Dnevnik 21.jun 2011.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 21. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23112 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Foto: B. Lu~i}

SINO] NA NAJPOPULARNIJOJ NOVOSADSKOJ PLA@I ZABAVNO I SVE^ANO

[trand uz pesmu postao stogodi{wak str. 9 POKRAJINSKI POSLANIK I [EF DS-a U VOJVODINI DU[AN ELEZOVI]

TE @AK UDES KOD MO STA SLO BO DE U NO VOM SA DU

Fale nam jo{ dva zakona str. 3

OVE NEDEQE U OSNOVNIM [KOLAMA

Svi osmaci na zavr{nom ispitu str. 13

Smrt motora{a u sudaru s „be-em-veom”

str. 15

str. 16 – 21

SPORT

NASLOVI

Politika 2 Srbima mesto u ma|arskom parlamentu

Ekonomija 4 Bezobrazne kamate na nedozvoqeni minus

Novi Sad 9 Predata peticija za referendum o „Vodovodu” n SRBIJA BRANI TROFEJ I JURI VIZU ZA LONDON

Vojvodina 11 Gase elektranu posle renovirawa

Dru{tvo 13 Tri dana za prijave na dr`avnim fakultetima

Crna n SRPSKA ATLETIKA IMA POTENCIJAL

n PARTIZAN, VO[A I RAD ZADOVOQNI @REBOM

n ZREWANIN PRESTONICA RVAWA

14 Presuda [andoru Kepiru krajem jula

Toplije Najvi{a temperatura 29 °S

POLiTikA

utorak21.jun2011.

[EF SRP SKE DI PLO MA TI JE VUK JE RE MI] NA PA NEL-DI SKU SI JI O STRA TE GI JA MA SPOQ NE PO LI TI KE SR BI JE

Za mo ren EU pro stor za „ne e vrop ske ele men te” EU tre se naj ve }a kri za u we noj isto ri ji – iako eko nom ska, ona ima i po li ti~ ke po sle di ce. To zna ~i i sma we we ape ti ta za na sta vak pro ce sa pro {i re wa na re gion ili, u naj bo qu ru ku, br zi ne pro ce sa pro {i re wa na Za pad ni Bal kan.

Uko li ko se u pro ce su evro in te gra ci ja stvo ri pra zan pro stor, u we ga }e po ~e ti da ula ze ne ki, u ge o po li ti~ kom smi slu, „ne e vrop ski ele men ti”, oce nio je srp ski {ef di plo ma ti je Vuk Je re mi}, upo zo ra va ju }i na po tre bu na stav ka pro ce sa evrop skih in te gra ci ja u do sa da {wem tem pu. On je pred od la zak u Luk sem burg na sa mit EU – Za pad ni Bal kan re kao i da ni je pr vi put u isto ri ji da ne ko na Bal ka nu po sr }e i da ne ko dru gi to ne po ku {a da is ko ri sti za svoj upliv i uti caj.

Go vo re }i u MSP-u na pa nel-di sku si ji o me |u na rod nim od no si ma i bu du} no sti srp ske di plo ma ti je,

stu ba spoq ne po li ti ke – Bri sel, Mo skva, Pe king i Va {ing ton, na ko ji ma se „za sni va sa da {wi svet“.

Osni va~ ke vred no sti NA TO-a Ko me na tri {u }i stra te gi ju evro a tlant ske per spek ti ve, Vuk Je re mi} je re kao da vred no sti ko je ona po mi we igra ju ulo gu u me |u na rod nim od no si ma, ali je „da le ko od to ga da su je di ne“.

– Kod svih ze ma qa su na ci o nal ni i dr `av ni in te re si na pr vom me stu, a u osni va~ kom de lu NA TO-a igra ju od re |e nu ulo gu, ali su pri li~ no ni sko u od no su na dru ge stva ri ko je ru ko vo de po li ti ku – kon sta to vao je Je re mi} i re kao da od no si s ve li kim si la ma mo gu bi ti me ha ni zmi, a pri o ri te ti spoq ne po li ti ke su ostva ri va we dr `av nih i na ci o nal nih in te re sa. na ko joj su pred sta vqe ne tri stra te gi je, mi ni star Je re mi} je po no vio da su spoq no po li ti~ ki pri o ri te ti Sr bi je evrop ske in te gra ci je, od bra na te ri to ri jal ne ce lo vi to sti ze mqe di plo mat skim sred stvi ma, sa rad wa u re gi o nu i eko nom ska di plo ma ti ja, a ~e ti ri

Je re mi} je oce nio da se u sve tu to kom ove i sle de }e go di ne de {a va ju pro me ne ko je }e ga obe le `i ti i da }e on bi ti dru ga ~i ji ne go {to je ste. On je pod se tio na to da su se sli~ ne si tu a ci je de {a va le 1945. i 1989. go di ne, na kon na ve }eg svet skog ra ta i ru {e wa Ber lin skog

zi da, i da je ta da {wa Ju go sla vi ja, ma {ta ko mi slio o we nom unu tra {wem ustroj stvu, na pr vi iza zov ima li pra vi spoq no po li ti~ ki od go vor, dok je kod dru gog u pro ce na ma do `i ve la fi ja sko. U ovom tre nut ku pro me na na svet skoj sce ni Je re mi} je is ta kao da Sr bi ja, kao ma la ze mqa, mo ra da na |e pra vi od go vor na spoq no po li ti~ ke iza zo ve zbog po sle di ca ko je mo `e tr pe ti. Ka ko je is ta kao, to je ve li ki iza zov za qu de ko ji sa da vo de ze mqu i ce lo dru {tvo, te je od pre sud ne va `no sti da se kroz otvo re nu de ba tu, s do brim na me ra ma, do |e ako ne do kon sen zu sa, on da do naj ve }e mo gu }e sa gla sno sti o naj va `ni jim spoq no po li ti~ kim pi ta wi ma i da „za jed ni~ ki, uje di we ni u in sti tu ci o nal nom, po li ti~ kom, so ci jal nom smi slu na stu pi mo pre ma sve tu“. Mi ni star je uka zao na to da u sve tu ko ji se me wa ja ~a ulo ga dr `a ve i vla de, ka ko u do ma }im eko -

no mi ja ma, ta ko i u me |u na rod nim eko nom skim od no si ma.

Na pa ne lu, ko ji je vo di la pred sed ni ca Spoq no po li ti~ kog sa ve ta MSP-a So wa Liht, uz we no po na vqa we Je re mi }e vih upo zo re wa da par ci jal ni in te re si tre ba da bu du u pe tom pla nu, a op {ti in te re si Sr bi je i sve ta u pr vom, pred sta vqe ne su tri stra tre gi je spoq ne po li ti ke, u osno vi du bo ko su prot sta vqe ne. Mr Vla di mir Pa vi }e vi} s Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o gra du je za go va rao evro a tlant sku po li ti ku i ula zak u NA TO, dr Dra gan \u ka no vi} iz Fo ru ma za me |u na rod ne od no se Evrop skog po kre ta u Sr bi ji ba lan si ra nu po li ti ku i od lu ku zbog od no sa jav no sti pre ma NA TO-u ka da za to bu du sta ~e ni uslo vi, a dr \or |e Vu ka di no vi} i Ni ko la Ta na si} s Fi lo zof skog fa kul te ta stra te gi ju is to~ ne per spek ti ve i voj ne ne u tral no sti Sr bi je.

– Ba lan si ra nost spoq ne po li ti ke stva ra ko fu zi ju. Evro a tlant ske or ga ni za ci je su naj bo qi okvir za re {a va we tran zi ci o nih pro ble ma Sr bi je od bi lo ko je al ter na ti ve, a na ro ~i to one ko ja do la zi s is to ka – re kao je Pa vi }e vi}, i po no vio da od mah iza ~lan stva u EU, po pri o ri te tu mo ra bi ti ula zak u NA TO. Vu ka di no vi} je, pred sta vqa ju }i stra te gi ju is to~ ne per spek ti ve, re kao je da je atlant ska dis ba lan si ra na i da je ova ko ju za stu pa bli ska na ci o nal nim in te re si ma i de {a va wi ma u sve tu. On je uka zao na to da lo {e pro ce ne srp ske po li ti~ ke eli te ka da je ru {en Ber lin ski zid ne bi sme le da se po no ve i da se pre ne breg ne da je sru {en dru gi – Vol strit zid D. Mi li vo je vi}

DI JA LOG BE O GRA DA I PRI [TI NE

Do go vo ri bez pot pi sa?

To kom di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne ne }e bi ti pot pi si va ni spo ra zu mi, ve} }e do go vo re ob ja vqi va ti pred stav nik EU Ro bert Ku per, pi {e „Ko ha di to re”. EU je, na vo di list, hteo da iza |e u su sret Be o gra du, ko ji ne `e li spo ra zu me sa su bjek tom ko ji ne pri zna je, ve} da se o po stig nu tim do go vo ri ma „for mu li {u iz ja ve”. „Po {to EU i Sr bi ja ne pri zna ju Ko so vo kao dr `a vu i kao su bje kat ko ji mo `e da pot pi {e spo ra zu me, a s dru ge stra ne Ko so vo ne }e pri hva ti ti da u we go vo ime spo ra zum

pot pi {e Un mik, EU }e na jed nom pa pi ru sta vi ti pi ta wa o ko ji ma je do go vo re no re {e we, dok }e se Pri {ti na i Be o grad oba ve za ti na to da ih ostva ru ju”, na veo je list.

Ne i me no va ne za pad ne di plo ma te su za taj dnev nik re kle da je {e fi ca ko sov ske de le ga ci je Edi ta Ta hi ri mno go sprem ni ja da pri hva ti pred lo ge ne go {ef be o grad skog ti ma Bo ri slav Ste fa no vi}. „^e sto se de {a va da go spo |a Ta hi ri pre u zi ma li~ nu od go vor nost, mo `da i ima ju }i u vi du we nu po li ti~ ku funk ci ju i bli skost

s pre mi je rom Ta ~i jem, dok go spo din Ste fa no vi}, iako se po na {a vr lo kon struk tiv no, u naj ve }em bro ju slu ~a je va ka `e da tre ba da se kon sul tu je s Be o gra dom pre ne go {to ne {to pri hva ti”, re kao je iz vor dnev ni ka.

U EU sma tra ju da je sa da vre me da se vi de pr vi re zul ta ti di ja lo ga u ne kim „ma we pro ble ma ti~ nim te ma ma”, {to bi po mo glo Sr bi ji da na je sen do bi je sta tus kan di da ta za EU i da se otvo ri put da se {to br `e otvo ri pi ta we sta tu sa se ve ra Ko so va, ma hom na se qe nog Sr bi ma.

c m y

2

dnevnik

ZA SE DA LA ME [O VI TA KO MI SI JA SR BI JE I MA \AR SKE ZA NA CI O NAL NE MA WI NE

Sr bi ma obez be di ti me sto u ma |ar skom par la men tu ^la no vi Me |u vla di ne me {o vi te ko mi si je za ma wi ne Re pu bli ke Sr bi je i Re pu bli ke Ma |ar ske Bo jan Paj ti} i @u `a na Re pa{ do go vo ri li su se ju ~e u Bu dim pe {ti da upu te za jed ni~ ki apel Vla di i Par la men tu Ma |ar ske da se obez be di pred stav ni {tvo Sr ba u Par l a m en t u Ma | ar s ke, {to pod ra zu me va jed no po sla ni~ ko me sto.

Po re ~ i m a pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne Bo ja na Paj ti }a, uka za li su i na to da je va `no da se i ma -

in f or m i s a w a i kul t u r e na ma w in s kim je z i c i m a da j e u ru k e na c i o n al n im sa v e t i m a tih za jed ni ca i ko ji de fi ni {e po li ti ku u tim obla sti ma u na red nom pe ri o du.

Pred sed nik voj vo |an ske vla de oce nio je da srp ska ma wi na u Ma |ar skoj, iako ne iz ra zi to broj na, ima ~i tav niz in sti tu ci ja ko je po dr `a va ju i Sr bi ja i Ma |ar ska.

– In s ti s ti r a l i smo i na to m e da se na s ta v i kon t i n u i tet fi n an s i r a w a srp s kih

|ar ska stra na ukqu ~i u re no vi r a w e i re k on s truk c i j u onih srp skih in sti tu ci ja ko je su u Ma |ar skoj kroz isto ri ju bi l e iz u z et n o zna ~ aj n e za o~u va we iden ti te ta srp skog na ro da, kao {to su Te ke li ja num u Bu dim pe {ti i zgra da Pre pa ran di je u Sent An dre ji ko ja je vra }e na SPC. Te dve in sti tu ci je i da qe tre ba da vr {e svo ju obra zov nu i kul tu ro lo {ku funk ci ju kao u pret hod nim ve ko vi ma. Na isti na ~in tre ba se po sve ti ti ob no vi Ara ~ e, ba~ k e tvr | a v e i dru gih spo me ni ka kul tu re va `nih za oba na ro da.

– Ma |ar ska stra na oda la je pri z na w e vi s o k om ste p e n u ostva ri va wa pra va ma |ar ske za jed ni ce u Sr bi ji – iz ja vio je Paj ti}.

Po we go vim re ~i ma, ma |ar ska stra na po hva li la je po lo `aj ma wi na u Sr bi ji, po seb no u sve tlu do no {e wa no vog Za ko na o na ci o nal nim sa ve ti ma ko ji oblast obra zo va wa,

in s ti t u c i j a u onom ome r u ko ji je ra n i j e po s to j ao, a to se pre v as h od n o od n o s i na osnov n u {ko l u i za b a v i { te u Ba t a w i, ko j e je bi l o po s eb na te m a ju ~ e r a { wih raz g o v o ra – ka z ao je Paj t i}. Paj t i} je u Bu d im p e { ti bo r a v io u prat w i po k ra j in s kog se k re ta r a za kul t u r u i jav n o in for m i s a w e Mi l o r a d a \u r i }a i se k re t a r a za upra v u, pro p i s e, obra z o v a w e i na c i o n al n e za j ed n i c e [an d o r a De l i j a na ~e t vr t om za s e d a w u Me | u v la d i n e me { o v i t e ko mi s i j e za ma w i n e Re p u b li k e Sr b i j e i Re p u b li k e Ma | ar ske. @u `a na Re pa{ je is ta kla da je raz go vor pro te kao na obo stra no za do voq stvo te da su dve stra ne mo gle da se do go vo re o svim pi ta wi ma ko ja su bi la na dnev nom re du, a ko ja su va `na za `i vot ma |ar ske ma wi ne u Sr bi ji i srp ske u Ma |ar skoj.

P. Kla i}

politika

dnevnik

POKRAJINSKI POSLANIK I [EF DS-a U VOJVODINI DU[AN ELEZOVI]

Fa le nam jo{ dva za ko na Zakon po kojem bi op{tinama i gradovima u Srbiji ostajalo vi{e novca od poreza na zarade bi}e, uz amandmane DS-a, usvojen, o~ekuje novosadski poslanik u Skup{tini Vojvodine i predsednik Pokrajinskog odbora DS-a Du {an Ele zo vi}. A za punu finansijsku decentralizaciju Srbije, isti~e Elezovi}, potrebna su jo{ dva zakona – o finansirawu nadle`nosti Pokrajine Vojvodine i o javnoj svojini, kojim bi se odredilo koja imovina pripada lokalnim samoupravama, a koja Pokrajini.

Danas se, naime, u republi~kom paralamentu nastavqa rasprava o predlogu izmena Zakona o finansirawu lokalnih samouprava koji je podneo poslani~ki klub URS-a.

Raspravqa}e se o amandmanima, kojih je stiglo vi{e od 30, me|u kojima i nekoliko iz redova DS-a tj. kluba „Za evropsku Srbiju”.

– Su{tina je u tome da je taj zakonski predlog nastavak procesa decentralizacije Srbije, u smislu preno{ewa dela finansija s Re-

publi~ke vlade na lokalne samouprave. Uz amandmane DS-a, o~ekujem da }e predlog dobiti podr{ku ve}ine poslanika u Republi~koj skup{tini. To je prvi u nizu koraka da bi se u narednom periodu na-

Efikasnija i jeftinija dr`ava Predsednik PO DS-a Elezovi} smatra da je „u vremenu pred nama” proces potpune regionalizacije i decentralizacije Srbije. To }e, navodi on, obezbediti da dr`ava, kroz preno{ewe nadle`nosti s republi~ke vlasti na pokrajinske, regionalne, lokalne, bude efikasnija i jeftinija, kao i preduslove za privla~ewe doma}ih i stranih investicija.

stavio i zaokru`io postupak decentralizacije Srbije – izjavio je Elezovi} ju~e za „Dnevnik”. – Neophodno je da se u celom postupku de cen tra li za ci je prakti~no do kraja ove godine usvoji zakon o finansirawu nadle`nosti APV i da se u sklopu usvajawa zakona o javnoj svojini defini{e i ono {to pripada APV kao vojvo|anska imovina.

Po predlogu izmena Zakona o finansirawu lokalnih samouprava, tim jedinicama bi, umesto sada{wih 40 odsto poreza na zarade ostajalo 80 odsto, dok bi siroma{nije dobijale neizmewen iznos transfera iz republi~kog buxeta. Beograd bi bio jedini u Srbiji koja vi{e ne bi dobijao transfere iz republi~kog buxeta, a taj novac bi se solidarno raspodelio svim drugim gradovima i op{tinama, pri ~emu bi najvi{e dobili najsiroma{niji.

U na~elnoj raspravi po~etkom pro{le nedeqe, narodni poslanici LDP-a i wihov lider ^e do mir Jo va no vi} kritikovali su predlog jer smatraju da }e republi~ki

buxet imati mawak, mimo dogovora s MMF-om. Taj mawak bi se, opet, po mi{qewu {efa poslani~kog kluba mawina Ba lin ta Pa sto ra (SVM), mogao odraziti na vojvo|anski buxet u narednoj godini, budu}i da po Ustavu Srbije postoji veza izme|u ta dva buxeta: „Buxet APV iznosi najamwe sedam odsto u odnosu na buxet Republike”.

Ta veza je, me|utim, po mi{qewu pokrajinskog poslanika iz In|ije i predsednika te op{tine Go ra na Je {i }a (DS) „proma{ena tema”, jer, „ni do sada se nikad nije po{tovao Ustav, pa ni ustavni minimum od sedam procenata, kada je u pitawu Vojvodina”, naveo je on za na{ list.

Elezovi}, koji je u Pokrajinskoj skup{tini zamenik {efa poslani~ke grupe „Za evropsku Vojvodinu”, potvrdio je da je bilo problema s tom vezom.

– U prethodnih nekoliko godina, zbog problema u funkcionisawu republi~kog buxeta, bilo je problema s prebacivawem ukupnog iznosa para namewenih APV, ali o~ekujem da }e u ovoj, i u narednim godinama, kako se bude popravqala ekonomska situacija i kako Srbija, pa samim tim i wen buxet, bude izlazila iz krize, obaveze koje su definisane Ustavom i Zakonom o prenosu nadle`nosti, biti ispuwivane – kazao je Elezovi}.

S. Nikoli}

ODGOVOR URS-a NA KRITIKE PREDSEDNIKA MMF-a BOGDANA LISOVOLIKA O PARCIJALNOJ DECENTRALIZACIJI

Ne ma vre me na za ~e ka we U i{~ekivawu toga kakav }e se – Razumemo da skup{tinski zakon o finansirawu lokalne sa- kalendar mo`e biti vrlo popumouprave izroditi u Skup{tini wen, ali nalazimo se u novom Srbije nakon `ivog amandamnskog svetu u kojem cena nepo{tovawa usagla{avawa unutar vladaju}e pravila fiskalne odgovornosti koalicije, stalni predstavnik mo`e biti previsoka da bi se MMF-a u Srbiji Bog dan Li so vo - preko we pre{lo samo zbog procelik izjavio je da u Fondu ne razu- duralnih razloga. Uostalom, meju za{to se s predlogom decen- razmi{qajte o svemu ovome kao o tralizacije `uri po svaku cenu fudbalskoj utakmici. Skup{tina ako postoji prevelik rizik da se je postavila Fiskalni savet za prekr{e pravila sudiju da bi polifiskalne odgovorti~ari po{tovali Krajwe je vreme nosti. nova fiskalna da Republika vrati pravila. Fiskal– Ako URS ne mo`e da ~eka do avni savet je predlonovac srpskim gusta, onda bi sada gu URS-a dao crvegradovima parlamentu trebni karton. Pravi i op{tinama alo da predstavi odgovor URS-a fiskalno neubio bi da se vrati tralan predlog, odnosno onaj koji s boqim predlogom, koji ne pove}ava mawak u dr`avnoj kasi Fiskalni savet mo`e da oceni kao – napomenuo je Lisovolik, i dodao zadovoqavaju}i – naglasio je predda „ako URS ima takav plan, za{to stavnik MMF-a u Srbiji. onda on ne mo`e sada biti predstOn ka`e da u Fondu po{tuju avqen parlamentu i javnosti kao ~iwenicu {o je URS prikupio paket sa svim tim detaqima?“ 500.000 potpisa podr{ke decenOn ka`e da bi Fiskalni savet tralizaciji, ali dodaje da je trebalo da dobije priliku da po~igledno da je javna rasprava na ogleda revidirani predlog i svoje tu temu izostala, {to je od izuzetocene dostavi poslanicima. nog zna~aja za obi~nog gra|anina.

U odgovoru koji smo na Lisovolikove kritike dobili u URS-u ka`u da, {to se ti~e javne rasprave, wihov zakon o vra}awu imovine lokalu stoji u

Skup{tini godinu i po.

– Mi smo predlog za finansirawe lokala izneli pre tri meseca i vi{e nema vremena za ~ekawe na po~etak su{tinske decentralizacije. Republika je u prethodne tri godine, uz blagoslov MMF-a, oduzela lokalnim samoupravama 50 milijardi dinara, koje su im pripadale u skladu sa zakonom. Krajwe je vreme da Republika vrati taj novac srpskim gradovima i op{tinama, a to omogu}ava predlog URS-a. Za{to bi na{i gradovi ve~ito pla}ali ceh preglomazne i neefikasne republi~ke administracije? Lokalu mora biti vra}en novac koji mu pripada, a republi~ka administracija mora da smawi tro{kove i da bude mnogo racionalnija ka`u u URS-u za „Dnevnik“.

D. Milivojevi}

REklI sU

Vu ~i}: Re zul tat je 0:3 – Rezultat na semaforu nije 3:0, nego 0:3. Naoko smo igrali lepo, ali je rezultat lo{ – rekao je zamenik predsednika SNS-a Alek san dar Vu ~i}, komentari{u}i spoqnu politiku Srbije za B-92.

On je najvi{e zamerio na tome {to dr`ava nije obezbedila strane investicije.

– Za to nije odgovoran ministar Jeremi}, ve} vlast DS-a – dodao je Vu~i}, koji ne vidi ni da Srbi na Kosovu `ive boqe, niti Srbija tamo ima ve}e ingerencije nego 2000. godine.

– Ni u regionu nemamo najboqe odnose, niti smo iz toga izvukli korist za sebe – dodao je Vu~i}, i prigovorio {to se ne odgovara i za zlo~ine nad Srbima i {to vlast nedovoqno pa`we poklawa izbegli~kim udru`ewima.

Ocewuju}i da je jedini ciq Vlade da ostane na vlasti i o~uva foteqe, Vu~i} je rekao da bi, osim s EU, trebalo razvijati odnose i s Rusijom, Kinom, SAD i Japanom.

Jo va no vi}: Sle pi Je re mi}: Ne sre }a put nik i pa ra zi ti Lider LDP-a ^e do mir Jo va no vi} smatra da je spoqna politika, uz ekonomsku, najo~igledniji talac one voqe koja povla|uje predrasudama i ignori{e potrebe Srbije, {to je „izra`eno u svakom postupku ministra Jeremi}a”. Tu su prioriteti, ali su rezultati vi{e nego sporni, ukazao je Jovanovi}, koji u politici Vlade ne vidi nikakvu vezu izme|u modernizacije i prikqu~ewa EU. Jovanovi} smatra da je Kosovo ogledalo nesposobnosti spoqne politike, ~ija je uloga, kako je napomenuo, da objasni dru{tvu {ta mora da uradi.

Vuk Je re mi} je „vi{e posmatra~, nego ministar”, dodao je Jovanovi}, koji smatra da }e Srbija, ako bude sledila Jeremi}a, ka EU i}i kao „slepi putnik”.

– Na{a spoqna politika nema dodirnih ta~aka s potrebama na{eg dru{tva – ocenio je Jovanovi}, koji smatra da Kosovo nikada nije bilo daqe od Srbije, niti kosovski Srbi od politike Vlade Srbije, dok je Ministarstvo spoqnih poslova „na repu doga|aja”.

Ministar spoqnih poslova Vuk Je re mi} rekao je za B92 da je „Vu~i}eva vlada Srbiju uvela u rat, dok je Jovanovi} bio potpredsednik Vlade zadu`en za evropske integracije u vreme kada je, zbog ’{e}erne afere’, bio blokiran proces evropskih integracija Srbije„.

– Ova vlada radi mnogo boqe od va{ih vlada – ocenio je Jeremi}.

Ne sla`emo se po pitawu Kosova, obratio se Jeremi} predsedniku LDP-a, jer ste vi za nezavisnost Kosova, dok je Vu~i}a podsetio na to da je nekada o EU govorio sve najgore, dok ga danas niko ne mo`e skrenuti s evropskog puta. „ – Rastete na nasre}i, a na tome uspevaju samo paraziti – poru~io je Jeremi} Vu~i}u i Jovanovi}u.

– Albance niko ne pritiska jer su jedinstveni, dok u Srbiji ima pukotina – primetio je Jeremi} i Jovanovi}a ozna~io kao „personifikaciju te pukotine”.

utorak21.jun2011.

3

DSS: Po vu }i pred log URS-a – Demokratska stranka Srbije smatra da je predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansirawu lokalnih samouprava, koji je predlo`ila poslani~ka grupa Ujediwenih regiona Srbije, potrebno povu}i iz skup{tinske procedure jer jeformulisan „na brzinu” i o wemu nije postojala ozbiqna javna rasprava – izjavio je ju~e portparol DSS-a Pe tar Pet ko vi} na konferenciji za novinare. – Tako|e, postoji mnogo kontroverzi oko tog zakona, a poseban problem je {to bi se wime uve}ao deficit u buxetu.

Petkovi} je dodao da je lider URS-a Mla |an Din ki} deo vladaju}e koalicije, koja je, kako je naveo, nezakonito ukinula prenos novca lokalnim samoupravama. On je naveo da je potrebno sprovesti decentralizaciju Srbije, kao i da treba doneti „ozbiqan zakon o decentralizaciji, o kojem mora da postoji nacionalni i politi~ki konsenzus”.

– Potrebna nam je decentralizacija koja }e po~ivati na op{tinama i gradovima kao subjektima decentralizacije, a ne na regionima, {to je zapravo prava zamisao URS-a i Mla|ana Dinki}a – naveo je Petkovi}.

INTERVJU JELENA TRIVAN, POTPREDSEDNICA DS-a

Pra ved ni ja ras po de la nov ca – Do kraja godine to je deset – Veoma sam optimisti~na i milijardi dinara, koje }e, zaSrbija ako je pre{la ovolike prepreke na putu evropskih pravo, biti prona|ene tako {to }e ono {to se sada zovu integracija, sigurno joj donore pu bli~ ki pro jek ti bi ti {ewe zakona ne}e biti prepreba~eno na lokalni nivo. preka za dobijawe statusa kanDo}i }e samo do preraspodele didata za ~lanstvo u EU. Stvari su sada u ko{u Vlade i mi ~ekamo zakonske predloge, a radi}emo, kao {to je predsed ni ca par la men ta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} najavila, ~itavog leta onako kako budu stizali – izjavila je za „Dnev nik“ potpredsednica DS-a, narodna poslanica Je le na Tri van.

Pred dana{we zaseda we par la men ta na ko jem }e se ras pra vqati o amandmanima na predlog Zakona o finansirawu lokalne sa mo u pra ve ko ji je novca, a ne i dodatne potroinicirao URS, Jelena Trivan {we. Dakle, samo }e se promeza na{ list otkriva da li }e, niti onaj ko rukovodi projeki koliko, biti izmewen iztima, a pare su ionako bile vorni oblik zakonskog teksta namewene lokalnim samouprakakav je stigao u parlament. vama za wihovu potro{wu.

– Su{tina postojawa Skup{tine nije u tome da se ni{ta l Da li su odnosi u vladaju}oj koaliciji na neki ne promeni ve} naprotiv, da na ~in po re me }e ni ti me se u demokratskoj raspravi do{to je URS samostalno kre|e do teksta zakona koji je najnuo s predloprihvatqiviji – gom ovakvog zakazala je Jelena Ne ma ni jed nog kona, bez pretTri van.

– Amand ma ni su gra do na~ ni ka ko ji ne hodnih konsulpodno{eni u vi- bi vo leo da ima ve }u tacija? {e pravaca s na– To nije moglo eko nom sku mo} i merom da se rasporemetiti odnomo gu} nost po de la nov ca se jer da bi taj zau~ini najpravedkon do{ao na dneda ne za vi sno nijom, da se inras po la `e buyetom vni red Skup{tite re si si ro ma ne, bilo je po{nih op {ti na trebno da se vlazadovoqe i da se na|e na~ina daju}a koalicija saglasi i stavi da taj na~in finansirawa buga na dnevni red. Dakle, do{ao je de odr`iv i ne dovede u pitakada je postignuta saglasnost da we ma kro e ko nom sku sta bil se o wemu raspravqa. nost. U tom smislu, sve i da l Ipak je 500.000 prikupqenih potpisa gra|ana bipromene prvobitni nacrt zalo na neki na~in pritisak kona, u~ini}e ga samo boqim. da se prihvati inicijativa l U me|uvremenu je stiglo upozorewe predstavniURS-a? ka MMF-a u Srbiji na defi– Razlog zbog ~ega se krenulo cit buyeta i pre u ra wen s ovim zakonom je interes lopredlog parcijalne decenkalne samouprave da o`ivi, a tralizacije? interes DS-a je da se smawi – Da, ali s druge strane, nirazlika izme|u bogatih i siroko nije sporio da Srbija mo`e ma{nih i da se oja~aju lokalne tra`iti legitimne na~ine i samouprave, pre svega u nerazmogu}nosti da preraspore|uje vijenim krajevima. To je najvepare unutar buxeta u razli~i}i pritisak koji ose}amo i odte svrhe, na na~in koji ne}e govornost za ne{to {to morado ve sti do ve }eg de fi ci ta. mo da uradimo.

Samo `elim odgovorno da kal Kako su reagovali gra`em da se ni na koji na~in dona~elnici iz DS-a? pri me nom ovog za ko na ne }e – Uprkos bojaznima koje neki pove}ati buxetski deficit, i imaju, pre svega iz siroma{nih u tom smilu dovesti u pitawe op{tina, nema nijednog gradona{i odnosi s MMF-om. na~nika koji ne bi voleo da ima ve}u ekonomsku mo} i mol Kako u deficitarnom buyetu prona}i 50 milijargu}nost da nezavisno raspoladi dinara za finansirawe `e buxetom. lokalne samouprave?

D. Milivojevi}

4

ekonomija

utorak21.jun2011.

Smi ru je se di nar Kurs dinara se smiruje, posle velikog pada protekle sedmice, pa je nacionalna valuta ju~e bila slabija samo tri pare i zvani~ni sredwi kurs je bio 101,1610 dinar za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Kurs nacionalne valute ove godine bio je ispod psiholo{ke granice od 100 dinara za jedan evro od 29. aprila sve do utorka, 14. juna, kada je naglo oslabio prema evru za dva dinara. Najvi{u vrednost dinar je imao 23. maja, kada je sredwa vrednost bila 96,7007 dinara za jedan evro, a najni`u 6. januara – 106,4947 dinara za jedan evro.

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da je ju~e pustila u opticaj nov~anicu od 50 dinara sa delimi~no izmewenim obele`jima.

Na nali~ju je izmewen grb Srbije, a godina izdawa i potpis guvernera, precizira NBS. Kako se navodi na sajtu centralne banke, nova nov~anica bi}e paralelno u opticaju s prethodnim izdawem te nov~anice iz 2005. godine.

dnevnik

PROPAO POKU[AJ PRODAJE NEKADA USPE[NE KOMPANIJE

Zre wa nin ska pi va ra u jo{ ve }em ~a bru Zrewaninska industrija piva ZIP pro{le nedeqe nije dobila novog vlasnika jer niko nije ni otkupio dokumentaciju za u~e{}e na aukciji. Fabrika se prodaje iz ste~aja, a ste~ajni upravnik Dra gan Bo `i} utvrdio je najmawu cenu za pogone pivare, {piritane, prodavnice, skladi{ta i opremu od 177 miliona dinara. Kako „Dnevnik“ saznaje, ZIP }e pod istim uslovima biti ponu|en i na narednoj aukciji, za koju se sada ne mo`e re}i kada }e biti odr`ana. [ta je odvratilo potencijalne kupce te{ko je re}i – da li previsoka cena ili mo`da ~iwenica da je u me|uvremenu grad Zrewanin postao korisnik dva hektara zemqi{ta u naju`em gradskom jezgru, na kojem su pogoni pivare. U

prevodu: potencijalni kupac za milion i po evra mogao bi dobiti zgradu i ma{ine u Ulici Petra Bojovi}a, ali zemqi{tem odskora gazduje lokalna samouprava.

desetak dana je podsetio na to da je nad pivarom ste~ajni postupak pokrenut jula pro{le godine, na predlog grada, a nakon {to je wen ve}inski vlasnik Mom ~i lo Ra ji}

Uz Momu Spasa nema spasa U Zrewaninskoj industriji piva, koja postoji ve} 265 godina, proizvodwe nema od 2006. Biv{i radnici su tvrdili da je za propast fabrike velikim delom zaslu`an kontroverzni biznismen Mom~ilo Raji}, zvani Mo ma Spas, koji je 2003. godine kupio 51 odsto akcija ZIP-a. Ubrzo posle toga, proizvodwa u fabrici je prestala a radnici su ostali bez posla.

Nije tajna da je u stvari upravo lokacija, pogodna za gradwu raznih objekata, mamac za one koji bi odre{ili kesu.

Javni pravobranilac u Zrewaninu Vla di mir Sto jiq kov ski pre

poku{ao da odnese proizvodne ma{ine, kada je intervenisala i policija. Stoiqkovski je kazao da nijedno pravno ni fizi~ko lice nije otkupilo brendove “tut-gut”, “porter” i “svetlo” pivo koje je

Bez o bra zne ka ma te na ne do zvo qe ni mi nus

Mawe zlo...

kamata od 40,59 posto. Najni`u redovnu kamatu imala je Unikre dit ban ka – 19 po sto i Folks – 21,60. Ista redovna i zatezna zabele`ena je kod Inteze – 32,20. Ubedqivi rekorder za nedozvoqena prekora~ewa bila je OTP banka, gde ova

stopa ve} du`e iznosi 80 posto.

Ne{to skromnija je bila Razvojna banka Vojvodine, gde je bila 69,59, a u samom vrhu je bila i KBC banka s kamatom od 60 posto.

Kod teku}ih ra~una je sli~no. U prvom tromese~ju je stopa

REKORD NA BEOGRADSKOJ BERZI

Jag ma za „Ko ka-Ko lu” Akcijama srpske ispostave svetskog giganta „Koka-Kole” ju~e se na Beogradskoj berzi trgovalo u vrednosti od ~ak 860 miliona dinara. Prodato je ukupno 157.000 akcije preduze}a „Koka-Kola HBC Srbija”, po 5.462 di na ra ko mad,

savremenoj istoriji Beogradske berze desilo da se jednom akcijom u jednom danu trguje za ve}u svotu novca.

Uz ju~era{wi rast cene, tr`i{na vrednost srpske „KokaKole” prema{ila je 19 milijardi dinara.

Ak ci ja ma srp ske is po sta ve svet skog gi gan ta „Ko ka-Ko le” ju ~e se na Be o grad skoj ber zi tr go va lo u vred no sti od ~ak 860 mi li o na di na ra. {to zna~i da im je vrednost u ju~era{wem trgovawu porasla za vi{e od ~etiri procenta.

Vrednost dnevnog trgovawa od pomenutih 860 miliona dinara je jedna od najve}ih ikada na doma}em finansijskom tr`i{tu. Tek se nekoliko puta u

bila u proseku 30,23 posto, a raspon je od 19,73 do 38,42 odsto za odobrene iznose. Za nedozvoqena prekora~ewa je bio od 24 do 80 posto, s prosekom od 51,76 posto. Za dozvoqena prekora~ewa u ovom periodu najni`a kamata zabele`ena je kod Vojvo|anske banke – 19,73 posto, a me|u ni`ima su bile Marfin – 24 posto, AIK banka s 24,30 te Komercijalna – 26,40 i Razvojna Vojvodine s 26,82 procenata.

Od zateznih kamata boli glava.

Re kor der je be le `i la KBC banka s 80 posto, pa Inteza – 77,61 i Razvojna banka Vojvodine – 69,59. OTP je bila skromijna – 60 posto za ovu uslugu.

Kod ove pozajmice je zabele`en i ubedqivo najve}i pad. ^a~anska banka je u posledwem kvartalu 2010. imala zateznu kamatu od 98 posto, a ove ju je smawila na 58. Pad od 40 odsto, pa jo{ kod nas, gotovo je za Ginisa, ba{ kao i wihova lawska stopa.

Ima li {anse da ove kamatne stope u dogledno vreme padnu?

Po re~ima stru~waka i profesora novosadskog univerziteta dr Si ni {e Osto ji }a – te{ko.

U svim zemqama ove pozajmice spadaju u rizi~nija potra`ivawa i zato imaju visoke kamate.

Ne treba se ~uditi ni {to su kamate kod nas visoke, posebno kad znamo da izmirivawe obaveza po osnovu svih zajmova gra|ana bele`i rast u posledwe vreme. Zato ne treba o~ekivati da }e kamate skoro nani`e.

D. Vujo{evi}

Savet gra|anima koji moraju da se zadu`e je da je boqe da izaberu gotovinski kredit. Za one indeksirane u evrima prose~na kamata je, po anketi, bila 15,76 posto, a kod dinarskih zajmova prosek je 22,62. Zna~i, isplati se imati strpqewa pa podi}i kredit. Za one koji ne mogu da ~ekaju s pla}awima savet je da kada tro{e pa`qivo ra~unaju. Nije lo{e kupiti digitron, mawe }e da ko{ta. Ako se za|e u zateznu zonu, najbitnije je da ta pozajmica bude {to mawa i koristi se {to kra}e. Za nedozvoqena prekora~ewa se pla}aju paprene kamate, ali samo za vreme za koje je novac tro{en van odobrene sume.

Jo{ nije zvani~no objavqeno ko je ju~e u tolikom iznosu kupovao akcije ove kompanije.

No, po{to je „Koka-Kola” i do sada bila u posedu vi{e od 92 odsto akcija, mo`e se pretpostaviti da je ve}inski vlasnik otkupqivao akcije od mawinskih akcionara.

V. ^v.

sni smo toga da, ako neka velika kompanija postane vlasnik ZIPa, ne}emo mo}i da joj pariramo.

Ali, ako bude pretwi da se tradicija pivarstva u Zrewaninu prekine, spremni smo da nastavimo proizvodwu “zrewaninskog piva”.

Bilo bi dobro kada bismo mogli premijerno da ga probamo jo{ ovog leta, na nekoj od predstoje}ih manifestacija – “Tamburica festu”, “^iken festu” ili “Danima piva”. On veli da je o ovom projektu proteklu godinu bilo dosta re~i s proizvo|a~ima piva iz zemqe i inostranstva, kao i s vode}im zrewaninskim trgova~kim lancima. Po wegovim re~ima, svestan je toga da, ukoliko iza ovog projekta ne stanu ozbiqni igra~i, nema {ta da tra`i na tr`i{tu. @. Balaban

AUSTRIJANCI NE ODUSTAJU

BANKE NAPLA]UJU POZAJMICE GRA\ANIMA I PO STOPI OD OD 80 POSTO

Kada narednih nedeqa krenu na letovawe ili u kupovinu, osim nov~anika i platnih kartica na{i qudi bi trebalo da „u glavi” ponesu i stawe na teku}em ra~unu i ra~unicu koliko }e ih ko{tati eventualno uskakawe u nedozvoqeni minus.

Elem, rezultati ankete koju je uradio Centar Narodne banke Srbije za korisnike finansijskih usluga za prvi kvartal ove godine, a o kretawu kamata na zajmove stanovni{tvu, pokazuje da su stope za nedozvoqena prekora~ewa u tom perodu bile paprene: do astronomskih 80 posto na godi{wem nivou. O to me ko ri sni ci „mi nu sa” i kartica malo vode ra~una. Podaci Kreditnog biroa Udru`ewa banaka Srbije govore da je docwa kod ovih preskupih pozajmica duplo ve}a nego {to su ka{wewa za obi~ne kredite.

Tako je krajem aprila docwa za sve zajmove kod stanovni{tva bila 3,4 odsto, a u isto vreme kod kreditnih kartica se kasnilo s 8,5 odsto a kod nedozvoqenog prekora~ewa u~e{}e u docwi iznosilo je 6,6 odsto.

Ove nesmotrenosti za banke su vrlo slatka pare.

Evo kako po anketi izgledaju obi~ne a kako zatezne kamate.

Kod kreditnih kartica prose~na kamatna stopa za prvo tromese~je ove godine bila je 24,86 posto. Raspon kamata je bio od 19 do 32,20 posto za odobrene limite. Za tro{ewe novca koji banka nije odobrila pla}ala se prose~na zatezna

proizvodila zrewaninska pivara, “{to u postupku eventualnog dolaska investitora i sprovo|ewa ste~aja mnogo zna~i”.

Ali, po saznawima “Dnevnika”, preduzetnik Sa {a @dr wa, koji se bavio uvozom slova~kog piva, veoma popularnog u ovom gradu, jo{ pro{le godine je u Zavodu za intelektualnu svojinu za{tito `ig “zrewaninskog piva”. @drwa je, ina~e, pro{le godine, u jednoj maloj privatnoj pivari izvan Zrewanina, zapo~eo proizvodwu “be~kere~kog” i “petrovgradskog” piva.

– Pojavqivawe tih proizvoda na tr`i{tu bilo je samo uvod u poku{aj obnavqawa proizvodwe piva u gradu – ka`e @drwa za na{ list. – ^ekali smo da vidimo {ta }e biti sa sudbinom pivare. Sve-

^e ka ju iz bo re da ku pe Te le kom?

Telekom „Austrija„, koji je promenio ime u A-1, i daqe je zainteresovan za kupovinu dela Telekoma „Srbija„ i nada se nastavku pregovora s Vladom.

Kako pi{e austrijski privredni list „Virt{aftsblat”, „A-1 se nada da }e se procedura nastaviti posle parlamentarnih izbora (u Srbiji) koji }e se verovatno odr-

stranaka”, iako je „s 1,4 milijardom evra minimalne dobiti od prodaje, Vlada sama sebi postavila previsok ciq”. „A-1 sada nestrpqivo i{~ekuje izbore u Srbiji. U slu~aju prevremenih izbora mogao bi vrlo brzo biti okrenut drugi list i do}i do novog raspisivawa tendera„, ka`u obave{teni krugovi.

`ati 2012. godine”. U tekstu se navodi da je, „i posle slu`benog prekida pregovora, {ef A-1 Ha nes Amet sraj ter sa svojim savetnicima poku{avao da Vladu Srbije uveri u kvalitet date ponude”. „Kako se mo`e ~uti, nastojalo se da se postigne sporazum po kojem bi Srbija formalno dobila `eqenu 1,4 milijardu evra za 51 odsto dr`avnog vlasni{tva. Pri tome je bio ukqu~en i udeo gr~ke kompanije OTE, koja u Telekomu ’Srbija’ u~estvuje s 20 odsto”, navodi austrijski list.

Po informacijama „Virt{aftsblata”, „Grci su neizostavno `eleli da ostvare ovaj posao, ali je Vlada Srbije bila pod prevelikim pritiskom opozicionih

Dodaje se da je „predsednik (Srbije Bo ris) Ta di}, nekada{wi ministar telekomunikacija, do 2013. slu`beno na funkciji i zastupa jasnu pro-EU politiku” te da su „izgledi da }e A-1 ipak sklopiti posao u Srbiji ukoliko on bude ponovo izabran, sasvim dobri”.

17. 06. 2011.

1.315,86748

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Jugoremedija, Zrewanin

20,12

400

1.653.200

Centrosrem promet, Stara Pazova

20,00

432

509.760

Podunavqe, Apatin

20,00

1.200

Umka, Umka

18,42

Univerzal banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom BAS, Beograd

BELEX 15 (764,61 -0,67)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,21

3.174

942.548

2.400

NIS, Novi Sad

-1,47

735

5.666.132

9.000

9.000

Komercijalna banka, Beograd

0,00

3.000

0,00

8,02 Promena %

4.094 Cena

1.179.175 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

0,84

838

816.107

Agrobanka, Beograd

-5,50

7.702

1.463.430

-12,00

1.056

5.280

Imlek, Beograd

0,43

2.114

2.431.274

Soja protein, Be~ej

Ineks Budu}nost, Po`ega

-11,96

648

4.536

0,32

1.249

4.699.505

Privredna banka, Beograd

-11,74

391

51.947

Univerzal banka, Beograd

8,02

4.094

1.179.175

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Telefonija, Beograd Mladost - Rad, Vlasotince Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

-10,78

1.051

63.048

-1,81

542

2.333.706

-10,00 Promena %

180 Cena

27.000 Promet

Jubmes banka, Beograd

-0,51

13.299

438.882

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,52

2.355

129.525

-1,47

735

5.666.132

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

7,24

2.800

44.800

Soja protein, Be~ej

0,32

1.249

4.699.505

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.800

0,00

Topola, Ba~ka Topola

0,00

31.500

1.921.500

Tigar, Pirot

0,00

800

16.000

20,12

400

1.653.200

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

474

0,00

0,00

125

814.500

Jugoremedija, Zrewanin Jedinstvo, Kova~ica

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik DANAS IZBOR NOVOG PREDSEDNIKA PKS-a

utorak21.jun2011.

DR@AVNA UPRAVA U SRBIJI IMA VI[E RADNIKA OD PRERA\IVA^KOG SEKTORA

Uspe{no smo upropastili doma}u industriju

Biv{i ministar odustao od foteqe Biv{i ministar trgovine i usluga Srbije Slo bo dan Mi lo sa vqe vi} saop{tio je ju~e da odustaje od kandidature za novog predsednika Privredne komore Srbije (PKS). „U ovom trenutku nisam u mogu}nosti da prihvatim kandidaturu i u|em u trku za mesto ~elnog ~oveka srpske privrede”, kazao je Milosavqevi}.

Skup{tina PKS-a danas bira novog predsednika tog udru`ewa privrednika. Za tu funkciju su, pored Milosavqevi}a, kanididovani i sada{wi predsednik PKS-a Mi lo{ Bu ga rin i samo-

stalni savetniku u PKS-u ^e do mir Vu ki}.

Milosavqevi} je u pisanom saop{tewu naglasio da }e ostati privr`en borbi za o~uvawe jedinstvenog komorskog sistema Srbije, koji }e, kako je naveo, kao i svi privrednici, mo}i da ra~unaju na nastavak wegove „bespo{tedne borbe za jo{ ja~u Komoru, kvalitetniji ambijent za privre|ivawe u zemqi i ukupan napredak i razvoj srpske privrede”.

Milosavqevi} je posle rekostrukcije Vlade Srbije izgubio ministarsko mesto i vratio se u PKS. On je u aprilu 2004. imenovan za direktora PKS-a, a decembra iste godine za predsednika PKS-a. Na toj funkciji je bio do 15. maja 2007, kada je izabran za ministra poqoprivrede.

Prema informacijama , Milosavqevi} ne planira da ostane u PKS-u, ali jo{ nije doneo kona~nu odluku o novom poslu. Wemu je, posle rekonstrukcije vlade, navodno nu|eno ambasadorsko mesto, kao i anga`man u Me|unarodnom monetarnom fondu (MMF).

- Slovenija je jedina od zemaqa biv{e Jugoslavije koja u prera|iva~koj industriji ima vi{e zaposlenih nego zbirno u dr`avnoj upravi, zdravstvu i obra zo va wu. Sve osta le upropastile su sopstvene industrije - ka`e za „Dnevnik” ekonomista Mi ro slav Zdrav ko vi}, urednik sajta „Makroekonomija”.

On napomiwe da }e nam najmawe decenija trebati da se, kada je re~ o broju radnih mesta u ovoj grani, primaknemo Sloveniji.

S obzirom na to da je od 2000. godine Srbija prepolovila broj zaposlenih u prera|iva~koj industriji, to zna~i da je imala jednako zaposlenih na hiqadu stanovnika kao Slovenija danas. Ali i da }e trebati vi{e od 10 godina da se povrati ovaj odnos, po{to je uvek lak{e kretati se nani`e - upozorava Zdravkovi} dodaju}i da je da posledwe decenije nismo smatrali da je industrija {ansa na{eg razvoja, {to pokazuje i podatak da smo me|u zemqama u kojima je od 2000. do 2007. najvi{e smawen udeo prera|iva~ke industrije u BDP-u. ^inio je 18,4 odsto, da bi spao na - 14,2 odsto.

Broj zaposlenih je u posledwoj deceniji prirodnim odlivom pao za 20 odsto.

- Na primer, fabrika kablo va u Ja go di ni ima la je 11.000 zaposlenih u 1990. godini i izvoz od 100 miliona dola ra, a sa da ima 1.500 ili 2.000 zaposlenih. ^eka se da qudi odu u penziju, fabrika nije privatizovana, ni{ta nije ura|eno... To je slika cele Srbije. Koliko je takvih pred u ze }a, ne ka da stra te {kih, ko ja de set go di na ma ~e ka ju

Ne mo`emo pro{iriti Vojvodinu - Poqoprivreda i energetika, jesu dva strate{ka sektora i o wima treba voditi ra~una. Me|utim, Vojvodina ne mo`e da u~estvorostru~i povr{inu, ona mo`e da udvostru~i prinose.

Poqoprivreda ima svoje limite u razvoju dok prera|iva~ka industrija nema limite. Zato wu mo`emo da udesetrostru~imo - poru~uje Miroslav Zdravkovi}. pri va ti za ci ju - na gla {a va ovaj ekonomista.

Sve dru ge biv {e ju go slo venske republike su, {to zbog lo {ih pri va ti za ci ja, {to zbog ratova, pro{le mnogo gore od jedine ~lanice EU me|u wima, a izme|u svih je znak jednakosti koji se zove tajku-

ni za ci ja i upro pa {ta va we proizvodwe radi dolaska do nekretnina i drugih dragocenosti, a ne zarad toga da se onaj ko kupuje preduze}e bavi tom delatno{}u, ka`e na{ sagovornik.

Po wegovoj oceni re{ewe za postoje}u neodr`ivu situa-

STRANI INVESTITORI PRIZIVAJU NADLE@NE PAMETI

Zakoni se u Srbiji slabo po{tuju Ukoliko bude dosledno primewivala zakone, Srbija ima {anse da ove godine privu~e planiranih tri milijarde dolara stranih investicija, najavio je predsednik Saveta stranih investitora ]el Mor ten Jon sen.

Srbija ima {anse da ove godine privu~e planiranih tri milijarde dolara investicija ukoliko dosledno primewuje zakone, ubrza giqotinu propisa i smawi neizvesnost, izjavio je ]el Morten Jonsen.

Isti~u}i da je glavna prepreka za strane investitore trenutno poverewe, Jonsen je dodao: „Mi moramo da verujemo da sistem funkcioni{e. Nije uvek stvar u tome da se donesu pravi zakoni, ve} da se oni i primene. Primena ide te{ko”.

Jonsen je kazao i da je Srbija sada verovatno vi{e privla~na stranim investitorima nego pre dve, tri godine jer je, kako je naveo, uspostavqena makorekonomska stabilnost. „Nema bojazni od negativnih uticaja spoqa, sa ~im mnoge zemqe jo{ uvek imaju problema.

Postoji, me|utim, neizvesnost u primeni

evropskih standarda. Dosta je ura|eno kada je re~ o dono{ewu zakona, ali ponovi}u - primena je onaj te`i deo”, rekao je Jonsen.

On je naglasio da je na problem primene zakona ukazivano Vladi Srbije i dodao: „Ukazali smo da nije dovoqno samo da se pri~a, da se reklamira kako je dobro da se ula`e u Srbiju jer investitori prate i ono {ta se de{ava u praksi - da li su nadle`ni sposobni da - kada se

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

99,1378

101,1610

103,4880

98,8343

Australija

dolar

1

73,4572

74,9563

76,6803

73,2323

Kanada

dolar

1

70,8887

72,3354

73,9991

70,6717

Danska

kruna

1

13,2852

13,5563

13,8681

13,2445

Norve{ka

kruna

1

12,5366

12,7924

13,0866

12,4982

[vedska

kruna

1

10,7815

11,0015

11,2545

10,7485

[vajcarska

franak

1

81,8982

83,5696

85,4917

81,6475

V. Britanija

funta

1

112,3370

114,6300

117,2660

111,9940

SAD

dolar

1

69,6290

71,0500

72,6841

69,4159

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 6. 2611. godine

ukine jedna prepreka - ne nastanu dve nove. A to se veoma ~esto de{ava u mnogim zemqama”. „Posledwi put kada sam proverio, veliki broj investitora jeste zainteresovan za ulagawe u Srbiju. Mislim da za Srbiju ne bi trebalo da bude problem da privu~e tri ili ~etiri milijarde investicija, ukoliko se urade pravi potezi, jer to nije tako veliki iznos”, kazao je Jonsen i dodao da to podrazumeva poteze „poput onih koji pove}avaju poverewe, a to zna~i da kada iznesemo problem u vezi sa giqotinom propisa, tada bi on trebalo i da se re{i”.

On je naveo i da su investitori posebno zainteresovani za velike investicije u bankarstvo, poqoprivredu, klastere u automobilskoj industriji u Kragujevcu, u telekomunikacije i u usluge koje prate ove sektore.

Savet stranih investitora je osnovan 2002. godine uz podr{ku Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD) i okupqa vi{e od 120 kompanija koje su u Srbiju ulo`ile vi{e od 14 milijardi dolara i zapo{qavaju vi{e od 60.000 qudi.

NSZ preseqen u Kragujevac Izme{tawe Nacionalne slu`be za zapo{qavawe (NSZ) iz Beograda u Kragujevac doprine}e procesu dekoncentracije va`nih dr`avnih institucija i wihovom preme{tawu u druge gradove Srbije, izjavio je ju~e direktor NSZ De jan Jo va no vi}. „Na{a slu`ba je kao jedan moderan servis ve} veoma decentralizovana, a to zna~i da na{i predstavnici u skoro svim op{tinama u Srbiji imaju visok stepen ovla{}ewa da zavr{ava-

ju poslove za potrebe privrede i nezaposlenih”, kazao je Jovanovi} na sve~anosti povodom preme{tawa sedi{ta NSZ u Kragujevac.

