Dnevnik 21.maj 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 21. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23441 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

U SRBIJI ODR@AN DRUGI KRUG PREDSEDNI^KIH IZBORA, U VOJVODINI SE GLASALO I ZA POKRAJINSKE POSLANIKE

To mi slav Ni ko li} po be dio Bo ri sa Ta di }a

Tomislav Nikoli} pobedio je ju~e Borisa Tadi}a u drugom krugu izbora za predsednika Republike. Nikoli}, koga je za predsedni~kog kandidata predloìla Koalicija „Pokrenimo Srbiju”, dobio je poverewe 49,8 odsto, a Tadi}, koga je predloìla Koalicija „Izbor za boqi ìvot” 47 odsto bira~a koji su glasali, rezultati su Centra za slobodne izbore i demokratiju na 100 odsto obra|enog uzorka. Na izbore je iza{lo 46,3 od sto bi ra ~a, od ukup no

Izbori za pokrajinske poslanike Sem izbora za predsednika Republike, u Vojvodini je ju~e odr`an i drugi krug izbora pokrajinskih poslanika po ve}inskom sistemu, a na birali{ta je do 19 sati iza{lo 43,22 odsto bira~a, podaci su Pokrajinske izborne komisije. Najve}a izlaznost na pokrajinske izbore zabele`ena je u Titelu - 58,58 odsto, a najmawa u Zrewaninu 38 procenata, naveo je PIK. U Vojvodini ima oko 1,73 miliona bira~a. Prema podacima DS-a, 42 kandidata ove stranke odnelo je pobedu u drugom krugu, ~ime se broj mandata poeo na 58.

Boris Tadi}

47% Tomislav Nikoli}

skom putu, nego su ovde re{avani unutra{wi problemi koje su stvorili DS i Boris Tadi} – izjavio je Nikoli}. Tadi} je izjavio da su izbori bili fer, da nije razo~aran zbog gubitka izbora i po`eleo sre}u Nikoli}u na du`nosti predsednika. Tadi} je rekao da sigurno ne}e biti novi premijer, komentari{u}i predstoje}e formirawe nove Vlade Srbije budu}i da su pre dve nedeqe odr`ani i par la men tar ni izbori. Rezultate drugog kruga predsedni~kih izbora sino} je objavila i Republi~ka izborna komisija s 52,51 odsto bira~kih mesta. Po tim rezultatima, Nikoli} je osvojio 50,2 odsto, a Tadi} 46,77 odsto glasova bira~a koji su glasali. Izlaznost je, pri tom, iznosila 46,87 odsto. S. N. K.

49,8% 6.771.479 upisanih u bira~ki spisak, naveli su u CeSID-u. To je najmawa izlaznost na predsedni~ke izbore od 2004. godine. Po rezultatima CeSID-a Tadi} je Nikoli}a pobedio u Vojvodini, a izgubio

je u Beogradu i centralnoj Srbiji. Nikoli} je sino} u izbornom {tabu Srpske napredne stranke proglasio pobedu, dok je ne{to kasnije Tadi}, iz izbornog {taba Demokratske stran-

ke, ~estitao protivkandidatu na „zaslu`enoj pobedi”. Nikoli} je zahvalio bira~ima koji su ga podr`ali, kao i onima koji su glasali za wegovog protivkandidata. Izbori su, po re~ima Nikoli}a, prote-

kli „veli~anstveno, srpski, kako i dolikuje” - Srbija ne}e skrenuti s evropskog puta, Srbija `eli da za{titi svoj narod na Kosovu i Metohiji i ovi izbori nisu bili referendum o evrop-

NASLOVI

DOMA]A VALUTA TAVORI NA ISTORIJSKOM MINIMUMU

No va vla da tre ba da smi ri di nar

Politika 4 Pune se klupe u Domu Narodne skup{tine 4 Vlada do 5. septembra

Ekonomija str. 6

5 Na dobo{u i lokali i mlinovi i deo hotela...

11 Autobus tolerancije putuje u Ulum 11 Sombor: Pobednici Atila i Marijana

Reportaè 12 Nije uè za ne daj boè, ve} za porodi~ni biznis

Dru{tvo

str. 16 – 20

SPORT

Vojvodina

13 Pozovi 194 radi pomo}i

Crna 5 Sremci prave „pradu” i „dior” 6 Kola kupuju samo bogati

14 Privatni izvr{iteqi kre}u po dugove

Kultura

Novi Sad 7 Najvi{e stradaju quqa{ke i klupe 9 Ku}na apoteka kao prva pomo} 9 Inkluzija va`na za svu decu

n ABUBAKAR EVROPOM ^ASTIO NOVOSA\ANE

n NOLE DANAS BRANI RIM

Krajem dana pquskovi

23 Odli~an provod, masovna poseta

Najvi{a temperatura 28 °S

POLiTikA

ponedeqak21.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

Bo go sa vqe vi}: Od lu ~i li ma la iz la znost i ne va `e }i li sti }i Direktor Stratexik marketinga Sr |an Bo go sa vqe vi} ocenio je sino} da su pobednika na predsedni~kim izborima odlu~ili mala izlaznost i visok procenat neva`e}ih listi}a u drugom krugu glasawa. Bogosavqevi} je rekao Tanjugu i da preliminarni rezultati po ko-

jima je pobedio To mi slav Ni ko li} pokazuju da su bira~i kaznili one koji su simbolizovali Srbiju u proteklom periodu. On je naveo i da nizak procenat izlaznosti pokazuje da su na izbore iza{li gra|ani koji `ele promene, a da se nisu pojavili oni kojima postoje}e stawe od-

govara. Bogosavqevi} je ukazao i na to da je po podacima kojima raspola`e, u drugom krugu predsedni~kih izbora bilo oko 30.000 neva`e}ih listi}a koji su, u kombinaciji s niskim procentom izlaznosti, doveli do Nikoli}eve pobede nad protivkandidatom Bo ri som Ta di }em.

Ja wi}: Gra |a ni gla sa li pre pro tiv Ta di }a ne go za Ni ko li }a Politi~ki analiti~ar Du {an Ja wi} je ocenio da rezultati predsedni~kih izbora pokazuju da je glasawe bilo „pre protiv Bo ri sa Ta di }a, nego za To mi sla va Ni ko li }a„, ali napomiwe i da je sada sasvim mogu}e da vladu formiraju DS i SNS. – Niska izlaznost je jasan znak da su upravo oni koji su podr`avali Tadi}a – Ujediweni regioni Srbije, Liberalno-demokratska partija i ostali, apstinirali – rekao je Jawi} Tanjugu. On je ukazao na to da je u posledwe tri godine u Srbiji ekonomska situacija i{la sve ni`e i ni-

`e, da je nezaposlenost bila velika, da je bilo „preterane politi~ke manipulacije”. Jawi} smatra da je Tadi} na~inio seriju „antiustavnih poteza”, po~ev od, kako je naveo, zakona o politi~kim partijama, medijima, izborima. – To mu se na kraju obilo o glavu. Naravno, kao izuzetno pogre{na antiustavna je i odluka da raspi{e prevremene predsedni~ke izbore i dogodilo mu se ono {to i Milo{evi}u, i {to }e se verovatno dogoditi svakom ko u Srbiji poku{a tri puta da bude predsednik – napomenuo je Jawi}.

Tre bje {a nin: Sr bi ja po de qe na Psiholog @ar ko Tre bje {a nin izjavio je sino} da je pobeda kandidata Koalicije „Pokre ni mo Sr bi ju” To m i s la v a Ni ko li }a pokazateq da je Srbija i daqe podeqena na dva dela, i dodao da je u prilog Nikoli}evoj pobedi i{la mala izlaznost. On je u izjavi Tanjugu rekao da je bilo jasno

da }e Nikoli} pobediti kada se videla slaba izlaznost bira ~a na iz bo ri ma u dru gom krugu. Bilo je izvesno, kako je dodao, da }e Nikoli}evi glasa~i iza}i na izbore, i dodao da su, s druge strane, zakazali oni koji su iz drugih stranaka, a bliski su Bo ri su Ta di }u.

– Wima je o~igledno bilo mawe-vi{e svejedno, pa nisu iza{li. I naravno, onda je to rezultat – rekao je Trebje{anin. On je ponovio da je Nikoli}eva pobeda pokazala da je Srbija podeqena, ali da, kako je istakao, „sad makar u tom smislu nije podeqena – da li }emo i}i ka Evropi ili ne”.

Jo va no vi}: Gra |a ni ipak è le pro me ne Urednik ~asopisa „Izazovi evropskih integracija” Ni ko la Jo va no vi} izjavio je sino} da se na osnovu relativno male izlaznosti, ali i male razlike izme|u dva predsedni~ka kandidata, moè zakqu~iti da gra|ani ipak èle promene u politi-

ci, ali da ne vide jasno ko tu promenu mo`e da sprovede i na koji na~in. ”To smo delimi~no mogli da zakqu~imo i posle parlamentarnih izbora, ali se tada `eqa za promenama prelila u vi{e politi~kih opcija”, rekao je Jovanovi} Tanjugu.

Milan Ni ko li}: dru ga ~i ji pe riod Politi~ki analiti~ar Mi lan Ni ko li} ocenio je ju~e, povodom preliminarnih rezultata predsedni~kih izbora, da Srbija „ulazi u dosta druga~iji politi~ki period „.

– Mi slim da Sr bi ja sa da ulazi u dosta druga~iji politi~ki period, koji mo`e biti i vrlo turbulentan. Nadam se da }e Nikoli} imati dovoqno dr`avni~ke mudrosti da iza-

Bo `o vi}: Sr bi ja do bi la naj a de kvat ni ju struk tu ru - Predsednik je pomalo lice Srbije, a pobedom predsedni~kog kandidata koalicije „Po-

krenimo Srbiju” To mi sla va Ni ko li }a, Srbija je kona~no dobila najadekvatniju strukturu na svom ~elu, - izjavio je sino} sociolog Rat ko Bo ò vi}. „To je ta struktura, koja, kao {to vidimo, jednog dana je za jedno, drugog dana za drugo. Mi imamo jednu krajwe spornu situaciju sa stanovi{ta vo|ewa ove dràve”. On je dodao da je ishod drugog kruga predsedni~kih izbora za wega „za~u|uju}i” i dodao da nije u znaku „moderniteta i promena”.- ”Taj ishod je ve{to napravqen kao odgovor na ono {to je bila politika DS-a, {to je bila politika Vlade, i ovde je `rtva Tadi}. Sada }emo imati ~oveka koji }e sa svetom da komunicira na na~in koji je primeren svemu onome {to on jeste”, istakao je Boòvi}.

bere prava re{ewa, a nadam se i da }e Tadi} biti u stawu da ovu si tu a ci ju is ko ri sti na kreativan i fleksibilan na~in – kazao je za Tanjug Nikoli}.

Vu le ti}: Ma la iz la znost od lu ~i la Sociolog Vla di mir Vu le ti} ocenio je sino} da je do pobede To mi sla va Ni ko li }a na predsedni~kim izborima do{lo zbog male izlaznosti u drugom krugu glasawa i da novog predsednika dràve o~ekuje period kohabitacije s Vladom Srbije. Vuleti} je rekao Tanjugu i da je uo~i drugog kruga glasawa bilo jasno da }e „biti tesno” i da se moglo desiti da bude i obrnuto da je izlaznost bila malo ve}a.On je naveo i da }e verovatno do}i do kohabitacije jer }e Vladu Srbije formirati partije koje su u drugom krugu izbora podràle lidera Demokratske stranke Bo ri sa Ta di }a. Vuleti} smatra i da }e u o~ekivano te{koj ekonomskoj situaciji biti zna~ajno da li }e ta kohabitacija biti mirna ili }e se politi~ki ìvot u Srbije odvijati u uslovima politi~kih tenzija i nesuglasica.”Vlada je ta koja vodi ekonomsku i socijalnu politiku a na Nikoli}u je da li }e je podràvati ili ne}e”, rekao je on.

PO KONA^NIM PROCENAMA CeSID-a

Ni ko li} po bed nik iz bo ra tralnoj Srbiji 53,2 odsto biLi der na pred wa ka To m i - ta i prvih izve{taja s terena. ra~a dalo poverewe Nikolislav Ni ko li} pobedio je na CeSID je i ovoga puta davao }u, a 44 odsto Tadi}u. Blagopredsedni~kim izborima po procene na osnovu uzorka od jevi} je naveo da je za razliku nezvani~nim rezulatima Ce- 700 bira~kih mesta. Kako je izneo programski od ostalih delova Srbije, izSID-a, iznetim kasno sino}. la znost u Voj vo di ni bi la Za wega je glasalo 49,8 odsto di rek tor Ce SID-a Mar k o natprose~na. iza{lih, dok je lider DS-a i Bla go je vi}, na ovim izborima CeSID je sino} izneo kodoskora{wi predsednik Sr- zabeleèn je mawi odziv nego na~nu procenu, jer kako je isbije Bo ris Ta di} osvojio 47 na bilo kojim drugim odràtakao Blagojevi}, glasovi s odsto glasova. Na drugi krug nim od 2004. godine do danas. KiM, gde je u predsedni~prvom krugu kih iz bo ra Ta d i} do b io u Voj v o d i n i, iz g u b io u Be o g ra d u glasalo oko iza{lo je 46,3 i cen tral noj Sr bi ji 35.000 biraodsto bira~a ~a, ne mogu Ce SID je Ako se gleda po delovima uticati na krajwi rezultat. ovakvu procenu izneo ve} sat Srbije, u Beogradu je 48,9 po- Ra~unice govore da je na ovim nakon zatvarawa birali{ta. sto bira~a glasalo za Niko- izborima bilo 3,2 odsto nevaNovinari su dva sata nakon li}a, a 47,4 odsto za Tadi}a. è}ih listi}a, {to je obi~no okon~awa izbora neprekidno U Vojvodini je pobedio Ta- oko 2,5 posto, pa se pretpostana video-bimu pratili gradi}, nakon {to je za wega gla- vqa da je „belih glasova“ isfikon s rezultatima i izlasalo 52,2 posto, a za Nikoli- pod jedan odsto. zno{}u, a Nikoli}eva pred}a 44,2 procenta, dok je u cennost trajala je od samog starS. St.

De ja no vi}: Gra |a ni ne }e po gre {i ti Predsednica Skup{tine Srbije, koja zamewuje predsednika dr`ave Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} izjavila je ju~e da zna da gra|ani Srbije ne}e pogre{iti u izboru kandidata za predsednika Srbije. – O~ekujem pobedu gra|ana Srbije i znam da gra|ani ne}e pogre{iti, a wihova voqa }e biti obavezuju}a za sve nas – rekla je ona novinarima posle glasawa u Kragujevcu.

Nagla{avaju}i da }e gra|ani Srbije „danas zavr{iti izborni ciklus u ovoj godini„, Slavica \uki}-Dejanovi} je rekla da bi bilo dobro da u naredne ~etiri odnosno pet godina parlamentarna ve}ina, vlada i predsednik ~ine ne samo ono {to su obe}ali u predizbornom periodu nego ono {to je potrebno gra|anima Srbije. – To su boqi ekonomski razvoj, boqi materijalni polo`aj i nacionalni interes Srbije – rekla je ona.

Da ~i}: Vre me je da se is pu ne obe }a wa Predsednik Socijalisti~ke partije Srbije Ivi ca Da ~i} poru~io je ju~e da je politi~ka stabilnost preduslov ako èlimo jaku i uglednu dràvu koja }e za{tititi i na{e nacionalne interese i socijalnu politiku, nagla{avaju}i i da je vreme da se ispune predizborna obe}awa. Lider socijalista je posle glasawa rekao novinarima da je u ovom trenutku najva`nije da izbori proteknu u demokratskoj atmosferi i da narod odlu~i ko }e zastupati wegove interese narednih pet godina. – Srbija nema vremena za ~ekawe, vreme je da se izborni proces zavr{i i da se {to pre konstitui{u svi dràvni orga-

ni, vreme je da se ispune obe}awa – poru~io je Da~i}. – Siguran sam da }e na nekim slede}im izborima kandidat socijalista i koalicije oko SPS-a biti u drugom krugu predsedni~kih izbora i da ne}emo morati da glasamo za drugog kandidata.

De èr: EU sprem na za sa rad wu [ef Delegacije EU u Srbiji Ven san De èr ~estitao je sino} lideru SNS-a To mi sla vu Ni ko li }u na pobedi, kao i srpskom narodu, i poru~io da su pred novim predsednikom odre|eni izazovi, ali da je EU spremna da sara|uje s wim. – êstitam Nikoli}u na izboru za predsednika Srbije. êstitam i gra|anima na demokratskim i konkurentnim izborima 6. i 20. maja. Ovo je dobra vest za demokratiju i stabilnost u Srbiji – rekao je Deèr za Tanjug. Po wegovim re~ima, EU je svesna toga da gra|ani imaju mnoga o~ekivawa, posebno na ekonomskom planu, i da postoje odre|eni izazovi.

– Ali je od velikog zna~aja da se {to pre formira stabilna vlada, kao i parlament, odnosno institucije koje }e se suo~avati s tim izazovima – rekao je De`er. – Jedno od kqu~nih pitawa na kojima mora da se radi je nastavak pomirewa u regionu. – Srbija je nedavno dobila status kandidata za ~lanstvo u EU, i `eleli bismo da nastavimo daqe tim putem zajedno sa Srbijom, Nikoli}em i novom vladom – dodao je on. – Me|u va`na pitawa spadaju i vladavina zakona i ekonomska pitawa i {to pre mora da se po~ne wihovo re{avawe i mi smo spremni da sara|ujemo s Nikoli}em na ostvarewu tih dostignu}a.

Da~i} je podsetio na to da je sa svojim dosada{wim partnerima – Demokratskom strankom ve} razgovaro o budu}oj vladi. – Ve} sutra treba da krenemo u konstituisawe vlasti na svim nivoima, pred nama je zahtevan period, ~eka nas re{avawe brojnih pitawa u nacionalnom interesu i ne sme da se produ`ava period praznine – smatra Da~i}. Lider socijalista je poru~io da svaki narod ima vlast kakvu zaslu`uje i da se narodna odluka mora po{tovati. – Sve {to smo obe}ali kre}emo da realizujemo ve} sutra – naglasio je Da~i}.

Pe {i}: Ka zna za aro gant nu vlast Jedna od nekada{wih lidera DOS-a Ve sna Pe {i} ocenila je sino} da je pobeda To mi sla va Ni ko li }a na predsedni~kim izborima o~ekivana jer su gra|ani kaznili wegovog protivkandidata Bo ris Ta di }a i Demokratsku stranku zbog arogantnog vr{ewa vlasti. Ona je rekla Tanjugu i da su Tadi} i DS „u posledwe vreme dosta arogantno vladali” i da su zaboravili na obi~ne gra|ane, koji su i zbog lo{e privatizacije ostali „bez igde i~ega”. – Ne mo`e niko nikada prema obi~nom ~oveku biti arogantan – rekla je ona.

â nak: Ni je ugro èn do go vor o vla di Lider LSV Ne nad â nak izjavio je sino} da ne o~ekuje da }e rezultat predsedni~kih izbora uticati na formirawe vladaju}e ve}ine koja }e biti okupqena oko DS-a i SPS-a. – Ja sam uveren u to da sama odluka da se pravi vlada toga tipa nije bila odluka koja je ovim na bilo koji na~in pomu}ena – izjavio je ânak Televiziji B-92. – Razlog je vrlo jednostavan: mi se nismo okupili da formiramo vladu po svaku

cenu, ve} da se napravi koalicija koja }e povesti zemqu putem evropskih integracija. Ne vidim za{to bi se taj kurs, {to se ti~e vlade, mewao. Po wegovim re~ima, treba insistirati na tome da novu vladu Srbije formira ona parlamentarna ve}ina koja je 6. maja dobila poverewe gra|ana na izborima. On je objasnio da je rezultat predsedni~kih izbora „ne{to sasvim drugo” u odnosu na rezultat parlamentarnih izbora na kojima

su stranke koje ~ine aktuelnu ve}inu dobile podr{ku gra|ana. – Nemojte zaboraviti da smo pre dve nedeqe imali parlamentarne izbore na svim nivoima. Ovo je ne{to sasvim drugo – gra|ani su ve}inski `eleli da Bo ris Ta di} ne obavqa vi{e predsedni~ku funkciju. To mi slav Ni ko li} je sada tu, ne mislim da je to dobro za zemqu, ali to je voqa gra|ana i vide}emo kako }e se stvari odvijati – kazao je ^anak.

c m y

politika

dnevnik

ponedeqak21.maj2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

Ni ko li}: Sr bi ja ne }e skre nu ti s evrop skog pu ta

Pred sed ni~ ki kan di dat Ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju” i li der SNS-a To mi slav Ni ko li} iz ja vio je si no} da je po be dio u dru gom kru gu iz bo ra za pred sed ni ka Re pu bli ke. On je za hva lio gra |a ni ma ko ji su gla sa li za we ga, kao i oni ma ko ji su gla sa li za we go vog pro tiv kan di da ta Bo ri sa Ta di }a, oce wu ju }i da su iz bo ri pro te kli „ve li ~an stve no, srp ski, ka ko i do li ku je”.

Pot pred sed ni ca SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} bi }e pre mi jer Sr bi je

– Sr bi ja ne }e skre nu ti s evrop skog pu ta, Sr bi ja `e li da za {ti ti svoj na rod na Ko so vu i Me to hi ji i ovi iz bo ri ni s u bi l i re f e r en d um o evrop skom pu tu, ne go su ov de re {a va ni unu tra {wi pro ble mi ko je su stvo ri li DS i Bo ris Ta di} – iz ja vio je si no} u iz bor nom {ta bu Ni ko li}. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja mo ra da raz vi ja svo ju eko no mi ju i da se „oslo bo di” si ro ma {tva, be le ku ge, kri mi na la i ko rup ci je. Ka ko je ka zao, Sr bi ja mo ra da po~ ne da ra di,

Ne sme da bu de ne pri ja te qa Ni ko li} je iz ja vio da u Sr bi ji vi {e ne sme da bu de ne pri ja te qa ve} sa mo po li ti~ kih su par ni ka, i do dao da }e od su tra „svi po no vo bi ti pri ja te qi”. – Raz go va rao sam s pri ja te qi ma i mno gi ma ko ji su po ku {a va li da obez be de po be du dru goj stra ni. Mi }e mo od su tra po no vo bi ti pri ja te qi, za to {to ne è lim da u Sr bi ji bu de ne pri ja te qa, mo è da bu de sa mo po li ti~ kih su par ni ka, ali ne i ne pri ja te qa – na veo je Ni ko li}. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re u se di {tu stran ke re kao da je raz go va rao s li de rom DSS-a Vo ji sla vom Ko {tu ni com i da mu je po ru ~io da su „mo `da u po sled wi ~as pre lo mi li spo ra zu mom” u ko jem se, ka ko je na veo, ni ko ni je od re kao svo je ide lo gi je i po li ti ke, ve} to pi ta we pre pu stio na ro du. tra ì pri ja te qe u sve tu i „da se re {i„ par tij ske oli gar hi je. Is ta kao je da è li da bu de pred sed nik svih gra |a na, i onih ko ji su gla sa li za Ta di }a, i do dao da vi {e ne pri pa da ni j ed n oj po l i t i~ k oj stran ci. – Ovo je vr hu nac mo je po li ti~ ke ka ri je re i je dan od naj t e ` ih da n a. Ovaj dan je pre kret ni ca u Sr bi ji – re kao je Ni ko li}, i na veo da ni je qut ni na ko ga kao i da o~e ku je da ni ko na we ga ne bu de qut, ve} da o~e Foto: B. Lu~i} ku je ~e stit ke.

Slavqe na ulicama Novog Sada

Ni ko li} je re kao da }e pot pred sed ni ca SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} bi ti pre mi jer Sr bi je. Na pi ta we da li je ona jo{ uvek kan di dat ki wa za pre mi je ra, on je od go vo rio: „Mi slim da }e ona da bu de pre mi jer.” Ka da je u pi ta wu re gion, Ni ko li} je na veo da }e ima ti do bre od no se s pred sed ni kom Re p u b li k e Srp s ke Mi l o r a dom Do di kom jer se od nos s qu di ma ko ji vo de dr à ve „ne gra di na li~ nim sim pa ti ja ma ili ne sim pa ti ja ma”. Po we go vim re ~i ma, ima }e i do bre od no se s Hr vat skom: – Sr bi ja i Hr vat ska tre ba da ì ve u mi ru. Vo di }u ve li ku dr à vu ko ja mo ra da ima do bre od no se sa svi ma – do dao je on. – Hr vat ska sa mo tre ba da po ka è da ima isti od nos pre ma svim gra |a ni ma i da je pra va ~la ni ca EU i u me ni }e ima ti sa rad ni ka za sve. Go vo re }i o od no si ma s Cr nom Go rom, li der na pred wa ka je re kao da Sr bi ja tre nut no ima lo {i je od no se s Cr nom Go rom ne go s Hr vat skom, {to je „ne pri rod no”, i is ta kao da }e in ten ziv no ra di ti na una pre | e w u od n o s a s Pod g o r i com. Ka ko je do dao, ka da stu pi na du ` nost, ima } e ozbiq ne po se te SAD, EU i Ru si ji, a po seb no }e tra ì ti sa sta nak s ne ma~ kom kan ce lar kom An ge lom Mer kel bu du }i da je „Ne m a~ k a naj v e } i sa v e z nik Sr bi je” Na pi ta we ka ko ko men ta ri {e iz la znost, on je re kao da ne raz u me ka ko ana li ti ~a ri ne shva t a j u – ve l i k a iz l a znost je ka da su sa mi pred sed ni~ ki iz bo ri, ka da se re {e par la men tar ni pa osta ne dru gi krug za pred sed ni~ ke iz bo re, iz la snost je ma wa po {to qu d i pret p o s ta v qa j u da je ta~ no da su do go vo ri li ne ka kvu vla du. – Sve {to su do go vo ri li da nas mo è iz gle da ti ma lo dru ga ~i je. Vi de }e mo – na veo je Ni ko li}.

POT PRED SED NIK DS BO JAN PAJ TI]

De mo kra te ra ~u na ju na ap so lut nu ve }i nu u Po kra ji ni Od 51 kan di da ta De mo krat ske stran ke ko ji su se na {li u dru gom kru gu iz bo ra za Po kra jin sku skup {ti nu, ~ak 42 su od ne la po be du. Po re ~i m, pot pred sed ni ka DS-a Bo ja na Paj ti }a, ta stran ka }e u na red nom sa zi vu ima ti 58 od ukup no 120 po sla ni ka u Skup {ti ni APV, uz mo gu} nost da osvo ji i ap so lut nu ve }i nu jer }e se iz bo ri naj ve ro vat ni ji po no vi ti u tri op {ti ne gde kan di da ti DS-a ima ju {an su da po be de.

– Sa svim je iz ve sno da }e stran ke ko je su do sa da u~e stvo va le u po kra jin skoj vla sti, u no vom sa zi vu ras po la ga ti s tri ~e tvr ti ne man da ta. Bez ob zi ra na to {to }e De m o k rat s ka stran ka mo `da ima ti i ap so lut n u ve } i n u uSskup { ti n i APV, si gur no je, ne }e mo sa mo stal no for mi ra ti vla du, ve} }e mo raz go va ra ti s na {im do sa da {wim part ne ri ma ko ji se za la `u za im ple men ta ci ju evrop skih stan dar da u pri vre di i

Gra |a ni Voj vo di ne ura di li svoj deo po sla Ka ko su sa op {ti li u iz bor nom {ta bu Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke, na pred sed ni~ kim iz bo ri ma u Voj vo di n, Bo ris Ta di} je osvo jio 53 od sto gla so va, dok je za To mi sla va Ni ko li }a gla sa lo 43 od sto iza {lih bi ra ~a. – Gra |a ni Voj vo di ne su ura di li svoj deo po sla i De mo krat ska stran ka u Voj vo di ni je ura di la svoj deo po sla i ova ko ve li ka pred nost na {eg pred sed ni~ kog kan di da ta go vo ri o to me da smo za i sta da li svoj mak si mum, a vi de }e mo na red nih da na ko ni je dao svoj mak si mum i ka ko se ko po na {ao na ovim iz bo ri ma – pro ko men ta ri sao je Bo jan Paj ti} re zul ta te pred sed ni~ kih iz bo ra.

KAN DI DAT ZA PRED SED NI KA I LI DER DS-a BO RIS TA DI]

Ne }u bi ti no vi pre mi jer Kan di dat za pred sed ni ka Sr bi je i li der De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} pri znao je si no} iz bor ni po raz i ~e sti tao no vom pred sed ni ku Sr bi je To mi sla vu Ni ko li }u. – Da nas je gra |an stvo Sr bi je od lu ~i lo da To mi slav Ni ko li} bu de no vi pred sed nik Sr bi je. To je bi la fer po be da i `e lim mu naj bo qu sre }u u oba vqa wu te te {ke du `no sti – ka zao je Ta di} obra }a ju }i se no vi na ri ma u {ta bu DS-a. On je ka zao da se ~uo s Ni ko li }em i da mu je ~e sti tao na iz bor noj po be di.

Ta di} je uka zao na to da je te {ko za mi sli ti na evrop skom kon ti nen tu da je ne ko ko je vr {io vlast do bio ve }in sku po dr {ku, ima ju }i u vi du kri zu. On je kri ti ko vao ni zak ni vo ra su |i va wa po li ti ke od stru~ ne jav no sti, ape lu ju }i ujed no na to da se po dig ne ni vo raz u me va wa po li ti ke. Gra |a ni ma je Ta di} upu tio po ru ku da po dr `e evrop ske in te gra ci je, za hva liv {i im se za raz u me va we za po li ti ku ko ju je vo dio kao pred sed nik. On je is ta kao da bi bi lo do bro, ma {ta se de {a va u EU, da Sr bi ja

Za {to je skra tio man dat Ta di} je re kao da ne sma tra da je od lu ka o skre }e wu man da ta bi la po gre {na, do da ju }i da je ona bi la ve za na za eko no mi ju Sr bi je, i da je bi lo po treb no do no si ti te {ke od lu ke. – Sr bi ja mo ra vr lo vo di ti ra ~u na da ne do |e do pre ve li ke po tro {we da ne bi smo u{li u spi ra lu po li ti~ kih, eko nom skih i fi nan sij skih zbi va wa. Bio bi to dru gi put u 20 go di na da do ì vi mo krah i slom – re kao je on. – Skra tio sam man dat s na me rom da ot po~ ne mo no vi pe riod, po sle do bi ja wa sta tu sa kan di da ta, s no vom fi nan sij skom po li ti kom. On je iz ra zio uve re we da }e za go di nu da na usle di ti bo qi da ni, bo qe eko nom sko vre me, i da je va `no da se u na red nom pe ri o du na {a dr à va po na {a di sci pli no va no, ali isto vre me no odr è in ve sti ci je u in fra struk tu ru, na u ku i obra zo va we. Ka da je re~ o no voj vla di Sr bi je, on je ka zao da je su tra no vi dan, i da }e se ta da od lu ~i va ti o no voj vla di, ali je na gla sio da on „si gur no ne }e bi ti no vi pre mi jer” i da, ako bu de ko ha bi ta ci je, on ne }e u to me u~e stvo va ti. On je na po me nuo da o even tu al noj ko ha bi ta ci ji ne od lu ~u je sa mo DS, po {to vla du tre ba da for mi ra vi {e stra na ka. – Do bi jam in for ma ci je da su stran ke pri vr è ne na stav ku ko a li ci je, ako ta ko bu de, bi }e ko ha bi ta ci je, a ja ne }u u~e stvo va ti u to me jer mi je pro {la ko ha bi ta ci ja bi la do sta za ceo ì vot – pod vu kao je on. Ta di} je na ja vio da }e o is ho du iz bo ra raz go va ra ti sa stra na~ kim ru ko vod stvom, i da ne be ì od pre u zi ma wa od go vor no sti. Ta di} je is ta kao da je vre me iza nas bi lo te {ko i da se pro te klih go di na Sr bi ja su o ~a va la s ve li kim pro ble mi ma, te da je bi lo te {ko ob ja sni ti sve te {ko }e u uslo vi ma ko ji su pot pu no iz van red ni u eko nom skom smi slu. – Bi lo je lo gi~ no da naj ve }i deo od go vor no sti ide pre ma pred sed ni ku – do dao je on.

na sta vi pu tem u Uni ju jer je to za jed ni ca gde }e se `i ve ti bo qe u na red nom pe ri o du. Sr bi ja tre ba da pro na |e sve {to je ko ri sno za wu u EU, na gla sio je Ta di}. Ujed no se za hva lio gra |a ni ma ko ji su u~e stvo va li na iz bo ri ma, do da ju }i da se ve }om iz la zno {}u mo gla do ka za ti de mo kra ti~ nost ze mqe. Iz bo ri su, po we go vim re ~i ma, pro te kli u mir noj at mos fe ri, a po Ta di }u, ni u pr vom kru gu ni je bi lo kra |e iz bo ra. – Ni je do bro da ka qa mo ugled ze mqe ko ji smo je dva po di gli na ni vo pret hod nih go di na – do dao je on. Od go va ra ju }i na pi ta wa no vi na ra, Ta di} je re kao da bi bi lo lo {e po Sr bi ju ako bi SPS pro me nio stav i u{ao u ko a li ci ju sa SNSom, kao i da bi bi lo lo {e ako bi smo ima li ko ha bi ta ci ju ko ja ne funk ci o ni {e. – Sr bi ja bi u te {kom tre nut ku bi la spre ~e na da ubr za raz voj ko ji nam je po tre ban – uka zao je on. Po we go vim re ~i ma, bi la bi tra gi~ na gre {ka vra ti ti Sr bi ju u de ve de se te go di ne pro {log ve ka, kao i pro me na stra te {ke ori jen ta ci je dr `a ve.

Mi ro vi}: Stop tr za vi ca ma iz me |u Voj vo di ne i Be o gra da

dru {tve nom ì vo tu, a sa ra |i va }e mo i s onim part ne ri ma ko ji se za la ù za da qi raz voj Voj vo di ne, za mak si mal no po {to va we qud skih i ma win skih pra va – re kao je Paj ti}. Po we go vim re ~i ma, Voj vo di na je i na ovim iz bo ri ma ja sno po ka za la svo je opre de qe we ka de mo krat skim i pro e vrop skim sna ga ma. – Ova kvu po dr {ku na po kra jin skim iz bo ri ma do ì vqa va -

mo kao kom pli ment ono me {to smo ~i ni li do sa da kao Po kra jin ska vla da i za nas je sva ka ko ve li ki pod vig da u uslo vi ma ve li ke kri ze osvo ji mo i tre }i uza stop ni man dat u Voj vo di ni. Za nas je to i ve li ka oba ve za da na sta vi mo ~a sno i od go vor no da vo di mo Po kra ji nu i na taj na ~in od go vo ri mo gra |a ni ma ko ji su nam pru `i li po dr {ku – re kao je Paj ti}. N. P.

Pred sed nik Okru `nog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke za ju `nu Ba~ ku Igor Mi ro vi} re kao je si no} da su gra |a ni Voj vo di ne po be dom To mi sla va Ni ko li }a na pred sed ni~ kim iz bo ri ma po ka za li da `e le da se sma we ten zi je iz me |u Be o gra da i Voj vo di ne. On je za hva lio bi ra ~i ma {to su po ve re we da li Ni ko li }u na pred sed ni~ kim iz bo ri ma i kan di da ti ma SNS-a u dru gom kru gu iz bo ra za Skup {ti nu Voj vo di ne po ve }in skom iz bor nom si ste mu. Mi ro vi} je ka zao da je Srp ska na pred na stran ka u dru gom kru gu iz bo ra za po kra jin ski par la ment po ve }in skom si ste mu osvo ji la 12 man da ta, {to za jed no s

man da ti ma osvo je nim po pro por ci o nal nom iz bor nom si ste mu ~i ni ukup no 26 po sla ni ka u Po kra jin skoj skup {ti ni. – ^i we ni ca da ima mo pred sed ni ka Re pu bli ke i da ima mo vr lo sna `an po sla ni~ ki klub u par la men tu Voj vo di ne u~i ni }e da se sta ne na kraj ten zi ja ma iz me |u Voj vo di ne i Be o gra da i da pre sta nu pri ~e o bi lo ka kvom se pa ra ti zmu – re kao je Mi ro vi}. On je is ta kao da se od no vog pred sed ni ka Re pu bli ke o~e ku je da man dat za sa sta vqa we vla de da naj ja ~oj po li ti~ koj gru pa ci ji, ko ja ima naj vi {e po sla ni ka u par la men tu.

ponedeqak21.maj2012.

politika

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. POKRAJINSKI IZBORI

RIK DODELIO MANDATE REPUBLI^KIM POSLANICIMA

Pa stor po be dio u Su bo ti ci

Pu ne se klu pe u Do mu Na rod ne skup {ti ne

U Subotici su u drugom krugu izbora za pokrajinske poslanike po ve}inskom modelu pobedila tri kandidata Demokratske stranke i kandidat Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pa stor, podaci su SVM-a. Pastor je sino} na konferenciji za novinare izjavio da su kandidati SVM-a pobedili u jo{ ~etiri izborne jedinice u Vojvodini. Komentari{u}i predsedni~ke izbore, Pastor je kazao da je on li~no glasao za kandidata koalicije „Izbor za boqi `ivot” Bo ri sa Ta di }a kao i da veruje da su svi wegovi (Pastorovi) glasa~i iz prvog kruga poverewe da-

li kandidatu DS-a u drugom krugu izbora za predsednika Republike. Pastor je kazao da i daqe, bez obzira na pobedu To mi sla va Ni ko li }a na predsedni~kim izborima, va`i dogovor koji je prethodno postigao sa DS-om i Tadi}em. Predsednik SVM-a je naveo da }e ve} danas u Subotici razgovarati sa DS-om o lokalnoj vlasti. Potpredsednik suboti~kog SNS-a Goj ko Ra di} je sino} sa pristalicama te stranke ispred sedi{ta izborne komisije proslavio pobedu Nikoli}a na predsedni~kim izborima. S. I.

S. Kar lov ci: Vi {e gla so va Fi li po vi }u U Sremskim Karlovcima je kandidat DS-a Bra ni slav Fi li po vi} osvojio 2.055 glasova u drugom krugu pokrajinskih izbora po ve}inskom izbornom sistemu, nezvani~no saznajemo u Op{tinskoj izbornoj komisiji. Po tim podacima, kandidat SNS-a Ra do sav Ka ra ba sil osvojio je 1.677 glasova. U Sremskim Karlovcima je izlaznost bila 47,09 procenata bira~a. Karlov~ani su na predsedni~kim izborima s 1.976 glasova podr`ali kandidata SNS-a To mi sla va Ni ko li }a, a s 1.869 glasova kandidata DS-a Bo ri sa Ta di }a. Z. Ml.

Ru ma i Irig: Po be da de mo kra ta U Rumi je, po prvim nezvani~nim podacima, kandidat DS-a Ne nad Bo ro vi} na izborima za pokrajinskog poslanika po ve}inskom sistemu osvojio 9.080 glasova, dok je kandidata SNS-a Ra du Ma ra vi }a podr`alo 8.604 bira~a. Podaci se odnose na 36 od ukupno 43 glasa~ka mesta. Izlaznost je na teritoriji op{tine Ruma bila 47,77 procenata bira~a. Po tako|e nezvani~nim rezultatima, predsedni~ki kandidat To mi slav Ni ko li} osvojio je oko 2.000 glasova. Na teritoriji op{tine Irig, {to se ti~e izbora za pokrajinskog poslanika, prof. dr Ili ja ]o si},

kandidat DS-a, osvojio je 2.809 glasova, dok je kandidatkiwu SNS-a Bran ku So lo mu no vi} podr`alo 1.808 glasa~a. Na predsedni~kim izborima, za Bo ri sa Ta di }a je glasalo 2.310 Iri`ana, dok je za Tomislava Nikoli}a glasalo {est vi{e, odnosno 2.316. Bira~ka mesta u Sremu su otvorena ju~e u sedam sati, a zatvorena u 20 ~asova. Tokom dana moglo je da glasa 271.559 gra|ana upisanih u bira~ki spisak. U op{tini Ruma pravo glasa imalo je 47.663 bira~a, u Irigu 9.601, Sremskoj Mitrovici 70.569, In|iji 41.338, Staroj Pazovi 55.121, [idu 31.306 i Pe}incima 16.082 bira~a. J. A.

Vr bas: Vi do vi} boqi za 34 gla sa Po prvim nezvani~nim rezultatima, u op{tini Vrbas, u drugom krugu pokrajinskih izbora po ve}inskom sistemu pobedio je dr @eq ko Vi do vi}, kandidat liste „Izbor za boqu Vojvodinu – Bojan Pajti}“ koji je osvojio 9.162 glasa, dok je wegov protivkandidat dr Mi lan Mi lo vi} s koalicione liste SPS–PUPS–JS–SDPS-a dobio 9.128 glasova. Na izbore je iza{lo 54, 61 odsto od 36.807 upisanih u bira~ki spisak. - Nakon tri godine vlasti u op{tini Vrbas na mestu predsednika op{tine u ovim te{kim okolnostima i vremenu u kojem `ivimo, gra|ani vrbaske op{tine su ipak prepoznali ko }e ih predstavqati u pokrajinskom parlamentu i opet su glasali za mene. Zahvaqujem im na ukazanom poverewu, iako je to pobeda od 34 glasa, to je u Vrbasu u ovo vreme ipak neverovatna pobeda – rekao je Vidovi} nakon saop{tenih izbornih rezultata. M. Kk.

Pan ~e vo: Dva mandata DS-u, je dan SNS-u U izbornoj jedinici 40 – Pan~evo 2, po podacima Izbornog {taba DS-a u Pan~evu, na osnovu 60 od 74 bira~ka mesta, Pe tar An dre ji}, kandidat liste „Izbor za boqu Vojvodinu” dobio je 55,28 odsto glasova bira~a koji su glasali. U Izbornoj jedinici 39 – Pan~evo 1, na osnovu 60 od 74 bira~ka mesta u vo|stvu je Zo ran Jo va no vi}, kandidat liste „Izbor za boqu Vojvodinu” sa 48,94 odsto glasova. Po podacima Izbornog {taba DS-a u Izbornoj jedinici 41 – Pan~evo 3, na osnovu podataka s 85 od-

sto bira~kih mesta, u vo|stvu je Jo van La za rov, kandidat liste „Pokrenimo Vojvodinu”, s 50,83 odsto glasova. Po podacima Izbornog {taba Demokratske stranke, na osnovu podataka s 50 od 74 bira~ka mesta, To mi slav Ni ko li}, kandidat SNS-a za predsednika Srbije, osvojio je 50 odsto, a Bo ris Ta di}, kandiat DS-a 45 procenata glasova. Po podacima pan~eva~kog DS-a, izlaznost u Pan~evu je bila 43,1 odsto. Z. Dg.

Sr bo bran: Mla de no vi} po sla nik Po nezvani~nim rezultatima u op{tini Srbobran, u drugom krugu pokrajinskih izbora po ve}inskom sistemu pobedio je Zo ran Mla de no vi}, kandidat koalicione liste SPS–PUPS–JS–SDP-a Srbije, koji je osvojio 3.992 glasa ili 55 odsto, dok je wegov protivkandidat \or |e De be qa~ ki s liste „Izbor za boqu Vojvodinu – Bojan Pajti}“ dobio 3.153 glasa. Od 14.145 gra|ana koliko je upisano u bira~ki spisak, na izbore je iza{lo 53 odsto. Kada je re~ o predsedni~kim izborima, u Srbobranu je Bo ris Ta di} (DS) osvojio 4.102 glasa, a To mi slav Ni ko li} (SNS) 3.156 glasova. M. Kk.

RIK je dodelio mandate poslanicima izabranim 6. maja, ~ime su se stekli uslovi za zaka zi va we kon sti tu tivne sednice parlamen ta ko ja mo ra da bude odràna do 9. juna. Parlament Srbije ~ini}e 73 poslanika liste „Pokrenimo Sr bi ju„ oku pqe ne oko SNS-a, 67 poslanika liste „Izbor za boqi ìvot„ okupqene oko DS-a, 44 posla ni ka Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a, 21 po sla nik DSS-a, 19 poslanika „Preokreta„, 16 po sla ni ka URS-a, pet poslanika SVM-a, dva poslanika SDA i po jedan poslanik liste „Sve zajed no„, NO PO-a i Koalicija Albanaca Pre{evske doline – Po{tuju}i zakonske odredbe, povla~imo crtu ispod broja mandata koji je bilo koja lista dobila i utvr|ujemo ko su narodni poslanici u Skup{tini Republike Srbije. Ovo je prva faza, kasnije }e biti usvojen izve{taj koji }e i}i ka parlamentu, najva`nije je da mi u ovom trenutku imamo personalna re{ewa i da narod u ovom trenutku zna ko su narodni poslanici u Skup{tini – kaè Veq ko Oda lo vi} iz RIK-a. Me|utim, ne mora da zna~i da }e personalna re{ewa koja posto je da nas va ì ti i po sle formirawa vlade. Podvla~ewe crte ispod broja mandata tako-

|e ne zna~i da u parlamentu ne}e sedeti neki od kandidata koji su ostali ispod crte.

licija, mogla odrediti ko }e biti poslanik bez obzira na to koje mesto je zauzimao na listi.

Jo van Kr ko ba bi}, @ar ko Ob ra do vi} i Pe tar [kun dri}. S izborne DSS-a, koja ima 21 poslanika, mandate su dobili Vo ji slav Ko {tu ni ca, Dra gan Jo ci}, Slo bo dan Sa mar xi} i Alek sa dar Po po vi}. S izborne liste LDP-a, koja ima 19 poslanika, mandate su do bi li ^e d o m ir Jo v a n o v i}, @ar k o Ko r a}, Ran k a Sa v i}, Za h a r i j e Tr n av ~ e v i}, Alek san dar Ju go vi} i Mi qen ko De re ta.

Poslani~ka zakletva

– Svako od izabranih narod- Sada je poslanik vlasnik mannih poslanika ima pravo da da data i on sam odlu~uje o tome da ostavku na tu funkciju, i to se li }e podneti ostavku ili nei o~ekuje jer svaka lista ima }e. neka zvu~na imena od kojih }e – Vide}emo da li }e biti samnogi makar u onim strankama mo takvih promena ili }e biti koje budu u~esnice u vladi oti- i nekih drugih, dakle, davawa }i i na neke druostavke da bi se ge javne funkcije da lo me sto ne pre svega. O~ekikom dru gom s Od 250 poslanika vano je da neki od par tij ske li ste 107 je iz Beograda poslanika postana osnovu nekih nu ministri – redrugih dogovora kao je Ne m a w a Ne n a d i} iz i onda bi u takvim slu~ajevima „Transparentnosti Srbija”. moglo biti re~i i o izigravaSu{tinska promena u odnosu wu izborne voqe da su zvu~nija na prethodni zakon je u tome da imena stavqna na vrh liste da je ranije partija, odnosno koa- bi se onda pojavio neko drugi ko je bio niè – dodao je Nenadi}. S izborne liste „Pokrenimo Kako je DS birao Srbiju – Tomislav Nikoli}” Redosled na listi ne zna~i i da }e svi ti kandidati biti budu73 poslani~ka mesta, mandati }i poslanici jer mogu da kaù da ne èle poslani~ki mandat ili su, izme|u ostalih, dobili To da, u slu~aju izbora na druge funkcije, nespojive s poslani~kom, mi slav Ni ko li}, Alek san dar podnesu ostavku na onu u republi~kom parlamentu. Vu ~i}, Jor go van ka Ta ba ko vi}, [efica poslani~ke grupe “Za evropsku Srbiju” i ~lanica Ve li mir Ili}, Mi lan ka Ka DS-a Na da Ko lun xi ja, koja je u poslani~kim klupama Skup{tiri}, Alek san dar Vu lin i Bo ri ne Srbije provela tri mandata i deo mandata u parlamentu drslav Pe le vi}. àvne zajednice Srbija i Crna Gora, rekla je da na izbor stranS izborne liste „Izbor za ke ~iji je ~lan nije uticalo mesto iz kojeg je budu}i poslanik. boqi ìvot – Boris Tadi}”, – Kada se budu formirali lokalni i pokrajinski parlament, koja ima 67 poslanika, mandati u skup{tinske klupe }e sesti poslanici koji }e predstavqati su izme|u ostalih dobili Dra pojedine delove Srbije – rekla je ona Tanjugu, i dodala da, na gan \i las, Ru ì ca \in |i}, Ra primer, Dragan \ilas, sigurno ne}e biti poslanik, iako je prvi sim Qa ji}, Mi o drag Stoj ko na listi. – Kriterijumi na osnovu kojih je DS odlu~ivao o tome vi}, ge ne ti ~ar iz Le skov ca, ko }e biti wegov predstavnik u parlamentu bili su, pre svega, Vuk Je re mi}, Sne à na Ma lo sposobnost kandidata za novi posao koji je pred wim, da ima parvi}, Ne nad â nak, Mi li ca De lamentarno iskustvo, da profesija kojom se bavi moè doprinele vi} i Slo bo dan Ho men. ti parlamentarnom radu, ali i da je re~ o nekom ko ima podr{ku S izborne „SPS–PUPS–JSjavnosti. a„, koja ima 44 poslanika, mandate su dobili Ivi ca Da ~i},

Prvu sednicu novog saziva parlamenta treba da sazove predsednik starog, odnosno Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, i na woj }e biti potvr|eni mandati novim poslanicima. Skup{tina je konstitusana potvr|ivawem mandata dve tre}ine poslanika, ~ime i formalno prestaje mandat starom sazivu. Novina posle ovih izbora jeste i da }e poslanici polagati zakletvu, a ona glasi: „Zakliwem se da }u du`nost narodnog poslanka obavqati predano, po{teno, savesno i verno Ustavu, braniti qudska i mawinska prava i gra|anske slobode i po najboqem znawu i ume}u slu`iti gra|anima Srbije, istini i pravdi”. S izborne liste URS-a, koja ima 16 poslanika, mandate su dobili Mla |an Din ki}, Ve ro qub Ste va no vi}, Ma ja Goj ko vi}, Bo {ko Ni ~i} i Vla dan Va si}. Savez vojvo|anskih Ma|ara ima pet poslanika, me|u kojima su Ba lint Pa stor i El vi ra Ko v a~. Stran ka de mo krat ske akcije Sanxaka, ~iji je lider Su lej man Ugqa nin, ima dva poslanika – Ife ta Ra don ~i }a i Baj ru Ge gi }a. S izborne liste „Nijedan od ponu|enih odgovora” je Ni ko la Tu li mi ro vi}, s liste Koalicije Albanaca Ri za Ha qi mi, a s liste „Sve zajedno” Emir El fi}. Svaki tre}i kandidat na listama je `ena, a u slu~aju da jedna od wih podnese ostavku, zameni}e je prvi slede}i kandidat na izbornoj listi. Od 250 poslanika kojima je dodeqen mandat, 107 je iz Beograda. S. St.

STI^U SE USLOVI ZA DOGOVORE O VLASTI

Vla da do 5. sep tem bra Zavr {etkom drugog kruga predsedni~kih izbora 20. maja bi}e zaokruèn izborni proces na svim novoima u Srbiji, koja }e najkasnije do 9. juna dobiti novi parlament, a novu republi~ku vladu najkasnije do 5. septembra. Demokratska stranka i Socijalisti~ka partija Srbije dogovorile su postizbornu saradwu, a koje }e jo{ stran ke ~i ni ti budu}u vladu ostaje da se vidi posle zavr{etka predsedni~kih izbora. Kako propisuje Ustav Srbije, parlament nakasnije 90 dana od dana konstituisawa mora da izabere vladu. U suprotnom }e biti raspu{ten i bi}e odràni novi izbori. Mandatara no ve vlade predlaè predsednik Republike, a kandidat za wenog predsednika predlaè program i sastav budu}e vlade. Vlada je izglasana ako za wen iz bor glasa ve}i na od

ukup nog bro ja po slani ka, a wen mandat po~iwe da te~e od trenutka polagawa zakletve. Tekst zakletve koju }e ~lanovi budu}e vlade morati da poloè pred poslanicima je: „Zakliwem se na odanost Republici Srbiji i svojom ~a{}u obavezujem da }u po{tovati Ustav i zakon, da }u du`nost ~lana Vlade vr{iti savesno, odgovorno i predano i biti posve}en o~uvawu Kosova i Metohije unutar Republike Srbije”. Mada se konkretni razgovori o budu}oj vladi, po najavama, mogu o~ekivati posle drugog kruga predsedni~kih izbora, izvesno je da }e wena okosnica biti koalicije „Izbor za boqi ìvot”, ~iji je stoèr DS, i SPS–PUPS–JS-a. Te dve opcije su tri dana nakon op{tih izbora 6. maja dogovorile nastavak zajedni~kog politi~kog delovawa i da }e koalicija oko socijalista u dru-

gom krugu predsedni~kih izbora podr`ati Bo ri sa Ta di }a. Dve koalicije }e zajedni~ki raditi na formirawu parlamentarne ve}ine u Skup{tini Srbije, kao i skup{tinama lokalnih samouprava, Beogradu i AP Vojvodini, najavqeno je

tada, i saop{teno da }e sva kadrovska pitawa u konstituisawu organa vlasti i lokalnih samouprava biti predmet daqeg razgovora posle zavr{enih izbora za predsednika Srbije. D. M.

Skro man pri liv ka pi ta la Skroman priliv kapitala u Srbiju u prvom tromese~ju 2012. nije bio dovoqan da pokrije rastu}i deficit teku}eg ra~una, objavqeno je u majskom Izve{taju Narodne banke Srbije (NBS) o inflaciji. Prema NBS, priliv kapitala u Srbiju je ostvaren po osnovu ostalih i portfolio investicija, dok je po osnovu stranih direktnih investicija (SDI) zabeleèn odliv. Neto odliv kapitala po osnovu SDI od 371,6 miliona evra odnosio se na oblast telekomunikacija - otkup akcija preduze}a „Telekoma Srbija” od stranog ulaga~a - 380 miliona i povla~ewe dela kapitala drugog mobilnog operatera - 122,7 miliona, navedeno je u izve{taju. U prvom tromese~ju je ostvaren i mawi priliv po osnovu ulagawa u preduze}a iz prera|iva~ke industrije, trgovine, gra|evinarstva, komunikacija, poslovawa nekretninama i finansijske delatnosti i osigurawa. Po obnavqawu aukcija dràvnih hartija od vrednosti, poboq{ana percepcija rizika i potvrda agencije za bonitete „Standard end Purs” kreditnog rejtinga za Srbiju, uticale su na rast ulagawa stranih investitora u odnosu na posledwi kvartal 2011. Tako je, i pored ve}eg dospe}a dràvnih hartija od vrednosti denominovanih u evrima, u prvom kvartalu 2012. ostvaren neto priliv po osnovu portfolio investicija u iznosu od 75,8 miliona evra. Taj priliv je, ipak, mawi u pore|ewu sa istim periodom 2011. kada je izneo 519,9 miliona. Neto zaduènost po osnovu finansijskih kredita je smawena tokom prvog kvartala. Banke su, za razliku od posledweg kvartala 2011, u ve}oj meri vra}ale kredite nego {to su ih koristile, tako da je po tom osnovu ostvaren neto odliv od 149,7 miliona evra. Preduze}a su pove}ala svoje obaveze prema inokreditorima u neto iznosu od 126 miliona evra, pre svega zbog kredita koje je koristio „Telekom Srbija”.

KAD NE KIM PRI VRED NI CI MA SMRK NE, BAN KE AK TI VI RA JU HI PO TE KE

Na do bo {u i lo ka li i mli no vi i deo ho te la... Kada je kriza, onda uz stanove na dobo{ odlaze i poslovni objekti, pa tako banke {irom Vojvodine poku{avaju da prodaju i proizvodne hale i mlinove i hotele... Putem portala „Dobo{„ posledwih nedeqa, pa i ovih dana, ogla{avana je javna prodaja pedesetak poslovnih objekata {irom Vojvodine, ~iji su poverioci naj~e{}e banke, koje na osnovu Zakona o hipoteci poku{avaju da naplate dugovawa. Iako je po~etna prodajna cena mnogo nià od stvarne vrednosti, prodaja je oteàna pa se javna prodaja za nekretnine ponavqa. Trenutno je u Novom Sadu ogla{ena prodaja ~etiri nepokretnosti. Ve} drugi put poku{ava se prodaja dela hotela „Elit”, ~iji je poverilac (prodavac) Rajfajzen banka. Radi namirewa poverilaca prodaje se i poslovni objekat na Limanu 1 od 252,90 kvadrata, u prizemqu zgrade sme{tene izme|u „Spensa„ i [tranda. Po~etna cena je 300.463 evra. Sosijete èneral banka oglasila je prodaju 37 kvadrata poslovnog prostora u Novom Sadu u Ulici cara Du{ana u prizemqu stambeno-poslovne zgrade, izgra|en 1996. Cena i datum nisu odre|eni, pa svi zainteresovani kupci mogu kontaktirati s prodavcem...

Ba ze ni tra `e no vog vla sni ka Folks banka u Staroj Pazovi pogodbom prodaje tri objekta: poslovno-rekreativni centar koji se prostire na 20 ari ure|enog prostora, ima dva bazena, prodavnicu, otvoreni bar i spremi{te za pumpe, zatim proizvodno-poslovni objekat u selu Belegi{ od 244 kvadrata namewen obradi mesa i mesnih prera|evina sagra|en 2003, te poslovnu zgradu u KO Vojka od 2.312 kvadrata. U Zrewaninu Erste banka kao poverilac prodaje gra|evinske objekte, zemqi{te i opremu za blizu 1,9 milion evra, za {ta se tra`i jemstvo potencijalnih ku-

Ni {ta od „Bal kan er laj nza” Direktori avioprevoznika sa prostora biv{e Jugoslavije ne}e se ujediniti u jednu kompaniju {to je bila preporuka evropskog udru`ewa za avio-prevoz. To su saop{tili posle ju~era{weg zajedni~kog sastanka u Milo~eru u Crnoj Gori. Glavni sekretar Evropskog udru`ewa za vazdu{ni prevoz Ul rih [ul te-[trat ha us ocenio je nedavno da je stav te organizacije da su lokalne kompani-

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

potencijala regionalniog trì{ta. „Mi jesmo bra}a, ali nam kese nisu sestre„, slikovito je objasnio svoj stav o ideji o ujediwewu kompanija u ciqu prevazilaèwa ekonomske krize. Direktor Jata Vladimir Ogwenovi} je kazao da ta aviokompanija nije sre}na zbog dolaska niskotarifnih agencija i da se sniàvawem tro{kova uspe{no bori sa tom vrstom

paca od oko 754.000 evra. U Subotici su u ponudi ~ak tri poslovna objekta. Findomestik banka prodaje poslovni prostor u prizemqu stambeno-poslovne zgrade

od 84 kvadrata po po~etnoj ceni od 66.105 evra, bez nazanke za iznos jemstva. Pireus banka oglasila je prodaju objekta od 835 kvadrata na Pali}u za 238.000 evra, gde poslovni prostor nudi i Vojvo|anska banka. Folks banka pogodbom prodaje lokal od 32 kvadrata u Rumi, na 1. spratu poslovnog tr`nog centra „Atrijum”. Ista banka u Somboru na isti na~in nudi poslovni objekat od 228 kvadrata, koji se sastoji od prizemqa i tavana, ima {ank -salu, restoran i kuhiwu, a nalazi se 200 metara od centra Koluta.

U Pan~evu su u ponudi tri nekretnine. Dve prodaje Folks banka: mlin s privrednim zgradama, magacinom i wivama na dva ara, sve na putu prema Kovinu, 12 kilometara od Pan~eva, te poslovni prostor od 158 kvadrata u gradu, a za obe nekretnine s poveriocem se moè dogovoriti i cena i datum prodaje. U istom mestu Erste banka je oglasila prodaju poslovnog prostora od 620 kvadrata za 348.750 evra, uz jemstvo od deset odsto. Vojvo|anska banka ponavqa prodaju tri poslovna objekta u Novom Be~eju. Nudi se zgrada trgovine u Novom Milo{evu od 798 kvadrata, a po~etna cena na prethodnoj aukciji iznosila je 35.000 evra. Ponavqa se i aukcija za robnu ku}u u tom mestu od 664 kvadrata (prizemqe i sprat), sazidanu 1986. Po~etna cena na prethodnoj aukciji iznosila je 70.000 evra. U ponudi je i poslovni objekat u Bo~aru od 954 kvadrata na zemqi{tu od 1.686 kvadrata, za koje je pro{li put po~etna cena bila 25.000 evra. U Staroj Pazovi se prodaju ~etiri poslovna objekta. Erste banka nudi pogodbom skladi{te koje u blizini autoputa Beograd – Novi Sad. S obzirom na to da je objekat izgra|en na zemqi{tu ~iji je vlasnik Republika Srbija, izvr{ena je konverzija prava kori{}ewa u pravo vlasni{tva nad izgra|enim gra|evinskim zemqi{tem. Objekat je opremqen neophodnom infrastrukturom, od vodovodnih do kanalizacionih i elektroinstalacija, ima telefon, ra~unarsku mreù i ostalo. Ponuda je dobra, na àlost dosada{wih vlasnika koji nisu mogli da vra}aju dug, jo{ se samo traè kupci. Tu nije kraj jer se u Irigu na prodaju nudi mlin, u Kova~ici poslovno-proizvodni prostor, u Vr{cu stolarska radionica, u Oxacima staja za muzne krave... R. Da u to vi}

konkurencije. [imunovi} se tako|e saglasio da dolazak niskotarifnih kompanija negativno uti~e na aviokompanije koje redovno odràvaju letove tokom cele godine. Ocenio da je sezonska priroda letova tih kompanija lo{e uti~e na rad ostalih redovnih kompanija i zaloìo se za ravnopravan pristup trì{tu jer kako isti~e svaki niskobuxetni avioprevoznik je obilato nagra|en i u startu dobija ogromne povoqnosti.

\e li} pot pred sed nik EBRD-a? Biv{i potpredsednik Vlade Srbije Bo `i dar \e li} uspe{nim nastupom u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) pozicionirao se za mesto potpredsednika te va`ne me|unarodne finansijske institucije.

To je objavio londonski „Fajnen{l tajms„ posle odr`anih izborza predsednika EBRD-a. U jednom od vode}ih svetskih poslovnih dnevnika FT, u osvrtu na upravo zavr{ene izbore za predsednika EBRD, navedeno je kako je Ðeli} „impresionirao u~esnike tog procesa, {to ga potencijalno pozicionira za mesto potpredsednika te banke.” U trci za predsednik EBRD pobedio je predstavnik Velike Britanije Suma ^akrabatrija. Srbija je ove godine prvi i put imala privilegiju da ponudi kandidata za predsednika jedne velike finansijske insitucije kao {to je EBRD.

Pa da ju ce ne ne kret ni na Cene nekretnina u Srbiji su u padu za 20 do 30 odsto u odnosu na 2011, a do po~etka jeseni o~ekuje se novi pad cena od oko 10 procenata. I pored tra`we za stanovima, kupovna mo} gra|ana je mala, procenuju pojedini stru~waci za promet nekretnina. „Stawe u oblasti prometa nekretnina ne}e se brzo popraviti, jer gra|ani nemaju novac”, kaè, me|utim, sekretar Odbora Privredne komore Srbije za gra|evinu Go ran Ro di}. On dodaje da je jedini promet koji se beleì kupovina stanova ~iju izgradwu finansira dràva, odnosno ona gde dràva daje subvencije za stambene kredite. Iz dràvnog paketa, kako je podsetio, u Srbiji se trenutno gradi oko 6.000 stanova, uglavnom u Beogradu i Novom Sadu.

DO MA ]I IN VE STI TOR GRA DI NO VI PO GON U RU MI I PRO IZ VO DI ZA SVET SKO TR @I [TE

Srem ci pra ve „pra du” i „di or” U mno{tvu stranih investitora koji su posledwih godina investirali ili su na samo korak od investirawa u Srem, ne mo`e da ne zapadne za oko doma}a firma „Insert” iz Novog Beograda, koja je pre nepun mesec dobila zemqi{te u Zapadnoj industrijskoj zoni u Rumi i planira da tu izgradi svoj pogon. Naime, „Insert” je firma koja postoji ve} punih deset godina i koja svoje pogone ima u La}arku, a od 2009. godine i u Rumi u zakupqenom prostoru. – Firma se bavi {ivewem i sklapawem obu}e za stranog, poznatog kupca – ka`e vlasnik i direktor „Inserta” @ar ko Ko ji}. – Svega dva procenta proizvoda ide za kupce u Srbiji. Na{i kupci su „Luj Viton„, „Prada„ i „Dior„. Ve} sada zapo{qavamo 250 radnika, u La}arku stotinak i u Rumi 150, a dnevno

napravimo izme|u 1.000 i 1.100 komada cipela. U Rumi smo se stacionirali ne samo zbog dobrog geografskog poloàja i blizine me|unarodnih saobra}ajnica nego i zbog kvalitetne radne snage, koje je te 2009. godine bilo dosta. U „Insertu” se po{tuje sve ono {to u svetu ne treba posebno ni naglasiti, ali je me|u na{im poslodavcima postalo sve re|a pojava. Naime, svi radnici su prijavqeni, plate su redovne, oko 26.000 dinara, a svaki prekovremeni rad je pla}en. Niko od radnika nema zamerki za svog poslodavca ni na me|uqudske odnose, ali ni na uslove rada. – Srbija je najplodnije tle za investirawe i poslovawe jer ovde vaè svi zakoni koji vaè

i u zemqama Evropske unije. Kod nas su porezi ubedqivo najmawi, bez obzira na to {to mnogima izgleda da nisu. Tako|e, postoje mnoge olak{ice, kreditirawa, ali sve pod uslovom da

Tra `e se obu }a ri

je premale da bi uspe{no pratile tr`i{nu utakmicu i da je jedini na~in da opstanu ujediwewe aviokompanija na prostoru biv{e Jugoslavije. Generalni direktor Kroacija erlajnza Sre}ko [imunovi} saop{tio je novinarima da srpski, hrvatski, crnogorski i slovena~ki avioprevoznici ne}e formirati jednu kompaniju, ali da planiraju saradwu koja bi podrazumevala zajedni~ko kori{}ewe aviona i

ponedeqak21.maj2012.

- U narednoj fazi planiramo da radimo na specijalizaciji radnika, jer mi nije plan da pove}avam proizvodwu ve} da podi`em kvalitet proizvedene obu}e. Problem s kojim sam se susreo je nedostatak mlade kvalifikovane radne snage jer u Rumi vi{e ne postoji {kola u kojoj se obu~avaju mladi obu}ari, a to }e za nekoliko godina biti veoma veliki problem – isti~e @arko Koji}. On daqe navodi da je za obuku jednog nekvalifikovanog radnika potrebno od tri do {est meseci, a po{to u Rumi postoje jo{ dva pogona za proizvodwu obu}e, potreba za kvalifikovanom radnom snagom postoji. Po wegovom mi{qewu, ponovnim uvo|ewem obu}arskog smera na tr`i{tu bi se na{li kvalifikovani radnici, za koje bi bilo posla, a kako postoji i konkurencija me|u poslodavcima te struke, kvalitetni radnici bi imali i mogu}nost izbora.

– Ja sam zavr{io pekarsku {kolu, ali sticajem okolnosti, ovde radim vi{e od godinu dana. Ovde mi se zaista svi|a jer posao nije teàk, a veoma je zanimqiv. Jo{ uvek se u~im i svaki dan moè ne{to novo da se vidi i nau~i, a samo onaj ko je spreman da u~i moè i da napreduje. Po meni, ovaj posao ima perspektivu jer je obu}arstvo grana koja je ponovo u usponu – kaè dvadesetogodi{wi Alek san dar Vu~ ko vi}. S Aleksandrom radi i varilac po obrazovawu @iv ko Mi li vo jac, koji se ve} pune 24 godine bavi proizvodwom obu}e. [ef im je ma{inski tehni~ar i tako redom – sve govori u prilog tezi da je problem dana{wih ozbiqnih poslodavaca nedostatak kvalifikovane radne snage, jer i kada svi pogoni o kojima se sada govori sutra po~nu da rade, po svemu sude}i, ne}e imati ko da radi.

poslujete u skladu sa zakonom i da po{tujete sve obaveze koje imate. S doma}im investitorima je najve}i problem nedostatak kapitala i nemogu}nost da se sa stranim investitorom stane rame uz rame jer su to uglavnom multinacionalne kompanije s vi{e vlasnika, koje posluju decenijama i imaju zavidan kapital – tvrdi Koji}. S izgradwom novog pogona, koji }e imati oko 4.000 kvadrata, a vrednost mu je oko 1,5 milion evra, kre}e se u julu. Kako ka`e direktor Koji}, kada se pribavi sva neophodna papirologija i zavr{i projekat. Zavr{etak radova se o~ekuje po~etkom naredne godine, a u novom pogonu }e, osim dosada{wih radnika, mesta biti za jo{ 90 novih. – To }e biti prva faza, u kojoj planiramo da proizvodwa bude izme|u 300.000 i 330.000 pari cipela u sezoni, odnosno oko 650.000 godi{we - isti~e Koji}. J. An ti}

ekonomija

ponedeqak21.maj2012.

Po sla ni za lek, a fa le nam rad ni ci Pred sed nik Pri vred ne ko mo re Be o gra da Mi lan Jan ko vi} iz ja vio je ju ~e da u Sr bi ji po sto ji po tre ba za oko 500.000 rad ni ka od re |e nih pro fi la i za ni ma wa, ko jih ne ma do voq no na tr ì {tu i ni su do voq no ob u ~e ni za od re |e ne stru ke. Zbog to ga dr à va mo ra hit no da iz me ni Na ci o nal nu slu `bu za za po {qa va we i pra vi la po na {a wa na tr ì {tu rad nih me sta, na ko me ne ko do bi ja svu so ci jal nu po dr {ku da ne ra di, na -

gla sio je pred sed nik Jan ko vi} u in ter vjuu Ta nju gu, na po mi wu }i da bi Na ci o nal na slu `ba za po {qa va wa tre ba lo da se pri po ji Mi ni star stvu ra da. Jan ko vi} je ob ja snio da ma li pri vred nik ili kom pa ni ja ne mo `e da za po sli mla dog slu `be ni ka ili rad ni ka, pa da se taj tri go di ne u~i, ve} bi to tre ba lo da bu de oba ve za {ko la i Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we i on da ne bi po sto jao pro blem ve li kog bro ja ne za po sle nih.

PE SI MI ZAM EKO NO MI STA

In du stri ja bi mo gla pa sti 3,5 od sto Do kra ja ju na in du strij ska pro iz vod wa mo gla bi za be le `i ti pad od 3,5 od sto u od no su na isti pe riod 2011, pro ce ne su eko no mi sta i sa rad ni ka Eko nom skog in sti tu ta. O~e ki va wa su i da }e po tro {a~ ke ce ne u pr vih {est me se ci ove go di ne, u po re |e wu s de cem brom 2011, po ra sti 4,4 po sto,

kao i da }e pro met ro be u tr go vi ni na ma lo u stal nim ce na ma u pr vih {est me se ci ove go di ne bi ti 0,2 od sto ma wi. Te prog no ze su na ve de ne u ~a so pi su „Ma kro e ko nom ske ana li ze i tren do vi” (MAT) ko ji iz da je Eko nom ski in sti tut u sa rad wi s Pri vred nom ko mo rom Sr bi je. Pro ce ne su i da }e iz voz ro be u evri ma ima ti pad od dva od sto, a uvoz ro be rast od pet pro ce na ta. April ska an ke ta pri vred ni ka ko ju je spro veo MAT do ne la

je lo {i je oce ne u od no su na pret hod ni me sec o o~e ki va noj po slov noj kli mi u dr àv no-dru {tve nom sek to ru i ne pro me we ne oce ne u pri vat nom. Naj va `ni ji na laz iz apri la je pad in di ka to ra o~e ki va ne pro da je od 14,2 pro cent na po e na, ~i me je ovaj po ka za teq pre ki nuo trend ra sta za po ~et u fe bru a ru. Vi so ka ne pred vi dqi vost in di ka to ra o~e ki va ne pro da je uka zu je na re la tiv no ne pred vi dqi vu tra `wu na do ma }em i glav nim iz vo znim tr ì {ti ma. U apri lu je po no vo za be le èn re la tiv no vi sok ni vo in fla ci o nih o~e ki va wa – ~ak 65 od sto an ke ti ra nih fir mi iz ja sni lo se da o~e ku je rast ce na svo jih in pu ta u na red na tri me se ca (u mar tu 70,2 od sto) uz 37 osto fir mi ko je o~e ku ju rast ce na svo jih go to vih pro iz vo da u istom pe ri o du (u mar tu 39,3 od sto). Ve ro va tan raz log za ova kvo kre ta we je sla bqe we di na ra, kao i rast ce na si ro vi na na glo bal nom tr ì {tu, oce wu ju sa rad ni ci MAT-a. U apri lu je za be le èn i ve }i ni vo ko ri {}e wa pri o zvod nih ka pa ci te ta u pri vat nom i dr àv no-dru {tve nom sek to ru svo ji ne u od no su na mart, i to za 2,2 pro cent na po e na.

Pi re us ban ka uve }a la ka pi tal Po ~et kom ma ja, Pi re us ban ka Be o g rad je uve } a l a svoj osnov ni, Ti er I, ka pi tal za do dat nih 20 mi li o na evra. Tim uve }a wem Pi re us ban ka je do dat no u~vr sti la svo ju po zi ci ju na srp skom tr ì {tu, po stav {i jed na od naj bo qe ka pi ta li zo va nih ba na ka ~i ji ra cio ade kvat no sti sa da iz no si 30 od sto, od no sno 2,5 pu ta vi {e od pro pi sa nog mi ni mu ma. To kom ma ja, ka da obe le à va ta~ no se dam go di na od ula ska na srp sko tr ì {te, Pi re us ban ka je do ka pi ta li za ci jom po tvr di la svo je stra te {ko usme re we ka da qem raz vo ju po slo va wa u Sr bi ji kao i pla no ve ko ji su du go -

ro~ no po sve }e ni upra vo srp skom tr ì {tu. Po ve }a wem ka pi ta la Pi re us ban ka je ta ko |e osna ì la svoj po ten ci jal za da qi rast kre dit ne ak tiv no sti i ja ~a we po dr {ke do ma }oj pri vre di i gra |a ni ma. Od svog do la ska na tr ì {te Sr bi je 2005. go di ne, Pi re us ban ka Be o grad je ulo ì la vi {e od 600 mi li o na evra, otvo ri la 44 fi li ja le i za po sli la pre ko 550 qu di. Na kra ju 2011, ukup ni de po zit ni port fo lio ban ke pre ma {io je 250 mi li o na evra, {to pred sta vqa rast od 18,9 po sto u od no su na pret hod ni pe riod, dok je ukup ni ka pi tal do sti gao 102 mi li o na evra.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

111,0269

113,2928

115,8985

110,6871

Australija

dolar

85,9675

87,7219

89,7395

85,7043

Kanada

dolar

85,7550

87,5051

89,5177

85,4925

Danska

kruna

14,9338

15,2386

15,5891

14,8881

Norve{ka

kruna

14,5897

14,8874

15,2298

14,5450

[vedska

kruna

12,1508

12,3988

12,6840

12,1136

[vajcarska

franak

92,4069

93,2928

96,4615

92,1241

V. Britanija

funta

138,0417

140,8589

144,0987

SAD

dolar

87,6713

89,4605

91,5181

dnevnik

Ko la ku pu ju sa mo bo ga ti Pro da ja luk su znih auto mo bi la u Sr bi ji do bro ide upr kos ge ne ral nom pa du tr ì {ta od oko 30 od sto u ovoj go di ni. Ge ne ral ni di rek tor „Del ta mo tor sa” Ne ma wa La zi} ka è da je za srp sko tr ì {te auto mo bi la pro {la go di na bi la lo {a, a da je ova jo{ go ra, s tim {to se to ne od no si na tzv. pre mi jum seg ment na vo de }i da BMV i Hon da ostva ru ju rast od 10 od sto u od no su na isti pe riod la ne. La zi} je ka zao da raz log su prot nog tren da u pro da ji vo zi la u pre mi jum seg men tu (Mer ce des, BMV, Audi...) tre ba tra ì ti pre sve ga u or ga ni zo va no sti kom pa ni ja i kva li te tu pro iz vo da. „Po tra `wa za auto mo bi li ma BMW, MI NI i Hon da se na svet skom ni vou pro me ni la na

bo qe. Taj trend ide u sme ru ko ji je uz la zan i ne po sto ji ni je dan raz log za {to ta ko ne bi bi lo i u Sr bi ji”, na gla sio je La zi}. La zi} je ka zao da je „Del ta mo tors” od kra ja fe bru a ra pro dao oko 30 no vih BMV „troj ki” {e ste ge ne ra ci je. „Mi slim da su qu di sa da bo qe in for mi sa ni ka da je u pi ta wu to tal ni tro {ak odr à va wa ne kog vo zi la„, re kao je La zi} is ta kav {i da je tr ì {te Sr bi je ve o ma spe ci fi~ no, jer su oni ko ji ima ju nov ca za luk su zan auto mo bil ve o ma zah tev ni. Ti auto mo bi li se, pre ma La zi }u, vi {e is pla te jer se ma we kva re i tra è ma we nov ca za odr à va we. Van pre mi jum seg men ta vla da iz u zet na kon ku ren ci ja ko ja se za sni va, pre ma La zi }u, na bor -

bi ko }e po nu di ti ni `u ce nu, {to uti ~e da ne ke auto mo bil ske kom pa ni je usled ne mo gu} no sti du go ro~ ne i sred wo ro~ ne ren ta bil no sti pa da ju na is pi tu post-pro da je i ne mo gu da za dr `e po ve re we ku pa ca, ko jih

DO MA ]A VA LU TA TA VO RI NA ISTO RIJ SKOM MI NI MU MU

No va vla da tre ba da smi ri di nar Ve} smo na vi kli da do ma }a va lu ta sko ro sva ki dan po ma lo osla bi. Me |u tim, ka da to pre |e gra ni cu od ce log di na ra, vi {e je raz log za za bri nu tost. Ovih da na se sred wi kurs za u sta vio na 113,2 za evro – to je 0,4 od sto ni è ne go sa mo ko ji dan ra ni je. Po la pro cen ta od jed nom je mno go ~ak i za na {u va lu tu ~i ji kon stan tan pad iona ko svi o~e ku je mo. Na kurs nim li sta ma po slov nih ba na ka si tu a ci ja je bi la, po tra di ci ji, ne {to ne po voq ni ja za di nar. Evro se ot ku pqi vao za 110, a pro daj ni kurs je bio iz me |u 114 i 116 di na ra. No vi pad di nar je za be le ìo upr kos iz da {nim in ter ven ci ja ma Na rod ne ban ke Sr bi je na me |u ban kar skom tr ì {tu. Ove go di ne po tro {e no je 838,5 mi li o na evra, a sa mo u ~e tvr tak je za to oti {lo 50 mi li o na iz de vi znih re zer vi. One su oko de set mi li jar di evra. Stru~ wa ci su pro ce ni li da }e mo, ako na sta vi mo ovim tem pom, za dve go di ne osta ti bez wih. Od no ve Vla de Sr bi je o~e ku je se da ve} od pr vog da na ra di na spa su do ma }e va lu te. Ko li ko }e to bi ti mo gu }e? – Osim ni za pro ble ma ko je ima mo, na kon stant ni pad di na ra uti ~e i psi ho lo {ki fak tor. ê ka se za vr {e tak pred sed ni~ kih iz bo ra, za tim for mi ra we no ve vla de i we ni pr vi ko ra ci. To bi tre ba lo da ma lo sta bi li zu je do -

Krav ~en ko po go dio Po ~et kom fe bru ar a pr vi ~o vek Naft ne in du stri je Sr bi je Ki ril Krav ~en ko re kao da je za evro re al na ce na 117 di na ra. Ta da su se mno gi na qu ti li na we ga, a evo, pro daj ni kur se vi po je di nih ban ka tek su ko ju pa ru ni `i od to ga. Za to ne bi bi lo lo {e da {to vi {e pa `we obra ti mo na pro ce ne i sa ve te stra nih in ve sti to ra. Zna ju qu di {ta ra de. ma }u va lu tu – ob ja {wa va stru~ wak Ma li {a \u ki} s Be o grad ske ban kar ske aka de mi je. – Na kon pr vih po te za no vog ka bi ne ta bi }e ja sni je ka kvu }e po li ti ku vo di ti. To bi tre ba lo da sma wi ne si gur nost i ne iz ve snost ko ja je sa da pri sut na i ve} sa mim tim }e po mo }i di na ru. Pra vi spas na du ge sta ze mo `e sti }i s po ve }a wem iz -

vo za i po ra stom in ve sti ci ja. Svi zna ju da tu do zna ~aj ni je bo qih re zul ta ta ne mo è do }i pre ko no }i. Stva ra we po voq ni je in ve sti ci o ne kli me ni je lak po sao u ovo vre me. Zna mo {ta se do ga |a u Evrop skoj uni ji i evro zo ni. Osim to ga, ne dav no je sni èn kre dit ni rej ting po slov nih ba na ka ko je ra de na na {em tr ì {tu.

To mo è do ve sti i do to ga da te ban ke-}er ke do bi ju na log da no vac po vu ku ka ma ti ca ma i ze mqa ma evro zo ne, a to zna ~i da }e ma we osta ti za fi nan si ra we kod nas. Da qe }e sve za vi si ti i od oba ve za ko je ima mo pre ma stra nim kre di to ri ma. Ove go di ne oba ve ze na {e dr à ve plus ono {to du gu ju kom pa ni je pre la zi tri mi li jar de evra. Ho }e li nam se ta~ no za to li ko sma wi ti de vi zne re zer ve ove go di ne? Eko no mi sta Mi la din Ko va ~e vi} je na jed nom stru~ nom sku pu pro ce nio da }e ove go di ne NBS, ra di spre ~a va wa pre ko mer ne osci la ci je di na ra, po tro {i ti mi li jar du i po evra. Ho }e li to bi ti do voq no, vi {e od po la smo po tro {i li ve}? We gov ko le ga i ~lan Fi skal nog sa ve ta Vla di mir Vu~ ko vi} sma tra da se na {e re zer ve br zo tro {e. – De vi zne re zer ve slu è da se in ter ve ni {e ka da je pri su tan traj ni ne do sta tak de vi za, a NBS ba{ to i ra di. Me |u tim, {to su re zer ve ma we, br è se tro {e. Kod nas se ta we na pri li~ no za bri wa va ju }em ni vou – sma tra ovaj stru~ wak. O~i gled no, pre dah za di nar i sve one ko ji ima ju oba ve ze u de vi za ma tre ba da obez be di no va vla da. Na woj su i oni du go ro~ ni pro jek ti: po rast in ve sti ci ja, stva ra we po voq nog am bi jen ta za ula ga we, na sta vak i za vr {e tak pri va ti za ci je. D. Vu jo {e vi}

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

Ber za pa da se dam ne de qa za re dom Ne ga ti van trend na do ma }em tr ì {tu ka pi ta la na sta vqen je i pro te kle sed mi ce, dok je di rekt na po sle di ca ve li kih ko le ba wa na svet skim ber za ma ostao vi {e ne go skro man pro met naj li kvid ni jih do ma }ih ak ci ja, na vo de ana li ti ~a ri Sin te za in vest gru pe u osvr tu na de {va wa na Be o grad skoj ber zi u pro te kloj sed mi ci. Ukup na re a li za ci ja na tr ì {tu bi la je tek 1,8 mi li o na evra, a i ova ko skrom nom pro me tu ve li ki do pri nos su da le jed no krat ne tran sak ci je na po je di nim ne li kvid nim har ti ja ma. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, za be le ìo je pad i de se tu sed mi cu za re dom, osla biv {i 2,8 od sto na 475,5 po e na. Ova kor pa naj li kvid ni jih ak ci ja na tr ì {tu be le ì mi nus

od po ~et ka go di ne od 4,7 od sto. Naj pro met ni ja har ti ja u pro te kloj sed mi ci bi lo je sme de rev sko pred u ze }e „Is hra na„ ko je je za be le `i lo re a li za ci ju od 64,1 mi li o na di na ra u blok tran sak ci ji u ko joj je vla sni ka pro me ni lo 100 od sto ak ci ja ove kom pa ni je. O~i to, u pi ta wu je tran sak ci ja jed no krat ne pri ro de u ko joj je je di ni ak ci o nar ove kom pa ni je pre kom po no vao vla sni~ ku po zi ci ju unu tar sop stve nog si ste ma. Od uobi ~a je no naj li kvid ni jih ak ci ja, naj vi {e se tr go va lo be o grad skim „Imle kom„ ko ji je za be le `io pro met od 19,5 mi li o na di na ra, uglav nom na ce na ma bli skim ni vou od 3.000 di na ra. U dru goj po lo vi ni sed mi ce go to vo u pot pu no sti je pre sa hla tra `wa za ak ci ja ma ove kom pa ni je,

Akcija Imlek, Beograd

Posledwa cena

dok je ak ci o na ri ma osta la na ras po la ga wu po nu da sa me kom pa ni je za ot kup sop stve nih ak ci ja po ce ni od 3.100 di na ra. Ova po nu da je okon ~a na u pe tak, a kom pa ni ja je ra ni je na ja vi la da `e li ste }i 5.000 ak ci ja za vla sti ti port feq.

Vrednost prometa (din)

3.000

19.493.858

NIS, Novi Sad

591

17.835.081

137,6191

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

460

12.188.558

87,4029

Galenika Fitofarmacija, Zemun

2.347

9.324.280

355

8.562.600

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 5. 2012. godine

je sve ma we. Sa dru ge stra ne, kup ci su sa pra vom sve zah tev ni ji i ozbiq nu kom pa ni ju tre ba da in te re su je od nos sa kup cem po sle pro da je, ko ji je kod u Sr bi ji dug bar ~e ti ri go di ne, do dao je La zi}.

Kru{ik akumulatori, Vaqevo

Naft na in du stri ja Sr bi je za be le ì la je pro met od 17,8 mi li o na di na ra, osla biv {i u sed mi ci 3,1 od sto. NIS se po sle ne ko li ko me se ci po no vo spu stio is pod gra ni ce od 600 di na ra, a od po ~et ka go di ne no si ne ga ti van pri nos od 2,3 od sto. Ve} de set da na za re dom ak ci je NISa be le è si la zni trend, kao po sle di ca kon stant ne po nu de ko ju iz no se gra |a ni, i iz o stan ka tra `we od stra ne port feq nih in ve sti to ra ko ji su u ve li koj me ri ob u sta vi li ak tiv no sti na Be o grad skoj ber zi. Be o grad ski Aero drom „Ni ko la Te sla„ za be le ìo je pri li~ no sta bil nu ce nu oko ni voa od 460 di na ra, uz pro met od 12,2 mi li o na di na ra. E. D.

Fo to-mo no gra fi ja Dra gu ti na Sa vi }a Pro m o c i j a fo t o-mo n o g ra fi j e „Ma l e grad s ke pri ~ e” Dra gu ti na Sa vi }a bi }e odr `a na ve ~e ras u 20 ~a so va u Klu bu „Tri bi na mla dih” Kul tur n og cen t ra gra d a, Ka t o li~ ka por ta 5. Ulaz je bes pla tan. A. J.

Deo gra da bez to ple vo de Rad ni ci „No vo sad ske to pla ne„ da nas u 10 sa ti po ~i wu da pre ba ci ju si stem na let wi re `im ra da na pod ru~ ju to pla ne Za pad, zbog ~e ga }e bi ti pre ki nu ta is po ru ka to ple po tro {ne vo de u de lo vi ma gra da ko je ona ob u hva ta. To pla na Za pad ob u hva ta Kli ni~ ki cen tar, Sa jam, De te li na ru, Sa te lit, No vo na se qe i Avi ja ti ~ar sko na se qe.Za vr {e tak ra do va i nor ma li za ci ja u is po ru ci to plot ne ener gi je za pri pre mu to ple po tro {ne vo de o~e ku je se da nas oko 13 ~a so va. Q. Na.

No se ba {ten ski i krup ni ot pad

Da va we kr vi u Glav noj po {ti

Od vi ka va we od pu {e wa

Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti na Te le pu, a su tra u Ko vi qu, Kli si, Sla noj ba ri, Vi dov dan skom na se qu i Kli san skom bre gu. Do su tra }e kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi ti po sta vqe ni i u MZ „Srem ska Ka me ni ca” u Ka ra |or |e voj uli ci kod okret ni ce na Du na vu, u Uli ci Mar ka Ore {ko vi }a iza {ko le MUPa, na Pa ra go vu kod re sto ra na „Pa ra go vo”, na Po po vi ci kod Mo {i ne vi le i na ula sku u na se qe Ta tar sko br do. A. L.

Mo bil na eki pa Za vo da za tran sfu zi ju kr vi Voj vo di ne pri ku pqa }e krv da nas od 8 do 10 sa ti u Glav noj po {ti, a za tim }e ak ci ju na sta vi ti u Po re skoj upra vi. Do bro voq ni da va o ci kr vi ovu dra go ce nu te~ nost mo gu po klo ni ti sva ki rad ni dan od 7 do 14 ~a so va u Za vo du, Uli ca haj duk Veq ka 9a. I. D.

No va gru pa za od vi ka va we od pu {e wa, po me to du pe to dnev nog pla na, star tu je da nas. Oni ko ji `e le da se oslo bo de ove lo {e na vi ke mo gu do }i u Cen tar za pre ven ci ju, Ru me na~ ka 102, da nas u 18 ~a so va. Pri ja vqi va we je mo gu }e i pre ko bro je va te le fo na 021/479 - 0668 i 064/80-88120. I. D.

Novosadska ponedeqak21.maj2012.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PO[TO JE GRAD ODUSTAO OD FINANSIRAWA MANIFESTACIJE

Do bra vo qa spon zo ra odr à }e „Ras pu sti li {te”? Na kon za vr {e nog kon kur sa za fi nan si ra we pro je ka ta iz kul tu re, tra di ci o nal na de~ ja ma ni fe sta ci ja „Ras pu sti li {te“ ni je do bi la ni di nar iz grad skog bu xe ta, zbog ~e ga je odr à va we ove ma ni fe sta ci je do ve de no u pi ta we. - Kroz „Ras pu sti li {te“ je do sa da pro {lo vi {e od 180.000 de ce iz gra da. Ove go di ne jed na od omi qe nih de~ jih ma ni fe sta ci ja tre ba lo bi da se odr ì 29. put - ka è pred sed ni ca Dru {tva „Ras pu sti li {te“ Qi qa na Gan tar. Is ti ~e da su ro di te qi po seb no ce ni li ulo gu Gra da u fi nan si ra wu ove ma ni fe sta ci je, kao i obez be |i va we mo gu} no sti sva kom de te tu da bes plat no u~e stvu je i da bu de ak ter svih pro gra ma. Za ovih 29 go di na ni ka da ni smo od u sta li, pa ne }e mo ni sa da, ka è Gan ta re va. Pod se ti mo, ovo ni je pr vi put da Grad „Ras pu sti li {tu„ ni je dao no vac. Iden ti~ na si tu a- ci ja de si la se pre ne ko li ko go di na, ka da su or ga ni za to ri uz po mo} spon zo ra i qu di do bre vo qe ipak

us pe li da na pra ve ne {to ko ri sno za de cu, ko ja zbog eko nom ske kri ze sve ma we ima ju pri li ke da ot pu tu ju na mo re, pla ni nu ili na se lo, ve} su pri nu |e ni da vre me pro vo de u gra du dok su im ro di te qi ma hom na po slu. Ina ~e, pro {le go di ne je Dru {tvo „ Ras pu sti li {te” u sa rad wi sa No vo sad skim otvo re nim uni ver zi te tom, od 25. do 31. av gu sta u NOU or ga ni zo va lo dru gi deo ma ni fe sta ci je „Let we Ras pu sti li {te“ pod na zi vom „Za gre va we za {ko lu“. Ta da je ma ni fe sta ci ja fi nan si ra na fi nan si ra na od Grad ske Upra ve za sport i omla di nu, Upra ve za kul tu ru i Upra ve za zdrav stvo. Pro gram je bio kon ci pi ran ta ko da sva kog rad nog da na po~ ne sa ju tar wom gim na sti kom i raz gi ba va wem. Od mah na kon to ga de ca su se ba vi la ra znim spor to vi ma , dok je dru gi deo pro gra ma pro gra ma bio na me wen kre a tiv nim i obra zov nim ra di o ni ca ma, ko je „za gre va ju“ duh i pa met. Q. Nato{evi}

V remeploV

Prav nik, agro nom, dok tor... Dr \or |e - \o ka Mi ja to vi} umro je u 30. go di ni 21. ma ja 1878. u No vom Sa du, ina ~e svom rod nom me stu. Po sle gim na zi je u Pe ~u ju, stu di rao je pra va u Pe {ti, agro no mi ju u Ame ri ci i me di ci nu u Pa ri zu. Vr lo ra no pri hva tio je re vo lu ci o nar ne ide je svog vre me na, a po seb no u Sve to za ru Mar ko vi }u na {ao do `i vot nog pri ja te qa. Bio je pr vi za stup nik so ci ja li sti~ kih ide ja u No vom Sa du gde je po ~eo da ob ja vqu je list „Jed na kost” u ~i jem je za gla vqu is ta kao na ~e lo „Za jed na ka

hronika DE^JA IGRALI[TA VE^NO NA METI VANDALA

Naj vi {e stra da ju qu qa {ke i klu pe Uni {ta va we de~ jih igra li {ta, iako sra mot na, ni je stra na po ja va u No vom Sa du. Naj vi {e se ru i ni ra ju qu qa {ke i klu pe, a ne ret ko se de si da ova kvi pro sto ri bu du na me ti van da la ubr zo na kon {to se na pra ve ili ure de. - U Rad ni~ koj uli ci gra |a ni su ~e ka li ob na vqa we igra li {ta go to vo 30 go di na. Me |u tim, ne de qu da na na kon po sta vqa wa re kvi zi ta, igra li {te je uni {te no. Qu qa {ki ne ma, a klu pa je pre se~ na te ste rom- na ve la je ko or di na tor ka za odr `a va we de~ jih igra li {ta i ter na za re kre a ci ju Za vo da za iz grad wu gra da (ZIG) Ve sna For ka pi}.

}e ih, a, po {to je ve za kru ta, qu qa {ke pu ca ju. Pri tom, za be le ì li smo i ki da we la na ca. Ne znam ko ju bi kon struk ci ju mo gli da pri me ni mo, a da ona ne bu de uni {te na - ka za la je For ka pi}. Do da la je da ra ni je ni je bi lo to li ko ovih rad wi, a kao do bar pri mer na ve la je ì te qe Li ma na 1, gde u Uli ci Dra ge Spa si} ve} 10 go di na po sto ji igra li {te ko jem tek sad tre ba za me na od re |e nih re kvi zi ta od dr ve ta, ko ji su do tra ja li pod zu bom vre me na. Sa go vor ni ca ob ja {wa va da je ZIG ulo ìo u 164 igra li {ta i da se na ne ki ma jo{ ra di, ali da za {ti ta ova kvih pro sto ra ni je u

Od juna 2008. godine do danas izgra|eno je 60 novih de~jih igrali{ta, a rekonstruisano 104, dok je 32 nova sportska terena izgra|eno i 85 popravqeno Ona je uka za la i na uni {te no igra li {te u Uli ci Ila ri o na Ru var ca na Te le pu, gde, od ukup no ~e ti ri qu qa {ke, ni jed na vi {e ni je is prav na. Na wi ma su ne dav no od va qe ne se da li ce, pa su sa da ne u po tre bqi ve, a na jed noj je de for mi san i me tal ni ram. - Qu qa {ke stra da ju naj vi {e, jer omla di na, ko joj taj re kvi zit ni je na me wen, sta ne na wih i uvr -

nad le `no sti ovog pred u ze }a, ve} po li ci je i ko mu nal ne po li ci je. - Mi ne ma mo mo gu} no sti i na ~i na da sva ki dan obi la zi mo 164 igra li {ta u No vom Sa du i da ih sva odr `a va mo u is prav nom sta wu. Re {e we pro ble ma ni je da se za me ni ono {to je po lo mqe no, ve} je re {e we da se uti ~e na svest gra |a na i da se po dig ne od go vor nost - re kla je Ve sna For ka pi} i

Uni {te no igra li {te u Rad ni~ koj uli ci

do da la da }e ZIG po pra vi ti igra li {te, ali da ne ga ran tu je da ono po no vo ne }e bi ti uni {te no. Ka ko su u ovom pred u ze }u na ve li, u pe ri o du od ju na 2008. go di ne do da nas iz gra |e no je 60 no vih de~ jih igra li {ta, a re kon stru i sa no 104, dok je 32 no va sport ska te re na iz gra |e no, a po pra vqe no 85. Ove go di ne u to ku je iz grad wa jo{ tri no va de~ ja igra li {ta i to na Li ma nu 2, iz me |u Uli ce ca ra La za ra i Na rod nog fron ta, u Uli ci Bra ni mi ra Bo ro te na Bi stri ci i u Mo li na ri je vom par ku u Pre ra do vi }e voj uli ci u Pe tro -

va ra di nu. Na Li ma nu 2 }e se po sta vi ti ma wi to bo gan, qu qa {ka za be be, qu qa {ka sa dva se di {ta za sta ri ju de cu i klac ka li ca, dok }e na Bi stri ci bi ti po sta vqe na kom bi no va na kon struk ci ja za igru, klu pe za se de we i kor pe za ot pat ke. Mo li na ri jev park do bi }e igra li {te sa ma wim to bo ga nom, hva ta ~em lop te, klac ka li ca ma ~e tvo ro se di ma... Iz vo |a~ ovih ra do va je fir ma „Pej kom d.o.o” iz Be o gra da, a ugo vo re na vred nost ovog po sla je 6.254.000 di na ra. A. Jerini}

EKSTREMNA VE[TINA NA[LA POKLONIKE I U NOVOM SADU

Par kur kao `i vot na fi lo zo fi ja

pra va, jed na ke du `no sti i jed na ke slo bo de za sve”. Ra de }i kao le kar tri go di ne u In di ji i Ki ni, raz bo leo se od azij ske gro zni ce ko ja mu je do {la gla ve sa mo tri me se ca na kon {to se vra tio u No vi Sad i o`e nio. N. C.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 7.30 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa Sa te lit (in di vi du al na grad wa); od 9 do 10.30 sa ti Kne za Vla sti mi ra, Zet ska, Jo va na Ri sti }a, Sla von ska, deo Uli ce De san ke Mak si mo vi} ; od 11.30 do 13 sa ti deo uli ca Se qa~ kih bu na, Bu le var kne za Mi lo {a, Du {a na Da ni lo vi }a. ^e re vi}: od 8.30 do 13 ~a so va vi kend na se qe Ka lu |e ri ca. Fu tog: od 9 do 12.30 ~a so va Kra ji {ka od 21 do 45, i od 26 do 48. Ko viq: od 9 do 13 ~a so va deo na se qa Ko viq, od cen tra pre ma ma na sti ru. Bu di sa va: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ki sa~: od 8 do 13.30 ~a so va Voj vo |an ska uli ca od 10 do 66, od 11 do 55; od 8 d 10 ~a so va Voj vo |an ska od 68 do 102 i od 57 do 87.

Par kur, od no sno efi ka sno i br zo kre ta we kroz naj ra zli ~i ti je pro sto re, za mno ge pred sta vqa vr stu ur ba nog spor ta, dok za one ko ji se ba ve par ku rom pred sta vqa stil i fi lo zo fi ju `i vo ta. Po ne kim zva ni~ nim po da ci ma, na stao je 1980. go di ne u Fran cu skoj, osni va wem gru pe Ja ma ka si, ko ju je ~i ni la gru pa qu di, za qu bqe ni ka u ovu po ma lo eks trem nu ve {ti nu, dok ne ki iz vo ri tvr de da po sto ji mno go du `e. Sa ve li kim uspe hom fil ma Lu ka Be so na „Ja ka ma si”, par kur se ra {i rio po ce lom sve tu, a od 2003. go di ne trej se ri, ka ko se zo vu prak ti kan ti ove ve {ti ne, po ja vqu ju se i na uli ca ma gra do va u Sr bi ji. Tri go di ne ka sni je par kur se ja vqa i u No vom Sa du, gde je na po ~et ku bi lo tek ne ko li ko trej se ra, da bi da nas vi {e od 20 qu di tre ni ra lo ovu ve {ti nu. Je dan od pi o ni ra u na {em gra du je i Da niel Gi rizd, ko ji je 2006. go di ne sa pri ja te qem po ~eo da iz vo di akro ba ci je ko je je vi deo na ra -

znim vi deo kli po vi ma i fil mo vi ma. - Moj pri ja teq i ja smo sa zna li za par kur i po ~e li da se ba vi mo akro ba ti kom, mi sle }i da je to iden ti~ no - ka `e Gi rizd. - Ka sni je smo shva ti li da je par kur u su {ti ni efi ka sno, a ne atrak tiv no kre ta we kroz

pro stor. Mi slim da ne mo è da se na zo ve spor tom, jer ne po sto ji tre ner, ne po sto ji od re |en ter min ka da }e{ tre ni ra ti, ve} sam od lu ~u je{ ka da }e{ i ko li ko tre ni ra ti, ali i gde. Uvek tre ni ra mo na po qu, ~ak i ka da nam vre men ske pri li ke ne idu na ru ku. Mi slim da je mo `da i bo qe da se tre ni ra ka da je ki {a, jer na u ~i{ da bu de{ mno go opre zni ji. Za tre nin ge ni je po treb na ni ka kva po seb na opre ma, osim {or ca i pa ti ka, ta ko da ni je po tre ban ve li ki no vac. Iako po sto ji uvre è no mi {qe we da se trej se ri ~e sto i ve o ma te {ko po vre |u ju, Gi rizd ka è da to ni je ta~ no. - Je di ne ~e ste po vre de su po se ko ti ne ili uga nu }a i one su lak {e pri ro de, a {to se ti ~e te ìh po vre da, one se ne ja vqa ju ~e {}e ne go u dru gim kla si~ nim spor to vi ma. Svi mi smo sve sni ko li ko mo è mo i ne pre la zi mo sop stve ne gra ni ce - na vo di Gi rizd.

No vo sad ski trej se ri naj ~e {}e tre ni ra ju na Gr ba vi ci, kod Li man ske pi ja ce, Li ma ni ma i Bu le va ru oslo bo |e wa, a ka ko sa mi ka ù, No vo sa |a ni na wih uglav nom gle da ju po zi tiv no, ma da ne ka da bu de i ne pri jat nih si tu a ci ja. [to se ti ~e go di {ta trej se ra, Gi rizd ka è da u No vom Sa du po sto je trej se ri od 14 do 40 go di na. - Kod nas su svi do bro do {li ko ji ho }e da na u ~e ne {to o par ku ru, ali i da sa mi po ku {a ju. Sva ko ko ho }e, mo è nas kon tak ti ra ti pre ko fej sbuk stra ni ce „Par ko ur tre nin zi - No vi Sad”, gde se za ka zu ju grup ni tre nin zi. Or ga ni zu je mo i dru è wa, pre da va wa i pre zen ta ci je, a do la ze nam qu di iz ce le ne ka da {we Ju go sla vi je, sa ko ji ma ima mo ve o ma do bre od no se. Po ru ~io bih qu di ma, ko ji bi hte li da se ba ve par ku rom, da se do bro in for mi {u, ali i da kon tak ti ra ju oso be, ko je se ti me ba ve du è vre me, da bi ste kli ne ku osnov nu sli ku - za kqu ~u je Gi rizd. G. êtnik

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak21.maj2012.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Zo ri ca, Mi li ca i La zar ob ra do va li Mak si mo vi }e Trojke Zo ri ca, La zar i Mi li ca - Jelene i Dragana Maksimovi}a

Blizanci Vaq det i Ve bi - Emine Greku

Devoj~ice Mi li ja na - Aleksandre i @eqka Blanu{e, Una - Aleksandre i Sa{e Vujasinovi}a, Va wa Ane i Ivana Pavlovi}a, Li sa - Aniko Kova~ Milo{ev i Sa{e Milo{eva, Na ta li - Bla`ene i Vlastimira Pintira, Ele na - Gordane i Miqana Danilovi}a, Raj ka - Danke \or|evi} i Senada Fetahia, Da ri ja - Doriane i Darka Stojnovi}a, Noa - Dragane Antunovi}, Ta tja na - Dragane i @eqka Popova, Awa - Dragane i Milana @egarca, La na - Dragane Ogwenovi} Pavi} i Dalibora Pavi}a, Zo ra na - Zorice i Slobodana Jak{i}a, An drea - Ivane Devi} i Sa{e Stojanovi}a, Do ra - Ivane i Dejana Monara, An |e la Ivane i @eqka Plav{i}a, Awa - Ildiko Cizler i Gorana Najdanovi}a, Ivo na - Ines i Nenada Goranovi}a, Na |a - Jasmine i Milovana Raleti}a, Te o do ra - Jasmine Ostoji} i Milo{a Andrejevi}a, Sa na - Jasne i Nenada Beri}a, Ni na - Jasne Savi}-Kuru{i} i Miladina Savi}a, So wa - Qubice i Nenada Ze~evi}a, Mi la na Maje i Nenada Mandi}a, Awa - Marije i Bojana ]u{i}a, Le na - Ma{e i Darka Davidovi}a, Te o do ra - Melinde i Aleksandra Markovi}a, Ra da -

Milene i Bobana Arsi}a, Da ria - Milene i Daria Stojanovi}a, Ne ve na - Milene i Filipa Kurawia, Ana sta si ja - Milene Paj~in i Qubi{e Zagorca, Ta ma ra - Milice i Bojana Joki}a, La na - Milice i @eqka Duli}a, Ru ì ca - Milice U{i} i \ura|a Petkovi}a, Mil ka - Milkice Nolin i Stevice Novakovi}a, Jo va na - Miqane i Milenka Brzaka, Ni ko li na - Miroslave i Mom~ila Nik{i}a, Te o do ra - Olge BocenkoA}imov i Milo{a A}imova, Le na - Pavline i Ranka Mihajlovi}a, Sjin Jao - Rong Guo i [engcai Huang, Du wa - Sawe i Dragana Kalinovi}a, Vi {wa - Sawe i Stani{e Stani{i}a, Mi o na Sawe Trbojevi} i Bo{ka Prpe, Sa bri ja - Selmane Ramadani i Ferdia Eminia, Le na - Slavice i Miroslava Zeqkovi}a, Ma ri ja - Sla|ane Matija{-Vukoti} i Vladimira Vukoti}a, Ma ja Sneàne i Du{ana Kneèvi}a, Me li sa - Suzane Raimi i Adnana Aziria, Si mo na - Tamare i Nikole Bawca, Ni ko li na - Tawe i Nikole Grkovi}a, Mi li ca - Tatjane i Slavi{e Man~i}a, Ba wa - Tijane Vu~kovi}, Le na - Cvete i Gorana Dimi}a.

Ven~ani Mi li ca Je re mi} i Ni ko la Jo va no vi}, Sve tla na Ko za rev i Vo jin Rad mi lo vi}, Kri sti na Gla vo wi} i Mir ko Je ki}, Ti ja na Pe tro vi} i Da li bor Oda yi}, Dra ga na Mi ja tov i Vla do \u ko vi}, Rad mi la ^e ne jac i Dra gan Mi lo {ev, Dra ga na \ur |e vi} i Sa {a @iv ko vi}, Zo ra na Ya bi} i Igor Le ki, Da ni je la Jo va no vi} i Ni ko la Je stro vi}, Ma ri a na Jo van ~e vi} i \or |e Lu ki}, Gor da na Ja ko vqe vi} i Vla di mir [i {ka, Dra ga na Ce ti na i \or |e Raj kov, Dra ga na Iko ni} i Go ran Mi li}, Gor da na Ba la ban i Mar ko Ce ro vi}, Ma ja Gor di} i Ras ti slav Stru ha rik, Je le na Po po vi} i Sa {a Ra ja ~i}, Iva na Mal ba {ki i Bra ni slav Bje lo ba ba, Ti ja na Sta ji} i Alek san dar Dvor ni}, Glo ria Ra di} i Mar ko Gr bi}, Mir ja na Pe ji} i Bra ni slav Be go jev, Bi qa na Kre so ja i Igor Ha ran go zo, Bo ja na Ra ki} i Si ni {a Ko zli na, Ma ri na Ste fa no vi} i Ne nad Ma mu zi}, Oli ve ra De ja no vi} i Sa {a Ubo vi}.

Dra gan i @eq ka Ami yi} sa be bom Mi li com

De~aci \or |e - Aleksandre i Zorana \or|evi}a, Mi qa im - Amande [a}iri, Va si li je - Ane i Vladimira Te{anovi}a, \or |e - Angeline i Sa{e Tomi}a, Uro{ - Anice i Amina Abedia, Mi haj lo - Biqane i Dragoslava @igi}a, Vuk Biqane i Jovana [uvakovi}a, Va si li je - Biqane i Ninoslava [uvaka, Dar ko - Boìce i Dragana Pavlovi}a, Stan ko - Bojane Roganovi} i Dragana Popova, Uro{ - Bose i Wegoslava Kalajxije, An dri ja - Vesne i Dejana Iva~kovi}a, Va sa - Vladimirke i Aleksandra Gajina, Ge or gi je - Vukosave i Dragana Tanasi}a, Re qa - Gorane i Sa{e Vuli}a, Mi haj lo - Gordane i Igora Rajwaka, Re qa - Dijane i @arka Vukovi}a, Dar ko - Dobrile Stejin i Ace [ari}a, To dor - Dragane Jevti}, Mi lo{ - Dubravke i Neboj{e Milo{evi}a, Lu ka - \ur|ice Gvoi} i Dejana Papovi}a, Da ni lo - @eqke i Boìdara Vojinovi}a, Qu ban - @eqke i Dejana Kumovi}a, Vu ka {in - Zorice i Nikole Vrawe{, Da ni jel - Ivane Boìn i Borisa Camovi}a, Uro{ Ivane i Nenada [argina, La zar - Irine i @arka Bosni}a, Ja kov - Jelene Andonovske i Igora Andonovskog, Vuk - Jelene Vile i Ilije

Kova~evi}a, Vid - Jelene i Velibora Rai~evi}a, Bo jan - Jelene i Vladimira Leti}a, Sto jan - Jelene i Ivana Dimitrijevi}a, Ni ko la - Jelene i Milan Ratkov, \or |e - Jelene Samarxi}-Pap i Martin Papa, Lu ka - Ksenije i Vladimira Stojanovi}a, Mar ko - Maje i Du{ka Kula~ina, Ni ko la - Maje Mihajlovi} i Milo{a Milovanovi}a, Da ni lo - Marije i Danijela Le{kog, Ste fan - Marijane i Milana Boma{tara, Vu ka {in - Marine Spasi} i Dalibora Sulejmanovi}a, Bog dan - Miqane i Igora Vukadinovi}a, Vu ka {in - Miroslave i Radivoja Zubca, Bra ni slav - Nede Vajagi} i Velimira Milo{evi}a, Du {an - Olivere i Zorana Ivanovi}a, Mi li sav - Radmile i Dragana Atanackovi}a, Fi lip - Sanele i Du{ana Markovi}a, Ni ko la - Sla|ane i Vuka{ina Miqanskog, Fi lip - Sofije i Vojislava Stani{i}a, Lav - Tamare i Vuka Vukoja, Lu ka - Tamare i Gorana Pastora, Ivan - Tatjane i Vladimira Pavlova, Vu ka {in - Tatjane i Jovana Etinskog, Lu ka Svetlane i Stanka Mi}anovi}a, Vu ka {in - Tatjane Jeleni} Kre~kovi} i Vladimria Kre~kovi}a.

Umrli

Mla den Pre do je vi} i Ta tja na Figl

Aleksa Jawin (1931), \uka Jablanov (1933), Dragica Jovi} ro|. Anu{i} (1927), Slobodanka Joki} ro|. Ivanovi} (1947), David Xakula (1986), Lazar Anoj~i} (1952), Karolina Baocki (2005), Nikola Be{enski (1933), Terezija Bojani} ro|. Tot (1926), Milo{ Bor~i} (1924), Ferenc Varga (1935), Aniko Varga-Poqak (1986), Miodrag Vi}enti} (1940), Mihajlo Vislavski (1933), Velemir Vukanovi} (1938), Milka Vuceqa ro|. Petkovi} (1936), Milica Graovac ro|. Bjelobaba (1924), Drago Gruji} (1941), Smiqa Gruji} (1939), Slavko Deki} (1938), Dragoqub Dimitrijevi} (1927), Slobodan Doro{ki (1944), Nikola Ivaneà (1950), Milorad Ivankovi} (1938), Milica Ivanovi} (1999), Mi}o Karaka{ (1941), Pejo Kezi} (1952), Veselko Kecman (1935), Milan Ke~a (1922), Vladimir Kreg (1928), Eva Kriàni} ro|. Sigmund (1932), Jano{ Letonai (1941), Ruènka Martinek ro|. Dep~inski (1946), Novica Miskin (1938), Radivoj Mi{kov (1930), Nada Moqac ro|. Prodanovi} (1931), Milan Nikoli} (1937), Olga Ninkovi} ro|. Zori} (1934), Zoltan Okawi (1954), Ernestina Partijevi} ro|. Sajovec (1929), Radovan Petrovi} (1954), Sneàna Pe{kan ro|. Stojanovski (1955), Du{anka Popovi} ro|. Ra-

di{i} (1943), Zoran Popovi} (1960), Miodrag Popovi} (1933), Nikola Popovi} (1949), Qiqana Prelevi} (1956), Milan Radakovi} (1954), Darinka Radosavqevi} (1945), Ruìca Raki} (1925), Joèf Rep{tok (1943), Jelica Sliva ro|. Mari~i} (1953), Sava Stankov (1931), Milena Suzi} ro|. Zeqkovi} (1941), Jovanka Tokin ro|. Milak (1925), Milan Trkuqa (1944), Jasna Filipovi} ro|. Mrkova~ki (1956), Pavel Filko (1941), Argirula âmangos ro|. Ferfelis (1930), Jovanka î~arevi} ro|. Dr~a (1935), Darinka [tevkov ro|. Stojanovi} (1933), Milovan [upica (1938), Tatjana ]ulibrk ro|. Vukov (1938), Milivoje Babi} (1958), Karoq Bicok (1949), Ivan Vukovi} (1942), Petra Krmpot ro|. Ka~ar (1935), Milan Kukavica (1931), Jovo Malinovi} (1956), Mirko Mati} (1938), Tawa Moskaq (1992), Dragan Mr|an (1959), Milorad Peri} (1924), Milica Peri{i} ro|. Kova~evi} (1948), Katica Raji} ro|. Jezdimirovi} (1934), Radojka Rodi} ro|. Oparnica (1948), Ranko Rokvi} (1936), Mirjana Stoj~i} ro|. Pelengi} (1939), Milan Trbovi} (1941), Ivan Fajfer (1955), Milena [awi} ro|. Nelezi} (1934), Marija [ijakov ro|. Stankov (1945), Ilija [ibali} (1937).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

[TA BI TREBALO DA IMA SVAKO DOMA]INSTVO

Ku} na apo te ka kao pr va po mo} Zbog neizbe`nog ~ekawa na termin kod lekara, kao i kod nekih bla`ih zdravstvenih problema, po`eqno je da svako doma}instvo ima svoju ku}nu apoteku, koju koristi kao prvu pomo}. To su uglavnom lekovi koji se mogu nabaviti bez odlaska kod lekara i lekarskog recepta, a naj~e{}e se koriste protiv bolova, visoke temperature, prehlada, alergija i nekih mawih povreda. Sitne povrede i viroze mogu da se iskomplikuju ukoliko se ne reaguje na vreme i na pravi na~in. Iako je primena lekova u domenu stru~waka, neke treba imati u ku}noj apoteci, pod uslovom da se poznaje i po{tuje wihova namena. Farmaceut i specijalista ispitivawa i kontrole lekova Ol ga Ga ji} savetuje {ta je dobro imati u sopstvenoj apoteci, kao i u putnoj torbi, kada se pacijent nalazi u

tu|oj zemqi i bez mogu}nosti brzog dolaska do svog lekara. Tu su, pre svega, sterilne gaze, zavoji, hanzaplast i tri procentni hidrogen za ispirawe rana i posekotina. Zatim sredstva za obarawe temperature, koja su ujedno i analgetici (eferalgan, febricet, paracetamol ili brufen), a za decu

Ku}na apoteka treba da sadrì i kapi za nos i pastile protiv bolova u grlu u slu~aju blaè prehlade, ali ipak je tu najdelotvornija prevencija koja podrazumeva puno vitamina i te~nosti. Lekovi protiv alergija su tako|e dobrodo{li, jer je sve vi{e osetqivih pacijenata, naro~ito usled duèg

U ku }i tre ba ima ti ste ril ne ga ze, za vo je, han za plast i hi dro gen za is pi ra we ra na i po se ko ti na, za tim sred stva za oba ra we tem pe ra tu re, ko ja su ujed no i anal ge ti ci, a za de cu su pre po ru~ qi vi anal ge ti ci u ob li ku ~e pi }a ili si ru pi su preporu~qivi analgetici u obliku ~epi}a ili sirupi. Analgetici se mogu koristiti kod dece za bol u uhu, zuboboqu i glavoboqu.

izlagawa sun~evim zracima i pojave opekotina, te burne reakcije nakon ujeda insekata i u tim slu~ajevima se koriste antihistamici. Po re~ima sagovornice antibio-

tike ne treba samostalno ukqu~ivati, ali dobro je imati ih uz sebe, naro~ito ukoliko se ide na dalek put. Ona preporu~uje antibiotik u obliku spreja ili kreme, enbecin, za spre~avawe infekcije. Stoma~ni virusi tako|e nisu retki, te je dobro imati u ku}noj apoteci probiotik za slu~aj proliva, kao i orosol rastvor za nadoknadu te~nosti u slu~aju proliva i povra}awa. Kada je u pitawu dràwe lekova u ku}i, ukoliko nije posebno istaknuto, lekovi se ne drè u friìderu, nego na hladnom i suvom mestu, za{ti}enom od svetla, tipa {pajz ili fioka. Podse}amo, u svim dràvnim apotekama postavqeni su crveni kontejneri propisno ozna~eni, u koje gra|ani mogu da odlaù lekove koje vi{e ne koriste ili kojima je istakao rok. I. Dragi}

ponedeqak21.maj2012.

Sli ka ne e{ar pe i {i ve we bez kon ca Za male i velike posetioce No}i muzeja bile su zanimqive radionice i animacije u [koli za dizajn „Bogdan [uput”. Mali{ani, me|u kojima su devoj~ice bile brojnije, odli~no su se zabavili {tampawem tekstila uz pomo} {ablona raznih oblika. To su uz pomo} u~enika i profesorki ove {kole izvodili prskawem ili tufawem temperama ili tekstilnim bojama, a pojedini radovi su odmah mogli na improvizovanu izlo`bu – {trik za su{ewe ve{a u dvori{tu [kole u Ulici Petra Drap{ina. Zapa`ena je bila i autorska izlo`ba e{arpi, slikanih na svili profesorke ove {kole Mi re [i li},

U OBDANI[TIMA PRED[KOLSKE USTANOVE „RADOSNO DETIWSTVO”

In klu zi ja va `na za svu de cu U vrti}e Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” svake godine se upi{e stotinak dece sa razli~itim smetwama u razvoju. Taj broj iz godine u godinu raste, a u ovoj ustanovi ka`u da je ve} du`e vreme jedan od prioritetnih zadataka prihvatawe {to vi{e tih mali{ana u

detiwstvo” Bo ri slav Sa mar xi}. Roditeqi znaju da }e wihovim mali{anima u vrti}ima biti posve}ena velika pa`wa i da }e se za kratko vreme uklopiti u grupu vr{waka. O toj deci, osim vaspita~ica, brinu defektolozi, psiholozi, pedagozi i medicinska sestre.

Pred {kol ska usta no va jed na je od pr vih ko ja je otvo ri la vra ta svo jih vr ti }a de voj ~i ca ma i de ~a ci ma sa smet wa ma u raz vo ju, a sva ke go di ne se upi {e sto ti nak ta kve de ce redovna obdani{ta, jer se na taj na~in poma`e roditeqima, ali i deci koja se boqe socijalizuju u dru{tvu vr{waka. – Pred{kolska ustanova jedna je od prvih koja je otvorila vrata svojih vrti}a devoj~icama i de~acima sa smetwama u razvoju - ka`e za na{ list direktor PU „Radosno

Za razliku od vrti}a u nekim drugim gradovima, gde su naj~e{}e sme{teni samo mali{ani s najbla`im stepenom smetwi u razvoju, u obdani{tima „Radosnog detiwstva” vrata su otvorena za svu decu sa smetwama u razvoju. – U na{im vrti}ima nema posebnih grupa za decu sa smetwa-

DANAS U GRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera dobrinovi}” drama „Pri~e iz be~ke {ume„ (19.30), kamerna scena „Slu`avka gospodarica i bastijen i bastijena No vo sad sko po zo ri {te „Ber`ian i dideki” (19).

BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „kung fu panda 2” (13.20), „Hepi fit 2” (12.15), „[e{ir profesora koste vuji}a” (15.30), „Loraks” (14.15, 16), „Ogledalce, ogledalce” (13), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (17.50, 20.10, 22.35), „Projekat H” (20.05, 22), „Bojni brod” (17.40), „Legenda o kung fu zeki” (13.45), „Lok aut” (22.10), „Osvetnici” (14, 16.50, 17.30, 19.30, 22.15), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (15.40), „diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 20.30, 22).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski karlovci, karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, vase Staji}a 1: stalna postavka;

ma u razvoju i ona su zajedno s ostalom decom. Uostalom, posebne grupe bile bi i neka vrsta diskriminacije, a zahvaquju}i takvoj organizaciji omogu}en je kvalitetan uspe{an rad s tim mali{anima – isti~e Samarxi}. On isti~e da se de{ava da neka deca pri dolasku imaju pelene, a posle boravka u vrti}u i socijalizacije, steknu navike koje su im

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Fadil Hamida Nuhanovi} (1989) u 11.15 sati, Tomislav Du{ana [o} (1934) u 12, Ru`ica Ratomira Teji} (1959) u 12.45, Jovan Radivoja Popov (1949) u 13.30 sati, Vera @ivana Gari}-ispra}aj (1925) u 14.15 i Mile Mirka \uki} (1924) u 15 ~asova. Na mesnom grobqu u Veterniku danas }e biti sahrawen Jovo Du{ana Malinovi} (1956) u 13 ~asova.

oni. Imamo odli~nu saradwu i s roditeqima, {to je veoma va`no, jer samo zajedno moèmo da postignemo napredak kod takve dece – nagla{ava direktor. Iako se de{ava da su deca, posebno prvih dana, dosta otu|ena, vaspita~ice ih odmah maksimalno ukqu~uju i oni veoma aktivno u~estvuju u svim aktivnostima grupe. Oni su uglavnom èqni igre s vr{wacima, a ne s bakama i dekama. – Ako dete boravi kod nas makar u poludnevnom boravku, a jo{ je boqe ako je u celodnevnom, postoji ogromna {ansa da ono kasnije nema problema u ìvotu. Vrata vrti}a na{e ustanove otvorena su za svu decu. Veoma je va`no da i taj zadatak obavimo uspe{no, pa zato zarad interesa dece naj~e{}e ne po{tujemo limite, koji odre|uju koliko je pedagoga, psihologa i defektologa potrebno da imamo – kaè na{ sagovornik. Q. Nato{evi}

koja je na licu mesta obja{wavala kako se to radi, a znati`eqnici su kraj izlo`enih razboja mogli saznati ne{to vi{e i o tehnikama tkawa. U modnoj radionici, na prakti~an na~in, u~ilo se kako od marame, e{arpe ili par~eta tkanine, bez igle i konca, napraviti sukwu, bluzu, haqinu ili neki drugi odevni predmet. Sve je to demonstrirala i na „manekenkama” koje su se tu zatekle pokazivala profesorka ove {kole Li di ja Stan ko vi}. Za sladokusce koji su stigli na vreme, ponu|eni su i odli~an kuglof i druge |akonije kao iz bakine kuhiwe. V. S.

Jav na di sku si ja o Dru {tve nom cen tru Inicijativa za Dru{teni centar i Fakultet za pravne i politi~ke studije dr Lazar Vrkati} organizuju javnu diskusiju „Dru{tveni centar – utopija, realnost, utopija”. Diskusija }e se odr`ati u ponedeqak 21. maja u 19 ~asova, u amfiteatru Fakulteta za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkati}, Bulevar oslobo|ewa 76, prvi sprat. Na skupu }e govoriti aktivistkiwa Inicijative Iva na Vo li} i aktivisti Ni ko la Bu ri} i Mar ko Si mi}, dok }e doma}in i voditeq biti Pe tar Te o fi lo vi}. Pored detaqa vezanih za formirawe Inicijative, ulazak i boravak u kasarni, te izbacivawe, prisutni }e imati priliku da saznaju {ta je motivisalo aktiviste i aktivistkiwe da se udru`e u ovu Inicijativu, {ta je to pravo na grad na koje se aktivisti i aktivistkiwe pozivaju u svojoj borbi i zbog ~ega oni svoj ulazak u kasarnu smatraju legitimnim ~inom. A. L.

VODI^

TELEfONI

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

TAKSI

SAHRANE

neophodne za kasnije snala`ewe u `ivotu. - Re~ je o veoma dobroj i urednoj deci, koja se lako uklapaju, a vaspita~ice se trude da ih brzo ukqu~e u grupu. Zna~ajnu ulogu imaju i pedijatrijske sestre, jer se od prvog dana tim mali{anima poklawa zaista velika pa`wa, a istovremeno se radi i s wihovim drugarima kako bi se oni prilagodili, navikli i shvatili da su ta deca ista kao i

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

ponedeqak21.maj2012.

c m y

dnevnik

„Dnevn i k o v a” gal er i j a m a l ih mat ur an at a

a `e qom da ovo go di {wim osma ci ma po mog ne da im osmo go di {we dru `e we osta ne za u vek sjaj na per la u ni ski se }a wa, „Dnev nik” sva kog da na osim ne de qe ob ja vquje za jed ni~ ke fo to gra fi je ma lih ma tu ra na ta iz {ko la sa te ri to ri je Gra da No vog Sa da i iz Srem skih Kar lo va ca.

Osnov na {ko la „Veqko Petrovi}”, Bege~

U „Dnev ni ko voj” ga le ri ji ma lih ma tu ra na ta pred sta vi }e mo svih 3.240 ma lih ma tu ra na ta iz No vog Sa da i se la ko ja pri pa da ju Gra du, kao i 76 ma tu ra na ta iz Srem skih Kar lo va ca. Pro de fi lo va }e ta ko kroz ovu ma lo ma tu rant sku ga le ri ju sli ke 141 ode qe wa iz 35 osnov nih {ko la, u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, slo va~ kom i ma |ar skom je zi ku.

Osnov na {ko la „Ivo Andri}”, Budisava

VI II 2

VI II 1

Osnov na {ko la „Ivo Andri}”, Budisava

VI II 2

VI II 3

Osnov na {ko la „Marija Trandafil”, Veternik

VI II 1

Sutra: O[ „Mihajlo Pupin”, Veternik, O[ „Laza Kosti}”, Koviq

VI II 2

vojvodina

dnevnik

ponedeqak21.maj2012.

ИЗВУЧЕНА ИМЕНА ЂАКА КОЈИ ИДУ НА МЕЂУНАРОДНИ ДУНАВСКИ ФЕСТИВАЛ

ПОЧЕЛИ 50. ЈУБИЛАРНИ СУСРЕТИ АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШНИХ ДРУШТАВА ВОЈВОДИНЕ

Аматери су потребни држави СТАРА ПАЗОВА: Познати позоришни, филмски и телевизијски глумац Воја Брајовиће отворио је у Старој Пазови јубиларне 50.Сусрете аматерских позоришних друштава Војводине истакавши да је и сам почео као аматер у позоришту Абрашевић у Ваљеву и освајао награде на републичком фестивал у Кули, али ценио вредност аматеризма и као министар културе. - Велика је улога аматеризма у друштву. Није аматерима потребна подршка државе, држави је потребна подршка аматера. Они посвећују и обогаћују дух , њихов ентузијазам се може мерити само са ентузијазмом лекара који хоће да помогне, учитеља који хоће да поучи, духовника…И зато мислим да је јако важно очувати тај стваралачки дух који код аматера постоји -исткао је Брајовић отварајући 50.Сусрет АПДВ.

Први су на сусрету наступили аматери из Сечња, Позоришни клуб „Гест” са ауторским пројектом Маје Шнајдер „Пандорина кутија”, представом која је спој кореодраме, црног позори-

Рума центар словенске писмености РУМА: Претходног викенда у Руми су почели Дани словенске писмености. Ова манифестација, која се ове године одржава други пут, трајаће до петка, а отворио ју је амбасадор Бугарске Георги Димитров. Поред бугарског амбасадора, свечаном отварању присуствовали су и абасадор Русије Александар Васиљевич Конузин, директор Руског дома у Београду Михаил Генадјевич Денисов, први секретар амбасаде Белорусије Андреј Метелица, први секретар амбасаде Хрватске Дарко Сављак и генерални секретар Матице српске др Ђорђе Ђурић. Домаћини ове манифестације су председник румске општине Горан Вуковић, његов заменик Драган Кардаш и архијерејски намесник српске православне цркве у Руми Ратко Голу-

бић. Организатори су румске установе културе, а под покровитељством Општине Рума. Отварајући манифестацију, бугарски амбасадор Димитров је казао да је Дан Ћирила и Методија у Бугарској Дан словенске писмености и да је најомиљенији бугарски празник. - Ми Бугари смо рад Ћирила и Методија прихватили, јер да би чудо постало реалиност, мора да има плодно тле на коме ће да буде зачето. То се управо догодило са делом Ћирила и Методија у Бугарској. Али празник у славу Ћирила и Методија је празник који повезује све словенске народе и зато и јесте част бити на једној оваквој манифестацији као што је ова у Руми – нагласио је амбасадор Ј. Антић Димитров.

Европска деца воле коло ТОВАРИШЕВО: Десети међународни фестивал дечијег фолклора завршен је јуче, а јубилеј су увеличали малишани из неколико европских држава. По традицији организатори су ентузијасти из Товаришева, али се ове године програм одвијао у сарадњи са колегама из Бача и Бачке Паланке где су и одржани концерти. Дружили су се чланови дечјег фолклора из Турске, Румуније, Македоније, Хрватске, Републике Српске и Србије. Фестивал дечјег фолклора под називом „Ала волем коло да играм“ осим игре донео је и

нове садржаје, па су, на пример, деца из Турске посетила вршњаке у Основној школи „Вук Караџић“ у Бачкој Паланци. Том приликом обишли су школу и присуствовали заједничкој настави током које су млади Срби и Труци једне друге учили језику и плесу. У Товаришеву је завршним концертом окончана ова лепа манифестација младости, фолклора и традиције, а организатори са поносом истичу да је у протеклој деценији на манифестацијама „Ала волем коло да играм“ учествовало око 4.000 деце из неколико земаља. М. Суџум

шта, а ансамбл је својом игром, изванредном музиком Патриса Скализија и сценографијом Никола Бувеа освојио симпатије не само публике него и жирија. И друга представа, иако

Победници Атила и Маријана

СОМБОР: Захваљујући чињеници да је на овогодишњој главној трци дана, полумаратону, узело учешће чак 230 такмичара 33. по реду „Сомборски маратон“, у организацији истоименог клуба, након оног Београдског, постао је најмасовније такмичење ултимативних дугопругаша у Србији. На трци одржаној у недељно преподне, по изузетно сунчаном, готово тропском времену, први кроз циљ је прошао Атила Варбиро, атлетичар из Мађарске остваривши време један сат 13 минута и 49 секунди. Најбоља полумаратонка ове године је Ма-

ријана Чегар-Лукић, у чије је руке отишла златна медаља након што је нешто више од 22 километра истрчала за један сат 27 минута и 35 секунди. Традиционално, и ове године је организована трка задовољства, приликом које су учесници-рекреативци истрчали стазу дугу 1700 метара, која се пружала дуж сеновитих сомборских Венаца, познатих по свом зеленилу. Наравно, организована је и трка „Пужић”намењена деци узраста до седам година, која су уз цику и смех истрчали педесетак метара стазе на Главној сомборској улици. М. Мћ

Аутобус толеранције путује у Улм БАЧКА ТОПОЛА: Међународни дунавски фестивал у немачком граду Улму, који се одржава од 6. до 10. јула, посетић 30 ученика из Војводине, 21 средњошколац из Бачке Тополе и девет из Темерина. Захваљући позиву и иницијативи првог градоначелника Улма Гунтера Циша ови ученици, заједно са још девет средњошколаца из Темерина, имаће прилику да посете Баден-Виртемберг и обиђу традиционални улмски „Донау Фест“, на којем се различитим програмима, музиком, храном и другим специфичностима промовишу градови и регије Дунавског региона. Предсеник Скупшине АП Војводине Шандор Егереши, који је на свечаности у Бачкој Тополи, заједно са директорицом Пољопривредне школе Мелиндом Кокаи Мерњак извукао иемна уче-

У АЛИБУНАРУ ПОТПИСАН УГОВОР С 26 ГЕРОНТО-ДОМАЋИЦА

Од кувања и прања до цепања дрва

АЛИБУНАР: У алибунарској општини од недавно је почела реализација пројекта „У Алибунару нисте сами“, а ових дана потписан је уговор о делу са 26 асистената за помоћ у кући, који већ у свих десет села ове општине, пружају услуге геренто – домађица односно геронто-домаћина, у 80 старијих домаћинстава. У реализацији овог пројекта учествује Министарство за рад и социјалну политику, а партнери су Црвени крст, Центар за социјални рад и финансира се кроз програма „Унапређење животних услова, права и запошљавање избеглих и расељених лица у Србији“. - Међу потписницама уговора је највише жена које ће по препоруци Црвеног крста у договору са корисницима кувати, прати, спремати , а међу њима је и четворо геронто-домаћина који старима набављау

храну, пратња су им приликом одладка код лекара, цепају дрва и друго. Сви су били на обуци у Београду и добили сертификат за обављање послова у домаћинству - рекла је секретарица Црвеног крста Даница Чанчаревић. - Уз обуку коју смо имали у центру у Београду сигуран сам да ћу све послове у домаћинствима обављати како треба и у складу са њиховим потребама – рекао је о свом послу Алан Арсић из Владимировца. Слично мисли и Љупка Олар из Алибунара која већ годинама ради по кућама старих комшија. Браћа Јордан и Аксентије Арсић избегли су из Вучитрна, у Владимировцу су до сада радилили послове у пољу, а како кажу, рад са старима им далеко лакше пада. Р. Јовановић

ВЕЛИКИ БРОЈ ПОСЕТИЛАЦА У НОЋИ МУЗЕЈА ШИРОМ ВОЈВОДИНЕ

Шетали средњовековном пијацом

ВРБАС: Ноћ музеја је изазвала велико интересовање врбаске публике која је са пажњом испратила све програме који су представили богато историјско и уметничко наслеђе овог региона. Том приликом, представљена је веома значајна изложба Музеја Војводине „Господари глине и жита“ аутора археолошкиње Марије Јовановић, која приказује праисторијског човека, земљорадника у Подунављу. Врбашани си били у прилици да прошетају „средњовековном пијацом“ која је на веран начин интерпретирала слику људи, предмета, животиња и могућих догађања тог доба. Посебно интересовање публике изазвали су програм у Реформаторској цркви где су наступили удружени камерни хорови из Селенче и Бача под руководством диригента Суђи Јураја и историјске минијатуре које су пренеле догађаје из далеке 1794. године када је у Врбасу копан Францов канал које су извели ђаци врбаске гимназије, као и

Поезија у поноћ СОМБОРСКИ МАРАТОН НАЈМАСОВНИЈИ ДО САДА

знатно дужа од прве, „Мулен Руж” АП „Бранислав Нушић” из Шида, у режији Цвјетина Аничића оставила је снажан утисак на публику. Пре свечаног отварања овогодишнег, јубиларног сусрета, отворена је изложба посвећена тридесетпетогодишњем позоришном раду и шест деценија живота Љубослава Мајере, првог професионалног редитеља Словака у Војводини који је на сцену поставио преко стотину представа у Србији и Словачкој на неколико језика, профессор је на Академији уметности у Новом Саду и добитник Стеријине награде. На 50.Сусрету АПДВ у Старој Пазови ће бити играно укупно девет представа, до 26.маја, а публика и жири ће видети представе аматера из Ковина, Сенте, Инђије, Црвенке, Куле и Старе Пазове. А. Мали

БАЧКА ПАЛАНКА: Већ трећу годину за редом, Бачка Паланка је учесник Ноћи музеја, односно овдашњи Културни центар у оквиру ове манифестације отвара врата Музеја града и Градске галерије. Програм је трајао од 18 до 02 сата, а Паланчани, који очито воле овакве ноћне манифестације, имали су прилику да виде сталну поставку - палеонтолошку и археолошку збирку, те изложбу радио апарата из фундуса Музеја. Школа глуме Културног центра извела је „Смрт Уроша В“, а отворена је и изложба слика академског сликара Миладина Зорића. У Градској галерији од поноћи до два ујутру одржана је промиција књиге песама „Данас, јуче, сутра“ Мирослава Николића и отворена изложба фотографија Мирослава Марковића, а одржан је и пригодан музички програм. М. Сџ

С изложбе „Господари глине и жита”

концерт ансамбла „Ренесанс“ који су на историсјким инструментима дочарали музику средњег века. Током Ноћи музеја, Врбашани су били у прилици да погледају како се рестаурира и конзервира ватрогасно возило старо 100 година, затим изложбу фотографија са конкурса „Музеј као инспирација“ на којем је тема била стари занати,

изложбу докумената Удружења занатлија, као и демонстрацију филигранског заната и апотекарске чаролије. Такође, уприличена је манифестација „Ноћ музеја за децу“, изложба „Врбас у документима 1930 – 1950“, изложба књига на мађарском језику, а у биоскоспу „Југославија“ је обележен век биоскопа у Врбасу. М. Кековић

Све у знаку природе

БЕЧЕЈ: Иако је, по речима в. д. директорке Градског музеја Бечеј Браниславе Микић-Антонић, ипак када им нам је понуђена атрактивна изложба фотографија „Натура Паноница III“ породице Лукач, Атиле, Жолта и Шандора, из Групе фотографа природе „Егрета“, која ће остати у нашем музеју до половине августа, нису имали куд. Изложба фотографија била је носилац манифестације. Партнери музеја у читавом послу Туристичка организација Бечеј и Удружење грађана „Еко Бе-

чеј“ су припомогли и Бечејци су могли да уживају у перформансу ОШ „Север Ђуркић“, у оквиру ког су реализоване креативне радионице на тему рециклаже, а мали школски хор певао је песме о природи. Атрактиван је био и садржај назван „Ноћ музеја + Ноћ биологије = Сова“, којим је бечејски студент биологије на ПМФ у Новом Саду Стеван Спајић посетиоцима приближио заштићену врсту птица и „симбол ноћи“ сову. В. Јанков

Први пут у Иригу ИРИГ: Први пут ове године манифестација „Ноћ музеја“ одржана је и у Иригу и то у најстаријем читалишту код Срба, у Српској читаоници. Тамо су сви заинтересовани имали прилику да виде поставку оригиналних платна сликара Васе Ешкићевића наста-

лих у периоду од 1901. до 1922. године, као и изложбену поставку оригиналних фотографија и факсимила докумената на тему „170 година Српске читаонице’“. Српска читаоница у Иригу најстарије је српско читалиште основано 1842. године. J. A.

ника који ће путовати, истакао је да су овим позивом покрајина Баден-Виртемберг, и град Улм, са којима је Војводина развила партнерску и пријатељску сарадњу, још једном показали колико уважавају и поштују Војводину и колико су спремни да је подрже и помогну. - Веома је значајно то што ће „Аутобусом толеранције“ путовати и у Улму боравити деца из национално мешовитих средина, која ће добити прилику да се зближе и упознају не само међусобно, већ са својим вршњацима из читаве Европе. То је најбољи начин да наставимо да радимо на очувању и унапређењу нашег заједничког живота - истакао је Егереши. У време одржавања Дунавског фестивала у Улму одржава се и Камп толеранције младих. В. Х.

VESTI Уру че ни па ке ти за бе бе КИ КИН ДА: Бебе рођене у кикиндском породилишту у протекла два месеца, добиле су од локалне самоуправе пакете. Ово је друга акција ове године, а у пакетима, које су добиле 52 бебе су се нашле најнеопходније ствари за новорођенче пелене,бенкице,флашице за млеко,вреће за спавање. Помоћ породицама наставиће се и у наредном периоду. Осим пригодних поклона, локална самоуправа обезбедила је финансијску надокнаду за све незапослене породиље прва три месеца након порођаја , повећан је износ који се добија за рођење детета, а ту су и мере покрајинске Владе и републичког Министартсва које у првом тренутку помажу породици са приновом, поруА. Ђ. чили су из Општине.

Тр ка до Ти се БАЧ К О ГРА Д И Ш ТЕ: Удружења грађана „Мост“ у Бачком Градишту 26. маја организују атрактивну мафифе стацију „Трка до Тисе“ за четири категорије такмичара. - Старт трка је у Главној улици код Католичке цркве. Прва трка креће у 10 сати и такмичиће се инвалиди у колицима на 200 метара, затим ће трчати пионири на 300 метара, па средњошколски узраст на 500 метара и на крају заинтере совани од ра сли так ми ча ри на 1.200 метара и циљ ове трке је на обали Старе Тисе код мо ста у Парку природе. За уче снике такмичења обезбеђен је ручак у ре сторану код плаже, а остали ће моћи да купе порцију пасуља по цени од 150 динара - рекао је у име ор га ни зато ра атрактив не ма нифе стације Вла ди мир Јо ва но вић. Заинтере совани за учешће у овој манифе стацији не треба да плате котизацију, али треба на време да се пријаве на телефоне 061/1620242 Аго што ну Ле гва риу или 064/3062628 Вла ди ми ру Јо ва но ви ћу. В. Ј.

Ру ма без во де до 14 са ти

РУ МА: Данас, од 7 до 14 часо ва ста нов ни ци Руме не ће имати воде. У питању је редован ремонт, па из румског ЈП „Водовод“ апелују на Румљане да имају разумевања. Ј. А.

RePORTA@e

ponedeqak21.maj2012.

dnevnik

c m y

TRAN ZI CI O NI GU BIT NIK IZ BA^ KE PA LAN KE KRI ZU NE SA MO DA NE ZA RE ZU JE, VE] I ZA RA \U JE

Nije uè za ne daj boè, ve} za porodi~ni biznis ad se po me ne ko no pac ume sto da po mi sle na ve zi va we ju na di i dru ge ro ga te sto ga, na ovim pro sto ri ma qu di se {trec nu, jer im je pr va aso ci ja ci ja ’ap {e we i ba ca we u bu ka gi je. Na kon po sled weg ve li kog ra ta, pa o- ri una pre |e ni u ku la ke, kad su ih oslo bo di o ci oslo bo di li i po sled weg ki lo gra ma bra {na pre ti li su (ne ki na à lost to i ura di li) su da }e uze ti paj van i obe si ti se me|’ {un ke. Ka da se ~o vek - de da, od no sno mu {ka rac u naj bo qim go di n a m a, na | e u dru { tve n oj tran z i c i j i, pa mu u fir m i sma we pla tu, po ni ze we gov de ce nij ski rad, {ta da ura di ? Na pu sti fir mu, a on da sa zna da je i fir ma u ko joj je go di na ma ra d i l a we g o v a su p ru g a, ina ~e ne ka da ~u ve na fa bri ka ko `ne ga lan te ri je „Mer kur“ u Ba~ koj Pa lan ci, pro pa la. [ta ~i ni ti? A, da – tu su i dve }er ke i ~e tvo ro unu ~a di! Mo `da bi se ne ki sla bi je mi sle }i mu {ka rac obe sio na ne ko uè, ali... Jo van Pe tro vi} iz Ba~ ke Pa lan ke smo gao je sna ge i u naj bo qim go di na ma, (jer naj bo qe su ako vi to ta ko mi sli te) kre nuo je u po ro di~ ni bi znis - sa uà di ma! Na pu stio je sta ri po sao, dok su }er ke Sa wa i Mi li ca bi le na evi d en c i j i Na c i o n al n e slu `be za za po {qa va we, fi li ja le u Ba~ koj Pa lan ci. - Do bro sam raz mi slio, no }i ma ni sam spa vao, i osno vao pri vat nu fir mu „S-M Pe tro vi}“ – pri ~a za „Dnev nik“ Jo van Pe tro vi}, ina ~e ko mer ci -

ja li sta u pret hod nom za ni ma wu u dru {tve noj fir mi ko ja je pri va ti zo va na. – Na iz ne na |e we mno gih, opre de lio sam se da u Pa lan ci pro iz vo dim ka na pe. Pro ce nio sam da za ovu ro bu u Sr bi ji ima tr ì {ta, od no sno ku pa ca, a tu je ne ka da u kom {i lu ku, ta~ ni je u ê la re v u bio ve l i k i Tek s til n i kom bi nat „Du nav“ ko ji je uga {en. Svo je vre me no, ta je fa bri ka bi la naj ve }i pri zvo |a~ uà di i ra znih dru gih ve zi va u ovom de lu Evro pe.

naj ve }i pro iz vo |a~ ne sa mo ku d eq n ih, ne g o svih vr s ta uà di i ve zi va u biv {oj, ve li koj Ju go sla vi ji, pa i {i re. U ve li kim ha la ma u naj bo qim da ni ma ta mo je ra di lo pre ko 1.500 rad ni ka, a po red ka na pa pro iz vo di li su i dru ga ve zi va za po q o p ri v e d u (vi n o g ra d e, vo} wa ke, hme qar ni ke) mre à stu am ba la ù za po qo pri vre du, kon tej ner vre }e i xa ko ve, ali pri va ti za ci ja ni je us pe la pa sa da to ra di mno go ma lih fir mi, ali mno go ma we, a ve -

Jo van pre gle da de kla ra ci je

^e l a r e v o, ko j e je de s e t ak ki lo me ta ra od Ba~ ke Pa lan ke bi lo i osta lo bli `e No vom Sa du od se dam de se tih, pa i do de ve de se tih go di na pro {log ve k a va ` i l o je u po g o n i m a „po koj nog” TK „Du nav“ kao

li ka fa bri ka sto ji kao za pu {te ni spo me nik na „po nos i di ku“ biv {eg ru ko vod stva, dr `a ve i ne(o~e ki va ne) i (ne) uspe {ne tran zi ci je. - Mo ja je di na {an sa bi la je da po k re n em po r o d i~ n i bi -

znis – na sta vqa Jo van Pe tro vi}. – Od no sno, to je bi la zad wa pri li ka da ja do ì vim tre }e do ba, a mo joj su pru zi i na sled ni ci ma pru ìm {an su za bu du} nost. Ulo ìo sam deo sop stve nog nov ca i uzeo kre dit od Fon da za raz v oj Re p u b li k e Sr b i j e. Ku p io sam se d am ma { i n a za ple t e w e i tri za pri pre ma we si ro vi na, pa kre nuo u pro iz vod wu u adap ti ra nom pro s to r u kraj sta re ku }e za po sliv {i od mah svo ju sta ri ju }er ku Sa wu. Ka da sam kre t ao, od sil n e pa p i r o l o g i j e me je bo le la gla va, ali i xep, pa sam se Ta ti no ~e do – Sa wa uàd pro iz vo di vr hun sku ipak opre d e l io za po ro di~ nu fir mu, jer sam u on da sport ske mre è, na u ti~ tome vi d eo bu d u} n ost ce l e ka, od no sno brod ska opre ma, poro di ce. ali ka nap se ko ri sti i kao Jo v an nam ka ` e da da n as osno va za pro iz vod wu brod pro iz vo di sve vr ste ka na pa od skih saj li.. jed nog do 30 mi li me ta ra de Jo van se iz u zet no raz u me u bqi ne i do ki lo me tra du ì ne, saj le, po seb no brod ske, mo `da ra znih bo ja i de ze na, ka ko ka - i naj bo qe na pro sto ri ma biv è, po vo qi kup ca, od no sno {e Ju go sla vi je, ali da se tek zah te vi ma tr ì {ta. sa pri vat nim bi zni som se tio - Kva l i t et n a sin t e t i~ k o da u sr cu sva ke me tal ne saj le ter m o – ot p or n a si r o v i n a mo ra bi ti ma lo i ka na pa. obez be |u je se na do ma }em tr - Na {a uàd, a na rod ski re ì {tu – ju na~ ki tvr di Jo van. ~e no ko no pac ili paj van, ate – Ali, mo `da mno gi ne zna ju, sti ra ni su od naj stru~ ni jih, spek tar na me ne uà di je ogro- od no sno nad le `nih stru~ wa ka man: po q o p ri v re d a, a tu je u Sr bi ji – tvr di Jo van. – Za sa sto~ar stvo, vo }ar stvo i vi no - da ko nop ce pro da jem u Sr bi ji, gra dar stvo, pla ste ni ci... Pa ali in te re so va we je ve li ko u

re gi o nu. Dnev no u jed noj sme ni pro i z v e d e m o dva ki l o m e t ra raz li ~i tih u`a di. Ni je to te {ko, ali je od go vor no i za ni mqi vo. Me ni je bit no da je sve u kru gu ro di teq ske ku }e, a po ma `e mo i oko ~e tvo ro de ce – to je pred nost po ro di~ nog bi zni sa. Tre nut na po tra `wa na tr ` i { tu je da pro i z v o d i m o oko 4.000 du `nih me ta ra na dan, a to za me ne zna ~e jo{ dva rad na me sta. Ka da bih us peo da za p o s lim su p ru g u Bran k u i }er ku Mi li cu on da vi {e ni ko iz mo je po ro di ce ne bi se na la za io na evi den ci ji Na ci onal n e slu ` be za za p o { qa vawe! M. Su yum

PRE STO NI^ KE KA FA NE ZA PO LI TI^ KU ISTO RI JU SR BI JE VA @NI JE I OD PAR LA MEN TA

Udri sve dok Mali pijac ne poplavi Sava b i {o sam sve ka fa ne i ni jed n a ne m a ma ne„...sa ma nom, bez ma ne u Sr bi ji ne ma isto ri je bez ka fa ne, ni ka fa ne bez isto ri je. Da li ste ika da bo ra vi li u „Ci gan skom so ka ~e tu„...ni ste? Da li ste si gur ni? Mno go wih ko ji su bar jed nom do {li u Be o grad èq ni do brog pro vo da za gla vi li su u „Dva je le na„, „Tri {e {i ra„, „[e {ir moj„, „Ska dar li ji„. Sva ko je bar jed nom u ì vo tu po è leo da se pro {e ta i sli ka na me stu gde je voj ska bo e ma on da {weg Be o- gra da sr cem i du {om slu ì la ka fa ni. Svi su bar jed nom kao

ce tu `i„ ili ne ku dru gu do bro po zna tu pe smu. A taj ka fan ski grad u gra du je do 1825. bi la po qa na kroz ko ju je te kao Bi bi jin po tok. Na se qa va li su je Ro mi na kon 1830. ka da je pro ~i t an ha t i { e r if, za t o {to ni s u ima l i dru g i slo b o d an pro stor. Na po qa ni na sta {e stra }a re, ~i ta vo na se qe is pre se ca no vi ju ga vim so ka ci ma ko je se pro sti ra lo od Stam bol do Vi din-ka pi je, i be {e na zva no „Ci gan sko so ka ~e„. A so ka ~e po sta Ska dar ska uli ca, pa ~e tvrt ko ja je 1872. go di ne une ta u re gi star ka da je iz vr {e na i pr va nu me ra ci ja we nih ku }a.

Vi do je Go lu bo vi}, ~o vek ko ji je o wi ma i kwi gu na pi sao. - Do la skom u Be o grad 1521. go di ne Tur ci su u jed nom od pro sto ra na Dor }o lu slu ì li ka fu, jer se u pr vim ka fa na ma sa mo to i slu ì lo. Pre nas ka fa nu su ima li u Si ri ji i Ka i ru, a po sle nas 1592. do bi ja je i Sa ra je vo, dve go di ne ka sni je Mar seq, Be~ tek 1683, a Laj pcig 1694. Mo è se re }i da je Be o grad ka fan ska pre sto ni ca Evro pe, {to je da nas su de }i po do brom pro vo du slu ~aj - pri ~ao mi je Vi do je dok smo po pro hlad nom da nu {e ta li Knez Mi haj lo vom ka Ka le meg da nu i jed nom od la gu ma ko je je da na {wi Be o grad sa krio u svo joj utro bi. Odo {e Tur ci, ne sta i ka fa na. Sve do wi ho vog po vrat ka u Be o grad 1738. re~ ka fa na se ni je iz go va ra la.

Ko unu tra, ko is pred ka fa ne

Se dam [va ba za pi }e ya ba \u ra Jak {i} vo leo je da pi je, pa je ta ko ostao du àn vla sni ku ka fa ne „Kod ko ~i ja {a„. Da bi mu vra tio dug na sli kao je se dam rad ni ka, ina ~e po na ci o nal no sti Ne ma ca ko ji su, pre ko pu ta ka fa ne, gra di li ta da {wu Grad sku bol ni cu. Ova sli ka od mah je na zva na „Se dam [va ba„, pa je no vo ime, po woj ubr zo do bi la i ta ka fa na, ko ja se na la zi la u da na {woj uli ci Dòr dà Va {ing to na. Ime na i to ~e sto neo bi~ na bi la su jo{ jed no obe le` je be o grad skih ka fa na. Ne ka od wih su „Dve lu de„, „Dve bu le„, „Ze mqo tres„, „Kla ni ca„, „Do bro ju tro„, „Ka fa na kod po sled we na de„.

Kult na bir ti ja „Tri {e {i ra”

i \u ra Jak {i}, Tin Uje vi}, ^i ~a Ili ja Sta no je vi}, Bra ni slav Nu {i}, Ra ka Dra i nac, Bran ko Ra di ~e vi}, To dor Ma noj lo vi} To {a, La za Ko sti}, Mi ka Alas za pe va li „Ana to ~i, Ana slu `i, a za Mi lom sr -

Pa ako po no vo ka `e te da ni ste tu bi l i do b ro raz m i s li te...Ma da, mo `da su tu naj lep {e be o g rad s ke ka f a n e, ali sva k a k o ni s u naj s ta r i j e. Ka onoj naj sta ri joj, na sta loj na Dor }o lu pri ~om me je po veo

Ko li ko su ka fa ne bi le va `ne go v o r i i ~i w e n i c a da 1821. Be o grad do bi ja me han ski esnaf, a knez Mi lo{ uvo di po rez za me han xi je i oba ve zu do bi ja wa do zvo le za rad. Ne {to ka sni je 1859. iz dao je po se ban de kret o na ~i nu ra da, iz gle da kao i pra vi la po na {a wa. Za raz li ku od ovih da na -

{wih me han xi ja ta da {we su po {to va le na re |e wa, jer zna se ka ko je bi lo u do ba kne za Mi lo {a, pa nek ne ko po ku {a da ne po slu {a. - De k re t om, ne pred l o g om ili od lu kom, pro pi sa no je da ka fa ne i me ha ne mo ra ju bi ti od tvr dog ma te ri ja la, ima ti ulaz sa ~e la, a ne iz dvo ri {ta.

Po je di ni lo ka li unu tar grad skih zi di na mo gli su upo sli ti de voj ke, mak si mum dve - i tu mi ne {to ne bi ja sno, da li su to one „de voj ke„ na ko je ja mi slim ili sa mo de voj ke. Kad smo ve} kod wih, ne ba{ u stro gom cen tru, ali u Sa va ma li gde je do la zi lo naj vi {e tr go va ca jer su tu bi le i dve pi ja ce Top ~i der ska iza ar t i q e r ij s ke ka s ar n e i Ma la pi ja ca is pred Be o grad ske za dru ge, bi lo je i „de vo ja ka„ i blu da i ne mo ra la u to vre me. Da, ba{ is pred one Ma le pi ja ce ope va ne u pe smi „Be o grad ski Ma li pi jac po to pi la Sa va„ bi la je go mi la ka fa na. Opi su ju }i rad ne ka da {wih ka fa na Go lu bo vi} ka è da je 1860. go di ne Ni ko la Hri sti}, ta da {wi gra do na ~el nik Be o gra da, iz dao na red bu da se sta nov ni {tvo u ka fa ni mo è za dr à va ti do 11 sa ti uve ~e, a da

po sle tog vre me na ni ko na uli ci ne sme bi ti bez fe we r a. Jed n a od oba v e z a srp s kih vla sti bi la je i oba ve za vla sni ka ka fa na da sva ko ve ~e upa le fe wer pred ka fa nom, i to u de s et sa t i uve ~e. Sr bi su po {to va li na red bu, ali Tur c i ni s u. Te ra li su inat. Mo r a se pri zna ti u ka fa na ma se ni je sa mo „pro vo di lo„, u no vi je vre me u wi ma se i „ra di lo„ - po li ti ~ a r i l o ni { ta ma w e ne g o sa d a. Ko zna mo `da je sud bi na Sr bi je skro je na ba{ u ne koj od tih ka fa na ko je su po li ti ~a ri sa kra ja 19. i po ~et ka 20. ve ka po se }i va li. - Iz me |u dva svet ska ra ta, a i pre pri p ad n i c i stra n a k a i{li u od re |e nu ka fa nu. De mo kra te u „Ba ra je vo„, Slo ven ska qud ska stran ka u „Qu bqa nu„, mi n i s tri Cvet k o v i } e v e vla de svra }a li su u „Ma de ru„. Gde je ka fa na tu je i mu zi ka, slu {a li su je svi i po li ti ~a ri i tr gov ci, pe sni ci, pa i vla da ri. Svi ri li su do bo {i, zur le, bub we vi, go ~e vi, har mo ni ke, }e ma ne ti, fru le, tam bu ri ce, gaj de ili gu sle, ko {ta vo li i ko ga {ta po ga |a. A, bo ga mi po ga |a lo je...ka da Sof ka za pe va „Zul fe mo ri Zul fe„ za bo ra vqa lo se ko je ko me po li ti~ ki pro tiv nik, ko ko me du gu je, ko je ko ga pre va rio, osta vio... Zo ri ca Dra go je vi}

dru[tvo

dnevnik

Di ja li za i u ino stran stvu Od ove godine bolesnici kojima su otkazali bubrezi mo}i }e da putuju {irom Evrope, ne strahuju}i da li }e mo}i da budu prikqu~eni na aparate za dijalizu ili ne. Naime, Reubli~ki fond za zdravstveno osigurawe omogu}io je tim bolesnicima da,

pod odre|enim uslovima, mogu po povratku iz inostranstva refundirati tro{kove za di-

zdravstveno osigurawe, obavesti}e bolnicu u drugoj dr`avi u kojoj }e se sprovesti dijaliza o dolasku na{eg pacijenta. Po povratku u zemqu, osiguranik filijali treba da dostavi medicinsku dokumentaciju iz koje se vidi da je bio na dijalizi, kao i fiskalni ra~un kojim dokazuje da je uslugu dijalize platio. Fond za zdravstveno osigurawe }e refundirati pacijentu tro{kove u visini tro{kova dijalize koja se pla}a u Srbiji, a koja za dijalizu u zdravstvenim ustanovama iznosi oko 7.000 dinara. Otkazivawe rada bubrega te{ka je bolest i ukoliko se pacijent redovno ne dijalizira, zavr{ava se smr-

Po povratku u zemqu, osiguranik filijali treba da dostavi medicinsku dokumentaciju iz koje se vidi da je bio na dijalizi, kao i fiskalni ra~un kojim dokazuje da je uslugu dijalize platio jalizu. Pacijent, osiguranik Fonda, koji `eli da putuje, a neophodna mu je dijaliza, treba da se javi mati~noj filijali u mestu stanovawa i navede koliko }e dana koristiti dijalizu u nekoj drugoj zemqi. Filijala, odnosno Fond za

}u. U Srbiji je gotovo 4.500 bubre`nih bolesnika primorano na to da tri puta nedeqno po ~etiri sata provede uz aparate za hemodijalizu, {to im je ranije onemogu}avalo putovawe u inostranstvo. J. B.

ESTET SKI ZA HVA TI

Naj tra è ni je ko rek ci je no sa i gru di Korekcije nosa, grudi, usana, kao i „fejslifting„ i daqe su najtraèniji estetski zahvati i u dràvnim i u privatnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, dok su cene u blagom porastu, ali opet znatno niè nego u inostranstvu. Na~elnik Vojnomedicinske akademije u Beogradu prof. dr Ma ri jan No va ko vi} ocenio je da ta ustanova po staje vo de}i cen tar za rekon strukciju dojke koja je usled operacije kar ci no ma mo rala da bude odstrawena, kao i za tretman malignih tumora koè i potko`nih tkiva. On ukazuje da su operaci je rekon strukcije dojke sve ~e{}e –in ter ven cije tog tipa se obavqaju kombi no va wem sop stvenog tkiva i implantata. ê{}e se, me|utim, obavqaju operacije malignih tumora koè budu}i da je ta bolest u porastu. Takve operacije, kao i korekcije razli~itih anomali-

ê {}e è ne, ali... Me|u pacijentima koji zbog lepote „odlaze pod no`„ ~e{}e su ène, ali ima i sve vi{e mu{karaca. Za estetske operacije, koje su se uglavnom “vezivale” za javne li~nosti, odlu~uje se i sve vi{e „obi~nih qudi„. ja, hirurgija {ake ili opekotina, obavqaju se o tro{ku Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe, dok intervencije iz oblasti estetske hirurgije finansiraju sami pacijenti. Novakovi} navodi da pacijenti, kada je re~ o estetskim zahvatima, naj~e{}e traè korekcije nosa, potom grudi – bilo smawewe, podizawe ili pove}awe, a sve modernije su zatezawe koè kapaka ili korekcije u{ne

{koqke, i ukazuje na to da mnogi stru~waci u Srbiji, ali i u svetu, preporu~uju da se za takve intervencije koriste prirodni aparati, odnosno materijali. – Hirur{ke tehnike koje se primewuju su savremenije, pojavile su se brojne novine, opera-

cije traju kra}e, oporavak je brì, a koristi se i kvalitetniji materijal – rekao je Tanjugu specijalista op{te hirurgije dr Mi lan Co li}. Po wegovim re~ima, zaposleni u Specijalnoj bolnici za plasti~nu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju „Coli}„ imaju dosta posla, iako su se cene intervencija neznatno pove}ale shodno skoku vrednosti evra. Pacijenti se naj~e{}e interesuju za „fejslifting„, korekcije nosa i grudi, pove}ewe usana, liposukciju, transplantaciju kose, kao i za operacije rekosntrukcije dojke uklowene usled maligne bolesti. On je ukazao na to da ima mnogo èna koje se interesuju za smawewe grudi, navode}i da je to problem koji im moè stvoriti brojne nevoqe, poput bolova u le|ima i krivqewa ki~me: – Re~ je o operaciji koja je komplikovanija od operacije pove}awa grudi i traje ~etiri do pet sati, dok intervencija pove}awa traje od sat do sati i po. Ipak, nije toliko skupqa koliko je komplikovanija – naveo je dr Coli}.

ponedeqak21.maj2012.

SE ]A WA NA PRE MI NU LE OD SI DE

I zdra vqe i do sto jan stvo Dan se}awa na preminule od side, pod sloganom „I zdravqe i dostojanstvo”, obeleàva se u Srbiji ovog vikenda osmi put. U 20 gradova {irom zemqe se}awe na preminule od side qudi iz raàvaju pri kupqawem poruka i paqewem sve}a, ali i nizom aktivnosti koje }e, svi se nadaju, doprineti boqoj prevenciji, ve}em odzivu na testirawe koje zna~i {ansu za rano otkrivawe i dug ìvot s HIV-

om, kao i borbi protiv stigme i diskriminacije obolelih, saop {tava Mi ni star stvo zdra vqa. Dan se}awa na preminule od side, osim u Beogradu, obeleàva se u Ni{u, Novom Sadu, Subotici, [apcu, Somboru, Kru{evcu, Kragujevcu, Loznici, â~ku, Zaje~aru, Vaqevu, Kostolcu, Smederevu, Pan~evu, Poàrevcu, Para}inu, Sremskoj Mitrovici, Uìcu...

Ne mo è{ da zna{ dok se ne te sti ra{ Po podacima Instituta za javno zdravqe Srbije „Dr Milan Jovanovi} Batut„, u Srbiji 1.611 osoba ìvi s HIV-om. Tokom 2011. godine novootkriveno je 127 osoba inficiranih HIV-om, ali uprkos tome Srbija je i daqe zemqa s niskom prevalencijom HIV-a, koji je u na{oj zemqi pod kontrolom. Procene govore da je broj onih koji imaju HIV, a to i ne znaju, dva do tri puta ve}i od registrovanog, pa tako ne ~ine ni{ta da le~ewem produè ìvot, a ujedno predstavqaju nesvesne prenosioce virusa. Ministarstvo zdravqa ovog meseca pokre}e kampawu „Ne moè{ da zna{ dok se ne testira{„, a u okviru te kampawe pa`wa }e biti posve}ena borbi protiv stigme i diskriminacije prema osobama koje ìve s HIV-om.

