Dnevnik 21.jun 2010.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 21. JUN 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22754 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VETERNI^KI MLADI]I TE[KO RAWENI U PUCWAVI ISPRED SPC „VOJVODINA” U NOVOM SADU

Policajac pucao pa pobegao s dru{tvom u Sremsku Mitrovicu?

str. 12

NASLOVI

Politika 3 [ormazov mandat pripada DSS-u

DANAS PO^IWE KVALIFIKACIONI ISPIT ZA UPIS U SREDWE [KOLE

Ekonomija 4 Za rafineriju u Pan~evu 400 miliona evra 5 Kurs ne treba vezati za cene

Berza 6 I Rusi kasnije idu u penziju

Tek slede evropski znoj i suze

Novi Sad 7 Novosa|ani zbog krize i krezubi 9 I vreli asfalt le~i visok Celzijus 10 Podstanari u „sopstvenim” stanovima

Vojvodina 11 Italijani merkaju rumsku zonu 11 Mrak se spustio na Banat

Crna

str. 2

Na testu znawe iz materweg jezika NAFTNA INDUSTRIJA POSTAJE OTVORENO AKCIONARSKO DRU[TVO

Akcije NIS-a uskoro na berzi

12 Elektronske narukvice za osu|enike 12 Majka branila }erku no`em

Reporta`e 13 Bratstvo i jedinstvo pod crvenim fewerom

Dru{tvo 14 U senci brujawa vuvuzela

Zahla|ewe s ja~im pquskovima

DA LI U SRBIJI @IVE SAMO SIROMASI I BOGATA[I?

str. 4

Stvorili smo 20.000 novih radnih mesta str. 4

POLITIKANTSTVO BACILO SENKU NA STUDENTSKE IZBORE?

Sredwa klasa Tako mladi, a ve} tavori na dnu bi da su „lideri”

str. 21

str. 5

POKRAJINSKI FUNKCIONERI S FAMILIJAMA BACAJU SIDRO OD HRVATSKE DO TURSKE

Najvi{a temperatura 22° S

Kapitalnom direktoru najlep{e na „na{em, crnogorskom moru”

str. 3

str. 16 – 20

SPORT

NOVA IZNENA\EWA NA MONDIJALU

JAGODE I [LAG VIMBLDONA

BRONZA ZA DVOJAC STOJI]–MARJANOVI]

POLITIKA

ponedeqak21.jun2010.

DODIK I DA^I] RAZGOVARALI U BAWALUCI

Srbija garant BiH i Srpske Premijer Republike Srpske Milorad Dodik i potpredsednik Vlade Srbije Ivica Da~i} ocenili su ju~e u Bawaluci saradwu na osnovu Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama Srbije i RS kao efikasnu, i istakli da se ostvaruje i izuzetna saradwa dva MUP-a u borbi protiv organizovanog kriminala, koja je razvijena i s drugim bezbednosnim strukturama u regionu. Dodik je u izjavi novinarima istakao da je Srbija “va`an politi~ki i svaki drugi faktor u regionu”, kao i da je uspela da vrati svoju ulogu garanta Dejtonskog mirovnog sporazuma za ~itavu Bosnu i Hercegovinu.

– To je posebno va`no za nas i Srbija nije samo garant Republike Srpke nego i Bosne i Hercegovine – rekao je Dodik, ista-

kav{i da je Srbija prethodnih godina bila iskqu~ena iz bilo kakve mogu}nosti da u BiH, kao potpisnica Dejtona bilo {ta u~ini i uradi. – Na sastanku s Ivicom Da~i}em bilo je re~i o mogu}nostima realizacije zakqu~aka s posledwe sednice Saveta za primenu sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama Srbije i RS. I Da~i} je istakao da “Srbija kao garant Dejtonskog sporazuma nije samo garant Republike Srpske nego i BiH” i da je Srbija zainteresovana za mir i stabilnost u BiH, a samim tim i za o~uvawe RS. Razgovorima Dodika i Da~i}a prisustvovali su i ministri obrazovawa Srbije @arko Obradovi} i ministar unutra{wih poslova RS Stanislav ^a|o.

VESTI Zahvalnost Brazilu Predsednik Srbije Boris Tadi} razgovarao je ju~e s ministrom spoqnih poslova Savezne Republike Brazil Selsom Amorimom o bilateralnim odnosima dve zemqe i unapre|ewu ekonomske saradwe, saop{tila je Pres-slu`ba predsednika Republike. Tadi} je u ime Srbije izrazio veliku zahvalnost zbog principijelne podr{ke Brazila o~uvawu suvereniteta i teritorijalnog integriteta na{e zemqe, ka`e se u saop{tewu.

Bez viza Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} i ministar inostranih poslova Brazila Sels Amorim potpisali su ju~e u Beogradu sporazum o ukidawu viza za gra|ane dveju dr`ava, kao i sporazum o ukidawu viza

na slu`bene i diplomatske paso{e. Jeremi} i Amorim su potpisali i Memorandum o razumevawu Srbije i Brazila o politi~kim konsultacijama. Ovo je prvi put da neki ministar inostranih poslova Brazila dolazi u posetu Beogradu, rekao je Jeremi} posle susreta.

\eli} u Americi Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} danas po~iwe ~etvorodnevnu posetu Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, saop{teno je iz Vlade Srbije. Tokom posete SAD, \eli} }e se sastati sa ~elnim qudima multinacionalnih kompanija Hjulit Pakard, Intel, Altera, Orakl i Nokija, sa ciqem otvarawa konkretnih projekata koji }e se sprovoditi u sklopu Sporazuma o nau~noj i tehni~koj saradwi izme|u Srbije i SAD, ka`e se u saop{tewu.

INTERVJU

DNEVNIK

c m y

2

MILAN PAJEVI], KOORDINATOR ISAC FONDA

Tek slede evropski znoj i suze Po saznawima „Dnevnika“ u diplomatskim krugovima, nakon odluke Brisela da nacionalni parlamenti dr`ava ~lanice pristupe ratifikaciji SSP-a Srbije sa EU, „najboqi scenario za razmatrawe kandidature Beograda mo`e biti kasna jesen, tokom belgijskog predsedavawa, a najgori – po okon~awu ratifikacije SSP-a“.

Ina~e, Srbija je posledwom odlukom Evropske komisije, a potom Saveta ministara EU oko SSP-a napravila zna~ajan korak, ali po mnogim nagove{tajima, tek predstoje „evropski znoj i suze“. O tome {ta nam predstoji za „Dnevnik“ govori koordinator ISAC fonda Milan Pajevi}, ina~e stru~wak za spoqnopoliti~ka pitawa s odli~nim vezama u briselskim i evropskim diplomatskim krugovima. z Kada }e, po vama, na dnevni red Evrope do}i kandidatura Srbije za ~lanstvo u EU? – Po meni, kandidatura se ne}e razmatrati dok se ne vidi mi{qewe MSP-a u Hagu o progla{ewu nezavisnosti Kosova.

I to je jedno pitawe o kojem ~lanice EU ne}e `uriti da se izjasne, naro~ito neke od wih.

Neke dr`ave EU smatraju da je u ovom trenutku sasim dovoqno {to je ratifikacija pokrenuta. z Ho}e li odluka o kandidaturi Srbije spojiti pitawe na{ih evropskih integracija i Kosova?

– Na`alost, izgleda da ho}e, ali to najvi{e zavisi od toga kako to pitawe budu tretirale na{a dr`avna politika i di-

plomatija. Konkretno, zavisi od toga kako }e se na{a zemqa postaviti posle saop{tavawa savetodavnog mi{qewa MSP-a.

upravo za kandidaturu i Kosovo?

– Najve}a prepreka na{em pribli`avawu EU smo mi sami i nikako nije dobro da mi u Srbiji ocewujemo druge zemqe kao prepreke. To, prvo, nije ta~no, a drugo – nije korektno, a posebno kada je u pitawu Nema~ka. Ona je bila me|u najsna`nijim podr`avaocima razvoja Srbije, a i daqe je to. I pre promena, a naro~ito nakon wih, Nema~ka je i na bilateralnom planu i kroz me|unarodne finansijske institucije i kroz EU bila jedan od kqu~nih, najanga`ovanijih i najkorisnijih partnera Srbije. I onda zaista nije korektno ono {to se mo`e videti kod nas po medijima posledwih nedeqa pa ~ak i meseci, da se Nema~ka naziva „preprekom“ za EU. Mislim da je ona najsna`niji podr`avalac na{eg evropskog puta, iako to ne saop{tava gromoglasno i na na~in kako to ra-

Bez iritirawa z Da li bez razgrani~ewa, odnosno jasnih granica, mo`emo postati kandidat za EU? – Prerano je da o tome sada govorimo s obzirom na sve {to sam prethodno izrekao. z A ~lanica EU sigurno ne?

– Ta~no. Preko je potrebno da se sva ta te{ka, komplikovana i delikatna pitawa usagla{avaju s vode}im zemqama EU, dakle, da se pred wih ne izlazi s neo~ekivanim, s iznena|ewima i da se one ne osete „neo~ekivano iziritirane“ nekim stvarima, kao {to je bilo vi{e puta u bli`oj pro{losti. z Po nekim informacijama koje idu iz Brisela, najve}a prepreka za Srbiju }e biti Nema~ka i wen stava vezan

de neke druge zemqe, koje u su{tini mnogo mawe vuku poteze korisne za Srbiju. Umesto retorike, Nema~ka je bila posve-

}ena konkretnim vidovima podr{ke i ~ini to i daqe. z Odgovori na upitnike koje Srbija treba da dostavi Briselu svakako da najve}u te`inu imaju u delu kada su u pitawu granice dr`ave i Kosovo? Kako se izvestan odgovor Srbije na ovo pitawe mo`e odraziti na daqi tok evropskog integrisawa?

Najve}a prepreka na{em pribli`avawu EU smo mi sami – Naravo da }e na{a dr`ava odgovoriti na jedini mogu}i na~in, u skladu s Ustavom i politi~kom pozicijom koju vlast ima o tom pitawu. Evropska komisija, kao prvi primalac tog odgovora, tako|e ne bi trebalo da ima nikakve primedbe na to, s obzirom na to da EU nema jedinstveno usagla{enu politiku o tom pitawu. Mo`e se pretpostaviti da }e neke dr`ave ~lanice EU imati problem vezane za ovaj odgovor, s obzirom na to da su priznale nezavisnost Kosova i mo`da }e to shvatiti kao ne{to {to se sudara s wihovom pozicijom. Da li }e one to potegnuti kao neko te{ko pitawe za raspravu ili ne}e, najvi{e }e zavisiti od toga kako se generalno i u celini bude pona{ala Srbija, ne samo prema Kosovu ve} vezano i za celokupni splet odnosa u regionu. Posmatra}e se ukupno politi~ko pona{awe Srbije.

Dragan Milivojevi}

POLITIKA

DNEVNIK

POKRAJINSKI FUNKCIONERI S FAMILIJAMA BACAJU SIDRO OD HRVATSKE DO TURSKE

Kapitalnom direktoru najlep{e na „na{em, crnogorskom moru” Vojvo|anski politi~ari letova}e ove sezone od Istre do Antalije, ali mo`da ne}e izbe}i ni zapadnije i isto~nije destinacije, {pansku ili neku daleku egzoti~nu obalu.

Jer, plate pokrajinskih politi~ara, poslanika, sekretara, gradona~elnika, direktora, me|u kojima, dodu{e, ima i privrednika, nisu ba{ male. Mnogi jo{ nisu ni odlu~ili gde }e se usidriti ili o tome ne `ele da govore. Oni koji su se odazvali anketi “Dnevnika” uglavnom ka`u da }e s porodicom letovati po desetak dana u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Gr~koj i Turskoj. Neki, pak, vele, da ne idu nigde zbog posla koji ih o~ekuje ~ak i kad zbog sezone godi{wih odmora zamre politi~ki `ivot. Partijske aktivnosti su, izgleda, “zimzelene”.

– Ne razmi{qam o letovawu jer sam zauzet promocijom kwige dr Vojislava [e{eqa “Policijski dosije” – ka`e radosno poslanik SRS-a Sa{a Santovac iz Zrewanina.

Ni wegova strana~ka koleginica, poslanica Marijana ^etojevi}, ne razmi{qa o godi{wem odmoru: – Jao, nemam jo{ ni{ta u planu – ka`e ona, ube|uju}i nas u to i gestom, vrte}i glavom.

Kao i svakog leta, ~elnik parlamenta Vojvodine [andor Egere{i ide do Hrvatske, preciznije, u Istru.

Rezolutno i radosno se odrekao i razmi{qawa o letovawu radikalski poslanik Sa{a Santovac, s bazom u Zrewaninu, jer je prezauzet promocijom kwige dr Vojislava [e{eqa „Policijski dosije” – Zna se gde – pa, u Roviw! – ka`e Egere{i, koga o tome pitamo u skup{tinskoj sali dok sa svog mesta poziva poslanike da se okupe.

Iskqu~uje mikrofon, pa nastavqa: – Uvek idem tamo, na desetak dana; znate, to je privatan sme{taj.

Sednica nije jo{ po~ela, pa poslanik DS-a i gradona~elnik novosadski Igor Pavli~i} pri~a da }e i on u Hrvatsku ili u Gr~ku.

– Bi}e neko more, zbog dece – ka`e lordmer. – U Gr~koj sam bio ranije, pa }u mo`da opet, a majka mi je iz Like, tamo ima ku}u.

S decom u Gr~ku ide i poslanik LDP-a Milivoj Vrebalov, prvi ~ovek op{tine Novi Be~ej: – Idemo u Rinopulis, na Svetoj gori, posledwe mesto Atosa otvoreno za turiste. Potom vodim decu u Hilandar – ponosan je Vrebalov.

Direktor novosadskog Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi}, poslanik DS-a, u {ali ka`e da plan o odmoru zna samo wegova `ena. On sad samo misli na sednicu mesne skup{tine, ~ija je tema i preduze}e koje vodi.

Wegov prethodnik u Zavodu, a sad potpredsednik Skup{tine Vojvodine, poslanik SNS-a Igor Mirovi} ove godine ne ide – nigde.

– Preuzeo sam dosta obaveza – kategori~an je Mirovi}.

Direktor Fonda za kapitalna ulagawa Mom~ilo Milovi} odmor planira na porodi~nom imawu u Crnoj Gori, kraj Ulciwa a blizu reke Bojane. Tu ima, navodi on, vo}wak, masline, a mo`e da se zanima i bacawem mre`e. Desetak dana, ne vi{e jer je, priznaje, posle toga ve} nervozan {to mu ne zvoni telefon.

– Najlep{e je na na{em moru – tvrdi Vrba{anin Milovi}. – Pa jeste, na{e je, kad su odatle svi moji |edovi.

Na Crnogorsko primorje ide i pokrajinski sekretar za finansije Jovica \uki}. Petu godinu zaredom, sve s familijom, u odmarali{te “Vojvodina” u Igalu.

Drevni turski grad Alawu odabrao je poslanik DSS-a Borko Ili}. Hotelski sme{taj, ali ni{ta posebno, wegova je procena.

S. Nikoli}

LIDER SVM-a I[TVAN PASTOR O 14. KONGRESU STRANKE ODR@ANOM U KAWI@I

Opravdano preuzimawe velikog rizika Lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor izjavio je posle 14. kongresa stranke, odr`anog u subotu u Kawi`i, da je ta stranka akciono sposobnija nego pre sedam meseci, kada je

ban bira~ki spisak pripadnika ma|arske nacionalne zajednice upisano 136.660 gra|ana, a da je od toga 132.400 upisano uz aktivno posredovawe aktivista SVM-a.

ska, kao i u trenutku kada smo iz principijelnih razloga glasali protiv usvajawa republi~kog buxeta. Tada su svi govorili da

Ne}emo da nas svojataju – Na{e opredeqewe je da `elimo da budemo u politi~koj komunikaciji i sa zna~ajnim politi~kim igra~ima van parlamentarne ve}ine. To nije pri~a o ideolo{koj blizini ili ideolo{kom pribli`avawu, nego je u pitawu evropski stil politizirawa. I s opozicijom se mora razgovarati. Nemamo ambicije da bilo koga ru{imo i destabilizujemo, ali odlu~ni smo da ne dozvolimo da nas bilo ko svojata- ka`e Pastor. na prethodnom kongresu u Adi ozvani~eno rizi~no prihvatawe posla na organizovawu upisivawa gra|ana u poseban bira~ki spisak, ali i da se preuzimawe drugih velikih rizika pokazalo opravdanim.

Pastor konstatuje da je ta akcija bila uspe{na jer je u pose-

– Na kongresu smo se suo~ili sa zajedni~kim u~inkom u proteklih sedam meseci, a u tom periodu kqu~ni momenat u na{em politizirawu bilo je preuzimawe rizika. Preuzimali smo dosta velike rizike prihvatawem da stanemo na ~elo akcije sastavqawa posebnog bira~kog spi-

se SVM suprotstavqa vladaju}oj koaliciji, a niko nije pitao kako je parlament prekr{io Ustav i zakone – ka`e lider SVM-a.

Pastor je dodao da je dosta veliki rizik, ali i dobra odluka,

bio izlazak iz vlasti u Subotici i Senti, kada su rekli da se s wima ne mo`e poigravati, a po re~ima lidera SVM-a, preuzimawe velikog rizika bila je i odluka da se na izbore za Nacionalni savet ne ide sa strana~kom listom nego sa zajedni~kom reprezentativnom listom nacionalno opredeqenih snaga.

– Pokazalo se kao opravdano prihvatawa tih rizika, {to se i potvrdilo dobijawem 77 odsto glasova bira~kog tela na izborima za NSM.– rekao je Pastor.

Lider SVM-a nagla{ava da je u obrazovawu va`no da se, uz pomo} dr`ave Srbije i Ma|arske, realizuje izgradwa studentskog doma u Novom Sadu i da on po~ne da radi od {kolske 2011/12, pru`aju}i mogu}nost za stanovawe i studirawe 350 studenata ma|arske nacionalnosti. Ambicije su i da se uz pomo} ma|arske vlade osnuje fond za stipendirawe u~enika i studenata. M. Mitrovi}

REKLI SU

Fejt: Sejdiju }e pozvati Tadi}a [ef Me|unarodne civilne kancelarije i specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu Piter Fejt rekao je da su se dve funkcije koje obavqa do sada uzajamno ja~ale i smatra da je od koristi i za EU za Kosovo da ih vr{i jedna osoba. On je odbacio optu`be da je albanski lobista i napomenuo da je to pojam s kojim ne bi `eleo da ga povezuju, isti~u}i da “obavqa posao prema mandatu, uz podr{ku EU i Va{ingtona”, i da }e to nastaviti da radi. “Mislim da ne bi trebalo da etiketiramo qude kada to zaista ne zaslu`uju”, rekao je Fejt. On smatra da bi bilo “sasvim mogu}e” da Fatmir Sejdiju pozove Borisa Tadi}a da do|e u Pri{tinu i da predsednik Srbije to prihvati i izra`ava nadu “da }e se uskoro desiti”.

Ugqanin: @elim slogu svim Bo{wacima Predsednik Izvr{nog odbora Bo{wa~kog nacionalnog ve}a (BNV) Esad Xuxevi} ju~e je Sulejmanu Ugqaninu uru~io Zlatnu plaketu za izuzetan doprinos u osnivawu i rukovo|ewu BNV-om od 1991. do 2010. godine. U obrazlo`ewu odluke navodi se da je Ugqanin dao doprinos u obnovi dostojanstva i nacionalnog identiteta sanxa~kih Bo{waka.

Primaju}i nagradu, Ugqanin je rekao da je zadovoqan, sre}an i po~a{}en. „Ali sam najsre}niji zbog rezultata koje smo svi zajedno postigli“, rekao je Ugqanin. On je svim Bo{wacima u zemqi po`eleo slogu, jedinstvo i uspeh. „Ako budemo dobro organizovani, sve }emo posti}i“, poru~io je Ugqanin.

SNS: Vlast po~ela kampawu za izbore Srpska napredna stranka optu`ila je ju~e vlast u Srbiji da je la`nim uplatnicama “Infostana” po kojima gra|ani Bora, navodno, moraju da uplate novac za kampawu SNS-a, poku{ala da spre~i bira~e da na ju~era{wim vanrednim lokalnim izborima u tom gradu glasaju za SNS. Na pitawe kako zna da iza toga stoji vlast, {ef pravnog tima SNS-a Marko \uri} je rekao da niko drugi u Srbiji ne mo`e tako zloupotrebiti javna preduze}a. \uri} tvrdi da je “re`im” u Srbiji po~eo kampawu i za vanredne parlamentarne izbore iako jo{ nije odredio wihov datum. ^lan pravnog tima SNS-a Nikola Selakovi} optu`io je

vlast u Srbiji da je pokazala “hroni~nu nesposobnost za upravqawe dr`avom i re{avawe problema”. “U proteklih deset godina u Srbiju se slilo 70 milijardi evra, a nijedna privredna grana nije pokrenuta”, rekao je Selakovi}, i dodao da vlast sve radi u interesu “uvoznog lobija” i da ne ~ini ni{ta da pokrene proizvodwu. On je istakao da vladaju}a koalicija nije ispunila izborna obe}awa, poput pove}awa broja radnih mesta i pove}awa plata i penzija, a da je ve} po~ela novu izbornu kampawu. Funkcioneri SNS-a su ponovili zahtev te stranke za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora.

ponedeqak21.jun2010.

3

INTERVJU SUZANA GRUBJE[I], [EFICA POSLANI^KOG KLUBA G17 PLUS

[ormazov mandat pripada DSS-u – U ovako ~istom proporciozentacije, dakle pre prve odluke nalnom sistemu gra|ani glasaju za Odbora. Kod nas se stavi kutija na stranku, a ne za pojedinca, i na{ sto i svaki poslanik iz svog xepa principjelan stav je da poslani~ubaci novac za to {to pije u Skupki mandat pripada DSS-u. Posla{tini. Iz svog xepa pi}a pla}aju nik G17 plus @eqko Ivawi i ja i poslanici DS-a i DSS-a. z Ve} se pomiwalo da SPS nemamo dileme jer je tu stvar ~ista i glasa}emo na sednici Admito ne radi i pri~alo se o posenistrativnog odbora za oduzimatama gra|ana i sli~no? we mandata Draganu [ormazu. Ni{ta li~no protiv [ormaza jer samo ako promenimo izborni sistem, mo`emo pri~ati o tome da je poslanik vlasnik mandata - izjavila je u razgovoru za „Dnevnik“ {efica poslani~kog kluba G17 plus u Skup{tini Srbije Suzana Grubje{i} uo~i sednice Administrativnog odbora na kojoj }e se na}i i vru}e i zanimqive teme. z Da li je ova odluka su{tinski presedan, i opredequje sve slu~ajeve sa spornim mandatima?

– Ne. Oduzimani su mandati po– Mora}e svi da se povinuju odslanicima i ranije jer je ovakav luci Odbora. z Ako nisu prvoj, za{to miizborni sistem, i to je pravilo s glasawem gra|ana za stranke. Ako slite da }e drugoj i da }e po~este mislili na pitawe mandata ti da pla}aju svoja pi}a? poslanika SNS-a, podseti}u na to – Neki su zaista mislili da moda SRS nije imao blanko ostavke gu izvrdati tu odluku i nije im biposlanika koji su napustili lo milo da otvore nov~anik i plastranku. One su bile kod Tomislate ono {to su popili. Zalaga}u se va Nikoli}a i radikali su pokuza to da konobari ne daju pi}e dok {ali nekim neuspelim falisfiposlanik ne plati, i ako to ne katima, {to im nije pro{lo. Da su u~ini odmah, da vrate naru~eno u imali blanko ostavke, mandati bi restoran. z Administrativni odbor bili wihovi, ali ih je Nikoli} u me|ustrana~kom sukobu pokupio i }e se pozabaviti i kori{}enisu mogli ni{ta. Ovde, u slu~aju wem slu`benih vozila? [ormaza i DSS-a, sve je ~isto.

– Mora se, o~ito, pojasniti ko Poslanik je znao da potpisuje mo`e koristiti slu`beni auto. blanko ostavku Ne bismo ponovo ukoliko odstupi stavqali ovu ta~od strana~ke poli- Nema reprezentacije ku na dnevni red da za poslani~ke tike i svesno je neki nisu mislili u{ao u to da ostada se mogu vozikaklubove i svako ne bez mandata. ti slu`benim koiz svog yepa pla}a z Da li je vlalima iako im to ono {to popije daju}a koalicija pravo ne pripada. donela zajedni~Uz potpredsedniki stav da glasa na Odboru za ke parlamenta, vozila mogu korioduzimawe mandata? stiti i {efovi poslani~kih klu– Ne. Koliko sam upoznata sa bova, {to ja, koja sam na toj funkstavovima ~lanova Odbora, ve}ina ciji, nikada nisam radila. Ili su je za to da mandat pripada DSS-u. me vozila strana~ka kola ili sam z Odbor }e se pozabaviti i i{la taksijem. Nikako mi sve ovo pitawem reprezentacije, to vreme nije bilo jasno kako su do-

„Eci, peci, pec” Kako „Dnevnik“ saznaje u skup{tinskim krugovima uo~i zasedawa Administrativnog odbora, kolovo|e u „lasti{ pravilu“ u kori{}ewu slu`benih vozila republi~kog parlamenta su napredwaci, radikali i oni koji su u okviru vladaju}e koalicije preuzeli „brigu“ za Skup{tinu – socijalisti, ali nisu ba{ ni neke demokrate bile imune od sedawa u limuzine i vozikawa iako nemaju pravo na to.

Kada je u pitawu glasawe o oduzimawu mandata [ormazu, „zeleno svetlo“ da}e G17 plus, NS, DSS, SRS, a kako saznajemo, tako }e glasati i ~lan Odbora iz LDP-a Nenad Mili}, a tvrdi se – i {ef poslani~kog kluba SPS–JS-a Branko Ru`i}. Demokrate su, tvrde na{i izvori, bile sklonije drugom re{ewu i mo`da stoga ostanu uzdr`ane da ne bi bile preglasane, a predstavnik SNS-a, lider napredwaka Tomislav Nikoli}, od kada je Nenad Konstantiovi} preuzeo funkciju predsednika Odbora i ne dolazi na sednice. jest ispijawa pi}a i kafa na ra~un poreskih obveznika, odnosno gra|ana?

– Mi smo ve} na Administativnom odboru doneli odluku da se ukine reprezentacija za poslani~ke klubove i da svako iz svog xepa pla}a ono {to popije. Neke poslani~ke grupe to nisu po{tovale i sada }emo morati ponovo da se pozabavimo pitawem reperezenatcije. Ina~e, G17 plus ve} vi{e od godinu dana ne koristi repre-

neta pravila toliko rastegqiva, pa sam vi|ala, kada sam gostovala u televizijskim emisijama, da skup{tinskim slu`benim kolima sti`u poslanici koji na wih nemaju pravo, pa da se ovi automobili koriste i za odlazak u strana~ku kampawu tokom lokalnih izbora... Neki su, naprosto, zloupotrebili slu`bene automobile u strana~ke svrhe i svi podaci o tome postoje.

D. Milivojevi}

Izborna skup{tina Makedonaca nije odr`ana zbog kvoruma Elektorska skup{tina za izbor makedonskog nacionalnog saveta nije ju~e odr`ana u Pan~evu zbog nedostatka kvoruma, rekao je Tanjugu pravni savetnik Ministarstva za qudska i mawinska prava Bratislav Nikoli}. On je kazao da skup{tina nije odr`ana jer je od potrebnih 45 bilo samo 40 elektora. Ministarstvo }e, po wegovim re~ima, narednih dana obavestiti kakva je daqe procedura za izbor nacionalnog saveta Makedonaca. Elektorska skup{tina Makedonaca ni prvi put, 6. juna, kada su u Srbiji odr`ani izbori za nacionalne savete nacionalnih mawina, nije bila odr`ana zbog nedostatka kvoruma. Nacionalne savete izabralo je 18 nacionalnih mawina, 16 na neposrednim izborima, dok su etni~ki Hrvati i Slovenci u Srbiji ta tela birali na posrednim izborima, odnosno putem elektorske skup{tine.

4

EKONOMIJA

ponedeqak21.jun2010.

NAFTNA INDUSTRIJA POSTAJE OTVORENO AKCIONARSKO DRU[TVO

Akcije NIS-a uskoro na berzi

Naftna industrija Srbije trebalo bi da danas postane otvoreno akcionarsko dru{tvo, {to zna~i da }e 4,8 miliona gra|ana uskoro mo}i da trguje besplatno dobijenim akcijama ove

naftne kompanije. U Ministarstvu ekonomije najavqeno je da }e gra|ani imati besplatno prvo trgovawe akcijama i to preko brokera iz Po{ta Srbije. Zasad je cena jedne akcije NIS 500 dinara, a svi koji imaju pravo dobili su paket od pet deonica NIS. Na skup{tini akcionara NIS trebalo bi da budu usvoje-

ni svi dokumenti koji omogu}avaju izlazak na berzu i trgovawe akcijama. Podsetimo, gra|ani su dobili po pet besplatnih akcija NIS-a, ukupne nominalne vrednosti 2.500 dinara. Kolika }e

biti wihova tr`i{na vrednost, sazna}e se za nekoliko dana, nakon {to ova kompnija postane otvoreno akcionarsko dru{tvo, {to zna~i da }e wenim deonicama gra|ani mo}i slobodno da trguju. Blizu pet miliona gra|ana trebalo bi da dobije jo{ i akcije EPS-a, Telekoma, Aerodroma "Nikola Tesla"...

E. D.

Za rafineriju u Pan~evu 400 miliona evra U Rafineriji nafte Pan~evo danas }e biti sve~ano ozna~en po~etak gradwe kompleksa za blagi hidrokreking i hidroobradu sirove nafte, u koji }e "Gasprom weft" ulo`iti oko 396 miliona evra. Ciq Naftne industrije Srbije (NIS) je da krajem 2012. godine postane re-

gionalni lider na tr`i{tu naftnih derivata i u potpunosti pre|e na proizvodwu ekolo{ki ~istog goriva - bezolovnih motornih benzina i evro dizela.

Zavr{etak izgradwe novog postrojewa planira se u prole}e 2012. godine, a pu{tawe kompleksa u eksploataciju krajem 2012.

INTERVJU

DNEVNIK

SNE@ANA REPAC, DIREKTORKA FONDA ZA RAZVOJ VOJVODINE

Stvorili smo 20.000 novih radnih mesta Svojevremeno je osnivawe Fonda za razvoj Vojvodine propra}eno uobi~ajenom skepsom: dr`ava (Pokrajina) ne treba da se me{a u privredu, ona je uvek bila lo{ investitor, vredne privatizacione pare }e se izgubiti u slabim projektima, uticaj politike bi}e odlu~uju}i...

Sre}om, zloslutna predvi|awa nisu se ostvarila. Fond za razvoj je i u ovim kriznim vremenima uspeo da sa~uva svoj kapital i da ga ~ak uve}a. Wegova direktorka Sne`ana Repac smatra da je postao finansijska institucija preko koje Pokrajina mo`e da deluje u svim te{kim i prelomnim situacijama.

– Od 2004. godine sva slobodna sredstva Pokrajine usmeravana su u otvarawe novih radnih mesta, a u ovoj krizi – u o~uvawe postoje}ih radnih mesta – ka`e Sne`ana Repac. – To je na{ primarni zadatak. Ako je Fond do sada plasirao 230 miliona evra i ako smo pomogli da se otvori vi{e od 20.000 radnih mesta, mo`e se re}i da smo ispunili svoj ciq. Dodatno zadovoqstvo pru`a nam saznawe da je novac ostvaren privatizacijom vra}en tamo odakle je i potekao, zna~i u privredu i poqoprivredu. z Najvi{e se strepelo od toga kakav }e biti povratak novca u Fond. Odnosno, da }e se uzeti zajmovi do`ivqavati kao poklon i da }e tu uticaj politike biti izrazit. Kakva je dinamika vra}awa kredita?

– Stalno pravimo izve{taje o na{em poslovawu i po posledwem koji smo uradili, povratak uzetog novca je ve}i od 91 odsto.

To je odli~an rezultat za jednu ovakvu instituciju. U svetu su ti procenti znatno ni`i. Svi oni koji su ozbiqno u svom poslu, kojima to predstavqa egzistenciju, trude se da budu maksimalno a`urni jer su svesni toga da }e novac ponovo biti potreban, da }e im trebati novi krediti. Imamo klijente koji su dva-tri puta koristili novac Fonda. z Da li tih preostalih „nea`urnih“ devet procenata govori da, ipak, ima i problema? [ta ~inite da se, ako je to mogu}e, procenat povratka para jo{ pove}a?

– Mislim da se kod onih na{ih klijenata, koji su dobro promislili, koji su imali dobru ideju i koji `ele da rade, to ne postavqa kao problem. U svakoj vojvo|anskoj op{tini imamo bar nekoliko takvih preduzetnika. Naravno, ima i onih koji su se prera~unali, koji, mo`da, nisu ni imali ozbiqnu nameru da ne{to zapo~nu, ali svi

na{i krediti su pokriveni hipotekom. Me|utim, to je krajwa solucija. Nastojima da pomognemo qudima, da im olak{amo, da ih posavetujemo. Trenutno imamo, da tako ka`em, 3.900 `ivih partija. Od toga su vi{e od polovine krediti koje smo dali poqoprivrednim gazdinstvima.

Oni su na{a najva`nija ciqna grupa. Ali, mi ne `elimo da se qudi prezadu`uju, bez obzira na to {to je na{a kamata (4,2 posto godi{we) trenutno najni`a na tr`i{tu. Pogotovo zato {to su cene poqoprivrednih proizvoda i uslovi poslovawa toliko nejasni i nestabilni. z Rekli ste da se trudite i da im olak{ate. Da li se u uslovima kreditirawa ne{to promenilo tokom ove godine?

– Do sada smo kupovinu osnovnog stada i zasnivawe dugoro~nih zasada finansirali na pet godina, dok su krediti za nabavku opreme, zalivnih sistema i mehanizacije odobravani na tri godine. Sada je pet godina postalo uobi~ajeni rok za sve namene. Procenili smo da je u sada{wim uslovima poqoprivrednicima veoma te{ko da uzete zajmove servisiraju u kratkim rokovima. Nelogi~no je ako se automobili nude na pet do sedam godina, da se traktor mo`e kupiti samo na trogodi{wi kredit. Zajedno s Ministar-

stvom poqoprivrede tra`imo nove modele i mislim da }emo uskoro imati jo{ povoqnija re{ewa. Ra~unam da }emo u 2011. takav model finansirawa pro{iriti i na nabavku proizvodne opreme, uz kamate koje nisu mewane ve} osam godina, i da }e to biti jo{ jedan vid zna~ajne pomo}i. z Da li je procedura konkurisawa komplikovana? Ranije su qudi ~esto odustaja-

Razvojna banka nam nije konkurent z Sada se pojavila i Razvojna banka Vojvodine (RBV). Da li je to novi konkurent ili se mo`e re}i da ste na istom zadatku i da u sinergiji mo`ete pru`iti jo{ vi{e?

– RVB ne do`ivqamo kao konkurenta. Naprotiv, mislim da se korisno nadopuwujemo. Te{ko je govoriti o konkurentu ako je tra`wa za kreditima ve}a od ponude. Istovremeno se mi ne bavimo kratkoro~nim kreditirawem, ne mo`emo da finansiramo velika preduze}a, na{a ciqna grupa su mala i sredwa preduze}a, preduzetnici i poqoprivrednici. Veliku privredu mo`e da prati RBV. U martu smo potpisali sporazum o strate{kom partnerstvu. Prvi veliki posao bila je kreditna linija za podizawe likvidnosti preduze}a, u koju smo usmerili dve milijarde dinara. Iz izve{taja RBV-a smo videli da je najve}i deo tog novca oti{ao sektoru malih i sredwih preduze}a, {to nam je i bio ciq. Me|utim, da bi razvojna banka u potpunosti za`ivela, potrebno je da Skup{tina Srbije donese odgovoraju}i zakon. Na{a razvojna banka je razvojna samo po imenu. z Kakva je perspektiva Fonda za razvoj? Ima onih koji smatraju da sada kada Vojvodina ima razvojnu banku, vi vi{e niste potrebni?

– To je pitawe koje ~esto ~ujem. Odgovori}u vam indirektno.

Nema~ka, koja ima privredu neuporedivo ja~u od Srbije, ima 27 razvojnih fondova i 24 regionalne razvojne banke. Svaka pokrajina ima svoju razvojnu banku i jo{ postoji ~uveni KfW, koji je kreditno-razvojna institucija cele Nema~ke. Postoje specifi~nosti za svaku pokrajinu i svaki region. Uz to, uvek }e biti marginalnih grupa (nezaposleni, lica s posebnim potrebama...), ne{to {to je simbol nekog kraja, ne{to {to ne sme da se ugasi.

To se mora na poseban na~in finansirati. Ne razmi{qamo o tome {ta }e biti s Fondom za razvoj. Va`no je da mi ~uvamo po~etni kapital i da ga uve}avamo. To je neka vrsta „porodi~nog srebra“, mi ga ne}emo uludo potro{iti.

li i pre nego {to do}u do finansijskog {altera jer je bilo neophodno prikupiti gomilu dokumenata?

– Ne mislim da je procedura komplikovana, naprotiv.

Nije komplikovanija od procedure u poslovnim bankama.

Naprosto, postoji odre|eni sistem provere jer mi, ipak, ne dajemo poklone, ve} kredite.

Od dokumenata je svakako najva`niji biznis-plan. Tu bih napomenula da plan ne treba da se svi|a Fondu, plan treba samom korisniku.

To mu je osnovna Foto: B. Lu~i} kwiga. Ako je bio po{ten prema sebi, prema svojoj porodici, ako je dobro procenio da li novim poslom ili pro{irewem starog mo`e redovno vra}ati uzeti novac, onda ne}e imati problema s biznisplanom. Mislim da to qudi polako shvataju. Svojevremeno smo organizovali obuku za izradu biznis-plana, javio nam se samo jedan klijent. Dodatna povoqnost je i ta {to sada vi{e vremenski ne ograni~avamo trajawe konkursa. Na{i konkursi su otvoreni do kraja godine ili do trenutka kad potro{imo pare odre|ene za neku namenu. z Kakav je teritorijalni razme{taj kredita? Da li je pokrivena cela Vojvodina?

Primetno je da je najvi{e novca oti{lo u Ju`noba~ki okrug.

– To je ta~no, ali Ju`noba~ki okrug ima najvi{e stanovnika i on je privredno najja~i. To ne koristim kao izgovor jer su ovo kreditna sredstva koja neko mora da tra`i. Kao u onoj anegdoti: „Lalo, mora{ kupiti sre}ku da bi ne{to dobio“. Prioritet kod odobravawa kredita imaju nerazvijene op{tine. Jedan od na{ih osnovnih ciqeva je ravnomeran regionalni razvoj. Mi idemo klijentima na noge, pose}ujemo sve op{tine, edukujemo qude. U svakoj lokalnoj samoupravi imamo svog poverenike, ~oveka koji je zaposlen u op{tinskim slu`bama. Samim op{tinama je u interesu da qudi iz wihove sredine dobiju kredite. To donosi razvoj, to donosi nova radna mesta. ^inimo sve {to mo`emo i mislim da niko nema prava da ka`e: „E, mi nismo znali“!?

V. Harak

Lek je u zelenoj energiji Druga regionalna konferencija: „Industrijska energetika i za{tita `ivotne sredine u zemqama Jugoisto~ne Evrope” , u organizaciji Dru{tva termi~ara Srbije i Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije, odr`a}e se od sutra do 26. juna 2010. godine na Zlatiboru.

Interesovawe za ovaj stru~ni skup je izuzetno, bi}e predstavqeno blizu 120 radova autora iz 16 zemaqa. Konferenciju }e otvoriti ministar rudarstva i energetike dr Petar [kundri}, navodi se u saop{tewu organizatora.

Obra|ene su teme vezane za ekonomsku politiku, zakonodavstvo, alternativne – „zelene“ izvore energije, za{titu `ivotne sredine i programe energetske

efikasnosti zemaqa regiona. Na posebnoj sesiji }e biti prikazani na~ini investirawa projekata koji treba da pomognu preduze}ima da unaprede svoju energetiku, smawe tro{kove neracionalne potro{we energije i poprave konkurentnost na tr`i{tu. Organizatori konferencije isti~u da se danas mo`e napraviti savr{en proizvod – kwiga, cipela, haqina, zdrava hrana, {erpa, traktor, lokomotiva, automobil..., ali ~im je taj proizvod optere}en ve}om potro{wom energije u odnosu na konkurente, dok oni prodaju svoj proizvod, vi }ete praviti zalihe i kukati na dr`avu. To je stvarnost kompletne industrije ove regije.

Preduze}a koja su ozbiqno sagledala situaciju i upustila se

u temeqno re{avawe problema energetike na konferenciji }e predstaviti rezultate svog rada. Izme|u ostalog, na skupu }e, prvi put, biti predstavqeni projekti koje su finansirale vlade dr`ava regiona, EBRD, ENCON... U okviru posebne sesije bi}e predstavqena grupa projekata koje su radili nau~nici iz celog regiona, a koje je finansirala Vlada Kraqevine Norve{ke. Prisutni }e imati priliku da vide japanske tehnologije energetske efikasnosti i tehnologije koje su usavr{ili na{i stru~waci u zemqi i dijaspori. Ove godine }e prvi put biti razmatrana i energetska efikasnost u zgradarstvu. Najve}i broj radova je iz oblasti upravqawa procesima i ener-

getskog menaxmenta, za{tite `ivotne sredine i kori{}ewa obnovqivih izvora energije i alternativnih goriva.

Pokroviteq konferencije, osim Ministarstva rudarstva i energetike, su i Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa, Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj, Privredna i In`ewerske komora Srbije, kao i brojne me|unarodne institucije iz Japana, BiH, Bugarske, Gr~ke, Makedonije.

Zna~ajne svetske kompanije, kao: "Bilfinger Berger", "Rafako", "Sauter", "Turboden", "Kirka suri", ABB, "Minel kotlogradwa" predstavi}e svoje tehnologije na poslovnim prezentacijama.

A. B.

EKONOMIJA

DNEVNIK

VESTI

ponedeqak21.jun2010.

Kurs ne treba vezati za cene

Kartice za glavoboqu

Predlog privrednika da se kurs ve`e za za kretawe inflacije je prili~no problemati~an, ka`e ekonomski savetnik premijera Srbije Milojko Arsi}. Arsi} ocewuje da posle odre|enog vremena kurs vi{e ne bi mogao da se kontroli{e.

"Kurs bi se kretao kao inflacija, {to zna~i da je takozvani realni kurs nepromewen. Osnovni problem sa takvom politikom kursa sastoji se u tome {to ravnote`ni ili odr`ivi devizni kurs ne zavisi samo od inflacije, nego zavisi i od velikog broja drugih faktora", objasnio je Arsi}. Odr`iv devizni kurs zavisi i od spoqno-trgovinskog bilansa zemqa i od odnosa produktivnosti privrede Srbije i produktivnosti drugih zemaqa ili korelacije kamatnih stopa u Srbiji i kamatnih stopa u svetu, objasnio je Arsi}.

"Ako je kurs uskla|en samo sa kretawem cena, a nije uskla-

Broj teku}ih ra~una sa ka{wewem u otplati ve}im od dva meseca pove}an je tokom maja za 2,3 odsto, sa 206.982 na 211.814, pokazali su podaci Udru`ewa banaka Srbije.

U prvih pet meseci ove godine broj teku}ih ra~una sa ka{wewem u otplati pove}an je za 14,5 odsto, sa 185.029 na 211.814. Iznos dozvoqenog prekora~ewa po teku}im ra~unima pove}an je tokom maja za 0,2 odsto, sa 31,19 milijardi dinara na 31,24 milijardi dinara.

Broj teku}ih ra~una gra|ana pove}an je za 0,5 odsto, na 6,27 miliona. Tako|e je pove}an i broj korisnika teku}ih ra~una, ali za 0,3 odsto, na 4,22 miliona. Broj kreditnih kartica sa ka{wewem u otplati ve}im od dva meseca tokom maja pove}an je za 2,7 odsto, sa 65.520 na 67.290, dok je tokom prvih pet meseci porastao za 11 odsto.

|en sa kretawem ostalih parametara, onda stvarni kurs mo`e da zna~ajno odstupa od ravnote`nog nivoa i u takvoj situaciji po pravilu nakon odre|enog vremena dolazi do kraha deviznog kursa", upozorio je Arsi}. Arsi} smatra da ne bi bilo dobro za Srbiju, niti je to uobi~ajeno u svetu, da stabil-

nost kursa cena i smawewe nezaposlenosti budu podjednako va`ni ciqevi za monetarnu politiku.

Za Narodnu banku Srbije (NBS) treba da bude prvi i nesporni ciq odr`avawe stabilnosti cena, stabilnost kursa treba da bude u funkciji ostvarivawa tog ciqa centralne banke, a

{to se ti~e borbe protiv nezaposlenosti, to je prvenstveneni zadatak Vlade Srbije, kazao je.

Komentari{u}i zalagawe predstavnika Poslovnog kluba "Privrednik", Udru`ewa korporativnih direktora i SES-a, da dr`ava obezbedi jeftiniji kapital za poslovawe privrede, osnivawem fonda ili banke za razvoj, Arsi} je potvrdio da vlada radi na tome, razmatra se mogu}nost i prave se planovi za osnivawe razvojne banke.

"To je ne{to {to postoji u velikom broju zemaqa i to treba da doprinese ostvarivawz efikasnije dr`avne intervencije u privredi", zakqu~io je Arsi}.

Pomenute asocijacije privrednika i ekonomista uputili su 9. juna istovetna pisma sa predlozima predsedniku i premijeru Srbije, Borisu Tadi}u i Mirku Cvetkovi}u, kao i predsedniku Saveta Narodne banke Srbije Dejanu [o{ki}u.

DA LI U SRBIJI @IVE SAMO SIROMASI I BOGATA[I?

[abac na putu za Rusiju Od 2004. godine Mlekara [abac u sastavu je kompanije Farmakom MB i od tada pokriva ~itavo podru~je Srbije, a dosta izvozi i na tr`i{ta regiona i zapadne Evrope. I Rusi su sada postali zna~ajni kupci, a Miroslav Bogi}evi}, generalnog direktora Farmakoma, ka`e da postoji plan da se sklope ugovori i sa vi{e na{ih mlekara.

“Za [aba~ku mlekaru je to jedan ogroman posao. Mi }emo narednih dana uputiti molbu za sedam kompanija iz Srbije. Poku{amo da zajedni~ki nastupimo na tr`i{tu Rusije jer ima puno prostora", rekao je.

Bogi}evi} je dodao da "Rusi nisu gadqivi na srpsku robu, naprotiv, vole Srbe i vole na{e proizvode".

Dr`ava voli „Galeniku” Predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin izjavio je danas da "Galeniku" vidi u budu}nosti kao ozbiqnu dr`avnu kompaniju, koja }e uz svog mawinskog strate{kog partnera uspeti da izgradi poziciju regionalnog lidera.

"Dr`ava mora da pozicionira svoj ozbiqni vlasni~ki udeo i, da ne budem neskroman i tendenciozan, mislim da bi trebalo da ostane ve}inski vlasnik "Galenike", a da se prona|e strate{ki partner koji }e sa sobom doneti kvalitetniju tehnologiju i menaxment kako bi kompanija postala jo{ profitabilnija i pozicionirala se kao regionalni lider, gde joj je zaista i mesto", rekao je Bugarin.