Jovanovi} je naveo da }e se u Kragujevcu ubudu}e donositi najva`nije odluke u kqu~nim oblastima rada NSZ, a to su osigurawe u slu~aju nezaposlenosti, posredovawe u zapo{qavawu izme|u poslodavaca i nezaposlenih, kao i projekti aktivnih mera za zapo{qavawe.

ciju nesrazmere u zaposlenosti u javnom i privatnom sektoru u Srbiji je da se pove}a broj zaposlenih u prera|iva~koj industriji kako bi se ve}im poreskim prihodima lak{e finansirao javni sektor.

Zdravkovi} ukazuje da Srbija nema preterano veliku zaposlenost u javnoj upravi, ali da partokratija unutar we svakako predstavqa problem.

- U narednom periodu treba o{tro kontrolisati rast javnih izdataka za penzije, zdravstvo, obrazovawe i javnu upravu, postepeno smawuju}i broj zaposlenih, ali svu energiju javne uprave vaqa fokusirati na stvarawe ambijenta u ko me bi se br zo po ve }a vao broj zaposlenih u privatnom sektoru, prevashodno u prera|i va~ koj in du stri ji - ka `e na{ sagovornik. - Mnogi su se Sloveniji smejali jer ima samo {rafciger i industriju. A sada smo tu gde smo. Lako je i Grcima, Crnogorcima i Hrvatima kada imaju more i devizne prihode od turizma. Ali, jedini na~in da Srbija zaradi novac je kroz proizvodwu - ka`e Zdravkovi}.

Prema podacima koje navodi u analizi broja radnih mesta u biv{im jugoslovenskim republikama Srbija sa 7,3 mili o na sta nov ni ka ima 1.347.680 zaposlenih (tu nije ura~unato 427.000 zaposlenih u preduzetni~kom sektoru, da bi podaci sa ostalim zemqama bi li upo re di vi). Hr vat ska, prema analizi kojom nis obuhva}eni preduzetnici, sa 4,4 mi li o na sta nov ni ka ima 1.133.855 zaposlenih, dok Slovenija sa dva miliona stanovnika ima 728.997 zaposlenih.

S. Glu{~evi}

5

„FIJATOVI” DOBAVQA^I U KRAGUJEVCU

Po~ela gradwa ~etiri fabrike

Ministar za ekonomiju Ne boj {a ]i ri} izjavio je ju~e da }e do decembra biti izgra|ene proizvodne hale ~etiri Fijataova dobavqa~a u industrij skoj zo ni Gro {ni ca u Kragujevcu, u kojima }e biti zaposleno oko 1.000 radnika. ]iri} je prilikom obilaska po~etka radova na gradwi hala na mestu biv{e kasarne kazao da je vrednost te investicije 100 miliona evra.

Pre ma we go vim re ~i ma, Vlada Srbije }e sa lokalnom samoupravom do kraja godine ispuniti obaveze i izgraditi lokalne saobra}ajnice do fabrika i tri mosta. „Sve se odvija po planu, nema ka{wewa”, kazao je on.

On je dodao da }e pored ~etiri fabrike delova u parku komponenta{a Gro{anica i tri po red fa bri ke Fi jat automobili Srbija, koje su direktno vezane za FIAT, ve}i broj kompanija u [apcu, Ni{u i drugim gradovima biti anga`ovane kao podizvo|a~i ili }e praviti neke mawe delove.

Biv{i ministar za ekonomiju Mla |an Din ki} kazao da }e 80 od sto kom po nen ti za automobile koje }e proizvoditi fabrika FAS biti pravqeno u Srbiji. Kako je precizirao, u Srbiji }e se proizvoditi skoro svi delovi, osim motora. „To }e biti srpski automobil”, kazao je Dinki}

BIV[A MINISTARKA FINANSIJA DIANA DRAGUTINOVI]

Na sceni je nov~ana iluzija Dr`avni buxet se puni boqe no {to je planirano, ali je to samo iluzija jer je inflacija ve}a nego {to je planirano, pa su i prihodi po osnovu poreza na potro{wu ne{to ve}i, ukazala je profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Di a na Dra gu ti no vi}. „Ve}a inflacija zna~i i ve}e izdatke za plate i penzije i ve}a socijalna davawa. Dakle, na sceni je iluzija novca, mislimo da pri-

koliko je planirano za ovu godinu, i da onemogu}i pad deficita u narednim godinama”, ocenila je Diana Dragutinovi}.

Biv{a ministarka za finansije je rekla da ne vidi opasnost u sada{wem zadu`ivawu dr`ave putem emitovawa hartija od vrednosti, ali samo ako je to zadu`ivawe u okvirima postavqene granice.

Ona je ocenila da bi, imaju}i u vidu stawe poreske administraci-

mamo vi{e i mislimo da mo`emo da tro{imo vi{e. Generalno, buxet se puni i prazni tako da je mogu}e ostvariti deficit koji smo planirali ako se ne{to neplanirano ne dogodi”, izjavila je Diana Dragutinovi} za Biznis. „Opasnosti za buxet u predizbornoj godini su neplanirani tro{kovi, nove inicijative koje nisu kompletno sagledane, a usvajaju se brzo bez adekvatnih analiza. Obi~no su predizborne godine pune takvih inicijativa. Najve}a opasnost je da novi rashodi generi{u deficit buxeta ve}i od 4,1 odsto bruto doma}eg proizvoda,

je i ustaqene navike poslovnih qudi i gra|ana u Srbiji, odli~no re{ewe bilo pove}ati porez na dodatu vrednost i smawiti poreze i doprinose na zarade. „Fiskalno optere}ewe na zarade treba da se smawi a da se gubitak poreskih prihoda nadoknadi pove}awem PDV-a. Ube|ena sam da bi to vi{estruko delovalo pozitivno na srpsku ekonomiju. Prvo bi delovalo na pove}awe konkurentnosti jer bi time bili smaweni tro{kovi rada. To bi bila fiskalna devalvacija. U jednom koraku postali bismo znatno konkurentniji”, rekla je ona

6

TRe]e dOBA

utorak21.jun2011.

Pa o ri ma ~ek da nas, osta li ma u su bo tu Drugi deo majske penzije penzionisani paori dobi}e danas dok }e isplata preko teku}ih ra~una za biv{e zaposlene po~eti u subotu, 25. juna. Oni koji svoje prinadle`nosti primaju dostavom na ku}nu adresu po{tara treba da ~ekaju od ponedeqka.

Iznos na ~eku isti je kao i prethodni.

Sr bi na rod sve sta ri ji Stanovni{tvo Srbije ubraja se me|u deset najstarijih u Evropi a zdravstvena za{tita starih jo{ uvek nije na zadovoqavaju}em niovu. Savet za pitawe starewa ukazao je na alarmantnu potrebu unapre|ewa zdravstvene za{tite, ranog otkrivawa demencije, kao i na zanemarivawe vreme{nih.

Nacionalna koordinatorka za starewe Li di ja Ko zar ~a nin isti~e da je Srbija za protekle tri godine ostvarila zna~ajan napredak u toj oblasti.

– Od velikog zna~aja je rad u Evropskoj grupi za starewe pri kontinentalnoj komisiji UN

koja poma`e ~lanicama iz regiona u poboq{awu realizacije politike starewa – ka`e Lidija Kozar~anin, i dodaje da je rad grupe posve}en edukaciji te ja~awu institucija i osoba koje se bave ovom problematikom kroz brojne radionice i seminare.

Potpredsednik Saveta za pitawe starewa Mi lo{ Ne ma wi} najavio je mogu}nost u~e{}a starih na Olimpijadi kulture, sporta i zdravqa, dodaju}i da je saradwa s UN “vetar u le|a” jer zahvaquju}i woj postoje i qudi stru~ni da sprovedu akcije za poboq{awe kvaliteta `ivota seniora.

Q. M.

KAKO LEKAR KA@E

Usi dre ni za kom pju te rom a kr ka ju kao ru da ri Svuda skloni samoinicijativi sami sebi propisuju i razne dijete, ~esto i gre{e}i u izboru.

Maltene su hamletovske wihove dileme da li jesti puter ili margarin, kuvati na uqu ili masti, piti obrano mleko ili jesti masne sireve.

– Svaki re`im ishrane ima svoje prednosti i mane – ka`e dr Jo va na [o la ja. – Naravno, na{a ishrana mora biti energetski mawe vredna nego ona od pre pedeset ili sto godina jer se danas qudi mnogo mawe kre}u i imaju

obogatila vitaminima A i D pa se i u na{im prodavnicama mo`e na}i kravqe mleko s mawe od jednog procenta masti.

Margarin spada u grupu masti i uqa, a ne mle~ne proizvode jer se pravi od biqnih uqa. On sadr`i po`eqne masne kiseline, ali prilikom tehnolo{kog procesa pretvarawa tih uqa u ~vrsto stawe, te masne kiseline prelaze iz biohemijskog po`eqnog u trans-oblik koji organizam prepoznaje kao zasi}ene masne kiseline sa svim posledicama po

Ma sno sa mo u „po seb nim pri li ka ma”

mnoga pomagala koja im olak{avaju rad, naro~ito fizi~ki.

Energija su prvenstveno masti.

Qudi koji ne rade te{ke poslove ve} na radnom mestu iskqu~ivo sede, uno{ewe masti treba da ograni~e. Naime, mle~ne, ali i zasi}ene masno}e kao {to su sviwska mast, puter, senf ili majonez, treba izbaciti iz svakodnevne ishrane i ograni~iti ih samo na „posebne prilike”.

Savetuje se unos poluobranih ili potpuno obranih mle~nih proizvoda, posebno qudima kojima su masno}e u krvi povi{ene ili ne{to iznad granice normalnih vrednosti. Dana{wa prehrambena industrija je obrana mleka i mle~ne proizvode

zdravqe krvnih sudova. Margarin ima istu energetsku vrednost kao i puter pa se ne mo`e jesti u neograni~enim koli~inama. Dnevno je 10 do 20 grama sasvim dovoqno. Sve`i sirevi s poluobranim ili obranim mlekom imaju prednost u odnosu na margarin. „Lajt„ majonez napravqen bez jaja nije lo{ za ishranu jer sadr`i dodatke za zgru{wavawe, pektine, koji nisu {tetni po zdravqe. Ali zbog uqa imaju veliku energetsku vrednost pa i weg vaqa unositi u ograni~enim koli~inama. A masti se „kriju„ i u grickalicama, keksu, ~okoladi...

J. Barbuzan

dnevnik

KAKVE SE SVE TRGOVA^KE MANIPULACIJE KRIJU IZA “POPUSTA ZA PENZIONERE”?

Ja ja su sa mo dva da na jef ti ni ja Svakog 10. i 25. u mesecu mnogi veliki trgovinski lanci “mame” penzionere da s tek dobijenim ~ekom do|u kod wih u kupovinu jer samo tih dana dobijaju popust od deset i vi{e odsto na sve kupqene proizvode.

U sveop{toj besparici i nema{tini to zaista jeste primamqivo, ali najstariji, tek kada do|u ku}i, na ra~unima vide da najavqeni popusti zapravo ne va`e za sve proizvode koje su kupili.

Naime, naj~e{}e se takvi popusti ne odnose upravo na osnovne namirnice ve} na one “druge”, koje penzioneri po pravilu retko kupuju jer su im i s popustom skupe. Te {ko je pre po zna ti ezo pov ski re kla mi ra nu „jef ti no }u” Trgovci koji daju popust od deset odsto tvrde da u pozivima za penzionere ta~no navode na koje se proizvode sni`ewe odnosi tako da penzioneri moraju biti ti koji vode raPenzioneri koji su ove godine u~estovali na konkursu Fonda ~una o tome {ta uzimaju. Tako se PIO za odlazak u neku od 25 srpskih bawa na besplatan deseto~esto isti~e da popust ne va`i dnevni oporavak, mogu ovih dana o~ekivati na ku}nu adresu poza uqe, bra{no, {e}er, meso, a ziv iz bawe koju im je komisija odredila. najstariji to nisu ~uli ili nisu Na oporavak }e uskoro oti}i oko 9.500 starosnih, invaliddobro pro~itali da im se priliskih i porodi~nih penzionera svih kategorija. Pravo da se prikom kucawa na kasi oni ra~unajave na konkurs imali su svi ~ije su penzije ni`e od 20.372 dinaju po redovnoj ceni a ostali prora. Uslov je bio i da nemaju druga li~na primawa, da nisu koriizvodi po sni`enoj. stili besplatan oporavak o tro{ku Fonda u posledwe tri godiS druge strane, ima trgovinne, a za penzionisane paore – i najmawe deset godina sta`a osiskih lanaca, kao {to su “Idea” i gurawa.

“Delta–Maksi” koji odre|enim Besplatan oporavak ukqu~uje i lekarski pregled, terapiju, danima u mesecu, dakle 10. i 25, kao i tro{kove prevoza u visini cene autobuske, odnosno vozne daju popuste penzionerima za karte drugog reda. sve artikle koje imaju. Penzionerima je dovoqno da uz posled-

Ba we {a qu po ziv na ku} nu adre su

wi ~ek prilo`e li~nu kartu i ceo taj dan pazare sve {to im je potrebno s popustom od deset odsto.

Pri tom, napomiwu, popusti se ne odnose na proizvode koji su ve} na akcijskom sni`ewu, koji su ozna~eni „idealnom„ i „kona~nom„ cenom, kao i na akcizne proizvode, dnevne novine, ~asopise i cigarete. Isto je i u “Delta–Maksiju”, gde popust za penzionere iznosi deset odsto na sve proizvode osim na one koji su na akcijskim sni`ewima jer se oni ve} prodaju i do 30 odsto jeftinije. Popust se ne odnosi ni na poroizvode koji nose oznaku “redovna cena” jer je ona trajno sni`ena.

Obe ove velike trgovinske ku}e isti~u da penzioneri zaista u ta dva dana kada dobijaju ~ekove po deset odsto ni`im cenama mogu kupiti mleko, jogurt, meso, jaja, vo}e i povr}e, a da su cene uqa, bra{na i {e}era ina~e pod kategorijom “zakqu~anih cena”.

Da se penzioneri ne bi prilikom pla}awa na{li u nezgodnoj situaciji, treba pre odlaska u kupovinu dobro da se obaveste o tome na koje se sve proizvode odnosi popust od deset odsto. U suprotnom, moraju biti spremni na to da }e neke proizvode platiti po istoj ceni kao i svi drugi jer oni, jednostavno, nisu s „pezionerskim„ popustom.

Qubinka Male{evi}

CVETNI BIZNIS SPASAVA KU]NI BUYET LAZARA \ATKOVA

Dok je ka va qe ra ne bo ji se gla di

La zar \at kov (70) iz ^oke penzionerske dane provodi gaje}i cve}e. Tvrdi da je to najlep{i posao jer ne zahteva naro~itu mehanizaciju i mnogo ulagawa, a dok je kavaqera, ka`e da se ne boji gladi.

– Po~elo je sve kao hobi u ku}noj radinosti, ali je sad ve} mali porodi~ni biznis. Uz penziju dobro do|e za tro{kove i popravqawe ku}nog buxeta. Vremena imam dovoqno pa ima li {ta lep{e nego ga „ubijati” uz cve}e? Poma`e mi i supruga Mi li ca, koja je tako|e penzionerka. Dovoqno je imati ba{tu, dva-tri plastenika i eventualno da se zimi obezbedi wihovo zagrevawe, zavisno od vrste cve}a koje se gaji – pri~a \atkov.

Naravno, podrazumeva se malo dobre voqe, entuzijazma i interesovawa za stru~nu literaturu.

– Bavqewe cve}em nije odvi{e te{ko pa bih ga preporu~io svim penzionerima, ko je iole zdrav, jer se svi poslovi uglavnom obavqaju sede}i ili stoje}i

Do bar mi ris da le ko se „~u je”

kraj saksije. Kupce nije te{ko na}i, a kad se radi u plasteniku nema ni rizika, kao kod ba{to-

vana koji svako malo strahuju od nebeskih prilika – uverava \atkov.

Cve}e prodaje na pijacama u Senti, Adi, Molu, Kikindi i drugim okolnim mestima, a veliki deo mu{terije mu dolazi i u ku}u.

– Otkad smo u penziji, supruga i ja uzgajamo vi{e od sto vrsta cve}a. Ne mo`e se osloniti samo na jednu vrstu ve} vaqa {iriti asortiman, da ne oteramo probirqive mu{terije. Specijalizacija je mo`da interesantna i isplativa samo velikim proizvo|a~ima – obja{wava \atkov, i dodaje da je dobro {to na tr`i{tu cve}a ima konkurencije koja, kao i on, ra~una na dobre manire nove generacije kavaqera. ^udi se ~ika Lazar svojim ispisnicima koji su stekli penziju pa sve kritikuju, ni{ta im ne vaqa, a sami ni{ta ne preduzimaju.

– Penzije jesu male, silom ih ne mo`emo pove}ati, ali ko god ima malo oku}nice, mo`e je iskoristiti. Poqoprivreda je takva kakva je, ali bez we se ne mo`e. Mo`e se proizvesti bar za svoje potrebe i dnevno dopuniti prihod bar sa sto dinara.

M. Mitrovi}

DEKE I BAKE POTOMCI TRETIRAJU KAO „NERENTABILAN” PORODI^NI TERET

Sna je ima ju naj te `u pe sni cu Istra`ivawe nevladine organizacije „Helpejx„ koja se bavi brigom o starijima u Indiji, pokazala je da su snaje naj~e{}i zlostavqa~i u porodici ni`eg socio-ekonomskog statusa. Studija „Zlostavqawe starijih i zlo~in„ je potvrdila sumwe da se situacija u tradicionalnoj indijskoj porodici, gde su snaje zauzimale podre|en polo`aj i bivale ~este `rtve zlostavqawa, sada potpuno okrenula. Istra`ivawe je sprovedeno u nekoliko najve}ih gradova: Delhiju, Mumbaju, Bangaloru, Kalkuti, Bopalu, ^enaju, Patni i Hajderabadu, a ispitivano je ukup-

no 900 porodica, po stotinu za svaki grad.

Kako su pokazali rezultati, za zlostavqawe starijih ~lanova porodice u 63,4 procenata bile su krive snaje, dok su sinovi zlostavqa~i u 44 odsto slu~ajeva. Situacija se mewa u porodicama vi{eg socio-ekonomskog statusa, gde sinovi naj~e{}e di`u ruku na ostarele roditeqe.

U Delhiju, Mumbaju i Bangaloru sinovi bogatijih porodica odgovorni su za zlostavqawe u 53,6 odsto slu~ajeva.

Rezultati studije, koje je predstavio inspektor Jo ti Pra ka{ Mir ji povodom Svetskog

dana borbe protiv zlostavqawa, otkrivaju da u Indiji vi{e od petine starijih qudi trpi neki oblik zlostavqawa. Bangalor dr`i neslavni rekord sa {okantnih 44 odsto zlostavqanih, ali ni drugi gradovi ne zaostaju mnogo: tako je u Hajderabadu utvr|eno da nekog oblika zlostavqawa ima u 38 odsto porodica, u Bopalu u 30 i Kalkuti 23, dok je najni`a stopa u ^enaju – samo dva odsto.

Vi{e od polovine (51 procenat) ispitanika smatra da je zlostavqawe poja~ano u posledwe tri godine. Gotovo tri petine ispitanih starijih qudi sma-

tra da je uzrok ovakvom porastu nasiqa promena u kulturnim i porodi~nim vrednostima i wihova lo{a materijalna situacija. Seniori smatraju i da je nastojawe za stvarawem „nuklearne porodice„, u kojoj nema mesta za dede i babe, jo{ jedan od razloga za pove}awe broja slu~ajeva zlostavqawa tre}e generacije u porodici.

Po istra`ivawima, 19 odsto starijih u Indiji ose}a se zapostavqenim, a glavni razlozi su u tome {to su „~lanovi porodice zauzeti poslom„ ili „nemaju pravi kontakt s decom„.

I. Vujanov

I bo ga ti tr pe {i ka ni ra we na sled ni ka

KARAVAN „OSTIN MINIJA” OD PETKA DO NEDEQE U NOVOM SADU

U GODINI JUBILEJA GRADSKOG PREVOZNIKA

Oma` legendarnom automobilu Me |u na rod ni skup ko ji oku pqa qu bi te qe kla si~ nih „ostin mi ni„ auto mo bi la „Bal kan ska mi ni ja da 2011” odr `a }e se u No vom Sa du od pet ka do ne de qe. Skup je do sa da odr `a van u Be o gra du ali su or ga ni za to ri od lu ~i li da ma ni fe sta ci ju pre se le u No vi Sad. Ove go di ne skup za po ~i we re vi jal nom re li vo `wom po Fru {koj go ri, a start mi ni re li ja bi }e na par kin gu

Ho te la „No vi Sad” u su bo tu u 9 ~a so va, oda kle se kre }e za Fru {ku go ru. Oko 17 sa ti ka ra van se po no vo se li u grad, a oko 18 sa ti auto mo bi li }e bi ti par ki ra ni na Tr gu slo bo de i tu }e osta ti dva sa ta ka ko bi svi mo gli da ih vi de i ka ko bi se go sti iz ino stran stva i dru gih gra do va Sr bi je bo qe upo zna li s No vim Sa dom.

B. M.

Po vo dom sto tog ro |en da na, ko ji JGSP „No vi Sad” obe le `a va ove go di ne, od lu ~e no je da ob ra du ju ma tu ran te ta ko {to }e wi ho ve ma tur ske pa noe emi to va ti na mo ni to ri ma u auto bu si ma. Ma tu ran ti svo je fo to gra fi je pa noa tre ba naj ka sni je do 1. ju la da po {a qu na mejl jgspno vi sad@ gmail.com. Fo to gra fi je tre ba da bu du u JPEG for ma tu. Ta ko |e, u to ku je i kon kurs za vi zu el no re {e we pla ka ta kam pa we „Moj bus, moj grad”, a po ziv je otvo ren svim mla dim umet ni ci ma sred wo {kol skog i aka dem skog obra zo va wa. Naj bo qi ra do vi }e bi ti na gra |e ni.

Ra do vi se mo gu sla ti do 15. ju la na adre su kon kurs@gspns.rs.

B. M.

Novosadska utorak21.jun2011.

P

Vo da u oku re sur sa to kom du gog ni za go di na, No vi Sad je je dan od ret kih gra do va u Voj vo di ni gde se vo da mo `e pi ti iz grad ske mre `e.

Kao i sve u ovoj dr `a vi, ni ovaj si stem ne ra di ka ko bi smo mi to vo le li, ali ipak, ra di. Tre ba tu mno go nov ca, mno go oprav ki, kr pqe wa, a usled wih do la zi i do ne sta na ka vo de, na {ta smo svi po pri li~ no aler gi~ ni. Ka da se zbog ne do sta ta ka nov ca grad od lu ~i za uvo |e we sra te {kog pat ne ra, on da ne ki od nas na zo vu to pri va ti za ci jom. ^i ni se da je „Vo do vod” kao naj zna ~aj ni je grad sko pred u ze }e pod o{trom kri ti kom jav no sti, oprav da nom i neo prav da nom.

Uosta lom, kao i sve u ovoj dr `a vi.

S. Kr sti}

Po~elo „Futo{ko leto” za najmla|e Kre a tiv ne ra di o ni ce za de cu odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va, u okvi ru ma ni fe sta ci je „Fu to {ko le to”, u KIC „Mla dost”, Uli ca ca ra La za ra 42, Fu tog. Ka pu e ra aso ci ja ci ja Sr bi je or ga ni zo va }e ~as ovog spor ta u 19 ~a so va, a na kon to ga ma li {a ni }e ima ti pri li ke da se dru `e u igra o ni ci „Mi ni klu ba”.

A. J.

Iskqu~ewa struje No vi Sad: od 8 do 18 sa ti vo do vod ni objek ti „No vi [trand”, „Re ni 3 i 6”, „Re ni 4 i 5”; od 8 do 12 Uli ca ca ra La za ra 25, 27 i 29 i Na rod nog fron ta od 16 do 24.

Srem ska Ka me ni ca: od 8.30 do 11.30 pred u ze }e „Alas Ra ko vac”, vi kend na se qe Boc ke i Ba de mo va. Ba no {tor: od 8.30 do 13 ce lo na se qe i vi kend na se qa Pr qu {a, Kru {e vqe i Ko ru {ka. Svi lo{: od 8.30 do 13 ce lo na se qe.

Lug: od 8.30 do 13 ce lo na se qe.

Gra bo vo: od 8.30 do 13 ce lo na se qe. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa oko vi le Iz vr {nog ve }a.

Su tra, No vi Sad: od 8 do 9.30 sa ti De ~i ja usta no va „Mr vi ca”,

Uli ca Dra ge Spa si} 13, Eko nom ski fa kul tet, Fru {ko gor ska od 19 do 21, Ji ri ~e ko va 7/1-2, 9 i od 19 do 21, Veq ka Pe tro vi }a od 1 do 7, od 12 do 14 i 10; od 8 do 12 Pod go ri~ ka 2, 4 i 6, [ek spi ro va 7, 9 i 11. Ve ter nik: od 10 do 13 uli ce Lep ti ro va, Ba {ten ska i Ke dro va. ^or ta nov ci: od 9 do 12 deo vi kend na se qa Ka ra{ od biv {eg ho te la pre ma Srem skim Kar lov ci ma; od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa oko vi le Iz vr {nog ve }a. Be o ~in: od 8.30 do 13 sa ti na se qa [a ko ti nac i Bra zi li ja, vi kend na se qe Me |e, Eko no mi ja u Be o ~i nu i pre daj nik MTS, @i ~a ra, Pa le ta-S, Bo ban.

V remeploV

Glodari se pomamili Sa n i tar n e slu ` be No vog Sa da su 21. ju na 1972. kre nu le u op {tu ofan zi vu, pro tiv pa co va! Ko zna za {to, ovi glo da ri su se od jed nom na mno `i li pre ko sva ke me re. Kao u fil mo vi ma stra ve, pa co vi su u sred da na iz la zi li iz ka na li za ci je, tr ~a li uli ca ma i dvo r i { ti m a, pre l a z i l i iz zgra de u zgra du i po ~e li da ula ze u sta no ve. Rat pro tiv ove na pa sti bio je sve o bu hva tan, pa su ubr zo pa co vi bi li po ta ma we ni.

N. C.

Za plasti~nu fla{u besplatna torba

Pro mo ci ja odva ja wa PET am ba la `e odr `a }e se da nas na Fu to {koj i su tra na Li man skoj pi ja ci od 9 do 12 ~a so va u or ga ni za ci ji „^i sto }e„. Osim pro mo ci je odva ja wa PET am ba la `e u do ma }in stvi ma, ak ci ja ima za ciq i da se sma wi upo tre ba pla sti~ nih ke sa, te }e gra |a ni ma ko ji na ovim lo ka ci ja ma ba ce PET fla {u u spre mi {te bi ti da te plat ne ne eko tor be.

A. Va.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o ne de qak se iz met nuo ne ka ko u dan obe le `en vo dom i „Vo do vo dom”.

Dok se na Pe tro va ra din skoj adi ob na vqa je dan od bu na ra ka ko bi na du `e sta ze grad imao do voq no vo de za pre ra du, u isto vre me se za da nas na ja vqu ju su ve sla vi ne u ve }em de lu gra da. A sve to pro pra }e no pre da jom 32.000 pot pi sa pro tiv „pri va ti za ci je” istog tog „Vo do vo da”.

Stra sti uza vru ~im se po me ne vo da. Da li je ima, da li je ne ma, da li je `u ta, cr na ili mi ri {e na hlor. Da li }e ne ko „ku pi ti” taj „Vo do vod”, ili ne. Da li nas pqa~ ka ju vi so kom ce nom vo de, ili se mi pre ma woj ola ko od no si mo. Pa opet, i po red za ne ma ri va wa ovog naj zna ~aj ni jeg grad skog

DANAS NA FUTO[KOJ PIJACI, SUTRA NA LIMANSKOJ

Maturski panoi u autobusima

ZBOG REKONSTRUKCIJE GLAVNE TRAFO STANICE U FABRICI VODE

Celom gradu danas suve slavine Zbog re kon struk ci je glav ne tra fo sta ni ce u fa bri ci vo de da nas od 8 do 20 sa ti ne }e bi ti vo de u ve }em de lu gra da. Po re ~i ma teh ni~ kog di rek to ra „Vo do vo da i ka na li za ci je” Ni ki ce Ivi }a, iz re zer vo a ra }e se ba~ koj stra ni gra da is po ru ~i va ti 300 li ta ra vo de u se kun di, {to je do voq no za snab de va we pri ze mqa i even tu al no pr vih spra to va. Srem ski deo gra da bi }e pot pu no bez vo de, osim In sti tu ta, ko ji }e vo du do bi ja ti iz re ze ro va ra ^ar dak.

- Me wa mo kom plet nu ener get sku i upra vqa~ ku opre mu za pump ne sta ni ce, ko ja je po sta -

vqe na 1974. go di ne. No va opre ma po boq {a }e sta bil nost i efi ka snost ce le fa bri ke vo de, te ne }e do la zi ti do ~e stih pre ki da ra da fa bri ke zbog krat ko traj nih ne sta na ka stru je, usled ko jih do la zi do za mu }e wa vo de – na veo je Ivi}.

Da nas je obez be |e no se dam ci ster ni (tri po zajm qe ne iz Be o gra da) ko je }e bi ti ras po re |e ne u Ur gent nom cen tru, di ja li zi 1 i 2, De~ joj bol ni ci, Be ta ni ji i u Srem skoj Ka me ni ci i Kar lov ci ma po jed na. Ivi} o~e ku je da ra do vi bu du za vr {e ni do 18 ~a so va i da pu we we si ste ma tra je do 20 sa ti, ka da bi vo da tre ba lo

Ne rade bazeni Otvo re ni i za tvo re ni ba ze ni SPC „Voj vo di ne” zbog pro ble ma sa vo do snab de va wem da nas ne }e ra di ti. Ka ko sa o {ta va ju u ovom pred u ze }u ne sta nak vo de }e se di rekt no od ra zi ti i na teh ni~ ko-hi gi jen ske pred u slo ve za funk ci o ni sa we oba ba ze na.

Q. Na.

Samo hitni slu~ajevi Zbog na ja vqe nog is kqu ~e wa vo de u No vom Sa du i pri grad skim na se qi ma da nas sve la bo ra to ri je u Do mu zdra vqa «No vi Sad» pri ma }e sa mo hit ne slu ~a je ve. Iz ove usta no ve mo le gra |a ne ko ji ma la bo ra to rij ske ana li ze ni su hit no po treb ne, da do |u u la bo ra to ri ju u sre du ili do kra ja ove ne de qe.

Q. Na.

Fa bri ka vo de

Obez be |e no se dam ci ster ni (tri po zajm qe ne iz Be o gra da) ko je }e bi ti ras po re |e ne u Ur gent nom cen tru, di ja li zi 1 i 2, De~ joj bol ni ci, Be ta ni ji i u Ka me ni ci i Kar lov ci ma po jed na da stig ne na ba~ ku stra nu, dok }e na srem sku stra nu sti }i dva sa ta ka sni je. Raz log za to, ka ko na vo di Ivi}, le `i u to me {to }e se u „Vo do vo du” tru di ti da po la ko pu {ta ju vo du ka ko ne bi do {lo do ve }ih za mu }e wa, ma da je po ja -

va mut ne vo de ne mi nov na. Osim re kon struk ci je tra fo sta ni ce, „Vo do vod” }e ne sta nak stru je is ko ri sti ti da oba vi jo{ de se tak ve li kih po slo va zbog ko jih bi mo rao da is kqu ~u je po je di ne de lo ve gra da ili ceo grad. S. K.

OBNOVA BUNARA NA PETROVARADINSKOJ ADI

Uz novu tehnologiju puna ~a{a sigurna Ob na vqa we bu na ra BHD 6 na Pe tro va ra din skoj adi pr vo je ko je se iz vo di no vom teh no lo gi jom u Sr bi ji i do ne }e 50 pro ce na ta ve }i ka pa ci tet ovog bu na ra, ka zao je di rek tor „Vo do vo da i ka na li za ci je” Bran ko Bje la jac, pri li kom ju ~e ra {weg obi la ska gra di li {ta. Po we go vim re ~i ma, ka pa ci tet ovog bu na ra, iz gra |e nog 1982. go di ne, zbog neo dr `a va wa sma wen je sa 80 na 50 li ta ra u se kun di.

Da se je dan bu nar ob no vi ko {ta oko 600.000 evra. Mi ih ima mo 21, pa se vi di ko li ko je nov ca po treb no da bi No vi Sad imao do voq no vo de. Uvo di mo no vu teh n o l o g i j u, sta vqa mo dre no ve od pro hro ma, sa ro kom tra ja wa od naj ma we 50 go di na.

Za dva me se ca ob no vi }e mo i bu nar BHD 8 na isti na ~in. „Vo do vod” }e pla ti ti 120 mi li o na di na ra za ob no vu ova dva bu na ra, nov cem ko ji smo do bi li po -

Fo to: S. [u {we vi}

ve }a wem ce ne vo de, ko ji sa da vra }a mo gra |a ni ma – iz ja vio je Bje la jac.

- Ka da za vr {i mo ova dva bu na ra ima }e mo vi {e vo de ne go {to mo `e mo da pre ra di mo. Plan je da

sva ke na red ne go di ne ob no vi mo po dva bu na ra. Fa bri ka vo de ve} 30 go di na ima isti ka pa ci tet, a No vi Sad ima dvo stru ko vi {e sta nov ni ka ne go on da. Na Pe tro va ra din skoj adi na pra vi }e mo no vu fa bri -

ku vo de, iz kre di ta Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke od 15 mi li o na evra. Ima mo pro je kat, ima mo no vac, ali ne mo `e mo da gra di mo, jer ni su re {e na imo vin ska pra va, od no sno ZIG ni je pre neo ze mqi {te u vla sni {tvo gra da, ko je je ovaj ku pio 1999. go di ne od „Sr bi ja vo da” – na veo je Bje la jac.

- Na dam se da su ovim uda re ni te me qi no vog na ~i na ra da i da vi {e ni ka da ne }e bi ti va `no ko je di rek tor, jer }e mu bi ti ja ko te {ko da ob ja sni za {to ne `e li da na sta vi na ovaj na ~in. Ve li ki pro blem za nas je bio ka ko pro na }i no vac za ovo i na dam se da jed nog da na, {to pre, ova kav tip jav nih pred u ze }a ne }e vi {e po sto ja ti, jer je to rak ra na ovog dru {tva. Na dam se i da }e do }i do tran sfor ma ci je i dru ga ~i jeg na ~i na upra vqa wa pred u ze }i ma i da }e ona pre u ze ti oba ve ze zbog ko jih su osno va na – za kqu ~io je Bje la jac.

S. Krsti}

Panorama pesni{tva 21. veka Pro mo ci ja „Pa no ra me pe sni {tva 21. ve ka”, ko ju je pri re dio Dra goslv De do vi} u sa rad wi sa ~a so pi som „Ula zni ca” i iz da va~ kom ku }om „Dra va” iz Kla gen fur ta, odr `a }e se da nas u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Uli ca Du nav ska 1. U~e stvo va }e Vla di mir Ar se ni}, Sa {a Ra doj ~i}, Alen Be {i} i Si ni {a Tu ci}. G. ^.

Izlo`ba u Galeriji Matice srpske Za vr {na iz lo `ba ~e tvr te go di ne de part ma na li kov nih umet no sti Aka de mi je umet no sti bi }e otvo re na su tra u 20 ~a so va u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Otvo ri }e je pro de kan za umet ni~ ki i na u~ no is tra `i va~ ki rad Dra gan @i van ~e vi}, a uvod nu re~ ima }e po mo} ni ca uprav ni ka Ga le ri je Ma ti ce srp ske Da ni e la Ko ro li ja Cr kve wa kov.

I. D.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak21.jun2011.

dnevnik

c m y

8

KORISNA AKCIJA „STANA”

Do no vog kro va za yabe

U KISA^U

Vr ti }u dar „Par king ser vi sa” Vr ti} „Li en ka“ iz Ki sa ~a, ju ~e je ozva ni ~io kum stvo sa „Par king ser vi som“. Tim po vo dom ovo grad sko pred u ze }e je da lo vr ti }u do na ci ju od 200.000 di na ra i na red nih go di na vo di }e ra ~u na o ovom ob da ni {tu. Vr ti} }e uz Sa vet ro di te qa na naj bo qi na ~in is ko ri sti ti ovu do na ci ju.

Ma li {a ni su uz pri go dan do ~ek, po ga ~u i so, do ~e ka li di r ek t o r a „Ra d o s nog de t iw stva” Bo ri sla va Sa mar xi }a i di rek to ra „Par king ser vi sa” Iva na Fer ka.

Pri re |en je i pro gram kao znak za hval no sti za do na ci ju.

A. J.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„@i vot ni (nad)re a li zam”

Iz da va~ ka ku }a”Pro me tej” u sa rad wi s „Dnev ni kom” da ru je dva ~i ta o ca na {eg li sta sa po dva kwi ge. Oni ko ji se pr vi ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak kwi ge. Da nas po kla wa mo „@i vot ni (nad)re a li zam„ autor ke Ni ne Pa ru no vi}. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj po klon da po dig nu u kwi `a ri „Most - Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744. U re cen zi ji je na pi sa no: „Ve o ma su ret ki sa vre me ni auto ri ko ji uno se ma kar ma lu do zu hu mo ra u svo ju pro zu kad go vo re

o `i vo tu u da na {woj Sr bi ji. Deo ob ja {we wa je, mo `da, u ~i we ni ci da nas je pr vi pri ti sak `e sto ke kri ze te rao u pro {lost i od la gao na {u ko mu ni ka ci je sa sa da {no {}u. A na {a, ko ba ja gi ozbiq na stvar nost, po ka zu je se u pri ~a ma Ni ne Pe ru no vi} u pu nom sja ju neo zbiq no sti. Ako ka `e mo da su zdra vi oni ko ji ima ju smi sla za {a lu on da je Pe ru no vi} jed na od naj zdra vi jih oso ba iako je „ma de in Ser bia„, gde ~e sto ni u pro met noj grad skoj uli ci ne mo `e te sa ti ma da sret ne te ne kog ko se sme je.”

A. J.

„DNEVNIK” I „STILOS” DARUJU KWIGE

U No vom Sa du ima ~ak mi lion i po kva dra ta rav nih kro vo va, pa sva ka ki {a sta na ri ma na po sled wem spra tu stva ra pra vu no} nu mo ru od `i vo ta. Rav ne kro vo ve ima ju zgra de na pra vqe ne u so ci ja li sti~ ko vre me i sta re su iz me |u 35 i 40 go di na.

Ipak, po je di ni su gra |a ni ovaj pro blem su re {i li ta ko {to su svoj stan pro {i ri li i na do gra di li na rav nom kro vu. Ta kvih ni je mno go jer, po red sa gla sno sti skup {ti ne sta na ra, za ta kav po du hvat tre ba ima ti i nov ca Za to je „Stan” po kre nuo ak ci ju „Kro vo vi iz nad No vog Sa da„ ko jom se pla ni ra da se to kom ove go di ne od 457 rav nih kro vo va u gra du ure di ma kar de set od sto, {to sta na re zgra da ne }e ko {ta ti ni di na ra. Ovo pred u ze }e je ve} po ~e lo da sku pqa in for ma ci je od skup {ti na sta na ra, a po sao ne }e bi ti ni ma lo lak, jer je po treb no da svi sta na ri pot pi {u sa gla snost.

Pre ma re ~i ma di rek to ra ovog pred u ze }a Raj ka Boj ~i }a ovaj

pro je kat iz grad we ko sih kro vo va ne }e pred sta vqa ti sa mo sa na ci ju ko sih ve} i iz grad wu no vog ter mo re gu la ci o nog blo ka, a zgra da ma ko je ima ju iz nad pet spra to va omo gu }i }e uvo |e we lif ta.

-Ovim se pru `a po dr {ka jav nom sek to ru i dru {tve noj za jed ni ci za po ve }a we ka pa ci te ta sta no va wa i omo gu }a va se in ve sti ci o no odr `a va we naj vi {eg ni voa. Ta ko |e, pro je kat omo gu }a va re {a va we stam be nog pi ta wa raz li ~i tih ka te go ri ja pre ma utvr |e nim kri te ri ju mi ma sa na ci je ko sih kro vo va ko ji su uni {te ni- na veo je Boj ~i}.

Ka `e, da je pro {le go di ne pri mqe no oko 200 zah te va za sa na ci ju ko sih kro vo va, {to pod ra zu me va ula ga we od mi lion do 3,5 mi li o na di na ra po kro vu, a ukup na po vr {i na ko ja bi tre ba lo da se po pra vi iz no si 255.750 me ta ra kva drat nih.

Na po me nuo je da po no vom Za ko nu o sta no va wu i Za ko nu o

stam be nom re du da bi do {lo do bi lo ka kvih ra do va u zgra di, mo ra se na ba vi ti 100 od sto pot pi sa `i te qa tog objek ta, {to je po ~et na ta~ ka ko ja vo di ka sa na ci ji. Me |u tim, na gla sio je da po no vom Za ko nu o ur ba ni zmu i gra di teq stvu, sve zgra de tre b a da ima j u, ta k o z va n e,

ener get ske pa so {e do 2015. go di ne.

-One ko je ta kve uslo ve ne bu du is pu wa va le, od no sno osta nu pod rav nim kro vom, ima }e ja ko sku po odr `a va we jer }e sku po pla }a ti ener gen te zbog po seb nih tro {ko va- upo zo rio je di rek tor „Sta na”.

Q. Nato{evi}

U FUTOGU OTVOREN OBJEKAT ZA DEMENTNE OSOBE

Bo qa ne ga i kva li tet ni ji `i vot No vo i zgra |e ni obje kat na me wen za sme {taj i ne gu obo le lih od de men ci je i Al chaj me ro ve bo le sti otvo ren je ju ~e u dvo ri {noj zgra di Do ma pen zi o ne ra u Fu to gu. Ovo je pr vi ova kav pro stor u Sr bi ji, a sve ~a no su ga otvo ri li re sor ni mi ni star Ra sim Qa ji}, gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} i di rek tor Ge ron to lo {kog cen tra \or |e Pe tro vi}.

Tre nut no se u Fu to gu na la zi 50 sta ri jih su gra |a na ko ji

su na li sti ~e ka wa za ovaj sme {taj, a no vi obje kat na 400 kva drat nih me ta ra ima ka pa ci tet za 26 ko ri sni ka. In ve sti ci ja je ko {ta la 27 mi li o na di na ra, od ~e ga je Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke iz dvo ji lo se dam, a Grad 20 mi li o na di na ra.

- Po tre ba za ula ga we u ovu oblast je ve li ka i mi }e mo na sta vi ti s in ve sti ra wem, jer to ni je sa mo zna ~aj no za oso be po go |e ne ovom te {kom i spe ci -

„Qu di, ~i ji je ovo `i vot”

Iz da va~ ka ku }a „Sti los” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” u na red nom pe ri o du da ri va }e na {im ~i ta o ci ma po dve kwi ge sva kog rad nog da na. Da nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi ti po pri me rak kwi ge „Qu di, ~i ji je ovo `i vot?” auto ra [i nej da Mo ri ar ti ja. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri „Sti los” u

Je vrej skoj uli ci 28, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Niv Ofler ti je vas pi ta va na u tra di ci o nal nom ir skom du hu. @i vi u Da bli nu, ra di u lo kal nim no vi na ma i svi o~e ku ju da }e na }i pri stoj nog mla di }a - Ir ca i ka to li ka, na rav no. A on da se po ja vio Pjer ko ji ne sa mo {to je do sta sta ri ji, ne go ni je ni Irac, a ka mo li ka to lik.

A. L.

fi~ nom bo le {}u, ne go i za wi ho vu po ro di cu - re kao je Pa vli ~i}.

Mi ni star Qa ji} je na po me nuo da ovo ni je je di na so ci jal na me ra za po mo} sta rim oso ba ma, ve} da fi nan si ra ju raz ne uslu ge na lo kal nom ni vou, po put po mo }i u ku }i, otva ra we klu bo va za sta re i dnev nih bo ra va ka, a sve u ci qu po boq {a wa kva li te ta uslu ga i `i vo ta sta rih qu di. Za ovu go di nu Mi ni star stvo za rad i so ci jal -

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

Naj br `i ma kwi ga Bu di nih iz re ka

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, a ko ji do sa da u ovoj ak ci ji ni su do bi ja li kwi ge, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak kwi ge „ Da ma pa da „ Dra ga na Ja ne ko vi }a, u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“.

Da ma pa da - kwi ga Bu di nih iz re ka, auto ra Dra ga na Ja ne ko vi }a, po pu wa va u na {oj kul tu ri zna ~aj nu pra zni nu, pred sta vqa ju }i nam po pr vi put u pre vo du sa Pa li ja,

je zi ka te ra va da bu di zma, je dan od ve li kih tek sto va svet ske kwi `ev no sti i ci vi li za ci je.

Ukup no 423 iz re ke ko je se tra di ci o nal no pri pi su ju Bu di deo su Su ta pi ta ke ili dru ge ko {a re od tri ko je ~i ne bu di sti~ ki ka non (po lo vi nu po ru ka, kao iz vo ra i su {ti ne Bu di zma, mo gu }e je na }i i u dru gim de lo vi ma Pa li ka no na).Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri „Vul kan” u tr `nom cen tru „Mer ka tor”, gde mo gu na }i i mno {tvo dru gih iz da wa ku }a „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”.

A. V.

POSLE @U^NE RASPRAVE U KOMISIJI ZA NAZIVE DELOVA NASEQENIH MESTA

Du {ku Tri fu no vi }u uli ca u Ve ter ni ku

Na kon du ge ras pra ve, ~la no vi Ko mi si je za na zi ve de lo va na se qe nih me sta i jav nih slu `bi, od ba ci li su ju ~e u Skup {ti ni gra da pred log od bor ni~ ke gru pe Srp ske ra di kal ne stran ke da se ze le na po vr {i na na uglu uli ca Bra }e Rib ni kar i Fu to {ke pre i me nu je u Trg Du {ka Tri fu no vi }a. Na ve li su da je ne pri li~ no ze le noj po vr {i ni da ti ime bi lo kog za slu `nog gra |a ni na, ka da se ne zna {ta }e se s tom po vr {i nom de si ti u bu du} no sti, a jo{ je dan od raz lo -

ga je bio i taj {to sma tra ju da po sto je i za slu `ni je li~ no sti ko je ne ma ju svoj trg u gra du.

Da bi do ka za li da ne ma ju ni {ta pro tiv ovog po zna tog kwi `ev ni ka ~la no vi Ko mi si je jed no gla sno su od lu ~i li da Uli ca no va 10 u Ve ter ni ku od sa da no si ime Du {ka Tri fu no vi }a. Usvo jen je i pred log gra |a na Boc ki s po te za Gor wa pro va li ja da se ovaj na ziv pro me ni u Uli cu mag no li ja. Ko mi si ja je do ne la od lu ku da za se da i to kom let wih me se ci.

N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

nu po li ti ku je iz dvo ji lo 300 mi li o na di na ra za po mo} 59 op {ti na.

- U 38 usta no va sme {te no je 8.500 sta rih qu di i 1.100 u 45 pri vat nih do mo va u Sr bi ji re kao je Qa ji} na po mi wu }i da su u pro te kle dve go di ne za tvo ri li pre ko 40 pri vat nih do mo va zbog ne po sto ja wa od go va ra ju }ih stan dar da i da }e na sta vi ti s ri go ro znom kon tro lom ka ko bi po spe {i li rad pri vat nog sek to ra.

I. Dragi} Fo to: S. [u{wevi}

065/47-66-452

Eg zi bi ci je avi o nom opa sne nad gra dom Se dim na ku} noj te ra si u Le din ci ma i u`i vam u pa no ra mi No vog Sa da i Tvr |a ve i ta da go spo din sa avi o nom po ~i we eg zi bi ci je i lu pin ge. Le po, ali mi slim da to ne bi tre ba lo da ra di iz nad gra da i na se qa jer ne daj Bo `e?

064/2826... * * * Pa vli ~i }u ne moj da za ma zu je{ o~i gra |a ni ma Pe tro va ra di na jed nim bed nim tro to a rom.

Ovaj put ne }e{ do bi ti gla so ve.

Ho }e mo op {ti nu!

063/1990... * * * Go spo do grad ski funk ci o ne ri ko li ko ste nov ca da li za bil bor de, da se sa mo re kla mi ra te da re no vi ra te de ~i ja igra li {ta po gra du. Mo gli ste si gur no iz gra di ti ne ko li ko no vih igra li {ta da i u „za bo ra vqe nim” de lo vi ma gra da de ca ima ju gde da se igra ju kao {to je na pri mer Sa laj ka !

065/5206... * * * Ne ko u ka bi ne te... ne ko na pi ja cu... a po ne ko, kao funk ci o ne ri sin di ka ta so li dar nost, u za tvor!!!

066/9494... * * * Sva ko dnev no i sa neo pi si vom ra do {}u ~i tam ovu ru bri ku u na {em „Dnev ni ku“ i sa za do voq -

stvom kon sta tu jem da se mo ji su gra |a ni sve vi {e `a le na rad ko mu nal ne in spek ci je i po je di nih JKP, a sve ma we na na rod ne ku hi we, be du i si ro ma {tvo. Ko na~ no, gla di vi {e ne ma - si ti smo sve ga!

063/1050... * * * Iz dr `a vam od ma le pla te oca od 60 go di na ko jeg ni ko ne }e da za po sli. Sad kad je pro ~i tao da }e se di }i gra ni ca na 67 go di na, mo rao sam mu du pli ra ti ni tro gli ce rin i ben se din, no vi tro {ak. So ci ja li sti, da nas ste iz gu bi li pet gla sa ~a sa mo iz mo je po ro di ce.

061/6598...

* * * Po sle ra to va, sank ci ja, tran zi ci ja po sta li smo zdra vi ji i du go ve~ ni ji pa }e mo u pen zi ju sa 67 go di na. Sra mo ta! Pre ra spo de li te ras po lo `iv pen zi o ni fond, mno go je ne prav di i ne lo gi~ no sti.

064/4027... * * * To nam je na {a bor ba da la(pe to ok to bar ska) da se vi {e bo ji mo `i vo ta ne go smr ti. 064/2149... * * * Mar ke ti se lek tiv no iz da ju fi skal ne ra ~u ne i to ne po zna tim kup ci ma. Pri vat ne spe ci ja li sti~ ke or di na ci je da ju ra ~u ne za

ma we iz no se, a ne ke dru ge pro fe si je sva kom de se tom kup cu. Bu xet u de fi ci tu, u pen zi ju }e mo sa 67 go di na, a po re ski or ga ni plan du ju.

063/515... * * * Vla sti u Sr bi ji ra de pu nom pa rom na uni {ta va wu na ro da po mo }u ra zno ra znih „do set ki” kao {to su: rad ni ci u pen zi ju tek sa 67 go di na, di za we po re za na imo vi nu i dru gih da `bi na u ne bo, a ko ne mo `e da pla ti-od u ze }e mu se. Iz mi {qa we i di za we ce na ko mu na li ja, a ko ne ma oda kle da pla ti, zna seod u ze }e mu se imo vi na. Da ne bi sa zna li jo{ {to-{ta, pred la `em da {to pre uklo ni mo ta kvu Vlast!

S’po {to va wem!

063/523... * * * ^e stit ke „^i sto }i” za na gra du, ali. . . „za vi ri te” na gra |e ni na pro stor Ma je vi~ ke uli ce 2, tik uz am bu lan tu za plu} ne bo le sti (do sad je ve} pi sa no o to me, ali . . . ).

063/584... * * * Mo li se di rek tor fir me „Fu tu re plus„ da jav no oba ve sti rad ni ke iste fir me ka da }e rad ni ci ma bi ti ko na~ no is pla }en dug od {est ne is pla }e nih pla ta iz 2008. go di ne i ko je sto pi rao is pla tu ko ju je fond odo brio i upla tio.

065/6624...

SINO] NA GRADSKOJ PLA@I ZABAVNO I SVE^ANO

[trand uz pesmu postao stogodi{wak Proslava stotog ro|endana [tranda odr`ana je sino} na centralnom platou ove najpopularnije novosadske pla`e.

Novosa|ani su imali priliku da vide nastup Mi {e Bli zan ca i hora„Ison”koji okupqa decu iz SO[O „Milan Petrovi}”, nakon ~ega je sledio jed no ~a sov ni {ou po zna tog vo di te qa Iva n a Iva n o v i } a.

Ovaj {ou propratio je veliki broj sugra|ana koji su voditeqa do ~e ka li bur nim apla u zom. Mnogobrojnu publiku, i

stare i mlade, svojom muzikom zabavio je Zvon ko Bog dan, koji je otpevao svoje najve}e hitove, a posle wega nastupio je po zna ti no vo sad ski bend „Frajle”. Osim li~nosti iz sve ta mu zi ke i te le vi zi je obele`avawu jubileja prisustvo vao je i gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} koji se pro{etao platoom i na taj na~in pozdravio sugra|ane.

Na [trandu je ju~e otvorena i manifestacija „Novosadsko de~ije leto”, koju organi-

Do ponedeqka besplatan ulaz Na inicijativu gradona~elnika Igo ra Pa vli ~i }a a povodom stotog ro|endana [tranda, do narednog ponedeqka ulaz na pla`u bi}e besplatan. Dana{wi program proslave jubileja [tranda po~iwe u 21 ~as, kada }e nastupiti bendovi „Ortodoks kelts”, „Ateist rep”, „Blok aut” i „Veliki prezir”.

B. M.

zuje De~iji kulturni centar.

Ovu de~ju letwu sezonu otvorio je ~lan Gradskog ve}a za

kulturu An drej Bur sa}, nakon ~e ga je usle di la pred sta va pantomimi~ara.

N. R.

CELODNEVNI BORAVAK NA [TRANDU BA[ KO[TA

Pla`a paprena kao Las Vegas Ukoliko ~etvoro~lana porodica na [trandu provede ceo dan i svako od wih pojede po jedan obrok, u`inu i popije po jedno pi}e, za to mora da izdvoji izme|u 1.500 i dve hiqade dinara. Prema ovogodi{wem cenovniku, pancerota ko{ta 140 dinara, za najprodavaniju namirnicu - mekiku potrebno je izdvojiti ~ak 100, slatke pala~inke su 140, a slane 180 dinara. Espreso se mo`e popiti po ceni od 100 dinara, a cene piva i sokova variraju od kafi}a do kafi}a.

Tako|e na ovoj popularnoj pla`i se ve} prodaje i kukuruz {e}erac, kao i sladoledi koji su na svu sre}u, zadr`ali standardnu cenu.

- Supruga i ja volimo da dolazimo na [trand s decom. Me|utim problem je {to ne}emo mo}i ba{ svaki dan da priu{timo to zadovoqstvo. Od ku}e ponesemo sendvi~e,vodu i sok za decu, ali ne vredi. Znate kakva su deca kad vide da drugi jedu sladoled, kukuruz ili girice, tra`e i oni. Ina~e, smatram da su precenili mekike, jer se one prave od vode, bra{na i kvasca, pa samim tim ne vrede 100 dinara.Iako smo oboje zaposleni, hrana i pi}e na pla`i za nas su ipak preskupi – ka`e Mi lo{ M.

Fo to: F.Ba ki}

Pro{le godine cene su bile ni`e u proseku za 20 dinara. Tako|e na [tarndu ima i trafika u kojoj su cene za razliku od one van [tranda mnogo paprenije. U

U wima pola litre vode ko{ta oko 60 dinara, a sok koji je po gradu 50 ili 55 dinara ~ak je 80 ili 100 dinara.

