Dnevnik 21.april 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 21. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23412 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ODLUKA VLADE SRBIJE O BESPLATNOJ PODELI AKCIJA

Svakom gra|aninu po 70 evra od Telekoma Sva ki od 4,8 mi li o na gra |a na Sr bi je ko ji ima ju pra vo na bes plat ne ak ci je do bi }e ak ci je Te le ko ma, ~i ja je no mi nal na vred nost 70 evra. Vla da Sr bi je do ne la je ju ~e od lu ku o bes plat noj po de li ak ci ja Te le ko ma Sr bi je i od re di la vred nost ka pi ta la te kom pa ni je u iz no su od 2,27 mi li jar de

evra. Za po sle ni ma i biv {im rad ni ci ma Te le ko ma pri pa {}e 6,94 od sto ak ci ja kom pa ni je, a gra |a ni ma 15 od sto od ukup no jed ne mi li jar de ak ci ja. To zna ~i da }e po ~et na vred nost jed ne ak ci je Te le ko ma na Be o grad skoj ber zi bi ti 2,27 evra, a sva ki gra |a nin }e do bi ti po 31 ak ci ju.

Vla da je ovom od lu kom za du `i la Te le kom da oba vi sve neo hod ne po slo ve ka ko bi se omo gu }i la ras po de la ak ci ja i tr go vi na wi ma na ber zi. Vla da ju ~e ni je sa op {ti la u kom ro ku }e ak ci je bi ti po de qe ne gra |a ni ma, ali je ra ni je re ~e no da }e to bi ti u~i we no do kra ja apri la.

IZBORI 2012. UTVR\EN REDOSLED PREDSEDNI^KIH KANDIDATA

Stankovi} prvi, Tadi} tre}i, Nikoli} dvanaesti

str. 3

T E M A „ D N E V N I K A ” : [TA JE UVOZNO NA SRPSKOJ (PRED)IZBORNOJ SCENI Foto: R. Hayi}

Kampawe kao pivo – svetsko, a na{e

str. 2

POLA VEKA AKUD „SOWA MARINKOVI]”: Akademsko kulturno-umetni~ko dru{tvo „Sowa Marinkovi}” u Novom Sadu sino} je proslavilo zna~ajan jubilej – 50 godina postojawa i umetni~kog rada. Tim povodom odr`ana je sve~ana akademija, na maloj sceni „Pera Dobrinovi}” Srpskog

narodnog pozori{ta. Publici su predstavqeni segmenti iz bogate delatnosti ovog dru{tva, kroz Orkestar harmonika, Me{oviti hor, Akademsko i De~je pozori{te, Ansambl narodnih igara i pesama, Tambura{ki orkestar, Narodni orkestar i Veliki narodni orkestar. A. L.

NASLOVI

Ekonomija

NA NOVOSADSKOM LIMANU 3 JU^E TE[KO RAZBOJNI[TVO

U pqa~ki po{te rawena slu`benica

str. 15

[TA POKAZUJU PRIJAVE POREZA NA DOHODAK GRA\ANA

U Srbiji najboqe zara|uju stranci

str. 5

str. 16 – 20

SPORT

Sunce, pa ki{a

n IZAZOVNI FUDBALSKI DERBI n NOVAK DANAS S BERDIHOM U SUBOTICI

ZA FINALE MONTE KARLA

n VATERPOLISTI VOJVODINE IZGUBILI MAJSTORICU

Najvi{a temperatura 19 ° S

Vojvodina

11 Bana}ani u Brisel po pare za razvoj op{tina 11 Vesna Horwak iz Vrbasa vratila na|eni novac i dobila posao

Dru{tvo 4 Prvi {ipovi „@e`eqa” od nedeqe

Poqoprivreda 6 Paorima legla milijarda za prole}nu setvu

Novi Sad 8 Jo{ danas konkurs za vrti} – na listi ~ekawa 1.000 mali{ana

13 Pokrajina poma`e studijski boravak na evropskim univerzitetima 13 Osmaci na probi male mature

POLiTikA

subota21.april2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

Ru dolf \u li ja ni kod na pred wa ka Biv{i gradona~elnik Wujorka, republikanac Ru dolf \u li ja ni, ocenio je ju~e da je projekat „Beograd na vodi”, koji mu je predstavio zamenik predsednika Srpske napredne stranke Alek san dar Vu ~i}, odli~an projekat, ~ija reali-

zacija mo`e doprineti tome da Beograd i Srbija privuku vi{e investicija i stranih turista.

– Ovo je izvanredan projekat i bi}e mi ~ast ukoliko mogu da pomognem da se realizuje – rekao je \ulijani, koji se s Vu~i}em provozao brodom po Savi, i istakao da je re~ o privatnoj poseti. – Ja sam ovde privatno i nikada nismo razgovarali o novcu, ja imam privatni bisnis i ovo nema veze s politikom. \ulijani je objasnio da ima firmu za konsalting, koja savetuje druge kako da razvijaju gradove i unapre|uju ekonomski razvoj. Vu~i} je istakao da je \ulijanijev dolazak veliki dan za grad i Srbiju jer je u posetu do{ao „ne samo jedan od legendarnih gradona~elnika ve} i heroj miliona qudi”. – Sre}an sam {to je ta poseta usledila na moj poziv i moju molbu – rekao je Vu~i}, i istakao da za \ulijanijevu posetu SNS nije platio nijedan dinar.

\i las: \u li ja ni po dr à vao bom bar do va we Sr bi je Gradona~elnik Beograda Dra gan \i las izjavio je ju~e da po{tuje uspehe nekada{weg gradona~elnika Wujorka Ru dol fa \u li ja ni ja, ali da je uveren u o da kao ~ovek koji je podrào bombardovawe Srbije ne bi trebalo da govori o budu}nosti Beograda. \ilas je podsetio na to da je \ulijani, koji je 1999. godine bio na funkciji gradona~elnika Wujorka, podrào bombardovawe Srbije i izjavio da se na Kosovu i Metohiji sprovodi genocid. On je dodao da bi oni koji su \ulijanija doveli u Beograd da bi mu pokazali projekat „Beograd na vodi”, mogli da mu pokaù i zgrade razorene u bombardovawu. – @elim mu prijatan boravak u Beogradu i sre}an put iz Beograda – zakqu~io je \ilas.

BLA@O VUJOVI] (SPS), KANDIDAT ZA POKRAJINSKOG POSLANIKA PO VE]INSKOM SISTEMU

Iz jed na ~i ti pra va svih rad ni ka Bla ò Vu jo vi}, kandidat SPS za pokrajinskog poslanika po ve}inskom izbornom sistemu u novosadskoj izbornoj jedinici 6 (MZ Detelinara, @itni trg, „Sava Kova~evi}„ i Omladinski pokret), smatra da }e mu vi{e od dve decenije iskustva u vo|ewu svog preduze}a „Tehnobiro” biti najdragocenije znawe za bavqewe politkom. – Za sve u ìvotu je va`na vizija i strategija. Ukoliko postoje ta dva elementa, svaki projekat se moè realizovati. Kada su u pitawu konkretne stvari, smatram da sve {to treba da rade politi~ari jeste da slu{aju potrebe gra|ana i u skladu s tim, korak po korak kre}u u realizaciju. Tako sam postigao uspeh u poslu i mislim da je to recept za uspeh u politici –kaè Vujovi}, koji je odavno ~lan SPS-a, ali se na ovim izborima prvi put kandidovao za neku javnu funkciju. – Mislim da je do{lo vreme da svoju energiju i iskustvo uloìm u aktivnosti koje }e do-

narod. Lokalni politi~ari se moraju brinuti o kvalitetu ìvota svojih kom{ija, poboq{awu uslova ìvota, od kvarta do celog grada – kaè Vujovi}. On smatra nova radna mesta i reforma privrede, koje pred izbore svi obe}avaju, moraju po~eti od nekih konkretnih poteza vlasti. – Mislim da je potrebno izmeniti zakon kako bi radnici u privatnom sektoru imali isti status kao i oni u dràvnim firmama i ustanovama jer kada prestanu da

Za sposobne menayere – Svi nivoi vlasti moraju mewati svoj na~in rada u ciqu ve}e efikasnosti i racionalnog raspolagawa novcem. Nemogu}e je o~ekivati napredak dok menaxmenti javnih preduze}a prave poslovne planove s gubicima koje poslanici posle uredno usvajaju. Po meni, to je ~ist bezobrazluk jer kada obi~an ~ovek otvara trafiku, on planira dobit, ina~e je ne}e ni otvarati. Ne razumem tu vrstu bahatosti da preduze}a koja prakti~no imaju monopol, planiraju gubitak, i ne vidim nijedan razlog da gra|ani pla}aju nesposobne menaxere – isti~e Vujovi}. prineti boqem ìvotu gra|ana. Imam jo{ uvek dovoqno snage i energije da se posvetim takvom poslu. Po wegovim re~ima, gra|ani pred ove izbore imaju dva zahteva – da im bude boqe i da ih niko ne laè. – Tako|e se moè ~uti da ne èle vi{e da im se de{ava da nakon izbora vi{e ne mogu da do|u do ~oveka za koga su glasali i da se prekine ustaqena praksa politi~ara da samo pred izbore „silaze” me|u

leù i ustaju sa strahom od otkaza, oni sami }e postati produktivniji, {to pokre}e lan~anu reakciju op{teg boqitka, a u krajwoj liniji – i stabilnost cele dràve. Isto tako, i poslodavci moraju da shvate da je dobar radnik najve}e bogatstvo koje mogu imati u svojim firmama i da se u skladu s tim i ophode prema svojim zaposlenima – kaè on, i dodaje da se re{ewe krize ne moè traìti unutar sistema koji nas je u wu i doveo. E. D.

T E M A „ D N E V N I K A ” : [TA JE UVOZNO NA SRPSKOJ (PRED)IZBORNOJ SCENI

Kam pa we kao pi vo – svet sko, a na {e I ovog aprila u predizbornoj Srbiji kao da se {iri miris potro{enog lepila. Izbor ni slo ga ni li ~e na one pret hod ne, po na vqa ju se do granice izdr`qivosti potencijalnog bira~a, a politi~ari po ku {a va ju je dan dru gog da nadma{e u obe}awima. Da li se aktuelna srpska predizborna scena razlikuje od onih u svetu, u ~emu kopiramo savremene kampawe, a u ~emu kaskamo za wima i {ta bi moglo biti tako privla~no, zanimqivo i uverqivo, a uvozno, da bi osvojilo simpatije i glas prose~nog srpskog bira~a? Stru~ wa ci za mar ke ting tvrde da smo mi odavno uvezli sve i sva{ta, a zatim asimilovali odre|eni tip kampawe pa je ispalo da nam je i politi~ki marketing kao pivo – „svetsko, a na {e”. U {tam pi se ovih dana moglo pro~itati da izvesna strana agencija trenutno radi za SNS, a da je u prethodnoj kampawi pruìla usluge DS-u. – Posle dve decenije vi{epartizma i brojnih izbora u Srbiji, angaòvawe stranih stru~waka za marketing i ne ~ini zna~ajnu razliku – ne samo zbog opasnosti da nedovoqno dobro poznaju srpske prilike nego i zbog toga {to je u Srbiji, kao uostalom i u drugim starijim i mla|im demokra ti ja ma, do bro utrt put „ame ri ka ni za ci ji iz bor nih kampawa” – kaè za „Dnevnik” docent na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu dr Si ni {a Atla gi}.

Pani} proma{io temu Su de }i po par tij skim ak tivnostima jo{ u me|uizbornom periodu, u parlamentarnoj i predsedni~koj kampawi, koje su u toku, moè se o~ekivati da imamo dominaciju socijalne tematike. Na{ sagovornik podse}a na to da je malo verovatno da bi ijedna zna~ajna izborna lista mogla ponoviti gre{ku DS-a od pre dve decenije i da izborom tematske okosnice proma{i glavnu temu kampawe. – Opredeliv{i se u to vreme za tip „amerikanizovane kampawe”, DS je za wenu okosnicu odabrao rekonstrukciju privrede i dru{tva i pored toga {to je u okruèwu besneo rat i nacionalno pitawe izbijalo u prvi plan. Taj prvi, zna~ajan poku{aj angaòvawa stranih stru~waka u vo|ewu iz bor nih kam pa wa kod nas, jed no stav no ni je „pro {ao”. Re~ je o predsedni~koj kampawi Mi la na Pa ni }a iz 1992. godine. Iako su tada aktuelne dru{tvene i politi~ke okolnosti nametnule za{titu nacionalnog interesa, ameri~kim stru~ wa ci ma an ga ò va -

nim za vo|ewe te kampawe nije bilo lako objasniti da su bira~i u Srbiji kao za{titu nacionalnog interesa shvatali pre svega za{titu Srba u drugim jugoslovenskim republikama, a ne razvoj demokratije, ukidawe sankcija i sli~no – obja{wava Atlagi}. – Uz angaòvawe specijalizovanih stru~waka za marketing, Pi-Ar, istraìvawe javnog mwewa... do izraàja dola zi cen tri ra we kam pa wa na imix kandidata umesto na zna~ajne probleme u dru {tvu, sve ve }a orijentacija na kampawe u kojima se tematizuje samo jedan pro blem, pro vo ci rawe emotivnih reakcija vi{e nego raci o nal nog iz bo ra, negativno reklamira we, (jo{ uvek) preovla|uju}a uloga televizije u kampawi i sli~no. Imaju}i to u vidu, na{ sagovornik kaè da ne ~udi {to kampawe razli~itih stranaka li~e jedne na drugu. – Tematska sli~nost u aktuelnoj parlamentarnoj i predsedni~koj kampawi u Srbiji otvara pitawe ho}e li se izborna odluka bira~a zasnivati na obe}awima partija ili na pro ce ni kom pe tent no sti stranaka i wihovih predstavnika da ova nedovoqno diskriminativna izborna obe}awa i realizuju. Ovo drugo se ~ini se izglednijim. Drugim

(SNS ~lanovi i simpatizeri). Malo je onih koji pitaju, a jo{ mawe onih koji dobijaju odgovor na pitawe {ta je obe}ano a {ta ura|eno izme}u dva ciklusa izbora. – Pitawe aludira na takozvano glasawe nov~anikom i podrazumeva racionalnog bira~a koji izbornu odluku za-

da su weni stavovi bili znatno mawe popularni od stavova laburista? Sli~an je i slu~aj biv{eg ameri~kog predsednika Regana iz 1984. godine, kada su istra`ivawa pokazivala da se wegova podr{ka u bira~kom telu zasniva pre svega na li~nim osobinama i harizmi a ne na wegovim politi~kim sta-

sni va na po ka za te qi ma op {teg stawa ekonomije u periodu izme|u dva izborna ciklusa, kao i na proceni vlastitog finansijskog poloàja – kaè Atla gi}. – Me |u tim, ta kvo glasawe vaì prevashodno za relativno stabilna dru{tva u kojima nema dubokih ideolo{kih, socijalnih ili nacionalnih podela. Osim toga, veza ime|u stawa ekonomije i izborne odluke bira~a nije

vovima – iznosi na{ sagovornik. U moru nedovoqno razli~itih obe}awa, ~ini se da jedino uverewe u sposobnost lidera, a time i partije koju predvodi, da realizuje odre|enu politiku moè opredeliti izbornu odluku bira~a. Jed na od ka rak te ri sti ka predsedni~kih kampawa ~iji smo svedoci ovih dana je i to da se svi kandidati trude da iz gle da ju kao obi~ ni qu di. Otu da su u spo to vi ma i sa {lemom, i u {tali, i na wivi. Ali, tako je i u svetu. Po nalogu qudi iz svog izbornog {taba, i Ba rak Oba ma morao je na kuglawe da bi pokazao da je narodski ~ovek, a Hi la ri Klin ton u kafanu da bi istu poruku poslala bira~ima. – Nastojawe marketin{kih timova da prikaù kandidata u realnim situacijama – iz porodi~nog ìvota, u razgovoru s qudima na ulici, u posetama poqoprivrednim gazdinstvima, zatim wegove kontakte s doma}im i stranim dràvnicima i uglednim li~nostima i sli~no, za ciq ima kreirawe imixa a ne informisawe publike, i to nije slu~aj samo s na{im kandidatima. Najsveìji primer je insistirawe marketin{kog tima francuskog predsedni~kog kandidata Fran so aa Olan da na tome da se on, budu}i da vaì za hladnog i ne posebno pristupa~nog ~oveka, prikaè u „realnoj” situaciji – u {tali! Vesna Savi}

„[iri daqe” jedino originalno I na kraju, pitali smo sagovornika ima li originalnih kampawa kod nas i koju bi u tom pogledu izdvojio. – Kada je re~ o aktuelnim izborima u Srbiji, nijedna kampawa se nije naro~ito izdvojila po kreativnosti, mada je bilo strana~kih prvaka koji su najavqivali atraktivne, mada ne i skupe kampawe. Retko se mo`e ~uti ili pro~itati o kampawi kao atraktivnoj u celini, mada odre|eni weni aspekti to zaista mogu postati. Tako se svojevremeno izdvojio slogan LDP-a „[iri daqe”, a u aktuelnoj kampawi kao jedinstvene se izdvajaju u~estale {etwe pristalica Pokreta „Dveri„ kao specifi~an vid propagande akcijom. re~ima, ~ini se da u prvi plan izbijaju imixi partija i kandidata – smatra Atlagi}.

Glasawe nov~anikom U vreme op{te krize kao da je ekonomija nadvladala politiku u kampawama i ovde i napo qu. U Ame ri ci se uspe {nost Obaminog mandata meri procentima nezaposlenih. Kod nas, glasa~i se dele na one koji ho}e da sa~uvaju posao (DS-ovci i wihovi koalicioni partneri) i one koji ga s pro me nom vla sti o~e ku ju

neposredna i posredovana je interpretacijama uzroka mogu}eg lo{eg stawa ekonomije, kao u slu~aju partija koalicije vladaju}e kod nas a povodom od ra za svet ske fi nan sij ske krize na na{u ekonomiju. – Dakle, i u ovim situacijama imix partije ili kandidata mogao bi do}i do izra`aja. Jer, kako, na primer, objasniti „paradoks” biv{e britanske premijerke Mar ga ret Ta ~er koja je dva puta osvajala izbore uprkos tome {to su istra`ivawa mwewa pokazivala

TVIT CRTICA Ba ron(i) Op{te je mesto, stereotip takore}i, politi~ar koji voli da la`ucne u slavu predizborne kampawe. Preteruje se na sve strane, a ko bi o preterivawu znao vi{e od Mi lu ti na Mr ko wi }a. Kad on optu`i kolege za „baronisawe”, to je uvek kuriozitetna izjava: „Za mnoge na{e politi~are kao da je za predizbornu kampawu pripremao baron Minhauzen...„

Is ku stva s du {e kom Spava se i u vreme predizborne kampawe, a komfor bi trebalo da se podrazumeva. Ili bar udobnost. Isi do ra Bje li ca ima problem s „dormeo„ du{ekom, mu~i je tvrdo}a. Ne nad ^a nak je spreman da je uveri u suprotno: „Ja koristim ’dormeo’ godinama i zaista je za mene najboqi. Zameni model”.

@isidorabjelica: „Ja budala kupih ovaj ’dormeo’ du{ek a ovo tvrdo...”

Insajder, `uti i baner Ponekad je te{ko videti stvari kakve zaista jesu. Zato je, na politi~koj sceni, tako lako na}i krivca za sve {to nam se ne dopada. Milan Uro{evi} iz SPO-a nema dileme o krivici za sve i sva{ta: „Da~i} daje izjave kao ministar, a iza wega predizborni baner SPS-a! ’Insajder’ tek 22. maja (za{to tek nakon izbora?) @uti ume{ali prste!”

Quta na autlet Otvarawe autleta u In|iji mo`e biti glavna medijska pri~a samo u Srbiji i bliskoj okolini. Zakr~eni putevi, gu`ve, mawak patika za 600 dinara na~inili su

ogor~enom narodnu poslanicu iz redova DS-a Jadranku Jovi{i}. Ho}e li joj se kolege iz stranke, {to se nacrta{e na otvarawu, qutiti? „Evo vesti iz autleta: sve je skupo, stvari su bezveze, nenormalna je gu`va, zagu{qivo. Preskupo za nas, obi~ne smrtnike, boqe ne tro{iti gorivo”.

Okre~ite Beograd Jedna od ~uvenih scena iz filma „Balkanski {pijun” je ona u kojoj konceptualni umetnik ga|a fasadu neke zgrade farbom i vi~e: „Okre~ite Beograd”. Gra|ani ga gledaju zblanuto, a milicioneri odvode da mu objasne neke stvari. Nata{a Dejanovi} iz SPS-a sigurno nije umetnica, a jo{ mawe konceptualna, no ima vrlo nejasan predlog: „Obojimo Novi Sad u boju qubavi”. P. K.

c m y

politika

dnevnik

subota21.april2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. UTVR \EN RE DO SLED PRED SED NI^ KIH KAN DI DA TA

Stan ko vi} pr vi, Ta di} tre }i, Ni ko li} dva na e sti Pr vi na gla sa~ kom li sti }u na pred sto je }im pred sed ni~ kim iz bo ri ma 6. ma ja bi }e Zo -

ran Stan ko vi} iz Uje di we nih re gi o na Sr bi je, od lu ~e no je si ni} `re bom u Skup {ti ni Sr -

bi je. @re ba wem, ko je je or ga ni zo va la Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja, od lu ~e no je da dru gi na li sti }u bu de Vla dan Gli {i}, ko ga je pred lo ì la Gru pa gra |a na „Dve ri”, a tre }i Bo ris Ta di}, ko ga je pred lo ì la Ko a- li ci ja „Iz bor za bo qi ì vot” ê tvr ti kan di dat na gla sa~ kom li sti }u bi }e Vo ji slav Ko {tu ni ca iz De mo krat ske stran ke Sr bi je, pe ti je Zo ran Dra gi {i}, ko ga je pred lo ìo „Po kret rad ni ka i se qa ka”, a {e sta Ja dran ka [e {eq, ko ju je pred lo ì la Srp ska ra di kal na stran ka. Na sed mom me stu na gla sa~ kom li sti }u bi }e Mu a mer Zu kor li}, ko ga je pred lo ì la gru pa gra |a na, na osmom

me stu je Da ni ca Gru ji ~i}, ko ju je pred lo ìo So ci jal de mo krat ski sa vez, a na de ve tom Ivi ca Da ~i}, ko ga je pred lo ì la Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a. De se ti po re du bi }e ê do mir Jo va no vi}, ko ga je pred lo ìo „Pre o kret”, na 11. me stu je kan di dat Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor, a 12. je pred sed ni~ ki kan di dat Ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju” To mi slav Ni ko li}. @re ba we je oba vqe no ta ko {to su iz jed ne ~i ni je iz vla ~e ne ku gli ce s ime ni ma kan di da ta, a iz dru ge ku gli ce s red nim bro jem, uz di rek tan pre nos na Ra dio-te le vi zi ji Sr bi je.

IZ BOR NA KON VEN CI JA DS-a U ZRE WA NI NU

Paj ti}: Ne }e mo pro pu sti ti do bre pri li ke – Voj vo di na je da nas ~e tvr ta re gi ja u Evro pi po efek tiv no sti stra nih ula ga wa, a mi ho }e mo da bu de mo pr va – iz ja vio je si no} u Zre wa ni nu pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo jan Paj ti}. Na iz bor noj kon ven ci ji li ste “Iz bor za bo qu Voj vo di nu – Bo jan Paj ti}„, odr à noj u zre wa nin skom Kul tur nom cen tru, Paj ti} je na gla sio da je Po kra jin ska vla da u pret hod nom pe ri o du pri vu kla 230 stra nih kom pa ni ja i da u na red ne ~e ti ri go di ne mo è dvo stru ko vi {e. – î we ni ca da je Sr bi ja po sta la kan di dat za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji otva ra nam fon do ve ko ji kao da su skro je ni po me ri Voj vo di ne – na me we ni su raz vo ju po qo pri vre de, in fra struk tu re, ru ral nom raz vo ju… To je pri li ka ko ju mi ne }e mo pro pu sti ti, a to da ume mo da ko ri sti mo pri li ke po ka za u je i ka ko smo ra di li

do sa da. Na {i opo nen ti nas kri ti ku ju, a ja im go vo rim da po gle da ju ~i we ni ce. Pre sa mo dve ne de qe u Zre wa ni nu smo otvo ri li fa bri ku “Me ka plast”, a u na red nu ne de qu da na otva ra -

mo jo{ tri fa bri ke u sred wem i ju `nom Ba na tu. Mi za ne de qu da na ura di mo vi {e za Ba nat ne go {to su oni za de set go di na ka da su bi li na vla sti – po ru ~io je Paj ti}. Na si no} noj iz bor noj kon ven ci ji, na ko joj se pri sut ni ma obra tio i ~lan Po kra jin skog od bo ra DS-a Mi ro slav Va sin, pred sta vqe ni su i no si o ci li sta De mo krat ske stran ke na lo kal nim iz bo ri ma u sred wo ba nat skim op {ti na ma – Mi le ta Mi haj lov u Zre wa ni nu, To mi slav Rat ko vi} u No vom Be ~e ju, Pre drag Mi lo {e vi} u Se~ wu, Dra gan Mi len ko vi} u @i ti {tu i Pe ra Mi lan kov u No voj Cr wi. Ta ko |e, pred sta vqe ni su i zre wa nin ski kan di da ti za po kra jin ske po sla ni ke. Na ve }in skoj li sti to su Mi lan Zve ki}, Dra gan Sta ni {i} i Pre drag Je re mi}, a na pro pro ci o nal noj Ga bor Lo di i Bra ti slav To mi}. @. B.

PRIâOnIca „Ovo je, po svim predvi|awima, posledwa godina svetske ekonomske krize i kada se ona zavr{i, tim koji predvodim je spreman da krene napred u lete}em startu. Svaki drugi politi~ki put koji se nudi pred ove izbore neizvestan je i rizi~an po gra|ane i dràvu”, Bo ris Ta di} (DS). *** „’Dveri’ su jedine dosledno imenovale su{tinskog krivca za sve nevoqe na{eg dru{tva – ujediwene monopole Srbije. I nije slu~ajno {to se jedna od reìmskih stranaka zove vrlo sli~no – Ujediweni regioni Srbije. To je, naravno, izborna kamuflaà za Dinki}a i wegov G17 plus, stranku koja je toliko ozlogla{ena da je morala da promeni ime da bi se ponovo pojavila na izborima„, Vla dan Gli {i} („Dveri„). *** –Od radikala su gori samo wihovi otpadnici. Sigurno je da [e{eqev povratak iz Haga ne bi prijao To mi sla vu Ni ko li }u, Alek san dru Vu ~i }u, Ma ji Goj ko vi}... Sve je to ista politika koju treba pobediti„, Ne nad â nak (LSV). *** „O objektima koji sada ni~u {irom Srbije gra|ani su mogli samo da sawaju, a sada vide da smo qudi od re~i„, Oli ver Du li} (DS). *** „Va`no je da vidimo kako se ko pona{a. Ja sam kao ministar, od tri savetnika imao samo jednog strana~kog, uglavnom su to nestrana~ke li~nosti„, Zo ran Stan ko vi} (URS). *** „Ukoliko i posle 6. maja ostane ista nomenklatura na vlasti, bojim se da }emo o depratizaciji govoriti kada i gra|ani dobiju one famozne akcije od hiqadu evra„, Alek san dar Mar ti no vi} (SRS). *** „Miris ~amovine i ilova~e {iri se Vojvodinom. [kole se gase, tamo gde je donedavno upisivano tridesetak prvaka, danas jedva da ima dvoje ili troje”, Si ni {a Ko va ~e vi} (DSS). Priredio: P. Klai}

Kr ko ba bi}: Ne }e mo do zvo li ti za mr za va we pen zi ja Pot pred sed nik Vla de Sr bi je i li der Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je Jo van Kr ko ba bi} na ja vio je da ta stran ka, uko li ko bu de deo bu du }e vla da ju }e ko a li ci je, ni po ko ju ce nu ne }e do zvo li ti da jed na od bu du }ih an ti kri znih me ra bu de za mr za va we pen zi ja. On je u in ter vjuu Ta nju gu re kao da bi za mr za va we pen zi ja bi lo po ~e tak so ci jal nog ge no ci da, bu du }i da sa da {wi na ~in uskla |i va wa pen zi ja sa za ra da ma u jav nom sek to ru i ra stom bru to do ma }eg pro iz vo da ga ran tu je tek eg zi sten ci jal ni mi ni mum za pen zi o ner sku po pu la ci ju.

ekonomija

subota21.april2012.

OTVOREN „MILBAUEROV” TEHNOLO[KI CENTAR

Pa so {i }e se pra vi ti u Sta roj Pa zo vi Teh no lo {ki cen tar za in `e we ring i pro iz vod wu „Mil ba u er” u Sta roj Pa zo vi otvo ren je ju ~e. U we mu }e se iz ra |i va ti pa so {i i li~ na do ku men ta vi so kog ste pe na za {ti }e no sti. Vred nost in ve sti ci je 10 mi li o na evra. Ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} pustio je u rad Tehnolo{ki centar za in `e we ring i pro iz vod wu „Milbauer” u Staroj Pazovi, vredan 10 miliona evra, od kojih je istoimena nema~ka kom pa ni ja in ve sti ra la oko 5,5 miliona evra. Da~i} je poru~io da je fabrika plod saradwe srpskih i nema~kih stru~waka izuzetno va`na za Ministarstvo unutra{wih poslova, po{to }e izra|ivati paso{e i li~na dokumenta od izuzetnog kva-

liteta i visokog stepena za{ti}enosti. Resorni ministar je naveo da do sada nije zabele`en nijedan slu~aj falsifikovawa novih srpskih biometrijskih paso{a, i ukazao da }e iz fabrike u Staroj Pazovi biti omogu}eno „{irewe posla sa mnogim zemqama Evrope i sveta”. Da~i} je podvukao zna~aj saradwe i poverewa sa firmom „Milbauer”, podsetiv{i da je saradwa po~ela 2003. godine, kada je i potpisan prvi ugovor. „Od 1. jula pre ~etiri godine izdali smo ~etiri miliona biometrijskih paso{a, a tokom prethodnih deset godina gra|anima je izdato 1,2 miliona paso{a”, precizirao je Da~i} i podvukao da je saradwa sa „Milbauerom” na tom poslu doprinela i viznoj liberalizaciji.

ENGLESKI INVESTITOR STIGAO U RUMU

Ni ~e fa bri ka de lo va za „Ford” Predsednik op{tine Ruma Go r an Vu k o v i} i di rek tor en gle ske fir me „Al bon” u Srbiji Ismet Gre bo vi} ju~e su potpisali ugovor kojim je ova firma besplatno dobila go to vo pet hek ta ra ze mqi {ta u rumskoj Zapadnoj industrijskoj zoni. Tu }e engleska kompanija izgraditi fabri ku re zer vnih de lo va za automobile. U iz grad wu „Al bo no vog” pogona u Rumi bi}e ulo`eno oko 8,5 miliona evra, a radovi }e te}i u dve faze. U prvoj }e na oko 2,5 hektara bi-

– istakao je Grebovi}. – Verujemo da }emo i u Rumi prona}i bar podjednako kvalitetne radnike kao {to su u fa bri ci u [i ma nov ci ma, koja radi od 2006. godine. Za izgradwu pogona u Rumi smo se odlu~ili jer smo, analiziraju}i sve parametre, osim dobrog geografskog polo`aja, uvideli i da ima veliki broj nezaposlenih. Ustupawem zemqi{ta inve sti to ri ma bez na dok na de rumska op{tina ne gubi ni{ta jer je wegov vlasnik Republika Srbija i sav prihod

dnevnik

Go ri vo jef ti ni je, ali ne na pum pa ma Cene goriva na pumpama u Srbiji ne padaju iako je Naftna industrija Srbije (NIS) u posledwe vreme zna~ajno snizila veleprodajne cene derivata. Doma}i nafta{i obja{wavaju da cene ne mogu da idu naniè jer moraju da pokriju gubitke koje su imali od po~etka godine. Oni navode da bi cena derivata mogla biti jo{ nià u veleprodaji jer padaju cene nafte i relativno se stabilizovao kurs dinara u odnosu na svetske valute. Stru~waci ukazuju da }e cene i u maloprodaji verovatno padati jer je trì{te liberalizovano i nafta{i moraju da vode ra~una o cenama goriva na pumpama kod konkurentskih kompanija. Trenutno su u maloprodaji cene derivata kod NIS-a najniè,

Naf ta {i ka `u da ce ne ne mo gu da idu na ni `e jer mo ra ju da po kri ju gu bit ke odra ni je

PO^ELO RU[EWE PREOSTALIH DELOVA BIV[EG @ELEZNI^KO-DRUMSKOG MOSTA

Pr vi {i po vi no vog „@e è qa” od ne de qe Samo dan nakon {to je izdata dozvola za pripremne radove, dobijena je i gra|evinska dozvola za izgradwu novog èlezni~ko-drumskog mosta preko Dunava u Novom Sadu na mestu pre 13 godina u NATO-ovom bombardovawu poru{enog @eèqevog. To zna~i da paralelno s priprem-

bova poru{enog mosta i ~im se taj posao zavr{i, po~e}e bu{ewe {ipova. Procewuje se da }e se prva osloboditi sremska strana kod Petrovaradina, gde }e se od slede}e nedeqe po~eti raditi. Posao pobijawa {ipova poveren je, pak, beogradskoj kompaniji „Geosonda”.

jer je ugovor potpisan pre vi{e od godine, a ozbiqno je kasnila izrada glavnog projekta, koji je trebalo da bude gotov do septembra 2011. Kada je kona~no zavr{en, utvr|eno je da je izmewen u odnosu na idejni projekat, pa je izgubqeno vreme oko usagla{avawa i korekcije.

Zona ~eka ulaga~e U industrijskoj zoni, ina~e potpuno infrastrukturno opremqenoj, osim „Albona”, svoje mesto }e tu na}i i novi pogoni firmi „Adrijana” iz Sombora i „Insert” iz Novog Beograda. – Op{tina Ruma ima oko 300 hektara zemqe, infrastrukturno potpuno opremqene, koja ~ini industrijske zone – rekao je Goran Vukovi}. – Prethodnih godina smo radili na osposobqavawu administracije da mo`e brzo i lako da odgovori na sve zahteve budu}ih investitora i u tome smo uspeli, a verujemo da }e se na{i novi investitori vrlo brzo u to i uveriti. „Albon” je imao interesovawe da gradi u Rumi pre {est godina, ali po{to nisu nai{li na razumevawe tada{weg op{tinskog rukovodstva, oti{li su u [imanovce gde danas imaju pogon. Verujem da }e ovim potezom sve biti ispravqeno. ti izgra|ena proizvodna hala od oko 10.000 kva dra ta, koja treba da bude zavr{ena do kraja ove godine i u kojoj }e, do po~etka naredne godine, biti zaposleno oko 200 radnika. – S „Fordom” smo potpisali ugovor vredan 40 miliona evra za serijsku proizvodwu klipwa~a za motore. Realizacija tog ugovora po~iwe 1. januara slede}e godine i do tada moramo sve da zavr{imo

od prodaje bi i{ao u republi~ki, a ne u op{tinski buxet. U naredne ~etiri godine, do la skom ova tri no va investitora, op{tinski buxet }e prihodovati oko 1,9 milion evra, op{tina nema nikakvih ulagawa jer je ova zo na pot pu no in fra struk turno opremqena, a u roku od nepune tri godine }e prihodi biti ve}i nego {to bi bila naknada za zemqi{te. J. An ti}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

109,2575

111,4872

114,0514

108,9230

Australija

dolar

85,8267

87,5783

89,5926

85,5640

Kanada Danska

dolar kruna

1 1

83,5429 14,6792

85,2479 14,9788

87,2086 15,3233

83,2872 14,6343

Norve{ka

kruna

14,4627

14,7579

15,0973

14,4185

[vedska

kruna

12,3331

12,5848

12,8743

12,2953

[vajcarska

franak

90,8813

92,7360

94,8689

90,6031

V. Britanija

funta

133,4524

136,1759

139,3079

133,0439

SAD

dolar

83,1298

84,8263

86,7773

82,8753

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 4. 2012. godine

i u proseku su jeftinije za dva do ~etiri dinara po litru u odnosu na cene kod ostalih naftnih kompanija. Cena evro premijuma BMB-95 kod NIS-a je nià u odnosu na cene konkurenata za 3,5 do 7,6 dinara za litar, BMB-95 za 3,3 dinara, dizel gorivo D-2 niè je od 1,6 do 2,5 dinara, a evrodizel od dva do ~etiri dinara. Na trì{tu Srbije se stabilizovala i situacija sa snabdevawem dizelom D-2 , jer se obnavqaju isporuke tod derivata, posle nesta{ice izazvane snabdevawem poqoprivrednika tim gorivom neophodnim za proletwu setvu, kaù u Udruèwu naftnih kompanija Srbije (UNKS). Do kraja ove nedeqe se o~ekuje da }e ve}ina pumpi biti uredno snabdevena tim gorivom, isti~u u UNKS-u.

Ba ge ri ju ~e ru {i li ostat ke sta rog mo sta

nim radovima mo`e po~eti i izgradwa novog mosta. Kako „Dnevnik” saznaje, pobijawe prvih {ipova – temeqa za izgradwu budu}ih stubova – o~ekuje se na sremskoj strani mosta ve} u ponedeqak. Izvor dostupan na{em listu ka`e da su u toku pripremni radovi koje je izabrani italijansko-{panski konzorcijum „Azvi-Tadei-Konsaldi” poverio jagodinskoj firmi „Mat”. Ru{e se preostali delovi stu-

Fo to: B. Lu ~i}

Kako saznajemo, izabrani izvo|a~ radova anga`ova}e i druge na{e firme da rade kao podizvo|a~i na izgradwi mosta. „Mostogradwa” je pred potpisivawem ugovora, a montira}e delove konstrukcije, koji }e biti proizvedeni u italijanskoj fabrici i ovde sklapani. Po ugovorenom roku izgradwe od 32 meseca, most bi trebalo da se zavr{i do kraja 2013, {to zna~i dve gra|evinske sezone. Mnogo vremena je ve} izgubqeno

Zbog izmewenog projekta ugroèno je vodoza{titno podru~je na sremskoj strani pa se gradili{te mora za{tititi. Da se ne bi ugrozio vodovodni sistem, predloèna je ugradwa razdelnog sloja gline koji }e predstavqati tampon izme|u gradili{ta i vodoza{titnog podru~ja. Institut „Jaroslav êrni” predloìo je vodoza{titne mere za gradili{te na sremskoj strani, a glavni projekat je pro{ao tehni~ku kontro-

lu Instituta „Kirilo Savi}” u Beogradu. Novi most bi}e dug 474 metra, {irok 25 i ima}e dva `elezni~ka koloseka, dve drum-

Projekat bez revizije U Ministarstvu za prostorno planirawe su nam ne dav no re kli da su oni nadle`ni za sve projekte koji ukqu~uju izdavawe lokacijske i gra|evinske dozvole, te reviziju onih projekata koji se odnose na putne objekte na magistralnim i regionalnim putevima i autoputevima, shodno Zakonu o planirawu i izgradwi. S tim u vezi, o~ekivala se i revizija glavnog projekta, posebno zbog unetih izmena, ali su nam ju~e objasnili da to nije bilo neophodno jer je prvobitno dr`avna re vi zi o na ko mi si ja da la po zi tiv no mi {qe we na idejni projekat. ske i dve pe{a~ke staze, a sastoja}e se od dva povezana luka od 180 i 220 metara. Vrednost radova procewena je na 46 miliona evra, od kojih je EU dala 26,2 miliona, a Pokrajina i grad oko 19. Prava i obaveze in ve sti to ra iz grad we no vog mosta u ime dr`ave preuzele su „@eleznice Srbije”. R. Dautovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (497,87 -0,79)

BIP u restrukturirawu, Beograd

15,38

Energoprojekt Niskogradwa, BG

14,01

700

21.000

Filip Moris, Ni{

1,12

900

Meser Tehnogas, Beograd

0,53

3.820

0,46 Promena %

661 Cena

7.519.657 Promet

Harder Digital Sova, Ni{

-12,03

1.126

25.898

Zdravqe, Leskovac

-11,99

5.584

Energomonta`a, Beograd

-11,11

4.000

-8,00

NIS, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

Jugohemija, Beograd Agrobanka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,80

1.608

112.479

NIS, Novi Sad

0,46

661

7.519.657

Komercijalna banka, Beograd

-2,66

1.645

2.417.440

Imlek, Beograd

-3,07

2.909

6.777.800

Soja protein, Be~ej

0,37

544

365.027

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,41

480

178.235

Energoprojekt holding, Beograd

-0,67

445

327.225

56.000

Jubmes banka, Beograd

0,01

11.500

57.500

2.300

57.500

Agrobanka, Beograd

-3,65

1.004

126.476

-3,65 Promena %

1.004 Cena

126.476 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.630

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.000

0,00

0,46

661

7.519.657

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Soja protein, Be~ej

0,37

544

365.027

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.100

0,00

Fabrika {e}era, Crvenka

0,02

6.201

279.045

Tigar, Pirot

0,00

497

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

301

0,00

Labudovo okno, Bela Crkva

0,00

1.116

178.560

Topola, Ba~ka Topola

0,00

35.000

175.000

Svi iznosi su dati u dinarima

[TA POKAZUJU PRIJAVE POREZA NA DOHODAK GRA\ANA

U Srbiji najboqe zara|uju stranci Ko u Sr bi ji naj vi {e za ra |u je? Stran ci. Ta ko go vo re po da ci o po re zu na do ho dak gra |a na za pro {lu go di nu. Pro fi ta bil na za ni ma wa te {ko je na bro ja ti jer ve }i na onih ko ji su uve li ko pre ma {i li tro stru ku srp sku pro se~ nu za ra du ko ri sti pra vo da u pri ja vi ne na ve de ni stru ku ni zva we. Ali, su de }i po obla sti ma iz ko jih do la ze, naj vi {e se mo è za ra di ti u fi nan si ja ma i ener ge ti ci. Naj bo ga ti ji stran ci ima ju bo ra vi {te uglav nom u ve li kim gra do vi ma i ra de za kom pa ni je ko je po kri va ju ce lo srp sko tr ì {te. Po rez, me |u tim, pri ja vqu ju u me stu bo ra vi {ta. No vi Sad su uve li ko osvo ji li, a po da ci po re zni ka go vo re da su od pr vih de set s naj vi {im iz no som u pri ja vi ~ak osam stran ci. Oni su se po re |a li je dan za dru gim, a po sled wa dva me sta su za u ze li do ma }i pred u zet ni ci. „Top-ten„ }e ove go di ne pla ti ti 73 mi li o na di na ra po re za. Pr vi na li sti je stra nac na sta wen u No vom Sa du s pri ja vqe nim pri ho dom od 164,48 mi li o na di na ra. Za ni ma we ni je na veo, ma da mno gi spe ku li {u o to me da je to isti onaj ko ji je s pri ma wem od 166 mi li o na di na ra bio pr vi po za ra di i la ne. Ta da je kao za ni ma we na veo pro fe sor eko no mi je. Za ne u pu }e ne ni je lo {e na ve sti da se ve} ta da dr ào po da qe od ka te dre i u~i o ni ce. Stra ni dr à vqa nin ima dve op ci je za pla }a we po re za: mo è ga pla ti ti u ze mqi iz ko je do la zi ili kod nas. A u tom iz bo ru zna ~aj nu ulo gu igra i to da li dve ze mqe ima ju pot pi san ugo vor o iz be ga va wu dvo stru kog opo re zi va wa. Sr bi ja je ta kav akt pot pi sa la sa 49 ze ma qa, ve }i na su iz EU i one s ko ji ma naj vi {e sa ra |u je mo, a to zna ~i da ob ve znik na