On je, povodom zavr{etka izgradwe nove fabrike ~vrstih farmaceutskih preparata, koja }e danas sve~ano biti pu{tena u rad, ocenio "da "Galenika' ima budu}nost i da bi, uz nala`ewe kvalitetnog strate{kog partnera - ali ne brzo i po bilo koju cenu - mogla da se pozicionira na regionalnom, ali i na svetskom tr`i{tu".

Sredwa klasa tavori na dnu Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} smatra da nije problem Srbije to {to ima bogate qude nego {to ima mnogo siroma{nih i {to ima mnogo qudi iz sredwe klase koji nisu zadovoqni `ivotom, i dodaje da se problemi Srbije ne bi re{ili “ako oderete ko`u desetorici bogatih”.

Me|utim, problemi Srbije bi se brzo re{ili kada bi oni koji se smatraju sredwom klasom zaista to i bili. Naime, po zvani~nim podacima, linija izme|u siroma{tva i takozvanog sredweg sloja je na koti od 8.222 dinara mese~no po osobi. Drugim re~ima za “sredwi” `ivot jedne ~etvoro~lane porodice po ovim statisti~kim kriterijumima dovoqno je oko 33.000 dinara mese~no, ali u stvarnosti, da bi `iveli pristojno, dakle da imaju zadovoqewe osnovnih potreba ali ne i luksuz, ovoj porodici danas je u Srbiji potrebno 150.000 dinara, a to, mora se priznati, imalo malo onih koji se ubrajaju u sredwu klasu. Tako mi statisti~ki imamo “dobru” sredwu klasu, koja, kako to ministar Dinii} isti~e, nije zadovoqna `ivotom, a u stvarnosti se vidi i razlog za{to ona to nije jer joj mese~no nedostaje vi{e od 100.000 dinara da bi bila ista ili sli~na sredwoj klasi u nekoj drugoj evropskoj dr`avi.

Iako mese~no sve mawe zara|uje, veliki deo zaposlenih u Srbiji sebe svrstava u sredwu klasu, {to po nasle|u iz nedavne pro{losti, {to zbog potrebe da sebe vidi u sredini a ne na dnu. Naime, istra`ivawe Instituta za sociolo{ka istra`ivawa Filozofskog fakulteta u Beogradu pokazalo je da vi{e od polovine gra|ana sebe do`ivqava kao deo sredweg sloja, dok nepunih pet odsto ima ose}aj pripadnosti vi-

Idili~na slika sredwe klase ovde odavno ne postoji

{oj sredwoj klasi. Ono zbog ~ega oni sebe svrstavaju u sredwi sloj je ~iwenica da imaju radno mesto i upravo je to ono {to pravi razliku izme|u onih ispod i onih iznad linije siroma{tva.

{to bi moglo dovesti do zakqu~ka da svi koji rade neke druge, uglavnom proizvodne poslove, ne mogu ra~unati da su “sredwaci” mada praksa pokazuje da i me|u radni~kom klasom ima onih koji dobro zara|uju

Statusna panika u Nema~koj O~igledno je da je ova kriza u velikoj meri pogodila sredwu klasu i u evropskim dr`avama. Tako nema~ki ekonomisti ovih dana upozoravaju na to da mere {tedwe Vlade Nema~ke, ~iji je ciq sanacija dr`avnog buxeta, pove}avaju jaz izme|u bogatih i siroma{nih i ozbiqno ugro`avaju sredwu klasu. Ista`iva~ki Nema~kog instituta za privredna istra`ivawa u studiji o razvoju u 2008. i 2009. ocenili su da “na jednoj strani raste broj onih koji `ive lukasuzno, a na drugoj, broj onih koji moraju da izlaze na kraj s niskim primawima ili koji su ~ak siroma{ni”. Taj trend, kako se navodi u studiji, izaziva “jake strahove” kod gra|ana iz sredweg sloja, a prime}uje se ~ak “statusna panika” kod qudi koji strahuju da }e iz sredwe klase “skliznuti“ u ni`e, siroma{nije dru{tvene slojeve.

Po istim rezultatima, u ni`u sredwu klasu spadaju slu`benici, trgovci, sitni preduzetnici i mnogi drugi koji se bave rutinskim nemanuelnim poslovima. Svi oni su istakli da su po poslu iznad radni~ke klase,

kao {to ima i onih koji ne mogu da dobace ni minimalac. U vi{u sredwu klasu danas bi se mogli ura~unati prosvetni radnici s platom od 400 evra, ali pod uslovom da se snabdevaju na buvqacima i ne luksuziraju.

Istra`ivawe je pokazalo i da {kolska sprema vi{e nije garancija “osvajawa” sredine. Naime, sve do pre dve decenije sredwa i vi{a {kola bile su garant za sredwi sloj i pristojan `ivot, dok je fakultetska diploma zna~ila visok standard u onda{wim vremenima. Sada je sve izme{ano i fakultetska diploma vi{e nije garant ni~ega jer samo weno posedovawe nikako ne zna~i ni dobijawe radnog mesta, a kamoli sigurnu zarada iznad 100.000 dinara koja bi omogu}ila ulazak u sredwu klasu, dok se o onoj iznad we ne mo`e ni sawati. Naime, u situaciji kakva je danas u Srbiji, a to je da na 2,5 zaposlena ide jedan nezaposleni gra|anin, svako ko ima fakultetsku diplomu mo`e biti sre}an ako se na|e me|u onima koji dobiju bilo kakvo radno mesto pa samim tim i nije u prilici da pita kolika je plata i koliko vredi wegovo vi{egodi{we {kolovawe.

Kako ni jedno dru{tvo ne mo`e da ide napred dok ne oformi stabilnu sredwu klasu, koja je najja~i stub, tako ni Srbiji ne}e biti boqe dok oni koji sebe danas ubrajaju u to ne osete da zaista tako i `ive, a ne samo da se tako ose}aju. Masovni otkazi i, kao posledica toga, sve ve}a plate`na nemo}, neotvarawe novih radnih mesta zbog izostanka novih investicija i sve ja~a kriza, uprkos tvrdwama da smo statisti~ki iz we iza{li, ozbiqno prete da ~ak i ovakvu srpsku sredwu klasu dokraj~e pa da izme|u onih kojima bismo mogli, kako to ka`e ministar Dinki}, drati ko`u, i onih koji su na ekonomskom dnu zjapi ogromna rupa jer }e u wu pasti oni koji danas mogu kazati da imaju prihode za kakav-takav, a svakako ne lep i pristojan, `ivot.

Q. Male{evi}

5

„Ne bih u Vladinu ko`u” Vlada ima velike probleme i i ne bih bio u wihovoj ko`i.

Mi, privrednici i ekonomisti. `elimo da pomognemo, a ne da vr{imo pritisak, ka`epredsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan \uri~in.

“Na{ predlog antikriznih mera nije nikakav pritisak na vlast ve} izraz solidarnosti.

Jer, kada dr`ava ima probleme, i svi mi ih imamo”, navodi \uri~in. \uri~in je sa privrednicima Toplicom Spasojevi}em i Branislavom Gruji}em, dr`avnom vrhu uputio dokument u kome se detaqno predla`u re{ewa za izlazak iz krize. On ka`e da treba uraditi detaqnu analizu predloga koji su uputili Vladi i dodaje da treba sti{ati strasti i zbiti redove jer nema svrhe tra`iti krivce, ve} brza, efikasna i odr`iva re{ewa. Svi moramo da se udru`imo kako bismo mogli da pre`ivimo.

“Simbioza politike i privrede mora da postoji, ali ona ne sme da ide u korist pojedinaca, a protiv interesa ve}ine. Odgovorni politi~ari moraju da znaju da su privrednici jedno od najva`nijih upori{ta za ostvarivawe wihovih zamisli. Jer, privrednici, pomeraju}i granice progresa za sebe, istovremeno ih pomeraju i za dru{tvo”, ka`e \uri~in.

Dragutinovi} opet tra`i reformu Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinovi} izjavila je da su spremne razli~ite verzije poreske reforme.

Ona dodaje da se zala`e za "revolucionarnu verziju" kojom bi se porez na dodatu vrednost (PDV) pove}ao za tri

procentna poena. "To za {ta se ja zala`em je da se za jednu tre}inu smawe fiskalna optere}ewa na zarade, i porezi i doprinosi. Gubitak prihoda bi se neutralisalo rastom PDV-a", kazala je ona. Dragutinovi} je precizirala da plate do 16.500 dinara ne bi bile oporezovane, a porez zarade iznad tog iznosa bio bi 10 odsto.

Ministarska finansija je kazala kako bi volela da poreska reforma prati buxet za 2011. godinu i dodala da }e Vlada Srbije odlu~iti koja }e verzija reforme biti primewena. Diana Dragutinovi} je najavila i da }e kona~an predlog zakona o fiskalnoj odgovornosti biti zavr{en nakon posete Me|unarodnog monetarnog fonda u avgustu i da }e biti usvojen ove godine.

"Verujem da }e ovaj zakon, nakon usagla{avawa sa MMF, biti usvojen u ovoj godini, a istovremeno odrediti fiskalnu politiku u vremenu koje je pred nama", rekla je Dragutinovi}.

NOVI DIREKTOR SIEPA-e BO@IDAR LAGANIN

Stranci ~ekaju pred vratima

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,65

103,725

106,11

101,339

Australija

dolar

1

71,2385

72,6923

74,3642

71,0204

Kanada

dolar

1

79,8133

81,4421

83,3153

79,5689

Danska

kruna

1

13,6591

13,9379

14,2585

13,6173

Norve{ka

kruna

1

12,9017

13,165

13,4678

12,8622

[vedska

kruna

1

10,6207

10,8374

11,0867

10,5881

[vajcarska

franak

1

73,7665

75,2719

77,0032

73,5406

V. Britanija

funta

1

121,46

123,939

126,79

121,089

SAD

dolar

1

81,976

83,649

85,5729

81,7251

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 6. 2010. godine

Oko 80 stranih kompanija sada iskazuje veliko interesovawe da ula`e u projekte u Srbiji i da sa doma}im firmama ostvari razli~ite oblike privredne saradwe, izjavio je direktor Agencije za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA) Bo`idar Laganin.

On je rekao za Tanjug da }e SIEPA ove godine "sasvim izvesno" biti nosilac dobrih vesti o novim ulagawima

u na{u privredu i izvoznim poslovima Srbije.

"Ja verujem da }emo u nedeqama koje su pred nama biti u prilici da promovi{emo velike izvozne poslove", kazao je Laganin, koji je po~etkom ovog meseca postao novi direktor SIEPE. Novi izvozni ara`mani srpske privrede i pove}ano interesovawe stranih ulaga~a za na{u zemqu delom su i rezultat uspe{nog

u~e{}a doma}ih firmi na stranim sajmovima i drugim privrednim smotrama, uz podr{ku SIEPE. Laganin je kao dobar primer takvog anga`mana SIEPE naveo nedavno zavr{eni me|unarodni sajam u Al`iru - dr`avi koja je najve}i privredni partner Srbije u Africi, navode}i da se radi o tr`i{tu od 35 miliona potro{a~a, drugoj po veli~ini

afri~koj zemqi sa velikim potencijalom za izvozno orijentisana preduze}a iz Srbije.

Posebno interesovawe u Al`iru pokazano je za anga`ovawe gra|evinske i prehrambene industrije iz Srbije, kazao je Laganin, ocewuju}i da bi ta dva sektora srpske privrede mogli da ostvare vi{emilionske izvozne poslove, u vrlo kratkom roku.

6

BERZA

ponedeqak21.jun2010.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Op{te mrtvilo na Beogradskoj berzi Negativan trend koji na doma}oj berzi vlada ve} mesecima, nastavio se i u sedmici za nama.

Berzanski indeksi su, osciliraju}i iz dana u dan, na kraju nedeqe izgubili na vrednosti, a i vrednosti trgovine je bila sve samo ne visoka, iako je istrgovano akcija za ne{to vi{e novca nego sedmicu pre ove.

Trovalo se za ukupno 258 miliona dinara, {to je 13 odsto vi{e u odnosu na drugu nedequ juna.

Celokupna situacija uop{te ne odi{e optimizmom, pa su pojedini brokeri priglasili po~etak letwe sezone na doma}em finansijskom tr`i{tu, kada se po pravilu mawe trguje, a cene stagniraju ili padaju. Najtrgovanija je bila hartija AIK banke sa 63

[vedska zdravija od Evrope [vedska je, kada je u pitawu „privredno zdravqe“, u vrhunskoj kondiciji, dok je Gr~ka „te`ak bolesnik“, pokazao je indeks evropske ekonomske odr`ivosti. Prema Evropskom politi~kom centru, [vedska je zauzela prvo mesto sa skorom 0,55, a slede Danska, Estonija i Finska, sa rezultatima izme|u 0,45 i 0,42 indeksna poena.

U visokoj privrednoj formi, su Holandija, Nema~ka, Luksemburg i Austrija, sa skorom od 0,28 do 0,20. U „zlatnoj sredini“ su Britanija, ^e{ka, Slova~ka, Poqska, Belgija, Bugarska i Francuska - ~iji skor je od 0,07 do minus 0,03.

Kako je navedeno u izve{taju EPC, u opasnosti su privrede Irske, Slovenije, Kipra, Litvanije, Malte, Ma|arske, Rumunije, Letonije i [panije (izme|u minus 0,08 i minus 0,23), dok neodr`ivo stawe zdravqa imaju privrede Portugalije (0,29) Italije (-0,38) i Gr~ke, ~iji je skor minus 0,93 indeksna poena.

EPC svaku zemqu ocewuje u {est oblasti. Lestvica se sastavqa na osnovu analize buxetskog deficita, nacionalnog duga, ekonomskog rasta, konkurentnosti, dr`avne uprave i korupcije i tro{kova brige za starije gra|ane. Gr~ka ne samo {to se nalazi na dnu, nego je i veoma blizu toga da bude najgora zemqa u svih {est oblasti indeksa, navedeno je u izve{taju EPC.

miliona dinara, a za wom slede „Alfa plam“ iz Vrawa i beogradski „Energoprojekt holding“ sa realizovanih 35 miliona, odnosno 11 miliona dinara prometa. Veliki deo ovonedeqnog prometa zauzele su obveznice Republike Srbije - ~ak 31 procenat. Tra`wa za svim serijama obveznica ne jewava, dok je ponuda ne{to slabija. Najtrgovanija je bila serija A2015 sa 28 miliona dinara.

Reperna korpa najlikvidnijih akcija Beleks 15 zabele`ila je novi nedeqni pad od 2,48 odsto, dok je op{ti indeks Beleks lajn izgubio, u istom periodu, 1,47 odsto svoje vrednosti. Pojedina~no posmatrano, najve}i nedeqni rast cene ostvario je „Bambi Ba-

nat“ i to od 21,8 odsto, dok je od po~etka meseca ova akcija porasla je za ~ak 46,37 procenata.

Sledili su je vrbaski „Vital“

(8,18 odsto) i ^a~anska banka (2,97 odsto). Sa druge strane, u kategoriji gubitnika na{li su se Globos osigurawe (sa padom od 11,53 odsto), beogradski BIP (10,26 odsto) i Razvojna banka Vojvodine sa padom vrednosti akcije od 9,59 odsto.

Vode}a akcija bankarskog sektora i daqe AIK banka, koja neretko zauzima polovinu ukupnog dnevnog prometa akcijama. Akcije Komercijalne banke posle ~etiri dana uzastopnog pada izgubile su na sedmi~nom nivou 9,2 odsto vrednosti. Strani investitori u~estvovali su u proseku sa oko 22 odsto u ukupnom sedmi~nom prometu i to intenzivnije na strani kupovine.

E. D.

^ITAVA EVROPA POMERA GRANICU ZA ZAVR[ETAK RADNOG VEKA

I Rusi kasnije idu u penziju

Rusija }e, kao i brojne evropske zemqe, morati da pove}a starosnu granicu za odlazak u penziju zbog rastu}eg deficita buxeta Penzionog fonda. „Kada }emo doneti takvu odluku - za godinu, dve ili pet - sada nije toliko va`no, ali svakako }emo morati to da uradimo“, ka`e ruski ministar finansija Aleksej Kudrin.

Kudrin dodaje da }e pove}awe penzione granice podr`ati penzioni sistem zemqe, ~ak i uprkos postepenog starewa stanovni{tva. Na 128 radnika sada u Rusiji dolazi 100 penzionera, 2012. godine taj odnos }e se smawiti na 112, a do 2030. godine }e se broj penzionera izjedna~iti sa brojem zaposlenih.

U martu ove godine Kudrin je upozoravao da }e se ove godine deficit Penzionog fonda udvostru~iti sa sada{wih 130-170 milijardi rubaqa (4,2 - 5,5 milijardi dolara). On je istakao da }e deficit Penzionog fonda Rusije u 2011. godini dosti}i oko bilion rubaqa, preciziraju}i da je nivo socijalnih tro{kova u ruskom buxetu ve} sada oko 13 odsto bruto doma}eg proizvoda, a da }e ruska vlada ubudu}e sve te`e pove}avati troskove za socijalni sektor. @ene u Rusiji sada odlaze u penziju sa 55, a mu{karci sa 60 godina, {to je me|u najni`im starosnim granicama u Evropi.

Brojne evropske zemqe - me|u kojima su i Francuska, Nema~ka, [panija i Italija - su donele odluku da pove}aju penzionu grani-

mawkova i dr`avnih dugova ~lanica Unije. Ovo se posebno odnosi na [paniju, za koju su kolale glasine da bi, poput Gr~ke, mogla posegnuti za desetinama milijardi pomo}i EU i Me|unarodnog monetarnog fonda da bi se popunili buxetski mawkovi i platili dospevaju}i {panski dr`avni krediti.

Zemqe evropske dvadesetsedmorice su prihvatile da se od 2011-e u institucijama EU razmatraju predlozi nacionalnih

Cene svetskih akcija i daqe rastu Cene akcija na globalnim berzama i na kraju protekle sedmice su bile u porastu, ~ak deveti put uzastopno, pa je zahvaquju}i tome „nivelisano“ prethodno zabele`eno pojeftiwewe deonica zbog posledica du`ni~e krize u zoni evra. Nastavqen je i oporavak evra koji je blago oja~ao iznad prethodno dostignutog, najvi{eg, kursa prema dolaru u protekle tri sedmice, a anti - dolarska klima ogledala se i u padu vrednosti ameri~ke nov~ane jednice prema ve}ini drugih jakih svetskih valuta, prenosi agencija Rojters iz Londona.

Panevropski indeks akcija FTSEurofirst 300 - oja~ao je dodatnih 0,5 odsto, na 1046,75 poena, a tr`i{ni analiti~ari

Ako se ovako nastavi, broj ruskih penzionera }e se 2030. godine izjedna~iti s brojem zaposlenih cu. Pove}awe starosne granice za odlazak u penziju ne}e re{iti problem deficita penzionog fonda, upozorio je me|utim

predsednik fonda Anton Drozdov preciziraju}i da bi se na taj na~in problem tek delimi~no re{io do 2020. godine.

buxeta, s tim {to bi se zemqe koje „probiju“ dozvoqene granice buxetskih tro{kova ka`wavale, a one koje budu disciplinovane mogu ra~unati na „dodatne podstreke“.

Tu se u prvom redu imaju na umu {esnaest zemaqa koje koriste evro i moraju da po{tuju tzv. „pakt stabilnosti evra“, koji nala`e da buxetski deficiti ne smeju biti ve}i od tri odsto bruto doma}eg godi{weg proizvoda, kao i da javni dug ne

mo`e prema{iti 60 odsto bruto doma}eg proizvoda, dok inflacija mora biti na proseku tri najni`e stope inflacije u evrozoni.

Prema na~elnom dogovoru vo|a EU, ~ije }e mehanizme do kraja meseca predlo`iti Evropska komisija, finansijski nedisciplinovane ~lanice evropske dvadesetsedmorice bi bile ka`wene tako {to bi im uskratila ina~e zama{na sredstva iz fondova i buxeta EU.

ukazuju da je taj pokazateq ve} osam dana za redom u porastu, {to je najdu`e takvo razdobqe za proteklih 11 meseci. Indikator FTSEurofirst 300 - koji obuhvata cene najlukrativnijih kontinetalnih kompanija - uve}an od sredine protekle sedmice za 6,3 odsto, ~ime je nadokna|en gubitak koji je imao u proteklih nekoliko meseci zbog du`ni~ke krize u Gr~koj.

FTSEurofirst 300 je, naime, izgubio 5,9 odsto vrednosti od sredine aprila, kada je svom silinom buknula du`ni~ka kriza u 16 - ~lanoj zoni evra, ali je najnoviji rast omogu}io da taj pokazateq sada bude u „pozitivnoj teritoriji“, za 0,1 odsto, ukoliko se kao merilo uzme po~etak ove godine.

Ameri~ka privreda zaustavila naftu Sirova nafta je na kraju protekle nedeqe na berzi u Wujorku pojeftinila na ispod 76 dolara za barel, po{to su nepovoqni podaci iz ameri~ke privrede ponovo izazvali zabrinutost da bi rast tra`we tog energenta mogao da uspori. Cena ameri~ke „lake“ nafte za terminsku isporuku u julu je na Wujor{koj robnoj berzi pala za 1,04 dolara, na 75,75 dolara za barel, dok je u isto vreme evropska „brent“ nafta na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila za 1,29 dolara,

na 77,39 dolara za barel, prenela je agencija AP. I pored toga {to je zabrinutost oko evropske du`ni~ke krize splasnula, nekoliko nepovoqnih izve{taja je podsetilo da se ameri~ka privreda ne oporavqa tako brzo. Berzanski indeksi u SAD su oslabili, posle iznena|uju}eg podatka o rastu broja Amerikanaca koji su pro{le sedmice po prvi put zatra`ili pomo} za nezaposlene, kao i nepovoqnih podataka o regionalnoj industrijskoj proizvodwi.

VESTI Sindikati stvorili tajkune Pet slovena~kih sindikata tra`i ostavku ministra rada zbog izjave da su sindikati delimi~no odgovorni za nastanak sistema koji je iznedrio tajkune. Ministar Ivan Svetlik je na TV Slovenija rekao da je sistem koji je iznedrio tajkune stvoren pomo}u dogovora socijalnih partnera. ^elnik sindikata Neodvisnost Drago Lombar je izjavio da bi Svetlik trebalo da da ostavku zbog izjave da su radnici „odgovorni za tajkune i za to {to je izvr{ena privatizacija“. Oni sePredstavnici sindikata KS 90, Alternativa, Solidarnost, Neodvisnost i Pergam su tako|e istakli da }e nastaviti da protestuju protiv predlo`ene reforme rada i da ne iskqu~uju ni generalni {trajk. `ale na to da je slovena~ka vlada parlamentu prosledila kqu~ne zakone u radu, a da se nije konsultovala sa wima.

Vlada „`ica” od gra|ana

Kazne za buyetske gubita{e [efovi dr`ava ili vlada Evropske unije su se u Briselu dogovorili da i ka`wavawem nedisciplinovanih ~lanica spre~e buxetske deficite. Lideri EU su odlu~ili i da hitno usaglase ekonomske politike u ciqu stabilizacije i odbrane evra.

Ovaj dogovor, prema izvorima zasedawa lidera EU, treba da smiri nedoumice na svetskim berzama i finansijskim tr`i{tima oko razmera buxetskih

DNEVNIK

Prezadu`ena rumunska vlada je zatra`ila od svojih gra|ana donacije za fond osnovan u ciqu pove}awa buxetskih prihoda i ubla`avawa posledica ekonomske krize. Kako je saop{tilo ministarstvo finansija Rumunije, osniva se „fond solidarnosti“ i u wega sredstva mogu da doniraju sva fizi~ka, ali ne i pravna lica. Ministarstvo je preciziralo da se fond osniva prvenstveno ra~unaju}i na zvani~nike dr`avnih preduze}a koji zara|uju dodatne prihode u upravnim odborima preduze}a koja su u vlasni{tvu dr`ave. Rumunski premijer Emil Bok je najavio da }e donirati deo svojih prihoda u fond, pozivaju}i da isto u~ine svi koji `ele da daju svoj doprinos ekonomskoj stabilnosti dr`ave i obe}avaju}i da }e wihova imena biti objavqena na internet strani ministarstva finansija. Istovremeno, posle uvo|ewa o{trih mera {tedwe, koje su pogodile mnoge zaposlene i penzionere, sindikati u Rumuniji zatra`ili su pomo} od Me|unarodne or-

ganizacije rada. U apelu Me|unarodnoj organizaciji rada se isti~e da dr`ava kr{i prava sindikata i predla`e da se usvoji rezolucija kojom }e Rumuniju pozvati da po{tuje prava gra|ana.

Medvedev zove strance Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je na Me|unarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu pozvao strane investitore da ula`u u rusku privredu. „Rusiji je potrebna prava investiciona eksplozija“, kazao je Medvedev otvaraju}i forum, posve}en prevazila`ewu krize u svetskoj privredi i razvoju ruske privrede. On je naveo da je stvarawe povoqnih uslova za investiture, „glavni zadatak“ i s tim u vezi kazao da }e od naredne godine biti ukinut porez na kapitalnu dobit pri dugoro~nim direktnim investicijama. Medvedev je naveo da je „promenio pravila rada organa bezbednosti u odnosu na predstavnike biznisa“, obja{wavaju}i da su sada zakonom ograni~ene mogu}nosti hap{ewa biznismena u istragama privrednog kriminala.

[panija na dobrom putu Mere {tedwe u ciqu smawewa buxetskog deficita [panije idu u dobrom pravcu, ocenio je Me|unarodni monetarni fond (MMF). Istovremeno, {panski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero ka`e kako te mere ne}e ugroziti ekonomski oporavak zemqe. „Ako reforme budu tako odlu~ne kako o~ekujemo i ako budu rezultovale dovoqno visokim nivoom poverewa, one ne bi trebalo negativno da uti~u na privredni oporavak, nego da odr`e rast koji je zapo~et u prvom tromese~ju“, rekao je Sapatero. „Ako reforme budu tako odlu~ne kako o~ekujemo i ako budu rezultovale dovoqno visokim nivoom poverewa, one ne bi trebalo negativno da uti~u na privredni oporavak, nego da odr`e rast koji je zapo~et u prvom tromese~ju“, rekao je Sapatero.

„Futo{ko leto” najmla|ima Manifestacija „Futo{ko leto 2010“ po~iwe danas, po 10. put u organizaciji Kulturno-informativnog centra „Mladost“, i traja}e do subote 27.juna. Futo{ko leto }e ove godine posetiocima ponuditi brojne programe – pozori{ne predstave, radionice, igraonice, koncerte i veliki letwi maskenbal. Radionice i igraonice vode animatori, vaspita~i i likovni pedagozi. Svi programi }e biti odr`ani bez obzira na vremenske prilike.

U programu otvarawa „Leta“, danas na Svetski dan muzike u 19 sati, posetioci }e mo}i da vide nastupe

dece iz vrti}a „Kockica“ i dece iz veterni~kog Doma za decu ometenu u razvoju. Pored wih nastupi}e i plesni studio KIC-a „Miroslav Batak Mi}ko“, gradski hor „Zvon~i}i“ i hor „Melodijum“.

U utorak, sredu i ~etvrtak , sa po~etkom u 18 ~asova odvija}e se programi likovne i radionice veza, te kutak bajkoqubaca. U petak u 19 ~asova po~iwe Velika letwa `urka pod maskama, a u subotu 26. juna u Osnovnoj {koli „Desanka Maksimovi}“ u Futogu, odr`a}e se „Rolerijada“ - takmi~ewe u spretnosti vo`we rolerima.

Q. Na.

Yez i bluz Koncert peva~ice Matilde Leko, u pratwi pijaniste Nikole Stano{evi}a, odr`a}e se ve~eras u 20 ~asova, u Galeriji Matice srspke na Trgu galerija 1. Na programu su xez, bluz, brazilska muzika i autorske kompozicije Matilde Leko, a ulaz je slobodan.

P. U.

Novosadska ponedeqak21.jun2010.

Kada nadle`ni „nisu u mogu}nosti” ske inspekcije i donela fla{u „Vaqevskog piva“. Voda je krenula na usta o`ednelim ispektorima, koji su mislili da je neko odlu~io da ih po~asti za mukotrpan rad. Me|utim, savesna sugra|anka brzo ih je spustila na zemqu - u pivu se nalazio mi{! Jednostavno, ~ovek je tada morao paziti {ta gricka i {ta sr~e. U hlebu jedne pekare prona|en je komad stakla centimetar dug (?!), a u sviwetini iz privatne mesare u Sremskoj Kamenici konstatovana je trihinela…

Tih dana raspravqalo se o predlogu da Novi Sad dobije tre}u gimnaziju, ali se tu ispre~ila zdravo va`na stvar Svetsko prvenstvo u fudbalu!

Delegati Ve}a udru`enog rada Skup{tine grada (najve}i broj wih) napustili su debatu i izmaglili da prate socijalisti~ko federativne “plave” na svom posledwem zajedni~kom mondijalskom poduhvatu. ^isto da ostane zabele`eno, Jugoslavija je pobedila Kolumbiju.

Ipak, iako su simultano mnogi u zemqi sawali ratove, “Kopa del mundo” (onaj turnir na kojem je Horhe Valdano ustvrdio da Dejo Savi}evi} nije {tof za Real) poku{ao je da ostvari mirovnu misiju anti~kih olimpijskih igara. “Dnevnik” je objavio fotografiju na kojoj dva borca libanskih snaga u hri{}anskom delu Bejruta, s odlo`enim oru`jem, posmatraju prenos fudbalske utakmice.

Televizor su postavili na T54, tenk sovjetske izrade.

Tog juna 1990. godine, gradski oci dumali su o [ahovskoj olimpijadi za koju su ponosno istakli da, ipak, nije “Znawe imawe”, a hroni~ari su kolegama iz lista “Ruske slovo” ~e-

stitali 45 godina postojawa (Vin~ujeme!). Lada s novosadskim tablama jurila je Kisa~kom ulicom, zapucala se u banderu i prevrnula na krov, a parking satovi u gradu bili su van funkcije ~itavih osam meseci, jer su u “Putu” ~ekali da “nadle`ni” iz wih izvade nagurani metalni novac. Ni{ta boqe u svom klin~u s javnim preduze}ima nije pro{ao ni Aleksandar J. Provala oblaka natopila je stan oca dvomese~nog deteta, a s poplavom u dnevnoj sobi Novosa|anin je morao da se izbori sam. U “Vodovodu i kanalizaciji” su na{em junaku rekli da oni to, teoretski, i mogu da urade, ali da }e ga to ko{tati 700 dinara (140 primeraka “Dnevnika”), dok su drugovi iz “Stana” kazali da, dodu{e, postoji de`urni telefonski broj broj gde se prijavquju “hitne intervencije”, ali su ti isti de`urni imali objektivno opravdawe za izostanak: “nisu bili u mogu}nosti”.

Za to vreme, u “Stoteksu” su pqu{tale disciplinske prijave. Radnici robne ku}e na Novom nasequ, wih 26, prijavili su prvog ~oveka firme i direktora malopodaje zato {to su na mesto kontrolora postavili izvesnog R. L, protiv kojeg je nekoliko meseci ranije vo|en disciplinski postupak. Kao {to to biva u takvim “aferama”, {u{kalo se da celoj pri~i “kumuju i li~ni odnosi”. Drug L. je navodno je vi|en kako iz samoposluge iznosi nepla}enu robu i da nare|uje kasirkama da mu kucaju fiktivne ra~une, a za vreme celog tog kurc{lusa on je, u maniru iskusnog hvata~a krivine, otvorio bolovawe. Iz kase je falilo 116.000 dinara, a mawak se naravno pokrio – solidarno. Po{teno, pa ko koga…

D. Apro

V REMEPLOV

Primadona na dobrom glasu Pod pokroviteqstvom Novosadskog `enskog muzi~kog dru{tva, prire|en je 21. juna 1940. u hotelu „Sloboda“ koncert peva~ke {kole gospo|e Nade`de Arhipove. Ova nakada{wa primadona opere u Odesi se posle Oktobarske revolucije na{la u Novom Sadu. Ina~e, pevala je na operskoj sceni u Beogradu i Novom Sadu, gde je radila jo{ kao korepetitor i dirigent, da bi se

Hipermarket vode}eg francuskog lanca „Mr. Brikola`“, otvara se sutra u 19 ~asova, na Bulevaru vojvode Stepe 40. Vode}i prodajni lanac u Evropi po principu „uradi sam“, na prodajnom prostoru povr{ine 2.000 metara kvadratnih, ponudi}e Novosa|anima vi{e od 20.000 artika-

la za ure|ewe ku}e i ba{te. Pored najvi{ih zvani~nika francuske kompanije, otvarawu }e prisustvovati ambasadori Francuske i Bugarske u Srbiji @anFransoa Teral i Georgi Dimitrov, kao i zamenik gradona~elnika Novog Sada Sa{a Igi}.

P. U.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

Novosa|anka, srediJtalaedna nom juna 1990. godine, u{ese u prostorije Op{tin-

Sutra se otvara „Mr. Brikola`“

nekoliko godina pred Drugi svetski rat posvetila pedago{kom radu. Wena {kola je ubrzo izbila na dobar glas. Weni u~enici, Aleksandar Marinkovi}, Geza [enberger, Vlada Popovi} i drugi, postali su ceweni profesionalni peva~i, ~lanovi evropskih operskih ku}a. Arhipova je od 1946. radila kao vokalni pedagog u Beogradu, gde je preminula 1967.

N. C.

NAJTE@E SE IZDVAJA NOVAC ZA POSETU STOMATOLOGU

Novosa|ani zbog krize i krezubi Sou~eni s op{tom besparicom, Novosa|ani pose}uju zubara samo kad moraju, odnosno kad ih zub zaboli ili je ve} pod upalom. Ekonomska kriza je samo dodatno pogor{ala statistiku, prema kojoj skoro 10 odsto Novosa|ana nema u vilici nijedan svoj zub.

Istra`ivawe Instituta za za{titu zdravqa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, u koje je ukqu~en i republi~ki Institut za javno zdravqe Srbije “Dr Milan Jovanovi} Batut”, pokazalo je, izme|u ostalog, i pora`avaju}i podatak da smo postali krezuba nacija zbog promene finansirawa stomatolo{ke za{tite od pre skoro pet godina.

Od tada je primetan drasti~an pad poseta zubarima. Me|utim, novosadski stomatolozi tvrde da se ni pre novog propisa Novosa|ani nisu mogli pohvaliti velikom posetom zubarima.

- Otkako se bez nov~anika vi{e ne mo`e ni kod stomatologa u Domu zdravqa, stawe se pogor{alo. Cena u dr`avnim ordinacijama je ni`a nego u privatnim, ali se razlikuje od jednog do drugog doma zdravqa, po{to je dr`ava odredila maksimalnu cenu, a ispod tog nivoa svaka ustanova je slobodna da sama svoju formira. Nisu retki pacijenti koji `ele da izbele zube iako nemaju ni sve zdrave, ali ih to uop{te ne brine. Sve je vi{e onih koji ho}e da poprave samo predwe, one {to se vidi kao fasada, a ostalih su spremni da se odreknu – ka`e dr Dra{ko Kara|inovi}, portparol Udru`ewa privatnih lekara i stomatologa i vlasnik stomatolo{ke ambulante „Kara|inovi}“.

Zbog krize je osetno mawa, za 15 odsto, pose}enost stomatolo{kim ordinacijama, {to je dodatno pogor{alo statistiku po kojoj gotovo 10 odsto Novosa|ana nema u vilici nijedan svoj zub Na prvu kontrolu kod zubara Novosa|ani dolaze tek kad ih zub stra{no zaboli. Svest o oralnoj higijeni je na vrlo niskom nivou, naro~ito kod starije populacije.

- Prva poseta stomatologu je uvek uzrokovana bolom, a posle je pacijente prili~no te{ko nagovoriti da dolaze na redovne kontrole. No, uvek ima izuzetaka, a

to su uglavnom mladi koji imaju lepe i zdrave zube, pa ih redovno i neguju. Pacijenti se naj~e{}e javqaju zbog popravke i va|ewa zuba, a protetsko zbriwavawe uvek odla`u dokle god mogu. Zbog krize je osetno mawa pose}enost stomatolo{kih ordinacija, za skoro 15 odsto – navela je za „Dnevnik“ stomatolog dr Vera

POMO] IZBEGLICAMA U KARLOVCIMA

Jo{ 2,7 miliona za gradwu ku}a Tek {to je zavr{en drugi krug podele pomo}i u gra|evinskom materijalu izbegli~kim i porodicama raseqenim sa Kosova i Metohije, karlova~ka op{tina je dobila dodatnih 2.625.000 dinara od Komesarijata za izbeglice za re{avawe stambenih problema te kategorije stanovnika Sremskih Karlovaca. Obaveza op{tine je da do sredine decembra utro{i novac za nabavku gra|evinskog materijala, koji }e na osnovu konkursa biti dodeqen onima za koje komisija odredi da ispuwavaju uslove. Maksimalni iznos pojedina~ne pomo}i je 375.000 dinara.

U proteklih godinu dana, Komesarijat za izbeglice dodelio je Karlovcima 3,4 miliona dinara za poboq{awe uslova stanovawa izbeglih i raseqenih. Pomo} su do sada dobile 22 porodice. Umesto novca, oni su kupili gra|evinski materijal u odobrenoj vrednosti, potreban za adaptaciju ili zavr{etak gradwe stambenih objekata. Oba puta, Stovari{te gra|evinskog materijala „Dragojlovi}“ iz Karlovaca odabrano je za dobavqa~a. Ta firma je o svom tro{ku prevezla materijal svakom od korisnika pomo}i.

Z. Ml.

Tadi} iz ordinacije „Perladent“.

Redovna kontrola, ka`e dr Tadi}, obuhvata skidawe kamenca, polirawe zuba, kontorlu usne dupqe i obuku o oralnoj higijeni.

Podse}amo, po~etkom 2006. godine donet je propis po kome su zubi i usna dupqa izdvojeni iz usluga sistema zdravstvene za{tite koje idu na teret RZZO. Rigoroznim merama je obuhva|eno kompletno stanovni{tvo, sa izuzetkom dece do 18 godina, trudnica i `ena od 12 meseci posle poro|aja, kao i osoba preko 65 godina za totalne i suptotalne proteze.

I. Brcan

c m y

8

ponedeqak21.jun2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

„Roda donela� Minu i Nerminu Blizanci: Mina i Nermina - Ramize Iseni i Sultana Seqmanija, Vojin i David - Gordane i Petra Obradovi}a.

Devoj~ice: Aleksandra - Nata{e Nedimovi} i @ivka Gavri}a, Timea - Jarmile i Endrea Tota, Vawa - Sandre i Vladimira \uri}a, Nikolina - Bojane \alog i Zoltana Sulomara, Sabina - Hajnalke i Ervina Boloka, Ru`ica - Olivere i Save Gaji}a, Tijana - Sofije i Milana Ili}a, Sla|ana - Milice Siri{ki i Dragana Dimi}a, Mia - Jelene i Jovana Kne`evi}a, Anastasija - Bojane i Aleksandra Sedlana, Ma{a - Vere i Branimira Peri}a, Marina - Danijele Dimitrov i Save Aladi}a, Katarina - Tatjane i Vladimira Rodi}a, Miqana - Tamare i Josipa Gabora, Duwa - Biqane i Dalibora Mandi}a, Maja - Zlatke i Dra`enka Vulina, Ana Marija - Sla|ane Drli} i Danijela \urana, An|ela - Tijane i Nemawe Dimi}a, Isidora - Jelene i Dejana Cvetini}a, Mia - Tijane i Miroslava ^emana, Ena - Marije i Mi{e Radoj~ina, Biqana - Zorane i Slobo-

dana Ranisavqevi}a, Ma{a - Rozalije ^abradi i Milana Sekuli}a, Ena - Jasmine i Zdenka Vickovi}a, Angelina - Helene i Nenada Grani}a, Ana - Valentine \oki} i Slobodana Markovi}a, Lenka - An|elke i Dragana Ni{i}a, Ana - Suzane Stankovi}Gani} i Dragana Gani}a, Eva - Marte i Zoltana \armatija, Iskra - Dragane i Mirka Simi}a, Tijana - Nade [akan i Dragana Mu{kiwe, Sara - Sanele i Sini{e Radanova, Sofija - Nade`e i Du{ana Kurja~kog, Vera - Jelene i Radeta Deki}a, Isidora Marijane i Milorada Milina, Vawa - Marije i Milana Telebaka, Marina - Jelene i Marka Dotli}a, Hana - Helene i Stevana \ur|evi}a, Milica - Vere Bio~anin i Danila Boji~i}a, Jovana - Dragane i Nenada Blanu{e, Mia - Mirne Raki}-Domazetovi} i Andreja Domazetovi}a, Danijela - Sawe Graovac i Dobrivoja Male{i}a.

Ven~ani: Rajka Rebi} i Du{an Gavrilov, Dragica Milo{evi} i @ivan ]iri}, Branka Bujkovi} i Aleksandar Bogosavqevi}, Ana Kuki} i Neboj{a Damwanovi}, Bojana Pivni~ki i Igor Ivkov, Jelena Nikoli} i Bekim Fifa, \ur|ica Caki} i Dejan Stojanovi}, Biqana Rujevi} i Amar Cepi}, @aklina Bala{ i Miodrag Todorovi}, Marina Ko{}ak i Sa{a Radi}, Daliborka Diki} i Igor Igwati}, Vesna Varga i Darjan \inovi}, Tijana Tica i Danijel Zemani}, Sandra \umurovi} i Dejan Miladinovi}, Mirjana

\ur~i} i Dragan Luki}, Biqana Potrebi} i Bojan Bogdanovi}, Jovana Laki}evi} i Mladen Petkovi}, Ana Katni} i Radomir Marinkovi}, Slavica Adamovi} i Rade Zdravkovi}, Dragana @ivkovi} i Branislav Vojnovi}, Svetlana Kova~evi} i Darko Mandi}, Sla|ana Pani} i Dejan Brkqa~, Gordana Todorovi} i Robert Juhas, Jolanka Pastor i Sini{a Brati}, Branislava Bojani} i Borko Goli}, Radmila Petrovi} i Goran Vujadinovi}, Svetlana Beqanski i Lazar Kondi}.

Nata{a i Du{an Kne`i} sa ~etvorogodi{wom Lanom i prinovama Minom i Jovanom

De~aci Aleksa - Vukosave i Mladena Dobija, Andrej - Sandre Mujanovi}-Resanovi} i Damira Mujanovi}a, Milo{ - Radoslave Radoj~in i Todora Na|a, Luka - Slavice i Milana Kokotovi}a, Nikola - Slavice i Sa{e Jovan~evi}a, Vuka{in - Milanke i Nikole Radi}a, Vuk - Milene i Dejana Pavkova, Andrej - Ane i Radojka Bogavca, Emil - Renate i Nenada Isakova, Branko - Aleksandre i Qubomira Petrovi}a, Stefan - Vesne i Miroslava ]osi}a, Vuk - Ane i Marka Qumovi}a, Jovan - Dragane Pejovi} i @ivka Ubiparipa, Nikola Dragane Miqkov-Finxanovi} i @eqka Finxanovi}a, Aqo{a - Bojane i Ranka Makivi}a, Aleksandar - Tatjane Brkqa~ i Mili}a Bubuqa, Filip - Sawe i Viktora Valaha, Maksim - Jovane Veqkovi}-Ru`i~i} i Petra Ru`i~i}a, Suqmon - Hiqkane [akoli i Gzima Beri{e, Stefan - Milice i Vladimira Andri}a, Lazar - Ivane i Aleksandra Lazi}a, Uro{ Nata{e Vojvodi} i Zorana Lazareva, Vladan Tawe i Miroslava Marinkovi}a, Mihailo Helene i Gorana Maxara, Milo{ - Desanke i Petra Mi{i}a, Ugqe{a - Sawe i Gorana ^o-

kawca, Nemawa - Jelene i Vladimira Prodanova, Vuk - Jovane Vukmirovi}-Nenadi} i Miroslava Nenadi}a, Marko - Svetlane i Qubi{e Radovanovi}a, Medin - Azemine Sejdi i Isaka Hadije, Milan - Tijane i Vladimira Milivojeva, Milan - Sawe i Radovana Jovi~i}a, Ilija - Marije i Slobodana Utvi}a, Nikola - Vere i Dejana Ubav~i}a, Marko Sandre i Mihajla [tefulika, Du{an - Jasmine i Branislava Vasili}a, Aleksa - Verice i Dejana ]ori}a, Strahiwa - Marine i Radivoja Popova, Bora - Sofije Trajalov i Milo{a Radua, Milan - Ane i Sr|ana Vukmirovi}a, Veqko - Aleksandre i Daniela Kumovi}a, Marko - Milene i Gorana Jerkovi}a, Bojan Brankice i @eqka Na|a, Luka - Nele i Olivera Poto~kog, Stefan - Mirjane Men~ik-Jovin i Dalibora Men~ika, Aleksandar - Sla|ane Mi{kovi} i @eqka Baloga, Mihailo Emice i Zorana Miqanovi}a, Branko - Marte i Petra Dragi~evi}a, Nemawa - Nata{e Male{ i Milana Gajina, Mateja - Lidije i \or|a Rajakovca, Marko - Olivere Sole{a-Banduka i Bojana Banduke.

Umrli: Smiqa Mirkovi} ro|. Poznan (1930), Emilijan Ma}u`enski (1945), Ilona Pastor ro|. Repa{i (1924), Stevan Tur{ijan (1963), Lia Magdu ro|. ^oban (1930), Nedeqko Stojanovi} (1948), Bosiqka Vidi} ro|. Perovi} (1935), Katalin Horvat ro|.

Cegai (1946), Qiqana Atanackovi} ro|. \oki} (1914), @ivka Mili~i} ro|. Mati} (1937), Cvijetin Maksimovi} (1942), Vera Midi} ro|. Pokornu (1918), Nikola Dragojevi} (1955), Nada Ladi~orbi} ro|. Suvajxin (1955), Mihajlo Kulik (1946), Milorad Perovi} (1930), Vojo Boroja (1941), Olga Xoni} ro|. [mit (1917), Neca Radosavqev (1926), Rada Vrqi~ak ro|. Cerovina (1943), Leposava Ercegovac ro|. Panti} (1931), Magda [ar~evi} ro|. Modri~in (1912), Gli{o Hajder (1938), Milovan Mrkova~ki (1952), Qubomir [iqegovi} (1925), Magdalena Galgo ro|. Varga (1938), Qubica \uri} ro|. \uri} (1924), Milan Kova~evi} (1952), Simo Ivanovi} (1914), Radivoj Nikolajevi} (1936), Mirjana Jasika (1915), Qubica Gojkov ro|. Miloradov (1945), Er`ebet Bodi ro|. Polgar (1925), Milan Dragojlovi} (1925) Mirko Mati} (1957), Mira Beuc (1950), Ne|o Mitri} (1936), Vukosava Nikoli} ro|. Pu{karov (1926), Deva \uki} ro|. Brdar (1933), Milica Buwev~ev ro|. Dun|erov (1922), Dragiwa Badovinac ro|. Lon~ar (1929), Stela Babi} (1968), Pavle Ki{ (1929), Justina Vi{ontai-Milenkovi} ro|. Vendring (1934), Marija ZelenDragana Jawi} i Igor Spaji}

ka ro|. Molnar (1936), Du{an Devi} (1927), Stevan Paka{ki (1953), Petar Ugarak (1926), Borislav Laki} (1942), Katarina Maksi} ro|. Kos (1926), Marija Janka ro|.

Buhajmer (1919), Olga Vidovi} ro|. Sila|i (1926), Angelina Grulovi} ro|. Jovanovi} (1914), Fridrih Krumnauer (1923), Vukica Jawatovi} ro|. Rutoni} (1934), Vukica Tomo ro|. Veli~kovi} (1933), Petar Vladeti} (1947), Zlatica ^ugaq ro|. Bugarin (1930), Jeca \ur~in ro|. Pu{karov (1924), \uro Jo`i} (1935), Mile Jela~a (1931), Jasenka [qivar ro|. [qivar (1961), Eva Roginer ro|. Sokola (1961), To{a Vukojev (1973), Zora Pavlov (1969), Vavika Heretek ro|. Nemet (1961), Naranka Peci} ro|. Neni} (1925), Vida Kesi} ro|. Joji} (1928), Radmila Lekin ro|. Gruji} (1946), Tihomir Trnini} (1943), Miqan Stojanovi} ro|.

Stojanovi} (1964), Danica Tubakovi} ro|.

Kova~evi} (1928), Nada Juri{i} ro|. Vu~kovi} (1946), Verica Etrovi}-Krivi} ro|.

Eterovi} (1947), Emilija An|elkovi} ro|. [utuq (1942), Danica Dragojevi} ro|. Tapavac (1939), Marija [pergel ro|. Gazafi (1946), Marija Horvat ro|. [imowi (1962), Frawa Soteli (1950), Mihaq Ro`a (1945), Bernadica Kowevi} ro|. Ogribi} (1935), Milica Tur~inovi} ro|. Pe{i} (1933), Milo{ \ur~in (1926), Radojica Cuwak (1954), Jano{ Ki{ (1951), Katica Genc ro|. @ivanovi} (1950), Miodrag \or|evi} (1960).

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak21.jun2010.

9

AKO NE IDETE NA MORE, NE O^AJAVAJTE – BROJNI SU SADR@AJI ZA LETWI U@ITAK I U GRADU

I vreli asfalt le~i visok Celzijus Letwi boravak na usijanom gradskom asfaltu ove sezone }e propratiti brojna de{avawa.

Tako bi godi{wi odmor, onih koji nemaju prilike ili novca

koju je, dodu{e, u poprili~noj meri pokvarila obilna ki{a nad gradom, a 24. juna }e se u hotelu “Vojvodina” odr`ati tradicionalni sajam antikviteta

ove reke – 29. juna, organizuje se i manifestacija “Car Dunav Silni”, koju }e uprili~iti “Market turs”. Pored muzi~kog festivala “Egzit” od 8. do 11. jula, manifestacija “Novosadsko muzi~ko leto” po~e}e prvog dana jula i traja}e do posledweg dana avgusta. U organizaciji “Interarta”, u Kreativnom ateqeu na Petrovaradinskoj tvr|avi od ove nedeqe do 31. avgusta }e trajati de~je “Kreativno leto”. Programom su obuhva}ene kreativne radionice i kolonije, dru`ewe, edukacija, radionice… Za qubiteqe kvalitetne „`estine“, 17. jula }e se u manastiru u Koviqu odr`ati “Rakijada”, a tokom ovog meseca nas o~ekuje i dr`avno prvenstvo u jedrili~arstvu na ^eneju.

- ^ekamo potvrdu i za odr`avawe programa “Get iksajted”

na [trandu, u danu pre po~etka “Egzita”. Na ovom doga|aju je planiran nastup nekoliko muzi~kih bendova u jednom danu.

Uz to, tokom vikenda nakon festivala, planirana je i xet ski trka na Dunavu, ali i za to ~ekamo dozvolu. Sadr`aja }e svakako biti – kazala je direktorica TONS-a Dragana ]irakovi}.

Deli} letwe ponude kratko je nabrojala, a verovatno }e se jo{ brojne ideje Novosa|ana dopisati na spisak letwih de{avawa. Tako }e i gradska pla`a – [trand, predstavqati kvalitetno uto~i{te za `egu, dru`ewe i odmor sa prijateqima. A mo`da i solo. U`ivawe na najlep{oj pla`i u Novom Sadu upotpuni}e prenosi svih utakmica svetskog prvenstva u fudbalu, kazao je portparol “Gradskog zelenila” Ivan NoFudbal oteo primat kupawu na [trandu

`ini}. Na video bimu na platou pla`e, tokom celog leta }e se prenositi i ostali bitniji sportski doga|aji – tenis, odbojka, kvalifikacije za evropsko prvenstvo u fudbalu…

- Ideja je da prenosi sportskih doga|aja na [trandu postanu tradicija. Na taj na~in bodrimo na{e sportiste i zaista je veliko interesovawe za ovako ne{to. Uz to, 3. jula }e u ulozi di xeja na pla`i nastupiti Boj Xorx, kao uvod za “Egzit”. Od 21. do 25. jula odr`a}e se “^alenxer turnir” u odbojci, krajem avgusta je planirano dr`avno prvenstvo u odbojci na pesku, a tokom leta je planiran i memorijalni turnir

Vinski u`itak pre provale oblaka

za odlazak na more, mogao biti ulep{an razdraganim ritmovima na nastupima muzi~kih bendova, ili pra}ewem nekih od sportskih takmi~ewa i jo{ brojnih drugih manifestacija.

Prema podacima Turisti~ke organizacije Novog Sada (TONS), sadr`aja i programa }e svakako biti u sva tri predstoje}a meseca.

Minulog vikenda, na Petrovaradinskoj tvr|avi je odr`ana manifestacija “Interfest” - u ~ast vina i vinske kulture,

u organizaciji Dru{tva kolekcionara i qubiteqa starina “Srpska Atina”. Dan kasnije, od 25. juna do 3. jula, traja}e i 36. internacionalni festival alternativnog i novog teatra “Infant”. Tako }e se stvaraoci, koji pozori{nu umetnost posmatraju na nov i druga~iji na~in, novosadskoj publici predstaviti na scenama gradskih pozori{ta i u prostoru organizatora manifestacije – Kulturnom centru Novog Sada.

U ~ast na{eg Dunava, na Dan

„Egzit“ uvek pri~a za sebe

VISOKE TEMPERATURE POGODUJU „LETWIM“ BOLESTIMA

Bakterije i gqivice obo`avaju sunce U vreme jakog sunca i visokih temperatura, mnogi Novosa|ani dobijaju sun~anicu, toplotni udar, opekotine, alergije i razne infekcije. [tetni sun~evi zraci pogubno deluju i na }elije imunog sistema sme{tene u ko`i. Za wihovu regeneraciju neophodno je ~ak {est nedeqa, dok samo jedan dan pr`ewa na suncu slabi imuni sistem za neverovatnih 50 odsto.

Ako tome dodamo visoke temperature i veliku vla`nost vazduha, jasno je zbog ~ega su bakterijske i gqivi~ne infekcije u porastu upravo u letwem periodu. Lekari upozoravaju da su posebno ugro`eni gojazni qudi jer infekcije izazvane poja~a-

nim znojewem nastaju na ko`nim pregibima. Znoj se du`e zadr`ava na ko`i, dolazi do ojeda i to je idealno tlo za razvoj bakterijskih i gqivi~nih infekcija.

Preterano izlagawe suncu, u kombinaciji sa visokim temperaturama, mo`e dovesti do sun~anice ili toplotnog udara. Na sun~anicu ukazuju op{ta slabost, bledilo, poja~ano znojewe, mu~nina i gr~evi u stomaku, dok se `rtve toplotnog udara `ale na glavoboqu i vrtoglavicu, povra}aju i imaju povi{enu telesnu temperaturu. Za izbegavawe neugodnih posledica sun~evog zra~ewa lekari savetuju da se sun~awe i sve ostale

spoqne aktivnosti ograni~e na jutarwe i ve~erwe sate. Period izme|u 10 i 17 sati trebalo bi da je rezervisan za boravak u zatvorenom prostoru ili dubokoj hladovini. Uz ovo zlatno pravilo, efikasna preventiva tokom letwih `ega je uzimawe te~nosti, negazirane vode i mlakog ~aja. Umesto masne i za~iwene hrane, na trpezi su najpo`eqniji sve`e vo}e i povr}e i barena jela.

Velike vru}ine umeju da izazovu i zamu}ewe o~nog so~iva ili katarakta. Najefikasnija za{tita su kvalitetne nao~are za sunce koje {tite od UV zra~ewa i imaju stakla sa antirefleksom. Visoke temperature

pogoduju pojavi bakterijskih infekcija o~iju, koje nastaju jer se leti qudi vi{e znoje i ~e{}e dodiruju o~i rukama koje nisu ba{ uvek ~iste. Infekciju izazivaju bakterije koje se ina~e nalaze na oku. Tako|e, du`i boravak qudi u klimatizovanim prostorijama ~ini o~i suvqim i podlo`nijim infekciji.

Osim navedenih, ~este letwe bolesti su i ujedi insekata, meningitis, salmonela, crevne infekcije… Zato je va`no pridr`avati se saveta lekara, obratiti pa`wu na kvarqivu hranu koja na visokim temperaturama ne mo`e dugo da stoji i redovno se tu{irati.

I. Brcan

Velike ambicije Sremskih Karlovaca Karlova~ka Skup{tina jednoglasno je na pro{lonedeqnom zasedawu usvojila Master plan razvoja turizma Sremskih Karlovaca sa Fru{kom gorom. Izradu plana, koji predstavqa strate{ki dokument kada je re~ o razvoju najva`nije privredne grane u Karlovcima, finansiralo je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, a realizovala slovena~ka konsalting ku}a “Hosting”.

Analiza na osnovu koje su utvr|eni pravci kretawa karlova~kog turizma u nerednih pet godina, potvr|uje ono {to je op{te poznato, a to je da se Karlovci nalaze na odli~noj lokaciji, imaju gradsko jezgro od izuzetne vrednosti, da im je ogromna prednost to {to su u sredi{tu fru{kogorskog vinogorja, na samoj obali Dunava i okru`eni vrednim prirodnim resursima. Kao pozitivno oceweno je i to {to Karlovci imaju turisti~ku organizaciju, koja, koliko joj to mogu}nosti dozvoqavaju, brine o do~eku turista i promociji turisti~kih potencijala.

- Prema Master planu, osnovni nedostatak turisti~ke ponude Karlovaca je wen sezonski karakter, {to neminovno zna~i da u tom pogledu treba ne{to promeniti – ka`e direktorica op{tinske Turisti~ke organizacije Jasmina Beqan–Iskrin. – Ako se

uzme u obzir da su Karlovci destinacija za odmor, onda treba postoje}u ponudu upotpuniti novim sadr`ajima u tom smislu. Svi znamo da Karlovci nemaju pla`u, otvorene i zatvorene bazene, o velnes i spa centrima da ne govorimo. To je ne{to {to treba u narednom periodu razvijati, kako bi turista imao kompletan ugo|aj.

Osim izgradwe spa i velnes centara, po Master planu, trend razvoja turizma u Karlovcima su i kra}i aktivni odmori, visoko kvalitetna ponuda, koja ima za posledicu i veliku potro{wu, originalnost u prezentovawu kulturno-istorijske ba{tine. Tako|e, treba se okrenuti starijoj populaciji, kao novoj kategoriji turista i bazirati ponudu na hedonizmu, odnosno u`ivawu u hrani i pi}ima.

– Na{a mawkavost je i u tome {to se nedovoqno ula`e u marketing, {to zna~i da treba poraditi na tome da Karlovci budu prepoznatqivi na doma}em i inostranom tr`i{tu – ka`e Jasmina Beqan–Iskrin. - Master plan defini{e i potencijalne zone za investirawe, a to su obala Dunava, Stra`ilovo i Dvorska ba{ta.

Predvi|a izgradwu tri hotela, sportsko - rekreativnu dvoranu i marinu.

Z. Ml.

“Vladimir Franci{kovi}” u tenisu glavom – najavio je No`ini}.

On je izdvojio samo ve}e doga|aje na [trandu i dodao da }e biti jo{ mnogo drugih sadr`aja. Uskoro bi trebala da bude otvorena biblioteka, za decu su na pla`i postavqene tramboline, tobogani… Ujedno je naveo da je od ove sezone prime}eno poja~ano interesovawe velikih kompanija za organizaciju raznih zanimqivih akcija.

Leto u Novom Sadu upotpuni}e i odlasci na ostale pla`e uz Dunav… Temperature su dovoqno visoke, samo jo{ da se Dunav vrati na nivo pogodan za kupawe.

S. Tanuryi}

Po~iwe eko-kamp „Testera 2010“ Goranski eko-kamp “Testera 2010” po~iwe danas a traja}e do 28. juna, u de~jem odmarali{tu kod Andrevqa na Fru{koj gori. Kamp se odr`ava ve} 12 godina i na wemu u~estvuju u~enici {estog razreda iz svih novosadskih osnovnih {kola. Deca na ovim dru`ewima imaju priliku za sticawe novih znawa iz oblasti biologije i za{tite `ivotne sredine.

N. V.

ponedeqak21.jun2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

10

DNEVNIK

^ETIRI PORODICE POLICAJACA U BORBI S DR@AVOM ZA SVOJE STAMBENO PITAWE

Podstanari u „sopstvenim stanovima” Porodice penzionisanog policijskog inspektora Dragana ^vorovi}a, kao i trojice wegovih kolega zaposlenih u Policijskoj upravi u Novom Sadu, pre devet godine dobile su obe}awe da }e im stambeno pitawe biti re{eno. Sada ve} davne 2001. godine, re~eno im je da se “re{ewe pi{e” ali ga oni jo{ uvek nisu dobili. Pre tog obe}awa Dragan ^vorovi}, Jovo Devi}, @eqko Furdulovi} i Stanimir Smiqkovi} su sa svojim porodicama osam godina `iveli u adaptiranim barakama u Rumena~koj 159. na Detelinari (napu{tena policijska stanica), a posle obe}awa sme{teni su u stanove (od 45 do 70 kvadratnih metara) u Ulici Mileve Mari} na Novom nasequ gde su, kako tvrde, prakti~no “podstanari u svom stanu”. Wihov slu~aj razmatran je i u Vladi Srbije, vodi se postupak i pred za{titnikom gra|ana, a kao posledwi potez pomiwe se i tu`ba protiv Ministarstva unutra{wih poslova.

ne, a pro{le godine sam penzionisan s najvi{im zaslugama – ispri~ao nam je ^vorovi}.

Kada su pre 17 godina sme{teni u baraku, u wenu adaptaciju su, kako tvrde, ulo`ili sopstveni novac. Prema re~ima sagovornika “Dnevnika”, obe}eno im je da }e stambeno pitawe biti re{eno, ali im je umesto re{ewa “poturen” ugovor o zakupu na odre|eno vreme, a u me|uvremenu se pojavio i aneks po kojem pla}aju stanarinu. Re{ewe kojim su 3. avgusta 2001. godine sme{teni na sada{wu lokaciju, u slu`benoj dokumentaciji zavedeno je kao “strogo poverqivo”.

U me|uvremenu, ispostavilo se da se radi o stanovima za namensko raseqavawe i oni svake godine potpisuju ugovore o privremenom kori{}ewu. ^etiri

„Lica sa privremenim sme{tajem” ^etiri o{te}ene porodice formalno se vode kao “lica sa privremenim sme{tajem”. To prakti~no zna~i da gube 70 bodova u odnosu na “obi~ne” podstanare i ne mogu ravnopravno u~estvovati na konkursima. S druge strane, oni su istovremeno prinu|eni da pla}aju stanarinu, od potpisivawa spornog aneksa 2004. godine.

- Mi sada nismo ni~ija briga upravo zbog ~iwewa i ne~iwewa dr`avnih organa, koji su bili u obavezi da ne{to urade za nas.

Jer mi smo bili preme{tani prakti~no kao sredstva. Ja sam li~no kao policajac radio u Pqevqu, u Vrbasu, policijskoj {koli u Sremskoj Kamenici, kao i u Kriminalisti~koj operativi u Novom Sadu. U policiji sam po~eo da radim 1981. godi-

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „^arobni svet Paje Patka“ (18) besplatno za decu (do 23. juna), “Besa” (19.30),”Lov na biv{u `enu“ (21) Art bioskop, Vojvodina na Spensu: “Tr~i za `ivotom” (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a”, Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog “Wujork = Menhetn” (do 30. juna).

Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Galerija Matice srpske, Izlo`ba “Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a” (do 5. juna) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka “Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka”; stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900–1941); stalna postavka “Qudi i doga|aji – slika pro{losti” Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”.

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak “\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Mira Marka @ivkov (1929) u 11.45 ~asova (urna), Vidosava Svetozara Duki} (1948) u 13.15, Miroslava Nedeqka Bugarski (1946) u 14, Sava Nikole Ki{ (1948) u 14.45, Sla|ana Dragi{e Radojev (1960) u 15.30 i Ru`a Anta Pin|e (1925) u 16.15 ~asova.

Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Zorka Lazara Zari} (1924) u 15 ~asova. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Stana Ka~ar (1932) u 15 ~asova.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

porodice tvrde da su se obra}ali velikom broju gradskih institucija, ali da nijedan odgovor nisu dobili. Po~etkom meseca PUNS je pisala ZIG-u, tra`e}i da se privremeno dodeqeni stanovi reguli{u kao krajwa dodela uz mogu}nost otkupa. Me|utim, iz ZIG-a je stigao odgovor da su oni u mogu}nosti da davawem stanova u svojinu ili zakup re{avaju samo stambe-

na pitawa eksproprijanata, {to radnici policije nisu. Ministarstvo za socijalna pitawa usmerilo ih je na MUP, a ovi ponovo na Grad i ZIG. Zastupnik gra|ana u februaru je pokrenuo postupak zakonitosti i pravilnosti rada MUPa, a da li su u radu policije nekom gra|aninu prekr{ena prava jo{ uvek nije utvr|eno. Sagovornik “Dnevnika” i ~lanovi ostalih porodica nadaju se da bi re{ewe ombudsmana moglo da ubrza i kona~no re{i postupak, jer bi u suprotnom morali da tu`e MUP i ulaze u te`ak i mukotrpan sudski proces koji, kako ka`u, nikome nije u interesu.

- Iskreno, o~ekujem reakciju ministra policije Ivice Da~i}a, jer smatram da zaista postoje zakonski osnovi za to. Mo`e da nam se pomogne, a da pri tom niko ne ~ini nikakvu zloupotrebu polo`aja i da niko ne ostane o{te}en. Radi se samo od dobroj voqi MUP-a i Grada – smatra ^vorovi}.

D. Apro

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

ponedeqak21.jun2010.

11

ELEKTROMRE@A U O^AJNOM STAWU

Mrak se spustio na Banat

S dodele doploma

SVE^ANOST U EKONOMSKO-TRGOVINSKOJ [KOLI U ALIBUNARU

Diplome za novi `ivot

ALIBUNAR: Na sve~anosti u Sredwoj ekonomskoj trgoviskoj {koli „Dositej Obradovi}” u Alibunaru minule nedeqe diplome je dobilo 90 ekonomskih tehni~ara, 25 trgovaca i 28 kuvara i konobara. Svima je uspe{an zavr{etak sredwe {kole ~estitao direktor {kole Doru Srbin i po`eleo im uspeh u daqem {kolovawu. Za u~enika generacije progla{ena je Stevanija Srbin, a Vukove diplome dobili su Tamara i Ivana Lali}, Tatjana Jovi~i} i Aleksandar Davidov. Mnogi sa diplomama kuvara i konobara su

se pohvalili da su ve} dobili posao, a ve}ina ekonomista se opredelila za studije na Vi{oj poslovnoj {koli u Beogradu, gde se ve} nalazi 28 studenata iz pro{le generacije ove {kole.

Ovde }e u narednoj {kolskoj godini upisati 90 u~enika za nastavu na srpskom, 30 na rumunskom za ekonomske tehni~are i 30 za kuvare i konobare.

Budu~i stru~waci se ovde osposobqavaju u savremenim kabinetima sa potrebnim u~ilima, a {kolu poha|a oko 700 u~enika srpske i rumunske nacionalnosti.

R. J.

^etiri decenije od mature ^URUG: Generacija koja je zavr{ila osnovnu {kolu „\ura Jak{i}” u ^urugu {kolske 1969/70. godine, proslavila je ~etrdeset godina od male mature. Skup je bio u holu spomen {kole, a bilo je prisutno 35

u~enika i u~iteqica Mirjana Jovanovi}. Posle kra}eg zadr`avawa u {koli dru`ewe je nastavqeno u poslovnom centru „Evropa”. Dogovoreno je da se dru`ewe organizuje od sada svake godine.

L. K.

ZREWANIN: Seoska i gradska naseqa na teritoriji Zrewanina posledwih su dana ~esto ostajala bez struje. Selo Klek je, recimo, samo u dva dana vi{e sati bilo u mraku. Delom je to posledica nevremena, ali i o~ajnog stawa na elektromre`i u Banatu, {to ne kriju ni nadle`ni u „Elektrovojvodini”. Priznaju da je bilo mnogo pritu`bi na u~estale prekide isporuke nekvalitetne elektri~ne energije. Iz tehni~ke slu`be zrewaninske „Elektrodistribucije” saop{tili su da se ne pamti da u jednom nevremenu bude polomqeno desetak bandera na dalekovodu i dvadesetak niskonaponsnkih stubova. A, to se nedavno dogodilo na podru~ju grada Zre-

KUP U KUVAWU RIBQE ^ORBE KRAJ BE^EJSKOG RIBWAKA

Prvo mesto Marku Tati}u BE^EJ: Na Drugom kupu u kuvawu ribqe ~orbe, kraj be~ejskog Ribwaka, koji je uspe{no organizovao PIK „Be~ej”, potpaqena je vatra ispod 15 kotli}a i `iriju nije bilo lako da donese odluku o tome koje tri dvo~lane ekipe }e biti nagra|ene diplomama. Prvo mesto pripalo je Marku Tati}u, kome je asistirao Oliver Pajko i oni su nagra|eni s dva ru~ka u restoranu „Ribwak”. Drugi je bio Pera Je~anski s Stevanom Parezanovi}em kao pomo}nikom, a wihova nagrada je ru~ak u hotelu

„Fantast”. Najzad, Kikin|ani Du{an i Dejan Lukin bili su tre}i i wima je organizator dodelio jednodnevnu dozvolu za pecawe u be~ejskom Ribwaku.

Da bi prekratili vreme dok se kr~kao specijalitet u kotli}ima, organizovan je turnir u {utirawu lopte na mali goli}.

U~estvovalo je 14 takmi~ara, a pobedio je Dejan Lukin, koji je iz tri {uta dva puta bio precizan, dok je raspucavawe odlu~ilo da drugo mesto pripadne @oltu Bo`iku, a tre}e Oliveru Pajku.

V. J.

Tomislav Papi} rekao je da je re~ o podeqenom ulagawu grada i ovog preduze}a, i da su po ovom principu ve} obnovqene mre`e u mnogim op{tinama.

- Re~ je o nastavku programa rekonstrukcije objekata elektromre`e u Banatu, u kome je ona zastarela i najlo{ija. Smatram da 250.000 potro{a~a u Banatu zaslu`uje kontinuiranu i kvalitetnu isporuku struje. Proritet }e biti industrijske zone, kako bi bila nastavqena ulagawa u wih, jer stranim investitorima trebaju dobri uslovi za poslovawe – obe}ao je Papi}.

Po wegovim re~ima, rekonstrukcija podrazumeva izgradwu velikih trafo stanica i obnovu sredwenaponske mre`e u Zrewa-

PRIVREDNA DELEGACIJA REGIJE VENETO U SREMU I MA^VI

Italijani merkaju rumsku zonu RUMA: Italijanski biznismeni iz regije Veneto, predvo|eni predsednikom italijanske firme „Agritalija” Lui|inom Simenoijem, pokazala je veliko interesovawe za ulagawe u novoformiranu industrijsku zonu „Rumska petqa”, koja se prostire na 238 hektara zemqi{ta izme|u magistralnog puta Ruma- [abac s desne strane i sa leve strane autoputa Beograd – [abac. U ovoj zoni Rumqani su uradili plan detaqne regulacije, po~elo je opremawe strujom, pa italijanski biznisme- Italijanska delegacija u Rumi ni iz Verone, Padove, Venecije, gde }e „Agritalija” i {aba~ki „ Vi}ence i Treviza ra~unaju da Global Produkt end Servis” kriza prolazi, a da je Srbija otvoriti Agro garden centar. dobra za ulagawe i gradwu novih Ova dvojica privrednika su pogona, {to potvr|uju investinapravili i bro{uru kojom u tori iz Pe}inaca i [apca.

Italiji promovi{e Srem i MaIdeja Lui|ina Simeonea da ~vu kao podru~ja dobra za invedovede biznismene u Rumu bila je sticije. da im poka`e da je i on sam invePredsednik op{tine Goran stirao ve} na podru~ju rumske Vukovi} ka`e da je ovo bila op{tine, da je zajedno sa firmom prijateqska poseta, tokom koje „Global produkts end Servis” su na{i gosti iz Italije shvaBranka Obadovi}a kupio biv{u tili kakve su povoqnosti ulagaZemqoradni~ku zadrugu u Hrtwa na podru~ju Srema i Ma~ve. kovcima i 14 hektara obradive Italijanska delegacija prizemqe, gde se planira izgradwa vrednika je tokom boravka u Rudistributivnog centra za svoje mi bila najvi{e fokusirana na proizvode, za poqoprivredne mapotencijale poqoprivrede i tu{ine i ve{ta~ka |ubriva, a uprarizma, a imali su priliku i da vo je u toku rekonstrukcija pogorazgovaraju sa ministrom poqona biv{e zadruge u Hrtkovcima, privrede Srbije dr Sa{om Dra-

Bazeni tek za dve godine

Tri najuspe{nije ekipe u kuvawu ribqe ~orbe

wanina, usled silovitog vetra koji je protutwao kroz ovu teritoriju.

Me|utim, ono {to vi{e zabriwava jeste zapu{tenost elektromre`e u sredwem i ju`nom Banatu, zbog ~ega potro{a~i nemaju jednak kvalitet u snabdevawu strujom kao ostali delovi Vojvodine. Ba{ iz tog razloga u naredne dve godine bi}e investirano 208 miliona dinara u obnovu mre`e, saop{teno je prilikom skora{weg potpisivawa ugovora izme|u „Elektrovojvodine” i lokalne samouprave u Zrewaninu, koji }e zajedni~kim snagama poraditi na stvarawu normalnijih uslova u isporuci elektri~ne energije. Generalni direktor „Elektrovojvodine”

SUBOTICA: Suboti~ani bi tek za dve godine mogli da dobiju kompleks zatvorenih bazena. Pomo}nik gradona~elnika za investicije Du{ko Guslov ka`e da je problem nastao oko obezbe|ivawa novca za nastavak radova.

- Ova faza radova obuhvata izgradwu bazena i ukoliko se obezbedi novac, bi}e zavr{ena do kraja godine. Suboti~ani }e jo{ najmawe dve godine ~ekati na zavr{etak izgradwe kompleksa zatvorenih bazena, i to pod uslovom da ne bude problema pri nabavci para potrebnih za zavr{etak objekta. Odlukom skup{tine, grad je preuteo po~etkom godine ulogu investitora, a izvo|a~ radova je firma „Dijagonala” iz Novog Sada, dok je podizvo|a~ „Ekspres servis” iz Subotice.

Vrednost poslova koji }e se obaviti u ovoj fazi je 365 miliona dinara – rekao je Guslov.

Za izgradwu bazena, koja traje vi{e od deceniju i po utro{eno 1,7 miliona evra..

Prema projektu, Sportsko-rekreativni centar „Dudova {uma” ima}e ~etiri zatvorena bazena koji }e biti pogodni za rekreaciju i sportske aktivnosti, kao i obuku nepliva~a.

A. A.

ginim, koji je naglasio da na{e ministarstvo ima dobru saradwu sa Ministarstvom poqoprivrede Italije.

- Italijani su bili zadovoqni prezentacijom na{e radne zone.Uradili smo detaqnu regulaciju zone, a trenutno se radi projekt za dovo|ewe industrijske struje. [to se parcelacije ti~e, ima placeva veli~ine i od 15 do 40 hektara, ali na{e je opredeqewe da se te stvari mogu mewati, da su najva`nije potrebe budu}ih investitora. Ja verujem u Italijane, jer su oni u Pe}incima i drugim mestima ve} po~eli da grade pogone - isti~e zamenik predsednika op{tine Ruma Dragan Karda{.

S. Bojevi}

NACIONALNA IZLO@BA PASA SVIH RASA CAC U BE^EJU

Alisteru sve po~asti

BE^EJ: Kinolo{ko dru{tvo Be~ej uspe{no je organizovalo tradicionalnu Nacionalnu izlo`bu pasa svih rasa CAC, koja je u Dowem parku okupila ukupno 344 takmi~arska psa 77 rasa iz devet zemaqa. Posle tro~asovnog ocewivawa u osam ringova, najvi{e razloga za radost imali su vlasnici novosadske odgajiva~nice „Hunging House Pajki}”, Ivana i Du{an Pajki}, jer je wihov ~etvorogodi{wi {ampion irski crveni seter Alister progla{en je za najlep{eg psa izlo`be.

Drugo mesto u konkurenciji najlep{ih pasa be~ejske izlo`be pripalo je zlatnom retriveru, ~iji su vlasnici Novosa|ani Vesna Lau{ i Du{an Mun}an, tre}i je bio patuqasti {naucer Beogra|anke Ksenije Boji}, a ~etvrti `enka jork{ir terijer vlasni{tvo Kinge Bognar iz Budimpe{te.

Najlep{i be~ejski pas @ike Mihajlovi}a, u kategoriji parova to su bili Dea i Aba Brezovica, engleski mastifi Novosa|anina Milo{a Vlajkova, najlep{a odgajiva~ka grupa su nema~ki lovni terijeri, dok je najlep{a beba pas patuqasti {naucer Aiston Beogra|anke Ksenije Bo-

Irski crveni seter Alister najlep{i pas be~ejske izlo`be

ji} i najmla|i pas ameri~ki stafordski terijer Miraamstaff Diamond Snipper Bencea Hegedi{a iz Segedina. Pehare za najlep{e pse izlo`be BIS dobili su u uzrastu od tri do {est meseci engleski koker {panijel crveni Halifaks I{tvana Horvata iz Budimpe{te, u razredu od {est do devet meseci nema~ki kratkodlaki pti~ar Gerro vlasnika Mira Capeqa iz Bege~a, u kategoriji juniora rotvajler Amsel odgajiva~ke ku}e „@i`akov” iz Zmajeva i u razredu veteran brije{ki ov~ar vlasni{tvo Anamarije Albertine Sontos iz Budimpe{te. Pehare su dobili i svi prvaci rasa u 10 FCI grupa.

V. Jankov

ninu i wegovoj okolini, na ukupno 26 lokacija. U ovaj posao „Elektrovojvodina” }e u idu}e dve godine investirati 110 miliona dinara, od ~ega }e 50 miliona biti ulo`eno u 2010. U~e{}e „Elektrovojvodine” u poslovima kreta}e se od 50 do 100 odsto, u zavisnosti od zna~aja objekta, a u nekim investicijama u~estvova}e i grad Zrewanin, preko Javnog preduze}a „Direkcija za izgradwu i ure|ewe grada”.

Sli~ni projekti obnove elektromre`e zavr{eni su u op{tinama Se~aw, Sombor i Pan~evo, a rekonstrukcija mre`e o~ekuje se i u Novom Be~eju, Kikindi i Subotici. @. Balaban

VESTI Mesta za 150 gimnazijalaca BA^KA PALANKA: U Gimnziji „20. oktobar” u Ba~koj Palanci ovoga leta bi}e upisano 150 u~enika koji }e biti podeqeni u pet odeqewa. Po re~ima direktora Nikole Vukovwaka, o~ekuje se veliko interesovawe svr{enih osmaka, a najvi{e mesta bi}e u op{tem smeru. Od 150 gimnazijalaca, 90 }e poha|ati op{tini smer, a po 30 dru{tveno-jezi~ki i informatiku. Po re~ima direktora, ranijih godina najve}e interesovawe vladalo je za dru{tveno-jezi~ki smer, a pro{le i ove godine mladi se najvi{e interesuju za informatiku.

Informati~ari u ba~kopalana~koj gimnaziji imaju skoro ideane uslove, {to podrazumeva tri kabineta sa najsavremenijim ra~unarima.

M. Sy.

Provera zavr{nog ra~una buyeta ALIBUNAR: Na dnevnom redu junskog zasedawa op{tinskog parlamenta u Alibunaru bilo je usvajawe zavr{nog ra~una buxeta za pro{lu godinu, koji je i usvojen uz zakqu~ak da se anga`uje dr`avna revizorska komisija radi provere zakonitosti u kori{}ewu dr`avnih para. Odre|ene su i lokacije autobuskih stajali{ta po mestima. Odbornici su usvojili i program ure|ewa, za{tite i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta i plan kori{}ewa zemqi{ta u dr`avnoj svojini. Imenovana je komisija za re{avawe hitnih renovirawa ku}a socijalno ugro`enih gra|ana zbog elementarnih nepogoda. Za direktora Centra za socijalni rad ponovo je na mandat od ~etiri godine imenovan pravnik Dragan \unisi} iz Alibunara.

R. J.

„Autoskopija” u galeriji ZREWANIN: U organiziciji Umetni~ke asocijacije Zrewanin, u ovda{woj Savremenoj galeriji ve~eras }e, u 19 sati, biti otvorena izlo`ba „Autoskopija”. Bi}e prikazani radovi petnaest autora iz Zrewanina, izra|enih na zajedni~ku temu – autoportret. Izla`u ~lanovi Umetni~ke asocijacije - Du{an Braci}, Nemawa Vukmanovi}, Nemawa Deqa, Bojan Daki}, Bojan \uki}, Bojan Mi{i}, Iva Nedeqkov, Gabrijela Parigros, Jelena Prekajski, Sr|an Simi}, Rastko Stefanovi}, Marko Subotin, Nadica Simjanovski, Marija Tubi} i Marko Tubi}. @. B.

12

CRNA HRONIKA

ponedeqak21.jun2010.

DNEVNIK

VETERNI^KI MLADI]I TE[KO RAWENI U PUCWAVI ISPED SPC „VOJVODINA” U NOVOM SADU

Policajac pucao pa pobegao s dru{tvom u Sremsku Mitrovicu?

– Trojica mladi}a iz Veternika, od kojih dvojica maloletnih, zadobili su povrede iz vatrenog oru`ja ju~e oko dva sata ujutro ispred kluba “Eks” u delu SPC “Vojvodina” ka Limanu 1 u Novom Sadu – saop{tila je ju~e de`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Ankica Kurja~ki, koja je obavila uvi|aj.

U pomenutom kafi}u do{lo do tu~e izme|u dve grupe. U jednoj su bili policajac sa slu`bom u Sremskoj Mitrovici Alen A. (1990), koji nije bio na du`nosti i bio je tom prilikom u civilnom odelu, Igor B. (1991), Bojan S. (1988) i Marko P. (1991) iz La}arka, a u drugoj Veterni~ani Mirko M. (1990), Sr|an M. (1991), M. O. (1993), B. [. (1993) i G. A. (1994). Povodom ovog doga|aja policajac Alen A. je uhap{en.

U De~joj bolnici sme{teni su Veterni~anin M. O., koji je primqen u 2.53 sata s povredama stomaka opasnim po `ivot, a nametim vatrenim oru`jem, te{kog je op{teg stawa i vitalno je ugro`en. Primewuju se sve mere intenzivnog le~ewa.

Maloletnik G. A., koji je pogo|en iz vatrenog oru`ja u levu natkolenicu

Klub u SPC „Vojvodina” ispred kojeg je do{lo do pucwave

POKU[AJ UBISTVA U GOSPO\INCIMA

Majka branila }erku no`em Policija je zadr`ala do saslu{awa kod istra`nog sudije Mirjanu V. (1965) iz Gospo|inaca zbog sumwe da je poku{ala ubistvo Dejana T. (1988) iz tog mesta.

Prema saop{ewu novosadske policije, Mirjana V. se tereti da je pretpro{le no}i, kad je videla da joj fizi~ki malteretira k}erku Slavicu u dvori{tu wihove ku}e, no`em ubola u stomak i tako mu nanala te{ke telesne povrede. Dejan joj je potom oteo no` i lak{e je wime povredio, a zatim nasta-

ima prelom butne kosti, povrede opa~un je nastavqen, do{lo je do pucwave i sne po `ivot, u te{kom je op{tem stanije iskqu~eno da je svu trojicu rawewu ali sa stabilnim vitalnim funkcinih mladi}a pogodio hicima iz pi{tojama, saop{tio je ju~e konzilijum lekaqa upravo policajac Alen A. Posle ra Klinike za de~ju hirurgiju u Novom ovoga, navodno, on se s poznanicima Sadu. “opelom vektra” zapuLak{e povre|eni Srtio u Sremsku MitroviAlen A. s krivi~nom |an M. zadr`an je na lecu, gde je i zaposlen, ali prijavom za poku{aj ~ewu u Klini~kom cenga je na ulazu u taj grad tru Vojvodine na odeqe- te{kog ubistva zadr`an zaustavila patrola i wu ortopedije s proprivela. do saslu{awa strelnom ranom u butini, Osumwi~eni u~esnici kod istra`nog sudije saznaje “Dnevnik” nezvau sukobu, koji su su napuni~no. Jedan od u~esnika stili mesto doga|aja, dou tu~i Marko P. iz La}arka hospitalizovezeni su ju~e nazad na razgovor u novosadvan je u Medicinskom centru u Sremskoj sku policiju, nakon ~ega je Alen A. s kriMitrovici. Stepen povreda svih ostalih vi~nom prijavom za poku{aj te{kog ubiu~esnika bi}e naknadno utvr|en. stva zadr`an do saslu{awa kod istraKako nezvani~no saznajemo, u klubu `nog sudije, a protiv svih ostalih u~esni“Eks” je bila proslava ne~ijeg 18. roka bi}e podnete krivi~ne prijave za u~e|endana u jednom dru{tvu, a u drugom je stvovawe u tu~i. bio policajac van slu`bene du`nosti Da bi se utvrdile sve okolnosti u vezi Alen A. iz La}arka s drugarima. U jeds ovim doga|ajem, u Novi Sad je poslata nom trenutku do{lo je do sva|e, obezbeekipa stru~waka Ministarstva unutra|ewe je reagovalo i akteri sukoba su mo{wih poslova iz Beograda, saop{tila je rali da iza|u. Napoqu, na platou, obraju~e novosadska Policijska uprava. E. D.

vio da udara obe. Tada je iz ku}e iza{ao Mirjanin maloletni sin B. V. (1993) i Dejana T. udario bakarnom cevi. Me|utim, Dejan mu je cev uzeo, ali je maloletnik uspeo da utekne s mamom i sestrom.

Protiv Dejana T. slede prijave za lake telesne povrede nanete Mirjani i Slavici, ali i protiv maloletnog B. V. bi}e podneta prijava pod sumwom da je po~inio isto delo na Dejanovu {tetu, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave.

M. V.

ZA MAWE OD TRI MESECA NADZOR I U KU]NOM PRITVORU

Elektronske narukvice za osu|enike Mada je krajem pro{le godine najavqeno da }e ve} u martu ove godine po~eti primena elektronskog nadzora nad prvom grupom od 100 osu|enika koji }e biti u ku}nom pritvoru i nositi elektronske narukvice, tender za nabavku opreme za ku}ne zatvore raspisan je tek nedavno, tako da }e zatvorenici biti stavqeni pod kontrolu na ovaj na~in tek od septembra.

mora da bude takav da mo`e svakog trenutka kontrolisati od 50 do 1.000 lica kojima je izre~en elektronski nadzor. U po~etku }e pod ovu meru biti stavqen mawi broj osu|enika, a vremenom }e se taj krug pro{irivati. Cena opreme za elektronski nadzor po zatvoreniku mogla bi, kazuju prve ra~unice, iznositi i do 5.000 evra.

ipak u{tedeti jer je izra~unato da jedan zatvoreni~ki dan sada ko{ta od 15 do 50 evra pa bi posle uvo|ewa sistema elektronskog nadzora ovi tro{kovi pali na deset evra. Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen ocewuje da }e Srbija za dve godine imati sopstveni sistem, a wegova izgradwa finansira}e se iz pretpristupnih fondova.

ska narukvica, i ujedno mu se odre|uje prostor za kretawe. Ure|aj za nadzor lokacije instalira se u stambenom prostoru ku}nog zatvora. Upravo taj prostor povezuje zatvorenika koji nosi narukvicu s nadzornim centrom i ~im on napusti prostoriju koja je elektronski ucrtana, ure|aj {aqe signal centralnoj monitorskoj jedinici da ne{to nije u redu. Zaposleni u moni-

ZBOG NAVODNOG NANO[EWA VI[EMILIONSKE [TETE

Advokat Mileta Dragi}a tu`i Dinki}a Advokat Vladan Bati} najavio je ju~e da }e podneti tu`bu protiv Mla|ana Dinki}a zbog navodnog nano{ewa vi{emilionske {tete firmi wegovog klijenta Mileta Dragi}a, optu`enog u aferi “Pancir”.

U saop{tewu povodom prvostepene odluke Osnovnog suda u Zrewaninu kojom je wegov klijent oslobo|en optu`bi za zloupotrebe, Bati} je optu`io ministra ekonomije Dinki}a zbog toga

Mile Dragi}”, a pre svega weni radnici i wihove porodice – rekao je Bati}, i optu`io Dinki}a da je “kreator” afere “Pancir”.

– On dozvoqava sebi da kritikuje odluku Osnovnog suda u Zrewaninu, da predla`e tu`iocu da se `ali i da izrazi o~ekivawe da }e Vi{i sud tu `albu uva`iti – rekao je Bati}, i dodao da bi u svakoj modernoj demokratskoj dr`avi ministar zbog tog me{awa u rad suda bio smewen.

Pod nadzor pomo}u elektronskih narukvica planirano je da se stavi izme|u 500 i 1.000 osu|enika. Po Zakoniku o krivi~nom postpuku, elektronski nadzor primewiva}e se na one koji su osu|eni do jedne godine, a listu osu|enika, prvu eksperimentalnu, treba da predlo`i Uprava za izvr{ewe zavodskih sankcija, dok }e odluku za svaki konkretni slu~aj doneti sud.

Opremu za elektronski nadzor nad osu|enicima ~ine centralna monitorska jedinica, transmiter, odnosno elektronska narukvica koja se stavqa na nogu zatvorenika, i ure|aj za locirawe, koji }e biti sme{ten u prostorijama gde je osu|enik. Kapacitet te opreme

Posebna obuka kadrova Po{to u Srbiji jo{ ne postoji sistem elektronskog nadzora, ovaj posao, koji ukqu~uje zakup opreme i obuku kadrova, bi}e poveren nekoj stranoj firmi putem tendera. Re`im elektronskog nadzora }e mo}i da se primewuje ne samo kada je re~ o osobama koje kaznu izdr`avaju u ku}nom pritvoru ve} i u slu~ajevima kada sud izrekne meru bezbednosti.

Praksa elektronskog nadzora postoji gotovo u svim zemqama EU, a u ovaj program su nedavno u{le Ma|arska i Hrvatska.

U Srbiji danas ima oko 3.000 zatvorenika osu|enih na kazne do godine zatvora, za koje bi trebalo izgraditi ~etiri nova zatvora, u {ta bi dr`ava morala da ulo`i bar 80 miliona evra. ^ak i ako se poka`e ta~nim da oprema po zatvoreniku ko{ta 5.000 evra, dr`ava }e

Centralna monitorska jedinica, po planu, bi}e sme{tena u prostorijama Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija i pomo}u we }e se pratiti kretawe osu|enika u ku}nom zatvoru.

Svakom osu|eniku koji dospe u ovaj program na nogu se stavqa transmiter, odnosno elekton-

torskoj jedinici prvo telefonom proveravaju da li osu|eni zaista ne po{tuje meru ili je u pitawu gre{ka na ure|ajima.

Ako je zbiqa napustio ku}ni pritvor, odmah se obave{tava policija koja na terenu proverava gde je on, ali se istovremeno i {aqe informacija sudu da je prekr{ena odredba o ku}nom pritvoru koja potom mo`e biti poni{tena a osu|enik vra}en u klasi~ni zatvor.

Va`no je napomenuti i to da kada jedan zatvorenik izdr`i kaznu, isti ure|aj se primewuje na drugog osu|enika tako da }e neki ~ekati “red” da istekne kazna onima koji prvi u|u u program da bi i oni do{li do narukvice.

Q. Male{evi}

USKORO NOVI SRPSKO-HRVATSKI DOKUMENT Vladan Bati} i Mile Dragi}

{to, kako je naveo, dozvoqava sebi da kritikuje odluku suda.

Dragi} je bio optu`en da je prilikom zakqu~ewa ugovora izme|u svog preduze}a, kao isporu~ioca, i Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore, a koje je zastupao na~elnik uprave za snabdevawe pukovnik Mile Bogdanovi}, kao naru~ioca, naveo 6,7 miliona evra vi{u cenu maskirnih sredstava.

– Nakon pravosna`nosti presude bi}e podneta tu`ba za naknadu vi{emilionske {tete koju je pretrpela firma “Proizvodwa

Afera “Pancir” izbila je 2005, a su|ewe Dragi}u razdvojeno je od postupka ostaloj trojici optu`enih jer se Vojno odeqewe Okru`nog suda u Beogradu oglasilo funkcionalno i stvarno nenadle`nim po{to Dragi} nije vojno lice. Osim Dragi}a, u aferi su optu`eni biv{i ministar odbrane Prvoslav Davini}, nekada{wi pomo}nik ministra odbrane za materijalne resurse Milun Kokanovi} i biv{i na~elnik Odeqewa za razvoj i opremawe General{taba Vojske SCG Jovica Vu~kovi}.

E. D.

Sporazum o izru~ewu 28. ili 29. juna Ministarka pravde Srbije Sne`ana Malovi} izjavila je da }e s hrvatskim kolegom Ivanom [imonovi}em 28. ili 29. juna u Beogradu potpisati sporazum o izru~ewu doma}ih dr`avqana. Po wenim re~ima, datum potpisivawa bi}e preciziran ove sedmice, po okon~awu pregovora koji su u toku. Sporazum Srbije i Hrvatske predvi|a izru~ewe osumwi~enih i optu`enih za krivi~na dela korupcije i organizovanog kriminala.

Nakon potpisivawa sporazuma, Srbija }e podneti Hrvatskoj zahtev za izru~ewe nedavno rawenog i uha{enog pripadnika “ze-

munskog klana” Sretka Kalini}a, dodala je u izjavi Tanjugu ministarka Malovi}.

Kalini}, koji osim srpskog ima i dr`avqanstvo Hrvatske, u Srbiji je osu|en na 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Zorana \in|i}a i u~e{}a u jo{ 19 drugih ubistava. Kalini}a je ranio Milo{ Simovi}, tako|e optu`en za ubistvo premijera. Milo{ Simovi} je, posle hap{ewa pro{le sedmice na hrvatsko-srpskoj granici, sproveden na izdr`avawe kazne u po`areva~ku “Zabelu”.

Tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi} izjavio je ju~e da }e Milo{ Simovi} i Sretko Kalini} biti ispitani

samo u vezi s krivi~nim delima koja do sada nisu procesuirana, i podsetio na to da je re~ o osobama pravosna`no osu|enim na vi{edecenijske kazne zatvora, prenosi Tanjug. Po Radisavqevi}evim re~ima, oni su s aspekta Tu`ila{tva, osobe osu|ene za krivi~na dela koja su utvr|ena pravosna`nim presudama.