Da bi se deca zabavila na

Pre ma ovo go di {wem ce nov ni ku, pan ce ro ta ko {ta 140 di na ra, za naj pro da va ni ju na mir ni cu - me ki ku po treb no je iz dvo ji ti ~ak 100, slat ke pa la ~in ke su 140, a sla ne 180 di na ra woj se prodaju grickalice i hladno pi}e, pa za sok ili vodu u plasti~noj ambala`i ili hladno pivo vaqa itdvojiti izme|u 30 i 40 dinara vi{e nego u gradu.

[trandu potrebno je da se od ku}e ponesu kantice i lopatice, karte, frizbi i lopta, pa se tako mo`e izbe}i davawe jo{ 200 dinara za pewawe na ve{ta~ku ste-

nu ili 100 dinara za trombolinu .

- Ove godine ne}emo i}i na more, a na selu na `alost nemamo rodbine, zato }emo celo leto provesti na [trandu. Pla`a je lepa, dolazimo prepodne, pa uspemo da na|emo mesto u hladu i bude nam zaista prijatno. Ne doti~u nas preterano cene, jer grickalice, soki}e, ~okolodice i sendvi~e nosimo od ku}e. Kafu donosimo u termosu, a i ukoliko kupimo sladoled to nije tako stra{no. Mi potro{imo oko 200 dinara dnevno – ka`e Mi ro slav T..

Zna~i, u{tedu garantuju grickalice koje se kupuju u megamarketima i fla{ice kod ku}e pripremqene limunade, a uz igru deca zaborave na tramboline, tobogane i sli~nu zabavu koja se pla}a.

- Kada se dobro organizujete, nije tako skupo. Deca bi stalno ne{to da grickaju tako da od ku}e ponesemo mnogo tih zanimacija, a sladolede ili kukuruz ovde kupimo - ka`e Ma ri ja na O. i dodaje da je [trand zaista prelep i da mu sada vi{e ni{ta ne nedostaje.

No, ipak je vi{e onih koji se, prilikom boravka na pla`i upitaju: „jesmo li mi to na novosadskom [trandu ili u Las Vegasu”?!

Q. Nato{evi}

SINDIKAT I OPOZICIONE STRANKE SKUP[TINI URU^ILI POTPISE 32.000 NOVOSA\ANA

Predata peticija za referendum o „Vodovodu”

Potpise preko 32.000 gra|ana koji `ele da se na referendumu izjasne o navodnoj privatizaciji JKP „Vodovod i kanalizacija”predali su ju~e u 12 ~asova u zgradi Skup{tine grada predstavnici sindikata, kao i pojedinih udru`ewa i politi~kih stranaka koji ~ine Inicijativni odbor ove akcije. Predsednik sindikata zaposlenih u javnoj i javnokomunalnoj delatnosti Zo ran Ra do sa vqe vi} smatra da ne mo`e biti nikakvog privatnog vlasni{tva i transformacije javnih preduze}a bez saglasnosti gra|ana.

- @ao mi je {to nas ne}e primiti predsednik Skup{tine grada Alek san dar Jo va no vi}, jer je on taj koji stavqa na dnevni red i mi

bi od wega trebalo da dobijemp garanciju da }e se to i desiti - rekao je Radosavqevi}.

Bjelajac: Nije privatizacija - Ovo je la`ni referendum sa la`nim pitawem, meni da su dali da na to pitawe odgovorim i ja bih isto napisao da sam protiv privatizacije. Uzmite internet i pro~itajte da state{ko partnerstvo nije privatizacija, to je za{tita od privatizacije. Kao gra|anin i kao direktor „Vodovoda” protiv sam privatizacije i mislim da }e zbog ovakvih akcija jednom ba{ i do}i do iste - rekao je direktor „Vodovoda” Bran ko Bje la jac.

Predsednik GO Srpske napredne stranke Mi lo{ Vu ~e vi} istakao je da su Novosa|ani prepoznali ovaj slu~aj kao jedno od kqu~nih ekonomskih i politi~kih pitawa, {to jasno poru~uje gradona~elniku Igo ru Po vli ~i }u i politi~koj vlasti „da nisu dobili mandat kako bi rasprodali ono {to nije wihovo”.

- Najve}a neistina je da postoji zakonski osnov za ovo {to predla`u, jer u Srbiji ne postoji Zakon o javnom i privatnom part-

nerstvu kakav recimo ima Republika Hrvatska - kazao je Vu~evi}, dodav{i kako je ube|en da posle ovakve poruke gra|ana, gradska vlast ne}e nastaviti ovaj posao.

Primer iz susedne Italije gde se pre nekoliko nedeqa 90 odsto wenih gra|ana na referendumu izjasnilo protiv privatizacije vodovoda, naveo je predsednik GO Demokratske stranke Srbije Bor ko Ili}. “U ime 32 000 Novosa|ana gradskoj vlasti poru~ujemo da smo protiv privatizacije JKP „Vodovod” ukoliko oni u taj proces odlu~e krenu”, dodao je Ili}.

Prisutnima su se obratili i predsednik Udru`ewa za za{titu potro{a~a „Prosperitet” Ra do mir ]i ri lov i predsednik Udru`ewa novosadskih penzionera Ili ja Pe tro vi} koji je rekao “da nije objektivno verovati u uspeh ove akcije”.”Ako se predsednik Skup{tine grada ve} nije udostojio da do|e i preuzme ove potpise, izvesno je da }e on izbe}i taj problem da stavi na dnevni red”, zakqu~io je Petrovi}.

A.Latas

utorak21.jun2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

MAJA GOJKOVI] NA RO^I[TU U SPORU ATP „VOJVODINA”-GRAD:

Hteli smo dve stanice

U procesu koji ATP „Vojvodina” vodi protiv Novog Sada prvi put se ju~e pojavila i biv{a gradona~elnica Ma ja Goj ko vi} i izjavila da Grad nije bio za to da se po otvarawu nove autobuske stanice zatvori terminal na staroj, nego da paralelno postoje dve stanice na kojima bi se organizovao me|umesni i me|unarodni saobra}aj po uslovima tr`i{ne konkurencije.

Rukovodilo se primerom iz Beograda, gde funkcioni{u dve autobuske stanice jedna pored druge i kako je Gojkovi}eva navela, u prethodnim verzijama ugovora insistiralo se na postojawu jedne me|umesne autobuske stanice, {to Grad nije prihvatio, jer bi to zna~ilo da se oduzima delatnost jednom javnom preduze}u, a monopol privatnika zabrawen je zakonom.

Ona je dodala i to da je Grad ispunio sve obaveze koje su odre|ene ugovorom sa vlasnikom ATP „Vojvodine”, Ili jom De vi }em. Gojkovi}eva je navela da se ne se}a da li je u sklopu pri-

prema za zakqu~ivawe tog dokumenta pokrenuta inicijativa za izmenu Generalnog urbanisti~kog plana, uputiv{i na JP „Urbanizam” koji je nadle`an za tu oblast. Ugovor je, ka`e, potpisala u svojoj kancelariji, po{to je na taj dokument Devi} ve} stavio svoj potpis.

Na ovakvo izlagawe biv{e gradona~elnice ulo`io je primedbu Devi}ev zastupnik Emir Ja {a re vi}, jer se ono, kako navodi, ne sla`e sa onim {to postoji u dokumentima. Zatra`io je ponovno svedo~ewe Ilije Devi}a, o ~emu }e se Sud tek izjasniti. Naredno ro~i{te zakazano je za 11. jul, jer izve{taj finansijskog ve{taka ni danas nije predat, po{to nije blagovremeno dostavqen strankama u sporu, te je zatra`en rok od 15 dana kako bi se zastupnici izjasnili o tom dokumentu. Ja{arevi} je zatra`io i dopunu ekonomsko-finansijskog ve{ta~ewa, stavkom koja se odnosi na zateznu kamatu na iznos obe{te}ewa.

N. H.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Krpe udarne rupe Popravka kolovoza po~ela je ju~e u Sremskim Karlovcima.

Na spisku za krpqewe udarnih rupa je 31 ulica, {to ~ini gotovo polovinu svih karlova~kih ulica. Kako saznajemo u Odeqewu za komunalno - stambene poslove i za{titu `ivotne sredine, o{te}ewa u kolovozu bi}e

popuwavana asfalt - betonom, a procena je da }e za to biti potrebno oko 870 kvadratnih metara asfaltne mase. Radove izvodi „Put - invest” iz Sremske Kamenice. Rok za zavr{etak je 10 dana, a vrednost radova je 1.883.000 dinara.

Z. Ml.

UPRAVNI ODBOR GRADSKE BIBLIOTEKE

Pankova za direktora Za kandidata za direktora Gradske biblioteke predlo`en je Mi lo{ Pan kov, jednoglasno je usvojeno ju~e na sastanku Upravnog odbora. Ova odluka mora da sa~eka kona~nu potvrdu Skup{tine Grada, {to bi trebalo da se dogodi na slede}oj sednici. Pored Pankova, tre-

nutno v.d. direktora Biblioteke, kandidovala se Mi li ca Ki }an ski, ~ija prijava zbog nepotpune dokumentacije nije usvojena. Konkurs za kandidata za direktora pomenute kulturne ustanove objavqen je 31. maja, a krajwi rok za prijavqivawe bio je 15. jun.

I. D.

VESTI Predavawe o dijabetesu

Humanitarni koncert

Predavawe o dijabetesu, koje organizuje Udru`ewe protiv dijabetesa, odr`a}e se danas u 18 sati u Savetovali{tu ovog udru`ewa na drugom spratu Spensa.

O ovoj temi govori}e endokrinolog dr Dra ga na @i vo ji no vi}, internisti-dijabetolozi dr Mi li voj Sa vi} i dr Vu ka {in Kqa ki}, lekari specijalne bolnice „Merkur”. Svim u~esnicima bi}e besplatno izmeren nivo {e}era u krvi, a mo}i }e i da se posavetuju sa lekarima.

N. R.

Humanitarni koncert „^udesno putovawe”, u kojem u~estvuju deca Baletskog studija „Arte dens” i bend „Apsolutno romanti~nno”, odr`a}e se danas u 19 ~asova u sve~anoj sali Gimnazije „Laza Kosti}”, Ulica Laze Lazarevi}a 1.

Sav prihod od prodatih ulaznica namewen je deci s Odeqewa De~ije i adolescentne psihijatrije Klini~kog centra Vojvodine.

G. ^.

NOVOSADSKA­HrONIKA

utorak21.jun2011.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­Sala 3, 4 i 6:­­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(11.30),­„ran­go”­(13.30),­„rio” (12),­„Pi­ra­ti­sa­Ka­ri­ba­na­~ud­nim­pli­ma­ma”­(15.30,­18,­22.40),­„Ma­mur­luk­u Bang­ko­ku”­(20.40,­22.45),­„H­Men:pr­va­kla­sa”­(20.20),­„Kung­fu­pan­da­2”­(13,­14, 16,­19.30),­„Ha­na”­(18.10),­„Su­per­8”­(15­17.15,­21.30).­Sala 1, 2 i 5 Si­ne­ma­si­ti.

Jadran:­„Be­li­la­vo­vi”„­(19),­„Cr­ven­ka­pa”­(21).

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­-­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Je le na Iva~ ko vi} iz Novog Sada (de~ake) i Bi qa na Mi tro vi} iz Rume (de~ake), DEVOJ^ICE: Sla vi ca Pe ji}, Ana Vat son, Dra ga na Jan ko vi}, Mir ja na Aj der, Da ni je la Vuk sa no vi}, Iva na Mla |e no vi}, Iva na Do di}, An drea Pe ji}, Iva na ]a la san, Jo va na Sto jil ko vi}, Qi qa na Bu za xi ja, Sil va na Mi le ti} i Mi qa na Pan to vi} iz Novog Sada, Zor ka [o bot iz Veternika, Me li ta \u ro vi} iz Ade, Je le na [a rac iz Futoga, Ma ri ja Pu |a iz Ba~ke Palanke, Bi qa na Pu ra} iz Kikinde, Rem zi ja Mu sta fi iz Beo~ina, Na tas ha Ka va nagh iz ^elareva, He le na Hr wak-Ili} iz Temerina, Ana Ti hi iz Budisave i Ta ja na Ra ki} iz Rakovca, DE^AKE: Iva na Ko la rov-Bje lo brk, Ta tja na Voj no vi}, Sa ne la Si mi}, Alek san dra Ig wa tov, Je le na Lam bi}, Je le na [i pe ti} i Sa wa [i fli{ iz Novog Sada, Mir ja na Bo {wak iz Ba~ke Palanke, Ma ri ja na To mi} i Ma ri na Bub we vi} iz Temerina, Du {i ca Jo va no vi} iz ^uruga, Do brin ka Uji} i Alek san dra Jo vo vi} iz Petrovaradina, Na ta {a Bi je li} iz Rumenke, Ve sna Bi je li} iz Vizi}a, De ja na Bo `i} iz Be{ke, Da ni je la Hu rak iz Silba{a, Ja dran ka Pe tri} iz @abqa, Go ri ca Pa vlo vi} iz In|ije i Ne ve na Mar kez iz Futoga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Elizabeta Jovana Kapamayin (1932) u 10.30 sati (urna), \or|e Dragoquba Kruni} (1957) u 11.15 (urna), Svetozar Ranka Radosavqevi} (1930) u 12, Antonija Rada Ko~i{ (1930) u 12.45, Stana Vojislava Medan ( 1936) u 13.30, Nade`da Ilije Poje (1930) u 14.15, Agneza Ferenca Polzovi} (1943) u 15, Sr|an Novice Mirkovi} (1960) u 15.45 sati.

Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Petar Milana \uranovi} (1927) u 13 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Milan Abdule Tomi} (1959) u 13. Na Mesnom grobqu u Veterniku danas }e biti sahrawen Gojko Danila Ili} (1936) u 13 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Mom~ilo Goluba Kova~evi} (1937) u 13 sati.

c m y

10

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

utorak21.jun2011.

11

ПРОЈЕКАТ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ

Друга шанса у Руском Селу КИКИНДА: Основној школи “Глигорије Попов” у Руском Селу Министарство просвете и науке одобрило је пројекат под називом “Друга шанса” односно функционално основно образовање одраслих. Пројекат “Друга шанса” подразумева стицање и основног и стручног образовања објаснила је педагог у Основној школи “Глигорије Попов” у Руском Селу Драгана Станић. Стицање образовања подељено је у три циклуса. Први је стицање функционалне писмености и изједначен је са образовањем од првог до четвртог разреда основне школе и уписују се на њега особе које нису завршиле сва четири разреда. Други циклус изједначен је са градивом петог и

шестог разреда, док је трећи изједначен са седмим и осмим разредом: -Након завршеног седмог разреда, они који похађају школу, уписују се на одређену обуку и током осмог разреда, у сарадњи са средњим школама особе упућујемо на обуку из одређених занимања. С обзиром на то да ће се настава одвијати у школи у Руском Селу превоз за полазнике обезбедила је локална самоуправа. Особе које могу да стекну знање кроз овај пројекат евидентиране су и позване на информативни разговор у филијали Националне службе за зпошљавање. До сада је евидентирано 75 потенцијалних корисника и сви имају до 30 година јер је тако пре-

поручило Министарство просвете и науке - рекла је организаторка образовања одраслих филијале Националне службе за запошљавање Ивана Фелбаб. - Овај програм биће обавезан за особе без основног образовања. Они који не буду прихватили да похађају ову школу, биће брисани са евиденције. Школа за образовање одраслих у Руском Селу почиње 1. септембра. Они који се буду образовали на овај начин за једну годину завршавају два разреда, тако да ће за три године завршити читав циклус. Образовање кроз пројекат “Друга шанса” је бесплатно. А. Ђ.

ТЕ-ТО У ЗРЕ ЊА НИ НУ ПРЕ СТА ЈЕ ДА РА ДИ ДО 2020. ГО ДИ НЕ

Мла ди бе ло цр кван ски пли ва чи

ВЕ ЛИ КИ УСПЕХ БЕ ЛО ЦР КВАН СКИХ ПЛИ ВА ЧА

По ку пи ли све ме да ље

БЕ ЛА ЦР КВА: Недавно одржани 11. пливачки маратон за трофеј града Београда, одржан на Ади Циганлији, у пливању са перајима протекао је у потпуности у знаку белоцркванских пливача у свим категоријама. Чланови Клуба за подводне активности у конкуренцији шест клубова из Београда, Новог Сада, Сомбора и Бјељине освојили су четири прва, три друга и једно треће место. Луна Саватовић и Алекса Петровски су, поред медаље освојене за прво место, добили и признање као најмлађи учесници маратона у пливању са перајима. У најмлађој конкуренцији прво ме сто је освојио и Милош Перашевић.У категорији јуниора Милан Перашевић је заузео другоместо, као и Иван Стошић у категори-

ји кадета. Код сениора сва три прваместа освојили су белоцрквани. Невен Селаковић је био први, АлександарПејчић други, а Дејан Чикарић трећи. Како је у изјави за “Дневник”рекао Александар Пејчић, ривалство је током трке и постојало самоизмеђу њих тројице клубских другова, а нарочито између њега и Невена Селаковића. Иако је готово све време трке, дуге четири километра, водио са око два минута предности, изгубио је на последњем километру јер није могао да се избори са повредом, коју је током саме трке и добио. Али, каже заказао је Невену реванш 28.јуна на Видовданском маратону, који се већ традиционално одржава на белоцркванском Градском језеру. М. В.

УСПЕ ШНА ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈА НА ЦИ О НАЛ НЕ ИЗ ЛО ЖБЕ ПА СА СВИХ РА СА

По част цр ном ру ском те ри је ру

БЕ ЧЕЈ: Без обзира на тропске услове, хладовина вишедеценијских стабала у бечејском Доњем парку учинила је да учесници Националне изложбе паса свих раса ЦАЦ у организацији Кинолошког друштва Бечеј имају оптималне услове. Кроз девет рингова и пред исто толико судија продефиловало је укупно 373 пса 95 раса из, чак, 61 места Србије, али и Мађарске (72 пса), Чешке и Украјине по четири, Хрватске три, Аустрије, Грчке, Ита-

је, морам да приметим, било изузетно много паса из Мађарске, па је све изгледало као да смо се такмичили у нашој земљи. Носим лепе успомене из Бечеја и верујем да ћемо доћи идуће године опет, рекао нам је власник најлепшег пса бечејке изложбе Мариан Солошине Балок. Није на одмет истаћи да је из бечејске општине наступило, чак, 74 пса. Бечејци су, разумљиво, са 60 паса били најбројнији, следе Бачко Градиште (седам),

Га се елек тра ну по сле ре но ви ра ња ЗРЕ ЊА НИН: Као хладан туш деловала је у Зрењанину најава генералног директора Електропривреде Србије Драгомира Марковића да се у наредне две деценије, у оквиру повећања ефикасности електроенергетског система земље, планира гашење де сет електрана укупне снаге 1.100 мегавата. Поред Термоелектране “Колубара” А1 до А5, “Мораве”, блокова термоелектрана ”Костолац” А1 и А2 и “Никола Тесла” (ТЕНТ) А1 и А2, Марковић је изјавио да ће до 2020. престати да раде и гасне електране у Новом Саду, Зрењанину и Сремској Митровици. Снага ових енергетских објеката биће надомештена новим ефикаснијим постројењима на угаљ и унапређењем постојећих капацитета. А, ова вест не би била тако изненађујућа да није уследила након успешно спроведене модернизације Термоелектране – топлане (ТЕ-ТО) Зрењанин, другог по величини огранка у саставу привредног друштва “Панонске термоелектране - топлане“ из Новог Сада. После обимних радова на реконструкцији турбине, који су скоро две године обављани у фабрици “Шкода Повер“ у чешком граду Плзену, уследили су монтажни радови у Зрењанину. Надлежни су уверавали да су вишеструке повољности које доноси капитални ремонт зрењанинске ТЕ-ТО, иначе први после 20 година њеног постојања. То се најпре огледа у повећању електричне снаге у такозваном кондензационом режиму са 50 МВ на 80 МВ (60 процената). Оствариће се и повећање степена енергетске ефикасности, односно биће смањена количина горива утрошеног за производњу електричне и топлотне енергије. Инжењери из ТЕ-ТО похвалили су

Отво ре на ку па ли шна се зо на

Три нај леп ша пса бе чеј ске из ло жбе с вла сни ци ма и су ди ја ма

лије, Шпаније и са Флориде по један пас. Највише разлога за радост имао је, свакако, власник Мариан Солошине Балок из Мађарске, чији је двогодишњи црни руски теријер Аташе понео епитет најлепшег пса изложбе. Пехар за другог најлепшег пса бечејске изложбе није далеко отпутовао, јер је припао трогодишњем немачком оштродлаком птичару Јенику, који је стигао из надаљске одгајивачнице „Фантастик оф Мики“. Треће ме сто освојила је млада оштродлака јазавичарка Десмоседици, власника Крунослава Карабина из Загреба, која је у суботу крај Тисе на најлепши начин прославила први рођендан.

- Презадовољни смо нашим учешћем на изложби у Бечеју, где

Бачко Петрово Село (пет), Милешево и Радичевић с по једним псом.

- Много нам значи пехар намењен најлепшем младом псу изложбе, који је добио деветомесечни Овер, па се надамо да ће на наредним изложбама бити још успешнији - рекао је млади Бечејац Тамаш Толди, чији је отац Ференц власник немачког овчара који обећава. Таквих и сличних узбуђења било је у суботу на претек. Организатор није штедео на пехарима. Пехере су добили прваци у свих десет ФЦИ група, али и у категорији парова, одгајивачких група, па беба пса, узраста од три до шест месеци, од шест до девет месеци, ветерана... В. Јан ков

ПА ЛИЋ: Купалишна сезона на Палићу отворена је и званично. Директор предузећа д.о.о. “Парк Палић” Горан Габрић каже да ће се резултати анализе воде језера Палић знати током ове недеље, али без обзира на то за све оне посетиоце који желе да се освеже обезбеђени су тушеви и спасилачку службу на Мушком штранду и Пешчаној плажи.

- На располагању је и термални базен, који је почео да ради 4. јуна, а купачима ће, поред спасилаца, на располагању бити и релаксациона масажа, хидротерапија и школа пливања. Поред тога, планиран је и низ културних манифестација, међу којима је најзначајнија свакако Фе стивал европског филма, затим, Прво међународно такмичење у певању мјузикла у част једног од најпознатијих суботичких композитора – Силвестера Леваиа. Током лета ће битиорганизовно око 20 различитих културних, музичких или спорстких манифе стација, про слава и фестивала на Палићу - објашњава Габрић. А. А.

Зре ња нин ска тер мо е лек тра на - то пла на

се да не треба заборавити ни чињеницу да је након капиталног ремонта, посла вредног 3,5 милиона евра, поузданост и сигурност рада постројења у Зрењанину повећана, а непланирани испади из погона сведени на најмању могућу меру. И шта сада? Испаде да ће ова капитална инве стиција бити “кратког даха”. Јасно је да се у стратегији развоја, у складу са смерницама Европске уније, Србија окреће термоелектранама на лигнит, хидроелектранама и изворима обновљиве, такозване “зелене енергије”. Ветрогенератори и соларни колектори морају у будућности постати озбиљнији

извори енергије и у Србији. Вероватно и због високе цене улазног горива гасне електране у Новом Саду, Зрењанину и Сремској Митровици су “отписане”. Али, у случају зрењанинске, чини се сасвим на месту питање – зашто се онда ушло у модернизацију ТЕ-ТО и потрошило неколико милиона евра, када ће на објекат бити стављен катанац. Можда је стручњаке и стратеге развоја енергетике у оваковом опредељењу руководило и то што овдашња ТЕ-ТО годинама није била довољно искоришћена, због замрле привреде и мале продаје енергената за загревање објеката и станова. Ж. Ба ла бан

ЛИ КОВ НИ И КЊИ ЖЕВ НИ КОН КУРС

Ви но и Кр че дин као ин спи ра ци ја

КР ЧЕ ДИН: Међународна ликовна и песничка колонија Крчедин и Кућа вина „Живковић“ расписују ликовни и књижевни конкурс на теме „Вино“ и „Крчедин“. Право наступа на конкурсу имају ликовни и књижевни уметници из Србије и иностранства, а сваки од учесника може да пошаље највише три дела у дисциплинама цртеж, графика, слика и скулптура, у ликовном делу конкурса, и највише три књижевна рада било да су у питању песме, приче, есеји или путописи, на српском и енглеском језику, као и на језицима земаља региона (хрватском, бошњачком, македонском, бугарском, румунском, словеначком и др.), у књижевном делу конкурса. Конкурс је отворен од 31. маја до 22. јула. 2011. године Радове треба слати на адресу: „Галерија Јакшић“, Цара Душана 64, 22325 Крчедин, са назнаком „За конкурс“. Уз ликовне радове послати и биографију уметника са свим његовим контактима. Уз књижевне радове у три примерка, послати и биографију писца са свим његовим контактима. Жири за ликовне радове заседа у саставу: професор на Ликовној академији у Нишу Франц Цурк, пред-

седник, те академска сликарка из Бугарске Мариана Георгиева и шеф сликарске секције Уметничке групе „Арте“сликар Владимир Кепић. Жири за књижевне радове ради у саставу: председник УКС књижевник Радомир Андрић, као председник жирија, те професор Бранко Ракочевић и уредница у издавачкој кући „Арте“ књижевница Гордана Влајић. Објављивање резултата конкурса биће 28.јула, у оквиру програма отварања „Четврте међународне ликовне и песничке колоније Крчедин 2011“. Најбољи радови биће награђени, новчаним наградама (300, 200 и 100 евра за ликовне радове и 200, 100 и 50 евра за књижевне радове, за прва три места) и плакетама. Сва ликовна дела која уђу у ужи избор биће изложена у „Галерији Јакшић“ у Крчедину, за време „Четврте међународне ликовне и песничке колоније Крчедин 2011“, од 28. јула до 5. августа 2011. године. Књижевна дела, по избору жирија, биће штампана у посебном зборнику и прочитана на овогодишњој крчединсакој колонији. Све додатне информације на: kolonijakrcedin@gmail.com В. Х.

VESTI Обу ка за ко ри шће ње пе сти ци да

ВР БАС: У просторијама Пољопривредне стручне службе у Врбасу одржана је теоријска и практична обука пољопривредних произвођача за коришћење пестицида. Према речима стручног сарадника у заштити биља ове службе Мирослава Татића, сви који користе пе стициде у пољопривредној производњи морају бити обучени да их користе на прави начин.

- Укупно 60 одабраних пољопривредних произвођача ће бити едуковани шта су пестициди, како да их исправно користе, како да се заштите приликом прскања, затим како да реагују у случају да дође до тровања овом материјом, као и савете како да рукују са искоришћеном амбалажом и како да се припреми прскалица за примену пестицида – казао је Татић и додао да ова обука има за циљ да смањи потрошњу пестицида како би се загађење животне средине свело на минимум, као и да се смањи могућност да непосредни корисници производа из биљне производње буду на било који начин контаминирани са пестицидима. Након завршене обуке, пољопривредни произвођачи ће полагати тест и уколико положе, добиће сертификат од Министарства пољопривреде.

- Сертификат ће им сигурно веома користити јер уласком у Европску унију, нећемо моћи да имамо пољопривредне произвођаче који нису едуковани за исправно коришћење пестицида, а могуће је да ће и пре тога, наша законска регулатива наметати да произвођачи имају овакав сертификат – нагласио је Татић. М. Ке ко вић

Два апа ра та за кон тро лу ва зду ха КИ КИН ДА: Општина Кикинда купила је два нова апарата, вредности два милиона динара који служе за контролу квалитета ваздуха. Апарате ће користити запослени у Заводу за јавно здравље, а нови апарати мере концентрацију суспендованих честица, честица малих, микронских пречника, које са ваздухом удишемо.

- Према мерењима у мају квалитет ваздуха у Кикинди је задовољавајући – рекла је Наташа Ђукић из Завода за јавно здравље. - Сумпордиоксида, азотних оксида, озона, чађи и тешких метала има у дозвољеним границама. Иако се спорадично, у ваздуху се јавља већа концентрација суспендованих честица, што је последица пољопривредних радова, али и ветрова, који ове честице доносе са свих страна. Нови апарати омогућиће нам да мерења вршимо у складу са нашим законским регулативама и европским стандардима, захвални смо општини на овој донацији. А. Ђ.

12

vojvodina

utorak21.jun2011.

dnevnik

РЕГИОНАЛНА РАЗВОЈНА АГЕНЦИЈА СРЕМА ОДЛИЧНО СТАРТОВАЛА

Зна чај ни кон так ти са По кра ји ном и Евро пом

Најбољи врбаски ђаци

До де ље не Ву ко ве ди пло ме

ВР БАС: У свечаној сале Гимназије „Жарко Зрењанин“ уприличен је свечани пријем за ђаке врбаских основних и средњих школа који су овогодишњи носиоци Вукове дипломе. Такође, проглашени су и ђаци генерације свих школа врбаске општине. Око стотинак вуковаца поздравио је помоћник председника општине Врбас Ву ка шин Ву ји чић, а поклон књигу уручила им је Мар ја на Ма раш, председница Скупштине општине Врбас. Најбољи међу најбољима, односно овогодишњи ђаци генерације су Не ма ња Ми тро вић из ОШ „Светозар Милетић“, Ни ко ла Ба кић из ОШ „Петар Петро-

вић Његош“, Ни ко ли ја Ни ко лић и Ма ја Ми јај ло вић из ОШ „Братство јединство“, Ни на Тел чер из ОШ „20. октобар“, затим Кри сти на Шан та из ОШ „Братство јединство“ у Куцури, Ми ли ца Ра јо вић из ОШ „Бранко Радичевић“ у Савином Селу, Сан дра Шу шкав че вић из ОШ „Бранко Радичевић“ у Равном Селу, Ни на Ива ни ше вић из ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Змајеву и Бог дан Жу гић из ОШ „Вук Караџић“ у Бачком Добром Пољу. У Основној музичкој школи у Врбасу за ђака генерације проглашен је Ар пад Фе хер, док је најбољи у ССШ „4.јули“ ове године био Са ша Кар та ли ја. М. Кк.

У САРАДЊИ ТОО КАЊИЖА И САВЕЗА ТУРИСТИЧКИХ ВОДИЧА МАЂАРСКЕ

Се ми нар за ту ри стич ке во ди че КА ЊИ ЖА: Туристичка организација општине Кањижа уприличила је у хотелу “Аква Панон“ семинар за оспособљавање локалних туристичких водича у сарадњи са Савезом туристичких водича Мађарске, који је заинтересовао чак 43 полазника из кањишке, новокнежевачке, сенћанске и суботичке општине. Уче ствовали су председник и

Директорка ТОО Кањижа Љу бин ка Мак си мо вић Та љаи констатује да туристи данас врше одабир туристичке дестинације и путују другачије него раније, траже да када дођу да се неко њима бави. Она додаје да је сарадња са Савезом туристичких водича Мађарске драгоцена, јер се Кањижа и овај погранични регион наслања на Мађарску, у коју одлази влеики број наших туриста, а и гости из северног суседства радо долазе код нас.

- Нажалост, до сада у Кањижи нисмо имали оспо собљене локалне туристичке водиче, па смо увидели да је неопходно да предузмемо да Полазници семинара за локалне туристичке едукујемо већи број водиче у Кањижи Фото: М. Митровић људи, па смо договопотпредседник Савеза туристич- рили сарадњу са Савезом туриких водича Мађарске Зол тан Ба - стичких водича Мађарске, чији линт и Пе тер Рот и истакнути стручњаци имају ре фернтну стручњаци из ове области. Еду- праксу да се они који се ангажују кација локалних туристичких во- на овом послу оспособе, што даје дича уследила је у оквиру преко- нови квалитет. Гостима који долаграничне сарадње, након конта- зе оспособљени водичи много боката остварених на Сајму тури- ље ће представљати туристичка зма у Будимпешти, где се пред- дестинација, што ће итекако дати стављала и ТОО Кањиже, а прпе- ефекте, да они који долазе код нас ознат је интерес да се већи број буду задовољни, а истовремено људи из Кањиже и околине оспо- се пружа и шанса већем броју вособи за водиче. дича да се ангажују и зараде. По- Ако туристи долазе, прво гле- казало се да за ангажовањем лодају како изгледа водич, како се калних туристичких водича има опходи према њима, утисак који потребе, па се надамо да ћемо и добију некад је важнији него су- на тај начин успети да на квалисрет са туристичком дестинаци- тетнији начин испунимо очекивајом. Веома је важно да локални ту- ња гостију, који код нас долазе из ристички водичи знају шта је њи- разних крајева, не само због бањхов задатак од прихвата гостију па ског лечења, него и због других до испраћаја, на који начин морјау туристичких садржаја које нудибити при руци госту, пружити му мо - каже Љубинка Максимовић неопходне информације и помоћ Таљаи. када је потребна - каже Петер Рот. М. Митровић

Фа бри ка хра не за кућ не љу бим це

KУЛА: У плану је да до краја године буде изграђена фабрика за производњу хране за кућне љубимце у индустријској зони између Врбаса и Куле. Основна сировина за производњу ове хране биће животињске изнутрице и отпад из кланичне индустрије. У том случају, корист од овог пројекта била би вишеструка јер прерађивачи меса из овог дела Војводине више не би бацали животињски отпад у Велики бачки канала или депоније смећа већ би се рециклирао и доносио материјалну добит. Сло бо дан Смо лен ски који се већ 30 година бави овим послом у Немачкој одлучио је да у родној Кули покрене ову врсту производње.

У томе га подржавају општина Кула, Влада Војводине, као и Покрајински скретаријат за науку.

- Искуства које сам стекао на тржишту Немачке и још неколико европоских земаља где купујем сировине, али и пласирам производе своје фирме, навела су ме да проширим делатност и на територију Србије. Фабрика у Кули радиће по високим еколошким и прехрамбеним стандардима важећим у Европи – казао је Смоленски и додао да ће се у овом погону дневно прерађивати отпад од око пет хиљада животиња. Такође, у плану је да у фабрици за производњу хране за кућне љубимце за почетак буде запсолено најмање педесет радника.

M. Kк.

РУ МА: Седма по реду редовна Скупштина чланова привредног друштва Регионална развојна агенција „Срем“ из Руме којом је председавао Не над Бо ро вић, одржана је у Руми. На дневном реду се нашло укупно десет тачака, од којих је највише времена одвојено на усвајање Годишњег извештаја о раду и Финансијског извештаја за претходну годину.

-Од почетка рада Агенције, усвојено је 12 одлука које су се односиле на измене нормативних аката, финансијских планова, планова активности, а током прошле године су успостављени значајни контакти са покрајинском администрацијом, представницима Европске комисије и бројним другим релевантним институцијама и појединцима – казао је Боровић.

Директор Агенције Ми лан Ми рић истакао је да су најважније активно сти током претходне године добијање оперативног гранта на период од три године, у изно су од око 381 хиљаду евра за подизање људских и материјалних капацитета, иницирање сарадње са градом Ваљевом у оквиру пројекта „Exchange“ и учешће у писању Мастер плана одрживог развоја Фрушке Горе. За претходну годину Агенција је на располагању имала 726 хиљада динара, од којих је утрошила 715 хиљада на правне по слове, рад управног одбора и остале трошкове по словања. Директор Регионалне развојне агенције Срем „Рума“ Милан Мирић обавестио је

присутне о закљученом Протоколу о европској сарадњи са Фондом за европске послове АП Војводине, о укључивању Агенције у националну мрежу регионалних развојних агенција и програмима Националне агенције за регионални развој које спроводи сремска регионална агенција. Донета је и одлука о покретању поступка акредитације Агенције. На скупштини су, поред Ненада Боровића и директора Милана Мирића, присуствовали и начелних Сремског округа Са ва Али шић, шеф Националне агенције за регионални развој Сло бо дан Ми шко вић, председник општине Рума Го ран Ву ко вић и представници других сремских општина. Ј. Антић

МУЖЉАНЦИ ЧЕКАЈУ НА ОДГОВОР “ВОЈВОДИНАПУТА”

Пе сак за џа бе

ЗРЕ ЊА НИН: Зрењанинска фирма “Војводинапут” још се није огласила поводом захтева Савета Месне заједнице у приградском насељу Мужља да ово предузеће плаћа накнаду за експлоатацију песка са територије тог дела града Зрењанина. Иницијативу је пре извесног времена покренуо потпредседник Савета МЗ Мужља и члан Градског већа задужен за предузетништво и регионални развој Ти бор Ваш. Он је упозорио да “Војводинапут” већ неколико месеци за џабе експлоатише песак јер је уговор који је ова фирма пре три деценије потписала са мужљанском земљорадничком задругом, ондашњим корисником земљишта према Тиси, на ком се налази песак, у међувремену истекао а нови ни до данас није потписан. Али, овог пута “Војводинапут” нови уговор о вађењу песка морала би да склопи са Месном заједницом Мужља која је, пре неколико година, одлуком локалне Скупштине, постала власник поменутог земљишта, уместо задруге која је отишла у стечај.

- Још нема никаквог одговора из “Војводинапута”, а нисам хтео да инсистирам превише, због пословних проблема са којим се ово предузеће суочава. Њима држава дугује доста пара за већ обављене радове, па не желим да их притискам, али се ово питање у току лета мора решити – каже Тибор Ваш и напомиње да случај није у надлежности Градске управе, а камоли месне заједнице, већ да о рудној

По моћ из бе гли ца ма

РУ МА: Општина Рума расписала је оглас за избор корисника за доделу помоћи избеглицама. Помоћ се састоји у куповини и донацији домаћинстава са окућницом који је отворен од 20. јуна до 29. јула 2011. године.

- Право на помоћ могу да остваре породице избеглица или породице које су биле у статусу избеглица, а сада имају пребивалиште на територији Општине Рума и живе у неодговарајућем приватном смештају. Бесповратна помоћ се додељује за куповину домаћинстава са окућницом у којима постоје основни услови за живот, а максимални износ средстава који се додељује по породици је 770 хиљада динара, уз додатних 110 хиљада за адаптацију простора – истакао је начелник Одељења за друштвене делатности Све ти слав Да мјан чук. Начелник Дамјанчук додао је и то да је у последње три године општина Рума стамбено обезбедила 52 породице и најавио је нови конкурс за доделу помоћи у грађевинском материјалу који ће бити расписан на јесен ове године. Захтеви са потребном документацијом подносе се лично на општинској писарници или поштом на адресу Општина Рума, Писарница, Орловићева 5, Рума са назнаком „За откуп домаћинстава са окућницом“. Захтев се добија код повереника за избеглице општине Рума у Главној 107. Ј. А.

Рента од експлоатације песка би добро дошла

ренти одлучује Министарство енергетике, чија је одлука и коначна. Међутим, Ваш наглашава да иницијатива потекла из локалне средине може министарству да укаже на ситуацију на терену. Ако ресорно министарство донесе решење да се рудна рента за експлоатацију песка у Мужљи плаћа, та средства би била прослеђена локалној самоуправи. Онда би Савет МЗ од града тражио да се доделе месној заједници на чијој територији се песак вади.

-Колико год да се буде користио песак, ако изборимо да нам плаћају ренту, то ће за месну заједницу много значити, јер тим новцем можемо да решимо много комуналних проблема – закључује Ваш и као добар пример истиче рад Фонда за рудну ренту

у Зрењанину, који рентна средства од експлоатације нафте и гаса усмерава месним заједницама где је нафтна производња најобимнија. То се чини по процентима, који се утврђују ретроактивно за годину дана, на основу пословног извештаја НИС “Нафтагаса”. Колико су значајна та средства, можда најбоље говори податак да су у овој години укупно 52 милиона динара подељена селима Меленци, Елемир, Михајлово, Јанков Мост и Тараш, и градским месним заједницама “Граднулица” и „Жарко Зрењанин“. Од песка рента ни приближно не би била на том нивоу, али Мужљанци кажу да би и десети део од укупне “нафтне” суме за њих био велики развојни подстицај. Ж. Балабан

Локални програм за по шља ва ња КИ КИН ДА: У буџету општине Кикинда предвиђено је пет милиона динара за програме који ће смањити број незапослених, а усвојен је и локални акциони план запошљавања, истакао је председник Савета за запошљавање Ка рољ Да мја нов.

- На основу износа који је издвојен у буџету Национална служба за запошљавање доделила је око пет милиона динара. У овој години локална самоуправа имаће право да 9,8 милиона динара утроши на креирање политике запошљавање. Савет је донео одлуку да приступимо пројекту под називом „Европска димензија – креирање локалних политика”. У наредном периоду урадићемо анкету у којој ће бити укључен невладин сектор. Идеја је да новац за запошљавање буде усмерен на особе које нису обухваћене програмима Националне службе за запошљавање. Дамјанов каже да ће локалним програмима запошљавања бити обухваћени предузетници у кикиндској општини, невладин сектор, удружења жена, занатлије.

- У јулу ће бити објављени конкурси и тада ће започети и конкретна реализација потписаног споразума. Стални чланови Савета за запошљавање су представници локалне самоуправе, Регионалне привредне коморе, филијале Националне службе за запошљавање, Савеза самосталних синдиката, те фирме “Лира” и УдружеА. Ђ. ња предузетника.

РА ДИОНИЦЕ ЗА УКЉУЧИВАЊЕ РОМСКЕ ДЕЦЕ У РЕДОВАН ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ

Уче срп ски и спре ма ју се за шко лу КИ КИН ДА: Због неопходности да се сва деца ромске националности укључе у систем, јер у кикиндској општини има оних који се не уписују ни у вртић, ни у школу, локална самоуправа покренула је пројекат чији је циљ инклузија ромске деце. Реализација је почела пре два месеца.У пројекту учествује педесетак деце, углавном предшколског узраста. Они кроз радионице уче српски језик и припремају се за школу. Радионице су организоване недељом у просторијама некадашње Месне заједнице „Лидија Алдан“.

-Поред проблема недо статка новца, велике тешкоће су непознавање српског језика код ромске деце. Приликом уписа и похађање наставе у основним школама није редак случај да приликом тестирања ромске деце, због непознавања језика, буде процењено да имају ограничене способности и упућују се у специјалну школу – објашњава помоћница председника Општине Гор да на Бу ла то вић. – На овај начин радионицама и учењем језика они ће моћи да заврше школу и упишу се неки занат, тако постају равноправни чланови друштва.

Да буду равноправни чланови друштва

Координатор општинске Канцеларије за ромска питања Ми ро слав Мер жан, који је осмислио овбакву насатву изненадио је одзив најмлађих. Мержан напомиње да децу од четири до шест година припремају за предшколско образовање у вртићима и школу. И за старију децу до 14 година, која већ похађају специјалну школу, такође се организују радионице.Учитељица Ви о ле та Пе риз, педагошки асистент Ми ли ца Па вел и вас-

питач Пре драг По по вић раде са предесетак ромске деце, којих је највише из Малог бедема. Деца добијају оброк након часова, а сваког месеца обезбеђени су и хигијенски пакети, за свког полазника, јер је важно усвојити и хигијенске навике. За трошкове у које спадају: прибор, храна, средства за хигијену, хонорари за наставнике Општина Кикинда издваја 50 хиљада динара недељно. А. Ђ.

dRU[TvO

dnevnik

utorak21.jun2011.

13

SUTRA PO^IWE PRVI UPISNI ROK NA DR@AVNIM FAKULTETIMA I VISOKIM STRUKOVNIM [KOLAMA

OVE NEDEQE U OSNOVNIM [KOLAMA

Svi osma ci Tri da na za pri ja vqi va we na za vr {nom is pi tu Oko 80.000 ma lih ma tu ra na ta u Sr bi ji, a od to ga wih 20.000 u Voj vo di ni, u ~e tvr tak i pe tak po la ga }e u svo jim osnov nim {ko la ma za vr {ni is pit na kra ju osmo go di {weg {ko lo va wa. I ma da je ovo pr vi put da osma ci po la `u za vr {ni is pit, on se ne }e umno go me raz li ko va ti od do sa da {weg kva li fi ka ci o nog is pi ta. Osnov na raz li ka je prak ti~ no u to me {to su kva li fi ka ci o ni is pit po la ga li sa mo oni ko ji su `e le li da se po sle osnov ne {ko le upi {u u ~e tvo -

ter wi je zik to su gu mi ca, gra fit na i he mij ska olov ka, a za ma te ma ti ku jo{ i le wir, {e star i tro u gao. Mo bil ni te le fo ni i kal ku la to ri su i ovaj put stro go za bra we ni.

Stru~ wa ci sa ve tu ju da se pri re {a va wu te sto va pr vo pa `qi vo pro ~i ta ju uput stvo, a za tim i svi za da ci. Re {a va ti po tom tre ba pr vo one za dat ke ko je su kan di da ti za sred wo {kol ce si gur ni da zna ju, a za tim one ko ji su im te `i. Sve za dat ke bi pr vo tre ba lo re {a va ti gra fit nom

Na dr `av nim fa kul te ti ma i vi so kim stru kov nim {ko la ma u Sr bi ji su tra po ~i we pr vi rok za upis stu de na ta u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja u {kol skoj 2011/12. go di ni. Pr va tri da na, 22, 23. i 24. jun, pred vi |e na su za pri ja vqi va we kan di da ta i pre da ju do ku me na ta, a pri jem ni is pi ti star tu ju uglav nom 27. ju na, dok na Uni ver zi te tu u No vom Sa du po ~i wu 29. ju na. Pr vi upi sni rok, zbog spe ci fi~ no sti i du `i ne pri jem ne pro ce du re, od no sno vi {e dnev ne pro ve re ta len ta i zna wa, ve} ju ~e je star to vao na Aka de mi ji umet no sti No vo sad skog uni ver zi te ta, gde su pri ja ve i do ku men ta pre da li kan di da ti za upis na glu mu i dra ma tur gi ju, a ju ~e je pri ja vqi va we po ~e lo (tra ja }e do 24. ju na) i na Vi so koj teh ni~ koj {ko li stru kov nih stu di ja u Su bo ti ci.

Svi osta li fa kul te ti je di nog dr `av nog uni ver zi te ta u Voj vo di ni, sa se di {ti ma u No vom Sa du, Su bo ti ci, Zre wa ni nu i Som bo ru, pri ja ve i do ku men ta kan di da ta pri ma ju 22, 23. i 24. ju na, dok }e na Aka de mi ji umet no sti za upis na Mu zi~ ki de part man pri ja vqi va we bi ti sa mo 24. ju na. Istog da na }e oni ko ji `e le da stu di ra ju li kov ne umet no sti pre da ti ma pe svo jih ra do va, pa tek po sle pre li mi nar nog is pi ta

Na novosadskoj Akademiji umetnosti ju~e su konkurisali kandidati Fo to. N. Sto ja no vi} koji `ele da upi{u glumu ili dramaturgiju

Vlada Vojvodine protiv pove}awa {kolarine Vla da Voj vo di ne i Uni ver zi tet u No vom Sa du is ko ri sti }e sve me ha ni zme da {ko la ri na na svim fa kul te ti ma i stu dij skim gru pa ma osta ne na do sa da {wem ni vou, sa op {ti la je Vla da Voj vo di ne.

Na sa stan ku de le ga ci je Uni ver zi te ta ko ju je pred vo dio rek tor Mi ro slav Ve sko vi} i Vla de Voj vo di ne na ~e lu sa se kre ta rom za na u ku i teh no lo {ki raz voj Dra go sla vom Pe tro vi }em, usa gla {en je za jed ni~ ki stav da ne sme do }i do po ve }e wa tro {ko va stu di ra wa. iz cr ta wa (26. i 27. ju na), 29. ju na kan di da ti „zre li” za po la ga we pri jem nog is pi ta mo }i }e

da pre da ju pri ja vu i do ku men ta. Na 14 fa kul te ta UNS-a ima me sta za pri jem ukup no

8.710 bru co {a (od to ga na te ret bu xe ta 4.829) na osnov ne aka dem ske i in te gri sa ne stu di je, kao i na osnov ne stru kov ne stu di je. [ko la ri ne za sa mo fi nan si ra ju }e stu den te na fa kul te ti ma ovog uni ver zi te ta su iste kao la ne, od 50.000 di na ra do 218.900, ko li ko ko {ta go d i n a stu d i r a w a je d i n o na osnov nim stru kov nim stu di ja ma op to me tri je na PMF-u.

Naj va `ni je je da se kan di da ti, li~ no ili na saj tu fa kul te ta, od no sno vi so ke stru kov ne {ko le u ko joj na me ra va ju da kon ku ri {u za in deks, do bro in for mi {u o to me {ta je od do ku me na ta po treb no pri li kom kon ku ri sa wa, a pri ja vu za pri jem ni is pit do bi }e (ne gde se i ku pu je) u sa moj usta no vi.

Osim oba v e z nih ori g i n a l a (da ju se na uvid) i fo to ko pi ja (po ne gde tra `e da su ove re ne) di plo me i sve do ~an sta va sva ~e ti ri raz re da za vr {e ne sred we {ko l e, na fa k ul t e t i m a UNS-a po tre ban je i iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih, po ne gde tra `e i uve re we o dr `a vqan stvu, fo to ko pi ju li~ ne kar te... Oba ve zno se pre da je i do kaz o upla ti na kna de za po la ga we pri jem nog is pi ta, a na fa kul te ti ma UNS-a to je, u za vi sno sti od stu dij skog pro gra ma, naj ma we 5.200 di na ra, a naj vi {e 7.300.

V. ^eki}

SEN]ANIMA PREDO^ENE MOGU]NOSTI FONDA SOLIDARNOSTI REPUBLIKE SRBIJE

Ne do sta je mi li jar da ro go di {we sme ro ve sred wih stru~ nih {ko la i u gim na zi je, dok }e na za vr {ni is pit mo ra ti svi ko ji su za vr {i li osmi raz red, to jest i oni ko ji su ve} po lo `i li ne ki od pri jem nih is pi ta neo p hod nih za upis u {ko le za ta len te, ali i oni ko ji na me ra va ju da kon ku ri {u za ne ku od klu pa u tro go di {wim sme ro vi ma sred wih stru~ nih {ko la, pa i oni ko ji }e {ko lo va we na sta vi ti u {ko la ma za de cu s po seb -

olov kom, pro ve ri ti od go vo re, a za tim ih ura di ti he mij skom olov kom. Sa vet stru~ wa ka je i da s te sti ra wem ne bi tre ba lo `u ri ti.

Na sva kom od te sti ra wa mo gu }e je osvo ji ti mak si mal no po 20 bo do va i ma da ove go di ne ne ma do weg pra ga, to jest i bez ijed nog osvo je nog bo da |a ci mo gu kon ku ri sa ti i na ~e tvo ro go di {we sme ro ve, kan di da te za sred wo {kol ce to ne bi tre ba lo da

Besplatan „|a~ki dinar” Mi ni star stvo pro sve te i na u ke, uo~i upi sa u~e ni ka u sred we {ko le ko ji pred sto ji 13. i 14. ju la, sa op {ti lo je da sred we {ko le ne sme ju uzi ma ti no vac pri li kom upi sa. Ako ro di te qi i da ju od re |e ne pa re {ko la ma, to mo ra bi ti is kqu ~i vo do bro voq no, a ta ko pri ku pqen no vac mo ra bi ti po tro {en za obez be |i va we vi {eg stan dar da obra zo va wa i vas pi ta wa. Upis u~e ni ka u sred we {ko le ne sme se uslo vqa va ti bi lo ka kvom nov ~a nom na dok na dom, ka `u u Mi ni star stvu pro sve te i na u ke.

– \a~ ki di nar se ipak upla }u je na `i ro-ra ~u ne {ko la, ali tek ka da ga odo bri {kol ski od bor uz sa gla snost ro di te qa – iz ja vio je pred sed nik Ak ti va di rek to ra sred wih {ko la Stan ko Ma ti}.

Ove go di ne, po pre po ru ci Ak ti va di rek to ra, |a~ ki di nar je 2.500 di na ra. Ma ti} do da je da se |a~ ki di nar mo `e pla }a ti i na ra te, a da se ro di te qi ma ko ji ma je to sku po iz la zi u su sret i s ma wom ci from.

Za kon o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa ne spre ~a va da ro di te qi u~e ni ka do ni ra ju od re |e ne svo te ra di obez be |i va wa bo qih uslo va za rad, ali ta kve do na ci je ne sme ju da bu du iz nu |e ne, ka `u u nad le `nom mi ni star stvu. nim po tre ba ma i za ko je }e ovaj is pit bi ti pri la go |en.

Sve u sve mu, u ~e tvr tak }e svi do ju ~e ra {wi u~e ni ci osmog raz re da od 10 do 12 po la ga ti test iz ma ter weg je zi ka, a u pe tak u isto vre me iz ma te ma ti ke.

Na oba te sta bi }e po 20 za da ta ka. Po lo vi na za da ta ka bi }e iden ti~ na za da ci ma u zbir ka ma iz ko jih su se osma ci pri pre ma li za ovaj is pit, u ~e tvr ti ni za da ta ka iz tih zbir ki, na te stu iz ma ter weg je zi ka bi }e iz me wen re do sled po nu |e nih od go vo ra, a iz ma te ma ti ke nu me ri~ ke vred no sti, dok }e, {to je ta ko |e no vi na, ~e tvr ti na za da ta ka bi ti pot pu no no va, ali ta ko |e iz gra di va ko je su ma li ma tu ran ti u~i li u osnov noj {ko li.

Na oba te sti ra wa ma li ma tu ran ti mo ra ju sti }i bar 15 mi nu ta ra ni je da bi de `ur ni na stav ni ci ima li vre me na da ih ras po re de. Oba da na na te sti ra wa je oba ve zno po ne ti i |a~ ku kwi `i cu s ove re nom fo to gra fi jom ra di iden ti fi ka ci je, a pro pi san je i do zvo qen pri bor. Za ma -

spre ~i da se tru de da osvo je {to vi {e bo do va. Na i me, ma da me sta u pr vim raz re di ma sred wih {ko la ima vi {e ne go svr {e nih osma ka, to jest u ~i ta voj Sr bi ji ih je 86.000, a od tog bro ja u Voj vo di ni 22.000, ve }i broj bo do va po ve }a va i mo gu} no sti, to jest {an se da se upi {e ba{ u `e qe nu {ko lu.

Po upi snom ka len da ru, pre li mi nar ni re zul ta ti za vr {nog is pi ta bi }e po zna ti 29. ju na, a ko na~ ni 3. ju la, dok }e li ste sa svo jim `e qa ma za na sta vak {ko lo va wa svr {e ni osma ci pre da va ti 4. i 5. ju la, da bi ras po red po sred wim {ko la ma u pr vom upi snom kru gu bio ob ja vqen 12. ju la, a 13. i 14. }e se ras po re |e ni u~e ni ci upi si va ti. Oni ko ji ne bu du ras po re |e ni u pr vom kru gu, na ne po pu we na me sta u sred wim {ko la ma mo }i }e da kon ku ri {u 14. ju la, a na me sta na ko ja su ras po re |e ni upi si va }e se 16. ju la, ka da }e bi ti za vr {en i ovo go di {wi upis u sred we {ko le.