Od deset najvi{ih novosadskih plata, ~ak osam primaju stranci taj na ~in iz be ga va da mu i ma ti~ na ze mqa i ona gde ra di opre zu ju isti pri hod, od no sno da dva pu ta pla ti na met na istu su mu. Stra ni „naj„ bo ga ta{ je iza brao da po rez pla ti u Sr bi ji. Ov de u osno vi cu za opre zi va we ula zi i ono {to je za ra dio u ze mqi ~i ji je dr `a vqa nin ako je ta kvih pri ho da bi lo. Po re zni ci ka `u da su stran ci vr lo sa ve sni ob ve zni ci te da pre

VICEGUVERNER NBS-a BOJAN MARKOVI]

Dinar pao zbog „Ju-Es stila” i MMF-a – Pad vred no sti di na ra u od no su na evro od po ~et ka go di ne do da nas uzro ko van je, iz me |u osta log, za mr za va wem aran `ma na s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom i od la skom „Ju-Es sti la„ iz Sr bi je – oce nio je ju ~e na Pa li }u vi ce gu vre ner Na rod ne ban ke Sr bi je Bo jan Mar ko vi}.

jed na od wih je ste i de fi cit te ku }eg ra ~u na plat nog bi lan sa, ko ji, po vi ce gu ver ne ru, mo è bi ti ot klo wen kroz struk tur ne pro me ne i fi skal nu po li ti ku. – Struk tur ne pro me ne }e do ve sti do po boq {a wa pro duk tiv no sti i kon ku rent no sti sek to ra raz me wi vih do ba ra, za raz li ku od sek to ra uslu ga, a fi skal na po li ti ka mo è pri po mo }i pro me ni iz vo ra ra sta ukup nog do ma }eg pro iz vo da – da qe od po tro {we, a vi {e ka iz vo zno ori jen ti sa nim gra na ma” – re kao je Mar ko vi}. On je oce nio da “{to su ova dva me ha ni zma efi ka sni ja, to }e bi ti ma we po tre be za bi lo ka kvom ko rek ci jom kur sa”. – Uko li ko se ova dva me ha ni zma is ko ri ste, uz na sta vak aran `ma na s MMF-om, ni je ne mo gu }e da }e mo u dru goj po lo vi ni go di ne vi de ti i kre ta wa na de vi znom tr ì {tu u sme ru su prot nom od onih u pr voj

Ciq – niska inflacija Bo jan Mar ko vi} je do dao da je osnov ni za da tak NBS-a odr à va we ni ske i sta bil ne in fla ci je. – In fla ci ja je u mar tu iz no si la na me |u go di {wem ni vou 3,2 pro cen ta, a o~e ku je mo da }e u apri lu bi ti jo{ i ni à. Ciq in fla ci je za ovu go di nu je ste ~e ti ri od sto plus-mi nus 1,5 pro ce nat – za kqu ~io je Mar ko vi}. On je no vi na ri ma na mar gi na ma sku pa “Stra te gij ski me nax ment i si ste mi po dr {ke u stra te gij skom me nax men tu”, u or ga ni za ci ji Eko nom skog fa kul te ta u Su bo ti ci, iz ja vio da je di nar od po ~et ka 2012. osla bio pet do {est pro ce na ta u od no su na evro, a da je NBS zbog spre ~a va wa pre te ra nih osci la ci ja kur sa pro dao 550 mi li o na evra na me |u ban kar skom tr ì {tu. Mar ko vi} je oce nio da kre ta we kur sa za vi si od mno gih stva ri, a da

po lo vi ni go di ne – ka zao je Mar ko vi}, i oce nio da se to mo è ura di ti ta ko {to }e se ma we tro {i ti, a vi {e ula ga ti u in ve sti ci je ko je }e do pri ne ti “iz vo zno ori jen ti sa nim i uvo zno-sup sti tiv nim sek to ri ma”. – Sve {to se de {a va s kur som re flek tu je sta we na {e pri vre de, sta we eks ter ne rav no te è, ali ta ko |e uti ~e i na in fla ci ju ta ko da NBS pom no pra ti {ta se de {a va na de vi znom tr ì {tu i tu je da obez be di we go vu sta bil nost.

po pu wa va wa pri ja ve sve pro ve re s po zna tim kon sul tant skim ku }a ma ko je ra de kod nas ta ko da je mo gu} nost gre {ke sve de na na naj ma wu mo gu }u me ru. Od svih de ta qa jav nost naj vi {e za ni ma ko su oni. Ime na su po na {im pro pi si ma taj na, ali svi do bro zna mo da su ~e ti ri naj bo qe pro da te ban ke iz No vog Sa da, tu je i DDOR „No vi Sad”, pa NIS... Vo de }i qu di u tim kom -

pa ni ja ma za ra |u ju vi so ke su me, dok se osta li mo gu po hva li ti od li~ nim pri ma wi ma. Zna se da ~la no vi od bo ra u ban ka ma u ko ji ma do mi ni ra stra ni ka pi tal pri ma ju iz me |u 8.000 i 12.000 evra me se~ no. To je do voq no, ali ne to li ko da bu de vi {e od sto mi li o na. Da ni je na {ih stra na ca, bu xet bi bio si ro ma {ni ji za pri li~ nu su mu jer im osta li bo ga ta {i ni su ni do ko le na. Ta ko se naj bo ga ti ji [u ma di nac, ko ji ì vi na adre si u Ja go di ni, po hva lio za ra dom od 34,56 mi li o na. Pr vog e{a lo na tur bo folk iz vo |a ~a ve} po du è ne ma me |u naj bo ga ti ji ma. Ne dav no su ot kri li i taj nu: po je di ni su pri ja vqe ni u Austri ji pa ta mo pla }a ju i po rez. Dru gi, pak, ka ù da tu ne ma pro ble ma jer ako se s ga zdom ugo vo ri ve ~e pe va wa za 5.000 evra, bar 2.000 se do bi ja na ru ke i iz gu bi se iz po re skih pri ho da i bez pro me ne pre bi va li {ta. Ka ù da te ne zva ni~ ne ol ka {i ce svi re dov no ko ri ste. Do bro je {to su stra ni bi zni sme ni sa srp skom adre som po {te ni ji od wih, ko ji o qu ba vi pre ma ze mqi sa mo pe va ju, ali po rez ov de ne pla }a ju. Za ute hu – ni su ni dru gi bo qi. Hr vat ski po re zni ci ba{ ~e {qa ju ta mo {wu estra du. Ovih da na se mno go pi sa lo o osno vi ca ma i sto pa ma ovog po re za. Ipak, ni je lo {e pod se ti ti jo{ jed nom: po rez pla }a ju svi ko ji su za ra di li bar di nar vi {e od tro stru ke pro {lo go di {we srp ske pla te, a ona je bi la 3.796.776 di na ra. Sto pa je de set po sto. Ona va ì do {e sto stru kog pro se ka, a pre ko to ga je 15 po sto. Ob ve zni ci ima ju pra vo na olak {i ce, ali oni ne mo gu bi ti ve }e od 50 od sto do hot ka za opo re zi va we. D. Vujo{evi}

VESTI Iz Qiga za Crnu Goru Po la ga wem ka me na te meq ca kod se la Di }i na do mak Qi ga po ~e li su ra do vi na iz grad wi de o ni ce Ko ri do ra 11 od Qi ga do Pre qi ne. Iz grad wa de o ni ce auto-pu ta Be o- grad-Ju `ni Ja dran du ge 40 ki lo me ta ra ko {ta }e oko 308 mi li o na evra, rok za za vr {e tak ra do va je 3,5 go di ne. Za iz grad wu de o ni ce Ko ri do ra 11 od Qi ga do Pre qi ne do bi jen je kre dit od Vla de Azer bej xa na od 308 mi li o na evra, po fik snoj ka mat noj sto pi od ~e ti ri od sto na 15 go di na, sa grejs pe ri o- dom od tri go di ne. Tra su ~i ne tri de o ni ce - Qig-Boq kov ci, Boq kov ci-Ta ko vo i Ta ko vo- Pre qi na, a glav ni iz vo |a~ ra do va je azer bej xan ska fir ma „Azvirt”, dok }e go to vo po lo vi nu po sla oba vqa ti do ma }a gra |e vin ska ope ra ti va.

Prva „Ikea” gradi se na jesen [ved ska kom pa ni ja Ikea pla ni ra da na je sen po~ ne iz grad wu pr ve rob ne ku }e u Sr bi ji, iz ja vio je di rek tor za raz voj Ikee za ju go i sto~ nu Evro pu Vla di slav La li}. Da li }e taj plan bi ti re a li zo van za vi si }e od efi ka sno sti ad mi ni stra ci je da iz da sve po treb ne do zvo le, ka zao je La li}. „Pr va Ike i na rob na ku }a u Sr bi ji bi }e u Be o gra du, na za pad nom de lu pre ma aero dro mu. ^e ka mo da do bi je mo pra vo kon ver zi je ze mqi {ta, lo ka cij sku i gra |e vin sku do zvo lu i ima mo obe }a we da }e sve bi ti za vr {e no u krat kom ro ku”, re kao je La li} a pre no se me di ji. U iz grad wu rob ne ku }e od 40.000 kva dra ta, pre ma we go vim re ~i ma, bi }e in ve sti ra no oko 50 mi li o na evra, a pr vi kup ci bi u wu u{li go di nu da na po sle po ~et ka grad we. „Na{ du go ro~ ni plan je da u na red nih 10 go di na u Sr bi ji iz gra di mo pet rob nih ku }a, ta ko da bi ukup na in ve sti ci ja bi la oko 250 mi li o na evra. Dru ga rob na ku }a bi bi la u Ni {u, za tim bi gra di li dru gi

pro daj ni obje kat u Be o gra du, a po tom u No vom Sa du i u ne kom od ve }ih gra do va u cen tral noj Sr bi ji”, na ja vio je La li}.

„Sogaz” sti`e u Novi Sad U No vom Sa du }e u po ne de qak bi ti otvo re no Ak ci o nar sko dru {tvo za osi gu ra we „So gaz” No vi Sad, ko je su za jed no osno va li ru ska kom pa ni ja „So gaz” i Jav no pred u ze }e „Sr bi ja gas”, sa op {ti lo je to jav no pred u ze }e. Za jed ni~ ka srp sko-ru ska osi gu ra va ju }a kom pa ni ja do bi la je kra jem pro {le go di ne do zvo lu za rad od Na rod ne ban ke Sr bi je. Osni va~ ki ka pi tal no ve osi gu ra va ju }e ku }e bi }e {est mi li o na evra. „Osi gu ra va ju }e dru {tvo ga sne in du stri je” iz Mo skve ima }e u tom srp sko-ru skom pred u ze }u 51 od sto u~e {}a, a „Sr bi ja gas” 49 od sto u osni va~ kom ka pi ta lu. Dru {tvo }e oba vqa ti po slo ve svih vr sta ne `i vot nih osi gu ra wa.

Rebalans buyeta obavezan Stal ni pred stav nik MMF-a za Sr bi ju Bog dan Li so vo lik ka è da }e no va vla da mo ra ti da ura di re ba lans bu xe ta ka ko bi omo gu }io po sti za we ci qa nog de fi ci ta u 2012. No va vla da mo ra da ogra ni ~i do dat no za du ì va wa dr à ve, za tim da do ne se kre di bi lan pro gram fi skal nog pri la go |a va wa ko jim bi se jav ni dug vra tio u odr ì ve okvi re, a ve li ka struk tur na re for ma po treb na je zbog po kre ta wa eko nom skog ra sta, re kao je Li so vo lik u naj no vi jem bro ju Ma ga zi na „Bi znis”. „Eko nom ski po ka za te qi u pr va dva me se ca ove go di ne go ri su ne go {to je bi lo ko to mo gao da pred vi di pre sa mo ne ko li ko ne de qa. Ne ke od tih sla bo sti bi le su sa mo pri vre me ne, zbog ne po voq nih vre men skih uslo va u fe bru a ru. Shod no to me, bu xet ski pri ho di su bi li ma wi ne go {to se o~e ki va lo”, na veo je Li so vo lik.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota21.april2012.

POQOPRivRedA

subota21.april2012.

OTVOREN DORADNI CENTAR INSTITUTA ZA RATARSTVO, GRADI SE I SKLADI[NI

U NS se me uli ve no {est mi li on a evra

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim [an~evima kod Novog Sada ju~e je sve~ano otvoren najsavremeniji centar za doradu semena u jugoisto~noj Evropi, u ~ije je opremawe ulo`eno oko 3,5 miliona evra. Doradni centar za seme kukuruza, suncokreta, soje, krmnog

Po re~ima direktora Instituta prof. dr Borislava Kobiqskog, ve} krajem ove godine vide}e se benefit ulo`enih para. Kobiqski je podsetio na to da Institut izvozi u 33 zemqe sveta, a sada, s uvo|ewem linije finalne obrade i pakovawa, zaokru`uje se proces proizvodwe:

dnevnik

NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU

P{e ni ca se opo ra vqa, ku ku ruz ra ste Trgovawe na Produktnoj berzi u Novom Sadu ove nedeqe obele`io je blagi oporavak cene p{enice, blagi rast cene kukuruza i rast cene soje. Prvi put od po~etka marta kada je cena p{enice po~ela da pada ili je bila u stagnaciji, prime}eni su prvi konkretniji znaci cenovnog rasta. Dodu{e, to se po prose~noj ceni trgovawa koja je iznosila 23,41 din/kg (21,68 bez PDV-a) ne mo`e zakqu~iti jer je to tek 0,75 posto vi{e od prose~ne iz prethodne nedeqe. Me|utim, s obzirom na to da se trgovawe ovom robom krajem nedeqe realizovalo po 21,80 din/kg, bez PDV-a, na-

vodi na to da bi se najpreciznija ocena trì{nih de{avawa mogla formulisati kroz konstataciju o blagom oporavku cene hlebnog ìta, navode na berzi. Cena kukuruza je u neznatnom porastu u odnosu na prethodnu nedequ, ali analizom trì{ta u toku same nedeqe, uo~ava se jasna opadaju}a cenovna linija ove robe. Prose~na cena je od 17. do 20. aprila iznosila 21,28 din/kg (19,70 bez PDVa), {to je 0,77 posto vi{e od prose~ne cene trgovawa u prethodnoj nedeqi. Prvi dan trgovawa protekle nedeqe obeleìo je ovosezonski cenovni rekord kukuruza koji je iznosio 20 din/kg.

Me|utim, da ovo ipak ne}e biti nov cenovni reper za ovu robu, pokazali su naredni dani, kada se ovom robom trgovalo najpre po 19,80 din/kg, bez PDV-a, a na kraju nedeqe i po 19,60 din/kg. Soja se stabilizovala na relativno visokom nivou od 46,98 din/kg (43,50 bez PDV-a), i to je porast od 0,92 posto u odnosu na prose~nu cenu u prethodnoj nedeqi. Obim prometa na Berzi od 1.250 tona robe je 6,23 odsto mawi nego prethodne nedeqe. Finansijska vrednost prometa je iznosila 30.130.000 dinara i 10,23 odsto je mawa od vrednosti prometa iz prethodne nedeqe.

PO^ELA ISPLATA AVANSA, USVOJENE UREDBE ZA POVR]E, VO]E, CVE]E, OSIGURAWE...

Pa o ri ma le gla mi li jar da za se tvu biqa i drugih kultura kojima se bavi ta nau~na institucija sve~ano je pustio u pogon predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} koji je potom, zajedno s direktorom Instituta Borislavom Kobiqskim, odmah pored tog objekta postavio kamen temeqac za novi Institutov skladi{ni centar kapaciteta 6.000 tona. – Svaki osmi suncokret na svetu vodi poreklo s ovog instituta, a sorta je~ma „fanatazija” je i zvani~no progla{ena

od genetskog ispitavawa, selekcije semena, samog semenarstva do spremawa u novi skladi{ni prostor, ~iji je kapacitet sada 15.000 tona. Nova hala za skladi{tewe semena bi}e zavr{ena za 80 dana, ~ime }e roba mo}i nesmetano da ~eka na isporuku. – Tokom 74 godine od osnivawa na{eg Instituta moram da naglasim da smo ostvarili izvoznu stopu od gotovo 50 odsto, tako da time bele`imo rekord u proizvodwi i distribuciji na{eg se-

In ve sti ci ja vredna {est mi li o na evra bi ]e is pla }e na za tri go di ne jer kva li tet ne sor te se me na, za hva qu ju }i iz vo zu, do no se do bre pri ho de za najboqu – rekao je Pajti}. – Pokazalo se da dobra saradwa dràve i nauke donosi dobre rezultate, tako da je Institut za ratarstvo i povrtarstvo jedan od najve}ih izvoznika u Vojvodini u ovom trenutku. Izgradwom i opremawem doradnog centra i skladi{ta omogu}i}e se da ova institucija nastavi da se bori na trì{tu s najve}im multinacionalnim kompanijama i da bude jo{ konkurentniji. Investicija u ova dva objekta, vredna {est miliona evra }e, stoga, biti ispla}ena kroz tri godine jer kvalitetne sorte semena, zahvaquju}i izvozu, donose i dobre prihode, tako da Institut moè nesmetano da se razvija i posluje.

mena – istakao je prof. Kobiqski. – Jasno je da bez daqeg ulagawa nema napredka u skladu s novim svetskim tendencijama u oblasti agrara. Tako smo i mi najvi{e uloìli u qudski faktor jer smo nedavno zaposlili 16 novih vrhunskih mladih geneti~ara, kupili najsavremeniju opremu, a u planu nam je da u dogledno vreme sazidamo i novi nau~noistraìva~ki centar vredan oko sedam miliona evra, koji bi postao centar nau~noistraìva~kog rada nau~nika iz oblasti agrara. Institut za ratarstvo i povrtarstvo je zbog svega toga prepoznat kao nacionalni brend, s kojim srpski farmeri i poqoprivrednici uvek mogu da sara|uju i da se na wega oslawaju.

Ju~e je po~ela isplata avansa za prole}nu setvu u ukupnom iznosu od tri milijarde dinara, re~eno je „Dnevniku” u Ministarstvu poqoprivrede i trgovine. Poqoprivrednici su od 17. aprila podneli 58.000 zahteva za taj vid podsticaja, a re~ je o iznosu od gotovo milijardu dinara. Na osnovu uredbi o podsticawu proizvodwe duvana u listu, ìtarica i krompira i industrijskog biqa, poqoprivrednici imaju pravo na avans za duvan u listu i za industrijsko biqe, odnosno soju, suncokret, uqanu repicu i {e}ernu repu od 4.000 dinara po hektaru. Avans za ìtarice iznosi 1.500 dinara, odnosno za krompir pre isporuke 2.000 dinara po hektaru. – Avans za prole}nu setvu bio je preko potrebna mera zbog toga {to je 90 odsto poqoprivrednika u lo{oj finansijskoj situaciji – izjavio je za na{ list predsednik op{tine Nova Crwa i poqoprivrednik Pera Milankov, napomiwu}i da }e na taj na~in poqoprivrednicima s mawim imawima biti omogu}eno da novac za obavqawe setvenih radova dobiju na vreme. Komentari{u}i uredbe koje se odnose na premirawe poqoprivredne proizvodwe po kilogramu isporu~ene robe, Milankov je ukazao na to da se one mogu posmatrati iz dva ugla: – Radim 200 hektara i, gledaju}i moj interes i interes onih koji rade kao ja i vi{e od mene, bi}emo uskra}eni za deo para. S druge strane, ne moè se re}i da ta mera nije pravi~na, bez obzira na to {to }e neki dobiti mawe novca nego do sada – kazao je Milankov, i naglasio

Traktori na drumovima u sredu Poqoprivednici u Vojvodini pripremaju se za protest koji }e po~eti 25. aprila. – Dali smo rok za ispuwewe na{ih zahteva, a to je 24. april, kada se setva privede kraju. Niko nije odgovorio, nije do danas prihva}eno da se subvencije daju na osnovu hektara svim registrovanim gazdinstvima i, ako tako ostane, kre}emo s protestima koje smo najavili – kaè za „Dnevnik” predstavnik nezadovoqnih poqoprivrednika Miroslav Ivkovi}. – Na{i zahtevi prosle|eni su i premijeru Mirku Cvetkovi}u i predsedniku Srbije Borisu Tadi}u, dakle, ne mogu re}i da nisu informisani. Pregovarali bismo s Ministarstvom poqoprivrede, ali, naàlost, nemamo s kim. Ivkovi} kaè da je na prethodnim protestima na putevima bilo 4.000 traktora, te da se o~ekuje da ih u sredu bude vi{e. – Svako }e u svom mestu ili u blizini tog mesta iza}i na puteve. Nemamo nameru da idemo u Beograd ve} da tu ostanemo do ispuwewa zahteva. Protesti }e biti organizovani i u dvadesetak mesta u centralnoj Srbiji – kaè Ivkovi}. – Za avanse za prole}nu setvu nismo ni predali zahteve, to nije ni{ta. Subvencije su skrojene po meri otkupqiva~a jer }e oni manipulisati otkupnom cenom. Tako|e, proizvo|a~i bi mogli da izvezu suncokret u Ma|arsku po mnogo boqoj ceni, ili {e}ernu repu u Hrvatsku, ali se subvencije mogu podi}i samo ukoliko prodaju u Srbiji. A ko garantuje da }e subvencije biti i ispla}ene? da novi model dràvnih subvencija omogu}ava da podsticaje dobije tri puta ve}i broj gazdinstava nego {to je to bio slu~aj do sada.

NA ME\UNARODNOM SAJMU U NOVOM SADU

Svet ski {am pi o ni po qo pri vred ne me ha ni za ci je Najve}a sajamska manifestacija u na{oj zemqi i jedan od najzna~ajnijih sajmova iz oblasti agrara – Me|unarodni poqoprivredni sajam – ove godine }e biti odràn od 12. do 18. maja na Novosadskom sajmu. Ovaj sajam okupqa veliki broj doma}ih i stranih izlaga~a i pravo je mesto za predstavqawe mogu}nosti, znawa i iskustva iz domena poqoprivrede, ali i novina izme|u dve sajamske priredbe. Me|unarodni poqoprivredni sajam ima dugu i bogatu tradiciju i po mnogo ~emu je prepoznatqiv i u zemqi i inostranstvu. Izvesno je da je me|u segmentima koji izazivaju veliku pa`wu posetilaca, poqoprivrednika, ali i stru~ne publike, Izlo`ba poqoprivredne mehanizacije, a na 79. me|unarodnom poqoprivrednom sajmu }e oko 30 odsto ukupne izlaga~ke ponude zauzeti ba{ izlaga~i koji }e predstaviti najnovije modele najpoznatijih proizvo|a~a traktora, kombajna i drugih poqoprivrednih ma{ina. Uz poqoprivredne ma{ine proizvo|a~a iz Danske, Engleske, Francuske, Finske, Italije, Nema~ke, Turske, Indije, Japana, Kine i drugih zemaqa, bi}e izloèni i proizvodi doma}ih proizvo|a~a – Industrije motora u Rakovci i Industrije ma{ina i traktora u Beogradu. Po re~ima predsednika Poslovnog udruèwa uvoznika i izvoznika poqoprivredne meha-

nizacije \or|a Mi{kovi}a, ~lanice tog udru`ewa nastupi}e na vi{e od 14.000 kvadratnih metara sajamskog prostora i predstaviti vi{e od 150 vode}ih svetskih brendova poqoprivrednih ma{ina.

– Ve} sad se moè re}i da }e na sajmu, uz standardnu ponudu, biti izloèni i noviteti, me|u kojima i ma{ine nagra|ene na najpoznatijem sajmu poqoprivredne mehanizacije „Agritehnika” u Hanoveru – rekao je Mi{kovi}. – Tako|e, ~lanovi Udruèwa najavili su i popuste od pet do deset odsto, kao i niz drugih povoqnosti

– produèni garantni rok – do 24 meseca, nagradna putovawa – posete fabrikama u inostranstvu... Osim poqoprivrednih ma{ina iz inostranstva, posetioci sajma }e, ukazao je Mi{kovi}, na {tandovima „Agrovojvodina – mehanizacija” i „Agropanonka” biti u prilici da vide proizvode koje ove kompanije, zajedno sa svojim partnerima, sklapaju u Srbiji i izvoze na trì{ta u regionu. Tokom ove manifestacije, a u ciqu preventivnog delovawa na smawewe saobra}ajnih nesre}a u kojima su poqoprivredne ma{ine izaziva~i ili u~esnici, bi}e predstavqeno i novo dopuweno izdawa kompakt-diska namewenog rukovaocima poqoprivrednih ma{ina, koji sadrì propise koji reguli{u ovu materiju. Taj posao ura|en je u saradwi s Novosadskim sajmom, Ministarstvom unutra{wih poslova i Centrom za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici. Zahvaquju}i dobijawu statusa kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji, otvorila se i mogu}nost u~lawewa Poslovnog udruèwa u Evropsko udruèwe dilera i servisera poqoprivredne mehanizacije Climmar, a tokom sajma o~ekuje se i poseta delegacije tog evropskog udruèwa. D. Mla|enovi}

Kako je precizirao, qudi kojima su pare potrebne, odnosno oni s mawim posedima, su oni koji }e ovog puta dobiti novac, i to na vreme.

I poqoprivredni proizvo|a~ iz Be~eja Vasa Xigurski pozdravio je po~etak isplate avansa za prole}nu setvu, uz napomenu da se on kao proizvo|a~ stoke i korisnik subvencija za tu vrsti proizvodwe uverio u zna~aj podsticaja koji dr`ave daje zemqoradnicima. – Posebno je dobro {to }e te subvencije dobiti veliki broj proizvo|a~a, oko 240.000 – kazao je Xigurski, dodaju}i da je on korisnik svih dosada{wih subvencija za ratarsku i sto~arsku proizvodwu. Xigurski je posebno ukazao na va`nost Uredbe o subvencionisawu osigurawa poqoprivredne proizvodwe, navode}i da je on jedan od retkih zemqoradnika koji je osigurao stoku. Ju~e je Vlada Srbije usvojila i uredbe za povrtarstvo, vo}arstvo, vinogradarstvo, gro`|e, pe~urke i cve}e. Re~ je o merama investicione podr{ke, a Ministarstvo }e poqoprivrednicima omogu}iti 40 do 50 procenata bespovratnih sredstava za opremu i mehanizaciju, koju koriste u proizvodwi i plasmanu svojih proizvoda. Va`no je re}i da je limit za poqoprivredne proizvo|a~e dva milona dinara. Ukoliko za ovu vrstu podsticaja konkuri{u zadruga ili udru`ewe, tako|e }e dobiti 40, odnosno 50 procenata bespovratnih sredstava, ali }e limit za wih biti ~etiri miliona dinara. Vlada je ju~e usvojila i Uredbu o subvencionisawu osigurawa, ~ime }e poqoprivrednim proizvo|a~ima biti omogu}eno 40 procenata bespovratnih tro{kova koje imaju prilikom osigurawa svoje biqne i sto~arske proizvodwe. S. Glu{~evi}

Biq ni ople me wi va ~i u svet skom dru {tvu – Srbija ove godine postaje ~lan Me|unarodne unije za za{titu novih biqnih sorti UPOV – najavio je direktor Uprave Ministarstva poqoprivrede za za{titu biqa dr Jan Bo}anski. On je na otvarawu konferencije koju su organizovali Agrobiznis projekat Ameri~ke agencije za me|unarodni razvoj USAID, u saradwi s Ministarstvom poqoprivrede, ambasadom Kraqevine Holandije i GIZ-om istakao va`nost ~lanstva Srbije u UPOV-u. Me|unarodna unija za za{titu novih biqnih sorti, sa sedi{tem u @enevi, trenutno broji 70 zemaqa ~lanica koje zajedno rade na unapre|ewu sistema za{tite novih biqnih sorti. – ^lanstvo zahteva dosta truda, nove regulative i pravilnike, ali }e se sav taj trud isplatiti time {to }e Srbija ostvariti

mnogo boqu poziciju na me|unarodnom tr`i{tu i privu}i nove strane investicije – naveo je savetnik ambasade Holandije za poqoprivredu Adri de Ru. – Kad uzgajiva~i budu sigurni u to da su wihove sorte za{ti-

}ene i u Srbiji, srpski proizvo|a~i }e imati pristup boqim sortama, za kojima vlada velika potra`wa na globalnom tr`i{tu. Tako|e, srpski izvoznici }e tada mo}i da zahtevaju ve}e cene – izjavila je vi{a menaxerka u Misiji USAID u Srbiji Rebeka Kr`ivda. S. G.

V remeploV

So ko li pro tiv Troj nog pak ta So kol ska or ga ni za ci ja na sta la je u ^e {koj 1862. i za tri de se tak go di na ob u hva ti la ceo slo ven ski svet. U Sr bi ji je po ~e la rad 1891. a ne pu nih go di nu da na po za vr {et ku Pr vog svet skog ra ta osno van je So ko Kra qe vi ne SHS. Od na stan ka So ko je kao sport ska i kul tur na za jed ni ca bio iz ra zi to ro do qu bi vo opre de qen. Za to je So ko u Kra qe vi ni Ju go sla vi ji 21. apri la 1939. mo -

gao da pro gla si „sta we pri prav no sti”, po {to je Ne ma~ ka ras ko ma da la ^e ho slo va~ ku i za pre ti la ra tom i Poq skoj. Ovaj akt je po seb no bio usme ren pro tiv ka pi tu lant skog ras po lo `e wa de la sta nov ni {tva u nas, ko ji su bi li pod uti ca jem pro ne ma~ ke hi tle rov ske pro pa gan de. Za to su i no vo sad ski so ko li pr vi 27. mar ta 1941. pre pod ne pro te sto va li pro tiv Troj nog pak ta. N. C.

Pla to is pred Spen sa ju ~e je po no vo osva nuo u cvet nim mu {e ma ma ra zno vr snih ko lo ri ta. Za qu bqe ni ci u hol ti kul tu ru opet su na svom te re nu mo gli na }i po ko ju biq ku za svo je ba {ti ce, dvo ri {ta i bal ko ne, a u re do ve po re |a ni ~e ti na ri i gr mo vi da li su ovoj be ton skoj oko li ni {mek za bo ra vqe nih mi ri sa. Po red di vo te za ~u la, po se ti o ci su od pro da va ca i uz ga ji va ~a mo gli sa zna ti i ko ju mu drost vi {e u uz ga ja wu bi qa i gle da wa u ne bo. A. L.

Novosadska subota21.april2012.

Fe sti va li uprkos kri ze

hra ne. U cen tru pa `we bi }e spre ma we „Sre ma~ kog ru~ ka” i iako nam or ga ni za to ri ni su ot kri li ka ko }e to iz gle da ti, mo è mo sa mo da za mi {qa mo i da se ob li zu je mo... Atak na or ga ni zam i slat ke gur man ske mu ke. A na kon to ga va qa sve i za li ti, {to zna ~i da }e ugo |aj bi ti pot pun uz ~a {i cu cr nog ili be log vina. Ko è li da se ovog vi ken da le po pro ve de te uì va ju }i u tra di ci o nal nim mo men ti ma, Ka me ni ca i Ra ko vac su pra vi iz bor. Kad kri za bo li, a sad bo li mno ge, mo è bi ti da je fe sti val sko ras po lo è we do bar na ~in da se osme hom kon tro li {u sil ne tmur ne mi sli. B. Markovi}

Da nas i su tra „Ka me ni~ ko pro le }e” Ma ni fe sta ci ja „Ka me ni~ ko pro le }e” bi }e odr `a na da nas i su tra u cen tru Srem ske Ka me ni ce, kod spo me ni ka Jo va na Jo va no vi }a Zma ja. Od 10 sa ti u cen tru Ka me ni ce pred sta vi }e se pro iz vo |a ~i me da i vi na, uz ga ji va ~i vi no ve lo ze, cve }a, sad ni -

ca, ukra snog {i bqa, iz la ga ~i sta rih za na ta i ru ko tvo ri na. Na ma ni fe sta ci ji }e se odr `a ti i pro mo ci ja kwi ge „Mir no og wi {te” pi sca i te o lo ga Slo bo da na Pro di }a. Or ga ni za tor je udru `e we „Fru {ko gor ski bi se ri”. A. J.

FE STI VAL HRA NE DA NAS OD 13 ^A SO VA

Pra znik za lo ga ja u Ra kov cu

Fe sti val hra ne „Al’ se ne kad do bro je lo...ba{!” bi }e odr àn da nas u 13 sa ti u cen tru Ra kov ca, u or ga ni za ci ji Udru è wa è na „Gor ska ru à”. Cen tral ni do ga |aj je pri pre ma sre ma~ kog ru~ ka. Na {tan do vi ma }e se na }i mno ge slat ke i sla ne |a ko ni je, a pred sta vi }e se i pro iz vo |a ~i vi na i me da iz Ba na ta, Ba~ ke i na rav no Sre ma . O~e ku je se

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

no gi qu di su sklo ni da ka ù da sve op {ta kri za ni je raz log da se ne sla vi ì vot i we go ve ma le ra do sti, {to go vo re ma ni fe sta ci je ko je tre ba da za ba ve, pro bu de ~u la, ora spo lo è i po zo vu na do bar za lo gaj. Ta ko se da nas u Srem skoj Ka me ni ci or ga ni zu je „Ka me ni~ ko pro le }e”, na ko me }e se sa ku pi ti pro i vo |a ~i me da i vi na, uz ga ji va ~i vi no ve lo ze, cve }a... Bi }e tu ra znih za ni mqi vo sti, pa ko ga za ni ma, zna gde tre ba da na vra ti. A ako da nas iz Ka me ni ce kre ne te uz vod no, u Ra kov cu mo è te na ba sa ti na fe sti val

Fo to: N. Sto ja no vi}

Ras cve tao se pla to

u~e {}e tri sto è na, 25 èn skih udru è wa, a oko 85 ~la no va ra znih umet ni~ kih aso ci ja ci ja pred sta vi }e se u za bav nom pro gra mu. Na me ra or ga ni za to ra je ste da ak ti vi ra i afir mi {e stva ra la {tvo è na u lo kal noj za je ni ci, a no vac ko ji se pri ku pi to kom fe sti val skog da na i}i }e u hu ma ni tar ne svr he. J. Z.

DE CA U SME DE RE VU BLI STA LA, U ZRE WA NI NU OTVA RA JU FE STI VAL

Ma li {a ni pe smom pro sla vi li vr ti} „Baj ka” Ma li {a ni pri prem ne gru pa iz vr ti }a”Baj ka” u Uli ci Ste va na Hri sti }a na No vom na se qu pro sla vi li su mu zi kal no {}u svoj vr ti}. Ta le nat su pri ka za li na Fe sti va lu de~ jeg mu zi~ kog stva ra la {tva “Cvr ~ak” , ne dav no odr `a nom u Sme de re vu. Tri de set i je dan ma li {an, sa vas pi ta ~i ca ma Ma jom La za rev ski i Je le nom Ne na di}, su sa dve mu zi~ ke nu me re, od ko jih je jed na in stru men tal (de ca svi ra ju raz ne in stru men te) za di vi li pu bli ku. I, po zva ni su da 24. apri la otvo re Mu zi~ ki de~ ji fe sti val u Zre wa ni nu. Vred ne ma li {a ne ju ~e smo za te kli na ge ne ral noj pro bi u vr ti }u, i svi su se po na {a li kao pra vi pro fe si o nal ci. Sed mo go di {wa Ga li na nam je

Pe {a ~e we od Po po vi ce Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je su tra pe {a ~e we od Po po vi ce pre ko Kra qe ve sto li ce, Vrd ni ka, Ja ska, Bran kov ca, Zma jev ca, iz vo ra Zve ~an do Po po vi ce. Po la zak je u 8 sa ti sa @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som broj 74 za Po po vi cu. A. L.

is pri ~a la da je dva ~e ka da ode na na sup, jer se i na pro {lom le po pro ve la.

Mu zi~ ku {ko lu da u~e kla vir. Iza uspe ha, po red ma li {a na sto je vas pi ta ~i ce Ma ja i Je le na, ko je su s pu no qu ba vi i str pqe wa me sec da na go to vo sva ko dnev no ima li pro be. One ra de u ovom vr ti }u, ali su re {i le da sa pred {kol ci ma na stu pa ju, jer je to bio fe sti val ski uslov. Bit no je da se na |e in stru ment ko ji de te tu naj vi {e le `i, jer ova de ca ne idu u mu zi~ ku {ko lu, pa je uspeh ve }i. Slat ki su i zlat ni, a kad ve `ba mo za bo ra ve na ne sta {lu ke, po ru~ ju vas pi ta ~i ce Fo to: N. Sto ja no vi} i do da ju da je mu zi ka Alek san dra i Vu ka {in su ka za ve o ma bit na za psi ho mo tor ni raz li da im se ja ko svi |a mu zi ka, te voj de te ta. su obo je po `e le li da se upi {u u Q. Na to {e vi}

c m y

balkan

dnevnik

Ubi stva na dve lo ka ci je, naj ma we tri iz vr {i o ca

Ko a li ci o na vla da po sle iz bo ra

pecawe prona|ena blizu wihovih tela. Automobil pete `rtve, 45-godi{weg stanovnika sela ^re{evo, prona|en je oko 100 metara od tela ~etiri mladi}a, i imao je otvoren prtqa`nik, pa se pretpostavqa da se i on spremao za odlazak. U MUP-u su rekli da je poznati svi podaci o automobilu „opel omega”, koji je prona|en na desetak kilometara od mesto zlo~ina, kao i o „mercedesu” ~ije su registraske tablice stavqene na crveni „opel”. U „opelu” su, kako je navedeno, prona|eni odre|eni tragovi koji su na analizi. [to se ti~e pomo}i koju su ponudile pojedine strane obave{tajne slu`be za rasvetqavawe ovog zlo~ina, iz MUP-a ka`u da je ona za sada samo deklarativna. U MUP-u su rekli i da je, zbog protesta koji su povodom tog zlo~ina organizovani u ponedeqak u Skopqu, podneto 14 krivi~nih prijava protiv u~esnika tih skupova.

Gru ev ski: Ne }u sme ni ti Jan ku lov sku SKO PQE: Makedonski premijer Nikola Gruevski rekao je da policija danono}no radi na rasvetqavawu petostrukog ubistva i da ne}e smeniti ministarku Gordanu Jankulovsku koju kritikuju zbog rada policije, javqa agencija Makfaks. Gruevski je u Sobrawu izjavio sau~e{}e porodicama ubijenih i izrazio uverewe da }e ubice biti na|ene i izvedene pred lice pravde. Na kritike i zahtev opozicije za smewivawe Jankulovske, premijer je rekao: „Direktno }u vam odgovoriti: Ne, ne}u smeniti ministarku i ne}u dozvoliti da se vrati vreme u kojem je cvetao kriminal”.

Ko rup ci ja kqu~ na za BiH SA RA JE VO: Borba protiv korupcije bi}e od kqu~nog zna~aja za BiH u procesu koji ovoj zemqi predstoji kako bi postala ~lanica EU, poru~io je evropski komesar za pro{irewe [tefan File. On je podsetio je da je Evropska komisija u posledwem izve{taju o napretku 2011. godine navela da je BiH jo{ u ranoj fazi u borbi protiv korupcije i da ovaj fenomen i daqe preovladava u mnogim podru~jima, kao i da je ozbiqan problem u javnom i privatnom sektoru. Govore}i o {ansama BiH da ove godine dobije status kandidata za EU, File je za sarajevski Dnevni avaz rekao da je u ovom trenutku prerano govoriti o datumima. Kako je pojasnio, pristupawe EU je postepen proces u kojem BiH, uz pomo} EU, pravi jedan korak za drugim, te da je, s obzirom na sve potrebne korake koje ova zemqa treba da napravi, u ovoj fazi prerano naga|ati o datumima. Evropski komesar za pro{irewe daqe je rekao da ulazak Hrvatske u EU i ~iwenica da }e granica ove

zemqe sa BiH postati spoqna granica EU, ne bi trebalo da stvori probleme ako su sve strane dobro pripremile zakonsku, administrativnu i fizi~ku infrastrukturu.

„[to se ti~e prelaska granica za gra|ane, postoje}a vizna liberalizacija za BiH zna~i da ne bi trebalo biti nikakvih zna~ajnih problema”, istakao je File. On je jo{ upozorio da }e, kada je u pita-

wu trgovinska razmena poqoprivrednih proizvoda ili izvoza hrane u celini, BiH morati hitno da preduzme sve potrebne mere kako bi se nadogradila struktura ovih proizvoda i osiguralo efikasno sprovo|ewe politike bezbednosti hrane iz oblasti zakonodavstva EU. Govore}i o donatorskoj konferenciji za izbeglice, koja }e pod pokroviteqstvom Evropske komisije biti odràna 24. aprila u Sarajevu, File je rekao da karakter wenog programa treba sagledati sa regionalnog aspekta. „Potrebno je prona}i odrìva re{ewa za izbeglice i raseqene osobe koje su u najve}oj potrebi, a ta re{ewa treba da se temeqe na dva na~ela: dobrovoqni povratak i lokalne integracije. A to su, ipak, odluke samih izbeglica”, naglasio je on. Prema wegovim re~ima, program je vezan uz izbeglice, a ne uz dràve. „Na osnovu podataka UNHCR-a, prema istraìvawima koja sprovode me|unarodne organizacije za migracije, ve}ina ugroènih izbeglica zaista se nalazi u Srbiji”, rekao je File komentari{u}i ~iwenicu da }e Srbija dobiti 335 miliona evra, a BiH 120 miliona evra.

Ne ma op tu `ni ce pro tiv \u ka no vi }a? POD GO RI CA: DPS tvrdi da nema optu`nice italijanskog pravosu|a protiv lidera te stranke Mila \ukanovi}a za organizovani kriminal i {verc cigareta. Nije ta~no da je protiv predsednika Demokratske partije socijalista na snazi optu`nica, jer ona nikad nije ni bila podignuta, ve} se radi o neta~noj i neutemeqenoj informaciji preuzetoj iz izvora koji je nereferentan i potpuno nepouzdan, saop{teno je iz crnogorske vladaju}e partije. Ukazuje se da je zavr{ena istraga koja je vo|ena, a predmet arhiviran na zahtev tu`ioca iz Barija jo{ 2009. godine. „Tada{wi ministar finansija Crne Gore Miroslav Ivani{evi} je jedini

dr`avni slu`benik protiv koga je podignuta optu`nica i organizovano su|ewe. Pravosna`nom presudom suda u Bariju, on je oslobo|en svih optu`bi”, ka`e se u saop{tewu iz DPS-a. Dodaje se da je italijanski sud presudio da je posao tranzita cigareta u Crnoj Gori ra|en po propisima i da sumwe politi~kih oponenata ne mogu biti relevantni dokazi u sudskom procesu. „Time je pred pravosudnim organima u Bariju i kona~no zavr{ena iskonstruisana pri~a o navodnoj ume{anosti crnogorskih zvani~nika u poslove tranzita cigareta, ~ija je regularnost bila pod sumwom”, isti~e se u saop{tewu DPS-a. Podgori~ki mediji objavili su ranije da se \ukanovi} dovodi se

u vezu sa organizovanim kriminalom i {vercom cigareta u preliminarnom izve{taju Saveta Evrope o ispuwavawu obaveza Crne Gore prema toj me|unarodnoj organizaciji. U fusnoti poverqivog dokumenta dostavqenog ~lanovima Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope, u koji su „Vijesti” imale uvid, konstatuje se da je \ukanovi} pro{le godine ponovo izabran za {efa DPS-a, te da je protiv wega i daqe na snazi optu`nica za organizovani kriminal i {verc cigareta, koju je podiglo tu`ila{tvo u Bariju. Iz DPS-a su naveli da se radi o neta~noj informaciji, jer preliminarni izve{taj Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope jo{ nije ni sa~iwen.