Aktivnosti su u skladu s ovogodi{wim sloganom usmerene ka promociji zdravih stilova `ivota i dostupnih usluga, prepoznavawu i smawewu rizi~nog pona{awa, promociji zna~aja pravovremenog testirawa na HIV pra}enog savetovawem, po{tovawu qudskih prava, smawewu stigme i diskriminacije prema osobama koje `ive s HIV-

om i prema drugim vulnerabilnim populacijama, posebno mladima, `enama i deci. Edukaciji gra|anstva, kao jednom od veoma va`nih vidova prevencije, posve}eni su javni ~asovi s ovom tematikom, izlo`be radova, podela informativno-edukativnog materijala i kondoma, a u znak se}awa na preminule organizovani su i molebani.

NO VI BRO JE VI SLU @BI ZA HIT NE IN TER VEN CI JE

Po zo vi 194 radi po mo}i @iteqi Srbije od danas prilikom pozivawa slu`bi hitne pomo}i, vatrogasaca i policije, ispred dobro poznatih dvocifrenih brojeva 94, 93 i 92, moraju da dodaju jedinicu. Po novom Planu numeracije koji po~iwe da se primewuje od danas, kratki kodovi mogu sadr`ati najmawe tri, a najvi{e {est cifara. To zna~i da }e novi broj policije biti 192, vatrogasaca 193, hitne pomo}i 194, vojne hitne pomo}i 1976, slu`be za obave{tavawe i uzbuwivawe 1985, pomo}i na putu 1987 i vojne policije 19860. Na~elnik Slu`be za vanredne situacije u MUP-u Srbije Pre drag Ma ri} izjavio je da se promena brojeva telefona uvodi iz tehni~kih razloga.

– Sve koji pozovu brojeve telefona hitnih slu`bi, automat }e obavestiti o promeni broja

telefona i dodavawu cifre 1 – rekao je on, preciziraju}i da se isto odnosi na pozive i s fiksnih i s mobilnih telefona. Republi~ka agencija za elektronske ko mu ni ka ci je (Ra tel) je postigla dogovor sa sva tri opera te ra – Te le ko mom, „Telenorom„ i „Vipom„ da do kraja go di ne bu de osta vqena mogu}nost para lel nog po zi va wa novih i starih brojeva da ne bi do{lo do ne`eqenih situacija. Kako je ranije najavio direk-

tor Ratel Mi lan Jan ko vi}, ovaj plan numeracije uskla|en je sa Zakonom o elektronskim komunikacijama, Me|unarodnom telekomunikacionom unijom, ali i evropskim standardima. Jankovi} je naveo da }e bitii formirana Slu`ba za hitne intervencije 112, koja }e objediniti policiju, hitnu pomo} i vatrogasce, pa }e na kraju ostati samo taj trocifreni broj, koji je dodeqen Ministarstvu unutra{wih poslova, Sektoru za vanredne situacije. Razlog za ovu izmenu je ~iwenica da savremeni, smart mobilni telefoni ne podr`avaju birawe dvocifrenih brojeva pa s wih, na primer, u Beogradu nije mogu}e pozvati samo 92 nego 011/92.

SVAD BA ZA MA [TA WE: Na 14. „Svadbi za ma{tawe”, u Beogradu se ju~e ven~alo 200 parova koji su prvi put stupili u bra~nu zajednicu. Manifestacija je organizovana ispred Starog dvora, a majsko kolektivno ven~awe je, kao i prethodnih godina, za mladence bilo besplatno. Novope~enim mladencima je poru~eno da su „princeze i prin~evi koji }e vladati srcima svojih izabranika” i dat im je savet da vladaju „i ovako i onako, ali nikada dosadno”. „Po{ta Srbije” je ovim povodom izdala i specijalne prigodne koverte i po{tanske marke.

VESTI Ku ban ska vak ci na za rak plu }a sti è u ok to bru? – Institut „Torlak” bi}e nosilac dozvole za stavqawe u promet vakcine za rak plu}a „cimavaks” s Kube, najavio je direktor te ustanove dr Bra ni slav La zi}. U roku od tri meseca bi}e gotov ostatak dokumentacije koja bi se ve} u oktobru mogla predati Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije. Agencija za lekove od podno{ewa dokumentacije ima rok od 210 dana da se izjasni o tome da li vakcina moè biti registrovana. Ukoliko sve bude i{lo kako treba, slede}a faza bi bila distribucija vakcina. „Torlak” }e ve} ove nedeqe od Ministarstva zdravqa zatraìti da im dostavi podatke o broju pacijenata obolelih od raka plu}a koji bi mogli primiti vakcinu da bi se znalo koliko bi doza vakcina bilo potrebno obezbediti. Vakcina „cimavaks” nije zamena, ve} se daje po posebnim indikacijama uporedo s da-

tom medicinskom terapijom, a neka istra`ivawa pokazuju da se mo`e desiti i da poja~a dejstvo sada{we terapije. Kubanska vakcina registrovana je u nekim zemqama Latinske Amerike, ali jo{ nije u zemqama EU. Ispitivawa su u toku u Velikoj Britaniji.

dam vojnika Gardijske brigade i tri pacijeneta KBC „Dr Dragi{a Mi{ovi}„. Poginuli su vojnici Aleksandar Bajin (1979), Goran Vere`an (1978), Predrag Igwatovi} (1978), Branimir Krwaji} (1979), Slavi{a Miqkovi} (1978), Vojin Pej~inovi} (1973) i Dragan Tankosi}

Tri na est go di na od po gi bi je voj ni ka i pa ci je na ta Polagawem venaca i cve}a na spomenik kod Klini~ko-bolni~kog centra „Dr Dragi{a Mi{ovi}” ju~e je obele`eno 13 godina od pogibije vojnika Gardijske brigade i tri pacijenta u NATO-ovom bombardovawu. Vence su polo`ili ministar odbrane Dra gan [u ta no vac, gradona~elnik Beograda Dra gan \i las, predsednik Skup{tine grada Beograda Alek san dar An ti}, zdravstveni radnici te bolnice, predstavnici Vojske Srbije i porodice poginulih. U raketnom napadu NATO-a 20. maja 1999. godine u 00.50 sati stradalo je se-

(1979), kao i pacijenti Branka Bo{kovi} (1920), Zora Brki} (1917) i Radosav Novakovi} (1952). Po~ast im je odata intonirawem himne „Bo`e pravde”, paqewem sve}a i polagawem venaca uz taktove Betovenovog Trija.

CRnA HROnikA

ponedeqak21.maj2012.

PRIPREMNO RO^I[TE O SLU^AJU „ZEMUNCA” ALEKSANDRA SIMOVI]A

Op tu èn za ubi stvo sve do ka-sa rad ni ka Su |e we ne ka da {wem pri pad ni ku „ze mun skog kla na” Alek san dru Si mo vi }u zbog op tu `bi za ubi stvo sve do ka-sa rad ni ka Zo ra na Vu ko je vi }a – Vu ka 3. ju na 2006. tre ba lo bi da po~ ne su tra pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du pri prem nim ro ~i {tem. Port pa rol ka su da Ma ja Ko va ~e vi} re kla je Ta nju gu da, u skla du sa Za ko ni kom o kri vi~ nom po stup ku, jav nost ne }e mo }i da pri su stvu je pri prem nom ro ~i {tu. Na tom ro ~i {tu Tu ì la {tvo i od bra na sa su dom utvr |u ju ko je su ~i we ni ce spor ne, od no sno ko je ni su, i do go va ra ju ko je }e do ka ze iz vo di ti to kom glav nog pre tre sa, a iz vo de se do ka zi sa mo u od no su na ~i we ni ce ko je spo ri jed na od stra na. Vu ko je vi} je bio {ef obez be |e wa vo |e „ze mun skog kla na” Du {a na Spa so je vi }a ko ji je po sle ubi stva pre mi je ra Zo ra na \in |i }a pri stao da sa ra |u je s Tu ì la {tvom i do bio sta t us sve d o k a-sa r ad n i k a u pro ce su za taj ate ne tat, kao i u pro c e s u pro t iv „ze m un s kog kla na”. Alek san dar Si mo vi} se te re ti za kri vi~ no de lo te {kog ubi stva, ko je je, ka ko sma tra Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal, u~i nio iz bez ob zir ne osve te jer je Vu ko je vi} pri hva tio da sve do ~i pro tiv osta lih pri pad ni ka ze mun ske gru pe, {to je do ve lo do ot kri va wa i do ka zi va wa kri vi~ nih de la ko ja je vr {io „ze mun ski klan”. Tu ì la {tvo sma tra da je Alek san dar Si mo vi} ubi stvo iz vr {io i iz ko ri sto qu bqa jer je hteo da pri svo ji deo nov ca ko ji se na la zio kod Vu ko je vi }a.

Vu ko je vi} je sta tus sa rad ni ka do bio 2003, ali je ka sni je do {ao u su kob s Je di ni com za za {ti tu sve do ka MUP-a Sr bi je, po sle ~e ga je iza {ao iz pro gra ma za {ti te. Po op tu `ni ci, Alek san dar Si mo vi}, ko ji je kao i we gov sta ri ji brat Mi lo{, u to vre me bio u bek stvu, za jed no sa Zo ra nom Po vi }em – Po vom i vi {e N N li ca sa ~e kao je Vu ko je vi }a is pred ku }e u Ze mu nu. Oni su ga sa vla da li, uba ci li u ko la i od ve zli na auto put Be o grad–[id, gde mu je Alek san dar Si mo vi} za dao vi {e uda ra ca tu pim pred me tom u gla vu a po tom pu cao u we ga i po go dio ga u pre de lu gla ve gru di i vra ta. Mr tvog Vu ko je vi }a je za pa lio i we go vo te lo osta vio po red pu ta. Pri li kom te ot mi ce i ko me {a wa ko je se de {a va lo u auto mo bi lu Po vi} je ra wen, ali su ga osta li pre ve zli u Ur gent ni cen tar gde je pre mi nuo. Si mo vi }u se na te ret sta vqa jo{ i ne do zvo qe no dr `a we oru` ja jer je kod we ga u sta nu na |en re vol ver „smit i ve son„, auto mat ska pu {ka s mu ni ci jom, ru~ na bom ba, kao i mu ni ci ja za „mag num 357„, ko jim je ubi jen Vu ko je vi }a. Alek san dar Si mo vi} je mla |i brat Mi lo {a Si mo vi }a, ko ji je uhap {en u ju nu 2010. po sle se dam go di na bek stva. Alek san dar Si mo vi} je uhap {en je 25. no vem bra 2006. go di ne u sta nu na No vom Be o gra du. Osu |en je na vi {e de ce nij ske ka zne za tvo ra zbog de vet ubi sta va i tri ot mi ce ko ja je iz vr {io kao pri pad nik „ze mun skog kla na”, kao i zbog u~e {}a u ubi stvu pre mi je ra Sr bi je Zo ra na \in |i }a.

SANACIJA I MODERNIZACIJA PUTNIH PRELAZA DAJE REZULTATE

Ma we ne sre }a na pru ga ma Sa o b ra } aj n i in c i den ti na srp skim pru ga ma sma we ni su u 2011. go di ni 13,8 od sto u od no su na pret hod nu. To me je do sta do pri ne la sa na ci ja i mo der ni za ci ja put nih pre la za jer je wi ho vim osi g u r a va w em po ve } a n a bez bed nost svih u~e sni ka u `e le zni~ kom i drum skom sa o bra }a ju, ka `u u „@e le zni ca ma Sr bi je„. Od 495 van red nih do ga |a ja u 2011. go di ni, 6,6 pro ce na ta se

U van red nim do ga |a ji ma pro {le go di ne stra da lo je 39 oso ba, me |u ko ji ma i je dan `e le zni ~ar. Na put nim pre la zi ma usmr }e no je de vet, a van wih 29 oso ba, {to je u od no su na na 2010. ma we za 38 od sto. I ka da je re~ o po vre |e ni ma broj je sma wen za 16 pro ce na ta i od po vre |e ne 64 oso be 11 je bi lo put ni ka. Kao po sle di ca van red nih do ga |a ja do {lo je do pre ki da sa o-

TROJE UHAP[ENO U KULI I CRVENKI

Ot kri ve na la bo ra to ri ja za sin te ti~ ku dro gu Po li ci ja je na pod ru~ ju Ba ~a i Cr ven ke pro na {la la bo ra to ri ju za pro iz vod wu sin te ti~ ke dro ge i uhap si la tri oso be, sa op {ti lo je Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va. U na stav ku ak ci je „Ba~“, ko ja se spro vo di u ci qu ot kri va wa la bo ra to ri ja za pro iz vod wu opoj nih sin te ti~ kih dro ga, li -

od no si lo na ude se, 66,3 od sto na ne zgo de, a 27,1 od sto su bi le ne zgo de na put nim pre la zi ma i po red wih. Naj ~ e { }i uzro c i ovih do g a |a j a, u 51 od s to slu ~ a j e va, bi l i su ve z a n i za qud s ki fak t or zbog ne p a ` we za p o s le n ih put ni k a i dru g ih oso b a. Teh n i~ k i fak tor je bio uzrok u 45 od s to slu ~ a j e v a, dok su kli z i { ta i po p la v e pro u z ro k o va l e ~e t i ri pro c en ta van r ed n ih do g a |a j a. Kao po sle di ca qud skog fak to ra na sta la su 252 van red na do ga |a ja, a naj ve }i broj wih - 69 od sto do go dio se usled ne pa `we put ni ka i dru gih.

Foto: D. Beli}

bra }a ja u tra ja wu od 1.193 ~a sa, a ma te ri jal na {te ta je oko 98,2 mi li o na di na ra. Do smrt nih is ho da i po vre da je naj ~e {}e do la zi lo, pre no si list „Pru ga”, usled li~ ne ne pa `we put ni ka i dru gih li ca pri li kom iska ka wa iz vo za u po kre tu, neo pre znog i ne do zvo qe nog kre ta wa na `e le zni~ kom pod ru~ ju i zbog ne po {to va wa sa o bra }aj nih pro pi sa na put nim pre la zi ma. Ra di o~u va wa bez bed no sti pro {le go di ne su na ve li kom bro ju de o ni ca uve de ne la ga ne vo `we, ko je su zbog du `i ne tra ja wa pre {le u or ga ni ~e ne br zi ne i une te su u red vo `we. (Tanjug)

{e ne su slo bo de tri oso be: Dra gan J. (37) iz Cr ven ke, Vi o le ta J. (40) i Alek san dar M. (44) iz Ku le, na vo di se u sa op {te wu. To kom ak ci je pre tre se no je vi {e obje ka ta u Ku li i Cr ven ki „i tom pri li kom je pro na |e no me sto gde se pro iz vo di la sin te ti~ ka opoj na dro ga me tam fe ta min”.

Od pri pad ni ka ove gru pe od u ze to je vi {e ko ma da va tre nog oru` ja, auto mo bi li mar ke „mer ce des” i „audi” i opre ma za pri slu {ki va we, na vo di se u sa op {te wu. U sa op {te wu se do da je se i da je osum wi ~e ni Dra gan J. „za po tre be vi {e kri mi nal nih gru pa pro iz vo dio me tam fe ta min na ne ko li ko lo ka ci ja” i da je „jed -

na od la bo ra to ri ja ot kri ve na pre me sec da na na No vom Be o gra du, ka da je slo bo de li {e no pet oso ba”. Osim wi ~e ni ma je od re |e no za dr `a va we do 48 sa ti na kon ~e ga }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve de ni de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du. (Tanjug)

OD PETKA STARTUJE NOVA PRAVOSUDNA PROFESIJA

Pri vat ni iz vr {i te qi po ~i wu da na pla }u ju du go ve Pr va 64 pro fe si o nal na iz vr {i te qa u Sr bi ji po ~e }e da ra de 25. ma ja po {to po lo è za kle tvu pa }e gra |a ni i kom pa ni je kao iz vr {ni po ve ri o ci ubu du }e mo }i, ma hom po svo joj vo qi, da od lu ~e ho }e li za po stu pak iz vr {e wa da an ga ù ju dr àv ne – sud ske ili pri vat ne – pro fe si o nal ne iz vr {i te qe, ~i je }e an ga ò va we mo ra ti da pla te. Od red be Za ko na o iz vr {e wu i obez be |e wu ko je se od no se na pri vat ne iz vr {i te qe su u pe tak stu pi le na sna gu, dok je Za kon po ~eo da se pri me wu je u sep tem bru pro {le go di ne. Pro fe si o nal ni iz vr {i te qi }e bi ti nad le `ni za sve vr ste iz vr {e wa, kao i su do vi, a is kqu ~i vo nad le `ni za pri nud no iz vr {e we du go va na sta lih po osno vu ko mu nal nih i sli~ nih uslu ga. Oni, me |u tim, ne }e spro vo di ti iz vr {e wa od lu ka u po ro di~ nim i rad nim spro vi ma, {to osta je u is kqu ~i voj nad le `no sti sud skih iz vr {i te qa. Po mo} nik mi ni stra prav de Voj kan Si mi} re kao je da su pri vat ni iz vr {i te qi sa mo stal ni pro fe si o nal ci od ko jih se o~e ku je po sve }e nost po slu i ve }i kva li tet ra da s ob zi rom na wi ho vo zna we i is ku stvo. – Oni }e bi ti po seb no mo ti vi sa ni mo gu} no {}u pri stoj ne za ra de, a vi si na na gra de iz vr {i te qa od re |e na je Pra vil ni kom o ta ri fi – re kao je Si mi}. Pri vat ni iz vr {i teq, ka ko je na gla sio, ima ista pra va i ovla {}e wa kao i sud ski iz vr {i teq. S dru ge stra ne, i gra |a ni ima ju ista pra va i oba ve ze pred wim

ku je da }e upra vo ste pen obra zo va wa uti ca ti na kva li tet oba vqa wa po sla jer je pri vat ni iz vr {i teq di plo mi ra ni prav nik s po lo `e nim iz vr {i teq skim is pi tom, ko ji ima dve go di ne is ku stva na prav nim po slo vi ma ili tri go di ne na po slo vi ma iz vr {e wa. Iz vr {i te qu }e u oba vqa wu po sla po ma ga ti za me ni ci, ko ji su ta ko |e du `ni da po lo `e iz vr {i teq ski is pit, kao i po mo} ni -

ci za dru ge po slo ve. Wi ma }e ta ko |e asi sti ra ti po li ci ja, ka da pro ce ni da je ta kva po mo} po treb na, jer pro fe si o nal ni iz vr {i te qi, ba{ kao ni sud ski, ne ma ju pra vo da ko ri ste pri nu du. Si mi} je na po me nuo da je za pod ru~ je ce le Sr bi je pla ni ra no da u na red nom pe ri o du osim sud skih iz vr {i te qa, po~ nu da ra de ukup no 334 pro fe si o nal na. Mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi} je 14. ma ja ime no va la

Zarada [to se ti ~e pla }a wa pri vat nog iz vr {i te qa, po ve ri o ci }e im da va ti ho no ra re u skla du s Pra vil ni kom o ta ri fi o na gra da ma i na kna da ma ko ji je do neo mi ni star prav de. Iz vr {i teq ima pra vo na na gra du pre ma vi si ni glav nog du ga – {to je deo na gra de, a dru gi deo se od no si na na gra du za uspe {no iz vr {e we, ko ja se od re |u je pre ma vred no sti onog {to je na pla }e no, uka zao je po mo} nik mi ni stra. – Ukup no na di nar sku pro ti vred nost od 5.000 evra, iz vr {i teq bi mo gao za ra di ti 430 evra u di nar skoj pro tiv vred no sti – na veo je Simi} kao pri mer.

kao i pred sud skim iz vr {i te qem jer wi hov po lo `aj, shod no za ko nu, ne sme da se raz li ku je u ve zi s ostva ri va wem pra va, na gla sio je po mo} nik mi ni stra. Po {to pri mi an ga `man, pri vat ni iz vr {i teq da qe spro vo di iz vr {e we kao i we gov sud ski ko le ga, od kog se raz li ku je po ni vou obra zo va wa. Si mi} o~e -

Pru`ni prelaz

dnevnik

c m y

64 pro fe si o nal na iz vr {i te qa. Istog da na je odr `a na osni va~ ka skup {ti na Ko mo re iz vr {i te qa, usvo jen je Sta tut Ko mo re i iza bra ni su we ni or ga ni. Skup {ti na je za pred sed ni ka Ko mo re iza bra la Mi ha ji la Dra go vi }a, za pred sed ni ka Skup {ti ne Ko mo re Mi lo {a Du mi }a, za pred sed ni ka Iz vr {nog od bo -

ra Dra ga nu Stoj kov i za pred sed ni ka Nad zor nog od bo ra Ne boj {u Spa so je vi }a. Pred sed nik Ko mo re pri vat nih iz vr {i te qa Mi haj lo Da go vi} re kao je da je Ko mo ra po ~e la ak tiv no sti, kao i da pr vi iz vr {i te qi za vr {a va ju fi nal nu obu ku uz po mo} pre da va ~a iz ze ma qa u okru `e wu, gde je taj si stem iz vr {e wa funk ci o ni {e du gi niz go di na, kao {to je Ho lan di ja.

Kako ih na}i? In for ma ci je o pri vat nim iz vr {i te qi ma, kao i za pod ru~ ja ko jih su do va su nad le `ni, na la ze se na saj tu Mi ni star stva prav de. – Onaj ko ho }e da an ga ù je pri vat nog iz vr {i te qa, mo è ga pro na }i u Ime ni ku pri vat nih iz vr {i te qa na saj tu Mi ni star stva prav de. Po tom od la zi kod we ga, da je mu pu no mo} za an ga ò va we i re {e we su da o iz vr {e wu na osno vu ko jeg iz vr {i teq pred u zi ma sve rad we iz vr {e wa – ob ja snio je Si mi}.

– Mi ni star stvo prav de nam je obez be di lo pro stor u ko jem }e Ko mo ra funk ci o ni sa ti. Ona }e na sa mom po ~et ku pru `a ti po mo} iz vr {i te qi ma, ko ji kre }u u ne {to pot pu no no vo i ve ro vat no }e gle da ti u Ko mo ru kao or ga ni za ci ju ko ja tre ba da po mog ne u funk ci o ni sa wu sa svim or ga ni ma ko ji su neo p hod ni za do bro funk ci o ni sa we ove du `no sti po ve re ne od Mi ni star stva prav de – na gla sio je Dra go vi}. Iz vr {i teq ka Dra ga na Stoj kov, ko ja je do sko ro ra di la u Ko mer ci jal noj ban ci Be o grad na me stu ru ko vo di o ca prav nog sek to ra, re kla je da ju je taj po sao za in te re so vao „jer sma tra da i li~ nim or ga ni zo va wem i sa mo sta la nom de lat no {}u prav ni~ ka pro fe si ja mo `e da se kroz taj po sao una pre di”. Ona je uve re na da iz vr {e we sa mo po se bi, na na ~in ka ko je do sa da bi lo or ga ni -

U OKRU@NOM ZATVORU U ZAJE^ARU

Obe sio se za tvo re nik

Stra à ri Okru `nog za tvo ra u Za je ~a ru pro na {li su u su bo tu na pro sto ru No ve far me – Ov ~ar ni ce, ko ja se na la zi u za tvor skom kru gu, be ì vot no te lo M. D. (24) iz Bo ra, ko ji je bio na iz dr à va wu ka zne. Uvi |a jem je kon sta to va no da je smrt osu |e ni ka na stu pi la usled ve {a wa. Ka ko je usta no vqe no, M. D. je uzeo ko no pac iz Ov ~ar ni ce, na pra vio om ~u i obe sio se o dr ve nu gre du. Is tra `ni su di ja je na lo ìo ob duk ci ju.

zo va no – ni je mo glo da ti ne ki ve }i re zul tat. – Sa da, s ovom no vom pro fe si jom i sa mo stal nom mo gu} no {}u or ga ni zo va wa i po ve }a wa re sur sa ko ji bi po ma ga li sam po stu pak iz vr {e wa – po ve ri o ci mo gu na ne ki na ~in o~e ki va ti bo qi ili ve }i iz nos na pla te, u kraj wem slu ~a ju, bar iz ve sni ju od lu ku da li je ne {to na pla ti vo ili ne – na ve la je Dra ga na Stoj kov. Pri vat nim iz vr {i te qi ma je glav ni za da tak da ubr za ju po stu pak iz vr {e wa i vra te po ve re we in ve sti to ra i po ve ri la ca u pra vo sud ni si stem, ta ko {to }e od su do va pre u ze ti go to vo sav po sao ka da su u pi ta wu po stup ci iz vr {e wa i ta ko ih znat no ras te re ti ti. Is ku stva ze ma qa ~la ni ca EU, po put Bu gar ske, go vo re da su pro fe si o nal ni iz vr {i te qi po u zda ni ji i efi ka sni ji od sud skih, ko ji su deo glo ma znog dr `av nog apa ra ta. – Pro fe si o nal ni iz vr {i te qi }e bi ti nad le `ni za sve vr ste iz vr {e wa, kao i su do vi, a is kqu ~i vo nad le `ni za pri nud no iz vr {e we du go va na sta lih po

M. D. je slu `io za tvor sku ka znu u Okru `nom za tvo ru u Za je ~a ru zbog na pa da na slu `be no li ce i po se do va we nar ko ti ka. Ovo ni je pr vi slu ~aj da se u pri tvor skoj je di ni ci Okru `nog su da u Za je ~a ru do ga |a ju sa mo u bi stva ve {a wem. Pre go di nu da na, obe sio se i S. N. (31). On je iz dra `a vao ka znu jer je sre di nom 2010. go di ne u ku }i svo je maj ke, u bor skom na se qu Me ta lurg, za klao svo ju ~e tvo ro go di {wu }er ki cu. E. D.

osno vu ko mu nal nih i sli~ nih uslu ga – re kla je port pa rol ka Pr vog osnov nog su da Gor da na Vu ko vi}. S ob zi rom na to da }e is kqu ~i vo pro fe si o nal ni iz vr {i te qi bi ti za du è ni za na pla tu ko mu nal nih du go va wa, ona o~e ku je da }e bi ti ve li ko ras te re }e we su do va od tih pred me ta. Pr vi osnov ni sud u Be o gra du, ko ji je naj ve }i sud u Sr bi ji, ima i naj ve }i broj pred me ta ko ji ~e ka ju na iz vr {e we – oko 1,2 mi lion, a za ko je su jo{ uvek za du è na 35 sud ska iz vr {i te qa. Po ~e tak ra da pri vat nih pro fe si o nal nih iz vr {i te qa sva ka ko }e u ve li koj me ri po mo }i „ot ~e pqe wu tog za gu {e wa“, ka ko na ko rist su da ta ko i po ve ri la ca. Pri vat ni iz vr {i te qi uve li ko ra de u Ma ke do ni ji, Ru mu ni ji, ê {koj, Poq skoj, Ma |ar skoj, Esto ni ji, Li tva ni ji i Bu gar skoj i Ho lan di ji. (Tanjug)

crna hronika

dnevnik

ponedeqak21.maj2012.

PO TRE BAN ZA KON O BES PLAT NOJ PRAV NOJ PO MO ]I

Od red bom no vog Za ko na o par ni~ nom po stup ku, ko jim stran ka mo `e rad we pred u zi ma ti sa ma ili pre ko advo ka ta, ali ne i pre ko tre }eg li ca, na ru {a va se prin cip jed na ko sti, re kli su sa go vor ni ci Ta nju ga, uz na po me nu da je neo p hod no usvo ji ti za kon o bes plat noj prav noj po mo }i.

– U mi {qe wu ko je je po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti ve} da la re ~e no je da se ti me na ru {a va prin cip jed na ko sti u pra vu na pri stup su du ko ji je je dan od sa stav nih ele me na ta pra va na pra vi~ no su |e we – re kla je po mo} ni ca po ve re ni ce Ko sa na Be ker. Ona je is ta kla da se ta kvom od red bom gra |a ni ko ji iz bi lo ko jeg raz lo ga ni su u sta wu da sa mi pred u zi ma ju rad na su du, a ne -

ma ju do voq no nov ca da pla te advo ka te do vo de u ne rav no pra van po lo àj u od no su na one ko ji mo gu sa mi da se za stu pa ju i ima ju nov ca. – U po sto je }oj si tu a ci ji re {e we bi bi lo da se od red ba iz no vog za ko na pro me ni ta ko {to bi se za dr à lo sta ro re {e we – re kla je Ko sa na Be ker. Na ve la je i da je pro blem u to me {to u Sr bi ji jo{ uvek ne ma mo za kon o bes plat noj prav noj po mo }i. – Bes plat na prav na po mo} po sto ji u ne kim op {ti na ma, ali ni je si stem ski ure |e no pi ta we – re kla je Ko sa na Be ker, i do da la da je u to ku iz ra da za ko na o bes plat noj prav noj po mo }i. Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti Ro do qub [a bi} slo ìo se s ti me da je neo p hod no do ne ti za kon o bes plat noj prav noj po mo }i jer se po sta vqa pi ta we {ta je s qu di ma ko ji ni su u mo gu} no sti da sa mi se be za stu pa ju i ne ma ju nov ca da pla te advo ka te. Po we go vim re ~i ma, po sto ji uve re we da si ro ma {ni, prav no ne vi dqi va li ca, ne }e mo }i da pla te advo ka te ili sa mi se be za stu pa ju. [a bi} je na po me nuo da su or ga ni za ci je iz ci vil nog sek to ra do bro oba vqa le po sao za stu pa wa si ro ma {nih ili prav no ne vi dqi vih li ca.

Fo to: B. Lu ~i}

Prav da i za si ro ma {ne

JU ^E NA SIL NI [TVO PA PUC WA VA U BLI ZI NI @E LE ZNI^ KE STA NI CE U NO VOM SA DU

Dvo ji ca po vre |e na od uda ra ca pi {to qem

Dvo ji ca No vo sa |a na za do bi la su la ke te le sne po vre de na ne te udar ci ma pi {to qem ju ~e oko de set sa ti u Uli ci Pa ri ske ko mu ne kod @e le zni~ ke sta ni ce u No vom Sa du. Pri li kom in ci de na ta ~u lo se, po re ~i ma sve do ka, is pa qi va we oko pet hi ta ca. Port pa rol ka Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne Je le na Ju ri {in sa op {ti la je da su po vre |e ni G. K. (1962) i S. B. (1967), ko ji su do bi li po se ko ti ne na gla vi, te da su na kon uka za ne le kar ske po mo }i pu {te ni ku }a ma.

Ka ko na{ list ne zva ni~ no sa zna je, tro ji ca mu {ka ra ca sta ja la su na do mak sa lo na „Ja ma ha”, na tro to a ru is pred mon ta `ne pro dav ni ce, gde se, obi~ no uz pi }e, na la zi dru {tvo iz kra ja po pu lar no na zva nog „Blok”. U jed nom tre nut ku, na vod no, na i {ao je, kre }u }i se od Saj ma ka par ku kod @e le zni~ ke sta ni ce, kru pan vi so ki mla di} u be loj ma ji ci s te {kim zlat nim lan ~i }em star od 25 do 30 go di na, ko ji se, bez zna ~aj ni jeg po vo da, obra tio ovi ma re ~i ma: – [ta je, {ta gle da te?

Ne sa ~e kav {i od go vor, pro la znik je iz na na da iz vu kao ga sni pi {toq ko ji je dr `ao za bo den u po jas iza le |a, uda rio u gla vu jed nog pa dru gog, a tre }i je us peo da po beg ne. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, tom pri li kom po vre |e ni su Go ran K., ko ji sta nu je kod po me nu te rad we, i we gov dru gar Si ni {a B. ko ji, na vod no, ni je iz kom {i lu ka. Na pa da~ je za tim po be gao, na vod no, pre ma Ru me na~ koj uli ci. Pri li kom jed nog opa qe wa, pi {toq je bio usme ren ka ze mqi, a osta li hi ci su za re |a li

kad je cev bi la okre nu ta ka ne bu, sa zna je mo od qu di ko je smo za te kli na li cu me sta. Ubr zo je po li ci ja, po ovla {}e wu de ùr nog is tra `nog su di je, oba vi la uvi |aj i blo kra la taj deo uli ce. Polici ja sino} oko 19 ~asova zadràla do saslu{awa kod deùrnog istra`nog sudije Igora D. (1990) iz Novog Sada, koji se tereti za kri~no delo izazivawe op{te opasnosti, nasilni~ko pona{awe i no{ewe oru`ja M. V.

„DNEVNIKOVA” TEMA U SPE CI JAL NOM SU DU VO DI SE VI [E OD STO TI NU PO STU PA KA ZA RAZ LI ^I TA KRI VI^ NA DE LA

Naj vi {e op tu `bi zbog zlo u po tre ba U sud ni ca ma Spe ci jal nog su da u Be o gra du bi }e ì vo i to kom let wih me se ci jer se, ra ~u na ju }i ne dav no po dig nu te op tu `ni ce, ak tu el ne is tra ge, no va i ra ni je za po ~e ta su |e wa, u tom su du vo di ukup no vi {e od sto ti nu po stu pa ka za raz li ~i ta kri vi~ na de la. U pr vom tro me se~ ju ove go di ne re {e ne su 23 is tra ge, a vi {e od tri de set je u to ku. Po zna to je, ina ~e, da se u ovom su du dru gu go di nu za re dom su di u dve sme ne. Ne de qe ko je sle de obe le ì }e po ~e tak ~ak se dam no vih su |e wa, a o~e ku je se da bi na je sen mo glo bi ti za vr {e no i pre su |e no ne ko li ko “sta rih” pred me ta, u jav no sti po zna tim kao afe re “Ba xi na gru pa”, „Zre wa nin ci” i “Grad ska ~i sto }a”. Na zi re se fi na le su |e wa u slu ~a ju “ste ~aj na afe ra” u ko jem je 2006. go di ne 36 po slov nih qu di pro ce su i ra no pod sum wom za raz li ~i te zlo u po tre be, ko je se u op tu `ba ma naj ~e {}e ve zu ju za ob u hva }e ne po stup ke ste ~a ja ili pri va ti za ci je po je di nih pred u ze }a. Niz „zvu~ nih“ pred me ta Spe ci jal nog su da od no si se na kri vi~ na de la u pri vred no-fi nan sij skoj obla sti, a u ne ko li ko no vih, usko ro }e se na op tu è ni~ koj klu pi sme wi va ti broj ni op tu è ni u afe ra ma “Ko lu ba ra”, “iz grad wa pu te va oko Po à rev ca” i “vak ci ne”.

U {i roj jav no sti se s in te re ka Jo ci }a, biv {eg ~la na Uprav àj u ci qu pri ba vqa wa imo vin so va wem o~e ku je po ~e tak su |e wa nog od bo ra EPS-a Ra do sa va Sa ske ko ri sti“ na {te tu fa bri ke u “afe ri Ko lu ba ra” gru pi od va ti je vi }a i jo{ tri na est oso ba, FAM ko ja se kroz pri va ti za ci ju ukup no 28 oso ba, me |u ko ji ma su ko je op tu `ba sum wi ~i za zlo u na {la u sa sta vu “Ni ben sa”. biv {i ge ne ral ni di rek tor Dra po tre be u pe ri o du od 2005. do Pred Spe ci jal nim su dom se, u gan To mi} i jo{ 11 ne ka da {wih 2008. to kom iz vo |e wa ra do va na svoj stvu okri vqe nog, na {ao i ru ko vo di la ca u Ru dar skom ba se iz grad wi pu ta Po à re vac–Ko ~lan Vi so kog sa ve ta sud stva su nu “Ko lu ba ra“, osum wi ~e nih za sto lac i po ja ~a nog odr à va wa di ja Bla go ja Jak {i}, zbog op tu zlo u po tre be slu `be nog po lo à re gi o nal nih i ma gi stral nih pu `be da je pre de ce ni je i po, dok ja u ve zi sa za ku pom me ha ni za ci te va na pod ru~ ju Bra ni ~ev skog je bio pred sed nik Op {tin skog je od vi {e pri vat nih pred u ze }a okru ga. su da u Ko sov skoj Mi tro vi ci, od ju na 2006. go di ne do de cem bra Pro te klih me se ci po ~e lo je „zlo u po tre bio slu `be ni po lo 2007. Op tu `ni com je ob u hva }e no ne ko li ko no vih su |e wa. U “afe àj“ u ve zi s okol no sti ma pod i 16 od go vor nih li ca u ne ko li ko ri FAM” se pod kri vi~ nim pro ko ji ma je u tom su du 1998. go di ne pri vat nih pred u ze }a i rad wi. go nom na {ao vla snik “Ni bens ove ren je dan spo ran ugo vor tre U fo ku su je i kri vi~ ni pro gru pe” bi zni smen Mi lo \u ra }ih li ca. ces za “afe ru vak ci ne”, ko jim su {ko vi}, osum wi ~en s jo{ {est Su |e we vla sni ci fir me “Tref za zlo u po tre be slu `be nog po lo oso ba da su od apri la 2007. do ren ta kar” Bo ja ni (Baj ru {e vi}) à ja u po stup ku jav ne na bav ke vak ci ne pro tiv no vog gri pa 2009. go di ne op tu è ne ~e ti ri oso be, me |u ko ji ma i ne ka da {wa di rek tor ka Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we Sve tla na Vu kaj lo vi} i biv {a di rek tor ka “Ju go he mi je” Smiq ka Mi le u sni}-Axi}, se stra Mil ke For can, biv {e du go go go di {we po tred sed ni ce „Del ta hol din ga”. Po ~e tak su |e wa se o~e ku je i slu ~a ju ne ka da {weg di rek to ra „Pu te va Sr bi je” Bran - Iz la zak „be ret ki” na uli cu oka rak te ri san kao po bu na

„Slu ~aj JSO” Je dan od naj po zna ti jih kri vi~ nih pro ce sa no vi jeg da tu ma po kre nut je pre de set me se ci zbog do ga |a ja iz no vem bra 2001. go di ne – iz la ska pri pad ni ka ta da {weg JSO-a na uli ce, ko ji je op tu `ba oka rak te ri sa la kao po bu nu. Po vo dom tog slu ~a ja, za kri vi~ no de lo oru à ne po bu ne osum wi ~e na su osmo ri ca biv {ih pri pad ni ka sa da ras for mi ra nog JSO-a. Op tu `ni ca jo{ ni je po sta la pra vo sna `na jer je od bra na ulo ì la pri go vo re, o ko ji ma jo{ ni je re {e no. Pro ce ne su da bi su |e we mo glo po ~e ti na je sen. Me |u op tu è ni ma su i dvo ji ca pra vo sna `no osu |e nih na po 40 go di na za tvo ra – Mi lo rad Ule mek Le gi ja i Zve zdan Jo va no vi}, ko ji su u “za tvo ru u za tvo ru” u Po à rev cu.

Za kup me ha ni za ci je u „Ko lu ba ri” do speo na sud

kra ja de cem bra 2010. go di ne, „zlo u po tre bi li slu `be ni po lo -

Je re mi}, ko ja je s jo{ ~e ti ri oso be op tu `e na za ne za ko nit pro met ci ga re ta od 1996. do 2001, u{lo je u fa zu do ka znog po stup ka.

Su |e wa se od vi ja ju u dve sme ne

„SMS-li ci ta ci je“ ^u ven je i slu ~aj „SMS-li ci ta ci je“ iz mar ta 2010, u ko jem se pro gra me ru Pre dra gu Be }i ri }u i gru pi od 16 oso ba su di po op tu `ba ma za zlo u po tre be po je di nih iga ra na sre }u to kom 2009. i 2010. go di ne, ko je su emi to va ne na RTS-u i RTV „Pink“. Be }i ri }a i s wim sa o kri vqe ne op tu `ni ca te re ti da su s 20 kom pju te ra i pre ko 200 mo bil nih te le fo na od go va ra ju }eg bro ja kar ti ca, ure |a jem za po ve zi va we ko mu ni ka ci ja mo bil nim te le fo ni ma i ko ri {}e wem od go va ra ju }eg soft ve ra, uti ca li na is hod iga ra na sre }u i osvo ji li ukup no 130 na gra da na ta ko zva nim te le fon skim li ci ta ci ja ma. U to ku je su |e we i u jav no sti po ma lo za bo ra vqe nom slu ~a ju biv {eg ~la na Grad skog ve }a Be o gra da dr Vla da na [u ba re vi }a i jo{ se dam oso ba, uglav nom zdrav stve nih rad ni ka, ko ji su u ok to bru 2009. go di ne osum wi ~e ni za zlo u po tre be u po stup ku na bav ke me di cin skog na me {ta ja za ~e ti ri be o grad ska do ma zdra vqa. Od 2010. go di ne vo di se kri vi~ ni po stu pak pro tiv ne ka da {weg ge ne ral nog di rek to ra JKP “@e le zni ce Sr bi je” Mi lan ka [a ran ~i }a i tro ji ce biv {ih sa rad ni ka, po op tu `ba ma za zlo u po tre be pri li kom na bav ke 16 lo ko mo ti va i di zel-mo tor nih vo zi la iz Slo ve ni je i [ved ske, od ma ja do ok to bra 2004. go di ne. U „hi gi je ni ~ar skoj afe ri“ iz no vem bra 2007. su di se gru pi od ukup no 33 oso be, me |u ko ji ma i biv {em di rek to ru be o grad skog JKP “Grad ska ~i sto }a” Dra ga nu

Iga wa to vi }u, bi zni sme nu Mi la nu Ku zma no vu iz Po `a rev ca te vla sni ku pred u ze }a „Hi dra u lik si stem” Go ra nu Pu ceu po op tu `ni ci ko ja ih te re ti za zlo u po tre be od ja nu a ra 2005. go di ne do 13. no vem bra 2007. go di ne i sti ca we ve li ke fi nan sij ske ko ri sti na {te tu JKP „Grad ska ~i sto }a„. Pre tri ne de qe je u Spe ci jal nom su du po kre nu ta is tra ga u “afe ri Azo ta ra” pro tiv sed mo ro osum wi ~e nih za zlo u po tre be u pan ~e va~ koj „Azo ta ri„. Svo je vre me no je u me di ji ma bi lo in for ma ci ja o to me da je sre di nom ja nu a ra ove go di ne Tu `i la {tvo pod ne lo zah tev za spro vo |e we is tra ge pro tiv Zvon ka Ve se li no vi }a iz Zve ~a na i jo{ dve oso be, na vod no, zbog sum we da su „pro tiv prav no pri svo ji li 32 ka mi o na u vla sni {tvu li zing kom pa ni je Hi po Al peAdri ja li zing”. J. Ja ko vqe vi}

SPORT

ponedeqak21.maj2012.

SVET SKI KA JA KA [KI U POQ SKOJ

IN TER KON TI NEN TAL NE KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PIJ SKE IGRE

Bron za za Sta no je vi }a i Pa ji }a

Na {e da me se okli znu le Sr bi ja – Taj land 0:3 (19:25, 17:25, 20:25) TO KIO: Ha la „Me tro po li ten“, gle da la ca: 500, su di je: La zre ug (Ar gen ti na), Ma ro {ek (Poq ska). SR BI JA: Bra ko ~e vi} 5, Mi haj lo vi}, @iv ko vi}, Kr sma no vi} 3, Ma le {e vi} 2, Ve so vi} 3, Og we no vi} 7, Veq ko vi} 5, Ra {i} 9, ]e bi} (l), Sta ro vi} 7, Bla go je vi} 3.

Od boj ka {i ce Sr bi je do `i ve le su ve li ku ne pri ajt nost u dru gom me ~u In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja za Oli pij ske igre od re pre zen ta ci je Taj lan da, po ra `e no su glat ko - 0:3. Od i gra le su na {e da me me~ kao iz naj go rih no} nih mo ra, jed no stav no ni su ima le re {e wa za igru od li~ ne azij ske se lek ci je ko ja je ko ri sti la sve svo je pred no sti. Iako se o~e ki va -

Taj la |an ka Si ti rak na pa da blok Sta ro vi}-Ra {i}

TAJ LAND: Ba u ka ev (l1), Pa noj (l2), Tin ka ov 12, Si ti rak 19, Api wa pong 10, Hja pa 6, Ka i sri, Tom kom 3, Kan tong 12, Gu ed perd, Kan gjot, Ke av bun dit.

lo da po sle do bre igre u uvod nom me ~u kva li fi ka ci ja s Ki ne skim Taj pe ha la vi ce na sta ve s do brim par ti ja ma i das „lak {im“ ri va li ma pro kr ~e put ka Olim pi ja di,

Re zul ta ti 2. ko la Srbija – Tajland Peru – Kuba Rusija – Koreja Japan – Kineski Tajpeh 1. Japan 2. Rusija 3. Kuba 4. Srbija 5. Koreja 6. Tajland 7. Peru 8. K. Tajpeh

2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 1 1 1 1 0 0

0 0 1 1 1 1 2 2

0:3 0:3 3:0 3:0 6:0 6:0 3:3 3:3 3:3 3:3 0:6 0:6

dnevnik

c m y

6 6 3 3 3 3 0 0

Taj land je odr ào od boj ka {ki ~as ane mi~ noj srp skoj re pre zen ta ci ji i za slu è no po be dio. Taj lan |an ke su bi le bo qe u svim ele men ti ma igre. Bo qe su ser vi ra le, dr à le ide a la na pri jem go to vo to kom ~i ta vog su sre ta, ma we su gre {i le, a wi ho va fa na ti~ na od bra na za u sta vqa la je sva ki na pad na {ih de vo ja ka. U pr vom me ~u Jo va na Ve so vi} bi la je jed na od igra ~i ca ko je su do ne le si gur nu po be du na {em ti mu, za to ju je Taj land op te re tio ser vi si ma i is kqu ~io je iz na pa da, a bez kva li tet nih al ter na ti va na klu pi ni je se do bro pi sa lo Sr bi ji. Kom bi no vao je se lek tor Ter zi} tra è }i po sta vu ko ja bi mo gla da pa ri ra raz i gra nom pro tiv niu, ali mu to ni je us pe lo do kra ja su sre ta. Srp ki we su sa mo u pr vom se tu vo di le do 16:15, a od ta da pa do kra ja su sre ta ni su pri ka za le ni de li} kva li te ta pr va ka Evro pe i pot pu no su bi le u sen ci Taj lan |an ki. Je di no je blok ko li ko-to li ko funk ci o ni sao na o~e ki va nom ni vou, ali br za igra Azi jat ki wa bi la je ne u hva tqi va za na {u od bra nu. Taj land je ovom po be dom pri re dio pr vo iz ne na |e we na In ter kon ti nen tal nim kva li fi ka ci ja ma u Ja pa nu. Da nas je slo bo dan dan, {to }e sva ka ko do bro do }i na {im de voj ka ma pred ve o ma bit ne su sre te s Ko re jom i Ku bom. M. R.

Re pre zen ta ti ci Sr bi je u dvo se du Du {ko Sta no je vi} i De jan Pa ji} u A fi na lu di sci pli ne K-2 500 me ta ra sti gli su tre }i na ciq i osvo ji li bron za nu me da qu. Mom ci su de o ni cu od po la ki lo me tra pre ve sla li u vre me nu je dan mi nut, 36 se kun di i 163 sto ti ni ke i sti gli su na ciq iza po sa da Slo va~ ke i Be lo ru si je. - Ovo je ogro man mo tiv i pod strek za da qe. Psi hi~ ki smo bi li po qu qa ni po sle ne u spe ha od pre tri da na na kva li fi ka ci ja ma za Olim pij ske igre. Sa da se mno go lak {e di {e. Ve ru jem da }e mo bi ti jo{ bo qi - im pre si je su na {eg bron za nog mom ka Du {ka Sta no je vi }a. Po znaw je re pre zen ta tiv ci ma iz [ap ca ostao u naj lep {im uspo me na ma. Po no vi li su re zul tat iz 2010. go di ne ka da su bi li bron za ni upra vo u ovoj di sci pi li ni na Svet skom ku pu. Sa da, dve go di ne ka sni je po tvr di li su da su u svet skom vr hu, osvo jiv {i od li~ je.

Za do voq ni: Sta no je vi} i Pa ji}

- Ne ma pre da je. Po taj no smo se na da li da bi mo gli da bu de mo me da qa {i u ovoj tr ci. Po re zul ta ti ma pre fi na la bi li smo me |u fa vo ri -

ti ma. Dra go mi je {to smo oprav da li po ve re we. Hva la svi ma. Ovo je oba ve za da bu de mo jo{ bo qi - ni je krio odu {e vqe we De jan Pa ji}.

U DE BRE CI NU PO ^I WE EVROP SKO PR VEN STVO

â vi} ci qa me da qu Evrop sko pr ven stvo u pli va wu, 31. po re du u ve li kim ba ze ni ma, po ~i we da nas u ma |ar skom gra du De bre ci nu i tra ja }e do 27. ma ja. O~e ku je se u~e {}e 570 tak mi ~a ra iz 44 ze mqe. Re pre zen ta ci ju Sr bi je }e pred sta vqa ti 11 tak mi ~a ra. Tim pred vo di Mi lo rad â vi}, a po red we ga }e na stu pi ti i Ivan Len |er, â ba Si la |i, Ve li mir

se tak mi ~e na 50 slo bod no - re kao je ^a vi}. Po zna te su ula zne li ste i na wi ma na {i re pre zen ta tiv ci do bro sto je. Naj bo qe pla si ra na je Hi glo va, ko ja ima dru go vre me na 200 pr sno (2:25,56). U naj bo qih pet na la zi se i Stje pa no vi}, ko ji je na ~e tvr tom me stu na 200 del fin (1:56,18). Na 400 slo bod no ovaj mo mak iz Du ba i ja ima 21. ula zno vre me. ^a vi} ima pe to pri ja -

slo bod no. Na 400 slo bod no [o rak je 27, dok na du plo kra }oj de o ni ci ima 43. vre me. Pe tro vi} ima 34. ula zni re zul tat na 100 i 42. na 50 le| no. Stja no vi} je 36. na 50 i 52. na 100 slo bod no. Je dan od naj va `ni jih ci qe va na {eg ti ma je i pla sman mu {ke {ta fe te 4h200 slo bod no u sa sta vu Si qev ski, [o rak, Mar ko vi} i Stje pa no vi} na pred sto je }e Olim pij ske igre.

vqe no vre me na 100 del fin (52,10), a od mah iza we ga je Len |er (52,29). Obo ji ca su u vr hu i na 50 del fin, Len |er je pe ti (23,58), a ^a vi} sed mi sa jed nom sto tin kom spo ri jim re zul ta tom. Si la |i je de ve ti na 50 pr sno (27,89), ali je we mu va `ni ja u De bre ci nu tr ka na 100 pr sno gde }e po ku {a ti da se {to vi {e pri bli `i A olim pij skoj nor mi od 1:00,76. Mar ko vi} ima 19. re zul tat na 400 i 23. na 200 slo bod no. Si qev ski je na 26. po zi ci ji na 200 slo bod no, a isto me sto ima i Naj da nov ski na 50 i na 100

- Mo ra mo da di {e mo kao je dan da bi smo us pe li da iz bo ri mo pla sman u Lon don. Pred nost na {e {ta fe te je mla dost, jer nam je pro sek go di na 21 i na {e vre me tek do la zi - re kao je \or |e Mar ko vi}, jed na od uzda ni ca na {e {ta fe te. Da nas u ba zen }e od na {ih usko ~i ti ^a vi} i Len |er na 50 del fin, Stje pa no vi}, [o rak i Mar ko vi} na 400 slo bod no, Si la |i na 100 pr sno, Pe tro vi} na 100 le| no i mu {ka {ta fe ta 4h100 slo bod no. G. Ma le no vi}

SVET SKA LI GA

Or lo vi bo qi od sa mu ra ja Sr bi ja - Ja pan 3:2 (22:25, 25:21, 25:27, 25:19, 15:12) HA MA MA CU: Ha la Ha ma ma cu are na, gle da la ca: 2.500, su di je: Sal ta li pi (Ita li ja), Jo (Ko re ja). SR BI JA: N. Ko va ~e vi} 4, U. Ko va ~e vi} 12, Ja ni} 4, Pet ko vi} 1, Stan ko vi} 10, Ni ki} 11, Mi ti} 3, Ra {i}, Ata na si je vi} 20, Sta ro vi} 10, Pod ra {~a nin 10, Ro si} (l). JA PAN: Abe, Su zu ki, Ja ma mo to 21, Age ba 4, Ta na be, Ma cu mo to 7, Ja ma mu ra 8, Fu ku za va 22, I{i |i ma 10, Jo ne ja ma, Ko {i ja 1, Kon doh 4. Ostva ri la je Sr bi ja va `nu po be du pro tiv Ja pa na, u me ~u u ko me su iza bra ni ci Igo ra Ko la ko vi }a mo gli do tri jum fa i po sle ~e ti ri se ta, ali je Ja pan u za vr {ni ci tre }eg is ko ri stio {an su da do |e do vo| stva od 2:1. To kom ~i ta vog me ~a na {a eki pa je de lo va la kom pakt no, a po da tak da su svi igra ~i u~e stvo va li u po be di do voq no go vo ri da je par ti ja bia ko lek tiv na. Osvo je na su dva bo da, ukup no {est na tri utak mi ce, {to je, po red sve bo qe igre, od li ~an po ka za teq pred tur nir In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja za OI, ko ji }e se od i gra ti od 1. do 10. ju na u To ki ju. Sme wi va le su se eki pe u vo| stvu na po ~et ku pr vog se ta, a na pr vom teh ni~ kom tajm – autu Sr bi ja je vo di la sa 8:7. Pre o kre nuo je Ja pan re zul tat i na drug tajm aut imao re zul tat 16:14. Po ku {a A gru pa

Japan – Srbija Kuba – Rusija 1. Srbija 2. Kuba 3. Rusija 4. Japan

3 3 3 3

2 2 2 0

1 1 1 3

8:6 7:5 8:7 4:9

la je na {a re pre zen ta ci ja da stig ne pred nost do ma }i na 22:17, ni je u to me us pe la i Ja pan je po veo 1:0 u se to vi ma. Igra lo se poen za poen na po ~et ku dru gog se ta do re zul ta ta 4:4, da bi za tim na{ tim ste kao pred nost od tri po e na -12:9, a za tim i 17:13. U fi ni {u je bi lo 21:21, da bi na {i igra ~in za ra di li ~e ti ri po e na i re zul tat iz jed na ~i li na 1:1 u se to vi ma.Tre }i set je do neo iz jed na ~e nu bor bu do re zul ta ta 23:23, da bi Sr bi ja pr va sti gla do set lop te, ali je Ja pan pre o kre nuo Teh ni ~ar Sr bi je Mi haj lo Mi ti} re zul tat u svo ju ko rist, do bio set i po veo s 2:1.Ja U pe tom se tu igra lo se poen za pan je vo dio na po ~et ku ~e tvr tog poen, da bi se na pro me nu stra na se ta sa 3:1, da bi na {a eki pa ka kao oti {lo sa vo| stvom Sr bi je od 8:5. je vre me od mi ca lo igra la sve bo Na {a re pre zen ta ci ja je sti gla do qe i bez ve }ih pro ble ma do bi la 12:9 i tu raz li ku odr `a la do kra ja set s 25.19 i iz bo ri la taj - brek. za po be du 3:2 u se to vi ma. B gru pa

2:3 3:2

Kanada – Brazil Poqska – Finska

6 5 5 2

1. Kanada 2. Poqska 3. Finska 4. Brazil

2 2 2 2

2 1 1 0

0 1 1 2

6:2 5:% 3:5 4:6

C gru pa

3:2 2:3

Koreja – SAD Francuska – Italija

5 3 2 2

1. Italija 2. Francuska 3. SAD 4. Koreja

2 2 2 2

2 1 1 0

3:2 1:3 0 1 1 2

6:3 4:4 4:5 4:6

5 3 2 2

Mi lo rad ^a vi}

Stje pa no vi}, Ra do van Si qev ski, Ste fan [o rak, \or |e Mar ko vi}, Pe tar Pe tro vi}, Bo ris Sto ja no vi}, Na |a Higl i Mi ro sla va Naj da nov ski. - @e lim zla to na 100 del fin. Kon ku ren ci ja ni je ta ko ja ka, jer ne }e u~e stvo va ti svet ski vi ce {am pion Po qak ^er ni jak, kao ni Rus Ko ro ti {kin. Naj bo qe vre me na li sti ima Rus Ko no va lov 51,9 se kun di. Ve ru jem da mo gu da ostva rim 51,6 se kun di. Na 50 }u ima ti do sta kon ku re na ta, jer }e pli va ti i sprin te ri, ko ji

FI NAL NI TUR NIR JU NIOR SKOG PR VEN STVA SR BI JE

Voj vo di na od bra ni la ti tu lu Ju ni o ri Voj vo di ne NS se me od bra ni li su ti tu lu {am pi o na Sr bi je, po {to su na fi nal nom tur ni ru u Kra qe vu za u ze li pr vo me sto sa mak si mal nim u~in kom. To je, ina ~e, ~e tvr ta uza stop na ti tu la Vo {i nih ju ni o ra. U tri da na No vo sa |a ni su za be le `i li isto to li ko po be da, pa da li su re dom Par ti zan, Rib ni ca i na kra ju i Cr ve na zve zda.Po sle po be de Rib ni ce nad Par ti za nom bi lo ja sno da je Voj vo di na no vi-sta ri pr vak,

pa su pu le ni tre ne ra Si ni {e Re qi }a od i gra li ono li ko ko li ko je tre ba lo da tak mi ~e we za vr {e bez po ra za i da Zve zdu sa vla da ju 3:2. I po je di na~ ne na gra de su oti {le u ru ke No vo sa |a na, Raj ko Stru gar pro gla {en je za naj bo qeg teh ni ~a ra, dok je Dra `en Lu bu ri} pro gla {en za naj bo qeg igra ~a. Re zul ta ti - pr vo ko lo: Rib ni ca - Cr ve na zve zda 2:3 (26:24, 23:25, 26:28, 25:19, 17:15), Voj vo di na NS se me - Par ti zan 3:1

1. Vojvodina 2. Ribnica 3. Partizan 4. C. zvezda

3 3 3 3

3 1 1 1

0 2 2 2

9:3 5:7 5:6 5:8

8 4 3 3

(25:22, 21:25, 25:18, 25:15). Dru go ko lo: Voj vo di na NS se me Rib n i c a 3:0 (25:19, 25:20, 25:20), Par ti zan - Cr ve na zve zda 3:0 (25:19, 25:15, 25:13). Tre }e ko lo: Rib ni ca - Par ti zan 3:1 (25:21, 25:20, 21:25, 27:25), Voj vo di na NS se me - Cr ve na zve zda 3:2 (25:21, 24:26, 25:18, 22:25, 15:11).

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak21.maj2012.

DER BI 30. KO LA JE LEN SU PER LI GE U NO VOM SA DU

Radost strelaca Abubakara i Apije

Fudbaleri Vojvodine otpozdravqaju navija~ima

Abu ba kar Evro pom ~a stio No vo sa |a ne Voj vo di na - Cr ve na zve zda 2:1 (1:1) NO VI SAD: Sta dion „Ka ra |or |e”, gle da la ca: 9.000. Su di ja: Ma ru {i} (Kra qe vo). Strel ci: Api ja u 15. i Abu ba kar u 90+3. mi nu tu za Voj vo di nu, a Mi lu no vi} u 11. mi nu tu za Cr ve nu zve zdu. @u ti kar to ni: Moj sov, A|u ru i Mi to {e vi} (Voj vo di na), a To {i} i Ka du (Cr ve na zve zda). VOJ VO DI NA: Su pi} 9, Vu ki }e vi} 7, Pa vlo vi} 7, Moj sov 7, Traj ko vi} 7, Api ja 7, Ste va no vi} 7, A|u ru 7 (Smi qa ni}), Po le ta no vi} 6 (Mi to {e vi} 8), [ku le ti} 6 (Bo jo vi}), Abu ba kar 8. CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi} 7, To {i} 7, Mi ja i lo vi} 7, Kr ne ta 6, La zo vi} 7, Evan dro 7 (Mi ri}), Mak si mo vi} 6, Mi li vo je vi} 6 (Ka du), Mi lu no vi} 8 (Ka sa li ca), Bor ha 8, Mla de no vi} 7. Igrao se po sled wi, tre }i mi nut na do kan de vre me na ka da je Voj vo di na iz ve la ve ro vat no po sled wi na pad na utak mi ci. Re mi ko ji je bio na sna zi u tom tre nut ku (1:1) no vo sad ske cr ve no-be le osta vio bi bez pla sma na u Evro pu i, u bu kval nom smi slu, na pad No vo sa |a na bio je wi ho va po ten ci jal na slam ka spa sa. Lop ta je sti gla do Mi ro sla va Ste va no vi }a ko ji se iz ne na da na {ao u le poj {an si, ali je sa ~u vao hlad nu gla vu, po gle dao ka sr cu {e sna e ster ca i vi deo Abu ba ka ra Ouma rua u na le tu. Usle dio je pre ci zan pas, tam no pu ti na pa da~ re a go vao je maj stor ski i pro na {ao lop ti put do mre `e.

Bio je to sig nal za ve li ko sla vqe svih onih ko ji ma je Voj vo di na na sr cu, jer utak mi ca je na sta vqe na sa mo ne ko li ko se kun di, a on da je ar bi tar Ma ru {i} ozna ~io wen za vr {e tak. No vo sad ski klub iz bo rio je evrop sku vi zu, us peo je da dru gom po be dom nad Cr ve nom zve zdom u ovom pr ven stvu is pu ni osnov ni ciq i sta vi ma kar ma lo me le ma na pro le} ne ra ne.

ske pred sta ve. Be o gra |a ni su po ve li u 11. mi nu tu go lom Lu ke Mi lu no vi }a, ko ji je {u ti rao kao go lu Su pi }a neo me tan, s pet me ta ra i to je de lo va lo kao hla dan tu{ na No vo sa |a ne. Me |u tim, ni su do ma }i ni klo nu li du hom, pa je ve} u 15. mi nu tu sti gao od go vor... Cen tri rao je Po le ta no vi} s de sne str ne, ne ko iz od bra ne Cr ve ne zve zde je lop tu iz bio na ne kih 20 me ta ra od go la, a ta mo se na {ao Ste fen Api ja. Sjaj no je as iz Ga ne za hva -

RE^ TRE NE RA

Za slu è na po be da Tre ner Cr ve ne zve zde Ro bert Pro si ne~ ki ~e sti tao je Vo jo di ni na po be di i pla sma nu u Evro pu, do dav {i: - Utak mi ca je bi la iz van red na i ne bi bi lo ne za slu è no da smo na we nom kra ju i mi sla vi li. Am bi jent je bio od li ~an, gle da o ci su vi de li pra vi pr ven stve ni me~, mu {ku bor bu i, uz ma we za mer ke, za do vo qan sam ka ko smo od i gra li ovaj duel. [ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Zla to mir Za gor ~i} je ~e sti tao Be o gra |a ni ma na osvo je nom pe ha ru u Ku pu Sr bi je i do dao: - Fud bal skoj Sr bi ji tre ba vi {e ova kvih utak mi ca. Za slu ì li smo ovu po be du, iako je Cr ve na zve zda ima la vi {e od igre u ve }em de lu su sre ta. Mi to {e vi} je uneo ì vost u na {u igru i bio je to Vuk ka kvog ja po zna jem. Na pi ta we no vi na ra da li po sto ji mo gu} nost da osta ne na me stu {e fa stru ke cr ve no-be lih, Za gor ~i} je ogo vo rio: - @e leo bih, ali to je pi ta we za ru ko vod stvo klu ba. „]i ri bu-}i ri ba” ori lo se jo{ du go sta di o nom „Ka ra |or |e”, raz dra ga ni fud ba le ri Voj vo di ne ot po zdra vqa li su pu bli ci i ume li su da pro sla ve ve li ku po be du. A ni je se ~i ni lo da }e he pi-end bi ti epi log ove od li~ ne fud bal -

tio lop tu vo le jom i po slao je u mre `u, za ve li ku ra dost na vi ja ~a Voj vo di ne. Be o gra |a ni su bi li eki pa ko ja je dik ti ra la tem po i ve} u 20. mi nu tu fe no me nal nu pri li ku imao je Lu ka Mi li vo je vi}. Ne -

spo ra zum u od bra ni Voj vo di ne stvo rio je pra zni nu na oko pet me ta ra od go la do ma }i na, a ta mo ju je gla vom za hva tio Mi li vo je vi}, ali je gol man Ne ma wa Su pi} sjaj no re a go vao i spre ~io no vo vo| stvo go sti ju. Sjaj no je gol man Voj vo di ne Su pi} re a go vao i u 36. mi nu tu po sle po ku {a ja Mi li vo je vi }a i bio je ~o vek ko ji je sa ~u vao na du No vo sa |a na da se ipak iz bo ri za u~e {}e u kva li fi ka ci ja ma za Li ku Evro pe. Vuk Mi to {e vi} je u na stav ku za me nio mla dog Po le ta no vi }a i bio je za ma jac otre si ti je igre do ma }i na. U 62. mi nu tu je upra vo ovaj igra~, po sle pa sa Abu ba ka ra, iz vr sno {u ti rao, ali je po go dio pre~ ku, a u 69. mi nu tu smo vi de li dve bra vu ro zne od bra ne Su pi }a. [u ti rao je naj pre La zo vi}, po tom i Bor ha, ali je vi so ki gol man No vo sa |a na sjaj no re a go vao u oba slu ~a ja. U 77. mi nu tu de sio se spor ni tre nu tak, ka da je To {i} sru {io Go ra na Smi qa ni }a ko ji je bio u pu nom na le tu ka go lu Be o gra |a na. Uti sak s tri bi na bio je da se pre kr {aj do go dio u ka zne nom pro sto ru, ali je ar bi tar do su dio slo bo dan uda rac na de se tak san ti me ta ra od li ni je {e sna e ster ca, pro pu stiv {i da To {i }u po ka `e `u ti kar ton (bio bi mu to dru gi, {to zna ~i da bi mo rao da na pu sti te ren). Ka da je, u 89. mi nu tu, Abu ba kar Ouma ru pro ma {io ko lo sal -

JE LEN SU PER LI GA SR BI JE - 30. KO LO

NO VI SAD: Voj vo di na - Cr ve na zve zda SU BO TI CA: Spar tak ZV - Bo rac BE O GRAD: Par ti zan - Me ta lac KU LA: Haj duk - Sme de re vo BE O GRAD: Rad - Rad ni~ ki 1923 IVA WI CA: Ja vor - BSK JA GO DI NA: Ja go di na - No vi Pa zar BE O GRAD: OFK Be o grad - Slo bo da Po int

2:1 (1:1) 2:1 (0:1) 1:0 (1:0) 3:1 (1:0) 2:1 (2:0) 2:0 (1:0) 1:0 (1:0) 0:1 (0:1)

1. Par ti zan 30 25 2 2 67:12 80 2. Cr ve na zve zda 30 21 5 4 57:18 68 3. Voj vo di na 20 14 10 6 44:26 52 4. Ja go di na 30 14 9 7 34:20 51 5. Slo bo da 30 15 6 9 42:35 51 6. Rad ni~ ki 1923 30 11 14 5 38:27 47 7. Spar tak ZV 30 11 10 9 31:31 43 8. OFK Be o grad 30 12 4 14 34:36 40 9. Ja vor 30 11 6 13 28:32 39 10. Rad 30 10 7 13 33:31 37 11. Haj duk 30 9 6 15 28:44 33 12. BSK 30 7 9 14 18:39 30 13. Sme de re vo 30 9 2 19 22:42 29 14. No vi Pa zar 30 6 10 14 21:41 28 15. Bo rac 30 4 7 19 16:45 19 16. Me ta lac 30 2 9 19 14:48 15 Par ti zan }e igra ti od dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na, Cr ve na zve zda, Voj vo di na i Ja go di na igra }e u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe. Iz Su per li ge is pa li su Bo rac iz ^a~ ka i Me ta lac iz Gor weg Mi la nov ca.

nu pri li ku da sa vla da Baj ko vi }a ka da je iz bio o~i u o~i s wim, ~i ni lo se da su evrop ski sno vi Vo {e za vr {e ni, ali ta ko ni je

mi slio i Ka me ru nac, ko ji je ~e ti ri mi nu ta ka sni je sta vio ta~ ku na ovu utak mi cu. A. Pre do je vi}

Ste va no vi }ev gol Pa u qe vi} is pra }en Grand se za pam }e we apla u zi ma opro stio po be dom Haj duk – Sme de re vo 3:1 (1:0) KU LA: Sta dion Ha jud ka, gle da la ca 1.000, su di ja: Kr sti} ( No vi Be o grad). Strel ci: Bu ba lo u 6. i 74. i Go lo ~e vac u 72. za Haj duk, a Kr~ ma re vi} u 62. mi nu tu za Sme de re vo. @u ti kar to ni: Si mi}, Pe ra lo vi} i Ko va ~e vi} ( Sme de re vo). HAJ DUK: Pe ri} 7, Cvet ko vi} 6, ( od 65. Go lo ~e vac 7), Va si qe vi} 7, La li} 7, Ko va ~e vi} 7, Var ga 7 ( od 75. Zo ri ca -), ^o vi lo 7, Mak si mo vi} 7, Bu ba lo 8, Ve se li no vi} 7 i ]o vin 6, ( od 69. Nov ko vi} -). SME DE RE VO: Ran ko vi} 7, Mi lo sa vqe vi} 6, Si mi} 6, Ada mo vi} 7, Br ko vi} 6, Sta ni} 6 ( Ko va ~e vi} 6), Bo qe vi} 5 ( od 36. Ki se lak 6), Je ri ni} 6, Mo mi} 6, Pe ra lo vi} 6, ( od 69. Ni ko li} -) i Kr~ ma re vi} 7. Opro {taj od se zo ne u Ku li je pro {ao u sve ~ar skom to nu. Pre po ~et ka su sre ta sa Sme de re vom pred sed nik Haj du ka Zo ran Osma ji} i di rek tor Dra gan Ta di} su u znak za hval no sti za sve {to je u pro te kle tri go di ne dao Haj du ku ka pi te nu Bran ku Pa u qe vi }u uru ~i li pri go dan po klon i ta ko ga, uz sal ve apla u za sa tri bi na, is pra ti li u re do ve Par ti za na.

Vi |e na su ~e ti ri ve o ma le pa go la, od ko jih tri u mre ì Sme de re va i je dan u mre ì Haj du ka. Po ve li su Ku qa ni u 6. mi nu tu pre ko Bu ba la i uz to su stvo ri li jo{ ne ko li ko iz gled nih pri li ka. Go sti su iz jed na ~i li u 62. mi nu tu pre ko sna la `qi vog Kr~ ma re vi }a. Po tom je stra teg do ma }ih To mi slav Si v i} po v u k ao pra v i po t ez uvo |e wem u igru Go lo ~ev ca ko ji je u 72. mi nu tu sa 17 me ta ra re zant nim udar cem po go dio do wi de sni ugao ne mo} nog Ran ko vi }a i do vo di svo ju eki pu u vo| s tvo od 2:1. Ra d ost zbog ovog go la ni je se ni sti {a la, a ve} je bi lo 3:1. U 74. mi nu tu Go lo ~e vac je asi sti rao Bu ba lu, ko ji je sa 15 sjaj no {u ti rao i po go dio sa me ra {qe za ko na~ nih i za slu è nih 3:1 za Haj duk. Vi de li smo u 82. mi nu tu atrak ti van po tez Kr~ ma re vi }a ka da je sa de se tak me ta ra uda q e n o s ti ma k a z i c a m a upu tio lop tu pod pre~ ku Pe ri }a, ali je sjaj ni mla di gol man Haj du k a od l i~ n o in t er v e n i s ao, iz va dio lop tu is pod pre~ ke i po brao apla u ze pu bli ke. \. Bo ja ni}

Par ti zan - Me ta lac 1:0 (1:0) BE O GRAD: Sta dion Par ti za na, bez gle da la ca, su di ja Si mo vi} (Lov }e nac), stre lac Di a ra u 45. mi nu tu. @u ti kar to ni: Vu ki}, Di a ra, cr ve ni kar ton Man ga (Par ti zan). PAR TI ZAN: Pe tro vi} 7, Rni} 7, Vol kov 7, Osto ji} 6, Iva nov 6, Ka ma ra 7, To mi} 7 (Smi qa ni} 6), Ba bo vi} 7 (Vu ki} -), Nin ko vi} 7 (Ba bi} -), Man ga 6, Di a ra 7. ME TA LAC: @iv ko vi} 8, Mi tru {i} 5, Kon tar 5, Fi li po vi} 5, @i va no vi} 5, Mi tro vi} 6, Go jak 6, Bo ja teng 5 (Be to lin gar 6), Isi do ro vi} 6, ]ir ko vi} 6, Si mo vi} 6. Tre ner Avran Grant po be dom se opro stio od Par ti za na. Cr no-be li su sa vla da li Me ta lac sa 1:0 (1:0), a stre lac je di nog go la, svog sto tog u dre su Par ti za na, bio je Di a ra. Utak mi ca je od i gra na bez pri su stva pu bli ke zbog in ci de na ta ko ji su na vi ja ~i Par ti za na pra vi li na utak mi ca ma sa Cr ve nom zve zdom i Rad ni~ kim, a na tri bi na ma su bi li sa mo ma tu ran ti iz Ko sov ske Mi tro vi ce. Od la ze }i tre ner Avran Grant je pre po ~et ka utak mi ce od Ste fa na Ba bo vi }a do bio dres sa pot pi si ma svih igra ~a, a ka sni je se sli kao i sa pe ha rom. Par ti zan je, kao {to se i o~e ki va lo, me~ po ~eo

u me {o vi tom sa sta vu. Ve} u 3. mi nu tu do ma }in je imao {an su: Ba bo vi} je sa de sne stra ne pro i grao Man gu, a ovaj sa pet me ta ra {u ti rao vi so ko pre ko go la. Isti igra~ {u ti ra je ne {to ka sni je iz okre ta sa de set me ta ra, ali je @iv ko vi} od bra nio. Gol man Me tal ca is ta kao se i po sle {u ta Osto ji }a i na kon na le ta Di a re. U 40. mi nu tu do su |en je pe nal za Me ta lac, a Man ga je do bio cr ve ni kar ton. Si mo vi} je i iz veo naj stro `u ka znu, a Pe tro vi} sjaj no od bra nio. Ne {to ka sni je go sti su po no vo ima li od li~ nu pri li ku i opet se is tak kao Pe tro vi}. U 45. mi nu tu To mi} je le pim pa som upo slio Di a ru ko ji je ru tin ski lop tu pla si rao ipod gol ma na @iv ko vi }a za vo| stvo do ma }i na od 1:0. U 49. mi nu tu Me ta lac je mo gao da iz jed na ~i, po le voj stra ni pro {ao je Si mo vi} i lop tu ide la no do dao Bo ja ten gi ko ji je {u ti rao pre ko go la. U 70. mi nu tu po be du Par ti za nu mo gao je da ove ri Di a- ra. Iza {ao je sam is pred @iv ko vi }a, ali je ovaj jo{ jed nom sjaj no in ter ve ni sao. U sa mom fi ni {u Bo rac je pro pu stio jo{ jed nu od li~ nu pri li ku za iz jed na ~e we. I. La za re vi}

Spar tak Zla ti bor vo da – Bo rac 2:1 (0:1) SU BO TI CA: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 700. Su di ja: Jo va ne ti} (U`i ce). Strel ci: Ste va no vi} u 67. i Pu {ka ri} (iz pe na la) u 69. za Spar tak ZV, a Ni ko di je vi} u 18. mi nu tu za Bo rac. @u ti kar to ni: Ste va no vi} (Spar tak Zla ti bor vo da), @i va no vi} (Bo rac). Cr ve ni kar to ni: Zo ran Mi lin ko vi} (Spar tak Zla ti bor vo da). SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si} 7, Ste va no vi} 8, Bra ti} 7, Ota {e vi} 7, Jok si mo vi} 7, Ko va ~e vi} 7 (59. An to ni} 7), Pu {ka ri} 7, Tor bi ca 7, Voj vo di} 7, De spo to vi} 6 (57. Mi li vo jev 7), No sko vi} 7 (81. \or |e vi} -). BO RAC: Pe tri} 7, Re qi} 6, Ig wa to vi} 6, Vi {wi} 6, @iv ko vi} 6, Spi rov ski 6 (81. Jo va no vi} -), Pro da no vi} 6 (64. Mu go {a 6), @i va no vi} 7, Zo }e vi} 7, Ra di vo je vi} 7, Ni ko di je vi} 7 (61. Pa vi }e vi} 6). Pre o kre tom u dru gom po lu vre me nu fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de sa vla da li su Bo rac sa 2:1 i ta ko se po be dom opro sti li od na vi ja ~a. Ju nak utak mi ce bio je Si ni {a Ste va no vi} ko ji go lom ka kav se ret ko

vi |a do neo iz jed na ~e we, a ne {to ka sni je Pu {ka ri} je bio pre ci zan sa pe na la za po be du od 2:1. I po sle pri mqe nog go la, stre lac je bio Ni ko di je vi} u 18. mi nu tu, Spar tak ni je po su sta jao, stva rao je {an se , aali se na od mor oti {lo sa prd no {}u go sti ju. I u dru gom po lu vre me nu Su bo ti ~a ni su ima li vi {e do brih pri li ka, Ota {e vi}, De spo to vi}, Pu {ka ri} dva pu ta, ali je Pe tri} ostao ne sa vla dan. Sve je pro me nio Ste va no vi}, hi tri bek je pra vom bom bom za tre sao mre `u go sti ju. Dva mi nu ta ka sni je bi lo je 2:1 za go lu bo ve. Mi li vo jev je uba cio sa le ve stra ne, Re qi} je za u sta vio lop tu ru kom, Jo va ne ti} je po ka zao ne be lu ta~ ku, a Pu {ka ri} je bio si gu ran re a li za tor. Bo rac je do kra ja imao dve do bre pri li ke, da bi Spar tak po sti gao i tre }i gol, ali je po ni {ten zbog na vod nog of saj da. Usle di la je o{tra re ka ci ja s klu p e Spar t a k a, a naj d e b qi kraj je iz vu kao tre ner Zo ran Mi lin ko vi} za ra div {i cr ve ni kar ton. N. S.

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak21.maj2012.

DER BI 30. KO LA JE LEN SU PER LI GE U NO VOM SA DU

Radost strelaca Abubakara i Apije

Fudbaleri Vojvodine otpozdravqaju navija~ima

RE^ TRE NE RA

JE LEN SU PER LI GA SR BI JE - 30. KO LO

2:1 (1:1) 2:1 (0:1) 1:0 (1:0) 3:1 (1:0) 2:1 (2:0) 2:0 (1:0) 1:0 (1:0) 0:1 (0:1)

nu pri li ku da sa vla da Baj ko vi }a ka da je iz bio o~i u o~i s wim, ~i ni lo se da su evrop ski sno vi Vo {e za vr {e ni, ali ta ko ni je

mi slio i Ka me ru nac, ko ji je ~e ti ri mi nu ta ka sni je sta vio ta~ ku na ovu utak mi cu. A. Pre do je vi}

Ste va no vi }ev gol Pa u qe vi} is pra }en Grant se za pam }e we apla u zi ma opro stio po be dom Haj duk – Sme de re vo 3:1 (1:0) KU LA: Sta dion Ha jud ka, gle da la ca 1.000, su di ja: Kr sti} ( No vi Be o grad). Strel ci: Bu ba lo u 6. i 74. i Go lo ~e vac u 72. za Haj duk, a Kr~ ma re vi} u 62. mi nu tu za Sme de re vo. @u ti kar to ni: Si mi}, Pe ra lo vi} i Ko va ~e vi} ( Sme de re vo). HAJ DUK: Pe ri} 7, Cvet ko vi} 6, ( od 65. Go lo ~e vac 7), Va si qe vi} 7, La li} 7, Ko va ~e vi} 7, Var ga 7 ( od 75. Zo ri ca -), ^o vi lo 7, Mak si mo vi} 7, Bu ba lo 8, Ve se li no vi} 7 i ]o vin 6, ( od 69. Nov ko vi} -). SME DE RE VO: Ran ko vi} 7, Mi lo sa vqe vi} 6, Si mi} 6, Ada mo vi} 7, Br ko vi} 6, Sta ni} 6 ( Ko va ~e vi} 6), Bo qe vi} 5 ( od 36. Ki se lak 6), Je ri ni} 6, Mo mi} 6, Pe ra lo vi} 6, ( od 69. Ni ko li} -) i Kr~ ma re vi} 7. Opro {taj od se zo ne u Ku li je pro {ao u sve ~ar skom to nu. Pre po ~et ka su sre ta sa Sme de re vom pred sed nik Haj du ka Zo ran Osma ji} i di rek tor Dra gan Ta di} su u znak za hval no sti za sve {to je u pro te kle tri go di ne dao Haj du ku ka pi te nu Bran ku Pa u qe vi }u uru ~i li pri go dan po klon i ta ko ga, uz sal ve apla u za sa tri bi na, is pra ti li u re do ve Par ti za na.

sport

ponedeqak21.maj2012.

TURNIR U RIMU

Jan ko i Ku bot bez ti tu le Jan ko Tip sa re vi} i Lu ka{ Ku bot ni su us pe li da osvo je ti tu lu u kon ku ren ci ji du blo va u Ri mu. Srp sko-poq ska kom bi na ci ja u fi na lu je po ra `e na od [pa na ca Mar ka Lo pe sa i Mar se la Gra no qer sa sa 6:3, 6:2 po sle 80 mi nu ta.

va sve ta, uqu ~u ju }i i le gen dar nu ame ri~ ku bra }u Bo ba i Maj ka Bra ja na. Ko na ~an re zul tat fi nal nog du e la uop {te ni je re al no sta we stva ri, a ~i ni se da je pre su dan bio pr vi set. Tip sa re vi} i Ku bot u tom pe ri o du ni su is ko ri sti li ni jed nu od ~e ti ri brejk {an se, a [pan ci su na dru -

dnevnik

MA \AR SKI [AM PI O NAT

FI NA LE KU PA SR BI JE

Ma |ar ski Ve sprem od bra nio je ti tu lu u do ma }oj li gi po {to je u od lu ~u ju }oj utak mi ci sa vla dao PIK Se ged.Umaj sto ri ci ma |ar skog plej-ofa eki pa iz Ve spre ma sla vi la je sa 29:21, a srp ski re pre zen ta ti vac Mar ko Vu jin sa osam go lo va bio je naj bo qi stre lac utak mi ce.Naj e fi ka sni ji u ti mu Se ge da bio je jo{ je dan re pre zen ta ti vac Sr bi je Raj ko Pro da no vi}, ko ji je po sti gao {est go lo va.Ovo je ujed no bi la i po sled wa utak mi ca ko ju je Vu jin od i grao u dre su Ve spre ma, jer }e od na red ne se zo ne na stu pa ti za ne ma~ ki Kil. Eki pu Ve spre ma na pu {ta i tre ner La jo{ Mo ~a ji, ko ji je pre {ao na me sto se lek to ra, a na we go vo me sto do la zi Kar los Or te ga.

Marko Vujin

PR VA LI GA ZA MU [KR CE

Ba na }a ni nad i gra li Srem ce Cr ve na zve zda - @e le zni ~ar 27:23 (13:8)

Janko Tipsarevi}

Tip sa re vi} si gur no mo `e da bu de za do vo qan na stu pom u kon ku ren ci ji pa ro va, po {to je za jed no sa Ku bo tom iba cio sa tur ni ra ne ko li ko naj bo qih du blo -

goj stra ni jed nu pre tvo ri li u gem. U dru gom se tu igra srp skopoq skog pa ra se ras pa la, pa su [pan ci uz dva brej ka na kra ju do {li do ti tu le.

KI KIN DA: SC Je ze ro, gle da la ca 150, su di je: Me da re vi} (Zre wa nin) i Voj vo di} (Ri |i ca). Sed mer ci: Cr ve na zve zda 2 (2), @e le zni ~ar 5 (5), is kqu ~e wa: Cr ve na zve zda 12, @e le zni ~ar 8 mi nu ta. CR VE NA ZVE ZDA: Te pa vac (7 od bra na), La zi}, Ko ma rek, Ke wa lo 1, Ve ki} 5, Te rek 6, To ki} 1, Ste pa nov 2, Go li} 2, Mi {kov (13 od bra na), Du ka ta rov 4, Pa {i} 6 (2).

NBA LI GA

Lej ker si u ve li kim pro ble mi ma Okla ho ma i San An to nio 12 po e na i 11 asi sten ci ja uz jo{ pre o kre ti ma su sti gli do po be jed no sla bo {u ter sko ve ~e da u Stejpls cen tru, pa su sa da (5/17). ti mo vi iz Los An |e le sa na ru bu Lej ker si su po sle po be de u eli mi na ci je. Los An |e les Lej dra ma ti~ noj za vr {ni ci tre }e kers - Okla ho ma 100:103 (1:3), utak mi ce ima li pri li ku da 24 Los An |e les Kli pers - San An to nio 86:96 (0:3)! Naj bo qi ti mo vi Za pa da u re gu lar nom de lu se zo ne ve ro vat no }e od me ri ti sna ge i u fi na lu kon fe ren ci je, ma da Lej ker si ma isto ri ja jo{ da je na du da mo gu ne {to da ura de.Kli per si su po sle po ra za kod ku }e i pro koc ka na 24 po e na raz li ke (40:16 u dru goj ~e tvr ti ni) prak ti~ no go to vi. Da bi eli mi ni sa li Spar se, mo ra li bi da po sta nu pr va eki pa ko ja je plej-of se ri ju po ~e la sa tri po ra za, a on da ve za la ~e ti ri po be de.San An to nio je za Rasel Vestbruk (Oklahoma) se dam i po mi nu ta tre }e ~e tvr sa ta ka sni je iz jed na ~e na 2:2 ti ne na pra vio se ri ju od 24:0 i pro tiv Okla ho ma Si ti Tan de ra, po veo sa 69:57, {to je bi lo vo| - ali je mla di tim go sti ju smo gao stvo ko je do ma }in ni je us peo da sna ge da na pra vi pre o kret vre ugro zi.To ni Par ker (23p, 10as) dan mo `da i me sta u fi na lu Za i Tim Dan kan (19p, 13sk, 4as, pa da.Gu bi la je Okla ho ma 13 po e 3blk) bi li su naj bo qi kod Spar na raz li ke (91:78) osam mi nu ta sa, ko ji se na la ze u se ri ji od 17 pre kra ja i upr kos to me us pe la po be da, od to ga se dam u plejda sla vi, troj kom Ke vi na Du ren ofu.Blejk Gri fin za be le `io je ta 13 se kun di pre kra ja.Ko {em 28 po e na i 16 sko ko va za Kli per naj bo qeg strel ca li ge Tan der je se, Mo Vi li jams 19, a Kris Pol po veo 101:98, Ko bi Bra jant od -

mah je pro ma {io troj ku za iz jed na ~e we, a Xejms Har den sa dva pre ci zno iz ve de na slo bod na ba ca wa ot klo nio sve di le me. Ra sel Vest bruk po sti gao je 37, a Du rent 31 poen, uz 13 uhva -

@E LE ZNI ÂR: Je zdi mi ro vi} (14 od bra na), Pa vlo vi} 2, No va ko vi}, Du ki} 3, Ba li} 4, An dre {e vi} 3, Kri à nov ski 1, Dut ka, Pi li} 4, Per nar 6 (5). Der bi Voj vo |a na u Pr voj ru ko met noj li gi iz me |u mo krin ske Cr ve ne zve zde i @e le zni ~a ra iz In |i je re zul tat ski je bio ne bi tan, {to ru ko me ta {e ni je ome lo da od i gra ju do bro, a po be da je za slu è no pri pa la Ba na }a ni ma. Mo krin -

Re p re z en ta ti vac Ru s i j e i ko {ar ka{ mo skov skog CSKA An drej Ki ri len ko mo gao bi na kra j u se z o n e oti } i iz klu ba.Ki ri len ko je u mar tu do bio po nu di od Mi ha i la Pro ho ro va, ve }in skog vla sni ka Bru klin Net s a, da se vra ti u NBA. - Jo{ uvek ni sam do neo od lu ku o svo joj bu du} no sti. [an se da osta nem u Mo skvi su 5050. Do bro }u raz mi sli ti pre ne go {to do ne sem od lu ku, a to }e bi ti do kra ja le ta - ka `e Ki ri len ko. Ki ri len ko je u CSKA sti gao pro {log le ta iz Ju te, a sa mo skov skim klu bom pot pi sao je jed no go di {wi ugo vor. Pre po vrat ka u Ru si ju Ki ri len ko je na stu pao za xe ze re pu nih de set se zo na od 2001. do 2011. Je dan od Ki ri len ko vih ci qe va sa CSKA ove se zo ne bi lo je osva ja we ti tu le u Evro -

Andrej Kirilenko

li gi, me |u tim taj ciq ni je ostva rio, jer su u is tan bul -

skom fi na lu iz gu bi li od gr~ kog Olim pi ja ko sa.

RE GI O NAL NE RE KRE A TIV NE IGRE

Se zo na otvo re na u No vom Be ~e ju }e nih lop ti. Kod Lej ker sa je Bra jant na ni zao 38 po e na, osam sko ko va i pet asi sten ci ja, ali to ni je bi lo do voq no da se ne u tra li {e lo {e ve ~e Pau Ga so la (10p, 5sk) i ma wak po e na sa klu pe. Okla ho ma do ~e ku je Lej ker se u no }i iz me |u po ne deq ka i utor ka, ka da }e igra ti i Bo ston - Fi la del fi ja (tre nut no 2:2).

Re gi o nal ne re kre a tiv ne igre Sre ma, Ba na ta i Ba~ ke odr `a ne su u No vom Be ~e ju. Bi lo je ovo pr vo ma sov ni je tak mi ~e we u ovoj se zo ni, a to kom go di ne odr `a }e se jo{ ~e ti ri sli~ ne ma ni fe sta ci -

Ka det ski miks-par ~e tvr ti ku pu, srp ski miks par je sa 1.016 ~i we ve za u zeo sed mo me sto (Bo `i dar Ju ri {i} 528, Va wa Ta ta lo vi} 488). Da nas se svet ski ku po vi na sta va ju u po je da na~ noj kon ku ren cni ji. U osam naj bo qih u fi na lu pla si ra lo se svo ~e tvo ro srp skih pred stav ni ka. Re zul ta ti, pi o nir ski Svet ski kup, miks pa ro vi: 1. Ne ma~ ka 1.120 (Fa bian Fin ken ha u zer

~a ni su na ro ~i to do bro od i gra li u pr vom po lu vre me nu, dok su go sti iz Sre ma po ka za li kva li tet u fi ni {u utak mi ce, {to im je bi lo do voq no sa mo za pod no {qiv po raz. U eki pi Cr ve ne zve zde po obi ~a ju naj bo qi su bi li gol ma ni Mi {kov i Te pa vac, is ku sni Du {an Pa {i} i ovo ga pu ta raz i gra ni Te rek. Kod @e le zni ~a ra od li ~an je bio gol man Je zdi mi ro vi} i vr sni stre lac Per nar. M. S.

U {e stom ko lu fi na la ku pa Sr bi je, ko je se igra u Kra gu jev cu, osta l o je otvo r e n o jo{ pi ta we bron za ne me da qe ko ju }e re {i ti u me |u sob nom su sre tu po sled weg ko la La sta i Me ta lac. Zla to je re zer vi sa no za No vo sa |a ne jer je te {ko za mi sli ti da }e omla din ska eki pa iz Pa ra }i na us pe ti da na pra vi iz ne na |e we, isto kao i BAS pro tiv Vo do vo da.Pr vi po raz Ju go vi }a iz Ka }a do {ao je u naj ne zgod ni jem tre nut ku po ovu eki pu pa ne ma vi {e pri li ke za po prav ni. Re zul ta ti 6. ko la: No vo sad ski {k DDOR - Rad ni~ ki (Kra gu je vac) 4:0, La sta (Be o grad) Vo do vod (Kra gu je vac) 1:3, Me ta lac Ta ko vo (Gor wi Mi la no vac) - Ju go vi} (Ka}) 3:1, BAS (Be o g rad) - Sta r a Pa z o v a 2,5:1,5, Trep ~a (Ko sov ska Mi tro vi ca) - Va qev ski {k 2005 1,5:2,5, Her ce go vac (Gaj do bra) O[K Pa r a } in 1,5:2,5, PTT (Be o g rad) - Ba n ov c i Du n av 2,5:1,5, Bo rac (^a ~ak) slo bo dan. Pla sman po sle 6. ko la: 1. No vo sad ski {k DDOR 16 (18), 2. Vo do vod 15 (17), 3. La sta 10 (14), 4-5. Me ta lac Ta ko vo, BAS 10 (12,5), 6. O[K Pa ra }in 10 (11,5), 7. Ju go vi} 9 (13), 8-9. Va qev ski {k 2005, . PTT 9 (12), 10. Rad ni~ ki 9 (10), 11. Sta ra Pa zo va 8 (12), 12. Trep ~a 7 (11), 13. Bo rac 7 (9), 14. Her ce go vac 4 (8), 15. Ba nov ci Du nav 4 (7,5). B. Dan ko vi}

Ki ri len ko se vra }a u NBA?

SVET SKI KUP U NE MA^ KOJ

Srp ski ka det ski miks-par Ro bert Er we {i (610) i Mi la na Pa vlic (491) sa sa 1.101 ~u wem osvo jio je ~e tvr to me sto u Svet skom ku pu u Ne ma~ koj. Do bron za ne me da qe ne do sta ja lo im je 13 ~u we va. Ro bert Er we {i,ko ji bra ni po je di na~ no zla to iz Ri je ke 2010, imao je sa 610 ~u we va re zul tat da na.U pi o nir skom Svet skom

Bor ba za bron zu

Vu jin osvo jio ti tu lu

564, Ale na Bim ber 556), 2. Ita li ja 1.080 (Lu kas Kuen 536, La u- ra Lin gat {er 544), 3. Hr vat ska 1.055 (Ma ti ja Tut we vi} 498, Ka tja Opla ni} 557). Ka det ski Svet ski kup, miks pa ro vi: 1. Slo va~ ka 1.158 (Bo ris Dzu rek 608, Len ka Tra no va 550), 2. Slo ve ni ja 1.153 (An dra` Sim ~i~ 603, Awa Ba sek 550), 3. Ma |ar ska 1.114 (An dra{ Far ka{ 572, Ani a ta He ge du{ 542) itd.

Bi~ volej na Tisi

je. Ove igre odr `a va ju se po ~e tvr ti put, a ovi ma u No vom Be ~e ju po kro vi teq je bio Sa vez sport za sve Voj vo di ne. Tak mi ~e wu su pri su stvo va li pred sed nik i se kre tar Sa ve za Mi lo rad Pe ri {i}

i Slav ko Per ko vi}. U~e sni ci, wih 157, iz Ru me, Srem ske Mi tro vi ce, Pan ~e va, Ku ma na, Ki kin de, @a bqa, @i ti {ta, In |i je i No vog Be ~e ja tak mi ~i li su se u od boj ci , ku gla wu, sto nom te ni su, ma lom fud ba lu, od boj ci na pe sku, pi ka du, {a hu i sport skom ri bo lo vu. Na ovim igra ma ni je naj bit ni ji re zul tat, ve} dru è we i ba vqe we fi zi~ kom ak tiv no {}u, ma da su naj u spe {ni je eki pe i po je din ci do bi li pe ha re i di plo me. Orga ni za tor ma ni fe sta ci je bi li su Re gi ja se ver ni i sred wi Ba nat i Sa vez spor ta za sve No vog Be ~e ja, a naj vi {e se an ga ò va la pred sed ni ca Vu ki ca Ve li sa vqev, ko ja je ujed no i pred sed ni ca re gi je. U oba vqa wu ovog ne ma log po sla ve li ku po mo} ima la je u ko le gi iz Srem ske Mi tro vi ce Fra wi Per geu. No vo be ~ej ci su jo{ jed nom po tvr di li da su od li~ ni orga ni za to ri i do ma }i ni, jer je u u okvi ru sport skog de la pr o gra ma pr vi put, re vi jal no, odr à no i tak mi ~e we u ple su. Po sle po de le pri zna wa naj u spe {ni ji ma usle di lo je dru è we uz mu zi ku i ples. S. Ja ko vqe vi}

sport

ponedeqak21.maj2012.

dnevnik

MU [KA SU PER LI GA

MA \AR SKI [AM PI O NAT

Tri pla kru na cr no-be li ma

Vu jin osvo jio prvenstvo

Par ti zan - Voj vo di na 33:24 (16:15)

DA NAS U POD NE U RI MU

\o ko vi} i Na dal za trofej Finale Masters turnira u Rimu za, izme|u najboqeg tenisera sveta Novaka \okovi}a i tre}eg na ATP listi [panca Rafaela Nadala, odr`a}e se danas u podne. Duel je trebalo da se odr`i ju~e u 16 ~a-

sova, ali je padala jaka ki{a, a treneri oba takmi~ara nisu prihvatili da se igra ni u 20.30 sati, jer je teren bio izuzetno mokar. Ovo }e biti 32. me|usobni duel Srbina i [panca, a Nadal vodi sa 17:14.

Jan ko i Ku bot bez ti tu le Janko Tipsarevi} i Luka{ Kubot nisu uspeli da osvoje titulu u konkurenciji dublova u Rimu. Srpsko-poqska kombinacija u finalu je pora`ena od [panaca Marka Lopesa i Marsela Granoqersa sa 6:3, 6:2 posle 80 minuta. Tipsarevi} sigurno mo`e da bude zadovoqan nastupom u kon-

kurenciji parova, po{to je zajedno sa Kubotom ibacio sa turnira nekoliko najboqih dublova sveta, uqu~uju}i i legendarnu ameri~ku bra}u Boba i Majka Brajana. Kona~an rezultat finalnog duela uop{te nije realno stawe stvari, a ~ini se da je presudan bio prvi set.

BE O GRAD: SC ”Bawica„, gledalaca: 2000, sudije: Stojkovi} (Ni{) i Nikoli} (Leskovac). Sedmerci: Partizan 1 (1), Vojvodina 9 (4). Iskqu~ewa: Partizan 18, Vojvodina 10 minuta. PAR TI ZAN: Vasi} (2 odbrane, 3 sedmerca), Milo{evi}, V. Ili}, Mandi} 5, Radanovi}, Maksi} 7, Kladarin, Radivojevi} 5, Mr{uqa, Babi} 4, N. Ili} 7, Milini} 2 (1), Radovanovi} (5 odbrana), Me{ter 3, Marseni}, Poti}. Par ti zan - Voj vo di na Ju go vi} Uni met - Po `a re v. C. zve zda - @e le zni ~ar Obi li} - Ru dar PKB - Cr ven ka Ja fa Di na mo - Sme de re vo Rad ni~ ki - Me ta lo pla sti ka Ko lu ba ra - Na pre dak 1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. Rad ni~ ki 4. Me ta lopl. 5. Ju go vi} 6. Ko lu ba ra 7. Na pre dak 8. C. zve z.(-6) 9. Ru dar 10. @e le zn. 11. Po `a re vac 12. Sme de re vo 13. PKB 14. Cr ven ka 15. Di na mo 16. Obi li}

28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28

24 21 16 15 12 12 12 14 11 11 10 10 9 10 6 6

3 3 5 2 5 5 4 4 4 3 2 2 3 1 2 0

1 4 6 10 11 11 12 10 13 14 16 16 16 17 20 22

33:24 23:23 32:25 31:28 21:21 23:23 23:23 34:33

851:724 814:716 786:723 768:693 712:708 793:800 739:754 752:709 740:743 785:839 711:740 636:695 704:731 737:772 753:836 714:813

51 45 38 33 29 29 28 26 26 25 22 22 21 21 14 12

76. SVET SKO PR VEN STVO TOP DI VI ZI JE U FIN SKOJ I [VED SKOJ

Ru si do zla ta bez po ra za U velikom finalu 76. Svetskog prvenstva Top divizije koje je sino} zavr{eno u „Hartval Areni„ u Helsinkiju, zlatnom medaqom, okitili su se hokeja{i Rusije koji su prikazali sjajnu igru i savladali Slova~ku 6:2 i bez poraza na {ampionatu (10 pobeda) popeli se na najvi{i stepenik pobedni~kog postoqa. Ba}u{ke su do ~etvrte zlatne medaqe stigli na krilima Sjomina i MPV -a {ampionata Jevgenija Malkina. Poveli su Slovaci pogotkom Kara ve} u 2. minutu, ali je to samo dalo krila ba}u{kama. Rusi su uspeli golovima dva Sjomina, Peregozina, Tere{enka i Datsjuka, preokrenuli na 5:1 po~etkom tre}e deonice i prakti~no re{ili pitawe novog svetskog {ampiona.

Hokeja{i Rusije

utehu prigrlili drugo srebro u svojoj istoriji. U ute{nom finalu, susretu za tre}e mesto bronzanu medaqu

Mal kin MVP pr ven stva Za najboqeg igra~a {ampionata prema izboru stru~nog `irija je Jevgeni Malkin (Rusija), najboqi defanzivac Zdeno Kara (Slova~ka), a najuspe{niji ~uvar mre`e Jan Lako (Slova~ka). Akreditovani novinari tako|e su proglasili najboqe pojedince. Wihov izbor izgleda ovako: najboqi golman Jan Lako (Slova~ka), defanzivac: Zdeno Kara (Slova~ka) i Iqa Nikulin (Rusija), napada~i: Jevgeni Malkin (Rusija), Patrik Torensen ([vedska), Henrik Zeterberg ([vedska), a najkorisniji igra~ (MVP) prema novinarima koji su pratili {ampionat je Jevgeni Malkin (Rusija). Slovacima za utehu ostaje da su opravdali epitet najprijatnijeg iznena|ewa {ampionata i za

osvojili su hokeja{i ^e{ke koji su pred punim tribinama „Hartval Arene” savladali do-

ma}ina Finsku 3:2. Zanimqivo je da su do bronze êsima bila dovoqan tri gola postignuta u prvoj tre}ini koja je zavr{ena vo|stvom 3:1.U nastavku dominirale su odbrane i golmani obe reprezentacije, a jedino {to su ledeni uspeli da urade je drugi gol na me~u koji je postigao Jokinen u 50. minutu susreta. To je podgrejalo nade doma}ih navija~a ali je golman Jakub Stepanke uspe{no zatvorio put ka svojoj mreì sa 36 odbrana. Rezultati - utakmica za 3. mesto: Finska - ê{ka 2:3 (1:3, 0:0, 1:0), finale: Rusija - Slova~ka 6:2 (1:1, 3:0, 2:1). I. Gru bor

RE GI O NAL NE RE KRE A TIV NE IGRE

Se zo na otvo re na u No vom Be ~e ju Regionalne rekreativne igre Srema, Banata i Ba~ke odràne su u Novom Be~eju. Bilo je ovo prvo masovnije takmi~ewe u ovoj sezoni, a tokom godine odrà}e se jo{ ~etiri sli~ne manifestacije. Ove igre odràvaju se po ~etvrti put, a ovima u Novom Be~eju pokroviteq je bio Savez sport za sve Vojvodine. Takmi~ewu su prisustvovali predsednik i sekretar Saveza Milorad Peri{i} i Slavko Perkovi}. U~esnici, wih 157, iz Rume, Sremske Mitrovice, Pan~eva, Kumana, Ki-

kinde, @abqa, @iti{ta, In|ije i Novog Be~eja takmi~ili su se u odbojci , kuglawu, stonom tenisu, malom fudbalu, odbojci na pesku, pikadu, {ahu i sportskom ribolovu. Na ovim igrama nije najbitniji rezultat, ve} dru`ewe i bavqewe fizi~kom aktivno{}u, mada su najuspe{nije ekipe i pojedinci dobili pehare i diplome. Organizator manifestacije bili su Regija severni i sredwi Banat i Savez sporta za sve Novog Be~eja, a najvi{e se anga`ovala predsednica Vukica Veli-

Ma |ar ski Ve sprem od bra nio je titulu u doma}oj ligi po{to je u odlu~uju}oj utakmici savladao PIK Seged. U maj sto ri ci ma |ar skog plejofa ekipa iz Vesprema slavila je sa 29:21, a srpski reprezen ta ti vac Mar ko Vu jin sa osam golova bio je najboqi stre lac utak mi ce.Naj e fi ka sniji u timu Segeda bio je jo{ jedan reprezentativac Srbije Rajko Prodanovi}, koji je po-

savqev, koja je ujedno i predsednica regije. U obavqawu ovog ne malog posla veliku pomo} imala je u kolegi iz Sremske Mitrovice Frawi Pergeu. Novobe~ejci su jo{ jednom potvrdili da su odli~ni organizatori i doma}ini, jer je u u okviru sportskog dela programa prvi put, revijalno, odr`ano i takmi~ewe u plesu. Posle podele priznawa najuspe{nijima usledilo je dru`ewe uz muziku i ples. S. Ja ko vqe vi}

Prvaci Srbije RK Partizan

VOJ VO DI NA: L. Arseni}, Vukovi} 3, Popov 4, M. Radi{i} 3, Bari{i} 3, Veselinov, Stjepanovi} 3, Abaxi} (6 odbrana), Damjanovi} (2 odbrane), B. Radi{i}, ^upkovi}, N. Arseni}, Marjanac 2 (1), Milo{evi} 6 (3), \uri}. Partizan je odbranio titulu {ampiona Srbije, po{to je u odlu~uju}em me~u ubedqivim rezultatom savladao Vojvodinu. Pored {ampionske titule, crno-beli su ove sezone osvojili i Kup i Superkup Srbije. Od samog starta utakmice bilo je jasno da }e se voditi velika i quta bitka izme|u ova dva kluba, pa su obe ekipe ne biraju}i sredstva poku{ale da stignu do prednosti. U prvom delu me~a ni{ta se bitnije nije de{avalo. Igralo se gol za gol, `esto-

ko na obe strane, pa su i prili~no slabi arbitri Stojkovi} i Nikoli} imali dosta posla. Nastavak susreta ve} na startu obe}ao je dobru predstavu, a crnobeli su za samo dva minuta preko Maksi}a i Ili}a prvi put stigli do tri gola prednosti (18:15). Od tog trenutka pa do kraja me~a Partizan nije ispu{tao vo|stvo. U 36. minutu pri rezultatu 23:19 Marseni} je zaradio iskqu~ewe, Vojvodina je postigla pogodak, a onda je i Mandi} morao na klupu za ka`wene, pa su Novosa|ani ostali sa dva igra~a vi{e. Tada su gosti uspeli da smawe na 23:21, ali da ne{to vi{e urade nije im dozvolio sjajni Nemawa Ili} koji je u nekoliko navrata presekao loptu i realizovao kontru.

Marko Vujin

stigao {est golova.Ovo je ujedno bila i posledwa utakmica koju je Vujin odigrao u dresu Vesprema, jer }e od naredne sezone nastupati za nema~ki Kil. Ekipu Vesprema napu{ta i trener Lajo{ Mo~aji, koji je pre{ao na mesto selektora, a na wegovo mesto dolazi Karlos Ortega.

FI NA LE KU PA SR BI JE

N[K DDOR na vrhu Zavr{eno je finale kupa Srbije, koje se igra lo u ho te lu “[umarice” u Kragujevcu. Kao {to se i o~ekivalo posle pobede u tre}em kolu nad glavnim konkurentom Vodovodom iz Kragujevca, za koga su nastupali reprezentativci Sr bi je ~e tvo ro stru ki {am pion Ivan Ivani{evi} i Milo{ Perunovi}, te velemajstori Dejan Pikula, Danilo Mi la no vi} i Mi {a Pap, N[K DDOR nije dozvolio nikakvo iznena|ewe do kraja finala i zaslu`eno je osvojio kup Srbije za 2012. godinu. Za ekipu su igrali Robert Marku{, Dragan [olak, Aleksandar Kova~evi}, Du{an Popovi} i Miroqub Lazi} a kapiten je bio Mi o drag Jevti}. Drugo mesto ubedqivo su osvojili vodovoxije iz Kragujevca dok je tre}a pozicija, pripala Lasti iz Beograda. Rezultati 6. kola: Novosadski {k DDOR - Rad ni~ ki (Kragujevac) 4:0, Lasta (Beograd) - Vodovod (Kragujevac) 1:3, Metalac Takovo (Gorwi Milanovac) - Jugovi} (Ka}) 3:1, BAS (Beograd) - Stara Pazova 2,5:1,5, Trep~a (Kosovska Mitrovica) - Vaqevski {k 2005 1,5:2,5, Her ce go vac (Gaj do bra) - O[K Pa ra }in 1,5:2,5, PTT (Beograd) - Ba-

N[K DDOR osvaja~ Kupa Srbije

nov ci Du nav 2,5:1,5, Bo rac (^a~ak) slobodan. Rezultati 7. kola: O[K Para}in - Novo sad ski {k DDOR 1,5:2,5, BAS (Be o grad) - Vo do vod (Kragujevac) 1:3, Lasta (Beograd) - Metalac Takovo (Gorwi Milanovac) 2,5:1,5, Jugovi} (Ka}) - Vaqevski {k 2005 2:2, PTT (Beograd) - Trep~a (Ko sov ska Mi tro vi ca) 2:2, Ba nov ci Du nav - Rad ni~ ki (Kra gu je vac) 0,5:3,5, Bo rac (^a~ak) - Hercegovac (Gajdo-

bra) 3,5:0,5, Stara Pazova slobodna. Kona~an plasman: 1. N[K DDOR 19 (20,5), 2. Vodovod 18 (20), 3. Lasta 13 (16,5), 4. 10. Radni~ki 12 (13,5), 5. Stara Pazova 11 (14), 6. Jugovi} 10 (15), 7-9. Metalac Takovo, Vaqevski {k 2005, PTT 10 (14),10. BAS 10 (13,5), 11. O[K Para}in 10 (13), 12. Borac 10 (12,5), 13. Trep~a 8 (13), 14. Hercegovac 4 (8,5), 15. Banovci Dunav 4 (8). B. Dan ko vi}

TRE NING UTAK MI CA U SEN TI

Uspela provera orli}a Sen ta - Sr bi ja (omla din ci do 19 go di na) 1:5 (0:3) SEN TA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca 300. Sudija: Z. Utje{anovi} (Novi Sad). Strelci: Pankari}an u 52. (iz jedanaesterca) za Sentu, a^avri} u 7. i 19. Pavlovski u 44, Popovi} u 71. i Lemaji} u 79. minutu za Srbiju. SEN TA: @ivkov (Vukobrat), Farka{, Kaka{ (Rai~evi}), Radin, Cvetkovi}, Boki}, Vasin (Pankari}an), Popov, Mara{, \eri (Jovanovi}), Mili} (Banov). SR BI JA: Pajevi} (Gruji~i}), Stojkovi}, Dereti}, Spaji} (Rosi}), Dimi} (Lemaji}), Radovanovi}, \ur|evi} (Dragi-

~evi}), Pavlovski (Deleti}), Radoja (Rudi}), Ivkovi}, ^avri} (Popovi}). Omladinska selekcija Srbije do 19 godina, koja se nalazi na pripremama na Pali}u uo~i drugog kruga kvalifikacija u Novom Sadu za plasman na Prvenstvo Evrope u Estoniji, imala je prijatan izlet u Sentu gde joj je doma}in bio ovda{wi srpskoliga{. Orli}i su se razigrali u prvom delu. Seriju je sa dva pogotka u 7. i 19. minutu zapo~eo Aleksandar ^avri}, a pred odlazak na odmor odbranu Sen}ana matirao je Marko Pavlovski.

Posle odmora i izvr{enih izmena u oba sastava doma}a ekipa je krenula silovitije, {to je urodilo plodom u 52.minu tu, ka da je nad Fi li pom Pankari}anom napravqen penal, a on je bio i siguran realizator. Izabranici selektora Zorana Mari}a su bili na visini zadatka. Lazar Popovi} u 71.minutu, posle prodora kroz sredinu, sa 15 metara pogodio je mre`u Marka Vukobrata, a osam minuta kasnije Darko Lemaji} glavom sa pet metara postavqa kona~an rezultat. M. Mi tro vi}

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak21.maj2012.

SVETSKI KUP U MILANU

Damir Mi kec po go dio zla to Na{ olim pi jac Da mir Mi kec osvo jio je zlat nu me da qu na Svet skom ku pu u Mi la -

nu u ga |a wu iz MK pi {to qa sa 667,9 (574) kru ga. Sre br nu me da qu uzeo je Ki nez Tian Xang sa 664,6 (568), a bron za nu Ita li jan \u ze pe \or da no sa 657,2 (561). Ina ~e, Mi kec je u osnov nom de lu sa 574 kru ga iz jed na ~io sop stve ni dr `av ni re kord. - Sre }an sam i zbog me da qe i zbog od li~ nog re zul ta ta. Ni je mi sme ta la ~ak ni ki {a ko ja je sve vre me pa da la. U fi na lu sam na pra vio sa mo jed nu gre {ku, ali ona ni je uti ca la na da qi tok, jer sam imao d o v o q n u pred nost po sle osnov nog de la. Na dam se da }e i u Po tvr dio svet sku kla su: Da mir Mi kec Min he nu bi -

ti do brih re zul ta ta, jer sam na tom stre li {tu uvek do bro ga |ao - re kao je Mi kec. Od osta lih na {ih tak mi ~a ra Di mi tri je Gr gi} je za zu zeo de se to me sto sa 559 kru go va, a od fi na la ga je de li lo dva kru ga. An dri ja Zla ti} je bio 24. sa 556 kru go va, a od fi na la su ga uda qi le dve sla bi je se ri je. U ga |a wu MK pu {kom 60 le `e }i Ne ma wa Mi ro sa vqev se pla si rao na 15. me sto sa 594 kru ga, a za ula zak u fi na le ne do sta jao mu je sa mo je dan krug. Ste van Ple ti ko si} je za u zeo 45. me sto sa 589 kru go va. Po be dio je Be lo rus Ser gej Mar ti nov sa 701,1 (597) kru go va, is pred Fran cu za Si ri la Gra fa sa 700,9 (598) i Ita li ja na Mar ka de Ni ko la sa 699,8 (597) kru go va. Na {i strel ci su u Mi la nu osvo ji li dve me da qe, zlat nu Da mir Mi kec i bron za nu Ja sna [e ka ri} MK pi {to qi ma, uz jo{ tri fi na la. Mi ro sa vqev je bio ~e tvr ti MK pu {kom tro stav i sed mi va zdu {nom pu {kom, a [e ka ri }e va pe ta va zdu {nim pi {to qem. Srp ski strel ci su se pre se li li iz Mi la na u Min hen, gde u sre du po ~i we po sled wi ovo go di {wi Svet ski kup. G. M.

VA TER PO LO RE PRE ZEN TA CI JA NA OKU PU: Va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas na be o grad skom ba ze nu Ta {maj dan po ~i we pri pre me za Olim pij ske igre. Ciq je odav no po znat, a to je me da qa i to ona naj sjaj ni ja. Se lek tor De jan Udo vi ~i} po zvao je 20 igra ~a na pri pre me: So ra, Goj ka Pi je tlo vi }a, Bra ni la sa va Mi tro vi }a i @i vo ji no vi }a, Ni ki }a, Du {ka Pi je tlo vi }a, Pe tra Fi li po vi }a, E{ker ta, Udo vi ~i }a, Alek si }a, Ra |e na, Ma to vi }a, Go ci }a, Fi li pa Fi li po vi }a, Lu ku [a po wi }a, Man di }a, Pr la i no vi }a, Ste fa na Mi tro vi }a,]u ka i Alek su [a po wi }a. Po red sta rih ime na u stru~ nom {ta bu, Sta no je vi }a, Pa vlo vi }a, ]i ri }a, dr Je re mi }a, Go lu bo vi }a i Ste fa no vi }a, no va su De jan Sa vi} i psi ho log Ma ri ja An dre ji} Ha i ma ni.

VE LI KA NA GRA DA FRAN CU SKE

52. KUP „MA\AR SOA” U SENTI

Ba ca ~i i sprin ter ke u pr vom pla nu Tra di ci o nal ni me |u na rod ni atlet ski mi ting u Sen ti, 52. Kup „Ma |ar soa”, oku pio je oko 150 u~e sni ka iz Sr bi je, Ma |ar ske, Slo ve ni je, Bo sne i Her ce go vi ne i Hr vat ske. U~e sni ke mi tin ga su po zdra vi li pred sed ni ca sen }an skog klu ba Ani ko @i ro{ Jan ke li} i ge ne ral ni se kre tar AS Sr bi je Slo bo dan Bran ko vi}. Kon ku ren ci ja je bi la ne {to sla bi ja, jer se ter min po klo pio sa dru gim tak mi ~e wi ma, ali i od su stvom re pre zen ta ti va ca Sr bi je i law skih po bed ni ka ska ka ~i ce u daq Iva ne [pa no vi} i ba ca ~a ku gle Asmi ra Ko la {in ca, ko ji su na stu pa li na mi tin zi ma u Jo `noj Ko re ji i Ki ni. Do mi ni ra li su ba ca ~i ku gle i sprin te ri, pa je pe har „Ma |ar soa” za naj vred ni ji re zul tat u mu {koj kon ku ren ci ji po neo Ham za Ali} iz Ze ni ce hi cem od 19,99 me ta ra vred nim 1120 bo do va. Od mah do we ga s hi cem od 19,30 m vred nim 1079 bo do va je Mi lan Jo ta no vi} iz be o grad skog Par ti za na, dok je tre }i re zul tat me ren me |u na rod nim ta bli ca ma od 1069 bo do va ostva ri la na 100 me ta ra pre po ne Iva na Lon ~a re vi} (Hr vat ska) 13,68 se kun di, pa joj je pri pao pe har „Ma |ar soa” u `en skoj kon ku ren ci ji. Pe ha re Ali }u i Lon ~a -

re vi }e voj u ime sport ske re dak ci je „Ma |ar soa” uru ~io je Ar pad ^or da{. Vred ne re zul ta te ostva ri li su sprin ter ka Ta tja na Mi ti} iz Ni {a za 11,71 se kun di na 100 m (1064 bo do va), sred we pru ga {i ca Ame la Ter zi} iz No vog Pa za ra za po be du na 1500 m (1059) i Igor

je {i i sred we pru ga {i ca Ju li ja Er {e. Pla sman - mu {kar ci: 100 m Bo ris Da vi do vi} (BiH) 11,14, @olt Sel pal (Par ti zan, Ka wi `a) 11,29, [an dor Haj du (Ma |ar ska) 11,59; 110 m pre po ne: Igor [ar ~e vi} (Voj vo di na) 14,09, Dar ko Pe {i} (Voj vo di na) 15,07,

Naj bo qi tak mi ~a ri, do ma }i ni i su di je atlet skog mi tin ga u Sen ti

[ar ~e vi} (Voj vo di na) za is tr ~a nih 14,09 na 110 m pre po ne (1051). Oni su do bi li skrom ne nov ~a ne na gra de or ga ni za to ra. Pla ke te AS Voj vo di ne kao naj bo qi tak mi ~a ri iz Po kra ji ne pri pa le su sprin te ru no vo sad ske Voj vo di ne Igo ru [ar ~e vi }u i ba ca ~i ci su bo ti~ kog Spar ta ka Di ja ni [ef ~i}, a na gra |e ni su i naj bo qi tak mi ~a ri Sen }an skog atlet skog klu ba SAK ba ca~ kla di va La slo Eper -

Mi lan Lu ka~ (Bo rac, Ba wa lu ka) 16,16; kla di vo: Zo ran Lon ~ar (Cr ve na zve zda) 55,23, La slo Eper je {i (Sen ta) 54,83, Mi lo{ ^o vi} (Ki kin da) 52,61; ko pqa: Dar ko Pe {i} (Voj vo di na) 55,60, Mar ko Ra {ko vi} (Spar tak) 50,17, Pe ter Ra fai (Par ti zan, Ka wi `a), 49,57; 400 m: Abe din Mu je zi no vi} (BiH), 49,84, Ati la pap (Ma |ar ska) 51,17, Vla dan Leu (Di na mo, Pan ~e vo) 51,20; 800 m: Amel Tu ka (BiH) 1.50,07,

Ne ma wa Ko ji} (Slo bo da, ^a ~ak) 1.51,09, Dar ko Ro si} (Gla si nac, R.Srp ska) 1.53,94; Skok u daq: Mar ko Pru go ve~ ki (Hr vat ska) 760, Alek san dar Bun da lo (Ru ma) 720, Pe tar \u ri} (Ru ma) 701; ku gla:Ham za Ali} (BiH) 19,99, Mi lan Jo ta no vi} (Par ti zan, Be o grad) 19,30, Mi lo{ Mar ko vi} (Ru ma) 18,78. @e ne - 100 m: Ta tja na Mi ti} (@e le zni ~ar, Ni{), Je le na Su bo ti} (Cr ve na zve zda) 11,96, Ma ri je la Mar ko vi} (Ru ma) 12,38; 100 m pre po ne: Iva na Lon ~a rek (Hr vat ska) 13,68, Ma ri na Ba no vi} (Hr vat ska) 14,33, Go ra na Cvi je ti} (Gla si nac) 14,35; 400 m: Ani ta Ba no vi} (Hr vat ska) 55,18, Ma ja ]i ri} (Cr ve na zve zda) 56,52, Ka ta ri na Ili} (Po `a re vac) 56,76; 1500 m: Ame la Ter zi} (No vi Pa zar) 4.18,82, Te o do ra Si mo vi} (No vi Pa zar) 4.36,94, Dra ga na Jan ko vi} (Ba nat, Zre wa nin) 4.44,49; disk: Di ja na [ef ~i} (Spar tak) 35,74, Na ta {a \a ko vi} (Ki kin da) 35,31, Ani ta Be nak (Sen ta) 27,31; skok u daq: Ni na Ko kot (Slo ve ni ja) 598, @a net Kru ~ai (Ma |ar ska) 552, Za na Bu jak (BiH) 532; ku gla: Di ja na [ef ~i} (Spar tak), Na ta {a \o ko vi} (Ki kin da) 10,86, Mla de na Pe tru {i} (Gla si nac) 10,28. Tekst i fo to: M. Mitrovi}

NA EKIPNOM PRVENSTVU SRBIJE U BEOGRADU

To pi} pre sko ~io olim pij sku nor mu! Dra gu tin To pi} je istin ski fe no men svet skog spor ta. ^o vek ko ji je ve} za ko ra ~io u 42. go di n u, na ekip n om se n i o r skom Pr ven stvu Sr bi je, sko ~io je 228 cm, ~i me je is pu nio B olim pij sku nor mu i ste kao pra vo da {e sti put u ka ri je ri bu de u~e snik naj ve }eg svet skog sku pa spor ti sta. To pi}, ~lan no vo sad ske Voj vo di ne, na stu pio je kao gost u eki pi Par ti za na i po be dio na tak mi ~e wu, a ka ko je to u~i nio re kao nam je Slo bo dan Bran ko vi}, ge ne ral ni se kre tar AS Sr bi je: - Iz pr vog po ku {a ja Top je le teo pre ko 220 cm i, po {to je

kon ku ren ci ja bi la sla ba, od mah je po di gao le tvi cu na 228 cm. U pr vom sko ku imao je `e qe nu vi si nu, ali je le tvi cu sru {io li sto vi ma. Me |u tim, u dru g om po k u { a j u oti { ao je znat no iz nad le tvi ce i ostva rio pod vig. Vi si nom ko ju je sa vla dao, To pi} je ujed no sru {io i svet ski re kord za ve te ra ne ~i ji je vla snik bio, ali je mno go zna ~aj ni je to {to }e {e sti put bi ti u~e snik Olim pij skih iga ra, {to je re zul tat ko jim mo `e da se po hva li ma li broj spor ti sta u svet skoj isto ri ji. Da li to zna ~i da }e i Bi qa na To pi}, na {a naj bo qa tro -

sko k a {i c a ko j a ta k o | e ima obez be |e nu olim pij sku vi zu, ipak pu to va ti u Lon don? Ona je, na i me, ne dav no re kla da od u sta je od tak mi ~e wa u Lon do nu, ne za do voq na od no si ma ko ji vla da ju to kom pri pre ma na {e ih olim pi ja ca. - Da nas u 15.30 ~a so va ima mo sa sta nak na ko jem }e bi ti ru ko vo di o ci AS Sr bi je i na {eg olim pij skog ko mi te ta na ~e lu s Vla dem Div cem - ob ja sio je Bran ko vi}. - Na sa stan ku }e bi ti i Dra gu tin i Bi qa na i mi slim da }e ta pro ble ma ti ka bi ti re {e na i da }e bra~ ni par To pi} bra ni ti bo je na {e ze mqe u Lon do nu.

Ne }e svi re pre zen ta tiv ci kre nu ti da nas sa pri pre mam, jer su u~e sni ci faj nal-fo ra Li ge {am pi o na Udo vi ~i}, Pr la i no vi}, Pi je tlo vi} i Fi li po vi} do bi li od mor do 1. ju na. Uz wih, Ni ki} ima oba ve ze u svom klu bu Ka mo qi ju, a Ra |en se opo ra vqa od po vre de pr sta. Za 8. ju ni je pla ni ran Dan va ter po la u Ko {ut wa ku, da bi eki pa od 12. do 22. ju na oti {la u Kraw. Za tim }e usle di ti tur ni ri u Ko se ni ci (26. jun - 1. jul) i Por to ga le teu (5. do 8. jul). Pla ni ran je i za jed ni~ ki rad sa Ita li jom u Su bo ti ci i Gr ci ma u Ati ni. Spi sak igra ~a skra ti }e se po sle Kra wa i Por to ga le tea. U Lon don re pre zen ta ci ja pu tu je 24. ju la,a pr vi me~ }e od i gra ti pet da na ka sni je. G. M.

Ina ~e, Atlet ski klub Voj vo di na, po sle ovog To pi }e vog re zul ta ta, sa da ve} ima tro je u~e sni ka Olim pi ja de, po {to su to pra vo ste kli i Mi hail Du da{ u de se to bo ju, od no sno ska ka ~i ca udaq Iva na [pa no vi}. - Za i sta smo vi {e ne go po no sni na To pi }ev re zul tat, kao i na do stig nu }a Du da {a i [pa no vi }e ve - re kao je di rek tor AK Voj vo di na Ste van Zo ri}. - O~e ku jem da }e im se usko r o pri dru ` i ti i Igor [ar ~e vi} u de se to bo ju, ~i me bi smo za o kru `i li ni sku sjaj nih do me ta atle ti ~a ra Voj vo di ne. A. P.

Lo ren co ube dqiv na Le Ma nu [pa nac Hor he Lo ren co na Ja ma hi po bed nik je ~e tvr te tr ke svet skog pr ven stva u mo to ci kli zmu u kra qev skoj kla si. Do dru ge po be de ove se zo ne, a 40. u ka ri je ri, on je sti gao sa sko ro de set se kun di pred no sti u od no su na de ve to stru kog svet skog pr va ka Ita li ja na Va len sti na Ro si ja na Du ka ti ju na sta zi Le Man. Tre }e me sto osvo jio je ak tu el ni svet ski pr vak Austra li ja nac Kej si Sto ner na Hon di. Lo ren co je po be dom u Fran cu skoj pre u zeo li der sku po zi ci ju u ge ne ral nom pla sma nu od Sto ne ra. [pa nac je do mi ni rao u Fran cu skoj od po ~et ka do kra ja tr ke. Iza we ga vo di la se

Luj Ro si na Hon di i pred do ma }om pu bli kom sti gao do pr vog sla vqa u ka ri je ri. Dru go i tre }e me sto pri pa lo je [pan ci ma Al ber tu Mon ka ju i Alek su Rin su. ^ak 17 vo za ~a ni je us pe lo da za vr {i ovu tr ku u ve o ma zah tev nim uslo vi ma, a me |u wi ma i [pa nac Ma ve rik Vi wa les ko ji je imao pol po zi ci ju za ovu tr ku. Na red na tr ka vo zi se 3. ju na za Ve li ku na gra du Ka ta lo ni je na sta zi Ka ta lu wa u Bar se lo ni. Re zul ta ti, Mo to GP: 1. LO ren co ([pa ni ja, Ja ma ha) 49:39,743, 2. Ro si (Ita li ja, Du ka ti) +9,905, 3. Sto ner (Austra li ja, Hon da) +11,298, 4. Pe dro sa ([pa ni ja, Hon da) +29,361, 5. Bradl (Ne ma~ ka, Hon da) +32,477 itd. Ge ne ral -

Hor he Lo ren co

bor ba za osta la me sta na po di ju mu iz me |u Ro si ja, Sto ne ra, Bri tan ca Ka la Kra~ loa i Ita li ja na An dree Do vi ci o za. Na kra ju je naj bo qi po sle Lo ren ca na Le Ma nu bio Ro si, ko ji je iz ve zao naj bo qu tr ku od ka da je pre {ao u Du ka ti. Da ni Pe dro sa ko ji je imao pol po zi ci ju na kra ju je bio ~e tvr ti. U Mo to 2 kla si po be dio je [vaj ca rac To mas Lu ti, ko jem je to bi lo pr vo sla vqe ove se zo ne. On je iz ve zao od li~ nu tr ku i za slu `e no sti gao do po be de u ve o- ma dra ma ti~nj tr ci i izuz te no te {kim uslo vi ma na sta zi. Dru go me sto pri pa lo je Ita li ja nu Kla u di ju Kor ti ju ko me je ovo pr vi po di jum u ka ri je ri, a tre }e Bri tan cu Sko tu Re din gu, ko ji je do po di ju ma sti gao po sle po sta od 22 tr ke. Vo de }i do ove tr ke [pa nac Mark Mar kez ni je za vr {io tr ku, pa je {e sto me sto we go vom su na rod ni ku Po lu Espar ga ru do ne lo li der sku po zi ci ju. U Mo to 3 kla si na ve o ma vla `noj pi sti sla vio je Fran cuz

ni pla sman: 1. Lo ren co ([pa ni ja) 90, 2. Sto ner (Austra li ja) 82, 3. Pe dro sa ([pa ni ja) 65, 4. Kro~ lou (V. Bri ta ni ja) 45, 5. Do vi ci o zo (Ita li ja) 44 itd. Mo to 2: 1. Lu ti ([vaj car sak, Su ter) 50:02,816, 2. Kor ti (Ita li ja, Ka leks) +6,354, 3. Re ding (V. Bri ta ni ja, Ka leks) +12,162, 4. Ja no ne (Ita li ja, Spid ap) +16,338, 5. Ka lio (Fin ska, Ka leks) +19,278 itd. Ge ne ral ni pla sman: 1. Espar ga ro ([pa ni ja) 71, 2. Mar kez ([pa ni ja) 70, 3. Lu ti ([vaj car ska) 68, 4. Ja no ne (Ita li ja) 46, 5. Re ding (V. Bri ta ni ja) 44 itd. Mo to 3: 1. Ro si (Fran cu ska, FTR Hon da) 49:12,390, 2. Mon ka jo ([pa ni ja, Ka leks KTM) +27,348, 3. Rins ([pa ni ja, Su ter Hon da) +28,899, 4. An to ne li (Ita li ja, FTR Hon da) +33,195, 5. Si sis (Austra li ja, KTM) +36,989 itd. Ge ne ral ni pla sman: 1. Kor te se (V. Bri ta ni ja) 67, 2. Vi wa les ([pa ni ja) 55, 3. Sa lom ([pa ni ja) 49, 4. Fe na ti (Ita li ja) 45, 5. Rins ([pa ni ja) 44 itd. G. M.

S PORT

ponedeqak21.maj2012.

MILAN JOVANOVI] RAZUME SELEKTORA MIHAJLOVI]A

Vre me je za mla |e Srp s ki fud b a l er Mi l an La ne Jo va no vi} re kao je da }e raz u me ti ako se lek tor re pre zen ta ci je Si ni {a Mi haj lo vi} bu de `e leo da pod mla di eki pu. Jo va no vi} je taj ko men tar dao po {to se ni je na {ao na spi sku za pri ja teq ske utak mice ko j e na{ na c i o n al n i

tim ~e k a j u za de s e t ak da n a pro tiv [pa ni je, Fran cu ske i [ved ske. - Se l ek t or je od l u ~ io da pru `i {an su mla |im igra ~i ma i ja ne mam pro blem sa tim. Mo `da }u i pre sta ti da igram za re pre zen ta ci ju, imam 31 go di nu, od i grao sam ve} 45 me ~e -

Milan-Lane Jovanovi}

PRVA LIGA SRBIJA Radni~ki (N) - Napredak Proleter - Sloga Srem - Sin|eli} Radni~ki (S) - Dowi Srem In|ija - Mladenovac ûkari~ki - Novi Sad Mladi radnik - Banat Kolubara - Teleoptik Beànija - Mladost (L) 1. Radni~ki (N)3016 7 7 2. Dowi Srem 30 14 11 5 3. Sloga (K) 30 14 7 9 4. In|ija 30 13 8 9 5. Napredak 30 12 10 8 6. Proleter 30 13 7 10 7. Beànija 30 9 17 4 8. Teleoptik 30 10 12 8 9. Mlado. (L) 30 9 14 7 10. Novi Sad 30 10 10 10 11. Banat 30 9 12 9 12. Mladenov. 30 9 10 11 13. Kolubara 30 10 7 13 14. Radni~. (S) 30 9 8 13 15. M. radnik 30 8 8 14 16. ûkari~ki 30 7 10 13 17. Sin|eli} 30 6 10 14 18. Srem 30 4 8 18

1:0 2:1 3:2 0:1 2:1 3:0 2:0 1:1 1:1 40:27 28:14 32:29 31:27 32:25 28:25 26:14 37:24 30:24 32:34 33:34 41:44 31:36 18:28 22:33 26:38 29:37 24:47

55 53 49 47 46 46 44 42 41 40 39 37 37 35 32 31 28 20

U slede}em kolu (23. maja - sreda) sastaju se: Novi Sad - Radni~ki (S), Banat -In|ija, Dowi Srem - Be`anija, Teleoptik - Sin|eli}, Mladenovac Proleter, Radni~ki (N) - Srem, Napredak - Mladi radnik, Sloga ^ukari~ki, Mladost (L) - Kolubara.

va i po sti gao 11 go lo va. To ni je lo {a sta ti sti ka za ne kog ko igra u ve znom re du, za ko li ko igra ~a na tim po zi ci ja ma mo è te da ka è te da su po sti gli gol na Svet skom pr ven stvu re kao je Jo va no vi} za bel gij ske me di je. Iako je spre man da ka è zbo gom re pre zen ta ci ji, Jo va no vi} is ti ~e da }e se oda zva ti na po ziv se lek to ra ako on stig ne. - Ako do bi jem po ziv se lek to r a, na r av n o, igra } u. Ali, isto ta ko }u raz u me ti ako on od lu ~i da po zo ve ne ke mla |e igra ~e, a mo `da je za to i pra vo vre me - na gla sio je fud ba ler An der leh ta. Jo va no vi }u je, ina ~e, is te kao ugo vor sa An der leh tom, ali se na da da }e mu bel gij ski {am pion po nu di ti no vi, zbog ~e ga je pre ki nuo pre go vo re sa Al [a ba bom. Srp ski fud ba ler je do pre ne ko da na raz ma trao se l id b u u Uje d i w e n e Arap ske Emi ra te, gde bi si gur n o osi g u r ao bu d u} n ost u fi nan sij skom po gle du, ali je is ta kao da bi vi {e vo leo da osta ne u An der leh tu i za to se od lu ~io na taj po tez.

dnevnik

EHO FINALNOG OKR[AJA LIGE [AMPIONA BAJERN – ^ELSI

Lon don ci za slu ì li sre }u Ju nak êl si je ve po be de u fi na lu Li ge {am pi o na Di di je Drog ba re kao je da je eki pa do kra ja ve ro va la u tri jumf. - Ni smo se pre da li do kra ja me ~a. Ovaj tim je ne ve ro va tan. Ovo je za pi sa no pre mno go go di na. Bi lo je su |e no. @e lim da po sve tim ti tu lu svim svo jim tre ne ri ma i svim sa i gra ~i ma - re kao je Drog ba. êl si je sa vla dao eki pu Ba jer na po sle bo qeg iz vo |e wa pe na la i ta ko do {ao do pr ve ti tu le {am pi o na Evro pe. Re pre zen ta ti vac Oba le Slo no va ~e je do neo plav ci ma iz jed na ~e we, a po tom je po go dio od lu ~u ju }i pe nal. Drog ba je po seb no is ta kao gol ma na Pe tra ê ha ko ji je od bra nio Ro be nu jeda na e ste rac u pro du èt ku, a potom dva pu ta sa ~u vao mre ù u pe nal se ri ji. - Ka da ima te we ga na go lu, mo ra te da ve ru je te - re kao je Drog ba. Gol man Pe tr êh iz ja vio je da je po no san na sve i do dao je: - Ni je bi lo la ko, ali ve ro vao sam da mo è mo da do |e mo do pe na la. Ne mo gu da opi {em ka ko se tre nut no ose }am. Pr vi put u ì vo tu ni sam znao {ta da ra dim. Mo `da nam ni je bi lo ni su |e no pre ~e ti ri go di ne u Mo skvi ka da smo iz gu bi li na pe na le od Man ~e ster ju naj te da, ali kao igra~ uvek se na da te no voj pri li ci. Svih {est pe na la sam i{ao u pra vu stra nu, ~e ti ri pu ta sam do ta kao lop tu i tri od bra nio. Ne mo gu da opi {em ose }aj. Sli~ no se ose }ao i le vi bek pla va ca E{li Kol.

Drogba i ^eh junaci - Ne mo gu da na |em pra ve re ~i. Mi slim da je tre ba lo da iz gu bi mo, ali smo za slu `i li sre }u jer smo ve ro va li u tri jumf.

Didije Drogba s najvrednijim klupskim peharom

ca u klub. Ve li ke za slu ge za uspeh za slu ù je i Ro bi, igra ~i se na da ju da }e do bi ti sta lan po sao - re kao je Te ri. Te ri je fi nal ni me~ pro pu stio zbog cr ve nog kar to na u du e lu sa Bar se lo nom, ali mu je Evrop ska fud bal ska uni ja do zvo li la da na kra ju po dig ne {am pi on ski pe har. - Lep gest UEFA. Mno go mi je zna ~i lo. Sti ca jem ne sre }inh okol no sti ni sam mo gao da igram, ali sam mo rao na ne ki na ~in da u~e stvu jem. Mom ci su bi li sjaj ni. Mno gi su nas pre ra no ot pi sa li u Li gi {am pi o na, ali bi lo je su |e wo da to ove go di ne bu de êl si do dao je Te ri. Po dr {ku ita li jan skom tre ne ru dao je i gol man Pe tr êh. - Di Ma teo za slu ù je da osta ne, ali sa da su na re du ~el ni ci klu ba da od lu ~e. [ta god da se do -

fi na lu Li ge {am pi o na da je êl si imao vi {e sre }e, ali da je za slu ìo tro fej. - êl si je imao sre }e, igra li su na na ~in ko ji naj bo qe zna ju i è lim da im ~e sti tam. Pru ì li su ne ve ro vat nu bor bu, bi li su ve o ma or ga ni zo va ni u od bra ni i na kra ju su ima li sre }u kod je da na e ste ra ca da osvo je Li gu {am pi o na. Ovo je ve o ma go rak po raz, ne mo gu da kri vim êl si {to je igrao svo ju igru, jer ka da ima te to li ko pri li ka mo ra te da ih is ko ri sti te. Mi ni smo to u~i ni li i za to smo iz gu bi li re kao je Hajn kes. Hajn kes je, ipak, is ta kao da je za do vo qan ka ko su we go vi iza bra ni ci od i gra li utak mi cu. - Moj tim je od i grao ne ve ro va tan me~ pro tiv pro tiv ni ka ko ji je igrao ba{ ona ko ka ko smo mi o~e ki va li, ali i ka ko je od i grao po -

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

^i `ik za ra dost

[ta ih sna|e: fudbaleri Bajerna posle zavr{ene utakmice

Dolina – Radni~ki (NP) 1:0 (0:0) PA DI NA: Sta dion Do li ne, gle da la ca 450, su di ja Na sti} (No vi Sad), stre lac P. î ìk u 84. mi nu tu. @u ti kar to ni: Me mo vi} (Do li na), Za go rac, Pu ni {i} (Rad ni~ ki). DO LI NA: Jev ti} 7, Ja wi {e v i} 7, Ka r an f i l ov s ki 6, Me mo vi} 7, Oè go vi} 6 (Nin kov 7), P. î ì} 8 (D. î ìk ), êr wo{ 7, Jo si mo vi} 7, To min 6 (V. Du da{ 6), Trip ko vi} 7, \a ko vi} 7. RAD NI^ KI: Uro {e vi} 7, Za go rac 6, Jo vi} 6, Ro mi} 6 (\or | e v i} 6), Bo { ko v i} 6 (Ma l e { e v i} 6), ê ~ a r i} 7, Rni} 7, Pu ni {i} 7, Ga ji} 7, Pa vlo vi} 7 (ê pr wa -), Isa i- lo vi} 7. Fud b a l e r i do m a } eg ti m a pru ì li su do bru par ti ju pro tiv vr lo do bre i ja ke eki pe iz No ve Pa zo ve, po be di li su i osvo ji li bo do ve. Gol od lu ke po sti gao je î ìk ka da je sa ne kih 20 me ta ra sna `no {u ti rao i sa vla dao ne mo} nog Uro {e vi }a. B. Stojikovski

Zadrugar - Tekstilac Dolina - Radni~ki (NP) Kikinda - Ba~ka Topola Mladost (BJ) - Cement ^SK Pivara - Sloga (T) Vr{ac - Dunav Radni~ki ([) - Pali} Senta - Veternik 1. Radni~ki (NP)2717 8 2 2. Radni~ki ([)2712 9 6 3. ^SK Pivara27 13 6 8 4. Dunav 27 13 4 11 5. Sloga (T) 27 13 4 10 6. Senta 27 12 6 9 7. Pali} 27 10 10 7 8. Mlado. (BJ) 27 10 8 9 9. Tekstilac 27 10 7 10 10. Cement 27 10 6 11 11. B. Topola 27 10 6 11 12. Zadrugar 27 9 4 14 13. Dolina 27 8 6 13 14. Kikinda 27 8 4 14 15. Vr{ac 27 8 3 16 16. Veternik 27 6 6 15

4:0 1:0 0:1 1:1 0:1 2:1 5:0 3:0 (pf) 43:19 36:24 31:28 36:31 30:29 40:32 35:28 32:24 27:29 35:29 21:24 32:38 26:37 28:41 23:45 29:43

59 48 45 43 42 42 40 38 37 36 36 31 30 28 27 24

U slede}em kolu (26/27.maja) sastaju se: Pali} - Vr{ac, Dunav Dolina, Radni~ki (NP) - ^SK Pivara, Sloga (T) - Mladost (BJ), Cement Zadrugar, Tekstilac - Kikinda, Ba~ka Topola - Senta. Slobodan je Radni~ki ([).

Voj vo |an ska li ga – Za pad Mla dost (BP) - Ba~ ka (BP) 4:0, Je din stvo (SP) - Rad ni~ ki (SM) 4:0, In deks - Mla dost (T) 2:0, Cr ve na zve zda - Bu du} nost (M) 2:0, Ju go vi} - Bo rac 0:0, Slo ga (E) - Pr vi maj 2:1, Po let (S) - Obi li} 4:0, Sta ni {i} - Omla di nac 2:1.

Voj vo |an ska li ga – Is tok Ko lo ni ja - Je din stvo (BK) 2:0, Rad ni~ ki (B) - Di na mo 0:1, Rad ni~ ki (Z) - Obi li} 2:1, Ba~ ka (P) - AFK 2:1, SLo bo da - Voj vo di na (NM) 6:0, Je din stvo (NB) - Ba~ ka 1901 1:2, Pro le ter - Bo rac 2:0, Bu du} nost - Ko za ra 1:2.

Ka pi ten êl si ja Xon Te ri po ru ~io je vla sni ku klu ba Ro ma nu Abra mo vi ~u da mo ra da za dr ì tre ne ra Ro ber ta di Ma tea po sle tri jum fa u Li gi {am pi o na. Upr kos tom uspe hu, Di Ma teo se na la zi u ne za vid noj po zi ci ji, po {to je Abra mo vi~ na ja vio da }e za na red nu se zo nu do ve sti zvu~ ni je tre ner sko ime. - Di Ma teo je bio fan ta sti ~an od ka da je do {ao. Po gle daj te tro fej, to je ono {to smo ~e ka li, zbog ~e ga je vla snik Abra mo vi~ za pla kao na kra ju. Ulo ìo je mno go nov -

go di, osvo jio je dva tro fe ja ove se zo ne i to sa svim za slu è no re kao je êh. êl si je po be dom u fi na lu Li ge {am pi o na po kva rio pla no ve To ten he ma, pa }e i na red ne se zo ne igra ti u naj e lit ni jem evrop skom klup skom tak mi ~e wu, dok }e se we gov grad ski ri val tak mi ~i ti u Li gi Evro pe.

Imali sve, ostali bez i~ega Tre ner min hen skog Ba jer na Jup Hajn kes re kao je po sle po ra za u

sled wih ne ko li ko me ~e va u Li gi {am pi o na. Mo ra mo sa mo se be da kri vi mo za sve pri li ke ko je smo pro ma {i li. Ka da po stig ne te gol u 83. mi nu tu mo ra te da za dr `i te tu pred nost, a on da smo ima li i pe nal u pro du `et ku. Pe na li su lu tri ja, to zna mo vr lo do bro od ra ni je - na gla sio je Hajn kes. Stra teg min hen skog klu ba sma tra da }e we mu i we go vim sai gra ~i ma bi ti te {ko da pre bo le po raz. - Igra ~i su ima li san o osva ja wu Li ge {am pi o na ov de, u Min -

he nu, a ka da je dan ta ko is ku san igra~ Ba sti jan [vajn {taj ger pro ma {i pe nal, to je te àk uda rac za sve. Ba sti jan je bio naj za slu `ni ji {to smo igra li fi na le i bi }e mu po treb no ne ko vre me da ovo pre bo li, ali to je fud bal i mo ra te da na u ~i te ka ko da pre va zi |e te to - na gla sio je Hajn kes. - Moj tim je igrao kao i obi~ no ka da igra u Min he nu, sta ti sti ka to go vo ri, bi li smo bo qi u svim aspek ti ma. Igra ~i su bi li sjaj ni, ali ni su za to na gra |e ni. Ipak, to ni je ne prav da, mo ra li smo da po stig ne mo vi {e go lo va i da se od bra ni mo ka da smo po ve li i ta ko bi smo osvo ji li tro fej. Ipak, ova ko je di no {to mo è mo da ura di mo je da ~e sti ta mo êl si ju. Da li bi plav ci jo{ jed nom ne u tra li sa li Ba jer no vo vo| stvo da je Ari jen Ro ben is ko ri stio pe nal u 94. mi nu tu? O to me }e Ba var ci raz mi {qa ti do kra ja ì vo ta. - Ne mo gu re ~i ma da opi {em ka ko se ose }am, ali bi la je to uà sna no}. U dva ili tri na vra ta smo ose }a li da nam je pe har u ru ka ma i na kra ju osta li bez i~e ga - re kao je Ro ben.- O~aj no sam iz veo taj pe nal. @e leo sam da {ut nem sna `no i vi so ko, a us pe lo mi je sa mo ovo pr vo. Mi slim da sam na sta vio do bro da igram, me |u tim, po sle ta kvog pro ma {a ja gla va ne mo è da osta ne ista. Stre lac vo de }eg po got ka To mas Mi ler ka è da je ovo {to se do go di lo Ba jer nu ve} vi |e no u fud ba lu. - Do ga |a lo se to mno gi ma. Tro fej ne pri pad ne uvek bo qem ti mu. Ka da po ve de{ pred svo jim na vi ja ~i ma u ka snoj fa zi utak mi ce, a na kra ju se ra du je pro tiv nik, ja sno je da se iz me |u tih mo me na ta de si lo mno go to ga. Te {ko nam je, ali fud bal ni je sve na sve tu - is ta kao je Mi ler. [to per Xe rom Bo a teng sma tra da je Ba jern iz gu bio, iako je o~i gled no da je bio bo qi tim. - San se sru {io u ne ko li ko se kun di, ne mo gu da ve ru jem! Sve vre me smo bi li u ne koj vr sti pred no sti. Pr vi smo da li gol, ima li smo pe nal u pro du èt ku, vo di li u pe nal-se ri ji... Fud bal ume da bu de ta kav.

DEO IGRA^A SENIORSKOG POGONA NOVOG SADA U [TRAJKU

Mi lo vac vra tio ka pi ten sku tra ku Fud ba le ri No vog Sa da po ra è ni su na go sto va wu û ka ri~ kom sa 0:3. Ipak, ube dqiv po raz u sen ci je no vog {traj ka se ni or skog po go na ko ji je po ~eo u pe tak po pod ne. Sli~ na si tu a ci ja bi la je i pro {le ne de qe, ka da se dvo dnev ni {trajk za vr {io do la skom pred sed ni ka Sin di ka ta fud ba le ra Sr bi je Mir ka Po le di ce, ko ji je po sre do vao iz me |u upra ve i igra ~a. Ta da se ~i ni lo da je do go vor, na obo stra no za do voq stvo, traj no po stig nut. U pro {li pe tak igra ~i su po no vo stu pi li u {trajk, pre ma wi ho vim re ~i ma zbog ne po {to va wa pro {lo ne deq nog do go vo ra oko di na mi ke is pla te dru gog de la du go va wa.Je dan broj pr vo ti ma ca je od lu ~io da pre ki nu {trajk i pu to va li su na utak mi cu sa û ka ri~ kim. Na mol bu da pro ko men ta ri {e de {a va wa u klu bu, ge ne ral ni se kre tar Ran ko \u ro vi} je re kao:

- Od pre u zi ma wa klu ba pro {lo je ne {to vi {e od go di nu da na. Da bu dem ja san, no va upra va pre u ze la je sve oba ve ze od ko jih ni jed nog tre nut ka ni je be `a la. @e li mo da pro ble me re {i mo na obo stra no za do voq stvo. Ima mo du go va wa pre ma jav nim pred u ze }i ma, do ba vqa ~i ma i dru gim fir ma ma, a do ovog mo men ta iz mi ri li smo ra ni je du go ve u vi si ni od 300.000 evra. Upra va `e li da no vo na sta lu si tu a ci ju re {i mir no i bez tr za vi ca. Klub }e uto rak iz da ti zva ni~ no sa op {te we i po nu di ti re {e we no vo na sta le si tu a ci je, od no sno {traj ka jed nog de la pr vog ti ma - ka zao je \u ro vi}. Pre ma sop stve noj od lu ci, sad ve} biv {i ka pi ten Zo ran Mi lo vac sa op {tio je stav {e sna e sto ri ce igra ~a ko ji su u {traj ku: - Pro {log ~e tvrt ka, na sa stan ku upra ve i igra ~a, a ko me je pri su stvo vao i

Mir ko Po le di ca, po stig nut je do go vor da se du go va wa iz mi re u dva de la- 11. i 18. ma ja. Pr vi deo smo do bi li uo~i utak mi ce s Pro le te rom, ali je dru gi deo pla te iz o stao. Ka ko smo se ra ni je do go vo ri li nas 25 fud ba le ra, a na osno vu do ku men ta ko ji je sa sta vio Po le di ca, stu pi li smo u {trajk i ne ma mo ni ka kvih oba ve za pre ma klu bu.Na `a lost, po je din ci su gle da li svoj li~ ni in te res i ot pu to va li su na utak mi cu u Be o grad. Nas {e sna e sto ri ca ne }e mo tre ni ra ti, ni ti igra ti utak mi ce dok se si tu a ci ja ne re {i. Zbog ne slo ge me |u na ma igra ~i ma od lu ~io sam da vi {e ne bu dem ka pi ten - is ta kao je Zo ran Milo vac. Ka ko ka na rin ci u sre du igra ju va `nu pr v en s tve n u utak m i c u sa so m o b r s kim Rad ni~ kim ja sno je da je u obo stra nom inte re su da se na sta li pro blem hit no re{i. I. Grubor

ponedeqak21.maj2012.

c m y

MU[kA POSLA

dnevnik

СВЕЧАНО ОДЕВАЊЕ

К р а ва т а и л и ле пти р маш на ? свечанији и укључују много строжа правила: белу лептирмашну, фрак, па чак и цилиндар, док су модерни ји „блек тај„ догађаји много толерантнији. Допуштају се класични сакои и црне кравате, које су у прошло сти биле резервисране само за неформалне прилике. Након што смо одредили ниво формално сти свечано сти на коју одлазимо, треба да обратимо пажњу и на лични стил и прикладност узрасту. Средњошколци че сто смешно изгледају

плементарне боје, то је најбоље решење за вас.

када им се стави кравата која се никако не уклапа у њи хову личност и стил. Уколико је кравата обавезна или изразито пожељна, млађи би требало да се поигратју узорцима и бојама док би старији требало да се клоне ’забавних’ издања попут оних с ликовима из цртаћа и воћем. Наравно, по стоје изузеци који могу изнети и најлуђу комбинацију, али ако волите играти на сигурно, комбинујте две ком-

Који модел кошуље одговара? На крају, треба обратити пажњу и на тип кошуља и оковратника. Кројеве кошуља треба да прилагодите типу тела и грађе, а оковратнике ускладити с типом кравате. Типови оковратника на кошуљи одређују начин везивања кравате. Широки или масивни оковратници захтевају богати чвор типа „дво струки виндзор’, док ситним оковратницима или оковратницима „батон-даун„ облика одговарају уже кравате с једноструким или двоструким чвором.

Идеалан тип оковратника твори брнуто (латинично) слово В. Уколико је ваш избор пао на лептир-машну, постоје два типа кошуља прикладних за њу: формалнија је кошуља пресавијених врхова и једноструких манжетни која пристаје белој лептир кравати, док мање формална опција кошуље класичног оковратника и двоструких манжетни више пристаје уз смокинг и црну лептир-кравату. Коначно, најбитније је да се ви најбоље осећате у ономе што сте одабрали. Нема смисла носити кравату на венчање уколико сте више љубитељ старих времена и лептир-машни. Свечане тренутке памтићете цео живот стога је најбитније да сте задовољни како сте тада изгледали.

увек ушкарци имају проблема код одабира формалних комбинација за догађаје попут венчања, матурских вечераи или других свечаности, а једна од мука свакако је и одабир типа кравате. У обзир долазе мараме, пластрони, лептир-машне и класичне кравате, али – дилема се најчешће води између два најпопуларнија облика. Шта одабрати, ретро лептир-машну или класичну кравату? Прво на шта треба обратити пажњу свакако је прилика за коју се одевамо. Иако није пожељно појавити се у фраку на сеоском венчању, Коко Шанел је била у праву кад је рекла: ‘It’s always better to be overdressed than underdressed.’

Ниво формалности одређује одабир Ако се одлучите за лептирмашну, свакако се мора узети у обзир боја машне и дрес-кодови. „Вајт тај евенти„ свакако су

БЕЛА КОШУЉА - ИН КОМАД ЗА СВАКОГ МУШКАРЦА

Један од трендова ове сезоне је повратак беле кошуље

вај једноставан комад, који вероватно свако има у орману, дефинитивно спада у категорију повратника за сезону пролеће/лето 2012. Након неколико година избегавања кошуља беле боје и прибегавања издањима у бојама и с принтовима, свакако можемо рећи да овај минималистички комад доминира колекцијама, а самим тиме постаје и тренд. Издвојили смо тек неколико дизајнера који су одлучили да укључе баш овај свевременски одевни предмет у своје колекције.

Сви дизајнери воле белу кошуљу Експериментисање материјалима свакако је карактеристика пролећне колекције Итала Цукелија за „Келвин Клајн колекшн„. Нијансирање беле не-боје те игра наборима и пропорцијама подиже обичан ко-

мад, попут транспарентне кошуље, на нови ниво. Цукели је дефинитивно показао своју способност кокетирања изразито мужевне моде с елементима женствености. Потпуно друкчији приступ том базичном комаду одеће свакако има двојац Ден и Дан Катен. Браћа Катен играју на карту предозиране мушкости која је заштитни знак њиховог дизајна, а њихова је пролећна колекција била препуна белих кошуља. Комбиновали су их с кожним јакнама, лептир-машнама и другим класичним комадима, али је свакако најупечатљивија комбинација беле кошуље с петролејзеленим блејзером, љубичастом марамицом и денверплавим панталонама коју можемо замислити на једном од холивудских ин-дечака. Младој публици обраћа се и Сара Бартон кроз своју колекцију за британски бренд

„Александер Мекквин„, где белој кошуљи даје потпуно нови призвук – енглеског рока.

Бела кошуља с ретро-призвуком Нешто класичнији и одраслији приступ белој кошуљи имала је Вероник Никанијан, главна дизајнерка мушке моде за француску модну кућу „Hérme„. Монохроматска комбинација не-боја и опуштена силуета идеална је за вечерњу шетњу плажом неког француског обалског градића, а управо таквим животом и живе клијенти овог француског бренда с дугом историјом. Бела кошуља има и сафари аспект, а управо у тој причи замишља је Умит Бенан. С волуминозним нашивеним џеповима и у комбинацији с панталонама у истој боји јајетове љуске, он свог купца види као љубитеља природе, али и винтаж стила.

Мушкарци се забављају с плавушама, а жене бринетама

ушкарци су с плавушама да би се забавили, али кад је у питању брак, опредељују се за бринете (смеђокосе), показала је недавна анкета обављена у Великој Британији. Мушкарци сматрају да су плавуше сексепилније, али како је показало ово истраживање, 52 одсто њих за супруге више воле смеђокосе јер сматрају да су сензибилније и да се у њих могу више поуздати. Како преносе агенције, само 18 одсто учесника анкете изјавило је да би се венчало плавушом. Њих 49 одсто сматра да су „бринете” умиљатије, а 53 одсто тврди да се само на њих може у потпуности ослонити. Близу 48 одсто анкетираних наводи да су смеђокосе и боље куварице. Више од половине мушкараца ипак је признало да је на више љубавних састанака изашло с плавушама него с црнкама или смеђокосим женама.

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak21.maj2012.

dnevnik

КАНСКИ ФЕСТИВАЛ JE СЕКСИСТИЧКИ?

НОВИ ФИЛМ ГОРАНА МАРКОВИЋА

Жене кео „украс” на рекламним плакатима

Завршено снимање „Фалсификатора”

Јед на фе ми ни стич ка гру па оп ту жи ла је Кан ски фе сти вал за сек си зам, твр де ћи да ор га ни за то ри би ра ју ис кљу чи во фил мо ве ко је пот пи су ју му шкар ци, док им же не углав ном слу же као „украс„ на ре клам ним пла ка ти ма и као до ма ћи це све ча но сти. Ова по ле ми ка по кре ну та је не ко ли ко са ти пре отва ра ња 65. Филм ског фе сти ва ла у Ка ну. На и ме, фе ми ни стич ка гру па „La Barbe„ (До ста), ко ја оку пља не ко ли ко ис так ну тих ре ди тељ ки, упу ти ла је отво ре но пи смо фран цу ском ли сту „Монд„ у ко јем по ди же глас про тив не до вољ ног при су ства же на у зва нич ним се лек ци ја ма фе сти ва ла. Пот пи сни це пи сма под се ћа ју да је од на стан ка фе сти ва ла са мо јед на же на осво ји ла Злат ну пал му - Џејн Кем пјон 1993. са фил мом „Кла вир„. Оне оп ту жу ју ор га ни за то ре за сек си зам, на во де ћи да же на ма да ју ис кљу чи во „ре клам не„ уло ге. Го то во сва ке го ди не на зва нич ним пла ка ти ма фе сти ва ла је фо то гра фи ја не ке же не. Ове го ди не је то Ме ри лин Мон ро, про шле го ди не је би ла Жи ли јет Би нош. Же на ма се, та -

ко ђе, ре дов но по ве ра ва и уло га до ма ћи це све ча но сти отва ра ња и за тва ра ња фе сти ва ла. Ове го ди не ће ту ду жност оба вља ти Бе ре нис Бе жо, зве зда не мог фил ма „Умет ник„. Ди рек тор фе сти ва ла Тје ри Фре мо је оштро ре а го вао на ове оп ту жбе. Он је при знао да у све ту фил ма по сто ји не јед на кост из ме ђу му шка ра ца и же на, али да Кан ски фе сти вал ни је од го во ран за овај дис па ри тет.

„Ни кад ни је дан филм ко ји то не за слу жу је не ће би ти увр штен у зва нич ну се лек ци ју са мо за то што га је сни ми ла же на. То би во ди ло у по ли ти ку кво та„, ис та као је Фре мо. „Не ма сум ње да тре ба да ти ви ше про сто ра же на ма. Али, то пи та ње не тре ба по ста ви ти у Ка ну, а по себ но не у ма ју ме се цу, већ то ком це ле го ди не„, об ја снио је он фран цу ском ли сту Те ле ра ма. (Тан југ)

КОЛИКО КОШТА ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У КАНУ?

Буџет 20, а зарада 130 милиона евра Пред ви ђе ни бу џет за ово го ди шњи филм ски фе сти вал у Ка ну ко ји тра је од 16. до 27. ма ја из но си 20 ми ли о на евра, а за ра да ће пре ма ши ти 130 ми ли о на евра. По л о в и н а бу џ е т а обез бе ђе на је из јав них фон до ва пре ко фран цу ског Ми ни стар ства за кул ту ру, гра да Ка на и оста л их оп ш тин с ких ин сти ту ци ја. Пре о ста ли из нос су фи нан си ра ле при ват не ком па ни је, про фе си о нал на удру же ња као и зва нич ни парт не ри Фе сти ва ла по пут „Оре а л а„ или „Ка н а ла+”. На фе сти ва лу је отво ре но 3.000 но вих Кан у вре ме фе сти ва ла рад н их ме с та. Ина ч е, број ста нов ни ка Ка на се утро стру чу је у вре ме одр жа ва ња фе сти ва ла и пре ла зи 200.000, а хо те ли је ри у овом гра ди ћу на ју гу Фран цу ске оства ре 15 од сто свог го ди шњег при хо да.

Про шле го ди не број но ће ња у вре ме фе сти ва ла при би ли жио се ци фри од 85.000. У хо те лу „Карл тон„, на при мер, за ових де се так да на при пре ми ће 600 ки ло гра ма ри бе, сер ви ра ти 800 ки ло гра ма ја с то г а, 25 ки л о г ра ма ка ви ја ра, ис пи ти 10.000 бо ца шам пањ ца и упо тре би ти по 150 бу ке та цве ћ а днев н о. Хо т ел „Ма же стик„ пла ни ра да про д а 15.000 фла ш а сам пањ ца. Ина ч е, на ово го д и шњем 65. филм ском фе сти ва лу у Ка ну на ко ме ће се оку пи ти број не углед н е лич н о с ти из све та фил ма би ће при ка зан 91 филм од то га 22 у зва нич ној кон ку рен ци ји, а ма ни фе ста ци ју ће пра ти ти пре ко 4.500 но ви на ра из чи та вог све та, пре нео је сајт www.20minutes.fr. (Тан југ)

Еки па игра ног фил ма „Фал си фи У глу мач кој еки пи су и Бран ка ка тор„ про сла ви ли су у су бо ту за - Ка тић, Сер геј Три фу но вић, Ха вр ше так ра да на но вом оства ре њу рис Бу ри на, Жи ка Кр сто вић, На ре ди те ља Го ра на Мар ко ви ћа у се лу та ша Мар ко вић, као и глум ци из Ше шков ци (у Ре пу бли ци Срп ској). Ба ња лу ке Бо рис Ша ви ја и До По след њи ка дро ви сни мље ни бри ца Ага то но вић. Ка ко је ра ни су 19 ма ја по под не, са оп шти ла је је на ја вље но: ова филм ска при про ду цент ска ку ћа „Бал кан Филм„ из Ко зар ске Ду би це. „Фал си фи ка тор„ је ра ђен у ко про дук ци ји „Дри на фил ма„ из Бе о гра да и „Бал кан фил ма„, у са рад њи са Ра дио-те ле ви зи јом Ре пу бли ке Срп ске. Пр ви део сни ма ња био је кра јем про шле го ди не у Бе о га ду, а дру ги део овог ме с е ца у се ли ма Ше шков ци и Кри шков ци код Лак та ша. Филм „Фал си фи ка тор„ Сце на из фил ма „Фал си фи ка тор” Мар ко вић ре жи ра по сво јој исто и ме ној успе шној дра ми (ко - ча по чи ње 1968. го ди не, на по ја се игра у Бе о град ском драм ском чет ку кра ја ко му ни зма. Њен по зо ри шту). Глав ни глу мац, са рад - глав ни про та го ни ста, иде а ли ста ник на сце на ри ју и про ду цент је Ти - и фи лан троп Ан ђел ко, ап со лут хо мир Ста нић, ко ји у фил му игра но ве ру је у Ју го сла ви ју и не из мер но во ли ње ног вла сни ка Јо лик сво га оца.

си па Бро за. Иако и сам фал си фи ка тор, Ан ђел ко је нај на ив ни ји од свих жи те ља те зе мље, ко ја упра во по чи ње да по дрх та ва на ла жним те ме љи ма. Ан ђел ко, јед но став но, не мо же ни да за ми сли да у том иде ал ном све ту по сто ји не ка гре шка. Ба ве ћи се и сам сит ним до ра да ма тог са вр ше ног све та, он фал си фи ку је ди пло ме. Ра ди то без на гра де и из чи стог осе ћа ња да сва ко тре ба да бу де сре ћан. Ан ђел ко, ме ђу тим, „од др ве та не ви ди шу му“, то јест не схва та да и сам жи ви у јед ној огром ном фал си фи ка ту ко ји се зо ве Ју го сла ви ја. Ка ко је ње го ва фал си фи ка тор ска де лат ност с јед не стра не при лич но при ми тив на, а са дру ге то ли ко пре те ра на (он фал си фи ко ва ним ди пло ма же ли да по пра ви све дру штве не не прав де), она мо ра до жи ве ти крах. Ан ђел ко за вр ша ва у јед ном од нај мрач ни јих за тво ра Бро зо вог ре жи ма, у Зе ни ци.

НА ФЕСТИВА ЛУ У ЛОС АНЂЕЛЕСУ

Награде за „Истанбул: не заборави ме” Ме ђу на род ни ом ни бус филм „Ис тан бул: не за бо ра ви ме„, у ко јем јед ну од при ча пот пи су је срп ски ре ди тељ Сте фан Ар се ни је вић, осво јио је две на гра де на упра во за вр ше ном Фе сти ва лу ју го и сточ ног европ ског фил ма у Лос Ан ђе ле су (SEE Fest 2012), са оп штио је бе о град ски про ду цент „Арт и поп корн„. Жи ри у чи јем ра ду су уче ство ва ли уред ник у ма га зи ну „Хо ли вуд ри пор тер„ Ке вин Ка си ди, глав ни уред ник „Си не ма ви да ут бор дерс„ Би џан Те хра ни и ди рек тор Ге те ин сти ту та у Лос Ан ђе ле су Фа рид Ц. Ма џа ри до де лио је спе ци јал но при зна ње жи ри ја фил му „Ис тан бул: Не за бо ра ви ме„. Фил му је при па ла и на гра да за нај бо љу ка ме ру у кон ку рен ци ји це ло ве чер њих игра них фил мо ва. По ред то га, пра ва за свет ску ди стри бу ци ју овог фил ма от ку пи ла је

ве ли ка ком па ни ја „Со ни пик черс„. Ом ни бус „Ис тан бул: не за бо ра ви ме„ на стао је у окви ру про јек та Ис тан бул - пре сто ни ца кул ту ре Евро пе 2010, ка да је шест ме ђу на род но афир ми са них ре ди те ља по зва но да сни ми сво је при че ин спи ри са не гра дом на Бос фо ру. По ред Ар се ни је ви ћа, при че су ре жи ра ли

до бит ник Злат ног гло бу са и но ми на ци је за Оска ра Ха ни Абу-Асад (за филм „Рај са да„), кан ски ла у ре ат Аида Бе гић („Сни јег„), Ерик На за ри ан („Пла ви час„), до бит ник Злат ног ти гра у Ро тер да му Омар Шар га ви („Иди у ми ру, Џа мал„) и Сте ри ос Ни зи рис („О ку ва ри ма и бо го ви ма„). (Тан југ)

„СИНЕМА СИТИ” ПРЕДСТАВИО СЕЛЕКЦИЈУ „360°” НА КРОАЗЕТИ ПРИКАЗАН ДОКУМЕНТАРАЦ O ВУДИЈУ АЛЕНУ

Кан као „најгора ноћна мора” Са сво јим гла му ром и цр ве ним те пи хом, на ср тљи вим обо жа ва те љи ма и све при сут ним ме ди ји ма Кан ски фе сти вал је „нај го ра ноћ на мо ра„, твр ди Ву ди Ален у до ку мен тар цу ко ји је пред пре ми јер но при ка зан на чу ве ној филм ској смо три. Слав ни аме рич ки ре ди тељ, чи ји но ви филм „Ри му с љу ба вљу„

ме ђу ко ји ма „По ноћ у Па ри зу„ ко ји је ње гов до сад нај ве ћи ко мер ци јал ни успех са за ра дом од пре ко 100 ми ли о на до ла ра. Ове го ди не, 76-го ди шњи ре ди тељ ће се по ја ви ти на Кро а зе ти као глав ни про та го ни ста до ку мен тар ног фил ма Ро бер та Веј да. Филм под на сло вом „Ву ди Ален„ вра ћа гле да о це на зад у вре -

Ву ди Ален про шле го ди не на цр ве ном те пи ху у Ка ну

не ће би ти пред ста вљен у Ка ну, оста ће ове го ди не да ле ко од фе сти вал ске гу жве ко ја тра је до 27. ма ја. Ален је го ди на ма уче ство вао на фе сти ва лу. Од 40-ак фил мо ва ко ли ко је сни мио, 11 је при ка за но у Ка ну, а част да отво ри филм ску смо тру има ло је пет ње го вих оства ре ња,

ме ка да се Ален још ода зи вао на име Ален Ко ниг сберг и про во дио де тињ ство у Бру кли ну где је, ка ко ка же, „шко ла би ла про клет ство„ али су „де ца мо гла да по чи тав дан сло бод но ту ма ра ју око ло„. „Био сам нај го ри ђак на све ту„, ка же Ален ко ји је кре нуо пу тем сла ве го то во пу ким слу ча јем, пи -

шу ћи ша љи ве тек сто ве за штам пу, а по том и за зве зде. У сво јој 17. го ди ни је већ за ра ђи вао ви ше од сво јих ро ди те ља. У ме ђу вре ме ну, сво је име је про ме нио у Ву ди Ален, ку пио пи са ћу ма ши ну мар ке „олим пи ја„, на ко јој и дан да нас ку ца све сво је сце на ри је, и на ба вио на о ча ре са де бе лим цр ним ра мом ко је ће по ста ти ње гов за штит ни знак. До ку мен та рац об у хва та це ло куп ну Але но ву ки не ма то граф ску ка ри је ру од пр ве ко ме ди је „Шта има но во, мач ки це?” пре ко нај по зна ти јих фил мо ва „Ени Хол„ и „Мен хетн„ до нај но ви јих оства ре ња, а са др жи и по ду жи ин тер вју са ње го вом пр вом и мо жда нај ве ћом му зом, глу ми цом Да ја ном Ки тон. Филм го во ри и о скан да лу ко ји је из био ка да се у јав но сти са зна ло за Але но ву ве зу са усво је ном кћер ком ње го ве та да шње парт нер ке Мие Фа роу, Сун-Ји Пре вин, са ко јом је у бра ку од 1997. У до ку мен тар цу Ален го во ри и о сек су на свој свој ствен на чин и отр ки ва нам да и у осмој де це ни ји жи во та и има „здрав сек су ал ни апе тит„. Ка да је реч о смр ти, ко ју та ко че сто ево ци ра у сво јим фил мо ви ма, слав ни ре ди тељ ка же да ње гов од нос са њом „оста је исти: и да ље јој се сна жно про ти вим„. О сво јим оства ре њи ма на во ди да их је „све га ма ли број био вре дан на по ра„, али да уко ли ко на ста ви да их пра ви, по не ки ће, уз ма ло сре ће, с вре ме на на вре ме ус пе ти да се из дво ји.

Печат оригиналности Се лек ци ја „360°”, као је дан од ре ви јал них про гра ма, ко ја је про шле го ди не пре ми јер но пред ста -

Из фил ма „Аве” Кон стан ти на Бо жа но ва

вље на на фе сти ва лу „Си не ма си ти“ у Но вом Са ду и при ву кла ве ли ку па жњу осво јив ши ве ли ке сим па ти је пу бли ке, и ове го ди не ну ди по глед на но ва оства ре ња не за ви сне про дук ци је, ин те ре сант не ју на ке и за ни мљи ве при че, на ја ви ли су ор га ни за то ри фе сти ва ла. Фил мо ви у се лек ци ји Пе т ра Про ти ћа, ка ко се на ја вљу је, на сме ја ће гле да о це, али и за ми сли ти, мо жда раз не жи ти или учи ни ти оба зри вим пред рас кр шћи ма и не пред ви ди вим скрет ни ца ма жи вот ног пу та. На про гра му су де би тант ски филм - ко ме ди ја фран цу ске глу ми це, од не дав но и ре ди тељ ке Ка тје Леф ко виц „Мо мач ки да ни су за вр ше ни„, ко ји је пре ми је ру имао у Ка ну, за тим ви ше стру ко на гра ђе ни бу гар ски ро уд му ви „Аве„ де би тан та Кон стан ти на Бо жа но ва, јед но од нај бо љих са вре -

ме них ар ген тин ских оства ре ња „Сту дент„ - де би тант ски филм Сан ти ја га Ми треа. Ту су и пор ту гал ска по ро дич на са га Жа оа Ка ни жоа „Крв мо је кр ви„, над ре ал ни и пост мо дер ни ве стерн са при ме са ма на уч не фан та сти ке ита ли јан ског ре ди те ља Да ви деа Ма ну ли ја „Ле ген да о Ка спа ру Ха у зе ру„, филм фран цу ског ауто ра Ема ну е ла Мо реа „Умет ност љу ба ви„. Би ће при ка за но и но во оства ре ње јед ног од нај у глед ни јих и нај у- спе шни јих ко ми ча ра ја пан ске и азиј ске ки не ма то гра фи је Хи то ши ја Ма цу мо тоа, филм ска аван ту ра „Са му рај без ма ча„. Ка ко још на во де ор га ни за то ри „Си на ма си ти ја“, реч је о фил мо ве ко је је во ле ла пу бли ка ве ли ких свет ских фе сти ва ла, фил мо ви ма са ори ги нал ним и ино ва тив ним пе ча том не за ви сне про дук ци је.

КОНКУРС „СИНЕМА СИТИЈА” И SAE ИНСТИТУТА

Лекције о кратком филму За ин те ре со ва ни кан ди да ти, ко ји има ју из ме ђу 18 и 25 го ди на, мо гу се при ја ви ти за уче шће на SAE ра ди о ни ца ма ко је ће се од ви ја ти из ме ђу 18 и 24. ју на у Но вом Са ду за вре ме „Си не ма си ти” фе сти ва ла. По треб но је до 1. ју на по сла ти сво ју крат ку би о гра фи ју, иде ју за крат ко ме тра жни филм на јед ној стра ни це тек ста и 10 фо то гра фи ја на адре су saeradionica@cinemacity.org. Пожељно је и да кандидати имају сопствени DSLR (Digital Single Lens Reflex), дигитални апарат са изменљивом оптиком, али су добродошли и они који имају било какав апарат који може да бележи видео-запис. Дакле, SAE Институт ће и ове године бити присутан на „Синема сити” фестивалу а у оквиру Cineyouth академског програма. На основу прошлогодишњег

успеха, део међународне мреже факултета из области дигиталних медија које обухватају аудио-инжењеринг, дигиталну филмску продукцију, веб и мутимедије, као и 3Д анимацију, понудиће кроз практичан рад заинтересованимa прилику да науче корисне лекције из области филма путем интерактивних радионица. Као теме организатори предлажу будући Фестивал и збивања на њему – од на пример посла проје кционисте, филмова, гостију, публике, фестивалске атмосфере, до, рецимо, портрета, интервјуа, вињета и апстрактних импресија. Завршени радови биће премијерно приказани и испраћени стручним коментарима, а кандидати ће наком завршетка радионице добити и специјлане дипломе „Синема сити” фестивала и SAE Института.

kultura

c m y

dnevnik

ponedeqak21.maj2012.

ОД СУБОТИЦЕ ДО НИША У 9. НОЋИ МУЗЕЈА

Одличан провод, масовна посета вом Саду, Шапцу, Крагујевцу, Нишу, Суботици, Горњем Милановцу, Вршцу, Иригу или Кикинди, видели су премијерне поставке, изложбе, програме и осетили сјајну атмосферу којој је допринело и лепо време. Ноћ музеја је у исто време одржана у 40 земаља Европе, 65 места у Србији, 67 локација у Београду и

Фото: Б. Лучић

У само једној ноћи у години, музеји, галерије и улице у 65 места у Србији остале су будне све до 2 сата ујутру а 19. мај остаће запамћен као датум када су се сви одлично провели, саопштила је Уметничко-продукцијска група „Ноћ музеја“. Сви они који су били део 9. Ноћи музеја у Београду али и у Но-

У НОВОСАДСКОЈ МУЗЕЈСКОЈ НОЋИ

Најпосећенија Галерија Матице српске На 50 ло ка ци ја у Но вом Са ду и Под гра ђу Пе тро ва ра дин ске твр ђа ве у ше стој но во сад ској Но ћи му зе ја за бе ле же но је 100 хи ља да ула за ка на ви ше од сто ти ну про гра ма. Нај по се ће ни ја ло ка ци ја би ла је Га ле ри ја Ма ти це срп ске, а за тим сле де Му зеј Вој во ди не, Му зеј гра да Но вог Са да, По кра јин ски за вод за за шти ту при ро де и Спо мен збир ка Па вла Бе љан ског, на во ди се у са оп ште њу Го ран ке Јед нак Си мо вић, ПР ове ма ни фе ста ци је у Но вом Са ду . У ГМС по се ти о це је нај ви ше при ву кла из ло жба „Збир ка сли ка дру га пред сед ни ка“. По став ка об у хва та 38 умет нич ких сли ка ко је су не ка да кра си ле дом Јо си па Бро за Ти та у Бе о гра ду, а да нас се чу ва ју у Му зе ју исто ри је Ју го сла ви је. Ову нео бич ну вла дар ску збир ку чи не ра до ви европ ских и ју го сло вен ских мај сто ра од 17. до 20. ве ка, а не ки од њих су пр ви пут пред очи ма јав но сти. Ме ђу њи ма је и уље на плат ну „Да ва ње де се ти не“ Ге бран та ван ден Ек ху та, Рем бран то вог уче ни ка. Сли ка је тек не дав но про на ђе на и ре ста у ри ра на, а на ла зи ла се у Ти то вој спа ва ћој со би.Ова из ло жба је отво ре на до 8. ју на у ГМС. То ком Но ћи му зе ја у ГМС је одр жа но не ко ли ко кре а тив них ра ди о ни ца са нај мла ђим по се ти о ци ма.

Ин те ре со ва ње по се ти ла ца за жи вот Бро зо вих ви де ло се и Му зе ју Вој во ди не, ко ји је, из ме ђу ста лог, у Но во сад ској но ћи му зе ја по ну дио из ло жбу „Злат ни ал бум“, та ко ђе до спе лу из Му зе ја исто ри је Ју го сла ви је. Реч је о фо то гра фи ја ма пред сед нич ког па ра- Ти та и Јо ван ке, из ше зде се тих и се дам де се тих го ди на 20. ве ка , на ста лим ри ли ком све ча них при је ма, су сре та са др жав ни ци ма, глум ци ма и дру гим по зна тим лич но сти ма. Би ле су из ло же не Ти то ве уни фор ме као и ре пли ке Јо ван ки них ха љи на. Све то по ка зу је да мод ни трен до ви и гла мур та да шњег“ју го сло вен ског дво ра“ ни су за о ста ја ли за све том. На про тив.

ОД ДАНАС У МИСИЈИ СРБИЈЕ ПРИ ЕУ У БРИСЕЛУ

Изложба „Српски новац од 18. до 21. века” У Мисији Републике Србије при Европској унији у Бриселу, данас се премијерно отвара изложба „Српски новац од XI II до XXI века“, коју су приредиле Матица српска и Народна банка Србије, уз подршку Министарства спољних послова Републике Србије и Покрајинског секретаријата за културу АП Војводине. Том приликом званицама ће се обратити аутор пројекта и представник Матице српске Душан Николић и гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић, који ће отворити изложбу, наводи се у саопштењу МС. Изложба је део ширег серијала који Матица српска припрема у сарадњи са водећим националним институцијама. Намера приређивача је да домаћој и страној јавности представе богато културно и научно наслеђе које српски народ повезује са другим културама и народима, а које га, истовремено, чини посебним и препознатљивим у регионалним и светским оквирима. Пројекат је у идејном смислу заснован 2010. године, током изложбе „Србија – културна спона Истока и Запада, коју је Матица српска прире-

дила у Музеју Катедрале Светог Стефана у Бечу.Стручњаци Нумизматичког кабинета Народне банке Србије, Одељења за комуникације Народне банке Србије и Архива Народне банке Србије су, заједно са са-

У ИЗДАЊУ ПАРИСКОГ „МАГЕЛАНА“

Српски приповедачи на француском У издању престижне куће „Магелан„ из Париза, у едицији „Минијатуре„, недавно је објављена је антологија „Приче из Србије„ у којој се налазе кратке приче шесторо овдашњих књижевника: Срђана В. Тешина, Давида Албахарија, Владимира Пиштала, Љубице Арсић, Светислава Басаре и Јелене Ленголд. Ову значајну едицију, познату по томе што објављује репрезен-

тативне изборе прича са разних страна света: Марока, Исланда, Аргентине, Алжира, Судана, Мексика, Турске, Израела, уређују Марк Вилц и Пјер Асти. Књиге се објављују у партнерству са магазином „Куријер интернационал„. Избор прича направила је Весна Цакељић, која је написала и предговор у књизи. Р. Л.

радницима Матице српске, настојали да изложба „Српски новац од XI II до XXI века“ буде визуелно атрактивна и довољно садржајна, а са друге стране прилагођена широком кругу посетилаца. Каталог и пратећи текстови на српском и енглeском језику писани су на популаран начин, примерен времену у ком живимо. Посетиоцима су пружене основне информације о српској култури, које могу послужити као оријентир за даља, продубљенија истраживања. Изложба у Бриселу биће отворена за јавност сваког радног дана од 21. маја до 10. јуна 2012. године, од 11 до 17 часова. Иста поставка ће током 2012. године бити приказана и у више других европских градова. Организовањем изложбе о српском новцу, у сарадњи са Народном банком Србије, Матица српска наставља своју мисију започету давне 1826. године, чију је окосницу чинио организовани рад на просвећивању народа и на представљању српске културе у свету, наводи се у саопштењу МС.

50 у Новом Саду. За осам сати трајања ове манифетације, Београд је забележио 220.000 посета а највеће интересовање изазвала је ноћна шетња у Белом Двору, повратак у тридесете у Народној библиотеци Србије, азијски ратници и борбе

кендо мајстора у Војном музеју и премијерно приказана соба из хотела „Њујоркер“ у Музеју Николе Тесле, у којој је своје последње године живота провео велики научник. Тајну локацију, Кућу Алексе Крсмановића у којој је проглашена

краљевина СХС, обишло је 500 највернијих фанова Ноћи музеја. У Крагујевцу највећу пазњу изазвала је изложба медицинских учила, фото-документи о владавини кнеза Павла Карађорђевића али и изложба слика из колекције Прве крагујевачке гимназије. У деветој Ноћи музеја, Крагујевац је са 22 локације у граду забележио рекордни број посета, чак 15.000. Тврђава у Нишу била је место акције а посебни допринос дале су галерије које су активно учествовале у овогодишњој манифестацији. Ниш је био будан дубоко иза поноћи а 32 места у граду и 25.000 посета доказ је добре атмосферу у овој јужној престоници Србије, саопштили су организатори. Народни музеј био је место сусрета у Шапцу, док је изложба о 150 година од рођења Јанка Веселиновића у Шабацкој библиотеци била део породичних тура. Организоване школске посете допринеле су бројци од 27.000 улазака у деветој Ноћи музеја која је у Шапцу била организована на девет места у граду. У Суботици највеће интересовање било је за програм у Градском музеју који је забележио 6.000 посета док су Ириг и Горњи Милановац, по први пут представили своје програме знатижељним посетиоцима девете Ноћи музеја. Покровитељ националне Ноћи музеја било је Министарство културе Републике Србије. Девету Ноћ музеја подржали су Алфа банка, Нестеа, Електропривреда Србије и Фиат. К. Р.

СИНОЋ У СУБОТИЦИ

Почео 19. међународни фестивал позоришта за децу На сцени „Јадран“ Народног позоришта у Суботици синоћ је отворен 19. међународни фестивал за децу, који ће трајати до 26. маја. На свечаности су наступили Балетска школа “Раичевић” и Дечји хор „Вива ла музика„, заједно са хором Музичке школе из Суботице. Фестивал је отворио наш познати дечји песник Љубивоје Ршумовић, члан Савета Фестивала. Награда за животно дело „Мали принц„ том приликом уручена је хрватском академику Луки Паљетку и новинарки Донки Шпичек (Србија). Уочи самог отварања, у Галерији Отвореног универзитета, за 19 часова, заказано је званично отварање изложбе пољских позоришних лутака. У оквиру такмичарског програма, у периоду од 21. до 26. маја, биће приказане 23 представе за децу из 15 земаља (Босна и Херцеговина -Република Српска, Чиле, Египат, Француска, Хрватска, Мађарска, Италија, Македонија, Пољска, Румунија, Русија, Словенија, Србија, Шпанија и Велика Британија). Представе ће се играти на три локације – Дечје позориште Суботица, Народно позориште – сцена „Јадран“и Позориште „Деже Костолањи” . Иако репертоаром Фестивала, по традицији, доминирају луткарске представе у различитим жанровима и готово свим техникама које познаје луткарска уметност, публика ће имати прилику да види и представе позоришта пред-

мета, драмске представе и мјузикле. У фокусу Фестивала биће пољско луткарство које ће бити представљено кроз изложбу лутака и плаката пољских уметника у Суботици, Новом Саду и Београду, научни скуп на дату тему и кроз учешће позоришта из Пољске у такмичарском програму Фестивала. Поред такмичарског програма и програма представљања пољског

грам, програме на отвореном, луткарске, плесне и радионице визуелних уметности за децу, издаваштво и промоције књига. О наградама ће одлучивати петочлани међународни жири у следећем саставу: Јевгениј Ибрагимов, редитељ из Русије, професор Едвард Мајарон, спец., редитељ, луткар, педагог и виолончелиста из Словеније, Олег Жугжда, редитељ из Белорусије, ака-

луткарства, Фестивал ће обухватити и бројне пратеће програме: 4. Међународни форум за истраживање позоришне уметности, Мајску школа луткарства, Фестивал на турнеји, репризу Фестивала у Мађарској, изложбе, филмски про-

демик др Луко Паљетак, књижевник и преводилац из Хрватске и Игор Бојовић, драмски писац из Србије. Сви програми Међународног фестивала позоришта за децу бесплатни су за све посетиоце.

ИЗ ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ

Два конкурса за песнике Међународни новосадски књижевни фестивал, седми по реду, ове године ће се одржати од 27. до 31. августа. Организатор и домаћин- Друштво књижевника Војводине, тим поводом расписује два књижевна конкурса, намењена песницима: конкурс за 52. Бранкову награду и за најбољу слем поезију, односно аутора. За обе категорије конкурс је отворен до 1. августа, а радове треба слати на адресу ДКВ, Браће Рибникар 5, Нови Сад.

За Бранкову награду могу да конкуришу аутори до 29 година, са првом књигом песама на српском језику, која је објављена између два фестивала. Потребно је послати три примерка књиге, награда подразумева новчани износ и диплому, а биће уручена у Сремским Карловцима током Седмог међународног новосадског књижевног фестивала. Ова награда чува успомену на великог романтичарског песника Бранка Радичевића који је умро у 29. години.

Такмичари за најбољег слем песника Србије на конкурс треба да пошаљу најмање осам песама (у говорној верзији не дуже од четири минута). Слем поезија на језицима националних мањина, треба да буде препевана на српски. Жири ће одабрати најмање десет, а највише двадесет учесника, а победника ће изабрати публика на такмичењу уживо. На овај конкурс позвани су сви слемери, грађани Србије од 9 до 99 година, а награду чини новчани износ и диплома. Р. Л.

svet

ponedeqak21.maj2012.

VA [ING TON SKI ANA LI TI Â RI UOÎ SA MI TA ALI JAN SE U Î KA GU

[ta bi Sr bi ji do neo NA TO? VA [ING TON: Srbija bi bila u prednosti ako se prikqu~i NATO-u, smatra deo va{ingtonskih analiti~ara, ali ima i onih koji ocewuju da ~lanstvo ne bi donelo ni{ta dobro. Pred po~etak NATO Samita u îkagu, biv{i ambasador SAD u Bosni i Hercegovini, a danas profesor na „Xorx Mejson” univerzitetu Ri~ard Kauzlari} kaè u razgovoru sa dopisnikom Tanjuga, da svaka zemqa samostalno odlu~uje da li èli da bude vojno neutralna ili ~lanica nekog saveza, ali dodaje da smatra da bi Srbija bila u prednosti kao ~lan NATO. “Imamo primere [vedske i Finske, dve zemqe koje nisu ~lanice NATO, ali su sve bliè severnoatlantskoj alijansi kako vreme prolazi. U obe zemqe postoji diskusija da li bi u jednom trenutku trebalo da se prikqu~e NATO”, navodi Kauzlari}. Nekada{wi ambasador ocewuje da mu je jasno da nije lako da Srbija prevazi|e pro{lost i sukob sa NATO iz 1999. godine. “Ako se SAD i Srbija budu stalno okretale i gledale u pro{lost, to nije dobar put za budu}nost. âk i zemqe kao {to su Francuska i Nema~ka, koje su bile neprijateqi u dva svetska rata, danas sara|uju u EU i NATO, {to je primer da je mogu}e da se ne zaboravi istorija, ali da se istovremeno gradi boqa buduh}nost”, smatra Kauzlari}. Direktor Odeqewa za evropske studije u va{ingtonskom Savetu za me|unarodne odnose ârl Kap~an smatra da je samo pitawe vremena kad }e Srbija da u|e u NATO. “O~ekujem da sve zemqe nastale na prostoru biv{e Jugoslavije na kraju postanu deo Alijanse. Takav ishod predstavqa najverovatniji zavr{etak potpune integracije regiona u evroatlantsku zajednicu”, kaè Kup~an u izjavi za Tanjug. Po wegovim re~ima, najboqi na~in za Srbiju da prevazi|e pro{lost

dnevnik

G8 upo zo ra va Se ver nu Ko re ju zbog pro vo ka ci ja WU JORK: Grupa G8 industrijski najrazvijenijih zemaqa sveta upozorila je Severnu Koreju da joj preti uvo|ewe novih sankcija ako nastavi da ugro`ava stabilnost regiona provokativnim aktima kao {to je bila neuspela proba rakete dalekog dometa u aprilu. SAD, Kanada, Francuska, Nema~ka, Italija, Japan, Rusija i Velika Britanija objavili su deklaraciju o rezultatima dvodnevnog samita koja obuhvata saop{tewe o zabrinutosti G8 zbog severnokorejskog nuklearnog programa,

ukqu~uju}i program oboga}ivawa uranijuma. „Mi potvr|ujemo nameru da pozovemo Savet bezbednosti UN da preduzme akciju kao odgovor na nove akte Severne Koreje kao {to su lansirawe balisti~kih raketa i nuklearne probe”, navedeno je u deklaraciji. Severnokorejski dr`avni mediji nisu odmah odgovorili na upuzorewe G8, navodi AP. SB UN je uveo sankcije Severnoj Koreji posle prve nuklearne probe 2006. godine koje je poo{trio posle druge probe

2009. godine, u nadi da }e time naterati tu zemqu da obustavi programe proizvodwe nuklearnog oru`ja i balisti~kih raketa. Severna Koreja je po~etkom meseca zapretila da }e pove}ati svoj arsenal po svaku cenu. Ameri~ki predsednik Barak Obama je izjavio da su svetski lideri na samitu u Kemp Dejvidu u ameri~koj saveznoj dr`avi Merilend postigli napredak i u drugim me|unarodnim pitawima, ukqu~uju}i Iran i Siriju.

SNA @AN ZE MQO TRES PO GO DIO SE VER ITA LI JE

î ka {ka po li ci ja ~vr ste ru ke Î KA GO: Lideri NATO okupili su se u îkagu na samitu ove organizacije, a na skupu }e dominantna tema biti Avganistan. O~ekuje se da bude re~i i o buxetskoj {tedwi koja ne}e mimoi}i ni najve}i vojni savez na svetu. Na samitu u~estvovuju predstavnici 61 zemqe, kao i predstavnici Evropske unije, Ujediwenih nacija i Svetske banke. Ameri~ki predsednik Barak Obama je prvo imao sastanak sa avganistanskim liderom Hamidom Karzaijem. Gosti samita - bilo da su na radnom sastanku ili obroku - bi}e potpuno nedostupni za anti-NATO demonstrante koji su ve} zapo~eli okupqawa u îkagu, po{to }e izme|u wih biti fizi~ka „zona bezbednosti”, uz hiqade ~ika{kih policajaca, poznatih po politici „~vrste ruke”.Policija je dobila opremu vrednu oko milion dolara da bi se uspe{no izborila sa protestima. je da gleda u budu}nost. “Onu budu}nost u kojoj integracija u EU I NATO predstavqaju uto~i{te za napredak i bezbednost”, ocewuje Kup~an. On isti~e da odluka o tome leì na gra|anima Srbije, ali dodaje da vlada moè da pokrene to pitawe i da pozitivno uti~e na raspoloèwe javnog mnewa. Potpuno druga~iji stav ima potpredsednik Kejto instituta Ted Karpenter, koji kaè da Srbija ne bi dobila skoro ni{ta ulaskom u NATO savez. “NATO je {upqa {koqka, institucionalni dinosaurus preostao iz vremena Hladnog rata”, navodi Karpenter u razgovoru sa dopisnikom Tanjug a, i dodaje da bi ulaskom u Alijansu Sr-

bija samo preuzela obavezu da po{aqe svoje trupe na Bliski istok i druga mesta gde Va{ington vojno interveni{e. On smatra da }e pro}i godine dok Srbija ne prevazi|e animozitet prema NATO savezu zbog intervencije 1999. godine, kao i da, s druge strane, i daqe ne postoji potpuno poverewe prema Srbiji. “[to du`e Srbija bude bila stabilna demokratska dr`ava, to }e se nepoverewe i neistine o Srbiji smawivati, ali }e to biti dug proces”, ocewuje Karpenter. On zakqu~uje da bi, ako vlasti u Srbiji donesu odluku o pristupawu NATO, o tome kona~nu re~ trebalo da daju gra|ani na referendumu.

Na pad na kon voj u Av ga ni sta nu KA BUL: Najmawe dvoje dece i dva vojnika NATO-a su ubijena, a nekoliko civila je raweno u napadu na konvoj Alijanse na jugu Avganistana, saop{tila je misija u Kabulu. Dva pripadnika ISAF-a (Me|unarodnih snaga za pru`awe pomo}i) poginula su u napadu pobuwenika na jugu Avganistana”, saop{tila je Misija NATO-a, ne navode}i vi{e detaqa. Istovremeno je policija provincije Uruzgan saop{tila da je u tom napadu ubijeno najmawe dvoje dece, a nekoliko civila raweno. „U samoubila~kom bomba{kom napadu na konvoj ISAF-a u glav-

nom gradu Tirin Kot ju~e ujutro je ubijeno dvoje dece, a nekoliko civila je raweno. I Misija ISAF je pretrpela gubitke”, navedeno je u saop{tewu policije. Napad na konvoj Alijanse do{ao je u trenutku dok se lideri zemaqa ~lanica NATO-a okupqaju na samitu u ^ikagu, ~ija }e jedna od centralnih tema biti povla~ewe wegovih 130.000 vojnika iz Avganistana do kraja 2014. godine, naveo je Frans pres. Prema navodima agencije, najmawe 162 pripadnika Misije ISAF su ubijena u Avganistanu od po~etka godine.

Krov fa bri ke usmr tio rad ni ke BO LO WA: U zemqotresu ja~i- je domove i iza{li na ulice, a ubrne 5,9 stepeni Rihtera u Italiji zo je usledio i drugi, tako|e snapoginulo {est osoba, a 50 povre- `an potres, ja~ine 4,1 stepeni Rih|eno. Epicentar potresa bio je 35 terove skale. kilometara severozapadno od Bolowe na dubini od deset kilometara, prenosi AFP. Kako su javili italijanski mediji, poginula su dva radnika na koje je pao krov u fabrici za proizvodwu keramike Sant Agostino, dok su jo{ dvojica stradala u istom mestu. Jedan radnik se vodi kao nestao. Jo{ dve `ene preminule su od posledica {oka pretrpqenog zbog zemqotreSru{ena crkva u Ferari sa. Strahuje se da }e broj `rtava U oblasti koje je pogodio zerasti po{to ima zatrpanih qudi u mqotres, nalaze se brojne spasisru{enim zgradama. Stanovnici la~ke ekipe koje poku{avaju da iz Bolowe su u strahu napustili svo- ru{evina izvuku povre|ene ili

Uhap {e ni zbog na pa da RIM: Italijanska policija ispituje dvojicu osumwi~enih za prekju~era{wi bomba{ki napad na {kolu u Brindiziju u kojem je poginula jedna 16-godi{wa u~enica, prenosi list „Korijere dela Sera”. „Policija prati trag na osnovu kojeg je u pitawu teroristi~ki napad”, navodi list na svom sajtu, prenosi AFP. Osumwi~eni su „identifikovani zahvaquju}i snimcima bezbednosnih kamera” postavqenih u blizini sredwe {kole gde se ju~e dogodila eksplozija. Jedan od osumwi~enih je biv{i vojnik koji je stru~wak za elektroniku, navodi list pozivaju}i se na lokalni portal „Brindizireport”. Policija je, tako|e, pretresla stanove osumwi~enih, dodaje se na sajtu. Italijanski tu`ilac Marko di Napoli izjavio je da najverovatnija hipoteza o napadu u Brindiziju je da se radi o „individualnom i izolovanom ~inu”.

eventualno poginule osobe. O{te}ene su i poznate istorijske znamenitosti, prenose svetski mediji. Prvi televizijski snimci pokazuju i da je sru{en deo jedne istorijske tvr|ave. Hiqade qudi napustile su svoje domove u panici u Bolowi, Modeni, Veroni, Ferari i Rovigu. Po{to je prvi potres pratilo je jo{ nekoliko naknadnih, tako|e sna`nih lokalni gradona~elnici nalo`ili su stanovni{tvu da se ne vra}aju u ku}e po{to su mogu}i novi potresi. Posledwi razoran zemqotres ja~ine 6,3 stepeni Rihtera zabele`en u Italiji dogodio se 2009. u gradu Akvila kada je poginulo 300 qudi, podsetio je Rojters.

PRED SED NIK EVROP SKOG SA VE TA

Rom poj: EU kqu~ na za bez bed nost BRI SEL: Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompoj kaè da su EU i NATO partneri i da wihove misije na Zapadnom Balkanu, u Avganistanu i Somaliji zajedni~ki deluju. Rompoj je pred samit NATO-a u îkagu rekao da je uloga EU od kqu~nog zna~aja za evropsku bezbednost. „Pre svega, Evropa je zbog svog sveobuhvatnog pristupa, od trgovine razvoja do spre~avawa sukoba i upravqawa krizom, u dobroj poziciji da odgovori na dana{we sloène bezbednosne izazove”, rekao je Van Rompoj. Rompoj je naveo da vojne misije EU, koje deluju pod patronatom Zajedni~ke bezbednosne i odbrambrene politike, deluje „rame uz rame” sa NATO na Zapadnom Balkanu, u Avganistanu i u borbi protiv pirata u vodama Somalije. Sa druge strane, on je priznao da izdvajawa za odbranu evropskih ~lanica NATO nisu adekvatna, i istakao da treba spojiti resurse kako bi se smawili tro{kovi i pove}ala efikasnost. „To se posebno odnosi na problem dopuwavawa goriva u vazduhu, koji je do{ao do izraàja tokom operacije u Libiji”, rekao je Van Rompoj. Predsednik Saveta EU je zakqu~io da je EU posve}ena strate{kom partnerstvu sa NATO i da treba produbiti dijalog u ciqu poboq{awa saradwe.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YU LI JEN ASAN@ Osniva~ „Vikiliksa” Xulijen Asan` ima realne {anse da osvoji mandat u gorwem domu parlamenta u rodnoj Australiji, ako ostvari plan o kandidovawu na izborima, pokazali su reazultati jedne ankete. Rezultati istra`ivawa javnog mwewa, koje je sprovela agencija vladaju}e Laburisti~ke stranke pokazali su da bi 25 odsto anketiranih glasalo za Asan`a. On se nalazi u ku}nom pritvoru u Velikoj Britaniji.

AB DEL BA SET ME GRA HI Bomba{ osu|en za ru{ewe Pan- Amovog aviona 1988. godine iznad Lokerbija u [kotskoj, Abdel Baset Megrahi, preminuo je ju~e u 60. godini, saop{tio je wegov brat. Megrahi je preminuo u svom domu posle dugogodi{we borbe sa rakom. Megrahi je 2001. godine osu|en za postavqawe bombe u Pan Amov avion pri ~emu je poginulo 270 qudi, od ~ega 11 `iteqa ovog grada na koji je pala sru{ena letelica.

FRAN SOA OLAND Novi {ef francuske Fransoa Oland se u razgovoru sa predsednikom Barakom Obamom zalo`io za politiku o`ivqavawa i privrednog rasta koja treba da bude pridodata merama {tedwe kako bi bio re{en problem du`ni~ke krize. „Privredni rast mora da ostane prioritet. Obojica smo ube|eni da Gr~ka treba da ostane u zoni evra”, izjavio je Oland.

Oènio se osniva~ „Fejsbuka” Mark Zakerberg PALO ALTO: Osniva~ i generalni direktor najve}e dru{tvene mreè ne svetu, Fejsbuk, Mark Zakerberg oènio se svojom dugogodi{wom devojkom Prisilom ên. Par se ven~ao na ceremoniji u Zakerbergovoj ku}i u Palo Altu u Kaliforniji, {to je bila kruna na va`na de{avawa u ìvotima to dvoje mladih qudi u sedmici na izmaku. ênova (27) je u ponedeqak diplomirala medicinu, a Zakerberg je proslavio 28. ro|endan. Gosti na ven~awu su verovali da dolaze na proslavu povodom toga {to je ênova diplomirala, ali ih je mladi par iznenadio ven~awem, objavili su svetski mediji. Burmu, jednostavan prsten sa rubinom, dizajnirao je Zakerberg li~no. Par se upoz-

Mark Zakerberg i Prisila ^en

nao pre devet godina na Harvardu gde je Zakerberg 2004. osnovao „Fejsbuk”. Kasnije su se preselili u Kaliforniju, gde se nalazi sedi{te „Fejsbuka”, a ^enova je studirala medicinu na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku. Sa vi{e od 900 miliona registrovanih korisnika, Fejsbuk je kao najve}a dru{tvena mre`a ne svetu ove sedmice iza{ao na berzu, gde je vrednost kompanije procewena na 106 milijardi dolara, otprilike isto koliko vredi najve}i veb sajt za kupovinu na Internetu „Amazon” i vi{e od vrednosti jakih kompanija poput „Diznija”. Po lestvici svetskih milijardera koju sastavqa agencija ekonomskih informacija Blumberg, Zakererg se na{ao na 29. mestu i bogatiji je od osniva~a „Gugla” Sergeja Brina i Larija Pejxa, koji su odmah iza wega.

balkan

dnevnik

SLOVENIJA

U PADU SPORTSKOG AVIONA U ZALU@ANIMA KRAJ BAWALUKE

Oteli gazdu zbog neispla}enih plata QUBQANA: Slovena~ka policija uhapsila ~etiri dràvqanina BiH koja su, zbog nespla}enih plata, otela vlasnika firme, Austrijanca slovena~kog porekla. Slovena~ka policija je u subotu uhapsila ~etiri dràvqanina BiH, zbog sumwe da su u petak, 18. maja, u Austriji otela dràvqanina Austrije slovena~kog porekla. Oteti je star 32 godine i vlasnik je gra|evinskog preduze}a. On je do{ao na benzinsku pumpu u Austriji, u Filahu, gde je trebalo da se na|e sa svoja ~etiri radnika i tada je bio otet. Policiju je o otmici obavestila wegova èna, zbog

ponedeqak21.maj2012.

toga {to joj se nije javqao na telefon, ali su je pozvali otmi~ari i zapretili joj da }e ga odvesti u BiH ukoliko im ne bude isplatio plate koje im je dugovao, odnosno 30.000 evra. Nakon toga je policija stupila u kontakt sa otmi~arima sa kojima je zapo~ela pregovore i dogovoreno je da }e otetog predati policiji za tra`enu otkupninu dugovanih plata. Umesto toga slovena~ka policija uspela je da locira otima~e i da ih pohapsi, a otetog oslobodi. On je predat austrijskoj policiji. Otmi~ari su, ina~e, boravi{te imali u Sloveniji.

Poginuli pilot, instruktor i tri mladi}a BAWALUKA: Pet osoba poginulo je u padu sportskog aviona u Zalu`anima kod Bawaluke, na stazi za automobilske trke, javili su bawalu~ki mediji.

Navodi se da su stravi~ni prizor pada aviona posmatrali roditeqi, rodbina, kao i voza~i motora, koji nedeqom na stazi voze trke.

saop{titi ta~an uzrok pada aviona. De`urni tu`ilac Hana Vrawe{evi} potvrdila je novinarima da je u nesre}i poginulo pet

Ministar unutra{wih poslova Republike Srpske Stanislav ^a|o izjavio je da se posledwa nesre}a dogodila 1974. godine. „Nikada nije bila ovolika

GR^KA

Parlament ~eka nove izbore ATINA: Predsednik Gr~ke Karolos Papuqas raspustio je u subotu parlament izabran 6. maja i raspisao nove izbore za 17. jun.

Karolos Papuqas

Predsedni~ki dekret, kojim je raspu{ten parlament i raspisani

novi izbori, „oka~en” je ispred zgrade parlamenta koji je zasedao u ~etvrtak i odr`ao samo dve sednice i tako postao najkra}i parlament u novijoj gr~koj istoriji, navodi AP. Na izborima 6. maja najvi{e glasova je osvojila konzervativna Nova demokratija, ali je dobila samo 18,85 odsto glasova, odnosno 108 od ukupno 300 poslani~kih mandata. Razgovori o formirawu koalicione vlade su propali zato {to su dve levi~arske partije odbile da u~estvuju u woj. Krwi parlament i veliki pad popularnosti stranaka koje su podr`ale sporazume Gr~ke sa kreditorima doveli su u pitawe opstanak Gr~ke u evrozoni.

Alpinista poginuo na Velebitu ZAGREB: Prilikom pewawa na stenu Ani}a kuk na podru~ju nacionalnog parka „Paklenica” na Velebitu, jedan ameri~ki alpinista je poginuo, a drugi je te{ko povre|en u padu. [ef Gorske slu`be spasavawa (G[) Vinko Prizmi} izjavio je da su informaciju o nesre}i dobili sino} i da su u akciju spasavawa krenula 25 pripadnika slu`be i lekar. Te{ko povre|enog alpinistu su izvla~ewem po steni doveli do vozila Hitne pomo}i, pa je tokom no}i stigao do zadarske bolnice. Posle uvi|aja, pripadnici GSS-a izvukli su i telo poginulog alpiniste. Prema re~ima Prizmi}a, radi se o klasi~noj alpinisti~koj nesre}i, odnosno padu sa 30 metara visine.

CRNA GORA

Svaki ~etvrti Crnogorac u politici PODGORICA: Od oko 450.000 punoletnih Crnogoraca, wih 120 hiqada ima ~lansku kartu neke politi~ke partije, {to zna~i da je svaki ~etvrti strana~ki anga`ovan Prema podacima koje su dostavili predstavnici parlamentarnih stranaka, ubedqivo najvi{e ~lanova ima Demokratska partija socijalista - oko 100.000 gra|ana, objavio je list „Dan.”. Pretpostavqa se da posle DPS-a najvi{e ~lanova ima najja~a opoziciona stranka - Socijalisti~ka narodna partija, ali iz te partije „Danu” nisu `eleli da saop{te broj svojih registrovanih ~lanova. Socijaldemokratska partija SDP ima oko 8.000 registrovanioh ~lanova, Pokret za promene 7.000, a Nova srpska demokratija NOVA 6.000.

Pink Panter stigao ku}i PODGORICA, TOKIO: Jedan Crnogorac, za kojeg se sumwa da pripada me|unarodnoj kriminalnoj bandi Pink Panter, specijalizovanoj za kra|u skupog nakita, preba~en je iz Japana u Crnu Goru gde }e mu se suditi za kra|u nakita u Tokiju 2007. godine, saop{tila je japanska policija. Radovan Jelu{i} je osumwi~en da je kao sau~esnik, „neutralisao” ~uvara radwe u luksuznom delu Tokija, tako {to ga je isprskao suzavcem i bacio na pod. Tokom te kra|e uzet je nakit vredan oko 2,8 miliona, navela je policija. Jelu{i} (41) uhap{en je u maju 2010. godine u Italiji zbog posedovawa la`nog hrvatskog paso{a. „Osumwi~enom treba da se sudi u Crnoj Gori, a Japan je tra-

`io da se u wihovo ime on kazni”, rekao je portparol japanske policije u Tokiju. Wegov sau~esnik Rifat Haxiahmetovi} preba~en je iz [panije u Japan 2010. godine. On je zbog drugih kriminalnih dela osu|en u septembru 2010. godine u Japanu na 10 godina zatvora. Posle toga je podneo `albu. Banda „Pink Panter”, ~iji su ~lanovi prete`no s podru~ja biv{e Jugoslavije, osumwi~ena je da je ukrala vi{e od 250 miliona evra nakita u posledwih nekoliko godina. Ime bandi dali su engleski policajci posle nekoliko kra|a u Londonu i posebno kra|e roze dijamanta sakrivenog u kutiji za kozmeti~ku kremu kao u ~uvenom filmu „Pink Panter” ameri~kog rediteqa Blejka Edvardsa.

Avion pao odmah po poletawu

O~evici tvrde da se avion sru{io odmah posle poletawa. Prema prvim nepotvr|enim informacijama, poginuli su pilot aviona, instruktor i tri mladi}a koji su zavr{ili obuku za padobrance, a danas je trebalo da izvedu prvi skok. Tako|e prema nepotvr|enim informacijama, svi nastradali su mla|e `ivotne dobi, od 18 do 32 godine.

Aparati za ga{ewe nisu funkcionisali

Svi oni su, kako se navodi, odmah pritr~ali da pomognu nastradalim, ali aparati za ga{ewe po`ara nisu bili u funkciji. Na lice mesta stigi su vatrogasci, ekipe Hitne pomo}i, kao i direktor policije Republike Srpske Gojko Vasi}. Predstavnici bawalu~kog Okru`nog tu`ila{tva i policije Republike Srpske nekoliko sati posle nesre}e nisu mogli

osoba. „Trenutno se vr{i uvi|aj i za sada nemamo ta~an uzrok nesre}e”, kazala je Vrawe{evi}eva. Po izjavama o~evidaca, avion „cesna’, vlasni{tvo Aero kluba Bawaluka, sru{io se samo par minuta posle poletawa, a ta~an uzrok nesre}e trebalo bi da bude poznat nakon {to na lice mesta stignu predstavnici Direkcije za civilno vazduhoplovstvo BiH.

tragedija. Bitno je da se utvrde uzroci kako se ne bi ponovila”, rekao je ^a|o, koji je sa direktorom policije RS Gojkom Vasi}em stigao na mesto nesre}e Portparolka MUP-a Republike Srpske Mirna [oja je navela da se avion sru{io u 14.10 ~asova. O~evici tvrde da se avion sru{io odmah posle poletawa i da se nakon pada zapalio, prenose bawalu~ki mediji.

HDZ JU^E BIRAO NOVO RUKOVODSTVO STRANKE

Kosorova optuìla SDP za poku{aj ru{ewa vlade ZAGREB: Na zasedawu sabora doskora vladaju}e, a sada najve}e opozicione stranke u Hrvatskoj - HDZ ju~e se birao predsednik i novo rukovodstvo stranke. Podnose}i izve{taj, Jadranka Kosor, koja jebila i jedan od kandidata za najvi{u strana~ku funkciju, rekla je da je nakon ostavke wenog prethodnika Ive Sanadera zatekla te{ku finansijsku situaciju. Kosorova je rekla je da je wena vlada od 1. jula 2009. morala da donosi te{ke odluke jer je nakon Sanaderove ostavke zatekla te{ku materijalnu situaciju, optuìv{i svog prethodnika za lo{e vo|ewe stranke, ali i poku{aj strana~kog udara 3. januara 2010. godine. Ona tvrdi da je 2009. godine smawila buxet za milijardu evra, iako su rebalansom buxeta koji je wena vlada sprovela 2009. godine rashodi porasli skoro milijardu kuna (133 miliona evra). Kosor je optuìla, tada{wu opozicionu, a sada{wu vladaju}u koaliciju, predvo|enu Socijaldemokratskom partijom, za opstrukciju izmena ustava pre svega oko glasawa za dijasporu koja sada daje tri poslanika. Ona je SDP optuìla i za poku{aj ru{ewe vlade, ali i da stoji iza protesta u prole}e pro{le godine. Podsetila je na zasluge za ukidawe slovena~ke blokade i doprinos u pristupnom procesu EU.

Delegati su usvojili izmene statuta po kojima }e predsednika stranke birati svi ~lanovi, a ukinuta je odredba po kojoj su iz partijske evidencije brisani oni koji {est meseci nisu platili ~lanarinu.

Jadranka Kosor

Novog predsednika, zamenika predsednika, potpredsednike, predsedni{tvo i centralni odbor biralo je 2011 prisutnih od 2143 pozvana delegata. Za svako od rukovode}ih mesta ima vi{e kandidata. Delegati stranke birali su predsednika izme|u pet kandidata - Jadranke Kosor, Darka Milinovi}a, Tomislava Karamarka, Domagoja Ivana Milo{evi}a i Milana Kujunxi}a. Za zamenika predsednika su se kan-

didovali Andrej Plenkovi}, Drago Prgomet i Ante Sanader, za mesta {est potpredednika HDZ-a su podnete 24 kandidature, deset ~lanova predsedni{tva za {ta su se kandidovala 42 ~lana, kao i 25 ~lanova Cen-

Tomislav Karamarko

tralnog odbora. Me|u posledwima svoje kandidature predali biv{i ministar policije Tomislav Karamarko, koga mediji smatraju favoritom u trci, i Jadranka Kosor, aktualna {efica stranke. Svako od kandidata za predsednika imao je deset minuta za predstavqawe i to po abecednom redu. Mogu}nost obra}awa ima}e samo pobednik, a svim je delegatima, pa i kandidatima, omogu}eno u~e{}e u raspravi

koje je ograni~eno na pet minuta. Zanimqivo je pravilo da }e u slu~aju da dva kandidata imati isti broj glasova pobediti, odnosno biti izabran, onaj kome je po~etno ili drugo slovo slovo prezimena ni`e u abecedi, pa bi tako Kosorova imala prednost pred Karamarkom. Program Kosorove zasniva se na za{titi Hrvatske kao socijalne dr`ave, za{titi hrvatskih veterana, imena osniva~ka stranke Frawe Tu|mana, hri{}anskih vrednosti, a velika pa`wa daje se i ekonomskim pitawima i podsticawu razvoja privrede. Karamarko, biv{i ministar unutra{wih poslova koji je u HDZ u{ao pro{le jeseni smatra da se „HDZ treba vratiti svojim korenima”, ali i pro}i katarzu te postati savremena evropska stranka, jer Hrvatska ulazi u EU. Delegati bi na saboru trebalo da prihvate izmene i dopune strana~kog statuta po kojima bi se budu}i predsednik stranke birao po sistemu „jedan ~lan jedan glas”. Jadranka Kosor je za predsednicu HDZ-a aklamacijom izabrana na op{tem saboru HDZ-a 4. jula 2009., nakon {to je wen prethodnik Ivo Sanader 1. jula dao ostavku na mesto premijera i {efa stranke. Sanader koji je na mestu {efa HDZ-a bio od 2000. do 2009, imenovan je za po~asnog predsednika HDZ.

Dve osobe umrle od trovawa biqkom mrazovac ZAGREB: U Hrvatskoj su zbog trovawa biqkom mrazovac umrla dva mu{karca, jedna èna je u kriti~nom stawu, a u bolnicama se nalazi vi{e qudi koji su jeli tu biqku, misle}i da se radi o medve|em luku, odnosno sremu{u. Biqku mrazovac, koja sadrì otrov „kolhicim”, jedan od preminulih mu{karaca brao je na {irem podru~ju Crikvenice kod Rijeke, a drugi kod Vara`dina na severu Hrvatske. U Rijeci je hospitalizovano ~ek {est osoba, od kojih je jedna èna u kriti~nom stawu. Neki od pacijenata su pu{teni ku}ama, a zebeleèni su blaì oblici tro-

vawa koji nisu zahtevali hospitalizaciju i to uglavnom kod ~lanova familije za koje lekari pretpostavqaju da su pojeli mawe koli~ine otrovne biqke. Prema re~ima lekara, zdravstveni problemi pacijenata su razli~iti, od problema sa jetrom do usporenog disawa. Kao simptomi trovawa navode se bolovi u `elucu, gr~evi, proliv, povra}awe, grebawe u grlu, mu~nina, krvavo mokrewe, dehidracija i kolaps organizma. Smatra se da pet do sedam grama „kolhicima”, za koji ina~e nema protivotrova, prouzrokuje smrt.

Medve|i luk, odnosno sremu{, veoma je popularna samonikla biqka koja se bere u ovo doba godine, a osim za hranu zbog arome belog luka, koristi se za le~ewe brojni smetwi - ka{qa, upale `elu~ane sluznice, upale be{ike, ko`nih bolesti i kao prevencija od sr~anog udara. Mo`e se na}i i na pijacama po ceni od 10 kuna (1,33 evra), a oni koji ga prodaju tvrde da znaju {ta beru. Lekari i poznavaoci biqa isti~u da li{}e medve|eg luka li~i na li{}e ina~e otrovnih |ur|evka i mrazovca, ali da za razliku od li{}a te dve biqe, ono miri{e na beli luk.

de^Ji dnevnik

ponedeqak21.maj2012.

Dr vo mog de tiw stva

Pro le }e

va ko de te svo jom ra do zna lo {}u pro na |e ku tak gde sa wa ri i hra ni svo ju ma {tu. Ta ko je i sa mnom. ^e sto sam do la zio kod de de na se lo i ta da bih po seb no vo leo da slu {am pri ~e o sta rom ora hu. De {a va lo bi se da ve li ka nu bu dem i drug, pa bi smo, ka ko to ina ~e dru go vi ra de, raz go va ra li i o te ma ma ko je bi po sle osta le kao taj ne. On bi mi {u meo, uz di {u }i od pri ti ska go di na, a ja sam ga pod mla |i vao svo jim de~ jim zgo da ma. Ve li ke, sna `ne, gra ne {to su sta ja le pa ra lel no sa tlom, bi le su pra vi ma mac da se pop nem i sed nem na jed nu od wih, ali ni sam to ~i nio, bo je }i se da }e se gra na od lo mi ti. One ver ti kal ne, stre me vi so ko i ~i ni se da ce pa ju ne be ski svod. Ne znam da ob ja snim ka da je za go net ni ji. Da li on da ka da svo jom ve li ~an stve nom le po tom, kao ka kav sta si ti vi tez, oma mqu je opoj nim mi ri som svog mla dog li {}a u pro le }e? Taj opo ri mi ris ma mi, zo ve ose, p~e le, pti ce da sle te na we ga kao oma |i ja ni neo bi~ nim, sa mo we mu svoj stve nim, mi ri som. Ili le ti, ka da bi li sto vi bi li jo{ ~vr {}i, a ze le ni plo do vi bi se kri li me |u li sto vi ma, ima ju }i istu bo ju? Ta da bi smo se

Pro le }e je sre }a, za de cu naj ve }a.

Na li va di lep tir le ti i sme {i se ra do snoj de ci.

U gu stoj {u mi vi si ba ba se ja vqa i zum bul se pla vi u ze le noj tra vi.

De ca po ru ~u ju apri lu da nam vra ti pro le }e u svi lu.

Ta ma ra Ami xi}, III-1 O[ „Vuk Ka ra xi}” No vi Sad

dnevnik

c m y

mo ji dru ga ri sa se la i ja ~e sto igra li u hla du ora ha. Me sto pod ora hom ~e sto bi na la zi la i ba ka iz su sed ne ku }e. @i ve la je sa ma, a ì vot joj ni je po da rio mo} go vo ra. ê sto bi se is pod kro {we za ~u li we ni ~ud ni zvu ci, ko je ni ko ni je raz u meo. A orah - be {e mu dar. Sa mo ju je slu {ao, kao da je raz u me i pra {ta joj we nu za lu ta lu pa met. Da li on da ka da za bli sta je sen? Orah pro me ni sve ni jan se ù te bo je - od zla ta ste do bo je r|e. On da opa do {e i ora si. Iz ~a u re „iz le go {e” se plo do vi, kao pi le iz ja je ta. Uzi mao sam oklo pe, a ru ke bi mi po sta ja le tam ne i ni su se la ko mo gle opra ti. Po ma gao sam de di da po ku pi mo ora he i sme sti mo ih na ta van da bi se su {i li. A orah - po no san, ku }u je na pu nio ~u de snim je zgrom. Mo `da je zi mi naj taj no vi ti ji? Ogr nut be lim ogr ta ~em, li ~io je na sne `nog me dve da, ko ji spa va zim ski san. A u snu - opet no vo pro le }e, le to i je sen. Za jed no sa wim sa wa }u i ja i sme {ta ti uspo me ne u pri ~u o dr ve tu mog de tiw stva. Vik tor Si na di no vi}, VII-1 O[ „Va sa â ra pi}” Be li Po tok

Alek san dra @iv ko vi}, III-2, O[ „\u ra Jak {i}”, Ka}

Pe sma o ma mi Na {a dra ga ma ma ni kad ni je sa ma. Dva ve li ka si na ima, po no si se ona wi ma.

Sva ki dan nam ne {to ku va i kad spa va mo ona nas ~u va. Wen osmeh sja jan, wen po qu bac blag za ceo `i vot osta vio je trag.

Mi vo li mo na {u ma mu, ona svo ju de cu te {i, a na {e pro ble me sa osme hom re {i.

Da vid Ra di sa vqe vi}, III-3 O[ „Du {an Ra do vi}” No vi Sad

Jo va na Ka ra mar ko vi}, II raz red, O[ „Jo van Po po vi}”, Ba no {tor

Sve to lik Se ku li}, II-2, O[ „Stan ~i} Mi lan U~a”, Ku ma ne

Mo ja maj ka

o ja ma m a se zo v e Ines. Ona ima dvo je de ce. Ima braon o~i i ko su bo je ke ste wa. Vi so ka je i vit ka. Vo li da {e ta sa mnom i bra tom,a ako je to plo, ku pi nam sla do led. Obi~ no ide mo na Du nav, u Dvor sku ba {tu i u Cen tar. Kad smo kod ku }e, pra vi kro a sa ne, ~i t a kwi g u ili gle d a film. Za jed n i~ k o vre m e pro ve de mo u fo to gra fi sa wu ili sli ka wu. Ona je

ja ko dru `e qu bi va, stal no se dru `i sa ne kim. Vo li kad joj ne ko do |e. Pu no se sme je i du ho vi ta je. Stal no se bri ne o na ma. Mi slim da i woj te ba ma lo od mo ra jer pre vi {e ra di. Naj vi {e vo lim kad pra vi ko la ~e. Vo lim je naj vi {e. Za me ne je ona naj lep {a i naj bo qa ma ma na ovoj pla ne ti. Sta {a Po po vi}, III-1 O[ „23. ok to bar” Srem ski Kar lov ci

Kr sta ri li smo Du na vom i Ti som

ed nog pro hlad nog ju tra, moj raz red i u~i te qi ca, ukr ca li smo se na brod „Zlat no sr ce”. Ka da je brod is plo vio iz lu ke, upo zna li smo se sa na {im vo di ~em Da ~om. Kr sta re we je po ~e lo u~e wem. Vi de li smo le vu i de snu oba lu Du na va i po ~e tak je se ni na Fru {koj go ri. Ka da smo se pri bli `i li Ti si, vi de li smo we no u{}e i ve li ki sve to nik. Is kr ca li smo se u Ti te lu i kre nu li u obi la zak ovog ma log gra di }a na ba~ koj stra ni. Po pe li smo se na Ti tel ski breg, ko ji je vi sok oko 130 me ta ra nad mor ske vi si ne i naj vi {e br do je u Voj vo di ni. Po gled je bio fan ta sti ~an a pri ro da o~a ra va ju }a. U po vrat ku na brod po se ti li smo et no

Vi ju ga ju se li sto vi na pro zo ru mo me, ve} da ni ma gle dam i di vim se to me!

Jed no dr vo ve li ko, wi {u mu se gra ne, {u pqi ka vost u we mu, k’o o~i jed ne La ne!

Sto jim sa ti ma, da odem ne }u, ovo dr vo je li je po, i bu di mi sre }u!

ku }u ,u ko joj smo sa zna li mno go o sto lar skom i ko va~ kom za na tu i pr vi put vi de li ne ke sta re pred me te, ko je su ko ri sti li na {i pre ci. Ka da smo se vra ti li na brod i na sta vi li plo vid bu, ima li smo ùr ku i tak mi ~e wa. Ta mi ~i le su se i u~i te qi ce. Na {a u~i te qi ca je po be di la i na {oj sre }i ni je bi lo kra ja jer je na gra da bi la fan ta sti~ na. Vo zi li smo brod! To je bio su per ose }aj! Ka da se na {e kr sta re we za vr {i lo, bi la sam po ma lo tu `na, jer ova ko pre di van ose }aj jo{ ni sam do ì ve la. Mo ja pr va plo vid ba bro dom }e mi osta ti ne za bo rav na. Je le na Sa vi}, III-a O[ „Jo èf Ati la” No vi Sad

Dr vo s pro zo ra

Ve} u ka sne sa te, jo{ sto jim i gle dam, ni kom u so bu da u|e ne dam!

Do {lo vri je me da se bu de, mo je o~i otvo re ne sto je... Mi slim da }e do vje ka, li sti }e da bro je!

Mi lo{ Jol ~i} i Bran ko Sa vi}, IV-2, O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, Hrt kov ci

An |e la Dra go vi}, VII-1 O[ „Da {o Pa vi ~i}” Her ceg No vi

STUdenTSki dnevnik

dnevnik NA POQOPRIVREDNOM SAJMU UVEK POSLA I ZA STUDENTE

Uru ~e we na gra da naj bo qi ma na UNS-u

Zlat ni rud nik za yepa rac Oni ko ji to kom stu dent skih da na è le da ima ju i svoj di nar okre }u se raz li ~i tim po slo vi ma, a po seb no ih ob ra du ju oni na ko ji ma se za ne ko li ko sa ti ili da na mo è za ra di ti so lid na su ma. Na taj na ~in ni su pri mo ra ni da stal no tra è pa re od svo jih ro di te qa, a i po sao ih ne ome ta u po la ga wu is pi ta. De voj ke naj ~e {}e tra è da bu du ho ste se ili pro mo ter ke, dok mom ci ~e sto ra de u obez be |e wu, a po pu lar no

ponedeqak21.maj2012.

Sve ~a na do de la na gra da stu den ti ma Uni ver zi te ta u No vom Sa du za po stig nut uspeh u {kol skoj 2010/2011. go di ni bi }e odr `a na su tra u 12 ~a so va u am fi te a tru Teh no lo {kog fa kul te ta, Bu le var ca ra La za ra 1. Na sve ~a no sti }e bi ti uru ~e ne na gra de naj bo qim stu den ti ma fa kul te ta, iz u zet ne na gra de za za vr {e ne stu di je, iz u- zet ne na gra de za uspeh u to ku stu di ra wa, na gra de za vr hun ske re zul ta te u umet no sti, na gra de za vr hun ske re zul ta te u spor tu, na gra de „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn“ i iz u zet ne na gra de za na u~ ni i stru~ ni rad. Naj bo qi stu dent Uni ver zi te ta je Ne ma wa Ra ki }e vi} s FTN-a.

za fa kul tet, a deo sku pqam za pro gram „Work and tra vel„. Sla |a na Alek si}, ap sol vent ki wa bi o lo gi je: – Ra dim ~e ti ri go di ne kao ho ste sa, ve o ma sam za do voq na jer je po sao di na mi ~an i upo zna jem do sta qu di. Na rav no, mo gao bi bi ti bo qe pla }en. Od pa ra ko je za ra dim na saj mu ku pi }u ne {to se bi, ni {ta kon kret no. Vo lim da imam svo ju za ra du i da ne uzi mam od ro di te qa.

Nov ~a ne na gra de do de qu ju se naj bo qim stu den ti ma fa kul te ta, di plo mi ra nim stu den ti ma, za uspeh u to ku stu di ja, za vr hun ske re zul ta te u umet no sti i spor tu, kao i la u re a ti ma pri zna wa „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn”. Stu den ti ma do bit ni ci ma vi {e na gra da ko je pra te i nov ~a ne su me, uru ~u je se sa mo je dan iz nos, i to za onu na gra du gde je pred vi |en ve }i iz nos. Ovo se ne od no si na do bit ni ke na gra de „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn“, na gra du za vr hun ske re zul ta te u spor tu i na gra du za vr hun ske re zul ta te u umet no sti, ko je se do de qu ju u nov ~a nom iz no su bez ob zi ra na dru ge nov ~a ne na gra de ko je stu dent pri ma. A. Va.

PRVO UNIVERZITETSKO PRVENSTVO SRBIJE U RAFTINGU

Be o grad ske „di fov ke” idu na Svet sko pr ven stvo Ma ri na Re wo

Sla |a na Alek si}

Oqa Ma ru {i}

Mi len ko Ugqe {i}

je i de qe we le ta ka, na uli ci ili po po {tan skim san du ~i }i ma. Ovo go di {wi Me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam u No vom Sa du, odr `an pro {le ne de qe, bio je pra vi zlat ni rud nik za stu den te. A ne ko li ko wih ta da smo pi ta li {ta ra de i ka ko su za do voq ni po slom na saj mu. Ma ri na Re wo, stu dent ki wa ~e tvr te go di ne bi o lo gi je: – Ra dim kao ho ste sa a tim po slom se ba vim go di nu i po. Ra dim i u so la ri ju mu, ka fi }u, kao i pro mo ci je po mar ke ti ma da bih za ra di la ko ji do dat ni di nar. Ni sam uvek za do voq na pla tom, ne kad je bo qa, ne kad lo {i ja. Ra dom na ovom saj mu sam za do voq na jer po sao ba{ i ni je te `ak a pa re su so lid ne. Po tro {i }u ih na kwi ge

Oqa Ma ru {i}, stu dent ki wa dru ge go di ne pra va: – Na saj mu sam ho ste sa, a ovaj po sao ra dim tri-~e ti ri go di ne i ve o ma sam za do voq na. Uglav nom sam ra di la pro mo ci je ci ga ra po klu bo vi ma, a u po ~et ku raz ne pro mo ci je po mar ke ti ma. Dru ga ri ce su pr ve po ~e le da se ba ve tim po slom pa sam ih sle di la. Pla tu }u po tro {i ti na le to va we ili na ne ku gar de ro bu. Mi len ko Ugqe {i}, stu dent dru ge go di ne in `e wer skog me nax men ta i eko no mi je: – Tre nut no sam obez be |e we, a ina ~e se pr vi put ba vim ovim po slom. Ma lo je pa ra, ali bo qe i{ta ne go ni {ta. Ve ro vat no }u ih po tro {i ti na iz la zak, ili na ne ki ko mad gar de ro be. A. Varga

Uni v er z i t et s ko pr v en s tvo Sr bi je u raf tin gu, pr vo po re du, odr à no je kod ka me no lo ma „Ostro vi ca„ u Si }e va~ koj kli su ri kod Ni {a, u okvi ru Evro ku pa u Raf tin gu ko ji or ga ni zu je Raf ting sa vez Sr bi je. U mu { koj kon k u r en c i j i u ukup nom pla sma nu pr vo me sto osvo j i l a je se n i o r s ka eki p a Voj ne aka de mi je s 898 bo do va, dru go eki pa Fa kul te ta spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa iz Be o gra da s 854 bo da, dok je tre }a eki pa [u mar skog fa kul te ta s 807 bo do va. U èn skoj kon ku ren ci ji za be le è na je ap so lut na do mi na ci ja ju ni or ske Raf ting eki pe be o grad skog Fa kul te ta spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa. Stu dent ki we Sne à na Mi lo {e vi}, Kse ni ja Ni ko li}, Mi le na Ma ti}, Ka ta ri na Pe tro ski, Na ta li We gi} i Ma ri ja na Ra do sa vqe vi} po be di le su u sve ~e ti ri di sci pli ne kao i u ukup nom pla sma nu s mak si mal nim sko rom od 1.000 bo do va. One su za be le ì le i na slov se ni or skog pr va ka dr à ve u raf tin gu u svim di sci pli na ma, ali i u ukup nom pla sma nu. Osvo ji le su i tre }a me sta u sve ~e ti ri di sci pli ne i u ukup nom pla sma nu na Evro ku pu. Za hva qu ju }i sjaj nim re zul ta ti ma, ta eki pa di rekt no se pla si ra la na Svet sko ju ni or sko pr ven stvo u raf tin gu, ko je }e se odr -

`a ti kra jem av gu sta na zah tev noj sta zi u ^e {koj. Or ga ni za tor Uni ver zi tet skog pr ven stva i su or ga ni za tor Evro ku pa – Ka te dra ve sla~ kih spor to va Fa kul te ta spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa Uni ver zi te ta u Be o gra du – us pe la je da oku pi osam uni ver zi tet skih eki pa s dva uni ver zi te ta i ~e ti ri fa kul te ta. For mi ra we

sek ci ja raf tin ga na raz li ~i tim fa kul te ti ma, or ga ni za ci ja ra da i tre nin ga tra ja la je ne ko li ko me se ci, da bi od 11. do 13. ma ja u Ni {u na stu pi le eki pe fa kul te ta spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa iz Be o gra da i Ni {a, [u mar skog fa kul te ta i Voj ne aka de mi je. Ovo tak mi ~e we je po ~e tak {i reg pro jek ta Ka te dre ve sla~ kih spor to va be o-

Me |u na rod na let wa {ko la bi o fi zi ke

PODR[KA STUDENTIMA IZ INOSTRANSTVA

Kon kurs za „Mre ù dru ga ra” Do su tra je otvo ren kon kurs za „Mre ù dru ga ra” („Buddy net work„), ko ji je ras pi sa la Kan ce la ri ja Uni ver zi te ta u No vom Sa du za me |u na rod nu sa rad wu. U pi ta wu je mre à do ma }ih stu de na ta vo lon te ra ko ji pru à ju po dr {ku stran ci ma ko ji stu di ra ju u No vom Sa du. Za da tak stu den ta „dru ga ra” je da po po tre bi bu de na ras po la ga wu stra nom stu den tu pre we go vog do la ska u No vi Sad, da po mog ne pri li kom upo zna va wa kam pu sa, gra da, i pru ì mo ral nu po dr {ku.

Da bi ne ko po stao ~lan ove mre `e, po treb no je da bu de ko mu ni ka ti van, da do bro go vo ri en gle ski je zik kao i da ra d i na ra ~ u n a r u, re d ov n o ko r i s ti elek tron sku po {tu i da je spre man da bar jed n om ne d eq n o odvo j i vre m e za stra nog stu denta. Ko na ~an broj vo lon te ra ko ji }e bi ti pri mqe ni jo{ ni je po znat bu du }i da se broj stra nih stu de na ta ko ji do la ze u No vi Sad iz go di ne u go di nu po ve }a va, pa ta ko i broj u~e sni ka mre `e. Pri jav nu do ku men ta ci ju, bi o -

gra fi ju i mo ti va ci o no pi smo na en gle skom, uve re we s fa kul te ta o sta tu su stu de na ta ili fo to ko pi ja pr ve stra ni ce in dek sa i stra ni ce s po sled wim ove re nim se me strom tre ba do sta vi ti po {tom ili li~ no do 22. ma ja na adre su: Uni ver zi tet u No vom Sa du, Kan ce la ri ja za me |u na rod nu sa rad wu, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, 21000 No vi Sad, ili imej lom na iva na_djo kvu cic @uns.ac.rs. Osta li de ta qi kon kur sa i pri ja ve mo gu se na }i na saj tu www.uns.ac.rs. A. J.

grad skog FSFV-a, Raf ting sa ve za Sr bi je i Pot ko mi te ta Svet ske raf ting fe de ra ci je za uni ver zi tet ski raf ting. Kraj wi ciq je ula zak raf tin ga kao spor ta u fa mi li ju uni ver zi tet skih spor to va (FI SU) i or ga ni za ci ja Svet skog uni ver zi tet skog pr ven stva u raf tin gu 2014. u Ni {u i 2016. go di ne u Ba wa lu ci. A. J.

Dru {tvo bi o fi zi ~a ra Sr bi je, uz po dr {ku In ter na ci o nal ne uni je za pri me we nu i ba zi~ nu bi o fi zi ku (IUPAB), or ga ni zu je, ~e tvr ti put, ~e tvo ro dnev nu Me |u na rod nu let wu {ko lu bi o fi zi ke u Be o gra du, od 30. av gu sta do 2. sep tem bra. Ovo go di {wa te ma je „Me to de o in ter fej su ne u ro he mi je i elek tro fi zi ke”. Su sret }e se odr `a ti u vi {e in sti tu ci ja, a na gla sak je na prak ti~ nim ve `ba ma i de mon -

stra ci ja ma teh ni ka. Or ga ni za ci ja IUPAB je obez be di la broj ne sti pen di je, a Bi o lo {ki fa kul tet u Be gra du do de qu je dva ESP-bo da po la zni ci ma [ko le. Stu den ti ili mla di is tra `i va ~i mo gu se pri ja vi ti do 1. ju la, a u~e {}e se pla }a 80 evra po po la zni ku. Oni ko ji na me ra va ju da se pri ja ve tre ba da po {a qu bi o gra fi ju na mzi vic @bio.bg.ac.rs. Vi {e in for ma ci ja mo `e se na }i na saj tu www.pmf.uns.ac.rs. A. J.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

ponedeqak21.maj2012.

c m y

GLOBUS / OGLASi

Само да проверим Фејс!

опов није могао да се стрпи приликом пљачке Интернет кафеа, па га је полиција убрзо ухапсила. Група неименованих младића ушла је у Интернет кафе у колум-

бијском граду Калима, правећи се да су муштерије. „El ti em po” пише да су онда извукли пиштоље, и од запослених тражили да им предају пазар. Док су радници испражњавали касу и џепове, један од лопова улоговао се на свој Фејсбук налог. Уместо да се, као сваки поштени лопов, излогује након пљачке, у журби је оставио отворен свој профил, на којем је полиција пронашла све неопходне податке да би га идентификовала и лоцирала. Он и његови саучесници су ухапшени после неколико сати.

Фе ра ри на пе да ле!

устриј ски умет ник Ханс Лен ге дер је по узо ру на цр та ни филм „Флин стонс”, на пра вио је Фе ра ри ко ји не по кре ћу сто ти не коњ ских сна га већ ње го ве две но ге на пе да ла ма. Угла ђе ног ди зај на и ка ро се ри је офар ба не у цр ве ну бо ју, ње гов Фе ра ри на -

зван „Fahrradi Darfall FFX” из гле да им пре сив но. Хан сов Фе ра ри је уства ри оби чан би цикл на ко ји је мон ти ра на ла га на ка ро се ри ја ко ја нео до љи во под се ћа на лук су зни ауто мо бил. Аустри ја нац је свој ауто мо бил на пра вио од пла сти ке и ла га ног че -

Учитељице, каква је ово чоколада?

основној школи у Аустралији деци подељене чоколадице у облику пениса, груди, задњица и парова у заносу страсти. У основној школи у Вудберију, северно од Сиднеја, деца су на свечаности за Дан мајки добила поклон-пакетиће у којима су се налазиле и чоколадице. Када су поносне маме отвориле пакетиће,

имале су шта да виде - чоколадне задњице, груди, пенисе и приказе парова у сексуалним односима. „Запрепастила сам се. Није било ниједне чоколадице која није имала неке везе са сексом! Морала сам брзо да их склоним од деце”, рекла је Касандра Лејси, чија два сина иду у Вудбери Паблик школу. Управа школе „опрала” се изјавом да су пакетиће припремали родитељи за друге родитеље, и да школа није имала везе са њиховим садржајем. Председница Школског већа Џени Греј рекла је да је одговорна особа у управи те школе дала отказ због овог инцидента.

ли ка та ко да ње на укуп на те жи на из но си 100 ки ло гра ма, по кре ћу га са мо две пе да ле, али за то има чак 11 бр зи на. У из ра ди је уче ство вао чи там тим струч ња ка за ауто мо би ле и би ци кле, а за пра вље ње овог у пот пу но сти еко ло шког ауто мо би ла тре ба ло им је го дину да на.

Како да никад не изгубиш iPod

мериканац уградио четири магнета себи у руку да би могао стално да носи свој омиљени мп3 плејер. Дејв Хурбан, таттоо уметник из Њуфилда у Њу

Џерзију, одлучио се на екстреман корак како би његов iPod увек био уз њега. Он је хируршки себи уградио четири мала магнета у руку, која држе на месту његов iPod нано. Хурбан је своју „авантуру” овековечио и у снимку окаченом на Јутјуб. Упозорење - не гледајте снимак ако сте гадљиви!

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

ponedeqak21.maj2012.

Ve~iti bol i tugu unela je iznenadna smrt u `ivot tvoje majke koja te nikad ne}e pre`aliti.

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav sestri}u i bratu

29 dragom

POTREBNA RADNICA za rad u marketu sa iskustvom, kao trgovac - blagajnik. Telefon 064/813-8207. 53137 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 53126

KUPUJEM stare automobile do 200e, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33943, 063/84-85-495. 53050

Radoslav Strajni}

Radoslavu Strajni}u

Sestra Mikica sa porodicom.

U oku suza, u srcu ve~ita tuga. Neka te an|eli ~uvaju u miru i ti{ini. Tetka Du{a sa porodicom.

1959 - 2012. Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je sahrana 21. 5. 2012. godine, u 14 ~asova, na ka}kom grobqu. O`alo{}ena majka Danica. 53439

GODI[WI POMEN

Posledwi sestri}u

Aleksandar @ivkovi}

pozdrav

voqenom

Posledwi pozdrav najdra`em i jedinom bratu i uji

Posledwi pozdrav na{em voqenom tati i suprugu

Tetka Nada Ra~i} sa porodicom.

Oplemenio si svet svojim postojawem, dobrotom i po{tewem. Osta}e{ zauvek u na{im srcima. Tvoja sestra Sne`ana Nestorov sa porodicom.

53440

53442

Tvoji: Irena i Nikola. 53415

53443

Radoslavu Strajni}u

Radoslavu

Pro{la je godina u tugi, bolu i suzama od kad si nas napustio zauvek, Aco.

53444

Posledwi pozdrav dragoj teti

Radoslavu Strajni}u od: sina Momira, }erke Kristine i supruge Sne`ane.

53441

Posledwi pozdrav mojoj baki

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a mama i baka

Pava Pisarov ro|. Pejak iz Bege~a

Pavi Pisarov

ro|. Pejak

Sahrana je danas, 21. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Bege~u. Tuguju za wom: }erke Smiqana i Vera sa porodicama.

od: brata ^ikice sa porodicom iz Futoga.

Wena unuka, ista ona, Oqa.

53445

53446

53447

POMEN

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{e mile i drage mame i majke

21. 5. 1981 - 21. 5. 2012.

Vera Gari}

Vere Gari}

Mihajlo Popov Mika

ro|. Brodan 1925 - 2012.

ro|. Brodan 1925 - 2012. Ispra}aj je 21. maja 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Jasmina, zet Dragomir i unuka Severina.

Draga majka, uvek }e{ biti u na{im srcima. Vlada, Sowa i Tisa.

53435

53436

Posledwi pozdrav

53351

SE]AWE Dana 21. maja 2012. godine navr{ava se 10 godina od kako nije sa nama voqena supruga, majka i baka

Danas, 21. 5. 2012. godine navr{ava se sedam dana otkako si oti{ao od nas.

Milan Nikoli}

Sve ove godine u mislima i se}awima sa na{im dragim tatom, wegova deca Borislava i Katarina sa porodicama.

~ika Jovi

Milica Stoji~i} 1923 - 2012.

Uvek }e{ ostati u na{im srcima. Tvoji: sin Jovan, snaja Sawa, unuka Lara i Bosa. 53408

od Duletovih drugara.

Uvek }emo zaborava.

~uvati

Suprug Cvijo sa k}erkom, unucima i ostalom rodbinom. 53437

53141

08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.05

06.30 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 15.45 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.05

tv program

ponedeqak21.maj2012.

Потрошачки репортер Школски програм Зелени сат Вести Гимназијалци Документарни програм Кухињица Вести Знање имање Чари риболова Косо моја, косо бренована Вести Све(т) око нас Стара Паланка-врата бескраја Вести за особе са оштећеним слухом Академац Увек медаља Гимназијалци Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Документарни филм ТВ Дневник Марфијев закон Избори 2012. Војвођански дневник Злогласни атентати Марфијев закон Хроника 19. Међународног фестивала позоришта за децу у Суботици Један на један

Кухињица – мађ. Нови таблоид НС Жене на селу Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Мађарска народна музика Културни магазин (Јелен-лет) (мађ) Певана поезија 2012. 1.део (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак у село Танцуј,танцуј-фестивал словачке музике и фолклора, снимак Ева магазин (мађ) Културни магазин (мађ)(Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Биографије ТВ баштине

Кејт Мос

Биографије: Кејт Мос У свачијем животу постоје интересантни, тужни, радосни, па и необични и мистериозни догађаји који су вредни помена. Документарни серијал „Биографије” бави се личностима које су на било који начин, својим делима, постали познати у свету: глумци, певачи, спортисти, креатори, мајстори својих заната... (РТВ 2, 21.30)

06.30 07.30 08.00 08.30 09.45 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

08.02 08.13 08.40 09.10 09.24

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Вест укратко У огледалу Анали Бузди родитељ Улови трофеј Војвођанске вести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Анали Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Панонска хроника Глас Америке

09.45 09.50 10.20 10.45 11.15 12.20 12.50 13.48 14.15 14.45 14.59

Линда Блер

Дубоки сан Млада медицинска сестра почиње да ради за уваженог лекара, али ускоро открива да доктор примењује врло необичне методе психијатријског лечења. Улоге: Линда Блер, Тони Бонер, Кристин Амор Режија: Алек Милс (РТС 1, 01.05)

08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Серијски програм 10.05 Ленија 11.00 Вести 11.10 Рецепти Лауре Равајоли

Рецепти Лауре Равајоли (Новосадска ТВ, 22.30) 11.30 Серијски програм 13.10 Опчињени 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.10 Украдена срца 15.35 Повезивање 16.00 Објектив на словачком 16.15 Објектив на мађарском 16.30 Витраж 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.30 Сремски Карловци, од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Спринт 20.30 Истрага 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Серијски програм 23.50 Украдена срца

09.30 НБА плеј оф 1/2 Финале: Филаделфија – Бостон 11.15 Белгијска лига плеј оф 13.00 АТП Светски куп 19.00 Прави НБА 19.45 Преглед Мото ГП Ле Ман 20.00 НБА плеј оф 1/2 Финале: ЛА Клиперс – Сан Антонио 21.45 НБА уживо 22.00 Преглед АТП Мастерс Рим 23.00 ЦХ ТВ: Играч године 2012 00.45 Лига шампиона: Бајерн – Челси

06.05 Јутарњи програм 08.00 Јутарњи дневник 09.06 Више од игре 10.00 Лов и риболов 10.30 Еко караван 11.05 Аристотелова лагуна 12.00 Дневник 12.15 Спорт плус 12.35 Место злочина: Њујорк 13.20 Класична дела светске драме: Провод-Пинтер, ТВ филм 14.10 Задња кућа Србије 14.45 Гастрономад 15.00 Ово је Србија 16.00 Село гори, а баба се чешља 17.00 Дневник РТВ 17.20 Шта радите, бре 17.45 Београдска хроника 18.25 Око 19.00 Слагалица 19.30 Дневник 20.05 Село гори, а баба се чешља 21.10 Инфо 23.15 Место злочина: Њујорк 00.00 Дневник 00.20 Ружна Бети 01.05 Дубоки сан, филм 02.30 Више од игре 03.38 Око 04.11 Лов и риболов

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.20 23.40 00.10 00.25 01.00

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Повратак у цивилизацију Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Филм: Паклене улице Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

15.05 15.30 15.35 16.05 17.00 18.40 19.10 20.00 20.35 21.00 22.00 23.50 23.55 00.55 01.45 03.20 03.50 04.15

Френине ципеле Зоотека плус Змајева библиотека У сенци облака Концерт Јасмине Јанковић: Химна Светом Сави Миксер 2012-најава фестивала Вреле гуме Резервисано време Клиника Вет Концерт Емисија из екологије Трезор Зоотека плус Змајева библиотека У сенци облака Концерт Јасмине Јанковић: Химна Светом Сави Емисија из културе Миксер 2012-најава фестивала Све боје живота Капри Пливање: ЕП, пренос Мера за музику Верски мозаик Србије Бинго Научни програм Капри Гојине утваре, филм Миксер 2012-најава фестивала Трезор Сат Пливање: ЕП Све боје живота Научни програм Емисија из екологије

Правила привлачности Шон Бејтмен је млађи брат поквареног брокера са Вол стрита, Патрика Бејтмена. Он је такође дилер дроге који дугује огроман новац „колеги“ дилеру, Руперту Гесту, као и познати женскарош који је спавао са готово половином женске популације на универзитету. Улоге: Џејмс ван дер Бик, Шанин Сосамон, Џесика Бил Режија: Роџер Ејвери (Б92, 01.05)

Гојине утваре Млада Инес је Гојина муза. Једне вечери са пријатељима одлази у гостионицу, где се послужила свињетина коју Инес из неког разлога одбије. То одбијање није промакло члановима инквизиције који је оптужују за јеврејство и подвргавају мучењу, у чему се истиче брат Лоренцо. Улоге: Хавијер Бардем, Натали Портман, Стелан Скарсгард, Ренди Квејд, Бланка Портиљо, Карлос Бардем Режија: Милош Форман (РТС 2, 22.00)

Хавијер Бардем

06.30 07.00 07.55 08.00 08.30 09.45 10.00 11.00 11.30 12.30 13.00 13.30 14.00 15.00 16.00 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00

Улови трофеј Маратон Двоугао Слике живота Филм: Злослутни медведићи Топ шоп Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Улови трофеј Србија у ритму Европе Слике живота Монк Др Хаус Филм: Емпајер рекордс Рабит Фол Обични људи Филм: Нож Филм: Јашући метак Злочиначке намере Филм: Шта се управо догодило

dnevnik

c m y

Шанин Сосамон 06.00 Заувјек сусједи 08.00 Топшоп 08.20 Долина сунца 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.15 Дневни магазин 12.00 Цртани филмови 14.00 Филм: Сајмонова реч 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Пријатељи 17.30 Џои 18.00 Квиз. Пут око света 18.30 Вести + Између две ватре 19.30 Цртани Филм: Штрумфови 20.00 Увод у анатомију 21.00 Одлука 2012 22.30 Ноћни ТВ пројекат 23.35 Вести 00.15 Жива мета 01.05 Филм: Правила привлачности 02.55 Увод у анатомију 03.40 Саут Парк 04.05 Филм: Ратна млада

07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00

Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс

Бледи месец Сава се враћа кући својој жени Аници. Са собом доводи Дуњу, ћерку рођену у „забрањеној љубави”. Аница зна да је Сава воли и пристаје да буде маћеха Дуњи. Потребан јој је муж, не само због љубави већ и као заштита на имању које покушава самостално да води. Улоге: Милан Васић, Калина Ковачевић, Синиша Убовић, Марта Узелац, Љубиша Самарџић Режија: Љубиша Самарџић (Хепи, 15.50) 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.55 14.00 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 19.30 20.20 22.00 23.10 00.30 01.00

Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Вести Изгубљене године Вести Бледи месец, филм Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Играна серија Ћирилица Долина вукова Изгубљене године Играна серија Филм

05.45 Добро јутро 10.00 Све за љубав 11.30 Градске вести 12.00 Тачно у подне- живо 13.00 Папарацо лов 14.00 Курсаџије 15.30 Сити 15.40 Национални дневник 16.00 Моје срце куца за Лолу 17.00 Мала невеста 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.30 Љубав и освета 21.30 Гранд народ пита 22.30 Амиџи шоу 23.30 Детективске приче 00.00 Филм: Пљачком до Харварда 02.00 Акција 03.30 Чиста хемија 04.00 Дувал и морети 05.00 Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak21.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Милан Ристовић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 11.00 12.30 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Исповести сакупљача животиња Гојазни тинејџери 24 сата у Ургентном центру Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Исповести сакупљача животиња

Ван Гог – комплетна прича Заборављена убиства Борба против Црвеног барона Спасавање Титаника Ко си заправо ти? Грађевинска чудеса: Заборављени кинески град Траговима Тинтина Изгубљен у Амазону: Мистерија пуковника Персија Фосета Древни пластични хирурзи Ћелија Живо оружје Други светски рат у боји Грађевинска чудеса: Заборављени кинески град Траговима Тинтина Изгубљен у Амазону: Мистерија пуковника Персија Фосета

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Лугарница 10.12 Десет најбољих фотографија, док. филм 11.03 Место под сунцем, док. серија 12.00 Дневник 12.30 Кад заволим, време стане 13.15 Др Оз, ток шоу 14.10 Треће доба 14.40 Глас домовине 15.15 Понос Раткајевих 16.00 Алиса, слушај своје срце 16.45 ТВ календар 17.28 Хрватска уживо 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.35 Југословенске тајне службе, док. серија 21.35 Пулс Хрватске 22.35 Реконструкција 23.10 Дневник 3 23.45 Свет профита 00.15 7. конвенција хрватских извозника, репортажа 00.25 Шпанска уметност 01.15 Југословенске тајне службе, док. серија 02.10 Ин медијас рес 02.55 Др Хаус

Свирач фрула Пепељуга Алиса у земљи чуда Поново гангстер Гости из галаксије Заклон Кључ Посрећило се Свједоци Еротски филм Еротски филм

По но во ганг стер Ур ба на кри ми дра ма пра ти ре ха би ли ти ра ног кри ми нал ца ко ји се вра ћа ста ром за на ту не би ли осве тио оче ву смрт. Ре џи Ку пер је мла дић ко ји је про шао „си то и ре ше то“ на ули ци што га је го то во ко шта ло жи во та. Ка ко би се скло нио из ло шег дру штва и око ли не на пу стио је мај ку и њен кварт и усе лио се код оцу... Уло ге: Винг Рајмс, Ја Рул, Џо Мортон, Тија Карере Ре жи ја: Џејмс Хантер (Синеманија, 11.00)

Тија Карере

06.00 Дечко моје девојке 07.25 Поштена игра 09.10 Пирати са Кариба: На чудним плимама 11.25 Васпитање за почетнике 11.45 Мегаум 13.20 Артур 15.05 Хари Потер и реликвије смрти 1 17.30 Свака друга недеља (и пола распуста) 19.10 Камелот 20.05 Игра престола 21.05 Секс и град 2 23.30 Калифорникација 00.00 Девојке 00.35 Једна за пут 02.25 Боксер 04.20 Бладворт

08.15 09.00 09.15 09.58 10.00 10.55 11.10 12.00 12.55 13.10 14.00 15.05 16.55 17.10 17.58 18.05 18.30 19.05 20.00 20.50 21.50 23.35 23.50 01.30

Барбора Бобулова

У љу ба ви и ра ту 08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

09.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Убиства у стиховима 11.20 Вокер, тексашки ренџер 12.20 Ургентни центар 13.20 Дијагноза: Убиство 14.20 Монк 15.20 Вокер, тексашки ренџер 16.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Дан св. Малија 18.20 Дијагноза: Убиство 19.20 Монк 20.20 Видовњак 21.20 Добра жена 22.20 Скандал 23.20 Филм: Завештање страха

Ита ли јом 1943. вла да ју Му со ли ни је ви цр но ко шу ља ши. Ван да и ње ни ро ди те љи, по уве ре њу ан ти фа ши сти, др же се по стра ни од вла сти ко ли ко је то мо гу ће. У ме сту је и гру па ен гле ских за ро бље ни ка. На вест да сти жу Нем ци ита ли јан ски пу ков ник на ре ди да се за ро бље ни ци пу сте... Уло ге: Калум Блу, Барбора Бобулова, Роберто Нобиле, Мадлена Недфева, Оресте Ротундо Ре жи ја: Џон Кент Харисон (ХРТ 2, 13.25) 07.50 Мала ТВ 08.20 Псећа опходња 08.45 Х2О Уз мало воде! 09.10Школски сат 10.00 Алиса, слушај своје срце 10.45 Деграси Нови нараштај 11.10 Бетмен и храбри суперјунаци 11.35 Лепом нашом 12.35 Плодови земље 13.25 У љубави и рату, филм 15.00 Деграси Нови нараштај 15.20 Олујни свет 15.45 Школски сат 16.30 Мала ТВ 17.00 Дебрецин: Пливање ЕП, пренос 18.00 Регионални дневник 18.20 Жупанијска панорама 18.30 Даутаун Еби 19.25 Дебрецин: Пливање ЕП, снимак 19.40 Музика, музика... 20.00 Ин медијас рес 20.50 Топ гир 10, док. серија 21.40 Др Хаус 22.25 Трачара 23.10 Закон и ред 23.55 Сестра Џеки 00.25 Без одушевљења, молим! 00.55 Љубавнице 01.40 Злочини без санкција 02.25 Ноћни музички програм

07.30 Јуда 09.00 Биографија - Сесил. Б. Демил 10.00 Судњи дан: Прича Џона Листа 11.30 Јуда 13.00 Биографија - Дени Девито 14.00 Састанак наслепо 16.00 Сувишни пртљаг 17.30 Биографија - Сесил. Б. Демил 18.30 Јуда 20.00 Биографија - Дени Девито 21.00 Неколико добрих људи 23.00 Магла

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Стигмата Врелина тела Удата за мафију Не без моје кћерке Хана и њене сестре Момак остаје на филму Светла велеграда Ени Хол Далеко од очију Стигмата Мистерија Приватни часови

Кобра 11 ТВ продаја Ексклузив Викенд, звездани Кувар и по Вечера за 5 ТВ продаја Ватрено небо Ружа ветрова ТВ продаја Крв није вода Сурвајвер: Повратак у цивилизацију Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Кувар и по Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветроваж Сурвајвер Једанаести сат, филм РТЛ Вести ЦСИ: Мајами Астро шоу

Је да на е сти сат Бив ши при пад ник мор на рич ког од ре да Ту ља ни, Мајкл Адамс, био je за ро бљен за вре ме ак ци је осло ба ђа ња ја пан ских за тво ре ни ка из се вер но ко реј ског за тво ра. Иако од лу чан се вра ти ти ци вил ном жи во ту, Адамс ни је ни ма ло бли же ми ро ва њу јер од бе гли се вер но ко реј ски ге не рал же ли да се осве ти... Уло ге: Метју Рис, Кеј Данор Џералд, Џенифер Клекас, Мишел Мани Ре жи ја: Џон Лајд (РТЛ, 21.50)

Мишел Мани

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Град мотора Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Ловци на олује Пут торнада Како преживети катастрофу Трава – за и против Разоткривање митова Ловци на олује Пут торнада

08.30 08.45 09.30 11.45 12.45 14.15 14.30 17.00 18.30 19.45 20.45 21.00 22.30 22.45 00.15 00.30

Мотоспортови Аутомобилизам Пливање Аутомобилизам Тенис Сви спортови Бициклизам Пливање Фудбал Бициклизам Сви спортови Рвање Коњички спорт Бициклизам Фудбал Пливање

Пре чан ке на це ни

Ме ђу рат ни Бе о град, као и оста ли гра до ви Ср би - пад ни ци ма гра ђан ског сло ја би ле су фи зич ке ли је ко ји су сле ди ли ње гов мо дел, за др жа ва и ме ша кви да ци је од је се ни 1944. до про ле ћа 1945, под оп два кон траст на кул тур на мо де ла при ват ног жи во та: ту жба ма за ко ла бо ра ци ју, ак тив но сти про тив пар на сле ђе ни, до ми нант но пар ти јар хал ни, и но ви гра - ти зан ског по кре та и дру гим по во ди ма; део оних ко ђан ски, европ ски. О то ме све до че и по зна ти џез ји су би ли у рат ном за робљни штву иза брао је оста ком по зи тор и ди ри гент Во ји слав Бу би ша Си мић. нак у еми гра ци ји, број ни пред став ни ци, по себ но Ње гов отац Дра го љуб, адво кат од угле да, по ди гао пред рат не при вред не, по ли тич ке и кул тур не ели те, је по ро дич ну ку ћу на спрат 1930, у ко јој је жи вео са осу ђе ни су, осим од у зи ма ња имо ви не, на ка зне за су пру гом, та штом и дво је де це. Од по слу ге су има - тво ра и гу би так по ли тич ких и гра ђан ских пра ва. ли слу жав ку, Ма ђа ри цу, „као и све имућ ни је град - Са мо је ма њи део, за хва љу ју ћи сво јим по ро дич ним ске по ро ди це“, а скром ни је фа ми ли је и број ни ју ве за ма или не мо гућ но сти но вих вла сти да им на ђу слу жин чад, као део до ка зи ва ња со ци јал ног ста ту са. за ме ну, пре све га при пад ни ци тех нич ке ин те ли ген По сре до ва ње у за по шља ва њу по слу ге оба вља ле ци је, ле ка ри, про фе со ри уни вер зи те та и део ди пло су „цу брин гер ске“ рад ње. Њи хов при ват ни жи вот, мат ског апа ра та, ус пео да се при ла го ди но вим окол осим кад су до спа ва ли у кри ми нал не хро ни ке но - но сти ма, док је део при шао но вим вла сти ма из иде ви на, оста је за тво рен ме ђу зи до ве „де во јач ких со - о ло шких раз ло га или лич ног праг ма ти зма. би ца“, где се у го спод ским ста но ви ма ула зи ло кроз По ро ди це стре ља них под оп ту жбом за ко ла бо ра по себ на вра та. Њи хов жи вот био је под стал ном и ци ју и из да ју би ле су стиг ма ти зо ва не и гур ну те на стро гом па ском по сло да ва ца, нај ви ше жен ског де ла дру штве ну мар ги ну, уз ус кра ћи ва ње про на ла же ња по ро ди це, па и оно ма ло сло бод ног вре ме на кад им је до зво љен из лаз из ку ће. Слу шки ње и ку ва ри це су ре гру то ва не из „Пре ка“: Ма ђа ри це, Не ми це, Сло ва ки ње, Срп ки ње, али и ме ђу де вој ка ма из окол них се ла. Оне су би ле упу ће не у ин тим не тај не по сло да ва ца, жи ве ћи ви ше њи хо ву не го сво ју при ват ност. Њи хов не ста нак по сле Дру гог свет ског ра та – јер се ни је укла пао у но ва иде о ло шка схва та ња – био је при вре мен: бр зо се, као „кућ не по моћ ни це“, опет по ја вљу ју, че сто на адре са ма где су ра ди ле пре ра та. Али сад код но вих по сло да ва ца, ко ји су се усе ли ли у ку ће бив ших га зда, и ко ји су се на ви ка ва ли, уз по чет ну Нема озбиљне породице без клавира у кући не ла год ност или за бра ну, на осло вља ва ње с „го спо ди не“ и „го спо ђо“. У бе о- од го ва ра ју ћег за по сле ња, уз гу би так пра ва на пен град ским по ро ди ца ма тра ди ци о нал но нај це ње ни је зи ју, упи са де це на не ке од фа кул те та (Ме ди цин због сво је вред но ће, чи сто ће и ку вар ског уме ћа, ски, Прав ни), при ну ђе не на то да ста ну ју у јед ној оста ле су же не из сло вач ких ба нат ских се ла. Рет ко или две со бе у ку ћа ма ко је су им од у зе те, пре жи су ста но ва ле код по сло да ва ца, ра ди је су се ка сно по вља ва ју пр ве по рат не го ди не рас про да ју ћи пре о под не вра ћа ле у сво је до мо ве уда ље не и по 40 ки - ста лу по крет ну имо ви ну и све че шће се од лу чу ју ло ме та ра. ћи, ка да је до шло до ли бе ра ли за ци је пу то ва ња у Осим до брог ма те ри јал ног ста ња (отац је имао ино стран ство, за од ла зак из зе мље. Ма ли огла си адво кат ску кан це ла ри ју с три при прав ни ка, два пи - срп ске штам пе тих го ди на све до че – по ну дом на са ра и мом ком), по ро ди ца је жи ве ла скром но: ни је про да ју кла ви ра, стил ског на ме шта ја, огле да ла, по се до ва ла ауто мо бил, део кућ них по сло ва у ку хи - умет ни ких сли ка, те пи ха – о ма те ри јал ним не при њи оба вља ле су ба ба и мај ка, док је ба ба де ци ли ка ма тог сло ја срп ског дру штва. До брим по слом штри ка ла ча ра пе, кад се по це сма тра на је 1945. трам па пи ја па ју до штри ка ва ла пе те и пр ни на за кан ту ма сти или џак сте, а мај ка је пле ла џем пе ре. кром пи ра. Из оп ште ност је по себ но Али дом Си ми ће вих био је Од су ство му шка ра ца (у еми по га ђа ла мла де по том ке опре мљен свим по треб ним на гра ци ји, стре ља ни, у за тво ру, „по ра же не бур жо а зи је“, ме шта јем, па и кла ви ром на ко по ги ну ли у ра ту) ути ца ло је на ко ји су у смут ним по рат ним про ме ну уло га у по ро ди ца ма, јем је сви ра ла ње го ва мај ка јер вре ме ни ма ла ко увла че ни где је глав ни те рет њи хо вог је, „као све гра ђан ске де вој ке с по чет ка 20. ве ка, учи ла и фран одр жа ња био пре ба чен на же у раз не по ли тич ке игре. цу ски, али и ру ко ва ње ма лим не, ко је су фор мал но прав но но Бо ри сла ва Пе ки ћа је, филм ским про јек то ром, гра мо вим Уста вом и за ко но дав ством у по ли ци ји ре жи ра на, фо ном, ра дио-апа ра том„. Ле то би ле из јед на че не с му шкар ци аван ту ра од ве ла ва ло се код оче ве мај ке у Кру ма, али су у прак си, као део шев цу и Вр њач кој ба њи, ре ђе „по ра же не бур жо а зи је“, на и ла на те шку ро би ју на Ја дра ну. Си ми ћи су, као и зи ле на ве ли ке те шко ће у за по мно ге дру ге срп ске по ро ди це, у шља ва њу и оства ри ва њу тих Дру гом свет ском ра ту оста ли без ку ће ко ја је сру - пра ва. Из оп ште ност и осе ћа ње по ра же но сти је по ше на у април ском бом бар до ва њу. На кон ра та су и себ но по га ђа ла њи хо ве мла де по том ке, ко ји су у дру штве но мар ги на ли зо ва ни: отац, 1942. пу штен смут ним по рат ним вре ме ни ма би ли ла ко увла че ни из за ро бље ни штва, 1946. гу би пра во да се ба ви и у раз ли чи те по ли тич ке игре. Бо ри сла ва Пе ки ћа је адво ка ту ром. јед на (у по ли ци ји ре жи ра на) аван ту ра од ве ла на Кон фи ска ци јом сво ји не у вла сни штву гра ђан ства ду го го ди шњу ро би ју. др жа ва је по сле 1945. до шла у по сед ви ше од 80 од „Ге то и за ци ја“ је вре ме ном ре ла ти ви зо ва на под сто свог да на шњег вла сни штва. Гу бит ком ма те ри - ути ца јем про ме на у дру штву, укљу чу ју ћи и про цес јал не осно ве је из гу бљен и дру штве ни по ло жај. (не мно го ис ти цан у јав но сти) „пре пли та ња“ брач Нај ра ди кал ни ја ме ра об ра чу на ко му ни ста с при - ним ве за ма при пад ни ка ста ре и но ве ели те. Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА„, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak21.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Има те мно го оба ве за и мо же те ра ди ти ви ше по сло ва исто вре ме но. У осно ви сте рас по ло же ни за би знис и за ра ду јер во ли те да тро ши те но вац на ле пе ства ри. Успех у зва нич ним па пи ри ма и уго во ри ма.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

21. maj 2012.

ош је дан по не де љак, но ви рад ни дан, у ко ји кре ће те хра бро и од ва жно. Не ма те до бру кон цен тра ци ју па бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју и ко му ни ка ци ји с љу ди ма. Мно го ана ли зи ра те си ту а ци је.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Сре ћан ва ма ро ђен дан, и овај! Сун це је упра во ушло у ваш знак и по ста ви ло вас за глав ног ју на ка у сво јој при чи. Ово је за ни мљив, за ба ван и пло до тво ран пе ри од за вас. Љу бав ни од нос је игра.

Ме сец је да нас и су тра у ва зду шном зна ку Бли за на ца па вас има и ту и та мо. Ства ри ре ша ва те у хо ду и не ма те до вољ но вре ме на за све што би сте хте ли. Пр во на пра ви те до бар план па кре ни те.

По слов на си ту а ци ја је ди на мич на. Ор га ни зуј те из вр ши о це нај бо ље што уме те, и не мој те гу би ти вре ме на сит ни це .Кра ћа или ду жа пу то ва ња по ста ју ак ту ел на. Па и сам би знис. Дру штво и тро шко ви. Вред ни сте, рад ни и пу ни ини ци ја ти ве. Не ка ко сте у за ле ту и за ма ху ко ји вас по инер ци ји во ди на пред. У љу ба ви сте до ми нант ни па је парт нер склон то ме да вас по слу ша и по шту је. Про ме не у ка ри је ри.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Бу ди те опре зни у ве зи с не крет ни на ма и не ра чу нај те на обе ћа ну или оче ки ва ну по моћ и по др шку. Јед но став но, са ми ће те скло пи ти де ло ве у це ли ну. Не мој те мно го ана ли зи ра ти ту ђе си ту а ци је.

Да нас сте у ди на мич ним и за ни мљи вим кон так ти ма с дру ги ма, по себ но с парт не ри ма, по слов ним или при ват ним. Чу вај те се сплет ки и ком пли к о ва них си т у а ци ја. Мно го при ча, ма ло ре а ли за ци ја. Ди на мич на ат мос фе ра у при ват ном би зни су би мо гла иза ма ћи кон тро ли. Не ко од из вр ши ла ца ће под ба ци ти. Али, по сма трај те ства ри ду го роч но, јер ће све до ћи на сво је ме сто јед ног да на.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

По слов на си ту а ци ја је ре ла тив но ста бил на и те че сво јим то ком. Но, мно го то га се оче ку је од вас. Пре у зми те ор га ни за ци ју у свом окру же њу. Од но си с ино стран ством ни су по у зда ни. Пу туј те!

Фи нан сиј ски тро шко ви су ван сва ке кон тро ле. Па зи те где и ка ко ине ве сти ра те и не мој те са ра ђи ва ти с они ма ко ји са мо обе ћа ва ју и при ча ју пра зне при че. Бај ке пи ши те и ства рај те са ми. Љу бав не ча ро ли је. До ла зе вам го сти или оку пља те дру штво у свом до му, тек, жур ка је у ку ћи. Мен тал но и ин те лек ту ал но сте ак тив ни, при сут ни и за по сле ни. Па и љу бав ни од нос се за сни ва на до број ко му ни ка ци ји.

TRI^-TRA^

За во дљи ва Ни кол V REMENSKA

PROGNOZA

Крајем

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 27 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 27 Niш

Evropa

даНа пљусКови

Madrid NOVI SAD: Toplo sa sun~anim periodima. Po podne razvoj oblaka, a krajem dana su mogu}i re|i lokalni pquskovi. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar. Rim Pritsak ispod normale. Minimalna temperatura 15, a maksimalna do 27 steLondon peni. VOJVODINA: Toplo uz sun~ane periode i razvoj oblaka popodne koji se Cirih preme{taju iz pravca jugozapada. Kasnije po podne i krajem dana je mogu}a poBerlin java kratkotrajne ki{e i lokalnih pquskova ponegde. Duva}e umeren ju`ni i jugoisto~ni vetar, u ju`nom Banatu povremeno poja~an. Pritsak ispod normaBeч le. Minimalne temperature od 12 do 16 stepeni, a maksimalne od 26 do 28 stepena. Varшava SRBIJA: Toplo uz sun~ane periode i razvoj oblaka po spodne koji se preKijev me{taju iz pravca jugozapada. Kasnije popodne i krajem dana je mogu}a pojava kratkotrajne ki{e i lokalnih pquskova ponegde. Duva}e umeren ju`ni i jugoiMoskva sto~ni vetar, u ju`nom Banatu povremeno poja~an. Pritsak ispod normale. MiOslo nimalne temperature od 9 do 16 stepeni, a maksimalne od 25 do 28 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od utorka malo ni`e tempe- St. Peterburg rature uz promenqivo obla~no vreme i ~estu pojavu ki{e i pquskova. Bi}e Atina obilnijih padavina u periodu od utorka do ~etvrtka. Pariz BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Pogor{awe biometeorolo{ke situacije nepovoqno }e uticati na sve hroni~no obolele, a naro~ito na Minhen sr~ane i psihi~ke bolesnike i astmati~are. Meteoropatske reakcije moBudimpeшta gu biti izra`ene i u jakoj formi. U saobra}aju je neophodna izuzetna opreznost. Stokholm

20 20

На Лондонској премијери трећег наставка „Људи у црном”, баш све су очи биле упрте у прекрасну певачицу Ни кол Шер зин гер која у филму глуми негативку Лили Појзон. Под будним оком дечка Лу сиа Ха мил то на, Никол је заводљиво корачала у одважној хаљини. Тамнопута лепотица опрезно се спуштала низ степенице до црвеног тепиха када јој је ветар подигао хаљину јер је имала велики изрез. У том тренутку брзином муње руком је сакрила ноге, док ју је Луис придржавао. Те вечери Никол је сијала у хаљини турског модног дизајнера Цен ги за Аба зо глуа. Узак струк Никол је истакла је корсетом, док је високи прорез на хаљини откривао њене савршено искле сане ноге. Како су се погледи готово топили на њеној појави, Луис ју је чувао како „кап воде на длану”.

19 19 28 25 28

VIC DANA Пи та учи те љи ца: - Пе ри це, ка да се бе ру ја бу ке? - Кад ком ши ја ни је код ку ће!

26 28 21 25 25 17 23 28 20

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

171 (-26)

Slankamen

315 (16)

Apatin

247 (-27)

Zemun

390 (26)

Tendencija opadawa

Senta

288 (15)

Bogojevo

227 (-24)

Panчevo

395 (27)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija porasta

Smederevo

528 (18)

Titel

315 (19)

NERA

Baч. Palanka 246 (-16) Novi Sad

245 (-5)

Tendencija stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

166 (-26) N. Kneжevac

SAVA

88 (0)

Tendencija stagnacije

241 (21) S. Mitrovica 445 (36)

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusiћ

341 (26)

92 (-10)

Reшeњe iz proшlog broja