D. Deve~erski

Ste ~aj u AD „Po qo pri vre da” u Sen ti i ini ci ra la re pu bli~ ka po sla ni ca Ani ko mo gu} no sti za na mi re we ne iz mi re nih po so ci jal ni pro ble mi rad ni ka ko ji su osta li @i ro{-Jan ke li}. tra `i va wa za pla te, ima mo gu} no sti i za bez po sla bio je po vod da se ne dav no u ovom Di rek tor Fon da Ob ra do vi} je pod se tio ostva re we pra va na na kna du {te te na ime po ti skom gra du pred sta vi de lat nost Fon da na to da je ova in sti tu ci ja osno va na po Za - go di {weg od mo ra, ko ji rad nik ni je is ko ri so li dar no sti Re pu bli ke Sr bi je, ko ji go di - ko nu o ra du 2005. go di ne te da je osnov ni za - stio, i ot prem ni na za pen zi ju, ako je rad nik {we re {a va 10.000 pred me ta rad ni ka iz da tak is pla ta de la po tra `i va wa rad ni ka oti {ao u pen zi ju pre ste ~a ja i, na kna da, ako pred u ze }a na ko je je sta vqen ka ta nac, ko ji ~i ja su pred u ze }a oti {la u ste ~aj. Je dan od je rad nik tu `io fir mu za po vre du na ra du i ima ju po tra `i va wa za ne is pla do ne ta pra vo sna `na pre su da pre }e ne za ra de. Di rek tor Fon da otva ra wa ste ~a ja, {to jo{ ni je Za ovu godinu Fondu solidarnosti je odobreno so li dar no sti Ja blan Ob ra do dan rad nik ni je ostva rio. Ta ko |e 482 miliona dinara, {to je tre}inu vi{e vi} pre do ~io je da za ovu go di nu se i po ve zu je rad ni sta` do de vet ne do sta je mi li jar da di na ra da me se ci. nego prethodne, ali zahtevi su trenutno bi se pod mi ri le po tre be svih Za ovu go di nu Fon du so li dar tri puta ve}i od mogu}nosti oja |e nih rad ni ka ko ji su se no sti je odo bre no 482 mi li o na obra ti li Fon du. di na ra, {to je tre }i nu vi {e ne go Pred sed ni ca op {ti ne Sen ta Ani ko uslo va je ne iz vr {a va we fi nan sij skih oba - pret hod ne, ali zah te vi su tre nut no tri pu ta [ir ko va uka za la je na to da je naj ve }a ov da - ve za, a ona se od no se na po tra `i va wa za ra - ve }i od mo gu} no sti. Tre nut no ima pod ne tih {wa po qo pri vred na fir ma AD „Po qo - da rad ni ka. On se is kqu ~i vo fi nan si ra iz 7.500 zah te va u 130 fir mi, a od po ~et ka go di pri vre da” oti {la u ste ~aj, za po sle ni su za - bu xe ta Re pu bli ke Sr bi je i za ovih {est go - ne je is pla }e no 2.500 rad ni ka. Bu xet ne }e vr {i li na evi den ci ji ne za po sle nih, te da di na re {e no je vi {e od 50.000 zah te va rad - bi ti do vo qan za ovu go di nu. Ob ra do vi} je se mo gu} nost za re {a va we pro ble ma tra `i ni ka. kon sta to vao da su u Voj vo di ni Fond so li i kroz pro gra me Fon da so li dar no sti Re pu Po Ob ra do vi }e vim re ~i ma, do sa da je od - dar no sti do sa da naj vi {e ko ri sti li u op bli ke Sr bi je. Te mo gu} no sti Sen }a ni do bi je no 23.000 zah te va rad ni ka, zbog ne is pu - {ti na ma Apa tin, Su bo ti ca i Srem ska Mi sa da ni su ko ri sti li, a sa da je ukqu ~i va we wa va wa uslo va da ostva re ovo pra vo. Osim tro vi ca.

M. Mitrovi}

VESTI „Do si te ja” za 725 ta len to va nih sred wo {ko lo ca

Pro me na vla sni {tva nad me di ji ma

– Za do voq stvo mi je da vi dim ovo li ki broj mla dih i ta len to va nih qu di na jed nom me stu, oku pqe nih oko jed ne ide je – bo qe bu du} no sti u Sr bi ji. Po seb no mi je za do voq stvo {to smo jo{ jed nom po ka za li da se rad, u~e we i stal no usa vr {a va we is pla te – iz ja vi la je mi ni star ka omla di ne i spor ta i pred sed ni ca Fon da za mla de ta len te Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko vi} na ju ~e ra {woj sve ~a no sti u Pa la ti „Sr bi ja” na ko joj su naj ta len to va ni jim sred wo {kol ci ma uru ~e ne pla ke te „Do si te ja”.

Ovim pla ke ta ma Fond za mla de ta len te na gra dio je 725 sred wo {ko la ca za po stig nu te uspe he na pri zna tim tak mi ~e wi ma u ze mqi i ino stran stvu u 2010. go di ni, a mi ni star ka Sa mar xi}-Mar ko vi} sve ~a no je uru ~i la pla ke te Je le ni Ili}, Alek san dru Pa vlo vi }u i Iva nu Ta na si je vi }u za osvo je na pr va me sta na me |u na rod nim tak mi ~e wi ma.

Osim pla ke te, na gra |e ni sred wo {kol ci do bi ja ju i nov ~a nu na gra du, i to od po 20.000 di na ra za osvo je no tre }e me sto na re pu bli~ kim tak mi ~e wi ma, do 200.000 di na ra, ko li ko }e do bi ti u~e ni ci ko ji su osvo ji li pr vo me sto na svet skim tak mi ~e wi ma.

– Vla sni {tvo dr `a ve u po je di nim me di ji ma di rekt no omo gu }a va po li ti~ ke zlo u po tre be – iz ja vio je u No vom Pa za ru ~lan Rad ne gru pe za iz ra du me dij ske stra te gi je Sr bi je Zo ran Se ku li}.

Na dru goj jav noj ras pra vi o na cr tu me dij ske stra te gi je Se ku li} je re kao da je stav Rad ne gru pe da gra |a ni tre ba da pla }a ju sa mo me dij ske pro iz vo de ko ji su u jav nom in te re su, a ne me dij sku pro iz vod wu.

– Zbog ne u re |e ne me dij ske sfe re Mi ni star vo kul tu re je od lu ~i lo da pred lo ge te stra te gi je po ve ri sa moj stru ci, ukqu ~u ju }i no vi nar ska udru `e wa i me dij ske aso ci ja ci je. Dr `a va bi u ro ku od 18 me se ci od da na usva ja wa ove stra te gi je tre ba lo da pro da svo je ude le u me di ji ma gde je su vla snik ili da pri va ti zu je me di je ko ji ma je osni va~. To se od no si na na ci o nal ne, ali i na re gi o nal ne i lo kal ne me di je – re kao je Se ku li}.

On je is ta kao da ovaj do ku ment pred vi |a pro me nu vla sni {tva nad me di ji ma, a od dr `a ve tra `i da se vla sni~ ki po vu ~e iz me di ja, iz u zev u jav nom ser vi su.

Ve li ka me |u na rod na kon fe ren ci ja o IT-u Na Vi so koj teh ni~ koj {ko li stru kov nih stu di ja u No vom Sa du ju ~e po pod ne sve ~a no je otvo re na Me |u na rod na kon fe ren ci ja iz obla sti in for ma ci o nih teh no lo gi ja i ko mu ni ka ci ja – In SI TE2011, ko ju su za jed no or ga ni zo va li VT[ i In for ming Sci en ce In sti tu te (ISI) iz Ka li for ni je (SAD). Na sku pu, ko ji tra je do 23. ju na, oku pi }e se vi {e od 100 emi nent nih stru~ wa ka, pre da va ~a i pro fe so ra iz 35 ze ma qa sve ta! Sva ko dnev no i ce lo dnev no, na po pet pa ra lel nih se si ja, bi }e pred sta vqe ni pro jek ti, is tra `i va wa i no ve na u~ ne ~i we ni ce iz svih obla sti ko mu ni ka ci ja – od in for ma ci o nih teh no lo gi ja, soft ve ra, me to da u~e wa u obla sti IT-a, pa do di gi tal nih i dru gih me di ja.

V. ^.

Iz be gli ce `i ve na ru bu eg zi sten ci je Me |u na rod ni dan iz be gli ca obe le `en je ju ~e, a Sr bi ja ga je do ~e ka la u vr hu evrop ske i svet ske li ste po bro ju iz be glih i prog na nih. Sta ti sti ka po ka zu je

da je Sr bi ja s oko 300.000 iz be glih i prog na nih pr va u Evro pi i 12. u sve tu. Iz be gli~ ka udru `e wa uka za la su na to da i da qe ni su re {e ni pro ble mi Sr ba ko ji su u su ko bi ma de ve de se tih go di na pro {log ve ka prog na ni iz Hr vat ske.

Ina ~e, UN HCR pro ce wu je da naj ma we 5,7 mi li o na iz be gli ca {i rom sve ta `i vi na ivi ci eg zi sten ci je jer su u iz gnan stvu pet ili vi {e go di na i ma li su iz gle di da }e se vra ti ti ku }i ili le gal no na se li ti u ze mqi u ko joj su sa da.

[u ta no vac uru ~io kqu ~e ve 75 sta no va Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac uru ~io je pen zi o ni sa nim i ak tiv nim pri pad ni ci ma Voj ske kqu ~e ve 75 sta no va u be o grad skom na se qu Be `a nij ska ko sa, a na ja vio je da }e do kra ja go di ne {i rom Sr bi je bi ti do de qe no jo{ 450 sta no va. [u ta no vac je re kao da do de la kqu ~e va za 75 sta no va pred sta vqa „sa mo deo od 600 sta no va ko li ko na me ra va mo da po de li mo ove go di ne i po lo vi nu od ukup nog bro ja sta no va ko ji se za vr {a va ju na Be `a nij skoj ko si”. Sta no ve je do bi lo 39 pen zi o ne ra i 36 ak tiv nih voj nih li ca, me |u ko ji ma su i ~e ti ri ge ne ra la.

14

CRnA HROnikA

utorak21.jun2011.

dnevnik

PROCES U BUDIMPE[TI OPTU@ENOM ZA RATNI ZLO^IN U NOVOSADSKOJ RACIJI 1942.

Presuda [andoru Kepiru krajem jula – Pre su da biv {em ofi ci ru ma |ar ske `an dar me ri je [an do ru Ke pi ru, ko ji je op tu `en da je ja nu a ru 1942. u~e stvo vao u No vo sad skoj ra ci ji, bi }e sa op {te na kra jem ju la – re kao je ju ~e u Bu dim pe {ti su di ja Be la Var ga.

– Su |e we }e bi ti na sta vqe no u pe tak, 24. ju na, a za tim }e usle di ti iz no {e we ar gu me na ta 30. ju na i 1. ju la – pre ci zi rao je su di ja, i do dao da }e pr vo Tu `i la {tvo iz ne ti svo je ar gu men te, a po tom i od bra na.

Su di ja Var ga je re kao da }e pre su da Ke pi ru usle di ti tri

[an dor Ke pi ro

TOKOM LETWE PAUZE TRIBUNALA

Haradinaj tra`i privremenu slobodu Od bra na jed nog od biv {ih ko man da na ta ta ko zva ne Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va Ra mu {a Ha ra di na ja pod ne la je ju ~e zah tev Ha {kom tri bu na lu da on bu de pri vre me no pu {ten iz pri tvo ra to kom let we pa u ze u ra du su da. Ha ra di naj tra `i da bu de pu {ten iz me |u 25. ju la i 12. av gu sta ili na pe riod ko ji sud od re di od go va ra ju }im.

We go va od bra na u obra zlo `e wu na vo di da Ha ra di naj is pu wa va uslo ve ko je na la `e sud i da we go vo pu {ta we na ta ko ogra ni ~en vre men ski pe riod ne bi od lu ~u ju }e uti ca lo na sve do ke ili na ru {i lo su |e we, kao i da je Ha ra di naj u pri tvo ru u o~e ki va wu po no vqe nog su |e wa ve} go to vo go di nu da na.

Sud sko ve }e od lu ~i lo je po ~et kom me se ca da }e se pret pre tre sna kon fe ren ci ja Ra mu {u Ha ra di na ju odr `a ti 17. av gu sta.

To }e ujed no ozna ~i ti i po ~e tak su |e wa, po {to }e se glav ni pre tre si odr `a ti u na red nih de set da na, ka da }e po ~e ti iz vo |e we do ka za.

Ha ra di na je va od bra na je pred lo `i la da su |e we po~ ne pre let we pa u ze, u po sled woj ne de qu ju la, ali je sud sko ve }e taj pred log od bi lo. Od bra ni je dat rok do 16. ju na da pod ne se i pre da spi sak sve do ka Tu `i la {tva na ko ji ima pri go vor, da bi Tu `i la {tvo mo glo od go vo ri ti na wih do 27. ju na.

Su |e we Ha ra di na ju i dvo ji ci we go vih sa rad ni ka Qa hu Bra hi ma ju i Idri zu Ba qa ju zbog rat nih zlo ~i na na Ko so vu pr vi je pro ces u isto ri ji Ha {kog tri bu na la ko ji }e bi ti po no vqen. Su |e we }e bi ti po no vqe no po od lu ci Ape la ci o nog su da, zbog za stra {i va wa sve do ka na Ko so vu.

Ha ra di naj i Ba qaj su pr vo ste pe nom pre su dom Ha {kog su da u apri lu 2008. go di ne oslo bo |e ni od go vor no sti, dok je Bra hi maj osu |en na {est go di na za tvo ra.

(Tanjug)

PROCES RADOVANU KARAYI]U U HAGU

Svedok optu`be o sistemu veze u MUP-u RS U na stav ku su |e wa Ra do va nu Ka ra xi }u pred Ha {kim tri bu na lom, sve dok op tu `be Dra gan Ke zu no vi} dao je is kaz o si ste mu ve ze u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va Re pu bli ke Srp ske. Ke zu no vi}, ko ji je bio na ~el nik upra ve za ve zu u MUP-u RS, po sve do ~io je da je taj si stem funk ci o ni sao to kom ce log ra ta u BiH, upr kos te {ko }a ma u pr vim me se ci ma su ko ba, od apri la do ju la 1992. go di ne. Je dan od ka na la za ko mu ni ka ci ju je uvek ra dio, a ko ri {}e ni su i ku ri ri ko ji su pre no si li po ru ke, ob ja snio je sve dok.

Tu `i o ci su ve }i deo glav nog is pi ti va wa sve do ka Ke zu no vi }a po sve ti li teh ni~ kim de ta qi ma si ste ma ve ze ko jim je ras po la gao MUP RS. U una kr snom is pi ti va wu, Ka ra xi}, ko ji se bra ni sam, pi tao je Ke zu no vi }a da li je ika da do bio na re |e we od zva ni~ ni ka Srp ske de mo krat ske stran ke, a sve dok je od go vo rio ne ga tiv no.

Ka ra xi} je su ge ri sao da su, uo~i po ~et ka ra ta u BiH, ~la no vi Stran ke de mo krat ske ak ci je pre u ze li i zlo u po tre bi li teh ni ku MUP-a BiH, ne le gal no pri slu {ku ju }i we ga i dru ge li de re bo san skih Sr ba.

Ke zu no vi}, ko ji je pre ra ta ra dio u MUP-u BiH, po tvr dio je da su „u vr hu Mi ni star stva

sed mi ce na kon iz no {e wa ar gu me na ta.

U na stav ku su |e wa Ke pi ru (97) ju ~e su pro ~i ta na sve do ~e wa, ukqu ~u ju }i i sve do ~e we jed ne maj ke ~i je su pe to ro de ce pred we nim o~i ma ubi li ma |ar ski voj ni ci. Su di ja Var ga je upo re dio po na {a we ma |ar skih voj ni ka ko ji su re kli za tvo re ni ci ma da }e ih od ve sti u ka sar nu ra di le gi ti mi sa wa, a u stva ri su ih ubi li na oba li Du na va, s Nem ci ma ko ji su uve ra va li za tvo re ni ke da idu na tu {i ra we, a od vo di li ih u ga sne ko mo re.

bi li pre te `no mu sli ma ni” i da se „bez wi ho vog zna wa” pri slu { ki v a w e ni j e mo g lo oba vqa ti. Na su ge sti ju op tu `e nog da je to pri slu {ki va we bi lo „u ko rist SDA i Hr vat ske de mo krat ske za jed ni ce”, sve dok je ka zao da je bi lo „zlo u po tre ba teh ni ke, mi mo pro ce du re, bez sa gla sno sti i odo bre wa nad le `nih or ga na”.

– Da li je Mi ni star stvo mo glo ne kog pri slu {ki va ti bez na lo ga su da? – pi tao je Ka ra xi}, a Ke zu no vi} je od go vo rio ne ga tiv no.

Na pi ta we op tu `e nog da li je mo gu }e da se snim ci pri slu {ki va nih raz go vo ra na knad no „mon ti ra ju”, sve dok je re kao da je to teh ni~ ki mo gu }e.

Tu `i o ci na su |e wu Ka ra xi }u i u dru gim pro ce si ma pro tiv ta da {wih srp skih li de ra uve li su me |u do ka ze mno {tvo sni ma ka wi ho vih raz go vo ra ko je je 1991–92. pri slu {ki vao MUP u Sa ra je vu.

Biv {i pred sed nik Re pu bli ke Srp ske op tu `en je za ge no cid u Sre bre ni ci i jo{ osam bo san skih op {ti na; pro gon Mu sli ma na i Hr va ta {i rom BiH; te ro ri sa we sta nov ni {tva Sa ra j e v a kam p a w om ar t i q e r ij skih i snaj per skih na pa da i uzi ma w e oso b qa UN za ta o c e, 1992–95. go di ne.

Ke pi ro se te re ti da je od 21. do 23. ja nu a ra 1942. go di ne u~e stvo vao u No vo sad skoj ra ci ji u ko joj su oku pa ci o ne sna ge ubi le i pod led Du na va ba ci le naj ma we 1.200, a po naj no vi jim is tra `i va wi ma i vi {e od 4.000 No vo sa |a na.

Ke pi ro je pe ti na li sti naj tra `e ni jih od be glih na ci sta iz Dru gog svet skog ra ta za ko ji ma tra ga Cen tar “Si mon Vi zen tal” iz Je ru sa li ma. Zbog u~e {}a u ra ci ji bio je dva pu ta osu |i van na za tvor ske ka zne od de set, od no sno 14 go di na, ali ih ni ka da

ni je iz dr `ao jer je po sle Dru gog svet skog ra ta po be gao u Ar gen ti nu, oda kle se u Ma |ar sku vra tio pre ne ko li ko go di na.

Osum wi ~en je i da je u~e stvo vao u de por ta ci ji no vo sad skih Je vre ja u kon cen tra ci o ni lo gor Au{vic 1944. go di ne.

Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne Sr bi je je 2008. go di ne po kre nu lo is tra gu pro tiv Ke pi ra. Srp sko tu `i la {tvo u me |u vre me nu je ustu pi lo pred met ma |ar skom pra vo su |u, jer je i tu `i la {tvo te dr `a ve po kre nu lo po stu pak pro tiv Ke pi ra.

E. D.

U KLAGENFURTU, U 98. GODINI SKON^AO JEDAN OD DESET NAJTRA@ENIJIH RATNIH ZLO^INACA U SVETU

Umro Milivoj A{ner, komandant usta{ke policije u Po`egi

Biv {i ko man dant usta {ke po li ci je u Po `e gi i je dan od na tra `e ni jih rat nih zlo ~i na ca iz Dru gog svet skog ra ta Mi li voj A{ner umro je u Kla gen fur tu, u Austri ji, u 98. go di ni, ja vi li su ju ~e hr vat ski me di ji. A{ner je na po pi su de set naj tra `e ni jih rat nih zlo ~i ni ca s po pi sa Cen tra „Si mon Vi zen tal” iz Je ru sa li ma, a po na vo di ma austrij ske agen ci je APA, umro je jo{ 14. ju na u „Ka ri ta so vom„ do mu u Kla gen fur tu.

Sud u Po `e gi op tu `io je Mi li vo ja A{ne ra 2005. za rat ni zlo ~in to kom 1941. i 1942. nad ci vil nim sta nov ni {tvom. Hr vat ska je tra `i la we go vo iz ru ~e we iz Austri je, ko ja je to, me |u tim, od bi la s obra zlo `e wem da zbog zdrav stve nog sta wa (te {ke de men ci je) ni je u sta wu da pra ti su |e we.

Me di ji su ga 2008. sli ka li ka ko u dru {tvu su pru ge {e ta me |u na vi ja ~i ma Hr vat ske u Kla gen fur tu pa je deo jav no sti upo zo -

Mi li voj A{ner

rio na to da je on spo so ban za su |e we. Austrij sko pra vo su |e, me |u tim, ni ta da ni je `e le lo da pro me ni svo ju od lu ku i da ga iz ru ~i Hr vat skoj.

A{ner je ro |en u Da ru va ru, a te re ti se za pro go ne i de por ta ci je sto ti na Sr ba, Je vre ja i Ro ma to kom Dru gog svet skog ra ta

Zurof: Odvratno je {to nije odgovarao za zlo~ine Di rek tor Cen tra „Si mon Vi zen tal„ Efra im Zu rof iz ja vio je ju ~e da je „stvar no od vrat no” {to je op tu `e ni za rat ne zlo ~i ne na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je Mi li voj A{ner pre mi nuo, a ni je od go va rao za svo je zlo ~i ne.

– Stvar no je od vrat no {to je pre mi nuo bez su |e wa, i to po ka zu je da austrij ska vla da ni je us pe la da ga pri ve de prav di – re kao je Zu rof.

On je u iz ja vi za Ta njug is ta kao da je A{ner, „ne ko ko je po slao sto ti ne qu di u smrt”, sa da oti {ao bez za do vo qe wa prav de. Po pi sa wu austrij skog dnev ni ka „Ker ntner ta ge scaj tung”, A{ner je umro pri rod nom smr }u u do mu za sta ra li ca.

dok je bio ko man dant usta {ke po li ci je u Po `e gi. Po sle ra ta, A{ner od la zi u Austri ju i uzi ma no vo ime, Ge org A{ner. U Hr vat sku, u Po `e gu, vra tio se 1992. ali se po no vo vra tio u Kla gen furt 2004, ne pu nu go di nu pre ne go {to je u Hr vat skoj pro tiv we ga po dig nu ta op tu `ni ca.

Po sled wi atest ve {ta ka pre dat je ma ja pro {le go di ne i u we mu je le kar tvr dio da je A{ner obo leo od de men ci je i da ne mo `e da mu bu de su |e no. Di rek tor Mar ge lo vog in sti tu ta Alen Bu daj iz ra zio je ju ~e `a qe we {to je usta {ki zlo ~i nac Mi li voj A{ner, ko ji je umro u Austri ji, iz be gao da od go va ra za rat ne zlo ~i ne, i oce nio da deo kri vi ce za we go vo ne pro ce su i ra we sno si i hr vat ski esta bli {ment. „Zlo ~i nac je umro ne ka `wen, ali ne kao obi ~an gra |a nin ve} kao ubi ca na slo bo di. Oni ko ji 2004. go di ne u Hr vat skoj ni su

mrd nu li ni pr stom, a mo gli su da spre ~e we go vo bek stvo u Austri ju, u~e sni ci su we go vog zlo ~i na~ kog po du hva ta jer su omo gu }i li zlo ~in cu da se ta ko spa se„, na veo je Bu daj, ko ji je 2004. pr vi lo ci rao A{ne ra. „Sve do ci smo ogrom nog an ga `ma na hr vat ske di plo ma ti je i pra vo su |a u slu ~a je vi ma ge ne ra la Vla di mi ra Za gor ca i biv {eg pre mi je ra Ive Sa na de ra kod austrij skih vla sti, dok je „slu ~aj A{ner„ po ti ho sta vqen ad ak ta. Smr }u Mi li vo ja A{ne ra hr vat skim i austrij skim vla sti ma pao je ka men sa sr ca, ali je sa od go vor nost za zlo ~i ne ko ji je do ti~ ni po ~i nio osta la na wi ma jer ga ni su pri ve li ru ci prav de„. „Kao oso ba ko ja je u le to 2004. go di ne lo ci ra la, pri ku pi la do ku men ta ci ju i pri ja vi la slu ~aj rat nog zlo ~in ca Mi li vo ja A{ne ra Cen tru ’Si mon Vi zen tal’ iz ra `a vam du bo ko `a qe we u svo je ime i u ime or ga ni za ci je ko ju pred sta vqam, ali i u ime pre `i ve lih `r ta va i onih ko ji we go vo pri vo |e we pred li ce prav de ni su mo gli do ~e ka ti„, na vo di Bu daj u svom sa op {te wu. „Slu ~aj Mi li vo ja A{ne ra do ka zu je da prav de na sve tu ne ma, da rat ni zlo ~in ci vi {e od 60 go di na ho da ju ne ka `we no i u`i va ju go sto prim stvo i za {ti tu jed ne ~la ni ce Evrop ske uni je kao {to je to Austri ja„, pi {e Bu daj, ko ji sma tra da je taj slu ~aj do kaz da „rat ni zlo ~i ni, iako po me |u na rod nim kon ven ci ja ma ne za sta re va ju, pa da ju u za bo rav na kon iz ve snog vre me na jer ne po sto ji po li ti~ ka vo qa da se pro ce su i ra ju”.

E. D.

SINDIKAT PRAVOSU\A SRBIJE UPOZORAVA NA BESPARICU

Zbog nedostatka goriva stao vozni park Prvog osnovnog suda Pra vo su |e u po sled we vre me mu ~i ne do sta tak nov ca, a je dan od naj ve }ih su do va u dr `a vi, Pr vi osno vi sud u Be o gra du, ko ji je pro {le go di ne u ra du imao 516.000 pred me ta, po sled wih da na zbog ne do stat ka go ri va za sop stve ni vo zni park ima pro blem s raz no {e wem sud ske po {te, upo zo ra va Sin di kat pra vo su |a Sr bi je.

Pred sed ni ca tog sin di ka ta Sla |an ka Mi lo {e vi} tvr di da su na sa stan ku ko ji je odr `an u Mi ni star stvo prav de sin di kal ni pred stav ni ci, „iz me |u osta lih pi ta wa, uka za li na to da sto ji vo zni park Pr vog osnov nog su da u Be o gra du kao i na ne do sta tak pa ra“.

Po we nim re ~i ma, pro blem be o grad skog Pr vog osnov nog su da u ve zi s raz no {e wem sud ske po {te, ko ji je is kr sao ne dav no jer in ter ni vo zni park ne ma go ri va, u po sled wa dva-tri da na de li mi~ no je ubla `en jer se is po sta vi lo da sud ska ar hi va, ko ja se na la zi na dru gom kra ju Be o gra da, u na se qu Vi li ne vo de, ima iz ve sne za li he go -

ri va pa se ko ri sti wi ho vo vo zi lo.

- Me |u tim, i po sle ne de qu da na vo zni park Pr vog osnov nog su da sto ji, osim {to na {i za po sle ni hit ne pred me te raz no se po ra {tr ka nim sud skim zgra da ma ko ri ste }i jav ni grad ski pre voz {to je, da ta ko ka `em, ri zi~ no i po wi ho vu bez bed nost i bez bed nost pi sme na ko je ta ko no se. Sin di kat je u sa op {te wu za jav nost po vo dom to ga {to ne ma go ri va za sud ski vo zni park na pi sao da bi mo `da tre ba lo da na ba ve ma zge da bi ras te re ti li bu xet – ka `e Sla |an ka Mi lo {e vi}.

Ob ja {wa va ju }i o ka kvom pro ble mu je re~, ona na po mi we da sud ska po {ta pod ra zu me va sva pi sme na ko ja mo ra ju da iza |u iz su da: pre su de, re {e wa, op tu `ni ce, a, ka ko na vo di, ne ret ko i pred me te, jer „sud ska po {ta“ pre sve ga pod ra zu me va ko mu ni ka ci ju iz me |u su do va ni `e i vi {e nad le `no sti.

– Pr vom osnov nom su du u Be o gra du ne do sta je no vac i za na bav ku kan ce la rij skog ma te ri ja la. Do ba -

vqa ~i ~ak ot ka zu ju do sta ve zbog ve li kog du ga. Na{ sin di kat bi tre ba lo da pri ku pi po dat ke s te re na da vi di mo da li i jo{ ne gde po sto ji ta kav pro blem, i gde, a mi slim da bi vr {i o ci funk ci je pred sed ni ka su da tre ba lo da oba ve ste jav nost o to me. Ne znam da li na wi ho vo }u ta we uti ~e to {to im je funk ci ja pri vre me na. Ina ~e, uku pan dug pra vo su |a, po sa zna wi ma ko ja ima mo iz Mi ni star stva prav de, na ra stao je na mi li jar du i po di na ra. Re~ je o du go vi ma na sta lim na osno vu ra da pra vo su |a, a ob u hva ta ju re `ij ske tro {ko ve, iz dat ke za odr `a va we zgra da, du go ve In sti tu tu za sud sku me di ci nu, ve {ta ci ma, za bra ni o ce po slu `be noj du `no sti, su di je po rot ni ke, du go ve do ba vqa ~i ma kan ce la rij skog ma te ri ja la, za ko mu na li je i raz ne osta le tro {ko ve ve za ne za funk ci o ni sa we pra vo su |a – na vo di Sla |an ka Mi lo {e vi}.

Na gla {a va ju }i da ne do vo de u pi ta we na sto ja we i po sto ja we do bre vo qe da re for ma pra vo su |a

uspe, ona do da je da je na tom fo nu i sin di kal no uka zi va we na uslo ve ra da, ko ji su, ka ko oce wu je sin di kat – lo {i.

– Pro {le ne de qe u Pr vom osnov nom su du u Be o gra du pre stao je rad ni od nos za pe de stak za po sle nih ko ji su ra di li na od re |e no vre me. Po {to po za ko nu ne mo gu du `e od {est me se ci ra di ti na od re |e no, mo ra ju da na pra ve pa u zu od me sec da na da bi na sta vi li da ra de. Sad im je po nu |e no da, to kom pa u ze u tih me sec da na, vo lon ti ra ju, a u pi ta wu su uglav nom re fe ren ti i dak ti lo gra fi. Za mi sli te su di ju ko ji }e mo `da osta ti me sec da na bez dak ti lo gra fa uko li ko ti, da ta ko ka `em, uce we ni rad ni ci na od re |e no vre me ne bu du hte li da vo lon ti ra ju, od no sno da me sec da na ra de bes plat no! – is ti ~e Sla |an ka Mi lo {e vi}.

Sin di kat pra vo su |a na vo di da se „o pro ble mi ma na ko je uka zu ju u jav no sti ma lo zna zbog me dij ske blo ka de“ .

J. J.

c m y

dnevnik

CRnA HROnikA

utorak21.jun2011.

15

TE [KA SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A NA AUTO PU TU E-75

Poginuo Suboti~anin

U te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la na de lu auto pu ta E-75 na pod ru~ ju ka wi {ke op {ti ne pre kju ~e oko 4.30 sa ta, ka da je put ni~ ko vo zi lo ko jim je upra vqao dr `a vqa nin Tur ske pre {lo na su prot nu stra nu i uda ri lo u auto mo bil su bo ti~ kih re gi star skih ozna ka, `i vot je iz gu bio Fe renc K. iz Su bo ti ce, we gov su vo za~ Ati la F. je za do bio te {ke te le sne po vre de,

dok je tre }i put nik u vo zi lu, tri na e sto go di {wi de ~ak, lak {e po vre |en. Tur ski dr `a vqa nin, we go va su pru ga i de te su lak {e po vre |e ni.

Tur skom dr `a vqa ni nu od re |e no je za dr `a va we i on }e s kri vi~ nom pri ja vom bi ti pri ve den is tra `nom su di ji, zbog osno va sum we da je po ~i nio te {ko kri vi~ no de lo pro tiv bez bed no sti sa o bra }a ja.

M. Mr.

U HR VAT SKOJ IZA BRA VE \U RO BRO DA RAC I VLA DI MIR MI LAN KO VI]

Uhap{eni zbog likvidacije Srba u Sisku 1991.

Hr vat ska po li ci ja ju ~e je uhap si la tri oso be zbog ko mand ne od go vor no sti za rat ne zlo ~i ne nad Sr bi ma na si sa~ kom pod ru~ ju to kom ra ta. Ka ko pre no se hr vat ski me di ji, po zi va ju }i se na ne zva ni~ ne iz vo re u MUP-u, uhap {e ni su \u ro Bro da rac, rat ni na ~el nik Si sa~ ko-mo sla -

„Po od re |e nim in di ci ja ma, u Si sku je u ovom pe ri o du ubi je no i ne sta lo do 600 ci vi la srp ske na rod no sti, {to ovaj skup zlo ~i na ~i ni jed nim od naj ma sov ni jih po ~i we nih u ra tu u Hr vat skoj”, na vo di se u sa op {te wu Ini ci ja ti ve mla dih za qud ska pra va.

Auto probio ogradu stadiona

Ostaci motora posle udesa

Fo to: B. Lu ~i}

TE @AK UDES KOD MO STA SLO BO DE U NO VOM SA DU

Smrt motora{a u sudaru s „be-em-veom” Vo za~ be log mo to ra „ja ma ha 650” sa stra nom re gi stra ci jom po gi nuo je na li cu me sta u stra ho vi tom su da ru s „be-em-ve om troj kom„, s no vo sad skim ozna ka ma, ju ~e oko 16 sa ti is pod Mo sta slo bo de, a is pred „Ka be lo vog„ sta di o na.

Po pr vim nezvani~nim sa zna wi ma, do ne sre }e je do {lo ka da se auto mo bil, ko ji se kre tao od Fru {ko gor ske uli ce ka stu dent skim do mo vi ma, su da rio s

mo to rom za ko ji se u pr vi mah ni je mo glo sa si gur no {}u tvr di ti oda kle je do la zio. Dvo to~ ka{ se ili kre tao iz su prot nog sme ra Bu le va rom de spo ta Ste fa na ka Ge ron to lo {kom cen tru ili se spu {tao po red Mo sta slo bo de uli ~i com uz Bu le var oslo bo |e wa ka sta di o nu.

Od si li ne uda ra mo tor je ostao bez pred weg to~ ka s vi la ma na uglu sta di o na ka dru gom ula zu u [trand, dok su ko la 15

me ta ra da qe raz bi la be ton sku ogra du sport skog te re na i u{la unu tra za po lo vi nu svo je du `i ne. Pa ti ka vo za ~a dvo to~ ka {a pro na |e na je na dva de se tak me ta ra, u par ki }u po red obli `we ku le.

U mno {tvu oku pqe nog sve ta ni smo pro na {li o~e vi ca ude sa, a is tra ga }e utvr di ti ka ko je do we g a do { lo. Zva n i~ n o sa o p {te wu o~e ku je mo da nas iz po li ci je. Uvi |aj je oba vi la de -

`ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Osnov nog su da Da ni e la Ve mi}.

Po ne zva ni~ nim sa za na wi ma, za vo la nom „be-em-vea„ bio je U. J. (1993) iz No vog Sa da ko ji }e po sta ti pu no le tan za oko me sec da na, a vo zi lom je upra vqao s prob nom vo za~ kom do zvo lom.

Po svoj pri li ci, u we go vom or ga ni zmu ni je bi lo al ko ho la u vre me ne sre }e, sa zna je mo ne zva ni~ no.

M. V.

NA STA VQE NO SU \E WE OP TU @E NI MA U „ZRE WA NIN SKOJ AFE RI“

\uro Brodarac

va~ ke po li cij ske upra ve, Vla di mir Mi lan ko vi}, rat ni ko man dant spe ci jal ne po li ci je u Si sku i jo{ jed no li ce.

Bro da rac je uhap {an u Tri bu wu u Dal ma ci ji, a Mi lan ko vi} na pu tu za Osi jek. Is tra ga se spro vo di u osje~ kom @u pa nij skom su du gde je pre ne kog vre me na pre ba ~e na sa si sa~ kog su da od lu kom tu `i o ca Mla de na Ba ji }a.

Bro da rac je od 1993. bio `u pan Si sa~ ko-mo sla va~ ke `u pa ni je, a u vre me pre mi je ra Ive Sa na de ra, sa vet nik za raz mi ni ra we u vla di.

Vladimir Milankovi}

Na pod ru~ ju Si ska ubi je no je, po pro ce na ma, od 100 do 600 ci vi la, naj ~e {}e srp ske na ci o- nal no sti. Ne ki su ubi ja ni po ku }a ma i dvo ri {ti ma, ne ki od vo |e ni u im pro vi zo va ne lo go re u le ~i li {tu Jod no ili na se qu omla din skih rad nih ak ci ja na mu ~e we i li kvi da ci ju, pa su ne ka te la na |e na na oba la ma Sa ve i dru gim me sti ma.

Ini ci ja ti va mla dih za qud ska pra va po zdra vi la je hap {e we \u re Bro dar ca, na ~el ni ka po li cij ske upra ve u Si sku, i we go vog za me ni ka Vla di mi ra Mi lan ko vi }a, oso ba ko je su naj ve ro vat ni je od go vor ne za ne sta nak i ubi stvo sto ti na ci vi la srp ske na rod no sti u Si sku i oko li ni 1991. i 1992. go di ne.

Po pi sa wu hr vat skih me di ja, uz Bro dar ca i Mi lan ko vi }a uhap {en je i 53-go di {wak ko ji se te re ti kao ne po sred ni iz vr {i lac zlo ~i na ko je su ova dvo ji ca na re |i va la, a to kom ra ta je bio u re zer vnom sa sta vu Hr vat ske voj ske.

Bro da rac i Mi lan ko vi} su go to vo 20 go di na iz be ga va li prav du, a `r tve ovih zlo ~i na, kao i wi ho ve fa mi li je, ni su uspe va le do bi ti ni ka kvu sa tis fak ci ju ni ti pri zna we, na gla {a va ju u Ini ci ja ti vi, i pod se }a ju na to da su ne ke od fa mi li ja `r ta va bi le pri mo ra ne da pla te vi so ke tro {ko ve sud skih po stu pa ka na kon {to su tra `i le na kna du {te te zbog gu bit ka ~la no va u`e po ro di ce.

Ini ci ja ti va po zi va Dr `av no tu `i la {tvo Hr vat ske i po li ci ju da do dat no is tra `e okol no sti iz vr {e wa svih ovih zlo ~i na i pri ku pe sve re le vant ne in for ma ci je da bi us pe lo pro ce su i ra we {to ve }eg bro ja zlo ~i na po ~i we nih u Si sku u po me n u tom pe ri o du. „Po zi va mo i da se is pi ta ulo ga i osta lih oso ba ko je su u~e stvo va le u iz vr {e wu ovih zlo ~i na jer sa ma wi ho va ma sov nost uka zu je na to da je u wi ma u~e stvo va la zna ~aj no ve }a gru pa qu di”, na vo di se u sa op {te wu.

Ini ci ja ti va je i ra ni je upo zo ra va la na to da po sto ji do voq no in di ci ja pro tiv Bro dar ca i Mi lan ko vi }a, {to je i ob ja vqe no u iz ve {ta ju „Pro tiv imu ni te ta mo }i” od mar ta ove go di ne.

Dru ge or ga ni za ci je za qud ska pra va, kao {to je „Am ne sti in ter ne {e nel„, ta ko |e su upo zo ri le na zbi va wa u Si sku. „Ra ni je smo po zdra vi li od lu ku dr `av nog tu `i o ca Mla de na Ba ji }a da pred lo `i pre ba ci va we ovog slu ~a ja na @u pa nij sko tu `i la {tvo u Osi je ku jer ono u Si sku ni je ozbiq no pri stu pa lo ovom slu ~a ju, ve ro vat no i zbog po li ti~ kog pri ti ska, po {to je Bro da rac u`i vao po li ti~ ku za {ti tu HDZ-a”, is ti ~e se u sa op {te wu, i iz ra `a va na da da }e se slu ~aj za vr {i ti pra ved nim su |e wem u ko jem }e bi ti za do vo qe na prav da za `r tve ove ve li ke gru pe zlo ~i na nad ci vi li ma.

(Ta njug)

Danas prezentovawe nalaza o dopunskom ve{ta~ewu Pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du, na su |e wu biv {em gra do na ~el ni ku Zre wa ni na Go ra nu Kne `e vi }u ko ji je s jo{ dva de set oso ba, me |u ko ji ma su i ne ko li ci nom svo jih ne ka da {wih sa rad ni ka, okri vqen za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u ve zi s da va wem in ve sti to ri ma u za kup ne iz gra |e nog gra |e vin skog ze mqi {ta od 2006. do 2008. go di ne, ju ~e su sa slu {a ni sve do ci, ne ka da {wi ~la no vi Ko mi si je za pla ni ra we gra da Zre wa ni na.

Re~ je o ko mi si ji ko ja je osno va na na osno vu Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi 2003. go di ne, a ko ja je oba vqa la pro ve ru i ve ri fi ka ci ju ur ba ni sti~ kih pla no va i pro je ka ta ko je su in ve sti to ri do sta vqa li, a sve pu tem in sti tu ta pre par ce la ci je i par ce la ci je.

Svi sve do ci su na ve li da je u tom do me nu sve bi lo u skla du sa za ko nom i pro ce du rom, od no sno da je sve ra |e no u skla du s ta da va `e }im pro pi si ma.

Da nas bi tre ba lo da bu de sa slu {an ve {tak gra |e vin ske stru ke ko ji je ura dio do pu nu ve {ta ~e wa, a na laz je, ka ko sma tra ju advo ka ti Vi }en ti je Da ri je vi} i Kr sto Bo -

Industrijska zona Bagqa{

bot, bra ni o ci Go ra na Kne `e vi }a, ve o ma va `an za od bra nu wi ho vog kli jen ta.

– Ko li ko smo mi raz u me li, a mi slim da smo do bro raz u me li, po do pun skom ve {ta ~e wu bu xet gra da Zre wa ni na je bio u plu su oko po la mi li o na evra zbog do de le ze mqi {ta in ve sti to ri ma u in du strij skim zo na ma Ba gqa{–aero drom i Ju go i stok u pe ri o du ko ji je ob u hva }en pred me tom, a ne u mi nu su – ka `e Bo bot.

ZBOG [VER CA DRO GE IZ BRA ZI LA

Dopuna istrage protiv [ari}a

Kri vi~ no van ra sprav no ve }e Po seb nog ode qe wa Vi {eg su da u Be o gra du za tra `i lo je do pu nu is tra ge i ot kla wa we ne do sta ta ka u op tu `ni ci pro tiv Dar ka [a ri }a ko ji se te re ti za {verc dro ge iz La tin ske Ame ri ke, sa op {ti la je ju ~e advo kat ska kan ce la ri ja „To ma no vi}„.

Po na vo di ma u sa op {te wu, do sta vqe nom agen ci ji Be ta, Kri vi~ no van ra sprav no ve }e usvo ji lo je pri go vor [a ri }e vih bra ni la ca advo kat skog ti ma Zden ka To ma no vi }a i vra ti lo op tu `ni cu Tu `i la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal, zah te va ju }i do pu nu is tra ge i ot kla wa we ne do sta ta ka.

Dar ko [a ri} je u bek stvu i we mu se pred Spe ci jal nim su dom u od su stvu su di kao or ga ni za to ru gru pe ko ja je {ver co va la

We gov ko le ga Da ri je vi} je oce nio da pi sa ni na laz o do pu ni ve {ta ~e wa, ko je je dao ve {tak gra |e vin ske stru ke, “ne gi ra na vo de op tu `ni ce da je iz da va wem gra |e vin skog ze mqi {ta in ve sti to ri ma na ~i we na {te ta bu xe tu gra da Zre wa ni na”.

U op tu `ni ci, po dig nu toj u apri lu 2009. go di ne, Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je iz ne lo sum we da je da va we u za kup

ze mqi {ta oba vqa no su prot no od red ba ma Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi bez ras pi si va wa jav nih ten de ra, ne po sred nom po god bom s li ci ma za in te re so va nim za za kup. „Isto vre me no su vi si na ugo vo re ne za kup ni ne i tro {ko va na ime ure |e wa gra |e vin skog ze mqi {ta utvr |i va ne su prot no od lu ka ma Skup {ti ne op {ti ne i gra da Zre wa ni na, u iz no si ma znat no ni `im od pro pi sa nih. Osim to ga, ne iz gra |e no grad sko gra |e vin sko ze mqi {te je pri pa ja no kroz ne za ko ni tu pri me nu mo gu} no sti is prav ke gra ni ca su sed nih ka ta star skih par ce la“, na ve lo je Tu `i la {tvo.

U op tu `ni ci su iz ne te pro ce ne Tu `i la {tva da je, ka ko je na ve de no, „ova kvim ras po la ga wem grad skim gra |e vin skim ze mqi {tem op {ti ni Zre wa nin pri ~i we na {te ta“.

Tu `i la {tvo je u op tu `ni ci iz ne lo sum we da su u istim pe ri o du bi le spor ne i okol no sti u ve zi s do de lom uslu ga obez be |e wa po je di nih obje ka ta na pod ru~ ju gra da Zre wa ni na, kao i u ve zi s do de lom po sla lo kal nog jav nog grad skog pre vo za.

J. J.

^etvoro mrtvih u nesre}i kod Zaje~ara ^e ti ri oso be po gi nu le su u prek si no} noj sa o bra }aj noj ne sre }i kod me sta Bru snik u bli zi ni Za je ~a ra, a jed na je po vre |e na i van `i vot ne je opa sno sti. Ka ko je Tna ju gu re ~e no u MUP-u Sr bi je, ne sre }a se do go di la u to ku no }i ka da je auto mo bil sle teo sa mo sta u bli zi ni me sta Bru snik. Po vre |e na oso ba je oko 10 ~a so va pro na |e na i pre ba ~e na je u bol ni cu u Za je ~a ru i van je `i vot ne opa sno sti.

Is tra ga o uzro ci ma ove ne sre }e je u to ku.

RAZ BOJ NI [TVO U BE O GRA DU

Invalidu oteli 7.000 dinara

Darko [ari}

dve i po to ne ko ka i na iz Ju `ne Ame ri ke. Pred Spe ci jal nim su dom pro tiv Dar ka [a ri }a vo di se i po stu pak za pra we nov ca ste ~e nog tr go vi nom dro ge.

Po li ci ja Be o gra da uhap si la je Igo ra J. (32) i Ta wu T. (33), zbog sum we da su od ~o ve ka u in va lid skim ko li ci ma ote li 7.000 di na ra. Sum wa se da su oni, s jo{ jed nim za sa da ne po zna tim li cem, uz upo tre bu fi zi~ ke si le od u ze li no vac od sta ri je mu {ke oso be.

Ta wa T. je u ku }i u ko joj `i vi o{te }e ni tra `i la dru ga ri cu ko ja na vod no tu sta nu je, a ubr zo za wom

u{li su Igor J. i ne po zna ti mu {ka rac i o{te }e nog, ko ji je bio u in va lid skim ko li ci ma, ugu ra li u ku }u. Uda ra ju }i ga po gla vi i te lu, od u ze li su mu iz xe pa 7.000 di na ra.

De `ur ni is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Be o gra du je po sle sa slu {a wa Igo ru J. i Ta wi T. od re dio pri tvor od me sec da na, na vo di se u sa op {te wu MUP-a.

(Ta njug)

SPORT

utorak21.jun2011.

c m y

16

dnevnik

SLI KOM I RE^ JU SA EVROP SKOG EKIP NOG PR VEN STVA U NO VOM SA DU

Srp ska atle ti ka ima po ten ci jal Atletski radnici Novog Sada, a preko wih i ~itave Srbije, imaju razloga da budu ponosni na na~in na koji su organizovali Ekipno evropsko prvenstvo Druge lige. Novosadski stadion “Kara|or|e” je prosto blistao, takmi~ewa su, {to se satnice ti~e, tekla japanski precizno i zaista je velika {teta bila {to se ve}i broj gledalaca nije na{ao na tribinama da isprati duele reprezentativaca iz osam evropskih zemaqa.

U prvoliga{ko dru{tvo, dakle, plasirale su se reprezentacije Estonije i Bugarske, {to je realna slika onoga {to smo videli.

Selekcija Srbije bila je tre}a i {teta je {to izabranice i izabrnici selektora Dragi{e Kuzma-

(1.500 metara). Kod momaka prva mesta osvojili su 400-metra{ Emir Bekri} i Goran Nava na duplo du`oj deonici. Nadali smo se da bi maksimalan skor mogao da zabele`i Mirko Petrovi} na 3.000, odnosno 5.000 metara, ali je ovoga puta bilo boqih takmi~ara od wega i drugo, odnosno tre}e mesto su maksimum koji je uspeo da izvu~e. Isto va`i i za velikog borca Gorana Navu, koji je silno `eleo da trijumfuje i u trci na 1.500 metara, ali su ga povreda i jaka konkurencija omeli da ciq ispuni. Asmir Kola{inac, u bacawu kugle, osvojio je drugo mesto, ba{ ono koje je bilo i projektovano za wega na osnovu rezultata, ali je {teta {to nije dostigao ve}u daqinu od 20,09 metara.

Re pre zen ta ci ja Sr bi je na sve ~a no sti u ho telu „Par k”

Je le na Ra di no vi}-Va si}

Go ran Na va

SU PER LI GA U [VED SKOJ

Ru si ja {am pion

Igor [ar ~e vi}

Superliga{ko ekipno evropsko takmi~ewe odr`ano je u Stokholmu ([vedska) i na wemu je reprezentacija Rusije uspela da odbrani {ampionsku titulu. Rusi su osvojili ukupno 385 bodova, dok je druga bila selekcija Nema~ke sa 331,5, a tre}a Ukrajina sa 304 boda.

U konkurenciji 12 najboqih evropskih zemaqa, posledwa tri mesta pripala su ^e{koj (211), Portugalu (177,5) i [vedskoj (159) i ove selekcije sele se u prvu ligu. novi}a nisu mogli da ra~unaju na prolaz u vi{i rang. Ko zna, da su u sastavu bile i povre|ene Olivera Jevti}, Tatjana Jela~a i Biqana Topi}, mo`da bismo se radovali...

Ali, ne}emo se baviti time “{ta bi bilo - da je bilo”, jer ovo jeste realna slika srpske atletike, koja nam je, kada se svedu ra~uni, pokazala da ima potencijala i da je vreme na wenoj strani.

Znalo se i pre takmi~ewa da je, recimo, Dragana Toma{evi} daleko najboqa diska{ica u konkurenciji {to je devojka iz Sremske Mitrovice na delu i potvrdila.

Sli~no je u~inila i skaka~ica udaq Ivana [panovi}, miqenica publike u Novom Sadu, koja je bez problema trijumfovala. Uop{teno gledaju}i, devojke su ovog puta bile ja~i deo na{eg tima, jer pobede i osam poena reprezentaciji Srbije donele su i Ana Suboti} (5.000 metara) i Marina Mun}an

Slo ve ni ja i Hr vat ska u dru goj li gi U Izmiru je odr`ano Evropko ekipno prvenstvo - Prva liga, na kojem su se takmi~ili reprezentativci iz 12 zemaqa. Plasman u Superligu Evrope izborile su selekcije doma}ina Turske (329 poena), Gr~ke (307,5) i Norve{ke (290), dok se u drugu ligu sele dve posledweplasirane selekcije - Slovenija (200,5) i Hrvatska (178).

Na prvenstvu tre}e Evropske ekipne lige, odr`anom u Rejkjaviku (Island), status novih drugoliga{a obezbedili su atleti~arke i atleti~ari Izraela (490 poena) i Kipra (469). Na ovom takmi~ewu u~estvovali su predstavnici ~ak 15 zemaqa.

Iva na [pa no vi}

Dra ga na To ma {e vi}

Mi lo{ Mar ko vi}

Srpski tim je pokazao da ima budu}nost i da mu treba omogu}iti vrhunske uslove za razvoj. U atletici improvizacije vi{e ne prolaze i ovaj sport odavno je zakora~io u sferu nauke, tako da su jasno profilisana pravila uz pomo} kojih se ostvaruju vrhunski rezultati i stvaraju {ampioni.

Upravo zbog toga raduje podatak da je na Vladi Republike Srbije usvojena informacija o izgradwi atletske dvorane, jer to }e sigurno omogu}iti talentovanim sportistima nesmetan rad tokom ~itave godine. Kona~no, to }e i javnosti dozvoliti da o~ekuje mnogo vi{e od wih i da se ne zadovoqavaju samo u~e{}em u drugoliga{koj konkurenciji, ve} da streme mnogo vi{im ciqevima.

Takmi~ewe u Novom Sadu pokazalo je da talenata na{a zemqa ima, jer Ivana [panovi}, naprimer, ve} je dokazala da vredi puno i da stremi vrhunskim rezultati-

ma, a samo koji pedaq iza we nalaze se desetobojac Mihail Duda{, baca~ diska, mom~ina od 210 cm iz Rume - Milo{ Markovi}, pa kopqa{ica Marija Vu~enovi}, 400metra{ Emir Bekri}, mala Amela Terzi} na 3.000 metara...

Recimo i to da su AS Srbije i AK Vojvodina, kao organizatori ovog doga|aja, zaslu`ili samo re~i pohvale za uslove koje s omogu}ili takmi~arima, kao i novinarima i gledaocima. Zbog toga plakete Evropske atletike koje su dobili od Janeza Aqan~i}a, ~lana Saveta EA, nisu samo protokolarnog tipa, ve} su generalni sekretar ASS Slobodan Brankovi} i direktor takmi~ewa mr Neboj{a Vujkov to zaista zaslu`ili. Nalazili su se na ~elu odli~nog tima qudi koji su pokazali da u na{oj sredini mogu da se organizuju doga|aji na visokom, evropskom nivou.

Tekst: A. Pre do je vi} Foto: F. Ba ki}

SPORT

dnevnik

utorak21.jun2011.

17

KVA LI FI KA CI JE ZA LI GU [AM PI O NA

KVA LI FI KA CI JE ZA LI GU EVRO PE

Par ti zan pro tiv [ken di je

Vo {i i Ra du la ko na star tu

Fud ba le ri Par ti [ken di ja je pro {le se zo ne za n a igra } e pro t iv pr v i put u isto r i j i klu b a [ken di je iz Te to va osvo ji la ti tu lu u ma ke don u dru gom ko lu kva li skom pr ven stvu. Klub iz Te fi ka ci ja za Li gu {am pi o na, to va je ube dqi vo osvo jio pr od lu ~e no je `re bom u Ni o nu. vo me sto na ta be li na ci o nal [am pion Sr bi je }e u pr vom nog pr ven stva sa 72 bo da, dok me ~u bi ti do ma }in.

Pr vi me ~e vi dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Li g u {am p i o n a bi } e od i g ra n i 12. ili 13. ju la, a re van {i ne de qu da na ka sni je.

Tre ner Par ti za na Alek s an d ar Sta n o je vi} iz ja vio je da je we gov tim fa vo rit pro t iv ma k e d on s ke [ken di je i iz ra zio na d u da se re v an{ ne }e igra ti u Te to vu, ne go u Sko pqu.

- Mo gli smo da do bi j e m o i lak { eg i te `eg ri va la. Na dam se da }e m o re v an{ igra ti u Sko pqu i da }e do }i pu no na {ih na vi ja ~a. To bi nam pu no zna ~i lo re kao je Sta no je vi}.

On je do dao da we go v i igra ~ i mo r a j u da bu du opre zni.