ATI NA: Gr~ka }e posle poslani~kih izbora 6. maja najverovatnije dobiti koalicionu vladu konzervativaca i socijalista, pokazuju tri ankete objavqene ju~e. Potvr|uju}i tendencije iz posledwih meseci, ankete pokazuju da bi najvi{e glasova na izborima, ali ne i apsolutnu ve}inu - potrebnu za samostalno formirawe vlade, dobila konzervativca Nova demokratija Antonisa Samarasa (od 21,9 do 25,5 odsto). Pobednik na posledwim izborima, socijalisti~ki PASOK je novembra bio primoran da pod pritiskom Evropske unije zbog pogor{awa socijalne i

marasa glasalo izme|u 15,5 i 25,8 odsto glasa~a, pokazuju rezultati tri ankete. Isti rezultati pokazuju da je neizvesno da li bi decenijama quti politi~ki neprijateqi - PASOK i Nova demokratija, koji su se udru`ili po nalogu stranih kredi-

tora da sprovedu rigoroznu politiku koju su nametnuli EU i MMF, mogli i da zajedno u budu}em sastavu Skup{tine imaju

Naj vi {e gla so va na iz bo ri ma, ali ne i ap so lut nu ve }i nu, po treb nu za sa mo stal no for mi ra we vla de, do bi la bi No va de mo kra ti ja An to ni sa Sa ma ra sa (od 21,9 do 25,5 od sto)

U Sobrawu su se ~ule i ocene da je petostruko ubistvo kod Skopqa ozbiqno ugrozilo bezbednost. Ministarka Jankulovska je ponovila da }e po~inioci neminovno biti ka`weni. Ona je tako|e kazala da raspola`e informacijama o tom slu~aju, ali da ih ne mo`e izneti u javnost zbog istrage. „Ne iskqu~ujem nijedan scenario, nijednu opciju, ali moramo biti pa`qivi i strpqivi da ne iznosimo vi{e informacija nego {to je to potrebno, zato {to su po~inioci jo{ na slobodi”, rekla je Jankulovska.

EVROP SKI KO ME SAR ZA PRO [I RE WE [TE FAN FI LE

GR^KA

IS TRA GA O ZLO ^I NU KOD SMIQ KOV SKOG JE ZE RA U BLI ZI NI SKO PQA

SKO PQE: Petostruko ubistvo kod Smiqkovskog jezera u blizini Skopqa, pro{le sedmice, izvr{eno je na dve lokacije oko jezera, u roku od pet do 10 minuta, u ~etvrtak ne{to posle 20 sati, a pucano iz tri oru`ja, rekli su danas novinarima predstavnici MUP-a. Istraga je utvrdila da je na `rtve pucano iz tri automatska oru`ja, {to navodi da se radi o tri ili vi{e izvr{ilaca, kazali su predstavnici MUPa na konferenciji za novinare, navode}i da je slu~aj prijavqen na telefonski broj 192 u 22.15 sati, ali ne kao ubistvo. Kako je re~eno, u prvom javqawu policiji je saop{teno da su vi|ena tela pet osoba u blizini jezera i Skopqe da policija treba da proveri da li se radi zlo~ina. Po rekonstrukciji zlo~ina, koju o pijanim qudima, ili im je potrebna poje uradila istraga, ubijeni mladi}i su se mo}. U slede}em pozivu, 15 minuta kasnije, najverovatnije spremali da odu, jer pozicitrojica pecaro{a su javili da su prona{li ja na kojoj su na|eni je daleko od vode, a auto tela mladi}a i da se radi o ubistvu, nakon im je bio u poziciji za odlazak. Ova pretpo~ega je vrlo brzo policija stigla na mesto stavka MUP-a potvr|uje i to da je oprema za

subota21.april2012.

ekonomske krize, sklopi privremenu koalicionu vladu sa Novom demokratijom. Socijalisti iz PASOK-a bi sada na izborima dobili izme|u 17,1 i 19,1 odsto glasova, pokazuju ankete. Neizvesno je me|utim ko mo`e biti budu}i premijer. Venizelos je po tim istra`ivawima, izjedna~en sa {efom konzervativaca Samarasom. Venizelos bi dobio izme|u 15,1 i 26,7 odsto glasova, dok bi za Sa-

apsolutnu ve}inu. Velika nepoznanica su neodlu~ni bira~i i oni koji }e glasati iz protesta. Uz to, na predstoje}im izborima u~estvuje deset partija, dok ih je na pretnodnim, 2009, bilo pet. Zbog lo{ih iskustava sa koalicionim vladama, gr~ki izborni propisi su takvi da po „oja~anom proporcionalnom sistemu” favorizuju pobednika na izborima i formirawe jednostrana~ke vlade.

JA KO NE VRE ME PA RA LI SA LO BU DVU

Kri ti~ no u Be ~i }i ma i Ra fa i lo vi }i ma POD GO RI CA: Jako nevreme pra}eno obilnim padavinama pogodilo je Budvu, a saobra}aj u tom crnogorskom primorskom gradu bukvalno je paralisan. Buji~ni potoci, koji su pretvoreni u prave reke, onemogu}ili su saobra}aj glavnim gradskim ulicima, kroz tunel Mogren prema Kotoru, kao i ulicama ka Starom gradu. Voda je

prodrla u gara`e i podrume stambenih zgrada u nekoliko gradskih naseqa, a najkriti~nije je u Be~i}ima i Rafailovi}ima, gde se lokalni potok izlio i preplavio bulevar. Bujice su, kako prenose podgori~ki elektronski mediji, izazvale i brojne odrone na Zavali, Topli{kom putu i u Boretama.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota21.april2012.

GRA DO NA ^EL NIK PA VLI ^I] U „VO DO VO DU” OB I [AO RA DO VE NA MO DER NI ZA CI JI

IZ BO RI 2012.

Laboratorijska lupa kontroli{e do ~a{e

MA JA GOJ KO VI], NO SI LAC IZ BOR NE LI STE UJE DI WE NIH RE GI O NA SR BI JE

Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ob i {ao je ju ~e za vr {ne ra do ve na mo der ni za ci ji la bo ra to ri je za ana li zu uzo ra ka vo de u pred u ze }u “Vo do vod i ka na li za ci ja”. Ovo pred u ze }e je za naj sa vre me ni ju opre mu ulo `i lo 20 mi li o na, a u gra |e vin ske ra do ve osam mi li o na di na ra. Re~ je o uvo |e wu stan dar da ko ji omo gu }a va ju po boq {a va we teh no lo gi je mo ni to rin ga kva li te ta uzo ra ka vo de u svim fa za ma pre ra de - od bu na ra do sla vi na po tro {a ~a. Kva li tet ra da u la bo ra to ri ji bi }e na ni vou me di cin skih in sti tu ci ja. Na kon za vr {et ka for mal ne pro ce du re, ovo pred u ze }e }e uz

- U “Vo do vod i ka na li za ci ju” je u pret hod ne ~e ti ri go di ne in ve sti ra no naj vi {e do sa da, i da nas je u tom pred u ze }u si tu a ci ja mno go bo qa ne go 2008. To je bi lo neo p hod no jer u ko mu nal ni si stem go di na ma ni je ula ga no, a grad je ra stao. Vo da uti ~e na zdra vlje lju di, i tu se ne sme {te de ti, ta ko da je Grad fi nan si rao an ga `o va nje nad le `nih in sti tu ta za kon tro lu vo de, a Vo do vod je ulo `io u svoj si stem

La bo ra to ri ja je je dan od naj va `ni jih de lo va si ste ma jer se u njoj ana li zi ra kva li tet si ro ve vo de sa svih no vo sad skih iz vo ri {ta, u sva koj fa zi pre ra de do di stri bu ci je pit ke vo de do po tro {a ~a. U na red nom pe ri o du bi }e

„Vo do vod” u naj sa vre me ni ju la bo ra to rij sku opre mu ulo `io 20 mi li o na, a u gra |e vin ske ra do ve osam mi li o na di na ra

Fo to: R. Hayi}

kra gu je va~ ki vo do vod, je di ni }e ima ti ta kvu vr stu akre di ta ci je u Sr bi ji. O~e ku je se da }e akre di ta ci ja sti }i do kra ja go di ne, jer “Vo do vod pla ni ra” da ulo `i 20 do 30 mi li o na di na ra i u ba `dar ni cu, u ko joj bi se ba `da ri li vo do me ri, za ~e ga je ta ko |e po treb na akre di ta ci ja.

kon tro le ko ji }e, na kon akre di ta ci je, mo }i da ko ri sti ne sa mo za svo je po tre be ne go i za po tre be tre }ih li ca, od no sno dru gih gra do va u na {oj ze mqi – is ta kao je Pa vli ~i}. Na veo je da je u ovoj go di ni obez be |e no mi li jar du i sto mi li o na di na ra iz bu xe ta Gra da za iz grad wu ka na li za ci je.

pod net zah tev za akre di ta ci ju la bo ra to ri je za stan dard ISO 17025 , ~i me }e se od naj vi {eg te la u Sr bi ji – Akre di ta ci o nog te la Sr bi je – do bi ti jo{ jed na po tvr da kva li te ta ra da – re kao je di rek tor “vo do vo da” Bran ko Bje la jac. Go vo re }i o iz grad wi fa bri ke vo de na sremskoj stra ni, is ta kao je da }e u ju nu bi ti go to va pro jekt na do ku men ta ci ja, a na kon to ga }e bi ti ras pi san i ten der, bez obi za na ne re {e ne imo vin sko-prav ne od no se. Q. Na to {e vi}

DA NAS NA CI O NAL NO PR VEN STVO

Roboti na Spensu skupqaju blago Na ci o nal no pr ven stvo u ro bo ti ci „Euro bot“,10. po re du, bi }e odr `a no da nas u am fi te a tru Spen sa s po ~et kom u 10 ~a so va. Ovo }e bi ti i kva li fi ka ci o ni tur nir za isto i me no me |u na rod no tak mi ~e we mla dih iz do me na ro bo ti ke ko je se odr `a va u gra du La Fer te, u Fran cu skoj. Na tak mi ~e wu na Spen su u~e sto va }e 14 eki pa iz Sr bi je, kao i ne ko li ko go stu ju }ih ti mo va iz ino stran stva. Ro bo ti ko je su iz -

ra di le ove eki pe tak mi ~i }e se u re {a va wu za dat ka, od no sno „sku pqa wu bla ga“ sa gu sar skog ostr va. - Iz Sr bi je }e pu to va ti tri naj bo qe eki pe sa na ci o nal nog tak mi ~e wa - ka `e vo|a jedne od doma}ih ekipa Milan Lu ki}. - Na {e eki pe, a tu pr ven stve no mi slim na Fa kul tet teh ni~ kih na u ka, na „Euro bo tu“ su u~e stvo va le 11 pu ta i uvek su bi le me |u pr vih de set. A. J.

ZBOG OB NO VE SA O BRA ]AJ NI CA PRI VRE ME NO NA VR HU LI STE

Ulica cara Du{ana slu~ajni {ampion buke Pre ma re zul ta ti ma is pi ti va wa In sti tu ta za jav no zdra vqe naj bu~ ni je su uli ce Ca ra Du {a na i Par ti zan ska, u ko ji ma je to kom mar ta dnev na i no} na bu ka pre la zi la do zvo qe ne i na ci o nal nim nor ma ti vom pro pi sa ne vred no sti. Ta ko |e, ve o ma vi sok ni vo dnev ne bu ke iz me ren je i na Ke ju. Mno gi su se za ~u di li ka ko je sa da Uli ca ca ra Du {a na na kon mno go go di na pre u ze la ti tu lu naj bu~ ni je i {ta

se tu za pra vo do go di lo. ^lan Grad skog ve }a za sa o bra }aj i pu te ve Si ni {a Bub we vi} ka `e da je nivo buke naj ve ro vat ni je uslo vqe ni ra do vi ma, ko ji su do ne dav no tra ja li na po me nu toj lo ka ci ji. Me |u tim, Bub we vi} ka `e da }e se ta lo ka ci ja vr lo br zo jo{ vi {e ras te re ti ti, jer ve} za ne ko li ko da na tre ba da se do ne se od lu ka o za bra ni pro la ska te ret nih vo zi la kroz Ca ra Du {a na i Bu le var ca ra

La za ra, jer }e se svi te ret wa ci biti pre u sme ra va ti na Bu le var Evro pe i da qe pre ma No vom na se qu. Ka da je u pi ta wu Be o grad ski kej i gu `ve na we mu si tu a ci ja se po pra vi la zbog otva ra wa no vih pra va ca. Do daj mo i da su No vo na se qe i Pod ba ra naj ma we ugro `e ni bu kom, me re wa su po ka za la da su ovo naj ti {i de lo vi gra da, {to zna ~i da je u wi ma sa o bra }aj naj ma weg in ten zi te ta. B. M.

VESTI De~ja predstava u „Teatru 34” Pred sta va za de cu „Po {la ko ka na pa zar” bi }e odr `a na da nas u 11 ~a so va u „Te a tru 34„, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 34. Re dov na ce na ula zni ce je 500 di na ra, a za stu den te, ne za po sle ne, pen zi o ne re i za ~e tvo ro ~la ne i broj ni je gru pe ula zni ca ko {ta po 250 di na ra. Kar te se mo gu re zer vi sa ti pu tem saj ta www.te a tar34.com ili te le fo nom na broj 66-13-328. A. Va.

„Crvenkapa” u Futogu Pre mi je ra pred sta ve “Cr ven ka pa” odr `a }e se da nas u 12 ~a so va u Kul tur no - im for ma tiv nom cen tru „Mla dost” u Fu to gu, Uli ca Ca ra La za ra 42. Pred sta vu }e iz ve sti De~ ji dram ski stu dio KIC -a „Mla dost”. G. ^.

Ukidawe nameta o`ive}e privredu „Dnev nik” i da nas ob ja vqu je od go vo re po li ti ~a ra no si la ca iz bor nih li sta na pet, po na ma kqu~ nih pi ta wa. Ma ja Goj ko vi} je pr va na li sti Uje di we nih re gi o na Sr bi je. Ona ka `e da }e o even tu al nim ko a li ci ja ma od lu ~i va ti na kon iz bo ra, za vi sno od pro gra ma ko je dru ge par ti je bu du po nu di le i do da je da sa oni ma ko ji su u ovom man da tu lo {e ra di li URS si gur no ne }e i}i u ko a li ci ju. Ko ji je, po va ma, naj ve }i pro blem u No vom Sa du i ka ko ga re {i ti? Je dan od naj ve }ih pro ble ma je ogrom na ne za po sle nost. Obe }a vam da }u uki nu ti sve tak se i dru ge pre ko mer ne na me te svim no vo sad skim pred u zet ni ci ma, za na tli ja ma, sa mo stal nim tr gov ci ma i ugo sti te qi ma ko ji ima ju sve re gu lar no za po sle ne, od no sno pri ja vqe ne rad ni ke. [ta pla ni ra te da u~i ni te za de cu i omla di nu? - U pr voj go di ni man da ta u~i ni }u da de ca ima ju je dan bes pla -

tan obrok u {ko li i pra vo na bes plat no ba vqe we jed nim spor tom, ta ko {to }e Grad sub ven ci o ni sa ti sport ske klu bo ve. Uve {}u oba ve zu Gra da da sve ne za po sle ne trud ni ce ima ju pra vo na nov ~a na pri ma wa i bes pla tan jav ni pre voz.

Ka ko }e No vi Sad po no vo po sta ti bez be dan grad? - No vi Sad }e bi ti li der u part ner stvu sa Unicefom, ali i sa rad wi sa po li ci jom, sa ko ji ma }e mo spro vo di ti stal ne pro gra me za {ti te i sa mo za {ti te

SNS: Dobri odnosi s mawinama Kan di dat za gra do na ~el ni ka Srp ske na pred ne stran ke Mi lo{ Vu ~e vi} ob i {ao je ju ~e u Ve ter ni ku Dom za de cu, omla di nu i od ra sle ome te ne u raz vo ju i u raz go vo ru s di rek to rom te usta no ve Dra ga nom Mi lo {e vi }em upo znao se s uslo vi ma za sme {taj i bo ra vak 572 {ti }e ni ka. Na kon ju ~e ra {weg obi la ska Do ma Vu ~e vi} je iz ra zio za do voq stvo po se tom toj je din stve noj usta no vi, ko ja pred sta vqa pra vi pri mer hu ma no sti, po `r tvo va no sti i sprem no sti da se po mog ne une sre }e noj de ci, omla di ni i ne {to sta ri joj po lu la ci ji, da {to lak {e pre bro de te {ku `i vot nu si tu a ci ju u ko joj su se na {li. No vo sad ski na pred wa ci na ja vqu ju da }e na kon maj skih iz bo ra, ka da

pre u zmu vlast u Gra du, na sta vi ti za po ~e tu sa rad wu sa ovom usta no vom. Sa vet za na ci o nal ne ma wi ne Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke or ga ni zo vao je u pro sto ri ja ma par ti je tri bi nu pod na zi vom „Na ci o nal ne za jed ni ce i ak tu el na po li ti~ ka si tu a ci ja“. Pred sed nik no vo sad skih na pred wa ka Mi lo{ Vu ~e vi} tom pri li kom je is ta kao da su po ku {a ji ak tu el ne vla sti da pla {e pri pad ni ke broj nih na ci o nal nih za jed ni ca ko je ko eg zi sti ra ju sa ve }in skim srp skim na ro dom u na {oj ze mqi, po sve de pla si ra ne. SNS je po we go vim re ~i ma za tri go di ne svo ga po sto ja wa us pe la da raz bi je fa mu o ne do li~ nom od no su ve }i ne pre ma ma wi ni. A. L.

SPS: Povratak zadruga - Pri o ri tet pri za ku pu po qo pri vred nog ze mqi {ta, ko je je u vla sni {tvu gra da, mo ra li bi ima ti in di vi du al ni pro iz vo |a ~i, a ne ve li ke kom pa ni je - is ta kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je pred sed nik Grad skog od bo ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je i kan di tat za gra do na ~el ni ka doc. dr Si ni {a Se vi}. Ju ~e ra {wa kon fe ren ci ja odr `a na je po vo dom 6. gra |an ske ini ci ja ti ve ve za ne za po qo pri vre du „Na ma je JA SNO, a Va ma”, na ko joj su So ci ja li sti iz ne li pred log o po nov nom o`i vqa va wu za dru gar stva u No vom Sa du.

- For mi ra wem za dru ga po ugle du na one u Evrop skoj uni ji po lo `aj po qo pri vred ni ka bi se zna ~aj no po pra vio - re kao je Se vi} Za dru ge bi bi le ga rant za do bi ja we po voq ni jih kre di ta ali i slu `i le kao pre go va ra ~i sa Vla dom. Po red to ga, po mo gle bi i po qo pri vred ni ci ma u kri znim pe ri o di ma to kom go di ne, ta ko da svo je pri no se ne pro da ju za ce ne is pod mi ni mu ma. Se vi} je jo{ do dao da je je dan od pri o ri te ta SPS - a i osni va we po qo ~u var ske slu `be ko ja se, ka ko je re kao, ve} po ka za la ve o ma uspe {nom u dru gim op {ti na ma. G. ^.

de ce i na stav ni ka. Pro tiv nar ko ma ni je i vr {wa~ kog na si qa bo ri }u se ta ko {to }e grad sub ven ci o ni sa ti sport ske i kul tur no – umet ni~ ke pro gra me mla dih. [ta vas i va {u stran ku iz dva ja i da je vam pred nost u od no su na dru ge? - Naj va `ni je {to sam po nu di la u kam pa wi je kon kre tan pro gram {ta }u ura di ti u pr voj go di ni man da ta, pro tiv ~e ga }u se bo ri ti i {ta }u stvo ri ti {to dru gi ni su ura di li, jer se kri ju iza ime na stra na ka i li de ra i pred sed ni~ kih iz bo ra. Da li ste sprem ni da se od rek ne te me sta gra do na ~el ni ka zbog even tu al ne po sti zbor ne ko a li ci je? - No vo sa |a ni ima ju ve li ko po ve re we u me ne i ube |e na sam da }e me iza bra ti za svog gra do na ~el ni ka. Je di na sam al ter na ti va sa da {wem gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u. D. Ig wi}

Tribine SRS Tri bi na „Bi ram srp sku Ati nu” u or ga ni za ci ji Grad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stran ke odr `a }e se da nas u 16 ~a so va u MZ „Ve ter nik”, Ive Lo le Ri ba ra 1a i u 18 ~a so va i MZ „Bu di sa va” Voj vo |an ska 104. Tri bi na sa istom te ma ti kom odr `a }e se i ve ~e ras u 20 ~a so va u pro sto ri ja ma KUD-a u Ko vi qu, La ze Ko sti }a bb. Na tri bi na ma }e go vo ri ti kan di dat za gra do na ~el ni ka \u ra| Jak {i} i kan di da ti za po kra jin ske po sla ni ke i grad ske od bor ni ke. A. L.

Liga o tr{~arama Ak ci ja „Otvo re na vra ta za spas tr {~a ra” u or ga ni za ci ji Me snog od bo ra „Sa va Ko va ~e vi}” Li ge so cij la de mo kra ta Voj vo di ne odr `a }e se su tra u 11.30 ~a so va u Uli ci Kra qe vi }a Mar ka 26a. Ak ci ji }e pri su stvo va ti kan di dat ki wa za po kra jin ski par la ment Ma ja Ti mo ti je vi} i kan di da ti za od bor ni ke u Skup {ti ni gra da Alek san dar ^a wi i So wa Go lu bo vi} A. L.

„Dveri” u Master centru Kon fe ren ci ja “Za `i vot Sr bi je” Po kre ta “Dve ri” bi }e odr `a na da nas u 12 ~a so va u Ma ster cen tru No vo sad skog saj ma. Kon fe ren ci ju }e ot vo ri ti ko or di na tor “Dve ri” za “Srp sku Voj vo di nu” Mi ro slav Pa ro vi}. A. L.

GRU PA GRA \A NA „MI - DR MI RO SLAV MI [A ILI]”

Skresati krila birokratiji Gru pa gra |a na „MI - dr Mi ro slav Mi {a Ili}“ sa op {ta va da su na sta li kao od go vor na re zul ta te svih vla sti u gra du od uvo |e wa vi {e par tij skog si ste ma. Oni su iz ne li 10 stav ki, ko je su po wi ma za da tak sva ke vla sti. Grad mo ra bi ti uda -

qen od sva ke dr `av ne po li ti ke, vlast tre ba da omo gu }i qu di ma po ~e tak po sla i tr `i {te za svo je pro iz vo de, da se re kon stru i {e in du s trij s ka zo na, omo gu }i so ci jal na i zdrav stve na si gur nost i vra ti imo vi na gra du. Ta ko |e, sva kom gra |a ni -

nu se mo ra omo gu }i ti uvid u fi nan si je, da se iz ba ci bi ro krat ska struk tu ra ra znih par ti ja, da se No vi Sad pred sta vi Evro pi i ukqu ~i u IPA fon do ve, da se kre ne ka mo der ni za ci ji i da bu de po no vo grad u ko ji svi ra do do la ze. D. Ig.

IS TE KAO ROK ZA PRE DA JU LI STA

Na glasa~kom listi}u 14 opcija Si no} je is te kao rok za pre da ju iz bor nih li sta, a do za kqu ~e wa bro ja ni ko nov ni je pod neo, pa }e ta ko na gla sa~ kom li sti }u bi ti 14 op ci ja za iz bor. Grad ska iz bor na ko mi si ja (GIK) do 25. apri la u po no} ima rok da utvr di i ob ja vi zbir nu iz bor nu li stu. Na gla sa~ kom li sti }u je di ni ca je “Za bo qi No vi Sad – Bo jan Paj ti}”, dvoj ka je “Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne – No vi Sad na {a ku }a – Ne nad ^a nak”, a troj ka „Ma ja Goj ko vi}

- Uje di nje ni re gi o ni Sr bi je”. „De mo krat ska stran ka Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca” je ~e tvor ka, „Udru `e ni pen zi o ne ri i so ci jal na prav da - Pe ro Zu bac” su pet, dok je „Rom ska de mo krat ska stran ka - To mi slav Bo kan” broj {est, a „Srp ska ra di kal na stran ka - Alek san dar Mar ti no vi}” je sed mi ca. Broj osam pri pao je li sti „Ivi ca Da ~i} - So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je - Par ti ja udru `e nih pen zi o ne ra Sr bi je - Je din stve na Sr bi ja - So ci jal de mo krat -

ska par ti ja Sr bi je, na me stu de vet je „Srp ska de mo krat ska stran ka - Ra di voj Pro da no vi}” dok }e broj 10 za u ze ti „Po kre ni mo No vi Sad - Srp ska na pred na stran ka - No va Sr bi ja - Po kret So ci ja li sta”. Na me stu 11 je „^e do mir Jo va no vi} - Voj vo |an ski pre o kret (LDP-VPSDU)”, a broj 12 je „Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra - I{tvan Pa stor”. Li sta „MI - Mi ro slav Mi {a Ili}” za u ze }e broj 13 dok }e “Dve ri za `i vot No vog Sa da” bi ti broj 14. D. Ig.

NOVOSADSKA HrONIKA

subota21.april2012.

DANAS U GRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Se o be” (12), Ka mer na sce na „Ja i ti” (21) No vo sad sko po zo ri {te: „Ma ra/sad” (19)

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13) „Ma pe tov ci” (11.50), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 20.15), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20), „Lo raks” (11.30, 13.40, 15.30), „Cr na Zo ri ca” (16.30) „Ogle dal ce, ogle dal ce” (13.50), „Gnev ti ta na” (19, 22.40), „Igre gla di” (17.15, 22.30),”Best eg zo tik Me ri golg ho tel” (18), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (15.45, 10.05, 20.10, 22.35), „Ti ta nik 3D” (15.15, 21), „Pro je kat H” (20, 22), „Klip” (20.30), „Boj ni brod” (17.15, 19.45, 22.15), „Le gen da o kung fu ze ki” (13.30), „Pu to va we 2: Ta jan stve no ostr vo” (14.30) Kul tur ni cen tar No vog Sa da: „@u} ko” (19), „One” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Emi ne Gre ku (dva de~aka) i Iva na Er ceg (dva de~aka) iz Novog Sada, DEVOJ^ICE: So wa Dre zgi}, Mi li ca Gli {i} i Ve sna Vu ki }e vi} iz Novog Sada, Kar men Po li mac - Da ki} iz Ba~ke Palanke i Ve sna Ra dul iz Kumana, DE^AKE: Sve tla na Ke le man, Ta ma ra Jo ~i}, Na |a Bu qi}, Bo ja na Pa ni}, Mi ho ne Se fe di no vi} i Ne la La za re vi} iz Novog Sada, Sve tla na Bran kov iz Ba~kog Gradi{ta, Bo ja na Qu bo ja iz Sombora, Du {i ca Ra jak iz Beo~ina, Sa wa La ji} iz Ba~ke Palanke, Je le na Vi la iz Futoga, Ve ra Po po vi} iz Koviqa i Mi qa na Vu ka di no vi} iz Oxaka.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Paulina Jozefina Josipa Babinac (1919) u 10.30 sati - urna, Ilija Bogdana Nikoli} (1928) u 11.15, Ivka Mate [ari} (1939) u 12, Stevan Nikole @akula (1934) u 12.45, Qubica Zorana Miladinov (1929) u 13.30, Vesna \ukana Kova~evi} (1962) u 14.15, Stevan \or|a Zurkovi} (1923) u 15 i Veselinka Milo{a Pavlovi} (1953) u 15.45 sati. Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Borislav Lajo{a Vurst (1943) u 13 sati. Na grobqu Tranyament u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Golub Milutina Grabi} (1949) u 13 sati.

DNEVNIK

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

c m y

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

subota21.april2012.

С КАКВИМ ПРОЈЕКТИМА ОПШТИНЕ КОНКУРИШУ КОД ЕВРОПСКИХ ФОНДОВА

Банаћани у Брисел по паре

ЗРЕЊАНИН: Регион Баната недавно је у Бриселу представио своје планове и могућности, а делегације града Зрењанина и општина Нови Бечеј, Кикинда и Ковачица у седишту Европске уније имале су прилику и да добију информације о расположивим фондовима ЕУ. Посету је организовао Регионални центар за друштвено–економски развој “Банат”, уз подршку Пројекта “Одрживог локалног развоја” (УСАИД). Домаћин банатској делегацији било је представништво Војводине у Бриселу. Директорка РЦР “Банат” Ирена Живковић казала је на конференцији за новинаре, организованој у зрењанинском хотелу “Војводина”, да су представници градских и локалних администрација били у прилици да се упознају са могућностима регионалне сарадње и да су ове теме добиле на актуелности моментом стицања статуса кандидата Србије за пуноправно чланство у ЕУ. Помоћник градоначелника Зрењанина Предраг Станков изјавио

Зрењанинци представили индустријску зону

је да највећи банатски град увек има више актуелних пројеката. - Овог пута било нам је занимљиво да видимо који су то пројекти које финансира ЕУ. Уверили смо се да смо у току са пројектима Европске уније, јер оно што је актуелно у Зрењанину, актуелно је и тамо. То се, пре свега, односи на обновљиве изворе енергије, а наша локална самоуправа је већ у преговорима са неколико фирми које се

ОСМУ ГОДИНУ ЗАРЕДОМ ОЛДТАЈМЕРИ У СОМБОРУ

Парада без подршке града

СОМБОР/ОЏАЦИ: Када је пре осам година група ентузијаста, окупљених око кафеа „Дес Артс”, организовала први сусрет олдтајмера, са акцентом на „Ситроена”, очекивало се да ће ова занимљива

манифестација наићи на неподељену подршку градских власти. Подршку су добили, али више вербалну него конкретну, па је од пре две године постало уобичајено да се караван олдтајмера, у међувремену појачан и осталим ауто и мотоциклистичким брендовима, прикаже Сомборцима на свега дватри сата, након чега се у истом дану сели у околне општине, које не сматрају да је превелик буџетски удар финансирање скромног ручка за људе који су у ауто-старцима по-

тегли и по неколико стотина километара. Тако ће и данас, на свом осмом сомборском окупљању, олдтајмераши боравити у Сомбору од девет сати ујутро до поднева, након чега ће се запутити ка Оџацима и Дероњама, где ће се каравану придружити стари трактори и ватрогасна кола. - Прошле године смо имали 68 учесника, а сада нешто мање јер се слична манифестација одржава у Београду - каже члан организационог одбора Сусрета љубитеља старих аутомобила Драган Бокун, који је додао да се ипак надају помоћи Туристичке организације Града Сомбора и овдашњег ЈП „Паркинг сервис”, као и од оџачке туристичке организације. - У неку руку је и добро што се манифестција сели из места у место, што је пракса последње две године, јер су старе аутомобиле до сада видели и житељи Бездана, Колута, Бачког Брега, Моноштора, Апатина и околине - каже Бокун, позивајући Сомборце да, као и претходних година, масовно посете данашњу изложбу. М. Миљеновић

IZBORI 2012.

Седам листа у Кањижи КАЊИЖА: Општинска изборна комисија Кањиже до сада је прогласила седам листа за одборнике СО Кањижа и шест посланичких кандидата за Скупштину АП Војводине по већинском систему. За општинске одборнике на првом месту је листа „Демократска странка - Борис Тадић„, испред листе „СВМ-Заједно за општину Кањижа-Иштван Пастор-др Михаљ Бимбо„, које једине имају кандидате за сваки од 29 одборничких мандата у општинском парламенту. У конкуренцији за одборничке мандате су још листе „Лига соци-

јалдемократа Војводине - Ненад Чанак„, „Време је за буђење Франчик Јожеф - Леко Лајош„, „Партија уједињених пензионера Србије - Каталин Тунић„, Либерално демократска партија - Чедомир Јовановић„ и „Покренимо Кањижу - Томислав Николић„. Кандидати за покрајинске посланике су Марија Рафаи (ДС), Саболч Каваи (СВМ), Фриђеш Балинт (Удружење за квалитет развоја у општини Кањижа-УКРОК), Ласло Тандари (СПС-ПУПС,ЈССДПС), Рудолф Фазекаш (ЛСВ) и др Вилмош Бата (ЛДП). М. Мр.

Владајуће партије самостално

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: За предстојеће локалне изборе за одборнике СО Нови Кнежевац проглашено је седам листа, при чему су на прве четири позиције листе политичких странака из актуелне владајуће коалиције које наступају самостално. Прва је листа „Демократска странка - Борис Тадић„ са које носилац листе Драган Бабић је поново кандидат за председника општине, потом следе листе „Лиге социјалдемократа Војводине - Ненад Чанак„, „Уједињени региони Србије - Катарина Николин„, „Савез војвођанских

Мађара - Иштван Пастор„, „Покренимо Нови Кнежевац - Томислав Николић - Српска напредна странка„, „Ивица Дачић - СПСПУПС-ЈС„ и Српска радикална странка - др Александар Мартиновић„. Потврђено је пет кандидатура за покрајинске посланике по већинском систему. Кандидати су Милан Мирков (ЛСВ), Катарина Николин (УРС), Предраг Берић (ДС), Анико Јерас (СВМ) и Радован Уверић („Покренимо Војводину - Томислав Николић„). М. Мр.

баве овом делатношћу – рекао је Станков, напомињући да је, такође, инвеститорима из данских, немачких и италијанских региона понуђена индустријска зона у Зрењанину, која је инфраструктурно комплетно опремљена. Део индустрије са запада, појаснио је Станков, пребацује се овамо ка истоку, а Србија је веома актуелна тамошњим улагачима, и због инфраструктуре, и због радне

снаге које има пуно и која није скупа. - Разговарали смо и о пројектима везаним за реку Бегеј и за њено чишћење, као и уопште за екологију. Има пуно простора за рад. Важно је и што смо се упознали са Војвођанском канцеларијом у Бриселу која убудуће може пуно да нам помогне – додао је Станков. Председник општине Нови Бечеј Миливој Вребалов је на прес конференцији подсетио да се ова локална самоуправа представила са два пројекта – изградњом пристаништа на реци Тиси, за чију пројектну документацију је из Националног инвестиционог плана одобрено 3,8 милиона динара, и са којим ће Новобечејци крајем септембра или почетком октобра наступити у Бриселу. - Други пројекат је регионалног карактера, који удружује Банат и Бачку и тиче се изградње регионалног водовода за општине Бечеј и Нови Бечеј – прецизирао је Вребалов. Ж. Балабан

КУПАЛИШТЕ ШТРАНД У БОГОЈЕВУ ДОБИЈА ПЛАНИРАНИ ИЗГЛЕД

Но ви ауто-камп пред за вр шет ком

БО ГО ЈЕ ВО: Купалиште Штранд на језеру у Богојеву прави је дар природе за љубитеље камповања, а ових дана добиће коначан изглед. Планом детаљне регулације овог купалишта и добијеним средствима од Министарства економије за уређење купалишта и изградњу модерног ауто-кампа, завршена је прва фаза планираних радова. Изграђене су саобраћајнице у дужини од 500 метара, паркинг места за око 60 возила, као и 25 места за камповање, од којих свако има прикључке за воду и струју. Подигнут је и тзв. централни блок, који садржи заједничке просторије за кампере, продавницу, кухињу, санитарни блок, као и друге заједничке просторије. Пројекат и изведени радови према републичком правилнику категорисани су са две звездице Ових дана почиње и друга, завршна фаза пројекта изградње спорт-

РЕАКЦИЈЕ НА УГОВОР О ФАБРИЦИ ВОДЕ

Дугорочно решење или предизборни потез ЗРЕЊАНИН: Док у Демократској странци потписивање уговора са аустријско - немачком фирмом о изградњи фабрике воде сматрају правим потезом, захваљујући ком ће коначно бити решен вишедеценијски проблем који Зрењанинци имају са квалитетом пијаће воде, дотле у Српској напредној странци тврде да је овај аранжман веома штетан по град Зрењанин. Члан Председништва СНС Горан Кнежевић казао је да се од јавности тенденциозно прикрива чињеница да партнер у овом послу - компанија „Васертехник”, уопште не поседује технологију за прераду зрењанинске воде. - Од грађана се крије и да је укупна цена изградње фабрике воде преко 40 милиона евра и да не постоји било каква гаранција

да ће у финансирању учествовати Покрајина и Република, што значи да ће све платити грађани и привреда Зрењанина. Од јавности се тенденциозно прикрива и информација да цена од 0,34 евра по кубном метру испоручене воде, која се помиње као уговорна цена, важи само за испоруке до 209 литара у секунди, а да се за испоруку преко те количине цена може слободно формирати - упозорио је Кнежевић, напомињући да се из наведеног види да изградња фабрике воде није озбиљно припремљен пројекат у интересу Зрењанина „већ неодговоран предизборни потез Демократске странке и одлазећег градоначелника Милете Михајлова”. На ове тврдње реаговао је портпарол зрењанинских демо-

крата Драган Станишић који је нагласио да фабрика воде није политичко, него питање развоја и будућности града Зрењанина. - То је вишедеценијски проблем који је град Зрењанин коначно успео да реши. Веома је жалосно, и Горан Кнежевић дубоко греши, што развој града представља као једно политичко питање. Не би требало у жару политичке борбе оспоравати све оно што је добро за овај град - поручио је Станишић. Члан Градског одбора ДС и помоћник градоначелника Предраг Станков подвукао да је актуелна градска власт успела да оствари оно што је обећала пре три године, и да је у питању системски добар потез који ће грађанима у будућности обезбедити да пије чисту воду. Ж. Б.

Фабрика воде у Бачким Виноградима СУБОТИЦА: У селу Бачки Виногради, недалеко од Суботице почели су радови на постављању пилот постројења за прераду сирове воде на биолошки начин на водозахвату Бачки Виногради. Пре две године „Водовод“ је почео да примењује Адарт технологију за прераду сирове пијаће воде, без употреба хемикалија. Директорка ЈКП „Водовод и канализација“ Снежана Пејчић каже да се овом технологијом уклања арсен из воде, као нуспроизвод

јавља се отпадни муљ, који у себи садржи гвожђе, док арсен остаје везан за филтерску испуну и постаје инертан. Овим постројењем ће се обезбедити и пијаћа вода за Шупљак и Хајдуково. Пројекат је реализован у оквиру међународног пројекта „Еурека“ под покровитељством Унеско–ИНЕ Института за едукацију о води. Холандски донатори и ЈКП „Водовод и канализација“ у пројекат улажу око 370.000 евра. С. И.

ЛЕП ГЕСТ ВЕСНЕ ХОРЊАК ИЗ ВРБАСА

Вратила нађени новац, добила посао

ВРБАС: Врбашанка Весна Хорњак била је јуче херој дана у свом граду, јер је пре два дана вратила изгубљени новчаник, у којем је било 2.500 евра. Наиме, Весна ради као кондуктер у ЈП за превоз путника „Врбас” и након рутинског прегледа аутобуса, који је саобраћао на линији Врбас - Нови Сад, она је пронашла новчаник, у којем се налазио и пасош жене која је изгубила новац. - Обавестила сам мог колегу возача Драгана Пањковића и ми смо одмах назвали контролу Аутобуске станице у Врбасу. Они су брзо пронашли жену и јавили јој да је њен новчаник код нас и да ће јој новац бити враћен - прича Весна. Ни она, а ни њен колега, ни у једном тренутку нису имали дилему да ли да врате новац: - Наша дужност је била да вратимо тај новац. Жена која је заборавила новчаник на седишту аутобуса је била веома захвална, јер се ипак ради о већој суми новца и због тога нас је и наградила - каже Весна. Директор врбаског предузећа за превоз путника Владимир Па-

ско-рекреационог центра „Штранд” на језеру у Богојеву. Министарство економије и регионалног развоја доделило је за ту намену 20 милиона динара општини Оџаци, која ће суфинансирати изградњу са још пет милиона динара. У овој фази, према пројекту, биће изграђен модеран ресторан и комплетно уређено купалиште и простор око Штранда, неколико спртских терена, као и дечји забавни парк. Комплетна инвестиција према плану завршила би се до септембра под надзором Дирекције за изградњу општине Оџаци. Објекти и купалиште биће свечано отворени 26. априла. Ово је до сада највеће улагање у најомиљеније купалиште становника Оџака, Богојева, Српског Милетића, па и Ердута и Даља из Републике Хрватске, као и бројних дугогодишњих кампера из сомборске и других околних општина. С. Милер

Ху ма ни тар ни тур нир БЕ ЧЕЈ: У низу хуманитарних активности, које се реализују да би се помогло младом Бечејцу Бо ја ну Би ги да оде на неопходну корективно реконструктивну операцију, на обе очне дупље, како би се исправили настали деформитети, данас се у Бечеју одржава турнир у малом фудбалу. Сви заинтересовани могу до почетка турнира у 13 сати да пријаве екипе и уплате котизацију од 2.000 динара. Сав приход иде у фонд за операцију Бојана Биге. Утакмице се играју на терену у дворишту ДТВ „Партизан“ и улаз је слободан. Али, људи добре воље, сходно својим могућностима, могу да дају хуманитарни прилог и на тај начин помогну младом човеку да побољша своје здравствено стање, рекли су организатори турнира - омладина Покрета социјалиста. Организатор је, у паузама између утакмица, обезбедио садржајан заВ. Ј. бавни програм.

Дечји фестивал „Ђерам” СИРИГ: После запаженог наступа на општинској смотри фолклора, КУД „Бранко Радичевић” из Сирига организују данас фестивал „Деца, чувари традиције Ђерам“. У госте ће им доћи десетак друштава, поред осталог и ансамбли из Модриче и Смедерева. - Припремамо се и за Зонску смотру у Челареву, 29. априла, од 15. до 18. јуна очекује нас Међународни фестивал у Валенсији, а традиционално Сиришко прело, у сарадњи са Непкером из Суботице организоваћемо 24. и 25. августа истиче председник КУД „Бранко Радичевић“ Драган Ракић. Због лоших услова за рад у сали биоскопа у Сиригу, вредни сиришки аматери вежбају у делу Дома омладине, ОШ „Данило Зеленовић“, а лепо време користе за наступе на летњој позорници Дома културе у Сиригу, где ће данас, у 18 часова бити и одржан дечји фестиМ. М. вал „Ђерам“.

Другање на тргу КОВИН: Традиционално банатско другање извешће у понедељак 23. априла ученици четвртог разреда „Ђурине” и „Змајеве” школе. Обичај размене цветних венчића уз пригодне речи и жеље које једни другима упућују, одвијаће се тачно у подне на централном градском тргу у Ковину, у организацији Актива жена. З . Дг.

Весна Хорњак

пуга похвалио је овај потез својих радника. - Они су показали да су веома моралне и одговорне особе и овај гест ћемо наградити, тако што ће Весна, која је до сада била ангажована преко Студентске задруге, потписати уговор о раду, док ћемо возача Драгана наградити бонусом на плату - рекао је Папуга. Он је посебно похвалио поступак својих радника, с обзиром на

то да се ради о већој суми новца, која би, додао је Папуга, за некога можда била примамљива у овим тешким временима. - Можда би неко задржао новац за себе, али Весна и Драган и поред тога што веома тешко живе, показали су да су веома часне и моралне особе, а ми такве људе желимо у нашем колективу - казао је Папуга. М. Кековић

vojvodina

subota21.april2012.

dnevnik

c m y

У РУМИ ОТВОРЕН НОВИ ПРОСТОР ЗА ДЕЦУ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ

Дневни боравак за терапију и дружење Први ће запливати ватерполисти Србије и Мађарске

ЗАВРШНИ РАДОВИ НА ПРОЗИВЦИ

Пушта се вода у базен

СУБОТИЦА: У току је пуњење базена водом, рекао је Раде Кашић, шеф градилишта базена у суботичком насељу Прозивка. Базен ће се пунити у наредна три дана. - Затворени базен на Прозивци ће имати око 3.800 квадратних метара корисне површине са два базена. Вредност радова је 530 милиона динара, а новац је обезбеђен из буџета, кроз програм помоћи грађевинској индустрији у Србији. Шкољка базена је завршена и урађена је по најсавременијим стан-

дардима и најсавременијим материјалима. Приче о томе да су се појавиле пукотине су неистините изјавио је шеф надзора на градилишту Бранко Ћопић. Велики базен ће свечано бити отворен 30. априла утакмицом између ватерполо репрезентација Србије и Мађарске. Радови на изградњи базена су почели 7. децембра 2011, пуштањем у рад часовника који броји дане, сате и минуте уназад, са роком изградње од 180 дана. С. И.

