Dnevnik 21.mart 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SREDA 21. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23382 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

RANG-LI STA PRO [LO GO DI [WIH PRI HO DA NA [IH BO GA TA [A

[am pion iz Vr {ca la ne za ra dio 160 mi li o na di na ra str. 5

PO^ELA PO PU LAR NA MA NI FE STA CI JA NA SPEN SU

IZBORI 2012.

NASLOVI

DO PO KRA JIN SKIH MAN DA TA PO KOM BI NO VA NOM IZ BOR NOM MO DE LU

Voj vo |an ska tr ka u dve epi zo de KO A LI CI O NI SPO RA ZUM DS I DSHV

Paj ti}: Pri rod ni sa ve zni ci U RIK-u SR BI JE ZA O KRU @U JU SE LI STE ZA PRED STO JE ]E IZ BO RE

Procvetalo „Nov os ads ko prol e} e”

Ekonomija

4 Gume iz Rume odlaze u Rusiju

Novi Sad 9 Od po~etka marta 138 po`ara

Kultura 23 Glumac Radovan Vujovi} dobitnik „Dnevnikove” nagrade

Toplo str. 3

Najvi{a temperatura 20 ° S

UHAP [EN STA RAC \U RO ]., OSUM WI ^EN ZA UBI STVO PREK SI NO] U FU TO GU

No `em pre su dio tre }oj su pru zi

str. 7

RE GRE SI RA NO GO RI VO TE ^E

Po lo vi na di ze la ve} po de qe na

Foto: R. Hayi}

str. 15

str. 6

VE LI KI NE MA^ KI DIS KONT NI LA NAC KU PIO PLAC U ZRE WA NI NU

Iz Ba na ta „Lidl” osva ja Sr bi ju

str. 4

SPORT

str. 16 – 21

Foto: B. Lu~i}

Foto: F. Baki}

Ni ko li} pe ti i o~e ku je pe ti cu

Politika 2 Strana~ki sajtovi bez ve}eg uticaja

n POLUFINALE KUPA: VO[A U ^A^KU

n JELEN I ANA NA ISKU[EWU U MAJAMIJU

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

SI NO] U SNP-u PRE MI JE RA „NA JA VQE NOG UBI STVA”: Pred sta va „Na ja vqe no ubi stvo“, po ro ma nu Aga te Kri sti, u re `i ji Kse ni je Kr naj ski, pre mi jer no je iz ve de na si no} na sce ni „Pe ra Do bri no vi}” Srp skog na rod nog po zo ri {ta. I u ovom ko ma du glav na ju na ki wa Mis Marpl, po zna ti lik Aga te Kri sti, ko ju igra Gor da na \ur |e vi}-Di mi}, po ku {a va da, na svoj na ~in, ot kri je ko je ubi ca. U osta lim ulo ga ma

su: Ti ja na Mak si mo vi}, Mir ja na Gar di no va~ ki, Mar ko Sa vi}, Jo va na Mi {ko vi}, Alek san dra Kr naj ski, Mi lan Ko va ~e vi}, Qu bi ca Ra ki}, Igor Pa vlo vi}, Mi ro slav Fa bri, Ma ri ja Me de ni ca, Sa wa Mi ki ti {in, Sa wa Ri sti}-Kraj nov i Uro{ Mla de no vi}. Ko sti mo graf je Ma ri na Sre mac, a kom po zi to ri su Igor Go stu {ki i Vla di mir Pej ko vi}, dok je za scen ski po kret bio za du `en Da mjan Ke co je vi}. N. P-j.

POLiTikA

sreda21.mart2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

Rat saop{tewima DS-a i SNS-a Tadi}: Ibarska ide u istoriju Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e u Ari qu da se pri vo de kra ju raz go vo ri s ve li kim in du strij skim si ste mom za pro iz vod wu ~e li ka, ko ji }e u pot pu no sti pro me ni ti na {u in du strij sku pro iz vod wu i omo gu }i ti iz voz vre dan od 750 mi li o na do mi li jar du evra. Ta di} je ka zao da dr `a va mo ra da sub ven ci o ni {e do la zak ve li kih stra nih kom pa ni ja ko je otva ra ju no va rad na me sta i do pri no se ubr za wu in du stri ja li za ci je ze mqe, ali da je po treb -

no pro me ni ti prak su da se ve }in ski sub ven ci o ni {u stra na ma la i sred wa pred u ze }a. Pred sed nik Sr bi je je na ja vio da za ne de qu ili naj vi {e dve po ~i we iz grad wa auto pu ta ka ^a~ ku ko ji }e, kao je re kao, po sla ti Ibar sku ma gi stra lu u isto ri ju i bi ti od ogrom nog zna ~a ja za pri vre du tog re gi o na. – Ovaj put je mno go va `an. Obez be di li smo fi nan si je i evo Ari qa na auto pu tu – po ru ~io je Ta di}.

U VOJ VO DI NI JU ^E BO RA VI LA DE LE GA CI JA VU KO VAR SKO-SREM SKE @U PA NI JE

Zajedno do evropskih fondova Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i iz ja vio je da }e pro du bqi va wem i ja ~a wem re gi o nal ne sa rad we s Vu ko vra skom-srem skom ù pa ni jom, kao i s dru gim re gi ja ma, Po kra ji na, ali ce la Sr bi ja, ima ti ve }e mo gu} no sti na stu pa pre ma evrop skim fon do vi ma i lo bi ra wa za ostva ri va we eko nom skih i dru gih in te re sa. A iz Po kra jin ske vla de naj vqe na je mo gu} nost fi nan sij ske po mo }i pri vred ni ci ma dve ju re gi ja da otva ra ju me {o vi ta pred u ze }a. Ege re {i je ju ~e, po sle raz go vo ra s de le ga ci jom Vu ko var skosrem ske ù pa ni je, ko ju pred vo di ù pan Bo ò Ga li}, po ru ~io da ove dve re gi je, uz ma |ar ski re gion Ba~-Ki {kun s ko jim je pre tri go di ne do go vo re na sa rad wa na tri la te ral nom ni vou, è le da pro du be sa rad wu u raz li ~i tim obla sti ma. Ege re {i je oce nio da u re gi o nal noj sa rad wi po seb nu ulo gu ima ju na ci o nal ne za jed ni ce, do dav {i da je hr vat ska na ci o nal na za jed ni ca u Voj vo di ni „most sa rad we” dve ju re gi ja, kao i srp ska za jed ni ca u toj ù pa ni ji. Uka zao je i na to da Za kon o na ci o nal nim sa ve ti ma omo gu }a va svim na ci o nal nim za jed ni ca ma u Sr bi ji za {ti tu wi ho vih pra va u obla sti ma kul -

tu re, obra zo va wa, in for mi sa wa i slu `be ne upo tre be je zi ka i pi sma. In te res za ja ~a we me |u re gi o- nal nih od no sa is ka zao je i ù pan Ga li}, ko ji je na veo da se ve} spro vo de ra ni je za kqu ~e ni spo ra zu mi te ù pa ni je i Voj vo di ne u ostva ri va wu raz li ~i tih pro je ka ta pre ko gra ni~ ne sa rad we. – Hr vat ska je pred ula skom u Evrop sku uni ju a Sr bi ja je kan di dat za ula zak i ta sa rad wa si gur no mo è bi ti jo{ ja ~a u ni zu pod ru~ ja i ubu du }e – oce nio je on. De le ga ci ju hr vat ske ù pa ni je pri mi li su ju ~e u i pot pred sed nik Vla de APV To mi slav Stan ti} i po kra jin ski se kre tar za na u ku Dra go slav Pe tro vi}. Pe tro vi} je na ja vio da je Voj vo di na sprem na da obez be di no vac ko jim bi pod sta kla pri vred ni ke dve ju re gi ja da na pra ve me {o vi ta pred u ze }a, s tim {to bi APV u~e stvo va la u ta kvim in ve sti ci ja ma sa 49 pro ce na ta. Po Stan ti }e vim re ~i ma, u pre ko gra ni~ noj sa rad wi APV je ostva ri la pro jek te vred ne oko 30 mi li o na evra, od ~e ga je pri li ~an deo ostva ren u sa rad wi s Hr vat skom. B. D. S.

OD BOR ZA PRO PI SE SKUP [TI NE VOJ VO DI NE OD GO VO RIO USTAV NOM SU DU

Ustav dozvoqava APV da ure|uje organizaciju svojih slu`bi Od b or za pro p i s e Skup {ti ne Voj vo di ne oce nio je po vo dom od lu ke Ustav nog su da Sr bi je da po kre ne po stu pak oce ne ustav no sti Od lu ke o po kra jin skim slu `be nic ma, da je taj po kra jin ski pro pis u skla du s od red ba ma 179 i 183 Usta va. Wi ma se, ka ko je oce w e n o na ju ~ e r a {woj sed ni ci Od bo ra, pro pi su je da auto nom na po kra ji na u skla du s Usta vom i svo jim Sta tu tom ure |u je iz bor, or ga ni za ci ju i rad or ga na i slu `bi ko je osni va. Ustav ni sud pret hod no je od po kra jin skog par la men ta za tra `io ob ja {we we po vo dom ospo r o v a w a na ve d e n og po kra jin skog pro pi sa, oce wu ju }i da se u ovom po stup ku

po sta vqa pi ta we da li se pi ta we rad nih od no sa za po sle nih u po kra jin skim or ga ni ma mo ` e si s tem s ki ure | i v a t i pod za kon skim ak tom. U od go vo ru Po kra jin skog od bo ra za pro pi se oce wu je se da je Usta vom Sr bi je, kao i Sta tu tom APV, ko ji je po tvr dio i re pu bli~ ki pra la ment, de f i n i s a n o pra v o APV na ure |e we sop stve ne or ga ni za ci je, od no sno svo jih or ga na i slu `bi. Ta ko |e, na ve de no je i da se nor ma ma Od lu ke o po kra jin skim slu `be ni ci ma raz ra |u ju i upot pu wu ju za kon ska re {e wa, u ci qu wi ho vog pri la go |a va wa od no si ma u po kra jin skim or ga ni ma. B. D. S.

De mo krat ska stran ka i Srp ska na pred na stran ka na sta vi le su ju ~e rat sa op {te wi ma. DS je po no vio da SNS ne ma eko nom ski pro gram i da we go vi ~el ni ci, „ko ji ~e ti ri go di ne ne mo gu da smi sle plan, ho }e da vo de Sr bi ju”. SNS je ju ~e, re a gu ju }i na na vo de iz sa op {te wa DS da wi hov li der To mi slav Ni ko li} ob ma wu je gra |a ne i go vo ri ne i sti ne, oce nio da DS ti me po no vo po ku {a va da pa `wu jav no sti skre ne s ka ta stro fal nih re zul ta ta svo je dr `av ne, eko nom ske i so ci jal ne po li ti ke. DS u od go vo ru na ove trvd we SNS-a is ti ~e da je lo {e „to {to se oni ko ji su gla sa li pro tiv svih spo ra zu ma o in ve sti ci ja ma i no vim rad nim me sti ma, usu |u ju da go vo re o eko nom skim pro ble mi ma„. Zbog ne mo gu} no sti da ura di bi lo {ta kon kret no i do bro, SNS i da qe zlo u po -

tre bqa va te `ak po lo `aj qu di za svo ju po li ti~ ku ko rist, „pa ume sto da ura di bi lo {ta ve za no za in ve sti ci je i po sao, svo je stra na~ ke ak ti vi ste {a qe da

ma wu je gra |a ne, SNS je na veo da su zna we To mi sla va Ni ko li }a i we go vih sa rad ni ka „pre to ~e ni u ozbi qan i kon kre tan pro gram pod ime nom ‘Be la kwi ga’”. Ka -

or ga ni zu ju {traj ko ve u ’Mag no hro mu’„, oce nio je DS. Srp ska na pred na stran ka sa op {ti la je da ima re a lan pro gram za iz la zak iz kri ze i da }e na we mu ra di ti od pr vog da na svog man da ta, a ne, ka ko tvr di, po put De mo krat ske stran ke, sa mo u pred iz bor noj kam pa wi. U od go vo ru na op tu `be iz DSa da pred sed nik na pred wa ka ob -

ko je na ve de no, „zna we (pred sed ni ka Sr bi je i DS-a) Bo ri sa Ta di }a i we go vog ti ma, na `a lost, pre to ~e no je u `i vot obi~ nih qu di, ko ji naj bo qe ose }a ju wi ho ve ‘pro gra me i stru~ nost’”. „Srp ska na pred na stran ka jo{ jed nom po zi va De mo krat sku stran ku da od go vo ri gde je ne sta lo pre ko pet mi li jar di evra bu xet skih sred sta va, ko ja su, na -

vod no, ulo è na od 2006. do da nas u pri vla ~e we stra nih in ve sti ci ja, a da su pri tom re zul ta ti tih ula ga wa je dva pri met ni?”, sa op {ti li su na pred wa ci. Ka ko je na ve de no, De mo krat ska stran ka bi tre ba lo da ob ja sni gra |a ni ma Sr bi je ka kva je to raz voj na {an sa o ko joj su pri ~a li na po ~et ku svog man da ta, a ~i ji je re zul tat, ka ko ka ù, ~i we ni ca da je od 2008. do 2012. uga {e no 60.000 pri vred nih su bje ka ta i 41.000 za nat skih rad wi i da je bez po sla osta lo 264.493 gra |a ni na. DS od go va ra: „Za raz li ku od onih ko ji su u ovu ze mqu do ve li ’Fi jat’, ’Be ne ton’, ’Bo{’ i ko ji }e do ve sti ’Da ni je li’, ’Ikeu’ i dru ge in ve sti to re, SNS ova kvim po na {a wem po ka zu je da, ba{ kao i u pro {lo sti, mo è da se okre ne sa mo de struk ci ji u ne do stat ku pla na i zna wa”.

T E M A „ D N E V N I K A ” : KAM PA WU NA IN TER NE TU NE MA KO DA KON TRO LI [E

Strana~ki sajtovi bez ve}eg uticaja No va pra vi la za po li ti~ ke stran ke u pred iz bor noj kam pa wi ogra ni ~i la su ih na ukup no 90 mi nu ta re kla ma na te le vi zi ja ma. Za {tam pu pra vi la ne ma, a oblast in ter n e ta osta la je pot pu no ne u re |e na, ~ak i ka da je re~ o in ter net-por ta li ma me di ja, bi lo {tam pa nih ili elek tron skih. U ovoj obla sti i ubu du }e }e bi ti mno go ne do u mi ca, a jed na od wih je i ka ko kon tro li sa ti in ter net-por ta le, ukqu ~u ju }i i zva ni~ ne saj to ve stra na ka za ko je, kao i za so ci jal ne mre è, ne vre di pra vi lo pred iz bor ne ti {i ne. Iz vr {ni di rek tor Bi roa za dru {tve na is tra ì va wa (BI RO DI) Pa vle Di mi tri je vi} re kao je Ta nju gu da ne po sto ji pra vil nik ko ji bi re gu li sao sa dr à je in ter net-por ta la to kom kam pa we, iako ve }i na me di ja, ka ko elek tron skih, ta ko i {tam pa nih, ima svo je por ta le na ko ji ma da ju vi {e in for ma ci ja ne go u ve sti ma, od no sno u {tam pa nim iz da wi ma. – Ko li ko je me ni po zna to, ne po sto ji re gu la ti va ko ja se od no si is kqu ~i vo na in ter net-me di je i por ta le, iako se na wi ma to kom 24 sa ta stal no uba cu ju no ve ve sti, a po se ti o ci por ta la mo gu osta vqa ti i ko men ta re – re kao je Di mi tri je vi}. On je do dao da je za ko men ta re po se ti la ca saj to va, ko ji mo -

Dru {tve ne mre è Dru {tve ne mre è pred sta vqa ju su prot nost par tij skim saj to vi ma. Mo gu} no sti za ko mu ni ka ci ju s bi ra ~i ma su broj ne, pa je i uti caj ne mer qi vo ve }i. Me |u tim, {to je va `no: ni za dru {tve ne mre è ne va è za ko ni o me di ji ma pa je i agi ta ci ja do zvo qe na bez ogra ni ~e wa. Ina ~e, naj vi {e obo à va te qa na “Faj sbu ku” ima ju Ujediweni regioni Srbije s gotovo 11.000 po{tovalaca. Odmah iza wih je DS, a ostale partije su daleko ispod tih brojki. S druge strane, na „Tviteru” su najaktivnije demokrate, LDP i SNS. ra ju da po {tu ju od re |e na pra vi la, po put za bra ne go vo ra mr `we i vre |a wa, od go vor no pre sve g a ured n i {tvo in ter n etpor ta la. – Ta oblast ni je re gu li sa na da bi se pro pi sa lo ko ko li ko

pro sto ra mo `e do bi ti. Ta ko ne {to me ni ni je po zna to da po sto ji, ali po sto ji ono {to se zo ve eti~ ki ko deks no vi na ra – na ko ji na ~in }e da ob ra |u je od re |e ne te me – na veo je Di mi tri je vi}.

Me |u tim, iako ne ma pra vil ni ka za kon tro lu sa dr à ja na in ter net-por ta li ma, BI RO DI }e, po Di mi tri je vi }e vim re ~i ma, to kom kam pa we ana li zi ra ti objek tiv nost iz ve {ta va wa ne ko li ko elek tron skih i {tam pa nih me di ja, ali i in ter net-saj to va. Pod wi ho vom „lu pom” ve} je pet in ter net-por ta la: B-92, „Pres„, „Ku rir„, „Mon do„ i „S me di ja„, a pra ti }e se da li po sto je od re |e ni slu ~a je vi gru bog kr {e wa ko dek sa no vi na ra, me dij skog i iz bor nog za ko na, iz bor ne ti {i ne. Dru ga pro ble ma ti ka su sva ka ko zva ni~ ni saj to vi stra na ka, ko ji }e, po put pla ka ta, osta ti otr vo re ni za po li ti~ ku pro pa gan du i u vre me sa mih iz bo ra. Po is tra ì va wu ko je je oba vio por tal „E-iz bo ri”, u {u mi in ter net-saj to va raz li ~i tih vr sta, stra na~ ke stra ni ce su pri li~ no ni sko po zi ci o ni ra ne. De mo krat ska stran ka je naj po se }e ni ja, ali je tek na 586. po zi ci ji. Sle di LDP na 810. me stu, SNS na 1282, URS na 2.229, dok osta le par ti je ima ju mno go sla bi ju po se }e nost. Ima ju }i to u vi du, ti por ta li ne }e ima ti pre ve lik uti caj na bi ra ~e jer se kre a to ri ni su po tru di li da po se ti o ci ma obez be de ne {to vi {e od pu kih in for ma ci ja o stra na~ kim ak tiv no sti ma, {to se ve o ma od ra à va na po se tu. P. Kla i}

VESTI SPS i JS zajedno, PUPS sam – So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je i Je din stve na Sr bi ja u Kru {ev cu su pot pi sa le ko a li ci o ni spo ra zum na osno vu ko jeg }e za jed no na stu pi ti na lo kal nim iz bo ri ma 6. ma ja – re kao je pred sed nik Grad skog od bo ra SPS-a Vla di mir Ta si}. Na li sti }e se, naj ve ro vat ni je, po we go vim re ~i ma, na }i i Po kret ve te ra na, dok }e Par ti ja uje di we nih pen zi o ne ra na stu pi ti sa mo stal no. On je pod se tio na to da je do s a d a { wa ko a l i c i j a u Kru { ev c u (DS–SPS–JS–PUPS–G17 plus) ima la od li~ nu sa rad wu s Vla dom Sr bi je, na gla {a va ju }i da je sa mo Mi ni star stvo za in fra struk tu ru u re kon struk ci ju uli ca i pu te va ulo `i lo oko 2,5 mi li jar de di na ra.

LDP i Zeleni – Li be ral no-de mo krat ska par ti ja }e na iz bo ri ma na stu pi ti za jed no sa Ze le nom eko lo {kom par ti jom Mit ha ta No ki }a – sa op {tio je ju ~e me na xer Grad skog od bo -

ra LDP-a u No vom Pa za ru Enes Cu ri} na kon f e r en c i j i za no v i n a r e. – Mi smo sprem ni da raz u me mo dru gog, da na pra vi mo do go vor i da na stu pi mo za jed ni~ kim sna ga ma. Li der Ze le ne eko lo {ke par ti je Mit hat No ki} sma tra da je sa rad wa LDPa i ZEP-a lo gi ~an ko rak ko ji }e do ve sti do si ner gi je. No ki} je obe }ao da }e se dve par t i j e bo r i t i za gra | an s ko dru { tvo neo p te re }e no na ci o na li zmom i pred ra su da ma.

se par la men tar ni iz bo ri ne mo gu odr à ti na Ko so vu jer Sr bi ja ni je pri zna la Ko so vo. @bo gar je re kao da je EU ja sno ka za la da ne mo è bi ti lo kal nih iz bo ra Sr bi je na Ko so vu, ali da OEBS mo è or ga ni zo va ti par la men tar ne iz bo re Sr bi je na Ko so vu, ima ju }i u vi du da na Ko so vu ima gra |a na s dvoj nim dr à vqan stvom.

Izbori na KiM?

Na ci o nal ni sa vet i Sa vez aso ci ja ci ja pri pad ni ka ma ke don ske na ci o nal ne za jed ni ce u Sr bi ji iz ra zi li su ju ~e po dr {ku evrop skoj po li ti ci ko a li ci je „Iz bor za bo qi `i vot – Bo ris Ta di}”. U sa op {te wu Na ci o nal nog sa ve ta i Aso ci ja ci je oce we no je da se ta op ci ja u pro te klim go di na ma po ka za la kao po uz dan part ner u ne go va wu na ci o nal nih in te re sa ma ke don ske za jed ni ce u Sr bi ji i do bro su sed skih od no sa iz me |u Ma ke do ni je i Sr bi je. Ko a li ci ja ko ju pred vo di De mo krat ska stran ka isto vre me no je, ka ko se is ti ~e, ~vr sto opre de qe na da uspe {no za vr {i pro ces evro in te gra ci ja.

Spe ci jal ni pred stav nik EU i di rek tor kan ce la ri je EU na Ko so vu Sa muel @bo gar sma tra da bi OEBS mo gao or ga ni zo va ti par la men tar ne iz bo re Sr bi je na Ko so vu, {to, me |u tim, ospo ra va pred sed nik ko sov ske skup {ti ne Ja kup Kra sni }i. U sa op {te wu na kon @bo ga ro vog i Kra sni }i je vog su sre ta na vo di se da je pred stav nik EU re kao da Sr bi ja mo è odr à ti par la men tar ne iz bo re na Ko so vu jer na KiM ima gra |a na ko ji isto vre me no ima ju ko sov sko i srp sko dr à vqan stvo, dok Kra sni }i sma tra da

Makedonci za boqi `ivot

c m y

politika

dnevnik

sreda21.mart2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. DO POKRAJINSKIH MANDATA PO KOMBINOVANOM IZBORNOM MODELU

Vojvo|anska trka u dve epizode Se dam da na od ras pi si va wa iz bo ra ozva ni ~e ne su tri iz bor ne li ste ko je }e se tak mi ~i ti za man da te u po kra jin skom par la men tu 6. ma ja, ka da se odr `a va ju i lo kal ni iz bo ri. No, spi sak tak mi ~a ra na iz bor nom li sti }u sva ka ko }e bi ti mno go du `i ka da pro ces pri ja vqi va wa li sta Po kra jin skoj iz bor -

ma we 6.000 pot pi sa, a za ula zak u Skup {ti nu Voj vo di ne na iz b o r i m a po pro p or c i o n al nom mo de lu neo p hod no je da se osvo ji naj ma we pet od sto gla so va bi ra ~a ko ji iza |u na bi ra li {ta. Taj cen zus ne va `i je di no za stran ke ma wi na ko je, pak, mo ra ju da osvo je „pri rod ni prag”.

bo ri ma jer se na taj na ~in bi ra dru ga po lo vi na od ukup no 120 po kra jin skih po sla ni ka. Oni }e se tak mi ~i ti u 60 iz bor n ih je d i n i c a, ras p o r e | e nih u svim voj vo |an skim op {ti na ma i gra do vi ma. Za kan di da tu ru je neo p hod no sa ku pi ti naj ma we 200 pot pi sa, a oni kan di da ti ko ji u svo jim iz bor -

ZA POKRAJINSKE IZBORE ZASAD PROGLA[ENE TRI LISTE

URS ju~e dobio zeleno svetlo za trku u Vojvodini Uje di we ni re gi o ni Sr bi je bi }e na tre }em me stu na iz bor nom li sti }u za po sla ni ke Skup {ti ne Voj vo di ne, po {to je Po kra jin ska iz bor na ko mi si ja ju ~e po tvr di la tu iz bor nu li stu. No si lac li ste „Uje di we ni re gi o ni Sr bi je – Mla |an Din ki}„ je Sa {a Pa vlov, ko ji }e bi ti i kan di dat URS-a za pre mi je ra Voj vo di ne, sa op {te no je ju ~e iz tog po li ti~ kog po kre ta. – Voj vo di na }e bi ti re gi ja ko ja }e dru gi ma slu `i ti za pri mer ka ko se or ga ni zu je i ka ko se op ti mi zu ju uslo vi za raz voj sop stve nog bi zni sa – oce nio je Pa vlov. noj ko mi si ji bu de okon ~an, a po li ti~ ki ak te ri ima ju za to jo{ do sta vre me na s ob zi rom na to da ro ko vi za pri ja vqi va we za iz bor nu utak mi cu is ti ~u 15 da na pre odr `a va wa iz bo ra. Za pri j a v u li s te PIK-u neo p hod no je da se sa ku pi naj -

PIK je pret hod no po tvr dio iz bor ne li ste De mo krat ske stran ke i Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne. B. D. S.

Zbog spe ci fi~ no sti po kra jin skog iz bor nog si ste ma, sem pri pre me iz bor nih li sta ko ji ma }e se tr ka ti po pro por ci o nal nom mo de lu, u~e sni ci iz bo ra u Voj vo di ni mo ra }e da pri pre me i kan di da te ko ji }e se oku {a ti i na di rekt nim iz -

nim je di ni ca ma 6. ma ja osvo je pr vo i dru go me sto, mo ra }e u dru gi krug, pod uslo vom da ni je d an ve} u pr v om kru g u ne osvo ji man dat, od no sno do bi je nat po lo vi~ nu ve }i nu gla so va gra | a n a iza { lih na iz b o r e. Dru gi krug iz bo ra po ve }in -

skom si ste mu odr à }e se naj ka sni je 15 da na na kon za vr {et ka pr vog kru ga. Od ukup no 60 po sla ni ka ko ji se bi ra ju po ve }in skom si ste mu, 39 op {ti na da ju po jed nog, op {ti na Ki kin da i grad Som bor po dva, gra do vi Zre wa nin i Pan ~e vo po tri, grad Su bo ti ca ~e ti ri, a grad No vi Sad se dam. Pred sto je }i po kra jin ski iz bo ri, kao uosta lom i svi do sa da {wi ko ji su odr à ni na kon 2000. go di ne, ras pi sa ni su u re dov nom ter mi nu. Kao i 2008. go di ne, i ovog pro le }a iz bo ri za po sla ni ke Skup {ti ne APV odr à va ju se isto vre me no s lo kal nim i re pu bli~ kim par la men tar nim iz bo ri ma. Na po sled wim voj vo |an skim iz b o r i m a ube d qi v u po b e d u ostva r i l a je Ko a l i c i j a „Za evrop sku Voj vo di nu„, ko ju su ~i ni li De mo krat ska stran ka i G17 plus, a ko ja je osvo ji la 67 od ukup no 120 man da ta u po kra jin skom par la men tu. SRS je 2008. go di ne u Voj vo di ni do bio 24 po sla ni ka, od no sno tre }i nu ma we ne go na iz bo ri ma 2004. go d i n e. U od l a z e } em sa z i v u Skup {ti ne Voj vo di ne man da te je po de li lo ukup no 13 stra na ka i dve gru pe gra |a na, dok je u Po kra jin skoj vla di za stu pqe no pet stra na ka: De mo krat ska stran ka, G17 plus, Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra, Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, ukqu ~u ju }i i So ci ja li sti~ ku par ti ju Sr bi je. B. D. Savi}

KOALICIONI SPORAZUM DS I DSHV

Pajti}: Prirodni saveznici Pot pred sed nik DS-a i pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} je, na kon pot pi si va wa ko a li ci o nog spo ra zu ma u pro sto ri ja ma DSHV-a, re kao da je wi ho va ko a li ci ja pri rod na. Po kra jin ski pre mi jer je re kao da je in te res DS-a da se na wi ho vim li sta ma na |u pri pad ni ci na ci o nal nih za jed ni ca.

– DS se 22 go di ne za la `e za de mo kra ti za ci ju dru {tva i za o~u va we naj vi {ih stan dar da i pra va na ci o nal nih za jed ni ca na ovim pro sto ri ma. Ko a li ci ja po sto ji ve} du go, i to na svim ni vo i ma – re kao je Bo jan Paj ti}. Pr vi ~o vek DSHV-a Pe tar Kun ti} je is ta kao da oni kao ma win ska stran ka ne bi mo gli

sa mi iza }i na iz bo re i da o~e ku je da }e im i sa da bi ra ~i po klo ni ti po ve re we. - Na dam se da }e mo do pri ne ti po be di de mok tar skih sna ga u Sr bi ji i s DS-om ide mo u ko a li ci ju u jo{ ne ko li ko gra do va. Osim to ga, gra di mo do bre od no se iz me |u Sr bi je i Hr vat ske i ima mo od li~ nu sa rad wu s ma win skom za jed ni com Sr ba u Hr vat skoj- re kao je Kun ti}. S. I.

NESLAGAWE ODBORA DSVM-a KAWI@E I VRHA STRANKE

Idu sa SVM-om Ru ko vod stvo Op {tin ske ora ni za ci je De mo krat ske stran ke voj vo |an skih Ma |a ra u Ka wi ì op tu ì lo je ru ko vod stvo stran ke za ob ra ~un s ne is to mi {qe ni ci ma, re a gu ju }i na kri ti ke zbog od lu ke funk ci o ne ra DSVM-a Ka wi è o za jed ni~ kom na stu pu na iz bo ri ma sa Sa ve zom voj vo |an skih Ma |a ra.

Op {tin ski od bor DSVM-a Ka wi `e, ka ko se is ti ~e u sa op {te wu ko je je pot pi sao pred sed nik Pe ter Da ra ban, ne sla `e se s iz bor nom stra te gi jom ru ko vod stva stran ke da ne u~e stvu je na re pu bli~ kom ni vou, a da je na po kra jin skom i lo kal nom ni vou „za da tak da se SVM-u na ne se {to ve }a {te ta„.

Iz vr ha stran ke ko ju pred vo di An dra{ Ago {ton je po sle 47. kon fe ren ci je DSVM-a, odr `a ne u Te me ri nu, sa op {te no da se osu |u ju „agre siv ne iz bor ne maj sto ri je” SVM-a, na vo de }i da SVM ovih da na po zi va pred sed ni ke OO DSVM-a da se pri kqu ~e iz bor noj li sti SVM-a, uka zu ju }i kao naj sve `i ji na slu ~aj u

Ka wi ì. Ka dro vi DSVM-a u Ka wi ì, me |u ko ji ma i pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne Ka wi à dr Zol tan Kat ki~, na {li su se na od bor ni~ koj li sti SVM-a pa je tu ~i we ni cu ru ko vod stvo stran ke „pri mi lo k zna wu” i po kre nu lo po stu pak za re or ga ni za ci ju Op {tin ske or ga ni za ci je u Ka wi ì. M. Mitrovi}

REKLI SU Trivan: Avanturisti i mi{evi

Ili}: [akom i kapom

Bajatovi}: NBS i „sveta krava”

Pot pred sed ni ca DS-a Je le na Tri van iz ja vi la je ju ~e da uko li ko Sr bi ja po sle iz bo ra pro koc ka {an su ko ju joj je da la kan di da tu ra za EU, no va joj se ne }e uka za ti. Ona je u raz go vo ru za „No vo sti„ ka za la da ne `e li da uma wu je vred nost dru gih stra na ka, ali da je ~i we ni ca da po sto je dve par ti je ko je ima ju {an su da for mi ra ju Vla du, oce wu ju }i da su wi ho vi naj ve }i ri va li, na pred wa ci, „po ka za li sprem nost za za stra {u ju }e pro me ne kur sa i sta vo va i da je te {ko utvr di ti za {ta se za la `u i na {ta su sprem ni”. – Bi li su za to da oni ko ji se bo re za Evro pu bu du do ~e ka ni na aero dro mu i lin ~o va ni, a da nas su naj ve }i evro pej ci – na ve la je Je le na Tri van. – Za kli wa li su se da im je [e {eq po li ti~ ki otac pa su za we ga re kli da je mi{. Oni ko ji su {traj kom gla |u od lu ~i li da se bo re za svo je po li ti~ ke ci qe ve su avan tu ri sti ko ji se su tra mo gu na ta kav na ~in igra ti sud bi nom Sr bi je.

Li der No ve Sr bi je Ve li mir Ili} ne o~e ku je da Bo r is Ta d i} ras p i { e pred sed ni~ ke iz bo re jer, ka ko tvr di, „ne ma sna ge za to” i „zna da }e iz gu bi ti”. Go vo re }i o iz bor nim li sta ma ko je su pr ve pre da te Re pu bli~ koj iz bor n oj ko m i s i j i (DS-a, SRS-a, URS-a i LDP-a), Ili} je na veo da se na zi re sa rad wa ~e ti ri eki pe {to, ka ko je re kao, „po ka zu je da se ra di is pod `i ta sa mo da bi se osu je ti li na pred wa ci i na {a ko a li ci ja”. Li der NS-a je oce nio da Vla da Sr bi je ni je do voq no ula ga la u po qo pri vre du, ener ge ti ku, in fra struk tu ru i gra |e vi nar stvo, kao i da je po treb no pro me ni ti agrar nu i spoq no tr go vin sku po l i t i k u. Po we g o v im re ~ i m a, srp s ka pri vre da je u ve li kim pro ble mi ma, zbog ~e ga ne iz ne na |u je {to rad ni ci u znak pro te sta idu pe {ke za Be o grad, iako im se, ka ko je na veo, u kam pa wi „da je i {a kom i ka pom”.

Pot pred sed nik SPS-a Du {an Ba ja to vi} o~e ku je da }e qu di pre po zna ti rad we go ve stran ke, da }e oni pro mo vi sa ti so ci jal nu od go vor nost, ali ne i eko nom sku neo d go vor nost. – Do bro bi bi lo da po~ ne mo da mi sli mo o u{te da ma u bu xe tu, a on da da sma wi mo po re ze, jer naj lak {e je bi ti po pu li sti~ ki ori jen ti san – re kao je Ba ja to vi} za RTS, i do dao da pro sto ra za sma we wa ak ci za ima. On za kqu ~u je da pr vo {to tre ba da pre ki ne mo je ste da gle da mo na pred u zet ni ke kao na lo po ve i kri mi nal ce. – Bez raz vi ja wa jav nog i pri vat nog part ner stva ne ma po ma ka – re kao je Ba ja to vi}. On sma tra da je po ve }a we PDV-a lo {a me ra jer }e za ko ~i ti pri vred ne to ko ve po {to je dr `a va naj ve }i du `nik. Go vo re }i o kur su evra i na ~i nu for mi ra wa kur sa, Ba ja to vi} je re kao da se za la `e za to da Na rod na ban ka Sr bi je ne sme bi ti „sve ta kra va”.

U RIK-u SRBIJE ZAOKRU@UJU SE LISTE ZA PREDSTOJE]E IZBORE

Nikoli} peti i o~ekuje peticu Bi ra ~i Sr bi je pred par la men tar ne i lo kal ne iz bo re ko ji }e se odr `a ti 6. ma ja sve vi {e se upo zna ju s tim ko ja ime na }e im bi ti po nu |e na ka da se bu du od lu ~i va li za stran ku ko joj }e da ti svoj glas. RIK-u Sr bi je pre da ta je i pe ta iz bor na li sta i isti broj na gla sa~ kom li sti }u no si }e Ko a li ci ja „Po kre ni mo Sr bi ju – To mi slav Ni ko li}”. SNS i stra na ke oku pqe ne oko we ga – NS, Po kret so ci ja li sta i Po kret „Sna ga Sr bi je„, Rom ska par ti ja, Po kret vla {kog uje di we wa, Bo {wa~ ka na rod na stran ka, Aso ci ja ci ja ma lih i sred wih pred u ze }a i pred u zet ni ka Sr bi je, Pri vred ni pre po rod Sr bi je, s li stom su pre da li 13.620 pot pi sa gra |a na. – O~e ku jem da to me sto ko je nam pri pa da – ~i stu pe ti cu – ima mo i na gla sa~ kom li sti }u –

re kao je na kon okon ~a wa po sla u RIK-u no si lac li ste i li der SNS-a To mi slav Ni ko li}. Dru gi na li sti je we gov za me nik Alek san dar Vu ~i}, tre }a je Jor go van ka Ta ba ko vi}, ~e tvr ti li der NS-a Ve li mir Ili}, pe ti pred sed nik IO SNS-a Mi lan Ba }e vi}, {e sta je Zo ra na Mi la no vi}, a sed mi pred sed nik Be o grad skog od bo ra SNS-a Ne boj {a Ste fa no vi}. RIK Sr bi je pro gla sio je pred hod ne ~e ti ri li ste: pod bro jem je dan je „Iz bor za bo qi `i vot – Bo ris Ta di}”, blok ko ji pred vo di DS, dru gu po zi ci ju za u ze la je li sta „Srp ska ra di kal na stran ka – dr Vo ji slav [e {eq”, iz bor na li sta broj tri su „Uje di we ni re gi o ni Sr bi je – Mla |an Din ki}”, a li sta pod bro jem ~e ti ri je „^e do mir Jo va no vi} – Pre o kret”. D. M.

Ko{tunica: Razli~ak za Beograd De mo krat ska stran ka Sr bi je pred sta vi la je ju ~e pot pred sed ni ka stran ke Alek san dra Po po vi }a kao kan di da ta za gra do na ~el ni ka Be o gra da. Pred sed nik stran ke Vo ji slav Ko {tu ni ca re kao je da je Po po vi}, ko ji se {ko lo vao u Mo skvi i na Flo ri di, us peo da spo ji Za pad i Is tok, kao {to i ta stran ka na me ra va da sa ra |u je i s jed ni ma i s dru gi ma da bi Sr bi ja osta la po li ti~ ki ne u tral na. Ko {tu ni ca je ka zao da DSS ima i po li ti~ ki i eko nom ski pro gram, kao i pro gra me za raz voj 21 gra da i op {ti ne u ze mqi. – Ti pro gra mi su na pra vqe ni ozbiq no, ra di li su ih ti mo vi... oni su ostvar qi vi – po ru ~io je Ko {tu ni ca. Po we go vim re ~i ma, te `i {te DSS-a je na raz vo ju i ja ~a wu Be o gra da, a ti me i ce le Sr bi je, i to na rav no me ran na ~in. Pred sta vqen je i spot-por tret Alek san dra Po po vi }a, u ko jem se na vo di da je „DSS `e -

qan qu di, a ne po li ti ~a ra, da ve ru je u prav du i po {te we„, i u ko jem jo{ zah te va ju pra vi~ ni ju ras po de lu bo gat stva i ogrom nog po ten ci ja la Be o gra da. Slo gan DSS-a za kam pa wu u Be o gra du gla si „Raz li ~ak – jer ni su svi isti”.

Provera putem SMS-a Gra |a ni Sr bi je od da nas pu tem SMS-a mo gu pro ve ri ti da li su upi sa ni u je din stve ni bi ra~ ki spi sak, i uko li ko je su, na ko jem bi ra~ kom me stu mo gu gla sa ti, a po ru ke su bes plat ne. To isto mo gu pro ve ri ti i na por ta lu Mi ni star stva za qud ska i ma win ska pra va, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu, sa op {ti lo je to mi ni star stvo. In for ma ci je pu tem SMS-a mo gu se do bi ti sla wem po ru ke na broj 2202 sa sa dr `a jem: iz bo ri (raz mak) va{ je din stve ni ma ti~ ni broj. S jed nog bro ja mo bil nog te le fo na mo gu }e je po sla ti ukup no ~e ti ri SMS-a ra di pro ve re upi sa u je din stve ni bi ra~ ki spi sak.

Na radikalskoj listi 84 ène, prvi [e{eq Na iz bor noj li sti Srp ske ra di kal ne stran ke, ko ja }e se na gla sa~ kom li sti }u na pred sto je }im iz bo ri ma na la zi ti na dru gom me stu, od 250 kan di da ta za bu du }e po sla ni ke 84 je èn skog po la. Li sta „Srp ska ra di kal na stran ka – dr Vo ji slav [e {eq” pro gla {e na je ju ~e, a po dr à lo ju je 10.906 gra |a na s prav no is prav nim pot pi si ma. Pr vi na li sti je li der ra di ka la Vo ji slav [e {eq, iako je jo{ uvek u Ha {kom tri bu na lu, a sle de Alek san dar Mar ti no vi}, Ele na Bo ì}-Ta li jan, Zo ran Kra si}, Ne ma wa [a ro vi}, Vje ri ca Ra de ta, De jan Mi ro vi}. Naj sta ri ji kan di dat me |u ra di ka li ma je advo kat iz Pan ~e va Pe tar Jo ji}, ko ji je osmi na li sti, a ro |en je 1938. go di ne, dok je naj mla |a stu dent ki wa iz Vra wa Ma ri ja Pet ko vi}, ro |e na

1990. go di ne, a na li sti je 228. Naj vi {e kan di da ta ro |e no je 1960. i 1975. go di ne. Kan di da ti SRS-a za bu du }e par la men tar ce su eko no mi sti, prav ni ci, pro fe so ri, pred u zet ni ci, a ima i vi {e od de set stu de na ta, kao i po je dan dram ski umet nik, re di teq i do ma }i ca. Wih bli zu 20 se de kla ri sa lo da su rad ni ci. Naj ve }i broj kan di da ta do la zi iz Be o gra da – 70, dok ih iz Ni {a ima se dam, iz No vog Sa da pet, ne ko li ko ih je s Ko so va i Me to hi je, od to ga je dan iz Pri {ti ne. Ak tu el ni po sla nik Pa ja Mom ~i lov, le kar po pro fe si ji, po sled wi je na li sti od 250 kan di da ta. Pro te kle sed mi ce je obe lo da we no da na iz bor noj li sti za pred sto je }e iz bo re ne }e bi ti pot pred sed ni ka stran ke Dra ga na To do ro vi }a, kao i po sla ni ce Gor da ne Pop-La zi}.

ekonomija

sreda21.mart2012.

NA BENZINSKIM PUMPAMA JU^E [ESTO POSKUPQEWE ZA MESEC DANA

BOJAN PAJTI] OTVORIO NOVI POGON ^E[KOG „MITASA”

Ce ne go ri va se otr gle kon tro li?

Gu me iz Ru me odlaze u Ru si ju Pred sed nik Vla de AP Vojvodine dr Bojan Pajti} pustio je ju~e u rad novi pogon u fabrici guma „Mitas” u Rumi. Re~ je o ~e{kom proizvo|a~u ofroud pneumatika, a vrednost nove investicije je 3,5 miliona evra. Fabrika je strate{ki pozicionirana da snabdeva tr`i{te Ruske Federacije s obzirom na to da Rusija i Srbija ima-

u ve}ini slu~ajeva i nova zapo{qavawa. On je rekao da je do sada u Vojvodinu ulo`eno oko 800 miliona evra, kroz proces reinvestirawa i nove investicije u fabrikama koje su ve} kupqene od novih kompanija. Direktor fabrike „Mitos” Ivo Somr je rekao da je rumska fabrika nedavno do-

dnevnik

Naftni derivati u Srbiji su ponovo poskupeli, u proseku dva dinara po litru, zbog rasta veleprodajnih cena – izjavio je ju~e Tanjugu predsednik Udru`ewa benzinskih stanica Srbije Borisav Tati}. – Neki doma}i nafta{i su zbog toga jo{ ju~e, a neki }e danas podi}i cene naftnih derivata. Na pumpama Naftne industrije Srbije od ju~e je dizel poskupeo dinar po litru, a evropremijum BMB-95 dva dinara. NIS je istovremeno snizio cenu benzina BMB-95 0,5 dinara po litru, a cena evrodizela je ostala nepromewena. Najnovije po-

skupqewe goriva je {esto u posledwih mesec dana na pumpama razli~itih naftnih kompanija. Od po~etka godine gorivo u Srbiji u proseku je poskupelo oko 15 dinara po litru. Cene evrodizela i evropremijuma BMB-95 na pumpama razli~itih naftnih kompanija u Srbiji su dostigle 151 dinar litar, benzina BMB-95 oko 146 dinara, a dizela oko 142 dinara litar. Cene goriva u Srbiji su razli~ite na pumpama razli~itih naftnih kompanija od pro{le godine kada je uvedena liberalizacija tr`i{ta naftnih derivata i slobodno formirawe cena.

VELIKI NEMA^KI DISKONTNI LANAC KUPIO PLAC U ZREWANINU

Iz Ba na ta „Lidl” osva ja Sr bi ju Lane je 25 kompanija dodatno investiralo oko 160 miliona evra u pogone koji ve} postoje, uz zapo{qavawe velikog broja qudi ju sporazum o slobodnoj trgovini. Rumska fabrika, izgra|ena 1981. godne, proizvodi gume za poqoprivrednu mehanizaciju, a sada pro{iruje pro iz vod ne ka pa ci te te za radijalne traktorske i kombajnske gume. – U Vojvodini nismo bili uspe{ni samo u privla~ewu stranih investicija nego i u obezbe|ivawu uslova za poslo va we i pro {i ri va we proizvodwe – rekao je dr Bojan Pajti}. – Zbog toga je svaka druga kompanija koja je do {la u ovo pod ru~ je, u{la i u proces reinvestirawa u proteklim godinama. Pro{le godine je 25 kompanija dodatno je investiralo oko 160 miliona evra u pogone koji ve} postoje, uz zapo{qavawe velikog broja qudi. Ove godine ve} ima sli~nih najava iz nekoliko velikih kompanija, a svi novi po go ni obez be |u ju i ve }u proizvodwu i izvoz, boqi spoqnotrgovinski bilans, a

bila ISO-9001 sertifikat od SGS-a i potpuno je integrisana u CGS holding koji je vlasnik „Mitasa„. U 2012. bi}e uveden sistem upravqawa ì vot nom sre di nom ISO-14000. – Fabrika je promenila kontrolu finansijskih tokova i nabavke, poboq{ala proizvodwu, primenila sistem upra vqa wa kva li te tom, otpo~ela remontovawe najvitalnijih ma{ina, primenila SAP i uvela sistem ocewivawa dostignutih ciqeva – naveo je Ivo Somr. Ina~e, „Mitas” je jedan od vode}ih proizvo|a~a poqoprivrednih guma u Evropi, a dodatno, ova fabrika proizvodi i distribuira {irok opseg industrijskih i motogu ma pod rob nom mar kom „Mitas”. „Mitas” je ~lan Holdinga CGS a. s., poseduje tri proizvodna pogona u ê{koj i jedan u Srbiji, i servisira globalnu prodajnu i distributivnu mreù. J. Anti}

Iz voz u Ne ma~ ku, uvoz iz Ru si je Glavni izvozni partner Srbije u januaru je bila Nema~ka, u koju je izvezena roba vredna 92 miliona evra, a glavni uvozni partner Ruska Federacija, iz koje je uvezena roba za 185,9 miliona, pokazali su podaci

ka sa 125,7 miliona dolara i Kina sa 106,4 miliona. Spoqnotrgovinska robna razmena bila je najve}a sa zemqama s kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemqe ~lanice Evropske unije

Nema~ ki dis kontni lanac “Lidl” prvu lokaciju za izgradwu supermarketa u Srbiji obezbedio je u Zrewaninu, potpisav{i krajem pro{le nedeqe ugovor o kupovini zemqi{ta u ovom gradu, saop{tila je ju~e zrewanin ska lo kal na samo u prava. U saop{tewu je precizirano da su ugovor o kupovini lokacije kod glavne autobuske stanice gde je, nedavno, i slovena~ki “Merkator” otvorio megamarket “Roda ke{ end keri”, potpisali gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov i predstavnici kompanije “Lidl” u Srbiji Nikola Jeli} i Dragan îgoja. Na tom gra|evinskom zemqi{tu planirano je podizawe supermarketa veli~ine oko 2.000 kvadratnih metara, a trebalo bi da u wegovu izgradwu i opremawe bude uloèno 1,5 milion evra. U ovom objektu bi}e zaposleno 25 radnika. – Potpisivawem ugovora sa Zrewaninom “Lidl” je, prakti~no, ozvani~io ulazak na srpsko trì{te. Izuzetno sam zadovoqan {to je Zrewanin prvi grad s kojim je ovaj trgovinski lanac sklopio ugovor i otpo~eo poslovawe u Srbiji. Dolazak ove velike kompanije za nas zna~i mnogo – to je dokaz da smo prepoznati kao lokacija povoqna za investirawe i to je ozbiqan signal svim drugim zainteresovanim ulaga~ima – iz-

– Agencija za privatizaciju spremna je da ve} sutra po~ne podelu akcija Telekoma „Srbija„ – rekao je ju~e direktor te agencije Vladislav Cvetkovi} na konferenciji za novinare na kojoj su predstavqeni efekti priva-

ina~e, posluje nekoliko diskontnih lanaca. Recimo, osim „Lidla„, u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj prisutan je „Kaufland„, u Ma|arskoj, Sloveniji i Gr~koj posluje nema~ki „Aldi„... Ina~e, po informacijama do kojih je do{ao „Dnevnik”, ovaj

tizacije, ali je i podsetio na to da }e zbog konsolidacije vlasni{tva i potrebe da upravni organi Telekoma donesu odluke o proceni vrednosti i denominaciji akcija, ta besplatna podela akcija bila odlo`ena i da

}e, po novim najavama zvani~nika, biti sprovedena tokom narednog meseca. Cvetkovi} je rekao i da }e druge besplatne akcije iz Akcionarskog fonda biti podeqene kada odluku o tome donese Vlada Srbije.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (545,16

Promet

Privredna banka, Beograd

15,10

282

18.169.396

Simpo, Vrawe

11,11

200

40.000

Komercijalna banka PB, Beograd

8,72

935

4.675

Progres, Beograd

6,82

1,13 Promena %

3.119 Cena

942.260 Promet

Agroba~ka, Ba~ka Topola

-12,01

2.455

Harder Digital Sova, Ni{

-11,42

AIK banka PB, Ni{

-11,34

Centroprom, Beograd

~ine vi{e od polovine ukupne razmene. Drugi po va`nosti partner Srbije su zemqe CEFTA sporazuma, s kojima imamo suficit u razmeni od 54 miliona dolara, {to je rezultat uglavnom izvoza poqoprivrednih proizvoda, kao i gvo`|a i ~elika.

javio je ju~e gradona~elnik Mihajlov. U na{oj zemqi jo{ uvek ne posluje nijedan diskontni lanac, a ovaj vid trgovawa je izuzetno zna~ajan za gra|ane jer su ovakve prodavnice prili~no jeftinije od konkurencije. U okru`ewu,

Sve sprem no za Te le ko mo ve ak ci je

Imlek, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Republi~kog zavoda za statistiku. U izvozu, glavni spoqnotrgovinski partneri, posle Nema~ke, bile su Italija s 80,9 miliona dolara i Rumunija sa 66,9 miliona. Glavni spoqnotrgovinski partneri u uvozu, posle Ruske Federacije, bile su Nema~-

[ta je diskont Diskontni lanci i wihove prodavnice nisu atraktivni {oping-centri ve} pre svega mesta za dobru i jeftinu kupovinu. Obi~no se prostiru na povr{ini od 1.000 do 2.000 kvadrata i roba je jeftinija nego kod konkurencije. U ponudi diskontnih prodavnica su uglavnom proizvodi trgova~kih marki ili mawe vrsta istog artikla. Tako, na primer, diskonti u ponudi imaju samo dve-tri vrste ~okolada ali, po{to ih nabavqaju u velikim koli~inama, dobijaju i povoqne uslove, odnosno ni`e cene.

nema~ki diskontni lanac trenutno u Srbiji ispituje dvadesetak lokacija, odnosno gradova u kojima planira da otvori svoje objekte. Sredinom pro{le godine spekulisalo se o tome da }e taj lanac poslovawe u Srbiji startovati iz Novog Sada jer je, kako su tada pojedini mediji prenosili, „Lidl„ „kaparisao” plac na Futo{kom putu. Tada se, tako|e, pisalo da to ne}e biti wihov jedini objekat u ovom gradu. Me|utim, tu informacija nikada nisu zvani~no potvrdili ni „Lidl„ ni gradske vlasti u Novom Sadu. Tako|e, odranije je poznato da „Lidl„ ne}e otvarati objekte sporadi~no jer poslovna politika te ku}e predvi|a da se prvo kupe i opreme lokacije, a potom da se gotovo u isto vreme otvori ceo niz wihovih prodavnica. Ina~e, „Lidl„ je poslovawe u Srbiji registrovao 22. decembra 2010. godine. Osniva~ firme je „Lidl Srbija supermarketi„, a osniva~ki kapital je 20.000 evra. „Lidl„ posluje u regionu: Ma|arskoj, Sloveniji, Bugarskoj, Gr~koj, a ve} nekoliko godina i u Hrvatskoj. „Lidl„ u Evropi ima vi{e od 9.000 prodavnica i posluje u vi{e od 20 zemaqa. Peti je po veli~ini trgovinski lanac u svetu s godi{wim prihodima ve}im od 60 milijardi evra. S. Glu{~evi} @. Balaban

Naziv kompanije

0,03)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,10

2.000

476.000

NIS, Novi Sad

0,14

694

7.920.113

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.740

0,00

Imlek, Beograd

1,13

3.119

942.260

Soja protein, Be~ej

-1,62

548

31.212

24.550

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

510

671.666

1.280

25.600

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

500

22.816.122

860

58.480

Jubmes banka, Beograd

-0,06

12.185

121.850

Agrobanka, Beograd

-10,22

1.080

1.020.600

0,36

1.656

41.400

-10,02 Promena %

4.499 Cena

15.296.600 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.650

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.750

0,00

NIS, Novi Sad

0,14

694

7.920.113

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

96.000

Kolut, Kolut

0,00

250

2.500.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.250

217.500

Sacen, Novi Sad

0,00

970

320.100

Tigar, Pirot

-1,00

495

4.950

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

320

0,00

Takovo osigurawe, Kragujevac Vojvo|anskih top-pet akcija

Termomont, Novi Sad

0,00

700

203.000

Mlekara, Subotica

0,00

1.501

150.100

Svi iznosi su dati u dinarima

PKS ^EKA NOVU VLADU

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda21.mart2012.

RANG-LISTA PRO[LOGODI[WIH PRIHODA NA[IH BOGATA[A

Pri vre da ima re {e we za kri zu Pri vred na ko mo ra Sr bi je }e no voj srp skoj vla di po ~et kom ju na po nu di ti eko nom sku plat for mu za pe riod od 2012. do 2016. go di ne, za hit no re {a va we pro ble ma u do ma }oj pri vre di. Pred sed nik PKS-a Mi lo{ Bu ga rin re kao je da je je dan od pred lo ga da se PDV pla }a na na pla }e nu, a ne na fak tu ri sa nu vred nost, ob ja vqe no je ju ~e na saj tu PKS-a. – Rast srp ske pri vre de re vi di ran je s 1,5 po sto na po la pro cen ta, {to je na ivi ci re ce si je – re kao je Bu ga rin.

On je ka zao da u pri vre di ni su re {e ni broj ni pro ble mi, po put re for me po re skog si ste ma, sma we wa jav nog sek to ra i jav ne po tro {we, {to je ve o ma za bri wa va ju }e, a ni je usvo jen ni no vi za kon o jav nim na bav ka ma. – Ra ta za 2012. go di nu za dug Sr bi je iz no si 4,4 mi li jar de evra, od ~e ga je jav ni dug oko 993 mi li o na evra, a oko 3,4 mi l i j ar d e evra do s pe v a na pri vat ni sek tor. To ne bi bio pro blem da je rast BDP-a iz me |u 5,5 i se dam po sto – re kao je Bu ga rin. On je do dao da pre po ru ke ko je je PKS ra ni je slao Vla di Sr bi je stran ke sa da u pred iz bor noj kam pa wi ko ri ste da bi se bo qe po zi ci o ni ra le.

[am pion iz Vr {ca la ne za ra dio 160 mi li o na di na ra Po slo va ti i do bro za ra di ti u Voj vo di ni iz gle da da je pro {le go di ne bi lo naj lak {e u Vr {cu. Ta ko bar go vo re pre li mi nar ni re zul ta ti pri ja va po re za na do ho dak gra |a na. Za sa da je naj ve }u broj ku u for mu la ri ma od 160 mi li o na po pu nio `i teq tog ba nat skog gra da. Ka da bi se ta su ma nov ca pre ra ~u na la u me se~ ne pri ho de, is pa lo bi da je ovaj Vr {~a nin me se~ no za ra |i vao 13,3 mi li o na di na ra, ili 130.000 evra. Tre ba re }i i da ovom Vr {~a ni ni nu ko ji za sa da vo di na li sti naj bo ga ti jih, ipak ni je us pe lo da pre tek ne po bed ni ka iz 2010, pro fe so ra eko no mi je iz No vog Sa da ko ji je la ne pri ja vio {est mi li o na vi {e, to jest 166 mi li o na di na ra. Ho }e li naj bo ga ti ji Voj vo |a nin i ovog pu ta po sta ti `i teq Sr bi je s naj ve }om za ra dom, osta je da se vi di do kra ja ove sed mi -

sli~ nim te li ma, od spor ta, ho no ra ri i sli~ no. Na kon pri ja va ko je su na pi sa li ob ve zni ci, na po te zu su po re zni ci. Do kra ja ovog me se ca imu} ni }e do bi ti re {e wa, a on da sa mo od wih za vi si da li }e po rez pla ti ti u ro ku od 15 da na ili }e taj rok

Uhva}eni na delu

bo ga tih. Re gi o nal ni cen tar je do sa da pri mio 3.041 pri ja vu, a la ne je ih bi lo oko pet sto ti na vi {e. No, broj ka ni je ko na~ na. Po sled wi dan za pod no -

Ka da bi se ova su ma nov ca pre ra ~u na la u me se~ ne pri ho de, is pa lo bi da je ovaj Vr {~a nin me se~ no za ra |i vao 13,3 mi li o na di na ra, ili 130.000 evra ce jer }e ta da i Po re ska upra va Sr bi je sre di ti po dat ke ko ji ovih da na do la ze iz re gi o nal nih cen ta ra. Kri z a ko j a je obe l e ` i l a pro {lu go di nu ne ose }a se sa mo u vi si ni su me ve} i u bro ju

{e we pri ja ve po re za na do ho dak gra |a na bio je 15. mart, a na vre me pre da te sma tra ju se sve ko je su pre da te po {ti tog da n a do po n o } i. Po r e z ni c i o~e ku ju da }e im u na red nih ne ko li ko da na sti }i jo{ pri ja va

PLATNI DEFICIT LANE PORASTAO ^AK 40 POSTO

Iz Sr bi je oti {le tri mi li jar de evra Plat no-bi lan sni de fi cit Sr bi je je u 2011. go di ni do sti gao iz nos od 2,97 mi li jar de evra, i u od no su na pret hod nu go di nu no mi nal no je ve }i 42,5 po sto, na ve de no je u ~a so pi su „Kon junk tur ni tren do vi Sr bi je„, ko ji iz da je Pri vred na ko mo ra Sr bi je.

Ne to pri liv di rekt nih stra nih in ve sti ci ja u 2011. iz no sio je 1,83 mi li jar du evra i u po re |e wu s pret hod nom go di nom ve }i je oko mi li jar du evra Po rast de fi ci ta te ku }ih tran sak ci ja pr ven stve no je po sle di ca ra sta de fi ci ta rob ne raz me ne s ino stran stvom i do hot ka. Ka ko je na ve de no, u 2012. go di ni se o~e ku je ve }i de fi cit te ku }eg ra ~u na usled za vr {et ka in ve sti -

ci o nog ci klu sa u iz vo zno ori jen ti sa nim sek to ri ma i po ve }a nog uvo za. Ne to pri liv di rekt nih stra nih in ve sti ci ja u 2011. go di ni iz no sio je 1,83 mi li jar du evra i u po re |e wu s pret hod nom go di nom ve }i je oko mi li jar du evra. Ovaj de fi cit imao je i di rekt ni uti caj na eko no mi ju. Pred sta vqa ju }i no vi broj „Kvar tal nog

mo ni to ra”, glav ni i od go vor ni ured nik Mi loj ko Ar si} je na veo da je glav ni raz log sla bqe wa di na ra kra jem pro {le i po ~et kom ove go di ne vi sok de fi cit u te ku }em bi lan su ko ji ne mo `e da se fi nan si ra pri li vom ka pi ta la, dok su o~e ki va wa i ne po ve re we in ve sti to ra za sa da od dru go ra zred nog zna ~a ja.

Lak {e na Ca ri ni KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

108,5047

110,7191

113,2656

108,1726

Australija

dolar

86,6305

88,3985

90,4317

86,3653

Kanada

dolar

82,9230

84,6153

86,5615

82,6691

Danska

kruna

14,5912

14,8890

15,2314

14,5466

Norve{ka

kruna

14,3294

14,6218

14,9581

14,2855

[vedska

kruna

12,1955

12,4444

12,7306

12,1582

[vajcarska

franak

89,8887

91,7232

93,8328

89,6136

V. Britanija

funta

130,0704

132,7249

135,7776

129,6722

SAD

dolar

81,9893

83,6626

85,5868

81,7384

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 3. 2012. godine

Tvi ning pro je kat za una pre |e we Upra ve ca ri na Sr bi je, ko ji je fi nan si ra la Evrop ska uni ja s 1,4 mi lion evra, za vr {en je ju ~e i, za hva qu ju }i to me, o~e ku ju se ma wa za dr `a va wa put ni ka na gra ni~ nim pre la zi ma Sr bi je. Za hva qu ju }i pro jek tu, ko ji je re a li zo van u sa rad wi s Upra vom ca ri ne Fran cu ske, pro ce du re su po jed no sta vqe ne, po ve }a ni su ad mi ni stra tiv ni ka pa ci te ti ca ri ne u skla du s EU stan dar di ma, kao i na pla ta da `bi na. Isto vre me no su sma we ne ca rin ske pre va re, a srp ski pri vred ni ci }e zbog po jed no sta vqe nih po stu pa ka mo }i da bu du efi ka sni ji i kon ku rent ni ji na ino stra nom tr `i {tu, re ~e no je pri li kom pred sta vqa wa pro jek ta, ko ji je re a li zo van u pro te klih 18 me se ci.

od onih ko ji su ih pre da li u po sled wi ~as. Ob v e z ni c i ovog po r e z a su svi ko ji su za ra di li ma kar di nar vi {e od tro stru ke pro se~ ne go di {we pla te pro {le go di ne. Za po rez na do ho dak 2011. to je bi lo 1.898.388 di na ra. Oni }e pla ti ti po rez po sto pi od de set po sto. Svi ko ji su us pe li da za ra de {e sto stru ku iz nos, pla ti }e po rez po sto pi od 15 po s to. Obe ka t e g o r i j e ima j u pra vo na od bit ke, ali oni ne mo gu pre }i 50 od sto pri ja vqe ne su me. U osno vi cu ula ze, osim pla te, i pri ho di od iz da va wa sta no va ili za ku pa po kret nih stva r i, no v ac za r a | en ~lan stvom u uprav nim od bo ri ma i

Ob ve zni ci ko ji su za ra di li vi {e od tro stru kog pro se ka, a ni su pri ja vi li po rez, pla }a ju ka zne do 50.000 di na ra. Sva ke go di ne se una kr snim upo re |i va wem ot kri je bar hi qa du ne sa ve snih ko ji ni su pri ja vi li po rez na do ho dak gra |a na iako su pre {li cen zus. U Voj vo di ni ih je ako |e ima, i to sva ke go di ne ne ko li ko sto ti na. is ko ri sti ti da pod ne su `al bu po re zni ci ma. Tre }eg re {e wa ne ma, bar ne bez ka zne. Ka da se sa be ru sa ve sni i ne sa ve sni, u Sr bi ji sva ke go di ne ovaj po rez pla ti oko 20.000 gra |a na. Ho }e li kri zna 2011. bi ti iz u ze tak, sa zna }e se usko ro. Od na red ne go di ne u Sr bi ji tre ba da po~ ne da ra di cen tral ni re gi star po re skih ob ve zni ka. To }e po re zni ci ma omo gu }i ti efi ka sni ji rad a iz be ga va we po re za }e bi ti sve de no na naj ma wu mo gu }u me ru. D. Vujo{evi}

PORUKA DE@ERA SRPSKIM VLASTIMA

Ne ra~unajte jo{ na evro – Sr bi ja u ovom tre nut ku ne bi tre ba lo da raz mi {qa o uvo |e wu evra ume sto di na ra – iz ja v io je {ef De l e g a c i j e Evrop ske uni je u Sr bi ji Ven san De èr. On je re kao, od go va ra ju }i na pi ta we no vi na ra da li bi uvo |e we evra pre ma cr no gor skom re cep tu mo `da sta bi li zo va lo na{ fi nan sij ski si stem, da je evro u Cr noj Go ri spe ci fi ~an slu ~aj. – Ula zak u EU je pr vi ko rak, a uvo |e we evra dru gi – is ta kao je De èr, do da ju }i da ni sve ze mqe ~la ni ce Uni je ni su deo evro zo ne. On je ka zao da je to „stvar iz bo ra sva ke ze mqe, ko jem se pa `qi vo pri stu pa.” De èr je na veo da uvo |e we evra i ula zak u sa stav evro zo ne pod ra zu me va i po {to va we od re |e nih kri te ri ju ma, a glav ni su de fi cit bu xe ta od naj vi {e tri od sto i li mit jav nog du ga od mak si mal nih 60 pro ce na ta u od no su na vred nost bru to do ma }eg pro iz vo da. De èr sma tra da, kad je re~ o even tu al nom uvo |e wu evra, Sr bi ja tre ba da ide po ste pe no. To zna ~i da se pr vo mo ra ju po ~e ti pre go vo ro o ula sku u EU, a po tom bi usle di lo u~la we we, a tek na kon to ga bi se uka za la mo gu} nost i za pri kqu ~e we evro zo ni.

PRIVATIZACIJA POVE]ALA VREDNOST FIRMI I SMAWILA ZAPOSLENOST

No ve ga zde ot pu sti le po lo vi nu rad ni ka – Pri va ti zo va we fir mi u Sr bi ji je po ve }a lo pri ho de, vred nost imo vi ne i pro duk tiv nost, a naj ne ga tiv ni ji efe kat je pad bro ja za po sle nih – iz ja vio je ju ~e di rek tor Agen ci je za pri va ti za ci ju Vla di slav Cvet ko vi}. Broj za po sle nih se sma wio oko 58 od sto, re kao je on na kon fe ren ci ji za no vi na re na ko joj su pred sta vqe ni efek ti pri va ti za ci je od 2001. go di ne do da nas, uz na po me nu da po da ci po ka zu ju da je pad za po sle nih pri su tan i kod pri va ti zo va nih i kod ne pri va ti zo va nih pred u ze }a, {to se mo è pri pi sa ti tran zi ci ji i re struk tu ri ra wu pri vre de, a ne kon kret nom mo de lu pri va ti za ci je. – Do sa da {wi mo del pri va ti za ci je je is cr pqen – na gla sio je Cvet ko vi}, i do dao da se mo ra tra ì ti no vo si stem sko re {e we za pro da ju pred u ze }a ko ja su osta la ne pri va ti zo va na. On je pre ci zi rao da je u fir ma ma ko je su pri va ti zo va ne po Za ko nu o svo jin skoj tran sfor m a c i j i 139.000 rad n i k a osta lo bez po sla, po Za ko nu o pri va ti za ci ji wih 137.000, a u fir ma ma ko je ni su pri va ti zo va ne – 117.000 rad ni ka. Dru {tve na pred u ze }a su 2002. go di ne ima la oko 680.000 za po sle nih, a da nas u tim pri va ti zo va nim fir ma ma ra di 286.000 rad ni ka, na veo je on. Go vo re }i o po zi tiv nim efek ti ma pro me na vla s ni~ k e svo j i n e, di r ek t or Agen ci je za pri va ti za ci ju re kao je da su pri va ti zo va ne fir me za be le ì le rast pri ho da od oko 69 po sto, dok je vred nost imo vi ne u pri va ti zo va nim pred u ze }i ma za be le ì la rast od oko 47 po sto.

Od 2001. je ukup no pri va ti zo va no oko 2.300 pred u ze }a i ostva re ni su pri ho di ko ji pre ma {u ju dve mi li jar de evra, dok je za pro da ju osta lo jo{ oko 500 fir mi. Ras ki nu to je 650 ugo vo -

lu”, a ne pri va ti zo va ne fir me i da qe pra ve ve li ke gu bit ke – re kao je on. Iako je broj pri va ti zo va nih fir mi u re gi o nu ju `ne, is to~ ne i cen tral ne Sr bi je re la tiv -

Broj za po sle nih se sma wio oko 58 od sto, re kao je di rek tor Agen ci je za pri va ti za ci ju Vla di slav Cvet ko vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re na ko joj su pred sta vqe ni efek ti pri va ti za ci je od 2001. go di ne do da nas ra o pri va ti za ci ji, od no sno 28 od sto je bi lo ne u spe {no. Cvet ko vi} je na gla sio da je ana li za efe ka ta po re gi o ni ma po ka za la da je naj vi {e pred u ze }a pri va ti zo va no u Voj vo di ni – 493, a naj ma we u re gi o nu Be o gra da – 278. – Ge ne ral no po sma tra no, u Be o gra du ni je bi lo uspe {nih pri va ti za ci ja, osim pro da je „Be o pe tro la” ru skom „Lu ko i -

no ma wi, pri ho di ko je ostva ru ju te fir me su ve }i, a do sta je i uspe { nih pri v a t i z a c i j a iz obla sti du van ske i ce ment ne in du stri je. Cvet ko vi} se osvr nuo i na za du `e nost pred u ze }a, is ta kav {i da je ona ra sla s go di na ma i da su no ve in ve sti ci je u pri va ti zo va nim fir ma ma fi nan si ra ne za du `i va wem tih fir mi. E. Dn.

POQOPRivRedA

sreda21.mart2012.

DRUGA STRANA SPORA OKO ZEMQI[TA U SENTI

Sa mo vo qa ili pra vo op {tin ske upra ve Po vo dom spo ra oko ko ri {}e wa dr àv nog ze mqi {ta u op {ti ni Sen ta ogla si li su se Dra gan Sre} kov iz Zma je va i SZTR „@i to“ ê nej , osni va ~a Sa we Sre} kov, ko ji de man tu ju na vo de pred sed ni ce op {ti ne Ani ko [ir ko ve. „Ne ta~ no se in ter pre ti ra ju ~i we ni ce ve za ne za ko ri {}e we dr àv nog ze mqi {ta u op {ti ni Sen ta. Na i me, op {ti na Sen ta, s pred sed ni com Ani ko [ir ko vom na ~e lu, ni je spro ve la li ci ta ci je za za kup dr àv nog ze mqi {ta u ~i ta voj se zo ni 2010/11, {to je di rekt no su prot no Za ko nu, a na ovaj na ~in one mo gu }e ni su pri ja vqe ni u~e sni ci, me |u ko ji ma je i

vao le gi ti man po sed bi lo kom li cu iz Tor wo {a. Ina ~e, „@i to” je jo{ od pret hod ne se zo ne u po se du od re |e ne po vr {i ne ze mqi {ta ko ju ob ra |u je i za ko je je istom po nu |e no van sud sko po rav na we od re sor nog Mi ni star stva. Ni ko ne ma pra vo da pre ju di ci ra is hod sud skih po stu pa ka (SZTR „@i to“ je pod ne lo tu `bu i Pr vom osnov nom su du u Be o gra du), a u gra |an skim par ni ca ma SZTR „@i to“ }e prav nim sred stvi ma na sta vi ti za {ti tu svo jih pra va. Od nad le `nih or ga na SZTR „@i to“ je vi {e pu ta zah te va lo za {ti tu i po kre ta we po stu pa ka ra di utvr |i va wa od go vor no sti pred sed ni ce op {ti -

SZTR „@i to“, da ostva re za kup ze mqi {ta na pe riod od tri go di ne. Pri to me, za ka za na li ci ta ci ja je pro tiv prav no fi zi~ ki spre ~e na od ve li kog bro ja li ca, a na kon od lu ke o pre ki du spro vo |e wa po stup ka, op {ti na Sen ta ni ka da ni je na sta vi la po stu pak nad me ta wa (~i me je omo gu }e no da ova li ca ostva re ne ko svo je „pra vo“ van prav nim sred stvi ma). S ob zi rom na to, SZTR „@i to“ je iz ja vi lo `al be na sve od lu ke do ne te u po stup ku „no vog“ nad me ta wa u ja nu a ru 2012. (ko je se spro vo di ume sto na stav ka pre ki nu tog po stup ka), na ko jem pra vo u~e {}a ima ju sa mo li ca iz Tor wo {a, te ne po sto ji ko na~ na od lu ka ili prav ni akt ko ji bi omo gu }a -

ne Sen ta, ali uko li ko ta kav po stu pak ne bu de po kre nut, sva ka ko }e ga u na red nom pe ri o du ini ci ra ti „@i to“, da bi se ra sve tli le sve bit ne ~i we ni ce„, tvr de Dra gan Sre} kov i SZTR „@i to“ ê nej. Pred sed ni ca sen }an ske op {ti ne Ani ko [ir ko va iz ja vi la je pro {le ne de qe da je okon ~an in ci dent u ata ru Tor wo {a kod Sen te, gde je na vod no Dra gan Sre} kov iz Zma je va, iz fir me “@i to ê nej” bes prav no po ku {ao da ob ra |u je dr àv ne wi ve ko je su na li ci ta ci ji 17. ja nu a ra ove go di ne da te u za kup. Re~ je o 507 hek ta ra ze mqi {ta u dr àv noj svo ji ni ko je su u za kup uze li po qo pri vred ni ci iz Tor wo {a.

SPORAZUM SRBIJE I CRNE GORE

Bo qe je ra di ti za jed no Pred stav ni ci vla da Cr ne Go re i Sr bi je pot pi sa li su ju ~e u Bu dvi tri me |u dr àv na spo ra zu ma o sa rad wi u obla sti po qo pri vre de, ko ji }e omo gu }i ti ne sme ta ni pro met pre hram be nih pro iz vo da. Spo ra zu me su, u okvi ru 38. saj ma hra ne u Bu dvi, pot pi sa li srp ski mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi} i cr no gor ski mi ni star po qo pri vre de i ru ral nog raz vo ja Tar zan Mi lo {e vi}. U pi ta wu su spo ra zu mi o sa rad wi u obla sti ve te ri ne, zdra stve ne za {ti te bi qa i me |u sob nom pri zna va wu i pri hva ta wu do ka za o is pu we no sti pro pi sa nih uslo va o hra ni i hra ni za ì vo ti we biq nog i me {o vi tog-kom bi no va nog po re kla. Mi ni star Pe tro vi} je ka zao da spo ra zu mi ure |u ju na ~in „na ko ji Sr bi ja i Cr na Go ra pri zna ju me |u sob ne ser ti fi ka te ve za ne za bez bed nost hra ne, ka ko za qud sku is hra nu, ta ko i hra ne za ì vo ti we“. On je is ta kao da je su {ti na u to me da se svi ma ko ji se ba ve pro iz vod wom hra ne omo gu }i da na {to lak {e i jed no stav ni je re a li zu ju tu pro iz vod wu u ci qu otva ra wa za jed ni~ kog tr ì {ta.

REGRESIRANO GORIVO TE^E

Po lo vi na di ze la ve} po de qe na Na zva ni~ nom saj tu Mi ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne www.mpt.gov.rs ob ja vqen je spi sak ben zin skih sta ni ca Naft ne in du stri je Sr bi je na ko ji ma }e po qo pri vred ni ci mo }i do 15. apri la da ku pu ju re gre si ra no di zel-go ri vo. Dis tru bu ci ja bo no va za go ri vo je po ~e la, a o~e ku je se da }e do 22. mar ta taj pro ces bi ti u pu nom za ma hu u ~i ta voj Sr bi ji. Mi ni star stvo po qo pri vre de i tr go vi ne i NIS, kao je di ni po nu |a~, za kqu ~i li su ugo vor o di stri bu ci ji 80.000 to na di zelgo ri va za pro le} nu se tvu, ~i ju }e na bav ku dr `a va re gre si ra ti sa 60 di na ra po li tru.

Ma lo pro daj na ce na za li tar di zel-go ri va D-2 ju ~e je bi la 125 di na ra, a za evro di zel 149,1 di nar. To zna ~i da su, uz bo no ve, ze mqo rad ni ci di zel-go ri vo D-2 mo gli na ba vi ti po 65 di na ra. Pri ja ve se pod no se do 9. apri la, u 145 fi li ja la Upra ve za tre zor {i rom ze mqe, ili kod 1.500 po qo pri vred nih sa ve to da va ca {i rom Sr bi je. Do ju ~e se pri ja vlo 120.000 po qo pri vred ni ka, za oko 40.000 to na di zel-go ri va, {to zna ~i da je za kqu~ no s da na {wim da nom, plo vi na ukup nih ko li ~i na re gre si ra nog go ri va po de qe na. S. G.

PO^EO NAJVA@NIJI POSAO NA VOJVO\ANSKIM POQIMA

Se tva kre nu la, bo no vi sti ù, a ~e ka ju se sub ven ci je Dok pa o ri jo{ pra ve ra ~u ni ce o to me ko li ko }e im jef ti ni je go ri vo olak {a ti po sao i ~e ka ju da vi de ko li ko }e ta~ no do bi ti kroz sub ven ci je po ki lo gra mu, pro le} na se tva na voj vo |an skim po qi ma je po ~e la. Ve} ne ko li ko da na ra ta ri se ju {e }er nu re pu, za ko ju se jo{ uvek ne mo è pre ci zi ra ti ko li ko }e wi va za u ze ti jer ugo va ra we iz me |u {e }e ra na i po qo pri vred ni ka, uglav nom ne za do voq nih po nu |e nim ko mer ci jal nim uslo vi ma, jo{ tra ju. U Mi ni star stvu po qo pri vre de o~e ku ju da }e slat kim ko re nom bi ti za se ja no oko 60.000 hek ta ra, dok ra ta ri ni su op ti mi sti i po ru ~u ju da }e bi ti do bro ako se „iz gu ra” 50.000 do 55.000. Op ti ma lan rok za se tvu {e }er ne re pe su po sled wa de ka da u ovom me se cu i po ~e tak apri la. – Se tvu smo po ~e li, a mi slim da }e tra ja ti do 1. apri la – ka è po qo pri vred nik iz Ba na ta Pe ra Mi lo {ev, ko ji }e se ja ti 100 hek ta ra {e }er ne re pe. Se tvom {e }er ne re pe i u op {ti ni Ba~ ka To po la po ~e la je pro le} na se tva na oko 50.000 hek ta ra ora ni ca. Po qo pri vred ni ci su ne za do voq ni jer nad le `no mi ni star stvo ni je na vre me ob ja vi lo me re ko ji ma }e po dr à ti po qo pri vred nu pro iz vod wu, ali wi ve su uglav nom pri pre mqe ne za se tvu. Ina ~e, u ce loj Sr bi ji, naj ve }e po vr {i ne }e ovog pro le }a za u ze ti ku ku ruz –1,25 mi lion hek ta ra. Pro ce ne re sor nog mi ni star stva su da }e uqa nim kul tu ra ma bi ti za se ja no ukup no oko 350.000 hek ta -

tre nu tak da iz beg ne mo ova kvu si tu a ci ju – is ta kao je on. Mi lo va no vi} je pod se tio na to da je Vla da Sr bi je, na ini ci ja ti vu Mi ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne, do ne la ured bu o re gre si ra wu di zel-go ri va za pro le} nu se tvu da bi po mo gla ra ta ri ma da va qa no oba ve ra do ve, a na ras po la ga wu su im i sub ven ci o ni sa ni kre di ti. – Ve o ma va `no za se tvu je i kre di ti ra we na pe riod do tri go di ne, uz grejs-pe riod od go di nu da na, po ka mat noj sto pi od {est po sto i pred sta vqa ju naj po voq ni ji ban kar ski pro iz vod u ovom tre nut ku na na Fo to: N. Sto ja no vi} {em tr `i {tu – na gla sio je Mi lo va no vi}. On je do dao da je cen zus za fi Samo duvana mawe zi~ ka li ca do pet mi li o na di na ra, za dru ge do 15 mi li o na di na ra, a za Po pro ce na ma Pri vred ne ko mo re Sr bi je, du van }e bi ti za se prav na li ca i do 50 mi li o na di na jan na 6.000 hek ta ra, po vr }e na 300.000 hek ta ra, krm no bi qe na ra, uko li ko je no vac na me wen za 380.000, a osta le kul tu re na 70.000 hek ta ra. sto ~ar sku pro iz vod wu, od no sno O~e ku je se da }e ku ku ruz, {e }er na re pa, sun co kret, so ja, po vr tov. Mi lo va no vi} je uka zao na to }e, krm no bi qe i osta le kul tu re bi ti za se ja ne na ve }im po vr {i da ukup ni tro {ko vi se tve va ri ra na ma ne go la ne, a sma we we za se ja nih po vr {i na prog no zi ra no je ju u za vi sno sti od kul tu re i naj vi kod du va na. {i su kod in ten ziv nih po qo pri vred nih pro iz vod wi – po vr tar ske ra, i to 175.000 hek ta ra sun co kre On je ape lo vao na po qo pri vred i pro duk ci je {e }er ne re pe, na po tom i 165.000 hek ta ra so jom. ni ke da is ko ri ste po voq ne vre mi wu }i da „po qo pri vred ni ci ve o – Po sle ve o ma lo {ih pri li ka men ske pri li ke da oba ve ra do ve ma do bro pra te ko je me re im sto je u fe bru a ru, u{li smo u po voq ni - ko je even tu al no ni su re a li zo va li na ras po la ga wu”. je u mar tu, ta ko da je di na mi ka u pret hod nom pe ri o du da bi agro Po po da ci ma Re pu bli~ kog za vo vre men skih pri li ka ve o ma bla go - teh ni~ ki ro ko vi za po je di ne kul da za sta ti sti ku, la ne je ku ku ruz u na klo na pre ma ra tar skoj pro iz - tu re mo gli bi ti is po {to va ni, a Sr bi ji bio za se jan na 1,26 mi lion vod wi – ka zao je po mo} nik mi ni - ni vo pri no sa bio po dig nut „bar za hek ta ra, {e }er na re pa na 56.000 stra po qo pri vre de Mi lo{ Mi - le stvi cu” u od no su na la ne. hek ta ra, sun co kret na 175.000 hek lo va no vi}. – Vla `nost ze mqi – Po ka za lo se do sta pu ta da zbog ta ra, so ja na 165.000 hek ta ra, du van {ta, za hva qu ju }i pa da vi na ma i pro pu {ta wa od re |e nih me ra ko ji na 6.500 hek ta ra, po vr }e na 290.000 ota pa wu sne ga, za do vo qa va ju }a je ma je po treb no iz lo `i ti biq ke u hek ta ra, krm no bi qe na 360.000 i biq ke }e mo }i da na pre du ju to - od re |e nom pe ri o du, pri no si bu du hek ta ra, a osta le kul tu re na 60.000 kom pro le }a. znat no uma we ni i sa da je pra vi hek ta ra. S. Glu{~evi}

U SEN]ANSKOM AD „@ITOPROMET–MLIN”

Pro fit me qu i me se iz pu nih si lo sa U po go ni ma sen }an skog AD „@i to pro met-Mlin” pro {le go di ne je sa mle ve no vik {e od 53.000 to na p{e ni ce, {to je 22 po sto vi {e ne go pret hod ne, a 200 za po sle nih ostva ri lo je naj vi {e stan dar de u ra du i od li~ ne fi nan sij ske efek te, ko ji su od me qa ve hleb nog zr na, pro iz vod we te ste ni na, hle ba i te sta ~ak nad ma {i li o~e ki va wa po ve }a wem pro fi ta. Pred sed nik Uprav nog od bo ra Pre drag \u ro vi} sa op {tio je da je ostva ren uku pan pri hod oko dve mi li jar de di na ra, 61 po sto ve }i ne go 2010, uz ne {to spo ri ji rast ras ho da, ta ko da je ne to do bit iz no si la 106,8 mi li o na di na ra, ili 84 po sto vi {e! U fa bri ci te ste ni na „Sen te la” pro iz ve de no je 5.500 to na za po tre be do ma }eg i ino stra nog tr `i {ta, uz rast od 12 po sto, dok je iz pe ka re „@i to pro met-Mli na” la ne po tro {a ~i ma u re gi o nu Po ti sja is po ru ~e no 2.130 to na hle ba i pe ci va, {to je 16 po sto vi {e. Po red do brog pla sma na na do ma -

}em tr `i {tu, sen }an ska fir ma je iz ve zla 2.500 to na te ste ni na, ili osam po sto vi {e, a ta ko |e i 2.100 to na mlin skih pro iz vo da, uz po ve }a we od 3,8 po sto. – Sve {to smo pro iz ve li od p{e ni ce sa mle ve ne u na {im mli no vi ma, us pe li smo i da pro da mo – is ti ~e \u ro vi}. – Uz po ve }a we

dnevnik

bro ja za po sle nih od dva po sto i mak si mal no ko ri {}e we ka pa ci te ta ostva re ni su naj bo qi po slov ni re zul ta ti u po sled we vre me. Do bra osno va za us pe {an rad bi lo je {to smo u pro {loj `e tvi u na {e si lo se pre u ze li vi {e od 58.000 to na p{e ni ce, {to je 40 po sto vi {e ne go 2010. Ako se ima u vi du da

su na {i ka pa ci te ti za sme {taj si ro vi na 40.000 to na, po ve }a nu ko li ~i nu hleb nog zr na la ge ro va li smo u si lo si ma uze tim u za kup. Te ko li ~i ne p{e ni ce su bi le do voq ne da uspe {no za vr {i mo po slov nu go di nu. – U ovoj go di ni na da mo se pre ra di 65.000 to na p{e ni ce, go to vo ~e tvr ti nu vi {e ne go la ne, dok je u fa bri ci te ste ni na i pe ka ri pla ni ra ni rast pro iz vod we ne {to skrom ni ji ta ko da o~e ku je mo pro iz vod wu 5.800 to na te ste ni na i 2.300 to na hle ba i pe ci va. S ob zi rom na po tre be tr ì {ta i vi sok ni vo kva li te ta na {ih pro iz vo da, pla no vi su ostva ri vi. Raz log am bi ci o zni jim pla no vi ma je i zbog ~i we ni ce da smo pre de se tak da na na li ci ta ci ji ku pi li i ve} pre u ze li imo vi nu Mli na „No vi Kne è vac” iz ban kro ta. Ta fir ma }e ubu du }e eg zi sti ra ti kao je dan od pro iz vod nih po go na „@i to pro me ta” – ka è \u ro vi}. M. Mitrovi}

NA SAJMU U BE^EJU TRAKTOR ITO-454 U @I@I

Ma li {a i za Evro pu Tre }a sa jam ska ma ni fe sta ci je za la ke ope ra ci je jer uspe {no vu ~e po qo pri vred nog ka rak te ra odr - raz ne se ja ~i ce, pri kqu~ ne ma {i ne à na je u Be ~e ju za ne {to vi {e od za {par ta we, pr ska we... – ka è po la go di ne. Po sle „pr ven ca“, sep - {ef mar ke tin ga i pro da je „Agro tem bar skog Po qo pri vred nog saj - voj vo di ne-Me ha ni za ci ja” Bo {ko ma, za tim ja nu ar skog Se tve nog saj - Lu ki}. – Po go dan je za ra do ve u vo ma, mi nu log vi ken da odr àn je Sa jam po qo me ha ni za ci je i po se ti li su ga po q o p ri v red n i pro iz vo |a ~i iz svih kra je va Voj vo di ne, pa i ne {to {i re. Iz la ga ~i su za do voq ni i pro me tom. Ugo vo re na je pro da ja de se tak trak to ra, jo{ vi {e pri ko li ca i dru gih pri kqu~ nih ma {i na za Bo {ko Lu ki} kraj traktora za lake operacije pred sto je }u pro le} nu se tvu. Po se ti o ce je, osim }ar stvu. Pro iz vo di se kod nas u No pra vih gr do si ja, po put kom baj na i vom Sa du jer ima mo eks klu ziv no trak to ra re no mi ra nih pro iz vo |a - pra vo ki ne skog part ne ra da ga mon ~a, po seb no za in te re so vao trak - ti ra mo ne sa mo za na {e tr ì {te. Osim atrak tiv nog iz gle da u dru tor „ma li {a“ na {tan du no vo sad ske „Agro voj vo di na-Me ha ni za ci - {tvu gr do si ja, po se ti o ci saj ma su se po seb no za in te re so va li za ovog je„ d. o. o. – U pi ta wu je trak tor ITO-454 ma li {u ka da su sa zna li da mu je ce od 45 kow skih sna ga, ko ji je ide a lan na sve ga 10.500 evra. V. Jankov

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 10.30 ~a so va Uli ca \or |a Ser vic kog, osim bro je va 2 i 3, Ata na si ja Ge re skog 3, 5, 2, 6, Mi {e Di mi tri je vi }a 37 - 57, 65 - 73, 36 - 72, 75 - 89, Bu le var ca ra La za ra 96 - 106, 102 - 124, Hri {}an ska bap ti sti~ ka cr kva, Ko lo srp skih se sta ra 15 - 23, 16 - 24, Ca ra Du {a na 65 - 79, od 10 do 12 Ko ste Mi ro sa vqe vi }a, od 11 do 12.30 Kra qe vi} Mar ka 1 - 17, 8 - 10, od 8.30 do 11 Va se Jo va no vi }a ^i ~e; Pe tro va ra din: od 9 do 11 ~a so va deo vi kend na se qa Puc ka ro{ - od Fa za ne ri je pre ma Srem skim Kar lov ci ma; Bu di sa va: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa; ^e re vi}: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Sun ~i ca i Ka lu |e ri ca; Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je pre ma Ra kov cu, Uli ca @e le zni~ ka od bro ja 21 do bro ja 43 i deo na se qa Sa lak si je oko vo do vo da; Fu tog: od 7.30 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa, od 9 do 12.30 So we Ma rin ko vi} 21A - 29, 30, Mo {e Pi ja de 13 - 41, @e le zni~ ka Sa la{ (Ku de qa ra) broj 9, „Ci gla na”.

U centru de le sad ni ce Sad ni ce hra sta lu `wa ka, du da, bre sta i evo di je de li }e se su gra |a ni ma da nas u 9.30 sa ti na Tr gu slo bo de. Po de lu 5.000 sad ni ca or ga ni zu ju Grad i In sti tut za ni zij sko {u mar stvo i `i vot nu sre di nu, a po vo dom obe le `a va wa Svet skog da na {u ma. N. R.

O~i ta va we bro ji la Rad ni ci „No vo sad ske to pla ne” o~i ta va }e, od da nas, sta we na to plot nim bro ji li ma za gre ja we i vo do me ri ma za to plu vo du za mart. Mo le se su gra |a ni, po seb no oni ko ji `i ve u ku }a ma, da omo gu }e rad ni ci ma pri stup mer nim in stru men ti ma u pod sta ni ca ma. B. M.

Ka me ni ca bez ga sa @i te qi Srem ske Ka ma ni ce da nas ne }e, od 7 do 12 ~a so va, ima ti ga sa. Do pri vre me ne ob u sta ve do la zi zbog in ter ven ci je na di stri bu tiv nom ga so vod nom si ste mu. B. M.

Novosadska sreda21.mart2012.

Bes plat ni pre gle di na Te le pu Ak ci ja „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa”, u ko joj gra |a ni mo gu bes plat no i bez zdrav stve ne kwi ì ce da pro ve re svo je zdrav stve no sta we, odr à }e se u su bo tu u ho lu Osnov ne {ko le „Jo èf Ati la”, [ar pla nin ska 28. Po se ti o ci ak ci je }e ima ti pri li ku da od 9 do 13 ~a so va pro ve re ni vo {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, da iz me re krv ni pri ti sak, ura de EKG mo ni to ring, pre gle da ju mla de è, pro ve re gu sti nu ko sti ju i po sa ve tu ju se sa me di cin skim rad ni ci ma. I. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

@i vot pi {e ma te ma ti ku

e pu bli~ ki za vod za sta ti R sti ku je iz ra ~u nao da je ja nu ar ska, ne to, pla ta u No vom

Sa du bi la bli zu 42 hi qa de, dok je ce na po tro {a~ ke kor pe, gle da ju }i kraj pro {le go di ne, iz no si la oko 62 hi qa de di na ra, {to zna ~i da je sa da i ve }a. Da se ne la è mo, go re po me nu ti po da tak se uz ma lo du bqe raz mi {qa we pre tva ra u jed na ~i nu sa ne ko li ko ne po zna tih jer sa da tre ba ob ja sni ti vi {e te {ko ra zu mqi vih stva ri. Pr vo, kroz sva ko dnev ni ì vot i ko mu ni ka ci ju sa qu di ma sa zna je se da ma lo ko ima pla tu od 42 hi qa de i da je uglav nom svi ma ma wa. Dru go, ka ko pre ì ve ti od me se ca do me sec sa po me nu tom pro se~ nom za ra dom, ka da sa mo za osnov ne ì vot ne po tre be, ko je se uglav nom svo de na pu we we fri ì -

de ra, tre ba iz dvo ji ti 20 hi qa da vi {e. Zna ~i, ce lu pla tu, ko ja ni je to li ka ko li ko se tvr di, tre ba sta vi ti u po tro {a~ ku kor pu a po {to i za wu ne ma do voq no ona za to ne }e bi ti pu na. De lu je vam ne ra zu mqi vo? Iskre no re ~e no i na ma, ali ka ko to uvek bi va re al nost i broj ke na pa pi ru su ne bo i ze mqa, jer se qu di do vi ja ju, ni sa mi ne zna ju }i ka ko, i pre ì vqa va ju. A gde su tu re ì je, gar de ro ba i ì vot van pu we wa sto ma ka? Re bus, upit nik, Gor di jev ~vor, {ta ve}? Mo `da je naj bo qi lak mus pa pir sve ga na ve de nog sta we na pi ja ca ma gde sve vi {e qu di, ~e `qi vo gle da a ma we ku pu je, obi la zi oko te zgi, a u me sa ra ma ku pu je po dve kr me na dle, par ~e ko ba si ce sum wi vog kva li te ta i po ko ji pi le }i ba tak. B. Mar ko vi}

EPS NE ZA DO VO QAN JE DI NOM PO NU DOM ZA MO DER NI ZA CI JU

I „Ga sprom” u pre go vo ri ma o TE-TO - Od kon zor ci ju ma po nu |a ~a iz Gr~ ke, Slo va~ ke i Ru si je smo do bi li do bru teh ni~ ku po nu du, ali ni smo za do voq ni fi nan sij skom. Sa da vo di mo mu ko trp ne pre go vo re, jer je u wi ho voj kal ku la ci ji pri rod ni gas, po tre ban za po gon elek tra ne, pri li~ no pre ce wen. O~e ku je mo da }e se usko ro i „Ga sprom” ukqu ~i ti u pre go vo re, ka ko bi ih uspe {no okon ~a li do kra ja mar ta - re kao je za me di je ge ne ral ni di rek tor EPS-a Dra go mir Mar ko vi}. Pre ma ra ni jim tvrd wa ma za „Dnev nik” iz Grad ske ku }e, o~e ku je se da iz bor stra te {kog part ne ra bu de naj ra ni je u apri lu, a pro ve ra po nu de pod ra zu me va i pre go vo re sa po nu |a ~em. U ovom tre nut ku o~e ku je se da re kon stru i sa -

no po stro je we sa no vim blo kom po sta ne deo elek tro-ener get ske mre `e i to plo vod ne mre `e to kom 2014. go di ne. Pro je kat pred vi |a mo gu} nost re kon struk ci je po sto je }ih ka pa ci te ta, ali i iz grad wu no vog po stro je wa. Ina ~e, od bu du }eg stra te {kog part ne ra se o~e ku je da nov ~a nim ula ga wem stek ne ve }in sko u~e {}e u „Ener gi ja No vi Sad” a. d. i spro ve de in ve sti ci o ni pro gram ko ji }e po nu di ti. Ra ni je je obe lo da we no da se o~e ku je ula ga we stra nog part ne ra od 200 do 250 mi li o na evra. Taj no vac tre bao bi da obez be di iz grad wu no vog ga sno-par nog blo ka sna ge 450 me ga va ta i 300 ter mi~ kih me ga va ta za si stem da qin skog gre ja wa u No vom Sa du. D. Ig.

V remeploV

Si ja li ce zla ta vred ne Si ja li ce su u pr vim da ni ma po okon ~a wu Dru gog svet skog ra ta u Evro pi bi le zla ta vred ne. Pro iz vo |e ne su je dino u ^e ho slo va~ koj, oda kle su iz vo `e ne „na ka {i ~i cu”. Zbog to ga je 21. mar ta 1945. ode qe we za tr go vi nu i snab de vawe Glav nog iz vr {nog od bo ra APV na re di lo svim dr -

`av nim tr go va~ kim pred u ze }i ma, na bav no - po tro {a~ kim za dru ga ma i pri vat nim tr gov ci ma da od ku pa ca za sva ku pro da tu si ja li cu uzmu jed nu pre go re lu. Ta kve si ja li ce su sla te u pan ~e va~ ku fa bri ku „Te sla” gde su rad ni ci u sta re sta kle ne „kru {ke” sta vqa li no va sve tle }e vlak na. N. C.

PO ^E LA PO PU LAR NA MA NI FE STA CI JA NA SPEN SU

„No vo sad sko pro le }e” procvetalo Ma ni fe sta ci ja „No vo sad sko pro le }e”, 22. po re du, otvo re na je ju ~e na pr vom spra tu Spen sa, ugo stiv {i broj ne iz la ga ~e cve }a i sad ni ca, pro iz vo |a ~a me da, ru ko tvo ri na i pri rod ne ko zme ti ke. Pr vi put je pred sta vqe na i iz lo `ba za {ti }e nih pri rod nih do ba ra. Otva ra wu je pri su stvo vao gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}. - Pre ~e ti ri go di ne No vi Sad je imao oko pet od sto ze le nih po vr {i na, a dans ima pre ko 10. U pla nu nam je da za sa di mo jo{ 200.000 sad ni ca ove go di ne i da za ko ju pre |e mo 20 od sto ze le ni la, ko li ko pro -

pi su ju evrop ski stan dar di - ka zao je Pa vli ~i}. Po de qe ne su na gra de u~e ni ci ma osnov nih {ko la ko ji su na pi sa li naj lep {e eko lo {ke po ru ke. Na gra |e ni su u~e nik tre }eg raz re da O[ „Ko sta Trif ko vi}” Kri sti jan Stan ko vi}, u~e ni ca tre }eg raz re da O[ „Sve ti Sa va” iz Ru men ke Mi le na \o ki} i Sa ra Spa so jev iz ~e tvr tog raz re da O[ „Veq ko Vla ho vi}” iz [an ga ja. Pri go dan pro gram pri pe mi li su i ~la no vi AKUD „So wa Ma rin ko vi}”. Gra |a ni mo gu ku pi ti med, pa te gla ba gre mo vog i {um skog ko {ta -

Ve ~e ras sal sa

Fo to: F. Ba ki}

Ra di o ni ca za pred {kol ce „Pro le} ni do ru ~ak” odr `a }e se u 10 ~a so va, kad }e bi ti iz lo `ba zdra ve hra ne. U 16 ~a so va, u afi te a tru, odr `a }e se eko lo {ke pred sta ve u~e ni ka O[ „22. av gust”, „Ko sta Trif ko vi}” i „Pr va voj vo |an ska bri ga da”. U 17 sa ti je pred sta vqa we kwi ge „Pri ro da i bi o di ver zi tet u Voj vo di ni” autor ke Oli vije \u re ko vi}-Te {i}, a u 19 sa ti na bi ni ple sa }e se sal sa.

ju po 600, a li pi nog i li vad skog 550 di na ra. Mi ri {qa vi sa pu ni ko {ta ju od 100 do 350 di na ra. Tu su jo{ tor be, na kit, {e {i ri, ru ka vi ce, ma ra me, jor ga ni, ja stu ci, ode }a, stol wa ci, ogle da la… Kak tu si sta ju od 100 do 500 di na ra, pu -

za vi ce su oko 400, ko li ko je i mu go, li ske su 100, mu {ka tle od 250 do 500, dan i no} 30, a be go ni je 50 di na ra. „No vo sad sko pro le }e” tra je do su bo te, 24. mar ta, a gra |a ni ga mo gu po se ti ti od 8 do 20 ~a so va. Ulaz je bes pla tan. A. J.

RE [E WE ZA NE VO QE KO JE JE NA PRA VIO LE DE NI FE BRU AR

[te tu u sta no vi ma pla }a ju Grad i DDOR No vo sa |a ni ma ko ji su pri ja vi li {te tu na sta lu u sta no vi ma usled ja ke zi me bi }e na dok na |e ni tro {ko vi sa na ci je, re ~e no je ju ~e na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re Gra da i Kom pa ni je DDOR No vi Sad. Pre ma re ~i ma di rek to ra Glav ne fi li ja le DDOR Go ra na Iva no vi }a do wih je sti glo 470 zah te -

Gra |a ni ma }e se uma wi va ti ra ~un „In for ma ti ke” dok se ne po kri je iz nos pro ce we ne {te te va gra |a na da ih kom pa ni ja obe {te ti i DDOR je ve} utvr dio da se vred nost po je di na~ ne {te te kre |e iz me |u 18.000 i 20.000 di na ra. - Gra |a ni ma }e se uma wi va ti ra ~un „In for ma ti ke”dok se ne po kri je iz nos pro ce -

Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} i ge ne ral ni di rek tor DDOR-a Kri sti jan Oto Noi

we ne {te te - ob ja snio je Iva no vi}. Grad je za sa na ci ju {te te u sta no vi ma zbog ve li ke zi me iz dvo jio ~e ti ri mi li o na, a DDOR }e za

tu na me nu po mo }i sa pet mi li o na di na ra. Ge ne ral ni di rek tor DDOR No vi Sad Kri sti jan Oto Noi ka zao je da se ra di na osmi {qa va wu pa ke ta osi gu ra wa gra |a ni ma u slu ~a ju van red nih si tu a ci ja, kao {to je to bi la ova zi ma. - Cu re we vo de u sta no vi ma ni je osi gu ra no, ali je ta vr sta {te te naj ~e {}e pri ja vqi va na. Kao dru {tve no od go vor na kom pa ni ja od lu ~i li smo da po mog ne mo gra |a ni ma - ka zao je di rek tor Kom pa ni je DDOR Oto Noi. Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} na veo je da je do bio mno go pi sa ma, u ko ji ma su ga su gra |a ni oba ve {ta va li da ne ma ju nov ca da pla te maj sto re i po prav ke o{te }e wa u sta nu. Bi le su van red ne okol no sti, ka zao je gra do na ~el nik, i Grad je na {ao na ~in da po mog ne svo je gra |a ne. Z. De li}

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda21.mart2012.

VE ZA IZ ME \U LI MA NA I RI BAR CA GRA DI ]E SE 2012.

Pro je kat za most na ten de ru

Nakon zavr{enog Konkursa za idejno arhitektonsko re{ewe pe{a~ko-biciklisti~kog mosta preko Dunavca u Novom Sadu i dodeqivawa prve nagrade, usledi}e iz rada glavnog projekta, saznajemo u kabinetu gradona~elnika.

- U toku je tender za izradu glavnog projekta koji treba da se okon~a do kraja marta. Nakon toga se potpisuje ugovor sa prvonagra|enim u~esnikom konkursa, Euro gardi group d.o.o. ina~e tvorcem idejnog re{ewa mosti}a. Kada se zavr{i ova procedura, raspisuje se konkurs za izvo|a~a radova, a nakon toga kre}e izgradwa mosti}a - navodi slu`ba

iz kabineta. Nije precizirano kada bi mosti} trebalo da po~ne da se gradi, ali kako saznajemo to }e svakako biti ove godine. Ina~e, iz buxeta grada izdvojeno oko 70 miliona dinara, koliko je proceweno da }e ko{tati izgradwa mosta. Realizacija poslova poverena je Zavodu za izgradwu grada. Ovim mostom grad }e napokon biti povezan s Ribarcem, koji predstavqa veliki potencijal i nepravedno je zapostavqen. S obzirom na to da se u bliskoj budu}nosti planira izgradwa kampa na Ribarcu, mosti} }e svakako doprineti da se tamo br`e i lak{e stigne. Prema ranijim analizama urbanista, most izme|u Ribarca i Keja bio bi dug izme|u 200 i 250 metara, sa minimalnom {irinom od pet metara. Biciklisti~ka staza bi imala bar dva metra, a pe{a~ke staze tri metra. Preko ovakvog mosta ne bi bio dozvoqen prelazak motornih vozila, ~ak ni za potrebe hitne pomo}i. Q. Na to {e vi}

Po len uda ra na aler gi~ ne Osobe koje su alergi~ne na polen drve}a u narednom periodu mogu osetiti tegobe, jer je zapo~ela sezona polena leske i jove, pokazala su istra`ivawa Laboratorije za palinologiju novosadskog Prirodno matemati~kog fakulteta. Posle zimskih meseci s nestrpqewem se o~ekuje prole}e, vikendi u prirodi, {etwe i uop{te boravak van ku}e. O~ekivano zadovoqstvo mnogima pokvari kontakt s polenom. Crvenilo po ko`i i svrab, uporan suv ka{aq, pi{tawe u grudima, zapu{enost i curewe iz nosa, peckawe i suzewe o~iju siguran su znak alergije na polen. Simptomi alergije po~iwu od ranog prole}a kada reakcije izaziva polen drvenastih biqaka, u leto dolazi do polinacije trava, a potom do cvetawa korova. Iz godine u godinu u~estalost alergijskih oboqewa je u zna~ajnom porastu, a uzrok je visoka produkcija polenovog zrna i nasledni faktor.

Qudi nisu alergi~ni na polen uop{teno, polen nekog cve}a i drve}a izaziva probleme, dok na druge uop{te ne reaguju, pa lekari savetuju da svako ko pati od polenske alergije pomo}u alergo testa utvrdi na koji polen je alergi~an. To }e pomo}i da se odredi najboqi antialergen koji }e olak{ati tegobe. Uzimawe terapije na svoju ruku uvek ima nuspojave, a jedna od najproblemati~nijih je to {to ~oveka u~ini pospanim i usporenim, te oteàva normalno funkcionisawe u toku dana. Lekari tako|e napomiwu da bi alergi~ne osobe trebale da izbegavaju da izlaze u najtoplijem delu dana i da provetravaju prostorije pred spavawe, kada se spusti polen. Qudi koji ìve u gradovima vi{e pate od polenske alergije od onih koji ìve na selu, okruèni prirodom, a to je zbog toga {to se drve}e i biqke u gradovima brane tako {to otpu{taju ve}u koli~inu polena. I. Dra gi}

Da nas i su tra po ja ~a na kon tro la pe {a ka Saobra}ajna policija danas i sutra poja~ano }e kontrolisati prelazak pe{aka van pe{a~kog prelaza, u trenutku zabrane prelaza ulice ili uz kori{}enje mobilnog telefona. Akciju }e sprovoditi saobra}ajni policajci i policijski slu`benici u civilnom odelu, koji }e uo~ene prekr{aje doku-

mentovati pomo}u fotografije ili video zapisa, a zatim }e legitimisati prekr{ioca i preduzeti daqe zakonske mere. Policijska uprava Novi Sad ovim nastavqa akciju poja~ane kontrole saobra}aja, usmerenu prvenstveno na otkrivawe i sankcionisawe prekr{aja koje ~ine pe{aci.

„DNEV NIK” I „AL NA RI” DA RU JU ^I TA O CE

„Bi blij ski kod” Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruju ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sredom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se prvi ja¬ve danas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, dobi}e kwigu „Biblijski kod” Maj kla Dro sni na u izdawu „Alnarija“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. Kwiga „Biblijski kod“ je skup tajnih poruka kodiranih u okviru teksta, koje slu`e za predvi|awe i predskazawe budu}nosti. Postojawe tajnih kodova u Bibliji je otkrivano vekovima, mnogi zna~ajni qudi su se bavili de{ifrovawem, a u dana{we vreme najve}i uspeh imao je Majkl Drosnin, autor ove kwige. Izdava~ka ku}a Alnari objavila je prvi deo Biblijskog koda, uskoro se o~ekuje izlazak i preostala dva dela. A. Va.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU

Ro man Va we ^o ba nov Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Ready to wear„ Va we ^o ba nov. Dobitnici }e kwige preuzi-

mati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Qubav beogradske modne kreatorke i mediteranskog plavog slikara, proistekla iz wihove umetni~ko-stvarala~ke inspiracije, uve{}e ih u zajedni~ki poduhvat – modnu reviju i kreirawe parfema – simboli~ke krune wihove qubavi. N. R.

dnevnik

DA NAS I SU TRA NA FA KUL TE TU TEH NI^ KIH NA U KA

Sa jam za po {qa va wa „Kon teh” Sajam zapo{qavawa i stru~nih praksi „Konteh” odr`a}e se danas i sutra na Fakultetu tehni~kih nauka od 9 do 17 ~asova u organizaciji studentske organizacije „Istek lc” u Novom Sadu. „Konteh” predstavqa jedinstveni sajam, koji pored prilike za zapo{qavawe, od pro{le godine nudi i raznovrsnu ponudu stru~nih praksi. Na taj na~in povezuje kompanije sa dve bitne ta~ke za wihov razvoj -

obrazovnim institucijama i qudskim resursima, odnosno studentima i diplomcima, kao kandidatima za posao. Sajam zapo{qavawa i stru~nih praksi pru`a kompanijama mogu}nost da se predstave i upoznaju sa najkvalitetnijim visoko obrazovnim kadrom sa Univerziteta u Novom Sadu, a zainteresovani studenti i diplomci u prilici su da odmah obave intervju za posao.

U toku Sajma kompanije izlaga~i }e, kao i prethodnih godina, u direktnom kontaktu zainteresovane za posao upoznati sa svojom delatno{}u, a organizova}e i prezentacije za posetioce. Studenti i kandidati za posao mogu na licu mesta da uru~e svoju biografiju poslodavcima za koje su zainteresovani ili da ih dostave elektronskoj bazi, koja }e biti na raspolagawu svim kompanijama-u~esnicama tokom narednih godinu dana. A. Va.

OD MI ^E VE LI KI PO SAO „RA DO SNOG DE TIW STVA”

Gi gant ska ku hi wa go to va u ju nu Direktor Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo„ Bo ri slav Sa mar xi} ka`e za „Dnevnik„ da izgradwa centralne kuhiwe te~e po planu i da }e kompletno biti gotova i opremqena u junu ove godine. - Skoro svakog dana je neko iz uprave na gradili{tu. Do sada je ve} skoro pola zgrade nazidano. Trenutno se na projektu rade neke fine korekcije, kako ne bi kasnije, kada kuhiwa bude sagra|ena, bilo problema - istakao je

se gradi u Radni~koj ulici, imati i {est grupa s bebama starih od {est meseci do godinu dana. Izgradwa centralne kuhiwe po~ela je krajem novembra pro{le godine u Privrednikovoj ulici u Industrijskoj zoni „Sever„, posle pet godina priprema, projektovawa i re{avawa problema sa zemqi{tem i finansijama. Pokrajinska vlada ulo`ila je 541 milion dinara, a planirano je da se u kuhiwi svakodnevno pri-

Obje kat je je din stven, jer ne po sto ji cen tral na ku hi wa ko ja snab de va sve vr ti }e i {ko le. Tu }e bi ti pri pre ma no 100.000 obro ka sva kog da na, ra di }e se u tri sme ne Samarxi}. Dodao je da }e, kada se objekat izgradi, morati da zaposle one koji imaju specijalne sertifikate. Kuhiwa }e spremati hranu za male bebe, jer od naredne godine }e novi vrti}, koji

prema 100.000 obroka i iz we snabdeva svih 67 vrti}a u Novom Sadu. Gra|evinari imaju rok od 140 radnih dana da zavr{e objekat. Grad je obezbedio lokaciju i platio komunalije.

- Dobra je stvar {to }e se iz ove kuhiwe snabdevati i osnovne i sredwe {kole, pa deca vi{e ne}e morati na odmoru da tr~e do prodavnice i jedu brzu hranu. Trenutno vrti}e „Radosnog detiwstva„ hranom snabdevaju dve kuhiwe ka`e Samarxi}. U novom objektu bi}e kuhiwa, ve{ernica i odeqewe tehni~ke slu`be. Ima}e najsavremeniju opremu za prihvat, obradu i di-

stribuciju namirnica po Hasap standardu kontrole hrane i mno{tvu ISO standarda. - Ova kuhiwa je jedinstvena u Evropi, jer prema mojim saznawima nigde ne postoji centralna kuhiwa koja snabdeva sve vrti}e i {kole. Radi}e se u tri smene, a najva`nije je uvo|ewe Hasap standarda, pa je }e priprema hrane biti potpuno bezbedna - zakqu~io je Samarxi}. Q. Na to {evi}

EKI PE „CI KLO NI ZA CI JE” NA TE RE NU

Kr pe qi pr vi na uda ru Novosadska „Ciklonizacija“, u saradwi sa Gradskom upravom, po~ela je ovogodi{wu akciju sistematske za{tite zdravqa gra|ana od krpeqa. Planirano je da do po~etka prvomajskih praznika i perioda u kojem gra|ani vi{e borave u prirodi, monitoringom i tretmanima, kao i pro{le godine, budu obuhva}ene javne zelene povr{ine u gradu i prigradskim naseqima, svi parkovi, kao i izleti{ta koja se ne nalaze u zonama za{tite. - Gradska uprava je obavila svoj deo posla na vreme, a na{e ekipe, koje rade u koordinaciji sa stru~wacima Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, su ve} na terenu i o~ekujemo prve rezultate monitoringa. Posle toga slede i prvi tretmani, izjavio menaxer za odnose sa javno{}u „Ciklonizacije“ je Da rio A}i mo vi}. Kako obja{wava, sistematski pristup suzbijawu krpeqa odgo-

- Pro{le godine smo prvi put povezali Poqoprivredni fakultet u jedinstveni Geografski informacioni sistem „Ciklonizacije“ i u praksi se to pokazalo kao odli~an put, jer smo tako obezbedili efikasnu i brzu reakciju ekipa na terenu. Ove godine nastavi}emo da koristimo sve benefite ovog na{eg modernog sistema, ka`e A}imovi}.

osim qudi, kre}u doma}e ìvotiwe, divqe ìvotiwe, lutalice i ku}ni qubimci. Kako bi za{titili i wihovo zdravqe i zdravqe odraslih i posebno dece koji dolaze sa wima u kontakt, neophodno je redovno odràvawe travwaka. To podrazumeva wegovo redovno {i{awe, a posle toga tretman odgovaraju}im preparatom, savetuju stru~waci „Ciklonizacije“.

Tret ma ni ma }e bi ti ob u hva }e ne jav ne ze le ne po vr {i ne u gra du i pri grad skim na se qi ma, svi par ko vi, kao i iz le ti {ta ko ja se ne na la ze u zo na ma za {ti te

vor je novosadske uprave i „Ciklonizacije“ na ~iwenicu da se iz godine u godinu pove}ava procenat krpeqa koji prenose opasnu lajmsku bolest. Planirano je i da kontrole povr{ina koje potencijalno naseqavaju krpeqi traju tokom cele sezone, sve do jeseni.

Pred sta vqa we kwi ge „Qu di od re ~i” Promocija kwige „Qudi od re~i” Gor da ne Dra ga ni} - No nin i izlo`ba fotografija „Vojvo|anski pozdrav Valteru Benjaminu” odr`a}e se danas u 18 ~asova u galeriji Most, Vojvode Putnika 2. Govori}e novinar i publicista Te o fil Pan ~i} i urednik i publicista Mir ko Se bi}. Sutra na istom mestu u 13 ~asova bi}e predavawe „Prezentacija kwige” na primeru kwige „Qudi od re~i”. Predava~ je mr Bra ni sla va Ko sti} sa Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu. Z. D.

Svet ski da n po e zi je u {koli „Milan Petrovi}” Susret pesnika i u~enika osnovne {kole „Milan Petrovi}” i sve~ana priredba odrà}e se danas u 12 ~asova u {koli „Milan Petrovi}”, Ulica Bra}e Ribnikar 32. Priredba se odràva na Svetski dan poezije, a na pesni~kom maratonu }e u~estvovati pesnici Ste van Vre ba lov, Pe ra Jan ~i}, dr Mla den Dra è tin, Alek san dar Pa vi}, Dra gan Ma to vi}, dr Div na Bi je li}, Spa se ni ja Ca na Sla do jev, Ra ji ca Dra gi }e vi} i Mir ja na Dmi tra {i no vi} koji }e recitovati i pri~ati u~enicima. A. Va.

Godi{wica kvarteta „Tajj” Koncert guda~kog kvarteta „Tajj” odr`a}e se danas u 19.30 ~sova, u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti. Ovim se proslavqa 15 godina rada kvarteta. U~estvuju Alek san dra Kr~ mar ]u li brk (violina), Jo van ka Ma za li ca (violina), Je le na Fi li po vi} (viola) i Ti mea Kal mar (violon~elo). Go{}a je flautistkiwa So wa An tu ni}. Ulaz je slobodan. A. J.

Istovremeno stru~waci „Ciklonizacije“ podse}aju gra|ane koji imaju dvori{ta i vikendice da obrate pa`wu na to kako odr`avaju privatne zelene povr{ine. - Odgovorni vlasnici za{titom od krpeqa moraju da se bave od prole}a do kasne jeseni. Ovo je posao koji mora biti ozbiqno shva}en. To su prostori po kojima se,

Tako|e, preporuka gra|anima je da se posle boravka u prirodi, u vikendicama, parkovima i {etali{tima, obavezno pregledaju i da se, ukoliko primete krpeqe, obrate lekaru. Obavezan je i pregled ku}nih qubimaca pre ulaska u stan, a ako se primete krpeqi, qubimca treba odvesti kod veterinara. Q. Na to {e vi}

TO PLA NA NA GRA \U JE RE DOV NE PLA TI [E

Gra tis i {ko la te ni sa za ma li {a ne - Novosa|ani su poznati kao redovne plati{e {to se ti~e izmirivawa obaveza komunalnih usluga i to je za svaklu pohvalu. Iako je finansijska situacija te{ka, sugra|ani shvataju koliko je va`no da se obaveze pla}aju na vreme, jer se tim novcem obnavqa na{ komunalni sistem - rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare u Korisni~kom centru JKP „Novosadske toplane” na Spensu predsednik Skup{tine grada Alek san dar Jo va no vi}. On ka`e da podr`ava akciju „Toplane” koja u dogovoru sa Spensom poku{ava da repogramira dug, pa na taj na~in svi oni koji redovno pla}aju ra~une mogu da dobiju besplatne ulaznice za bazen i klizali{te. Jovanovi} je ovom prilikom pozvao sugra|ane, redovne plati{e, da pokupe ulaznice.

Di rek tor „No vo sadske to plane” Vla di mir Je li} istakao je da wihovo preduze}e nastavqa da nagra|uje ko ri sni ke besplatnim ulaznicama za klizali{te i bazen, da je interesovawe veliko i da je u proteklih nedequ dana podeqeno vi{e od 65 hiqada karata. Novina u nagra|ivawu najsavesnijih sugra|ana je, kako je rekao, da se wihovoj deci, uzrasta sedam ili osam go di na, obez be|uje bes platna {kola tenisa na „Sajmi{tu”. U posledwih nedequ dana se za igrawe tenisa prijavilo 22 mali{ana, ali se o~ekuje da ih bude i vi{e. - Ove aktivnosti treba da motivi{u sugra|ane da jo{ redovnije izmiruju obeveze, da se naplata pove}a kako bi na{a usluga bila dobra kao i do sada - naglasio je Jeli}. B. M.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda21.mart2012.

INSPEKCIJA I KOMUNALNA POLICIJA UPOZORILE

IZBORI 2012.

Ka `wa va }e par ti je Do sa da po tvr |e no zbog pla ka ta {est li sta Gradska inspekcija i komunalna policija najavile su da }e protiv svih stranaka koji lepe plakate gde im mesto nije pisati kazne. [ef komunalne policije Neboj{a Radovanac ka`e za „Dnevnik” da ne}e dozvoliti da se grad ru`i tokom izborne kampawe i da }e strogo sankcionisati svaki prekr{aj.

stranke ne budu po{tovale odluku grada bi}e ka`wene kao i ostali prekr{ioci. Protiv partija koje to budu radile podnosi}emo prekr{ajne prijave i u najkra}em vremenu }emo uklawati plakate sa tih mesta - obja{wava Radovanac. Upitan da li uop{te u gradu postoji mesto gde politi~ke

Kon tro li sa }e i ka `wa va ti le pqe we pla ka ta po dr ve }u, te le fon skim go vor ni ca ma, kon tej ne ri ma, kan ta ma, spo me ni ci ma, fon ta na ma, gra di li {ti ma, jav nim zgra da ma, klu pa ma - U komunalnoj inspekciji i policiji }e kontrolisati i ka`wavati lepqewe plakata po drve}u, telefonskim govornicama, kontejnerima, kantama, spomenicima, fontanama, gradili{tima, javnim zgradama, klupama. Ukoliko politi~ke

stranke mogu da lepe plakate, Radovanac je rekao da ga nema, ve} da mogu da se reklamiraju na svojim pultovima, koje postavqa Zavod za izgradwu grada. Ina~e, za ove pultove tako|e treba dozvola, koja se tretira kao zauze}e javne povr{ine.

- Politi~ke stranke su imale dosta vremena da podnesu zahtev u upravi za komunalne poslove za zauze}e javne povr{ine, jer su znale da se izbori bliè - kaè Radovanac. Mandatna kazna na licu mesta je 5.000 dinara, a kod sudije za prekr{aje milion dinara. Komunalni policajci }e i hvatati prekr{ioca na delu. U LSV kaù da nisu planirali da lepe plakate, jer }e se reklamirati preko bilborda, ali za sada ne znaju u kojoj meri. Ima}e i pultove na kojima }e gra|anima deliti materijal. Portparol SPO Nemawa Starovi} kaè da }e po{tovati odluku grada i da mesta na kojima je dozvoqeno lepqewe plakata, poput onog stuba u centru, navodi Starovi}. Sli~an stav imaju i u URS-u. U DSS i SRS kaù da }e po{tovati gradske propise. Q. Nato{evi}

VATROGASCI OD PO^ETKA MARTA UGASILI 138 PO@ARA

Wi ve pa le, za kon ne po {tu ju Tokom 20 dana marta, do ju~e ujutru, novosadski vatrogasci imali su 152 intervencije, a od toga je bilo ~ak 138 poàra. Od ovih 138, ~ak 107 poàra desilo se na otvorenom prostoru. Pro{li vikend bilo je 47 intervencija, izgorelo je vi{e desetina hektara, a, prema re~ima komandanta vatrogasne jedinice u Novom Sadu Dragoslava Klisure, upravo je otvoreni prostor najkriti~niji. -Veliki broj poàra bio je na otvorenom prostoru, a mawi procenat u urbanom delu. Uglavnom su u pitawu prigradska naseqa, a naro~ito je problemati~an sremski deo - kazao je Klisura. Razni su motiv onih koji pale wive, utrine i uvraine. Neki to rade kao bi lak{e pripemili zemqi{te za prole}ne radove, drugi iz neznawa, ali paqevine u svakako izuzetno lo{ izbor. On obja{wava da qudi, da bi uredili neki prostor, misle da }e to u~initi tako {to }e ga spa-

VESTI Pro mo ci ja kwi ge Jo va na ]i ri lo va Kwiga „Majke poznatih” autora Jovana ]irilova bi}e predstavqena ve~eras u 19 sati u ^itaonici Gradske biblioteke, Ulica dunavska 1. O delu }e govoriti Miroslav Radowi}, Dejan Mihailovi} i autor. N. R.

Por tret Bo ja na Jo va no vi }a Portret Bojana Jovanovi}a bi}e predstavqen sutra u 19 sati na „Tribini mladih” u Kulturnom centru, Katoli~ka porta 5. Govori}e @arko Trebje{anin, Mileta A}imovi} Ivkov i Bojan Jovanovi}. N. R.

Pre da va we u Ogran ku SA NU Predavawe „Erazmo, {ta je `ivo a {ta mrtvo od wegovog testamenta” odr`a}e se danas u 18 ~asova u Sve~anoj sali ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti, Ulica Nikole Pa{i}a 6. Govori}e profesor dr Miodrag Radovi}. A. Va.

liti, ali dovoqno je da dune mawi vetar i da se po`ar pro{iri u nekontrolisanom pravcu. Komandant dodaje da qudi ne haju za visoke kazne koje mogu iznositi i vi{e hiqada dinara. - Zakon je vrlo jasan, zabraweno je spaqivawe `etvenih i biqnih ostataka i sme}a na otvorenom prostoru, Me|utim, gra|ani se oglu{uju na to, bez obzira {to su kazne vrlo visoke, od 10 do 50 hiqada dinara za fizi~ka lica i od 300 hiqada do milion dinara za pravna lica- naveo je sagovornik.

U Ju`noba~kom okrugu zabeleèno je 205 poàra u proteklih nekoliko dana, dok je u Srbiji bilo vi{e od hiqadu. U Vojvodini je najvi{e bilo u ravni~arskom delu, ali, kako kaè Klisura, ovaj put ni Fru{ka gora nije po{te|ena, iako Zakon o bezbednosti od poàra predvi|a zabranu paqewa vatre na 200 metara od {ume. Komandant je upozorio na mawak qudstva u jedinici i apelovo na gra|ane da po{tuju zakon, jer su {tete na wivama nemerqive po biqni i ìvotiwski svet, a bilo je i qudskih `rtava. U Upravi za vatrogasno-spasila~ke jedinice Ministarstva unutra{wih poslova kaù da je zabeleèno tri put vi{e poàra nego prethodne godine. Kako je navedeno, od ju~e je poja~ano prisustvo inspektora za preventivnu za{titu na terenu. A. Jerini}

Izborna lista Demokratske utvrdio da ~lanovi dobijaju meIna~e, obrasce za prikupqastranke Srbije „DSS - Vojislav se~nu nadoknadu od 70 odsto od we potpisa za izbornu listu preKo{tunica” zauze}e redni broj plate ~lana Gradskog ve}a. Po uzelo je jo{ 15 stranaka, organi~etiri na glasa~kom listi}u, po- saop{tewu iz SRS ~lanovi ove zacija i udruèwa. Izborne litvrdila je Gradska izborna komipartije danas u 11 ~asova preda}e ste spremaju Savez vojvo|anskih sija (GIK). Potvr|ene su i liste listu svojih kandidata „Srpska Ma|ara, Narodna stranka, Srp„Udruèni penzioneri i sociradikalna stranka- dr Aleksan- ska demokratska stranka, Srpska jalna pravda - Pero Zubac” i dar Martinovi}”, a prema nezva- radikalna stranka, Srpska na„Romska demokratpredna stranka, Grupa ska stranka - Bokan gra|ana „Dveri”, LibeJu ~e po tvr |e ne tri li ste: De mo krat ske ralno demokratska parTomislav” ispred stran ke Sr bi je „DSS – Vo ji slav kojih }e se na glasa~tija, Socijalisti~ka kom listi}u na}i partija Srbije, Nijedan Ko {tu ni ca” ima }e broj ~e ti ri na broj pet odnosno od ponu|enih odgovora gla sa~ kom li sti }u, a „Udru è ni {est. S tim da penmawinska lista, Koalipen zi o ne ri i so ci jal na prav da zioneri imaju na licija „Sve zajedno”, – Pe ro Zu bac” i „Rom ska de mo krat ska sti 53, a Romi 33 kanUdruèwe gra|ana „Nodidata od mogu}ih vi Novi Sad”, Milivoj stran ka – Bo kan To mi slav” broj pet, 78, {to samim tim \ukanovi}, Socijaldeod no sno {est zna~i da im je trebamokratska partija Srlo mawe potpisa. bije, Komunisti~ka parPredsednik GIK-a Predrag ni~nim najavama o~ekuje se i pre- tija i Pobedimo siroma{tvo. Zagor~i} rekao je za „Dnevnik” daja liste SNS-a. Ve} je poznato GIK do 15. aprila u pono} moda lista Roma ispuwava uslove za da su jedinica “Za boqi Novi ra odrediti broj i adrese bira~mawinsku listu, {to zna~i da za Sad – Bojan Pajti}”, dvojka je kih mesta, a podno{ewe izborwih ne}e vaìti cenzus od pet “Liga socijaldemokrata Vojvodi- nih lista mogu}e je do 20. aprila. odsto ve} poseban na~in obra~u- ne – Novi Sad na{a ku}a – Nenad Zbirna izborna lista mora se obna, u zavisnosti od broja bira~a ânak”, a trojka „Maja Gojkovi} - javiti od 25. aprila. koji su glasali. Tako|e, GIK je Ujediweni regipni Srbije”. D. Igwi}

Na li sti LSV ~e tr de set vi so ko o bra zo va nih Izborna lista Lige socijaldemokrata Vojvodine „LSV - Novi Sad na{a ku}a - Nenad ^anak” zauze}e redni broj dva na lokalnim izborima. Nosilac liste je Aleksandra Jerkov koja se i pre ~etiri godine nalazili na lokalnoj izbornoj listi. Od 78 kandidata mawe od tre}ine je bilo na listi i na pro{lim lokalnim izborima. Osim nekoliko aktuelnih odbornika Lige, na izbornoj listi je i devet ~lanova Srpskog pokreta obnove koji u Novom Sadu ne nastupa sa Liberalno demokratskom partijom. Tu su i predstav-

40 kandidata ima diplomu fakulteta, {to je napredak u odnosu na pro{le izbore. Najvreme{niji kandidat je ro|en 1948 godine dok najmla|i ima 23 godine. Na izbornoj listi se na{ao i jedan penzioner, i pet studenata. Od 78 kandidata ~ak wih 52 imaju mesto prebivali{ta u Novom Sadu dok ostalih 26 `ive u prigradskim naseqima. Kad je re~ o zanimawima, tu si i kuvar, hidronauti~ar, vaspita~ica, homeopata, kontrolor naplate, crta~ tehni~ar, a i komunalni policajac. D. Ig.

NOVI POTEZ ATP „VOJVODINA” U SPORU S GRADOM

Od u sta li od ukup ne {te te Na ju~era{wem ro~i{tu u Privrednom sudu u sporu koji se vodi po tu`bi ATP „Vojvodina” protiv grada, ATP “Vojvodina”je odustala od zahteva za obra~un {tete po svim osnovama, koje preduze}e ima zbog toga {to autobuska stanica nije po~ela da radi. ATP „Vojvodina” je u janauru tra`ila da se obra~una kompletna {teta, ne samo {to stanica ne radi, ve} da se utvrdi visina {tete i od izgubqenih linija u doma}em i stranom sa-

obra}aju, zato {to lokali ne rade i {to ne radi servis za prodaju i popravku “mercedesovih” autobusa. Sud je to prihvatio, a ju~e je ATP “Vojvodina” odustala bez obrazlo`ewa. Emir Ja{arevi}, advokat nekada{weg vlasnika ATP „Vojvodina„ Ilije Devi}a izjavio da }e zbog toga podneti krivi~ne prijave protiv svih ~lanova Upravnog odbora ATP „Vojvodina”u reorganizaciji i protiv direktora preduze}a. Z. D.

CENE GORIVA SKA^U, DA LI ]E I TAKSI PREVOZ

U CENTRU, PETROVARADINU I NA POPOVICI RADOVI NA VODOVODU I KANALIZACIJI

Tak si ste raz je di ni la te ma po sku pqe wa

Za ob no vu mre `e 2,7 mi li jar de

Radovima na rekonstrukciji vodovodne i kanalizacione mreè u ulicama Arse Teodorovi}a, Lasla Gala i Alekse [anti}a, po~ela je najbogatija investiciona godina u novijoj istoriji JKP „Vodovod i kanalizacija“ - kaù u ovom preduze}u. Naime, u vovodovodni i kanalizacioni sistem grada ove godine }e iz sredstava “Vodovoda”, buxeta Grada i kredita Evropske investicione banke biti uloèno oko dve milijarde i 700 miliona dinara. Narednih dana kre}u radovi na re- Ra do vi u Uli ci Ar se Te o do ro vi }a konstrukciji vodovodne mreè nalizacione mreè u Ulici Anu êtinarskoj ulici na Popovitona êhova, kanalizacionoj ci, vredni oko 12 miliona dinamreì [trosmajerove ulice u ra, ~ime }e biti stabilizovano podgra|u Petrovaradinske tvrvodosnabdevawe u ovom nasequ. |ave i rekonstrukciji kanaliKrajem marta po~e}e radovi na zacione mreè u delu [enoine rekonstrukciji vodovodne i kaulice, od Ulice Patrijarha Ra-

nici NS bloka, biv{i zamenik gradona~elnika Sa{a Igi} i Vera Kopicl, ina~e biv{i ~lanovi G17 plus. Na izbornoj listi je i predsednik Udru`ewa za za{titu prava potro{a~a „Prosperitet” Radomir ]irilovi}. Me|u kandidatima je i aktuelni predsednik Sup{tine grada Aleksandar Jovanovi} i direktor Gradske biblioteke Milo{ Pankov. LSV je na listu stavio 26 predstavnica lep{eg pola, {to je zakonski minimum. Liga je smawila broj `ena jer je 2008. na izbornoj listi bilo 29 dama. Blizu

Taksisti Saveza samostalnog sin di ka ta Gra da No vog Sada najavili su sastanak na kome je trebalo da bude predloèna nova najnià ekonomska cena prevoza, me|utim do sa stan ka ni je do {lo. Pod staknuti pove}awem cene goriva, taksisti su trebali da se sastanu ju~e, me|utim, zbog slabog odziva ~lanova sastanak je odloèn. - [est ili sedam udruèwa ne èle da u~estvuju u razgovoru na ovu temu, a mi smo smatrali da treba da utvrdimo novu najniù ekonomsku cenu prevoza jer je gorivo poskupelo. Naàlost, ne smatraju svi da je ovaj korak preko potreban - kaè predsednik gradskog Sindika ta tak si sta, Ra do slav Kr sti}.

Milan Paunovi} iz udruèwa taksista Sitans kaè da eko nomski kri teri jumi ko ji odre|uju cenu prevoza ne mogu i ne bi trebalo da se usagla{avaju na sastancima taksista jer }e se, kako kaè, uvek na}i neko kome dogovor ne}e odgovarati. - Na{e udruèwe }e narednih dana preduzeti pravne korake kako bismo uspostavili najniù ekonomski isplativu cenu, koja }e biti proizvod realnih ~inilaca neophodnih za we no od re |i va we. Ne tre ba taksisti da utvr|uju cenu ve} gradska vlast, i to u skladu sa mi {qe wi ma stru~ wa ka iz oblasti saobra}aja i ekonomije - kaè Paunovi}.U Novom Sadu start iznosi 40 dinara, koliko ko{ta i kilometar vo`we. J. Zdjelarevi}

U Ma ti ci srp skoj o agre si ji NA TO-a Fo to: R. Ha yi}

ja~i}a do Reqkovi}eve ulice u Petrovardinu. U istom periodu po~e}e radovi na obnovi vodovodne mre`e u ulicama Save Vukovi}a, Nikolajevskoj, Milana Glumca i Laze Nan~i}a. Q. Nato{evi}

Kwiga „Agresija NATO na Jugoslaviju 1999” Svetozara N. Jovanovi}a bi}e predstavqena danas u 12 ~asova u Sve~anoj sali Matice srpske. O kwizi }e govoriti mitropolit Amfilohije, episkop ba~ki Irinej, @ivadin Jovanovi}, prof. dr Gojko Miqani} i autor. Recezenti kwige su akademik Vlado Strugar i prof. dr Miqani}. Z. D.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda21.mart2012.

c m y

ПОТПИСАН УГОВОР ЗА НАЈВЕЋУ ИНВЕСТИЦИЈУ У ПОСЛЕДЊИХ 20 ГОДИНА

Комплекс базена у Борковачкој шуми

Градоначелница Панчева у обиласку радова

ПРОЛЕЋНО УРЕЂЕЊЕ ГРАДСКОГ ЈЕЗГРА

Заблистаће Парк пријатељства и Градска плажа

ПАНЧЕВО: У Панчеву су са првим пролећним даном кренули и радови на уређењу Парка пријатељства и Градске плаже на Тамишу. Градоначелница Весна Мартиновић искористила је лепо јучерашње преподне како би у друштву директора ЈКП “Зеленило” Данила Бјелице посетила раднике на терену. - Градска плажа, Тамишки кеј и његова непосредна околина заиста су дуго били запуштени. Прошле године ЈКП “Зеленило” је уредило Железнички парк и паркинг простор дуж Кеја Радоја Дакића, а постављене су и фантастичне цветне инсталације. Садњом јапанских трешања, што симболично представља и пријатељсво са народом Јапана, започети су радови на уређењу Парка пријатељсва. Са намером да се грађани спуштају на реку и да користе све

благодати и предности које нам река пружа, у плану је изградња бициклистичке стазе на другој обали Тамиша, две пасареле на сваком крају, после чега ће уследити последња фаза, која обухвата реконструкцију Кеја. Сређивањем старог градског језгра и Тамишког кеја, грађани ће моћи да користе и овај део града за опуштање и одмор - изјавила је градоначелница Весна Мартиновић. Директор ЈКП-а објаснио је да се радови на уређењу Парка пријатељства одвијају у две фазе, од којих ће прва, која се тиче озелењавања, бити завршена ових дана, док ће се радови на другој фази одржати у току друге половине године, када су планирани изградња стаза и формирање трга, који ће бити ново место окупљања у овом делу града. З. Дг.

Регулација Араче НОВИ БЕЧЕЈ: Председник СО Нови Бечеј Добривој Рашков заказао је 35. седницу Скпштине општине Нови Бечеј за сутра. Оборници ће се на седници суочити са двадесетак тачака дневног реда, међу којима је Просторни план општине, план датаљне регулaције археолошког локалитета „Арача“ и детаљна регулација подручја лежишта глине „Средња страна“. Биће донета и решења о давању сагласности на финансијске планове месних заједница Нови Бечеј, Ново Милошево, Кумане и Бочар. Одборници ће, како се очекује, донети и одлуку о ангажовању ревизора за ревизију завршног рачуна буџета СО Нови Бeчеј за прошлу годину. М. К.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Srpsko narodno pozori{te: Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Na ja vqe no ubi stvo” (19.30), Ka mer na sce na „Hi per ten zi ja” (20.30) Pozori{te mladih: ma la sa la „Cvr ~ak i mra vi” (18) Novosadsko pozori{te: „On i mi” (19)

POZORI[TA Arena: „Pa ra da” (16.10, 20.30), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (16.15), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.45, 14.15, 16.30), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (12.10, 14.30), „Ma pe tov ci” (14.15), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (12.30, 15, 17.30, 20), „I u do bru i u zlu” (18.10), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (13.15, 15.15), „Yej Ed gar” (22.30), „Vo za~” (22.25), „Po tom ci” (22.40), „Ko à u ko joj ì vim” (20.10), „Yon Kar ter” (19.30, 22), „Usta ni~ ka uli ca” (18, 20.15, 22.20), „Lo raks” (12.40, 14.30, 16, 17.45), „ê li~ na le di” (17.15, 22.25), „Cr na Zo ri ca” (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Muzej Vojvodine, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941-1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Du {i ca Si mi}-Pa ni}, Dri ta Be ri {a, Mi li ca Ni ko li}-Vu ki} i Ne da Vu ja no vi} iz Novog Sada, Ve ri ca Sa vi} iz Zmajeva, Ti ja na Plav {i} iz Sivca, Ja smi na Te la }e vi} iz Kule, Ana Mi qe vi} iz Gloàna i Mir ja na [e gu qev iz Srborana, DEÂKE: Kri sti na Le ki}, Al bi na Tar jan-To bol ka, Ta ma ra Be à no vi}, Ja smi na Mik {in, Iva na Pri mo rac i Alek san dra Je re mi} iz Novog Sada, Dra ga na Gran di} iz Futoga, Dra ga na Di ki} iz Ba~kog Jarka, Na ta li ja Ni }i fo ro vi} iz Petrovaradina, Gor da na Ba ji} i Ma ri na Ro mi}-Ka }an ski iz ûruga, Re na ta Jo si} iz Srbobrana i Je le na Bo {ko vi}-Ko ra} iz Temerina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Dragomir Vojislava Popov (1927) u 9.45 ~asova, Milan Mileta Stoku}a (1949) u 10.30, Dragoqub Ilije @ivkovi} (1930) u 11.15, @eqko Viktora Beàn (1976) u 12, Zorica Stanka Mirilov (1937) u 12.45, Katalin Erèbet Kertes (1948) u 13.30, Cvijeta Bogdana Mi{anovi} (1923) u 14.15 i Veronika Boè Bibi} (1936) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Marija @arka Kisa~anin (1944) u 13 ~asova. Na veterni~kom grobqu bi}e sahrawen Remzi Osmana Grekoli (1952) u 13 ~asova.

РУМА: У румској Градској кући потписани су уговори о додели посла на изградњи базена. Од 22 откупљене тендерске документације и 11 пристиглих понуда, румско Јавно предузеће Фонд за градско грађевинско земљиште и путеве се одлучило да радове на изградњи румског базена уради конзорцијум „Пројектомонтажа АД“ из Београда и новосадска фирма „Градитељ НС“. - Вредност радова у првој фази изградње је око 290 милиона динара и ово је највећа инвестиција у последњих 20 година у нашој општини. Сва средства ће бити буџетска, а до овог дана потписивања уговора са извођачем радова требало је много времена и активности. Ми смо са реализацијом идеје кренули 2010. године и током прошле године смо све урадили. Почетак радова заказан је за 2. април ове године, а завршетак ове прве фазе за јуни 2013. године - каже директорка румског ЈП Фонд за градско грађевинско земљиште и путеве Нада Харш. Прва фаза радова обухвата изградњу базена на отвореном, свлачионица, трибина, санитарних чворова, теретане, ресторана, као и реконструкцију прилазног пута од краја Орловићеве улице до базена и изградњу паркинг простора. У другој фази изградње предвиђено је и монтажно покривање базена, како би се могао користити и у зимском

периоду. Овај комплекс биће смештен у делу Парк шума Борковац, на ливади, где су одржавани првомајски Уранци, а директорка Харш истиче да је пројектом, поред олим-

захтеве Румљана, тако и професионалних спортиста. Ми у Руми нисмо имали базен више деценија, а овај базен ће своју потпуну сврху имати, када буде завршена и друга

Нада Харш, Синиша Зорић и Љупко Калаба потписали уговоре ѕа изградњу базена у Руми

пијског базена, на ком ће моћи да се одржавају спортска такмичења, предвиђена и изградња мањег базена за децу, а биће изграђени и спортски терени за тенис, рукомет, кошарку и друге спортове. - Ово је један од најмодернијих објеката у Србији и наши захтеви према извођачу су били такви да објекат користи наредних неколико деценија, а не, као што се у данашње време најчешће праве, да након пар година застаре. Узимајући у обзир садржаје овог објекта, искрено мислим да ће задовољити, како

фаза, односно када базен буде прекривен и буде у функцији током целе године. По овом базену, Рума би требало да постане препознатљива свуда – истакао је председник румске општине Горан Вуковић. Директори фирми извођача, Синиша Зорић „Пројектомонтажа“ и Љупко Калаба „Градитељ НС“ били су једногласни у ставу да ове две фирме у потпуности могу да испуне све постављене захтеве, те да ће, уколико се укаже потреба, ангажовати и неке Румске фирме као подизвођаче. Ј. Антић

Слике и цртежи Владе Њарадија

НОВИ БЕЧЕЈ: Дом кулуре општине Нови Бечеј организује у четвртак самосталну изложбу слика и црежа сликара и Врбаса Владе Њарадија. Влада Њаради је рођен 1966. године. Завршио је школу за дизајн, отсек графике у Новом Саду. Подједнако успешно се бави сликарствм и уметничком фотографијом. Члан је АСРОПА (Међународне метаничке асоцијације Европе и Азије), УЛУПУДУС-а (Удружења ликовних метника примењених уметно-

сти и дизајнара Војводине), Еx- либрис удужења Војводне, Фото – кино савеза Србије, СУЛУВ-а ( Удружења ликовних уметника Војводине). Изложени радови су рађени у комбинованој техници, и представљају избор најбољих остварања из циклуса „Од стварности до сна“ и „Хаос“. Изложбу ће у 19 сати, у Галерини „Село“ отворити Сликар из Новог Бечеја Тибор Нађ. М. К.

Свакој ракетној станици по шест ракета АПАТИН: Управник Ракетног центра у Бајши Драган Јовановић потписао је уговор са осам противградних ракетних стрелаца и осам њихових помоћника, који ће у нареднох годину дана обављати послове у ракетним станицама, на подручју апатинске општине. -Ракетни центар прелази организационо у МУП, док стрелци и надаље припадују Хидрометеоролошком заводу Србије. Данас могу да кажем да смо превазишли проблеме, везане за надостатак противградних ракета и свака ракетна станица добија по шест ракета - рекао је Јовановић, након потписивања уговора са противградним стрелцима, у великој Сали СО у Апатину. -Лане је противградна ракетна станица број 74 у Апатину на располагању имала три противградне ракете, а испаљене су две и верујемо да ни ове сезоне неће бити потребе за више, иако је сада много лакше, када знамо да на располагању у станици имамо шест ракета. Такође смо потписали и уговор којим се стрелцима месечно исплаћује по 4.000 динара - рекао је Миодраг Малетин, стрелац у ракетној станици 74 у Апатину. Ј. П.

Сајам пракси и запошљавања ПАНЧЕВО: чланица Градског већа задужена за подручје рада и запошљавања Тања Лукић и шефица Одељења за управљање људским ресурсима Марија Ћурчин представиће Jавни позив, намењен послодавцима за учешће у првом „Сајму пракси и запошљавања – Панчево 2012“. Представљање Јавног позива биће одржано данас у 9 часова, у Зеленом салону Градске управе града Панчева, док ће Сајам бити одржан 11. априла на платоу испред Градске управе града Панчева. З. Дг.

VODI^

TELEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 456-564 i 063/746-1693

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

sreda21.mart2012.

ПРЕКИНУТО ЗАСЕДАЊЕ ОПШТИНСКОГ ПАРЛАМЕНТА АДЕ

Вода поскупела, остало чека кворум Са скупа о коришћењу фондова ЕУ у Бечеју

КОНФЕРЕНЦИЈА О ПРЕКОГРАНИЧНОЈ САРАДЊИ ИЗМЕЂУ МАЂАРСКЕ И СРБИЈЕ

У игри 15 милиона евра

БЕЧЕЈ: Имајући у виду колики

су и којом динамиком се пуне локални буџети, разумљива је све већа заинтересованост за фондове Европске уније. То се може закључити на основу присутности представника општина из читаве Војводине конференцији коју је у дворцу Богдана Дунђерског крај Бечеја организовао Фонд „Европски послови“ АП Војводине, „Креирање заједничких пројеката и јачање међуопштинске сарадње у пограничним регијама Мађарске и Србије“. До сада су по основу две компоненте могла да се обезбеде средства за реализацију пројекта, а стицањем статуса кандидата ЕУ прошириће се право на још три компоненте апликантима. У име домаћина, бројне учеснике скупа поздравио је заменик председника општине Бечеј Будислав Медурић, конференцију је водио мр Дражен Ловрић, а говорио је и Андрија Алексић. Искуства у досадашњем раду презентирали су и представници развојних агенција Банат Бранислав Милосав, Бачке Срђан Везмар и Срема Милан Мирић, а скуп је у име Владе АП Војводина поздравио Миодраг Јововић. Помоћница директора Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије Санда ШимићСтамболић презентирала је програм прекограничне сарадње изме-

ђу Србије и Мађарске, који је актуелан од 2004. године - У досадашња два позива, финансирана су укупно 134 пројекта, са нешто преко 30 милиона евра и укључено је преко 160 партнера из Србије. Актуелни трећи позив расписали смо 1. марта и рок за достављање предлога пројеката је 30. мај ове године. Укупна ИПА средства која су на располагању у оквиру овог позива износе нешто преко 15 милиона евра. Период реализације пројекта је од 6 до 18 месеци, уз напомену да је суфинансирање минимум 15 процената од вредности пројекта апликанта. У циљу добијања што потпунијих информација је и ова конференција, а организује се и пет инфо дана. Посла два дана у Мађарској, Кечкемету и Сегедину, три инфо дана у истом времену од 11 сати предвиђена су за 28. март у Кикинди, сутрадан у Сомбору и 30. март у Новом Саду. Више детаља може се добити и на сајту www.evropa.gov.rs - рекла је Санда Шимић-Стамболић. У другом делу скупа представљено је десетак пројектних идеја, са циљем остваривања партнерства. Како је бечејском скупу присуствововало и десетак представника из мађарске жупаније Чонград, то је била прилика да се успоставе и први кораци В. Јанков партнерства.

АДА: Одборници Скупштине општине Ада дали су сагласност на програм пословања и нове цене ЈКП „Стандард” којим су оне углавном задржане на прошлогодишњем нивоу. Поскупела је пијаћа вода за пет посто, тако да сада кубик за домаћинства стаје 29,04, а за привреду и друге потрошаче 116,19 динара. Усвојен је план и програм пословања ЈП за рекреацију „Адица” којим је констатовано да предвиђена средства из буџета општине Ада за 2012. годину не обезбеђују у потпуности спровођење потребних улагања у санацију објеката и инвестиције. За делатност ЈП

„Адица” из општинске касе се иначе обезбеђује 15 до 20 одсто средстава, а остало су сопствени приходи од делатности. За ову сезону према могућностима ће се наставити улагања на улепшавању комплекса базена и рекреационог парка, како би се подигао квалитет услуга и остварила посећеност на нивоу претходних година од око 70.000 гостију. За наредну летњу сезону цене улазница за базене су у просеку повећане за 10 до 15 одсто. Дневне улазнице за одрасле биће 200, за пензионере и децу 150 динара, повољност је куповина сезонских улазница које се могу купити на отплату на три рате, а са попустом или бесплат-

но проширене су повластице за поједине категорије становништва. Општински парламент је после разматрања више питања и паузе, остао без кворума, а требало је да се још размотре предлози одлука о расписивању референдума за увођење месног самодоприноса на подручју месних заједница Утрине, Мол и Прве МЗ у Ади, као и образовању комисија за њихово спровођење. Председник СО Ада Арон Чонка каже да ће настојати да се, без обзира на започете предизборне активности, у договору са представницима свих одборничких група, настави М. Мр. заседање.

ПОВЕРИОЦИ ПРОДАЛИ ДЕО ИМОВИНЕ АТП „ВОЈВОДИНА”

„Дунавпревоз” купио аутобуску станицу БАЧКА ПАЛАНКА: Акционарско друштво „Дунавпревоз” од прошлог петка постало је власник Аутобуске станице АТП „Војводина” у Бачкој Паланци. Овој компанији станицу у самом центру града продао је Одбор поверилаца АТП „Војводина”, фирме која се налази у реорганизацији. „Дунавпревоз” је данас најуспешнија компанија у области јавног превоза путника у Војводини, а после скоро четири деценије (тада је направљена станица) ово предузеће постаје власник објекта који је неопходан за обављане делатности као што је јавни превоз путника. Популарни „Дунавци”, како Паланчани из миља зову аутобусе ове фирме, коначно су поред Аутобазе на улазу у Паланку из правца Новог Сада сада први пут у самом центру свог града добили и своје пероне. Пре неколико година овај објекат изгубио је статус ауто-

буске станице и претворен је у аутобуско стајалиште, али врло брзо то ће поново званично бити аутобуска станица, каже Миленко Дамјанић, већин-

- Захваљујући куповини аутобуске станице одустали смо од отпуштања 40-так радника „Дунавпревоза”, односно сви данас запослени у нашој компанији сада ће

Следи преузимање „Комуналпројекта”? - Заинтересован сам за куповину ЈКП „Комуналпројект“ - најављује Миленко Дамјанић. „Комуналпројект” је општинско јавно комунално предузеће са око 300 запослених, а бави се производњом и дистрибуцијом пијаће воде у Бачкој Паланци и неколико села општине, и одвођењем отпадних вода. У његовом саставу је неколико радних јединица међу којима и зелена пијаца у самом центру града, а непосредно је наслоњена на аутобуску станицу коју је „Дунавпревоз” купио. У саставу паланачке комуналне фирме је и градска депонија, па гробље, ту је и РЈ за одржавање чистоће и зеленила, радионица са возним парком, а који ће делови бити приватизовани одлучиће држава. ски власник АД „Дунавпревоз”, са 90 одсто капитала. Објекат је запуштен, али нови власник најављује да ће до септембра бити у функцији у новом руху.

имати радна места. Из статуса акционарског друштва „Дунавпревоз” ће ускоро прећи у д.о.о. јер ћу откупити преостале акције малих акционара, најавио је Миленко М. Суџум Дамјанић.

Представљање факултета БЕЧЕЈ: Бечејско удружење младих БУМ ових дана организује Други сајам образовања „Мисли на време – паметно бирај!“. Тродневни сајам намењен је матурантима три бечејске средње школе и одржаће се од 14 до 18 сати у мултимедијалној учионици бечејске Гимназије. - На основу анкете међу бечејским матурантима, дошли смо до сазнања који су то факултети и високе школе најзанимљивији за њих и обезбедили смо предаваче, студенте с новосадских високошколских установа, који ће имати по сат времена за презентацију. На овај начин ће се бечејски матуранти упознати са начином полагања пријемног испита, смеровима на дотичном факултету или високој школи, предметима који се уче, али и објашњења Болоњског система образовања, па услова за добијање места у студентском дому, исхрани у мензи и другим практичним питањима - рекли су организатори сајма. В. Ј.

ИЗБОРИ 2012.

Крсто Куреш предводи листу ДСС

За јед но ЛСВ и СПО ЗРЕ ЊА НИН: Лига социјалдемократа Војводине у Зрењанину ће на локалне изборе изаћи заједно са Српским покретом обнове, потврдио је на јучерашњој конференцији за новинаре поптпредседник ЛСВ и кандидат за посланика у Скупштини Војводине Александар Мартон. Он је подсетио да је ова странка пре три дана предала своју изборну листу са 67 кандидата за одборнике у Скупштини града Зрењанина. - Потврђено нам је друго место на гласачком листићу, а довољан број потписа смо скупили упркос чињеници да смо овериваче добили на свега пола дана. Велики је успех за десетак сати, колико смо активно прикупљали потписе у граду и селима, наићи на толику подршку грађана - истакао је Мартон. Како је рекао, ЛСВ неће обећавати на хиљаде нових радних ме-

ста, већ боље услове и олакшице за инвеститоре, али ће исто тако захтевати поштовање права радника. - Никада више ни један послодавац неће смети да пита жену у Зрењанину да ли је удата и да ли жели да заснује подицу. Наше суграђанке морају да имају једнака права на запослење - упозорио је Мартон, додајући да ће Лига инсистирати и на бољем и ефикаснијем функционисању градске управе. Председник Извршног одбора Градског одбора СПО у Зрењанину Вук Мидоровић је казао да је СПО препознао у ЛСВ искреног пријатеља и партнера, уз чију ће помоћ успети да оствари оно за шта се залаже претходне две деценије - да Зрењанин постане лидер у региону и да грађани пуно боље живе. Ж. Б.

Три листе АПАТИН: Општинска изборна комисија прогласила је три изборне листе за одборнике у СО, која укупно има 29 одборника. Прва је листу предала коалиција СПС-ПУПС са 933 потписа грађана, друга је коалиција ДС-СДПСДСХВ са 952 и трећа је листа СРС са 905 потписа грађана. Редослед којим су странке и коалиције предале своје листе биће поштован и на гласачком листићу. Ј. П.

ШИД: Након исправке, представници Општинског одбора Демократске странке Србије, чланови и кандидати за одборнике у будућем локалном парламенту предали су општинској Изборној комисији листу за 39 одборника. Носилац листе је др Крсто Куреш, као ново лице на политичкој сцени ове општине. На листи је једна трећина жена - кандидата, а од 39 кандидованих, 23 имају факултетско образовање. - Сви су они укључени у предстојећу демократску утакмицу и имају своје одличне потенцијале како у људском тако у стручном и у

организационом смислу - рекао је председник ОО ДСС Срђан Малешевић, дипломирани инжењер пољопривреде. На страначкој листи „Демократска странка Србије - др Војислав Коштуница, из шидског подручја су дипл. економиста Славица Варничић и дипл. Инжењер агроекономије Зоран Семеновић. За покрајинске изборе по пропорционалном систему предложени су Срђан Малешевић и правни техничар Снежана Павлица. Кандидат по већинском систему за Скупштину Војводине је дипломирани технолог Тихомир Д. С. Стаменковић.

Драган Бабић би нови мандат НО ВИ КНЕ ЖЕ ВАЦ: Општинска изборна комисија у Новом Кнежевцу прогласила је прву изборну листу за предстојеће локалне изборе. На гласачком листићу за одборнике Скупштине општине Нови Кнежевац под редним бројем један биће изборна листа „Демократска странка Борис Тадић”. Листу предводи актуелни председник општине и Општинског одбора ДС Дра ган Ба бић, који је кандидат за челника новокнежевачке општине и за наредни мандат.

- За разлику од прошлих избора, када смо имали заједнички наступ са Лигом социјалдемократа и Г17 плус, овог пута идемо са самосталном листом, на којој смо истакли 31 кандидата - каже Бабић. Други на кандидатској листи за одборнике је Пре драг Бе рић, који ће на већинској листи бити кандидат ДС-а за посланика у Скупштини АП Војводине, док ће за републички парламент на листи демократа из ове средине бити др Јо ван ка Пе тро вић и мр Чи ла М. Мр. Бор шош.

Будислав Медурић за председника општине

БЕЧЕЈ: Представници Демократске странке у Бечеју, у сарадњи с коалиционим партнером СДПС у рекордном времену од четири сата сакупили су 1.400 потписа, од неопходних 1.080, комплетирали потребну документацију и први је предали

Борис Тадић” нудимо. У име СДПС члановима и сипатизерима захвалио се председник ОО СДПС Бечеј Мирослав Поповић. Кандидат за председника општине је Будислав Медурић, за покрајинског посланика на већинској листи је Слободан Злоко-

Душан Јовановић, Будислав Медурић и Мирослав Поповић

Општинској изборној комисији, која им је, сходно законским одредбама, доделила број један на изборној листи ђурђевданских локалних избора. - То је, с једне стране, потврда организованости наше коалиције, а с друге, знак поверења суграђана - рекао је председник ОО ДС Бечеј Будислав Медурић. - Сада нам предстоји изборна кампања у којој ћемо саопштити јавности шта ми то као коалиција „Избор за бољи живот -

лица, за покрајинског посланика на пропорционалној листи Ерна КишЧисар, док је на листи за републичког посланика Радослав Васин. Последње персоналне промене у ДС на локалу појаснио је Душан Јовановић рекавши да су чланови ДС, уједно и чланови Општинског већа Андраш Боја и Душан Радивојевић најавили повлачење, што је пренето и коалиционом В. Ј. партнеру СВМ-у.

Миша Вребалов уз Преокрет

НОВИ БЕЧЕЈ: Општински одбор Либерално–демократске партије у Новом Бечеју предао је Општинској изборној комисији документацију и потписе грађана за кандидатуру листе „Миливој Миша Вребалов – Преокрет” на предстојећим локалним изборима. Носилац листе и члан Председништва ЛДП Миливој Вребалов изјавио је да је 1.550 грађана потврдило изборну листу.

- Очекујемо добре резултате, самим тим што имамо 1.550 наших оверених гласача. Грађане би требало подсетити шта је било 2006. године и како то изгледа сада, у 2012. години. Мислим да смо направили добар посао у Новом Бечеју, да се општина променила на боље у односу на претходних шест година - поручио је Вребалов, иначе и председник Ж. Б. новобечејске општине.

Карољ Дамјанов за УРС

КИКИНДА: Кикиндски одбор Уједињених региона Србије предао је листу за предстојеће локалне изборе. Носилац је председник Општинског одбора странке Г17 плус Карољ Дамјанов. Кандидати за покрајинску већинску листу покрајинског УРС-а су Карољ Дамјанов и Желимир Бајић, председник Народне партије у Кикинди. На пропорционалној листи кандидат за покрајинског посланика је Станислав Маљугић, а за републичА.Ђ. ку посланицу кандидат је Татјана Поучки.

RePORTA@e

sreda21.mart2012.

c m y

dnevnik

naJ sta Ri Ji na RoD ni he RoJ, ge ne Ral Ve li MiR Ra Di ^e Vi] (98), Rat ni sa bo Rac ti ta, \i la sa, le Ke Ran Ko Vi ]a i sa Ve Ko Va ^e Vi ]a

Cr no gor ski rat nik od bio da bu de {pi jun „[to to hu~i Sutjeska, krv pliva po woj, divizija Savina bije quti boj„ gotovo pola veka bilo je nezaobilazna „lektira„ za pevawe po {kolama {irom Jugoslavije. A jedan od posledwih svedoka pogibije legendarnog komandanta Save Kova~evi}a je general Velimir – Veco Radi~evi} (98), wegov ratni saborac i Titov, \ilasov i Rankovi}ev. O~ekivala sam starinu prisnutu godinama, a na vratima stana do~ekao me krepki sedokosi brka. Lane je slomio kuk, ali se brzo oporavio. Veli: sve je Veqo pregur’o, pa i to. Na stolu, kraj foteqe, gotovo kao ikona, stoji kwiga „Prva proleterska brigada„. – Krivo mi je samo {to sad mewaju imena ulica i skidaju spomenike koje smo mi postavqali. E, kako je bila lepa Savova bista u {koli koja nosi wegovo ime! Svu istoriju potiru, ali neka. Ja sam stara komuwara, meni su oca Vasilija u Podgorici streqali ~etnici, i to posle pada Italije, i nemam nameru da se mirim { wima – vajka se general, koji ne}e da se odrekne svoje levi~arske i buntovni~ke biografije. – ^lan partije sam od 1936, naredne godine sam poku{ao odem u [pa ni ju, ali su me uhapsili i poslali na robiju, gde sam do~ekao i 27. mart 1941. To ti je, sine, najve}i dan u na{oj istoriji jer smo udarili na du{mane – ushi}eno pri-

~a, i dodaje da je pohitao ku}i u Podgoricu i me|u prvima uzeo pu{ku u ruke. – Do|e mi na prag `andarm nose}i poziv za mobilizaciju, a ja ga mr{nem: Znam ja boqe nego ti |e

ji nas on i re~e: Drugovi, no}as }emo gaziti Sutjesku! Bi}e te{ko, ali znam da moèmo! „ Pre{li smo reku, ali wega izgubismo. S petoricom drugova satima sam ~uvao wegovo telo od Nemaca. Dogovorili smo se da mu skinemo komandantske oznake s rukava, da neprijateqi ne otkriju koga su ubili. Ali morali smo da odemo, nismo stigli da ga dostojno sahranimo. Drè}i poloàj na Neretvi, nekoliko meseci ranije sklopio je i o~i mrtvom starijem bratu Du{anu. Ni wega nije stigao, kako dolikuje, da oàli. Na Sutjesci je Veca bio rawen jer je uvek i{ao ispred

svih. Odlikovan je ordenom za hrabrost i postavqen u prate}em bataqonu Vrhovnog {taba za zamenika komesara ~ete koja je ~uvala najvi{e li~nosti partije i NOR-a. – Kad sam upu}en u Jajce da obezbe|ujemo Vrhovni {tab i delegate Drugog zasedawa AVNOJ-a, prvi put je me bilo strah. Ne od borbi, ve} od odgovornosti. Sre}om, u svakoj situaciji i dilemi na{ao mi se Aleksandar Rankovi}, koji me je vi{e nego o~inski savetovao {ta i kako da ~inim. I posle rata je ostao blizak s drugom Markom, koji ga je spasao kad je odbio da radi za Oznu. Ni-

Po sled wi me tak Sa ~etnicima nema pomirewa

mi je ratni raspored, i ne}e{ me ti u~it kako }u se borit za ovu zemqu, i pravac u {umu s drugovima. S bratom Du{anom juri{ao je u bici za osloba|awe Pqevaqa. – Mene su hteli da odgovore od borbe jer sam bio rukovodilac SKOJ-a, ali zar da drugovi ginu, a ja da se bavim politikom? Od mawih jedinica napravismo Podgori~ko-zetski odred, a kasnije i ~uvenu Petu crnogorsku brigadu kojom je komandovao Sava, najhrabriji ~ovek kog sam upoznao. Pred prelazak Sutjeske, postro-

S najboqim prijateqem Budom Tomovi}em, ~ije ime u Crnoj Gori nose brojne ulice i ustanove, po Zelengori je traìo vezu s partizanima. – Dawu smo se krili, a no}u beàli od Nemaca koji su sa psima pretraìvali planini. Koga na|u, odmah ga ubiju. Kako je dogovor ~lanova partije bio da ìvi ne}emo neprijatequ u ruke, ja kaèm Budu: Ako nas prona|u, ja }u prvo da ubijem tebe, a posle sebe. Ali on mi odgovori: Slu{aj, ti taj metak {to si za sebe ostavio iskoristi, a ja znam {to }u.

Ri ba za dru ga Mar ka Jednom ga je kraj Vrbasa Rankovi} upitao zna li nekoga ko ume da lovi ribu dinamitom. – Znam najboqeg! Taj sam! U to vreme sam mnogo pu{io pa mu re~em da mora imati ciga-

re jer se wima pali dinamit, sa {ibicom ne vidi{ da li je po~elo da gori. On potvrdi da ima puno, ja uzmem torbu, stavim par dinamita, izaberem vir i po~nem da bacam. Palim jednu po jednu, a riba samo izle}e. Na kraju mi on veli: Pa ti si mene zajeb’o, popu{i mi sve cigare. Ja se nasmejem i velim mu: Pa ti re~e da ima{ dovoqno„.

Kao ka men tvrd mo ral Drug Radi~evi} je penzionisan kao generalpotpukovnik u komandi Prve armije. Do tad je bezbroj puta mewao gradove i kasarne, a privilegije, koje su wegovi saborci nemilice koristili, on nikad nije hteo. ]erka stomatolog je sedam godina je ~ekala posao jer otac nije hteo da urgira „tamo gde treba„, a zbog wegove, kao kamen tvrde etike, dugo je bila i podstanar u svom rodnom gradu.

Par log P

to na ì to, ku ku ruz na ku ku ruz, ne daj bo è, re pa na re pu. Ze mqa to ne vo li. Do sa de joj isti zah te vi i ko ro vi. Sad je dru ga ~i je. Ni ko je ni {ta ne pi ta. Za li ju je otro vi ma za ko ro ve, iz ga ze trak to ri ma, uba ce se me, opet za li ju otro vi ma i mi ne ral nim hra ni vi ma, ono {to ro di pro gla {a va ju plo dom, use vom, ~ak oko pa vi nom, ma da ima wi va ko je de ce ni ja ma ni su vi de le mo ti ku ni oko pa va we. Ta kve ze mqe zva ni~ no ni su u par lo gu, ma da u ne kom za tvo ru je su. Ka da se ~o vek pre vi {e opu sti, raz o ~a ra, osta ne sam i na pu {ten, ka è se da se upar lo ìo, za par lo ìo je sam se be. Uvek uz po vrat nu re~ cu “se” jer sa mo wi vu mo è ne ko dru gi da za par lo ì a se be tek ti sam. Ako je od we ga, pak, ru ke di gla è na ili ne ko dru gi bli ì, on da je za ba ta qen, isto za na me ren, ali dok sam se be ne za par lo ì, dok sam ne pre sta ne da se bri je

edva je pro{lo sedam dana od kad je u Be~eju otkrivena statua [andora Petefija u prirodnoj veli~ini, a ve} se po~elo sumwati da je – o{te}ena! âk je i gradona~elnik Peter Knezi morao da reaguje. – Promena na delu kipa je vidqiva i razumem brigu qudi iz Ma|arskog kulturnog dru{tva „Petefi [andor“. Ali, niko od nas nije kvalifikovan da decidirano tvrdi da li je mo`da kriv tehnolo{ki proces. êka}emo ekspertizu qudi od struke. Pre svega autora, vajara Tibora Sarapke. Trenutno je najva`nije da razmi{qamo „hladne glave“ i ne dièmo paniku bez razloga – trezveno razmi{qa Knezi. Zbog ~estih kra|a svega {to je od brozne, plo~a, ~ak i slova s nadgrobnih spomenika, ne treba odbaciti mogu}nost da je neko poku{ao da se ovako „opari“ pa spomenik opa{e lancem i odnese. Ali, mo`da su se na tom mestu pojavile prve reakcije bronze na spoqne, klimatske uslove. Ina~e, slavnog poetu i revolucionara po{tuju i Ma|ari i Srbi. Jer, ro|en je 1823. u ma|arskom mestu Ki{kere{ od oca Srbina Stevana Petrovi}a i majke Slovakiwe Marije Hruzove kao Aleksandar. No, vatreni ma|arski nacionalista u burno doba je promenio i ime u [andor Petefi. V. Jan kov

i ko su da mi je, ni je i stvar no iz gu bqen. Jer, par log je ozbiq na i ba{ ne è qe na po ja va, pr qa va i te {ka za po pra vqa we. Par log ima pot pu no isto zna ~e we u srp skom i ma |ar skom je zi ku. Ka roq Vi ~ek je 1974. sni mio film “Par log” a o ve ~i toj te mi: od nos ge ne ra ci ja pre ma ze mqi hra ni teq ki. Ko ju vi {e ne pro iz vo di ni ko. Mo `da Ho lan |a ni. Oni {to pra ve i klom pe. Ima i zdra vo glu pav, ma da po u ~an, vic o par lo gu. Kao, oè nio se La la, pa pr vo ve ~e, ve ~e, pa ~ak i tre }e, mi lu je svo ju mla du, sve je gla di, i de kla mu je: Wi vo mo ja neo ra na! Do sa di lo to So si (jo{ iste sed mi ce), pa mu ka è: Slu {aj ti! Ili wi vu ori, ili je ja no sim u za dru gu! Na ra vo u ~e ni je: ni {ta ni je go re (bi lo) od za dru ge. Pa vle Ma le {ev (Gra|a za kwigu “Divani o re~ima”)

entar Sombora je svojom vilom „zadu`io” i ~uveni Julijan \ula Falcion, ~lan familije koja je vazda imala ~udne ideje o svojoj „dru{tvenoj ulozi”. Ne samo da je, za zemana mo`da jednog od najekscentri~nijeg potomka, ]ire Falciona koji je i s Maestrom Kowovi}em kafanske no}i delio, u arhitektonsko nasle|e zavi~aju ostavila i jednu od naj~udnijih vila tog doba, ~iji je ulaz sa „stra`we strane” ve} je obogatila i strogi centar ovog, za Vojvodinu svojevremeno vi{e nego zna~ajnog grada. Porodi~na ku}a Falciona je na dana{wem Vencu Vojvode Stepe, prekoputa monumentalnog soc-realisti~kog sedi{ta po{te. U vreme nastanka, ovo jednospratno zdawe u obliku }irili~nog slova P, gde danas stoluje Regionalna privredna komora, bilo je zami{qeno da, zahvaquju}i svojim lokalima u prizemqu, izdr`ava samo sebe jer su otmene odaje Falciona bile na spratu. Od ove zgrade do ku}e Marka [tajna, na po~etku Venca, 1877. gradske vlasti su zabranile svaki kolski saobra}aj pa je tu formiran prvi Korzo, kasnije kao

Be ~ej ski spo me nik Pe te fi ju (ne)o{te }en

log sta jao ce lu go di nu. Neo ra na, ne ko {e na, neo bra |i va na za mqa – to je par log. Jed no vre me je dr à va ka `wa va la one ~i ja je ze mqa osta ja la u par lo gu. Sa da je par log re dak. Ako je ne ka wi va za pu {te na, mo ra da joj je go sa umro (a osta vin ska ras pra va jo{ tra je), ili je zdra vo bo le stan, ma da sa da i ta kvi stig nu da iz da ju wi vu ne ko me u aren du ili je pro da ju na br zu ru ku. Sa da su se svi se ti li one re ~e ni ce Mar ka Tve na: Ku puj te ze mqu, vi {e se ne pro iz vo di! (Ne zna ju da je ~u ve ni Sa mjuel umro kao pu ki si ro mah, ba{ zbog po gre {nih in ve sti ci ja). Ka ù da je ne ka da dav no ze mqa i na mer no dr à na u par lo gu. Da se od mo ri ako je pret hod ne go di ne se ja na ne ka zah tev na biq ka ko ja mno go is cr pqu je ze mqu. Ku de qa re ci mo, ili re pa {e }er na. To je bi lo u do ba kad se po {to vao red, par don, plo do red. On da se ni je se ja lo ì -

jedinica izvela akciju ravnu onoj hvatawa Draè Mihailovi}a. Presreli smo usta{kog kurira, odao nam je {ifre i lokacije gde se kriju zlikovci. Uspeli smo da ulovimo Qubu Milo{a i jo{ nekoliko Paveli}evih najkrvavijih koqa~a – se}a se |edo koji je, idu}i glavom tamo gde mnogi ni na pu{komet ne bi prilazili, zasluìo orden narodnog heroja. Tito je potpisao ukaz 1951, a onda na skromnoj sve~anosti u Belom dvoru Velimiru i jo{ petorici boraca stavio lentu oko vrata. – Kao gostima na ru~ku, nazdravio nam je crnogorskom lozom – ni{ta vi{e o osporavanom mar{alu nije hteo da kaè najstariji narodni heroj. A wega je sudbina, definitivno, vezala za ratnog komandanta. Kad je do{ao da ìvi u Beogradu, stan je dobio u ulici koja je paralelna s ulicom Save Ko va ~e vi }a iz me |u dva ogranka {kole „Sava Kova~evi}„. Zo ri ca Dra go je vi}

U ka fa ni se uje di ni li som bor ski Sr bi i Bu wev ci

PRE^ANSKA LEKSIKA

ar log se naj bo qe vi di u pro le }e. Ka da ra ta ri kre nu da pri pre ma ju ze mqu za se tvu, oru ili bar ta wi ra ju ono uz o ra no je se nas, pa on da sve pro |u ne ko li ko pu ta dr qa ~om (to jo{ ra de), a na kra ju bra nom ko jom se vla ~i. E, to vi {e ne ra de. Te alat ke i rad we po sto je jo{ sa mo kao pod se }a wa na spra ve i po slo ve. Bra na je te pih od ne ka ko spo je nih gvo zde nih ko tu ro va, ve li kih be o ~u ga, pa ka da se vu ~e – vla ~i – po wi vi, iza we osta je isit we na ze mqa. Sa mo mo ra{ da sa ~e ka{ da pad ne pra {i na da bi se sve to le po vi de lo. Do bro, ne ma bra ne ni vla ~e wa, ali ka da pro |u svi se tvo spre ma ~i, ka da se na pro le} nom sun cu za ze le ni ozi mo `i to, na naj lep {oj {a hov skoj ta bli se ~ak (ili ba{) iz avi o na vi di {ta je – par log. Ta mo jo{ sto je ba dr qi ce ku ku ru zo vi ne od je se nas ili se ta la sa di vi ji si rak, ako je par -

Odan drugovima i Starom i Marku

je `eleo da bude {pijun i me{a se u tu|e `ivote. – Retki su odbili Slu`bu. Po{qu me kod Rankovi}a, a on me rasporedi u KNOJ, prvo u Kragujevac pa Zagreb. Tu je moja

najbitnija varo{ka promenada zamewen glavnim sokakom, negdawom pa i sada{wom Ulicom kraqa Petra Prvog, koja se dugo, nakon Drugog svetskog rata, zvala, naravno, po mar{alu i do`ivotnom predsedniku dr`ave. Kako god bilo, tek, porodica Julijana Faliciona je svoje „leglo” po dozvoli gradskog Magi-

strata izgradila 1868, a prizemqe je videlo i istorijske momente, kao {to je zasedawe somborskih Srba i Buwevaca 1918. prilikom odluke o prikqu~ewu kraqevini Srbiji. Tu je ~etiri godine ranije „stolovala” kafana „Kod srpskog kraqa”, {to je u vreme vlasti Habzrburga skoro pa sablazan bila, koja je nakon spla{wavawa srpskog nacionalnog „vozdizanija” prozvana prosto i narodski „Korzo”. M. Mi qe no vi}

dnevnik

dRU[TvO

NA VEST DA ]E SE I KOD NAS PO JA VI TI KU BAN SKA VAK CI NA PRO TIV RA KA PLU ]A

UDRU @U JU SE PRI ROD NO-MA TE MA TI^ KI FA KUL TE TI SR BI JE

Lek ili la `na na da Za sve obo le le ko ji se le ~e od ra ka plu }a, i to onog u po od ma kloj fa zi, kao bom ba od jek nu la je vest ob ja vqe na u po je di nim me di ji ma da }e ve} za ne ko li ko me se ci tri de se tak na {ih pa ci je na ta-do bro vo qa ca pri mi ti ku ban sku vak ci nu „ci ma vaksEGF”. O toj vak ci ni mno go se go vo ri lo i pi sa lo jo{ od pro {le go di ne, iza zva la je broj ne po le mi ke i da la na du obo le li ma od kar ci no ma plu }a i pro -

kao pri mar ni na ~i ni uni {ta va wa kan ce ro ge nog tki va, ali oni ma kod ko jih se ne vi di ni ka kvo po boq {a we no va vak ci na, tvr de ku ban ski is tra ì va ~i, mo è spa sti ì vot. Vak ci na je ve} is pro ba na na oko 1.000 pa ci je na ta na Ku bi. Oni ko ji su je pri mi li ì ve mi ni mum pet go di na du è od onih ko ji ni su, a ima ju isto obo qe we. Vak ci na se da je u ra me na i zad wi cu, kao in jek ci ja, i to vi -

Ce pi vo za si du Tim stru~ wa ka iz ku ban skog Cen tra za bi o teh no lo gi ju i ge net ski in è we ring iz ja vqu je da je uspe {no za vr {e no te sti ra we na mi {e vi ma vak ci ne pro tiv si de i da je sve sprem no da po~ ne i stro go kon tro li sa no te sti ra we na qu di ma. Ipak, na po mi wu da je do sa da {i rom sve ta te sti ra no vi {e od 100 vak ci na pro tiv si de, pri ~e mu ni jed na ni je da la za do vo qa va ju }e re zul ta te. sta te, ali, po {to se u stru~ noj li te ra tu ri ne po mi we ni ti je svet ska stru~ na jav nost za u ze la svoj stav po tom pi ta wu, osta je di le ma da li se za i sta ra di o efi ka snom le ku ili o jo{ jed nom po ku {a ju da se naj te è obo le li ma da la `na na da. Ka ko iz ja vi li su ku ban ski stru~ wa ci, „ci ma vaks-EGF” je re zul tat dva de set pe to go di {weg is tra ì va wa Cen tra za mo le ku lar nu imu no lo gi ju iz Ha va ne i po ka za lo se da oni ma ko ji su u po od ma klom sta di ju mu ra ka plu }a mo è pred sta vqa ti raz li ku iz me |u ì vo ta i smr ti. To ni je vak ci na u pre ven tiv nom smi slu, ona ne }e spre ~i ti po ja vu ra ka plu }a, ali po {to se wen ak tiv ni sa sto jak za sni va na pro te i nu ko ji ima ve ze s ne kon tro li sa nim raz mno à va wem }e li ja, me ha ni zam ko ji ga iza zi va na pa da ta ko {to stva ra an ti te la ko ja se bo re pro tiv po me nu tog pro te i na. He mo te ra pi ja i ra di o te ra pi ja i da qe se pre po ru ~u ju

{e pu ta. Pr vo se pri ma imu ni za ci o na do za od ~e ti ri vak ci ne na dve ne de qe. Pa ci jent to pri mi za ot pri li ke dva me se ca. One slu è da za u sta ve {i re we ra ka. Po sle to ga pa ci jent do bi ja me se~ no po jed nu do zu. On ko lo zi u na {im zdrav stve nim usta no va ma ni su upo zna ti s tim da vak ci na sti è u na {u ze mqu. Ka ko ka ù, dva me se ca je su vi {e kra tak rok da bi vak ci na pro {la sve po treb ne po ce du re za re gi stra ci ju, a po {to ni je re gi stro va na ni u jed noj ze mqi EU, ne mo è se spro ve sti ni re gi stra ci ja po skra }e noj pro ce du ri. Bez re gi stra ci je ne ma pri me ne vak ci ne ni u jed noj na {oj zdrav stve noj usta no vi. Ne ma re ~i ni o kli ni~ kom is pi ti va wu vak ci ne u ne koj od na {ih on ko lo {kih ku }a jer da bi se to de si lo, mo ra se do bi ti i odo bre we Eti~ kog od bo ra Sr bi je u ko jem se o ova kvoj mo gu} no sti ni je ni raz go va ra lo. J. Bar bu zan

Di jag no sti ka CT ske ne rom Kar di o lo {kim bo le sni ci ma ko ji se le ~e u In sti tu tu za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne u Srem skoj Ka me ni ci usko ro }e bi ti omo gu }e na i di jag no sti ka pu tem CT ske ne ra. Po re ~i ma di rek tor ke tog In sti tu ta prof. dr Na de ^e mer li}-A|i}, to }e bi ti jo{ je dan na ~in za naj sa vre me ni ji pre gled krv nih su do va. O upo tre bi CT ske ne ra u kar di o lo gi ji ne dav no je u In sti tu tu za KVB Voj vo di ne pre da va we odr `ao prof. dr Fi lip po Ci va ia iz Kar dio-to ra kal nog cen tra u Mo na ku. On je re kao da se u cen tru iz ko jeg do la zi go di {we ura di od 16.000 do 18.000 di jag no sti~ kih pro ce du ra na CT ske ne ru. Ta pro ce du ra ima naj {i ru pri me nu u pre o pe ra tiv nom ot kri va wu bo -

le sti sr ca i krv nih su do va, aort ne ste no ze, za sni ma we ~i ta ve aor te, de tek ci ju di sek ci je aor te, ra znih kal ci fi ka ci ja, za kon tro lu sten ta, ko ro nar nih ab nor mal no sti, ra no ot kri va we pro ble ma atri jal ne fi bri la ci je... Zra ~e we pri li kom pre gle da na sa vre me nom CT ske ne ru je mi ni mal no. Po re ~i ma doc. dr Oli ve re Ci raj-Bje lac iz In sti tu ta za nu kle ar ne na u ke „Vin ~a„ i Elek tro teh ni~ kog fa kul te ta Be o grad, je dan pre gled na sa vre me nim CT ure |a ji ma pra vi zra ~e we pod jed na ko onom ko je ima mo dok le ti mo avi o nom na re la ci ji od Be o gra da do Ka na de. Naj sa vre me ni ji CT ske ne ri ima ju mo gu} nost sma we wa zra ~e wa za de lo ve te la ko ji su ose tqi vi ji. J. B.

sreda21.mart2012.

Za jed ni ca se bo qe i da qe ~u je Na Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du ju ~e su se oku pi li de ka ni, od no sno pro de ka ni ovog, ali i fa kul te ta pri rod no-ma te ma ti~ kih na u ka uni ver zi te ta u Be o gra du ({est po seb nih fa kul te ta: Fi zi~ ke he mi je, He mij ski, Bi o lo {ki, Ge o graf ski, Ma te ma ti~ ki i Fi zi~ ki), Ni {u, Kra gu jev cu i Ko sov skoj Mi tro vi ci, da bi se do go vo ri li o osni va wu za jed ni ce ovih fa kul te ta ~i ji ~lan }e bi ti i, ta ko |e dr `av ni, in te gri sa ni Uni ver zi tet u No vom Pa za ru (pod se ti mo da ta kvu „ce hov sku” za jed ni cu ve} ima ju me di cin ski i prav ni fa kul te ti) da bi, ra di una pre |e wa obra zo va wa, kao i po lo `a ja PMF-ova u si ste mu vi so kog obra zo va wa, sta tu sa svo jih stu de na ta... ko or di ni ra no de la li i na stu pa li. For mi ra we ove uni je i ju ~e ra {wi skup na ko jem je de fi ni san i spo ra zum o sa rad wi ini ci ra la je de kan no vo sad skog PMF-a prof. dr Ne da Mi mi ca-Du ki}, ko ja u iz ja vi za na{ list is ti ~e da su ovi fa kul te ti sa ra |i va li i ra ni je, ali uglav nom u Tem pus pro jek ti ma, te da je pret hod ni sa sta nak de ka na PMF-ova bio jo{ 2006. u Be o gra du po vo dom pro jek ta ko ji

se od no sio na har mo ni za ci ju stu dij skih pro gra ma za pro fe so re pri rod nih na u ka. – Ne po sred ni mo tiv za ova kav sa sta nak je i no va stra te gi ja raz vo ja ce lo kup nog obra zo va wa,

ma po je di nih fa kul te ta o pro ble mi ma s ko ji ma se su o ~a va mo i ta ko se is kri sta li sa la po tre ba da, ka ko u jav no sti, ta ko i pre ma re sor nim mi ni star stvi ma, na stu pa mo za jed no jer ova ko na {e

Dis kri mi na ci ja êl ni qu di PMF-ova ju ~e su se po seb no ba vi li po lo à jem i per spek ti va ma svo jih svr {e nih stu de na ta svih ni voa stu di ja, s po seb nim osvr tom „na ogra ni ~a va we wi ho vog za po {qa va wa i ne rav no pra van sta tus u zdrav stve nim in sti tu ci ja ma”. – Ono {to ima mo u zdrav stvu je stvar no dis kri mi na ci ja stu de na ta he mi ~a ra, bi o he mi ~a ra, mi kro bi o lo ga, mo le ku lar nih bi o lo ga, fi zi ko-he mi ~a ra, me di cin skih fi zi ~a ra itd., gde su oni u star tu tre ti ra ni kao rad ni ci dru gog re da, po go to vo kod do bi ja wa spe ci ja li za ci ja i da qeg usa vr {a va wa. Evo i pri me ra: na {i di plo mi ra ni stu den ti ko ji su spe ci ja li zi ra li na Me di cin skom fa kul te tu u star tu ima ju 20 od sto ni ù pla tu ne go wi ho ve ko le ge le ka ri-spe ci ja li sti. Is ho di spe ci ja li za ci ja iz kli ni~ ke i me di cin ske bi o he mi je, sa ni tar ne i tok si ko lo {ke he mi je su to li ko usko ve za ni da me ni ni je ja sno kod ko ga oni to u~e ako ne kod ne kog ko je he mij ske stru ke, a ne do zvo qa va ju bi o he mi ~a ri ma da u|u u zdrav stve ne usta no ve, ~ak ih ne ki uop {te „ne pre po zna ju” – kon sta tu je dr Ne da Mi mi ca-Du ki}. od pred {kol skog do vi so kog, gde se jed no stav no po ja vi la po tre ba da se za {ti te in te re si pri rod nih i ma te ma ti~ kih na u ka – ka è de kan Ne da Mi mi ca-Du ki}. – Sa ma ini ci ja ti va na sta la je iz ne kih mo jih raz go vo ra s de ka ni -

po je di na~ ne ini ci ja ti ve uglav nom osta nu bez od zi va. U ju ~e ra {wem raz go vo ru o stra te gi ji obra zo va wa po seb no je raz ma tra na pred lo `e na pro me na pla no va i pro gra ma na sta ve pri rod nih na u ka, po -

seb n o u sred w im stru~ n im {ko la ma, a u gim na zi ja ma se to jo{ ne ra di. Na {a sa go vor ni ca ne mo è u ovom tre nut ku de ci di ra no da ka è ka kvo }e bi ti ko na~ no re {e we, ali ob ja {wa va da bi, re ci mo, op ci ja da pri rod ne na u ke idu pod istu „ka pu” kao „na u ke”, zna ~i la da bi o lo gi ja, he mi ja, fi zi ka bu du iz bor ni pred me ti. – Ali, ako se broj gim na zi ja stvar no po ve }a za 50 po sto, on da bi i broj ~a so va iz ovih pri rod nih na u ka bio zna ~aj ni ji – ka è de kan Mi mi ca-Du ki}, i do da je da se na sa stan ku di sku to va lo i o tzv. op {toj ma tu ri, stru~ noj ma tu ri, o po lo à ju, od no sno in ge ren ci ja ma fa kul te ta u to me ka kvi }e bi ti ti pri jem ni is pi ti, ka kve }e mo stu den te do bi ja ti, da ipak to ne osta ne da re {a va ju sa mo qu di ko ji ra de u Mi ni star stvu, osnov nim i sred wim {ko la ma. – Mi è li mo da da mo svo je mi {qe we. Na rav no, bo ri }e mo se za za stu pqe nost svo jih pro fe so ra, ali i za to |a ci ne bu du to li ko op te re }e ni, ali ne na u{trb pri rod nih na u ka ~i ji je ciq ne sa mo pri hva ta we ~i we ni ca ve} i da raz vi ju lo gi~ ko raz mi {qa we kod de ce. V. ê ki}

BOR CI PRO TIV RE HA BI LI TA CI JE GE NE RA LA DRA @E MI HA I LO VI ]A

Ako tre ba, po isti nu i u Stra zbur U Vi {em su du u Be o gra du za 23. mart za ka zan je na sta vak pro ce sa re ha bi li ta ci je ge ne ra la Dra go qu ba Mi ha i lo vi }a, na ko jem bi tre ba lo da opet sve do ~i pred sed nik Dr àv ne ko mi si je za utvr |i va we ~i we ni ca o we go voj smr ti isto ri ~ar Slo bo dan Mar ko vi}. U su du tvr de da ovim ro ~i {tem ne }e bi ti za vr {en po stu pak re ha bi li ta ci je, od no sno ne }e bi ti do ne ta ko na~ na od lu ka, tim pre {to jo{ uvek ni je sti gao do kaz o to me da je spro ve den po stu pak za utvr |i va we Mi ha i lo vi }e ve smr ti, od no sno on jo{ uvek ni je for mal no pro gla {en mr tvim, a taj po stu pak se vo di pred van par ni~ nim ode qe wem Pr vog osnov nog su da u Be o gra du. No, i na go ve {ta ji da bi, ako ne sa da a ono usko ro, sud mo gao do ne ti od lu ku o re ha bi li ta ci ji ge ne ra la Mi ha i lo vi }a, iza zi va re volt kod bo ra ca oku pqe nih u Sa vez udru è wa bo ra ca na rod no o slo bo di la~ kog ra ta Sr bi je. Na i- me, SUB NOR se o{tro pro ti vi re ha bi li ta ci ji Dra è Mi ha i lo vi }a, sma tra ju }i da bi ta kav po tez imao da le ko se `ne po sle di ce po na rod i dr à vu Sr bi ju. U sa op {te wu do ma }oj i svet skoj jav no sti bor ci kri ti ku ju

ak tu el nu srp sku vlast i tvr de da je us pe la u ne ko li ko po sled wih go di na da u ce li ni re ha bi li tu je fa {i sti~ ko kvi slin {tvo i ko la bo ra ci ju s oku pa to rom u Dru gom svet skom ra tu. S dru ge stra ne, do da je SUB NOR, sve {to su “~a sni par ti za ni ura di li u bor -

bi za slo bo du, a {to ni je dan isto rij ski ux be nik u sve tu do sa da ni je po re kao”, sa da se po ti sku je u za pe }ak. – Ja sno je da ni je dan sud, bez ob zi ra na to gde je i ko li ko je stvar no ili to bo è sa mo sta lan u od no su na ak tu el nu po li ti~ ku vo qu, ne mo è bez za la è wa u kom plet nu si tu a ci ju na ~i ta voj te ri to ri ji Ju go sla vi je do ne ti me ri tor ne od lu ke o po je din ci ma ko ji su se te {ko ogre {i li sa ra |u ju }i s oku pa to rom i na wi hov ra ~un i po na lo gu uni {ti li hi qa de ne du `nih qu di – oce wu je u ime bo ra ca pred sed nik SUB NOR-a Sr bi je Mi o drag Ze ~e vi}, do da ju }i da je to raz log zbog ~e ga se ni u su sed nim dr à va ne gle da do bro na mer no na na ja vu re ha bi li ta ci je Mi ha i lo vi }a. Bor ci na ja vqu ju da }e za {ti t u isto r ij s ke isti n e o Dru gom svet skom ra tu za tra -

`i t i od ze m a q a an t i h i t le rov ske ko a li ci je, od dr `a va ko je ba {ti ne tra di ci ju slo bo de, ve te ran skih or ga ni za ci ja {i rom sve ta, ali i od OUN i

Ni {ta bez Dra `i ne umr li ce Po ni {te we pre su de od 15. ju la 1946. go di ne, ko jom je Mi ha i lo vi} osu |en na smrt stre qa wem, kao i vra }a we gra |an skih pra va zah te vom za re ha bi li ta ci ju za tra `io je we gov unuk Vo ji slav. Pr vi osnov ni sud u Be o gra du tre ba usko ro da ob ja vi oglas s po zi vom svi ma ko ji ne {to zna ju o ge ne ra lo voj smr ti da se ja ve. Oglas }e bi ti ob ja vqen u “Slu `be nom gla sni ku Sr bi je”, na ogla snoj ta bli i u me stu po sled weg Mi ha i lo vi }e vog pre bi va li {ta. Evrop ske uni je, ko ja ima utvr |e ne kri te ri ju me o an ti fa {i zmu, o ne shva tqi vim re ha bi li ta ci ja ma kvi slin ga i na ci sti~ kih oku pa to ra, a obra ti }e se i su du u Stra zbu ru. Q. Ma le {e vi}

OBRA ZOV NI KA NAL NA „JU TJU BU”

Lek ci je idu u svet

IZ GRAD WA JO[ JED NE AM BU LAN TE U ZRE WA NI NU

Pa ci jen ti se le ~i li u me snoj za jed ni ci

Ako ni je pred iz bor ni fol, me {ta ni zre wa nin skog na se qa “Ze le no po qe” usko ro bi tre ba lo da do bi ju du go o ~e ki va nu am bu lan tu u ovom de lu gra da. Gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mi haj lov i pred sed nik Sa ve ta me sne za jed ni ce “Ze le no po qe” Mi o drag Dam wa nov, na i me, po lo `i li su ka men te me qac za grad wu am bu lan te. Ti me se, ka ko je na veo Mi haj lov, re {a va du go go di {wi pro blem sta nov ni ka ovog grad skog kvar ta. – Pro blem tra je go di na ma. Am bu lan ta je bi la sme {te na u neo d go va ra ju }em pro sto ru me sne za jed ni ce – re kao je Mi haj lov. Po re ~i ma zre wa nin skog lord me ra, obje kat }e bi ti po vr {i ne 373 kva drat na me tra, a ima }e tri am bu lan te, sto ma to lo {ku or di na ci ju, la bo ra to ri ju, EKGka bi net i osta le pro prat ne sa dr `a je.

– O~e ku je mo da obje kat bu de za vr {en po ~et kom ok to bra – do dao je on. Mi o drag Dam wa nov je ka zao da ugo vo re na vred nost ra do va iz no si 20,5 mi li o na di na ra i da su no vac, za jed ni~ kim za la ga wem, obez be di li MZ “Ze le no po qe” i grad Zre wa nin. – Ovo je iz u zet no va `an obje kat. Ve o ma smo za do voq ni, ne sa mo za to {to }e mo do bi ti am bu lan tu ve} i zbog to ga {to }e ceo ovaj kraj bi ti iz me wen, bu du }i da je u pla nu grad wa par king pro sto ra, cr kve, pi ja ce, sta ze za {et wu i dru gih obje ka ta ko ji su sta nov ni ci ma neo p hod ni – po ru ~io je Da mja nov. In ve sti tor je grad Zre wa nin, od no sno Di rek ci ja za iz grad wu i ure |e we gra da, a iz vo |a~ ra do va je zre wa nin sko pred u ze }e “Teh no grad wa”. @. B.

PRED SED NIK VLA DE VOJ VO DI NE BO JAN PAJ TI] PO SE TIO @U PU SVE TOG RO KA U SU BO TI CI: Predsednik pokrajinske Vlade dr Bo jan Paj ti} preksino} je u Subotici, povodom otvarawa obnovqenih prostorija ùpe svetog Roka i obleàvawa praznika Svetog Josipa, posetio ùpnika i ùpqane. Pajti} je prisustvovao misi u crkvi svetog Roka, uz koju je sme{ten @upni dom, renoviran uz pomo} Vlade Vojvodine i Pokrajinskog fonda za kapitalna ulagawa, projekat vredan 15 miliona dinara. – Apsolutni prioritet na{e vlade jesu investicije i nova radna mesta, ali ìvot nije mogu}e svesti iskqu~ivo na ekonomiju i zaradu – rekao je Pajti}. – Identitet ~oveka se sastoji i u onome {to je wegova duhovna intencija i zato nam je ovaj projekat bio tako vaàn. Ovaj ured }e biti ne samo mesto duhovnog okupqawa nego i epicentar svih zbivawa u ~itavoj ùpi i mesto okupqawa svih u zajednici. Hrvatska nacionalna zajednica jedna je od najstarijih i najbrojnijih na{ih nacionalnosti i mi smo kao Vlada Vojvodine posve}eni o~uvawu wenog identiteta, ali i sve one na{e {arolikosti na koju smo toliko ponosni. S. I.

Ne pro fit na fon da ci ja ko ja or ga ni zu je edu ka tiv ne kon fe ren ci je pso ve }e ne teh no lo gi ji, za ba vi i di zaj nu „Tec hno logy, En ter ta in ment and De sing” – TED je, s na me rom da |a ci ma i stu den ti ma {i rom sve ta po nu di krat ke i pri vla~ ne lek ci je, po kre nu la na „Ju tju bu„ obra zov ni ka nal TED-ed na ko jem se na la ze edu ka tiv ni ani mi ra ni vi deo-snim ci kra }i od de set mi nu ta. TED je po zvao na stav ni ke sa svih obra zov nih ni voa iz ~i ta vog sve ta da po {a qu svo ja naj bo qa pre da va wa, a ona ko je bu du pri hva }e na, oso bqe fon da ci je }e s auto rom naj pre sa è ti i pro ~i sti ti, a ka da autor sni mi ko na ~an ob lik pre da va wa i po {a qe ga na TED-ov ser ver, ani ma to ri }e ga ta mo uob li ~i ti u za ba van i in for ma ti vi ni sni mak. Sva ki ova kav sni mak, od no sno lek ci ja, ima }e i titl za oso be ko je sla bi je ~u ju i in ter ak ti van tran skript ko ji omo gu }a va da se pri ti skom na tekst sko ~i na od go va ra ju }i deo vi dea. Ka nal youtu be.com/user/TE DE du ca tion na otva ra wu je imao se dam lek ci ja ko je su po kri va le te me od van ze maq skih ì vih bi }a do sim bi o ze, a pla ni ra no je da se broj lek ci ja stal no po ve }a va. Lek ci ju, pre da va ~a i ani ma to ra mo gu pred lo ì ti i gle da o ci, i to lek ci ju na http://edu ca tion.ted.com/les son/, pre da va ~a na http://edu ca tion.ted.com/edu ca tor/, a ani ma to ra na http://edu ca tion.ted.com/ani ma tor/. D. D.

crna hronika

sreda21.mart2012.

dnevnik

c m y

PO LI CI JA UHAP SI LA GO RA NA D. IZ ZRE WA NI NA

Ma ri hu a na u ode }i Pri pad ni ci zre wa nin ske Po li cij ske upra ve li {i li su slo bo de Gorana D. (25) iz Zre wa ni na i od re di li mu me ru za dr `a va wa zbog osno va ne sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Zre wa nin ska po li ci ja sa op {ti la je ju ~e da je pri li kom le gi ti mi sa wa i pre gle da

ode }e kod Go ra na D. u po ne de qak, oko 20.30 ~a so va, pro na |en pa ke ti} sa sa su {e nom biq nom ma som na lik na ma ri hu a nu. „Na osno vu na red be Vi {eg su da u Zre wa ni nu, pre tre sen je stan i dru ge pro sto ri je Go ra na D., gde je tom pri li kom pro na |e no i od u ze to 12 pa ke ti }a u ko ji ma je bi la sa su {e na biq na ma sa na lik ma ri hu a ni, ukup ne te -

`i ne oko 14 gra ma. Sum wa se da je Go ran u vi {e na vra ta pro da vao ma ri hu a nu na te ri to ri ji Zre wa ni na”, na vo di se u po li cij skom sa op {te wu. Osum wi ~e ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti spro ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Zre wa ni nu. @. B.

[E [EQ NA STA VIO IZ NO [E WE ZA VR [NE RE ^I Smr ska na vo zi la po sle tra gi~ nog su da ra

TE [KA SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A KOD PI RO TA

^e tvo ro po gi nu lo u di rekt nom su da ru – U te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la prek si no} na pu tu Pi rot–Ni{, kod Cr ve nog bre ga, u di rekt nom su da ru dva put ni~ ka auto mo bi la ~e ti ri oso be su po gi nu le, a dve su po vre |e ne – iz ja vi la je Ta nju gu na ~el ni ca Od se ka ana li ti ke u Po li cij skoj upra vi u Pi ro tu Sla|ana Pani}. – Sve ~e ti ri oso be pre mi nu le su od za do bi je nih po vre da na li cu me sta: vo za~ „ope la ka det” K. M. (37) i dva put ni ka iz tog vo zi la ko je je iza zva lo ne sre }u K. D. (23) i T. M. (19), i put -

nik iz dru gog vo zi la, „fol ksva ge na” M. @. (18). Vo za~ „fol ksva ge na” J. M. (21) za do bio je te {ke te le sne po vre de, opa sne po `i vot, a jo{ jed na oso ba iz „ope la” O. N. (22) je lak {e po vre |e na, i oni su pre ve ze ni u Kli ni~ ki cen tar u Ni {u. Ne sre }a se do go di la prek si no} oko 21.15 ~as, ka da je vo za~ „ope la ka det”, ko ji se kre tao od Pi ro ta ka Ni {u, pri li kom ne pro pi snog pre ti ca wa te ret nog vo zi la di rekt no uda rio u dru go put ni~ ko vo zi lo, ko je se kre ta lo iz su prot nog sme ra.

RA SVE TQE NO RAZ BOJ NI [TVO U MAR TO NO [U

Pri tvo re na tro ji ca osum wi ~e nih Po li ci ja u Ka wi ì ra sve tli la je raz boj ni {tvo po ~i we no u Mar to no {u i tro ji ci osum wi ~e nih od re di la za dr à va we do 48 sa ti. Uz kri vi~ nu pri ja vu Tivadar K. (1970), Arnold K. (1991) i Joèf L. (1977) iz Mar to no {a pri ve de ni su is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci, ko ji im je, na kon sa slu {a wa, od re dio pri tvor do 30 da na. Tro ji ca pri tvo re nih osum wi ~e ni su da su po ~i ni li raz boj ni {tvo nad A. K. (1937) iz Mar to no {a. Po

sa op {te wu po li ci je, oni su 25. fe bru a ra ove go di ne, u ve ~er wim sa ti ma, ba nu li u po ro di~ nu ku }u star ca A. K. i na kon vi {e za da tih uda ra ca, uze li oko 7.000 di na ra ko je su pro na {li u ku }i. Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, 75-go di {wi sta rac je na pad nut po {to je tog da na do bio so ci jal nu po mo}, a po li ci ja is pi tu je da li su oni i ra ni je na sli ~an na ~in od we ga uzi ma li no vac. M. Mr.

PO @AR U ATA RU VR BI CE, NA SE VE RU BA NA TA

[u ma iz go re la, lo va~ ki dom spa sen Va tro ga sna je di ni ca iz ô ke uga si la je i spre ~i la da qe {i re we po à ra ko ji je pre kju ~e ka sno po sle pod ne iza zvan u ata ru na se qa Vr bi ca na se ve ru Ba na ta, na srp sko-ru mun skoj gra ni ci, zbog pa qe wa su ve tra ve. Iz PU Ki kin da sa op {te no je da je iz go re la {u ma u vla sni {tvu Lo va~ kog udru è wa

Va tro ga sci su spre ~i li da po `ar za hva ti i lo va~ ki dom kraj ba gre mo ve {u me za hva }e ne va tre nom sti hi jom. Pred sed nik LD „Srn da}„ Tibor Tiri iz ja vio je za na{ list da se pri ~i we na {te ta jo{ pro ce wu je, ali da je evi dent no da je ona ve li ka jer je naj ve }im de lom iz go re la ba gre mo va

„Go vor mr `we ni je kri vi~ no de lo” Li der ra di ka la Vojislav [e{eq ju ~e je, upr kos lo {em zdrav stve nom sta wu, na sta vio iz no {e we za vr {ne re ~i u glav nom po stup ku ko ji se pro tiv we ga vo di u Ha gu za rat ne zlo ~i ne na pro sto ru Hr vat ske, BiH i Voj vo di ne od 1991. do 1993. go di ne, re kav {i da je pro ces pro tiv we ga u Tri bu na lu bio po li ti~ ki mo ti vi san i da je bio iz lo èn po li ti~ kom pro go nu. – Ovaj pro ces bio je pro ces na za da tu te mu – re kao je [e {eq, i ob ja snio da je Tu ì la {tvo tek po sle po dig nu te op tu `ni ce po ~e lo da vo di is tra gu da bi joj pri la go |a va lo iz ja ve sve do ka. [e {eq je re kao da, ka da se ve} na {ao u Ha gu, ni je bi lo go vo ra o br zom po ~et ku su |e wa, ve} da je „osta vqen na ~e ka wu”. – Ve} pr ve go di ne po ~e li su pro tiv me ne ne ku vr stu po li ti~ kog i psi ho lo {kog ra ta – re kao je on. Na po ~et ku iz no {e wa za vr {ne re ~i pro {le sed mi ce, [e {eq je po ru ~io da je Tri bu nal ne le gi mi tan, a da tu ì o ci la `nim sve do ci ma ni su do ka za li we go vu kri vi cu, ve} do dat no de gra di ra li sva ki in te gri tet ovog su da, ja vqa agen ci ja Ta njug. Ne gi ra ju }i prav nu osno va nost de la op tu `ni ce ko ja ga te re ti da je „go vo rom mr `we” po ~i nio kri -

{u ma – na vi {e od pet hek ta ra – ko ju su lov ci go di na ma po di za li kao sta ni {te za di vqa~. – Di vqa~ se raz be `a la s ovog te re na, a na zga ri {tu u {u mi pro na {li smo i dve sr ne, ali naj ve ro vat ni je da ni su stra da le od po `a ra, ne go su mo `da jo{ ra ni je ugi nu le od hlad ne zi me – re kao je Ti ri. M. Mr.

LI SI CE @E NI KO JA SE TE RE TI ZA LO PO VLUK NA IN STI TU TU ZA ON KO LO GI JU U BE O GRA DU

Kra la nov ~a ni ke od pa ci je na ta

Be o grad ska po li ci ja uhap si la je D. A. (56) zbog sum we da je iz pro sto ri ja za pre svla ~e we na In sti tu tu za on ko lo gi ju kra la nov ~a ni ke pa ci jen ta i uzi ma la wi hov no vac i plat ne kar ti ce, sa op {te no je iz MUP-a Sr bi je. Osum wi ~e na je, ko ri ste }i bo lest pa ci je na ta, iz wi ho vih tor bi ko je su neo be zbe |e ne sta ja le u pro sto ri ja ma za pre svla ~e we na on ko lo {kom ode qe wu, uzi ma la nov ~a ni ke. Ona je pra ti la pa ci jen te ko ji, pri pre ma ju }i se za on ko lo {ki pre gled, ski da ju ode }u i osta vqa ju je u za jed ni~ koj pro sto ri ji za pre svla ~e we. D. A. je iz nov ~a ni ka uzi ma la no vac i plat ne kar ti ce, ko je je ka sni je ko ri sti la, dok je nov ~a ni ke s osta lim sa dr `a jem ba ca la u kan te za ot pat ke. (Ta njug)

Vo ji slav [e {eq u sud ni ci Tri bu na la

[e {eq je iz pre su de Tri bu na la bo san skom Hr va tu Dariju Kordi}u ci ti rao da „go vor mr `we ni je do sti gao sta tus kri vi~ nog de la u me |u na rod nom obi ~aj nom pra vu”. – Ne ma kon sen zu sa o za bra ni {i re wa ver ske, na ci o nal ne i ra sne mr `we, za to to i ni je u me |u -

– U SAD je go vor ko ji {i ri mr `wu za {ti }en usta vom, ako ni je do se gao ni vo pod sti ca wa na kri vi~ na de la – pod vu kao je op tu è ni, i na gla sio da se go vor mo è oka rak te ri sa ti kao pod sti ca we zlo ~i na sa mo ako se do ka è da je bit no do pri neo po ~i we wu kri -

vi~ nog de la. – Ako ja dr ìm go vor u Be o gra du ili Pi ro tu, a ne ko u isto vre me, pre ili po sle, si lu je ne gde pre ko Dri ne, to ne do ka zu je pod sti ca we. To su glu po sti. Re kao je i da „u~e {}e u ra tu i do pri nos srp skim rat nim na po ri ma ni je kri vi~ no de lo” i upi tao su di je da li u we go vim go vo ri ma mo gu na }i „ije dan frag ment ko ji je bio bit ni do pri nos kri vi~ nom de lu”. Ka ko pre no si RTS, to kom za vr {ne re ~i [e {eq je vi {e pu ta na zvao pr va ke Srp ske na pred ne stran ke Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a „iz daj ni ci ma”, op tu ù ju }i ih za ve ze sa stra nim oba ve {taj nim slu `ba ma, ko je ih, po we go voj tvrd wi i fi nan si ra ju. – Ni ko li} i Vu ~i} sprem ni su na mno go go re stva ri ne go Boris Tadi} i De mo krat ska stran ka – tvr dio je [e {eq, alu di ra ju }i na od no se Sr bi je sa Za pa dom. Od ukup no do de qe nih de set sa ti iz la ga wa, [e {eq je do sa da is ko ri stio {est sa ti i 20 mi nu ta. Ha {ki tri bu nal po di gao je op tu `ni cu pro tiv [e {e qa u ja nu a ru 2003. go di ne, su |e we mu je po ~e lo u no vem bru 2007, a tu ì o ci su za we ga tra ì li ka znu od 28 go di na za tvo ra, tvr de }i u za vr {noj re ~i pret pro {le sed mi ce da je op tu è ni kriv po svih de vet ta~ ka op tu `ni ce.

Hag ne }e is pi ta ti Pa pu qa sa Ha {ki tri bu nal ju ~e je sa op {tio da je od ba cio zah tev biv {eg pred sed ni ka Re pu bli ke Srp ske Radovana Karaxi}a da na lo `i pred sed ni ku Gr~ ke Karolosu Papuqasu da raz go va ra s we go vim prav nim sa vet ni kom Peterom Robinsonom. Sud sko ve }e je za kqu ~i lo da ne ma po tre be da Pa pu qas raz go va ra s Ka ra xi }e vim prav nim sa vet ni kom za to {to su mu po zna te sve re le vant ne in for ma ci je ko je je do bio u raz -

Ka stri rao sa mog se be, pa u{io Va tra se br zo {i ri la ras pi ri va na ve trom

na rod nom obi ~aj nom pra vu – ka zao je [e {eq. On je na zna ~io da je {i re we ver ske, na ci o nal ne i ra sne mr `we kri vi~ no de lo, ali da se ka `wa va kra }im za tvor skim ili nov ~a nim ka zna ma.

OD BA ^EN KA RAYI]EV PRED LOG

BI ZAR NO SA MO PO VRE \I VA WE U BE ^E JU

„Srn da}„ iz Vr bi ce, su va tra va, tr ska i ni sko ra sti we na oko 20 hek ta ra. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma iz po li cij skih iz vo ra, ve li ki po `ar je, naj ve ro vat ni je ne pa `wom, iza zvao je dan sta ri ji po qo pri vred nih iz obli `weg se la Pod lo kaw, za pa liv {i su vu tra vu u ka na lu kraj svo je wi ve, ali se va tra zbog ve tra br zo pro {i ri la na okol ni te ren.

vi~ no de lo pro go na u Vu ko va ru i voj vo |an skom se lu Hrt kov ci, [e {eq je, po zi va ju }i se na ra ni ju pre su du Tri bu na la, tvr dio da ta kav go vor ni je kri vi~ no de lo po me |u na rod nom pra vu, pre no si Ra dio-te le vi zi ja Sr bi je (RTS).

ê tr de set sed mo go di {wi J. B. iz Be ~e ja, iz jo{ uvek ne u tvr |e nih mo ti va, u pi ja nom sta wu, sa mo ka stri rao se a po tom sa mom se bi pru ìo pr vu po mo} za {iv {i ra ne. Ka ko Ra dio-te le vi zi ja Voj vo di ne ne zva ni~ no sa zna je, po ku {aj da ceo slu ~aj pr vo pri ka è kao na pad ne po zna tih li ca a po tom da mu je te {ke po vre de na ne la su pru ga, J. B. je de man to vao pred in spek to ri ma Po li cij ske upra ve No vi Sad ko ji su ga is pi ta li na kon {to je pri mqen u Ur gent ni cen tar Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne. U Be ~e ju su pre ko no }i pla si ra ne pri ~e da je J. B. na pad nut dok se, u pi ja nom sta wu, vra }ao ku }i i da su mu ne po zna ti na pa da ~i na sil no iz va di li bu breg ra di tr go vi ne or ga ni ma. Sa mo po vre |e ni J. B. je, ka ko nam je re kla port pa rol ka Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne Jelena Juri{in, u sta bil nom sta wu i na la zi se na Psi hi ja trij skom ode qe wu na da qem le ~e wu.

go vo ru s Ka ra xi }em dok je bio mi ni star spoq wih po slo va Gr~ ke (1993–96). Ka ra xi} je tra `io da Pa pu qas sve do ~i za to {to je „zbog ver skih i isto rij skih ve za iz me |u Gr ka i Sr ba bio je dan od ret kih me |u na rod nih po sred ni ka u ra tu ko ji ma su bo san ski Sr bi ve ro va li”. Ka ra xi} (66), ko jem se u Ha gu su di zbog op tu `bi za ge no cid, rat ne i zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti, pred lo `io je da se jed no ~a sov -

ni raz go vor s Pa pu qa som odr `i u kan ce la ri ji gr~ kog pred sed ni ka u Ati ni 2. apri la. On je vi {e pu ta pi sa nim pu tem tra `io od gr~ ke vla de da mu se obez be di raz go vor s Pa pu qa som i do sa da je sva ki put bio od bi jen. Ka ra xi} je uhap {en u Be o gra du 2008. go di ne, po sle ~e ga je iz ru ~en Ha {kom tri bu na lu, gde mu je po ~e lo su |e we u ok to bru na red ne go di ne. (Ta njug)

OB JE DI WEN PRO CES PRI PAD NI CI MA „GWI LAN SKE GRU PE”

Su |e we i uhap {e ni ma i od be gli ma Po no vqe no su |e we de ve to ri ci pri pad ni ka „Gwi lan ske gru pe” OVK-a po ~e lo je ju ~e pred Ode qe wem za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du pri prem nim ro ~i {tem bez pri su stva jav no sti. Sud je na po ~et ku ro ~i {ta ob je di nio pro ces de ve to ri ci op tu `e nih s ra ni je raz dvo je nim po stup kom pro tiv osam od be glih pri pad ni ka te gru pe ko ji ma se su di u od su stvu.

Op tu `e ni [emsi Nuhiju, ko ji je pre go di nu da na uhap {en u [vaj car skoj na osno vu srp ske po ter ni ce, tre ba lo bi na red nih da na da bu de iz ru ~en Sr bi ji jer je od lu ka o iz ru ~e wu po sta la pra vo sna `na 7. mar ta. Po od red ba ma no vog Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku, s ob zi rom na to da su po stup ci spo je ni, odr `a no je pri prem no ro ~i {te „iza za tvo re nih vra ta” uz is kqu ~e we jav no -

Hap {e we pri pad ni ke „Gwi lan ske gru pe”

sti, na ko jem se stran ke iz ja {wa va ju o pred me tu op tu `ni ce, obra zla ù do ka ze ko ji }e bi ti iz ve de ni na glav nom pre tre su i pred la ù no vi do ka zi. Na sta vak su |e wa je za ka zan za 23. april. Ape la ci o ni sud u Be o gra du u de cem bru 2011. go di ne uki nio je pr vo ste pe nu pre su du ko jom je de vet pri pad ni ka „Gwi lan ske gru pe” bi lo osu |e no na 101 god nu za tvo ra zbog ubi ja wa i mu ~e wa ci vi la u Gwi la nu 1999. go di ne i na lo ìo po nov no su |e we. Tu ì la {tvo za rat ne zlo ~i ne sta vqa na te ret Nazifu Hasaniju, Ahmetu Hasaniju, Fatonu Hajdariju, Sametu Hajdariju, Feratu Hajdariju, Kamberu Sahitiju, Selimonu Sadikuu, Agu{u Memi{iju i Burimu Fazliju da su od po ~et ka ju na do kra ja de cem bra 1999. go di ne, su ro vo, do smr ti mu ~i li naj ma we 80 li ca. Naj ma we 34 li ca se i da nas vo de kao ne sta la, a naj ma we 153 li ca je pro tiv prav no li {e no slo bo de, mu ~e no, a za tim pu {te no. Okri vqe ni ma Ajdari Fazliji, Aliji Rexepu, [a}iri [a}iriju, Musliji [efketu, Aliji Sadiku, Aliji Idrizu i Ramadanu Halimiju su di lo se u od su stvu jer su u bek stvu i ni su do stup ni dr àv nim or ga ni ma, po sle ~e ga je po stu pak pro tiv wih bio raz dvo jen. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

sreda21.mart2012.

PO MO] NIK GLAV NOG URED NI KA NE KA DA [WEG „DNEV NOG TE LE GRA FA” PE TAR PO PO VI]

Ubi stvo ]u ru vi je bez sud skog epi lo ga? Pu bli ci sta Pe tar Po po vi} re kao je ju ~e na pred sta vqa wu kwi ge Mir ja ne Mar ko vi}, udo vi ce biv {eg pred sed ni ka SRJ Slo bo da na Mi lo {e vi }a, da je s wom mno go pu ta raz go va rao o haj ci na ubi je nog no vi na ra Slav ka ]u ru vi ju. Po po vi }a, ne ka da {weg po mo} ni ka glav nog ured ni ka „Dnev nog te -

Slav ko ]u ru vi ja

deq ni ka „Evro pqa nin”, mi ni star in for mi sa wa bio je Alek san dar Vu ~i} – pod se tio je Po po vi}. On je do dao da ~i tav slu ~aj mo ra da do bi je sud ski epi log, ali da ne ve ru je da }e se to de si ti. Ne ka da {wi di rek tor „Po li ti ke” i pri ja teq Mar ko vi }e ve Ha xi Dra gan An ti} do dao je da tre ba re {i ti i dru ga „po li ti~ ka ubi sta va”. – Tu je bi lo jo{ po li ti~ kih ubi sta va. Ubi jen je ge ne ral ni se kre tar JUL-a Zo ran To do ro vi}, mi ni star od bra ne Pa vle Bu la to vi}, di rek tor JAT-a @i ka Pe tro vi}, pa ako go vo ri mo o prin ci pi ma, on da daj te da se ra sve tle sva ta ubi stva – na veo je An ti} na pro mo ci ji kwi ge Mar ko vi }e ve „De sti er ra da e im per di da”. ]u ru vi ja je ubi jen na Us krs 11. apri la 1999. go di ne u pa sa `u zgra de u ko joj je sta no vao u cen tru Be o gra da. Ubi stvo se do go di lo to kom bom bar do va wa SRJ, pet da na

Okol no sti vo de do re {e wa – Ne ko li ko ne de qa pred ubi stvo, ]u ru vi ja je osu |en na pet me se ci za tvo ra zbog kle ve te. Pr vo ste pe nu pre su du pot pi sao je Kr sto Bo bot, a pre su du je po tvr di la su di ja Na ta Me sa ro vi}, ko ja je i da nas pred sed ni ca Vr hov nog sa ve ta sud stva. U ta kvim okol no sti ma ja mi slim da tu tre ba tra ì ti od go vor, re {e we da se re {i slu ~aj ubi stva Slav ka ]u ru vi je – na veo je Po po vi}. On je re kao da je uve ren u to da se o slo bo di jav ne re ~i i no vi nar stva u Sr bi ji ne mo è pri ~a ti dok se ne na |u na lo go dav ci i iz vr {i o ci ]u ru vi ji nog ubi stva. le gra fa”, ~i ji je vla snik bio ]u ru vi ja, no vi na ri su pi ta li da li je „od Mar ko vi }e ve tra ìo tekst o ]u ru vi ji”. – U to vre me, kad je vo |e na haj ka ko ja je za vr {e na s dva de set me ta ka u le |a Slav ka ]u ru vi je i uni {ta va wem „Dnev nog te le gra fa” i ne -

na kon {to je u li stu „Po li ti ka eks pres” op tu `en za „iz da ju” i da „pri `eq ku je bom be”. Po ro di ca i pri ja te qi no vi na ra ve ru ju da ubi stvo ima po li ti~ ku po za di nu, bu du }i da je on kri ti ko vao ta da {wu vlast na ~i jem je ~e lu bio Slo bo dan Mi lo {e vi}. (Ta njug)

U NO VOM SA DU PA LA DVO JI CA MLA DI ]A

Uhva }e ni u obi ja wu ko la

U no }i iz me |u po ne deq ka i utor ka, po li ci ja je li {i la slo bo de No vo sa |a ni na [e no la Z. (1987), ne po sred no po {to je obio dva auto mo bi la u Uli ci Sve ti sla va Ka sa pi no vi }a. Po li ci ja je kod osum wi ~e nog pro na {la i no vac, ukra den iz „za sta ve“ i „fi ja ta“, ko je je obio {raf ci ge rom. Zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo te {ke kra |e, pro tiv we ga }e bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va, u re dov nom

po stup ku, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du. Iste no }i, no vo sad ska po li ci ja je na uglu Par ti zan ske i Uli ce \or |a Zli ~i }a, uhva ti la ma lo let nog No vo sa |a ni na ne po sred no po {to je obio „mer ce des“ iz ko jeg je ukrao no vac. Pod sum wom da je iz vr {io kri vi~ no de lo te {ke kra |e, pro tiv ovog {e sna e sto go di {wa ka }e ta ko |e bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va, na ve de no je u sa op {te wu. N. P.

NE NA DU SA VI ]U U [VAJ CAR SKOJ TRI GO DI NE ZA TVO RA

Srp ski fud ba ler osu |en zbog ko ka i na [vaj car ski fud ba ler srp skog po re kla Ne nad Sa vi} osu |en je ju ~e u Ci ri hu na tri go di ne za tvo ra zbog pro da je ko ka i na. Okru `ni sud u Ci ri hu od re dio je Sa vi }u naj ma we de se to me se~ ni pri tvor jer je kra jem 2008. i po ~et kom 2009. go di ne pro dao 1,2 ki lo gram ko ka i na. Sa vi }ev pri ja teq osu |en je na dve go di ne i osam

me se ci za tvo ra. Osu |e ni fud ba ler bio je ~lan {am pi on skog ti ma „Ba ze la„ iz 2002. go di ne, a ka sni je je igrao za „Tun„ i ne ko li ko izra el skih klu bo va. Tre nut no je ~lan „Ha poel Iro ni Kir ja ta„. Sa vi} je od i grao 13 utak mi ca za mla du re pre zen ta ci ju [vaj car ske i po sti gao tri go la. (Ta njug)

NO VO PA ZA RAC U NI [KOM ZA TVO RU OD BI JAO HRA NU

Osu |e nik umro od po sle di ca {traj ka gla |u

Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja po tvr di la je ju ~e Ta nju gu da je osu |e nik M. M. iz No vog Pa za ra, ko ji je ka znu za tvo ra slu ìo u Ni {u, pre mi nuo u Kli ni~ kom cen tru u Be o gra du 10. mar ta od po sle di ca „upor nog i du go traj nog od bi ja wa hra ne”. Ka ko je Ta nju gu re kla port pa rol ka Upra ve Zo ra na Vu ~i }e vi}, M. M. je bio osu |en na tro go di {wu ka znu za tvo ra zbog neo vla {}e ne pro iz vod we, dr à wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja la. On je od slu è we ka zne po ~eo no vem bra pro {le go di ne. Po we nim re ~i ma, M. M. je u {trajk gla |u stu pio jer je bio ne za do vo qan pre su dom. – Osu |e ni je bio sve vre me u sta ci o na ru KPZ-a u Ni {u, gde

mu je zdrav stve no sta we sva ko dnev no pra }e no, o ~e mu po sto ji ured na do ku men ta ci ja. Ta ko |e po sto ji pi sa ni trag o to me da je od bi jao sva ku vr stu le ~e wa i le kar ske po mo }i – re kla je port pa rol ka Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja. Po zi va ju }i se na ~lan Za ko na o iz vr {e wu kri vi~ nih sank ci ja, Zo ra na Vu ~i }e vi} je ka za la da pri nud no hra we we osu |e ni ka ni je do zvo qe no i da je, po istom ak tu, osu |e nik ko ji stu pa u {trajk gla |u, du `an da obra zlo `i raz lo ge za taj po stu pak, {to je po koj ni M. M. i u~i nio. Ona je re kla da je po koj ni M. M. sa hra wen 13. mar ta na gro bqu u No vom Pa za ru.

Ku }a u Fu to gu u ko joj se do go di lo ubi stvo

Fo to: N. Sto ja no vi}

UHAP [EN STA RAC \U RO ]., OSUM WI ^EN ZA UBI STVO PREK SI NO] U FU TO GU

No èm pre su dio tre }oj su pru zi Ubi stvo Ne ven ke ]. (63), ko ju je u po ne de qak uve ~e u Fu to gu no èm, ka ko se sum wa, ubio su prug \u ro ]. (71), po tre slo je Fu tog, a po go to vo wi ho ve kom {i je u Uli ci Va si li ja Ga }e {e, ko ji ka ù da za pet na e stak go di na wi ho vog bra ka ni kad ni su ~u li da se ovo dvo je su pru `ni ka sva |a ju. Ka ko je sa op {ti la no vo sad ska po li ci ja, \u ro je uhap {en u ku }i od mah na kon ubi stva, a usko ro }e se na }i pred is tra `nim su di jom ko ji }e ga sa slu {a ti pod op tu `bom da je po ~i nio te {ko ubi stvo.

Za \u ra je brak s Ne ven kom bio tre }i, dok se ona dva pu ta uda va la, ali za jed ni~ ke de ce ni su ima li. S wi ma u ku }i `i vi \u rov sin iz ra ni jeg bra ka sa svo jom po ro di com, ali u tre nut ku ka da je do {lo do tra ge di je ni ko ni je us peo da re a gu je i spre ~i naj go re. Fa mi li ja i pri ja te qi ove po ro di ce u pot pu nom su {o ku zbog tra ge di je ko ja se de si la jer ni {ta ni je uka zi va lo na to da bi se ta ko ne {to mo glo de si ti.

– Pri stoj ni qu di i do bre kom {i je, to je sve {to mo gu da vam ka èm. Ni ka da ni su ima li ni ka kav pro blem, ni ti je bi lo ko u kom {i lu ku pri me tio da se sva |a ju. Ni ko ne mo è da pret po sta vi {ta se te no }i de si lo me |u wi ma – ka è je dan kom {i ja. U raz ma ku od sa mo je dan dan, ovo je dru gi slu ~aj u Voj vo di ni da je mu` osum wi ~en za ubi stvo su pru ge. Kao {to je „Dnev nik” pi sao, u se lu Pa ra ge kod Ba~ ke Pa lan ke, Zo ran S. (32) te re ti se da je u ne de qu uve ~e ubio Bi -

qa nu B. (33), jed nu od svo jih su pru ga s ko ji ma je ì veo u dve su sed ne ku }e u ovom se lu. Ovaj zlo ~in, me |u tim, ni je bio pre ve li ko iz ne na |e we za me {ta ne Pa ra ga jer je Zo ran S. od ra ni je po znat u se lu, ali i po li ci ji, kao vr lo na si lan i pro ble ma ti ~an ~o vek, a sa ma ~i we ni ca da je ne sre} na Bi qa na B. bi la pri mo ra na na to da ì vi prak ti~ no u za jed ni ci s dru gim è na ma svog su pru ga, do voq no go vo ri o we nom po lo à ju i tor tu ri ko joj je bi la iz lo è na. N. Per ko vi}

Za tri me se ca ubi je no de vet è na Od po ~et ka go di ne u Sr bi ji je ubi je no de vet è na, {to go vo ri da jo{ mno go tre ba ra di ti na bor bi pro tiv na si qa nad è na ma, a u tom ci qu neo p hod no je da Sr bi ja usvo ji Kon ven ci ju Sa ve ta Evro pe o spre ~a va wu i bor bi pro tiv na si qa nad è na ma i na si qa u po ro di ci, re ~e no je na sku pu „No vi stan dar di u za {ti ti è na od svih ob li ka na si qa” ko ji je odr àn ju ~e u be o grad skom Cen tru „Sa va”. Zbog po sled wa dva slu ~a ja ko ji su se de si li u raz ma ku od sa mo dva da na, sa ve to va we u „Sa va cen tru„ je po ~e lo mi nu tom }u ta wa, na kon ~e ga su iz la ga ~i za po ~e li pre da va wa za bri wa va ju }im broj ka ma. Po re ~i ma se kre tar ke Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke Sne à na La ki }e vi}, od de vet è na ubi je nih u Sr bi ji u ovoj go di ni, pet je stra da lo kao `r tve po ro di~ nog na si qa. Ona je iz ra zi la na du da }e Sr bi ja usko ro usvo ji ti Kon ven ci ju Sa ve ta Evro pe, ko ja je pr vi prav no o ba ve zu ju }i me |u na rod ni do ku ment u Evro pi ko ji se ba vi pi ta wem pre ven ci je na si qa nad è na ma, kao i da }e taj do ku ment bi ti ra -

U svom do mu pro {le ne de qe ubi je na No vo sa |an ka Ve ra Lo vri}

ti fi ko van u na red nom sa zi vu na {eg par la men ta. – Kon ven ci ja }e bi ti osnov za iz me ne za ko na u toj obla sti i uvo |e we no vih kri vi~ nih de la da bi bor ba pro tiv na si qa nad `e na ma bi la {to efi ka sni ja – re kla je Sne `a na La ki }e vi}. – Osim za kon skih pro pi sa, u toj bor bi jo{ je va `ni ja edu ka ci ja i re for ma obra zov nog si ste ma da

bi de ca u naj ra ni jem uz ra stu na u ~i la da bez na si qa re {a va ju pro ble me. Na ovom sku pu is tak nut je pro blem ne do voq ne po ve za no sti me |u in sti tu ci ja ma, pa ta ko se de {a va da `e na – `r tva na si qa, ~e sto mo ra da ku ca na vi {e vra ta. Po re ~i ma pred stav ni ce Auto nom nog `en skog cen tra Va we Ma ca no vi}, {to pre bi tre ba -

lo do ne ti hit ne me re ko je bi se pri me wi va le u slu ~a ju na si qa, ta ko {to bi po li ci ja po ~i ni o cu na si qa na lo ì la da se na 14 da na ise li iz sta na u ko jem je bo ra vio sa `r tvom. – U tom pe ri o du nad le `ni or ga ni bi upo zna li `r tvu s mo gu} no sti ma ko je ima, a ta kva me ra bi, ka ko ve ru ju u tom cen tru, spre ~i la mno ga ubi stva è na ko ja su po sle di ca na si qa – re kla je Va wa Ma ca no vi}. Do sa da je Kon ven ci ja pot pi sa na u 17 ze ma qa, a ra ti fi ka ci ja u par la men tu je do sa da ura |e na sa mo u Tur skoj. Usva ja we Kon ven ci je oba ve zu je dr à vu na to da si gur nost è na bu de u cen tru po stu pa wa nad le `nih in sti tu ci ja, da usta no vi pro ce du re za hit nu za {ti tu è na od svih ob li ka na si qa, kao i uslu ge zdrav stve ne i so ci jal ne za {ti te, bes plat nu prav nu po mo} i dru ge uslu ge ko je omo gu }a va ju opo ra vak od na si qa. Pot pi sni ce Kon ven ci je bi se oba ve za le na to da za kon skim pro pi si ma omo gu }e `r tva ma pra vo na na dok na du od po ~i ni o ca kri vi~ nog de la. N. P.

UPO ZO RE WE DRU [TVA SU DI JA I UDRU @E WA TU @I LA CA

Pre ti ve }a ne si gur nost u pra vo su |u Dru {tvo su di ja Sr bi je i Udru è we tu ì la ca upo zo ri li su ju ~e na opa snost od po ve }a wa ne si gur no sti u pra vo su |u i po zva li na hit ne iz me ne se ta pra vo sud nih za ko na ko je bi to spre ~i le. „Ne si gur nost i ina ~e ve} pre du go tra je u pra vo su |u i osta vqa du go ro~ ne {tet ne po sle di ce. Po zi va mo Vi so ki sa vet sud stva, Dr àv no ve }e tu ì la ca i Mi ni star stvo prav de da pre du zmu me re ra di usva ja wa iz me na pra vo sud nih za ko na„, na ve li su u otvo re nom pi smu pred sed ni ci Dru {tva su di ja i Udru è wa tu ì la ca Dra ga na Bo qe vi} i Go ran Ili}. Oni su is ta kli da bi se mo glo do }i u ap surd nu si tu a ci ju u ko joj bi pr vi put iza bra ne su di je i za me ni ci tu ì la ca isto vre me no bi li u dva po stup ka: pr vom, u ko jem bi bio pre i spi ti van wi hov iz bor, i dru gom, u ko jem bi bio oce wi van wi hov rad ra di od lu ~i va wa o iz bo ru na stal nu

funk ci ju. Dra ga na Bo qe vi} i Go ran Ili} su is ta kli da bi se to mo glo do go di ti ako i da qe bu du va ì le iz me ne za ko na o su di ja ma i o Jav nom tu ì la {tvu usvo je ne de cem bra 2010. go di ne. Ob ja sni li su da bi iz me na ma pra vo sud nih za ko na pre i spi ti va we od lu ka Vi so kog sa ve ta sud stva i Dr àv nog ve }a

tu `i la ca za pr vi iz bor bi lo iz ba ~e no, a pre i spi ti va we re i za bra nih su di ja i za me ni ka jav nih tu `i la ca bi lo ogra ni ~e no na kra tak rok i na uzak krug no s i l a c a pra v o s ud n e funk ci je, i to sa mo onih pro tiv ko jih je do 16. de cem bra 2009. go di ne pod net pred log za raz re {e we.

Dra ga na Bo qe vi} i Ili} pod se ti li su da je iz me na ma pra vo sud nih za ko na usvo je nim de cem bra 2010. go di ne pro pi sa no pre i spi ti va we od lu ka pr vog sa sta va Vi so kog sa ve ta sud stva i Dr àv nog ve }a tu ì la ca i u od no su na pr vi put iza bra ne i re i za bra ne su di je i za me ni ke jav nih tu ì la ca. „Za na ve de ne dve ka te go ri je su di ja i za me ni ka jav nih tu ì la ca ne po sto je ni in di ci je ka ko su VSS i DVT spro ve li po stu pak za kqu ~i va wa o to me da (re)iza bra ni is pu wa va ju kri te ri ju me za iz bor, po {to ni je ura |e na ni jed na obra zlo è na od lu ka o (re)iz bo ru, su prot no Za ko nu o su di ja ma i Za ko nu o Jav nom tu ì la {tvu„, na ve li su Dra ga na Bo qe vi} i Go ran Ili}. Oni su otvo re no pi smo upu ti li pred sed ni ci Vi so kog sa ve ta sud stva Na ti Me sa ro vi}, pred sed ni ci Dr àv nog ve }a tu ì la ca Za gor ki Do lo vac i mi ni star ki prav de Sne à ni Ma lo vi}. E. D.

SPORT

sreda21.mart2012.

dnevnik

c m y

TURNIR U MAJAMIJU

Te `ak `reb za Anu i Je cu Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi} slobodne su u prvom kolu na turniru u Majamiju. Jankovi}evu i Ivanovi}evu o~ekuje te`ak `reb na Floridi, a one se nalaze u suprotnim stra-

nama `reba, {to zna~i da bi eventualno mogle da se sastanu u finalu. Jelenu u drugom kolu ~eka duel sa pobednicom me~a izme|u Nemice Mone Bartel i Grete Arn iz Ma|arske, dok }e

protivnica Ivanovi}eve biti boqa iz susreta Amerikanke Vawe King i Laure Pous-Tio iz [panije. Jankovi}eva bi u tre}em kolu mogla da igra protiv Ru ski we Ana sta si je Pa vqu~enkove, a potom u osmini finala protiv jo{ jedne ruske teniserke Marije [arapove. U istom delu `reba nalaze se i {ampionka Rolan Garosa Na Li, dok su u istoj polovini i Dankiwa Karolina Voznijacki, Serena Vilijams i Samanta Stosur. Ivanovi}evu bi u tre}em kolu projektovanim `rebom mogao da ~eka duel sa Slovakiwom Danijelom Hantuhovom, a potom sa tre}om teniserkom sveta Petrom Kvitovom. Do polufinala, potencijalne protivnice su joj Agwe{ka Radvanska iz Poqske, dok je u istoj polivini i prvi reket sveta Viktorija Azarenka.

ZA REPREZENTATIVNE PRIPREME

Se lek tor iza brao Seletor vaterpolo reprezentacije Srbije Dejan Udovi~i} odredio je spisak igra~a koji }e se pripremati u u Beogradu od 29. marta do 5. aprila. Na spisku su: Slobodan Soro, Mila Aleksi}, Stefan Mi tro vi}, Luka [apo wi}, Du{an Mandi}, Milo{ ]uk (Partizan), Marko Matovi}, Boris Vapenski, Nemawa Ubovi}, Sr|an Vuk sano vi} (Voj vo di na), Goj ko Pi jetlo vi}, Marko Avramovi} (Crvena zvezda), Nikola E{kert (Beograd), Filip Filipovi}, Du{ko Pijetlovi}, Andrija Prlainovi} (Pro Reko),

Slobodan Niki} (Kamoqi), Vawa Udovi~i} (Mladost), @ivko Goci} (Solnok), Branislav Mitrovi} (Debrecin), Nikola Ra|en (Hios) i Petar Filipovi} (Patras). - Nedostaje samo Aleksa [apowi} koji ima {kolske obaveze u Americi. Ovo nije spisak igra~a za zavr{ne pripreme za Olimpijske igre u Londonu, planiram da tada pozovem 17 ili 18 igra~a. Drugi deo tima, poja~an novim igra~ima ~ini}e B reprezentaciju, koja }e imati poseban program rada i igrawa do jula - rekao je selektor Dejan Udovi~i}. G. M.

PRVA A LIGA: VOJVODINA GOSTUJE U BEOGRADU

VOJ VO DI NA NS SE ME JA Â ZA DEL TA \E NE RA LI OSI GU RA WE: Odbojka{ki klub Vojvodine NS seme svoju sponzorsku porodicu pove}ala je za jo{ jednog ~lana, ugovor o saradwi potpisan je sa osiguravaju}om kompanijom Delta |enerali. Potpise na ugovor su stavali generalni direktor Vojvodine NS seme Vasa Miji} i direktor Regionalnog centra Novi Sad Delta |enerali osigurawa Leonid Babi} (na slici). - Potpisivawe ugovora s kompanijom Delta |enerali za nas je veoma bitno iz dva razloga, uz finansijsku podr{ku re{ili smo i obavezu prema novom Zakonu o sportu u kome stoji da svi igra~i i trener moraju da imaju osigurawe. Zahvalni smo novim sponzorima {to su u finansijski te{kim vremenima odlu~ili da pomognu jedan od najtrofejnijih klubova u zemqi, a nadam se da }emo zajedni~ki osvajati trofeje - rekao je Vasa Miji}. Osiguravaju}a kompanija Delta |enerali odlu~ila je, u {irokom sprektru sportskih kolektiva, da sponzorsku podr{ku pruì na{em najtrofejnijem odbojka{kom klubu. - Usvojili smo politiku da pomognemo najtrofejniji odbojka{ki klub u dràvi, a sa po trinaest titula prvaka i pehara Kupa Vojvodina to jeste. Uz to {to }emo sponzorisati klub, tako|e }emo ga i osigurati, a jedna od èqa nam je da mlade qude pribliìmo sportu, jer je to put u lep{u budu}nost. U Novom Sadu ima dosta trofejnih kolektiva, ali smo se odlu~ili da stanemo uz najtrofejniji, klub koji je dao i daje brojne odbojka{ke reprezentativce i èlim im da u predstoje}em periodu stignu do ~etrnaeste titule prvaka dràve - rekao je Leonid Babi}. M. Risti} Foto: F. Baki}

POLUFINALA PLEJ-OFA ZA DAME

Da nas dru gi krug U prvim susretima polufinala plejofa Viner {tedi{e lige za odbojka{ice nije bilo iznena|ewa. Favorit su slavili i do{li korak bli`e finalu. NIS Spartak bio je boqi od Varadina, dok je Crvena zvezda savladala kom{ijsku Vizuru (oba me-

~a zavr{ena pobedom doma}ina do 3:1), a drugi me~evi igraju se danas. Da nas - SUBOTICA: NIS Spartak - Varadin BMG gradwa (19) (1:0 u seriji), BEOGRAD: Crvena zvezda - Vizura (18) (1:0). Tre}i me~evi igraju se u subotu. M. R.

No vo sa |a ni fa vo ri ti U odlo`enom me~u 7. kola Prve A lige za vaterpoliste danas }e se na bazenu Ta{majdan u Beogradu (18.30) sastati istoimeni tim i Vojvodina. U prvom duelu na Slanoj bari bilo je 13:6 za Vojvodinu. Novosa|ani su favoriti, iako nisu trenirali u kompletnom sastavu protekle nedeqe. Golman Milo{ Marin ko vi} i igra~i Miroslav Ran|i} i Ivan Basara su sa reprezentacijom Makedonije nastupali u Svetskoj ligi (obedili Nema~ ku po sle peteraca 13:12), a Nemawa Ubo-

Mi ro slav Ran |i}

vi} je imao mawu hiru{ku intervenciju. - Me~ sa Beogradom dolazi nam u nezgodno vreme, jer prvi zajedni~ki trening imali smo u ponedeqak, ali i pored toga smo favoriti. Za nas je najva`nije da dobro otvorimo utakmicu, nametnemo na{ ritam i smireno odigramao. U tom slu~aju ne bi trebalo da imamo ve}ih problema. Ali, ukoliko krenemo da srqamo, onda }e nam biti te`e da prelomimo me~. U svakom slu~aju, o~ekujem pobedu - rekao je prvotimac Vojvodine Mirosalav Foto: F. Baki} Ran|i}. G. Malenovi}

U SE^WU OTVOREN JEDINSTVEN OBJEKAT

Mu zej ru ko met nom gol ma nu Pune dve decenije Milenko Mili}evi} Tuze bio je pouzdan rukometni golman Hercegovine iz Se~wa, a potom i zrewaninskog Proletera. I danas, u {estoj deceniji `ivo-

digao je mali muzej rukometnom golmanu. - O ovome sam godinama ma{tao i prikupqao vredne eksponate koji su sada izlo`eni u muzeju. Ovde je prvi rukometni

Sa otva ra wa mu ze ja u Se~ wu

ta, svoje bogato iskustvo prenosi na najmla|e. Ovaj zaqubqenik u rukometnu loptu ovih dana uradio je jo{ ne{to {to nije zabele`eno u na{oj zemqi. U porodi~noj ku}i u Se~wu, u posebnom objektu, po-

dres u kome su igrali rukometa{i iz Se~wa 1954. godine, kao i druga znamenita obele`ja, ne samo iz moje biografije, ve} svih onih qudi koji su afirmisali ovaj sport, kako kroz RK Hercegovinu i Se~aw,

tako i daleko {ire â&#x20AC;&#x201C; rekao je Mili}evi}. Na prigodnoj sve~anosti kojoj su prisustvovale legende srpskog rukometa, pre svih Momir Rni} stariji koji je po~eo igra~ku karijeru sa Milenkom Mili}evi}em, bili su i Vojislav Male{evi}, Dragi{a Aleksi}, bra}a Mili}evi}, Veqko ^alija, nekada{wi predsednik Proletera Du{an Marijanovi}, kao i Dragi{a Slijep~evi}, nekada aktivni ~lan Hercegovine, a danas predsednik Ustavnog suda Srbije. Novinar Radio televizije Srbije Nikola Bo`ovi} otvorio je muzej i tom prilikom istakao da nosi puno lepih uspomena kao izve{ta~ o tim sjajnim momcima koji su proneli slavu rukometa u zemqi i u svetu. Svoj doprinos dao je i mladi se~awski arhitekta Miodrag Rogan koji je u~estvovao u osmi{qavawu prostora oko muzeja. @. B.

Â VI ]EV TRE NER AN DREA DI NI NO ODR @AO PRE DA VA WE NA FA KUL TE TU SPOR TA I FI ZI^ KOG VAS PI TA WA: Na{ najboqi pliva~ Milorad âvi} i wegov trener Italijan Andrea di Nino trebali su ju~e da odrè predavawe studentima Fakulteta sporta i fizi~kog vaspitawa u Novom Sadu. Me|utim, Milorad âvi} je bio spre~en da do|e u Novi Sad, a wegovo izviwewe studentima i medijima preneo je Vladimir Anu{i}, generalni sekterar Pliva~kog saveza Srbije. Tri majice sa âvi}evim potpisom su podeqene onima koji su ta~no odgovorili na pitawa iz karijere na{eg najboqeg pliva~a. âvi} je najavio da }e obe}awe da do|e u Novi Sad ispuniti posle Evropskog prvenstva, koje se od 21. do 27. maja odràva u ma|arskom Debrecinu. To je potvrdio i dekan Fakulteta sporta i fizi~kog vaspitawa prof dr Dejan Madi}. Pre stru~nog predavawa Andrea di Nino je podsetio da je âvi} imao ozbiqnu operaciju le|a 2010. i da se uspe{no oporavqa, tako da bi realno bilo o~ekivati finale na Olimpijskim igrama u Londonu ovog leta. Pre tri nedeqe âvi} je plivao u Londonu, gde je isplivao tre}e vreme u svetu ove godine na 100 delfin,a slede}i izazov pre Olimpijskih igara mu je Evropsko prvenstvo. G. M. Foto: R. Hayi}

U KULU STIGLO BALKANSKO ZLATO

Ka pi ten za po nos ^lan Karate kluba Hajduk iz Kule Dejan Umi~evi} je kao kapiten reprezentacije Srbije osvojio zlanu medaqu na Balkanskom prvenstvu u Herceg Novom. U konkurenciji takmi~ara iz 13 zemaqa, Umi~evi} je bio stub reprezentacije Srbije i dao je veliki doprinos osvajawu zlatne medaqe. - Ponosni smo na u~inak na{eg ~lana, tim vi{e jer je ovo prvo seniorsko zlato sa balkanskih {ampionata za na{ klub, ali i potvrda na{eg odli~nog rada â&#x20AC;&#x201C; rekao je {ef stru~nog {taba Hajduka Lazar Greber. Treba re}i i to da su ~lanovi Hajduka Dejan Umi~evi} i Mladen ]uri} na Balkanskom prvenstvu nastupili i u pojedina~noj konkurenciji i samo malo sport-

La zar Gre ber i De jan Umi ~e vi}

ske sre}e je nedostajalo pa da se okite medaqama. Sjajan u~inak boraca iz Kule je nagove{taj jo{

jedne uspe{ne sezone, a treba podsetiti da }e karatisti Hajduka braniti duplu krunu. \. B.

SPORT

c m y

dnevnik

sreda21.mart2012.

PRVI POLUFINALNI ME^ KUPA SRBIJE: VOJVODINA U ^A^KU (14)

Pri li ka ko ja se ne pro pu {ta To kom ~i ta vih zim skih pri pre ma do mi nant na te ma me |u fud ba le ri ma Voj vo di ne bio je Kup Sr bi je i è qa, od no sno sprem nost cr ve no-be lih da u, evo, 99-go di ni tra ja wa klu ba pr vi put ovaj tro fej sme ste u svo je vi tri ne. Pla si ra li su se u~e ni ci tre ne ra De ja na Vu ki }e vi }a u po lu fi na le, tu ih da nas, u â~ ku, ~e ka pr vi duel u dvo me ~u s Bor cem, sa mim tim i pri li ka da oprav da ju ulo gu fa vo ri ta i ve} sa da od ra de ve }i deo po sla i mir no do ~e ka ju re van{. - Za i sta smo, evo, sti gli do me ~e va o ko ji ma du go pri ~a mo i ko je du go ~e ka mo - kon sta to vao je Vu ki }e vi}. - U po lu fi na lu Ku pa ima mo pred so bom ve li ku oba ve zu da se kva li fi ku je mo za fi na le, ko je se 16. ma ja igra na na {em sta di o nu, a na{ ciq je vi {e ne go ja san. Je ste se Bo rac po ja ~ao i za slu ù je re spekt, ali è li mo po bed ni~ ki pe har. Re kao sam igra ~i ma da ova ge ne ra ci ja ni je naj bo qa u isto ri ji klu ba, ali da ima je din stve nu pri li ku da se u wu upi {e uko li ko osvo ji tro fej ko ji joj u ri zni ci ne do sta je. Ide mo, da kle, na po be du, ima mo kva li tet ni ji tim, a po god nost {to re van{ igra mo na „Ka ra |or |u” }e nam osta ti kao re zer vna va ri jan ta. Ka da se po ve la re~ o sa sta vu ko ji }e is tr ~a ti na trav wak sta di o na kraj Mo ra ve, Vu ki }e vi} je re kao: - U od no su na utak mi cu sa Slo bo dom, ima }e mo u ti mu {est no vih igra ~a ko ji su pa u zi ra li zbog ù tih kar to na ili osve è wa. Je di no }e iz o sta ti, zbog ù tih kar to na, bek Vla di mir Bran ko vi}.

Zna ~i, u eki pi }e bi ti Traj ko vi}, Vu li }e vi}, Pa vlo vi}, Mi to {e vi} i Api ja, a jo{ uvek se dvo u mim da li da, zbog tak ti~ kih va ri jan ti, u start nu po sta vu uvr stim Ka ta i ja ili [ku le ti }a. Mo re i ra }e igra ti i od we ga o~e ku je mo pu no, ba{ kao i od Api je. Oni su, u kraj wem slu ~a ju, i do ve de ni upra vo zbog utak mi ca ko je nam sle de i ima ju oba ve zu da po ka `u zbog ~e ga su do {li u No vi Sad. U sva kom slu ~a ju, spre ma li smo se kao da da nas

Skup {ti na 30. mar ta Skup {ti na FK Voj vo di na odr `a }e se u pe tak, 30. mar ta, u FC „Vu ja din Bo {kov” od 18 ~a so va. Iz me |u osta lih, na dnev nom re du }e se na }i i ta~ ka u ko joj bi tre bao da bu de usvo jen Sta tut klu ba ko ji je uskla |en sa Za ko nom o spor tu Re pu bli ke Sr bi je. igra mo fi na le Ku pa {am pi o na, sve sni da i Bo rac ima svo je pla no ve i `e qe. Mi, me |u tim, raz mi {qa mo o se bi i na {oj igri i sve }e mo da ura di mo ka ko bi smo da nas od ra di li ve li ki deo po sla na pu tu ka fi na lu. Mi ro slav Ste va no vi} je igra~ od ko jeg na vi ja ~i uvek o~e ku ju do bru igru. Ne u mor ni ofan ziv ni ve zi sta re kao je: - Ne tre ba pu no da tro {i mo re ~i o va `no sti ovog su sre ta. Si gu ran sam da }e

sva ki od nas da pru ì mak si mum, jer ima mo oba ve zu pre ma klu bu, na vi ja ~i ma i gra du No vom Sa du. Sve sni smo kva li te ta ko ji ima mo i si gu ran sam da mo è mo da po be di mo u â~ ku. Ulo ga fa vo ri ta je na na {oj stra ni i ve ru jem da }e mo je oprav da ti. U sva kom slu ~a ju, svi se na da mo pro la sku u fi na le i sve sni smo da je pred na ma ve li ka, isto rij ska pri li ka da osvo ji mo pe har Ku pa Sr bi je. Gol man Ne ma wa Su pi} u po sled we vrem bra ni u vr hun skoj for mi. Is ku sni ~u var mre è ta ko |e ve ru je da }e se Voj vo di na na }i u ve li kom fi na lu, ali je pod se tio: - Kup je tak mi ~e we u ko jem su iz ne na |e wa mo gu }a i u ko jem i sla bi ji ti mo vi ima ju pra vo na na du. Na na ma je da od i gra mo naj bo qe {to mo è mo i do ka è mo da smo spo sob ni za ko na~ no sla vqe. Lop ta je okru gla, a fud bal je ne pred vi di va igra i zbog to ga mo ra mo da sa ~u va mo do zu opre za, ali smo objek tiv no kva li tet ni ji od â ~a na i ve ru jem da }e mo to na te re nu do ka za ti i na kra ju pro sla vi ti po be du - op ti mi sta je vr sni gol man. Na osno vu for ma ci je ko ju je Vu ki }e vi} uigra vao na ju ~e ra {wem tre nin gu, mo è se o~e ki va ti da }e cr ve no-be li na meg dan Bor cu is tr ~a ti u sle de }em sa sta vu: Su pi} - Vu li }e vi}, Traj ko vi}, Moj sov, Pa vlo vi} - Api ja, Mi to {e vi} Ste va no vi}, Mo re i ra, Ka tai ([ku le ti}) - Abu ba kar. Duel u â~ ku }e pra ti ti i po ve }a gru pa na vi ja ~a Voj vo di ne. Su sret po ~i we u 14 ~a so va, a TV pre nos bi }e na ka na lu Are na spor ta 1. A. Predojevi}

Ve ru je u po be du: Mi ro slav Ste va no vi}

Fo to: F. Ba ki}

ZVEZDA @ELI DA PREKINE POST U DUELIMA S PARTIZANOM

U PARTIZANU SPREMNI ZA OKR[AJ S VE^ITIM RIVALOM

Po be da je di na op ci ja

Ra zno vr sno {}u do ci qa

Ko li ko vre di i mo `e re no vi ra ni Zve zdin tim u zim skoj pa u zi, pi ta wa su na ko ja }e od go vo ri bi ti ja sni ji na kon pr vog po l u f i n al n og okr { a j a Ku pa pro tiv Par ti za na (ve ~eras,19) na Ma ra ka ni de ko ri sa n oj sa ve r o v at n o bli z u 50.000 gle d a l a c a. Bi } e to istin ski test vred no sti i zre lo sti eki pe ko ja igra so lid no to kom pro le }a, ali i pro kla mo va nog kon cep ta ko ji for si ra tre ner Pro si ne~ ki. Ni je spor no da kroz Kup Zve zda vi di svo ju {an su da une se naj zad tro fej u svoj Mu zej, pre ki ne vi {e go di {wi post. - Od star ta pri pre ma sa mo se pri ~a o ovom du e lu, {to go vo -

ima ti zbog ve }e po dr {ke na vi ja ~a. Bit no je da sla vi mo, a bi lo bi do voq no i sa 1:0 - ve li {to per cr ve no-be lih Du {ko To {i}. Glav n i kre a t or Zve z di n e igre, ko ju kra si mno {tvo pa so va, je Bra zi lac Evan dro.

Pe nal – ne, hva la

Bor ba za tro fe je u srp skom fud ba lu se za huk ta va. Po sle Par ti za no va dva kik sa, pr ven stvo je za ni mqi ve,a da nas se igra j u pr v e po l u f i n al n e utak m i c e Ku p a. U Be o g ra d u igra ju ve ~i ti ri va li.

da smo Iva nov i ja bi li strel ci. Po gle daj te Zve zdu, i kod we su po lo vi nu go lo va da li na pa da ~i,a po lo vi nu ve zi sti. Ili} ce ni tim kom {i ja. - Re z ul t a t i ovog pro l e } a sve go vo re. An ga `o va wem mla -

Evan dro u pro te klom der bi ju ni je re a li zo vao pe nal, za tim su Zve zdi na ko la kre nu la niz br do. - Ne ose }am pri ti sak zbog tog bol nog pro ma {a ja. Ra du jem se jer imam no vo {an su da po mog nem eki pi da iz bo ri po be du. Ako opet bu de do su |en pe nal za nas, ne ve ru jem da }u {u ti ra ti - na po me nuo je Evan dro. Pr vi pe nal xi ja je i da qe Ka du.

Du {ko To {i}, naj i sku sni ji pr vo ti mac Crvene zve zde

ri o we go vom zna ~a ju. Ima mo im pe ra tiv po be de, ko ji se di `e na vi {i ni vo i zbog ~i we ni ce da u pro te klom pe ri o du ni smo bi li uspe {ni u do ma }em dvo ri {tu. Mo ra mo da na pad ne mo ri v a l a, is k o r i s ti m o do b ru for mu i pred no sti ko ju }e mo

{a je. Ima mo svoj ciq, tre ba da obra ti mo pa `wu na tak ti~ ke zah te ve ka ko bi do iz ra `a ja do {ao na{ stil igre - ka `e Evan dro. Mo `da bi glav ni adut cr ve no-be lih mo gao da bu de mla di re pre zen ta ti vac Dar ko La zo -

- Ose }a se na sva kom ko ra ku ka kva su o~e ki va wa klu ba i na vi ja ~a uo~i der bi ja. Pri sut na je tak mi ~ar ska ner vo za jer du go ni smo sa vla da li Par ti z an. Tre b a nam mir n o } a, str pqi vost pa i sport ska sre }a u od no su na pret hod ne okr -

Pu na Ma ra ka na Odav no ni je vla da lao ve }e in te re so va we pu bli ke za ve ~i ti der bi. Se ver je ras pro dat, do bro ide i pro da ja ka ra ta za jug, kao i za osta le tri bi ne. Dan uo~i me ~a in for ma ci je sa bla gaj ni ka `u da je pro da to bli zu 25.000 ula zni ca. Ka pa ci tet Ma ra ka ne, usled raz lo ga bez bed no sti, spu {ten je za ne ko li ko hi qa da me sta, a o~e ku je se po se ta od bli zu 50.000 gle da la ca. Pred u ze te su op se `ne or ga ni za ci o ne me re ka ko bi utak mi ca vi so kog ri zi ka pro te kla u ko rekt nom i sport skom to nu.

vi}, ko ji je ve o ma gol ge ter ski ras po lo èn. - Pri zna jem, ni sam jo{ uvek od i grao der bi na ne kom za vid nom ni vou. Ovo je no va {an sa, znam da }u pru ì ti mak si mum, osta vi ti sr ce na te ren. Sve sni smo zna ~a ja su sre ta i uloga ko ji je u we mu. Ima mo mlad sa stav, è qan do ka zi va wa. Ta ko |e, ~a ri der bi ja, a svi zna mo da su ogro men, do dat na su mo ti va ci ja - na po mi we La zo vi}. Umer ni op ti mi zam pri su tan je u do mu cr ve no- be lih, kao i re spekt pre ma kom {i ja ma. - Po {tu je mo kva li te te ri va la, po seb no br zi nu wi ho vih na pa da ~a. To mo è bi ti pro blem, ali spre ma mo tak ti ku ko jom }e mo za u- sta vi ti kon tre go sti ju. Kao naj i sku sni ji igra ~a u ti mu, no sim i ve li ku od go vor nost, spre man sam da ob na vim sve za dat ke i po mog nem da iz bo ri mo vre dan tri jumf. Pri ti sak po sto ji, bi }e to ~vrst duel, bez uz mi ca wa, uz è qu da na met ne mo svo ju igru ko ja nam je do ne la i ~e ti ri ve za ne po be de u pr ven stvu. Ako me~ ne do bi je mo, znam da }e sve {to smo na pra vi li pa sti u vo du - iskre no }e To {i}. Tre ner Pro si ne~ ki ne ma pro ble ma oko sa sta va ti ma, a ~i ni se ni di le ma. Osnov ni za da tak je da eki pa bu de psi holo {ki sta bil na, jer }e u woj bi ti i ne ko li ko de bi ta na ta, ka ko bi se u de lo spro ve le sve tak ti~ ke za mi sli. Z. Rangelov

Par ti za nova uzda ni ca Mu ha med Ka ma ra

Par ti zan bra ni tro fej. Va qak je i pro {le se zo ne bio uspe {ni ji od kom {i ja, u Hum skoj je bi lo 2:0 za cr no – be le,a na Ma ra ka ni 1:0 za cr ve no - be le. - Sve go vo ri da }e ovaj der bi bi ti je dan od za ni mqi vi jih – re kao je ka pi ten Par ti za na Sa {a Ili}. – Mi smo sa ~u va li eki pu, Zve zda se znat no po ja ~a la i sve upu }u je na do bar fud bal. Ne bih smeo da da jem ko na~ ne pro ce ne oko is ho da, sa ~e kaj mo, ipak, da se za vr {e utak mi ce. Sa dva le pa go la pro tiv Ja go di ne Ili} je na go ve stio do bre par ti je. - Uko li ko `e li mo da od bra ni mo tro fe je mo ra mo da igra mo {to ra zno vr sni je. Ni je do voq no osla wa ti se sa mo na {pi ce ve. Zbog to ga mi je dra go

bro raz u me ju i to je na {a pred nost. Uz no vog tre ne ra do bi li smo i na ne pred vi dqi vo sti jer je qu bi teq ne ko li ko for ma ci ja - na po me no je ka pi ten. Ve li ka bor ba da nas }e se vo di ti na sre di ni te re na. Po lu ge u Cr ve noj zve zdi dr `i Lu ka Mi li vo je vi}, a oba ve zu da ga za u sta vi u Par ti za nu ima }e Mu ha med Ka ma ra. Po pu lar ni Me do ne pri bo ja va se der bi ja. - Utak mi ce ne sme mo de li ti na ve li ke i ma le. Sva ka kao da je Zve z da na{ naj v e } i ri val, ali to ne sme da nas op t e r e t i. Mo r a mao od i gra ti hlad ne gla ve uko li ko `e li mo uspeh – ja san je Ka ma ra. Ka m a r a do b ro po zna je pro tiv ni ka. - Pra ti li smo Zve zdu i zna mo sve we ne kva li te te. [to se me ne ti ~e, spre man sam da ih spre ~im u kre i ra wu igre, a na dam se da }e mi u to me po mo }i i sa i gra ~i – is ta kao je Ka ma ra.

Ma `i} na cen tru Sta dion: C. zve zde. Po ~e tak: u 19 ~a so va (Tv- Are na sport). Ka pa ci tet: oko 50.000.Su di ja: Ma `i} (Vr bas). Crvena zvezda: Baj ko vi}, Mi ki}, Mla de no vi}, To {i}, Mak si mo vi}, Mi li vo je vi}, Evan dro, Ka du, La zo vi}, Mi lu no vi} i Bor ha. Partizan: Stoj ko vi}, Ak sen ti je vi} (Miq ko vi}), La zev ski, Iva nov, Rni}, Ka ma ra, Ba bo vi}, To mi}, Ili} (Vu ki}), Di ja ra i Mar ko vi}. dih, ta len to va nih igra ~a do bi l i su kva l i tet. O~e k u j em wi ho ve do bre par ti je, jer de bi tu ju u der bi ji ma. Ce ni i svo ju eki pu. - O na ma se ve} do sta to ga zna. Spoj smo mla do sti i is ku stva. Tu mi slim i na tre ne ra Gran ta. On je 30 go di na u svom po slu i si gur no da to ne {to zna ~i. Igra ~i se na te re nu do -

Par ti zan ne mo `e da ra ~u na na Vla di mi ra Vol ko va i od ra n i j e po v re | e n og [}e p o vi}a, dok su svi osta li u kom bi n a c i j i. Tre b a o~e k i v a t i ovaj sa stav: Stoj ko vi}, Ak sen ti jevi}, La zev ski, Rni}, Iva nov, Ka ma ra, Ba bo vi} (Smi qa ni}), Ili}, Vu ki}, To mi}, L. Mar ko vi} (Di ja ra). I. Lazarevi}

sport

sreda21.mart2012.

ODBOJKA

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

DRUGA VOJVO\ANSKA LIGA (@) NOVI SAD – ISTOK NS volej tim – Detelinara Bit – Vojvodina 3 VST 2 – Varadin Partizan 1. NS volej tim 10 7 3 2. Bit 11 7 4 3. Varadin 10 6 4 4. Detelinara 11 6 5 5. VST 10 6 4 6. Partizan 10 2 8 7. Vojvodina 10 2 8

3:0 2:3 3:2 slobodan 24:13 21 27:20 21 24:15 19 21:19 18 22:17 17 9:25 6 9:27 6

NOVI SAD – ZAPAD Novi Sad 3 – Futog 3:1 Volej – Lavice 0:3 NS tim – Sme~ 2:0 (PFF) Beo~in MM slobodan 1. Lavice 11 9 2 31:12 27 2. NS tim 10 9 1 27:10 24 3. Futog 10 6 4 20:12 18 4. Novi Sad 9 5 4 20:16 16 5. Beo~in 10 4 6 17:20 13 6. Volej 9 0 9 0:27 0 7. Sme~ istupio iz takmi~ewa

SREDWA BA^KA Be~ej 2 – Libero Jedinstvo – Hajduk Fortuna – Grbi} 1. Hajduk 12 11 1 2. Fortuna 12 9 3 3. Grbi} 12 8 4 4. Be~ej 12 6 6 5. Libero 12 2 10 6. Jedinstvo 12 0 12

35:8 28:17 29:14 21:22 13:32 3:36

3:1 1:3 3:1 34 24 24 19 6 1

TROFEJ NOVOG SADA 1. LIGA (@) Grbi} – NS tim Vojvodina 1 – Futog vest NS vole – VST 1 Futog 1 – Lavice 07 Novi Sad 1 – NS volej tim 1. Grbi} 14 11 3 2. NS volej tim 13 10 3 3. Novi Sad 11 10 1 4. VST 12 9 3 5. Futog 11 6 5 6. Futog vest 13 5 8 7. Vojvodina 12 4 8 8. NS tim 14 4 10 9. Lavice 13 3 10 10. NS volej 13 1 12

dnevnik

Go di {te: 1999. Veternik Viskol – Mladost (BJ) 3:0 PFF VE TER NIK VI SKOL: An|eli}, Nini}, Jevi}, [}epanovi}, Duraki, Novak, [ebez, Utr`en, Xida, [vowa, Macura, Markovi}. MLA DOST: Rosi}, Plan~ak, Karanovi}, Ivankovi}, Radi}, Bro}eta, Jerkovi}, [evo, Sekuli}, Vejin.

Fru{kogorac – Proleter Meridijana 0:3 Strelci: Ota{evi}, Omaqev dva gola. FRU [KO GO RAC: Elez, Kokot, Borojevi}, Radosavqevi}, Aleksandrov, Ivani}, Elez, Vukovi}, Reqi}, Gre~, Simi~i}, Todi}, Tepi}, [evi}. PRO LE TER ME RI DI JA NA: Pu{era, Grbi}, Kizi}, Mi{kovi}, Omaqev, Ota{evi}, ]ulum, Smiqi}, Aleksi}, Aleksi}, Pavlov, Pe{ko, Terzi}.

Slavija – FK Sini{a Mihajlovi} 3:1 Strelci: Ivanovi} i Bogdanovi} dva gola, a panteli} za FK Sini{a Mihajlovi} SLA VI JA: Grahovac, Radi}, Slavuq, Barat, ]o{kov, Kara}, Radak, Asani, Kne`evi}, Kosovi}, Dimitrov, Prwi}, Ivanovi}, Bogdani}, Ubovi}, Koska. FK SI N I [A MI H AJ L O V I]: Stojkovi}, Ili}, Suba{i}, \uri~ek,

ni}, Elez, Vukovi}, Reqi}, Gre~, Simi~i}, Todi}, Tepi}.

Fru{kogorski partizan – FK Petar Pua~a 1:6

FK Sini{a Mihajlovi} – Veternik Viskol 5:0

Strelci: âvi} za Fur{kogorski partizan, a Joki}, Bosi}, Vukmanovi} dva gola, Stoji} dva gola za FK Petar Pua~a. FRU[. PAR TI ZAN: Kosjer, âvi}, Ne{kovi}, Persaj L, Persaj R, Nikoli}, Crnoja~ki, Beatovi}, Duli}. FK PE TAR PU A Â: Veselinovi}, \or|evi}, Jerkovi}, Milinkovi}, Vidakovi}, Manojlovi}, Staji}, Vukmanovi}, Bosi}, Pilipovi}, Joki}, Jevti}.

Strelci: Suba{i}, \uri~ek, Dragutinovi}, Sladoja, Vlaisavqevi}. FK SI NI [A MI HAJ LO VI]: Stojkovi}, Ili}, Suba{i}, \uri~ek, Kolari}, Nestorovi}, Panteli}, Spasojevi}, Mihajlovski, Vujani}, Doro{ki, Dragutinovi}, Sladoja, Vlaisavqevi}. VE TER NIK VI SKOL: An|eli}, Nini}, Jevi}, [}epanovi}, Duraki, Novak, [ebez, Utr`en, [vowa, Xida, Macura, Markovi}.

Proleter Meridijana – Slavija 2:4 Strelci: Omaqev i Ota{evi} za Proleter Merdiana, a Slavuq, Asani i Kara} dva gola za Slaviju. PRO LE TER ME RI DIJ A NA: Pu{era, Grbi}, Kizi}, Mi{kovi}, Omaqev, Ota{evi}, ]ulum, Smiqi}, Aleksi}, Aleksi}, Pavlov, Pe{ko, Terzi}. SLA VI JA: Grahovac, Radi}, Slavuq, Barat, ]o{kov, Kara}, Radak, Asani, Kne`evi}, Kosovi}, Dimitrov, Prwi}, Ivanovi}, Bogdani}, Ubovi}, Koska.

RFK Novi Sad – Vojvodina 0:0 RFK NO VI SAD: ]iri}, ^esti}, Veji}, Le|anac, Ziri},Kunovac, Valentik,

Go di {te: 2000. Slavija – SK Vojvodina RMR 0:1 Strelac: Zeqko. SLA VI JA: Markovi}, Eski}, Marho{evi}, Gvozdenovi}, Bobinac, Draga{, Milo{evi}, Panti}, Kra~ak, Isakovski, Murseli, Tomov. SK VOJ VO DI NA RMR: Zeqko, Nenezi}, Kolar, Milutinovi}, @ivkovi}, Milovanovi}, Pe{ovi}, Gavrilovi}, Savi}, Babi}.

Bistrica 05 – FK Petar Pua~a 1:5 Strelci: Ivani} za Bistricu 05, a Jovanovi}, Kne`evi} dva gola i Stankovi} dva gola za FK Petar Pua~a. BI STRI CA 05: Bogovac, Erdevik, Kop~anski, Kuzmanovi}, Masnec, Nikoli}, Rada{inovi}, Ivanovi}, Sekuli}, Luki}, Ivani}, Damjanovi}, Jakovqevi}.

2000. GODI[TE ZA PRVAKA 4. kolo Krila Krajine – SK NS junajted Slavija – Vojvodina RMR Bistrica 05 – Petar Pua~a ^emp 07 – Vojvodina 1. Vojvodina 4 4 0 2. Vojvodina RMR 4 4 0 4 2 1 3. Krila Krajine 4 2 0 4. Petar Pua~a 5. Slavija 4 2 0 4 1 1 6. NS junajted 4 0 0 7. ^emp 07 8. Bistrica 05 4 0 0

0 0 1 2 2 2 4 4

2:2 0:1 1:5 0:14 26:2 12 10:3 12 14:7 7 8:7 6 3:3 6 5:7 4 2:23 0 5:21 0

2000. GODI[TE ZA PLASMAN 4. kolo Junior – Fru{kogorac Veternik – Brazilski slonovi Futog – Indeks Petli} – Prof. Bolesnikov 4 4 0 1. Veternik 4 3 0 2. Junior 3. Indeks 4 3 0 4. Pr. Bolesnikov 4 2 0 5. Futog 4 2 0 4 1 0 6. Petli} 4 1 0 7. Fru{kogorac 8. B. slonovi 4 0 0

0 1 1 2 2 3 3 4

13:3 20:6 12:5 11:10 9:8 6:10 7:20 4:20

8:0 6:0 0:3 1:4 12 9 9 6 6 3 3 0

Veternik Viskol – Brazilski slonovi 6:0 Strelci: Radosavqevi}, [a{i}, Suba{i} dva gola i Popovi} dva gola. VE TER NIK: Stanojevi}, Mili}, Iveti}, Jovanovi}, Popovi}, Tojagi}, ^ukovi}, Samarxi}, Mati}, Suba{i}, [a{i},

2:0 2:0 odgo|eno odgo|eno odgo|eno 24:7 24 21:7 21 20:3 20 19:8 19 12:11 12 12:16 12 8:17 8 8:22 8 8:21 8 4:24 4

2. LIGA (@) Klisa – Novi Sad 2 Partizan – Zmaj Detelinara – Fortuna Sme~ 1. Partizan 13 11 2 2. Novi Sad 13 9 4 3. Vo{a 11 8 3 4. Detelinara 12 8 4 5. Fortuna 12 7 5 6. Klisa 12 5 7 7. Sme~ 12 2 10 8. Zmaj 12 3 9 9. Star 11 1 10

0:2 2:0 2:1 slobodan 22:6 22 19:9 19 18:7 17 17:12 17 17:12 17 13:15 13 9:21 9 6:19 6 2:20 2

3. LIGA (@) Budisava – Vojvodina 2 2:0 Bit – Dunav volej 0:2 (PFF) Varadin – Kisa~ 2:0 Metalmatik – Rumenka 2:0 Futog 2 – Volej odgo|eno 1. Budisava 12 11 1 22:4 22 2. Varadin 13 11 2 22:5 22 3. Dunav volej 14 8 6 19:13 18 4. Futog 11 8 3 17:9 17 5. Vojvodina 13 8 5 17:11 17 6. Metalmatik 14 7 7 17:15 17 7. Rumenka 13 5 8 12:17 12 8. Volej 13 4 9 9:20 9 9. Kisa~ 14 3 11 8:23 8 10. Bit istupio iz takmi~ewa

LIGA 5–6 Lavice – NS tim 0:2 Partizan – Vojvodina 2:0 VST – Futog 2:0 Grbi} – NS volej 2:0 Fortuna – varadin 2:0 Detelinara – NS volej tim 0:2 (PFF) 1. NS volej tim 13 13 0 26:1 26 2. VST 14 13 1 26:2 26 3. Grbi} 14 10 4 22:9 22 4. Fortuna 14 10 4 21:9 21 5. Partizan 13 10 3 20:8 20 6. NS tim 14 8 6 16:12 16 7. Lavice 14 6 8 14:16 14 8. NS volej 14 5 9 10:18 10 9. Vojvodina 13 3 10 6:21 6 10. Varadin 13 2 11 5:23 4 11. Futog 14 1 13 4:26 4 12. Detelinara istupila iz takmi~ewa

1. LIGA (M) As – Lavovi Stra`ilovo – Detelinara Volej – Fortuna RFU 1 – Vo{a 2 Vo{a 1 1. Vo{a 1 11 10 1 2. As 11 9 2 3. RFU 1 11 8 3 4. Lavovi 13 6 7 5. Detelinara 12 8 4 6. Stra`ilovo 12 5 7 7. Fortuna 11 4 7 8. Volej 13 1 12 9. Vo{a 2 10 1 9

2:1 0:2 2:1 2:0 slobodan 21:5 21 20:7 20 18:7 18 18:15 18 16:11 16 11:15 11 11:15 11 3:25 3 2:19 1

LIGA 5–6 Lavovi – Vo{a 4 2:1 RFU – Detelinar 2:0 (PFF) Vo{a 3 slobodan 1. RFU 2 10 9 1 18:2 18 2. Vo{a 3 11 8 3 17:7 17 3. Lavovi 12 6 6 13:15 13 4. Vo{a 4 10 2 8 7:17 7 5. Detelinara istupio iz takmi~ewa

Kolari}, Nestorovi}, Panteli}, Spasojevi}, Mihajlovski, Vujani}, Doro{ki, Grgi}.

Mladost (BJ) – Fru{kogorac 2:2 Strelci: Bro}eta i vejin za Mladost (BJ), Elez dva gola za Fru{kogorac. MLA DOST: Rosi}, Plan~ak, Karanovi}, Ivankovi}, Radi}, Bro}eta, Jerkovi}, [evo, Sekuli}, Vejin. FRU [KO GO RAC: Elez, Kokot, Borojevi}, Radosavqevi}, Aleksandrov, Iva-

1999. GODI[TE ZA PRVAKA 13. kolo Prof. Bolesnikov – Petar Pua~a RFK Novi Sad – Fr. partizan

1:2 6:1

14. kolo Prof. Bolesnikov – Indeks RFK Novi Sad – Vojvodina Fr. partizan – Petar Pua~a 1. P. Pua~a 14 13 0 2. Vojvodina 13 10 1 3. Pr. Bolesnikov 14 10 1 4. Novi Sad 14 9 2 5. Fr. partizan 14 8 0 6. Indeks 13 5 1

1 2 3 3 6 7

73:15 56:16 43:14 43:18 52:48 23:45

3:0 0:0 1:6 39 31 31 29 24 16

1999. GODI[TE ZA PLASMAN 13. kolo Veternik – Mladost Fru{kogorac – Proleter Slavija – S. Mihajlovi}

3:0 0:3 3:1

14. kolo S. Mihajlovi} – Veternik Proleter – Slavija Mladost – Fru{kogorac 1. Slavija 14 8 2. S. Mihajlovi} 14 6 3. Proleter 14 4 4. Mladost 14 2 5. Fru{kogorac 14 1 6. Veternik 14 1

0 6 1 7 1 9 1 11 2 11 2 11

41:34 25:23 22:52 20:55 14:46 17:64

5:0 2:4 2:2 24 19 13 7 5 5

Tomi}, Alargi}, Gardinova~i, \akovi}, \or|evi}, Jovanovi}, [kori}, Lampi}. VOJ VO DI NA: Kampi}, Ka~avenda, lali}, Veselinovi}, Ili}, Stanojev, kova~evi}, Maksi}, Devetak, Horvat, Mitrovi}, Radulovi}, Raja~i}, ^abarkapa.

FK PE TAR PU A^ A: Raki}, Lovri}, Kne`evi}, Tomi}, Stankovi} J, Jovanovi}, Stankovi} N, Radenko, Toroman, Ga~evi}.

FK Prof. Bolesnikov – FK Petar Pua~a 1:2

FU TOG: Vulin, Zdravkovi}, Saravolac, U~ur, Kr~mar, Jeli~i}, [umar, Risti}, Ili}, Trifunovi}, Obradovi}, Rajak, Spasojevi}, Popadi}, [evi}, [piri}. IN DEKS: Ku{eta, Glu{~evi}, Doronti}, Gaji}, Varga, Popovi}, Turan, Kopawa, Lalovi}, Savi}, Majer, Pavlovi}, Dolinaj.

Strelci: Kurti{i za FK Profesor Bolesnikov, a Joki} dva gola za FK Petar Pua~a. FK PROF. BO LE SNI KOV: @upi}, Zec, Brki}, Novakovi}, Kurti{i, Mladenovi}, Bobar, ]eran, Medi}, Kurti|i, Mari}. FK PE TAR PU A ^A: Veselinovi}, \or|evi}, Jerkovi}, Milinkovi}, Vidakovi}, Manojlovi}, Staji}, Vukmanovi}, Bosi}, Pilipovi}, Joki}, Jevti}.

RFK Novi Sad – Fru{kogorski partizan 6:1 Strelci: Le|anac, Tomi}, Alargi}, \akovi} i \or|evi} dva gola za RFK Novi Sad, a Duli} za Fru{. Partizan. RFK NO VI SAD: ]iri}, ^esti}, veji}, Le|anac, Ziri}, Kunovac, Valentik, Tomi}, Alargi}, Gardinov~ki, \akovi}, \or|evi}, Jovanovi}, [kori}, Lampi}. FRU[. PAR TI ZAN: Kosjer, ^avi}, Ne{kovi}, Persaj L, Persaj R, Nikoli}, Crnoja~ki, Betaovi}, Duli}.

FK Prof. Bolesnikov – Indeks 3:0 PFF FK PROF. BO LE SNI KOV: @upi}, Zec, Brki}, Novakovi}, Kurti{i, Mladenovi}, Bobar, ]eran, Medi}, Kurti|i, Mari}. IN DEKS: Samarxi}, Jovi~i}, Sekicki, Jokanovi}, Cvejanovi}, Li~ina, Cvijanovi}, Kecman, Hanga, Tati}.

Futog – Indeks 0:3 PFF

Krila Krajine – SK NS junajted 2:2 Strel ci: Ma ri} i Dra gi ~e vi} za Krila Krajine, a Trifkanovi} i ]atovi} za SK NS Junajted. KRI LA KRA JI NE: Karanovi}, Popovi}, Prodanovi}, Budisavqevi}, Obri}, Vuji}, Mari}, Vejnovi}, Drobwak, Bubawa, Gluvi}, \uran, Dra{ko, Dragi~evi}. SK NS JU NAJ TED: Desnica, Kosti}, Radojkovi}, @ivkovi}, Petkovi}, ]orovi}, [iqkut, Milinovi}, Trifkanovi}, Simi}, Burka, Stojanovi}, ]atovi}.

Junior – Fru{kogorac 8:0 Strelci: Babi}, Mikuli}, Popovi}, Erceg, [evo dva gola i [arac dva gola. JU NI OR: Car, Babi}, Mikuli}, Popovi}, Varinac, Erceg, [evo, Urbanek, [arac. FRU [ KO G O R AC: Ra du lo vi}, Bu kvi}, Manojlovi}, Papi}, Varga, Stojanovi}, Gazivoda, Polovina, Abazovski.

Radosavqevi}, Dragoqevi}, Nestorovi}, Malba{i}, [api}. BRA ZIL SKI SLO NO VI: Majki} M, Malinovi}, Zeqkovi}, Surutka, Majki} S, Popovi}, Bulatovi}, Matijevi} T, ]iri}, Matijevi} M, Gojkov, Markovi}, Navratil.

êmp 07 – Vojvodina 0:14 Strelci: Jakovqevi}, Jov{i}, Dragoqevi} dva gola, Isailovi} dva gola, Topi} ~etiri gola, Risti} ~etiri gola. ÊMP 07: Despotovi}, Qubojevi}, Golubovi}, Mati}, Jovi~in, Po~ek, Kova~evi}, Jovi~i}, Svilarkovi}, Radovanov, Dragovi}, Nadla~ki, \eki}. VOJ VO DI NA: Jakovqev, Rubeì}, ûli}, Topi}, Sredojevi}, Kova~evi}, ]oso, Dimirijevi}, Papi}, Vu~kovi}, Dragoqevi}, Risti}, Pu{ki}, Maleti}, Jov{i}, Isailovi}.

Petli} (Z) – FK Prof. Bolesnikov 1:4 Strelci: Ra{eti} za Petli}, a Talo, Stankovi}, Kurte{i dva gola za FK Profesor Bolesnikov. PE TLI]: Bala}, Simovi}, Joki}, Ra{eti}, Ergexija, Stojanovi}, Mi}ovi}, Bir~anin, Ivanov, Miqevi}, Rudan, Vlahovi}, Svitlica, Pro{i}. FK PROF. BO LE SNI KOV: Laho{, Tomi}, Stani{i}, Talo, Erakovi}, Drini}, Miqu{, Tasi}, Dardi}, Galin, Stankovi}, Ru`i~ka, Jeli~i}, Todorovi}, Kurte{i, Mari}.

Go di {te: 2001. FK Petar Pua~a – Sidro (B) 3:0 Strelac: Zuki} tri gola. FK PE TAR PU A ^A: Barjaktarov, Stojni}, Vlaisavqevi}, Marjanovi},

SPORT

c m y

dnevnik

sreda21.mart2012.

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA 2001. GODI[TE ZA PRVAKA 14. kolo P. Pua~a – Sidro Krila Krajine – SK Vojvodina RMR S. Mihajlovi} – Prof. Bolesnikov

3:0 1:4 2:4

15. kolo Sidro – Krila Krajine S. Mihajlovi} – P. Pua~a Prof. Bolesnikov – SK Vojvodina RMR 15 14 0 1 77:11 1. P. Pua~a 2. Pr. Bolesnikov 15 13 1 1 62:8 3. Vojvodina RMR 15 13 1 1 65:14 15 8 1 6 40:30 4. K. Krajine 5. S. Mihajlovi} 15 7 0 8 25:30 6. Sidro 15 5 0 10 27:72

1:2 0:4 1:2 42 40 40 25 21 15

2001. GODI[TE ZA PLASMAN 14. kolo Slavija – Mladost Indeks – Futog Jedinstvo – Fr. partizan 1. Mladost 14 6 14 5 2. Indeks 13 5 3. Futog 4. NS junajted 13 4 14 4 5. Jedinstvo 6. Slavija 14 4 14 0 7. Fr. partizan

1 7 2 7 0 8 2 7 1 9 0 10 1 13

39:38 30:31 23:32 22:47 27:40 16:49 7:68

2:4 3:0 9:1 19 17 15 14 13 12 1

Gra be`, Zu ki}, Gr gu ro vi}, Der vi {i, Pa un kov ski, \u ri}, [a vi ja, Ivan. SI DRO: ^in ku, Je lan ~i}, Boj ~i}, Ra do vi}, Maj ki}, Mi {~e vi}, Va si}, Gru bje {i}, Si~, Mi lo va no vi}, Raj li}, To ma, Na do ban, [i nik, Vra ~a re vi}.

Sidro (B) – Krila Krajine 1:2 Strel ci: Gru bje {i} za Si dro, a Mer wik i Ob ra dov za Kri la Kra ji ne. SI DRO: ^in ku, Je lan ~i}, Boj ~i}, Ra do vi}, Maj ki}, Mi {~e vi}, Va si}, Gru bje {i}, Si~, Mi lo va no vi}, Raj li}, To ma, Na do ban, [i nik, Vra ~a re vi}. KRI LA KRA JI NE: Mi ~i}, Vej no vi}, Ma rin kov, Bu nar xi}, Gaj do bran ski, Kr sti}, Ka ra gi}, Fo do ra, Ni ko li}, Cr wan ski, Mer wik, Ob ra dov, La zin.

Krila Krajine – SK Vojvodina RMR 1:4 Strel ci: Ma rin kov za Kri la Kra ji ne, a An dri je vi}, To pi} i Ili} dav go la za SK Voj vo di na RMR. KRI LA KRA JI NE: Mi ~i}, Vej no vi}, Ma rin kov, Bu nar xi}, Gaj do bran ski, Kr sti}, Ka ra gi}, Fo do ra, Ni ko li}, Cr wan ski, Mer wik, Ob ra dov, La zin. SK VOJ VO DI NA RMR: Po po vi}, Si mi}, Stra ni}, Zeq ko vi}, Sa vi}, An dri je vi}, Var gec, He sko, Mar ci ki}, Ili}, Ma li no vi}, To pi}.

FK Prof. Bolesnikov – SK Vojvodina RMR 1:2 Strel ci: le lik za FK Prof. Bo le sni kov, a Sa vi} i Mar ci ki} za SK Voj vo di nu RMR. FK PROF. BO LE SNI KOV: Hli pec, Ce ti wa, Ma ri}, \e ki}, Mi ri}, Le lik, Br ki}, Zla tar, No vev ski, La di {i}, Jo ko vi}, Ma }e {i}, La u {e vi}, Sre do je vi}, Mar ko vi}.

SK VOJ VO DI NA RMR: Po po vi}, Si mi}, Stra ni}, Zeq ko vi}, Sa vi}, An dri je vi}, Var gec, He sko, Mar ci ki}, Ili}, Ma li no vi}.

FK Sini{a Mihajlovi} – FK Petar Pua~a 0:4 Strel ci: Ma ri ja no vi} i Zu ki} tri go la. FK SI NI [A MI HAJ LO VI]: Ra do sa vqe vi}, Mar ko vi} M, Mar ko vi} D, Jo ki}, Jo va no vi}, Ko la ri}, Ma ki{, Da mja nac, Po po vi}, @e `eq, Mi li}, Kem fer, ]ur ~i}, Ko va ~e vi}. FK PE TAR PU A ^A: Bar jak ta rov, Stoj ni}, Vla i sa vqe vi}, Mar ja no vi}, Gra be`, Zu ki}, Gr gu re vi}, Der vi {i, pa un kov ski, \u ri}, [a vi ja, Ivan.

FK Sini{a Mihajlovi} – FK Prof. Bolesnikov 2:4 Strel ci: Jo ki} i Po po vi} za FK Si ni {a Mi haj lo vi}, a \e ki}, Br ki}, Zla tar i La di {i} za FK Pro fe sor Bo le sni kov. FK SI NI [A MI HAJ LO VI]: Ra do sa vqe vi}, Mar ko vi} M, Mar ko vi} D, Jo ki},Jo va no vi}, Ko la ri}, Ma ki{, Da mja nac, Po po vi}, @e `eq, Mi li}, Kem fer, ]ur ~i}, Ko va ~e vi}. FK PROF. BO LE SNI KOV: Hli pec, Ce ti wa, Ma ri}, \e ki}, Mi ri}, Le lik, Br ki}, Zla tar, No vev ski, La di {i}, Jo ko vi}, Ma }e {i}, La u {e vi}, Sre do je vi}, Mar ko vi}.

Slavija – Mladost (BJ) 2:4 Strel ci: Sla vuq i Jo va no vi} za Sla vi ju, a Sta ni}, Kne è vi}, ]a zi} i Kor di} za Mla dost (BJ). SLA VI JA: Vr ba {ki, Ko va~, Ni ko li}, Sla vuq, Ku kun da, An ti}, \e ri, Ubo vi}, Si par, Ron ~e vi}, Ke fer, Jo va no vi}, Pa ro {ki. MLA DOST: Ro si}, â vi}, Mi ri lo vi}, Sta ni}, Kne è vi}, Va si qe vi}, ]a zi}, Dra go qe vi}, Ko zo mo ra, Mar ~e ta, Paj ~in, Bro }e ta, Br dar, Ga vri lo vi}, Kor di}.

Indeks – Futog 3:0 PFF IN DEKS: ^o la ko vi}, \u re ti}, Jo vi ~i}, Bra ti}, Sa ba to{, Alek si}, Dra gi ~e vi}, Vi da ko vi}, Osto ji}, Er deq, Pe va~, Ne di}, Sta men ko vi}. FU TOG: Ob ra do vi}, Ra jak, [}e pa no vi}, Di mi tri je vi}, [tr bac, Da vi do vi}, Spa so je vi}, Sa vi ~i}, Vi ki }e vi}, Ra jak, Bu ki nac.

Jedinstvo (R) – Fru{kogorski partizan 9:1 Strel ci: Braj ko vi}, Mi li vo je vi}, Zeq ko vi} tri go la i Ka ra nov ~e ti ri go la za Je din stvo (R), a Bje li} za Fru {ko gor ski par ti zan. JE DIN STVO: Pe ja {i no vi}, Ka ra nov, Rac, Mla de no vi}, Vu ~i }e vi}, Mi li vo je vi}, Braj ko vi}, Zeq ko vi}.

FRU[. PAR TI ZAN: Gr ma{, Bje li}, Sta hov, Ra do ji ~i}, Ko sjer, Sla do je vi}, Gr li ca, Pe tro vi}, Te {a no vi}, Ga vri lo vi}, Pe ri}, Ami xi}, Be a to vi}.

Go di {te: 2002. êmp 07–02 – Tvr|ava 4:5 Strel ci: Akin, Bo rov ni ca, Ma ri} dva go la za êmp 07–02, a Ko zi}, Gu {a, Te {i} i Pan ti} dva go la za Tvr |a vu. ÊMP 07–02: Mu ra to vi}, Akin, Ze ki}, Pe tro vi}, Vu le ti}, Bo rov ni ca, Po po vi}, Kli su ri}, Po pa ra, Ma ri}, Sa po va lov. TVR \A VA: Ko zi}, Sto ja no vi}, Pan ti}, Gu {a, Ko lo wa, Pe ra}, Te {i}, Gvo zden, To mi}, Se ku lo vi}, Tri ki}.

^emp 07–03 – Veternik Viskol 3:0 PFF

2002/03. GODI[TE 13. kolo êmp 07–02 – Tvr|ava Petar Pua~a – Stari grad êmp 07–03 – Veternik Dejan Kuriya – Futog Vojvodina RMR – Indeks Bistrica 05 – Junior Fru{kogorac – Prof. Bolesnikov S. Mihajlovi} 1. P. Pua~a 12 11 0 1 2. Pr. Bolesnikov 12 11 0 1 12 10 0 2 3. Bistrica 05 4. Vojvodina RMR 12 8 1 3 5. S. Mihajlovi} 12 8 0 4 6. Stari grad 13 8 0 5 7. Tvr|ava 12 7 0 5 8. Indeks 12 5 1 6 9. Junior 12 4 1 7 11 4 0 7 10. D. Kuriya 11. Futog 12 4 0 8 13 3 3 7 12. êmp 07–02 13. Fru{kogorac 12 2 0 10 14. êmp 07–03 12 1 0 11 15. Veternik 12 0 0 12

4:5 2:1 3:0 3:0 0:3 11:0 0:8 slobodan 66:10 33 67:7 33 73:11 30 38:16 25 47:21 24 47:22 24 31:20 21 27:22 16 23:35 13 21:42 12 18:42 12 28:55 12 10:61 6 10:87 3 7:62 0

^EMP 07–03: Ra ki}, Ma ru na L, Ma ru na P, Ne sto ro vi}, Ro di}, Agi}, Ka picl, Ste vi}, Se ku lo vi}, Mi lin ko vi}, Si meon, Pap, Alim pi}, La ki}, Mi qe no vi}. VE TER NIK: La ki}, Ra da ko vi}, Pe kez, Ve se li no vi}, Ri sti}, Ze li}, Raj ~e vi}, Ni ni}, Mar ko vi}, Ma~ ki}, Plav {i}, [ap ti}.

Pa vlov, Be a to vi}, Ra {i}, Lu ki} U, To di}. FU TOG: To do ri}, Ra do sa vi}, Ja zi}, ]ur guz, Me di}, Tri fu no vi}, Ba bi}, Ni ko la{, Alek si}, Ka ~a ven da.

[F Dejan Kuriya – Futog 3:0 PFF

Bistrica 05 – Junior 11:0

[F DE JAN KU RI XA: [i {qa gi}, Gra be`, \ur |r vi}, Lu ki} L, Za mla kar,

Strel ci: @i vi}, Ba ji}, ]ur ~in, Mi lo sa vi} tri go la, Stan ko vi} pet go lo va. BI STRI CA 05: @i vi}, Mi lo sa vi}, Zec, Smi e {ko, Stan ko vi} A, Stan ko vi} S, Pan to vi}, Je len ko vi}, Ba ji}, ]ur ~in, [tan ~e vi}, [kr bi}. JU NI OR: To ma {e vi}, [e vo, Vr ceq, Ra da ko vi}, Mi le ti}, Lo vre, Bo ro vi ca, Po po vi}, Gr gu re vi}, Po pov, Po pa di}, Er ceg.

Fru{kogorac – FK Prof. Bolesnikov 0:8 Strel ci: Ba tos, Vel kov ski, Bo ji}, Bo li}, Vic ko vi} dva go la, Kqa ji} dva go la. FRU [KO GO RAC: Mar kov, Ani ~i}, Sa va no vi}, Gra ~a nin, Tr ni ni}, Maj sto ro vi}, Su naj ko, Ra du sin, Ku ru {i}, De li}, Mi lo va no vi}, Te o fi lo vi}. FK PROF. BO LE SNI KOV: Mu sa, Ba tos, Vic ko vi}, No vev ski, Ne met, Ko sa no vi}, De beq ko vi}, Kqa ji}, Vel kov ski, Bo ji}, Bo li}, Jo {i ko vi}, Stoj kov.

FK Petar Pua~a – Stari grad (BP) 2:1 Strel ci: Der vi {i i Gru ji} za FK Pe tar Pu a ~a, a ]o ro vi} za Sta ri grad. FK PE TAR PU A ^A: Ra ko vac, Lu le xi ja, Kvo~ ka, @iv ko vi}, Go mi rac, Ma ti}, Ron do vi}, Vi da ko vi}, Ja cen ko, Der vi {i, Uru ka lo, ^a vi}, Gru ji}, Vu ru na, Isa kov ski, Aba xi ja. STA RI GRAD: Mi la {i nov, Ki si}, Aj der, La ki}, Ste va no vi}, [tr bac, Ran dov, Po pa di}, Ba wac, ]o ro vi}, Si mi}.

S PORT

sreda21.mart2012.

REJTING TURNIR U SOMBORU

DRUGA FUTSAL LIGA – VOJVODINA

Troj ka dr `i ko rak

No vo sa |a ni ma pred nost

U organizaciji Op{tinskog saveza somborskih {ahovskih klubova u Sportskom centru “Soko” – Partizan u Somboru je u toku rejting turnir pod nazivom “4. open Sombor”. Posle ~etiri odigrana kola u vo|stvu su se izdvojila tri igra~a: Kur~ubi}, Soki} i [quki}. Turnir se igra ponedeqkom i ~etvrtkom od 18 ~asova. Stawe posle 4. kola: 1-3. Drago Kur~ubi}, Dragomir Soki}, Miodrag [quki} 3,5, 4-7. Zoran Joti}, Vladimir Cvetkovi}, Petar Loknar, Vladica Raoni} 3, 810. Simana Matkovi}, Janko Kneèvi}, Todor Stri~evi} 2,5, 11-19. Dragoqub \uri}, Ivan Gali}, Jurica Glamuìna, êdomir Soki}, Budimir @akula, Nikola @ivanovi}, Robert Travica, Vladimir [}eki}, Ilija Vlaisavqevi} 2, 20-23. Marina Gaj~in, Sini{a Gaj~in, Ivan Kolompar, Dragan Mili}evi} 1,5, 24-28. Du{an Keli}, Milo{ Divni}, \or|e \uro{ev, Qubo Vlahovi}, Pe|a Vlaisavqevi} 1, 29. Boìdar Ivan~evi} 0 poena.

Tvr|ava - Be~ej 4:3 (3:2)

OMLADINSKO PRVENSTVO ZREWANINA

Po veo Ada mov

Pomalo zaboravqeno omladinsko prvenstvo gradova, ipak, se odr`ava u jednom gradu – u Zrewaninu. Sve pohvale zaslu`uju vredni {ahovski radnici iz ovog grada. Prvenstvo se igra po [vajcarskom sistemu u devet kola a do sada su odigrana tri kola. Plasman: 1. Ivan Adamov 3, 23. Danilo Besede{, Sini{a Levnaji} 2,5, 4-10. Marica Te{i}, David Zarin, Teodora Raci}, Katarina Levnaji}, Aleksa Savin, Miodrag Uzelac, Adrijana \ermanovi} 2, 11-18. Ivana Litri~in, Neboj{a Stana}ev, Uro{ Doro{kov, Danilo Jahura, Nikola Ble{i}, Marina Robal, Jovan Beli}, Bojana Robal 1, 19-20. Luka Kqaji}, Dejan Radowi} 0 poena.

dnevnik

NO VI SAD: SC Slana bara, gledalaca: 50, sudije: Boòvi} (Kula) i Beqevi} (Futog), strelci: Qevaja u 7. i 20, Popovi} u 19. i Tankosi} u 22. minutu za Tvr|avu, Sekuli} u 1, Arvaji u 4. i Vu~kovi} u 23. mi nu tu za Be ~ej. Go mi la we pre kr {a ja: Tvr |a va 9 (5-4), Be~ej 5 (3-2). @uti kartoni: Popovi}, Marojevi} i Beqanski (Tvr|ava). TVR \ A V A: Be qan ski 7, Panteli} 6, Popovi} 7, Stevanovi} 6, Qevaja 7, Tankosi} 6, Ma ro je vi} 8, Vu lo vi} 7, Vigwevi} 6, Zupan~i} 6, Nikoli} 7, Molnar -. BE ÊJ: Andri} 7, Vu~kovi} 6, Stanojev 6, Iki} 6, Arvaji 7, Boì~i} 6, [}epanovi} 7, Blaìn 6, Sekuli} 8, Jovanovi} 6, Kobiqski 6, Bakra~ 6. Derbi Druge futsal lige Vojvodina, u kojem su snage odme ri le dve pr vo pla si ra ne ekipe, opravdao je o~ekivawa u pogledu neizvesnosti, napetosti i zanimqivosti, jedino ne po kvalitetu. Novosa|ani su pobedom 4:3 u prednosti nad Be~ejcima u borbi za prvo mesto po{to je prvi me~ u Be~eju zavr{en 4:5. Psihi~ki pritisak u~inio je svoje, {to se odrazilo na igru obe ekipe. Be~ejci su ve} u 4. minutu poveli 2:0, pa je igra~ima Tvr|ave bilo te{ko da se vrate u igru. Iako mladi momci, Novosa|ani su pokazali da imaju pobedni~ki mentalitet i uspeli su da preokrenu rezultat 4:2 u svoju korist. Be~ejci su krenuli na sve ili ni{ta i ve} u slede}em minutu postigli gol - 4:3. Re|ale su se {anse na obe strane, ali mreè su do kraja mirovale. Tako su Novosa|ani napravili veliki korak ka plej-ofu, ali je potrebno da u naredne tri utakmice zadrè pobedni~ki niz. J. Gali}

FINALE KUPA NA TERITORIJI OFS SREMSKA MITROVICA

Pe har u Sa la {u No }aj skom

Hajduk (D) - Budu}nost 0:1 (0:0)

FUT SAL RE PRE ZEN TA CI JA U STA ROJ PA ZO VI: Fut sal re pre zen ta ci ja Sr bi je oku pi la se u Sta roj Pa zo vi, gde }e se u na red na ~e ti ri da na pri pre ma ti za me ~e ve sa Ma |ar skom u ba ra `u za pla sman na 7. FI FA Pr ven stvo sve ta 2012, ~i ji je do ma }in Taj land (2-18. no vem bar). Pr va utak mi ca je 25. mar ta u gra du \en |e {u (70 ki lo me ta ra uda qe nom od Bu dim pe {te), dok je re van{ u be o grad skom Pi o ni ru. - Ma |ar ska je ri val po me ri. Ra di se o do broj i kva li tet noj se lek ci ji, bor be noj i upor noj i si gur no nas o~e ku ju dve ve o ma te {ke utak mi ce. Ma la pred nost je na na {oj stra ni, pre sve ga jer igra mo re van{ kod ku }e, a si gur no je da }e pu bli ka u Sr bi ji ima ti pri li ke da pri su stvu je fut sal spek ta klu. Rej ting ko ji na {a se lek ci ja ima sta vqa nas u po zi ci ju fa vo ri ta, pre o sta je da to po tvr di mo na par ke tu i na pra vi mo naj ve }i uspeh ovog spor ta u isto ri ji - na gla sio je se lek tor Aca Ko va ~e vi}. Na spi sku su - gol ma ni: Mi o drag Ak sen ti je vi} (Eko no mac), Alek sa An to ni} (Mar bo In ter me co), igra ~i: Mla den Ko ci} (Eko no mac), Slo bo dan Ja wi} (Eko no mac), Bo jan Pa vi }e vi} (Mar bo In ter me co), Vla di mir La zi} (Eko no mac), Vi dan Bo jo vi} (Eko no mac), Slo bo dan Raj ~e vi} (Eko no mac), Jo van \or |e vi} (Mar bo In ter me co), Mar ko Pr {i} (Mar bo In ter me co), Vla di mir Mi lo sa vac (Mar bo In ter me co), Alek san dar @i va no vi} (Mar bo In ter me co). J. G.

USPEH MLADIH FUDBALERA NOVOBE^EJSKOG JEDINSTVA

Pri zna we u pra vo vre me Trener {kole fudbala Jedinstvo iz Novog Be~eja Strahiwa Vaskovi} ocenio je da je vice{ampionska titula, osvoje na na tak mi ~e wu u ma lom fudbalu za decu do 12 godina, pod okriqem Mini – maksi lige, veliki uspeh za Novobe~ej-

{i 33 go lo va. U ka te go ri ji 2001. godi{ta Jedinstvo je zauzelo drugo mesto, uz postignuta 43 i primqenih 28 golova. U kategoriji 2002. godi{ta Novobe~ejci su bili tre}i, a u kategoriji 2003. izborili su petu poziciju.

ka`e da bronzana medaqa predstavqa veliki uspeh za wega i wegovu ekipu. - Igram fudbal od {este godine i trenutno kod ku}e imam ~etiri - pet medaqa. @eqa mi je da jednog dana postanem vrhunski fudbaler i da igram za

NBA LIGA

Go sti se go sti li U NBA ligi je odigrano {est utakmica, a sve gostuju}e ekipe zabeleìle su pobede. Ekipa Minesote savladala je u Oklandu Golden Stejt sa 97:93, a na terenu je opet briqirao Kevin Lav. On je ubacio 36 poena, uz 17 skokova i zabeleìo ~ak 39. dabl-dabl u~inak u sezoni. Biv{i ko{arka{ Partizana Nikola Pekovi} me~ je zavr{io sa u~inkom od osam poena i dva skoka, dok Darko Mili~i} nije bio u sastavu Minesote. Timbervulvsi su tako upisali 23. trijumf ove sezone, dok je Golden Stejtu to bio ~etvrti poraz zaredom, ukupno 25. îkago je bio boqi od Orlanda sa 85:59 bez pro{logodi{weg najkorisnijeg igra~a NBA lige Dereka Rouza, koji nije ulazio u igru. Bulse je predvodio Karlos Bu-

zer sa 24 poena, a sledio ga je Xon Lukas sa 20, dok je u ekipi Orlanda najboqi bio centar Dvajt Hauard sa 18 poena. Boston je slavio u Atlanti sa 79:76 bez pomo}i Vladimira Radmanovi}a, koji nije bio u sastavu doma}ina zbog povrede le|a. Pobedni~ki tim predvodio je Rej Alen sa 19 poena, Kevin Garnet dodao je 16, a kapiten Pol Pirs 13. Najefikasniji u Atlanti bio je Xo Xonson sa 25 poena. Ko{arka{i Filadelfije pobedili su [arlot sa 105:80 i tako im naneli 37. poraz u ligi ove sezone. Re zul ta ti: [arlot - Filadelfija 80:105, Atlanta - Boston 76:79, Wu Xersi - Klivlend 100:105, Orlando - ^ikago 59:85, Denver - Dalas 95:112, Golden Stejt - Minesota 93:97.

IN MEMORIAM

SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Radni~kog, gledalaca 250, sudija Radovanovi} (La}arak). Strelac: Tufegxi} u 86. @uti kartoni: Ili}, Halilovi} (Hajduk), Rogo, Simi} (Budu}nost). HAJ DUK (DI VO[): Zeqkovi} 6, Ili} 6, Kotarli} 7, Babi} 6, Areìna 6 (Rajko Mari~i}), Vidovi} 6, Dragutinovi} 6, Petkovi} 6, Kqaji} 6 (Rade Mari~i}), Halilovi} 6, Lazarevi} 6. BU DU] NOST: S. Jefti} 7 (D. ûpi}), Jesreti} 6, Petrovi} 7, V. Jefti} 7, Stoki} 6, \onli} 7 (Simeunovi}), S. ûpi} 6 (\uki} ), Rogo 6, Simi} 6, Pani} 6, Tufegxi} 7. Pobednika je odlu~io gol \or|a Tufegxi}a u samom fini{u. Brzonogi napada~ Budu}nosti iz Sala{a No}ajskog \or|e Tufegxi} pro{ao je nekoliko prepreka u odbrani Divo{ana i manirom vrsnog strelca plasirao loptu u mreù, ~ime je i re{io pobednika. Pehar kapitenu Budu}nosti Tufegxi}u predao je predsednik OFS S. Mitrovica Aleksandar Umeti}. B. R. KUP OFS KIKINDA – NOVI BEÊJ

Mo krin ~a ni u fi na lu @AK - Delija 1:2 (1:1) KI KIN DA: Stadion Va{ari{te, gledalaca oko 200, sudija: Raki} (Novo Milo{evo). Strelci: Stankovi} u 21. za @AK, a Ivanovi} u 10. i Krspoga~in u 69. minutu za Deliju. @uti kartoni: Fu~ak, Stankovi}, Adamov, Sabo, Horvat, Blanu{a (@AK), a Miladinov i Stojin (Delija). @AK: Toma{ev, Horvat, Blanu{a, Sabo, Bogosavqev, Adam, Fu~ak (Joni}), Tanackov, Vujin (Ninkovi}), Stankovi}, Francuski (Dragin). DE LI JA: Petkovi}, Kri~kovi} (Tot), Krspoga~in (Peri{i}), Srbqin, Bo{wakov, Simi}, Miladinov, Stojin (Barbat), Popov, Ivanovi}, Stepan~ev. Mokrin~ani su poveli u 10. minutu kada je Ivanovi} naba~enu loptu glavom smestio iza le|a golmana Toma{eva. Izjedna~io je iz slobodnog udarca iskusni Stankovi}. Gol odluke i plasmana u finale obezbedio je Krspoga~in u 69. minutu. M. S. KUP NA TERITORIJI FSG NOVI SAD

ce. Ovo nadmetawe po drugi put je odr`ano u Kikindi, a doma}in je bio Sportski centar Balon, koji je ugostio 32 ekipe. U sklopu takmi~ewa Mini – maksi lige i akcije Igraj fudbal, budi sre}an, odigrana je zavr{nica i dodeqeni su pehari i medaqe najboqima. U kategoriji 2000. godi{ta Jedinstvo iz Novog Be~eja osvojilo je tre}e mesto, postigav{i 56 i primiv-

- Ovo je veliki uspeh za nas, koji je usledio posle napornog rada i trenirawa. Deca su opravdala o~ekivawa. Priznawa su do{la na vreme i probudila u deci jo{ ve}u `equ za igrom i dala im podsticaj da vrednije rade kako bi do{li do jo{ zapa`enijih uspeha – rekao je Strahiwa Vaskovi}. Igra~ Jedinstva u kategoriji 2000. godi{te Nenad Pecarski

IN MEMORIAM

\u ri ka Ma jor

Dra gan Mi ra no vi}

(1935–2012)

(1956–2012)

Posle duge i te{ke bolesti u 78. godini umro je \urika Major jedna od legendi RFK Novi Sad. \urika je ponikao u redovima beo~inskog Cementa, wegov izuzetan talenat zapazili su kanarinci i on se preselio u Novi Sad. [est godina je uspe{no nosio plavo - `uti dres kluba sa Detelinare i bio jedan od najzaslu`nijih {to su se kanarinci plasirali u Prvu ligu tada{we Jugoslavije. Prvo je igrao na mestu zadweg veznog, potom levo krilo, a karijeru je zavr{io u mitrova~kom Sremu. Potom se uspe{no bavio trenerskim poslom, vi{e od deceniju bio je u~iteq fudbalera Sente, radio je jo{ u Radni~kom iz Bajmoka, Adi, Crvenoj zvezdi iz Novog Sada i jo{ nekim klubovima. \urika Major sahrawen je na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sportsku Suboticu zatekla je tu`na vest, u dalekom Ekvadoru iznenada je preminuo Dragan Miranovi} Mirke, ~uveni fudbaler, kasnije i trener mnogih klubova. Miranovi} je fudbalsku karijeru po~eo u rodnom Feketi}u, a najboqe fudbalske godine proveo je u Spartku i Vojvodini. U Spartaku je bio i omiqeni kapiten, a u dvestotiwak utakmica za Suboti~ane postigao je 43 gola.Igrao je u [pitalu iz Austrije, da bi karijeru okon~ao u Valdezu u Ekvadoru. U Ju`noj Americi je po~ela plodna karijera fudbalskog trenera. Radio je u Ekvadoru, Peruu, Boliviji i Kolumbiji, uspe{no i u klubovima i u reprezentacijama. U sezoni 2010/2011. Miranovi} je vodio Spartak tokom kvalifikacija za Ligu Evrope i u jesewem delu, a potom, nakon prekida saradwe, ponovo odlazi u Ju`nu Ameriku. Smrt ga je zatekla na funkciju tehni~kom direktora ekvadorskog kluba Olmeda.

velike klubove kao {to su Crvena zvezda i Partizan – poru~uje Nenad. Svi oni koji su pratili ovo takmi~ewe bili su svedoci ~iwenice da su deca iz utakmice u utakmicu bila sve boqa. To zna~i da je ovo takmi~ewe bilo pun pogodak. Zbog toga se u narednoj sezoni o~ekuje u~e{}e jo{ ve}eg broja ekipa. @. B.

Ru men ~a ni u Si ri gu

Danas su na programu utakmice polufinala Kupa na teritoriji Fudbalskog saveza grada Novog Sada. Sastaju se - SIRIG: Sirig - Jedinstvo (Rumenka), LEDINCI: Vinogradar Crvena zvezda (Novi Sad). Oba me~a po~iwu u 15 sati.

Bar sa ve} ka pa ri sa la Nej ma ra Fudbalski klubovi Barselona i Santos postigli su dogovor o prelasku napada~a Nejmara na stadion Kamp Nou u leto 2014. godine, preneli su {panski mediji. Radio stanica Kadena Ser navodi da je Barselona ve} uplatila Santosu avans od 14,5 miliona evra, a da }e ukupna vrednost transfera iznositi 58 miliona evra. - Nekoliko qudi bliskih vrhu Barselone potvrdilo je da je klub ve} uplatio ~etvrtinu obe{te}ewa Santosu kao vid garancije da }e do transfera zaista do}i - navodi Kadena Ser. Kadena dodaje da }e Nejmar dres Barselone obu}i odmah po zavr{etku Mundijala u Brazilu 2014. godine. Odluku o transferu u Barselonu doneli su Nejmar i wegov otac, suprotno savetima i

Nej mar

`eqama menaxera Vagnera Ribeira. Pored Barselone, veliko interesovawe za Nejmara pokazao je i madridski Real. Nejmar je u prvih 10 utakmica ove godine postigao devet golova za Santos.

SKUP [TI NA [S SR BI JE

[ta je bi lo, bi lo je Na odloènoj Skup{tini povodom usvajawa novog Statuta “razum” je pro{le subote najzad proradio u podeli sfere vlasti i interesa udruènih {ahovskih funkcionera. Led se otopio a kapetani plovidbe, na sopstveno zadovoqstvo, uspe{no su presekli i Gordijev ~vor kojim je barka ve} duè vreme bila privezana uz obalu sujete. [ta je bilo – bilo je! Idu dani! Ben Akiba likuje i slavi. Ono, jeste da {ampawac pomalo gor~i, ali ovaj slavqeni~ki je nekima, iako ga nisu ni liznuli, bio ba{ gorak. Suvi{no je i re}i da je sam Statut bio tek sporedna moneta za potkusurivawe. Vi{e se i ne zna ko je i {ta je tu legalno, a {ta nije. Brejk poziciju, akcijom “spasimo {ah”, sitno{i|arxijskim interesima {ahisti su propustili. Ne kaè se uzalud: “Kakav narod – takva vlast”. I tako to – do daqweg. Do boqeg naroda! U op{tem pobedni~kom raspoloèwu ~ak je i dole potpisanom ponu|eno par~e slavqeni~ke torte u vidu su|ewa na @enskom {ampionatu Srbije. U Ka}u! [ta je bilo – bilo je! Da li je i tu razum pobedio sujetu vide}emo danas na tehni~koj konferenciji. Jer, “stradanije” dole potpisanog sudije, u ulozi novinara, ba{ je tu i po~elo - u Ka}u! E, moj Gijsene! @ivot se poigrava s nama! B. Dan ko vi} TUR NIR U BAD VE RIS HO FE NU

Ve li ki uspeh Mi {e Pa pa U okviru tradicionalnog 28. {ahovskog festivala u nema~kom Bad Verishofenu, odigrana su i dva velika otvorena turnira sa ukupno 305 u~esnika. Na A-turniru je u~estvovao 181 takmi~ar, me|u kojima 14 velemajstora i veliki broj internacionalnih i majstora FIDE.

Mi {a Pap

Vojvo|anski velemajstor Mi{a Pap je bio {esti nosilac po rejtingu (ispred su bili Zubarev, Jepi{in, Teske, Kor~noj i Levin), ali je Pap na kraju pobedio sa ~ak 7,5 poena iz devet partija. U prvih pet kola imao je sve pobede, igrao sa gotovo svim favoritima, a protiv {estorice velemajstora zabele`io je tri pobede i tri remija, i turnir zavr{io bez poraza. Svoj verovatno najve}i uspeh u karijeri „ulep{ao“ je sa 22 nova rejting poena, a igrao je snagom 2720 poena. Kona~an plasman: Pap 7,5, Jepi{in, Teske, Kor~noj, L. Gutman, Andrejev, Levin, Karpa~ev i [tajnbaher po 7, Zubarev, Let{er, Mainka, Majster, M. Ivanov i Graf po 6,5 poena itd.

PRO BLEM BR. 381

Be li da je mat u dva po te za Mark Adaba{ev Shak hmaty v SSSR 12/1936.

Re{ewe problema br. 380 (D. Abra gam, Bul le tin Ouvri er des checs, 1949.) sa pozicijom: beli – Kb6, Ld5, Lf6, pe{ak f7; crni – Kd7; je 1.f8T! Na 1...Kd6 sledi 2.Td8 mat.

dnevnikOv [AH SRedOM

c m y

dnevnik

NO VO SAD SKI [A HOV SKI KLUB

Obe le èn ju bi lej U vreme kada se odràvaju raznorazne skup{tine, jedna, koja je odràna pro{le srede, bila je posebna – i sve~ana. U svojim prostorijama na{ najstariji {ahovski i jedan od najpostojanijih i najstabilnijih klubova uop{te, Novosadski {ahovski klub, aktuelni ekipni {ampion Srbije, slavio je devet decenija neprekidnog postojawa i delovawa u svim oblicima {ahovskog ìvota. Kako su doma}ini s ponosom istakli Novosadski {ahovski klub svojim radom i postignutim rezultatima predstavqa o~uvawe izuzetne i jedinstvene tradicije i istinski predstavqa autenti~nu vrednost Novog Sada i {aha. Kroz klub su, od wegovog osnivawa 12. februara 1922. godine, pro{le mnoge generecije uglednih gra|ana Novog Sada jo{ od osniva~a @arka Ogwanovi}a, Jovana Rajkovi}a i Bo{ka Me{terovi}a, u ~iju ~ast su nazvane i neke novosadske ulice. Kasnije su ugled kluba potvr|ivali i drugi istaknuti gra|ani Novog Sada i Srbije: prof. Stevan ]iri} (predsednik Skup{tine Kraqevine Jugoslavije), dr Radu{ko Ilij}, prof. dr Svetislav Jovanovi}, Aleksandar Ni}ifor, Imre Breder, Jovan Fajer, Nikolaj Kulìnski, Aleksandar Vilovski, @arko Popovi}, Maksim Naranxi}, Bora Tot, Rudolf Mari}, Ivan Buqov~i}, Anton Deè, Dragoqub Gvozdenac i mnogi drugi. Poseban zna~aj klub je dobio kroz priznawe najzna~ajnijih {ahista sveta koji su boravili u klubu i sa zadovoqstvom pristajali da budu po~asni ~lanovi me|u kojima su i svetski prvaci Aleksandar Aqehin, Miahil Taq, Maja îburdanidze, Boris Spaski, Anatolij Karpov, zatim Lajo{ Porti{, Geza Maroci, Bora Kosti}, Svetozar Gligori}, Milunka Lazarevi}, Qubomir Qubojevi}, Aleksandar Matanovi}, Bora Ivkov… Poseban doprinos N[K je dao u organizaciji brojnih {ahovskih turnira i manifestacija. Tu su, pre svega, mnogi me|unarodni velemajstorski turniri, dràvni {ampionati, a wegovi ~lanovi dali su nemerqiv doprinos i na Olimpijadi koja je odràna u Novom Sadu 1990. godine. N[K je dao nekoliko dràvnih prvaka u pojedina~noj konkurenciji (Petar Popovi}, Mi-

roqub Lazi}, Aleksandar Kova~evi}) a bilo je i nekoliko omladinskih i pionirskih prvaka (Dragan [olak, Petar Benkovi}, Vuk Savanovi}). Posledwe decenije klub redovno osvaja medaqe na svim ekipnim takmi~ewima: pored brojnih srebrnih i bronzanih medaqa N[K je ~etiri puta bio osvaja~ Kupa, a osvojene su i dve titule ekipnog {ampiona Srbije {to izdvaja N[K kao najuspe{niji klub u zemqi. U redovima kluba su vrhunski igra~i: velemajstori Dragan [olak, Aleksandar

koji su osvajali {ampionske titule prethodnih godina, kao i pojedinci koji su aktivnostima posledwih godina doprineli razvoju i o~uvawu tradicije kluba i {aha na ovim prostorima. Sve~anu skup{tinu, pored brojnih gostiju, ~lanova i prijateqa kluba, obele`ilo je i prisustvo {ahovskih matadora Milunke Lazarevi}, Aleksandra Matanovi}a i Bore Ivkova. Oni su evocirawem `ivopisnih doga|aja i prigodnih anegdota vezanih za legendarne ~lanove

Sa sve ~a ne skup {ti ne N[K-a

Kova~evi}, Robet Marku{, Du{an Popovi} (reprezentativci), Petar Popovi} i Miroqub Lazi}, intermajstor Sini{a [ari}, Fide Majstor Miodrag Jevti} (kapiten), kao i “stara garda”: Tomislav Raki}, prof. dr Vojislav Petrovi}, prof. dr Milenko Jovanovi}, Krasoje Notaro{. Posebnu dra` ovom sve~anom skupu dali su i istaknuti novosadski sportisti, nosioci olimpijskih, svetskih i evropskih medaqa: Pavle Baj~eti}, Du{an Da~i}, Aleksandar Jovan~evi} a Skup{tinu su pozdravili i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za omladinu i sport, gospo|a Aleksandra Risti}, predsednik Sportskog saveza Vojvodine Darko Pare`anin, predsednik SANS-a Dragan Milo{evi} i naravno predstavnici generalnog sponzora kluba DDOR AD Novi Sad FONDIARIA SAI. Ovaj jubilej iskori{}en je i za dodelu N[K-ovog presti`nog priznawa Zaslu`nog ~lana. Ovo visoko klupsko priznawe dobili su prvotimci kluba

RA PID PR VEN STVO EVRO PE

Ta tja na Ko zin ce va {am pi on ka Turska je u Gaziantepu nedavno bili doma}in ènama i u takmi~ewu za prven stvo Evro pe u ubr za nom {ahu. Koliko god da je sa mo tak mi ~e we za o ku pqa lo pa `wu igra ma i ostva re nim re zul ta ti ma {a hist ki wa, ono {to je po seb no za in tri gi ra lo, pre svega, same takmi~arke, a i qubiteqe {aha (i {ahistkiwa) {irom sveta, bilo je uvo|ewe pravila “koda obla~ewa”. Ovo je prvi evropski turnir na kojem su primewena nova pravila. Nema vi{e papu~a i sport ske ode }e(?), {ortseva, mini sukwica... Ta tja na Ko zin ce va Dekoltei }e se meriti san{karcima. Neki od wih se timetrima, a na bluzicama jednostavno olako pojavqumogu samo najvi{e dva dugju nose}i pocepane T majice menceta da lepr{aju, i to i farmerice, drowave cisa mo ako ni su pro vid ne pele, prqavu ode}u... (mislim te bluzice). Ali, udaqismo se previJedan od razloga za pri- {e od turnira. Na{e dame, menu pravila o zabrani no- umesto na ubrzani turnir, {ewa kapa i {e{ira je da vratile su se ubrzano svose izbegne varawe. Nije ja- jim ku}ama. Nekima od wih sno da li bi i {i{awe poovo je bila dobra priprema moglo jer mnoge dame imaju za Ka}, od no sno dr àv no buj nu ko su ko ja pre kri va prvenstvo. u{i, a u wih moè mnogo Plasman: 1. T. Kozinceva toga da se stavi. Mnogi sma9, 2-3. Kostewuk, Pe~ 8,5, 4traju da je sve ovo bilo ne9. Xagnidze, Lahno, A. Mupotrebno jer ène, po prizi~uk, Bacia{vili, Stefarodi stvari, poku{avaju i nova, Gunina 7, 10-15. Bodina~e da za svoj izgled daju naruk, M. Muzi~uk, N. Kosve od sebe, a da je ovo prazinceva, Kovanova, Kurcidvi lo na me we no vi {e mu ze, Galojan 6,5, itd.

N[K-a dali poseban ton Skup{tini. Na poziv direktora kluba Milorada Lazi}a po zavr{etku radnog dela Sve~ane skup{tine sa pri~om se nastavilo na koktelu jo{ dugo, dugo, u susednom restoranu “Veliki”, u istom, sve~arskom tonu. Devet decenija nije {ala! Svako je imao jo{ po ne{to da ispri~a {to je sam do`iveo – ili od nekog ~uo! I dok su se gosti jo{ sladili |akonijama na koktelu nestrpqivi {ahisti su se vratili u prostorije kluba da odigraju ro|endanski cuger. Plasman: 1. Dragan [olak 8, 2-3. Petar Popovi}, Du{an Popovi} 7,5, 4. Milo{ Roganovi} 6, 5-6. Aleksandar Kova~evi}, Dejan Leskur 5,5, 7. Milorad Lazi} 4,5, 8-13. Miodrag Jevti}, Darko Pare`anin, Milan Ilij}, Slobodan Axi}, @eqko Medar, Sini{a Remecki 4, 14. Krasoje Notaro{ 3,5, 15. Slavko Popovi} 3, 16. Ratomir Bogdanovi} 2,5, 17. Slobodan Kostadinovski 2, 18. Rade [olak 1,5 poen. Bo go qub Dan ko vi}

sreda21.mart2012.

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Uspo re na br zo ple tost Na {ampionatu Evrope u ubrzanom {ahu za ène, koje se igralo u Gaziantepu (Turska) odmah po zavr{etku takmi~ewa u klasi~nom {ahu, Tatjana Kozinceva je pobedom potvrdila ugled Ruskiwa i u toj vrsti {aha. Taj ugled “overila” je biv{a svetska prvakiwa Aleksandra Kostewuk na drugom mestu. Mnogi smatraju da je ubrzani (rapid) {ah mo`da {ah budu}nosti jer se sve de{ava mnogo brè i atraktivnije nego u tradicionalnom, kako neko re~e muzejskom {ahu a ipak, sporije nego u blic (“brzopletim”) partijama, gde su mogu}e i neshvatqive gre{ke. Dodu{e, takve neiznu|ene gre{ke, “ni~im izazvane” de{avaju se i u drugim sportovima, a samo je u {ahu dobilo i specifi~an naziv: “paceraj”. Svi pamte kada virtuoz Mesi da pet golova na jednoj utakmici, zaboravqaju}i, pritom, poneki wegov kardinalni proma{aj. U {ahu je to obrnuto! I zato, ne osu|ujte i ne sladite se ne~ijem previdu – jer ve} sutra se moè to i vama desiti. U prilogu dajemo nekoliko karakteristi~nih ubrzanih partija sa prvenstva Evrope. Jednu od odlu~uju}ih partija za {ampionsku titulu Tatjana Kozinceva je dobila protiv veoma jake Gruzijke Nane Xagnidze.

T. Ko zin ce va –Yag nid ze 1.e4 c5 2.Sf3 e6 3.d4 c:d4 4.S:d4 a6 5.Ld3 Lc5 6.Sb3 Le7 7.Dg4 Lf6 8.Sc3 Sc6 9.Dg3 Sge7 10.Lf4 e5 11.Ld2 d6 12.h4 Le6 13.0–0–0 Tc8 14.Kb1 h5 15.Lg5 Sg6 16.Sd5 L:g5 17.h:g5 h4 18.De3 Sce7 19.c4 0–0? Moj “stari” Fric ka`e da je ovde najboqi potez 19…Th5 20.Le2 Th7 21.Sb6 Tc6 22.Sd5; Moglo se igrati i 19…b5! Zatim, 20.c:b5 L:d5 21.e:d5 S:d5.

37.D:f7+ Kb6 38.e:f5+-) 36.e:f5 (36.Df8 forsira mat.) 36...D:d3+ 37.Tc2 1:0

Gu ni na–Mol ~a no va 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sf3 Sd7 4.Sc3 Sgf6 5.Lg5 h6 6.Lh4 Lb4 7.e3 g5 8.Lg3 Se4 9.Dc2 h5 10.c:d5 e:d5 11.Ld3 f5 12.Le5 Tg8 13.0–0 L:c3 14.b:c3 g4 15.Se1 S:e5 16.d:e5 Dg5 17.c4 Le6 18.c:d5 L:d5 19.L:e4 L:e4 20.D:c7 Tg7 21.Dc4 h4 22.Tc1 g3 23.De6+ Te7 24.Df6 D:f6 25.e:f6 Tf7 26.f3 Lc6 27.Tc5 T:f6 28.Te5+ Kf7 29.Sc2 Te8 30.T:e8 K:e8 31.h:g3 h:g3 U potpuno izjedna~enoj poziciji {ampionka Evrope 2012. u klasi~nom {ahu igra bezbri`no: 32.Td1??

32...La4 33.Tb1 (Bela ne mo`e da brani skaka~a sa 33.Tc1 zbog 33…Tc6, a ne poma`e ni 33.Td2 zbog istog poteza jer preti mat po prvom redu: 33.Td2 Tc6 34.Se1 Tc1 35.Kf1 Lb5. 33...L:c2 34.T:b7 Tb6 0:1

Ho ang–Lah no 1.d4 Sf6 2.Lg5 e6 3.e4 h6 4.L:f6 D:f6 5.c3 d6 6.Ld3 g6 7.Se2 e5 8.0–0 Lg7 9.f4 De7 10.Sd2 0–0 11.Sf3 c6 12.Dc2 Lg4 13.h3 L:f3 14.T:f3 Sd7 15.Taf1 e:d4 16.c:d4 c5 17.d:c5 S:c5 18.b4 Se6 19.Kh1 Tac8 20.Da4 Sd4 21.S:d4 L:d4 22.f5 g5 23.b5 De5 24.f6 Lb6 25.Tf5 Dg3 26.Dd1 Tc3 27.T1f3 Dh4 28.Lf1 Tfc8 29.T:c3 T:c3 Crna je boqa, ali ima jo{ dosta posla za wu. Me|utim, protivnica je osloba|a tog bremena: 30.D:d6?? D:e4! 31.Te5

PR VEN STVO SR BI JE ZA @E NE

Do ma }in Ka}

[ahovski savez Srbije, u saradwi sa [ahovskim klubom Jugovi} iz Ka}a, organizuje 6. prvenstvo Srbije za {ahistkiwe koje }e se odr`ati od 22. marta do 1. aprila u hotelu “Omorika” u Ka}u. U~estvuje 12 {ahistkiwa koje }e odigrati 11 kola po Berger sistemu. Tehni~ka konferencija i izvla~ewe turnirskih brojeva obavi}e se danas u hotelu “Omorika” u 19 ~asova. Sve~ano otvarawe {ampionata obavi}e se 22. marta u 15.30 ~asova u sali za igru. Prvo kolo, kao i sva naredna, po~iwe od 16 ~asova, izuzev posledweg kola koje }e po~eti u 11 sati. Tempo igre je 90 minuta za 40 poteza sa dodatkom od 30 minuta do kraja partije i bonifikacijom od 30 sekundi za svaki odigrani potez. Partije }e se igrati na elektronskim {ahovskim tablama i bi}e preno{ene direktno na internet posredstvom elektronskog sistema DGT. EKIP NO PR VEN STVO OSNOV NIH [KO LA JU @NO BA^ KOG OKRU GA

\a ci u Vr ba su

Ekipno prvenstvo osnovnih {kola Ju`noba~kog okruga }e se odr`ati u nedequ 25. marta u Vrbasu u sportskoj hali CFK “Drago Jovovi}” sa po~etkom u 10 ~asova. De~aci igraju na ~etiri a devoj~ice na tri table. Igra se sedam kola 15 minuta po igra~u. U~esnici treba da ponesu {ahovske garniture i ispravne ~asovnike (2 po ekipi). Prve dve ekipe se plasira}e se na ekipno prvenstvo osnovnih {kola Vojvodine. Prijave za takmi~ewe se primaju najkasnije na dan odr`avawa turnira do 9.30 ~asova ili na telefon 063 785 – 78 – 54 (Tomislav Navratil).

20.Sf6+! g:f6 Na 20...Kh8 21.Dg3! dovodi crnu u potpuno izgubqenu poziciju. 21.g:f6 Sf4 22.g3! Seg6 23.g:f4 e:f4 24.Dd4 b5 25.c:b5 a:b5 26.Tdg1 L:b3 27.a:b3 Te8 28.T:h4 Te5 29.T:f4 Kf8 30.Tf5 Dc7 (30...T:f5 31.e:f5 Se5 32.Dh4+-) 31.De3 Dc5 32.Dh6+ Ke8 33.T:g6 T:f5 (33...f:g6 gubi zbog 34.f7+ Kd7 35.f8D) 34.Tg8+ Kd7 35.T:c8 Dd4 uzdaju}i se u neku vrstu ve~nosti. (35...K:c8 36.Df8+ Kb7

Da li je ne{to propustila Trang Hoang? 31...T:h3 mat. Da, pe{ak kojim se uzima top je “malko” podvezan! 0:1 Pri pre mio: B. Dan ko vi}

ME MO RI JAL NI TUR NIR U SIV CU

Na sta vi li Zo ra no vo de lo U or ga ni za ci ji [ah-klu ba Sivac, u prostorijama Mesne zajednice odr`an je VII memorijalni turnir „Zoran Soki} Krta“. U~estvovale su ekipe Ku le, Cr ven ke, Pa no ni je i Sivca. Po be di la je eki pa „Mi qo Vujovi}“ iz Crvenke i osvojila prelazni pehar. Uru~en je skroman poklon porodici Soki}. Pre turnira polo`eno je cve}e na Zoranov grob i obnovqene uspomene na wega i wegovo delo. Zo ran je bio is tak nu ti ~lan Dram ske gru pe u Do mu kul tu re. Kao glu mac ama ter osta vrio je niz ne za bo rav nih ulo ga. Naj za slu `ni ji je za ob na vqa we ra da {ah-klu ba 2004.

go di ne. Bio je se kre tar klu ba, glav ni or ga ni za tor u klu bu. Najve}a `eqa mu je bila da po~ne sa radom {kole {aha. To se ostvarilo i 24.11.2004. godine i po~eo je da radi sa mladima. Wegovo petoro dece je po{lo wegovim putem i uspe{no se takmi~e. Milijana je bila prvak Vojvodine, Dragomir je majstorski kandidat i trenutno jedan od najboqih seniora u op{tini Kula. Zoranov entuzijazam i qubav pre ma {a hu je na dah nu la i ostale. Danas je [K Sivac sa 80 mladih najmasovniji, najaktiv ni ji, naj or ga ni zo va ni ji i naj u spe {ni ji klub mla dih u Vojvodini. Nastavili smo Zoranovo delo.

kultura

sreda21.mart2012.

dnevnik

ДАНАС ЈЕ СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ

НИЈЕ ЛАКО СНИМИТИ АУТЕНТИЧАН ВОЈВОЂАНСКИ ФИЛМ

Празник лепих речи

Беспарица успорила „Сневане снегове”

Организација уједињених нација за просвету, науку и културу-УНЕСКО, 1999. године прогласила је 21. март за Светски дан поезије. Циљ је да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај дан осмишљен је с намером да се јавност подсети на снагу и важност песничке речи, која је на маргини друштвеног интересовања, а такође и да се подржи језичка разноликост. Овај празник је прихваћен и у Србији, па се данас обележава на више места. Друштво књижевника Војводине већ четврту годину у Новом Саду обележава Светски дан поезије. Писци су припремили књижевни програм који почиње у подне, на платоу испред седишта ДКВ, у улици Браће Рибникар, између бројева 1 и 3. Своју поезију уживо ће говорити Славко Алмажан, Никола Шанта, Михал Ђуга, Бранислав Живановић, Дубравка Миленковић, Петко Војнић Пурчар, Гордана Шарчевић, Стеван Брадић, Емсура Хамзић, Стеван Вребалов, Вјера Бенкова, Ференц Маурич, Миклош Бенедек, Милан Мицић, Радомир Миљојковић и Зоран Ђерић.У програму наступају и студенти новосадске Академије уметности. Такође ће бити еми-

товани и звучни записи поезије Иве Андрића, Милоша Црњанског и Езре Паунда. Обележавајући Светски дан поезије, Књижевна општина Вршац, приредиће вечерас у свом седишту песнички перформанс „Поезија на послужавнику“. Програм почиње у 19 часова, а посвећен је дугогодишњем председнику, уреднику и песнику Петру Крдуу, који је преминуо 30.апрла прошле године. Том

вана једном поетском збирком, са послужавника, а у програму учествују Бојана Удицки, првакиња НП „Стерија“, песникиње Јулијана Рудић и Сања Вукелић, и млади глумци Матеј Баста и Страхиња Дуњић. Модератор ове поетске светковине биће Дејан Тадић. Светски дан поезије обележава се и у Београду, различитим програмима који ће почети у подне, у Културном центру града, а трајаће до пред поноћ. Свечаност лепих

Час књижевности и глуме Поводом обележавања Светског дана поезије, сутра, са почетком у 19 сати, у Спомен-збирци Павла Бељанског ће бити одржано поетско вече, у сарадњи са ученицима гимназије „Светозар Марковић“ из Новог Сада. Програм за који је сценарио припремила професорка српског језика и књижевности Драгана Бошковић Томић, обухватиће нека од најзначајнијих имена српске књижевности прве половине 20. века – песнике савременике Павла Бељанског попут Јована Дучића, Милана Ракића, Владислава Петковића Диса, Симе Пандуровића. Поетско вече замишљено је као час књижевности на коме ће ученици, глумећи песнике српске модерне, рецитовати стихове и излагати основе њихових поетика. У овој драматизацији, кроз игру улога, они ће одговарати на питања новинара и тадашњих књижевних критичара, Јована Скерлића и Богдана Поповића. приликом говориће се стихови из књига прошлогодишњег добитника Нобелове награде за књижевност Томаса Транстремера, затим Еве Липске, Габријела Бабуца, Ранка Рисојевића, СандеРистић Стојановић, чије књиге је последње Крду потписао као уредник. Публика ће бити даро-

Снимање играног филма „Сневани снегови„ у српско-мађарској копродукцији, према сценарију и режији Золтана Бичкеија из Кањиже, настављено је минуле зиме, а требало би да се заврши ове године. Филм је започет пре четири године и ово је била трећа етапа снимања, обављена на локалитету специјалног резервата природе „Слано копово„ код Новог Бечеја. - Снимање филма се одужило не због недостатка снега него због не-

ђанском пејзажу у равници, у разним временским приликама - каже Бичкеи. Он додаје да је и минула фаза снимања била прилика да се искористи пуно тога карактеристичног за заштићено подручје „Слано копово„, где се може доживети фатаморгана. Бичкеи подсећа да је филм „Сневани снегови” посвећен историјској теми с краја 17.века, пре карловачког мира, када је војвођанска равница била скоро пуста

речи започиње у Галерији „Артгет“, поетским омажом Петру Крдуу. Његову поезију ће читати Тања Крагујевић, Радмила Лазић, Дубравка Ђурић, Милица ЛилићЈефтимијевић, Драгана Младеновић, Васа Павковић, Милета Продановић, Јелена Маринков и Габријел Бабуц. Р. Лотина

БОГАТА БИБЛИОТЕЧКА ГРАЂА ЦЕНТРАЛНИХ ИНСТИТУЦИЈА УЋИ ЋЕ У ЈЕДИНСТВЕН СИСТЕМ

Виртуелнa библиотекa Србије У Српској академији наука и уметности (САНУ) јуче су потписана два важна документа којима се стварају услови за укључивање Библиотеке САНУ у информациони библиотечки систем Србије и доступност њене грађе широј јавности. Председник САНУ Никола Хајдин поздравио је скуп и са министром културе, информисања и информационог друштва Предрагом Марковићем потписао Протокол о суфинансирању програма и активности Библиотеке САНУ. У сали Председништва САНУ потписан је и Споразум о сарадњи Народне библиотеке Србије (НБС), Библиотеке САНУ и Библиотеке Матице српске, а потписници су, уз академика Хајдина, управник Библиотеке Матице српске, дописни члан САНУ Миро Вуксановић и управник Народне библиотеке Дејан Ристић. Министар Марковић истакао је да је циљ да богата библиотечка грађа коју чувају наше, како је рекао, централне институције, уђе у јединствени систем и да та сјајна виртуелна библиотека буде доступна широком кругу корисника. Он је додао да то представља реализацију закона који су у протеклом периоду донети у овој области. Потписани документи, прецизирао је Марковић, тичу се техничких и организационих детаља, начина набавке књига, а предуслов за то су разна плаћања о чему ће се старати Министарство културе. „Желимо да дамо право значење капацитетима наших институција. Отуда и серија закона које смо доне-

ли ради системског решавања питања. Библиотечки систем је једини који постоји у свакој општини у Србији„, рекао је министар и најавио да ће се умрежавање наставити. Вуксановић је истакао да је реч о унапређивању делатности од општег значаја, а на корист читалаца и целокупног друштва. Он је подсетио да пројекат Виртуелне библиотеке води НБС, а основа фонда су списи Библиотеке Матице српске. Окупљено је 125 библиотека које формирају заједнички каталог, доступан још од 2003. године. Виртуелна библиотека омогућиће да Библиотека САНУ уђе у тај систем, што ће финансирати Министарство културе. Тек потом ће бити потписан уговор са НБС о приступању, а то је процес који изискује доста времена, објаснио је Вуксановић. Управник НБС Ристић изразио је задовољство због предузетих корака који ће омогућити да поред истраживача и шира јавност добије приступ једној од наших највећих колекција библиотечке грађе. „Изузетна колекција која је прикупљана два века ускоро ће бити доступна свим заинтересованим читаоцима, како и треба да буде у 21. веку„, истакао је он. На скупу је предложено да се и библиотеке различитих института САНУ, такође умреже и да се у Виртуелној библиотеци створи општи фонд књига у Србији. (Танјуг)

ВЕЧЕРАС У БИОСКОПУ „АРЕНА СИНЕПЛЕКС”

Премијера домаћег филма „Црна Зорица” Филм „Црна Зорица„, црна комедија са елементима авантуре, у режији Радослава Павковића и Христине Хаџихараламбус, после синоћне премијере у Бео-

Радња филма смештена је у савремену источну Србију, која је и даље уроњена у празноверја и предрасуде. Зорица, коју игра Љума Пенов, носи проклетство

Бранислав Трифуновић и Љума Пенов у филму „Црна Зорица”

граду вечерас у 20, 30 часова ће бити приказан и у новосадском биоскопу „Арена синеплекс“. Очекује се и долазак ауторске екипе.

- од када се њена прва љубав мистериозно удавила у реци, мушкарци у њеној близини умиру на најчудније начине. Љути сељани су јој због тога наденули

надимак „пољубац смрти“, а прича се компликује када Мане, у тумачењу Бранислава Трифуновића, тврдоглави полицајац који не верује у „бапске приче“ и вештичарење, покуша да открије да ли је Зорица заиста серијски убица или само девојка жељна љубави. Сценарио су написали Горан Мојсин и Христина Хаџихараламбус, директор фотографије је Владан Јанковић, аутор музике Димитрис Фрицалас, сценограф Аљоша Спајић, костимограф Зора Мојсиловић, монтажер Марко Глушац. У филму играју и Мирјана Карановић, Никола Пејаковић, Михајло Миша Јанкетић, Олга Одановић, Зоран Цвијановић, Милош Самолов, Добрила Стојнић, Младен Андрејевић, Дубравко Јовановић и Стефан Бундало. Продуценти су „Супер филмс“ (Београд), „Федерико филм“ (Варшава), „Фраме бy фраме“ (Никозија) и „Пан ентертаинмент“ (Атина).

Глумац Нандор Силађи

достатка пара, што је већ хронична бољка у домаћој филмској продукцији. Ипак, надам се да ћемо у овој години успети да завршимо снимање, јер очекујемо већу финансијску подршку од разних фондација из Мађарске, а такође и на конкурсу Владе Војводине. Ово је типи чан војвођански филм, нема декора и све се снима у аутентичном војво-

због турске најезде и ратова, а да је у центру пажње људско држање и како после пустоши изградити цивилизовано друшво. - Радња филма се одвија кроз разне људске драме. У питању је камерни филм са 12 глумаца, али биће у њему у лепих сновиђења, костима и специфичних визуелних дешавања - открива Бичкеи.

Бичеки предочава да је јако тешко доћи до средстава за снимање филма, јер нема јединственог система који гарантује обезбеђивање средстава, односно, финансирање филмске продукције. - Ако започнеш филм, код нас није сигурно да ли ћеш успети и да га завршиш. Разумем да је снимање филма скупо, чак и оваквог јефтиног какав је „Сневани снегови„, који кошта упола у односу на неки стандардни филм који се одради у Београду. Али, за нашу заједницу је и то велико издање и настојим да га савесно реализујемо. Без обзира на све потешкоће, није свеједно како ће се овакво уметничко остварење формирати и наћи пред публиком - указује Бичкеи. Филм „Сневани снегови„ настаје у српско-мађарској копродукцији коју са наше стране чини ДОО „Аргос„ из Новог Сада са продуцентом Синишом Боканом, а партнер из северног суседства је „Филм-арт„ из Будипеште са Јенеом Хаберманом. Глумачка екипа је састављена махом из Војводине, делом из Мађарске, а главни адут „Сневаних снегова„ биће доајен глумишта Ђоко Росић који живи у Бугарској, играо је у немачким, енглеским, чешким и филмовима других европских земаља, али не и код нас у Србији. Поред Росића, који треба да се прикључи екипи, у филму играју глумци суботичког Народног позоришта Нандор Силађи, Фриђеш Ковач, Наталија Вицеи и Арпад Черник, из Новосадског позоришта-Ујвидеки синхаз Акош Буза, будимпештански глумци Миклош Б. Секељ, Анита Тот и Чаба Хорват, те Ласло Чендеш из Позоришта „Геза Гардоњи„ из Егера, Јанош Мерч и Жолт Даниелфи из дебрецинског Позоришта „Чоконаи„ и Лајош Пап из Печуја, а сниматељ је Јован Милинов из Новог Сада. М. Митровић

СУТРА ПОЧИЊЕ АРТ ТРЕМА ФЕСТ У РУМИ

Мира Бањац на отварању Овогодишњи, петнаести по реду Арт трема фест почиње сутра у Великом холу Културног центра у Руми, а отвориће га, у 19 часова, легенда нашег глумишта Мира Бањац. Повод за долазак Мире Бањац је гостујућа изложба Позоришног музеја Војводине посвећена 60 година њеног стваралаштва -Трема фест је од фестивала догурао до пројекта. Наиме, ми почињемо Трему сада у марту, а завршавамо је у августу, тако да ће сваког месеца бити програма. Ово је покушај да се афирмише рад студената академије, младих позоришних уметника и позоришних професионалаца. Арт трема фест има за циљ да прикаже све врсте уметности, а такође жеља нам је да афирмишемо и мотивишемо младе људе да се посвете позоришту и уметности – каже уметнички директор Трема феста Золтан Фридман. Након отварања изложбе и разговора са Миром Бањац, посетиоци фестивала ће моћи да погледају представу „Чекаоница„ студената прве године Академије уметности у Новом Саду у класи Јасне Ђуричић, а након представе и разговора са ауторима представе, у Клубу Културног центра биће одржан концерт Трема фест бенда.

Другог дана фестивала од 19 часова је представа „Кос„ у режији Филипа Марковиновића, у продукцији Културног центра Нови Саду којој улоге тумаче Милица Трифуновић и Ненад Пећинар. У 21 час наступиће Академско позориште „Браћа Крсмановић„ из Београда са представом „Рувензори„ у режији Владимира Цвејића, а у којој играју Ненад Спарић, Јована Вулин, Драгана Цветковић, Исидора Јевтовић и Милена Медар. Ова сатира говори о екологији и корупцији, а драматизована је као кабаре. У суботу, 24. марта студенти Академије уметности извешће представе „Мурлин Мурло„ у режији Мие Кнежевић од 18 часова, „Лудило у двоје„ у режији Ламије Ал-Хасен од 20 часова и „Павиљони„ у режији Душана Мамуле од 22 часа. У 23,30 часова биће уручене награде након чега следи концерт у Клубу Културног центра. Све представе биће одигране на Камерној сцени у Културном центру у Руми. Цена улазнице за вече је 200 динара, а комплет за свих шест представа је 500 динара. Куповином улазнице помаже се пројекат „Отворена Арт трема сцена‘’. Ј. Антић

НОВИ ПРЕВОДИ КЊИГЕ ЈЕЛЕНЕ ЛЕНГОЛД

„Вашарски мађионичар” на мађарском и македонском Књига „Вашарски мађионичар„ Јелене Ленголд, овогодишње добитнице Европске награде за књижевност, биће објављена и у Мађарској и Македонији, саопштио је њен ексклузивни издавач „Архипелаг”. Мађарско издање ове награђене збирке прича објавиће издавачка кућа Филмакс из Будимпеште до краја 2012. године, у преводу Габора Чордаша, познатог преводиоца српске књижевности на мађарски језик. Македонско издање „Вашарског мађионичара„ објавиће током наредне јесени издавачка кућа Икона из Скопља у преводу познатог македонског писца Александра Прокопијева.

„Архипелаг„ је у протеклих пола године склопио уговоре и за италијанско и чешко издање „Вашарског мађионичара„, а сада приводи крају преговоре за енглеско, данско и грчко издање ове књиге. У току су преговори са издавачима из још пет европских земаља. Књига прича „Вашарски мађионичар„, за коју је Јелена Ленголд пре неколико месеци добила Европску награду за књижевност, већ је објављена на бугарском језику. На српском је доживела већ два издања, а поједине приче преведене су на више језика и заступљене у неколико антологија.

sreda21.mart2012.

c m y

kultura

dnevnik

ИНТЕРВЈУ: ГЛУМАЦ РАДОВАН ВУЈОВИЋ, ДОБИТНИК „ДНЕВНИКОВЕ” НАГРАДЕ НА СТЕРИЈИНОМ ПОЗОРЈУ

Мислим да сам на самом почетку Само реткима који су са пажњом испратили филм „Шејтанов ратник“ Стевана Филиповића није било изненађење што је у „Броду за лутке“ Српског народног позоришта заиграо Радован Вујовић, глумац који ће од тада новосадску публику наставити да импресионира сваког Стеријног позорја. Као по правилу, представе у којима он игра освајале су награде, а жири рeдaкције нашег листа одлучио је да на прошлом, 56. издању Позорја, нашег најзначајнијег националног позоришног фестивала, у чијем раду од оснивања „Дневник“ има активну улогу, управо Радован Вујовић освоји награду за најбоље уметничко остварење, која му је уручена пре неколико дана у Југословенском драмском позоришту у Београду. Вујовић је блистао у представама „Метаморфозе“ и „Рођени у Ју“, а поред позоришних репертоара у Београду и Новом Саду, тренутно је најзаступљнији на телевизији, где у серији „Војна академија“ стиче све шири круг љубитеља. l Како видите себе у овом тренутку каријере, који бисте због властитих остварења могли назвати веома успешним? - У оваквој ситуацији нисам био раније, пре свега јер се на првом пограму РТС емитује серија „Војна академија“ у којој играм. То ми је прво искуство са телевизијом и потпуно је другачије од свега што сам до сад радио јер просто је невроватно колико телевизија упозна људе са твојим лицем и колико сви крену да те препознају. Задовољан сам што сам неке улоге одиграо та-

Фото: Б. Лучић

ко како сам одиграо и што сам на путу који сам сам желео и изабрао. Нисам морао да правим превелике компромисе до сада. А наравно да желим много, много више, и улога и пројеката на телевизији, у позоришту, филмова, још много, много других ствари, јер мислим да сам на самом, самом почетку. l У представи „Рођени у Ју“ једном лику који тумачите смучила се већ прича о прошлости и тако брани станови-

ште млађих генерација, које се с правом питају хоће ли овде икад ишта друго завредети спомена. - То и није лик. Представа је рађена тако што је нас глумце редитељ Дино Мустафић окупио и интервјуисао. Имали смо четрдесетак питања и онда је од тих наших изјава састављен текст. То што ја говорим су моји одговори на Мустафићева питања о Југославији, тако да говорим у своје име, а помало

уврнута и померена сцена о бакином џемперу који штрика целе године а доноси га Деда Мраз јесте реална ситуација која се мени десила у детињству. Памтим и године кризе када је било тешко, али ја сам био толико мали да ми није било јасно како би другачије то све требало да изгледа. Тек сада схватам да је то било тешко и страшно време. Кад смо почели да радимо, питао сам се откуд ја у тој причи, јер сам Југославију животом закачио јако мало. Дино Мустафић ми је дао добар одговор да сам ту јер га занима мишљење младих људи. Добио га је. Мени је заиста те државе, колико год она била велика и колико год у њој животи милиона људи били дивни, стварно доста. Време је да се крене даље. Ми, млади људи, не желимо да проведемо цео свој живот у сенци неке земље у којој су живели наши родитељи, баке и деке. Ја то поштујем, кроз рад на представи схватио сам да је то пуно значило великом броју људи, али да треба некако са целом том причом да се заврши и да то бреме које ми хтели, не хтели носимо са собом, треба да се скине са нас. l Награду нашег листа добили сте и за улогу у представи „Метаморфозе“, коју је по Овидијевом тексту режирао Александар Поповски. Какав је био рад на тој представи? - Та представа и сам процес је био доста другачији. Поповски је из Овидијевог текста изабрао одређени број ликова, а рад на њиховом постављању на сцену је био невероватно занимљив и пријатан. Експериментисање, трагање у

фантастично опшутеној атмосфери, за глумца на првом месту који има слободу да проба шта год жели, у ком год правцу да крене... Опет, Аца је имао јако јасну визију шта жели од те представе и држао нас је у правим оквирима. Стварно се са радошћу сећам тог периода јер је био испуњен креацијом, слободом, забавом, а на крају је изашла представа у којој сви ми на сцени уживамо, што и публика

- Како да не! Ево, пре три, четири дана смо је одиграли 60. пут. Играмо је и даље једном, два пута месечно због разноразних фактора и стицаја околности, али заиста та представа нимало не губи на свом квалитету, напротив, некако расте и развија се. Свако извођење је другачије и посебно. Лично ми је огромно задовољство играти са Јасном Ђуричић, Радојем Чупићем, Ненадом Пећинаром, Милицом

Еволуција глумца l Глумци су последњих година пред посебним захтевима кад је реч о најактуелнијој сценској поетици, такозваној постдрамској, којој вас, претпостављам, не уче баш много на академијама. Како се ви сналазите у том комплексном мешању перформатива и класичног глумачког акта? - Ми смо на факултету радили највише класично позориште. Наравно, има ту редитељских вежби, других ствари које нас донекле спремају за све. Али мислим да је ту главно да ми као глумци будемо отворени за сваку врсту новог позоришта и средстава његовог остварења. Радио сам и класично и када говорим у своје име. Било ми је незгодно у „Рођени у Ју” да нађем систем или механизам помоћу кога ћу понављати оно што сам смислио и што говорим у своје име, а да то и даље буде представа. Радио сам и „перформанс“, позориште које се заснива на говору и гласу, са Аном Софреновић. У свакој врсти израза треба бити прилагодљив, јер ако покушате да играте класично у представи као што је, например, „Рођени у Ју“, онда то неће добро испасти. Просто, треба да еволуирамо. препознаје, аплаузом нас увек враћају по четири пет пута... Огромна количина позитивне енергије! l Новосадска публика може да вас гледа на репертоару Српског народног позоришта, у представи „Брод за лутке“. То је још једна важна представа у вашем глумачком опусу?

Грујичић, Драгињом Вогањац. Цела екипа је сјајна као и атмосфера на сцени. Представа је потпуно другачија од свега што сам радио, захваљујући редитељки Ани Томовић и, наравно, дивном тексту Милене Марковић. Чак ми је уживање и сат вожње до Новог Сада и назад. Цео тај дан ми је посебан. Игор Бурић

ЗАВРШЕН 6. ПИЈАНИСТИЧКИ МЕМОРИЈАЛ „ИСИДОР БАЈИЋ”

ИЗЛОЖБА СЛИКА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ ЗРЕЊАНИН

Лауреаткиња Куми Мацуо из Јапана

Из угла једне Францускиње

Јапанка Куми Мацуо лауреаткиња је и првонаграђена у Ц категорији 6. пијанистичког Меморијала „Исидор Бајић“, који је завршен прексиноћ у Синагоги концертним финалом у Ц категорији и проглашењем свих победника овог такмичења. Другу награду у овој категорији освојио је Денис Жданов из Украјине, а трећу Сара Вујадиновић из Србије, која добила и награду публике. Специјалну Стенвеј награду Универзитета Јужне Флориде у Ц категорији освојио је Матиа Мистранђело

Никола Лосито из Италије такође је и победник А категорије. Друга награда у овој категорији додељена је Се Јун Чону из Кореје, а трећа Галини Николин из Србије и Елизавети Украинској из Русије, којој је припала и специјална награда „Клод Дебиси„.Специјалну награду »Исидор Бајић« у А категорији добио је Драгутин Вучић из Србије, који је такође и лауреат специјалне награде „Станислава Тешић„ за најбоље рангираног такмичара из Војводине у А или Б категорији.

ва света. Последњег дана, одржано је концертно финале Ц категорије у којем је концерт за клавир извело троје финалиста, уз пратњу филхармонијског оркестра „Банатул“ из Темишвара, са диригентом Георгом Костином, пред пуним гледалиштем новосадске Синагоге. Многи ђаци, студенти и остала публика, с великом пажњом су пратили завршницу Меморијала. Доказ да ово није обично такмичење, са строгим жиријем које из близине мотри на извођача, јесте топла и спонтана подршка публике свим

Фото: Никола Молнар

Добитници награда у Ц категорији

из Италије и поменута Јапанка Куми Мацуо. За лауреата А и Б категорије проглашен је Никола Лосито из Италије. Прву награду у Б категорији добио је Даниел Боровицки из Израела, друга је припала Женкуи Ху из Кине, а трећа Павелу Маркову из Бугарске и Иљи Рамлаву из Русије. Специјална награда „Клод Дебиси” додељена је Шону Џексону из Велике Британије, а „Исидор Бајић“ Дини Стојиљковић из Србије.

О наградама је овог пута одлучивао жири у саставу: Роберт Андрес (Хрватска / Португалија), Фабио Бидини (Италија), Светозар Иванов (Бугарска), Емануел Красовски (Израел), Ванеса Латарш (Велика Британија), Хеди Саланки Рубардт (Мађарска), Миртала Салазар (Мексико), Едвард Туржон (Канада) и Дејвид Вестфал (САД). У протеклих десет дана у Новом Саду се за неку од наведених награда надметало око деведесет младих пијаниста из разних краје-

такмичарима, који су с бине испраћани овацијама, као да су већ започели блиставе и успешне каријере, што заправо и јесу пласиравши се у ово финале. И сам жири је, изашавши на бину, осетио такву атмосферу, доживео аплаузе, подршку и узвике одобравања, поготово након речи захвалности на гостопримству. Наредно бијенално пијанистичко такмичење Меморијал “Исидор Бајић”, биће одржано од 7. до 17. марта 2014. Н. Пејчић

Изложба слика под називом „Из угла једне Францускиње“ ауторке Фани Бурла биће отворена у петак, у 18 часова, у Малом салону Народног музеја Зрењанин. Изложба обухвата 11 радова насталих у прошлој и овој години. Фани Бурла је рођена 1983. у Перигеу, у области Дордоња, на југозападу Француске, а тренутно живи и ради у Зрењанину. У Фиренци је радила за једну од најбољих фирми за декорацију и рестаурацију „Мозаици Пити“ као декоратер и техничар - рестауратор. У зрењанинском Народном музеју и Галерији Матице српске у Новом Саду радила је као техничар - рестауратор и позлатар. Своје сликарске радове излагала је у зрењанинском музеју, Амбасади Француске у Београду и Дому културе у Војвода Степи. - Они који прате рад Фани Бурла познају је као верну поклоницу класичних техника, пре свега уљане боје и веристичког израза. Као конзерватор и рестауратор она се бави и копирањем старих мајстора. Широј публици први пут се представила серијом монументалних портрета – упечатљивих лица са свих континената. Ако нас је та прва изложба асоцирала на жељу за путовањем и повезивањем континената, ова изложба која је тренутно пред нама нам показује да се наша путница скрасила у својој новој домовини, и да жели са нама да подели своје утиске – каже академски сликар Растко Стефановић, аутор текста о изложби. Стефановић примећује да се француска ауторка, наступајући са објективне позиције странкиње, заинтересоване за земљу у којој се обрела, одлучује да своја запажања сублимише на платни-

ма која бисмо по тематици могли да поделимо у две групе. Једну групу чине “портрети” предмета, а другу симболични призори који приказују одређену атмосферу. - Могли бисмо рећи да постављају питања о нашој прошлости, садашњости и будућности, на некима од њих читљива је и критика, наравно добронамерна.

Ови радови директније одговарају на питање шта о нама као друштву може да закључи неко ко је дошао са стране, а будући да је то неко ко се определио да заволи ову средину са свим њеним врлинама и манама, било би добро да те закључке озбиљно уважимо – примећује Стефановић. Ж. Балабан

Шекспирови Сонети као музички албум Шекспирови Сонети биће преточени у музичке нумере поводом културне Олимпијаде која ће се одржавати у Лондону током Олимпијских игара, преноси лист „Телеграф„. Албум Шекспирових Сонета биће пуштен у продају 23. априла, на годишњицу рођења чувеног књижевника. На албуму се може чути комбинација старих инструмената и стилова свирања и модерних

техника под диригентским вођством Роберта Холингворта, који је са својим вокалним ансамблом прошле године добио престижну награду Грамофон. Сви текстови су Шекспирови, а музика се изводи на инструментима који су коришћени у Шекспирово време, укључујући и лирон - жичани инструмент налик челу са 13 жица, лауте и ренсансне гитаре.

svet

sreda21.mart2012.

IS TRA GA O KR VA VOM PI RU U FRAN CU SKOJ JE VREJ SKOJ [KO LI

Ubi ca mo `da sni mao zlo ~in u Tu lu zu TU LUZ: Francuski ministar unutra{wih poslova Klod Gean izjavio je ju~e da je ubica mo`da snimio krvavi pir u francuskoj jevrejskoj {koli u Tuluzu, po{to je nosio sportsku video kameru oko vrata. „Danas, mi ne znamo ko je on. Za sada, radimo na tome. Nismo odmakli daqe od toga”, kazao je Gean u izjavi za francuski radio Evropa 1. Ministar je naveo da je „svedok video malu video kameru oko vrata ubice”, ali da „ne zna da li je ubica sve snimio”, prenela je francuska agencija AFP. Ministar je naveo da je ubica „neko ko je veoma hladan, veoma odlu~an i veoma surov”. Prema wegovim re~ima, video snimak je napravqen bilo da se gleda ili da se postavi na internet. Francuski predsednik Nikola Sarkozi obustavio je privremeno kampawu pred predsedni~ke izbore slede}eg meseca, a Francuska je podigla uzbunu bez presedana na jugozapadu zemqe dok policija traga za osumwi~enim ubicom troje dece i nastavnika u jevrejskoj {koli u Tuluzu, javio je Frans pres.

Ubica pre ubistva mirno parkirao motor

MA SA KR U IRA KU NA GO DI [WI CU AMERI^KOG NA PA DA

SA SA HRA NE U SMRT

Voz uda rio tak si, 15 mr tvih LAK N AU: Pet na est qudi je poginulo na jednom èlezni~kom prelazu na severu Indije kada je voz udario u taksi vozilo, krcato putnicima koji su se vra}ali sa sahrane. Kako je saop{tila poli ci ja sa ve zne dr à ve Utar Prade{, èlezni~ki prelaz nije imao rampu, a veruje se da je voza~ poterao taksi preko {ina uprkos signalu da je voz u neposrednoj blizini. Voz se potom zabio u zadwi deo taksija, u kom je bilo 19 qudi, i bacio ga s pruge. Voza~ i 14 putnika poginuli su na mestu, a ~etvoro je prevezeno u bolnicu zbog povreda. Ne sre }a se do go di la kod mesta Hatras, na 350 ki lo me ta ra ju go za pad no od grada Laknau, administrativnog centra siroma {ne in dij ske dr à ve Utar Prade{. Putnici su prethodno bili na sahrani i vra}ali su se u svoje selo.

Francuska novinska agencija navodi da je „zemqa u {oku„ i policija istraùje tre}i napad u oblasti Tuluza, u kojoj je za osam dana jedna naoruàna osoba izvr{ila napad istim pi{toqem, voze}i se ukradenim motorom. Ubica je prvo koristio pi{toq kalibra devet milimetara koji se zaglavio, pa ga je zamenio kalibrom 45 u prekju~era{wem krvavom napadu na {kolu „Blago Tore”, navodi francuska agencija. „U napadu na decu i jevrejskog nastavnika, motiv antisemitizma izgleda o~igledan”, rekao je Sarkozi u obra}awu naciji na televiziji, nakon {to se vratio u Pariz sa mesta ubistva. Ubijeni su francusko-izraelski gra|ani, 30-godi{wi rabin Xonatan Sendler i wegovi sinovi Arije od pet i Gabrijel od ~etiri godine, kao i sedmogodi{wa devoj~ica Mirijam Monsonego, navodi AFP. Peta `rtva napada, 17-godi{wi mladi} je rawen, ali predstavnici lokalne zajednice o~ekuju da on preìvi. Prema tvrdwama svedoka, ubica je imao kacigu i pre nego {to je otvorio vatru mirno je parkirao motor.

U se ri ji eks plo zi ja po gi nu lo naj ma we 46 osoba BAG DAD: Irak je ju~e, na devetu godi{wicu vojne intervencije koju su predvodile SAD, potresla serija ekplozija u vi{e gradova {irom zemqe u kojima je poginulo najmawe 46 lica dok je vi{e od 200 lak{e ili te`e raweno. Ekplozije su se gotovo u isto vreme desile u petnaest mesta {irom zemqe- Bagdadu, Kerbali, Kirkuku, Samari, Ramadiji, Hili - {to potvr|uje da je to bila sinhronizovana teroristi~ka akcija. Strahuje se da bi broj `rtava mogao da bude jo{ ve}i po{to su u nekim ekplozijama tela `rtava bukvalno raznesena, ispri~ali su o~evidci. Ovo je nakrvaviji teroristi~ki napad od 14. januara ove godine kada je bomba{ samoubica kod Basre usmrtio 53 lica. „Ove napade je o~igledno izvela dobro organizovana grupa. To je najverovatnije poku{aj da se zvani~nicima poka`e da su wihove mere bezbednosti jo{ uvek nedovoqne”, prenose agencije izjave stru~waka za bezbednost u Bagdadu. Ira~ke vojska i policija su, posle povla~ewa Amerikaca krajem pro{le godine, preuzele odgovornost za bezbednost zemqe, koja se, kako potvr|uje ju~era{we krvoproli}e, jo{ uvek suo~ava sa mnogim unutra-

{wim i spoqnim izazovima. Zabriwava zapravo to {to je bomaba{ka akcija izvedena u ternutku kada su u zemqi ve} poja~ane mere bezbednosti uo~i samita zemaqa ~lanica Arapske lige. Sastanak Arapske lige treba da se odr`i u

jo{ nekoliko mesta prona|ene eksplozivne naprave, ali su one blagovremeno neutralisane. Ju~era{wa bomba{ka serija je po~ela preksino}, kada su u provinciji Dijajla, u {est eksplozija stradalo nekoliko lica.

dnevnik

RUSIJA

Na {i bro do vi ni su u Si ri ji MO SKVA: Moskva je demantovala navode arpaskih medija koji su, pozivaju}i se na sirijsku opoziciju, javili da se ruski vojni brodovi nalaze na obalama Sirije. Ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov kazao je danas da su takve „bajke”, kao i nedavni teroristi~ki napadi u Siriji, usmereni na ometawe rada misije specijalnog izaslanika UN Kofija Anana. „To je o~igledna provokacija, usmerena na podrivawe napora Kofija Anana”, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare u Moskvi. Portparol ruskog Minisatrstva odbrane rekao je ruskim agencijama da „nikakvih vojnih brodova ruske flote na obali Sirije nema”.

RIA Novosti pi{e da se niz zapadnih i arapskih medija koncentrisalo na vest o ruskim vojnim brodovima na obali Sirije. Po tim tekstovima, navodi agencija, tamo se nalaze neke „antiteroristi~ke jedinice”, ili mornarica. „^itaoce postepeno dovode do zakqu~ka da je Rusija poslala u Siriju vojsku kao pomo} re`imu Ba{ara Asada, ukazuje agencija. Pozivaju}i se na izvore u Ministarstvu odbrane Rusije, agencija navodi da se u siriskoj luci Tartus ve} deset dana nalazi tanker Iman, koji ima zadatak da snabdeva brodove Crnomorske i Severne ruske flote, a koji osiguravaju bezbednost u Adenskom zalivu od pirata.

Me dve dev: Spre mi ti od go vor na {tit MO SKVA: Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ocenio da oruàne snage te zemqe moraju spremiti odgovor na planove SAD za ustanovqewe protivraketnog {tita. „Premda se diplomatski napori nastavqaju, Rusija mora biti spremna da pruì vojni odgovor na {tit koji NATO priprema pod vo|stvom SAD, rekao je Medvedev. Po wegovim re~ima, koje prenose ruske novinske agencije, potrebno je da Rusija do 2017 ili 2018. godine pripremi uzvratne mere. NATO je ranije saop{tio da èli saradwu sa Rusijom u vezi sa protivraketnim {titom, ali je odbio predlog Moskve za zajedni~ko upravqewe projektom. Severnoatlantska alijansa tvrdi da {tit treba da posluì za odbranu od iranske raketne pretwe.

Po{to NATO i Rusija nisu postigle sporazum o saradwi, Medvedev je zatra`io garancije od SAD da wegova zemqa ne}e

Dmitrij Medvedev

biti na meti budu}eg {tita. Medvedev je ~ak zapretio da }e ruski nuklearni projektili biti okrenuti ka {titu ukoliko sporazum ne bude postignut.

Ubi jao, pa za bo ra vio

Jedan od ju~era{wih napada u Iraku

Bagradu 27-29 marta, prvi put posle 20 godina, odnosno od prvog zalivskog rata. Ali, i pored poja~anih mera bezbednosti koje su ve} na snazi, bombe su potresle gotovo ~itav Irak ukqu~uju}i i prestonicu. Policija je potvrdila da su u

Nijedna teroristi~ka grupa dosad nije preuzela odgovornost za seriju bomba{kih npada, mada se pretpostavqa da bi iza toga mogla da stoji Al Kaida koja je i ranije godinama bila veoma aktivna u Iraku.

FORT LE VEN VORT: Advokati ameri~kog narednika Roberta Bejlsa koji je ubio 16 civila u Avganistanu ka`u da se on veoma malo se}a doga|aja. Bejlsov advokat Xon Henri Braun, posle prvog sastanka sa svojim klijentom rekao je da narednik ima samo delimi~na se}awa na doga|aje u vojsci. „On ima neko se}awe o pojedinim doga|ajima iz te ve~eri. Se}a se nekih doga|aja pre incidenta i nekih posle, ali izme|u se ne se}a ni~ega”, rekao je Braun. Na insistirawe novinara na odgovoru da li se Bejls se}a bilo ~ega u vezi sa pucwavom, advokat je prvo rekao „ne”,

ali je posle dodao da sa klijentom jo{ „nije stigao dotle”. Bejlsova supruga izjavila je da nije mogla da veruje kada je videla izve{taje o masakru i da to nije u skladu sa „karakterom ~oveka koga je poznavala i volela”. Ona je izrazila sau~e{}e porodicama i dodala da bi, ba{ kao i porodice `rtava, i ona volela da sazna {ta se zaista dogodilo u Avganistanu. Ameri~ki narednik Robert Bejls (38) je 11. marta ove godine napustio bazu u blizini Kandahara u Avganistanu i pucao na seqane. Ubio je 16 osoba od kojih su devetoro deca.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BA RAK OBA MA Predsednik SAD i kandidat Demokratske partije na predstoje}im novembarskim izborima Barak Obama prikupio je u februaru 45 miliona dolara donacija za svoju budu}u kampawu. Na „Tviter” profilu ameri~kog predsednika ju~e ujutro je objavqeno da je ukupno 348.000 qudi predalo donacije, u proseku po 59 dolara, na ~emu im se Obama zahvalio. Do sada je prikupio oko 300 miliona dolara za kampawu.

FI DEL KA STRO Biv{i oficir ameri~ke Centralne obave{tajne slu`be (CIA) Brajan Latel izjavio je da je predsednik Kube Fidel Kastro unapred znao da }e Li Harvi Osvald ubiti Xona Kenedija i da nije ni{ta u~inio da to bude spre~eno.”Fidel je znao Osvaldove namere i nije u~inio ni{ta da ga spre~i”, napisao je Latel u svojoj kwizi „Kastrove tajne - CIA i kubanska obave{tajna ma{inerija”.

BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun izjavio je ju~e da je situacija u Siriji neprihvatqiva i traìo jedinstveni me|unarodni stav o sirijskom pitawu. Ban je na konferenciji za novinare u indoneànskom gradu Bogoru, 60 kilometara od Xakarte, rekao da je zadatak UN da zaustave nasiqe i da otpo~ne politi~ki dijalog.”Ne moèmo da gubimo vreme. Svaki minut, svaki sat odugovla~ewa zna~i sve vi{e mrtvih”.

Mon stru o zan zlo ~in po tre sa Ukra ji nu MO SKVA: Ukrajinska javnost je zgroèna monstruoznim zlo~i nom ~i ja je `r tva Ok sa na Makar (19), koju su u Nikolajevu trojica poznanika silovali, zatim poku{ali da zadave i na kraju, misle}i da je mrtva, bacili u jarak sa sme}em uvijenu u ~ar{av i zapalili. Nesre}na devojka je ipak preìvela, a lekari su da bi joj spasili ìvot posle te{kih opekotina, morali da joj amputiraju desnu ruku, dok su dvojica osumwi~enih za ovaj stra{ni zlo~in, sinovi biv{ih vladinih funkcionera, posle ispitivawa u poli ci ji pu {te ni na slo bo du, {to je izazvalo masovne proteste i zahtev za vra}awe smrtne kazne, prenose mediji. Osum wi ~e ni za iz vr {e we zlo~ina su dvadesetogodi{waci Evgenij Krasno{ek, Maksim Prisja`wuk, Artjom Pogosijan, koji su devojku pozvali u ku}u zajedni~kog poznanika, a

Masovni protesti zbog zlo~ina

zatim se iìvqavali nad wom i na kraju poku{ali da je ubiju i da se otarase wenog tela. ûdom devojka je preìvela torturu, davqewe i paqewe, a ujutro 11. marta prona{ao ju je radnik sa obli`weg gradili{ta Oleg Najda, koji je ~uo we-

ne jauke i pozvao pomo}. Najda sada strahuje za svoju i bezbednost svoje porodice i traì od vlasti za{titu. U me|uvremenu Oksana Makar do{la je sebi i ispri~ala is tra ì te qi ma o de ta qi ma uàsnog doga|aja, a wena majka

snimila je wenu izjavu koja je prikazana na televiziiji i na internetu. Ona je iz bolni~ke posteqe poru~ila da je ìva i da }e ìveti, kao i da èli da weni mu~iteqi budu streqani, a wihove genitalije odse~ene i ba~ene psima. Weno stawe i daqe je kriti~no, a poseban problem predstavqa pronalaèwe krvi grupe AB, koja je potrebna za transfuzije koje je odràvaju u ìvotu. Prvoosumwi~eni Krasno{ek je dao izjavu o izvr{enom zlo~inu koja se moè na}i na intrnetu i do detaqa opisao zlo~in, navode}i da je hteo da udavi devojku zato {to se opirala silovawu. Nesre}nu devojku }e operisati poznati {vajcarski hirurg Jan [mit, koji je doputovao u Doweck, gde Oksana leì u Centru za opekotine. [anse da preìvi su se znatno pove}ane, odnosno sa 10 na 70 odsto, kaè hirurg.

BALkAn

dnevnik

OGOR^EWE HRVATSKIH MEDIJA NASTUPOM SRPSKOG ISTORI^ARA

Pein: Vu ko var od u vek bio srp ski ZA GREB: Vi {e hr vat skih me di ja ju ~e uju tro je iz ra zi lo ogor ~e we zbog iz ja va srp skog isto ri ~a ra Jo va na Pe i na da su „svi Hr va ti pri mi tiv ci” i da je „Vu ko var od u vek bio srp ski”, iz re ~e nih u prek si no} woj emi si ji Hr vat ske te le vi zi je „In me di as res”, po sve }e noj sud skom po stup ku za re ha bi li ta ci ju Dra `e Mi haj lo vi }a. Me di ji zbog to ga pr o zi va ju i vo di te qa emi si je Pe tra Vla ho va, a u na bra ja wu ono ga {ta im je sme ta lo u Pe i no vom na stu pu po ~e lo se sa iz ja vom da su „svi Hr va ti pri mi tiv ci”, da je „Vu ko var od u vek bio srp ski” i da „Hr va ti da nas pri ~a ju srp skim je zi kom”. Pe i n a pr o z i v a j u i zbog sta va da su Hr va ti Jovan Pein i Petar Vlahov uvek pri sva ja li tu |e, iz me |u usta {a ~i ni lo rat ne zlo ~i ne, osta log i To mi sla vo vu kr sti o- pred vo de }i ma sa kre, ali i da ni cu, ko ja je za pra vo ita li jan ~et ni ci ni kad ni su ~i ni li ni ska, od no sno ve ne ci jan ska, ali ka kve zlo ~i ne. i zbog tvrd we da je 1.200 ka to „Ras kr sti te s hr vat skim pri li~ kih sve {te ni ka u re do vi ma mi ti vi zmom i la `i ma. Pa i Tu| -

U Srbiji ima mnogo boqih istori~ara Ba ve }i se tvrd wom Pe tra Vla ho va da je Jo va na Pe i na zvao kao biv {eg di rek to ra Isto rij skog arhi va, me di ji pi {u da bi Vla hov, „da je ma lo vi {e ~i tao, znao da je Pein s tog me sta sme wen jo{ 2002, na kon go di nu da na man da ta, jer je za vre me we go vog man da ta iz arhi va ne sta lo mno go do ku me na ta”. „Osim to ga, u Sr bi ji ima mno go bo qih isto ri ~a ra za tu te mu od Pe i na, ko ji je po znat po eks trem nim sta vo vi ma, pa je sve s wi me is pa la naj o bi~ ni ja la kr di ja”, is ti ~u me di ji. „Ve ~er wi list” sma tra i da je „bi la la kr di ja zva ti Da mi ra Ka ji na iz Istar skog de mo krat skog sa bo ra, ko ji kao da je de `ur ni gost za sva ku emi si ju isto rij ske te ma ti ke, kao da je de `ur ni an ti fa {i sta”.

man je re ha bi li to vao ceo usta {ki po kret kad je re kao da je Hr vat ska po be di la 1941. i 1945. go di ne”, re kao je Pein od go va ra ju }i na pi ta we ka ko bi se ose }ao kad bi Hr vat ska kre nu la da re ha bi li tu je usta {ke zlo ~i ne. Sam Vla hov, obra zla ù }i za {to je po zvao Pe i na, za „Ve ~er wi list” je iz ja vio da 15 da na pra ti tek sto ve me di ja iz Sr bi je o re ha bi li ta ci ji Dra è Mi haj lo vi }a i qu de ko ji u Sr bi ji da ju ko men ta re na tu te mu, pa je ta ko i iza brao svo je sa go vor ni ke. „Srp ska ra di kal na stran ka vo di ne gde vi {e od 30 od sto u od no su na osta le stran ke i za hva qu ju }i to me mo è bi ti deo slu `be ne po li ti ke Sr bi je, pa je lo gi~ no da mi je dan sa go vor nik bu -

AFERA „FIMI MEDIJE”

Op tu è ni pri zna li, Sa na der ni je ZA GREB: Svi op tu è ni u afe ri „Fi mi me di je” pri zna li su pred su dom da su iz dr àv nih pred u ze }a isi sa va li pa re u cr ni fond HDZ-a, osim Ive Sa na de ra i Rat ka Ma ~e ka. Kri v i c u su na ju ~ e r a { wem pri p rem n om ro ~ i { tu pred @u pa nij skim su dom u Za gre bu

vo r an, re k ao je no v i n a r i m a pred stav nik HDZ-a Da mir Se sve ~an. Ivo Sa n a d er je pri z na w a pro k o m en t a r i s ao re ~ i m a: „Ne tko pri zna da je kriv i da je po ~i nio kri vi~ no de lo, a on da ka `e da mu je to re kao Sa na der”. „U po stup ku }e mo

Ivo Sanader

pri z na l i biv { i bla g aj n ik HDZ-a Mla den Ba ri {i}, vla sni ca „Fi mi me di je” Ne ven ka Ju r ak i biv { i ra ~ u n o v o | a HDZ-a Bran ka Pa vo {e vi}. Me |u tim, biv {i pre mi j er Hr vat ske i li der HDZ-a Ivo Sa na der i port pa rol vla de i HDZ-a Rat ko Ma ~ek ka ù da se ne ose }a ju kri vim. Kri vi cu od ba cu je i HDZ ko ji je kao prav no li ce ta ko |e op tu èn u afe ri i to kao pr va stran ka u 20 go di na Hr vat ske. Pre ma stra na~ kom sta tu tu za vo |e we ra ~u na ni je od go vo ran pred sed nik stran ke, ve} pred sed ni {tvo, ali ono ni je zna lo {ta se de {a va, pa HDZ ne mo è bi ti kri vi~ no od go -

do ka za ti da ta ko ni je bi lo i taj film si gur no ne }e mo gle da ti”, re kao je biv {i pre mi jer.

349. Pri prem na ras pra va se na sta vqa da nas ka da bi tre bao bi ti od re |en i da tum po ~et ka su |e wa. Sud je pre kju ~e pri hva tio spo ra zum ko ji su s Kan ce l a r i j om pro { le sed m i c e sklo p i l i dvo j e op t u ` e n ih, Ani ta Lon ~ar-Pa pe{ i Bo jan Di mi} ko ji su sa ra |i va li s Ju ra ko vom i pre ko ~i jih se pred u ze }a ta ko |e isi sa vao no vac. Ani ta Lon ~ar-Pa pe{ osu |e na je na 11 me se ci za tvo ra i mo ra vra ti ti dva mi l i o n a ku n a (266.000 evra) pro t iv prav no ste ~e ne imo vin ske ko ri sti, a Di mi} na {est me se ci za tvo ra i dr ` a v i mo r a vra t i t i oko 1,8 mi l i o n a ku n a (240.000 evra). Za wih dvo je sud ski po stu pak je za v r { en, ali se to k om su | e w a mo g u po j a v i t i kao sve do ci ako to tra ì ne ka od stra na u po stup k u. Op t u ` ni c om, u ko joj je pr vi put u Hr vat skoj op tu è na i jed na po li ti~ k a stran k a, Sa n a der i osta li se te re te da su pre ko „Fi mi me di je” iz dr àv nih pred u ze }a od 2003. do pr ve po lo vi ne 2009. go di ne iz -

Uzeo oko dva miliona evra Sa na der se te re ti da je za se be uzeo oko 15 mi li o na ku na (oko dva mi li o na evra), dok je HDZ na taj na ~in pri ba vio oko 32 mi li o na ku na (4,26 mi li o na evra). Op tu `ni com ni su ob u hva }e ni di rek to ri pred u ze }a i ru ko vo di o ci u mi ni star stvi ma ko ji su po slo va li s Fi mi me di jom, ali }e Kan ce la ri ja pro ve sti po stu pak i pro tiv wih. We go vi advo ka ti ^e do Pro da no vi} i Ja dran ka Slo ko vi} re kli su da je od bra na pred lo `i la 200 sve do ka, a op tu `ba

vla ~i li no vac ko ji se za tim ko r i s tio za cr n e fon d o v e HDZ-a, od no sno fi nan si ra we po je di nih iz bor nih kam pa wa.

de upra vo iz te stran ke”, re kao je Vla hov, o~i to me {a ju }i SNS i SRS. Pe jin se ina ~e na po je di nim saj to vi ma po mi we kao pot pred sed nik SRS, na saj tu te stran ke te funk ci je ne ma, a ovaj isto ri ~ar u~e stvo vao je ne dav no na na u~ nom sku pu po sve }e nom Vo ji sla vu [e {e qu, u orga ni za ci ji SRS, u No vom Sa du. „Isto ri ~ar Pein go vo rio je u svim me di ji ma u Sr bi ji, bio je di rek tor Isto rij skog arhi va Sr bi je i ima pra vo na svo ja uve re wa, ali ni sam znao da }e go vo ri ti o srp skom Vu ko va ru, jer to ni je po mi wao u pri prem nim raz go vo ri ma”, re kao je jo{ Vla hov. On pod se }a da we go va emi si ja ide uì vo i da is kqu ~i va we stu di ja iz Be o gra da ta ko |e ne bi iz gle da lo do bro. „Mi slim da je u na {em stu di ju bi lo do voq no qu di ko ji su mu mo gli od go vo ri ti, a mi slim da i je su. Ni kad ni sam ova ko ne {to do ì veo u ka ri je ri, ali to je emi si ja uì vo i ni sam mo gao na pra vi ti ni {ta”, re kao je Vla hov ko ji, ka ko ka è, ni kad ni je do bio vi {e po ru ka i po zi va na kon emi si je kao prek si no}. „Deo re a go va wa go vo ri o to me da to ni je tre ba lo ni pri ka za ti, dok dru gi deo go vo ri da je upra vo sve tre ba lo po ka za ti da se vi di ka ko u Sr bi ji raz mi {qa ju o na ma. î we ni ca je da su svi kon ster ni ra ni Pe ji no vim na stu pom”, re kao je Vla hov i do dao da ga {e fo vi jo{ ni su zva li.

Ode }a sa usta {kim sim bo li ma ZA GREB: U naj u èm cen tru Za gre ba, u pro dav ni ci „Iz van kon tro le”, pro da je se ode }a s neo na ci sti~ kom i usta {kom sim bo li kom. Osim ode }e ne ma~ ke mar ke „tor {taj nar”, ko ja je na ro ~i to po pu lar na me |u de sni ~ar skim eks tre mi sti ma, u toj tr go vi ni mo }i }e da se ku pe i ma ji ce s lo kal nim usta {kim mo ti vi ma, pi {u hr vat ski me di ji. U pro dav ni ci „Iz van kon tro le”, ko ja je za {ti }e na re {et ka ma i ko ja je eks klu ziv ni za stup nik „To ra [taj na ra” za Hr vat sku, mo gu se ku pi ti odev ni pred me ti za mu {kar ce i è ne, ali i mod ni do da ci kao {to su ka pe, re me we i na kit. „Iz van kon tro le” nu di i ode }u mar ke „an sgar ari jan”, ko ja je po ve za na s po zna tim ne ma~ kim eks trem no de sni ~ar skim ben dom „Sle ip nir„, ali i ko lek ci ju S-HD, od no sno „So kol – Hr vat ska di vi zi ja”, ko ja sa dr ì ma ji cu na ko joj se ve li ~a ju 369. „vra` ja” di vi zi ja i 392. „pla va” di vi zi ja ne ma~ kog Ver mah ta u ko ji ma su bi li Hr va ti. Ma ji ca s ozna ka ma 392. di vi zi je bi }e u pro da ji od 10. apri la, da na osni va wa NDH. U rad wi se nu de i ma ji ce s nat pi som „Asta la vi sta, An ti fa” u ko ji ma se pre ti an ti fa {i sti ma. Za ni mqi vo je, uka zu ju me di ji, {to u cen tru Za gre ba pro se ~an do ma }i skin hed mo è ta ko la ko na }i ode }u i obe le` ja ko ja no se i we go va neo na ci sti~ ka bra }a u Ne ma~ koj. Ali ta mo se neo na ci ste hap si, du }a ni „To ra [taj na ra” trn su u oku grad skih vla sti, dok an ti fa {i sti~ ki ak ti vi sti zna ju da pred wi ma pro te stu ju. „To s na ma ne ma ve ze”, iz ja vi li su u „Iz van kon tro le”, pi {u hr tvat ski me di ji.

sreda21.mart2012.