- Oprez je ve o m a va `an jer }e nam to prak ti~ no bi ti pr vi tak mi ~ar ski me~ po sle pri pre ma. Po Aleksandar Stanojevi} {tu je mo ri va la, ali u ovoj fa zi tak mi ~e wa Par je dru go pla si ra ni Me ta lurg ti zan je pro tiv sva kog fa vo sa ku pio 61. Ovaj klub igra na rit - za kqu ~io je Sta no je vi}. sta di o nu u Te to vu, kao i wi -

Pa ro vi dru gog ko la Ma ka bi (H) - Bo rac (BL) Mo gren - Li teks Ma ri bor - San ta Ko lo ma/Du de lan` Sken der beg - APOEL Slo van - To bol [turm - Vi de o ton Ze sta fo ni - Da ~i ja Di na mo - Nef ~i Pju nik - Plzen Par ti zan - Sken di ja Tre Fi o ri/Va le ta - Ekra nas Mal me - HB Tor {avn

[a mrok - Flo ra Ro zen borg - Bre i da blik Hel sin ki - Ban gor si ti Skon to - Vi sla (K) Lin fild - BA TE Bo ri sov

Pa ro vi pr vog ko la Tre Fi o ri - Va le ta San ta Ko lo ma - Du de lan` Pr vi me ~e vi pr vog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na bi }e od i gra ni 28. ili 29. ju na, a re van {i ne de qu da na ka sni je.

hov grad s ki ri v al Te t eks. [ken d i j a je osno v a n a 1979. go d i n e. Na v i j a ~ i [ken d i j e ko ri ste ime „ba li sti”, a pro {le se zo ne su ~e sto pra vi li ne r e d e {i r om Ma k e d o n i j e.

Pri s ta l i c e [ken d i j e su u

Fud ba le ri Ra da pr vi }e u no voj se zo ni bra ni ti ~ast srp skog fud ba la na evrop skoj sce ni. ^e tvr to pla si ra ni tim Su per li ge mo ra }e da igra od pr vog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, ali je do bio pro tiv ni ka ko ji, objek tiv no, ne bi smeo da ga na mu ~i. Tre Pe ne iz San Ma ri na pro {le se zo ne je di rekt no u{ao u dru go ko lo kva li fi ka ci ja i bio eli mi ni san od Zriw skog ukup nim re zul ta tom 13:3 (4:1, 9:2). Pr va utak mi ca na Ba wi ci za ka za na je za 30. jun, a re van{ za 7. jul.

Pr vi ~o vek Ra da Ran ko Sto ji} o~e ku je mak si mal nu ozbiq nost svo je eki pe.

- Pr vi uti sak je po zi ti van, jer de sti na ci ja ni je da le ka, ali sa fud bal skog aspek ta zah te va mak si mal nu kon cen tra ci ju igra ~a Ra da i pu no an ga `o va we, ka ko bi smo se pla si ra li u dru go ko lo - re kao je Sto ji}, ko ji se na la zi u ino stran stvu, gde fi na li zu je tran sfe re po je di nih fud ba le ra ({to za Rad, {to za dru ge klu bo ve). - Ne be `i mo od ulo ge fa vo ri te, ali je

kog po je di na ca, ka ko bi taj ciq bio ostva riv - re kao je Pe tro vi}.

Ako is pu ni o~e ki va wa, Rad }e se u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja (14. i 21. ju la) na }i za jed no sa Voj vo di nom, ko ja je pri li kom `re ba wa ima la po vla {}en sta tus. Fi na li sti Ku pa Sr bi je od me ri }e sna ge sa Va du zom iz Lih ten {taj na, ko ji se tak mi ~i u dru goj {vaj car skoj li gi. Pr vi su sret od i gra }e u go sti ma.

U VOJ VO DI NI BEZ EUFO RI JE PRI MI LI VEST IZ NI O NA

Za do voq stvo uz oprez Vest iz Ni o na da }e se u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe 14. i 21. ju la sa sta ti sa Va du zom iz Lih ten {taj na pri mqe na je kao do bra u re do vi ma ok to bru pro {le go di ne uo~i utak mi ce 10. ko la na ci o nal nog pr ven stva sa Na pret kom ski nu li ma ke don sku za sta vu sa jar bo la pred igra li {tem u Ki ~e vu, iz ga zi li je i na we no me sto po sta vi li al ban sku za sta vu.

Taj po tez na vi ja ~a [ken di je, naj ve ro vat ni je, bi ostao ne pri me }en da lo kal ni Al ban ci sni mak ce log do ga |a ja ni su po sta vi li na Ju tjub.

Ne du go za tim, in ter ve ni sa la je po li ci ja i vra ti la ma k e d on s ku za s ta v u na jar bol.

Po li ci ja je po tom po kre nu la is tra gu o ovom slu ~a ju, a Fud bal ski sa vez Ma ke do ni je za b ra n io je na v i j a ~ i m a [ken di je da pu tu ju na go sto va wa do kra ja se zo ne.

Qubomir Ristovski

FK Voj vo di na, ali kod No vo sa |a na ne vla da eufo ri ja, ve} oprez. [ef stru ke No vo sa |a na Qu bo mir Ri stov ski vest je do -

Pa ro vi pr vog ko la

VE LI KI USPEH OMLA DI NA CA IN \I JE: Omla din ska eki pa FK In |i ja ube dqi vo je, sa ~ak 8 bo do va is pred dru go pla si ra nog No vog Sa da, osvo ji la ti tu lu pr va ka Kva li tet ne li ge Voj vo di ne pa }e na je sen, pr vi put u bo ga toj isto ri ji klu ba, za i gra ti u Omla din skoj li gi Sr bi je. Sport ski di rek tor mla |ih ka te go ri ja Mi lo rad Gr bi}, tre ner Vla di mir Pro ~i ke vi} i igra ~i: Sr |an Di mi trov, Dar ko Le ma ji}, Vo ji slav Bla go je vi}, Alek san dar Dro bac, Du {ko Jo vi}, Ni ko la Pe ~iq, Bo jan Mar ko vi}, De jan Dur lo vi}, Du {an Ja go di}, Jo van Pa vlo vi}, Zo ran Vu ka {in, Vla di mir Mi li}, Ni ko la Stan ko vi}, Mi le Vu ja sin, Og wen Ko roq, Da ni lo Kri vo {i ja, Bo jan Jo va nov, De jan Nov ko vi}, Mi lu tin Kri vo {i ja, Mi lan Pa vlo vi}, Og wen Vuk mi ro vi}, Alek san dar Ko tr qa no vi} i \or |e Jo va no vi} po no sni su na 21 po be du, 4 re mi ja i sa mo je dan po raz (76:17 gol raz li ka) pa tri jumf u li gi ni jed nog tre nut ka ni je do la zio u pi ta we.

-Sa vla da li smo naj ve }e ta ka ma ce ka na rin ce (1:0 i 2:0) i uvek ne u god ni ^SK Pi va ru (4:0) a po ra `e ni smo u Pe }in ci ma u sa mom fi ni {u pr ven stva ka da je prak ti~ no bor ba za pr va ka bi la za vr {e na. Za slu `e no smo iz bo ri li pla sman u vi {i rang ta mi ~e wa - is ta kao je tre ner Vla di mir Pro ~i ke vi} i do dao: – Sr |an Di mi trov je na 15 me ~e va igrao za se ni or ski sa stav na su per li ga {koj sce ni, Dar ko Le ma ji} na 4 i Vo ji slav Bla go je vi} na jed nom {to je ve li ko pri zna we za nas ko ji ra di mo sa mla |im ka te go ri ja ma. Ne ko li ko fud ba le ra je za vr {i lo sa na stu pi ma u omla din skom po go nu, po pu ni }e mo re do ve sa naj i stak nu ti jim ka de ti ma, Mar ko Ja wuz je, ta ko |e, de bi to vao za se ni o re u naj kva li tet ni joj li gi pa ve ru jem da }e mo opet skoc ka ti do bar tim. Uosta lom, na pri ja teq skim utak mi ca ma po be di li smo vr {wa ke Voj vo di ne sa 3:1, iz gu bi li od Par ti za na sa 1:2, a sa OFK Be o gra dom su sret je okon ~an bez po bed ni ka, {to po tvr |u je da ni smo za lu ta li u Omla din sku li gu Sr bi je. Uve ren sam sto ga da }e mo i u woj osta ti bar ne ko li ko sle de }ih se zo na.

Da. Vi }en ti}

Stadion Reinpark kapaciteta 7838 gledalaca

neo p hod no da na te re nu da mo pun do pri nos, ka ko bi smo ostva ri li `e qe ni ciq.

No vi tre ner Ra da Slav ko Pe tro vi} ima isti stav.

- Eki pa iz San Ma ri na je mno go bo qe re {e we u od no su na ti mo ve iz biv {ih so vjet skih re pu bli ka, pre sve ga lo ka cij ski. Na {a `e qa je da se pla si ra mo u dru go ko lo i oprav da mo ulo gu fa vo ri ta. @e li mo mak si mal nu od go vor nost sva -

Rad (Sr bi ja) – Tre Pe ne (San Ma ri no) KR (Island) – IF (Far ska Ostr va) Da u ga va (Le to ni ja) – Trom zo (Nor ve {ka) Elf sborg ([ved ska) – Fo la (Luk sem burg) TNS (Vels) – Klif ton vil (Se ver na Ir ska) Hon ka (Fin ska) – Ka qu (Esto ni ja) Fu lam (En gle ska) – NSI (Far ska ostr va) IBV (Island) – St. Pa triks (Ir ska) He ken ([ved ska) – Ker jeng (Luk sem burg) Ale sund (Nor ve {ka) – Nit (Vels) Re no va (Ma ke do ni ja) – Glen to ran (Se ver na Ir ska) Ko per (Slo va~ ka) – Ka ra gan di (Ka zah stan) Ban ga (Li tva ni ja) – Ka ra bag (Azer bej d`an) Paks (Ma |ar ska) – UE San ta Ko lo ma (An do ra) Ra bot ni~ ki (Ma ke do ni ja) – Trans Nar va (Esto ni ja) Bu du} nost Pod go ri ca (C. Go ra) – Fqa mur ta ri (Al ba ni ja) Uli ses (Jer me ni ja) – Ve ren cva ro{ (Ma |ar ska) Ja gje lo nia (Poq ska) – Ir ti{ (Ka zah stan) Minsk (Be lo ru si ja) – Olim pik Su va lan (Azer bej xan) Di na mo Tbi li si (Gru zi ja) – Mil sa mi (An do ra) Va ra `din (Hr vat ska) – Lu si tans (An do ra) Ba nants (Jer me ni ja) – Ru sta vi Me ta lur gist (Gru zi ja) Bir kir ka ra (Mal ta) – Vla znia (Al ba ni ja) [i ro ki Bri jeg (BIH) – Olim pi ja Qu bqa na (Slo ve ni ja) Spar tak Tr na va (Slo va~ ka) - Ze ta (Cr na Go ra)

Pa ro vi dru gog ko la Va duz (Lih ten {tajn) – Voj vo di na (Sr bi ja) Ba nants/Ru sta vi – Ja ge li o nia/Ir ti{ Su du va (Li tva ni ja) – Elf sborg/ Fo la

bio u auto mo bi lu na po vrat ku iz Su bo ti ce.

- Sva ki ri val je za po {to va we, ali je ~i we ni ca da smo fa vo ri ti u pred sto je }em du e lu. Po da tak da

Fo to: F. Ba ki}

se Va duz tak mi ~i u Dru goj li gi [vaj car ske ipak upo zo ra va da ni je re~ o ama te ri ma. Po tru di }e mo se da u pred sto je }e tri ne de qe na -

Me ta lurg (Ma ke do ni ja) - Lo ko mo ti va So fi ja (Bu gar ska) Sant Ju lia (An do ra) - Bnei Je hu da (Iz rael) @e qe zni ~ar (BIH) – [e rif (Mol da vi ja) Kups (Fin ska) - Gaz Me tan (Ru mu ni ja) Minsk/Olim pik Su va lan - Ga zi an tep spor (Tur ska) Iskra Stal (Mol da vi ja) – Va ra `din/Lu si tans Ta u ras (Li tva ni ja) - Den Hag (Ho lan di ja) Re no va/Glen to ran - Vor skla (Ukra ji na) Ju ve nes/Do ga na – Ra bot ni~ ki/Trans Ore bro ({ved ska) – Sa ra je vo (BIH) Kru sej der – Fu lam/NSI La ne li (Vels) – Di na mo Tbi li si/Mil sa mi Flo ri a na (Mal ta) – AEK (Ki par) [a htjor (Be lo ru si ja) – Vent spils (Le to ni ja) Bu du} nost Pod go ri ca/Fqa mur ta ri – Ja blo nec (^e {ka) KR/IF – @i li na (Slo va~ ka) Mi ka (Jer me ni ja) – Va le ren ga (Nor ve {ka) [i ro ki Bri jeg/Olim pi ja Qu bqa na – Bo he mi ans (Ir ska) Dom `a le (Slo ve ni ja) – Split (Hr vat ska) Di fer dan` (Ho lan di ja) – Le va di ja (Esto ni ja) Ti ra na (Al ba ni ja) – Spar tak Tr na va/Ze ta Uli ses/Ve ren cva ro{ – Ale sund/Nit Li e pa jas Me ta lurgs (Le to ni ja) – Salc burg (Austri ja) Rad/Tre Pe ne - Olim pi ja kos Vo lu (Gr~ ka) TNS/Klif ton vil – Mi tji land (Dan ska) Ke~ ke met (Ma |ar ska) – Ak to be (Ka zah stan) He ken/Ker jeng – Hon ka/Ka qu Ga gra (Gru zi ja) – Anor to zis (Ki par) Ru dar Pqe vqa (C. Go ra) - Austri ja Be~ (Austri ja) Slask (Poq ska) - Dan di ju naj ted ([kot ska) Ko per/Ka ra gan di – He ken/Ker jeng Strej mur (Far ska ostr va) - Ban ga/Ka ra bag FH - Na ci o nal (Por tu gal) Paks/UE San ta Ko lo ma – Da u ga va/Trom zo TPS (Fin ska) – Ve ster lo (Bel gi ja) Ha zar Lan kar (Azer bej d`an) - Ma ka bi Tel Aviv (Iz rael) Bir kir ka ra/Vla znia– Tun ([vaj car ska)

pra vi mo do bar ska u ting na {eg ri va la i da sprem ni do ~e ka mo pr vi su sret. Po ku {a }e mo da pi ta we po bed ni ka re {i mo ve} u Liht ne {atjnu - re kao je Ri stov ski.

Za me nik ka pi te na u pro {loj se zo ni, mla di re pre zen ta ti vac Slo bo dan Me do je vi} od nas je sa znao ime ri va la u Evro pi.

- Va duz? Lih ten {tajn?! Ba{ ste me za te kli. O~e ki vao sam ne kog dru gog pro tiv ni ka. Kao i uvek u ovoj fa zi, su par nik je mo gao da bu de lak {i ali i te `i. Ju ~e sam imao pr vi tre ning, kao i do bar deo mo jih klup skih dru go va, tek smo po ~e li da se pri va kav mo na zah te ve no vog tre ne ra i te {ko je bi lo {ta prog no zi ra ti.

Na pa pi ru je Voj vo di na sva ka ko fa vo rit, ali pred sto je }ih dva de se tak da na mo ra mo {to bo qe da is ko ri sti mo ka ko bi smo sprem no do ~e ka li me ~e ve s Va du zom.

Po voq na je okol nost {to }e mo re van{ igra ti na na {em sta di o nu - re kao je Me do je vi}.

S. Sa vi}

VA DUZ - RI VAL VOJ VO DI NE

Stra n ci naj bo qi igra ~i Va duz iz Lih ten {taj na, ri val Voj vo di ne u dru gom kva li fi ka ci o nom ko lu za Li gu Evro pe, tak mi ~i se u Dru goj li gi [vaj car ske i se zo nu je za vr {io na 4. me stu sa 60 bo do va iz 30 utak mi ca. Sta dion na kom igra Va duz „Re in park” pri ma 7.838 gle da la -

ca. U eki pi, osim fud ba le ra iz Liht ne {taj na, ima ne ko li ko [vaj ca ra ca i Austri ja na ca, kao i dva Bra zil ca, ve znog 24-go di {weg Mon te i ra (25 me ~e va - ~e ti ri go la) i na pa da ~a Sa biu (22 me ~a - 11 go lo va), dok je is tak nut gol ge ter i is ku sni 33-tro go di {wi [vaj ca rac Me ren da (21 utak mi ca - 11 go lo va) i ta len to va ni 19-go di {wi do ma }i igra~ Ha sler (19 me ~e va - 9 go lo va). [ef stru~ nog {ta ba Va du za je 44-go di {wi Ho lan |a nin Erik Alek san der Ori.

18

sport

utorak21.jun2011.

dnevnik

SREMSKA LIGA

BARA@ ZA POPUNU SREMSKE LIGE

Mi ro qu bi vo na ra stan ku

^e ti ri go la za hi qa du gle da la ca

Qukovo - Jedinstvo 2:2 (0:2) QU KO VO: Stadion Qukova, gledalaca 70, sudija Qubica ^ubrilo (In|ija). Strelci: Bursa} u 83. i Milanovi} u 87. za Qukovo, Rajak u 11. i 22. za Jedinstvo. @uti karton: Pavi} (Qukovo).

QU KO VO: Milo{evi} 7, Luka~ 6 (Mijatovi}), Rodi} 7, Katari} 7, Milanovi} 8, Nedimovi} 7, ^ali} 7, @ivkovi} 7, Dubaji} 7, Bursa} 7, Pavi} 7(Pavlovi}).

JE DIN STVO: Travica 7, Milo{evi} 6, Domowi 6 (Stojanac), Vuj~i} 6, Jovi{i} 7, Maho 7, Dragin 6, Malobabi} 6 (Ogrizovi} ), Igra~ 7 (Stojni}), Rajak 7.

Iako je {ampion lige vodio sa 2:0, na kraju se morao boriti za bod. Da su Qukov~ani igrali uvek kao u ovom me~u, ne bi ispali iz lige.

N. Trkuqa

Hajduk (B) - Borac Sl. 7:1 (1:1) BE [KA: Stadion Hajduka, gledalaca 150, sudija Dobri} (Jarak). Strelci: Todorovi} u 2, Dimitrijevi} u 55, Dubravac u 61, 69, 73. i 79. i M. Mitrovi} u 87. za Hajduk, Borislav Savi} u 26. za Borac Slogu Mil{ped. @uti kartoni: Lazarac (Hajduk), M. Igwatovi}, Mitrovi} (Borac Sloga Mil{ped). Crveni karton: Borislav Savi} (Borac Sloga Mil{ped).

HAJ DUK: Simovi} 8, Dimitrijevi} 8 (Glavatovi}), Subotin 8, Jovanovi} 8, Trtica 8, Lazarac 8 (Dubravac 9), Peji} 8, @.

Mitrovi} 8 ([u{a), M. Mitrovi} 8, Todorovi} 8, Pani} 8.

BO RAC SLO GA MIL [PED: Zori} 6, Simonovi} 6, Mar~eti} 6, Dra`i} 6 (Pejovi} ), Petrovi} 6, M. Igwatovi} 6, Borislav Savi} 7, Mitrovi} 7, Boris Savi} 7, Domazet 6, Radosavqevi} 7.

Be{~ani su pru`ili najboqu partiju u prvenstvu. Gost je ubedqivo savladan, ali ostao je `al Be{~ana za boqim plasmanom.

M. Batalo

Podriwe - Grani~ar (A) 5:1 (2:1) MA ^VAN SKA MI TRO VI CA: Stadion Podriwa, gledalaca 300, sudija Bogavac (In|ija).

Strelci: Trivkovi} u 24. i 67, N. Radovanovi} u 31. (iz penala), Mira`i} u 50. i Vitas u 57. za Podriwe, Kon~ar u 45.vza Grani~ar. @uti kartoni: Petri} (Podriwe), Kon~ar, Grbatini}, Markovi} (Grani~ar).

POD RI WE: Mihajlovi} 8, Jovanovi} 7, Vasi} 8 (Arnautovi} 7), Jeremi} 8, Petri} 8, N. Radovanovi} 8, Trivkovi} 7, A. Radovanovi} 7 (Zabla}anski 7), Jefti} 7 (Vitorovi} 7), Mira`i} 8, Vitas 8.

GRA NI ^AR: Grbatini} 6, Antunovi} 7, [okolova~ki 6, Kon~ar 6, Vukmir 7, Carevi} 6, Mileti} 7 (Vurdeqa 8), Ivkovi} 6, Markovi} 7, Deraji} 7, Erak 7.

Bila je ovo najkvalitetnija utakmica u Ma~vanskoj Mitrovici u ovom prvenstvu. Gosti se predstavili kao dobar tim, me|utim, ali su doma}ini toliko nadahnuto igrali, da bi i ja~i tim igubio. Gledaoci su u`ivali u dobro izvedenim akcijama, a da Mira`i}, Vitas i Trivkovi} nisu te`ili egzebicijama, rezultat je mogao biti ubedqiviji.

Na kraju utakmice publika je obe ekipe ispratila aplauzima.

M. Drmanovi}

Hajduk (V) -Partizan 2:3 (1:0) VI [WI ]E VO: Stadion Hajduka, gledalaca 200, sudija Samac (Sremska Mitrovica).

Strelci Gruji~i} u 42. i 57. za Hajduk, D. Markovi} u 49. i 69 .i Topxagi} u 78. za Partizan. @uti kartoni: Vojislav Jankovi} (Hajkduk), M. Markovi} (Partizan).

HAJ DUK: Z. Toma{evi} 8, Vojislav Jankovi} 7, Vladislav Jankovi} 7, Bakajli} 8, Stojakovi} 8, @ivanov 7, Mihaqevi} 7, Stani{i} 8 (S. Toma{evi} 7), Raki} 7, Zari} 7, Gruji~i} 9.

PAR TI ZAN: D. \or|i} 9, Miki} 8, P. Srbinovski 7, M. Markovi} 7, Daki} 8, Petrovi} 8 (Topxagi} 8), D. Markovi} 9, Petkovi} 7, Vukovi} 7 (D. Srbinovski), @. Radovi} 7, N. \or|i} 7 (G. Radovi} ).

Bio je ovo prvi poraz Hajduka na svom trenu ovog prole}a. U prvom delu dobru igru doma}ini su krunisali samo jednim golom.

U nastavku vitojeva~ka ma{inerija je bila boqi rival i zaslu`eno je do{la do pobede.

Z. Raki}

Mladost - Sloven 3:3 (3:2) KU PI NO VO: Stadion Mladosti, gledalaca 150, sudija Softi} (Ba~inci). Strelci: Rado{evi} u 7, Radanovi} u 15. i Bastaji} u 37. za Mladost, Stupar u 41. i Milojevi} u 44.i 46. za Sloven. @uti kartoni: Mihajlovi}, Radanovi}, Vu~eti}, Bastaji} (Mladost), Marinkovi}, Vidakovi} (Sloven).

MLA DOST: Ranisavqevi} (Saki}), Vu~eti}, Novakovi}, Plav{i}, Nedeqkovi}, Mihajlovi}, Rado{evi}, \uri~i}, Bastaji}, Radanovi}, Seqimi.

SLO VEN: Velebit, Mili~evi}, Marinkovi}, Vojnovi}, Vidakovi}, Dra`i} (Ne`i}), Gre~, Milojevi}, Spasojevi} (Lovri}), Mati} (Jeremi}), Stupar.

U Kupinovu je odigrana zanimvqiva utakmica. Doma}ini su brzo poveli sa 3:0, onda su stali, pa su brzo primili tri gola, a krajwi rezultat je realan.

N. Radanovi}

LSK - Hajduk ([) 5:0 (3:0) LA ]A RAK: Stadion LSK-a, gledalaca 100, sudija Daki} (Vitojevci). Strelci: Vujovi} u 7, Vasiqevi} u 37. i 44, Radulovi} u 51. i Vukoli} u 70. @uti kartoni: Svilar, Radojevi} (Hajduk).

LSK: Aleksi}-, Jovanovi} 7, Vukoli} 8, Jovani} 8, La|evac 8, Papi} 8, Dragi} 7, Vuleti} 7, Vasiqevi} 8 (Milivojevi} 7), Vujovi} 8 (Matijevi} 7), Radulovi} 8.

HAJ DUK: Kelebuda 5, Babi} 5, Bani}evi} 5, Stojanovi} 5, @ivanovi} 5, Georgijevi} 5, Komazec 5, Radojevi} 5, @ivkovi} 5, Svilar 5, To{ovi} 5.

Na opro{taju od prole}ne sezone la}ara~ki zeleni su odli~no odigrali utakmicu. Padali su efektni golovi, ne zna se koji je od kojeg lep{i. Ipak, mora se napomenuti gol Vukoli}a koji je dobio odbijenu loptu i sa 35 metara volej udarcem lobovao nemo}nog Kelebudu.

V. Savi}

QU KO VO: Qu ko vo - Je din stvo 2:2, BE [KA: Haj duk - Bo rac Slo ga Mil {ped 7:1, KU KU JEV CI: Fru {ko go rac - Ja dran 4:2, MA ^VAN SKA MI TRO VI CA: Pod ri we - Gra ni ~ar (A) 5:1, LA ]A RAK: LSK - Haj duk ([) 5:0, VI [WI ]E VO: Haj duk - Par ti zan 2:3, KU PI NO VO: Mla dost - Slo ven 3:3, RAV WE: Ze ka Bu qu ba {a - @e le zni ~ar 3:0 (go sti ni su do {li).

1. Je din . (-1) 30 2. Pod ri we 30 3. Slo ven 30 4. Par ti zan 30 5. Gra ni ~. (A) 30 6. Haj duk (B) 30 7. Mla d. (-1) 30 8. LSK 30 9. Ja dran (-1) 30 10. Bo rac Sl. 30 11. Ze ka Bu q. 30 12. Haj duk (V) 30 13. Haj duk ([) 30 14. Qu ko vo (-1) 30 15. @e le zn.

30 16. Fru {ko g. 30

21 3 6 17 6 7 15 7 8 15 5 10 15 4 11 12 8 10 11 11 8 11 10 9 13 5 12 12 7 11 11 9 10 11 5 14 11 5 14 7 5 18 4 6 20 5 3 22

66:37 65 70:25 57 63:43 52 87:49 50 62:38 49 49:41 44 45:32 43 46:34 43 41:34 43 47:55 43 44:37 42 34:48 38 43:59 37 27:61 25 30:75 18 22:10918

Je din stvo iz Sta re Pa zo ve od je se ni }e igra ti u Voj vo |an skoj li gi-Za pad. Iz li ge su is pa li Qu ko vo, @e le zni ~ar iz In |i je i Fru {ko go rac iz Ku ku je va ca. No vi ~la no vi Srem ske li ge su Rad ni~ ki iz Iri ga (is pao iz Voj vo |an ske li ge-Za pad) i tri pr vo pla si ra ne eki pe iz ba ra `a po za vr {et ku mi ni li ge pet op {tin skih pr va ka In |i ja - Sta ra Pa zo va, Pe }in ci, [id, Ru ma - Irig (Pr vi raz red) i Srem ska Mi tro vi ca (Pr vi raz red).

Fru{kogorac - Jadran 4:2 (2:1) KU KU JEV CI: Stadion Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Manojlovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: Miki} u 29, Stambolija u 45. i 77. i Trgi} u 65. za Fru{kogorac, Samac u 3. i Bobi} u 73. za Jadran. @uti kartoni: Leki} (Fru{kogorac), P. Milakovi} (Jadran).

FRU [KO GO RAC: Petrovi} 7, Amanovi} 6, Leki} 7, Miki} 8, Trgi} 7, Marti} 7, Qiqak 7, Rudi} 7 (Jovanovi} ), Radivoj{i} 8 (Galija{), Vuk{i} 6, Stambolija 9.

JA DRAN: Kova~evi} 6, Berowa 6 (Bobi} 6), Vukajlovi} 6, Brankovi} 5, Bulatovi} 5, Ra{i} 5, I. Milakovi} 5, P. Milakovi} 6, Samac 5, Dudi} 6, Peki} 7 ([trbac 7).

R. Grkavac

REVIJALNA UTAKMICA U HORGO[U

Pr vak pu cao }or ci ma Horgo{ Higlo - Selekcija Potiske lige 0:5 (0:4) HOR GO[: Stadion Horgo{a, gledalaca 50. Sudija: B. Ateqevi} (Martono{). Strelci: Liptai u 7, Maluckov u 10, Bulatovi} u 32, Radanov u 34. i Sarapa u 60. minutu.

HOR GO[ HI GLO: Si~, L. Kolompar, Bite, Veselinov, Pi{pek, Mojze{, Adamovi}, Tucakov, Puqai, Rako~evi}, Marton. Igrali su jo{: Bende, G. Kolompar, Gavri}, Fodor, Markovi} i Bohata.

SE LEK CI JA PO TI SKE LI GE: Rice, Len|el, Savi}, Nenadov, Sarapa, Maluckov, Liptai, Radanov, Bulatovi}, S. Zrim, Joki}. Igrali su jo{: Martono{i, B. Brzak, Popovi}, Ne|i} i Budoval~ev.

Na tradicionalnoj revijalnoj utakmici prvak Potiske lige Horgo{ Higlo odmerio je snage sa selekcijom lige, pretrpev{i ubedqiv poraz. Pre utakmice kapitenu Horgo{ana Adrijanu Martonu pehar za osvojeno prvo mesto uru~io je komesar za takmi~ewe Radivoj Mu{kiwa, dok je najboqem strelcu lige Atili Liptaiju

Rudar - Napredak 4:0 (3:0) VRD NIK: Stadion Rudara, gledalaca 1.000, sudija Radovanovi} (La}arak). Strelci: Stri~evi} u 6. i 45. i Mili~evi} u 11. i 75. @uti kartoni: P. Petrovi}, Maleti} (Napredak).

RU DAR: Avramovi}-, Kolarevi} 8, Mili~evi} 9, Gruji} 8, Mrvi~in 8 (S. Bo`i} 8), Ba~i} 8, V. Petrovi} 9 (Luka~ 8), Cilni{ek 8 (Uro{evi} 8), Stri~evi} 9, Grabi} 8, Rikanovi} 9.

NA PRE DAK: Dobrojevi} 8, A. Mladenovi} 6 (N. Petrovi} ), P. Petrovi} 6, Maleti} 6, Jastrebi} 7, B. Mladenovi} 7, V. Petrovi} 6 (Hrbok), Gali} 7, \a~anin 6, Novakovi} 6, Krtini} 7.

Rival iz Va{ice u Vrdniku je bio nadigran u svim elementima fudbalske igre. Nadmo}ni doma}in slavio je ubedqivo, mada je rezultat mogao biti i ve}i. S. K.

[umar-Sremac 1:0 (1:0) OGAR: Stadion [umara, gledalaca 250, sudija Maksimovi} (In|ija). Strelac: [evi} u 20. @uti kartoni: Mati}, Kova~evi} ([umar), \ermanovi}, ^obanovi} (Sremac).

[U MAR: Rogi} 7, Mili~evi} 7 (Obradovi} 7), Vesi} 7, I. Vra~evi} 7, \eri} 7, Mitrovi} 7, Kova~evi} 7, Milovanovi} 7 (G. Vra~evi} 7), [evi} 7, \ur~i} 7, Ne{kovi} 7 (Mati} 7).

SRE MAC: \ermanovi} 8, Kova~evi} 7 (Rosi} 7), Perin 7 (]ur~in 7), Skopqak 7, Vra~ev 7, ^ortanova~ki 7, Grujin 7, ^obanovi} 7, Pavkovi} 7, Gruji} 7, Radosavqevi} 7.

Gol odluke je postigao [evi}. Na naba~enu loptu pred gol gostiju [evi} je stigao pre \ermanovi}a i lako ga savladao. I. Vra~evi} nije iskoristi penal za doma}e. Gosti do{li da se brane i da prime {to mawe golova.

Z. Mili~evi}

(Tisa, Padej) koji je minule sezone postigao 18 golova, pehar uru~io sekretar OFS ^oka - Novi Kne`evac Dragan Mijatov.

Selekcija lige koju je predvodio Ferenc Pinter, trener drugoplasirane ekipe Tise iz Padeja, nadigrala je prvaka. Mre`u doma}ina u 7. minutu je na~eo upravo golgeter lige Liptai, do

odlaska na odmor nastavili su da je pune Maluckov, Bulatovi} i Radanov, a kona~an rezultat u 60. minutu efektnim pogotkom iz slobodnog udarca sa 20 metara postavqa Sarapa.

Sastav Horgo{ Higla koji predvodi trener Rade \uri}, koji je prvo mesto osvojio ubedqivo, ovog puta pucao je }orci-

Fo to: M. Mi tro vi}

ma, pa je mre`a odli~nog golmana Ricea ostala netaknuta. Po svemu sude}i na horgo{ku ekipu uticaj je imalo i saznawe da se zbog nemogu}nosti obezebe|ewa potrebnih sredstava idu}e sezone najverovatnije ipak ne}e takmi~iti u vi{em rangu - Suboti~koj podru~noj ligi.

M. Mitrovi}

1. Ru dar 2. [u mar 3. Sre mac 4. Na pre dak 5. Bo rac (M)

2 2 2 3 3

2 2 1 1 0

0 0 0 0 0

0 0 1 2 3

6:0 4:2 3:1 1:7 2:6

6 6 3 3 0

Naj bo qa tri klu ba na kra ju mi ni li ge pla si ra }e se u Srem sku li gu.

BO RAC: Jandri}, Alimpi}, Gu`vi}, Stanki}, Joveli} (Obrenovi}), R. Male{evi}, Lazi}, Mati}, M. Male{evi}, @ili}, Dobrota ([kara).

Marti~ani nisu iskoristili penal i jednom su proma{ili i praznu mre`u doma}ina.

Gosti su od 62. minuta igrali sa deset igra~a. Obrenovi} je u{ao u igru u 58. minutu i nakon ~etiri minuta dobio je crveni karton zbog namernog udarawa protivni~kog igra~a. Sve gre{ke i proma{aje gostiju kaznio je Krtini} u 87. minutu i doneo svom timu prvu pobedu.

D. Dobrojevi}

Borac - [umar 2:3 (2:1)

VA [I CA: Stadion Napretka, gledalaca 250, sudija Paprica (Nova Pazova). Strelac: Krtini} u 87. @uti kartoni: Luji}, Stanoj ~i}, \a~anin, Ja strebi}, Savi} (Napredak), Gu`vi}, @ili}, Lazi} (Borac).

Cr veni kar ton: Obreno vi} (Borac).

NA PRE DAK: Dobrojevi}, Jastrebi}, A. Mladenovi}, \a~anin, Luji}, Gali}, Stanoj~i}, B.Mladenovi}, Krtnini}, Novakovi} (Maleti}), Raji}.

MAR TIN CI: Stadion Borca, gledalaca 600, sudija Sremac (Ruma). Strelci: M. Male{evi} u 36. i R. Male{evi} u 42. (iz penala) za Borac, [evi} u 10, Milovanovi} u 60. i I. Vra~evi} u 79. minutu za [umar. @uti kartoni: M. Male{evi}, R. Male{evi}, @ili} (Borac), G. Vra~evi}, Milovanovi}, Vesi}, I. Vra~evi} ([umar).

BO RAC: Jandri} 5, Alimpi} 6, Gu`vi} 7, Joveli} 5 (Jovi} ), R. Male{evi} 6, Mati} 7, [kara 7 ([ar~evi} ), [umarski 7 (Stanki} ), M. Male{evi} 6, @ili} 7, Dobrota 7.

[U MAR: Rogi} 7, Mili~evi} 7, Vesi} 6 (Mati} ), I. Vra~evi} 7, \eri} 7, Mitrovi} 7, G. Vra~evi} 7 (Milovan Obradovi} ), Milovanovi} 6 (Milan Obradovi} ), [evi} 8, \ur~i}, Kova~evi} 7.

Posle ranog vo|stva gostiju doma}ini su zaigrali nadahnuto i do kraja poluvremena preokrenuli rezultat u svoju korist. U nastavku golman Jandri} dva puta gre{i {to gosti ve{to koriste i na kraju dolaze do zaslu`ene pobede.

R. Me|edovi}

DRUGA JU@NOBANATSKA - ISTOK

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA - ZAPAD

Napredak - Borac (M) 1:0 (0:0)

BA NAT SKA PA LAN KA: Du nav - [e vac (Ku si}) 0:0, JA SE NO VO: Ka ra{ - Ba nat (Du pqa ja) 1:2 (pre kid u 32. mi nu tu, do ma }i osta li sa se dam igra ~a), PLAN DI [TE: Slo ga - Pot po raw 4:2, VLAJ KO VAC: Je din stvo - Haj du ~i ca 0:2, KU [TIQ: Ka ra{ - Bo rac (Vra ~ev Gaj) 3:4, DO BRI CA: Do bri ca - Cr ve na zve zda (Pa vli{) 2:1, [U [A RA: Haj duk - Bo rac (Ve li ko Sre di {te) 1:0, slo bod na je bi la eki pa Ra ta ra iz Kru {~i ce.

Eki pe Hor go{ Hi gla i Se lek ci je Po ti ske li ge uo~i utak mi ce

VA [I CA: Na pre dak - Bo rac (M) 1:0, OGAR: [u mar-Sre mac 1:0. Ru dar iz Vrd ni ka bio je slo bo dan. VRD NIK: Ru dar Na pre dak 4:0, MAR TIN CI: Bo rac - [u mar 2:3. Sre mac iz Voj ke je bio slo bo dan.

1. Slo ga 27 25 2. Haj du ~i ca 27 16 3. Ra tar 27 13 4. Du nav 27 12 5. C. zve zda 27 13 6. Bo rac(VS) 27 12 7. Je din stvo 27 11 8. Haj duk 27 11 9. [e vac(-1) 27 10 10. Pot po raw 27 10 11. Ka ra{(K) 27 9 12. Do bri ca 27 9 13. Ka ra{(J) 27 10 14. Ba nat 28 9 15. Bo rac(VG)(-1)27 9

0 2 134:17 75 5 6 69:34 53 5 9 53:42 44 7 8 55:50 43 2 12 51:36 41 2 13 53:35 38 3 13 45:59 36 2 14 34:48 35 5 12 48:40 34 3 14 50:57 33 5 13 45:64 32 4 14 44:53 31 1 16 46:67 31 3 16 34:10430 1 17 39:85 27

MRA MO RAK: Pro le ter @e le zni ~ar (Pan ~e vo) 3:0, PLO ^I CA: Bo rac - Mla dost (Voj lo vi ca) 1:1, KA ^A RE VO: Je din stvo Ste vi} - Bo rac (Sa ku le) 1:3, DE LI BLA TO: Omla di nac - Voj vo di na (Cre pa ja) 1:1, OPO VO: Omla di nac - Do lo vo 2:0, SKO RE NO VAC: Pla vi Du nav - Uni rea (Uzdin) 3:0, GLO GOW: Glo gow - Po be da (Sa mo{) 6:1, slo bod ni su bi li Pan ~e vo i BSK iz Ba va ni {ta.

1. Bo rac(S) 29 27 2. Voj vo di na 30 20 3. Omla d. (O) 29 20 4. Mla dost 29 17 5. Je din stvo S.3016 6. Do lo vo 29 14 7. Uni rea 29 15 8. BSK 29 15 9. Pla vi Du n. 39 13 10. Omla d.(D) 29 12 11. @e le zn.

29 11 12. Bo rac(P) 29 9 13. Glo gow 30 8 14. Po be da 29 4 15. Pan ~e vo(-1) 29 2 16. Pro l.(-10) 29 4

1 1 99:16 82 7 3 76:37 67 4 5 102:24 64 7 5 74:22 58 3 11 107:55 51 6 9 75:41 48 3 11 92:63 48 2 12 66:54 47 4 13 64:52 43 3 14 69:65 39 2 16 54:75 35 5 15 43:82 32 3 19 60:90 27 2 23 34:12714 2 25 27:132 7 0 25 30:140 2

REVIJALNA UTAKMICA

Zadrugar - Selekcija Vojvo|anske lige - istok 3:0 (2:0) LA ZA RE VO: Stadion „Citadela MM�, gledalaca 400, sudija Pa{tar (Subotica), strelci: Bako{ u 8. (iz penala), Milovac u 22. i Perutka u 66. minutu.

ZA DRU GAR: Zeqkovi}, Vorgi}, Jawanin, Vi{kovi}, Cveti}anin, Dubak, Pani}, Marti}, Bako{, Milovac, Luki}. Igrali su jo{: Vaskovi}, Tasi}, Radulovi}, Vidi}, Gruji}, Perutka, Mo~e-

vi}, Ratkovi}, Rudni~ki, Pankari}an, Milanovi}.

SE LEK CI JA VOJ VO DI NE - IS TOK: Magda, Jovanovi}, Stani{i}, Nikolajev, Vasiqevi}, Vu~i}, Spasi}, Pe{terac, Markovi}, Nikutovi}, Nikolov. Igrali su jo{: Gorjanac, Milenkovi}, Bjelanovi}, ]irkovi}, Mihalec, Buni}, Mu{esku, \or|evi}, Kitanovi}, Arsenov, Radi{i}.

U revijalnoj utakmici lider iz Lazareva je pokazao svoj kvalitet, ve} u 8. minutu nakon nesmotrene igre rukom Robert Bako{ je sa bele ta~ke doneo prednost doma}inima, da bi dobru igru i jo{ boqi prodor Vorgi}a i prizeman centar{ut iskoristio Marko Milovac i udvostru~io vo|stvo Zadrugara. U nastavku susreta u izjedna~enoj igri Dejan Perutka je u 66. minutu po-

godio mre`u selekcije kada je u nameri da centrira lopta zavr{ila u mre`i Gorjanca. Selekcija je imala priliku da sa bele ta~ke postigne po~asni pogodak, ali je {ut Mihaleca odli~no odbranio Vaskovi}. Najlep{e je bilo tre}e poluvreme utakmice u kojoj su u`ivali svi akteri i gosti ovog susreta.

S. M. Petrovi}

sport

dnevnik

POD Ru^ nA li gA ZRe WA nin

POD Ru^nA li gA Su BO Ti CA

Go le a da u Lu ki }e vu Mla dost (l) - voj vo di na 8:1 (4:0) LU KI ]E VO: SC „Mladost”, gledalaca 100, sudija Gailovi} (Zrewanin), strelci: Maksimovi} u 19. 34. 44. Nini} u 35. 62. i 79. Deli} u 56. M. Mi{i} 82. za Mladost, a D. Milovac u 90. minutu (iz penala) za Vojvodinu.

MLA DOST: Kandi} - (Subu 7), Deli} 7, Titin 8, Buka 7, Brkqa 7, Stani} 7, S. Mi{i} 7, Mati} 7, Nini} 9, Valovec - (M. Mi{i} 7), Maksimovi} 8.

VOJ VO DI NA: B. Srdanov 5, Divni} 5, S. Milovac 6, M. Milovac 6, I. Srdanov 5, Jovanovi} 5, Stefanovi} 5, Amixi} 6, Kalajxija 5 (Zori} -) D. Milovac 6, Ostoji} 5.

Na kraju sezone su se razigrali doma}i i napunili mre`u oslabqenih gostiju iz Perleza koji su iz dva jedanaesterca samo drugi isoristili za po~asni pogodak.

Posebno se istakli Nini} i Maksimovi}, strelci po tri pogotka.

Mla dost (BD) - Be gej 3:1 (1:1) BA NAT SKI DE SPO TO VAC: Igrali{te „S.D. Mladost”, gledalaca 150, sudija Kozina (Zrewanin), strelci: Topalovi} u 30. Rajli} u 50. Milosavqevi} u 81. za Mladost, a Kravaru{i} u 25. minutu (autogol) za Begej.

MLA DOST: S. Piva~ 7, Milosavqevi} 8, O. Krivo{ija 7, B. Piva~ 7, Mitri} 7, Te{i} 7 (F. Krivo{ija 7), Avramovi} 7, Rajli} 8, ]ulum 7, Kravaru{i} 7, Topalovi} 8.

BE GEJ: Zori} 7 (Kruq -), Daqevi} 6, Novak 7, Brki} 7, Suxukovi} 7, Jovanovi} 7 (Nikoli} 6), Paunovi} 6, Vu~urevi} 6, Umi~evi} 7, Grbi} 6 (Novakovi} -), Kapur 6.

Hladan tu{ u 25. minutu, Kravaru{i} je vratio loptu svom golmanu koja je zavr{ila u mre`u doma}ih za vo|stvo @iti{tana. Ipak, u 30. minutu Topalovi} je lepim lobom izjedna~io. Puno boqa igra doma}ih u nastavku susreta, Peca Rajli} je nakon solo prodora lepim {utem doneo prednost doma}inima, da bi Milosavqevi} u fini{u susreta na-

Bi le }a nin - C. Zve zda (RS) 3:1 (1:1) SE ^AW: Igrali{te „kod Tami{a”, gledalaca 100, sudija Nedovi} (Banatski Dvor), strelci: Papi} u 26. N. Varadinac u 61.

Vu~kovi} u 73. za Bile}anin, a ^udanov u 28. minutu za Crvenu zvezdu. @uti karton: Dar. Pjetlovi} (Bile}anin).

BI LE ]A NIN: P. Varadinac , Dragi} 6, Lazi} 6, Papi} 7, Vukoje 7, Dra. Pjetlovi} 6, Dar. Pjetlovi} 6, Gruba~i} 6, Uqarevi} 7, Vu~kovi} 7, N. Varadinac 7.

CR VE NA ZVE ZDA: ]iri} 7, ^udanov 6, N. Mudrini} 7, Kne`evi} 6, Bilbija 7, Mutavxi} 6, Mujki} 6, Ili} 6, Klasni} 6, M. Mudrini} 6.

naf ta gas - Ru san da 3:0 (0:0)

We go{ - Kri va ja 1:2 (1:0)

ELE MIR: Igrali{te „Crveni dom”, gledalaca 400, sudija Zekowa (Kikinda), strelci: R. Dabi} u 52. Raca u 80. Mandi} u 83. minutu. @uti kartoni: D. Dabi}, Galin, R. Dabi} (Naftagas).

NAF TA GAS: Radulovi} 7, Prodanovi} 7, Anxi} 6 (Kurtovi} -), Mi{~evi} - (Bjeli} 6), Topalov 7, Mandi} 8, D. Dabi} 6, Stepanov 6, Raca 7 (Kubura -), Galin 6, R. Dabi} 6.

RU SAN DA: Mi. Kuru~ev 7, \uri} 6, Ma. Kuru~ev 6, Raki} 6, [argin 7, Mi{kovi} 6, Eremi} 6, Radojev 7, Marinac - (Stojkov 6), Radi{i} 6, Cveti} 7.

U kom{ijskom odmeravawu snaga, doma}i su imali inicijativu i prilike, ali su se gosti uspe{no branili. U drugom delu posle prekida Radovan Dabi} se lepo sna{ao i doneo prednost doma}inu, da bi u fini{u prvo Raca a onda izuzetno lepim i efektnom golom Mandi}a strahovitim {utem sa oko 25 metara pogodio mre`u Melen~ana za krajwi ishod susreta.

LOV ]E NAC: Stadion Wego{a, gledalaca 100, sudija: Zeli} (Pa~ir). Strelci: Kosovi} u 1. za Wego{, a Lazi} u 48. i ^agal u 85. minutu za Krivaju. @uti kartoni: Kalu|erovi}, Radovanovi}, Gvozdenovi} (Wego{), a Majki} i Ma|ar (Krivaja).

WE GO[: Marovi} 6, Uskokovi} 6, Radovanovi} 7, Vuji} 7, N. Pejovi} 7, Stojanovi} 7 (Perovi} 7), Banovi} 6 (Mrvaqevi}), Gvozdenovi} 6, Kosovi} 7 (Borilo-

BA RA@ ZA POD Ru^ nu li gu ZRe WA nin

Ube dqi vi Alek san drov ~a ni Bo rac (A) - Bo rac (i) 5:2 (4:1) ZRE WA NIN: Igrali{te „kraj Skrobare”, gledalaca 900, sudija Mi{i} (Zrewanin), strelci: Stepanovi} u 8. 26. Paunovi} u 11. Brakus u 17. Gruji} u 89. za Borac (A), Kolari} u 34. i Stanisavqevi} u 84. minutu za Borac (I). @uti kartoni: Z. Opa~i}, Gruji}, \uri} (Borac A), Spahi} (Borac I). Crveni kartoni: Stepanovi}, Vujani} (Borac A).

BO RAC (A): Medi} 7, Kova~evi} 7, Z. Opa~i} 7 (Vujani} -), D. Opa~i} 7, Gruji} 8, Samolovac 7, \uri} 7, Paunovi} 7 (To{kov -), Brakus 7 (Lavrwa -), Stepanovi} 7, Ze~evi} 7.

BO RAC (I): S. Kara~owi 6, Radin 6, Pa{tovi} 6 (Puti} -), Raki} 6, Stanisavqevi} 7, Spahi} 7, ^eleketi} 7, [ugi} 6 (Dudaj -), Kolari} 7, Be}agul 6, Barbat 6 (B. Kara~owi -).

U utakmici za ulazak u vi{i rang igra~i iz Aleksandrova su se boqe sna{li i fakti~ki za 25 minuta re{ili pitawe pobednika. Ve} u 8. minutu gre{ku I|o{ana koristi Stepanovi} za vo|stvo, a samo tri minuta kasnije solo akcija Dragi{e Ze~evi}a zavr{ava se pogotkom, da bi Brakus u 17. minutu izbio sam ispred golmana i pogodio mre`u, a u 26. minutu posle do-

brog centar{uta Stepanovi} je doneo nedosti`nu prednost Aleksandrov~anima. U 34. minutu posle kornera stvorila se gu`va pred golom, {to I|o{anin Kolari} koristi za smawewe rezultata. U nastavku susreta boqa igra I|o{ana rezultirala je pogotkom u 84. minutu kada je posle kornera postignut pogodak, da bi u posledwim trenucima susreta najboqi akter utakmice Gruji} u solo prodoru obi{ao sve prepreke i onda rezantnim {utem pogodio sam ugao nemo}nog Kara~owija.

SOM BOR SKA ME \U OP [TIN SKA LI GA

PR VA JU @NO BA NAT SKA LI GA

gRA ni ^AR - PRi gRe vi CA 4:3 (2:1)

ALEK SA [AN TI]: Alek sa [an ti} - [i ka ra (Som bor) 0:1, SOM BOR: Me ta lac - Je din stvo (Ri ba re vo) 2:0, SVI LO JE VO: Te re kve{ - Di na mo (Son ta) 13:0, BA^ KI MO NO [TOR: Du nav - Ru sin (Ru ski Kr stur) 2:0, DE RO WE: Omla di nac - Slo ga (^o no pqa) 3:2, LA LI]: Pa no ni ja - Gra ni ~ar (Ga ko vo) 3:5.

BA RAN DA: Rad ni~ ki - Par ti zan (Gaj) 3:2, IZ BI [TE: Po let - Bu du} nost (Ba nat ski Bre sto vac) 1:0, VR [AC: Vr {ac Uni ted - Slo ga (Ba nat sko No vo Se lo) 3:3, ALI BU NAR: Bu du} nost - Par ti zan (Uq ma) 1:1, GRE BE NAC: Vul tu rul - Ko lo ni ja (Ko vin) 1:0, SEF KE RIN: Tem po Rad ni~ ki (Ko vin) 3:3, KO VA ^I CA: Sla vi ja - Mla dost (Omo qi ca) 2:3, JA BU KA: Ju go sla vi ja - BAK (Be la Cr kva) 1:1.

1. Ko lo ni ja 29 17 6 6 73:42 57 2. Rad ni~ ki(K)29 14 8 7 68:35 50 3. Mla dost 29 15 5 9 70:46 50 4. BAK 29 15 5 9 48:37 50 5. Vr {ac 29 14 5 10 50:34 47 6. Rad ni~ ki(B)29 13 5 11 62:37 44 7. Slo ga 29 13 5 11 55:45 44 8. Vul tu rul 29 12 5 12 47:46 41 9. Sla vi ja 29 12 5 12 54:60 41 10. Tem po 29 11 8 10 42:48 41 11. Ju go sla vi ja(-1)29117 11 49:55 39 12. Par ti zan(U)29 8 10 11 41:42 34 13. Po let 29 10 4 15 44:66 34 14. Par ti zan(G)29 8 8 13 44:55 32 15. Bu du} nost (-1)29 10 1 18 58:81 30 16. Bu du du} not 29 3 5 21 16:80 14

RI \I CA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudija: Peri{i} (Srpski Mileti}).

Strelci: Bajai u 8. i 53. Vidi} u 45. [veqo u 58. za Grani~ar, a V. Raki} u 22. i 77. i Kqaji} u 88. minutu za Prigrevicu. @uti kartoni: [veqo, Marko Gwatovi}, Milo{ Gwatovi}, Ko`ul (Grani~ar), a Jakovqevi}, Griva, Vladeti} (Prigrevica).

GRA NI ^AR: Pavasovi}, Brala, Bajai, Dra~a, Lali}, Pavi} (Milo{ Gwatovi}), Vidi} (Andri}), [veqo, Simi}, Marko Gwatovi}, Ko`ul.

PRI GRE VI CA: Ostoji}, Kqaji}, Jakovqevi}, Meni}anin, Ba}anov (Popovi}), ]u}a, Mili} (Bogojevi}), D. Raki}, V. Raki}, Vladeti}, Griva.

J. D.

1. Omla di nac 2. Gra ni ~ar 3. Pa no ni ja 4. Ru sin 5. Du nav 6. [i ka ra 7. A. [an ti} 8. Slo ga 9. Te re kve{ 10. Je din stvo 11. Li par 12. Me ta lac 13. Di na mo

24 18 24 17 24 15 24 15 24 13 24 9 24 10 24 9 24 8 24 5 24 5 24 4 24 4

4 2 4 3 6 3 2 7 2 9 6 9 2 12 3 12 4 12 4 15 2 17 5 15 4 16

62:19 69:31 65:30 58:35 44:40 32:41 47:40 35:41 46:43 28:48 37:63 37:67 30:90

58 55 51 47 41 33 32 29 22 19 17 12 16

Omla di nac i Gra ni ~ar su no vi ~la no vi Pod ru~ ne li ge Som bor

^o ka - Baj {a 2:4 (2:3)

^O KA: Stadion ^oke, gledalaca 100. Sudija: Begi} (\ur|in). Strelci: Davidov u 21. i 38. za ^oku, a Z. Rekecki u 11. i 40, Duqahi u 43. i Dra{kovi} u 81. minutu za Baj{u. ^O KA: Toma{ev 7, Rado{evi} 7 Sabo 6, Feher 7, @ivkov 6 (Vuki} -), Bauk 6 (Antanasovi} 7), Bulaji} 7, Z. Terzin 7, Kasa{ 6, Davidov 7, V. terzin 6.

BAJ [A: Lacko 7 (Farago 7), ]eran 7, Tanka 8, Curnovi} 7, Budai 8, O~ena{ 7 (Bra{wo 7), Resanovi} 7, Z. Rekecki 8 (Juhas -), Duqahi 7, Dra{kovi} 8, @emberi 7.

Baj{a je protiv ^oke pogotkom Z. Rekeckog povela u 11. minutu, me|utim, doma}ine to nije obeshrabrilo. Davidov u dva navrata u 21. i 38. minutu uspeva da nadmudri odbranu gostiju i uspeva da preokrene rezultata na 2:1.

Ipak, u fini{u prvog dela Z. rekecki i Duqahi daju do znawa ko je ove sezone lider na tabeli, a efektnim projektilom u 81.minutu Dra{kovi} postavqa kona~an rezultat.

M. Mr.

Kra ji na - OFK Klek 4:0 (1:0) KRA JI [NIK: Igrali{te Krajine, gledalaca 100, sudija Kesi} (Zrewanin), strelci: Stojisavqevi} u 26. (iz penala), Bjeleti} u 48. Stoji} u 84. i Triki} u 90. minutu. @uti kartoni: Zori} (Krajina), Bogdanovi}, Stanojevi}, Perovi} (OFK Klek).

KRA JI NA: Poznanovi} 7, M. Novakovi} 7, Kosanovi} 7, Zori} 6, Tawga 7, Stojisavqevi} 8, \.

Novakovi} 7, Vigwevi} 6 (Kova~evi} -), Triki} 7, Bjeleti} 8, Stoji} 7.

OFK KLEK: Kurte{an 6, Stanojevi} 7, Dologu{in 7, ^ubra 6 (Vu~eti} -), Bogdanovi} 6, \or|evi} 7, Vukoje 6, No`ini} 6, Milanovi} 6, Perovi} 6 (Provixalo -), Ninkovi} 6 (Cerovi} -).

U veoma korektnoj igri oba sastava doma}i su stigli do prednosti sa bele ta~ke u 26. minutu, da bi na po~etku drugog dela veoma dobru i brzu akciju doma}ih Bjeleti} realizovao za udvostru~ewe prednosti. Tada gosti preuzimaju inicijativu, vr{e pritisak na gol doma}ih, ali odbrana odoleva, da bi u fini{u susreta doma}i iz dve kontre zape~atili sudbinu Kle~ana, koji se sele u ni`i rang.

Da se zna ko je li der

ELE MIR: Naf ta gas - Ru san da (Me len ci) 3:0, KRA JI [NIK: Kra ji na - OFK Klek 4:0, BA NAT SKI DE SPO TO VAC: Mla dost - Be gej (@i ti {te) 3:1, VOJ VO DA STE PA: Cr ve na zve zda - Je din stvo (Ba nat sko Ka ra |or |e vo) 2:2, NA KO VO: Po let - Po ti sje (Kni }a nin) 2:2, SE ^AW: Bi le }a nin - Cr ve na zve zda (Ru sko Se lo) 3:1, LU KI ]E VO: Mla dost - Voj vo di na (Pe r lez) 8:1, ZRE WA NIN: Bo rac De li ja (Mo krin) 3:0 (pff).

1. Je din stvo 30 26 4 0 95:15 82 2. Naf ta gas 30 17 5 8 43:34 56 3. Kra ji na 30 16 4 10 58:38 52 4. C. Зve zda(RS)(-1)3015 4 11 49:37 48 5. Be gej 30 13 6 11 59:40 45 6. Po ti sje 30 13 6 11 66:62 45 7. Bo rac 30 13 5 12 43:49 44 8. Mla dost(L) 30 12 5 13 61:45 41 9. Ru san da 30 12 5 13 54:54 41 10. Bi le }a nin 30 12 5 13 58:59 41 11. Voj vo di na 30 11 7 12 48:50 40 12. Mla dost(BD)3013 1 16 44:60 40 13. C. zve zda(VS)3011 6 13 62:67 39 14. OFK Klek 30 11 3 16 53:68 36 15. De li ja 30 7 4 19 32:83 25 16. Po let 30 2 2 26 30:92 8 Je din stvo iz Ba nat skog Kra |or |e va se pla si rao u Voj vo |an sku li gu - is tok, iz Li ge su is pa li Po let (Na ko vo), De li ja (Mo krin) i OFK Klek. No vi ~la no vi Li ge su: Rad ni~ ki (Zre wa nin), Naf ta gas (Bo ka), Bo rac (Alek san dro vo) i po bed nik ba ra `a OFK Grad nu li ca (Zre wa nin) - Bo rac (I|o{).

{av{i se u zoni {uta sa 18 metara pogodio mre`u Kruqa i obezbedio trijumf doma}inu.

19

utorak21.jun2011.

Pri pre mio: S. M. Pe tro vi}

vi}), D. Pejovi} 7, Kalu|erovi} 6.

KRI VA JA: Vojni} 7, M. Suxukovi} 7, A. Majki} 7, S. Suxukovi} 7, Balunovi} 7, Pe{ut 7 (M. Majki} 7), Jovanovi} 8, Lazi} 8, ^agaq 9.

Poveli su doma}ini ve} u 1. minutu preko Kosovi}a, gre{kom gostuju}e odbrane, ali to gostima nije smetalo nastavqaju sa dobrom igrom i u nastavku drugog poluvremena Lazi} izjedna~uje na 1:1. Pet minuta pre kraja utakmice najboqi igra~ ovog me~a ^agaq posti`e lep pobedonosni gol za svoj tim i tako donosi tri velika boda na zavr{etku prvenstva.

S. Sto jiq ko vi}

Ta van kut - Slo bo da 4:0 (1:0) TA VAN KUT: Stadion Tavankuta, gledalaca 200, sudija: Trbovi} (Novi Kne`evac). Strelci: Vizin u 30. Bedekovi} u 68. i 90. i Pr~i} u 70. minutu. @uti karton: Vizin (Tavankut).

TA VAN KUT: Vukovi}, G. Skenderovi} 7, Sloboda 7 (Bedekovi} 8), Ruski 7, Mihaqevi} 7, Hubert 7, Tokodi 7, Tumbas 8 (Zoloti} 7), Vizin 9, B. Pr~i} 7, N. Skenderovi} 7.

SLO BO DA: Veselinovi} 6, Hajdu 6, [tevo 6, Na| 6, Mehe{ 6, Vinai 6, Stanko 7, Dopu|a 7, Si~ 6, Varga 6, Vince 6.

Fudbaleri Tavankuta oprostili su se od svojih navija~a velikom pobedom od 4:0 nad Slobodom iz Stare Moravice i zauzeli drugo mesto na tabeli. Mre`u je na~eo Vizin u 30. minutu, a zavr{io najboqi strelac kadet Sla|an Bedekovi}.

S. Sto jiq ko vi}

Po ti sje - ^an ta vir 0:0, Ta van kut Slo bo da 4:0, Pa no ni ja - Ba~ ka 4:1, We go{ - Kri va ja 1:2, Pre po rod - Ja dran 3:2, Pro le ter - Vi no gra dar 1:1, Su bo ti ca - Ti sa 3:0, ^o ka - Baj {a 2:4.

1. Baj {a 30 21 5 4 69:23 68 2. Ta van kut 30 18 6 6 56:30 60 3. Pro le ter 30 17 6 7 66:28 57 4. Pa no ni ja 30 15 3 12 56:45 48 5. Pre po rod 30 14 5 11 58:36 47 6. Kri va ja 30 13 6 11 51:34 45 7. Vi no gr dar 30 14 3 13 58:47 45 8. Ti sa 30 13 4 13 48:45 43 9. We go{ 30 12 7 11 42:48 3 10. Ba~ ka 30 13 3 14 48:56 42 11. ^an ta vir 30 11 6 13 41:47 39 12. Slo bo da 30 11 5 14 43:72 38 13. Ja dran 30 11 3 16 53:55 36 14. ^o ka 30 10 5 15 37:62 35 15. Su bo ti ca 30 8 2 20 47:70 26 16. Po ti sje 30 2 5 23 19:94 11

Po ti sje - ^an ta vir 0:0 KA WI @A: Stadion Potisja, gledalaca 50. Sudija: M. Cvetkovi} (Bajmok). @uti kartoni: Vajda, Niki~i} (Potisje), Laslo, Ke~enovi}, Papdi i S. Kelemen (^antavir).

PO TI SJE: Holo 7, Velez 7, O`var 6, Barjaktarovi} 7, Tesli} 6, Rafai 6, Buza 7, Bi~kei 6, Balgo 6, Vajda 6, Niki~i} 6. ^AN TA VIR: Kalmar 7, Sabo 6 (Homoqa -), Lazenica 6, Udvardi 6, Laslo 7, Ke~enovi} 6, Bakurek 6 (Sabo -), Papdi 7, S. Kelemen, ^. Kelemen 6.

Na zavr{etku sezone Kawi`ani i ^antavirci su se oprostili jalovim ishodom, za{ta zasluge imaju ~uvari mre`e obe ekipe koji su ostali nesavladani. Simpatizerima Potisja, koji su prvenstvo zavr{ili na za~equ tabele, ostaje nada da }e se ekipa u {to skorije vreme konsolidovati i minulo prvenstvo sa izuzetno slabim u~inkom {to pre zaboraviti.

M. Mi tro vi}

POD Ru^ nA li gA SOM BOR

Te `ak po raz pr va ka Sta ni {i} - Haj duk 0:4 (0:2) STA NI [I]: Igrali{te Stani{i}a, gledalaca 100, sudija: Luki} (Sombor). Strelci: Stoj{i} u 14. 39. i 68. Mulali} u 88. minutu. @uti kartoni: A. Jagodi}-Kurixa, Dragi~evi} (Stani{i}), a Stani}kov (Hajduk). Crveni karton: Gruji} (Stani{i}).

STA NI [I]: Radmanovi}, Niki}, Milanovi}, @e`eq, Jawi}, Gruji}, A. Jagodi}-Kurixa, Terzija, Kawo, Bodro`i} (Maqkovi}), Dragi~evi}.

HAJ DUK: Stojanovi}, Stani}kov, Miqu{, Pelengi}, Mulali}, Voli}, Lazi}, Stoj{i}, Jusufi, Stani}, Luki}.

Stani{i} je nastupio sa veoma podmla|enim sastavom i pretrpeo visok poraz. Gosti su bili ubedqivo boqi, neizvesna je bila samo gol razlika. Gruji} je u 79. minutu zaradio iskqu~ewe zbog udarawa laktom.

J. D.

BSK - Za dru gar 4:1 (0:1) BA^ KI BRE STO VAC: Igrali{te BSK-a, gledalaca 70, sudija: Kekovi} (Crvenka). Strelci: Rajkovi} u 49. (iz penala) Divjak u 55. Orsi} u 75. Milo{evi} u 83. za BSK, a Stankovi} u 30. minutu za Zadrugrar. @uti kartoni: Bagi}, Popovi} (BSK).

BSK: Raja~i} 7, Bagi} 7 (Kne`evi} 7), Bo`i} 7, Popovi} 7, Milo{evi} 8, Luki} 7, Radoj~i} 8, Rajkovi} 8, Orsi} 8, Vukovi} (Sa. \ur|evi} 7), Divjak 7 (St. \ur|evi} 7).

ZA DRU GAR: Jovanovi} 7, Lepojevi} 7, Radosavqevi} 6, Veli~kovi} 7, Brankovi} 7, Mladenovi} 6, Radovi} 6, Ran~i} 6, Stankovi} 7, Pjevi} 6, Blagojevi} 6.

Poslovo|a i kapiten Rajkovi}, centralna figura ovog susreta, dao je najve}i doprinos u pobedi doma}ina. Gosti su nastupili u podmla|enom sastavu.

A. ^i ~i}

Rad ni~ ki - Kor dun 2:0 (0:0) RAT KO VO: Stadion Radni~kog, gledalaca 150, sudija: @a-

ri} (Kula). Strelac: Crwanski u 73. i 90. minutu. @uti kartoni: Preli}, Mu{iki}, Petkovi}, Aleksi} (Radni~ki), a Grujin, Muti}, Zori} (Kordun). Crveni karton: Rajkovi} (Kordun).

RAD NI^ KI: Koci} 7, Petkovi} 7, Aleksi} 7 (Radoj~i} 7), Pavlovi} 7, Vig 8, Mu{iki} 7, Ivovi} 7 (Crwanski 9), Spasi} 8, Santra~ 7, Preli} 8, Uhlarik 7 (Trifunovi} 7).

KOR DUN: Korolija 7, Rajkovi} 6, Pavlovi} 6 (Kova~evi} 6), Mi. Cime{a 8, Muti} 7, Kr{i} 7, Stanojevi} 7, Grujin 7, Ma. Cime{a 7, Kne`evi} 7, Zori} 7.

Doma}in je osvojio bodove spasa protiv odli~ne ekipe iz Kqaji}eva. Ubojiti Crwanski sa dva postignuta gola re{io je ovaj susret.

A. ^.

Ku la – Bo rac 2:0 (0:0) KU LA: Igrali{te na Gederu, gledalaca 100. Sudija: Du{an Pan~i} (Karavukovo). Strelci: Lacko u 62. i Jovan u 83. minutu za Kulu. @uti karton: Na| (Kula). Crveni karton: Z. Joki} (Borac) u 72. minutu zbog psovawa pomo}nog sudije KU LA: Vuki~evi} 7, Bodi{ 7, Radulovi} 7, Vukovi} 7, Kukoq 7, Lacko 8 ( [arac -), Vuja~i} 7, Vojnovi} 7, Bukejlovi} 7 ( Jovan - ), Bo`ovi} 7 i Na| 7 ( Radovi} -).

BO RAC: Vajagi} 6, Dautovi} 6, Karaxi} 6, Pokrajac 6, B. Jelisavac 6, @egarac 6, Z. Joki} 5, Babi} 6, G. Joki} 6, R. Jelisavac 6 i Mrdaq 6.

Zaslu`enom pobedom su se fudbaleri Kule oprostili od svojih navija~a do naredne sezone. Do trijumfa su do{li u drugom delu susreta, kada je najpre u 62. minutu Lacko sjajnim udarcem sa oko 25 metara savladao Vajagi}a. Posao doma}inu je bio olak{an kada je igra~ gostiju Zoran Joki} iskqu~en i tu broj~anu prednost na terenu fudbaleri Kule su krunisali golom rezerviste Jovana, koji je na asistenciju Na|a u 83. minutu iz neposredne blizine glavom spoveo loptu u mre`u gostiju. \. Bo ja ni}

SOM BOR: Omla di nac - Mla dost (Kru {~i}) 2:0, RAT KO VO: Rad ni~ ki Kor dun (Kqa ji }e vo) 2:0, BA^ KI BRE STO VAC: BSK - Za dru gar (Srp ski Mi le ti}) 4:1, RI \I CA: Gra ni ~ar Pri gre vi ca 4:3, KU LA: Ku la - Bo rac (Ba~ ki Gra ~ac) 2:0, CR VEN KA: Cr ven ka - Oxa ci 3:1, KA RA VU KO VO: Po let - @AK (Som bor) 1:1, STA NI [I]: Sta ni {i} - Haj duk (Sta par) 0:4.

U 28. ko lu neo di gra na utak mi ca zbog sta ti va BU KO VAC: Omla di nac - Rad ni~ ki (Rat ko vo), re gi stro va na je slu `be nim re zul ta tom 0:3 (p.f.f.).

1. Sta ni {i} 29 21 3 5 2. Mla dost (-1)29 18 3 8 3. Haj duk 29 4 5 10 4. Pri gre vi ca (-1)29 14 6 9 5. Za dru gar 29 13 6 10 6. Kor dun 29 12 7 10 7. Omla di nac 29 12 5 12 8. Gra ni ~ar 29 11 8 10 9. Cr ven ka 29 12 5 12 10. @AK 29 8 11 10 11. Ku la 29 9 7 13 12. Po let 29 10 4 15 13. Bo rac 29 10 3 16 14. BSK 29 10 2 17 15. Rad ni~ ki 29 8 5 16 16. Oya ci (-1) 29 6 8 15

71:39 56:35 64:50 48:37 45:39 64:42 56:49 65:62 58:54 48:46 51:62 53:69 42:61 52:74 45:68 42:73

66 56 47 47 45 43 41 41 38 35 34 34 33 32 29 25

Cr ven ka - OFK Oyaci 3:1 (2:1) CR VEN KA: Stadion „Milorad Xomba”, gledalaca oko 50, sudija Kir{ner (Sombor), strelci: Popovi}, Grnovi} i Ili} za Crvenku, a Dragovi} (autogol) Oxaci. @uti kartoni: Latinovi}, Bata (Crvenka), Mitrovi}, Jankovi} (Oxaci).

Crveni karton: Latinovi} (Crvenka), CR VEN KA: [}epanovi} -, Ko~i} 7, Dragovi} 6, Latinovi} 6, Bjelas 7, Bata 6 (Jov~i} -), Ili} 7 (Vidari} -), Radulovi} 6, Matija{evi} 7, Grnovi} 8, Popovi} 7 (Romi} -).

OFK OXA CI: Star~evi} 6, Mitrovi} 6, Jankovi} 6, Jovanovi} 6, Nikoli} 6, Vido{ 6, Bradi} 7, Krsti} 6, ]iri} 6, Stojanovi} 5 ([o{ki} -), Spasi} 5 (Jovovi} -).

Cr ven ~a ni su se od na vi ja ~a opro sti li po be dom i ~i stim obra zom, a go sti ma osta je da u po sled wem ko lu iz bo re op sta nak u ovom ran gu tak mi ~e wa.

T. Jo vo vi}

20

sport

utorak21.jun2011.

VTA LISTA

Bojana Jovanovski

Bo ja na na pre do va la Naj bo qa srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} za dr `a la je sa 3.050 bo do va 15. me sto na li sti naj u spe {ni jih igra ~i ca sve ta (VTA). Pla sman ni je pro me ni la ni Ana Iva no vi} ko ja je 18. sa 2.400 bo do va. Bo ja na Jo va nov ski je na pre do va la tri po zi ci je u od no su na pro {li po re dak i sa da je 50. sa 1.138 bo do va.

U vo| stvu je i da qe Dan ki wa Kro li na Vo zni jac ki sa 9.915 bo do va, is pred Ble gi jan ke Kim Klaj sters sa 8.125 i tre }e pla si ra ne Ru ski we Ve re Zvo nar je ve ko ja ima 7.935 bo do va.

Li sta: 1. (1) Ka ro li na Vo zni jac ki (Dan ska) 9.915 bo do va, 2. (2) Kim Klaj sters (Bel gi ja) 8.125, 3.

(3) Ve ra Zvo a nr je va (Ru si ja) 7.935, 4. (4) Na Li (Ki na) 6.255, 5.

(5) Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) 5.725, 6. (6) Ma ri ja [a ra po va (Ru si ja) 5.021, 7. (7) Fran ~e ska Skja vo ne (Ita li ja) 4.705, 8. (8) Pe tra Kvi to va (^e {ka) 4.337, 9.

(9) Ma rion Bar to li (Fran cu ska) 4.010, 10. (10) Sa man ta Sto sur (Austra li ja) 3.405... 15. (15) Je le na Jan ko vi} (Sr bi ja) 3.050... 18.

(18) Ana Iva no vi} (Sr bi ja) 2.400...50. (53) Bo ja na Jo va nov ski (Sr bi ja) 1.138...

ATP LISTA

Tip sa re vi} 29.

No vak \o ko vi} i da qe sa 12.005 bo do va za u zi ma dru go me sto na ATP li sti, sa za o stat kom od 65 bo do va za pr vo pla si ra nim [pan cem Ra fa e lom Na da lom.

Vik tor Tro ic ki je za dr `ao 12. me sto sa 1.930 bo do va, dok je Jan ko Tip sa re vi} po pra vio pla sman za jed no me sto i sa da je 29. sa 1.305 bo do va. Ni ko la ]i ri} je na pre do vao za tri po zi ci je i ove sed mi ce je 176. sa 311 po e na, dok je Ili ja Bo zo qac ostva rio po mak

Janko Tipsarevi}

od dva me sta i sa da je 195. na sve tu (275). Du {an La jo vi} se na ATP li sti spu stio dva ste pe ni ka , od no sno za u zi ma 263. me sto sa 183 bo da, dok je Bo ris Pa {an ski za dr `ao 315. me sto sa 139 bo do va.

Li sta: 1. (1) Ra fael Na dal ([pa ni ja) 12.070 bo do va, 2. (2) No vak \o ko vi} (Sr bi ja) 12.005, 3. (3) Ro xer Fe de rer ([vaj car ska) 9.230, 4. (4) En di Ma rej (V. Bri ta ni ja) 6.855, 5. (5) Ro bin So der ling ([ved ska) 4.595, 6. (6) Da vid Fe rer ([pa ni ja) 4.150, 7.

(7) To ma{ Ber dih (^e {ka) 3.490, 8. (8) Gael Mon fis (Fran cu ska) 2.780, 9. (9) Mar di Fi{ (SAD) 2.335, 10. (10) En di Ro dik (SAD) 2.200... 12. (12) Vik tor Tro ic ki (Sr bi ja) 1.930... 29. (30) Jan ko Tip sa re vi} (Sr bi ja) 1.305... 176.

(179) Ni ko la ]i ri} (Sr bi ja) 311... 195. (197) Ili ja Bo zo qac (Sr bi ja) 275....

dnevnik

DANAS PO^IWE EVROPSKI JUNIORSKI [AMPIONAT

Zre wa nin pre sto ni ca rva wa Grad na Be ge ju }e u na red nih ne ko li ko da na bi ti pre sto ni ca evrop skog ju ni or skog rva wa, pre ko 750 tak mi ~a ra iz 40 ze a ma qa Sta rog kon ti nen ta pro de fi lo va }e u Me di o snu i No voj ha li.

- Mno go smo ra di li na ovom Pr v en s tvu, ulo ` i l i smo svo svo je stru~ no zna we i trud da bi smo sve do ve li u per fekt no sta we. No va dvo ra na, sa tri po sta vqe ne stru wa ~e ko je su iz dig nu te od par ke ta i sa svim teh ni~ kim ele men ti ma, pot pu no od go va ra zah te vi ma i pro pi si ma FI LE. Ima mo is ku stva od pre dve go di ne, ta da smo ima li kom plek snu or ga ni za ci ju EP za ka de te i tom pri li kom do b i l i smo po h va l e sa svih stra na, od tak mi ~a ra, go sti ju i od naj vi {ih zva ni~ ni ka svet skog rva wa - re kao je @eq ko Traj ko vi}, pred sed nik Rva~ kog sa ve za Sr bi je.

Da nas se otva ra Evrop ski {am pi o nat za ju ni o re, za tva ra se u ne de qu i po bro ju u~e sni ka nad ma {i }e sve pred hod ne. Tak -

mi ~e we da ma pla ni ra no je da se odr `i u ~e tvr tak i pe tak, a o~e ku je se pre ko 150 tak mi ~ar ki.

Po sled wa dva da na na pro gra mu su bor be u gr~ ko-rim skom sti lu gde se o~e ku je i da le ko naj ve }i broj tak mi ~a ra.

- Rva~ ki sa vez Sr bi je ima ve o ma do bru sa rad wu sa svet skom i evrop skom rva~ kom fe de ra ci jom. Ima }e mo pri li ku i ~ast da ugo sti mo pred sed ni ka FI LE Ra fa e lo Mar ti ne tia i dva pod pred sed ni ka Ah me ta Aika i ^a bu He ge di {a. Na rav no da nam pri ja ju i po hva le pred sed ni ka Evrop ske fe de ra ci je (CE LA) Ce no Ce no va. Oni su i ra ni je bi li na {i go sti i uvek su za do voq ni od la zi li iz Zre wa ni na – re ~i su Traj ko vi }a [ta mo `e da ura di re pre zen ta ci ja Sr bi je na ovom tak mi ~e wu?

- Bio bih pre za do vo qan da osvo ji mu jed nu me da qu. Do we mo `e mo do }i, ima mo kva li te ta u bra }i Ne me{, Ro lan du Bi nu i Ne ma wi Pa vlo vi }u. [to se ti ~e slo bod nog sti la i rva wu kod da ma, tu smo u za o stat ku i dru gi su u pred no sti - is ta kao je Traj ko vi}. N. Jowev

Od naj bo qih ju ni o ra Evro pe o~e ku ju se kva li tet ne bor be

IVAN STEVI] POBEDIO NA 51. TRCI KROZ SRBIJU

Ve li ki ko rak ka Olim pi ja di De vet go di na je pro {lo od ka da je Alek san dar Ni ka ~e vi} po be dio na me |u na rod noj bi ci kli sti~ koj tr ci Kroz Sr bi ju. U ne de qu, po sle se dam eta pa, Ivan Ste vi} je us peo da tri jum fu je u 51. iz da wu srp skog Tu ra.

Tri de se tjed no go di {wi bi ci kli sta be o grad skog Par ti zan Pa u er mu va je sla vio sa dve se kun de pred no sti, po sle 1.124,8 ki lo me ta ra, is pred Dan ca Mi ha e la Ra smu se na, ~la na eki pe Kri sti na vo ~is. Ina ~e, Ra smu sen je no sio `u tu ma ji cu 2007. go di ne na Tur d’Fran su i dva pu ta je bio vla snik ta~ ka ste maj ce za naj bo qeg

ri iz Me tal ca, na sve mu {to ste ura di li...

Ni pred sed nik BS Sr bi je Dra gan Do sta ni} ni je krio za do voq stvo po sle ova kvog uspe ha.

- Ovo je ve li ki uspeh i Ste vi }a i Ka se, ali i svih srp skih bi ci kli sta. Na pra vi li smo ve li ki ko rak ka Olim pij skim igra ma u Lon do nu, ali jo{ ni je za vr {en ceo po sao. Se zo na tra je do ok to bra, po treb no je da na sta vi mo u po bed ni~ kom rit mu.

Se lek tor Ra di {a ^u bri}, ko ji je vo dio Me ta lac iz Kra qe va, bio je pre sre }an.

- ^u va li smo dve se kun de pred no sti od Ba ji ne Ba {te i sa ~u va li

Svi srp ski po bed ni ci

Bo ga ta ka ri je ra

Na tr ci Kroz Sr bi ju od vo za ~a iz Sr bi je po be |i va li su Ra do{ ^u bri} (1965. i 1970.), Mom ~i lo Laj zer (1976.), Dra gi} Bo ro vi }a nin (1982.), Mi ko{ Rwa ko vi} (1985, 1990, 1991, 1996.), Raj ko ^u bri} (1988. i 1989.), Zo ran Ili} (1992.), Sa {a Ga ji ~i} (1997. i 2001.), Alek san dar Ni ka ~e vi} (2000. i 2002.) i Ivan Ste vi} (2011.).

Ivan Ste vi} (31 go di na) je u ka ri je ri osvo jio dve svet ske me da qe na B {am pi o na ti ma – zla to u Kejp ta nu 2007. i pla si rao se na Olim pij ske igre u Pe kin gu i sre bro u Eglu u [vaj car skoj 2003. i pla si rao se na Olim pij ske igre u Ati ni.

Ima i po be du u eta pi na tr ci eks tra ka te go ri je Oko Xor xi je 2006. Pro {le go di ne je osvo jio ti tu lu {am pi o na Sr bi je u drum skoj vo `wi. Po bed nik je i kla si ka Be o grad – ^a ~ak 2009. i 2010. Bio je {am pion dr `a ve i 2005. i 2009. U eta pi na Kroz Sr bi ju od ^a~ ka do Va qe va po be dio je 2005. Po be |i vao je na kla si~ nim tr ka ma u SAD „Si oter“ i „Tri ve li“. Bio je pe ti na Me di te ran skim igra ma 2005. i osvo jio je drum sku ti tu lu na [am pi o na tu Bal ka na 2009. u Tur skoj.

brd skog vo za ~a na naj po zna ti joj svet skoj tr ci. Tre }e me sto u ge ne ral nom pla sma nu na tr ci Kroz Sr bi ju za u zeo je Fran cuz Ma tje Kon ver set iz eki pe ABC sa 14 se kun di za o stat ka za Ste vi }em.

Na{ bi ci kli sta Ga bor Ka sa, ko ji je na srp skom Tu ru vo zio za tur sku eki pu Ma ni sa spor, za u zeo je ~e tvr to me sto u ge ne ral nom pla sma nu i osvo jio je be lu ma ji cu za naj bo qeg bi ci kli stu do 23 go di ne. Ste vi} i Ka sa su do ne li srp skom bi ci kli zmu 85 olim pij skih bo do va na ovoj tr ci vo `e noj u ka te go ri ji 2.2 za Evro pa tur.

- Ne mo gu re ~i ma da opi {em ko li ko sam sre }an. Ovo je naj lep {a na gra da za na po ran rad to kom se zo ne. Bi lo je te {ko i kon ku ren -

Po sle de vet go di na Sr bi ja ima {am pi o na: Ivan Ste vi}

ci ja je bi la ja ka. Do sta su mi po mo gli su vo za ~i iz Par ti za na Ha sa no vi}, Jo va no vi}, Ze ka vi ca, Ko zo mo ra i Spa si}, kao i kom plet no ru ko vod stvo eki pe pred vo |e no Bran kom i Du {a nom Ba no vi }em, kao i vo za ~i kra qe va~ kog Me tal ca, ko ji su bi li uz me ne ka da je bi lo naj va `ni je. Za to im se ovim pu tem od sr ca za hva qu jem na po mo }i - re kao je Ivan Ste vi} po sle za vr {et ka po sled we eta pe

@e tva olim pij skih bo do va Srp ski bi ci kli zam je imao `e tvu olim pij skih bo do va na tr ci Kroz Sr bi ju u ka te go ri ji 2.2 Evro pa tu ra. Ukup no je osvo je no 85 po e na, od to ga Ste vi} je do neo 59, a Ga bor Ka sa 26.

Ste vi }u je za pr vo me sto u ge ne ral nom pla sma nu pri pa lo 40 bo do va, bio je tre }i uz dru goj eta pi i za ra dio je dva bo da, a za dru go me sto u tre }oj eta pi do bio je pet bo do va. Za tri da na u `u toj ma ji ci pri pa lo mu je ukup no 12 po e na (po ~e ti ri za sva ki dan na vo de }oj po zi ci ji). Ka si je za ~e tvr to me sto u ge ne ral nom pla sma nu pri pa lo 12 bo do va, za po be du u dru goj eta pi do bio je osam bo do va i za tre }e me sto u pe toj eta pi dva bo da. Pro veo je i je dan dan u `u tom i za ra dio ~e ti ri po e na.

u Be o gra du i do dao. - Na dam se da }e ova po be de, ko ja je plod tim skog ra da i dru gar stva, uti ca ti da se po pra vi po lo `aj bi ci kli zam i u dru {tve no- sport skim or ga ni za ci ja ma i u me di ji ma. Sa ovim bo do vi ma sko ro sam si gu ran da }e mo na kra ju go di ne bi ti me |u ze mqa ma ko ja }e da ti dva vo za ~a na Olim pij skim igra ma u Lon do nu.

Ovo je ve li ka stvar za na{ sport i zbog to ga sam jo{ sre} ni ji. ^e sti tam i or ga ni za to ri ma na sjaj no spro ved noj tr ci, do `i ve li smo iz u ze tan do ~ek u svim gra do vi ma u ko ji ma smo bi li i to se ne za bo ra vqa.

Ga bor Ka sa, ko ji je bio sja jan u po ~et ku tr ke ka da je po be dio eta pu je di ni od srp skih bi ci kli sta i no sio `u tu ma ji cu, re kao je da je na {a ze mqa du go ~e ka la po be du na tr ci Kroz Sr bi ju i da ju je ko na~ no do ~e ka la.

- Do bro sam prog no zi rao da }e Ste vi} po pi ti {am pa wac u Be o- gra du. Bra vo Stev ke, bra vo dru ga -

u ne ko li ko pa kle nih eta pa. Do bro je {to smo u po sled woj pu sti li beg bez o pa sne gru pe bi ci kli sta, iz be gli smo da na pro la znim ci qe vi ma Ste vi }e vi kon ku ren ti po ku {a ju da ju re bo ni fi ka ci je.

Ste vi} i Ka sa su u naj lep {em sve tlu pred sta vi li srp ski bi ci kli zam u vr hun skoj kon ku ren ci ji i du go }e mo se svi se }a ti ove le pe tr ke, ko ja slu `i na ~ast or ga ni za to ri ma, Sr bi ji i na {em spor tu uop {te - re kao je ^u bri}.

Od srp skih bi ci kli sta do bre pla sma ne su ima li i @olt Der (Sr bi ja, Rad ni~ ki) ko ji je za u zeo 15. me sto (+ 4,32), Esad Ha sa no vi} (Sr bi ja, Par ti zan Pa u er muv) je bio 18. (+ 5,03), Pre drag Pro ki} (Sr bi ja, Rad ni~ ki) je bio 28. (+ 6,52), Go ran [mel ce ro vi} (Sr bi ja, Rad ni~ ki) 31. (+ 8,12) itd.

G. M.

SVETSKI KUP U ARADCU

Na {i mo de la ri osvo ji li tri me da qe Srp ski va zdu ho plov ni mo de la ri osvo ji li su dve sre br ne i bron z a n u me d a q u na Svet skom ku pu „Me mo ri ja lu \or |e @i gi}“ odr `a nom u Arad cu kod Zre wa ni na. Sre br nim od li~ jem oki ti li su se Ra do je Bla go je vi} u kla si F1 – B (mo de li na po gon gu mom) i ju ni or Dra gan La ki} u kla si F1 - C (mo de li na po gon mo to rom), dok je bron za pri pa la ju ni o ru Bo ja nu Go sto ji }u u kla si F1 - B (gu me wa ci).

U kla si F1 - A Zo ran @iv ko vi} i Slav ko Sa vi} pla si ra li su se na 5. i 10. me stu. Na po z i c i j a m a od ~e t vr t og do {e stog me sta u kla si F1 - C na {li su se na {i tak mi ~a ri: 4. @i va Ko va~ ki, 5. Bran ko Bje li}, 6. Ni ko la Bo ro vac.

Me |u ju ni o ri ma, u kla si F1 – A Slav ko Sa vi} je za u zeo ~e tvr to me sto, a An dri ja Pe {i} osmo me sto.

Po bed ni ci Svet skog ku pa po ka te go ri ja ma su F1 – A: Bo j an Mo ` e iz Slo v e n i j e, F1- B: Dan ko So ko li} iz Hr vat ske, F1- C: La slo Pa to{ iz Ma |ar ske, a kod ju ni o ra Ni ko laj Bar da rov iz Bu gar ske. Me mo ri jal „\or |e @i gi}” sma t ra se naj s ta r i j im mi t in g om va z du h o p lov n ih mo de la ra u sve tu. Or ga ni za tor AK “Fra wo Kluz” iz Ze mu na ugo stio je 46 tak mi ~a ra iz Slo ve ni je, Ma |ar ske, Bu gar ske, ^e {ke, Ru mu ni je, Hr vat ske i Sr bi je.

Aero klub „Fra wo Kluz” osno van je 1950. i je dan je od naj sta ri jih klu bo va u Sr bi ji. \or |e @i gi} bio je je dan od ~la no va ovo ga klu ba. Ko le ge ga pam te kao vr hun skog mo de la ra u ka te go ri ji F1 - C i iz u z et n og va z du h o p lov n og in `e we ra.

Umro je 1962. U znak se }a wa, upra va klu ba od lu ~i la je da se sva ke go di ne odr `a va tak mi ~e we mo de la ra pod na zi v om „Me m o r i j al \or | e @i gi}”.

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

SPORT

dnevnik

utorak21.jun2011.

21

DA NAS U FI REN CI PO ^I WE FI NAL NI TUR NIR SVET SKE LI GE

Sr bi ja bra ni tro fej i ju ri vi zu za Lon don Fi nal ni tur nir Svet ske li ge za va ter po li ste po ~i we da nas u ita li jan skom gra du Fi ren ci. Re pre zen ta tiv ci Sr bi je su ju ~e uju tru ot pu to va li za Rim, a on da su auto bu som na sta vi li za Fi ren cu, gde }e od da nas do ne de qe po ku {a ti da od bra ne tro fej osvo jen pro {le go di ne u Ni {u, ali i {to je jo{ va `ni je da iz bo re di rek tan pla sman na Olim pij ske igre u Lon do nu na red ne go di ne. Uko li ko iza bra -

- Pro {le go di ne u Ni {u naj te `u utak mi cu smo od i gra li ba{ pro tiv Ki ne za. Ni su za pot ce wi va we, va `no je sa mo da po be di mo. [to se ti ~e Ita li ja na na {ih sle de }ih ri va la, wi ma je u~i wen ustu pak da bi ve} sa da obez be di li u~e {}e u Lon do nu.

Oni su se du `e pri pre ma li od nas, ne do sta ja la su im sa mo tro ji ca, a na ma 11 igra ~a. Ame ri kan ci su uvek ne zgod ni, u kom sa sta vu }e na stu pi ti ne znam, ali uvek igra ju mak si mal no. [to se ti ~e eki pa u dru goj gru pi, sve

Udo vi ~i }e vi iza bra ni ci Slo bo dan So ro, Goj ko Pi je tlo vi}, Bra ni slav Mi tro vi} (gol ma ni), Mar ko Avra mo vi}, @iv ko Go ci}, Va wa Udo vi ~i}, Mi lan Alek si}, Du {ko Pi je tlo vi}, Slo bo dan Ni ki}, Mar ko Pet ko vi}, Ni ko la Ra |en, An dri ja Pr la i no vi}, Fi lip Fi li po vi}, Ste fan Mi tro vi}, Mi lo{ ]uk i Bo ris Va pen ski.

U stru~ nom {ta bu su se lek tor De jan Udo vi ~i}, tre ne ri De jan Sta no je vi} i Vla di mir Pa vlo vi}, le kar dr Ne boj {a Je re mi}, fi zi o te ra pe ut Go ran Go lu bo vi} i tim me na xer Mar ko Ste fa no vi}. ni ci De ja na Udo vi ~i }a ne us pe ju da sla ve u Fi ren ci sle de }u pri li ku }e ima ti na Svet skom pr ven stvu, ko je se od 14. do 31 ju la odr `a va u ki ne skom gra du [an ga ju. U Lon don iz [an ga ja vo de pr va tri me sta. I u Ki ni }e del fi ni bra ni ti tro fej, osvo jen 2009. go di ne u Ri mu. U Fi ren cu je ot pu to va lo 16 igra ~a, pre ma no vim pro pi si ma FI NA za sva ku utak mi cu }e kon ku ri sa ti 15, a se lek tor }e od lu ~i va ti ko jih 13 }e na stu pi ti.

Gru pe A gru pa: Srbija, SAD, Italija, Kina B gru pa: Crna Gora, Hrvatska, Australija, Kanada

Da na {wi pro gram Hrvatska - Kanada (16) Srbija - Kina (17.30) Australija - Crna Gora (19) SAD - Italija (20.30)

Va ter po li sti Sr bi je sa tro fe jom Svet ske li ge

Na r av n o, i osta l e re p re zen ta ci je u Fi ren cu do la ze sa svo jim am bi ci ja ma, ra ~u ni ca ma i `e qa ma. Ita li ja ni su do ma }i ni tur ni ra i zna se {ta to zna ~i. Hr va ti }e na stu pi ti bez Igo ra Hi ni }a, ali sa ve o ma ja kim ti mom i kao i mi Fi ren cu vi de kao ide al nu tra su za Lon don. Cr no gor ci za sa da ima ju naj vi {e pro ble ma, jer Pe tar Po ro bi} u Fi ren ci ne }e mo }i da ra ~u na na po vre |e ne Bo ri sa Zlo ko vi }a, Alek san dra Ivo vi }a i Vje ko sla va Pa sko vi }a. No, |e ti }i u ko -

jem god sa sta vu da na stu pe vr lo su ne zgo dan ri val. Tu su Ame ri kan ci i Austra li jan ci, ko ji su za raz li ku od Evro pqa ni od mor ni ji i ima li su du `e pri pre me.

Pro te kle ne de qe na {i va ter po li sti su se pri pre ma li na ba ze nu u Ko {ut wa ku. Re no vi ra ni kom pleks pru `io je vr hun ske uslo ve za rad {to je po hva lio ~i tav na{ tim. Pre to ga del fi ni su ra di li na Zla ti bo ru. Vre me na ze pri pre me bi lo je ma lo, na ro ~i to za u~e sni ke fja nalfo ra Evro li ge.

- Ima li smo ma lo vre me na, ali su igra ~i sve sni si tu a ci je u ko joj smo. Za dr `a li smo duh ko ji kra si ovaj tim, a igra ~i su ve o ma mo ti vi sa ni pred pr vi is pit ko ji nas o~e ku je ove se zo ne. Ciq je ja san, a to je pla sman na Olim pij ske igre u Lon don, no na Fi ren cu i [an gaj gle da mo dru ga ~i je. Ne raz mi {qa mo o me da qi, ve} o olim pij skoj vi zi. Naj va `ni je je da se ne stva ra pre te ra ni pri ti sak. Je di ni u Fi ren cu sti `e mo sa sa mo de vet tre nin ga, ali ve ru jem da ka ko tak mi ~e we bu de od mi ca lo da }e mo u}i u

^E TI RI ME ^A PRE KRA JA LI GA [A KOG DE LA SVET SKE LI GE

SVET SKI KUP U MIN HE NU

Ple ti ko si} 21.

Or lo vi u pro ble mu Osam me ~e va, ~e ti ri po be de i isto to li ko po ra za u in ter kon ti nen tal noj fa zi Svet ske li ge u~i nak je od boj ka {a Sr bi je u na ju no sni jem tak mi ~e wu u ko jem bra ne bron za no od li~ je. Na iz gled la ka gru pa i zva we glav nog fa vo ri ta uquq ka li su or lo ve ko ji sa da, ~i ni se, ne mo gu da se iz bo re sa pri ti skom ko ji se ro dio po sle uvod nih me ~e va.

Pro sto je te {ko shva tqi vo da zva ni~ no tre }a re pre zen ta ci ja sve ta ne mo `e da po ve `e dve po -

be de istog vi ken da i to pro tiv se lek ci ja ko je su, uz pu no po {to va we, u dru goj li gi na ni vou Sta rog kon ti nen ta. Sa da je si tu a ci ja u C gru pi ve o ma za bri wa va ju }a, ka da su pla vi mom ci u pi ta wu. Sve ga 13 osvo je nih bo do va, Ar gen ti na je vo de }a sa 20 i na pra gu je fi nal nog tur ni ra, {to zna ~i da }e na {a re pre zen ta ci ja mo ra ti da se bo ri za ne ku od dru gih po zi ci ja ko ja po ~et kom ju la vo di u Poq sku. Mno go to ga za vi si od ras ple ta u A gru pi, gde je do ma }in fi nal nog tur ni ra, s tim {to su sa da Po qa ci

Od boj ka {i Sr bi je su se na {li u kom pli ko va noj si tu a ci ji

tre }e pla si ra ni iz Bra zi la i SAD-a, a re al no je da ta kav po re dak osta ne do kra ja.

U tom slu ~a ju iz B, D i na {e C gru pe, dva od tri dru go pla si ra na bi i{la u Gdawsk (6. - 10. jul). U D gru pi Ku ban ci ima ju 15 bo do va, sve bo qe igra ju i go tov je si gur no da }e se pla si ra ti na fi nal ni tur nir. Sr bi ja je dru ga u C gru pi sa 13 bo do va, isto kao i Bu gar ska u B gru pi, ali or lo vi sa da ima ju bo qu set raz li ku (17:14) od Bu ga ra (16:16). Bu gar ska }e u me ~e vi ma na red nog vi ken da do ~e ka ti ne ja ki Ja pan i

pra vi ri tam - re kao je se lek tor Udo vi ~i}.

Pr vu utak mi cu Sr bi ja }e od i gra ti sa Ki nom da nas u 17.30 ~a so va (Dru gi pro gram RTS). Su tra sle di duel sa Ita li jom (20.30), a u ~e tvr tak je ri val Ame ri ka (17.30). Po sle utak mi ca u gru pi sle di ~e tvrt fi na le u pe tak, po si ste mu pr vi sa ~e tvr tim, dru gi sa tre }im. U su bo tu su po lu fi na la, a od lu ~u ju }i me ~e vi za od li~ ja i pla sman na pro gra mu su u ne de qu. Iako je pr vi ri val aut saj der Ki na se lek tor po zi va na oprez.

{to va `i za SAD va `i i za Austra li ju. Hr va ti i Cr no gor ci }e is ko ri sti ti i naj ma wu pri li ku za pla sman na Olim pij ske igre. Ka na |a ni }e sa mo da pro fi ti ra ju, jer bo qe spe ring part ne re nig de ne bi na {li - za kqu ~io je Udo vi ~i}.

Bi }e ovo de se to su per fi na le Svet ske li ge. Do sa da su na {i va ter po li sti, pod dva ime na (SCG i Sr bi ja) pet pu ta osva ja li tro fej i po jed nom bi li dru gi i tre }i. Fond na gra da je 600.000 do la ra, po bed ni ku pri pa da 100.000, sre bro vre di 70.000, bron za 50.000, ~e tvr to me sto 35.000, pe to 30.000, {e sto 25.000, sed mo 20.000 i osmo 15.000, ko li ko su do bi le i re pre zen ta ci je ko je se ni su kva li fi ko va le za za vr {ni tur nir.

G. M.

C gru pa

1. Argentina 2. Srbija 3. Finska 4. Portugal

8 8 8 8

7 4 2 3

1 4 6 5

21:7 20 17:1413 13:21 8 11:20 7

sve osim si gur nih po be da bi le bi pr vo ra zred na sen za ci ja, a po seld weg vi ken da do ~e ku ju Ru si ju ko ja je va} re {i la pi ta we fi nal nog tur ni ra.

Sr bi ju o~e ku je te {ko go sto va we u Por tu ga lu, a po sled weg vi ken da u Be o gra du i No vom Sa du do ~e ku ju Ar gen ti nu. Mo ra }e da po be |u je {to je vi {e mo gu }e, ali }e jed no uvo bi }e stal no u Bu gar skoj jer je iz ve sno da }e mo se s kom {i ja ma nad me ta ti za jed no pre o sta lo me sto na fi nal nom tur ni ru. Na rav no, u A gru pi jo{ ni {ta ni je go to vo, pa bi i na {oj i bu gar skoj re pre zen ta ci ji naj vi {e go di lo da Po qa ci pre stig nu Ame re u bor bi za kvo tu 2, jer bi se ta da svi na {li u Poq skoj na fi nal nom tun ri ru.

U sli~ noj si tu a ci ji su na {i mom ci bi li pro {le go di ne, ka da su u me ~u po sled weg ko la Bra zil ci sa vla da li Bu ga re i obez be di li nam me sto u Kor do bi gde smo ka sni je iz vi je va li bron zu. Po sve mu su de }i, uz im pe ra tiv po be de nad Por tu ga lom, na vi ja }e mo za Ru si ju u me ~e vi ma po sled weg ko la u Bu gar skoj.

M. Ri sti}

Ni ko od srp skih stre la ca ni je us peo da se pla si ra u fi na le tre }eg tak mi ~ar skog da na ~e tvr tog Svet skog ku pa, ko ji se odr `a va u Min he nu. Naj bo qe pla si ra ni u di sci pli ni ma lo ka li bar ska pu {ka 60 le `e }i od na {ih tak mi ~a ra bio je Ste van Ple ti ko si} na 21. me stu sa 595 kru go va. Isti re zul tat za be le `io je i Ne ma wa Mi ro sa vqev na 23. po zi ci ji, dok je Mi len ko Se bi} bio 67. sa 591 kru gom od 80 tak mi ~a ra.

Po b e d io je Be l o r us Ser g ej Mar ti nov sa 703,3 (598) kru go va is pred Dan ca Ke ne ta Nil se na sa 701,4 (598) i Nem ca Da ni e l a Brod m a j e r a sa 701,2 (599) kru go va. ^ak {est stre la ca sa 597 kru go va je ras pu ca va lo za jed no me sto u fi na lu.

Olim pij ske kvo te su iz bo ri li

dru go pla si ra ni Nil sen i ~e t v r t o p l a s i r a n i [vaj c a r ac Mar s el Bur` sa 700,9 (598) kru go va.

Sve tri na {e pred stav ni ce u di sci pli ni MK pu {ka tro stav (tri pu ta 20 me ta ka) pro {le su eli mi na ci je i da nas }e ga | a t i u kva l i f i k a c i j a m a (fi na le je u 12.15 ~a so va). An drea Ar so vi} je u pr voj gru pi bi la 18. sa 577 kru go va, u dru goj gru pi Iva na Mak si mo vi} je za u ze la 24. me sto sa 576, a Dra ga na To do ro vi} 40. sa 571 kru gom. Po red wih tri, da nas }e u Min he nu pu ca ti i Da mir Mi kec, An dri ja Zla ti} i Da mir Gr gi} u di sci pli ni va zdu {ni pi {toq (fi na le je u 14 ~a so va).

G. M.

MI LO RAD ^A VI]

Ne mo gu da po be dim Felp sa Naj b o q i pli va~ Sr bi je Mi lo rad ^a v i} iz j a vio je da ne mi sli da mo `e da po be di Ame ri kan ca Maj kla Felp sa na na r ed n om Svet s kom pr ven stvu u [an ga ju. ^a vi} je ju la 2010. imao ope ra ci ju le |a i tre ni ra pu nom sna gom tek u po sled wa dva me se ca.

- Ne mi slim da mo gu za i sta da po b e dim Felp s a.

Ni sam spre man, ni u for - Mi lo rad ^a vi} mi u ka kvoj sam bio - re kao je On je is ta kao da bi pra vi duel ^a vi}. tre ba lo o~e ki va ti sle de }e go Na Svet skom pr ven stvu u Ri - di ne na Olim pij skim igra ma u mu, ^a vi} je osvo jio zlat nu me - Lon do nu, po sle ko jih, kao i da qu na 50 m del fin, ali je u tr - Felps, na me ra va da okon ~a ka ci na 100 m sti gao iza Felp sa. ri je ru.

22

iZ dRUGOG UGLA

utorak21.jun2011.

dnevnik

Из бе глич ка кри за у Тур ској Д

Glas Amerike

ок си риј ске сна ге ула зе у оп ко ље ни Џи ср ал-Шу гур, хи ља де из бе гли ца по ку ша ва ју да по бег ну од кр во про ли ћа у Тур ску, где се по ди жу до дат ни ло го ри за сме штај но вих из бе гли ца. До пи сник Гла са Аме -

ри ке Хен ри Риџ вел, ја вио се из ло го ра у Ја ла да ги ју, где је мно гим из бе гли ца ма пре ко по треб на пре све га ме ди цин ска по моћ. При јем но оде ље ње у бол ни ци у Ан та ки ји, спре ма се за при хват

нај но ви јег па ци јен та из Си ри је. Бо ле сну де вој чи цу је до тур ске гра ни це до не ла ње на очај на мај ка – ко ја је по врх све га труд на. Во зач хит не по мо ћи ка же да на си ље у Си ри ји и опа сно пу то ва ње зна чи да су та мо шње бол ни це пре пу не бо ле сни ка и ра ње ни ка. Су ко би у Џи ср ал-Шу гу ру и око -

ли ни на се ве ру Си ри је, при си ли ли су хи ља де у бек ство. Мно ги су сни ми ли ужа с а ва ју ће при зо ре мо бил ним те ле фо ни ма и ка ме ра ма. У по гра нич ном се лу Ха раб ђоз, из бе гли це по ди жу ша то ре и

че ка ју да пре ђу у Тур ску. Је дан од из бе гли ца ко ји ни је хтео да се пред ста ви, опи сао је си ту а ци ју са ко јом су су о че ни. „Не ма мле ка за де цу. По не ли смо ко ли ко смо мо гли, али се то по тро ши ло. Га ђа ју ку ће, а ју че су стрел ци га ђа ли и нас. Сви ови љу ди не ће пре жи ве ти, јер су им

спа ли ли ле ти ну. Са да је то у сва ком слу ча ју по ста ла сек та шка ствар.“ Аген ци ја Ује ди ње них на ци ја за из бе гли це упо зо ра ва да се кри за по ве ћа ва.

„Нај но ви је ци фре ко је је УН ХЦР до био са гра ни це ука зу ју да је пет хи ља да и 51 осо ба по бе гла из Си ри је од на си ља и про го на у сво јој зе мљи.“ Оче ви ци ве ру ју да би пра ва ци фра мо гла да бу де дво стру ка, ка да би се ура чу на ли и они ко ји су иле гал но пре шли гра ни цу. Из бе гли це се од во де у ло го ре као што је овај у Ја ла да ги ју. Ту се сме шта ју у фа бри ци ду ва на ко ја се не ко ри сти, ко ја је под ја ким обез бе ђе њем. Ка да смо по ку ша ли да раз го ва ра мо са из бе гли ца ма кроз огра ду, од мах се по ја ви ла по ли ци ја. На ула зу смо сре ли тур ску по ро ди цу ко ја по ку ша ва да уђе да ви ди сво је ро ђа ке из Си ри је. Тур ске вла сти не до зво ља ва ју ула зак у ло гор. Ја шар Сел џук по ку ша ва да ви ди сво је не ћа ке. „Мо ја род би на је из се ла око Ла та ки је. То су си ро ма шни не на о ру жа ни љу ди, ни су на о ру жан свет ко ји би мо гао да ура ди би ло шта про тив вла сти, то су пре те жно же не, де ца и ста ри је осо бе.“ Тур ске вла сти одр жа ва ју ве о ма стро го обез бе ђе ње. Не до зво ља ва ју нам да уђе мо и раз го ва ра мо са би ло ким. Ипак, ре кли су нам да је ту у раз ли чи тим објек ти ма и ша то ри ма сме ште но око три хи ља де љу ди. Та ко ђе, у бли зи ни си риј ске гра ни це, ор га ни зу ју се до дат ни ло го ри за из бе гли це. Тур ска упо зо ра ва да ће јој мо жда би ти по треб на ме ђу на род на по моћ да би са вла да ла из бе глич ку кри зу. Док све ве ћи број Си ри ја ца бе жи из сво је зе мље, по ла ко се по ма ља пу ни ја сли ка на си ља и ха о са са ко јим се су оч а ва ју ти љу ди. Хен ри Риџ вел

Жене све активније међу нацистима

У

Са да ка да је от пу ште на, Бри џет Де пејп по ста ла је нај по зна ти ја ку рир ка у Пар ла мен ту. За вре ме чи та ња Крун ског го во ра, од но сно про гра ма нај но ви је ка над ске вла де у на ред ном пе ри о ду, ова де вој ка је кроз са лу про ше та ла са пар че том кар то на на ко ме је пи са ло „Стоп Хар пер”. Ско ро од мах по сле то га, ова де вој ка, ди пло мац ме ђу на род ног раз во ја је оста ла без по сла, али се за њу за ин те ре со вао ле во-на стро је ни, по зна ти аме рич ки ре жи сер до ку мен тар них фил мо ва Мајкл Мур, ина че же сто ки про тив н ик ве л и ких кор п о ра ц и ја, оруж ја, ра та у Ира ку, Хар пе ра и Кон зер ва тив не стран ке. Он јој је, за ди вљен ње ним мир ним и до сто јан стве н им про т е стом, пре ко Феј сбу ка по ну дио по сао, јер ве ру је да тре ба по мо ћи они -

Dejli ~empion

да у ситуацијама када жене деле летке на улици у предизборној кампањи или звоне на врата и држе говоре на демонстрацијама, људи мисле: ´Па добро, ако су жене ту, можда та ствар и није тако лоша´. НПД то бесрамно користи. Истовремено, жене су спремне да преузму понуђену улогу“, каже Шпајт. Мајке су симпатичније од ћелавих момака

Харизма жена се користи како би се освојила већа права за десне екстремисте. Жене са више деце такође освајају симпатије грађана много боље од тетовираних младића који извикују пароле „странци напоље“. Аутори књиге „Девојачка ствар“ осветљавају различите деснорадикалне сцене. У тим круговима се захтева искључива употреба немачких речи, тако да

је пица (италијанска реч) постала „торта од поврћа“. У женским екстремистичким групама влада дисциплина, сматра се да жене треба да рађају децу, а оне саме себе називају „немачким женама“ и „женама-мајкама“. То звучи смешно и застарело. Ипак, те групе не треба потценити јер популарност неонациста расте. Золтау Хајде Жељка Башић Савић

Хакери упали на сајт Конзервативне странке Toronto star

Х

акери су упали на сајт Конзервативне странке у уторак ујутро и објавили лажну информацију да је премијер Стивен Харпер хитно хеликоптером пребачен у болницу, јер му се за време доручка заглавио залогај у грлу. Техничка служба странке одмах је почела да испитује безбедност сајта, а портпарол странке Фред Делореј изјавио је да је све то веома непријатно. Вест, која је била срочена као саопштење за јавност, скинута је са сајта око пола девет. Харперов секретар за штампу Ендру Мекдугал потврдио је да се

Otava san

ма ко ји ин спи ри шу дру ге на раз ми шља ње. Ни су сви ово ли ко оду ше вље ни ње ним ге стом. Кри ти ке је пре тр пе ла од по сла ни ка, али и од не ких чла но ва по ро ди це. Мај ка је у пот пу но сти по др жа ва, док је отац ма ло ре зер ви са ни ји. Она се, пак, не ка је због свог по ступ ка и оста је убе ђе на да је гра ђан ска не по слу шност нај бо љи на чин за за у ста вља ње Хар пе ро ве вла де. Ка же да је др жа ла тај нат пис за то што је осе ћа ла од го вор ност да ис ко ри сти свој по ло жај и су прот ста ви се вла ди чи је вред но сти не по др жа ва ве ћи на Ка на ђа на. На гла ша ва да је њу у ства ри ин спи ри сао по зив Асме Мах фуз, 26-го ди шње Егип ћан ке, ко ја је пре ко ин тер не та по зва ла љу де да јој се при дру же на тр гу Та хрир, што је по ди гло ре во лу ци ју у Егип ту. Пла ни ра се да се 10. ју на у Ота ви одр жи про тест „Стоп Хар пер” ин спи ри сан ге стом Де пејп.

За тво ри за ко рум пи ра не слу жбе ни ке

Doj~e vele Немачкој су већ неколико година жене све присутније на деснорадикалној сцени. Више не желе да стоје у позадини, него преузимају важне функције у неонацистичким круговима. На чело НПД-а у Рајналд Пфалцу изабрана је жена. На екстремној десници сцени доминирају мушкарци. У 80 одсто случајева они се налазе у првим редовима. „Последњих година се примећује да су жене све присутније на десноекстремистичкој сцени. Не желе више да политику препуштају мушкарцима“, каже Андреас Шпајт, коаутор књиге „Девојачка ствар“ која се бави овим феноменом. Та чињеница би могла да се посматра и као тамна страна еманципације жена. У том смислу би било чудно да жене нису све присутније и на националистичкој сцени. Андреас Шпајт сматра да руководство Националдемократске партије (НПД), која у Немачкој није забрањена, у томе види своју шансу: „Последњих година су веома циљано покушали да жене поставе у први план. Приметили су

Нај по зна ти ја ку рир ка ни је ви ше у Пар ла мен ту

ради о лажној информацији. „Премијер Харпер је одвезао ћерку у школу и после тога дошао на Парламент Хил”, истакао је Мекдугал.

На Твитер налогу ЛулзРафт је сутрадан саопштено да су упали и у базу података странке, што су документовали навођењем имена и мејлова. Иако су представници

странке тврдили да упак није био усмерен ка обелодањивању листе донатора. Она је, за сваки случај тог дана скинута са сајта. Ако је судити по сајту за интернет културу, охинтернет.цом, ‘лулз значи смејати се на туђ рачун’. ЛулзРафт преузео је одговорност и за упад на веб-сајт Хускy Енергy и постављање поруке под насловом ‘Дан уважавања конзервативаца’, у којој објављују поделу бесплатног горива за конзервативце. Подаци са ЛулзРафта повезују се са ЛулзСец, који су у последње време преузимали одговорност за хакерске нападе на сајтове и у базе података великих мултинационалних корпорација, попут Хонде, Сонија, медијске куће ПБС и чак ФБИ-ја.

Адво кат ска ко мо ра Ни ге ри је по зва ла је Са ве зну вла ду да из дво ји но вац за из град њу ви ше за тво ра ши ром зе мље, где би бо ра ви ли бив ши вла ди ни зва нич ни ци оп ту же ни за ко руп ци ју, кад ко нач но бу ду осу ђе ни. Ко мо ра се та ко при дру жи ла Се на ту у по зи ву Ко ми си је за еко ном ски и фи нан сиј ски кри ми нал ко ми си је да по ка же ве ћу по све ће ност и обез бе ди ви ше пре су да про тив по је ди на ца ко ји су опљач ка ли др жав ну бла гај ну док су би ли на вла сти. Пред сед ник Ко мо ре Џо зеф Да у ду ко ји је го во рио на осму го ди шњи цу осни ва ња Ко ми си је за еко ном ски и фи нан сиј ски кри ми нал ре као је да је Ни ге риј ци ма по треб но да ви де ви ше осу да осум њи че них за кра ђу но ва из јав ног фон да или ње го ве зло у по тре бе. Да у ду је ис та као да ме диј ска дра ма ко ја пра ти са мо хап ше ње или по зив на ин фор ма тив ни раз го вор тих осо ба у мно го ме сма њу је шан су за њи хо во ствар но до во ђе ње пред ли це прав де. Он је ре као да гра ђа ни же ле да ви де учи ни о ци при вред ног кри ми на ла иза ре ше та ка, уме сто што им Ко ми си ја сер ви ра ТВ дра ме ве за не за хап ше ње, по сле ко јег не сле ди осу да и за твор.

Он је та ко ђе по звао на ре ви зи ју кри вич ног пра во суд ног си сте ма у зе мљи, ис ти чу ћи да ће то убр за ти бор бу про тив ко руп ци је. Пред сед ник Ко мо ре ре као је да ко руп ци ја го ди на ма за у ста вља раз вој др жа ве.

Се на тор Вик тор Ндо ма по звао је чла но ве Ко ми си је да се ак тив ни је укљу че у бор бу про тив ко руп ци је. „Ми слим да сва ки оп ту же ни је и да ље сма тра не ви ним док се не про гла си кри вим, али је крај ње вре ме да не ко ко нач но бу де и осу ђен.” Ера змус Ала не ме

kultura

dnevnik

utorak21.jun2011.

23

С ФЕСТИВАЛА „СИНЕМА СИТИ“

Филмофилска чула, одважност и стрпљење

ПРЕМИЈЕРА ДОКУМЕНТАРЦА ГОРАНА РАДОВАНОВИЋА

Кубанска свакодневица и патриотизам

Документарни филм „Уз Фидела до краја“ Горана Радовановића, приказан је премијерно на „Синема ситију“ у оквиру селекције „Демократија: Експорт/Импорт“. Можда заправо и треба кренути од констатације да је интересовање за ову селекцију, односно за овај филм било изузетно, тако да је биоскоп „Арена синеплекс“ у недељу увече био крцат публиком која је хтела да уђе не само у велику салу, него и у мањи простор, где је био приказан овај први филм у поменутој селекцији. Добар почетак за „Демократију: Експорт/Импорт“ означила је гужва и интересовање за филм Горана Радовановића, настао у српско – кубанској копродукцији. Филм приказује Кубу из нешто другачијег угла него што би се очекивало од већине синеаста који пожеле да снимају у овој земљи, импресионирани вером Кубанаца у свог лидера, упркос сиромаштву којем нема краја у таквом систему. Радовановић, који је на Куби имао на располагању годину дана за снимање, налази инспирацију за свој филм у свакодневници Кубанаца, у животу у којем је вели-

ки успех превести се од куће до посла, или телефонирати, али је још фасцинантнија мирноћа Кубаца којом све то подносе до у недоглед. Можда, за разлику од западњака, нама овде то не мора увек да изгледа као „тешка“ егзотика, јер већ један кадар на било које наше ромско насеље довољан је за утисак да све опасно личи на кубанску свакодневицу. А, у њој један старији Кубанац мало вози, па мало поправља мотор с приколицом у распаду. Млади зубар прелази брда и планине мењајући више превоза да би стигао до посла и проверио у којем су стању зуби пацијента Владимира Иљича Гонзалеса. Брачни пар у својој кући држи јавну телефнску говорницу и док руча, слуша разговоре, животне приче оних који долазе да телефонирају. Али, филм прати и припреме за прославу 52. годишњице тамошње револуције, и првомајску параду на Куби левичарске иконографије, с химном „Интернационала“, слоганима, заставама, паролама извикиваним преко мегафона, Кубанцима који доследно негују своју непоколебљивост у идеје Фидела Кастра с којим су

до краја, како и гласи слоган „С Фиделом до краја“ с билборда, искоришћен и за назив филма. Велико је питање, које се намеће и после овог филма, да ли такав систем опстаје захваљујући сиромаштву којем је егалитаризам једино понуђено решење, или га оно само ствара, одржавајући статус кво кроз антиимперијализам и патриотизам, као једину могућност за преживљавање. Ово није први филм Горана Радовановића на „Синема ситију“. Његов играни филм “Хитна помоћ” приказан је на фестивалу 2009. Радовановић је дипломирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1982. године. У периоду између 1977. и 1980. боравио је у Минхену као стипендиста Гете института. По повратку у Београд радио је као сценариста и редитељ играних и документарних филмова. Члан је Европске филмске академије и Удружења филмских уметника Србије. Тренутно ради као гостујући професор на EICTV (In ter na ti o nal Film and Te le vi sion School) на Куби. Добитник је великог броја међународних као и домаћих филмских награда. Н.Пејчић

ДОДЕЉЕНА МЕЂУНАРОДНА НАГРАДА ‘’БРАНКО РАДИЧЕВИЋ’’

Лауреат Керол Ен Дафи Mеђународнa наградa ‘’Бранко Радичевић’’ за креативни допринос развоју савремене поезије у свету припала је угледној британској песникињи Керол Ен Дафи за њено укупно песничко дело. Одлуку је једногласно донео жири Бранковог кола у коме су били Ненад Грујичић, Милена Борић и Драган Колунџија. Досадашњи лауреати међународне награде ‘’Бранко Радичевић’’ су Вјачеслав Купријанов (Швајцарска), Филип Танселен (Француска), Насо Вајена (Грчка), Никита Данилов (Румунија) и Валериј Латињин (Русија). Песникиња и драмска списатељица Керол Ен Дафи рођена је 23. децембра 1955. године у Шкотској, у Глазгову. Студирала је филозофију у Енглеској, на универзитету у Ливерпулу. Била је уредник часописа за поезију „Амбит“ и редовни књижевни критичар у разним листовима и медијима. Песникиња живи данас у Манчестеру где је уметнички директор Школе за креативно писање на универзитету. Објавила је запажене књиге песама: ‘’Стојећи гола’’ (1985), ‘’Продавајући Менхетн’’ (1987), ‘’Друга земља’’ (1990), ‘’Шкрто време’’ (1993), ‘’Светске жене’’ (1999), ‘’Женски госпели’’ (2002), ‘’Занос’’ (2005), ‘’Љубавне песме’’ (2010) и друге. Затим, важне збирке песама за децу: ‘’У сусрет поноћи’’’(1999), ‘’Подводна фарма’’ (2002), ‘’Водич кроз рокенрол за

добру децу’’ (2003), ‘’Див Дорис’’ (2004), ‘’Зоолошки врт Месец’’ (2005), ‘’Крадљивац суза’’ (2007) и друге. Написала познате драме: ‘’Узмите мог мужа’’ (1982), ‘’Пећина снова’’ (1984), ‘’Мале жене, велики дечаци’’ (1986), ‘’Губитак’’

(1995) и друге. Приредила је неколико антологија поезије. Керол Ен Дафи добитник је угледних награда: Самерсет Мом, Дилан Томас, награда Шкотског уметничког савета (три пута), Форвард, Вајтбред, Т.С. Елиот, Ерик Грегори, Ленан и друге. Пре две године, краљица Елизабета Друга одликовала је високом титулом ‘’Песник Лауреат’’. Поезија Керол Ен Дафи демистификује канонизоване предлошке света и разара малограђанску

свест о непромењивости људских навика и обичаја. То се нарочито огледа у аутентичном осветљавању амбивалентног односа мушког и женског принципа, брака и љубави. Подједнако у слободном и везаном стиху, који су њени активни пандани класичним песничким облицима, колоквијални елементи језика дају песмама Керол Ен Дафи оштре валере стилског израза и обнављају снагу погледа на патетику традиције и савремене стварности. Немајући много обзира према знаменитим ликовима и јунацима бајки, митова и легенди, песникиња њихове интимне врлине и мане комично преувеличава и исмејава, приказује их у свакодневном животу, у кухињи или спаваћој соби, на пример. Она тако истражује и усложњава порекло митских стереотипова откривајући притом стварносне изворе славе и немоћи такозваних великана. Сатирична и хуморна, у сталној служби преиспитивања етаблираних облика емоције и рација, ова оригинална поезија се узноси до супериорних нивоа гротеске и сарказма- речено је у образложењу жирија. Међународна награда ‘’Бранко Радичевић’’, састоји се од штампања књиге лауреата на српском језику, а свечано ће бити уручена на јубиларном 40. Бранковом колу које ће трајати од 9. до 19. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. К. Р.

Утисци и искуства са претходних издања фестивала „Синема сити“ као и ова најсвежија потврђују констатацију да је новосадска публика има не само филмофилски изоштрена чула већ и одважност и доста стрпљења. Таква, она не само да заслужује овај велики (можда и превелики по обиму) филмски фестивал, него и обaвезује његове финансијере и организаторе да га учине још бољим. Мали репортерски осврт на други фестивалски дан гласи: гледаоци пројекција у Католичкој порти и Дунавском парку у биоскопима на отвореном нису пуно марили за захлађење (ћебенце није било на одмет) после кише која се спустила на град. Гледалишта ових опен ер биоскопа су била скоро скроз попуњена. Стрпљења је имао и велики део публике на пројекцији филма „Тамара Дру“ одржаној у „Арени синеплексу“ али уз техничке проблеме. Домаћини су одмах реаговали – гледаоцима су у знак извињења понудили бесплатну карту за још неку од фестивалских пројекција. У обиласку осталих сала „Арене синеплекса“ и оне у Културном центру Новог Сада, уверили смо се да се филмови не приказују узалуд. У свим је било више гледалаца него што је то уобичајено неким редовним филмским даном. И још када би клима и вентилаци-

селекцију „Национална класа“) и мађарског синеасте Беле Тара, јасно је да ових дана у Новом Саду имамо прилику за вансеријске филмске садржаје и догађаје.

мртвог сина који је настрадао у Букурешту, други тешком муком проналази ћерку која је упавши у руке трговаца људима завршила као проститутка на Косову), ста-

У знаку документараца Други дан фестивала „Синема сити“ обележили су и документарни филмови. Са овом врстом овде на фестивалу, па и уопште, не можете погрешити – једноставно сви су и добри и занимљиви. Ако је судити по посети, прави је хит био документарац „Уз Фидела до краја“ Горана Радовановића који у 52 минута гледаоцима нуди ауторски, донекле и провокативан, поглед на савремену Кубу. Филм „У славу филмова: Прича о америчкој филмској критици“ Џералда Перија, једног од страних гостију на Фестивалу; у својих 80 минута представља историју и данашњицу једног од, могло би се рећи најбизарнијег, а свакако, занимања у одумирању. Луцидно и забавно остварење у којем критичари из прве руке разоткривају себе и свој посао. Обавезно штиво за све који се баве филмом и уопште медијима. Још једном, сви који су то раније пропустили, имали су прилику да виде и те како вредан пажње „Синема комунисто“ (Национална класа) Миле Турајлић. Свако бисер међу документарцима фстивалске понуде је био један од првих филмова Шарунаса Бартаса „У сећање на дан који је прошао“. Аутора је пред пројекцију представила угледна филмска критичарка и селекторка „Синема ситија“ (програма „Нобаркод“) Тицијана Финци. Сам Шарунас је само поздравио публику, остало говори својим филмовима.

Премијерно у селекцији „Националне класе“ другог фестивалског дана приказан је филм „Ако зрно не умре“ редитеља и сценаристе Синише Драгина снимљен у румунско – српској копродукцији, са глумачком екипом у којој су: Мустафа Надаревић, Ми-

ри алас и дунавски чамџија, пореклом Аустријанац, прича легенду о древној цркви коју су румунски сељаци пре два века вукли преко земље, река и језера, како би сачували своју веру од аустроугарских владара забрањивану.

ленко Павлов, Горан Радаковић, Дан Кондураће, Франц Бухрезер, Милош Танасковић, Симона Стоическу, Иона Барбу, Релу Поалелунги. То је прича о актуелној духовној и моралној дезинтеграцији ових наших простора током и након последњих балканских ратова и пада држава реал социјализма. Овај историјско - социјални контекст као и конкретан географски простор (Дунав који спаја и раздваја Србију и Румунију), Драгина су покренули да трагичну стварност с обе стране границе и једну узорну румунску легенду о заборављеном прегнућу, преплете и суочи кроз драму појединаца немоћних пред стихијама – оном (не)људском и оном природе. Тако, док два оца, један Србин, а други Румун, трагају за својом изгубљеном децом, први не може да нађе тело

Комплексну причу, са снажни драмским акцентима и богатство симбола, аутор овог филма у великој мери успева да оживи посегавши за магичним реализмом, његову поетику стављајући у функцију позива на обнову духовности као сламке спаса у текућој катаклизми. Да ово друго чини мање експлицитно, па и нападно, и да је унутар секвенци, „поглавља“ приче, био идејно и стилски фокусиранији и економичнији (доминантна осећајност и главне токове радње се ремете низом ипак непотребних наративних и значењских дигресија), филм „Ако зрно не умре“ (иначе, четврто и најамбициозније играно остварење Драгина) би ушао у ред оних до краја снажних, целовитих и истински универзалних дела вредних дуготрајног памћења. В. Црњански

Из филма „Ако зрно не умре“

они систем биоскопске сале Културног центра НС прорадио... Што се самог програма тиче „Синема сити“ би ове године могао остати упамћен не толико по оном што чини његову официјелну окосницу: такмичарски програми домаћи и страни плус селекција „Ап ту тен бакс“ већ по ономе што се условно може назвати фестивалским маргинама. Њих свакако вреди истраживати и публика то већ зна указујући велико поверење новим селекцијама: „360 степени“ и „Ноубаркод“ које са квалитетним филмовима свих жанрова и форми нуде и одређену свежину и интригантну непредвидивост. Ако се томе додају и омаж програми . практично ретроспективе истакнутих а овде мало гледаних представника ауторског, уметничког филма, литванског редитеља Шарунаса Бартаса (председник је жирија за

ВЕЧЕРАС У СТУДИЈУ М КОНЦЕРТ АНСАМБЛА УДАРАЉКИ АКАДЕМИЈЕ УМЕТНОСТИ

Премијере дела српских композитора Вечерас, на Светски дан музике, у 21 час у Студију М биће одржан годишњи концерт Ансамбла удараљки Академије уметности, који ће, као и приликом сличних претходних догађаја, и овога пута представити изузетно атрактиван музички програм, на коме посебно место заузимају дела домаћих композитора. Посебну ексклузивност овом концерту даје чињеница да ће на њему бити приређене светске премијере три нова дела савремених српских композитора, писана за различите ансамбле удараљки.

Посетиоци ће имати прилику да чују премијерно извођење композиције „Балканиарум ритуал“ новосадског аутора Мирослава Штаткића, инспирисано стиховима Десанке Максимовић и посвећено нашем еминентном солисти и композитору музике за удараљке Небојши Јовану Живковићу, који и предаје на Одсеку за удараљке АУ, као и композицију за перкусионе инструменте „Кратка дуга“ београдске композиторке Иване Стефановић. Овај реситал ће обухватити и прво извођење Свите број 2 младог новосадског композитора Николе Пацека-Ветни-

ћа, који је пре две године победио на Српском националном конкурсу за нове композиције за удараљке, а на програму су и друге композиције домаћих и страних аутора. Наступ младих перкусиониста, студената Одсека за удараљке такође ће бити прилика и да представници Академије уметности изразе захвалност Влади Јапана за донацију новог инструмента: концертне маримбе Јамаха, који је АУ добила заједно са два клавира и сетовима за репарацију постојећих клавира, који ових дана треба да стигну на Академију. Б. Х.

24

svet

utorak21.jun2011.

dnevnik

U MA DRI DU I BAR SE LO NI STO TI NAK HI QA DA RAD NI KA PRO TE STU JE PRO TIV ME RA [TED WE

K ri za sti gla do gu {e i [pan ci ma MA DRID: Vi{e od 100.000 qudi protestovalo je ulicama nekoliko {panskih gradova zbog visoke stope nezaposlenosti i te{ke ekonomske krize za koju su, kako smatraju, krivi bankari i politi~ari, koji sada preduzimaju stroge mere {tedwe. [panski dnevnik „Mundo” naveo je da je ju~e ulice Madrida preplavilo 40.000 demonstranata, dok se prema proceni policije, u drugom po veli~ini gradu u zemqi Barseloni, okupilo ~ak 50.000 qudi. Na ulice ostalih {panskih gradova iza{lo je nekoliko hiqada demonstranata, a policija i mediji navode da je stanovni{tvo proteklih dana protestovalo u Valensiji, Granadi, Malagi i jo{ oko 100 gradova i naseqa, javio je AFP. U~esnici protesta okupili su se u nekoliko madridskih predgra|a,

Ma sov ne de mon stra ci je u Ma dri du

a zatim krenuli ka centru grada gde su poku{ali da do|u do parlamenta, ali ih je u tome spre~ila policija koja je postavila barikade i uz

Omla di na Ma ro ka ne za do voq na re for ma ma

Su |e we ili ma ska ra da TU NIS: Svrgnuti predsednik Tunisa Zin el Abidin Ben Ali izjavio je da sudski proces protiv wega predstavqa „sramnu maskaradu”, saop{tio je wegov advokat.

Ben Aliju, koji je u egzilu u Saudijskoj Arabiji, sudi}e se u odsustvu u Tunisu. Ben Alijev francuski advokat preneo je prekju~e javnosti izjavu svog klijenta, {to je prva javna izjava biv{eg predsednika Tunisa, koji je tu zemqu napustio 14. januara, posle masovnih demonstracija koje su pokrenule proteste i u drugim arapskim zemqama.

Ben Ali (74) negirao je da je pobegao iz Tunisa, rekav{i da je oti{ao da bi izbegao „bratoubila~ke i krvave sukobe” me|u Tuni{anima. Prema saop{tewu advokata, biv{i predsednik rekao je i da }e razjasniti okolnosti svog odlaska kad za to do|e vreme.

(Ta njug)

RA BAT: Nekoliko hiqada demonstranata okupilo se na mirnom protestu u Kazablanki na poziv omladinskih aktivista koji su odbacili ustavne reforme koje je predlo`io kraq Mohamed VI, dok je istovremeno u tom gradu odr`an skup nekoliko stotina qudi koji su podr`ali predlo`ene reforme. „Ne}emo odustati. Ove reforme nisu dovoqne i ne}e omogu}iti Maroku da iz apsolutne monarhije pre|e u parlamentarnu monarhiju”, izjavio je Ahmed Medijani, ~lan Pokreta 20. februar, koji je ranije istakao da plan koji je izneo kraq ne odgovara wegovim zahtevima o istinskoj podeli vlasti.

U ostalim gradovima u Maroku, pozivu ovog pokreta na proteste {irom zemqe odazvalo se samo nekoliko stotina qudi, dok je i u prestonici Rabatu istovremeno odr`an skup pristalica reformi koje je predlo`io kraq, javio je AFP. Mohamed VI je pre ~etiri dana predstavio niz planiranih ustavnih reformi kojima se ograni~avaju wegova {iroka politi~ka ovla{}ewa, obe}ao ustav-

KI NE SKO-UKRA JIN SKO PART NER STVO

Ki jev otva ra kon zu lat u Ki ni KI JEV:Predsednici Ukrajine i Kine Viktor Janukovi~ i Hu \intao potpisali su ju~e u Kijevu Deklaraciju o uspostavqawu i razvoju strate{kog partnerstva dve zemqe, u kome su utvr|eni glavni principi na kojima }e biti zasnovani budu}i odnosi.

U dokumentu se, kako prenosi ruska agencija Itar-Tass, navodi uzajamna podr{ka suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti, uva`avawu puteva razvoja koji je izabrala svaka od zemaqa, uzajamno neprihvatawe upotrebe sile ili

pomo} 12 vozila blokirala nekoliko glavnih puteva. „Mi nismo vlasni{tvo politi~ara i bankara”, pisalo je na jednom

od transparenata, dok su demonstranti uzvikivali „Oni ka`u da je to demokratija, ali nije tako”. Jedan od u~esnika protesta pozvao je na organizovawe generalnog {trajka. Protesti, u kojima u~estvuju mladi i stari, zaposleni i nezaposleni, po~eli su 15. maja i pro{irili se na ~itavu [paniju. Posle skoro dve godine duge recesije, stopa nezaposlenosti u [paniji iznosi 21,3 odsto, {to je najvi{a stopa u evrozoni, a dugovi su se nagomilali, dok stopa nezaposlenosti me|u mladima starosti od 16 do 29 godina iznosi ~ak 35 odsto.

Stotine hiqada [panaca protestuju zato {to vi{e ne mogu da trpe smawewe plata i pove}awe poreza, mere preduzete sa ciqem re{avawa finansijske krize za koju su, kako smatraju demonstranti, krive banke.

(Ta njug)

pretwe silom, ekonomskog ili drugog pritiska, aktivirawe politi~kog dijaloga na najvi{em, visokom i drugim nivoima.

U prisustvu Janukovi~a i Hua, potpisan je sporazum o tehni~koekonomskoj saradwi vlada dve zemqe, kao i me|uvladin sporazum o otvarawu konuzlata Ukrajine u Kini. Dve zemqe su potpisale i sporazum o davawu pomo}i Ukrajini u iznosu od 12,3 miliona dolara, kao i memorandum o razumevawu u oblasti energetike, navodi ruska agencija.

(Ta njug)

nu monarhiju sa demokratskim parlamentom i najavio da }e se o predlo`enim reformama glasati na referendumu 1. jula.

Ve}ina politi~kih partija, kako opozicionih, tako i onih na vlasti, pozdravila je kraqev predlog, ali Pokret 20. februar smatra da ove reforme nisu dovoqne i pozvao je na nove mirne proteste {irom zemqe.

(Ta njug)

Sank ci je EU pro tiv Luka{enka i Be lo ru si je BRI SEL: Vlade zemaqa Evropske unije usaglasile su ju~e odluku da pro{ire ekonomske sankcije Belorusiji i zamrznu aktivu tri beloruske kompanije „blisko povezane sa re`imom” predsednika Aleksandra Luka{enka, javile su novinske agencije pozivaju}i se na evropske diplomatske izvore sa sastanka ministara spoqnih poslova EU. „Usvojili smo odluku o embargu na trgovinu oru`jem sa Belorusijom”, rekao je poqski ministar inostranih poslova Radoslav Sikorski posle sednice Saveta EU

na nivou ministara spoqnih poslova u Luksemburgu, prenela je agencija Itar-Tass.

Ruskoj agenciji diplomatski izvor je rekao da je razlog za sankcije ubrzano pogor{awe stawa sa qudskim pravima u Belorusiji, a da je postignut dogovor o uvo|ewu sankcija prema beloruskim izvoznicima naoru`awa.Itar-Tas s podse}a da su ranije sankcije EU bile usmerene samo na beloruske ~inovnike, kojima je zabrawivan ulaz u Evorpu i ~iji su bankovni ra~uni mogli biti zamrznuti.

(Tanjug)

LIBIJA

NA TO pri znao da je po bio ci vi le BRI SEL: NATO je priznao odgovornost za civilne `rtve tokom vazdu{nih napada na Tripoli, saop{tiv{i da je prilikom napada na skladi{te raketa u tom gradu, u kojem je poginulo devet qudi, najverovatnije do{lo do „gre{ke u oru`anom sistemu”.

U saop{tewu od pe dva dana, Alijansa navodi da „prihvata odgovornost za civilne `rtve u Tripoliju” i dodaje da „oru`je nije pogodilo planirani ciq, {to je moglo da izazove odre|eni broj `rtava”. „NATO `ali zbog gubitka `ivota nedu`nih civila. Iako jo{ utvr|ujemo okolnosti pod kojima se ovaj doga|aj desio, postoje indicije da je do{lo do

gre{ke u oru`anom sistemu”, dodaje se u saop{tewu.

Libijski zvani~nici saop{tili su da je u napadu pogo|ena dvospratna zgrada u kojoj je `ivelo pet porodica. Poginulo je

devetoro qudi, me|u kojima ima `ena i dece, kao i da su me|u ru{evinama prona|ene igra~ke, {oqice za kafu i du{eci.

(Ta njug)

Po bu we ni ci osta li bez nov ca TRI PO LI: Libijski pobuwenici saop{tili su da su ostali bez novca i sredstava i da do danas nisu dobili ni deo od oko milijardu dolara koji su im me|unarodni donatori obe}ali po~etkom meseca.

Pozivaju}i donatore da ispune obe}awa i pomognu Nacionalnom tranzicionom savetu, pobuwenici su prekju~e saop{tili i da su uspostavili mehanizam za transfer novca koji im je hitno potreban.

Kako je rekao potpredsednik Saveta Abdel Hafiz Goga, pomo} je trebalo da po~ne da sti`e pro{le nedeqe, ali to se nije dogodilo, preneo je AFP. Na konferenciji u Abu Dabiju po~etkom meseca, donatori su obe}ali da }e pomo}i libijskim pobuwenicima

novcem i potrebnim sredstvima.

Italija je obe}ala pomo} u vrednosti od 300 do 400 miliona evra, dok je Francuska saop{tila da }e 290 miliona evra iz zamrznutih libijskih fondova prebaciti Nacionalnom tranzicionom savetu. Tako|e, Kuvajt je obe}ao 180 miliona dolara, a Katar 100 miliona, saop{tile su diplomate. „Na{a finansijska situacija o~igledno ima direktan uticaj na civilno stanovni{tvo”, naglasio je Goga, upozoriv{i na potrebe za hranom i lekovima.Zbog rata u Libiji mnogo qudi ostalo je bez posla. [kole i univerziteti su zatvoreni, a u bolnicama nema dovoqno osobqa, jer su stranci napustili zemqu zbog sukoba. (Ta njug)

Vo |a po bu we ni ka da nas pu tu je u Ki nu PE KING: Vo|a Nacionalnog prelaznog saveta libijskih pobuwenika Mustafa Abdel Xalil otputova}e danas u posetu Kini, saop{tilo je kinesko ministarstvo spoqnih poslova. Xalil }e u Pekingu ostati dva dana, navedeno je u kraktom saop{tewu na sajtu kineskog ministarstva.

Kina nije zauzela nijednu stranu u sukobu libijskog lidera Moamera Gadafija i pobuwenika, a razgovarala je sa predstavnicima obe stane u nastojawu da podstakne prekid vatre i okon~awe rata, prenela je agencija Rojters. Libijski ministar spoqnih poslova Abdelati Obeidi boravio je u poseti Kini ovog meseca, a Peking je saop{tio da su wegova vrata otvore-

Mu sta fa Ab del Ya lil

na i pobuweni~kom Nacionalnom savetu.

Prilikom dono{ewa rezolucije Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija kojom je omogu}ena NATO misija u Libiji, Kina je bila uzdr`ana, ali nije iskoristila pravo veta. Peking je zatim osudio pro{irewe napada i vi{e puta pozivao na prekid vatre.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JA NO[ MAR TO WI Ma|arski ministar Jano{ Martowi pozdravio je ju~e predlog Evropske komisije da se iznese procena o datumima pristupawa EU zemaqa Zapadnog Balkana. Martowi je rekao agenciji MTI da ukoliko procena bude sa~iwene do oktobra i ukoliko bude pozitivna, Srbija onda mo`e da dobije ne samo status kandidata nego mo`e biti utvr|en i datum po~etka pregovora.

AN \E LI NA YO LI Holivudska glumica An|elina Xoli doputovala je pre dva dana na malo italijansko ostrvo Lampeduza kako bi se zahvalila stanovnicima {to su prihvatili 20.000 emigranata, koji su pobegli od nemaira u Libiji i Tunisu, prenosil su ju~e agencije. Xoli je ambasador dobre voqe Visokog komesarijata Ujediwenih Nacija za izbeglice i obi{la je migracioni centar.

LEH VA LEN SA Biv{i poqski predsednik Leh Valensa, koji se deset dana nalazi u bolnici, izjavio je da mora zbog bolesti da otka`e ranije dogovorena putovawa u inostranstvo. Nekada{wi lider sindikata „Soliradnost”, koji je po~etkom osamdesetih godina pro{log veka digao pobunu protiv komunisti~kog re`ima, ima zapaqewe plu}a i od 9. juna nalazi se u bolnici.

PROG NO ZA O BU DU] NO STI PRO IZ VOD WE HRA NE

Ce ne me sa za pe ti nu ve }e RIM: Visoke cene hrane i nestabilnost na tr`i{tima sirovina u narednoj deceniji najavquju Organizacija za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD) i Organizacije Ujediwenih nacija za hranu i poqoprivredu (FAO).

Cene mesa i `ita mogle bi u proseku da porastu za 20-30 odsto, isti~e se u novom zejedni~kom izve{taju OECD i FAO o razvojnim perspektivama poqoprivrede od 2011-2020. godine.Eksperti prognoziraju da bi dobar rod narednih meseci morao da rezultira sni`ewem cena sirovina, koje su ove godine dostigle prekomerno visok nivo, objavio je informativni centar UN. U narednoj deceniji, me|utim, realne cene `itarica mogle bi u proseku da porastu za 20, a cene mesa za 30 procenata u pore|ewu sa 2001-2010. godinu. Autori izve{taja isti~u da }e rast svetske poqoprivredne proizvodwe u narednoj deceniji biti sporiji u odnosu na prethodnu, sa godi{wim rastom od 1,7 odsto u pore|ewu sa 2,6 procenata u pro{loj deceiji. Potro{wa hrane po

stanovniku najbr`e }e da raste u isto~noj Evropi, Aziji i Latinskoj Americi, a najve}u tra`wu ima}e meso, mle~ni proizovdi, biqna uqa i {e}er. U novom iizve{taju , koji po prvi put obuhvata i ribarstvo, prognozira se da }e do 2020. godine svetska proizvodwa plodova mora da raste tempom od 1,3 odsto godi{we, {to je sporije nego u prethodnoj deceniji zbog smawewa ili stagnacije produkcije i slabijeg tempa rasta akvakulture.

Akvakultura }e se me|utim, razvijati br`e od industrije izlovqavawa. Do 2020. godine akvakultura }e obezbe|ivati 45 odsto ukupne proizvodwe u toj prehrambenoj grani. Autori najnovijeg izve{taja smatraju da }e se u narednih deset godina odr`ati visoke cene sirovina, {to }e podsta}i rast inflacije u ve}ini zemaqa sveta. U izve{taju je nagla{ena zabrinutost zbog prehrambene bezbednosti nekih zemaqa u razvoju, u kojima siroma{nima preti glad. „Iako je rast cena, po pravilu dobra vest za farmere, mogla bi razorno da deluje na siroma{nije slojeve stanovni{tva zemaqa u razvoju, koji najve}i deo svojih primawa tro{e na hranu”, izjavio je generalni sekretar OECD Angel Guria.Eksperti FAO i OECD su apelovali na vlade da obezbede transparentnost tr`i{ta, pa i finansijskih, i da stimuli{u tokove investicija usmerenih na rast produktivnosti rada u zemaqama u razvoju. Oni su tako|e istakli potrebu neophodne pomo}i najugro`enijim slojevima stanovni{tva.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

utorak21 . jun2011.

25

Ju ~e pr vi let iz Du brov ni ka u Beograd BE O GRAD: Pr vi avion Kro a- ci ja er laj nsa iz Du brov ni ka sle teo je ju ~e na Be o grad ski aero drom „Ni ko la Te sla”, ~i me je ta kom pa ni ja pr vi put u svo joj isto ri ji us po sta vi la di rek tan let na li ni ji Du brov nik - Be o grad.

Tri da na po {to je srp ska na ci o nal na kom pa ni ja Jat er vejz ob no vi la di rekt ne le to ve za Du brov nik, Kro a- ci ja er lajns je us po sta vi la di rekt nu li ni ju iz Du brov ni ka za Be o grad. Avion }e od Du brov ni ka do De o gra da le te ti dva pu ta ne deq no, po ne deq kom i sre dom, a kar ta u jed nom sme ru ko {ta od 70 evra.

Pr vi avion iz Du brov ni ka ti pa Dash 8-Q400, na pi sti be o grad skog aero dro ma do ~e ka li su am ba sa dor Hr vat ske u Be o gra du @eq ko Ku pre {ak, di rek tor Kro a ci ja er laj nsa Sre} ko [i mu no vi} i ge ne ral ni di rek tor Are do ro ma „Ni ko la Te sla” Ve li mir Ra do sa vqe vi}. „Ovo ni je isto ri ja, kao {to se ovih da na go vo ri o isto rij skom po vrat ku, ovo je eko nom ski tre nu tak, po li ti ka je sa mo na pra vi la okvir, da la da se na pra vi bi la te ral ni spo ra zum iz me |u na {e dve dr `a ve, ko ji je omo gu }io da

Zbog {traj ko va bez stru je ATI NA: Gr~ ka se ju ~e su o ~i la s pro ble mi ma u snab de va wu elek tri~ nom ene re gi jom, jer su za po sle ni u naj ve }oj elek tro e ner get skoj kom pa ni ji „DEH” stu pi li u {trajk zbog od u ke vla de da je pri va ti zu je, u okvi ru pla na {ted we. Pro da ja dr `av nog ude la u elek tro e ner get skoj kom pa ni ji je zna ~a jan ko rak u pri va ti za ci ji, vred noj 50 mi li jar di evra, ko ja mo ra bi ti za vr {e na do 2015. go di ne, pre ne la je agen ci ja AP. U sa op {te wu kom pa ni je na ve de no je da de vet ter mo e lek tra na ne ra di od od ju ~e zbog {traj ka i ape lu je se na po tro {a ~e da sma we upo tre bu stru je, na ro ~i to to kom po po dnev nih vru }i na.

“U {traj ku smo zbog to ga {to, ve ro va li ili ne, ose }a mo da su na ma oni, vla da i wi ho ve me re, ski nu li osmeh s li ca, oro bi li i na{ `i vot i bu du} nost na {e de ce”, ka zao je rad nik Jor gos Ma le skos. Moj je di ni iz vor pri ho da do la zi od ovog po sla.

Po sle 33 go di ne ra da, do {li smo do to ga da se pi ta mo da li }e mo bi ti spo sob ni da pre `i vi mo”, ka zao je on.

(Ta njug )

le ti mo”, re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re di rek tor Kro a- ci ja er laj nsa Sre} ko [i mu no vi}.

Ovo je eko nom ski in te res, po sao ra di mo ne na po li ti~ kim in pu ti ma, ve} eko nom skim, ima

put ni ka i pro spe ri te ta za ovu li ni ju, re kao je [i mu no vi}, iz ra ziv {i uve re we da }e li ni ja bi ti ne sa mo se zon ska ve} re dov na. Te {ko je za u sta vi ti pro met qu di i do ba ra, za kqu ~io je di rek tor Kro a ci ja er lajns, hr vat skog na ci o nal nog avi o pre -

vi o zni ka, osno va nog 1989. go di ne. „Svi ra di mo u in te re su put ni ka, s ob zi rom na to da je se zo na od mo ra po ~e la, na po me nuo je Ra do sa vqe vi}, o~e ku jem po rast in te re so va wa put ni ka za ova dva gra da. On je na gla sio da je

Aero drom “Ni ko la Te sla” otvo ren za sve kom pa ni je, omo gu }iv {i im slo bo dan pri stup tr `i {tu. U skla du s po tre ba ma i kom pa ni je i put ni ka, za pro te kle tri go di ne smo po sti gli do bre re zul ta te, do dao je Ra do sa vqe vi}.

[i mu no vi} i Ra do sa vqe vi} su for mal no pot pi sa li ugo vor o sa rad wi. Am ba sa dor Hr vat ske u Be o gra du @eq ko Ku pre {ak je iz ra zio je za do voq stvo zbog to ga {to su dve na ci o nal ne avi o- kom pa ni je uva `i le po tre bu i `e qu gra |a na Sr bi je za od la zak na Ja dran. On je iz ra zio o~e ki va we da }e avi on ske li ni je bi ti otvo re ne i za dru ge de sti na ci je u Hr vat skoj i da }e broj tu ri sta iz Sr bi je bi ti sve ve }i, do dav {i da dr `a va Hr vat ska ~vr sto sto ji iza tog pro jek ta.

Pi lot avi o na, ka pe tan Mi qen ko Ra di} iz ja vio je po sle ta wu na be o grad ski aero drom da je pr vi let iz Du brov ni ka bio ugo dan i da je tra jao sa mo 44 mi nu ta. Bi lo je le po vre me, do bi li smo skra }e we i od za gre ba~ ke i be o grad ske kon tro le le te wa, le te li smo di rekt no od Du brob ni ka, pre ko Va qe va i Ava le do Be o gra da, re kao je on. Di rekt ni le to vi pla ni ra ni su, za po ~e tak, to kom tu ri sti~ ke se zo ne do po lo vi ne sep tem bra, a pr vim avi o- nom u Be o grad je pri sti glo 16 put ni ka.

(Fo Net)

GR^ KA KRI ZA DA LE KO OD RAZ JA [WE WA

Evro pa od lo `i la od lu ku o zaj mu LUK SEM BURG, ATI NA: Mi ni stri fi nan si ja evro zo ne su ju ~e od lo `i li do no {e we od lu ke o odo bre wu no ve tran {e po mo }i Gr~ koj od 12 mi li jar di evra, uz ob ja {we we da }e ta pre za du `e na ze mqa pr vo mo ra ti da uve de o{tre me re {ted we.

U sa op {te wu se na vo di ka ko se mi ni stri na da ju da }e naj no vi ja tran {a pa ke ta po mo }i od ukup no 110 mi li ja di evra, ko jeg su la ni odo bri li Evrop ska uni ja i Me |u na rod ni mo ne tar ni fond (MMF), bi ti is pla }e na do sre di ne ju la, pre neo je Roj ters.

Zva ni~ na Ati na is ti ~e da su joj do ta da ta sred stva po treb na ka ko bi iz be gla ban krot. Me |u tim, u skla du sa pri ti skom na gr~ ku vla du ko ji su i do sad pri me wi va li, mi ni stri evro zo ne su in si sti ra li da is pla ta po mo }i za vi si od to ga da li }e par la ment gr~ ke pr vo usvo ji ti me re fi skal nih re for mi i pro da ti deo dr `av ne imo vi ne. „Od lu~ no smo pod se ti li vla du Gr~ ke da }e do kra ja me se ca mo ra ti da se po bri nu za to da nas uve re

da su is pu ni li sva svo ja obe }a wa”, iz ja vio je ju tros pre mi jer Luk sem bur ga i pred se da va ju }i Evro gru pe, @an-Klod Jun ker.

U sa op {te wu ko je su ob ja vi li ju ~e ra no na kon okon ~a wa sed mo ~a sov nog sa stan ka u Luk sem bur gu,

mi ni stri fi nan si ja evro zo ne su ta ko |e na ja vi li da }e osmi sli ti dru gi pa ket po mo }i za Gr~ ku, ko ja ni je us pe la ni da se pri bli `i is pu we wu ci qa sma we wa bu xet skog de fi ci ta, ka ko je bi lo pred vi |e no pr vim pa ke tom po mo }i.

No vi plan, ko ji }e bi ti osmi {qen po ~et kom ju la, ob u hva ta }e po pr vi put i u~e {}e pri vat nih

Gr ci sve ~e {}e po mi wu no ve iz bo re ATI NA: U gr~ kom par la men tu je u to ku o{tra de ba ta u ko joj vla da ju }i PA SOK ape lu je na po sla ni ke da po dr `e vla du i wen pro gram {ted we, dok opo zi ci ja tra `i van red ne iz bo re. „Po zi va mo Gr ke i po sla ni ke da po dr `e no vu vla du i wen ne po pu lar ni pro gram {ted we ka ko bi smo iz be gli ka ta stro fal ni ban krot ze mqe”, is ti ~u u vla da ju }oj par ti ji ko ja se na {la pred ve li kim iza zo vom. „Po zi vam Pa pan dre ua da pod ne se ostav ku i da otvo ri put za van red ne iz bo re i za no ve pre go vo re o zaj mo vi ma (od MMF i evrop skih fi an sij skih in sti tu ci ja)”, iz ja vio je na par la men tar noj po zor ni ci li der vo de }e opo zi ci o ne No ve De mo kra ti je An do nis Sa ma ras, pre no se agen ci je. Po sla ni ci par la men ta tre ba da gla sa ju o no voj vla di u su trau po no}.

Vla da ju }i PA SOK bi tre ba lo da po lo `i ovaj test po {to u par la men tu ima 155 od ukup no 300 po sla ni ka, uko li ko se, u to ku sa mog iz ja {wa va wa, ne su o ~i sa di si den ti ma u sop stve nim re do vi ma.

Par la ment bi, uko li ko vla da do bi je po dr {ku, do kra ja me se ca tre ba lo da se iz ja sni i o we nom pro gra mu {ted we ko ji je iza zvao o{tre re ak ci je: opo zi ci je, sin di ka ta i gra |a na, ~ak i unu tar PA SO KA-a.

U we mu se pred vi |a sme we we pla ta, ot pu {ta we rad ni ka i slu `be ni ka, po ve }a we po re za i pro da ja jav nih pred u ze }a. Na taj na ~in sa mo ove go di ne bi tre ba lo da se u{te di vi {e od {est mi li jar di evra, {to je pred u slov za do bi ja we no ve ra te zaj ma od MMF i evrop skih fi nan sij skih in sti tu ci ja. Bez no ve po mo }i Gr~ ka bi- ban kro ti ra la.

Uko li ko do bi je po dr {ku par la men ta, vla da }e sa mo do bi ti pre dah, jer je o~e ku ju no vi iza zo vi.

Pre mi jer Jor gos Pa pan dreu je na ja vio i iz me ne u usta vu ka ko bi mo gli da se po zo vu na od go vor nost oni ko ji su u vr hu vla sti kri vi za ne kon tro li sa no tro {e we sred sta va, {to je i do ve lo do jav nog du ga ko ji pre ma {u je 300 mi li jar di evra, za {ta su pre svih kri ve dr `av ne struk tu re i ban ke.

Po li ti~ ki ana li ti ~a ri upo zo ra va ju da van red ni iz bo ri ne bi ni {ta re {i li, jer ni jed na par ti ja ne bi us pe la da na pra vi ja ku vla du: za No vu de mo kra ti ju se sa da iz ja {wa va 31 od sto, a za PA SOK 27 pro ce na ta gra |a na. Ko god bi do {ao na vlast mo rao bi da pri beg ne me ra ma {ted we, jer bez to ga, i bez po mo }i EU i MMF, Gr~ ka ne mo `e da iza |e iz sa da {weg po li ti~ ko-eko nom skog la vi rin ta (Ta njug )

kre di to ra, od ko jih }e se o~e ki va ti da do bro voq no ku pe no ve gr~ ke dr `av ne ob ve zni ce na kon da tu ma do spe }a onih ko je tre nut no po se du ju. U sa op {te wu se ne na vo di obim tog dru gog pa ke ta po mo }i.

Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel je pro {le sed mi ce od u sta la od da qe kon fron ta ci je sa Evrop skom cen tral nom ban kom, ko ja je pre ti la da }e u slu ~a ju Gr~ ke pro gla si ti pr vi dr `av ni ban krot u isto ri ji evro zo ne, i ubla `i la zah te ve da pri vat ni in ve sti to ri bu du pri mo ra ni da pod ne su ve li ki deo te re ta spa sa Gr~ ke.

Ipak osta ju pi ta wa ka ko }e funk ci o ni sa ti taj do go vor o po de li te re ta po mo }i na ~la ni ce evro zo ne i pri vat ne kre di to re, a da to ne na ve de agen ci je za kre dit ni rej ting da pro gla se ban krot Gr~ ke, i da li pre mi jer te ze mqe, Jor gos Pa pan dreu, mo `e da ube di ~la no ve par la men ta da usvo je me re {ted we, neo p hod ne za do bi ja we no ve po mo }i.

(Ta njug)

Po `ar u ra fi ne ri ji Si sak SI SAK: U ra fi ne ri ji naf te u Si sku ju ~e oko 10 sa ti i 30 mi nu ta buk nuo je po `ar, oblak di ma bio vi sok je oko dve sta me ta ra. zbog po sle di ca udi sa wa di ma dvo ji ca va tro ga sca su u bol ni ci, dok je je dan lak {e ope ~en. Pre ma in for ma ci ja ma hr vat skih me di ja, po `ar se ni je pro {i rio na dru ge po go ne. [tab za za {ti tu i spa sa va we gra da Si ska sa op {tio je, me |u tim, da ne ma akut nog tro va w a di mom. Mi n i s tar s tvo zdra vqa upu ti lo je u Si sak i tok si ko lo {ku slu `bu, a gra do n a ~ el n ik Si s ka Din k o Pin ta ri} za tra `io je od po li ci je utvr |i va we od go vor -

no sti za po `ar. Or ga ni za ci ja „Si sa~ ka eko-ak ci ja” oce ni la je da se po `ar u ra fi ne ri ji do go dio kao „po sle di ca ne ma ra i spo rog ula ga wa u mo der ni za ci ju ra fi ne ri je”. SEA je, ka ko pre no se hr vat ski me di ji, upo zo ri la da je po stro je we zbog do tra ja lo sti „tem pi ra na bom ba”.

Naft na kom pa ni ja Ina sa op {ti la je ju ~e da je po `ar iz bio u de lu po go na KP-6 u 10.45 zbog za pa qe wa naft nih pro du ka ta. To kom po `a ra se do go di lo i ne ko li ko eks po lo zi ja. Eva ku i sa ni su gra |a ni ~i je su ku }e uz po gon i je dan de ~i ji vr ti} ko ji se na la zi u bli zi ni.

(Fo Net)

MA KE DO NI JA

De set go di na Ohrid skog spo ra zu ma SKO P QE: Po vo dom de set go di na od pot pi si va wa Ohrid skog mi rov nog spo ra zu ma, ko jim je okon ~an voj ni kon flikt 2001. go di ne, u Sko pqu po ~e la je dvo dnev na kon fe ren ci ja „Ohrid ski spo ra zum - ka ~lan stvu Ma ke do ni je u EU i NA TO”.

Ma ke do ni ja je re {e na da po sta ne rav no pra van deo evrop ske i evro a tlan ske po ro di ce, iz ja vio je u ne de qu uve ~e pred sed nik te ze mqe \or |e Iva nov na pri je mu po vo dom obe le `a va wa de se to go di {wi ce od pot pi si va wa tog spo ra zu ma. „Za nas Ma ke don ce, za Al ban ce, za Sr be, Ro me, Tur ke, Vla he i Bo {wa ke, za sve ma ke don ske gra |a ne ne za vi sno od wi ho ve ver ske ili et ni~ ke pri pad no sti, je di na sve tlost ko ja nas mo ti vi {e i vo di na pred je re {e nost da bu de mo rav no pra van deo evrop ske i evro a tlan ske po ro di ce”, re kao je Iva nov.On je po zvao ma ke don ske „sa ve zni ke, part ne re i pri ja te qe da osta nu do sled ni de li ma ve li kih vi zi o- na ra i ar hi te ka ta evrop skog mi rov nog pro jek ta”.

Osim pred stav ni ka vla sti i di plo mat skog ko ra, pri je mu su pri su stvo va li i ta da {wi me |u na rod ni po sred ni ci u Ma ke do ni ji u po sti za wu tog spo ra zu ma Xejms Per |u i Fran soa Le o tar.

Ohrid ski mi rov ni spo ra zum su, po sle sed mo me se~ nih su ko ba iz me |u vla di nih sna ga u Ma ke do ni ji i al ban ske Oslo bo di la~ ke na ci o nal ne ar mi je, pot pi sa li 13. av gu sta 2001. go di ne li de ri ~e ti ri ta da naj ve }e po li ti~ ke stran ke - VMRODPMNE Qup ~o Ge or gi jev ski, So ci jal de mo krat skog sa ve za Ma ke do ni je Bran ko Cr ven kov ski, De mo krat ske par ti je Al ba na ca Ar ben Xa fe ri i ta da {wi vo |a ONA Ali Ah me ti, ko ji je sa da li der stran ke De mo krat ske uni je za in te gra ci ju, i ta da {wi pred sed nik Bo ris Traj kov ski.

Spo ra zu mom je pred vi |e no da al ban ski je zik po sta ne zva ni ~an je zik, raz o ru `a na je i ras pu {te na Oslo bo di la~ ka na ci o nal na ar mi ja, a po ~eo je i po li ti~ ki re form ski pro ces.

(Ta njug)

U BiH IS TRA GA PRO TIV “NE ZA VI SNIH NO VI NA”

Ne le gal no pri slu {ki va we pet hi qa da te le fo na BA WA LU KA:Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske (RS) Mi lo rad Do dik oce nio je ju ~e da po kre ta we is tra ge pro tiv “Ne za vi snih no vi na” od stra ne Tu `i la {tva BiH zbog ob ja vqi va wa pet hi qa da ne le gal no pri slu {ki va nih bro je va te le fo na i tvrd wa Oba ve {taj no bez bed no sne agen ci je BiH da se ti me vo di „pro ti vustvna i an ti dr `av na me dij ska kam pa wa” pred sta vqa ju pret wu raz vo ju de mo kra ti je i gu {e we slo bo de me di ja. „Oba ve {taj na slu `ba BiH za svoj rad, kao i sve dru ge in sti tu ci je, mo ra da od go va ra jav no sti, a u slu ~a ju zlo u po tre ba ovla {}e wa, ne le gal nih ak tiv no sti ili za stra {i va wa, ru kvo di o ci ove slu `be, kao svu da u sve tu, mo ra ju da po ne su od go vor nost i bu du sank ci o ni sa ni”, ka `e se u pi sa noj iz ja vi pred sed ni ka RS. Do dik is ti ~e da se „sa mo u ovoj i

ova kvoj dr `a vi mo glo do go di ti da se obr nu te ze i da ne od go va ra ju oni ko ji su, bez na lo ga su do va, pri slu {ki va li pet hi qa da te le fon skih bro je va, ne go da is tra gu po kre }u pro tiv me di ja ko ji je raz ot krio tu

afe ru”. Op tu `be Oba ve {taj no bez bed no sne agen ci je da me di ji vo de pro i tvu stav nu i an ti dr `av nu kam pa wu pred sta vqa ju di rekt no za stra {i va we me di ja, na vo di Do dik. „Kao pred sed nik RS ini ci ra }u da kon trol ni or ga ni is pi ta ju rad Oba ve {taj no bez bed no sne agen ci je

i osta lih po li cij skih agen ci ja, ko je su se, pre ma na vo di ma me di ja, ba vi le ne za ko ni tim pri slu {ki va wem gra |a na”, po ru ~io je Do dik.

On sma tra da Tu `i la {tvo BiH tre ba da ob u sta vi is tra gu pro tiv ured ni ka “Ne za vi snih no vi na” i da se fo ku si ra na to da se utvr di ko je odo brio ne le gal no pri slu {ki va we gra |a na, gde su za vr {a va li ti iz ve {ta ji i da po kre ne za ko nom pred vi |e ne me re da se u bu du} no sti spre ~e ta kve zlo u po tre be.

Ne dav no su ba wa lu~ ke “Ne za vi sne no vi ne” ob ja vi le pet hi qa da bro je va te le fo na, ko ji su , ka ko je re ~e no, ne le ga no pri slu {ki va ni u BiH, na kon ~e ga je po kre nu ta is tra ga u Tu `i la {tvu BiH u ve zi sa utvr |i va wem od go vor no sti ko je do sta vio te in for ma ci je, kao i zbog wi ho vog ob ja vqi va wa u me di ji ma.

(Ta njug)

26

GLOBUS / OGLASi

utorak21.jun2011.

dnevnik

Шта зна дете шта је алигатор

Posledwi pozdrav dragoj

Ј

едан десетогодишњак са Флориде упецао алигатора и довукао га кући! „Није било толико страшно”, испричао храбри пецарош. Чули сте за риболовачке приче у којима је главна стилска фигура хипербола или претеривање. Е, ова прича је тачна и није претеривање. Дестогодишњак из Америке био је на пецању и упецао је алигатора! Пецао је Мајкл Дашер на каналу у Флориди и био је срећан јер му се нешто ухватило на удицу. Није ни могао да претпостави да ће то бити одрасли мужјак алигатора. Али, десетогодишњак се није дао збунити. Борио се са монструмом и победио је! Чак га је и довукао кући!!!??? „Када је алигатор излетео из воде, ударио је Мајкла репом по лицу. Његова два другара су побегла, али Мајкл је остао да се бори са животињом. Извукао га је из воде, облепио је траком чељуст алигатора и довукао га је кући, јер се плашио да му нико неће веровати”, испричала је његова мајка, 33-годишња Тоња Дашер.

Agnezi Polzovi}

od porodice Kquti}.

31463

Tugujemo za kumom i {kolskim drugom

„Кад сам га извукао из воде, рвали смо се и на крају сам га савладао”, рекао је Мајкл, који је додао да на том месту често пеца и да никада пре није видео алигатора. Упитан да ли се уплашио? „Није било баш толико страшно, госпођо”, рекао је малишан репортерки Си-Ен-Ена, која је била запрепашћена. Када је Мајклов деда угледао алигатора у свом дворишту одмах је позвао полицију, која је

храбром риболовсц изрекла опомену. „Тај мали се ничега не плаши, баш ничега”, рекао је Мајклов поносни, али и забринути деда. Алигатор је касније ослобођен. Казна за хватање алигатора на Флориди је 500 долара или 60 дана затвора. Полиција је малишану изрекла опомену и дала му савет. „Следећи пут кад видиш алигатора - бежи”.

Petrom \uranovi}em

На лечењу због кобасица

Porodice Paji} i Koturov.

31444

Р

Posledwi pozdrav dragoj mami, babi i prababi

ачуновођа из Гринвича на терапији је зато што је „навучен” на сухомеснате производе. Дејвид Хардинг (47) за сада је потрошио око 2.000 фунти на од-

Nade`di Poje

А, од кумова – паре за силиконе

М

лади брачни пар из Велике Британије од сватова тражио да им на венчање донесу новац који ће млада употребити да оде на пластичну операцију. Прошло је време слика, есцајга за 12 особа и микроталасних...млади парови данас углавном од својих гостију на венчању траже, кад им већ спремају поклон, новац. То су тражили и Луиз и Лес Хан из Велике Британије, али њима новац није био потребан за отплаћивање трошкова свадбе или отпочињање заједничког живота, већ за младину естетску операцију увећања груди. Луиз (33) и Лес (24) су од својих 200 гостију на венчању тражили да понесу „једну белу коверту”, како би млада коначно могла да оствари свој сан. Наравно, паре им нису тражили преко телефона, већ су им свима послали занимљиву позивницу за венчање. „Имамо тостер, чаше, тањире и подметаче који се слажу са сервисом, зато немојте куповати нешто што већ имамо, него нам помозите да Луиз коначно добије операцију увећања груди”, писало је у позивници. Када су вероватно „дошли себи” након читања позивнице, сватови су их, наравно, испоштовали. Младенци су прикупили две хиљаде фунти, а госпођа Хан је уместо на медени месец отишла на увећење груди.

Л

ласке код терапеута, хипнозу и друге методе одвикавања које су обично „резервисане” за оне који се боре са болестима зависности. „Наркоманима треба дрога, алкохоличарима пиће, а мени само кобасице. Не могу и нећу да замислим свој живот без њих”, рекао је он за „Телеграф”. Дејвид дневно једе најмање десет кобасица, а да има проблем схватио је једне вечери када је жена желела да га изненади. „Направила је вечеру без кобасица, које мени иначе пржи сваке вечери. Озбиљно сам побеснео, и тада застао и схватио да нешто није у реду”, признао је он. Стручњаци које је посетио кажу да његова зависност није физичка већ психичка, али ни психијатар и хипнотизер нису за сада успели да га одвикну од омиљене хране.

Људи, ево га Бигфут!

егенда о чувеном митском бићу не умире, а „докази” за његово постојање можемо видети на сваком кораку. Група излетници из Спокена у Вашингтону тврде да су сасвим

случајно направили аутентични снимак митског чудовишта. Аутор снимка Саманта тврди да је чудовиште снимила својим iP ho ne om у Даунривер Парку, и да је фамозни снимак на коме се види митско биће одмах поста-

вила на на Јутјуб. Снимак је већ након неколико сати постао хит на Интернету, а до сада га је погледало скоро сто хиљада људи. Саманта тврди да није ни знала да је снимила мистериозно створење све док није дошла кући, и поново погледала снимак након излета. „Неко ме у коментарима испод снимка питао да ли сам прие овога веровала да Бигфут постоји. Никада нисам о томе ни размишљала, али сада нисам сигурна. Чини ми се стварним”, рекла је Саманта, која није желела да открије своје презиме. Бигфут је мајмунолико биће које према предању настањује шумске пределе на северозападу САД-а, али његово постојање никада није научно доказано. Без обзира на то, мит о Бигфуту је и те како жив.

UTJEHA, kod Bara, sobe i apartmani. Blizu mora, povoqni. Telefon 021/6363291, 064/390-3391, zvati od 14-20 sati.

31317

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

31080 VODOINSTALATERSKE usluge ma{insko odgu{ewe kanalizacije snimawe ceni, izrada instalacija, odr`avawe, servis, garancija, ra~un.

Non-stop. Telefon 6393-737, 064/160-47-25.

31237

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

30888 IZDAJEM nov name{ten jednosoban stan, kod Sajma, sa CG, kablovskom, telefonom i terasom, od 1. jula. Telefon 060/547-4478.

30495 IZDAJEM nov name{ten jednosoban stan, CG, telefon, kablovska, terasa kod Sajma od 1. jula. Telefon 060/5474478 31339

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispona, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu.

Telefon 021/847-034.

28289

od: Bate, Du{ke, Nikole, Du{ana, Maje, Strahiwe i Veqka.

31460

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Antoniji Ko~i{

od stanara zgrade Rumena~ka br. 100.

31464

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 20. juna u 77. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Borivoj Marti} Sahrana je danas, 21. 6. 2011. godine, u 16 sati, na @abaqskom grobqu.

O`alo{}ena porodica: supruga Cvetana, }erke Planinka i Vladica sa porodicama.

31462

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav deveru i stricu

dragom

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

utorak21.jun2011.

27

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dragog kom{ije i prijateqa

prof. dr Mario [kriwar Uro{u Ra{i}u Mi{i Novi~i}u

Uro{a Ra{i}a

Posledwi pozdrav profesoru.

Mom~ilu Kova~evi}u

od drugara: Laj~ike, Lije, Ruleta, Zige, \ule, Tike, Boje, Sime i Ibre.

od: snaje Jele, sinovica Nata{e i Olivere sa porodicama.

Porodice Bjelica i Rodi}.

S qubavqu i po{tovawem: Ana, Radmila i Rajko.

31459

31458

kolegi

i

izuzetnom

Zaposleni i studenti Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu.

59949/P

Posledwi pozdrav dragom kumu i drugu

Posledwi pozdrav dragom

dragom

TU@NO SE]AWE 2002 - 2011.

31450

31448

Uro{u Ra{i}u

Uro{u Ra{i}u

Dana 18. juna preminuo je u 82-oj godini

od porodice Egi}.

Danica Nikoli}

od porodica Jovanovi} i Mu{icki.

Sa bolom u srcu, svakodnevnim mislima i se}awima o Tebi.

Aca.

31457

Prof. dr Milivoje Savi} redovni profesor Poqoprivrednog fakulteta u penziji

Dragom

Posledwi pozdrav na{em prijatequ i kolegi

Upu}uju}i mu posledwe re~i pozdrava, iskazujemo mu duboku zahvalnost za sve {to je u~inio za Fakultet i istovremeno izra`avamo veliku tugu {to vi{e nije sa nama.

Wegov lik osta}e u trajnom se}awu brojnih generacija studenata i radnika Poqoprivrednog fakulteta.

Zaposleni i studenti Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

31451

31455

Petru \uranovi}u Pamti}u te po tvojoj dobroti.

Prof. dr Mariu [kriwaru redovnom profesoru PMF-a u Novom Sadu

Lale.

59950/P

31452

3

Posledwi pozdrav.

Tu`nim srcem obave{tavamo da je u 58. godini preminuo na{ tata, brat i suprug

Kolektiv Departmana za fiziku PMF-a u Novom Sadu.

59948-1/P

Posledwi pozdrav na{em prijatequ, kolegi i u~itequ

Linka Mi{i} Kolektiv Privrednog suda u Novom Sadu.

Uro{ Ra{i} 59944/P

advokat

Na{ otac, suprug, svekar, deda i pradeda nije vi{e me|u nama

Prof. dr Mariu [kriwaru redovnom profesoru PMF-a u Novom Sadu Sahrana je u sredu, 22. juna 2011. godine, u 15.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Po~ivaj u miru i neka ti je ve~na slava.

Gojko Ili} Wegove: Marina, Du{ica i Goca. ^lanovi Katedre za Teorijsku fiziku i Projekta Departmana za fiziku Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu.

Na ve~ni po~inak }emo ga ispratiti danas, 21. 6. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Veterniku.

Posledwi pozdrav od: supruge Mare, sina Milana, }erke Slavice sa porodicama i unuka Igora i Tibike.

31454

59948/P

31434

28

^iTUQe l POMeni

utorak21.jun2011.

Posledwi pozdrav mom bratu

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

dnevnik

Tu`na srca obave{tavamo da je preminula na{a predobra i najdra`a

Posledwi pozdrav baba Nadi

Svetozaru Radosavqevi}u Braci

Milo{ Novi~i} novinar 14. 5. 1928 - 17. 6. 2011.

Poje Nade`di

Milanu Tomi}u

prof. dr Agneza Polzovi} od sestre Katarine Ba~kali} sa porodicom.

od: Vase, Vesne, Ivana i Jelene.

od brata Ibre i snaje Er`ike.

31436

31405

Sahrana je danas, 21. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav Koletovoj mami

O`alo{}eni: suprug Miomir, sinovi Konstantin i Aleksandar, unuci Ivan i Natalia, sestra Marta i zaova Miranda.

od wegovih kolega sa posla.

31441

Posledwi pozdrav

31430

31431

Dana 19. juna 2011. preminula je dugogodi{wi nastavnik anatomije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu

Kolektiv STR „Tamare” ovim putem se opra{ta i pozdravqa sa svojim kolegom

31411

Milan Tomi} Agnezi Polzovi}

Sahrawen je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u prisustvu porodice i najbli`ih prijateqa.

Za tebe se molim, zbog tebe se nadam, da }e novo jutro mir da ti donese, I ptica na krilima belim te ponese, Jer mnogo te volim, al sa tugom stradam.

Znam ti re~i ponos. I veliko hvala!

Znam za `ivot te`ak i za tugu tvoju.

Srce je sa tobom, a ruku ti pru`am svoju, Da te ~uva...

Kako i ti mene dok sam bila mala.

Posledwi pozdrav kolegi

prof. dr Agneza Polzovi}

Milanom Tomi}em

redovni profesor u penziji Sa tugom i qubavqu opra{tamo se od po{tovanog u~iteqa i dragog prijateqa.

Wegove koleginice.

Kolektiv Zavoda za anatomiju.

31433

59947/P1

Branislavu Vukadinovi}u

Posle te{ke bolesti zauvek nas je napustila

dipl. in`. saobr.

Kolektiv JP „Zavod za urbanizam Vojvodine” Novi Sad.

Tamara.

59946/P 31442

Milanu Tomi}u

Posledwi pozdrav

prof. dr Agneza Polzovi} Dragom i cewenom kolegi i prijatequ posledwi pozdrav.

Po~ivaj u miru.

od sestre Slavice sa porodicom.

31438

Posledwi pozdrav mom sinu

Milanu Tomi}u od: brata Sa{e i snajke Milene sa decom.

Milanu Tomi}u

„Sa nimalo znawa i voqe, nepoznat govoru i ru`noj, i ja plakah tada. Ne boqe.

I ostadoh tako u tu`noj sa nimalo znawa i voqe.”

bez moje

Sr|an Mirkovi}

Osta}e nam u trajnom se}awu lik i delo uva`ene koleginice.

Nastavnici, studenti i radnici Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Komemoracija }e se odr`ati na Medicinskom fakultetu 21. 6. 2011. godine u Velikoj sali dekanata u 12.00 ~asova.

59947/P

Posledwi pozdrav dragoj priji Iskreno sau~e{}e porodici.

Kolektiv „STRUJA” DOO.

nevoqi

59945/P

be{e mi kolevci bez moje

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 20. 6. 2011. godine, u 51. godini preminuo na{ dragi sin, brat, stric i ujak

od majke Darinke.

31439

dugogodi{wi nastavnik i {ef Katedre za anatomiju u penziji

Stani Medan Porodica Roganovi}.

31409

31440

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je na{ suprug i otac

Posledwi pozdrav na{em dragom, mladom kolegi

Milan Tomi}

Sahrana je danas, 21. 6. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

Mom~ilo Kova~evi}

Stojanu Maksimovi}u

preminuo u 74. godini.

Sahrana je danas, 21. 6. 2011. godine, u 13 ~asova, na Novom grobqu, u Futogu.

O`alo{}ena porodica.

Kolege i koleginice Firme ECO-RECYCLING Novi Sad i PJ SIRIG.

31437

59943/P

Supruga Jo`efa, sinovi Dragan i Zoran.

31432

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

utorak21.jun2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

POMEN

Pedeset godina nije sa nama dragi suprug i otac

Miroslav ]ur~i}

Antonija Ko~i{

29

\ura| Basari}

1930 - 2011.

21. 6. 2005 - 21. 6. 2011. iz Vilova

Sahrana je danas, 21. 6. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Branko, Pe|a, Jova, Beza, Arap, Coka, Ivica, Jova T., Lola, Balti}, Kosta, Avram, Tadija, Kosan, Mazalo, Guzeq, Cibra.

Ve~no }emo te voleti i ~uvati od zaborava.

O`alo{}ena porodica: sin Rade, unuka Marija i snaja Verica.

Tvoji najmiliji.

Supruga Jelena, sinovi Milan i Jovan.

31402

31404

31353

31369

Stani Medan od Milenkovih drugova.

S bolom i tugom javqamo rodbini i prijateqima da je na{a draga mama

Bo`ena Idrizovi}

Stane Medan

Profesoru Savi}u

ro|ena ^awi

Porodica Mumin.

preminula u 72. godini. Sahrana je danas, 21. 6. 2011. u 15 ~asova, u Ba~kom Petrovcu.

izuzetnom ~oveku i doma}inu od kom{ija iz Somborske 20.

O`alo{}eni: }erke Jasmina i Nata{a, unuci Ivor i Davor i ostala rodbina.

31425

Posledwi pozdrav dragoj kom{inici i prijateqici

SE]AWE - POMEN

Bo`ena Idrizovi} ro|ena ^awi

Stani Medan Stanari Stevana Milovanova br. 6.

31424

Agnezi Polzovi}

od brata Lazara Mi{i}a sa porodicom.

31427

Po{tovanom tetku posledwi pozdrav

i

31399

Posledwi pozdrav dragoj

Stani Stana Vrawe{

Sa zahvalno{}u i po{tovawem za godine provedene zajedno.

Sahrana je danas, 21. 6. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Uvek si sa nama u na{im srcima i mislima.

Ahmet.

O`alo{}eni: Milenko, Aleksandar, Olivera, Luka i Jovana.

Marina sa porodicom Mandi}.

Tvoja voqena porodica.

31394

31416

Petra \uranovi}a

od Milanke Roganovi}.

Pavle Novot

Petar \uranovi}

21. 6. 2009 - 21. 6. 2011.

dr veterine Sahrana je na Alma{kom grobqu, 21. 6. 2011. godine, u 13 ~asova.

Tuguju wegovi: supruga Rena, deca Milana i Sini{a sa porodicama.

Samo je vreme pro{lo, a tuga i praznina nikada.

Ponosni na tebe, s qubavqu i po{tovawem.

Po~ivaj u miru pored tvoga sina [eleta. Nikada vas ne}emo zaboraviti.

Duboko potre{eni sau~estvujemo u velikom bolu porodice Polzovi} i sestre Marte zbog prerane smrti drage Agneze.

Svastika Mira Kova~evi}, Marko i Steva Varga.

Marija i Milo{ Te{i} sa sinovima.

31423

31406

dr Mario [kriwar

Oprosti}emo se od we 21. 6. 2011. godine, u 14.15 na Gradskom grobqu.

Weni: Marko, Tawa i Jasna.

31410

31407

Posledwi pozdrav

Prof. dr Agneza Polzovi}

Nade`da Poje

Tvoji najmiliji: supruga Dragiwa, k}i Ana i zet Sr|an.

31419

31421

Nekad je bilo toplih re~i puno, a sada je ostala samo ti{ina. Umrla je na{a voqena

POMEN Voqeni na{

Oti{ao je na{ voqeni

30934

31395

TU@NO SE]AWE Danas, 21. 6. 2011. godine navr{ava se {est meseci od kako nije sa nama na{a mama, baka, prabaka i ta{ta

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi tata

iz Ka}a

31400

Danas, 21. juna 2011. godine je {est godina od kako nije sa nama draga na{a majka, svekrva, baka i prabaka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 75. godini zauvek napustila supruga, majka i baka

zetu

Gradimiru Vujovi}u Gagi

Ako ~ovek `ivi koliko i se}awe na wega, u na{im srcima `ive}e{ ve~no.

15. 5. 1936 - 18. 6. 2011.

Sa tugom se opra{tam od mog ujaka

Posledwi pozdrav sestri

Mario Stoli}

Tvoji: mama, tata i sestra sa porodicom.

31415

Stana Medan

Uvek nam je u mislima.

Danas, 21. 6. 2011. godine navr{ava se sedam godina od kako nisi sa nama.

Posledwi pozdrav

S tugom se opra{tamo od drage

1920 - 1961.

Mariu

profesor Univerziteta u Novom Sadu preminuo nakon te{ke bolesti, u 68. godini, 19. 6. 2011. godine. Sahrana je u sredu, 22. 6. 2011. godine, u 14 ~asova, na Novom grobqu, u Novom Sadu.

Duboko o`alo{}eni: }erka Lea i sin Oskar sa porodicom.

31412

Milica Laki} Mika od Marinke.

Tvoji: sinovi Zdravko i @ivko sa porodicom.

31413

31422

30

Сиг на ли Ка кве сиг на ле до би ја мо из Бри се ла по пи та њу на став ка европ ског пу та Ср би је, ко ји нас иза зо ви да ље оче ку ју, где су на ше шан се на европ ском тр жи шту, ко је су пред но сти Ср би је и ка кав је зна чај ре ги о нал не са рад ње у да љем про це су европ ских ин те гра ци ја? То су пи та ња на ко ја у „Сиг на ли ма“ од го ва ра ју пред сед ник вла де аП вој во ди не Бо јан Пај тић, ам ба са дор Фран цу ске у Ср би ји Фран соа Гза ви је Де нио и ам ба са дор ка Че шке у Ср би ји Ха на Ху бач ко ва. аутор ка: Алек сан дра По по вић (РТВ 1, 21.00) Јутарњи програм на трагу природе Бајко квиз вести Живопис Секретарице са шестог Кухињица десило се вести нови таблоид музички програм вести Центар света на трагу природе вести имам једну жељу Секретарице са шестог десило се Тв дневник Тајна хране: Лосос Кухињица Разгледнице Тв дневник Тв Фонија – квиз Ту, сасвим близу Сигнали војвођански дневник Страначка хроника документ: Сит гладном не верује 23.30 Светла пут, филм 01.00 музички програм - етно 02.00 Сигнали

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.40 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35

06.30 07.00 07.45 08.05 08.35 10.40 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.30 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.05 23.45 00.05

tv program

utorak21.jun2011.

Кухињица – мађ. најлепше бајке света Програм за децу Слободна тема забавно-музички програм ПЦТв знање Чари риболова вести на мађ. изравно (хрв) Циганско срце здраво живо десило се Бајко квиз наши дани на мађ. Омладинска емисија на мађ. недељни магазин на ром. Тв дневник (хрв) Тв дневник (слов) Тв дневник (рус) Тв дневник (рум) Тв дневник (ром) Тв дневник на мађ. Спортске вести на мађ. Кухињица – мађ добро вече, војводино (ром) Случајни пакао, филм Циганско срце десило се Тв Продаја

07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 20.30 21.20

Глас америке У сусрет сунцу вести укратко У огледалу Освета е Тв вести укратко Била једном једна недеља Седми дан Улови трофеј вести укратко Бели лук и папричица Разговори о здрављу војвођанске вести У огледалу дискавери Освета наш гост војвођанске вести наша земља Лице с насловнице

06.05 08.00 09.03 10.09 10.36 11.07 11.54 12.00 12.15 12.36 13.33 15.05 15.35 16.01 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.04 22.05 22.09 23.00 00.00 00.21 00.28 01.25 03.06

Уло ви тро феј

04.04 04.53 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Горе-доле Квадратура круга Путопис Ружна Бети егзит у покрету дневник Спорт плус Тихи сведок Хајде да се волимо вести и ја имам таленат Горки плодови дневник РТ војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз дневник Горки плодови Туђман, милошевић-договорени рат, док. програм вести 48 сати-свадба Тихи сведок дневник егзит у покрету Оперативци ноћни биоскоп: велика превара, филм Туђман, милошевић-договорени рат Око магазин Горки плодови верски календар

(Па но ни ја, 13.00)

22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

војвођанске вести Разголићени дискавери Глас америке ноћни програм

Туђ ман, ми ло ше вић: до го во ре ни рат? Фра њо Туђ ман и Сло бо дан ми ло ше вић сре ли су то ком рат них зби ва ња укуп но 48 пу та и то пре те жно на мар ги на ма ме ђу на род них кон фе рен ци ја. Све вре ме ра та, њих дво ји ца су би ла у те ле фон ском кон так ту. аутор ка: Сла ђа на За рић (РТС 1, 21.04)

07.05 Специјална емисија - 100 год. Штранда 14.00 вести 14.05 ево нас код вас 15.00 вести 15.05 авантуре Шерлока Холмса 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Објектив 16.45 верско образовање у Србији 17.15 неон сити 17.30 нС поподне 18.30 неон сити 18.45 агро дан 19.00 Објектив 19.30 Храна и вино 20.00 Шесто питање 21.00 Одељење за убиства 22.00 Објектив 22.30 авантуре Шерлока Холмса 23.15 Тајанствене приче

06.30 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 13.00 22.00 22.30 23.30 00.30

Гренд слем вимблдон Фул Тилт покер Прави нБа вимблдон студио вимблдон вимблдон студио Гренд Слем вимблдон вимблдон студио вимблдон преглед дана Фул Тилт покер Гренд Слем вимблдон

08.00 дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 метрополе и регије света, 14.00 инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

05.30 06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 13.55 14.55 15.45

Бандини експлозив ексклузив дођи на вечеру неко те посматра Бандини забрањено воће Филм: Кобра аурора Када лишће пада вече са иваном ивановићем

Се Ри Ја

Кад ли шће па да Уло ге: Ха лил Ер гун, Гу вен Хок на, Бе ну Јил ди ри млар, Гок ће Ба ха дир, Фа хри је Ев џен, Џа нер Кур та ран Ре жи ја: Ме суд Ера слан (Прва , 21.15) 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.05 21.15 21.10 23.20 00.40 00.55

дођи на вечеру ексклузив вести експлозив забрањено воће Лото Када лишће пада Филм: Конан уништитељ Ја волим Србију ексклузив експлозив

на ПО ме на: на РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је

СвеТСКи дан мУзиКе

Лет њи кон церт из Шен бру на и ове го ди не, на свет ски дан му зи ке, еми ту је мо Лет њи кон церт из атрак тив не и прeпознатљиве ба ште двор ца Шен брун у Бе чу. Ор ке стром Беч ке фил хар мо ни је ди ри гу је Ва ле риј Ге ор ги јев, а со ли ста је ви о ли ни ста Бен џа мин Шмид. (РТС 2, 22.05) 07.38 07.43 07.56 08.24 08.36 08.50 09.21 09.36 10.05 10.11 10.41 11.04 11.37 12.02

15.50 16.00 16.38 17.07 18.17 20.00 20.31 21.00 21.47 22.05 23.39 00.08 00.42

мифи Френине ципеле У ноћној башти Томас и другари Рецепт за игру енциклопедија за радознале Корак ка физици математика у срцу егзит у покрету Све боје живота мера за музику Траг Грађанин међународно такмичење музичке омладине Приче за западне стране Трезор Рецепт за игру енциклопедија за радознале Корак ка физици математика у срцу Срби и Српска православна црква у расејањуја егзит у покрету Ово је Србија Бања врујци златокоса, филм за децу Ја имам таленат Тв мрежа Либела Ружна Бети егзит у покрету Светски дан музике добро је, добро је знати други век Парни ваљак

06.00 07.00 07.55 08.00 08.25 09.15 10.15 11.15 11.30 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.45 00.00 02.00

вОа маратон а шта да радим милица² Топ шоп Отворени студио Љубав у залеђу Топ шоп Филм: мета вести инфо друга страна Србије Топ шоп вести Љубав у залеђу инфо Отворени студио Чист рачун милица² Без трага Филм: исконски непријатељ доктор Хаус милица² Филм: два Џејка друга страна Србије

12.32 13.00 14.01 14.15 14.45 15.00 15.22

dnevnik

05.58 09.00 09.30 10.00 10.10 10.30 10.50 11.05 13.00 16.00 16.35 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35

ново јутро вести Б92 Кажипрст вести Б92 Топ шоп Сунђер Боб Коцкалоне Топ шоп Филм: Лака лова вимблдон вести Б92 вимблдон вести Б92 вимблдон Филм: Последњи скаут вести Б92 временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 00.00 Филм: Све што пожелим

По след њи ска ут

Ју гио

Џо Ха лен бек је бив ши спе ци јал ни агент тај не слу жбе, ко ји ра ди као при ват ни де тек тив. По стао је и ал ко хо ли чар, а схва та и да га же на ва ра са нај бо љим при ја те љем. Стрип ти зе та Ко ри ан га жу је

Рад ња се де ша ва у бли ској бу дућ но сти и пра ти глав ног ју на ка Ју се и ја Фу да. У овом се ри ја лу по чи ње при ме на но вих ти по ва чу до ви шта као и но ва вр ста дво бо ја по зна та као Тур бо ду е ли. (Хе пи, 11.25)

Џоа да је за шти ти јер до и ја прет ње смр ћу. Убр зо, Ко ри би ва уби је на… Уло ге: Брус Ви лис, Деј мон Ва јанс, Ха ле Бе ри Ре жи ја: То ни Скот (Б92, 21.00)

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 03.00 04.35

Поље лала добро јутро У сосу исплати се Позови великог брата забрањена љубав Сестре моћни ренџери Гавриловићи - ријалити мала невеста национални дневник Тријумф љубави Поље лала Гавриловићи - ријалити национални дневник велики брат Филм: Секула невино оптужен наслеђе једне даме велики брат-преглед дана велики брат-без цензуре Филм: Принц открива америку Филм: ванредно стање 3: Праведна мисија Филм: Ужас у Хобокену

05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.40 12.10 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.15 02.15 03.15 04.45

Јутарњи програм вести закуми ноди Са Бо у авантуру мегаминималс здраво, Кити мали тигар Телешоп вести здраво, Кити Сирене Хорсленд Сабрина Југио Легенда о неши дино ратник Квизић Пресовање Телешоп вести Црни Груја Луде године Телешоп вести 2. светски рат, док. програм изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама 2. светски рат, док. програм вести на звезданом путу - уживо Црни Груја изгубљене године империја Ћин вести Филм истраживачка јединица империја Ћин на звезданом путу Стаљин, докудрама

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 златибор, 18.00 мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

: 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 актуелно, 09.40 нС инфо, 10.15 док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 инЏој, 14.00 акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 акценти, 16.30 Квиз, 18.00 акценти, 18.15 наш град, 19.00 актуелно, 20.05 икс арт, 21.00 екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТв-а, 17.00 новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 између редова, 19.00 новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 доктор Ху, 20.45 док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 између редова, 00.15 Глас америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 земља наде, 15.30 док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 мозаик дана, 22.30 макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

utorak21.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

11

31

МЕН ТАЛ НА ДИ ЈАГ НО ЗА НА ЦИ ЈЕ

Pi­{e:­Du{an Kecmanovi} 07.00Добро јутро, Хрватска 09.12 Хотел дворац Орт 10.10 Живот: Гмазови и водоземци, док. серија 11.02 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 14.22 Пустоловина у Хрватској, док. серија 14.52 Хрватско пролеће, док. серија 15.40 Културна баштина 16.00 Алиса 16.59 Хрватска уживо 17.28 Све ће бити добро 18.22 Код Ане 18.37 8. спрат, ток шоу 19.30 Дневник 20.12 Рат Роузових, филм 22.20 Дневник 3 23.10 Еуроказ, док. филм 00.04 Вестерн Јунион, филм 01.35 Завршни ударац

Чи лер Ли

То ни је још је дан филм за мла де По пу лар ни спор ти ста Џејк кла ди се с Ости ном, др ским фра је ром пла ве ко се, да ће Џеј ни, не при влач ну де вој ку пре тво ри ти у кра љи цу ма тур ске ве че ри. Ме ђу тим, две осо бе же ле да спре че Џеј ка у тој на ме ри... Уло ге: Чи лер Ли, Крис Еванс, Џеј ми Пре сли, Ерик Кри сти јан Ол сен, Миа Кирш нер Ре жи ја: Џо ел Га лен (Но ва ТВ, 22.00) 08.10 Неустрашиви Скуби ду 08.30 Бумба, цртани 08.50 Томица и пријатељи, цртани 09.30 Победа љубави 11.20 Чувар правде 12.20 ИН Р 13.05 Победа љубави 15.00 Кад лишће пада 15.55 Бег 17.00 Вести 17.25 ИН 18.05 Под срећном звездом 19.15 Дневник 20.05 Кад лишће пада 20.55 Бег 22.00 То није још један филм за младе, филм 23.50 Вечерње вести 00.10 Тудори 01.15 Опасна игра 02.15 Медијум 03.00 Полицијска амадемија 7, филм 04.20 Езо ТВ

08.00 Најгори послови у историји 09.00 Како је размишљао средњ. интелектуалац 10.00 Бекство Луја 16.

11.30 Џејн Биркин: Размишљања 12.00 Рим није изграђен за један дан 13.00 Изгубљена крсташка тврђава 14.00 Ко си заправо ти?

15.00 2. св. рат у боји 16.00 Колонија 17.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 18.00 Блер 19.00 Свете животиње фараона 20.00 Героуов закон 21.00 Да ли је Стаљин могао да заустави Хитлера?

22.00 Гуге – изгубљено краљевство Тибета 23.00 2. св. рат у боји 00.00 Колонија 01.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Плавобради Дигсвил 3. Ози Бу – сезона 1 Снежана и Ружица Дигсвил 4. Невиност без заштите Крвава романса Шеста Брзина Само најјачи Господин суботње вече Кикбоксер 3. Студенткиња Кели

07.25 09.05 10.30 12.00 14.10 15.45 17.30 19.10 20.05 22.05 23.50 02.05

Принцеза и жабац Ванземаљци на тавану Одбројавање до нуле Гроф Монте Кристо (2002) И то се зибе љубав Постање Лекције из чоколаде Царство порока Хелбој Дванаест рунди Затворено острво 28 дана касније

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.10 01.10

Закон и ред Судија Ејми Браћа и сестре Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Сигурна лука Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Медијум Последњи Мохиканац Браћа и сестре Медијум

06.30 Врата раја 07.25 Драгон бол З 07.50 Езел 08.55 Ексклузив Таблоид 09.35 Вечера за 5 10.45 Аурора 11.40 Наследници 12.40 Кобра 11 13.35 Крв није вода 14.30 Врата раја 15.30 1001 ноћ 17.05 Не дај се, Нина!

18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Буди ми пријатељ - РТЛ помаже деци 22.30 Биг брадер 23.30 Буди ми пријатељ 00.00 РТЛ Вести 00.15 Завера

Ке тлин Тар нер

СЕ РИ ЈА

Рат Ро у зо вих

За ве ра

Сту дент пра ва Оли вер Ро уз и гим на сти чар ка Бар ба ра упо зна ли су се на аук ци ји и за љу би ли на пр ви по глед. Исто ве че су за вр ши ли у кре ве ту, а убр зо су се вен ча ли и до би ли дво је де це. Упр кос то ме што су жи ве ли скром но, љу бав је цве та ла и би ли су срећ ни. Али уско ро је Оли ве ро ва ка ри је ра на пре до ва ла… Уло ге: Мајкл Да глас, Ке тлин Тар нер, Де ни де Ви то, Ма ри јан Се ге брехт, Шон Остин, Пи тер До нат Ре жи ја: Де ни де Ви то (ХРТ 1, 20.12)

Ру ски тај кун Ти ре нов ски, ко ји се са кри ва од јав но сти, при пре мио је рас ка ла шну за ба ву на сво јој јах ти на ја дран ској оба ли. Док се он за ба вља у дру штву при ја те ља, јах ти при ла зи гли сер из ко га ње го ви те ло хра ни те љи ва де ве ли ке цр не тор бе и из не на да уби ја ју во за ча... Уло ге: Ро берт Кур ба ша, Зи јад Гра чић, Је ле на Ве ља ча, Пе тар Ћи ри то вић, Ба не То ма ше вић, Ду шан Бу чан, Ле на Бог да но вић, Бра ни слав Ле чић Ре жи ја: Ро ман Ма је тић (РТЛ, 00.15)

08.14 08.41 09.03 09.27 10.00 10.44 11.25 12.09 12.31 12.58 13.23 13.56 15.30 16.12 16.46 17.11 17.54 18.45 19.19 19.48 20.00 20.47 21.46 22.33 23.18 23.29 23.56 00.38 00.57 01.40

Жутокљунац Дворац играчака Наврх језика Плесне ноте Алиса Твоја сам судбина Вероника Марс Бетмен и храбри суперјунаци Жутокљунац Џони Браво Трава зелена Вестерн Јунион, филм Ружна Бети 4 зида Директ Гле Шаптач псима Позориште у кући Гаража Хит дана Браћа и сестре Легенде америчког сна: Јон Јакоб Астор - Најбољи амерички човек, док. серија Завршни ударац Закон и ред Дневник плавуше Холивудска шквадра Додир живота и смрти Два и по мушкарца Ксена - принцеза ратница Ноћни музички програм

08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.15 22.15 00.00 01.50

Интермецо 1 Хари и Хендерсонови Мост уздаха Интермецо 2 Фаџ Црни гавран Повратак у будућност Хари и Хендерсонови Сиквест ДСВ Невероватне приче Интермецо 3 Неопходне ствари Сиквест ДСВ Фенирање Терор Мачак са девет репова

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Дивље мачке Мала продавница ужаса Један круг Муљатори Уврнута наука Замишљени злочини Чаура Новине Поправни завод Опклада

П

Ти по ло ги ја ет но на ци о на ли ста

о след њих пет на ест-два де сет го ди на на гле да - ла ко пре по зна тљив. Они ко ји уче из исто ри је: не ли смо се и на слу ша ли ет но на ци о на ли ста про пу шта ју при ли ку да ис так ну да во ле све љу де, свих вр ста. Ма да су идеј но-по на шај ни обра - без об зи ра на њи хо во ет но на ци о нал но по ре кло, сци ет но на ци о на ли ста, у осно ви, исти, уоча ва се из - ве ру, бо ју ко же. По што су им, ка ко твр де, стра не ве стан број до ста ти пич них об ли ка по на ша ња ет но - све вр сте пред ра су да, љу те се ка да им се ка же да на ци о на ли ста. Раз ли ке су још уоч љи ви је ка да љу ди су ет но на ци о нал но при стра сни. Ме ђу тим, обич но ну де об ја шње ња за што ет но на ци о на ли стич ки ми - до да ју да се не мо гу и не сме ју пре ви ђа ти исто риј сле и де лу ју. Ти по ло ги ја ет но на ци о на ли ста ко ју ну - ске чи ње ни це. А исто ри ја, по њи хо вом ту ма че њу, дим са чи ње на је на осно ву њи хо вог по на ша ња, на - ја сно по ка зу је да су „они с дру ге стра не огра де“ чи на на ко ји га об ја шња ва ју, или и јед ног и дру гог. Пред вод ни ци: то су они ет но на ци о на ли сти ко ји, реч ју и де лом, јав но и буч но, об зна њу ју да су ет но на ци о на ли сти. Че сто се по ја вљу ју у уло зи пред вод ни ка ет но на ци о на ли стич ког по кре та. Мо гу се уочи ти две под вр сте пред вод ни ка. Јед ни су иде а ли сти: во ђе ни су уве ре њем да се бо ре – а и да њи хо ви су на род ни ци тре ба да се бо ре – за сло бо ду, исти ну и прав ду. Дру ги су праг ма ти ча ри. Они пред очи ма има ју вр ло кон крет не ци ље ве: осво ји ти што ви ше те ри то ри је; бо ри ти се да ет но на ци о нал ни ко лек тив до би је сво ју др жа ву; др жа ву свим сред стви ма учи ни ти што је мо гу ће хо - увек га ји ли не при ја тељ ска осе ћа ња пре ма при пад мо ге ни јом у ет но на ци о нал ном сми слу. ни ци ма „на шег“ ро да. Би ли су при твор ни и гле да По ту ље ни: ет но на ци о на ли стич ки ста во ви и ве ро - ли са мо сво је уске ет но на ци о нал не ин те ре се. Не ва ња су им че сто ја чи не го код пред вод ни ка. По сто - рет ко су по др жа ва ли оне ко ји су „нам“ ра ди ли о ја ни ји, у сва ком слу ча ју. Ко ли ко год да су за гри же ни, гла ви, на сто је ћи да „нам“, ти ме, што ви ше на у де. за зи ру од то га да сво је по гле де ис по ље јав но. До те Све то, ис ти чу, тре ба има ти на уму и хлад не гла ве ме ре су не си гур ни и по до зри ви да ни су ра ди да се ја - из вла чи ти за кључ ке или, ако хо ће те, по у ке. А то сно и гла сно при кљу че ет но на ци о на ли стич ком по - уисти ну зна чи да, ка ко ка жу, ко нач но тре ба да се кре ту ни ка да он узме ма ха, ка да за вла да ср цем и мо - окре не мо са мо се би, да во ди мо ра чу на са мо и ис згом нај ве ћег бро ја љу ди у кон крет ној за јед ни ци. Ако кљу чи во о оно ме што је до бро за при пад ни ке „на се, у по то њем слу ча ју, и ак ти ви ра ју, ак тив ност из по - шег“ ро да и да ко му ни ци ра мо с „они ма дру ги ма“ за ди не прет по ста вља ју по ја вљи са м о он д а ка д а мо же м о да ва њу на јав ној сце ни. Ту и та мо, дик ти ра мо вре ме и усло ве ко Они ма ко ји уче из не ки од ли де ра на гра ди их не му ни ка ци је. По не кад ће при ком функ ци јом, обич но у кул ту зна т и да у ет н о н а ц и о н а л и исто ри је стра не су све ри, про све ти или ди пло мат ској вр сте пред ра су да и љу те се стич кој иде о ло ги ји, а по себ но слу жби, за њи хо ву по све ће ност прак си, мо жда има пре те ри ва ка да им се ка же да су „на шој ства ри“, и то у „нај те ња и за стра њи ва ња, али да ду жим вре ме ни ма“. Ко ри сни су ет но на ци о нал но при стра сни. го исто риј ско пам ће ње, а то је во ђа ма нај ви ше за то што су пот Ме ђу тим, обич но до да ју да је ди но вред но исто риј ско пам пу но си гур ни у њи хо ву ло јал ће ње, да је за пра во они ма чи је се не мо гу и не сме ју ност. раз ми шља ње и де ло ва ње од пре ви ђа ти исто риј ске Ен до ге ни: с по ту ље ним де ле ре ђу ју ет но на ци о на ли стич ки чи њ е н и ц е... по сто ја ност и ја чи ну ет но на ци прин ци пи. о на ли стич ких уве ре ња. Од њих Кри зни: као и они ко ји уче их раз ли ку је отво ре но ис по ља ва ње та квих уве ре ња из исто ри је, и кри зни ет но на ци о на ли сти твр де да и под у зи ма ње ак ци ја у скла ду с њи хо вим са др жа - им је стран сва ки об лик ет но на ци о нал не ис кљу чи јем. То су чи ни ли и он да ка да ни је би ло вре ме за ет - во сти и за гри же но сти. У при лог та квој тврд њи на но на ци о на ли зам, због че га су стра да ли. То по себ но во де до са да шњу ви ше стру ку и ср дач ну са рад њу с чи не он да ка да до ђе ет но на ци о на ли стич ко вре ме, „они ма с дру ге стра не“. Јед но став но, ни су од го је због че га би ва ју оби ла то на гра ђе ни. Број ни су ен - ни да пра ве раз ли ку ме ђу љу ди ма; по го то во ме ђу до ге ни ет но на ци о на ли сти ме ђу пред вод ни ци ма, они ма ко ји не де ле исту ет но на ци о нал ност. Ме ђу али ни су сви пред вод ни ци ен до ге ни ет но на ци о на - тим, на сту пи ла су но ва и са свим по себ на вре ме на. ли сти. Угро жен им је на род. У та квим из у зет ним окол но Опор ту ни сти: они су „ет но на ци о на ли сти по по - сти ма, ка да не при ја тељ хо ће да их, у бла жој ва ри тре би“. Као што про па ги ра ју све иде је ко је су дру - јан ти, по ко ри а, у озбиљ ни јој, из бри ше с ли сте на штве но ши ро ко при хва ће не, та ко се од но се и пре - ро да ко ји има ју пра во на по сто ја ње, ва ља по др жа ма ет но на ци о на ли стич ким иде ја ма ка да оне по - ти оне иде је и оне љу де ко ји се бо ре за од бра ну ста ну „за кон да на“. Ко ри сто љу би вост им не мо ра сво је ет но на ци о нал не за јед ни це. Са да и ов де, та ко би ти иде ја во ди ља. Ни су спрем ни да се бо ре и жр - они твр де, то су је ди но ет но на ци о на ли сти спрем ни тву ју за ет но на ци о на ли стич ке ци ље ве и за то ет но - и ка дри да учи не. А с на ро дом и уз на род тре ба би на ци о на ли стич ком по кре ту ко ри сте, пре све га, као ти увек ка да је на ро ду те шко, а по го то во ка да му је они ко ји ће на из бо ри ма гла са ти за пар ти ју чи ји је нај те же. У оп ти ци ет но на ци о на ли ста, увек му је ет но на ци о на ли стич ки про грам не дво сми слен или нај те же.

Је ле на Ве ља ча

Књи гу „ОЧИ МА ПСИ ХИ ЈА ТРА”, у из да њу „Клија”, мо же те ку пи ти за 1.080 ди на ра у но во сад ским књи жа ра ма „Мост”, „Дел фи”, „Лео ко мерц”, „Ри зни ца”, „Со ла рис”, „Фи не га нов сан” и „Ма ла ве ли ка књи га”.

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Грађевинске интервенције Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Деконструкција Моћни бродови Златна грозница Борна кола браће Хау Амерички чопери Генералка

08.45 10.00 14.00 14.30 18.30 19.30 22.00 00.00 01.00

Фудбал Фудбал Трке коња Атлетика Фудбал Бокс Фудбал Аутомобилизам Сви спортови

Prvi­broj­ Slobodne­Vojvodine"­{tampan­je­kao­organ­Pokrajinskog­narodnooslobodila~kog­odbora­za­Vojvodinu­ " 15.­novembra­1942.­u­ilegalnoj­{tampariji­u­Novom­Sadu.­ Od­1.­januara­1953.­ Slobodna­Vojvodina"­izlazi­pod­imenom­ Dnevnik".­ " " Prvi­urednik­-­narodni­heroj­SVETOZAR­MARKOVI]­TOZA­pogubqen­od­okupatora­9.­februara­1943.

Izdava~­„Dnevnik­Vojvodina­pres­d.o.o.”,­21000­Novi­Sad,­Bu­le­var­oslobo|ewa­81.­Te­le­faks­re­dak­ci­je­021/423-761.­ Elek­tron­ska­po­{ta­re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In­ter­net:­www.dnevnik.rs.

Glavni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­Aleksandar \ivuqskij (480-6813).­Generalni­di­rek­tor­Du{an Vlaovi} (480-6802).­ Zamenik­generalnog­direktora­Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure­|u­je­re­dak­cij­ski­ko­le­gi­jum:­ Nada Vujovi} (za­me­nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­unutra{wa­politika­480-6858),­ Miroslav Staji} (pomo}nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­nedeqni­broj­480-6888),­Dejan Uro{evi} (ekonomija­480-6859), Petar De|anski (desk,­no}ni­urednik­480-6819),­Vlada @ivkovi} (no­vo­sad­ska­hro­ni­ka,­421-674,­faks­6621-831), Nina Popov-Briza (kul­tu­ra­480-6881),­Svetlana Markovi} (voj­vo­|an­ska­hro­ni­ka­480-6837),­ Petar Tomi} (svet­480-6882),­\or|e Pisarev (dru{tvo­480-6815),­Mi{ko Lazovi} (reporta`e­i­feqton­480-6857), Branislav Puno{evac (sport­480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet­slu`ba­480-6883),­ Ivana Vujanov (revijalna­izdawa­480-6820),­Filip Baki} (fo­to­480-6884),­ Branko Vu~ini} (teh­ni~­ka­pri­pre­ma­480-6897,­525-862), Nedeqka Klincov (teh­ni~­ki­ured­ni­ci­480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu­`ba­pro­da­je­480-6850),­ Svetozar Karanovi} (Oglasni­sektor­480-68-68),­Filip Gligorovi} (Sektor­informatike­480-6808),­ Ma­li­ogla­si­021/480-68-40.­Besplatni­mali­oglasi­za­Oglasne­novine­021/472-60-60.­ Ru­ko­pi­si­i­fo­to­gra­fi­je­se­ne­vra­}a­ju.­ Cena­primerka­30­dinara,­subotom­i­nedeqom­35­dinara.­ Mese~na­pretplata­za­na{u­zemqu­940,­za­tri­meseca­2.820,­za­{est­meseci­5.640­dinara­(+ptt­tro{kovi).­ [tam­pa­„Dnevnik­-­[tam­pa­ri­ja”,­Novi­Sad;­Direktor­021/6613-495. @iro­ra~uni:­AIK­banka­105-31196-46;­Rajfajzen­banka­265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

utorak21.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ро ман тич ни сте да нас, скло ни ми сли ма ко је вас во де не где да ле ко. На лич ном пла ну нер во зни, не мир ни, не стр пљи ви. Уто рак је ипак са мо је дан дан у ни зу ак ту ел них де ша ва ња и по сло ва.

BIK 20.4-20.5.

Од ре ђе но дру штво вам ве о ма при ја. Мо же те из ла ти ти, про во ди ти се, гле да ти фил мо ве или пе ва ти уз там бу ра ше.Уоста лом, ле то је по че ло! Про сла ви те га на пра ви на чин, хе до ни стич ки и ак тив но. При сти же вам ви ше по сла.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

21. jun 2011.

Окру же ни сте ле пим и при јат ним ути сци ма, осо ба ма и ат мос фе ром. Тим ко ји по бе ђу је не тре ба ме ња ти, ка жу. Али, као да то ни је до вољ но. На ви ди ку су ди на мич ни ји до га ђа ји и су сре ти.

Ме сец је у зна ку Ри ба, што упу ћу је на по ја ча ну ин ту и ци ју, ко ју тре ба да ослу шне те. Сми ри те и при ми ри те се, да би сте има ли бо љи увид у си ту а ци ју у ко јој сте, на по слов ном и при ват ном пла ну.

По ку шај те да оне озбиљ не са стан ке од ко јих и оче ку је те не ки ре зул тат, во ди те у тај но сти, у ре сто ра ну или не ком за тво ре ном про сто ру. Све ви ше се окре ће те по ро ди ци. Пу то ва ње.

Пра во је вре ме за го ди шњи од мор с фа ми ли јом, што да ље, то бо ље. На рад ном ме сту не оче куј те ни ка кве про ме не. Парт нер је у сво јој сен зи тив ној и емо тив ној фа зи па ужи вај те у ле пим ства ри ма.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

До след ни сте у све му што ра ди те. Да нас и ни је нај и де ал ни ји дан за оне фи не и ра фи ни ра не од но се, али би ће да на за мег да на. Не тру ди те се у прав цу ис пра вља ња гре ша ка и убе ђи ва ња у би ло шта.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По слов на си ту а ци је је ста бил на, иако се те шко би ло шта по ме ра. Ле то вам до но си пу то ва ња, по се те и рад на сти ца њу ма те ри јал них вред но сти. На пла ну љу ба ви оче куј те про ла зне аван ту ре.

Иде а ли зу је те са го вор ни ка у оној ме ри у ко јој вам при ја. Не мој те се за не ти и има ти не ре ал но ми шље ње о не ком или не чем. По го то во ако то има ве зе с по слом или нов цем. Тро шка ри те на пу то ва ња.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Дру штве ни сте и без кон цен тра ци је за озбиљ не по ду хва те и по сло ве. Ра ди је пу туј те, ко му ни ци рај те, про во ди те се у иза бра ном и по зна том дру штву, али и оном ко је тек упо зна је те.

Из гле да да не мо же те за др жа ти ни са рад ни ке, ни фи нан си је. Нај бо љи из бор је кам пањ ски од нос и сна ла же ње у да тим си ту а ци ја ма. Ис ко ри сти те шан се ка да се по ја ве, у тре ну, без од ла га ња.

Не што сте успа ва ни и од сут ни, да нас и су тра. Би ће да је то због про ла ска Ме се ца кроз ваш знак. И су ви ше сте емо тив но осе тљи ви, по го то во пре ма дра гим би ћи ма, што дру ги не пре по зна ју.

TRI^-TRA^

Ниг де без груд ња ка V REMENSKA

У својој дугачкој каријери Џе ни фер Ло пез још није доживела такву срамоту. Захваљујући дубоком деколтеу камере немачке националне телевизије снимиле су њене потпуно голе груди које су испале из хаљине док је покушавала да седне. Иако је већ годинама у шоу бизнису Џенифер Лопез никад на телевизији није показала толико голог меса. Она је гостовала у немачкој емисији која је снимана у арени за борбе бикова на Палма де Мајорци у Шпанији С обзиром на јак ветар, њена дугачка, деколтирана хаљина с дубоким прорезом, представљала јој је озбиљан проблем. Водитељ се својски трудио да јој помогне да обузда хаљину, а уз његову помоћ Џенифер је успела да задржи своје међуножје далеко од погледа јавности, али с грудима ипак није имала среће...

PROGNOZA

VIC DANA

ТоПлије

Vojvodina Novi Sad

28

Subotica

27

Sombor

28

Kikinda

27

Vrbas

28

B. Palanka

28

Zrewanin

28

S. Mitrovica 29 Ruma

28

Pan~evo

28

Vr{ac

27

Srbija Beograd

28

Kragujevac

29

K. Mitrovica 29 Ni{

30

Evropa

НО ВИ САД: Пре те жно сун ча но и то пли је вре ме. Ве тар слаб ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. При ти сак ис под нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 12, мак си мал на до 28 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Пре те жно сун ча но и то пли је вре ме. Ве тар слаб, на ју гу Ба на та уме рен, ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 9, мак си мал на 29 сте пе ни. СР БИ ЈА: На кон све жег ју тра, у уто рак пре те жно сун ча но и то пли је вре ме. Ду ва ће слаб ју го и сточ ни и ис точ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 8, а по по днев на 30 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред них да на све то пли је, па ће од сре ди не сед ми це по но во би ти вру ће уз тем пе ра ту ре пре ко 30 сте пе ни. У че твр так тем пе ра ту ре и до 35 сте пе ни. У пе так кра јем да на пљу ско ви и осве же ње на се ве ру Ср би је, а у су бо ту за хла ђе ње у свим кра је ви ма с по вре ме ном ки шом.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би ом е те о ро ло шке при ли ке су по вољ ни је, па ће се ве ћи на хро нич них бо ле сни ка осе ћа ти бо ље уз ре дов ну те ра пи ју и уме ре ну ак тив ност. Из ве сна опре зност се са ве ту је кар дио и це ре бро ва ску лар ним бо ле сни ци ма. Пре по ру чу је се аде кват но оде ва ње у ју тар њим са ти ма као и сма ње ње на по ра у нај то пли јем де лу да на.

Madrid

34

Rim

28

London

22

Cirih

27

Berlin

23

Be~

27

Var{ava

22

Kijev

23

Moskva

22

Oslo

20

St. Peterburg 21 Atina

31

Pariz

24

Minhen

27

Budimpe{ta

26

Stokholm

21

До би ли уче ни ци у шко ли за да так да на пи шу са став на те му: „Шта бих ура дио да сам ди рек тор”. Сви уче ни ци при о ну ли на пи са ње, са мо Пе ри ца се ди и че ка. При ме ти то учи те љи ца па га упи та љу ти то: - Пе ри це, за што ти ни шта не пи шеш?!

- Че кам се кре та ри цу да јој из дик ти рам!

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

87 (-10)

Slankamen

222 (-12)

Apatin

160 (-10)

Zemun

279 (-12)

Bogojevo

160 (-9)

Pan~evo

300 (-8)

Smederevo

472 (-6)

Ba~. Palanka 179 (-12) Novi Sad

166 (-14)

Tendencija opadawa stagnacije

Ja{a Tomi}

TISA N. Kne`evac

198 (-5)

Tendencija opadawa

Senta

264 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija opadawa

Titel

214 (-15)

NERA

Hetin

80 (-2)

SAVA

4 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacuje

S. Mitrovica 148 (-11) Beograd

Kusi}

227 (-12)

48 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja