ne Tro me se~ na {ko la cr ta wa i akva re la po no vo }e bi ti or ga ni zo va na od 26. mar ta. ^a so vi }e se odr `a va ti u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35, a ako to do zvo le vre men ske pri li ke i u atri ju mu mu ze ja i Du nav skom par ku. Kurs }e se od vi ja ti sva ke su bo te u dva ter mi na. Ter min od de vet ~a so va bi }e re zer vi san za po ~et ni ke, a od 11

~a so va za po la zni ke ko ji su sa vla da li osno ve akva rel teh ni ke. Pre da va ~i }e i ovaj put bi ti aka dem ski sli ka ri Bra ni slav Mar ko vi} i Vi {wa Sto ja no vi}. Kurs ko {ta 3000 di na ra me se~ no, a svi po la zni ci mo gu se pri ja vi ti na te le fon 525 - 059 sva kog da na osim po ne deq ka od 8,30 do 15 ~a so va, ili na broj 060/ 136 - 6525.

A. Va.

Te nis za naj mla |e Te ni ski klub „In deks” upi su je naj mla |e su gra |a ne u {ko lu te ni sa. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na te le fon: 6350 – 477 ili na te re ni ma, Uli ca dr Va se Sa vi }a 3.

N. H.

„Kru na na ze mqi” Iz lo `ba fo to gra fi ja „Kru na na ze mqi” bi }e otvo re na da nas u 17 sa ti u zgra di Aka de mi je umet no sti na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Na ovoj iz lo `bi bi }e pred sta vqe no oko 60 ra do va sed mo ri ce ja pan skih auto ra, do bit ni ka Na gra de za no vo pri do {li ce Udru `e wa fo to gra fa Ja pa na.

M. K.

Pre da va we o `e na ma Pre da va we na te mu „@e ne u Ame ri ci: od {e zde se tih do da nas” odr `a }e se u uto rak 22. mar ta u 18.30 sa ti u Ame ri~ kom kut ku, Uli ca Pe tra Drap {i na 3. Sa po seb nim osvr tom na po ka za te qe dru {tve nog i eko nom skog bla go sta wa `e na u Ame ri ci na en gle skom je zi ku go vo ri }e vi ce- kon zul Ame ri~ ke am ba sa de u Be o gra du Lo ra Ha mond. Tri bi na se or ga ni zu je u okvi ru obe le `a va wa mar ta, kao me se ca `en ske isto ri je. N. R.

ponedeqak21.mart2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ana sta si ja i Alek sa po pu lar na ime na Blizanci Ani ta i Ana - Il di ke Na| i An dra {a Na |a, Rong Rong i ]i L - ^a o li i \en pin ga Jea, Sa va i La zar - @a ne i Mi ro sla va Pu {i }a, Ka li na i Ane ta - Raj ne i Sa {e \ur |e vi }a.

De~aci Du {an - Sa bi ne i Ne na da [ur la na, Ko sta - Gor da ne i De ja na Mi lo je vi }a, Va wa - Bo ja ne i Igo ra Iv ko va, Lav Alek sej Ni ne Le ~i} i Alek san dra Mo star skog, Alek sa - Je le ne i Zla ta na Era ka, Stra hi wa - Kri sti ne i Zo ra na Ni ni }a, Alek san dar - Je le ne i Da ni e la Mi haj lo vi }a, Sa muel - Vla ste i Mi ro sla va [i ma, Jo van - Da ni je le i Mi }e Dre zge, \or |e- Da ni je le i Bo ja na Do di }a, Ra do slav - Na de i Du {ka To do ri }a, Me met - Se na de Gre ku i Se a da Avra mo vi }a, Alek sej - Ta tja ne i De ja na Ha xi }a, Uro{- Ta we i Qu bo mi ra Ga vri }a, Ni ko la - Dra ga ne i Dra ga na Ko wi ku {i }a, Veq ko - Dra ga ne i Dra go qu ba Vu jo {e vi }a, An drej - Ja ro sla ve i Mi le ta Ko va ~e vi }a, Jo van - Ivo ne i Bo ri vo ja Mi o dra go vi }a, Pre drag - Qi qa ne i Mi o dra ga Ko si }a, Alek sa - Je le ne i Rat ka Ra i~ ko vi }a, Alek sa - Ka ta ri ne i Mi lo {a Sa vi na, Mar ko - Sni je `a ne i Dra ga na Te {e vi }a, An drej - Sla |a ne i Bra ni sla va Do {e na, Ne ma wa - Svje tla ne i Vla di mi ra To pi }a, An drej - Kri sti ne i Do mi ni ka No sa la, Ste fan - Sla |a ne Or {o{ i Ro ber ta Mi {ko vi }a, Alek san dar - Bi qa ne i Go ra na Dra gi }e vi }a, An drej - San -

dre i Pe tra Jo va no vi }a, Stra hi wa - Da ni ce i Dar ka Se ge din skog, Bra ni slav Sto je i Vla di mi ra Bo bi }a, To ma - Da ni e le Sil va {i i De ja na Va si }a, Alek sa - Da ni je le i De ja na Mi ha i lo vi }a, Lu ka - Sve tla ne i Alek san dra Ju ri {i }a, Rast ko Je le ne i Alek se Aj xa no vi }a, An dri ja Mi li ce i Si ni {e Dra go qe vi }a, Uro{ Jo va ne ]ur ~i} i Vi to mi ra Ni }e ti na, Pa vle - Ma ri je i Iva na Mi len ko vi }a, Uro{ - Alek san dre Go ve dar i Ni ko le Sa mar xi }a, La zar - Ja smi ne i Vla di mi ra Pe ji na, Ni ko la - Sa we i De ja na Ku gli ja, Lu ka - Qi qa ne i \er |a Me sa ro {a, Mi haj lo - De ja ne i Sve to za ra Bu dim ~i }a, Lu ka - Kla u di je i @eq ka Mi lo va no vi }a, Da vid - Mo ni ke Ko va~-Pin ter i Jo `e fa Pin te ra, Alen - Sa ne le i Ha si ba Mi zi mo vi }a, Mi haq - Sa bi ne Gre ku i Mi ha qa Ra ca, Ni ko la - Ta ma re i Ra di vo ja Ba ta lo va, Vla di mir - Qi qa ne Ce ni} Ne di mo vi} i Bo ja na Ne di mo vi }a, Ne ma wa - Vi o- le te i Mi la na Ne bri gi }a, Mi lan - Sa we i De ja na ]o so vi }a, Fi lip - Jo va ne i Mar ka Po po vi }a, Da mjan - Sne `a ne i De ja na [o ra lo va, Mi haj lo - Mir ja ne i Ra do va na Mar ko vi }a.

Ven~ani Je le na Mi he je va i Alek san dar Er de qan, Qu bo sa va Ja }i mo vi} i Ni ko la Mi len ko vi}, Ma ja Ali} i Ti bor Du |ik, Mi la da Ta nac ko vi} i Sr |an Vu jo vi}, Kri sti na Ko va ~e vi} i Gra di mir Pan to vi}, Da ni je la Jo ji} i Alek san dar Ja go -

di}, Ta wa Bartl i Fra gi skos Pa pa do pu los, Na ta {a Cvi ji} i Bra ni slav Bo san ~i}, Mi o na Br dar i Jo `ef [i ket, Ti ja na Dra gi} i Alek san dar Ka ra yi}, Bi qa na Cu pa ra i Ra do ji ca Ya ri}, Kon stan ca @i ki} i Mi o drag Re ru ni ~i}.

Dar ko i Na ta li ja Be ri}, sin Ste fan i ma li La zar

Devoj~ice Mi la Ali ce - Mi le ne Pej ~i} i Kar lo sa An to nia So u te loa, Ana - Je le ne i Go ra na Sto ja no vi }a, Ko ri na - Ani te Opa ~i} i Bra ni mi ra Zeq ko vi }a, Ka si ja - Mi qa ne Vor ka pi}-Vi ~ek i Sa {e Vi ~e ka, Len ka - Dra ga ne i Slo bo da na Gr bi }a, Awa - Ma ri ja ne i Mi lo {a De ja no vi }a, La ra - Mo ni ke Kur ci nak-Le gen i \er |a Kur ci na ka, An |e la - Je le ne i Go ra na Jan ko vi }a, Ma {a - Sne `a ne i Ra de ta Re pi je, Ele na - Va len ti ne Pan ti}-\u ki} i Slo bo da na [kr bi }a, De ja na - Vi o le te i De ja na Bal va no vi }a, Mi la - Ta ma re i Da ni je la Gr bi }a, Mi li ca - Ani te i Dra go sla va ^u br loa, Ana sta si ja - Emi ne i Alek san dra Piv ni~ kog, Ne da - Adri ja ne Ze ~i} i Sa {e De vi }a, Awa - Bi se re i Mla de na Do li }a, Eme {e - Este re i Pa la Ga la, Ta ra - Ta tja ne i Alek san dra Goj ko vi }a, Mir ja na- Sil vi je i Ra da Su bi }a, Bi qa na - Mir ja ne i Zo ra na Vla o vi }a, Pe tra - Da ni je le i Mi ro sla va Jov ~i }a, Ele na Sa we i Du {a na Ku gli ja, Te o do ra - Ma je i Ne boj {e \or |e vi }a, Ma ri ja - Na ta {e Jo vi} i Alek san dra Vu ko vi }a, Ve sna - Iva ne i Vla da na Lon ~a re vi }a, La na - Ma je i Ne deq ka Maj sto ro vi }a, Ele na - Na ta {e i Du {ka Po po va, Mi ha e la - Iva ne i \or |a Kon di }a, Je le na - Ma ri ne i Ni ko le Pej no vi }a, Kri sti na - Eri ke i Ne na da Sa va no vi }a, Rad mi la - Gor da ne i La za ra Per du ha, Tea - Zden ke i Mi ro sla va ^u tur di }a, Ali na

- Me li te i Jo `e fa Baj ~i ja, Du wa - Sa we i Mi lo {a Da mja no vi }a, Te o do ra - Ju li ja ne Plu `a rov i No vi ce Jo ~i }a, Ana sta si ja - Da ni je le i Sa {e Ko va ~a, Va wa - Mi le ne i Ste va na Jan ko va, Si mo na - Ma ri je i Alek san dra \u ri ~a ni na, Ni na - Ma ri ne Stoj ko vi} i Pre dra ga Mi lo sa vqe vi }a, Ma {a - Ra doj ke i Ugqe {e Tr ku qe, Sa ra - Ma ri je i Bor ka Sr bi nov skog, Va sja - Du {ke Pe ro vi}-Cic mil i Vu ka {i na Cic mi la, Ele na Sne `a ne i Ili je Be li }a, Mia - Mi nee i Du {ka Gru ji }a, Mi li ca - Sun ~i ce i Dra ga na Alek si }a, Jo va na - Ma je i Sa ve Ra doj ~i na, San dra Sla |a ne i Og we na Qu bi ~i }a, Na |a - Alek san dre i Mi ro sla va Mir ko va, Mi la na - Je le ne Stoj ko vi} i Du {a na Ka u ri na, Ja na - San dre i Bo ri sa \u ro vi }a, Sa ra - Ma ri ne Su bo tin i Fi li pa Se ko {a na, Ka ta ri na - Ta we Ma ri}-Ra du no vi} i Alek san dra Ra du no vi }a, Mi le na - Ja sne i Mi }e Spa so je vi }a, La na - Sa re i De ja na [i mi ~i }a, Ka ta ri na - Kri sti ne Braun Lu ko vi} i Sr |a na Lu ko vi }a, So fi ja - Bi qa ne Pe }er i Mi ro sla va Meq ni ka, Ni na - Sla |a ne i Mi le ta Hr wa ka, Ana sta si ja - San dre i Dra go mi ra Mi lo van ki }a, Va wa - Dra ga ne i Zo ra na Ra do va no vi }a, Len ka - Dra ga ne Fi li po vi}-Lin cner i Igo ra Lin cne ra, Du wa - Zo ri ce i Da li bo ra Kla sa na, Pe tra - Du {i ce i Zo ra na Egi }a, He le na - Zo ra ne i Mi ro sla va Zi na i }a.

Umrli Mi len ko Isa kov (1933), Mi li ca Kr stin ro|.

Ka lu |er ski (1922), Dra ga na Kr ni} (1989), Mi li ca Po po vi} ro|. Ma ri ja nac (1923), De jan Jan ko vi} (1993), Jo van Si mi} (1943), Sto jan @de ro (1930), Stan ka Ro ma nov ro|. Oreq (1925), Qu bi ca Voj vo di} ro|. Va si} (1925), Ve le bit Ka ra tur (1959), Er nest Pro boj ~e vi} (1922), Jo van Pe tro vi} (1935), Du {an Mak si} (1940), Vla di mir Ko va ~e vi} (1939), Zo ran Mi lo va no vi} (1926), Na ta {a Tr ku qa ro|. ^ip kar (1949), Ra di voj Er de qan (1934), @ar ko Pa ni} (1949), Bo {ko Mi lo {ev (1975), Mi ro slav Gr bi} (1973), Je la Ban di} ro|. Mar ko vi} (1924), Ka ta ri na Moj zi{ ro|. Ma |ar (1926), Bor ko To ma {e vi} (1974), Vi do je Rat ko vi} (1940), Sve to zar [e }e rov (1930), So wa Pri {i} ro|. Te sten (1921), Nan dor Na ~a (1929), Zdrav ko ^e ki} (1923), Mar ta ]a ki} ro|. Dra ~a (1928), Zo ran Kr sti} (1954), Ste van Lu `a ji} (1990), Ja wa Bil bi ja (1934), Mla den Pi li po vi} (1935), Ra ma dan Ili ja zo vi} (1934), \er| Frank (1931), Bo ri voj Mi le ta {ki (1950), Sa {a Pro li} (1983), Ob rad Po po vi} (1935), Ma ri ja Pa vi} ~e vi} ro|. Mi {i} (1945), Qu bin ko Ra du lo vi} (1939), Li dia [legl ro|. A~ (1944), Qu bi ca Mi }a no vi} ro|. Pa vlo vi} (1931), Ana Do bro je vi} ro|. Bo ja ni} (1927), Si ma Tu bi} (1931), Ka roq Tot (1958), Vil mo{ Mol nar (1930), Qu bo sa va Ja }i mo vi} i Ni ko la Mi len ko vi}

\u ra Di mi trov (1983), Ka ta lin Jan ko vi} ro|. Ko va~ (1928), Mir ko Uqa re vi} (1928), Qu bin ka Tra ja nov ski ro|. Cvet ko vi} (1930), Mi lan [u pi ca (1938), \or |e Jan ko vi} (1917), Bo go qub Di mi tri} (1937), Mi lo rad Dra pi} (1954), Jo `ef Sel (1943), Stje pan Ga zi} (1953), Du {an ka Pe ri} ro|. \or |e vi} (1927), @ar ko Gru ji} (1945), Ilo na Tot ro|. [u ra wi (1935), Ili ja [e {um (1940), Ni ko la Mu si} (1961), Ma ri ja Go do {e vi} ro|. Ro mi} (1933), Mar git Kor mo{ (1929), Mi haq Bar pa (1932), Ni ko la Stan ko vi} (1939), Le po sa va Go sti} ro|. La zi} (1927), Zo ri ca Mi haj lo vi} ro|. Mi haj lo vi} (1944), Ste van Atla gi} (1925), Da rin ka Gru ji} ro|. Ba ji} (1936), Ka dru{ [o {o li (1962), @i vo jin Jo vi }e vi} (1933), Ve ra Alim pi} ro|. Po po vi} (1944), Smi qa Lo ti na ro|. Ra do {e vi} (1934), To mi ca Ador ro|. Pe tro vi} (1935), @iv ko Stan kov (1948), Adam Ko va~ (1956), Ni ko la Kon ti} (1939), Sta ni mir Ugqe {in (1953), Ma ri na Go dler ro|.

Mar ti no vi} (1966), Jo vo Dra gi {i} (1930), Ili ja Bjel ki} (1948), Ma ra Gru bi} ro|. Maj sto ro vi} (1948), Va sa Mom ~i lov (1941), Gi ze la Bo snai ro|.

Bu ~an ski (1925), Sa ra fi ma Star ~e vi} ro|. Abra mo vi} (1944), \or |e Mi lo va nov (1932), Mi o drag Zdrav ko vi} (1941), Haj ru din Sor gu} (1948), Ru `a Ra doj ~i} ro|. Ca rin (1929).

U^ENICI NE]E SUBOTOM U [KOLU

I sred wo {kol ci na ja vqu ju {trajk Novosadski sredwo{kolci najavquju da }e naredne subote odr`ati protest, umesto odlaska u {kolu. Planirano je da se okupe na Trgu slobode sa zahtevima da se pod hitno re{i pita-

we {trajka u prosveti. Tako|e, tra`i}e i da se nadoknada gradiva organizuje na druga~iji na~in, umesto radnim subotama.

Ideja se rodila nakon {to su u~enici Karlova~ke gimnazije,

ogor~eni {to pola profesora {trajkuje, a pola ne, ali i {to imaju dva zvona za kraj jednog ~asa, te ne posti`u gradivo, iza{li u dvori{te i po~eli {trajk. Predsednik Novosad-

skog u~eni~kog parlamenta Alek sa Vu jo vi} naveo je da }e kona~na odluka o u~eni~kom {trajku biti doneta sutra na sednici parlamenata svih {kola.

A. J.

KA] NA PUTU DA RE[I VI[EDECENIJSKI PROBLEM

Po ve zi va we na grad sku ka na li za ci ju Prema re~ima portparola „Vo do vo da i ka na li za ci je“ Da vo ra San tra ~a spajawe ma-

gistralnog kolektora u Ka}u sa crpnom stanicom „Sever 4“, od no sno sa no vo sad skom

kanalizacionom mre`om ide po planu i najve}i deo posla je odra|en. Nakon toga sledi izgradwa sekundarne kanalizacione mre`e i ku}nih prikqu~aka.

Kako je prilikom obilaska ra do va ka zao pred sed nik Skup{tine grada Alek san dar Jo va no vi} do kraja ovog meseca bi}e izgra|en povezni cevovod koji }e Ka} spojiti na gradsku kanalizaciiju, ~ime }e se stvoriti uslovi da ove go di ne ka na li za ci ju do bi je dvadesetak ka}kih ulica.

Pod se }a mo, iz grad wa 4,9 kilometara magistralnog kolektora, koji }e omogu}iti gra|anima Ka}a da se pripoje na gradsku kanalizaciju, nasta vak je ra do va za po ~e tih pro{le godine. Najve}i deo

posla je gotov, a to je preduslov da se u maju po~ne s izgrad wom i pri kqu ~i va wem sekundarne kanalizacije. Time }e se re{iti vi{edecenijski problem podzemnih voda i septi~kih jama u Ka}u.

Ka} je, posle Futoga, najve}e prigradsko naseqe na teritoriji Novog Sada i imao je te{ko}e sa podzemnim vodama i septi~kim jamama.

Ma gi stral ni ko lek tor kroz sa mo na se qe za vr {en je pro {le go di ne, a u de cem bru je po ~e lo da po ve zi va we Ka }a sa grad skom ka na li za ci jom. „Vo do vod“ }e ove go di ne za ove ra do ve, iz nov ca ko ji je obez be dio iz po ve }a wa ce ne vo de, iz dvo ji ti 250 mi li o na di na ra.

B. M.

NASTAVAK PROJEKTA „NOVI SAD BEZBEDAN GRAD”

Ka me re sti `u u pri grad ske {ko le i vr ti }e Umre`enim video nadzorom pokriveno je, do sada, oko 80 odsto {kola i vrti}a u novosadskoj op{tini, {to zna~i da su bez kamera jo{ uvek objekti u prigradskim naseqima. Ovogodi{wim planom JKP „Informatika“ to }e se promeniti, jer se nastavqa projekat „Novi Sad bezbedan grad“ koji podrazumeva postavqawe kamera u prigradske {kole i vrti}e.

- ^im zavr{imo dopuwavawe dokumentacije saglasnostima, {to privodimo kraju, krenu}emo u

realizaciju projekta uvo|ewa video nadzora. Ugra|ivawu kamera, prvo u Futogu, Rumenci, pa i ostalim naseqima, prethodi}e veliki posao postavqawa opti~kih kablova i povezivawa sistema– rekla je za „Dnevnik“ menaxerka za odnose s javno{}u „Informatke“ Gor da na Ga le {ev.

Projekat “Novi Sad bezbedan grad“ za`iveo je krajem 2009. godine, a uvo|ewe telekomunikacione infrastrukture po~elo je 2001.

Prvo je video nadzor pokrivao pet

pred{kolskih ustanova i {kola, da bi danas sa 800 kamera bio pokriven veliki broj raskrsnica u gradu i gotovo sve {kole i zabavi{ta.

Sve video kamere umre`ene su, a monitoring centri se nalaze u prostorijama Policijske uprave grada i prate zbivawa na terenu 24 ~asa dnevno. Do sada su snimci zabele`eni video kamerama vi{e puta bili kqu~ni dokaz u slu~aju kra|a, saobra}ajnih nesre}a i nasiqa u {kolskim dvori{tima.

@ITEQE BEOGRADSKE ULICE U SREMSKIM KARLOVCIMA I DAQE MU^E ISTI PROBLEMI

Iz dig nu ti {ah to vi, ru pe na pu tu, sve tla nig de Ako se izuzme to {to su radnici op{tinskog komunalnog odeqewa sa dva ogromna kamena zatvorili rupu iz koje su fekalije curile niz ulicu, od polovine 2009. godine, kada su se `iteqi Beogradske ulice u Sremskim Karlovcima obratili „Dnevniku“, ni{ta drugo nije preduzeto da im se stvore normalni uslovi za `ivot. Kolovoz izre{etan udarnim rupama, izdignuti {ahtovi u sklopu priprema za asfaltirawe, do kog nikad nije do{lo, bandere bez svetiqki, fekalije koje se i daqe slivaju niz ulicu sada{wa su, ali i dugogodi{wa slika te karlova~ke ulice. Jedna od `iteqki, Je le na [i mu no vi} ka`e da nema vi{e snage da obija pragove nadle`nih u karlova~koj op{tini, niti zna kako da se nosi vi{e sa tim nagomilanim problemima.

set godina - ka`e Jelena [imunovi}. - Situacija je sada neizdr`iva. Nema uli~ne rasvete, pa nikakavo ~udo {to nam je pre mesec dana u toku no}i ispred ku}e obijen auto. Kada ki{a pada sva voda se

Ugro`eni qudi i `ivotna sredina Zbog nemogu}nosti da koriste kanalizacionu mre`u, a septi~ke jame nisu upotrebqive, jer je teren podvodan i voda se pojavquje na oko metar dubine, vlasnici nekoliko ku}a u Beogradskoj ulici prikqu~ili su se na odvod ~esme Svetog Andrije. Vrlo ~esto zbog toga dolazi do zagu{ewa te odvodne cevi i onda se sadr`aj izliva na ulicu. Sve to zavr{ava u Ki{ovoj bari, od koje ku}u Jelene [imunovi} deli svega nekoliko metara.

Povrh svega, u Ki{ovu baru, na koju izlazi ulica, sugra|ani donose krupni i svaki drugi otpad, a de{ava se i da lokalni komunalci tu ostave vre}e sme}a.

- Posledwi put lopata asfalata ba~ena je u ovu ulicu pre dvade-

slije u na{u ulicu. O smradu tokom leta da ne govorim. Bilo bi po{teno da nam nadle`ni ka`u otovreno da ne mogu ni{ta da urade ili, ako mogu, kada }e to biti.

Nada za re{ewe problema sa kanalizacijom u Beogradskoj uli-

ci, a potom i ostalih, ipak postoji. Kako saznajemo od pomo}nika predsednika op{tine zadu`enog za urbanizam i komunalne poslove Bri gi te Di mi tri je vi}, pro{le godine je Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine odobrio sedam miliona dinara za dovr{etak kanalizacije u ~etiri ulice. Re~ je o Vorosovu, dowem delu Petrovaradinske, Ulici Andreja Vonog i Beogradskoj, gde je potrebna izgradwa crpne stanice zato {to se ta ulica nalazi na najni`oj ta~ki u Karlovcima. Dimitrijevi}eva se nada da }e uskoro sve pripremne radwe biti zavr{ene da bi mogla predati Fondu dokumentaciju, koji treba da raspi{e tender za izvo|a~a. Dobra okolnost u ovom slu~aju jeste ~iwenica da za gradwu kanalizacije u Beogradskoj ulici postoji projekat. Ona je, dodu{e i izgra|ena, ali nedostaje pumpa.

Z. Ml.

Podaci zabele`eni video kamerama su poverqivi, a wihova za{tita je osigurana sistemom za upravqawe bezbedno{}u informacija prema standardu ISO 27001.

Dosada{awa iskustva su pokazala da video nadzor bitno doprinosi bezbednosti gra|ana, jer video snimci predstavqaju neoboriv dokaz protiv po~inilaca, pa se tako i preveniraju eventualna budu}a krivi~na dela, zakqu~uju u „Informatici“.

A. Vidanovi}

U KARLOVCIMA

Pr ven stvo grad wi tro to a ra i vi di kov ca Sva je prilika da }e zbog besparice zaustavqena gradwa vidikovca na Magar~evom bregu u Sremskim Karlovcima biti na sta vqe na. Po re ~i ma pred sed ni ka kar lo va~ ke op {tine Mi len ka Fi li po vi }a, Fond za ka pi tal na ula ga wa AP Vojvodine prebacio je deo para izvo|a~u i ~im vreme dozvoli, radovi }e po~eti.

- Zala`em se da se ne zapo~iwu nove investicije, a da se pre toga ne zavr{e prethodne ka`e Filipovi}. - Nadam se da }emo ove godine uspeti da izgradimo i trotoare u Petrovaradinskoj ulici. Smatram to prioritetnim zadatkom zato {to saobra}aj ugro`ava pe{ake koji su prinu|eni da idu kolovozom, po{to nema trotoara.

Iz grad wom tro to a ra bi }e stvoreni uslovi da se ta ulica koristi i za autobuski saobra}aj, {to je vi{e godina zahtev qudi iz tog dela Karlovaca i kojima, na kraju, treba iza}i u susret.

Da podsetimo, lane je Fond za kapitalna ulagawa odobrio blizu 450 milina dinara za dvadeset projekata u Karlovci ma, od ko jih naj ve }i broj spada u nove investicije. S obzirom na to da su pare kasno odobrene, nijedan novi projekat pro{le godine nije zapo~et.

Z. Ml.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak21.mart2011.

9

PO^IWE NAGRADNI KONKURS ORGANIZACIJE „EURO CI TI ES“

Do bra fo to gra fi ja vo di u \e no vu Organizacija „Euro ci ti es“, ~iji je Novi Sad ~lan, ove godine slavi ~etvrt veka rada na promovisawu urbane agende u Evropi. Tim povodom bi}e objavqen album „Va{ grad - va{ pogled“ koji pokazuje kako mladi qudi u gradovima ~lanicama vide svoje gradove danas.

Sugra|ani na konkurs treba da po{aqu jednu fotografiju koja predstavqa Novi Sad, a autor starosti od 15 do 25 godina da `ivi, radi, studira ili se {koluje u Novom Sadu. Izabrana fotografija bi}e izlo`ena s ostalim radovima iz cele

Evrope na konferenciji „Euro ci ti es 2011“ od 2. do 4. novembra u \enovi.

Digitalnu fotografiju 20h30 cm u 300 dpi rezoluciji u boji ili crno belu treba poslati na adresu pr @no vi sad.rs. uz kratak opis od 100 do 150 re~i, na engleskom, kada i kojim povodom je napravqena, kao i ime, godi{te i portret autora. Fotografije treba slati od danas do 15. maja.

Jedan od troje finalista, bi}e pozvan da u~estvuje na konferenciji i ima}e pokrivene tro{kove putovawa i sme{taja.

B. M.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„O `i vo tu, smr ti i do ru~ ku”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prvi ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ te¬le¬fo¬n 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “O `ivotu, smrti i doru~ku” To ni ja Par son sa.

Ako vam mlada qubavnica slomi srce, ako padnete s harlija ili ako napravite budalu od sebe – pa, mu{karci su to oduvek radili i uvek }e raditi. To nije kriza sredweg doba. To je samo najnovija glupost u dugom nizu gluposti. Ali, {ta je s malo saose}awa prema stereotipnom mu{kom pona{awu? Takvi smo, tako smo ispuzali iz praiskonske mo~vare. Dajemo sve od sebe, zaista... Savremeni mu{karac zapravo je o~uvao previ{e starih navika nego {to je dobro za wega. Potrebu za lovom, `equ za borbom i neodoqivi poriv da prosipa seme. To ba{ i nije recept za spokojan `ivot...

Ovo je kwiga o `ivotu savremenog mu{karca. Obja{wava nam {ta se doga|a u wegovoj glavi, u wegovom srcu i u wegovim pantalonama…

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

ZA STUDENTE KOJI @ELE DA SE RE[E LO[E NAVIKE

Od vi ka va we od pu {e wa

Zavod za zdravstvenu za{titu studenata danas u 17 ~asova organizuje novu grupu za odvikavawe od pu{ewa. U savetovali{tu se primewuje metod petodnevnog plana i zainteresovanim studentima }e se na pet sastanaka, od ponedeqka do petka, savetima i

podr{kom pomo}i da ostave pu{ewe.

Svi zainteresovani studenti mogu se javiti u Savetovali{te za odvikavawe od pu{ewa, ulica Dr Sime Milo{evi}a 6, soba 3 u prizemqu, a broj telefona je 454 - 888 lokal 128.

„La li” zla to i bron za Plesni par Sa {a Jo vi ~i} i Ro ber ta Ber nac ki iz plesnog kluba “Lala” osvojili su nedavno zlatnu medaqu u seniorskoj kategoriji na prvenstvu Vojvodine u standardnim plesovima na Spensu. Drugi par iz istog plesnog kluba i u istoj konkurenciji

Mir ko Le skur i Iva na Go ~a nin osvojli su bronzanu medaqu. Klub je osnovan jo{ 1989. godine, pre mesec dana osvojio je i peto mesto na takmi~ewu standardnih plesova u Srbiji, a u narednom periodu kre}u na evropska plesna takmi~ewa.

A. L.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak21.mart2011.

Danas u GRaDu BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (15.15, 19.30), „Guliverova putovawa” (13), „Medved Jogi” (14.10), „Zlatokosa i razbojnik” (15, 13.05), „Pri~a o igra~kama” (14), „Artur i rat dva sveta (13.20), „Upoznajte male Fokerove” (15.30), „Kraqev govor” (17.15), „Luda vo`wa 3D” (22.20), „Agenti sudbine” (22.40), „Neprijateq” (17.45), „^ovek zvani hrabrost” (22.35), „Crni labud” ( 20.30), „Ma nije on takav” (18, 20, 22), „Qubav i drugi stimulansi” (16, 18.10, 20.20), „Invazija sveta: bitka zala” (15.45, 18.05, 20.15, 22.30), „Rango” (14.10, 16.15, 18.20), „Sedam dana slobode” (20.10, 22.10) Ja dran: „Kako da zna{„ (19), „Luda vo`wa” (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}” „Je li bilo kne`eve ve~ere” - drama (19.30), Kamerna scena „Qubavni jadi Vudija Alena” - drama (20.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Frawa Jano{a Farka{a (1935) u 9.45 ~asova - urna, \ura \ure Dimitrov (1983) u 10.30, Dobrila Simeona Garunov (1926) u 11.15 - urna, Frawa Jovana Brajer (1930) u 12, Du{anka Manojla Bogdan - Milin (1948) u 12.45 - ispra}aj, Todor Vitomira Srdanov (1922) u 13.30, \or|e Radivoja Radi{i} (1963) u 14.15 i Tomislav Petra Labus (1956) u 15 ~asova. Na grobqu Majur u Petrovaradinu bi}e sahraweni Vladimir Julija Tru{i} (1943) u 13 i Mara Nike Prekpaqaj (1935) u 11 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Dragiwa Milana Obrova~ki (1933) u 15 ~asova. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Katica milana Stankovi} (1927) u 13 ~asova.

TELEfOnI

DNEVNIK

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak21.mart2011.

11

НАКОН 25 ГОДИНА ЧИСТИ СЕ ЧЕРЕВИЋКИ ПОТОК

Смеће зауставља ток ЧЕРЕВИЋ: Месној заједници Черевић обезбеђено је два милиона динара из Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство за чишћење Черевићког потока. Поток извире у Фрушкој гори, а улива се у Дунав. Последњи пут је чишћен пре више од двадесет пет година омладинском радном акцијом и детаљно крчење је сада неопходно. Много смећа је бацано целим током, а висина корова је премашила поточка корита.

- Одредбама новог Закона о водама, сада локалне самоуправе газдују потоцима, а не јавна водопривредна предузећа „Воде Војводине“ и „Шајкашка“ – каже председник општине мр Богдан Цвејић. - Апелујем на грађане да имају стрпљења, јер се потоци морају очистити у Сусеку

Почело чишћење потока

и Бразилији, а Часорски поток је већ саниран. То ћемо у наредном периоду и урадити у складу са приливом средстава. Недопустиво је плављење њива изливањем потока, јер је то нешто што је могуће предупредити.

- Важност речног слива сваке реке је велика за природно отицање атмосферских вода. Уколико нас време послужи, око 1.000 метара потока ће бити очишћено за двадесетак дана. Пројектом је предвиђено и чишћење комплетног поточког корита. Имамо потешкоћа око земљишта, јер блато отежава рад ангажованих машина и прилаз је незгодан, пошто се Дунав налази у непосредној близини. Искрено се надам да ће се радови завршити што пре – каже председник савета Месне заједнице Черевић Горан Митровић. В. Недић

НОВОБЕЧЕЈЦИ ВОДЕ БИТКУ СА ЕКОНОМСКОМ КРИЗОМ

Предраг Мијић уручио кључева новог возила Жељку Поповићу Фо то: М. Ми тро вић

У ЧОКИ И НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

Полицији нова возила

ЧОКА: Представници локалних самоупрва чоканске и новокнежевачке општине уручили су крајем прошле недеље нова возила за потребе полицијских станица. Кључеве новог теренског возила „лада нива“ командиру ПС Чока Жељку Поповићу уручио је председник чоканске општине др Предраг Мијић, док је у Новом Кнежевцу командиру Војиславу Шубаричком кључеве „дачије сандеро“ уручио председник општине Драган Бабић. Нова возила купљена су из општинске касе из дела прихода који се прикупља од новчаних казни за саобраћајне прекршаје који остају локалним самоуправама. Ова средства

намењена су за улагања у побољшање безбедности у саобраћају, чему доприноси и боља опремљеност полиције. Начелник ПУ Кикинда Драган Јовић, који је присуствовао уручењу кључева возила у Новом Кнежевцу, истиче да је добра сарадњу са локалним самоуправама, највљујући да ће у циљу повећања безбедности у Новом Кнежевцу ускоро бити постављене камере за видео надзор. Такође, уз подрушку МУП-а Србије у Полицијској станици биће уређена шалтер сала која ће омогућити боље услове и ефикаснији рад са грађанима, на издавању личних докумената и обављање послова у области саобраћаја. М. Мр.

ПРО ФЕ СОР СОМ БОР СКЕ ГИМ НА ЗИ ЈЕ ПРЕ КИ НУО ШТРАЈК ГЛА ЂУ

Не ће од у ста ти од пра вед ног ре ше ња

СОМ БОР: Професор математике у сомборској Гимназији „Вељко Петровић“ Бу ди мир Жа ку ла, који је током протеклих 18 дана одбијањем хране бранио свој став да је за новог директора ове школске установе нелегално постављен проф. Јо ван Три фу нов, најзад је прекинуо свој штрајк глађу - Због нехуманих услова и непрекидног боравка у малој просторији, одлучио сам се на прекид штрајка глађу, а правду ћу покушати да извојујем на другачији начин- казао је проф Жакула, који је за 18 дана штрајка глађу ослабио чак 20 килограма и тиме у озбиљну опасност довео своје здравствено стање. Током 18-то дневног штрајка глађу, конзуимирајући само воду за пиће, овај гимназијски професор је редовно држао своје часове сомборским гимназијалцима, не одустајући од тврдњи да је након истека мандата „старог“ директора проф. Бра ни сла ва Ћур чи ћа (магистра историје), Школски одбор коме је такође формално истекао мандат, искључиво под утицајем локалне политике, за његовог на-

следника, изабрао професора физичког Јована Трифунова. Професор Жакула је, након својих редовних часова, све време штрајка глађу проводио у библиотеци, спавајући на поду у врећи за спавање. Овакав режим живота и одсуство било какве исхране, према налазу специјалисте сомборске болнице др Ни ко ле Слав ни ћа, почео је да озбиљно нарушава његово здравствље, а како сам Жакула тврди борбу за доказивање нелегалности „старог“ Школског одбора и његових одлука, наставиће другачијим, правним средствима. Неспоразуме око избора новог директора сомборске Гимназије „Вељко Петровић“, који су и довели до штрајка глађу њеног професора математике, „пресекло“ је званично решење покрајинског секретара за образовање Зол та на Је ге ша, којим је потврђен легитимитет Школског одбора (којем је истекао мандат) да до избора новог ШО има пуно легално право да постави новог директора некоћ славне сомборске Гимназије. М. Ми ље но вић

Омладина ЛСВ у акцији

БЕЛА ЦРКВА: Омладинци Лиге социјалдемократа Војводине у Белој Цркви у суботу су ор-

ганизовали акцију под називом „Пробуди се“, намењену пре свега, како су рекли, младим Белоцркванима, недовољно заинтересованим да учествују у мењању услова у којима живе. Ово је трећа акција омладинаца од како су организовани, а планирали су да у току дана Карневала у Белој Цркви, одрже камп омладине из Баната. М. В.

Стигло 68 пројеката

КИКИНДА: На конкурсу за суфинансирање програма, односно пројеката удружења грађана за текућу годину, пристигло је 68 пројеката. Њихова вредности је око 13,5милиона динара. Општинско веће је, на предлог Комисије, донело одлуку о расподели средстава за суфинансирање 52 програма, укупне вредности 4,5 милиона динара. Резултати конкурса биће објављени на сајту Општине Кикинда. А. Ђ.

Одрекли се прихода од фирмарине НОВИ БЕЧЕЈ: На све начине општина Нови Бечеј покушава да превазиђе последице тешке економске кризе и подстакне отварање нових радних места у овој средњобанатској комуни. Недавно је, у организацији општинске управе и Националне службе за запошљавање, овде одржан скуп на ком је представљен Локални акциони план запошљавања. Помоћник председника општине Саша Шућуровић том приликом је нагласио да је локална самоуправа из свог буџета обезбедила три милиона динара за програме запошљавања.

-Сачинили смо Локални акциони план према потребама Новог Бечеја и издвојили три милиона динара, како бисмо подстакли запошљавање у нашој општини. На основу овог плана из Покрајине смо добили још око 2,9 милиона динара, тако да ће незапослени Новобечејци у наредном периоду моћи да рачунају на тај фонд – истакао је Шућуровић. Овај програм се разликује од покрајинског и републичког, између осталог, и по томе што је у њему обезбеђен део средстава за запошљавање у јавним и државним предузећима, и у пољопривредној делатности. Конкурси по овом програму биће објављивани у новобечејској филијали НСЗ-а, огласној табли општине, часопису „Посло-

Лакше до своје радње

ви“, на општинској веб страници и локалним медијима. Иначе, у Новом Бечеју је, по подацима Националне службе за запошљавање, незапослено 2.700 људи, од чега је 40 одсто младих. Још једна у низу мера поспешивања економског развоја јесте и наум општине да се одрекне свог дела прихода од локалних комуналних такси. Таква одлука донета је на недавној седници Скупштине општине Нови Бечеј. У жељи да мотивише предузетнике да оснивају нове фирме, наиме, локална самоуправа се одлучила да, без обзира на делатност, сва предузећа која су основана у току 2011. године, буду ослобођена дела таксе које се односе на истицање фирме, по-

пуларно зване фирмарина. Председник новобечејског парламента Добривој Рашков изјавио је да општина, без обзира на то што има мали буџет и што су јој значајни сви приходи које остварује на локалном нивоу, води рачуна о општем интересу.

-Одлучили смо се на овај корак како бисмо мотивисали предузетнике да искористе погодност у првој години пословања и лакше се одлуче на отварање предузећа или радњи. Тако ћемо мотивисати наше становнике да фирме оснивају у Новом Бечеју, али можда и привући предузетнике из других места – напоменуо је Рашков. Ж. Балабан

У СРЕДЊОЈ СТРУЧНОЈ ШКОЛИ У ИРИГУ ОТВОРЕН НОВИ СМЕР

Огледно одељење виноградар-воћар

ИРИГ: Када је пре две године у Иригу основана средња школа „Борислав Михајловић Михиз“, имала је само два одељења за образовање туристиких техничара и смер кувар – конобар. Од ове школске године отворен је и смер виноградар – воћар и ово је једина школа у Војводини, а друга у Србији, која има овај образовни профил.

- Одељење виноградар – воћар је огледно и има 16 ученика. Ми смо, по одлуци Министраства просвете, постали део пројекта модернизације система средњег стручног образовања и захваљујући томе нам је стигла компјутерска опрема у вредности 1,3 милиона динара, а као подршка за превођење модернизованих наставних планова и програма у систем. И до сада су постојали компујтери у школи, али само за наставу информатике. Ови рачунари

и опрема ће сада моћи да се користе за све наставне предмете и моћи ће сви ученици да их користе. Такође, пројектом је пердвиђено и да два наставника из наше школе прођу обуку за рад и одржавање ове опреме – каже директорка иришке средње школе Радинка Бирињи. Ова средња школа има 137 ђака, а више од половине њих није из Ирига. Ђаци долазе из Новог Сада, Руме, Врдника, а има и један ђак из Руменке. Директорка Бирињи наглашава да Општина Ириг сноси трошкове превоза и књига за све ђаке ове школе, што ову школу чини још атрактивнијом за ђаке и додаје: - Ђаци из Шатринаца, Нерадина и Крушедола су, до отварања ове школе, у јако великом проценту остајали само на основном образовању, јер им је пут до Новог Сада или Руме био јако компликован

због недостатка адекватног превоза. Сада су ти проблеми решени, а циљ нам је да у нашу школу привучемо и децу из Сремских Карловаца, Сусека и Нештина, односно виноградарских крајева, јер смо ми постали део пројекта „Вински Срем“. Када је отворен смер виноградар – воћар, иришка средња школа је од Министраства пољопривреде добила 84 хектара за школску економију и формирање нових винограда и воћњака на којима би ђаци ови школе радили практични део наставе.

- Верујемо да ће од наредне године бити још веће интересовање за упис у ову школу. Поготово зато што ћемо, први пут у Срему, оформити и ново одељење кувар – посластичар и тиме нашу школу учинити још атрактивнијом – каже директорка Бирињи. Ј. Антић

Смотра рецитатора у Алибунару АЛИБУНАР: Велика сала у Алибунару била је премала да прими љубитеље лепог говорења стихова на традиционалној општинској манифестацији „Смотра рецитатора“. У двосатном програму наступило је близу 50 ученика основних школа из ове општине и скоро сви си су зналачки говорили песме на српском, румунском и словачком језику и жири у којем су били професори имали су поприлично по- Победници смотре сла да од добрих одаберу најбоље рецитаторе. Међу млађима до четвртог разреда најбољи су били Не-

вена Кресојевић, Милица Станојевић, Тијана Габриш и Елена Мохан, припемале су их наставнице Снежана Радовановић, Данијела Цветковић, Вјерослава Валовец и Маријана Тапалага. Од старијих узраста награђени су Маја Дадић, Теодоран Илић, Јано Гуљаш и Дениса Рошу, а припремали су их професорке Марија Штрбац, Људмила Габриш и Маринела Гетејанц. Општинска библиотека је солидно организовала ово надметање. Р. Ј.

Интернет није само забава СОМБОР: У Сомбору је, као што је и најављено, у суботу одржан први скуп корисника интернетске друштвене мреже „твитер” и осталих интернет-блогера из земље и окружења, дружење познатије као „тweetup”. Овај, за српске прилике, необични скуп одржан у варошкој Градској кући, имао је и званични, едукативни део окупљања, уз присуство великог броја жена које се баве израдом ручних радова и неколико предавања на тему интернет комуникације, пословања уопште. Предавања су одржали стручњак за интернет маркетинг Драган Варагић и председник Друштва Србије за односе са јавношћу Милош Ђајић, као и активни корисници интернета у свакодневном животу и пословању Зоран Торбица, Јелена Глишић и Владимир Станковић. После едукативног дела, кроз чију паузу је провучена и мала модна ревија, са одећом коју су израдиле чланице сомборских удружења жена и музичком подлогом у виду тамбурашког оркестра, прешло се на изложбу рукотворина, где су се могле видети најразличитије врсте ручних радова, од корпица, торби, гардеробе, украса, па до слика у разним техникама. Учесници сомборског „twetupa” су имали прилику да обиђу Градски музеј, где су учесници окупљања могли видети актуелну изложбу „Женска страна”, као и сталну поставку о историји Сомбора. Посетиоци су имали и прилику да пробају специјалитет овог краја, рибљи паприкаш, али и да уживају уз још мало староградске музике. М. Миљеновић

Без линије од Кикинде до Темишвара КИКИНДА: Аутобуска линија Темишвар-Кикинда која је требао да буде на редовном реду вожење Јавног предузеће „Аутопревоз”, још је у фази реализације. Уговор „Аутопревоза” и транспортног предузећа „Аутотим” из Румуније потписан још новембра 2009. године. Тада је као први редован полазак за Темишвар најављен фебруар 2010. године.

- За кашњење је одговоран румунски партнер који је направио административну грешку - каже директор „Аутопревоза” Мићо Стојановић. -Папире смо добили 24. јануара, али смо приметили грешку. Наше министарство је вратило папире у Румунију и сада чекамо да исправе грешку. Како су рокови већ више пута прекорачени, у „Аутопревозу” више не желе ни да прогнозирају када би могла да се успостави међународна аутобуска линија са овим градом у Румунији. Ова линија веома је важна и због чињеница да би путници имали везу са аеродорумом у Темишвару који је од Кикинде удаљен 80-ак километара. Аеродрум Сурчин од Кикинде удаљен је око 150 километара. А. Ђ.

12

ponedeqak21.mart2011.

КОМПАНИЈА АСА УВОДИ ПРИМАРНУ СЕЛЕКЦИЈУ И ОДНОШЕЊЕ КАБАСТОГ ОТПАДА

Због нових услуга, скупље одношење смећа

КИКИНДА: Због новог система примарне селекције отпада, као и прикупљања кабастог отпада, цена одношења смећа од априла скочиће на 125 динара, а грађанима ће бити обрачуна почев од мајског рачуна. Генерални менаџер АСА компаније Алеxандер Налепка каже да је тренутна цена за одношење комуналног отпада из домаћистава 82 динара по члану, без ПДВ-а.

- Нове услуге које ће бити понуђене грађанима кикиндске општине су сакупљање кабастог отпада и примарна селекција које би требало да започну од 1. априла.То ће условити повећање цене на 125 динара по члану домаћинства које ће бити исказано на рачуну које ће грађани добити у мају за претходни месец. Виша цена одређена је после потписивања Анекса уговора којим се компанија АСА обавезала да ће за неколико месеци израдити план инвестиција вредан 20 милиона евра којим ће јасно бити одређени наредни кораци инвестирања у депонију.

- Цена за депоновање отпада имала је два корективна елемента: раст курса евра и инфлацију. Ова цена за сада је фиксирана на 25 евра. Повећање цене за грађане биће условљено новим услугама. Такође, Општина је добила право да именује заменика директора у компанији АСА који ће

бити радник те компаније, а плаћаће га АСА У складу са оствареним резултатима пословања АСА ће помагати поједине спортске, хуманитарне, културне и остале манифестације. Компанија АСА Кикинда д.о.о заједничка је фирма АСА-е и општине Кикинда у односу 70-20 одсто. Увећање капитала које претходи извршиће се сразмерно уделу с тим што ће компанија АСА у новцу увећати капитал, док ће локална самоуправа имати могућности да капитал увећа кроз ствари и некретнине. У кикиндску депонију АСА је до сада уложила 3,5 милиона евра и уколико и друге општине почну да одлажу отпад на кикиндској депонији постоји могућност да се цена за око 65 хиљада становника смањи. Да би пословање компаније АСА било позитивно, неопходно је да се на депонији одлаже смеће око130 хиљада становника. Општине Бечеј и Ада усвојиле су планове управљања отпадом и за регионалну депонију одабрале су Кикинду. У овим двема општинама има око 46 хиљада становника. Очекује се и прикључење општина Нови Бечеј и Нова Црња, док општине Чока и Житиште још увек нису донеле одлуке о томе да отпад из својих општина одлажу на кикиндској депонији. А. Ђуран

БУЂЕЊЕ ИЗ ЗИМСКОГ СНА У БЕЧЕЈСКОМ ПОЗОРИШТУ

Припреме за „Мајске игре“

БЕЧЕЈ: Увелико су почеле припреме за предстојеће „Мајске игре“, а и с локалном самоуправом су обављени разговори на ту тему. Актуелни су и разговори с МКД „Петефи Шандор” о побољшању ионако

Туцаков и Мирјана Колунџић-Кузмановић. Прва припрема представу „Шумска рапсодија“ по тексту Слободана Ћусића с најмлађом члановима Дечијег драмског студија, а друга је аутор текста и режисер

Бројна екипа на прес-конференцији у Градском позоришту Бечеј

добре сарадње, која би могла да се манифестује у реализацији заједничке продукције на мађарском језику - истакао је директор Градског позоришта Бечеј Велимир Цвејанов, на прес-конференцији поводом почетка пролећне сезоне.Историчарка уметности Габријела Сел најавила је изложбу слика бечејске академске уметнице Тијане Грујић у галерији „Круг“, где ће бити изложено укупно 21 дело већег формата. Изложба по имену „Недоречени и недовршени људи“ која ће бити доступна љубитељима уметности до 1. априла. Уредник програма на српском језику Горан Црнојачки изразио је задовољство недавним гостовањима Краљевачког позоришта, затим Камерне сцене „Мирослав Антић“ из Сенте и Позоришта „Стеван Сремац“ из Црвенке. О најновијим продукцијама унутар куће говориле су Анета

представе „Ребус“ коју ради с члановима Драмског студиа младих. За предстојеће Мајске игре Драмски студио младих на српском језику почео је да припрема представу „Како су настале ружне речи“, коју по тексту Душана Радовића режира Игор Павловић, док исти студио на мађарском језику припрема представу „Петер преварант“, коју по тексту Шандора Вереша режира Јудит Ференц. Обе премијере се очекују почетком маја. Најзад, активност повратника у матично јато АНИП „Ђидо“ представио је уметнички руководиоц Горан Думановић и нагласио да ће, поред обавезног наступа једанпут месечно, „ђидовци“ током ове године, највероватније, припремити три нове кореографије, од којих је извесна „Мађарске игре из околине Чоке“ и поставиће је кореограф из Суботице Илеш Лацко. В. Јанков

Да се лакше дише

ЗРЕЊАНИН: Удружење „Зрењанински пословни круг“ данас ће, по други пут од оснивања, организовати акцију под називом „Да се лакше дише”, а поводом 21. марта, Светског дана шума. Грађанима Зрењанина и осталих средњобанатских општина бесплатно ће бити подељено 5.000 садница сибирског бреста.

-Тиме директно доприносимо пошумљавању Војводине и сво-

јим примером подстичемо целу друштвену заједницу на деловање, са циљем да се унапреди квалитет живота у нашој животној средини – рекао је председник ЗРЕПОК-а Драган Видаковић. Прошле године, у оквиру ове акције, становништву Средњобанатског округа подељено је 5.000 садница сребрне смрче. Ж. Б.

vOJvO\AnSkA hrOnikA

dnevnik

ОДРЖАН САЈАМ ЗАПОШЉАВАЊА У СЕНТИ

Понуђено 120 радних места СЕНТА: Осми Сајам запошљавања у организацији сенћанске испоставе Филијале Националне службе за запошљавање (НСЗ) у Кикинди и локалне самоуправе општине Сента, окупио је послодавце којима је потребан радна снага и више стотина оних који траже ухлебљење, па су закрчили хол Градске куће. У овој потиској општини 2.356 је на евиденцији незапослених, 25 предузећа и установа, од којих 21 из Сенте и четири из Чоке, исказале су потребу да одмах запосле 120 лица. Отварајући сајам покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин рекао је да су ово једини сјамови на свету где се радујемо да има што мање посетилаца, јер то значи да има и мање незапослених.

- Општина Сента по својим карактеристикама представља пример у погледу приуства страних инвеститора - рекао је Васин. - У овој години изишли смо са сетом нових подстицајних мера којима ће се помоћи свим послодавцима који намеравају да запошљавају

Са Сајма запошљавања јуче у Градској кући у Сенти

лица којима је посао потребан. Те мере ће бити комбинација мера НСЗ које су веома богате и садржајне и мера Владе Војводине. Покушаћемо да кроз ту добитну комбинаицју да се отвори што више нових радних места. Надамо се позитивним помацима у економији Србије и озбиљних помака у Војводини у привлачењу страних инвестиција за отварање нових радних места и стимулисању по-

стојећих послодаваца да проширују своје капацитете. Директор Покрајинске службе за запошљавање Владимир Срдић је истакао да је лане захваљујући сенћанском сајму запошљавања посоа добило 140 људи, што је сјајан резултат ове активне мере у тражењу посла, која је само једна од мера НСЗ у настојањима да споји незапослене са одговарајућим послодавцима, односно да

омогући послодавцима да омогући најбржи и најбољи начин да пронађе стручну радну снагу за свој бизнис.

- На подручју шест општина Севернобанатског округа које покрива Филијала НСЗ у Кикинди, ефектима сајмова запошљавања можемо бити изузетно задовољни. Лане је обухваћено је 2.865 лица на четири сајма и помогли да се запосли 465 лица - нагласио је Срдић. Он је додао да је прошле године директним субвенцијама кроз активне мере посао лане добило у Војводини преко 7.500 људи, а да је ове године је намера да се субвенцијама и активним мерама утиче да посао добије преко 20.000 незапослених. За то ће како је најавио Срдић бити издвојено више средстава, јер у односу на лане утрошених 960 милиона динара, у овој години ће на тржиште рада Војводине са републичког, покрајинског и локалних нивоа бити послодавцима и лицима која траже посао бити усмерено 1,9 милијарди динара. Текст и фото: М. Митровић

БАЧКА ПАЛАНКА ПОНОВО ЖЕЛИ ДА РАЗВИЈА ТУРИЗАМ

Лепи планови и деценијске пропуштене шансе

БАЧКА ПАЛАНКА: Бач, Бачки Петровац и Бачка Паланка три су општине који у овом региону Бачке поред Дунава желе да озбиљно пораде на развоју туризма. Усвојен је и заједнички План који нуди шансе за ново запошљавање, а у овом делу Војводине од око 100.000 становника без посла је званично око 11.000 људи. Ово није први пут да локална власт у Паланци покреће иницијативу за развој туризма. Пре неколико година Туристичка организација општине заживела је у правом смислу речи. Запослено је неколико људи, редовно се посећују сајмови у земљи и иностранству... Међутим, има овде у приобаљу и оних којима се, када чују о новом почетку у туризму, просто диже коса на глави, јер тврде да по ко зна који пут слушају причу стару неколико деценија, односно причу која се понавља када се нема шта друго рећи. Сада је веле стручнији све урађено стучније и научније, али поново су набројани ресурси и шансе које су до сада биле пропуштене. Реалност је тешка, али истинита. Бачка Паланка мора уложи-

ти значајан новац у објекте, наћи стратешке партнере у заузимању места на тржишту Војводине. Бечеј, примера ради, ових дана је саопштио да планира развој бањског туризма, односно да ће се у нашој равници градити још једна бања. То је у Бачкој Паланци, а посебно у Челареву подсетило на једну давно пропуштену шансу. Пре скоро четири деценије Челарево је имало Мотел са затвореним базеном, сауном, аутоматском кугланом, ресторанима, тржним центром, а у непосредној близини откривена је бушотина с топлом, односно лековитом водом. Све је остало на томе, а Мотел је својевремено затворен, па запаљен, нема више базена... Затворен је и музеј у тамошљем Дворцу Дундјерских који данас јадно изгледа. У Бачкој Паланци постоји само један хотел са три звездице, неколико година затворена је Стара чарда „Дунав“ код бившег скелског прелаза преко Дунава за Илок у Хрватској. Карађорђево, а спомиње се као шанса, има још увек војну ергелу и војно ловиште, али све друго осим резиденције пред-

Најбоље успева такозвани холестерол туризам

седника Србије, односно свих досадашњих председника ове државе, у лошем је стању. Спомиње се шанса у смештајним капацитетима домаће радиности у кућама и околним викендицама и салашима, али све је за сада симболично. Један резигнирани туристички радник који се деценијама бави углавном одвођењем Паланчана на снежне и морске дестинације код нас и у свету констатовао је да овде најбоље

успева такозвани холестерол туризам. Односно, разне кобасицијаде, сланинијаде, раштанијаде, пихтијаде, а нико да се сети да је Паланка, поред Апатина, подунавска престоница рибље чорбе и паприкаша у току велике реке кроз Војводину. Сада је то заборављено као и највећи котлић на свету који је усидрен поред овдашње „Калош“ чарде, а последњи пут у њему је куван свињски и јунећи паприкаш. М. Суџум

НА ТАКМИЧЕЊУ „ПЕСМА – ПЛЕС 2011” У ЧОКИ

Победница Инес Лошонц

„Присилна“ романтика

Промоција у поткровљу библиотеке

НОВИ БЕЧЕЈ: Промоција најновије збирке поезије „Ненајављено као смрт“ аутора Радована Влаховића из Новог Милошева, која је недавно изашла у издању Банатског културног центра Ново Милошево, одржана је у поткровљу Народне библиотеке у Новом Бечеју у неочекиваној и необичној атмосфери, због нестанка струје. У романтичном амбијенту, уз свеће, о књизи, која је настала у процесу дружења и објављивања текстова на друштвеној мрежи Фејсбук, говори-

ли су директор Народне библиотеке Нови Бечеј Агнеш Ђукичин, а аутор је говорио песме из збирке. Промоцији су присуствовали и фотограф, чије је фотографијама књига илустрована Драган Белић и сликар и визуелни метник Сенка Влаховић, која се посебно ангажовала и на електронском издању ове књиге. Зато што није било струје, љубитељи књиге у Новом Бечеју, остали су за сада ускраћени да виде прву књигу у електронском изању. М. К.

ЧОКА: На фуналу такмиче- мичаре су припремале профењу „Песма-плес 2011“ одржа- сорке Едит Худак и Даница ном други пут у Чоки у орган- Чота. зацији Културно образовног центра „Чока“ победила је једанаестогодишња Инес Лошонц из Чоке. Жири којим је председавао истакнути композитор Јован Адамов из Новог Сада доделио јој је максимални број поена. Друго место освојио је дует Дороће Антоци Победници такмичења у Чоки и Јован Адамов Фото: М. Митровић и Криштофа На такмичењу у Чоки као гоКарапанџића из Кањиже, а треће Емеке Бакош из Торњо- сти наступили су, прошлогодиша. У финалу је наступило 12 шња победница Богларка Богизвођача узраста од 7 до 18 го- нар из Аде и млади, а већ афирдина из Остојићева, Чоке, Но- мисани музичари и певачи којивог Кнежевца, Торњоша и Ка- ма помаже Јован Адамов Миоњиже. Манифестацију је на Илић из Бачке Паланке, Еросмислио наставник музике вин Ереш из Новог Сада и АнЈанош Виола из Чоке, а так- дреа Пејин из Сенте. М. Мр.

crna hronika

dnevnik

ponedeqak21.mart2011.

13

OTVO RE NA IS TRA GA PRO TIV SU VLA SNI KA ZRE WA NIN SKOG „PRO BE KO MA”

Me sa ri pre va ri li kla ni cu „Ne deq ko vi}”?

Istra`ni sudija Vi{eg suda u Zrewaninu Go ran Zec doneo je re{ewe o pokretawu istrage protiv suvlasnika preduze}a za proizvodwu i promet mesa “Pro bekom” Bo ri vo ja Be {ti }a (57) i Bi ser ke Ja wi} (61), oboje iz Beograda, zbog sumwe da su zloupotrebili slu`beni polo`aj i izdavali ~ekove i koristili platne kartice bez pokri}a. Wih dvoje su, kako se navodi u krivi~noj prijavi zrewaninske Policijske uprave, od 21. maja do 25. jula 2008. godine iskoristili polo`aj i prekora~ili granice svojih ovla{}ewa i od klanice “Nedeqkovi}” iz [a{inaca preuzeli robu ukupno vrednu 10.082.437 dinara. Robu nisu platili, pa su za taj iznos o{tetili vlasnika pomenute klanice Ra do sla va Ne deq ko vi }a.

Sumwa se i da su Be{ti} i Jawi}eva 25. jula 2008. preuzeli jo{ robe od klanice “Nedeqkovi}”, a kao sredstvo obezbe|ewa pla}awa izdali sedam menica na

Tu `io no vi na re Borivoje Be{ti} tu`io je nekoliko zrewaninskih medija, tvrde}i da su, prenose}i `albe prevarenih poverilaca, naru{ili wegov li~ni, ali i ugled firme “Pro bekom”. Me|utim, ovaj biznismen se nije pojavqivao na ro~i{tima da bi pred sudom izneo svoje argumente protiv novinara.

Mla di} po gi nuo u su da ru vqao Jovan B. kre}u}i se ka Novom Sadu pre{ao u suprotnu traku, verovatno prilikom preticawa autobusa i udario u kombi, pre nego {to je uspeo da se vrati na svoju stranu puta. Voza~ automobila je poginuo na licu mesta, a povre|enima je ukazana pomo} u Klini~kom centru Vojvodine.

Uvi|aj je obavila de`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Da ni e la Ve mi}.

Vi{e detaqa o nesre}i zna}e se po zavr{etku istrage.

M. V.

NA KON [TO JE U BE O GRA DU OBI JE NA KAN CE LA RI JA SVE TO ZA RA VU JA ^I ]A

Advo ka tu ukraden Ka rayi}ev pred met

Advo kat Sve t o z ar Vu ja ~i} izjavio je ju~e da su mu nepoznati pro val ni ci obi li kancelariju i ukrali predmet ha{kog optu`enika Ra do va na Ka ra xi }a.

Vuja~i}, koji je zastupao Karaxi}a kada je uhap{en 2008. godine, obavestio je agenciju Beta da su mu lopovi ukrali samo Karaxi}ev predmet iako Sve to zar Vu ja ~i} je u kancelariji imao mnogo „vrednije stvari” poput {ewa i optu`nica protiv wega laptopa i faksa. u Ha{kom tribunalu. „Sve je bilo na svom mestu.

Vuja~i} je rekao da je provalu Ni{ta vredno nije ukradeno”, prijavio policiji u beogradskoj rekao je Vuja~i} i dodao da su op{tini Stari grad, gde se na„neobi~ni„ lopovi ukrali ko- lazi wegova kancelarija, koja je piju predmeta Radovana Karaxi- obavila uvi|aj. U policiji je }a u kojoj se nalazi izjava biv- agenciji Beta re~eno da je to{eg predsednika Republike kom no}i obavqen uvi|aj po Srpske iz jula 2008. posle hap- prijavi Vuja~i}a.

RA DI KA LI TVR DE

[e {eq usko ro na slo bo di [ef pravnog tima za odbranu predsednika Srpske radikalne stranke Vo ji sla va [e {e qa, Zo ran Kra si} izjavio je ju~e da o~ekuje da uskoro u Ha{kom

tribunalu bude doneta oslobo|aju}a presuda lideru radikala.

Krasi} je na konferenciji za novinare rekao da se o~ekuje osloba|aju}a odluka mo`da za nedequ-dve ili mesec, a najkasnije za dva meseca. On je rekao da su pravni principi na strani

iznos od 6.777.830 dinara, mada su znali da one nemaju pokri}a jer je `iro-ra~un “Pro bekoma” bio u blokadi. Prvi qudi “Pro bekoma” terete se da su na taj na~in za sebe pribavili protivpravnu imovinsku korist u pomenutom iznosu.

Ne ka da {we se di {te „Pro be ko ma”

JU ^E, NA PU TU NO VI SAD – ZRE WA NIN

Jedna osoba je poginula, a dve su povre|ene u sudaru BMV-a i kombija „fijat dukato„ ju~e oko {est sati ujutro na putu Novi Sad -Zrewanin, iza Ka}ke petqe.

Kako nezvani~no saznajemo, `ivot je izgubio Jovan B. (1982) iz Kikinde, a te{ko je povre|en voza~ kombija P. \. (1939) iz Ka}a, dok je wegov suvoza~ iz istog mesta S. M. (1952) zadobio lake telesne povrede.

Prema jo{ nepotvr|enim informacijama, udes se dogodio kada je „BMV„ kojim je upra-

Borivoje Be{ti} se, ina~e, tek iz ~etvrtog poku{aja i vi{emese~nih potraga za adresom prebivali{ta, na{ao pred istra`nim sudijom. U zrewanin-

[e{eqa i da je lideru radikala nemogu}e dokazati krivicu.

Krasi} je obrazlo`io taj optimizam re~ima da je u Ha{kom tribunalu nekoliko pravosna`no okon~anih predmeta u kojima se [e{eq i dobrovoqci SRS uop{te i ne spomiwu za neke lokacije koje se pojavquju u optu`nici protiv lidera radikala, kao {to su [amac, Vukovar, Zvornik, Sarajevo, Mostar, Nevesiwe i Br~ko.

On je ukazao i na nepouzdanost svedoka koji su pre svedo~ewa bili „obra|ivani” od hrvatske i muslimanske obave{tajne slu`be zbog ~ega je tu`ila{tvo, kako je istakao, ve} „do`ivelo fijasko”.

Krasi} je najavio da }e, najverovatnije krajem maja, biti nastavqen postupak protiv lidera radikala za nepo{tovawe suda i da je [e{eq tra`io saslusawe 10 svedoka.

(Ta njug)

skom Osnovnom sudu tako|e krivi~no odgovara. Be{ti}evo preduze}e “Pro bekom”, ~ije je sedi{te, pre nego {to je preseqeno u Zemun, navodno bilo u oronuloj zgradi u blizini zrewaninske Policijske uprave, krajem pro{le godine oti{lo

je u ste~aj. Tako je odlu~io Privredni sud, nakon razmatrawa izve{taja ste~ajne upravnice Ru `i ce Mi klo{ o ekonomskofinansijskom polo`aju ste~ajnog du`nika.

Mesecima pre toga javnost je brujala o “Pro bekomu”. Brojni poverioci, me|u wima i preduze}e “Aditivi i dodaci” iz Novog Sada, tvrdili su da su prevareni i da im “Pro bekom” ve} du`e duguje novac za isporu~enu robu.

Od ove firme banke, dr`ava ali i drugi mawi poverioci, uglavnom dobavqa~i, danas potra`uju gotovo dve milijarde dinara. U najboqem slu~aju oni }e uspeti da naplate i me|usobno podele tek 125. deo pomenute sume, odnosno najvi{e 16 miliona dinara, koliko ima u ste~ajnoj masi. @. B.

„DNEVNIKOVA” TEMA SVE BEZ OB ZIR NI JI NA PA DI NA PRI PAD NI KE MUP-a U JU @NOJ BA^ KOJ

Ma ~e tom, fla {om i trak to rom na po li caj ce Napada na policajce na podru~ju Ju`noba~kog okruga pro{le godine bilo je mnogo vi{e nego ranije. Lane je, u proseku, skoro svaki drugi dan registrovano krivi~no delo ometwa slu`benog lica, spre~avawa ili napada na wih. U tim situacijama lake telesne povrede zadobilo je 38 pripadnika novosadske Policisjke uprave, te`e povre|enih nije bilo. Posebno je pove}an broj napada na saobra}ajce, pa su oni bili u 58 slu~ajeva meta u ovakvim delima. Ako se napad na policajca mo`e gledati kao napad na dr`avu, kako je to istakao vi{e puta nakon ovakvih doga|aja ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i}, ovi statisti~ki podaci mogli bi da zabrinu.

- Osobe koje naj~e{}e ometaju, spre~avaju ili napadaju policajce su pod uticajem alkohola ili narkotika. U najve}em broju slu~ajeva ovakva krivi~na dela su izvr{ena na {tetu policijskih slu`benika op{te nadle`nosti, odnosno policajaca na bezbednosnim sektorima.

Naj~e{}e se radi o situacijama u kojima je prethodno do{lo da naru{avwa javnog reda i mira, a nakon dolaska slu`benih lica na lice mesta ili prilikom hvatawa osobe na izvr{ewu krivi~nog dela. Postoji i veliki broj slu~ajeva prilikom primene najbla`ih policijakih ovla{}ewa kao {to je provera identiteta kad dolazi do neprimerene reakcije iz koje proizi|e krivi~no delo - ka`e za „Dnevnik” glavni policijski inspektor odeqewa policije u novosadskoj Policijkoj upravi Mi ro qub Jo ji}.- Ometawe slu`benog lica u obavqawu posla se naj~e{}e ogleda u prewi. Spre~avawe je, na primer, kad policajca spere~i u slu`benoj radwi, odnosno dok ovaj pregleda automobil, izgrednik ga odgurne i pobegne. Napad se svodi na

fizi~ki nasrtaj koji obi~no podrauzumeva fizi~ki kontakat, ali o svemu tome se izja{wava tu`ilac koji kvalifikuje za koje od ova tri dela sledi optu`nica. Protiv onih koji su povratnici u ovim delima, a ima i takvih, ide skra}eni postupak.

Joji} ka`e da je {arolik profil osoba koji nasr}u na saobra}ajce od onih koji napadaju policijce koji dolaze na lice mesta zbog naru{avawa javnog reda i mira.

- Saobra}ajci se obi~no na|u u ovom situacijama kada nekog voza~a zateknu u alkoholisanom stawu, ali ponaro~ito ako on nije upoznat s novim odredbama Zakona o bezbednosti u saobra}aju, pa kad mu se saop{ti da }e biti li{en slobode i da }e obavezno biti zadr`an u slu`benim prostorijama radi tre`ewa, dolazi do problemati~nog pona{awa.

Uz takve situacije neretko se mogu dodati i one pri uklawawu vo-

Ma ~e ta ko jom su na pad nuti po li ca jac i vozilo

zila paukom zbog pogre{nog parkirawa kao i kod otkrivawa drugih saobra}ajnih prekr{aja. Pri interevencijama zbog naru{avawa javnog reda ~e{}e se napad dogodi na ulici nego u lokalima.

Ima i maloletnika me|u osumwi~enima za ova dela ali ne u zna-

Vr bas pred wa ~i U Ju`noba~kom okrugu, kao i ranijih godina, najvi{e ometawa, spre~avawa i napada na policajce bilo je na podru~ju Vrbasa - 15, Ba~ke Palanke i Sremskih Kalovaca po devet i Ba~a {est. ~ajnom broju i tu nema trenda pove}awa u odnosu na prethodni period. In~e, ve}inom se radi o napadu pojednica na slu`beno lice, a ne grupe - ka`e na{ sagovornik.

Pro{le godine sre}om u ju`noj Ba~koj nije bilo napada vatrenim oru`jem, ali su zabele`eni oni s motkom, ma ~e tom, no `em, fla{om, vozilima...Spisak ovih slu~ajeva je podu`i, a dosta wih je dospelo u javnost. Prilikom pro{lonedeqne akcije novosadske kriminalisti~ke policije, devojka koja se zatekla u stanu osumwi~enog za dilovawe velike koli~ine modifikovane marihuane „skan ka” uda ri la je {amar inspektoru. Nedavno je bio slu~aj u Temerinu kada je povratnik u izvr{ewu tog krivi~nog dela napado policajca u slu`benim prostorijama.

U Sremskim Karlovcima u slu`benim prostorijama je u novembru policajac zadobio lake telesne povrede kada ga je odgurno na orman maloletnik.

Policajca je prilikom kontrole sobra}aja udario vratima ~ovek iz vozila, a lane je zabele`eno i naletawe automobilom i povre|ivawe policijkog slu`benika u Vrbasu.

Na podru~ju Be~eja jedna osoba je ma~etom nasrnula na policajca. Ostala je u se}awu i pro{logodi{wa vi{e~asovna po li cij ka po te ra od se ve ra Vojvodine do okoline Sremske Mitrovice prilikom koje je tako|e bilo napada na slu`bena lica.

Posebno se isti~e slu~aj kad je u julu ~ovek na podru~ju Ba~ke Palanke, odnosno Vizi}a, okrivqen da je najpre verbalno napao pa traktorom krenuo na policijsko vozilo u nameri da povredi slu`beno lice i naneo mu lake telesne povrede.

- U ovakvim slu~ajevima, ako po li ca jac ni je us peo le pim pristupom da zavr{i slu`benu radwu, a pri tom do|e do ometawa i spre~avawa ili napada, mo`e da do|e do upotrebe sredstava prinude policajaca, a svi oni su predmet detaqne pro ve re. U ma wem bro ju imali smo pritu`be. Obavezno provaravamo da li je to sve bilo kako treba i u kojoj meri je bi la oprav da na upo tre ba pri nu de. Mo ram na po me nu ti da, ko god je nazadovoqan radom policijskog slu`benika, mo`e prijaviti to i ulo`iti pritu`bu u bilo kojoj policijskoj sta ni ci. Pri tu `ba }e uvek do}i na pravo mesto - tvrdi Joji}.

M. Vu ja ~i}

14

ponedeqak21.mart2011.

ME \U SI LA MA NE MER QI VIM

„Za {tit ni” ko ri dor teh no lo gi je Niz doga|aja zapo~et razornim zemqotresom u Japanu i xinovskim cunamijem koji je ru{io sve pred sobom, nakon koga sledi kriza u nuklearnim reaktorima, iznova je pred ~itavu qudsku vrstu postavio brojna pitawa.

Navikli na svoju samoproklamovanu pobedu nad prirodom, qudi previ|aju da stvari ipak ne stoje onako kako misle, tj. pri`eqkuju, da Priroda nije ni pokorni sluga niti besprizorni rob i da se u svakom trenutku ulo-

ge gospodara i pot~iwenog mogu promeniti. U takvim slu~ajevima - preokretima ~ove~anstvo se na tragi~an i otre`wuju}i na~in suo~ava sa pravom merom sopstvene mo}i i nemo}i. Informacije o pomerawu zemqine ose, skra}ewu dana odnosno kretawu ~itavog japanskog ostrva, pra}ene slikama zgrada koje nekontrolisano drhte i vodenog talasa koji nezamislivom brzinom juri morem i udara u obalu uni{tavaju}i ~itava naseqa, najjasnije su defini-

ganizovanosti, disciplini i svesti Japanaca, od politi~ara do svakog pojedinca, posle udara dru{tvo je nastavilo da funkcioni{e, nije potonulo u haos i bezvla{}e ({to bi se neminovno dogodilo da je nesre}a ovakvih razmera zadesila mawe efikasnu i sposobnu dr`avu).

Drugo lice nesre}e je kriza u radu nuklearnih centrala. Uprkos svim merama predostro`nosti, korisna ali i opasna tehnologija zapretila je ne samo Japanu ve} ~itavoj planeti - jer radijacija ne poznaje granice pa, pre ili kasnije, sti`e do svakog ~oveka bez obzira gde ili na kom kontinentu `ivi.

Kao {to je svima nama priroda zajedni~ka, takva je i tehnologija bez obzira {to je neko obilno koristi a drugi ~ak nije ni ~uo za wu. Jedinstvo sveta mo`e se smatrati prokletstvom ili blagoslovom, ali se ne mo`e pore}i. Otuda se ponovo prise}amo da (svaka) tehnologija ima dobre i lo{e strane. Osloba|awe snage atoma najpre iskori{}eno u vojne svrhe, i to ba{ na teritoriji Japana, i u vremenu mira je vi{estruko korisno. Me|utim, upravo ova tehnologija spada u najopasnije i najprqavije, zbog gomilawa otpada koji je izuzetno skupo pravilno skladi{titi

Sa mo za hva quju }i vi so koj or ga ni zo va no sti, di sci pli ni i sve sti Ja pa na ca, od po li ti ~a ra do sva kog po je din ca, po sle uda ra dru {tvo je na sta vi lo da funk ci o ni {e, ni je po to nu lo u ha os i bez vla {}e cije snage prirode i si}u{nosti ~oveka spram we. O~ito je da priroda mo`e, u trenu, da zbri{e qude sa svoje povr{ine ali ona to, naj~e{}e, ipak ne ~ini pa se mo`e re}i da jeste gostoqubiva i trpeqiva prema svojim stanovnicima.

Naravno, razmi{qawe o nesre}ama kao svojevrsnim kaznama za nezahvalnost i bahatost prema prirodi mogu se smatrati preteranim i sklonim mitomaniji, ali se ne mo`e pore}i da se tek u slu~ajevima velikih nesre}a ogromna ve}ina qudi

i stalne opasnosti od tzv. akcidenta. Japanski zemqotres dokaz je da apsolutna sigurnost ovakvih postrojewa ne postoji jer je nemogu}e predvideti {ta sve mo`e da izazove probleme i nesre}e. Zahtevi politi~ara i aktivista „zelenih“ pokreta {irom sveta (posebno u zemaqama u kojima rade nuklearke) da im se garantuje potpuna sigurnost rada ovih centrala, kako kod wih ne bi do{lo do japanskog scenarija - apsurdni su i besmisleni jer takve garancije niko ne mo`e dati. S druge strane, jednostrano

dru[tvo

dnevnik

TRE BA LI I MI DA SE PLA [I MO RA DI O AK TIV NIH ^E STI CA

Ne ma raz lo ga za strah Srbija ne bi trebalo da oseti posledice havarija u japanskim nuklearkama, jer je mnogo udaqena od wih, a u slu~aju da te radioaktivne ~estice stignu do nas, ne bi bile u istom obliku i strukturi kao u Japanu, izjavio je direktor Javnog preduze}a “Nuklearni objekti” Srbije Ra do ji ca Pe {i}.

- Svakodnevno se vr{e merewa na nekoliko ta~aka u Srbiji. [aqu se izve{taji regulatornom telu. [to se ti~e lokacije Vin~a svakodnevno se nekoliko puta vr{e merewa, {to je i na{a zakonska obaveza - istakao je Pe{i}. Prema wegovim re~ima, u Srbiji, kada je re~ o nuklearnim objektima, postoje nuklearni reaktori u Vin~i, hangari za skladi{tewe radi o ak tivnog otpada, kao i

rudnik urana kod Kwa`evca, koji je zatvoren. - Za te objekte, koji rade, postoje adekvatne licence dobijene od nadle`nih dr`avnih organa i regulatornog tela. Javnost nema razloga da se bilo ~ega pribojava.

On je podsetio da je “veliki” reaktor uga{en pre dve decenije, {to je Vlada Srbije formalno potvrdila pre nekoliko godina, dok je “mali” reaktor i daqe u pogonu i koristi se isklu~ivo u nau~no-istra`iva~ke svrhe.

- Do pre izvesnog vremena, u na{em skladi{tu smo imali 8.000 elemenata istro{enog goriva, koje je kori{}eno za rad velikog reaktora pre vi{e decenija. Pojavili su se problemi sa curewem fizionih produkata iz tih gorivih elemenata -

Re ak to ri dru ge ge ne ra ci je U zemqama okru`ewa postoje ~etiri nuklearna reaktora Kr{ko u Sloveniji, u oviru ma|arske nuklearne elektrane Pak{, ^erno voda u Rumuniji i u okviru elektrane Kozlodoj u Bugarskoj. Svi ti reaktori su druge generacije, kao i oni u Japanu u nuklearkama Fuku{ima. Prema re~ima Pe{i}a, Bugarska je zatvorila svoja ~etiri reaktora jer nisu zadovoqavala sigurnosne standarde, ali je instalirala dva nova reaktora koji zadovoqavaju sigurnosne standarde i to su “mladi” reaktori.

rekao je Pe{i}. Zbog toga, dodao je on, preduzeta je hitna akcija da se takav problem sanira {to je i ura|eno, tako {to je izvr{eno prepakivawe goriva, i kompletan sadr`aj je transportovan u Rusiji, odakle i poti~e.

Pe{i} je naglasio da u ovom trenutku u Srbiji vi{e nema visoko oboga}enog uranijuma, navode}i da je istovremeno sa tim visokooboga}enim uranijumom vra}eno niskooboga}eno urani-

jumsko gorivo, koje je istro{eno tokom rada velikog reaktora i pripadaju}e metalne konstrukcije koje su visoko radioaktivne.

- Postoje odre|ene koli~ine radioaktivnog otpada u Srbiji i u najve}oj meri je niske aktivnosti. U vreme Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, sav “istorijski” otpad dolazio je u Vin~u, kao privremeno skladi{te radioaktivnog otpada - objasnio je Pe{i}.

NA U^ NI SKUP „U SLU @BI TA LE NA TA” ODR @AN U KA WI @I

Da ro vi tu de cu usme ri ti na pra vi put Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrzaovawu iz Kawi`e organizovao je tre}u me|unarodnu nau~nu konferenciju o negovawu talenata, uz u~e{}e istaknutih pedagoga iz sedam zemaqa. Nau~ni skup „U slu`bi talenata” ovog puta bio je posve}en talentovanoj deci iz ni`ih razreda osnovne {kole.

U zborniku je objavqeno 38 nau~nih radova, a 30 autora uzelo je u~e{}e na konferenciji.

Vr{ilac du`nosti direktora Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu u Kawi`i Ta tja na Var ju Po tre bi} nagla{ava da se poku{ava prosvetnim radnicima pru`i podr{ka, da se usmere i pomognu da ispoqe svoje mogu}nosti u veoma odgovornom pozivu u radu sa darovitom decom. Ona dodaje da su pozivi za u~e{}e na konferenci-

ji poslati u zemqe u okru`ewu, za koje je bilo saznawa da se bave talentima, tako da su se odazvali u~esnici iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Ma|arske, Slovenije, Slova~e i Srbije.

Dekan U~iteqskog fakulteta na ma|arskom jeziku u Subotici profesor dr Ka ta lin Ka i} nagla{ava da je zna~aj ove i drugih srodnih ustanova da se bave obrazovawem kadrova koji se bave talentima, da rad sa darovitom decom ve} od osnovne {kole zavre|uje posebno anga`ovawe, te da se ne sme dozvoliti da se talenti izgube.

- Sam rad sa talentima je veoma zna~ajan u razvoju svakog dru{tva, pa i kod nas u Srbiji.

Sama metodika rada sa talentima zahteva od prosvetnih radnika ve}u spremnost kako za rad u {koli, tako i vannastavnim aktivnostima. Upravo je

danas fokus na u~iteqima koji rade sa decom u ni`im razredima, u vreme kada talentovanu decu treba uo~iti i usmeriti ih na pravi put - ukazuje docent na U~iteqskom fakultetu na ma|arskom jeziku u Subotici profesor dr Jo sip Le pe{.

Nau~na konferencija u Kawi`i poku{ala je da poka`e i usmeri rad sa talentima na deset poqa, po~ev od negovawa talenata u ni`im razredima osnovne {kole, posve}ivawu pa`we darovitoj deci u oblasti prirodnih nauka, na poqu muzi~ke umetnosti, wihovom prepoznavawu u procesu u~ewa jezika, psiholo{kim i pedago{kim uslovima negovawa nadarene dece u ni`im odeqewima i metodike rada sa talentima.

- Ministarstvo prosvete i sve institucije koja se bave obrazovawem deklarativno ka-

`u da se talentima mora obratiti ve}a pa`wa, ali u praksi to ostaje {kolama i prosvetnim radnicima. Sama podr{ka od strane Ministarstva je u vidu smernica i okvirne mogu}nosti, ali konkretan rad i sadr`aj rada se nalazi u {kolama, zbog toga je veoma bitno da se rad sa talentima odvija u {kolama, gde treba da se taj proces razvija i prakti~no ukazuje Ministarstvu kako i na koji na~in se najboqe mo`e voditi briga o talentima - smatra Lepe{.

On ukazuje da za ve}e anga`ovawe i rad sa talentima nisu uvek problem sredstva i kadrovi, nego je problem shvatawa zna~aja rada sa talentima, pre svega u nameri onih koji rade u {kolama, da ih otkriju i razvijaju do wihovih maksimalnih mogu}nosti.

M. Mi tro vi}

SLO VA CI OB I [LI ZRE WA NIN SKU BOL NI CU

So lar ni ko lek to ri pun po go dak prise}a postojawa zakonitosti prirode koje daleko nadilaze `ivote ne samo pojedinaca ve} i naroda, odnosno civilizacija ({to je itekako poznato svakom istori~aru). Savremenost je odvojila qude od prirode, stvaraju}i za{titni koridor tehnologije koja, uprkos svoje savr{enosti, nije ni prima}i nemerqivim silama Zemqe (a kamoli onim koje vladaju Univerzumom). Japanci su redak, izuzetan narod koji se ra|a, `ivi i umire sa zemqotresima, uvek svestan svog postojawa i opstajawa u vihorima prirode. Pripreme za udare prirode sa ciqem da se smawi materijalna {teta i spasu `ivoti, stalni su zadatak dr`ave i svih stanovnika. Mada je zemqotres bio sna`niji nego {to su i stru~waci smatrali da je verovatno, pa su i razarawa prema{ila procene, samo zahvaqu}i visokoj or-

iskqu~ivawe nuklearki ne}e re{iti problem ako u susedstvu i daqe radi takva centrala. U ovom slu~aju va`i princip - ili svi ili niko - koji je, naravno, prakti~no nemogu}e ostvariti.

Dakle, treba nastojati da se nesre}e spre~e, ali se one ne mogu iskqu~iti. Taj rizik je cena tehnolo{kog progresa koja se mora platiti.

Kao {to `ivot podrazumeva opasnosti (neke civilizacija bri{e ali zato stvara nove) tako ni progres nije besplatan i bezopasan. Po{to smo kao vrsta krenuli tim putem - bez obzira da li su nas pojedina~no pitali za pristanak i koliko nam je, kao jedinkama, od tog progresa pripalo - vaqa nam znati da }emo, jednog dana, mi ili na{i potomci morati da platimo putarinu koja, lako mo`e biti, ne}e biti ni mala ni bezazlena.

I. Ba ki}

Za hva qu ju }i si ste mu so lar nih ko lek to ra, najve}em u Srbiji, koji su u zrewaninskoj Op{toj bolnici “Dr \or|e Joanovi}” postavqeni u okvi ru pro jek ta slo va~ ke Agen ci je za me |u na rod nu raz voj nu pomo} i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, nazvanog “Solarna energija za Vojvodinu”, do sada je u{te|eno dva miliona dinara pri zagrevawu tehni~ke vode.

To je re~eno prilikom pro{lonedeqne posete pred stav ni ka agen ci je SA MRS iz Evrop ske unije i Ambasade Slo- So lar ni ko lek to ri u Op {toj bol ni ci „\or |e Jo a no vi}” va~ke u Beogradu, koji su pre- ne vrednosti 154.954 evra, dok tora za zagrevawe sanitarne kontrolisali solarna postro- su u internatu ugra|ena 72 ko- vode u toj ustanovi godi{we jewa postavqena krajem 2009. lektora. posti`e u{teda od oko 35.000 godine u zrewaninskoj bolniPomo}nik direktora za me- kubnih metara gasa. Osim toci i Domu u~enika “Angelina di cin ske po slo ve u Op {toj ga, kako je rekao, vidqivi su i Ko ji} Gi na”. U po me nu toj bol ni ci Du { an Ve l i s a v qev zna ~aj ni eko lo {ki efek ti zdravstvenoj ustanovi instakazao je da se kori{}ewem si- kroz smawewe emisije ugqen lirano je 200 kolektora, ukup- stema od 200 solarnih kolek- dioksida u atmosferu.

Pred stav nik slo va~ ke ambasade Jan [tark naveo je da je u planu da “Termo solar” iz @iara, jedna od najve}ih firmi za pro iz vod wu so lar nih panela, sli~ne postavi i na objektima u Kragujevcu i Subotici. On je naglasio da projekti koji su realizovani u Srbiji, a ti~u se ter mo e ner ge ti ke, imaju vidqivije rezutate od onih u Slova~koj, zbog boqih vremenskih uslova, od no sno vi {e sun ~a nih dana.

Po re ~i ma za me ni ka gradona~elnika Zrewanina Go ra na Ka u ri }a, lokalna samouprava }e, zajedno sa predstavnicima slova~ke ambasade, poku{ati da izna|e re{ewa za sprovo|ewe ovih projekata i u Domu zdravqa, {kolama i drugim ustanovama u gradu, kako bi se postigle zna~ajne u{tede i smawewe zaga|ewa `ivotne sredine. @. Ba la ban

dRU[TvO

c m y

dnevnik

ponedeqak21.mart2011.

15

TE MA „DNEV NI KA”: LI STE ^E KA WA U VOJ VO \AN SKIM BOL NI CA MA NA PO JE DI NE IN TER VEN CI JE ^E KA SE VI [E OD GO DI NU DA NA

Kuk i so ~i va naj ~e {}e na du gim li sta ma

Ko li ko je du ga li sta ~e ka wa na po je di nu in ter ven ci ju ne za vi si sa mo od bro ja pa ci je na ta ve} naj vi {e od me di cin ske in di ka ci je. Uko li ko le ka ri pro ce ne da pa ci jen to vo zdrav stve no sta we zah te va da se in ter ven ci ja oba vi u kra }em vre men skom ro ku, na {ta uka zu ju va lid ni na la zi, pa ci jent na li sti }e do bi ti vi {e bo do va i po me ri }e se ka we nom vr hu. Me sto na li sti je pro men qi vo. Uko li ko ste se pri li kom upi sa na li stu na {li na 20. me stu, to ne zna ~i da }e te tu osta ti i po sle me sec da na.

Mo `e te se po me ri ti ka vr hu li ste, ali i ka dnu uko li ko se va {e zdrav stve no sta we ni je pro me ni lo, a pri sti gli su pa ci jen ti ko ji ma je in te ven ci ja po treb na br `e ne go va ma. Mi {qe we le ka ra ili kon zi li ju ma le ka ra u

du ga ~ak je od ne ko li ko me se ci do vi {e od go di nu da na. Za bes ce ment nu pro te zu ku ka upi sa no je 15 pa ci je na ta, ko li ko ih je i za ugrad wu ce ment ne pro te ze, i ~e ka se od me sec do osam me se ci.

Na red za ope ra ci ju ka ta rak te s ugrad wom me kih so ~i va ~e ka ju 24 pa ci jen ta, a oni ko ji su na li stu upi sa ni ok to bra pro {le go di ne ope ra ci ju mo gu o~e ki va ti u sep tem bru ove go di ne.

U Op {toj bol ni ci u Sen ti na li sti je se dam pa ci je na ta ko ji ~e ka ju na ugrad wu ce ment ne pro te ze ku ka, ta ko da se za ovaj za hvat ~e ka sve ga oko dva me se ca. U Op {toj bol ni ci u Ki kin di, gde je na li sti za ce ment nu pro te zu ku ka 52 pa ci jen ta, na ope ra ci ju se ~e ka od ne ko li ko me se ci do vi {e od dve go di ne, u za vi sno sti od di jag no ze i pro ce ne le ka ra o

Le ~e we u dru goj usta no vi Pa ci jen ti ko ji su na du gim li sta ma ~e ka wa mo gu se pri ja vi ti na za hvat u dru gu usta no vu na te ri to ri ji Voj vo di ne gde su za tu in ter ven ci ju li ste ~e ka wa znat no kra }e. Ka ko su nam re kli u Re pu bli~ kom za vo du za zdrav stve no osi gu ra we, uko li ko pa ci jent `e li da se ope ri {e u dru goj usta no vi ko ja je na te ri to ri ji iste fi li ja le, po tre ban je uput le ka ra, a uko li ko od la zi u zdrav stve nu usta no vu na te ri to ri ji dru ge fi li ja le, po treb no je da uput ove ri u ma ti~ noj fi li ja li Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we. ovom slu ~a ju je pre sud no. Uko li ko se de si da ~e ka te na li sti a sta we vam se to li ko po gor {a da je po treb na hit na in ter ven ci ja, do bi }e te je bez ob zi ra na ko jem ste me stu na li sti.

U op {tim bol ni ca ma u Voj vo di ni ~e ka we na po je di ne in ter ven ci je ve o ma se raz li ku je. U ve }im gra do vi ma li ste ~e ka wa su du `e, pa se za ne ke in ter ven ci je ~e ka i du `e od go di nu i po, dok se na iste u ma wim cen tri ma ~e ka upo la kra }e.

Pa ci jen ti ko ji u Op {toj bol ni ci u Su bo ti ci ~e ka ju, na pri mer, na ugrad wu ku ka, u za vi sno sti od hit no sti za hva ta, mo ra }e u naj go rem slu ~a ju da bu du str pqi vi do go di nu i po. Na i me, na li sti za ugrad wu bes ce ment ne pro te ze je 79 pa ci je na ta, a na li sti za ce ment nu pro te zu 158.

Ovih da na ope ri {u se pa ci jen ti ko ji su na li stu upi sa ni ok to bra 2009. go di ne. Na ope ra ci ju ka ta rak te s ugrad wim me kih so ~i va ~e ka 386 pa ci je na ta, a oni ko ji su na li stu upi sa ni pro {log me se ca ope ra ci ju mo gu o~e ki va ti za go di nu da na. Na li sti ~e ka wa za CT-di jag no sti ku en do kra ni ju ma je 300 pa ci je na ta, ali iako ovaj broj ni je ma li, mo gu ra ~u na ti da }e bi ti sni mqe ni za me sec-dva.

U Op {toj bol ni ci u Zre wa ni nu na ovu CT-di jag no sti ku ~e ka 123 pa ci jen ta, ali rok za sni ma we, u za vi sno sti od hit no sti,

hit no sti ugrad we. Za isti za hvat u Op {toj bol ni ci u Pan ~e vu, na ~i joj li sti je 100 pa ci je na ta, na ope ra ci ju se ~e ka do go di nu da na.

Na ugrad wu bes ce ment nog ku ka u Op {toj bol ni ci u Som bo ru ~e ka 31 pa ci jent, a na ce ment nu 24, ko ji }e na ove in ter ven ci je ~e ka ti do go di nu da na, ko li ko se ~e ka i za ope ra ci ju ka ta rak te s ugrad wom me kih so ~i va na ~i joj li sti je 206 pa ci je na ta. CT en do kra ni ju ma ~e ka ~e tr de se tak pa ci je na ta ko ji mo gu o~e ki va ti da }e bi ti sni mqe ni u ro ku od se dam me se ci do go di nu da na. Op {ta bol ni ca u Vr ba su na li sti za ugrad wu ce ment nog ku ka ima 14 pa ci je na ta, a u za vi sno sti od hit no sti, ope ra ci ju mo gu ~e ka ti od me sec do ne ko li ko me se ci. Na ugrad wu bes ce ment nog ku ka u O{toj bol ni ci u Sem skoj Mi tro vi ci ~e ka se od ne ko li ko me se ci do ~e ti ri go di ne, a na li sti je tre nut no 66 pa ci je na ta. Za ugrad wu ce ment ne pro te ze na li sti ih je 116, ovog me se ca se ope ri {u oni ko ji su za ka za ni 2007. go di ne, a u za vi sno sti od zdrav stve nog sta wa, ve} u ok to bru ove go di ne bi }e ope ri sa ni po jed ni pa ci jen ti ko ji su za ka za ni pre me sec da na. Na ope ra ci ju ka ta rak te i ugrad wu me kih so ~i va ~e ka 776 pa ci je na ta, ovog me se ca na red su sti gli pa ci jen ti ko ji su za ka za ni pre go di nu da na, a sa da se za ka zu je za 2012. go di nu.

SKU PE ME DI CIN SKE PRO CE DU RE I NE DO VO QAN KA PA CI TET U BOL NI CA MA PRA VE RE DO VE

^e ka we kao nu `no zlo Za li ste ~e ka wa na po je di ne me di cin ske in ter ven ci je naj ~e {}e se ka `e da su nu `no zlo. Pa ci jen ti ma ko ji ma se ka `e da im je po treb na ne ka di jag no sti ka ili le ~e we, ali da na wih mo ra da ~e ka, li ste ~e ka wa su omra `e ne i uvek iza z i v a j u bur n o re a g o v a w e.

Za zdrav stve ne usta no ve ko je ra de u uslo vi ma ogra ni ~e nih fi nan si ja i naj ~e {}e s ma lo ka pa ci te ta i po treb nih me di cin skih rad ni ka, li ste ~e ka wa su je di no re {e we. Ako nam je za ute hu, li ste ~e ka wa ko ri ste se u mno gim ze mqa ma, pa i oni ma ko je su da le ko bo ga ti je od na {e.

Li ste ~e ka wa for mi ra ju se za one me di cin ske pro ce du re i in ter ven ci je za ~i jim pru `a wem po sto je ve }e po tre be ne go {to su ras po lo `i ve mo gu} no sti i ko je spa da ju u ve o ma sku pe. For mi ra ju ih sa me zdrav stve ne usta no ve na osno vu kri te ri ju ma i me to do lo gi je In sti tu ta za jav no zdra vqe Sr bi je “Dr Mi lan Jo va no vi} Ba tut”. Uko li ko je pru `a we ovih me di cin skih uslu ga hit no, zdrav stve ne usta no ve su du `ne da ih pru `e mi mo li sta ~e ka wa. Da kle, li ste se pri me w u j u sa m o kod “hlad n ih” slu ~ a j e v a, onih kod ko j ih zdrav stve no sta we pa ci jen ta tr pi od la ga we pro ce du re le ~e wa.

Ka ko ka `u u Re pu bli~ kom za vo du za zdrav stve no osi gu ra we, li sta ma ~e ka wa se obez be |u je pra vi~ nost pri pru `a wu zdrav stve nih uslu ga. One se ko ri ste za me di cin ske in ter ven ci je i pro ce du re ko je ni su hit ne: kom pju te ri zo va na to mo gra fi ja gla ve, vra ta i ki~ me nog stu ba, mag net na re zo nan ca gla ve, vra ta i ki~ me nog stu ba, za di jag no sti~ ku ko ro na ro gra fi ju i ka te te ri za ci ju sr ca, za re va sku la ri za ci ju mi o kar da, za ugrad wu traj nog ve {ta~ kog sr -

ca i kar di o ver ter de fi bri la to ra, za im plan ta ci ju ve {ta~ kih val vu la, za ugra |i va we graf to va od ve {ta~ kog ma te ri ja la i en do va sku lar nih graft-pro te za, za ugrad wu en do pro te za ku ka i ko le na, ugrad wu oste o sin tet skog ma te ri ja la i in stru men tal nu seg men tal nu

Pomo}u mati~nog broja do uvida Mesto na listi ~ekawa proverava se preko za{ti}enog jedinstvenog mati~nog broja gra|ana, ~ijih su prvih sedam, kao i posledwa cifra vidqive na sajtu. Osiguranik sebe identifikuje upore|uju}i vidqive cifre s odgovaraju}im ciframa u svom jedinstvenom mati~nom broju. Mese~ni kao i {estomese~ni izve{taji o pokazateqima kvaliteta vo|ewa lista ~ekawa dostavqaju se podru~nim institutima za za{titu zdravqa koji ujedno i kontroli{u kvalitet podataka u programu.

Ob je di we na li sta za ope ra ci je sr ca Kar di o hi rur gi ja je i da qe je dan od na ve }ih pro ble ma na {eg zdrav stva. Po re ~i ma di rek to ra Re pu bli~ kog za vo da za zdrav s tve n o osi g u r a w e prof. dr Alek san dra Vuk sa no vi }a, za go di nu da na li ste ~e k a w a za kar d i o h i r ur { ke in ter ven ci je zna ~aj no su sma we ne, ne sa mo po ve }a wem bro ja ope ra ci ja u jav nim zdrav stve n im usta n o v a m a ve} i ukqu ~i va wem pri vat nog sek to ra i sla wem pa ci je na ta na ope ra ci je u Tur sku.

Naj ve }i pro blem su ne do voq ni ka pa ci te ti kao i broj kar di o hi rur ga. Ko li ko pa ci -

ko rek ci ju de for mi te ta ki~ me nog stu ba kod de ce, of tal mo lo {ke in ter ven ci je ope ra ci je ka ta rak te i ugrad we so ~i va.

Ka ko se li ste ~e ka wa pra ve u prak si? Na pre gle du le kar vam ka `e da bi tre ba lo da se ura di ope ra ci ja, ali da ona ni je hit na i da mo `e te pri ~e -

je na ta ~e ka na kar di o hi rur {ke in ter ven ci je ne zna se ta~ no, pro ce wu je se da ih je od 2.500 do 4.000, ali dok ne bu de mo ima li ob je di we nu li stu ~e ka wa, ~i ja iz ra da je u to ku, gde bi na jed nom me stu bio spi sak svih pa ci je na ta u Sr bi ji ko ji ~e ka ju na te in ter ven ci je, ta ~an broj se ne }e zna ti.

Na i me, u `e qi da {to pre re { e svoj zdrav s tve n i pro blem, pa ci jen ti se pri ja vqu ju na li ste ~e ka wa u ne ko li ko usta no va, ~i me se do bi ja ne re a lan broj onih ko ji ~e ka ju na in ter ven ci ju.

ka ti na in ter ven ci ju. Na kon ova kve pro ce ne le ka ra, evi den ti ra ju se li~ ni i zdrav stve n i po d a c i osi g u r a n i k a, na osno vu ko jih se od re |u je me sto na li sti ~e ka wa. Ovi po da ci su za {ti }e ni i je di no oso ba ko ja je na li sti ~e ka wa mo `e da vi di svo je me sto na woj. To me sto se mo `e vi de ti u zdrav stve noj usta no vi gde se oba vqa uslu ga na ko ju se ~e ka ili pro v e r om na in t er n etstra ni ci Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we. Za vod, na i me, na svom saj tu ob ja vqu je po dat ke ko je do bi ja od zdrav s tve n ih usta n o v a, ko j e su du `ne da mu a`u ri ra ne li ste ~e ka wa pro sle |u ju jed nom me se~ no.

Li sta ~e ka wa i za ka zi va we Gra |a ni naj ~e {}e po i sto ve }u ju li stu ~e ka wa i za ka zi va we pre gle da ili in ter ven ci je, {to ni je isto. Za od re |e ne vr ste zdrav stve nih uslu ga ko je se obez be |u ju iz oba ve znog zdrav stve nog osi gu ra wa i ko je ne spa da ju u hit ne, mo `e se utvr di ti re do sled ko ri {}e wa, u za vi sno sti od me di cin ske in di ka ci je i zdrav stve nog sta wa pa ci jen ta, kao i da tu ma ja vqa wa zdrav stve noj usta no vi. Za ka zi va wa su u nad le `no sti usta no ve i sva ka ima svo je spi sko ve za ka za nih pa ci je na ta.

Vre me ~e ka wa ne mo `e bi ti ta kvo da ugro zi zdra vqe ili `i vot osi gu ra ni ka.

Zdrav stve ne uslu ge ko je spa da ju u evi den ci ju li sta ~e ka wa od re |e ne su za ko nom, a to su naj sku pqe in ter ven ci je i one za ko je je ne do voq no ka pa ci te ta u od no su na broj pa ci je na ta.

Li ste ~e ka wa se mo gu vi de ti na saj tu Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we, a zdrav stve ne usta no ve ih pra ve na osno vu kri te ri ju ma i me to do lo gi je in sti tu ta za jav no zdra vqe.

IN STI TU TI U SREM SKOJ KA ME NI CI I KLI NI^ KI CEN TAR VOJ VO DI NE U NO VOM SA DU

Pri ti sak pa ci je na ta iz ce le po kra ji ne Je dan od pri o ri te ta ra da In sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne, osim sva ko dnev nog zbri wa va wa ur gent nih bo le sni ka, je i efi ka sno sma we we svih li sta ~e ka wa bo le sni ka ko ji ni su hit ni slu ~a je vi. Du `i na ~e ka wa za hi rur {ku in ter ven ci ju u od no su na pret hod ni pe riod sma we na je ~e ti ri pu ta. Pro se~ na du `i na le ~e wa skra }e na je na osam da na. Li ste ~e ka wa za ugrad wu sten to va i pejs mej ke ra vi {e ne po sto je, svi pa ci jen ti se zbri wa va ju od mah. Na baj pas hi rur gi ju ~e ka se naj du `e 80 da na, a za ugrad wu val vu la naj du `e 90 da na.

Pro se~ na du `i na ~e ka wa bo le sni ka s li ste za ka te te ri za ci ju to kom pro {le go di ne sma we na je sa 77 na 65 da na. To kom pro {le go di ne vi {e od 65 od sto ope ri sa nih pa ci je na ta bi li su hit ni slu ~a je vi ko ji su pre ba ~e ni s Kli ni ke za kar di o lo gi ju i od mah ope ri -

sa ni i upu }e ni na bol ni~ ko le ~e we, a ukup no je ho spi ta li zo va no vi {e od 7.100 bo le sni ka.

Je dan od pri o ri te ta ra da In sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne, osim sva ko dnev nog zbri wa va wa ur gent nih bo le sni ka, je i efi ka sno sma we we svih li sta ~e ka wa bo le sni ka ko ji ni su hit ni slu ~a je vi. U od no su na 2005. go di nu, ka da se na svim li sta ma ~e ka lo du `e od dve go di ne na ne ku od in ter ven ci ja, da nas se za iste ~e ka oko {est, mak si mal no de vet me se ci. Ve }i na bo le sni ka ko ji su du `e ~e ka li na ne ku od kar di o hi rur {kih ili he mo di nam skih in ter ven ci ja su me di cin ski zbri nu ti, iako se sva ko dnev no na li stu do da ju no vi bo le sni ci. Na pri mer, na li sti za ka te te ri za ci ju upi sa no je 329 pa ci je na ta, a pri jem na in ter ven ci ju ~e ka se naj du `e ~e ti ri me se ca. Za ugrad wu ve {ta~ kih val vu la pri ja vqe no je 106 pa -

ci je na ta, a wi hov pri jem pla ni ran je naj ka sni je za go di nu da na, s tim {to ima pa ci je na ta ko ji su na za hvat sti gli istog da na ka da su i pri ja vqe ni na li stu.

Li sta ~e ka wa na mag ne tu re zo nan cu na In sti tu tu za on ko lo gi ju Voj vo di ne du ga je do {est me se ci iako ra de dva apa ra ta u dve sme ne.

Ra di se od ju tra do uve ~e, li sta se

pra vi po pri o ri te ti ma, a pred nost uglav nom ima ju le `e }i bo le sni ci ko ji su na le ~e wu u In sti tu tu. Na pre tra ge mag net nom re zo nan com u ovu usta no vu se upu }u ju pa ci jen ti iz ce le Voj vo di ne. Ka ko CT-apa rat uglav nom ima ju sve op {te blni ce u Voj vo di ni, li sta ~e ka wa na ovo sni ma we u In sti tu tu ni je du ga, ~e ka se dve do tri ne de qe.

In sti tut za plu} ne bo le sti Voj vo di ne ne ma li ste ~e ka wa. Iz u ze tak je CT-di jag no sti ka za am bu lant ne pa ci jen te pa ta ko na CT ki~ me nog stu ba ~e ka 154 pa ci jen ta ko ji }e na tu di jag no sti ku do }i u ro ku od ne ko li ko me se ci do go di nu da na.

Pri ti sak pa ci je na ta u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne, ko ji je naj ve }a zdrav stve na usta no va u

po kra ji ni, ogro man je. Na CT ~e ka vi {e od 280 pa ci jen ta, ali se na pre gled ne ~e ka du go. Tre nut no pr vi na li sti upi san je de cem bra pro {le go di ne, a we gov pri jem je ovog me se ca. Na li sti ima i onih ko ji su upi sa ni ju na pro {le go di ne, a pred vi |a se da }e do }i na red u no vem bru ove. Iz 2009. go di ne ne ma ni jed nog za ka za nog pa ci jen ta. Na ugrad wu bes ce ment nog ku ka ~e ka 167 pa ci je na ta, naj du `e na li sti je onaj za ka zan ju na 2009. go di ne, ko ji }e na za hvat bi ti pri mqen ovog me se ca, ali u za vi sno sti od di jag no ze, ima i onih ko ji }e na ope ra ci ju ~e ka ti sve ga ne ko li ko me se ci.

Na ugrad wu me kih so ~i va ~e ka 1.650 pa ci je na ta, a u za vi sno sti od hit no sti, ~e ka se od pet me se ci do oko dve go di ne.

Pripremila: Jasna Barbuzan

SPORT

ponedeqak21.mart2011.

dnevnik

c m y

16

NA CI O NAL NI TIM SR BI JE MO RA DA PO KA @E KA RAK TER U NA STAV KU KVA LI FI KA CI JA ZA EP

Po vra tak na po bed ni~ ki ko lo sek Preko no}i nacional ni tim Sr bi je ostao je bez atmosfere, igre i rezultata.

Kao kula od karata sru{ila se idila koju smo imali u proteklom kvalifikacionom ciklusu za plasman na SP. Sticajem okolnosti, uz pogre{ne poteze koji su bili inicirani `estokom sujetom ~elnika FSS i selektora Anti}a re|ale su se neprijatne epizode u brobama za evropsku vizu. Sve je kulmini ralo ras pro dajom bo do va protiv rivala koji su objektivno slabiji od orlova. Ceh je ispo stavqen no vom kor mi laru Vladimiru Petrovi}u, koji se na startu haosa u koji je upao nije najboqe sna{ao. Posebno je bolan kiks protiv Estonaca, a onda je usledila i montirana drama u \enovi.

Pauza od nekoliko meseci dobro je do{la orlovima, da se kockice kako- tako slo`e. Bi}e danas u svojoj ku}i fudbala u Staroj Pazovi na okupu, u sklopu pri prema za predsto je}e okr{aje sa S. Irskom i Estonijom. Nema vi {e pro sto ra za preterane ra~unice, nad glavom je imperativ pobede u svakom od presotalih {est duela koje bi mogle uz dosta sportske sre}e da nam otvore put ka drugoj poziciji na tabeli, kasnije mo`da i Evrpskom prvenstvu.

Nekoliko detaqa su verovatno najava pozitivnog vetra koji u jedra nacionalnog tima ho}e da udahne popularni Pi`on.

Zbog ve} svima znane situacije

oko promene klupske sredine, i navija~ke podeqenosti, selektor se odrekao usluga golmana Stojkovi}a. Paradoks je ogroman, jer pouzdani ~uvar mre`e najzad ima kontinuitet na golu, zavidnu formu, ali ne i mesto u reprezenatciji koje mu je bilo zagarantovano u danima kada je u klubovima {irom Evrope grejao klupu. Izvagao je selektor, izabrao mir u ku}i, prona{ao vaqanu alternativu u Jorga~evi}u.

ali pokazalo se da Bi{evac ima kvalitet za poziciju {topera. Tra`ili smo re{ewa za si tuaci je ko je su u fudbalu normalne, alternative za standardne igar~e, imamo uvid ko mo`e da bude od korsiti. Qaji} se dobro snalazi na nekoliko pozicija. Nema ni Mr|e, vratio se Lane, tu je Brana Ili} - konstatovao je Petrovi}.

Nije selektora uzdrmala ishitrena odluka Lazovi}a da se trajno, odnosno Lukovi}a da se

Ipak, bez Vi di }a Selektor Vladimir Petrovi} razgovarao je ju~e sa kapitenom Man~ester junajteda i standardnim igra~em na{eg nacionalnog tima Nemawom Vidi}em. Tom prilikom zajedni~ki je odlu~eno da Vidi} ostane u Man~esteru i nastavi sa zapo~etim lekarskim terapijama koje daju rezultate. Wih dvojica }e biti u stalnom kontaktu i iskusni defanzivac }e se prikqu~iti saigra~ima kada mu zdravstveno stawe to bude dozvolilo.

U ovom trenutku bilo kakve procene nisu realne. Vidi} }e pratiti razvoj situacije i obave{tava}e selektora Petrovi}a, tako stru~nom {tabu ostaje da veruje da }e se on prikqu~iti ekipi {to pre. Ipak, da li }e do toga do}i do utakmice protiv Severne Irske ili Estonije , ili }e ga mo`da povreda u tome u potpunosti spre~iti, ostaje otvoreno pitawe. U svakom slu~aju, Vladimir Petrovi} ne}e pozivati naknadno nijednog igra~a, jer ih na spisku ima 26. Okupqawe reprezentativaca Srbije zakazano je za danas u podne u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi.

Dragocene su i dve pobede u prijateqskim susretaima protiv Bugarske i Izraela, za podizawe morala, ali je i pro{iren krug potencijalnih reprezentativaca.

- Koga nema bez wega se mo`e i mora. Ostali smo bez Vidi}a,

privremeno, povuku iz reprezentacije. Jednostavno, nisu to iskreni potezi, ne nose u sebi dobre namere. Lukovi} nije bio ni blizu tima, a {ta je smetalo Lazovi}u vi{e nije ni bitno, Uostalom, dobro su situirani u Zenitu, mo`da im vi{e repre-

zentacija za boqitak u karijeri nije ni potrebna...

Na kraju storije u kojima su akteri @igi} i Jovanovi} pokazuju da se duh zajedni{tva vra}a da je pripadnost nacionalnom timu svetiwa. Zbog povrede mi{i}a centarfor Birmingema je propustio nekoliko utakmica na Ostrvu, ali...

- Nisam igrao ni tokom vikenda, ali u klubu su korektni znaju koliko mi zna~i reprezentacija. Sti`em na prozivku, nastavi}u sa terapijama, a na teren bi mogao ve} u utorak.

Ima dovoqno vremena za oporavak. U~ini}u sve da budem u kombinaciji za tim. Mi{i} je samo istegnut, to daje nadu uz maksimalnu motivaciju da }u sanirati povredu - poru~io je @igi}.

Postao je idol nacije, Milan Lane Jovanovi}. Preselio se u slavni Liverpul i nije uspeo da po tvr di klasu ko ju po seduje.

Odmah je poslao poruku da mu pokloni ne trebaju, da ako ne igra na Enfildu ni selektor ne treba da ga poziva u reprezentaciju. Jo{ uvek nema minuta`u u novom klubu, ali u pomo} ga je pozvao Pi`on.

- Situacija je vanredna, rado }u se odazvati pozivu. Za fizi~ku spremnost nema brige, odanost naci ji je nespor na, dres sa grbom je zakon svih zakona. Dolazim da pobedimo Irce i Estonce - u svom stilu }e Jovanovi}.

Vreme ja da orlovi na ~elu sa Pi`onom poka`u karakter i

NO VO SA \A NI ZA O KRU @I LI PO BE DO NO SNU SE RI JU

Mart u zna ku Voj vo di ne Ni najstariji navija~i Vojvodine ne pamte ovako blistavu rezultatsku seriju u takmi~arskim me~evima. Novosadski crveno-beli obele`ili su mart mesec sa pet uzastopnih pobeda.

U prvenstvu su pobedili Jagodinu (2:1) i Javor (1:0) u gostima, a kod ku}e BSK (2:1) i ^ukari~ki Stankom (3:0), dok su u prvoj polufinalnoj utakmici Kupa Srbije kao gosti savladali Slobodu Point Sevojno (2:1). Zlobnici }e re}i da Novosa|ani nisu imali sna`ne suparnike, ali najte`e je re|ati pobede u nizu, a to ovog prole}a upravo ~ine izabranici Zorana Milinkovi}a. Rastere}eni imperativa, pokazuju iz kola u kolo da vrede i da mogu mnogo.

Posle pobede nad ^ukari~kim, trener gostiju Dragan Lacmanovi} sportski je ~estitao doma}inu.

- Znali smo da idemo u goste klubu i ekipi koja je posle Partizana najorganizovanija i najkvalitetnija u Srbiji. Trudili smo se da iz defanzive u|emo u neku kontru i ugrozimo doma}ina. Dva puta smo u tome uspeli, jednom nas je i sudija zaustavio dosudiv{i prekr{aj od strane na{eg igra~a, ali generalno, Vojvodina je bila mnogo boqa.

Da je i ubedqivije pobedila, to ne bi bilo nezaslu`eno. Na{ osnovni problem je da padamo od 70. minuta u snazi i koncentraciji, a to se de{ava usled neadekvatnih zimskih priprema - rekao je Lacmanovi}.

Zoran Milinkovi} slo`io se uglavnom s ve}inom izlagawa svog kolege.

Duel Igo ra Ani ~i }a i Vu ka Mi to {e vi }a

- ^estitam mojim igra~ima na upornosti i istrajnosti, za ~ega su do kraja nagra|eni adekvatnim rezultatom. U `ivotu je najte`e ostvariti ne{to kada svi misle da je posao gotov, pa

Fo to: F. Ba ki}

sam zato i upozoravao na sve opasnosti koje nas vrebaju u ovoj utakmici. Na{li smo se na kraju `estoke serije, iscrpqeni, ali re{eni da uspemo. Zato i jesam zadovoqan ostvarenim - na-

glasio je Milinkovi}. No} uo~i me~a Milinkovi} je bio primoran da iz takmi~arske ekipe izostavi Nikolu Lazeti}a.

- Dobio je visoku temperaturu i posle konsultacija s lekarom dr Borkom Vukosavom odlu~ili smo da pauzira. Zamenio ga je Aleksandar Katai. Odigrao je uglavnom dobro, ali od wega jo{ vi{e o~ekujem - rekao je Milinkovi}.

Na pitawe da li poziv Brane Ili}a u A reprezentaciju Srbije do`ivqava i kao li~ni uspeh, Milinkovi} je ovako odgovorio: - Ne `elim sebe da isti~em po bilo kom osnovu. Brana Ili} je sjajan mladi} i odli~an fudbaler koji je i ranije zaslu`io da dobije priliku u najboqem nacionalnom timu. Mene naro~ito raduje da se vratio u sjajnu formu uprkos tome {to je prvo re{io da odbije inostrani anga`man i do|e u Vojvodinu, a potom i da pregrmi neugodnu povredu stopala koja ga je jesenas odvojila za du`e vreme od terena - rekao je Milinkovi}.

I mogli bi tako redom: o sjajnoj partiji prinudnog {topera Medojevi}a, o pretr~anim kilometrima i golu „~oveka iz senke“ Tumbasevi}a, o Mito{evi}u koji izrasta u pravog dirigenta, a da mu pri tome nije strano da prese~e pregr{t suparni~kih napada, o poslovi~noj upornosti i konstantnosti Vuli}evi}a...a sve na zadovoqstvo navija~a, kojih je u subotu, uprkos ki{i i hladno}i, bilo blizu dve hiqade na „Kara|or|u“.

S. Sa vi}

RA DOST U TA BO RU SPAR TAK ZLA TI BOR VO DE

Go lo vi po pra vi li ras po lo `e we Nakon utakmica u kojima ekipa Spartak Zlatibor vode nije imala sre}e sa realizacijom, kona~no su po~eli i Golubovi da poga|aju.

Nakon {to je na gostovawu pobe|ena ekipa ^ukari~kog, pred Suboti~anima su oru`je polo`ili i fudbaleri Metalca. Zato je raspolo`ewe pred va`ne utakmice na nivou. Mo`e da odahne i Qubomir Ristovski, trener Spartak

Zlatibor vode koji iz ~etiri utakmice ima sasvim solidnih osam bodova.

- O~ekivali smo da se Metalac ne}e predati, napad im je ja~i deo ekipe, a tako su igrali i u prethodnim me~evima. Prvo poluvreme je bilo izjedna~eno, obe ekipe su imale svoje {ansi, a mi zaista mo`emo da `alimo za propu{tenim. U drugom poluvremnu je

Spartak igrao ne{to druga~ije, sa vi{e odgovornosti, pa nije bilo mesta da protivnik kreira kontranapade. Bili smo strpqivi, a posle gola Simovi}a sve je bilo lak{e. Sa nova tri boda smo dobili na samopouzdawu pred ciklus te{kih utakmica – kazao je Ristovski.

Posle gola odluke Slobodan Simovi} je istakao:

- Obe ekipe su imale dobre {anse u prvom poluvremenu, ali mi se ipak ~ini da su {anse Spartaka bile boqe. Ipak, i pored toga nije bilo golova, pa smo u drugo poluvreme u{li malo stegnuto. Sre}om, na vreme smo postigli gol, posle jo{ jedan i potvrdili pobedu koja nosi optimizam pred naredne susrete – kazao je Simovi}.

N. Stan ti}

Mi lan La ne Jo va no vi}

kvalitet, zaborave sve alibi pri~e i po~nu da pobe|uju. Da li su najzad na pravom putu vi-

de}mo ve} u petak na praznoj Marakani protiv Iraca.

Zo ran Ran ge lov

HAJ DUK IZ GU BIO NA KA RA BUR MI

Ne ma me sta raz o ~a ra wu Nakon pobede u In|iji koja je uduvala vetar u jedra opstanka iz tabora Hajduka su tra`ili da susret sa OFK Beogradom umesto u subotu odigraju u nedequ.

Sada, kada je susret pro{ao videlo se da je zahtev bio opravdan, jer tako bi igra~i imali dan vi{e za oporavak od gripa koji ih je desetkovao. Hajduk je na Karaburmi izgubio, ali mesta velikom razo~arawu nema.

wega pao gol koji je odlu~io pobednika mislim da to dete polako ali sigurno stasava u pravog igra~a i da }e kroz utakmice svakako postati pouzdan igra~ na koga }e Hajduk ozbiqno ra~unati – isti~e Milanovi}.

Hajduk je na Karaburmi poklekao u fini{u susreta, mada je imao svoje {anse za povoqniji rezultat. Pri nere{enom

Pa u za u pra vi ~as Zbog obaveza reprezentacije Srbije u superliga{kom prvenstvu slede dve nedeqe pauze.

- Dobro }e nam do}i, jer }emo kona~no imati sasvim dovoqno vremena da kosolidujemo svoje redove, da svi ozdravimo i krenemo ka `eqenom ciqu, a to je ono mesto na tabeli koje nam garantuje da }emo i od idu}e jeseni biti superliga{i - zakqu~io je trener Hajduka Sa{a Milanovi} koji je jo{ uvek rovit i koji se tako|e obradovao dvodnevnoj pauzi od treninga.

Naime, upravo zbog pauze u prvenstvu fudbaleri Hajduka su dobili dvodnevni odmor, a sa treninzima }e nastaviti sutra.

Igra~i koji su istr~ali na teren dobili su priliuku da se suprotstave kvalitetnom protivniku, ali i da steknu neophodno iskustvo.

- Generalno, nakon svega sam zadovoqan. Mnogo bi nam zna~ilo da smo imali dan du`e da se igra~i zdravstveno oporave od virusa koji su ih zahvatili, ali i od okr{aja sa In|ijom. Dakle, igrali smo nedovoqno oporavqeni, ali i oslabqeni neigrawem {topera Aleksandra @ivanovi}a , pa nam se povredio i Ki{ tako da i na wega nismo mogli ra~unati i kada sve to imate u vidu muslim da smo uprkos porazu zadovoqili – ka`e trener Hajduka Sa{a Milanovi} koji je, kao i protiv In|ije u odsustvu {efa Dragoquba Bekvalca vodio ekipu sa klupe.

Na mestu {topera osim @ivanovi}a nije bilo ni Vladimira Kova~evi}a, pa je poverewe dobio mladi Slobodan Lali}, igra~ koji je ponikao u redovima Hajduka.

- Lali} je igrao svih devedeset minuta, pa iako je preko

rezultatu Komazec je pogodio stativu, potom kada je OFK poveo Kasalica je imao odli~nu priliku za izjedna~ewe, {to govori da Hajduk nije igrao zatvorenu varijantu, a za igru su pohvale stigle i iz tabora OFK Beograda.

- Meni je posebno drago da je posle utakmice kolega \ur|evi}, kojeg veoma uva`avam, pohvalio igra~e Hajduka za igru koju su pru`ili. Smatram da smo zaslu`ili nere{eno ali to se nije dogodilo. No, to je fudbal – ka`e Milanovi}.

Poraz na Karaburmi ne prija, ali donekle se hajduci mogu ute{iti i ~iwenicom da su direktni rivali u borbi za opstanak Metalac i In|ija tako|e izgubili.

- Bitno je da smo ostali ravnopravni konkurenti u borbi za opstanak . Na na{oj strani je ~iwenica da u odnosu na Metalac i In|iju imamo povoqniji raspored i ja sam uveren da }emo sigurno izboriti opstanak – jasan je Milanovi} . \. Bo ja ni}

SPORT

dnevnik

BE O GRAD: Cr ve na zve zda – BSK BE O GRAD: Rad – Par ti zan ^A ^AK: Bo rac – Slo bo da PS NO VI SAD: Voj vo di na - ^u ka ri~ ki JA GO DI NA: Ja go di na – In |i ja SME DE RE VO: Sme de re vo – Ja vor BE O GRAD: OFK Be o grad - Haj duk SU BO TI CA: Spar tak ZV – Me ta lac

4:1 (2:0) 2:2 (2:1) 1:0 (0:0) 3:0 (1:0) 2:0 (1:0) 2:1 (1:1) 1:0 (0:0) 2:0 (0:0)

1. Par ti zan 19 16 2 1 52:15 50 2. Crvena zve zda 19 15 2 2 31:10 47 3. Voj vo di na 19 13 5 1 31:7 44 4. Rad 19 10 6 3 28:11 36 5. Spar tak 19 7 8 4 19:12 29 6. Sme de re vo 19 5 10 4 18:17 25 7. Slo bo da 19 6 7 6 21:21 25 8. OFK Be o grad 19 7 4 8 16:17 25 9. Ja go di na 19 6 6 7 16:17 24 10. Ja vor 19 5 8 6 14:16 23 11. Bo rac 19 4 9 6 12:19 21 12. BSK 19 4 7 8 12:26 19 13. In |i ja 19 3 4 12 16:31 13 14. Me ta lac 19 3 4 12 11:29 13 15. Haj duk 19 2 6 11 13:28 12 16. ^u ka ri~ ki 19 0 4 15 5:39 4 U sle de }em ko lu (2/3. apri la) sa sta ju se: IN \I JA: In |i ja – OFK Be o grad, KU LA: Haj duk – Rad, KRA GU JE VAC: Me ta lac – Voj vo di na, BE O GRAD: Par ti zan – Bo rac, LU ^A NI: Slo bo da SP – Spar tak ZV, BE OG RAD: ^u ka ri~ ki Stan kom – Sme de re vo, IVA WI CA: Ja vor – Cr ve na zve zda, BE O GRAD: BSK Bor ~a – Ja go di na.

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Vi {e kru na za ra dost go sti ju PA DI NA: Sta dion Do li ne, gle da la ca 300, su di ja N. Pa pri ca (No va Pa zo va), strel ci: Vi {e kru na u 49. i 62. mi nu tu. @u ti kar to ni: Nin kov, Ra ji}, Iva ni {e vi}, Me du ~i} (Do li na), Vi {e kru na, Ra do ja, Dra go qe vi}, Isak, Rat ko vi} (Mla dost).

DO LI NA: Alek si} 6, Sa mar xi} 6, Sta ji} 6 (To min -), Ne du ~i} 7, To {kov 6 (Iva ni {e vi} 6), Nin kov 6, Trip ko vi} 7, \o ko vi} 6, Staj ~i} 7, Ra ji} 7, Osto ji} 6 (Kla bec 6).

MLA DOST: Ba ji} 7, Dra go qe vi} 6, S. Ra ti} 7, Kan tar 6, M. Ra ti} 7, Rat ko vi} 6 (\o go vi} 6), Ra do ja 7, Vi {e kru na 8 (Kra gu qac -), Vu ko vqak 7, Zu ki} 6 (Isak -), \u ki} 7.

Do ma }i fud ba le ri u pr vih 10 mi nu ta ima li su ini ci ja ti vu i pr vu pri li ku za po go dak, ka da je Ra ji} cen tri rao, a Sa mar xi} sa ne kih 10 me ta ra sla bo {u ti rao.

U 18. mi nu tu po sle do brog cen tar {u ta Ne du ~i} je po sti gao gol, a su di ja Pa pri ca ga po ni {tio zbog fa u la.

Po sle od mo ra, fud ba le ri iz Ba~ kog Jar ka is ko ri sti li su u 49. mi nu tu gre {ku gol ma na Alek si }a, a Vi {e kru na je po sti gao pr vi po go dak. Na kon pri mqe nog po got ka igra ~i Do li ne po ku {a va li su ja lo vim na pa di ma da iz jed na ~e, a u 62. mi nu tu po sle kon ra na pa da~ Vi {e kru na PR VA LI GA SR BI JE Rad ni~ ki 1923 – Ze mun Mla dost (L) – Na pre dak Be `a ni ja – No vi Sad Te le op tik – Pro le ter BASK – Ko lu ba ra Rad ni~ ki (S) – Srem No vi Pa zar – Ba nat Mla di rad nik – Di na mo Big bul – Sin |e li}

3:1 0:0 2:1 1:0 3:2 1:0 1:0 3:2 2:0

1. BASK 19 12 2. Rad ni~ ki 19 11 3. Ba nat 19 9 4. N. Pa zar 19 10 5. Sin |e li} 19 9 6. Pro le ter 19 8 7. Rad n. (S) 19 7 8. Na pre dak 19 8 9. M. rad nik 19 8 10. Mla dost 19 5 11. Big bul 19 6 12. No vi Sad 19 6 13. Be `a ni ja 19 5 14. Te le op tik 19 5 15. Srem 19 3 16. Ze mun 19 3 17. Di na mo 19 2 18. Ko lu ba ra(-3)19 1

41 38 35 35 32 30 29 29 28 24 22 22 21 21 18 17 9 6

5 226:9 5 341:17 8 224:11 5 420:13 5 520:14 6 527.16 8 415:12 5 621:19 4 723:23 9 514:15 4 920:19 4 924:28 6 813:16 6 819:27 9 715:20 8 814:31 314 8:35 61211:29

Sle de }e ko lo (27. mar ta u 14): Ko lu ba ra - Te le op tik, Pro le ter - Big bul Rad ni~ ki, Sin |e li} - Mla di rad nik, Di na mo Mla dost (L), Na pre dak - No vi Pa zar, Ba nat - Rad ni~ ki (S), Srem - Rad ni~ ki 1923, Ze mun - Be `a ni ja, No vi Sad - BASK.

Do li na – Mla dost (BJ) Sen ta – Ki kin da Slo bo da (NK) – Pa li} Slo ga (T) – Do wi Srem Mla dost (A) - ^SK Pi va ra Vr {ac – Rad ni~ ki (NP) Tek sti lac – Ve ter nik Ce ment – So lu nac

1. D. Srem 1610 2. Rad n. (NP)16 9 16 8 3. ^SK 4. Do li na 16 9 5. Ve ter nik 16 7 16 7 6. Sen ta 7. Vr {ac 16 6 8. Ce ment 16 6 9. Mla d. (BJ)16 6 10. Slo ga (T) 16 5 11. Pa li} 16 5 12. So lu nac 16 5 13. Tek sti lac 16 4 14. Ki kin da 16 3 15. Slo bo da 16 2 16. Mla d. (A) 16 0

17

DER BI NA BA WI CI BEZ PO BED NI KA

JE LEN SU PER LI GA SR BI JE

Do li na – Mla dost (BJ) 0:2 (0:0)

ponedeqak21.mart2011.

5 1 5 2 5 3 2 5 7 2 5 4 6 4 5 5 3 7 5 6 4 7 4 7 4 8 5 8 3 11 4 12

0:2 1:1 0:2 0:3 0:3 1:1 1:2 1:0

30:11 28:9 33:17 18:20 28:19 31:15 17:18 22:15 21:29 24:20 21:23 22:26 17:24 16:33 19:34 10:44

35 32 29 29 28 26 24 23 21 20 19 19 16 14 8 4

Pa ro vi 17. ko la (26/27. mart, 15 ~a so va): Sen ta - Slo bo da (NK), Ki kin da - Do li na, Mla dost (BJ) - Ce ment, So lu nac - Tek sti lac Ites, Ve ter nik Vi skol - Vr {ac, Rad ni~ ki (NP) - Mla dost (A), ^SK pi va ra - Slo ga (T), Do wi Srem - Pa li}.

je po dru gi put sa vla dao do ma }eg gol ma na i svom ti mu do neo po be du.

B. Stoj kov ski

Sen ta – Ki kin da 1:1 (0:0) SEN TA: Grad ski sta dion u Na rod noj ba {ti, gle da la ca 150 .

Su di ja: V. Pe rin (Vr {ac).

Strel ci: Be le uc (auto gol) u 74. za Sen tu, a Ko vr li ja u 89. mi nu tu za Ki kin du. @u ti kar to ni: Ra din, Ha ben {us (Sen ta), Ko vr li ja, Be le uc, Cvi ja no vi} i @iv kov (Ki kin da).

SEN TA: Bo di ro ga 7, Far ka{ 7 (Ha ben {us 7), Be sla} 6 (Ka ka{ 7), Ra din 6, Cvet ko vi} 7, Gru ji} 7, Jo vi} 6, Po pov 6, Sto ja nov 7, Ni ko lin 6, Mi li vojv 7.

KI KIN DA: @iv kov 6, Jan ko vi} 7, Ba bi} 7, \o ki} - (Gra |in 7), Be le uc 7, Kre so ja 7, Ili} 7, Spa hi} 6 (Ge ci} -), Cvi ja no vi} 7, Ko vr li ja 8, Ma li no vi} 7.

Na pro le} noj pre mi je ri Ki kin |a ni su us pe li da osvo je bod u Sen ti. Do ma }i ni su u pr vom de lu vi {e na pa da li, ali su se Ki kin |a ni uspe {no bra ni li o~i to u na me ri da sa ~u va ju mre `u i osvo je bod. U dru gom de lu igra je bi la za ni mlji vi ja, Sen }a ni su ima li ne ko li ko {an si, ali su do {li u vo| stvo auto go lom u 74. mi nu tu na kon kor ne ra, ka da je lop ta za ka ~i la Be le u ca i od se la u mre `i. U sa mom fi ni {u utak mi ce naj a gil ni ji u eki pi go sti ju Ko vr li ja je sna `nim {u tom sa vla dao Bo di ro gu i do neo bod.

M. Mi tro vi}

Lider se namu~io Rad - Par ti zan 2:2 (2:1) BE O GRAD: Sta dion Ra da, gle da la ca 2.000, su di ja Vu ka di no vi} (Be o grad), strel ci: Pa jo vi} u 37. i Le ko vi} u 42. za Rad, a To mi} u 17. i Ili jev u 58. mi nu tu za Par ti zan. @u ti kar to ni: Lu ka, Jo va no vi}, Le ko vi} (Rad), Sa vi} (Par ti zan).

RAD: Bor jan 6, Ko so vi} 6, Pa jo vi} 7, Mi li vo je vi} 6, Lu ka 7 (Mr ke la -), Jo van ~i} 7 (Ko ji} -), An dri} 6, Mi tro vi} 6, Jo va no vi} 6, Sta no je vi} 7 (Ob ra do vi} -), Le ko vi} 7.

PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 7, Miq ko vi} 6, La zev ski 7, Sa vi} 6, Kr sta ji} 7, Ka ma ra 5 (Pe tro vi} 7), To mi} 7, Ili} 7, Vu ki} 7, Adi ja 6 (Ili jev 7), Ej go 6 ([}e po vi} 6).

Fud bal ri Ra da pre ki nu li su se ri ju po be da cr no-be lih, od i grav {i sa {am pi o nom ne re {e no 2:2 (2:1). Der bi ko la je oprav dao o~e ki va wa. Na Ba wi ci je vi |en do bar fud bal i ~e ti ri go la, sa dr `aj ko ji je pri `eq ki van. Rad je do bio pr vo, Par ti zan dru go po lu vre me, pa je re mi i naj re al ni ji.

Tre ner „vaq ka“ Sta no je vi} na ja vio je ovaj me~ kao naj te `i u po lu se zo ni, a strah je bio oprav dan. Dru gi naj bo qi do ma }in u li gi Rad de mon stri rao je le pr {a vost ko ja ga kra si ce lo pr ven stvo. Sa br zim tran sfor ma ci ja ma ne bo-pla vi mu ~i li su cr no-be le, po seb no u pr vih 45 mi nu ta, pa su taj deo igre za slu -

Milivojevi} interveni{e ispred Ilijeva

`e no i do bi li. A, mo gli su i ube dqi vi je.

Da li zbog ne dav nog me ~a sa Zve zdom, ili ne ~e ga dru gog, uglav nom, Par ti zan je `iv nuo tek u na stav ku. Do du {e To mi}, Adi ja i Vu ki} ima li su {an se, me |u tim, Rad je bio bo qi i sa mo za hva qu ju }i Vla di mi ru Stoj ko vi }u na od mor ni je oti {ao jo{ opu {te ni je.

Pr vu {an su imao je gost. U 3. mi nu tu, na kon cen tar {u ta sa de -

Fo to: B92

sne stra ne, Adi ja je iz pr ve sa 12 me ta ra {u ti rao pre ko go la. Ma lo po tom, za pre tio je Rad. Jo van ~i} je sa se dam me ta ra lo {e lop tu za hva tio gla vom i pri li ka je pro pa la. U 17. mi nu tu Par ti zan je po veo. Tej go je pre se kao je dan na pad, od i grao do Ili }a, a ovaj sjaj no upo slio To mi }a, ko me sa je da na est me ta ra ni je bi lo te {ko da po stig ne gol.

Ne {to ka sni je usle di la je no va {an sa za Par ti zan. Miq -

ko vi} je cen tri rao, na dru goj sta ti vu lop tu je za hva tio Vu ki}, a Bor jan od bra nio. Od tog tre nut ka Rad je pre u zeo ini ci ja ti vu. U 27. mi nu tu Le ko vi} je iz veo kor ner, a Mi tro vi} na pe ter cu za hva tio lop tu, no, Stoj ko vi} bra ni. Po tom je iz da qi ne {u ti rao Le ko vi}, a gol man Par ti za na je dva ukro tio taj {ut. Me |u tim, po sle kor ne ra, Pa jo vi} je na pr voj sta ti vi gla vom upu tio lop tu u su prot ni ugao i po sti gao gol. Ma lo po tom Jo van ~i} je uma kao Sa vi }u i {u ti rao sa 14 me ta ra, ali je lop ta pro hu ja la tik po red go la.

Do bru igru le vi bek Le ko vi} kru ni sao je sja nim go lom iz skra }e nog kor ne ra u 42. mi nu tu.

Iz ne na dio je Stoj ko vi }a, ko jeg je lop ta pre le ta i za vr {i la u mre `i.

Ne pri met nog Adi ju i in di spo ni ra nog Ka ma ru u na stav ku me wa ju Ili jev i Pe tro vi} i to je do ne lo do mi na ci ju Par ti za na. U 52. mi nu tu Vu ki} je po no vo bio u pri li ci, ali je na kra ju, ipak, iz blo ki ran. Pet mi nu ta ka sni je sti glo je iz jed na ~e we. Slo bo dan uda rac iz veo je To mi}, na pe nal ti ku je gla vom od i grao lop tu Pe tro vi}, a lop tu u me `u po slao Ili jev. U 83. mi nu tu va qak je imao pri li ku za tri jumf. [}e po vi} je iz okre ta {u ti rao sa {est me ta ra, ali je lop ta pro hu ja la po red go la.

I. La za re vi}

Evan dro za „mi nus 3” Cr ve na zve zda - BSK 4:1 (2:0) BE O GRAD: Sta dion Cr ve ne zve zde, gle da la ca 8.000, su di ja Je re mi} (Be o grad), strel ci: Evan dro u 34. i 43. Dor ha u 71. i Ka lu |e ro vi} u 81. za Cr ve nu zve zdu, a Ba bi} u 52. mi nu tu za BSK. CR VE NA ZVE ZDA: Sta men ko vi} 7, To {i} 7, ]o si} 7, Mi ki} 7, Vi lo ti} 7, Isah 7, Evan dro 8 (Mi ja ji lo vi}), La zo vi} 7 (Ka du), Ve {o vi} 7, Bor ha 7 (Jef ti}), Ka lu |e ro vi} 7.

BSK: Ko va ~e vi} 7, Mi lo {e vi} 6, Va si qe vi} 5 (Bo {ko vi} 6), @ar ko vi} 6, Ra du lo vi} 6, ^e sa re vi} 6 (Plav {i}), Ka je vi} 6, Kr sti} 7, Ba bi} 7 (Vig we vi}), Ali vo di} 6, Jo va no vi} 6.

Fud ba le ri Zve zde su na kon po ra za u Ku pu od Par ti za na ute hu pro na {li u pr ven stvu. Ve za li su ~e tvr ti pro le} ni tri jumf cr ve no-be li pro tiv eki pe BSK-a i za o sa tak za li de rom Par ti za nom na kon wi ho vog re mi ja na Ba wi ci sa da sma wi li na pod no {qi vih tri bo da. Cr ve no-be li su od i gra li so lid no pr vo i sa mo deo dru gog po lu vre me na {to im je bi lo do voq no za ube dqiv tri jumf.

Opet je tre ner Pro si ne~ ki zbog kar to na i po vre da pro me nio“po la ti ma“. Iz o sta li su Nin kov, Adi, Ko ro man i Mi ja ji lo vi} a {an su su do bi li La zo -

vi}, Ve {o vi}, Vi lo ti} i po vrat nik Ka lu |e ro vi}. Na sna zi je ostao pe po zna tqiv su i stem igre.

Do mi ni ra la je Zve zda pri ti ska la ri va la kroz pas igru, lo mi la ot por ~vr stih i de fan ziv no do bro or ga ni zo va nih Bor ~a na. U par na vra ta is ta kao se gol man go sti ju Ko va ~e vi}, ko ji je za u sta vio udar ce Bor he i Evan dra.

Ipak, u 34. mi nu tu mo rao je da pot pi {e ka pi tu la ci ju. Na kon raz me we nog du plog pa sa sa La zo vi }em ele gant no je u{ao u ka zne ni pro stor Evan dro i pre ci znim {u tem po go dio mre `u.

Zve zdin Bra i lac sa na dim kom „maj stro“ bio je ras po lo `en za igru a u fi ni {u pr vog po lu vre me na, ~i ni se raz re {io je sve re zul tat ske bri ge dru gim po got kom Asi stent je bio To {i} ko ji je po sle so lo ak ci je po slao upo tre bqi vu lop tu ko ji je pro pu stio Bor ha a Evan dro od li~ no re a go vao - 2:0.

Ube dqi vo vo| stvo kao da je to kom pa u ze uspa va lo do ma }i na.

Na sta vak pri pa da go sti ma ko ji su na kon mu we vi te kon tre u 52. mi nu tu pre ko Ba bi }a sma wi li vo| stvo - 2:1. Pet mi nu ta ka sni je ima li su Bor ~a ni {an su i za iz jed na ~e we, ali je ]o si} lop tu iz ba cio u po qe sa gol li ni je.

Si ti nu di Mu ri wu 10 mi li o na fun ti ^el ni ci en gle skog pre mi jer li ga {a Man ~e ster si ti ja spre ma ju se da po nu de tre ne ru ma drid skog Re a la @o zeu Mu ri wu ne ve ro va tan ugo vor i go di {wu pla tu od de set mi li o na fun ti!

Mu ri wo je pr vi kan di dat za na sled ni ka Alek sa Fer gu so na u Man ~e ster ju naj te du, jer je odav no po zna to da je we go va na me ra da se vra ti u Pre mi jer li gu ka da za vr {i po sao sa Re a lom. Ta ko |e, ~ak se po mi we mo gu} nost da Por tu ga lac po no vo bu de me na xer ^el si ja.

Ipak, po {to je do bio sig nal sa „Old Tra for da“ da }e se na ~e ka ti ako `e li na klu pu „cr ve nih |a vo la“, po {to Aleks Fer gu son jo{ uvek ne na me ra va da na pu sti klu pu, bo ga ta {i sa pla ve stra ne Man ~e ste ra su re {i li da is pi pa ju te ren. Bri tan ski me di ji ve} ne ko vre me spe ku li {u da se Ro ber tu Man }i ni ju

spre ma sme na, a Spe ci jal nom }e osim pra vog bo gat stva bi ti po nu |en neo gra ni ~e ni bu xet za do vo |e we igra ~a kao i pri li ka da is pi {e no vu isto ri ju en gle skog i svet skog fud ba la.

Igra~ utakmice: Evandro

Br zo su se Zve zda {i tr gli i na met nu li svoj ri tam. Uosta lom po da tak o po se du lop pte (84:16 pro ce na ta) sve go vo ri. U 71. mi nu tu na asi sten ci ju Evan dra naj zad je pro bio led i Ko lum bi jac Bor ha a u li stu stre la ca po pr vi put ovog pro le }a efekt nim po -

got kom u 81. mi nu tu upi sao se i An dri ja Ka lu |e ro vi}.

U za ni mqi voj fud bal skoj pred sta vi cve no-be li su na Ma ra ka ni na sta vi li po bed ni~ ki pr ven stve ni niz, i {to je naj va `ni je pri bli `i li se na sa mo tri ko ra ka Par ti za nu.

Z. Ran ge lov

OKU PQA SE MLA DA RE PRE ZEN TA CI JA

Or li }i u No vom Sa du Iako je bi lo pla ni ra no da mla da fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je pri pre mem oba vi u No voj Pa zo vi, stru~ ni {tab or li }a na ~e lu sa se lek to rom Alek san drom Jan ko vi }em od lu ~io je da se eki pa za pri ja teq ske utak mi ce sa Bu gar skom (25. mar ta u In |i ji) i Ukra ji nom (29. mar ta na no vo sad skom „Ka ra |or |u“) od ra de u No vom Sa du.

Na spi sku ko ji je pr vo bit no ob ja vqen ne }e bi ti Ne na da Kr sti ~i }a.

- Pr vo ti mac Samp do ri je ja vi }e se da nas na oku pqa wu u Be o- gra du, ka ko bi i le kar kon sta to vao we go vu po vre du (aduk tor), po sle ~e ga }e se vra ti ti u Ita li ju. Od lu ~i li smo da ne zo ve mo ni ko ga kao re zer vu, ve} }e mo za ovu ak ci ju ima ti 21 fud ba le ra re kao je se kre tar stru~ nog {ta ba Pa vle Si mi}.

Or li }i }e bi ti sme {te ni u ho te lu „Park“, a tre ni ra }e u

FC „Vu ja din Bo {kov“ u Ve ter ni ku.

Na spi sku su: gol ma ni Bra ni mir Alek si} (Spar tak ZV), Alek san dar Ki rov ski (Ze mun) i Va so Va si} (Vin ter tur), od bram be ni igra ~i Alek san dar Miq ko vi} (Par ti zan), Vu ja din Sa vi} (Bor do), Mi lan Ro di} (OFK Be o grad), Ma ti ja Na sta si} (Te le op tik), Ne ma wa Gu deq (NAK Bre da), Ni ko la Mak si mo vi} (Slo bo da PS), ve zni Vuk Mi to {e vi} i Slo bo dan Me do je vi} (Voj vo di na), Alek san dar Ig wov ski (Min hen 1860), Sa {a Mar ko vi} (OFK Be o grad), Dar ko La zo vi} (Cr ve na zve zda), Fi lip Kne `e vi} (Bo rac ^a ~ak), Ni ko la Kr~ ma re vi} (^u ka ri~ ki), Fi lip \u ri ~i} (He ren ven), na pa da ~i Mar ko [}e po vi} (Par ti zan), Ne ma wa Ko ji} (Rad), Da ni jel Alek si} (Groj ter Firt) i Ste fan [}e po vi} (Kor trijk).

S. S.

18

sport

ponedeqak21.mart2011.

DRU GI KUP SR BI JE ZA STA RI JE PI O NI RE U KA WI @I

Na de Po ti sja nad ma {i le ri va le Na dru gom Ku pu Sr bi je u rva wu gr~ ko-rim skim sti lom za sta ri je pi o ni re, na stru wa ~a ma sport ske ha le Ba we Ka wi `a, nad me ta la su se 94 tak mi ~a ra iz 19 klu bo va. Na de do ma }eg Po ti sja nad ma {i le su sve ri va le i osvo ji le pr vo me sto, is pred su bo ti~ kog Spar ta ka i Omla din ca iz Bo to {a. @e sto ki su bi li okr {a ji, pri ~e mu su u mno -

(Her ku les) sa vla dao Ta ma {a Bo `oa (Po ti sje) na po e ne 17:11.

Po je di na~ ni pla sman po ka te go ri ja ma - do 40 kg: 1. Aron Fe her (Spar tak), 2. Se ba stian Ko lom par (Her ku les), 3. Kri sti jan ban ski (Po ti sje) i Ste van Mar ko vi} (Kra gu je vac), do 44 kg: 1. Se ba stian Na| (Po ti sje), 2. Igor Vu jo vi} (Rad ni~ ki, KG), 3. Da vid Var ga (Her ku les) i Da mjan \or |e vi}

Najuspe{niji u kategoriji do 61 kilogram

gim bor ba ma od lu ~i ve le ni jan se, a vi |e no je mno {tvo atrak tiv nih za hva ta. Iz u zet no ne iz ve sno bio je fi nal ni me~ u ka te go ri ji do 61 ki lo gram u ko joj je Mi klo{ Hor ti

Fo to: M. Mi tro vi}

(@e qe zni ~ar, BG), do 48 kg: 1.

Ben ce Re me te (Po ti sje), 2. Sa mir Ta hi ri (Spar tak), 3. Alek san dar Mi ol ski (Po ti sje) i Ni no Be rec (Spar tak), 52 kg: 1. Erik Fe ke te

(Sen ta), 2. Ste fan Li {~e vi} (Rad ni~ ki, So), 3. Ste fan Bo {wak (Spar tak) i Jo van Ha ja{ (Omla di nac, Bo to{), do 56 kg: 1.

Da niel Fej sta mer (Po ti sje), 2.

Go ran Sre mac (Omla di nac), 3.

Mi lan \u ka no vi} (Rad ni~ ki, BG) i Ro bert Du da{ (Spar tak), do 61 kg: 1. Mi klo{ Hor ti (Her ku les), 2. Ta ma{ Bo `o (Po ti sje), 3. Alek san dar Pa vlo vi} (Rad ni~ ki, KG) i Alek sa Er ski (Par ti zan, BG), do 66 kg: 1. Le hel Kun ti} (Spar tak), 2. Da vid Ju has (Po ti sje), 3. Stra hi wa @iv ko vi} (Rad ni~ ki, KG) i Lu ka Bu qov ~i} (Spar tak), do 73 kg: 1. @ar ko Dic kov (Rad ni~ ki, BG), 2. Aleks Pe tri} (Po ti sje), 3.

Du {an Ivo {e vi} (Fru {ko go rac) i Adrien Har mat (Spar tak), do 85 kg: 1. Jo van Ka la ba (Omla di nac), 2. Mi lan Tu ba (Po bed nik, BG), 3.

Ne ven Vu ko vi} (Alek san dro vo) i Adam Va{ (Po ti sje), do 100 kg: 1.

Bo ban @i va no vi} (Rad ni~ ki, BG), 2. Da rio B. Ni ser (Omla di nac), 3.

Ar nis Do bi (Rad ni~ ki, SO) i Sto jan De vi} (No vi Sad).

Ekip ni pla sman: 1. Po ti sje (Ka wi `a) 46, 2. Spar tak (Su bo ti ca) 38, 3. Omla di nac (Bo to{) 20, 4. Her kul ses (Gor wi Breg) 18, 5. Rad ni~ ki (Be o grad) 17, 6.

Rad ni~ ki (Kra gu je vac) 14, 7-8.

Sen ta i Rad ni~ ki (Som bor) po 8 bo do va itd.

M. Mi tro vi}

PR VA B SA VE ZNA LI GA

Be ~ej ci is pu sti li po be du Be ~e jac – TENT 9:9 (3:2, 3:3, 2:2, 1:2) BE ^EJ: Pli va li {te za tvo re nog ba ze na OSC Mla dost. Gle da la ca: 100. Su di je: Zo ran Dra gin i Pa vle Ki{ (obo ji ca iz No vog Sa da). Igra~ vi {e: Be ~e jac 9(3), TENT 7(3). Pe te ra ca ni je bi lo.

BE ^E JAC: Jer ko vi} (12 od bra na), Cve ti} 2, Br kqa~ 2, Stra i- nov, Ko ro vqev, Bo `i}, Ko so vac, Mi lo va no vi}, Jo vi} 1, To mi }e vi}

2, Pe len gi} 2, Po po vi}, Mar ko vi}, Da vi dov, Do bo `a nov.

TENT: Ra do sa vqe vi} (13 od bra na), Si mi}, Ra |e no vi} 3, Jo ki}, Ni ko li} 1, [e ke ro vi}, Pe tro {ev ski, I|i} 3, Sta ni {i}, Je go ro vi} 1, Ba ji}.

Ima ju }i u vi du da su sve vre me vo di li s go lom ili dva, Be ~ej ci su is pu sti li po be du pro tiv Obre nov ~a na. To me je, ne ma sum we, do pri ne la sla bi ja kon cen tra ci ja u

dru gom po lu vre me nu, ka da su ima li broj ~a nu pred nost u ba ze nu, jer u ~e ti ri ta kva slu ~a ja ni jed no ni su ma te ri ja li zo va li.

Gol ma ni Jer ko vi} i Ra do sa vqe vi}, ima li su svo je ve ~e, ali se po hva la mo ra upu ti ti i na ra ~un ka pi te na go sti ju I|i }a, ko ji je pre u zeo od go vor nost u fi ni {u utak mi ce i pet se kun di pre kra ja po sti gao svoj tre }i po go dak za po de lu ple na.

V. Jan kov

PR VA @EN SKA LI GA

Eli ta obez be |e na @e le zni ~ar MC – Pro le ter 33:24 (15:10) IN \I JA: Sport ska ha la. Gle da la ca: 200. Su di je: Ra da ko vi} i Bak maz (No vi Sad). Sed mer ci: @e le zni ~ar MC 1 (1), Pro le ter 5 (3). Is kqu ~e wa: @e le zni ~ar MC 4, Pro le ter 4 mi nu ta. @E LE ZNI ^AR MC: T. Po po vi} (2 od bra ne, 1 sed me rac), Cve ti}, S. Po po vi} 5, Jak {i} 1, Va si} 5 (1), Dro wa ko vi} 4, Ru pi} 4, Jan ko vi}, Paj ki} 5, Je zdi} (15 od bra na, 1 sed me rac), Or lo vi} 2, Mi li}, Ve ra ja 5, Ran ~i} 2.

PRO LE TER: La zi}, Stan ko vi}, Ga gi}, Vla o ~in, So lo mun 2, ^e ti} 13 (1), Ob ra do vi} 1, Mi tro vi} 3

(2), Mi sa i lo vi}, Ra do va no vi} 3, Bla nu {a 2, Raj ko vi}, Ma ti}.

Po be dom u der bi ju 14. ko la Pr ve li ge Sr bi je, ko ja je i o~e ki va na, in |ij ski @e le zni ~ar MC prak ti~ no je obez be dio pla sman u elit nu kon ku ren ci ju iako je do kra ja pr ven stva osta lo jo{ 8 utak mi ca. Me |u tim, ze le no-be le su do sa da iz gu bi le je di no od li de ra na ta be li Rad ni~ kog pa je te {ko po ve ro va ti da }e {an su pro koc ka ti u za vr {ni ci pr ven stva. Do ma }e ru ko me ta {i ce su pro tiv Zre wa nin ki po ve le sa 3:0, re zul tat sku pred nost su ka sni je po ve }a va le iz mi nu ta u mi nut, sti gle do ube qi -

vih 26:14 pa wi ho va po be da prak ti~ no ni je do la zi la u pi ta we.

Utak mi ca je, ina ~e, bi la iz u zet no ko rekt na jer su i go {}e ubr zo shva ti le da pro tiv ja ~ih od se be ne ma ju {ta da tra `e. Uosta lom je se nas na svom par ke tu ta ko |e su pre tr pe le po raz. @e le zni ~ar MC je igrao ve o ma do bro, sla bih ru ko me ta {i ca ni je bi lo a u ta bo ru Pro le te ra sa mo je ^e ti }e va bi la ne u hva tqi va za pro tiv ni ce, po sti gla je naj vi {e go lo va iako je ras po lo `e na Je zdi }e va od bra ni la do sta we nih uda ra ca pa ~ak i je dan sed me rac. Su di je su bi le na vi si ni za dat ka.

Da. Vi }en ti}

dnevnik PR VEN STVO VOJ VO DI NE U ZRE WA NI NU

No vo sa |a ni pu {kom do tri ti tu le Ka de ti Je din stva iz Sta re Pa zo ve osvo ji li su obe ti tu le se rij skom va zdu {nom pu {kom (Bo ris Swi da i eki pa) na Pr ven stvu Voj vo di ne („B“ pro gram) u Zre wa ni nu, dok su kod ka det ki wa ovim oru` jem oba zlat na tro fe ja pri pa la Ta tri iz Ki sa ~a (Iva na Kre ko i eki pa). Stan dard nom va zdu {nom pu {kom tri ti tu le u kon ku ren ci ji mla |ih ju ni o ra i ju ni or ki oti {le su u vi tri ne No vog Sa da (Du wa Ive zi} i obe eki pe) dok je kod mla |ih ju ni o ra po jed na~ no sla vio Vu ka {in Bo ji} iz in |ij ske Mla do sti. Ju na ki wa da na bi la je Ma ri ja Bu ba lo iz Pan ~e va ko ja je osvo ji la sre bro pu {kom i bron zu pi {to qem i je di ni je stre lac na pr ven stvu ko ja je ga |a la iz dva oru` ja.

Ki kin da je po tvr di la do mi na c i j u pi { to q em osvo j iv { i obe po je di na~ ne ti tu le za mla |e ju ni or ske ka te go ri je (Dra gan Gra |in i Je le na To mi}), i ukup no pet (od {est) po je di na~ nih tro fe ja. Gra |in je na sta vio se ri ju po be da, ne dav no je osvo jio ti tu lu i u fi na lu Ku pa SS Sr bi je. Or ga ni za tor pr ven stva su dru `i na Be~ ke rek iz Zre wa ni na i SS Voj vo di ne.

Re zul ta ti pr vog da na Pr ven stva Voj vo di ne – se rij ska va zdu {na pu {ka, ka de ti: 1. Je din stvo (Sta ra Pa zo va) 538, 2. Ki kin da 528, 3. Mla dost In |i ja 526 kru go va itd Ukup no 16 eki pa. Po je di na~ no: 1. Bo ri si Swi da 181, 2.

Da ni jel Ha vjar (obo ji ca Je din stvo) 181, 3. Alek san dra Jo va no vi} (Pan ~e vo) 180 kru go va itd.

Ukup no 78 ka de ta. Ka det ki we: 1.

Ta tra Ki sa~ 528, 2. Je din stvo

Ko {ar ka {i Bo sto na po be di li su Wu Or le ans u go sti ma re zul ta tom 89:85 uz sla bu par ti ju srp skog ka pi te na Ne na da Kr sti }a.

Srp ski re pre zen ta ti vac imao je u~i nak od ~e ti ri sko ka, dve ukra de ne lop te i asi sten ci ju za 27 mi nu ta, uz ne ga ti van in deks ko ri sno sti. Po ra zu Wu Or le an sa do pri ne lo je i iz u zet no lo {e ve ~e Kri sa Po la, ko ji je imao 9-0 {ut iz igre, iako je re~ o naj bo qem asi sten tu li ge. Pol je me~ za vr {io sa sa mo ~e ti ri po e na, i to sa li ni je slo bod nih ba ca wa, ali i sa od li~ nih 15 do da va wa. Sel tik se su pred vo di li Alen i Dej vis sa po 20 po e na.

Ma ja mi je sti gao do jo{ jed nog tri jum fa kod ku }e za hva qu ju }i ~u ve nom tri ju - Dvej nu Vej du,

Be ge~ je ste bli zu, ali...

Ekipa 2001. godi{te sa Zoranom Gali}em i Milanom Jeli~i}em

no vi}, De jan Da vi do vi} i de voj ~i ca Je le na Spa so je vi} ko ja je da la pun do pri nos osva ja wu pe ha r a. Po s eb n o smo za h val n i [ko li fud ba la „Pro fe sor Bo le sni kov”, jer je wi hov gol man

Bra n i s lav Hli p ec bra n io za nas u fi na lu, po {to se na{ gol man raz bo leo.

Ipak, ni je sve ta ko ru `i ~a sto za Fu tog Ga le, o ~e mu sve do ~e i re ~i Mi la na Je li ~i }a.

vo 1.124, 3. Je din stvo 1.119 kru go va itd. Ukup no se dam eki pa.

Po je di na~ no: 1. Du wa Ive zi} (No vi Sad) 388, 2. Ma ri ja Bu ba lo (Pan ~e vo) 387, 3. Ti ja na Ko la rik (Pan ~e vo) 384 kru ga itd.

Ukup no 21 mla |a ju ni or ka.

Stan dard ni va zdu {ni pi {toq, mla |i ju ni o ri: 1. Dra gan Gra |in 550, 2. Bo ri slav Je li sav ~i} 528, 3. Jo van Bran ko vi} (svi Ki kin da) 458 kru go va itd. Ukup no {est mla |ih ju ni o ra. Mla |e ju ni or ke: 1. Jel na To mi} 368, 2.

Ma ri ja To mi} (obe Ki kin da) 356, 3. Ma ri ja Bu ba lo (Pan ~e vo) 351 krug itd. Ukup no 10 mla |ih ju ni or ki.

Bo ston sla vio u Wu Or le an su

DE ^A CI KLU BA FU TOG GA LE BE LE @E DO BRE RE ZUL TA TE

Po red Me tal ca Asko Vi dak i OFK Fu tog, Fu to `a ni zna ju i za tre }i fud bal ski klub FK Fu tog Ga le. Isti na, vi {e je re~ o {ko li fud ba la, ko ja oku pqa {e zde se tak ma li {a na ro |e nih iz me |u 1998. i 2002. go di ne, a vo de je Mi lan Je li ~i} ]o le i ne ka da {wi ka pi ten No vog Sa da, Zo ran Ga li}.

Po sled wi uspeh ma li {a ni Fu to ga Ga le za be le `i li su u Zim skoj li gi u In |i ji, ~i ji je uspe {ni or ga ni za tor bio KMF J&J. - Ge ne ra ci ja de ~a ka ro |e nih 2001. go di ne osvo ji la je pr vo me sto u kon ku ren ci ji 12 klu bo va - ka `e Je li ~i}. - U fi na lu smo po be di li no vo sad ski In deks 3:1, ko ji je ta ko |e pri ka zao od li~ nu igru. Do pr vog me sta sti g li su: Mar k o Vu k i ~ e v i}, Alek san dar Ra jak (za ko jeg ka `u da je pra vi pred vod nik ove ge ne ra ci je), Mla den Be ~e li}, Sr |an Sa vi ~i}, Ste fan Di mi tri je vi}, Lu ka Vu li}, Lu ka [}e pa -

Marija Bubalo (Pan~evo)

Sta ra Pa zo va 519, 3. Mla dost In |i ja 514 kru go va itd. Uku no se dam eki pa. Po je di na~ no: 1. Iva na Kre ko (Ta tra) 181, 2. So fi ja Alim pi je vi} (Mla dost) 177, 3.

Ma ri ja Gr wa (Ta tra) 177 kru go va itd. Ukup no 37 ka det ki wa.

Stan dard na va zdu {na pu {ka, mla | i ju n i o r i: 1. No vi Sad 1.676, 2. Mla dost In |i ja 1.649, 3. Uq ma 1.590 kru g o va itd.

Ukup no {est eki pa. Po je di na~ no: 1. Vu ka {in Bo ji} (Mla dost) 564, 2. Ne nad ]i pro vac 566, 3.

Jo van ^i ~ev ski (obo ji ca No vi Sad) 561 krug itd. Ukup no 26 mla |ih ju ni o ra. Mla |e ju ni or ke: 1. No vi Sad 1.149, 2. Pan ~e -

- U Fu to gu po sto je dva te re na, na ko ji ma su sta ci o ni ra ni Me ta lac i OFK Fu tog, ali ni na jed nom od ta dva igra li {ta za de cu iz na {eg klu ba ne ma me sta. Za to smo pri nu |e ni da tre ni ra mo u Be ge ~u, na te re nu FK Ba~ ka. Za hva qu ju }i mno go broj nim pri ja te qi ma, na do na tor skoj ve ~e ri sku pi li smo do voq no nov ca i u me |u vre me nu ku pi li mi ni-bus, ko jim de cu vo zi mo na tre nin ge u Be ge~.

Ipak, uz ma lo vi {e raz u me va wa i sa rad we s Me snom za jed ni com u Fu to gu i po me nu tim klu bo vi ma, ve ru jem da bi se i za nas mo glo na }i me sta. Jer, le po je u Be ge ~u, ali nam je Fu tog, ipak mi li ji i bli `i - ka `e Je li ~i}.

Ono {to je po me nu te de ~a ke i de voj ~i cu Je le nu naj vi {e ob ra do va lo je to {to }e kao po bed ni ci u svo joj ge ne ra ci ji do bi ti pri li ku da po se te Ita li ju i jed nu utak mi cu Mi la na, a za ~e ga se po bri nuo or ga ni za tor Li ge u In |i ji, KMF J&J, ~i ji su osni va ~i Zo ran Jan ko vi} i Ne boj {a Je len ko vi}. S. S.

Lebron Yejms

Kri su Bo {u i Le bro nu Xej msu.

U po be di nad Den ve rom 103:98 naj e fi ka sni ji je bio upra vo po sled wi, Xejms, sa 33 po e na, Vejd

je po sti gao po la ko {a ma we, dok je Bo{ za vr {io sa 18 po e na i 11 sko ko va, {to je we gov pe ti uza stop ni „dabl-dabl”. Hit si su, me |u tim, po ~et kom me ~a osta li bez ple ja Ma ri ja ^al mer sa, ko ji je i{ ~a {io ra me. Ta ko tim sa Flo ri de osta je na jed nom ple ju, Maj ku Bi bi ju.

San An t o n io je kod ku } e bio ube dqiv pro tiv [ar lo ta, a naj e fi ka sni ji bio je Stiv No vak sa 19 po e na. Za ni mqi vo je da je Greg Po po vi} po no vo obe le `io su sret Spar sa, ovo ga pu ta svo jom du ho vi to {}u.

On je od lu ~io da od mo ri Ti ma Dan k a n a, za p i s av { i u za p i snik „trop vi e u x”, {to je fran cu ski iz raz za „pra sta ro”. Dan kan (34) je ove se zo ne na stu pio na svih 68 me ~e va Spar sa, i ovo je bio pr vi su sret ko ji pro pu {ta.

UKRA JIN SKI AS BEZ MI LO STI

Vi ta lij Kli~ ko la ko sa So li som Ukra ji nac Vi ta lij Kli~ ko la ko je od bra nio ti tu lu u te {koj ka te go ri ji u ver zi ji VBC, po {to je ve} u pr voj run di po be dio Ku ban ca Od la ni je ra So li sa. Kli~ ku (39) bi lo je po treb no ma we od tri mi nu ta da za vr {i me~, po {to je So lis po sle ni za uda ra ca kre nuo da se bra ni, a ka da je Ukra ji nac kre nuo po no vo ka we mu, sam je pao i u pa du po vre dio ko le no, a on da mu je na stra da lo i dru go i ni je bio Vitalij Kli~ko u sta wu da na sta vi me~.

Tre nu tak ko ji je re {io me~ ji VBC, dok je we gov brat Vla do {ao je po sle aper ka ta So li sa, di mir {am pion u te {koj ka te ko ji je 2004. go di ne osvo jio ti - go ri ji u ver zi ja ma VBO, IBO i tu lu olim pij skog {am pi o na u IBF. Ukra jin ci ma je di no fa Ati ni. Ku ba nac je u ka ri je ri do li ti tu la u VBA ver zi ji, ko ja me ~a s Kli~ kom po be dio u svih se na la zi u po se du Dej vi da He 17 pro fe si o nal nih me ~e va. ja, a za wu }e se protiv Sta ri ji od bra }e Kli~ ko i Britanca boriti Vladimir 2. da qe je vla snik po ja sa u ver zi - jula.

SPORT

dnevnik

ponedeqak21.mart2011.

JU ^E RA [WIM SU SRE TOM OKK BE O GRAD – FMP PO ^E LA SU PER LI GA

Sta ra pri ~a ili no vi sce na rio Zbog oba ve za ko je ko {ar ka {i OKK Be o gra da ima ju u Bal kan skoj li gi, su sre tom klu ba iz „@u} ko ve avli je“ i FMP-a ju ~e je po ~e la Su per li ga Sr bi je. „Pra vi“ start usle di }e u uto rak i sre du ka da su na pro gra mu pre o sta le tri utak mi ce i bi }e to po ~e tak tr ke na ~i jem se ci qu na la zi {am pi on ska ti tu la, ali i vi ze za u~e {}e u na red noj NLB re gi o nal noj li gi.

De vet go di na za re dom ti tu la ni je me wa la vla sni ka, po {to je Par ti zan „sta vio ta pi ju“ na wu.

Cr no-be li ima ju pri li ku da, osva ja wem de se tog uza stop nog {am pi on skog tro fe ja, obe le `e pu nu de ce ni ju vla da vi ne i, objek tiv no, naj ve }i su fa vo ri ti. Na{ je di ni evro li ga{ ima naj bo qi tim i ume da igra u kon ti nu i te tu utak mi ce ko je no se po vi {e ni ni vo adre na li na i stre sa. Uz to, tre ner cr no-be lih Vla de Jo va no vi} ima od li ~an igra~ ki ka dar na oku pu, ali i ~e tvo ri cu stra na ca, {to je mak si mal ni do zvo qe ni broj u srp skoj li gi. Raz mi {qa ju u Par ti za nu i o vre me nu bu du }em, pa su is ku snim aso vi ma po put Bo `i }a, Kec ma na, Ka ti }a, pa i Mi lo sa vqe vi }a, do da li i mla di }e Be {o vi }a, Pe {a ko vi }a, Bog da no vi }a... Isti na, \e ki} i Mi tro vi} po sla ni su na ka qe we u Me ga Vi zu ru, ali su i wih dvo ji ca igra ~i za bu du} nost naj ja ~eg klu ba u re gi o nu. Da kle, u Hum skoj 1 se pri pre ma ju za jo{ jed no iz da we sta re pri ~e i `e le no vu kru nu i iz la zak u naj kva li tet ni je tak mi ~e we na Sta rom kon ti nen tu.

Ni ko la Si la |i, je dan od ko {ar ka {a ko ji na i la ze

klu bo va iz Be o grad i Vr {ca, re zul ta ti ma po ka zu ju stal ni na pre dak i sprem nost da se uhva te uko {tac s naj ja ~i ma. Mi ro slav Mu ta Ni ko li} dr `i se svog tre ner skog pu ta i fi lo zo fi je i to mu, sa svim je o~i gled no, do no si od li~ ne re zul ta te. U „Je ze ru“ su pa da li naj ja ~i klu bo vi iz re gi o na i o~i gled no je da }e Rad ni~ ki i u dom }oj Su per li gi igra ti bit nu ulo gu i, ako ne put ka ti tu li, po tra `i ti vi zu za NLB li gu.

Ve o ma am bi ci o zni su i ko {ar ka {i FMP-a i Me tal ca. „Pan te ri“ su su ve re no vla da li

PA RO VI 1. KO LA Uto rak Me ga Vi zu ra - He mo farm Sre da Rad ni~ ki - Cr ve na zve zda (19), Par ti zan MTS - Me ta lac Ra ni je je od i gran me~ OKK Be o grad - FMP. Ko bi, even tu al no, mo gao da po~ ne s is pi si va wem pr vih stra ni ca ne kog no vog sce na ri ja? Re al no, po sle Par ti za na naj ja ~i tim ima He mo farm i, po lo gi ci stva ri, Vr {~a ni bi tre ba li da bu du naj ve }i kon ku ren ti vi {e go di {wem vla da ru u srp skoj ko {ar ci. Upr kos to me {to su u ve li koj me ri iz me ni li tim u od no su na pro {lu se zo nu, Ba na }a ni po no vo ima ju od li ~an sa stav u ko jem glav ne ro le pri pa da ju is ku snom Mi qa nu Pav ko vi }u, Bo ja nu Kr sto vi }u, Mi lo {u Bo ri so vu, Bo ri su Sa vo vi }u, Mla de nu Je re mi }u, Mi li vo ju Bo `o vi }u, Mar ku [u ta lu i Iva nu Ma ra {u. Uz wih tu je i ame ri~ ki dvo jac Ab dul-Ha mid i Xor dan, a on da i ple ja da mla di }a `eq nih do ka zi va wa, po put An |u {i }a, po vrat ni ka Lam bi }a, Pe tro vi }a, Mi tro vi }a...

S Rad ni~ kim iz Kra gu jev ca se mo ra i te ka ko ra ~u na ti, jer [u ma din ci, iako ni su oba sja ni me dij skim re flek to ri ma po put

(19) (20)

srp skom sce nom po {to ni su ima li pra vo na stu pa u re gi o nal noj li gi. Is ku sni Vuk Ra di vo je vi}, Mi le Ili}, Du {an Je li} i Fi lip ^o vi} bi li su pred vod ni ci FMP-a, a u ovoj se zo ni pro mo vi sa li su se na naj bo qi na ~in i mla di }i po put An dre je Mi lu ti no vi }a, Ste fa na @i va no vi }a, Mi lo {a Di mi }a... Sa da se klub iz be o grad skog pre gra |a po ja ~ao Ame ri kan cem Bren do nom Bo u ma nom, ali i 19-go di {wim No vo sa |a ni nom Ni ko lom Si la |i jem, ko ji je do sa da bra nio bo je Rad ni~ kog ba ske ta u B li gi.

Me ta lac mo `da ni je na tom ni vou pri ~e, ali je u Va qe vu stvo re na od li~ na lo gi sti ka i `e qa je svih `i te qa ovog gra da da klub ko na~ no iza |e na Ja dran. Ko li ko je to re al no, naj bo qe }e mo mo }i da pro ce ni mo kroz sa me su per li ga {ke utak mi ce, ali da se s Me tal cem mo ra i te ka ko ozbiq no ra ~u na ti, to je neo bo ri va ~i we ni ca.

Cr ve na zve zda je u du bo koj kri zi ~i ji se kraj ne na zi re. Cr ve no-be li su se je dva spa si li is pa da wa iz NLB li ge, ali, uti sak je, ima }e do sta pro ble ma ka ko bi se opet iz bo ri li za pra vo da u woj u~e stvu ju. Ru ko vod stvo klu ba su o ~e no je s eg zi sten ci jal nim pi ta wi ma i ne ma do voq no sna ge da se s wi ma iz bo ri, pa je eki pa, s no vim tre ne rom Sa {om Ni ki to vi }em, upu }e na naj vi {e na se be sa mu. I na na vi ja ~e ko ji bi, kad je Zve zda u pi ta wu, mo gli da bu du mo ti vi {u }a sna ga za po pu lar ni klub da nad ma {i re al ne mo gu} no sti i za u zme jed no od pr va ~e ti ri me sta.

OKK Be o grad, ako objek tiv no sa gle da mo si tu a ci ju pred po ~e tak Su per li ge, ima naj ma we iz gle da da na pra vi ve li ki re zul tat. Jed no stav no, „klon fe ri“ su ple ni li igrom to kom pr vo li ga {kog tak mi ~e wa, ali u kon ku ren ci ji s naj bo qi ma, na {a je im pre si ja, ne ma ju igra~ ki kva li tet za bit ku za re gi o nal nu li gu. Na rav no, Be o gra |a ni }e bi ti ja ko ne zgo dan pro tiv nik svim su per li ga {i ma, a ulo ga aut saj de ra mo gla bi da im otvo ri i ne ke vi di ke o ko ji ma sa da ni ko ni je spre man gla sno da pri ~a.

Ko na~ no, naj mla |i tim ima Me ga Vi zu ra. Pred vo |e na su per i sku snim Bran kom Ze com Mi li sa vqe vi }em, Me ga }e do ma }em audi to ri ju mu pred stva i ti ne ke no ve klin ce, mla di }e o ~i jem po ten ci ja lu se, ne sa mo u Sr bi ji, pri ~a s us hi }e wem. Tu su Va si li je Mi ci}, pa Du {an Ga vri lo vi}, Ste fan Ma to vi}, Mar ko Lu ko vi}, po ja ~a wa iz Par ti za na Bra ni slav \e ki} i Alek san dar Mi tro vi}, igra ~i ko ji su uglav nom is pod 20 go di na sta ro sti. Mo `da Me ga ne }e iz bo ri ti pra vo u~e {}a u NLB li gi, ali da }e po nu di ti ne {to no vo srp skoj ko {ar ci - to je ~i we ni ca.

A. Pre do je vi}

PU TE VI I RAS KR []A VOJ VO DI NE @E LE ZNI ^AR

Iz di za we iz nad pro se ka Je se nas uo~i star ta pr ven stve ne tr ke naj bo qih ru ko me tet nih eki pa u dr `a vi neo d me re no, ili pak {a le ra di, po je din ci ma iz re do va no vo sad ske Voj vo di ne iz le te le su i re ~i o {am pi on skoj ti tu li, bez iole ozbiq ni jeg upo ri {ta u bi lo kom klup skom seg men tu. Ka ko je tak mi ~e we od mi ca lo i ona {a la o ti tu li ~ak vi {e ni je bi la ni sim pa ti~ na, jer kud i ka mo or ga ni zo va ni ji, bo ga ti ji i igra~ ki ja ~i klu bo vi su za u ze li svo ja me sta na ta be li ja sno pre do ~a va ju }i ru ko met noj jav no sti ko je ko u te ku }em {am pi o na tu.

S pro le }a Voj vo di na je za i gra la bo qe, za re |a la je sa ne ko li ko po be da i do spe la u si tu a ci ju da sa Zve zdom, ozbiq nim kan di da tom za na slov pr va ka, u Spen su od i gra pra vi, istin ski der bi. I {ta se do go di lo: utak mi ca je od i gra na u am bi jen tu ka kav dav no u No vom Sa du na ru ko met nim utak mi ca ma ni je za be le `en (ne ko li ko sto ti na qu di osta lo na po qu), or ga ni za ci ja je bi la bes pre kor na, igra na za do vo qa va ju }em ni vou i ge ne ral no gle da ju }i svi su se raz i {li s le pim uti sci ma o jed noj iz u zet noj pri red bi. Pod ra zu me va se da su tu go va li, bar bi tre ba lo, ru ko me ta {i i tre ne ri Voj vo di ne zbog po ra za.

E, taj der bi bi mo gao da bu de pu to kaz no vo sad skom klu bu ko jim pu tem da kre ne. Ako bes pre kor nu or ga ni za ci ju der bi ja i do la zak to li kog bro ja qu di u dvo -

Ra {i} u Mon te gra na ru Srp ski ko {ar ka{ i ne k a da {wi ~lan Par ti za na Alek san dar Ra {i} u na red nih 24 sa ta tre ba lo bi da pot pi {e ugo vor sa ita li jan skim pr vo li ga {em Mon te gra na rom. Ra {i} je u te ku }oj se zo ni ~lan tur skog Trab zo na u ko jem pro se~ no po utak mi ci be le `i 9,8 po e na i 5,3 asi s ten c i j a i tri sko k a, {to.

Tek 12. me sto na ta be li Mon te gra na ra na ve lo je pred sed ni ka klu ba Ti ci ja na Ba sa da pro me ni po li ti ku ko ju je do sa da vo dio i po ku {a sa ne ko li ko re pre zen ta ti va ca i pro ve re nih igra ~a da oja ~a tim. O~e ku je se da po red Sr bi na stig ne i jed no po ja ~a we iz NBA li ge.

ra nu pri pi {e mo sport skom di rek to ru Dar ku Jev ti }u (po mo gao Fi lip \u ri}) on da se sa mo po se bi na me }e pi ta we ka ko bi tek bi lo ka da bi Voj vo di na ima la ~vr stu klup sku struk tu ru, ko ja pod ra zu me va da upra va vo di ge ne ral nu po li ti ku, a da pro fe si o nal ni tim me na xe ra (po red Jev ti }a da se na |e ma kar jo{ je dan pro fe si o na lac) pre u zme sve ono {to se pod pro fe si o nal no {}u pod ra zu me va. U ta kvom, pred lo `e nom klup skom funk ci o ni sa wu, pod ra zu me va se da bi Voj vo di na ima la i tak mi ~a re u mla |im ka te go ri ja ma, da bi ak tu el ni stru~ wa ci (sa da su to Tr bo je vi} i Ar se ni}) nad gle da li rad uslov no re ~e no pod re |e nih tre ne ra i da je go to vo iz ve sno da bi za par go di na iz klup ske {ko le sta sa li igra ~i i za se ni o pr ski po gon. S igra ~i ma iz svog po go na, uz do pun sku sel kci ju, a iz u- zme mo li Be o grad ni ko ni je u ta ko po vla{}we nom po lo `a ju za ta ko ne {to kao No vi Sad, u ra zum no vre me pri ~a o {am pi on skoj ti tu li ne bi bi la {a la ili pak neo zbiq na iz ja va po je din ca.

Klup ski ~el ni ci, pred sed nik \u ki}, za me nik pred sed ni ka Ba bi}, Ba ri {i} i dru gi ~la no vi upra ve ima ju i is ku stvo i ta le nat i ve ru je mo vi zi ju Vo {i ne bu du} no sti.

Ru ku na sr ce, Voj vo di na je u ovom tre nut ku pro se ~an klub u svim ele men ti ma, a opet ima pri li ku da se zo nu u~i ni uspe {nom.

Sle di za vr {ni ca na ci o nal nog Ku pa i otvo ren put ka pe ha ru na -

Der mo gao bo qe @olt Der, re pre zen ta ti vac kra gu je va~ kog Rad ni~ kog, osvo jio je 65. me sto u tre }oj eta pi bi ci kli sti~ ke tr ke „Istar sko pro le }e“ (ka te go ri ja 2.2) i na kra ju je i naj bo qe pla si ra ni bi ci kli sta Sr bi je na 76. me stu u ge ne ral nom po ret ku.

Der je tre }u eta pu od Pa zi na do Po re ~a za vr {io sa 1,27 mu nu ta za o stat ka u od no su na po bed ni ka Kri sto fe ra Ro ta (Ne ma~ ka), ko ji je sta zu od 141 km pre {ao za 3:11,41 ~a so va (pro sek 44,1 km na ~as). Rot je od sprin tao gru pu od 61 bi ci kli ste, dru gi je bio Kri sti jan Fajt (Slo ve ni ja, Adri ja) dok je tre }e me sto pri pa lo Alek se ju Sa te vi ~u (Ru si ja). U ge ne ral nom pla sma nu po be dio je Ro bert

svih po me nu tih ti mo va, na tak mi ~e wu su u~e stvo va le i se lek ci je Ka na de, [ved ske i Fran cu ske.

Svet ski kup u alp skom ski ja wu za se zo nu 2011/12 po ~i we 29. ok to bra u austrij skom Zel de nu.

Naj br `e ski ja {i ce: 1. Ma ri ja Ri{ (Ne ma~ ka) 31.25, 2. De niz Kar bon (Ita li ja) 31.31, 3. Eli za bet Gergl (Austri ja) 31.56, 4.

Mi ha e la Kir hga ser (Austri ja) 31.68, 5. Ma ri-Mi {el Ga won (Ka na da) 31.71, 6. Vik to ri ja Re ben sburg (Ne ma~ ka) 31.73.

Naj br `i ski ja {i: 1. On drej Bank (^e {ka) 30.60, 2. Fe liks Noj roj ter (Ne ma~ ka) 30.65, 3.

Ro med Ba u man (Austri ja) 30.67, 4. Kri sti jan De vi le (Ita li ja) 30.71, 5. To mas Fa na ra (Fran cu ska) 30.72, 6. Ivi ca Ko ste li} (Hr vat ska) 30.88.

Vre ~er (Slo ve ni ja, Pe rut ni na) sa vre me nom 10:27,03 ~a so va, dru go me sto pri pa lo je Hr va tu Ra do sla vu Ro gi ni sa 51 se kun dom za o- stat ka, dok je tre }i tr ku za vr {io Mi tja Ma ho ri~ (Slo ve ni ja, Adri ja) sa 57 se kun di sla bi jim vre me nom. Pla sman srp skih bi ci kli sta: 76. Der + 5,33, 94. Spa si} + 7,24, 114. Ha sa no vi} +10,35, 117. Ze ka vi ca +13,00, 132. Ko zo ma ra + 17,45, 138. Ste vi} + 20,29 mi nu ta za o stat ka. U ekip nom pla sma nu tri jum fo vao je ho land ski Ra bi bank sa 46 se kun di bo qim vre me nom od Lo bo ri ke (Hr vat ska) i 51 se kend pred no sti u dno su na slo ve na~ ku Ade i ju. Sr bi ja je 24. sa 17,17 mi nu ta za o stat ka u kon ku ren ci ji 33 eki pe ko je su star to va le.

KRAJ SE ZO NE NA PLA NI CI

Po be da Kamila [to ha Po qak Ka mil [toh tri jum fo vao je na po sled wem tak mi ~e wu se zo ne na Pla ni ci, na ko jem se we gov su na rod nik Adam Ma li{ opro stio od Svet skog ku pa. Zbog ja kog ve tra, na Pla ni ci je odr `a na sa mo jed na run da, a [toh je do tre }e po be de u ka ri je ri do {ao le tom od 215,5 me ta ra. Dru go me sto za u zeo je mi qe nik do ma }e pu bli ke u Slo ve ni ji Ro bert Kra wec, dok je Ma li{ svo je po sled we tak mi ~e -

224,5 me tra, ali je zbog kom pen za ci je zbog ve tra to ni je bi lo do voq no za tri jumf.

Ma li {u, ipak, tak mi ~e we na Pla ni ci ne }e bi ti po sled we u ka ri je ri, ve} }e se od ski sko ko va opro sti ti sle de }e ne de qe pred svo jim na vi ja ~i ma u Za ko pa na ma.

Po qak je je di ni ski ska ka~ uz le gen dar nog Ma ti ja Ni ke ne na ko ji je ~e ti ri pu ta osvo jio ve li ki Kri stal ni glo bus, a je di ni ko jem

Tri jumf Ne ma ca Sva ki tim je u sva koj od run di mo rao da iza be re po dva ski ja {a i dve ski ja {i ce, a oni su se po tom bo ri li za pro la zak po bro ju po be da. U slu ~a ju da je po sle ~e ti ri du e la bi lo iz jed na ~e no gle da la su se naj br `a vre me na u obe kon ku ren ci je. Ne ma~ ki tim je bio naj bo qi, a na pu tu do tri jum fa je eli mi ni sao Fran cu ze i Austri jan ce, dok su Ita li ja ni sla vi li pro tiv [ve |a na i [vaj ca ra ca. U bor bi za bron zu austrij ski tim je bio bo qi od [vaj car ske. I dok je Ri {o va tri jum fo va la u ukup nom po ret ku Svet skog ku pa kod ski ja {i ca, kod mu {ka ra ca je Kri stal ni glo bus osvo jio Hr vat Ivi ca Ko ste li}, ali za jed no sa ti mom ni je us peo da se pla si ra ni u ~e tvrt fi na le po {to ih je u raz i gra va wu iz ba ci la ^e {ka. Po red

me we nom po bed ni ku tog tak mi ~e wa. Ni je ne re al no da se raz mi {qa u tom prav cu, tim pre ako Voj vo di na bu de do ma }in za vr {nog tur ni ra, ali da bi se bio ozbi qan ka ni dat za po bed ni ka Ku pa, va qa po ne {to na do gra di ti i po pra vi ti u od no su na tre nut no sta we. Pre sve ga u sa moj eki pi ko joj ni ko ne mo `e da spo ri in di vi du la ni kva li tet u srp skim ru ko met nim okvi ri ma. Ali, ka ko je ovo ko lek tiv ni sport, po je di nac, ma ko li ko bio kva li te tan, ne mo `e da osvo ji tro fej. To mo `e slo `ni ko lek tiv ko ji }e, ka da va qa no funk ci o ni {e, po pri ro di stva ri da iz ba ci po je din ca.

Pre svih, na le gen dar nom Tr bo je vi }u je da pre po zna u da tom tre nut ku naj sprem ni je od 14 mo ma ka, da tre ner skim in stik tom ose ti ko je spre man i za mi ni ja tu ru, a svka ko da u to me i te ka ko mo gu da mu pomg nu igra ~i s ob zi rom i na wi ho vo van sport sko obra zo va we.

Ima na zna ka da bi Voj vo di na mo gla da bu de do ma }in fi nal nog tur ni ra Ku pa i da bi utak mi ce mo gle da se od i gra ju u am bi jen tu za po nos klu bu, gra du i ru ko met noj Sr bi ji (der bi sa Zve zdom je to po ka zao), a ima i na zna ka da bi Tr bo je vi} i we go vi iz ba ra ni ci mo gli da bu du ozbi qan „igra~“ u po ho du ka pe ha ru. Na zna ke su tu, a ima i vre me na da se sa ras kr {}a kre ne pu tem uspe ha i iz di za wa iz nad pro se~ no sti.

Na svi ma u klu bu, od ~el ni ka do igra ~a, je da iza be ru put ko jim }e kre nu ti.

B. Pu no {e vac

TR KA „ISTAR SKO PRO LE ]E”

ZA VR [EN SVET SKI KUP

Re pre zen ta ci ja Ne ma~ ke tri jum fo va la na tim skom tak mi ~e wu u {vaj car skom Len cer haj deu ko jim je za vr {en ovo go di {wi Svet ski kup. Sa mo dan po {to je osvo ji la Kri stal ni glo bus, Ma ri ja Ri{ je ostva ri la naj br `e vre me u pa ra lel sla lo mu i za jed no sa Vik to ri jom Re ben sburg, Fe lik som Noj roj te rom i Fri com Dop fe rom do {la do po be de. Nem ci su u fi na lu sla vi li pro tiv Ita li ja na, za ko je su ski ja li De niz Kar bon, \u li ja \a ne zi ni, Kri sti jan De vi le i Man fred Melg. Tre }e me sto osvo ji li su Austri jan ci u sa sta vu Ha nes Raj helt, Ro med Ba u man, Ge org [trajt ber ger, Eli za bet Gergl i Mi ha e la Dorf maj ster.

19

Ka mil [toh

we u elit nom tak mi ~e wu za vr {io le tom od 216 me ta ra, {to mu je bi lo do voq no za tre }i ste pe nik po bed ni~ kog po sto qa. Dru go in di vi du al no tak mi ~e we na Pla ni ci obe le `io je jak ve tar, a upr kos ma lom od la ga wu pr va run da je odr `a na. Naj da qe je le teo Kra wec, ~ak

je to po {lo za ru kom tri pu ta za re dom. Ma li{ je u Svet skom ku pu tri jum fo vao 2001, 2002, 2003. i 2007. go di ne, a u elit nom tak mi ~e wu je ostva rio ukup no 39 po be da, a je di no vi {e od we ga ima le gen dar ni Ma ti Ni ke nen i to 46. Uz ~e ti ri Glo bu sa, Ma li{ ima ~e ti ri

me da qe sa Olim pij skih iga ra. U Solt Lejk Si ti ju 2002. go di ne osvo jio je sre bro na ve li koj ska ka o ni ci, a bron zu na ma loj, dok se osam go di na ka sni je, u Van ku ve ru, na oba tak mi ~e wa oki tio sre brom. Ma li{ iza se be ima ~e ti ri ti tu le svet skog {am pi o na u ski sko ko vi ma, i jo{ dve me da qe po red to ga. U Lah ti ju 2001. go di ne osvo jio je zla to na nor mal noj ska ka o ni ci i sre bro na ve li koj, dok je 2003. u Val di Fje meu tri jum fo vao na oba tak mi ~e wa. Po sled wu ti tu lu osvo jio je 2007. go di ne u Sa po rou, dok je ove go di ne u Oslu osvo jio bron zu na nor mal noj ska ka o ni ci. Svet ski kup za se zo nu 2011/12 star tu je 25. no vem bra u fin skom Ku sa mu.

Re zul ta ti le to va na Pla ni ci: 1. Ka mil [toh (Poq ska) 217.3 (215.5), 2. Ro bert Kra wec (Slo ve ni ja) 215.0 (224.5), 3. Adam Ma li{ (Poq ska) 203.6 (216.0), 4. Gre gor [li ren ca u er (Austri ja) 201.4 (205.5)...

Ko na ~an pla sman le to va: 1. Gre gor [li ren ca u er (Austri ja) 475, 2. Mar tin Koh (Austri ja) 387, 3.

To mas Mor gen {tern (Austri ja) 378... Ko na ~an pla sman Ku pa na ci ja: 1. Austri ja 7508, 2. Nor ve {ka 4683, 3. Poq ska 3239, 4. Ne ma~ ka 3155, 5. Fin ska 2443, 6. Ja pan 1697.

Ko na ~an pla sman Svet skog ku pa: 1. To mas Mor gen {tern (Austri ja) 1757, 2. Si mon Aman ([vaj car ska) 1364, 3. Adam Ma li{ (Poq ska) 1153 itd.

20

RePORTA@e

ponedeqak21.mart2011.

dnevnik

ZakLeLa Se prVa kLaSa DoBroVoQaCa VS i Da ]e kVaLitetom naDoknaDiti kVantitet

Sa mo le pe Srp ki we idu u voj ni ke Na polagawu zaletve prve klase dobrovoqaca Vojske Srbije u somborskom Centar obuke, sve bilo uredno, kako Bog i pravila slu`be nala`u. Militarno besprekorno, u minut ta~no, a i Bog prosuo ozgor vodu za sre}nu radwu i put u moderan svet. Nema vi{e u vojsci beogradskih i inih mangupa {to glume ludaje u poku{aju izbegavawa uniforme, niti izbezumqenih majki {to prvi

Ima i pra {i na ri da bu du eli ta

put od sukwe odvajaju ~eda, koja su do ju~e spavala "samo" do poslepodnevne u`ine. Vojska Srbija je jal' profesionalna, jal' dobrovoqna. Uglavnom, visoko motivisana.

Na biv{em somborskom aerodromu vazda je neke vojske bivalo, a kako smo se najzad otarasili floskule po kojoj kvantitet daje kvalitet ({to mo`da prili~i Kinezima, ali ne i maloqudnim, skoro gotovo izumiru}im,

Srbima) na stadionskom travwaku Centra bilo je postrojeno oko 150, kako mu{kih dobrovoqaca, tako i kandidata za pripadnika VS `enskog pola. Po{to su svi zapravo dobrovoqci, tribine su opet bile prepune radosne rod-

vi}. Ako je za "Dnevnik", mo`e i zvani~na fotografija, ne qute se ni oficiri {to red u stroju remetim.

Okre}em na drugu stranu, do momaka, prvi "na udaru" Milo{ Va{kovi} iz Zubinog Potoka,

Ne ma vi {e u srp skoj voj sci be o grad skih i inih man gu pa {to glu me lu da je u po ku {a ju iz be ga va wa uni for me, ni ti iz be zu mqe nih maj ki {to po pr vi put od suk we odva ja ju ~e da, ko ja spa va ju do po sle po dnev ne u`i ne bine i prijateqa, kao kad se otaxbini obavezivalo po ~etiri pet puta vi{e "ro~nika". Dakle pre }e biti da se iz kvaliteta ra|a neki kvantitet. ^eka narod, nema veze {to sipi, svako u rukama dr`i po neki "gaxet" za fotografisawe. Nesre}nog novinara, {to im vidik zaklawa, {etaju levo-desno, ne bi'l ovekove~ili sina, k}er, brata ili sestru u maskirki sa oru`jem na ramenu. Ne{to se mislim, da od kad je i gracijama omogu}en pristup srpskoj vojnoj uniformi, pre neku godinu, jo{ nisam video ru`nu devojku il' `enu u soldatskoj odori. Da li ih uniforma prolep{a, il' se meni samo tako ~ini, |avo }e ga znati.

Omawa "ekipa" u gledali{tu dr`i ispred sebe transparent koji pru`a podr{ku jednoj Jeleni, ponosu roditeqskom i sestrinskom. Nalazim je u stroju, preziva se Bo{kov, iz Zrewanina je, a do we su Novosa|anke, Milena Ivkovi} i Zorana Popo-

elektrotehni~ar, na Kosovu i Metohiji ostavio dva mla|a brata i seju, roditeqe stare. Daleko mu ku}a, ovaj sve~ani vikend }e bez rodbine pro}i, mada }e, posle zakletve kod strikana u Beogradu otpo~inuti i podsetiti se civilne hrane. Momak visok, k'o {to i prili~i vojniku prvog e{alona, pa se, mada nisam ispod

Tran spa ren ti kao kad igra Je le na Jan ko vi}

PRE^ANSKA LEKSIKA

I

Pu {ke no se mla de Voj vo |an ke

prose~ne srpske visine, propiwem na prste ne bil' fotografiju napravio. Do wega Milan Konti}, Novosa|anin, zbog prezimena slutim pa i pitam, verovatno poreklom iz Crne Gore. Jeste ka`e, i u govoru po novosadski ote`e, ima to neke veze sa montenegrinskom qubavqu sa svijetlim

oru`jem i Mandu{i}em Vukom.

A i dosta mu bilo, nakon uspe{nog studirawa ekonomije, da slu{a pri~e djedova kako se bez vojnog zanata ni o`eniti ne sme{. Smeje se, uncut jedan, pa prebacuje na ozbiqno, veli stvarno su ga interesovale pri~e o vojsci kao u~iteqici `ivota, legende o disciplini, morao je i sam da iskusi sve to, zadovoqan je, {to je o~ekivao to je i zatekao u Vojsci Srbije. Na daqe novinarsko naklapawe o crnogorskoj strasti za vojnim pozivom, iz drugog i tre}eg e{alona dobacuju "Ima nas poreklom i iz Bosne, alo bre, [umadija je majka, Zlatiborci su kod kraqa garda bili, ta ni mi iz Sente nismo za baciti, a srema~ke brice?"

Ko zna koliko bismo ovako gotovo virtuelno putovali po Srbiji, da se ne za~u komanda za mirno i pozdrav. Novinara niko vi{e ne zarezuje, dru`ba je dru`ba al' slu`ba slu`ba. General-major

Dragan Kolunxija iz General{taba u ~ijoj je pratwi i somborski komandant garnizona potpukovnik Lazar Ostoji} vr{i sve~anu smotru jedinica. Ponavqaju mladi}i i devojke re~i zakletve, odlazi se potom na zvani~no potpisivawe teksta i tu se ve} me{aju ponosna rodbina i prijateqi sa prvim potpunim dobrovoqcima VS. Malo "slikujem" pokislu masi, kad pod {ator stupi brigadni general Goran Radovanovi}, novi zamenik ~elnik Komande za obuku da ~estita momcima i devojkama polo`enu zakletvu. Poznat mi ~ovek, a onda se setim da je onomad u Sombor bio sa svojom tada{wom jedinicom, Gardom, ushitio Somborce egzircirom najelitnijih srpskih vojnika i tek mi tu posta jasno {ta se htelo pove}avawem kvaliteta u odnosu na kvantitet.

Ima bre svaki vojnik Srbije da bude elitni. mili} miqenovi}

^etVrti @iVotni po^etak farmera Du[ka kora]a

Mak si mum

Li~ ki ro ker po seb nog ko va

ili {ta je malo, a {ta malo mnogo

Mnogo vi{e nalik na frontmena hevi metal benda nego farmera, prognanik iz Visu}a u Lici Du{ko Kora} (42), dokaz je da su rokeri zaista qu di po seb nog ko va. Po dolasku u Apatin nije pao u letargiju, ve} radio da se spase `ivotnih neda}a. Bio je konobar, pa drvose~e, a onda se uspe{no skrasio u poslu koji vole, ume da radi, a i mnogim novim kom{ijama je znawem pomagao. Danas na svojoj farmi u Svilojevu u jednom turnusu proizvede 250-300 tovqenika i 40 bikova. Posle sredwe poqoprivredne u Gospi}u, upisao je sto~arstvo u Zagrebu, ali je rat wega i porodicom doveo u Apatin, gde i sad koristi nau~eno na fakultetskim predavawima.

- Ovo mi je ~etvrti po~etak u `ivotu. Prvu farmu sam dr`ao u Ni je Ko ra} uza lud stu di rao Lici, drugu na kanalu kod Prigrevice, tre}u u - Posle prvog teleta, drugo sam dobio na poApatinu, a ovu formirao pre {est godina sa poklon. Mogla je op{tina da mi da hektar zemqe zajmqenih 7.000 evra. Sad ve} mogu i da zaradim, da izgradim farmu i stanem na noge. Ali niko iako je cena tovqenika pala na samo 115 dinara. nije razmi{qao da smo mi iz Like doneli solidIpak, potrebno je ume}e, gotovo ma|ioni~arsko. no sto~arsko iskustvo koje mo`e biti korisno i Svako jutro u staparskoj mlekari preuzmem 2.200 Vojvodini – vajka se Kora}. litara surutke, treber je iz Pivare, a repini reOd zajma je napravio farmu od 500 kvadrata, zanci za bikove, te lomqeno zrno p{enice i kusilose za 25 vagona hrane, obra|uje 25 jutara pod kuruza su od mlinarskih otpada. Sve je to kvali- travom i detelinom, a na 5,5 je zasadio mladu totetna hrana za stoku, pa je i meso koje prodajem polu i bagrem, od koje prirast o~ekuje za 15 do 25 „Big bulu“ i „Matijevi}u“ vrhunskog kvaliteta. godina.

Ciklus proizvodwe takvom hranom jeste du`i, Samo je jednom uzeo kredit od 12.000 evra i ~etiri umesto pet meseci, ali zdravo meso se i tvrdi da su kamate tolike, da poqoprivrednici na Zapadu boqe pla}a. Stoku sam le~im, {to do- ne treba da se zajme od banke, ako `ele da prodatno umawuje tro{kove – obja{wava Du{ko. speriraju.

- Nema posla koji trpi 13 odsto kamate i Mada je ve} zbrinuo familiju, ne mo`e da pre`ali {to su mu zabranili farmu u Apatinu, gde vi{e. Samo od svojih prihoda {iri}u farmu je i u ku}u morao da ulo`i znatne novce od pro- za jo{ sto bikova i ve} sam na{ao plac - kadaje sviwa i bikova, jer je stigao sa roditeqima `e Kora}.

J. prel~ec bez dinara u xepu.

ma kod rav ni ~a ra re ~i ko je ne zna ~e ono {to tre ba, ve} su ba{ ~i sta ne ga ci ja svog osnov nog zna ~e wa. Ta kva ne po pu lar na, mal te ne mr ska je i mak si mum, ina ~e mo} na u dru gim je zi ci ma. De ce n i ja m a je ra b qe n a da se ozna ~i ko li ko je naj vi {e mo gao da ima ze mqe se qak, u sre} na vre m e n a hra n i t eq svih ko ji svoj hleb za ra |u ju pi saq kom, go vo ri ma, ne ki i ru ka ma, ali uz ma {i nu. Ne gde pe de se tih spro ve de na je tzv. agrar na re for ma i po ne koj na ka rad noj od lu ci od re za no je da ni ko ne sme po se do va ti, pa ni ob ra |i -

“[to god se ju, svud zu ba ~a ra ste / O}e ze mqu da nam upro pa ste!” I tu ze mqu bi po ne kad zva li “na {om” ma da ni kad vi {e s we ne }e uz bra ti ni klip.

A zbog onih be }a ra ca su osta ja li bez br ko va i pro vo di li ce le ber ban ske i se tve ne se zo ne u po `a rev ci ma i mi tro vi ca ma, za ko je smo sa zna li da su i gra do vi tek kad smo do bro

va ti, vi {e od de set hek ta ra.

Kod nas se 17 ju ta ra zva lo mak si mum, pa su oni {to su do tle ima li sto ti ne hek ta ra ora ni ca, vi no gra da, pa {wa ka, spa li na tzv. mak s i m um, za wih uisti nu – mi ni mum. Zva li su ih mak si ma {i i jo{ – ku la ci. ^ak su zva ni~ no pro gla {a va ni ne pri ja te qi ma dru {tva, u naj ma wu ru ku su sma tra ni su mqi vi ma i ne po uz da ni ma.

Isti na, mak si ma {i i, uop {te, se qa ci {to su uspe va li da osta nu ”pri vat ni ci” ni su se ba{ utr ki va li da hva le no vi po re dak. Ni su mu bi li za hval ni {to ih je oslo bo dio bri ga {ta }e se ja ti, ka ko tol’ke lan ce oko pa va ti i le ti nu ski da ti.

Uglav nom su }u ta li, po ne kad gun |a li, a vr lo, vr lo ret ko, kad bi se pod na pi li lo {e ra ki je, be sno bi na ru ~i li be }a rac: “Sr bo bran ci, a di su vam vran ci / U za dru gi, te ra ju Bo san ci!” Ili bi ~ak po ~a sti li za dru gu tu `nom {a laj kom:

od ma kli u {ko li. Zna li smo, na rav no, sa mo da su za tvo ri i da se ta mo no se pa ke ti.

Ne znam kad je uki nut za kon o mak si mu mu, ali je sa da do zvo qe no ima ti ~ak i ne ko li ko sto t i n a hi q a d a(!) hek t a r a.

Jo{ i ne mo ra{ bi ti ze mqo de lac, ima ti {ko le, for mal ne ni prak ti~ ne kao po tvr du da si u sta wu da do bro ob ra |u je{ tu ze mqu a ne da na woj ga ji{ zu ba ~u kao ne kad za dru ge. Je ste do ba ~u da, ali je te {ko shva ti ti ta kve obr te u is toj ze mqi, s jo{ `i vim sve do c i m a gol g o t e ne k a d a { wih la ti fun di sta, ko ji su na sle di li ili sa mi ste kli ve li ke wi ve, po {te no ih ob ra |i va li, na rod hra ni li, pa on da osta li bez wih. I to bez na dok na de, ne ki ~ak i pa pi ri }a da su im od u z e t e. Ali sad, eto, ni je mak s i m um ni ako po s e d u je{ ce lu Ba~ ku. Mo `e{ jo{ i po la Ukra ji ne, le vu oba lu Do na, sve ade na Dwe pru...

Iz tog si vog do ba, kad je mak si mum zna ~io mi ni mum ra zu ma, osta lo je jo{ re ~i ko je ni su kri ve {to su bi le ne po pu lar ne, ne ke i omra `e ne. ^ak i sa ma za dru ga, sa svim ne vi na i po zi tiv na jer ozna ~a va ne {to ja ko i uje di we no. No, i fa {i zam zna ~i iz vor no: snop, fa {i nu. Za le we ra ta re se go vo ri lo: Ta, ma ni we ga! Wi va mu je za par lo `e na, k’o da je za dru `na. Rad u za dru zi, opet, ne ko vre me je me ren tzv. tru do da ni ma. Opet le pa iz ve de ni ca, jer po zi va na trud, rad, za la ga we, a i re~ dan je le pa, sve tla, u od no su na no}. Oba ve za, pak, ni je ni k ad ni zvu ~ a l a le p o.

Raz re zi va na je: to li ko i to li ko me te ra `i ta ima da da{ dr `a vi, dva de be la svin ~e ta, jo{ sto ki la ma sti, 60 ko ko {a ka...

Pri ~ao mi dru gar iz Fu to ga M. K. da je we gov de da do bio raz rez od rav no sto ti nu `i vi ne a svi sa la {i u ata ru ni su za jed no ima li to li ko pe ra di. Jo{ je vla da la i ko ko {i ja ku ga.

No, ni je oba ve za re za na ba{ ta ko ne gle du {a. Po sto ja la je spra va zva na me trov ka (ne zvu ~i ru ski bez raz lo ga), ram od le ta va ko ji po kri va po vr {i nu od kva drat nog me tra. Do |e, ta ko, troj ka iz me snog od bo ra, za ba ci me trov ku na za ru de lu p{e ni cu, po va di iz xe po va ma ka z i c e, o{i { a vla } e, po s le okru ni zr no, iz me ri, pro ce ni pri nos i – raz re `e oba ve zu.

Na rav no, me trov ku ba ci gde je `i to naj bo qe, na kra ju wi ve gde je ba can staj wak pro {le je se ni, on da me ri zr no jo{ mle~ no, te {ko, na li ve no vo dom. I {to je naj go re – ne ma{ ~i me da troj ku pod ma `e{. Osim ako si imao sre }e da se sa ~u va lo ma lo {un ke ili su ko ke do bro no si le. Jed na ko mi si ja je na na {em sa la {u po je la kaj ga nu od ce log na sa da, ta~ no 21 ja je ta.

Pri zna li su da im je to bio mak si mum. pavle male{ev (Gra|a za kwigu „Trired riba pliva / Divani o re~ima”)

PA DA KROV NA GLA VU SRE] NOG DO BIT NI KA: Crnom humoru skloni Be~ejci po~eli su tipovati „kvote“ da li }e nekog nesre}nika strefiti crep ili letva, dok prolazi vrlo frekventnom Zmaj Jovinom ulicom u strogom centru. Kako u woj rade brojne kladionica mo`e se desiti da ba{ „sre}ni dobitnik“ fasuje delove krova sklonog padu. Oni koji, pak, zbog opasnosti pre|u na drugu stranu {ora rizikuju da ih zaka~i neki „mustang“ dok pod punim gasom ulazi ili izlazi sa parkinga. Bi}e onda posla za obli`wi Dom zdravqa, a kasnije i op{tinske finansijske slu`be, kad stigne zahtev za od{tetu povre|enog.

V. Jankov

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak21.mart2011.

21

STUDENTKIWA DRAGANA KU[QI] DOBITNICA PRVE NACIONALNE NAGRADE NA TAKMI^EWU „PLAYER”

„Br za te ste ni na” kru ni sa na s 500 evra

le – ka `e mr Vik to ri ja Bo jo vi}, asi stent ki wa na Eko nom skom fa kul te tu. – Bo do va li su se ide ja, wen opis i pro ve ra odr `i vo sti. Ta ko |e, ka da je na pi san re zi me, tak mi ~a ri su u~e stvo va li u kvi zu o mo gu} no sti ma fi nan si ra wa. Na kra ju su pi sa li bi znis-plan ko ji su pre da li na ko na~ no oce wi va we.

Ka ko je na veo ~lan ti ma pro jek ta na gra |e ne stu dent ki we pro fe sor dr Sa {a Bo {wak, naj ve }i broj u~e sni ka, go to vo 900, bio je iz Sr bi je.

– Por tu gal, ko ji je bio dru gi po bro ju u~e sni ka, us peo je da ih pri vu ~e upo la ma we – ka `e Bo {wak. – Ta ko |e, u~e stvo va li su Bel gi ja, [pa ni ja, Ita li ja, Slo ve ni ja, Ve li ka Bri ta ni ja.

Ciq je bio da se mla di ani mi ra ju da svo je ide je pla si ra ju, eva lu i ra ju i po sta ve u rang s evrop skim ko le ga ma.

Broj nost na {ih u~e sni ka sa mo je do kaz da mi kao ze mqa ima mo {an su u kon ku ren ci ji s osta lim S do de le na gra da na Ode qe wu Eko nom skog fa kul te ta u No vom Sa du Fo to: S. [u {we vi} ze mqa ma. ta u No vom Sa du Dra ga ni Ku pra vi ti kwi ge ko je bi po mo gle Tak mi ~a ri ma da qe pre o sta je {qi}. Ona je do bi la je 500 evra, ne ko me da usa vr {i svo je zna we kon ku ri sa we za evrop sku na gra du a uz wu, ovom svo tom na gra |en je –ka `e ovaj sred wo {ko lac. ko ja }e bi ti do de qe na kra jem me i u~e nik ~e tvr tog raz re da Elek Jed nu od na ji no va tiv ni jih se ca. Pro je kat "Player" od bo ri la tro teh ni~ ke {ko le "Mi haj lo ide ja imao je Po pr `en, ko ji je je, de cem bra 2009, Evrop ska ko Pu pin" Ivan Fer ko. Tre }e me pi sao o stva ra wu i odr `a va wu mi si ja u okvi ru CIP pro gra ma sto i kurs veb-di zaj na u kom pa po sla u ro |e noj ku }i kao i o ser - kon ku rent no sti i ino va tiv no ni ji "Smart" pri pa lo je osnov vi si ma ko ji bi to omo gu }i li, sti. U na {oj ze mqi ide ju su po dr cu Bo ja nu Po pr `e nu, a ~e tvr ti dok se Mar ~e ta okre nuo ka kom - `a li Uni ver zi tet u No vom Sa du, je bio Sve to zar Mar ~e ta iz Ba~ pju ter skim igri ca ma i sve tu ra - Vla da Voj vo di ne i kom pa ni ja kog Jar ka. to va u sred wem ve ku.

"Smart". Igri ca je do stup na na Po bed ni~ ki pro je kat na zvan – Osnov ni kon cept ra |a wa dru {tve noj mre `i "Fej sbuk", a je "Br za te ste ni na" i opi su je ovog pro jek ta bio je to da mla di vi {e o woj se mo `e sa zna ti na no vi kon cept is hra ne mla dih mo ra ju da raz mi {qa ju o to me saj tu www.player.utad.pt. ume sto stan dard ne br ze hra ne. {ta }e ra di ti ka da za vr {e {ko A. Jerini}

Na no vo sad skom Ode qe wu su bo ti~ kog Eko nom skog fa kul te ta u pe tak je do de qe na na ci o- nal na na gra da u sklo pu me |u na rod nog pro jek ta "Player", ko ji je do stu pan na so ci jal noj mre `i "Fej sbuk", a ~i ji je ciq da mla de qu de u Evro pi na in ter ak ti van i za ni mqiv na ~in, kroz igro lik, na ve de na raz mi {qa we o li~ nom pred u zet nom po du hva tu. Pr va na ci o nal na na gra da pri pa la je stu dent ki wi Eko nom skog fa kul te ta Uni ver zi te -

Dra ga na Ku {qe vi} je ob ja sni la da se na bi znis-plan naj vi {e kon cen tri sa la ka da je sa zna la da je u fi na lu i na ko rak do po be de. Bi zni splan naj vi {e mu ke za dao je i Fer ku, ko ji je na pra vio pro je kat "Pre va ri mo zak" s ci qem da na je do sta van na ~in upo zna mla de s ra dom soft ve ra.

– Ide ja je da se {tam pa ju kwi ge ko je sa dr `e uput stvo o ra du ra ~u na ra i pro gra ma, a na me we ne su po ~et ni ci ma. Pi sao sam rad ta ko da se za i sta mo gu na -

Di mi tri je Ni ko li} na Uni ver zi ja di u Be o gra du 2009.

DIMITRIJE NIKOLI]: USPE[AN STUDENT ARHITEKTURE I GIMNASTI^AR

Sve de set ke u in dek su i me da qe oko vra ta

Stu dent ~e tvr te go di ne ar hi tek tu re na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka s pro se kom 10 Di mi tri je Ni ko li} svo je uspe he ne be le `i sa mo u in dek su: broj ne me da qe do ka zu ju da je i us pe {an gim na sti ~ar. Pro {le go di ne, na Svet skom ku pu u Osi je ku, osvo jio je de se to me sto na vra ti lu, a s otvo re nog pr ven stva Sr bi je u de cem bru po neo je zlat nu me da qu kao naj bo qi gim na sti ~ar na par te ru. S re pre zen ta ci jom je u~e stvo vao na Uni ver zi ja di u Bang ko ku 2007. i Be o gra du 2009. go di ne.

Qu bav pre ma spor tu se ro di la kad je imao sa mo tri go di ne. Po {to na po ~et ku ni je mo gao da se od lu ~i sa mo za je dan, Di mi tri je

je pro {ao raz ne fa ze: tre ni rao je ho kej se dam go di na, atle ti ku, bad min ton, pli va we, {ah. Sve vre me pa ra lel no je i{ao na gim na sti ku. Pred kraj osnov ne iz bor je pao na ho kej i gim na sti ku, ko joj je po sve }en i dan-da nas.

– Iza brao sam gim na sti ku jer mi slim da mi vi {e le `i in di vi du al ni sport, iako i da nas vo lim da odem s dru {tvom na ko {ar ku.

Za me ne je gim na sti ka naj i za zov ni ji sport, a lep je ose }aj vla da ti svo jim te lom. Omi qe ni su mi par ter i vra ti lo jer su naj di na mi~ ni ji – ka `e Ni ko li}.

Fa kul tet i tre ning ni je la ko uskla di ti. I uz na por no tre ni ra we uspe va da bu de i bri qan tan stu dent: Di mi tri ju ni kad ni je

upi sa na u in deks oce na ma wa od de set.

– Tru dim se da i oba ve ze na fa kul te tu i tre nin ge oba vim uju tru da bi mi osta lo ma lo slo bod nog vre me na. Ra ni je sam vi {e vre me na pro vo dio na tre nin zi ma, ali ka ko se bli `i kraj stu di ja, one za u zi ma ju pri mat, iako jo{ ne `e lim da se od rek nem gim na sti ke – ka `e on.

Slo bod no vre me pro vo di svi ra ju }i gi ta ru u jo{ neo t kri ve nom ben du "Sapientis satis" ili igra ju }i brix u No vo sad skom brix klu bu.

Po sle ma ste ra pla ni ra da upi {e dok tor ske stu di je na FTN-u i da osta ne da ra di na fa kul te tu ako to uslo vi do zvo le. A. Varga

Po la ve ka AIESEC-a u Su bo ti ci Ho ze Mo ra les (23) iz Bra zi la pre tri me se ca je do {ao u Su bo ti cu pre ko raz me ne stu de na ta pu tem or ga ni za ci je AIESEC (Me |u na rod na or ga ni za ci ja stu de na ta eko no mi je i me nax men ta). Mo ra les ka `e da mu se grad iz u zet no do pa da, kao i Sr bi ja, i zbog to ga je tra `io da osta ne jo{ go di nu da na i ra di s ko le ga ma iz Su bo ti ce.

– Ve o ma mi se do pa da Su bo ti ca. Qu di su su per, a i grad je pre lep. U~e stvu jem u pro jek tu "Na u ~i da pro me ni{ bu du} nost" ko ji re a li zu je mo sa sred wo {kol ci ma. Ra di se o mul ti kul tur no sti, to le ran ci ji i iz u zet no mi je dra go ce no is ku stvo ko je sti ~em ov de – ob ja {wa va Ho ze Mo ra les.

Lo kal na kan ce la ri ja AIESECa u Su bo ti ci su bo tu je pro sla vi la po la ve ka po sto ja wa i ra da.

- Ova me |u na rod na stu dent ska or ga ni za ci ja po sto ji u 110 ze ma -

qa sve ta i na vi {e od 1.700 uni ver zi te ta. ^la no vi ma or ga ni za ci je se pru `a mo gu} nost da ra de

na pro jek ti ma raz li ~i tih vr sta i u~e stvu ju u pro gra mi ma raz me ne stu de na ta i ta ko s ko le ga ma

{i rom sve ta raz me wu ju is ku stva – is ti ~e pred sed nik Lo kal ne kan ce la ri je u Su bo ti ci Zo ran Gr ~i}.

Pu tem AIESEC-a stu den ti tre }e i ~e tvr te go di ne stu di ja ima ju mo gu} nost da idu na prak su u ne koj od kom pa ni ja s ko ji ma stu dent ska or ga ni za ci ja sa ra |u je. Lo kal na kan ce la ri ja u Su bo ti ci ima 40 ~la no va, ko ji su po de qe ni u ~e ti ri ti ma ko ja ra de na pro jek ti ma "Re ci kli raj mo za jed no" i "Na u ~i da pro me ni{ bu du} nost" i niz dru gih. AISEC pre ko prak se ob u hva ta oblast eko no mi je i me nax men ta, in for ma ci o nih teh no lo gi ja i sli~ no.

– Rad lo kal ne kan ce la ri je u Su bo ti ci od osni va wa pra ti i Eko nom ski fa kul tet i ta stu dent ska or ga ni za ci ja je sve ga go di nu mla |a od fa kul te ta. Kroz or ga ni za ci ju je pro {lo vi {e hi qa da stu de na ta-ka `e Gr ~i}.

A. A.

Sti pen di je za Fran cu sku Fran cu sko Mi ni star stvo za spoq ne i evrop ske po slo ve (MA EE) i Crédit Agricole S. A do de qu ju sti pen di je za go di nu da na stu di ra wa u Fran cu skoj za ma ster 2, ma ster na u ka ili spe ci ja li sti~ ki ma ster.

Stu den ti mo gu kon ku ri sa ti u ~e ti ri obla sti – ri zi ci, mar ke ting, ko mu ni ka ci ja i ka drov ska po li ti ka.

Crédit agricole S. A. obez be di }e sti pen di ju od 12.000 evra, tu tor stvo za vre me stu di ra wa u Fran cu skoj, pla }e ni sta` na kra ju stu di ja i even tu al nu po nu du za po sao u okvi ru gru pe Crédit agricole S. A. Rok za apli ci ra we je 24. mart, a de taq ni je in for ma ci je i for mu lar za pri ja vu mo gu se pro na }i na saj tu Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka www.uns.ac.rs/sr/ u odeqku Stipendije, pod naslovom "Stipendirawe, studijski boravci i razmena studenata".

A. Va.

VA@NI TELEfONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za {ti te `i vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700.

Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

Tf „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

22

filmska planeta

ponedeqak21.mart2011.

ОД ПРЕМИЈЕРЕ У ДЕЦЕМБРУ

„Монтевидео” видело 500.000 гледалаца Редитељски деби глумца Драгана Бјелогрлића - филм „Монтевидео, Бог те видео„, од премијере у децембру до сада је видело више од пола милиона биоскопских гледалаца, саопштили су продуценти из куће „Интермедија нетворк” Према последњим подацима дистрибутерске куће „Так”, Бјелогрлићеву причу о припреми за одлазак фудбалера Краљевине Југославије на прво Светско првенство у Уругвају 1930. године, видело је закључно са 13. мартом 500.320 биоскопских гледалаца. „Интезивне припреме за снимање наставка увелико трају. Екипа филма би на пролеће тре-

бало да се упути у Уругвај, где ће се снимати на aутентичним локацијама у Монтевидеу”, саопштила је „Интермедија”. Како се наводи, „други филм говори о

двонедељном путовању преко океана, догађајима и утакмицама на првом ‘Мундијалу‘, као и о тријумфалном дочеку фудбалера у Београду”.

ГОРАН МАРКОВИЋ О ЗАКОНУ О КИНЕМАТОГРАФИЈИ

Највећа препрека Министарство финансија Највећа препрека за нови Закон о кинематографији, којем је недавно био посвећен округли сто у Привредној комори Београда, јесте Министарство финансија, изјавио је редитељ Горан Марковић, члан радне групе Министарства културе која је утврдила нацрт тог закона. „Основна ствар - како ће се кинематографија финансирати још је нерешена, а то је ствар политичке воље. Иако све политичке снаге кажу да је добро да донесемо тај закон, то су само декларације, док је на делу опструкција„, указао је он. Марковић је подсетио да је у Нацрту, који одавно чека да уђе у скупштинску процедуру, споран члан који предвиђа издвајања одређеног процента за филмску делатност од Радио телевизије Србије као јавног сервиса, од игара на срећу, мобилне телефоније и из других извора. „Изгледа да смо ту зашли у нечије интересе„, нагласио је Марковић. Према његовим речима, томе се својевремено успротивио тадашњи министар финансија Млађан Динкић, који је заузврат предложио да се из буџета издваја 0,1 посто за кинематографију, што би била

приближно иста сума (око осам милиона евра). „Када смо са тим предлогом отишли код премијера, он је то одбио и тако је настављена партија понг-понга у којој смо ми лоптице„, указао је Марковић, додајући да после две године колико је провео у радној групи више нема стрпљења за тај посао. Директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић рекао је да су он, Марковић и чланови радне групе и угледни филмски уметници Горан Паскаљевић, Мики Манојловић и Срђан Карановић још прошле јесени хтели да се обрате јавности са питањем зашто је немогуће донети Закон о кинематографији. „Искрено, не знам шта треба да урадимо да би тај Нацрт ушао у скупштинску процедуру„, рекао је он и подсетио да је у Србији област филма била уређена различитим законским актима још од 1912. године. Секретар Удружења друштвених и социјалних делатности у ПК Београда Гордана Матијашевић изјавила је да је то Удружење имало искуства са доношењем закона у Групацији за спорт, спортске објекте и игре на срећу, када је могло и да помогне, али

да је овај случај знатно сложенији. „Прво би требало да држава има националну стратегију у области културе. Борба за доношење овог закона мора бити истрајна„, рекла је она и предложила да се у ПК, у Групацији за културу, медије и образовање, оснује радни тим који би систематизовао проблеме, а да чланови групације отворе простор у својим медијима за ову тему и да се тако утиче на јавно мнење. У дискусији о Нацрту поменути су бројни проблеми у области филма - приватизација и затварање биоскопа, потреба оснивања аудио-визуелног центра, адекватне бриге о старим филмовима и архивима, увођења пореских олакшица за стране продуценте који би снимали у Србији, као и за привреднике који помажу домаћу продукцију...Најактуелнији је случај некада плодног студија „Авала филм„, који се налази пред стечајем, а поседује уз објекте и више од 30 хектара земљишта у Кошутњаку. Марковић је упозорио да ће „Авала филм„ бити буквално срушен. „Неки тајкун ће то узети и саградити солитере. То више неће бити филмски град„, рекао је он. (Танјуг)

ЕУРИМАЖ ПОДРЖАО ФИЛМОВЕ СРЂАНА ДРАГОЈЕВИЋА И ИГОРА МИРКОВИЋА

Паре за „Параду” и „Ноћне бродове” Филмски пројекти „Парада” Срђана Драгојевића и „Ноћни бродови” Игора Мирковића награђени су на конкурсу Европског фонда за подршку копродукције, дистрибуције и приказивања европских филмова (Euri ma ges), заједно са још 14 европских корподукција. Еуримаж је на 122. седници изабрао 16 копродукција, међу којима су и пројекти Срђана Драгојевића и

ли: „Me ga com film” за дистрибуцију два филма „Удаљено суседство„ Сема Едуарда Гарбарског (Белгија) и „Суштина убијања„ Јиржија Сколимовског (Пољска), „Орион инвест„ филм за дистрибуцију „Жена која је сањала мушкарца„ Пера Флаја (Данска) и Кидс филм фест за дистрибуцију анимираног филма „Брендон и тајна Келта„ Тома Мура (Ирска).

Из филма „Парада”

Игора Мирковића, којима ће бити додељено укупно 5.260.000 евра, саопштио је Филмски центар Србије. Одбор директора Еуримажа је, поред подршке копродукцијама, разматрао и подршку дистрибуцији Еуримаж филмова, а средства је добило неколико дистрибутерских кућа из Србије. Средства су доби-

За дистрибуцију филмова из Србије подршку Еуримажа за дистрибуцију у својим земљама добили су: „Оскар филм” (БиХ) и „Балкан филм„ (Македонија) за филм „Бели, бели свет„ Олега Новковића, „Вертиго медија” (Мађарска), Културни центар младих (Македонија) и „Ci ne cor vinQ” (Румунија) за

филм „Турнеја” Горана Марковића. Подршку за дистрибуцију филмова који својевремено нису добили подршку Еуримажа, добиле су дистрибутерске куће „Ci ne ars” за дистрибуцију филма „Адриан Пал” Агнес Кочиш и „Ci ne star” за дистрибуцију дечијег филма „Идемо, како ми хоћемо” Михе Хочевара. За дистрибуцију филмова из Србије који нису добили подршку Еуримажа за дистрибуцију у својим земљама доблили су „Графитти арт„ (Румунија) за филм „Ђавоља Варош„ Владимира Паскаљевића, УГ Обала арт центар (БиХ) за дистрибуцију филма „Тилва рош„ Николе Лежаића. Управни одбор је у оквиру програма подршке биоскопима одлучио да подржи 34 биоскопа међу којима је и пет из Србије: Арт биоскоп Мусеум (Београд), Дворана Дома Синдиката (Београд), Дворана Културног Центра Београда, Мултимедијални центар „МРКварт„ (Краљево) и „Цинема„ (Зрењанин). Еуроимаж је од оснивања, 1988. године, подржао 1.364 европске копродукције са око 412 миллиона евра. У раду 122. седнице Еуримаж у истанбулу, први пут учествовао је представник Русије, која је од 1. марта 2011. године, 35. земља чланица Европског фонда за копродукције. Следећа седница Еуримажа биће у Хелсинкију (Финска) 7-10. јуна 2011. године.

dnevnik

ОСТВАРЕЊЕ НЕНАДА МИКАЛАЧКОГ „ZU HAUSE” НА ПРЕДСТОЈЕЋЕМ БЕОГРАДСКОМ ФЕСTИВАЛУ КРАТКОГ МЕТРА

„Код куће” је тамо где си На предстојећем, 58. београд- ји, и од тада настоји да се бави ском фестивалу документарног својом професијом. Радио је на и краткометражног филма (од телевизији а млађа новосадска 30. марта до 3. априла) српску публика га зна по кратком играпремијеру имаће кратки играни ном филму „Последње лабудово филм „Zu ha u se„ (Код куће) но- језеро”.

- Веома сам срећан што је восадског редитеља млађе генeрације Ненада Микалачког. наш филм ушао у такмичарску Реч је о српско - немачкој селекцију Београдског фестивакопрoдукцији у целини сни- ла кратког метра. Иначе, „Код мљеној у Новом Саду, околини, куће” је овог месеца присутан и на броду на релацији Београд на још три фестивала: један је у - Нови Сад. Филм ће се приказа- Фрајбургу, други је фестивал ти у такмичарској селекцији у Баф за младе и децу у Шведској којој су 23 кратка играна филма и трећи Роберт Бош скрининг из Турске, Италије, Ирана, Не- на Софија интернешенел филм мачке, Бразила, Белгије, Јапана, фестивалу. Филм је практично Португалије и Србије. „Zu ha u - тек започео свој фестивалски se” је реализовала филмска екипа састављена од махом младих професионалаца из Србије, Немачке и Румуније са мешовитом немачко српском глумачком екипом. То је филмска прича о миграцијама - једној која се одиграла крајем Другог светског рата и другој која тече, а чији се жртве и учесници случајно и на кратко сретну. Главни лик је Немачка ту- Ненад Микалачки на снимању филма „Zu hause” ристкиња, госпођа која има само пар сати, током живот, а после премијере, коју задржавања туристичког брода је имао у Трсту крајем јануара у Новом Саду, да потражи кућу ове године - каже Ненад Микау којој је рођена и живела до лачки од којег сазнајемо да стисвоје четврте године, када је са жу и нови позиви за фестивале, породицом, на брзину, морала као и да је право за приказивада је напусти.У тој потрази и ње филма откупила Арте телечитавој малој драми, која буди визија - Ово је мој други кратки давна сећања али указује и на ову текућу миграцију, помажу играни филм од када сам заврјој два другара тинејџера од ко- шио академију.Урадио сам и нејих је један Ром. Оба младића су колико студентских филмова, одaвде, али су практично одра- тако да се то може рачунати као сли у Немачкој, одакле су не- мој трећи - четврти кратки играни филм. То ми, као већ редавно депортовани... Новoсађанин Ненад Мика- лативно искусном повећава лачки је 2001. године дипломи- шансу за реализацију неког слерао тв и филмску режију на ака- дећег пројекта. С друге стране, демији у Букурешту у Румуни- има и пуно конкурса који дају

средства за ауторе који раде свој први или други филм. Тако како године иду и пуни се радна биографија, то има и предности и мане. „Код куће” је снимљен на триде сетпетомилиметарској филмској траци у синемаскоп формату. И испопштовани су и други високопрофесионални технички стандарди, о којим овде могу само да сањају млади филмски ствараоци, а то је све било могуће пошто су Микалачки и његов колега продуцент, који је и косценариста филма Феликс Верниц, добили Роберт Бош штифтунг прајз 2009. године. за продукцију кратког филма.

- Наша филмска прича је делом условљена жељама жирија који нам је доделио награду. Ти жирији воле да чују оно што желе да чују, а и воле да знају и да ће тај новац који дају бити добро употребљен. Овај наш жири су чинили све сами директори већих фестивала у Источној и Западној Европи. Услови кокурса су били да то буде копродукција и то једног продуцента из Немачке, а другог из Источне Европе - каже Микалачки и истиче да је то још по нечему занимљива комбинација која је у последње време у тренду што се тиче европских копродукција - Продуценти и пишу сценарије за своје филмове што их чини много више умешаним у целу ствар. Дакле, не брину они само о новцу већ су и емотивно везани за филм и одговарају и за саму причу. Испоставља се да нова генерацији тих продуцената који „пишу„ своје филмове дају одличне резултате - каже Микалачки. В. Црњански

РОБЕРТ РЕДФОРД ПРИПЕМА ФЕСТИВАЛ

Санденс Лондон Амерички глумац и режисер Роберт Редфорд уприличиће идуће године у Лондону фестивал посвећен америчком независном филму. Фестивал ће имати назив Санденс Лондон, по узору на Редфордов фестивал Санденс који се од 1981. одржава у САД. Санденс Лондон ће трајати од 26. до 29. априла 2012. и посетиоцима ће понудити пројекције филмова, концерте

и друге догађаје из области културе, наводи се у саопштењу. „Наш циљ је да у Велику Британију доведемо оно најбоље од америчког независног филма, представимо уметнике који такве филмове праве и прикажемо разноврсност обраде тема која није увек видљива у културним добрима које извозимо”, додао је Редфорд.

У НАШИМ БИОСКОПИМА

Љубав и други стимуланси Комедија „Љубав и други стимуланси„ (Lo ve and Ot her Drugs) редитеља Едварда Звика je на редовном репертоару домаћих биоскопа, у дистрибицији „Мегаком филма„. „Љубав и други стимуланси” је романтична и комична прича о мушкарцу и жени, чији се однос из необавезних сусрета претвара у љубав. Ен Хатавеј и Џејк Гиленхал, први пут заједно у филму након „Планине Броукбек”, играју Меги и Џејмија, који се упознају случајно приликом једног Ен Хатавеј и Џејк Гиленхал Џејмијевог пословног пута. Према синопсису, Џејми је сретима, приликом којих Џејми пропали студент медицине који открива предности вијагре. Филм „Љубав и други стимусвој шарм користи за завођење, али и за напредовање у суровом ланси” снимљен је према бестсвету фамацеутске продаје. То- селеру „Тврда продаја - еволуком једног пословног путовања ција продавца вијагре” Џејмија упознаје Меги, привлачну девој- Ридлија, који је годинама радио ку слободног духа, која не жели у маркетингу фармацеутских да се везује за било кога. Њихов компанија и као продавац вијаоднос започиње необавезним су- гре.

Хатавеј је за улогу у овом филму награђена признањем за најбољу глумицу у комедији или мјузиклу на прошлогодишњој додели награда „Сателит”. „Љубав и други стимуланси” је на репертоару београдских биоскопа „Колосеј„ и „Рода”, као и биоскопа „Арена синеплкса” у Новом Саду.

kultura

dnevnik У ЛАЈПЦИГУ ПОТПИСАН УГОВОР О ВРАЋАЊУ КЊИГА НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ

Заједничка посвећеност памћењу У Универзитетској библиотеци „Албертина” у Лајпцигу јуче је потписан уговор о враћању 796 књига српског издавача Геце Кона (1873-1941), заплењених током Другог светског рата, Народној библиотеци Србије у Београду. Уговор су потписали директо-

ри Универзитетске библиотеке у Лајпцигу и Народне библиотеке Србије, Улрих Јоханес Шнајдер и Сретен Угричић, уз присуство амбасадора Србије у Немачкој Иве Висковића. „Захвалан сам на гесту који својим значењем надилази вредност књига која је већ сама по се-

би непроцењива. Тај гест означава заједничку посвећеност памћењу, књигама и читању, смислу и дијалогу, миру, уједињеној Европи и сарадњи и разумевању и пријатељству Немачке и Србије”, рекао је приликом потписивања документа Сретен Угричић.

Према његовим речима, књиге које су нацисти конфисковали 1941. године, а које су се стицајем околности нашле у лајпцишкој библиотеци, представљају такозвани минус у библиотечком фонду, тако да ће оне бити враћене на полице на којима им је и место.

„Међу тим књигама су наслови из чувене едиције Геце Кона ‘Каријатиде‘, односно класици европског хуманизма и просветитељства и модерног литерарног ангажмана, као и класици српске културе и књижевности”, рекао је Угричић. Директор српске националне библиотеке позвао је свог колегу из Немачке да 6. априла, на Дан Народне библиотеке Србије, посети Београд, а Шнајдер је потврдио да ће бити гост на тој свечаности. Шнајдер је рекао да је пре три године случајно откривена листа са књигама које не припадају фонду Универзитетске библиотеке у Лајпцигу, да су те књиге потом издвојене и спремљене за враћање Народној библиотеци Србије. „Ово је врло значајно за развој културних односа наших држава и народа јер показује спремност да се превазиђе оно што су урадили неки други, наводно у име свог народа, а представља напор Немачке да се од тога дистанцира”, рекао је амбасадор Висковић. У Лајпцигу је јуче затворен Сајам књига на којем Србија ове године наступа као земља у фокусу. На српском националном павиљону током протекла четири дана представљено је 30 нових превода дела српске књижевности на немачки језик, а на манифестацији је гостовало око 40 аутора из Србије.

НА САЈМУ КЊИГА У ЛАЈПЦИГУ

Антологије српске кратке приче и поезије Последњег дана Сајма књига у Лајпцигу на коме је Србија била земља у фокусу на српском штанду су представљене антологије кратке приче и поезије које су приредили немачки слависти, а објавили немачки издавачи. Антологију савремене српске кратке прозе „Анђео и црвени пас” представиће њена уредница Ангела Рихтер која ју је приредила за издавачку кућу „Ноак и Блок”. Одломке из својих текстова читали су Јелена Ленголд, Игор Маројевић, Срђан В. Тешин, Вуле Журић, Љубица Арсић, Ласло Блашковић. Текстове на немачком читали су преводиоци Луизе Гинтер, Томас Диц и Катја Вадевиц. У поподневним сатима представљене су и две антологије српске поезије које су на немачкомм језику штампане пред сајам. „Лајпцишка издавачка кућа” објавила је двојезичну антологију „Сто грама душе” у коју су ушли песници рођени од 1940, до 1960, а приредио ју је Роберет Лодел.

23

ДАНАС ЈЕ СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ

Лепота песничке речи Људи одувек знају да лепа реч отвара и гвоздена врата. А речи сложене у стихове (треба да) отварају срца - тако мисле песници. Да би се јавност стално подсећала на снагу и важност песничке речи, УНЕСКО је 1999. године за Светски дан поезије прогласио 21. март. Обележава се и у Србији, углавном по градовима који претендују да буду културни центри. И мада је на маргинама масовног друштвеног интересовања, поезија има своје кругове посвећених, који пишу, читају, објављују, слушају, размењују. У Србији само неколико издавача објављује књиге поезије, јер су некомерцијалне, па су и оне скрајнуте у библиотекама, књижарама, на сајмовима књига.

Чини се да правим љубитељима поезије и не треба пажња јавности у стварном животу. Фасцинантно је било видети како је Други европски Фејсбук фестивал који се одржава током Новосадског салона књига, окупио близу три стотине песника из 18 земаља. Њима је виртуелна друштвена мрежа сасвим довољна да размењују мисли, емоције и стихове. Светски дан поезије данас у Новом Саду обележава Друштво књижевника Војводине. У клубу ДКВ у 11 часова Зоран Ђерић и Пал Бендер беседиће на тему „Зашто пишем поезију“. Ако пролеће заиста стигне данас, испред кафића у близини ДКВ у подне, своје стихове ће говорити Благоје Баковић, Бранислав Жи-

вановић, Ирина Харди Ковачевић, Јон Баба, Ева Харкаи Ваш, Радован Влаховић, Спасенија Сладојев, Звонко Сарић, Ален Бешић, Јелена Станојев, Владислав Чањи и Рале Нишавић. У случају лошег времена програм ће се одржати у Позоришту младих. А у Заводу за културу Војводине данас у 17 часова отворена су врата за све који желе да говоре или слушају поезију. Програм је припремио Координациони одбор друштава за језике, књижевност и културу. Таквих друштава под покровитељством ЗКВ има 25, а ако дођу сви позвани, поезија ће се говорити на 12 језика. Данашњи дан је такође и први дан пролећа и Светски дан лутР. Лотина карства.

ДЕЛА ЈАПАНСКИХ ФОТОГРАФА НА ПЕТРОВАРАДИНСКОЈ ТВРЂАВИ

Изложба која слави живот Изложба фотографија, под називом „Круна на земљи“, седам младих чланова Удружења фотографа Јапана биће отворена данас у 17 сати у згради Академије уметности на Петроварадинској тврђави у Новом Саду. Новосадска академија је саопштила да изложбу која слави живот и на којој ће бити постављено шездесетак фотографија, приређује у данима када „своје мисли и осећања посвећујемо народу те пријатељске земље погођене катастрофалним земљотресом и његовим последицама”. Седморица јапанских аутора Кен Китано, Казутоши Јошимура, Наоки Ишикава, Такајуки Маекава, Тошихиро Јаширо, Јашуро Огава и Шинтаро Сато, у својим радовима разматрају различите теме, предмете и места према којима упиру свој објектив. Јапан је земља са великим бројем талентованих фотографа, а сви аутори на изложби су добитници „Награде за новопридошлице” Удружења фотографа Јапана у периоду од 2007. до 2009. године. Изложба, коју су орагнизовали Амбасада Јапана у Србији, Фото савез Србије и Академија уметности у Новом Саду, моћи ће да се погледа до 21. априла. В.Ц.

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ПОЗОРИШТА ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ

Уметнички и друштвени пројекат „Драва ферлаг” ће представити своју антологију „Улазница” коју је приредиуо Петер Висер. Промоцији су присуствовали и песници Драгана Младеновић, Енес Халиловић, Владимир Копицл, Звонко Карановић, Јован Зивлак, Марија Кнежевић. На сајамском Форуму југоисточне Европе наступило је још неколико српских писаца. Тако је Саша Илић поделио сцену са колегом из Словеније Михом Мацинијем, док ј су посебан термин имала два велика српска писца,

Давид Албахари и Горан Петровић. Посебан наступ имали су и писци Енес Халиловић, Вуле Журић, Љубица Арсић, Игор Маројевић и Срђан В. Тешин. Иста екипа наступкал ке у поподневним сатима у Кафеу Европа у оквиру Сајма. На Форуму југоисточна Европа, Драган Великић, Владислав Бајац и Сретен Угричић резимирали су српски наступ на овогодишњем Лајпцишком сајму књига. (Танјуг)

НАГРАДА „ДЕЈВИД КОЕН” ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

Добитник Џулијан Барнс Британски писац Џулијан Бранс (65), аутор романа „Енглеска, Енглеска” и „Флоберов папагај“, овогодишњи је добитник награде „Дејвид Коен” за животно дело, објавио је Би - Би - Си. Примајући награду на свечаности у Лондону, Барнс је рекао је да њена вредност лежи у листи досадашњих добитника. Он је изразио и бојазан за судбину књижевности, додајући да ће увек бити младих писаца, али да га забрињава све мањи број младих читалаца. Међу ранијим добитницима признања вредног 40.000 фунти, које важи за енглески пандан Но-

ponedeqak21.mart2011.

беловој награди за књижевност, су Шејмус Хејни, Харолд Пинтер, Дорис Лесинг и Берил Бејнбриџ. Барнс је три пута био номинован за престижну Букерову на-

граду, за романе „Флоберов папагај”, „Енглеска, Енглеска” и „Артур и Џорџ”. Међу његовим делима су и: Цепидлака у кухињи, Троје, Историја света у 10 1/2 поглавља, Љубав, итд. Пре но што ме је срела, Сто од лимуновог дрвета и Није то ништа страшно. Својевремено је писао и криминалистичке романе под псеудонимом Ден Кавана. У Великој Британији је тренутно актуелна збирка његових кратких прича „Pul se”, а за август је најављено објављивање његовог новог романа „The Sen se of En ding“.

Светски дан позоришта за децу и младе 20. март, обележeн je традиционалним порукама председника Међународне асоцијације театара за децу и младе AS SI TEJ Волфганга Шнајдера и редитељке из Белгије Еве Бал, које су прочитане јуче пред почетак представа на сценама дечјих позоришта. Српски огранак AS SI TEJ-а организоваће наредних дана трибину којом жели да скрене пажњу на значај позоришта за децу и младе,

јер оно оплемењује и емоционално богати младе личности. Позориште за децу и младе има велику улогу као покретач социјализације, образовања и васпитања, истичу у овом удружењу. Због незавидне ситуације у којој су се, услед економских околности, нашли сви актери позоришног стваралаштва за децу и младе, али и дуготрајног недостатка правог разумевања за потребе и могућности у области позоришне културе за мла-

де, AS SI TEJ Србија сматра да је важно да се пронађу нови начини комуникације са представницима власти. Удружење је саопштило да је неопходна шира друштвена ангажованост заснована на међуресорној сарадњи, као и на другачијој прерасподели средстава намењених за уметничке и едукативне програме у овој области. То ће све бити теме трибине чији је назив „Позориште за децу и младе уметнички и/ или друштвени пројекат“.

У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ У БЕОГРАДУ

Међународна смотра археолошког филма Међународна смотра археолошког филма, 12. по реду, почиње данас у Народном музеју у Београду на којој ће до 30. марта биће приказано 25 филмова из 11 земаља. Смотру ће отворити Мерседес Руиза Запата, амбасадорка Мексика, земље почасног домаћина овогодишње смотре, након чега ће бити приказан мексички филм „Буђење Мезоамерике” Хектора Тахонара, који се бави претколумбијском Америком. У филму је приказана велика приобалска равница коју запљускују воде Мексичког залива, а која представља мозаик цивилизација, различитих култура и религија. На програму ће бити још два остварења из Мексика, али и филмови из Белгије, Италије, Немачке, Босне и Херцеговине, Македоније, Кине, Шпаније, Цр-

не Горе, Грчке и два домаћа остварења „Аварски гроб” Милана Милосављевића и „Истраживање у Црној Гори” Милорада Ђукнића, Александра Теодоровића и Данила Мијајловића.

Међу најновијим филмским остварењима из области археологије и сродних дисциплина, први пут су се на смотри нашла дела кинеске и македонске продукције, па ће тако публика бити у прилици да погледа филм „Култура Сансјингдуа” Гуа Зењуана и

„Магично брдо” Петра Ђуровског. Координатор програма, кустос Ивана Минић издвојила је и шпански филм „Експериментима до разумевања: технологија у палеолиту„, грчка остварења „Храм Артемиде Агротере” и „Диолкос - Копнени бродски пут”, филмове из Италије у којима се, поред Рима, обрађују и археолошки локалитету у Кенији и Јерменији, као и традицонално тематски разноврсна остварења немачке продукције. Као и претходних година, партнери Народног музеја су Гете институт, Италијански институт за културу, Институт Сервантес, Хеленски фонд за културу, Амбасада Белгије. Улазнице коштају симболичних 100 динара, а премијерне пројекције су у 20 часова, док су репризе сутрадан у 17 часова. (Танјуг)

24

Svet

ponedeqak21.mart2011.

dnevnik

UKRATKO Za tr pa ni ru da ri u Pa ki sta nu KVE TA: Usled eks plo zi je me ta na u rud ni ku ugqa u pro vin ci ji Ba lu ki stan, na ju go za pa du Pa ki sta na, po gi nu lo je naj ma we {est ru da ra, a 46 je osta lo za tr pa no, sa op {ti li su pa ki stan ski zva ni~ ni ci. Rud nik, ~i ji je vla snik dr `av na kor po ra ci ja "Pa ki stan mi ne ral di ve lop ment", pre dve sed mi ce je pro gla {en opa snim, ali je upo zo re we za ne ma re no, iz ja vio je glav ni in spek tor za rud ni ke If ti kar Ah med. Spa si la~ ke eki pe po ku {a va ju da se pro bi ju do za tr pa nih ru da ra, ali ih u to me ome ta pri su stvo me ta na.Rud nik se na la zi 40 ki lo me ta ra is to~ no od glav nog gra da pro vin ci je Ba lu ki stan Kve te.

(Tanjug)

Li bi ja na pad nu ta iz va zdu ha i sa mo ra

Iz bo ri na Ha it i ju PORT O PRENS: Ju ~e je na Ha i ti ju odr `an dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra. Kan di da ti za no vog pred sed ni ka su po zna ti mu zi ~ar Mi {el Mar te li, ko ji ni ka da ni je bio na ne koj va `noj po li ti~ koj funk ci ji i biv {a pr va da ma Ha i ti ja i sen tor ka Mir lan da Ma ni gat. Po bed nik iz bo ra su o ~i }e se sa ve li kom iza zo vi ma po {to se Ha i ti ve o ma spo ro opo ra vqa od ze mqo tre sa ko ji ga je po go dio u ja nu a ru 2010. go di ne po sle ~e ga su mi li o ni qu di osta li bez ku }a.

Pre li mi nar ni re zul ta ti pred sed ni~ kih iz bo ra bi }e ob ja vqe ni 31. mar ta, a ko na~ ni 16. apri la.

Agen ci ja Frans pres na vo di da, pre ma an ke ta ma, Mir lan da Ma ni gat ima pred nost.

Me |u na rod na ko a li ci ja bom bar do va la je ju ~e po no vo Li bi ju iz va zdu ha i sa mo ra, ukqu ~u ju }i i glav ni grad Tri po li. Ko a li ci ja na ~e lu sa SAD, Fran cu skom i Bri ta ni jom u su bo tu je na osno vu re zo lu ci je UN na pa la Li bi ju.

Broj `r ta va za pad ne in ter ven ci je pr vog da na bom bar do va wa 64, a 150 qu di je po vre |e no. Pr va fa za va zdu {nih uda ra na Li bi ju je "uspe {na" i omo gu }i la je za tva ra we va zdu {nog pro sto ra Li bi je, iz ja vio je ju ~e {ef Ge ne ral {ta ba voj ske SAD ad mi ral Majkl Ma len.

Ci qe ve u Li bi ji je na pa lo ukup no je 19 ame ri~ kih avi o na, ukqu ~u ju }i tri bom bar de ra B2, pre ci zi rao je pret hod no port -

pa rol ko man de ame ri~ ke voj ske za Afri ku, u [tud gar tu, Ke net Fi dler. Va zdu {na ak ci ja sna ga me |u na rod ne ko a li ci je je tra ja la je oko dva sa ta. Pre ma na vo di ma ame ri~ ke te le vi zi je, ciq ove ope ra ci je bio je da se uni {ti ve li ki deo li bij ske avi ja ci je.

Va {ing ton i Lon don su is pa li li vi {e od 110 to ma havk ra ke ta sa bro do va i pod mor ni ca od su bo te u 20.00 po cen tral no e vrop skom vre me nu na vi {e od 20 ci qe va u Li bi ji, ukqu ~u ju }i si ste me an ti ra ket ne od bra ne i stra te {ke ko mu ni ka cij ske ~vo ro ve, sve na li bij skoj me di te ran skoj oba li.

Gra|ani Srbije bezbedni Po red bom bar do va wa i su ko ba, gra |a ni Sr bi je u Li bi ji su za sa da bez bed ni, i am ba sa da Sr bi je u Tri po li ju je u stal nom kon tak tu sa wi ma. Am ba sa dor Sr bi je Oli ver Po te `i ca re kao je Ta njug u da ne ma po da ta ka da je bi lo ko od wih ugro `en i da su svi do bro i nor mal no ra de. U Tri po li ju se na la zi iz me |u 100 i 150 srp skih gra |a na a ima ih i u dru gim de lo vi ma Li bi je.

Rakete „to ma havk” oru` je za ubij awe s da qi ne In te zi vi ra wem re gi o nal nih kri za u sve tu, do pu nog iz ra `a ja do {le su tak ti~ ke ra ke te lan si ra ne sa bro do va, avi o na, pod mor ni ca i one su bi le do voq ne za na me ta we vo qe ne po slu {ni ma. Te ra ke te na zva ne su kr sta re }im.

Ame ri~ ki pro gram kr sta re }ih ra ke ta za po ~et je 1972. go di ne i okon ~an je pet go di na ka sni je, ali se za ope ra tiv nu upo tre bu mo ra lo sa ~e ka ti do 1983. Re~ je o naj broj ni joj fa mi li ji ovih ra ke ta, "to ma havk", ko je su i na ma do bro po zna te, a na la ze se u na o ru `a wu SAD i NA TO. Pre kret ni cu u me |u na rod noj po li ti ci pred sta vqa 17. ja nu ar 1991. go di ne ka da je di plo ma ti ja za me we na voj nom in ter ven ci jom za pad nih si la pred vo |e nih Ame ri kom na Irak.

Pr vi udar iz vr {en je s bro do va u Za li vu, Sre do zem nom i Cr ve nom mo ru sa vi {e od 100 kr sta re }ih pro jek ti la po naj va `ni jim ci qe vi ma.

Ka rak te ri sti ka kr sta re }ih ra ke ta je le te we na ma loj vi si ni, 15-100 me ta ra, pra te }i kon fi gu ra ci ju ze mqi {ta ~i me iz be ga va ot kri va we od stra ne pro tiv ni~ kih ra da ra, a ti me i dej stva pro tiv ni~ ke PVO. Let na ma loj vi si ni, pri br zi ni od 860 km/~as, obez be |u je vi so ka teh no lo gi ja oli ~e na u ra da ru za osma tra we i pra }e we te re na "ter kom", kao i si ste ma "dsmac" ko ji pre u zi ma na vo |e we u za vr {noj fa zi le ta ra ke te."To ma havk" ra ke ta ima vi {e

vr sta, {to za vi si od to ga oda kle se lan si ra ju, pa ta ko po sto je SLCM - po mor ska, GLCM - ze maq ska i ALCM - va zdu {na kr sta re }a ra ke ta.

Po red kla si~ ne bo je ve gla ve ko ja mo `e ima ti do 450 ki lo gra ma eks plo zi va, mo gu }e je in sta li ra ti i nu kle ar nu bo je vu gla vu od 0,2 mt (me ga to na) {to je ~i ni ve o ma opa snim oru |em do me ta do 2.500 ki lo me ta ra, za vi sno od vr ste ra ke te.

Rat u Za li vu ni je bio kraj upo tre be ovih opa kih i pod mu klih ubi ca. Re pu bli ka Srp ska je po sta la dru gi te ren za eks pe ri men ti sa we sa ovim ra ke ta ma, gde su Ame ri kan ci is ko ri sti li pri li ku da "to ma havk" is pi ta ju u bo san skim gu du ra ma. Agre si ja NA TO-a na na {u ze mqu

bi la je ide a lan po li gon za lan si ra we vi {e od 500 kr sta re }ih ra ke ta, {to su za pad ni stru~ wa ci is ko ri sti li i za wi ho vo usa vr {a va we.

Iako su to sred stva vi so ke teh no lo gi je, ni su ne ra wi va kao {to ih Za pad `e li pri ka za ti.

Oba ra we sko ro po lo vi ne od go re na ve de nog bro ja go vo ri to me u pri log, a ko li ki je to fi nan sij ski gu bi tak bi }e ja sni je ako se na ve de da je ce na jed ne "to ma havk" ra ke te, 1987. go di ne iz no si la pri bli `no 2.400.000 do la ra. SAD ni je je di na ze mqa ko ja u svom na o ru `a wu po se du je kr sta re }e ra ke te ti pa "to ma havk". Ve li ka Bri ta ni ja, Ne ma~ ka, Bel gi ja, Ita li ja i Ho lan di ja ~i ne joj dru {tvo.

M. Bozokin

Li bij ske vla sti su ra ni je sa op {ti le da su te {ko o{te }e ni ci vil ni i voj ni ci qe vi u Mi sra ti, is to~ no od Tri po li ja kao i u Zu a ri na za pa du, Sir ti, rod nom gra du Ga da fi ja na is to ku, kao i u Ben ga zi ju, upo ri {tu po bu we ni ka na is to ku. U me |u vre me nu, zva ni~ nik li bij ske me di cin ske slu `be sa op {tio je da je broj po gi nu lih u na pa di ma ko a li ci o nih sna ga na Li bi ju sa 48 po ras tao na 64. Na de se ti ne iz go re lih voj nih vo zi la i ten ko va na la ze se na pu tu iz me |u A`da bi je i Ben ga zi ja a, ka ko na vo de do pi sni ci Roj ter sa, vi de se i te la naj ma we 14 qu di po gi nu lih oko bom bar do va nih voj nih vo zi la Ga da fi je vih sna ga. Vi {e hi qa da Li bi ja ca for mi ra lo je ju ~e qud -

ski {tit u kom plek su obje ka ta li bij skog vo |e Mo a me ra Ga da fi ja u Tri po li ju, u po ku {a ju da spre ~e mo gu }e va zdu {ne na pa de.

Li bij ci iz svih dru {tve nih slo je va po `u ri li su u kom pleks Bab Al-Azi zi jah uz vi ku ju }i pa ro le i no se }i por tre te Ga da fi ja, a na raz gla su se ~u ju pe sme u sla vu wi ho vog li de ra.

Vla sti su pu sti le stra ne no vi na re u ina ~e za tvo re ni kom pleks ka ko bi vi de li da na rod pru `a po dr {ku Ga da fi ju.Ame ri~ ka voj ska na zva la je ope ra ci ju u Li bi ji "Odi se je va zo ra" i ame ri~ ki me di ji ja vqa ju, po zi va ju }i se na vi so ke zva ni~ ni ke, da ad mi ni sta ra ci ji ra ~u na da }e ta ak ci ja tra ja ti ne ko li ko.

SVET ZA I PROTIV VOJNIH UDARA

Me di ji: Ciq – ru {e we Ga da fi jevog re`ima PA RIZ, LON DON: Ciq za pad ne voj ne ope ra ci je pro tiv Li bi je o~i gled no je ru {e we li bij skog vo |e Mu a me ra Ga da fi ja, ~i ji su po te zi i da qe ne pred vi di vi i mo gli bi bi ti eks trem ni ji ne go obi~ no, pi {u ju ~e fra nuc ski i bri tan ski me di ji.

U ko men ta ru bri tan skog li sta “Gar di jan” pi {e da je na ve de ni glav ni ciq stra nih sna ga da za u sta ve na pa de re `i ma na li bij ske ci vi le, ali da su bri tan ski pre mi jer Dej vid Ka me ron i dru ge za pad ne vo |e ja sno po ka za li da ta ko |e `e le da Ga da fi bu de svrg nut. Ka ko na vo di “Gar di jan” ne iz -

be `an je za kqu ~ak da je hva ta we ili ubi stvo Ga da fi ja po stao ciq sam po se bi za za pad ne sa ve zni ke i da se ne }e sma tra ti da je rat do bi jen dok se taj ciq ne ostva ri.Bor ba pro tiv Ga da fi ja mo gla bi da bu de ve o ma du ga, za kqu ~u je list.

“Ni ko ne `e li da na pra vi gre {ku i ima na sa ve sti `i vo te ne vi nih ci vi la, ali s dru ge stra ne ni ko ne `e li jo{ jed nu Sre bre ni cu, pi {e ju ~e Xon Ni kol, biv {i pri pad nik UN za vre me ra ta u BiH u ana li zi ofan zi ve me |u na rod nih sna ga na li bij ske sna ge lo jal ne li de ru Mo a me ru Ga da fi ju.

Ga da fi: Svi Li bij ci na o ru `a ni TRI PO LI: Li bij ski li der Mu a mer Ga da fi iz ja vio je ju ~e u go vo ru na na ci o nal nom ra di ju da su svi Li bij ci na o ru `a ni i sprem ni da po ra ze za pad ne sna ge ko je na pa da ju tu se ver no a fri~ ku ze mqu. Na pa di za pad nih si la pred sta vqa ju te ro ri zam i ne mi nov no je da }e one bi ti po ra `e ne, do dao je Ga da fi, pre no si Roj ters.

On je re kao da }e svi Li bij ci bra ni ti svo ju ze mqu i da je ni ka da ne }e na pu sti ti, do da ju }i da je Li bi ja sprem na na du go tra jan rat. Ga da fi je is ta kao da }e vla di ne sna ge na kop nu iz vo je va ti po be du.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AN GE LA MER KEL Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel je u sre du ''za dla ku'' iz be gla pad he li kop te ra, ko me su ot ka za li mo to ri i na 1. 600 me ta ra po ~eo je da gu bi vi si nu, ta ko da je po sa di tek na ne ko li ko sto ti na me ta ra iz nad zem qle us pe lo da tur bi ne po no vo star tu je i iz beg ne pad. Eks per ti mi sle da ni je re~ o sa bo ta `i. Mer ke lo va je bi la u iz bor noj kam pa wi u Sak so ni ji-An hal tu.

PA PA BE NE DIKT XVI Pa pa Be ne dikt XVI ape lo vao je ju ~e na pred stav ni ke po li ti~ kih i voj nih vla sti da obez be de si gur nost gra |a ni ma i uslo ve ka ko bi hu ma ni tar ne or ga ni za ci je mo gle da pru `e neo p- hod nu po mo} u Li bi ji. "Do ga |a je u Li bi ji pra tim sa ve li kom za bri nu to {}u i mo lim se za one ko ji u~e stvu ju u dra ma ti~ nim do ga |a ji ma u toj ze mqi", re kao je pa pa Be ne dikt XVI.

VAJ KLEF @AN Port pa rol Vaj kle fa @a na iz ja vio je da je hiphop pe va~ pu {ten iz bol ni ce gde mu je sa ni ra na ra na na {a ci na ne ta va tre nim oru` jem. Pe va~ je ra wen u su bo tu pred po no} po lo kal nom vre me nu, u jed nom gra di }u u bli zni Port-o-Pren sa. Puc wa va se do go di la uo~i ju ~e ra {wih pred sed ni~ kih iz bo ra na Ha i ti ju. Vaj klef @an po dr `a va svog ko le gu, mu zi ~a ra Mi {e la Mar te li ja.

U Veneciji sve mawe graditeqa gondola VENECIJA: Od tu ri zma se u Ve ne ci ji do bro `i vi i br zo za ra |u je, ali ne i u za nat stvu, gra di te qi onog po ~e mu je Ve ne ci ja mo `da i naj po zna ti ja - gon do la, jed na sa sta vqa ju kraj sa kra jem. \an fran ko Vja ne lo pra vi gon do le. Bez ika kvog pla na ili cr te `a, on na neo bra |e nom dr ve tu ski ci ra sa stav ne ele men te tog si mo bo la Ve ne ci je. „Pr vo su to sa mo ko ma di dr ve ta, ali iz te ma se na sta je je dan od naj lep {ih dra gu qa bro do grad we", iz ja vio je Vja ne lo za ne ma~ ki dr `av ni ra dio "Doj ~e ve le".

Ipak, ta umet nost po la ko od u mi re. \an fran ko Vja ne lo s ve li kim na po rom odr `a va svoj skve ro, ka ko Ve ne ci jan ci zo vu ra di o ni ce za grad wu gon do la. Za no vu gon do lu do bi je oko 30.000 evra. Ka da se od bi ju tro {ko vi za skup ma te ri jal, ne osta je mno go nov ca. Isto vre me no, opa da i po tra `wa za gon do la ma.

„Ve ne ci jan sko umet ni~ ko za nat stvo je ko lev ka kul tu re. Evro pa ne bi bi la ono {to je da ni je na {eg sli kar stva, sto lar stva, ob li ko va wa sta kla i bro do grad we", ka `e Vja ne lo. We go vim {e gr ti ma pred sto ji 10 go di na obu ke. Tek ta da mo gu da se na zo vu maj sto rom se ki re. Ipak, ma li je broj onih ko ji se u Ve ne ci ji in te re su ju za taj tra di ci o nal ni po ziv. „Ve }i na mo jih vr {wa ka `e li da na br zi nu za ra di no vac. Ali gra |e we gon do le to ne omo gu }a va. Me ni je va `no da ra dim ono {to mi pri ~i wa va za do voq stvo", ka `e {e grt Fran ~e sko Sten gel. Mu {te ri ja ma bro do gra di te qa - gon do li je ri ma, ipak je lak {e: ako se po go de do bri go sti, za sat vre me na vo `we mo gu da za ra de i do ne ko li ko

sto ti na evra. Ta ko se no vac za ku po vi nu gon do le br zo vra }a.

Ali, bez gra di te qa ne ma ni gon do la, a gon do li je ri to ne `e le da ko men ta ri {u. Isu vi {e se pri bo ja va ju za svoj po sao.

U tu ri sti~ koj bran {i u Ve ne ci ji no vac se br zo za ra |u je, ali ne u za nat stvu. Na Tr gu Sve tog Mar ka pre ko ce le go di ne ima tu ri sta ko ji sa mo za ka pu }i -

no pla }a ju 10 evra. Za to vre me, 28-go di {wem Kri sti ja nu Dor di tu, naj mla |em vla sni ku bro do gra di li {ta u Ve ne ci ji ko ji go di {we na pra vi oko ~e ti ri gon do le, od to ga ne osta je mno go. „Mno ge mo je ko le ge su ve} pro da le svoj skve ro.

No vi vla sni ci su od to ga na pra vi li ho te le, vi ken di ce, ili ~ak pri vat ne ku }i ce-~am ce. Ne ki su mo ra li da za tvo re rad wu, jer su se kom {i je `a li le na ne pre kid nu bu ku bro do gra di li {ta", ka `e Dor dit. Ta ko ne sta je sta ri za nat dr vo re za ca, ko ji sva ku gon do lu in di vi du al no de ko ri {u. Skve ro u San Tro va su ve} je do `i veo zlu sud bi nu.

Gon do le sto je ta mo sa mo kao ukras za tu ri ste. Ni ko ih vi {e ne gra di.

(Tanjug)

SveT / balkan

dnevnik

Nemci za napad, ali ne i za u~e{}e BERLIN: Ve}ina Nemaca zagovara vojni napad na Libiju, ali istovremeno odbija u~e{}e nema~kih trupa u intervenciji u toj arapskoj zemqi, pokazaju rezultati istra`ivawa javnog mwewa instituta Emnid. Prema toj anketi, 62 odsto gra|ana 83milionske dr`ave izjasnilo se

da je vojna intervencija ispravna, a 31 odsto wih je bilo protiv vojnog napada na Libiju. Iako je 62 odsto anketiranih Nemaca za vojnu intervenciju, 65 je, me|utim, protiv u~e{}a nema~kog Bundesvera (vojska) u intervenciji u Libiji.

Nema~ka se , kao i Kina i Rusija, uzdr`ala od glasawa u Savetu bezbednosti UN, kada je usvojena Rezolucija kojom se

uvodi zona zabrane leta nad Libijom i odobrava upotreba "svih neophodnih mera" da bi se za{titili civili od napada trupa Moamera Gadafija.

Rusija je izrazila `aqewe zbog odluke zapadnih zemaqa da preduzmu vojnu akciju u Libiji, a list "Moskovske novosti" na-

vodi da je odluka o vojnoj akciji doneta nekoliko sati pre glasawa o rezoluciji UN o Libiji.

Izra`avaju}i `aqewe zbog vojnih napada na Libiju, kinesko ministarstvo spoqnih poslova ju~e navodi da se nada da sukob ne}e eskalirati i dovesti do ve}ih civilnih `rtava.U saop{tewu se jo{ ka`e da se Kina protivi upotrebi sile u me|unarodnim odnosima.

Musa: Hteli smo za{titu, a ne nove `rtve KAIRO: Generalni sekretar Arapske lige Amr Musa kritikovao je ju~e napade me|unarodnih snaga na Libiju, jer su izazvali civilne `rtve, javqa AP. Musa je rekao da su vojne operacije oti{le daqe od onoga {to je Arapska liga podr`ala, a to je uspotavqawe zone neletewa nad Libijom.

Ono {to se de{ava se razlikuje od ciqeva zone neletewa, rekao je Musa novinarima. @eleli smo za{titu civila, a ne bombardovawe jo{ civila, upozorio je on.Iako su ameri~ke vojne vlasti tvrdile da su u napadima ga|ani ciqevi protivvazdu{ne odbrane, Libija je saop{tila da je prilikom vazdu{nih udara poginulo 48 civila, me|u kojima `ene i deca.

(FoNet)

veoma ozbiqnu krizu kroz koju prolazi ta sestrinska nacija", rekao je sino} Abdel Aziz, a preneo AFP.To re{ewe mora uzeti u obzir "libijske `eqe za po{tovawem jedinstva i teritorijalnog integriteta, kao i odbacivawe bilo koje vrste strane vojne intervencije".

(Tanjug)

ji zakasnila i da je trebalo da se preduzme u vreme, kada su neopravdano pritvorene bugarske medicinske sestre. [est bugarskih medicinskih sestara provelo je blizu osam godina u libijskom zatvoru pod optu`bom da su inficirale blizu 400 libijske dece virusom HIV-a. Medicinske sestre oslobo|ene su, a biv{i ministar zdravstva koji je napustio re`im Moamara Gadafija i svrstao se na stranu opozicije izjavio je da bugarske medicinske sestre nisu krive za zara`ivawe.

"Bugarska je spremna da u slu~aju da sukobi traju vi{e od 90 dana po{aqe jednu fregatu pored obale Libije, radi kontrole embarga

Doprinos Gr~ke i Turske ATINA: Gr~ka bi mogla da stavi na raspolagawe me|unarodnoj koaliciji bazu NATO na Kritu, kako bi pomogla zemqama koje su pokrenule vazdu{nu vojnu operaciju protiv Libije, a svoj doprinos toj akciji najavila je i Turska. Atina je nazna~ila da je spremna da pomogne saveznicima, ali da ne}e u~estvovati u vazdu{nim operacijama protiv Libije.

Tragovi radijacije na hrani i u vodi

TOKIO: Nuklearni kompleks Fuku{ima, na severoistoku Japana, koji je te{ko o{te}en u razornom zemqotresu 11. marta, vi{e ne mo`e da radi i najverovatnije }e biti zatvoren, budu}i da je izazvao velike probleme, izjavio je ju~e glavni sekretar japanske vlade Jukio Edano. On je rekao da vlada mora da sledi formalnu proceduru i da ne mo`e davati izjave o sudbini nuklearke, ali da je odgovor na pitawe da li Fuku{ima mo`e ponovo da radi jasan ako se objektivno sagleda situacija.

"Po{to sam upravo izneo svoje objektivno mi{qewe, pretpostavqam da shvatate {ta to zna~i", kazao je Edano na konferenciji za novinare, prenela je agencija Kjodo. Ovo je prvi put da je vladin zvani~nik pomenuo mogu}nost zatvarawa nuklearke kada bude uspostavqena kontrola nad wenim pregrejanim reaktorima.

Ministarstvo nauke saop{tilo je da su doze radioaktivnog joda i cezijuma 137 detektovane u vodi daleko ispod dozvoqenih granica, i vlada je pozvala stanovni{tvo da bude smireno. Japanski zvani~nici u subotu su saop{tili da su niski nivoi radijacije detektovani u spana}u i mleku koji poti~e sa farmi blizu o{te}ene nuklearne centrale Fuku{ima na severuistoku Japana. Kontaminirani mleko i spana} poti~u sa farmi u radijusu od 30 do 120 kilometara od Fuku{ime.

(Tanjug) In`eweri su ju~e uspeli su da sprovedu struju do reaktora 2 koji su uspe{no spojili sa dalekovodom, a u reaktorima 5 i 6 je uspostavqeno stabilno stawe. U Fuku{imi je ju~e, posle pauze od nekoliko sati, nastavqeno i polivawe pregrejanih reaktora vodom, a pritisak u reaktoru 3, koji je ju~e po~eo da raste, kasnije je stabilizovan.

Japanci zahvalni Srbiji Gra|ani Japan pomno prate akcije solidarnosti i humanitarne pomo}i iz mnogih zemaqa, i upoznati su sa {irokim aktivnostima prikupqawa finansijske pomo}i koja se upu}uje preko srpskog i japanskog Crvenog krsta, izjavio je ju~e ambasador Srbije u Tokiju Ivan Mrki}. On je naglasio da je sa posebnom pa`wom primqena duboka potresenost i iskreno sau~e{}e naroda Srbije.

Broj `rtava prema{io dvadeset hiqada TOKIO: Broj qudi ~ija su smrt ili nestanak u Japanu potvr|eni, prema{io je ju~e 20.000, prenela je japanska agencija Kjodo, navode}i da bi taj

@ivi posle devet dana

broj mogao biti i mnogo ve}i.

Zvani~no je potvr|ena smrt 8.133 qudi a 12.272 osobe se vode kao nestale u zemqotresu koji je opusto{io ogromnu oblast du` pacifi~ke obale severnog japanskog ostrva Hon{u.Ukupan zbir je 20.405 qudi mrtvih i nestalih, do danas u podne po lokalnom vremenu.

Najgore je pogo|ena oblast prefekture Mijagi, sa potvr|enih 4.882 mrtvih. [ef lokalne policije Naoto Takeu~i je ju~e na vanrednom sastanku spasila~kih ekipa procenio, me|utim, da }e broj mrtvih samo u toj prefekturi dosti}i 15.000.

Vi{e od 360.000 evakuisanih Japanaca nastavqa da se bori sa hladnim vremenom u privreme-

nom sme{taju u 14 prefektura, ukqu~uju}i glavni grad Tokio, dok su wima potrebne stvari, kao {to su }ebad, pristigle iz inostranstva. Zemqotres od 11.

marta je postao najgora prirodna katastrofa u Japanu jo{ od Velikog Kanto zemqotresa 1923. godine kada je poginulo vi{e od 142.000 qudi.

INTERVJU MILORADA DODIKA

Borisov: Zapad zakasnio SOFIJA: Bugarski premijer Bojko Borisov ocenio je da je akcija protiv re`ima u Libi-

25

JAPANSKA VLADA NAJAVILA ZATVARAWE NUKLEARKE U FUKU[IMI

Dvoje pre`ivelih izvu~eno je ju~e iz ru{evina u japanskom gradu I{imaki, na severoistoku zemqe, devet dana nakon katastrofalnog zemqotresa i cunamija, javila je japanska TV stanica NHK. Izvu~eni su jedna 80-godi{wa starica i 16-godi{wi mladi}, prenosi Rojters. Oni su veoma slabi, ali u svesnom stawu.

Afri~ka unija se protivi ratu ADIS ABABA: Visoki skup Afri~ke unije koji je razgovarao o krizi u Libiji, odbacio je "bilo koju vrstu strane vojne intervencije" u toj severoafri~koj dr`avi, rekao je mauritanski predsednik Uld Abdel Aziz. Situacija u Libiji "zahteva hitnu akciju kako bi se moglo na}i afri~ko re{ewe za tu

ponedeqak21.mart2011.

Tursko Ministarstvo spoqnih poslova saop{tilo je ju~e da }e Turska tako|e dati svoj doprinos za re{avawe krize u Libiji uz "po{tovawe" bezbednosti libijskog naroda". “U tom ciqu u toku su pripreme u saradwi s na{im civilnim i vojnim slu`bama", navele su turske vlasti, ne precizirav{i o kakvom se konkretno doprinosu radi.

BiH }e se raspasti zbog arogancije Sarajeva BA WA LU KA: Predsednik Republi ke Srp ske Mi lo rad Dodik smatra da }e se Bosna i Her cego vi na ras pasti - kao {to se raspala i Jugoslavija i isti~e da je odnose Bawaluke i Sarajeva dodatno poremetio slu~aj Jovana Divjaka.U intervjuu Tanjugu, Dodik je objasnio da veruje da }e od BiH ostati samo ono {to funkcioni{e - a to je Republika Srpska.

"RepublikaSrpska se ne bavi secesijom, ali vidimo da se Bosna raspada i raspa{}e se kao {to se raspala Jugoslavija. To }e postati politi~ka ~i weni ca. Osta}e samo ono {to funkcioni{e, a funkcioni{e RS - za razliku od Bosne koja ne funkcioni{e", precizirao je predsednik RS. Dodik smatra da u BiH vi{e nije mogu}e urediti odnose tako da Sarajevo uva`ava Bawaluku, a razlog za to je arogancija Sarajeva.

"Arogancija koja dolazi iz Sarajeva tra`i podani{tvo, a ne partner stvo. Mi ni smo spremni za podani{tvo. Mi smo spremni da se RS prihvati i uva`ava", istakao je Dodik.

Na tvrdwe Sarajeva da su RS i on li~no remetila~ki faktor u BiH, Dodik odgovara: “Sla`em se! Za sve wihove ideje o unitarnoj BiH ja sam remetila~ki faktor.”

Osvr}u}i se na posledwa de{avawa oko uhap{enog generala Armije BiH Jovana Divjaka zbog zlo~ina u Dobrovoqa~koj, 1992. u Sarajevu, predsednik RS ka`e da je to dodatno poremetilo odnose Bawaluke i Sarajeva.

"Boli to {to ~im po~nete istragu prema bilo kome ko je

po~inio zlo~in nad Srbima digne se sva javnost, stranci, petqa se i visoki predstavnik, da za{tite te qude. Oni {tite zlo~ine, ne {tite Jova-

po~etak rata i na~in na koji se to de{avalo", istakao je.

Predsednik RS je najavio da }e tra`iti odr`avawe vanrednog skup{tinskog zaseda-

na Divjaka“, izri~it je predsednik RS. Podse}aju}i da se na snimcima napada u Dobro-

wa u RS koje }e biti posve}eno procesuirawu ratnih zlo~ina nad Srbima, ali i o radu

Di vjak je bio ka da je pu ca no na voj ni ke i – ne ka od go va ra. [to je pro blem is tra ga, za {to je pro blem isti na? Za to {to to ba ca dru ga ~i je sve tlo na sam po ~e tak ra ta i na ~in na ko ji se to de {a va lo (Mi lo rad Do dik) voqa~koj vidi Jovan Divjak koji tamo ne{to tr~i i vi~e na megafon “ne pucaj”, Dodik je ukazao da je Divjak o~igledno bio na licu mesta.

“Ko je pucao? Ko je pobio te qude? Otkud odjednom Divjak tu? Bio je kada je pucano na vojnike i - neka odgovara. [to je problem istraga, za{to je problem istina… Zato {to to baca druga~ije svetlo na sam

suda i tu`ila{tva BiH, koje je nametnuo visoki predstavnik.

“Ne mo`e ni jedan visoki predstavnik nama ukinuti pravo da branimo na{e nadle`nosti. On je ovde trebalo da brani Dejton, a kada se brani Dejton, brani se i RS. Ali, visoki predstavnici su sve do sada ~inili samo da naprave {tetu RS."

Sud i tu`ila{tvo BiH su, po wegovom mi{qewu, napravqeni da procesuiraju Srbe i da napi{u istoriju, ~emu se treba suprostaviti. Kad je re~ o formirawu vlasi u Federaciji BiH, Dodik je ocenio da je u pitawu nelegalan i nelegitiman potez, koji je istovremeno i poruka za RS. "Ukoliko pro|u takvi na~ini formirawa vlasti, jednog dana mo`e da nas zatekne da izaberu nekog podobnog Srbina, recimo Mirka Pejanovi}a, i time da poku{aju da legitimi{u dominaciju jednog naroda, bo{wa~kog, u BiH", upozorio je Dodik. Po mi{qewu predsednika RS, oni koji najvi{e zagovaraju Bosnu, ustvari je najvi{e i osporavaju, stvaraju}i nelegitimne organe, a u takvom ambijentu formirawe vlasti u BiH deluje kao “gotovo nemogu}a stvar”. Po Dodikovim re~ima, bo{wa~ki lideri – zagovarawem gra|anskog koncepta – ustvari rade na ostvarivawu nacionalne dominacije.

“Razumqivo, to rade zato {to su ve}ina u BiH i `ele da jednog dana, kroz proigravawe tog gra|anskog koncepta, jedan ~ovek-jedan glas, obezbede potpunu dominaciju u BiH.” Kada je u pitawu regionalna saradwa, Dodik je istakao da mu je, osim dobre saradwe sa Beogradom, va`no i to {to RS uspostavqa dobru saradwu s Hrvatskom.

"Mo`da to nekoga u RS mo`e iritirati, ali je veoma va`no da smo poslali poruku svetu da Republika Srpska nije osporena od strane Hrvatske i da se prihvata kao realan factor.“ (Tanjug)

26

de^Ji dnevnik

ponedeqak21.mart2011.

D

dnevnik

^udesni svet detiwstva

etiwstvo je ne{to ~arobno {to se ima samo jednom u `ivotu. Svako dete u`iva u wemu. U detiwstvu deca rade stvari koje ne mogu kada odrastu. Svako dete ma{ta, a to ne mo`e da radi kad odraste. Kada dete ma{ta, onda je ono u svom svetu. U ma{ti dete mo`e da dohvati Mesec, da skine

zvezde, mo`e da uradi sve {to po`eli.

Dani detiwstva su divni i bezbri`ni.

Taj ~udesni svet kvari to {to deca moraju da u~e i da slu{aju roditeqe, iako ima puno lep{ih i zanimqivijih stvari.

Dok si dete, kada napravi{ gre{ku, oprosti}e ti, iako se takve gre{ke odraslom ~oveku ne pra{taju. Sva deca

`ele da {to pre odrastu jer im se ~ini da je odraslima lep{e i lak{e, a odrasli bi se rado vratili u detiwstvo.

Svet detiwstva je najlep{i. Volela bih da potraje {to du`e.

Jo va na Kli su ra, V-4 O[ „@ar ko Zre wa nin” No vi Sad

Do`ivela sam za vreme raspusta Zo ra na ^a vri}, III raz red, O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, Hrt kov ci

ajve}i deo svog raspusta provela sam u Trebiwu kod bake i N dede. Bila sam i u Herceg Novom.

deqko. Ima trideset {est godina. JaMStalkooj tanojetadomesebarvozoditaveta.Neu pro davnicu da mi kupi neku igra~ku.

Za vreme raspusta sam nau~ila da pecam, vozim trotinet i da plivam jako dobro. Uigrala sam se s Dajanom i sa sestrama Marijom i Galinom. Galina i ja smo i{le na bazen. Deda nas je vodio na pecawe. Bilo nam je lepo i na moru.

Plivala sam i igrala sam se s Duletom.

Bilo bi lepo da raspust du`e traje.

Jo va na To ro vi}, I-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Ana Ka li ni}, II-1 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

Moj tata

Prodaje kozmetiku. Uvek je nasmejan. Volim tatu. Puno radi pa nema dovoqno vrmena za sestru i mene da se igramo. Zato ima puno para. Moj tata voli sport. Ima puno drugara. Voli {alu. Ja sam sigurna da je moj tata najboqi na svetu.

Lik koji volim

Do bro ta Do bro ta je pe de li ti sa se strom i dru gom ~o ko la du.

Do bro ta je pi ta ti za zdra vqe ba ku.

Do bro ta je kad si u~ tiv i fin a ne raz ma `en ma min sin. ,,Do bro ta je vr li na a ne ma na“, uvek me je u~i mo ja ma ma.

ik koji volim je moja tetka. Ima braon o~i i L crnu kosu, kao tamna no}.

Sredwe je visine. Volim da slu{am kako pri~a, jer me nasmeje. Weno zanimawe je u~iteqica. Kada mi ne{to nije jasno, objasni mi. Nas dve zajedno {etamo kroz prirodu, ~itamo i smi{qamo pesme. @ao mi je {to nije ovde, da je ~e{}e vi|am. @ivi u Novom Sa du. Dra ga mi je za to {to je s wom zanimqivo i lepo.

Mi le na Ran kov, II-2 O[ „Vuk Ka rayi}” Sr bo bran

Ivo na Di mi tri}, II-1, O[ „23. ok to bar”, Srem ski Kar lov ci

\or |e Vu ke li}, III-5 O[ „Jo van Po po vi}” Ba no {tor

Zdra va hra na Zdra va hra na je va `na, za sva `i va bi }a, da bi ra sla i `i ve la i do {la do no vih ot kri }a.

Emi li ja ^i pli}, I-3, O[ „Ivo Lo la Ri bar”, No vi Sad

Vr lo je va `no da se zdra vo hra ni{, a on da mo `e{ od bo le sti da se bra ni{.

Al ko hol, ci ga re te, dro ge, uzi ma ti ni je zdra vo jer mo `e uni {ti ti bi lo ko ga, ve o ma br zo i la ko.

Je sti po vr }e i vo }e, do bro je za sve nas, a ako je de{ br zu, ma snu hra nu - ugo ji }e{ se za ti li ~as.

Mi la na Gru ji}, V raz red O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

Stra{no sam se upla{ila te se rodi i u wegovom malom srcu su sakrivena mnoga D eose }awa. Jednog ki{ovitog dana vra}ala sam se s tre-

ninga. U daqini sam ugledala velikog psa. Jako sam se upla{ila, nisam znala {ta da radim. Odlu~ila sam da krenem svojim putem. Videla sam da ide prema meni i da mi se pribli`ava. Krenula sam malo br`e. Pre{la sam put i u{la u moju ulicu. Jedan stariji ~ovek mi je rekao da taj pas ne}e ni{ta, ali sam ipak bila upla{ena. Nastavila sam svojim putem. Pas je i{ao stazom, a ja putem. Kod jedne ku}e bio je jedan pas. Pri{ao mu je i malo su se wu{kali. Oti{la sam daqe, a pas je opet do{ao kod mene. Pri{ao mi je i po~eo je da me wu{i i da ide oko mene. Bila sam jako upla{ena.Govorila sam mu neke lepe re~i. Oti{ao je.

Svakom reci toplu re~ i on te ne}e dirati.

Ha na ^a nak, IV-1, O[ „\u ra Da ni ~i}”, No vi Sad

Dra ga na Ig wi}, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

MOJA kU]A

dnevnik

ponedeqak21.mart2011.

27

Уредите терасе и баште

Ч

им гране прво пролећно сунце, време је да се размишља о комбинацијама цвећа за садњу у башти. Основни мото којим се треба руководити јесте да треба пустити машти на вољу и слободно експериментисати. Само је једно правило: ваш је избор боја и ви одлучујете хоћете ли комбиновати различите биљке истих нијанси или ћете сложити контраст. Башта веселих боја на тераси или у лођи учиниће да стан добије своју оазу мира и одмора, а фасада зграде нови, лепши изглед. Сада је право време да се у цвећарама изабере цвеће боја и облика који вам се допадају, а уклапају се у изглед и величину терасе.

За балконе су намењене биљке које не иду високо и које немају дубоко корење, јер расту у ограниченом простору. При куповини биљака обратите пажњу на место на којем желите да их засадите (сунчано, полу-

сеновито, сеновито), на време и дужину трајања цветања, боју цветова, висину и облик бокора. Ако се прозори налазе у приземљу, или на првом спрату и близу улице, треба изабрати цвеће нежнијих боја и ситнијих цветова и листова, док за прозоре и балкон на трећем, четвртом или петом спрату, који су доста одмакнути од улице, треба изабрати биљке јарких боја, крупнијих цветова и листова, као и биљке чије стабљике не стоје усправно него падају.

- Биљке и цвеће на балконима изнад осмог спрата више су изложени сунцу и ветру, па се зато препоручују ниже врсте, као што су агератум, лобеле, ниска кадифица, седуми, пркос или перена. За сунчане терасе се препоручују петунија, сулфинија, кадифица, агератум, лобелија, мушкатла, вербена, пркос, салве, ниске дале, бегонија семперфлоренс, драгољуб, лотус, а од вишегодишњих врста лантана, ружа, ванила, висећа мушкатла, бугенвилија, хибискус. Од биљака пузавица најбољи су клематис, ладолеж и мирисни грашак, а од цитруса лимун и манадрина.

- На терасе које су преко дана у полусенци треба садити лобелију, украсну копривицу,

кадифице, лепог јову, зевалице и ноћне фрајле, а од вишегодишњих врста треба изабрати

хортензију, хосту, фуксију, астилбу, геранијум, бршљан, гомољасте бегоне и енглеску мушкатлу. Као висеће балконске биљке Деспић препоручује сулфиније, бегоније пендуле, миндушице, лотус, пркос, драгољуба, вербене, висеће муштакле, хедеру, аспарагус, али и јестиве висеће јагоде. Простор за уређење терасе најчешће је врло ограничен. У том случају важно је изабрати одређену палету и количину биља и врсту материјала како се не би добио нежељени резултат – неукус и пренатрпаност.

Огледалом повећајте простор

В

аш стамбени простор ниjе довољно велик? Постоје трикови како да уз помоћ огледала он постане визуелно много пространији. Ево неких од њих.

плакар обавезно искористите да на њега поставите огледало.

Утисак пространости Огледало преко пута неке слике, украсне биљке или другог занимљивог предмета који ће се у њему огледати, допринеће осећају веће просторије.

Осветлите собу Уколико у некој просторији нема довољно светлости, поставите огледало у близини прозора. Помоћу рефлексије ћете добити природно светло у соби, као и утисак већег простора. У томе вам може помоћи и увеличавајуће огледало.

Осветлите мрачне углове Светлост на најбољи начин можете усмерити огледалима. Тако ћете веома лако осветлити неки мрачан део собе.

За дубину простора

Фотографије у дому

Подигните плафон

Да би простор добио на дубини, један зид обојите тамнијом бојом која ће бити у контрасту с осталим зидовима. На тај зид поставите огледало, чиме ће се створити осећај дубине у соби. Исту ствар можете постићи и постављањем огледала између два прозора.

Постављављањем огледала на плафон учинићете простор вишим, а добићете и на утиску раскоши ако га поставите изнад камина или кревета. Добро проучите место на где планирате да поставите огледало. У њему се могу одражавати и неуређене површине, празни зидови, неугледни делови намештаја. Огледала доприносе светлости, али могу створити и непријатне одблеске. Нећете се осећати пријатно ако их поставите наспрам прозора окренутих ка југу или западу.

Проширите ходник Уске просторе визуелно ћете проширити ако поставите огледало на површину целог једног зида. Такође, ако имате узан ходник, зидове можете обојити у неку светлу боју, а орман или

Преплетено и проткано

Н

ови тренд у изради намештаја за трпезарије је намештај добијен преплетањем или ткањем. Својим изгледом напросто задивљује. Овај софистицирани ткани намештај пружа иновативна решења и смешта намештај, иначе предвиђен за отворене просторе, у топлу унутрашњост вашег дома. Столице од прућа и шибља у роза, тиркизним, наранџастим и зеленим бојама осигураће оригиналност ваше трпезарије. Ако вам је драже нешто суптилније, распон боја укључује и белу, црну као и све нијансе боје дрвета.

Н

ишта не даје тако топлу ноту ентеријеру као породичне фотографије. Уколико се окружите њима, приметићете и промену у атмосфери која влада у вашем дому. Ово је, притом, и исказ љубави према свима који се нађу „урамљени“. Уколико планирате ускоро да изнесете фотографије из ваших албума на „отворено“, онда то учините тако да се задовоље и естетски критеријуми. Уколико сте млађа особа, са младалачки опремљеним станом, ваше породичне фотографије можете заједно изложити на табли за остављање порука. Ту поред њих, на папирићима у јарким бојама, нека се налазе и изаве ваших вољених. Тако ће тај породичан кутак постати и ваш извор енергије. Уколико је ваш стан модерно опремљен, те се у њега не уклапа табла за поруке, а ви сте притом давно били тинејџери, определите се за другачије излагање фотографија. Најпре пођите од тога што ћете фотографије израдити у црно-белој боји, како би биле што ближе једна другој. Потом купите више потпуно једнаких оквира, белих, црних или

тамнобраон, па поставите слике. Фотографије поставите концентрисане на једном зиду, уредно поређане, у облику правоугаоника или квадрата. Још лепше ће бити уколико купите рамове различитих величина, па успете да их на зиду тако сложите да се

уклапају у облик квадрата или правоугаоника. Оваква, већ „сложена“ решења, чак можете и да купите у продавницама. Остаје вам само да попуните рамове, и поређате их онако како их је на картону, са којим се продају, сложио произвођач. И још нешто: нису само фотографије породице, пријатеља и вас самих занимљиве у ентеријеру. Урамите и понеки приказ природе, вама омиљеног глумца, пса, и свега онога што вам значи.

28

ponedeqak21.mart2011.

oglasi l ^ituqe

dnevnik VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti:od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

24620

Po sled wi {o go ru

^I STIM po dru me, ta va ne, dvo ri {ta, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, sta re auto mo bi le za ras hod. Te le fo ni: 6618-846, 063/8485495.

23853 PRO DA JEM kom plet opre mu za pi ce ri ju i po sla sti ~ar ni cu, pe}, vi tri ne i sve osta lo. Te le fon 064/221-96-19.

24636

po zdrav

dra gom

Mi haj lu - Mi }i Vo la {u

od Raj ka i Mi le ve ^o vi}.

24723

Po sled wi po zdrav dra gom te ~i i {o go ru, ~o ve ku ve li kog sr ca

Po sled wi po zdrav dra gom te ~i

Mi haj lu - Mi }i Vo la {u

Mi haj lu - Mi }i Vo la {u

od Je le ne Ko ma to vi} i Mir ja ne ^o vi} sa po ro di ca ma.

od: Igo ra, Rad mi le i Fi }e.

24724

24722

Mi haj lo Vo la{

Mi haj lo Vo la{

Po sled wi po zdrav dra gom ta ti od si na sa po ro di com.

Po sled ni po zdrav dra gom ta ti od }er ke sa po ro di com.

24712

24713

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Mi }i od po ro di ce Mi lo vac.

24729

IZ DA JEM na me {te nu (opre mqe nu) gar so we ru u uli ci Kor ne li ja Stan ko vi }a 5. (kod Mer kur-a) Te le fon 021/891-677, 064/877-07-22.

24634 IZ DA JEM nov kom plet no na me {ten dvo so ban stan u Ca ra Du {a na, ce na 200E, use qiv 1. apri la. Te le fo ni: 021/521-329 i 063/154-7403.

24266 IZ DA JEM jed no so ban stan, kom fo ran na Li ma nu I. Tel fon: 455-191.

24628

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 19. 3. 2011. go di ne pre mi nuo

Mi haj lo Vo la{ POD BU [I VA WE is pod sa o bra }aj ni ca, is pod be to ni ra nih dvo ri {ta, is pod ku }a do ku pa ti la, pro da ja ma {i na za pod bu {i va we, iz najm qi va we ma {i na za pod bu {i va we. Te le fon 063/521546.

22583

Sa hra na je da nas, 21. 3. 2011. go di ne, u 14 sa ti, iz ka pe le na Ka} kom gro bqu.

O`a lo {}e na su pru ga sa de com.

24711

^iTUQe l POMeni

dnevnik

3

ponedeqak21.mart2011.

Sa ve li kom tu gom i bo lom ja vqa mo rod bi ni i pri ja te qi ma da je iz ne na da u 68. go di ni pre mi nuo na{ dra gi otac, su prug i de da

T U @ N O S E ] A W E

29

P O M E N

21. 3. 1991 - 21. 3. 2011.

Po sled wi po zdrav dra gom su pru gu, ocu, sve kru i de di

Ni ko la V. Cr ni}

Ne ven ka Ko va~ Go di ne tu ge pro la ze bez te be, tvo je qu ba vi i do bro te.

Mir ku Pe pi }u od: su pru ge Qu be, }er ke Dra ga ne, si na Dra ga na, sna he Qu bi ce i unu ke Mi la ne.

24707

Sa tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 71. go di ni pre mi nuo na{ dra gi i vo qe ni

16. 2. 1932 - 21. 9. 2010.

Ne boj {a Ka la fa ti}

Za u vek osta je{ u na {im sr ci ma.

Sa hra na je u uto rak, 22. 3. 2011. go di ne, u 12.45 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Tvo ji naj mi li ji.

Tvo ji naj ro |e ni ji: unu ci, }er ka, sin, sna ja i su pru ga Ivan ka.

24717

24716

T U @ N O S E ] A W E

Po sled wi po zdrav Dra ga ni nom ta ti

Sva ki dan bez te be na ma je sve te `i i te `i, svi te mno go vo li mo kao {to si i ti nas vo leo.

21. 3. 1991 - 21. 3. 2011.

IN MEMORIAM vo qe nom bra tu

We go vi naj mi li ji: sin Mi li voj, }er ka Ma ri ja, su pru ga Zo ra, unu ci Ste fan, Jo va na i Mar ko, sna ja Bi qa na i zet Sa {a.

24734

Mir ko Pe pi}

Sa hra wen je 20. 3. 2011. go di ne, u Ste pa no vi }e vu.

O`a lo {}e ni: maj ka Sto ja, su pru ga Qu ba, de ca Dra ga na i Dra gan, sna ha Qu bi ca, unu ka Mi la na, po ro di ce Mak si mov, To pa lo vi}, Sa vi} i osta la rod bi na i pri ja te qi.

3 Mir ku Pe pi }u od Dar ka Ora ve ca sa po ro di com.

Sa ve li kom tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 19. mar ta u 77. go di ni pre mi nu la na {a

Dra go qub Da mja no vi}

Ko lek tiv MJ "Trade" iskre no sa u ~e stvu je u bo lu po ro di ce po vo dom smr ti na {eg dra gog

24718

24706

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 19. mar ta u 82. go di ni pre mi nuo

3

Dra go qu bu Da mja no vi }u

Po sled wi po zdrav dra gom de di

1991 - 2011.

Sa po no som i qu ba vqu ~u va mo uspo me nu na te be.

Dva de set go di na ve li ka pra zni na, qu bav i tu ga i isto pi ta we za {to?

Tvo je: Ma ja i Ve ra.

Se stra Ru `i ca Ve se li no vi} sa po ro di com.

24404

24693

Po sled wi po zdrav kom {i ni ci

S tu gom i bo lom opra {tam se od mo je dra ge dru ga ri ce, ve li kog ~o ve ka i ple me ni te ku me

Ana Ob ra do vi} Sa hra na je da nas, 21. 3. 2011. go di ne, u 13 sa ti, na me snom gro bqu u Siv cu.

Du {an Di mi tri je vi} Is pra }aj i kre ma ci ja bi }e u uto rak, 22. 3. 2011. go di ne, u 10.30 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

To {i od: Ma te je, Di mi tri ja i Dra ga ne Gru ji}, Du we, Mi li ce, Di a ne i Vi to mi ra Stan ki }a.

O`a lo {}e na po ro di ca.

24731

24725

Po sled wi po zdrav, s qu ba vqu i po {to va wem bra tu

O`a lo {}e ni: sin Mi lo rad, sna ja Mi le na, unu ci Mar ko i Lu ka, brat Ra de, se stre Bo ja i Ne ven ka sa po ro di ca ma, po ro di ca Ob ra do vi} i osta la rod bi na.

\or |a Ra di {i }a Ra di {e We go vim od la skom iz gu bi li smo do brog rad ni ka, div nog ~o ve ka, pri ja te qa i kom {i ju.

Po sled wi po zdrav na {em Ra di {i.

Ve~ na mu sla va.

24709

24733

Lo va~ ki Sa vez Voj vo di ne s tu gom se opra {ta od na {eg dra gog

Du {an ki Bog dan - Mi jin Sta na ri Bu le va ra Jo va na Du ~i }a br. 4.

Du {an ke Bog dan - Mi jin Du de Mil ka La ti no vi}.

24730

24708

Po sled wi po zdrav ma mi na {ih Ka ti ke i Ma ri je

To dor Sr da nov To do ru V. Sr da no vu

Sve {to da qe vre me hi ti, sve {to ve} ma pro {lost gr li sve se ve} ma mo ji mr tvi me ni ~i ne ne u mr li.

Se stre: Dra ga i Do bri la, Ja na, Ivan ka i Mi lo{ sa po ro di ca ma.

Po sled wi po zdrav stri cu: Dan ka, Spo men ka, @i va, Da ca, Stra hi wa, Zo ka, Qi qa na i Zo ran.

24727

24726

Ko lek tiv "Tr go ser vis"- a iskre no sa u ~e stvu je u bo lu po ro di ce na {eg di rek to ra, po vo dom smr ti we go vog oca

Ma ra Prek pa qaj

dipl. in`. Vla di mi ra Tur {i }a Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu i sa rad ni ku od we go vih lo va ca.

24721

Sa ve li kim po {to va wem i tu gom opra {ta mo se od na {eg biv {eg se kre ta ra, ko le ge, sa rad ni ka i pri ja te qa

dipl. in`. Vla di mi ra Tur {i }a

To do ra Sr da no va

Ma ri Prek pa qaj

od po ro di ce Xi da.

Po sled wi po zdrav dra goj stri ni i pri ji od: Qi qe, Dra ga na, Oli ve re, Vla di mi ra i La tin ke Po pov.

24715

24710

Opra {tam se od iskre nog i do brog pri ja te qa

Vla di mi ra Tur {i }a Vla de

Ma ri Prek pa qaj

od ku mo va: po ro di ce Ga ~e vi} i Di mi trov.

KI NO LO [KI SA VEZ VOJ VO DI NE. Po sled wi po zdrav ~i ka To {i i ne ka u mi ru po ~i va.

Po sled wi po zdrav dra goj

Ven ~e slav Bu jas.

24719

24720

24728

24714

30

Подунавље: Fast for ward У епизоди овог серијала „Зелена енергија плавог Дунава“, биће речи о томе шта је Дунавска стратегија и на који начин овај документ може допринети развоју домаће енергетике? Због чега је у центру пажње ЕУ унапређење енергетске сарадње подунавских земаља и да ли су значајни енергетски потенцијали Дунава искоришћени у потпуности? Уредник: Драган Гмизић (РТВ 1, 20.30) 06.30 Јутарњи програм 08.50 Микијева кујна 09.00 На трагу природе: Национални паркови 09.30 Бајко квиз 10.00 Вести 10.05 Знање: Универзитет 10.30 Излог страсти 11.30 Кухињица 11.55 Десило се 12.00 Вести 12.10 Излог страсти 13.00 Црно бели свет 13.40 Све(т) око нас 14.00 Вести 14.05 Хроника Славоније, Барање и западног Срема 14.30 На трагу природе 15.00 Вести 15.10 Бразде 16.00 Додати живот годинама 16.50 Десило се 17.00 ТВ Дневник 17.22 Тајна хране: Јаје 17.30 Кухињица 18.00 Разгледнице 19.30 ТВ Дневник 20.05 ТВ Фонија – квиз 20.30 Подунавље - Фаст форвард 21.00 Чари риболова 21.30 Центар света 22.00 Војвођански дневник 22.30 Космос 23.25 Микијева кујна 23.35 Снежни еп, филм 01.25 Музички програм 02.25 Хроника Славоније, Барање и западног Срема

06.30 07.00 07.50 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 00.05

tv program

ponedeqak21.mart2011.

Кухињица (мађ) Најлепше бајке света: Синбад Излог страсти Путеви наде Бразда (мађ) Изворна мађарска народна музика Урбана џунгла (мађ) Заљубљена географија (мађ) Емисија мађарске музике Вести (мађ) Заједно Микијева кујна Портрети војвођанских уметника народне музике Дотики (слов) Добро вече Војводино (мађ) Културни магазин на мађарском (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Далеко колико те ноге носе, филм ТВ Продаја

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.05 14.40 15.30 16.00 17.00 17.25 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 00.00 00.30

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 11.50 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Моје дете Вести укратко Била једном једна недеља Седми дан Улови трофеј Вести укратко Информативни преглед Свет пољопривреде Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Природно из Србије Војвођанске вести Освета Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

Вести Храна и вино Портфолио Вести Жива ватра Вести Др Ху Цртани филм Вести Агро дан Јована суботом Неон сити Вести Скарлетна видовчица Вести Ленија Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Квадрат вароши Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Спринт Истрага Жива ватра Објектив Скарлетна видовчица Др Ху

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Премијер лига: Манчестер јунајтед – Болтон 13.15 Премијер лига: Челси – Манчестер Сити 15.45 Прави НБА 16.15 НБА: Милвоки – Њујорк 18.15 Холандска лига 19.10 Премијер лига 20.15 Кошарка: Загреб – Задар 22.00 Преглед АТП Мастерс Индијан Велс 23.00 Фул Тилт покер 00.00 Премијер лига, вести 00.30 НХЛ: Детроит – Питсбург

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 12.00 Без цензуре, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 04.00 Филмски програм

Мира Шкорић

Песма плус Бинго Гледаоце емисије забављаће специјални гости, Мира Шкорић, Сузана Јовановић и ансамбл „Свилен конац”. Уживо у Студију 8 у Кошутњаку, певаће се најлепше народне песме и велики хитови - све уз пратњу Народног оркестра РТС-а под управом Владе Пановића. Домаћини-водитељи: Светлана Алексић и Дејан Пантелић (РТС 1, 21.00) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.51 10.08 10.12 10.43 11.14 12.00 12.15 12.30 12.35 12.50 13.39 14.30 15.00 15.10 15.56 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.13 23.10 23.15 00.00 00.15 00.23 01.10 01.25 03.05 03.09 04.03 04.33 05.23 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Бољи живот Шта радите бре Вести Лов и риболов Еко караван Очајне домаћице Дневник Спорт плус Евронет Кувањем до здравља Место злочина Песма Кућа на раскршћу Вести Високи напон Вести Рањени орао Дневник РТ Војводина Шта радите бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Рањени орао Песма плус Бинго Упитник Вести Место злочина Дневник Евронет Посредник ТВ продаја Сузе слободњака, филм Вести Упитник Око Лов и риболов ТВ продаја Верски календар

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.05 11.30 12.00 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.05 23.30 01.15 01.35 02.00 03.00 04.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Цена среће Филм: Дивљи, дивљи запад Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Филм: Боје Филм: Круг смрти Ексклузив Експлозив В.И.П Вајпаут Филм: Пут број 9

06.50 УНХЦР - Повратак: Косово 07.20 Кувати срцем: др Нела Михајловић 07.49 Телмо и Тула, мали кувари 08.01 Оливија 08.13 У ноћној башти 08.41 Причамо приче 09.05 У сенци облака 09.19 Једна слика, једна прича 09.30 Метла без дршке 09.56 Досије икс и окс 10.13 Вреле гуме 10.43 Магазин Лиге шампиона 11.07 Еко рецепт за здрав живот 11.33 Европа и Срби 12.05 Музички програм 12.36 Научни кафе 13.06 Трезор 14.00 Знакопис 14.13 У сенци облака 14.27 Једна слика, једна прича 14.38 Метла без дршке 15.04 Досије икс и окс 15.21 Мухарем Первић: Светом треба ходати тихо 15.47 Верски календар 16.00 Ово је Србија 16.35 Породични кругови 17.05 Неки нови клинци 17.56 Кад се сан оствари 18.35 Разгледница 19.05 Успон идеје 19.10 Телмо и Тула, мали кувари 19.17 Оливија 19.29 У ноћној башти 19.58 Календар кроз векове 20.30 Ад лиитум 21.00 Моје другарице 21.56 Пркосећи смрти, филм 23.46 Београдски џез фестивал 00.20 Трезор 01.12 Музички програм 01.42 Породични кругови

Кетрин Зита Џонс

Пркосећи смрти Година је 1926. и Хари Худини је интернационална звезда. Не само да његово илузионистичко умеће оставља публику без даха, већ му је и шарм омогућио да стекне хорде обожаватеља. Улоге: Гај Пирс, Кетрин Зита Џонс, Соари Ронан Режија: Џилијен Армстронг (РТС 2, 21.56)

07.00 08.00 09.00 10.02 11.00 11.02 12.00 12.15 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.05 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.35 23.30 23.45 00.00 02.00 03.00 03.30 04.30

Маратон Рејчел Реј Вести Отворени студио Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Инфо Шарено Вести Иза вести Инфо Друга страна Србије Вести Љубав у залеђу Инфо Кенди Вести Иза вести Породица Серано Филм: Фантом Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Гонич змајева Друга страна Србије Милица² Доктор Хаус Филм: Фантом

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк 12.00 Хроника општине С. Митровица, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Пут вина, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Шид, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Спорт СТВа, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке

dnevnik

Југослав Ћосић

Инсајдер – дебата Инсајдер открива каква је била улога страних дипломата у укидању ванредног стања. Зашто је још у акцији Сабља стопирана истрага о политичкој позадини убиства Зорана Ђинђића? После „Инсајдера” у емисији „Инсајдер Дебата” са Југославом Ћосићем разговарају Зоран Живковић, премијер Србије након убиства Зорана Ђинђића и Драган Тодоровић, потпредседник СРС. (Б92, 21.00) 06.00 Радијско дизање 07.00 ТВ дизање 10.00 Вести Б92 за особе оштећеног слуха 10.35 Квиз: Супер геније 11.00 Еукануба: Чудесни пси 11.30 Топ шоп 12.10 Најбоље године 13.00 Наша мала клиника 15.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Климатски ратови 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 18.00 Квиз: Супер геније 18.30 Вести Б92 19.15 Сунђер Боб Коцкалоне 20.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Древне тајне – Мумије 21.00 Инсајдер - дебата 23.00 Вести Б92 23.35 Филм: Ловац на потезу 01.25 Укључење у Б92 Инфо

06.00 Тријумф љубави 07.00 Добро јутро 10.00 Велики брат 11.45 Сити кидс 12.00 Забрањена љубав 13.00 Тереза 14.00 Балкан парти 15.00 Велики брат 16.50 Национални дневник 17.15 Тријумф љубави 18.15 Курсаџије 19.30 Национални дневник 20.00 Велики брат-преглед дана 21.15 Гранд - народ пита 23.00 (Не)могућа мисија 00.00 Велики брат 02.00 Филм: Сан 03.45 Сити 04.00 Филм: Странац је носио пиштољ 05.30 Филм: Сан

05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.45 04.45 05.25

Јутарњи програм Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Анђелина балерина Југио Бакуган Здраво, Кити Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови, уживо прво укључење Луде године Телешоп Вести Картел Парови, уживо поподне Телемастер Из икс у икс Парови, преглед дана Вести Ћирилица Парови, уживо вече Картел Вести Парови, уживо ноћ Картел Ћирилица Из икс у икс Најава програма

Мирка Васиљевић

СЕРИЈА

Из икс у икс Милорад Мандић-Манда тумачи лик који подсећа на српску верзију Дел Боја, који је читав живот покушавао да доде до новца уз помоћ ситних превара, те је на крају решио да отвори кладионицу и да се на поштен начин обогати! Улоге: Милорад Мандић Манда, Анастазија Мандић, Мирка Васиљевић, Нада Мацанковић, Борис Миливојевић, Бојан Димитријевић (Хепи, 18.25)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak21.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

До бро до шли у џун глу Ка ко би ре шио дуг пре ма ма фи ја шу Би ли ју Во к е ру, Бек, бив ши уго сти тељ, мо ра да оде у Бра зил и про на ђе Би ли је вог нео д го вор ног си на Тре ви са. Бек мо ра да по ста не струч ња ка за про на ла же ње не ста лих љу ди... Уло ге: Двејн Џон сон, Шон Ви ли јам Скот, Ро с а рио Дов сон, Кри сто фер Во кен, Ви ли јам Лу кинг Ре жи ја: Пе тер Берг (Но ва ТВ, 23.05) 08.20 08.45 09.25 10.20 11.20 13.20 14.20 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.00 20.45 21.45 22.45 23.05 00.50 02.20 03.10 04.00 04.50

Јагодица Бобица, цртани Томица и пријатељи, цртани Сломљено срце Гумуш Аси Заувек заљубљени ИН Најбоље године Гумуш Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Најбоље године Мастершеф Вечерње вести Добро дошли у џунглу, филм Медаљон, филм Др Хаф Езо ТВ Брачне воде На путу према доле

07.51 08.21 08.50 09.35 09.59 10.45 12.08 12.45 13.15 14.03 15.30 15.45 16.30 17.20 17.45 18.10 18.53 19.46 20.00 20.45 21.29 22.16 22.59 23.10 00.36

Мала ТВ Четворо против З Школски програм. Хајди Твоја сам судбина Лепом нашом Ритам недељен Мала ТВ Школски програм Слатка романса, филм Жупанијска панорама Лугарница Шаптач псима Црно пророчанство Слеџ Хамер Дивљи пламен Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Добра жена Гле Завршни ударац Лажи ми Дневник плавуше Слатка романса, филм Ноћни музички програм

Ло рин Хо ли

Слат ка ро ман са 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.30 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Духовна музика Римско царство Краљичина сестра Десет дана до рата Ко си заправо ти? Дневник скулптура Тајм тим година Изгубљени гусарски брод Црнобрадог Импресионисти Блиски сусрети у Сибиру Велике британске војсковође Изгубљена крсташка тврђава Хитлерови фалсификатори Историја расизма Тајм тим година Изгубљени гусарски брод Црнобрадог

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Покахонтас Краљевић и просјак Чудовишта и пирати 12. Живот после смрти 10 Вишња са Ташмајдана Обрачун Дневник Јанга Тровача Збогом оружје Штићеник Невиност без заштите Праве девојке са колеџа 2 Вагинале нецлеат

09.10 10.40 12.15 13.05 14.35

Чивава са Беверли Хилса До неба Бетонски фараони Хачико.прича о псу Роми и Мишел на годишњици матуре И то се зове љубав Кад си у Риму Пацифик Царство порока - Зелени Париз Досадно на смрт - Лажем као сенилни бог Круг лажи Панишер Рент: Снимљено уживо на Бродвеју

16.05 17.35 19.05 20.05 21.05 21.35 23.40 01.40

OSNIVA^I FEJSBUKA SLU^AJNI MILIJARDERI

Pi{e: Ben Mezrih 7.00 Добро јутро, Хрватска 09.08 Лугарница 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.02 Код Ане 11.14 Треће доба 12.00 Дневник 12.17 ТВ календар 12.33 Господарица твога срца 13.21 Дивљи Пламен 14.24 Научна петица 15.02 Дарма и Грег 15.24 Глас домовине 16.00 Хрватска уживо 17.26 8. кат, ток шоу 18.15 Код Ане 18.39 Твоја сам судбина 19.30 Дневник 20.35 Грунтовчани 21.40 Свет профита 22.15 Дневник 3 22.54 Лица нације 23.50 Средњоевропски оркестар младих и Золтан Кочиш 01.08 Ксена - принцеза ратница

Ро са рио Дов сон

7

31

Мар ко По ло ни ра ди у по ро дич ној по сла сти чар ни ци у Бронк су „По ло ни и бра ћа„ и ко ју има ју де це ни ја ма. Мар ко је за вр шио по сла сти чар ску ака де ми ју и ве ћи ну вре ме на про во ди пра ве ћи ко ла че. Ње го ва ма ма и оста ли ро ђа ци бо је се да се ни кад не ће оже ни ти... Уло ге: Ло рин Хо ли, Ко стас Ман ди лор, Брен да Ва ка ро, Ен др ју Ла у ер, Жан Пјер Бер ге рон, До ри Бар тон Ре жи ја: Ке вин Ко нор (ХРТ 2, 23.10)

07.30 08.30 10.30 11.10 12.00 13.00 13.30 15.00 16.15 17.15 18.10 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

С ветром у леђа Интермецо 1 Студио Шандон Шпијуни на небу Интермецо 2 Хари и Хендерсонови С ветром у леђа Мемфиска лепотица: Прича о летећој тврђави Студио Шандон Сиквест ДСВ Хари и Хендерсонови Интермецо 3 Истински злочин Сиквест ДСВ Номади Бекство из Собибора

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Фриџек Смрт јој лепо стоји Госпођа Софел Роштиљ Спитфајер У одбрану живота свог Завађене стране Дивље мачке Грејсленд Рогови у врећи Бејб Пишчево уточиште

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 00.50 01.50 03.40

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Пандури новајлије Адвокатова казна Поморска патрола Филм: Злочини прошлости Филм: Госпођа Марпл - Најављује се убиство Браћа и сестре Дијагноза: Убиство Поморска патрола Браћа и сестре Добра жена Три реке Добра жена Филм: Мрежа лажи (2009) Филм: Сигурна лука

Еј ми Бре не ман

СЕ РИ ЈА

Су ди ја Еј ми Због на пор не бит ке за ста ра тељ ство над Ло рин и на го ми ла ног по сла, Еј ми по чи ње да му чи не са ни ца. Вин сент се за по сли у град ским но ви на ма у на ди да ће осло бо ди ти кре а тив ну бло ка ду.... Уло ге: Еј ми Бре не ман, Тајн Де ли, Ден Фу тер ман, Ри чард Ти Џонс, Ке вин Рам, Мар кус Ђа ма ти, Џе си ка Так, Кар ли Во рен (РТЛ, 14.55) 08.35 Драгон бол З 09.15 Биг брадер 11.30 Ексклузив с Татјаном Јурић 12.15 Вечера за 5 13.10 Аурора 14.05 Наследници 14.55 Судија Ејми 16.30 Закон и ред 17.20 Бибин свет 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Езел 21.00 Хаваји фајв 22.00 Биг брадер 22.55 ЦСИ 23.50 РТЛ Вести 00.05 ЦСИ Мајами 00.50 Биг брадер 01.45 Астро шоу 02.45 ЦСИ 03.30 РТЛ Данас

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Паметњаковић Преживљавање Дрвосече из мочваре Лимарска радионица Генералка Прљави послови Дрвосече из мочваре Разоткривање митова – да вам се заврти у глави Справице будућности Преживљавање Екстремне експлозије Како се прави Како то ради Човек против рибе са Метом Вотсоном Страствени риболовци Лето ајкула Екстремне експлозије Лимарска радионица Прљави послови

08.30 09.30 12.00 13.00 15.00 17.00 17.45 18.15 18.45 20.00 20.45 20.50 21.00 21.30 22.25 22.30 23.00 00.15

Аутомобилизам Карлинг Тенис Билијар Карлинг Биатлон Биатлон Фудбал Фудбал Скијашки скокови Сви спортови Сви спортови Рвање Рвање Сви спортови Фудбал Фудбал Скијашки скокови

16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

Autobuski seks u globalnim razmerama svojim mestom u svetu. ^lanovi kluba trebalo je da „Jeba~ki autobus“ je harvardska institucija: li~i postanu gospodari svemira; postoji i urbana legenda na teretno vozilo i kru`i, uglavnom vikendom, izme|u Harvarda, {est obli`wih kolexa za devojke i ne- da, ako wen ~lan do 30. godine ne zaradi prvi milion, koliko slobodoumnih kampusa sa me{ovitim studen- onda }e mu ga klub pokloniti.

Razlog neraspolo`ewa blizanaca i Divje imao je tima. Svi dru{tveno potkovani diplomci su se bar ime: Mark Zukerberg. Dva meseca klinac im je govojednom provozali wime. Tajleru Vinkelfosu je imao rio da projekat za harvardsku mre`u odli~no napreutisak da je projekat na kom su radili on i brat nalik na jeba~ki autobus; harvardska mre`a je superjednostavna veza izme|u momaka i devojaka, ali je umesto duge vo`we u zadwem delu autobusa, dovoqno kliknuti tipku na laptopu. Brzi {oping za studentkiwu iz snova.

Brat Kameron mu u dnu menze pokaza klinca, koji im je mahao. Bio je visok i imao gustu tr{avu kosu. Nosio je duks i terenske bermude iako je napoqu bila nula, a obrazi su mu imali bledilo kao da jako dugo nije video sunca. Ispru`ena ruka Mark Zukerberga je li~ila na mrtvu ribu. Tajler mu je pri~ao o harvardskoj mre`i i povezivawu preko neta gde bi studenti mogli da razmewuju informacije i povezuju se. Mogli bi da objavquju svoje fotografije, napi{u ne{to o sebi i poku{aju da na|u {ta im je zajedni~ko. Iako je bilo te{ko pro~itati lice ovog klinca, ~inilo se da je odmah shvatio o ~emu se radi, zagrejao za ideju i bio siguran da mu prograDevojke su retko nedostajale Vinkelfosovima mirawe ne}e predstavqati te{ko}u.

Za razliku od drugih informati~ara, izgledalo je da duje. Razmenili su 52 mejla i tokom pet-{est telefonskih poziva klinac je stalno zvu~ao ushi}eno i deli wihovu energiju i viziju.

– Ako sajt postane uspe{an, svi }emo se opariti – uzbu|eno u vezi s wihovim projektom kao i prilikom re~e Tajler. – Ali ovo }e nam doneti i druge pogod- prvog sastanka. Wegovi mejlovi izgledali su kao dnevnik rada. Ali pri kraju sedme nedeqe, kad se ninosti. @elimo da ti bude{ u sredi{tu svega.

Ako naprave pare, svima }e biti dobro. Ali do tad kakav stvaran napredak nije video Tajler je postao zabrinut. Jer, mislio je da }e sajt pustiti u rad do Mark mo`e da iskoristi sajta kako bi popravio svoj imix. Mo`e dospeti i u centar pa`we, ne{to {to se kraja praznika.

Tek je te ve~eri, samo nekoliko sati pre nego {to {treberima te{ko doga|a jer su naj~e{}e gurnuti u zape}ak. Razbiti kalup {trebera i povezati ga sa de- su Vinkelfosovi i Divja u{li na kapiju “Porselijavojkama kakve ne mo`e da na|e ako stalno visi u in- na” Mark kona~no pristao da se na|u u menzi. Kao i prvi put je pohvalio formati~kom kabinewihove ideje, rekao tu. Pa ko ne bi pristao Po jednoj od harvardskih legendi, ako neki da }e harvardska mrena takvu ponudu? Na ~lan u Americi najelitnijeg i najtajnijeg `a biti velika stvar rastanku stisak mu je – ali je neo~ekivano mawe li~io na mrtvu kluba „Porselijan” do 30. godine po~eo da obja{wavaribu. Harvardska mrene zaradi svoj prvi milion, onda }e mu ga ju}i da ima i mnogo `a bila je korak bliklub pokloniti drugih projekata koji `e ostvarewu, pa je momu oduzimaju puno `da i bio trenutak da bra}a proslave. A kako boqe nego uz go{}e iz jeba~- vremena. A onda ih je jo{ vi{e zbunio ponavqaju}i da sajtu nedostaje „funkcionalnost“ i da im treba jakog autobusa.

Posle dva meseca Tajler, Kameron i wihov najbo- ~i server. Tajler je shvatio kako klinac poku{ava da qi prijateq Divja, sedeli su na kau~u u Biciklisti~- ih obeshrabri; ono ~ime je ranije bio odu{evqen sad koj sobi Kluba “Porselijan”, koji je vi{e od dva ve- poku{ava da predstavi kao ne{to {to mu je dosadno. ka okupqao generacije najboqih i najbistrijih koje Tajler se pitao da li je klinac pomalo puko. Nau~io je zemqa ikad obrazovala. Bio je najelitniji i najtaj- je da in`eweri umeju da prsnu, premore se, postanu niji klub u Americi – uporediv jedino sa klubom malo razdra`qivi. Izgovori su mu zvu~ali prili~„Lobawe i kosti“ na Jejlu. Osnovan 1791, ime je dobio no neubedqivo. Problemi sa serverom? Nabavi}e ih 1794. u ~ast ban~ewa i pe~ewa praseta koje su studen- jo{. Mo`da je potrebno da odvoji malo vremena za seti zavr{ne godine organizovali. Prase je, ka`e pri- be. Ipak, sve je i daqe bilo izuzetno frustriraju}e, ~a, jedan ~lan poneo sa sobom na ~asove, skrivaju}i te su Tajler, Kameron i Divja sa sastanka oti{li mezim~e u prozorski okvir kad god bi mu se profesor krajwe utu~eni. Nikakvo pravo obja{wewe osim doma}ih zadataka, ni{ta vi{e od jadnog izgovora – i pribli`io.

Porselijan je postao vrhunska dru`ina mladi}a u jo{ dva protra}ena meseca.

– A {ta ako se ne dovede u red u narednih nekolikampusu. Ku}a u kojoj se nalazio klub – „stara {tala“, kako su je nazivali ~lanovi – bila je mesto legen- ko nedeqa? – pitao se Divja. - Mo`da Mark nije bio de i istorije. Tedi Ruzvelt je bio wen ~lan, kao i mlad preduzimqivi ~ovek kakvim su ga videli. Momnogi iz klana Ruzveltovih; Frenklin Delano je bio `da je samo jo{ jedan kompjuterski {treber bez ikaodbijen, pa je to nazvao „najve}im razo~arawem u `i- kve prave vizije.

– Ako se to dogodi – smrknuto odvrati Tajler – movotu“. Moto kluba Porselijan: „dok smo `ivi, `ivimo“, nije se primewivao samo na iskustva wegovih ra}emo da potra`imo novog programera. Nekog ko ~lanova na kolexu ve} i kad su odlazili u potragu za shvata {iru sliku.

Књи гу Бе на Ме зри ха „СЛУ ЧАЈ НИ МИ ЛИ ЈАР ДЕ РИ” мо же те на ру чи ти од из да ва ча ИКП „Evro-Giunti” (Ди ми три ја Ту цо ви ћа 41, Бе о град) пу тем те ле фо на 011/3446–620, и-меј ла: dragana@evro-giunti.com или купити у новосадској књижари „Bookstore Evrogiunti”, Јеврејска 5.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

ponedeqak21.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

До бро ју тро и до бар рад! Сун це је ушло у ваш знак и до не ло вам нов по че так, сна гу и ен ту зи ја зам, енер ги ју и ја сно за цр та не ци ље ве. За су чи те ру ка ве и бо ри те се ка успе ху ко ји сле ди.

BIK 20.4-20.5.

Про ле ће је сти гло, са свим ро ман тич но, и за ми ри са ло сву да око вас. Са бра не па жње и кон цен тра ци је, али на кам пањ ски на чин, ра ди те ви ше ства ри исто вре ме но. Мно го са ста на ка и дру же ња. Не ко нов.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

21. mart 2011.

Да ни су све ду жи, што зна чи да има те ви ше све тла и мо гућ но сти да ви ше ра ди те и ура ди те. Ваш Мер кур је у зна ку Ов на, што упу ћу је на но ве ак тив но сти и кон так те. Дру же љу би ви сте.

Ме сец и да нас пло ви кроз знак Ва ге, што вам да је до дат ни шарм. Има те стр пље ња и не ки вид уну тра шње сми ре но сти у кон так ти ма с дру ги ма. По слов на си ту а ци ја је све бо ља. Мно го ра да.

Уста је те на де сну но гу, на ону по зи тив ну, ко ја на го ве шта ва успех. Бу ди те оп ти ми ста и све ће те ћи бо ље но што оче ку је те.У парт нер ству вла да за ни мљи ва ат мос фе ра, али ви би сте ви ше и бо ље, кон крет ни је.

При јао би вам кра ћи од мор. По слов на си ту а ци ја мо же вас оп те ре ти ти, не са мо због од го вор но сти у од но су на ма те ри јал ну си ту а ци ју већ и због ту ђег по на ша ња. Не мој те се нер ви ра ти.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Да нас од у ста је те од би ло ка квих чвр стих од лу ка јер сте у фа зи про мен љи вог рас по ло же ња и нео д луч но сти. Не ко ути че на вас ви ше но што при ме ћу је те. Окру же ни сте дра гим осо ба ма.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Код вас је све јав но и тран спа рент но. По сао ко ји ра ди те ће по ка за ти до бре раз тул та те у бу дућ но сти па бу ди те стр пљи ви и упор ни, ис трај ни. Би рај те ма ло, али вред но, ста бил но. Кра ћи пут.

На по љу ка ри је ре ће те при ме ти ти да се не ко ко ле ба па је на ва ма да усме ри те ток до га ђа ја. Фи нан сиј ска си ту а ци ја је не из ве сна. До дат ни по сло ви, при хо ди и рас хо ди ко је ни сте пла ни ра ли.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

На љу бав ном пла ну до жи вља ва те пу ну са тис фак ци ју и ре а ли за ци ју. Та ко ђе, мо же те се ан га жо ва ти око сво је де це или не ког кре а тив ног про јек та. Не бу ди те ис кљу чи ви! Мо гућ тај ни су срет.

По не де љак је при ли ка за нов по че так по сла ко ји сте осми сли ли на свој на чин. Мо ра те мно го, мно го да ра ди те да би сте и за ра ди ли ко ли кото ли ко. Бу ди те ам би ци о зни и до след ни у све му.

Мо же се ре ћи да сте се на шли у вр тло гу по слов ног ха о са па пли вај те нај бо ље што уме те. Бу ди те свој ини ци ја тор и во дич, да вас дру ги не би по то пи ли. Пре ва зи ђи те от пор пре ма ауто ри те ти ма.

TRI^-TRA^

Шон на рехабилитацији V REMENSKA

PROGNOZA

П рестанак

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

8

Sombor

7

Kikinda

8

Vrbas

6

B. Palanka

7

Zrewanin

8

S. Mitrovica

7

Ruma

7

Pan~evo

6

Vr{ac

7

Srbija Beograd

7

Kragujevac

7

K. Mitrovica

9

Ni{

8

Глу мац Шон Вилијам Скот (34), по знат по уло зи Сти фле ра у ти неј џер ској ко ме ди ји „Аме рич ка пи та”, са оп штио је да од ла зи на ре ха би ли та ци ју, али ни је пре ци зи рао о ко јој бо ле сти за ви сно сти је реч. „Шон Ви ли јамс Скот до бро вољ но од ла зи у уста но ву за ре ха би ли та ци ју, ка ко би се из бо рио са лич ним про бле ми ма. Це ни по др шку сво јих фа но ва, и је два че ка да се вра ти по слу”, на во ди се у са оп ште њу. Шо но ве ко ле ге су би ле шо ки ра не овим са оп ште њем јер ни је де ло вао као не ко ко има про бле ма с пре ко мер ним кон зу ми ра њем дро га или ал ко хо ла. Се р и ј ал ко ј и об у х ва т а фил м о ве „Аме рич ка пи т а”, „Му зич ки камп”, „Го ла ми ља” и „Књи га љу ба ви”, до би ће сле де ће го ди не но ви на ста вак. Скот је ра ни је са оп штио да ће се лик Сти фле ра, ког ни је био у по след њих не ко ли ко фил мо ва, вра ти ти у но вом де лу се ри ја ла.

Evropa

Падавина

Madrid

NOVI SAD: Hladno, ujutru sa slabom ki{om a mogu}a je i susne`ica. Tokom dana obla~no i uglavnom suvo. Vetar umeren severni. PritiRim sak iznad normale. Minimalna temperatura 1, a maksimalna oko 7 steLondon peni.

VOJVODINA: Hladno, ujutru sa slabom ki{om, ponegde i sa susne`iCirih com. Tokom dana obla~no uz postepen prestanak padavina. Na severu VojvoBerlin dine vrlo malo padavina ili ve}inom suvo. Vetar umeren severni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 0 do 2 stepena, maksimalne Be~ od 6 do 8 stepeni.

SRBIJA: Hladno, ujutru ki{a i ponegde susne`ica, tokom dana obla~no Var{ava sa slabom ki{om. Vetar umeren severni. Pritisak iznad normale. MiniKijev malne temperature od 0 do 3 stepena, a maksimalne od 4 u U`icu do 10 stepeni na jugu Srbije.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak delimi~no obla~no i uglavnom suvo vreme uz par stepeni vi{e temperature. U sredu sun~aniOslo je i toplije vreme. U drugoj polovini sedmice prete`no sun~ano uz daqe St. Peterburg otopqewe. U ~etvrtak-petak temperature iznad 15 stepeni.

Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: BiometeoroloPariz {ka situacija je relativno nepovoqna, a termi~ki uslovi u domenu hladno, pa se hroni~nim bolesnicima savetuje redovno uzimawe terapije i Minhen umerena aktivnost. Potrebno je obratiti pa`wu na adekvatno odevawe.

Budimpe{ta Kod meteoropata su mogu}i reumatski bolovi, glavoboqa i nervoza, naro~ito u ko{avskom podru~ju. U saobra}aju je neophodna pove}ana pa`wa.

Stokholm

16 13 15 10 13 10 11

VIC DANA Же на ка же му жу: - Имам јед ну до бру и јед ну ло шу вест.

- Хај де пр во ре ци до бру.

- Па, до бра је да „аир баг” ра ди!

7 2 5 1 15 14 9 12 8

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[ Ja{a Tomi}

99 (34)

Slankamen

245 (9)

Apatin

152 (36)

Zemun

293 (10)

Tendencija porasta

Senta

318 (32)

Bogojevo

135 (31)

Pan~evo

316 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

273 (0)

Tendencija porasta

Ba~. Palanka

124 (5)

Smederevo

460 (-8)

Titel

262 (16)

NERA

Novi Sad

152 (9)

Tendencija porasta

108 (-6)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

Bezdan

Hetin

224 (-6)

TISA

302 (45) S. Mitrovica 301 (47)

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

249 (2)

154 (-16)

Re{ewe iz pro{log broja