РУМА: Јуче су у Руми свечано отворене нове просторије Дневног боравка за децу са сметњама у развоју. Црвену врпцу пресекао је председник румске општине Горан Вуковић, а свечаности је, поред многобројних гостију, присутвовала и помоћница министра за рад и социјална питања Сузана Пауновић. Ово је још један у низу догађаја којима се обележава пола века румског Центра за социјални рад. - У овај пројекат кренули смо пре две године отварањем овог Дневног боравка, који је тада био у мањем простору и оскудније опремљен, али потпуно подржан и финансиран од општине. Прошле године смо добили средства кроз пројекат Европске уније и захваљујући нашој општини и овим средствима наши малишани су сада добили топао дом, али и много виши квалитет услуге. Рума је дуго чекала на овај вид социјалне заштите, али се чекање апсолутно исплатило – казала је директорка румског Центра за социјални рад Даница Јеремић.

Захваљујући донацији од 66.000 евра, колико су Румљани добили од Европске уније, деци са сметњама у развоју обезбеђено је додатних 60 квадрата простора у оквиру Дневног боравка у који су смештени још једна соба за игру и разоноду, просторија за физикалну терапију, учионица логопеда, информатичка учионица, нова кухиња и тоалети. Кроз пројекат су запослени и један дефектолог, физиотерапеут и стручни тим Центра кога чине социјални радник, психолог и педагог, а средства за пратеће трошкове реализације пројекта у износу од три милиона динара у овој години обезебежена су у општинској каси. - Овај велики пројекат реализује се у 41 општини у Србији. Показала се потреба локалних самоуправа да подигну ниво услуга центара за социјални рад, а регионалним повезивањем установа овог типа се управо то и постиже. Са Румом никада нисмо имали проблем јер је румски Центар за социјални рад устано-

Малишани у свом новом простору

ва која спада у ред најбољих у Србији и зато реализација овог пројекта и протиче овако успешно - истакла је Сузана Пауновић. Нови простор испуњен је топлином правог дома и украшен многобројним радовима његових 23 корисника.

АКЦИЈА „ДТД РИБАРСТВА” У БЕГЕЧКОЈ ЈАМИ

Прво порибљавање лињаком у Војводини

Сајам цвећа

КИКИНДА: У дворишту кикиндске Курије по четврти пут одржава се Сајам цвећа, на којем је своје производе изложило је 20-ак цвећара из Кикинде и околних места. Сајам је отворио члан Општинског већа Ненад Грбић, који је говорио о Дану планете земље и важности очувања животне средине. Најскупље цвеће кошта 300 динара, а за неке од расада треба издвојити 50-ак динара. Организатор је Туристичка организација општине Кикинда, а директорка Маријана Иличин позвала је Кикинђане који оплемењују свој простор да учествују на конкурсу за најлепше уређен балкон и зграду са највише цветних аранжмана, на територији општине. Конкурс је отворен до 20. септембра, а власници најлепших балкона биће награђени. А. Ђ.

БАЧКИ ЈАРАК: Рибарско подручје „Бегечка јама” на риболовној води у границама заштићеног Парка природе Бегечка јама, постало је богатије за готово 150 лињака, рибе која је код нас строго заштићена врста. Ово је први случај порибљавања лињаком, који је постао угрожена врста у водама на територији Војводине, саопштили су из компаније „ДТД Рибарство” Бачки Јарак, која управља риболовним подручјем „Бегечке јаме”. Радници „Рибарства” порибљавање раде по Програму управљања рибарским подручјем „Бегечка јама“ за ову годину. Порибљавању су присуствовали представници Покрајинског завода за заштиту природе и инспекције при Покрајинском секретаријату за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине. - Веома је значајно ово порибљавање лињаком на Бегечкој јами због тога што је она изузетно важно мрестилиште. Нагласићу да је лињак као врста гото-

во нестао, што због природних промена, што због промена које је проузроковао човек. Ово је први забележен пример порибљавања лињаком и надамо се да ће овакве активности допринети његовом опстанку - рекао је каже Ласло Галамбош из По-

крајинског завода за заштиту природе. С обзиром на то да је ова врста под трајним ловостајем на основу Наредбе о мерама за очување рибљег фонда, рекреативним риболовцима на Бегечкој јами неће бити дозвољен лов на лињака. В. Х.

- Ми се овде јако лепо дружимо јер смо сви исти. Овде и вежбамо и правимо уметничка дела, али учимо и колаче да правимо и да глумимо. Овде имам много другара са којима се играм сваки дан и јако нам је лепо – прича једанаестогодишњи Драган Срдић. Ј. Антић

Севернобанатски сусрети фолклораца НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Четврти међународни Севернобанатски сусрети фолклорног стваралаштва одржаће се данас, у Новом Кнежевцу у организацији КУД „Тисађенђе”. На главном тргу у Новом Кнежевцу манифестација почиње у 16 сати, а публика ће имати прилике да ужива у шароликости фолклора националних зајендица. Председница КУД „Тисађенђе” Магдалена Ковач подсећа да је манифестација покренута 2010. године, када је на њој учешће узело 11 фолклорних група са подручја северног Баната, Мађарске и Румуније, најављујући да је овог пута припремљен још богатији програм у коме ће наступити више од 20 фолклорних анасмбала. - Манифестацију смо осмислили као интеркултурални дијалог и међусобно преплитање и зближавање изворног фоклора свих националних заједница са подручја Савенобанатског округа и погрнаичних насеља из суседних земаља Мађарске и Румуније. Фолклорци ће представити игре и обичаје српског, мађарског, ромског, румунског и немачког народа - каже Магдалена Ковач. М. Мр.

dRU[TvO

dnevnik

KAMPUS EVROPE

Na u~ na eli ta za bu du} nost Pred sed nik Vla de Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti} uru ~io je ju ~e re {e wa o do de li nov ca stu den ti ma za wi hov stu dij ski bo ra vak na uni ver zi te ti ma u ino stran stvu po pro jek tu ”« Kam pus Evro pe»” . De set stu de na ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du – s Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta, Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, Me di cin skog i Prav nog fa kul te ta, jed nu go di nu stu di ra }e na uni ver zi te ti ma u Ne ma~ koj, Por tu ga lu, Ita li ji, Fin skoj i Tur skoj. Ugo vo re sa stu den ti ma i de ka ni ma fa kul te ta pot pi sao je po kra jin ski se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj prof. dr Dra go slav Pe tro vi}. Me |u na rod ni pro je kat raz me ne stu de na ta «”Kam pus Evro pe”» od vi ja se u okvi ru mre `e 19 uni ver zi te ta iz 16 evrop skih ze ma qa. Obra }a ju }i se stu den ti ma, pred sed nik Po kra jin ske vla de dr Bo jan Paj ti} je iz ja vio: – Ne po sto ji ni {ta ko ri sni je za stu den ta uni ver zi te ta od mo gu} no sti da go di nu da na stu di ra u dru goj ze mqi, na dru gom je zi ku, da sti ~e no va zna wa i is ku stva, upo zna je svo ju ge ne -

ra ci ju i da ima uvid u to {ta su no va zna wa, no ve teh no lo gi je, no va do stig nu }a u na u ci {i rom na {eg kon ti nen ta – re kao je Bo jan Paj ti} obra }a ju }i se na gra |e nim stu den ti ma. – Vi }e te svoj rad ni vek pro ve sti u uslo vi ma u ko ji ma }e Sr bi ja bi ti ~la ni ca Evrop ske uni je. Za to pro je kat Cam pus Euro pae ne pro iz vo di sa mo voj vo |an sku i srp sku eli tu ne go evrop sku eli tu – qu de ko ji }e go vo ri ti vi {e je zi ka, zna ti vi {e ne go {to zna ju dru gi, qu de ko ji su i u do sa da {wem obra zo va wu po ka za li vr hun ske re zul ta te. Jer, uslov za po dr {ku Po kra jin ske vla de je bio pro sek iz nad 9,5. To ve} go vo ri da stva ra mo na u~ nu eli tu ko ja }e na svo jim ple }i ma no si ti bu du} nost ove ze mqe de ce ni ja ma ko je su pred na ma. A za to }e te bi ti od li~ no pri pre mqe ni. Prof. dr Dra go slav Pe tro vi} iz ra zio je za do voq stvo {to se ju ~e ra {wi do ga |aj od vi jao u tre nut ku ka da se za vr {a va pe to go di {wa ak ci ja pod na zi vom „400 is tra `i va ~a za put Voj vo di ne ka Evrop skoj uni ji”, ta ko {to je za po sle no ~ak 533 is tra `i va ~a.

SA VET I SE NAT UNS-a O NA CR TU STRA TE GI JE RAZ VO JA OBRA ZO VA WA U SR BI JI DO 2020.

Naj è {}e o nov cu Na crt stra te gi je raz vo ja obra zo va wa u Sr bi ji do 2020. jo{ od kra ja mar ta do stu pan je jav no sti na saj tu Mi ni star stva pro sve te i na u ke, ali ì va re~ kom pe tent nih qu di, i to o~i u o~i s ne ki ma od we nih tvo ra ca, za i sta je neo p hod na ako è li mo da do bi je mo do ku ment ko ji }e bi ti glav na „ka zaq ka” na sa tu na {e ne po sred ne bu du} no sti kra }e od jed ne de ce ni je. Jer, ako è li mo da ì vi mo u bo qem i bo ga ti jem dru {tvu, naj va `ni je je da na pi {e mo osnov ne od red ni ce ko je }e nam bi ti ne za o bi la zan pu to kaz za od go va ra ju }a ak ta u ogrom noj i sve toj obla sti obra zo va wa, go to vo od pred {kol skog do naj vi {eg aka dem skog ste pe na – dok tor skih stu di ja. Pri li ku da ugo ste tvor ce bu du }e stra te gi je i uì vo im sa op {te {ta mi sle bar o onom we nom seg men tu ko ji se od no si na vi so ko obra zo va we ima }e ne ko li ko uni ver zi te ta, pa su, ta ko, po sle be o grad skog, ju ~e tu pri li ku ima li i ni {ki i no vo sad ski. Za ovaj di van no vo sad ski do ma }in sa zvao je za jed ni~ ku sed ni cu dva naj vi {a uni ver zi tet ska or ga na UNS-a, Sa ve ta i Se na ta, ko joj su pri su stvo va li i ~la no vi Na ci o nal nog sa ve ta za vi so ko obra zo va we s UNS-a. Go sti su bi li pro fe so ri dr Vla -

sti mir Ma te ji} i dr Mi lo{ Ne deq ko vi}, iz ti ma tvo ra ca na cr ta stra te gi je. Ve} od pr vog go vor ni ka bi lo je ja sno da se na UNS-u bu du }i do ku ment ne }e „ola ja va ti„ (sa mo) po ku lo a ri ma ve} da }e se, ma kar i u vre men skoj sti sci, sva ka ko is ko ri sti ti mo gu} nost di sku si je, iz no {e wa pri med bi, pa i o{trih kri ti ka na ne ke de lo ve tek sta, uz op {te sa gla sje da nam ova stra te gi ja tre ba kao ‘le ba . Iako je u tro sat noj di sku si ji otvo re no vi {e te ma, po ne kad i ve o ma, ve o ma kri ti~ ki ko men ta ri sa ni ne ki pred lo zi, br zi na i na ~in do no {e wa ova ko va `nog ak ta te we go va pre op {ir nost, naj è {}eg raz go vo ra je, na rav no, bi lo u sva koj od te ma ko ja do ti ~e fi nan si ra we vi so kog obra zo va wa. Iako su se svi slo ì li u to me da je tre nut ni si stem fi nan si ra wa neo dr ìv. S ob zi rom na to da je bi lo, a i bi }e mno go pri med bi, te da bi ih tre ba lo sa vim pre ci zno for mu li sa ti da bi ih pi sci stra te gi je is prav no ra{ ~i ta li, for mi ra na je sed mo ~la na rad na gru pa ko ja }e for mu li sa ti za kqu~ ke s ju ~e ra {we sed ni ce do 26. apri la i sa op {ti ti ih na re dov noj sed ni ci Se na ta UNS-a. V. ê ki}

VESTI Obe le à va we Da na se }a wa na `r tve ho lo ka u sta Na kon {to su po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je kra jem pro {le go di ne usvo ji li no ve pra zni ke, u Sr bi ji }e se ove go di ne pr vi put pra zni~ no obe le ì ti i Dan se }a wa na `r tve ho lo ka u sta, ge no ci da i dru ge `r tve fa {i zma u Dru gom svet skom ra tu. Cen tral no obe le à va we Da na se }a wa bi }e su tra u pod ne kod spo me ni ka @r tva ma ge no ci da u Dru gom svet skom ra tu u okvi ru kom plek sa ne ka da {weg na ci sti~ kog lo go ra smr ti “Sta ro Saj mi {te” u Be o gra du. Dan se }a wa na `r tve ge no ci da obe le à va se u spo men na 22. april 1945. go di ne kad je do {lo do pro bo ja gru pe za to ~e ni ka iz usta {kog lo go ra smr ti u Ja se nov cu – Do wa Gra di na u NDH. Naj zlo ga sni ji na ci sti~ ki lo gor na te ri to ri ji oku pi ra ne Sr bi je bio je kon cen tra ci o ni lo gor na Sta rom Saj mi {tu u Be o gra du ~i ji su za to ~e ni ci, uglav nom Sr bi ji, Je vre ji i Ro mi, ma sov no ubi ja ni od 1941. do 1944. Q. M.

Od li ko va ni pri pad ni ci Voj ske Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac uru ~io je ju ~e, po vo dom Da na Voj ske Sr bi je, od li ko va wa – voj ne spo men-me da qe pri pad ni ci ma Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je. Na sve ~a no sti do de le od li ko va wa u Ve li koj rat noj sa li sta rog Ge ne ral {ta ba, od li ko va wa, uka zom pred sed ni ka Re pu bli ke, do bi lo je 50 pri pad ni ka Mi ni star stva i Voj ske za hra brost i iz u zet ne re zul ta te u voj noj slu `bi, ra wa va wa, u~e {}a u mul ti na ci o nal nim ope ra ci ja ma i do stig nu }a u spor tu. Sre br ne me da qe za hra brost „Mi lo{ Obi li}„ pri pa le su Sla vi {i Vla ~i }u, Mla de nu Ko sti }u, Go ra nu Ne na do vi }u i Ivi ci Stan ko vi }u, a me |u do bit ni ci ma voj nih spo men-me da qa su Mi lo sav Si mo vi}, Zo ran Ve li~ ko vi}, Gra di mir Vuk ~e vi}, Mi lo i ca Va si}, Mi le Vi te zo vi}... [u ta no vac je, u ime pred sed ni ka Sr bi je i svo je li~ no ime, za hva lio do bit ni ci ma od li ko va wa na iz u zet nim re zul ta ti ma u voj noj slu `bi i na gla sio da je isto ri ja srp skog na ro da „du bo ko ve za na za voj sku”.

subota21.april2012.

DA NAS U OSNOV NIM [KO LA MA

Osma ci na ge ne ral noj pro bi ma le ma tu re U okvi ru pri pre ma za po la ga we ovo go di {weg za vr {nog is pi ta, osma ci }e da nas u svo jim osnov nim {ko la ma po la ga ti prob ni test na ko jem }e bi ti pot pu no ne po zna ti za da ci iz ma ter weg je zi ka i ma te ma ti ke. Oni ko ji bu du spre ~e ni da ovaj prob ni test po la `u da nas, mo }i }e to da ura de sle de }e su bo te, 28. apri la. Test iz ma ter weg je -

tur ne sa le ili naj ve }e u~i o ni ce, u ko ji ma }e klu pe bi ti raz me {te ne ta ko da u sva koj se di po je dan u~e nik. U~e ni ci }e u pro sto ri je u ko ji ma }e ra di ti prob ni test bi ti ras po re |e ni po una pred utvr |e nom ras po re du, ko ji }e bi ti is tak nut u {ko li. Za raz li ku od pra vog is pi ta, ko ji }e osma ci ra di ti pod {i from, da na {wi test bi }e pot pu -

Za raz li ku od pra vog is pi ta, ko ji }e osma ci ra di ti pod {i from, da na {wi test bi }e pot pu no ano ni man, to jest u te sto ve u~e ni ci ne }e upi si va ti ni {i fre, ni svo ja ime na zi ka za ka zan je za 9 sa ti i osma ci }e ga ra di ti do 11, dok }e test iz ma te ma ti ke ra di ti od 12 do 14 ~a so va. U svo je {ko le u~e ni ci bi da nas tre ba lo da do |u u 8.45 ~a so va. Prob ni is pit }e se odr `a ti u istim pro sto ri ja ma u ko ji ma }e se u ju nu odr `a ti i pra vi za vr {ni is pit, a to }e, ve} pre ma mo gu} no sti ma {ko le, bi ti fi skul -

no ano ni man, to jest u te sto ve u~e ni ci ne }e upi si va ti ni {i fre, ni svo ja ime na. Na da na {wi test, kao i na pra vi, za bra we no je uno {e we ux be ni ka, zbir ki, sve ski, mo bil nih te le fo na, vok me na, di gi tro na i dru gih teh ni~ kih po ma ga la, a pre ula ska u sa lu ili u~i o ni cu u~e ni ci }e sve, osim do zvo qe nog pri bo ra, od lo `i ti na pred vi |e no me sto. I na

ovo te sti ra we u~e ni ci bi tre ba lo da po ne su |a~ ku kwi `i cu, a do zvo qe ni pri bor je, za test iz ma ter weg je zi ka gra fit na i he mij ska olov ka i gu mi ca, a za ma te ma ti ku jo{ i tro u gao i {e star. Prob ni za vr {ni is pit je pri li ka da se u~e ni ci upo zna ju s re do sle dom ko ra ka, oba ve za ma i pra vi ma u ve zi sa za vr {nim is pi tom, te da vi de za wih ne po zna te za dat ke i pro ve re svo je zna we.

Re zul ta ti s ovog is pi ta ne }e se pre tva ra ti u oce ne, ni ti slu `i ti za oce wi va we, ne go }e na osno vu wih na stav ni ci pla ni ra ti ak tiv no sti za da qe pri pre ma we osma ka za za vr {ni is pit. Da pod se ti mo, ovo go di {wi osma ci }e na pra vom za vr {nom is pi tu, ko ji }e se odr `a ti 18. i 19. ju na, po la ga ti te sto ve iz ma ter weg je zi ka i ma te ma ti ke, a ta ko }e bi ti i do go di ne, dok }e za dve go di ne oni ko ji su da nas u {e stom raz re du po la ga ti na za vr {nom is pi tu tri te sta, to jest, uz ma ter wi je zik i ma te ma ti ku, i test sa za da ci ma iz fi zi ke, he mi je, isto ri je, bi o lo gi je i ge o gra fi je. Na sva kom od te sto va ove go di ne po lo vi na za da ta ka bi }e pot pu no ne po zna ta, ~e tvr ti na }e bi ti za da ci iz zbir ki za pri pre mu, ali s iz me we nim nu me ri~ kim vred no sti ma iz ma te ma ti ke i iz me we nim re do sle dom po nu |e nih od go vo ra iz me ter weg je zi ka, dok }e ~e tvr ti na bi ti za da ci iden ti~ ni oni ma u zbir ka ma iz ko jih se osma ci uve li ko pri pre ma ju. D. De ve ~er ski

JAV NI RA DO VI U SRED WEM BA NA TU

Po sao za 52 in va li da Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we odo bri la je {est jav nih ra do va za za po {qa va we oso ba s in va li di te tom u sred wem Ba na tu, po tvr di la je ju ~e za “Dnev nik” port pa rol ka zre wa nin ske fi li ja le NZS-a Alek san dra [tr bac. Ovi jav ni ra do vi tra ja }e od pet do {est me se ci i na wi ma }e bi ti upo sle ne 52 oso be. Za tu na me nu odo bre no je bli zu 11,5 mi li o na di na ra. Naj vi {e pro je ka ta odo bre no je za so ci jal ne, hu ma ni tar ne i kul tur ne de lat no sti. Ta ko su op {ti ni No vi Be ~ej odo bre na tri jav na ra da – Do mu za sme {taj du {ev no obo le lih li ca “Sve ti Va si li je”, Omla din skom klu bu i Udru `e wu oso ba s in va li di te tom, za hva qu -

ju }i ko ji ma }e bi ti za po sle no ukup no 29 li ca. U @i ti {tu, u Udru `e wu “Mo je par ~e Evro pe”, na jav nim ra do vi ma bi }e an ga `o va no 19 in va li da, Obra zov nokul tur ni cen tar u Se~ wu za po -

{qa va we oso ba s in va li di te tom u pred u ze }i ma, pod sti ~e rad no an ga `o va we tih oso ba – ob ja sni la je Alek san dra [tr bac. Sa vet nik za za po {qa va we oso ba s in va li di te tom u Fi li ja li

Za po sle ni ma na jav nim ra do vi ma bi }e is pla }e na za ra da, ko ja za vi si od ste pe na wi ho ve stru~ no sti – za pr vi i dru gi ste pen 20.000 di na ra, a za sed mi ste pen stru~ ne spre me 24.000 sli }e dva, a zre wa nin ski Cen tar za so ci jal ni rad ta ko |e dva rad ni ka s in va li di te tom. – Jav ni ra do vi su jed na od osam me ra Na ci o nal ne slu `be ko ji ma se, ne ve za no za za kon sku re gu la ti vu ko ja pro pi su je kvot no za po -

Zre wa nin Og wen Te {i} re kao je ju ~e za “Dnev nik” da, po naj sve `i jim po da ci ma te slu `be, na po sao u sred wem Ba na tu ~e ka 558 li ca s ne kom vr stom in va li di te ta. Od to ga, na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na bez po sla je 340 in va li da.

– Me |u oni ma ko ji su na spi sku ima do sta oso ba ko je su za vr {i le spe ci jal nu {ko lu i ko je ima ju men tal nih po te {ko }a, ili su u pi ta wu glu va i na glu va li ca, kao i in va li da ra da ko je ka rak te ri {u fi zi~ ki ne do sta ci – po ja snio je Te {i}. Za po sle ni ma na jav nim ra do vi ma bi }e is pla }e na za ra da ko ja za vi si od ste pe na wi ho ve stru~ no sti – za pr vi i dru gi ste pen 20.000 di na ra, a za sed mi ste pen stru~ ne spre me 24.000. Ina ~e, la ne su u Sred wo ba nat skom okru gu re a li zo va na dva jav na ra da, u @i ti {tu i No vom Be ~e ju, a ukup no je bi lo an ga `o va no 19 oso ba s in va li di te tom. @. Ba la ban

OBE LE @A VA WE GO DI [WI CE STRA DA WA SR BA U BA^ KOJ APRI LA 1941. GO DI NE

Pa ra stos ne vi nim `r tva ma na Al ma {kom gro bqu Epar hi ja ba~ ka i Cr kve na op {ti na u No vom Sa du na sta vqa ju obe le `a va we 70 go di na od stra da wa ci vil nog sta nov ni {tva to kom ra ci je u ja nu a ru 1942. go di ne u No vom Sa du i dru gim me sti ma u [aj ka {koj. Epar hi ja je ovu go di nu po sve ti la stra da wu Sr ba, te je tim po vo dom osmi sli la pro gram obe le `a va wa. Srp ska pra vo slav na cr kva u No vom Sa du za 22. april pri pre mi la je pre da va we „Stra da we ci vil nog sta nov ni {tva u Ba~ koj i Ba ra wi u apri lu 1941. go di ne„, a po vod je go di {wi ca stra da wa srp skog ci vil nog sta nov ni {tva pri li kom ula ska Hor ti je vih na ci sta u No vi Sad apri la 1941. O po gro mu No vo sa |a na go vo ri }e isto ri ~ar dr Dra go We go van, a pri sut ne }e pre po ~et ka pre da va wa u 20 ~a so va u Rad ni~ kom do mu na Bu le va ru Mi -

haj la Pu pi na 24 po zdra vi ti epi skop ba~ ki pre o sve }e ni dr Iri nej. Dan po sle (23. apri la), ka da po pra vo slav nom ka len da ru hri {}a ni obe le `a va ju Po bu sa ni po ne de qak, slu `i }e se pa ra stos `r tva ma stra da lim pri li kom ula ska Hor ti je vih na ci sta u No vi Sad. Pa ra stos po ~i we u 13 ~a so -

va, a odr `a }e se na Al ma {kom gro bqu kod Kr sta, spo men-obe le` ja ko je je iz me |u 1955. i 1956. go di ne s Tr ga Ma ri je Tran da fil u No vom Sa du pre me {te no na po me nu to gro bqe. – Hor ti je vi na ci sti su bez bor be za u ze li Ba ra wu i Ba~ ku – na veo je isto ri ~ar \or |e Sr bu lo -

Spo men-obe le` je na [tran du Epar hi ja ba~ ka }e kra jem apri la ili po ~et kom ma ja ob ja vi ti kon kurs idej nog re {e wa za spo men-obe le` ja ko je bi tre ba lo da bu de po sta vqe no na ku pa li {tu na Du na vu, no vo sad skoj pla `i [trand. To je me sto stra da wa ne vi nih `r ta va to kom zlo gla sne ra ci je u No vom Sa du, uka zao je pro to je rej Vla dan Si mi}. Pod vu kao je da taj pro je kat Cr kva (Epar hi ja ba~ ka) re a li zu je sa mo stal no i da za to ima po dr {ku Je vrej ske za jed ni ce. – S isto ri ~a ri ma }e mo se do go vo ri ti o to me gde kon kret no da se po sta vi spo men-obe le` je na [tran du – na veo je pro ta Si mi}, i na gla sio da cr kva o~e ku je da ih grad ne ome ta u ovoj na me ri.

vi}. – U No vi Sad su u{li 13. apri la 1941. go di ne, ka da se obe le `a vao Vas krs po gre go ri jan skom ka len da ru. Ne ko li ko da na po do la sku u No vi Sad, po jo{ ne za vr {e nom is tra `i va wu, ma |ar ski oku pa to ri stre qa li su oko pet sto ti na No vo sa |a na ko ji su u 99 od sto slu ~a ja bi li Sr bi. We gov ko le ga dr We go van pod se }a na to da je u Ba~ koj i Ba ra wi stra da lo oko 3.000 Sr ba, oko 500 dru gih Slo ve na i de se tak Je vre ja. Sve `r tve su, kao i ka sni je za vre me ra ci je, ba ~e ne u Ti su i Du nav. Hor ti je va voj ska ubi ja we ci vi la iz ve la je zbog na vod nog de lo va wa ~et ni~ kih or ga ni za ci ja na ovim pod ru~ ji ma, ma da u to vre me ni je po sto ja la voj na ~et ni~ ke for ma ci ja ve} Ju go sla ven ska kra qev ska voj ska ko ja se po vu kla, ob ja snio je dr We go van. Z. De li}

IGRA O NI CA OB RA DO VA LA MA LI [A NE U HOR GO [U: Deca u Horgo{u obradovana su otvarawem „Igraonice” u potpuno obnovqenom zdawu povr{ine 170 kvadratnih metara. Za renovirawe i opremawe zgrade u kojoj je nekada bila {kola, a potom do pre ~etiri decenije zabavi{te, iz kase mesne zajednice Horgo{ i buyeta kawi{ke op{tine pro{le i ove godine izdvojeno je 8,5 miliona dinara. Aktivnosti u horgo{koj „Igraonici”, jedinom kutku takve namene na podru~ju kawi{ke op{tine, koordinira}e Pred{kolska ustanova „Na{i biseri” iz Kawiè. Direktorka te ustanove Ibo ja Ve se li nov kaè da }e objekat za mali{ane biti otvoren svakodnevno, za po~etak radnim danima u popodnevnim satima, pa i subotom i nedeqom, a nadaqe }e se prilago|avati potrebama i interesovawu dece i wihovih roditeqa. „Igraonica” je opremqena igra~kama kakvih nema u ovda{wem de~jem vrti}u, a vodi}e je vaspita~ica Ti mea \o lai. – Svi se radujemo ovom izuzetno ure|enom kutku – kaè direktorka Veselinov. – Roditeqi kada su zauzeti zbog raznih obaveza, mogu decu doneti u „Igraonicu”, gde }e mo}i da se zanimaju. Bi}e mogu}nosti da deca ovde proslavqaju ro|endane, da se odràvaju roditeqski sastanci i druge aktivnosti za koje nemamo prostora u de~jem vrti}u. M. Mi tro vi}

CRnA HROnikA

subota21.april2012.

dnevnik

c m y

PRO CES U HA GU BIV [EM PRED SED NI KU RE PU BLI KE SRP SKE

AK CI JA SVIH 27 PO LI CIJ SKIH UPRA VA U BOR BI PRO TIV NAR KO TI KA

Karayi} ho}e Abdi}a i Stoltenberga za svedoke

„Mre`a” ulovila dilere droge oko {kola

Biv {i pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Ra do van Ka ra xi} za tra `io je ju ~e od hr vat ske am ba sa de u Ha gu da mu do sta vi ko pi je sni ma ka, tran skrip te, sve do ~e wa i iz ja ve ko je je Fi kret Ab di} dao to kom su |e wa u Kar lov cu 2003. i po zvao ga da bu de sve dok od bra ne u we go vom slu ~a ju, sa op {tio je ju ~e Ha {ki sud.

na ci ja to kom ra ta u BiH Tor val dom Stol ten ber gom i da on bu de sve dok na we go vom su |e wu. Stol ten berg je pre kju ~e za Ra dio „Slo bod na Evro pa„ re kao da je za stra ne di plo ma te u vre me ra ta bi lo po èq no da bu du pro tiv Sr ba, da bi iz be gli kri ti ke i bi li pri hva }e ni. Stol ten berg, ko ji je zbog è qe da bu de ne pri stra san kri ti ko van da je pro srp ski ori jen ti san, ka è da je na kra ju bio pri nu |en na to da ume sto srp skog, ko ji je na u- ~io to kom di plo mat ske slu `be u Be o gra du, u pre go vo ri ma ko ri sti en gle ski. Za me ra no mu je {to, ka da go vo ri srp sko hr vat ski je zik, pre vi {e ko ri sti srp sku va ri jan tu, a pre ma lo hr vat sku. Stol ten berg je is ta kao da ni ta da ni je è leo – kao ni sa da – da bu de su di ja ve} da kao iza sla nik UN do pri ne se za u sta vqa wu ra ta. Po we go vom mi {qe wu, mi rov ni plan iz 1993. go di ne bio je po voq ni ji za Bo {wa ke od Dej ton skog spo ra zu ma, ali su ga oni od bi li na su ge sti ju SAD.

Ra do van Ka rayi}

Tor vald Stol ten berg

Fi kret Ab di}

Pro na |e no je 16 auto mo bi la, me |u ko ji ma su dva ukra de na, kao i vi {e hi qa da evra u raz li ~i tim va lu ta ma. Ta ko |e je ot kri ve no i od u ze to de set ko ma da raz li ~i tih vr sta va tre nog oru` ja i sred sta va, 800 ko ma da mu ni ci je raz li ~i tog ka li bra, kao i de set ko ma da hlad nog

U se dam {kol skih dvo ri {ta na |e na ma ri hu a na

Ka ra xi} je, ta ko |e, tra `io snim ke raz go vo ra pre sret nu tih iz me |u 1991. i 1995. go di ne, u ko ji ma je dan od u~e sni ka bi lo ko od sle de }ih li~ no sti: Ali ja Izet be go vi}, Ejup Ga ni}, Ha san ^en gi}, Ba kir Izet be go vi} ili Omer Beh men. „Hr vat ska vla da bi la je do voq no qu ba zna da obez be di ko ri snu ko lek ci ju pre sret nu tih raz go vo ra srp skih li de ra i raz ot kri je pre sret nu te raz go vo re li de ra bo san skih mu sli ma na,

{to }e mi omo gu }i ti da u svo joj od bra ni po ka `em da su bo san ski mu sli ma ni ~i ni li zlo ~i ne i za wih kri vi li Sr be da bi iza zva li me |u na rod nu in ter ven ci ju„, na vo di Ka ra xi} u pi smu hr vat skoj am ba sa di u Ha gu. On je, ta ko |e, za tra `io od Ha {kog su da da iz da oba ve zu ju }i na log i omo gu }i in ter vju s biv {im iza sla ni kom Uje di we nih

– Kri mi na li sti~ ka po li ci ja svih 27 po li cij skih upra va MUP-a Sr bi je, u ak ci ji „Mre `a“ spro ve de noj pre kju ~e u ci qu pre ven ci je i bor be pro tiv dro ge i su zbi ja wa we nog ras tu ra wa u bli zi ni {ko la, pri li kom op ser va ci je vi {e od 260 li ca i pre tre sa 237 sta no va i dru gih pro sto ri ja, ot kri la je osam la bo ra to ri ja sa za sa di ma vi {e od 260 bi qa ka in dij ske ko no pqe i 217 se men ki – iz ja vio je ju ~e mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} na kon fe ren ci ji za no vi na re. – U No vom Sa du su pro na |e ne dve la bo ra to ri je, a po jed na u Kru {ev cu, Pro ku pqu, Va qe vu, Za je ~a ru, Sme de re vu i Kra gu jev cu. Kod 51 oso be su pro na |e ne raz li ~i te vr ste nar ko ti ka i pro tiv wih }e bi ti pod ne to 60 kri vi~ nih pri ja va. Ka ko je sa op {tio Da ~i}, u po li cij skoj ak ci ji je za ple we no 950 gra ma ma ri hu a ne, oko tri ki lo gra ma he ro i na, ma la ko li ~i na ko ka i na i vi {e od 500 ta ble ta s li ste opoj nih dro ga.

O ulo zi Sje di we nih Dr à va Stol ten berg je re kao su „svo je vre me no ote à le po sti za we do go vo ra”. On je ob ja snio da se naj pre na dao da }e se SAD mno go ra ni je ukqu ~i ti u pre go vo re, ali da je uva ìo od go vor ta da {weg ame ri~ kog pred sed ni ka Bi la Klin to na da je to evrop sko pi ta we. Ka ra xi} je pred Ha {kim tri bu na lom op tu èn za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa to kom ra ta u BiH 1992–1995. go di ne. Po sle 13 go di na u bek stvu, u ju lu 2008. go di ne je uhap {en u Sr bi ji i istog me se ca iz ru ~en Tri bu na lu. Po {to se pred su dom ni je iz ja snio o kri vi ci, u we go vo ime je na ve de no da se ne ose }a kri vim ni po jed noj ta~ ki op tu `ni ce. Su |e we mu je po ~e lo u ok to bru 2009. go di ne. Ka ra xi} pred su dom za stu pa sa mog se be. (Ta njug)

Mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} je na veo da je pre kju ~e u ak ci ji „Mre `a“ u dvo ri {ti ma po je di nih {ko la u Be o gra du, Su bo ti ci i Ni {u ot kri ve no ukup no se dam skri ve nih me sta s ma ri hu a nom. Po vo dom te ~i we ni ce, a na kon {to po li ci ja i Tu `i la {tvo oba ve neo p hod ne pro ve re po da ta ka, po na ja vi mi ni stra pro sve te i na u ke @ar ka Ob ra do vi }a, i to mi ni star stvo }e otvo ri ti niz pi ta wa iz svo je nad le `no sti. – Mi }e mo po kre nu ti pi ta we od go vor no sti di rek to ra tih se dam osnov nih i sred wih {ko la u ~i jim dvo ri {ti ma je na |e na ma ri hu a na, da vi di mo ka ko je to mo gu }e – ka zao je Ob ra do vi}. Uka zu ju }i na to da je pre kju ~e ra {wom ak ci jom bi lo ob u hva }e no vi {e od 30 od sto ukup nog bro ja {ko la u Sr bi ji, Ob ra do vi} je po seb no is ta kao va `nost na stav ka i in ten zi vi ra wa pre ven tiv nih ak tiv no sti na edu ka ci ji de ce o opa sno sti ma od psi ho ak tiv nih sup stan ci.

oru` ja. U ak ci ji su pro na |e na i dva li ca za ko ji ma su ras pi sa ne cen tral ne po ter ni ce. – U po li cij skom pri tvo ru je za dr à no {est li ca za ko ja po sto ji osno va na sum wa za kri vi~ na de la neo vla {}e nog dr à wa, pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga i neo vla {}e nog no {e wa oru` ja. Naj ve }a ko li ~i na he ro i na je pro na |e na u Kra gu jev cu, gde je li {en slo bo de i za dr àn @eq ko V., kod ko ga je pro na |e no 2,75 ki lo gra ma he ro i na – ka zao je Da ~i}. Pre ci zi ra ju }i da je ak ci ja „Mre à“ spro ve de na u sa rad wi mi ni star sta va unu tra {wih po slo va i pro sve te te nad le `nih tu ì la {ta va, mi ni star je do dao da je u to ku ak ci je, {i rom Sr bi je op ser vi ra no ukup no 560 osnov nih i sred wih {ko la ko je ne ma ju {kol ske po li caj ce, te oba vqen pre gled i pre tres 38 ugo sti teq skih obje ka ta i 19 otvo re nih pro sto ra u bli zi ni {ko la. Da ~i} je na gla sio da oso be ko je su op ser vi ra ne ni su u~e ni ci {ko la, ve} je re~ is kqu ~i vo o li -

ci ma za ko ja se u da nu spro vo |e wa ak ci je mo glo osno va no po sum wa ti da po se du ju dro gu. – Kon tro la sa mih u~e ni ka i {ko la ni je ra |e na. Ciq ak ci je je da de cu za {ti ti mo od di le ra dro ge, a ima ju }i u vi du i pri tu `be i pri med be ro di te qa da je dro ga sve pri sut ni ja u {ko la ma. Mi }e mo na sta vi ti ova kve kon tro le oko {ko la i kon tro le obje ka ta ko ji u wi ho voj ne po sred noj bli zi ni. Mi slim da }e mo na ova kav na ~in, stal nim kon tro la ma, nad zo rom i dru gim me to da ma ko je se ko ri ste za iden ti fi ko va we oso ba ko je ko ri ste dro gu, us pe ti da one ko ji tru ju i ubi ja ju na {u de cu uda qi mo od {kol skih obje ka ta. Za to ih ne }e mo osta vi ti na mi ru – na gla sio je Da ~i}. Ak ci ja „Mre à“ se, ka ko je na veo, „mo è po sma tra ti u kon ti nu i te tu s ak ci jom ’Mo ra va’, ko ju je MUP za po ~eo pre ne ko li ko go di na, u okvi ru ko je je vi {e od 10.000 qu di na ne ki na ~in pro ce su i ra no od po li ci je, a za ple we no vi {e to na nar ko ti ka“. Di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi} je re kao da je ak ci ja „Mre à“ „pre ven tiv nog ka rak te ra, da po li ci ja po ka è pri su stvo na pro sto ri ma oko {kol skih obje ka ta, a tra ja }e i da qe u kon ti nu i te tu“. Mi ni star pro sve te i na u ke @ar ko Ob ra do vi} je oce nio da je ova ak ci ja do bro or ga ni zo va na i spro ve de na za bez bed nost i do bro bit de ce i do bro bit obra zo va wa u Sr bi ji. – Na {e mi ni star stvo je MUPu pro sle di lo po dat ke ko je su nam s tim ci qem do sta vqa li ro di te qi, ~ak i di rek to ri, jer su pri me ti li kre ta we sum wi vih li ca u oko li ni {ko la – ka zao je Ob ra do vi} J. Ja ko vqe vi}

SRE TEN JO CI] PO NO VO NE GI RAO VE ZE S PU KA NI ]E VIM UBI STVOM

Joca Amsterdam tvrdi da je uhap{en iz drugih razloga Sre ten Jo ci}, zva ni Jo ca Am ster dam, ko me se su di za or ga ni zo va we ubi stva vla sni ka hr vat skog „Na ci o na la” Iva Pu ka ni }a i we go vog sa rad ni ka Ni ka Fra ni }a, po no vo je ju ~e pred sud skim ve }em Spe ci jal nog su da ne gi rao te op tu `be, tvr de }i da ne ma ve ze s tim zlo ~i nom. Jo ci} je, za jed no sa @eq kom Mi lo va no vi }em i Mi len kom Ku ma no vi }em, op tu èn za ubi stvo Pu ka ni }a i Fra ni }a 23. ok to bra 2008. go di ne u Za gre bu, a su |e we im je ju ~e for mal no kre nu lo iz po ~et ka, shod no od red ba ma no vog Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku, ta ko da ima ju mo gu} nost da po no vo iz lo è svo ju od bra nu kao i da je do pu ne. Ko ri ste }i pra vo da po no vo iz lo ì od bra nu, Jo ci} je tvr dio da ni je uhap {en zbog do ka za ve} za to {to je „ne ko is pu nio obe }a we da }e bi ti uhap {en”. On je na veo da je od we ga tra è no da za ubi stvo Pu ka ni }a te re ti Stan ka Su bo ti }a

Ca ne ta, Bra nu Mi }u no vi }a i Mi la \u ka no vi }a, a da za uz vrat do bi je sta tus sve do ka-sa rad ni ka. – Ja sam re kao da to ne mo gu jer ni sam u~e stvo vao u zlo ~i nu. Ko su uop {te \u ka no vi} i Su bo ti} da za wih ubi jam? Ja sam imao no vac i fir me mno go pre wih. Ne bih se po ni à vao – re kao je Jo ci}. Iz la ù }i od bra nu vi {e od ~e ti ri sa ta, Jo ci} je is pri ~ao da se od 2006. Sre ten Jo ci} do 2009. go di ne ni je ba vio kri mi - Lu ke Bo jo vi }a, ko ga je, ka ko je na na lom i da je otvo rio fir mu i ra - veo, „na me stio” we gov dru gar Mu dio le gal no. fit Mr zi} Ba jo. – Kra jem 2008. go di ne imao sam „Bo jo vi }ev brat po oru` ju Sret in for ma ci ju da }e bi ti no va „Sa ko Ka li ni} te re tio ga je u Hr vat bqa„, sme jao sam se to me jer ni sam skoj za mno ga ubi stva, a po li ci ja je vr {io ni ka kva kri vi~ na de la – re sa ve to va la Bo jo vi }a da be ì...”. kao je on. Su |e we se na sta vqa u po ne de Jo ci} je re kao da su ga Ho lan |a qak, ka da bi od bra ne po no vo mo gli ni u pri tvo ru is pi ti va li o slu ~a ju iz lo ì ti Mi lo va no vi}, ko ji je u

@u pa nij skom su du u Za gre bu kao ne po sred ni iz vr {i lac ubi stva pra vo sna `no osu |en u od su stvu na mak si mal nu ka znu od 40 go di na za tvo ra, i Mi len ko Ku zma no vi}. Op tu `ni ca srp skog Tu `i la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal te re ti Jo ci }a da je or ga ni zo vao kri mi nal nu gru pu ko ja je iz vr {i la ubi stvo Pu ka ni }a i Fra wi }a 23. ok to bra 2008. go di ne, na kon {to je sa „za sa da ne i den ti fi ko va nim li cem” po sti gao do go vor da za 1,5 mi lion evra ubi je vla sni ka hr vat skog „Na ci o na la”. Po srp skoj op tu `ni ci, mo tiv Pu ka ni }e vog ubi stva je to {to je u me di ji ma u Hr vat skoj i Sr bi ji iz no sio sa zna wa o de lo va wu vi {e kri mi nal nih gru pa na pod ru~ ju Sr bi je i ze ma qa u okru `e wu. Jo ci} je uhap {en 27. apri la 2009. u Be o gra du, od ka da je u pri tvo ru Okru `nog za tvo ra u Be o- gra du. (Ta njug)

BE O GRAD SKA PO LI CI JA IS TRA @NOM SU DI JI PRI VE LA DVO JI CU OSUM WI ^E NIH ZA ZLO U PO TRE BE

Fond za razvoj i AIK banka o{te}eni za 125 miliona dinara

OT KRI VE NO NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU BA TROV CI

Avganistanci me|u drvima za ogrev

Za jed ni~ kom ak ci jom ca ri ne i po li ci je, na gra ni~ nom pre la zu Ba trov ci ju ~e su ot kri ve na tri av ga ni stan ska dr `a vqa ni na ko ja su po ku {a la da ile gal no pre |u dr `av nu gra ni cu s Hr vat skom, sa kriv {i se u ka mi o nu ko ji je pre vo zio dr va za ogrev, sa op {ti la je Upra va ca ri na Mi ni star stva fi nan si ja.

