Dnevnik 21.april 2011.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 21. APRIL 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23054 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

IN STI TUT ZA JAV NO ZDRA VQE VOJVODINE O NOVOSADSKOJ PIJA]OJ VODI

U ~e smo va ~i pre vi {e man ga na i gvo `|a

str. 9

NA PRA VQE NA PR VA SOCI JAL NA KAR TA SR BI JE

Voj vo di na na so ci ja li, ju `ni je jo{ tu `ni je

str. 5

PET NA EST ME SE CI NA KON RAZ BOJ NI [TVA U CEN TRU NO VOG SA DA Фото: М. Ползовић

Do li jao osum wi ~e ni za pqa~ ku dve ban ke

ПРЕМИЈЕРА „ЗОЈКИНОГ СТАНА” У СНП-у: На сцени „Пера Добриновић” Српског народног позоришта синоћ је премијерно изведена представа „Зојкин стан”, у режији Дејана Мијача. За ову, скоро четрдесету режију, колико их се нанизало у педесет година сарадње СНП-а и нашег познатог редитеља, Мијач је одабрао Булгаковљев комад који говори о времену НЕП-а и руској транзицији након доласка комуниста на власт. Инспирисан

str. 15 PO TRA @WA ZA STA NO VI MA I DA QE IZ U ZET NO MA LA

Kvad rat gars ow er e isp o d 1.000 evra str. 4

Jo{ toplije Najvi{a temperatura 24 °S

NASLOVI

Politika 3 Da~i}: Da sam Tadi}, odmah bih raspisao izbore

Ekonomija 4 Hrana }e biti srpska nafta 5 Zlatna medaqa „Drekslmajeru”

Dru{tvo

истинитим догађајима, овај комад описује Зојкин стан, односно отмени бордел који ради иза паравана кројачког атељеа. У насловној улози је Јасна Ђуричић, а уз њу у представи глуме: Борис Исаковић, Ненад Пећинар, Новак Билбија, Игор Павловић, Ксенија Мартинов-Павловић, Гордана Каменаровић, Драгиња Вогањац, Марија Меденица, Јована Стипић, Јована Балашевић, Милица Грујичић, Лена Богдановић и други. Н. П-ј.

RAZBOJNI[TVO NA NO VO SAD SKOM LI MA NU 4

Novi Sad 7 Na Satelitu stanica ~eka policiju

Vojvodina 11 Otvorena Sigurna ku}a u Somboru

Obi je na vo zi la Hit ne po mo }i str. 15

Reporta`e 13 Ima `ivota i izvan Beograda

Crna 6 Tajna zdravqa u 15 O~evidac prepoznao magi~nom broju 6 Izbor direktora alhemija okrivqene za ubistvo

SPORT

str. 16 – 20

IZ RE ^E NA PRE SU DA OP TU @E NI MA ZA NE RE DE NA GEJ PA RA DI U BE O GRA DU

n PRVI ME^ ZA PRVAKA DR@AVE U ODBOJCI

n VOJVODINA NOVOM POBEDOM NASTAVQA TRKU ZA PARTIZANOM I ZVEZDOM

n PARTIZAN VE^ERAS U FINALU NLB LIGE

Vo |a „Obra za” osu |en na dve go di ne za tvo ra str. 14

~etvrtak21.april2011.

POLiTikA

c m y

2

dnevnik

MI NI STAR SPOQ NIH PO SLO VA VUK JE RE MI]

Put do istine Mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je Vuk Jeremi} iz ja vio je ju ~e da je glav ni ele ment pred lo ga ko ji je upu tio ge ne ral nom se kre ta ru UN Ban Ki-munu da man dat za is tra gu o na vo di ma iz ve sti o ca Sa ve ta Evro pe Dika Martija o tr go vi ni or ga ni ma na Ko so vu mo ra da ti Sa vet bez bed no sti UN. – Svi rat ni zlo ~i ni ko ji su po ~i we ni na te ri to ri ji biv {e Ju go sla vi je is tra `i va ni su s man da tom Sa ve ta bez bed no sti UN i oni ko ji su te zlo ~i ne is tra `i va li ima li su oba ve zu da iz ve {ta va ju Sa vet bez bed no sti. To se mo ra obez be di ti i sa da, ne vi dim raz lo ga da `r tve s Ko so va, uko li ko isti ni tost na vo da bu de do ka za na, bu -

du tre ti ra ne kao ma we vred ne – re kao je Je re mi}.On je na gla sio da }e pred log, ko ji je po slao pre kju ~e, ge ne ral ni se kre tar UN pro sle di ti ze mqa ma ~la ni ca ma Sa ve ta bez bed no sti ka ko bi ze mqa pred se da va ju }a tim te lom – u ovom me se cu Ko lum bi ja, od no sno Fran cu ska u ma ju – mo gla po kre nu ti zva ni~ ne kon sul ta ci je na zah tev Sr bi je.

– Me |u na rod na za jed ni ca je do bro upo zna ta s na {om na me rom i is traj no {}u. Do {lo je vre me za ak ci ju i ve ru jem da }e me |u na rod na za jed ni ca po sti }i za jed ni~ ki stav – da se do |e do isti ne, a do isti ne se mo `e do }i sa mo ako je is tra ga kre di bil na – ka zao je Je re mi}.

Ja ja za pred sed ni cu Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je za vr {i li su ju ~e ras pra vu o amand ma ni ma na iz me ne Za ko na o pre vo zu u drum skom sa o bra }a ju, za vr {iv {i pre tres o svim ta~ ka ma dnev nog re da.

Pred se da va ju }a pot pred sed ni ca Gordana ^omi} na ja vi la je da }e na knad no bi ti sa op {ten dan za gla sa we. O~e ku je se da }e se po sla ni ci iz ja {wa va ti 4. ma ja, uko li ko par la men tar ci sku pe kvo rum. Po {to ve }i ne za iz ja {wa va we ne ma, po sle us kr {wih pra zni ka mo gla bi bi ti odr `a na te met ska sed ni ca o si tu a ci ji ve za noj za pro da ju Te le ko ma, a na red nog ~ev trt ka upri li ~en dan ka da pred stav ni ci Vla de od go va ra ju na pi ta wa po sla ni ka. Za odr `a va we tih se si ja ni je po tre ban kvo rum od 126 na do nih pred stav ni ka.

Iako se po vra tak pred sed ni ce Slavice \uki}-Dejanovi} o~e ku je tek po sle Us kr sa, ~el ni ci par la men ta ju ~e su u znak ~e stit ke pred sto je }ih pra zni ka is po ru ~e na {a re na ja ja. Ka ko „Dnev nik“ sa zna je, po klon je „upri li ~i la“ re dak ci ja jed nih be o grad skih no vi na.

Sum wi va jak na i {trajk

KWIGA DRAGOQUBA MI]UNOVI]A: Dvo tom na kwi ga Dra go qu ba Mi }u no vi }a „Isto ri ja dru {tve nih te o ri ja” pro mo vi sa na je ju ~e o ho lu Vla de Voj vo di ne. O auto ru i we go vom naj no vi jem de lu go vo ri li su dr Mom ~i lo Gru ba~, dr Vu ka {in Pa vlo vi}, dr Mi lo qub Al bi ja ni} i dr Jo van Kom {i}.

Oni su oce ni li da je to dra go ce na li te ra tu ra za sve ko ji se ba ve dru {tve nim na u ka ma, ali i po li ti kom, jer de lo pred sta vqa naj o bim ni ju ana li zu broj nih te o ri ja o dru {tvu i ob u hva ta pe riod od pre ko dve i po hi qa de go di na. Sam autor ka zao je da se ovom kwi gom odu `io stu den ti ma jer za vre me dok je pre da vao na fa kul te tu ni je na pi sao ni je dan ux be nik. Pro mo ci ji je pri su stvo vao i pred sed nik Po kra jin ske vla de Bo jan Paj ti}.

B. D. S.

Po sla ni ci SRS-a i ju ~e ra {wu ras pra vu is ko ri sti li su da po ne {to ka `u o {traj ku li de ra na pred wa ka Tomislava Nikoli}a, na zi va ju }i we gov ~in „far som“. Zah te va ju }i da svi re pu bli~ ki in spek to ri za sa o bra }aj no se uni for me, Vjerica Radeta je kao ar gu ment na ve la to {to le ka ri, ka da se obra }a ju sa svog rad nog me sta, u me di ji ma go vo re u be lom man ti lu.

– To iz gle da mo `e sa mo u ne kim pri vat nim kli ni ka ma, da je le kar ko ji go vo ri o Ni ko li }e vom zdra vqu u jak ni, u ne ka kvom `a ke ti }u – ob ja sni la je ona.

Zbog to ga je pro te sto vao li der NS-a Velimir Ili}, ko ji je za pi tao pred se da va ju }u Gordanu ^omi} „zbog ~e ga tu se di te, ume sto da ras pra vqa mo o jed noj va `noj te mi, slu {a mo o `a ke ti }i ma i sen dvi ~i ma“, pro ce wu ju }i da ra di ka li kr {e Po slov nik.

– Sra mo ta je pri ~a ti u par la men tu na ta kav na ~in. To je naj ve }a bru ka ko ju sam do `i veo od ka da sam u par la men tu. Pri ~aj te o Ni ko li }u ka da bu de tu – re kao je Ili}, na pu stiv {i re vol ti ra no skup {tin sku sa lu.

On je no vi na ri ma re kao da je kraj we vre me da pred sed nik Sr bi je Boris Tadi} da nas, uo~i us kr {wih pra zni ka, ras pi {e iz bo re do kra ja go di ne i ta ko, ka ko je na veo, okon ~a ago ni ju. Na pi ta we da li }e pri ~e {}em Ni ko li }ev {trajk da nas bi ti okon ~an, Ili} ka `e da „mi sli da li der na pred wa ka ne }e od u sta ti od da qeg {traj ka gla |u i `e |u“.

poslani^ke teme

(Ne)nad le `na Pot pred sed ni ca par la men ta Gordana ^omi} tu ma ~i da ne ma kr {e wa Po slov ni ka u di sku si ji ra di ka la.

– Da ste pa `qi vo slu {a li, kao {to sam ja to ~i ni la, i da ste osta li da sa slu {a te mo je obra zlo `e we, ne bi ste u~i ni li pre kr {aj ko ji pred sta vqa oma lo va `a va we ugle da Skup {ti ne. Po sla nik Ili} je ka zao to {to je `e leo da ka `e, pri to me kr {io Po slov nik i na pu stio sa lu. To je ne do pu sti vo po na {a we, ka da bi se sa svim stir ktno po {to vao Po slov nik – pri me ti la je Gor da na ^o mi}.

Ujed no je uka za la na to da je Vjerica Radeta, obra zla `u }i amand man, po ve za la na stu pa we i uni for mu slu `be nog li ca.

– Sva ki po ku {aj da joj za bra nim da na vo di pri mer, ona bi tre ti ra la kao kr {e we slo bo de go vo ra – ob ja sni la je pot pred sed ni ca Skup {ti ne. – Za sra mo te i za sve osta lo {to se bi do zvo qa va po sla nik Velimir Ili} ja ni sam nad le `na.

Ute ri va we kvo ru ma A u sklo pu pri ~a o kvo ru mu, zbog ~e ga u sa li po sle pre po dnev nog de la sed ni ce ne ma ni po sla ni ka vla sti ni opo zi ci je, u par la men tu se raz mi {qa ka ko s tim pro ble mom iza }i na kraj.

Svo je vre me no je bi lo uve de no pre po dnev no i po sle po dnev no pri ja vqi va we kod slu `be ni ka, do de qi va we po la ili ce le dnev ni ce na osno vu pri su stva, ali se na kra ju sta lo na sta no vi {te da na rod ni pred stav ni ci ra de i kad ni su ne sa mo u sa li ve} ni u skup {tin skom zda wu.

Po {to je pro blem to li ko uzeo ma ha da ka me re u sa li sni ma ju po ne kad i de se tak po sla ni ka, „Dnev nik“ sa zna je da je ge ne ral ni se kre tar par la men ta Veqko Odalovi} pred vi deo u bu xe tu 60 mi li o na di na ra za si stem evi den ti ra wa. Po sla ni ci bi pri li kom ula ska i iz la ska iz sa le pro vla ~i li kar ti cu kroz ske ner ski si stem ko ji bi ta~ no be le `io sva ki tre nu tak wi ho vog bo rav ka u sa li. Da li }e si stem us pe ti da za `i vi to kom je sweg za se da wa, osta je jo{ uvek ne iz ve sno jer ot po ra ima kod po sla ni ka i vla sti i opo zi ci je.

Za lu ta li go sti...

U Skup {ti ni Sr bi je po ~e la je da ra di Rad na gru pa za akre di ta ci je, ~i ji za da tak je da sa -

~i ni no vi pra vil nik o sta tu su no vi na ra u par la men tu. Osim {to }e se po za ba vi ti no vi nar skim akre di ta ci ja ma, Rad na gru pa }e na po kon de fi ni sa ti i zva ni~ ni pro stor na me wen no vi na ri ma, kao i me sta na ko ji ma mo gu uzi ma ti iz ja ve. Do bro oba ve {te ni iz vo ri tvr de da ne }e bi ti ogra ni ~a va we slo bo de kre ta wa me dij skih po sle ni ka, a da je ciq sa mo sta vqa we na pa pir pra vi la ko ja ve} va `e.

No vi na ri ko ji ne pra te sva ko dnev no Skup {ti nu ne zna ju da se u po sla ni~ ke klu bo ve ne mo `e i}i bez na ja ve. Ka ko nam je is pri ~ao na{ iz vor, no vi na ri TV Cr ne Go re ne dav no su sni ma li raz go vor s li de rom NS-a Velimirom Ili}em i kad su za vr {i li raz go vor, ne na ja vqe no su „upa li“ u po sla ni~ ke pro sto ri je DS.

Da bi se pred u pre di lo re me }e we ku} nog re da, sva ki po sla ni~ ki klub od ne dav no mo ra da do |e na pri jav ni cu po svog go sta i da ga is pra ti do iz la za. Sva ka po se ta van rad nog vre me na mo ra da do bi je odo bre we se kre ta ra Skup {ti ne.

Odo bo re we za bo ra vak u skup {tin skom zda wu pro te klog vi ken da mo ra li su od Veqka Odalovi}a da do bi ju i ~la no vi po ro di ce Tomislava Nikoli}a da bi bi li uz we ga dok je u po sla ni~ kom klu bu {traj ko vao gla |u i `e |u.

...i po {ta LDP-a Iz Li be ral no-de mo krat ske par ti je ju ~e je upu }en pro test Age ni ci ji za bor bu pro tiv korp ci je zbog tu ma ~e wa ko je je osva nu lo u po je di nim me di ji ma da LDP ni je do sta vio svoj fi nan sij ski iz ve {taj.

Ka ko je „Dnev ni ku“ re kao do bro oba ve {te ni iz ve {taj iz vr ha LDP-a, iz ve {taj o stra na~ kim fi nan si ja ma ured no je pri mqen na pri jav ni ci Agen ci je u pe tak po sle pod ne, po {to je tog da na bio i po sled wi rok da se to u~i ni.

– Na{ iz ve {taj bio je u 16 ~a so va na pri jav ni ci. O to me ima mo i wi ho vu po tvr du. Je di no je pro blem u to me {to su za po sle ni u Agen ci ji ra ni je oti {li ku }a ma pa ga ni su mo gli pri mi ti li~ no – re kao nam je na{ iz vor.

S. Stan ko vi}

politika

dnevnik

Da~i}: Da sam Tadi}, odmah bih raspisao izbore Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da bi od mah ras pi sao van red ne par la men tar ne iz bo re da je na me stu pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a.

– Mi slim da ovo po i gra va we i li ci ta ci ja da tu mom do vo di do to ga da is pa da da se pred sed ni ka Ta di} pla {i iz bo ra. Znam ka ko je Mi lo {e vi} ra dio, kad god je ne ko tra `io iz bo re, on je re kao: ‘Evo vam iz bo ri’, i po be dio je. Ja bih ta ko ura dio – re kao je Da ~i} no v i n a r i m a u Cen t ru „Sa va”.

On je iz ra zio uve re we da bi mno gi, ka da bi Ta di} i pred lo `io iz bo re, re kli da ih ipak ne tre ba ras pi si va ti jer su pred ze mqom va `ni ji za da ci, pre svih kan di da tu ra za ~lan stvo u EU. Da ~i} je ju ~e po no vo ape lo vao na pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke To mi sla va Ni ko li }a da pre ki ne {trajk.

– Ni je do bro da se pi ta wa iz bo ra re {a va ju na ovaj na ~in i va qa ju po uli ci, ume sto da se o to me go vo ri u po li ti~ kim in sti tu ci ja ma – re kao je Da ~i}, i

Vu ~i }e va ide ja svi ma pre ko gla ve Upi tan da pro ko men ta ri {e na ja vu funk ci o ne ra SNS Alek san dra Vu ~i }a da }e po zva ti ce lu Sr bi ju u Be o grad, Da ~i} je re kao da mi sli da je ta kav na ~in osva ja wa vla sti svi ma pre ko gla ve. On je do dao da }e po li ci ja re a go va ti sa mo ako do |e do po ku {a ja na sil nog osva ja wa in sti tu ci ja, na si qa nad imo vi nom ili qu di ma. do dao da tre ba na }i „za jed ni~ ku li ni ju” iz me |u to ga da se iz bo ri odr `e pre ro ka i da se ne

ugro zi do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lan sto vo u Evrop skoj uni ji.

Po we go vim re ~i ma, za So ci ja li sti~ ku par ti ju Sr bi je, ~i ji je pred sed nik, pri hva tqi vo je da iz bo ri bu du „od mah ili bi lo ka da”, jer se so ci ja li sti ne bo je iz bo ra.

On je re kao da je pre ne ko li ko da na te le fo nom raz go va rao s Ni ko li }em, ali da ga ne }e po se ti ti u bol ni ci jer bi se to po gre {no pro tu ma ~i lo.

– To bi se pro tu ma ~i lo kao da ja `e lim s Ni ko li }em da pre go va ram, {to ni je moj po sao – re kao je Da ~i}, i do dao da je si gu ran u to da po sto ji ko mu ni ka ci ja iz me |u De mo krat ske stran ke i SNS-a i da bi tre ba lo da se do |e do re {e wa.

– Ni sam u~e stvo vao u tim raz go vo ri ma, ta ko da ne znam {ta bi bi lo re {e we. Pred lo `io sam svi ma da je ne spor no da se iz bo ri odr `e do kra ja go di ne, s tim da se uvek osta vi mo gu} nost da se po sta vi pi ta we ko je bi tre ba lo raz mo ti ri ti s evrop skim part ne ri ma – da li je vre me za ras pi si va we iz bo ra pre do bi ja wa kan di da tu re ili po sle, i da tu ne bi tre ba lo bi ti pro ble ma da li }e oni bi ti ras pi sa ni u ok to bru ili de cem bru – ka zao je on.

LI DE RA NA PRED WA KA JU ^E U BOL NI CI PO SE TI LI KO NU ZIN I KO [TU NI CA

Nikoli} ne odustaje od {trajka Le kar ski kon zi li jum, ko ji se bri ne o To mi sla vu Ni ko li }u, ape lo vao na we ga da pre sta ne {trajk `e |u jer mu to ozbiq no ugro `a va `i vot. Ni ko li} je sve stan i ko mu ni ci ra, ali je iz nu ren i gu bi ki lo gram dnev no, ka `u le ka ri. ^lan kon zi li ju ma le ka ra Qu bo mir Ili} ape lo vao je na jav nost, po seb no me di je, da uti ~u na to da Ni ko li} pre ki ne {trajk `e |u da bi pre sta lo ugro `a va we we go vih osnov nih `i vot nih funk ci ja. Po Ili }e vim re ~i ma, Ni ko li }u su ugro `e ne `i vot ne funk ci je zbog {traj ka `e |u, jer qud ski or ga ni zam „ni je di zaj ni ran ta ko da in tra ven skim pu tem na do me sti vo du i elek tro li te”.

Ili} je pod se tio na to da je Ni ko li} u{ao u pe ti dan {traj ka `e |u, i is ta kao da le ka ri ~i -

ne na po re da se in tra ven skim pu tem ko ri gu ju uo~e ni dis ba lan si vo de i elek tro li ta. Le kar je do dao i da li der SNS-a ni pe ti dan ne uzi ma hra nu i da je osla bio pet ki lo gra ma.

– Me |u tim, Ni ko li} je ugro `en zbog {traj ka `e |u, a ne gla |u, ali je is tra jan u to me da ne uzi ma te~ nost – na veo je Ili}.

Ni ko li }a su ju ~e po se ti li ru ski am ba sa dor Alek san dar Ko nu zin i li der DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca. Am ba sa dor Ru si je u Sr bi ji po se tio je ju ~e To mi sla va Ni ko li }a kao li~ nog po zna ni ka, re ~e no je Ta nju gu u am ba sa di Ru si je. Ka ko je is tak nu to,

Trojica ~lanova SNS-a {trajkuju gla|u u Sremskim Karlovcima Tro ji ca ~la no va Srp ske na pred ne stran ke iz Srem skih Kar lo va ca po ~e la su ju ~e {trajk gla |u, u znak po dr {ke li de ru te par ti je To mi sla vu Ni ko li }u, ko ji pe ti dan {traj ku je gla |u i `e |u, tra `e }i par la men tar ne iz bo re. U {trajk gla |u stu pi li su pred sed nik Op {tin skog od bo ra SNS-a Srem ski Kar lov ci Mi jo drag ]ir ko vi}, kao i ~la no vi stran ke Slo bo dan Te pa vac i Ste vo La lo vi}.

Z. Ml.

~etvrtak21.april2011.

3

DU [AN PE TRO VI] PO ZVAO NI KO LI ]A DA PRE KI NE [TRAJK

Lo{a politi~ka odluka Mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne i pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Du {an Pe tro vi} po zvao je si no} pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke To mi sla va Ni ko li }a da pre ki ne {trajk gla |u i `e |u, i oce nio da je taj {trajk lo {a po li ti~ ka od lu ka.

– Mi slim da su qu di ko ji oko To mi sla va Ni ko li }a do ne li po gre {nu od lu ku, po dr `a va ju }i ga u neo d go va ra ju }oj po li ti~ koj me ri – re kao je Pe tro vi} za TV B-92.

Onje ka zao da di ja log s opo zi ci jom po sto ji sve vre me, i pod se tio na to da je pred sed nik Sr bi je i li der DS-a Bo ris Ta di} ne ko li ko pu ta raz go va rao s Ni ko li }em.

– Mi s opo zi ci jom ima mo otvo re ne raz go vo re, iako ima mo raz li ~i te po gle de i po li ti~ ka sta no vi {ta – ka zao je mi ni star, i do dao da ne po sto ji ni {ta pri rod ni je i bo qe ne go da se na iz bo ri ma utvr di ~i ja po li ti ka ima po dr {ku.

FUNK CI O NER SDPS-a ME HO OME RO VI]

Ima li Vlada ve}inu Funk ci o ner SDPS-a Me ho Ome ro vi} ne go do vao je ju ~e po vo dom iz ja va li de ra LDP-a ^e do mi ra Jo va no vi }a i SPS-a Ivi ce Da ~i }a, u ko ji ma, ka ko je na veo, „tvr de da ne ma iz la za iz ove si tu a ci je i da on da tre ba ras pi sa ti iz bo re“.

– Iz ko je si tu a ci je? SNS je sam, bez ika kvih kon sul ta ci ja, na `a lost, svog pred sed ni ka do veo u ova kav po lo `aj. Sa da ne zna ju

ka ko da iza |u iz to ga – uka zu je Ome ro vi}.

Ujed no on se za pi tao „ima li Vla da ve }i nu, ili ne ma“.

– Da li SPS to vi {e ni je deo vla da ju }e ko a li ci je? Ako je ta ko, on da SNS ne ka se do go vo ri s Ivi com i ^e dom – po ru ~u je Ome ro vi}, vi so ki funk ci o ner u stran ci mi ni stra ra da Ra si ma Qa ji }a.

S. St.

Qaji}: Pogre{an potez Mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji} iz ja vio je ju ~e da je {trajk li de ra na pred wa ka To mi sla va Ni ko li }a po gre {an po tez u po li ti~ kom smi slu za na pred wa ke, kao i za Sr bi ju, s ob zi rom na si tu a ci ju u ko joj je.

– Ovo je, ~i ni mi se, igra na sve ili ni {ta, da se sa da ili ni ka da do bi je ne {to {to se tra `i, a to Sr bi ju vo di da qoj po la ri za ci ji, kon fron ta ci ji i su ko bqa va wi ma – re kao je Qa ji} no vi na ri ma u Vr wa~ koj ba wi na kon pred sta vqa wa so ci jal ne kar te Sr bi je.

On je iz ra zio zbri nu tost i, ka ko je re kao, qud sko sa o se }a we za Ni ko li }e vo zdrav stve no sta we, i u tom smi slu, pre ci zi rao je da odva ja po li ti~ ki aspekt te pri ~e. Qa ji} je uka zao na to da je Sr bi ji u ovom tre nut ku po treb na po li ti~ ka sta bil nost do ko je se

je di no mo `e do }i do go vo ri ma pre go vo ri ma i raz go vo ri ma.

– Iz bo ri ni su je di na te ma o ko joj tre ba da raz go va ra ju vlast i opo zi ci ja ve} po sto ji ~i tav niz te ma o ko ji ma tre ba po sti }i sa gla snost i kon sen zus vla sti i opo zi ci je – ka zao je Qa ji}, ko ji je i li der So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je.

On sma tra da ni je dan {trajk ne mo `e re {i ti sve pro ble me ni ti da to mo gu u~i ni ti iz bo ri, a da sme na vla sti sa ma po se bi ne zna ~i da }e si tu a ci ja bi ti bo qa. Qa ji} je re kao da bi tre ba lo us po sta vi ti ob lik po na {a wa ko ji je ute me qen na per ma nent nom di ja lo gu vla sti i opo zi ci je jer, ka ko je re kao, ve ru je da bi ta kav po li ti~ ki di ja log bio iz laz iz pat-po zi ci je u ko joj smo se svi za jed no na {li.

LDP tra`i dijalog u parlamentu

Ko nu zin ni je `e leo da ko men ta ri {e po se tu Ni ko li }u. Ko nu zin je in si sti rao na to me da on i Ni ko li} raz go va ra ju na sa mo.

Vo ji slav Ko {tu ni u ca je, po {to je po se tio Ni ko li }a, re kao da mu je po ru ~io da je u ovim pri li ka ma po tre ban kao ak ti van po li ti ~ar a ne u bol ni ci.

Li der DSS-a je na veo da je raz go vor s Ni ko li }em bio otvo ren, pri ja teq ski i od go vo ran i da su go vo ri li o kri zi kroz ko ju Sr bi ja pro la zi u po sled we vre me. Ko {tu ni ca je re kao da je

Ni ko li }u po `e leo da se „sve {to pre vra ti ta mo gde je bi lo do pre ne ki dan”, ne `e le }i da iz no si de ta qe raz go vo ra.

U mno gim gra do vi ma Sr bi je na pred wa ci su i ju ~e pro te sto va li pro tiv vla sti i da va li po dr {ku svom li de ru. U Be o gra du su se si no} oku pi li is pred zgra de RTS-a i iza ra zi li ne za do voq stvo iz ve {ta va wem jav nog ser vi sa o {traj ku To mi sla va Ni ko li }a.

Protest je ju~e odr`an i ispred zgrade RTV.

rekli su Vu~i}: Cela Srbija u Beograd?

Ili}: Da Tadi} popusti

De`er: Status nije zagarantovan

Za me nik pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je da }e ta stran ka bi ti pri mo ra na na to da sle de }e ne de qe u Be o gra du or ga ni zu je ma sov ni skup ako sta we li de ra na pred wa ka To mi sla va Ni ko li }a bu de po gor {a no.

– Ako se u naj sko ri je vre me stva ri ne re {e i uko li ko zdra vqe To mi sla va Ni ko li }a bu de ugro `e ni je, bi }e mo pri mo ra ni na to da iz me |u Vas kr sa i 1. ma ja po zo ve mo ce lu Sr bi ju u Be o grad – re kao je Vu ~i} na kon fe ren ci ji za no vi na re.

On je ka zao da }e SNS na sta vi ti da or ga ni zu je raz li ~i te ak ci je u znak pro te sta zbog od bi ja wa vla sti da od re di ter min van red nih par la men tar nih iz bo ra. Do dao je da na pred wa ci ni su ima li ni ka kve kon tak te s pred stav ni ci ma De mo krat ske stran ke, a ni je `e leo da pre ci zi ra da li su, i na ko ji na ~in, evrop ski i me |u na rod ni zva ni~ ni ci kon tak ti ra li s tom stran kom.

Pred s ed n ik No v e Sr bi je Ve li mir Ili} po zvao je pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da „po pu sti”, i re kao da se na da da }e se na }i do g o v or o iz b o r i m a.

On je po se tio u bol ni ci li de ra SNS-a To mi sla va Ni ko li }a ko ji je pre pet da na po ~eo {trajk gla|u i `e |u, gde je re kao da se na da da }e bi ti pro na |e no re {e we po vo dom tog {traj ka.

– O~e ku jem da }e ra zum po be di ti i da }e Ta di}, ko ji je iz u zet no krut u ovo me, po pu sti ti i da }e se na }i do go vor o iz bo ri ma ko ji su Sr bi ji neo p hod ni – re kao je Ili} no vi na ri ma.

– ^u di me {to Ta di} ne re a gu je, ipak bi tre ba lo da pro blem pre va zi |e mo {to pre.

Pred so ji Us krs i na ci ja se ne sme do ve sti u ova kvo sta we, ka da Sr bi ja tre ba da se ra du je zbog ve li kog pra zni ka.

[ef De le ga ci je Evrop ske uni je u Sr bi ji Ven san De `er iz ja vio je ju ~e da do bi ja we sta tu sa kan di da ta Sr bi ji ni je za ga ran to va no, ve} to zah te va is pu wa va we za da tih uslo va.

– Sta tus kan di da ta je ne {to {to bi tre ba lo do sti }i, a pred Sr bi jom su mno ga pi ta wa ko ja bi tre ba lo da is pu ni – re kao je De `er no vi na ri ma na pred sta vqa wu 10. iz da wa pri ru~ ni ka „Evro pa od A do [„ u or ga ni za ci ji Fon da ci je „Kon rad Ade na u er„.

Na pi ta we no vi na ra da li je iz EU Sr bi ji pru `e na ga ran ci ja da }e u ok to bru ili no vem bru do bi ti po zi tiv no mi {qe we za sti ca we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo, po {to se u do ma }oj jav no sti stva ra ta kva at mos fe ra, De `er je od go vo rio da ni {ta ni je ga ran to va no.

On ni je hteo da ko men ta ri {e {trajk gla |u i `e |u li de ra Srp ske na pred ne stran ke To mi sla va Ni ko li }a.

Pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} oce nio je ju ~e da svi eko nom ski i po li ti~ ki pa ra me tri po ka zu ju da je po li ti~ ka kri za do ve la Sr bi ju na sa mu ivi cu ko lap sa, i za tra `io di ja log u par la men tu o po tre ba ma gra |a na ko ji ne mo gu da `i ve od ~e ka wa na iz bo re. Sa da je i oni ma ko ji u to ni su ve ro va li pre ne ko li ko go di na ja sno da je ovo eko nom ski, po li ti~ ki i mo ral no uni {te no dru {tvo, oce nio je Jo va no vi} u pi sa noj iz ja vi. Ne mo `e

dr `a va tra `i ti od po slo da va ca da sa mo oni pla te i po ve }a we ce ne ra da i tro {ko ve po re za po tom osno vu, kon sta to vao je Jo va no vi}. Po we go voj oce ni, dr `a va po ku {a va sva ki tro {ak da fak tu ri {e ve} ugro `e nom pri vat nom sek to ru, ta ko {to one mo gu }a va do go vor o mi ni mal noj ce ni ra da. Jo va no vi} sma tra da je ne ko rekt no {to dr `a va `e li da ostva ri do dat ni pro fit u si tu a ci ji ka da dru ga dva so ci jal na part ne ra, rad ni ci i po slo dav ci, go di na ma tr pe sa mo gu bit ke.

PO TVR \E NO PI SA WE „DNEV NI KA”

Jo{ troje funkcionera napustilo Maju Gojkovi} Di rek to ri SPC „Voj vo di na” i Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da @iv kov Po pov i Bran ko Ron do vi}, kao i ~lan Pred sed ni {tva na rod ne par ti je Mi lan Kri lo vi} ju ~e su oba ve sti li jav nost da su na pu sti li ovu stran ku. Ti me se po tvr di lo pi sa we „Dnev ni ka” da su, osim dvo je od bor ni ka u Skup {ti ni gra da Dra go sla ve @iv kov-[a po wa i Ne na da Si me u no vi }a, di rek to ra „In for ma ti ke” Zo ra na De li }a, po mo} ni ka gra do na ~el ni ka Bo ri sa Dmni }a i ~la na Pred sed ni {tva na rod wa ka Mi la na Jo vi }a, i ova tri funk ci o ne ra na pu sti la Na rod nu par ti ju.

Ka ko na vo de Po pov, Ron do vi} i Kri lo vi}, na ovaj ~in su se od lu ~i li jer su pri mo ra ni na to za o kre tom u po li ti ci i

upra vqa wu stran kom ko ji je na ~i ni la pred sed ni ca Ma ja Goj ko vi}. Po wi ma, na kon {to je, „pro tiv no sta tu tu stran ke, is kqu ~i la naj bli `e sa rad ni ke„, Na rod na par ti ja vi {e ni je ista. „Mi ne za bo ra vqa mo da je stran ka za jed ni~ ki po du hvat, a ne vla sni {tvo jed nog ~o ve ka.

Ona pri pa da svim ~la no vi ma i gla sa ~i ma, i od re |e na je vred no sti ma i ak ti ma ko ji su oba ve zu ju }i za sve”, sto ji u sa op {te wu. Pot pi sni ci da qe ka `u da su stu pa wem na funk ci je pre u ze li oba ve zu pre ma svim No vo sa |a ni ma i da su iz me |u sa mo vo qe i pra vi la, po je din ca i ve }i ne, stran ke i gra da, ima li jed no sta van iz bor – da na pu ste Na rod nu par ti ju i osta nu uz „svoj grad”.

S. K.

4

ekonomija

~etvrtak21.april2011.

ODR@ANA SEDNICA UPRAVNOG ODBORA PRIVREDNE KOMORE VOJVODINE

dnevnik

PREMIJER MIRKO CVETKOVI] U VA[INGTONU

PKV i da qe bez Hra na }e bi ti srp ska naf ta pred sed ni ka Na kon ju ~e ra {we sed ni ce Uprav nog od bo ra Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne, s ko je je Skup {ti ni PKV-a tre ba lo da bu de do sta vqen pred log o kan di da tu za pred sed ni ka, ova pri vred na aso ci ja ci ja i da qe }e bi ti bez we ga, od no sno funk ci ju }e oba vqa ti v. d. pred sed ni ka Rat ko Fi li po vi}. ^la no vi UO PKV-a su do ne li od lu ku da Skup {ti nu PKV-a, ~i ja bi sed ni ca tre ba lo da se odr `i 27. apri la, oba ve ste da ne ma ju pred log za pred sed ni ka Ko mo re te da se od lu ka o iz bo ru no vog pred sed ni ka po ni {ti i na kon to ga po no vo kre ne u pro ces iz bo ra, ko ji bi tre ba lo da se spro ve de po no vim pra vi li ma.

Do no {e wu ova kve od lu ke pret ho di la je ras pra va na ko joj su ~la no vi UO uka za li na to da je u po stup ku iz bo ra bi lo niz ne pra vil no sti, ko je u na red nom po stup ku tre ba iz be }i. Na i me, UO PKV-a je Skup {ti ni PKV-a tre ba lo da do sta vi pred log kan di da ta za pred sed ni ka, a ko mi si ja za ka drov ska i or ga ni za ci o na pi ta wa je, iz me |u dva kan di da ta, dr Du {a na Vu ~i ~e vi }a i mr Dra ga na Lu ka ~a, po dr `a la Vu ~i ~e vi }a i pred lo `i la ga UO PKV-a. I tu su

na sta li pro ble mi jer, da bi ne ko kon ku ri sao na me sto pred sed ni ka PKV-a, po treb no je is pu ni ti ne ko li ko uslo va, me |u ko ji ma je i pet go di na rad nog is ku stva u pri vre di. Uka zu ju }i na to da oba kan di da ta ima ju du go go di {wi rad ni sta` i is ku stvo, Fi li po vi} je na gla sio da je pro blem iza zvan raz li ~i tim tu ma ~e wem po je di nih ele me na ta pro pi sa nih uslo va, od no sno rad nog is ku stva u pri vre di, i da, u tom slu ~a ju, obo ji ci kan di da ta ne do sta je ne ko li ko me se ci za we go vo is pu we we. ^la no vi UO PKV-a, ko ji su u~e stvo va li u ras pra vi, ni jed nog tre nut ka ni su do vo di li u sum wu stru~ nost kan di da ta, kao ni iz bor pred lo `e nog Vu ~i ~e vi }a, na pro tiv, ali su na gla si li da je, zbog kre di bi li te ta PKV-a kao i qu di u ovoj pri vred noj aso ci ja ci ji, ko ja je spo na u di ja lo gu pri vre de i vla sti, neo p hod no da se ceo po stu pak vra ti na po ~e tak. Uka za no je i na to da je nu `no da pred sed nik PKV-a bu de iza bran na le ga lan na ~in, u skla du s va `e }im pro pi si ma i za ko ni ma, da bu de li~ nost ko ja }e na naj bo qi na ~in pred sta vqa ti pri vre du.

D. Mla|enovi}

NOVE INVESTICIJE „SOJAPROTEINA”

Iz voz du plo ve }i Iz grad wa „So ja pro te i no ve„ fa bri ke tra di ci o nal nih so ji nih kon cen tra ta bi }e go to va u sep tem bru a pro iz vod wa tre ba da po~ ne do kra ja go di ne. U taj pro je kat ukup ne vred no sti 22,5 mi li o na evra u pro {loj go di ni su ulo `e na ~e ti ri mi li o na, re kla je di rek tor ka „So ja pro te i na„ Bra ni sla va Pa vlo vi}.

pro iz vo de. Pa vlo vi} je re kla i da je „So ja pro te i nov„ iz voz u pr vom ovo go di {wem kvar ta lu po ve }an 48 od sto gle da no pre ma kvan ti te tu dok mu je vred nost po ra sla 100 od sto, na 11 mi li o na evra.

Od po ~et ka go di ne ce na ak ci je „So ja pro te i na„, sa A li stin ga ber ze, po ra sla je 18 od sto a pro se ~an dnev ni pro met u tom pe ri o du

Pred sed nik Vla de Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} je u Va {ing to nu iz ra zio na du da }e u bu du} no sti hra na po sta ti srp ska naf ta. On ob ja {wa va da „ve} pro iz vo di mo znat no vi {e hra ne ne go {to tro {i mo“ i do da je da na tom po qu i da qe ni su is ko ri {}e ni do ma }i ka pa ci te ti.

Pre ma oce ni pred sed ni ka Vla de, Sr bi ja je da nas sa svim neo prav da no ta lac ne ga tiv ne re pu ta ci je ko ju je ste kla 90-ih go di na pro {log ve ka jer je iz ne ka da {weg pro iz vo |a ~a re gi o nal ne ne sta bil no sti iz ra sla u kqu~ nog ~i ni o ca sta bil no sti i sa rad we na za pad nom Bal ka nu Cvet ko vi} je u~e sni ci ma sa stan ka pre do ~io re zul ta te vi {e -

dnev ne po se te Va {ing to nu u okvi ru pro le} nog za se da wa Svet ske ban ke i Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da i po ru ~io da }e te dve me |u na rod ne fi nan sij ske in sti tu ci je na sta vi ti da po dr `a va ju raz voj Sr bi je i u bu duc no sti. „Naj ve }i eko nom ski pro ble mi sa ko ji ma se Sr bi ja su o ~a va su ne za po sle nost i in fla ci ja, ko ja je u naj ve }oj me ri po sle di ca ra sta ce na pre hram be nih pro iz vo da”, ka zao je on, a na vo di se na saj tu Vla de Sr bi je. On je po zvao pred stav ni ke ame ri~ kih kom pa ni ja da ula `u u Sr bi ju do da ju }i da u na {oj ze mqi po sto ji ~vr sta par la men tar na ve }i na ko ja po dr `a va Vla du. Cvet ko vi} je ob ja snio da po li ti~ ka sta bil nost u Sr bi ji ni je

je bio 3,3 mi li o na di na ra. Tre nut no ak ci ja be ~ej skog pre ra |i va ~a so je ko {ta 992 di na ra pre ma mak smal nih u po sled wih go di nu da na 1.050 di na ra i mi ni mal na 642 di na ra. „So ja pro tein„ sa da pro iz vo di ukup no 230.000 to na pro iz vo da go di {we od ~e ga je naj vi {e so ji ne sa~ me - 150.000 to na. Ka da no vi po go ni po~ nu da ra de, go di {wa pro iz vod wa }e osta ti 230.000 to na ali }e struk tu ra pro iz vo da bi ti iz me we na – so ji na sa~ ma }e bi ti kom plet no iz ba ~e na u ko rist kon cen tra ta.

Kva drat gar so we re is pod 1.000 evra Upr kos ozbiq nom pa du ce na sta no va, po tra `we go to vo da ne ma. Su de }i po ogla si ma, po nu da je ne ko li ko de se ti na pu ta ve }a od zah te va po ten ci jal nih ku pa ca. Pri me ra ra di, u ru bri ci „Ogla si„ na {eg li sta od pre ne de qu da na sa mo su ~e ti ri ko ji se od no se na po tra `wu, dok se ~ak 276 od no si na po nu du, plus po nu de agen ci ja za pro met ne kret ni na.

Ista si tu a ci ja je i u agen ci ja ma. Po tra `wa je ve o ma skrom na, dok je po nu da do bra, upr kos to me {to se ma we gra di. Po ma lo iz ne na |u je {to se mno go gar so we ra i jed no sob nih sta no va nu di po ve o ma po voq nim ce na ma.

Sta no vi ove vr ste su uvek naj tra `e ni ji i pr vi se pro da ju, ne kad jo{ u na cr ti ma zgra de ko ja

na Bu le va ru voj vo de Ste pe s odvo je nom ku hi wom i tr pe za ri jom nu di se za 34.000 evra, a od 33 kva dra ta, ukwi `en i s cen tral nim, na dru gom spra tu ({to je za hval na sprat nost), za 31.000 evra.

Iako je iz grad wa no vih sta no va u pa du i in ve sti to ri ka `u da gra de na gra ni ci ren ta bi li te ta, ne ki oce wu ju da bi ce ne mo gle i}i jo{ do le, sra zmer no sla bqe wu ku pov ne mo }i gra |a na, po o {tra va wu kri te ri ju ma u

„Gajba” za 13.000

19. 04. 2011.

1.298,16740

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

99,1446

101,1680

103,4950

98,8411

Australija

dolar

1

72,9112

74,3992

76,1104

72,6880

Kanada

dolar

1

72,1682

73,6410

75,3347

71,9473

Danska

kruna

1

13,2887

13,5599

13,8718

13,2480

Norve{ka

kruna

1

12,7284

12,9882

13,2869

12,6895

kruna

1

11,1048

Ula ga wa u ne kret ni ne i po slov ne pro sto ri je na sta vi }e da se sma wu ju u 2011. go di ni, upr kos po vrat ku po ve re wa u po slo va we, ko ji je za po ~e to jo{ la ne. Is tra `i va we po sled weg iz da wa „Re gus„ in dek sa po ve re wa u po slo va we po ka zu je da fir me in ve sti ra ju sa mo ta mo gde je ja san po vra }aj, kao {to su ode qe wa pro da je i mar ke tin ga, dok }e po tro {wa za ne kret ni ne na sta vi ti da pa da u 2011. go di ni.

Ovo je ve li ka pro me na u od no su na sa mo ne ko li ko go di na ra ni je, ka da je kom bi na ci ja eko nom skog ra sta i po ve }a wa za po sle wa stvo ri la pro cvat u po tro {wi usme re noj na tra di ci o nal ne ko mer ci jal ne ne kret ni ne. Me |u tim, po {to su osta la iz lo `e na to kom re ce si je, pred u ze }a sa da vi {e vo le da sma we ri zik i bi ra ju flek si bil ni ja i ska lar ni ja re {e wa, is tak nu to je u sa op {te wu.

Kao i u mno gim dru gim de lo vi ma re gi je Bal ka na, ovaj trend pri su tan je i u Sr bi ji, u ko joj se eko no mi ja po ste pe no opo ra vqa.

O to me sve do ~i i po ve }a we in du strij ske pro iz vod we i rast bru to do ma }eg pro iz vo da, pot po mog nut ra stom iz vo za.

Ove pri li ke }e po zi tiv no uti ca ti na tra `wu flek si bil nog i efi ka snog ko ri {}e wa kan ce la rij skog pro sto ra, sma we we tro {ko va ra da i sve ve }e ko ri {}e we uslu ga s do da tom vred no {}u.

U skla du s ta kvim tren do vi ma, „Re gus„ srp skim fir ma ma na me ra va da po nu di op ci je za jo{ bo qe ko ri {}e we wi ho vih po sto je }ih in fra struk tu ra i ta ko omo gu }i pri stup vr hun skim kan ce la rij skim uslu ga ma svim pred u ze }i ma ko ja ta kve in ve sti ci je do sa da ni su mo gla da pri u {te, is tak nu to je u sa op {te wu „Re gu sa„, ko ji od fe bru a ra ima pred stav ni {tvo i u Sr bi ji.

}e se zi da ti, „dr `a li” su istu vi {u ce nu i u no vim i sta rim zgra da ma zbog ve li ke po tra `we, me |u tim, da nas se i oni te {ko pro da ju.

Da bi pri vu kli kup ce, pro dav ci da ju op {ir ne ogla se i na vo de na ko ju je stra nu sve ta stan okre nut, is ti ~e se ako gle da na dvo ri {te, na gla {a va da je ce na re al na... Kva drat ma lih sta no va pao je is pod 1.000 evra, {to jo{ ni je za be le `e no, a ka ko na po mi wu ne ki pro dav ci, ni ta ce na ni je fik sna. Iako ma we gar so we re jo{ „dr `e” ce nu od oko 1.000 evra za kva drat, jed no sob ni stan ~i }i od tri de se tak kva dra ta su is pod hi qa dar ke.

Ta ko se use qi va i ukwi `e na no vi ja gar so we ra od 27 kva dra ta na No vom na se qu pro da je za 27.500 evra, a za iste pa re mo `e se ku pi ti i stan od 29 kva dra ta s cen tral nim i te ra som na Li ma nu. Jed no so ban stan s cen tral nim gre ja wem od 32 kva dra ta kod So ci jal nog ko {ta 27.000 evra, a ce na je po voq ni ja za to {to je u pri ze mqu. Stan od 34 kva dra ta

Ukwi `e na use qi va gar so we ra od 16 kva dra ta s cen tral nim gre ja wem nu di se za 17.500 evra. Za dvo ri {ni stan od 22 kva dra ta, ko ji je ukwi `en, re no vi ran i ima ka blov sku, tra `i se 13.500 evra. Za u~e ni ke, stu den te, sam ca ili bra~ ni par bez de ce ta man to li ko ko li ko bi pla ti li ga zda ri ca ma za de ce ni ju sta no va wa. ban ka ma za odo bra va we stam be nih kre di ta, {to re zul ti ra pa dom kre dit ne spo sob no sti po ten ci jal nih ku pa ca. Po {to se isto vre me no na ja vqu je na hi qa de ot ka za, auto mat ski se sma wu je i broj po ten ci jal nih ku pa ca sta no va, bez ob zi ra na to {to ne ma ju re {e no stam be no pi ta we. Da bi se sklo pio ku po pro daj ni ugo vor, ni je do voq na sa mo po voq na ce na ne kret ni ne, neo p hod ni su i po vo qan kre dit i si gur no rad no me sto.

Po zna va o ci pri li ka na tr `i {tu ne kret ni na oce wu ju da se ce ne vi {e ni ka da ne }e vra ti ti na sta ro od pre tri go di ne, iako ne ki ga je na du da }e sko ~i ti ula skom u EU. R. Dautovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

[vedska

va we van red nih par la men tar nih iz bo ra.

POTRA@WA ZA STANOVIMA I DAQE IZUZETNO MALA

Tr`i{te jo{ propada

Ona do da je da je ula ga we ra ~u na ju }i i ~e ti ri me se ca ove go di ne do sti glo {est mi li o na i na vo di da se in ve sti ci ja 70 od sto fi nan si ra kre di tom a osta lo iz sop stve nih sred sta va. Pred sta vqa ju }i kom pa ni ju in ve sti to ri ma na Be o grad skoj ber zi, Pa vlo vi} je ka za la da }e uku pan ka pa ci tet no ve fa bri ke bi ti 70.000 to na so ji nih kon cen tra ta go di {we.

Za idu }u go di nu pla ni ra na je iz grad wa po go na za pre tva ra we tra di ci o nal nih u funk ci o nal ne so ji ne kon cen tra te u ko ju }e, ukqu ~u ju }i i opre mu, bi ti ulo `e no 19,5 mi li o na evra. Ka pa ci tet po go na bi }e 15.000 to na funk ci o nal nih so ji nih kon cen tra ta go di {we i kom plet no je na me wen iz vo zu.

Di rek tor ka vo de }eg pre ra |i va ~a so je u cen tral noj i ju go i sto~ noj Evro pi na gla si la je da „So ja pro tein„ pro iz vo di is kqu ~i vo ge net ski ne mo di fi ko va ne

ugro `e na re kon struk ci jom Vla de i zah te vi ma opo zi ci je za ras pi si -

11,3314

11,5920

11,0708

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (739,60

Promet

0,30)

Za{tita na radu i z.`.s., Beograd

20,00

636

167.904

Informatika, Beograd

11,68

2.850

2.850

AIK banka, Ni{

0,69

3.777

10.334.562

Ni{ka mlekara, Ni{

11,25

1.780

5.340

NIS, Novi Sad

-0,20

503

12.728.454

Vital, Vrbas

10,21

1.101

27.612.832

Komercijalna banka, Beograd

0,16

3.201

10.421.000

Termika, Beograd Pet akcija s najve}im padom

5,52 Promena %

1.300 Cena

58.500 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

0,53

940

879.354

Agrobanka, Beograd

-0,32

8.352

885.332

Ineks Sokolica, Prijepoqe

-11,89

800

24.000

Imlek, Beograd

0,00

2.050

227.600

Srbolek, Beograd

-11,76

15

30.420

Soja protein, Be~ej

0,10

1.000

3.853.273

Galeb GTE, Beograd

-10,00

360

18.000

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.505

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Sistem-FTO Za{tita, Beograd Velefarm, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Vital, Vrbas

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

-9,09

550

1.650

0,60

503

4.377.125

-7,00 Promena %

558 Cena

49.698 Promet

Jubmes banka, Beograd

0,96

16.140

629.471

Metalac, Gorwi Milanovac

1,42

2.291

7.877.830

10,21

1.101

27.612.832

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,50

3.015

45.225

Alfa plam, Vrawe

[vajcarska

franak

1

76,7195

78,2852

80,0858

76,4846

NIS, Novi Sad

-0,20

503

12.728.454

0,00

9.471

0,00

V. Britanija

funta

1

112,5750

114,8720

117,5140

112,2300

Soja protein, Be~ej

0,10

1.000

3.853.273

Tigar, Pirot

3,50

739

7.670.979

SAD

dolar

1

68,8935

70,2995

71,9164

68,6826

Vojvodinapromet, Vrbas

0,00

400

1.122.800

Veterinarski zavod, Subotica

-2,36

537

215.500

FKL, Temerin

0,00

1.300

309.400

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 4. 2011. godine

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

Pri vre du ko~i spor in ter ne t Sr bi ja jo{ ne ma brz i kva li te tan in ter net i to pred sta vqa ve li ki pro blem za we nu pri vre du, ka `e dr `av na se kre tar ka i biv {a mi ni star ka Ja sna Ma ti}.

Biv {a mi ni star ka za te le ko mu ni ka ci je je re kla da Sr bi ja jo{ uvek ne ma raz vi je nu in for ma ci o nu in fra struk tu ru i da je bez do brog in ter ne ta ne mo g u } e efi k a s no po s lo v a w e, kao i da ta kvo sta we mo `e da se po pra vi je di no da qim otva ra wem tog tr `i {ta. Ma ti} je re kla da }e u na red nom pe ri o du ne do sta tak kva li tet nog in ter ne ta uti ca ti na op sta nak mno gih fir mi, ko je se bo re na tr `i {tu.

Ona je na sku pu po sve }e nopm ~u va wu i za {ti ti po slov nih in f or m a c i j a re k la da je ta oblast pret hod nih da na ak tu e li zo va na u Sr bi ji, jer su ha ke ri obo ri li saj to ve vi {e dr `av n ih in s ti t u c i j a i jed n og mi ni star stva, me |u ko ji ma i Tu `i la {tva za vi so ko teh no lo {ki kri mi nal, {to je, ka ko je oce ni la, „jav na bru ka” za tu usta no vu.