Stoga, naveo je tu`ilac, s wima su mogu}i razgovori u vezi s krivi~nim delima koja nisu sadr`ana u pravosna`nim presudama.

Radisavqevi} nije mogao da precizira kada bi moglo da bude obavqeno saslu{awe Simovi}a, podse}aju}i da je on upu}en na izdr`avawe vi{edecenijske kazne zatvora.

REPORTA@E

DNEVNIK

ponedeqak21.jun2010.

13

U STARA VREMENA IMAO JE SOMBOR I PRAVILNIKE O KUPLERAJU I BLUDNI^EWU

Bratstvo i jedinstvo pod crvenim fewerom Okrenuo je svetom, tu ne tako davno, ~uveni “Dnevnikov” stari vuk, ~ika–Te~a Bla`i} a jo{ uvek mi je na pameti wegov komentar na “ovu na{u situaciju”.

Elem, re~e tad Te~a - Kad je moja baba, pre onoga velikog rata,

gra|anski uqu|enoj varo{i.

Me|u kuplerajima varo{kim znao se red. U Lastinoj (danas Jo`efa Flosbergera) ulici bilo je “qubavno gnezdo” za imu}niju, boqestoje}u gospodu, sredwi stale` je prijateqicu no}i

jih pravila i kako bi se danas reklo “pozitivnih zakonskih propisa”, a to je ono da u bordelima somborskim ne sme da se to~i alkohol.

Da je zakon u ovoj oblasti igrao veliku ulogu svedo~i dokument iz 1765. u kome Magistrat Somborski nare|uje “bludnicama sa strane da imaju napustiti varo{, kako bi se ovda{we mogle nesmetano baviti

nije ~udo da u arhivskoj gra|i grada stoje i spisi kao {to je na primer `alba izvesne Jelene Pereldik iz 1924. na odluku gradskih otaca da joj ne dozvoli otvarawe javne ku}e. Tu je i radna kwi`ica gospojice Marije Husar, koja je ostala du`na neke novce gradskoj bolnici u kojoj se le~ila od veneri~nih bolesti. Radna kwi`ica je vrlo uredno overena i svedo~i o re-

stitutkama omogu}en status uredno zaposlene osobe sa svim pravima koja iz toga proizilaze. Mada su svi fizici somborski verbalno bili veliki protivnici prostitucije, pouzdano se zna da je u slu~aju kad je fizi-

Avrama Mrazovi}a i Emerika Bo{waka, u kojoj je osniva~ ~uvene Norme optu`ivao nesretnog Emerika da qubavi tra`i i van porodi~nog gnezda.

Zanimqivo je da u nacionalno i verski gotovo potpuno pola-

Sve do 1827. biti dama no}i je bila stvar „privatne inicijative” ja l’ dama, ja l’ kupler-majstorica, ali je upravo te godine, na predlog gradskog fizika, {to }e re}i zvani~nog varo{kog lekara, i prostitutkama omogu}en status uredno zaposlene osobe sa svim pravima

Najstariji zanat u skoro svakoj kafani tog doba

dr`ala kupleraj u Pe{ti , i kad pos’o nije i{‘o, nije mewala zanimawe ve} personal. - Naravno da Te~ina baba nije bila pe{tanska Madam, iz jednostavnog razloga {to je `ivot provela ~ijaju}i guske u (barem mislim) Be~eju, te do Pe{te nije nikada ni “dobacila” ali mora se priznati da dobro zvu~i. U ta davna vremena, koja mi sada posmatramo kao svojevrsni moralni uzor, biti Madam ili delatnica u ku}i pod crvenim fewerom, nije bila stvar seks trafikinga i organizovanog kriminala, ve} sasvim “redovno i inokosno” zanimawe. Sve dok nakon tog, posledweg, Velikog rata, Narodnooslobodila~ki odbor Somborski nije odlu~io da bludnice i prostitutke varo{ke “markira” {i{awem do glave i preme{tajem na mu`u kolhoznih krava, “dol~e vita” je cvetala u

mogao da prona|e u Jorgovanskoj ulici, koja i dan danas nosi isto ime (mislim, ulica), dok je plebs i “posledwi od qudi” utehu nalazio u zagrqaju kupler dama u Vojni~koj. Za mlade naslednike, kojima je “baba” `eleo da otvori o~i kad je `ivotno iskustvo u pitawu, najpogodnija je bila “Dikina kafana” sme{tena tik uz gradsku farmaciju, dana{wu Galeriju Kowovi}. Uz jo{ nekoliko kupleraja ovo su bile zvani~no otvorene “ku}e greha”, ali najstariji zanat se upra`wavao i u skoro svakoj kafani tog doba, pa jo{ uvek stoji u Somborskom Arhivu dokumet, tu`ba iz 1910, u kojoj se sudu na postupawe predaje vlasnik kafane “Ratar” jer mu konobarice zarad pove}awa prometa bludni~e i time ne samo nelojalno konkuri{u ostalim birta{ima, ve} pride kr{e i jedno od najstari-

svojim poslom”. Kao zvani~ni spis grada Sombora stoje i “Pravilnici o javnim ku}ama i bludni~ewu” iz 1869. i 1891. koji detaqno propisuju uslove pod kojima moraju da rade kupleraji.

Jedan od posledwih tako liberalnih spisa datira iz 1933. pod imenom “Gradski statut o prostituciji”. Sledstveno tome,

Za imu}ne Lastina ulica, a za plebs Vojni~ka

PROPADA DR@AVNA IMOVINA KRAJ PALANA^KOG PAR^ETA DUNAVA

Korov jedini stanar Bracikine vile

Izme|u zalivnog jezera Tikvara i obale Dunava u Ba~koj Palanci ve} petnaestak godina stoji izgra|ena i omalterisana vila impoznatnih gabarita. Kako joj, me|utim, krov nije vaqano dovr{en odavno proki{wava, lepo zdawe propada, a najte`e je zvani~no ustanoviti ko je toliko bogat da mu ne treba oko 700 kvadrata na jednoj od najlep{ih lokacija u ovom delu priobaqa.

Jednospratnica, ~ija prvobitno zami{qena namena nije poznata, zidana je u vreme dok je direktor Savezne uprave carina bio svemo}ni Mihaq Kertes, jedan od naj~uvenijih Palan~ana u novijoj istoriji, ali nakon promena 2000. godine po~ela je, istina prili~no diskretno, sudska borba za vlasni{tvo. Navodno, zgrada je podignuta na tu|em zemqi{tu i bez validne gra|evinske dozvole, a na wu je pravo polagala i firma koja je izvodila radove jer joj, navodno, Ca-

Umesto tambura{a, ti{ina u „Staroj ~ardi”

E, ako je tako, za{to onda propada? Po olucima dobrano izxigqao korov, prozori i vrata propadaju, malter otpada i spoqa i iznutra, a gra|a trune. Po{to je u{u{kana u hladu nekoliko stoletnih platana, zasa|enih jo{

Na sudu zavr{i sve ~ime se Kertes bavio

rina nije platila ura|eni posao.

Na kraju se kao zainteresovana stranka pojavila i dr`ava, pa izgleda da op{tini pripadaju i plac i vila.

1903, tokom svake iole ozbiqne ko{ave dodatno je o{te}uju i grane koje vetar odlomi. Pre neku godina pomiwana je mogu}nost da se ovde smesti dom za decu bez ro-

dovnim pregledima i “sposobnosti za rad” u ovom zanatu.

Ako je verovati istorijskim dokumentima, sve do 1827. biti dama no}i je bila stvar “privatne inicijative” jal’ dama, jal’ kupler– majstorica, ali je upravo te godine, na predlog gradskog fizika, {to }e re}i zvani~nog varo{kog lekara, i pro-

diteqa, ili, ~ak muzej brodarstva jer je u susedstvu sedi{te biv{e kapetanije, stari skelski prelaz i sidri{te, ali socijalne ili kulturne ustanove se nisu ovajdile.

Nedaleko od vile koja se uru{ava stoji zatvorena jo{ ~uvenija “Stara ~arda”, ina~e najstarija birta{ka institucija ovog tipa, od granice s Ma|arskom pa niz Dunav ju`no. Po svojim ribqim specijalitetima, tambura{ima i svetski poznatim gostima pro~ula se nadaleko i sama Palanka, me|utim, pre neku godinu do`ivela je sudbinu kom{ijskog zdawa. Na sudu su se pregawale privatna firma, kupac dru{tvenog preduze}a kojem je pripadala i ~arda, zakupci, a na kraju je svoje predstavnike delegirala i dr`ava i ispalo je da je ~arda wena, pa wome treba da gazduje op{tina.

Kona~na presuda je i daqe nepoznata javnosti, a Bracikina vila i legendarna ~arda i daqe propadaju u prisustvu vlasti. Neko bi pomislio kako se ima pa se i presipa.

M. Suyum

I zdravstveni pregledi varo{kim bludnicama

kat imao vi{e lekara, nastajala prava borba me|u wima ko }e voditi brigu o “slobodnim damama”. Jeste da je Senat pla}ao redovne zdravstvene preglede varo{kim bludnicama, ali nije to bila ba{ tolika para, ve}...

Veliki protivnici bludni~ewa i prostitucije su bili i sve{tena lica sve tri konfesije. I danas je ~uven rimokatoli~ki `upnik Matija Slatkovi} koji je redovno popisivao bludnice i zahtevao od gradskih vlasti da ih {ikanirawem nateraju da batale “|avoqu rabotu”.

Nije se vele~asni Slatkovi} ustru~avo ni u “marketingu od vrata do vrata”. Odlazio bi u ku}e vernika i “brukao” doma}ine koji su koristili usluge bludnica. Da su usluge no}nih dama bile sredstvo i politi~kog marketinga svedo~i jo{ iz sredine 18. veka javna polemika

rizovanom dru{tvu kakvo je postojalo u Somboru pod vla{}u Austrougarske, jedino kupleraji uspevaju da ostanu oaze “bratstva i jedinstva”. Poku{aj segregacije u ovom zanatu je svakako i propis da slu{kiwe katoli~ke vere ne smeju slu`iti u pravoslavnim ku}ama i obrnuto, po{to je upravo iz ovih slojeva dolazio najve}i broj “lakih `ena”. Slu`avkama su konkurisale konobarice, tako|e raspolo`ene (ili materijalnom nema{tinom pritisnute) za nala`ewe dopunskih prihoda, {to no bi Amerikanci rekli “second job” Ipak i pored tih poku{aja, nikada se u javne ku}e nije i{lo po nekom nacionalnom kqu~u, mada je opstajala legenda o vatrenim Ma|aricama ili pustopa{nim Slovakiwama. Qudi su i onda bili samo qudi.

Mili} Miqenovi}

TESLINI NASLEDNICI U ZREWANINSKOJ SREDWOJ [KOLI TRENIRAJU NOVINARSTVO

Kul frizura posle strujnog udara Dok svetski znalci upozoravaju na to da je sudbina pisanih medija, usled eksplozivnog razvoja interneta, pod ozbiqnim znakom pitawa, grupa u~enika Sredwe elektrotehni~ke – gra|evinske {kole „Nikola Tesla“ u Zrewaninu odlu~ila je da o~uva nekoliko decenija dugu tradiciju izla`ewa {kolskog ~asopisa „Teslini koraci“. Nisu se po{topoto uhvatili u ko{tac s ozbiqnim poslom, ve} su odlu~ili da prvi put u istoriji uvedu i neke novine. List se danas {tampa na {est jezika (srpskom, engleskom, ma|arskom, nema~kom, slova~kom i rumunskom), u boji, na 24 strane i u tira`u od 500 primeraka.

Prvi „reformisani“ broj delom je zavr{io i u ovda{wim osnovnim {kolama, ne bi li se osnovci na vreme upoznali s novinarskim zanatom, ali i s, mo`da, budu}im izborom kada je u pitawu daqe obrazovawe.

politiku, mada imaju svesrdnu podr{ku profesorki engleskog jezika i sociologije Nazmije Ademi i Olgice Milinkov. Sastanke novinarske sekcije redov-

Redakciju poma`e i Pajti}eva vlada

no odr`avaju, a pi{u o temama koje su im bliske – muzici, sportu, pozori{tu, `ivotnoj sredini, {tetnosti narkotika i sli~nome, a posebno je zanimqivo da su oni uradili i dizajn i tehni~ku pripremu “Teslinih koraka”, koji, po kvalitetu, ne zaostaje za

U mladoj redakciji „Teslinih koraka“ vele da sami biraju teme koje obra|uju. Nisu podvrgnuti „prosvetnoj kontroli”, koja bi im se uplitala u ure|iva~ku politiku, mada imaju svesrdnu podr{ku profesorki engleskog jezika i sociologije. ^lanovi mlade redakcije – Zorana Pureti}, Sr|an [mrki}, Marko Markov, Denis Kulu~ek, Endre Sombatheq, Teo Su~u i Stefan Brada{ – vele da sami biraju teme koje obra|uju u “Teslinim koracima”. Nisu podvrgnuti “prosvetnoj kontroli”, koja bi im se uplitala u ure|iva~ku

najboqih u Vojvodini. Slede}i }e iza}i u novembru, po{to je zami{qeno da, usled mawka para, svakog polugodi{ta bude objavqen po jedan.

tira`nim ~asopisima kakvi se mogu kupiti na kioscima.

Direktor {kole „Nikola Tesla“ Borislav Milinkov obja{wava da je Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne zajednice izdvojio novac za {tampawe dva broja, ocewuju}i ovaj projekat jednim od

– ^asopis izlazi jo{ od osnivawa {kole 1973, ali sada ima sasvim druga~iju koncepciju. Pri stvarawu “Teslinih koraka” imali smo na umu dve ideje – negovawe ose}aja multikulturalnosti u na{oj {koli i {irewe te ideje u Zrewaninu, kao i promovisawe “Nikole Tesle” kod budu}ih sredwo{kolaca – isti~e profesorka Ademi.

I {ta to „Teslini koraci“ navode kao razloge zbog kojih bi svr{eni osnovci trebalo da upi{u ba{ ovu {kolu? „Zbog tate koji `eli da mu i sin bude arhitekta“, „Zato {to smo boqi od Gimnazije“, „Zbog najboqih frajera i skakawa u jezero“, „Jer nema devojaka da te smaraju“, „Da nema Tesle, ne bi bilo struje“ i „Zato {to posle strujnog udara ima{ kul frizure“, neki su od duhovitih odgovora redakcije {kolskog lista. I sad – ko da im ne veruje? @. Balaban

14

DRU[TVO

ponedeqak21.jun2010.

F E N O M E N: F U D B A L

U senci brujawa vuvuzela Svi na planeti Zemqi, hteli – ne hteli, znaju {ta je fudbal.

Mada ga zovu „najva`nijom sporednom stvari“, za vatrene podanike on je vi{e od toga, a povremeno, kao sada, u vreme Svetskog prvenstva, fudbal postaje globalno veli~anstvo kome se klawaju svi.

Iako zbog Svetskog prvenstva (kao ni zbog olimpijada) ratovi ne prestaju, svi tzv. dru{tveno-politi~ki doga|aji padaju u senku lopte koju igra~i poku{avaju da ubace u protivni~ki gol. Veliki praznik igre ne}e zaustaviti ni vremenske nepogode ili ekonomsku krizu, ali za Evropu, Ju`nu Ameriku, Afriku i Aziju svakodnevne neda}e dobi}e dostojnog takmaca.

Porazi nacionalnih odabranika ravni su katastrofama, a pobede su istorijske i od wih buja nacionalni ponos (mo`da }e i natalitet – tako je uvek posle ratova, mada vesti ka`u da za vreme prvenstva raste broj – razvoda).

Lopta je, na sre}u/`alost, okrugla, za prvim ide drugo kolo, igraju se nove utakmice i sve je ponovo neizvesno. Kao sukob dva interesa koji se iskqu~uju (ako rezultati nisu la`irani), fudbal odra`ava situacije s kojima se stalno sre}emo – postojawe/odsustvo timske igre, (ne)sposobnost odgovaraju}eg odgovora na protivni~ke napade, improvizaciju, sr~anost ili malodu{nost.

Ekipe koje izlaze na teren ve} u startu nisu iste – jedne imaju najskupqe igra~e, najboqu opremu, obuku i treninge, vrhunsko prate}e osobqe, dok druge u svemu zaostaju. Otuda su mnogi susreti – sudari Titana i patuqaka, u kojima se ishod unapred zna. Ali, de{ava se (kao u anti~kim tragedijama) da Fortuna ume{a svoje prste i pomogne miqenicima da pobede. Tada su, posle sudijinog kona~nog zvi`duka, radost i o~aj dubqi uz ose}aj da postoji neka vi{a Pravda. Samo, niko nije ve~iti miqenik bogiwa i niko ne sme da spava na lovorikama, kao {to nema smisla

ni unapred se predavati. Dakle, fudbal je, u ponavqawu „obi~nih“ situacija, prepoznatqiv, razumqiv i – pou~an.

Sociolozi grade obja{wewa popularnosti fudbala (i ostalih sportova) na tvrdwi da je igra u temequ qudske jedinke i dru{tva, „homo ludens“ ~u~i u svima nama i tra`i na~in da bar privremeno preuzme vlast.

Maksima „hleba i igara“ odra`ava ovu dvojnost; principi zadovoqavawa egzistencije primarni su, ali ni bez igre se ne mo`e; idealno (i retko) je stawe kada obe strane mogu funkcionisati nesmetno. Igra po svaku cenu zna~ila bi dovo|ewe u pitawe opstanka (kao u bajci o cvr~ku i mravu), a potpuno odsustvo igre tako|e je frustriraju}e. Pozitivni uticaj igre je u rastu optimizma (realnog ili nerealnog), poletu i celokupnoj duhovnoj rastere}enosti, {to uti~e na efikasnost u nastavku „obi~nih `ivotnih aktivnosti“.

Problem nala`ewu pravog odnosa izme|u igre i rada re{ava „organizator“ balansirawa – Dr`ava.

Uprkos mnogim problemima i propustima (navija~ki huliganizam, velike zloupotrebe i mahinacije), Dr`ava je zakqu~ila da kontrolisane doze fudbala mogu pomo}i efikasnosti wenih podanika (i potro{a~a) i u maskirawu problema u privredi, upravi, sudstvu.

Utakmice su dobrodo{li ventil za nagomilanu frustraciju i agresiju (mada ista ume da se otrgne i postane preterano destruktivna). S vremena na vreme (ali ne pre~esto) treba praviti i veliku, globalnu fe{tu koja }e dodatno „istutwati“ publiku. Takvi festivali-prvenstva dobrodo{li su i radi podizawa nacionalnog ponosa i presti`a.

I tako, eto nama Svetskog prvenstva, za nervirawe i radovawe, za pravdawe be`awa s posla, iz kancelarija ili poslani~kih klupa, za velike izlive patriotizma i boga}ewe psova~kog vokabulara, sve u senci brujawa vuvuzela. Posle svake utakmice (bez obzira na to jesmo li siti ili gladni), zna}emo da smo ili previ{e mali ili da smo „mnogo jaki“, da nema pravde i sre}e ili da „boj bije srce u junaka“...

Mo`e li se, sme li se tra`iti od fudbala vi{e?

Ilija Baki}

PREVENTIVNA AKCIJA U SENTI

Japanci ~uvaju na{e bicikliste Kompanija „Japan tobako interne{enel“ (JTI), Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije i Policijska stanica u Senti nastavili su sprovo|ewe preventivne akcije za pove}awe bezbednosti u saobra}aju „Bezbedno vozi – ~uvaj sebe i druge!“ Dugoro~na kampawa zapo~eta je pre dve godine s ciqem da se skrene pa`wa gra|ana Sente, posebno biciklista, da se kao u~esnici u saobra}aju pona{aju savesno, ~uvaju}i svoje `ivote i bezbednost durgih u~esnika u saobra}aju.

Od pokretawa kampawe 2008. godine dosada{wi rezultati su vidqivi u smawewu broja saobra}ajnih nezgoda na podru~ju Sente za 20 odsto.

Predstavnici JTI-ja AD Senta su zajedno s patrolom saobra}ajne policije u Senti biciklistima delili svetla, fluorescentne prsluke i za{titne kacige, koje je donirala kompanija JTI. Predsednica sen}anske op{tine Aniko [irkova je odala priznawe kompaniji JTI koja je

krovova svih fela, u suboti~koj {koli znawe i ve{tinu sticalo je 14 mom~i}a iz Subotice, Malog I|o{a, ^antavira, Sente, Hajdukova, Bezdana, Malih Pijaca i jo{ nekih mesta sa severa Ba~ke, a na drugom kraju Srbije, u Kwa`evcu, isti program savladavalo je 13 wihovih vr{waka iz mesta Timo~ke krajine. Kawi{ka fabrika

cirliogluovim re~ima, razlog vi{e zbog kojeg se kompanija odlu~ila na to da kampawu posveti ba{ biciklistima.

M. M.

Humanost stekla zakonski okvir Srbija je prvi put u pravni sistem uvela volontere nedavnim usvajawem Zakona o volontirawu, ~ime je otvorena mogu}ost da i humana strana na{eg vremena najzad do|e do izra`aja.

Volonterstvo u srpskom zakonodavstvu defini{e se kao organizovano, dobrovoqno pru`awe usluga ili aktivnosti od op{teg interesa koje doprinose dobru drugih. Promovi{e se kao aktivnost od interesa za Srbiju, odnosno od javnog interesa, i to tako da svako ukqu~ivawe pojedinca ima za ciq razvoj humanijeg i ravnopravnijeg demokratskog dru{tva koje pru`a jednake mogu}nosti za boqi i kvalitetniji `ivot gra|ana. Volonter je fizi~ko lice – a mo`e biti i stra-

ni dr`avqanin – koje mo`e biti mla|e i od 15 godina ako postoje mogu}nosti da svojim dobrovoq-

Organizator volontirawa mo`e biti pravno lice ~iji osnovni ciq nije sticawe dobi-

Yeparac Osim humane strane, volontirawe volonterima mo`e doneti i xeparac. Naime, zakon ka`e da volonter nema pravo na nov~anu naknadu ili drugu imovinsku korist za volontirawe, ali predvi|a isplatu xeparca za dugoro~no volontirawe, ~iji mese~ni iznos ne mo`e biti ve}i od 30 odsto neto iznosa minimalne zarade za puno radno vreme u Srbiji. To zna~i da volonteri trenutno mogu zaraditi mese~ni xeparac od oko 4.500 dinara. nim i humanim radnom poma`e drugima. Volontirawe se ne dozvoqava u uslovima opasnim po `ivot i zdravqe, kao i wegovo organizovawe u ciqu sticawa dobiti.

ti, a to zna~i dr`avni organ, organi autonomne pokrajine, lokalne samouprave i mesne zajednice, u izuzetnim slu~ajevima i privredno dru{tvo i javno preduze}e. Postoji zakonska obaveza

da organizator volontirawa i volonter sklope ugovor, koji se mo`e raskinuti u svako doba bez navo|ewa razloga. Organizator volontirawa je odgovoran za {tetu koju volonter prouzrokuje, a ima obavezu i da volontera osigura za slu~aj povrede i profesinalnog oboqewa sve dok volontira. Zakon zabrawuje diskriminaciju volontera, a propisana je i obaveza organizatora volontirawa da obezbedi obavqawe tih delatnosti na na~in kojim {titi li~ni integritet i interes korisnika volontirawa. Organizatori koji ne po{tuju zakonske obaveze mogu biti ka`weni nov~ano od 10.000 dinara do pola miliona.

Q. Male{evi}

GENERALNI SEKRETAR NEZAVISNOG SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA VOJVODINE HAYI ZDRAVKO M. KOVA^:

Vi{ak od desetak hiqada nastavnika?

– Iako odgovorni tvrde da nema vi{kova me|u prosvetnim radnicima, istovremeno se na {kole vr{i pritisak da ih otpu{taju, pri ~emu nisu doneti socijalni programi i obezbe|ene pare za wih – ka`e za “Dnevnik“ generalni sekretar Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Haxi Zdravko M. Kova~.

On iznosi podatak da je za posledwih 13 godina broj u~enika u Srbiji opao za 220.000, te da to kao posledicu ima vi{ak od 9.000 do 12.000 prosvetnih radni-

Preko krova u `ivot

Ervin Novak: odlu~an u tome da bude majstor krovopokriva~

pokrenula akciju ovako va`nu za grad, ukazav{i na to da ta kompanija ostvaruje dobru saradwu s op{tinskom samoupravom, te da ovo nije prvi put da JTI poma`e lokalnoj zajednici: dala je humanitarnu pomo} i organizaciji „Karitas“, koja se stara o Narodnoj kuhiwi u Senti, i druge donacije. Zahvaliv{i se na podr{ci kompaniji JTI, komandir Policijske ispostave u Senti Vladimir Niko~ev predo~io je da se u ovoj godini pove}ao broj saobra}ajnih nesre}a u kojima su u~estvovali biciklisti i motociklisti, pa je zbog toga odlu~eno da se vi{e pa`we Podela opreme biciklistima posveti bezbednosti biciklista prime}uje da ve}ina gra|ana Senkoji u gradu predstavqaju va`ne te vozi bicikle, te da ih se samo u~esnike u saobra}aju. ispred fabrike JTI u Senti svaGeneralni direktor JTI-ja kog dana mo`e videti vi{e od AD Senta Tamer Tecirlioglu stotinu parkiranih. To je, po Te-

U SRBIJI VOLONTIRAWE PRVI PUT UVEDENO U PRAVNI SISTEM

@VAKA IZ SOKAKA

Mnoga majstorska zanatska zanimawa postala su deficitarna, ili zbog neodgovaraju}eg sistema obrazovawa, mladi, jednostavno, radije biraju druge struke koje se wima ili wihovim roditeqima ~ine privla~nije. Mla|ani budu}i majstor Ervin Novak iz Subotice, prilikom polagawa prakti~nog zavr{nog ispita za tesara-krovopokriva~a pre neki dan na poligonu kawi{ke kompanije AD „Potisje Kawi`a“, ostao je samouveren u tome da pre tri godine nije pogre{io odlu~iv{i da se upi{e u ogledno odeqewe za osposobqavawe budu}ih majstora koji }e zakora~iti u `ivot preko krovova.

– Zainteresovalo me je zanimawe krovopokriva~a u Politehni~koj {koli u Subotici jer sam gledao kako da {to pre do|em do posla i sopstvenim radom obezbe|ujem egzistenciju. ^im dobijem diplomu, tra`i}u posao i verujem da }u mo}i da se iska`em u ovom interesantnom i kreativnom zanimawu – uveren je Novak.

U prvoj generaciji budu}ih majstora krovopokriva~a, za izvo|ewe zavr{nih radova na izradi

DNEVNIK

iz sastava austrijske grupe „Tondah“ na{la je interes da krovove izra|uju {kolovani majstori i pokrivaju ih ne samo crepovima iz wihove fabrike nego i drugim pokrovnim materijalima, i potpomogla je u obezbe|ivawu uslova.

– Odlu~io sam da budem krovopokriva~ jer nema majstora ove struke – odlu~an je Novak. – Otac radi kao kerami~ar, majka je sprema~ica u banci, nisu se protivili kada sam birao zanimawe. Rekli su: Sine, sam odaberi, ako ti se svi|a, stekni diplomu, idi i radi!

Imali smo sve uslove da nau~imo {ta nas ~eka na krovovima. Gra|evinska sezona je u toku, verujem da }u na}i posao. Posle dobijawa diplome, treba}e jo{ malo prakse uz nekog iskusnog majstora, da se stekne jo{ prakti~nog iskustva i zanat u potpunosti ispe~e. Nije sramota biti dobar majstor, pogotovo ako je vaqano pla}en i obezbe|uje egzistenciju. Ja sam odlu~io {ta }u raditi, ali voleo bih, dok se budem bavio ovim poslom, da bude cewen toliko da od klinaca ~ujem: Kad porastem, bi}u krovopokriva~!

Tekst i foto: M. Mitrovi}

ka i nenastavnog osobqa u Srbiji, od ~ega se tre}ina odnosi na Vojvodinu.

– Poku{a}emo da ih obu~imo kako da maksimalno postave strategiju u za{titi prava zaposlenih. Znamo da ne mo`emo za{tititi sva radna mesta, ali mo`emo se potruditi da to bude u~iweno na fer na~in, uz otpremnine, kako to defini{e i zakon, a ne kao {to se dogodilo s pro{lim socijalnim programom, da se na kraju brojka svela na dvestotinak qudi koji su morali ~ekati gotovo pola godine da dobi-

ju ono {to im pripada – ka`e Kova~, dodaju}i da vlast nema hrabrosti da primeni zakonske odredbe koje se odnose na socijalni program, nego preko strana~kih kanala pritiskaju direktore {kola da qude dovode u poziciju da sami napu{taju prosvetu ili da ostaju kao neraspore|eni radnici.

On ka`e da je na dr`avi i odgovornost za potpuno pogre{an redosled poteza.

– Dr`ava je trebalo da zavr{i posao prenosa vlasni~kih prava na lokalne samouprave i defi-

ni{e wihov na~in finansirawa, te im onda poveri mre`u {kola koja im je i sada u nadle`nosti.

Na taj na~in bi svaka lokalna samouprava videla da s ovim nivoom obezbe|enih para ne mo`e finansirati ovaj broj {kola i sigurno bismo do{li do wihove primerenije brojke. To, naravno, ne zadire u pitawe obrazovawa na mawinskim jezicima, ali bismo sigurno imali mre`u koja nije ovako razvodwena, a takva nova mre`a neminovno nosi i mawi broj izvr{ilaca – tvrdi Kova~.

Z. R.

PREDRASUDE ME\U MLADIMA

„Fejsbuk” – za i protiv Zrewaninska gimnazija i Cen`e za „Dnevnik“ koordinatorka tar za decu i mlade „Ma{tali„Ma{tali{ta“ i psiholog Mili{te“ ve} ~etvrtu godinu zaredom ca Velimirovi}. edukuju sredwo{kolce na temu Mediji, po wenim re~ima, te`e predrasuda i tolerancije. Tokom senzacionalizmu, {to se svakako {kolske godine odr`avaju se razna predavawa, a sve biva krunisano takozvanim Festivalom razli~itosti, koji je protekle nedeqe uprili~en u Zrewaninu. Tako je u okviru manifestacije u Narodnom muzeju odr`ana radionica na temu predrasuda. Voditeqi su bili u~enici Zrewaninske gimnazije i polaznici interkulturalnih radionica Tawa Duki} i Milovan Gligorevi}. Posebna Zrewaninski maturanti pa`wa pri razgovorima s omlaodra`ava i na svest mladih i widincima posve}uje se uklawawu hovo poimawe dru{tvenih vrednopredrasuda prema razli~itim nasti. To su primetili i u~enici na cionalnostima, konfesionalnim debati pod nazivom „’Fejsbuk’ – za grupama, seksualnim mawinama… i protiv“, koja nije izazvala pa– Zaista je mnogo predrasuda `wu lokalnih novinara. oko nas. Mnogi faktori uti~u na – Na debati, koju su organizovawihovo stvarawe. Posebno bih li sami |aci, mogao se ~uti komenovom prilikom izdvojila medije, tar na ra~un novinara – „Sada da koji imaju mo} da {ire informaizvu~emo no`eve i pokoqemo se cije, kako lo{e, tako i dobre – kaovde na bini, svi bi se sjatili, ne

samo lokalni nego i dr`avni mediji“. Iako imamo fantasti~ne aktivnosti za sredwo{kolce, nikada nismo bili zanimqivi ovda{wim medijima, koji su mo}na stvar, ali se koriste u pogre{ne svrhe – prime}uje Milica Velimirovi}, ne iskqu~uju}i, pri tom, ni ulogu roditeqa i {kole u kreirawu svesti kod dece. „Ma{tali{te“ je, ina~e, osnovano uz pomo} organizacije „Save The Children Fund“ i ECHO-a. Centar je namewen svoj deci od ro|ewa do zavr{etka sredwe {kole, i svi u wemu mogu prona}i sadr`aje koji ih interesuju. Do sada je kroz „Ma{tali{te“ pro{lo vi{e hiqada omladinaca. Osnovna misija izra`ena je u re~enici „Ista prava za sve“, koja je u skladu sa stavom da sva deca, bez obzira na socijalnu, etni~ku, versku ili bilo koju drugu grupu kojoj pripadaju, imaju jednaka prava na podsticajno odrastawe.

Zato u na{em centru danas zajedno uspe{no rade deca razli~itih sposobnosti, socijalnih mogu}nosti i materwih jezika, poru~uju iz „Ma{tali{ta“. @. Balaban

DRU[TVO

c m y

DNEVNIK

ponedeqak21.jun2010.

PRVI SPOMENIK [ANDORU PETEFIJU U BANATU

15

DANAS U OKVIRU UPISA U SREDWE [KOLE

Revolucionar s Na testu znawe iz pesni~kom du{om materweg jezika Ispred doma Kulturno-umetni~kog dru{tva „Petefi [andor“ u Mu`qi, minule subote otkrivena je bista ma|arskog pesnika i revolucionara [andora Petefija (1823–1849). Ovo je prvi spomenik Petefiju u Banatu, a drugi u Vojvodini. Bronzanu bistu, rad vajara I{tvana Matea iz ^ongrada, sve~ano su otkrili gradona~elnik ma|arskog mesta [andorfalva Bela Kaka{ i predsednik Saveta mesne zajednice Mu`qa Zoltan Halai. Sve~anosti su prisustvovali i predstavnici ambasade Republike Ma|arske u Beogradu i konzulata u Subotici. Kako je ovom prilikom re~eno, saradwa izme|u Kulturne zajednice iz [andorfalve i mu`qanskog KUD-a „Petefi [andor“ iz Mu`qe traje ~itavu deceniju, i u sklopu toga kulturni radnici iz Ma|arske su putem konkursa dobili pare

Vi{e od 18.000 svr{enih osmaka }e danas od 10 sati u vojvo|anskim osnovnim {kolama pokazati na testu iz materweg jezika, u okviru kvalifikacionog ispita, s kakvim znawem kre}u u sredwu {kolu. Najve}i broj wih, ne{to vi{e od 16.000, testove }e polagati na srpskom jeziku, na ma|arskom }e ih biti 1.750, na slova~kom 326, na rumunskom 116, na rusinskom 71 i ove godine prvi put na hrvatskom jeziku ispit }e polagati 53 kandidata za sredwe {kole.

Svi oni na testirawe bi trebalo da do|u pola sata ranije, da bi bilo dovoqno vremena da se rasporede po u~ionicama, u koje smeju uneti samo |a~ku kwi`icu iz osnovne {kole s overenom fotografijom, grafitnu i hemijsku olovku i gumicu, dok je

I most u Budimpe{ti nosi wegovo ime Wegova poezija je imala veliki uticaj na ju`noslovenske pesnike, posebno na \uru Jak{i}a i Jovana Jovanovi}a Zmaja.

Najpoznatija dela su mu „Petefijeve pesme“, „Apostol“ i „Vitez Jano{„. Danas most u Budimpe{ti nosi wegovo ime. U Ma|arskoj, 11 ulica i ~etiri trga nazvani su po Petefiju. za podizawe spomenika u zrewaninskom prigradskom nasequ Mu`qa. [andor Petefi je ma|arski pesnik i jedan od vo|a nacionalnog pokreta 1848. Otac mu je bio Srbin Stevan Petrovi}, majka Slovakiwa Marija Hruzova, a [andorovo kr{teno ime je Aleksandar. Jo{ kao g-

imnazijalac po~eo je da pi{e i objavquje poeziju. U burnim godinama koje su potresale ve}i deo Evrope, isticao se kao vatreni ma|arski nacionalista, pobornik republike i pristalica revolucije. Godine 1848. do{ao je na ~elo pe{tanske omladine i nedugo zatim postao je ideolog ma|arske revolucije

za otcepqewe od Habzbur{ke monarhije i osamostaqewe Ma|arske. Me|utim, ubrzo su ma|arski plemi}i preuzeli rukovodstvo i u{li u dogovore s austrijskim dvorom o povlasticama i ustupcima. Revolucionar [andor se pridru`io pobuweni~koj vojsci koja je krenula u rat protiv habzbur{kih trupa. Na nesre}u po pobuwenike, Rusija se aktivno ukqu~ila u doga|aje podr`av{i be~ki dvor, a u nameri da se ugu{i revolucionarni republikanizam. Petefi je najverovatnije poginuo 1849. u bici kod [ege{vara, mada je ispravnije re}i da mu se tu izgubio svaki trag. @. B.

PROJEKAT NACIONALNE ASOCIJACIJE „EKO-TURIZAM SRBIJA“

Jupiterovo svetili{te u Sirmijumu U `eqi da pro{iri turisti~ki ponudu Sremske Mitrovice (Sirmijuma) i zna~ajna arheolo{ka nalazi{ta u~ini dostupnim doma}im i stranim turistima, Nacionalna asocijacija „Eko-turizam Srbija“ izradila je projekat „Jupiterovo

svetili{te“. Kako za uspe{an kulturni i arheolo{ki turizam nisu dovoqni samo materijalni arheolo{ki nalazi ve} je potrebno o`iveti doga|aje i ambijent tih vremena, predla`e se izgradwa Jupiterovog svetili{ta.

Osmatra~ka stanica Osmatra~ka stanica Astronomske opservatorije Beograd bi}e pu{tena u rad na brdu Vidojevica kod Prokupqa tokom leta, a u toku su zavr{ni radovi na izgradwi i opremawu tog objekta, izjavio je direktor opservatorije Zoran Kne`evi}. „Glavni deo teleskopa je ve} na Vidojevici, a o~ekuje se da }e isporu~ilac opreme iz Nema~ke i stru~waci za koji dan proveriti {ta je jo{ potrebno, zatim da pripreme i ugrade elektroniku, motore, ogledala...“, objasnio je Kne`evi}. Nakon toga teleskop }e biti pu{ten u rad, naveo je on i dodao da je nabavka ure|aja ko{tala vi{e od 80.000 evra.

Po re~ima autora ovog projekta Nikole Sora iz Nacionalne asocijacije „Eko-turizam Srbija“, izme|u kulta Jupitera i Sirmijuma postoji ~vrsta veza. On ka`e da to dokazuje i pronalazak 84 Jupiterova `rtvenika na jedinstvenom lokalitetu, prilikom izgradwe Hirur{kog bloka.

– To jedinstveno arheolo{ko blago u Evropi ne sme biti skrajnuto – isti~e Soro. – Du`nost nam je da ga iznesemo na svetlost i prika`emo svetskoj javnosti. Zato je predvi|eno da `rtvenici na|u mesto u okviru izgradwe Jupiterovog svetili{ta, {to }e ovom objektu osigurati potrebnu promociju i privla~nost. O~ekujemo da, u saradwi s Gradskom upravom za urbanizam Sremske Mitrovice, obezbedimo najpogodniju lokaciju. Potrebno je prona}i teren na otvorenom, pristupa~an u~esnicima manifestacija i gostima. Osim odr`avawa pozdravnih i sve~anih beseda, pesni~kih prikaza i anti~kih drama na centralnoj pozornici, planirana je i ceremonija paqewa simboli~nog plamena u slavu Jupitera pobednika.

Da bi Carska palata i ostalo nasle|e anti~kog Sirmijuma dobili punu turisti~ku valorizaciju, predvi|a se organizovawe sve~anosti u slavu Jupitera, i to po protokolu rimskih imperatora.

A. Brzak

Obradovi}: \aci, bez panike!

– Sve je spremno za polagawe kvalifikacionih ispita za upis u sredwe {kole – izjavio je ministar prosvete @arko Obradovi}.

Poru~io je da |aci ne bi trebalo da se pla{e ispita jer ove godine ima vi{e mesta nego {to |aka konkuri{e za upis u prvi razred sredwe {kole. mobilni telefon najstro`e zabrawen.

Testirawe }e trajati do 12 sati, a u~enicima se preporu~uje

da prvo polako pro~itaju svih 20 pitawa, zatim da u ponovnom ~itawu odgovore grafitnom olovkom, pa tek u tre}em ~ita-

wu odgovore, za koje su sigurni da su ta~ni, napi{u ili zaokru`e hemijskom olovkom. Naravno, o~ekuje se i potpuna ti{ina i primereno pona{awe jer je za nedozvoqene radwe mogu}a kazna i udaqavawe s testirawa.

Da bi ovaj test polo`ili, od maksimalnih 20 bodova, kandidati moraju osvojiti bar jedan, ali }e pri rangirawu prednost imati oni s najmawe pet bodova. Isto va`i i za sutra{wi test iz matematike, koji }e tako|e po~eti u 10 i trajati do 12 sati.

D. D.

VESTI „Blic”, Zukorli} i sto miliona evra Nezavisno udru`ewe novinara Srbije (NUNS) izrazilo je zabrinutost zbog u~estalih tu`bi koje se podi`u protiv medija zbog humoristi~ko-satiri~nih sadr`aja reaguju}i na najavqenu tu`bu muftije Muamera Zukorli}a protiv dnevnika „Blic“ i zahtevane od{tete od 100 miliona evra. „Time se ozbiqno ugro`ava sloboda javne re~i i vr{i pritisak na medije da sadr`aje koje objavquju prilago|avaju potrebama i `eqama formalnih ili neformalnih centara mo}i.

Skre}emo pa`wu da je sadr`aj o kome je re~ objavqen na stranama koje su ozna~ene kao strane sa humoristi~no-satiri~nim sadr`ajem“, saop{tio je NUNS. „Blic“ je prekju~e na stranama namewenim humoru objavio fotomonta`u Zukorli}a u pravoslavnoj sve{teni~koj odori sa krstom na glavi, a prilog je istog dana Me{ihat Islamske zajednice u Srbiji najo{trije osudio i zatra`io izviwewe uredni{tva uz „simboli~nu nadoknadu“ od 100 miliona evra.

Prema navodima NUNS-a, visina od{tete koju je muftija Zu-

korli} tra`io od „Blica“ „za uvredu koja mu je navodno naneta nema nikakve veze sa moralom“. „Naprotiv, ona mo`e da bude tuma~ena samo kao izraz `eqe da se svim medijima stavi do znawa {ta ih ~eka ukoliko objavquju ne{to {to se wemu ne dopada“, naveo je NUNS izra`avaju}i nadu da }e „Blic“ i Zukorli} na}i na~ina da problem re{e dogovorom.

Novac za put Sombor–Bezdan Evropska komisija je Somboru odobrila 33 miliona dinara, na osnovu poziva prekograni~ne saradwe u tzv. IPA - programu, rekao je ju~e gradona~elnik Sombora Nemawa Deli}. Novac je namewen za projekat sa ma|arskim partnerom za projektno-tehni~ku dokumentacije za izgradwu puta Sombor–Bezdan i pograni~ni prelaz Ba~ki Breg. Sombor je ponovo pokazao da se svrstao u red najuspe{nijih gradova i op{tina u Srbiji, kada je u pitawu povla~ewe sredstava za projekte me|unarodne i pograni~ne saradwe, kazao je Deli}.

Od 45 lokalnih samouprava, koliko je apliciralo predlozima projekata za konkurs Evropske komisije, po IPA pozivu

prekograni~ne saradwe, Sombor je me|u pet gradova ~iji su projekti odabrani.

Lekari najavili {trajk Gradski odbor Beograda Sindikata lekara i farmaceuta Srbije najavio je da }e od danas do 25. juna u domovima zdravqa stupiti u jedno~asovni {trajk upozorewa zbog lo{e organizacije rada. Gradski sekretar za zdravstvo Zoran Blagojevi} rekao je da je {trajk „legalno najavqen“, i izrazio o~ekivawe da }e pregovori sa sindikatom, koji su po~eli 16. juna, biti nastavqeni u narednih sedam dana. U saop{tewu, objavqenom na sajtu tog sindikata, navedeno je da }e rad biti prekidan u prvoj smeni od 11 do 12 i u drugoj smeni od 17 do 18 sati.

Kao razlog su navedeni nezadovoqstvo lekara lo{om organizacijom rada, prevelika administracija i nere{eni nagomilani problemi, poput dugog ~ekawa pacijenata i nemogu}nosti lekara da im posvete dovoqno vremena. Blagojevi} je naveo da je sa predstavnicima sindikata razgovarao u pro{lu sredu, kao i da su na razgovorima bili i predstavnici Ministarstva zdravqa i Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe.

SPORT

ponedeqak21.jun2010.

c m y

16

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI ORLOVI SE U MIRU „SANISAJD PARKA” PRIPREMAJU ZA AUSTRALIJU

Anti} sprema poklon za suprugu Fudbalska reprezentacija Srbije ponovo se nalazi u svojoj bazi u hotelu "Sanisajd Park", gde se ve} odoma}ila. Tome u prilog ide i ~iwenica da je igra~ima bilo ponu|eno da iza|u malo iz hotela i da, na primer, ve~eraju na nekom drugom mestu, me|utim oni su re{ili da ostanu u "Sanisajdu" tvrde}i da im je tu najlep{e. Kako nam je potvrdio generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Zoran Lakovi}, igra~ima su na raspolagawu sve opcije koje po`ele u svoje slobodno vreme.

- Apsolutno im je sve na raspolagawu, mo`emo da iza|emo iz hotela, da ih odvedemo u {oping, u {etwu, na ve~eru, me|utim oni za sada tvrde da im je ovde najlep{e, da imaju svoj mir i da tu mogu najboqe da se skoncentri{u na obaveze koje im predstoje. Mi to naravno po{tujemo, a ukoliko igra~i budu `eleli da im ne{to organizujemo, to }emo odmah i u~initi - rekao je Lakovi}.

Nekoliko igra~a iskoristilo je priliku da ode samo u saunu i na masa`u u elitnom delu Johanezburga, Sandtonu. Kapiten Dejan Stankovi} u dru{tvu Nemawe Vidi}a, Branislava Ivanovi}a i Vladimira Stojkovi}a posetili su velnes centar u jednom od najpresti`nijih hotela, "Mikelan|elo", sme{tenog u sklopu ogromnog tr`nog centra Santon siti. S obzirom da takvu uslugu nemaju vikendom u sopstvenom hotelu, ova ~etiri igra~a posetila su saunu i centar za masa`u, a sve pod budnim okom prvog ~oveka na{eg obezbe|ewa Milivoja Mirkova, lekara nacionalnog tima Miodraga Mladenovi}a i trenera golmana Radeta Zalada.

Na redovnoj konferenciji pred novinare je iza{ao selektor Radomir Anti}, koji je u salu u{ao do~ekan aplauzom svih prisutnih zbog pobede nad Nema~kom.

U Port Elizabetu ostvaren je veliki trijumf, ali Anti} odmah upozorava: - Australija je reprezentacija bez kompleksa, koja ima sportsku kulturu, vidqivu i u wihovom pona{awu. U obe utakmice ostali su na terenu sa igra~em mawe, ali su svojom mentalnom snagom i

Radomir Anti} na ju~era{woj konferenciji za novinare

kretawem znali da elimini{u taj nedostatak, pa su tako bili bli`i pobedi nad Ganom iako su igrali sa 10 igra~a. Kao potvrdu svega toga, mogu da istaknem podatak da je Australija ~etvrta reprezentacija na ovom Svetskom prvenstvu po broju pretr~anih kilometara, iako su u prve dve utakmice imali po igra~a mawe.

To potvr|uje da se radi o izuzetnoj selekciji sa sportskim moralom i stoga moramo da u~inimo sve sa na{e strane da pripremimo utakmicu na najboqi na~in - rekao je Anti}.

U nastavku analize na{eg slede}eg protivnika srpski selektor naglasio je povratak Kejhila posle kazne, kao i

Foto: N. Negovanovi}

izostanak Mura koji }e morati da pauzira zbog `utih kartona.

- Moramo da pri|emo utakmici sa velikom ozbiqno{}u. Posebno sam zadovoqan {to sami re{avamo svoju sudbinu, {to nema kalkulacija. Po{tujemo protivnika, ali i verujemo u sebe.

S obzirom da }emo sa Australijom igrati u ve~erwim satima (od 20.30), promenewi su i termini treninga na{e nacionalne selekcije.

- Odlu~io sam da se spremamo u ve~erwim ~asovima da bismo {to spremniji do~ekali utakmicu. ^eka nas i druga nadmorska visina od samo 670 metara, tako da maksimalno pripremqeni moramo da do~ekamo utakmicu. Zadovoqan

sam {to niko od igra~a nema fizi~kih problema i {to mogu da ra~unam na sve igra~e.

Jednog srpskog novinara interesovalo je za{to se Marko Panteli} nije zagrevao sa ostalim rezervnim igra~ima pre utakmice.

- Panteli} je po obi~aju imao pripremu u svla~ionici, kao {to je uvek pravo rezervnih igra~a. ^iwenica je da smo iz svega toga izvukli iskustvo, pa }e na slede}oj utkamici sa igra~em koji se zagreva i}i i kondicioni trener.

Anti}a smo upitali kako planira da reaguje na ~iwenicu da prakti~no svi na{i odbrambeni igra~i imaju po `uti karton, zbog

~ega im preti suspenzija za osminu finala ukoliko u sredu ponovo po`ute.

- Nisam jo{ doneo odluku kada je to u pitawu. Pozitivna ~iwenica je da mo`emo da ra~unamo na Lukovi}a koji je, po meni, kvalitetno odigrao prvi me~ sve do iskqu~ewa.

Na{ selektor nije `eleo da otkriva ni trunku informacije o formaciji koju planira da izvede na teren protiv "sokerusa", a dosada{wa iznena|ewa na Svetskom prvenstvu opravdao je izostankom pravog familijarnog ambijenta unutar velikih ekipa koje su do sada kiksnule. Vra}aju}i se na susret sa Nema~kom, Anti} je

ponovio da je u pitawu istorijska pobeda.

- Trebalo nam je 37 godina da ponovo do|emo do toga, a pobeda nam je dala krila da u slede}oj utakmici poka`emo da smo reprezentacija koja ima `equ da dostigne najvi{i nivo.

Ono {to je svakako pozitivno u na{oj selekciji je ~iwenica da se u taboru orlova fudbal zaista smatra timskom igrom. Potvrdio je to i Anti} kada je u sastav protiv Nema~ke uvrstio Zdravka Kuzmanovi}a, iako je ova na prvom susretu napravio i odlu~uju}u gre{ku koja nas je ko{tala pobede.

Motiva za pobedu nad Australijom ima napretek, a Anti} ima jo{ jedan dodatni: - Moji unuci `ele da svojoj baki ~estitaju ro|endan na pravi na~in, pa su me zamolili da u~estvujem u tome, rekao je Anti}.

Upitan kada je wegovoj supruzi ro|endan, na{ selektor je uz {irok osmeh odgovorio: - 23. juna!

Uz konstataciju da ne bi imao ni{ta protiv da posle dva penala protiv nas na utakmici sa Australijom najstro`a kazna bude dosu|ena u na{u korist, Anti} je polako priveo konferenciju kraju. Osvrnuo se jo{ i na to kako je dobio ~estitke od Butragewa i Kaminera, kao i ~iwenicu da su {panski mediji pozitivno ispratili na{u pobedu nad Nema~kom.

Anti} je zatim dodao: - Ne `elim da ceo uspeh protiv Nema~ke pripisujem pojedincima, jer to nije u skladu sa mojom filozofijom struke i fudbala. Da bi pojedinci bili dobri i ostali moraju da urade svoj deo posla.

Svako ima pravo da voli jednog ili drugog igra~a jer ih i imamo razli~itih profila, a na meni je da razmi{qam za{to jedan profil funkcioni{e li ne. Sve se svodi da se igra~i uklope u skladu sa svojim mogu}nostima, na koji na~in im odgovara da igramo. U svakom slu~aju uvek mo`e i boqe.

Ne zadovoqavam se onim {to je za nama, ve} nam je to samo motiv vi{e da idemo napred - zakqu~io je Anti}.

Aleksandar Krstanovi}

U ME^U DRUGOG KOLA G GRUPE: PORTUGAL – SEVERNA KOREJA

Sudar starih znanaca

OLIMPIJAKOS OTIMA LANETA: Olimpijakos je izgleda ozbiqan u nameri da pokvari transfer Milana Jovanovi}a u Liverpul. Ovih dana je te{ko zamisliti udarni naslov u kojem se ne pomiwe levokrilni napada~ orlova, koji na SP u Ju`noj Africi privla~i najve}u pa`wu novinara.

Olimpijakos je uspeo da re{i finansijske probleme tako {to je dugogodi{wi vlasnik, Sokratis Kokalis, prodao ve}inski paket deonica bogatom preduzetniku Vagelisu Marinakisu. Novi gazda je kao jednu od glavnih "meta" u letwem prelaznom roku ozna~io upravo Jovanovi}a i spreman je da mu ponudi uslove kakvi se ne odbijaju lako! Na Marinakisovoj listi `eqa nalaze se jo{ Trezege, Deko, Hleb, Timo{~uk, Saviola... Sam Jovanovi} vi{e puta je svoj transfer u Liverpul predstavio kao zavr{enu stvar, me|utim, ~iwenica je da Lanetovog imena i prezimena jo{ nema na spisku prvotimaca crvenih. [tavi{e, zvani~ni sajt Liverpula u subotu je preneo Jovanovi}evu izjavu listu "Liverpul eko", u kojoj srpski as poru~uje da }e ugovor potpisati po povratku sa Mundijala i da odlazak Rafaela Beniteza nije ni{ta promenio u wegovim planovima. Jovanovi} je slobodan igra~, po{to mu je proletos istekao ugovor sa Standardom, tako da mo`e da pre|e u bilo koji klub. Ostaje, ipak, nejasno da li izme|u wega i Liverpula postoji bilo kakav potpisan dokument, ili je sve ostalo na usmenom dogovoru, sa kojim se mo`da ne}e slo`iti Benitezov naslednik?! U svakom slu~aju, Lane sada ima jak "plan B" u Pireju, gde bi mogao da nastavi tradiciju srpskih legendi Olimpijakosa, Darka Kova~evi}a i Predraga \or|evi}a.

KEJPTAUN: Fudbalska reprezentacija Portugala poku{a}e danas u Kejptaunu da zabele`i prvu pobedu na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi, a rival izabranicima selektora Karlosa Keiro{a u drugom kolu G grupe bi}e dr`avni tim Severne Koreje.

Ove dve reprezentacije odigrale su jednu od najuzbudqivijih utakmica u istoriji {ampionata sveta. Bilo je to 1966. godine u ~etvrtfinalu Mundijala u Engleskoj, kada su Severnokorejci na iznena|ewe svih prisutnih brzo poveli sa 3:0, ali su Portugalci preko jednog od najve}ih asova svih vremena Euzebija preokrenuli na 5:3 i plasirali se u polufinale.

Za obe reprezentacije bio je to najve}i uspeh na svetskim prvenstvima. Nakon pvog kola u G grupi Portugalija je u ne{to boqoj poziciji, po{to je u duelu sa selekcijom Obale Slonova~e osvojila bod, dok je tim sa Dalekog istoka pora`en 1:2 od Brazila. Portugalci su apsolutni favoriti u dana{wem okr{aju.

Selektor Keiro{ nije zabrinut zbog nere{enog rezultata u prvom kolu.

Kim Jong Hun

- Tokom me~a sa Obalom Slonova~e nismo `eleli da rizikujemo, jednim okom smo gledali na naredne okr{aje u izuzetno jakoj grupi - izjavio je Keiro{.

Portugalija – Severna Koreja PORTUGALIJA: Eduardo, Paulo Fereira, Bruno Alve{, Rikardo Karvaqo, Koentrao, Pedro Mende{, Raul Meirele{, Tjago, Ronaldo, Simao, Lidson.

SEVERNA KOREJA: Ri Mjong Guk, Ri Kvang ~on, Nam, Pak ~ol Jin, Ri jun Il, Ji, Mun, An, Pak Nam ~ol, Hong, Jong.

Nekada{wi trener madridskog Reala najavio je da }e wegovi puleni od samog po~etka poku{ati da nametnu svoj stil.

Portugalci su se obratili Me|unarodnoj fudbalskoj federa-

ciji da poni{ti `uti karton dodeqen Kristijanu Ronaldu u prvom kolu ali je wihova molba odbijena.

Za utakmicu sa Severnim Korejom selektor Keiro{ }e u prvi tim uvrstiti Simaa Sabrosu.

U taboru Severne Koreje i daqe vlada savr{eno mirna atmosfera. Ekipa o kojoj se ubedqivo najmawe zna od svih u~esnika Mundijala voli da radi daleko od o~iju javnosti. Selektor Kim Jong Hun istakao je da je razmi{qao o promeni taktike za utakmicu sa Portugalcima.

- Sigurno je da }e u na{oj igri biti uo~qivih promena u odnosu na me~ protiv Brazila.

Moramo da se postavimo na terenu druga~ije i da odlu~imo da li }emo protivnika napasti ili poku{ati da do rezultata do|emo ne{to defanzivnijom taktikom - zakqu~io je Kim. Utakmica Portugal - Severna Koreja igra se od 13.30 ~asova na stadionu "Grin Point" u Kejptaunu, a sudi}e Pablo Pozo (^ile) kome }e pomagati sunarodnici Patrisio Bazualdo i Francisko Mondrija.

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak21.jun2010.

17

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI NOVO IZNENA\EWE U GRUPI F

Azure {okirali i Novozelan|ani

U PRVOM ME^U DRUGOG KOLA F GRUPE JU@NOAMERIKANCI BOQI OD EVROPQANA

Slovacima ostala jo{ samo teorija

Italija–Novi Zeland 1:1 (1:1) NELSPRUIT: Stadion “Mbombela”, gledalaca 38.300, sudija: Batres (Gvatemala). Strelci: i Jakinta u 28. (iz penala u 28. minutu) za Italiju, a [melc u 6. minutu za Novi Zeland. @uti kartoni: Felon, Smit, Nelsen (Novi Zeland) ITALIJA: Marketi, Zambrota, Kanavaro, Kjelini, Kri{ito, Montolivo, De Rosi, Markizio (Pacini), Jakinta, Pepe (Kamoranezi), |ilardino (Di Natale).

NOVI ZELAND: Paston, Rid, Nelsen, Viceli} (Kristi), Smit, Lokhad, Berto{, Eliot, Kilen (Baron), Felon (Vud), [melc.

Italijan Marketi morao je da vadi loptu iz mre`e Reprezentacija Novog Zelanda priredila je ju~e u Nelostvarila slab rezultat. Azuri Novi Zeland je, kao i u prvom spruitu senzaciju, po{to je u su na taj na~in nastavili trakolu protiv Slova~ke, potvrdio drugoj utakmici drugog kola F diciju da u prvim utakmicama da nije slu~ajni u~esnik Mondigrupe [ampionata sveta u Juna zavr{nim turnirima prvenjala u Ju`noj Africi. Remi pro`noj Africi protiv aktuelnog stava sveta ne briqiraju, a protiv Italijana svakako }e biti prvaka Italije odigrala nerelaz u drugu fazu gotovo po praupisan zlatnim slovima u anale {eno 1:1 (1:1). Golove su postivilu obezbe|uju u posledwem novozelandskog fudbala. gli [ejn [melc u {estom mikolu takmi~ewa po grupama.

U posledwem kolu Novozelannutu za Novi Zeland i Vi}enco Da li }e tako biti i ovog pu|ani }e neo~ekivano imati priJakinta iz penala u 28. minutu ta, ostaje da se vidi 24. juna, kaliku da se pobedom protiv Paraza Italiju. da }e Italijani protiv Slogvaja plasiraju u osminu finala, U ovoj grupi Paragvaj je va~ke igrati prakti~no kvali{to bi svakako predstavqalo prethodno pobedio Slova~ku sa fikacionu utakmicu. Siguran senzaciju, ali posle svega vi|e2:0 (1:0). Italija je prikazala plasman u osminu finala dononog ne i nezaslu`en rasplet u F jo{ jednu razo~aravaju}u igru i si im samo pobeda. grupi.

DERBI DRUGOG KOLA H GRUPE

^ile i [vajcarska za osminu finala PORT ELIZABET: U prvoj utakmici drugog kola H grupe na fudbalskom {ampionatu sveta u Ju`noj Africi danas }e se u Port Elizabetu sastati reprezentacije ^ilea i [vajcarske, ekipe koje su na startu takmi~ewa zabele`ili zna~ajne pobede.

Pobednik derbija dospe}e na lidersku poziciju u grupi kolo pre kraja i verovatno obezbediti plasman u drugi krug, {to bi za oba tima bio veliki uspeh. ^ileanci su u prvom me~u nadigrali dr`avni tim Hondurasa sa 1:0 i bili mnogo boqi ne terenu, stvoriv{i vi{e izgledniih pirlika za gol. Izabranici argentinskog stru~waka Marsela Bijelse sru{ili su neugodnu tradiciju, s obzirom da su reprezentaciji ~ilea doneli prvu pobedu na Mundijalu nakon 48 godina. [vajcarska je priredila malu senzaciju pobedom nad evropskim prvakom [panijom od 1:0 u jednoj od boqih utakmica na {ampionatu u Ju`noj Africi.

Odbrambeni fudbaler reprezentaicje ~ilea Gari Medel gledao je snimak me~a [panija -

Isamel Fuentes (^ile)

On je napomenuo da }e ^ileanci morati da budu mnogo pokretqiviji kako bi probili [vajcarski bedem pred golom.

Medelov saigra~ u veznom redu Isamel Fuentes podsetio je da su izabranici Otmara Hic-

^ile–[vajcarska ^ILE: Bravo, Isla, Medel, Ponse, Vidal, Karmona, Milar, Fernandes, Suazo, Bose`ur, San~es.

[VAJCARSKA: Benaqo, Grihting, Fon Bergen, Liht{tajner, Zigler, Barneta, Inler, Hugel, `elson Fernandes, Derdijok, Nkufo. {vajcarska i uo~io da wegovi saigra~i i on moraju da budu veoma orpezni u duelu sa sajxijama.

- [vajcarci su prepustili [pancima sredinu terena i veliki procenat poseda lopte. To se pokazalo kao uspe{an recept koji donosi rezultat - istakao je Medel.

felda u premijernoj utakmici strpqivo ~ekali gre{ku favorizovane crvene furije i iskoristiili prvu priliku.

- Upoznati smo sa ~iwenicom da su [vajcarci fizi~ki jako spremni. Pripremili smo se za veoma zahtevnu utakmicu - rekao je Fuentes.

Najboqi igra~ ove generacije ~ilenskih fudbalera Umberto Suazo, koji zbog povrede propustio utakmicu sa Hondurasom, verovatno }e se danas na}i u timu, {to zna~i da }e selektor Bijelsa na teren izvesti ~ak trojicu napada~a.

Suazo }e biti u startnoj postavi umesto povre|enog plejmejkera Horhea Valdivije, koji }e se opraviti do me~a tre}eg kola protiv [panije.

Selektor [vajcarske Hicfeld ocenio je da }e utakmica sa ^ileom za wegove izabranike biti veoma te{ka, s obzirom na to da je nakon trijumfa nad prvim favoritom za osvajawe titule {ampiona sveta stvorena euforija.

- ^ile ima fantasti~ne napada~e koje }emo poku{ati da zaustavimo. Moramo da utakmici pristupimo hladne glave i da ne dozvolimo rivalu da stvori {anse za gol - poru~io je iskusni stru~wak.

On smatra da }e [vajcarci pretrpeti poraz ukoliko izgube me~ u glavama i ukoliko mentalno spremni ne do~ekaju po~etak utakmice.

Kapiten Akesandro Frej i vezni fudbaler Valon Behrami, koji su zbog povreda propustili duel sa [pancima, ju~e se trenirali sa ekipom po uobi~ajenom programu, ali se ne o~ekuje da Hicfeld po~ne sa wima me~ protiv ^ilea.

Utakmica ^ile – [vajcarska igra se od 16 ~asova na stadionu „Nelson Mendela Bej“ u Port Elizabetu, a sudi}e Halil AlGamdi (Saudijska Arabija). Wemu }e u deqewu pravde pomagati Hasan Kamranifar (Iran) i Saleh Al-Manzuki (UAE).

Francuz Evra tra`i izdajnika Kapiten francuske fudbalske reprezentacije Patris Evra priznao je da je spre~io tu~u izme|u selektora Domeneka i Nikolasa Anelke na poluvremenu me~a sa Meksikom i dodao da je najve}i problem „trikolora“ izdajnik u sopstvenim redovima: - Novinar nije izmislio vest o sukobu, ali

na{ problem nije Anelka ve} izdajnik u na{im redovima. Moramo da ga otkrijemo i izbacimo jer je o~igledno da nam `eli zlo. Neko iz reprezentacije plasira u javnost informacije, ali ne znam ko je to mogao da bude - izjavio je Evra na konferenciji za medije.

Slova~ka–Paragvaj 0:2 (0:1) BLUMFONTEJN: Stadion “Fri stejt” gledalaca 26.640, sudija Mailet (Sej{elska Ostrva). Strelci: Vera u 25. i Riveros u 86. minutu. @uti kartoni: \urica, [estak, Vajs (Slova~ka) i Vera (Paragvaj).

SLOVA^KA: Muha, Pekarik, [krtel, \urica, [trba, Vajs, Kozak, Salata ([tok), Ham{ik, Vitek, [estak (Holo{ko).

PARAGVAJ: Viqar, Bonet, Alkaras, Da Silva, Morel, Vera (Bareto), Kaseres, Riveros, Santa Krus, Valdes (Tores), Barios (Kardoso).

U prvoj utakmici drugog kola F grupe reprezentacija Paragvaja pobedila je u Blumfontejnu selekciju Slova~ke - 2:0 (1:0).

Strelci za pobedni~ki tim bili su Vera u 25. i Riveros u 86. minutu.

U ovoj grupi nalaze se jo{ selekcije Italije i Novog Zelanda.

Pobedom protiv Slova~ke, Paragvaj je najverovatnije obezbedio prolazak me|u 16 najboqih reprezentacija sveta.

Cela utakmica i{la je u korist paragvajskog tima, koji je kontrolisao situaciju na svakom delu terena i bio mnogo ubedqiviji od svog protivnika.

Reprezentacija Slova~ke, koja je uz Srbiju zvani~no jedini debitant na ovom takmi~ewu,

Momenat iz me~a Slova~ka - Paragvaj

nije uspela da ponovi utakmicu od pre nekoliko dana, kada je protiv Novog Zelanda igrala veoma dobro ali je remizirala.

Nakon ovog poraza, Slovaci su na minimum sveli {anse da pro|u u osninu finala.

DANAS U DRUGOM ME^U H GRUPE: [PANIJA–HONDURAS

Furija bez prava na gre{ku JOHANEZBURG: Nakon startnog poraza od [vajcarske reprezentacija {panije danas u Johanezburgu nema pravo na gre{ku u me~u drugog kola grupe H fudbalskog {ampionata sveta protiv Hondurasa.

Razlika u kvalitetu izme|u aktuelnog prvaka Evrope i po mnogima jednog od najve}ih favorita za osvajawe zlatne bogiwe i ekipe koja igra prvi put nakon 28 godina na Mundijalu je ogromna, a neo~ekivani startni poraz crvene furije od [vajcarske (1:0) ~ini da niko u ekipi Visentea Del Boskea ne sme ni da pomisli na bilo {ta osim trijumfa.

Honduras je jedna od reprezentacija koje su najmawe pokazale na startu takmi~ewa. Izabranici kolumbijskog stru~waka Rejnalda Ruede izgubili su minimalno od selekcije ^ilea, ali su prema prikazanom na terenu zaslu`ili ubedqiviji poraz.

Raul Albiol

U {panskom dr`avnom timu isti~u da im je poraz od [vajcaraca koristio da sagledaju nedostatke u igri i da shvate da ne}e biti lakih me~eva na Mundijalu.

- Uo~ili smo da }e svaki na{ protivnik biti maksimalno motivisan i da nas o~ekuje te`ak put do uspeha - izjavio je odrambeni igra~ madridskog Reala Raul Albiol.

[panija–Honduras [PANIJA: Kasiqas, Serhio Ramos, Pike, Pujol, Kapdevila, David Silva, }abi Alonso, }avi, Inijesta, Fernando Tores, David Viqa.

HONDURAS: Vaqadares, Mendoza, ~aves, Figeroa, Izakire, Alvares, Palasios, Gevara, Espinoza, Pavon, Wuwes.

On je podsetio da su se u dosada{wem toku {ampionata favoriti prili~no namu~ili da bi stigli do planiranih bodova i dodao da nisu uvek kvalitetniji timovi trijufomvali.

- Srbija je pobedila Nema~ku, a Meksiko Francusku, dok je Al`ir uspeo da sa~uva gol protiv Engelske - naveo je Albiol primere iznena|ewa na Mundijalu u Ju`noj Africi.

Selektor Del Boske verovatno }e protiv Hondurasa na teren izvesti formaciju 4-4-2, u kojoj }e napada~ki tandem ~initi David Viqa i oporavqeni Fernando Tores.

Reprezentacija Hondurasa }e se {pancima suprotstaviti defanzivnom taktikom.

- Poraz [panije od [vajcarske u prvom kolu za mene nije slu~ajan. Na sli~an na~in na{ rival izgubio je sa 2:0 od selekcije SAD pro{le godine u polufinalu Kupa konfederacija. O~igledno je da postoji na~in da se pobedi [panija - rekao je Rueda za koga je [panija najkvalitetnija ekipa na svetu.

On je poru~io da }e se wegovi izabranici suprotstaviti {panskim asovima kolektivnom igrom i `estokom borbom tokom svih 90 minuta.

Utakmica {panija - Honduras igra se od 20.30 ~asova na stadionu „Elis Park“ u Johanezburgu, a sudi}e Jui~i Ni{imura (Japan) sa pomo}nicima Toru Sagara (Japan) i Jeong Haje Sang (Ju`na Koreja).

U posledwem kolu Paragvaj ne bi trebalo da ima previ{e te`ak posao protiv Novog Zelanda, dok }e Slova~ka i Italija u me|usobnom duelu odlu~itaviti ko }e u drugi krug, a ko da se vrati ku}i.

DANA[WI PROGRAM G grupa Portugal – Koreja

13.30

H grupa ^ile – [vajcarska [panija – Honduras

16 20.30

Kjuelu jedan me~ pauze Reprezentativac Australije Hari Kjuel ka`wen je jednom utakmicom neigrawa zbog crvenog kartona dobijenog na me~u protiv Gane. Iako po nepisanom pravilu za direktan crveni karton sleduju dva me~a suspenzije, FIFA je nije bila stroga prema Kjuelu, mo`da i priznaju}i da ga je sudija Roseti prestrogo iskqu~io. Kjuel u svakom slu~aju ne}e imati pravo nastupa protiv Srbije, a ako se orlovi potrude, 24 minuta odigrana protiv Gane bi}e za 31-godi{weg napada~a posledwi na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi.

- Nadam se da me~ sa Ganom nije moj posledwi nastup na Svetskom prvenstvu - kratko je prokomentarisao Kjuel.z

Eto razo~aran Najboqi fudbaler reprezentacije Kameruna Samjuel Eto nije krio razo~arewe posle poraza od Danske u drugom kolu grupe E koji je ozna~io i eliminaciju Kamerunaca sa SP. Eto je doveo Kamerunce u vo|stvo, ali su Bendtner i Romedal preokrenuli i doneli pobedu Dancima.

- Mislim da je ovo najve}e razo~arewe u mojoj dosada{woj karijeri. Cele sezone sam se spremao za Svetsko prvenstvo i samo sam na to takmi~ewe mislio.

Mislim da nije normalno da zavr{imo na posledwem mestu u grupi. Me|utim, moramo da priznamo da su igra~i Danske bili boqi od nas. Nama ostaje da na dostojanstven na~in odigramo posledwi me~ u grupi sa Holandijom - rekao je Eto.

18

SPORT

ponedeqak21.jun2010.

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI ORLOVI OSTVARILI ISTORIJSKU POBEDU PROTIV „PANCERA“

Te`ina nema~kog pe~ata na kvalitet Nakon silne tuge (Gana), stigla je beskrajna radost do neba (Nema~ka). Orlovi su porazili stra{ne „pancere“ i vratili se u trku za plasman u osminu finala Mundijala.

Pamti}emo dugo sre}nu luku, Port Elizabet, jer ~ekamo gotovo pola veka da na zavr{nim smotrama svetskog fudbala bacimo na kolena taj nesalomovi germanski duh i karakter. Logi~no, pamti}emo i ovu generaciju fudbalera koju predvodi selektor Anti}.

Refleksija uspeha u ovom ~asu je vi{edimenzionalna. Pali su orlovi na premijeri protiv Ganaca, izgoreli pod pritiskom, a onda pokazali sve ono {to smo potajno pri`eqkivali da ovaj sastav ima.

Nije bilo panike, sva|a, raspada sistema... Redovi su skupqeni, pouke izvu~ene i nakon nokdauna ustali smo s poda, jo{ ja~i, spremniji za boj. Proradio je ego, prevazi|ene su neke granice trenutnih mogu}nosti, izvadili smo se protiv boqeg od sebe, trostrukog svetskog {ampiona. Naravno, prose~nost ne prolazi kod Nemaca, utakmica sa prefiksom istorijska. ^eznuli smo za „skalpom“ neke od selekcija iz samog vrha elitnog dru{tva, trebao je taj pe~at da verifikuje klasu ove selekcije, razdvoji je od neke osredwosti. Uostalom, takva razmi{qawa su bila i u glavama fudbalera, pa izjava Laneta Jovanovi}a da su tek sada po-

stali igra~i, potvr|uje da je s ple}a zba~en ogromni balast. I dogodila nam se Nema~ka, vaqda u pravi ~as.

I, najzad, ono {to mora da obraduje sve qubiteqe fudbala je podatak da svako ima pravo na slab dana, a svoju veli~inu iskazuje ve} u narednom isku{ewu, korekcijom uo~enih slabosti. U~inio je to i selektor Radomir Anti}, priznawem da je odgovornost da se predstavimo na najboqi na~in i budemo na nivou naroda, sputala wega i igra~e protiv Gane. Posegao je za promenom tima, ali bez radikalnih rezova. Logi~no, iskqu~enog Lukovi}a zamenio je Suboti}, a sredina terena je poja~ana Kuzmanovi}em koji je alternativa za neubedqivog Milija{a, dok je napada~ Panteli} ostao na klupi, a prednost je dobio kreativniji vezwak Ninkovi}. Nisu ba{ sve ideje selektora u takti~kom smislu ispo{tovane do kraja, posebno ne u momentima kada smo imali broj~anu prednost. Nismo uspevali da dugo dr`imo loptu u svom posedu, ali protiv upornih Nemaca to se ne mo`e ni o~ekivati. Bitno je da su svi u svom delokurugu zadataka pru`ili maksimum, iako je evidentno da su daleko od top forme.

Sadr`ajan i uzbudqiv me~, uz pravi pristup orlova, s dozom hrabrosti i mudrosti, zna~ajan je i zbog povratka sportske sre}e na na{u stranu. A, ovaj element se u sportu zaslu`uje.

Jo{ jedan detaq sa stadiona „Nelson Mendela“ nosi u sebi ogroman profit. Junak trijumfa bio je Vladimir Stojkovi} koji je zaustavio penal Podolskog, otvorio nam put ka slavqu. Osporavani ~uvar mre`e, pre svega zbog ~iwenice da brani samo u reprezentaciji, ne i u mnogobrojnim klubovima koje je promenio, potezom za divqewe od neprocewive korisiti za tim, stavio je do znawa da poverewe stru~nog {taba u vrednosti koje poseduje nije bilo suludo tro{ewe vremena.

Dobio je Stojkovi} silno pouzdawe, psiholo{ku stabilnost.

Naravno, veliku su stvar uradili orlovi ovom istorijskom pobedom protiv Nemaca. Dokazali su najpre sebi da imaju kapaciteta za okr{aje s vrhunskim selekcijama, a tokom protekle dve godine sebi ravne su redom bacali na kolena. Obradovali su narod u kojem se ve} pojavila sumwa u potencijal Stankovi}a i drugova, naterali ih na dodatnu, jo{ `e{}u i iskreniju podr{ku.

Verujemo da posledwi okr{aj u grupi protiv Australije, ma kako delikatan bio, ne}e predstavqati zamku u koju mogu da upadnu orlovi. Jednostavno, nakupili su iskustva da pozitivan talas koji je proizvela pobeda nad Nem~kom, pretvore u dopunski progres igre koji mo`e da obezbedi `eqeni rezultat i odlazak u drugi krug Mundijala.

Z. Rangelov

REZULTATI I TABELE A grupa

C grupa

E grupa

Prvo kolo: J. Afrika – Meksiko 1:1, Urugvaj – Francuska 0:0. Drugo kolo: J. Afrika – Urugvaj 0: 3, Francuska – Meksiko 0:2. Tre}e kolo: Meksiko – Urugvaj (22. juna, 16), Francuska – J. Afrika (22. juna, 16).

1. Urugvaj 2 1 1 0 3:0 4 2. Meksiko 2 1 1 0 3:1 4 3. Francuska 2 0 1 1 0:2 1 4. J. Afrika 2 0 1 1 1:4 1

Prvo kolo: Engleska – SAD 1:1, Al`ir – Slovenija 0:1. Drugo kolo: Slovenija – SAD 2:2, Engleska – Al`ir 0:0. Tre}e kolo: Slovenija – Engleska (23. jun, 16), SAD – Al`ir (23. jun, 16).

B grupa

D grupa

Prvo kolo: J. Koreja – Gr~ka 2:0, Argentina – Nigerija 1:0. Drugo kolo: Argentina – J. Koreja 4:1, Gr~ka – Nigerija 2:1. Tre}e kolo: Nigerija – J. Koreja (22. juna, 20.30), Gr~ka – Argentina (22. juna, 20.30).

1. Argentina 2 2 0 0 5:1 6 2. J. Koreja 2 1 0 1 3:4 3 3. Gr~ka 2 1 0 1 2:3 3 4. Nigerija 2 0 0 2 1:3 0

1. Slovenija 2. SAD 3. Engleska 4. Al`ir

2 2 2 2

1 0 0 0

1 2 2 1

0 0 0 1

3:2 3:3 1:1 0:1

4 2 2 1

F grupa

Prvo kolo: Srbija – Gana 0:1, Nema~ka – Australija 4:0. Drugo kolo: Nema~ka – Srbija 0:1, Gana – Australija 1:1. Tre}e kolo: Gana – Nema~ka (23. jun, 20.30), Australija – Srbija (23. jun, 20.30).

1. Gana 2. Nema~ka 3. Srbija 4. Australija

IZ FK PARTIZAN

2 2 2 2

1 1 1 0

1 0 0 1

Prvo kolo: Holandija – Danska 2:0, Japan – Kamerun 1:0. Drugo kolo: Holandija – Japan 1:0, Kamerun – Danska 1:2. Tre}e kolo: Tre}e kolo: Kamerun – Holandija (24. jun, 20.30), Danska – Japan (24. jun, 20.30).

1. Holandija 2 2 0 0 3:0 6 2. Japan 2 1 0 1 1:1 3 3. Kamerun 2 0 0 2 1:3 0 4. Danska 2 1 0 1 2:3 3

0 1 1 1

2:1 4:1 1:1 1:5

4 3 3 1

Prvo kolo: Italija – Paragvaj 1:1 Novi Zeland – Slova~ka 1:1. Drugo kolo: Slova~ka – Paragvaj 0:2, Italija – Novi Zeland 1:1. Tre}e kolo: Slova~ka – Italija (24. jun, 16), Paragvaj – Novi Zeland (24. jun, 16).

1. Paragvaj 2 1 1 0 3:1 4 2. Italija 2 0 2 0 2:2 2 3. N. Zeland 2 0 2 0 2:2 2 4. Slova~ka 2 0 1 1 1:3 1

VANREDNA SEDNICA KLUPSKE SKUP[TINE

Dijara oti{ao Agonija Mladosti Lamin Dijara narednih godinu godinu dana kao pozajmqen igra~ nastupa}e za Al [abab, iz Dubaija, potvrdio je koordinator za sport Partizana Albert Na|. Senegalac je ju~e sa portparolom Vjetrovi}em otputovao u Ujediwene Arapske Emirate na finalizaciju dogo-

Lamine Dijara

vora, a potom }e se staviti na raspolagawe svom novom klubu.

Na ime pozajmice vaqak }e inkasirati 1,15 miliona evra.

Pozicija zadweg veznog i daqe }e ostati problemati~na u

Partizanu. Ju`noafrikanac Letladi Madubawa nije pro{ao sedmodnevnu probu i ju~e se vratio u domovinu. Crno – beli na raspolagawu imaju Branislava Jovanovi}a, ali ga ne vide kao pravu zamenu za odlaze}eg Radosava Petrovi}a i povre|enog Qubomira Fejsu.

Posle golmana Radi{e Ili}a i desnog beka Ivana Stevanovi}a Partizan je doveo i tre}eg novajliju. Mladi reprezentativac BiH (6 me~eva) i doskora fudbaler slovena~ke HIT Gorice Goran Gale{i} (21, 175) obavezao se ju~e na vernost vaqku od tri godine. Partizan, kako re~e Albert Na|, u wemu vidi ulog za budu}nost.

- Drago mi je {to sam do{ao u veliki klub. Od detiwstva navijam za Partizan i ispunio sam san. @elim da osvajam titule, nametnem se treneru(ima) i napredujem u Beogradu – rekao je Gale{i} po promociji u Humskoj.

- Levonog sam, ali igram kao desni ofanzivni. Aduti su mi brzina, dribling i {ut – dodao je on.

Goran Gale{i} bio je na meti i italijanske \enove, ali se odlu~io za klub koji voli. Pre Partizana nastupao je za Borac iz Bawaluke i HIT Goricu, a za Slovence je odigrao 56 utakmica i postigao 9 golova.

I. Lazarevi}

Sr|an Vasiqevi} na klupi BSK-a Sr|an Vasiqevi} ponovo }e voditi jedan superliga{ki klub u narednoj sezoni, a re~ je o BSK-u iz Bor~e. Biv{i trener ^ukari~kog izjavio je da se sa ~elnicima BSK-a dogovorio vrlo brzo, „u dve re~i“ i izrazio nadu da }e klub iz predgra|a Beograda u narednom prvenstvu igrati zapa`enu ulogu.

BSK su u pro{loj sezoni vodili najpre [efko Arifovski i Velilko Kaplanovi}, da bi u

posledwih pet kola na klupi bio Miodraga Radanovi}, koji je jedan od najzaslu`nijih za opstanak Bor~anaca u eliti. Vasiqevi} je vodio ^ukari~ki u prvom delu pro{le sezone, da bi krajem januara dobio otkaz.

Ekipa sa Banovog brda bila je ubedqivo posledwa u jesewoj polusezoni, ali su dolaskom Sime Kruni}a belo-crni imali prole}nu renesansu i sa~uvali superliga{ki status.

iz Apatina

Posle mnogo uzbu|ewa u zavr{nici takmi~ewa u Prvoj fudbalskoj ligi opusteo je stadion SC „Rade Svilar“ u Apatinu.

Ovih dana odr`ana je dugo o~ekivana sednica Skup{tine kluba, na kojoj je imenovan privremeni organ upravqawa i kako je zakqu~eno, najkasnije do 2. jula treba da se razmotri situacija u vezi s budu}no{}u kluba i mogu}nosti formirawa ekipe, kao i takmi~ewa u Srpskoj ligi - grupa Vojvodina.

Naime, pada u o~i podatak da je u ovom trenutku najve}i problem nagomilan dug i novoizabrani

privremeni organ upravqawa je u pravom smislu re~i suo~en s pote{ko}ama. Jasno je da u kratkom roku nema mogu}nosti da se saniraju dugovi koji su krajem pro{le godine iznosili preko 20 miliona dinara. FK Mladost se zato nalazi u agoniji.

U gradu na Dunavu, gde je fudbal godinama bio i ostao sport broj jedan, jednodu{ni su u oceni da je sazivawe Skup{tine kluba bio koristan potez, u jednom od najte`ih momenata u izuzetno bogatoj istoriji FK Mladost.

A. Sekeq

MEMORIJAL „JEFTIMIJE-JECA STOKANOV”

Trijumfovao Ferenc Tot U znak se}awa na Jeftimija Jecu Stokanova, istinskog legendu stonoteniskog sporta, u Staparu je u organizaciji STK Gusar odr`an Memorijal „Jefitimije Jeca Stokanov“. Na ovoj prvorazrednoj stonoteniskoj priredbi u velikoj sali Osnovne {kole „Branko Radi~evi}“ u~estvovalo je preko 50 takmi~ara. Svi su jednodu{ni u oceni da je konkurencija bila izuzetno jaka, a uzbu|ewa je bilo na pretek. Prvo mesto u nadmetawu seniora pripalo je Ferencu Totu

iz Baje (Ma|arska), ~lanu STK Baja, drugo mesto osvojio je Du{an Star~evi}, STK @AK (Sombor), a tre}e Dario Loboda STK Oxaci.

Vredni ~lanovi rukovodstva STK Gusar u Staparu, naprednom naseqenom mestu nadomak Sombora dali su nesebi~an doprinos odli~noj organizaciji ove sportske priredbe i na dostojan na~in o`iveli su i evocirali uspomene na Jeftimija Jecu Stokanova, alfu i omegu stonog tenisa ovog kraja, koji je preminuo pro{le godine.

A. Sekeq

G grupa

Prvo kolo: Obala Slonova~e – Portugalija 0:0, Brazil – Severna Koreja 2:1. Drugo kolo: Brazil – Obala Slonova~e - sino} Portugalija – Severna Koreja (21. jun, 13.30). Tre}e kolo: Severna Koreja – Obala Slonova~e (25. jun, 16), Portugalija – Brazil (25. jun, 16).

1. Brazil 1 1 0 0 2:1 3 2. O. Slonova~e 1 0 1 0 0:0 1 3. Portugalija 1 0 1 0 0:0 1 4. S. Koreja 1 0 0 1 1:2 0

H grupa

Prvo kolo: Honduras - ^ile 0:1, [panija – [vajcarska 0:1. Drugo kolo: ^ile – [vajcarska (21. jun, 16), [panija – Honduras (21. jun, 20.30). Tre}e kolo: ^ile – [panija (25. jun, 20.30), [vajcarska – Honduras (25. jun, 20.30).

1. -2. [vajcarska1 0 0 1 1:0 3 1. -2. ^ile 1 1 0 0 1:0 3 3.-4. [panija 1 0 0 1 0:1 0 3. -4. Honduras 1 0 0 1 0:1 0

REDOVNA IZBORNA SKUP[TINA SPORTSKOG SAVEZA ZREWANINA

Taba~ki umesto Rni}a

Na redovnoj izbornoj Skup{tini sportsko saveza grada Zrewanina u radu je u~estvovalo 92 sportska kluba koja su glasali za novog predsednika i ~lanove Upravnog odbora, predsednika Skup{tine, ~lanove arbitra`ne komisije. Za najva`niju funkciju u Savezu, predsednika Upravnog odbora tajnim glasawem izabran je Vojislav Taba~ki koji je dobio 62 glasa u odnosu na svog protivkandidata Momira Rni}a koji je dobio poverewe 22 kluba. Na mestu presednika Skup{tine saveza ostao je @eqko Trajkovi}, dok je za ~lanove UO potreban jo{ jedan krug glasawa, da bi se izabralo pet ~lanova koje daju sportski klubovi. Sve }e se znati ta~no za dve nedeqe kada je zakazan drugi krug glasawa na novoj izbornoj Skup{tini.

- Ne `elim da zvu~i pretenciozno, ali o~ekivao sam pobedu jer je ve} u nekoliko meseci unazad jasno iskazivano neraspolo`ewe klubova i ~lanica sportskog saveza radom aktuelnog rukovodstva – prve su re~i Vojislava Taba~kog, novog predsednika UO. – Kandidaturu sam prihvatio iz jednostavnog razloga jer `elim da pomognem zrewaninskom sportu i `elim da napravimo pravu i korektnu saradwu sa lokalnom samoupravom i na pravi na~in raspodelimo pare koje po planu i programu sti-

Vojislav Taba~ki

`u u Sportski savez Zrewanina.

Nisu to neki preveliki novci, ali ako se pravilno rasporede i budu usmeravani ka klubovima, ube|en sam da }e i ~lanicama saveza umnogome omogu}iti lak{i rad i `ivot.

Kako }ete sara|ivati sa predsednikom skup{tine, generalnim sekretarom i lokalnom samoupravom, kada su oni svi listom stali i bili uz va{eg protivkandidata Rni}a?

- Mora}emo da sara|ujemo jer je sve to u interesu sporta u garadu na Begeju. Niko nije bogom dan da odlu~uje sam, pa ni ja, zato o~ekujem potpunu saradwu svih organa Sportskog saveza. Samo tako mo`emo doneti boqitak na{im sportskim klubovima. U krajwoj liniji, vi{e od polovine klubova bilo je za promene, pa i to dovoqno govori kako se do sada radilo – zavr{io je Taba~ki.

N. Jowev

Lazarevo polo`ilo ispit Na tradicionalnom osmi „Kup Zadrugara“ u~estvovalo je 176 takmi~ara iz 25 klubova.

Turnir je otvorio Vojislav Mati}, ~lan u gradskoj vladi Zrewanina zadu`en za sport i omladinu. U generalnom plasmanu najuspe{niji klub je Zrewanin, drugi je bio Klek, dok su tre}e mesto osvojili takmi~ari karate kluba Impuls Ponte roso iz Sremskih Karlovaca. Ka-

rate klub Zadrugar kao organizator turnira, nije bio u konkurenciji za izbor najuspe{nijeg kluba.

Prva mesta u mu{koj konkurenciji osvojili su ekipno KK Zrewanin 1 i KK Zadrugar, a pojedina~no @eqko [ain (KK Pobeda) Mihajlo Popovi}, Mihajlo Popovi} i David Kala~un (KK Impuls Ponte R.), Lazar Deli} (Aran|elovac), Petar Bodro`an i Stefan Zirojevi}

(KK Radni~ki), Dejan Kemer (KK Somborac), Bojan Vukeli} (KK Pan~evo 92), Novo Boji} i Ratko Stankovi} (KK Zrewanin), Nemawa @igon (KK Dunav), Nenad Te{evi} (KK Zadrugar), Nenad Klebi} (KK 021).

U `enskoj konkurenciji prvo mesto ekipno je osvojio KK Zrewanin, a u pojedina~noj konkurenciji Marijan Madaras, Gabrijela Petrovi} i Kristina Okoli{an (KK Progresul), Ma-

rija Todorovi} (KK Pan~evo), Ana Du~i} (KK Somborac), Kristina [ranka (KK Tikvara), Bo`ana Bo`i} (KK Krajina), Tamara Pavlovi} (Mladenovac), Sawa Stanojevi}, Marina Radi~evi}, Ma{a Dulovi}, Qubica Zivkovi}, Sawa Cvrkota (KK Zadrugar), Awa Milovanovi}, Nikolija Pej~i}, Milena Milovanovi}, Awa Kapelan (KK Klek).

N. Jowev

SPORT

DNEVNIK DANAS @REB ZA LIGU [AMPIONA I LIGU EVROPE

Partizan, Spartak i OFK Beograd ~ekaju rivale U Nionu }e se danas obaviti `reb za prva dva kola kvalifikacija za Ligu {ampiona i Ligu Evrope, pa }e imena potencijalnih protivnika saznati ekipe Partizana, Spartaka i OFK Beograda.

Crno-beli }e u `rebu za 2. kolo kvalifikacija biti me|u nosiocima, {to zna~i da su im potencijalni rivali Helsinki (Finska), Levadija (Estonija), Metalurgs Lijepaja (Letonija), Hafnarfjordur (Island), @eqezni~ar (Bosna i Hercegovina), Olimpi Rustavi (Gruzija), Pjunik (Jermenija), Koper (Slovenija), Inter Baku (Azerbejxan), Renova (Makedonija), Dinamo Tirana (Albanija), HB Tor{avn (Farska ostrva), TNS (Vels), Linfild (Severna Irska), @enes d’E{ (Luksemburg), kao i neke od ekipa iz prvog kola kvalifikacija Santa Koloma (Andora), Tre Fjori (San Marino), Birkirkara (Malta) i Rudar Pqevqa (Crna Gora).

Suboti~ani i romanti~ari }e tako|e biti me|u povla{}enim ekipama u `rebu za 2. kolo kvalifikacija Lige Evrope, ali je broj wihovih potencijalnih protivnika daleko ve}i. Uz ekipe iz 1. kola kvalifikacija, me|u kojima izdvajamo [ibenik, [iroki Bri-

Tomi} (Partizan) i [arac (Spartak)

jeg, predstavnike Belorusije i drugih sovjetskih republika, mogu}i rivali na{ih predstavnika su i Suduva i [ijaulijai (Litvanija), Tbilisi (Gruzija), Iskra (Moldavija), Sporting Fingal i [amrok Rovers (Republika Irska), Vaduc (Lihten{tajn), Gorica (Slovenija), Borac Bawaluka (Bosna i Hercegovina), Jelgava (Letonija), Fehervar (Ma|arska), Sant Hulija (Andora), Brejdablik (Island), Teteks (Makedonija), Bangor (Vels), Atirau (Kazahstan), Kalev (Estonija), Mika (Jermenija), Besa (Albanija), Di-

ferdan` (Luksemburg), Valeta (Malta), Budu}nost (Crna Gora), Vikingur (Farska ostrva), Kliftonvil (Severna Irska) i Tre Pene (San Marino).

Crvena zvezda takmi~ewe u Ligi Evrope po~iwe u 3. kolu kvalifikacija i prilikom `reba }e biti nosilac, dok OFK Beograd i Spartak ako prebrode 2. kolo na narednom `rebu ne}e biti me|u povla{}enim ekipama.

Utakmice 2. kola kvalifikacija za Ligu {ampiona igraju se 13./14. i 20./21. jula, a za Ligu Evrope 15. i 22. jula.

ponedeqak21.jun2010.

19

PO^IWE NAJ^UVENIJI TURNIR U VIMBLDONU

Miris istorije i jagoda sa {lagom Posledwa nedeqa juna i prva nedeqa jula vremenska su odrednica u svetu tenisa.

Ba{ tada, a to je deo istorije tenisa, uvek po~iwe naj~uveniji turnir u belom sportu, turnir bez kog tenis ne bi bio to {to jeste - Vimbldon. Trava na terenima u ju`nom londonskom predgra|u do sada je bila popri{te mnogih legendarnih dvoboja, mesto na kom se ispisivala istorija, a, evo, do{lo je vreme da se popune i stranice namewene 2010. godini.

Sve u „Ol Ingland lov tenis and kriket klubu“ miri{e na istoriju. Ulicama koje vode izme|u brojnih terena {etale su mnoge velike li~nosti, po~ev{i od prvog nadmetawa 1877. godine, pa sve do po~etka 21. veka. Uz miris istorije, naravno, ide i miris jagoda sa {lagom, nadaleko ~uvene vimbldonske

bli`io rekorderima, Amerikancu Pitu Samprasu i Britancu Ren{ou, koji su u sedam navrata bili najboqi na ovom turniru.

Srpski igra~ Janko Tipsarevi}, koji se vra}a u vrhunsku formu i koji je u subotu igrao finale u Den Bo{u, u prvom kolu igra}e Arno Klemonom (Francuska), a u drugom bi protivnik trebao da mu bude boqi iz me~a Lu~ak (Australija) Robredo ([panija). Ukoliko bi prebrodio prve dve prepreke, Janko bi u tre}em kolu i{ao na - Roxera Federera.

U delu `reba sa {vajcarskim asom na{ao se i ~etvrti igra~ iz na{e zemqe - Viktor Troicki. Naime, on se u prvom kolu sastaje s Rusom Igorom Kuwicinom, a, u slu~aju pobeda, sledili bi mu slede}i rivali: u drugom kolu igrao bi s pobednikom me~a Braun (Jamajka) -

pora`ena u polufinalu Rolan Garosa. [to se Ane Ivanovi} ti~e, ona, zbog pada na VTA listi, nije me|u nosiocima i na startu }e imati te`ak okr{aj s 13. nositeqkom, Izraelkom [ahar

Melcer (Austrija), a onda, najverovatnije, sa sjajnim ^ehom Toma`om Bedrihom. I onda, ukoliko bi Viktor prebrodio sve prepreke, usledio bi u ~etvrtom kolu duel sa, poga|ate, Roxerom Federerom!

Per. Ukoliko sve bude kako treba i Ana pobedi, sledili bi me~evi s Sawom Mirzom (Indija), Dinarom Safinom (Rusija), Venus Vilijams (SAD) i da ne nabrajamo daqe. Dakle, Ana ima strahovito te`ak raspored

Nagradni fond Nagradni fond u Vimbldonu u odnosu na pro{lu godinu pove}an je za 9,4 posto i sada iznosi 13.725.000 funti. [ampioni u pojedina~noj konkurenciji zaradi}e po milion funti, a finalisti upola mawe 500.000 funti. [ampionima u dublovima pripa{}e ukupno 240.000 funti (suma se deli na dva igra~a), a finalistima 120.000 funti. Kona~no, u miks-dublu, najboqima }e pripasti 92.000, a finalistima 46.000 funti.

U SUSRET PRELAZNOM ROKU

Prodaj skupo kupi jeftino Fudbalska berza u Srbiji se danas otvara, nekako u senci de{avawa na Mundijalu, koji }e svakako diktirati i odre|ena pravila pona{awa na tr`i{tu. O~ekuje se da tek po zavr{etku svetske smotre fudbala ve}i broj transfera bude realizovan, a kraj prelaznog roka je 31. avgusta.

Na Marakani }e, izgleda, najzanimqiviji potezi biti povu~eni ve} na startu prelaznog roka. Naime, dogovor s kapitenom Nikolom Lazeti}em o nastavku saradwe nije postignut, a rastanak je protekao u nimalo korektnom tonu. Kamen spoticawa bila je visina ugovora i prepolovqena primawa za najboqeg fudbalera u protekloj sezoni. Brzo je prona|eno re{ewe. Sledi povratak is-

Marko Ve{ovi}

kusnog Ogwena Koromana, koji je raskinuo ugovor s In~onom i spreman je da pomogne mladoj ekipi crveno- belih. Nakon maratonskih pregovora, a ko~nicu je predstvaqala dinamika isplate obe{te}ewa od 2,5 miliona evra, Dejan Leki} je prodat Rasingu iz Santandera. Zeleno svetlo za odlazak preko granice imaju jo{ Pavle Ninkov (Le}e, Anderleht), zatim Bogdanovi}, Isah i Bla`i}. ^ekaju se konkretne ponude koje bi mogle da zadovoqe apetite kluba, ali i samih fudbalera.

Sportski direktor Ivan Axi} ve} je dogovorio sve formalnosti oko sklapawa ugovora s ofanzivnim vezistom Napretka Vladanom Bini}em (23), i mladim napada~em Budu}nosti Markom Ve{ovi}em (19).

Istinsko poja~awe za Zvezdu bi mogao da predstavqa crnogorski

reprezentativac iz BSK-a Stefan Savi}, koji je nedavno bio blizu anga`mana u slavnom Arsenalu. Pregovori su u punom jeku.

Neizvesno je i kako }e crvenobeli nadoknaditi odlazak Leki}a, a u nezvani~nim kombinacijama spomiwu se imena slede}ih napada~a: Kamburov (Lokomotiva, Sofija), Jao (Napredak) i Vujo{evi} (Zemun).

Dakle, mogu}e su promene u sastavu Zvezde, ali buxet za anga`ovawe poja~awa bi}e formiran od novca koji se zaradi prodajom, a ~ini se da ovaj deo posla ne ide ba{ kako su ~elnici najtrofejnijeg kluba o~ekivali.

Finansijska situacija u Humskoj nije sjajna, pa }e aktivnosti u prelaznom roku, po re~ima koordinatora za sportska pitawa Alberta Na|a, zavisiti uglavnom od realizacije ino-transfera. Dakle, na{ prvak ne}e mo}i osetnije da poja~a redove i ukqu~i se u ravnopravnu bitku za plasman u Ligu {ampiona.

Rekonstrukcija crno-belog tima zapo~ela je od gol-linije. Standardni Mladen Bo`ovi} novi je ~lan Videotona, a wegovom prezimewaku Darku je istekao ugovor.

Tu je starosedelac Radosavqevi}.

S pozajmice iz Metalca vra}en je @ivko @ivkovi}, a u profi pogon ukqu~en je i mladi ~uvar mre`e Teleoptika Borivoje Risti}.

Ipak, sasvim je izvesna jo{ jedna akvizicija, a re~ je o iskusnom Radi{i Ili}u, koji se posle sedam godina vratio u Partizan Posledwa linija {ampiona, za sada, nije pretrpela velike promene. Standardni desni bek Sr|a Kne`evi} nastavqa karijeru u poqskoj Legiji, a na wegovo mesto }e usko~iti jo{ jedan povratnik, Ivan Stevanovi}, koji je pro{lu sezonu proveo u So{ou (pozajmica). U konkureniciji }e biti, tako|e, i povratnik Sini{a Stevanovi} (Spartak).

Najtra`eniji igra~ crno-belih na evro-tr`i{tu u ovom trenutku je reprezentativac Radosav Petrovi}. Visoki vezista je na meti Porta, Rasinga, PSV Ajndhovena, PS@-a... Kojim putem }e krenuti, zavisi}e od finansijskih uslova, a visina obe{te}ewa na kojoj insistira Partizan nije mala. Po-

znato je da }e u novu sezonu Beogra|ani u}i bez povre|enog Qubomira Fejse, pa je konkurs za upra`weno mesto zadweg veznog otvoren. Na probu je stigao Afrikanac Latilda Madubawa, na preporuku Vladimira Vermezovi}a, ali, ~ini se, nije zadovoqio ukus trenera Stanojevi}a. Lamine Dijara }e u Al [abab, a Almami Moreira nije uspeo da se dogovori sa zagonetnim klubom iz Holandije, pa i daqe ostaje ~lan Partizana.

Nekada{wi napada~ Spartaka iz Moskve, AZ Alkmara i Fejnorda, Gruzijac Apolon Lemonxava je na

Vo{a zavr{ila posao U Vojvodini su dobar deo finansija re{ili prodajom Du{ana Tadi}a u holandski Groningen, a sva je prilika da }e dobro inkasirati o od Dragana Mr|e za kog je interesovawe sada pokazao gr~ki AEK. Golman Brki} i vezista \urovski su tako|e na meti nekih stranih klubova, dok bi ve} danas potpis na ugovor s Novosa|anima mogli da stave Milovi} (Javor), Abubakar (OFK Beograd) i Jao (Napredak). skeneru trenera Stanojevi}a, pa }e uskoro biti re{en i wegov status. Ukoliko Partizan napusti Marko Lomi}, alternativa bi mogao da bude nekada{wi fudbaler Vojvodine i Volfsburga Bojan Neziri, koji trenutno trenira s Partizanom. U tabor crno belih s pozajmice je ve} vra}en Milo{ Bogunovi} (Kadiz), a jo{ uvek je neizvesna sudbina Danijela Mar~ete, mladog Slovenca koji je nastupao za Falkirku. U ovoj sezoni Partizan }e {ansu pru`iti i mladim, talentovanim momcima koji se kale u Teleoptiku : Popari, A{kovskom, [}epovi}u ...

Dakle, nekih senzacionalnih poja~awa ne}e biti. Na snazi je i daqe deviza- prodaj skupo - kupi jeftino, bez obzira na pravi kvalitet, da bi se pre`ivelo. I tako u krug, bez bitnijih noviteta odvija}e se i predstoje}i prelazni rok na na{im prostorima, po onoj narodnoj „presipawe iz {upqeg u prazno“.

Z. Rangelov

Teniski kompleks u Vimbldonu

poslastice, koju, ako je niste probali, kao da niste ni bili na ovom turniru.

Elem, hepening u Vimbldonu po~eo je jo{ 14. juna, kada su startovale kvalifikacije. Nosioci su imenovani 16. juna, a `reb je obavqen 18. juna. Glavni turnir po~iwe danas.

Novak \okovi}, na{ prvi reket i tre}i igra~ sveta, turnir }e po~eti duelom sa za wega nezgodnim Belgijancem Olivijeom Rohusom (izgubio tri od ~etiri me|usobna duela, ali je pobedio u jedinom okr{aju na travi). Nole bi, ukoliko bude pobe|ivao, na putu do polufinalnog susreta s Roxerom Federerom, trebao po projekciji da igra s Argentincem ^elom, [pancem Motawesom, Australijacem Hjuitom ili Francuzom Montawesom, sledio bi ~etvrtfinalni duel s Rodikom i onda bi na red do{ao {vajcarski as.s Ilija Bozoqac nije imao sre}e pri `rebawu, jer se u prvom kolu sastaje sa ^ileancem

Branioci titula Pro{le godine titulu u mu{kom singlu osvojio je [vajcarac Roxer Federer, koji je u finalu bio boqi od Amerikanca Endija Rodika (3:1 - 5:7, 7:6, 7:6, 3:6, 16:14). Bio je to jedan od me~eva koji je u{ao u istoriju, po uzbu|ewima koja je ponudio i po potpunoj neiozvesnosti od prvog do posledweg udarca.

Kod dama, u sestrinskom finalu, slavila je Amerikanka Serena Vilijams, koja je bila boqa od sestre Venus (2:0 - 7:6, 6:2).

Titulu u dublu brane na{ Nenad Zimowi} i Kana|anin Danijel Nestor, koji su lane pobedili Boba i Majka Brajana sa 3:1 (7:6, 6:7, 7:6, 6:3). U finalu `enskog dubla sestre Vilijams bile su boqe od Samante Stosur i Rene Stabs. Kona~no, u finalu me{ovitog dubla Mark Nouls i Ana-Lena Grenfeld savladali su Leander Paesa i Karu Blek.

Kod dama, ~etvrti nosilac, na{a Jelena Jankovi} turnir }e otvoriti duelom s Laurom Robson (Velika Braitanija), a onda je ~eka okr{aj s boqom iz duela Danilidu (Gr~ka) - Vo-

Svi srpski igra~i danas Prva }e se na terenima od reprezenata Srbije danas pojaviti Jelena Jankovi}, koja igra protiv Britanke Robson na Central kortu drugi me~ dana. Odmah po zavr{etku wenog susreta, na isti teren }e iza}i i Novak \okovi}, u dvoboju s Rohusom.

Ilija Bozoqac igra prvi me~ na terenu broj 6 sa Masuom, a Viktor Troicki i Kuwicin igraju drugi susret na terenu broj 7.

Posledwi me~ dana na terenu broj 16 odigra}e Tipsarevi} i Arno Klemon, dok postoji mogu}nost da danas svoj susret odigraju i [ahar Per i Ana Ivanovi}, ali taj me~ jo{ nije „razvrstan po terenima.

Nikolasom Masuom i onda, ukoliko pobedi, ide na boqeg iz susreta Federer - Alehandro Faqa (Kolumbija). Zna~i, Iliji se ve} u 2. kolu sprema duel s braniocem titule, koji na travi igra sjajno i koji je ve} osvojio {est titula i sasvim se na ve~noj listi pri-

znijak (Kanada). Po projektovaniom `rebu, JJ bi potom igralai s Ukrajinkom Bondarenko, a mogu}a rivalka u 4. kolu bila bi joj Ruskiwa Vera Zvonarjeva.

Usledio bi me~ s Kim Klajsters ili Na|om Petrovom, a onda i Karolinom Voznijacki ili Samantom Stosur, od koje

i svaka pobeda zna~i}e joj puno na putu povratka u svetski vrh.

Na{a sve boqa mlada igra~ica Bojana Jovanovski u prvom kolu igra}e s Australijankom Kejsi Delakvom, a ako je pobedi, nameri}e se na boqu iz okr{aja Lu~i} (Hrvatska) - Azarenka (Belorusija).

Kod mu{kih parova, prvi nosioci i braniteqi titule iz 2009. godine, na{ Nenad Zimowi} i Danijel Nestor (Kanada), na po~etku }e igrati s doma}om kombinacijom, bra}om Xonatanom i Xejmijem Marejom.

Sve u svemu, pred nama su dani teniskog u`ivawa i uzbu|ewa, koja, kako se o~ekuje, ne}e pomutiti ni poklapawe sa Svetskim prvenstvom u fudbalu.

Vimbldon ima svoju brojnu i vernu publiku {irom sveta i tribine pro{le godine renoviranog central korta, ali i ostalih terena, bi}e pune tokom dve sedmice koje su pred nama.

A. Predojevi}

20

SPORT

ponedeqak21.jun2010.

FINALE KUPA SRBIJE U NOVOM SADU

Pletikosi} i Arsovi}eva najboqi u trostavu Posle pobede u disciplini MK pu{ka 60 le`e}i u finalu Kupa Srbije na novosadskom streli{tu, Stevan Peltikosi}, ~lan kragujeva~kog ^ika Mate slavio je i u disciplini trostav (3h40). Pletikosi} je ubedqivo pobedio sa 1273,9 (1177) krugova isperd dvojca iz Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790, Dragana Markovi}a koji je imao 1262,1 (1165) i Nemawe Mirosavqeva sa 1259,9 (1158) krugova. Pletikosi} je sjajano po~eo trostav, u le`e}em stavu je zabele`io apsolutnih 400 krugova, , u stoje}em je imao 389, a u kle~e}em 388 krugova i sa 1.177 krugova, izjedna~io sopstveni dr`avni rekord osnovnog dela sa Svetskog kupa u Minhenu 2007. U{ao je u raspucavawe sa prve pozicije sa ubedqivih 12 krugova vi{e od drugoplasiranog Dragana Markovi}a. Kod juniora u ovoj disciplini najboqi je bio Borislav Maziwanin (Policajac, Beograd) sa 1238,5 (1143) kruga ispred Igora ^otre (Zvezdara, Beograd) sa 1228,3 (1130) i Marka @ivi}a (Ni{ 1881) sa 1219,9 (1132) kruga. ^otra je pucao i se-

niorsko finale i bio osmi (1226,6 (1130)).

U `enskoj konkurenciji u disciplini MK pu{ka 3h20 od osam finalistkiwa najboqa je bila Andrea Arsovi} (Partizan, Beograd) sa 682,5 (579) krugova.

Drugo mesto pripalo je Lidiji Mihajlovi} (Ni{ 1881), ina~e pobednici u disciplini 60 le`e}i sa 677,0 (583), a tre}e Je- Stevan Pletikosi} leni @ivkovi} (Jagodina 92) sa (Pan~evo 1813) sa 667,9 (571) i 670,7 (573) kruga. Interesantno klupske koleginice Dragane je da je posle osnovnog dela MiTodorovi} sa 665,5 (564) kruga. hajlovi}eva bila najuspe{nija Bogatinovski je pucala i seni(583), ali je Arsovi}eva u fiorsko finale i bila ~etvrta sa nalnoj seriji imala sigurniju 665,1 (571), kao i Todorovi}eva ruku, nadoknadila zaostatak i (661,9 (564)), koja je tek posle na kraju pobedila. Kod juniorki raspucavawa sa Jelenom Banoubedqivo je pobedila Ivana vi} (661,9 (565)) zauzela sedmo Maksimovi} (Novi Beograd mesto (9,2). Banovi}eva je bila U{}e) sa 674,2 (577) kruga is{esta (10,4). pred Ta{ane Bogatinovski G. Malenovi}

ZAVR[ENA 50. TRKA KROZ SRBIJU

Partizan najboqi, Hasanovi} tre}i Srpski biciklizam zabele`io je lep uspeh na upravo zavr{enoj 50. jubilarnoj trci Kroz Srbiju. Posle {est etapa i 1.073 pre|ena kilometra profi tim Partizan Srbija osvojio je prvo mesto od 19 ekipa koliko je startovalo na trci ispred italijanskog CSC Kavalijerija i ruske Itere Ka}u{e. U pojedina~noj konkurenciji Esadu Hasanovi}u, ~lanu Partizana umalo je izmakla pobeda. On je u prve tri etape nosio `utu majicu, izgubio ju je u ~etvrtoj, a onda umalo vratio u petoj vo`enoj od Zaltibora do Pala u Republici Srpskoj. Uz pomo} svih na{ih biciklista u tri tima poku{ao je da vrati `utu majicu i u posledwoj vo`enoj od Mili}a do Rume, ali nije uspeo i na kraju se plasirao na tre}e mesto sa zaostatkom od 29 sekundi iza Italijana Luke Askanija (CDC Kavalerija) sa vremenom 25:59,54 ~asova i Slovenca Mateja Mugerlija (Perutnina Ptuj) (+23 sekunde).

Po{to je primio veliki pehar za tre}e mesto Esad hasanovi} se zahvalio svim bicikli-

stima iz na{e tri ekipe (Partizan Srbija, nacionalni tim Srbija i Festina Srbija) na pomo}i da nosi `utu majicu.

- Zahvaqujem im se i na podr{ci u poku{aju da povratim `utu majicu u petoj etapi na te{kom usponu na Sjemi} i Romaniju. I u posledwoj etapi su se trudili da mi pomognu da eventualno napravimo beg i preuzmemo `utu majicu, imao sam samo 29 sekundi zaostatka, ali su se uorta~ili Italijani i Bugari, tako da su poku{aji nisu urodili plodom. Zadovoqan sam na kraju, pobedio sam u prvoj etapi, tri dana sam nosio `utu majicu i osvojio 36 svetskih bodova, a moja ekipa je najboqa na trci. Ovo mi je najve}i uspeh u karijeri rekao je Hasanovi} (25).

Mladi 22 - godi{wi sportski direktor Partizan Srbije Du{an Banovi} je, tako|e, bio zadovoqan.

- Uspe{na trka za Partizan, najboqi smo, a Hasanovi} je tre}i. Blizu postoqa bili su i @ilt Der i Ivan Stevi}. Hvala svim srpskim biciklistima na pomo}i i saradwi, kao i stru~nim {tabovima reprezentacije

Srbije na ~elu sa selektorom Radi{om ^ubri}em i Festine, koju je vodio Miroqub Krsti}.

Ovo je i wihov uspeh -rekao je Banovi}.

Vo`wu svih na{ih biciklista, a posebno Hasanovi}a pohvalio je selektor ^ubri}.

- Disali su kao jedan, pomagali kada je bilo potrebno. Hasanovi} je pokazao da je najspremniji, nedostajalo je vrlo malo da pobedi trku. Italijani su „zatvorili“ sa Bugarima posledwu etapu, nije bilo {anse za beg.

No, sve u svemu odli~an rezultat za srpski biciklizam, koji je doprineo da ukupni utisak na trci bude izvanredan, na ~emu ~estitam organizatorima - rekao je ^ubri}.

Trku je zatvorio predsednik organizacije Quba @ivanovi} i zahvalio se na podr{ci Ministarstvu omladine i sporta i Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, sponzorima i svim gradovima doma}inima etapa Beogradu, Mladenovcu, Zaje~aru, Kwa`evcu, Vrawu, Vrawskoj bawi, Palama, Mili}ima i Rumi.

G. M.

DNEVNIK DRUGA REGATA SVETSKOG KUPA U MINHENU

Bronza za dvojac Stoji} - Marjanovi} Na Drugoj regati Svetskog kupa u veslawu koja se odr`ava u Minhenu, Nikola Stoji} i Marko Marjanovi} osvojili su bronzanu medaqu u disciplini dvojac bez kormilara, dok je ~etverac bez kormilara za lake vesla~e zauzeo ~etvrto mesto. Stoji} i Marjanovi} su trku izveslali u vremenu 6:43.53 zauzev{i ubedqivo tre}e mesto iza posada Novog Zelanda i Velike Britanije. ^etverac bez kormilara za lake vesla~e, koji je veslao u sastavu Milo{ Tomi}, Nenad Babovi}, Milo{ Stanojevi} i Nemawa Ne{i}, zauzeo je ~etvrto mesto u kona~nom plasmanu sa vremenom 6:11.02.

- Dvojac bez kormilara je ostvario veliki napredak izme|u dva Svetska kupa. Podseti}u da je na Prvoj regati Svetskog kupa, pre mawe od mesec dana, zauzeo deveto mesto, dok se danas na{ao na pobedni~kom postoqu. Ju~era{wa polufinalna trka je pokazala da

Nikola i Marko mogu ravnopravno da se bore sa ekipom Novog Zelanda, definitivno najbr`im dvojcem na svetu. ^etverac bez kormilara za lake vesla~e nije dovoqno agresivno u{ao u trku, na prvih 500 metara su bili {esti i postepeno su Nikola Stoji} i Marko Marjanovi} poboq{avali svoj rezultat. Sa agresivnijim plasmana u finale u disciplini startom, uveren sam da ova ekipa ~etverac bez kormilara, bili su mo`e do}i do medaqe na narednom tre}i u B finalu, sa vremenom takmi~ewu - izjavio je neposredno 6:11.48 ~ime su zauzeli deveto meposle finalne trke ~etverca za sto u ukupnom plasmanu. Bronzalake vesla~e Neboj{a Ili}, senom medaqom iz Minhena, o~uvan lektor na{e reprezentacije. je kontinuitet osvajawa medaqa Radoje \eri}, Miqan Vukovi}, na{e reprezentacije na najve}im Goran Jagar i Milo{ Vasi} koji i najva`nijim vesla~kim takmisu dan ranije ostali na korak do ~ewima.

SRBIJA OSTALA U B LIGI EVROPE

Dr`avni rekord Ivane [panovi} Najperspektivnija srpska atleti~arka Ivana [panovi} oborila je dr`avni rekord u skoku u daq sa ostvarewem 6,78 metara, ali to nije pomoglo da se wena zemqa domogne Prve Evropske lige. Srbija je ostala u Evropskoj drugoj ligi,

Ivana [panovi}

po{to je posle dva dana nadmetawa na „Marakani“ zauzela peto mesto sa 175, bodova.

Srpske atleti~arke su na kraju bile tre}e, iza [vajcarkiwa i Hrvatica (102), dok su mu{karci po u~inku bili pretposledwi u konkurenciji osam zemaqa. U Prvu ligu plasirale su se [vajcarska sa 201 i Hrvatska sa 196 bodova. Austrija je bila tre}a sa 187, a Letonija ~etvrta sa 178,5. Iza Srbije ostale su reprezentacije Slova~ke

(171), Moldavije (148,5) i Izraela (139,5 bodova). Obraz srpske atletike spasile su [panovi}eva, Tatjanu Jela~a, Olivera Jevti}, Marina Mun}an, dok je kod mu{karaca o~ekivao donekle opravdao samo Goran Nava.

Prva zvezda ovog takmi~ewa svakako je bila Hrvatica Blanka Vla{i} koja je bez problema slavila u skoku u vis sa 1,98 metrom.

Srpska predstavnica Ivana Vukomanovi} bila je posledwa, osma, sa skokom od skromnih 1,70 metara. [panovi}eva je dr`avni rekord popravila za sedam sentimetara a iza sebe je ostavila Slovakiwu Janu Valdakovu.

Jela~a je pobedila u bacawu kopqa sa hicem od 58,54 metra (wen najboqi rezultat 60,35) i osvojila je svih osam bodova za srpski tim. Marina Mun}an je u vremenu 4:25.45 (najboqe 4:08.02) zauzela drugo mesto na 800 metara, iza Moldavke Oksane Juravel.

Nava, koji je u subotu je trijumfovao u trci na 1.500, ju~e je bio najboqi i na 800 metara.

Wegovo vreme je bilo 1:51.74 (li~ni rekord - 1:46.63). Olivera Jevti} je imala pobedni~ko vreme na trci na pet kilometara (15:37.67), {to je tako|e daleko od najboqeg vremena U`i~anke (15:11.25).

Poqski rukometa{ ostao bez oka

SOKOLSKI SLET U NOVOM SADU: Tradicionalni slet Sokolskog dru{tva Vojvodina, pod nazivom Gimnastika za sve odr`an je na otvorenom terenu Sokolsko gdoma u Novom Sadu.

Na`alost, ki{a je na kratko prekinula slet, ali je ubrzo manifestacija nastavqena u gimnasti~koj dvorani Sokolskog doma. Nastupilo je preko 400 ve`ba~a i ve`ba~ica iz 11 dru{tava i klubo-

va iz cele Srbije (Beograd, Zrewanin, Senta, Sombor, [abac, Sremska Mitrovica, Pan~evo i Novi Sad). Slet je otvorio dr Dejan Madi}, predsednik SD Vojvodina, a takmi~are i publiku je pozdravila prof. dr Gordana Rajnovi}, predsednik saveza sokola Srbije i potpredsednik Svetske sokolske federacije.

G. M. Foto: S. [u{wevi}

Karol Bjelecki morao je da zavr{i igra~ku karijeru, po{to lekari ni posle dve operacije levog oka nisu uspeli da mu vrate vid. Sjajni rukometa{, osvaja~ srebrne, odnosno bronzane medaqe na prvenstvima sveta 2007. i 2009. godine, te{ko je povre|en u prijateqskoj utakmici sa Hrvatskom 11. juna. Josip Val~i} u jednom duelu ga je slu~ajno pogodio prstom u oko, nedequ dana kasnije ispostavilo se da je nesre}ni slu~aj dobio najgori mogu}i epilog...

- Na`alost, lekari nisu mogli da mi spasu oko. Mora}u da nau~im da `ivim novi `ivot, ali sna}i }u se. Pa, izgubio sam samo oko * izjavio je Bjelecki (28).

Val~i} je poku{ao, ali za sada nije uspeo da stupi u kontakt sa rukometa{om nema~kog Rajn Nekar Levena.

- @ao mi je, nije bilo nikakve namere da ga povredim. Jo{ sam u {oku zbog te`ine wegove povrede i nadam se da }e uspeti da je prebrodi. @elim mu puno sre}e - rekao je Val~i}. Ovim je rukomet samo potvrdio da je postao jedan od grubqih i rizi~nijih sportova...

]iri} u Barseloneti Srpski vaterpolista Aleksandar ]iri} potpisao je dvogodi{wi ugovor sa {panskom Barselonetom. On je pro{le sezone nosio dres Budve, a novoj ekipi prikqu~i}e se krajem avgusta.

- Na obostrano zadovoqstvo potpisao sam ugovor na dve godine sa Barselonetom. U razgovoru sa ~elnicima kluba video sam da su ambicije visoke. Ciq je da se odbrani dupla kruna u [paniji, a da se u Evroligi dogura {to je mogu}e daqe. Uglavnom poznajem nove saigra~e i siguran sam da }u se brzo uklopiti - rekao je ]iri}.

Aleksandar ]iri} je jedan od najboqi srpskih vaterpolista svih vremena, a pre dve godine je zavr{io reprezentativnu karijeru.

IN MEMORIAM

Manute Bol Jedan od najvi{ih NBA ko{arka{a svih vremena, Sudanac Manute Bol, preminuo je u [arlotsvilu (Virxinija, SAD) u 47. godini.

Karijeru je zavr{io sa vi{e blokada, nego postignutih poena. Bol, koji je u NBA ligi proveo deset sezona (1985-1994), umro je od posledica te{kog oboqewa bubrega i ko`ne bolesti.

Slavu je stekao nesvakida{wom pojavom na ko{arka{kom terenu, ali je bio poznat i po humanitarnom radu sa grupom „Sudan sanrajz“, za pomo} Sudanu i Africi. Direktor te grupe Tom Pri~ard izjavio je da su smr}u Bola „Sudan i svet izgubili heroja“. Igrao je za Va{ington, Golden Stejt, Filadelfiju i Majami i - shodno visini od 2,31 metra - bio jedan od najboqih blokera.

Isto toliko bio je visok i Rumun George Mure{an, koji je tokom 90-ih branio boje Va{ingtona i Wu Xersija. Bol je u analima NBA lige jedinstven po tome {to je karijeru zavr{io sa vi{e „banana“ (2.086), nego postignutih poena (1.599)! Jedne sezone u Va{ingtonu je igrao zajedno sa Tajronom Magzijem Bogsom, koji je sa 1,60 metara najni`i ko{arka{ u istoriji lige.

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

S ubrzanog kursa na prijemni ispit

Scena iz predstave „Maja Maju{na”

MARIJA ARDEQAN, STUDENTKIWA DRAMATURGIJE, DOBITNICA NAGRADE ZMAJEVIH DE^JIH IGARA

Pozlatio joj se prvi tekst pred publikom Marija Ardeqan kao mala bila je redovan posetilac Zmajevih de~jih igara, a u svojoj 27. godini, nagra|ena je na istim za najboqi tekst savremene monodrame za decu „Maja Maju{na“.

– Moje detiwstvo su obele`ili odlasci u pozori{te, {to je bio nedeqni ritual mog tate i mene, a potom bismo svra}ali u wegovu novinarsku redakciju, gde sam ja neve{to, ali s u`ivawem, kuckala po pisa}oj ma{ini – tako Marija, diplomirana profesorka nema~kog jezika i studentkiwa tre}e godine na novosadskoj Akademiji umetnosti, obja{wava otkud qubav prema pisawu.

na u Pozori{tu mladih na 18. festivalu monodrame za decu, u okviru ovogodi{wih Zmajevih de~jih igara.

Pomenuti festival je bio prva prilika da jedan od mnogobrojnih Marijinih tekstova bude prikazan publici i stru~nom `iriju i odmah je usledila nagrada.

– Naro~ito mi je zna~ajno ovo priznawe jer sam ga dobila na omiqenoj de~joj manifestaciji u mom gradu i od `irija koji se prvi put upoznao s mojim radom, a koji ~ine velika imena u kwi`evnoj i stvarala~koj umetnosti – priznaje Marija, i dodaje da je dodatno olak{awe osetila kada

Marija Ardeqan

Kako ka`e, oduvek je `elela da pi{e, da ima neki svoj kutak u kojem }e da izmi{qa likove i situacije, da spaja realnost i ma{tu, a studije germanistike na Filozofskom fakultetu samo su joj pomogle da stekne potrebnu zrelost i upozna razli~itosti u mentalitetima, situacijama i kulturi, koje su joj olak{ale stvarawe dramskih tekstova.

Marija je organizatorka gluma~ke radionice u pozori{tu „Vesela korwa~a“ i uglavnom pi{e tekstove za decu, koja su joj velika inspiracija.

– Ne treba potcewivati najmla|u publiku jer je i te kako zahtevna i vrlo iskrena u pokazivawu emocija – ka`e ona, i dodaje da je s nestrpqewem o~ekivala da vidi reakciju dece dok su gledali predstavu „Maja Maju{na“, za koju je Marija Ardeqan napisala tekst, a koja je odigra-

su deca tokom predstave pozitivno reagovala na avanture i prepreke koje je postavila pred Maju, glavni lik ove monodrame.

Do sada je Marija dobijala pohvale samo od kolega i bliskih qudi, ali prvi put je dobila mi{qewe o svom radu od nekog ko je objektivan i stru~an, a to je „pravi podsticaj za daqe“ i, kako ka`e, „na sre}u, ideja nikada ne fali“.

Ova mlada i ambiciozna studentkiwa dramaturgije nada se da }e biti jo{ nagrada i priznawa, a raduje se i premijeri filma, snimqenog na osnovu wenog teksta „Qiqani“, koji }e biti prikazan na predstoje}em „Egzit“ festivalu.

– @elim da se oprobam u svim medijima i da moji tekstovi budu adaptirani i na radiju i na televiziji i u pozori{tu – ka`e Marija.

I. Dragi}

Pripremna nastava za polagawe prijemnog ispita, koja je organizovana na ve}ini novosadskih fakulteta, zavr{ena je krajem pro{le nedeqe. Ipak, desetak dana pre po~etka prijemnih, pojedini fakulteti su odlu~ili da budu}im akademcima omogu}e jo{ koji ~as da bi {to boqe savladali predmet iz kojeg ih o~ekuju pitawa na prijemnom.

Fakultet tehni~kih nauka organizuje ubrzani kurs iz matematike za sve odseke, od 23. do 26. juna, po pet ~asova dnevno.

Kurs po~iwe 23. juna u 13 ~asova, u holu FTN-a ispred kwi`are “Stilos”, a 20 ~asova ko{ta 5.000 dinara. Intenzivna pripremna nastava }e se odr`ati ukoliko bude prijavqeno vi{e od 15 u~esnika. Prirodno-matemati~ki fakultet tako|e organizuje dodatne besplatne ~asove iz matematike od 21. juna do 25. juna, od 10 do 15 ~asova. Na sajtu PMF-a mogu}e je skinuti test pitawa za prijemni ispit iz fizike. Tehnolo{ki fakultet je omogu}io dostupnost zbirke zadataka za prijemni kandidatima na sajtu, a mo}i }e da biraju da li }e polagati matematiku ili hemiju.

I. D. KONKURS ZA BUNDESTAGOVE ME\UNARODNE PARLAMENTARNE STIPENDIJE

Nema~ka demokratija iz prve ruke

Parlament Savezne Republike Nema~ke raspisao je konkurs za dodelu Me|unarodnih parlamentarnih stipendija (IPS) namewenih visokokvalifikovanim mladim diplomcima koje interesuju politi~ki procesi i koji `ele da aktivno i odgovorno u~estvuju u kreirawu demokratske budu}nosti zemqe. Konkurs traje do 30. juna, a pravo u~e{}a imaju dr`avqani Srbije stari do 30 godina s fakultetskom diplomom koji dobro govore nema~ki jezik.

Stipendija IPS, koja se dodequje u saradwi sa Slobodnim univerzitetom u Berlinu, Humboltovim univerzitetom i Tehni~kim univerzitetom tako|e iz nema~ke prestonice, podrazumeva vi{emese~ni boravak u Nema~koj tokom kojeg }e stipendisti 15 nedeqa provesti u parlamentu, odnosno Bundestagu. Stipendisti }e biti anga`ovani u kancelarijama saveznih poslanika Bundestaga, tako da }e na licu mesta mo}i da steknu uvid u funkcionisawe nema~kog parlamentarnog sistema, procese dono{ewa politi~kih odluka i prakti~ne strane parlamentarnog rada.

Stipendija IPS obuhvata mese~ni “xeparac” od 450 evra, besplatan sme{taj i tro{kove osigurawa i puta. Dodatne informacije o stipendiji mogu se prona}i na sajtu www.bundestag.de/ips.

I. S.

ponedeqak21.jun2010.

21

POLITIKANTSTVO BACILO SENKU NA STUDENTSKE IZBORE?

Tako mladi, a ve} bi da budu „lideri” Na Univerzitetu se mnogo pri~a o nedavno odr`anim izborima za ~lanove studentskih parlamenata novosadskih fakulteta, ali samo upola glasa.

Da niko ne ~uje. Pou~eni neprijatnim iskustvima beogradskih akademaca, gde je tokom aprilskih izbora na pojedinim fakultetima ~ak bilo i fizi~kih obra~una izme|u ~lanova studentskih organizacija, s jedne strane, i kandidata koje su neskriveno “gurali” podmlaci politi~kih partija, s druge, istaknuti predstavnici studenata Univerziteta u Novom Sadu upozoravali su na to da se ovde mora preduprediti “beogradizacija” izbora, odnosno da stranke nemaju {ta da tra`e u akademskoj zajednici koja “po pravu i pravdi” mora biti autonomna.

Koliko je bio u~inkovit taj apel, ni danas nije jasno. Nai-

Zanemeo „glas naroda” Pozadinu izbora za studentske parlamente poku{ali smo da proverimo anketom u kampusu. Iako je studentska populacija, sa stavom i mi{qewem o bukvalno svakom mogu}em dru{tvenom pitawu i fenomenu, poslovi~no najzahvalniji uzorak za oslu{kivawe “glasa naroda”, ovaj put do~ekalo nas je }utawe. Studenti koji uop{te `ele da pri~aju s novinarima, uz obavezno isticawe da na izborima nisu glasali, uglavnom ka`u da su “ne{to na~uli” o uplitawu sa strane. Neki, ne{to informisaniji, iznose teorije prema kojima nije ~udno {to politika “te{e” izbornu voqu akademaca, imaju}i u vidu da u~e{}e u parlamentu podrazumeva izvesne privilegije: kona~nu re~ kada se organizuju studentske ekskurzije, studijska putovawa i razne `urke, {to su sve prilike za dodatnu zaradu... Me|utim, sve su to “off the record” informacije, poluinformacije i naga|awa. me, upu}eni tvrde da je na nekim fakultetima pre i tokom izbora bilo pritisaka na predstavnike autenti~nih studentskih organizacija da se privole nekoj od lista iza kojih stoje strana~ke omladine i “dobronamernih” saveta da se povuku ukoliko ne}e pod partijski barjak. Navodno, i{lo je dotle da je nezavisnim kandidatima bilo pre}eno da nikada ne}e polo`iti odre|eni ispit, diplomirati ili dobiti posao jer “wihovi sve dr`e”. Me|utim, niko nije spreman da javno, ime-

nom i prezimenom, saop{ti ko preti, kojim strankama i ko su ti “wihovi” koji mogu, ukoliko se glasa “pogre{no”, oboriti na ispitu ili unedogled dr`ati u statusu “ve~itog” studenta ili obija~a pragova na birou za nezaposlene. Mnogo studenata koji su nameravali da se kandiduju, odustalo je.

– Sramota je to {to su radili i kako oholo su nastupali.

Ne verujem da iko mo`e izdejstvovati da ne polo`im uslovni ispit zbog “nepodobnosti”, ali ne mogu da shvatim otkuda

nekome petqa da uop{te pote`e takve pretwe – rezigniran je jedan od wih, koji ka`e da je zauvek digao ruke od “politike”.

Studenti koji su u~estvovali u tehni~kom sprovo|ewu izbora tako|e potvr|uju navode o bahatosti kolega koji dr`e da ovakvo pona{awe predstavqa pre~icu za uspon kroz partijsku hijerarhiju, ali s javnim istupom ~ekaju dok se ne oglase zvani~ne studentske organizacije koje bi podr`ale wihovu pri~u.

Predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Novom Sadu Goran Radi} ka`e da zaista postoje pojedinci koji anga`man u Parlamentu ne shvataju kao na~in da kroz institucije brinu o interesima i pravima studenata, ve} prvenstveno kao jo{ jednu priliku za “preduzetni{tvo” i za stran~arewe.

– Niko ne spre~ava politi~ki anga`man studenata, niti na to ima pravo – ka`e Radi}. – Me|utim, politika mora ostati van fakulteta i studentskog `ivota, ina~e }e se ti maniri, koji su u na{em politi~kom `ivotu takvi kakvi su, preliti u akademsku zajednicu, a studentske institucije }e izgubiti svaki ugled – zakqu~uje on, i najavquje da }e, kada se zavr{i konstituisawe novog saziva Parlamenta, o ovoj pojavi jo{ biti re~i.

Radi}, me|utim, nagla{ava da je ube|en u to da se u vrhovima stranaka, u ~ije ime navodno nastupaju “lider~i}i”, zapravo i ne zna {ta oni rade. On smatra da }e, kada se to sazna, ovakvo pona{awe koje pokazuje kako su nezreli za javno delovawe i odgovornost i obavezu koje ono nosi, biti sankcionisano.

Ivan Sabado{

Izla`u studenti fotografije Izlo`ba radova studenata druge godine fotografije na novosadskoj Visokoj tehni~koj {koli strukovnih studija otvorena je u petak, u kafe-galeriji „YO-YO“, Bra}e Ribnikara 21. Odabir radova napravili su profesori s Odseka primewene fotografije: mentorka i {efica Odseka mr Sibila Petewi-Arbutina, Zlatko Silver Teleki, mr Jelena Kova~evi}-Vorgu~in i Jovan Popovi}. Ovo je samo jedna u nizu izlo`bi na kojima }e studenti VT[-a predstaviti svoje radove, razli~itost u vizuelnom mi{qewu, izra`avawu stava i odnosa prema savremenom `ivotu i percepciji stvarnosti.

I. D.

Foto: S. [u{wevi}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

22

FILMSKA PLANETA

ponedeqak21.jun2010.

U NOVEMBRU U ^A^KU „ANIMANIMA” 2010.

Me|unarodni festival animacije Me|unarodni festival animacije „Animanima 2010” odr`a}e se od 17. do 20. novembra u

Domu kulture u ^a~ku, saop{tio je Dom kulture. Festival je otvoren za u~e{}e animatora iz celog sveta, a takmi~ewe }e se odvijati u dve

kategorije - autorski filmovi u du`ini do 30 minuta i animirani muzi~ki spotovi i reklame.

O izboru filmova koji }e u~estvovati u takmi~arskom programu Animanime 2010. i ~iji je rok za prijavu do 20. avgusta, odlu~iva}e tro~lana Selekciona komisija koju sa~iwavaju rediteq iz Beograda Milo{ Tomi}, strip autor iz Leskovca Marko Stojanovi} i novinar iz Beograda Ivan Aran|elovi}.

Najboqi film dobi}e nagradu, Gran pri tradicionalni Zlatni {tift za najboqi film festivala, a pored te bi}e dodeqena i nagrada Special, za najboqi animirani muzi~ki ili reklamni spot, kao i nagrade za najboqu re`iju, animaciju i nagrada publik. @iri }e dodeliti i specijalna priznawa za najboqi scenario, dizajn zvuka i umetni~ko dostignu}e. „Animanima 2010” odr`a}e se pod pokroviteqstvom grada ^a~ka i Ministarstva kulture Republike Srbije.

(Beta)

DNEVNIK NAGRADA AMERI^OG FILMSKOG INSTITUTA

Nikolsu priznawe za `ivotno delo Ameri~ki re`iser Majk Nikols dobio je nagradu za `ivotno delo Ameri~kog filmskog instituta (AFI). Nikolsu je nagradu uru~ila Xulija Roberts koja je igrala u wegovim filmovima “Bliskost” i “Rat ^arlija Vilsona”. Ameri~ki re`iser jedan je od dvanaestoro qudi koji su u karijeri dobili nagrade Emi, Gremi, Oskar i Toni.

Oskara za re`iju dobio je za “Diplomca” 1968.

Godine 1961. dobio je nagradu Gremi, a od 1964. do

2005. dobio je osam nagrada Toni. Dobitnik je i ~etiri Emi nagrade. Dodeli nagrade prisustvovali su brojni glumci sa kojima je Nikols sara|ivao, ukqu~uju}i Dastina Hofmana, Meril Strip, Toma Henksa, Vorena Bitija, Harisona Forda, [irli Maklejn i Natali Portman.

Me|u poznatijim filmovima 78-godi{weg Nikolsa su “Diplomac” (1967), “Ko se boji Virxinije Vulf?” (1966), “Kvaka 22” (1970) i “Zaposlena devojka” (1988).

SLEDE]E GODINE U AMERI^KOJ PRODUKCIJI

Rimejk Gaji}evog „Tehnotajza” Srpski animirani film “Tehnotajz: Edit i ja”, koji je prema sopstvenom nau~nofantasti~nom stripu osmislio Aleksa Gaji}, dobi}e slede}e godine ameri~ki rimejk, saop{tila je distributerska ku}a “Sinears”. Iza rimejka }e stati ameri~ka producentska ku}a “Lexenderi pik~erz” (Legendary Pictures) i Leta Kalogridis, izvr{na producentkiwa filma “Avatar” koja je, tako|e, napisala

ni video materijal koji bi upu}ivao na mogu}i izgled ameri~ke verzije “Tehnotajza”. Pits je napravio trejler kombinuju}i inserte iz raznih filmova u kojima se pojavquje glumica Mila Jovovi}, sa insertima iz filmova “Mawinski izve{taj” Stivena Spilberga, “Avatar” Xejmsa Kamerona i “Potomci” Alfonsa Kuarona. Od februara, kada je postavqen na sajt “YouTube”, Pitsov la-

saradnika. “Tehnotajz” je premijeru imao 2009. godine na festivalu “Sinema siti” u Novom Sadu, gde je dobio nagradu publike, ukqu~uju}i specijalno priznawe za doprinos srpskoj kinematografiji.

Uprkos odli~nim kritikama i nagradama, “Tehnotajz: Edit i ja” je u srpskim bioskopima imao tek 17.286 gledalaca. Film se od 23. aprila mo`e kupiti na DVD-u, u izdawu “Sinearsa”.

ME\U DESET NAJVA@NIJIH FILMOVA O DRUGOM SVETSKOM RATU

Bitka na Neretvi

Film “Bitka na Neretvi” uvr{ten je me|u deset najva`nijih filmova o Drugom svetskom ratu na me|unarodnom filmskom festivalu koji se odr`ava od 17. do 26. juna u Moskvi.”Bitka na Neretvi” rediteqa Veqka Bulaji}a se na{la u konkuren-

ciji sa jo{ 120 filmova na tu temu. Odabrano je deset najva`nijih, a Bulaji}ev film na{ao se uz ostvarewa poput “Most na reci Kvaj” Dejvida Lina, “Najdu`i dan” Kena Anakina i “Carstvo sunca” Stivena Spilberga, prenosi Index.hr.

“Bitku na Neretvi“ je pogledalo oko pet miliona qudi u biv{oj Jugoslaviji, a samo u prvom krugu prikazivawa u svetu ovaj film je videlo 350 miliona gledalaca. Moskovska publika }e imati prilike da ga pogleda u sklopu Festivala 24. juna.

Tikver tra`i poznate Iz animiranog filma „Tehnotajz – Edit i ja”

scenario za film “Zatvoreno ostrvo” Martine Skorsezea, navodi se u saop{tewu “Sinearsa”, distributera Gaji}evog “Tehnotajza”.

Pored Kalogridisove, kao jedan od producenata je potvr|en Re Sancini, sa kojim je Xejms Kameron sara|ivao na “Titaniku”, a sufinansijer filma bi}e holivudski studio “Vorner bros”.

Do ideje o rimejku se do{lo nakon {to su izvr{ni producenti budu}eg rimejka naru~ili od internetskog video monta`era Xerona Pitsa da napravi dvominut-

`ni trejler je imao vi{e od dva miliona poseta.

Trejler se mo`e pogledati na adresama www.technotise-remake.com i http://www.youtube.com/user/jaronpitts. Prema navodima “Sinearsa”, ameri~ki rimejk “Tehnotajza” bi u svetskim bioskopima trebalo da se pojavi 2011. godine.

Originalni Gaji}ev film prvo je dugometra`no animirano izdawe koje je ikada napravqeno na srpskom jeziku. Ra|en je nekoliko godina u Beogradu, uz u~e{}e dvadesetak mladih qudi, Gaji}evih

“Tehnotajz: Edit i ja” nastao je prema istoimenom Gaji}evom stripu, koji je prvobitno objavqen na francuskom tr`i{tu, gde je postao veliki hit, a onda je dobio srpsko izdawe.