Kao i mno go pu ta do sa da, de taq na kon tro la vo zi la, bu gar skih re gi star skih ozna ka, spro ve de na je na kon {to je pri me }e no da je ca rin sko obe le` je (plom ba) o{te }e no. To je bio ja san sig nal da je ka mion u me |u vre me nu otva ran, na ve de no je u sa op {te wu. (Ta njug)

Be o grad ska po li ci ja pri ve la je de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du dve oso be zbog sum we da su iz vr {i le kri vi~ no de lo zlo u po tre be ovla {}e wa u pri vre di, sa op {tio je ju ~e MUP Sr bi je. Ka ko je na ve de no, is tra `nom su di ji pri ve de ni su Jor dan R. (48) i Alek san dar \. (34), a kri vi~ nom pri ja vom ob u hva }en je i Sla vo qub J. (50), kao i Bo jan R. (41), ko ji je u pri tvo ru Okru `nog za tvo ra u Be o gra du. Osum wi ~e ni se te re te da su od mar ta do ju la 2011. go di ne iz vr {i li na ve de no kri vi~ no de lo ta ko {to su o{te ti li Fond za raz voj Sr bi je za 95 mi li o na di na ra i AIK ban ku A. D. Ni{ za 30 mi li o na. MUP na vo di da su osum wi ~e ni kri vi~ na de la iz vr {i li na taj na ~in {to su „kod Fon da za raz voj i AIK

ban ke s pri vred nim dru {tvom ‘Star kos d. o. o.‘, ~i ji je vla snik i od go vor no li ce Jor dan R., apli ci ra li za do bi ja we kre di ta, a kao sred stva obez be |e wa po nu di li po slov ni pro stor – ha lu u Mla de nov cu i ku }u u Be o gra du”. Ka ko je na ve de no, na kon {to su Fond za raz voj i AIK ban ka pla si ra li no vac na osno vu ugo vo ra, on ni je tro {en na men ski, ve} su na osno vu fik tiv nih ugo vo ra iz me |u pri vred nog dru {tva „Star kos„ i pri vred nog dru {tva „Krov grad wa plus d. o. o.„, ~i ji je vla snik i od go vor no li ce Alek san dar \., pre ba ~e na na ra ~un „Krov grad we plus d. o. o.„. „Na kon to ga sred stva od kre di ta AIK ban ke osum wi ~e ni Alek san dar \. je pre ba cio na pri vat ni ra ~un Bo ja na R. kod Hi po Al pe-

Adri ja ban ke, oda kle ih on istog da na po di gao u go to vi ni„, pi {e u sa op {te wu. MUP is ti ~e da je „sred stva od kre di ta Fon da za raz voj Alek san dar \. s ra ~u na ‘Krov grad we plus d. o. o.‘ pre ba cio na pri vat ni te ku }i ra ~un Sla vo qu ba J. ko ji ih je istog da na po di gao s ra ~u na”. Ka da su iz Fon da za raz voj i AIK ban ke zbog ne iz mi ri va wa oba ve za po ku {a li da ak ti vi ra ju sred stva obez be |e wa – hi po te ke, sa zna li su da hi po te ke nad ne po kret no sti ma ni su us po sta vqe ne, od no sno da su pri ja vqe ni do sta vi li fal si fi ko va ne iz vo de iz li sta ne po kret no sti KO Mla de no vac i KO Sav ski ve nac, fal si fi ko va na re {e wa o upi su hi po te ke, kao i fal si fi ko va ne za lo `ne iz ja ve vla sni ka ne po kret no sti, pi {e u sa op {te wu MUP-a. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik U VI[EM SUDU U BEOGRADU NASTAVQENO SU\EWE ZA AFERU „PANCIR”

Davini}u ublaèna optu`nica bra ne – Upra ve za snab de va we tog mi ni star stva... Na sta vak su |e wa je za ka zan za 2. jul. Op tu `ni ca Vi {eg tu ì la {tva pro tiv op tu è nih pro me we na je u op tu `ni pred log, od no sno kri vi~ no de lo za ko je se te re te pre kva li fi ko va no je u bla ì ob lik. Tu ì la {tvo te re ti Da vi ni }a da je is ko ri {}a va wem slu `be nog po lo à ja, vla sni ku pred u ze }a „Mi le Dra gi}„ pri ba vio ko rist u vi du do bi ja wa po sla snab de va wa Voj ske SCG voj nom opre mom – 60.000 {le mo va i isto to li ko za {tit nih pr slu ka, ukup no vred nih 176 mi li o na evra, na osno vu dva ugo vo ra o ku po vi ni za {tit ne ba li sti~ ke opre me, ko ji ni je u in te re su dr àv ne za jed ni ce SCG. U op tu `ni ci je na ve de no da o tom po slu Da vi ni} ni je oba ve stio ta da {weg na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Dra ga na Pa ska {a, da je na bav ka u ko li ~i ni i vred no sti bi la iz ra zi to u ne skla du s po tre ba ma Voj ske i fi nan sij skim mo gu} no sti ma dr à ve, da za wu ni je bi lo nov ca i da ni je pro {la neo Pr vo slav Da vi ni} is pred Pa la te prav de p hod nu pro ce du ru. Na vo di se i da je na ~el ni ku tu `be da su zlo u po tre bi li slu Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se, `be ni po lo àj skla pa wem ugo vo dru go op tu è nom Ko ka no vi }u, na ra vred nog 176 mi li o na evra s re dio da za kqu ~i spor ne ugo vo fir mom za pro iz vod wu voj ne re, {to je ovaj i ura dio, na re div opre me „Mi le Dra gi}„ 2005. go {i svom pod re |e nom, pu kov ni ku di ne, is ti ~u }i da su sve ra di li u Mi lo va nu An dri }u da pot pi {e skla du sa za ko nom. ugo vo re s Dra gi }em. Ugo vo ri su Na ju ~e ra {we su |e we po no vo ni je do {ao tu ì lac, ko ji po no - pot pi sa ni 25. av gu sta 2005. go di ne, ali ih je Sa vet mi ni sta ra vom za ko nu vi {e i ni je oba ve zan da pri su stvu je glav nom pre tre su. SCG po ni {tio ubr zo po iz bi ja Uz sa gla snost okri vqe nih i wu afe re. Po tiv vla sni ka isto i me ne wi ho vih bra ni la ca, sud je od lu ~io da se ra ni je sa slu {a ni sve do - fir me Mi le ta Dra gi }a po stu pak ci ne po zi va ju i po no vo ne po - je raz dvo jen na po ~et ku su |e wa i sred no da ju iz ja ve, ve} da se wi ho - pro sle |en Op {tin skom su du u vi is ka zi pro ~i ta ju. Ta ko |e je Zre wa ni nu, ko ji ga je oslo bo dio pro ~i ta na i obim na pi sa na do ku - op tu `bi, ali je tu od lu ku ne dav men ta ci ja, me |u ko jom ima broj - no uki nuo Ape la ci o ni sud u No nih od lu ka Sa ve ta mi ni sta ra vom Sa du i na lo ìo da mu se po (Tanjug) SCG, do pi sa Mi ni star stva od - no vo su di. Su |e we ak te ri ma afe re „Pan cir”, ne ka da {wem mi ni stru od bra ne SCG Pr vo sla vu Da vi ni }u i jo{ dvo ji ci ofi ci ra, na sta vqa no je ju ~e do ka znim po stup kom u Vi {em su du u Be o gra du. Ovo su |e we kre nu lo je iz po ~et ka pred no vim sud ski ve }em u fe bru a ru ove go di ne, ka da su Da vi ni}, kao i ofi ci ri Voj ske SCG Jo vi ca Vu~ ko vi} i Mi lun Ko ka no vi} po no vo ne gi ra li op -

subota21.april2012.

VLADA SRBIJE USVOJILA PREDLOG „MARIJINOG ZAKONA”

Pedofili i silovateqi pod nadzorom policije Vla da Sr bi je usvo ji la je ju ~e pred log za ko na o po seb nim me ra ma za spre ~a va we vr {e wa kri vi~ nih de la pro tiv pol ne slo bo de pre ma ma lo let nim li ci ma, po zna tog kao „Ma ri jin za kon”. – Ciq ovog za ko na je da svi iz vr {i o ci kri vi~ nih de la si lo va wa ili pe do fi li je na kon od slu `e wa za tvor ske ka zne bu du pod nad zo rom po li ci je i dru {tva da bi se spre ~i lo da po no vo ~i ne ta kri vi~ na de la – re kao je Ta nju gu dr `av ni se kre tar Mi ni star -

stva prav de i ko or di na tor Vla de Slo bo dan Ho men. Za iz ra du za ko na ko ri {}en je tekst „Ma ri ji nog za ko na”, ko ji je sa ~i nio i Mi ni star stvu prav de ra ni je do sta vio Slo bo dan Jo va no vi} iz Sta rih Le di na ca, ~i ja je osmo go di {wa }er ka pre dve go di ne si lo va na i ugu {e na, kao i re {e wa iz Ve li ke Bri ta ni je u toj obla sti, po seb no za me re na kon od slu `e ne ka zne. Za kon se od no si na iz vr {i o ce kri vi~ nih de la si lo va wa, ob qu be nad de te tom,

NA NOVOSADSKOM LIMANU 3 JU^E TE[KO RAZBOJNI[TVO

U pqa~ki po{te rawena slu`benica Ma ski ra ni raz boj nik ju ~e je oko 11 ~a so va upao u po {tu u Na rod nog fron ta 43 na Li ma nu 3 i u to ku pqa~ ke iz pi {to qa te {ko ra nio slu `be ni cu ove is po sta ve Gor da nu [a rin ~i}-Ter zin (1964) iz û ru ga, ko ja je u te {kom sta wu pre ba ~e na u Ur gent ni cen tar. Po re ~i ma port pa rol ke Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne Je le ne Ju ri {in, Gor da na [a rin ~i}-Ter zin je jo{ uvek u te {kom sta wu. – Ona je pri mqe na s te {kim te le snim po vre da ma, opa snim po ì vot, i na kon ope ra ci je ko ja je tra ja la ne ko li ko sa ti sme {te na je na in ten ziv no ode qe we. We no sta we je jo{ uvek ne iz ve sno, ali je pod stal nim nad zo rom le kar ske eki pe – sa op {ti la je Je le na Ju ri {in. No vo sad ska po li ci ja je iz da la sa op {te we u ko jem se ka è da je

nad le `no tu ì la {tvo okva li fi ko va lo ovaj do ga |aj kao te {ko ubi stvo u po ku {a ju. Na osno vu snim ka i iz ja va sve do ka, po li ci ja in ten ziv no tra ga za na pa da ~em, ko ji je opi san kao mla di} iz me |u 25 i 30 go di na, vi sok oko 165 cm, krat ke cr ne ko se. Po li cij ska upra va u No vom Sa du po zi va gra |a ne ko ji pre po zna ju osum wi ~e nog da se ja ve po zi vom na broj 064 / 892–4055. Po re ~i ma o~e vi da ca, raz boj nik s ka pu qa ~om na gla vi je upao u po {tu gde je u to ku bi la is pla ta de~ jeg do dat ka, i ne ko li ci ni qu di, ko ji su se za te kli tu u tom tre nut ku, uz pret wu pi {to qem, na re dio da leg nu na pod, a od dve ju rad ni ca tra ìo da mu pre da ju sav no vac ko ji su ima le. Za sa da se ne zna da li je ra we na rad ni ca po ku {a la da pru ì

Osumwi~en za otmicu 11 miliona dinara te ra i od u zeo mu tor bu u ko joj je bi lo 11 mi li o na di na ra. Na kon iz vr {e nog de la osum wi ~e ni je s osta lim iz vr {i o ci ma vo zi lom po be gao do jav ne ga ra è u pri ze mqu stam be nih zgra da na Bu le va ru Ar se ni ja âr no je vi }a, gde su po ku {a li da za pa le na ve de no vo zi lo, a na kon to ga su se uda qi li u ne po zna tom prav cu. Pri li kom pre tre sa sta na @eq ka S. pro na |en je pi {toq mar ke „glok“ ka li bra 9 mi li me ta ra s iz bri sa nim bro je vi ma, ko ji je ko ri {}en pri li kom iz vr {e wa ovog kri vi~ nog de la. @eq ko S. je pri ve den de ùr nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du. Po li ci ja ra di na iden ti fi ka ci ji osta lih iz vr {i la ca, do da je se u sa op {te wu MUP-a. E. D.

ZBOG SUMWE DA SU SUBOTI^ANINU NANELI TE[KE TELESNE POVREDE

êtvorica u pritvoru Su bo ti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr à va wa do 48 sa ti Da vo ru B. (1989), Alek san dru R. (1989), Pe tru B. (1982) i Vu ka {i nu R. (1985), svi iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo te {ke te le sne po vre de. Osum wi ~e ni se te re te da su o{te }e nom I. F. zbog ne ra {~i {}e nih od no sa od ra ni je na ne li te {ke te le sne po vre de, opa sne po ì vot. Svi osum wi ~e ni su uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci, ko ji im je od re dio pri tvor do 30 da na. S. I.

ob qu be nad ne mo} nim li cem, ob qu be zlo u- po tre bom po lo `a ja, ne do zvo qe ne pol ne rad we pod vo |e wa i omo gu }a va wa vr {e wa pol nog od no sa, po sre do va wa u vr {e wu pro sti tu ci je, is ko ri {}a va wa ma lo let nog li ca za por no gra fi ju, na vo |e wa ma lo let nog li ca na pri su stvo va we pol nim rad wa ma i dru ga. – Pod udar za ko na do }i }e ne sa mo bu du }i ve} i osu |e ni po ~i ni o ci kri vi~ nih de la do 20 go di na una zad – na veo je Ho men.

Si gur no sne ka me re u po {ti sni mi le pqa~ ku

U BEOGRADU UHAP[EN MLADI] ZBOG RAZBOJNI[TVA U NOVEMBRU 2010.

Be o grad ska po li ci ja li {i la je slo bo de @eq ka S. (1976) zbog po sto ja wa osno va sum we da je 16. no vem bra 2010. go di ne s vi {e za sa da ne po zna tih oso ba iz vr {io kri vi~ na de la raz boj ni {tva, neo vla {}e ne pro iz vod we, dr `a wa i sta vqa wa u pro met oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja, iza zi va wa op {te opa sno sti i spre ~a va wa slu `be nog li ca u vr {e wu slu `be ne du `no sti, sa op {tio je ju ~e MUP Sr bi je. Osum wi ~e ni su auto mo bi lom „golf“ na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na pre sre li rad ni ka me wa~ ni ce „Pa riz“, ko ji je na sku te ru pre vo zio no vac u tor bi do obli `we ban ke. Tom pri li kom osum wi ~e ni @eq ko S. je, uz pret wu va tre nim oru` jem, rad ni ka me wa~ ni ce obo rio sa sku -

Uvi |aj po sle pqa~ ke

Slu` beni cu ra nio me tak ko ji je pro {ao kroz {al ter sko sta klo

ne ki ot por, ali raz boj nik je u jed nom tr nut ku pu cao kroz {al ter sko sta klo i po go dio Gor da nu u sto mak, na kon ~e ga je s nov cem po be gao u prav cu Bu le va ra de spo ta Ste fa na, gde mu se gu bi sva ki trag. To kom be ga, za pqa~ ka {em je is pa dao no vac po uli ci, a nov ~a ni ce, uglav nom sit ni jih apo e na, bi le su ra su te i po po du po {te. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, raz boj nik je pri li kom bek stva na le teo na eki pu „Grad skog ze le ni la„, ko ja je ko si la trav wa ke u su sed nom kvar tu, i s ko mu nal ci ma, ko ji su se na {li na pu tu pqa~ ka {u, in spek to ri po li ci je su ve} oba vi li raz go vo re. Ova po {ta je u po sled wu go di nu da na ~ak tri pu ta bi la na me ti raz boj ni ka, a po sled wa pqa~ ka ove po {tan ske is po sta ve do go di la se pre ne ko li ko me se ci. Upra vo zbog ~e stih pqa~ ki i po -

zi ci je ko ja je po god na za bek stvo u kvar to ve Li ma na, ova po {ta je ogra ni ~i la rad no vre me na pre po dnev nu sme nu, ali ni to o~i gled no ni je po mo glo da se spre ~i no vi na pad. Iz nad ula za u po {tu po sta vqe na je ka me ra za nad zor ko ja je ve ro vat no sni mi la pqa~ ka {a, a po li ci ja po ku {a va da na |e i even tu al ne snim ke sa su sed nih zgra da da bi u{la u trag raz boj ni ku, od no sno prav cu iz ko jeg je do {ao ili ku da je po be gao. Po re ~i ma qu di ko ji su se u to vre me na {li u bli zi ni opqa~ ka ne po {te, raz boj nik je na vod no na kon ne ko li ko sto ti na me ta ra ski nuo sa se be deo ode }e da bi se lak {e iz gu bio u kvar to vi ma Li ma na. Ta ko |e, je dan od pro la zni ka je pri me tio i cr ve ni auto mo bil ko ji se ve li kom br zi nom uda qio s jed nog od par kin ga u bli zi ni ove po {te. N. Perkovi}

OPET ODLO@ENO SU\EWE ALEKSANDRU SLANKAMENCU ZA DVOSTRUKO UBISTVO NA NOVOSADSKOM TELEPU

Prekju~e spre~en branilac, ju~e tuìlac Glav ni pre tres u no vo sad skom Vi {em su du za ubi stvo Jo si pa Di we {a (76) i Ro za li je Pa li} (70) na no vo sad skom Te le pu, po ~i we no 30. de cem bra pret pro {le go di ne, ot ka zan je, ve} po ko ji put, ju ~e i pre kju ~e. Do sa da je su |e we ot ka zi va no vi {e pu ta zbog to ga {to se pr vo kri vqe ni No vo sa |a nin Alek san dar Slan ka me nac, zva ni Ce ping (44), à lio na vi {e stru ke zdrav stve ne pro ble me. Pro ces je pre kju ~e, me |u tim, od lo èn zbog bo le sti we go vog bra ni o ca, dok je ju ~e bio spre ~en da pri su stvu je za me nik vi {eg tu ì o ca zbog po vre |i va wa dan ra ni je.

Ta ko je pred sed ni ca ve }a su di ja Zo ra Ja mu {a kov za ka za la na sta vak glav nog pre tre sa za 14. maj u 8.30 sa ti. Ju ~e su na su |e we pri stu pi li ne ko li ko ve {ta ka, o{te }e ni, sve do ci, dru go o kri vqe na (ko ja se bra ni sa slo bo de) s bra ni o cem, za me nik bra ni o ca pr vo kri vqe nog i slu `be ni ci su da, ali pr vo kri vqe ni Slan ka me nac ni je pri ve den kao ni dan ra ni je. On vi {e pu ta od otva ra wa glav nog pre tre sa ni je pri vo |en iz be o grad skog i no vo sad skog za tvo ra, a ka da bi do {ao, u sud ni cu je ula zio uz po mo} {ta ka, i iz ja vqi vao da ni je u sta wu da iz -

no si od bra nu, bez ob zi ra na to {to su sud ski ve {ta ci me di cin ke stru ke tvr di li dru ga ~i je. Pri li kom da va wa is ka za, op tu `e ni je ne ret ko me wao ras po lo `e wa od sme ha do pla ~a, vi ka wa na pred sed ni cu ve }a do iz vi we wa zbog to ga. Pod se ti mo, Alek san dar Slan ka me nac okri vqen je da je 30. de cem bra 2010. go di ne u Pa non skoj uli ci u{ao u ku }u po me nu tog pa ra i po sle pre me ta ~i ne uzeo no vac i ne ke pre de me te, a kad su ga za te kli, on ih je, ka ko se na vo di u op tu `ni ci, usmr tio da vqe wem i gu {e wem. Ubi je ni ~o vek je bio sve kar dru goo kri -

vqe noj Je le ni Di we{, od no sno otac we nog po koj nog mu à. Ona je u vre me iz vre {wa zlo ~i na ì ve la u za jed ni ci s pr vo o kri vqe nim Slan ka men cem. Osum wi ~e ni je uhap {en 24 ~a sa na kon {to su `r tve pro na |e ne. On je pri znao de lo u po li ci ji, ali ga je ne gi rao na su du. Na pi ta wa pred sed ni ce ve }a u do ka znom po stup ku ne ret ko od go va rao da „ne ma poj ma” o to me o ~e mu je pi tan, uz ~e ste iza ja ve da se ne ose }a do bro. Su di ja Zo ra Ja mu {a kov je sto ga za ka zi va la ro ~i {ta pre ko jih bi le ka ri pre gle da li op tu è nog. M. Vuja~i}

subota21.april2012.

SPORT

BAR SE LO NA I REAL IGRA JU NA NOU KAM PU (20)

Titula na talonu Real Ma drid ve ~e ras na Nou Kam pu go stu je Bar se lo ni. ê ti ri bo da pred no sti ko je Ma dri |a ni ima ju nad Bar som mo gla bi da se pre tvo re u ti tu lu ili u pro du è tak na de Ka ta lon ci ma da }e sti }i i pre sti }i ve~ nog ri va la i po ~e tvr ti put uza stop no uze ti ti tu lu pr va ka [pa ni je. - Ide mo na Nou Kamp da na pad ne mo, da da mo gol i po be di mo po ru ~io je pr vi po mo} nik @o zea Mu ri wa Aitor Ka ran ka. Mu ri wo se oba ve zao na „ce li bat” {to se ti ~e su sre ta sa no vi na ri ma, pa je Ka ran ka glav na me dij ska zve zda. Ovo mu je bi la 47. kon fe ren ci ja za no vi na re. Bar sa i Real su ra we ni, iz gu bi li su pr ve po lu fi nal ne me ~e ve Li g e {am p i o n a. Duel Pi kea i Ro nal da iz jed ne od pret hod nih utak mi ca Ali, i jed ni i dru gi ima ju osno ka ù jed ni, dru gi iz vo ri ka ù da ne vi dim za {to bi smo sa da ne {to va n u na d u da }e na d ok n a d i t i je de fan zi vac Bar se ne za do vo - me wa li - ka è ]a vi. Za mi {qe we i prog no zu ve li pred nost Ba jer na, od no sno êl qan jer mu ni je po nu |en no vi ugo si ja. Ali, Li ga {am pi o na sa da je vor. ]a vi Er nan des, je dan iz Bar - kog me ~a {pan ski no vi na ri pi ta u dru gom pla nu, glav na te ma je se lo ni nog tri ja fan ta sti kus, ka - li su ~ak i le gen du ame ri~ ke ko bor ba za pr vo me sto u [pa ni ji. è da }e pro tiv Re a la Bar sa {ar ke Sti va Ne {a. - Real ima sjaj ne fud ba le re, Da li Real mo è da sa vla da osta ti ver na svo joj fi lo zo fi ji tim ski duh, od li~ nog tre ne ra. Bar se lo nu na Nou Kam pu?U Re a - igre. lu su, na ra vo, uve re ni da je to mo - Od ove utak mi ce za vi si is hod Bar se lo na ni je sa ove pla ne te! Igra naj lep {i fud bal ko ji sam gu }e. A pre ma in for ma ci ja ma pr ven stva. Tru di }e mo se da po be me di ja bli skim Re a lu, Mu ri wo di mo i pri bli ì mo se Re a lu na vi deo u ì vo tu, uì va we je gle da ti we ne igra ~e. Gle da }e mo i dvo }e da ti {an su Ka ki i Me su tu je dan bod. Ima mo pred nost do ma ji cu naj bo qih fud ba le ra sve ta Ozi lu u ve znom re du. Kad god su }eg te re na i na dam se da }e mo do Me si ja i Ro nal da. Me si je po di wih dvo ji ca bi li star te ri ove brom igrom osvo ji ti sva tri bo gao ovu igru na vi {i ni vo, a Ro se zo ne Real ni je iz gu bio. da. Ne }e mo da igra mo dru ga ~i je nal do mu je za pe ta ma. Ako mo ram Iz Bar se lo ne sti ù ve sti da od ono ga ka ko igra mo. Real ima da bi ram po bed ni ka ne ka to bu de Gvar di o la i de fan zi vac @e rar raz li ~i te pri stu pe igri, ali mi Bar se lo na, ali Real igra za i sta Pi ke ni su ba{ u naj bo qim od no - od na {eg ne od u sta je mo. Uvek do bro i sve je mo gu }e - ka è Ne{. si ma. Na vod no, sve je po ~e lo uo~i tra ì mo lop tu, è li mo da kon Ve ~e ra {wi me~ iz me |u Bar se me ~a sa êl si jem na Stam ford tro li {e mo utak mi cu, da za dr ì lo ne i Re a la po ~iwe u 20 ~a so va bri xu ka da je Pi ke iz o sta vqen iz mo vi sok ni vo po se da lop te. Pro (pre nos na Are ni sport). ti ma. Hteo je da ga sa ~u va za Real, tiv sva kog ri va la igra mo ta ko i

dnevnik

c m y

UO FK VOJ VO DI NA PRED LA @E DA SE FI NA LE KU PA SR BI JE NE IGRA U NO VOM SA DU

FSS ima re~

Po sle eli mi na ci je fud ba le ra Voj vo di ne u po lu fi na lu Ku pa Sr bi je, ve} du `e vre me spe ku li {e se ti me da li }e fi nal ni me~ bi ti od i gran u No vom Sa du, ka ko je bi lo pla ni ra no, ili u ne kom dru gom gra du. Ju ~e se ogla sio Du {an Vla o vi}, pot pred sed nik Uprav nog od bo ra no vo sad skog klu ba, ko ji je tim po vo dom re kao: - Po {to je FK Voj vo di na do bio zva ni~ nu in for ma ci ju od JP „Po slov ni pro stor” da kra jem idu }e ne de qe po ~i wu ra do vi na re kon struk ci ji sta di o na, UO klu ba stao je na sta no vi {te da je

u ovoj si tu a ci ji naj ce lis hod ni je da pred lo ì Fud bal skom sa ve zu Sr bi je da se fi na le Ku pa na {e ze mqe, uko li ko na {i raz lo zi bu du pri hva }e ni, ne odr ì na „Ka ra |or |u”, ve} ka ko to od lu ~i F[. Na i me, ra do vi ka sne zbog ni za bi ro krat skih pro ce du ra po put ten de ra, ro ko va za àl be itd. Zbog to ga smo se na {li u vre men skoj sti sci, jer bi od la ga we po ~et ka ra do va stvo ri lo pro ble me s li cen ci ra wem na {eg sta di o na kod UEFA, a mi ra ~u na mo da }e mo u~e stvo va ti u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe. A. P.

PRED SED NIK FK VOJ VO DI NA RAT KO BU TO RO VI] O STA TU SU OMLA DIN CA DE JA NA ME LE GA

Od transfera u Ajaks nema ni{ta De jan Me leg je je dan od naj ta len to va ni jih igra ~a u Sr bi ji. On je, po sle po zi va slav nog klu ba, ot pu to vao u go ste am ster dam skom Ajak su, a iz Ho lan di je ovih da na sti ù ve sti ka ko Ho lan |a ni è le s wim da pot pi {u ugo vor i za dr è ga u svo jim re do vi ma. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka FK Voj vo di na Rat ka Bu to ro vi }a, se dam na e sto go di {wi ve zi sta je u Ho lan di ju ot pu to vao u svoj stvu go sta i, u raz go vo ru za Ra dio 021, {to je po tvr dio i „Dnev ni ku”, pri ~ao je o po za di ni ~i ta vog slu ~a ja. - Od mah }u vam re }i - od pre la ska Me le ga u Ajaks ne ma ni {ta - ka te go ri ~an je bio Bu to ro vi}. - Ni ko me ni je pi tao ni {ta ni ka da je Po le ta no vi} kao gost bio u Tu lu zu. Ni ko me ni je pi tao ni ka da je Mi to {e vi} bio u Gro nin ge nu, ni za Spre ma, ko ji je ta ko |e de set da na od su stvo vao iz istih raz lo ga. I sad mi tre ba da za bra ni mo jed nom Me le gu da ode u Ajaks? Da se raz u me mo, na ma od go va ra da se ta ko ve li ki ti mo vi in te re su ju za na {e igra ~e, ali od tran sfe ra ne ma ni {ta. Na pi ta we da li to zna ~i da }e na vi ja ~i no vo sad skog ti ma vi de ti Me le ga i na te re nu po po vrat ku iz Ajak sa, pr vi ~o vek Voj vo di ne je od go vo rio: - Ne. On u ti mu ni je, ni ti }e bi ti, ve ruj te mi, sve dok ne re {i pi ta we me na xe ra. Oni su ti ko ji pod -

ri va ju pri ~u o we go vom tran sfe ru, s na me rom da oma lo va `e sve {to smo ura di li u klu bu i {to wi ma slu `i na ~ast. De jan Me leg ima sklo pqen ugo vor s me na xe rom Mi ha e lom Stan ko vi }em i we go vim agen tom Mi }om Vra we {om. [ta je pro ble ma ti~ no u tom ugo vo ru?

De jan Me leg

- Me le go vi ro di te qi su, ka da je on bio de ~a ~i}, pot pi sa li ugo vor s tim me na xe rom iz Ci ri ha na, pa zi te - 30 go di na. U slu ~a ju da ta agen ci ja ras ki ne ugo vor s wim, du `ni su mu sve ga 5.000 evra, dok uko li ko on sam bu de `e leo ras kid du `an im

je, ni ma we ni vi {e ne go po la mi li o na evra - re kao je Bu to ro vi}. Taj ugo vor je {te tan za igra ~a i mi smo we go vom ocu re kli da mo ra da se ras ki ne. Me na xer ih, s dru ge stra ne, ube |u je da }e mu na }i ino stra ni an ga `man, pa su ta ko ugo vo ri li pro bu u Ajak su. Ve ruj te, da ho land ski klub po nu di mi lion evra, pa i tri mi li o na, Me leg nig de ne ide. On mo ra naj pre da se odu ì klu bu. Tek na kon to ga mo è mo pri ~a ti o ne kom even tu al nom tran sfe ru. A dok ne ras ki ne po gu ban ugo vor s ovim me na xe rom ne }e bi ti u kom bi na ci ji ni za omla din ski tim. Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, klub iz Am ster da ma je za mla dog igra ~a ve} spre mio tro go di {wi ugo vor uko li ko tre ner Frank de Bur bu de za do vo qan we go vim ra dom s pr vim ti mom. Oda kle on da ti po da ci? - To su in for ma ci je ko je pla si ra ju qu di ko ji ne è le do bro Voj vo di ni. Oni è le da pla si ra ju ta ko ne {to u sa rad wi s we go vim me na xe rom. Mi sle, ako po gu ra mo pri ~u u me di je, a Ajaks po {a qe po ru ku, re }i }e we go vim ro di te qi ma: „Evo, ma ma, ta ta, vi di te {ta smo sre di li za va {eg si na„. To je po gub na stvar za do ma }i fud bal i mi u to me ne }e mo u~e stvo va ti - re kao je u raz go vo ru za Ra dio 021 Rat ko Bu to ro vi}.

PE ]IN CI NA NO GA MA, GO STU JE LI DER

Publika siguran dobitnik Do wi Srem na go sto va wi ma igra sa svim so lid no, ali re zul ta ti ne pra te do bre par ti je. Dru go po lu vre me u Kru {ev cu Srem ci su od i gra li sjaj no, ali su bo do vi osta li do ma }i nu.No, taj su sret je za bo ra vqen s ob zi rom da da nas u pe }in ci ma go stu je li der na ta be li, Rad ni~ ki iz Ni {a. - Je se nas u Ni {u igra li smo pri li~ no do bro i osta vi li do bar uti sak i za pri ka za no do bi li op {te po hva le - ka `e ka pi ten Do weg Sre ma Ste fan Bu ko rac – Ni je Rad ni~ ki slu ~aj no na pr vom me stu, ima is ku san tim i po je din ce sa iz u zet no bo ga tom ka ri je rom. Kao eki pa su vr lo kom pakt ni i ja ki. Naj ve }a opa snost pre ti nam od Man ~i }a, ali ne tre ba za bo ra vi ti ni na Jo va no vi }a, Pej ~i }a, Si mo va... Po op {tim oce na ma, Ni {li je

su naj ja ~e su u ve znom re du i {pi cu. I po red ne sre} nog po ra za u Kru {ev cu, at mos fe ra u eki pi je do bra, {to nas ohra bru je za ve li ki der bi. [ta na vi ja ~i mo gu da o~e ku ju? - Li der se mo ra po {to va ti, tu ne ma di le me.No, mi smo u ta kvoj si tu a ci ji da je sve osim po be de za nas ne u- speh. Sa tri bo da iz ovog du e la po be gli bi smo naj bli `im pra ti ci ma, {to bi bi lo od iz u zet ne va `no sti s ob zi rom da do kra ja ne ma jo{ mno go utak mi ca. Da bi smo do {li do po be de neo p hod na nam je po mo} na vi ja ~a i ve ru jem da i ovog pu ta ne }e iz o sta ti.Ube |en sam da }e pu bli ka bi ti si gu ran do bit nik, u`i va }e u du e lu dve naj bo qe eki pe u li gi - sma tra Bu ko rac. @. Ra di vo je vi}

PR VO LI GA [KI DER BI NA DE TE LI NA RI: NO VI SAD – NA PRE DAK

Kanarinci bi tri boda

Su bot we fud bal sko po pod ne u No vom Sa du i oko li ni obe le `i }e pr vo li ga {ki der bi na De te li na ri, u ko me }e ka na rin ci po ku {a ti da spu ste ram pu drim ti mu iz Kru {ev ca, ko ji ni je ose tio gor ~i nu po ra za u pro te klih osam utak mi ca. Kru {e vqa ni su po lu se zo nu za vr {i li na 15. me stu, a no vo i am bi ci o zno ru ko vod stvo oku pi lo je re spek ta bi lan tim, ~i je su pr ve zve zde gol man Kr zna ri}, Mi ro sa vqe vi}, Nu hi, Je re mi}, De li ba {i}, a te ner je Pr vo tim ci No vog Sa da Kav ~i} Alek san dar Kri sti}. Usle - i Ba la ba no vi} ({a re ni dre so vi) dio je pro le} ni niz od {est po vqa ni drim tim, ali sma tram da be da i je dan re mi i pro boj na {e je utak mi ca na na {oj De te li na ri sto me sto na ta be li. za i sta der bi, jer se sa sta ju dve - Uz du `no po {to va we pre ma eki pe iz vr ha ta be le, sa ve li kim ri va lu, ne mi slim da su Kru {e am bi ci ja ma. Na {a `e qa je da u

Dimitrijevi} na centru Prav du na De te li na ri de li }e su dij ska ~e tvort ka na ~e lu sa glav nim su di jom De ja nom Di mi tri je vi} (Lo zni ca), ko me }e po ma ga ti ma ha ~i Ivan Mr ki} (Ko sov ska Mi tro vi ca) i Ne nad Kur ~u bi} (Kra gu je vac). ^e tvr ti su di ja na me ~u je Bo jan Ni ko li} (Kra gu je vac), po sma tra~ Dra go mir Ta no vi} (Su bo ti ca), a de le gat Pre drag Rat ko vi} (Pan ~e vo).

vr hu i osta ne mo, dok go sti ci qa ju pla sman u eli tu.Mi na me~ s Na pret kom gle da mo kao na sva ku dru gu utak mi cu ove se zo ne.Spre ma li smo se da osvo ji mo tri bo da pred na {im na vi ja ~i ma re ~i su tre ne ra Jo si fa Ili }a. Tre ner No vo sa |a na fo ku si ran je na de {a va wa u svom dvo ri {tu. - Mi se od po ~et ka se zo ne tru di mo da igra mo vr lo di sci pli no va no, ne gu je mo tim sku duh i svi igra ~i se tru de da is po {tu ju do go vo re no iz svla ~i o ni ce i da pru `e svoj mak si mum. Ta ko }e bi ti i sa da. Ne ma mo ka drov skih pro ble ma, a naj ve ro vat ni je }e start na po sta va ko ja je igra la u Zre wa ni nu, uz jed nu even tu al no dve iz me ne, is tr ~a ti na te ren pro tiv Na pret ka. Ba la ba no vi} i La za rev ski bi tre ba lo da za u zmu svo je me sto u start nih je da na est re kao je Jo sif Ili}. Utak mi ca No vi Sad - Na pre dak na De te li na ri po ~i we u 16 ~a so va. I. Gru bor

SPORT

c m y

dnevnik

subota21.april2012.

U POKRAJINSKOM DERBIJU SASTAJU SE SPARTAK ZLATIBOR VODA I VOJVODINA

JELEN SUPERLIGA – 25. KOLO

Mi lin ko vi} hva li Vo {u

Sve je u Su bo ti ci sprem no za ve li ki voj vo |an ski der bi, u ko me }e sna ge od me ri ti Spar tak Zla ti bor vo da i Voj vo di na. Do ma }in ne kri je da o~e ku je ve li ku po dr {a ku s tri bi na, {to bi mo glo da bu de od ve li ke va `no sti i za kraj wi is hod du e la. Tre ner su bo ti~ kih fud ba le ra Zo ran Mi lin ko vi} je ra ni je ve o ma uspe {no vo dio i no vo sad sku eki pu. – Voj vo di na je ve li ki klub, me |u in sti tu ci ja ma srp skog fud ba la. No vo sa |a ni ima ju od li~ nu eki pu, mno go po ten ci ja la, in di vi du al ni kva li tet, ali ja se na dam i do brom iz da wu Spar ta ka. Pod ra zu me va se da nas ~e ka te {ka utak mi ca i bez ob zi ra na kva li te te Voj vo di ne i mi ima mo svo je è qe i am bi ci je. Iza nas je do bra utak mi ca i do bar re zul tat u me ~u s Ra dom, a on }e vre de ti sa mo ako bu de po tvr |en na {om no vom do brom par ti jom – re kao je Mi lin ko vi}. Kao i u pret hod nim ko li ma, tre ner su bo ti~ kih go lu bo va }e ima ti pro ble ma sa sa sta vom. – Per ma nent no ima mo pro ble ma za iz o stan ci ma igra ~a. Ne mo è mo da ra ~u na mo do kra ja se zo ne na ô vi }a, ta ko |e, jo{ uvek se ni je opo ra vio \ur |e vi}, a sta we De spo to vi }a je kraj we ne iz ve sno. Pre hla de i tem pe ra tu ra mu ~i li su \or |e vi }a i Bje do va i jo{ uvek ne znam da li na wih mo gu da ra ~u nam, a Vi dak Bra ti} ne }e na stu pi ti zbog par nih ù tih kar to na. Sre }om ima i do brih ve sti, u tim se po sle po vre de vra }a Si ni {a Ste va no vi}, a kar to ne je od ra dio Mar ko Ada mo vi}, ta ko da }e i on po no vo bi ti u kom bi na ci ji za sa stav. O~e ku jem kva li tet nu utak mi cu i za nas po vo qan is hod – is ta kao je Mi lin ko vi}. N. S. PRVOTIMAC PARTIZANA MILAN SMIQANI] O GOSTOVAWU U SMEDEREVU

Ni smo jo{ osvo ji li ti tu lu

Fud ba le re Par ti za na jo{ tri po be de de le od no ve {am pi on ske ti tu le. Cr no–be li è le da {to pre obez be de tro fej, a pr vu pri li ku za osva ja we bo dva ima ju u Sme de re vu. - Iz u zet no te àk duel, ka ko zbog vru }eg go sto va wa, ta ko i zbog psi ho lo {kog mo men ta. Svi ve} pri ~a ju da je Par ti zan od bra nio ti tu lu a u ta kvim uslo vi ma je te {ko igra ti. Mo ra mo da bu de mo mak si mal no bor be ni i u isto vre me opre zni ako è li mo da tri jum fu je mo – ka è pr vo ti mac cr no–be lih Mi lan Smi qa ni}. Ne ko li ko pret hod nih me ~e va sa Sme de re vom su bi li ba{ za ni mqi vi. - Da, svi pam ti mo utak mi cu ka da smo sla vi li 5:3. Oklop ni ci su do bra eki pa, pa `qi vo se lek ti ra na, ko ja

Mi lan Smi qa ni}

zna da igra fud bal. Vo leo bih da na pu nom sta di o nu ra zo no di mo pu bli ku i na rav no da mi sla vi mo. Mo `e li vas pred sto je }i ve ~i ti der bi do ne kle ome sti u to me? - Ne ve ru jem. Na rav no da i da qe sto ji ra na po sle eli mi na ci je iz Ku pa, ali pr ven stvo je ne {to dru go i tu ne ma po pu sta. Raz mi {qa mo sa mo o Sme de re vu, a o Zve zdi }e mo ka da do |e na red. Raz mi {qa te li ve} o Evro pi? - Za to je jo{ ra no, ali je ona, Evro pa, sva kom fud ba le ru Par ti za na uvek na pa me ti. Ove se zo ne smo kik snu li, na red ne mo ra mo da se va di mo ka ko zna mo i ume mo. Ne sum wam da nam je [a mrok bio do voq na opo me na ka ko se sli~ ne stva ri vi {e ne bi po na vqa le – is ta kao je Smi qa ni}. I. Lazarevi}

Danas SUBOTICA: Spar tak Zla ti bor vo da - Voj vo di na KRAGUJEVAC: Rad ni~ ki 1923 - No vi Pa zar ÂÂK: Bo rac - OFK Be o grad BORÂ: BSK - Ja go di na IVAWICA: Ja vor - Rad SMEDEREVO: Sme de re vo - Par ti zan BEOGRAD: Cr ve na zve zda - Slo bo da Po int Sutra LUÂNI: Me ta lac - Haj duk 1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad ni~ ki 5. Ja go di na 6. Slo bo da 7. Spar tak ZV 8. OFK Be o grad 9. Rad 10. Sme de re vo 11. BSK Bor ~a 12. Haj duk 13. Ja vor 14. No vi Pa zar 15. Bo rac 16. Me ta lac

24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24

21 17 11 10 10 11 8 10 7 8 5 6 6 4 4 2

2 4 9 12 8 5 10 2 7 2 9 6 5 6 6 8

1 3 4 2 6 8 6 12 10 14 10 12 13 14 14 14

16 16 16 16 16 16 18 16 57:11 49:14 36:17 31:19 27:19 31:30 19:22 27:31 26:24 18:30 15:29 15:31 18:30 14:33 14:33 12:39

65 55 42 42 38 38 34 32 28 26 24 24 23 18 18 14

U sle de }em ko lu (25. apri la) sa sta ju se - NO VI SAD: Voj vo di na - Ja vor, KU LA: Haj duk - Spar tak Zla ti bor vo da, BE O GRAD: Rad Sme de re vo, Par ti zan - BSK, OFK Be o grad - Cr ve na zve zda, JA GO DI NA: Ja go di na - Bo rac, U@I CE: Slo bo da Po int - Rad ni~ ki 1923, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Me ta lac.