Ne ma pro gra ma za fir me Pred sed ni ca Iz vr {nog od bo ra Ban ke In te za Dra gi wa \u ri} iz ja vi la je da ni je re al no o~e ki va ti ma sov ni ji od ziv ba na ka u Sr bi ji za re pro gra mi ra we kre di ta pri vre de, is ti ~u }i da ni sva pred u ze }a ve ro vat no ne }e bi ti za in te re so va na za taj re pro gram.

Re pro gra mi ra we kre di ta pri vre de osta lo je kao pred met raz ma tra wa, re kla je \u ri} no vi na ri ma i do da la da se ne mo `e o~e ki va ti da }e ban ke mo }i da re pro gra mi ra ju sve kre di te pred u ze }a jer sva ka ban ka mo ra da vo di ra ~u na i o sta tu su kli jen ta, i o svo joj li kvid no sti.

Ona je na gla si la da ban ke ve} u po je di na~ nim slu ~a je vi ma re p ro g ra m i r a j u kre d i t e fir ma ma i ~i ne sve {to mo gu da kli j en t i m a olak { a j u ot pla tu.

GU VER NER [O [KI] TRA @I OD PRE MI JE RA

Ce ne pod kon tro lu Gu ver ner NBS De jan [o {ki} tra `i od pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a da se hit no usvo je i spro ve du si stem ske me re za sta bi li za ci ju ce na hra ne zbog vi so ke in fla ci je.

Ak tu el ni in fla tor ni pri ti sci u Sr bi ji pre sve ga su iza zva ni ne sta bil no {}u na tr `i {tu pre hram be nih pro iz vo da, zbog ~e ga bi bez od la ga wa tre ba lo do ne ti i spro ve sti si stem ske me re za sta bi li za ci ju tog tr `i -

{ta i bit no sma we we ne sta bil no sti ce na hra ne, na veo je gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je u pi smu Cvet ko vi }u. „Uva `a va ju }i da je ka rak ter ak tu el nih in fla tor nih pri ti sa ka pre sud no opre de qen ne sta bil no {}u na tr `i {tu hra ne, ve ru je mo da de li mo stav da bi bez od la ga wa tre ba lo da se utvr de i re a li zu ju si stem ske me re i ak tiv no sti ko je bi do pri ne le sta bi li za ci ji ovog tr `i {ta i bit nom sma we wu

ne sta bil no sti ce na hra ne„, na veo je [o {ki} u pi smu. „Uz odr `a va we pla ni ra ne po li ti ke do ho da ka, ovim bi se do pri ne lo efi ka sno sti me ra mo ne tar ne po li ti ke i iz be gle na gle pro me ne we nog ka rak te ra iza zva ne fluk tu a ci ja ma in fla ci je i in fla ci o nih o~e ki va wa, {to bi do dat no do pri no si lo ma kro e ko nom skoj sta bil no sti, o~u va wu ra sta eko nom ske ak tiv no sti i za po sle no sti”, uka za no je u pi smu.

NA PRA VQE NA PR VA SOCI JAL NA KAR TA SR BI JE

Voj vo di na na so ci ja li, ju `ni je jo{ tu `ni je Pr va obe lo da we na so ci jal na kar ta Sr bi je sa mo je de li mi~ no po ka za la sli ku be de jer je sa svim iz ve sno da je na te re nu broj si ro ma {nih mno go ve }i. No, ~ak i ono {to se zva ni~ no pri zna je je po ra `a va ju }e. Naj ve }i broj si ro ma {nih, ne za po sle nih i ko ri sni ka na rod nih ku hi wa je na ju gu i is to ku Sr bi je, dok se, i po red to ga, naj ve }a ma te ri jal na po mo} is pla }u je u Voj vo di ni. Vi {e od 185.000 qu di, po ka zu je so ci jal na kar ta ko ju je ura di lo Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke, do bi ja so ci jal nu po mo}, 40.000 se hra ni u na rod nim ku hi wa ma, 700.000 je is pod li ni je si ro ma {tva i 760.000 je ne za po sle nih.

Mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji} ob ja {wa va da i po red to ga {to je Voj vo di na raz vi je ni ja u od no se na dru ge re gi o ne, van Be o gra da, ipak u woj ima ve li ki broj onih ko ji `i ve is pod li ni je si ro ma {tva i pri ma ju ne ku vr stu so ci jal ne po mo }i.

U od no su na uku pan broj sta nov ni ka Voj vo di ne ma te ri jal nu po mo} pri ma ~ak 3,66 od sto, {to je du plo vi {e od cen tral ne Sr bi je i ~ak tri pu ta od Be o gra da. De~ ji do da tak u Voj vo di ni pri ma 3,16 od sto sta nov ni ka, tu |u ne gu 0,79 od sto i to su pro cen ti ko ji su znat no ve }i od ostat ka Sr bi je. Sve u sve mu, vi {e od tre }i ne sta nov ni {tva Voj vo di ne pri ma ne ku vr stu dr `av ne po mo }i.

Od 40.000 onih ko ji je di ni obrok do bi ja ju u ne koj od 70 u na rod nih ku hi wa ~ak 6.000 je de ce. U

SA MO STAL NI SIN DI KAT PI SAO PRE MI JE RU

Kri va je dr `a va, ne rad ni ci Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je upu tio je ju ~e pro test no pi smo pre mi je ru Sr bi je Mir ku Cvet ko vi }u zbog we go vih iz ja va, to kom bo rav ka u Ame ri ci, da su „ja ki sin di ka ti” u Sr bi ji kri vi zbog za bri wa va ju }eg bro ja ne za po sle nih i ne za in te re so va no sti in ve sti to ra.

U pi smu oni pod se }a ju pre mi je ra na to da je, ka ko ka `u, ka ta stro fal na pri va ti za ci ja u Sr bi ji osta vi la bez po sla vi {e od 500.000 rad ni ka, ko ji vi {e i ne ma ju gde da se za po sle. Sin di kat je, na vo di se, upo zo ra vao na po sle di cu ova kve „pqa~ ka {ke pri va ti za ci je”, po kre tao po stup ke za ras ki de ku po pro daj nih ugo vo ra da bi se spa slo {to se spa sti mo glo, za po sle ni su {traj ko va li, blo ki ra li pred u ze }a i tra `i li po mo}, ali je dr `a va na sve to osta la ne ma.

Sin di kal ci od pre mi je ra tra `e da ob ja sni gra |a ni ma Sr bi je ko je su to oni ne re al ne be ne fi ci je za rad ni ke tra `i li a ko je bi ugro zi le rej ting ze mqe kod po ten ci jal nih in ve sti to ra, i ujed no ga pi ta ju da li je za {ti ta osnov nih

~etvrtak21.april2011.

rad nih pra va – a pra vo na rad i za ra du to sva ka ko je ste – ne {to {to ne pri pa da za po sle ni ma. Pod se ti li su na to da de set od sto rad ni ka me se~ no ne pri ma za ra du iako ra di pu no rad no vre me, da je mno go onih ko ji ma po slo va ci ni su upla }i va li po re ze i do pri no se pa ne mo gu ni ti u pen zi ju ni ti da se le ~e. Ne za po sle nost je da le ko ve }a od one ko ju dr `a va zva ni~ no pri zna je i sto pa ve} do sti `e 26 od sto.

Pri ~a o bo qem `i vo tu i ve }em stan dar du, na gla {a va ju sin di kal ci, de lu je kao baj ka u ko ju vi {e ni ko u Sr bi ji ne ve ru je.

Na kra ju pi sma, ko je je pot pi sao pred sed nik SSSS-a Qu bi sav Or bo vi}, za kqu ~u je se da su sin di ka ti na vre me upo zo ra va li na to {ta se de {a va i ku da to vo di Sr bi ju, da su skre ta li pa `wu na po gre {ne po te ze, in si sti ra li na so ci jal nom di ja lo gu i do go vo ru, pot pi si va li spo ra zu me i po sti za li kom pro mi se ko je dr `a va ni je po {to va la ni ti re a li zo va la. Ta kvo po na {a we, ka `e se, ne vo di Sr bi ju u bo qu evrop sku bu du nost.

Q. M.

Za se da So cij alni sa vet So ci jal ni part ne ri tre ba na da na {woj sed ni ci So ci jal no-eko nom skog sa ve ta da po stig nu do go vor o so ci jal nom spo ra zu mu, u okvi ru ko jeg je i mi ni mal na ce na ra da. Po {to su sin di ka ti osta li pri zah te vu da ona bu de 102 di na ra po rad nom sa tu, a po slo dav ci to od bi li i uslo vi li sma we wem po re za na za ra de, sva je pri li ka da }e Vla da Sr bi je mo ra ti, tre }i put za re dom, sa ma da utvr di mi ni ma lac ko ji }e on da svi u Sr bi ji mo ra ti po {to va ti. Osim mi ni mal ca, da nas se o~e ku je i utvr |i va we me ra ko je tre ba do kra ja go di ne da, ako ni {ta dru go, ono o~u va ju po sto je }a rad na me sta i po mog nu da po slo dav ci po~ nu pro iz vod wu ali i re dov nu is pla tu pla ta.

Na ka za nu U Se ver no ba~ kom okru gu be le `i se 7.818 ko ri sni ka so ci jal ne po mo }i, 9.964 de~ jeg do dat ka, 518 sme {te nih u do mo ve za sta re i 1.390 onih ko ji se hra ne u na rod noj kuj ni. Se ver no ba nat ski okrug ima 11.014 ko ri sni ka so ci jal ne po mo }i, 9.964 de~ jeg do dat ka, 306 sme {te nih u do mo ve i 1.330 na {al te ru na rod ne ku hi we. Sred wo ba nat ski okrug ima 10.753 ko ri sni ka so ci jal ne po mo }i, 14.112 ko ri sni ka de~ jeg do dat ka, 369 sme {te nih u do mo ve za sta re i 540 ko ri sni ka na rod ne ku hi we. U Srem skom okru gu je 8.995 ko ri sni ka so ci jal ne po mo }i, 17.944 de~ jeg do dat ka, 401 sme {ten u dom za sta re i 403 ko ri sni ka na rod ne kuj ne. U Za pad no ba~ kom okru gu ima 8.154 ko ri sni ka so ci jal ne po mo }i, 12.108 ko ri sni ka de~ jeg do dat ka, 508 u do mo vi ma za sta re i 500 u na rod nim kuj na ma. Da kle, u Voj vo di ni je naj ma we ko ri sni ka na rod nih ku hi wa u Za pad no ba~ kom okru gu dok je naj vi {e pri ma la ca so ci jal ne po mo }i u Se ver no ba nat skom okru gu. Ukup no u pet okru ga u Voj vo di ni so ci jal nu po mo} pri ma 46.734 gra |a na. go to vo svim me sti ma na ju gu i is to ku po sto je na rod ne kuj ne. Sa mo u Be o gra du 9.400 gra |a na sva ko dnev no od la zi na „ka zan” a u No -

vom Sa du oko 5.000. Oko 61.500 gra |a na pri ma ro di teq ski do da tak, dok de~ ji do da tak pri ma 377.956 de ce. Ko ri sni ka tu |e ne ge

i po mo }i u Sr bi ji je ukup no 50.847.

No, so ci jal na po mo} ko ju su do sa da do bi ja li oni ko ji su is pod li ni je si ro ma {tva ni je bi la do voq na ni za go lo pre `i vqa va we.

Po {to je ne dav no usvo jen no vi Za kon o so ci jal noj za {ti ti, oni bi ubu du }e tre ba lo da do bi ja ju ne ko li ko hi qa da di na ra vi {e, ali ni to, ja sno je svi ma, ne }e bi ti do voq no da sa sta ve po ~e tak me se ca s kra jem, a sa mim tim ni da im se uki ne obrok u na rod noj ku hi wi.

Na i me, no vi za kon po ve }a va broj ko ri sni ka so ci jal ne po mo }i za 80.000, ali }e i da qe osta ti ve li ki broj onih ko ji iz ra zno ra znih raz lo ga ne }e do bi ja ti dr `av nu po mo} pa ne }e ni ba rem de li mi~ no re {i ti svo ju te {ku ma te ri jal nu si tu a ci ju.

Mi ni star Qa ji} is ti ~e da }e ovi po da ci po slu `i ti za pla ni ra we i so ci jal ne i eko nom ske po li ti ke jer je sa svim iz ve sno da }e, i ka da pro |e eko nom ska kri za, osta ti naj ma we 200.000 gra |a na ko ji }e `i ve ti od ne ke vr ste so ci jal nih da va wa.

– Na osno vu ovih po da ta ka tre ba da po ku {a mo i da po jed no sta vi mo pro ce du ru za do bi ja we so ci jal ne po mo }i – re kao je Qa ji}. – Sa da je za to po treb no 14 do ku me na ta. Pro ble ma s ne stan kom na mir ni ca u na rod nim kuj na ma do kra ja go di ne ne }e bi ti jer se tre nut no za vr {a va ten der ko jim }e se obez be di ti do voq no na mir ni ca u ukup noj vred no sti od 220 mi li o na di na ra.

Q. Ma le {e vi}

5

Evro pa zna ~i do bit Sr bi ja }e ula skom u Evrop sku uni ju ostva ri ti ve li ki „ne to do bi tak”, ka `e di rek tor In sti tu ta na Fa kul te tu za eko no mi ju, fi nan si je i ad mi ni stra ci ju pro fe sor Mi haj lo Cr no br wa. Cr no br wa, di rek tor In sti tu ta na Fa kul te tu za eko no mi ju, fi nan si je i ad mi ni stra ci ju (FE FA), na vo di da je „glav ni i naj va `ni ji tro {ak za pra vo so ci jal ni, ne eko nom ski oslo ba |a we od ba la sta ko ji vu ~e mo iz so ci ja li sti~ kog pe ri o da od no sno ne pro duk tiv nih pred u ze }a, ko ja se ve {ta~ ki odr `a va ju”.

On je is ta kao da je }e Sr bi ja od evrop skih in te gra ci ja ima ti sa mo krat ko ro~ ni tro {ak, a du go ro~ ni do bi tak. Cr no br wa je ka zao da bez ob zi ra na EU Sr bi ja tre ba da se re for mi {e u mo der no i ci vi li zo va no dru {tvo, kao {to su, na pri mer, u~i ni le Nor ve {ka i [vaj car ska, ko je ni su ~la ni ce Uni je. „EU na rav no da ni je je di na al ter na ti va, ali je ste naj bo qa”, is ta kao je on. Stra te {ko part ner stvo sa Ki nom, pre ma we go vim re ~i ma, ne ma eko nom sko oprav da we, jer iz Ki ne uvo zi mo ro bu vred nu oko 1,35 mi li jar de evra, a iz vo zi mo u vred no sti ne {to ma woj od dva mi li o na evra. Cr no br wa je re kao da se u na {e spoq no tr go vin ske part ne re, po put Be lo ru si je, Ru si je, Ukra ji ne, Ja pa na i ostat ka Azi je, Afri ke, La tin ske i Se ver ne Ame ri ke iz vo zi ma we ne go u Ita li ju, ko ja je ~la ni ca EU, {to po ka zu je da smo pre vas hod no po ve za ni sa ze mqa ma Uni je.

Rad, a ne fo re Ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je „Me ta lac„ iz Gor weg Mi la nov ca Pe tra {in Ja ko vqe vi} ka `e da bi ula zak Sr bi je u EU bio do bar sig nal za in ve sti to re, jer }e mo ima ti pred u slo ve za prav nu i po li ti~ ku si gur nost. On je is ta kao da }e ta da do }i do pra vih in ve sti ci ja u re al nom sek to ru, kao i da bi EU ima la od to ga ko ri sti, jer bi mo gla da is ko ri sti tr `i {ta na ko ji ma Sr bi ja ima eks port ne po god no sti.

- Za Sr bi ju }e EU zna ~i ti za po {qa va we i bo qi `i vot i po ka za }e mo naj zad da se ov de mo `e `i ve ti od ra da, a ne „na fo ru”, kao {to su qu di na vi kli - re kao je Jakovqevi}.

VLA DA VOJ VO DI NE PRED LA @E PRI ZNA WE ZA NE MA^ KU IN VE STI CI JU U ZRE WA NI NU

Zlat na me da qa „Drekslma jeru” Ono {to va qa Po kra jin skoj vla di i lo kal noj sa mo u pra vi u Zre wa ni nu, o~i to ne od go va ra je di no Sin di ka tu in du strij skih rad ni ka Voj vo di ne (SIRV). Jer, pred log voj vo |an skog pre mi je ra dr Bo ja na Paj ti }a da Po kra jin ska

ni. Do dao je da je u pi ta wu naj ve }a grin fild in ve sti ci ja u Po kra ji ni. Da su zbog bro ja upo sle nih rad ni ka, a wih je oko 1.600, za i sta ne pri ko sno ve ni na ov da {woj pri vred noj sce ni sma tra ju i u ne ma~ kom pred u ze }u. Ta ko |e, ve le da su za ra de za po sle nih so lid ne. Pla te rad ni ka u po go nu, ko je se kre }u od 24.000 do 30.000 i vi {e hi qa da di na ra, re dov ne su i ne ka sne ni je dan dan.

Di rek tor „Drekslma je ra“ Jerg Peh nac jed nom pri li kom je pod se tio na to da su po go ni u Zre wa ni nu iz gra |e ni za krat ko vre me. Is ta kao je da je ne ma~ ki in ve sti tor ostao ov de za to {to je za do vo qan

Naj ve }i iz vo znik Vla da Voj vo di ne po zva la je pre kju ~e pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a da zlat nom me da qom od li ku je ne ma~ ku kom pa ni ju „Drek sler ma jer„ za iz u zet ne za slu ge i po stig nu te re zul ta te u obla sti pro iz vod we i iz vo za ka blov skih se to va s pri me nom u auto mo bil skoj in du stri ji. Po po da ci ma Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re Zre wa nin, ova fa bri ka je naj ve }i iz vo znik sred weg Ba na ta. vla da od pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a za tra `i da zlat nom me da qom za iz u zet ne za slu ge i po stig nu te re zul ta te u obla sti pro iz vod we i iz vo za od li ku je ne ma~ ku kom pa ni ju “Drekslma jer”, sa se di {tem u Zre wa ni nu, ko si se sa svim onim {to je po me nu ti sin di kat ra dio u po sled we vre me. A to {to je ~i nio bi lo je upe re no pro tiv po slo vod stva ove fa bri ke ko ja se ba vi iz ra dom auto-de lo va i ko ja sa ra |u je s re no mi ra nom auto mo bil skom ku }om BMW. SIRV je u vi {e

Po gon „Drekslma je ra” u Zre wa ni nu

na vra ta op tu `i vao me nax ment, s di rek to rom Jer gom Peh na com na ~e lu, da {i ka ni ra rad ni ke i ~la no ve sin di ka ta, da “{a kom i ka pom” de li ot ka ze i sli~ no. Nem ci du go ni su od go va ra li na op tu `be i ula zi li u po le mi ke sa sin di kal ci ma. U po sled we vre me, ka da bi to i u~i ni li, go vo ri li su da po slov ni re zul ta ti i za do voq stvo rad ni ka do brim uslo vi ma na rad nom me stu i re dov nim za ra da ma de man tu ju sve tvrd we sin di ka ta ko ji, ka ko su pri me ti li, ima za ne mar qiv broj ~la no va u “Drekslma je ru”.

Ka kvi su to re zul ta ti? Po ana li za ma zre wa nin ske Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re, “Drekslma jer” je, otkad po slu je u Zre wa ni nu, na vr hu le stvi ce naj ve }ih sred wo ba nat skih iz vo zni ka i uvo zni ka.

[i re we fa bri ke „Drekslma jer“, ko ji po slu je na 48 lo ka ci ja {i rom sve ta i za po {qa va vi {e od 38.000 qu di, u Sr bi ji je pri su tan od 2007. go di ne. Do sa da {wi ni vo in ve sti ci ja pre {ao je su mu od se dam mi li o na evra. Po sto je re al ne mo gu} no sti za no ve pro jek te i da qi rast, ka ko u Zre wa ni nu, ta ko i u Voj vo di ni, a na kon in te gri sa wa no vih pro iz vod nih li ni ja, u 2012. go di ni pla ni ra no je da fa bri ka za po {qa va 1.900 qu di.

Hva le na ra ~un fa bri ke ni je krio ni biv {i mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Mla |an Din ki}, ko ji je 2009. go di ne, pri li kom obi la ska pro iz vod nih po go na sme {te nih u jed noj od zre wa nin skih in du strij skih zo na, pri me tio da “Drekslma jer” za po {qa va naj ve }i broj qu di, ne sa mo u ovom ba nat skom gra du ve} u ~i ta voj Voj vo di -

rad nom sna gom i od no som s lo kal nom sa mo u pra vom.

– Rad ni ci su vr lo do bri, i to je je dan od raz lo ga za {to smo i da qe u Sr bi ji. Ta ko |e, ve o ma smo za do voq ni sa rad wom s qu di ma iz grad ske upra ve. Uvek su sprem ni da nas sa slu {a ju ako ima ne kih pro ble ma i tu su da nam po mog nu - na po me nuo je Peh nac. @. Ba la ban

dRU[TvO

~etvrtak21.april2011.

OD SUTRA U [KOLAMA U SRBIJI

USKR[WA POSLANICA PATRIJARHA IRINEJA

Pro le} ni ras pust pra zni u~i o ni ce

Po re me }a ji u qud skom dru {tvu Pa tri jarh srp ski Iri nej ~e sti tao je svim hri {}a ni ma Us krs, po ru ~iv {i da su da nas od no si me |u na ro di ma i me |u po je din ci ma ugro `e ni se bi~ no {}u, me |u sob nim pre zi rom, na si qem i mr `wom.

– O~e vid no, du hov ni i mo ral ni po re me }a ji u qud skom dru {tvu, kao od vaj ka da, pra }e ni su i sa da pri rod nim po re me }a ji ma po put cu na mi ja. Ni -

su li to no vi pod set ni ci ~o ve ~an stvu da za i sta po sto ji uza jam nost me |u du hov nim i mo ral nim sta wem i pri rod nim fe no me ni ma? – re kao je pa tri jarh u tra di ci o nal noj us kr {woj po ru ci ver ni ci ma. Pa tri jarh Iri nej je oce nio da zbi va wa u pri ro di pod se }a ju na to da od qud skog na ~i na `i vqe wa i po na {a wa za vi si pri rod ni po re dak stva ri.

RA[OMONIJADA U SEN]ANSKOJ GIMNAZIJI

Iz bor di rek to ra vi {e od al he mi je Po kra jin ski se kre tar za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce An dor De li, po sle ne sla ga wa Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra da se po opre de qe wu Na stav ni~ kog ve }a i [kol skog od bo ra za di rek to ra iza be re pro fe sor ka he mi je Il di ko Ma ri ja{, za v. d. di rek to ra je po sta vio pro fe sor ku ne ma~ kog je zi ka Evu Uj ha zi, ko ja je do bi la naj ma we po dr {ke na po no vqe nom kon kur su. Vr {i lac du `no sti di rek to ra, na kon pr vog po ni {te nog kon kur sa, do sa da je bi la @o fi ja Te rek-Ce te wi, ko joj je is te kao {e sto me se~ ni man dat po ve ren od pret hod nog po kra jin skog se kre ta ra za obra zo va we Zol ta na Je ge {a, a ra {o mo ni ja da za po ~e ta po ~et kom ove {kol ske go di ne se na sta -

vqa, jer iz gle da da je za iz bor di rek to ra Gim na zi je u Sen ti po treb no vi {e od {ta pi }a al he mi ~a ra – me |u sob no raz u me va we svih ak te ra.

Za raz li ku od pr vog ne us pe log kon kur sa, na ko jem su u~e stvo va li do ta da {wi di rek tor pro fe sor isto ri je Ti bor Pa ta ki i pro fe sor ke he mi je Il di ko Ma ri ja{, ka da je ve }i na ko lek ti va bi la uz Pa ta ki ja, [kol ski od bor je za di -

na{ list Va le ri ja Fo dor-Mar ja no vi}.

Ona je do da la da, ka ko sa da stva ri sto je, iz gle da da se iz bor di rek to ra mo `e po na vqa ti u ne do gled. [kol ski od bor je u po ne de qak sa mo for mal no ozva ni ~io po sta vqe we no ve v. d. di rek to ra na {est me se ci i ona je pre u ze la du `nost od pret hod ni ce. Naj ka sni je tri me se ca pre is te ka man da ta na ko ji je ime no va na, tre ba da se ras pi {e no vi kon kurs za iz bor di rek to ra, a to je mo gu }e i ra ni je.

– Ako kan di da ti bu du isti, sce na rio se mo `e po no vi ti. Ne znam ko me sve to tre ba i ko me je za ni mqi vo, jer ovo {to se do ga |a obi~ ni smrt ni ci te {ko raz u me ju i pri hva ta ju, pa sam jed na od tih ko ja ne mo `e sve da shva ti i pri hva ti da mo ra da se de {a va – ka `e Va le ri ja Fo dor-Mar ja no vi}.

Ne z a d o v oq s tvo iz bo rom di rek to ra Gim na zi je Sen ta, ko ji se pre tva ra u skan dal i far su u ko joj ima i po li ti~ ke po za di ne, is ka zu ju ~el ni ci lo kal ne sa mo u- pra ve op {ti ne Sen ta. Pred sed nik SO Sen ta La slo Rac Sa bo ogor ~en je sta vom NSM-a su prot sta vqe nim Gim na zi ji u Sen ti jer ve} dru gi put pred sta vqa pre pre ku da se okon ~a pro ce du ra.

– Kao Sen }a nin mo gu da ka `em da je Gim na zi ja na {a i da smo na wu po no sni, no vac ko ji op {ti na iz dva ja za wen rad su od po re za i da `bi na ko je pla }a ju qu di ko ji `i ve na pod ru~ ju op {ti ne – ka `e Rac Sa bo. – Ne su gla si ce i pro ble mi s

Ra {o mo ni ja da za po ~e ta po ~et kom ove {kol ske go di ne se na sta vqa, jer iz gle da da je za iz bor di rek to ra Gim na zi je u Sen ti po treb no vi {e od {ta pi }a al he mi ~a ra – me |u sob no raz u me va we svih ak te ra rek tor ku iza brao Il di ko Ma ri ja{, na po no vqe nom kon kur su, na ko jem su se pri ja vi li Ti bor Pa ta ki, Il di ko Ma ri ja{ i Eva Uj ha zi, Ma ri ja {e va je do bi la po dr {ku ve }i ne ~la no va ko lek ti va Gim na zi je i [kol skog od bo ra, ali i ovog pu ta NSM ospo ra va we no po sta vqe we u di rek tor sku fo te qu.

Pred sed ni ca [kol skog od bo ra Gim na zi je Sen ta Va le ri ja Fo dorMar ja no vi} kon sta tu je da je ovog pu ta od lu ka po kra jin skog se kre ta ra za i sta iz ne na |u ju }a jer je ve li ka ve }i na ~la no va Na stav ni~ kog ve }a i ve }i na ~la no va [kol skog od bo ra Gim na zi je po dr `a la iz bor Il di ko Ma ri ja{.

– Ne vi dim raz lo ga za {to se Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra su prot sta vqa na {em iz bo ru ne da ju }i sa gla snost, a iz gle da da i po kra jin ski se kre tar za obra zo va we ni je hteo da bu de do sle dan. Ko le gi ni ca Il di ko Ma ri ja{ je za i sta vred na i sa ve sna i za slu `u je pu no po ve re we za oba vqa we du `no sti di rek to ra.

Mi slim da bi i do ka za la da mo `e uspe {no da vo di na{ ko lek tiv, a ta ko mi sli i ve }i na ko lek ti va. I po red sve ga {to se do ga |a, na dam se da }e pre vla da ti ra zum, da }e bi ti iza bra na na tu du `nost. Ne shva tam za {to se sve ovo do ga |a, ma da se mo `e na slu ti ti – iz ja vi la je za

NSM-om i we go vim pred sed ni kom Ta ma {om Kor he com su po ~e li jo{ pri li kom ime no va wa [kol skog od bo ra, ali smo mi sli li da su pre va zi |e ni. Mi smo is po {to va li do go vor pri li kom ime no va wa no vog sa sta va [kol skog od bo ra, a Kor hec je po no vo po kre nuo po stu pak pred Uprav nim su dom pro tiv na {e od lu ke. To {to Uprav ni sud jo{ ni je do neo od lu ku, NSM u obra zlo `e wu za ne pri hva ta we kan di da ta [kol skog od bo ra i ko lek ti va za di rek to ra na vo di da ne mo `e da da je sa gla snost zbog to ga {to sma tra da [kol ski od bor ni je le gal no iza bran, {to ni je isti na. Ne sla `e mo se s ti ma da NSM tre ba da da je pred log i sa gla snost na sva tri ~la na [kol skog od bo ra Gim na zi je ko je ime nu je lo kal na sa mo u- pra va. Lo {e obra zlo `e no ne sla ga we NSM-a za iz bor di rek to ra po kra jin ski se kre tar za obra zo va we pri hva ta kao za kon ski va qa no pa mi se ~i ni da NSM po ~i we pre vi {e da svo jim po stup ci ma {te ti i Gim na zi ji i Sen ti. To se mo `e lo {e od ra zi ti pri li kom pred sto je }eg upi sa u~e ni ka u Gim na zi ju. Mo je mi {qe we je da iza po stu pa ka NSM-a u sve mu sto ji Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra, ~i je cen tra le u Su bo ti ci se ne pri ja teq ski po na {a ju pre ma Sen ti, a to ne mo `e mo do zvo li ti.

M. Mitrovi}

dnevnik

\a ci u Sr bi ji od su tra su na de se to dnev nom pro le} nom ras pu stu, ko ji }e se za vr {i ti u uto rak, 3. ma ja, a za vre me ko jeg }e se pro sla vi ti Us krs po oba ka len da ra i Pr vi maj.

Ka da se ovaj ras pust za vr {i, od mo ra vi {e ne ma do kra ja go di ne, a po ka len da ru Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za obra zo va we, {kol sku go di nu pr vi bi, 23. ma ja, tre ba lo da za vr {e ma tu ran ti gim na zi ja. Po sle wih, 30. ma ja, na ras pust bi tre ba lo da odu ma tu ran ti tro go di {wih i ~e tvo ro go di {wih sme ro va sred wih stru~ nih {ko la i osma ci, dok bi svi osta li osnov ci na stu pa ju }u {kol sku go di nu tre ba lo da za vr {e 11, a sred wo {kol ci 18. ju na.

Me |u tim, u {ko la ma u ko ji ma je zbog {traj ka pro svet nih rad ni ka iz gu bqe no to li ko mno go ~a so va da se ne mo gu na dok na di ti u to ku {kol ske go di ne, ona }e bi ti pro du `e na naj du `e do {est da na.

Deo ~a so va iz gu bqe nih u {taj ku {ko le na dok na |u ju i su bo ta ma jer je i ka len da rom ra da pred vi |e no da u to ku {kol ske go di ne po je di na~ ne {ko le mo gu utvr di ti naj vi {e ~e ti ri na stav ne su bo te u ko ji ma }e od ra |i va ti pro pu {te ne ~a so ve. I ma da je ka len da rom pred vi |e no da se tim su bo ta ma od ra |u ju ~a so vi iz gu bqe ni ako se u na stav ni dan

obe le `a va dan {ko le, ili se u na stav ni dan, isto vre me no, za ve }i deo u~e ni ka {ko le, re a li zu ju eks kur zi je ili s ve }i nom u~e ni ka u~e stvu je na ne koj sport skoj ili dru -

{tve noj ma ni fe sta ci ji i, ko na~ no, ako je zbog od su stva ve }eg bro ja u~e ni ka ili za po sle nih ko ji obe le `a va ju ver ski pra znik ili pra znik na ci o nal ne ma wi ne utvr |en od na ci o nal nog sa ve ta od re |e ne

na ci o nal ne ma wi ne u na {oj ze mqi, u dan tog pra zni ka ote `a no iz vo |e we na sta ve, mi ni star pro sve te je odo brio da to mo gu bi ti i ~a so vi iz gu bqe ni u {traj ku. Na stav na su bo ta u ko joj se na dok na |u je pro pu {ten rad mo ra bi ti u istom kvar ta lu u ko jem je i dan ko ji je od re |en kao ne na stav ni, ali u ovom slu ~a ju to se ba{ ne mo `e is po {to va ti pa }e ve ro vat no i u na red nom kvar ta lu bi ti na dok na de ~a so va iz gu bqe nih u pret hod nom u vre me {traj ka.

Go di {wim pla nom ra da {ko la je oba ve zna da pla ni ra i po jed nu ne na stav nu, ali rad nu su bo tu u sva kom po lu go di {tu, a u ovom to mo `e bi ti su bo ta 28. maj ili 4. jun, i to za or ga ni zo va we i re a li za ci ju ak tiv no sti iz iz bor nih pred me ta, van na stav nih, sport skih, obla sti eko lo gi je i za {ti te `i vot ne sre di ne ili kul tur no-umet ni~ ke ak tiv no sti. Ta da }e na stav ni ci vo di ti u~e ni ke u obi la zak ver skih obje ka ta, mu ze ja i ga le ri ja, spo men-zbir ki, et no-ku }a, isto rij skih na la zi {ta, na ci o nal nih par ko va, pri rod nih re zer va ta,

or ga ni zo va }e ak ci je oze le wa va wa i ure |e wa {ko le i oko li ne, ak tiv no sti u lo kal noj za jed ni ci, sport ske ili su sre te {ko la, edu ka tiv ne i kre a tiv ne ra di o ni ce, mi ni-is tra `i va~ ke pro je ka te, za bav na me |u o de qew ska dru `e wa i sli~ na do ga |a wa.

Zbog to ga {to sva ki pred met mo ra ima ti od re |en broj ~a so va, a {kol ska go di na ne ma isti broj svih da na u ne de qi, u su bo tu, 7. ma ja, odr `a }e se ~a so vi pre ma ras po re du za uto rak, dok }e u sre du, 25. ma ja, i u su bo tu, 18. ju na, |a ci ima ti ~a so ve pred vi |e ne ras po re dom za pe tak.

U~e ni ci i za po sle ni u {ko li ima ju pra vo da ne po ha |a ju na sta vu, od no sno da ne ra de, u da ne ver skih pra zni ka, ali su ti pra zni ci uglav nom ve} pro {li. Po sle ovog ras pu sta u {ko lu ne mo ra ju do }i jo{ pra vo slav ci na pr vi dan svo je kr sne sla ve, uko li ko je to do kra ja {kol ske go di ne, pri pad ni ci bo {wa~ ke na ci o nal ne ma wi ne u u~i o ni ca ma ne mo ra ju bi ti 11. ma ja, na Dan bo {wa~ ke na ci o nal ne za sta ve, dok je za ukra jin sku na ci o nal nu ma wi nu to 17. maj, Dan ukra jin ske za jed ni ce u Sr bi ji, a |a ci i na stav ni ci Ro mi u {ko lu ne }e mo ra ti 6. ma ja na \ur |ev dan.

D. Deve~erski

TRIBINA O PREVENCIJI BOLESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA

Taj na zdra vqa u ma gi~ nom bro ju „Pre ven ci ja uma wu je ri zik“ na ziv je tri bi ne odr `a ne u Ma loj sa li Kul tur nog cen tra Zre wa ni na, u or ga ni za ci ji Fo ru ma `e na zre wa nin skog ogran ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne. O naj za stu pqe ni jim bo le sti ma sr ca i krv nih su do va, wi ho voj pre ven ci ji i iz be ga va wu fak to ra ri zi ka, go vo ri la je dr Jo van ka Ko pri vi ca. Po we nim re ~i ma, kar di o va sku lar ne bo le sti da nas su glav ni uzrok smrt no sti qud ske po pu la ci je, dok su ce re bro va sku lar ne bo le sti na tre }em me stu kao uzrok smr ti.

– Ove bo le sti ne do vo de sa mo do pre ra ne smrt no sti ve} uti ~u na kva li tet `i vo ta obo le lih, po {to osta vqa ju ve li ki ste pen in va li di te ta – re kla je dr Ko pri vi ca. – Sa mo po lo vi na pre `i ve lih od mo `da nog uda ra na sta vqa da se ba vi ne kom vr stom po sla, oko 30 od sto ni je u mo gu} no sti da funk ci o ni {e bez po mo }i dru ge oso be, a 16-20 od sto bi va zbri nu -

to u spe ci ja li zo va nim usta no va ma za ne gu obo le lih. Sve to dra ma ti~ no re me ti `i vot u po ro di ci i okru `e wu bo le sni ka, a pred sta vqa i ve li ko op te re }e we za dru {tve nu za jed ni cu uop {te.

Go vo re }i o fak to ri ma ri zi ka, na po me nu la je da po sto je oni na

kon tro lu ne za ra znih bo le sti.

Mo gu }e je spre ~i ti ili mo di fi ko va ti fak to re ri zi ka, spre ~i ti po ~e tak ili na pre do va we bo le sti, kao i pre ra no umi ra we uz bol i pat wu. Is hod bo le sti je mo gu }e po boq {a ti we nim ra nim ot kri va wem, od go va ra ju }om te ra pi -

Po sto ji vi {e me ha ni za ma uz po mo} ko jih mo `e mo spre ~i ti po ja vu bo le sti, a naj e fi ka sni ji su pre ven tiv ni pre gle di u kom bi na ci ji sa zdra vim na ~i nom `i vo ta ko je ne mo `e mo uti ca ti, ali i na ko je mo `e mo. U pr vu gru pu spa da ju sta rost, pol, ra sa, po zi tiv na po ro di~ na anam ne za, dok dru gu sku pi nu ~i ne hi per ten zi ja, pu {e we, po vi {en ni vo ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, go ja znost, ne do voq na fi zi~ ka ak tiv nost, di ja be tes i stres.

– Do ka za no je da po sto je efi ka sne in ter ven ci je za pre ven ci ju i

jom i efi ka snom re ha bi li ta ci jom – tvr di dr Jo van ka Ko pri vi ca.

Po sto ji vi {e „me ha ni za ma“, ve li ona, uz po mo} ko jih mo `e mo spre ~i ti po ja vu bo le sti, a naj e fi ka sni ji su pre ven tiv ni pre gle di u kom bi na ci ji sa zdra vim na ~i nom `i vo ta.

– Sva ko ko se pri dr `a va za ko ni to sti sa dr `a nih u ta ko zva nom

NAJ NO VI JA NA U^ NA OT KRI ]A O CAR STVU GQI VA: U Matici srpskoj u Novom Sadu ju~e je po~eo ^etvrti me|unarodni nau~ni skup „Mikologija, mikotoksikologija i mikoze”, koji je okupio stotinak doma}ih i stranih istra`iva~a i eksperata. Oni }e na trodnevnim sesijama ovog interdisciplinarnog skupa predstaviti najnovije rezultate istra`ivawa, razmeniti iskustva u nau~nom, istra`iva~kom i stru~nom radu u ovim oblastima izuzetno zna~ajnim za `ivot na Zemqi. Jer, gqive spadaju u najrasprostrawenije organizme na na{oj planeti i sa svojim toksi~nim metabolitima – mikotoksinima – danas predstavqaju veliki problem u svim delovima lanca proizvodwe hrane, ali i veterinarskoj i humanoj medicini. Zbog prisutnosti problema toksigenih plesni i mikotoksina {irom sveta i u mnogim sferama `ivota, te velikog broja zainteresovanih za nova nau~na dostignu}a u tim oblastima, Odeqewe za prirodne nauke MS utemeqilo je i bijenalno organizuje ovaj nau~ni skup (prethodni su odr`ani 2005, 2007. i 2009). Saop{tewa u~esnika na ovogodi{wem skupu po tematici su svrstana u ~etiri celine: Mikologija, Mikotoksini u `ivotnim namirnicima i hrani za `ivotiwe, Mikotoksikoze qudi i `ivotiwa i Mikoze qudi, `ivotiwa i biqaka.

V. ^.

ma gi~ nom bro ju zdra vqa, mo `e o~e ki va ti dug i zdrav `i vot. To je broj 0-3-5-140-5-3-0. Pr va ci fra u ni zu, 0, od no sno pred u slov da sa ~u va mo sr ce i mo zak od in fark ta i {lo ga, je ste da ne pu {i mo, 3 – broj ko ji nas pod se }a na to da sva ko ga da na tre ba da pro {e ta mo ili pre pe {a ~i mo tri ki lo me tra; 140 – pre po ru ka da svoj gor wi krv ni pri ti sak uvek odr `a va mo na vred no sti ma is pod 140 mi li me ta ra `i vi nog stu ba; 5 – broj ko ji nas upu }u je na va `nost pet re dov nih obro ka u is hra ni, u ko joj tre ba da bu du za stu pqe ni vo }e i po vr }e; 3 – ve o ma je va `no da vo di mo ra ~u na o ni vou ri zi~ nog ho le ste ro la u kr vi, ko ji ne sme da pre |e iz nos tri; 0 – po sled wa nu la u ma gi~ nom bro ju od nas tra `i da ne bu de mo go ja zni, da ne ma mo {e }er nu bo lest, kao i da vo di mo ra ~u na o pred-di ja be te snom sta wu – ot kri la je ova le kar ka. @. Balaban

Foto: B. Lu~i}

6

VESTI Za kon o vra }a wu imo vi ne cr kva ma je usta van Ustav ni sud Sr bi je ni je pri hva tio ini ci ja ti ve ko ji ma se ospo ra va la ustav nost Za ko na o vra }a wu imo vi ne cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma i oce nio je da je taj za kon za sno van na Usta vu i da ne sa dr `i po vre du na ~e la prav ne jed na ko sti i za bra ne dis kri mi na ci je pred vi |e ne Usta vom i Evrop skom kon ven ci jom za za {ti tu qud skih pra va i osnov nih slo bo da.

Pre ma Ak ci o nom pla nu za br `e sti ca we sta tu sa kan di da ta, ko ji je 29. de cem bra 2010. go di ne usvo ji la Vla da Sr bi je, za kon o re sti tu ci ji bi tre ba lo da bu de usvo jen do ju na 2011. go di ne. Za kon o vra }a wu imo vi ne cr kva ma i ver skim za jed -

ni ca ma ko ji je usvo jen 2006. go di ne, pro pi su je pri o ri tet na tu ral ne re sti tu ci je. To zna ~i da se od u ze ta imo vi na vra }a, po pra vi lu, u na tu ral nom ob li ku ili da se na kna |u je dru gom od go va ra ju }om imo vi nom ako na tu ral ni ob lik ni je mo gu}, a da se tr `i {na nov ~a na na kna da is pla }u je sa mo ako pret hod ne dve va ri jan te ni su mo gu }e.

Prob ni test ma le ma tu re 14. ma ja Pri ru~ nik za po la ga we ma le ma tu re, ko ju od ove go di ne po la `u u~e ni ci osmog raz re da, bi }e ob ja vqen pr vih da na ma ja, dok }e prob ni test za vr {nog is pi ta osma ci ra di ti 14. ma ja, iz ja vio je mi ni star pro sve te i na u ke @ar ko Ob ra do vi}.

Ta ~an da tum po la ga wa te sta iz srp skog (ma ter weg) je zi ka i ma te ma ti ke ko ji se po la `u na za vr {nom is pi tu zna }e se kra jem apri la.

Pre ma we go vim re ~i ma, mi ni star stvo }e do kra ja apri la zna ti {ta su na stav ni ci ura di li po pi ta wu is pu wa va wa oba ve za na re a li za ci ji na stav nog pla na i pro gra ma i gra di va pro pu {te nog to kom dvo me se~ nog {traj ka.

- Ve li ki broj di rek to ra ra di svoj po sao i do sta vqa pla no ve na dok na de tih ~a so va - re kao je Ob ra do vi}, sma tra ju }i da de ca ne tre ba da bu du us kra }e na.

Na dok na dom ~a so va sti ~u se i uslo vi da na stav ni ci ma bu de is pla }en deo pla te uma wen za vre me {traj ka, re kao je mi ni star, na vo de }i da po sto je raz li ~i ti sta vo vi po pi ta wu na do kan de.

„^i sto }a” de ci za osmeh Humanitarnoj akciji za decu obolelu od malignih bolesti „Deci za osmeh” prikqu~ila se i „^isto}a”.

Preduze}e }e deci s Onkolo{kog odeqewa De~je bolnice pokloniti igra~ke, puzle, blokove za crtawe, flomastere, bojice, kola`, dru{tvene igre i pli{ane igra~ke. Akciju je organizovao Radio „Novi Sad”.

A. Va.

DA NAS OD 11 DO 15 ^A SO VA IS PRED GRAD SKE BI BLI O TE KE

Na uli ci kwi ge na dar Gradska biblioteka pripremila je niz programa povodom Svetskog dana kwige, koji se obele`ava 23. aprila. Ispred biblioteke u Gimnazijskoj ulici danas }e od 11 do 15 sati bibliotekari deliti kwige i obele`iva~e za wih, te blok~i}e.

U 13 sati ilustrator - strip autor Bra ni slav Ke rac, urednik „Stripoteke„ Si bin Slav ko vi} i urednik elektronskog ~asopisa „Strip vesti” Zlat ko Mi len ko vi} bi}e

Novosadska ~etvrtak21.april2011.

gosti De~jeg odeqewa. Na odeqewu „\ura Dani~i}” od 17 sati korisnike }e uslu`ivati glumac Srpskog narodnog pozori{ta Ra di vo je ^u pi}.

U pozori{noj sali Kulturnog centra u Bege~u u 17 sati bi}e odr`an recital za decu od ~etiri do 14 godina. U programu }e u~estvovati deca iz vrti}a „Pinokio„ i O[ „Veqko Petrovi}”, kao i ~lanice hora „Bege~ke ma{nice”.

Z. Ml.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Sr ce ho }e, yep ko ~i P

o vo dom naj ve }eg hri {}an skog pra zni ka Us kr sa, tr gov ci na pi ja ca ma po tru di li su se da mu {te ri ja ma po nu de si ja set ukra sa, sli ~i ca za ja ja, bo ja za far ba we i ~o ko lad nih |a ko ni ja za de cu. I taj deo pri ~e je pot pu no na me stu. Ono {to ni je na me stu je ne ma {ti na, mo `da naj bol ni ja u vre me pra zno va wa, ka da qu di mo ra ju vi {e da tro {e i na sve stra ne da ju no vac zbog pra zni~ nog ras po lo `e wa.

Kad se ~la no vi pro se~ nog do ma }in stva ma lo pre ra ~u na ju pa shva te da im za le po ukra {e nu kor pu ko ja sa dr `i re ci mo dva de se tak fi no ofar ba nih i ukra {e nih ja ja tre ba bli zu hi qa -

du di na ra… @e qa za pra zno va wem „na ve li ko” ipak ne ka ko utih ne, ka da po sle ja ja na red do |e ku po vi na ukra sa, sli ~i ca, bo ja, ~o ko lad nih ze ka. Jer, va qa je sti i pi ti i kad pra zno va we pro |e.

Tu isti nu ovih da na ose ti li su pro dav ci na pi ja~ nim te zga ma ukra {e nim us kr {wom {a re nom po nu dom- pro da ja ni je kao la ne.

No, s ob zi rom na to da je Us krs ver ski, od no sno du hov ni pra znik, ma te ri jal no osta je u dru gom pla nu, ta ko da je na ~in na ko ji po je di nac ose }a ovaj pra znik mno go va `ni ji od ko li ~i ne po tro {e nog nov ca na we go vo obe le `a va we.

J. Zdjelarevi}

DO NA CI JA RA DIO-TE LE VI ZI JE VOJ VO DI NE

Ra ~u nar ska opre ma Po li ci jskoj upravi

Direktor Radio-televizije Vojvodine Bla `o Po po vi} i zamenik na~elnika Policijske uprave u Novom Sadu Ste van Kr sti} potpisali su ju~e ugovor o donaciji ra~unarske opreme koju je RTV poklonila policiji. Novosadskoj policiji su uru~ena tri ra~unara uz prate}u opremu, ukupne vrednosti oko 300 hiqada dinara, a prema re~ima Popovi}a donacija je dodeqena ciqu poboq{awa rada policijske administracije.

- Poznato je da Novosa|ani u odnosu na ostale gradove najdu`e ~ekaju na izradu li~nih i saobra}ajnih dokumenata i ovaj skromni poklon RTV-a policiji jeste poku{aj da se doprinese da Novosa|ani vi{e vremena posvete sebi i svojima, a mawe administraciji - rekao je Popovi}.

Prema re~ima Stevana Krsti}a, ra~unarska oprema }e biti upotrebqena u slu`bi upravnih poslova.

N. P.

V remeploV

ISE QE WE UPRA VE APO TE KE „NO VI SAD” SU TRA GO TO VO

Na Sa te li tu sta ni ca ~e ka po li ci ju Uprava Apoteke Novi Sad ise qa va se iz pro sto ri ja u Ulici Stevana Hladnog 1 kod Satelitske pijace, koje }e se ove godine adaptirati za novu policijsku ispostavu u ovom delu grada. Iseqewe }e biti go to vo su tra.

Pred sed nik Skup{tine grada Alek san dar Jo va no vi} je istakao da su sada stvoreni uslovi da policija po~ne da se useqava u nove prostorije.

Obez be di li smo pro stor, jer sma tra mo da je pi ta we bez bed no sti gra |a na jed no od naj va `ni jih, (Alek san dar Jo va no vi}) - Novi Sad je grad koji je najvi{e dao policiji od svih grado va u Sr bi ji. Ku pi li smo opremu u vrednosti od vi{e desetina miliona dinara i opremili prostor za izdavawe li~nih dokumenata u kojem rade zaposleni iz Gradske uprave.

Sa da smo obez be di li i pro stor, jer smatramo da je pitawe bezbednosti gra|ana jedno od

najva`nijih - kazao je Jovanovi}.

Podsetio je na najave koje su ranije stigle iz Ministarstva unutra{wih poslova, a koje se

dili u novoj ispostavi i ja o~ekujem da se i to pitawe re{i - rekao je Jovanovi}.

Di rek tor Apo teke Novi Sad Du {an Mi l o { e v i}, precizirao je da se Apo te ka ise li la po dogovoru, a da je re~ o prostoru od oko 600 kvadrata.

- Uspeli smo da na|emo odgovaraju}i ali privremeni prostor za upravu Apoteke, a grad se dosta zala`e da na|emo kona~no re{ewe gde }e biti sme {te na na {a uprava - objasnio je Milo{evi}.

Po li cij ska is postava kod Satelitske pijace treba da se useli toFo to: N.Sto ja no vi} kom godine i time ti~u nove policijske isposta- }e Novo naseqe i delovi grave, da }e ona biti otvorena to- da koji se naslawaju na pomekom ove godine. nuti deo grada nakon dugo go- Preostaje sada i pove}awe dina kona~no dobiti policijbroja policajaca, koji bi ra- sku ispostavu.

S. K.

KAD ^O VE KU PO ZLI, A SVE EKI PE ZA U ZE TE

@iv nu le {u me Gradske vlasti su 21. apri la 1850. `upanijskim vlastima u Somboru uputile izve{taj o stawu {uma. ^enejska, sa proplancima na kojima je napasana stoka, obuhvatala je 128 jutara, a futo{ka 341 jutro. Alma{ka {uma je imala 80 jutara vrbe, a isto toliko vrbe bilo je i na da-

nas nepostoje}oj Kapetanskoj adi. Sve su ove {ume zbog ratnih doga|awa bile dosta o{te}ene, a skoro sve mladice su posekle vojske koje su ovuda prolazile. Magistrat je naglasio da je ve} unajmio pet lugara koji sa pomo}nim radnicima obnavqaju {ume.

N. C.

Hit na po mo} hi ta la 20 mi nu ta Na Bulevaru oslobo|ewa ispred broja 86 iz gradskog autobusa (broj 760) sa linije sedam izneli su starijeg sugra|anina, kome je pozlilo ju~e oko 16 ~asova.

Desetak qudi iz autobusa poku{avalo je da pomogne ~oveku i ~ekalo Hitnu pomo}, koja je do{la nakon 20 minuta. Kako nam iz Hitne pomo}i ka`u, do br`e

intervencije nije moglo do}i, jer su sve ~etiri ekipe bile na terenu, pa hitnije pru`awe pomo}i fizi~ki nije bilo izvodqivo.

Prema o~evicima, velik broj sugra|ana nije se uop{te obazirao na prizor u kom se ~ovek borio za `ivot, nego su mirno prolazili, telefonirali i uparkiravali ko-

la ne pitaju}i treba li ~oveka odvesti u bolnicu. Kako daqe o~evici ka`u, voza~ je zaustavio autobus i ~ekao jedno vreme kola Hitne pomo}i, ali je ubrzo morao da nastavi vo`wu. Kada je Hitna pomo} stigla, ~ovek kome je pozlilo je, uz asistenciju, u vozilo u{ao na nogama.

A. L.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 12 sati Ulica Koste [okice.

Fu tog: od 7 do 14 povremeno u pojedinim ulicama naseqa; od 8 do 12 deo naseqa Stari Futog od kanala prema crkvi i firma „Garant”.

Srem ska Ka me ni ca: od 8.30 do 11 sati deo Ive Lole Ribara.

Le din ci: od 9 do 12 deo vikend naseqa Torine.

Ki sa~: od 9 do 10 celo naseqe; od 8.30 do 12.30 Bene{ova, od [tefanikova do @elezni~ke ulice, J. Gombora od 1 do 35, [tefanikova od 1 do 17, od 2 do 14 i Jano{ikova od 1 do 13 i od 2 do 14; od 8.30 do 13 Jano{ikova od 16 do 96 i od 15 do 65. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 deo vikend naseqa oko vile Izvr{nog ve}a.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak21.april2011.

c m y

8

dnevnik

U JA KOJ KON KU REN CI JI NA TAK MI ^E WU PI JA NI STA

Ani Bur sa} tre }e me sto u Pa ri zu Na me |u na rod nom tak mi ~e wu pi ja ni sta „Flejm”, ko je je odr `a no u Pa ri zu od 11. do 21. apri la, Ana Bur sa}, u~e ni ca {e stog raz re da Osnov ne mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}”, osvo ji la je tre -

}e me sto. Mla da pi ja nist ki wa svo je ume }e po ka za la je iz vo de }i de la Mo car ta i Li sta, ko je je `i ri oce nio sa 83 po e na. Ovom pre sti `nom di plo mom, pre ma re ~i ma pro fe sor ke Bi qa ne Da -

bi}, sa mo je upot pu ni la zbir ku ti tu la ko je je osvo ji la i na do ma }im tak mi ~e wi ma.

- Ovo di plo ma je va `na i zbog to ga sam ve o ma za do voq na we nim uspe hom. U iz u zet no ja koj

kon ku ren ci ji ume la je da se iz bo ri i po ka `e svoj ta le nat. Za ovo tak mi ~e we vred no se pri pre ma la od po ~et ka go di ne i zbog to ga uspeh ni je iz o stao - re kla je Da bi}.

N. R.

Pri ja ve za tre }i Fo to- ma ra ton No vo sad ski tre }i Fo to ma- ra ton, u or ga ni za ci ji agen ci je „Aspekt” i pod po kro vi teq stvom Gra da, odr `a }e se 30. apri la.

Go sti }e bi ti broj ni fo to gra fi iz raz li ~i tih gra do va Sr bi je i Evro pe.

Pre mi jer no ove go di ne uvo di se i oku pqa we mo de la, a no vi na je i in dor fo to set ko ji }e bi ti do stu pan od re |e nom bro ju fo to gra fa. U su bo tu se odr `a va tre }a ra di o ni ca Fo to tre nin ga na ko jem }e se u~e sni ci pri pre ma ti za Fo to ma ra ton.

Pri ja ve za ovu ma ni fe sta ci ju mo gu se sla ti na sajt www.fa ce no vi sad.com.

A. L.

MU KE @I TE QA FRU [KO GOR SKE ULI CE

Fo to: B. Lu ~i}

Ru pa gu ta ko la Ru pa na pu tu ima svu gde i po ja vqu ju se gde naj ma we o~e ku je te. Ta ko je vo za~ „Ale ka” zre wa nin skih re gi star skih ozna ka ju ~e u Uli ci Ni ko le Pa {i }a iz g u b io tlo pod to~ k o vi ma upav {i u ovu oma wu ja mu. Fe no -

men na stan ka ovo li kog kra te ra jo{ ni kom ni je ja san, ali {o fe ri po no vo sad skim as fal ti ma po la ko do bi ja ju uz bu |e wa rav na oni ma ko je is ku {a va ju re li vo za ~i.

A. L.

Na pu {ten lo kal ste ci {te nar ko ma na Iako su na de se ti ne pu ta oba ve {ta va li po li ci ju, ko mu nal nu po li ci ju i dru ge nad le `ne, sta nov ni ci zgra de na

po ~et ku Fru {ko gor ske uli ce, u ko joj se na la zi la Qu bqan ska ban ka i da qe za zi ru od pro la ska po red na pu {te -

nog lo k a l a ove slo v e n a~ k e li za {tit nu ogra du od pla sti ban ke. ke, zbog ~e ga je do {lo do ma - Ne sno san smrad, go mi le weg po `a ra, ko ji je ugro zio sme }a, ga la ma i ko zna ka kve sta no ve ko ji se na la ze od mah bo le {ti ne vre ba ju iz tog br - iz nad. Gra |a ni ovog de la gra lo ga, gde se uglav nom no }u sku - da go di na ma na raz ne na ~i ne pqa ju nar ko ma ni i bes ku} ni - po ku {a va ju da sa zna ju ko je ci. Ne ki se bo je tu da i da pro - vla s nik lo k a l a iz ko j eg se la ze i mi za i sta vi {e ne zna mo slo ve na~ ka ban ka ise li la pre {ta da ura di mo da se to zlo dva de se tak go di na, ali do tog mak ne iz zgra de po da tka ni s u - ka `e jed na od mo gli da do |u.

Ne zna se ko sta nar ki.

Sli ~ an po k u Pre ma we nim {aj su ima li i u je vlasnik lokala re ~i ma u de mo Me snoj za jed ni li ra nom lo ka lu ci, ali imo vin se ne sa ku pqa ju obi~ ni bes - sko-prav ni od no si ve za ni za ku} ni ci ko ji ne ma ju kud, ve} ovaj lo kal su iz gle da to li ko qu di ogre zli u dro gi i al ko - za mr {e ni, da je pro sto ne mo ho lu ko ji su od lo ka la na pra - gu }e utvr di ti ko me pri pa da vi li otvo re ni ve-ce u ko jem ovaj lo kal, od no sno ko me tre bo ra ve, spa va ju i vr {e nu `de. ba da se obra te, ka ko bi re {i U par na vra ta sta na ri zgra de li pro blem sa ne zva nim go sti su po ku {a li da za {ti te ulaz u ma u zgra di. lo kal, ali su hu li ga ni za pa li N. Per ko vi}

Po ~e lo uni {ta va we ko ma ra ca FA KUL TET ZA PO SLOV NE I PRAV NE STU DI JE

Sa vre me ne u~i o ni ce u no voj zgra di No va po slov na zgra da Fa kul te ta za po slov ne i prav ne stu di je „Dr La zar Vr ka ti}” otvo re na je ju ~e na Bu le va ru oslo bo |e wa 76.

-Use qe we u sop stve ni pro stor sa sa vre me no opre mqe nim u~i o- ni ca ma nam omo gu }a va da una pre di mo kva li tet ra da - re kla je de ka ni ca Mir ja na Fran ce {ko.

Na Fa kul te tu za po slov ne i prav n e stu d i j e omo g u } e n e su osnov ne i ma ster stu di je za stu di je pra va, po slov ne psi ho lo gi je, me nax men ta u po slov noci v il n oj bez b ed n o s ti, en g le skog je zi ka i po slov nog me nax men ta.

A. Va.

Pre da va we u MZ „Bi stri ca” Pre da va we na te mu „Po kre ni te se pu tem emo ci o nal ne slo bo de” Ja smi ne Ko va ~ev odr `a }e se su tra u 19 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Bi stri ca”, Uli ca bra }e Dro wak 11. Ulaz je slo bo dan. A. Va.

Eki pe no vo sad ske „Ci klo ni za ci je“ su ve} ne ko li ko da na na te re nu. Lar vi cid no su zbi ja we ko ma ra ca sa ze mqe ju ~e je ra |e no na ka na li ma na Adi ca ma i Ka me wa ru. Do sre di ne sle de }e ne de qe u pla nu su ka na li na Kli si, No vom na se qu, Sa te li tu, Te le pu, Ada mo vi }e vom na se qu, Ve -

ter ni ku, Fu to gu, Pe tro va ra di nu, Srem skoj Ka me ni ci, Boc ka ma, Bu di sa vi, Ki sa ~u, Be ge ~u, ^e ne ju i Ste pa no vi }e vu. U istom pe ri o du tret ma ni ma pro tiv lar vi ko ma ra ca bi }e ob u hva }e ni i ka na li u Vi dov dan skom na se qu, na De te li na ri i Avi ja ci ji, Sa laj ci, Pod ba ri i Rot kva -

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

Na po klon kwi ga o Tol sto ju Iz da va~ ka ku }a “Pro me tej”, u sa rad wi s “Dnev ni kom”, ove sed mi ce da ri va }e sva kog da na ~i ta o ce na {eg li sta sa po dve kwi ge.

Dva ~i ta o ca ko ja se pr va ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak kwi ge. Da nas po kla wa mo kwi gu „Tol stoj” auto ra Mi ha i la Ba ji }a. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svo je po klo ne da po dig nu u

kwi `a ri “Most – Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744. U kwi zi je na ve de no ka ko se pi {e o pi scu: „Is tra `i va we li~ no sti pi sca, {to se sa mo po se bi pod ra zu me va – ni je sa mo re gi stro va we ~i we ni ca we go ve bi o gra fi je, we go va li~ nost se for mi ra i ostva ru je jo{ vi {e u we go vom stva ra la {tvu.

A. J.

^ITAOCI PI[U SMS

ri ji, kao i u Ka }u i Ru men ki, [an ga ju i Su bi }u, Ka }u i Ko vi qu.

U to ku je i si ste mat ska ak ci ja za {ti te zdra vqa gra |a na od kr pe qa, a do pr vo maj skih parz ni ka tre ti ra }e se ze le ne jav ne po vr {i ne u gra du i okol nim me sti ma, svi par ko vi, kao i iz le -

ti {ta ko ja se ne na la ze u zo na ma za {ti te. Ju ~e su tret ma ni ura |e ni na ze le nim po vr {i na ma na Sun ~a nom ke ju, Li ma nu 4, Li ma nu 3, Li ma nu 2, na Be o grad skom ke ju i Ri bar skom ostr vu.

Eki pe Ci klo ni za ci je da nas }e ra di ti tret ma ne na Ka me wa ru 1, 2, 3, 4 i 5.

Q. Na.

„DNEV NIK” I „AL NA RI” PO KLA WA JU KWI GE

„Zim ski dvo rac” Yo na Boj na Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, a ko ji do sa da u ovoj ak ci ji ni su do bi ja li kwi ge, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na

“Zim ski dvo rac“ Xo na Boj na, u iz da wu „Al na ri ja“.

Ne za bo rav na pri ~a o qu ba vi iz me |u ~o ve ka ko ji ne ume da `i vi u sa da {wo sti i `e ne ko ja ne mo `e da se po mi ri sa pro {lo {}u. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri „Vul kan” u tr `nom cen tru „Mer ka tor”.

A. V.

065/47-66-452

Sle pa prav da na si ro ti wu uda ra 22826

Ka kva prav na dr `a va... Si ro ti wi zbog ne pla }e nih ra ~u na {a qu ute ri va ~e du go va i od u zi ma ju krov nad gla vom. A pri vat ni ci ma to le ri {u gi gant ska du go va wa. Do zvo qa va ju im da, po red blo ki ra nih ra ~u na i ne iz mi re nih oba ve za, otva ra ju no ve ra ~u ne u dru goj ban ci, pre pi {u fir mu na ta tu, ma mu, `e nu, bra ta, do da ju dva tri slo va na zi vu i na sta ve da qe sa mal ver za ci ja ma.

Prav ni si stem o~i gled no ne funk ci o ni {e. Ili je prav da u tom slu ~a ju sle pa, ali kad tre ba na si ro ti wu uda ri ti, od jed nom pro gle da?

062/8488... * * * Ako je Ce ca kri va, {ta }e joj kre dit? Gde su pa re od pro da je fud ba le ra? Ako ni je kri va, ne tre ba da pla ti. Lo gi~ no, zar ne?

Kod nas sve ima „ob ja {we we”, zar ne? 064/2466..

* * *.

Obe le `a va we da na Spen sa ne mo `e. No vo go di {wi sku pi val cer mo `e?

064/5809...

* * * Spens je is tra jao na to me da ise li FK „Ajaks“ sa Saj mi {ta zbog du ga od 680.00 din, a ku ka zbog blo ka de ra ~u na jer je To pla ni du go vao 67,5 mi li o na di na ra! Na sve to gra do na ~el nik ka `e „da je po na {a we di rek to ra To pla ne ne pri hva tqi vo, jer mo ra da po sto ji do go vor”. Pa, gde je do go vor Spen sa sa Ajak som?

064/1568... * * * Pri ja va po `a ra SMS-om.. . Kod nas go ri, ali ne tre ba va tro ga sac, ima mo pri vat nog... {ef ra ~u no vod stva! :-) 069/2193... * * * La ko je ko mu nal noj po li ci ji da za vr }e ru ke `e na ma, a ka da }e da za vr ne grad. U Uli ci M. Mi qa no va ka qu ga!

064/3191...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak21.april2011.

9

DA NAS ZA SE DA SKUP [TI NA GRA DA

Po slo va we jav nih pred u ze }a na va gi Na da na {woj sed ni ci Skup {ti ne gra da pred od bor ni ci ma }e se na }i dva de se tak ta ~a ka, uglav nom o iz ve {ta ji ma o po slo va wu ne ko li ko jav nih pred u ze }a i ve }i ne usta no va kul tu re ~i ji je osni va~ grad. Po re ~i m a pred s ed n i k a grad s kog par la men ta Alek san dra Jo va no vi }a, ne o~e ku je se sce na rio od pro {log za se da wa, ka da je sed ni ca u tri na vra ta tra ja la de set da na. Jo va no vi} je ju ~e iz ja vio da ni je do bio zah tev ra di ka la za we go vu sme nu, te da je sta bi li za ci jom ve }i ne u Skup {ti ni ta pri ~a iz gu bi la na ak tu el no sti.

Od bor ni ci bi tre ba lo da se od re de pre ma od lu ci da se pra vi plan de taq ne re gu la ci je re gi o nal ne de po ni je u No vom Sa -

du, o pro gra mu ure |e wa i za {ti te po qo pri vred nog ze mqi {ta, a bi }e im pre zen to va na i in for ma ci ja o to ku sud skog

Od 1. ma ja sku pqa kar ta u grad skom pre vo zu?

Pred od bor ni ci ma u Skup {ti ni gra da da nas bi tre ba lo da se na |e i pred log o po sku pqe wu kar te u grad skom pre vo zu za {est od sto.

Ako se pred log na |e na dne vom re du i bu de iz gla san to zna ~i da }e od 1. ma ja kar ta u grad skom pre vo zu ko {tat gi 45 di na ra, ume sto sa da {wih 40. Grad ski par la ment }e o to me od lu ~i va ti pri li kom raz ma tra wa pred lo ga iz me na i do pu na ma po slo va wa Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a. Grad sko ve }e se s po vi {i com ce ne kar te sa gla si lo. Osta le kar te ne }e po sku pqi va ti.

Z. D.

pro ce sa gde ATP „Voj vo di na” tu `i grad za na kna du {te te.

In for ma ci ja je sa `e ta na bar 50 stra na i sa dr `i po dat ke od po ~et ka sud skog spo ra ATP „Voj vo di na” u ste ~a ju i Gra da do po sled weg ro ~i {ta.

Spor iz me |u Gra da i ATP „Voj vo di na” vo di se jer Grad ni je is po {to vao ugo vor (pot pi s ni c a bi l a biv { a gra d o na~el ni ca Ma ja Goj ko vi}) o pre se qe wu me |u me snog auto bu s kog sa o b ra } a j a sa sta r e autobu s ke sta n i c e na no v u, izgra | enu na par c e l i ATP „Voj vo di na”.

S. K. / Z. D.

IN STI TUT ZA JAV NO ZDRA VQE PO RU ^IO

U ~e smo va ~i pre vi {e man ga na i gvo `|a Re spi ra tor ne in fek ci je ~i ne 92 od sto svih pri ja vqe nih slu ~a je va za ra znih bo le sti u pro te klih me sec da na, sa op {ti li su na ju ~e ra {woj re dov noj kon fe ren ci ji za me di je ko ju or ga ni zu je In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne. Po red re spi ra tor nih za ra znih bo le sti, re gi stro va ni su i slu ~a je vi za ra znih pro li va, ko ji su naj ~e {}e bla gi i krat ko tra ju. U gru pi pol nih bo le sti, vo de }a in fek ci ja je ge ni tal na hla mi di ja za i he pa ti ti si B i C, ko ji se pre no se krv nim pu tem. Dok tor ka Sve tla na Ili} je na po me nu la da se gra |a ni ~uva ju ubo da kr pe qa, ko ji pre -

VESTI „Ne be ska soa” Pro m o c i j a kwi g e pe s a m a Go r a n a La b u d o v i } a [ar l a „Ne be ska soa” odr `a }e se da nas u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad s ke bi b li o t e k e, uli c a Du nav ska 1.

U pro gra mu }e u~e stvo va ti Ivan La lo vi}, ^e do mir Qu bi ~i}, Bra ni slav Zu bo vi} i autor.

A. Va.

Ska ve ~e u CK13

no se lajm sku bo lest. Ona je ta ko |e na ja vi la Ne de qu imu ni za ci je, ko ja se obe le `a va od 23. do 30. apri la, a ko ja je jed na od naj e fi ka sni jih me ra ko ja spre ~a va mno ge bo le sti.

[to se ti ~e is prav no sti vo de za pi }e, ana li zom je utvr |e na fi zi~ ko-he mij ska ne is prav nost zbog po ve }a ne kon cen tra ci je man ga na i gvo `|a, {to uti ~e na sen zor ne oso bi ne vo de.

Vo da iz svih de set jav nih bu na ra na te ri to ri ji gra da je fi zi~ ko-he mij ski ne is prav na, a dok tor ka Sa wa Bi je lo vi} je is ta kla da vo da iz bu na ra na Ri bar skom ostr vu kod re sto ra na „Du nav ska te ra sa” ni je is prav na za ko ri {}e we, jer je i mi kro bi o lo {ki ne is prav na.

Do mi nant ni za ga |i va~ va zdu ha u No vom Sa du je pra {i na, pa Bi je lo vi} pre po ru ~u je No vo sa -

Ju bi lej pr ven stva „Spens 81” Vo lon te re ko ji su u~e stvo va li u or ga ni za ci ji 36. Svet skog pr ven stva u sto nom te ni su, ko je je odr `a no 1981. u No vom Sa du, ugo sti li su ju ~e u Sve ~a noj sa li Grad ske ku }e pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} i ~lan Grad skog ve }a za sport i omla di nu Alek san dar Kra vi}.

Pri jem je or ga ni zo van u okvi ru obe le `a va wa 30 go di na od odr `a va wa naj ve }e sport ske ma ni fe sta ci je u glav nom gra du Voj vo di ne, a pri je mu je pri su stvo va lo oko 50 vo lon te ra. Na pri je mu se za hva lio i ta da {wi pred sed nik Iz vr {nog ko mi te ta 36. svet skog pr ven stva An de a{ Mu ~i ko ji je Jo va no vi }u uru ~io bro {u ru o pr ven stvu u sto nom te ni su „Spens 81”.

A. L.

Svir ka ska ben do va „Skar bo ne 14” i „Ma mur luk” odr `a }e se da nas u 21 ~as u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca Voj vo de Bo jo vi }a 13.

Kar te ko {ta ju 200 di na ra i mo gu se ku pi ti na ula zu pre po ~et ka kon cer ta.

A. Va.

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Ve ter ni ku, a su tra u Pe tro va ra di nu i Be ge ~u.

Tra vu, li {}e, gra we i osta li ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

A. L.

Kon kurs za ma le kre a tiv ce De ca od se dam do 12 go di na mo }i }e da kon ku ri {u na kre a- tiv ne ra di o ni ce u okvi ru ma ni fe sta ci je „No} mu ze ja” da nas u 19 ~a so va u Ame ri~ kom kut ku, Uli ca Pe tra Drap {i na 3. Za pri ja vu je po treb no do ne ti cr te` na te mu „Moj grad u bu du} no sti”, a de ca ko ja bu du naj kre a tiv ni ja mo }i }e da u~e stvu ju u iz lo `bi „Ve li ki ma li qu di” ko ja }e bi ti po sta vqe na u Ame ri~ kom kut ku.

Vi {e in for ma ci ja mo `e se do bi ti na te le fon 47-22-840 i pu t em mej l a ame r ic k i k u tak@nsca ble.net sva kog rad nog da na od 9 do 20 ~a so va.

A. Va.

DE MO KRA TE U KAR LOV CI MA PO MA @U NAJ SI RO MA [NI JI MA

Pa ke ti za 150 po ro di ca So ci jal no naj u gro `e ni je po ro di ce u Srem skim Kar lov ci ma, wih 150 do bi lo je ju ~e pa ke te sa na mir ni ca ma i sred stvi ma za hi gi je nu od Op {tin skog od bo ra De mo krat ske stran ke i lo kal ne sa mo u pra ve. Na me ra da ro da va ca bi la je da po mog nu si ro ma {nim su gra |a ni ma da pro sla ve naj ve }i hri {}an ski

pra znik, Us krs ona ko ka ko to do li ku je sva kom ~o ve ku.

Po re ~i ma po ve re ni ka u kar lo va~ kom OO DS-a Bra ni sla va Fi li po vi }a, ovi pa ke ti hra ne i hi gi jen skih pro iz vo da sa mo su deo na sto ja wa stran ke da po boq {a uslo ve `i vo ta qu di ko ji su na ili is pod gra ni ce eg zi sten ci je.

Z. Ml.

|a ni ma da bo ra ve van gra da {to je vi {e mo gu }e.

Od 1. ma ja, ka da po ~i we ku pa li {na se zo na pa do za vr {et ka se zo ne, sva ko dnev no }e bi ti uzor ko va na po vr {in a du nav ske vo de i [tran da.

Na kon fe ren ci ji je ta ko |e na ja vqen Me |u na rod ni dan fizi~ ke ak tiv no sti, ko ji }e se obe le `i ti 10. ma ja na [tran du od 18 do 20 ~a so va.

- In sti tut tog da na or ga ni zu je jav nu ma ni fe sa ci ju „Ve `bom do zdra vqa”, na ko joj }e bi ti odr `an jav ni ~as fi zi~ ke ak tiv no sti uz, u~e {}e de ce iz vr ti }a, u~e ni ka osnov nih i sred wih {ko la, a svo je pro gra me }e pred sta vi ti sport ski i re kre a tiv ni klu bo vi - re kao je dr Du {an ^an ko vi}.

I. D.

Fo to: S. [u {we vi}

GRA DO NA ^EL NIK PA VLI ^I] PRI MIO DI REK TOR KU USAID-a SU ZAN FRIC

No vo po gla vqe do bre sa rad we

Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ugo stio je ju ~e u Grad skoj ku }i no vu di rek tor ku Ame ri~ ke agen c i j e za me | u n a r od n i raz voj USAID Su zan Fric.

Is ta kla je da joj je za do voq stvo {to je ima la pri li ku da po se ti No vi Sad i odr `i pr vi sa sta nak sa gra do na ~el ni kom.

- Raz go va ra li smo o na stav ku sa rad we, ko ja je u pro {lo sti bi la ve o ma do bra. Da nas je bi lo re ~i o bu du} no sti, ko ja pod r a z u m e v a No v i Sad kao jedan od vo d e } ih gra d o v a u okvi ru na {eg no vog pro gra ma lo kal nih vla sti - re kla je Su zan Fric.

- No vi Sad do 2008. ni je kon ku ri sao ni za je dan pro je kat u bi lo ko joj obla sti, a sa rad wom sa Ame r i~ k om agen c i j om za me|u n a r od n i raz v oj Grad je ste kao uslo ve da mo `e da kon kuri {e i ostva ru je pre ko gra ni~ nu sa rad wu, {to da nas i ~ini m o. Da n as smo raz g o v a rasli ka k o }e nam USAID pomaga ti u bu du} no sti, i pre ko ko jih pro je ka ta mo `e mo da ostva r i m o sa r ad w u. Da ni j e bilo po mo }i po me nu te or ga ni za ci je mi da nas ne bi mo gli da funk ci o ni sa ti kao grad - na gla sio je Pa vli ~i}.

B. M.

Pa vli ~i} ~e sti tao Us krs Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ~e sti tao je Us krs po gla va ri ma, sve {ten stvu i ver ni ci ma ko ji ove go di ne pro sla vqa ju po me nu ti pra znik i po Gre go ri jan skom i po Ju li jan skom ka len da ru.

- Sr da~ no vam ~e sti tam naj ra do sni ji hri {}an ski pra znik, dan Hri sto vog vas kr se wa. @e lim da pra zni~ ne da ne pro ve de te u du hov nom i sve op {tem mi ru, raz u me va wu, to le ran ci ji i qu ba vi, okru `e ni naj dra `im oso ba ma, i da vam Hri sto vo vas kr se we do ne se po ro di~ nu sre }u i uspeh - is ta kao je u ~e stit ki Pa vli ~i}.

B. M.

NOVOSADSKA­HrONIKA

~etvrtak21.april2011.

Danas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(15.10),­­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(14.10, 16.10),­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma”­ (13.10),­ „ran­go”­ (14.20,­ 16.30),­ „Bez­gra­ni~­no” (17.30),­„Hop”­(14.05,­15.45),­„Mo­ja­na­zo­vi­`e­na”­(22.40),­„Zdu­ha~,­zna­~i­avan­tu­ra”­(18.30,­20.40),­„rio”­(13.30,­14,­15.30,­16,­18.15,­19.30,­21.30),­„Ob­red” (18,­20.10,­22.25),­„Je­sen­u­mo­joj­uli­ci”­(20.30,­22.30),­„Bez­i­me­ni”­(18.10,­20.20, 22.35),­„Vo­da­za­slo­no­ve”­(17.45,­20,­22.20) Jadran:­„Osam­mi­nu­ta”­(19),­„Sa­kr­pan~”„­(21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­ „Pe­ra­ Do­bri­no­vi}„­ ­ „Zoj­kin­ stan”­ -­ dra­ma (19.30),­Sce­na­„Jo­van­\or­|e­vi}”­„ri­go­le­to”­-­ope­ra­(19),­Ka­mer­na­sce­na­„Igraj­mo­^e­ho­va”­(18) Pozori{te mladih ve­li­ka­sa­la­„Pi­no­kio”­(18) novosadsko pozori{te „Se­dam­i­po”­(20)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­-­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka­ 20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka

RO\EnI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Bi qa na Lat ko vi}, Sve tla na To pa lov, Gor da na Ta min xi} i Ja sna Be ri} iz Novog Sada, Ve ri ca No va ko vi} iz ^elareva i Je le na [a re nac iz In|ije, DE^AKE: Iva na [o lar - Ko va ~e vi}, Alek san dra Ra do wi}, Mi la na Kre me no vi}, Ne ve na Jo va no vi}, Vqo ra Kaj ta zi i Sla |a na Ba lint iz Novog Sada, Ma ri ja na [a la ji} iz Sombora, An ge li na ]a li} iz Ba~a i Du wa Ma le tin iz Ba~ke Palanke.

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Nevenka Vide Latal (1933) u 10.30 ~asova (ispra}aj), Saja Radeta Vojvodi} (1924) u 11.15, Piro{ka Pala Balog (1936) u 12, @ivka Vidoja Krstin (1938) u 12.45, Brane \ure Kutawac (1949) 13.30, Zagorka Mali{e Jovanovi} (1933) u 14.15, Danica Igwata @ivan~ev (1932) u 15 i Slavica Stanka Popovi} (1962) u 15.45 ~asova.

Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas u 11 ~asova sahrawen }e biti Radomir Jovana \akovi} (1932).

Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Miladin Zorke Srndovi} (1977) u 13 ~asova.

DNEVNIK

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

c m y

10

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645,677-91-20

GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

~etvrtak21.april2011.

11

НАЈАВЉЕНА БЛОКАДА ПУТЕВА У ЗАПАДНОБАЧКОМ ОКРУГУ

Пољопривредни акционари желе да пробуде власт

Некадашњи радници „Идеала” у Општинском већу ССС Апатин

СИНДИКАЛЦИ ПОМАЖУ РАДНИЦИМА „ИДЕАЛА“

Траже судско извршење АПАТИН: Радници некадашње обућарске фирме „Идеал“ у Апатину већ више од једне деценије чекају да се изврши судска одлука да им се исплате заостала примања, која је постала правоснажна 2000. године. Од тада су неки још увек на евиденцији Службе за запошљавање. Они малобројни, који су стекли услове за пензију, како кажу, с пензијом од 13.000 динара не могу да преживе, а тако мало пензију су остварили због тога што су годинама издвајали за развој фирме.

- Судска одлука је налагала да се продају машине и намири дуг запосленима, међутим, они то тада нису желели, јер су веровали да ће поново сести за радне стројеве, што се није догодило. Радницима је тако остало неисплаћених девет плата, нису добили ни отпремнину, а нису добили ни средства из републичких фондова, што је остварило око 500 радника из фирми на подручју апатинске општине које су отишле

у стечај - рекао је Слободан Лончаревић, председник Општинског већа Савеза самосталних синдиката, у чијим просторијама се окупило двадесетак од укупно стотину радника некадашњег „Идеала“. Када је у фирму пре десет година стогао стечајни управник, могао је да констатује да фирма нема ни објекат нити машине, јер је све било под хипотеком због кредита који је својевремено узео некадашњи директор Горан Пејић. Највећи повериоци били су Војвођанска банка и Пореска управа и када су намирени њихови дугови, новаца за раднике више није било.

- Сада нам једино преостаје да се поново обратимо Министарству рада и социјалне политике и Министарству финансиј,а како би радници бар нешто остварили. Договорили смо се да ће ове послове за њих одрадити Општинско веће савеза самосталних синдиката Апатин рекао је Лончаревић. Ј. П.

НЕУСПЕШНИ РЕФЕРЕНДУМИ У ЧОКАНСКОЈ ОПШТИНИ

У Јазову било кампање за бојкот

ЧОКА: Референдум за десетогодишњи месни самодопринос, који је спроведен прошлог викенда на подручју четири месне заједнице у чоканској општини, успео је само у Врбици, а слаба излазност грађана и неуспех евидентан је у Санаду, Јазову и Црној Бари. У Врбици, од 224 уписаних у бирачки списак, самодопринос су подржала 134 мештана и оних који овде располажу имовином. Прави дебакл доживело је изјашњавање у Санаду, где је од 950 на изјашњавање изишло свега

сфера приликом средстава самодоприноса преко општинске касе. Члан Општинског већа Чоке задужен за сарадњу са месним заједницама и председник Савета МЗ Јазово Емил Нађ каже да је у Јазову до бојкота изласка на референдум дошло пошто су у току ноћи 14.априла излепљене плакате против новог самодоприноса и чланова Савета МЗ.

- Нисмо могли претпоставити да неко може организовати тако ниску и подлу кампању, као што је учинио

ЗМАЈЕВО: Мали акционари приватизованих пољопривредних предузећа из неколико војвођанских места, најавили су да ће 4. маја блокирати путеве у целом Западнобачком округу. Наиме, Иницијативни одбор, који је удружио око три хиљаде мањинских акционара пољопривредних предузећа из Бачког Брестовца, Српског Милетића, Бачког Маглића, Фекетића, Раткова и Змајева одржао је прексиноћ у Змајеву први састанак, на којем је учествовало неколико десетина акционара. Они захтевају да Агенција за приватизацију, Министарство економије и Министарство правде ураде ревизију приватизације фирми у којима нису испуњени уговори о куповини друштвеног капитала. Председник Удружења за борбу против корупције „Обруч“ из Раткова, које је један од организатора овог скупа Ненад Илић, истакао је

Састанак малих акционара

да је приватизацијом држава опљачкана и да је штета само у Војводини неколико милијарди евра.

- Одлучили смо да формирамо велики Иницијативни одбор који ће се ширити по целој Војводини и биће нови фронт за решавање огром-

ног проблема оштећених радника и уништених предузећа – нагласио је Илић. Такође, он је изразио очекивање да ће то, како је рекао, пробудити власт и да ће све оно што је урадила и исправити.

- Знамо да је то могуће и то реструкутирањем предузећа, односно раскидом приватизација и позивањем на одговорност свих који су учествовали у томе - рекао је Ненад Илић. Представник мањинских акционара АД „Змајево“ Веселин Мухадиновић каже да иако свако предузеће има различит проблем, они су решили да заједно од надлежних захтевају да се пронађу и позову на одговорност оне који су криви за лоше стање у предузећима, од којих су многа или у стечају или угашена.

- Немогуће да толико година могу да се раде овакве ствари и да нико не одговара. Ми сада сумњамо и у тужилаштво, јер они, ни након неколико месеци од подношења пријава, не раде ништа, нити дају налог надлежнима из привредног криминала да почне спровођење истрага – закључио је Мухадиновић. М. Кековић

БОЈАН ПАЈТИЋ У СОМБОРУ ОТВОРИО „СИГУРНУ КУЋУ“

Економска самосталност пут до равноправности

СОМБОР: Председник Владе Војводине Бојан Пајтић јуче је у Сомбору отворио „Сигурну кућу“, која је финансирана кроз трипартитни пројекат ИВ АПВ, Фонда Б92 и Града Сомбора. Ова „Сигурна кућа“, према речима председника Фондације Б92 Верана Матића, четврти је такав објекат у Војводини, има површину од 270 квадратних метара и капацитет од 25 кревета и намењена је жртвама породичног насиља са подручја Западне Бачке, односно Сомбор, Апатина, Куле и Оџака.

- Кроз систем до сада отворених „Сигурних кућа“ до сада је прошло 700 жена и преко 800 деце, а оно што је посебно значајно је свакако чињеница да до сада у

ћима која су својим донацијама узела учешће у изградњи и сомборске „Сигурне куће“, као што су „Викторија група“, „Холцим“....

- Коначни циљ пројекта је да се цела Војводина премрежи склоништима за жене и децу која су жртве породичног насиља, које је најчешће, а због утицаја на психу жртава рекао бих и најопасније казао је Бојан Пајтић, на конференцији за штампу која је због безбедности будућих корисника и тајности локације „Сигурне куће“, организована у здању сомборске Скупштине града.- Већ постојећим Сигурним кућама у Новом Саду и Суботици прошле године смо придодали ону у Зрењанину, данас у Сомбору, а дубо-

Сигурне куће у Војводини јединствене Захваљујући се Покрајинској Влади на сарадњи у заједничком пројекту изградње „Сигурних кућа“, Веран Матић је истакао да је овај пројекат, у случају Војводине, јединствен по спремности државних органа да их укључе у системско решење породичног насиља.

- Када смо почели изградњу и опремање Сигурне куће у Београду, имали смо обећања да ће оне бити укључене у државни систем заштите жртава породичног насиља. Нажалост, ни до данас постојање и рад две Сигурне куће у Београду није системски обезбеђен, за разлику од Војводине. Овом Сигурном кућом ће, као и осталима у Војводини, руководити Центар за социјални рад, а средства за одржавање кућа су обезбеђена у покрајинском буџету, док у Београду цео терет лежи искључиво на плећима невладиних организација - упозорио је Матић. њиховом функционисању није било ни једног инцидента, што говори у прилог оваквом пројекту - казао је Матић, уз изражавање захвалности, како учесницима у пројекту, Покрајинској влади и Граду Сомбору, тако и предузе-

ко се надам да ћемо до краја године отворити једну и у Панчеву - оптимистичан је био Пајтић наглашавајући да је, захваљујући Секретаријату за рад, запошљавање и равноправност полова, који у име Владе АПВ руководи

Са отварања сувенирнице за рукотворине жена

пројектом, кроз едукацију прошло и преко 1.000 стручњака из полиције, тужилаштва, судства, центара за социјални рад, дакле оних који први треба да притекну у помоћ жртвама породичног насиља.- Системско решавање овог проблема у Војводини је препознала и Европска комисија, која је у свом извештају о остварењима Србије учињеним на њеном путу ка евро-интеграцијама, као позитиван пример децидирано навела овај пројекат покрајине и Фонда Б92 - казао је Пајтић. Непосредно пре конференције за штампу, покрајински премијер Бојан Пајтић је, у пратњи председника Скупштине Града Сомбора Синише Лазића и других званица, на сомборском Тргу Републике отворио сувенирницу, намењену рукотворинама жена сомборских села, у којима ће сво-

је радове туристима моћи понудити и штићенице „Сигурне куће“, тако да је његову јучерању посету обележило, како је и сам рекао, интегрисано решавање питања равноправности полова.

- И жртве породичног насиља и жене на селу су најрањивије групе нашег друштва, а уласком у овкакав пројекат отварања сувенирница широм Војводине, пружамо им прилику да стекну и економску самосталност, без које нема стварне равноправности полова - казао је Пајтић уз напомену да је у протеклих неколико година, препознајући подршку покрајинске Владе, у Војводини формирано преко 300 удружења жена, чија су програмска опредељења усмерена управо на равноправност полова и едукацију о људским правима. М. Миљеновић

ПРОСВЕТНИ РАДНИЦИ ЖЕЛЕ СТРУЧНУ НАДОГРАДЊУ

Једино у Врбици придобијено поверење грађана

146 или 15,3 одсто, док се у Јазову од 670 уписаних изјаснило 194, што је непуних 30 одсто. У МЗ Црна Бара која обухвата и оближње насеље Банатски Моноштор од 479 бирача одазвао се 161 или 33, 6 одсто. Одборници СО Чока на јучерашњем заседању бавили су се резултатима референдума, па су усвојили одлуку о резултатима у Врбици, где је изјашњавање успело. Констатовано је да је референдум у Врбици успео, јер се месно руководство највише приближило грађанима и придобило њихово поверење, а за остале месне заједнице значиће додатне проблеме, јер остају без средстава, па влада забринутост за њихову судбину. Речено је да су људи незаинтересовани, да су они који имају приходе и измирују обавезе све оптерећенију дажбинама, али да би требало остварити и бољу комуникацију са грађанима. Опозициони одборници СРС пак оцењују да су грађани неизласком на референдум исказали незадовољство садашњом власти. Указивано је и на мањкавости тран-

Фото: М. Митровић

један наш суграђанин. Два члана Омладинске организаицје „Светлост“ која се финансира делом из месног самодоприноса разносили су летке да се не гласа за самодопринос, а било је и других притисака на мештане, од тога да ако изиђу на изјашњавање неће им се више омогућавати пазар на одложено плаћање у продавници, или да им се неће откупљивати пољопривредни производи. Људи су се уплашили и нису изишли на гласање. Последице ће осетити цело село јер годишњи прилив самодоприноса од око 600.000 динара пуно је значио за решавање комуналних проблема и помоћ цивилним организацијама и удружењима из села. Сада нећемо имати средстава за бесплатне услуге грађанима, бесплатно одржавање пашњака и бунара за напајање стоке, нити за плату секретера Месне заједнице - каже Нађ, напомињући да ће се наставити са радом у новим околностима, јер се нови референдум може расписати тек после шест месеци. М. Митровић

Припреме за завршне испите на интернету

КИКИНДА: Од почетка рада, од септембра прошле године, у Центру за стручно усавршавање у Кикинди одржано је 35 семинара за наставнике и професоре. Ради препознавања њихових потреба, спроведена је анкета која је показала да 90 одсто просветних радника има жељу за стручном надоградњом.

- Најбоље оцене наставници су дали семинарима због применљивости стечених знања. Изразили су, такође, задовољство што сада могу овде, у граду, да стичу знања која су им потребна у раду. Има и мањи број оних који су нечим били незадовољни, али у 90 одсто случајева резултати су позитивни - рекла је координатор стручних сарадника у овом истраживању Катица Рајков. Поред директора школа у општини, представљању резултата

рада Центра јуче су присуствовали и финансијери из швајцарске Агенције за развој и сарадњуСДЦ.

- Врло смо задовољни као пратнери, као донатори и сарадници, како се ради у свим центрима и у центру у Кикинди, нарочито јер постоји интересовање и наставника и локалне самоуправе - рекла је руководилац Сектора за образовање и науку у СДЦ-у Лидија Вујичић.-Сматрамо да ћемо, помажући наставницима, допринети и томе да школа буде боља и даа ученици могу више да науче од својих наставника, а самим тим и да постану конкуретни на тржишту рада у Србији, региону, па и на европском тржишту. Наш програм професионалног развоја наставника у Србији спроводиће се до 2013. године.

Начелник школске управе за Банат Станиша Бањанин оценио је да ће кикиндски Центар ускоро бити у самом врху српског стручног усавршавања и нагласио значај рада са мањинским заједницама. Бањанин је директорима школа представио пројекат под називом „Матура. Како? Лако“, који се спроводи у сарадњи са Центром.

- Школска управа Зрењанин организовала је, путем интернета, директне преносе припрема за завршне испите, огледе свих задатака из матерњег језика и математике на српском, словачком, румунском и мађарском језику и било би добро да деца што више прате та предавања, јер ће, на тај начин родитељи моћи да избегну плаћање посебних приватних часова припреме - рекао је Бањанин.

Припрема обухвата 16 часова, а предавања ће се одржавати до јуна, уторком и четвртком од 10 сати. Путем интернета могуће их је пратити директно или преузети са мреже. Адресе су: biz-zr.rs i su zre nja nin.edu.rs. А. Ђуран

12

~etvrtak21.april2011.

vOJvOdinA

dnevnik

ПРОМОВИСАН „ВОЈВОДИНА МЕТАЛ КЛАСТЕР”

Без ме тал ског ком плек са не ма раз во ја

У ОКВИРУ МОДЕРНИЗАЦИЈЕ СИСТЕМА СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА

Нови рачунари за струч ну шко лу КИ КИН ДА: У оквиру пројекта „Модернизација система средњег образовања“ Средња стручна школа „Милош Црњански“ из Кикинде добила је 18 рачунара и другу опрему. Пројекат је рађен под покровитељством Министарства просвете и јединице за имплементацију пројеката који финансира Европска унија. Вредност целокупне техничке опреме је око 20 хиљада евра. Стигли су рачунари, сервер који обједињује њихов рад, а у овај систем може да се умрежи 200 рачунара. Ту су по два: лаптопа, фотокопир апарата, пројектора, видео-бима, табле и машина за коричење семинарских радова. Директор школе Вик-

тор Фелбаб је напоменуо је да су неопходну опрему добиле школе у којима су некада огледна одељења постала део редовне наставе. Помоћница председника Општине задужена за образовање Гордана Булатовић истакла је да је на почетку године са свим директорима школа договорено на који ће се начин трошити средства из буџета намењена образовању: Запослени у Општинској стамбеној агенција биће ангажовани ради израде пројекта за доградњу простора у Средњој струшној школи „Милош Црњански“како би се конкурисало за средства. У овој школи има 605 ученика. А. Ђ.

У СУСРЕТ ХРИШЋАНСКОМ ПРАЗНИКУ НАД ПРАЗНИЦИМА

Заједничко обраћање верницима БЕЧЕЈ: Када је пре једне деценије, 15. априла 2001. године, на радост многих хришћана обе вероисповести, православне и римокатоличке, у Бечеју одржано заједничко обраћање поводом хришћанског празника Васкрса, вест је обишла свет. Слично је било и три године касније 11. априла, када се опет истог датума славио најрадоснији хришћански празник. На жалост, није забележен „хеттрик“, јер спрска православна црква није добила благослов да 8. априла 2007. године све понови, што је, опет, привукло пажњу светске јавности. На радост многих хришћана, лане је 4. априла све обновљено, а како ће и ове године 24. априла Бечејци имати прилику да, после свечаних бого-

храму и свете мисе у римокатоличком храму, присуствују заједничком обраћању, поводом највећег хришћанског празника, на тргу испред две цркве и једни другима честитају Ускрс и пожеле да га у миру и љубави породичног окружења прославе - рекли су на прес-конференцији архијерејски протонамесник јединог бечејског српског православног храма Свети великомученик Георгије Дејан Станојев и једног од три римокатоличка храма у Бечеју Узнесење Маријино жупник Ласло Фудерер. У име локалне заједнице новинаре је поздравио члан Општинског већа у чији ресор спадају и верска питања Пал Шандор, који је представио програм при-

СТА РА ПА ЗО ВА: У Старој Пазови је јуче представљен „Војводина метал кластер“, пројекат који су финансирали европски развојни фондови, у вредности 860 хиљада евра, са трајањем од 24 месеца, који би требало да организује и пружи помоћ малим и средњим предузећима металске гране да повећају конкурентност на домаћем и европском тришту и обезбеде развој и ново запошљавање. Пројекат су невеликом броју предузетника и представницима локалне самоуправе и медија представили профе сор Сло бо дан Мо ра ча са Факултета техничких наука у Новом Саду,

Љу бо мир Алек сић из Покрајинског секретаријата за привреду и менаџер пројакта Зо ран Пе кез. Професор Морача је истакао да без металског комплекса нема развоја ни других грана, а тенутно смо највећи извозници управо своје образоване деце која одлазе јер немају посла и не виде перспективу. Пекез је објаснио да предузетници не могу добити новац из пројекта, али могу добито велику помоћ кластера у заједничкој набавци опреме и репроматеријала, наступу на тржишту, истраживању и иновацијама, сертификацији и стандардизацији, едукацији стручњака и радни-

ка и припреми нових пројеката и приступу изворима финансирања из европских фондова, па и лобирању као значајном фактору наступа на тржишту. Због тога је предвиђено да кластер има сектор за помоћ предузећима, развојни и едукативни центар и пројектни центар, а поред представљања пројекта у војвођанским општинама биће урађена правила за чланове кластера и потом донета стратегија развоја кластера до 2020.године. Уче снике презентације су поздравили председник општине Стара Пазова Го ран Јо вић, који је рекао да старопазовачка оп-

ОДРЖАНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА МАСТЕР ПЛАНА РАЗВОЈА ФРУШКЕ ГОРЕ

Ту ри стич ка по ну да и ра тар ска про из вод ња

РУ МА: У конференцијској сали румског Културног центра одржана је јавна расправа о Мастер плану одрживог развоја Фрушке горе, на којој су поред великог броја грађана, присуствовали и директори румских јавних предузећа, као и представници локалне самоуправе. У име домаћина говорио је председник општине Рума Го ран Ву ко вић који је подсетио да Рума има велике потенцијале кад је реч о уређењу Фрушке горе. Присутнима се обратио и проф. др Ра до ван Пе ја но вић, који је овај Мастер план окарактерисао као пројекат од стратешког значаја и нагласио да је усаглашен са европском Дунавском стратегијом. Оно што ће конкретно бити урађено, већином се тиче насељених места Павловци и Стејановци. Новосадски Природно-математички факултет је био задужен за израду овог документа, а Бран ка Ла зић са овог факултета појаснила је: - У Павловцима ће бити основани засади дрвенастих и зељастих медоносних врста, као и засади шљиве, јабуке, кајсије, трешње и брескве. У Руми ће бити изграђен Демонстрациони центар за ратарство, у чији рад ће бити укључени румски стручњаци за ову област, а кад је реч о пољопривреди планирано је и формирање еко фарми у Стејановцима и Павловцима. Кад је реч о заштити и презентацији културно-историјског наслеђа поред заштите и улагања у фрушкогорске манастире, планирана је и израда

протокола посета Фрушкој гори, постављање туристичке сигнализације и постављање вирутелних тура. У Руми ће на предлог општине Рума бити изграђена бициклистичка стаза на релацији Рума-Врдник дужине око 10 километара, затим уређење Борковачког језера и туристичко уређење сеоских насеља Стејановци и Павловци. Бранка Лазић је говорила и о румским будућим брендовима, као што су шумски плодови и лековито би-

управљање отпадом, а кад је реч о водоснабдевању планирана је изградња сремског регионалног система водоснабдевања од Богатића, преко Сремске Митровице до Руме. Значајна пажња посвећена је пројекту изградње тунела кроз Фрушку Гору, чиме ће бити решени проблеми у саобраћају. Мастер планом обухваћено је девет општина и два града, а за реализацију плана задужени су пре свега покрајинска Влада, ЈП „Национал-

Презентација Мастер плана

ље, липов и фрушкогорски мед, фрушкогорско поврће, затим трофејни примерци капиталног шарана и произодња фрушкогорског органског сира. Директорка Покрајинског завода за заштиту природе Србије Би ља на Пањ ко вић додала је да ће се Мастер планом решити и имовинско-правна питања Националног парка, односно да ће се направити катастар земљишта и објеката и њихових власника и корисника. Значајан део Мастер плана заузима и

ни парк Фрушка гора“ и све локалне самоуправе које су планом обухваћене. Средства за реализацију мастер плана ће бити прибављена из јавних извора и из фондова Европске уније. Јавна расправа отворена је до краја априла и грађани све своје примедбе, сугестије, предлоге и идеје могу послати на mpfruskagora@uns.ac.rs, или их доставити општинским службама. Ј. Антић

ПРОМОЦИЈА У „ЗЕЛЕНОМ ЗВОНУ”

До бре тор бе Зре ња ни на

Ласло Фудерер, Пал Шандор и Дејан Станојев

служења у храмовима својих вероисповести, присуствују заједничком обраћању поводом обележавања васкрснућа Христовог, то се може говорити о бечејској традицији трећег миленијума. У овој декади ће још два пута, 20. априла 2014. и 16. априла 2017. године, бити у истој прилици.

- Част нам је и радост да у име наших црквених општина у Бечеју можемо да позовемо све хришћане, православне и римокатоличке вероисповести, да „празник над празницима“, после свете литургије у српском православном

премљен за 24. април у 11.30 сати.

- По завршетку богослужења у храмовима, верницима ће се обратити свештеници Дејан Станојев и Ласло Фудерер, као и председник општине Бечеј Петер Кнези на мађарском и председник локалног праламента Душан Јовановић на српском језику. Ове беседе ће бити оплемењене наступима два црквена хора „Свети великомученик Георгије“ и „Schola cantorum“, а деца ће у српским и мађарским народним ношњама делити црвено фарбана јаја. В. Јанков

„Генерална проба самоубиства”

БЕЧЕЈ: Представом „Генерална проба самоубиства“ наставља се недавно започета сарадња између Народног позоришта Кикинда и Градског позоришта Бечеј. Кикиндски глумачки ансамбл ће се вечарас у 20 сати поново представити Бечејцима комедијом Душана Ковачевића, коју је режирао Ненад Гвозденовћ, а на сцени играју Марко Гверо, Миљан Давидовић, Славољуб Матић и Невена Недић. С обзиром на тематику, где је на комично - сатиричан начин приказана „урбана Србија“, Кикинђани су, показала је то премијера 5. марта ове године, одабрали и играју представу по мери гледалаца. Улазнице за вечерашњу представу продају се на благајни Градског позоришта Бечеј по цени од 250 динара. В. Ј.

ЗРЕ ЊА НИН: Промоција “Добре Торбе ЗР” биће уприличена вечерас, у 21 сат, у Позоришном клубу “Зелено звоно”. Реч је о акцији која је окупила Зрењанинце различитих генерација који се баве визуелним уметностима. Они су дизајнирали торбе које ће моћи да се купе вечерас, по цени од 400 динара. Настањени на разним странама света, они који више не живе у Зрењанину визуелно су уобличили сећање и асоцијацију на родни град, док су они који и даље битишу у њему

покушали да искажу шта им значи и како га виде. Све је урађено у форми штампе на платненим торбама. У акцији су учествовали: Ми ро слав Пе рић Циц ко, Зо ран Ме ђо, Рај на Круљ, Ми лу тин Ми ћић, Бра на Ста ни ми ров, Вла ди мир Ћа лић, Шкарт, Го ран Па тлејх, Бран ко Ђу кић, Љу би ша Ба ко вић, Дра ган Ах ме до вић, Би ља на Со виљ, Дра ган Ми ле у снић, Све тла на Бла го је вић, Сла ви ца Да нић, Раст ко Сте фа но вић, Га бри је ла Па ри -

грос, Мар ко Ву ле та Ђу ка нов, Бо јан Ми шић, Не ма ња По по вић, Ми шо Жи ва нов, Арт Нова и Банатске еко-торбе. Гост на промоцији биће школа “9. мај“ из Зрењанина са торбама својих ученика, а специјални гост зрењанинских „ДорбихТорби“ је Ана Краш, млада уметница из Београда која једина није Зрењанинка, али чији је мурал, урађен на зиду Дома ученика “Ангелина Којић Гина‘“, постао препознатљива градска вињета. Ж. Б.

ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА КЊИГЕ

Ве че о Ан дри ћу и Хе мин гве ју

БЕ ЧЕЈ: Светски дан књиге обележава се од далеке 1926. године свуда у свету 23. априла, на дан када су преминула два „бесмртна“ књижевника Мигел де Сервантес и Виљем Шекспир. Народна библиотека Бечеј је, због предстојећег верског празника Васкрса, пар дана раније организовала књижевно вече посвећено тако важном догађају и двојици нобеловаца Иви Андрићу и Ернесту Хемингвеју, а гост је, као и ла-

не, био главни и одговорни уредник реномиране издавачке куће „Нолит“ др Зо ран Жив ко вић.

- Нису без разлога, баш, ова двојица нобеловаца била тема наше књижевне вечери. Јер, прошло је пола века од како је нашем једином нобеловцу Иви Андрићу уручена пре стижна награда, а исти временски размак прошао је како је умро амерички писац и новинар Ернест Хемингвеј, добитник Нобелове награде 1954.

године - појаснила је директорка Народне библиотеке Бечеј Ер же бет Кин ка. Потом је др Зоран Живковић говорио о животу и раду двојице великана светске књижевности, а ученици бечејске Гимназије и Економско-трговинске школе читали су одломке из њихових дела. Читав догађај био је оплемењен музицирањем ученика бечејске Музичке школе „Петар Коњовић“. В. Ј.

штина има дугу традицију предузетништва, али се не може живети од старих ловорика, већ тражити нови путеви развоја и запошљавања и потпредседник СО Ср ђ ан Стан ко в ић, који сматра да освајање нових технологија и нових тржишта удруживањем може бити ефикасније. А присутни предузетници из компанија сматрају да овакав начин локалног повезивања може бити користан, док мали предузетници не верују превише у пројекат јер, како нам рекоше, по сла је све мање, а материјали све скупљи. А. Мали

VESTI Подршка Николићу ВРШАЦ: На јучерашњем заседању вршачког парламента, пре почетка седнице, велику салу Градске куће запоселе су присталице СНС, које су на миран начин око 20 минута демонстрилали и давали подршку свом лидеру Томиславу Николићу. На конференцији за штампу у паузи заседања Скупштине, предесдници општине и Скупштине општине Чедомир Живковић и Стевица Назарчић изразили су свије неслагање са оваквим испољавањем политичких ставова и рекли да се то убудуће чини на трговима или јавним местима. Р. Ј.

Ђидовци за Слађу

БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: У оквиру априлске хуманитарне акције „Бечеј за Слађу“, АНИП „Ђидо“ из Бечеја одржаће вечерас у 20 сати концерт у Бачком Петровом Селу. Улазнице, по цени од 100 динара за целовечерњи концерт реномираних „ђидоваца“, је више него симболичан износ и очекује се да ће сала Дома културе бити попуњена. Када се зна да ће сав приход од улазница и, евентуални, добровољни прилози бити уплаћени на жиро рачун оболеле Слађане Бенке (28) из Чуруга, која прикупља средства за неопходну трансплатацију срца, онда је то разлог више да Петровоселци покажу своју хуманост на делу и, уједно, уживају у умећу бечејских „фолклораца“. В. Ј.

Ме ђу на род ни дан за шти те од бу ке КИ КИН ДА: Поводом Међународног дан заштите од буке, представљени су ре зул тати стручњака Завода за јавно здравље Кикинда. Они су, у сарадњи са локалном самоуправом, мерили јачину буке на 18 ме ста у граду и код 15 је забележена изнад дозвољене.

- Бука на здравље делује на различите начине: изазива оштећење слуха, угрожава централни нервни систем, поремећај сна и понашања, неурозу и делује на кардиоваскуларни систем, одно сно на повећање крвног притиска – истакла је др Са ња Бру син Бе лош из Завода за јавно здравље. – Мерење у Кикинди извршено је на 18 ме ста у граду, од којих су 16 школе и предшколске установе, а две локације су главне саобраћајнице – кружни ток и аутобуска станица. Најјача бука измерена је код аутобуске станице, а најслабија код вртића „Колибри“. Највећи проблем забележили смо код вртића „Полетарац“, код Болнице, где је измерено 66 децибела, а не би смело да буде више од 50 децибела. Начелница Инспекције за заштиту животне средине Љи ља на Ми ле кић каже да највећу буку у нашем граду стварају моторна возила. А. Ђ.

RePORTA@e

dnevnik

~etvrtak21.april2011.

13

DIS KRET NE SOM BOR SKE LE GEN DE JE LE NA VAR GA KA ME ROM UVR STI LA U GRAD SKU ISTO RI JU

Ima `i vo ta i iz van Be o gra da va ka kul tur na va ro{ be lo svet ska – a {ta je Som bor ako ne ba{ ta kva – po no si se svo jim hro ni ~a ri ma ve} ne ko li ko ja l’ de ce ni ja, ja l’ ve ko va. Ka ko ko joj pad ne. A Veq ko vom Ra van gra du za lo mi li se ta kvi od Evli je ^e le bi je pa na o va mo, {to }e re }i da spa da u sta ro stav ne rav ni ~ar ske va ro {i. Me wa li su se „me di ji”, a uvek se na la zi la ne ka do bra i um na du {a da za be le `i {ta god o rod nom gra du, o we go vim `i te qi ma pre sve ga, jer i ka men is pu ca, u prah se

S

kao hro nik spor ta u va ro {i na za pa du Ba~ ke. A ka ko i ne bi, kad joj je oca Pa vla i „Zve zda„ zva la u svo je re do ve, a bra tu Mi le tu skan di rao i pre pu ni no vo sad ski „Ka ra |or |e”, na kon ~e ga je usle di la Fran cu ska i in ter na ci o nal na ka ri je ra. Ali to je ve} ne ka dru ga pri ~a, o Le li je ov de re~, Le li ko joj, kao ro |e noj Som bor ki, za qu bqe noj u vla sti ti grad i

Za be le `i la je Le la i pri ~u Ta we Bo {ko vi}, som bor ske mi qe ni ce, ka ko se kod ma e stra Ko wo vi }a i u sli kar stvu opro ba la, ali i Mi mi ja, sad skrom nog lo kal nog advo ka ta, ko ji je sa ban dom „Ra van grad” Ska dar li ju ba cao na ko le na stvo ri, a le gen de o qu di ma osta ju za na vek. Eeee, po {to `i vi mo u vre me elek tro ni ke i ~a rob nih ku ti ja u ko ji ma `i ve ma li qu di, od no sno do bu te le vi zi je i in ter ne ta, us fa lio Som bo ru ono mad ne ko ko }e i u tom for ma tu da is pri ~a pri ~e o we go vim „Po slo vi ma i da ni ma”. Qu di ma oba {ka.

Na som bor sku sre }u, to ga se, ve} go di na ma, po du hva ta Je le na Vr ga sa svo jim sni ma te qem Da mi rom De mo wom.

Za po zna ni ke is kqu ~i vo Le la, po ~e la je, zbog fa mi li jar ne re pu ta ci je, no vi nar stvom da se ba vi

we go ve qu de, ni je du go tre ba lo da pro me ni no vi nar ski „fah” i sa SOS-ka na la pre |e na ov da {wu ta ze otvo re nu TV „Spek tar”. Po sle do {la Lelu izdr`avaju pekari, farbari, sajyije i voj vo |an ska „Su per te le vi zi ja”, a po red one sva ko dnev - ji ni su ka ja se sve ta i po li ti ke ne in for ma ti ve, {to je re dov ni ov da {we u ru ka ma dr `a li, ve} su no vi nar ski ’le bac, Le li po sta de sva kim svo jim da ma rom za grad i u go to vo op se si ja da ka me rom be le - gra du op sto ja va li, `i ve li i ra di `i sud bi ne i `i vo te skrom nih, li. Ta ko je na sta la i emi si ja „U vred nih, do brih qu di som bor la ga nom rit mu”, ko ja se, osim na skih, ali i wi ho vih go sti ju iz be „Spek tru„, po sred stvom jed ne be log sve ta. Tek to li ko da se, gle da o grad ske agen ci je, emi tu je na jo{ ju }i te hro ni ke, se ti mo i onih ko - 130 lo kal nih srp skih te le vi zi ja

i oba {ka se dam TV ku }a Re pu bli ke Srp ske.

– Sad smo, tri i po go di ne na kon ga {e wa „Su per te le vi zi je”, Da mir i ja ne ka vr sta slo bod wa ka, {to je go to vo pa ne mo gu }a mi si ja. Po ku {a va li smo s ne kim spon zor stvi ma, ali zna{ i sam ka ko je da nas. Sve su ve }e i ozbiq ni je fir me pri va ti zo va ne, ga zde u ino stran stvu ili u Be o gra du, No vom Sa du, [ap cu... [ta je wih bri ga za Som bor i we go ve qu de. Ta ko da nas „u `i vo tu” dr `e sa mi Som bor ci i wi ho ve ma le fir me, far ba re, pe ka re, ~a sov ni ~ar ske rad we...

I oni i ja zna mo da im ne tre ba bog zna ka kva re kla ma, ali ov de `i vi mo, ov de ra di mo, pa ko o Som bo ru i Som bor ci ma da mi sli ako sa mi ne }e mo!? A do kle }e mo ova ko mo }i, pra vo da ti ka `em, ne znam – pri ~a mi Le la po po vrat ku iz Be o gra da, gde je bi la i ka me rom za be le `i la sa sta nak som bor skih ORA ak ci ja {a sa „sa bor ci ma” na iz grad wi No vog Be o gra da. – Pro ba la sam da za in te re su jem na {e grad ske

N

ta, a ka da se iz va de i osu {e, qu ske ima ju le pu, ujed na ~e nu, ja snu `u tu bo ju. Kao kod naj lep {eg zre log li mu na.

Mle ~i ka ra ste na li va da ma, ukraj pru ga i pu te va, ta mo gde je i dru gi ko rov, ne `e qe ni. Ni wu u po sled we vre me ni ko i ne gle da i ne tra `i. Bo je za us kr {wa ja ja se ku pu ju na ke si ce, ma da ta ko le pe `u te si gur no ne ma. Kwi ge ka `u da je mle ~i ka i otrov na.

Znam da de ca ne odo le da li znu wen le pqi vi mle~ ni sok i se }am se da je ja ko go rak, ali znam i da

de cu u Mu zi~ koj {ko li u~i da u wih „uda ra ju” ve} i ge ne ra ci je tam bu ra {a van {kol skih klu pa u taj ne svir ke „pri ma” upu }u je. Pa Zvon ko Mar ko vi no vi} Mi mi, sad skrom ni lo kal ni advo kat, {to je ono mad s ban dom „Ra van grad” po Ska dar li ji `a rio i pa lio, il’ Ra da Po po vi}, za ko ga se ni da nas, kad ni je na ovo me sve tu, ne zna da l’ je bo qe fud bal igrao ili ku vao. Gde su tek pri ~e o ~i ka-Pe ri Per tli ili pu sti wa ku [o {o nu!?

Ni dra gim go sti ma som bor skim Le la ni je osta la du `na, bi lo da za be le `i pri ~u Ta we Bo {ko vi}, som bor ske mi qe ni ce, o to me ka ko se kod ma e stra Ko wo vi }a i u sli kar stvu opro ba la, ili da Ra {u Po po va pr vi put u we go vom `i vo tu u fi ja ker po sa di i gra dom pro vo za dok u Da mi ro vu ka me ru di va ni o sno vi ma de ~a~ kim. Jo{ da ne ka od „ve li kih” te le vi zi ja skon ta da ima `i vo ta i van Be o gra da, gde bi emi si ji „U la ga nom rit mu” bio kraj!

Mi li} Mi qe no vi}

PA LA NA^ KI LO PO VI SE BA CI LI U IZ VO ZNE PO SLO VE

PRE^ANSKA LEKSIKA i je ime omi qe ne kra ve mle ku qe ni ti fir ma no vog ve le pro met ni ka si re vi ma i jo gur tom, ve} se mle ~i ka zo ve trav ke bez ko je Us krs ne ka da ni je mo gao da pro |e. Pri pa da fa mi li ji Eup hor bia, sli~ na je kak tu si ma, jed no go di {wa (kod nas) ze qa sta, s cve to vi ma u ob li ku {ti ta sve tlo ze len ka ste i `u te bo je. I, {to je naj va `ni je, s be lim, mle~ nim so kom u ce va stoj krat koj sta bqi ci. Ka da ot ki ne te ne ko li ko cve to va za jed no s dr {kam,. iz {a ke se ce di mle ko kao {to sa mo cu ri kod kra va mle ku qa ka da im go sa za ka sni s mu `om. Ti cve to vi – a ne sme ta ako je za wih za le pqen i ko ji li stak – ku va ju se za jed no s us kr {wim ja ji ma ne ko li ko mi nu -

„Lagani ritam“ na 130 lokalnih televizija

oce za emi si ju, ipak je to ne ka za o stav {ti na na {e va ro {i, te qud ske pri ~e, ali za lud. Vaq da se „La ga ni ri tam” ne mo `e is ko ri sti ti u te ak tu el ne po li ti~ ke svr he, {ta li, tek, da qe od se kre ta ri ca ni sam do {la.

A pri ~a o su gra |a ni ma, {to u sr ce Som bor ce uda ra ju, ko li ko ho }e. Ko li ko za Som bor zna ~i to pla qud ska TV-pri ~a o fa mi li ji Ta i ro vi} (ili Ta i rov ci, ono mad ak tu el nom pri sil nom al ba ni za ci jom ime na na met nu to).

Isto ri ja ka `e, pr vo je gla so vi ta a go ran ska po sla sti ~ar ni ca „Pe li van” u Be o gra du otvo re na, pa on da u Su bo ti ci, da bi Jo nuz jo{ 1936. u Som bo ru, u pri ze mqu pa la te Ko wo vi }a na Glav nom so ka ku, tre }i po re du ju go slo ven ski „Pe li van„ otvo rio. Po sla sti ~ar ni ca, mo’{ mi slit’, re kao bi ne ko. Je ste, ali taj ni je kao kli nac po zli pat skom re cep tu spra vqe ne {am pi te „Pe li va no ve„ pro bao! Ili pri ~a o \u ri Par ~e ti }u, fa na ti ku tam bu ra {kom, {to ne sa mo da tam bu re pra vi i

Vo zi Mu jo La li no trak tor ~e

Mle ~i ka ili kako skromna biqka zna kad pada Uskrs se ni ko wi me ni je otro vao (ni na mer no). Kra ve i ov ce je na pa {i iz be ga va ju. [to je gor ko de ci, gor ko je i sto ci, pa mle ~i ka uvek for mi ra ma la `u ta ostrv ca i la ko se na |e. Tra `i se sa mo na Ve li ki ~e tvr tak. I uvek je ba{ ta da u pu nom cve tu. Zna se da je Us krs po kret ni pra znik, da raz mak iz me |u naj ra ni jeg i naj ka sni jeg va ri ra i do {est ne de qa. No, mle ~i ka }e ba{ te Ve li ke ne de qe bi ti sprem na za svoj je di ni za da tak. Ta ko je i ove,

2011. go di ne. Mle ~i ka na dol mi kod be ge~ ke Ja me 1. apri la se tek iz di gla iz nad naj ni `e tra ve, jo{ joj se ne vi de ni cve to vi, a po ka len da ru iz ne ke dru ge go di ne – tre ba lo je da je ve} pu na bo je i mle ka. Ka ko uskla |u je svoj ka len dar sa zva ni~ nim – bi la bi pra va te ma za po ne ki ma gi star ski ili ~ak i dok tor ski rad.

Znam da biq ke bro je upi je ne ka lo ri je, ~uo sam za tem pe ra tur ne su me, po {to ra de na fo to sin te zu mo `da ima ju i fo to }e li je, ali da jed na mle ~i ka ume da bro -

ji i me se ~e ve me ne i da ta~ no zna ka da }e Us krs, za i sta mi je ne ve ro vat no! Pre po pla ve {tam pa nih ka len da ra, sve {ten stvo je ve li ki deo svog ugle da me |u ver ni ci ma-la i ci ma gra di lo i na do brom in for mi sa wu: pra vi po pa je pr vi sa zna vao ka da pa da Us krs i u pra vom tre nut ki znao od go vor ka da bi ga pa stva za pi ta la. Na rav no, pu ku ni ko ni je ob ja {wa vao ka ko je od re |en da tum Us kr sa jer je to do i sta kom pli ko va no: pr va ne de qa po sle pu nog me se ca a po sle pro le} ne rav no dne vi ce, jo{ i po sle ve li kog je vrej skog pra zni ka Pas he, jer je ta ko bi lo i on da ka da je Isus ra za pet. Sve to la ko skon ta mle ~i ka u svo joj `u toj gla vi.

Ova mle ~i ka s ko jom smo do ne dav no far ba li ja ja zo ve se jo{ i ma la, obi~ na mle ~i ka, ne gde jo{ i ca re vac. U Afri ci i u Mek si ku, gde joj je po stoj bi na, zna da bu de i dr vo. U pro {lo sti ~ak i in du strij sko jer se od we go vih so ko va spra vqao ka u ~uk, a le pqi vo mle ko se zva lo la teks.

Mle ~i ka ni je je di na biq ka ko jom se bo je us kr {wa ja ja. U stva ri, ne ka da su sa mo ta ko i far ba na.

Jo{ je vr lo po pu lar no ku va ti ja ja s qu ska ma cr nog lu ka. [to vi {e qu sa ka – za ga si ti ja, a vr lo pri jat na, um bra, bo ja pe ~e ne ze mqe.

Jo{ ka da se na qu sku ne ka ko za le pi list de te li ne ili ne ki dru gi ukras, eto {a re nih ja ja. Cr ve na bo ja je do bi ja na od bro }i ke, ne ka da ga je ne ba {ten ske biq ke.

Sa da je jo{ sa mo u po slo vi ca ma i za je dqi vim re ~e ni ca ma kad tre ba ne ko ga ocr ni ti da mu je li ce (a od sil nog pi }a) bro }a sto, opu {te no, mo dro, a nos “ve li ki kao ba bu ra i cr ven kao bro}!”

Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu „Trired riba pliva / Divani o re~ima”)

no mad se kao epi de mi ja gri pa po ~e la {i ri ti po ata ru Ba~ ke Pa lan ke oti ma ~i na pa or skih hra ni te qa – trak to ra. U ~u ve nom po vr tar skom se lu Sil ba{ te {ko su oja |e ni Jo van Pe jak i Jan ko Ra uz, ko ji ma su iz ku }ev nog dvo ri {ta ne sta li ganc-no vi trak to ri IMT-539. Za ra za se po tom na sta vi la {i ri ti. U obli `wem Li pa ru ne sta le su jo{ ~e ti ri mo} ne ma {i ne, dok je u Piv ni ca ma je dan do ma }in, sem bez trak to ra, ostao i bez za we ga za ka ~e nog ras tu ri va ~a |u bri va.

Lo po ve ni su za ni ma li eks po na ti zre li za mu zej po qo pri vred ne ar he o lo gi je: mo ti ke, a{o vi, ko se, bu da ci i dru go {to je pre `i ve lo i do ba Ha br zbur {ke mo nar hi je. Ali bi li su vi {e ne go do bro or ga ni zo va ni, pa su jed nom od po kra de nih pret hod no iz bu {i li gu me na put ni~ kom auto mo bi lu da bi imao pre ~a po sla i bri gu vi {ka, sem {to mo ra ju ~ak i Ma{ine kradene i iz dvori{ta po 30 hek ta ra da ob ra |u ju sta rim trak to ri ma. Ali ipak ni su od u sta li od de tek su po ve ro va li do bro oba ve {te ni ma da su wi ho tiv ske po tra ge za ma {i na ma ko je su pla ti li i vi trak to ri na to va ri ne u ka mi o ne pa za vr {i li po 10.000 evra. u kom {ij skoj Hr vat skoj, Bo sni ili na Ko so vu.

Za jed no s po li ci jom i{li su u po tra gu po va - Oni sklo ni cr nom hu mo ru su „po no sni“ na to {a ri ma {i rom Ba~ ke, pre vr nu li ~i tav Srem i {to od wih u dr `a vi ne ma ja ~ih i bo ga ti jih skraj nu te sa la {e, ~ak vi zi ti ra li i ne ka se la na adre sa na ko je }e da uda re kri mi nal ci. lo {em gla su u oko li ni Pan ~e va, ali xa ba. Ve} M. Suyum

O

KAD NE MA NAF TE, DO BRA JE I BU NA RI KA: Mada `ive na svojevrsnom poluostrvu, opkoqeni s tri strane vodom – Tisom, wenom mrtvajom i od po~etka 19. veka Velikim ba~kim kanalom – Be~ejci su anga`ovali ma{ine “Naftagasa” da im, duboko ispod oranica, na|u za novu bawu “akva bunariku”. I to ne bilo kakvu, ve} lekovitu. Takvu je wihov sugra|anin Karoq [o{ na{ao jo{ 1904. i izgradio kupatila potowe Jodne bawe, ali Be~ej se, na`alost, nije, poput brojnih panonskih gradova u susednoj Ma|arskoj, pro~uo kao bawska varo{.

V. Jan kov

14

CRnA HROnikA

~etvrtak21.april2011.

dnevnik

ODLUKOM VANRASPRAVNOG VE]A VI[EG SUDA U NOVOM SADU

Ve se lin Vu ko ti} ~e ka su |e we sa slo bo de Po re { e w u van r a s prav n og ve } a Vi {eg su da u No vom Sa du, Ve se li nu – Ve sku Vu ko ti }u (51), osu |e nom u od su stvu u Cr noj Go ri na 20 go di na zbog ubi stva 1997. go di ne u Pr~ wu, obu stvaq no je za po ~e to iz dra `a va we ka zne u no vo sad skom Okru `nom za tvo ru. On se ne }e se vra ti ti iza re {e ta ka na Kli si, oda kle je zbog zdrav stve nih pro ble ma pri vre me no pu {ten u av gu stu pro {le go di ne, po re {e wu Mi ni star stva prav de, do 24. apri la ove go di ne. Tu `i la {tvo je na ja vi lo `al bu na ovu od lu ku, sa zna -

Ve se lin Vu ko ti}

NESVAKIDA[WI PRAVNI PARADOKS U SLU^AJU MLADI]A IZ OKOLINE NOVOG BE^EJA

Bez krivice za ki lo ma ri hu an e Da kod ne ko ga po li ci ja pro na |e go to vo ki lo gram ma ri hu a ne, da taj pred su dom pri zna kri vi~ no de lo i da ga su di ja, za tim, oslo bo di od go vor no sti, ve ro vat no je mo gu }e sa mo u ma {ti.

Ali, da se stvar nost i fik ci ja po ne kad pre pli }u do ka za li su Osnov ni sud u Zre wa ni nu i Ape la ci o ni sud u No vom Sa du.

Ba{ to se do go di lo u slu ~a ju S. R. (40), vi {e stru ko osu |i va nog me {ta ni na jed nog se la u op {ti ni No vi Be ~ej.

Po sle iz re ~e nih za tvor skih ka zni zbog kra |a i te {kih kra |a,

li kom od lu ~i va wa o vr sti i vi si ni kri vi~ ne sank ci je po seb no ce ni pri zna we S. R., we go vo ka ja we i po ro di~ nu si tu a ci ju, jer svo jim ra dom iz dr `a va po ro di cu, te da ga oslo bo di ka zne ona ko ka ko za kon pred vi |a kao mo gu} nost. A uko li ko ga sud ne oslo bo di, mi {qe wa je bio advo kat, svr ha ka `wa va wa u kon kret nom slu ~a ju mo `e se po sti }i i nov ~a nom glo bom.

Za me nik osnov nog jav nog tu `i o ca, za stup nik op tu `ni ce, s dru ge stra ne, ostao je pri svim na vo di ma, tvr de }i da je op tu `ni

Zre wa nin ski sud

kri vi~ nog de la pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja, fal si fi ko va wa is pra va i na no {e wa te {kih te le snih po vre da, ovaj otac dvo je de ce na {ao se na op tu `e ni~ koj klu pi i zbog neo vla {}e ne pro iz vod we, dr `a wa i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Op tu `ni com Tu `i la {tva we mu je sta vqe no na te ret da je u osta vi svo je ku }e neo vla {}e no dr `ao naj lon sku ke su sa 851,81 gra mom ma ri hu a ne. Po li caj ci su, pri li kom pre tre sa oba vqe nog 6. apri la 2009. go di ne, pro na {li dro gu i od u ze li je od vla sni ka.

Usle dio je sud ski pro ces pred zre wa nin skom Osnov nim su dom.

pred log u ce lo sti do ka zan, zbog ~e ga bi S. R. tre ba lo pro gla si ti kri vim i osu di ti po za ko nu.

I ka da je sud pre lo mio – za me nik tu `i o ca je ostao za pa wen.

Okri vqe ni je re {e wem od 13. ju la pro {le go di ne u pot pu no sti oslo bo |en kri vi ce!

“Za ko nom o iz me na ma i do pu na ma Kri vi~ nog za ko ni ka pro pi sa no je da se iz na zi va kri vi~ nog de la neo vla {}e ne pro iz vod we, dr `a wa i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga bri {e re~ ’dr `a we’. Sto ga je, u vre me su |e wa, pre sta lo da po sto ji i neo vla {}e no dr `a we opoj ne dro ge kao po se ban ob lik ovog kri vi~ -

je „Dnev nik” ju ~e iz po u zad nih iz vo ra.

Pod se ti mo, Ape la ci o ni sud u No vom Sa du je pre tri ne de qe po tvr dio re {e we Vi {eg su da, ko jim se od bi ja mol ba Cr ne Go re za Vu ko ti }e vo iz ru ~e we ra di iz dr `a va wa dva de se to go di {we ro bi je iz re ~e ne zbog ubi stva Du {ka Bo {ko vi }a. Ka ko je ra ni je ve} na ja vqe no, ko na~ nu re~ o iz ru~ wu ovog okri vqe nog pot pi sa }e mi ni star prav de.

Ina ~e, Bel gi ja je is po ru ~i la Vu ko ti }a Sr bi ji po me snoj nad le `no -

Vo |a „Obra za” osu |en na dve go di ne za tvo ra Vi {i sud u Be o gra du ogla sio je ju ~e kri vim i osu dio na ka znu od dve go di ne za tvo ra vo |u de sni ~ar skog po kre ta „Obraz” Mla de na Ob ra do vi }a, po op tu `bi za kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po na {a wa na jav nom sku pu, ko ja ga te re ti kao ko lo vo |u u ve zi s ne re di ma u Be o gra du 10. ok to bra 2010. pri li kom odr `a va wa LGBT ma ni fe sta ci je „Pa ra da po no sa“.

Pre su dom sud skog ve }a, ko jim je pred se da vao su di ja Dan ko La u {e vi}, osta lih tri na e sto ro op tu `e nih ogla {e ni su kri vim za kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po na {a wa na jav nom sku pu i osu |e ni na ka zne za tvo ra u tra ja wu od osam me se ci do go di nu i po.

Po vi si ni ka zni iza Ob ra do vi }a sle de tro je okri vqe nih ko ji su uz we ga u op tu `ni ci ozna ~e ni kao ko lo vo |e, De jan Gr bi} i Kr sto Mi lo va no vi}, ko ji ma je iz re ~e no po go di nu i {est me se ci za tvo ra, dok je Je le ni Ob ra do vi}, Ob ra do vi }e voj su pru zi, ko ja je u po od ma kloj trud no }i, iz re ~e na ka zna ku} nog za tvo ra od go di nu da na.

Pr vo ste pe nom pre su dom je po jed na go di na za tvo ra iz re ~e na okri vqe ni ma Mla de nu Mi lo van cu i Go ra nu An dre je vu, a na ka znu od osam me se ci za tvo ra je osu |en Do bri ca Ra do vi}. Osta li okri vqe ni osu |e ni su na za tvor ske ka zne u tra ja wu po de set me se ci: Mi lo{ Po po vi}, Mar -

Pri sta li ce po kre ta „Obraz” pred pa la tom prav de u Be o gra du

ko La za re vi}, Du {an Ili}, Igor Ma rin ko vi}, Ni ko la Vi do vi}, Sr |an Sa vo vi} i Alek san dar @iv ko vi}.

Su di ja La u {e vi} je re kao da je stav su da da su to kom do ka znog po stup ka po tvr |e ni na vo di op tu `ni ce ko ja okri vqe ne te re ti da su „od po ~et ka ok to bra 2010. go di ne pa do da na odr `a va wa ’Pa ra de po no sa’ 10. ok to bra 2010, do go va ra li ka ko da or ga ni zo va no spre ~e we no odr `a va we, kao i za iza zi va we mr `we i ne tr pe qi vo sti za sno va ne na dis kri mi na tor skom osno vu“.

Su di ja je u iz re ci pre su de ci ti rao i na vo de op tu `ni ce ko ji Ob ra do vi }a, Mi lo va no vi }a i Gr bi }a te re ti da su na jed n om sa s tan k u “osmi s li l i ko mu ni ka ci ju mo bil nim te le fo ni ma s ci qem iza zi va wa na si qa i spre ~a va wa Pa ra de”.

Ci t i r a n im op t u ` ba m a svi okri vqe ni, me |u ko ji ma i oni ko ji su, kao i Mla den Ob ra do vi}, uhap {e ni u ju tar wim ~a so vi ma 10. ok to bra, te re te se da su „na me ra va li da se pri dru `e osta li ma u cen tru gra da da bi iza zi va li na si qe “.

Ob ra do vi}: Pre su da je du bo ko ne pra ved na Vo |a de sni ~a ske or ga ni za ci je „Obraz” Mla den Ob ra do vi}, ko ji je pu {ten iz pri tvo ra, re kao je da je du bo ko ne pra ved na pre su da ko jom je ju ~e osu |en na dve go di ne za tvo ra zbog or ga ni zo -

Da je bilo mawe – odgovarao bi

nog de la. Sud je imao u vi du da je od red bom sa da va `e }eg Kri vi~ nog za ko ni ka pro pi sa no kri vi~ no de lo neo vla {}e nog dr `a wa opoj nih dro ga, ali da bi isto po sto ja lo, po treb no je da se ra di o ma woj ko li ~i ni opoj ne dro ge, a to ov de ni je bio slu ~aj”, gla si lo je obra zlo `e we ove pre su de.

O~e ki va no, Tu `i la {tvo je iz ja vi lo `al bu, na vo de }i da sud ni je obra zlo `io usled ~e ga 851,81 gram ma ri hu a ne ne pred sta vqa ma wu ko li ~i nu, i, uop {te, ko ja se to ko li ~i na mo `e sma tra ti ma wom. Ali, no vo sad ski Ape la ci o ni sud je stao na stra nu pr vo ste pe nog su da i ne dav no po tvr dio oslo ba |a ju }u pre su du. @. Balaban

tra `nom su di ji, ko ji ga je po sle sa slu {a wa pu stio da se bra ni sa slo bo de jer ni je bi lo za kon skih uslo va za od re |i va we eks tra di ci o nog pri tvo ra.

Cr no gor ski mi ni star prav de Du {ko Mar ko vi} pot pi sao je 18. ja nu a- ra zah tev Sr bi ji za iz ru ~e we po me nu tog okri vqe nog. Po na vo di ma ne kih me di ja, Ve se li nu Vu ko ti }u pri pi su je se da je de ve de se tih go di na pro {log ve ka bio sa rad nik srp ske taj ne po li ci je, za ko ju je u Evro pi iz vr {a vao za dat ke „od naj vi {eg dr `av nog in te re sa”.

E. D.

IZRE^ENA PRESUDA OPTU@ENIMA ZA NEREDE NA GEJ PARADI U BEOGRADU

Ape la ci o ni sud je kon sta to vao da 851,81 gram ma ri hu an e ne pred sta vqa ma wu ko li ~i nu i da za to wen vla snik ne mo `e od go va ra ti za kri vi~ no de lo neo vla {}e nog dr `a wa opoj nih dro ga, ka kvo da nas po sto ji u Kri vi~ nom za ko ni ku. Da je u pi ta wu da le ko ma wa gra ma `a, obra zlo `e no je u re {e wu, on da bi bio ka `wen!

“Ova si tu a ci ja u iz ve snom smi slu pred sta vqa prav ni pa ra doks po ko jem bi po sto ja la kri vi~ na od go vor nost za ne u po re di vo ma wu ko li ~i nu, od je dan ili ne ko li ko gra ma, a kon kret ni iz nos od vi {e od 800 gra ma ne pred sta vqa kri vi~ no de lo”, pi {e u pre su di Ape la ci o nog su da.

S. R. je pri znao iz vr {e we kri vi~ nog de la, i pod vu kao da je ma ri hu a nu od mah po ka zao po li caj ci ma ka da su u{li u we go vu ku }u. Opi sao je ka ko je na ba vio nar ko ti ke, tvr dio da ni je imao na me ru da je pro da je, ni ti da je dru go me, ve} da je ko ri sti is kqu ~i vo za sop stve ne po tre be.

Iz ja vio je da je od opoj nih dro ga do ta da po vre me no ko ri stio sa mo ma ri hu a nu, ko ju je pr vi put pro bao pre tri-~e ti ri go di ne, i da ni je za vi san od we. Na po slet ku, do dao je da se ka je zbog u~i we nog kri vi~ nog de la i da ne {to sli~ no vi {e ni ka da ne }e po no vi ti.

Bra ni lac okri vqe nog je u za vr {noj re ~i za mo lio sud da pri -

sti jer se na {a ze mqa oba ve za la na to da }e u slu ~a ju da bu de eks tra di ran na {im pra vo sud nim or ga ni ma, po stu pak pro tiv we ga bi ti po no vqen, s ob zi rom na to da je osu |en u od su stvu. U me |u vre me nu, u ja nu a ru pro { le go d i n e Vu k o t i} je do b io li~ nu kar tu u no vo sad skoj po li ci ji, sa zna je mo ne zva ni~ no.

We ga je pred pro te klu no vo go di {wu no} na ugo sti teq skom spla vu kod Pe tro va ra di na uhap si la po li ci ja pri li kom le gi ti mi sa wa po po ter ni ci i pri ve la na sa slu {a we de `ur nom is -

Mla den Ob ra do vi}

va wa ne re da po vo dom „Pa ra de po no sa”, 10. ok to bra pro {le go di ne u Be o gra du.

– Pre su da je du bo ko ne pra ved na, a sve {to bu de mo ima li da ka `e mo, mo ji advo ka ti i ja }e mo iz ra zi ti u `al bi – re kao je Ob ra do vi} no vi na ri ma po iz la sku iz Okru `nog za tvo ra oko 14 ~a so va, dva sa ta po {to mu je iz re ~e na pre su da i uki nut pri tvor u ko jem je pro veo vi {e od {est me se ci.

Za we ga, sud ski po stu pak, pred sta vqa ve li ko i zna ~aj no is ku stvo ko je }e, ka ko je re kao, po mo }i da bu du jo{ ja ~i.

– Ni ko vam ne mo `e uze ti va {u unu tra {wu slo bo du gde god se vi na la zi li, uosta lom, Sr bi se uvek bo re za krst ~a sni i slo bo du zlat nu, i ta bor ba je ne pre sta na – po ru ~io je Ob ra do vi}.

On je na po me nuo da su u za tvo ru bi li iz u zet ni me |u qud ski od no si, i da za pri tvor ni ke i upra vu za tvo ra ima sa mo re ~i hva le.

Is pred Okru `nog za tvo ra ~e ka lo ga je vi {e de se ti na ~la no va „Obra za” sip ma ti ze ra i pri ja te qa.

(Tanjug)

OSNOVNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI

Pri tvor zbog pret we smr }u su di ji Zbog osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ugro `a va wa si gur no sti, Alek san dar A. (56) iz Srem ske Mi tro vi ce uhap {en je na kon {to je is pred zgra de su da pre tio smr }u su di ji ko ji pro tiv we ga vo di sud ski po stu pak, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va Srem ska Mi tro vi ca.

Po sle po li cij skog za dr `a va wa, osum wi ~e ni je u za kon skom ro ku uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci, ko ji mu je od re dio pri tvor do me sec da na.

(Tanjug)

Po sle iz ri ca wa pre su de, uki nut je pri tvor de se to ri ci okri vqe nih ko ji su se na slo bo di na {li po sle po la go di ne, dok se ~e tvo ro od ra ni je bra ne sa slo bo de, a vre me pro ve de no u pri tvo ru po za ko nu se ura ~u na va u ka znu.

Advo kat Go ran Pe tor ni je vi}, bra ni lac pr vo o kri vqe nog Ob ra do vi }a, kao i advo ka ti od bra ne osta lih okri vqe nih u ovom po stup ku, ka `u da je „ma lo sve tlo sti do ne lo uki da we pri tvo ra op tu `e ni ma“, ali da su ne za do voq ni pre su dom, te da }e ulo `i ti `al be Ape l a c i o n om su d u u Be o gra du.

– Ovo je pre su da ko ja je do ne ta bez ijed nog do ka za – ka zao je Pe tro ni je vi}, na po mi wu }i da }e od bra na u `al ba ma na pre su du, iz me |u osta log, iz ne ti i one ar gu men te ko je su is ti ca li u za vr {nim re ~i ma. – Ve ru jem da ova kva pre su da ne mo `e op sta ti.

Ona je du bo ko ne pra vi~ na, ni je za sno va na na do ka zi ma jer ne ma ap so lut no ni jed nog do ka za za tvrd we Tu `i la {tva ko je su u dis po zi ti vu pre su de da te.

Osnov na te za od bra ne je da ne ma ni jed nog do ka za ko ji ove qu de po ve zu je s do ga |a jem.

Advo kat Sa wa Pe jo vi}, bra ni lac Kr ste Mi lo va no vi }a, ka `e da je „`al ba ne mi nov na i da }e je ulo `i ti i obra zlo `i ti shod no sta wu do ka za u pred me tu ko je je de taq no ana li zi ra la u za vr {noj re ~i“.

Svi okri vqe ni su u od bra na ma od ba ci li sve op tu `be, tvr de }i da ne ma ju ni ka kve ve ze s ne re di ma. Ve }i na okri vqe nih su na ve li da su uhap {e ni u ra nim ju tar wim ~a so vi ma 10. ok to bra, ne ko li ko sa ti pre bi lo ka kvih de {a va wa na uli ca ma Be o gra da, dok su i{li u cr kvu, a tro ji ca su tvr di li da su uhap {e ni ne da le ko od svo jih sta no va dok su slu ~aj no bi li na uli ci ne kim svo jim po slom.

Mla den Ob ra do vi} je u od bra ni iz neo da je uhap {en 10. ok to bra na Ze le nom ven cu oko de vet sa ti dok je i{ao u cr kvu na li tur gi ju, a tvr dio je da we mu li~ no, a ni po kre tu „Obraz“, ko ji je, ka ko je na veo, „opre de qen o~u va wu tra di ci je i du hov nih vred no sti, kao hri {}a ni ma ni je svoj stve na mr `wa i da ni kad ni su na wu pod sti ca li bi lo ko jim po vo dom“.

J. J.

PRIJAVA U KIKINDI

S no `em kre nuo u sud Po li ci ja u Ki kin di pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Pe te ra V. (1946) iz Sa ja na zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ome ta wa ovla {}e nog slu `be nog li ca u oba vqa wu po slo va bez bed no sti.

Pro tiv we ga je pod net i zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka iz Za ko na o oru` ju i mu ni ci ji jer je pre kju ~e oko 10 sa ti po ku {ao da u pro sto ri je Osnov nog su da u Ki kin di une se no`, u ~e mu ga je spre ~i lo obez be |e we i po li cij ska pa tro la.

M. Mr.

c m y

dnevnik

CRnA HROnikA

~etvrtak21.april2011.

15

NO VO SA \A NIN IZA BRA VE ZBOG PRE VA RE

Isti stan dva put pro dao?

Dragan M. (1954) iz No vog Sa da li {en je slo bo de pod sum wom da je u de cem bru pro {le go di ne pot pi sao ugo vor o ku po pro da ji sta na s jed nim No vo sa |a ni nom, ko ji mu je na osno vu to ga is pla tio no vac, iako je 2002. go di ne osum wi ~e ni taj stan ve}

pro dao jed noj su gra |an ki, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

Pri pad ni ci MUP-a su pro {le go di ne pro tiv ovog osum wi ~e nog pod ne li tri kri vi~ ne pri ja ve, ta ko |e za kri vi~ no de lo pre va re.

M. V.

NA NO VO SAD SKOM LI MA NU 4

Obi je na vo zi la Hit ne po mo }i Dva vo zi la Hit ne po mo }i obi je na su u no }i iz me |u utor ka i sre de, a ma te ri jal na {te ta iz no si oko sto hi qa da di na ra. Ka ko ob ja {wa va na ~el nik no vo sad skog Za vo da za hit nu me di cin sku po mo} dr Nenad Aracki, ovo ni je pr vi put da ko la Hit ne po mo }i stra da ju, a sve zbog to ga {to Za vod go di na ma ima go ru }i pro blem ko ji se ogle da u ne po sto ja wu od go va ra ju }eg ga ra `nog pro sto ra.

Po we go vim re ~i ma, pret po stav ka je da se ra di o eki pi ko ja or di ni ra po Li ma nu 4, jer su obi j e n a jo{ ne k a vo z i l a na istom par kin gu, a po ku {a li su da u|u i u Dom zdra vqa.

– Naj ve ro vat ni je su to nar ko ma ni ko ji po ku pe opre mu pa je po sle pro da ju. U skla du s pret hod nim is ku stvom, ne o~e ku je mo da po li ci ja na |e opre mu ni ti po ~i ni o ce. Mi smo do sa da vo zi la ospo so bi li, no van funk ci je

PET NA EST ME SE CI NA KON RAZ BOJ NI [TVA U CEN TRU NO VOG SA DA

Do li jao osum wi ~e ni za pqa~ ku dve ban ke In spek to ri gru pe no vo sad ske Po li cij ske upra ve za su zbi ja we raz boj ni {ta va, na kon 15 me se ci in te ziv nog ope ra tiv nog ra da, prek si no} su u Ka }u uhap si li me {ta ni na Ranka S. (1976) pod sum wom da je pro {le go di ne opqa~ kao dve ban ke u cen tru No vog Sa da.

Osum wi ~e nom se sta vqa na te ret da je 13. ja nu a ra u Uni ver zal ban ci na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na oko 19 sa ti, de li mi~ no ma ski ran ka pu qa ~om, uz pret wu skra }e nom pu {kom „kra te `om„ oteo od tri rad ni ce 397.000 di na ra i 85 evra.

De vet da na ka sni je, od no sno 22. ja nu a ra, po istom sce na ri ju, s tim {to je imao do dat no oba vi jen {al, u po slov ni ci Kre di agri kol ban ke, sa mo ne ko li ko de se ti na me ta ra uda qe noj od me sta pr vog zlo ~i na, od dve pre pla {e ne rad ni ca iz gred nik je od u zeo 243.000 di na ra.

Vi deo-nad zor je za be le `io pqa~ ke, a na snim ku se vi di da iz gred nik sa mo na tre nu tak ner vo zno {i ri ke su za plen, ali da je sve osta lo vre me, pre i po sle, bio pri li~ no smi ren:

iz va dio je po ula sku pu {ku is pod jak ne i pri {ao pul tu i ni je do {ao ni ti oti {ao u tr ku, ve} br zim ho dom.

Osum wi ~e ni je li {en slo bo de u bli zi ni svo je ku }e u Ka }u, sa zna je mo ne zva ni~ no. On bi tre ba lo naj ka sni je da nas da bu de pri ve den na sa slu{a we is tra `nom su di ji s kri vi~ nom pri ja vom za raz bojni {tva i ne do zvo qe no dr `a we oru` ja. Sni mak ko ji je za be le `io pqa~ ku obez be di li smo po sred stvom „No vo sad ske TV„.

M. V.

SVE DO CI U SUD NI CI PO KA ZA LI NA GO RA NA MI TRO VI ]A GO GU KAO JED NOG OD DVO JI CE PO ^I NI LA CA ZLO ^I NA U NO VOM SA DU PRO [LOG SEP TEM BRA

O~e vi dac pre po znao okrivqene za ubistvo Za vod za hit nu me di cin sku po mo} ne ma ni ka kav ga ra `ni pro stor, ni ~u va ra, ni ti ogra de – Po {to su obi li bra vu, od ne li su svu opre mu ko ju su na {li u vo za~ koj ka bi ni – ra dio-sta ni ce, ka se to fo ne, apa ra t e za na v i g a c i j u i lam p e bez ko jih no }u ne mo `e mo da ra di mo. S ob zi rom na to da nam se ovo ne de {a va pr vi put, mo g u da ka ` em da su pqa~ ka {i ovaj put bi li „fi ni” jer su ina ~ e raz b i j a l i sta kla na vo zi li ma a sa da ni su di ra li me di cin sku opre mu iz stra `weg de la vo zi la – ob ja {wa va dr Arac ki.

su bi la oko {est sa ti, a to su naj bo qa vo zi la opre mqe na za sve vr ste hit nih in ter ven ci ja – do dao je on.

Dr Arac ki je jo{ jed nom is ta kao ~i we ni cu da Za vod za hit nu me di cin sku po mo} ne ma ni ka kav ga ra `ni pro stor, ne ma ~u va ra ni ti ogra de. Na par kin gu sto je tri eki pe – vo zi la i po mo} na vo zi la ko ja su „na iz vol’te”. Po sto je dva ga ra `na me sta ko ja ko ri sti Za vod, ali ko ja pri pa da ju Do mu zdra vqa, i ta mo su uglav nom par ki ra na po mo} na vo zi la.

J. Z.

SUM WI VA SMRT NA NO VO SAD SKOJ GR BA VI CI

Samoubistvo policajca?

Pri pad nik no vo sad ske po li cij ske upra ve M. S. (1978) iz vr {io je sa mo u bi stvo hi cem iz slu `be nog pi {to qa prek si no} u sta nu na Gr ba vi ci gde je `i veo s u`om po ro di com i fa mi li jom, sa zna je mo ne zva ni~ no. U tre nut ku tra gi~ nog ~i na u sta nu je bi lo jo{ uku }a na.

Ovaj po li ca jac je, na vod no, dan ra ni je uzeo bo lo va we i bio je de pre si van, a ne zva ni~ no se spo mi wu i we go vi pro ble mi oko pre se qe wa s po ro di com. Is tra ga je u to ku, ali po svoj pri li ci, slu ~aj, u po ~et ku po sma tran kao sum wi va smrt, bi }e svr stan u sa mo u bi stva. Na li ce me sta, od mah, oko 19 sa ti, iza {la je i de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Vi {eg su da Tatjana \ura{kovi}.

Po v o d om ovog do g a | a j a, ogla sio se ju ~e Sin di kat srp ske po li ci je ko ji je ape lo vao da se {to hit ni je pre du zmu me re na pre ven ci ji i psi ho lo {koj po dr {ci po li ci ji. „Po l i c aj c i u Sr b i j i se pla { e da za t ra ` e psi h o l o {ku po m o} jer ta d a kre } e pro ga wa we od ve }i ne pret po sta vqe nih, za sva ku F {i fru.

Po l i c aj c u od m ah od u z i m a j u oru` je i vo za~ ku do zvo lu i osta vqa ju ga ne za {ti }e nog na ne mi lost kri mi na la ca, dok se osta le ko le ge to me pod sme va ju i iz o sta je wi ho va po dr {ka ko ja je u ta kvim tre nu ci ma pre sud na„, na vo di se u sa op {te wu ovog sin di ka ta.

E. D.

RA SVE TQE NA KRA \A U MOL SKOJ CI GLA NI

Dvo jac se te re ti za pri ko li cu i se tvo spre ma~ Po li cij ski slu `be ni ci u Adi na ja vi li su pod no {e we kri vi~ ne pri ja ve pro tiv Imrea E. (1959) iz Tre {wev ca, op {ti na Ka wi `a, i @olta ^. (1975) iz Ba~ kog Pe tro vog Se la, op {ti na Be ~ej, zbog osno va sum we da su po ~i ni li kra |u na {te tu Jo`efa M. iz Mo la.

Po li ci ja je sa op {ti la da su osum wi ~e ni po ~et kom apri la ove go di ne pro tiv prav no pri svo ji li trak tor sku pri ko li cu i se tvo spre ma~ ko ji su se na la zi li u kru gu ci gla ne u Mo lu, a vla sni {tvo su o{te }e nog, ko ga su o{te ti li za oko 400.000 di na ra.

M. Mr.

Tri de set pe to go di {wi Gojko N. ko ji se, sti ca jem okol no sti, 24. sep tem bra pro {le go di ne na {ao na sa mo dva de se tak me ta ra od me sta gde je ubi jen Gru ji ca Mi tro vi}, ju ~e je u sud ni ci po ka zao na okri vqe nog Gorana Mitrovi}a Gogu (1983) kao po ~i ni o ca ovog kri vi~ nog de la, ali ni je mo gao da tvr di da je upra vo dru gi okri vqe ni Marko Popovi} Amer (1984) mla di} ko ji je bio Mi tro vi }ev su i zvr {i lac.

Pri tom je ovaj o~e vi dac u no vo sad sku pa la tu prav de do ve den uz ja ko po li cij sko obez be |e we jer se o~i gled no stra hu je da mu je is ka zom ko ji je dao `i vot ugro `en.

– Bio sam na mer de vi na ma i cr tao ne ku re kla mu na lo ka lu pre ko pu ta, ne vi {e od 20 me ta ra od me sta kri ti~ nog do ga |a ja. Za ~u la su se tri puc wa, br zo je dan za dru gim, na kon ~e ga sam se okre nuo i vi deo is pred pro dav ni ce mom ka ko ji le `i u lo kvi kr vi i dru gog mla di }a nad wim ko ji u we ga u tom tre nut ku is pa qu je jo{ je dan hi tac. Mom ka kog sam vi deo ka ko pu ca pre po znao sam kao Go gu, ko ga sam od ra ni je znao iz vi |e wa. Po red we ga je bio jo{ je dan mla di}, ne {to ni `i od Go ge, ali ne mo gu sa si gur no {}u da tvr dim da je to bio Amer. Po tom su pro tr ~a li po red me ne i po be gli kroz pro laz iz me |u zgra da – is pri ~ao je ju ~e Goj ko N., sve do ~e }i pred sud skim ve }em Vi {eg su da u No vom Sa du, ko jim je pred se da va la su di ja Svetlana Tomi}-Joki}.

On je, ka ko je ju ~e re kao, od mah si {ao s mer de vi na, do vik nuo svom ku mu ko ji je bio u lo ka lu da zo ve Hit nu po mo} i po tom pri tr ~ao Gru ji ci Mi tro vi }u u na me ri da mu pru `i po -

mo}. Ka ko je us tvr dio, iako su `i ve li u bli zi ni, we ga ni je od ra ni je po zna vao.

– Gru ji ca je bio sve stan i re kao mi je da uzmem i sa kri jem we go vu tor bu, na {ta ni sam obra }ao pa `wu, ve} sam s te tor be ot ki nuo ka i{ i pod ve zao mu bu ti nu da bih za u sta vio kr va re we – pri se }ao se Goj ko N. Od go va ra ju }i na pi ta wa tu `i o ca, on je do dao da ni je vi deo ni {ta u ru ka ma ni ti u bli zi ni te la ubi je nog, od no sno da ni je bio

}eg puc wa ko ji je u we ga is pa lio vi {i od dvo ji ce mla di }a. Isti mla di} je u we go vo te lo na ze mqi po tom is pa lio jo{ je dan me tak – is ta kla je La zi ca ni, ko ja pri tom, s ob zi rom na to da ih je vi de la s le |a, ni je mo gla da tvr di da su u pi ta wu okri vqe ni Po po vi} i Mi tro vi}.

Sli ~an is kaz da la je i we na sve kr va Sto jan ka Ne di}, ko ja je, do du {e, ne po sred no vi de la sa mo po sled wi pu caw i pri me ti la da se mo mak ko ji je pu cao nag nuo ili

Me sto gde je usmr }en Gru ji ca Mi tro vi}

na o ru `an, te da je raj sfer {lus na we go voj cr noj sport skoj tor bi bio za kop ~an i da je tor ba u ne kom tre nut ku ne sta la s li ca me sta, gde se br zo sku pio ve li ki broj po zna ni ka o{te }e nog, ali da on ni je vi deo ko ju je od neo.

Osim Ni ko li }a, ubi stvo su ne po sred no vi de le i Marija L. i we na sve kr va Stojanka N., ko je su pi le ka fu na te ra si na sa mo de se tak me ta ra va zdu {nom li ni jom od me sta zlo ~i na.

– ^u la sam dva puc wa i na kon to ga po gle da la pre ko ivi ce te ra se. U tom tre nut ku Gru ji ca Mi tro vi} je jo{ sta jao na no ga ma, ma da ma lo po vi je no kao da je po vre |en, i pao je tek na kon tre -

~u~ nuo nad `r tvom i da mu je pre to ga re kao „P..., evo ti!” Ona je ta da vri snu la „Bu da lo, ubi }e{ ga!”, na kon ~e ga su okri vqe ni za ubi stvo kre nu li da se uda qa va ju, ali po la ko, nor mal nim ko ra kom i, ka ko je re kla, po ~e li su da tr ~e tek ka da su pre {li uli cu.

Pret hod no su svo je is ka ze kao sve do ci da li i ~la no vi naj bli `e po ro di ce ubi je nog Gru ji ce – maj ka Dragica i se stra Verica Mitrovi}. Obe su pri ~a le o svo jim sa zna wi ma o do ga |a ji ma ko ji su pret ho di li ubi stvu, od no sno o kav gi ko ju su Gru ji ca Mi tro vi} i Mar ko Po po vi} Amer za po de nu li jo{ tri go di ne ra ni je.

Dra gi ca Mi tro vi} je ju ~e tvr di -

la da wen sin ni je bio ni ka kav `e sto ki mo mak, ka kvim su ga pred sta vi li okri vqe ni za we go vo ubi stvo, i da ni je po se do vao pi {toq, te da mu je ini ci jal na tu ~a na Saj mi {tu, u ko joj ga je Amer, na vod no iz ~i sta mi ra, uda rio bej zbol pa li com po gla vi, pot pu no pro me ni la `i vot.

Ve ri ca Mi tro vi} je is pri ~a la da ju je ne ko li ko da na pred ubi stvo pra tio i pre sreo cr ni auto mo bil u ko jem je, po we nim re ~i ma, bio ne {to mr {a vi ji Amer, ko ji je, na vod no, hteo ne {to da je pi ta, ali se ona upla {i la i na vre me po be gla. Obe su po tvr di le da je Gru ji ca na to `u~ no re a go vao i da je tih da na bio ve o ma uz ne mi ren i za bri nut za se be i svo ju po ro di cu jer je stal no do bi jao in for ma ci je da ga Amer i Go ga tra `e, da su na o ru `a ni i `eq ni osve te.

Op tu `ni ca Po po vi }a i Mi tro vi }a te re ti da su 24. sep tem bra pro {le go di ne kod mar ke ta „Qu ba go” na no vo sad skom No vom na se qu, iz bez ob zir ne osve te i po pret hod nom do go vo ru, ubi li Gru ji cu Mi tro vi }a ta ko {to je Po po vi} po neo pi {toq za ko ji ni je imao do zvo lu i is pa lio tri hi ca u `r tvu ko ja je po ~e la da be `i, dok je ~e tvr ti hi tac u ve} ra we nog Gru ji cu, dok je le `ao na ze mqi, is pa lio Go ran Mi tro vi}. Gru ji ci su na ne te dve pro strel ne i dve ustrel ne ra ne ko je su ka sni je do ve le do we go ve smr ti, a okri vqe ni su po be gli s li ca me sta i skri va li se u iz najm qe nom sta nu Bojana Duki}a (1983) na Bu le va ru kra qa Pe tra Pr vog, gde su su tra dan i uhap {e ni, zbog ~e ga se Du ki} te re ti za po ma ga we u~i ni cu kri vi~ nog de la.

A. Gru be {a

PO LI CI JA UHAP SI LA TRO JI CU OSUM WI ^E NIH, A PRO TIV DVO JI CE POD NE TE KRI VI^ NE PRI JA VE

Ha ko va li sajt Tu`ila{tva za bor bu pro tiv vi so ko teh no lo {kog kri mi na la Po li cij ski slu `be ni ci Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la uhap si li su tri oso be, dok su pro tiv dve pod ne te kri vi~ ne pri ja ve zbog sum we da su iz vr {i le kri vi~ na de la neo vla {}e nog pri stu pa za {ti }e nom ra ~u na ru, ra ~u nar skoj mre `i i elek tron skoj ob ra di po da ta ka, i ra ~u nar sku sa bo ta `u, sa op {tio je ju ~e MUP Sr bi je.

Uhap {e ni su Nenad C. (34) iz Le skov ca, Milo{ M. (21) iz Be o gra da i Sr|an K. (29) iz Zre wa ni na, dok su pro tiv Slobodana J. (30) i Dragana A. (43), obo ji ca iz Be o gra da, Vi {em jav -

nom tu `i la {tvu u Be o gra du pod ne te kri vi~ ne pri ja ve u re dov nom po stup ku. Ne nad C., Mi lo{ M. i Sr |an K. su, uz kri vi~ nu pri ja vu, pri ve de ni nad le `e nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du, sa op {tio je MUP Sr bi je.

U sa op {te wu se na vo di da su osum wi ~e ni pu tem in ter ne ta is ko ri sti li pret hod no pri ba vqe ne ad mi ni stra tor ske {i fre za lo go va we na ser ver in ter net-saj ta www.be o- grad.vtk.jt.rs Ode qe wa Vi {eg jav nog tu `i la {tva u Be o gra du za bor bu pro tiv vi so ko teh no lo {kog kri mi na la, a za tim, kr {e }i me re

za {ti te, neo vla {}e no pri stu pi li ser ve ru i po sta vi li raz li ~i te ne pri me re ne tek sto ve.

Po sle to ga je do {lo do za sto ja funk ci o ni sa wa elek tron ske ob ra de i pre no sa po da ta ka s na ve de nog in ter net-saj ta.

Osum wi ~e ni su u~i ni li po dat ke s in ter net-saj ta www.be o grad.vtk.jt.rs ne u po tre bqi vim s na me rom da one mo gu }e po stu pak elek tron ske ob ra de i pre no sa po da ta ka, ko ji su od zna ~a ja za rad Ode qe wa za bor bu pro tiv vi so ko teh no lo {kog kri mi na la Vi {eg jav nog tu `i la {tva u Be o gra du.

(Ta njug)

SPORT

~etvrtak21.april2011.

VE^ERAS (20.45) FINALE F4 TURNIRA NLB LIGE U QUBQANI

Par ti zan i Olim pi ja za tro fej Ne ka ko je bi lo i za o~e ki va ti da se u fi na lu F4 tur ni ra NLB li ge, ko ji se da nas za vr {a va u dvo ra ni Sto `i ce u Qu bqa ni, na |u dva evro li ga {a - Par ti zan MTS i Union Olim pi ja. Po ono me {to su po ka za li to kom se zo ne, Be o gra |a ni i Qu bqan ~a ni i je su naj bo qe eki pe u re gi o nal nom tak mi ~e wu i ve ~e ras (20.45) }e od lu ~i ti o to me ko me }e pri pa sti {am pi on ski pe har.

Pr vak Sr bi je se po {te no po mu ~io da stig ne do za vr {ne pred sta ve, jer je Bu du} nost od i gra la ve o ma do bar me~, agre siv nom od bra nom uda qi la cr no-be le od svog ko {a i pro sto ih te ra la na broj ne pro ma {a je. Ko na~ ni re zul tat 62:58 naj bo qe od sli ka va zbi va wa na par ke tu, jer igra lo se na re zul tat, bez „umi ra wa u le po ti”. Ipak, sre} ni ji i u fi ni {u spret ni ji bi li su u~e -

li ma, ali su pro bi ja li na {u od bra nu. U pr vom po lu vre me nu ni smo bi li skon cen tri sa ni i ni smo na pra vi na ~in od go vo ri li na wi ho vu spe ci fi~ nu igru. To je bio uzrok to me {to je re zul tat bio na wi ho voj stra ni. Osim to ga, Bu du} nost je u pr vom po lu vre me nu do sta po e na po sti za la

dnevnik

PO^IWE FINALE MU[KOG PLEJ-OFA: PARTIZAN – VOJVODINA NS SEME

ni zo va li F4 tur nir da bi osvo ji li ti tu lu i, objek tiv no, ima ju vi {e {an si ne go mi. Bi }e to su dar dve raz li ~i te fi lo zo fi je ko {ar ke - re kao je Jo va no vi}.

Ni ka pi ten Par ti za na MTS Pe tar Bo `i} ni je bio za do vo qan iz da wem eki pe pro tiv Pod go ri ~a na.

Partizan MTS – Union Olimpija QUBQANA: Dvorana Sto`ice. Kapacitet: 12.458 mesta.

Po~etak susreta u 20.45 ~asova.

PARTIZAN MTS: 4. Kurtis Xerels, 7. Du{an Kecman, 11.

Vladimir Lu~i}, 12. Dragan Milosavqevi}, 13. Bogdan Bogdanovi}, 14. Ra{ko Kati}, 15. Nejtan Xavai, 18. Nemawa Be{ovi}, 20. Petar Bo`i}, 21. Xejms Gist, 24. Jan Veseli.

Trener: Vlade Jovanovi}.

UNION OLIMPIJA: 4. Jan [pan, 6. Vlado Ilijevski, 7.

Vladimir Boisa, 8. Alojsius Anagoni, 9. Gregori Kendrik, 10.

Sasu Salin, 12. Goran Jagodnik, 16. Giorgi [ermadini, 22.

Damir Markota, 24. Dejvis Betans, 31. Sa{o O`bolt, 33. Samo Udrih. Trener Jurij Zdovc.

Duel veterana: Du{an Kecman i Goran Jagodnik

ni ci tre ne ra Vla da Jo va no vi }a i, pe tu go di nu za re dom, igra }e u fi na lu i ima ti pri li ku da kom ple ti ra ju zbir ku pr ste wa na jed noj ru ci.

- Pro tiv Par ti za na svi igra ju sli~ no, ja ko {i ro ko. Iz la skom Dra gi ~e vi }a zbog po vre de, {i ri na Bu du} no sti je do bi la na kva li te tu, jer igra li su bez kla si~ nog cen tra, s la `nim pe ti ca ma. Pod go ri ~a ni ni su ima li do bar pro ce nat {u ta za tri po e na kao u ne kim na {im ra ni jim du e -

c m y

16

iz dru gog na pa da, ima la je mno go ofan ziv nih sko ko va, ~i ni mi se ~ak de vet. To smo u na stav ku is kon tro li sa li, do zvo li li ri va lu da na pra vi sa mo je dan ofan ziv ni skok i po be di li. Sa da mo ra mo da uo~i mo pro pu ste u na {oj igri i sprem ni do ~e ka mo su sret s Olim pi jom. Ni smo igra li do bro, ali smo se iz bo ri li za fi na le i ve ru jem da }e mo bi ti mno go bo qi i da }e mo ulo `i ti mak si mum ka ko bi smo po ku {a li da po be di mo. Qu bqan ~a ni su or ga -

- Iz vu kli smo po be du i to je naj va `ni je. Me |u tim, igrom, ulo `e nom ener gi jom, ni ti spro vo |e wem ide ja na te re nu ne mo `e mo da bu de mo za do voq ni. Li ga je bi la kva li tet na i ni ka da iz jed na ~e ni ja, pa je i faj nal-for isti ta kav. Ipak, ve ru jem da smo iz vu kli po u ke i da }e mo u fi na lu za i gra ti mno go bo qe. Fa vo ri ta ne ma, jer Olim pi ja je po ka za la da ima od li ~an tim, ta ko da o~e ku jem ne iz ve stan duel. Uko li ko bu de mo od i gra li ka ko mo `e mo i zna mo ve ru jem da mo `e mo da osvo ji mo tro fej is ta kao je Bo `o}.« [to se Qu bqan ~a na ti ~e, si gur no je da }e ima ti po dr {ku od vi {e od 12.000 gle da la ca. U~e ni ci tre ne ra Ju ri ja Zdov ca `e le da pre ki nu do mi na ci ju srp skih ti mo va u NLB li gi, po seb no se ri ju Par ti za na du gu ~e ti ri go di ne. Olim pi ja je osvo ji la tro fej 2002. go di ne i `e li ga i sa da pred svo jim na vi ja ~i ma.

- Mi slim da smo se do bro pri pre mi li za Par ti za nov stil igre - re kao je Zdovc. - Na ma ne od go va ra na ~in na ko ji Be o gra |a ni igra ju, a tu pre sve ga mi slim na ve li ki broj ofan ziv nih sko ko va. ^e ka nas tvr da i te {ka utak mi ca i od ve li ke va `no sti mo gla bi za nas da bu de po dr {ka s is puw nih tri bi na.

A. Predojevi}

Od boj ka {i Voj vo di ne sprem ni za fi nal ne ok {a je s Par ti za nom

Ne ma fa vo ri ta Utak mi com u be o grad skoj ha li [u mi ce da nas od 18 ~a so va po ~i we fi nal na se ri ja plejofa za od boj ka {e, a o ti tu li od lu ~u ju Par ti zan i Voj vo di na NS se me. Be o grad ski cr no-be li i no vo sad ski cr ve no-be li za slu `i li su da se bo re za pe har {am pi o na Sr bi je, jer su u li ga {kom de lu pr ven stva za u ze li dve ~el ne po zi ci je i de mon stri ra li naj kva li tet ni je par ti je.

Par ti zan je pred plej-of za u zeo pol po zi ci ju pa }e u fi na lu ima ti pred nost do ma }eg te re na. Igra se po prin ci pu 2-2-1, a {am pion }e bi ti tim ko ji pr vi stig ne do tri po be de. Tri pu ta su se ove se zo ne sa sta ja li su se Par ti zan i Voj vo di na, dva pu ta u pr ven stvu sla vi li su No vo sa |a ni, a u po lu fi na lu Ku pa bo qi je bio Par ti zan. Ma lo {ta no vog ima da se ka `e o su sre tu dva ta ko do bra znal ca i re al no je da }e o {am pi o nu od lu ~i ti tre nut na in spi ra ci ja po je di na ca.

Red vo `we Fi nal na se ri ja igra se po prin ci pu 2-2-1, s tim {to Par ti zan ima pred nost do ma }eg te re na. Pr vi me~ igra se da nas od 18 ~a so va (RTS 2), kao i dru gi 25. apri la. Za tim se ri va li se le u No vi Sad, tre }i me~ igra se 28. apri la od 18 ~a so va (RTS 2).

Ako bu de po treb no, ~e tvr ti je ta ko |e u No vom Sa du 1. ma ja, a eve tu al ni pe ti su sret u Be o gra du 5. ma ja od 18 ~a so va (RTS 2).

Oba ti ma ima ju svo jih pred no sti.

Par ti za no va je pred nost do ma }eg te re na, kao i ve o ma uigra na po sta va u ko joj do mi ni ra ju Ki si}, Ata na si je vi}, Mi ja i lo vi} i Ste qi}, a Vo {a mo `e da se uzda u is ku stvo Jo va no vi }a i Si me u no vi }a, kao i na neo spor ni kva li tet mla |ih igra ~a, Jo vo vi }a, Ivo vi }a, Pe tro vi }a i osta lih.

Ono {to je mo `da naj ve }a pred nost No vo sa |a na pred po ~e tak fi nal ne se ri je je ~i we ni ca da su u od li~ nom rit mu, a ve }i broj ras po lo `e nih i kva lit te ni jih igra ~a na klu pi mo `e da ima pre sud ni zna ~aj.

- Za nas je fi na le po sled wi ko rak do is pu we wa za cr ta nog ci qa.

Ve li ki je uspeh na }i se u bor bi za ti tu lu i sa mo `e lim da od i gra mo kao u po lu fi nal noj se ri ji sa Cr ve nom zve zdom. Par ti zan po zna je mo ve o ma do bro i ne }e bi ti ve li kih iz ne na |e wa, a ima mo ve li ki fond igra ~a i mo ra mo da is ko ri sti mo tu pred nost. Po ka za li smo u pret hod nim me ~e vi ma da ima mo psi ho lo {ku sta bil nost, to se naj bo qe vi de lo u tre }em su sre tu po lu fi na la i mi slim da nas ve li ka bor be nost i vo qa mo gu do ve sti do ci qa – re kao je tre ner Voj vo di ne NS se me Ni ko la Sa la ti}.

Mar ko Ivo vi} i Ne ma wa ^u bri lo igra }e svo je pr vo se ni or sko fi na le u ka ri je ri, pa o~e ku ju ve li ku bor bu.

- Par ti zan nam je do bro po znat ri val, do bi li smo ga dva pu ta u pr ven stvu, a iz po ra za iz Ku pa smo iz vu kli po u ke. Bor ba za ti tu lu je san sva kog igra ~a, po seb -

no {to je Sr bi ja ve li ka si la u od boj ka {kom sve tu i ti tu la u do ma }em pr ven stvu ima ve }u vred nost u od no su na od boj ka {ki sla bi je dr `a ve. Po lu fi na le sa Cr ve nom zve zdom bi lo je ve o ma te {ko, iako su bi la sa mo tri me ~a

Vo {a uspe {ni ja Voj vo di na NS se me i Par ti zan su se u isto ri ji tri pu ta sa sta ja li u fi na li ma plej-ofa (do i gra va we uve de no 1990. go di ne), a No vo sa |a ni su uspe {ni ji.

U se zo ni 1990/91. Par ti zan je sla vio 2:1 u po be da ma, go di nu da na ka sni je re van {i ra la se Vo {a sa 3:1 u fi nal noj se ri ji, a tre }i put cr no i cr ve nobe li igra li su fi na le u se zo ni 1995/96, a Vo {a je sla vi la 3:2 u po be dam, iako je Par zti zan vo dio 2:1 i ~e tvr ti me~ igrao kod ku }e. bi lo je 15 se to va, ali smo ta da po ka za li ve li ki kva li tet i na dam se da mo `e mo da bu de mo jo{ bo qi u fi na lu – re kao je Mar ko Ivo vi}.

- Par ti zam i mi smo za slu `e no u fi na lu, vo di li smo to kom ve }eg de la li ge i ka da su pr vi i dru gi u fi na lu sve go vo ri o wi ho vom kva li te tu i am bi ci ja ma. Do {lo je vre me da nam se is pla ti ono za {ta smo se spre ma li ~i ta ve se zo ne, za sav tre ning i na po ran rad, a ti tu la je sva ka ko ne {to {to svi sa wa mo – is ta kao je mla |i od bra }e ^u bri lo.

M. Risti}

UZ PLASMAN SRBIJE NA ZAVR[NI TURNIR SVETSKE LIGE

Del fi ni bra ne tro fej u Fi ren ci Va t er p o l o re p re zen ta ci ja Sr bi je bra ni }e tro fej Svet ske li g e na za v r { nom tur ni ru u Fi ren ci, od 21. do 26. ju n a. Iza b ra n i c i De j a n a Udo vi ~i }a us pe li su da u po sled wem ko lu evrop skih kva li fi ka ci ja sa vla da ju [pa ni ju po sle pe te ra ca 14:12 i ta ko iz bo re pr vo me sto u A gru pi.

Ali, mo glo je da bu de i dru ga ~i je. Del fi ni su po sle ~e tvr tog ko la bi li ve} vi |e ni u Fi ren ci. Me |u tim, neo ~e ki va ni po raz od Ne ma~ ke u Kru {ev cu pru `io je na du i [pan ci ma da po be dom u Be o gra du odu na za vr {ni tur nir. Sr bi ma je od go va r a l a i po b e d a pe t er c i m a.

Ras te re }e ni i `eq ni re van {a za ube dqiv po raz u Bar se lo ni iza bra ni ci Ra fa e la Agi la ra od i gra li su fan ta sti ~an su sret i na te ra li del fi ne da ulo `e mak si ma lan na por ka ko bi iz bo ri li po zi ti van re zul tat. [pan ci su na 2,13 mi nu ta pre kra ja go to vo ima li kar tu za Fi ren cu u svo jim ru ka ma, jer su vo di li 10:9. No, us peo je Pi j e t lo v i} da iz b o r i re m i (10:10) i pe ter ce, ko ji su del fi ne od ve li u Ita li ju.

Se lek tor De jan Udo vi ~i} ~e sti tao je igra ~i ma na pred sta vi

Slo bo dan So ro, gol man Sr bi je

A grupa

B grupa

C grupa

Rezultati 6. kola: Srbija [panija 14:12 (10:10) petercima, Makedonija - Nema~ka 14:12 (9:9) petercima.

Rezultati 6. kola: Crna Gora - Rusija14:3, Turska - Rumunija 4:10.

Rezultati 6. kola: Hrvatska - Italija 10:8 (6:6) petercima, Holandija - Gr~ka 3:7.

1. Crna Gora 2. Rumunija 3. Rusija 4. Turska

1. Hrvatska 2. Italija 3. Gr~ka 4. Holandija

1. Srbija 2. [panija 3. Nema~ka 4. Makedonija

6 6 6 6

5 3 3 1

1 3 3 5

70:45 14 60:60 11 58:62 9 44:65 2

6 6 6 6

6 4 2 0

0 2 4 6

75:30 18 53:47 13 49:52 6 19:67 0

6 6 6 6

6 4 2 0

0 2 4 6

68:41 17 57:41 13 42:49 6 31:67 0

Na zavr{ni turnir u Firencu (21. -26. jun) iz Evrope su se plasirali: Srbija, Crna Gora, Hrvatska i organizator Italija.

i pu bli ci na am bi jen tu i na gla sio je da je utak mi ca sa [pan ci ma po ka za la da ima jo{ dr `a va ko je igra ju od li ~an va ter po lo.

- Mo ji mom ci su po ka za li i vi {e od o~e ki va nog, ali mo ra mo vi {e vre me na da bu de mo za jed no ka ko bi smo po sti gli `e qe ni ni vo igre. Zbog to ga }u pro me ni ti pro gram i si gur no }e mo ra ni je da po~ ne mo sa ra dom - re kao je Udo vi ~i}.

Fi l ip Fi l i p o v i} bio je na{ naj e fi ka sni ji igra~ sa tri go la.

- [pan ci ima ju eki pu za od li~ je. Za nas je do bro {to smo us pe li da se pla si ra mo na za vr {ni tur nir Svet ske li ge, jer }e mo kroz te su sre te mo }i da se uigra va mo za Svet sko pr ven stvo u [an ga ju. Ose }a li smo pri ti sak, igra li smo pred na {om pu bli kom ko ja nas je zdu {no bo dri la i na kra ju je za slu `i la da vi di na {u po be du - re kao je Fi li po vi}.

Ka pi ten Va wa Udo vi ~i} je po hva lio or ga ni za ci ju i do dao da je eki pa po ka za la kva li tet.

- Po ka za li smo kva li tet, jer smo us pe li da se dig ne mo po sle mi nu sa i vra ti mo u utak mi cu. Ni smo jo{ u pra voj for mi, ali se na la zi mo na pra vom pu tu - re kao je Udo vi ~i}.

Slo bo dan So ro se is ta kao, na ro ~i to na po ~et ku i u fi ni {u utak mi ce, kao i u pe nal za vr {ni ci, ka da je od bra nio {ut le vo ru kom Gar si ji.

- Po be di li smo, ali je bi lo te `e od o~e ki va nog. [pan ci su do {li mo ti vi sa ni i `eq ni re van {a za onaj po raz u Bar se lo ni od 12:4 iz pr vog me ~a. Pri mi li smo ne ko li ko la kih go lo va, ali smo us pe li da odr `i mo kon tro lu i is pu ni mo ciq - re ko je So ro i po hva lio od li~ nu pu bli ku na Ta {maj da nu.

I Ni ko la Ra |en je po hva lio at mos fe ru i pu bli ku, ali je bio kri ti ~an i pre ma ar bi tri ma.

- Utak mi ca je bi la ve ma te {ka, So ro nas je odr `ao u pr voj ~e tvr ti ni da se [pan ci ne od le pe. Ina ~e, ne pri ~am o ar bi tri ma, ali mo ram da ka `em da je su |e we bi lo kri mi nal no. Jed no stav no nam ni su do zvo li li da igra mo na {u od bra nu - re kao je Ra |en.

Ve li ki do pri nos po be di dao je i Ste fan Mi tro vi} sa dva go la.

- Pu bli ka nas je dr `a la sve vre me su sre ta i da va la nam sna ge ka da nam je bi lo te {ko i vo di la nas iz mi nu sa od dva i tri go la re kao je Mi tro vi}.

G. M.

SPORT

dnevnik

]i ri bu, }i ri ba – Ste va no vi}

JELEN SUPERLIGA – 23. KOLO SU BO TI CA: Spar tak Zla ti bor vo da - OFK Be o grad NO VI SAD: Voj vo di na - Haj duk IVA WI CA: Ja vor - In |i ja BE O GRAD: BSK - ^u ka ri~ ki Stan kom JA GO DI NA : Ja go di na - Me ta lac SME DE RE VO: Sme de re vo - Par ti zan ^A ^AK: Bo rac - Rad BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Slo bo da Po int Se voj no

Vojvodina - Hajduk 2:1 (1:1) NO VI SAD: Stadion „Kara|or|e”, gledalaca oko 6.000. Sudija: Krsti} (Beograd).

Strelci: Stevanovi} u 26. i 58. za Vojvodinu, a Bo{kovi} u 23. minutu za Hajduk. @uti kartoni: Trajkovi}, Mereba{vili (Vojvodina), Fejsa, A. @ivanovi} i Jovanovi} (Hajduk).

VOJ VO DI NA: Brki} 7, Vuli}evi} 7, Pavlovi} 7, Medojevi} 7, Mojsov 7, Trajkovi} 7 (Karan -), Stevanovi} 8, Tumbasevi} 7, Mereba{vili 7 (Mito{evi} 7), Ili} 7 (Katai -), Abubakar 7.

HAJ DUK: Bra} 7, Petrovi} 7, Fejsa 6 (Komazec -), Pauqevi} 6, @ivanovi} 6, Mudre{a 6, Jovanovi} 7 (Mi{i}), Bo{kovi} 7, Ki{ 6, M. Kova~evi} 6, @ivanovi} 6.

Osma uzastopna prvenstvena pobeda ovog prole}a proslavqena je na „Kara|or|u” pesmom Garavog sokaka - „]iribu, }iriba”, koju su navija~i Vojvodine prepevali u svom stilu...”Vo{a igra kao Barsa...” To sigurno nije tako, ali je niz koji ne prekidaju fudbaleri u crveno-belim dresovima za svako po{tovawe. Ono {to je jo{ va`nije za Vojvodinu {to u svakoj utakmici ima novog junaka, a u me~u s Hajdukom bio je to Miroslav Stevanovi}, mladi reprezentativac Bosne i Hercegovine koji je me~ po~eo umesto po`utelog Nikole Lazeti}a. S dva gola preokrenuo je tok me~a i ostavio Novosa|ane u trci za titulu.

Hajduk je ostavio vrlodobar utisak u Novom Sadu. Dok je imao snage i koncentracije da zamisli trenera Bekvalca sprovede u delo, kulski tim bio je

1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad 5. Spar tak 6. Sme de re vo 7. OFK Be o grad 8. Ja vor 9. BSK 10. Slo bo da 11. Ja go di na 12. Bo rac 13. Me ta lac 14. Haj duk 15. In |i ja 16. ^u ka ri~ ki

23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23

19 19 17 12 9 7 9 7 7 7 7 5 4 3 3 0

2 2 5 8 8 10 4 9 8 7 6 10 4 6 5 4

2 2 1 3 6 6 10 7 8 9 10 8 15 13 15 19

3:1 (0:1) 2:1 (1:1) 2:1 (1:1) 3:1 (1:0) 0:2 (0:1) 1:4 (1:2) 0:0 (1:2) 5:1 (1:1) 60:18 43:11 38:9 32:12 24:16 22:23 21:24 17:19 20:27 25:31 19:22 14:23 13:32 15:32 19:40 7:50

59 59 56 44 35 31 31 30 29 28 27 25 16 15 14 4

U sle de }em ko lu (23. apri la) sa sta }e se - IN \I JA: In |i ja Bo rac, KU LA: Haj duk - Sme de re vo, BE O GRAD: OFK Be o grad - Voj vo di na, Rad - Spar tak Zla ti bor vo de, Par ti zan - Cr ve na zve zda, ^u ka ri~ ki Stan kom - Ja vor, LU ^A NI: Slo bo da Po int Se voj no - Ja go di na, KRA GU JE VAC: Me ta lac - BSK.

Dvo stru ki stre lac Mi ro slav Ste va no vi} nad vi sio je Pe tra Mu dre {u

tvrd orah za doma}ina. Posle slabo izvedenog prekida Tumbasevi}a, gosti su u 23. minutu izveli kontru, ispala je i posledwa linija Novosa|ana, a Nemawi Bo{kovi}u nije bilo te{ko

Pre o kret u Su bo ti ci Spartak Zlatibor voda – OFK Beograd 3:1 (0:1) SU BO TI CA: Gradski stadion, gledalaca oko 400. Sudija: Bog da no vi} (Kra qe vo).

Strelci: Torbica u 52. (iz penala), Adamovi} u 85. i Noskovi} u 90. za Spartak ZV, Krsti} u 3. minutu za OFK Beograd. @uti kartoni: Brati}, Miri}, Nikoli}, Adamovi}, Simi}, [arac (Spartak ZV), M. Mili}, Nikoli}, Krsti}, [aranov (OFK Beograd).

SPAR TAK ZV: Aleksi} 7, Stevanovi} 7 (Adamovi} 7), Brati} 7, Antoni} 7, [arac 7, Si mo vi} 7, Mi lan ko vi} 7 (Nikoli} 7), Torbica 8, Miri} 7, Pu{kari} 8, Vujaklija 7 ( Noskovi} 7).

OFK BE O GRAD: [aranov 7, Plani} 6, M. Mili} 7, Kecojevi} 6, Nikoli} 7, Jeli} 7, (Br ki} 7), Mar ko vi} 7 (Iwac), Batioha 7, Krsti} 7, N. Mili} 7, Simi} 7.

Fudbaleri Spartaka Zlatibor vode vratili su se u pobedni~ki kolosek. Sa 3:1 savladali su OFK Beograd, napra viv {i ve li ki pre o kret.

Gosti su poveli veoma rano golom Krsti}a, ve} u tre}em mi nu tu utak mi ce, a do ma }i fudbaleri su pokazali da veruju u sebe i svoje kvalitet.

Od momenta kada su primili gol Su bo ti ~a ni su kre nu li

17

~etvrtak21.april2011.

`estoko i dominirali terenom.[anse su imali Pu{kari} i Torbica, ali se istakao [aranov. Opasno je pripretio i Stevanovi} koji je lobovao [aranova i za malo prebacio gol OFK Beograda. Gostuju}i igra~i imali su dve dobre kontre, prvo je poku{ao Simi}, a potom i Krsti}, no bez efekta.

Sa dva nova igra~a u drugom poluvremenu doma}in je krenuo jo{ `e{}e i opasnije. Prvu priliku imao je Miri} u 51. minutu, pao je u {esnaestercu OFK Beograda, ali je sudija Bogdanovi} ocenio da je to simulirawe i pokazao mu `uti karton. Simulirawa sigurno nije bilo minut kasnije.

Batioha je oborio Pu{kari}a u kaznenom prostoru gostiju, a siguran izvo|a~ penala bio je Vladimir Torbica. Nisu se za do vo qi li go lu bo vi re mi jem, ve} su krenuli po tri boda. Najboqe {anse imali su Miri} i Noskovi}. Kona~no, u 85. minutu Adamovi} je bqesnuo, postigao prelep pogodak za 2:1. Kona~an rezultat stigao je u samom fini{u. Noskovi} je vukao loptu preko vi{e od pola terena i lagano plasirao loptu u mre`u za kona~nih 3:1.

N. S.

da iskosa sa leve strane savlada Brki}a - 0:1.

Vojvodina je na izjedna~ewe ~ekala tri minuta, a onda je usledila majstorija Vladana Pavlovi}a. Prvo je presekao

Fo to: F. Ba ki}

loptu na dvadesetak metara, nastavio kretawe ve{to izbegav{i da je doturi do Ili}a, koji se izvla~io iz ofsajda, a potom je idealno centrirao na drugu stativu gde je Stevanovi} u padu

U vr hun skoj for mi Crvena zvezda - Sloboda Point Sevojno 5:1 (1:1) BE O GRAD: Stadion Crvene zvezde,a gledalaca 12.000, sudija Mihajlovi} (Vrawe), ^osi} u 29.

Lazovi} u 55. Kalu|erovi} u 65.

Borha u 76. i Evandro u 90+2. za Crvenu zvezdu, a Lazi} u 35. minutu za Slobodu PS. @uti kartoni: Li Adi (Crvena zvezda), [uwevari}, Vasili} (Sloboda PS).

CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 6, Ninkov 7, Viloti} 6 (Li Adi 7), ]osi} 7, Miki} 7, Lazovi} 8, Ve{ovi} 6 (Borha 7), Mijajilovi} 7, Evandro 8, Jevti} 7, Kalu|erovi} 7 (Koroman 7).

SLO BO DA PS: Bo`ovi} 6, Vasili} 6, Radosavqvi} 6, Bulatovi} 5, Maksimovi} 6, Bosman 6, [uwevari} 7, Pola~ek 6 (Pejovi} -), Ademovi} 6 (Pan~ev -), Pavi~evi} 6 (Tijago -), Lazi} 7.

Crvena zvzeda je nastavila pobedni~ki niz u prvenstvu, vezav{i osmi uzastopni trijumf protiv Slobode. Napravili su tako crveno-beli o~ekivanu uvertiru pred subotwi ve~iti derbi u koju ulaze sa puno samopouzdawa.

Beogra|ani su potvrdili vrhunsku formu u kojoj se nalaze i u kvalitetnoj predstavi ubedqivom pobedom obradovali su navija~e koji su ih opet sjajno podr`ali.

Zaniqivo je bilo prvo poluvreme. Zvezda je kroz pas igru dominirala, ali bez konkretnog u~inka. U`i~ani su delovali veoma odva`no, bili raspolo`eni

za igru. Doma}in je krunisao inicijativu iz prve prave prilike, nakon duplog pasa Lazovi}a i ]osi}a, zvezdin {toper rutinski je reagovao i matirao Bo`ovi}a (29. minut).

Samo nekoliko minuta kasnije vi|ena je izuzetno lepa akcija gostiju, iz uxbenika, u kojoj je u~estvovao gotovo komplean napada~ki red, a egzekutor je bio biv{i Partizanovac - Predrag Lazi} 1:1 (35. minut).

Nakon izjedna~enih prvih 45. minuta me~a, usledila je Zvezdina rapsodija u nastavku. Kao da su na teren iza{le neke potpuno nove ekipe. Nadahnuti mladi reprezentativac Darko Lazovi} efektnim golom u 55. minutu, dobro odmerenim udarcem sa 18 metara, doneo je novo vo|stvo doma}inu i ~ini se sasvim skresao krila gostu. U`i~ani su se jednostavno predali, kao da vi{e nisu imali ni snage ni `eqe da se ozbiqnije suprotstave Zvezdi. Usledila je serija pogodaka, a u listu strelaca upisao se Kalu|erovi}, pa potom i Borha, a na kraju Brazilac Evandro potvr|uje svoju klasu, evro-golom iz slobodnog udarca.

Zaista u lepoj fudbalskoj ve~eri Zvezda je pokazala dopadqivu igru i prosto pregazila Slobodu, pa uz maksimalnu motivaciju po~iwe pripreme za ve~iti derbi.

Z. Rangelov

Bo rac–Rad 0:0

Ja vor–In |i ja 2:1 (1:1)

^A ^AK: Stadion gradski, gledalaca 1.300, sudija: Gogi} (Novi Sad). @uti kartoni: Jovan~evi} i Obradovi} (Rad).

BO RAC: Milojevi} 7, Mili~i} 7, Masla} 7 (Igwatovi}), Alve{ 7, Mladenovi} 7, Kosti} 7, Krasi} 7, Prtewak 7 (Kne`evi}), Petronijevi} 7 (Spirovski), Stojmirovi} 7 i Damjanovi} 7.

RAD: Borjan 7, Jovanovi} 6, Kosovi} 7, Pajovi} 7, Milivojevi} 7, Luka 6 (Koji}), Andri} 7, Jovan~evi} 7 (Obradovi}), Mitrovi} 7, Stanojevi} 7, Lekovi} 7.

Dobra fudbalska predstava u ~a~ku i pored ~iwenice da nije bilo golova. Borac je imao vi{e {ansi u prvom poluvremenu,ali do gola nije stigao.

U nastavku susreta vodila se jo{ `e{}a borba. Borac je nastvaio sa atacima, da bi gosti polako preuzimali inicijativu i u dva- tri navrata ozbiqno ugrozili Milojevi}a. Prema prikazanoj igri nere{en rezultat je i najrealniji.

A. Stevanovi}

IVA WI CA: Stadion Javora, gledalaca 300, sudija: Filipovi} (Beograd). Strelci: Renduli} u 28. (iz jedanaesterca) i Haxibuli} u 62. za Javor,a Vu~eti} u 40. minutu za In|iju. @uti artoni: Supi}, Renduli} (Javor), Misini (In|ija).

JA VOR: Supi} - , Milinkovi} 7, Renduli} 7, Dragovi} 7, Milovanovi} 6 (Josovi} 7), Ostoji} 6, Eliomar 6, Stojakovi} 6, Mom~ilovi} 7, Petrov 6, (Milivojevi}), Haxibuli} 7.

IN \I JA: Poleksi} 6, Novakovi} 6, Neziri 6, Tomanovi} 6, Joksimovi} 6, Kosti} 6, Davidov 7 ,Vukobratovi} 6, Vu~eti} 7, (Antoni} - ), Dimitrov 6, Isidorovi} 6.

Ivawi~ani su rano do{li u vo|stvo iz jedanaesterca, ali se gosti nisu predvala i u 40. minutu izjedna~ili.

U drugom delu Ivawi~ani su ulo`ili velike napore ne bi li do{li do prednosti, {to im je po{lo za rukom u 62. minutu. Gosti iz In|ije su ostavili solidan utisak, ali su ostali bez bodova.

glavom matirao zapa`enog Bra}a - 1:1.

U `eqi da {to pre do|e do vo|stva brzopletost je u nekoliko navrata ko{tala Novosa|ane proma{aja. U 35. minutu Bra} je zaustavio poku{aj Stevanovi}a, iskosa, a u 39. minutu Tumbasevi} je predugo tra`io prostor za {ut i {ansa je oti{la u nepovrat.

Vo|stvo je u nastavku nagovestio Mereba{vili odli~no izvedenim slobodwakom, ali je Bra} krajwim naporom loptu izbio u korner. Posle drugog udarca iz ugla, gosti su za kratko otklonili opasnost, Mereba{vili je s desne strane uputio polu-

visoku loptu koja je „be`ala” od Bra}a, a na drugoj stativi opet je od svog ~uvara br`io bio Stevanovi} i postigao drugi gol 2:1.

Do kraja me~a pre~ke su pogodili Abubakar glavom i Mito{evi} udarcem sa distance, Stevanovi} je propustio fenomenalnu {ansu za het-trik, a kako se bli`io kraj blizu {est hiqada gledalaca na nogama je ~ekalo posledwi zvi`duk. Ti trenuci protekli su uz gromoglasne `eqe u sloganu „Kup je na{!” Kada je Krsti} odsvirao kraj i s razglasa i iz grla navija~a odjekivala je pesma „]iribu, }iriba...”

S. Savi}

Va qak ko na~ no kre nuo Smederevo - Partizan 1:4 (1:2) SME DE RE VO: Stadion Smedereva, gledalaca 7.000, sudija S. Kaurin (Subotica), strelci: ]eran u 25. za Smederevo, a Tejgo u 12.

Babobi} u 20. Ilijev u 51. i Luki} u 78. minutu za Partizan. @uti karton: Kamara (Partizan).

SME DE RE VO: Rankovi} 6, I. Milosavqevi} 6, Atanackovi} 7, Ogwanovi} 7, Grkovi} 6, Stani} 6 (Jeremi} 6), @ivkovi} 7, Kova~evi} 7, N. Milosavqevi} 6 (Radosavqevi} -), Bajatovi} 6 (Stojanovi} -), ]eran 7.

precizan, da bi tek u 40. minutu preko Marka Milosavqevi}a po prvi put pripretili Smederevci.

Wegov udarac Stojkovi} je paradom izbacio u korner. I kada se o~ekivalo da }e se tim rezultatom okon~ati prvi period igre, na pas @ivkovi}a ]eran je uspeo da metara matira Stojkovi}a i tako doma}em timu donese tra~ak nade da u nastavku susreta mo`da stigne i do pri`eqkivanog boda.

Da su crno-beli re{eni da osvoje sva tri boda videlo se u na-

Zvo ni mir Vu ki} (de sno), stre lac ~e tvr tog go la za Par ti zan

PAR TI ZAN: Stojkovi} 7, Miqkovi} 7, Kizito 7, Jovanovi} 7, Savi} 7, Kamara 7, Tomi} 7 (Bra{anac 7), Babovi} 8, Luki} 8 (Davidov -), Tejgo 8, Ilijev 7 (Petrovi} 7).

Partizan je prekinuo seriju nepobedivosti Smedereva na wegovom terenu i time sa~uvao lidersku poziciju. ^ini se da su doma}i fudbaleri isuvi{e komotno u{li u ovaj me~, {to je prvi iskoristio Tejgo i ve} u 12. minutu udarcem sa petnaet metara pogodio dowi desni ugao golmana Rankovi}a. Ne zadugo, na pas Luki}a, sa desetak metara i Babovi} je bio

stavku susreta. Samo {to se krenulo sa centra Tejgo je pobegao Grkovi}u, ali golaman doma}ih je odbranio. Ono {to nije uspeo Tejgu po{lo je za nogom Ilijevu u 51. minutu. Poku{ali su Smederevci da smawe vo|stvo crno-belih a najbli`i tome je bio Dejan @ivkovi} u 74. minutu ~iji je {ut iz povoqne situacije Stojkovi} zaustavio. Ta~ku na ovaj susreta stavio je iskusni Zvonimir Vuki} u 78. minutu. Iako je pored sebe imao ~ak ~etvoricu doma}ih Vuki} je bez problema savladao Rankovi}a.

T. Gli{i}

18

sport

~etvrtak21.april2011.

dnevnik

SRPSKA LIGA – GRUPA VOJVODINA

VOJVO\ANSKA LIGA – ZAPAD

Ka li nov za vrh

Be dem Mi trov ~a na pao na kra ju

Ve ter nik Vi skol – Do wi Srem 2:0 (1:0) VE TER NIK: Sta dion u Ve ter ni ku, gle da la ca 400, su di ja: Pe rin (Vr {ac). Stre lac: Ka li nov u 39. i 76. mi nu tu. @u ti kar to ni: Vu ka nac, Ba ni} (Ve ter nik Vi skol), Mar ko vi}, Ra da {i} (Do wi Srem).

VETERNIK VISKOL: An dri ja {e vi} 6, Be ~e li} 7, Mi ja i lo vi} 7, Vu ka nac 8, [vo wa 6,

ube dqi vi je po be de, ali Vu ka nac iz iz gled ne pri li ke ni je po go dio.

M. Ri sti}

Ce ment - Slo bo da 7:0 (3:0) BE O ^IN: Sta dion Ce men ta, gle da la ca 350, su di ja: Lu ki} (Zre wa nin). Strel ci: Gr ko vi} u 18. P. Ili} u 27. Ra ki} u 32.

Mi la no vi} ko ji je bio iz u zet no ras po lo `en dva pu ta je po ku {ao da {u ti ra na gol go sti ju, me |u tim, lop ta ni ka ko ni je hte la u mre `u Pa li }a na. Jo{ dva pu ta su go sti pre ko Po po vi }a i Ar se ni je vi }a bi li u po lu {an si, me |u tim, re zul tat je ostao- 0:0.

U dru gom po lu vre me nu oba ti ma su po ku {a la da re {e utak mi cu, re |a le su se {an se ali su od br ne oba sa sta va do bro funk ci o- ni sa le.

M. Jo vi }e vi}

Sen ta - Vr {ac 2:0 (1:0)

[vo wa {u ti ra na gol Dri ni }a

Fo to: S. [u {we vi}

Ba ni} 6, Vu kov 7 (Fa ber), Mar ko vi} 6, Mi li ~e vi} 6, Ba bi} 6 (Qu bi ~i}), Ka li nov 8 (Ham zi}).

DOWI SREM: Dri ni} 6, To {i} 6, Jo si mov 5, Mar ko vi} 6, Pr qe vi} 6, Bu ko rac 6 (Be ro wa), An tu nov 5 (Ri sti} 6), Ra di {i} 7, Mir ko vi} 6 (\u ka no vi} 6), [u {war 6, Mi la no vi} 7.

Sa dva go la Ra do ji ce Ka li no va sla vi li su va `nu po be du fud -

^an ko vi} u 61. 78. i 79. Tom ~i} u 81. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ke wa lo, \ur |e vi}, Pe tro vi} (Slo bo da).

CEMENT: Ri sti}, Ta na sin 7, Tr bo vi} 8, Tom ~i} 9, Mi lo vi} 8, \e ri} 8, Ga {pa re vi} 8, Xa ri} 8, P. Ili} 7 (^an ko vi} 8), Ra ki} 7 (Duj ko vi} 6), Gr ko vi} 7.

SLOBODA: Mi tro vi} 5, Mom ~i lov 5, Vuk mi ro vi} 6

SEN TA: Grad ski sta dion u Na rod noj ba {ti, gle da la ca 150. Su di ja N. Bo {ko vi} (Som bor).

Strel ci: Mi li vojv u 40. i Jo vi} u 77. mi nu tu (iz je da na e ster ca). @u ti kar to ni: Ka ka{, Mi li vo jev, Gru ji}, Ha ben {us (Sen ta), Sa raj lin, Raj da i Do no vi} (Vr {ac).

SENTA: Bo di ro ga 8, Far ka{ 8, Ka ka{ 7, Ra din 7, Ha ben {us 7, Gru ji} 7, Jo vi} 8 (Be sla} -), Po pov 7, Na| 7 (Sto ja nov -), Ni ko lin 7, Mi li vo jev 7 (\e ri -).

VR[AC: Do no vi} 6, Ko we vi} 6 (Rat ko vi} -), Be qin 7, Raj da 7, Ran kov 8, Ba bi} 8, Ko lin 7 (Alek si} 7), B. Mi li vo jev 6, Ra ni mi rov 7, Sti ja ~i} 6, Sa raj lin 5 (Jok si mo vi} 7).

Sen ta je u pr vom de lu bi la nad mo} ni ja, ma da su i go sti iz Vr {ca do bro igra li u po qu, a do ma }i na pa da ~i su pro pu sti li ne ko li ko po voq nih pri li ka. Po tvr da nad mo} no sti Sen }a na usle di la je u 40.mi nu tu iz ak ci je ko ju je za po ~eo Na|, pro i grav {i Ka ka {a, a ovaj je lop tu pro sle dio Mi li vo je vu ko ji je pla si rao u mre `u ne mo} nog Do no vi }a. U 77.mi nu tu Raj da je u ka zne nom pro sto ru obo rio Jo vi }a, su di ja Bo {ko vi} je oprav da no do su dio naj stro `u ka znu, a Jo vi} je

Kom {ij ski der bi Te me rin ci ma Mla dost (BJ) - Slo ga 0:2 (0:0) BA^ KI JA RAK: Sta dion „Li va di ca”, gle da la ca 800, su di ja Du ba ji} (Apa tin), strel ci: Ma ra {}uk u 74. i Ga li} u 77. mi nu tu. @u ti kar to ni: Isak, N. Ra ti}, Pa vlo vi} (Mla dost), Ba ji}, To mi}, Su vaj xi}, Ma re {}uk (Slo ga).

MLADOST: Va si qe vi} 6, Isak 7, S. Ra ti} 7, Kan tar 6, N. Ra ti} 7, Rat ko vi} 6 (Pa vlo vi} 7), Ra do ja 7, Kra gu qac 6, \or |e vi} 6 (\u ki} 6), Zu ki} 7, Dra go qe vi} 6 (Vu ko vqak -).

SLOGA: Pe ji} 7, Ba ji} 7 (Ko zo mo ra -), Kli cu ra 7, Mi qa no vi} 7, Vu~ ko vi} 7, ^u pi} 7, Bub we vi} 7 (Be ri} 7), Su vaj xi} 7, Ga li} 8, Ma re {}uk 8 (Tin tor -), To mi} 7. ba le ri Ve ter ni ka nad do ovog ko la vo de }om eki pom Do weg Sre ma, pri ka zav {i od li~ nu i ve o ma di sci pli no va no igru. Ve ter ni ~a ni ma su tri bo da uto li ko ve }a jer ih u na red na dva ko la o~e ku ju dva de ri ja, naj pre go sto va we u ^e la re vu, a za tim do ma }in stvo Rad ni~ kom iz No ve Pa zo ve.

Bo qe su utak mi cu otvo ri li Srem ci. U pe tom mi nu tu Mi la no vi} je po go dio spoq ni deo sta ti ve iz ve o ma iz gled ne si u a ci ja, a sa mo mi nut ka sni je [u {war je iz be gao of sajd zam ku do ma }ih, iz bio sam na gol ma na, ali je we gov {ut od bra nio An dri ja {e vi}. Oslo bo di li su se do ma }i pri ti ska i us po sta vi li kon tro lu , ali su svi na pa di bi li ja lo vi. Tek pred od la zak na od mor us peo je do ta da go to vo ne pri met ni Ka li nov da is ko ri sti pro pust od bra ne Do weg Sre ma i do ve de do ma }e u vo| stvo.

Ro vov ska bor ba na sta vi la se i u dru gom po lu vre me nu. Srem ci su se vi {e opre de li li za od bra nu svog go la i tra `e we pri li ka iz kon tra na pa da, ali ni su ima li mno go pri li ka za to. Od li~ nu par ti ju kod do ma }ih pru `io je Da mir Vu ka nac, ko ji je sa po zi ci je cen tar fo ra pre par me se ci pre ko man do van na me sto zad weg ve znog i na toj po zi ci ji se od li~ no sna la zi. Na pa da li su do ma }i, bez {an si, sve dok po de snoj stra ni ni je pro bio Be ~e li}, uba cio lop tu na pr vu sta ti vu, a Ka li nov gla vom sta vio pe ~at na od li~ nu par ti ju Ve ter ni ~a na. Mo glli su do ma }i i do

Kom {ij ski der bi do bio je epi log u na stav ku ka da su go sti iz Te me ri na za sa mo tri mi nu ta po sti gli dva po got ka. Tri jumf je na ja vio ve zi sta Mi ro slav Ma re {}uk, od bi je nu lo pu sa ivi ce ka zne nog pro sto ra pro sle dio je u do wi le vi ugao.

Ja ra ~a ni su sve kar te ba ci li u na pad {to je osta vi lo do voq no pro sto ra vi hor nom Mla de nu Ga li }u da po tvr di gol ge te ski po ten ci jal. Pr vi stre lac Slo ge na pra vio je sla lom iz me |u dvo ji ce ~u va ra, iza {ao is pred gol ma na Va si qe vi }a i ru tin ski za tre sao mre `u.

M. Me ni ~a nin

(Stu par 5), \ur |e vi} 5, [}e pa no vi} 6 (Ma li xa 5), Osto ji} 6, Mi si} 6, Pe tro vi} 6, Kwa lo 6, Ga vri lo vi} 5 (Ma ti} 5), Ste pan ~ev 5.

Ce men ta {i ru {e re dom sve pred so bom. [e sta utak mi ca, {est po be da. Vi |e no je se dam le pih go lo va i tre ba iz dvo ji ti po go dak ^e do mi ra Tom ~i }a.

B. Star ~e vi}

So lu nac – Pa li} 0:0 RAS TI NA: Igra li {te „ Mi la na \e vi }a“, Gle da la ca 250, Su di ja: r Jo va no vi} ( No vi Sad ), `u ti kar to ni: Mi la no vi}, ^u qak, Vu ko vi}, Te {i} ( So lu nac ), Me ji}, Plav {i}, \o ki} ( Pa li} ).

SOLUNAC: [a ri}8, Isma i li 7, Ko wo vi} 7, ( Ba qak 7 ), Pu ri} 7, Top ~a gi} 6,, Kne `e vi} 7, Te {i} 6,, @i gi} 6,, Mi la no vi} 8, ^u qak 6, Vu ko vi} 7, Nin ko vi} 6, ( Pe kez 6).

PALI]: Sto ja no vi} 6, Me ji} 7, Plav {i} 6, ( \o ki} -), Voj vo di} 6,, Vi lo ti} 8, Ko si} 6,, Ar se ni je vi} 7, ( La zi ni ca -), Po po vi} 7, So viq 7, Vi }en ti je vi} 7, Smi qa ni} 7.

Do bra utak mi ca u Ras ti ni, ne re {en is hod re a lan. Na sa mom po ~et ku So lu nac je imao iz ne nad nu pri li ku na kon od u ze te lop te od od bram be nog igra ~a Pa li }a, me |u tim {an sa je pro pa la. Za tim je Vi }en ti je vi} po go dio pre~ ku u pe tom mi nu tu da bi isti igra~ jo{ jed nom po ku {ao da sa vla da gol ma na do ma }ih, me |u tim, ni je us peo.

uda rac sa be le ta~ ke pre tvo rio u po go dak.

M. Mi tro vi}

Do li na - Tek sti lac Ites 0:0 PA DI NA: Sta dion Do li ne, gle da la ca 300, su di ja N. Pa vlo vi} (Su bo vi tac). @u ti kar to ni: Sta ji}, \o ko vi}, To {kov (Do li na), Ri sti}, Cvet ko vi}, Ma ki}, Mi li sa vqe vi} (Tek sti lac Ites). Cr ve ni kar ton: Jo va no vi} (Tek sti alc Ites).

DOLINA: Tr bo je vi} 7, ^i `ik 7, Ne du ~i} 7, Osto ji} 7, Iva ni {vi} 7 (Sa mar xi} -), \o ko vi} 7, Staj ~i} 7 (To {kov 7), Ar bu ti na 7, Sta ji} 7, Nin kov 7 (Ra ji} 7), Trip ko vi} 7.

TEKSTILAC ITES: Ig wa to vi} 7, Mi li sa vqe vi} 6 (Ste va no vi} 6), Su bo ti} 7, Jo vi ~e vi} 7, Pan du rov 7, Cvet ko vi} 6, Ma ki} 7, Ku ve qi} 7, Ma ra{ 7 (Vu ko vi} -), Pa u no vi} 7, Ke ni} 6 (Ri sti} 6).

Do ma }i fud ba le ri su ima li ini ci ja ti vu i pri li ka ali su go sti iz Oxa ka us pe li da osvo je vre dan bod. U 60. mi nu tu \o ko vi} je imao naj zre li ju pri li ku ka da je bio na 7-8 me ta ra is pred gol ma na go sti ju, ali je sla bo {u ti rao. U 65. mi nu tu su di ja Pa vlo vi} mo gao je da do su di je da na e ste rac ka da je nad Sta ji }em na ~i wen pre kr {aj ali je su dij ska pi {taq ka osta la ne ma. U 81. mi nu tu re zer vni igra~ go sti ju Jo va no vi} oprav da no je do bio cr ve ni kar ton i zbog tog pre kr {a ja utak mi ca je pro du `e na se dam mi nu ta. U po sled wim mi nu ti ma igre fud ba le ri Do li ne ima li su

Ce ment - Slo bo da (NK) 7:0 Do li na - Tek sti lac Ites 0:0 Sen ta - Vr {ac 2:0 Ki kin da - Mla dost (A) 2:1 Mla dost (BJ) - Slo ga (T) 0:2 So lu nac - Pa li} 0:0 Ve ter nik Vi . - Do wi Srem 2:0 Rad ni~ ki (NP) - ^SK 0:1 1. Ve ter nik 21 11 8 2 35:20 41 2. Do wi Srem 21 11 7 3 32:15 40 3. ^SK Pi va ra21 11 6 4 39:21 39 4. Ce ment 21 11 5 5 38:17 38 5. Rad n. (NP) 21 11 6 4 31:11 38 6. Do li na 21 11 4 6 24:25 37 7. Sen ta 21 10 6 5 42:17 36 8. Slo ga (T) 21 9 5 7 31:24 32 9. Vr {ac 21 8 7 6 23:24 31 10. So lu nac 21 6 5 9 24:30 24 11. Mla d. (BJ) 21 6 4 11 23:37 22 12. Tek sti lac 21 5 7 9 20:29 22 13. Pa li} 21 5 5 11 21:27 20 14. Ki kin da 21 4 6 11 21:41 18 15. Slo bo da (-1) 21 3 3 15 23:52 11 16. Mla dost (A) 21 1 5 15 13:50 8 U sle de }em ko lu (23/24. apri la) sa sta ju se: Slo bo da (NK) - Rad ni~ ki (NP), ^SK Pi va ra - Ve ter nik Vi skol, Do wi Srem - So lu nac, Pa li} - Mla dost (BJ), Slo ga (T) - Ki kin da, Mla dost (A) - Sen ta, Vr {ac - Do li na, Tek sti lac Ites Ce ment.

iz gled nu pri li ku ali Ar bu ti na je {u ti rao pre ko go la.

B. Stoj kov ski

Rad ni~ ki (NP) - ^SK Pi va ra 0:1 (0:0) NO VA PA ZO VA: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 500, su di ja Stan ti} (Su bo ti ca), stre lac Jan kov u 83. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mo ji}, Jan kov, Po pin (^SK Pi va ra).

RADNI^KI: Di zda re vi} -, Ili} 7, Sa ra ~e vi} (^on ka -), Pe ru ni ~i}), Ro mi} 6, Rni} 6, Bo {ko vi} 7, Cswo 6 (Li va ja -), Mi ji} 7, ^e pr wa 7, Ba le {e vi} 6 (Te ki} -). ^SK PIVARA: Tan sko si} 7, Ja ko vqe vi} 6, La zi} - (Vu ka no vi} 6), Pa vlo vi} 6, Ba li no vi} 7, Mo ji} 6, Jo va ni} 6, Va ja gi} 7, Iv ko vi} 6, Mo mi} 7, Po pin 6, Dmi tro vi} 6 (Jan kov 7).

Pr vo po lu vre me ne je pro te klo u na pa di ma Rad ni~ kog, ali je ~vr sta od bra na Pi va re one mo gu ~a va la da do |u do po go da ka.

Ipak u tom vre me nu Ce ko je imao pri li ku da za tre se mre `u go stu ju }eg ti ma.

U dru gom de lu Rad ni~ ki je po ja ~ao tem po, ali ~vr sta od bra na Pi va re je da qe ~vr sto sta ja la, a u fi ni {u po sle kon tre Jan kov je obez be dio po be du svom ti mu.

J. Vu ko vi}

OFK Ki kin da - Mla dost (A) 2:1 (1:1) KI KIN DA: Grad ski sta dion, gle da la ca 150, su di ja: Mi haj lo vi} (Zre wa nin). Strel ci: Ge ci} u 28. i Ma li no vi} u 55. za OFK Ki kin du, a \u mi} u 19. mi nu tu za Mla dost. @u ti kar to ni: Ko vr li ja, Me sa ro{, Be le uc (OFK Ki kin da), a Ja no (Mla dost).

OFK KIKINDA: @iv kov 7, S. Jan ko vi} 6 (Gra |in 8), Ba bi} 7, Be le uc 7, Me sa ro{ 7, Kre so ja 7, Ili} 7, Spa hi} 7, Ge ci} 8, Ko vr li ja 7 (]e ran 7), Ma li no vi} 7 (Utr `en).

MLADOST: I}i to vi} 7, Ra da ko vi} 6 (Ra pa ji}), Kne `e vi} 6, Pet ko vi} 6, Ma ru no vi} 6, Mu ni `a ba 6, Ja no 6 (Uze lac), Ra pa ji} 7, \u mi} 7, Ma rin 6, Ra hi} 6.

Fud ba le ri OFK Ki kin de ostva ri li su pr vu pro le} nu po be du i to pod vo| stvom no vog tre ne ra Alek san dra Kre so ja. U 15. mi nu tu ka pi ten Ko vr li ja imao je pri li ku da po stig ne po go dak, ali je gol man go sti ju do brom in ter ven ci jom lop tu iz ba cio u kor ner. U 19. mi nu tu go sti su po ve li. Lop ta je uba ~e na u ka zne ni pro stor do ma }i na,a Vo ja \u mi} je po go dio ciq. U 23. mi nu tu su di ja Mi haj lo vi} ni je do su dio pe nal za Ki kin |a ne, po {to je u ka zne nom pro sto ru Apa ti na ca u ide al noj pri li ci na pe ter cu s le |a obo ren Ge ci}. Ipak, Ki kin |a ni su iz jed na ~i li u 28. mi nu tu.

Ma li no vi} je od li~ no upo slio Ge ci }a, a ovaj o{trim {u tem po go dio mre `u. U na stav ku igre Kre so ja je {an su pru `io Ne na du Gra |i nu {to je po kre nu lo na pa da~ ki red. Po sle pro do ra Gra |i na Ge ci} je po go dio sta ti vu, a od bi je nu lop tu Ma li no vi} je o{trim {u tem po go dio mre `u.

M. S.

Bo rac - Rad ni~ ki (SM) 2:1 (1:0) NO VI SAD: Igra li {te Bor ca, gle da la ca 300, su di ja: Da ni lo vi} (Ba~). Strel ci: Sr di} u 20. i Vu~ ko vi} u 85. za Bo rac, a Sko ru pan u 49. mi nu tu za Rad ni~ ki. @u ti kar to ni: Bu ba wa, Sto ja no vi} (Bo rac), a Bo ji} (Rad ni~ ki).

BORAC: @e ra vi}, Ili} 6 ([uw ka), Do bri wac 7, Sto ja no vi} 6, Po po vi} 7, Ku koq 7 (Ro mi} 7), Bu ba wa 6 (Ja {o vi} 7), Se dlar 6, Ni ko li} 6, Vu~ ko vi} 8, Sr di} 7.

RADNI^KI: Re li} 6, Sko ru pan 8, Bo ji} 6, Bo san ~i} 6, Ste vi} 6, Nin ko vi} 7, Mi ji} 6, \ur |e vi} 6 (Sla do je vi}), Ili} 7 (Va si qe vi} 6), Mi li ~i} 6, Cvje ti} 6 (Pro ki} 7).

Te {kom mu kom li der je us peo da raz bi je ~vr sti be dem Mi trov ~a na. U pr vom de lu do ma }i su na pa da li ja lo vo, {to je Re li }u i dru go vi ma od go va ra lo. Me |u tim, u 20. mi nu tu Dar ko Sr di} us peo je da sa vla da gol ma na Sre ma ca.

U na stav ku su go sti sti gli do iz jed na ~e wa, Sko ru pan je za o bi {ao dvo ji cu igra ~a i pre ci znim udar cem po go dio ugao. Do ma }i su za tim sve kar te ba ci li u na pad, u 75. mi nu tu Vu~ ko vi} je iza {ao sam is pred gol ma na, {u ti rao u pra zan gol, ali je Nin ko vi} s gol li ni je iz ba cio lop tu u po qe. Be dem je ipak pro bi jen u fi ni {u ka da je naj bo qi ak ter utak mi ce Zo ran Vu~ ko vi} to pov skim udar cem sa ivi ce ka zne nog pro sto ra sa vla dao gol ma na Re li }a.

M. Po po vi}

Obi li} - Cr ve na zve zda 2:1 (0:0) ZMA JE VO: Sta dion u Re kre a ci o nom cen tru, gle da la ca oko 150, su di ja Mak si mo vi} (In |i ja), strel ci: Ma ~i `en ski u 60. i 82. za Obi li}, Gor da ni} u 89. mi nu tu za Cr ve nu zve zdu. @u ti kar to ni: Be li}, Ko bi la rov, Su ba {i}, Mi lo {e vi} (Obi li}), Ce lin, Pe ji}, Gor da ni}, Po po vi} (Cr ve na zve zda).

OBILI]: Su ba {i} 7, An xi} 8, Be li} 7 (Bu kvi} -), Ili} 7, Ro di} 8, Alar gi} 7, @u ti} 7, Ma }i `en ski 9, Osma ji} 7 (Kr sti} 7), @i voj nov 7, Sto ja no vi} 7 (Mi lo {e vi} 7).

CRVENA ZVEZDA: \u ri kin 7, Jo ki} 6 (Ka le zi} -), Pe ji} 6 (Gra bi} -), Ce lin 6, Ava ku mo vi} 7, Pe ki} 6 (Ra |en 6), Po po vi} 6, Ra {i o van 6, \or |e vi} 6, @iv ko vi} 6, Gor da ni} 6.

Fud ba le ri zma je va~ kog Obi li }a su ru tin ski od i gra li utak mi cu pro tiv No vo sa |a na ko ji su sa mo na mo men te bi li rav no pra van pro tiv nik. Obi li} je to kom ce le utak mi ce do mi ni rao te re nom, imao ini ci ja ti vu.

U dru gom po lu vre me nu si tu a- ci ja na te re nu se ni je me wa la, Zma jev ~a ni su i da qe bi li bo qi na ro ~i to u igru u po qu dok su se go sti opre de li li za po vu ~e ni ju igru sa kon tra ma. Obi li} je do {ao u vo| stvo go lom raz i gra nog Ma }i `en skog ko ji je bio ne re {i va enig ma za od bra nu No vo sa |a na {to je po tvr dio i u 82. mi nu tu ka da je po dru gi put ma ti rao mla dot gol ma na \u ri ki na. Pred sam kraj u 89. mi nu tu od bra na do ma }ih se opu sti la {to je Gor da ni} is ko ri stio.

L. Ki{

In deks - Bu du} nost 2:0 (1:0) NO VI SAD: \a~ ko igra li {te, gle da la ca oko 200, su di ja: Mar ko vi} (Sta ra Pa zo va). Strel ci: Ma ra vi} u 35. i Vu ja no vi} u 58. mi nu tu.

INDEKS: Bu za xi ja 7, Sta ki} 7 (Sal kai 7), Kra go vi} 7,

BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka - Ju go vi} (Ka}) 3:1, FU TOG: Me ta lac AV - Slo ga (Er de vik) 0:3, TU RI JA: Mla dost (T) - 1. maj (Ru ma) 4:1, NO VI SAD: Bo rac Rad ni~ ki (Srenmska Mi tro vi ca) 2:1, In deks - Bu du} nost (Mla de no vo) 2:0, STA RI BA NOV CI: Du nav - Omla di nac (No vi Ba nov ci)4:0,SI VAC: Po let - Rad ni~ ki (Irid) 5:0 (pre ki nu to, gfo sti osta li s 7 igra ~a), ZMA JE VO: Obi li} Cr ve na zve zda (No vi Sad) 2:0.

1. Bo rac 2. Du nav 3. In deks 4. Ba~ ka 5. C. zve zda 6. Obi li} 7. Bu du} nost 8. Omla di nac 9. Po let 10. Slo ga (-1) 11. Pr vi maj 12. Mla d. (T) 13. Rad n. (SM) 14. Ju go vi} 15. Me ta lac 16. Rad n. (-3)

22 22 22 22 22 22 22 22 21 22 22 22 22 22 22 21

15 4 3 15 3 4 14 4 4 12 4 6 12 4 6 9 6 7 7 10 5 8 6 8 8 3 10 8 4 10 8 3 11 5 11 6 8 0 14 7 2 13 2 6 14 0 4 17

55:32 51:18 31:20 33:23 32:25 36:23 26:26 40:40 29:29 34:35 23:27 27:34 33:44 30:41 19:47 14:49

49 48 46 40 40 33 31 30 27 27 27 26 24 23 12 1

Sa vi} 7, \o ro vi} 8, D. Po we vi} 7, Jo vo vi} 7 (Spi ri do no vi}), Ma ra vi} 8, Sta ni} 7, Gu be ri ni} 7, Vu ja no vi} 7 (Te {a no vi} 7).

BU DU] NOST: Ko v a ~ e v i} 7, Kne `e vi} 6, Bu buq 6, Ve ji no v i} 6, Pu | a 6, [e { um 6 ([qi var 6), Ka ra no vi} 6, La ti no vi} 6, Ma ri} 5 (Ko pa wa), Ba ji} 6, Gr bi} 6 (]u li brk 6).

Na sta vqa se se ri ja po be da In dek sa. Pr vi gol po sti gao je naj bo qi igra~ utak mi ce Ma ra vi} u 35. mi nu tu. Po sle cen tar {u ta sa le ve stra ne, sa ~e kao je lop tu na dru goj sta ti vi i po go dio da qi ugao gol ma na Ko va ~e vi }a. Dru gi gol na me stio je isti igra~, a stre lac je bio Vu ja no vi} u 58. mi nu tu.

Iz ve den je aut sa le ve stra ne, lop ta je do {la po no vo na dru gu sta ti vu gde ju je pri mio Ma ra v i}, od l i~ n o je pro i g rao Vu ja no vi }a ko ji ju je po slao u mre `u.

M. Ko va ~e vi}

Po let – Rad ni~ ki (I) 5:0 (5:0) (pre ki nu to u 45. mi n. ) SI VAC: Sta dion Po le ta, gle da la ca 50. Su di ja Jo co vi} (Vr bas). Strel ci: Ma lac ko u 7, B.Do bri je vi} u 23, Jo va no vi} u 25.i 29. i Svr ko ta u 39. mi nu tu.

POLET: @iv ko vi}, Ku li}, Ra ko ~e vi}, [e gan, B. Do bri je vi}, Isaj lo vi}, Ma lac ko, Svr ko ta, Jo so vi}, Jo va no vi}, Fur tu la.

RADNI^KI: Man di}, Jo va no vi}, Ko {pr di}, Sa vi}, Ur ban, Era k o v i}, Tri v un ~ i}, Do ka no vi}, Ma ti}.

Go sti iz [i da iza {li su na te ren sa de vet igra ~a. Sle dio je po tom lo gi ~an ras plet stva ri i u toj broj ~a noj nad mo }i Po le ta. Ma lac ko je ve} u 7. mi nu tu po sti gao vo de }i gol, za tim su se u strel ce upi sa li B.Do b ri j e v i } a i Jo v a n o v i}.

Isti igra~ po no vo je ma ti rao gol man go sti ju Man di }a, ata~ ku na ka no na du Po le ta sta vio je Svr ko ta u 45. mi nu tu.

U fi ni {u pr vog de la utak mi c e po v re d i l i su se pr v o Tri vun ~i} da bi po tom i Jo va no vi} bio one spo so bqen za da qi na sta vak utak mi ce. Su di ja Mi l o{ Jo c o v i}, po { tu j u } i pra vi la igre, ni je dao znak za na sta vak dru gog po lu vre me na jer je u ti mu go sti ju bi lo sa mo se dam igra ~a pa je utak mi ca pre ki nu ta. \. Bo ja ni}

POD RU^ NA LI GA NO VI SAD

@e le zni ~ar kraj [tran da Da nas u pr voj utak mi ci 22. ko la Pod ru~ ne li ge No vi Sad na igra li {tu kraj [tran da sna ge }e od me ri ti Ka bel i @e le zni ~ar.

Me~ po ~i we u 15.30 sa ti, su tra igra ju Omla di nac i [aj ka{, a osta le utak mi ce igra ju se u su bo tu, iz u ze tak je me~ Mla dost (Ba~ ki Pe tro vac) - Her ce go vac (Gaj do bra), ko ji se igra u ne de qu.

SPORT

dnevnik

~etvrtak21.april2011.

PRVA LIGA SRBIJE

VOJVO\ANSKA LIGA – ISTOK

I sre }a pra ti Som bor ce

Baj mo ~a ni iz ne na di li To pol ~a ne

Proleter - Radni~ki (S) 1:2 (1:1)

Ba~ka Topola - Radni~ki (B) 0:2 (0:2) BA^ KA TO PO LA: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija: Nedeqkovi} (Novi Kne`evac).

Strelci: Tomi} u 26. i Kekezovi} u 33. minutu. @uti kartoni: Samaraxija, Rahi} (Ba~ka Topola), a Maslovara, Kekezovi}, Tomi}, Kozo{, Tumbas, Lazi} (Radni~ki).

Crveni karton: A. Kopunovi} u 48. minutu (Radni~ki).

BA^KA TOPOLA: Kroni} 6, Ba{tovan 6, Perovi} 6, Markovi} 6, Samarxija 6, Joveti} 6, Bojovi} 6, Kaurin 6 (Martin), Rahi} 6, Ka`i} 6 (Milovanovi} 6), Pavlov (Memi{evi} 6).

RADNI^KI: Joveti} 9, Milenkovi} 7, Kekezovi} 8 (Tumbas), Vasi} 8, Ilovac 8, Bla`i} 7, Maslovara 8, Kozo{ 8 (Ra|enovi} 7), Tomi} 8, Kopunovi} 7, Lazi} 7 (Bator 7).

Poveli su gosti nakon pola sata igre, Kozo{ je presakao napad doma}eg tima i odli~no poslu`io Kopunovi}a, koji je po levoj strani pro{ao i po zemqi centrirao do kapitena Tomi}a, kojije sa {est metara plasirao loptu u mre`u.. Pavlov je mogao da poravna rezultat posle centar{uta Ba{tovana, kada je loptu uputio u gostuju}i {esnaesterac, a Pavlov sa osam metara prebacio loptu preko gola. U {ansi je bio i Samarxija kada je sa {est metara pogodio stativu.

Odluka je pala u 33. minutu. Dejan Kekezovi} je {utirao sa nekih 16 metara, a golman Kroni} je loptu vratio na nogu Kekezovi}u koji ga je majstorski lobovao. Do kraja prvog poluvremena doma}i su imali jo{ tri {anse da postignu gol, ali su bili neprecizni. U drugom poluvremenu nije bilo golova.

S. Stojiqkovi}

Radni~ki (ZR) - Zadrugar 1:2 (0:1) ZRE WA NIN: Igrali{te „kraj Skrobare”, gledalaca 250, sudija: Vojni} (Subotica). Strelci: Xajski u 62. za Radni~ki, a Milovac u 20. i Dubak u 50. minutu (iz penala) za Zadrugar. @uti kartoni: Markoski (Radni~ki), a Vorgi} (Zadrugar).

RADNI^KI: Tor|an 7, Juhas 7, Trkuqa 6 (Pajda~ki), Radulovi} 7, Vasi} (Popi} 7), Pajevi} 6, Su~evi} 6 (Srdi} 6), Miji} 6, Xajski 7, Pankari}an 7, Markoski 6.

ZADRUGAR: Zeqkovi} 7, Vorgi} 7, Jawanin 7, Vi{kovi} 7, Cveti}anin 7, Dubak 8, Pani} 6, Margi} 7, Bako{ 6 (Perutka), Zarin 7, Milovac 7.

Veoma interesantna i dopadqiva igra oba tima. U 20. minutu Pa-

PAN^EVO: Dinamo - Spartak (Debeqa~a) 4:0 (prekinuto u 17. minutu, gosti ostali s 7 igra~a), NOVI KNE@EVAC: Obili} - Vojvodina (Novo Milo{evo) 0:3, NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Borac (Star~evo) 3:0, BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Ba~ka 1901 (Subotica) 1:0, SRPSKA CRWA: Budu}nost - Ba~ka (Pa~ir) 1:0, ZREWANIN: Radni~ki - Zadrugar (Lazarevo) 1:2, BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Radni~ki (Bajmok) 0:2, BANATSKI KARLOVAC: Proleter - AFK (Ada) 0:0.

1. Zadrugar 22 15 2. B. Topola 22 14 3. Rad. (B) 22 12 4. Jedinstvo 22 11 5. Budu}nost 22 10 6. Proleter 22 10 7. AFK 22 9 8. Dinamo 22 8 9. Vojvodina 22 8 10. Kozara 22 8 11. Borac 22 7 12. Ba~ka (P) 22 8 13. Obili} 22 7 14. Ba~ka (S) (-1)22 6 15. Rad. (ZR) 22 5 16. Spartak 22 3

19

3 4 3 5 5 5 4 7 6 6 5 7 4 4 5 9 5 9 5 9 7 8 3 11 6 9 5 11 1 16 2 17

40:19 36:15 38:27 59:37 40:30 24:18 30:30 35:35 25:28 31:38 25:35 30:28 33:40 26:34 20:31 21:68

NO VI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 300, sudija: Milanovi} (Petrovac na Mlavi). Strelci: Damwanovi} u 34. za Proleter, a Asani (autogol) u 19. i Ivanov u 90+3 minutu za Radni~ki. @uti kartoni: ^i~ak i Filipovi} (Proleter),

RADNI^KI: @akula 9, Laki} 7, \uli} 7 (Ivanov), \okovi} 8, Dabi} 7, Vejnovi} 7, Zeli} 7, Mili} 7 (Kuli} 7), Koji} 6 (Te{anovi}), Resanovi} 6, Lazarevski 7.

Ekipa iz Sombora na Slanoj bari nastavila je seriju odli~nih rezultatata, ovoga puta Rad-

tirao preko gola. Neo~ekivano gosti su do{li u vo|stvo, Asani je u poku{aju da loptu vrati golmanu Ivanovi}u poslao je u mre`u. ^etiri minuta ka sni je na pa da~ do ma }ih Filipovi} ponovo je glavom {utirao kraj gola. A onda je po ko zna koji put Sekuli} od-

48 47 41 37 36 35 31 29 29 29 28 27 27 22 16 11

ni} je uputio centar{ut sa desne strane, Milovac je na drugoj stativi loptu primio na grudi i onda iz okreta iz poluvoleja zakucao je pod pre~ku. Bilo je jo{ prilika, kako sa jedne tako i sa druge strane. U nastavku susreta u 50. minutu Zarin je bio u prodoru i u nameri da uputi loptu pred gol, neko je loptu zaka~io rukom i sudija je pokazao na belu ta~ku, a siguran izvo|a~ je bio Marko Dubak.Tre}i gol postigao je Xajski iz slobodnog udarca s vi{e od 25 metara.

S. M. Petrovi}

Proleter - AFK 0:0 BA NAT SKI KAR LO VAC: Stadion Proletera, gledalaca 200, sudija M. Kowevi} (Vr{ac). @uti kartoni: Teofilovi} (Proleter), [azi, Mihalec (AFK).

PROLETER: D. Luki} -, Nikoli} 7, [uqagi} 6, Ivanovi} 7, Ili} 7, Teofilovi} 7, Rosi} 6 (Jovanovi} -), Raki} 6, \or|evi} 6, I. Luki} - (Raji~i} 7), Stani{kovi} 6 (Proki} -).

AFK: Ereg 8, Mihalec 7, Po~ 7, Ki{ 7, [eket 7, Latak 6, [azi 7 (Peter -), \uki} 6, Mraki} 7, @muki} 6 (Golubovi} 7), Kos 7 (Fekete 7).

Fudbaleri Proletera sa mladom ekipom nisu uspeli da na|u kqu~ za pobedu. Tragi~ar utakmice je bio Milorad Nikoli} koji je imao tri {anse, ali ni jednu nije uspeo da iskoristi.

R. Jovanovi}

1:2 1:1 1:0 0:3 1:1 0:1 1:0 1:0 0:1

1. BASK 24 2. Radni~ki 24 3. N. Pazar 24 4. Banat 24 5. Rad. (S) 24 6. Sin|eli} 24 7. M. radnik 24 8. Proleter 24 9. Mladost (L)24 10. Napredak 24 11. Novi Sad 24 12. Be`anija 24 13. Teleoptik 24 14. Big bul 24 15. Zemun 24 16. Srem 24 17. Kolubara 24 18. Dinamo 24

56 50 46 39 39 37 36 35 35 32 30 25 25 23 21 21 16 15

17 5 2 15 5 4 13 7 4 10 9 5 10 9 5 10 7 7 10 6 8 9 8 7 8 11 5 8 8 8 8 6 10 6 7 11 6 7 11 6 5 13 4 9 11 4 9 11 4 7 13 4 3 17

35:11 43:18 27:16 26:16 20:15 24:20 30:30 33:23 21:17 23:23 29:32 17:20 22:33 20:27 17:26 19:32 20:32 11:45

U slede}em kolu (23/24. aprila) sastaju se: Novi Sad - Napredak, Srem Kolubara, Radni~ki (S) - Teleoptik, Radni~ki 1923 - Proleter, Zemun - Banat, Be`anija - Sin|eli}, Novi Pazar - Big bul Radni~ki, BASK - Dinamo, Mladost (L) - Mladi radnik.

@akula brani udarac Damwanovi}a

a \okovi}, Vejnovi}, Mili} (Radni~ki).

PROLETER: Ivanovi} 7, Zeqkovi} 7 (Krasi} 6), Asani 7, Stamenkovi} 7, Desnica 7, Ra{iovan 7, ^i~ak 7, Vislavski 7, Damwanovi} 7, Sekuli} 8, Filipovi} 7 (\ori} 6).

Foto: D. Ivani}

ni~ki je s puno sre}e i zahvaquju}i sjajnim odbranama golmana Sr|ana @akule i nespretnosti napada~a Proletera odnela bodove.

U prvom delu raspolo`eni Sekuli} je pripremio {ansu Filipovi}a a ovaj glavom {u-

[a rac tu {i rao Ze mun ce Srem - Zemun 1:0 (0:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Srema, gledalaca 200, sudija Mili}evi} (Ivawica), strelac [arac u 88. minutu. @u ti kar to ni: Mi lo {e vi}, Vu~kovi} (Srem), M. Cvetkovi}, Ako (Zemun). Crveni karton: M. Cvetkovi} (Zemun).

SREM: Baji} 7, Milutinovi} 7, Milosavqevi} 8, Sre}kovi} 7, P. Nikoli} 8, Milo{evi} 8, [arac 8, Zec 7, Jankovi} 7 (Stani} -), Nenadovi} 7 (Vu~kovi} -), @ivkovi} 7.

ZE MUN: Ki rov ski 8, N. Cvetkovi} 7, Nikoli} 6, Ako 6, Jovanovi} 7, Simunovi} 7, Pan te li} 6 (Mu sko je vi} -), Ga~i} 6, Vukoji~i} 7, Stankovi} 6 (G. Cvet ko vi} -), P. T{i} 7.

Najzad je i mitrova~ku Prome na du ogre ja lo sun ce. Mi -

trov~ani su krenuli agresivno re{eni da ostvare dragocenu pobedu nad Zemuncima. Ve} u po~etku imali su dve izgledne pri li ke, a u 20. mi nu tu @ivkovi} i Jankovi} su propustili izgledne prilike.

U na stav ku be li sa Sa ve krenuli su jo{ organizovanije i stalno su atakovali na gol gostiju, ali se sigurni golman Zemunaca nije dao iznenaditi.

Treba zabele`iti i brzu kontru Zemunaca kada su uzdrmali stativu golmana doma}ih Baji}a. U samom fini{u, u 88. minutu, na pas Zeca spretni je reagovao Dino [arac i doneo veliku radost Mitrov~anima.

Mitrov~ani su ovim uspehom najavili oporavak u trci za opstanak.

R. Artukov

Adri ja no pet me se ci van te re na Brazilac Adrijano ne}e narednog meseca debitovati u dresu Korintijansa jer }e zbog povrede Ahilove tetive van terena provesti pet meseci. Biv{eg igra~a Intera i Rome, je pregledao klupski doktor i ustanovio da je neophodna operacija, koja }e biti obavqena ve} u sredu.

U `eqi da obezbedi mesto u nacionalnoj selekciji, Brazilac je po povratku iz Italije nastavio da trenira, ali nije mogao da izbegne razo~aravaju}u sezonu, u kojoj nije uspeo da se upi{e u strelce. Adrijano je po~etkom marta napustio Romu, za koju je zbog brojnih povreda i privatnih problema odigrao samo sedam utakmica, a pre Rome je tako|e igrao u domovini, za Flamengo.

TRI JUMF FUN TA NE I PRO LE TE RA: Na terenima Sportskog centra Bolesnikov odr`an je me|unarodni fudbalski turnir za mla|e pionire (u~estvovalo 12 ekipa) u dve konkurencije. Kod generacije 2001. godi{te trijumfovala je ekipa Funtana iz Vrsara, koja je u finalu savladala Politehniku iz Temi{vara 2:0.Daqi slede: FK Bolesnikov, Proleter, Akademija Krpan Babi} i Kozarmi{lew.Kod generacija 2000. godi{te trijumfovao je Proleter koji u finalu, posle izvo|ewa penala, savladao FK Bolesnikov 4:2(0:0). Tre}e mesto osvojio je Kozarmi{lew (Ma|arska), ~etvrto Akademija Krpan Babi}, peto Politehnika i {esto Funtana.

Kod mla|ih pionira najboqi strelac je Filip [verko (Politehnika),a najbqi golman Romano Juri{evi} (Funtana), kod starijih najvi{e golova postigao je Slobodan Risti} (FK Bolesnikov),a za najboqeg golmana progla{en je Aleksandar Radinovi} (Proleter).

D. I.

Proleter - Radni~ki (S) Banat - Novi Sad Srem - Zemun Big bul Radni~ki - Mladost (L) Kolubara - Mladi radnik Teleoptik - Novi Pazar Sin|eli} - Radni~ki 1923 Dinamo - Be`anija Napredak - BASK

li~no pro{ao, uputio povratnu loptu do Damwanovi}a, a ovaj preciznim udarcem primorao @akulu na kapitulaciju.

U nastavku potpuna ofanziva Slanobaraca, golman @akula bio je sve vreme na visini zadat-

ka, uspeo je da ukroti udarce Damwanovi}a, ^i~ka, a potom i Krasi}a, dok su \ori} i Sekuli} iz povoqnih prilika {utirali pored gola. Sre}a je prigrlila Somborce u 76. minutu, kada je Asani na samo dva metra od gola prona{ao Damwanovi}a, a ovaj umesto prazne mre`e pogodio pre~ku.

U nadoknadi vremena rezervista Ivanov je s dvadesetak metara odlu~io na udarac, lopta je na putu ka golu udarila Desnicu i prevarila Ivanovi}a i zavr{ila u mre`u.

M. Popovi}

Po me ri No vo sa |a na Banat - Novi Sad 1:1 (1:0) ZRE WA NIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 500, sudija S. Stevanovi} (Novi Sad), strelci: ]ulibrk u 45. za Banat, a Milovac u 82. minutu za Novi Sad. @uti kartoni: Ki{ (Banat), Balabanovi} (Novi Sad).

nojev 7, Zogovi} 7, Balabanovi} 6 (Mudrinski -), Kav~i} 6, Bogunovi} 7, Raki} 7, Milovac 7 (Stankovi} -), Ili} 6 (Baji} 7).

Posle otvorene i obostrano napada~ke igre nere{en rezultat (1:1) je i realan ishod ovog duela. Doma}i tim je u prvom poluvremenu poku{avao iz daqine da postigne gol,ali {utevi Cuki}a i Ristovi}a zavr{avali su preko pre~ke.

Zrewanincu su do vo|stva do{li u 45. minuta. Posle kornera koji je izveo Cuki} najbli`i je bio ]ulibrk i loptu glavom sproveo u mre`u.

U nastavku ekipa trenera Bjelice je igrala boqe a najboqu priliku doma}i su propustili u 55. minutu kada je Samarxi} sa pet Kapite Novosa|ana Sa{a Bogunovi} metara promaBANAT: Kne`evi} 7, Xoni} {io prazan gol. Kazna za sve 6, Kosti} 7, Metua 7, ]ulibrk 7, proma{aje stigla je u 82. minuVujovi} 6 (An|elovi} -), Milo- tu. Posle prodora po desnoj jevi} 6, Ki{ 7, Cuki} 8 (^igoja strani lopta je stigla na {esna-), Samarxi} 6, Ristovi} 7 est metara do Milovca koji je zakucao u mre`u nemo}nog Kne(Stankovi} -).

NOVI SAD: Todi} 7, Milu- `evi}a za kona~nih 1:1.

N. Jowev tinovi} 6, Simeunovi} 6, Sta-

Bi ko vi bez ro go va Bib bul Radni~ki - Mladost (L) 0:3 (0:2) [ID: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija Katan~evi} (Beograd), strelci: Radivojevi} u 7. i 26. Gruji~i} u 75. minutu. @uti kartoni: Drobwak, @ivkovi}, Vukobrat (Big bul Radni~ki), Milunovi} (Mladost).

BIG BUL RADNI^KI: Davidovi} 5, Drobwak 5 (Veselinovi} -), Savinovi} 6, Babi} 6, Vukobrat 7, Mila{inovi} 6, Kne`evi} 5 (Trebovac 5), Cveti} 5, Simeuno-

vi} 6, @ivkovi} 5, ]iri} 5 (Asanovi} -).

MLADOST: Krznari} -, Stamenkovi} 6, @uni} 7, Milunovi} 7, Jovanovi} 7, Boji} 7, Radivojevi} 8, Avramovi} 6 (Vasi} -), Udovi~i} 6, Gruji~i} 7, Milosavqevi} 7 (Qubomirac -).

Pravi debakl [i|ana od daleko kvalitetnije i superiornije ekipe iz Lu~ana. Sam rezultat govori sve o nemo}i doma}ih fudba-

lera i ovo im je sigurno najsalbija igra tokom ovog prvenstva. Kada je najboqi igra~ ovog susreta Vladimir Radivojevi} u 7. minutu savladao nesigurnog gorana Uro{a Davidovi}a bilo je jasno da Big bul Radni~ke nema {ta da o~ekuje osim poraza. I dok su [i|ani kombinovali raspolo`eni Radivojevi} se jo{ jednom upisao u listu strelaca. Jedinu izgledniju priliku u prvom delu doma}i su

imali u 36. minutu ali je pre~ka spasila golmana Mladosti Krznari}a.

Ni drugo poluvreme nije donelo ni{ta novo. Ekipa Mladosti igrala je disciplinovano i do novog vo|stva do{la je 15 minuta pre kraja, Gruji~i} je lako savladao golmana Davidovi}a. Ekipi iz Lu~ana sve ~etstitke za fer, korektnu i efikasnu igru.

M. ]ur~i}

20

~etvrtak21.april2011.

CRTICE IZ PRAGA

[am pi on ka po red {am pi o na Evropsko prvenstvo u sambou za kadete i junire odr`ano je minulog vikenda u Pragu. Takmi~ewa su se odvijala u teniskoj dvorani predivnog centra u Pruhowicama, elitnom predgra|u glavnog grada ^e{ke Republike. Na ulazu u dvoranu, na vratima, je poster Novaka \okovi}a posle pobede na Australijan openu 2008. Unutar hola nalaze se i posteri Serene Vilijams i Roxera Federera, ali je na prvom mestu srpski teniski as. Juniorska {ampionka Evrope Smiqana @ivkovi} `elela je da se fotografi{e uz srpsku sportsku mega zvezdu. Ina~e, gotovo svi ~lanovi na{e ekipe `eleli su da imaju taj poster. Na`alost, mogli su samo da se fotografi{u uz wega.

sport

dnevnik

MILO[ VUJANI] SE OPORAVQA OD POVREDE

Kra jem go di ne na par ke tu Da su ga povrede mimoilazile (kao {to nisu) Milo{ Vujani} bi imao jo{ rasko{niju igra~ku karijeru, iako bi mu i na ovoj dosada{woj mnogi pozavideli. [to se konkretno 2011.godine ti~e, Vujani} bi bio u Qubqani na parketu sa ostalim nesu|enim saigra~ima u dresu Partizana.

Ipak, izuzetno te{ka povreda, koju je zadobio u Atini igraju}i posledwi me~ u dresu Panioniosa, pred povratak u Partizan, dodelila mu je ulogu gledaoca u qubqanskim Sto`icama. Milo{ se oporavqa od povrede i preloma potkolenice, ujedno i sprema za jo{ jedan povratak na parket, koji }e uslediti krajem ove godine.

- Oporavqam se od povrede. Qudi u Panionisu su mi ponudili novi ugovor, ispali su maksimalno korektni, pomogli su mi maksimalno i prilikom operacije, nakon jedne izuzetno te{ke i ~udne povrede, jer je ovakav lom karakteristi~an za fudbal ili saobra}ajne nesre}e. Sada je o.k. Pro{lo je tri meseca od preloma potkolenice, neki optimalan rok za oporavak od ovakve povrede je sedam-

osam meseci. Odlu~io sam da do|em u Beograd, malo se odmorim, obavim rehabilitiaciju, pa }emo videti {ta daqe - ka`e Vujani}. l Imao si do sada sjajnu karijeru. [ta je za takvog igra~a sa trofejima motiv da se, ne prvi put, vra}a na teren?

- Na`alost, ovo mi nije prvi put da se oporavqam od ovako te{kih povreda. Bili su tu i predwi ukr{teni ligamenti. Znam kako da se pona{am u ovakvim situacijama, uskoro punim i 30 godina,malo sam se i zasitio ko{arke i svega ovog {to mi se izde{avalo. Zato }u se dobro pripremiti, prvo da odradim ovaj ugovor sa Panioniosom, pa }emo videti. l Bio si blizu Partizana?

- To je bila idealna varijanta za mene, taj povratak u Partizan.

Posle dosta godina igrawa u inostranstvu ukazala se ta prilika da se vratim ku}i, da igram ponovo u Beogradu. Ovo je dobar tim, trebalo je da igram i TOP 16, mo`da da odigram u Partizanu jo{ koju sezonu i zavr{im karijeru. Mlad sam, ima jo{ nekoliko sezona za mene, ko zna, mo`da ipak ponovo do|em u Beograd.

Milo{ Vujani}

l U ko{arka{ki savez u{li su novi qudi, uspe{ni u svojim sferama delovawa.

- Drago mi je da su ovi qudi u{li u Savez posle nekoliko godina problema i unutar organizacije. O~ekujem da Savez postave na noge. Dopada mi se {to je to mlad tim uspe{nih qudi. Dobra vest je i {to Duda Ivkovi} ostaje selektor. [to se ti~e terena, imamo mladu, jaku i dobru ekipu, iako neki igra~i nisu imali glavne uloge u svojim timovima, ali su navikli

da igraju u ovom sistemu i timski.

Zato }e reprezentacija, nakon svega ovoga, biti jedan od kandidata za visok plasman u Litvaniji. l Ostavqa{ li mogu}nost da se jednog dana vrati{ u Partizan?

- Ja se nadam. Bez obzira na neke `eqe, o tome sada ne razmi{qam.

Ostaje mi jo{ 6 meseci rehabilitacije. Ako sve bude kako treba, a ja se nadam da ho}e, postoji i to je svakako jedna od mojih opcija - rekao je Vujani}.

(B 92)

Sjaj ni Pe |a Sto ja ko vi}

Uvek sprem na da po mog ne Takmi~ewa u sambou su naporna i zahtevna. Otuda su mogu}e i povrede. Zato ekipe sa sobom uvek vode i svog lekara. Belorusku reprezentaciju na svim takmi~ewima prati dr Tatjana [a{ulova. Uvek je spremna da pomogne i takmi~arima i iz drugih zemaqa.

Na{a Ivana Jandri} povredila je koleno, a Beloruskiwa je pogledala povredu mlade Novosa|anke na tribini, dala joj mast za koleno i rekla {ta treba da radi kada se vrati ku}i. Dan pre toga pomogla je i Dejanu Tomcu koji je imao lak{u prehladu. Doktorka Svetlana je i pre godinu i po dana prva pru`ila pomo} Tatjani Trivi} posle te{ke povrede na Svetskom prvenstvu u Solunu. Bilo joj je drago kada je ~ula da se na{a sportistkiwa uspe{no oporavila i poru~ila da je puno pozdravimo.

Ko{arka{i Dalasa dobili su novi tandem u Xejsonu Kidu i srpskom internacionalcu Pe|i Stojakovi}u, koji su uz odli~nog Dirka Novickog predvodili Maverikse do druge pobede nad Portlandom rezultatom 101:89 u prvom kolu plej-ofa NBA lige. Dalas je prvi put od 2006. godine stigao do 2:0 u plej-ofu, uz fantasti~nu partiju srpskog ko{arka{a. On je izjedna~io li~ni rekord u plej-of seriji sa pet trojki (iz 10 poku{aja) i 21 poenom, pet skokova, jednom ukradenom loptom za 27 minuta na terenu. Stojakovi} je u teren u{ao kao prva rezerva, a 10 poena je ubacio u prvom poluvremenu. Nakon {to je Novicki proma{io tri puta za redom u tre}oj ~etvrtini, Stojakovi} je usko~io na teren i pokazao da je pravo poja~awe za Teksa{ane. Pogodio je dve trojke rano u poslednoj ~etvrtini, {to je podiglo publiku na noge.

Predrag Stojakovi} (Dalas)

TURNIR U [TUTGARTU

Je le na do bro star to va la Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} plasirala se u drugo kolo VTA turnira u [tutgartu. Jankovi}eva, koja je na turniru postavqena za sedmog nosioca, pobedila je u prvom kolu {pansku teniserku Be-

atriz Garsiju Vidagani rezultatom 2:0, po setovima 6:1, 6:2.

Me~ je trajao 77 minuta, a srpska teniserka je svojoj protivnici prepustila samo tri gema. Turnir u [tutgartu igra se za nagradni fond od 721.000 dolara.

PRVENSTVO SRBIJE ZA @ENE

Po be da Qi qe Dr qe vi}

Za hval nost Ze rem skom Sigurno je da su za sjajne rezultate na{ih takmi~ara na EP u Pragu najzslu`niji oni sami. Wih petoro, od {est, vratilo se s medaqama. Veliki deo zasluga za to pripada i treneru Pavlu Zeremskom iz Zrewanina, koji ih je sjajno savetovao tokom borbi.

Koliko su zahvalni svom u~itequ, mladi srpski sportisti pokazali su na kraju takmi~ewa, posle zlatne medaqe @ivkovi}eve, kada su ga podigli na ruke. Taj detaq zabele`ile su i mnoge televizujske kamere, kao i fotoaparati brojnih kolega.

[ar mant na ko le gi ni ca Navikli smo da na sportskim priredbama iza fotoaparata uglavnom vi|amo mu{ke kolege. Na [ampionatu u Pragu uo~ili smo {armantnu koleginicu Svetlanu Makarovu iz Moskve, koja snima sva va`nija zbivawa iz ovog sporta za sajt Evropske sambo federacije i ~asopis „Sambo„. Vidi se koliko je koleginica Svetlana atraktivna, a o kvalitetu wenih fotografija prosudite sami pogledav{i ih na sajtu Ruske sambo federacije, www.sambo.ru.

S. J.

- Nekoliko pogodaka mi je ulilo samopouzdawe. Sa Dirkom, Xej-Kidom i Xejsonom Terijem na terenu mnogo se vi{e kre}emo jer oni privla~e najvi{e pa`we protivnika, pa mi ~e{}e dobijamo {ansu za {ut - rekao je Stojakovi}.

Xejson Kid je ponovo iznenadio sa 18 poena, dok je Novicki bio ubedqivo najboqi na terenu sa 33 poena. Srpski tandem u Boston Seltiksima Aleksandar Pavlovi} i Nenad Krsti} nije se proslavio u novom trijumfu nad Wujorkom rezultatom 96:93. Seltiksi su poveli sa 2:0 u seriji, a Krsti} je za tri minuta ostao bez u~inka, dok Sa{a nije ni ulazio na teren.

Boston je predvodio Rondo sa 30 poena, dok je Pol Pirs postigao 20. Niksima nije pomogao ni fenomenalni Karmelo Entoni, koji je ubacio 42 poena i imao 17 skokova.

Na Prvenstvu Srbije u Beogradu svakim kolom vrh tabele trpi promene. Prijateqskih remija, kojih je i ina~e bilo veoma malo, vi{e nema. Svaka partija igra se do posledweg piona.

Borbenost na koju bi i mu{karci mogli da se ugledaju. Posle osmog kola na tabeli izdvojila se Qiqa Drqevi} koja je novom pobedom izbacila Raki}evu iz borbe za vrh, a prate je najprijatnije iznena|ewe Jovana Eri} i Marija Manakova, koje su u ovom kolu remizirale svoje partije. Aktuelna {ampionka An|elija Stojanovi} zaostaje ~itav poen za vode-

}om , ali u zadwa tri kola igra sa posledwe tri na tabeli, dok u isto vreme vode}u o~ekuju ne{to te`e protivnice. Svakako da su iznena|ewa jo{ mogu}a.

Rezultati 8. kola: Bendera} Pani} 1:0, Miladinovi} - Brankov 0:1, ^oqu{kina - Dragojevi} 1:0, Stojanovi} - Eri} remi, Maksimovi} – Manakova remi, Drqevi} - Raki} 1:0.

Stawe posle 8. kola: 1. Drqevi} 6,5, 2-3. Eri}, Manakova 6, 45. Stojanovi}, Bendera} 5,5, 6. Raki} 4,5, 7-8. ^oqu{kina, Maksimovi} 3,5, 9. Miladinovi} 3, 10.

Brankov 2, 11-12. Pani}, Dragojevi} 1 poen.

B. D.

TURNIR U [IDU

Do ma }i ni bez prem ca Tradicionalni {ahovski turnir, povodom dana proboja Sremskog fronta, organizovao je [K Radni~ki iz [ida. Nadmetala su se 32 igra~a iz [ida, Sremske Mitrovice, Rume i Pe}inaca. Igralo se sedam kola, a prvo mesto osvojio je majstorski kandidat Branislav Ro{ka sa 6 poena, dok su drugi i tre- Detaq sa turnira u [idu }i bili majstorski kandidat Turnir je u restoranu „Alas” Du{an Marti} i prvokategorik veoma dobro organizovao RadZvonko Herceg sa po 5,5 poena ni~ki, a veliku pomo} imao je (svi ~lanovi Radni~kog iz [i- od MZ [id. da).

D. S.

YO DUMARS, LEGENDA DETROITA

Kr sti} je od li ~an Legendarni ko{arka{ Detroit Pistonsa Xo Dumars izjavio je da od srpskih igra~a posebno ceni Nenada Krsti}a. Dumars je tako|e priznao i da mu je `ao {to Darko Mili~i} nije ostao u wegovom klubu.

- Krsti} je odli~an, pru`ao je sjajne partije u Oklahomi, a vidim da mu dobro ide i u Bostonu.

Uvek ga rado gledam - rekao je Dumars.

Yo Dumars

Dumars je, analiziraju}i razloge zbog kojih Mili~i} nije uspeo da se izbori za minuta`u u Detroitu rekao da nije pro-

blem u igra~kim kvalitetima Mili~i}a.

- Mili~i} je tada bio veliki talenat, ali smo mi u tom trenutku imali sjajan tim. Jednostavno, nije bilo mesta da se tako mladom igra~u pru`i ve}a minuta`a. ^ovek koji je sa Detroitom osvojio dva NBA prstena, bio MVP finala 1989. godine i {est puta u~estvovo na Ol staru nije hteo da otkrije koga skautira na fajnal- foru NLB lige.

- Ovde uvek ima dobrih mladih igra~a, koji imaju puno potencijala. Ne mogu da pri~am konkretno o imenima, ali mogu da vam ka`em da nisam do{ao da gledam samo jednog od wih.

Na pitawe ko je najbli`i tituli u NBA ligi, Dumars je prvo slegnuo ramenima, a zatim konstatovao da je sve otvoreno.

- Ne znam, zaista. Ima nekoliko odli~nih ekipa,vide}emo, bi}e to dobar plej-of i jedva ~ekam da vidim epilog - rekao je Dumars.

Ju ni o ri u Vr {cu Hemofarm [tada bi}e organizator zavr{nog ko{arka{kog turnira za juniore, koje }e od 28. do 30. aprila biti odr`an u Vr{cu. U ~etvrtfinalu }e se sastati FMP @eleznik i Crvena zvezda, Mega Vizura i Radni~ki KG 06, Novi Sad i Mladost, Hemofarm i Partizan.

Iako je juniorsko prvenstvo Srbije ove godine bilo izjedna-

~eno, kao blagi favoriti izdvajaju se FMP i doma}i Hemofarm, koji je pod vo|stvom trenera @arka Vu~urovi}a liga{ki deo sezone zavr{io sa skorom 22:1.

Ni Crvena zvezda, Radni~ki KG 06, Partizan , Novi Sad i Mega Vizura ne zadovoqavaju se samim plasmanom na zavr{ni turnir i sigurno }e tra`iti svoju {ansu protiv favorita.

Da na {wi ru ko met ni pro gram Pr va mu {ka li ga - BEOGRAD: Bask Soko - Zaje~ar (16.30), NOVA VARO[: Zlatar - Novi Pazar (20), TEMERIN: Mladost TSK - Mokra Gora (20).

Dru ga mu {ka li ga, se ver - KA]: Titel XD - @elezni~ar (20).

kultura

dnevnik

~etvrtak21.april2011.

21

ФИЛМ МИЛОША ПУШИЋА, ПОСЛЕ БОГРАДСКЕ ПРОЈЕКЦИЈЕ, ОД ВЕЧЕРАС МОЖЕ ДА ПОГЛЕДА И НОВОСАДСКА ПУБЛИКА

Јесен у мојој улици Дебитантски играни филм „Јесен у мојој улици„ новосадског редитеља и сценаристе Милоша Пушића (31) коначно може да погледа и биоскопска публика. Од прошле недеље ово остварење се приказује у Дому омладине у Београду, а вечерас креће и у новосадском „Арени синеплексу„ у треминима од 20.30 и 22.30 часова. Како је Пушић изјавио пред биоксопски старт свог филма, „тужно стање наше биоскопске мреже је разлог што је овај филм чекао своје место за приказивање још од премијере на фестивалу ‘Синема сити‘ у Новом Саду, у јуну 2009. године. Пушић сматра и да ће његов филм за публику „на жалост, ипак бити актуелан”.

„Јесен у мојој улици„ приказује један, замало обичан дан за два младића у новосадском предграђу, који траже новац, да први пут после основне школе оду на море. Кроз њихову причу аутор даје слику дела друштва изгубљеног у променама. Поводом приче филма, Пушић је указује, да је атмосфера о којој говори, остала непромењена. Моје је дубоко убеђење да деведесете године прошлог века још нису нестале. Ми се само правимо да је данас много другачије - изајавио је Пушић агенцији Танјуг. На „Синема ситију„ његов филм је добио специјалну награду жирија за „представљање новог таласа у српској кинематографији„, а награда за најбољу фотогра-

фију припала је сниматељу Александру Рамадановићу. Филм је у лето 2009. године уврштен у главни програм фестивала у Сарајеву. Наредне године приказан је и на интернационалном фестивалу у Сингапуру. Критика га је поред осталог оценила речима да се аутор „концентрише на оно што српско друштво нуди, а то су безнађе, криминал, алкохолизам и дрога„ и да је „без патетике испричао искрену, натуралистички јасну и одмерену причу универзалног значења која садржи и јасан локални колорит”. На фестивалу „Синема сити” филм је посебно наишао на леп пријем млађе новосадске публике.

РИЈЕЧКИ ФЕСТИВАЛ МАЛИХ СЦЕНА НА „ПОЗОРИЈАНСКИМ СУСРЕТИМА“

Округли столови препуни публике У оквиру „Позоријанских сусрета“, програма Стеријиног позорја у Новом Саду, покренутог како би се одржала и развијала међуфестивалска сарадња у земљама које нас окружују, јуче је гостовао Међународни фестивал малих сцена Ријека. Са гостима у разговору учествовала је управа Стеријиног

управе за културу Града Ријеке. Приликом формалног и неформалног дела дружења, могло се чути да Стеријино позорје сличним акцијама у Новом Саду жели да остане у току са позоришним догађањима у региону, са оним што фестивале спаја и раздваја. Са ријечким позоришним људима Сте-

Природни савезници Куриозитет „Позоријанских сусрета“ било је гостовање Ивана Шарара, члана ријечког бенда „Лет 3“, али и градског начелника за културу. Осврћући се на представу „Рођени у Ју“, коју је дан раније гледао у Београду, био је убедљив кад је рекао да Нови Сад и Ријека треба да предводе излазак из зачараног круга гпрошлости, јер су по развијеној свести и култури природни савезници. позорја, Миливоје Млађеновић и Мирослав-Мики Радоњић, а са хрватског приморја, из Истре, стигли су уметнички директор ријечког фестивала Ненад Шегвић, начелник Одјела градске управе за културу Иван Шарар, координаторка Фестивала Вишња Вишњић-Карковић, која је и саветница за сценску делатност Одјела градске

ријино позорје већ је имало и имаће близак контакт, сарадња је стално присутна и у оквиру рада часописа „Сцена“, а пре неколико година ријечко Хрватско народно казалиште Ивана пл. Зајца извело незаборавни „Турбофолк“ Оливера Фрљића. Људи из Фестивала малих сцена подсетили су на то да је њихов фе-

стивал покренут 1994. године, да је убрзо добио међународни карактер, а све до ове године, када га је погодила економска криза, трајао је и по две недеље, важећи за право славље позоришта. Колико је он значајан Ријечанима, најбоље илуструје податак да се улазнице за све представе распродају за пола сата. Ипак је најчувенији податак да округле столове критике посећује и до 200 људи, готово сви који гледају представу.

- Ове годне постајемо пунолетни. Увек почињемо 3. маја, на Дан ослобођења Ријеке. До сада је изведено 250 представа из Европе и САД, а све их је изабрао селектор којега мењамо сваке две године – предочио је кратку „личну карту“ фестивала његов уметнички директор Ненад Шегвић. Фестивалска координаторка Вишња Вишњић-Карковић, поред осталог, подсетила је на институцију 13 награда за готово све уметничке категорије, као и на то да Фестивал малих сцена финансира оснивач – Град Ријека, с малим уделима из жупанијског и републичког буџета. И. Бурић

У екипи натуршчика и професионалних глумаца играли су Филип Ђурић, Никола Спасојевић, Милица Трифуновић, као и Борис Исаковић, Јасна Ђуричић, Александар Ђурица, Никола Ристановски, Новак Билбија и други. Пушић, који је и продуцент, у међувремену је спремио нови филмски пројекат - „Одумирање„, за који је овог пролећа добио финансијску подршку на конкурсу Покрајинског секретаријата за културу Војводине.

- Реч је о истоименој драми Душана Спасојевића, по чијим је мотивима он сада написао нови сценарио, а ја сам му у том делу посла био сарадник - обајснио је редитељ. Ова породична и друштвена драма на тему одумирања срп-

Филип Ђурић и Никола Спасојевић у филму „Јесен у мојој улици”

ског села постављена је пре неколико година са великим успехом на сцену Атељеа 212. Снимање филма би требало да почне крајем, лета или почетком

ЗАЈЕДНИЧКА ПРЕДСТАВА ТРИЈУ ПОЗОРИШТА ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРНО У НОВОМ САДУ

Седам смртних грехова Представа „Седам и по„ Мирослава Момчиловића, у режији Даријана Михајловића, премијерно je изведена у „Атељеу 212„ у Београду, а вечерас и у Новосадском позоришту / Ујвидеки синхаз.

Бањалуке заједничким снагама направила су представу која представља креативно надигравање, одмеравање маште и талента„, рекао је на конференцији за новинаре управник „Атељеа 212” Кокан Младеновић. Представа је

„Три позоришта из региона, Атеље 212 из Београда, Ујвидеки синхаз из Новог Сада и Народно позориште Републике Српске из

већ премијерно изведена у Бањалуци, 7. марта, а након београдске и новосадске премијере и неколико репризних извођења, од

OД ДАНАС У „АРЕНИ СИНЕПЛЕКС”

Романтична „Вода за слонове” Романтична и нежна филмска љубавна прича „Вода за слонове“, снимана по истоимном бестселер роману Саре Груен, коју је режирао Френсис Лоренс, од данас је на репертоару биоскопа „Арена синеплекс“. Овај трећи по реду роман Саре Груен донео је још 2007. велику популарност ауторки, подсетила је на јучерашњој конференцији за но-

винаре пи–ар издавачке куће „Моно и Мањана“ Јелена Мојовић и навела да је досад продат у више од четири милиона примерака. Роман је заинтересовао многе филмске куће али је „Фокс“ је успео да добије ауторска права за екранизацију. Заправо је супруга редитеља Лоренса била прва која је скренула пажњу на овај роман након што га је

прочитала и препоручила Френсису Лоренсу. Ова љубавна прича догађа се у време велике депресије у Америци, у циркусу, а за Сару Груен је иначе уобичајено да тема њених романа увек буде и животињски свет. У главним улогама су: Роберт Петинсон, Лиз Винтерспун и Кристоф Валц. Редитељ и сценариста je Френсис Лоренс. Н. П-ј.

јесени а у њему ће највероватније играти део глумачког ансамбла који је играо и у представи, у којој су се посебно издвојили Дара Џокић и Борис Исаковић. К. Р.

јесени ће бити на редовном репертоару Атељеа 212. Драма „Седам и по„, као и филм који је према сопственом сценарију пре пет година снимио Мирослав Момчиловић, састављена је од седам прича од којих свака говори о једном од седам смртних грехова, с тим што је радња из Новог Београда, који је у средишту филмске приче, у представи измештена на цео простор некадашње Југославије. Редитељ представе Даријан Михајловић истакао је да је реч о „антиносталгичном„ комаду о различитостима житеља некадашње Југославије које су и довеле до распада те државе, односно о нетолеранцији као „надгреху”. Сценариста Момчиловић представу је окарактерисао као „антиутопијску” будући да је некадашња Југославија, како је истакао, била једна велика утопија. У представи играју: Феђа Стојановић, Светислав Гонцић, Зоран Цвијановић, Маринко Маџгаљ, Милош Самолов, Ружица Сокић, Емина Елор, Арон Балаж, Иштван Кереши, Ирена Абрахам, Слађана Зрнић, Борис Шавија, Николина Јелисавац, Александар Стојковић и Гордана Милиновић. За глумце је, како су рекли, највећи изазов био да савладају језичке баријере, с обзиром на то да неки од њих којима је матерњи језик мађарски у представи играју Црногорце или Босанце, док они којима је матерњи српски играју Македонце, Словенце, Хрвате. Сценографију представе потписује Марија Калабић, костимографију Нинела Петровић, а музику Марко Грубић. Помоћ у превођењу текста на словеначки и македонски пружили су глумци Борис Каваца и Никола Ристановски.

КОНЦЕРТ КАМЕРНОГ ОРКЕСТРА „ФРАНЦ ЛИСТ“ НА НОМУСУ Након искорака у истраживању споја барока и модерног звука на наступу француског виртуоза на хармоници Ришара Галијана, фестивалски програм се поново вратио у „класичне воде“ гостовањем угледног Камерног оркестра „Франц Лист“ из Будимпеште, чијим музицирањем је закључен богати програм вредних камерних концерата по којима ће се, сигурно, дуго памтити овогодишњи Номус. Наступ овог еминентног мађарског ансамбла, који је својевремено већ свирао на Новосадским музичким свечаностима, додатно је подигао уметничку температуру фестивала привлачно конципираним репертоаром, као и најавом учешћа троје врло истакнутих и интернационално реномираних младих инструменталиста у солистичким улогама. Камерни оркестар „Франц Лист“ који је својевремено настао као студентски ансамбл при чувеној истоименој будимпештанској музичкој академији, током протеклих деценија стекао је високу афирмацију једног од водећих европских оркестара тога типа, изводећи врло широк репертоар и са-

Драматични музички дијалози

Фото: С. Дорошки

рађујући са бројним врхунским именима данашње музичке сцене, али и са младим, перспективним солистима. Програм са којим су се чланови оркестра „Франц Лист“ представили новосадској публици обухватио је опсежан и стилски

разнородан избор дела, која су тако убедљиво приказала многостраност и све извођачке врлине овог ванредног ансамбла. После полетног, елегантног и бриозног извођења популарног Моцартовог Дивертимента у Д-ду-

ру, са Кехеловом ознаком 138, као својеврсне увертире, у средишту пажње присутних нашла су се извођења двају комплексних и интерпретативно изазовних камерних дела: Концерта за виолончело и оркестар бр. 1 у Ц-дуру Јозефа Хајдна са младим мађарским челистом Ласлом Фењеом као солистом, као и Менделсоновог Концерта за клавир, виолину и гудаче у д-молу, где су уз оркестар наступиле два сјајне младе солисткиње руског порекла: пијанисткиња Полина Лешченко из Белгије и виолинисткиња Алиса Маргулис, која делује у Немачкој. И била су то извођења која су заиста потврдила оправданост високих очекивања слушалаца: Хајднова музика ведрих и јасних музичких мисли и ефектно испреплетених мелодијских линија у сувереном тумачењу чланова Камерног оркестра „Франц Лист“ под уметничким вођством Јаноша Роле, зазвучала је стабилно и доречено, у први план стављајући блиставо испеване,

проживљене, до најситнијег детаља, суптилно исцизелиране, виртуозне солистичке деонице виолончелисте Ласла Фењеа, приказујући га као музичара раскошног темперамента и маркантног извођачког става, а подједнако успешно било је и тумачење Комада - каприса у х-молу Чајковског. Супериорно извођење ових дела награђено је дугим и ватреним аплаузима, након којих је као „бис“ Ласло Фење одсвирао још и лагану, ариозну, анђеоском благошћу прожету композицију „Аве Марија“ ренесансног аутора Ђулија Качинија. Менделсонов Концерт романтичарски узбурканих и понешто ћудљиво срезаних тонских обриса, чије оркестарске деонице заправо уоквиравају опширне и драматичне музичке дијалоге деоница солистичких инструмената, у тумачењу виолинисткиње Алисе Маргулис, пијанисткиње Полине Лешченко и чланова оркестра добио је једно бриљантно, врло експресивно, а на тренутке можда и одвећ емфатич-

но звучно уобличење, које је, међутим, било у складу са духом овог дела. Извођење поменутог Менделсоновог опуса приказало је притом изузетне извођачке квалитете и музикалност обеју солисткиња, Алисе Маргулис и Полине Лешченко, као и њихову блиску камерну сарадњу, па је као неочекивани додатак концерту уследио још и њихов заједнички наступ са виолончелистом Ласлом Фењеом, који је резултирао једним очаравајуће нежним, поетичним извођењем Елегије из Клавирског трија руског композитора Антона Аренског. Публика, а треба нагласити да су, за разлику од неких од претходних концерата, овај пут у Синагоги били присутни само прави поклоници камерног звука, (који се нису утркивали аплаудирајући на крају сваког става), у завршном делу овог упечатљивог концерта имала је прилике да истински ужива у жустрим, разиграним интерпретацијама оркестарске транскрипције Листове Мађарске расподије број 6, озарене колоритним и светлим гудачким звуком као и популарне Брамсове „Мађарске игре“. Борислав Хложан

22

Svet

~etvrtak21.april2011.

UKRATKO

dnevnik

NA TO NE MA RE [E WE ZA RA T U LI BI JI

Gru zi ja ne `e li spo ra zum s Ru si ma TBI LI SI: Parlament Gruzije poni{tio je sporazum sa Rusijom prema kome je Moskva mogla da koristi gruzijsku teritoriju za tranzit do ruske vojne baze u Jermeniji. Poslanici su pe dva dana jednoglasno odlu~ili da se petogodi{wi sporazum, potpisan 2006. godine, ne obnavqa.

Zamenik ministra spoqnih poslova Gruzije Nino Kalandadze izjavila je da obnavqawe sporazuma ne bi bilo „politi~ ki ko ri sno” zbog „ru ske agre si je” ko ja je do ve la do kratkotrajnog rata u avgustu 2008. godine. Ruska baza nalazi se na severu Jermenije i tamo je sta ci o ni ra no 5.000 voj ni ka, kao i borbeni avioni mig-29, prenela je agencija AP. Jermenija je pro{le nedeqa produ`ila zakup Rusima do 2046. godine.

(Ta njug)

Eks plo zi ja u fa bri ci u ^e {koj PRAG: Najmawe ~etvoro qudi je ju~e nestalo posle sna`ne eksplozije nitroglicerina u fabrici eksploziva u centralnom delu ^e{ke, izvestili su lokalni mediji. Nesre}a se dogodila u fabrici „Eksplozija”, u predgra|u Pardubica, 100 kilometara isto~no od Praga.

Od siline eksplozije je sru{ena zgrada fabrike, a za `rtvama traga nekoliko ekipa vatrogasaca, uz pomo} pasa traga~a, dodala je ona, prenele su agencije.

Fabrika „Eksplozija” proizvodi razne vrste eksploziva, ukqu~uju}i „semteks”, koji se ~esto koristi u teroristi~kim napadima zbog visokih performansi i lake upotrebe.

(Ta njug)

In di ja lan si ra la sa te lit WU DEL HI: Indija je uspe{no lansirala raketu koja je u orbitu izbacila tri satelita, saop{tili su zvani~nici uprave za ko smos. Predstavnik uprave S.Sati{ je rekao da je raketa za lansirawe satelita Polar imala normalno poletawe i da je iznela satelite u orbitu oko 820 kilometara iznad Zemqe.

Naj ve}i satelit treba da omogu}i mapirawe prirodnih bogatstava Indije, dok su dva mawa satelita predvi|ena za prou~avawe zvezda i slawe fotografija iz svemira.

(Ta njug)

Sar ko zi obe }ao po ja ~a ne na pa de PA RIZ, LON DON, BER LIN: Francuski predsednik Nikola Sarkozi obe}ao je pobuwenicima u Libiji da }e wegova zemqa i saveznici poja~ati vazdu{ne napade na polo`aje Moamera Gadafija. Prema saop-

{tewu Jelisejske palate, predsednik Sarkozi je ju~e primio lidera libijskih pobuwenika Mustafu Abdela Xalila i obe-

}ao mu da }e se Pariz jo{ vi{e anga`ovati kako bi sru{io sada{wi re`im u Tripoliju, prenele su agencije.

Francuska od po~etka vojne intervencije u toj afri~koj zemqi predvodi vazdu{ne napade

na polo`aje re`ima Gadafija i prva je uspostavila odnose na privremenim Nacionalnim savetom, koji zastupa interese

opozicije, i izmestila svoju ambasadu iz Tripolija u Bengazi.

Portparol francuske vlade Fransoa Baroen saop{tio je da }e Francuska poslati u Libiju oficire za vezu kako bi pru`ili podr{ku pobuwenicima koji se bore protiv snaga libijskog lidera Moamera Gadafija, „Posla}emo mawi broj oficira za vezu, koji }e sara|ivati s (opo zi ci o nim) naci o nal ni prelaznim savetom kako bi pomogli u organizovawu za{tite civilnog stanovni{tva”, rekao je Baroen na konferenciji za novinare.On je dodao da, za sada, nema planova o slawu vojnika u tu sever no afri~ ku ze mqu.Prema wego vim re~i ma, broj francuskih oficira koji }e biti poslati u Libiju bi}e mawi od 10.

Bri tan ski mi ni star spoq nih poslova Vilijem Hejg izjavio je ju~e da }e Velika Britani ja upu ti ti u Li bi ju voj ne oficire koji treba da pomognu li bij skim po bu we ni ci ma da poboq{aju organizaciju, komunikaciju i logistiku. Hejg je

AME RI^ KA STRATE GI JA SMA WE WA NA CI O NAL NOG DU GA

Be la ku }a za du `i la i pra u nu ke Me|utim, Gajtner je upozorio VA [ING TON: Ameri~ki da postoji op{ti konsenzus izme|u da Sjediwene Dr`ave moraju da predsednik Barak Obama izjavio Bele ku}e i najistaknutijih ~lanopreduzmu mere za smawewu duga, je da je optimista i da se nada da va Kongresa da se dug zemqe u visiistakav{i da bi daqe pozajmqiva}e ameri~ki politi~ki lideri ni od 14 biliona dolara smawi za 4 we 40 centi za svaki dolar koji se mo}i da se dogovore o smawewu biliona tokom narednih 10 do 12 potro{i bilo „u potpunosti neonacionalnog duga od 14 biliona godina. dr`ivo”. Republikanci u Kongre(hiqada milijardi) dolara za ~eGajtner je izjavio za TV mre`u su i Bela ku}a, na ~elu sa demotiri biliona u narednih desetak CNBC da }e za demokratske i repukratskim predsednikom Barakom godina. blikanske lidere biti veoma teObamom, predlo`ili su me|usobObama je rekao, kako prenosi {ko da se slo`e oko toga kako smano suprotne planove za “Glas Amerike”, da smawewe duga. Repuzemqa treba da priblikanci u Predstavlagodi plan tro{koPo put ot ku ca va wa tem pi ra ne bom be, ni~kom domu usvojili va za naredne godine ame ri~ ki na ci o nal ni dug ~e ka na ve li ku su dalekose`ni plan tako da on bude „poeks p lo z i j u. On se {i r i oko 1,4 mi l i j ar d u tro{kova za 2012. godi{ten sa ravnomerno do la ra dnev no – sko ro mi lion do la ra po nu kojim bi tro{kovi raspodeqenim `rtokom naredne decenitvama“, ukqu~uju}i i mi nu ti. (Ko men tar „Dnev nog ava za”) je bili smaweni za 6 vi{i porez za bogabiliona, delimi~no te Amerikance.Werevizijom i smawewem vladinih govo ponovno zalagawe za pove}a- witi dugoro~ni dug, ali da se retro{kova vezanih za zdravstveno we poreza je u suprotnosti sa {ewe mo`e na}i. Gajtner je rekao osigurawe starijih i siroma{nih predlogom opozicionih republi- da se ne sla`e sa sni`avawem ekogra|ana.Obama je predlo`io mekanaca, ali je predsednik izrazio nomskih izgleda SAD sa „stabil{avinu smawewa tro{kova i ponadu da }e „dve strane mo}i da se nih” na „negativne” koje je iznela ve}awa poreskih stopa za bogate dogovore”. kompanija za pra}ewe finansijAmerikance. Komentari{u}i ovu Na otvorenom sastanku sa stu- skog stawa Standard i Pur. On je vest sarajevski list “Dnevni avaz” dentima kolexa u blizini Va{ing- rekao da su Sjediwene Dr`ave zeju~e konstatuje da je ameri~ko zatona u utorak, predsednik je, ipak, mqa mla|a od drugih zemaqa koje du`ewe poput otkucavawa tempipriznao da pregovori o dugoro~- imaju trostruki “A rejting” i da je rane bombe i da ~eka na veliku nom smawivawu sve ve}eg nacio- wihova predanost raznim socijaleksploziju. On se {iri za oko 1,4 nalnog duga ne}e biti laki. Ne{to nim programima mawa nego u drumilijarde dolara dnevno - skoro ranije, ameri~ki sekretar za fi- gim zemqama koje imaju vrhunski milion dolara po minuti. nansije Timoti Gajtner izjavio je rejting.

Ga da fi nu di iz bo re Libija bi mogla da odr`i izbore, na kojima bi se moglo odlu~iti i o sudbini lidera Moamera Gadafija, ako Zapad obustavi vazdu{ne napade, izjavio je {ef libijske diplomatije Abdul Ati el Obeidi, preneo je danas Bi-bi-si. „Sigurni smo da bismo, ako ovo bombardovawe prestane i ako bude pravog primirja, mogli da imamo dijalog svih Libijaca o onome {ta `ele - demokratiju, politi~ke reforme, ustav, izbore. To ne mo`e da se u~ini u sada{woj situaciji”, rekao je Obeidi. On je ocenio da bi na izborima bila re{ena „sva pitawa koja postave Libijci” i otvorene sve mogu}nosti, ukqu~uju}i, kako je nagovestio, i pitawe budu}nosti libijskog lidera.

On je predlo`io da, po{to bude progla{eno primirje, u roku od {est meseci budu odr`ani izbori koje bi nadgledale Ujediwene nacije, preneo je BBC. Libijska vlada je, prema wegovim re~ima, ozbiqna u vezi s primirjem ~ije bi sprovo|ewe mogli da nadgledaju strani posmatra~i.Obeidi je, tako|e, kritikovao britansku odluku da po{aqe vojne savetnike u pomo} libijskim pobuwenicima. napomenuo da britanski oficiri ne}e u~estvovati u obu~avawu ili naoru`avawu pobuwenika niti }e pomagati wihove vojne operacije.

I Italija je odlu~ila da po{aqe deset oficira u Libiju koji }e biti savetnici pobuwenicima u toj afri~koj zemqi koju od sredine februara potresaju borbe izme|u opozicije i snaga re`ima Moamera Gadafija. [ef nema~ke diplomatije Gvido Vestervele je ju~e, i posle apela iz Misrate, iskqu~io

mogu}nost kopnenog anga`mana nema~kih vojnika u Libiji i rekao da politika treba da okon~a sukob, jer se vojnim putem ne mo`e do}i do brzog re{ewa.

“Kopneno u~e{}e je iskqu~eno rezolucijom UN’’, rekao je Vestervele u Abu Dabiju, gde je odr`an 21. susret Saveta za kooperaciju Evropske unije i zemaqa zaliva - Bahreina, Kuvajta, Katara, Omana i Saudijske Arabije. Vestervele je upozorio da se mora napustiti ideja da je brzo, vojno re{ewe mogu}e”.

(Ta njug)

Pu tin o ja koj i ne za vi snoj Ru si ji MO SKVA: Ruski premijer Vladimir Putin izjavio je ju~e da Rusija mora da bude „nezavisna i jaka” kako bi se odruprla spoqnom pritisku i za{titila svoj suverenitet. „Bi}emo otvoreni: u savremenom svetu, ako si slab obavezno }e se na}i neko ko }e do}i da vas savetuje u kom pravcu da krenete, kakvu politiku da vodite, koji put da bi-

rate”, rekao je Putin u okviru godi{weg obra}awa parlamentu. On je dodao da iza tih „naizgled sasvim dobronamernih i nenametqivih saveta stoji zapravo grubi diktat i me{awe u unutra{we poslove nezavisne dr`ave. Treba biti samostalan i jak”, konstatovao je {ef ruske vlade.

Govore}i o perspektivama razvoja zemqe, Putin je ocenio da Rusiji nisu potrebni eksperimenti zasnovani na, kako je rekao, neopravdanom liberalizmu i socijal-

noj demagogiji. U osvrtu na uticaj globalne finansijske krize, Putin je istakao da je jedna od glavnih pouka koje se iz we mogu izvu}i to da podlo`nost ekonomskim potresima mo`e da podrije nacionalni suverenitet. prema re~ima Putina godi{wi privredni rast zemqe od preko ~etiri odsto }e omogu}iti privredi da do slede}e godine potpuno nadoknadi gubitke nastale usled krize. On je, tako|e, rekao da Rusija planira da ulo`i oko 53 milijarde dolara kako bi pove}ala natalitet za 25 do 30 odsto do 2015. godine i na taj na~in spre~ila starewe populacije.U svom izlagawu Putin je prokomentarisao i stawe ruske armije, navode}i da je plan da se do 2013. udvostru~ni proizvodwa savremenih raketno-udarnih kompleksa i odbacuju}i tvrdwe nekih eksperata da rusko oru`je ne izdr`ava konkurenciju sa zapada.

“Vojska }e dobiti novo raketno naoru`awe, strate{ko i operativno-takti~ko kao {to su sistemi Jars, Bulava, Iskander-M”, najavio je ruski premijer i dodao da su jedinice PVO i vazdu{no-kosmi~ke odbrane ve} dobile sistem S-400, a u perspektivi }e dobiti i S-500 sposoban da uni{tava ciqeve i u najbli`oj kosmi~koj zoni.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SAL MAN RU @DI Britanski pisac indijskog porekla Salman Ru`di pristao je da za goste jednog luksuznog hotela u Wujorku izabere 13 dela ameri~ke kwi`evnosti. Od naredne sedmice, gosti }e u svojoj sobi na}i primerak jedne od 13 kwiga u izboru slavnog pisca.Odluka hotela da podstakne ~itawe me|u gostima poklapa se sa Festivalom me|unarodne literature PEN-a „Glasovi sveta”.

BIL GEJTS Osniva~ kompanije „Majkrosoft” Bil Gejts morao je da napusti Brazil na zahtev lokalnih vlasti, objavili su zapadni mediji pozivaju}i se na jedan od policijskih izvora. Gejts koji je krstario brazilskom rekom Rio Negro u dru{tvu prijateqa zamoqen je da napusti Brazil u roku od tri dana zbog nepostojawe radne dozvole za ~lanove ekipe broda kojim je plovio.

BRE DLI ME NING Ameri~ki vojnik Bredli Mening, optu`en za odavawe poverqvih informacija veb-sajtu Vikiliks, treba uskoro da bude preseqen u zatvor u Kanzasu, gde }e mu, kako ka`u u Pentagonu, na raspolagawu biti sva mogu}a briga za wegovo mentalno, emocionalno i fizi~ko zdravqe. Mening je uhap{en u maju pro{le godine, u Bagdadu, gde je bio na slu`bi.

ITA LI JA NI LO VE @A BE U AUSTRI JI

Mi li jar du `a ba go di {we do spe u lon ac BE^: Austrijske vlasti ustanovile su da ve} nedeqama u tu zemqu dolazi sve vi{e lovaca na `abe iz Italije. „Oni dolaze ~ak i autobusima”, kritikovao je Bernhard Gutleb, {ef odeqewa za za{titu `ivotne sredine vlade pokrajine Koru{ka. Italijani, koji u ve}em broju dolaze u austrijsku pokrajinu Koru{ku, love braon `abe du` ograda koje su postavqene za za{titu `aba od automobila na putevima. „Sada su te ograde postale omiqeno mesto lovaca na `abe”, naglasio je Gutleb. @abe su {irom sveta tra`eni delikates.

Tako do jedne milijarde `aba godi{we dospe u lonce, a najve}i potro{a~i su Italijani, Francuzi, Belgijanci, Portugalci. Oko 250 miliona tona `abqih bataka godi{we pojedu qubiteqi ovih specijaliteta. „Za dva `abqa bataka lovci na

`abe dobiju po jedan evro”, objasnio je Gutleb, ukazuju}i da je to unosan posao. On je dodao da se koriste samo bataci, dok se ostatak tela baca, a metoda ubi-

jaja je mu~ewe `ivotiwe, jer im se noge jednostavno is~upaju ili odseku.

U Austriji su `abe za{ti}ena vrsta `ivotiwa.

„Wihovo prikupqawe ili ubijawe je zabraweno”, podse}a Gutleb isti~u}i da zakon predvi|a kazne od 3.650 evra. Me|utim do sada nije uhva}en nijedan lovac na `abe, niti je osu|en. „Na{i slu`benici na `alost nemaju pravo da uhapse nekog.

Mi mo`emo samo lovce na `abe upozoriti da je to kod nas zabraweno”, rekao je on dodaju}i da se ne radi o nekakvoj {ali, ve} da je lov na `abe postao problem.

(Ta njug)

balkan

dnevnik

~etvrtak21.april2011.

PO GLED NA BAL KAN IZ MO SKVE

PO SE TA RU SKOG [E FA DI PLO MA TI JE PODGORICI I SKOPQU

Ru si ja po dr `a va evrop ski put Cr ne Go re POD GO RI CA: Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je tokom zvani~ne posete Podgorici u razgovoru s najvi{im dr`avnicima rekao da Rusija podr`ava evropske integracije Crne Gore.

Lavrov je odvojeno razgovarao s predsednikom Filipom Vujanovi}em, predsednikom parlamenta Rankom Krivokapi}em i premijerom Igorom Luk{i}em, a primio ga je i ministar spoqnih poslova Milan Ro}en. [ef ruske diplomatije je tokom razgovora s Vujanovi}em rekao da je Rusija podr`ava evropske integracije Crne Gore i naglasio da je poznat stav Rusije o Evroatalntskoj asocijaciji.

Iz predsednikovog kabineta je saop{teno da je Lavrov konstatovao da ta integraciona namera Crne Gore ne mo`e da uti~e na izuzetno bliske prijateqske odnose dve dr`ave. On je, kako se navodi, saop{tio visoko

po{tovawe velikog me|udr`avnog jubileja - 300 godina dr`avnog partnerstva Crne Gore i Rusije.

Vujanovi} je izrazio zahvalnost za podr{ku Rusije evropskim integracijama i za razumevawe za evroatlanske integracije Crne Gore. Tokom susreta s Krivokapi}em, kako je saop{teno iz kabineta predsednika parlamenta, zajedni~ki je oceweno da su odnosi dve dr`ave veoma dobri. Sagovornici su, kako se navodi, konstatovali da su dodatno unapre|eni odnosi i saradwa dve dr`ave i izrazili uverewe da }e se nastaviti dobra komunikacija i saradwa u svim oblastima od obostranog interesa.

Lavrov i Luk{i} su razgovarali o perspektivi odnosa dve zemqe. Vladin Biro za odnose s javno{}u je saop{tio da je tom prilikom konstatovano da tradicionalne dobre politi~ke od-

KRI ZA SLO VE NA^ KE VLA DE

Zbog pen zi o ne ra pre vre me ni iz bo ri?

QU BQA NA: Izvr{ni komitet Partije penzionera prekju~e je odlu~io da predlo`i Savetu partije da iza|e iz vladaju}e koalicije, kojoj bi u tom slu~aju ostalo samo 42 od 90 poslani~kih mesta.Odluka je doneta jednoglasno, a o woj }e odlu~ivati 6. maja Savet partije.

Predsednik Partije penzionera

Karl Erjavec

Karl Erjavec ka`e da stranka penzionera ne mo`e da bude deo koalicije koja ne po{tuje „pravednost”. On je rekao da smatra da bi najboqa opcija za zemqu bilo raspisivawe prevremenih izbora.

List “Ve~er” pi{e ju~e da se najvi{e strahuje da nijedan od mogu}ih scenarija: ostavka premijera Boruta Pahora i wegove vlade, rekonstrukcija vlade, privremena vlada ili prevremeni izbori, ne}e prakti~no

re{iti glavni problem, a to je kako sa~uvati Sloveniju od neuspeha. „Ve~er” sumwa da bi bilo koji drugi premijer uspeo da ubedi qude u neophodnost sprovo|ewa reformi ili da bi bilo koja druga vlada bila u stawu da donese magi~nu formulu za oporavak i obnavqawe poverewa qudi u politi~are.

Kao razlog za napu{tawe koalicije lider slovena~kih penzionera navodi neslagawe te partije sa penzionom reformom i nezdovoqstvo radom vlade zbog ~ega je ~lanica te partije Du{a Torbec Bucan podnela ostavku na mesto ministarke za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj. Erjavec je nrzadovoqan {to vladaju}a koalicija nije uzimala za ozbiqno Partiju penzionera i da je sve wene predloge, ~ak i kada su bili dobri, odbijala i istakao da je i reforma penzionog sistema usvojena pro{le godine bez podr{ke te partije.

Karl Erjavec smatra da mawinska vlada ne}e uspeti da „pre`ivi” do 2012. godine, kada bi trebalo da budu odr`ani naredni redovni izbori, ali kona~nu re~ o raspisivawu vanrednih izbora ima predsednik Slovenije Danilo Tirk. [to se ti~e opozicionih partija, one smatraju da vanredni izbori treba da budu odr`ani {to je mogu}e pre.

(Ta njug)

MO SKVA: Na~elnik ^etvrtog evropskog departmana u ruskom Ministarstvu inostranih poslova Andrej Maslov ocenio je ju~e da procesi integracije na Balkanu treba da teku prirodnim tempom i da poku{aji da se oni forsiraju i dr`avama regiona name}u neki integracioni programi i zadaci mogu imati opasne posledice.

“Ve{ta~ko forsirawe integracionih procesa na Balkanu izolovano od realne situacije mo`e da dovede do nove krize.

Kako bi ona bila predupre|e-

na, potrebni su ne samo napori me|unarodne zajednice, ve} i prisustvo koordinisane pozicije zemaqa regiona”, rekao je ruski diplomata na konferenciji “Pouke balkanskog konflikta: 20 godina posle” na Moskovskom univerzitetu za me|unarodne odnose.

“Svi potezi pri regulisawu treba da se ostvaruju iskqu~ivo na bazi principa me|unarodnog prava, a sve promene u regionu treba da budu usmerene na dobrobit gra|ana koji ga nastawuju”, rekao je Maslov a prenela je agencija Itar-Tass.

Pri ~a o tre }em en ti te tu ne re al na

Sergej Lavrov i Milan Ro}en

nose Crne Gore i Rusije, treba dodatno osna`iti kroz ekonomsku saradwu. Konstatovano je i da se potpisivawem niza bilateralnih sporazuma stvaraju

Lavrov i Milo{oski ju~e u Ohridu

dao je ruski ministar. Makedonski ministar spoqnih poslova Antonio Milo{oski rekao je da }e Makedonija sara|ivati sa Rusijom sve dok obe zemqe imaju zajedni~ke interese

Pro tiv ve {ta~ kih pla no va in te gra ci je

BO SNA I HER CE GO VI NA

uslovi za realizaciju brojnih zajedni~kih projekata, koji }e doprineti sna`ewu trgovinske i investicione saradwe.

(Ta njug)

Po ziv Ma ke do ni ji da se pri kqu ~i Ju `nom to ku SKO PQE: [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov je ju~e tokom jednodnevne posete Skopqu pozvao Makedoniju da razmisli o prikqu~ewu projektu gasovoda Ju`ni tok. Rusija ozbiqno razmatra mogu}nost da Ju`ni tok pro|e i kroz Makedoniju, kazao je ruski ministar.

Lavrov je prilikom susreta sa makedonskim zvani~nicima u Ohridu poru~io tako|e da Makedonija ne mora da bira izme|u Evrope i Rusije, oceniv{i da su to zastarele teze.

Na `alost, neki evropski politi~ari se dr`e „zastarele logike” i teraju pojedine zemqe da prave takve izbore ili ste u Evropi ili ste sa Rusijom, kazao je Lavrov, koji je prvi {ef ruske diplomatije koji dolazi u Makedoniju posle jedne decenije. „Mi imamo sasvim jasnu spoqnu politiku i spremni smo na saradwu sa svakom zemqom”, do-

23

kakve imaju i druge evropske zemqe. „Ovo prijateqstvo i poseta je ulog u unapre|ewu tih zajedni~kih ciqeva. Podele na istok i zapad su zastareli softver iz

vremena Hladnog rata i ta podeqa je danas oti{la u istoriju”, izjavio je Milo{oski.

Lavrov se u Ohridu susreo i sa makedonskim predsednikom \or|om Ivanov i premijerom Nikolom Gruevskim, koji su, kako se navodi u saop{tewu, dobili uveravawa da Rusija kao jedna od prvih koja je Makedoniju priznala pod ustavnim imenom ostaje pri principijelnoj politici kad je re~ o makedonskom sporu sa Gr~kom oko naziva zemqe.

U okviru posete, Makedonija i Rusija su potpisale dogovor o koordinaciji u razli~itim oblastima spoqne politike, a detaqno je razra|en i Sporazum o prijateqstvu koji su predsednici Ivanov i Dmitrij Medvedev potpisali pro{le godine u Sankt Peterburgu.

Lavrov je u Makedoniju doneo i veoma va`na istorijska dokumenta iz ruskih arhiva koja se ti~u Makedonije.

(Ta njug)

SA RA JE VO: Pri~a o stvarawu tre}eg entiteta predstavqa dramati~no mewawe Dejtonskog sporazuma i to je nerealan put koji ~itavu Bosnu i Hercegovinu mo`e da dovede u krizu i sve narode koji `ive u woj, ocenio je ju~e u Sarajevu ~lan Predsedni{tva BiH Bakir Izetbegovi}, komentari{u}i stavove iznete na prekju~era{wem Hrvatskom saboru u Mostaru.

Izetbegovi} je podvukao da je o`ivqavawe tre}eg entiteta pri~a koja ne mo`e da pro|e, niti }e Hrvati na}i ijednog bo{wa~kog lidera spremnog da razgovara o tome, prenela je agencija Fena. „Mislim da hrvatski politi~ari preuveli~avaju problem ugro`enosti Hrvata u BiH. Ali, neke stvari poput predstavqawa Hrvata u dr`avi treba mewati i popraviti, kao i jo{ niz drugih stvari.

Ciq je da se svaki narod, a ponajpre najmalobrojniji narod, ose}a komotno. I to je jedini put da BiH bude stabilna dr`ava”, naveo je Izetbegovi}. Agencija navodi da su za ~lana Predsedni{tva BiH @eqka Kom{i}a stavovi izneti na Hrvatskom saboru poznati. „U tome ne prepoznajem nikakvo vaninstitucionalno ili protivustavno delovawe. HDZ-ovi imaju pravo na svoje legitimne politi~ke stavove, a druga je stvar {to se ne sla`em s wima privatno. Mislim da to nije dobro pre svega za Hrvate. Ipak, ovo je stvar demokratije, tako da ove opozicione stranke imaju pravo da iznesu ne-

slagawe s vla{}u i pojedincima.

To je wihovo vi|ewe politike i politi~ke situacije u BiH”, ocenio je Komi{i}. „Kada se krene s tom pri~om postoji nekoliko vrlo nezgodnih pitawa na koja se mora odgovoriti, kao na primer - ~iji je Mostar, kako }e se povu}i granice, a da pri tome ubedite druge da na to pristanu, te da se granicama tog entiteta pritom defini{e i Republika Srpska”, smatra on. „Nemogu}e je u BiH povla~iti granice. Ovde se granice povla~e uvek uz oru`je i krv. Zato je to vrlo opasna pri~a, po meni politi~ki nedosledna, pa i anahrona zbog trenutka u kojem `ivimo i politi~kih pri~a koje pri~amo, a to su NATO i Evropska unija. Prema tome, od te pri~e ne}e ni{ta biti”, naglasio je Kom{i}.

U Mostaru je u utorak ponovo uspostavqen Hrvatski narodni sabor u BiH, a blizu 500 izabranih hrvatskih funkcionera zatra`ilo je izjedna~avawe prava Hrvata s pravima druga dva naroda u BiH i podelu zemqe na najmawe tri poluautonomna regiona.

U~esnici su najavili da ne}e priznati uspostavqenu vlast u Federaciji BiH, koju je bez najve}ih hrvatskih stranaka uspostavila Socijademokratska partija (SDP) BiH i zatra`ili ustavne promene kojima bi se izjedna~ila prava Hrvata s pravima druga dva naroda Srba i Bo{waka, prenela je Hina.

(Ta njug)

TRI BI NA NE VLA DI NIH OR GA NI ZA CI JA O RE A GO VA WU HR VAT SKE JAV NO STI ZBOG PRE SU DA HA [KOG SU DA

[ok po sle di ca neo ba ve {te no sti ZA GREB: [ok hrvatske javnosti zbog presuda generalima Anti Gotovini i Mladenu Marka~u posledica je lo{e informisanosti gra|ana o doga|ajima vezanim za operaciju Oluja avgusta 1995. godine, oceweno je ju~ena tribini u Zagrebu. U~esnici tribine u organizaciji nevladine organizacije Dokumenta bili su vrlo kriti~ki raspolo`eni prema reakcijama u Hrvatskoj nakon izricawa ha{ke presude hrvatskim generalima.

Moderator tribine, voditeqka Dokumenta Vesna Ter{eli~ naglasila je da je u javnosti stvaran utisak da }e presuda biti osloba|aju}a, a mnogo se prostora dalo odbrani, zbog ~ega je usledio {ok koji je rezultat niske informisanosti gra|ana o tome {to se de{avalo u avgustu 1995. godine - o 600 ubijenih civila, 22.000 spaqenih ku}a i 150.000 izbeglih Srba. Svi koji su pratili su|ewe bili su spremni na osu|uju}u presudu, rekla je i nagla-

sila da treba procesuirati sve zlo~ine, bez obzira na `rtve i po~inioce. „Imali smo vi{e slu~ajeva da se sudilo zvani~nicima i naredbodavcima, ali niko nije po~eo procesuirati izvr{ioce”, rekla je. Isti-

fikacija. To su, precizira on, da su generali junaci bez straha i mane i da nikakav sud ne bi mogao presuditi hrvatskim generalima; da je ovom presudom osu|ena Hrvatska kao dr`ava nastala na zlo~inu; da je osu|ena “Oluja” kao operacija i

Ve te ra ni {traj ku ju gla |u [est hrvatskih veterana, koji {trajkuju gla|u na zagreba~kom Trgu bana Jela~i}a zbog presude Ha{kog tribunala hrvatskim generalima, izjavili su ju~e da }e u svom protestu „i}i do kraja”. [trajka~i isti~u da su akciju pokrenuli samoinicijativno, da iza wih ne stoji nijedna politi~ka organizacija, niti udru`ewe, kao i da }e im se pridru`iti jo{ veterana, dok im podr{ku pru`aju i brojni gra|ani, javila je Hina. Petorica veretana {trajkuju na trgu od pre dva dana, a ju~e im se pridru`io jo{ jedan veteran. ~u}i da mnogi u Hrvatskoj nisu spremni na suo~avawe s pro{lo{}u, politi~ki analiti~ar @arko Puhovski koji je za vreme Oluje na terenu prikupqao podatke o zlo~inima, ukazao je na nekoliko misti-

da je u~iweno ne{to {to onemogu}ava da se Hrvatska pojavi kao ravnopravna ~lanica Evropske unije.

Apeluju}i ne sve one koji pogre{no govore da presuda predstavqa zaveru protiv Hrvatske da je pro-

~itaju, Puhovski je rekao da ve}ina kriti~ara nije pro~itala ni sa`etak presude. „U presudi se jasno ka`e da udru`eni zlo~ina~ki poduhvat ~ini deo hrvatskog rukovodstva, ne pomiwe se ni vlada ni parlament. Poduhvat po~iwe na Brionima, {to je najslabija ta~ka presude, a ka`e se da su dvojica generala oti{la korak daqe i sprovela dogovor ubijawem”, rekao je on. [ef Gra|anskog odbora za qudska prava Zoran Pusi} ocenio je da se stavovima u kojima se biv{i predsednik Stjepan Mesi} osu|uje i smatra izdajicom zbog davawa dokumenata Hagu, Hrvatska izjedna~ava sa mafija{kom organizacijom, gde je izdajica onaj koji je pred sudom svedo~io istinu. „Niko ne pori~e da je Hrvatska imala pravo da pokrene operaciju”, rekao je i dodao da se ne sudi akciji ve} za zlo~ine po~iwene nad Srbima.

(Ta njug)

So li dar nost bi skup ske kon fe ren ci je ZA GREB: Hrvatska biskupska konferencija (HBK), najvi{i organ Katoli~ke crkve u Hrvatskoj, izrazila je povodom ha{ke nepravosna`ne presude hrvatskim generalima „hri{}ansku i qudsku solidarnost s osu|enim generalima, Antom Gotovinom i Mladenom Marka~em i wihovim porodicama” i osudila formulaciju da su oni u~estvovali u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu.

„Formulacija o udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu je neosnovana i te{ka uvreda hrvatskom narodu, kao i pravdi uop{te. Tako do`ivqavamo i presudu tada{wem dr`avnom hrvatskom ruvodstvu i generalima koji su vodili oslobodila~ke akcije”, isti~u biskupi koji smatraju da ta „presuda mo`e postati opasna i indirektna podr{ka novom nasiqu, kao i izvor daqih nepravdi u

svetu”. „Zbog toga nastavak su|ewa u tom procesu zaslu`uje maksimalnu osetqivost pravnih stru~waka za istinu i za pravdu, kao i pa`wu cele me|unarodne zajednice za kona~nu pravednu presudu u tom procesu”, navodi se u poruci. Isti~u}i da je ha{ka presuda Gotovini i Marka~u „unela nemir u srca mnogih hrvatskih gra|ana i naru{ila wihovo poverewe u institucije pravde i isti-

ne na me|unarodnom nivou”, biskupi navode da sa svojim vernicima dele nevericu i tugu zbog te presude i wenog pravnog obrazlo`ewa. „Zabrinuti smo i zbog wenog negativnog uticaja na interpretacije i istorijsko prosu|ivawe oslobodila~kog rata Hrvatske, odnosno odbrane od srpske agresije”, poru~uje se u izjavi.

(Ta njug)

24

ekOLOGiJA

~etvrtak21.april2011.

dnevnik

SU TRA JE DAN PLA NE TE ZE MQE

Mi li jar da ze le nih de la [irom sveta sutra se obele`ava 22. april Dan planete Zemqe. Kroz brojne manifestacije, festivale, izlo`be, koncerte posla}e se jedinstveni poziv za izgradwu nove, odr`ive budu}nosti. Ove godine nastaviti }e se kampawa zapo~eta 2009. godine “Za ze le nu ge ne ra ci ju” s naglaskom na li~ni doprinos svakoga od nas pod sloganom “Mi li jar da ze le nih de la”. Time se `eli naglasiti va`nost ne samo li~nog doprinosa svakog stanovnika Zemqe, ve} i organizacija, kompanija i vlada u dostizawu zajedni~kog ciqa – odr`ivog `ivota i razvoja. „Milijarda zelenih dela“ najve}a je dosad organizovana kampawa posve}ena za{titi `ivotne srdine.

Gra|ani i NVO sektor pozva}e vlade zemaqa da se ozbiqnije i opse`nije anga`uju na o~uvawu i za{titi `ivotne sredine, jer je neophodno da se zamislimo nad sudbinom na{eg i jedinog doma na{ih nara{taja. Zemqa nas, skoro svakodnevno, upozorava da je poreme}ena prirodna ravnote`a i da moramo ne{to da preduzmemo!

Dan planete Zemqe je jedini praznik koji se obele`ava u veliko broju dr`ava, bez obzira na

wihov status ili naciju, a u proslavi gotovo svake godine u~estvuje vi{e od pola milijarde qudi! Osniva~ “Dana planete” je ameri~ki senator Gejlord Nelson. On je prvi govorio o nacionalnom ekolo{kom planu i time uzdrmao politi~ke strukture, izboriv{i se da se re{avawe ekolo{kih problema stavi na dnevni na red. Tada je to bio rizik koji je vredelo preuzeti. Vremenom su SAD postale zemqa s epitetom najve}eg zaga|iva~a, bez imalo straha da bi za uni{tavawe `ivotne sredine mogle da budu ka`wene. Mre`u aktivista asocijacije “Dan planete” danas ~ini oko 12.000 organizacija u 174 zemqe, a samo u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama ima oko 3.000 grupa s vi{e od 100.000 edukatora koji vode na milione projekata razvoja i za{tite `ivotne sredine. Zaga|en vazduh, voda, zemqi{te, nebriga i nehaj onih koji samo misle na profit jo{ prvi put, 22. aprila 1970. godine, naterali su ~ak 20 miliona Amerikanaca da iza|u na ulice, u parkove, tra`e}i zdraviju i podno{qiviju `ivotnu sredinu. Dan planete Zemqe je privukao neuobi~ajeno mnogo pa`we, a iz godine u godinu, sve ve-

IN TE GRI SA NO UPRA VQA WE RE^ NIM SLI VOM

Vo du za ga |u ju po qo pri vre da i ot pad U izgradwu postrojewa za pre- privreda i divqe deponije, a radu otpadnih voda i komunalne najve}a koli~ina otpadnih vosisteme za o~uvawe voda, Srbija da koja se generi{e u srpskim do 2030. godine treba da ulo`i doma}instvima pre~i{}ava se 5,5 milijardi evra kako bi usa- na neprihvatqiv na~in, dok saglasila propise u toj oblasti sa mo 35 odsto doma}instava ima evropskim i ispunila uslove za kanalizacionu mre`u. pridru`ivawe Evropskoj uniji, - Neophodno je da Srbija u~eocenio je ministar `ivotne sre- stvuje na ovakvim skupovima i dine, rudarstva i prostornog razvija saradwu sa okolnim zeplanirawa Oli mqama, naro~ito ver Du li} na Reako imamo u vidu Ze mqe u okru `e wu gionalnoj minida 90 odsto voda tre ba da na pra ve starskoj konfeko je pro laze renciji „Inte- pro je kat za iz grad wu kroz na{u zemqu grisano upravqai koriste se za re gi o nal nog we re~nim slivom pi }e i u druge po stro je wa - platforma za svrhe, dolazi iz za pre ~i {}a va we razmenu iskustadrugih zemaqa ot pad nih vo da va“ na Ohridu, zakqu~io je miMakedonija. nistar Duli}.

- Razgovarali smo o zajedni~Zemqe u~esnice konferenkim problemima i naporima koje cije imale su priliku da se region treba da ulo`i u za{titu upoznaju sa problemima Srbivoda. Srbija je u lo{oj situaci- je u oblasti voda, ali i re{eji, nedostaju nam materijalna wima za wihovo otklawawe. sredstva, planovi i projekti za Ciq Regionalne ministarske izgradwu postrojewa za pre~i- konferencije je izrada zajed{}avawe voda. Sve zemqe u okru- ni~kog plana o za{titi voda, `ewu treba da naprave projekat a me|u u~esnicima su minikojim bi privukli novac od EU i stri i nadle`ne institucije drugih donatora za izgradwu re- iz Srbije, Bosne i Hercegovigionalnog postrojewa za pre~i- ne, Hrvatske, Crne Gore, Slo{}avawe otpadnih voda - naveo je ve ni je, Ma ke do ni je, Gr~ ke, ministar Duli}.

Albanije, Turske i Ma|arske, Prema wegovim re~ima, najkao i ambasade i predstavnici ve}i zaga|iva~i vode su poqostru~ne javnosti.

na prvi pogled jasno je da Feldhajm nije obi~no brandenbur{ko selo. Odmah iza glavne ulice, u poqima, vetar okre}e 43 elise mo}nih vetrewa~a.

Snaga vetra obezbe|uje selu 4,3 megavata energije - mnogo vi{e nego {to me{tanima treba. Feldhajm, dakle, prodaje struju, ali to seqanima nije

@e li se na gla si ti va `nost ne sa mo li~ nog do pri no sa sva kog sta nov ni ka Ze mqe, ve} i or ga ni za ci ja, kom pa ni ja i vla da u do sti za wu za jed ni~ kog ci qa odr `i vog `i vo ta i raz vo ja Svet je u najve}oj opasnosti do sada - klimatske promene predstavqaju najve}i izazov sada{wice.

Sa druge strane, ja~awe svesti o efektima klimatskih promena mo`e predstavqati jedinstvenu priliku za izgradwu zdrave i prosperitetne privrede ~ija }e osnova biti kori{}ewe ~istijih tehnologija. Proslava Dana planete Zemqe je od kqu~nog zna~aja za povezivawe pojedinaca, preduze}a i vlada, kako bi zajedni~kim naporima stvorili svetsku „zelenu“ ekonomiju.

A. Br zak

NO VO SAD SKA „^I STO ]A” ULA @E U SE PA RA CI JU OT PA DA

Po stu pi dra sti~ no, od voj pla sti~ no U svetu su decenijama unazad otpad razdvaja u ku}ama, a oni koji to ne po{tuju pla}aju drakonske kazne. U na{oj zemqi, separacija ku}nog otpada se radi tek nekoliko godina, a pionir u tome je svakako novosadska “^isto}a”. U ovom preduze}u su u februaru pokrenuli kampawu pod sloganom „ Postupi drasti~no, odvoji plasti~no“ s ciqem da edukuju gra|ane o va`nosti recikla`e i za{tite `ivotne sredine. Povodom ove kampawe radnici tog preduze}a na ulazima u zgrade u Novom Sadu postavqali su plakate, a u po{tanskim sandu~i}ima sugra|ani su mogli da na|u letke.

- Ova kampawa je deo projekta uvo|ewa primarne separacije pet ambala`e u Novom Sadu, koji je zapo~et sredinom 2009. godine, postavqawem posebnih pet spremi{ta namewenih za odlagawe iskqu~ivo ove vrste otpada - istakla je za na{ list {ef slu`be marketinga u “^isto}i” Mi li ca Vla i sa vqe vi}.

U skladu sa finansijskim mogu}nostima “^isto}a“ je ulagala novac u razvijawe ovog projekta, tako da se u ovom trenutku {irom grada u kolektivnom tipu stanovawa nalazi preko 500 spremi{ta.

Spremi{ta, koja su do sada postavqena, nalaze se u delovima grada

Eko lo {ko se lo iz sno va Obnovqiva energija je budu}nost, a u Nema~koj i deo sada{wosti. Kako prenosi Doj~e vele svuda se mogu videti ogromne vetrewa~e, a sve je boqe iskori{}ena biomasa koja nastaje od prirodnog |ubriva sa farmi. Jedno selo u Nema~koj je oti{lo korak daqe - proizvode sami toliko energije da mogu da budu nezavisni od ~itavog sistema. Ve}

}i broj organizacija i udru`ewa, nau~nika i stru~nih timova, ali i gra|ana, pridru`uju se ovoj manifestaciji. Godinama unazad Dan Planete obele`ava se i u na{oj zemqi, razli~itim programima i manifestacijama. Tako }e biti i danas i to ne samo u glavnom gradu, ve} i {irom Srbije. Od mali{ana koji crtaju i pi{u o Zemqi, do u~enika koji ure|uju i ~iste ulice i {kole, pa do studenata koji promovi{u ekolo{ke kampawe i gra|ana i NVO ogranizacija ovaj dan je prilika da se zapitamo u kakvom stawu }emo ostaviti Zemqu na{im nara{tajima.

bilo dovoqno. Oni su izgradili sopstvenu distributivnu mre`u. Svaki stanovnik ovog mesta{ca je platio po 1.500 evra i sada su kompletna postrojewa u vlasni{tvu 150 me{tana.

- Za qude je va`no {to ovo nije samo zanimqiv ekolo{ki projekat, nego i isplativ privredni poduhvat. Va`no je da gra|ani primete da proizvodwa sopstvene struje pove}ava debqinu nov~anikaka`e Mi hael Kna pe, gradona~elnik Trojenbricena, kojem seoce pripada U Feldhajmu su na farmi sviwa, pored {tala, sagradili ogromnu burad. U toj buradi bakterije pretvaraju prirodno |ubrivo u gas koji pokre}e turbinu. Tako selo ima dovoqno struje i kada nema ni da{ka vetra. Osim toga, voda koja hladi turbinu postaje vrela pa slu`i za grejawe ~itavog mesta, ka`e Ver ner Fro vi ter iz Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u Feldhajma. “Dok novi sistem nije proradio, selo je svake godine izdvajalo 100.000 evra na grejawe. Sada tog tro{ka nema. To u praksi zna~i da 100.000 evra ostaje ovde.”

Gradona~elnik planira da pro{iri mre`u na podru~je celog Trojenbricena, op{tine sa nekih 8.000 stanovnika. Oni bi svi mogli da postanu potpuno nezavisni od nuklearnih elektrana, ugqenokopa i velikih koncerna. “

sa kolektivnim tipom stanovawa, odnosno na Limanima, Novoj i Staroj Detelinari, na Avijaciji, u kvartu izme|u Bulevara kraqa Petra prvog i Bulevara Ja{e Tomi}a. Zatim na Sajmi{tu, Grbavici i Novom nasequ. Nove koli~ine PET spremi{ta bi}e postavqene na Podbari.

ki broj telefonskih poziva i email-ova sa zahtevima gra|ana da spremi{ta postavimo i u wihovoj ulici, pokazuje upravo to da Novosa|ani imaju svest o va`nosti ~uvawa `ivotne sredine - predo~ava Vlaisavqevi}eva.

U PET spremi{ta treba odlagati providnu plasti~nu ambala-

- Gra|ani Novog Sada su pokazali visoku svest o va`nosti recikla`e i projekat primarne separacije pet ambala`e je uspeo upravo zahvaquju}i gra|anima i pokazanoj voqi da iz ostalog sme}a izdvajaju ovu ambala`u. Veli-

`u svih boja, kao {to su fla{e od mineralnih voda, sokova, osve`avaju}ih pi}a i sli~no, kao i plasti~ne fla{e u koje se pakuju mleko i jogurt. Na takvoj ambala`i mogu se na}i oznake – krug u kojem pi{e PET ili trougao koji sim-

boli{e recikla`u sa upisanim brojem jedan u sredini.

U martu je ovo preduze}e zavr{ilo postavqawe 120 spremi{ta za zasebno odlagawe pet ambala`e na Podbare, a {irom grada }e se na}i 570 takvih spremi{ta, a u postupku nabavke je jo{ 200 komada.

- Namera nam je da se na svakom kontejnerskom mestu, pored kontejnera za pome{an otpad, na|e i spremi{te za pet ambala`u. Takvih mesta u gradu ima oko 900, {to zna~i da }emo vrlo brzo posti}i ovaj ciq. Ula`emo sredstva u razvoj primarne separacije otpada i nastavi}emo i daqe da razvijamo ovaj projekat – rekla je na{a sagovornica.

Prema wenim re~ima, konstantno obave{tavawe i edukovawe gra|ana je veoma va`no, a rezultati dokazuju da su aktivnosti na tom planu veoma uspe{ne. U januaru 2010. godine iz spremi{ta su sakupili 23,5 tone pet ambala`e, a u januaru 2011. godine sakupili su ~ak oko 44 tone ambala`e iz spremi{ta. “^isto}a”« priprema razvoj projekta u pravcu uvo|ewa primarne separacije i u naseqa u kojima gra|ani `ive u ku}ama i do po~etka leta se o~ekuje po~etak realizacije ovog dela projekta.

Q. Na to {e vi}

ODR @AN OKRU GLI STO NA UNI VER ZI TE TU “EDU KONS”

Raz voj teh no lo gi je ugro `a va bi o di ver zi tet - Balans u razvoju tehnologije i identifikacija biogeohemijskih procesa koji se doga|aju tokom tehnogeneze mawe }e {tetiti `ivotnoj sredini, navedeno je na okruglom stolu “Odr `i vi raz voj i `i votna sredi na” odr `anom ju~e na Univerzitetu “Edukons“. Gost predava~ iz Moskve Va dim Er ma k ov opi sao je tehno genezu kao planetarni fenomen uzrokovan ubrzanom industrijalizacijom i urbanizacijom.

- Pove}awe tehnogene migracije hemijskih elemenata predsta vqa ne sa mo ge o he mij ski ve} i dru{tveni problem. Razli~ite ekonomske aktivnosti qudi izazivaju hemijske reakcije u najvi{im delovima Zemqine kore koje su u suprotno-

sti sa prirodnim uslovima rekao je Ermakov navode}i da ekstremna poqoprivreda, masivna upotreba energije i prirodnih resursa, industrija i mnogi drugi faktori redukuju biodiverzitet.

Geohemijska uloga ~ove~anstva dostigla je, a ponegde i prevazi{la, razmere prirodnih procesa, a, prema re~ima predava~a, najproblemati~nije ta~ke du{tva su metalur{ke fabrike, razne industije, centri mo}i, teritorije vojnih akcija, koje naziva “biogeohemijskim provincijama stvorenim od strane qudi”.

Okrugli sto je, pored doma}ih, okupio i stru~wake iz Rusije, Bugarske i Rumunije, koji su se specijalizovali za razne

oblasti za{tite `ivotne sredine. Tako je bilo re~i biodiverzitetu Kaspijskog mora, analiti~kim metodama za pra}ewe `ivotne sredine, prednostima organske proizvodwe, sprezi odr`ivog razvoja i o~uvawa konkurencija. Skup je organizovo pomenuti Univerzitet, povodom obele`avawa Dana planete Zemqe. Kako je rekao prorektor za nauku i me|unarodnu saradwu “Edukonsa” Pr vo slav Mar ja no vi} transformacija ekonomskih sistema i dru{tva ka odgovornom pona{awu prema prirodi neophodan je uslov za razvoj i opstanak. Saradwa sa stru~wacima -gostima bi}e nastavqena kroz me|unarodne projekte, konferencije i {tampawe zajedni~og ~asopisa.

A. J.

dnevnik

oglasi

~etvrtak21.april2011.

25

26

~etvrtak21.april2011.

oglasi

dnevnik

dnevnik

oglasi

~etvrtak21.april2011.

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

26958 Telefon 021/6399-305.

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. ku}i.

Profesor.

Dolazim 26959 Telefon 021/6399-305.

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, profesionalno, kvalitetno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 26960 021/6399-305.

IZDAJEM ozbiqnoj porodici, trosoban kompletno name{ten stan, centralno grejawe, telefon, kablovska, prvi sprat, Futo{ki put, 140E/ depozit. Telefon: 064/43-603-42, 021/511-793.

27071 IZDAJEM prazan dvosoban stan od 46m2, renoviran, kablovska, TV, telefon. Telefon 063/22426954 574.

IZDAJEM name{tenu garosweru na Novoj Detelinari slobodno od 1. maja. Telefon 060/035-9633.

26923 IZDAJEM stan u Arsenije Maksimovi}a br.1, predeo grada u kom imaju sve potrep{tine.

Telefon 6412-664.

26980 IZDAJEM jednoiposoban stan, prazan, 44m2, Ulica Mileve Mari}, I sprat, 130 evra. Telefon 063/7116-676.

27041

SREMSKI KARLOVCI, centar, novi, ukwi`eni dvosobni stanovi. Investitor. Telefoni: 063/548-906, 021/458-955.

26962 PRODAJEM stan na Beogradskom keju, bez agencija. Telefoni: 27047 064/9626611 065/406-5270.

BULEVAR EVROPE, „Zoned�, nov odmah useqiv stan od 29m2 odli~nog rasporeda, cena 33.000.

Telefon 636-8429.

15001 LIMAN, odli~an ukwi`en stan 39m2, cena 38.000 evra. Telefon 636-8429.

15002

CARA DU[ANA, nova luks zgrada, odli~an useqiv 1.0 stan po ceni od 37.000. Telefon 636-6952.

15003 PRODAJEM garsoweru 24m2, 2. sprat, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505.

10001

LIMAN IV, name{ten stan 54m2, Ive Andri}a, cena 57.780 E. Telefon: 063/523-526.

26769 DVOSOBAN 55m2 - preko puta @. stanice, drugi sprat, ukwi`eno, vlasnik. Bez posrednika. Telefoni 063/518-781, 060/4821010.

26949 KOMFORAN name{ten dvosoban stan 56m2, 5 sprat. Bul. Oslobo|ewa 73, ukwi`en. Vlasnik, 58.000 evra. Hitno. Bez posrednika. Telefon 063/529-304.

27013 VETERNIK, nov funkcionalan, I sprat, 1,5 soban stan, 40m2, ukwi`en, po{ten dogovor, bez agencija. Telefon 062/622-394.

26412 ADICE 36m2, II sprat, papiri, 25.000E, po{ten dogovor, bez agencije. Telefon 062/622-394.

26413 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan od 40m2. Telefon 063/82883-77.

15004 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`en dobar 1.5 stan 47m2, cena 41.200. Telefon 636-6952.

15005 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2.0, odmah useqiv stan od 50m2.

Telefon 63-66-952.

15006

27

LIMAN 3, kod parka, kompletno renoviran 2.0 stan odli~nog rasporeda, ukwi`en 56.650. Telefon 636-6952.

15007 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno.

Telefon 421-437 ili 063/534-505.

10002

BULEVAR, Novosadskog sajma ul. u luks zgradi odli~an, nov, odmah useqiv 2.5 stan od 64m2. Telefon 15008 063/516-478.

LIMAN, odli~an 3.0 stan na II spratu, 74m2 cena 72.100. Telefon 15009 636-6952.

EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421-437, 063/534-505.

10003

LIMAN, u zgradi od fasadne cigle odli~an 4.0 stan od 93m2.

15010 Telefon 063/82-88-377.

ZEMQI[TE, Ka} selo, izme|u pruge i ciglane, 9.100m2. Cena 12.000 evra. Telefon 064/221-2041.

26995 {umu, Ka} PRODAJEM Fazanerija, 7.7 jutara, 2.200 stabala topole od 8 godina. Povoqno. Telefon 221-20-41.

26996 10 JUTARA zemqe u komadu 800m od asfalta i Fabrike vode u Jasku. Telefon 064/401-41-80.

26881 KU]A na prodaju u Ruskom Selu sa poslovnom prostorijom i pomo}nim objektom. Telefon 26366 064/927-92-01.

SREMSKI KARLOVCI, centar, ku}a sa lokacijskom dozvolom za sedam stanova i gara`a. Telefon 063/548-906.

26963

POVOQNO izdajem lokal u Cara Du{ana 24, sa klimom, centralnim grejawem, telefonom, na dva nivoa, ukupno 40m2. Cena 150E. Telefon 063/528-146.

26437 IZDAJEM opremqen kancelarijsko-agencijski poslovni prostor, u naju`em centru. Telefoni: 371989, 061/232-72-51.

26891 IZDAJEM lokal 60m2 u Branimira ]osi}a 8. Telefon 063/505-198.

26894 POSLOVNO magacinski prostor izdajem kod ^atalov servisa u Novom Sadu, 180m2. Telefon 063/539-646.

26895 SAJAM - bulevar izdajem odli~no razra|en restoran - piceriju, 135m2 sa ekskluzivnim inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa. Telefoni: 063/161-2873, 064/596-58-74.

26912 PRODAJEM ili izdajem lokal, 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik.

Novogradwa, Ukwi`en. Cena povoqna Telefon 061/621-44-24.

27027 PRODAJEM lokal, 54m2, Nova Detelinara.

Cena povoqna.

Telefon 063/543-263.

27069 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. Oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

10004

POSLOVNI prostor 800m2, na 2000m2 placa, nedovr{en, {irina od glavnog puta 35m, Novosadski put - Veternik, do Vukovi} pumpe.

Telefon 065/513-4066.

26596 NAME[TEN poslovni prostor 45m2, poslovna zgrada Bul. Oslobo|ena 11. drugi sprat, klima, 2 tel. linije... vlasnik bez posrednika, 50.000evra. Telefon 063/529-304.

27014

IZDAJEM gara`u kod Limanske pijace od 18m2. Trofazna struja.

Telefon 063/224-574.

26953 PRODAJEM GARA@U od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14. Cena 6.900 eura Telefon 063/520-245.

25907

28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak21.april2011.

dnevnik

Posledwi pozdrav na{em

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a

Slavica Popovi}

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

^moqi

1962 - 2011. preminula od te{ke bolesti u 48. godini. Sahrana je danas, 21. 4. 2011. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni suprug Zoran i sin Stanislav.

Miladin Srndovi}

od kolega sa posla.

Uvek }e{ biti sa nama.

27097 27090

Posledwi pozdrav na{em

PRODAJEM ili izdajem suterensku gara`u sa daqinskim otvarawem, @eqezni~ka 46, pitati na telefon 064/1463-505.

27028

PRODAJEM Fiat punto 1.2 benzin 10/99, klima, alufelge, radio, nove, gume. Telefoni: 886-732, 064/134-66-97.

26907

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do ku patila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Te 22583 lefon 063/521-546.

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno.Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/42125947 452, 064/131-2135.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa vr{imo emajlirawe odmah, kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

26791 POPRAVQAM slavine, kotli}e, bojlere, elektri~ne {porete, brave, {arke, TA pe}i, roletne, usisiva~e, plafowere i sitne elektri~ne popravke. Telefon 26893 062/972-08-841.

ODGU[EWA ma{inski snimawe cevi rekonstrukcija kupatila zamena cevi i servis, garancija, ra~un. Telefon 6393-737, 064/16047-25.

26952 MOLERI - iskusni najpovoqnije cene, ozbiqnost i kvalitet.

Pozovite da se dogovorimo.

Telefoni: 063/518-346, 882-133.

27011

PRODAJEM novije kolor televizore e37, e55, e72, vrlo povoqno!

Dostavqam na adresu! Non stop, Mladen! Telefon 421-516, Mob. 064/157-2514.

26965 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma TV! Dolazak, isplata odmah! Non -stop, Mladen!

Telefon 421-516, 064/157-2514.

26966

PRODAJEM koke nosiqe, stare jedanaest meseci, komad 150 dinara.

Mogu}nost dostave.

Telefoni: 021/848-188, 063/511932.

26555 FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i prasi}e, dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539051.

26823

HITNO potrebna kvalifikovana poslasti~arka za rad u poslasti~arnici „[eherezada”, Zmaj Jovina br. 19. Telefon: 062/202-112.

26743 POTREBAN pekarski radnik sa iskustvom. Telefon 064/419-00-27.

26956

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine,

{porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618846, 063/8485495.

26274 OTKUP ZLATA, srebra, dukata, brilijanata, platine, original ru~nih satova: (roleks...), zalagaonica - pozajmice! Telefon 021/661-09-16, 064/515-0-777. Zmaj Jovina, Novi Sad. 25449 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing. ^istimo tavane i podrume. Telefoni: 062/649-000, 063/744-87-00.

26682

An|ele na{, uvek }e{ `iveti u na{im srcima, tvoja dobrota i tvoja iskrenost nikada se ne}e izbrisati iz na{eg se}awa i srca.

Dana 21. 4. 2011. godine, u 13 ~asova isprati}emo na{eg Miladina na ve~ni po~inak na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: supruga Vawa, sinovi Marko i Stefan, sestre Mira i Vera sa porodicama i ne}ak Uro{.

27088

Slavica Popovi}

SE]AWE

Bati

Mama, lepo spavaj, hvala ti za sve.

Sin Stanislav.

27098

od: porodica Dajovi}, Sarajlija, Svrkota i kumova sa porodicom.

Nikada te ne}emo zaboraviti i pre`aliti Bato na{.

27089

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 76. godini preminula na{a draga

rodbinu i je preminuo

Posledwi pozdrav

Sa tugom i bolom u srcu obave{tavamo porodicu i prijateqe da nas je napustila supruga i majka

Posledwi pozdrav

Cvijeta Ne~ovski ro|. Kapor 25. 10. 1927 - 21. 4. 2006.

Navr{ava se pet godina od kako nisi sa nama. ^uvamo te u na{im srcima i mislima. ]erka Dragana i zet Nikola, unuka Ivana i zet Qubomir.

26950

Mirjana Sedlan ro|. Brkqa~ Sahrana je danas, 21. 4. 2011. godine, u 15 sati, na Veterni~kom grobqu. Polazak ispred crkve u 14.30 sati.

O`alo{}eni: sin Milan, snaja Sla|ana, unuci Veqko, Teodora i Milo{.

Zdravku Samarxi}u od: brata Danila, sestre Mileve i snaje Ravijojle.

Sahrana je danas, 21. 4. 2011. godine, u 13 sati, u Stepanovi}evu.

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav stricu

Marku Krneti}u

ro|. Mili~evi} Sahrana je danas, 21. aprila 2011. godine, u 14 sati, na grobqu, u Aleksa [anti}u.

od zaposlenih u RJ „Limani”.

Suprug Slobodan, }erke Ana i Marija.

27099

27125

Posledwi kolegi

Du{anka Kandi}

Dana 25. aprila 2011. godine, navr{avaju se tri godine od kada nije sa nama

27072

27108

Iskreno saose}amo u bolu na{e koleginice Ane za prerano izgubqenom majkom

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Ivan Kori}anac

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Marku Krneti}u

Zdravku Samarxi}u

Du{ankom Kandi}

JKP „Gradsko zelenilo”.

od: brati~ina Drenke i Bebe sa porodicama.

Koleginice i kolege iz Kabineta i Slu`be Skup{tine Grada Novog Sada.

59901-P

27101

27113

3

Kolektiv Rasadnika „Komarov” opra{ta se od drage saradnice

Zdravku Samarxi}u od porodica: An|e Kuli}, Voje Brki}a, Ra{e Vukosava i Du{ana Mirkovi}a.

27105

27104

Draga Slavice, puno }e{ nam nedostajati.

Uvek }e{ biti u na{im srcima draga

Marko Krneti} Po~ivaj u miru dragi na{ dobri dru`e i prijatequ.

Sa tugom u srcu sau~estvujemo u bolu porodice.

Milan Vrawe{ sa porodicom.

27111

Slavica Popovi}

Slavice Popovi} Posledwi pozdrav od kolega i prijateqa s posla.

27102

Tvoj sin Miroslav i }erka Dara sa porodicama.

Slavice

Tamara, Anastasija i An|ela Komarov.

Tvoje prijateqice: Tamara, Ceca i Gordana.

27100

27103

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav na{oj baki i majci

~etvrtak21.april2011.

GODI[WI POMEN

29

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Nada Markovi} ro|. [upica 1940 - 2010.

@ivki Krstin Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Snaja Vladislava, unuci Aleksandar, Marko i Nikola.

Jedna godina bola razdire du{u, a praznina je prevelika jer nisi sa nama. @ive}e{ ve~no u na{im srcima.

O`alo{}eni: suprug Drago, sin Branko, snaja Goca, k}erka Dragana, zet Milan i unuci Dajana, Igor i Marina.

27053

Miladinu Srndovi}u 1977 - 2011. od kolega i koleginica Policijske uprave u Novom Sadu.

59900-P

26879

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi pozdrav po{tovanom

@ivki Krstin

~ika Radetu Peri{i}u

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Brane Kutawac potpukovnik u penziji

preminuo dana 18. 4. 2011. godine, u 62. godini.

Sahrana je danas, 21. 4. 2011. godine, u 13.30 sati (opelo) na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Miladinu Srndovi}u 1977 - 2011.

od: porodica Hemi, Bere{ i [}epanovi}.

Sowa i Dra`a Risti}.

27055

27029

od kolega i koleginica Policijske ispostave Stari grad.

59900-P1

O`alo{}eni: supruga Nada, sin Vladislav i }erka Jelena sa porodicama.

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

27076

Danas, 21. aprila 2011. godine, navr{ava se sedam godina od smrti na{e drage

Posledwi pozdrav drugaru

Marku Porodice Do{enovi} i Vasi}.

Qiqane Garda{evi} S qubavqu te ~uvamo u na{im srcima, a sa tugom `ivimo bez tebe.

Tvoji: suprug Milo{, k}eri Mirjana i Branislava, unu~ad An|elina i Petar i zet Aleksandar.

Slavica Popovi}

Slavica Popovi}

Posledwi pozdrav od: strica Jove, strine Jelice, sestre Nata{e, brata Nenada i bratanice Jelene.

Posledwi pozdrav od: strica Bore, strine Radojke, brata Milana i brata Gorana sa porodicom.

27092

27091

Marku Krneti}u

od porodice Pejin.

27030

27063

Sa tugom u srcu opra{tamo se od tebe.

Posledwi pozdrav dragoj majci, svekrvi, baki i prabaki

GODI[WI POMEN na{im voqenim

Marku Krneti}u

26957

POMEN Voqenoj majci

od: @woce, @iketa, Mi{ka, Mirka, Bate, Laze, Nikole i osobqa Restorana.

Marko Krneti} Dragom prijatequ od: Brane Kova~evi} sa Milo{em i roditeqima.

Posledwi kom{inici

Zori Ilijin

pozdrav

Danici @ivan~ev

Grozdana

Radovan

2. 11. 1932 - 19. 4. 2011.

1929 - 2010.

1926 - 2009.

Sahrana je danas, 21. 4. 2011. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica, sin Ilija, snaja Miroslava, unuci Petar, Stevan, Qubica, Dajana i praunuka Aleksandra.

27084

27040

27048

dragoj

Posledwe zbogom nesvakida{wem ~oveku i prijatequ za nezaborav

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj snajki i nani

Svir~evi} Pro{lo je vreme od kako ste nas napustili, ali ponosni smo {to smo vas imali.

Obele`i}emo pomen u subotu, 23. 4. 2011. godine, u 14.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena porodica Svir~evi}.

27045

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a majka

24. 4. 1999 - 24. 4. 2011.

Dvanaest godina gledamo na sat i ku}na vrata, dvanaest godina i{~ekujemo, ~ini nam se tvoj korak i glas. Ne kuca srce tvoje, ~ujemo ga nema te vi{e, vidimo te, ~uje{ nas najdra`a na{a, volimo te.

Tuga u srcima, suze u o~ima, voqena majka u mislima.

Tvoji Cica i Bata.

26961

Danici @ivan~ev

@ivki Krstin

Marku Krneti}u

od porodice Radinovi}.

Bora i Biser sa porodicama.

27056

27044

od: ^ike, Dobrice i Marije @ivan~ev sa decom.

27050

@ivka Krstin Sahrana je danas, 21. 4. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Sofija i sin Bata.

27052

30

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.05 16.50

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Вести Зелени сат Циганско срце Кухињица Десило се Вести Космос Без упута Вести Српски екран – емисија МТВ-а (Мађарске телевизије) на срп. На трагу природе Вести Фаца Циганско срце Десило се

Стефан Миленковић

Фолдер култура Наступ Стефана Миленковића на овогодишњем Номусу, ново извођење „Чаробњака из Оза“, мјузикла Золтана Пушкаша у Новосадском позоришту, наступ плесне трупе Вејна Мек Грегора у СНП-у, нова књига Горана Петровића, премијера Мијачеве представе „Зојкин стан“, као и изложба Наде Манчић у Атељеу 61, неке су од тема у најновијем издању „Фолдера култура“. (РТВ 1, 22.30) 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.00

06.30 07.00 08.30 09.25 10.25 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.15 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 23.45 00.00

tv program

~etvrtak21.april2011.

ТВ Дневник Тајна хране: Телетина Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Имам једну жељу Живопис – Стари сјај Војвођански дневник Фолдер култура Фортепиано Заштитник свемира, филм Концерт године 2001. и 2002, „Обојени програм“ и „ЛЕТ 3“

Кухињица – мађ.. Музички програм Грување Студио „М” - Најважнија адреса Та дивна створења Маштаоница Доколица Сучељавање, емисија на мађарском Вести (мађ) Емисија на украјинском Мој син Вести из Матице Плави круг: Век и по СНП-а Бајко квиз Добро вече Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести на мађарском Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Част и поштовање Мој син Десило се ТВ Продаја

Арт-бокс (Панонија, 19.00) 06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Вреле гуме Вести укратко Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Наш гост ЗОО пузле Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Глас Америке Ноћни програм-репризе

08.00 08.15 09.03 09.27 09.39 10.00 10.33 10.58 12.00 12.15 12.32 12.44 13.30 16.00 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.01 19.30 20.05 21.03 21.57 23.50 00.05 00.58 01.44 01.59 03.41 04.08 04.37 05.23 05.48

Јутарњи дневник Јутарњи програм Слагалица Гастрономад Шта радите, бре Сасвим природно Свет риболова Љубавнице Дневник Спорт плус Кулинарски летопис Истражитељи из Мајамија Банана Џо, филм Вести Грех њене мајке Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Грех њене мајке Јапан - земља која дрхти, људи који стоје Слободан пад, филм Дневник Истражитељи из Мајамија Харперово острво ТВ продаја Ноћни биоскоп: Губим те, филм Свет риболова Око магазин Сасвим природно ТВ продаја Верски календар

Слободан пад Дич Броди, инструктор падобранства, често упада у невоље. Његов стил живота - пиће, девојке и авиони ипак неће бити добра припрема за интернационалну шпијунску аферу, у којој се нашао заједно са мистериозним агентом КГБ-а. Улоге: Чарли Шин, Крис Макдоналд, Џејмс Гандолфини, Настасја Кински, Кетрин де Прум Режија: Дејвид Твоји (РТС 1, 21.57)

07.00 07.30 08.31 09.01

Вести Храна и вино НС клинци 38. седница Скупштине града Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Дивљи хоризонти Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Препознај Европу Храна и вино Моћнији од државе Одељење за убиства Објектив Марфијев закон Др Ху

08.00 Премијер лига: Тотенхам – Арсенал 10.00 Фул Тилт покер 11.00 Премијер лига: Челзи – Бирмингем 13.30 АТП Барселона 1/8 Финале 20.00 Премијер лига, магазин 20.30 Копа дел Реј, финале: Барселона – Реал Мадрид 22.30 НБА акција 23.00 Фул Тилт покер 00.00 Премијер лига, магазин 00.30 Копа Италија 1/2 финале. Милан – Палермо

Кувати срцем Телмо и Тула Коцка, коцка, коцкица Школски програм

ОДБОЈКА, ПС, ПЛЕЈ-ОФ

У финалу Партизан и Војводина (РТС 2, 17.58) 10.09 11.07 11.32 12.30 13.00 13.58 14.28 15.10 15.29 16.00 16.35 17.05 17.58 19.19 20.00 20.28 21.00 21.56 22.27 23.01 23.59 00.40 02.37 02.54 03.21 03.52 04.20 05.20

09.00 09.05 09.30 10.00 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

dnevnik

Играј фудбал У свету Траг у простору Беокулт Трезор Коцка, коцка, коцкица Школски програм Сазвежђа и легенде Ликовна колонија РТС Ово је Србија Образовно огледало Приђи ближе Одбојка: ПС, плеј оф, Партизан–Војводина, финале 1, пренос Телмо и Тула Место за нас Метрополис Љубавнице Контекст Бунт Бардови театра: Ксенија Јовановић Василиса - Аманет Трезор Одбојка: ПС, плеј оф, финале 1 Метрополис Хор Глинка Место за нас Контекст Василиса - Аманет

06.00 Радијско дизање 07.00 ТВ дизање 09.30 Кажипрст 10.00 Вести Б92 10.35 Топшоп 10.50 Квиз: Супер геније 11.15 Пингвини с Мадагаскара 11.45 Топ шоп 12.00 Филм: Суочење 14.00 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 15.00 Доме слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 18.00 Квиз: Супер геније 18.30 Вести Б92 19.15 Пријатељи 19.45 Два ипо мушкарца 20.15 Секс и град 20.50 Филм: Лепша страна беса 23.15 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 00.05 Филм: Тишина 02.00 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 02.45 Доме слатки доме

Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Чувени британски кухињски маг Гордон Ремзи у свакој епизоди одлази у ресторан који пропада и има седам дана да, под један, лоцира проблем, и под два – покуша да га поправи. Неколико месеци касније, он ће поново обићи ресторан да провери како им иде и да ли се његове преопруке поштују... (Б92, 14.00)

Гордон Ремзи

Кетрин де Прум

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.00 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.15 21.00 22.00 00.00 00.30 02.30

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Неко те посматра Филм: Последња трка Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Радна акција Филм: Телохранитељ Ексклузив Експлозив Вајпаут

06.30 07.00 07.55 08.00 08.45 09.00 09.15 10.00 10.02 10.45 11.00 11.02 12.00 12.15 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.05 16.55 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30

Иза вести Маратон А шта да радим Рејчел Реј Топ шоп Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Инфо Отворени студио Вести Иза вести Инфо Друга страна Србије Коферче Вести Љубав у залеђу А шта да радим Инфо Канди Вести Чист рачун Породица Серано Филм Доктор Хаус Вести Милица² Филм Друга страна Србије Коферче

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Жива ватра, 11.00 Кућа 7 жена, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 04.00 Филмски програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

06.00 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.30 18.30 19.25 19.30 20.00 20.30 21.15 22.15 23.30 00.00 02.00 02.30

Тријумф љубави Добро јутро Позови великог брата Забрањена љубав Тереза Папарацо лов на познате Наслеђе једне даме Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала У сосу Национални дневник Гавриловићи - ријалити Велики брат - преглед дана Наслеђе једне даме Све за љубав Велики брат - уживо Филм: Лет незваног госта Док нас смрт не растави Филм: Окупљање

Сабринин тајни живот Ово је прича о девојци Сабрини која поред свог редовног похађања гимназије, креће тајно да похађа часове чаролије. Убрзо открива да мора да подели своја скривена знања са једном вештицом која покушава да јој загорча живот. У питању је охола млада вештица Портиа, рођака најмоћније чаробнице свих времена, Енхантре... (Хепи, 11.05) 05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.30 12.00 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.45 04.45

Јутарњи програм Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Анђелина балерина Југио Бакуган Сабринин тајни живот Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Луде године Телешоп Вести Агенција Парови Телемастер Стаљин - докудрама Парови Вести …пева за вас Парови Агенција Вести Парови Агенција … пева за вас Стаљин

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak21.april2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Марсија Геј Харден

Ма гла По сле сна жне олу је на под руч ју Меј на, ло к ал ни умет ник Дејв Драј тон од ла зи са си ном Би ли јем и аро гант ним ком ши јом, адво к а том Брен том Нор то ном из сво је ку ће бли зу је зе ра у су пер мар кет у на бав ку. На пу ту ће на ћи на ма глу... Уло ге: Томас Џејн, Марсија Геј Харден, Лаори Холден, Ендре Бројгер, Тоби Џонс, Нејтан Гембл, Крис Овен Ре жи ја: Френк Дарабант (Нова ТВ, 00.10) 07.25 Бумба 07.40 Рори 07.50 Пепа 08.00 Јагодица Бобица 08.30 Томица и пријатељи 09.10 Победа љубави 10.15 Моја мајка 11.05 Аси 12.05 ИН 13.00 Победа љубави 13.55 Мастершиф, ријалити шоу 15.00 Најбоље године 16.00 Моја мајка 17.00 Вести 17.25 ИН 18.05 Под срећном звездом 19.15 Дневник 20.05 Аси 20.45 Најбоље године 21.50 Мастершиф, ријалити шоу 22.45 Проверено 00.10 Магла, филм 02.25 Зодијак, филм 04.00 Езо ТВ, тарот шоу 05.00 Веровали или не, док. серија 05.25 ИН

08.00 Сикерт против Сарџента 09.00 Изгубљени гусарски брод Црнобрадог 10.00 Ханибал 11.30 Свет новца: Мале прљаве тајне 12.00 Тајне цивилизације: Инке, Маје и Ацтеци 13.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 14.00 Мајка Тереза – Светица таме 15.00 Ко си заправо ти?

16.00 Ово је цивилизација 17.00 Први људи у свемиру 18.00 Све Кенедијеве жене 19.00 Када су Мавари владали Европом 20.00 Тајни градови Амазона 21.00 Изгубљена крсташка тврђава 22.00 42 начина да се убије Хитлер 23.00 Ко си заправо ти?

00.00 Ово је цивилизација 01.00 Први људи у свемиру

08.00 Дух у боци 08.30 Острво Корњача 09.30 Авантуре Карлоса Гусенице 2.

10.00 Ивица и Марица 10.30 Острво Корњача 11.00 Учитељ 13.15 Катастрофа 16.00 Јужњак 18.00 Дијаманти 20.00 Дневник Јанга Тровача 22.00 Цена изнад 00.00 Студенткиња Кели 02.15 Мимиц 3.

06.00 Срце од мастила 07.45 Породица је породица: Прослава Роузи О’Донел 08.30 Звездане стазе: Први контакт 10.20 Прича о играчкама 3 12.00 Филмови и звезде 12.25 Не знате ви Џека 14.35 Ловац на уцене 16.20 Гран Торино 18.15 Амелија 20.05 Натали Холовеј 21.35 Права крв - Зло се наставља 22.30 Ромски полицајци 23.30 Случај 39 01.20 Девојка са тетоважом змаја 03.50 Нулти осумњичени 05.30 Холивуд на снимању

12

31

VREME PRIJATEQSTVA

Pi {e: Dobrica ]osi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.08 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.02 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.11 Спорт 12.32 Господарица твога срца 13.19 Дивљи Пламен 14.20 Тренутак спознаје 15.04 Дарма и Грег 15.29 Анђели, док. филм 16.03 Твоја судбина 17.04 Хрватска уживо 18.38 8. спрат, ток шоу 19.30 Дневник 20.13 1 против 100, квиз 21.10 Разред 2011.

21.48 Пола сата културе 22.25 Дневник 3 23.08 Ватикан Ивана Павла 2.: Папа, док. серија 23.35 Разред 2011.

00.11 Ловци на натприродно 00.52 Драги Џоне 01.16 Ксена - принцеза ратница 01.59 Злочиначки умови 02.39 Дарма и Грег 02.59 Хумористична серија

06.10 07.10 09.10 10.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50 01.00 02.00

Дијагноза убиство Судија Ејми Све по закону Ерика Вокер, Тексашки ренџер Неш Бриџис Филм: Злочини прошлости Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш Бриџис Вокер, Тексашки ренџер Три реке Филм: Младожења у најам Медијум Три реке Филм: Сигурна лука

07.45 08.10 09.30 10.00

Драгон бол З Езел Ексклузив Таблоид Биг брадер - уживо из куће, ријалити шоу Вечера за 5 Аурора Биг брадер - уживо из куће, ријалити шоу Наследници Судија Ејми Закон и ред Бибин свет Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Езел Биг брадер, ријалити шоу Хрватска тражи звезду, музички шоу ЦСИ РТЛ Вести ЦСИ: Њујорк Биг брадер, ријалити шоу Астро шоу

11.30 12.25 13.15 14.10 15.00 16.35 17.20 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.15 00.40 00.55 01.40 02.35

СЕ РИ ЈА

За кон и ред

Џин Смарт

Су зе Од ри Во кер С мно го то пли не и ху мо ра ис при ча на је те шка и не ве се ла жи вот на при ча Од ри Во кер. Она је жи ве ла с оцем и две се стре. Кад им је мај ка уми ра ла, Од ри јој је обе ћа ла да ће се бри ну ти о мла ђој се стри, Мар га ри ти ко ја је мен тал но за о ста ла... Уло ге: Џин Смарт, Ричард Гилиленд, Керол Кејн, Кетлин Вилхојт Ре жи ја: Сем Пилсбери (ХРТ 2, 23.35) 08.03 08.32 08.53 09.20 09.34 10.00 12.12 13.29 14.01 15.30 15.45 16.34 17.24 17.53 18.14 18.59 19.53 20.01 20.47 22.42 23.27 23.35 01.00

Мала ТВ Дворац играчака Операција Барбароса Цртани филм Мега Минди Твоја судбина Индекс Мала ТВ Сузе Одри Вокер, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Пустоловине Саре Џејн Нове авантуре старе Кристине Дивљи Пламен Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Мерси Ја ћу будан сањати, филм Злочиначки умови Дневник плавуше Сузе Одри Вокер, филм Ноћни музички програм

05.40 Привлачност 07.30 Досије Дрезден 10.30 Фаџ 11.10 Чудовиште из уклетог мора 13.00 Невероватне приче 13.30 Досије Дрезден 15.00 Без части 16.20 Фаџ 17.00 Сиквест ДСВ 18.00 Невероватне приче 19.00 Ноћ гурмана 21.15 Трава 22.00 Вештац 2. Армагедон 00.00 Горка жетва 02.00 Дуга ноћ

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Амерички одметници Паклени хотел Пајкан и по Зашто се будале заљубљују? Дони Дарко Сјај Откачени професор 2: Клампови Моћни ветар Пет асова Амерички одметници Пишчево уточиште Лезбејке 4.

Из вр шни ди рек тор јед не те ле ви зиј ске ку ће про на ђен је мр тав, а де тек ти ви Фон та на и Грин сум њи че бли зан це ко ји су већ ду же вре ме кра ли но вац од те ле ви зи је, али и по зна т у ку ва ри цу слав них осо ба с ко јом је жр тва го ди на ма би ла у тај ној ве зи... Уло ге: Џери Орба, Џеси Ли Мартин, Сем Ватерстон, Епата Меркерсон, Елизабет Ром, Фред Томпсон (РТЛ, 16.35)

Елизабет Ром

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.25 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Паметњаковић Преживљавање Опасан лов Аута по мери 2008. Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Преживљавање удвоје Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Суперљуди Стена Лија Моја невероватна прича Каскадерски зависници Само један излаз Прљави послови Аута по мери 2008. Генералка

08.30 09.45 11.00 14.00 15.45 18.00 20.00 23.00 23.05 23.15 23.45 23.50 00.45

Тенис Билијар Тенис Тенис Билијар Тенис Билијар Сви спортови Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Билијар

Ка лу ђе ри не ве ру ју без бо жни ку

М

ој 1999. пре ми ну ли при ја тељ, све то гор ски ром. Ло за је ма на сти ру и по Би бли ји све та биљ ка; ви мо нах Ми тро фан Хи лан да рац, био је чо век но је при чест, на гра да за по слу ша ње, хра на у по сту, ду бо ке ве ре у Бо га и Срп ство, чо век за ди - здра ви ца го сти ма и хо до ча сни ци ма. Над Ато сом су вљу ју ће рад не енер ги је и је дан од нај зна чај ни јих ли ле троп ске ки ше, Је геј ским мо рем је брек та ла бу пра во слав них про све ти те ља, мо жда и нај зна чај ни ји ра, ла ђе ни су пло ви ле, грч ки агро ном ко ји је тре ба ло пре по ро ди тељ Хи лан да ра у овом ве ку. Пр ви пут да за са ди ви но град с три де сет ар га та ко ји су ле жа ли смо се сре ли у хи лан дар ском ко на ку 1967, обо ји ца под до њим тре мом ко на ка ни је мо гао да до ђе. А на ве че ра ма у вла ди чан ској тр пе за ри ји, где смо уна пред оба ве ште ни је дан о дру гом, с обо стра ним не по ве ре њем и по до зре њем, али и ја ком, при влач - ми го сти из Ср би је – про фе со ри Све то зар Ра до ји ном ра до зна ло шћу: где смо са да, ми бив ши рат ни чић, Во ја Ј. Ђу рић, Де јан Ме да ко вић, Ми ро слав не при ја те љи, ко му нист и љо ти ће вац, пар ти зан и до - Пан тић, Ра до ван Са мар џић, Ди ми три је Бог да но вић и ја пи сац – ве че ра ва ли са стар бро во љац, обо ји ца је дан дру цем Ни ка но ром, смер ним и раз гом из дај ник отаџ би не; у ра ту бо ри тим ка лу ђе ром ко ји је у огор че ни про тив ни ци, у ми ру – име Бо го ро ди це упра вљао ма он у еми гра ци ји, ја ме ђу по бед на сти ром са са ве том ко ји су чи ни ци ма; са да – ја пи сац, он ка ни ли се дам мо на ха – ста ра ца, лу ђер. А би ли смо ђа ци и вр чим очи та мо ли тву за по све ће шња ци. Из бе га ва ли смо раз го ње ве че ре, за по чи ње жал бу: вор и су сре те без бла гог при су „И су тра ће бу ра, ге о по нос ства Во је Ђу ри ћа, али смо се, не мо же да до ђе, а ма на стир не ка ко увек, као да смо је дан пла ћа над ни це три де се то ри ци дру гог тра жи ли, че сто су сре та ар га та. Сва ког да на из ма на ли у су мрач ним ход ни ци ма ко стир ске ка се ис пла ти се 28.000 на ка, за стај ки ва ли да се по гле драх ми. А ви но град се не са ди, да мо и из го во ри мо што бе зна про ле ће на сту па...“ чај ни ју реч, па се хи тро уда ља Тад про го во ри про фе сор Ра ва ли је дан од дру гог, с осе ћа до ји чић: њем не ла го де и не ке те шке кри „Оче Ни ка но ре, го спо дин ви це за чи је при зна ње ни смо До бри ца је за вр шио ви но гра спрем ни. дар ско-во ћар ску шко лу па мо Уве че, по сле ли тур ги је и ве же као струч њак уме сто ге о по че ре, док се се де ло у тре му ко но са за са ди ти ви но град.“ на ка и груп но раз го ва ра ло у Ста рац Ни ка нор се пре не, за по лу та ми га шња че, из бе га ва ли гле да у ме не да ми ви ди ду шу, смо да се ди мо је дан до дру гог; У рату је побеђивао монах Митрофан па ка же: он као да ни је же лео да му до „И мој брат је учио ту по љо при вред ну шко лу. ди ру јем ман ти ју, ја ни сам же лео да ви дим ста кла сти сев ње го вог ве штач ког ока ко је је из гу био у Ле па шко ла, ле па шко ла... ’Ај те, го спо до, да за бор би с пар ти за ни ма, стре пе ћи да се то ни је до го - хва ли мо Го спо ду на хле бу и ви ну, па да иде мо на ди ло у оној бор би с мо јим од ре дом у На у па ри ма у по чи нак.“ Уста не, уста не мо и ми, он убе дљи во из про ле ће 1943, дру гој ве ли кој бор би Ра син ског пар - го во ри мо ли тву, за же ли нам ла ку ноћ и оде. По ти зан ског од ре да кад сам ја био по ли тич ки ко ме - том и ми да раз ме ни мо ми шље ња о да на шњим са сар. Пре ко иде о ло шког и рат ног ам би са ко ји је зна њи ма у би бли о те ци и ма на сти ру. А Ђу рић, вр исто ри ја ство ри ла ме ђу на ма, ни смо има ли сна ге да сни про у ча ва лац сред њо ве ков них ма на сти ра и ис ку с ни по з на ва л ац ка л у ђ ер је дан дру гом пру жи мо ру ке и ских свој ста ва, шап не ми: из го во ри мо сво је исти не што На тре му хи лан дар ског „Не ве ру је ти ста рац. Ти си смо на гон ски же ле ли и ћу та њем по твр ђи ва ли. Ту бор бу с ко на ка мо нах Ми тро фан и ја за њих ко му нист, а чу ли су да си и ро ђак па три јар ха Гер ма љо ти ћев ци ма у под нож ју Ја - из бе га ва мо да се ди мо је дан стреп ца до би ли су љо ти ћев ци до дру гог; он као да не же ли на.“ Жа лим што ми не ве ру ју, а јер су би ли бо ље на о ру жа ни и да му до дир нем ман ти ју, ја бих им струч но за са дио ви има ли мно го му ни ци је. На па ли ја да не ви дим ста кла сти но град. смо их у се лу, они су нас у кон Су т ра за ве ч е р ом, по с ле тра на па ду ужа сном паљ бом сев ве штач ког ока ко је је као мо л и т ве, Ни ка н ор по н о в и при мо ра ли на по вла че ње, а ја љо ти ће вац из гу био у бор би жал бу на бу ру, не вре ме и што сам се као ко ме сар од ре да по с пар ти за ни ма агро ном не мо же да до ђе, а след њи по вла чио, ву ку ћи уз бр ма на стир че твр ти дан пла ћа до ра ње ног дру га ко ме је кур шум про сви рао груд ни кош па је ди шу ћи ра ње ним ар га те ко ји ни шта не ра де. Ра до ји чић, по ви зан плу ћи ма шу штао и ја у као; био је кру пан, је два сам тиј ском про то ко лу, по но ви исту ре че ни цу од ју га на то ва рио на ле ђа и но сио уз пла ни ну, пра ћен че, али до би и исти од го вор. Во ја ми ша пу ће: „Ка жем ти да ти ка лу ђе ри не ве ру ју. Пре ве че фи ју ци ма кур шу ма око нас. Ни у два де се так бо ра ва ка у Хи лан да ру ни сам се усу дио да пи там Ми тро - ре би ла сед ни ца са ве та ста ра ца, ис при чао ми фа на ни је ли баш у бор би у На у па ри ма из гу био око. Ми тро фан, стар ци се же сто ко спо ри ли: сме ли У ду гим хи лан дар ским но ћи ма док су бол но, као Хи лан дар да до зво ли да му ко му нист и без бо да их не ко ту че, за ви ја ли ша ка ли из шу ме око ма на - жник за са ди ви но град ко ји ће да ва ти ви но за при сти ра, а Во ја сре ђи вао сво је рад не бе ле шке, мо јим чест и еуха ри сти ју? А Ми тро фан ти ве ру је. Твој се ћа њи ма про ти ца ле су де о бе мо га на ра шта ја и срп - иде о ло шки брат. Ви де ће мо су тра шта ће са вет ског на ро да. Сви су сти гли та мо где се ни су упу ти - ста ра ца од лу чи ти, а ра дио ја вља да се бу ра по ја ли. Ако се Ми тро фан и ја брат ски не по ми ри мо, ча ва.“ „Ствар но жа лим што ми не ве ру ју“ – од го во срп ске де о бе ни су окон ча не, али ни сам ви део пут рим и слу шам от кри ћа не по зна тог ру ко пи са ко ји ко ји во ди у на ше по ми ре ње. Тих да на Хи лан дар је био пред зна чај ним до га ђа - је у „Ру ској ма ли“ (де лу ко на ка) про на шао ум ни јем: тре ба ло је да за са ди ви но град уни штен фи лок се - Бог да но вић.

Kwi gu Do bri ce ]o si }a „PRI JA TE QI MOG VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto za 530 di na ra ili na ru ~i ti pre ko te le fo na 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

~etvrtak21.april2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Че твр так је, и го то во да не ма те вре ме на за све оне ци ље ве ко је сте се би за цр та ли. Фи нан сиј ска си ту а ци ја се по пра вља, та ко да ће те мо ћи ви ше да тро ши те и бо ље да се про во ди те. Пу то ва ње је ОК.

BIK 20.4-20.5.

Да нас је у ваш знак упло ви ло жар ко Сун це, до нев ши вам ви ше све тло сти и енер ги је ко ја вам је то ли ко по треб на. То зна чи и бо ље здрав стве но ста ње и осо бу од ауто ри теа, да вас гре је и по др жа ва.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

21. april 2011.

Мо же те оства ри ти до бру са рад њу с осо бом из сен ке или из ино стран ства. По раз ми сли те у том прав цу. Дру штво вас не оста вља на ми ру ни у јед ном тре нут ку. Не мој те ре а го ва ти бр зо пле то.

Ме сец у то плом зна ку Стрел ца вас упу ћу је на да љи не и иде а ле. Оп ти ми зам и ен ту зи ја зам у све му. Парт нер је уз вас у сва кој си ту а ци ји. Пла ни ра те пу то ва ње или не ке да ле ко се жне по те зе.

Ула зи те у сми ре ни ју фа зу, с ви ше ле жер но сти и за до вољ ства. За слу жи ли сте то. У дру штву по ро ди це и дра ге осо бе при пре ма те се за пред сто је ће пра зни ке на пра ви на чин, и на вре ме. Не ко вам до ла зи.

Оп те ре ће ни сте по слом па мо же те за бо ра ви ти не ке дру ге лич не оба ве зе. У парт нер ству вла да љу бав и ро ман ти ка. Иде а ли зу је те ме ђу соб ни од нос, и та ко тре ба. По пиј те ча шу шам пањ ца!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Ди на ми ка у од но су на дру ге љу де, или у парт нер ству, и на да ље је при сут на. Ре а гуј те са мо он да ка да про це ни те да је то нео п ход но. У про тив ном, гу би те вре ме и енер ги ју упра зно.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ис ко ри сти те пра зни ке да от пу ту је те код род би не, по се ти те ро ди те ље или се с дру штвом од ва жи те не где да ле ко. Сло бод ни да ни ни кад ни су у пот пу но сти сло бод ни. Ра ди те из све сна ге.

Обра ти те па жњу на си ту а ци ји у свом до му. Мо жда је вре ме да се по све ти те по ро ди ци у пу ном вре ме ну. Љу бав ни од нос ко ји обе ћа ва ста бил ност и трај ност тек са да по чи ње да се ре а ли зу је.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

При ме ти ће те да се парт нер бу ди у но вом све тлу и сна зи, на обо стра но за до вољ ство. До шло је вре ме за са рад њу. На пла ну ка ри је ре ни шта но во, али за то је сам би знис ве о ма стре сан.

Има те мно го пла но ва и иде ја, до го ва ра те се и ком би ну је те, а шта ће од све га то га би ти на не ком ни воу, то је пи та ње. Све је у игри и све је мо гу ће, али не мо ра да зна чи. Сми ре ни је.

Мно го по сла и фи нан сиј ских рас хо да је го то во не ми нов но. Уко ли ко се на вре ме по ву че те с во ље ном осо бом, уто ли ко бо ље за вас. Окру же ни сте љу ба вљу, па жњом, и ужи ва те нај бо ље што уме те.

TRI^-TRA^

Труд но ћа и ма ри ху а на V REMENSKA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

23

Sombor

24

Kikinda

23

Vrbas

24

B. Palanka

24

Zrewanin

23

S. Mitrovica 23 Ruma

23

Pan~evo

24

Vr{ac

22

Srbija Beograd

24

Kragujevac

23

K. Mitrovica 22 Ni{

23

Аме рич ка глу ми ца Кејт Хадсон по след њих не ко ли ко да на про во ди про мо ви шу ћи свој нај но ви ји филм, ро ман тич ну ко ме ди ју „Something Borrowed”, у скло пу ко је да је мно го ин тер вјуа, али го во ри ви ше о свом при ват ном жи во ту не го о са мом фил му. Ка ко је пре не ко ли ко не де ља за труд не ла с бри тан ским му зи ча ром и фронт ме ном гру пе „Мјуз” Метјуом Беламијем, чи ни се да глу ми ца ви ше про мо ви ше сво ју труд но ћу. Кејт је та ко у ин тер вјуу за аме рич ко из да ње ча со пи са „Екс тра” при зна ла да се у труд но ћи осе ћа од лич но, а то ста ње је упо ре ди ла с пу ше њем тра ве.

- Труд но ћа је за и ста див на. Мо зак вам у та квом ста њу по ста не као ка ша, то је осе ћај вр ло сли чан оно ме ка да се на ду ва те. Мој док тор ме је од ме рио од гла ве до пе те и су ге ри сао ми да на ба цим још три де се так ки ло гра ма. Ре кла сам јој да ћу се по тру ди ти, али и да не обе ћа вам ни шта - на ша ли ла се глу ми ца.

PROGNOZA

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Tопло и пре те жно сун ча но. Ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра Rim 9, а мак си мал на до 24 сте пе на.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Пре те жно сун ча но и још то пли је вре ме. Ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар у ју жном Ба на ту, а слаб по Сре му и Бач Cirih кој. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 6, а мак си мал Berlin на 24 сте пе на. СР БИ ЈА: Пре те жно сун ча но и још то пли је вре ме. Са мо ће на Be~ ју го за па ду до ћи до ло кал ног раз во ја обла ка у то ку да на. Ду ва ће Var{ava уме рен ју го и сточ ни ве тар у По мо ра вљу и По ду на вљу, а у оста лим кра је ви ма слаб ис точ ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма Kijev ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра од 4 до 12, а мак си мал на од 20 до 25 Moskva сте пе ни Цел зи ју са.

Oslo Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: До кра ја сед ми це пре те жно сун ча но и то пло вре ме уз днев не тем пе ра ту ре око 25 St. Peterburg сте пе ни. Ма ло све жи је би ће са мо у Ти моч кој кра ји ни.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би ом е те о ро ло шке при ли ке би ће и да ље ре ла тив но по вољ не за хро нич не бо ле сни ке. Уоби ча је не те го бе је ди но су мо гу ће код аст ма ти ча ра, па им се са ве ту је из ве стан опрез. По треб но је аде кват но оде ва ње.

19 22 25 24 23 24 19

VIC DANA За тво ре ник осу ђен на ви ше го ди шњу ро би ју по ку ње но се ди у сво јој ће ли ји. Ви дев ши га та ко ту жног, чу вар му ре че: - Хај де, раз ве се ли се, сти гло је про ле ће, да ни су ду жи...

- У то ме и је сте ствар!

14 9 18 10

Atina

19

Pariz

24

Minhen

24

Budimpe{ta

23

Stokholm

16

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

85 (-11)

Slankamen

296 (-2)

Apatin

148 (-15)

Zemun

343 (-1)

Bogojevo

138 (-10)

Pan~evo

354 (-2)

Smederevo

510 (4)

Ba~. Palanka 168 (-5) Novi Sad

209 (-2)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

343 (-3)

S. Mitrovica

228 (-2)

Tendencija opadawa

Senta

350 (-2)

Beograd

293 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

274 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

316 (0)

NERA

Hetin

118 (-14)

TISA

94 (4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

78 (0)

Re{ewe iz pro{log broja