Radwa filma je sme{tena u Beograd 2074. godine, i govori o studentkiwi Edit koja sebi ugra|uje ~ip sumwivog porekla kako bi uve}ala intelektualne sposobnosti. ^ip se, me|utim, otr`e kontroli, postaje svestan samog sebe i razvije se kao Editina paralelna li~nost - Edi.

Svi smo mnogo plakali

Glavni glumci popularnog serijala

istovremeno uzbu|en {to je snimawe posledweg filma okon~ano.

Idu}i film u kojem }e Radklif igrati je “The Journey Is The

bra}a Va~ovski producenti su adaptacije romana Britanca Dejvida Mi~ela, prenosi “Wu mjuzikal ekspres”. Roman ~ini {est postmodernih pri~a, razli~itih `anrova i tema, ukqu-

~uju}i postapokalipti~nu nau~nu fantastiku i pri~u o 19. veku.

Tom Tikver najpoznatiji je kao re`iser filmova “Tr~i Lola tr~i” i “Parfem”.

Yejson Born, ~etvrti put Studio “Juniversal pik~ers” priprema ~etvrti film o fiktivnom junaku, biv{em agentu Cije Xejsonu Bornu, objavio je dnevnik “Varajeti”.

Film, ~iji je radni naslov “Bornovo zave{tawe”, ne}e biti snimqen prema istoimenoj kwizi Erika Lustbadera ve} po scenariju Tonija Gilroja. Gilroj je napisao scenario za sva tri pret-

hodna filma o Xejsonu Bornu, kojeg je igrao Met Dejmon. Glumac se najverovatnije ne}e vratiti toj ulozi u ~etvrtom filmu. “Otac” Xejsona Borna je ameri~ki autor kriminalisti~kih romana Robert Ladlam, koji je o wemu napisao tri kwige. Film bi trebalo da stigne u bioskope 2012. godine.

U PORODI^NOJ KOMEDIJI

DANIJEL RADKLIF POTRESEN ZAVR[ETKOM SNIMAWA „HARIJA POTERA”

Glumac Danijel Radklif, koji se proslavio ulogom Harija Potera, kona~no je odlo`io svoj ~arobni {tapi} po{to je pro{log vikenda zavr{eno snimawe posledweg filma serijala o de~aku-~arobwaku. “Svi su bili izuzetno potreseni. Bilo je veoma, veoma tu`no”, ispri~ao je 23-godi{wi glumac po zavr{etku snimawa osmog filma “Hari Poter i relikvije smrti” koji }e u bioskope sti}i u dva dela. “Svi smo mnogo plakali”, dodao je on a prenosi magazin “Pipl”.

Radklif je rekao da ga je uloga de~aka-~arobwaka, kojeg je prvi put glumio 2001. u filmu “Hari Poter i kamen mudrosti”, su{tinski promenila.

“Sve {to ima veze sa tim filmovima usko je povezano sa mojim `ivotom”, naveo je on i dodao da je

Nema~ki re`iser Tom Tikver ponudio je Tomu Henksu, Hale Beri, Xejmsu Makavoju i Ijanu Makelenu uloge u svom novom filmu “Cloud Atlas”.

Tvorci trilogije “Matriks”

Destination” u re`iji Bronven Hjuz. Film }e biti pri~a o `ivotu engleskog fotoreportera Dena Eldona.

Majkl [in i Toni Kolet Majkl [in i Toni Kolet prikqu~ili su se gluma~koj ekipi porodi~ne komedije “Jesus Henry Christ”, objavio je dnevnik “Varajeti”. Denis Li }e re`irati film prema sopstvenom scenariju, a me|u producentima filma je holivudska zvezda Xulija Roberts .

“Jesus Henry Christ” prati nadarenog de~aka kojeg odgaja samohrana feministkiwa levi~arka. Wegov `ivot se preokre}e kada saznaje da ima polusestru i otkriva ko mu je otac.

Majkl [in, vi|en u filmovima “Frost/Nikson” i “Kraqica”, igra}e nezadovoqnog profesora koji saznaje da ima sina, dok je Toni Kolet (“Sve o de~aku”, “Little Miss Sunshine”) pripala uloga majke de~aka.

Snimawe je po~eti pro{le nedeqe u Torontu.

Kidman i Kejy zajedno u akciji Nikol Kidman i Nikolas Kejx bi}e junaci akcione avanture “Trespass” koju }e re`irati Xoel [umaher, objavio je list “Varajeti”. Film }e biti pri~a o mu`u i `eni koje za taoce uzimaju ~etvorica qudi koji tragaju za lakom zaradom. Radwa se komplikuje neo~ekivanim otkri}em prevare.Scenario su napisali Karl Gajdusek i Eli Ri~burg, a snimawe }e po~eti u avgustu u Luizijani.

Qubiteqi filma vide}e Kejxa slede}eg meseca u Diznijevom filmu “The Sorcerer’s Apprentice”, dok je naredni film Nikol Kidman romanti~na komedija “Just Go With It”, koja u bioskope sti`e u februaru slede}e godine.

KULTURA

DNEVNIK

ponedeqak21.jun2010.

NA 45. MOKRAW^EVIM DANIMA OD 10. DO 16. SEPTEMBRA

U BE^U, U 87. GODINI

Natpevavawe horova, yez i mujzikl „Kosa”

Preminuo Bogdan Bogdanovi}

Tradicionalni, 45. festival “Mokraw~evi dani” bi}e odr`an od 10. do 16. septembra u Negotinu, u rodnom gradu velikog srpskog kompozitora Stevana Stojanovi}a Mokrawca, a program je osmi{qen sa ciqem otvarawa manifestacije za razli~ite muzi~ke `anrove i ka me|unarodnoj saradwi, re~eno je u Ministarstvu kulture.

Veliku finansijsku podr{ku festivalu pru`i}e Ministarstvo kulture i tim povodom su ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi} i vr{ilac du`nosti direktora Doma kulture “Stevan Mokrawac” Milomirka Jovovi} potpisali Protokol o sufinansirawu “Mokraw~evih dana” za period od 2010. do 2012. godine. Bradi} je naglasio da su “Mokraw~evi dani” festival od nacionalnog zna~aja sa me|unarodnim povezivawem i posebno zna~ajan za decentralizaciju kulture Srbije, i zbog toga je, prema wegovim re~ima, ova protokol bitan, jer daje stabilnost u finansirawu ove va`ne manifestacije. On nije mogao da precizira koliko }e sredstava Ministarstvo ove godine izdvojiti za festival, jer pored dva miliona dinara koliko je po ugovoru predvi|eno za ovu manifestaciju, postoje dodatni projekti u okviru festivala, za koje }e tako|e biti izdvojena odre|ena

sredstva iz buxeta, tako da }e se ta~na cifra znati po dostavqawu kona~nog i preciznog izve{taja Ministarstvu kulture.

Selektorka programa festivala Branka Radovi} je objasnila da organizatori “Mokraw~evih dana” godinama poku{avaju

Stevan Stojanovi} Mokrawac

da od Negotina u~ine “mesto hodo~a{}a svih kulturnih poslenika i publike, kako bi on postao srpski Salcburg” i u tom pravcu, istakla je ona, potrebno je da se u~ini pomak ka drugim muzi~kim `anrovima. Zbog toga na ovogodi{woj manifestaciji, pored tradicionalnog “Natpevavawa horova”, u kome }e u~e-

{}e uzeti pet horova iz Slovenije, Makedonije, Hrvatske, Crne Gore i Srbije, jedan dan je odre|en za koncert “Dame pevaju xez”, a predvi|eno je i gostovawe Ateqea 212 sa mjuziklom “Kosa” u re`iji Kokana Mladenovi}a. Na festuvalu, koji ve} 45 godina ~uva ime i delo jednog od najve}ih srpskih kompozitora, nastupi}e i Hor RTS predvo|en maestrom Bojanom Su|i}em, hor “Kolegium musikum” pod dirigentskom upravom Darinke Mati} Marovi}, a celove~erwim koncertom predstavi}e se pro{logodi{wi pobednik “Natpevavawa”, slovena~ki hor “Ipevska”. “Ipevska” }e izme|u ostalog izvesti i naruxbinu festivala, kompoziciju “Svetli grobovi”, koju je po stihovima Jovana Jovanovi}a Zmaja napisao akademik Dejan Despi}.

“Mokraw~eve dane”, kako je najavqeno na konferenciji za novinare, otvori}e ministar Bradi}, a besedu }e tom prilikom odr`ati na{ proslavqeni virtuoz na fruli Bora Dugi}.

Gost Negotina bi}e i jedan od najzna~ajnijih svetskih horova, hor Dr`avne akademske kapele iz Sankt Peterburga “Glinka”, koji }e nastupiti 14. oktobra i tada zvani~no zatvoriti festival, ~iji se program zavr{eva mesec dana ranije.

(Tanjug)

KWIGE PESAMA SLATI DO 23. JULA

Konkurs za „Mati}ev {al” Narodna biblioteka i Savet 29. kulturne manifestacije “Mati}evi dani” iz ]uprije, raspisali su konkurs za kwi`evnu nagradu “Mati}ev {al” za prvu zbirku pesama pesnika do 27 godina starosti. Kwigu pesama, objavqenu u periodu avgust 2009. - jul 2010. godine, u pet primeraka, treba poslati na adresu Narodne biblioteke “Du{an Mati}”u ]upriji, isti~e se u saop{tewu .

Konkurs je otvoren do 23.jula. agrada se sastoji od ru~no pletenog {ala, unikatne poveqe i nov~anog iznosa, a bi}e, po tradiciji, uru~ena laureatu, koga }e izabrati poseban `iri, na zavr{nom delu “Mati}evih dana”.

“Mati}evi dani” posve}eni su velikanu srpske kwi`evnosti, nadrealisti, esejisti, doplomati, akademiku Du{anu Mati}u (1898.-1980), ro|enom u ]upriji.

(Tanjug)

POZORI[NA PERIODIKA: ^ASOPIS „SCENA”

Ples s duhovitim komentarima ^emu nova kritika? Ovo pitawe postavila je redakcija ~asopisa za pozori{nu umetnost “Scena” i odgovore na wega objavila u novom broju 1-2 za ovu godinu, nedavno predstavqenom na Sterijinom pozorju. Na ovo pitawe, pi{u}i u prvom redu o obnovqenoj verziji mjuzikla “Kosa” u Ateqeu 212, odgovaraju “novi i najmla|i” kriti~ari koji tek po~iwu (i nastavqaju) da se bave time: Tamara Bara~kov, Duwa Petrovi}, Ana Isakovi}, Luka Kurja~ki i Slobodan Obradovi}.

Portret performera Sa{e Asenti}a na stranicama ovog broja”Scena” nudi ~itaocima

Doma}e drame na engleskom Nedavno je objavqeno i izdawe ~asopisa “Scena” na engleskom jeziku, koje sadr`i pet na{ih drama. Na engleskom jeziku, u ovom izdawu ~asopisa, objavqene su slede}e drame: “Radni~ka hronika” Petra Mihajlovi}a, “^i{}ewe idiota” Milana Markovi}a, “Leptir i vo}e” Biserke Savi}, “Duga no} pod orahom” Stamena Milovanovi}a i “Odumirawe” Du{ana Spasojevi}a. kroz prikaz wegovog istra`iva~ko-umetni~kog rada koji ispisuje Bojana Bauer. Objavqen je i intervju Bojane Bauer, Sa{e Asenti}a i Ane Vujanovi}, napisan za ~asopis o umetnosti “TEAM”.

“Scena” nudi i izvod kritika o performansu Sa{e Asenti}a

“Moja privatna biopolitika”, me|u wima i onu Andra`a Golca iz Qubqane koji podse}a da “Sa{a Asenti} pred nas postavqa ples s komentarom. Kod wega telo govori, a kada govori, govori o sebi. Umesto tela pred diskursom, /prisutnosti pred jezikom) ovde nam nudi telo u diskursu. Mogli bismo re}i da je re~ o performansu - predavawu, ali to ne bi bilo dovoqno ta~no. Su{tina je, dakle, u plesu i to onom koji je, uz duhovite komentare Asenti}a, prisutan u svojoj odsutnosti”. O profesiji performera “Scena” u ovom broju objavquje tekst Bla`a Lukana.

Drama “Radni~ka hronika” Petra Mihajlovi}a, nagra|ena na konkursu Sterijinog pozorja za najboqi doma}i dramski tekst u 2009, u celosti je objavqena u ovom broju “Scene”, uz razgovor sa laureatom. Tako|e je u celosti objavqena i drama “5de~aka.si” Simone Semeni~.

U rubrici “[ekspirologike” Sne`ana Udicki bavi se dekonstrukcijom binarnih opozicija i tuma~ewa homoerotskih prijateqstava u [ekspirovim komedijama “Kako vam drago” i “Mleta~ki trgovac”. Deboru Kartmel zanimaju [ekspir, film i nasiqe: nasiqe nad [ekspirom, kako glasi naslov odlomka iz wene kwige “Tuma~ewe [ekspira na platnu”.

Kako ona podse}a, broj stanovni-

U Be~u je u 87. godini preminuo Bogdan Bogdanovi}, biv{i gradona~elnik Beograda. Kako su javili austrijski mediji, Bogdanovi} je umro u petak u bolnici, od posledica sr~anog udara.

Istaknuti intelektualac, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Bogdanovi} je autor velikog broja spomenika posve}enih `rtvama Drugog svetskog rata, me|u kojima su spomenici u Mostaru, Prilepu, Beloj Crkvi i Jasenovcu.

Bogdanovi} je ro|en u Beogradu, gde je diplomirao arhitekturu na Tehni~kom fakultetu. U Narodnooslobodila~koj vojsci Jugoslavije 1944. je rawen, demobilisan je u ~inu poru~nika i odlikovan Ordenom za hrabrost. U periodu od 1964. do 1968. bio je predsednik Saveza arhitekata Jugoslavije. Od 1970. bio je dekan Arhitektonskog fakulteta, a dve godine kasnije, zbog poku{aja sprovo|ewa modernizacije arhitektonske nastave, bio je primoran da odustane od reformi i podnese ostavku na tu funkciju. Bio je ~lan SANU, ali je ostavku na

~lanstvo dao 1981. [est godina kasnije postao je jedan od osniva~a i ~lanova Me|unarodne akademije arhitekture.

Od 1982. do 1986. godine Bogdanovi} je bio gradona~elnik Beograda. Po~etkom devedeseth godina zbog antimilo{evi}evskog anga`mana isteran je iz svog ateqea i alternativne {kole u Malom Popovi}u.

Beograd je napustio 1993. i od tada je `iveo u Be~u. Bio je ~lan Bavarske akademije lepih umetnosti.

Wegovo prvo ostvareno delo je “Spomenik jevrejskim `rtva-

23

ma fa{izma”, a prva objavqena kwiga “Mali urbanizam”. Zbirka wegovih intervjua od 1983. do 1993. objavqena je u kwizi “Glib i krv”.

Dva puta je nagra|ivan Oktobarskom nagradom grada Beograda, prvi put za Spomen-grobqe `rtavama fa{izma u Sremskoj Mitrovici 1961, a drugi put 1966. za Spomenik u Jasenovcu. Dobitnik je i Herderove nagrade.

Zlatni orden grada Be~a za posebne zasluge dodeqen mu je 12. marta 2003. godine.

(Beta)

POVODOM SMRTI NOBELOVCA PISCA @OZEA SARAMAGA

@alost Portugala, kritike Vatikana U Portugalu je progla{ena dvodnevna nacionalna `alost povodom smrti pisca @ozea Saramaga koji je umro u petak, u 88. godini na {panskom ostrvu Lansarote. Posmrtni ostaci jedinog kwi`evnika sa luzofonskog govornog podru~ja koji je dobio Nobelovu nagradu preba~eni su u subotu u Portugal vojnim avionom. Kov~eg je bio prekriven nacionalnom zastavom kao simbol pomirewa domovine i buntovnog pisca.

Godine 1993, pet godina pre nego {to }e dobiti Nobelovu nagradu, Saramago je napustio otaxbinu i preselio se na Kanarska ostrva posle skandala koji je izazvao wegov roman “Jevan|eqe po Isusu Hristu” u kojem je pisao da je Hrist izgubio nevinost sa Marijom Magdalenom. Vlada u Lisabonu ga je tada, zbog napada na “portugalsku versku ba{tinu”, izbrisala sa liste kandidata za Evropsku literarnu nagradu, a razqu}eni pisac je odselio u [paniju.

I dok je u Portugalu progla{ena `alost glasilo Vatikana Oservatore romano o{tro je ju-

~e napalo portugalskog pisca opisuju}i ga kao “antireligijskog ideologa” i “populisti~kog ekstremistu”. U tekstu na-

@oze Saramago

slovqenom “(Navodna) svemo} naratora”, glasilo Rimokatoli~ke crkve ima samo re~i kritike za dobitnika Nobelove nagrade koji je bio marksista i ateista. Saramaga list opisuje

kao “antireligijskog ideologa, ~oveka i intelektualca koji ne priznaje nikakvu metafiziku, do kraja duboko uverenog u istorijski materijalizam, ta~nije marksizam”.

“Govorio je da ne mo`e da spava pri pomisli na krsta{ke ratove i Inkviziciju zaboravqaju}i na gulage, ~istke i kulturne i verske genocide”, pi{e u uvodniku Oservatore romano.

List Saramaga napada i kao “populisti~kog ekstremistu” koji je “olako napadao Boga u kojeg nikada nije verovao zbog wegove sveprisutnosti i svemo}i”.

Pisac je izazvao i gnev Vatikana romanom “Jevan|eqe po Isusu Hristu” a kasnije i “Kainom” u kojem je biblisko otelotvorwe zla, ubicu ro|enog brata Aveqa, opisao kao ~oveka ni boqeg i goreg od ostalih, a Boga kao nepravednog i zavidqivog.

Autor romana “Slepilo”, “Sedam Sunaca i Sedam Mese~ina” i “Godina smrti Rikarda Rei{a” dobio je Nobelovu nagradu za kwi`evnost 1998. godine. Sahrawen je ju~e u Lisabonu.

(Beta - AFP)

NAGARADA IMPAC I 100.000 evra

Dobitnik holandski pisac ka pogubqenih u elizabetanskom periodu i tokom vladavine kraqa Xejmsa je zaprepa{}uju}i...kad bi se dana{we stanovni{tvo u sli~noj razmeri osu|ivalo na smrt, svake godine u proseku bi barem 4.599,17 qudi bilo pogubqeno kao zlo~inci, jo{ 98,29 bilo bi zdrobqeno na smrt, a 2.178,88 skon~alo bi u tamnici. Verovatno je nemogu}e utvrditi kakav je bio [ekspirov stav prema sklonosti ka nasilnim kaznama tog razdobqa.

Nasiqe je u mnogobrojnim pojavnim oblicima nesumwivo bilo sredstvo kontrole stanovni{tva”.

Bele{ke o pozori{noj sezoni 1900 - 2000 u drugom nastavku ispisuje Svetislav Jovanov, a “Scena” podse}a i na vesti iz najnovije sezone, kao i na novu teatarsku literaturu.

U rubrici “In memoriam” ~asopis odaje po~ast scenografu Vladimiru Mareni}u i reditequ Radoslavu Zlatanu Dori}u.

N. Pej~i}

Holandski pisac Gerbrand Baker ovogodi{wi je dobitnik kwi`evne nagrade IMPAC Dablin za prvi roman “The Twin”, objavio je Bi-Bi-Si . @iri je pohvalio “lakonski humor i iznena|uju}u ne`nost” Bakerove kwige ~iji se glavni lik, posle smrti brata blizanca, vra}a na porodi~no imawe.

U konkurenciji za nagradu koju prati ~ek na 100.000 evra, bilo je 156 romana. Prevodilac

Bakerove kwige, Dejvid Kolmer dobi}e 25.000 evra.

Nagrada IMPAC ustanovqena je 1996. i dodequje se romanima objavqenim na engleskom jeziku ili koji su prevedeni na engleski.

Udru`ewe dr`avnih kwi`ara Dablina dodequje nagradu, a finansira je konsultantska firma IMPAC sa Floride ~ije je evropsko sedi{te u Dablinu.

ELEKTRONSKI ^ASOPIS ZA DIGITALNU KULTURU I UMETNOST

„Propeler” kriti~kog mi{qewa Fakultet za medije i komunikacije u Boegradu objavio je prvi broj elektronskog ~asopisa za digitalnu kulturu i umetnost pod nazivom “Propeler”, a u planu je po jedan broj svakog semestra. Inicijativu je po~etkom ove godine pokrenula grupa studenata master programa Digitalna umetnost i novi mediji.

U izdawu su predstavqeni teorijski, istra`iva~ki tekstovi studenata, kao i stru~ni prevodi zna~ajnih autora iz oblasti medija i komunikacija. Ciq ~asopisa je razvijawe kriti~kog mi{qewa, podsticawe saradwe

studenata privatnih i dr`avnih umetni~kih i dru{tveno-humanisti~kih fakulteta u Srbiji i regionu u nastojawu da se afirmi{u mladi umetnici i teorijski predstave nova saznawa iz oblasti komunikacija, medija i digitalne kulture.

U prvom broju ostvarena je saradwa sa nekoliko studenata drugih master programa Fakulteta za medije i komunikacije i sa odeqewa istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. ^asopis se sastoji iz ~etiri rubrike - art, komunikacije,

pokretne slike i mre`a. Vizuelni identitet daju fotografije koje su studenti realizovali tokom {kolske godine u okviru predmeta Digitalni studio. Stru~nu podr{ku, tokom rada na ~asopisu, studenti su imali od profesora koji vode ovaj program - Jovana ^eki}a, Boruta Vilda, Slobodana Miju{kovi}a, Aleksandra Keli}a, Milo{a Tomi}a i Maje Stankovi}.

“Propeler” se mo`e videti na veb adresi: www.fmk.singidunum.ac.rs/pdf/propeler1.pdf.

(Tanjug)

24

SVET

ponedeqak21.jun2010.

DNEVNIK

VANREDNI PREDSEDNI^KI IZBORI U POQSKOJ

Ko je naslednik Leha Ka~iwskog?

VAR[AVA: U Poqskoj su ju~e odr`ani vanredni predsedni~ki izbori, na kojima je vi{e od 30,5 miliona gra|ana sa pravom glasa, biralo budu}eg {efa dr`ave. Izbori su zakazani nakon tragi~ne pogibije Leha Ka~iwskog u avionskoj nesre}i kod ruskog grada Smoqenska, 10. aprila.

U borbi za predsedni~ko mesto u~estvuje 10 kandidata, a prema anketama uo~i izbora, najvi{e {ansi imaju vr{ilac du`nosti predsednika i predsednik Sejma (parlamenta) Browislav Komorovski iz liberalne partije Gra|anska platforma, kao i lider konzervativne partije Pravo i pravda i brat poginulog predsednika Jaroslav Ka~iwski.

Po istra`ivawu centra Milvord braun, za Komorov-

skog je spremno da glasa u prvom krugu 44 odsto anketiranih, a za Ka~iwskog 29 odsto ispitanika, prenela je agencija RIA Novosti.

Na tre}em mestu je najmla|i kandidat, 36-godi{wi lider Saveza demokratskih levih snaga G`ego` Naperalski, za kojeg bi prema tom istra`ivawu, glasalo 13 odsto bira~a.

Ostali kandidati mogli bi da dobiju mawe od tri odsto glasova.

Ukoliko nijedan kandidat ne osvoji vi{e od 50 odsto glasova, drugi krug izbora za {efa dr`ave bi}e odr`an 4. jula.

Predsedni~ki mandat je pet godina. O~ekuje se da }e Centralna izborna komisija rezultate glasawa utvrditi danas.

(Tanjug)

Jaroslav Ka~iwski

KINA

HRANE SVE MAWE I SVE JE SKUPQA

Neuhrawena milijarda qudi!

Poplave odnele 132 `ivota PEKING: Najmawe 132 osobe su stradale u katastrofalnim poplavama koje su pogodile jug Kine, javqaju ju~e svetske agencije.

Vi{e od milion qudi je evakuisano, a 86 se vodi kao nestalo. Kinesko ministarstvo za vodene resurse je saop{tilo da je olujnim ki{ama koje su po~ele 13. juna pogo|eno 10 miliona qudi, javio je AP. U nevremenu je uru{eno 68.000 ku}a i ugro`eno oko pola miliona hektara useva, a procewuje se da }e {teta od poplava iznositi vi{e od dve milijarde dolara, prenosi Bi-Bi-Si. Obilne ki{e prouzrokovale su velike poplave i klizi{ta, a kineska meteorolo{ka slu`ba upozorava da se do kraja vikenda o~ekuje jo{ padavina na jugu zemqe. Poplave u Kini, koje se de{avaju svake godine zbog izlivawa velikih reka, ove godine su zahvatile ~ak devet provincija i regiona na jugu zemqe i du` isto~ne obale, a usledile su nakon najve}e su{e koja je zadesila te oblasti u posledwih 100 godina.

RIM, @ENEVA: Hrana }e biti skupqa i zbog sve ve}e potra`we u zemqama u razvoju. Tako }e cene hrane tokom naredne decenije uglavnom rasti, s tim da }e cene nekih `itarica porasti za 15 do 40 odsto. U najnovijem iz-

Rast cena hrane bi}e relativno usporen zahvaquju}i ve}oj poqoprivrednoj proizvodwi, posebno u zemqama u razvoju ve{taju Organizacije za hranu i poqoprivredu UN (FAO) i Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj(OECD), upozorava se da }e sve ve}a potra`wa za biogorivom, koje se pravi od `itarica,

biti jedan od glavnih uzroka dramati~nog poslupqewa hrane.

Ali cene }e tako|e rasti i zbog sve ve}e potra`we zemaqa u razvoju koje imaju sve prosperitetniju populaciju. Me|utim, u izve{tajima se navodi da }e rast cena hrane biti relativno usporen zahvaquju}i ve}oj poqoprivrednoj proizvodwi, posebno u zemqama u razvoju. Tako }e brazilska poqoprivreda rasti najbr`e i po najvi{oj stopi ali }e Kina, Indija, Rusija i Ukrajina tako|e zabele`iti zna~ajan rast.U izve{taju FAO-a navodi se da je trenutno neuhrawena {estina svetske populacije, ta~nije - milijarda qudi!

Ova specijalizovana agencija UN uverena je da }e biti potrebni i pove}awe proizvodwe hrane ali i poboq{avawe regulative koje ohrabruju me|unarodnu trgo-

vinu hranom - upravo da bi se iza{lo u susret potrebama sve brojnije svetske populacije. Ekonomisti kao uzroke za nagli, dramati~an skok cena poqoprivrednih proizvoda pa tako i hrane navode slab dolar, inflatorni pritisak i porast potra`we u zemqama poput Kine, dok kompanije koje trguju robom te vrste uve}avaju svoje profite. Na wujor{koj i drugim robnim berzama smatra se da je ulagawe u sirovine i poqoprivredne poroizvode dobra za{tita od inflacije.

(FoNet)

SUDAN

U sukobu plemena poginulo 48 qudi KARTUM: Najmawe 48 qudi je poginulo u sukobima dva arapska rivalska plemena u Darfuru, oblasti na zapadu Sudana, saop{tio je danas jedan o plemenskih lidera. Me|unarodne mirovne snage su navele da su dobile izve{taje od lokalnog stanovni{tva o ju~era{wim sukobima. Zvani~nici UN su napomenuli da su se sukobi pripadnika plemena Rizigat i Miserija poja~ali od marta posle ubi-

stva dvojice pripadnika plemena Miserija.

Lider plemena Miserija Ezedin Eisa alMandil izjavio je Rojtersu da su snage plemena Rizigat napale u petak u jutarwim satima jedno selo wegovog plemena, posle ~ega je do{lo do sukoba koje je trajalo ceo dan.

Prema wegovim re~ima, ubijen je 21 pripadnik plemena Miserija i 27 Rizigata.

Sukobi rivalskih plemena odigravaju se

uporedo sa sve `e{}im okr{ajima izme|u sudanskih vladinih snaga i pripadnika pobuweni~kog darfurskog Pokreta za pravdu i jednakost, napomenula je britanska agencija.

Prema navodima zvani~nika UN, od 2003. godine u sukobima vladinih snaga i pobuweni~kih pokreta poginulo je oko 300.000 qudi, dok vlada Sudana tvrdi da je taj broj mnogo mawi - 10.000.

(Tanjug)

KIRGIZIJA

Produ`eno vanredno stawe na jugu zemqe O[: Privremena vlada Kirgizije produ`ila je do 25. juna vanredno stawe na jugu zemqe, gde je u me|uetni~kim sukobima ve}inskih Kirgiza i mawinskih Uzbeka stradalo oko 2.000 qudi.

Vanredno stawe produ`eno je u gradovima O{ i Uzgen i u Aravanskoj i Kara-Sujskoj oblasti, javila je ruska agencija Interfaks. Vlasti u O{u, gde su 10. juna izbili sukobi koji su se narednog dana pro{irili na susednu oblast Xalalabad, po~ele su da uklawaju barikade u centru grada, ukazuju}i da je to neophodno kako bi se ponovo uspostavio normalan `ivot. Me|utim, u delovima grada u kojima se nalaze Uzbeci, koji strahuju od novog talasa nasiqa, jo{ uvek su raspore|eni automobili, gume i gomile starog gvo`|a, javio je Rojters. U etni~kim sukobima na jugu Kirgizije raseqeno je 400.000 qudi, koji su sada sme{teni u kampovima uz granicu sa Uzbekistanom.

SAD i Rusija koje imaju vojne baze u Kirgiziji, zabrinute su da bi nemiri u toj zemqi mogli

IRAK

Nove `rtve eksplozija BAGDAD: Najmawe 18 osoba je poginulo, a 42 su povre|ene u eksploziji dva automobila-bombe u centru Bagdada, najnoviji je bilans napada koji se dogodio ju~e u centru ira~ke prestonice, saop{tio je portparol ira~ke vojske general-major Kasim al-Musavi. Policijski i bolni~ki zvani~nici su izjavili da se me|u poginulima nalaze ~etiri policajca i dve `ene. Napad je izveden vozilima u kojima se nalazila velika koli~ina eksploziva, nedaleko od zgrade jedne vladine agencije i filijale dr`avne banke, javio je AP. Automobili, koji su se nalazili samo nekoliko metara jedan od drugog, eksplodirali su gotovo istovremeno. Napad se dogodio posle 11 ~asova po lokalnom vremenu, kada je Trg Nisur bio prepun qudi.

IRAN

Obe{en vo|a sunitskih pobuwenika TEHERAN: Vo|a pobuweni~ke grupe sunitskih mislimana u Iranu Abdolmalek Rigi, koji je uhap{en u februaru i osu|en zbog u~estvovawa u napadima, ju~e je obe{en. „Rigi je obe{en jutros u zoru.

Bio je osu|en za mnoge zlo~ine, kao {to su brojni smrtonosni napadi i ubistvo vi{e desetina nevinih qudi“, izve{tila je iranska dr`avna televizija. Poluzvani~na iranska novinska agencija Fars izvestila je da je Rigi obe{en u teheranskom zatvoru Evin u prisustvu „porodica wegovih `rtava“, preneo je Rojters. On je uhap{en ~etiri meseca nakon {to je wegova grupa „Xundolah“, {to na arapskom zna~i „Alahovi vojnici“, preuzela odgovornost za bomba{ki

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AN\ELINA YOLI Ambasadorka dobre voqe Visokog komesarijata UN za izbeglice, poznata glumica An|elina Xoli, poru~ila je da ve}ina nas uzima zdravo za gotovo ~iwenicu da imamo dom, mesto gde pripadamo.

“Me|utim, oni koji pobegnu od sukoba i progona vi{e nemaju svoj dom, a pro}i }e vi{e godina dok ne budu mogli da mu se vrate. U su{tini, mnogi se mo`da nikada ne}e vratiti“, istakla je Xoli.

HARISON FORD Holivudske zvezde Harison Ford i Kalista Flokhart ven~ali su se pro{le nedeqe posle osam godina zajedni~kog `ivota, a vest o predstoje}oj svadbi nikome nisu najavili. „Ta ‘luda deca’ su to uradila kri{om“, ispri~ao je magazinu Ju-Es glum~ev sin iz prvog braka Ben Ford. „Mislim da je divno {to su vezu kona~no legalizovali“, dodao je Ben Ford. „To je sjajna vest“.

BRET MAJKLS Ameri~ki peva~ Bret Majkls odlo`io je objavqivawe autobiografije kako bi dodao jo{ jedno poglavqe posve}eno seriji nedavnih zdravstvenih problema. U dodatom materijalu bi}e re~i o nesre}i kad je na wega pala zavesa na sceni dodele nagrada „Toni“ 2009, operaciji zatvarawa rupe u srcu, hitnom va|ewu slepog creva, izlivu krvi u mozak i mo`danom udaru.

STRU^WACI ZABRINUTI ZBOG SVE RANIJEG PUBERTETA DEVOJ^ICA

Strah od prerane seksualne aktivnosti LONDON: Sve je vi{e evropskih devoj~ica koje ulaze u pubertet jo{ u osnovno{kolskom uzrastu, ne navr{iv{i ni 10 godina, {to izaziva strahovawa nau~nika zbog wihove mogu}e seksualne aktivnosti u tom uzrastu i pove}anog rizika od onkolo{kih oboqewa kasnije tokom `ivota, objavio je londonski „Dejli mejl“.

Istra`iva~i Univerzitetske bolnice u Kopenhagenu su ispitivawem 1.000 devoj~ica otkrili da razvoj grudi kod wih po~iwe u prose~nom uzrastu od devet godina i 10 meseci, {to je godinu dana ranije nego pre 20 godina.

Tokom 1960-ih prose~an uzrast polnog sazrevawa iznosio je 12,5 godina, a u 19. veku oko 15 godina, objavqeno je na sajtu Lenta.ru.

Kurmanbek Bakijev

da se pro{ire na druge delove centralne Azije. Ameri~ki izaslanik za centralnu Aziju Robert Blejk, koji je ju~e boravio u Kirgiziji, dan po{to je Stejt department nagovestio da je za me|uetni~ko nasiqe u toj zemqi odgovoran svrgnuti predsednik Kurmanbek Bakijev, izjavio je nakon razgovora sa kirgijskim zvani~nicima da je neophodno sprovesti me|unarodnu istragu kako bi se utvrdili uzroci nasiqa.

(Tanjug)

Do ove pojave, koja ima ozbiqne posledice na fizi~ko i emocionalno zdravqe devoj~ica, verovatno dolazi usled pove}ane koli~ine i kalori~nosti hrane. Neki stru~waci to povezuju i sa uno{ewem u organizam dece bisfenola A, hemijskog sastojka u plasti~noj ambala`i koji u izvesnom stepenu deluje kao hormon estrogen.

Prema re~ima rukovodioca istra`ivawa Andersa Jula, takva tendencija mo`e dovesti do porasta oboqevawa devoj~ica od raka dojke i sr~anih bolesti kasnije tokom `ivota, usled pove}ane izlo`enosti estrogenu.

On je dodao da je ranije polno sazrevawe povezano i sa visokim rizikom od nastajawa ozbiqnih psihi~kih problema, kao i seksualnog iskori{}avawa od strane odraslih.

(Tanjug)

napad u kojem je ubijeno vi{e desetina qudi, ukqu~uju}i istaknute pripadnike elitne Revolucionarne garde Irana.

Iran, ~ije ve}insko stanovni{tvo ~ine shiitski muslimani, poku{ava da se izbori sa me|uetni~kim i verskim tenzijama u jugoisto~noj provinciji SistanBaluxistan, gde su vlasti do sada izvele niz smrtnih kazni ve{awem nad sunitskim pobuwenicima. Teheran smatra da je „Xundolah“ povezan sa sunitskim ismalistima teroristi~ke mre`e Al Kaida i optu`uje Pakistan, Veliku Britaniju i SAD da podr`avaju ovu sunitsku grupu kako bi stvorili nestabilnost na istoku Irana, gde `ive brojni pripadnici sunitske mawine u ovoj zemqi.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

ponedeqak21.jun2010.

25

ZATVARAWE IZBEGLI^KOG POGLAVQA NA BALKANU

Zamor donatora i sve mawi priliv pomo}i BEOGRAD: Dve decenije posle oru`anih sukoba na prostorima biv{e Jugoslavije jo{ traje izbegli~ka kriza s malim {ansama da bude okon~ana krajem 2011. kako je predvi|eno posledwom izlaznom strategijom Visokog komesarijata UN za izbeglice.

Prema potvrdama zvani~nika zemaqa koje su najvi{e pogo|ene problemima izbeglih i raseqenih, na to uti~e „zamor donatora“ i sve mawi priliv pomo}i, ali i aktuelna ekonomska kriza kojom su i same pogo|ene. Zbog toga su se ministri Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore na regionalnoj konferenciji 25. marta u Beogradu, izme|u ostalog, obavezali da }e kona~no usaglasiti statisti~ke podatke i do kraja godine uraditi zajedni~ki projekat za ubrzano zatvarawe izbegli~kog poglavqa. Zvani~nih i preciznih podataka jo{ nema, a procene ka`u da je tokom ratova 1991-1995 na prostorima biv{e Jugoslavije, a potom i NATO bombardovawa Srbije i Crne Gore 1999. godine, izbeglo i raseqeno vi{e od ~etiri miliona qudi. To potvr|uje i podatak da je Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) 1991. zapo~eo „najobimniju i najslo`eniju operaciju u svojoj istoriji“ koja je tokom devedesetih godina pro{log veka trebalo da obezbedi pomo} za 3,5 miliona qudi.

Mada je u to vreme bila izlo`ena najo{trijim sankcijama UN, a potom razorena intenzivnim bombardovawem NATO, koje je trajalo 78 dana, Srbija je podnela najve}i teret izbegli~ke krize jer je tokom ~etiri godine ra-

je prognano blizu 300.000 Srba, a iz BiH 297.000, dok je vi{e desetina hiqada stiglo iz drugih biv{ih republika.

Prema najnovijim podacima Ministarstva za qudska prava i izbeglice BiH, iz Srbije se dosad vratilo 110.000 izbeglih, dok je oko 70.000 oti{lo u tre}e zemqe.

Po slu`benim podacima Zagreba, u Hrvatsku se vratilo 120.000 srpskih izbeglica, ali usagla{eni podaci Srpskog komesarijata za izbeglice i UN-

Hrvatska jo{ duguje Hrvatska jo{ nije isplatila zaostale penzije za 40.000 Srba ~iju je isplatu jednostrano obustavila po izbijawu rata i jo{ nije u potpunosti obnovqena ratom o{te}ena imovina srpskih izbeglica. Srbija i daqe insistira na po{tovawu svih imovinskih i ste~enih prava prognanih Srba, a regionalni projekat za zatvarawe izbegli~ke krize u regionu prilika je da Hrvatska re{i ova otvorena pitawa i zatvori Poglavqe 23 o pravosu|u i qudskim pravima na putu u Evropsku uniju. ta primila i zbrinula oko milion izbeglica. U ogromnoj ve}ini, bili su to Srbi iz biv{ih jugoslovenskih republika, ali je me|u wima bilo pripadnika i svih drugih nacionalnosti, s tim {to je za ve}inu wih Srbija bila zemqa tranzita. Prema prvom propisu iz 1996. godine, u biv{u SRJ, odnosno Srbiju iz Hrvatske

UKRATKO Pomen u Derventi DERVENTA: Slu`ewem parastosa, paqewem sve}a i polagawem venaca i cve}a, u Derventi u Republici Srpskoj obele`ena je 18. godi{wica stradawa osam srpskih logora{a, koje su, dok su prisilno kopali rovove na Tomasovom brdu, ubili pripadnici zdru`enih muslimansko-hrvatskih oru`anih snaga.

Zlo~in se dogodio 19. juna 1992, kada su pripadnici muslimansko-hrvatskih oru`anih snaga i pripadnici Vojske Hrvatske, regularne vojske susedne dr`ave Hrvatske, iz logora u Rabi}u izveli 15 srpskih civila na vatrenu liniju, na Tomasovo brdo, gde su ih koristili kao `ivi {tit. Udru`ewe ratnih zarobqenika u Derventi podsetilo je da su za vreme vladavine hrvatsko-muslimanske koalicije, tokom ratne 1992, na podru~ju tog grada bila formirana ~etiri logora, kroz koje je pro{lo vi{e od 300 srpskih civila, od kojih je nekoliko desetina mu~eno i ubijeno.

Osim Ivice Vrdoqaka, koji je bio stra`ar u logoru Poqari, niko od drugih koji su po~inili zlo~ine nad nedu`nim srp-

HCR-a pokazuju da se stvarno nastanilo samo 60.000 povratnika, {to iznosi 18 odsto od ukupnog broja prognanih. Dosad je vi{e od 250.000 izbeglica steklo dr`avqanstvo Srbije, 86.000 qudi jo{ ima izbegli~ki status, a interno je raseqeno 230.000 Srba, Roma i drugih nealbanaca s Kosova i Metohije. Srbija je na prvom

mestu u Evropi i 13. na svetu po ukupnom broju raseqenih i izbeglih, a svrstana je i me|u pet zemaqa sveta sa produ`enom izbegli~kom krizom. Sa najve}im brojem izbeglih i raseqenih suo~ila se BiH iz koje je tokom rata izme|u muslimana, Srba i Hrvata 1992/95. ogwi{ta napustilo oko 2,2 miliona qudi ili vi{e od polovine stanovnistva. Od toga je oko 1,2 miliona osoba izbeglo u vi{e od 100 zemaqa sveta, dok je milion qudi raseqeno unutar BiH, na podru~ja entiteta. Najvi{e izbeglih primila je Nema~ka - 320.000, a nakon Srbije i Hrvatske, Austrija - 86.500.

Zna~ajan broj, prete`no muslimana iz BiH, prihvatile su pojedine skandinavske i druge evropske zemqe, kao i SAD, Kanada, Australija i Novi Zeland. Vi{e od polovine ukupno izbeglih i raseqenih nije se vratilo svojim ku}ama, a mnogi od wih jo{ ~ekaju trajna re{ewa.

Prema zvani~nim podacima vlasti u Zagrebu, Hrvatska se tokom rata suo~ila sa 550.000 interno raseqenih, ra~unaju}i i 70.000 Srba koji su iz drugih krajeva zemqe izbegli u biv{u Republiku Srpsku Krajinu.

Hrvatski podaci govore o prihvatu 403.000 izbeglih iz BiH, od kojih je 200.000 uglavnom Hrvata ostalo u Hrvatskoj. Ovi podaci daleko prema{uju slu`bene podatke Sarajeva

od 170.000 izbeglih u Hrvatsku, od kojih je 75.000 promenilo zemqu, a 56.000 se vratilo ku}i.

Crna Gora je prihvatila 28.000 izbeglica iz biv{ih republika.

Za vreme napada NATO suo~ila se sa 130.000 raseqenih s Kosova, ali se posle povratka Albanaca wihov broj sveo na 30.289. Trenutno u Crnoj Gori ima blizu 11.000 interno raseqenih, a zakonom je tek pro{le godine izbeglicama i raseqenima priznat status stranaca sa stalnim boravkom na osnovu koga sti~u pravo na rad, socijalnu pomo}, penziono i zdravstveno osigurawe.

Biv{a jugoslovenska Republika Makedonija je 1993. godine prihvatila oko 30.000 izbeglica iz BiH koji se posle pet godina sveo na 1.400, ali je za vreme NATO bombardovawa Srbije preplavqena talasom od perko 344.000 izbeglica, uglavnom Albanaca s KiM, koji su se po ulasku me|unarodnih trupa vratili u ju`nu srpsku pokrajinu.

Oru`ani konflikt s albanskim separatistima na severu i zapadu zemqe u martu 2001. izazvao je unutra{we raseqevawe oko 74.000 qudi, najvi{e Makedonaca i Albanaca, ali i Srba i Roma.

Srbija je podnela najve}i teret izbegli~ke krize jer je tokom ~etiri godine rata primila i zbrinula oko milion izbeglica Po podacima UNHCR-a, u Makedoniji sada ima samo 644 interno raseqene osobe, a ve}ina je iz kumanovskih sela u blizini granice s Kosovom. Od toga su 324 Srbi i Makedonci, koji se jo{ nalaze u kolektivnim centrima, dok su ostali sme{teni u porodice. U svim zemqama nastalim posle nasilnog razbijawa Jugoslavije, izbeglicama i prognanim priznata su imovinska i stanarska prava, a BiH je dobar primer jer je ovaj proces zavr{ila 2006. godine.

Izuzetak je Hrvatska, koja je donela diskrimini{u}e zakone, na osnovu kojih je uzurpirala 42.000 stanova izbeglih Srba, ote`avala priznavawe radnog sta`a ste~enog u Krajini, uskratila u~e{}e u privatizaciji i ulazak u posed poqoprivrednih imawa zakonskim vlasnicima.

(Tanjug)

HRVATSKI PREDSEDNIK U SLOVENIJI I AUSTRIJI

Po~ast `rtvama u Teznom i Blajburgu MARIBOR: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} polo`io je venac i zapalio sve}e kod spomenika i grobnice poratnih `rtava iz maja 1945. na grobqu Dobrova u Teznom, kod Maribora, u Sloveniji. On je izrazio nadu da }e se tim ~inom „zakqu~iti jedan krug sporova vezanih uz antifa{isti~ku istoriju Hrvatske, koja je imala i stranu kakva nije trebalo da bude“.

Obra}aju}i se novinarima posle odavawa po~asti, Josipovi} je zahvalio svima koji su do{li i izrazio zadovoqstvo {to su se odavawu po~asti stradalim u Teznom pridru`ili i predstavnici Saveza antifa{isti~kih boraca i antifa{ista Hrvatske (SABAH), „pokazav{i time snagu pobednika koji su spremni da se suo~e i s tamnim stranama svoje pobede.

U delegaciji su bili ministar uprave Davorin Mlakar, saborski poslanik opozicione Socijaldemokratske partije Nenad Stazi}, predstavnici SABAH-a koje je predvodila

predsednica Vesna Konstantinovi} ^ulinovi}, predsednik Srpskog narodnog vije}a Milorad Pupovac i wegov zamenik Sa{a Milo{evi}. Josipovi} se s delom delegacije uputio prema Blajburgu, u Austriji, gde je, na Blajbur{kom poqu, mestu gde su se 15. maja predali Nemci i kvislinzi, polo`io venac na spomenik. Tezno je jedna od najve}ih masovnih grobnica kvislinga u Sloveniji, koje su 1945. poubijale partizanske vlasti.

Pojedini istori~ari tvrde da se u zatrpanom protivtenkovskom rovu dugom vi{e kilometara nalaze kosti najmawe 18.000 qudi, ve}inom usta{a i domobrana koji su na podru~je Dobrova dovo|eni iz logora u Mariboru i streqani krajem maja 1945. Komemoracije u Blajburgu, gde je u o~ajni~kom juri{u 15. maja poginulo dvadesetak usta{a, prilika su za ponavqawe teza da su partizani, zapravo ~etnici, koji su im se prikqu~ili na samom kraju rata, pobili iskqu~ivo Hrvate.

Pupovac: Blajburg nije mesto stradawa MARIBOR: Ve}ina predstavnika Saveza antifa{isti~kih boraca Hrvatske, kao i predstavnici Srpskoga narodnog ve}a s Miloradom Pupovcem na ~elu, nisu posle polagawa venaca na spomenik u Teznom, produ`ili za u Blajburg. Predsednica Saveza antifa{isti~kih boraca i antifa{ista Hrvatske (SABAH) Vesna Konstantinovi}^ulinovi} izjavila je da Josipovi} ide na Blajburg jer do sada

tamo nije bio, ali da predstavnici SABAH-a „tamo nemaju {ta da tra`e jer nema `rtava, a pogotovo nema nevinih `rtava“.

Pupovac je precizirao da Blajburg nije mesto stradawa, nego mesto obnavqawa ideologije i politi~kih vrednosti koje ne mogu prihvatiti i koje moraju ostati iza nas ako `elimo da se okrenemo budu}nosti, prenela je Hrvatska radio-televizija.

HRVATSKA

skim civilima, i od onih koji su naredili formirawe logora, jo{ nije procesuiran.

[opska mewa ime SOFIJA: [opska salata, ali i druga jela, koji u svom sastavu umesto sira sadr`e supstance biqnog porekla mora}e da dobiju nove nazive, pi{e sofijski dnevnik „Standard“.

Restorani }e, isto tako, morati da promene i menije da goste ne bi dovodili u zabludu. Bugarske veterinarske vlasti donele su naredbu prema kojoj su svi prera|iva~i mleka do 18. juna bili u obavezi da promene nazive proizvoda u kojima umesto mleka koriste biqne supstance. To zna~i, da imenima „sir“, „ka~kavaq“, „kiselo i slatko mleko“, „jogurt“ i sli~no mogu da da budu nazvani samo prirodno mle~ni proizvodi.

Deo proizvo|a~a nije uspeo da ispo{tuje rok, jer je raspolagao velikom koli~inom starih etiketa, koje su dopremqene pre odluke veterinara. Zbog toga su zatra`ili tromese~ni prelazni rok, u kome }e iskoristiti stare etikete. Oni su predlo`ili veterinarima i da popi{u sve stare etikete u wihovim magacinima.Sli~an pro-

blem o~ekuje i proizvo|a~e mesa. Oni }e biti u obavezi da, npr. salama ukoliko proizvod sadr`i soju ili neke druge sastojke bude tako deklarisana i na etiketi.

Grci sele biznis SOFIJA: Grci, ~ija zemqa prolazi kroz ozbiqnu recesiju, po~eli su da sele poslove u Bugarsku, gde su samo u prvom tromese~ju ove godine ulo`ili 37,5 miliona evra. Pore|ewa radi, gr~ki biznismeni su u istom razdobqu 2009. godine investirali u Bugarsku 500.000 evra, pi{e bugarska {tampa pozivaju}i se na gr~ke medije. U prvih {est meseci 2009. gr~ke investicije u Bugarskoj zabele`ile su najni`i nivo u posledwih nekoliko godina - jedva 69,9 miliona evra, prema 296,7 miliona evra u istom periodu 2008.

Na po~etku 2010. godine zabele`ena je tendencija pada gr~kog izvoza u Bugarsku. Na ra~un toga, bugarski izvoz prevazilazi negativnu tendenciju, koja je bila karakteristi~na za celu 2009. Prema podacima gr~kog statisti~kog zavoda u prvom tromese~ju ove godine robna razmena izme|u Gr~ke i Bugarske iznosila je 414,1 miliona evra.

Dva napada na u~esnike „Zagreb prajda” ZAGREB: U~esnici „Zagreb prajda“, preksino} su dva puta napadnuti, saop{tili su organizatori te manifestacije. Na Kaptolu, blizu katoli~ke katedrale, desetak mladi}a je presrelo, izvre|alo i lak{e povredilo troje u~esnika povorke -

Policajci spre~ili skinhedse

dvojicu danskih dr`avqana i jednu dr`avqanku Bosne i Hercegovine. Blizu Trga `rtava fa{izma, odakle je prekju~e poslepodne povorka krenula u defile gradom, dvojicu u~esnika preksino} su presrela petorica mladi}a, starih oko 20 godina. Prema opisu `rtava, napada~i su bili o{i{ani i odeveni kao skinhedsi.

Policija je potvrdila da su dvojica napadnutih u~esnika „Zagreb prajda“ zbrinuta na obli`woj traumato{koj klinici. Iako slu`beno nisu saop-

{tene wihove povrede, jednom od wih i{~a{eno je rame, a drugom izbijen zub.Policija }e nakon razgovora s wima proceniti da li }e taj napad biti tretiran kao zlo~in iz mr`we.

Za vreme odr`avawa „Zagreb prajda“ desio se samo jedan incident kad je desetak napada~a u Gajevoj ulici, u koju je povorka skrenula nakon prolaska Jela~i}evim trgom, gde su svoj kontramiting imali i desni~ari, poku{ali fizi~ki napasti u~esnike. Policija je uspela da spre~i ve}i incident i pendrecima, a razdvojila napada~e od u~esnika. Uhap{ena su trojica napada~a od kojih je jedan poku{ao da baci pepeqaru na policiju, a dva su vre|ala policajce. U povorci je u~estvovalo, zavisno o procenama, od 500 do 800 gej i lezbijskih aktivista, ali i aktivista drugih nevladinih organizacija, dok se na Jela~i}evom trgu skupilo od 80 do 100 pripadnika Hrvatske ~iste stranke prava (H^SP).

U obezbe|ewu skupova u~estvovalo je po procenama od 200 do 300 policajaca, od toga velik broj interventnih, kao i ve}i broj redara. Organizatori „Zagreb prajda“ izrazili su nezadovoqstvo {to policija nije zabranila skup H^SP i {to nije reagovala na wihov govor mr`we i vre|awe u~esnika povorke. „Zagreb prajd“ su podr`ali predsednik Ivo Josipovi}, vicepremijer Slobodan Uzelac, ombusman za ravnopravnost polova Gordana Luka~ Koritnik, ombudsman Jurica Mal~i}, vi{e opozicionih politi~arki i poslanica u Saboru, kao i glumac Rade [erbexija. (Tanjug)

26

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak21.jun2010.

DNEVNIK

Jovan Jovanovi} Zmaj sam danas ja D

Bela rada

obar dan, deco i roditeqi, dugo se nismo videli i ja se, eto, nekako pojavim ba{ na svoj 175. ro|endan. Jutros sam se probudio i shvatio da mi je to prvo jutro posle mnogo vremena. Iza{ao sam i video da je moja ku}a u stvari muzej i da se nalazi u ulici koja je nazvana po meni Zmaj Jovina. Primetio sam ~ak i svoj spomenik i to me je jako obradovalo. Oti{ao sam do trafike i spazio da je danas, 24. 11. 2009, 175. ro|endan. Mnogo qudi i{lo je u neku malu uli~icu, pa sam krenuo za wima. Kad smo stigli, video sam da smo u {koli koja nosi moje ime, a u {kolskom dvori{tu odr`avala se predstava. Neko ma-

Nalazi se izvan grada jedan mali cvet, to je mala bela rada do{la je na svet.

Bele male latice na livadi stoje, deca im prilaze ho}e da ih broje.

Jednu su ubrali bilo mi je krivo, mislim da je plakala jer je bi}e `ivo.

Posle we se rodila jo{ jedna nova, i tako redom kao u svetu snova.

Jovana Ne{ticki, I-1 O[ „Branko ]opi}” Mladenovo

Awa Rackovi}, I-5, O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

Pravi prijateq Ko je uvek za tebe tu spreman da ti pomogne u dobru i zlu.

Kad si nesiguran, da te ohrabri uvek na|e put, a da te smiri i da se povu~e kad si qut.

Kome mo`e{ da ka`e{ ba{ sve, a da niko ne sazna tvoje tajne te.

Osmehnu}e se i kad ru`nu majicu kupi{ i pomo}i }e ti u kontakt sa simpatijom da stupi{.

Podr`a}e ~ak i ideju tvoju glupu,

Kwiga koja mi se dopada

V

olim da ~itam pesme za decu. Dobio sam kwigu od ^ika Jove Zmaja. On je napisao mnogo lepih pesama. U toj kwizi ima i du`ih i kra}ih pesama. One se lako u~e. Ta kwiga mi je najlep{a i jako sam je zavoleo.

Zorica Rado{evi}, V-2, O[ „Jovan Popovi}”, Susek

Andrej Martinov, II-5 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

a „najboqi drugovi“ napisa}e na klupu.

Kad si sre}an bi}e jako i on tad, a onom ko te uvredi }e re}i da je gad.

Imati ovakvog nekog pored sebe, veruj mi, prava je divota.

Zato pravog prijateqa ~uvaj do kraja `ivota.

Vuk Karaxi} nam je dao slovo U i mi smo dobili prvu peticu.

Vuk Karaxi} nam je dao slovo A i zato je ovo {kola.

Vuk nam je dao slovo I i zato smo mu svi zahvalni.

Mia ^ovi}, VI-4 O[ „Petefi [andor” Novi Sad

J

edne ve~eri razmi{qao sam {ta bih uradio da imam krila. U tom trenutku pojavila se vila koja mi je rekla: „Znam o ~emu razmi{qa{!

Da}u ti krila, ali mora{ biti ovde u zoru“. Vila me je dotakla ~arobnim {tapi}em. Odjednom sam dobio krila.

Re{io sam da se vratim u pro{lo vreme. Krila su me odvela do Gr~ke, do planine Olimp. Krenuo sam u potragu za bogovima. Usput sam sreo Herakula. Nije mu bilo prijatno da vidi nepoznatog gosta. Kada sam mu rekao odakle dolazim i s kojom namerom, odmah me je odveo do Zevsa.

Napokon sam stigao u hram i upoznao Zevsa. Radovao se {to me vidi. Napravio je gozbu u moju ~ast, pri~ao sam sa Herom, Zevsovom `enom. Tu su bili jo{ i Had-bog podzemqa, Pojsedon-bog mora, a i Dionisbog vina, Atina-bogiwa mudrosti, Afrodita-bogiwa qubavi. Jeli smo gro`|e i pili vino. Stizali su i drugi bogovi i bogiwe. Ba{ u tom trenutku setio sam se re~i vile. Krenuo sam ku}i. Krila su mi bila sve mawa i mawa. Mo} je nestajala.

Sre}om ve} sam bio u svojoj sobi. Vila se sa prozora samo nasmejala.

David Abrli}, III-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Princeza i vile nom, isko~i veverica i upita ih {ta tra`e. Princeza joj je objasnila da tra`e lek za smawivawe. Od veverice su ~ule da se lek nalazi u dolini vila. To je bio prelepi `uti cvet. Vile i princeza su se vratile u dolinu. Princeza je ubrala svet i dala ga zmaju da pomiri{e. Zmaj se vratio u prirodnu veli~inu.

Sve je opet bilo kao pre i svi su `iveli sre}no.

Ana Tabakov, II-2 O[ „Vuk Karayi}” Novi Sad

Zoran Debeqa~ki, III O[ „Vuk Karayi}” Srbobran

Da imam krila

Deca rastu od: maminog poqubca, tatinog zagrqaja, sestrine pa`we, bakinog osmeha, tetkine qubavi, te~ine ne`nosti...

Tako deca rastu!

J

Du{an Milunovi}, V-1 O[ „J. J. Zmaj” Sremska Kamenica

Pesma o vuku

Kako deca rastu

ednom davno, princeza je sedela sama u dvorcu. Jednog dana vile iz doline vila su do{le po wu. Princeza je pristala da ide s wima.

Vile su joj objasnile da je dolina vila u opasnosti, jer se mali zmaj pove}ao.

Zbog toga princeza mora da im pomogne da na|u lek za smawivawe. Princeza i vile su putovale po celom svetu tra`e}i lek. Na tom putu su srele srnu, lisicu, medveda i mnoge druge `ivotiwe, ali na`alost niko nije znao za taj lek. Odjed-

lo dete recitovalo je jednu od mojih pesmica. To me je obradovalo, jer sam ~uo da se dobrovoqno prijavilo. I, sre}no i ponosno de~ak je recitovao: „Ima dete u selu, ime mu je Laza“. Si{ao sam i vi ste hteli da ne{to ka`em, i ispuni}u vam tu `equ. Re}i }u samo da `elim da dugo ostanem s vama i da nastavim da pi{em pesme i ure|ujem ~asopise za vas, da budem sre}an kao {to sam bio sa svojom `enom Ru`om i svojom decom.

Mislim da sam dovoqno rekao, a sada neka se predstava nastavi.

Jelena Savi}, II-a, O[ „Jo`ef Atila”, Novi Sad

Luka Brkovi}, II-V O[ „Vuk Karayi}” Vr{ac

DNEVNIK

OGLASI

ponedeqak21.jun2010.

27

28

OGLASI z ^ITUQE

ponedeqak21.jun2010.

PVC stolarija, roletne, venecijaneri, rolo, fiksni komarnici, trakaste zavese, harmonika vrata, podprozorske daske brzo i povoqno. Telefoni: 021/500-612, 063/8424-716, 063/8426-848.

1821

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup zlata, dukata, srebra, dragog kamewa, platine ru~nih i kaminskih satova i svih vrsta atkviteta.

Telefon 021/661-0916, 064/515-0777.

1928 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine.

Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

2242 LETOVAWE na moru (Utjeha kod Bara) povoqno. Telefoni: 6363-291, 00382-67-848640 od 19-21 h.

2294

Posledwi pozdrav radniku u penziji

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

na{em

DNEVNIK

Pro{le su tu`ne dve godine od kako nije vi{e sa nama na{ dragi i voqeni

Radivoju Obrenovu

Momir Klisura

Danas, 21. juna je {est godina od kada te nema.

Pro{lo je pet godina od kada nas je napustla na{a

Mario Stoli} 1978 - 2004.

Stana Vrawe{

Zaborav ne postoji, qubav, se}awe i tuga ostaju ve~no.

Slu{amo te u mislima, gledamo te u snovima. S qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

Samo vreme prolazi. Ve~ni su qubav i tuga, bol, `eqa i tvoje trajawe kroz na{e se}awe.

Tvoji najmiliji.

Tvoji: mama i tata.

Tvoji najmiliji.

107899

2937

107895

1936 - 2008. od stanara Ul. Branimira ]osi}a 44, Novi Sad.

107903

Posledwi pozdrav iskrenom prijatequ

Posledwi pozdrav

Danas, 21. juna je {est godina od kada te nema. Postoje se}awa koja ne blede, rane koje ne zarastaju, pitawa koja nemaju odgovor.

Posledwi pozdrav dragoj priji

na{em

Gogi

Stani Ka~ar

Stani Ka~ar Mario Stoli} 1978 - 2004.

od porodice Nemet.

107911

IZDAJEM name{tenu garsoweru u Ul. Rumena~koj br.

108, cena 150 + depozit. Telefon: 063/107-1003, 021/6337-631.

2981 IZDAJE se name{tena garsowera kod Sajma. Telefon 021/6365-807.

2719

od porodica: [a{o i Vuji~i}.

107915

Posledwi pozdrav dragoj baki

Sestra Radmila sa porodicom.

od: prije [tefice, Jasmine i Ilije.

2936

107908

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i voqenoj tetki i baki

Miroslavu Bugarskom

Ustanova zajedni~kih poslova Instituta u Sremskoj Kamenici.

Stani Ka~ar

Stani Ka~ar Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

PRODAJEM garsoweru na Novom nasequ, bez posrednika. Telefon 069/5352800.

2955

od Katarine i Zorana sa decom.

Tvoji: Miki, Sena, Miqa i Sara.

107914

5890/P

107907

Dragi moj

Posledwi pozdrav mojoj baki

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga i voqena supruga, majka i baka

LIMAN I, zgrada "Dinamike", luksuzan trosoban, dve lo|e, dva kupatila, dve ostave, ~etvrti sprat, 79,5m2, cena 140.000. Telefon: 063/560197.

2999

KADE plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190.

1880 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

2912 KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321332, 064/4000-817, 065/543-6896.

3012 POSTAVKA podnih i zidnih kerami~kih plo~ica, malterisawe, zidawe kada i sve vrste adaptacija, kvalitetno i povoqno. Telefoni: 021/503-750, 062/367-376, 063/1714888.

1820

Savo

Vidosava Duki} Stani Ka~ar

hvala ti za lepe godine koje smo zajedno proveli.

1948 - 2010.

Sahrana je danas, 21. 6. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Nedostaja}e{.

Tvoja Mirjana.

107900

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 20. 6. 2010. godine preminula na{a mama, baka i prabaka

Go{a.

O`alo{}eni: suprug Desimir, }erka Jasna i unuk Zoran.

107913

107896

Posledwi pozdrav na{oj baki

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena i plemenita

Zagorka An|eli}

Stani Ka~ar

Kata Isakovi}

1929 - 2010.

Sa ponosom te pomiwemo, s qubavqu te se se}amo. Hvala ti za sve.

ro|. Pavlovi} O`alo{}eni: }erke Zorica i Mima sa porodicama.

OG/1

Katarina, Nenad, Gojko i Nikola.

107912

preminula, 19. juna 2010. godine. Sahrana je u utorak, 22. juna 2010. godine, u 12.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Svetlana, sin Miomir i zet Dragan.

107898

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav mojoj tetka

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi pozdrav

ponedeqak21.jun2010.

Posledwi pozdrav dragoj snaji i strini

Posledwi pozdrav po{tovanoj i voqenoj tetki

Stani Ka~ar

Stani Ka~ar

Posledwi pozdrav sestri i tetki

29 voqenoj

Stani Ka~ar S qubavqu i po{tovawem ~uva}u u mom malenom srcu uspomenu na wenu nesebi~nu dobrotu, qubav i plemenitost.

Stani Ka~ar

Stani Ka~ar

Stani Ka~ar

Weno priqubqeno jawe.

od: Mirka, Marine i Nade Carevi}.

Porodica Pavlovi} iz Bukovca.

od devera Pere sa porodicom.

od: Tawe, Marka i Aleksandra.

od: Rose, Steve, Slobodana i Daliborke Li~ina.

107916

107897

107894

107910

107909

107906

Posledwi pozdrav voqenoj i po{tovanoj snaji, strini i babi

Posledwi pozdrav voqenoj i po{tovanoj snaji, strini i babi

Stani Ka~ar

Stani Ka~ar

Posledwi pozdrav voqenoj i po{tovanoj snaji i strini

Stani Ka~ar

od: Dragana, Sowe, Tawe, Milice i Isidore.

od Dragoquba sa porodicom.

od Rajka sa porodicom.

107904

107902

107901

3 Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 19. 6. 2010. godine, preminula na{a voqena supruga, majka, baka i prabaka

Stana Ka~ar ro|. 1932.

Posledwi ispra}aj drage nam pokojnice je danas, 21. 6. 2010. u 14.30 ~asova, iz Veterni~ke crkve.

O`alo{}ena porodica.

107905

30

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.40 00.35 02.15

TV PROGRAM

ponedeqak21.jun2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Znawe imawe Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Izbliza ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Eliza iz Rivombroze TV Dnevnik Tajna hrane: Surutka Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Kolumbo Duel struna Vojvo|anski dnevnik Vesti iz matice Kosmos Koncert Arsena Dedi}a Eliza iz Rivombroze Izbliza

Pri~e iz prirode (Panonija, 22.40) 06.00 07.30 08.00 08.10 09.00 10.20 11.00 12.30 14.00 14.40 15.20 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.30 22.40 00.25

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Jutarwi program U ogledalu Fip komerc - Vitafon Bila jednom jedna nedeqa Moje dete Putopisi Beli luk i papri~ica Svet poqoprivrede Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Hronika op{tine Vrbas Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Barometar Pri~e iz prirode Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.45 09.55 10.26 10.55 11.00 12.00 12.15 12.31 13.20 15.20 15.33 15.50 17.57 18.54 19.30 20.02 20.22 22.23 23.00 23.05 23.32 00.20 00.35 00.40 01.33 02.03 02.30 04.00 05.47

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Zona Zamfirova Vesti Lov i ribolov Eko karavan Vesti Izvo|a~i Dnevnik Sport plus Mesto zlo~ina: Wujork Fudbal - SP: Portugal Severna Koreja, prenos Vesti Gastronomad Fudbal - SP: ^ile - [vajcarska, prenos Beogradska hronika Slagalica, kviz Dnevnik RT dobre nade Fudbal - SP: [panija Honduras, prenos RT dobre nade Vesti Pesma i bingo Mesto zlo~ina: Wujork Dnevnik Evronet Posrednik Fudbal - SP: Portugalija Severna Koreja Vesti Fudbal - SP: [panija Honduras Fudbal - SP: ^ile - [vajcarska Verski kalendar

Nina Martinovi}

Kosmos Ove nedeqe bi}e re~i o tehnikama za sre}u. Gledaoci }e upoznati na~ine na koje mogu da do|u do stawa sre}e, kao i kako fondacija Dejvida Lin~a, uvo|ewem ~asa ti{ine, poma`e u smawewu kriminala u {kolama u Americi.

Autorka i voditeqka: Nina Martinovi} (RTV 1, 22.40)

06.30 Kuhiwica (ma|) 07.00 Neverovatne pri~e 07.25 Su|ewe Jovanki Orleanki, film 08.30 Brazda (ma|) 09.00 Ma|arska narodna muzika 09.30 Verska emisija (ma|) 10.30 Crtani film (ma|) 10.40 Bez ~arapa, film za decu 12.00 Zajedno 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Kuhiwica (ma|) 13.05 Tajna hrane: Jogurt 13.15 ^ari ribolova 13.45 Dotiki, film (slov) 15.15 Dobro ve~e Vojvodino (ma|) 16.15 Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) 16.45 TV Magazin (rum) 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Crtani film (ma|) 19.35 Igra 20.00 Na{i dani (ma|) 21.00 Omladinska emisija (ma|) 21.30 Porodica Serano 22.45 Devoj~ica prqavih ruku 23.40 Igra 00.00 TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Guliver 7 NS dana Moja porodica Objektiv Tajanstvene price Lenija Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici NS klinci Vitra` Sofa Neon siti Objektiv (slov) Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Moja porodica Radionica Moja Amerika Velika ruska kolekcija Neon siti Objektiv Buntovnici Tajanstvene pri~e

07.00 09.00 10.00 11.00

TVS Vimbldon Ful Tilt poker Moto GP Velika Britanija – Trka Moto 2 Vimbldon Grend Slem Vimbldon Pregled Moto GP Velika Britanija Pravi NBA Ful Tilt poker Vimbldon Grend Slem Vimbldon

13.30 14.00 22.15 22.30 23.00 00.00 01.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 02.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis Napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

FUDBAL: SP

[panija–Honduras (RTS 1, 20.22)

06.55 07.40 08.35 09.30 10.35 11.20 11.35 13.20 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 00.25 00.30 02.30 03.00 04.00 05.00

Ninya ratnici Ukradena sre}a Srce na dlanu ^ari Seks i grad Arena Film: ]elija Film: Ples an|ela Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Film: Ali Baba Foks vesti Film: Mese~eve planine Soba 401 Ukradena sre}a Srce na dlanu Film: Mese~eve planine

DNEVNIK

06.02 Muzika za zaqubqene Serenada 06.41 U zdravom telu 06.55 Agroinfo 07.10 Kuvati srcem: Dr Jelica Bla`i} 07.24 Datum 07.30 Verski kalendar 07.41 Gomboce 08.05 Mali medved Mi{a 08.29 Pepa prase 08.40 Dnevnik velikih ma~aka 09.31 Stvarawe istorije 09.55 Enciklopedija 10.02 Vrele gume 10.32 Total tenis 10.45 Reli 11.00 Nauka 2010: Fenomen blizanci 11.30 Jedan kamen 11.58 Operska galaksija: Vjera Miranovi} 12.28 Nau~ni kafe: Nauka o za{titi `ivotne sredine 13.00 Trezor 14.00 Dnevnik velikih ma~aka 14.51 Stvarawe istorije 15.15 @ena u senci: Mileva Mari} Ajn{tajn 15.34 Tehnologija danas 16.00 Ovo je Srbija 16.35 Verski kalendar 16.45 Enciklopedija 16.53 Evronet 17.00 Dnevnik RT Vojvodina 17.20 Lepota - Na granici razuma 17.44 Vode Srbije 18.16 Bitlsi u obradi Lia Brauera 18.40 Razglednica 19.14 Gomboce 19.38 Pepa prase 19.48 Datum 20.01 Svetski dan muzike: Letwi koncert iz [enbruna 21.30 Izvo|a~i 22.29 Bekstvo u Atinu, film 00.43 Pola sata za yez i bluz 01.11 Egzit interaktiv 02.57 Tehnologija danas 03.20 Trezor 04.15 Bitlsi u obradi Lia Brauera 04.32 Lepota - Na granici razuma 05.03 Vode Srbije 05.32 Razglednica

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.30 Za dobar dan 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. serija: Natprirodne mo}i `ivotiwa 15.30 Dok. serija: Vrhunske ubice 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Kaskaderi 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Tango sa atentatorom 23.30 Svemirska krstarica Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Dragi Bog 03.00 Gor{tak 04.00 Dokumentarna serija 05.00 Film: Dragi Bog

06.00 07.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 16.00 16.35 18.30 19.15 22.00 23.00 00.00 00.35 01.05 02.00 02.45

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vimbldon Vesti B92 Vimbldon Vesti B92 Vimbldon Potraga specijal Ros Kemp Vesti B92 Vimbldon - pregled dana Re`i me Indija Ukqu~ewe u B92 Info

Vimbldon Od 21. juna do 4. jula gledaoci }e mo}i da u`ivaju u okr{aju najboqih svetskih tenisera i teniserki, ali i novom poku{aju srpskih asova da se dokopaju vimbldonskog trona. U`ivo se prenose svi najinteresantniji okr{aji sa londonske trave.

(B92, 13.00)

07.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 14.00 15.45 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.30 00.45 01.00 03.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma – u`ivo Siti kids Pali an|eo Siti Farma – u`ivo Balkan parti Siti Farma – u`ivo Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Lola Farma – u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Farma - u`ivo, izbacivawe Siti Film: Gospodari Dogtauna Film: Krvava veza

05.00 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.15 16.00 16.15

Muzi~ki spotovi Jutarwi program @irko hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters Bli~ Vinks Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti @ivot je lep Rebelde Tele{op ^ovek lav

17.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.30 23.05 00.10 02.00 03.00 04.00 04.55

Tajanstvene pri~e Hronika Mundijal 2010 Telemaster Vinks Tagart ]irilica Turisti~ki vodi~ Luda ku}a Doma}i film Tajanstvene pri~e Hronika Mundijal 2010 Dokumentarni program Vremenska prognoza

Turisti~ki vodi~ (Ko{ava, 22.30)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.50 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Zdravqe i Vi, 13.05 Bawe Srbije, 13.45 NS Indeks, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.20 Sport puls, 21.30 Maksimalno opu{teno, 22.40 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 00.00 Info puls, 00.30 Eks - JU vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Svetiwama u pohode, 08.50 Mali oglasi, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Opra {ou, 11.00 Digitalni svet, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Qubavna pri~a, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Dobro ti ve~e, 22.00 Objektiv, 22.30 Mra~ne strane digitalnog sveta, 23.00 Vip slede}i, 00.30 Slavi parovi

08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

ponedeqak21.jun2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

RE^NIK SRPSKOG JAVA[LUKA

31 14

Pi{e: dr Bojan Jovanovi}

Rada Mi~el

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Dolina sunca 10.15 Tajna istorija FBI-a, Huver: Gospodar lutaka, dok. film 11.13 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.33 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Siti Folk 2010: Barselona 15.05 Bratovo obe}awe: Pri~a o Denu Jansenu, film 16.55 Hrvatska u`ivo 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 [kriwa 21.55 Potro{a~ki kod 22.35 Dnevnik 3 23.25 Dr Haus 00.15 Vukovi, film 02.05 Fudbalsko SP, snimak

U`as iz reke Pit Mekel je ameri~ki pisac, koji se pridru`uje grupi turista te se sprema da po|e na razgledawe reke u jednom australijskom nacionalnom parku. Oti{ao je na izlet zato {to `eli da napi{e ~lanak o iznenadnom procvatu turizma u severnom delu Australije...

Uloge: Rada Mi~el, Majkl Vartan, Yon Yeret, Heder Mi~el, Sem Vortington Re`ija: Greg Meklejn (Nova TV, 21.30) 08.20 10.20 11.20 12.00 13.01 14.00 16.00 17.00 17.20 17.35 18.30 19.15 20.05 21.30 23.40 01.30 02.00 02.30 03.30 04.25

08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00

Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Na{a mala klinika Dona Barbara U ime qubavi Vesti Upitnik, kviz Na{a mala klinika IN Dnevnik Lud, zbuwen, normalan U`as iz reke, film Kikbokser 3: Ume}e..., film Sajnfild Bra~ne vode Ezo TV, tarot {ou Heroji Medijum

23.00 00.00 01.00

Hendl, `ivot pop ikone Ajn{tajnova velika ideja Abrahamova deca Florens Najtingejl Pri~a o krompiru Ko si zapravo ti?

Izdaja Moj dnevnik Telo…

U potrazi za Betovenom Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori Dnevnik skulptura Iza kulisa Vijetnamskog rata Tenkovi u zlatnom gradu – kraj Pra{kog prole}a Izdaja Moj dnevnik Telo…

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Gwurac Posledwi beg sa Balkana Ferpektni zlo~in Zbogom oru`je Ni{ta bez mame Lajawe na zvezde Qubavno zanemarivawe Goli{ave lepotice Seks i posledice

09.00 10.40 12.15 13.05

Dan kada je Zemqa stala Tr~i, debeqko, tr~i Desna Amerika Skubi Du: Misterija po~iwe Letopisi Narnije: Princ Kaspijan Zrno utehe Henkok Zavodqive hijene Pacifik Kad brda pocrvene ^ekaju}i Gafmana Prevelik zalogaj Praznik qubavi Smrt na fabri~koj farmi

20.00 21.00 22.00

14.25 16.50 18.35 20.05 21.35 22.30 23.50 01.15 02.50 04.30

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru @enski trikovi Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan U zoru Ubistvo iz zadovoqstva Ratna nevesta Svedbena zanesenost Dodir an|ela

07.15 RTL ritam zona - Pop hitovi 09.35 Bibin svet 10.30 Kraq Kvinsa 11.00 Rejmond 11.30 Ekskluziv 12.20 Ve~era za 5 13.15 Najlep{i urok 13.45 Drugo lice 15.40 Nestala 16.30 Pod istim krovom 17.00 Kraq Kvinsa 17.25 Rejmond 17.55 Bibin svet 18.55 Ekskluziv 19.10 Ve~era za 5 20.00 Pun pogodak, film 21.55 Reno 911!, film 23.40 Sara Konor: Hronike 01.15 Astro {ou 02.15 Pun pogodak, film

Pun pogodak

Dajen Venora

Vukovi Politi~ar u usponu, wegova privla~na drugarica i wihov telohraniteq brutalno su ubijeni. Slu~aj preuzimaju detektivi iz Wujorka, a forenzi~ka analiza rezultira otkri}em vu~jih dlaka na telima ubijenih...

Uloge: Albert Fini, Dajen Venora, Edvard Yejms Olmos, Gregori Hajns, Tom Nunan Re`ija: Majkl Vadli (HRT 1, 00.15) 08.05 08.20 08.45 09.15 09.45 10.25 12.15 13.00 13.20 15.20 15.50 17.50 18.10 19.10 20.20 22.20 23.25 00.10

06.45 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00

Brlog Garfild i prijateqi [kolarci obave{tajci San o slavi Tri Hil Zagonetna gospo|ica C, film Ritam nedeqe Fudbalsko SP - emisija Fudbal, SP: Portugal Severna Koreja Fudbalsko SP - emisija Fudbal, SP: ^ile - [vajcarska Fudbalsko SP - emisija Yvs i Vuster Afrovizija - emisija Fudbal, SP: [panija Honduras Afrovizija - emisija Prqavi seksi novac [apta~ica duhovima

21.00 22.00 00.00 01.00

Mi~el Intermeco 1 S vetrom u le|a Saut Park Intermeco 2 @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Znak jastreba Intermeco 3 Aurora: Prekinuta operacija Majstori horora Rekvijem za san @ene fudbalera Posledwi dani Pompeje

04.00 06.50 08.20 10.00 12.00 14.00 15.40 18.00 20.00 22.00 00.50 02.20

Voqena Sanset strip Mo}ne patke 3 Pun pogodak Boufinger D.O.A. (Uveliko mrtav) Alamo Ratni~ka klasa Ded Seviy Voqena Ne`ni dodir Tajno mesto

Dva dugogodi{wa prijateqa i gubitnika iz Milvokija, Yo i Dau, izmisle novu sportsku igru igraju}i ko{arku uz bejzbolska pravila.

Kada wihova zafrkantska igra postigne neo~ekivan uspeh, oni osnuju profesionalnu ligu, uz nov~anu pomo} bogata{a Teda...

Uloge: Trej Parker, Met Ston, Dian Basar, Jasmin Blit, Yeni Mekarti, Ernest Bornyin, Robert Vaon Re`ija: Dejvid Zuker (RTL, 20.00)

Yeni Mekarti

09.35 11.25 13.15 14.35 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Usporen snimak Megagraditeqi Ameri~ki ~operi Prqavi poslovi Megagraditeqi Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

Ameri~ke drvose~e Ekstremne drvose~e Crno zlato U deli}u sekunde Auta po meri 2008.

08.30 09.00 09.15 10.15 11.30 12.00 13.00 13.10 14.15 15.30 15.40 17.00 18.00 18.10 19.00 19.10 20.00 20.10 20.45 21.00 22.25 22.30 23.00 01.00

Fudbal Motosportovi Automobilizam Tenis Fudbal Tenis Fudbal Atletika Atletika Fudbal Veslawe Tenis Fudbal Atletika Fudbal Atletika Fudbal Kuglawe Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Fudbal Atletika Fudbal

Malo o pona{awu vako doba i svaka kultura imaju svoja pragih. Budu}i da istovetni podsticaji ne izazivaju vila koja odre|uju dopu{teno i korektno u uvek istu reakciju, nepristojni postupci proisqudskom pona{awu. Bitan uslov u~estvoti~u iz saznawa da ih je dozvoqeno ~initi jer nivawa u javnom `ivotu je po{tovawe tih pravila su izri~ito zabraweni, a s obzirom na neefikakoja reguli{u me|uqudsku komunikaciju izra`enu snost mehanizama odvra}awa od takvog pona{awa, razmenom verbalnih i neverbalnih poruka. Biti nepristojnost se iskazuje kao bahatost i bezobrapristojan zna~i biti uqudan i u~tiv i ~initi ono zluk. {to prema nepisanim pravilima pristoji datom Osnova na kojoj se istrajava u nepristojnosti je kontekstu i javnom mestu. Ukoliko su ta mesta odefekat i rezultat koji se posti`e neprikladnim re|ene politi~ke, dru{tvene i kulturne institusredstvima. Na sportskim terenima ~esto se u odcije, onda su i pravila pona{awa pravno precilu~uju}im nadmetawima prikrivenim vre|awem, znije odre|ena. Kada se pomeri i ukine granica psovawem, pquvawem i udararawem protivnik napristojnosti, podi`e se zavesa za nastup qudske stoji isprovocirati na to da ja~e i o~iglednije niskosti, drskosti i primitivizma. nesportski reaguje da bi bio iskqu~en i diskvaOsim uobi~ajenog i normiranog vladawa, svaka lifikovan. Ostvaruju}i `eqeni ciq neodgovarakultura omogu}uje i dopu{ta u vreme odre|enih ju}im sredstvima, sportisti i treneri pronalaze praznika i obreda i druga~ije pona{awe. Neobi~u nepristojnosti na~in samomotivacije i sredni postupci srpskih svatova koji su se takmi~ili stvo uticaja na delioce pravde na sportskim tereu neumerenosti, nekontrolisanosti i nerazumnonima. Zbog povoqnog efekta, treneri pose`u za sti bili su dozvoqeni samo u okviru svadbenog obreda.

Istorija mode, igre i kulture je istorija pomerawa granica pristojnosti i osloba|awa od do tada tabuiranih sadr`aja, koji su potom postajali bitan deo oficijelne kulture.

Iako pona{awe podrazumeva razli~ite forme i nivoe, elementarne norme kulture zahtevaju od pojedinca minimum samokontrole nad spontanim ispoqavawem prirodnih i nagonskih impulsa koji bi ugrozili zajedni~ki javni `ivot. Kultura podrazumeva usagla{eno vaspitawe i obrazovawe jer visokoobrazovani pojedinac s najvi{im stepenom akademskog znawa i stru~nosti bez odgovaraju}eg vaspitawa ostaje nekulturan. Vaspitawe je najbitniji moralni „...moralno neutemeqena i nesigurna li~nost...“ aspekat kulture jer se pona{awem i odnosom prenekulturnim sredstvima da bi poja~ali homogema drugom iskazuje sopstveni kulturni identitet. nost tima, motivisali igra~e i podstakli wihovu Formalnim i deklarativnim tolerisawem, a agresivnost. Tolerisawem ovakvog pona{awa i stvarnim i su{tinskim omalova`avawem drugog blagim ka`wavawem neprimerenih postupaka nepokazuje se prvenstveno sopstveno nevaspitawe i pristojnost dobija legimitet i pravo gra|anstva. nepo{tovawe sebe. Nevaspitani pojedinac je moNepristojnost se iskazuje kao eksces, ali i kao ralno neutemeqena i nesigurna li~nost, ~ije hinavika ignorisawa i nepo{tovawa uobi~ajenih rovito pona{awe nije odre|eno obaveznim ponormi pona{awa. Put od ekscesa do navike je obe{tovawem drugih ve} le`en pretvarawem absvojevoqno{}u. normalnog u patolo{ko.

Iako pona{awe podrazumeva Danas nije mali broj U~estale nepristojnorazli~ite forme i nivoe, onih koji svojevoqno i sti uti~u na promenu posamovoqno ignori{u i elementarne norme kulture zahtevaju stoje}eg konteksta u kokr{e pravila pona{awa. od pojedinca minimum samokontrole jem, umesto kulturnih Na{ javni `ivot kqu~a pravila, po~iwu da va`e nad spontanim ispoqavawem od nepristojnih postupaprirodna, elementarna prirodnih i nagonskih impulsa ka pojedinaca koji su svopravila koja legalizuju jim ekscesnim pona{apojedina~nu hirovitost, wem stekli i svojevrstan razdra`qivost i aronegativan imix nepristojnih qudi. Oni postoje u ganciju prema uzdr`avawu od nekontrolisanih svim oblastima javnog delovawa: od politike, postupaka. Takav ambijent pogoduje tome da pojeprivrede, sporta, obrazovawa, nauke do umetnodinac, umesto da ovlada svojim ose}awima i strasti. stima, dopu{ta da ona gospodare wime. Tako se Sliku o sebi oni stvaraju tako {to dopu{taju politi~ko, sportsko, kulturno poqe qudskog deprirodnom u sebi da se slobodno ispoqi. Wihova lovawa pretvara u arenu gladijatorskih borbi nepristojnost dolazi do izra`aja samo u odre|eme|usobno suprotstavqenih i zava|enih rivala i nim prilikama u kojima se takvim pokazuju. Oni wihovih simpatizera i navija~a. Suo~avamo se tase pona{aju nepristojno ne zato {to ne znaju za da s poni{tavawem pravila kulture, brisawem pravila pristojnosti ve} zato {to smatraju da to granica izme|u dozvoqenog i zabrawenog, ukidamogu sebi dozvoliti. Iako mogu da se savladaju, wem razlike izme|u stidnog i di~nog i provalom oni to ne `ele jer im okolnosti dopu{taju da neopscenih sar`aja na javnoj sceni. Ne}emo podle}i ka`weno budu prirodniji, odnosno „`e{}i” od nepristojnosti samo ukoliko joj se tada odlu~no drugih. Zato kada se suo~e s mogu}im kaznenim imsuprotstavimo jer, poput iskrenosti i po{tewa, i plikacijama svojih postupaka, prestaju da budu nepristojnost prvenstveno zavisi od na{e odluke da pristojni i po{tuju pravila kulture vi{e od drutakvi budemo.

S

Kwigu dr Bojana Jovanovi}a „RE^NIK JAVA[LUKA” po ceni od 900 dinara mo`ete kupiti u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22), a ~itaoci “Dnevnika” koji pozovu telefon izdava~a „Prometeja” 021/ 422 - 245 dobi}e popust od 20 odsto

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

ponedeqak21.jun2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Danas imate otvorene mogu}nosti u karijeri i prema inostranstvu. Mo`ete plasirati i ostvariti svoje ciqeve, kako poslovne, tako i privatne. Uspe{ni ste u svemu.

Planirajte putovawe i odmor.

BIK 20.4-20.5.

Sti~e se utisak da vi{e cenite sebe i dr`ite do svog posla i svojih stavova. Radite na vi{e strana istovremeno. Deca se mogu osloniti na va{u podr{ku u svakom trenutku. Glamur.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

21. jun 2010.

Va{ nesta{ni Merkur je i daqe u va{em znaku pa ste svoji na svome, i to je sasvim OK. Dolazite do punog izra`aja u svemu. Imate lepe kontakte i komunikaciju, kako u qubavi, tako i {ire.

Tokom prepodneva mo`e biti veoma napeto na poslu, a da pri tome ne mo`ete realno i jasno sagledati situaciju. Odlo`ite neke sastanke i putovawa za sutra. Pro{irujete vidike u svakom pogledu.

Ne{to ste {armantni u posledwe vreme! U svakom slu~aju, prijatno je biti u va{em dru{tvu. Potrebni ste partneru, da svojom toplotom i optimizmom unesete spokoj i u`ivawe. [oping?

Osetqivi ste na pitawa posla i karijere pa }ete podmetnuti le|a za kolege i dati sve od sebe za zajedni~ki uspeh. Imate strpqewa za partnera, ali preuzimate inicijativu u vezi. Velike `eqe.

VAGA 23.9- 23.10.

U karijeri ostvarujete dobru saradwu s kolegama i klijentima. U javnim nastupima naprosto plenite.

Diplomatija vam je ja~a strana.

Zbog toga iskoristite svoj {arm i uticaj na mase. Kreativnost.

[KORPION 24.10- 23.11.

Na radnom mestu i u karijeri u`ivate simpatije i uva`avawe.

Danas imate mogu}nosti da popravite odnose i re{ite aktuelne nesuglasice. Mo`ete porazgovarati s pretpostavqenima.

STRELAC 24.11- 21.12.

Suo~avate se s novim poslovima i mogu}nostima, {irite vidike, idete napred. Samo jo{ kada biste bili sigurni gde ta~no i kako. Imate mogu}nosti da prezentujete svoje te`we na pravom mestu.

JARAC 22.12-20.1.

Re{eni ste da uspete u svemu {to ste planirali i zacrtali pa nema te sile koja vas mo`e spre~iti u tome.

Poslovna i finansijska situacija vas jo{ uvek optere}uje, ali umete da se nosite s tim.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Haoti~ne prilike i neprilike ne bi trebalo da uti~u na vas jer se odli~no snalazite kada duvaju vetrovi u raznim pravcima. Naprosto oslu{nite poruke iz kosmisa i ~inite kako vam pa{e. Prihodi.

RIBE 20.2-20.3.

Preotere}eni ste poslom i obavezama, {to fakti~ki, {to emotivno.

U karijeri ste svedok nekih de{avawa koja vas dodatno iritiraju, ali i motivi{u. Naoru`ajte se distancom i strpqewem. Odmor i more?

TRI^-TRA^

Majli ponovo gola V REMENSKA

21

Subotica

20

Sombor

19

Kikinda

22

Vrbas

21

B. Palanka

21

Zrewanin

22

S. Mitrovica 22 Ruma

21

Pan~evo

21

Vr{ac

22

Srbija Beograd

22

Kragujevac

24

K. Mitrovica 24 Ni{

PROGNOZA

ZAHLA\EWE

Vojvodina Novi Sad

25

Perez Hilton (32), koji ve} godinama pi{e blog o slavnima, postavio je paparaco fotografiju peva~ice Majli Sajrus (17) slikanu dok je izlazila iz kola, na kojoj se vidi da nema dowi ve{. Ali, po{to Sajrusovu, zvezdu serije „Hana Montana�, jo{ ~etiri godine deli od punoletstva po ameri~kom zakonu, Hilton bi mogao da bude optu`en za {irewe de~je pornografije.

Hilton je u me|uvremenu uklonio sliku sa sajta, ali ameri~ka {tampa ve} je osula paqbu po wemu, a mnogi mu predvi|aju i zatvorsku kaznu.

Sajrusovoj ovo nije prvi problem sa {kakqivim fotografijama. Na po~etku karijere, procurile su wene privatne slike u kojima pozira u kupa}em kostimu, a ameri~ka javnost `estoko je osudila fotografije Eni Lajbovic na kojima je Majli izgledala kao da je gola.

S JA ~ IM PQUSKOVIMA

Evropa

NOVI SAD: Zahla|ewe sa ki{om i ja~im pquskovima. Vetar pre podne slab ju`ni, po podne umeren severozapadni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 16 ujutru do 21 stepeni popodne.

VOJVODINA: Zahla|ewe sa ki{om i ja~im pquskovima. Vetar pre podne slab ju`ni, popodne umeren severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura od 15 do 17, a maksimalna od 19 do 23 stepeni.

SRBIJA: Zahla|ewe sa ki{om i ja~im pquskovima zahvata prvo sever zemqe. Na jugu malo toplije. Vetar pre podne slab ju`ni, po podne umeren severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura od 12 do 17, a maksimalna od 19 na severu do 26 stepeni na jugu i istoku Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od utorka do ~etvrtka znatno hladnije vreme uz ki{u i maksimalnu temperaturu u intervalu od 15 do 20 stepeni. U celoj zemqi }e pasti velike koli~ine ki{e.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Uticaj fronta }e se nepovoqno odraziti na hroni~ne bolesnike. Kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima, kao i osobama sa disajnim problemima se naro~ito preporu~uje da primene savete lekara. Meteoropatske reakcije u formi glavoboqe, nervoze i reumatskih bolova }e biti posebno izra`eni. U saobra}aju je neophodna maksimalna pa`wa.

Madrid

27

Rim

22

London

22

Cirih

17

Berlin

22

Be~

15

Var{ava

20

Kijev

28

Moskva

27

Oslo

18

VIC DANA Sedi bakica prekoputa jednog mladi}a u autobusu.

On `va}e `vaku, a bakica }e wemu: - Uzalud ti meni pri~a{ sinko, svejedno ja tebe ni{ta ne ~ujem.

SUDOKU

St. Peterburg 20 Atina

31

Pariz

18

Minhen

15

Budimpe{ta

20

Stokholm

18

6

4 8 4

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

568 (-14)

Slankamen

680 (-12)

Apatin

657 (-16)

Zemun

622 (-8)

Bogojevo

660 (-16)

Pan~evo

610 (-6)

Smederevo

668 (-8)

Ba~. Palanka 624 (-14) Novi Sad

638 (-12)

Tendencija opadawa

Ja{a Tomi}

2

SAVA

N. Kne`evac

766 (1)

Tendencija porasta

Senta

760 (1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

651 (-4)

Tendencija opadawa

Titel

701 (-9)

NERA

Hetin

210 (-6)

TISA

116 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

1

Kusi}

570 (-10)

1

3

3 84 (20)

4 8

2

1

1

8

4 6

7

8

5 5

1 4

2 7

S. Mitrovica 325 (-17) Beograd

9

9 3

9

6

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

7

6

1

8

4

2

5

9

3

5

2

8

6

3

9

7

1

4

3

9

4

1

7

5

2

6

8

8

1

6

2

9

4

3

7

5

4

7

3

5

1

8

6

2

9

2

5

9

7

6

3

8

4

1

9

4

2

3

5

7

1

8

6

6

3

7

4

8

1

9

5

2

1

8

5

9

2

6

4

3

7

Re{ewe iz pro{log broja