Vra }a se u eki pu: Si ni {a Ste va no vi}

VOJVODINA SPREMNA ZA DUEL U SUBOTICI

Kqu~ uspe ha na sre di ni te re na Fud ba le ri Voj vo di ne da nas igra ju jed nu od kqu~ nih utak mi ca za pla sman u evrop sko tak mi ~e we. Cr ve no-be li go stu ju na Grad skom sta di o nu u Su bo ti ci, gde }e, u no vom voj vo |an skom der bi ju, od me ri ti sna ge s do ma }im Spar ta kom. Po be de li, evrop ska per spek ti va bi }e mno go ja sni ja za No vo sa |a ne i za to, uti sak je, oni na se ver Ba~ ke pu tu ju s na me rom da ostva re uspeh. - Si gur no je da po be da u Ku li tre ba da nas ra du je i ohra bri pred su sret u Su bo ti ci - re kao je Spa so je Je la ~i}, tre ner ko ji }e jo{ da nas sa mo stal no vo di ti eki pu, a od na red ne sed mi ce, ka ko sa da stva ri sto je, osta }e na tom me stu u tan de mu sa Zla to mi rom Za go ri ~i }em. - O~e ku je nas ne iz ve stan duel, jer Spar tak ima kva li tet nu eki pu i do bre po je din ce ko ji sa mi mo gu da re {e utak mi cu. î ta ve pro te kle sed mi ce raz mi {qa li smo o ri va lu i pri pre mi li se za duel s wim. Ma li pro blem bi mo gao da bu de tre ner Su bo ti ~a na Zo ran Mi lin ko vi}, ko ji je u pro {loj se zo ni vo dio Voj vo di nu i iz u zet no do bro po zna je na {e mo gu} no sti i sna gu. Na dam se, ipak, da }e mo us pe ti da u sa moj utak mi ci pri ka è mo ne ke stva ri ko je smo pri pre mi li ba{ za ovaj me~. Je la ~i} je o ri va lu re kao i sle de }e: - Spar tak igra na ma li broj go lo va, ve o ma ~vr sto u od bra ni i na sto ja }e da se we go va mre à ne za tre se, ali }e po ku {a ti we go vi igra ~i i da sa vla da ju na {eg gol ma na. Mi slim da se kqu~ na {eg uspe ha na la zi na sre di ni te re na i na sto ja }e mo da tu ostva ri mo do mi na ci ju, jer ako u to me uspe mo bi }e mo bli ì po be di. Ka drov sku si tu a ci ju tre ner No vo sa |a na ob ja sio je na sle de }i na ~in: - [ku le ti} si gur no ne }e bi ti u kom bi na ci ji za sa stav zbog po vre -

Mo me nat pred go lom Spar ta ka u je se wem du e lu u No vom Sa du

de sto pa la. Mo re i ra se `a li na bol u pre de lu pri mi ca ~a, ali je do bro to {to je tre ni rao. S bo lom u le |i ma pro ble ma ima Da niel Moj sov, dok je Mi la na Bo jo vi }a mu ~io bol u pre de lu ku ka. Po sle iz ve {ta ja na {eg me di cin skog ti ma i kon sul ta ci ja s dr Bor kom Vu ko sa vom zna }u na ko ga mo gu da ra ~u nam, a li~ no se na dam da }e, osim [ku le ti }a, svi bi ti u kom bi na ci ji.

Is ku sni Ste fen Api ja ko ji, ka ko vre me pro la zi, igra u sve bo qoj for mi i, uz do zu opre za, s op ti mi zmom gle da na okr {aj sa Su bo ti ~a ni ma. - Od ka da sam do {ao u No vi Sad pri me tio sam da sve eki pe igra ju dru ga ~i je ka da s na ma od me ra va ju sna ge - re kao je Api ja. - Ni ko ga ne sme mo da pot ce ni mo i sva kog ri va la mo ra mo da po {tu je mo, a sva ka no va utak mi ca je i no vi iza zov

Fo to: F. Ba ki}

za nas. [ef nas je upo znao sa su par ni kom, a at mos fe ra u eki pi je ve o ma do bra i o~e ku jem uspeh. Ima li smo uspo na i pa do va to kom pro le }a, oni se de {a va ju i naj ve }im ti mo vi ma, a mi sa da mo ra mo da se uz dig ne mo i za to }e bi ti od ve li ke va `no sti da slu {a mo i u de lo spro vo di mo ono {to nam tre ner ka `e. Ima mo ve li ki mo tiv u to me da iz bo ri mo pla sman u evrop sko tak mi ~e we.

Za mo qen da iz ne se mi {qe we o sop stve noj igri u pro le} noj po lu se zo ni, is ku sni fud ba ler iz Ga ne je ob ja snio: - Jo{ uvek ne igram na svom ni vou. Ka da sam do {ao, iza me ne je bi la pa u za od go di nu da na i stru~ ni {tab me je la ga no uvo dio u tak mi ~ar ski ri tam. Mi slim da igram sve bo qe, ali to jo{ ni je ono {to mo gu da pru `im. A. Predojevi}

ZVEZDA DOMA]IN SLOBODI

Od mor ni i mo ti vi sa ni za tri jumf Cr ve no- be li `e le po vra tak na po bed ni~ ki ko lo sek, jer dva ve za na re mi ja, na go sto va wi ma u Kra gu jev cu i No vom Pa za ru, ni su bi la ba{ pri jat na. Za ta ji la je re a li za ci ja, a tre ner Pro si ne~ ki nu di ob ja {we we: - Sve stan sam tog pro ble ma, vi dim ga, ra di mo na to me. Ni je jed no stav no pro bi ti „auto bus“ ko ji po je di ne ~vr ste eki pe par ki ra ju is pred svog go la. Mom ci ima ju ka rak ter i kva li tet, a osci la ci je su nor mal na stvar. Ni smo bi li pra vi u Pa za ru, {to je i lo gi~ no po sle sla vqa u Ku pu. Sa da smo se od mo ri li, mo ti vi sa ni smo da pred ve li kim bro jem gle da la ca od i gra mo do bru utak mi cu - na po me nuo je Pro si ne~ ki i do dao: - Gle da li ste ka ko je ^el si fa na ti~ nom od bra nom odo leo jed noj Bar si, ko ja je stvo ri la ne ko li ko iz gled nih pri li ka i iz gu bi la me~. A da su na star tu otvo ri li ri va la, a mo gli su pre ko San ~e za, da li bi im ~e ti ri ko ma da.

Bo ban Baj ko vi}, gol man Cvene zve zde

To se i na ma do ga |a. Za to }e mo se tru di ti da u tim tvr dim du e li ma {to pre re a li zu je mo ne ku od stvo re nih pri li ka. Na Ma ra ka nu sti è Slo bo da (18), a iz Uì ca na ja vqu ju otvo re nu igru. - Ve se li me to, ~uo sam da je wi hov tre ner is ta kao è qu da se nad i gra va mo. Zna mo ko li ko vre di ri val ko ji je u vr hu ta be le, od neo je bod Par ti za nu iz Be o gra da. Ipak, mi se pi ta mo. Ho }e mo na {om igrom, kroz pas do do mi na ci je i po be de. Ve ru jem da }e ta ko i bi tikon sta to vao je Ro bert Pro si ne~ ki. Stru~ ni {tab ne ma di le ma oko sa sta va. Pro si ne~ ki je bez okle va wa iz dik ti rao ime na star te ra: Baj ko vi}, Mi ki}, Mlad no vi}, To {i}, Mak si mo vi}, Mi ja i lo vi}, Mi li vo je vi}, Evan dro, La zo vi}, Bor ha i Ka sa li ca. Z. Rangelov

SPORT

c m y

dnevnik

subota21.april2012.

U POKRAJINSKOM DERBIJU SASTAJU SE SPARTAK ZLATIBOR VODA I VOJVODINA

JELEN SUPERLIGA – 25. KOLO

Mi lin ko vi} hva li Vo {u

Ni smo jo{ osvo ji li ti tu lu

Mi lan Smi qa ni}

24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24

21 17 11 10 10 11 8 10 7 8 5 6 6 4 4 2

2 4 9 12 8 5 10 2 7 2 9 6 5 6 6 8

1 3 4 2 6 8 6 12 10 14 10 12 13 14 14 14

16 16 16 16 16 16 18 16 57:11 49:14 36:17 31:19 27:19 31:30 19:22 27:31 26:24 18:30 15:29 15:31 18:30 14:33 14:33 12:39

65 55 42 42 38 38 34 32 28 26 24 24 23 18 18 14

Vra }a se u eki pu: Si ni {a Ste va no vi}

VOJVODINA SPREMNA ZA DUEL U SUBOTICI

Mo me nat pred go lom Spar ta ka u je se wem du e lu u No vom Sa du

Fo to: F. Ba ki}

ZVEZDA DOMA]IN SLOBODI

Bo ban Baj ko vi}, gol man Cvene zve zde

To se i na ma do ga |a. Za to }e mo se tru di ti da u tim tvr dim du e li ma {to pre re a li zu je mo ne ku od stvo re nih pri li ka. Na Ma ra ka nu sti è Slo bo da (18), a iz Uì ca na ja vqu ju otvo re nu igru. - Ve se li me to, ~uo sam da je wi hov tre ner is ta kao è qu da se nad i gra va mo. Zna mo ko li ko vre di ri val ko ji je u vr hu ta be le, od neo je bod Par ti za nu iz Be o gra da. Ipak, mi se pi ta mo. Ho }e mo na {om igrom, kroz pas do do mi na ci je i po be de. Ve ru jem da }e ta ko i bi ti - kon sta to vao je Ro bert Pro si ne~ ki. Stru~ ni {tab ne ma di le ma oko sa sta va. Pro si ne~ ki je bez okle va wa iz dik ti rao ime na star te ra: Baj ko vi}, Mi ki}, Mlad no vi}, To {i}, Mak si mo vi}, Mi ja i lo vi}, Mi li vo je vi}, Evan dro, La zo vi}, Bor ha i Ka sa li ca. Z. Rangelov

c m y

dnevnik

SPORT

ME MO RI JAL DU [A NA TO JA GI ]A

Re vi ja mla do sti u Ba~ kom Pe trov cu Od b oj k a {ki klub Voj vo di na NS se me }e ovog vi ken da or ga ni zo va ti tra di ci o nal ni me |u na rod ni tur nir za mla |e ka te go ri je, po sve }en tra gi~ no na stra da lom pr vo tim cu Du {a nu To ja gi }u. Po sle le pog is ku stva pro {le go di ne u Ba~ kom Pe trov cu, ~el ni ci klu ba su pri hva ti li po ziv iz ove sre di ne da i tre }i To ja gin me mo ri jal (Sme~ kup 2012 – tur nir od boj ka {kih na da) bu de odr àn u ovom me stu, u sport skoj ha li Osnov ne {ko le „Jan â jak“. Ta ko }e su tra i u ne de qu ta le nat i ume }e po ka za ti ~e ti ri mla de se lek ci je: Sud ti rol Bol za no (re pre zen ta ci ja ita li jan ske re gi je Al to Adi |e), ê {ke zve zde (ka det ska re pre zen ta ci ja ê {ke), OK Mla dost iz Ba~ kog Pe trov ca i ka det ski tim OK Voj vo di na NS se me. Uglav nom }e na stu pi ti de ~a ci ro |e ni 1995. i mla |i, sa tim da }e Ita li ja ni ima ti i go di nu da na sta ri je od boj ka {e, dok }e OK Mla dost iza }i na te ren sa ma we-vi {e pr vim ti mom, ko ji ~i ne mla di od boj ka {i.Voj vo di na NS se me }e igra ti s pot pu no no vom se lek ci jom ka de ta i mla |ih ka de ta, ko ja ove se zo ne na do ma }im fron to vi ma ima vi so ke am bi ci je. Ve} je obez be di la pla sman na fi nal ni tur nir Pr ven stva Sr bi je, a uz to je o~e ku je i Tur nir gra do va u Be o gra du. Je di ni u ti mu ko ji je mo `da vi {e po znat od boj ka {koj jav no sti, po -

{to je bio pla ni ran i za pr vi tim, je di za~ Raj ko Stru gar. - Ovo je ide al na pri li ka da pro ba mo sve mom ke, po {to ima mo 1516 ta len to va nih igra ~a. Ujed no, to je i pri pre ma za ka det sku eki pu ko ju u ma ju o~e ku ju dva va `na tak mi ~e wa. Ka da su ri va li u pi ta wu, Ita li ja ne po zna je mo, to je ta len to va na se lek ci ja re gi je Al to Adi |e i s wi ma smo ve} us po sta vi li le pu sa rad wu. ê si do la ze s ka det skom re pre zen ta ci jom, oni su po zna ta od boj ka {ka na ci ja, ta ko da u wi hov kva li tet ne tre ba sum wa ti. Jo{ ni smo osvo ji li pr vo me sto na ovom me mo ri ja lu, bi li smo jed nom dru gi i jed nom tre }i, te ima mo è qu da ko na~ no bu de mo i naj bo qi. Ovo je pot pu no no va ge ne ra ci ja i ve ru jem da }e pu bli ka ima ti pri li ku da vi de ta len to va ne od boj ka {e – re kao je tre ner mla |ih ka te go ri ja Voj vo di ne NS se me Si ni {a Re qi}. Pr vog da na igra }e se po si ste mu sva ko sa sva kim, dok }e u ne de qu bi ti od i gra ne utak mi ce za tre }e i pr vo me sto. Tre ner ski ì ri iza bra }e naj bo qeg li be ra, pri ma ~a, blo ke ra, ser ve ra, sme ~e ra, teh ni ~a ra i ukup no naj bo qeg igra ~a, dok }e spe ci jal ni ì ri iza bra ti i naj per spek tiv ni jeg igra ~a. Pr va utak mi ca u su bo tu po ~i we u 10 ~a so va, a na kon to ga je pla ni ra no i sve ~a no otva ra we tur ni ra. Spe ci jal ni go sti, ko ji }e do de li ti i na gra de, bi }e pro sla vqe ni re pre zen ta tiv ci An dri ja Ge ri} i Slo bo dan Bo {kan. M. R.

subota21.april2012.

TUR NIR U MON TE KAR LU

No vak s Ber di hom za fi na le No vak \o ko vi} pla si rao se u po lu fi na le Ma ster sa u Mon te Kar lu po be div {i u ~e tvrt fi na lu Ro bi na Ha sea sa 6:4, 6:2. Bio je to tre }i me |u sob ni duel Sr bi na i Ho lan |a -

od i grao ve o ma do bar me~ i bez ve }ih pro ble ma je sla vio. Me~ je pre lo mqen kra jem pr vog i po ~et kom dru gog se ta ka da je srp ski te ni ser do bio {est ve za nih ge mo va i po veo sa 6:4 i 4:0. We gov pro tiv nik u da na -

Ber dih je pot pu no nad i grao Ma ri ja ali je imao ve o ma sla bu kon ver zi ju brejk lop ti (5-16) i zbog to ga je me~ igran u tri se ta. Bio je ovo {e sti duel ^e ha i [ko tlan |a ni na i ~e tvr ta po be da Ber di ha.

brejk lop tu, ali ni je us peo i srp ski te ni ser je do {ao na ko rak od pr vog se ta. Ni je 55. igra~ sve ta iz dr `ao pri ti sak i u de se tom ge mu je okon ~an pr vi set. No vak po no vo ni je od i grao ni {ta spe ci jal no, ali us peo je

Me~ je po ~eo ve o ma ~ud no, Ha se je za i grao ras te re }e no i is ko ri stiv {i dru gu brejk lop tu po veo je na star tu. To je me |u tim bio sa mo tre nu tak ne pa `we \o ko vi }a ko ji je od mah po di gao ni vo igre, na pra vio je dva brej ka i po veo je sa 4:1. Imao je No vak u {e stom ge mu jo{ tri brejk lop te i ve li ku pri li ku da prak ti~ no za vr {i pr vi set, ali Ha se se iz vu kao i od mah u na red nom ge mu je vra tio brejk i to bez ve }ih pro ble ma. Imao je \o ko vi} i u na red nom ge mu brejk pri li ku, ali Ho lan |a nin se po no vo iz vu kao i iz jed na ~io je na 4:4. Mo gao je Ha se da pro du `i se ri ju do bi je nih ge mo va na pet po {to je u sle de }em imao

da na te ra pro tiv ni ka na ne ko li ko gre {a ka i po sle 45 mi nu ta po veo je sa 1:0. U dru gom se tu stva ri su do {le na svo je me sto. \o ko vi} je re du ko vao broj ne iz nu |e nih gre {a ka i {an se Ha sea su auto mat ski znat no uma we ne. Srp ski te ni ser je do bio {est ve za nih ge mo va, po veo je sa 4:0, uz dva brej ka pred no sti, ali je tu se ri ju neo ~e ki va no pre ki nuo do zvo liv {i ri va lu da vra ti je dan brejk i to bez iz gu bqe nog po e na. No vak je pr vu me~ lop tu imao u sed mom ge mu na svoj ser vis, ni je je is ko ri stio, ali je ste dru gu u na red nom ge mu i ta ko je po sle sat i 17 mi nu ta ipak ru tin ski za vr {io po sao.

DA NAS DVE UTAK MI CE U AGRO @IV SU PER LI GI

Der bi su tra u Kra gu jev cu Ko {ar ka {i Par ti za na MTS se za gre va ju pred faj nal-for re gi o nal ne li ge u Tel Avi vu. Cr no-be li lag no po di `u for mu, a po sled wi test pred od la zak u Iz rael ima }e da nas pro tiv Me ga Vi zu re, mla de i po let ne eki pe, ko ja u svo jim re do vi ma ima ne ko li ko igra ~a ko ji su na po zaj mi ci upra vo iz Par ti za na. Ja sno je da su cr no-be li mi sli ma ve} u Tel Avi vu, ali i da ne bi sme li da pot ce ne Me ga Vi zu ru ko ja je, uz ma lo sre }e, mo gla da ima vi {e po be da na svom kon tu od do sa da {we dve.

Ras po red Su bo ta BE OG RAD: Par ti zan - Me ga Vi zu ra (18), VR [AC: He mo farm - Cr ve na zve zda Di va (19). Ne de qa KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki Kra gu je vac - Voj vo di na (19) - Sva ka utak mi ca nam je mno go va `na zbog dva po ra za u do sa da {wem de lu tak mi ~e wa, ali i za to {to mo ra mo da is ko ri sti mo sva ku pri li ku da ma ski smal no po di za we for me. [to zbog na ci o nal nog pr ven stva, ta ko i zbog faj nal-fo ra u Tel Avi vu - ~e sto po na vqa tre ner Par ti za na Vla de Jo va no vi}. Cr ve na zve zda Di va go stu je He mo far mu ko ji be le `i vr lo lo {e re zul ta te i do ma }a li ga mu ne gi ne u na red noj se zo ni. Pro kla mo va ni ciq Vr {~a na da se pla si ra ju u

re gi o nal nu li gu naj ve ro vat ni je je pao u vo du. To }e bi ti pr vi put po sle de set go di na da He mo farm ne }e igra ti na Ja dra nu. U Zve zdi ve ru ju da }e se iz Ba na ta vra ti ti s ce lim ple nom. - O~e ku jem po be du. Mi slim da smo kva li tet ni ji tim i da smo bo qi u ovom tre nut ku, ali to mo ra mo da do ka è mo na te re nu. Su per li ga je ve o ma iz jed na ~e na, na to upu }u ju i broj ni neo ~e ki va ni re zul ta ti, sva ko sva kog mo è da po be di i za to utak mi ci mo ra mo da pri |e mo mak si mal no ozbiq no, jer sa mo ta ko mo è mo da stig ne mo do è qe nog ci qa - re kao je cen tar Zve zde Pe tar Po po vi}. On sma tra da He mo farm u po sled we vre me, upr kos svim pro ble mi ma, igra sve bo qe. - Za to se He mo far mu tre ba su prot sta vi ti tim skom igrom i ja kom od bra nom. Za nas je sva ka ko naj va `ni je to da to kom svih 40 mi nu ta za dr ì mo po treb nu agre siv nost u od bra ni. Pr ven stve no }e mo mo ra ti da za u sta vi mo trio [u ta lo-Je re mi}-Ga gi}. Me |u tim, uko li ko bu de mo igra li na {u igru i bu de mo mo ti vi sa ni, mi slim da tri jumf ne bi tre bao da iz o sta ne do dao je cen tar Zve zde. Der bi 8. ko la bi }e od i gran su tra (ne de qa) u Kra gu jev cu. Rad ni~ ki je u uspo nu for me, do bio je Par ti zan, pa Cr ve nu zve zdu. Voj vo di na ta ko |e ima „skalp” Par ti za na, ali i epi tet do ma }in ske eki pe. U go sti ma igra mno go sla bi je ne go u No vom Sa du, {to je po tvr dio i te àk po raz od Rad ni~ kog FMP u @e le zni ku.

No vak \o ko vi} i To ma{ Ber dih da nas se bo re za pla sman u fi na le

ni na i tre }a po be da naj bo qeg svet skog te ni se ra, ko ji jo{ uvek ni je iz gu bio ni set od Ha sea. \o ko vi} je imao ma li pad u pr vom se tu, ali je sve u kup no

{wem po lu fi na lu bi }e ^eh To ma{ Ber dih ko ji je pret hod no sa vla dao En di ja Ma ri ja sa 2:1, po se to vi ma 6:7(4), 6:2, 6:3, po sle dva sa ta i 48 mi nu ta.

Zi mo wi} i Qo dra u po lu fi na lu Srp s ki te n i s er Ne n ad Zi m o w i} i Fran c uz Mi k ael Qodra pla si ra li su se u po lu fi na le du blo va. Oni su sa vlada li Austri jan ce Oli ve ra Ma ra ha i Alek san de ra Pe ju sa 6:2, 6:1, na kon sa mo 47 mi nu ta igre. Austri jan ci ni su us pe li da na pra ve ni je dan brejk na me~u, dok je srp sko-fran cu ski par po dva pu ta u sva kom setu us peo da odu zme ser vis pro tiv ni ci ma.

Je le na Jan ko vi} i Ana sta si ja Pa vqu ~en ko va

PO LU FI NAL NI ME^ SVET SKE GRU PE FED KU PA RU SI JA – SR BI JA

Ana sta si ja i Je le na otva ra ju pri red bu Ana sta si ja Pa vqu ~en ko va i Je le na Jan ko vi} otvo ri }e da nas me~ po lu fi na la Svet ske gru pe FED ku pa iz me |u Ru si je i Sr bi je, od lu ~e no je `re bom u Mo skvi. Po sle me ~a iz me |u Pa vqu ~en ko va i Jan ko vi}, ko ji je za ka zan za 13 sa ti po na {em vre me nu,

na te ren }e iza }i Sve tla na Ku zwe co va i Ana Iva no vi}. U ne de qu, od 12 sa ti po na {em vre me nu, pr vo igra ju Pa vqu ~en ko va i Iva no vi}, a za tim Ku zwe co va i Jan ko vi}. U slu ~a ju ne re {e nog is ho da igra }e se i dubl za ko ji su pri ja vqe ne Ma ri ja Ki ri -

len ko i Ele na Ve sni na za Ru si ju, od no sno Bo ja na Jo va nov ski i Alek san dra Kru ni} za Sr bi ju. Po bed nik ovog du e la bo ri }e se za tro fej u FED ku pu pro tiv bo qeg iz dru gog po lu fi u na la u ko me se sa sta ju ^e {ka i Ita li ja.

S PORT

subota21.april2012.

MAJSTORICA POLUFINALA PLEJ-OFA PRVENSTVA SRBIJE

@REB KVALIFIKACIJA ZA EVROPSKO PRVENSTVO U DANSKOJ

Zvezda u finalu s Partizanom

Sa BiH, Austrijom i Rusijom

Rukometna reprezentacija Srbije igra}e u sedmoj grupi kvalifikacija za EP u Danskoj 2014, sa Austrijom, BiH i Rusijom, odlu~eno je `rebom u Kopenhagenu. Plasman na EP izbori}e po dve prvoplasirane ekipe iz grupa, kao i jedna od dve najboqe tre}eplasirane kroz bara`. @rebu je prisustvovao generalni sekretar Rukometnog saveza Srbije Bo`idar \urkovi}, koji je rekao da o~ekuje plasman na EP 2014. godine. - Dobili smo te{ku grupu. Sve reprezentacije su kvalitetne, ali i pored toga o~ekujem da se na{a reprezentacija plasira na EHF EURO 2014 - rekao je \urkovi}. Evropsko prvenstvo igra se od 12. do 26. januara 2014. godine.

Sa sta vi gru pa - GRU PA 1: [panija, Makedonija, Portugalija, pobednik Grupe B (Gr~ka, [vajcarska, Italija i Engleska). GRU PA 2: Nema~ka, ^e{ka, Crna Gora, najboqa drugoplasirana ekipa kvalif.1. GRU PA 3: Francuska, Norve{ka, Litvanija, pobednik grupe D (Estonija, Letonija, Malta i Turska). GRU PA 4: Hrvatska, Ma|arska, Slova~ka, druga najboqa drugoplasirana ekipa kval.1. GRU PA 5: Poqska, [vedska, Holandija, pobednik grupe (Ukrajina, Kipar, Luksemburg i Finska). GRU PA 6: Island, Slovenija, Belorusija, pobednik grupe C (Rumunija, Izrael, Belgija i Irska). GRU PA 7: Srbija, Austrija, Rusija, Bosna i Hercegovina.

NAKON ODLASKA SVETOZARA JOVOVI]A

Igor Desnica novi trener U toku dosada{weg dela prvenstva u Rukometnom klubu Crvenka svetlucala je „tiwalica” a od pre dva dana upaqena je velika crvena sijalica. Ovo bi bio najslikovitiji prikaz trenutnog stawa kao posledica neo~ekivane odluke dosada{weg trenera Svetozara Jovovi}a da ostavi ekipu sedam kola pre kraja trke, u kojoj Crven~ani poku{avaju da se spasu ispadawa

Na te {kom is pi tu: Igor De sni ca

iz Superlige. Ono {to u klubu izaziva posebno uzbu|ewe i iznena|ewe je na~in na koji je to Jovovi} u~inio. Nakon popodnevnog treninga u sredu rekao je igra~ima da je on zavr{io sa radom u ovoj sredini, pomiwu}i, prema re~ima igra~a Bo{ka Jolovi}a, nezadovoqstvo zbog nekih primedbi na wegov ra~un. Pri izlasku iz hale sreo je ~lana Upravnog odbora Dragana Rukavinu sa kojim je trebao da ide u Suboticu na „snimawe” dana{weg protivnika Crvene zvezde.

- U dahu mi je saop{tio da je zavr{io sa radom i da odlazi jer je uvre|en odnosom nekih rukovode}ih qudi prema wemu, ne navode}i konkretno o ~emu se radi, ~ak ni pomiwawem zaostalih isplati kaè Rukavina. Bilo je nagove{taja da }e se Jovovi}, koji ìvi u Novom Sadu, ju~e pojaviti u klupskim prostorijama kako bi se na odgovaraju}i na~in razjasnila situacija, ali do toga nije do{lo. Kona~no, nakon dvodnevnih bezuspe{nih poku{aja da se stupi bar u telefonski kontakt s wim, ju~e se u popodnevnim satima javio na poziv predsednika Kova~evi}a. - [turo mi je saop{tio da je odlu~io da prekine daqu saradwu jo{ oskudnije je rekao predsednik Crvenke. U zate~enim okolnostima, uo~i ve~era{we veoma va`ne utakmice sa Crvenom zvezdom, ~elnici Crvenke nisu imali mnogo vremena i izbora pa je odlu~eno da ekipu do kraja prvenstva vodi Igor Desnica, dosada{wi trener mla|ih kategorija. - Jo{ uvek nisam svestan zadatka i odgovornosti kojih sam se prihvatio, ali jednostavno nemam izbora nego da se stavim u slu`bu svoga kluba - kaè mladi Desnica, koji je dosada sa dosta uspeha vodio mla|e selekcije, ali isti~e da je ovo sasvim ne{to drugo. - O~ekujem pre svega da sami igra~i shvate situaciju u kojoj smo se na{li i da mi oni svojim odnosom, èqom i zalagawem pomognu da uspe{no pro|em vatreno kr{tewe, u kome su nam bodovi presudni za opstanak - rekao je novi trener Igor Desnica. T. Jovovi}

VOJVODINA GOSTUJE U PO@AREVCU

Vratio se Suyum Rukometa{e Vojvodine o~ekuje teàk ispit u Poàrevcu. Poàrevqani se nalaze blizu opasne zone, vezali su dva poraza i predstoji im borba za o~uvawe superliga{kog statusa, a motiv vi{e za wih je teàk poraz koji su pretreli jesenas u Novom Sadu (35:17). - Preostalo nam je da odigramo {est utakmica do kraja prvenstva, ali je izvesno da }emo seznu zavr{iti na drugoj poziciji. Stoga mislim da }e i utakmica u Poàrevcu biti svojevrsni test za na{u ekipu. U Poàrevac putujemo sa namerom da odigramo po{teno i hrabro, a povoqnost po nas je povratak u ekipu Dragan Suxuma. Bi}e ovo sasvim druga~ija utakmica u odnosu na onu u Novom Sadu po{to sada doma}in ima motiva na pretek. Wihovo morawe i pritisak da osvoje bodove poku{a}emo da iskoristimo i ostvarimo povoqan rezultat - kazao je trener Novosa|ana \or|e ]irkovi}. Utakmica u Poàrevcu po~iwe u 20 ~asova. I. G.

Vojvodina - Crvena zvezda vet 6:7 (1:1, 1:4, 2:2, 2:0) NOVI SAD: Bazen „Slana bara”, gledalaca: 600, sudije: Golijanin i ]iri} (obojica iz Beograda). Igra~ vi{e: Vojvodina 8 (5), Crvena zvezda 7 (4). VOJ VO DI NA: Marinkovi} (8 odbrana), Bosan~i} 1, Rou~, Vuksanovi}, Mili~i}, Vapenski 2, Matovi}, Mitrovi} 1, Ran|i} 1, Ubovi}, Basara, Cuki} 1, Vasi}. CR VE NA ZVE ZDA: Pijetlovi} (12 odbrana), S. Ra{ovi} 1, Stoj~i} 1, Ivo{evi}, Kqajevi} 1, Milijanovi} 1, Avramovi} 1, V. Ra{ovi}, Ran|elovi}, Bala}, Vasovi} 2, Aksentijevi}, Draksimovi}. Vaterpolisti Crvene zvezde igra}e u finalu Prvenstva Srbije, a tamo ih ~eka aktuelni {ampion Partizan. Izabranici Dejana Savi}a popuno zaslu`eno su u majstorici savladali ekipu Vojvodine u Novom Sadu 7:6. Iako su Novosa|ani najavqivali da }e i}i na pobedu, da }e dati maksimum, nametnuti svoj stil igre i ginuti jedni za druge, toga nije bilo sino} u bazenu Slana bara. Naime, Crvena zvezda je daleko boqe otvorila me~ i nametnula svoj stil igre, a na golu je imala vi{e nego raspolo`enog golmana Gojka Pijetlovi}a. Za razliku od wega Milo{ Marinkovi}, na drugoj strani, posle dobrog starta, tek u polovinom tre}e i posledwe ~etvrine je bio na visini zadatka. Zvezda je igrala jaku odbranu, oterala igra~e Vojvodine od svog gola, a ovi nisu mogli da usposle centre, a nije ih i{ao ni {ut sa distance. Ili je lopta zavr{avala pored gola ili u rukama Pijetlovi}a. Poveli su gosti preko Filipa Kqajevi}a, a izjedna~io je Milutin Mitrovi} u fini{u prve deonice. Ovaj period igre protekao je u nervoznoj igri, sa gre{kama na obe strane. A onda je po~etkom druge ~etvrtine najiskusniji u re-

da smawi na 7:5, a zavr{nica je pro{la sa gre{kama na obe strane. U posledwoj ~etvrtini najiskusniji u redovima Vojvodine Vladimir Cuki} i Nenad Bosan~i} dovode doma}e na samo gol minusa (7:6). Zvezda je stala u napadu, ali je sre}om imala raspoloènog Pijetlovi}a. Na kraju je Bosan~i} pogodio pre~ku i propustio priliku da donese produètke, a onda je sli~nu priliku imao, i propustio, Milo{ Mili~i} i Zvezda je po~ela da slavi zasluèn trijumf. Trener vaterpolista Vojvodine Dejan Stanojevi} ~estitao je ekipi Crvene zvezde na zasluènoj pobedi i plasmanu u finale: - Crvena zvezda je boqe od nas otvorila utakmicu i napravila veliku rezultatsku prednost i do polovine tre}e ~etvrtine je potpuno kontrolisala me~. Prvo smo gubili 7:3, pa do{li do 7:6. Sada moè da se pri~a da li smo pokazali karakter u toj situaciji, ili nismo, jer smo gubili kod ku}e s

Ka}ani gledaju sebe Osokoqeni plasmanom na finalni turnir nacionalnog Kupa, rukometa{i Jugovi} Unimeta gostuju jednom od davqenika superice Smederevu, koji slamku spasa vidi u pobedi nad Ka}anima. Kona~no su Ka}ani kompletirali redove, ~ime su dobili na kvalitetu, a trener Vladan Jordovi} ima mogu}nost da takti~ki obogati igru svoje ekipe, pogotovo u fazi napada. - U Smederevo idemo da nastavimo kontinuitet dobrih igara i pobeda. Bez obzira {to se na{i doma}ini nalaze u nezavidnoj situaciji, ne}emo kalkulistai. Iako smo ih u prvom delu sezone pobedili pri-

Pr vo ti mac Ju go vi }a Du {an [ip ka

li~no lako, sada nas o~ekuje mnogo te`i zadatak, jer Smederevci sada igraju mnogo boqe, posebno na svom terenu rekao je neumorni borac Du{an [ipka, koji se predstaavio u lepom svetlu posle dvomese~ne pauze zbog povrede. Smederevcima gori pod nogama i u~ini}e sve da osvoje bodove. - Znamo da im je ova utakmica biti ili ne biti, ali mi moramo da gledamo sebe i ne}emo se lako odre}i bodova. Tempirali smo formu za ovaj deo prvenstva, gde o~ekujemo da vrhunac forme dosegnemo na finalnom turniru Kupa u Boru - napomenu je [ipka. J. Gali}

PRVA @ENSKA LIGA: VOJVODINA - RADNI^KI

Novosa|anke `ele revan{

Srbija u grupi A Valdevit, takmi~i}e se u grupi A sa selekcijama Danske, Ma|arske, Kine, Urugvaja i [panije.Grupa B: Koreja, [vedska, ^e{ka, Kongo, Kazahstan, Argentina, grupa C: Austrija, Rusija, Francuska, Poqska, Angola, Japan, grupa D: Hrvatska, Holandija, Rumunija, Brazil, Norve{ka, Tunis. J. G.

Va ter po li sti Voj vo di ne ni su iz dr `a li u du e lu sa Zve zdom

dovima Zvezde Jugoslav Vasovi} lepim golom sa distance doneo novu prednost, koju je ubrzo pove}ao Strahiwa Ra{ovi} s igra~em vi{e (3:1). Boris Vapenski je s igra~em vi{e uspeo da smawi na 3:2, ali Vojvodina nije uspela i da izjedna~i po{to je Australijanac Ejdan Rou~ bio neuspe{an u kontri. Ubrzo je usledila kazna, pa je Zvezda golovima Nemawe Milijanovi}a i jo{ jednom Vasovi}a oti{la na 5:2. Po~etkom tre}e ~etvrtine Marko Avramovi} je dok je isticalo vreme napada uputio topovski udarac ne znaju}i {ta }e s loptom, a ova je zavr{ila iza le|a Marinkovi}a za 6:2. Ubrzo je bilo i 7:2, a strelac je bio Nenad Stoj~i}. Tek to je izgleda to probudilo Vojvodinu, koja je krenula na sve ili ni{ta i posle {est minuta kona~no uspela da savlada Pijetlovi}a i preko Miroslava Ran|i}a smawi na 7:3, a onda je Vapenski doneo nadu golom za 7:4. Nemawa Ubovi} je propustio priliku

JUGOVI] GOSTUJE SMEDEREVU

SP JUNIORKI U ^E[KOJ

Od 1. do 15. jula u dva ~e{ka grada, Brnu i Ostravi, odr`a}e se Svetsko rukometno prvenstvo juniorki. Me|u u~esnicima je i reprezentacija Srbije, ~etvrtoplasirana sa pro{logodi{weg Evropskog prvenstva u Holandiji. Generacija devojaka ro|enih 1992, ~iji je selektor Zoran

dnevnik

Mar ta Be qi}

Brojne povrede i te`ak raspored u~inili su da rukometa{ice Vojvodine ostvare mr{av u~inak po~etkom prole}nog dela {ampionata u Prvoj ligi. Priliku da okrenu novi list i da po~nu da skupqaju bodove Novosa|anke }e imati ve} ve~eras kada im u goste dolazi ekipa Radni~kog iz Obrenovca. - Obrenov~anke su nas pobedile u prvom delu prvenstva, tako da sada imamo obavezu, posebno prema sebi samima, da im se revan{iramo i da se iskupimo za taj kiks i to kada smo bile u naletu - ka`e kapiten novosadskih crveno-belih Marta Beqi}. - Da smo kompletne ne bi smo mnogo brinule, ovako }e-

mo im se zbog povreda suprotstaviti u prili~no okrwenom sastavu . Mali je fond igra~ica pa je trener Kuki} primoran da bezmalo jednu postavu na terenu dr`i po 60 minuta. No, to nam je dodatni motiv da zaigramo i pobedimo za na{e povre|ene drugarice. Kako }ete se suprotstaviti Obrenov~ankama? - Jaka voqa mo`e mnogo toga da u~ini, a potom i svi ostali elementi, borbenost, po`rtvovanost, koncentracija... Verujem u saigra~ice i verujem da }emo iz ovog susreta iza}i kao pobednici- istakla je Beqi}eva. Utakmica se igra u 20 ~asova u maloj sali Spensa. J. Gali}

Fo to: F. Ba ki}

velikom razlikom. Potpuno zaslu`ena pobeda Zvezde i ja im ~estitam. Wegov kolega Dejan Savi} bio je mnogo zadovoqniji, jer je Zvezda uspela da se ove godine plasira u drugo finale, posle onog u Kupu Srbije. - Znali smo da nas posle druge utakmice u Beogradu, koju smo mi dobili, o~ekuje neizvesna i borbena majstorica. To se i dogodilo. Bila je ovo izvanredna utakmica i {to se ti~e atmosfere, a i svega ostalog. Mislim da je na{a odbrana bila kqu~ pobede. Ali, u jednom momentu smo stali, a to nismo smeli da dozvolimo. Vojvodina je krenula na sve ili ni{ta, {to je bilo i o~ekivano i presingom i kontranapadom je polako uspela da se vrati u igru. Strahovali smo posledwa dva minuta i na kraju smo imali vi{e sre}e. Uspeli smo da ~uvewem rezultata do|emo do kraja i pobedimo - rekao je Savi}. G. Malenovi} SVETSKI KUP U LONDONU

Zlati} bez finala Srpski olimpijac Andrija Zlati} ostao je bez finala u disiplini vazdu{ni pi{toq na Predolimpijskom turniru u Londonu, koji je ujedno i Svetski kup. Andrija je na kraju zauzeo 11. mesto sa 583 kruga. Sa jo{ petrocim strelaca, koji su imali isti broj krugova, raspucavao je za finale, ali je imao tek peti rezultat od 49,5 krugova. Dva mesta u finalu popunili

An dri ja Zla ti}

su Rus Denis Kulakov sa 51,5 i Korejac Jang Vuk Kim sa 51,2 kruga. Oni su na kraju bili {esti, odnosno osmi. Pobedio je Korejac Demjung Li sa 691,3 (591) ispred Rusa Vladimira Isakova sa 689,8 (588) i Ukrajinca Denisa Ku{nirova sa 688,0 (585) krugova. Od ostalih na{ih olimpijaca Damir Mikec je zauzeo 24. mesto sa 578, a Dimitrije Grgi} 28. mesto sa 577 krugova od 73 takmi~ara. Danas na vatrenu liniju od na{ih strelaca izlaze Nemawa Mirosavqev i Stevan Pletikosi} u disciplini vazdu{na pu{ka. Takmi~ewe po~iwe u 10 ~asova, a finale je u 15.30. G. M.

kultura

c m y

dnevnik

subota21.april2012.

СИНОЋ ЗАВРШЕН 6. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПРОЗЕ У НОВОМ САДУ

Слободану Тишми награда „Милован Видаковић” Читањем одломака из романа „Бернардијева соба“ Слободана Тишме, синоћ је у Културном центру Новог Сада завршен 6. међународни фестивал прозе. На Прозефесту је наступило девет писаца из Словачке, Словеније, Немачке и Србије, а представило их је исто толико домаћих књижевних критичара. Од среде увече па до синоћ, кроз читања уживо и разговоре са публиком у сали „Трибина младих“ и у две новосадске гимназије, трајала је размена добре енергије коју производи уметност речи. Баш као што рече Драган Великић на почетку:

„Jедино уметност успева да успостави апсолутну стварност, стварност наших опсесија, састављену од сведочења других, и од стварности уметничких дела, и од свега осталог што је део нашег искуства.„ На фестивалској завршници новосадском мултимедијалном уметнику Слободану Тишми уручена је међународна награда „Милован Видаковић“ за целокупно прозно стваралаштво. Признање му је уручио директор КЦ НС Ласло Блашковић, а Тишма је пети лауреат, уз Милорада Павића, Алберта Мангела, Ђерђа Конра-

Фото: Б. Лучић

да, Клаудија Магриса и Давида Гросмана. Одлуку жирија (Организационог одбора Прозефеста) образложио је Теофил Панчић: - А Тишмин један јунак лепо каже: „свет је загађен тумачењима, лупетањима”. Проза Слободана Тишме не доприноси том загађењу, него доследно чисти и проветрава језик на коме је писана. То није мало, а није ни много: то је напросто све што литература може да учини. Пре уручења награде, публика се дружила са Фрањом Петриновићем, кога је пред-

ставио Младен Весковић, и са Јованом Николићем, о чијем стваралаштву је говорила Драгана Белеслијин. У музичком програму наступили су вокални солисти Мирјана Драганић и Зоран Шандоров, уз клавирску пратњу Александра Дујина и Певачко друштво „Љубе”. Гости подневних књижевних разговора у новосадској Гимназији „Јован Јовановић Змај“ јуче су били Владан Матијевић, Фрања Петриновић и Јани Вирк. У Гимназији „Лаза Костић“ представили су се Слободан Тишма и Јован Николић. Р. Лотина

ПОЛА ВЕКА САВРЕМЕНЕ ГАЛЕРИЈЕ У ЗРЕЊАНИНУ

УРУЧЕНА ПРИЗНАЊА НАЦИОНАЛНОГ КОМИТЕТА ИКОМ

Нове тенденције у оквиру традиције

Награђена Спомен-збирка Павла Бељанског

- Без обзира на све политичке мене, Савремена галерија Зрењанин успела је да их преброди и постане једна од најзначајнијих установа културе у земљи – оценио је јуче њен директор Радован Живанкић. На конференцији за новинаре, уприличеној поводом 50 година од оснивања галерије, Живанкић је рекао да у овој установи имају и покриће за такво мишљење. - Успели смо да формирамо збирку слика модерне југословенске уметности. Савремена галерија, такође, данас прати нове тенденције, а збирка од неколико хиљада експоната се обогаћује новом уметничком праксом. Афирмишемо рад младих сликара, организујемо бројне изложбе и колоније – нагласио је Живанкић и подсетио да су Савремена галерија и Уметничка колонија “Ечка” изнедрили изузетно Бијенале акварела, идуће године десето по реду, које превазилази оквире ове средине.

Кустоскиња галерије Славица Попов најавила је да ће значајан јубилеј бити обележен 14. маја, изложбом “Златно доба: 1956 – 1962”, која ће трајати до 28. јуна, и која ће визуелно представити период од оснивања Уметничке колоније “Ечка” 1956. до њеног институционалног конституисања, односно до оснивања Савремене галерије 1962. Тада је, наиме, галерија преузела бригу о даљем раду колоније, као и о збирци која је настала током њеног рада. - На изложби ће бити представљено 19 слика значајнијих српских уметника, попут Милана Коњовића, Бошка Петровића, Милана Керца, Стевана Максимовића, из фонда Савремене галерије, настале у Уметничкој колонији у том периоду – објаснила је Славица Попов. Савремена галерија Зрењанин основана је 20. априла 1962. као установа која води бригу о Уметничкој колонији “Ечка” и збирци

која се формира у колонији. Сам процес оснивања започет је 1954. као идеја шест зрењанинских сликара - Сабо Ђерђа, Мирјане Шипош, Мирјане Николић, Јована Јаничека, Кароља Фајфера и Тивадара Вањека, да би 1956. била основана колонија у Ечки од чијих откупљених и поклоњених радова је створен фонд од кога се формирала музејска установа 1958. у надлежности Среза. А, затим, 1962. је прешла у надлежност општине Зрењанин када добија свог првог управника - зрењанинског сликара Тивадара Вањека. Галерија се налазила у Каштелу Ечка до 1964, када добија Салон за излагање у згради Народног позоришта “Тоша Јовановић“, где се и данас налази. Међутим, павиљон за смештај и атељеи за рад уметника у колонији, као и депо, и сада су у оквиру парка хотела Каштел у Ечки. Ж. Балабан

ВРШАЦ КОНАЧНО НА ФЕСТИВАЛУ ПРОФЕСИОНАЛНИХ ПОЗОРИШТА ВОЈВОДИНЕ

Јозеф К. као Христ Програм 62. фестивала професионалних позоришта Војводине у Кикинди улази у завршницу, данас ће бити изведене две последње представе такмичарског програма - „Сеобе” по роману Милоша Црњанског, у режији Виде Огњеновић (Српско народно позориште) ko je ће бити игране на матичној сцени у Новом Саду у 12 часова и „Мара/ Сад” Петера Вајса, у режији Андраша Урбана (Ујвидеки синхаз/ Новосадско позориште) увече у Кикинди. Јуче су на програму биле представе „Чаробњак из Оза” по мотивима дела Френка Баума, у режији Ференца Петера (Дечје позориште/ ђермексинхаз Суботица) и „Поводом Галеба” Бориса Лијешевића (Позориште младих), али прави куриозитет догодио се прексиноћ, када је на Фестивалу у Кикинди гостовало Народно позориште „Стерија”, Сцена професионалног позоришта на румунском у Војводини. То је прво учешће у скоријој фестивалској историји овог позоришта, а изабрана представа је „Процес”, коју је по Кафкином роману драматизовао и режирао Боро Дра-

Из представе „Процес“

шковић, наговестивши да је реч о позоришту у рађању. Креирајући сцену као раскршће или крст, са публиком строго дефинисаног броја (49) подељеном у четири групе, у језгровитој и ефектној драматизацији чувеног дела о судбини Јозефа К, Боро Драшковић је потенцирао на универзалности његове патње

као христолике, а свет који га окружује приказан је практично још суровији од оног у изворнику, што је вероватно последица временске дистанце која је показала да су тековине друштва још извитопереније по појединца, него што је то Кафка могао и да претпостави. Насловну улогу врло концентрисано и доследно, са константно присутним егзистенцијалним грчем, тумачио је гост из Румуније, Адриан Корек јер, како се могло сазнати у Билтену фестивала, Сцена на румунском још увек нема баш велики ансамбл и професионални потенцијал. Ипак, у представи се видело да је реч о правим посвећеницима који праве уметнички оријентисане представе. Штета што је румунски језик, и поред познате приче, већем делу публике био непознат, што је уз организацију сценског простора тако да се не могу видети баш сви сценски детаљи представе, утицало на комуникативност извођења и оне мале финесе у преносу енергије које свуда, па и у позоришту, живот значе. И. Бурић

ВЕЧЕРАС НА СЦЕНИ СНП-а

Гостује Битеф театар На Камерној сцени Српског народног позоришта вечерас гостује Битеф театар с представом „Ја и ти“, ауторским пројектом Бранке Стојковић и Оливере Викторовић Ђурашковић, рађеном по мотивима филма ‘Шта се догодило са Бејби Џејн’. - „Шта се догодило са Бејби Џејн“ је прича о томе шта се догађа кад љубав и обожавање престану и остане успомена и ожиљак. Прича о слави, успе-

ху и забораву. Како преживети, помирити се, пристати на то што ти је преостало и живети даље. Бранка и Оливера су Бланш и Џејн. Њихове личне судбине и карактери нису сличне ликовима из комада, али њихово одсуство са београдских позоришних сцена и њихова потреба да се тамо врате родила је ову представу – речи су супервизора представе Мирјане Карановић.

На годишњој скупштини Националног комитета ИКОМ-а Србије одржаној 19. априла у Београду, уручене су награде у више категорија за изузетне резултате у раду музејских институција остварене

током 2011, као и захвалнице представницима медија за подршку музејским програмима. Награде су уручене у четири категорије. За музеј године значајно признање добио је Народни музеј Зајечар за нову сталну поставку. Као пројекат године награђене су изложбе „Колекција Павла Бељанског: поново у Београду“ Спомензбирке Павла Бељанског, и „Градски номад – београдски записи фоторепортера Александра Аце Симића“ Дарка Ћирића. Публикација године је „Примењена уметност и Београд 1918–1941“ Бојане Поповић, а ове године награда у категорији кустоса није додељена. Награду за пројекат године Спомен-збирка Павла Бељанског је добила за изложбу „Колекција Павла Бељанског: поново у Београду“, реализовану у склопу прославе 50 година постојања инсти-

туције. Ауторке пројекта су др Јасна Јованов и Милица Орловић Чобанов. На изложби одржаној од 12. октобра до 26. новембра 2011. у Дому Војске Србије у Београду, приказано је 68 уметничких дела

и скулптура стављен је акценат на фонд колекције од националног значаја, личност дародавца Павла Бељанског, као и на тенденције југословенске и српске модерне уметности. Саставни део изложбе био је и тактилни сегмент „Додирни и осети“, посвећен слепим и слабовидим особама, а пратећи програм је омогућио интерактивно учешће публике кроз разне видове. Награду за пројекат године у име Спомен-збирке Павла Бељанског примила је управница др Јасна Јованов. Захвалнице за изузетну медијску подршку музејским програмима, на предлог Спомен-збирке Павла Бељанског, добиле су новосадске новинарке Смиљка Сељин (Новосадска ТВ) и Александра Рајић (Радио Нови Сад), за изузетан допринос информисању јавности о активностима у оквиру музејске

Изложба графичког дизајна Спомен-збирка Павла Бељанског до 27. априла прикључује се обележавању Светског дана графичког дизајна (27. април), представљајући поставку одабраног штампаног материјала из свог архива. Ретроспектива рада куће током протеклих 10 година указаће на значај графичког дизајна за формирање препознатљивог визуелног идентитета новосадског музеја, који има важну улогу у афирмацији младих уметника. Ангажовање графичких дизајнера започиње још током њихових студија. Од 2000. до 2010. у Спомен-збирци су организоване изложбе радова студената новосадске Академије уметности, а учесницима је омогућено да осмисле комплетни промотивни садржај ових дешавања. Десета поставка 2010. представила је мини ретроспективу штампаног материјала, који су за Збирку дизајнирали и по завршетку школовања, као самостални уметници. Овог пута биће приказани плакати, флајери, позивнице, каталози, календари и остали промотивни материјал са многобројних изложби реализованих у Спомен-збирци током последње деценије. 32 аутора, међу којима су најзначајнији представници српске модерне. Пажљивим избором слика

делатности и развијању свести о значају културног наслеђа. Н. П-ј.

svet

subota21.april2012.

AME RI^ KI MI NI STAR OD BRA NE LEON PA NE TA PRED KON GRE SOM

Nema srebrnog metka za Siriju VA[INGTON: Ministar odbrane SAD Leon Paneta rekao je u ameri~kom Kongresu da bi vojna intervencija u Siriji bila veoma opasna i ponovio da }e Va{ington poja~ati diplomatski i ekonomski pritisak na reìm u Damasku. „Kako je istakla dràvna sekretarka Hilari Klinton, moramo da budemo svesni da bi vojna intervencija ionako te{ku situaciju u toj zemqi mogla da u~ini jo{ gorom i da bi ìvoti nedu`nih civila bili veoma ugroèni„, istakao je Leon Paneta Paneta. Dodaju}i da Ministarstvo od- Paneta je objasnio da je i daqe brane razmatra sve mogu}nosti, glavni ciq da se na sirijskog jer je to uobi~ajena procedura, predsednika Ba{ara el Asada iz-

[engen i kontrole BERLIN: Nema~ka i Francuska zapretile su ponovnim uvo|ewem grani~nih kontrola ukoliko na spoqnim granicama Evropske unije, odnosno [engenskog sporazuma na jugu i istoku kontinenta, ne bude uspostavqena zadovoqavaju}a za{tita od ilegalnih useqenika. Pozivaju}i se na pismo koje su na ovu temu kolegama u EU uputili nema~ki i francuski ministri unutra{wih poslova HansPeter Fridrih i Klod Gean, pi{e nema~ki dnevnik „Zidoj~e cajtung”. Dvojica ministara zahtevaju da se nacionalnim vladama da pravo da onda kada same smatraju da je to nu`no, na 30 dana uvedu grani~nu kontrolu na svojim, unutar{engenskim granicama. O francuskonema~kom predlogu bi ministri unutra{wih poslova EU trebalo da raspravqaju na sastanku u Luksemburgu narednog ~etvrtka. Odluka bi, pak, mogla da bude doneta najranije u junu, prenosi nema~ki list navode zvani~nika Danske, koja trenutno predsedava EU. „Zidoj~e cajtung” citira jednog evropskog diplomatu visokog ranga koji je ovaj predlog nazvao iznena|uju}im. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je, dodu{e, ve} u predizbornoj kampawi zapretio istupawem iz [engena, ali nema~ka savezna vlada do sada nije imala nikakve rezerve u pogledu ovog sporazuma. Berlinski vladini krugovi, kako prenosi nema~ki dnevnik, odbijaju interpretacije po kojima je ovaj predlog predizborna pomo} nema~ke konzervativno-liberalne vlade Sarkoziju. @eqa je, kako se navodi, da se razjasni da o grani~noj kontroli odlu~uju nacionalne vlade, a ne Brisel. Ovo je sporna ta~ka u debati o [engenskom sporazumu u Uniji. Evropska komisija `eli da, uprkos protivqewu vi{e zemaqa ~lanica, ubudu}e ona bude posledwa instanca koja }e odlu~ivati o eventualnom ponovnom uvo|ewu grani~nih kontrola.

vr{i pritisak drugim, a ne vojnim sredstvima. Po wegovim re~ima, SAD snabdeva sirijsku opoziciju sredstvima za komunikaciju i medicinskim materijalom, a dostavila joj je i humanitarnu pomo} u vrednosti od 25 miliona dolara, ali su protiv snabdevawa oru`jem. „U ovom trenutku na{ jedini put je da zajedno sa me|unarodnom zajednicom nastavimo poja~ane diplomatske aktivnosti kako bismo

prona{li na~in da Siriju vratimo sirijskom narodu. Ukoliko budemo potpuno posve}eni tome, mislim da }emo na kraju uspeti„, rekao je Paneta. Situaciju u Siriji, dodao je ameri~ki ministar odbrane, ne moè unilaterlano da re{i nijedna dràva. „Ne postoji srebrni metak. Voleo bih da postoji, ali wega nema„, rekao je Paneta. Me|utim, nisu se svi kongresmeni sloìli sa „pasivnijom” ulogom Va{ingtona u re{avawu sirijske krize. Tako je mawina predvo|ena senatorom Xonom Mekejnom pozvala na agresivniji pristup, koji bi ukqu~ivao naoruàvawe sirijskih pobuwenika i pokretawe vazdu{nih udara poput onih u Libiji.

U FRAN CU SKOJ SU TRA PR VI KRUG PRED SED NI^ KIH IZ BO RA

Skoro ~etvrtina bira~a neopredeqena PARIZ: U Francuskoj je ju~e bio posledwi dan predizborne kampawe i u pono} je po~ela izborna }utwa, pred prvi krug glasawa za predsednika dràve u nedequ. Socijali sti~ ki kan di dat Fran soa Oland, koji je, prema anketama, favorit me|u predsedni~kim kandidatima, ve} je odrào posledwi miting u Bordou, dok je aktuelni predsednik i kandidat za novi mandat Nikola Sarkozi odrào zavr{ni govor pred pristalicama u Nici. Ka ko pre no se fran cu ski me di ji, iako su dva vo de }a kandidata bila izjedna~ena u prethodnoj anketi, najnovije istraìvawe „Ipsosa” pokazuje da je Oland u prednosti, sa dva poena vi{e nego ranije, dok je Sarkozi izgubio poen i po kad je re~ o podr{ci francuskih bira~a. O~ekuje se da }e predstavnik Socijalisti~ke partije pobediti u drugom i odlu~uju}em krugu, koji }e se odràti 6. maja, preneo je Bi-Bi-Si. Kan di dat ki wa kraj we de sni ~ar skog Na ci o nal nog fronta Marin le Pen mogla bi da osvoji oko 17 odsto glasova, dok bi 14 do 15 odsto bira~a moglo da ukaè poverewe le vi ~ar skom kan di da tu @an-Liku Melan{onu, koji je ostvario veliki pomak u anke ta ma. Pre ma prog no za ma, peto mesto je verovatno re-

zer vi sa no za cen tri sti~ kog kan di da ta Fran sou Be rua, pred sed ni ka De mo krat skog pokreta. Samo dan pred po~etak izbor ne }ut we, is tra `i va wa javnog mwena ukazuju da skoro

sto pa ne za po sle no sti od 10 odsto. Oba vo de }a kan di da ta su obe}ala da }e uravnote`iti bu xet, ali se Oland vi {e usredsredio na rast nego na mere {tedwe.

dnevnik PO PO KA TE PETL SE NE SMI RU JE

Oblak dima od 5,5 kilometara MEKSIKO SITI: Ogromne koli~ine pepela od ju~e ujutro su ponovo iznad Popokatepetla, a oblak dima dose`e visinu od 5.450 metara. Pogledi stanovnika Meksiko sitija upereni su na jugoistok prema Popokatepetlu, koji jo{ izbacuje ogromne koli~ine pepela u vazduh a televizijski snimci prikazuju crvenkasti sjaj pored kratera na vrhu. Kamere Nacionalnog centra za prevenciju katastrofa snimili su u zoru po lokalnom vremenu oblak kako se di`e sa vrha Popokatepetla, koji je visok 5.450 metara. Televizija Teviza prikazala je slike magme koja kuqa unutar kratera. Vlasti Meksika su ove sedmice podigle stepen opasnosti

od vulkana zbog poja~ane aktivnosti Popokatepetla. Vulkan je ju~e izbacio u nebo usijane fragmente stena i ogroman oblak pepela, a zvani~nici su upozorili na mogu}nost jo{ ja~ih

erupcija. Kamewe je letelo po kilometar uvis Prethodna velika erupcija tog vulkana bila je 18. decembra 2000. godine i bila je najsna`nija u posledwih 1.200 godina

SEVERNA KOREJA

Traè smrt predsednika J. Koreje PJONGJANG: Desetine hiqada gra|ana Severne Koreje okupilo se u Pjongjangu izraàvaju}i bes prema prema predsedniku Ju`ne Koreje Li Mjung-Baku i traè}i wegovu smrt. Gra|ani su protestovali zbog navodnih uvreda iznetih tokom proslave godi{wice ro|ewa osniva~a Severne Koreje. Vojska i civili napunili su trg Kim Il Sunga u Pjongjangu i poru~ivali da }e da „zbri{u grupu Li Mjung-Baka, zakletog neprijateqa, do posledweg ~oveka na Zemqi i pod ovim nebom”, prenela je dràvna agencija KCNA. Gomila je iskazivala „ogor~ewe i mr`wu prema grupi pacova kakav je Li Mjung-Bak, koji je ponovo povredio ose}awa ponosa vrhovnog vo|stva (Severa)”. Skup, uìvo preno{en na televiziji, usledio je dan nakon {to je Severna Koreja zatraìla izviwewe od Seula, zbog doìvqenih uvreda, ili }e biti suo~ena sa „svetim ratom”.

Govornici su prikazani kako vi~u}i iznose uvrede na ra~un Lija, dok gomila odgovara „smo`diti grupu pacova do smrti”. Jedan vojnik je rekao masi da je vojska „re{ena da nemilosrdno kazni pacove topovima i pu{kama”. „Hajdemo da potpuno uni{timo (predsedni~ku) Plavu ku}u i uzroke svih provokacija”, rekao je vojnik. Na ogromnoj karikaturi ju`nokorejski predsednik je prikazan sa prerezanim vratom, a na drugoj lica razbijenog pesnicom. Sve vreme prenosa komentator je tra`io od vo|e Kim Xong-Una da im „izda nare|ewe”.”Mi smo spremni za borbu, da zbri{emo grupu izdajnika i ujedinimo se (s Jugom)”. Pjongjang je posledwih meseci preduzeo otrovnu kampawu protiv Lija. Jedan analiti~ar je rekao da je ju~era{wa retorika protiv predsednika Ju`ne Koreje bila najekstremnija posledwih decenija, preneo je AFP.

Za Gandijevu krv 16.000 dolara Fransoa Oland i Nikola Sarkozi

~etvrtina francuskih bira~a tek treba da se opredeli za koga }e glasati. Kampawa je bila fokusirana na ekonomska pitawa. Sarkozi se hvalio prili~no dobrim pri vred nim ra stom ostva re nim pro {le go di ne, ali mu problem predstavqa

Ukoliko nijedan od kandidata ne osvoji apsolutnu ve}inu glasova u prvom krugu izbora koji }e se odràti u nedequ, odlu~uju}i krug, u kojem }e se nadmetati dva kandidata koja budu uìvala najve}u podr{ku glasa~a, bi}e odràn 6. maja.

LONDON: Grumen zemqe i vlati trave uzeti navodno sa mesta na kome je indijski vo|a nacije Mahatma Gandi ubijen 1948. godine i koji su umrqani wegovom krvqu prodati su za oko 16.000 dolara (10.000 funti) na aukciji koju je organizovala britanska aukcijska ku}e „Mulok”. Na aukciji se na{lo jo{ nekoliko predmeta koji su pripadali Gandiju i koji su prodati za ukupnu cenu od oko 160.000 dolara (100.000 funti), prenose britanski mediji. Aukcionari su uvereni u autenti~nost trave i grumena zemqe jer kao dokaz za to postoji pismo prvobitnog vlasnika, P.P. Nambiara koji navodi da je li~no uzeo uzorke sa mesta atentata 1948. godine. Pored ovih neobi~nih predmeta na aukciji je prodat i par nao~ara, koje je kupio jedan opti~ar iz Glu~estera za oko 54.000 dolara (34.000 funti).

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JO @E MEN CIN GER Evropska centralna banka se pona{a kao biv{a Narodna banka Jugoslavije, koja je {tampala novac bez pokri}a, kaè ekonomista Joè Mencinger. „Aktuelna kriza je posledica koncepta, koji se i teoretski bazira na alavosti i nezaja`qivosti. îtava se ekonomija bazira na maksimirawu korisnosti i racionalnom pona{awu pojedinaca, a nemamo odgovor na pitawe gde je granica izme|u maksimirawa i nezaja`qivosti“.

SIL VIO BER LU SKO NI Biv{i italijanski premijer Silvio Berluskoni rekao je ju~e u pauzi sudskog procesa koji se vodi protiv wega zbog optu`bi da je imao seks sa maloletnom prostitutkom, da su wegove razuzdane zabave bile „burleskne predstave”. Manekenka Imane Fadil je izjavila da su striptizete preru{ene u ~asne sestre plesale za Berluskonija, a da je ona prilikom svog prvog odlaska na jednu od tih `urki dobila 2.000 evra u ke{u.

BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je Sudan i Ju`ni Sudan da u~ine sve da izbegnu rat i da se vrate za pregovara~ki sto. Ban je pozvao Ju`ni Sudan da odmah povu~e snage iz naftom bogate oblasti Heglig i prisustvo te dr`ave u regionu nazvao „kr{ewem suvereniteta Sudana i nezakonitim ~inom”. On je pozvao sudansku vladu da odmah prekine bombardovawe teritorije Ju`nog Sudana.

Brej vik {o ki rao pri sut ne opi som zlo ~i na OSLO: Masovni ubica Anders Bering Brejvik {okirao je ju~e prisutne na su|ewu u Norve{koj jezivim opisom masakra koji je izvr{io na ostrvu Utoja 22. jula pro{le godine ubiv{i 69 qudi, uglavnom tinejxera. Me|u prisustnima u sudnici bili su i preìveli masakra koji su zagrqeni jecali slu{aju}i iskaz ubice a wegovo svedo~ewe u oblasnom sudu u Oslu preno{eno je uìvo u jo{ 17 sudnica gde su bile okupqene porodice `rtava. Daju}i za pravo onima koji su upozoravali da }e danas biti mo`da najteì dan wegovog svedo~ewa, Brejvik nije ispustio ni jedan detaq svog stravi~nog divqawa. Izjavio je da je pucao na uspani~ene omladince iz neposredne blizine. „Neki od wih su bili potpuno paralisani. Nisu mogli da beè. Stajali su ne mi~u}i se. Jako ~ud-

no. To je ne{to {to vam nikada ne prikazuju na televiziji,” rekao je on, prenosi AP. Brejviku (33) se pred sudom u Oslu sudi zbog toga {to je 22. jula pro{le godine aktivirao bombu ispred zgrade vlade u Oslu i ubio osam, a ranio vi{e od 200 qudi, a potom na obli`wem ostrvu Utoji iz automatskog oru`ja ubio jo{ 69 qudi mahom tinejxera koji su bili u omladinskom kampu Laburisti~ke stranke.Optuèni je ju~e opisao kako je oti{ao na ostrvo Utoja preru{en u policajca, nose}i pu{ku i pi{toq. Poneo je, kako kaè, i vodu jer je znao da }e mu se grlo osu{iti od stresa. Prve dve `rtve su bile Monika Boese, jedna od organizatora kampa i policajac Tornd Bernsten koji je bio angaòvan kao obezbe|ewe. „âk i telo mi se opiralo kada sam uzeo oru`je. Stotinu glasova u mojoj glavi mi je govorilo „nemoj to

Anders Bering Brejvik

da uradi{,” rekao je Brejvik.Ekstremista je prethodno ju~e u sudnici rekao da je „u normalnim okolnostima sasvim prijatna osoba”, isti~u}i da je proveo godine u na-

stojawu da otkloni emocije putem meditacije i treninga.”Morate da odaberete taktiku i strategiju dehumanizovawa neprijateqa, odnosno onih koje smatram legitimnim metama”, kazao je on. Masovni ubica je priznao ubistva u Oslu i na ostrvu Utoja ali se izjasnio da nije kriv jer su wegove `rtve izdale Norve{ku prihvatawem imigranata. On sebe vidi kao „viteza” koji se herojski bori da za{titi Norve`ane od „muslimanske invazije” do koje je dovela velikodu{na imigraciona politika laburisti~ke vlade. Brejvik je pred sudom izjavio da je planirao da ubije ~itavu norve{ku vladu, da `ali {to nije ubio svih 569 qudi na ostrvu Utoja, kao i da je razmi{qao o odrubqivawu glave biv{oj premijerki i postavqawu tog snimka na Internet, po uzoru na Al Kaidu.

c m y

balkan

dnevnik

Ubi stva na dve lo ka ci je, naj ma we tri iz vr {i o ca

Ko a li ci o na vla da po sle iz bo ra

zemqe sa BiH postati spoqna granica EU, ne bi trebalo da stvori probleme ako su sve strane dobro pripremile zakonsku, administrativnu i fizi~ku infrastrukturu.

tora da sprovedu rigoroznu politiku koju su nametnuli EU i MMF, mogli i da zajedno u budu}em sastavu Skup{tine imaju

Naj vi {e gla so va na iz bo ri ma, ali ne i ap so lut nu ve }i nu, po treb nu za sa mo stal no for mi ra we vla de, do bi la bi No va de mo kra ti ja An to ni sa Sa ma ra sa (od 21,9 do 25,5 od sto)

EVROP SKI KO ME SAR ZA PRO [I RE WE [TE FAN FI LE

GR^KA

IS TRA GA O ZLO ^I NU KOD SMIQ KOV SKOG JE ZE RA U BLI ZI NI SKO PQA

subota21.april2012.

JA KO NE VRE ME PA RA LI SA LO BU DVU

lekar

subota21.april2012.

dnevnik

PRE PO RU KE @E NA MA KO JE @E LE BE BU

Ume re no ve `ba we po ma è za ~e }u me re no ve `ba we po ma è za ~e }u è na ko je po ku {a va ju da osta nu trud ne, dok je onim ko je na por no ve `ba ju sva ki dan po treb no du è da osta nu u dru gom sta wu, po ka za la je no va stu di ja me |u na rod nih na u~ ni ka. Stru~ wa ci iz SAD i Dan ske pro u ~a va li su vi {e od 3.500 Dan ki wa sta rih iz me |u 18 i 40 go di na ko je su po ku {a va le da za trud ne to kom go di nu da na ko li ko je tra ja la stu di ja. Sve è ne bi le su u sta bil noj ve zi sa mu {kim part ne rom i ni su pri ma le le ko ve za po spe {e we plod no sti. Stru~ wa ci su pro ce wi va li ko li ko sa ti ne deq no u~e sni ce stu di je ve `ba ju i ko li ko in ten ziv no. To kom stu di je, go to vo 70 pro ce na ta è na je za trud ne lo. Stru~ wa ci su do {li do za kqu~ ka da je ume re no ve `ba we po put {et we, vo `we bi ci kla ili ba {to van stva po ve za no sa br ìm za ~e }em è na bez ob zi ra na wi ho vu te ì nu. @e ne ko je su pro vo di le vi {e od pet sa ti ne deq no umre neo ve à ba ju }i ima le su 18 pro ce na ta vi {e {an si da za trud ne od è na ko je su ume re no ve `va le ma we od sa ta u to ku ne de qe. Me |u tim, vit kim è na ma i oni ma sa nor mal nom te ì nom ko je su na por no ve `ba le, od no sno ba vi le se aero bi kom ili tr ~a wem,

bi lo je po treb no du è da za trud ne. One ko je su vi {e od pet sa ti è sto ko ve `ba le ima le su 32 pro sto ma we {an se da za trud ne od è na ko je uop {te ni su na por no ve `ba le. Iako je stu di ja do bro osmi {qe na, po sto je ne ki ne do sta ci, sma tra Bo ni Da tel, aku {er sa me di cin ske {ko le u Nor fol ku, Vir xi ni ja. Bu du }i da su ko li ~i nu i in ten ziv nost ve `va wa u~e sni ce sa me pri ja vqi va le, mo gu }e je da su ne ke od

wih uma wi le ili pre u ve li ~a le svo je ak tiv no sti, re kla je Da tel. Stu di ja je po ka za la i da de be le i è ne sa pre ko mer nom te ì nom ima ju vi {e pro ble ma sa plod no {}u i kom pli ka ci ja ma u trud no }i. - Sa lo je me ta bo li~ ki ak tiv no i pro iz vo di estro gen- re kao je spe ci ja li sta za re pro duk tiv no zdra vqe Ri ~ard Gra ci.- Eks tra estro gen mo è da po ti sne hor mo ne ko ji pod sti ~u ovu la ci ju {to mo è da do ve de do ne re dov nog men stru al nog ci klu sa ili pot pu nog iz o stan ka men stru a ci je. Ta ko |e, ni je ja sno zbog ~e ga je vit kim è na ma ko je na por no ve `ba ju bi lo po treb no du è vre me na da za trud ne. Mo gu }e je da kod ne kih è na ma wak sa la pred sta vqa pro blem, a po zna to je da spor ti ski we i ne u hra we ne è ne ~e sto ima ju pro ble ma sa me se~ nim ci klu som. Ve `ba we ta ko |e mo è da uti ~e na spo sob nost oplo |e nog ja ja da se sme sti u ma te ri ci. Jed na ra ni ja stu di ja ra |e na nad è na ma ko je su i{le na in vi tro oplod wu po ka za la je da one ko je mno go tr ~e ili vo ze bi cikl ri zi ku ju ne u speh oplod we. (Ta njug)

STRU^ WA CI UPO ZO RA VA JU

Aler gi je do la ze vog pro le }a, po seb no na na {im pro sto ri ma, su o ~i }e mo se sa aler gi ja ma ja kog in te zi te ta, ka kve do sa da ni smo vi de li - na ja vqu ju svet ski pri zna ti aler go lo zi iz Ita li je, ^e {ke, En gle ske, Fran cu ske... Raz log je

ati pi~ na ve o ma hlad na zi ma, sa ~e stim sme wi va wem iz u zet no hlad nih i iz u zet no to plih pe ri o da. Zbog to ga na u~ ni ci pred vi |a ju ra ni ju po ja vu se zo ne aler gi ja i to na ja ~eg in te zi te ta u po sled wih de set go di na. Po da ci go vo re da se sva ke go di ne po ve }a va broj obo le lih, ta ko da u Sr bi ji iz me |u 20 do 25 od sto sta nov ni {tva obo li u to ku sva ke go di ne, a od tog bro ja po lo vi na su de ca. - S ob zi rom na to da stru~ wa ci za ovu se zo nu na ja vqu ju aler gi je ja kog in te zi te ta, va `no je da oso be ose tqi ve na po len pre du zmu pre ven tiv ne te ra pij ske me re u kon sul ta ci ji sa le ka rom- ka `e dr Mir ja na Mi {i}. „Na za le ze al lergy„ sprej sa pra {ka stom ce lu lo zom blo ki ra aler ge ne stva ra ju }i za {tit ni film u na zo-fa ring su te na taj na ~in spre ~a va po ja vu aler gi je, ne pri jat nih simp to ma kao {to su ki ja we, cu re we iz no sa, svrab, su ze we… Upo tre bom ovog na zal nog spre ja obez be |u je mo pri rod nu, efi ka snu i bez bed nu za {ti tu od aler gi ja ka ko kod de ce uz ra sta od 18 me se ci, ta ko i kod trud ni ca i od ra slih oso ba.

Mu ke zbog ga stri ti sa o to vo da ne ma oso be ko ja ni je ose ti la iz ve sne te go be u ra du di ge stiv nog trak ta. Mno gi po vre me no pa te od lo {eg va re wa, pra }e nog na di ma wem i bo lo vi ma u `e lu cu. Uzrok ne le `i sa mo u to me {to qu di ne je du ono {to bi tre ba lo, ve} i u to me {to se ne re dov no hra ne, uzi ma ju vi {e hra ne ne go {to im je po treb no ili je du br zu hra nu i raz ne vr ste pe ci va ume sto ku va nog je la. Kao po sle di ca ta kvog na ~i na is hra ne mno -

gi pa te od mo `da naj ra spro stra we ni je boq ke da na {wi ce - ga stri ti sa. On ob u hva ta ne ko li ko raz li ~i tih te go ba ko je su re zul tat ne spe ci fi~ ne upa le `e lu ca. Po red na ve de nih raz lo ga, ga stri tis mo `e na sta ti i zbog kon zu mi ra wa ve li ke ko li ~i ne al ko ho la, du go traj nog ko ri {}e wa le ko va kao {to su aspi rin ili bru fen ili in fek ci je bak te ri ja ma, naj ~e {}e bak te ri jom He li ko bak ter pi lo ri. Simp to mi ga stri ti sa su pe ~e we u gor -

Go ja zni mu {kar ci sklo ni ji maw ku sper ma to zo i da u {kar ci s vi {kom ki lo gra ma ~e {}e ima ju sma wen broj sper ma to zo i da u se me noj te~ no sti, ili ih uop {te ne ma ju, ne go wi ho vi vr {wa ci nor mal ne te ì ne, uka zu je stu di ja ti ma sa Har vard ske {ko le jav nog zdra vqa. Stu di jom ba zi ra nom na re zul ta ti ma ra ni jih is tra ì va wa ko ji ma je ob u- hva }e no ukup no oko 10.000 mu {ka ra ca, utvr |e no je da je kod onih s vi {kom ki lo gra ma za 11 od sto ve }i ri zik od ne do voq nog bro ja sper ma to zo i da, a za 39 od sto ve }i ri zik da sper ma to zo i da uop {te ne bu de. Mu {kar ci ko ji su i fo mal no go ja zni su pod 42 od sto ve }im ri zi kom da ima ju sma wen broj sper ma to zo i da u se me noj te~ no sti i pod 81 od sto ve }im ri zi kom da uop {te ne ma ju sper ma to zo i de. Vo |a stu di je Hor he [a va ro ipak na po mi we da ap so lut ni ri zik od ne plod no sti kod qu di s vi {kom ki lo gra ma ipak ni je pre ve lik i da sma wen broj sper ma to zo i da sam po se bi ne zna ~i da se ne mo è po sta ti otac. Osim to ga, sem

bro ja sper ma to zo i da za uspe {no za ~e }e su od va `no sti i wi ho va po kre tqi vost, ob lik, kao i kva li tet DNK ko ji no se, s tim {to su ne ka is tra ì va wa po ka za la da vi {ak ki lo gra ma ne ga tiv no uiti ~e i na te pa ra me tre. Po sto ji i te o ri ja da go ja znost sa ma po se bi ni je kri va za ove pro ble me ne go da ista ge net ska pre di spo zi ci ja uslo vqa va i vi {ak ki lo gra ma i pro ble me sa sper ma to zo i di ma.Ako je sam vi {ak ki lo gra ma ipak kriv za ove pro ble me, on da ne ki stru~ wa ci to pri pi su ju vi {ku sa la u re jo nu sto ma ka i kar li ce, zbog ko jeg su mo {ni ce iz lo è ne ve }oj to plo ti ne go {to je do bro za pro iz vod wu sper ma to zo i da. Is tra ì va wa na è na ma su po ka za la da se sla bqe wem po boq {a va plod nost, me |u tim, ni je si gur no da bi to bi lo ta ko i kod mu {ka ra ca. [ta vi {e, jed na stu di ja s kra ja pro {le go di ne je ~ak po ka za la su prot no - da gu bi tak ki lo gra ma hi rur {kim pu tem do vo di do ma we broj no sti sper ma to zo i da. (Ta njug)

wem de lu sto ma ka, mu~ ni na, gu bi tak ape ti ta, ~e sto pod ri gi va we i ga so vi, ose }aj na du ve no sti po sle je la. Ne le ~en ga sti rits mo è da do pri ne se na stan ku ~i ra na è lu cu i za to tre ba pred u ze ti sve {to je neo p hod no da se sta we sa ni ra. Ako ima te pro ble ma sa è lu cem i cre vi ma, mo è te pro ba ti ne ki od pro ve re nih na rod nih re ce pa ta. Po la ka fe ne ka {i ~i ce is tu ca nog se me na per {u na pre li ti ~a {om vo de, osta vi ti da od sto ji osam sa ti i pi ti u to ku da na u ma lim gu tqa ji ma. Ili, ~e ti ri ka {i ke na ren da nog ko re na per {u na pre li ti ~a {om kqu ~a le vo de, po sle 15 mi nu ta pro ce di ti i pi ti po ma lo to kom dva da na. Is hra na mo ra da je ra zno vr sna. Na je lov ni ku mo ra ju da bu du pri rod ni pro iz vo di: mle ko, ke fir ili ki se lo mle ko, mlad

sir, ja ja, po vr }e, vo }e i pri rod ni so ko vi. Uku pan unos hra ne, za jed no s te~ no {}u, ne tre ba da pre ma {u je tri ki lo gra ma. Hra nu je po `eq no uzi ma ti ~e ti ri do pet pu ta na dan, naj bo qe uvek u isto vre me. Pa zi ti da je lo ne bu de ni vru }e ni pre vi {e hlad no. Hra nu bi tre ba lo pri pre ma ti na pa ri i je sti u usit we nom ob li ku ili kao pi re. J. B.

VESTI @e ne iz lo è ne ra ku ko è Re zul ta ti is tra ì va wa u Sje din je nim Ame ri~ kim Dr à va ma po ka za li su da je broj slu ~a je va ra ka ko è po sled wih go di na naj ve ro vat ni je po ve }an osam pu ta kod mla dih è na i ~e ti ri pu ta kod mu {ka ra ca. Gru pa na u~ ni ka na ~e lu sa dr Xe ri jem Bru e rom, der ma to lo gom sa kli ni ke „Ma jo”, do {la je do tog za kqu~ ka ana li zom sta ti sti~ kih po da ta ka o pa ci jen ti ma sta ro sti od 18 do 39 go di na kod ko jih je pr vi put di jag no sti ko van me la nom (rak ko è) iz me |u 1970. i 2009. Kao po seb ni kriv ci se na vo de so la ri ju mi. Mla de è ne ~e {}e od la ze u so la ri ju me od mla dih mu {ka ra ca, a jed no od ne dav nih is -

tra ì va wa je po ka za lo da su oso be ko je ~e sto od la ze u so la ri ju me iz lo è ne 74 od sto ve }oj opa sno sti da obo le od me la no ma. Do bra vest je, me |u tim, da je za hva qu ju }i ra ni jem ot kri va wu bo le sti sto pa smrt no sti ve za na za rak ko è u ve li koj me ri sma wi la, {to po tvr |u je va `nost kam pa wa za upo zo ra va we sta nov ni {tva na tu opa snost. (Ta njug)

Auti zam ima ge net sku pod lo gu? Ana li za po da ta ka pri ku pqe nih od 549 po ro di ca sa auti sti~ nom de com uka za la je na pri sut nost spon ta nih mu ta ci ja ge na u sper ma to zo i di ma ili jaj nim }e li ja ma ro di te qa.

Ove mu ta ci je po ve }a va ju ri zik za auti zam kod de ce ko ja ih ~e ti ri pu ta ~e {}e na sle |u ju od o~e va ne go od maj ki. â so pis „Na tu re” pi {e da je re~ o mu ta ci ja ma u de lo vi ma ge na za du è nim za kon tro lu pro iz vod we pro te i na ko ji su po ve za ni sa raz vo jem mo zga. Ne ke od ot kri ve nih mu ta ci ja bi le su po ve za ne sa 5 do 20 pu ta ve }im ri zi kom za auti zam. U is tra ì va wi ma ame ri~ kih na u~ ni ka ukup no je iden ti fi ko va no ne ko li ko sto ti na ge na ko ji bi mo gli po mo }i u raz vo ju tret ma na za auti zam. Po da ci pri ku pqe ni u SAD uka zu ju na pri sut nost auti zma kod 1 od 88 de ce, pri ~e mu se pro ce wu je da je ge ne ti ka po ve za na sa 80 do 90 od sto ri zi ka za po ja vu auti zma. (Ta njug)

dnevnik

oglasi

subota21.april2012.

oglasi

dnevnik

no sre|en. Telefoni: 063/531-773, 021/457-136. 51363

IZDAJEM praznu garsoweru od 30m2 kod Sajma, Bra}e Popovi} br. 4, 110 evra. Tel. 064/22-15-667. 51272 IZDAJEM komforan trosoban stan, Ulica Save Kova~evi}a, prvi sprat. Namena stanovawe, poslovni prostor, ordinacija. Telefoni: 021/444-134, 063/517-471. 51329 IZDAJEM povoqno name{tenu garasoweru na Detelinari, odmah useqiva. Tel. 064/321-26-07. 51362 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod Master centra i jednoiposoban name{ten stan kod Temerinske pijace. Telefon 069/2596031. 51423

PRODAJEM novu mawu ku}u S. Pa{}ana 2. Novi Sad. Mogu}a zamena. Tel.: 063/519-715, 064/2510-929. 51470 PRODAJEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842894. 51393 NOVI BEÊJ - Prodajem ku}u od 150m2 sa nusprostorijom u centru. Hitno! Javiti se na telefon 011/2334-122. 51422 PRODAJEM placeve u centru êneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150. 50856

IZDAJEM lokal 100m2+110m2 magacin, Partizanska, Novi Sad, spreman za otvarawe, bez ulagawa. Telefoni: 444-206, 063/540-510. 51399

KUPUJEM auta sve vrste maksimalno pla}am, mo`e i havarisana. Telefoni: 822-714, 063/7081-939. 51491 PRODAJEM stan u blizini Sajma: 60m2, CG, terasa, tre}i sprat, ukwi`en, cena: 50.000e. Telefon 063/701-6367. 51149

PRODAJEM stabilan brodski dizel-motor â&#x20AC;&#x17E;Torpedoâ&#x20AC;? T-732, 15ks/2300 o/min, sa kop~om, general-

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 51448

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44676

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: izno{ene koke nosiqe, tovne pili}e, prasi}e. Dostava na ku}nu adresu. Povoqno! Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 51253

POTREBNA radnica za rad u mewa~nici i trafici. Telefon 060/69-29-005. 51383 SPLAVU u Futogu potrebni konobari, pomo}ne radnice u kuhiwi. Telefon 063/509-167. 51472

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ PRODAJEM kravu sa teletom, laktofriz i stajwak. Telefon 064/432-75-92. 51336 KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/9951210 45-002. Mile. KUPUJEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Tel. 51211 064/994-5002. Mile. KUPUJEM staro gvo`|e, stare automobile do 200E, ~istimo podrume, odnosimo {ut, ve{ ma{ine, {porete. Telefoni: 064/95-33-943, 063/84-85-495, 51323 6618-846. NISAM lekar, ali Vam mogu pomo}i da elimini{ete hemoroide, sre}an sam kad me qudi blagosiqaju. Deda Rado{. Tel. 037/490-797, 064/240-55-49. 51364 PALETE konopqa za ribolov, 150 din /kg. Tel. 060/450-4-450. 51488

Posledwi pozdrav dragoj majci, supruzi i svekrvi

SE]AWE na drage nam roditeqe Posledwi sestri

Deak I{tvan Sahrana je danas, 21. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Ma|arskom grobqu, u Rumenki.

pozdrav

dragoj

tetka Jeleni

1933 - 2010.

Veselinki Pavlovi}

Milevi ]uk od: Nata{e, Zorice i Slobodana.

od brata Du{ana Mirkovi}a sa porodicom.

O`alo{}ena porodica. 51568

od: sina Aleksandra, snahe Katarine i supruga Milorada.

51523

51534

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav na{oj

Nadu Rado{

1941 - 2012.

subota21.april2012.

Du{ana Rado{a

Posledwi pozdrav kom{inici

dragoj

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

1922 - 2011.

Proleto{e godine otkako se upokoji{e u Gospodu na{i

Sahrana je 21. 4. 2012. godine, u 15.45 sati, na Gradskom grobqu. ]erke Qiqana i Sne`ana sa porodicama.

51567

51560

Milevi ]uk

Posledwi pozdrav majci na{eg kolege,

POMEN

Trivunu Risovi}u

Milevi ]uk Neka ti je slava i hvala.

Episkop Budimski Vladika Danilo Krsti}

Porodice ^ankovi} i Ga{evi}.

od porodice [uput.

od porodice Maluckov.

51572

51532

51570

2002 - 2012.

Du{an Ninkov

Na{em dragom dedi

Qubici \uri}

26. 4. 2004 - 26. 4. 2012. Samo mi znamo koliko nam nedostaje{.

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 19. aprila, u 73. godini preminuo na{ dragi i voqeni

od: Bo{ka, Pe|e, Bobana, Mire, Slavice i Miroslave.

Tvoji najmiliji.

@arko Krsti} 51557

1985 - 2012.

Milanu Damjanovi}u Uvek u na{im molitvama.

srcima

Porodica.

51564

Sa neizmernim bolom u srcu javqamo tu`nu vest ro|acima i prijateqima da je 19. 4. 2012. godine preminuo na{ dragi

Sa tugom obave{tavamo kolege i zaposlene da je prerano preminula na{a draga koleginica

Sahrana je 21. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Ba~koj Palanci. O`alo{}eni: supruga Vera, sin Dejan i snaja Violeta sa porodicom, zet @ivoslav i Sne`ana sa porodicom.

Trivun Risovi}

od wegovih: unuka Tawe, Deje, Tamare, Marine, Pe|e i praunuka Jovana.

51559

Milan Damjanovi}

51554

Sahrana }e se odr`ati 21. 4. 2012. godine, u 12 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku. O`alo{}eni: supruga Milka, }erke Sla|ana i Milena. 51569

GODI[WI POMEN

Du{an - Duka Bugarski

@ivku La}arcu

30. 4. 1946 - 21. 4. 2011.