^LAN PREDSEDNI[TVA BiH

Kom {i}: Ostav ka prin ci pi je lan po tez SA RA JE VO: ^lan Pred sed ni - Bi,H re kao da ne }e po dr à ti Je re {tva BiH @eq ko Kom {i} iz ja - mi }a. Kom {i} je ka zao da ostav ku vio je da je pod neo ostav ku na sve ni je dao zbog pri vat nih su ko ba, funk ci je u SDP-u BiH iz prin ci - ve} iz prin ci pi jel nih raz lo ga. pi jel nih raz lo ga i da je to bio lo gi ~an po tez. „Ova ko vi {e ne mo è, po vu kao sam lo gi ~an po tez.Osta jem ~lan SDP-a, ali bez ika kvih funk ci ja i na sta vi }u da se bo rim za prin ci pe so ci jal de mo kra ti je. Ve} su po ~e le i znam da }e bi ti jo{ pu no {pe ku la ci ja, ali bi }e vre me na da ob ja snim i @eqko Kom{i} i Zlatko Lagumyija kon kret ne raz lo ge za {to sam na pu stio me sto pot pred „Osta jem ~lan Pred sed ni {tva sed ni ka SDP-a i sve dru ge funk BiH i na sta vqam da na tom po lo ci je u ovoj stran ci”, ka è Kom à ju ra dim u pu nom ka pa ci te tu sa {i} za „Dnev ni list”. svim oba ve za ma pre ma dr à vi Sa ra jev ski me di ji kao je dan od BiH”, na veo je Kom {i}. raz lo ga na ve li su i pro {lo ne deq Kom {i} je pre kju ~e pod neo nu po se tu pred sed ni ka SDP-a i ostav ku na sve funk ci je u SDP-u,

La gumyija je, pre ma pi sa wu me di ja, dao po dr {ku {e fu srp ske di plo ma ti je Vu ku Je re mi }u za iz bor na vi so ku funk ci ju u Ge ne ral noj skup {ti ni UN, iako je Kom {i} ra ni je, kao ~lan Pred sed ni {tva BiH, re kao da ne }e po dr `a ti Je re mi }a mi ni stra spoq nih po slo va BiH Zlat ka La gum xi je Be o gra du. La gum xi ja je, pre ma pi sa wu tih me di ja, dao po dr {ku {e fu srp ske di plo ma ti je Vu ku Je re mi }u za iz bor na vi so ku funk ci ju u Ge ne ral noj skup {ti ni UN, iako je Kom {i} ra ni je, kao ~lan Pred sed ni {tva

ali ne i na funk ci ju ~la na Pred sed ni {tva BiH, uz obra zlo `e we da je to man dat ko ji su mu po ve ri li gra |a ni BiH. Ju ~e je u Sa ra je vu tim po vo dom odr `an sa sta nak u SDP-u, ko jem je pri su stvo vao Kom {i} i li der par ti je Zlat ko La gum xi ja.

CRNA GORA

\u ka no vi}: Pro te sti su ma ni pula ci ja POD GO RI CA: Li der cr no gor ske vla da ju }e DPS Mi lo \u ka no vi} oka rak te ri sao je ma sov ni pro test u ne de qu u Pod go ri ci kao ma ni pu la ci ju po li ti~ kih i pa ra po li ti~ kih or ga ni za ci ja. \u ka no vi} je u po ne de qak uve ~e na kon pred iz bor nog sku pa we go ve stran ke uo~i lo kal nih iz bo ra u Her ceg No vom me di ji ma ka zao da ima „po {to va wa za pro ble me”, ali i „kri ti~ ki od nos pre ma qu di ma ko ji dej stvu ju }i iz po li ti~ kih par ti ja ili pa ra po li ti~ kih or ga ni za ci ja”. On ih je op tu `io da „ma ni pu li {u oprav da nim ne za do voq stvom u ci qu ostva ri va wa onih ci qe va ko je ni ka kao ne uspe va ju da ostva re kroz re gu lar na pra vi la po li ti~ ke igre”. „U sva kom dru {tvu, pa i cr no gor skom, po sto je ma ni pu lan ti ko ji po ku {a va ju da se ju ma glu i ko ji za wi ho vo vi {e de ce nij sko po no vqe no gu bit ni {tvo po ku {a va ju da is ko ri ste oprav da no so ci jal no ne za do voq stvo de la jav no sti. Deo jav -

no sti je to pre po znao i za to mno gi ni su u~e stvo va li u pro te stu, ne da ju }i pri li ku ma ni pu lan ti ma da zlo u po tre be wi ho ve ne da }e”, re kao je \u ka no vi}. U ne de qu je u Pod go ri ci odr `an ve li ki pro test ne za do voq nih gra |a na ko ji tra `e pro me nu vla di ne eko nom ske po li ti ke, re zul ta te u bor bi pro tiv kri mi na la i ko rup ci je i opo re zi va we eks tra pro fi te ra. Oni su tim sku po vi ma uka za li na da qe uru {a va we stan dar da, sve ve }i jaz iz me |u bo ga tih i si ro ma {nih i na van red no ra {i re nu ko rup ci ju u ze mqi. „Mi lo lo po ve, lo po vi, lo po vi”, uz vi ki va li su u ne de qu de mon stran ti na glav nom grad skom tr gu u Pod go ri ci, a go vor ni ci o{tro kri ti ko va li biv {eg pre mi je ra \u ka no vi }a. Od we go vog na sled ni ka Igo ra Luk {i }a tra zi li su da se od re di da li je „ma ri o ne ta ma fi je ili je uz gra |a ne”.

Svet poznatih

sreda21.mart2012.

c m y

dnevnik

PAPARACO

Киану Ривс

Кевин Костнер

Зои Дешанел

Хју Лори

Најбољи музичари међу глумцима

намо да Џулијет Луис, осим што снима филмове, зна и да се попне на бину Егзит фестивала...ко је још од њених колега глумаца и „колега музичар”? Звезда филма „Мартовске иде” Рајан Гослинг свира у индие рок бенду. Његово уметничко име је Бејби Гус и он је гита-

зерваторијум. Лепотица Зои Дешанел наступа у индие фолк саставу Ши енд хим, познатом по песми „Со Лонг” која је употребљена у анимираном филму „Вини Пу” и која је номинована за Греми награду.

Рајан Гослинг

Брус Вилис

Џулијет Луис

риста бенда Дед Ман’с Бонс. 2009. године бенд је издао деби албум на којем су гостовали клинци из хора Силверлејк кон-

Кијану Ривс није био само Нео из „Матрикса”, већ и басиста бенда Догстар деведесетих година. Иако Догстар никада није доспео ни на једну топ листу, њихова музика је била „довољно добра” Бон Џовију који их је звао да наступају као предгрупа на турнеји. Бенд се распао, након чега је Кијану, на кратко, постао члан бенда Беки. Супруга Вила Смита Џејда Пинкет, има свој хевиметал бенд. Она је фронтменка састава Викид Висдом и наступа

Расел Кроу

под уметничким именом Џејда Корен. Бенд је оформљен 2002. године и наступао је на Озфесту и ишао на турнеје са

Севендуст и Бритни Спирс (?). Међу музички надареним глумцима можете наћи и имена Бруса Вилиса, Кевина Бејкона, који са братом Мајклом има блуз бенд Бекон Брадерс, Тони Колет, која је издала албум са бендом Финиш, а онда направила паузу због снимања серије „Уједињене државе Таре” и Расел Кроу. „Гладијатор” је 1992. године оформио бенд 30 Од Фут оф Грунтс, који је касније преименован у „Обичан страх од бога” (Тhe ordinary fear of God). Кроу је у бенду и певач и гитариста. Били Боб Торнтон је својевремено наступао са бендовима Топ и Бомастерс, доктор Хаус има Бенд фром ТВ у којем свира клавијатуре са звездама серија „Нежења”, „Хероји” и „Очајне домаћице”, а Кевина Костнера је жена натерала да 2005. године оформи бенд. Кевин и Модерн Вест су од тада објавили три кантрирок албума.

Џерард Батлер растурио толике бракове

лумац Џерард Батлер (42) већ неколико месеци у вези са неименованом, али удатом глумицом, која се сада разводи од супруга због краља Спарте.

Након вишемесечне, тајне везе са неименованом глумицом, Батлер је могао да има младу глумицу у успону „само за себе”, јер је њен супруг открио аферу и поднео захтев за раз-

вод, али се у међувремену предомислио. Веза глумице и краља Спарте почела је неколико месеци након што је она изговорила судбоносно „да”. „Виђали би се по хотелима у Лос Анђелесу сваки пут када би он дошао у град”, рекао је неименовани извор близак пару. „То је веома интензивна веза која је сада резултирала разводом. Њен супруг је открио да га вара и оставио ју је. „Мислила је да ће Џерард заувек бити са њом, а онда је открила да он нема намеру да се скраси. Тада је почела да га узнемирава позивима и порукама, након чега је Батлер прекинуо сваки контакт са њом”, каже извор, преноси РадарОнлине.

Колин Фарел као витез краља Артура

олин Фарел ће да игра витеза Ланселота, једног од највернијих краљевих поданика у филму чије снимање је прошле године отказано због недостатка новца. Дејвид Добкин ће да режира филм „Артур и Ланселот” студија „Ворнер брос”, а своје адаптације легенде о краљу Артуру и верном витезу Ланселоту припремају и Гај Ричи и Брајан Сингер. Поред Фарела у филму би требало да играју и Гери Олдман и Кит Херингтон.

Вој вот ки ња од Кем бри џа Кејт Мидлтон ла ти ла се па ли це за хо кеј ка ко би пру жи ла по др шку бри тан ским ти мо ви ма на пред сто је ћим Олимпијским играма у Лон до ну.

Северинин син и хајдуковац и звездаш

рпски бизнисмен Милан Поповић учланио је свог и Северининог сина у клуб навијача Црвене звезде, недељу дана након што је малишан добио чланску карту навијача ФК Хајдук. Александар, тек рођени син популарне хрватске певачице Северине и српског бизнисмена Милана Поповића, имаће проблем кад мало порасте. Његов отац га је прошле недеље учланио у клуб навијача сплитског Хајдука, на жељу своје супруге, а потом му је тата прибавио и чланску карту навијача Црвене звезде. Поповић је свог сина учланио у клуб навијача Звезде дан после рођења детета, а потом се поносно фотографисао са чланском картом свог сина у среду увече пред утакмицу 18. кола Јелен Суперлиге Србије између

Црвене звезде и Смедерева. У Звезди нам је саопштено да им је Поповић у шали рекао да ће му син сигурно навијати за Зве-

зду, јер је он много већи звездаш него што му је супруга хајдуковац и да много боље познаје фудбал од своје жене. Северина Вучковић и Милан Поповић су прво дете добили 20. фебруара ове године. Хрватска певачица, која има 39 година, донела је на свет Александра у породилишту у Сплиту.

Смувала се деца Витни Хјустон

оби Кристина (19) једино је биолошко дете Витни Хјустон, али је певачица пре десет година незванично усвојила и Ника Гордона, који сада има 22 године. Није познато под којим околностима је дечак дошао да живи код Хјустонове када је имао 12 година, али га је она сматрала својим сином, иако га није законски усвојила. Ник је на свој Твитер профил поставио фотографију на којој грли Боби Кристину и поруку „истина је - зближили смо се”. Породица Хјустонове још увек се није огласила поводом везе Витнине ћерке и њеног усвојеног брата.

Бруно Марс на насловници „Плејбоја”

отпуно обучен, а под ногама му је оскудно одевена „зечица”. У 60 година дугој историји популарног магазина за мушкарце, млади певач је десети мушкарац који се нашао на насловној страни. Бруно Марс (26) краси насловну страну априлског издања магазина, које је посвећено сексу у музици, а млади певач је први тамнопути мушкарац на насловници. Очекивано, он је у потпуности обучен у „крпице” које потписују Марк Џејкобс и дуо Долче и Габана.

@enSkA POSLA

dnevnik

sreda21.mart2012.

ЗАШТИТНИ ЗНАК ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ

Б а р б е р и к в а д р ат и ћ и Б

абери дезен: Једноставно, ефектно слагање боја, пропорционалне размере и наравно легенда, прича, о настанку бренда и његовог заштитног знака, су формуле успеха. Барбери квадратић је успео да постигне тај успех и постане не само модни симбол већ и заштитни знак Велике Британије. Међутим, данас после скоро 100 година постојања, живот познатог квадратића је угрожен. Званична година рођења квадратића је 1924. када су за спољашње делове одеће (лице) први пут употребили карирану шему од четири боје: црне, беле, пешчане и црвене. Томас Барбери - оснивач и творац првих Барбери тренч мантила је још пре Првог светског рата постигао велики успех управо са овим мантилима карираног лица. А заједно са мантилима успех је достигао и квадратић. Целом дужином равни, водоотпорни мантили, дуги до колена и опасани каишем су првобитно били намењени војницима али је њихова употреба је постала много, много шира. Шарено квадратно лице одеће било је у суштини једини украс тренча и подсећало је на класичну британску карирану шару, што је многе везивало на остављен и далек дом. Можда баш због овог практичног али и емотивног момента, овај елегантни квадратић остаје у употреби већ скоро 100 година. Првобитно је овај дезен коришћен само као лице на тренч мантилима, међутим када је наишао талас популарности Барбери бренда, ова шара је почела да се примењује на готово свим производима поготово на додацима гардероби (аксесоарима). Бум са карираним дезеном је почео ’90. година, када се у Барберију појавио нови руководилац -

госпођица Росе Мари Браво. Она је као приоритет поставила то да бренд мора да се преоријентише на млађу и енергичнију публику. Росе Мари је била креатор неколико колекција доњег веша, купаћих костима, сунчаних наочара, шнала за косу, кишобрана и осталих аксесоара али и колекције плишаних медведића у овом класничном квадратном дезену.

Та иста Росе Мари је променила класични квадратић тј. само његову боју, јер су нацрт и пропорције остале исте. Комбинације боја су се постепено развијале и тако смо данас добили финалне варијанте боја квадратића: црнобелу, розе и плаву. Неизоставна пратећа мука сваког великог бренда су имитације

које врло често руше углед и умањују модни значај неког бренда. И иако многи велики модни брендови, као што су то Гучи и Луи Витон на пример, не обраћају пажњу на копије и настављају са употребом свог логоа, шефови у Барбериу се не слажу са овим. Устукнули су пред најездом копија, имитација и лажњака и једно од могућих финалних решења овог проблема била је идеја о потпуном укидању ове легендарне и препознатљиве кариране шаре. А где има дима има и ватре па званичници Барбериа нису пропуштали прилику да спомену колико је ово заправо озбиљно и колико су озбиљне њихове намере да квадратић, њихов заштитини лого, изгуби своју функцију. Узроци за овако драстичан потез су се појавили још у 2004/2005. години. У енглеском језику постоји једна кратка али веома, веома широко употребљавана реч „chav“или„chav ster“ (чавстер) којом се називају млади људи из радничке класе, припадници типичне слике: предграђе +

испијање пива. И управо су ти Чавстери изабрали овај бренд за своју ’’униформу’’ и постали озбиљна претња оригиналном четворобојном Барбери квадратићу. Карирани шалови и капе су постали 100% заштитни знакови, и то више не само у Великој Британији већ и у многим другим земљама где постоји сличан или исти профил ових младих људи. Модни профил проблематичне омладине је изазвао најезду обавештења на вратима многих пабова где се забрањује улаз „у фармерицама, патикама и Барбериу“ Пре нешто више од године главни дизајнер модне куће Бурберрy Кристофер Бејли је дао званичну изјаву о прекидању коришећења карираног дезена, Бар-

бери заштитног знака. Од тада је главна циљна група искључиво млађа, врло тренди популација за коју је креирање преузела већ позната Барбери линија „Барбери Прорсум“, а такође све под именом „Барбери Асесоари“ је дизајнирано искључиво по укусу млађе публике. www.happyno vi sad.com

Три фризуре које ћемо носити 2012. П

ромена фризуре у многим културама означава нови почетак, а другачије није ни у нашој. Нова фризура нам даје самопоуздање, стога нимало не чуди што многе жене након отказа, прекида везе или свађе утеху траже у фризерским мака-

колико сезона. Велик број жена је следио њен пример без да размисли о свом облику лица, али и начину на који планира стилизовати фризуру. Ове године се носи нешто дужа, што пристаје већем броју жена, али и нуди већу могућност стилизовања.

струка и свилених блуза? Но без обзира на његову популарност, морате признати како такав стил без прикладне фризуре и мејк апа не изгледа потпуно. Жене полудуге косе развеселиће вест да се боб ове сезоне

Дита вон Тиз, размислите још једном.

Дуга коса Након дуге владавине пегле за косу и различитих апарата за увијање, природност се вратила на велика врата. Стога поспремите окру-

Прикривање недостатака 1. Како шминкати очи које су смештене преблизу

Наглашавајући спољне углове очију, оне ће деловати удаљеније. Користите светлије тонове сенке на унутрашњој трећини дужине очију, нешто тамније на средини капка и тамније тонове у спољнем углу очију. Спојите боје у целину, а оловком исцртајте обрве. Повуците црту дуж линије горњих и доњих трепавица, концентришући се на спољне углове. Завршите наношењем маскаре, са додатним слојем на спољним угловима. 2. Очи укошене према доле Најбољи начин да исправите овај недостатак је наношење коректора на угао од 45 степени спољњег краја ока. Нанесите оловку или туш тако да линија у унутрашњем углу буде танка, а дебља према спољњем углу. Пажљиво размажите линију на спољњој страни и нанесите тамну сенку. Завршите са увијањем трепавица и наношењем маскаре. 3. Смањите велики нос

Направите сену која ће визуелно смањити ваш нос тако да га осенчите подлогом, руменилом или сенилом за очи које је за само један тон тамније од природне боје ваше коже. Како бисте га учинили тањим нанесите тамнију сену дуж његове обе стране, остављајући усправно светлу линију дуж његове средине. Како би га скратили, нанесите тамнију сену испод носа и на његову врху. Наносите мале количине сенила како бисте постигли уједначеност и немојте јако притискати четкицу. 4. Пуне усне учинити тањим

aзама. Очекује нас много трендова које треба интерпретирати и испробати. Нити једна дужина косе није занемарена, а сваки тренд може се лако прилагодити особности жене која га носи.

Кратка коса Дечачку фризуру је популаризовала Викторија Бекам пре не-

Обликовање раздељка на било ком месту, разбарушена коса, зализана фризура – све су то чари које најбоље пристаје женама ситније грађе и мањег лица.

Полудуга коса Ретро стил је и даље ин! То може одолети зову романтичних хаљина, панталона високог

стилизира на ретро начин, онако како су то чиниле Жан Харлоу, Грета Гарбо и Марлен Дитрих. Тајна ове фризуре је у увојцима које можете направити на најразличитије начине: фигаром, крпицама, виклерима, али потрудите се да буду помало неуредни. Савршено обликовани увојци, ретко коме пристају, стога уколико нисте

глу четку, фен с уским дифузором, пеглу за косу и слична помагала и посветите се здрављу своје косе. Ове године немогуће је избећи фризуре с раздељком по средини и лаганим, природним увојцима. Тајна оваквих фризура је у квалитетном шишању које ће извући најбоље из вашег типа косе, доброј нези и праменовима који коси дају сјајан и природан изглед.

Уколико сте благословљени пуним уснама, а желите их учинити тањима, клоните се ружева снажних тамних тонова, сјајила и шљокица. Користите неутралне мат ружеве који смањују сјај усана. Користећи четкицу, наносите руж од средине према спољним угловима, али не прелазите линију усана – након тога размажите руж тако да боја буде тамнија у средини. 5. Како повећати танке усне

Уколико желите да ваше усне буду пуније, користите оловку за усне у боји коже како бисте нагласили прелаз. Избегавајте наношење оловке у угловима и наглашавање линије усана. Размажите је како бисте постигли природнији изглед. Руж нанесите прстом почевши од средине према спољњем делу усана.

OGLASi l ^iTUQe

sreda21.mart2012.

Posledwi pozdrav zetu i te~i

voqenom

Dragom striki

POMEN Navr{ava se {est godina od kako nije sa nama na{ suprug, tata, brat i deka

Blagoje Stamenkovi}

Du{ku ]ur~inu Nikoli Jeki}u posledwe zbogom od Marka sa porodicom.

Dragi tata, mnogo nam nedostaje{. S ponosom te spomiwemo i ~uvamo u se}awu. Tvoji: Milosava, Nata{a i Biqana, tvoje unuke i sestra Jagoda.

49365

Uspomenu na wega ve~no }e u srcu nositi: Milica, Radovan, Olivera i Milivoje Gaji}.

dnevnik

POMEN Navr{ava se godina od smrti na{e drage i voqene

Leposave Miqenovi}

Stojanu \akovi}u

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo je u se}awu.

obele`i}emo 22. 3. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sin Branislav sa porodicom.

Porodica.

49320

49368

Posledwi pozdrav stricu

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

49333

POMEN

POMEN Danas, {est meseci od kada se upokojio u Gospodu, moj brat

Dana 20. 3. 1993. godine, pre 19 godina prestalo je da kuca bri`no srce oca, svekra i dede

49375

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je iznenada napustio na{ voqeni

Du{ko Krsti}

Du{ku ]ur~inu

21. 3. 2002 - 21. 3. 2012.

Lazara Krsti}a od Qiqe \or|i} sa decom.

IZDAJEM prazan jednoiposoban stan, 42m2, na Limanu II, Ul. Bo{ka Buhe. 120E, useqiv od 1.4. Telefon 069/183-0-193. 49301

O`alo{}eni sinovi Du{an, Mitar i Bogdan.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Nikola Jeki}

49225

IN MEMORIAM na{em voqenom

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 49133

Moj Mile, te{ko je `iveti oslu{kuju}i tvoje korake, videti te svuda, nigde te ne na}i.

Sve lepe uspomene, toplina i qubav u rawenom srcu sestre Seke ostaju zauvek. Marija Gruji} sa }erkama.

1946 - 2012. KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 49228

1952 - 2011.

Sin Aca sa porodicom.

49369

49364

Posledwi pozdrav dragom

Milan Kosti} Pro{lo je deset godina od kako nisi sa nama.

Sahrana je danas, 21. 3. 2012. godine, u 16 ~asova, na grobqu, u Magli}u.

49258

Vojislava Lazi} Sa tugom i qubavqu wegovi: supruga Milka, sin Mirko, }erka Danijela sa porodicom, sestre Danica i Draga sa porodicom.

Bogosavu - Briletu Miqkovcu od Matka sa porodicom.

49374

Posledwi pozdrav {kolskoj drugarici

1954 - 2012. Sahrana je u ~etvrtak, 22. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni sinovi Miroslav i Miodrag.

49367

Dragoqubu Damjanovi}u

Posledwi pozdrav sinu jedincu

21. 3. 1939 - 21. 3. 1991. S qubavqu, tugom i ponosom. Tvoje: Vera, Maja i sestra Ru`ica Veselinovi} sa porodicama.

49363

49350

Posledwi pozdrav dragoj nini

Na{ dragi

Vernot Ivanu 1950 - 2012. SPLAVU u Futogu potrebni kuvari. Telefon: 063/8901-989. 49099

Milki Kolarov KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/9945-002. Mile. 49280

Ivica

Milki Kolarov

zauvek nas je napustio. Obasipao nas je qubavqu i dobrotom. Zbog toga }emo ga zauvek nositi u srcima. od druga Tankosi} Bore sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragom te~i i zetu od: Du{ice, Arse, Srbe i Milice. 49362

49366

Posledwi pozdrav na{em voqenom i nezaboravnom sinu, bratu i dedi koji je iznenada preminuo 19. marta.

\or|e @akula

Porodice Kolarov i Musulin.

49353

49360

Posle kratke i te{ke bolesti zauvek je zaspao na{ dragi

Posledwi pozdrav dragom zetu

Vernot Ivan

Vernot Ivanu

1932 - 2012.

Neute{na majka Ana. Po~ivaj u miru.

1950 - 2012.

Sahrana je u ~etvrtak, 22. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, u Erdeviku. Wegovi najmiliji: supruga Kata, sin Goran, }erka Kosovka, unu~ad, sestre Sofija i Mirjana, bra}a Borislav i Zdravko.

Osta}e{ mi u trajnom se}awu, kao pa`qiv i bri`an zet. Tvoj tast Todor.

Sahrana je u ~etvrtak, 22. 3. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu. Ve~no o`alo{}eni: deca Duwa i Ana i supruga Milica.

49372

49361

49359

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

sreda21.mart2012.

Posledwi pozdrav najdivnijoj i naj~udesnijoj supruzi, majci, svekrvi, baki i prabaki

PETNAESTOGODI[WI POMEN na{em dragom i plemenitom

@eqko Be`an @eqku

Branku Joveti}u

@eqku

Mariji Kisa~anin

dipl. pravniku

Sahrana }e se obaviti 21. 3. 2012. godine, u 13 sati, na grobqu, na Tranxamentu.

@ivi{ u na{im srcima.

od te~e Dobreta i tetke Qiqe.

od porodice Savi}.

Supruga Dragica, }erke Nada i Branka sa porodicama.

49311

49313

49341

Wena voqena porodica Kisa~anin.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni

u 36. godini. Sahrana je danas, 21. 3. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena mama Seka.

dipl. ekonomista 1949 - 2012.

Umrla je na{a

Obe{tavamo rodbinu i prijateqe da se na{a voqena naj, naj, najboqa na svetu mama, baka i ta{ta

iz Bege~a

od tetke Verice.

49314

Posledwi pozdrav

49305

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Uvek }e{ nam ostati u srcu.

Sahrana }e se obaviti 21. 3. 2012. godine, u 14 sati, na Starom grobqu, u Novoj Pazovi. O`alo{}ena porodica.

49348

49346

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

Bogosav Miqkovac

Milka Kolarov

Posledwi pozdrav od: baba Pave, Smiqane i Vere sa porodicama.

od: }erke Maje sa suprugom Stevicom, unukom @arkom i unukom Sawom.

49328

Milka Kolarov @eqku

Radojka Maxarevi} 1939 - 2012.

Sahrana je danas, 21. 3. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sa tugom i qubavqu: supruga Nada i sinovi Mile i Branko.

49312

Posledwi pozdrav

Mariji Kisa~anin

Milan Stoku}a

@eqko Be`an

49349

49347

Posledwi pozdrav

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo moj sin

Dragi moj brate, znao si uvek da me nasmeje{, a i da me rastu`i{. Sada si oti{ao na put bez povratka i ostavio puno tuge za sobom. Tvoja sestra Cica sa porodicom Kole, Vawa, Sawa i Goran.

1937 - 2012.

ro|ena Bikar stomatolo{ka sestra iz Bege~a u penziji

Sahrana je 22. 3. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

upokojila u Gospodu 19. 3. 2012. godine, posle kra}e bolesti, u 75. godini. Sahrana je danas, 21. 3. 2012. godine, u 15 ~asova, u Bege~u. Ne postoje re~i kojima bismo ti izrazili zahvalnost za svu dobrotu i qubav koju si nam pruìla. Po~ivaj u miru, tamo gde vi{e nema bolesti, àlosti, ni uzdisawa, no ìvot beskona~ni.

Bogosavu Miqkovcu od: \u|e, Jo{ke i Tatjane.

O`alo{}ena porodica Miqkovac. 49344

49343

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga, majka i baka

Tvoji: Bata, Seka, Dragan, Joca, Beca i Zoca. 49306

Du{anu ]ur~inu

Posledwi pozdrav sestri i tetki

\or|u

od brata Alekse sa porodicom.

49325

voqenoj

Obave{tavamo prijateqe da je u 74. godini preminuo na{ dragi otac i deda

Dragomir Popov Veronika Bibi}

1927 - 2012.

od: Evice, Qiqe i Todorke.

Sahrana }e se obaviti 21. 3. 2012. godine, u 9.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Vojislav i brat Milan sa porodicama.

49318

49345

49307

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kumi

Posledwi pozdrav i sau~e{}e rodbini povodom gubitka

Posledwi pozdrav

Milki Kolarov

Sahrana je danas, 21. 3. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug, }erke, zetovi i unu~ad.

Zdravko Vendlener

ro|. Bikar

od: brata Ace, Boce i zeta Ace.

Du{anu ]ur~inu Sahrana je danas, 21. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u ^urugu. O`alo{}eni: supruga Slobodanka, }erke Rada i Dragana, zetovi Zoran i Ilija i unuci Brane, Brana i Nina. 49324

Sre}ni smo {to smo te imali. Po~ivaj u miru.

49308

Sahrana dragog pokojnika }e se obaviti u petak, 23. 3. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sinovi Roland, Robert, Radoslav, snaje Lidija, Milana, Ivana, unuka Stefani i unuci Stefan, Maksim i David.

49340

Zorici Mirilov

Katalin Kertes

od kumova Qikar.

upu}uju: Mom~ilo, Dragoje, Danilo, Dejan i Sa{a.

49331

49315

tv program

sreda21.mart2012.

08.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Панонско јутро Аналија Све о животињама Агро Парламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Аналија За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

08.00 09.05 10.35 11.13 12.00 12.15 12.37 13.21

Јутарњи дневник Оно као љубав Мој херој Одгонетање историје Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Четири годишња доба: Зима, филм 14.55 Гастрономад

Прича о Елизабет Смарт Потресна прича инспирисана истинитим догађајем из 2002. године, када је Елизабет Смарт, четрнаестогодишња девојчица, отета из свог дома. Овај окрутни злочин покренуо је лавину прича и пробудио велико интересовање медија и јавности. Улоге: Дилан Бејкер, Линзи Фрост, Амбер Маршал, Том Еверет Режиј: Боби Рот (РТС 1, 01.07)

Добрилa Ћирковић

Биоскоп Лице глумице Београдског народног позоришта Добриле Ћирковић, добро је познато публици, иако мало ко зна њено право име и презиме. Могло би се рећи да она припада „реткој глумачкој врсти“. Аутор: Горан Вукчевић (РТВ 1, 21.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.35 23.05 23.55 00.20 00.45 01.10 02.05 02.55

06.30 07.00 07.45 08.40 09.35 10.15 10.40 11.05 11.35 12.05 12.30 12.40 13.10 14.55 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 21.35 23.05 23.35

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Мозаик Вести Миљеница Комшилук Кухињица Вести Заједно Здраво живо Фаца Вести Радар Вести за особе са оштећеним слухом Ток шок Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшилук ТВ Дневник Серија недеље Документ Биоскоп Војвођански дневник Међународни тероризам од 1945. Серија недеље Један на један Документ Биоскоп Музички програм Радар Ток шок

Кухињица – мађ. Жене на селу Нови таблоид НС Концерт: „Студио Алектик„ Програм за децу Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Концерт дечијег хора Звончићи Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Судија Мастранђело ТВ баштина Добро вече, Војводино (ром) Из наше архиве (Ладафиа)емисија (мађ) Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Мој први глас - први пут на гласање Дивљина, филм Плави круг ТВ баштина

15.15 16.10 17.15 19.00 20.00 20.45 22.45 00.15

Животиње којима се дивимо Плава птица Математика у срцу Петар Други Петровић Његош Арс практика Заточени Е-ТВ ТВ мрежа Други век Знакови времена Наука 2011. Вива верди Либела Трезор Математика у срцу Петар други Петровић Његош Арс практика Заточени Узбуна Ви и Мира Адања Полак Линк Поаро Зајечарска гитаријада 2007. Ози бу Мифи Попај Оливија Животиње којима се дивимо У свету Беокулт Поаро Гласови Памана 2, филм Вече јапанских композитора Трезор Фудбал - Куп Србије: Црвена звезда - Партизан, полуфинале (р)

Вече јапанских композитора

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Серијски програм 10.00 Вреле гуме 10.30Документарни програм 11.00 Вести 11.10 Рецепти Лауре Равајоли 11.30 Капри 12.30 Серијски програм 13.00 Вести 13.10 Опчињени 14.00 Прст у око 15.00 Вести 15.10 Украдена срца 15.35 Рецепти Лауре Равајоли 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Спринт 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.50 Неон сити 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Ево нас код вас 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Капри 23.50 Украдена срца

10.00 11.45 12.00 13.00 13.30

08.07 08.12 08.38 09.00 09.19 09.34 09.59 10.28 10.56 11.24 11.28 12.00 12.39 13.05 14.06 14.28 14.47 15.02 15.26 16.03 16.47 17.17 18.11 18.40 18.45 18.50 19.13 19.24 20.00 20.29 21.00 21.54 23.27 00.43 01.42

Амбер Маршал 15.10 15.57 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 20.06 21.55 23.03 23.50 00.11 01.07

Барса ТВ: Севиља – Барселона Ајакс ТВ Преглед Премијер лиге Фудбал мондијал магазин Шампионат: Вест Хем – Мидлсбро Аргентинска лига Преглед АТП Мастерс Индијан Велс Евролига плеј оф: ЦСКА – Билбао Преглед Евролиге СК студио Премијер лига: Манчестер Сити – Челси Евролига плеј оф: Монтепаски – Олимпијакос Премијер лига: КПР – Ливерпул

06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.10 22.15 23.15 00.30 01.15 02.15

Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Фудбал - Куп Србије: Црвеа звезда - Партизан, полуфинале, снимак Село гори, а баба се чешља Истражитељи из Мајамија Дневник Тихи сведок Ноћни биоскоп: Прича o Елизабет Смарт, филм

Тајна старог моста Сулејман Величанствени Три Хил Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Сурвајвер Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Сурвајвер Паклена кухиња Пирамида Сурвајвер-без цензуре Три Хил Експлозив

Пипи шоу У овој емисији представићемо вам једну занимљиву животињу, у питању је – веверица. Сазнаћете нешто више о хармоници. Упознаћете се и са занимањем ткача. Имаћете прилику да видите нову рубрику „Кад сам био мали“ у којој вам представљамо познату водитељку Наташу Илић и тенисерку Татјану Јечменицу. (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Концерт „Кизуна” (веза) организовала је амбасада Јапана као израз захвалности јапанског народа за сву подршку и солидарност указану након трагичних догађаја у марту прошле године. Симфонијски оркестар и хор РТС-а извели су дела четири јапанска композитора, заједно са музичарима јапанске групе „Варики”. (РТС 2, 23.27)

06.00 06.30 07.00 07.55 08.00 08.30 09.45 10.00 11.00 11.35 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.15 17.05 18.00 18.30 20.10 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.00 04.30

ВОА Слике живота Маратон Двоугао Копаоник Породица Серано Топ шоп Отворени студио Топ шоп Отворени студио Породица Серано Здравље и Ви Копаоник Вести Доктор Хаус Терминатор 24 Менталиста Вести Филм: Девојка из фабрике Доктор Хаус Филм: Диско ролери Менталиста Филм: Како напредовати у маркетингу 24 Терминатор Копаоник Филм: Како напредовати у маркетингу (р)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

Алиша Копола

Подметачина Док проводи годишњи одмор на Бахамима, њујоршки полицајац Мајк Сантини хапси бегунца од правде, Едија Мајерса, који је бежао од полиције након што је откривена његова умешаност у разрађени план прања новца. Улоге: Роб Лоу, Сем Нил, Алиша Копола Режија: Данијел Петри Џуниор (Б92, 00.35) 06.00 08.00 09.30 10.00 10.15 12.00 13.50 16.00 16.40 17.05 18.30 19.30 20.00 21.15 23.05 23.40 00.35 02.10 02.35

Доушници Долина сунца Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Брисач Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Вести + Између две ватре Штрумфови Спартак Филм: Мисија Вавилон Вести + Спортски преглед Истражитељи из Мајамија Филм: Подметачина Саут Парк Филм: Поларна светлост

05.45 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.15 21.15 22.15 23.45 00.15 02.00 02.30 04.30 05.00

Добро јутро Гранд парада Градске вести Тачно у подне- живо Гранд шоу Сестре Национални дневник Острво Мала невеста Национални дневник Мала невеста Острво 48 сати свадба Брачни судија Црна хроника Филм: Надин Калифорникација Филм: Хранитељ Витезови из блата Тајна љубав

05.00 07.55 08.05 08.55 09.05 09.25 09.30 09.45 10.00 10.25 10.50 11.15 11.40 12.05 12.30 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.30 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.10 19.20 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Јутарњи програм Вести Беверли Хилс Ноди у земљи играчака Ешли Торк Срећна звезда, припреме Телешоп Залив шкољки Генератор Рекс Моћна чигра Бакуган Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Залив шкољки Квизић Пресовање Телешоп Вести Беверли Хилс Парови уживо поподне Срећна звезда, припреме Вести Телешоп Граница Телемастер Рекорд Насловна страна - квиз Срећна звезда, припреме Парови уживо вече Једна жеља, једна песма Вести Добра жена Парови - преглед дана Парови - уживо ноћ Звездана капија - Атлантис Једна жеља једна песма

Ивана Селаков

Једна жеља, једна песма Само за вас певају Асим Бркан, Ивана Селаков, Весна и Неша Јелић. У пратњи оркестра Мише Мијатовића и фолклора ваше вече ће бити посебно и дивно. Кроз програм вас води увек насмејана Тијана Марковић. (Хепи, 20.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda21.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ИЗ ВО ЂАЧ РЕ КЛАМ НИХ РА ДО ВА НА БАЛ КА НУ

Пи ше: Иван Станковић 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Четири венчања - Америка Удварање у мраку Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Болести којих се стидимо Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова

08.00 Викторијанска апотека 09.00 Гиганти готике – поглед у небо 10.00 Хитлеров омиљени племић 11.00 Десет дана до рата 13.00 Шпијуни који су дошли са мора 14.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Дневник скулптура 17.00 Летећи носач авиона 18.00 Покахонтас и капетан Џон Смит – љубав и спасење у Новом свету 19.00 Дани катастрофе – терор на аеродрому 20.00 Када су Мавари владали Европом 21.00 Тајни ратови 22.00 Истина о... 23.00 Тајм тим година XИ 00.00 Дневник скулптура 01.00 Летећи носач авиона

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Завера Розвел Прасетове лагарије Црна Марија Освајање слободе Мала риба Интервју са убицом Пали анђели 11.14 Еротски филм Еротски филм

11.14 На из глед на су мич на али вр ло по ве за на при ча о спле ту окол но сти ко је су се де си ле јед не ве че ри у 11.14. Све по чи ње у 11.14 јед не ве че ри са Џе ком, ко ји во зи ауто пу тем на са ста нак са сво јом де вој ком... Уло ге: Хилари Свонк, Патрик Свејз, Барбара Херши Ре жи ја: Грег Маркс (Синеманија, 22.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Лугарница 10.13 Екстремни градови, док. серија 11.07 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.20 Др Оз, ток шоу 14.10 Реч и живот 14.40 Индекс 15.13 Понос Раткајевих 16.04 Алиса, слушај своје срце 17.27 Хрватска уживо 18.20 8. спрат, ток шоу 19.10 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.11 Мисија 21.05 Паралеле 21.37 24 22.24 Отворено 23.10 Дневник 3 23.45 Други формат 00.40 Путем европских фондова 00.55 Време је за џез 02.05 Ин медијас рес 02.50 Злочиначки умови 03.30 Индекс

06.00 07.55 09.35 11.10 12.50 14.15 16.10 18.00 18.20 20.05 21.55 22.50 23.50 01.25 03.00 04.45

Моја назови жена Срећно до краја живота 10 ствари које мрзим код тебе Матурско Гномео и Јулија Ладy Гага Пресентс: Тхе Монстер Балл Тоур ат Мадисон Сqуаре Гарден А кад брак није лак Васпитање за почетнике Срцоломац Летописи Нарније: Путовање Намерника зоре Спартак: Освета Срећа 13 Жив закопан Мачета (2010) Љубавни злочини у Кабулу

18.20 19.20 20.20 23.20

Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Монк Вокер, тексашки ренџер Филм: Убиства у Мидсомеру Дијагноза: Убиство Монк Видовњак Филм: Коначна пресуда

07.45 Кобра 11 09.40 Ексклузив таблоид 10.05 Вечера за 5 11.10 Ватрено небо 12.10 Ружа ветрова 13.05 Крв није вода 14.00 Сурвајвер 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сурвајвер 21.45 ЦСИ Њујорк 23.30 РТЛ вести 23.45 Сурвајвер: Без цензуре 00.40 Кости 01.25 Астро шоу 02.25 Кости

СЕ РИ ЈА

ЦСИ: Њу јорк

Александра Вандернот

Јед на по себ на де вој чи ца

Тим по ку ша ва да от кри је ко сто ји иза пљач ке дра гу ља из до ма јед ног од нај моћ ни јих њу јор шких адво ка та. Траг их во ди до мр твач ни це и осо бе за ко ју се чи н и да ни је по ве з а н а с адво к а том... Уло ге: Гери Синис, Кармин Ђиовиназо, Села Вард, Хил Харпер, Еди Хил, Ана Белкнап Ре жи ја: Ен Донахју (РТЛ, 21.45)

Лу си пра ти сво ју мај ку на ави он, а мај ка јој на ра стан ку да ру је ли стић ло та с бро је ви ма свог ро ђен да на, 07.12. Лу си и не слу ти да је то по след њи пут да ви ди мај ку, јер ги не у ави он ској не сре ћи. Лу си жи ви у Кве бе ку, а по знан ство са де вој чи цом Анет ме ња јој жи вот... Уло ге: Александра Вандернот, Жак Перин, Моник Спазиани, Женевју МоринДупонт Ре жи ја: Жан-Пјер Превост (ХРТ 2, 13.27) 07.50 08.20 08.47 09.10 10.00 11.05 13.01 13.27

19.30 20.00 20.45 22.40 23.25 00.05 00.26 00.47 01.28 02.17

Мала ТВ Мега Минди Конор на тајном задатку Школски сат Алиса, слушај своје срце Ждероња 2 Еко зона Једна посебна девојчица, филм Деграси Нови нараштај Обична клинка Школски сат Деца љубави Доктор Ху Рукомет, квалификације за ЕП 2012. (М): Хрватска Данска, пренос Телетабис Ин медијас рес Живот, филм Трачара Злочиначки умови Кет и Ким Симпсонови Мерси Којак Ноћни музички програм

08.15 10.10 11.45 13.15 15.05 16.40 18.10 19.45 21.40 23.15 01.00

Протуве са трибина Једно убиство После Џимија Девлин 10.000 црнаца по имену Џорџ Преговарач Господин Шав Опседнута Правила опсесије Живот пијанице Протуве са трибина

04.00 06.10 08.20 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.10 02.00

Блаженство Заклетва Људска природа Замишљени злочини Доживотна Мумија Сањала сам праву љубав Полицајац из вртића Очи анђела Блаженство Приватни часови Дивље мачке

14.57 15.19 15.42 16.27 16.58 17.55

Хилари Свонк

08.20 11.20 12.20 14.20 15.20 18.20

Гери Синис

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Аута по мери 2008. Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Препродавци аутомобила Благо на отпаду Суперљуди Стена Лија Позадина авионских несрећа 23.45 Разоткривање митова 00.40 Препродавци аутомобила 01.40 Благо на отпаду

08.30 09.30 10.30 12.30 14.00 15.00 16.30 18.30 18.35 18.40 20.10 20.15 20.20 20.30 20.45 23.30 00.00

Скијашки скокови Бициклизам Карлинг Фудбал Бициклизам Бициклизам Карлинг Сви спортови Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Сви спортови Сви спортови Карлинг Олимпијске игре Биатлон

Бал кан ски „си ро та но ви ћи” де ле ми ли јар де

Ју го сла ви ји су де ве де се те за и ста би ле не - ци ље ве, то је би ла са мо на ша ба за. Мо гли смо, да кле, срећ не го ди не. Жи ве ли смо у ге ту, с огром - да за не мно го ве ли ке па ре, одр жа ва мо си стем. Нор ним не ста ши ца ма. Љу ди ко ји су цео жи вот мал но, ту се и пре те ри ва ло, та ко да смо за јед но но по ште но ра ди ли и ште де ли, про па да ли су, а сред ња во го ди шње сла вље, где смо до де љи ва ли сил не на гра кла са је не ста ла. Ушли смо у ши зо фре но дру штво, де и за по сле ни ма и кли јен ти ма, по тро ши ли чак на па ја но лу ди лом из вр ча вла да ју ће фа ми ли је. Ми ра 100.000 ма ра ка! Не по но сим се ти ме. Мар ко вић је по ти ца ла из пар ти зан ске по ро ди це, али По што сам тих го ди на до ста пу то вао и про во дио се ни је зна ло да ли је ње на мај ка, ко ју су Нем ци ухап - ми ни мум три од че ти ри не де ље ме сеч но у ино стран си ли и стре ља ли, би ла хе рој или из дај ник ко ји је ству, имао сам до ста про бле ма да од го во рим на сва „про пе вао“ и имао на ду ши мно ге „дру го ве“. Та рас - мо гу ћа пи та ња ко ја су стран ци по ста вља ли. За њих це па ност је пре не та и на дру штво. Зва ли смо се Ју го сла ви ја, иако то ни смо би ли; би ли смо у ра ту, иако се твр ди ло да ни смо; иде о ло ги ја је би ла не ка вр ста ко му ни стич ке с нај го рим еле мен ти ма ка пи та ли зма. Ста ри, со ци ја ли стич ки мо рал је не ста јао, но ви се ни је ства рао, а дру штве ни муљ, се ци ке се, кри ми нал ци и пси ра та, по ди гао се на по вр ши ну. Не ка ко се ипак жи ве ло. Не где сам чи тао да је људ ска на да то ли ко ја ка да је број љу ди ко ји су по чи ни ли са мо у би ство у конц-ло го ри ма био не зна тан. И тад су ми сли ли да се ло ше не до га ђа њи ма, да је смрт ре зер ви са на за не ког дру гог, да сле де ћи ва гон иде у га сну ко мо ру, а њи хов на ту ши ра ње. Тих го ди на смо Аген ци ју у Умео је Драган Сакан да режира гламур и помпу Бе о гра ду одр жа ва ли ин фу зи ја ма из на ших аген ци ја у је то би ло као да до ла зи мо с Мар са и сва ки мој до ла ино стран ству. Би ло је до вољ но па ра да на пра ви мо зак су по сма тра ли као чу до. Има ли смо фан та остр во до брог у мо ру зла, и да се у про тив при род ним стич ну по др шку кључ них љу ди „Са чи ја„. Они су усло ви ма не ста ши ца и бло ка да ба ви мо не чим та ко схва та ли да смо нор мал ни љу ди, да се бо ри мо стру бе ниг ним и бе зна чај ним као што је мар ке тинг. По - ком да пре жи ви мо, а осе ћа ли су и гри жу са ве сти. Све себ на по шаст би ла је ин фла ци ја. У СФРЈ је она би ла је то ре зул ти ра ло из у зет ним трет ма ном ко ји смо има уоби ча је на и кон тро ли са на по ја ва. На ма, обич ним ли пу ту ју ћи по са стан ци ма, одр жа ва ним у нај леп љу ди ма, по ску пљи ва ла је сва ко днев ни жи вот и те ра - шим гра до ви ма Евро пе. Уста ли ла се као по себ на тач ла нас да уште ђе ви ну пре ба цу је ка тих ску по ва и пре зен та ци ја мо у де ви зе, да не ве ру је мо у ди „ка ко је та мо, на бр до ви том На са стан ци ма ше фо ва нар, али нам је олак ша ва ла от Бал ка ну“. У по чет ку сти дљи во, „Са чи ја” знао сам се и пла ту кре ди та. Вре ме ном се а ка сни је све ја че и дра ма тич ни усто ли чи ло пра ви ло – што се ра је, по ку ша вао сам да им до ча за не ти у об ја шња ва њу ци о нал ни је по на шаш, то го ре по ко ли ко се у Бе о гра ду те шко рам наш жи вот у санк ци ја ма, те бе. По бед ни ци су би ли они ко рат ном окру же њу, ин фла ци ји. жи в и, док ме је д ан при ј а т ељ ји су се за ду жи ва ли пре ко сва ке За не ло би ме, ту и та мо, по ја ча из Лон до на ни је дис крет но ме ре јер им је кре ди те бри са ла вао сам не ке ства ри, ко ри сте ћи упо зо рио на то да за та ко ин фла ци ја. ху мор уме сто па те ти ке, и увек До ла ском санк ци ја, изо ла ци до би јао апла у зе, по ча сна ме ста ср це па рајуће при че јом, ра том у окру же њу, по чи ње за све ча ним ве че ра ма. И нај об у чем не ко оде ло стам пе до ра зних ли ко ва, по пут бит ни је, осло ба ђа ње од би ло јеф ти ни је од „Ар ма ни јевог” Да фи не и Је зде, што је, уз бес ка квих пла ћа ња. Не кад бих, кру пу ло зну пљач ку са мог Ми ло при зна јем, и пре те рао – на кон ше ви ће вог ре жи ма. По сле ди ца све га то га би ле су јед не од тих пре зен та ци ја, где ме је баш кре ну ло а пра зне рад ње, пла те на ни воу три до пет ма ра ка, а у ауди то ри јум слу шао су зних очи ју што та ко те шко јед ном тре нут ку ин фла ци ја је би ла два про цен та на жи ви мо, при шао ми је при ја тељ из Лон до на и дис сат! На го ди шњем ни воу, не ко ли ко ми ли јар ди про це - крет но на по ме нуо да сле де ћи пут кад та ко ср це па ра на та, а сва ко днев ни жи вот се дра ма тич но ком пли ко - тељ ски при чам, об у чем не ко оде ло јеф ти ни је од „Ар вао. Кад се по ја ви ла, нов ча ни ца од де сет ми ли јар ди ма ни ја„. ди на ра вре де ла је две мар ке, а две не де ље ка сни је, кад Углав ном, по сма тра ли су нас као љу де с дру ге пла је по ву че на, за ли тар бен зи на би ло по треб но два ки - не те, што и је смо би ли. Кад је ин фла ци ја би ла на вр ло гра ма тих нов ча ни ца! хун цу, Са кан и ја смо ре ши ли да им уру чи мо по се По себ но про бле ма тич но је би ло ако ва ше пред у зе - бан по клон. Узе ли смо нов ча ни це од 500 ми ли јар ди ће мо ра да на пла ти по тра жи ва ње у ди на ри ма јер је ди на ра, пла сти фи ци ра ли их, пот пи са ли с „Бал кан др жа ва ли це мер но и да ље тре ти ра ла ло кал ну ва лу ту Би ли о нерс„ и ди стри бу и ра ли свим ди рек то ри ма „Са као основ но сред ство пла ћа ња. Ако ни сте хте ли да чи„ аген ци ја у све ту. Мо ра ли смо да тра жи мо још из гу би те мно го, мо ра ли сте пре ци зно да ко ор ди ни - тих нов ча ни ца да би смо за до во љи ли по тра жњу. ше те из ме ђу оно га ко ји је на ме ра вао да вам пла ти и На ша при ви ле го ва на ера „си ро та но ви ћа ко ји ма оно га ко ме ви мо ра те да пла ти те јер, уко ли ко то ура - тре ба по моћ“ се за вр ши ла 1996, ка да је де ле га ци ја ди те у пе ри о ду ду жем од са та, мно го сте из гу би ли. „Са чи ја„ на нај ви шем ни воу, по сле уки да ња санк ци Ми смо то га би ли по ште ђе ни због до брог по сло ва - ја, у Бе о гра ду при су ство ва ла гла му ро зној про сла ви ња на ших ино стра них аген ци ја. На пла ћи ва ли смо у Са ка но вог усе ље ња у но ву ку ћу. Кад су ви де ли сав де ви за ма и има ли ма ње про бле ма од „нор мал них“ тај сјај и пом пу, по че ли смо да пла ћа мо ме сеч ну на пред у зе ћа. Бе о град ска аген ци ја ни је има ла про фит не кна ду као и сви оста ли. Књи гу Ива на Стан ко ви ћа „ОСНО ВИ КА КО ДА ЛО ГИ ЈЕ”, уз по пуст од 30 од сто, за 907 ди на ра, мо же те на ру чи ти од из да вач ке ку ће „Клио” (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), путем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696 или меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda21.mart2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Све лепше време вам више него прија. Склони сте удобним фотељама и шопингу, уживању било које врсте. Пазите да не претерате у храни и слаткишима јер ћете се угојити веома лако. Дотерујете се.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

21. mart 2012.

Да ли имате идеју како ћете прославити свој рођендан? Што скроминије, с добро познатим бићима, без много фрке и трошкова. Уколико бисте да путујете, нека то буде проверено место где сте већ били.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Друштвени живот постаје све актуелнији, да ли због лепог времена или неких утицаја у ваздуху?! Било како било, враћате се корак назад, да бисте боље видели и чули, боље урадили и апсолвирали ситуације.

Припремите се за сутра, када ће бити млад Месец, што је повољно за суочавање с партнером, за почетак нових послова и односа, па и за позитивнији став. Морате се укључити у већу брзину.

Имате повољан уплив Сунца из ватреног знака Овна. Можете отворити шампањац и наздравити пролећу јер вам оно отвара нова врата и путеве којима ћете кренути, онако царски. Иностранство.

Не можете рачунати на туђу помоћ и подршку у овом периоду. Можете рачунати искључиво на себе, што је добра вест јер, само ви најбоље знате шта и како желите и хоћете. Бар би требало.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш Марс је још увек ретроградан, што ће трајати до средине априла. Не преостаје вам ништа друго него да се бавите оним што већ радите. У љубавном односу можете уживати.

Јупитер добро и сигурно напредује кроз земљани знак Бика, што доприноси да утврдите своју пословну позицију, да аванзујете, да утемељите и побољшате материјалну ситуацију. Приватан посао.

Имате веома динамичну ситуацију у свом дому, било да сте сами, с фамилијом или вам неко нов стиже у кућу. Много страсти и неизвесности се очекује ових дана. Путујете или се селите?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Улазите у фазу неизвесности у односу на друге, на јавност и на партнера. То може бити и добро и лоше, у зависности од ситуација и прилика које не би требало да пропустите. Лако су могући раскиди.

Уређујете свој животни простор, купујете намештај или само цвеће, тек, уживате код куће. Ту је и љубав најјача, најлепша и најзаводљивија. Зато, не морате излазити било где напоље, у јавност.

Пословна ситуација изискује да будете присутни и ту и тамо, ако може истовремено, да радите више ствари у исто време, тако да сте под тензијом и стресом. Више се шетајте и боље организујте време.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Вре ла де вој ка ТоПло

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 20 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 22 Niш

Evropa

Madrid НО ВИ САД: Сунчано и топло време. Ветар слаб северни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 5, а максимална 18 Rim степени. London ВОЈ ВО ДИ НА: Опет претежно сунчано и топлије време. Ветар Cirih слаб до умерен северни. Притисак изнад нормале. Температура од 4 до 20 степени. Berlin СР БИ ЈА: Топло и претежно сунчано време, само ће на западу Beч бити мало до умерено облачно. Ветар слаб, на северу до умерен северни. Притсак изнад нормале. Минимална температура 3, а Varшava максимална 23 степена на југу Србије. Kijev Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: До краја седмице сунчано и топло уз максималне температуре које ће од петка опет преMoskva лазити пар степени изнад 20, а понегде ће бити и 25 степени. У неOslo дељу поподне и увече развој облака уз могућу појаву кише и пљускова са грмљавином понегде. St. Peterburg

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Очекује се повољна биометеоролошка ситуација. Хроничним болесницима ипак се саветује известан опрез јер ће максималне температуре у већини места бити у домену екстремно топло. Типичне метеоропатске реакције се могу јавити у благој форми.

10 20 14 15 15 16 13 10 1 13 2

Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ко лум биј ски мо дел и глу ми ца Со фи ја Вер га ра осва ну ла је на на слов ној стра ни ма га зи на „Есква јер” у не ве ро ват но сек си из да њу. Фот ка ма ко је су сни мље не нај ви ше ће се об ра до ва ти ја чи пол јер је глу ми ца по зи ра ла у цр ном, сек си до њем ве шу. Јед на од нај по жељ ни јих же на све та у ин тер вјуу је от кри ла ка ко из гле да би ти у ко жи „вре ле ла ти но де вој ке”, шта то оне има ју што при вла чи му шки пол, и да је стр пље ње нај ва жни ја осо би на ко ју му шка рац мо ра да по се ду је ако же ли да бу де са јед ном од њих. Ма га зин је увр стио Со фи ју у из бор за нај леп шу же ну 2012. го ди не. Ову ла ска ву ти ту лу за 2011. по не ла је пе ва чи ца Ри ја на. Со фи ја Вер га ра је и на овим фо то гра фи ја ма, као и на мно гим пре то га, по ка за ла за и ста за но сно те ло.

SUDOKU

VIC DANA У продавници: - Добар дан. - Добар дан. - Желела бих да купим један шешир са широким ободом. - На шта конкретно мислите, госпођо? - Конкретно мислим на секс, али сада желим да купим шешир.

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

213 (16)

Slankamen

261 (14)

Apatin

268 (18)

Zemun

309 (13)

Bogojevo

223 (12)

Panчevo

326 (12)

Smederevo

492 (6)

Baч. Palanka 225 (10) Novi Sad

214 (10)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

208 (8)

Tendencija porasta

Senta

264 (6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

317 (0)

Tendencija porasta

Titel

255 (13)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

122 (32)

TISA

82 (-6)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

S. Mitrovica 194 (37) Beograd

Kusiћ

258 (14)

162 (32)

Reшeњe iz proшlog broja