Veselinka Pavlovi}

Pro|e godina tuge, bola i velike praznine bez tebe. Tvoju dobrotu, qubav i plemenitost nose u svojim srcima i ~uvaju od zaborava, supruga Mira, sinovi Stevica i Sa{a, snaja Tamara, unuk David i unuka Senka.

vaspita~ Kolektiv Pred{kolske ustanove â&#x20AC;&#x17E;Radosno detiwstvoâ&#x20AC;? Novi Sad.

GODI[WI POMEN

Nemawa Krstono{i} 1933 - 2012.

2000/P

51563

21. 4. 2011 - 21. 4. 2012.

Posledwi pozdrav na{em bratu, deveru, stricu i dedi od: brata Mileta, snahe Seke Mirkovi}, sinovice Bube Soro sa porodicom.

Branka Voji~i} Nedostaje{ nam. Nata{a, Soka i Radoslav. 51558

obeleì}emo danas, 21. 4. 2012. godine, u 11 ~asova, u Bege~u, u prisustvu rodbine i prijateqa. Oàlo{}ene porodice: êki} i La}arac.

51548

Tu`nim srcem javqamo rodbini, prijateqima, poznanicima i {kolskim drugovima da je na{ Nemawa preminuo u 79. godini u Delaveru - SAD. Sahrana je 23. aprila 2012. godine.

IN MEMORIAM

1932 - 2011. dipl. veterinaru iz Bege~a

Posledwi sestri

pozdrav

voqenoj

51543

Posledwi pozdrav zaovi i tetki

voqenoj

Milevi ]uk iz Stepanovi}eva Zauvek }e ostati tvoja energija, plemenitost i dobrota u na{im srcima. Nikada ne}e{ biti zaboravqena. Neka te An|eli ~uvaju.

Milevi ]uk od: snaje \ur|e, Sawe i Mire sa decom.

Tvoja sestra Mirjana, sestri} Miroslav, Milana i Mirna. 51544

51555

51556

^iTUQe l POMeni

subota21.april2012.

POMEN Danas, 21. aprila, 2012. godine navr{ava se osam godina od smrti na{e voqene

dnevnik

Sa bolom u du{i, obave{tavamo vas da je zaspala na{a voqena mama, baka, svekrva, ta{ta i prabaka

SEDAM TU@NIH DANA od kako nisi sa nama.

Vesna Stojanovi} Qiqane Garda{evi} S ponosom u mislima, tugom i bolom u grudima, ~uvamo uspomenu na tebe.

Godina pro|e a bol nikad ne}e, za na{om najdra`om sestrom.

Tvoji: Milo{, Mirjana, Branislava, An|elina, Petar i Aca.

Milka i Koviqka.

51522

51514

POMEN Danas, 21. 4. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, odr`a}emo {estomese~ni pomen na{em voqenom i po{tovanom ocu, dedi i svekru

Qubica Miladinov

Radovan A}imovi}

ro|. Krajnov 1929.

7. 7. 1983 - 14. 4. 2012.

Majko na{a, bila si nam uteha u tuzi, nada u o~aju, izvor ne`nosti, saose}awa i pra{tawa. Izgubili smo grudi, na koje smo glavu naslawali, o~i koje su nad nama bdile. Neka te An|eli prime u svoje okriqe.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Neka te an|eli ~uvaju.

O`alo{}ena porodica Miladinov: sinovi Arsen i Zoran sa porodicama, }erka Gordana Radosavqevi} sa porodicom i Ankica Miladinov.

Tvoji: mama Mira, tata Dragan, sestra Biqana i mezimac sestri} Mateja.

Sahrana je na Gradskom grobqu u Novom Sadu, 21. aprila 2012. godine, u 13.30 ~asova. 51505

51528

TU@NO SE]AWE na voqenog kom{iju

dr Lazaru Jakovqevi}u

TU@NO SE]AWE na voqenog kom{iju

Vreme neumitno te~e a praznina, tuga i bol ne prestaju. S posebnim pijetetom klawamo se wegovim senima. Sin Aleksandar, }erka Nata{a, unuka Laura, unuk Sr|an, snaja Sowa. 51519

POMEN

1931 - 2012. Pro{lo je sedam tu`nih dana od kada smo zauvek ispratili na{u baku. Zahvaqujemo se svima koji su izrazima sau~e{}a i prisustvom na sahrani podelili tugu sa nama. Ivana i Neboj{a.

Posledwi pozdrav mom jedinom ~i~i.

Milenko Koji}

S tugom i po{tovawem wegovi: Stanislava, Katarina i Mihailo.

O`alo{}ena sestra Vukica i zet Jovica Mati}.

51486

51516

51515

Du{an Vasi} Ni posle 19 godina ne mo`emo zaboraviti Tvoju dobrotu, plemenitost i po{tewe. Tvoja Dara i Milorad sa porodicom.

TU@NO SE]AWE na dragog brata

Kom{inica Mira sa porodicom.

Porodica Stojanovi}.

51511

51510

Pro{le su tri godine od kako nisi sa nama. Godine prolaze, a tuga ostaje u srcima tvojih najmilijih. Tvoja porodica.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom i voqenom

POMEN

S tugom se opra{tam voqenog brata Ace.

24. 4. 2009 - 24. 4. 2012.

51479

1993 - 2012.

Radovana A}imovi}a

1945 - 2012.

Zora Dobanova~ki

Radovana A}imovi}a

Aleksandar Glavini}

na na{eg dragog

Radovana A}imovi}a

Tetka Novka \urica sa porodicom.

Porodica Mom~ila A}imovi}a iz Sewa.

51509

51508

Qubavi moja nesu|ena

Radetu Palali}u

Radovan A}imovi}

POMEN

obeleì}emo danas, 21. 4. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na ênejskom grobqu. Bol i tuga se ne mere re~ima i vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. Tvoji: Ivana, Dejan i Ruà.

Radovana A}imovi}a

7. 7. 1983 - 14. 4. 2012.

Pro{la je godina od kako nije vi{e me|u nama na{a draga

51517

51506

51512

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je preminula moja voqena supruga

Porodica Jovi~i} iz Dobri~eva.

Tvoja Slavica.

Posledwi pozdrav malom dedi

na{em

51507

3 SEDMODNEVNI POMEN dragom

1937 - 2012. Andrea, Filip Goca i E~i.

O`alo{}en suprug Milan. 51529

51535

Zagorka - @ivana Jovanovi}

Pomen }emo obele`iti 21. aprila 2012. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

A}imu

Sahrana je danas, 21. 4. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Stepanovi}evu.

Tu`nog srca javqamo da je preminula na{a draga majka i baka

Odneo si pola moga srca a ja }u tebe u drugoj polovini nositi do kraja `ivota.

Du{anu [trbcu

Mileva ]uk

TU@NO SE]AWE

TU@NO SE]AWE na na{eg voqenog

S tugom i po{tovawem, Gulit i Kok{i. 51533

Tvoji: suprug Radoslav i sinovi Zoran i Slobodan sa porodicama.

51496

Qubica \uri} 1928 - 2012.

Sahrana je 21. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, u Budisavi.

O`alo{}eni: suprug Jovan, k}eri Desanka, Mirjana, Milena, sinovi Marko i Gojko, unuci Sini{a, Marija, Sa{a, Maja, Mi}a, Milana, Nikola, Pavle, snahe Jasna, Viktorija, Slavica i Dragana.

51545

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi koleginici

pozdrav

dragoj

Veselinki Pavlovi}

U subotu, 21. 4. 2012. godine navr{ava se {est meseci od kako nas je napustila na{a draga supruga, majka i baka

voqenog

brata

SE]AWE na moje drage roditeqe

Nemet Zoltana

Nemet Gizelu

Nemet Zoltana

Tvoja qubav prema nama, èqa da nas obraduje{, iznenadi{ i ispuni{ nam sve èqe, ne bledi, ona ìvi u na{im srcima. Tvoja deca: Aca, Pe|a, Dejan, Beka i supruga Verica.

1954 - 2002.

1999 - 2012.

2002 - 2012.

Postoji ne{to {to nikada ne}e umreti, a to je se}awe na tebe. Bi}e{ uvek sa nama. Tvoji: suprug Mirko sin Milenko i k}erka Radmila sa porodicama. 51540

51457

51561

Posledwi pozdrav dragoj snaji

\or|u [panovi}u

Se}awe i ujaka

2002 - 2012.

Stanislava Lukovi} ro|. Raili}

od koleginica iz vrti}a â&#x20AC;&#x17E;Pal~icaâ&#x20AC;?.

DESETOGODI[WI POMEN na{em dragom

subota21.april2012.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

POMEN

Sestra Magdalena, sestri~ine Olivera i Natalija sa porodicama.

Zauvek }ete `iveti u mom srcu. ]erka Valeria. 51465

51468

Navr{ilo se {est nedeqa od kako je preminula moja jedina, draga i nezamerena sestra

POMEN

Paja Suva~arov 23. 4. 2000 - 23. 4. 2012.

Nikola Ninkovi}

Vukici Mari}

Utehe nema, zaborav ne postoji, rana je do`ivotna. Samo mi znamo, koji te volimo, koliko nam nedostaje{. Hvala ti za svu qubav i dobrotu koju si nam pru`ao. Volimo te i patimo za tobom brate. Sestre: Kaja i Vera.

Pomen }emo odr`ati danas, 21. 4. 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqu u Sr. Kamenici u prisustvu rodbine i prijateqa. Sa tugom i po{tovawem, zahvalna za svu qubav i dobrotu tvoja Marina sa porodicom.

{umarski in`ewer u penziji

Milica \urovi}

U subotu, 21. 4. 2012. godine, u 9.30 ~asova, na Gradskom grobqu odr`a}emo pomen na{em dragom Nikoli. Neverica, tuga, samo}a, bol. O`alo{}ena supruga Smiqana.

ro|. Miloradov iz Rumenke

51531

51361

51440

51414

Posledwi pozdrav dragoj snaji i ujni

Pro{lo je pet godina od kako nas je napustila na{a voqena

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom ocu, suprugu i dedi

Milevi ]uk od devera Bo`idara i Qubice.

Sa qubavqu i po{tovawem uspomenu na tebe ~uva tvoj brat Luka sa porodicom. 51379

^ETRDESETODNEVNI POMEN

SEDMODNEVNI POMEN na{em voqenom bratu i ujaku

Radovanu Kolarskom iz Rumenke

Vera Kothai

Milevi ]uk od: Mare, Sne`ane i Radoslava Brki}a sa porodicama.

Milenko Terzi} iz Bege~a Se}awe budi uspomene na tvoju qubav, dobrotu i po`rtvovanost koju si nam pru`ao. Supruga Qubica, sin Radoslav i snaja Sofija.

51354

51430

51411

POMEN Dana, 23. 4. 2012. godine, navr{ava se {est godina od kada smo ostali bez na{e drage supruge, majke, bake

JEDNOGODI[WI POMEN Danas, 21. 4. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, obele`i}emo godinu dana od tvog odlaska, a mi jo{ uvek ne verujemo da nam se ne}e{ vratiti.

GODI[WI POMEN

Porodica Randeq.

Tuguju za wim: Seja - Danica, sestri} Brana i snaja Bojka.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 21. 4. 2012. godine, odr`ati pomen na{em dragom suprugu, ocu, dedi i svekru. S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u ~uvamo najlep{e uspomene na tebe. Tvoji: supruga Gospava, sinovi Dragan i Milan, unuk Radovan i snaja Jovana. 51274

POMEN Navr{avaju se ~etiri godine od kako nije vi{e sa nama na{ dragi suprug, otac, deda i tast

Nada Markovi} ro|. [upica 1940 - 2010.

Milke Grahovac

Navr{avaju se dve tu`ne godine od kako nisi sa nama, ali ve~no `ivi{ u na{im srcima. Tvoji najmiliji: suprug Drago, sin Branko, snaja Gordana, k}erka Dragana, zet Milan i unuci Dajana, Igor i Marina.

Vreme prolazi, ali nije lek, ve} tiha patwa i ve~na tuga. Lepe uspomene na tebe su sa nama i ve~no hvala draga mama.

51333

51421

51335

[ESTOMESE^NI POMEN

Nikoli Ninkovi}u

obele`i}emo danas, 21. 4. 2012. godine, u 10 ~asova, na Ka}kom grobqu.

51541

22. 4. 2010 - 22. 4. 2012.

@ivku Randequ

^uvamo te od zaborava u srcima i mislima. Suprug I{tvan, k}i Gabriela, zet Lazar i unuci Olivera, Du{an i Stefan.

[ESTOMESE^NI POMEN

Tvoja }erka Mirjana.

Dvadesetijedna godina je pro{la od kada je umro na{ dragi otac i dve od kako je umrla na{a draga majka.

Petar Popovicki 1944 - 2011. Tvoji: supruga Dragica, }erka Mirjana, unuke Aleksandra i Tijana i zet Nenad.

Jovan Drageqevi} 23. 4. 2008 - 23. 4. 2012. Tuguju za wim i ~uvaju od zaborava: supruga Isidora i }erke Gordana i Jelena sa porodicama. 51259

51474

Osamnaest tu`nih godina

Dana, 20. 4. 2012. godine preminuo je na{ dragi otac i deda

Dimitrije i Slavinka Milovanov Du{an Zec

Du{an Zec

1936 - 2011.

Nikola Peri} Nixo

1936 - 2011.

Te{ko je pomiriti se sa bolnom istinom da te vi{e nema. Ostala je samo tuga i velika praznina, ali ti }e{ uvek `iveti u mom srcu.

Tuga i bol ne prestaju. Vreme ne mo`e da zale~i rane na du{i nakon tvog odlaska. Mnogo nam nedostaje{.

Tvoja sestra Nevenka.

Supruga Miqa, sin Milorad i }erka Mirjana sa porodicama.

51352

51351

Stevan Zurkovi} 1923 - 2012.

S po{tovawem i qubavqu, sinovi Aca i Ivan sa porodicom.

Voqeni se ne zaboravqaju.

Sahrana }e se obaviti danas, 21. 4. 2012. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoja Marija - Maca.

51431

51356

O`alo{}ene: }erka Mirjana i unuke Jovana i Jelena. 51537

07.00 Кухињица 08.00 Вести 08.05 Програм за децу 08.45 Вуков видео буквар-слово „Р“ 09.05 Хајде са мном у обданиште 09.30 Колико се познајемо – квиз 10.30 Питам се,питам се 11.00 Путеви наде 11.30 Агро мозаик 12.00 Вести 12.10 Академац 12.35 Увек медаља 13.05 Без упута 14.00 Биографије познатих 14.45 Хроника 62. Фестивала професионалних позоришта Војводине 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Петказање 16.20 Све о животињама 16.45 Потрошачки репортер 17.00 ТВ Дневник 17.25 Политбиро 17.55 Херкулес, филм 1.део 19.15 Први пут на гласање 19.30 ТВ Дневник 20.10 Биографије познатих 21.00 Фаца 22.00 Војвођански дневник 22.35 Први пут на гласање 22.40 Из нашег сокака 23.35 Биографије познатих 00.20 Хроника 62. Фестивала професионалних позоришта Војводине 00.30 Херкулес, филм 1. део 01.50 Политбиро 02.15 Путеви наде 02.40 Из нашег сокака

Академац У првој емисији студентске серије „Академац“ млад, студентско-водитељски пар Теодора и Борис, покушавају да открију да ли је варање на испитима појава која је у успону, у тренду, потреба или само лењост. Уредница серијала: Тамара Буревић (РТВ 1, 12.10)

06.30 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.10 13.45 15.35 15.45 16.10 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.05 00.10

tv program

subota21.april2012.

Чему... Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) 3. фестивал Златних ансамбала Војводине 1. део Вести (мађ) Емисија на мађар..са титл.на српском + музика ТВ Баштина Добар пандур, савршен пљачкаш, филм Цртани филм Хајде са мном у обданиште Вуков видео буквар-слово „Р„ Питам се, питам се Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Сучељавање, емисија (мађ) ВИВЕ 2011. фестивал народне муизике (мађ) НОМУС 2008., музички програм Први пут на гласање ТВ Продаја

06.00 07.30 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.35 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке Све о животињама ЕТВ Ноге на пут И-вести Хало, председниче Простор Здравље је лек Дискавери Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Сајам инфо нет Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

06.16 Бразде 07.09 ТВ лица...као сав нормалан свет 07.55 Велики је свет 08.25 Бернард 08.30 Срећни клинци 08.50 Чудовишта и гусари 09.00 Зујалице 09.25 Вилењаци 09.42 Верски мозаик Србије 10.30 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Свет здравља 12.40 Време одлуке 12.55 Моја лепа Србија 13.30 Грађанин 14.00 Лети, лети песмо моја мила 14.30 ТВ фељтон 14.55 Најлепше бајке браће Грим: Краљ брадоња, филм

Бранко Станковић

06.00 Заувјек сусједи 08.00 Добра земља 08.50 Топшоп 09.00 Цртани филмови 10.30 Више од живота 11.00 Вести Б92 11.35 Два и по мушкарца 13.00 Тенис: АТП Мастерс 1000, Монте Карло, прво 1/2 финале 14.30 Интернат 16.00 Вести 16.35 Ноћни ТВ пројекат 18.00 Тенис: АТП Мастерс 1000, Монте Карло, друго 1/2 финале 18.30 Вести 19.05 Наша мала клиника 20.00 Истражитељи из Мајамија 21.00 Филм: Гас до даске 23.30 Вести Б92 00.00 Спартак, богови Арене 01.10 Филм: Амерички психо 2 02.40 Инспектор Валандер

Квадратура круга

06.30 09.05 09.15 09.35 10.30 11.00 11.55 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.30 16.00 16.05 17.00 17.05 18.00 18.30

Серија Неон сити Време је на мојој страни Серија Азбука родитељства Серија Глава на главу Ленија Вести Ево нас код вас Вести Серијски програм Серија Витраж Вести Охрид Вести Серијски програм Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.30 Сајам инфо 20.00 Све што желим 20.30 Седам НС дана 21.00 Личности и догађаји - Мира Ступица 22.00 Објектив 22.35Лична грешка 23.00 Охрид 23.30 Серијски програм

10.00 10.30 11.45 13.00

Премијер лига магазин Најава Премијер лига СК студио АТП Мастерс Монте Карло 1/2 финале 18.00 Португалска лига: Бенфика – Маритимо 20.00 Белгијска лига: Лиерсе – Серкле Бруге 22.15 Португалска лига: Порто – Беира Мар 00.15 Премијер лига: Арсенал – Челси 02.00 АТП Мастерс Монте Карло 1/2 финале

Јелена (12), Петар (8) и Милан (6) Марјановић, из златиборског села Доброселица су деца којој је живот ускратио много тога, најпре родитеље, а потом и детињство какво имају друга деца у Србији. Пре две године остали су без мајке, а пре пола године, отац је изгубио је живот док је радио са трактором. Аутор: Бранко Станковић (РТС 1, 18.30) 06.05 08.00 09.06 10.57 12.35 12.50 13.00 16.01 16.55 18.30 19.00 19.30 20.09 21.03 00.26 02.17 05.00 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Дневник Тенис -Фед Куп, Русија - Србија Тенис: Фед Куп, Русија - Србија, пренос Војна академија Госпођица Марпл, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Војна академија Перл Харбур, филм Били Батгејт, филм Тенис: Фед куп, Русија - Србија (р) Војна академија Верски календар

04.00 08.30 10.00 11.00 13.00 15.00 16.00 17.00 18.00

Дођи на вечеру Домаћин Повратак у цивилизацију Сурвајвер Филм: Плавуша са Харварда Жене Радна акција Сулејман Величанствени Фудбалска утакмица: Црвена звезда-Слобода 20.00 Сулејман Величанствени 21.30 Квиз: Савршен минут 23.55 РБ еко герила

Зрно по зрно Поред редовних прилога Вести и Продуктна берза, гледаоци могу погледати и разговор са Васом Стојшиним о активностима Одељења за кукуруз Института за ратарство и повртарство у Новом Саду. (КТВ, 12.00)

Kings of Strings Трио виртуозних гитариста окупљен на турнеји по југоисточној Европи под називом „Kings of Strings” представио се на 13. Гитар Атр фестивалу у препуној дворани Сава центра. Томи Емануел, Влатко Стефановски и Стокело Розенберг демонстрирали су неколико различитих музичких жанрова. (РТС 2, 23.10) 15.55 Фудбал : Јелен супер лига: Смедерево - Партизан, пренос 18.00 Вреле гуме 18.30 Тотал тенис 18.45 Школска олимпијада 19.00 Сусретања - 30 година: Сусрет са Мокрањцем 20.15 Изгубљени светови 21.00 Потрошачки саветник 21.30 Свет спорта 22.00 Фудбал-Јелен суперлига 22.15 Аристотелова лагуна 23.10 Кингс оф стрингс 00.13 Вреле гуме 00.46 Фудбал: Јелен супер лиг, Смедерево - Партизан (р) 02.15 Моја лепа Србија 02.50 Музички програм 03.20 Изгубљени светови: Атлантида

06.00 06.30 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 16.00 18.00 18.30 19.00 19.30 19.55 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.30

ВОА Маратон Здравље и Ви Филм: Прича о ајкулама Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Здравље и Ви Сваштарица Вести Вече са Џулсом Холандом Филм: Прекобројна Вести Слике живота Улови трофеј Мајсторски Двоугао Узвраћен ударац Филм: Обогати се или умри покушавајући Филм: 36. станица Филм: Прекобројна Филм: Обогати се или умри покушавајући Филм: 36. станица

dnevnik

c m y

07.00 Добро јутро 10.00 Викендвизија 11.30 Немогућа мисија 12.30 Живот у тренду 13.30 Звезде и фанови 14.00 Голд музички магазин 16.00 Филм: Бурдуш 18.00 Магазин ин 19.30 Национални дневник 20.00 Нове курсаџије 21.00 Везде гранда 23.30 Филм: Пут око света 01.30 Филм: Преступник 03.30 Филм: Секунда за смрт

Миломир Марић

Голи живот Исповест Веселина Шљиванчанина после изласка из Хашког затвора. У Хашком казамату највише се дружио са Слободаном Милошевићем, који му је пред смрт открио највеће српске државне тајне... Аутор: Миломир Марић (Хепи, 21.30) 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 14.30 15.55 16.00 16.15 17.55 18.30 19.00 19.30 21.30 23.00

Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мегаминималс Меда Чарли Телешоп Барби и три мускетара Генератор Рекс Фантастично путовање Моји џепни љубимци Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Скадарлијом Долина вукова Вести Телешоп Долина вукова Телемастер Моја Србија Црни Груја Филм Голи живот Филм

Ен Арчер

Преступник Вољени породични човек са обећавајућом будућношћу, Вејд Портер, изненада губи све за шта је живео, када случајно буде убио криминалца који је упао у његову кућу. Осуђен је на три године у опасном затвору где правила цивилизованог друштва више не постоје. Улоге: Стивен Дорф, Вал Килмер, Ен Арчер, Сем Шепард Режија: Рик Роман Вог (Пинк, 01.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota21.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СЛИКЕ ИЗ ЖИВОТА ГРОФА Л. Н. ТОЛСТОЈА

Пише: Владимир Федоровски 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Четири венчања - Америка Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Уштедети купујући Луда вожња Нисам знала да сам трудна Новац на јеловнику Четири венчања - Америка Чудни облици зависности Рођени са шизофренијом Л.А. Инк Новац на јеловнику

07.00 09.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.30

Ен Хетавеј 08.00 Џез баронеса 09.30 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 10.00 Ван Гог – комплетна прича 11.00 Азијске монархије 12.00 Германска племена 13.00 Заљубљен у Барбару 14.30 Животиње које су ушле у историју 15.00 Звезде сребрног екрана 16.00 Стварање новог човека: Тајни експерименти у совјетским лабораторијама 17.00 Истина о... 18.00 Све Кенедијеве жене 19.00 Азијске монархије 20.00 Исус пре Исуса 21.00 Дешифровање мајанског кода 22.00 Видео је убио радио 23.00 Звезде сребрног екрана 00.00 Стварање новог човека: Тајни експерименти у совјетским лабораторијама 01.00 Истина о...

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Старла и јахачи драгуља Операција Далматинац Живот једног мрава Филм: Човек са четири ноге Филм: Још овај пут Филм: Боље од бекства Филм: Заштитник Филм: Доказ Филм: Јеврејски чекић Врућа нација Успаљене детективке

До каз Ке трин је пре ле па ма те ма ти чар к а ко ја оста вља свој жи вот по стра ни да би се ста ра ла о свом бри ли јант ном оцу, та к о ђе ма те ма ти ча ру. Ка да от кри је да је ње ном оцу остао је дан на из глед не ре ши ви ма те ма тич ки про блем или „до каз“, она од лу чу је да га ре ши уз по моћ бив шег уче ни ка ње ног оца... Уло ге: Ентони Хопкинс, Гвинет Палтроу, Хоуп Дејвис, Џејк Гиленхол Ре жи ја: Џон Мејден (Синеманија, 20.00)

Хоуп Дејвис

06.00 07.30 08.00 10.05 11.30 12.55 14.40 16.20 18.20 20.05 21.50 23.25 00.55 02.35 04.20

Инкогнито Филмови и звезде Авалон Завера ћутања Титеф Ја сам број четири Ноћ за памћење Друштвена мрежа Ранго Ноћ страве Џоунсови Сајрус Љубав на даљину Ноћ страве Токијски кумови

Пут ни ци Клер је млад пси хи ја тар ко га усред но ћи по зо ву у бол ни цу због пе те ро љу ди ко ји су пре жи ве ли пад пут нич к ог ави о на. Под над зо ром свог мен то ра, Пе ри ја, она с њи ма ор га ни зу је груп ни рад. По себ ну па жњу по све ћу је Ери ку... Уло ге: Ен Хетавеј, Патрик Вилсон, Дајен Вист, Дејвид Морс Ре жи ја: Родриго Гарсија (ХРТ 1, 23.35) 07.33 Хрватска хроника БиХ 07.55 Кинотека: Трагови прошлости, филм 09.15 Лантернист, док. филм 10.10 Кућни љубимци 10.46 Ушћа река: Неретва, док. серија 11.18 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.10 Спорт 12.30 Ветерани мира 13.17 Духовни изазови 13.48 Призма 14.34 Mањински Мозаик 14.49 ХАЗУ портрети 15.01 Еко зона 15.32 Медвјеђа породица и ја, док. серија 16.30 Евромагазин 17.00 Вести у пет 17.09 Време сутра 17.20 Репортери 18.23 Потрошачки код 18.52 Глобално село 19.30 Дневник 19.58 Спорт 20.10 До последњег збора 21.54 Пацифик 22.55 Дневник 3 23.10 Спорт 23.35 Путници, филм 01.10 Под ударом закона, филм 02.52 Тајанствени воз, филм

08.39 Опера бокс 09.10 Аниманијаци 09.30 Дошљаци су закон! 09.57 Мала ТВ 10.27 Кућни свемирци 10.54 Последња велика вожња, филм 12.30 КС Ауто 13.03 Обртник и партнер 13.35 Анатомија једнога дива, докуметнарни филм 14.28 Принц Валиант, филм 15.59 4 зида 16.59 Ружиона 17.29 Генерација Ипсилон 17.59 Руњићеве вечери 18.55 Рукомет, ЛП - 1/4, финала: ЦО Загреб - THW Киел, пренос 21.12 Дневно светло, филм 23.16 Манкелов инспектор Валандер 00.45 Моника Лесковар и Симфонијски оркестар ХРТ-а 02.05 Ноћни музички програм

07.00 08.30 10.00 11.30 13.00 15.00 16.30 18.00 20.00 22.00 00.00 01.30

Осуда Мрачни анђео Породица Брејди у Белој кући Кад анђели наврате у град Крсташ Протуве са трибина Викенд на дежели Резервне убице Чувајући тесу Багзи У сенци моје сестре На ивици

04.00 06.00 08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Признање Телма и Луиз Бул Дурам Бела палата Скупље од драгуља Бубамаре Тwо иф бy сеа Пољуби ме за збогом Џеронимо: Америчка легенда Признање Секси латино девојке Сомот

Убиства у Мидсамеру Видовњак Монк Бража и сестре Хаваји 5-0 Завет Убиства у Мидсамеру

07.30 Поп Пикси 08.50 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.15 Училица 09.50 Колумбо: Погодна за подвалу 11.20 Пороци Мајамија 13.10 Породица из предграђа, филм 14.50 Мушка ствар, филм 16.45 Дискавери: Задивљујућа Земља, док. серија 17.40 Кувар и по 17.45 Дискавери: Задивљујућа Земља, док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Мистер Бин на празницима, филм 21.40 Кућа дебеле маме 2, филм 23.30 Жал, филм 01.35 Астро шоу 02.35 РТЛ Данас 03.10 Дискавери

Пла жа Мла ди Ри чард, по пу лар ном кул ту ром оп сед нут обо жа ва тељ ви де о -и гри ца и фил мо ва о Ви јет нам ском ра ту, пу ту је све том по ку ша ва ју ћи што је мо гу ће ви ше да од го ди са зре ва ње и по че так пра вог жи во та. Уско ро про на ла зи ма пу до рај ског остр ва... Уло ге: Леонардо Дикаприо, Тилда Свинтон, Вирџинија Ледојен, Роберт Карлајл Ре жи ја: Дени Бојл (РТЛ, 23.30)

Леонардо Дикаприо

08.10 Мегаградитељи 09.05 Моћни бродови 10.00 Људских руку дело – Азије 10.55 Велики подухвати 11.50 Грађевинске интервенције 12.45 X-машине 13.40 Врхунско градитељство 14.35 Врхунско оружје 15.30 Велике селидбе 16.25 Како се прави? 16.55 Како се то прави 17.20 Људских руку дело – Азије 18.15 Позадина авионских несрећа 19.10 Борна кола браће Хау 20.05 Како се прави? 21.00 Обнова Јапана 21.30 Исповести мафијаша 21.55 Преживљавање 22.50 Америчка тајна служба 23.45 Угаљ 00.40 Борна кола браће Хау

08.30 10.30 11.15 15.30 18.30 20.00 23.00 00.30

Билијар Аутомобилизам Билијар Билијар Билијар Билијар Борилачки спорт Билијар

Ру ским ме то дом Ган ди осло бо дио Ин ди ју

ол стој, већ бо ле стан, кре нуо је на Крим, на пи та ње шта ће на кон ње го ве смр ти би ти с аутор по сед ко ји му је из нај ми ла гро фи ца Со фи - ским пра ви ма на ње го ва де ла. Же лео је да она од ја Па њи на. Би ла је то пра ва па ла та, окру - мах по ста ну јав но до бро. Но, ње го ва же на, у стра же на ве ли чан стве ним вр то ви ма из над оба ла Цр - ху од пи са ња те ста мен та, као и у жар кој же љи да ног мо ра, али суд би на ће на ста ви ти да га ши ба. У се до мог не днев ни ка свог су пру га, где се пла ши но вем бру 1906. умр ла му је нај дра жа кћер Ма ри - ла да је при ка за на као ка ква фу ри ја, стал но га је ја. „Те шко ми је”, за пи сао је „због мо рал ног си ро - над зи ра ла. У то ме је по сти гла чак и до го вор са ма штва мо је де це, из у зев Ма ри је.” „Је ди но она”, си но ви ма. Ни је зна ла да је днев ни ке већ одав но пи са ће ка сни је Сер геј Тол стој, „зна ла је да на шем од нео Черт ков и за и ста се по на ша ла као опа ка же оцу по да ри не жност и то пли ну ко ји су му би ли на. Пре ти ла је, ви ка ла, и да ље глу ме ћи да же ли да то ли ко по треб ни.” се уби је. У Ја сној По ља ни се 1907, по по врат ку из из Тол стој, ко ји је жар ко же лео да оде на не ко пу гнан ства, опет по ја вио опа сни Тол сто јев уче ник сто ме сто где би окон чао жи вот у спо ко ју и ме ди Вла ди мир Черт ков. Ца ри стич ка по ли ци ја, ко ја је та ци ји као не ки ста ри бу дист или ис по сник, осе сву да про го ни ла тол сто јев це, про те ра ла га је из ћао се за хва ћен тим ко ви тла цем же ља љу ди око тул ске гу бер ни је. На ста нио се крај Мо скве, где се бе. Го во рио је: „Черт ков ме је уба цио у бор бу му је Тол стој ви ше пу та од ла зио у по се ту. Сва ки ко ја ми је муч на и ко је се га дим”. Опа сни уче ник су срет иза зи вао је на па де љу бо мо ре гро фи це Тол - је по бе дио; у прат њи дво ји це сво јих са рад ни ка, стој. Она ни је под но си ла тог, го во ри ла је, „на ме тљив ца и на с ил н и ка”. По с ле из г нан ства, Черт ков се пред ста вљао као му че ник. Ње гов по ло жај код учи те ља се учвр стио па га је он име но вао за „зва нич ног про п а г ан д и с ту Тол с то ј е в их иде ја”. Черт ко ву ни де сет го ди на из гнан ства ни је смек ша ло ка рак тер. Тај стро ги, са мо жи ви, ауто ри тар ни, огра ни че ни и мно го ве ћи тол сто је вац не го што је био сам учи тељ, про на шао је са ве зни цу у мла дој Алек с ан д ри, нај м ла ђ ој Тол сто је вој кће ри. Она је сво га оца обо жа ва ла и ди ви ла му се, док је пре ма мај ци га ји ла Од плуга му је било теже да бежи од жене злоб на осе ћа ња. Черт ков је тра жио од Алек сан дре тај но се са стао с Тол сто јем у шу ми на обо ду Ја сне да от ку пи део ње ног лич ног по се да и она је при - По ља не и стар цу дао ве лик бе ли лист хар ти је. ста ла. Ту је по диг ну та ве ли ка др ве на ку ћа. На пр - Апо стол је на пи сао сво ју опо ру ку и сва сво ја де вом спра ту сме сти ли су се „са рад ни ци”, ко ји су ту ла оста вио кће ри Алек сан дри. спа ва ли на го лом по ду, умо та ни у сво је ка пу те, У сеп тем бру 1910. пи сао је Ма хат ми Ган ди ју, док су Черт ков и ње го ви ста но ва ли у удоб ним со - та да прав ни ку у Јо ха нес бур гу. Он је већ 14 го ди ба ма у при зе мљу. на био рев но сни Тол сто јев при ста ли ца: ја ко су га По след ње го ди не Тол сто је вог жи во та про ти ца - дир ну ли спи си „Бож је цар ство је у ва ма„, као и ле су у мрач ној ат мос фе ри, за тро ва ној су пар ни - „Шта да ра ди мо?„ Тол сто је во пи смо Ган ди ју је у штвом два кла на, ко ји су се оти ма ли на сен ти мен - не ку ру ку и ње гов ду хов ни те ста мент. У ње му је тал ном и ма те ри јал ном по љу. Бо ри ли су се око све ча но про кла мо вао дог му о па сив ном от по ру и ру ко пи са, днев ни ка, а ко нач но још јед ном је рас ту ма чио. и те ста мен та ста рог чо ве ка. Кад се вра тио код кће ри у Гро фи ца Со фи ја, чак и уз Био је то уисти ну Тол сто јев Ја сну По ља ну, опет су га по че по моћ си но ва, стал но је цр ни ро ман! ле из је да ти ста ре сум ње па је у „Те шко је мо јој из му че ној над зи ра ла сво га оста ре лог днев ни ку пи сао: „До ђе ми да ду ши. Пи там се шта же лим: по бег нем од свих њих”. То је и му жа. Осим те ста мен та, да их све на пу стим? Али где учи нио ме сец да на ка сни је. жар ко је же ле ла да се да одем? Бо гу. Срам но же лим Про бу ди ли су га ти хи ко ра ци и да умрем”, за пи сао је Тол стој до мог не ње го вих днев ни ка, чуо је шу шта ње па пи ра: Со фи у све ш чи ц и с нат п и с ом ја је пре ту ра ла по ње го вим фи пла ше ћи се да је у њима „Днев н ик за са м ог се бе„, о ка ма. Сму чи ло му се. На пи при ка за на као фу ри ја скри ве ној у чи зми. сао је опро штај но пи смо же ни Ње го ва кћи Алек сан дра ће и у дру штву свог при ја те ља 40 го ди на ка сни је у сво јој књи зи пи са ти: „Не, мој ле ка ра Ду ша на Ма ко виц ког кре нуо во зом ка ма на отац ни кад не ће мо ћи да оде! Ње го ва сла ва га сти ру Оп ти на Пу сти њи. Ту је на пи сао пи смо кће оки ва, љу ди га ни кад не ће оста ви ти на ми ру јер ри Алек сан дри и оба ве стио је и о на ме ри да су тра без ње га ни су ни шта!” по ђе у ма на стир, где је жи ве ла ње го ва се стра Ма Тол сто ју сна га по пу шта. И да ље пи ше, а та на - ша. На пи сао је пи смо и сво јој же ни, а по том је на ви ка је за ње га зна чај на као и сам жи вот. Об ја - пу стио уто чи ште у стра ху да по ро ди ца не кре не да вљу је члан ке „Не убиј„ и „Ви ше не мо гу да ћу - га тра жи. На пу ту је до био гро зни цу и по зли ло му тим„, у ко јем за го ва ра уки да ње смрт не ка зне. Тај је. С Алек сан дром, ко ја је до шла по ње га, иза шао ће чла нак иза зва ти мно го бу ке, цео об ја вљен у је из во за на ма лој ста ни ци Аста по во. Сме сти ли су стра ној штам пи, а у ру ској са мо у од лом ци ма. га у со бу управ ни ка. Имао је упа лу плу ћа. Черт Осим то га, по чи ње да учи хе бреј ски је зик. За свој ков, а не што ка сни је и гро фи ца Тол стој, до шли су 80. ро ђен дан ве ли кан је до био го ми ле по кло на, у Аста по во. Но, стар цу, ни су ре кли да му је ту и пи са ма и те ле гра ма, ко ји га баш и ни су мно го же на. По след њи пут је у раз го во ру с кће ри ма ре дир ну ли. У сеп тем бру 1909. по след њи пут пу ту - као им: „Са ве ту јем вам да има те на па ме ти ово: на је у Мо скву, где га је по здра ви ла огром на ма са овом све ту има мно го љу ди сем Тол сто ја, али ва све та. ше су очи упр те са мо у ње га”. Черт ков и Алек сан У то вре ме пи сао му је је дан сту дент и тра жио дра су до кра ја за бра њи ва ли гро фи ци Тол стој да да се од рек не ти ту ле гро фа, има ња, удоб но сти, ви ди му жа. Тек ују тро 20. но вем бра пу сти ли су је по ста не лу та ли ца и про си од вра та до вра та. Тол - код ње га, кад је већ био у ко ми. Умро је сат ка сни стој му је од го во рио да је о то ме одав но ма штао и је. Окрут ни крај за тај ве ли ки брач ни пар. да од то га ни је од у стао. Већ одав но га је му чи ло КРАЈ Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota21.april2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Леп и роматичан дан за вас, значајан за љубавни однос, кроз сусрет удвоје, очи у очи, трептај уз трептај. Можете слободно претеривати у задовољствима. Изађите с драгом особом у ресторан.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

21. april 2012.

Субота је, а млад Месец! Због тога бисте могли овај дан доживети бурније него што заслужује. Јаке жеље и страсти ће вас лако повести у неизвесност. Предстоји интензиван и продуктиван доживљај. Добар провод.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Неки тајни сусрет ће бити више него симпатичан и пријатан. Прија вам друштво особе која уме да се опусти и ужива. Мање причајте, више слушајте, да бисте боље видели и сагледали ствари какве јесу.

Млад Месец, данас, у хедонистичком знаку Бика вам омогућава добар провод и много нежности с драгом особом. Мотивисани сте да урадите праве ствари и решите ситуације из прошлости. Опуштено.

Имате повољан утицај и склад с једном женском особом, било да је то везано за каријеру или сам међусобни однос. Други су склони да вам се приклоне, да буду у вашем друштву. Креативност.

Практични сте и радни, вредни, физички активни. Овог викенда бисте могли планинарити, шетати и дисати пуним плућима. Или уживајте с породицом у продуженом одмору, ако може. Иностранство.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Однос с пријатељима и драгом особом вам доноси много задовољства. Романтика такође. Приклоните се партнеру и препустите вођству и утицају вољене особе. Само данас, за промену.

У приватном послу можете направити добру и стабилну сарадњу с особом од поверења. Током дана ћете провести лепе и пријатне тренутке, али не заборавите и оно што вам доноси успех.

Данас је прави дан за љубав, провод и уживање. Умете да дочарате романтику и све оно што захтева дати тренутак. Покажите своју хедонистичку страну. Поставите вољену особу на пиједестал.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Пролеће позитивно утиче на вас, било директно или индиректно, преко партнерског одоса. Према другима, партнеру, постављате се с разумевањем и стрпљењем и пружите им подршку. Зато што можете.

Имате много идеја и могућност да сређујете свој дом. Дочарајте атмосферу по свом укусу. Драга особа вам долази у госте, да заједнички стварате и размењујете оно чему тежите и што волите.

Краћи пут и продужени викенд су право решење који треба да одаберете у овом тренутку. Драга особа је спремна да подели с вама и материјалне и духовне добробити. Заборавите посао, ако можете.

TRI^-TRA^

Поново љубав V REMENSKA

PROGNOZA

Сунце,

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 19 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 19 Niш

Ме сец да на на кон рас ки да, Ева Лонгорија и Едуардо Круз, брат слав не глу ми це Пенелопе Круз, из гла ди ли су не су гла си це и об но ви ли ве зу. Ева и Еду ар до сни мље ни су у шет њи зо о ло шким вр том у Лос Ан ђе ле су с Еду ар до вим ма лим не ћа ком. По љуп ци и за гр ља ји ко ји ма је Ева оба си па ла деч ка по ка за ли су да је глу ми ца и да ље лу до за љу бље на у не ко ли ко го ди на мла ђег му зи ча ра. Ева и Еду ар до упо зна ли су се у ја ну а ру 2011. и то за хва љу ју ћи Пе не ло пе Круз, ко ја је глу ми ци се ри је „Очај не до ма ћи це” пред ста ви ла сво га бра та на јед ној за ба ви.

Evropa

Па киша

НО ВИ САД: Пре подне сунчано, а по подне развој облака уз могућу краткотрајну кишу и локални пљусак. Ветар слаб до умерен западни. Притисак испод нормале. Минимална температура 7, а максимална 19 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Ујутру облачно на североистоку Војводине са кишом, затим сунчано свугде. По подне следи развој облака уз смену облачних и сунчаних периода и могућу краткотрајну кишу и локалне пљускове понегде. Ветар умерен западни. Притисак испод нормале. Температура од 7 до 19 степени. СР БИ ЈА: Пре подне сунчано, а средином дана и по подне развој облака уз смену облачних и сунчаних периода и пролазну кишу и локалне пљускове понегде. Ветар слаб до умерен западни. Притисак испод нормале. Минимална температура 5, а максимална 21 степен. Прогноза за Србију у наредним данима: У недељу сунчано и мало топлије, а по подне на северу Србије могући локални пљускови. У понедељак променљиво облачно са пролазном кишом. Од уторка све топлије. Максимална температура изнад 20, а у другој половини идуће седмице и преко 25 степени.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Биометеоролошка ситуација пријаће већини хроночних болесника. Благи опрез саветује се особама са срчаним и психичким тегобама. Од метеоропатских реакција могу се јавити главобоља, реуматски болови и поремећаји сна.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 14 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA На неком коктел партију једна жена рече другој: - Па, ти носиш свој венчани прстен на погрешном прсту! - Да, јер сам се удала за погрешног човека.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

180 (9)

Slankamen

306 (5)

Jaшa Tomiћ

Apatin

238 (4)

Zemun

371 (15)

Tendencija stagnacije

Senta

316 (2)

Bogojevo

203 (-1)

Panчevo

378 (14)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Smederevo

526 (20)

Titel

312 (4)

NERA

Baч. Palanka 218 (-4) Novi Sad

236 (-3)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

310 (-26) N. Kneжevac

SAVA

68 (16)

Tendencija stagnacije

283 (5)

Tendencija porasta i stagnacije

S. Mitrovica 359 (32) Beograd

Kusiћ

322 (18)

192 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja