Dnevnik 21.jun 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 21. JUN 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23472 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

E P O Z I C I J E U SKUP [ TI N I AP V VOJ V O \ AN S KE DE M O K RA T E OD R E D I L E KAN D I D A T E ZA ^E L N

Pa stor za pred sed ni ka, Ma ka no va i Vre ba lov pot pred sed ni ci str. 3

NASLOVI

Politika

Vojvodina

2 Stefanovi} misli da nije lo{e da Nikoli} pregovara o Kosovu

Ekonomija 10 Bojan Pajti} otvorio kupawe na novom bazenu u Staroj Pazovi

Kultura

Dru{tvo 6 Srbija ima 70.000 izbeglica, od toga polovina je u Vojvodini

Novi Sad 8 Sahrawivawe na Gradskom grobqu pod znakom pitawa

12 Sa „Sinema sitija” – propala revolucija, ali qubav nije

Ekologija 14 U Somboru po~eli da kose ambroziju pre cvetawa

Crna 15 Na su|ewu Goranu Kne`evi}u svedo~io Mla|an Dinki}

PAD VRED NO STI DO MA ]E VA LU TE DRA STI^ NO UTI ^E NA BI LAN SE PRED U ZE ]A

Di nar za lu ta li me tak za pri vre du

str. 5

Foto: F. Baki}

4 U Ba~koj Palanci nova fabrika kao sedmica na lotu

PO ^E TAK LE TA U ZNA KU TROP SKIH VRU ]I NA: Le to je zva ni~ no po ~e lo no }as u je dan sat i de vet mi nu ta. Trop ske tem pe ra tu re ko je ve} da ni ma pre la ze 34 ste pe na Cel ziju sa na te ra le su No vo sa |a ne da na |u spas na otvo re nim ba ze ni ma, [tran du i di vqim du nav skim pla `a ma, gde mla di, ali i sta ri ji, na |u bar ne ko li ko sa ti slo bod nog vre me -

ME DI CIN SKI FA KUL TET I AKA DE MI JA UMET NO STI UNS-a OTVO RI LI SE ZO NU PR VOG UPI SNOG RO KA

Le kar ska stru ka uvek „in”

str. 6

SPORT

n SUDIJSKE GRE[KE SU DEO FUDBALA

str. 16 – 22

n ZREWANINSKI PETLI]I POBEDNICI U MARIBORU

VO\ STVO FE STI VA LA PO RU ^U JE DA NE ]E DO ZVO LI TI DA GRAD TR PI

n OSNOVCI IZ KA]A POSETILI KOWA^KI KLUB „GRANI^AR”

„Eg zit” od u sta je od Ofi cir ca

str. 9

na da se ras hla de. Ba ze ni su od li~ ni za po ro di ce s ma lom decom, jer dok se ro di te qi hla de u olim pij skom ba ze nu, ma li {a ni se mo gu za ba vqa ti u ba zen ~i }u na me we nom iskqu ~i vo wi ma. Na [tran du sve {to vam tre ba je ne {to nov ca za ula zni cu i me ki ku, pa da bar na tre nu tak za bo ra vi te na be ton i grad sku vre vu. G. ^. str. 7

Veoma toplo Najvi{a temperatura 36 °S

POLiTikA

~etvrtak21.jun2012.

dnevnik

[EF PRE GO VA RA^ KOG TI MA BE O GRA DA BO RI SLAV STE FA NO VI] IZ JA VIO

Ni je lo {e da Ni ko li} vo di pre go vo re – Bu du }i pre go vo ri s Pri {ti nom vo di }e se na vi {em po li ti~ kom ni vou i ve ro vat no }e ih pred vo di ti pred sed nik ili bu du }i pre mi jer Sr bi je – iz ja vio je na kon fe ren ci ji za no vi na re {ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da u di ja lo gu s Pri {ti n om Bo r i s lav Ste f a n o vi}. On je re kao da je u Sr bi ji po treb no po sti }i do go vor o to me ka ko bi tre ba lo na sta vi ti di ja log s Pri {ti nom, i do dao da ni je lo {e da pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} vo di taj pro ces, iako je i sam sve stan opa sno sti da on to ra di li~ no. Ste fa no vi} je ob ja snio da su Ni ko li }e vi raz go vo ri u Bri se lu oce we ni kao ve o ma po zi tiv n i, kon s truk t iv n i i da pred sed nik zna re al nu si tu a- ci ju. Zbog to ga bi, sma tra Ste fa no vi}, bi lo do bro da on pre u- zme ini ci ja ti vu u re {a va wu ko s ov s kog pi t a w a, po s eb n o {to jo{ ni je for mi ra na vla da

Sr bi je. Ka ko je pri me tio, Ni ko l i} to ve} i ~i n i jer je evrop ski po sred nik u di ja lo gu s Pri {ti nom Ro bert Ku per do {ao na we gov po ziv. Ste fa no vi} je re kao da je ne ta~ no da po sred nik EU do no si do ku men te ne po zna te do ma }oj jav no sti. Na ja vqu ju }i da }e se to kom po po dne va sa sta ti s Ku pe rom, Ste f a n o v i} je ob j a s nio da evrop ski po sred nik do la zi da bi iz neo svo je tu ma ~e we spo ra zu ma o re gi o nal nom pred sta vqa wu i slo bo di kre ta wa i uka zao na neo p hod nost pri me ne ve} po stig nu tih spo ra zu ma i na sta vak di ja lo ga s Pri {ti nom. – Pro b lem re g i o n al n og pred sta vqa wa Pri {ti ne ni je re {en – is ta kao je Ste fa no vi}, ko ji je ostao pri sta vu da je u pred sta vqa wu Pri {ti ne do go vo re no da na ta bli is pred Ko so va sto je i zve zdi ca i tekst fu sno te, na vo de }i da je, pre ne go {to je do go vor i po stig nut, svi ma u EU i sve tu po slat

Ku per: Pro {li smo kroz spo ra zu me Po sred nik EU u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne Ro bert Ku per po zdra vio je ju ~e, na kon sa stan ka u Pred sed ni {tvu Sr bi je, sprem nost srp ske stra ne da se pre go vo ri ma na vi {em ni vou re {a va ju kqu~ ni pro ble mi ve za ni za Ko so vo i Me to hi ju, sa op {te no je iz ka bi ne ta pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a. Sa vet nik pred sed ni ka dr `a ve Mar ko \u ri}, ko ji je raz go va rao s Ku pe rom, po seb no je is ta kao da je va `no da naj {i ra jav nost Sr bi je bu de u pot pu no sti in for mi sa na o svim aspek ti ma po stig nu tih do go vo ra i po li ti~ ke per spek ti ve za re {a va we pro ble ma Ko so va i Me to hi je. Ku per je u iz ja vi Fo Ne tu re kao da je sa sa vet ni kom pred sed ni ka Sr bi je Mar kom \u ri }em raz go va rao o di ja lo gu dve stra ne i pri me ni do sa da po stig nu tih spo ra zu ma. Ku per je pod se tio na to da je pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}, pri li kom ne dav ne po se te Bri se lu, na gla sio zna ~aj ko ji, u „do broj ve ri”, pri da je pri me ni svih spo ra zu ma po stig nu tih do sa da u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne. – Na osno vu to ga, do {ao sam u Be o grad i sa \u ri }em pro {ao kroz spo ra zu me, ob ja snio ka ko ih in ter pre ti ra mo i ko je su to ta~ ke im ple men ta ci je ko je mo ra ju da bu du pra }e ne – ob ja snio je Ku per.

ini ci ja ti vu u re {a va wu tog pi ta wa. Po Ste f a n o v i } e voj oce ni, to bi mo glo do ne ti re zul ta te „na za do voq stvo Sr bi j e i me | u n a r od n e za j ed n i c e, ali ne i bi ra ~a SNS-a„. Na pi ta we {ta to zna ~i, Ste fa no vi} je od g o v o r io da se u kam pa wi mo glo ~u ti da pre go vo re vo di ne ki „~i nov nik Bor ko”, mi sle }i da }e se on ti me uvre di ti, ali da je sa da do bro {to Ni ko li} vi {e ne vo di stra n a~ k u po l i t i k u ve} dr àv nu. – Qu di ko ji mi sle da je ovo ne ki Ber lin s ki kon g res, ne iz gled ta ble, i oni su se sa gla - tre ba da ula ze u ovaj pro ces – si li s re {e wem. re kao je Ste fa no vi}, i is ta – Be o grad }e taj do go vor pri - kao da Ni ko li} è li Jor go me ni ti tek ka da bu de in sti tu - van ku Ta ba ko vi} za pre mi jer ci o nal no ure |en na na ~in na ku, pa bi tre ba lo vi de ti {ta ko ji je i do go vo ren, da se uz na - ona mi sli o ide ji da pred sed ziv Ko s o v a na v o d i i ~i t av nik Vla de Sr bi je vo di di ja log tekst fu sno te. Mi tra ì mo i s Pri {ti nom. sprem ni smo da u pot pu no sti – De fi ni tiv no je ja sno da pri me ni mo taj do go vor ka da di ja log vi {e ne }e bi ti mo gu }e bu de ure |en u in sti tu ci ja ma vo di ti u istom ob li ku, for mi kao {to je do go vo ren, kao je - i s istim qu di ma – re kao je din stve na ce li na i tekst fu - Ste fa no vi}. sno te – re kao je Ste fa no vi}. On je na gla sio da ni jed nim On je na veo da je, na à lost, spo ra zu mom ni je ugro èn su ve do {lo do tu ma re ni tet Sr bi je. ~e w a ko j e je u Pro blem re gi o nal nog – Vla da Sr bi skla du s in te re je, ko god da je pred s ta v qa w a som Pri {ti ne, a for mi ra, tre ba to je da ni je od - Pri {ti ne ni je re {en lo bi da na di re | e n o gde fu rek tan ili in di sno ta tre ba da se na la zi. rek tan na ~in bu de ukqu ~e na u Po Ste fa no vi }e vim re ~i ma, re {a va we ko sov skog pi ta wa, to kom di ja lo ga s Pri {ti nom kroz po dr {ku pred sed ni ku i bi lo je raz go vo ra o stru ji i te - we go vom ti mu – oce nio je Ste le ko mu ni ka ci ja ma, ali do go - fa no vi}. vor ni je po sti nut jer su to naj Po we go vim re ~i ma, u di ja kon tro verz ni ja pi ta wa. Pri - lo gu s Pri {ti nom Sr bi ja ni je li kom raz go vo ra o stru ji, re - pre u ze la ni ka kvu oba ve zu da kao je Ste fa no vi}, po treb no je pre sta ne da iz da je do ku me na ta raz go va ra ti o imo vi ni „Elek - gra |a ni ma s Ko so va i Me to hi tro pri vre de Sr bi je„ na Ko so - je. vu i stva ra wu po seb nog ener – Ne re al no je o~e ki va ti da get skog pro sto ra Ko so va. Ka da Sr bi sa se ve ra uzi ma ju ko sov je re~ o te le ko mu ni ka ci ja ma, ska do ku men ta, ali zbog si tu a- do dao je on, ra di se o imo vi ni ci je na se ve ru, ape lu jem na sve Te le ko ma i po ziv nom bro ju, a da se sta we na te re nu smi ri. pred log Be o gra da je bio da Ko - Sr bi ja ne }e osta vi ti svo je su so v o do b i j e pod b roj Sr b i j e. na rod ni ke na Ko so vu i Me to Ste f a n o v i} je na g la s io da hi ji na ce di lu i na sta vi }e da otva ra we kan ce la ri je Ko so va se bo ri za wi ho va pra va, a pri u Be o gra du ni ka da ni je bi lo tom ne mi slim na si lu – is ta te ma di ja lo ga. kao je Ste fa no vi}. – Sr b i j a }e na s ta v i t i da On je za kqu ~io da je teh ni~ pri m e w u j e sve spo r a z u m e i ki di ja log s Pri {ti nom dao je osta }e po uz dan part ner me |u - vr lo kon kret ne re zul ta te, ali na rod ne za jed ni ce u re {a va wu da su sa da na re du po li ti~ ka ko sov skog pi ta wa – na gla sio je pi ta wa kao {to su se ver Ko so Ste fa no vi}, ko ji je na kon fe - va, za { ti t a Sr b a ju ` no od ren ci ji u Vla di ne ko li ko pu ta Ibra, sta tus srp skih ma na sti is ta kao da ni je lo {a ide ja da ra i cr ka va i imo vi na. pred s ed n ik Sr b i j e pre u z me D. Mi li vo je vi}

Vu ~i}: Od SPS-a ni tra ga ni gla sa Li der Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da na pred wa ci jo{ ni su do bi li od go vor od SPS-a na po ziv za raz go vo re o par la men tar noj ve }i ni, iako su im po nu di li „ve o ma fer do go vo re i plan”. Vu ~i} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da je ta str na ka u kon tak tu sa svim po li ti~ kim ak te ri ma u Sr bi ji, ali da pre sve ga ~e ka od go vor So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je kao stran ke bez ko je ne mo `e bi ti for mir na no va vla da ju }a ko a li ci ja. – [to se nas ti ~e, spem ni smo da vla du for mi ra mo u ro ku od ne ko li ko da na, ali za to su nam po treb ni part ne ri, a od part ne ra ni tra ga ni gla sa, ne ja vqa ju se. ^im bu de mo ima li ta kvu vr stu od go vo ra, oba ve sti }e mo vas i za ne ko li ko da na }e mo oba vi ti po sao – re kao je Vu ~i}. Na pi ta we no vi na ra da li, s ob zi rom na pro ble me u do sa da {wem to ku pre go vo ra o for mi ra wu vla de, ra ste mo gu} nost za for mi ra we ta ko zva ne ve li ke ko a li ci je s De mo krat skom stran kom, Vu ~i} je od go vo rio da mi sli da to „ni je re al no”. On je De mo krat sku stran ku i sve osta le stran ke ko je sa wom u~e stvu ju u pre go vo ri ma o vla di po zvao da {to pre for mi ra ju vla da ju }u ve }i nu, uko li ko to

ko a li ci o nim part ne ri ma ve o ma fer do go vo re i plan za iz la zak ze mqe iz kri ze i – ni smo do bi li od go vo re – re kao je Vu ~i}. On je ob ja snio da je s li de rom so ci ja li sta Ivi com Da ~i }em, na pri mer, raz go va rao o ci qe vi ma i re zul ta ti ma bu du }e vla de, ali i is ta kao da SNS ne ma par tij sku i li~ nu su je tu, od no sno da ne in si stra na to me da za u zme sva va `na me sta u Sr bi ji. – ^ak sam iz ra zio `e qu da na va `na me sta do |u stru~ ni qu di

ko ji ne ma ju ve ze s na {im stran ka ma i s ko ji ma }e mo se svi di ~i ti – re kao je Vu ~i}, ko ji, me |u tim, ni je `e leo da ka `e da li je Da ~i }u po nu |e no me sto pre mi je ra uko li ko u|e u ko a li ci ju s na pred wa ci ma.

Te {ki raz go vo ri o Ko so vu Vu ~i} je iz ja vio da je pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} u Bri se lu sa zva ni~ ni ci ma EU imao „raz go vo re ohra bre wa”, ali da pred sto je te {ki raz go vo ri o Ko so vu. – Mo ra mo da po {tu je mo Ustav Sr bi je, uz stal no pro mi {qa we ka ko da po boq {a mo eko nom ski po lo `aj gra |a na, i taj uski ma ne var ski pro stor na sto ja }e mo da ko ri sti mo ta ko {to ne }e mo la ga ti ni ko ga u me |u na rod noj za jed ni ci i u ze mqi – ob ja snio je Vu ~i}. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja ne ma ni ka kav kre di bi li tet jer su we ni pred stav ni ci u pro {lo sti pre vi {e la ga li pred stav ni ke me |u na rod ne za jed ni ce pa su i oni la ga li za uz vrat, i SNS }e, ka ko je re kao, na sto ja ti da se to pro me ni ta ko {to se ne }e da va ti ve li ka obe }a wa, ali }e se ono {to se do go vo ri – is pu wa va ti. mo gu da u~i ne, po ru ~u ju }i da Sr bi ja ima pre vi {e pro ble ma i da je neo p hod no da oni po~ nu da se re {a va ju to kom le ta. – SNS je u~i nio sve da do |e do for mi ra wa ove vla de. Pi ta mo sve dru ge u~e sni ke na po li ti~ koj sce ni za {to ne ma vla de, po nu di li smo po ten ci jal nim

Li der SNS-a je iz ra zio i ne za do voq stvo zbog ~i we ni ce da, po iz ve {ta ji ma ko ji su do sta vqe ni Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je, is pa da da su na pred wa ci po tro {i li naj vi {e nov ca u pred iz bor noj kam pa wi, iako je to, ka ko je is ta kao, da le ko od isti ne.

Mar ko vi}: Po da ci ko je su do sta vi le stran ke Di rek tor ka Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Zo ra na Mar ko vi} iz ja vi la je ju ~e, po vo dom kri ti ka li de ra na pred wa ka Alek san dra Vu ~i }a o iz ve {ta ju te agen ci je o fi nan si ra wu stra na ka u pred iz bor noj kam pa wi, da su ob ja vqe ni sa mo po da ci ko je su do sta vi le sa me stran ke. Ona je u iz ja vi Ta nju gu pre ci zi ra la da se po da ci, ko je je Agen ci ja pre do ~i la u po ne de qak, od no se sa mo na onaj no vac ko ji su stran ke do bi le od dr `a ve na svim ni vo i ma, a ne na pa re ko ja su tro {i le za kam pa wu u me di ji ma.

TVIT CRTICA Ma li „mu ~e” ve li ke Pred sed ni cu Na rod ne par ti je Ma ju Goj ko vi} „kop ka“ ve} ne ko li ko da na gde je kan di dat ki wa SNS-a za pre mi jer sko me sto. „[ta je s Ta ba ko vi} kom, ona je je di na do bi la man dat od pred sed ni ka dr à ve a ne ogla {a va se?„, za pi ta la je Ma ja na laj ni. Ogo vo rio joj je funk ci o ner na pred wa ka Go ran Kne è vi}: „Ni ko ni je do bio man dat od pred sed ni ka dr à ve, Ta di} je kan di dat DS-a, Ta ba ko vi }e va kan di dat SNS-a za man da ta ra, obo je bez ve }i ne„. Na sve to Ma ja Goj ko vi} krat ko kon sta tu je: „Sr bi ju mu ~e oni ma wi“.

Ana li ti~ ka di le ma No vi nar Rat ko Dmi tro vi} raz mi {qa o ulo zi ana li ti ~a ra. „Ka ko stu den ti zo vu svo je pro fe so re ko ji po pod ne i na ve ~e ra de kao ’po li ti~ ki ana li ti ~a ri’ DS-a? Od osam ’po li ti~ kih ana li ti ~a ra’ ko ji se ne ski da ju s TV-a, {est su otvo re ni ~la no vi DS-a a ona dvo ji ca ~i ne sve da to sa kri ju„, „pri me }u je“ Dmi tro vi}. S dru ge stra ne, funk ci o ner LDP-a Bo jan \u ri} uka zu je: „Za ni mqi vo je da je no va ana li ti ~ar ska zve zda s FPN-a, pro fe sor Kr sti}, bio i {ef ka bi ne ta

pred sed ni ka Skup {ti ne 1994–96. Da kle, Dra ga na To mi }a?„, raz mi {qa \u ri}.

Li te ra tu ra za vru }e da ne Ko ga mr zi da ~i ta kwi gu, do bio je na in ter ne tu „za ni mqi vo“ {ti vo. Na svom „Tvi ter„ na lo gu Otvo re ni par la ment Sr bi je pre po ru ~u je: „Vi {e od 67.000 go vo ra po sla ni ka u po sled we ~e ti ri go di ne na saj tu otvo re ni par la ment.rs“. Pa ko vo li nek iz vo li!

Bli zu je Rio No vi nar Ni ko la To mi} pro te stu je: „De le ga ci ja Sr bi je oti {la u Rio de @a ne i ro, na sa mit o odr `i vom raz vo ju, s tri avi o na i od se li u tri raz li ~i ta ho te la. Pa stvar no sra mo ta„, sa op {ta va To mi} na „Tvi te ru„. Ob ja {we we da je sa vet nik biv {eg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti}: „Pa i{li su ko mer ci jal nim le to vi ma. Isto bi pla ti li i da su svi bi li u istom avi o nu. U Rio se ne ide ’fal ko nom’ ne go ko mer ci jal nim le tom. Ta ko da je ce na ista da su i{li istim, ili s tri raz li ~i ta. Isto va `i za ho te le„. To mi} ne „po pu {ta“: „Tri le ta i tri ho te la go vo re o ’efi ka snoj’ i ’ko or di ni sa noj’ vla sti u Sr bi ji. A de le ga ci ja od mi ni mum 15 qu di o ba ha to sti“.

(Ne)pro vo ci ra we

No vi ju na ci

Tvi te ra {i ima ju pi ta wa i za no vo pe ~e ne ~la no ve ka bi ne ta pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a. Ta ko su se obra ti li Si mu û li }u na laj ni: „Pa haj de kad si ve} uz we ga, pri u pi taj ga kad }e da raz re {i ono oko kra |e u pr vom kru gu?„ û li} od go va ra: „Ka da pred sed nik bu de imao ustav no pra vo da ra di po sao tu ì o ca. Ta da... A za {to mi slim da sa da pro vo ci ra{ ma lo?„, ne go du je û li}.

Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi} sva ko dnev no „raz go va ra“ s fa no vi ma na laj ni. „S pra vom se pi ta pro fe sor Vo jin Di mi tri je vi}: ’Ka kva je to ze mqa u ko joj su ju na ci oni ko ji se za la `u za nor mal nu dr `a vu?’”

PUPS me |u omla di nom Funk co ner Po kre ta rad ni ka i se qa ka Or han Dra ga{ {a li se na laj ni: „Kr ko ba bi} je do bio od To ma sa Xe fer so na pla ke tu za po mo} u smi {qa wu ame ri~ ke him ne!“ O PUPS-ov ci ma raz mi {qa i vo di teq Ivan Zeq ko vi}: „Sa svim lo gi~ no: pro sto ri je PUPS-a u Do mu omla di ne :)))))„, kon sta tu je po pu lar ni Ze ka.

Vla da na, ili vla da Pre go vo ri o vla di ne osta vqa ju rav no du {nim ni estra du. I po zna ti tek sto pi sac Dra gan Bra jo vi} pra ti iz ja ve na tu te mu. „Vla da naj ma we 30 po sto `e na. Je l’ to oni skla pa ju Vla da nu ili vla du?„, pi ta se Bra ja na laj ni.

Ve ra u be lom Ko li ko je uver qi va pri ~a stra na ka o de par ti za ci ji, po ku {ao je da na „Tvi te ru” po ka `e di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac. „Ve ru jem u obe }a nu de par ti za ci ju. I mno go hva la ovim ~i ka ma u be lom, {to mi po ma `u oko obla ~e wa ove mo der ne ko {u qe {to se {ni ra na le |i ma„, „sli ko vi to“ }e Ta so vac.

„Kor zo fest” vo li vru }i nu Da ni let we vru }i ne ne mo gu da po kva re do bro ras po lo è we, po sve do ~io je na „Tvi te ru„ Li ga{ De jan â po. „’Kor zo fest’ i ove go di ne do ka zu je da su Zre wa nin ci èq ni le pih de {a va wa„, sa op {tio je do bru vest na laj ni â po. S. Stan ko vi}

c m y

politika

dnevnik

VOJVO\ANSKE DEMOKRATE ODREDILE KANDIDATE ZA ^ELNE POZICIJE U SKUP[TINI APV

Pa stor za pred sed ni ka, Ma ka no va i Vre ba lov pot pred sed ni ci Vojvo|anske demokrate odlu~ili su ju~e da u izboru novog predsednika pokrajinskog parlamenta podr`e lidera Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tva na Pa sto ra, potvrdio je ju~e na{em listu funkcioner Demokratske stranke Bo ri slav No va ko vi}, koji }e i u narednom mandatu biti {ef najve}eg poslani~kog kluba u Skup{tini APV. – Za dva potpredsedni~ka mesta koja }e imati na{a poslani~ka grupa DS }e predlo`iti Anu To ma no vu-Ma ka no vu, dosada{wu potpredsednicu Vlade APV, i Mi li vo ja Vre ba lo va, funkcionera Liberalno-demokratske partije – izjavio je Novakovi}. On je naveo i da }e demokrate u pokrajinskom parlamentu formirati poslani~ki klub pod nazivom „Izbor za boqu Vojvodinu”, koji }e imati gotovo apsolutnu ve}inu, odnosno 59 od ukupno 120 poslanika. Dodao

je i da }e wegov zamenik na ~elu poslani~ke grupe biti Ta ma{ Tot iz Ade. Toj poslani~koj grupi, uz 58 poslanika izabranih s liste DS-a po proporcionalnom i po ve}inskom sistemu, pridru`io se, naime, i jedini poslanik LDP-a u novom sazivu Milivoj Vrebalov, a koji je sad i kandidat za potpredsedni~ku funkciju u Skup{tini APV. Ove odluke vojvo|anske demokrate donele su ju~e na sastanku odr`anom u rezidencijalnom objektu APV Andrevqe na Fru{koj gori, a trebalo bi da budu potvr|ene na konstitutivnoj sednici novog saziva pokrajinskog parlamenta zakazanoj za 22. jun. Na

Pajti} odustao od poslani~kog mandata Potpredsednik DS-a Bojan Pajti} odustao je od poslani~kog mandata u Skup{tini Vojvodine po{to je kandidat DS-a za pokrajinskog premijera. Poslani~ki mandat ne}e preuzeti ni funkcioner Pokrajinskog odbora demokrata Dra go slav Pe tro vi}, koji je u prethodnom sazivu Vlade APV vodio resor nauke. Wihovi mandati }e na konstitutivnoj sednici biti raspore|eni slede}im kandidatima s izborne liste.

Vla da, pra {i na na ci pe la ma i vir {le – Vi di te ovu pra{inu na ci pe la ma, ona je mno go va `ni ja od svih pre go vora o vladi – izjavio je ju ~e gra do na~elnik Beograda i zamenik predsednika Demokratske stranke Dra gan \i las novinarima, prilikom posete PKB-u, ne `ele}i detaqnije da odgovara na novinarska pitawa o budu}oj vladi Srbije. – Verujte mi, za gra|ane Srbije je mnogo va`nija. – I ne{to smo zaboravili: da PKB ponovo pravi, kao nekad, one male vir{le, koje su bile najboqe na svetu – dodao je posle \ilasovih re~i predsednik Skup{ti ne gra da Alek s an d ar An ti}.

toj sednici bi}e verifikovani mandati novih poslanika, te izabrano novo rukovodstvo Skup{tine koje }e, uz predsednika, imati {est potpredsednika, kao i skup{tinski odbori. Potpredsedni~ka mesta dobi}e sve poslani~ke grupe, izuzev SVM-a koji }e imati predsednika Skup{tine, a sve parlamentarne stranke postigle su pro{le nedeqe i dogovor o raspodeli mesta u skup{tinskim odborima. Kon sti tutivnom sedni com predsedava}e funk ci o ner

SPS-a @i vo rad Smi qa ni}, kao najstariji poslanik. Smiqani} je, ina~e, ve} bio na ~elu Skup{tine APV u mandatu 1997–2000. godine. S obzirom na to da je gotovo izvesno da }e novu ve}inu u pokrajinskom parlamentu ~initi partneri iz prethodnog sazi va, nova koalicija }e biti prili~no stabilna jer }e kontrolisati tri ~etvrtine mandata. Naime, uz 59 poslani ka, ko li ko }e imati demokrate, parlamen tar nu ve}i nu ~ini}e jo{ koalicija oko SPS-a s 13 poslani ka, LSV s deset mandata i SVM sa sedam poslanika. U opoziciji }e ostati Srpska napredna stranka s 22 mandata, Srpska radikalna stranka s pet i Demokratska stranka Srbije sa ~etiri poslanika. Po ranijim najavama, formirawe nove vojvo|anske vlade, koju }e po tre}i put voditi Bo jan Paj ti}, mo`e se o~ekivati nekoliko dana po konstituisawu novog parlamentarnog saziva, a verovatno 26. juna. B. D. Savi}

Din ki}: Pi taj te Ta di }a za {to me ne }e u vla du Mla |an Din ki} u novom broju NIN-a otkriva da s Bo ri som Ta di }em nije razgovarao od maja, kao i da je pregovore o novoj vladi vodio s Mi ki jem Ra ki }em i Dra ga nom \i la som. Raki} (Miodrag – Miki Raki}, {ef kabineta Borisa Tadi}a) mu je rekao: „Zna{, neprijatno mi je, ali moram da ti prenesem pitawe mog {efa, da li bi URS u vladu, ali bez tebe?” Na to mu je Ve ri ca Ka la no vi} odgovorila: „Da li bi DS promenio mandatara?„ Za}utali su. – Za{to me ne `eli u vladi, treba pitati Tadi}a. Mislim da je to u domenu psihologije, neracionalnosti jer, nije mu smetalo da se u kampawi poziva iskqu~ivo na one stvari koje je moj tim odradio, kao „Fijat„, „Beneton„... – ka`e Dinki}. On je dodao da su protiv wega u medijima naj~e{}e spletkarili qudi iz DS-a, ali da su radili i protiv qudi iz svoje stranke.

Kao primer, Dinki} je naveo da se potpredsednik DS-a i ministar odbrane Dra gan [u ta no vac ~esto u novinama nalazio u negativnom kontekstu zbog lo{ih odnosa s drugim potpredsednikom partije Du {a nom Pe tro vi }em. – Dok nije Du{an Petrovi} u{ao u Vladu, premijer Mir ko Cvet ko vi} je prvo morao wega da pita za mi{qewe pa tek onda Tadi}a, da bi se neka odluka donela – rekao je on. Govore}i o tome {ta ga je spojilo s liderom Socijalisti~ke partije Srbije Ivi com Da ~i }em, Dinki} je rekao da wega niko ne zove u Vladu zbog politi~ke matematike ili kalkulacija ve} zbog toga {to bi onda u Vladi neko morao i da radi. – Neko treba da se probudi u pola osam i ode na posao, a ne da provodi vreme samo u kafanama i u slikawu – rekao je on.

Se ni}: Ne ma na zna ka o sa stan ku li de ra stra na ka ^lan Uprave Ujediwenih regiona Srbije Vlaj ko Se ni} ne zna da li }e uskoro biti odr`an sastanak lidera DS-a, SPS-a, URS-a i LDP-a, ali je ju~e poru~io da je neophodno da se ubrza proces formirawa vlade. – ^ekamo poteze onih od kojih zavisi formirawe vlade. @elim da podvu~em da nama ulazak

u izvr{nu vlast nije pitawe `ivota ili smrti – napomenuo je Seni}. On je podsetio na to da je URS do sada zvani~no razgovarao s Koalicijom SPS–PUPS–JS-a o budu}em programu vlade i „ne ba{ zvani~no s nekim ~elnim qudima iz DS-a”. Seni} je, me|utim, dodao da nije siguran u to da

u ovom trenutku bilo koja od vode}ih stranaka ima konkretan program na osnovu kojeg bi vodila vladu i da je trenutno u tom procesu daleko i od programa, a kamoli kadrovskih re{ewa. URS }e u tom ciqu, naveo je, razgovarati sa svima koji su spremni da govore o programu te stranke.

REKLI SU

Mar ko vi}: Za pre be ge su kri ve par ti je

Ili}: Da ~i} za te `e zbog sta re qu ba vi

– Uspeli smo u tome da stranke nateramo da se odreknu direktne kontrole svojih odbornika i poslanika. To smo postigli ukidawem blanko ostavki u republi~kom i lokalnim parlamentima. Me|utim, i daqe je to depersonalizovan politi~ki sistem koji ne afirmi{e kvalitet i odgovornost pojedinaca koji se kandiduju. I zato takav sistem ne nudi gra|anima najboqe qude – rekao je ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Mi lan Mar ko vi} za „Novosti”. Po wegovim re~ima, „za to su direktno krive stranke i wihovi lideri jer je o~igledno da qudi koje su kandidovali nisu onakvi kakvim su ih predstavqali u javnosti”.

Predsednik Nove Srbije Ve li mir Ili} izjavio je da su napredwaci lideru SPS-a Ivi ci Da ~i }u i socijalistima ponudili sve ministarske resore za koje su bili zainteresovani, pa ~ak i premijersko mesto, ali da Da~i} zbog „stare qubavi prema demokratama i daqe zate`e”. Ili}, koji ne u~estvuje u razgovorima o formirawu vlade ve} je sve prepustio koalicionim partnerima iz SNS-a, rekao je za „Danas” da je „Alek san dar Vu ~i} u ime na{e koalicije razgovarao sa svima, ali su svi nekako neodlu~ni, ne daju kona~an odgovor, ve} samo obe}avaju da }emo se ~uti za koji dan”. Na pitawe gde je zapelo, Ili} je odgovorio da „stara qubav zaborava nema i tu je izgleda glavni problem”.

Ka cin: Ni ko li} spre man za Ja hja gu – Predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} spreman je na dijalog s predsednicom Kosova Ati fe te Ja hja gom – izjavio je ju~e za Radio „Slobodna Evropa„ izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jel ko Ka cin. Kako prenosi taj radio, Kacin je rekao da je Nikoli} tokom posete Briselu izrazio spremnost da razgovara sa svakim s Kosova osim s premijerom Ha {i mom Ta ~i jem, oceniv{i da je time inicijativa za susret na vrhu Beograda i Pri{tine prakti~no potekla iz Beograda. Ju~era{wi pri{tinski list „Koha ditore” pi{e da je Evropska unija optimisti~ki raspolo`ena o mogu}nosti susreta Atifete Jahjage i Tomislava Nikoli}a.

~etvrtak21.jun2012.

POSTIGNUT DOGOVOR O FORMIRAWU VLASTI U ZREWANINU

So ci ja li sti po dr `a li de mo kra te i li ga {e Gradska vlast u Zrewaninu, kako sada stvari stoje, trebalo bi da bude konstituisana 27. juna, na sednici lokalnog parlamenta, na kojoj }e biti verifikovani mandati novim odbornicima. Portparol Gradskog odbora Demokratske stranke Dra gan Sta ni {i} potvrdio je na ju~era{woj konferenciji za novinare da su dosada{wi partneri – DS, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Savez vojvo|anskih Ma|ara, postigli dogovor sa Socijalisti~kom partijom Srbije i wenim koalicionim patrnerima o formirawu ve}ine u Skup{tini grada. Time bi u

ti ispuwavaju uslove za uspe{no obavqawe odgovornih funkcija – dodao je Stani{i}. Nosilac liste SPS–PUPS–JS-a na lokalnim izborima Dra gan Ba sta izjavio je ju~e za “Dnevnik” da formirawe vlasti na republi~kom nivou ne}e uticati na zrewaninske socijaliste. – Nemamo nikakva ograni~ewa iz vrha partije ve}, naprotiv, maksimalnu slobodu da sami odlu~imo o tome s kim }emo formirati vlast u gradu. Bitno nam je da to budu one stranke s kojima mo`emo posti}i odre|ene rezultate – rekao je Basta, i

Napredwaci ostali kratkih rukava Vest da su DS, LSV, SPS i SVM postigli dogovor o formirawu gradske vlasti svakako ne}e obradovati Srpsku naprednu stranku, koja je na minulim lokalnim izborima pojedina~no ostvarila najboqi rezultat. Kandidat SNS-a za gradona~elnika Go ran Kne è vi} uputio je svojevremeno otvoreno pismo socijalistima, pozivaju}i ih da se javno izjasne o tome da li }e podràti opstanak dosada{we gradske vlasti s DS-om i LSV-om na ~elu. „Smatram da bi to bilo protivno voqi gra|ana koji su na izborima ukazali poverewe va{oj partiji. Podse}am vas i na to da je LSV stranka koja se godinama zalaè za zabranu rada SPS-a”, poru~io je Kneèvi}. parlamentu bila stvorena stabilna skup{tinska ve}ina s 38, od ukupno 67 odbornika. Stani{i} je kazao da je budu}a vladaju}a koalicija u najve}em banatskom gradu odlu~ila da funkcija gradona~elnika i u novom mandatu bude poverena Mi le ti Mi haj lo vu (DS). Predsednika Skup{tine trebalo bi da predloì LSV, zamenika gradona~elnika SPS, a zamenika predsednika Skup{tine SVM. Nezvani~no se ve} spomiwe da }e budu}i spiker lokalnog parlamenta biti De jan â po (LSV), koji }e na toj funkciji naslediti strana~kog kolegu Alek san dra Mar to na koji }e daqe politi~ke aktivnosti nastaviti u Pokrajini. Me|utim, Stani{i} ju~e nije èleo da govori o imenima. – O imenima kandidata za te funcije jo{ nije razgovarano. Wih }e predloìti wihove partije, dok je gradona~elniku Mihajlovu ostavqeno diskreciono pravo da proceni da li kandida-

potvrdio da je dogovorena raspodela rukovode}ih funkcija. Detaqi su, dodao je on, precizirani na ju~era{wem sastanku, posle ~ega bi trebalo da usledi i dogovor o raspodeli direktorskih funkcija u javnim preduze}ima i ustanovama. – SPS je, tokom pregovora, insistirao na dve stvari – da podele budu u skladu s rezultatima izbora i da ne `elimo da preuzimamo ona preduze}a i ustanove koje su do sada dobro funkcionisale. @eqa nam je da radimo kao tim, a ne da dokazujemo jedni drugima ko je boqi – poru~io je Basta. U novom sazivu Skup{tine grada Zrewanina koalicija okupqena oko SNS-a }e imati 25 odbornika, lista “Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}” 15, Liga socijaldemokrata Vojvodine 13, Koalicija SPS–PUPS–JSa osam, Srpska radikalna stranka ~etiri i Savez vojvo|anskih Ma|ara dva mandata. @. Balaban

Su bo ti ca jo{ op te re }e na vi {im do go vo ri ma – U Subotici jo{ traju strana~ki pregovori o formirawu budu}e skup{tinske ve}ine, a do kraja juna trebalo bi da bude poznato ko }e je ~initi – o~ekuje predsednik suboti~kog Gradskog odbora DS-a Mo dest Du li}. On je na{em listu rekao da su se tim povodom demokrate ju~e sastale s predstavnicima SVM-a i da se razgovori intenziviraju. – Pribli`ili smo stavove o ve}ini, ali ni{ta konkretno jo{ nije dogovoreno. I daqe insistiramo na tome da, osim SVM-a, ve}inu ~ine SPS–PUPS–JS, LDP, LSV i dve stranke Buwevaca – dodao je Modest Duli}. U tom slu~aju ve}inu u Subotici bi, po wegovim re~ima, ~inilo 50 od ukupno 67 odbornika. U opoziciji bi ostali odbornici koalicije oko SNS-a, „Liste za Srbiju” (DSS, SRS, SDS), DZVM-a i Pokreta ma|arske nade. On je kazao da veruje u uspe{an dogovor, ali da su pregovori „jo{ uvek optere}eni formirawem ve}ine na republi~kom nivou”. – Trudi}emo se da ve}inu s republi~kog nivoa, ako bude na osnovama DS–SPS, preslikamo na suboti~ku skup{tinu – kazao je Duli}. U suboti~kim pregovorima u~estvuje i Ba lint Pa stor iz SVM-a, koji ka`e da formirawe gradske vlasti ide sporo jer se

~eka {ta }e biti na republi~kom nivou. – To ne zavisi toliko od toga koje }e stranke ~initi republi~ku koaliciju, nego je va`no u odnosu na personalna re{ewa. Voleo bih da to ide brè, ali o~ito da ne moè – kaè Balint Pastor. Po wegovim re~ima, s demokratama u Subotici su dosad dvaput razgovarali o programu budu}e gradske vlasti i o strukturi lokalne samouprave, dok o personalnim re{ewima nisu pri~ali. Nastavak tih razgovora o~ekuje sutra i ocewuje da idu u dobrom pravcu. Posle izbora 6. maja, odborni~ki mandati su u Subotici verifikovani na konstitutivnoj sednici Skup{tine grada zapo~etoj 7. juna, koja je zatim prekinuta jer ne postoji skup{tinska ve}ina. Konstitutivna sednica, na kojoj se o~ekuje izbor predsednika i sekretara Skup{tine grada, mora da se okon~a do 7. jula, ili 60 dana nakon objavqivawa rezultata izbora. Posle toga te~e rok od 30 dana za izbor gradona~elnika i ~lanova Gradskog ve}a. Kao kandidat za gradona~elnika Subotice ranije je pomiwan Oli ver Du li} iz DS-a, {to je on novinarima i potvrdio, uz napomenu da }e tu funkciju prihvatiti ako ne bude funkcioner na republi~kom nivou. S. N. K.

ekonomija

~etvrtak21.jun2012.

NA KON PRI VRE ME NE OB U STA VE SUB VEN CI O NI SA NIH KRE DI TA

dnevnik

GRA \A NI SVE SPREM NI JI DA SE UHVA TE U KO [TAC S BAN KA RI MA

Sudske parnice vra}aju novac i kamate

Bi}e jo{ para za prozore i vrata – Fond za za {ti tu ì vot ne sre di ne za tra ì }e od no ve vla de da pro du ì rok va `no sti Ured be o una pre |e wu ener get ske efi ka sno sti i obez be di do dat ne pa re, naj vi {e do 300 mi li o na di na ra, za sub ven ci o ni sa we kre di ta gra |a ni ma za po boq {a we to plot ne izo la ci je sta no va i ku }a – iz ja vi la je ju ~e di rek tor ka Fon da @eq ka Ju ra ki}. Ona je ob ja sni la da }e, uko li ko vla da pro du ì rok va è wa Ured be, no vac bi ti obez be |en pre ra -

Na ja va ko lek tiv nih tu `bi pro tiv ba na ka ko je su ne za ko ni to po di za le ka ma te za in te re so va la je mno ge gra |a ne, to jest kli jen te ba na ka, mno gi su se ju ~e ja vi li i na {oj re dak ci ji, ras pi tu ju }i se ka ko da stig nu do prav de. I svog nov ca, na rav no. Udru è we ban kar skih kli je na ta „Efek ti va” pu nom pa rom ra di na za {ti ti ~la no va. Oni }e ovih da na pre gle da ti pri spe lu do ku men ta ci ju gra |a na i pri vred ni ka ko ji ma su ban ke ne za ko ni to po di gle ka ma te. – Po ziv gra |a ni ma i pri vred ni ci ma da nam se ja ve na i {ao je na plod no tle. In te re so va we je ve }e ne go {to smo o~e ki va li – ka è ka è pred sed nik Udru è wa De jan Ga vri lo vi}. – Po je di ne tu `be su ve} na pi sa ne i do voq no je da se stran ke ja ve i ukqu ~e u pro ces.

Tro {ko vi su mi ni mal ni, ukqu ~u ju sa mo pla }a we sud ske tak se. Po ma è nam ne ko li ko advo ka ta ko ji }e, za vi sno àl be i slu ~a ja, re a go va ti i po kre ta ti po stup ke, ko lek tiv ne ili po je di na~ ne. Ve} smo po sti gli pr ve do bre re zul ta te, a to su ~e ti ri pre su de u pr vom ste pe nu u ko rist kli je na ta ko ji ma su ban ke po di za le ka ma te i mar è. Rad „Efek ti ve” ban ke su shva ti le ozbiq no i {a qu kli jen ti ma po ru ku da im se ja ve da bi se do go vo ri li o re pro gra mu. U Udru è wu na gla {a va ju da na ta kve pred lo ge ne tre ba pri sta ti jer re pro gram mo è po mo }i sa mo na krat ke sta ze, i ne svi ma. Su ge ri {u da ban ke ko je su gra |a ni ma na pla ti le vi {e nov ca ne go {to je tre ba lo, pa re vra te ili uma we ra tu ili ka ma tu za kre di te. U pi ta wu ni su ma le su me i kre }u se do 5.000 evra.

Ga vri lo vi} je pod se tio na to da je u Hr vat skoj udru `e we „Fra nak„ pod ne lo ko lek tiv nu tu `bu pro tiv ba na ka, i to je pr vi slu ~aj ko lek tiv ne tu `be u re gi o nu.

– Hr vat sko udru `e we „Fra nak„ je ko lek tiv nu tu `bu pod ne lo pre ko Udru `e wa po tro {a ~a ko je ima ovla {}e wa da to ura di – ob ja snio je on.

„KO MI KO OIL” KA SNI S UPLA TOM

U BA^ KOJ PA LAN CI MNO GO PO LI TI KE, MA LO EKO NO MI JE spo de lom sred sta va Mi ni star stva `i vot ne sre di ne ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa. – Od 26. mar ta, ka da je Vla da odo bri la oko 1,3 mi li jar du di na ra za ra do ve na re kon struk ci ji i adap ta ci ji jav nih i stam be nih obje ka ta, oko 300 mi li o na di na ra je ras po de qe no kao sub ven ci ja gra |a ni ma kroz 3.000 kre di ta, ma da je in te re so va we bi lo enorm no – ka za la je ona. Od mi li jar du di na ra odo bre nih za una pre |e we ener get ske efi ka sno sti u objek ti ma jav ne na me ne re a li zo va na su 92 pro jek ta, a naj vi {e za objek te obra zov nih usta no va – 51 pro je kat. – No vac je do bi lo i se dam obje ka ta kul tu re, jed na sport ska i jed na usta no va so ci jal ne za {ti te, de vet pred {kol skih usta no va i de vet zdrav stve nih – na ve la je @eq ka Ju ra ki}. – Za pro jek te u Voj vo di ni odo bre no je 284,9 mi li o na di na ra, u Be o gra du 183,3 mi li o na, a u ostat ku Sr bi je532,7 mi li o na.

Lizingu boqe u firmama Broj li zing ugo vo ra pred u ze }a s ka {we wem u ot pla ti ve }im od 15 da na sma wen je to kom ma ja 6,6 od sto, sa 17.756 na 16.592, po ka za li su po da ci Udru `e wa ba na ka Sr bi je. To kom pr vih pet me se ci ove go di ne broj li zing ugo vo ra pred u ze }a s ka {we wem u ot pla ti po ve }an je 0,4 po sto, sa 16.533 na 16.592. Broj li zing ugo vo ra pred u ze }a u ma ju ostao je na, prak ti~ no, ne pro me we nom ni vou u od no su na pret hod ni me sec od 39.376, dok je broj ko ri sni ka sma wen 0,2 od sto, na 11.738.

U Smederevu i rafinerija zastala

Nova fabrika kao sedmica na lotu Ka da ba~ ko pa la na~ ku lo kal nu vlast, od no sno po li ti ~a re, ne ko pro zo ve da u po sled woj de ce ni ji ni su stvo ri li uslo ve u vi du in fra struk tur nog opre ma wa inud strij skih par ko va, od no sno da ni su do ve li ni jed nog in ve sti to ra, sle di od go vor – ni smo ni ko ga ote ra li! Ja lo va pri ~a ide da le ko jer kri ti ~a ri ka ù da lo kal na vlast ni ko ga ni je mo gla ote ra ti jer ni ko ni je ni hteo da ula è, a ako je i do {ao da se in for mi {e, po pio bi ka fu ili ~a {u vo de, okre nuo se, oti {ao i vi {e ni ka da ni je do {ao. Ova op {ti na s bli zu 60.000 sta nov ni ka i 8.000 ne za po sle nih do pre dve de ce ni je sta ti sti~ ki je ubra ja na me |u naj ra zvi je ni je u Voj vo di ni, pa i Sr bi ji, a on da je do {la pri va ti za ci ja, do ma }a, pa svet ska kri za, tran zi ci ja... Ov da {wi eko no mi sti zna ju da ka ù da je Ba~ ka Pa lan ka, ~ak i u po sled woj de ce ni ji, to li ko pri vred no pro pa la ko li ko je, na pri mer, pri vla ~e wem in ve sti to ra na pre do va la op {ti na Pe }in ci. U Pa lan ku ne sa mo {to ni su sti gli in ve sti to ri i {to svet ske kom pa ni je ov de ni su pre po zna le sre di nu gde bi gra di le fa bri ke ve} su i ne ka da re no mi ra ne do ma }e kom pa ni je – a bi le su de ce ni ja ma pre po zna tqi ve na evrop skom tr ì {tu – ili uga {e ne ili su na iz di sa ju. Na rod ski re ~e no, iz gle da da se pri vred ni ci ko ji su vo di li ve li ki deo ov da {wih fa bri ka, iz u zev „Sin te lo na“ i ~e la rev ske Pi va -

U Palanku ne samo {to nisu stigli investitori, ve} su i nekada renomirane doma}e kompanije – koje su decenijama bile prepoznatqive na evropskom trì{tu – ili uga{ene ili su na izdisaju re, ni su sna {li u vre me nu pri va ti za ci je, a lo kal ni po li ti ~a ri su, u sti lu od bram be nog gar da, tvr di li da se oni ne sme ju me {a ti u pri vre du pa su se uglav nom ba vi li dr à vom upra vom, jav nim pred u ze }i ma, ka dri ra li, za po {qa va li se be i stra na~ ke sa tra pe. Pri ~e o sil nim inud strij skim par ko vi ma tra ju go di na ma, pa i de ce ni ja ma, a wih nig de. Ov da {wi re al ni po sma tra ~i ì vo ta tvr de da po li ti ~a ri ne sa mo da ni su ni {ta ura di li da bi pri vu kli in ve sti to re ko ji bi u no vim ha la ma za po sli li deo ne za po sle nih ve} su

svo jim (ne)~i we wem i naj od go vor ni ji za to {to ula ga ~i kroz ovaj grad pro la ze sa mo u tran zi tu. Vlast se ~e sto me wa la, go to vo de ce ni ju ov de je u lo ka lu vla da la opo zi ci ja re pu bli~ koj vla sti, a u Ba~ ku Pa lan ku, ka ko da nas pri zna ju, do la zi li su am ba sa do ri, na pri mer, Ru si je, Slo va~ ke, Ku be... ali, pri vred ni ci iz tih ze ma qa ov de ni su in ve sti ra li pa is pa da da bi no va fa bri ka i rad na me sta pred sta vqa li svo je vr snu sed mi cu na lo tou. Ni pri vred ni ci, sem ~a snih iz u ze ta ka, u po sled we dve de ce ni je

Udru `e we „Efek ti va” ta kva ovla {}e wa ne ma, ali su we go vi pred stav ni ci raz go va ra li s ne kim do ma }im or ga ni za ci ja ma po tro {a ~a na te mu ko lek tiv ne tu `be. Za sa da, me |u tim, do do go vo ra ni je do {lo. – To ne zna ~i da od u sta je mo. Na pro tiv! Uko li ko se tu `be bu du za huk ta va le, na me ra va mo da pre re gi stru je mo na {e udru `e we u or ga ni za ci ju po tro {a ~a pa }e mo sa mi pod ne ti ko lek tiv nu tu `bu pro tiv ba na ka – za kqu ~io je Ga vri lo vi}. „Efek ti va” je na ja vi la da }e usko ro po kre nu ti spo ro ve pro tiv ba na ka ko je su pla si ra le kre di te u {vaj car skim fran ci ma, a za tim i pro tiv osta lih za ko je ima ju do ka ze o ne za kon tim rad wa ma. D. V.

ni su se sna {li, pa sem „Sin te lo na“, Pi va re u ê la re vu, „Mal ti nek sa“ i jo{ ne ko li ko pred u ze }a, ni ko ni je na {ao stra te {kog part ne ra u ino stran stvu kao {to su „Tar ket“, „Karls berg“ ili „Su fle“. Pro pao je Tek stil ni kom bi nat „Du nav“ u ê la re vu, Fa bri ka tri ko ta è „Ma ri na“, po dva pu ta su po ni {ta va ne pri va ti za ci je „No pa la“ i „Mer ku ra“ pa je sud bi na oko 200 rad ni ka ne iz ve sna.. „Ma je vi ca“ – ko ja je svo je vre me no, iz me |u osta log, u sa rad wi s „Mo ro om“ pro iz vo di la sa mo hod ne {e sto red ne kom baj ne – je u re sti tu ci ji s oko 300 rad ni ka. Sve tla ta~ ka su „Nek tar“ u Ba~ koj Pa lan ci i „Alin“ u Gaj do bri. Te fa bri ke iz gra di le su po ro di ce Ra dun, od no sno Dan gu bi}, za po {qa va ju bli zu 1.000 rad ni ka, do bro po slu ju, in ve sti ra ju i kod ku }e i u ino stran stvu. Li~ na kar ta ov da {we pri vre de za vr {a va se uspe {nim pri va ti za ci ja ma „Du nav pre vo za“ ~i ji je vla snik Mi len ko Da mja ni} fir mu iz vu kao iz am bi sa i da nas se sma tra naj u spe {ni jim pre vo zni kom put ni ka u Voj vo di ni, ali i Tr go vin ske fir me „Po du na vqe“, ko ja je iz sred weg pred u ze }a pre ra sla u ve li ku kom pa ni ju jer za po {qa va vi {e od 500 rad ni ka i po slu je u ce loj Voj vo di ni. Tu je i jo{ ne ko li ko ma wih do ma }ih kom pa ni ja, ali 8.000 ne za po sle nih jo{ du go }e ~e ka ti na po sao, osim ako im se ne osmeh ne sre }a na lo tou. M. Suyum

Za me nik di rek to ra „Ko mi ko oila” Ra do mir Ra di vo je vi} iz ja vio je da je taj kon zor ci jum oba ve stio grad Sme de re vo da }e ka sni ti s upla tom za ku pa pre u ze tog iz pot pi sa nog ugo vo ra. Rok za za kup ze mqi {ta za grad w u ra f i n e r i j e naf t e u Sme de re vu is ti ~e 26. ju na. Po

ugo v o r u, ame r i~ k o-ho l and s ki kon z or c i j um „Ko m i k o oil” imao je dva me se ca da upla ti 652 mi li o na evra za za kup 113 hek ta ra u in du strij skoj zo ni gra da. Iz nos do tog ro ka, me |u tim, ne }e bi ti upla }en. Ra di vo je vi} ka è: – Zbog slo è ne pro ce du re ko ja se da nas zah te va u me |u na rod nim fi nan sij skim in sti tu ci ja ma u po gle du odo bre wa nov ca pred vi |e nog za ovu in ve sti ci ju, do la zi mo u si tu a ci ju da ne mo è mo is po {to va ti rok od 60 da na. Ipak, on na vo di da }e „do in ve sti ci je do }i” i da je „Ko mi ko oil” spre man da za sva ki dan za ka {we wa u pla }a wu za kup ni ne pla ti za kon sku za te znu ka ma tu ko ja se ob ra ~u na va u ta kvoj si tu a ci ji. Kon zor ci jum, ka è Ra di vo je vi}, tra ì raz u- me va we u po gle du ka {we wa.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

113,0527

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 115,3599

118,0132

112,7066

Australija

dolar

90,7908

92,6437

94,7745

90,5129

Kanada

dolar

87,5020

89,2878

91,3414

87,2342

Danska

kruna

15,2016

15,5118

15,8686

15,1550

Promena %

Cena

Promet

Meser Tehnogas, Beograd

5,53

3.799

18.995

Filip Moris PB, Ni{

2,99

1.000

360.000

NIS, Novi Sad

0,83

604

2.668.919

[ajka{ka {e}erana, @abaq

2,50

4.100

176.280

AIK banka, Ni{

2,41

1.401

994.650

AIK banka, Ni{

2,41

1.401

994.650

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.532

0,00

0,83 Promena %

604 Cena

2.668.919 Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.300

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-20,00

720

9.360

-1,04

381

168.100

Soja protein, Be~ej

Vr{a~ki vinogradi, Vr{ac

-11,76

1.500

52.500

-1,80

491

58.410

Privredna banka, Beograd

-10,00

135

50.355

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-2,58

377

176.294

Jubmes banka, Beograd

-0,49

10.936

120.300

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.290

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.601

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

0,00

NIS, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

Norve{ka

kruna

14,9867

15,2926

15,6443

14,9409

BIP u restrukturirawu, Beograd

-10,00

3.510

[vedska

kruna

12,7785

13,0393

13,3392

12,7394

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-2,58 Promena %

377 Cena

176.294 Promet

[vajcarska

franak

94,0929

96,0132

98,2215

93,8049

V. Britanija

funta

140,2291

143,0909

146,3820

139,7998

SAD

dolar

89,1442

90,9635

93,0557

88,8713

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 6. 2012. godine

BELEX 15 (437,86 0,25) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

0,83

604

2.668.919

Danubius, Novi Sad

0,00

7.800

616.200

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.500

0,00

176.280

Tigar, Pirot

0,00

320

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

321

0,00

[ajka{ka {e}erana, @abaq

2,50

4.100

Kolut, Kolut

0,00

250

120.000

Soja protein, Be~ej

-1,80

491

58.410

Svi iznosi su dati u dinarima

USKO RO PO ^I WE PRO IZ VOD WA, A IZ VOZ U SEP TEM BRU

Srp ski „fi jat” kre }e 4. ju la Pro iz vod wa naj no vi jeg mo de la „fi jat 500 L“ zva ni~ no }e po ~e ti 4. ju la, a pr vi kon tin gent tih auto mo bi la bi }e is po ru ~en ino stra nim kup ci ma u sep tem bru. Su de }i po na ja va ma ko je su se mo gle ~u ti na Saj mu auto mo bi la u @e ne vi, u Kra gu jev cu bi do kra ja go di ne tre ba lo da bu de pro iz ve de no oko 30.000 auto mo bi la.

U Kra gu jev cu bi do kra ja go di ne tre ba lo da bu de pro iz ve de no oko 30.000 auto mo bi la Ge ne ral ni di rek tor „Fi ja ta–Kraj sle ra” Ser |o Mar ki o- ne re kao je da o~e ku je da }e na red ne go di ne kup ci ma bi ti is po ru ~e no oko 160.000 auto mo bi la „fi jat 500 L“, {to je, ina ~e, de set od sto go di {weg pla sma na auto mo bi la B kla se na evrop skom tr `i {tu. To, me |u tim, ne zna ~i da s pro iz vod nih li ni ja u kra gu je va~ koj fa bri ci do sa da ni su si la zi li go to vi auto mo bi li. Na pro tiv, pro iz vod wa pro to ti pa tog mo de la u FAS-u po ~e la je jo{ 13. de cem bra pro {le go di ne, dok je na kon 16. apri la, kad je kom pa ni ja „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja„ sve ~a no otvo re na, iz we nih po go na sva ko dnev no iz la zio od re |e ni broj prob nih vo zi la ko ja se ve} na la ze na {u ma dij skim dru mo vi ma.

~etvrtak21.jun2012.

PAD VRED NO STI DO MA ]E VA LU TE DRA STI^ NO UTI ^E NA BI LAN SE PRED U ZE ]A

Di nar – za lu ta li me tak za pri vre du Srp ska pri vre da je, po ka za li su po da ci Agen ci je za pri vred ne re gi stre, pro {lu go di nu za vr {i la u plu su, a ve li ke „za slu ge” za to imao je kurs di na ra pre ma evru. Na i me, do ma }a va lu ta je pro {lu go di nu za vr {i la u plu su od ~e ti ri pro cen ta u od no su na evrop sku, {to je sma wi lo vred nost du ga pri vre de ban ka ma. U ovoj go di ni stva ri, me |u tim, sto je obr nu to – di nar je ve} u pr vih {est me se ci de be lo de pre ci rao u od no su na evro, a mo gu }e je da }e i do kra ja go di ne na sta vi ti da la ga no kli zi. To }e ne ga tiv no uti ca ti na ras ho de pred u ze }a i vr lo je ve ro vat no da }e pri vre da ovu go di nu za vr {i ti s ne to gu bit kom. Pro blem je u to me {to je srp ska pri vre da vi so ko evro i zo va na, a di nar slu `i tek kao sred stvo pla }a wa u ma wim tran sak ci ja ma. Kom plet na pri vre da je za du `en u evri ma, {to kod stra nih ba na ka u ta ko zva nim pre ko gra ni~ nim kre di ti ma, {to kod do ma }ih ba na ka ko je svo je zaj mo ve in dek si ra ju u evri ma, {ti te }i se od kurs nih raz li ka. Ka da kurs skli zne kao pret hod nih me se ci, ra te kre di ta dra sti~ no sko ~e i mno ga pred u ze }a vi {e ne mo gu da ih pla }a ju iz svo jih pri ho da. Kre di ti ni su i je di ni tro {ak u evri ma ko ji pred u ze }a mo ra ju da pla }a ju. Sve ne kret ni ne se u Sr bi ji iz najm qu ju u evrop skoj va lu ti pa fir me ko je za ku pqu ju ve li ki po slov ni pro stor tu do dat no gu be no vac. I ce ne mno gih uslu ga se ve zu ju za evro, a u toj va lu ti su po ne kad „in dek si ra ne” i pla te, ba rem ka da je re~ o us ko pro fi li sa nim i do bro pla }e nim pro fe si ja ma. Da qe, mno ga pred u ze }a uvo ze opre mu ili si ro vi ne iz ino stran stva i te in pu te ta ko |e pla }a ju u stra noj va lu ti.

I iz vo zni ci za sta bil nost Je di ni deo pri vre de ko ji ima ko ri sti od pa da vred no sti di na ra je su iz vo zno ori jen ti sa na pred u ze }a, ka kvih je, na `a lost, u Sr bi ji ve o ma ma lo. Za raz li ku od uvo zni ka, oni ve li ki deo tro {ko va svo je pro iz vod we (pla te, na pri mer) pla }a ju u di na ri ma, a ro bu pro da ju u ino stran stvu za evre. Ra ni jih go di na, dok se evro u Sr bi ji pro da vao za 80 i ma we di na ra, iz vo zni ci su ~e sto tvr di li da je do ma }a va lu ta pre ce we na i da to od go va ra uvo zni~ kom lo bi ju. Sa da {wa si tu a ci ja im sva ka ko vi {e pri ja, ma da se i sa ~el nih po zi ci ja ne kih od naj ve }ih eks port nih fir mi to kom pret hod nih me se ci mo glo ~u ti – s ob zi rom na sve po bro ja ne tro {ko ve kre di ta, ne kret ni na, uvo za opre me i si ro vi na – da bi bi lo naj bo qe da kurs bu de „sta bil ni ji”. S dru ge stra ne, kom pa ni je svo je pro iz vo de pro da ju u Sr bi ji, za di na re. Ka da do ma }a va lu ta gu bi na vred no sti, to pi se i wi ho va do bit. Kom pa ni je su pri nu |e ne na sma we we tro {ko ve po slo va wa i sni `a va we svo je za ra de, ~e sto do gra ni ce pro fi ta bil no sti. Dru ga op ci ja im je da po ve }a ju ce nu svo jih pro iz vo da. Ta ko kurs gu ra i in fla ci ju {to, opet, osta vqa ne ga tiv ne efek te i na po slo -

IMA MO EVROP SKE ZA KO NE, ALI SE NE PRI ME WU JU

Ko rup ci ja pra vi ha os u jav nim na bav ka ma – Su {tin ski pro ble mi u pro ce su jav nih na bav ki su iz be ga va we pri me ne pro pi sa i ko rup tiv ne ak tiv no sti – iz ja vio je ju ~e di rek tor Upra ve za jav ne na bav ke Pre drag Jo va no vi}. – Pro pi si, za ko ni i pod za kon ski ak ti su u zna ~aj noj me ri usa gla {e ni s evrop skim di rek ti va ma, me |u tim, u pri me ni i efek ti ma pri me ne po stig nu ti su pri li~ no ne za do vo qa va ju }i re zul ta ti. Po we go vim re ~i ma, ti re zul ta ti sla be iz go di ne u go di nu, me re no pro se~ nim bro jem po nu |a ~a po ten de ru, kao i bro jem pre go va ra~ kih po stu pa ka s ta~ no od re |e nim po nu |a ~em. – Od kqu~ nog je zna ~a ja fo ku si ra ti se na iz vor pro ble ma, da kle pri me nu pro pi sa, utvr di ti za {to se oni ne po {tu ju, ko ji su me ha ni zmi za iz be ga va we po {to va wa pro pi sa i me re ko je bi tre ba lo pred u ze ti da se to spre ~i, ali od re di ti ko je in sti tu ci je su od go vor ne u ko jem seg men tu pro ce sa – is ta kao je Jo va no vi}. – Dru gi kqu~ ni pro blem u jav nim na bav ka ma je ko rup ci ja i za to je va `no sta vi ti fo kus na taj pro blem ta ko {to }e se naj pre ura di ti ko rup cij ska ma pa. Po treb no je, po we go vom mi {qe wu, utvr di ti sva me sta gde mo `e do }i do mo gu }ih ko rup tiv nih rad wi, a po tom utvr di ti me ha ni zme ka ko da se to spre ~i, na vre me ot kri je i sank ci o ni {e. On je is ta kao da se „iz i gra va we” pro pi sa de {a va u sve tri fa ze po stup ka jav nih na bav ki, od pla ni ra wa, pre ko spro vo |e wa – ta ko {to se pu tem teh ni~ kih spe ci fi ka ci ja i uslo va ten der na me {ta za od re |e nog po nu |a ~a – pa sve do re a li za ci je ugo vo ra. – ^e sto se pla }a ne {to {to ni je ugo vo re no, ta ko da se pra vi raz li ka iz me |u onog {to je pla }e no i onog

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

{to je stvar no do bi je no, a ta raz li ka se on da de li iz me |u na ru ~i o ca i oda bra nog po nu |a ~a – ob ja snio je Jo va no vi}. Po treb no je, ka ko je is ta kao, sve o- bu hvat no sa gle da va we sve tri fa ze u po stup ku jav ne na bav ke i iden ti fi ko va we „cr ve ne za sta vi ce” gde do la zi do po ve }a nog ri zi ka zlo u po tre be, pa de fi ni sa ti me ha ni zam ka ko da se ona spre ~i. On je pod se tio na to da su, po po da ci ma Dr `av ne re vi zor ske in sti tu ci je, 2011. go di ne ot kri ve ne ne re gu lar no sti u po stup ci ma jav nih na bav ki vred ne oko 800 mi lo na evra.

Ka da je re~ o za ko no dav stvu, on je ka zao da je pred lo gom iz me na i do pu na Za ko na ob u hva }en zna ~a jan broj ~la no va. – Te iz me ne su bi le zna ~aj ne i po kvan ti te tu i po sa dr `i ni jer su ob u hva ta le pro ce sne i in sti tu ci o nal ne pro me ne. ^i ni mi se da to za vre |u je no vi za kon o jav nim na bav ka ma, po seb no ako bu de uskla |i va wa s no vom Di rek ti vom o jav nim na bav ka ma EU, ~i je se usva ja we o~e ku je u na red nim me se ci ma – re kao je Jo va no vi}.

– Ni su, me |u tim, svi ti gu bi ci po sle di ca ko rup tiv nih rad wi, ve} se u zna ~aj nom bro ju po stu pa ka ra di o ne na mer nim gre {ka ma ko je pro iz la ze iz ne do voq ne stru~ no sti li ca ko ja su oba vqa la pro ces, bez na me re ko rup ci je – sma tra Jo va no vi}. Za to je, u skla du s tim po treb no kon ci pi ra ti me re za su zbi ja we ne re gu lar no sti, pri ~e mu bi je dan set me ra bio usme ren na po di za we stru~ ne ospo so bqe no sti qu di ko ji spro vo de po stup ke jav nih na bav ki. – Dru gi set me ra bi bio an ti ko rup cij skog ka rak te ra, usme ren naj pre ka pre ven ci ji gde je to mo gu }e, a ta mo gde se ipak de se ne re gu lar no sti – ka wi ho vom ra nom ot kri va wu i pred u zi ma wu sank ci ja – na veo je Jo va no vi}.

On je po seb no is ta kao zna ~aj obu ke za po nu |a ~e, ko ju re a li zu ju Upra va za jav ne na bav ke, Pri vred na ko mo ra Sr bi je i EU, s ci qem da se po nu |a ~i upo zna ju ka ko da do |u do in for ma ci ja o ten de ri ma ko je dr à va ras pi su je, ka ko da pre tra è Por tal jav nih na bav ki i pra vo vre me no se pri ja ve na ten der. – Po nu |a ~i }e kroz dvo dnev ne obu ke u Be o gra du, Su bo ti ci i Kra qe vu sa zna ti ka ko da iz beg nu gre {ke pri pod no {e wu po nu da, ka ko da pra vo vre me no ulo è zah tev za za {ti tu pra va i sto pi ra ju po stu pak ko ji je ne re gu la ran, ka ko da spre ~e neo prav da no i ne tran spa rent no pre go va ra we na ru ~i o ca sa ta~ no od re |e nim po nu |a ~em – uka zao je Jo va no vi}.

va we pred u ze }a, ali i na sve gra |a ne. De pre ci ja ci ja di na ra ima lo {e po sle di ce i za dr àv ni bu xet, po {to je i on za du èn ma hom u stra noj va lu ti: ka da vred nost di na ra pa da, po ve }a va se jav ni dug Sr bi je. Gu ver ner Na rod ne ban ke De jan [o {ki} ka è da od su stvo po ve re wa u di nar da ti ra jo{ od po ~et ka de ve de se tih go di na pro {log ve ka ka da smo ima li hi pe -

rin fla ci ju, jed nu od naj ve }ih u sve tu. – Taj trag ne po ve re wa, na `a lost, jo{ uvek je tu, iako da nas in fla ci ja ni je vi so ka. Fi nan sij ski si stem di na ra je sta bi lan, a jo{ ga ne ko ri sti mo kao svo ju mo ne tu jer mno gi qu di {te de u dru gim va lu ta ma – ka zao je gu ver ner. On do da je da bi di nar tre ba lo da ko ri sti mo {to vi {e, „ne sa mo kao sred stvo pla }a wa ne go i kao sred stvo ob ra ~u na„. – Okol no sti ko ri {}e wa di na ra da nas su mno go po voq ni je ne go {to su bi le, re ci mo, u slu ~a ju {pan ske pe ze te, ita li jan ske li re ili gr~ ke drah me pre de se tak ili dva de se tak go di na, a ti na ro di su po no sno ko ri sti li svo ju va lu tu u svim tran sak ci ja ma, i kao sred stvo pla }a wa, kre di ti ra wa i {ted we, {to bi i mi tre ba lo da ra di mo s di na rom – po ru ~io je [o {ki}. Vred nost di na ra u od no su na evro je u pr vih pet me se ci ove go di ne pa la ~ak vi {e od 12 pro ce na ta. Pri tom je Na rod na ban ka za to vre me za me ni la ~ak mi li jar du i po evra da bi spre ~i la dra sti~ ni je osci la ci je. Po sled wih sed mi ca kurs se do ne kle sta bi li zo vao, ali eko no mi sti ne o~e ku ju da bi do ma }a va lu ta mo gla ozbiq ni je apre ci ra ti do kra ja go di ne. Stra nih in ve sti ci ja, po go to vo ne kih ve }ih, ne ma ni u na ja vi, a pri liv ka pi ta la ni je iz gle dan ni u dru gim ob li ci ma. Uz to, ve li ko je pi ta we ko li ko }e bu du }a Vla da bi ti sprem na da u|e u re for me pa su i stru~ wa ci be o grad skog Eko nom skog in sti tu ta, ko ji se ina ~e ne upu {ta ju ola ko u dra ma ti~ ne prog no ze, upo zo ri li na to da bi, uko li ko se ni {ta ne bu de pro me ni lo, evro na kra ju go di ne mo gao vre de ti oko 125 di na ra. V. ^vor kov

[TA S PLA TA MA I PEN ZI JA MA

Ri zik je od u sta ti od za mr za va wa Glav ni i od go vor ni ured nik „Kvar t al n og mo n i t o r a” Mi loj ko Ar si} iz ja vio je da je od u sta ja we od za mr za va wa pla ta i pen zi ja, kao me re fi skal ne kon so li da ci je, ri zi~ na stra te gi ja jer pre ti opa snost od na s tav k a ubr z a n og ra sta jav nog du ga, a sma we we bu x et s kog de f i c i t a bi } e skrom no. – Mi slim da }e, uko li ko se od u sta ne od te me re, sta bi li za ci ja bi ti do sta spo ri ja, da }e sma wi va we fi skal nog de fi c i t a bi t i re l a t iv n o skrom no i u ovoj i u na red noj go di ni, a to zna ~i da }e jav ni dug re al tiv no br zo i da qe ra sti – ob ja snio je u iz ja vi za Ta njug Ar si}, ko ji je i do cent na Eko n om s kom fa k ul t e t u Uni ver zi te ta u Be o gra du. On je pri me tio da su mo gu }e, mo `da, al ter na tiv ne me re, od ko jih ne ke, kao {to je sma wi va we jav nih in ve sti ci ja, ne bi bi le do bre. – Tre ba po sma tra ti sva ku od tih me ra, ne sa mo sa sta no vi {ta we nog uti ca ja na fi skal ni de fi cit ne go i sa sta no vi {ta uti c a j a na opo r a v ak i rast pri vre de – pri me tio je Ar si}. Po we mu, te {ko da bi ne ke dru ge me re mo gle da ti isti efe kat kao za mr za va we pla ta i pen zi ja jer su u plan ko ji je pred l o ` io Fi s kal n i sa v et ve} ukqu ~e ne mo gu }e u{te de pri na bav ci ro be i uslu ga, na sub v en c i j a m a ili kod ot p u {ta wa vi {ka rad ni ka.

SPRE ^A VA WE BAN KRO TA U ATI NI DO BRO I ZA NA [U EKO NO MI JU

Gr~ ki ras plet i na srp sku ko rist? Sr bi ju i Gr~ ku po ve zu ju pre sve ga gr~ ke in ve sti ci je u na {oj ze mqi, pri ~e mu je ban kar ski sek tor od kqu~ nog zna ~a ja, ta ko da ne ~u di {to je ras plet u kom {i lu ku do neo olak {a we. Mo `da je ono pri vre me no, a mo `da i ne, ali u sva kom slu ~a ju, do ma }i eko no mi sti sma tra ju da je ban krot te ze mqe iz beg nut, te da je to po zi tiv na vest i za Sr bi ju. – Na rav no da je to po zi tiv na in for ma ci ja, s ob zi rom na to da ne ke ana li ze po ka zu ju da bi u slu ~a ju ban kro ta Gr~ ke, od svih ze ma qa u re gi o nu Sr bi ja ima la naj te è po sle di ce – tvr di pred sed nik Sa ve za eko no mi sta Sr bi je Alek san dar Vla ho vi}. On je ob ja snio da bi to bi lo sa – Zna ~i, ove ve sti su do bre, – Po sto je tri osnov na ka na la svim lo gi~ no, ne sa mo zbog to ga {to po voq no se tu ma ~e iz ugla me |u - pre no {e wa kri ze, od ko jih je pr je ban kar ski sek tor Gr~ ke zna ~aj ne na rod nih tr ì {ta, i mno go je vi rob na raz me na. Na{ iz voz u Gr~ in ve sti ci je usme rio pre ma Sr bi ji ma wa opa snost da se pre li je ne - ku je pao za tre }i nu u pr va ~e ti ri ne go i zbog to ga {to je Gr~ ka, ge ne ki do mi no-efe kat – ka zao je Gru - me se ca ove go di ne, ali je to re la tiv ral no, jed na od naj zna ~aj ni jih in ve bi {i}. no ma li ka nal, jer ima mo iz u zet no sti to ra u Sr bi ji. Naj ve }i po zi ti van efe kat se o~e ma lu rob nu raz me nu s Gr~ kom – ob ja – Sva ka ko da raz ja {wa va we si tu - ku je pre ko fi nan sij skog tr ì {ta i snio je Zdrav ko vi}, i do dao da su a ci je u Gr~ koj, po sti za we po li ti~ - ban kar skog sek to ra, oce nio je on, i kri zom u Gr~ koj mno go vi {e po go |e kog kon sen zu sa i na ja va da }e se u na - do dao da u osta lom de lu pri vre de ne ne Al ba ni ja i Ma ke do ni ja. red nom pe ri o du na sta vi Dru gi ka nal su, po we ti sa rad wa s MMF-om i go vim re ~i ma, to ko vi Uko l i k o MMF in s i s ti r a na to m e da Gr c i ra di ti na re struk tu ri ra stra nih di rekt nih in ve wu jav nog sek to ra, ko ji je mo ra ju da pro da ju svo je ude le u ban ka ma sti ci ja i on je ve} po ka u Bu gar skoj i Sr bi ji, gde ih jo{ ima, pro blem i Sr bi je – je ste zao svo je ne ga tiv no dej po zi tiv na vest – oce nio je to je ne u tral no sa sta no vi {ta Sr bi je, stvo kroz to {to je re ot on. ku pom ak ci ja Te le ko ma uko li ko vla sni {tvo ku pe ban ke Vla ho vi} je pod se tio „Sr bi ja” (udeo gr~ kog na to da su mno gi do ma }i i iz Ne ma~ ke, Fran cu ske, Tur ske, Ru si je... OTE-a), pao udeo gr~ kih stra ni ana li ti ~a ri is ti in ve sti ci ja, {to }e zna ca li da od Gr~ ke za vi si sud bi na o~e ku je ne ke bit ni je pro me ne u sa ~i ti da }e Gr~ ka pa sti s tre }eg na evro zo ne i EU, ali we gov stav je da rad wi Gr~ ke i Sr bi je. sed mo ili osmo me sto kao uku pan in „EU i evro zo na bez Gr~ ke sva ka ko Eko no mi sta Mi ro slav Zdrav ko ve sti tor u Sr bi ji. mo gu, ali Gr~ ka bez evro zo ne i EU vi}, me |u tim, sma tra da bi to {to se – Tre }i ka nal – ban kar ski sek tor ne mo è”. Ima ju }i to u vi du, i Sr bi - de {a va ipak tre ba lo tu ma ~i ti s re – je, ne u tra lan, u smi slu da su, po put ja te {ko da mo è gra di ti svo ju bu - zer vom, iz vi {e raz lo ga: pro da je ude la OTE-a u Te le ko mu, i du} nost bez evro zo ne i EU, za kqu – Pr vi raz log je to {to }e, ne za ov de mo gu }e pro me ne, ali glo bal ne ~io je. vi sno od to ga ka kva vla da bu de for pri ro de. Na pri mer, uko li ko MMF Pro fe sor na Be o grad skoj ban - mi ra na, Gr~ ka ove go di ne ima ti ne in si sti ra na to me da te ban ke mo ra kar skoj aka de mi ji Zo ran Gru bi {i} ga tiv nu sto pu ra sta bru to do ma }eg ju da pro da ju svo je ude le u Bu gar skoj re kao je Ta nju gu da u Gr~ koj jo{ po pro iz vo da, pad bro ja za po sle nih, i Sr bi ji, gde ih jo{ ima, to je ne u sto je pro ble mi, ali sig na li ko ji do {to }e se na sta vi ti i idu }e go di ne, tral no sa sta no vi {ta Sr bi je, uko la ze uti ~u po zi tiv no psi ho lo {ki i osim {to se da ju op ti mi sti~ ke per li ko vla sni {tvo u tim ban ka ma ku umi ru ju }e na srp sko tr ì {te, pre spek ti ve da }e do }i do ne ka kvog ra pe ban ke iz Ne ma~ ke, Fran cu ske, sve ga fi nan sij sko. sta – ob ja snio je on. Tur ske, Ru si je... – ka zao je on. D. U.

dRU[TvO

~etvrtak21.jun2012.

DA NAS U OSNOV NIM [KO LA MA

Re zul ta ti za vr {nog is pi ta Da nas }e u osnov nim {ko la ma osva nu ti re zul ta ti za vr {nog is pi ta, ko ji su osma ci po la ga li u po ne de qak i uto rak. I ovaj put, iz sva kog od te sto va bi }e mo gu }e osvo ji ti mak si mal no po 20 bo do va, ko ji }e osma ci ma bi ti ve o ma va `ni pri kon ku ri sa wu za sred wu {ko lu. Da pod se ti mo, osma ci ko ji da nas ne bu du za do voq ni bo do va wem mo }i }e da se à le do 16 ~a so va {kol skim upi snim ko mi si ja ma, ko je }e od mah i re {a va ti àl be, a uko li ko ni od lu kom te ko mi si je ne bu du za do voq ni, su tra }e mo }i da se à le okru `nim upi snim ko mi si ja ma, ko je }e ta ko |e àl be re {a va ti od mah i ta re {e wa su ko na~ na. Ko na~ ne re zul ta te za vr {nog is pi ta {ko le }e ob na ro do va ti u po ne de qak, a u uto rak i sre du svr {e ni osma ci }e u svo jim do ju ~e ra {wim osnov nim {ko la ma pre da va ti li ste s 20 è qa za na sta vak {ko lo va wa. D. D.

SA RAD WA ZRE WA NIN SKOG FA KUL TE TA I MA \AR SKOG UNI VER ZI TE TA

Sle di raz me na stu de na ta i pro fe so ra De kan Teh ni~ kog fa kul te ta “Mi haj lo Pu pin” u Zre wa ni nu Mi lan Pa vlo vi} i de kan Uni ver zi te ta “Obu da” iz Ma |ar ske Imre Du da{ pot pi sa li su u Bu dim pe {ti do ku ment o sa rad wi ove dve aka dem ske usta no ve. Ugo vor je pot pi san na sve ~a noj pro sla vi da na tog ma |ar skog dr àv nog uni ver zi te ta. Pa vlo vi} je, po po vrat ku u Zre wa nin, oce nio da je sva ka sa rad wa s part ne ri ma iz ino stran stva zna ~aj na jer se za hva qu ju }i woj sti ~u no va is ku stva. A sa rad wa iz me |u Uni ver zi te ta “Obu da”, ko ji ima se dam stu dij skih pro gra ma i ko ji po ha |a 20.000 stu de na ta, i zre wa nin skog Fa kul te ta, ka ko je na ja vqe no, od vi ja }e se u vi {e obla sti. – Part ne ri }e sti mu li sa ti sve ak tiv no sti, ka ko u obla sti is tra ì va wa, ta ko i u obla sti obra zo va wa. Raz vi ja }e mo aka dem sku i kul tur nu raz me nu, a ujed no }e mo in ten zi vi ra ti ob li ke ko o pe ra ci je ko ji ve} po sto je iz me |u Uni ver zi te ta u No vom Sa du i “Obu da” – ob ja snio je Pa vlo vi}. Do go vo re no je da, pre sve ga, ve li ki zna ~aj bu de dat raz me ni stu de na ta, kao jed nom od osnov nih ele me na ta ove sa rad we. – Idu }e go di ne }e mo, u du èm vre men skom in ter va lu, ima ti raz me nu stu de na ta. Osta lo je da u na red nom pe ri o du osmi sli mo ka ko }e mo to re a li zo va ti kroz na {e

na stav ne pro gra me – re kao je de kan Fa kul te ta “Mi haj lo Pu pin”, i na gla sio da sa rad wa pod ra zu me va i raz me nu pro fe so ra u ci qu po boq {a wa kva li te ta stu dij skih pro gra ma. Ta ko }e, po uzo ru na Uni ver zi tet “Obu da”, zre wa nin ski Fa kul tet usko ro do bi ti no vi stu dij ski pro gram iz obla sti bez bed no sti. Isto vre me no je od lu ~e no i da bu de po kre nut me |u na rod ni ~a so pis iz in for ma ti ke, u ~i jem }e stva ra wu, osim ma |ar ske i zre wa nin ske usta no ve, u~e stvo va ti i Uni ver zi tet “Po li teh ni ka” iz Ru mu ni je. Kao pri zna we do sa da {wem ra du Fa kul te ta, Pa vlo vi} je na veo i to da je ne dav no, ba{ u toj usta no vi, odr `a na sed ni ca Se na ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du. ^la no ve Se na ta, kao jed nog od naj vi {ih or ga na upra vqa wa no vo sad skog Uni ver zi te ta, ko ji ima go to vo 50.000 stu de na ta, tom pri li kom po zdra vio je i zre wa nin ski gra do na ~el nik Mi le ta Mi haj lov. – Za nas je ovo ve li ko pri zna we jer po sle zna ~aj nog bro ja go di na Se nat po no vo za se da na na {em fa kul te tu. To je ujed no i pri zna we za po stig nu te re zul ta te, ka ko u na u~ nom ra du, ta ko i zbog uspe ha na {ih stu de na ta ko ji su vi ce {am pi o ni u in for ma ti ci – na veo je Pa vlo vi}. @. Ba la ban

U SR BI JI SVA KA DРU GA OSO BA NE ZNA DA JE HIV PO ZI TIV NA

Te sti ra we bez zdravstvene kwiìce – U Sr bi ji sva ka dru ga oso ba ne zna da je HIV po zi tiv na pa pred sta vqa ne sve snog pre no si o ca – re kla je po mo} ni ca mi ni stra zdra vqa pr of. dr Ma ri ja Jev ti} po vo dom po kre ta wa kam pa we „Ne mo è{ da zna{ dok se ne te sti ra{„, ko ju, osim Mi ni star stva zdra vqa, vo di i In sti tut za jav no zdra vqe Sr bi je „Dr Mi lan Jo va no vi} Ba tut”. Pr o je kat se fi nan si ra iz do na ci je Glo bal nog fon da za bor bu pr o tiv si de, tu ber ku lo ze i ma la ri je. Ciq kam pa we je da se uka è na zna ~aj te sti ra wa ko je je do stup no, ano nim no i bes plat no u svim re gi o nal nim in sti tu ti ma i za vo di ma za jav no zdra vqe. Za te sti ra we ni su po treb ni ni uput ni zdrav stve na kwi ì ca. U 2011. re gi stro va na sto pa te sti ra nih na HIV je 7,7 na 1.000 sta nov ni ka, od no sno 56.086 qu di, dok je 2002. go di ne ta sto pa bi la 1,5. Iako je sto pa po ra sla, br oj te sti ra nih oso ba je i da qe ma li i ne za do vo qa va ju }i. La ne je kod nas no vo ot kri ve no 127 oso ba in fi ci ra nih HIV-om, od ko jih je 42,5 od sto iz Be o gra da. Po ~et kom ove go di ne u Sr bi ji ì vi oko 1.600 re gi stro va nih za ra è nih HIVom. U po sled wih de se tak go di na naj ~e {}i na ~in pre no sa HIV-a je ne za {ti }en sek su al ni od nos me |u mu {kar ci ma (52 od sto), a za tim ne za {ti }e ni he te ro sek -

su al ni od nos (29 od sto). Sva ka ~e tvr ta za ra è na oso ba je èn skog po la, a naj vi {e ih je u uz ra stu od 20 do 39 go di na. Me |u in fi ci ra nim ima i trud ni ca. Na 100.000 po ro |a ja, po stan dar du ko ji je usta no vi la Svet ska zdrav stve na orga ni za ci ja, ra |a se jed na HIV-po zi tiv na be ba, a u Sr bi ji je na 560.000 po ro |a ja ro |e no osam in fi ci ra nih be ba. U tim slu ~a je vi ma maj ke ni su zna le da su HIV-po zi tiv ne pa je pre po ru ka da se è ne ko je su bi le u ri zi~ nom sek su al nom kon tak tu te sti ra ju u pr va tri me se ca trud no }e. Uko li ko è na ne pri me wu je od go va ra ju }u te ra pi ju, ri zik da se HIV pre ne se na be bu je oko 40 od sto. Stru~ wa ci uka zu ju na to da je va `na stal na i pra vil na upo tre ba pre zer va ti va, kao i da se te sti ra we oba vi naj ka sni je dva me se ca po sle ri zi~ nog sek su al nog kon tak ta. Pi lu le za kon tra cep ci ju je su za {ti ta od ne è qe ne trud no }e, ali ne i od HIV-in fek ci ja. Is tra ì va we ko je je spro ve de no pr o {le go di ne po ka zu je da je sta nov ni {tvo u Sr bi ji do bro upo zna to s na ~i ni ma pre no {e wa HIV-a, da 61 od sto wih sma tra da ni je pod ri zi kom, ~e ti ri od sto sma tra da je ste, a sve ga 11 od sto ne mo è da pr o ce ni da li je pod ri zi kom. Sve ga se dam od sto is pi ta ni ka re klo je da se te sti ra lo na HIV. J. Bar bu zan

dnevnik

ME DI CIN SKI FA KUL TET I AKA DE MI JA UMET NO STI UNS-a OTVO RI LI SE ZO NU PR VOG UPI SNOG RO KA

Le kar ska stru ka uvek „in” Pr vi rok za upis stu de na ta u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja u aka dem skoj 2012/13. go di ni na 12 fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du po ~e }e 27. ju na. Ali su ve} ju ~e, kao ka kva uver ti ra za po me nu ti ma sov ni do ga |aj u ko jem }e na stu pi ti vi {e hi qa da glav nih ak te ra – po ten ci jal nih bru co {a, jun ski rok otvo ri la dva fa kul te ta je di nog dr `av nog uni ver zi te ta u Voj vo di ni – Me di cin ski i Aka de mi ja umet no sti. Raz lo zi {to su is pred wa ~i li su oprav da ni. Ta ko je Me di cin ski svo je ro ko ve mo rao da pri la go di osta lim dr `av nim me di cin skim fa kul te ti ma i VMA jer tra di ci o nal no wi ho vi po ten ci jal ni

`u pri jem ni, Za jed ni ca me di cin skih fa kul te ta od lu ~i la je da to bu de 27. ju na u 12 sa ti. Ta ko su ju ~e u osam sa ti otvo re ni {al te ri Stu dent ske slu `be na Me di cin skom fa kul te tu u No vom Sa du. Po {to je to slo `en fa kul tet, na ko jem, osim in te gri sa nih stu di ja me di ci ne, sto ma to lo gi je i far ma ci je, po sto je i pro gra mi aka dem skih stu di ja zdrav stve ne ne ge, me di cin ske re ha bi li ta ci je, spe ci jal ne edu ka ci je i spe ci jal ne re ha bi li ta ci je, ma tu ran ti gim na zi ja i sred wih me di cin skih {ko la pri do la zi li su po put pli me i ose ke, a u pro stra nom ho lu bi lo je sa svim ko mot no i ka da na i |e „pli ma”. Do ma }i ni

Po ~e lo i na Aka de mi ji umet no sti Sa mo ju ~e pri ja ve su pre da li i kan di da ti za upis na Dram ski od sek Aka de mi je umet no sti UNS-a (gde se uvek ma lo ra ni je kre }e u pro ce du ru slo è nih pri jem nih is pi ta). Ta ko |e, od de vet vi so kih stru kov nih {ko la u Voj vo di ni ~i ji je osni va~ Po kra ji na, od ju ~e do 22. ju na pri ja ve i do ku men ta pri ma i Vi so ka stru kov na {ko la za obra zo va we vas pi ta ~a „Mi ha i lo Pa lov” u Vr {cu. stu den ti po la ù pri jem ni is pit istog da tu ma, u pod ne. Uni ver zi tet u Be o gra du svo jim kon kur som „pro pi sao” je upi sni rok od 20. ju na do 12. ju la, dok je na osta lim dr àv nim uni ver zi te ti ma to od 27. ju na do 18. ju la. Ka ko se da tu mi pri jem nih is pi ta na po kla pa ju ni u jed nom da tu mu u ta dva „ka len da ra”, a da bi u ce loj Sr bi ji po ten ci jal ni me di ci na ri mo gli isto vre me no da po la -

su se po tru di li da do ne su sto li }e i sto li ce da mo `e le po da se pri sed ne i na te na ne po pu ni pri jav ni list, uplat ni ca za pla }a we na kna de za po la ga we pri jem nog (6.600 di na ra, kao i la ne), pa se jo{ jed nom pro ve ri da li su tu sva ori gi nal na do ku men ta – sve do ~an stva, di plo ma, kr {te ni ca za „pod no {e we na uvid„ a fo to ko pi je za pre da va we... A za to vre me znoj ob li va,

Na In sti tu tu za on ko lo gi ju Voj vo di ne zbog kva ra na ce vi od pre dva da na ne ra di kom pju te ri zo va na to mo gra fij (CT). Po {to su u jed nom ure |a ju kom bi no va ni i PET-ske ner, ko ji po ka zu je me ta bo li zam i funk ci je }e li ja, i CT ske ner, ko ji de taq no pri ka zu je ana to mi ju, s kva rom ce vi na CT-u ne ra di ni dru gi ske ner. U da na {woj me di ci ni PET-CT sma tra se vr hun skim ure |a jem u di jag no sti ci zlo }ud nih tu mo ra.

{to zbog ne pod no {qi ve ja re na ko joj su „cvr ~a li” do ula ska u ipak (pri rod no, „pro maj no”) ras hla |en hol, {to zbog tre me jer su na pr vom ko ra ku ka (mo `da) bu du }em po zi vu. Su de }i po

to ov de ma ri (!?) kad je na me rio da bu de ma ster far ma ci je! Pa, za i sta je va `ni je da ne gre {i u stru ci (ako je upi {e i di plo mi ra), jer to bi ve} bi lo opa sno po `i vot.

re la tiv no ma lom pri su stvu ro di te qa, od ko jih su ne ki po pu wa va li obra sce jer „de te ne ume„, iz gle da je opet sti glo vre me da se pu no let ni ci pra vo vre me no osa mo sta qu ju. Osim „funk ci o nal ne ne pi sme no sti„, na `a lost, ot kri li smo da le ko vi {e pri me ra su {te ne pi sme no sti. Ta ko se je dan mo mak ko ji bi na far ma ci ju ras pi ti vao kod dru ga ra ka ko da na pi {e na ziv za vr {e ne {ko le, od no sno da li se april pi {e ve li kim slo vom, iako mu pret ho de i na vod ni ci i od re |e ni da tum! Ni ko ne vo li da se bak }e s pa pi ro lo gi jom, pro sto se uhva ti zort od ono li kih ko lo na, kva dra ti }a ko je tre ba po pu ni ti, ali, ipak... [ta }e de te tu pra vo pis i ko za

Do ku men ta su pri ma na na ~ak pet {al te ra, od to ga su dva bi la za stu di je me di ci ne, za ko ju je, do 11 sa ti, kon ku ri sa lo 80 kan di da ta, za far ma ci ju 45, sto ma to lo gi ju 15, me di cin sku re ha bi li ta ci ju 20, zdrav stve nu ne gu 19, spe ci jal nu edu ka ci ju {est i spe ci jal nu re ha bi li ta ci ju 24. De voj ke i mom ci pri sti gli su s ra znih stra na: iz Bi je qi ne, Vr {ca, Be ge ~a, ali naj vi {e iz No vog Sa da. Pri ja ve se na Me di cin skom fa kul te tu pri ma ju i da nas i su tra, a pri jem ni je 27. ju na u 12 ~a so va za me di ci nu i sto ma to lo gi ju, a 29. ju na te sti ra }e se zna we kan di da ta za far ma ci ju i osta le stu dij ske pro gra me, po ras po re du ko ji je na pra vio Fa kul tet. V. ^e ki}

Fo to: S. [u {we vi}

NA IN STI TU TU ZA ON KO LO GI JU VOJ VO DI NE

U kva ru CT ure |aj Ka ko ka `e di rek tor In sti tu ta za on ko lo gi ju Voj vo di ne prof. dr Du {an Jo va no vi}, cev vi {e ni je pod ga ran ci jom, ko ja se od re |u je po bro ju pa ci je na ta ko ji su pre gle da ni na ure |a ju, a ko ji je dav no pre ma {en od onog „po kri ve nog” ga ran ci jom.

– Ka da }e cev bi ti za me we na za sa da se ne zna, a pa ci jen te ko ji ma je di jag no sti ka na PETCT-u po treb na pre ba cu je mo na mag net nu re zo nan cu – ka `e dr Jo va no vi}. – Ina ~e, u to ku je mon ta `a no ve mag net ne re zo nan ce, za vr {e no je pu we we he -

li ju mom, od ne de qe su pla ni ra ne za vr {ne pri pre me, a od 1. ju la pr vi pa ci jent bi tre ba lo da bu du pre gle da ni na no vom ure |a ju. Pu {ta wem u rad no ve mag net ne re zo nan ce bi }e skra }e no vre me ~e ka wa na taj pre gled. U za vi sno sti od hit no sti, tre nut no se na pre gled na tom ure |a ju ~e ka od dva me se ca do {est me se ci. Po re ~im dr Jo va no vi }a, snab de ve nost ci to sta ti ci ma i dru gim le ko vi ma je do bra. J. B.

U SR BI JI 70.000 QU DI S IZ BE GLI^ KIM STA TU SOM

Po lo vi na ì vi u Voj vo di ni U Sr bi ji ì vi 70.000 qu di s iz be gli~ kim sta tu som i 210.000 in ter no ra se qe nih li ca s Ko so va i Me to hi je, sa op {tio je Fond za pru à we po mo }i iz be glim, prog na nim i ra se qe nim li ci ma AP Voj vo di ne, a po vo dom 20. ju na, Me |u na rod nog da na iz be gli ca. Po lo vi na od ukup nog bro ja iz be gli ca sme {te na je u Voj vo di ni, a Sr bi ja je u gru pi od pet ze ma qa u sve tu u ko ji ma je Vi so ki ko me sa ri jat Uje di we nih na ci ja za iz be gli ce pro gla sio tzv. si tu a ci ju pro du è ne iz be gli~ ke kri ze. „Po po pi su iz 2002. go di ne, iz be gli ce ~i ne ~ak 9,2 od sto ukup ne voj vo |an ske po pu la ci je„, ka è se u sa op {te wu, i do da je da su re -

kor de ri po bro ju iz be gli ca, u od no su na uku pan broj sta nov ni ka, op {ti ne [id i In |i ja, u ko jim

Sto pa si ro ma {tva me |u iz be gli ca ma go to vo je dvo stru ko ve }a od sto pe u ukup noj po pu la ci ji, a

Lin ta: Vra ti ti pra va iz 1990. Pred sed nik Ko a li ci je udru è wa iz be gli ca u Sr bi ji Mi o drag Lin ta po zvao je in sti tu ci je u Sr bi ji da ini ci ra ju di ja log s dr à va ma biv {e SFR Ju go sla vi je na osno vu anek sa Be~ kog spo ra zu ma o suk ce si ji, po ko jem bi si tu a ci ju s imo vi nom i ste ~e nim pra vi ma tre ba lo vra ti ti na sta we od 31. de cem bra 1990. go di ne. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re uka zao na to da u Sr bi ji ì vi po la mi li o na iz be glih i prog na nih li ca, od ko jih 400.000 ima li~ na do ku men ta Sr bi je... iz be gli ce u ukup noj po pu la ci ji, ka ko se na vo di, u~e stvu ju s 23,43, od no sno 21,05 od sto.

VESTI Sti gli ci to sta ti ci iz Ma |ar ske Ma |ar ska far ma ce ut ska kom pa ni ja „Ric hter Ge deon„ do ni ra la je ci to sta ti ke „vin kri stin” i „vin bla stin” za 29 usta no va u Sr bi ji u ko ji ma se le ~e on ko lo {ki pa ci jen ti, a obez be |e ne su ko li ~i ne ko je }e bi ti do voq ne do kra ja go di ne. Di rek tor pred stav ni {tva te kom pa ni je u Sr bi ji Ti bor No vak re kao je da je vred nost do na ci je 6,5 mi li o na di na ra, a wo me su po kri ve ne go to vo ce lo go di {we po tre be za ova dva le ka u 29 zdrav stve nih usta no va u Sr bi ji. – Ti le ko vi pri me wu ju se kao deo pro to ko la u le ~e wu vi {e ma lig nih bo le sti, pre sve ga ra ka lim fnih `le zda i le u ke mi je. Oni su na bol ni~ koj li sti le ko va i ne mo gu se do bi ti na re cept ili ku pi ti u apo te ci, ve} su is kqu ~i vo na me we ni za pri ma we u okvi ru bol ni~ kog le ~e wa – iz ja vio je No vak, do da ju }i da su pr ve ko li ~i ne sti gle po ~et kom ju na u zdrav stve ne usta no ve ko je su is ka za le po tre bu za tim ci to sta ti ci ma, a da }e osta le ko li ~i ne bi ti is po ru~ ne do kra ja ju la. Ne ke od usta no va za ko je su obez be |e na ova dva ci to sta ti ka su In sti tut za maj ku i de te, In sti -

ako se to me, ka ko se na gla {a va, do da i po da tak iz ne dav nog is tra `i va wa ko je je spro veo UN HCR,

tut za on ko lo gi ju i ra di o lo gi ju Sr bi je, In sti tut za on ko lo gi ju u Srem skoj Ka me ni ci, KBC „Dra gi {a Mi {o vi}„, Op {ta bol ni ca u Po `a rev cu...

Ni je bi lo nu kle ar nog ak ci den ta – Mi ni star stvo pro sve te i na u ke za kqu ~i lo je na osno vu svih stru~ nih mi {qe wa da se u „Nu kle ar nim objek ti ma Sr bi je” 19. apri la ni je do go dio nu kle ar ni ak ci dent i da sa mim tim ni je mo glo do }i do ugro à va wa zdra vqa onih ko ji su u~e stvo va li u iz vo |e wu eks pe ri men ta – iz ja vio je dr àv ni se kre tar Ra di vo je Mi tro vi}. On je re kao da je Mi ni star stvo pro sve te i na u ke sa gle da lo sta vo ve pred stav ni ka tog pred u ze }a, Agen ci je za za {ti tu od jo ni zu ju }eg zra ~e wa i nu kle ar nu si gur nost Sr bi je i iz ve {taj stru~ ne ko mi si je, ko ju je Mi ni star stvo for mi ra lo da bi utvr di la {ta se za i sta do go di lo to kom spro vo |e wa eks pe ri men ta 19. apri la. Mi tro vi} ka è da se do go di la „ano ma li ja”, bu du }i da se u~e sni ci eks pe ri men ta, ka ko je ka zao, ni su strikt no pri dr à va li svih po sto je }ih pro ce du ra, ali da ni je bi lo po sle di ca.

po ko jem bli zu 32.000 po ro di ca ra se qe nih s Ko so va, s 90.000 ~la no va, `i vi u be di, jo{ vi dqi vi je po sta ju stvar ne di men zi je iz be gli~ kog pi ta wa u Sr bi ji. Vla da Voj vo di ne je obez be di la da se stam be no zbri ne 800 iz be gli~ kih i ra se qe ni~ kih po ro di ca u Voj vo di ni, a u to ku je re a li za ci ja pro gra ma ot ku pa ku }a i do de la gra |e vin skog ma te ri ja la u ukup no 22 op {ti ne u Po kra ji ni. Za tva ra we pre o sta lih ko lek tiv nih cen ta ra za sme {taj iz be gli ca na pod ru~ ju Voj vo di ne pred sta vqa jo{ je dan od pri o ri te ta Po kra jin ske vla de, a do kra ja go di ne se o~e ku je za tva ra we jed nog od dva pre o sta la pri hva ti li {ta u Po kra ji ni.

Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra sti pen di ra 800 stu de na ta Na ci o nal ni sa vet Ma |ar ske na ci o nal ne ma wi ne pro {i ri }e krug sti pen di sta, ta ko da }e od sle de }e {kol ske go di ne sti pen di ra ti ukup no 800 stu de na ta. Pred sed nik Sa ve ta Ta ma{ Kor hec re kao je, na osno vu re zul ta ta do sa da {wih sti pen di sta to kom pr ve {kol ske go di ne, da je oko 300 stu de na ta pr ve go di ne ve} ste klo pra vo na sti pen di je to kom dru ge go di ne stu di ra wa, a 500 sti pen di ja bi }e do de qe no stu den ti ma pr vih go di na fa kul te ta i vi {ih {ko la. Po ~ev od ove go di ne, osim stu de na ta dr àv nih fa kul te ta i vi {ih {ko la Sr bi je, za sti pen di je mo gu kon ku ri sa ti i stu den ti obra zov nih in sti tu ci ja sa se di {tem van Sr bi je, ko je su akre di to va ne u Sr bi ji. Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra }e ma te ri jal no po dr à ti i sta ri je stu den te ko ji kao de mon stra to ri po ma ù stu den ti ma pr vih go di na. To kom te ku }e {kol ske go di ne bi lo je do de qe no oko 100 sti pen di ja za de mon stra to re.

Su tra br~ ka we na otvo re nom ba ze nu Spen sa

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 9.30 ~a so va deo Uli ce ]ir pa no ve 23-42 i 42-50, deo He ro ja Te pi }a 17-25 i 22, deo @i ke Po po vi }a 1-7, deo De vet Ju go vi }a 18-20 i „Tr `ni ca”, od 11 do 13 ~a so va Uli ca La ze La za re vi }a 1-11, 2-16, He ro ja Pin ki ja 2, 4, Crp na sta ni ca Li man. Be o ~in: od 8 do 12 ~a so va pre daj nik Cr ve ni ^ot, od ma ra li {te Oso vqe, Le tan ka i PTT Bran ko vac. Su sek: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Ko ru {ka. ^e re vi}: od 8.30 do 13 ~a so va vi kend na se qe Sun ~a ni ca i Ka lu |e ri ca. Lug: od 9 do 10 ~a so va deo Uli ce Mr {a la Ti ta 2549 i 24a-48.

Ovo go di {wa se zo na ku pa wa na otvo re nom ba ze nu Spen sa po ~i we su tra, a ba zen }e u pe tak, su bo tu i ne de qu ra di ti od 10 do 19 ~a so va. Od po ne deq ka ku pa li {te }e ra di ti od 6.30 do 7.30 ~a so va ka da }e se odr `a ti sme na za po slov ne qu de sa pro pu sni ca ma, od 8 do 9 sa ti je sme na za po slov ne qu de sa ku pqe nim kar ta ma, a od 10 do 19 sa ti ter min za gra -

|an stvo. Ce na kar te je 200, od no sno 250 di na ra. Kao i pro {le se zo ne svim po se ti o ci ma otvo re nog ba ze na omo gu }e no je ko ri {}e we ma log ba ze na ko ji se na la zi u kom plek su za tvo re nog ku pa li {ta. Pri li kom do la ska na otvo re ni ba zen ko ri sti }e se ulaz za tvo re nog ba ze na, kao i svla ~i o ni ce, tu {e vi i to a le ti. B. M.

Novosadska ~etvrtak21.jun2012.

Po no vo pi ja ca „Moj sa la{” Pi ja ca “Moj sa la{“, ko ja se ove go di ne or ga ni zu je tre }i put, bi }e odr `a na da nas od 14 do 20 sa ti na pla tou is pred Spen sa. Po se ti o ci }e mo }i da ku pe mla di gra {ak, bob, bo ra ni ju, krom pir, pa ra dajz, kra sta vac, pa pri ka, bli tvu, ko zji sir, tra d i c i o n al n e ko l a ~ e, med i pro iz vo de od me da. Po red uobi ~a je ne po nu de, pro iz vo |a ~i }e iz lo `i ti i or gan -

ske ri bi zle, kao i or gan sko vi no, ko je pro iz vo di Po qo pri vred ni fa kul tet. Od 14 do 18 sa ti na {tan du po ro di ce Vor gi}, ko ja se ba vi p~e lar stvom, po se ti o ci }e mo }i da po gle da ju ka ko se iz li va ju sve }e od p~e li weg vo ska. Pi ja ca “Moj sa l a{“ odr ` a v a se do kra ja sep tem bra, a sle de }a }e bi ti or ga ni zo va na u ~e tvr tak 28. ju na. N. R.

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o rast kon ku ren ci je bi, po zdra vom re zo nu i eko nom skim pra vi li ma, tre ba lo da do ne se sma we we ce na, ali svi smo sve do ci da to ba{ i ni je slu ~aj kod nas. Zlob ni ci bi re kli da je to zbog to ga {to ov de kon ku ren ci ja ne po sto ji, ali pro ce ni te sa mi. Nor mal no je po mi sli ti da }e sa stal nim po ra stom bro ja otvo re nih me ga mar ke ta i la na ca pro dav ni ca stva ri do }i na svo je, ali su qu di sa mo pri me }u ju stal na po sku pqe wa ko ja ta we ve} iona ko mr {av nov ~a nik su gra |a na. Mo `da je vest ko ja ohra bru je ona da }e i u No vom Sa du bi ti otvo ren me ga mar ket „Lidl” {to }e po ja ~a ti kon ku ren ci ju. To bi ko na~ no mo glo da ma lo po qu qa ce ne, pa mo `da i da ih odo bri. Na i me,

kom pa ni je „Lidl Sr bi ja su per mar ke ti” ku pi la je ze mqi {te na Bu le va ru voj vo de Ste pe, na No vom na se qu, a è qa im je da na tom me stu gra de mo der ni su per mar ket ve li ~i ne oko dve hi qa de kva dra ta sa oko 120 par king me sta. Ka ko se mo glo ~u ti, otva ra we no vog pro daj nog objek ta, tre }eg u Sr bi ji, pla ni ra se na red ne go di ne. Ta ko |e, ova kom pa ni ja je za in te re so va na i za jo{ ne ko li ko lo ka ci ja u gra du. Ka ko do otva ra wa no ve pro dav ni ce ima jo{ do sta, mo ra }e mo se str pi ti da bi vi de li da li }e ona na pra vi ti „po met wu” me |u ce na ma i osta lim me ga rad wa ma. Iz ove per spek ti ve ~i ni nam se da te {ko ta ko mo è bi ti, ali da ne pre ju di ci ra mo, mo `da nas tr ì {te de man tu je. B. Markovi}

DANAS PO^IWE DE^JI FOLKLORNI FESTIVAL

„Zlat na bra na” u Ki sa ~u Tra di ci o nal ni de ~ ji fol klor ni fe sti val „Zlat na bra na”, 19. po re du, otva ra da nas svo je ka pi je i tra ja }e do ne de qe na vi {e lo ka ci ja u Ki sa ~u. Ovaj fe sti val po sve }en je o~u va wu na rod ne ba {ti ne i klut nur nom na sle |u slo va~ ke na ci o nal ne ma wi ne, a na we mu }e u~e stvo va -

ti ve li ki broj fol klor nih an sam ba la iz ze ma qa re gi o na. Na da na {wem pro gra mu je otva ra we iz lo `be li kov nih ra do va u~e ni ka Osnov ne {ko le „Qu do vit [tur” u 20 ~a so va u ga le ri ji Slo va~ kog na rod nog do ma, Uli ca Slo va~ ka 47. G. ^.

V remeploV

Fo to: F. Ba ki}

[ta cenama pi{e na dlanu

PO^ETAK LETA U ZNAKU TROPIKANE

Ve li kom vo dom pro tiv ve li ke vru }i ne Na su prot ~i we ni ci da le to ni j e jo{ zva n i~ n o po ~ e l o, trop ske tem pe ra tu re ko je pre la ze i 34 ste pe na Cel zi ju sa na te ra le su No vo sa |a ne da na |u spas na otvo re nim ba ze ni ma na „Saj mi {tu”, [tran du, di vqim pla `a ma. I mla di ali i oni sta ri ji iz gle da na |u bar par sa ti slo bod nog vre me na i pre ko da na da se ras hla de i za ba ve. Ta ko je ju ~e bi lo na jed nom od omi qe nih let wih me sta u No vom Sa du, na ba ze ni ma na “Saj mi {tu”.

UGAO BULEVARA OSLOBO\EWA I FUTO[KOG PUTA NAJVRELIJE MESTO U GRADU

Ras kr sni cu to pi lo 39 ste pe ni Pa kle no le to na uli ca ma gra da i tem pe ra tu re iz nad 30 ste pe ni Cel zi ju so vih ~i ne {et wu po gra du sko ro ne sno snom, a ka ko le ka ri pre po ru ~u ju, ho da we ili sun ~a we od 11 do 16 ~a so va tre ba iz be ga va ti. Eki pi “Dnev ni ka” te ro me tar je ju ~e na uglu Bu le va ra oslo bo |e wa i Fu to {kog pu ta, ko ji se sma tra jed nom od naj vre li jih ta ~a ka u gra du, po -

Sin di kat pro tiv ko mu ni sta Pr vom kon gre su Op {teg rad ni~ ko - na me {te ni~ kog sin di ka ta odr à nom 21. ju na 1936. u No vom Sa du, pri su stvo va lo je oko 120 de le ga ta iz ce le dr à ve. Ipak, vi {e od po lo vi ne wih bi lo je iz Du nav ske ba no vi ne, ta~ ni je ve li kog de la da na {we Voj vo di ne, de la Ba ra we, ce le [u ma di je, Sti ga i Po à re va~ kog

po du na vqa. Po sle glav nog re fe ra ta sta rog so ci jal - de mo krat skog vo |e Vi to mi ra Ko ra }a, kon gres je ras pra vqao o so ci jal noj za {ti ti rad ni ka, o sin di kal nom or ga ni zo va wu po qo pri vred nih rad ni ka i, {to je na ro ~i to na gla {a va no, o su zbi ja wu ko mu ni sti~ kog uti ca ja na rad ni {tvo. N. C.

Ba ze ni su od li~ ni i za po ro di ce sa ma lom de com, jer dok se ro di te qi hla de u olim pij skom, ma li {a ni se mo gu za ba vqa ti u ba zen ~i }u na me we nom is k qu ~ i v o wi m a. Ako pla ni ra te da do bi je te bo ju i da se ras hla di te na ovim vru }i na ma, upu ti te se pre ma saj mu, [tran du, pla `a ma ko je ne za slu `eno ima ju epi tet “di vqe”, a sve {to vam tre ba je ne {to nov ca za (ulaz) i me ki ku, i da bar na tre nu tak za bo ra vi te na be ton i vre vu. G. ^.

-Iako stru~ wa ci sa ve tu ju da se ne tre ba iz la zit do 17 ~a so va, ja oko 15 mo ram, zbog po sla. Ne pre o sta je mi ni {ta dru go osim da sta vim na o ~a re, na ma `em se za {tit nom kre mom, uzmem fla {u vo de u ru ke i- put pod no geka za la je fri zer ka Ma ja Sa mar xi} ko ju smo za te kli pod hla dom tra fi ke dok je ~e ka la da pre |e uli cu.

Eki pa „Dnev ni ka” ter mo me trom pro ve ri la ko li ko se usi jao va zduh na naj pro met ni joj ras kr sni ci ka zao 39 ste pe ni. Za ja pu re ni, zno ja vi i za di ha ni, qu di su ov de bi li ve o ma u`ur ba ni, a oni ko ji su ~e ka li da pre |u uli cu, skla wa li su se u ma ju {ni hlad is pod bil bor da ili stre ha kod Fu to {ke pi ja ce, od no sno pre ko pu ta kod pe ka re. Ne ko li ko su gra |a na je ve {to po ne lo le pe ze sa so bom, a po ko ja No vo sa |an ka mo gla se vi de ti sa ogrom nim ple te nim {e {i rom.

Stu dent ki wa Dra ga na Hor da re kla je da ne bi ni iza {la iz ku }e po ovom vre me nu da ne ma is pit. -Ove vru }i ne pre `i ve }u je di no ta ko {to u pe ri o du kad je Sun ce naj ja ~e ne }u iz la zi ti na po qe. Po {to ne za ka zu jem ja kad }e bi ti is pi ti, ne ka da }u mo ra ti da pre kr {im taj sa vet ko ji pre po ru ~u ju svi dok to ri- na ve la je Hor da.

Le ka ri pre po ru ~u ju da se pi je do sta te~ no sti, je de la ga na hra na bo ga ta vi ta mi ni ma i ne pre te ru je s fi zi~ kim ak tiv no sti ma. Pre po ru ~u je se i ~e {}e pro ve tra va we pro sto ri ja i wi ho vo za tam wi va we, upo tre ba kli ma ure |a ja, ali ta ko da raz li ka u tem pe ra tu ri iz me |u spoq ne sre -

di ne i so be u ko joj se bo ra vi ne bu de ve }a od se dam do 10 ste pe ni. I, na rav no, u red za po ve sti ko je ~u va ju od vre li ne tre ba ubro ja ti i onu ko ja na la `e da se za o bi |e ras kr sni ca sa po ~et ka tek sta. Te {ko je t izvwesd ti, to je ta~ ka u ko joj se ukr {ta ceo grad. Tekst i foto: A. Jerni}

Pro mo ci ja In fokar te Pro mo ci ja In fokar te bren do va No vog Sa da, Be o gra da i zlat nog Po du na vqa, od Fru {ke go re do De li blat ske pe {~a re, odr `a }e se da nas u 19 ~a so va u Grad skoj bi bli o te ci. U~e stvu ju autor Vo ji slav De vi}, Gro zda na [ar ~e vi} i Sa {a Ki co {ev. J. Z.

Kon cer ti na FTN-u Kon cert Mu {kog vo kal nog an sam bla „Aka de mac” odr à }e se su tra u 18 ~a so va u sve ~a noj sa li Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka. Dva sa ta po sle u klu bu „So wa” na FTN kon cert }e odr à ti Ve li ki na rod ni or ke str AKUD-a „So wa Ma rin ko vi}”. Ovi kon cer ti odr à va ju se u okvi ru „Kul tus 02” - Me sec kul tu re na Uni ver zi te tu. Ulaz na kon cer te se ne na pla }u je. A. L.

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak21 .jun2012.

dnevnik

RE ZUL TA TI IN STI TU TA ZA JAV NO ZDRA VQE

Krpeqi masovno ujedali

NO VO VO ZI LO STI GLO U CEN TAR ZA PRE VOZ OSO BA SA IN VA LI DI TE TOM

Grad poklonio „punto” Gradona~elnik Igor Pa vli ~i} i ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci Sa wa Sto ja no vi} uru~ili su ju~e kqu~eve „punta” predstavnicima Dispe~erskog centra za prevoz osoba sa invaliditetom i ote`anim kretawem. Za nabavku automobila Novi Sad je, preko resorne uprave obezbedio preko 686 hiqada dinara. Podse}amo, Dispe~erski centar je po~eo da radi 1. juna pro{le godine i sada raspola`e sa ~etiri vozila koja omogu}uju prevoz vi{e korisnika, posebno dece sa smetwama u razvoju i mladih sa invaliditetom, ali i starih osoba. - Ovaj centar se pokazao kao veoma efikasna i dobra stvar, a ~etiri vozila koja poseduje, za sada, zadovoqavaju potrebe kori-

snika. Svima kojima je potrebna pomo}, mogu da se jave i da dobiju vozilo - istakao je Pavli~i}. Koordinator Dispe~erskog centra Alek san dar Jo va no vi} rekao je da je svrha ovog centra da se osobama sa invaliditetom olak{a svakodnevni `ivot, kako bi jednostavnije i br`e obavqali svakodnevne aktivnosti ili povremene obaveze. - Ovaj mali gradski automobil koristi}e se za prevoz dece sa mentalnim smetwama ili nekim lak{im telesnim invaliditetima. Verujem da }e se razvitak centra u perpesktivi nastaviti, da }emo omogu}iti jo{ ve}i broj vozila, ve}i broj korisnika, ali i da }e se u na{ rad ukqu~iti i privatni sektor naglasio je Jovanovi}. B. M.

Kwiga „Ptice Svete gore” Promocija kwiga „Ptice Svete gore” Ja vo ra Ra {aj skog odr`a}e se sutra u 12 ~asova u Sve~anoj sali Matice srpske. O kwizi }e govoriti prof. dr Ru dolf Ka sto ri, dr Slo bo dan Pu zo vi} i mr Oli ver Foj kar. Skup }e pozdraviti predsednik Matice srpske prof. dr Dra gan Sta ni}. Z. D.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” DA RU JU KWI GE

„Kako se kaè” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Prometej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po jednom kwi¬gom svakog radnog dana. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se prvi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwigu „Kako se kaè„, autora Mi lo ra da Te le ba ka. Dobitnik }e kwigu preuzeti u kwiàri “Most”, u Ulici Zmaj Jovinoj 22, svakog radnog dana od 12 do 16 ~asova. J. Z.

U odnosu na prethodni mesec bele`i se zna~ajan porast obolelih od crevnih zaraznih bolesti, za ~ak 58 odsto. Naj~e{}e se radi o zaraznim prolivima i bakterijskim crevnim infekcijama, a ve}ina je posledica prethodnog antibiotskog le~ewa, napomenula je specijalista epidemiologije dr Dra gi ca Iwac na ju~era{woj redovnoj konferenciji Instituta za javno zdravqe Vojvodine. Kako bi se spre~ile sve u~estalije crevne infekcije, koje se naro~ito ispoqe u letwem periodu, va`no je odr`avati higijenu ruku, sirovine dobro termi~ki obraditi, spremati mawu koli~inu hrane i konzumirati je neposredno posle pripreme i spre~iti dodir sirove i kuvane hrane, kao i izbegavawe dodatnog podgrejavawe obroka, savetuje dr Iwac. Do pove}awa broja obolelih je do{lo i grupi vektorskih bolesti, a na teritoriji Ju`noba~kog okruga prijavqeno je 60 slu~ajeva lajmske bolesti, od kojih je 25 obolelih osoba iz Novog Sada. Rizik od ujeda krpeqa i oboqevawa od lajmske bolesti ja-

Za mesec dana u Ju`noba~kom okrugu prijavqeno 60 slu~ajeva lajmske bolesti, a 25 obolelih je iz Novog Sada vqa se po~etkom prole}a i ~e{}im boravkom u prirodi, potvrdila je sagovornica. S obzirom da period inkubacije traje i vi{e od 30 dana, o~ekivano je da se u ovom periodu po~iwu ispoqavati simptomi.

Vikenda{i najugro`eniji Iako su krpeqi trenutno u fazi mirovawa, radnici „Ciklonizacije” i daqe prate stawe na terenu i ukoliko uo~e da su se na nekom mestu pojavili, odmah odrade tretman. U Novom Sadu krpeqa je duplo mawe, u odnosu na predhodne godine, zahvaquju}i akciji sistematskog uni{tavawa. Me|utim, oni su problem na Fru{koj gori, a uglavnom se lekarima javqaju sugra|ani koji su boravili u prirodi ili u svojim vikendicama. Zato odgovorni vlasnici vikendica za{tiom od krpeqa moraju da se bave od prole}a do kasne jeseni.

- Kako je sve ve}i procenat krpeqa koji prenose opasnu lajmsku bolest, ovo je posao koji mora biti ozbiqno shva}en – poru~uju iz “Ciklonizacije”. Prostori vikend naseqa su mesta po kojima se, osim qudi, kre}u doma}e, ali i divqe `ivotiwe, lutalice i ku}ni qubimci. Kako bi za{titili i wihovo, i zdravqe odraslih i dece koji dolaze sa wima u kontakt, a koji uz to ~esto borave i u dvori{tima vikendica, neophodno je redovno odr`avawe travwaka. To podrazumeva redovno {i{awe trave, a posle toga obavezan je tretman preparatom

Sahrawivawe na Gradskom grobqu pod znakom pitawa

Na Gradskom grobqu na osmom grobnom poqu preostalo je svega 150 mesta za sahrawivawe, a JKP „Lisje” jo{ nije po~elo pripreme za otvarawe devetog grobnog poqa.

alarmatna, me|utim pogrebno preduze}e ne mo`e da krene sa opre ma wem de ve tog grob nog po qa dok ne do bi je gra |evinsku dozvolu, koju Gradska upra va za ur ba ni zam i

^ITAOCI PI[U SMS

Ministarstvu prostornog planirawa i za{tite `ivotne sredine, kao drugostepenom organu. Ministarstvo jo{ nije re{ilo `albu, pa im je Gradska uprava za komunalne poslove uputila zahtev da u najkra}em roku okona~aju postupak.

U”Lisju” ka`u da im je potrebno mesec dana da bi, posle dobijawa dozvole za gradwu, mogli da otvore deveto grobno poqe za saharawivawe. - Potrebno je izgraditi glavne i popre~ne staze, atmosfersku i vodovodnu infrastrukturu

Pu no i u Sre mu

„Najlep{e mesto na svetu je ovde” “Vulkan” u tr`nom centru “Merkator”. Iris, trideset{estogi{wa devojka skrhana zbog iznenadne smrti roditeqa, jednog sumornog jutra nailazi na neobi~an kafe koji se zove “Najlep{e mesto na svetu je ovde”. Ne slute}i da }e joj se od tog trenutka promeniti `ivot i pogled na svet, ona ulazi u kafe gde upoznaje Luku, tajanstvenog Italijana u koga }e se i zaqubiti. Me|utim, Luka nestaje, a zajedno sa wim i{~ezava i misteriozni kafe. A. Va.

„ajkon“, koji se pokazao kao dosta uspe{an. Ovaj tretman se radi u prepodnevnim satima, oko 9 - 10 sati, kada su krpeqi ve} aktivniji, preporu~uju stru~waci. U slu~aju plavqewa vikendica, izlivawem reka ili fekelnih voda, stru~waci nala`u obaveznu detaqnu dezinfekciju. Prostor je potrebno prvo mehani~ki o~istiti, a zatim tretirati nekim od dezificijenasa. Stru~waci „Ciklonizacije“ preporu~uju preparate na bazi hlora, ali i mawe agresivne, bez hlora za kuhiwe. Q. Na to {e vi}

UKO LI KO USKO RO NE STIG NE GRA \E VIN SKA DO ZVO LA ZA OPRE MA WE DE VE TOG GROB NOG PO QA

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, biti darivani po pri¬me¬rkom kwige “Najlep{e mesto na svetu je ovde” Franseska Miraqesa i Kare Santos u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari

U odnosu na prethodni mesec registrovano je 51 odsto vi{e obolelih od polnih bolesti, a preovla|uju genitalna hlamidijaza i hepatitisi B i C. Kada je u pitawu analiza povr{inske vode reke Dunav, na javnim kupali{tima u Novom Sadu, Futogu i Bege~u, jedna ~etvrtina kontrolisanog uzorka je odgovarala propisanoj klasi kvaliteta, a razlozi za neispravnost nisu od velikog direktnog uticaja na zdravqe gra|ana ukoliko se po{tuju mere predostro`nosti, odnosno tu{irawe pre i nakon kupawa na javnim kupali{tima. [to se ti~e nivoa buke u gradu, najve}a je u Rumena~koj ulici, na Keju i u Ulici cara Du{ana, a najmawa buka je izmerena na Sajmi{tu. Gradska uprava za zdravstvo u saradwi sa Institutom za javno zdravqe Vojvodine od jula }e po~eti da sprovodi projekat „Procena uticaja buke na zdravqe stanovni{tva Novog Sada”, u okviru kojeg }e biti anketirani gra|ani o subjektivnoj proceni. I. D.

Na sremskoj strani grada nema mesta za sahrawivawe. @iteqi iz Sremske Kamenice se ve} sahrawuju na dva grobqa u Petrovaradinu, ali su i ta grobqa skoro puna. Mesta za sahrawivawe na oba grobqa ima najvi{e za jo{ deset meseci. Gradska uprava za komunalne poslove tra`i re{ewe s Vojskom, odnosno radi se na tome da Grad od Vojske otkupi na Tranxamentu dve parcele, ukupne veli~ine 22.500 kvadratnih metara.

Dnevno na Gradskom grobqu ima sedam sahrana, ali se ukop ne obavqa samo na osmom grobnom poqu, ve} i na ostalim grobnim poqima. Situacija je

stambene poslove ne mo`e da izda. - Na devetom grobnom poqu nalazi se nelegalno izgra|eni objekat ~iji se korisnik `alio

U Gradskoj upravi za komunalne poslove navode da je Uprava za urbanizam, stambeno komunalne poslove izdala „Lisju” potvrdu o izradi preparcelizacije. Nakon toga je u ime „Lisja” geometar podneo zahtev Republi~kom geodetskom zavodu - Slu`bi za katastar nepokretnosti za spajawe parcela i za parcelaciju.

- ka`e iz Slu`be za informisawe u „Lisju”Sla vi ca Zeq ko vi}. Deveto grobno poqe je povr{ine tri i po hektara i ono re{ava sahrawivawe u naredne ~etiri godine. Prema sada{wim uslovima sahrawivawa na Gradskom grobqu ima mesta za sahrawivawe za jo{ dvadesedak godina. Z. De li}

065/47-66-452

U taksiju samo veselo ~avrqawe Molim taksiste novosadske da ne pri~aju nama mladima kako su te{ka vremena. Hajde da pri~amo o [trandu, o Isi i Bisi i wihovim novim labudi}ima, o \avi i pogledu na Novi Sad. Hajde da na|emo ne{to lepo u ovim te{kim vremenima kad ve} jesu, i da uìvamo u na{oj kratkoj vo`wi. 065/5432.. * * * Ne mogu da verujem ili mogu: da li smo zaista tako nepismeni ili samo bahati, jer tartan staza na keju ne sluì za vo`wu biciklova! Niko ne reaguje, neki prezrivo cok}u, nema komunalnih policajaca, a oni malobrojni koji poku{aju da skrenu pa`wu na takvo pona{awe bivaju, vrlo ~esto, izloèni neprijatnostima. 060/6691... * * * Vidim ovih dana iz Grada pri~aju kako su zadovoqni akcijom protiv komaraca! Da li bi mo-

gli da do|u do Veternika, iako je „jako” daleko od centra grada? S’ po{tovawem, Veterni~anin. 061/6863... * * * Gde se dedo{e ti putari ? Rupe zjape jo{ od zime u gradu, a da ne pri~amo o Staroiri{kom putu u Kamenici i ostalim prigradskim naseqima, gde se tako|e dobrano ubiraju porezi i doprinosi... 064/3007... * * * Mar{al Tito formalno „nije bio bogat”, ali je ~iwenica da su se od tvorevina wegove epohe obogatili upravo wegovi najve}i kriti~ari, kao u to vreme narodu nije bilo dobro i da narod treba to doba da zaboravi i da je sada to ono pravo, wega nema, nema ni imovine, „ jer, nije je ni bilo”. 060/0227... * * * Dokle }e komunalne vlasti podr`avati trke biciklista u ve-

~erwim satima na Trgu slobode i kod Pozori{ta? [etamo pod stresom. Pitajte kako je u svetu Va{i Bo`a i Dragica. 064/9927... * * * Kupawe u Ba~kom Petrovcu „Petrolendu“ je super, sve na nivou, ali katastrofa skup ulaz. Bili smo, videli i ne}emo vi{e i}i. Ga|aju se sa cenama. Tra`ila sam porodi~nu ulaznicu za ~etvoro i napla}eno mi je u nedequ 3.050 din. Zna~i, za godi{wi od 10 dana mi treba 30.000 samo za ulaz, a gde je ostalo za te pare, a za dosta mawe u Gr~koj }e letovati cela porodica sa prevozom i hranom. U „Petrolend“ mo`da odemo kada budu imali normalne cene za na{e uslove. 064/1763... * * * U Kamenici je u toku podela plavih kanti za plastiku, staklo itd. Do|em ja, u|em u zgradu nove Mesne zajednice da obavim faormalnosti. U velikoj kli-

matizovanoj prostoriji sedi slu`benica i sve bi to bilo OK, da istovremeno ne dr`i veliki prozor {irom otvoren, a klima {qaka li {qaka, ba{ je briga kad ne pla}a ona tu struju nego opet mi! 063/6518.. * * * Gradona~elni~e, spasi nas terora kafi}a! Sramno je da Grad ne {titi pravo na mir, red, ~isto}u i po{tovawe. Na Novoj Detelinari divni {eta~ki prostor izme|u ulica Ilije Bir~ana i dr Svetislava Kasapinovi}a pretvoren je u teror kafi}a: zauzimawe prostora stolovima, suncobranima i monta`nom ku}om, bukom, otpacima, nepo{tovawem radnog vremema do kasno u no}, a u ranu zoru vas budi veselo obezbe|ewe kafi}a, i{~upali su za{titne stubi}e, pa sad neovla{}eno ulaze kolima u pe{a~ku zonu da snabdevaju kafi}e. Za{titite decu, stare, roditeqe . 061/6994...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

„VO DO VOD” SPRE MAN DA IS KQU ^I BU NA RE AKO „EG ZI TO VA” SPA VA O NI CA BU DE NA OFI CIR SKOJ PLA@I

Kamp kod iz vo ri {ta do neo bi `e| Iako Fe sti val „Eg zit” po ~i we za 20 da na, jo{ uvek ni ko ni {ta ne go vo ri gde }e bi ti lo ka ci ja za kamp. Zbog to ga se u „Vo do vo du i ka na li za ci ji “bo je naj go reg mo gu }eg sce na ri ja, da bi kamp opet mo gao da bu de po sta vqen na Ofi cir cu”. Za to je upra va pred u ze }a re {i la da is kqu ~u je vo du na bu na ri ma uko li ko i ove go di ne kamp bu de na Ofi cir cu, jer bi se to ste ci {te mla dih opet na la zi lo u bli zi ni iz vo ri {ta „Pe tro va ra din ska ada”. To bi zna ~i lo da bi No vo sa |a ni ma tr pe li re strik ci je vo de. Port pa rol ovog pred u ze }a Da vor

da u tra ja wu od tri ne de qe po ne ko li ko sa ti dnev no bi li bez vo de, jer bi se ras po la gao tek sa po lo vi nom vo de ko ja tre nut no snab de va No vi Sad - ob ja {wa va San tra~. Is ti ~e da go di na ma u na zad upo zo ra va ju da je iz vo ri {te vo de naj vred ni ja imo vi na gra da, te se ne sme do zvo li ti mo gu} nost da bu de ugro `e no. - Uko li ko se de si da orga ni za to ri ipak po sta ve kamp u mla doj {u mi po red ’Pe tro va ra din ske ade’, bi }e mo pri nu |e ni da is kqu ~i mo te bu na re i da snab de va mo grad po lo vi nom ras po -

Uko li ko bu de mo is kqu ~i va li „Pe tro va rad nin sku adu”, to bi zna ~i lo da bi svi de lo vi gra da tri ne de qe po ne ko li ko sa ti dnev no bi li bez vo de. U~i ni }e mo sve da za {ti ti mo iz vo ri {te vo de (Port pa rol „Vo do vo da” Da vor San tra~) San tra~ ka `e za „Dnev nik” da }e oni u~i ni ti sve da za {ti te iz vo ri {te vo de, jer uko li ko bi do {lo do za ga |e wa, No vo sa |a ni bi traj no ima li pr o blem sa vo do snab de va wem, ~i me bi sva ka ko do {lo do ne pro ce wi ve {te te. - Uko li ko bu de mo is kqu ~i va li „Pe tro va rad nin sku adu”, to bi zna ~i lo da bi svi de lo vi gra -

lo `i ve ko li ~i ne vo de. Ovo je sa mo je dan od sce na ri ja, jer nam orga ni za to ri “Eg zi ta” ni su zva ni~ no sa op {ti li da }e kamp bi ti po sta vqen na Ofi cir cu - na vo di San ra~. Pod se }a da se sli~ na stvar de si la i pr o {le go di ne, jer je Eg zit bez kon sul ta ci je sa ovim pred u ze }em kamp po sta vio na po me nu toj lo ka ci ji.

- Pred po sta vqam da }e se orga ni za to ra i ove go di ne va di ti na sa gla snost ko ju su 2009. go di ne do bi li od nas. Me |u tim mo ram da na gla sim da je to bi la pri vre me na sa gla snost, sa mo za tu go di nu, sa stro go de fi ni sa nim pra vi li ma. Ta ko da im ove go di ne to ni {ta ne vre di - od lu ~aj ne San tra~. Sa go vor nik ka `e da mu ni je ja sno in si sti ra we da od ce log pri o ba qa Du na va u bli zi ni Tvr |a ve kamp bu de ba{ na iz vo ri {tu vo de. Is ti ~e i da ne zna da po sto ji ije dan svet ski fe sti val ko ji svoj kamp po sta vqa po red iz vo ri {ta vo de. - Uko li ko je bit no da se go sti sme ste po red re ke, hva la bo gu, du nav ska oba la ima de se -

ti ne ki lo me ta ra u No vom Sa du. Uop {te ne raz u mem in si sti ra we da to bu de ba{ po red iz vo ri {ta, i za {to Grad do zvo qa va da se igra mo ta kvim stva ri ma - na vo di San tra~. -U slu ~a ju kon ta mi na ci je, mi bi smo mo gli da se traj no su o ~i mo sa pr o ble mom ne do stat ka pit ke vo de. Mi po red Pe tro va ra din ske ade ima mo jo{ ne {to ma lo vo do za htvat nog pod ru~ ja na Rat nom ostr vu, ali ta mo jo{ uvek tra ju is pi ti va wa i mi prak ti~ no ta mo ne ma mo ni b od bu na ra. Zna ~aj ni je re zer ve pit ke vo de se na la ze na ne kih 60km od No vog Sa da, i ni u snu ni smo u po zi ci ju da se igra mo ta kvim stva ri ma. Q. Na to {e vi}

VO\ STVO FE STI VA LA PO RU ^U JE DA NE ]E DO ZVO LI TI DA GRAD TR PI

„Eg zit” od u sta je od Ofi cir ca [o ki ra ni smo pret wa ma port pa ro la JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja” da }e No vo sa |a ni ma is kqu ~i va ti vo du uko li ko kamp Eg zit fe sti va la bu de po sta vqen na istom me stu za ko je je ovo jav no pred u ze }e svo je vre me no da lo zva ni~ nu sa gla snost, sa op {ta va ju iz Eg zit ti ma. Na po mi wu da su sa mi od De part ma na za bi o lo gi ju i eko lo gi ju Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta Uni ver zi te ta po ru ~i li is tra ì va we kva li te ta vo de na lo ka ci ji Ofi cir ska pla à pre, to kom i na kon fe sti va la. Is tra ì va we je, na vo de, po ka za lo da to kom tog ~i ta vog pe ri o da “ni je do {lo do zna ~aj ni jih pro me na mi kro bi o lo {kog kva li te ta vo de, ka ko sa sa ni tar nog, ta ko i sa mi kro bi o lo {kog aspek ta”. Iz Eg zi ta sma tra ju da po ku {a va ju da ih uvu ku u po li ti~ ke su ko be i in tri ge, {to se ka ù, ne -

}e de si ti. Uko li ko Vo do vod is tra je na neo d go vor noj uce ni is kqu ~i va wa vo de, Eg zit ne }e do pu sti ti da No vo sa |a ni tr pe i pro na }i }e ne ko dru go re {e we, ali si gur no lo {i je za sme {taj hi qa da qu di iz ce log sve ta.

ni do go vor sa ru ko vod stvom Vo do vo da ko ji je ovo pred u ze }e na pro sto iz i gra lo”, sa op {ta va Eg zit i na vo di da je ko li ko im je po zna to, ovo jav no pred u ze }e to kom tra ja wa Eg zit vi li xa is pi ti va lo vo du na iz vo ri {tu i da je

Uko li ko „Vo do vod” is tra je na neo d go vor noj uce ni is kqu ~i va wa vo de, Eg zit ne }e do pu sti ti da No vo sa |a ni tr pe i pro na }i }e ne ko dru go re {e we, ali si gur no lo {i je za sme {taj hi qa da qu di iz ce log sve ta (Eg zit tim) Pod se }a ju da je na istom me stu pro {le go di ne or ga ni zo van kamp uz po {to va we naj vi {ih hi gi jen skih stan dar da i do dat nih uslo va ko je je pro pi sao Po kra jin ski se kre ta ri jat za zdra vqe. „Za or ga ni zo va we kam pi {ta na ovom me stu po sto jao je i usme -

to ja sno po ka za lo da or ga ni zo va we kam pa po ovim uslo vi ma ni na ko ji na ~in ni je uti ca lo na kva li tet vo de na iz vo ri {tu. „Grad na pro sto ne ma mno go od go va ra ju }ih op ci ja za kamp fe sti va la ko ji se de {a va na Tvr |a vi. Ali, sva ka ko }e mo pre uga si -

ti fe sti val ne go {to }e mo do zvo li ti da neo d go vor ni po li ti ~a ri mal tre ti ra ju hi qa de gra |a na” sa op {ta va ju iz Eg zi ta. “Eg zit” pod se }a i da je u ne po sred noj bli zi ni go di na ma po sto ji di vqa pla à bez mi ni mu ma hi gi jen skih uslo va, kao i na se qe od tri de se tak obje ka ta bez pri kqu~ ka na ka na li za ci ju, {to do sa da ni je bi lo pred met bri ge JKP Vo do vod i ka na li za ci ja. U pri log go re na ve de nim tvrd wa ma iz Eg zi ta su do sta vi li do ku men ta, Sa gla snost Vo do vo da da ta na isto ve tan pro je kat za istu lo ka ci ju 2009. go di ne, Sa gla snost i uslo vi Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za za {ti tu ì vot ne sre di ne, iz da ti pro {le go di ne i Iz ve {taj o mi kro bi o lo {koj ana li zi uzo ra ka vo de na lo ka li te tu Ofi cir ska pla à, pre to kom i na kon fe sti va la. A. La tas

SA STA NAK ZBOG [TRAJ KA U „NEO BU SU”

Dve pla te na dnev nom re du Pred stav ni ci Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, [traj ka~ kog od bo ra „Neo bu sa” i po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin tre ba lo bi da nas da se sa sta nu, ka ko bi sa gle da li mo gu} no sti da „Neo bu so vi” rad ni ci do bi ju dve pla te, od osam ko li ko ni su pri mi li. Sa sta nak je tre ba lo da bu de odr `an ju ~e, ali pred stav ni ci iz Raz voj ne ban ke Voj vo di na, ko ja je naj ve }i po ve ri lac „Neo bu sa” ni su do {li, ka zao je pred sed nik sin di ka ta u Fa bri ci auto bu sa Mi lan [u {tum. U „Neo bu su” {trajk tra je vi {e od dva me se ca. [traj ka ~i su od u sta li od pro te sta na uli ci, po {to su 15. ju na do bi li ga ran ci je da }e do kra ja ove sed mi ce do bi ti dve mi ni mal ne za ra de. Z. D.

VESTI Ra di o ni ce na „Fu to {kom le tu”

Bes plat no u~i li tur ski Tri de se tak No vo sa |a na ima lo je pri li ku da bes plat no po ha |a po ~et ni kurs tur skog je zi ka, ko ji je po sled wih go di na po stao ve o ma po pu la ran kod nas, ve ro vat no zbog obi qa tur skih se ri ja ko je se pri ka zu ju na te le vi zi ji. Pre ko 90 od sto po la zni ka su pri pad ni ce lep {eg po la, a ka ko ka ù u „Voj vo |an sko-tur skom udru è wu”, kur se vi }e se odr à va ti i u sep tem bru i ok to bru. - Ide ja je bi la da pri bli ì mo No vo sa |a ni ma je zik i kul tu ru Tur ske, a do sa da smo po red kur se va or ga ni zo va li i pri ka zi va wa tur skog fil ma - ka è pre da va~ i ~lan Udru è wa Ne xad Osmi} – Pri ja vi lo nam se oko 100 po la zni ka, ali ni smo mo gli sve da ih pri mi mo. G. ^.

Ra di o ni ce-dru `i o ni ce na ko ji ma }e po se ti o ci mo }i da sli ka ju, va ja ju i ve zu odr `a }e se da nas u 18 ~a so va u Kul tur no-in for ma tiv nom cen tru “Mla dost” u Fu to gu, Uli ca Ca ra La za ra 42, u okvi ru ma ni fe sta ci je “Fu to {ko le to”. Sat vre me na ka sni je po se ti o ci }e mo }i da vi de pred sta vu “Prin ce za i dva qu ta gu sa ra”. A. Va.

Uli ca voj vo de [u pqik ca bez auto mo bi la Po sta vqa we za vr {nog as falt nog slo ja u Uli ci voj vo de [u pqik ca, du` ce le tra se uli ce, od

Uli ce voj vo de Bo jo vi }a do Bu le va ra kra qa Pe tra pr vog po ~i we da nas. Ra do vi po ~i wu ra no uju tro pa se za to ape lu je na sve sta na re ove uli ce da bla go vre me no uklo ne svo ja vo zi la ka ko bi po sao mo gao da se od vi ja ne sme ta no. B. M.

Pro mo ci ja mo no gra fi je Pro mo ci ja mo no gra fi je „Bog dan ka i De jan Po zna no vi}” auto ra Mi {ka Su va ko vi }a odr `a }e se da nas u 12 sa ti u Ki no sa li Mu ze ja sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne. Na pro mo ci ji, po red auto ra, go vo re ~lan In ti tu ta za is tra `i va we avan gar de Bran ko Fran ce ski i ku stos Zbir ke sli kar stva MUSV Dra go mir Ugren. A. L.

~etvrtak21.jun2012.

DOM ZDRA VQA, CEN TAR ZA SO CI JAL NI RAD I EHO POT PI SA LI PRO TO KOL

Bri ga o de ci uli ce Pre ma Pro to ko lu o sa rad wi i pru à wu me |u sek tor skih uslu ga, ko ji su ju ~e pot pi sa li di rek tor Cen tra za so ci jal ni rad Goj ko Vuj no vi}, ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Alek san dar Ki raq i di rek tor Eku men ske hu ma ni tar ne or ga ni za ci je (EHO) Vla di slav Ivi ~i ak, de ca ko ja ì ve i ra de na uli ci ima }e bo qu i pri stu pa~ ni ju zdrav stve nu za {ti tu. Pre ma re ~i ma Vuj no vi }a za {ti ta ove de ce po ~e }e ve} u Svra ti {tu. - Uko li ko rad ni ci u Svra ti {tu pri me te de je de te tu po treb na zdrav stve na ne ga, a de te ne ma kwi ì cu, pre ma Pro to ko lu obra ti }e se na ma i mi }e mo u naj kra }e mo ro ku obez be di ti kwi ì cu. Po {to de ca is pod 15 go di na sta ro sti ne mo gu sa mi da do no se od lu ku o le ~e wu, Cen tar }e po ku {a ti da pro na |e wi ho ve ro di te qe, a uko li ko ih ne ma obez be di }e se pri vre me ni sta ra teq, ko ji }e odo bra va ti le ~e we - ob ja {wa va Vuj no vi} i do da je da }e se Cen tar po tru di ti da is pu ni sve zah te ve, ko ji se ti ~u zbri wa va wa de ce uli ce.

Pre ma re ~i ma Alek san dra Ki ra qa ovaj do ku ment }e de ci uli ce obez be di ti ade kvat nu zrav stve nu za {ti tu, a pru à }e im se i dru ge uslu ge iz do me na Cen tra za so ci ja li rad. Eku men ska hu ma ni tar na or ga ni za ci ja, ko ja je za po ~e la pro je kat “Ja ~a we so ci jal ne ko he zi je pu tem raz vo ja ne di skri mi na tor ne jav ne po li ti ke za de cu ukqu ~e nu u ì vot i rad na uli ci”, a ko ji je kru ni san pot pi si va wem Pro to ko la, ve} 20 go di na bri ne o naj u gro è ni jim ka te go ri ja ma sta nov ni {tva. - Pot pi si va we Pro to ko la pred sta vqa za nas ve li ko za do voq stvo, jer }e mo na ovaj na ~in bo qe ra di ti za do bro bit de ce. Na {a or ga ni za ci ja se, za 20 go di na po sto ja wa, do sta raz vi la. Pre tri go di ne po ~e li smo te ren ski rad sa de com uli ce, a 2010. go di ne otvo re no je Svra ti {te za de cu uli ce. Ovim do ku men tom ob je di ni li smo uslu ge ko je }e una pre di ti ì vot de ce - re kao je Ivi ~i ak. N. R.

AK CI JA U KA TO LI^ KOJ POR TI

Is ku stva iz pa kla narkomanije Udru è we za po mo} za vi sni ci ma „Ras kr {}e” re a li zo va }e pro je kat „Pre ven ci ja na uli ci” u sa rad wi sa Kan ce li ri jom za mla de Grad ske upra ve za sport i omla di nu, a ko ji }e bi ti spro ve den sva kog ~e tvrt ka i pet ka od 17 do 21 ~as u Ka to li~ koj por ti. Ciq pro jek ta je da mla di bu du od lu~ ni da ne è le da pro ba ju dro gu, ali i da sa zna ju is ku stva onih ko ji su kroz taj pa kao pro {li. - Na pro jek tu }e bi ti an ga ò va ni re ha bi li to va ni za vi sni ci, ko ji }e de li ti fla je re, pri ~a ti o po sle di ca ma uzi ma wa dro ge i upo -

zo ra va ti na po gre {ne od lu ke ko je su wih sa me od ve le u nar ko ma ni ju - re kao je ko or di na tor pro jek ta Jo vi ca Olu {ki. Do dao je da su po sled wa is tra `i va wa u No vom Sa du po ka za la da je ~ak 48 od sto mla dih, ko ji ima ju do 24 go di ne, pro ba lo ne ku vr stu dro ge. Olu {ki je na veo da su se do sa da {we pre ven tiv ne me re po ka za le kao for mal ne i bez re zul ta ta. - Mno go je zna ~aj ni je da mla di upra vo od biv {ih za vi sni ka ~u ju ka kva su wi ho va is ku stva, ali i ka kve po sle di ce ima dro gi ra we – na gla sio je Olu {ki. A. J.

O „NO VI TE TU” U GRAD SKOJ KU ]I

Grad po maè tek stil ci ma Pred stav ni ci [traj ka~ kog od - ima ju ove re ne zdrav stve ne kwi bo ra iz „No vi te ta” raz go va ra li ì ce. Na gla {e no je i da je lo{ su ju ~e u Grad skoj ku }i s gra do na - ma te ri jal ni po lo àj rad ni ka ~el ni kom Igo rom Pa vli ~i }em i „No vi te ta” te ma za So ci jal no ~la nom Grad skog ve }a za fi nan - eko nom ski sa vet gra da si je @iv kom Ma ka ri }em. Po ziv za sa sta nak po te kao je od grad skih ~el ni ka, jer to kom pro test ne {et we, ko ju je pre kju ~e sin di kat”So l i d ar n ost” or ga ni zo vao, pred stav ni ke rad ni ka ni ko ni je pri mio, ma da su pro te stvo va li is pred Grad ske ku }e. Pa vli ~i} se ju ~e Ne dav ni pro test rad ni ka „No vi te ta” za lo ìo da }e uti ca ti na to da Po re ska upra va ubr [trajk u pred u ze }u tra je od 11. za po stu pak, ra di {to hit ni jeg ju na. Za po sle ni ma je pre ne ko li re gu li sa wa po re za i do pri no sa ko da na is pla }e na april ska za ra za zdrav stve no i pen zij sko osi gu - da, a [traj ka~ ki od bor ~e ka da se ra we, ko je „No vi tet”ni je pla }ao upla te i do pri no si, jer ne ko li ko od 1. ju la 2010. go di ne. rad ni ka ne mo è da ode u pen zi ju. Za po sle ni ma u {traj ku, re ~e no Maj ska za ra da ni je ju ~e is pla }e je ju ~e na sa stan ku, u in te re su je na, ma da pre ma ko lek tiv nom ugo da se po sao sa po re zni ci ma za vr - vo ru tre ba da bu de na rad ni~ kim {i do 17. ju la, do ka da rad ni ci ra ~u ni ma 20. ju na. Z. D. TR BI NA SNS PO VO DOM DA NA IZ BE GLIH OSO BA

Le pe re ~i ne re {a va ju pro ble me Sa vet za iz be gle i ra se qe ne oso be grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke po vo dom obe le à va wa Svet skog da na iz be glih i ra se qe nih odr ào je ju ~e tri bi nu u pro sto ri ja ma ove stran ke. Uz pred sed ni ka ovog sa ve ta Mi lo {a Egi }a, na tri bi ni su u~e stvo va li na rod ni po sla nik i ~lan Pred sed ni {tva SNS te pred sed nik Cen tral nog sa ve ta za iz be gla i ra se qe na li ca Mar ko Atla gi}, pred sed nik Kul tur ne za jed ni ce Kra ji ne Vla do Bat no ì} i pred sed nik Na {e stran ke iz Re pu bli ke Hr vat ske Jo van Aj du ko vi}. Naj vi -

{e je bi lo re ~i o pro ble mi ma iz be glih gra |a na sa pod ru~ ja Hr vat ske i ne mo gu} no sti da ostva re svo ja osnov na qud ska pra va. - Sr bi ja je to kom 20 go di na pret pe la ve li ke iz dat ke da po mog ne iz be glim qu di ma. A oni ko ji `e le da se vra te u Hr vat sku pr vo ima ju pro blem sa bez bed no {}u i si gur no {}u. Ima mo li ste ko sme, a ko ne sme da se vra ti. Hi qa de srp skih vla sni ka ne mo gu da ras po la `u svo jom po kret nom i ne po kret nom imo vi nom i na kon ovo li ko vre me na od ra ta re kao je Atla gi}. A. L.

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak21.jun2012.

c m y

БОЈАН ПАЈТИЋ ОТВОРИО СЕЗОНУ НА НОВОМ БАЗЕНУ

Бесплатно купање за ђаке Сомборски ђаци генерације

СОМБОР ОДАО ПОЧАСТ ЂАЦИМА ГЕНЕРАЦИЈЕ

Најбоља међу најбољима Михаела Џеба

СОМБОР: Традиционалним пријемом у здању Скупштине Града, Сомбор је и ове године одао почаст најбољим ученицима завршних разреда основних и средњих школа у овом граду и околини. Као и претходних година, градоначелник Сомбора Немања Делић је најбољим малим матурантима уручио повеље, а као својеврсна награда, чека их и 10-тодневни боравак у Мађарској, тачније летовање на Балатонском језеру и у Будимпешти. Најбољи ученици генерације завршних разреда средњих школа, поред плакете и књиге Габријела Гарсије Маркеса „Сто година самоће“, од Града Сомбора су добили и новчану

награду, у износу од десет хиљада динара. По већ устаљеном обичају и ове године је изабран најбољи од најбољих сомборских ученика генерације, а лауреат за 2012. годину је ученица овдашње Гимназије „Вељко Петровић“ Михаела Џеба. Она ће, након уписа жељеног факултета, бити у прилици да потпише и стипендијски уговор са Градом, по којем ће јој сваког месеца, до дипломирања, бити исплаћивана половина просечне српске зараде. Уговор о стипендији подразумева да јуче проглашена најбоља ученица Сомбора редовно даје испите и у року заврши високо образовање на неком од „државних“ универзитета. М. Миљеновић

Продужено трајање изложбе

ЗРЕЊАНИН: Изложба фотографија “Сведоци трајања - српски манастири и цркве у румунском Банату”, која је отворена у Малом салону Народног музеја Зрењанин 5. јуна и која је требало да траје до уторка, продужена је и трајаће до 25. јуна. Аутор изложбе је новинар агенције Тањуг Милорад Савић, а аутор фотографија Дарко Дозет. Ова поставка, уз два паноа, са уводним текстом и четири мапе, има 43 паноа са фотографијама свих пет манастира и већег броја цркава, у румунском делу Баната. Изложбу прати каталог, са текстом на српском, и преводима на румунски и енглески језик, уз компакт диск. Пројекат “Српски манастири и цркве у Румунији” прихваћен је на конкурсу Министарства вера и дијаспоре и подржан од Покрајинског секртаријата за културу и информисање и града Зрењанина. Организатори изложбе су зрењанински музеј и Центар за креативно одрастање младих. Ж. Б.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (12.00), „Pupijeva potraga” (13.15), „Diktator” (16.00, 22.25), „Qudi u crnom 3” (15), „Sne`ana i lovac” (21.45), „Prometej” (17.45, 20.00, 22.30), „Na tajnom zadatku” (20.10), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 12.30, 14.15, 14.30, 16.15, 16.30, 18, 18.15), „Pirana 3DD” (17, 18.45, 20.30, 22.20), „Lol” (19.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Mir ja na Nin ko vi} iz Sremske Kamenice (devoj~ice) i Di ja na Vi slav ski iz Kule (de~ake), DEVOJÎCE: So wa Rat ko vi}, Ve ra Di mi tri je vi}, Ja smi na Pe ja no vi}, Ta wa ]e li} i Sne à na Ka pu ran iz Novog Sada, Ma ri ja Tri fu nov iz Sremske Kamenice, Di ja na ]ir ko vi} iz Rume, An drea Ba no vi} iz Petrovaradina, Je le na Ga ji} iz Temerina i Je le na Gu cun ski iz Ba~kog Gradi{ta, DEÂKE: Si be ra Fe ra ti, Dra ga na Jo va no vi}, Gor da na Mi jal ~i}, Ve ro ni ka Na| i Va len ti na ô lo vi} iz Novog Sada, Qi qa na Apr co vi} iz Ba~kog Dobrog Poqa, Na ta {a Ne di mo vi} iz Temerina, Ma ri ca Gr bi} iz Ka}a, Mi li ca Cvet ko vi} iz Ledinaca, Sne à na Kne è vi} iz Temerina i Mi li ca Pro ti} iz Tovari{eva.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Terezija Marije Sorg (1938) u 10.30, Marinko @ivka Tadi} (1930) u 11.15 ~asova, Ivanka @ivana Bo{kovi} (1936) u 12 ~asova, Dobrivoj Vase Vukovi} (1919) u 12.45 ~asova, Sava Lazara Stoj{i} (1936) u 13.30 ~asova, Marija Lasla Zlatanovi} (1951) u 14.15 ~asova. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Mirjana Maksima Prodanov (1938) u 11 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen \or|e Borislava Pa{}an (1935) u 13 ~asova.

СТАРА ПАЗОВА: Пред сед ник Вла де Вој во ди не др Бо јан Пај тић, ју че је отво рио пр ву ку па ли шну се зо ну на но во и згра ђе ном ком плек су од пет ба зе на, из ме ђу Ста ре и Но ве Па зо ве, код рас кр сни це ма ги стра лог пу та М-22 са ре ги о нал ним пу тем Вој ка-Ста ри Ба нов ци. -Вла да Вој во ди не је у овај ком плекс уло жи ла 325 ми ли о на ди на ра. Пре го ди ну да на је ов де би ла ле ди на, а са да је то је дан од нај а рак тив ни ј их ба з ен с ких ком плек са у на шој зе мљи, ко ји има ве ли ки ту ри сти ки по тен ци јал, али оно што је нај ва жни је, пру жи ће ве ли ко за до вољ с тво де ц и, као и свим гра ђа ни ма ста ро па з о вач ке оп ш ти н е. По ка за ли смо да мо же мо да при ву че мо до ста стра н их ин в е с ти ц и ј а, али мо ра мо да бри не мо и о ква ли те ту жи во та на ших гра ђа. Оп шти на Ста ра Па зо ва са пре ко 80 хи љ а д а са н ов н и ка мо ра да има ова ко не што, а ови ба зе ни ће пру жи ти ве ли ко за до вољ ство не са мо де ци и жи те љи ма ста ро па зо вач ке оп шти не, не го и це лог Сре ма, па и Бе о гра да и Но вог Са да - ре као је др Бо ј ан Пај т ић, оби л а з е ћ и ком плекс од 1.300 ква драт них ме та ра по вр ши не, са три ба зе на за де цу и два за ода сле, што је, са пра те ћим са др жа ји ма и управ ном згра дом, из гра ђе но у пр вој фа зи, про те кле го ди не. Пред сед ник Вла де Вој во ди не је ком плекс ба зе на об и шао у прат њи в.д. ди рек то ра Фон да за ка пи тал на ула га ња АПВ Не -

бој ше Ма ле но ви ћа, пред сед ни ка оп шти не Ста ра Па зо ва Го ра на Јо ви ћа, ди рек то ра Ди рек ц и ј е за из г рад њ у Јо в а н а Ти шме, но во и за бра ног по сла ни ка у Скуп шти ну Вој во ди не из ове сре ди не Ду ша на Ин ђи ћа, а ве ли ки број де це је че као

Камп „Златне руке” Уметнички КИКИНДА: камп „Златне руке“одржаће се од 13. до 18. августа у Кикинди. Први пут овај камп организоваће Центар за стручно усавршавање и у њему ће учествовати ученици трећиег ио четвртог разреда основних школа. Са ђацима ће радити васпитачица Софија Јегарски. Учешће на кампу је бесплатно, а на њему ће малишани стећи нова познанства и савладати разне ликовне технике. Реализацију овог кампа финансијски помаже Покрајински секретаријат за образовање, те из Центра за стручно усавршавање позивају заинтересоване родитеље да наредних дана пријаве своју децу. А. Ђ.

Против комараца у Беочину

у ре ду за ула зак на пр во ку па ње. - Њи хо ва ра дост је раз лог за мо је за до вољ ство - ре као је пред сед ник оп шти не Ста ра Па зо ва Го ран Јо вић, на гла сив ши да је још као де чак са њао да ова сре ди на има ба зен. Из ра зио је на ду да ће се дру га фа за из град ње овог ком плек са, са олим пиј ским ба зе ном од 1.250 ква драт них ме та ра по вр ши не, бе тон ским три би на ма за 1.450 и мон та жним за пре ко две хи ља де гле да ла ца из гра ди ти до 2015. го ди не, а по том и за тво ре ни ба зен, ка ко је про јек ти ма пред ви ђе но.

ба зе на ће би ти отво ре не сва ко днев но од 10 до 19 ча со ва. На стар ту је ан га жо ва но осам ли цен ци ра них спа си ла ца, од ко јих ће шест де жу ра ти сва ко днев но, а осам ви кен дом. Ком плекс ба зе на у Ста рој Па зо ви ће мо ћи да при ми 1.500 љу ди. За во з и л а је обез бе ђ е н о 80 пар к инг ме с та, плус пет за осо бе са ин ва ли ди те том, а по што је по че ла из град ња би ци кли стич ке ста зе од Ста ре Па зо ве до ба зе на, на ја вље но је чак 310 ме ста за пар ки ра ње биц ка ла. А. Мали

БЕОЧИН: Третмани против одраслих комараца са земље и из ваздуха на подручју општине Беочин биће изведени у периоду од суботе 23. јуна до суботе 7. јула, саопштила је новосадска „Циклонизација“. Како се наводи, тачно место и време третмана зависиће од резултата мониторинга и временских услова, а препарат којим ће се радити је „icon“, са активном материјом lamb da-ci ha lo trin. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, те да кошнице уклоне најмање пет километара од наведеног места третирања. Дејство препарата траје три дана. В. Х.

Летњи ред вожње минибуса ТЕМЕРИН: За вр ше так школ ске го ди не, по че так се зо не го ди шњих од мо ра и ку па ли шне се зо не на ба зе ни ма усло ви ли су про ме ну ре да во жње ми ни бу са на ло кал ној ли ни ји Те ме рин-Си риг-Ка мен дин.Лет њи ред во жње, ко ји се при ме њу је од 20. ју на, об ја вљен је на сај ту ЈКП-а, а мо же се до би ти од во за ча ауто бу са. М. М.

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

За пр ву ку па ли шну се зо ну ком плекс ба зе на у Ста рој Па зо ви за све ђа ке у овој оп шти ни обез бе ђ е н е су бес п ла н е ула зни це, а за оста ле ула зни ца ко шта 200 ди на ра. Во да у ба зе ни ма је чи ста и има тем пе ра ту ру 21-22 сте пе на, а ка пи је

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ВАН РЕД НА СЕД НИ ЦА ОП ШТИН СКОГ ОД БО РА УРС У ОЏА ЦИ МА

Пред сед ник ис кљу чен из Од бо ра

ОЏА ЦИ: На ван ред ној сед ни ци Оп штин ског од бо ра УРС Оџа ци, ко ју су са зва ли чла но ви оп штин ског од бо ра, без са гла сно сти ње го вог пред сед ни ка Ми ло ша Пеј чи ћа, ис кљу чен је упра во пред сед ник оп штин ског од бо ра из члан ства. пред сед ник СО Оџа ци Ми лош Пеј чић, већ не ко ли ко го ди на је пред сед ник ОО УРС и као од бор ник ове стран ке, био је за ме ник пред сед ни ка при вре ме ног ор га на у оп шти ни Оџа ци, од сеп тем бра 2009. го ди не, до ја ну а ра 2010. го ди не, ка да су у Оџа ци ма би ле на сна зи при вре ме не ме ре и при пре ма ни ван ред ни ло кал ни из бо ри за оп штин ску Скуп шти ну. На кон одр жа них ван ред них из бо ра у ко ји ма је стран ка, та да Г 17 плус, осво ји ла је дан од бор нич ки ман дат, Ми лош Пеј чић је на ме сту пред сед ни ка СО Оџа ци, за ме нио Сне жа ну Се длар, та да на род ну по сла ни цу у ре пу блич кој Скуп шти ни, ко ја је под не ла остав ку на то ме сто због су ко ба ин те ре са, као од бор ник стран ке Г 17 плус. На функ ци ји пред сед ни ка СО Оџа ци је по ка зао ве ли ко за ла га ње, на че му му је по ње го вим ре чи ма и за ме ра но да је за пу стио стра нач ке оба ве зе. - Ја сам пр ви члан оп штин ског од бо ра ко ји је ика да ис кљу чен из члан ства. Ни сам ни ка да дао по во да, би ло не ком из ја вом, ге стом, по го тво не пар тиј ском не по слу шно шћу, за ова кав епи лог сед ни це оп штин ског од бо ра. Ни сам са звао ову сед ни цу на ко јој сам ис кљу чен из члан ства, већ је то учи нио по тре бан број чла но ва од бо ра, а ме не су оба ве сти ли да ће би ти одр жа на сед ни ца од бо ра, ко јој ја ни сам же лео да при су ству јем, по што сам чуо ка ква од лу ка ће би ти до не та. Ни је дан кон кре тан раз го вор ни је пред ход но во ђен на те му мог евен ту ал ног ло шег ра да у стран ци или стра нач ке

не ди сци пли не. Ни ко сам ном ни је раз го ва рао, већ је са мо до не та од лу ка о мом ис кљу че њу. Не мам ни ка кав про блем са ви шим ин стан ца ма стран ке, већ на про тив имао сам ве о ма до бру са рад њу са сви ма и у на ред ном пе ри о ду си гур но не ћу пре ки да ти са рад њу са љу ди ма са ко ји ма сам и до са да са ра ђи вао - ре као је Ми лош Пеј чић. На кон остав ке пред сед ни ка оп шти не Оџа ци Пре дра га Цве та но ви ћа, оп шти ном су се про но си ли гла со ви да ће Пеј чић пре ћи у ре до ве Де мо крат ске стран ке, да би био иза бран за пред сед ни ка оп шти не. -Ову при чу сам на рав но и ја чуо, али ја ни сам во дио ни ка кве пре го во ре на ову те му би ло са ким. Би ло је гла си на да ћу чак и оп стру и са ти из бор ну кам па њу мо је стран ке због на вод ног пре ла ска у не ку од дру гих стра на ка. Мо гу ре ћи да су то би ле и је су при че без ика квог осно ва. Мо је ан га жо ва ње као и до са да ће би ти у ко рист оп шти не Оџа ци, али из гле да да то не ко ме та ко не од го ва ра.По се ду јем сво ју лич ну ар хи ву из ја ва да тих ме ди ји ма, из ко је се си гур но мо же ви де ти шта сам ја то го во рио ме ди ји ма и шта сам ра дио. Ипак и по ред све га ни сам пре ви ше из не на ђен ова квом од лу ком. За све што сам до са да по сти гао мо гу да за хва лим стран ци Ује ди ње ни ре ги о ни Ср би је и истин ски сам се за ла гао у ра ду стран ке ре као је Пеј чић. -Исти на је да сам ју че раз го ва рао са јед ном стран ком ко ја је у Оџа ци ма око сни ца ло кал не вла сти, али да ли ћу пре ћи или не, за ви си од то га да ли ће пре по зна ти ква ли тет у мом ра ду. Из оп штин ског од бо ра УРС Оџа ци, од би ли су да ко мен та ри шу од лу ку ко јом је пред сед ник ООУРС Ми лош Пеј чић ис кљу чен из члан С. Ми лер ства.

УСВО ЈЕ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА РАЗ ВО ЈА МА ЛИХ И СРЕД ЊИХ ПРЕД У ЗЕ ЋА

Раз во ј пред у зет ни штва при о ри тет

ОЏА ЦИ: Је дан од нај зна чај ни јих стра те шких до ку ме на та, ко ји је усво ји ла Скуп шти на оп шти не Оџа ци, је Стра те ги ја раз во ја ма лих и сред њих пред у зе ћа и пред у зет ни штва за пе ри од 2012-2022. го ди на. У из ра ди стра те ги је уче ство ва ло је сто ти нак при вред ни ка и пред у зет ни ка, све сни зна ча ја овог до ку мен та и ње го ве што бр же при ме не. При вред ни са вет оп шти не Оџа ци, од но сно ње гов пред сед ник Ми ле Ман дић и оп штин ско удру же ње пред у зет ни ка, са пред сед ни ком Го ра ном Ни ко ли ћем на че лу, да ли су ве ли ки до при нос из ра ди јед ног ова ко ва жног до ку мен та. - Из ра да овог ве о ма ва жног до ку мен та за оп шти ну Оџа ци, тра јао је око го ди ну да на, а на ша ло кал на са мо у пра ва је има ла тех нич ку по др шку не мач ке ор га ни за ци је ГИЗ, са ко јом смо скло пи ли уго вор и оба ве за ли се да оно што је на пи са но у Стра те ги ји и спро ве де мо. Пот пи си ва њем овог уго во ра прак -

тич но смо оте ра ли сум ње у ре а ли за ци ју Стра те ги је. Ве о ма је ва жно да ме наџ мент оп шти не, од мах са да по усва ја њу до ку мен та, на крај ње озби љан на чин при сту пи ре а- ли за ци ји, пре све га ка ко би осна жи ли по сто је ће до ма ће при вред ни ке, али и при до би ли но ве, ко ји же ле да за поч ну соп стве ни би знис - ре као је пред сед ник Скуп шти не оп шти не Оџа ци Ми лош Пеј чић. Ак ци о ним пла ном ко ји је са став ни део ове Стра те ги је, пред ви ђе но је да оп шти на у на ред не че ти ри го ди не обез бе ди око 700 хи ља да евра за фи нан си ра ње три де се так раз ли чи тих про је ка та и про гра ма усме ре них ка при вред ном раз во ју, док би 1,3 ми ли о на евра за ове на ме не тре ба ло да бу ду обез бе ђе ни са ви ших ни воа вла сти. Ина че, из ра да Стра те ги је раз во ја ма лих и сред њих пред у зе ћа и пред у зет ни штва фи нан си ра на је пре ко про гра ма Европ ске уни је, од но сно ИПА про гра ма 2007. С. Ми лер

По зив СНС-а на пре го во ре

ПАН ЧЕ ВО: Град ски од бор Срп ске на пред не стран ке упу тио је јав ни по зив Со ци ја ли стич кој пар ти ји Ср би је и ко а ли ци ји оку пље ној око ње, Де мо крат ској стран ци Ср би је и Ује ди ње ним ре ги о ни ма Ср би је, за по че т ак пре го во ра о фор ми ра њу град ске вла сти. По ве ре ник Град ског од бо ра СНС-а у Пан че ву Жељ ко Су шец ре као је да ре зул та ти из бо ра по ка зу ју да је во ља гра ђа на да на пред ња ци фор ми ра ју вла ду у Пан че ву. - На кон оства ре них ре зул та та у пр вом из бор ном кру гу од 18 од бор ни ка СНС-а у Скуп шти ни Пан че ва и на осно ву дру гог кру га из бо ра за пред сед ни ка Ср би је, где је наш пред сед нич ки кан ди -

дат осво јио 5,5 од сто гла со ва ви ше у Пан че ву, у од но су на кан ди да та ДС Бо ри са Та ди ћа, сма тра мо да је по треб но, за рад во ље гра ђа на Пан че ва ко ји су да ли гла со ве СНС-у, да по кре не ини ци ја ти ву за фор ми ра ње скуп штин ске ве ћи не и за то по зи ва мо СПС и ко а ли ци ју око ње, ДСС и УРС да от поч ну пре го во ре за ства ра ња скуп штин ске ве ћи не у Пан че ву из ја вио је Су шец. Пр ви пре го во ри мо гли би да поч ну у то ку сле де ће не де ље, ре као је Су шец и на гла сио да до са да ни је би ло пре го во ра са СПС-ом, а са ДСС-ом и УРС-ом су се во ди ли раз го во ри о фор ми ра њу вла сти и еко ном ском и при вред ном раз во ју Пан че ва. З. Дг.

~etvrtak21.jun2012.

СО ЦИ ЈА ЛИ СТИ СПРЕ ЧА ВА ЈУ РЕ КОН СТРУК ЦИ ЈУ ЗГРА ДЕ КО МИ ТЕ ТА

Ни суд ска пре су да не мо же да их исе ли ЗРЕ ЊА НИН: Ни пра во сна жна суд ска пре су да, по ко јој згра да не ка да шњег Ко ми те та у Зре ња ни ну при па да др жа ви, ни је до вољ на да Со ци ја ли стич ка пар ти ја Ср би је, ко ја твр ди да је обје кат за пра во њен, при зна по раз и мир но на пу сти атрак тив ну, али за пу ште ну гра ђе ви ну у са мом цен тру гра да. Од лу ком ре пу блич ке Вла де згра да је да та на упра вља ње и ко ри шће ње гра ду Зре ња ни ну, а оче ку је се да уско ро др жа ва и пре не се вла сни штво на ло кал ну са мо у пра ву, чи ме би Ко ми тет ко нач но био вра ћен гра ду. Ове не де ље по че ли су при прем ни ра до ви за те мељ ну ре кон струк ци ју. Јер, на ме ра ло кал не са мо у- пра ве је да, на кон сре ђи ва ња, у обје кат бу ду усе ље ни се ди ште Сред њо ба нат ског управ ног окру га, све ре пу блич ке ин спек ци је, ка -

Ко ми тет у Зре ња ни ну

жни, гра ђа ни ма Зре ња ни на и сред њег Ба на та би ће омо гу ће на мно го бо ља услу га, а за по сле ни ма ква ли тет ни ји усло ви ра да. А и пу -

чел ни ца окру га Та ња Ду ло вић, зре ња нин ски гра до на чел ник Ми ле та Ми хај лов и ди рек тор Град ске стам бе не аген ци је Де јан Ча -

Хро но ло ги ја јед ног спо ра Го ди на ма је во ђен суд ски спор из ме ђу СПС-а и др жа ве око вла сни штва над објек том, укуп не по вр ши не 2.150 ква дра та. Хро нол ги ја ка зу је да је за плет на стао 1992. го ди не ка да је СПС суд ским ре ше њем ре ги стро ван као вла сник мо ну мен тал не гра ђе ви не, по што је са мо и ни ци ја тив но се бе про гла сио за прав ног след бе ни ка СКЈ. По сле Пе то ок то о бар ске ре во лу ци је, Са ве зна скуп шти на је до не ла За кон о фи нан си ра њу по ли тич ких стра на ка, ко јим је про пи са на оба ве за ко ри сни ка да це ло куп ну имо ви ну не ка да шњих дру штве но по ли тич ких ор га ни за ци ја пре да ју Са ве зној вла ди. Тач ни је ре че но, та имо ви на по ста ла је вла сни штво Са ве зне Ре пу бли ке Ју го сла ви је. Са ве зна ад ми ни стра ци ја је по та стар, као и Школ ска упра ва Зре ња нин. Сви они тре нут но су сме ште ни у Град ској ку ћи. Пре се ље њем ових слу жби, ка жу над ле -

ве ла спор ра ди вра ћа ња Ко ми те та, а та да шњи Оп штин ски суд у Зре ња ни ну је 6. ок то бра 2004, ре ша ва ју ћи у пр во сте пе ном по ступ ку, од лу чио да је згра да вла сни штво СЦГ. На ту од лу ку со ци ја ли сти су уло жи ли жал бу, али је Окру жни суд 18. ок то бра 2005. по твр дио пр во сте пе ну пре су ду ко јом је обје кат по стао вла сни штво др жа ве. Не од ри чу ћи се ла ко “угра бље не” имо ви не, СПС је од Вр хов ног су да Ср би је за тра жио ре ви зи ју ко ја је од ба че на као не до зво ље на, чи ме су ис цр пље на сва прав на сред ства за по би ја ње пре су де. Из вр шни по сту пак за исе ље ње со ци ја ли ста из Ко ми те та по кре нут је још 13. фе бру а ра 2006. и, ево, тра је до да нас, јер је у ви ше на вра та, из фор мал них раз ло га, бло ки ран.

ста згра да Ко ми те та ко нач но ће, по сле ви ше го ди на, по но во има ти не ку свр ху. Ме ђу тим, по че так ра до ва, ко јем су при су ство ва ли на -

ОДР ЖА НО ПР ВО ЗА СЕ ДА ЊЕ ШИДСКОГ ОП ШТИН СКОГ ВЕ ЋА

Од лу ке че ка ју Скуп шти ну

ШИД: Пр во за се да ње Оп штин ског ве ћа по сле фор ми ра ња оп штин ске вла сти, одр жа но је у Ши ду. Днев ни ред, од пре ко 90 та ча ка, био је пре тр пан ра зним пи та њи ма од ви тал ног зна ча ја за рад ЈП, ЈКП, уста но ва и ме сних за јед ни ца. Чла но ви Оп штин ског ве ћа, на пр вом за се да њу до не ли су пред ло ге од лу ка о за вр шном ра чу ну за про шлу го ди ну, из ме ни ли су и до пу ни ли про грам ко ри шће ња сред ста ва Фон да за раз вој. Осно ва ли су гла си ло „Слу жбе ни лист оппшти не Шид„ и сма њи ли ве ли ке тро шко ве у том до ме ну. Утвр ди ли су и рав но прав ни ста тус за ме ни ка пред сед ни ка Скуп шти не оп шти не Шид, ко ји је, по сле ово га, до био стал ни рад ни од нос. Из ме ни ли су и до пу ни ли од лу ке о пла та ма и на кна да ма тро шко ва функ ци о не ра, од бор ни ка и чла но ва рад них те ла ор га на оп шти не Шид. Утвр ђен је и пред лог ре ше ња рав но прав ног ста ту са свих чла но ва Оп штин ског ве ћа. Та ко су, по од лу ци овог ве ћа, че ти ри чла на у рад ном од но су са оп шти ном Шид, а че ти ри ни су.

Са чи њен је и пред лог рас по де ле нов ца вер ским за јед ни ца ма за ре до ван рад. Рас по ре ђе но је 700.000 ди на ра, а за те ку ће по тре бе рас по дељ но је 1.400.000 ди на ра. Пет пра во слав них цр ка ва је до би ло сред ства, док пре о ста лих осам и два ма на сти ра, ни су. Сред ства су до би ле и че ти ри сло вач ко-еван ге ли стич ке цр кве, две гр ко- ка то лич ке цр кве, ри мо-ка то лич ка и бап ти скич ка цр ква у Ши ду. Но ве в.д. ди рек то ре до би ће ЈКП „Стан дард„, а пред ло жен је Алек сан дар Јо ва но вић, уста но ва за фи зич ку кул ту ру „Пар ти зан„ - Дра ган Ми ла но вић, а за Ра дио Шид Ни ко ла Ви дић. Усво је ни су из ве шта ји о ра ду и про гра му ра да ЈП, ЈКП и уста но ва. При хва ћен је и пред лог фи нан сиј ског пла на ра да свих 19 ме сних за јед ни ца, као и зах тев До ма здра вља Шид да им се одо бре сред ства за ку по ви ну ЦТГ апа ра та. Оп штин ски јав ни пра во бра ни лац за тра жио је из ме ну за кључ ка Скуп шти не оп шти не Шид од 10. ма ја 2010. го ди не, што је при хва ће но. Д. Са ви чин

Кон сти ту тив на сед ни ца СО 5. ју ла ТЕ МЕ РИН: Пред сед ник СО Те ме рин из прет ход ног са зи ва Ми хаљ Ма ту шка за ка зао је кон сти ту тив ну сед ни цу СО Те ме рин за 5. ју ли. У СО Те ме рин Де мо крт ска стран ка Бо рис Та дић има ће пет од бор ни ка: Вла ди слав Ца пик, Ми ро слав Мо нар, Ан дре ја Стај шић, Здрав ко Ва ша лић и Да ни ца Шкри јељ. Пет од бор ни ка има и ко а ли ци ја СНС и ПС „По кре ни мо Те ме рин „ То ми слав Ни ко лић: Ђу ро Жи га, Љу бо мир Бје љац, Са ња То до ро вић, Бо јан Тор би ца и Ми ли вој Ба бић. Од бор ни ци СРС у оп штин ском пар ла мен ту су: Сто јан Тин тор, Не над Ду но вић, Јо ва на Бо гу но вић и Ми ло рад Ле мић. Три ман да та обез бе ди ла је ЛСВ – Не над Ча нак:

Ро берт Ка ран, Да ли бор Шан дор и Ти а на Ра у ко вић, ДДС-НС: Сло бо дан То мић, Љуп ко То до ро вић и Алек сан дра Ви ше кру на. По три од бор ни ка има ју СВМ Иштван Па стор: Ро за ли ја Екрес, Ча ба Че ке и Ро берт Па стор, СПС-ПУПС: Ни ко ла Ем бер, Ве сна Ва ја гић и Ми лан Сан трач, ДСВМ – Чор ба Бе ла: Ан драш Гу стоњ, Бе ла Чор ба и Ма ри ја Гри са. Ме ђу 33 од бор ни ка оп штин ског пар ла мен та у Те ме ри ну су по два кан ди да та Гру пе гра ђа на „За пр о спе ри тет оп шти не Те ме рин“: Дра ган Ро дић и Да ни ца Ки ри џић, а од бор ни ци „Пре о кре та“ су Де јан Ми ха љи ца и Ста ни сла ва Вар га. М. М.

по, обе ле жи ло је про ти вље ње адво ка та Ми ло ра да Ђу ри на, прав ног за ступ ни ка Со ци ја ли стич ке пар ти је Ср би је, ко ја је још

увек сме ште на у про сто ри ја ма Ко ми те та. Ђу рин је оспо рио пра во град ским функ ци о не ри ма да ула зе у згра ду, и рад ни ци ма но во сад ске фир ме ”Бу ле вар ком па ни” да за поч ну ра до ве, твр де ћи да је Ко ми тет у вла сни штву СПС -а. - Суд ска од лу ка из де цем бра 1992. го ди не, ко јом је пре су ђе но да је Ко ми тет сво ји на СПС-а, још је на сна зи и ни ко је ни је обо рио. Исти суд ка сни је је до нео дру га чи ју од лу ку у ко рист др жа ве, али ми смо уло жи ли три ре ви зи је Вр хов ном ка са ци о ном су ду у Бе о гра ду и че ка мо да се по њи ма од лу чи. Док пре су да у на шу ко рист не бу де по ни ште на, не ма дру гог вла сни ка овог објек та – по ру чио је Ђу рин, у јед ном мо мен ту пре те ћи да ће чак по зва ти по ли ци ју да ин тер ве ни ше ако рад ни ци пред у зе ћа “Бу ле вар ком па ни” уђу у згра ду. Али, ње го во про ти вље ње ни је за у ста ви ло фор ми ра ње гра ди ли шта и по ста вља ње ске ле. На чел ни ца окру га Та ња Ду ло вић је ис та кла да се град ска упра ва тру ди да се сви ко ји се још увек на ла зе у згра ди Ко ми те та на ми ран на чин исе ле. - За ре кон струк ци ју згра де је обез бе ђе но око 50 ми ли о на ди на ра, а из во ђа чу ра до ва већ је пре ба че но, као аванс, 8,5 ми ли о на ди на ра. Из во ђач мо ра да поч не са по слом, јер би до кра ја го ди не све тре ба ло да бу де за вр ше но – на по ме ну ла је Ду ло ви ће ва. Нај ве ћи део нов ца за пла ни ра ну ре кон струк ци ју, од чак 80 од сто, обез бе ди ће се из кре ди та Европ ске ин ве сти ци о не бан ке. Пре о ста ле тро шко ве об но ве зда ња из гра ђе ног ше зде се тих го ди на про шлог ве ка, по де ли ће град и Ми ни стар ство за за шти ту жи вот не сре ди не. Ж. Ба ла бан

КОН СТИ ТУ ТИВ НА СЕД НИ ЦА ПЕ ЋИ НАЧ КОГ ПАР ЛА МЕН ТА

Ба та Мар ко вић тре ћи пут пред сед ник

ПЕ ЋИН ЦИ: На ју че одр жа ној кон сти ту тив ној сед ни ци пе ћи нач ког пар ла мен та, но во и ме но ва ни од бор ни ци су за пред сед ни ка иза бра ли Жив ка Ба ту Мар ко ви ћа из Де мо крат ске стран ке. Мар ко вић је на ову функ ци ју име но ван тре ћи пут за ре дом. За ње га је гла сао 21 од бор ник, осам је би ло про тив, док је дан од бор ник ни је био при су тан. За Мар ко ви ће вог за ме ни ка је по но во иза бран Бо ри слав Пет ко вић из

Жив ко – Ба та Мар ко вић

СПС-а, док је за се кре тар ку Скуп шти не иза бра на не стра нач ка лич ност Сла ви ца Пет ко вић, по но во. - По ли тич ка ста бил ност ко ја је би ла ка рак те ри стич на за рад ове Скуп шти не је ве о ма ва жна јер је то пр ви од раз ло га за до ла зак ин ве сти то ра. По ли ти ка ко ју ће мо во ди ти и убу ду ће је при вла че ње ин ве сти ци ја, отва ра ње но вих рад них ме ста и ин фра струк тур но опре ма ње. Ула га ће мо и у мла де, здарвство и по љо при вре ду. За ту по ли ти ку смо до би ли по ве ре ње гра ђа на. Уз нас су и љу ди из Гру пе гра ђа на „Лу ки“, што чи ни око 60 про це на та ман да та. Ово је ви ше не го зна ча јан по тез јер су на овај на чин угу ше ни сви уце њи вач ки ка па ци те ти – ис та као је Мар ко вић. Мар ко вић је на гла сио да ће већ то ком на ред не сед ми це би ти одр -

жа на два скуп штин ска за се да ња и то пр во на ко ме ће би ти име но ван пред сед ник оп шти не и чла но ви Оп штин ског ве ћа, док ће на дру гој би ти име но ва ни ди рек то ри јав них пред у зе ћа и уста но ва ове оп шти не. Скуп шти на је јед но галс но при хва ти ла пред лог да се Аген ци ји за утвр ђи ва ње су ко ба ин те ре са упу ти зах тев за ми шље њем да ли је но во и ме но ва ни пред сед ник Мар ко вић вр ше ћи функ ци ју пред сед ни ка пе ћи нач ког пар ла мен та у су ко бу ин те ре са, узи ма ју ћи у об зир да је иза бран и за по кра јин ског по сла ни ка. Под се ћа ња ра ди, на из бо ри ма одр жа ним 06. Ма ја, пре ма зва нич ним по да ци ма Оп штин ске из бор не ко ми си је, нај ви ше од бор нич ких ман да та осво ји ла је ко а ли ци ја „ДС-ПУПС-ЛДПБа та Мар ко вић„ 11 од бор нич ких ман да та, сле ди Гру па гра ђа на „Лу ки” шест од бор нич ких ман да та, „По кре ни мо Пе ћин це-То ми слав Ни ко лић„ (Срп ска На пред на Стран ка, Но ва Ср би ја) че ти ри од бор нич ка ман да та, ко ли ко је при па ло и УРС - Са ва Чој чић. Ко а ли ци ја „Је дин стве но за на ше се ло„- Ми лан Сте па но вић Гру па гра ђа на „За на ше се ло„ - Је дин стве на Ср би ја до би ла је три од бор нич ка ман да та и Иви ца Да чић Со ци ја ли стич ка Пар ти ја Ср би ја два од бор нич ка ман да та. Оста лих пет стра на ка, пар ти ја и гру па гра ђа на ни је пре шло цен сус. Ј. Ан тић

kultura

~etvrtak21.jun2012.

dnevnik

c m y

СA ФИЛМСКОГ ФЕСТИВАЛА „СИНЕМА СИТИ“ У НОВОМ САДУ

Пропала револуција али љубав није Више од петнаест пројекција дневно, преглед највећег дела прошлогодишње домаће филмске продукције, и за нас, прегршт премијера европских и понеког остварења из остатка света, чине рам за слику текућег, 5. фестивала „Синема сити“ у Новом Саду. Реч је о филмовима које углавном никада нећете видети у биоскопима на редовним репертоарима, делима насталим у независним и малим продукцијама, која се приказују и вреднују искуључиво на фестивалима и понекад телевизијама. Ова остварења често, неправедно, имају само пар шанси да допру до најшире публике. Другим речима, попут већине сличних у региону и свету, „Синема сити“ је дефинитивно окренут ауторском, неко би рекао, некомерцијалном филму. И не личи „Синема сити“ само по томе на оне велике светске филмске смотре. Рецимо, и овде постаје пракса да се бар неко из екипе гостујућег филма после пројекције обрати публици у сали и одговори на неколико питања гледалаца. Протеклог фестивалског дана, десило се то чак шест пута, како са домаћим тако и страним ауторима. Оваква врста „блискости“ између стваралаца и публике само може бити у корист филма. Штета само што је Фестивал за то постао једина прилика, а у години има бар још 300 и нешто, потенцијално, филмских дана. У складу са слоганом „гледајмо домаће“, Новосађани су протеклог уторка искористили још

Из филма „Лице револуције”

једну шансу да погледају комедију „Шешир професора Косте Вујућа“ у режији Здравка Шотре, и политички трилер на тему ратног злочина „Устаничка улица“ редитеља Мирослава Терзића. Оба у конкуренцији за награде у селекцији „Национална класа“. Овај други, за неку од награда ипак има веће шансе. У оквиру програма „Специјалне пројекције“ могло се видети

још нешто из домаће радиности. За играно - документарни филм „Лице револуције“ Владимира Миловановића, због теме – погледа на пост петооктобарско време из угла једног од некада истакнутих отпораша – је, овог пролећа владало велико интересовање где год се појавио. Прича је следећа: вођа антимилошевићевског студентског покрета Отпор, десет година по-

ГОСТОВАЊЕ У КАТЕДРАЛИ СВЕТЕ ТЕРЕЗИЈЕ АВИЛСКЕ

Мађарска филхармонија у Суботици Мађарска национална филхармонија, под диригентском палицом маестра Золтана Кочиша, наступиће у Суботици у четвртак, 28. јуна, најављено је из удружења Електе (Elec te). Kонцерт ће бити одржан у катедрали свете Терезије Авил-

ске, са почетком у 20 часова. На програму су дела Золтана Кодаља, Беле Бартока и Стевана Христића. Карте се могу купити у Суботици, у књижари „Pla to Bo oks” по цени од 500 динара.

ЗАВРШНА ИЗЛОЖБА ЛИКОВНОГ ДЕПАРТМАНА АКАДЕМИЈЕ УМЕТНОСТИ У НОВОМ САДУ

Радови студената свих одсека За вр шна из ло жба IV го ди не Де парт ма на ли ков них умет но сти Ака де ми је умет но сти у Но вом Са ду, би ће отво ре на су тра у 20 са ти у Га ле ри ји Ма ти це срп ске (Трг га ле ри ја 1). Сту ден те и пу бли ку ће по здра ви ти Да ни е ла Ко ро ли ја Цр кве ња ков, по моћ ни ца управ ни це Га ле ри је Ма ти це срп ске, а из ло жбу ће отво ри ти проф. Зо ран То до вић, де кан АУНС. На ово го ди шњој из ло жби пред ста ви ће се 36. ге не ра ци ја сту де на та АУНС на сту диј ским про гра ми ма: сли кар ство, гра фи ка, ва јар ство, гра -

умет но сти кон ку ри шу за на гра ду Фон да „Ма ли принц“, ко ја се за вр хун ске ре зул та те из обла сти умет но сти до де љу је сва ке школ ске го ди не по јед ном сту ден ту Де парт ма на ли ков них умет но сти, Де парт ма на драм ских умет но сти и Де парт ма на му зич ке умет но сти, на Дан Ака де ми је, 22. апри ла. Осим го ди шњих на гра да Де парт ма на, Ка те дра за цр та ње до де љу је На гра ду за цр тежсту ди ју из фон да „Ми ли вој Ни ко ла је вић“ и На гра ду за цр теж ма лог фор ма та.

С прошлогодишње изложбе студената

фич ке ко му ни ка ци је, но ви ли ков ни ме ди ји, фо то гра фи ја и цр та ње. На кон све ча ног отва ра ња из ло жбе, би ће до де ље не го ди шње на гра де Де парт ма на ли ков них умет но сти за нај у спе шни ји рад из умет нич ких ди сци пли на: цр та ње, сли ка ње, ва ја ње, гра фи ка, гра фич ке ко му ни ка ци је, фо то гра фи ја, но ви ли ков ни ме ди ји. Сту ден ти на гра ђе ни го ди шњом на гра дом Де парт ма на ли ков них

Осим у Га ле ри ји Ма ти це срп ске, већ пе ту го ди ну за ре дом, за вр шна из ло жба АУНС се одр жа ва у нај зна чај ни јим град ским га ле риј ским про сто ри ма, чи ме чи тав град пре тва ра у из ло жбе ни про стор сту де на та. Та ко ђе ће се, у окви ру ово го ди шње за вр шне из ло жбе, осим сту де на та АУНС у Но вом Са ду, пред ста ви ти и сту ден ти Умјет нич ке ака де ми је у Оси је ку са ко јом АУНС већ

не ко ли ко го ди на оства ру је успе шну са рад њу. Уз из ло жбу у Га ле ри ји Ма ти це срп ске, су тра у 20 са ти би ће отво ре на и из ло жба у Га ле ри ји ли ков не умет но сти По клон збир ке Рај ка Ма му зи ћа - Из бор цр те жа сту де на та за вр шне го ди не АУНС, а у 19 са ти у Га ле ри ји за мла де „Ма цут” на „Спен су” - Из ло жба сту де на та IV го ди не ва јар ства. Пра те ћи про грам об у хва та: Из ло жбу „Фо то Стар тер”, Ана Пе тро вић, Дра жен Бу ди мир, Ма ри ја Ми ку лић Бо шњак, Умјет нич ка ака де ми ја у Оси је ку, Хр ват ска (Ли ков ни са лон КЦНС, 18 са ти); Из ло жбу Ву ка ши на Шо ћа, Си мо ни де Јо ва но вић, Ма ри је Ман дић, Со ње Ра да ко вић, То ми сла ве Се ку лић, и Сло бо да на Сто ши ћа (Клуб „Три би на мла дих” КЦНС,18 са ти); Из ло жбу Је ле не Бу ла јић, сту дент ки ња сли кар ства (га ле ри ја УЛУВ -а, 18 са ти), Из ло жбу – „Ба стардз” Стрит арт умет ни ци – сту ден ти (га ле ри ја „Изба”, 18 са ти), Из ло жбу ра до ва сту де на та ар хи тек ту ре (га ле ри ја УПИ ДИВ – а, 18 са ти), Из ло жбу Ма ри не Ми ла но вић, сту дент ки ња гра фич ких ко му ни ка ци ја (Ма ли ли ков ни са лон, 18 са ти), Из ло жбу ра до ва сту де на та III го ди не фо то гра фи је (га ле ри ја ФКВСВ, 18 са ти), и Про је кат „Раз ли ке” Сту дент ски кул тур ни цен тар Но ви Сад – (Фа бри ка, Де спо та Сте фа на 5, 22 са та) За вр шна из ло жба де парт ма на ли ков них умет но сти АУНС тра ја ће до 6.ју ла. Н. Пејчић

сле петооктобарског преврата, из Ариља, где је био у добровољном изгнанству, враћа се у Боеград. Привремено се усељава код старог друга из времена великих антирежимских протеста, који сада ради за познату адвертајзинг агенцију. Управо припрема велику кампању за промоцију потрошачких кредита једне банке. Њих двојица, поново заједно, одлучују да 5. октобра обележе

десетогодишњицу пада Милошевићевог режима. Преко друштвене мреже покрећу акцију под називом „Ђубре ђубрету“ која се састоји од доношења кеса са отпацима на плато испред Скупштине Србије. Тек мала групица се одазвала позиву, и два другара схватају да ако и имају против кога, више немају с ким да протестују. Паралелно, са овим документаристички представљеним догађањима, одвија се и поменута адвертајзинг кампања, идејно осмишљена као рекламно - револуционарна провокација заоденута у соцреалистичку иконографију. Либерални капитализам и естетика државног социјализма се тако прожимају у гротескном споју симболизујући друштво трагикомично заглављено у транзицији између социјализма у капитализам, поручује нам аутор, истовремено подцртавајући разочарење и изневерене идеале једног отпораша/револуционара, данас апсолутног маргиналца... У целој ствари, вредна је Миловановићева прича која неоспорно садржи добру дозу аутентичности и субверзивности, и очито упињање да се направи нешто блиско „црноталасном“ ангажману и филмској естетици, посебно радовима (пре каснијим него ранијим) Желимира Жилника. Коначан резултат ипак није толико блистав какав је можда могао да буде. „Лице револуције“, истина, нија пука копија очитих

узора већ је пре конфузна „надградња“ која није ни требало да буде лепа, али је морала да буде и идејно и драматуршки прецизније постављена, која не би, а дешава се пречесто, клизила у спотовску занесеност и површност. Тако уместо жељене убојите оштрице и подстицаја на размишљање, па и акцију, после филма остајете са питањем, не да ли је могуће да је све било узалуд, него, да ли је могуће да нико ништа, заједно са протагонистима ове приче, није схватио? И док се ми у филмовима бавимо пропалим надањима у корумпираном ситему и (не)суочавањем са ратним злочинима, негде у Европи је сасвим другачије. У селекцији Егзит поинта, са поднасловом „све што нам треба је љубав“, видели смо, као његову илустрацију, породичну драму/љубавну причу „Источни Стокхолм“ Симона Кајзера да Силве. У овој, и психолошкој драми (нехотични кривац се фатално заљубљује у мајку настрадале девојчице, али и она у њега) све се одвија као подмазано. Из трагедије се рађа пријатељство, затим страст па љубава, која, да би била права, мора да прође кроз чистилиште мржње, све до срећно краја, где су спасени сви који су се спасти могли. И тако, био је то занатски на високом нивоу реализован тв филм, какав овде нико још дуго неће ни моћи, ни хтети да направи. Да не кажемо два пута. В. Црњански

ГЛУМЦИ ИЗ СРБИЈЕ И ОВОГ ЛЕТА У ШЕРБЕЏИЈИНОМ ТЕАТРУ НА БРИОНИМА

Повратак кући У новој сезони Казалишта суштина била да ставимо уметУлисис које је основао Раде Шер- ност и уметника изнад свега.” беџија, на Брионима код Пуле О томе како је дошло до предовог лета ће се представити и ставе Одисеј, по делу Горана драмски уметници из Србије и Стефановског, говорио је режицеле бивше Југославије, а биће сер Аца Поповски, истичући свопостављен и чувени комад Бра- је театарска остварења и контакнислава Нушића, „Покојник”. те „у време након што је срушен „Задатак уметника је да граде један свет, али се схватило да нимостове на овим подручјима и је направљен неки нови”. међу људима који живе једни са другима, јер само тако може се доћи у Европу„, рекао је Шербеџија на конференцији за новинаре у Загребу, на којој је представљен програм нове, 12. сезоне, која ће трајати 41 дан. По речима чувеног екс-Ју глумца, концепција тог театра „наликује, али није носталгија које нема, већ уметнички одговор свих учесника пројекта„. Ленка Удовички, која режира Нушићевог „Покојника„, нагласила је да је тема овогодишње сезоне повратак кући, како Одисеја, тако и Павла Марића из Покојника, истичући да Нушић јако дуго није игран у Хрватској. У тој пред- Из представе „Кабаре Брехт” стави између осталих глуме и Зијах Соколовић, Јелиса„Одисеј„ је копродукција завета Сабљић, Миодраг Кривока- гребачког Драмског казалишта пић и Бранислав Зеремски, а ре- „Гавела„, Српског народног подитељка за Танјуг истиче значај зоришта и Атељеа 212 из Бео„размене талента и идеја”. града, Стеријиног позорја из Но„Ми смо од прве године били вог Сада, Словенског народног космополитски јер смо имали гледалишча из Марибора и Теаглумце из БиХ и Словеније и му- тра на навигаторот из Скопја, а зичаре из Енглеске и Француске. међу осталим у представи играју Како се развијамо, тако је све ве- Анита Манчић и Светозар Цветћа могућност да што већи број ковић, као и Борис Исаковић, Јаљуди из региона и света дође и сна Ђуричић и Никола Ристаразмењује таленат и идеје„, рекла новски, као и друге њихове колеје. ге. „Покојник зове да буде поста„Театар Улисис није повратак вљен јер је толико актуелан и на неко заједништво, то је запрафантастично написан комад да за во једина будућност„, рекао је за његово уврштење постоји оправ- Танјуг Светозар Цветковић исдање велико као стена„, рекла је тичући потребу да се „мала трУдовичка и додала да што се тиче жишта, бар што се језика и духа репертоара, нема скривене аген- тиче, повежу”. „Увек сам смаде, плана или тактике. „Ако неки трао да на овим просторима треод режисера буде желео да ради ба поштовати и схватити кулнеког српског писца, ми ћемо га турне и уметничке разлике као ставити на репертоар јер је наша бенефит, а не као нешто што је

негација и разлог за сукобе„, рекао је Цветковић и додао да је театар који траје 12 година „добар разлог за систем како ће се одвијати контакти између уметника на овим просторима”. Шербеџија је истакао да је радостан што је театар успео. „Постали смо занимљиви људима, имамо своју публику, наше пред-

ставе су углавном пуне чак и поред кризе. Народ је прихватио наш театар, а ми смо већ две године добили награде за заслуге за развијање туризма у Истри што је доказ успешности наше мисије„, казао је он. Истичући да је фестивал све космополитскији, што је и била његова идеја, Шербеџија је подсетио на госте, међу којима су Ванеса Редгрејв, Анет Бенинг, Анђелина Џоли, Роберт Лантош. Сезона се отвара концертом браће Теофиловић 15. јула, а осим „Одисеја„ и „Покојника„, публика ће имати прилику да види „Дневник једног лудака„ Самјуела Фисија и В. Гогоља, „Краљ Лир„ и „Кабаре Брехт задрживи успон Артура Уија”. Осим тога биће организовано и две изложбе и три концерта, међу осталим и Дарка Рундека. (Танјуг)

kultura

dnevnik ПРОМОЦИЈА ДАНАС У МСУВ

Монографија о Богданки и Дејану Познановићу У Музеју савремене уметности Војводине данас у 12 часова биће представљена монографија „Богданка и Дејан Познановић - уметност, медији и активизам на крају модерне“, чији је аутор Мишко Шуваковић. Издавач је Институт за истраживање авангарде, Загреб, а суиздавач Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад, и Орион арт, Београд. Координатор пројекта је Маринко Судац. На промоцији ће говорити аутор, проф. др Мишко Шуваковић, Бранко Францески, Институт за истраживање авангарде и Драгомир Угрен, кустос Збирке сликарства МСУВ. По речима Мишка Шуваковића, ова књига говори о креативности оствареној заједништвом, сарадњом, саучесништвом и активистичким деловањем Богданке и Дејана Познановића у уметности и култури двадесетог века, времену у коме су била пројектована два утопијска идеалитета: да се све мења и да је промена свега у својој искуственој дословности и метафизичкој потенцијалности отворена еманципацији: новом свету који ће бити бољи а то значи отворенији и слободнији.

У МОКРИНУ 24. ЈУНА

Меморијал Мирослава Антића Мокрин ће у недељу, 24. јуна бити домаћин 27. Меморијалу Мирослава Антића. Ове године манифестација посвећена песнику, редитељу, новинару, сликару и боему Мики Антићу носи назив „„Тако замишљам небо - Антићево спуштање на Месец”.На дан његове смрти и ове године велики број поштовалаца дела Мирослава Антића одаће почаст великом уметнику рођеном у Мокрину. О Мирославу Антићу говориће књижевници Драган Великић, Раша Попов и публициста Богдан Ибрајтер Тане, а најављен је долазак глумаца Лене Богдановић, Горана Султановића, Искре Брајовић, Радована Вујовића и Миодрага Петровића. Ове године у музичком делу наступају Данка Стојиљковић, тамбурашки оркестар “Мокаси” и Мартина Врбос.

Одржавање Меморијала помогли су Министарство културе, Покрајински секретаријат за културу, Општина Кикинда и Месна заједница Мокрин. А. Ђ.

Откривање Америке из угла њене славе и слабости У Музеју савремене уметности Војводине сутра ће, уз сусрет са аутором, у 19 часова бити приказан документарац „The First Sail: J. Hil lis Mil ler“ Новосађанина Драгана Кујунџића, који је осамдесетих година отишао у Сједињене Америчке Државе на постдипломске студије, а сада се враћа као аутор филма о једном од најзначајнијих савремених америчких филозофа и књи-

Драган Кујунџић

Поред тога што активно промовише свој први филм који је „једрио“ у Ирску, Енглеску, сада и Србију, очекује га америчка турнеја, Драган Кујунџић је веома везан за Нови Сад, где је почео рад на нечему новом. Хилисово бављење Кертесовим романом „Бесудбинство“, код нас у преводу Александра Тишме, Кујунџићева лична историја - мајка му је преживела логор, а отац супруге рацију у Паризу, иницирале су у њему пројекат уметничке инсталације као сусрета службене и приватне историје, коју ће чинити текст, видео запис и перформанс. жевних критичара. Школујући се за доктора славистике и теорије књижевности, а касније предајући још шири спектар предмета на бројним америчким универзитетима, Драган Кујунџић није ни сањао да ће се потписивати и као режисер, али му се зато сан испунио што је популарни Џеј Хилис Милер пристао на то, указавши му поверење и време какво се никоме до сад није указало. Џеј Хилис Милер (1928) је академску каријеру почео 1953. године, као стручњак за викторијанску књижевност и Чарлса Дикенса. Постепено се окретао херменеутици,

ла имамо премијеру „Пас-порт Сегедин“, а трећи део ове трилогије ћемо радити после кратке паузе. И тако, идемо на Битеф,

Из представе „Догз енд драгз“

да смо имали одличну сезону. „Догз енд драгз“ иде на Битеф, идемо с том представом још на разне фестивале, „Хамлета“ вoли публика, а „Бикини демократија“ је свакако представа која иде испред свог времена, посебна је, а за „Пас-порт“ нећу да говорим, али бави се нашим животом овде у локалу. На примедбу да ће следећа сезона бити још гора када су финансије у питању, Урбан узвраћа контрапитањем: Знамо то, али шта да радимо? - Наш продукцијски буџет износи толико колико у неком пристојном позоришту кошта један осредњи пројекат. Али, не може баш економска криза бити изговор за све. Пошто се неке ствари финансирају, ипак би требало да се ту спроводи нека рационалност. А, друго, доживљавам још као један наш успех то што ми сад 2. јула идемо у Бразил, тамо ћемо провести десет дана, и шест пута извести представу „Brecht The Hard co re Mac hi ne“, у Рио Прету, на интернационалном фестивалу. Онда настављамо с радом, и у Сегедину 23. ју-

радовима Жоржа Пулеа, али оно што ће бити кључно јесте рад на етици читања шездесетих година, раме уз раме са Полом де Маном, Жаком Деридом, Џефријем Хартманом. Сви они су били познати као деконструктивисти, и сви су у то време предавали на Јејлу. Жак Дерида ће скоро пола века касније, на конференцији „Џеј“ 2003. године, посвећеној управо

На помолу и наставак

Успешно, али и тешко због кризе ције које могу да имају процес развоја, а ми то свакако имамо. Али, то нас исцрпљује, та борба за средства. Ипак, ја оцењујем

ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА ДРАГАНА КУЈУНЏИЋА „THE FIRST SAIL“ О ФИЛОЗОФУ ЏЕЈУ ХИЛИСУ МИЛЕРУ СУТРА У МУЗЕЈУ САВРЕМЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ

СУБОТИЧКО ПОЗОРИШТЕ „КОСТОЛАЊИ ДЕЖЕ” ЗАВРШИЛО СЕЗОНУ, АЛИ НАСТАВЉА ГОСТОВАЊА

Извођењем представе „Пас порт“ у режији Андраша Урбана, у којој су играли Миња Пековић, која је „ускочила“ уместо Марте Береш, затим Сузана Вуковић, Јелена Михајловић, Арпад Месарош и Имре Елек Микеш, уз музику уживо Атиле Антала, суботичко позориште „Костолањи Деже“ је завршило ову сезону, али глумци ипак неће одмах ићи на паузу, већ их чекају разна гостовања, и рад на новим представама. „Пас – порт“ је тек први део трилогије, везан за Суботицу и њену проблематку међунационалних односа, суживота и мултикултуралности, и редитељ и управник овог театра Андраш Урбан већ током лета планира да почне рад на другом делу који се догађа у Сегедину. O томе како види протеклу сезону позоришта које води, Андраш Урбан говори за наш лист. - Имали смо јако тешку сезону, баш је исцрпела и глумце, технику, и организацију, пошто смо остварили четири нове представе: „Догз енд драгз“ ( у Урбановој режији), „Оригинални Хамлет“ у режији Кинге Мезеи, „Бикини демократију“ у режији Борута Шепаровића, и „Пас-порт (Суботица град демона)“. То ћемо наставити, радићемо „Пас - порт 2, Сегедин“, као део трилогије коју помаже ЕУ кроз програм међуграничне сарадње - каже Андраш Урбан. Ми смо заједно са нашим фестивалом „Дезиреов трамвај“ и репертоаром, имали око120 програма у години, али треба узети у обзир да пет глумаца чини наш ансамбл, аукупно нас има шеснаесторо. Ово нам је свакако најтежа сезона и што се буџета тиче, односно неодговорности власти према нама. Упорно говорим о томе да ако је неко профитабилан у смислу културе, ако позориште „Костолањи Деже“ то није, онда не знам ко је, требало би да је обичај да се улаже у те установе и институ-

~etvrtak21.jun2012.

на „Екс понто“ у Љубљану, после на МЕСС, па у Клуж на фестивал „Интерференце“, па после наш „Дезире централ стејшн“, и нова представа коју ће режирати Ласло Кесег, по комаду који се пише баш за наш ансамбл. Мислим да смо баш жестоко радили ове године, можда чак и превише. Мало смо уморни, али мислим да смо успели да остваримо продукцију коју велике куће могу да остварују, али никако тако мале као што је наша. Наравно, требало би ипак поправљати ствари и у продукционом смислу, а свакако и квалитет може да се побољша, али мислим да позориште „Костолањи“ може да стоји на добром месту у региону. Остварује се донекле она прича о радионици позоришту које је везано за локал, али продукције превазилазе границе локала, што је јако битно, да будемо везани и у неком садржајном смислу када је у питању простор где радимо и живимо, а и што се наше публике тиче. – сматра Андраш Урбан. Н. Пејчић

Хилисовом учењу, написати рад „Ju sti ces“. Конференцију на калифорнијском универзитету Ирвајн организовао је управо Драган Кујунџић. - Хилис и Дерида су се заједно преселили са Јејла на Ирвајн. Тај детаљ има и у филму где, такође, Хилис описује Дериду, а Дерида њега. – открива Кујунџић, представивши Хилиса као човека који је у мишљењу увек корак испред. – Уз Фредерика Џејмсона и Џудит Батлер, он је највећи ангажовани великан америчке филозофије. Аутор је 40 књига, а последња му се зове

„Сагоревање заједнице“ и тиче се његовог актуелног поља интересовања – односа књижевности и онога што се у теоријским и политичким хоризонтима САД зове cri ti cal cli ma te chan ge, што означава и промену климе у критици, као и критичну промену климе у смислу глобалних експлозија у трци за енергијом, финансијских катастрофа, културног посртања... Будући да га је пут често наносио на Хилиса, чак му се, поново заједно са Деридом, „појавио“ на интервјуу за посао 2005. године, Кујунџић је и из личног осећаја пијетета према драгоценом колеги, одлучио да га „архивира“ на филму. Битан мотив је био и доживљај да Америка, као можда и последња велика империја, има безбрижан однос према својим ресурсима, богатом наслеђу, осећај да се социјални уговор који је чувао универзитете развијене као нигде на свету, полако раскида, гаси.

- Хилис се 2005. и пензионисао, преселио у Мејн, најзабаченију америчку земљу истока, а мени су недостајали разговори с њим. Додатни мотив је био што сам тада прешао на Универзитет Флориде, где многе зграде носе име његовог оца, Џеја Хилиса Милера сениора, који је био значајан лидер у образовним, интелектуалним и политичким круговима. Готово телепатски стицај околности је хтео да Хилиса снимим у кући у којој је провео добар део свог детињства. Стално ми је ишло за руком да користим академске прилике за филм – каже Кујунџић. Ипак, само финале снимања које је резултирало са три и по сата видео материјала и транскриптом од 40 сати интервјуа, одиграло се у својеврсној изолацији Мејна, на острву на коме Хилис мирно живи и – једри. Био је скроман кад је пристао да га Кујунџић са филмском екипом посети на две недеље, а после га је било срамота: - Он је скроман човек, али био је свестан значаја филма. Свестан Америке као земље огромних могућности и огромног заборава. Одржао је чак и предавање приликом премијерне пројекције, октобра прошле године у „Харн“ музеју Универзитета Флориде. Била је то огромна част за мене. И. Бурић

44. БЕМУС ОД 11. ДО 21. ОКТОБРА

Опсада Београда музиком Београдске музичке свечаности - Бемус, 44. по реду, биће одржане од 11. до 21. октобра под слоганом „Опсада Београда„, најавио је вршилац дужности директора „Југоконцерта„ Бошко Радојковић, истакавши да је комплетан програм већ припремљен и да се чека потврда још неколико концерата. Уметнички директор Бемуса композитор Зоран Ерић објаснио је на конференцији за новинаре да је слоган „Опсада Београда„ задржан, иако су због недостатка средстава, одустали од извођења истоимене опере Стивена Стораћија из 1791. године, која је након премијере у Лондону, ретко извођена. Слоган фестивала, како је рекао Радојковић, асоцира на честу опсаду Београда, али и на тешку ситуацију у којој се налази данас култура - на „опсаду културе и музике„ и на запоседање нових простора и улица што им је циљ да учине овогодишњим издањем Бемуса. Манифестацију ће, 11. октобра, отворити „Оркестар без граница„ са диригентом Премилом Петровићем и солистом пијанистом Симоном Трпческим. Помоћник директора „Југоконцерта„ Биљана Здравковић рекла је да планирају, уколико постигну договор са надлежнима, да „Оркестар без граница„ наступи у Палати Србија. „Желимо да изместимо музику у један неконцерти простор, простор у коме су доношене многе одлуке које су се одражавале на наше животе и да тиме оркестар превазиђе границе и класично представљање„, додала је Здравковићeва. За 13. октобар у Коларчевој задужбини најављен је концерт признатог пијанисте Александра Маџара који ће извести свих шест Бахових партита за клавир, док ће се сутрадан у истој сали представити француски ансамбл „Лес арт Флорисон“, а на програму су Кантате Марка-Антоана Шарпантјеа. Гудачи Светог Ђорђа и Ансамбл за нову музику Гра-

дилиште извешће 15. октобра поруџбину Бемуса - композицију за трио и камерни гудачки ансамбл Срђана Хофмана. ЛП Дуо (Соња Лончар и Андрија Павловић), Штенцл дуо (Ханс-Петер Штенцл и Фолкер Штенцл) и Београдски гудачки орекстар „Душан Сковран„ наступиће 16. октобра у Коларчевој задужбини са атрактивним програмом, у коме се издваја Бахов Концерт за 4 клавира и гудачки орекстар.

како би разговарали о будућности фестивала, који су, нарочито у овом региону, у тешкој ситуацији. Биљана Здравковић је најавила обележавање јубилеја француског композитора Клода Дебисија (150 година од рођења) у извођењу ансамбала Радио-телевизије Србије, док ће поводом 100 година од рођења америчког композитора Конлона Нанкароуа, пијанисткиња Нада Колунџија одржати концерт у Битеф театру.

У оквиру 44. Бемуса премијерно ће у Србији бити изведена опера „Свадба„ за шест женских гласова Ане Соколовић, композиторке српског порекла коју је недавно Канадски парламент прогласио националним благом Квебека. Опера ће бити концертно изведена, највероватније у Атељеу 212. Први пут на Бемусу наступиће и славни Пако де Лусија, који је 2010. одржао концерт у Београду, у оквиру Гитар арт фестивала, а тренутно припрема нови албум. Здравковићева је, уз напомену да ће комплетан програм најавити у септембру, рекла да желе да Бемус изађе из оквира концертног догађаја, те ће тако имати низ додатних сегмената. Другог дана фестивала окупиће се представници различитих фестивала из региона, Европске асоцијације фестивала, Европске комисије,

У Битеф театру биће предстваљена и кореографија Милоша Софреновића, на музику Јана Висоцког, а Бемус је поручио композицију од Ивана Бркљачића за ансамбл који чине четири перкусиониста. Улазнице за три концерта биће у продаји од 25. јуна. Цена улазница за концерт Алаксандра Маџара креће се од 500 до 1.100 динара, за наступ ансамбла „Лес Артс Флоришантс„ од 800 до 1.600, а за концерт Пака де Лусије од 1.800 до 3.200 динара. На питање новинара због чега на Бемусу не учествује Београдска филхармонија, Радојковић је рекао да су „они прескупи за њих„, као и да је понуђена сарадња „Мадлениануму„ око извођења опере „Опсада Београда„, али је земунски театар то одбио. (Танјуг)

ekOLOGiJA

~etvrtak21.jun2012.

LE TO U SREMSKIM KAR LOV CI MA

SA MIT UN O ODR @I VOM RAZ VO JU U RIO DE @A NE I RU

Eko-kamp za osnovce

Kamp za u~e ni ke tre }ih raz re da „Le to u Kar lov ci ma”, ko ji or ga ni zu je Po kret go ra na, oku pio je |a ke iz 17 osnov nih {ko la u No vom Sa du ko ji su se kroz igru i edu ka tiv ne ra di o ni ce upo zna va lai sa pri ro dom. Oni su, to kom bo rav ka u Eko lo {kom cen tru Ra du lo va~ ki, ima li pri li ke da se upo zna ju sa zna me ni to sti ma ovog me sta. - Po la zni ci su se upo zna va li sa kul tur no-isto rij skim zna me ni to sti ma Kar lo va ca, po se ti li su Kar lo va~ ku gim na zi ju i raz gle da li spo me ni ke pri ro de - ka za la je ~la ni ca Po kre ta go ra na Ta ma ra Ga vri lo vi}. - Po red Dvor ske ba {te i ana li zi ra wa biq nih vr sta u woj, or ga ni zo va no im je i kr sta re we Du na vom to kom ko jeg su pro u ~a va li flo ru i fa u nu ove re ke. Do da la je da su sa ko po pod ne or ga ni zo va ne kre a tiv ne ra di o ni ce u kom bi na ci ji sa eko lo {kom eduk ci jom gde su |a ci mo gli da pra ve raz ne pred me te od ma te ri ja la ko ji se mo `e re ci kli ra ti. Ka ko je na ve la Ga vri lo vi}, u otvo re noj u~i o ni ci u dvo ri {tu Eko lo {kog cen tra po la zni ci kam pa su u~i li da pra ve ku }i ce i hra ni li ce za pti ce, aran `ma ne od sve `eg li vad skog cve }a, sli ke od pre so va nih bi qa ka, upo treb ne i umet ni~ ke pred me te od pla sti~ ne i kar ton ske am ba la -

è, ra mo ve za sli ke od pri rod nih ma te ri ja la, re ci kli ra ni pa pir, eko lo {ke raz gled ni ce... Po sled wi dan kam pa odr à va se su tra ka da }e de ca, kroz {et wu na Stra ì lo vu, upo zna va ti li va de, {u mu i wi ho ve sta nov ni ke, svet pti ca i in se ka ta. Sa vla da va }e me to de sna la è wa i ori jen ta ci je u pri ro di i u~i ti

dnevnik

c m y

Te{ko do sporazuma o budu}nosti kakvu `elimo

ka ko se pra vi kom post. Ta ko |e, obi }i }e Bran kov grob i ima }e pre da va we o Na ci o nal nom par ku Fru {ka go ra i vi no gra dar stvu s ob zi rom na to da su Srem ski Kar lov ci poznti po vi nu i vi no gra di ma. Ovaj kamp or ga ni zo van je po tre }i put, a pro gram se re a li zu je uz po dr {ku Grad ske upra ve za obra zo va we. A. J.

U Rio de @a ne i ru odr à va se sa mit Uje di we nih na ci ja o odr ì vom raz vo ju “Rio 20 plus”. Na sa mi tu, ko ji se su tra za vr {a va, o~e ku je se pot pi si va we spo ra zu ma pod na zi vom “Bu du} nost ka kvu è li mo”, ko ji pred vi |a po boq {a we si gur no sti u snab de va wu ener gi jom, hra nom i vo dom u si ro ma {nim ze mqa ma, po ste pe no ga {e we sub ven ci ja za fo sil na go ri va i bo qu za {ti tu oke a na. U naj ve }em bra zil skom gra du to kom tro dnev ne kon fe ren ci je u~e sni ci ma }e se obra ti ti li de ri ze ma qa u~e sni ka i {e fo vi di plo ma ti ja, a pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} }e go vo ri ti su tra. Na sa mi tu je i srp ski {ef di plo ma ti je Vuk Je re mi} kao i mi ni star ì vot ne sre di ne Oli ver Du li}. Du li} u~e stvu je u ra du okru glog sto la za vi so ke pred stav ni ke, gde otva ra pa nel ko ji or ga ni zu je Re pu bli ka Sr bi ja “Ze le na eko no mi ja: do stig nu }a i per spek ti ve u Ja dran sko-jon skom re gi o nu”. Ina ~e, Kon fe ren ci ja “ Rio 20 plus” de {a va se ta~ no dve de ce ni je na kon {to je, ta ko |e u Ri ju, odr àn pr vi “ Sa mit o ze mqi”. Osam run di for mal nih i ne for mal nih pri prem nih pre go vo ra o tek stu spo ra zu ma ko ji tre ba da se pot pi {e od po ~et ka go di ne bi le su op te re }e ne i su {tin skim i pro ce du ral nim pi ta wi ma. U pro te klom pe ri o du usa gla {wen je tek ma wi deo tek sta. Na crt je pun de lo va ko ji su od ba ~e ni, ~e sto na zah tev SAD, ali i blo ka ko ji oku pqa Ki nu i ze mqe u raz vo ju. Pri med be na ne ke od kqu~ nih kla u zu la su ima li i Ru si ja, Ja pan i EU. Q. M.

PARK PRI RO DE „STA RA TI SA“ OBE LE @IO DRU GI RO \EN DAN

Doma}insko gazdovawe za boqu za{titu U SOM BO RU PO ^E LA VE LI KA AK CI JA

Kose ambroziju, spre~avaju cvetawe U sa rad wi op {tin ske upra ve i no vo sad ske „Ci klo ni za ci je“ na te ri to ri ji gra da Som bo ra i svih pri grad skih na se qa 18. ju na po ~eo je pr vi krug ovo go di {we si ste mat ske ak ci je za {ti te zdra vqa gra |a na od am bro zi je. - U pr voj fa zi, ko ja }e tra ja ti ne de qu da na, bi }e ura |e no me ha ni~ ko ko {e we spe ci ja li zo va nim trak to ri ma i ru~ nim ko sa ~i ca ma, a ob u hva ti }e mo sve ze le ne jav ne po vr {i ne na ko jim je za stu pqe na ova opa sna aler ge na biq ka, ob ja {wa va me na xer za od no se sa jav no {}u „Ci klo ni za ci je“ Da rio A}i mo vi}. Pre ma na vo di ma stru~ wa ka, ka da je u pi ta wu bor ba pro tiv am bro zi je, kqu~ no je spre ~i ti cve ta we ka ko po len ne bi do speo u va zduh. Va `no je pra ti ti wen raz voj u ni vou mla de biq ke i re a go va ti

tret ma ni ma bi lo ob u hva }e no pre ko mi lion kva drat nih me ta ra, ka `e A}i mo vi}. Ka ko ob ja {wa va, to kom jed ne se zo ne va `no je da se ko {e we kom bi nu je sa he mij skim tret ma nom, jer je abro zi ja agre siv na biq ka ko ja ima re tro ve ge ta ci ju i ka da se sa mo po ko si ona iz bi ja po no vo. Taj po sao ko ji da je re zul ta te sa mo ako se ra di si stem ski iz go di ne u go di nu i ako se ob u hva ta ju ve li ke po vr {i ne. - Tre ba na po me nu ti i da po se ban pro blem pred stav qju ne sa ve sni vla sni ci pri vat nih par ce la ko ji do zvo qa va ju bu ja we ovog ko ro va. Iako im prav na re gu la ti va na la `e oba ve zu ukla wa wa ko ro va, ~e sto se de {a va da su za pu {te ne pri vat ne par ce le pra va iz vo ri {ta ove opa sne biq ke. Ako se sve ura di na vre me u ju nu, on da su to

Naj o pa sni ja aler ge na biq ka Am bro zi ja (am bro sia ar te mi si o fo lia) spa da u rod in va ziv nih korova i jedn a je od najpoz na ti ji h i najopasn ijih al ergeni h b iq aka na s vetu. J ed nogodi{wa je biqka visine od 20 cen timetara do dva metra. Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10 odsto qudi. Od svih polenskih alergija, polen ambrozije je uzro~nik u 50 do 60 odsto slu~ajeva. Ovaj korov ne izaziva samo reakcije kod qudi, ve} i kod ìvotiwa. Specifi~na je i po tome {to je alergen koji nosi wen polen toliko jak da ~ak i qudi koji nisu ro|eni kao alelergi~ni mogu da razviju alergiju. ko {e wem na vre me, jer am bro zi ja zbog me te o ro lo {kih uslo va mo è da po me ri vre me cve ta wa. Ako se za ka sni i pro ma {i pra vo vre me, on da se mo è de si ti da ko {e we vi {e ne ma ni ka kav efe kat. - Som bor spa da u red voj vo |an skih op {ti na ko je su pre po zna le va `nost bor be pro tiv jed ne od naj a gre siv ni jih aler ge ni ih bi qa ka ko ja stva ra ozbiq ne zdrav stve ne pro ble me ve li kom bro ju gra |a na. Re~ je o du go ro~ nom i ko mlek snom pro ce su, a op {tin sko ru ko vod stvo je pre po zna lo va `nost si ste mat skog pri stu pa, te je ovo go di {wa ak ci ja na sta vak vr lo uspe {ne pro {lo go di {we, u ko joj je

kra jem le ta ma le biq ke ko je da ju mno go ma we po le na. I ka da se ak ci ja po no vi u ne ko li ko na vra ta u ju lu i av gu stu, ta da je po sao te meq no ura |en i zna ~aj no }e olak {a ti `i vot aler gi~ nim gra |a ni ma, a sa ~u va ti zdra vqe onih ko ji to ni su, po seb no naj o se tqi vi jih ka te go ri ja - hro ni~ nih bo le sni ka, sta rih i de ce, ob ja {wa va A}i mo vi}. Ina ~e, no si lac ovo go di {we ak ci je je no vo sad ska „Ci klo ni za ci ja“, a uz spe ci ja li zo va nu meh ni za ci ju i ope ra tiv ce ove fir me, u uni {ta va wu am bro zi je u~e stvo va }e i ope ra tiv ci pred u ze }a „Oris“ iz Som bo ra.

Po sle law skog „pr ven ca“ u pri o ba qu kod û ru ga, Park pri ro de „Sta ra Ti sa“ obe le ìo je dru gi ro |en dan u okru è wu Lo va~ kog do ma na Bi ser nom ostr vu, {to zna ~i da }e na red ni bi ti na te ri to ri ji op {ti ne Be ~ej, naj ve ro vat ni je u atrak tiv nom am bi jen tu pla è kod Ba~ kog Gra di {ta. - Upra vo ta ko, jer smo se do go vo ri li da ro |en da ne obe le ì mo uvek u jed noj od tri op {ti ne ~i ja te ri to ri ja je u sa sta vu ovog pri rod nog do bra - po tvr |u je Ne deq ko Ko va ~ev, ko ji je u ime Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de za du èn za Sta ru Ti su. - Mo gu re }i da smo kao pri rod no do bro oì ve li. Za po ~e li smo ove go di ne re vi zi ju i po sto ji ozbiq na na me ra da nad le `ni po kra jin ski or ga ni Park pri ro de „Sta ra Ti sa“ re gi stru ju u dru gu ka te go ri ju pri rod nih do ba ra. Ra du je me {to je bi lo do sta edu ka tiv nih ak tiv no sti, a u

- U to ku go di ne ri bo ~u va ri odu zmu se dam do osam ki lo me ta ra mre `a ri bo kra di ca ma, a ko li ko tek ne us pe ju da pro na |u - do dao je

U planu je da se ovaj rezervat registruje kao druga kategorija prirodnih dobara pla nu je pro {i re we sa dr `a ja u ovoj obla sti na me |u op {tin ska tak mi ~e wa bi o lo ga, eko lo ga ili op {teg po zna va wa ovog pro sto ra. Ni je pro pu stio Ko va ~ev da na gla si da vi di lep {u bu du} nost Par ka pri ro de „Sta ra Ti sa“, ali i da is tak ne ~i we ni cu da ni je la ko na te re nu, po {to tre ba pro me ni ti na vi ke ko ri sni ka i sma wi ti u~e sta le kra |e ri bqeg fon da.

Ne deq ko Ko va ~ev. - Ima li se sve to u vi du, do bro da jo{ i ima ri be u vo di. I to kva li tet ne, pa je za to vo da u Sta roj Ti si ve} do bi la dru gu ka te go ri ju. Iako mi pri rod wa ci ne vo di mo ra ~u na sa mo o ri bi, ve} o kom plet nom ì vom sve tu, ri ba je po ten ci jal ne sa mo za sport ski ri bo lov, ne go i za raz voj tu ri zma be ~ej ske, à baq ske i no vo be ~ej ske op {ti ne u ovom de lu. U ime Mi ni star stva ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog

pla ni ra wa u~e sni ci ma ro |en dan skog sla vqa obra ti li su se prof. dr Da ni ca Ba }a nov je iz ra zi la na du da }e u vre me nu ko je do la zi bi ti vi {e pro sto ra da se na raz ne na ~i ne po dr ì trud onih ko ji bri nu o za {ti ti ì vot ne sre di ne, dok je Ra di slav Mo mi rov iz Ode qe wa za za {ti tu ri bqeg fon da po tvr dio da za kon ski okvi ri po spe {u ju stva ra we bo qeg am bi jen ta za pri rod na do bra. U ime upra vqa ~a Par kom pri ro de „Sta ra Ti sa“, be ~ej skog JP „Ko mu na lac“, sta re go ste i pri ja te qe iz obli `wih pri rod nih do ba ra po zdra vi la je di rek tor ka Er è bet Fe her i po tom u naj kra }im cr ta ma pre zen ti ra la deo ak tiv no sti. - Upo re do smo ra di li na za {ti ti pri rod nog do bra, pu tem

sa na ci o nog iz lo va i po ri bqa va wa vo de nog to ka Sta re Ti se, ali i na edu ka ci ji ta ko {to smo iz da li pri god nu bro {u ru o re zer va tu ko jim upra vqa mo, a i ~e sto smo do ma }i ni {kol skim eks kur zi ja ma - sa op {ti la je Er è bet Fe her. Da upra vqa~ vo di ra ~u na o ce lo kup nom ì vom sve tu u re zer va tu, po tvr da je i ru ~ak ko ji pri pre ma ju za ro |en dan sko sla vqe. La ne je to bio fi{ pa pri ka{ od so ma, ove god ne je ri bo ~u var Mi jaq No vak sku vao iz van re dan sr ne }i gu la{, pa se sa da s zna ti è qom ~e ka {ta }e bi ti na me niu na red nog ro |en da na. Na rav no, go sti su ima li pri li ku da se s dva ~am ca pro vo za ju Sta rom Ti som i iz te per spek ti ve bli è upo zna ju naj du ù mr tva ju u Voj vo di ni. V. Jan kov

FO RUM O ENER GET SKOJ EFI KA SNO STI NA BAL KA NU

Srbiji treba zakon o racionalnoj potro{wi energije Na dvo dnev noj kon fe ren ci ji “ Fi nan si ra we ener ge ti ke Bal ka na”, ko ja se odr à va u Be o gra du, is tak nu to je da je ener get ska efi ka snost Sr bi je dva do tri pu ta ni à ne go u ze mqa ma Evrop ske uni je, te da je je dan od neo p hod nih pred u slo va za una pre |e we ener get ske efi ka sno sti u na {oj ze mqi do no {e we za ko na o ra ci o nal noj po tro {wi ener gi je. Za me nik di rek to ra Agen ci je za ener get sku efi ka snost Bo jan Ko va ~i} na gla {a va da po tro {wa elek tri~ ne ener gi je po gla vi sta nov ni ka u Sr bi ji ni je ve li ka, te da je dva pu ta ni à ne go u Slo ve ni ji. Me |u tim, ka ko je is ta kao, ve li ki pro blem kod nas pred sta vqa ener get ska ne e fi ka snot ko ja je ko li~ nik iz me |u po tro {we i bru to do ma }eg pro -

iz vo da. Ka ko je ob ja snio BDP u Sr bi ji je ni zak i za to je ener get ski in ten zi tet ve li ki, dok bi po ve }a wem pri vred ne ak tiv no sti po ra sla i ener get ska efi ka snost. Naj ve }i po tro {a~ ener gi je, ka ko je re kao, je sek tor zgra dar stva i u ne kim jav nim zgra da ma gde je po tro {wa ener gi je ~ak za 100 od sto ve }a ne go u EU. On je pod se tio i da je u pro te klih pet go di na u Sr bi ji re kon stru i sa no vi {e od 100 dr `av nih zgra da ukqu ~u ju }i i dva ve li ka me di cin ska cen tra u Be o gra du i Ni {u. - Za una pre |e we ener get ske efi ka sno sti neo ho dan je sta bi lan si stem fi nan si ra wa, jak in sti tu ci o nal ni i za ko no dav ni okvir, si stem ski pri stup ko ji bi ko ri stio is ku stva li de ra u toj obla sti kao {to su ze mqe Skan di na vi je, Ne ma~ ka i Ja pan, a bit no je i

una pre |e we sve sti gra |a na. Po ve }a we ener get ske efi ka sno sti u in du stri ji ta ko |e je od ve li kog zna ~a ja, jer taj sek tor tro {i tre }i nu ener gi je, dok bi se in ve sti ci je br zo vra ti le - is ta kao je Ko va ~i}. U~e sni ci fo ru ma o ener get skoj efi ka sno sti na Bal ka nu slo ì li su se da se mi li o ni evra mo gu in ve sti ra ti u una pre |e we ener get ske fi ka sno sti i da su to is pla ti va ula ga wa, ko ja se br zo vra te iz u{te da ener gi je, ali tre ba una pre di ti svest jav no sti o wi ho vom zna ~a ju i to me ka kve ko ri sti ta kvi pro jek ti do no se. Jer, u svim bal kan skim dr à va ma tre nut no je re kord na ne za po sle nost, a sa mo kroz ova kve pro jek te do rad nog me sta mo è do |i i ne ko li ko de se ti na hi qa da ne za po sle nih. Q. M.

crna hronika

dnevnik

~etvrtak21.jun2012.

KOMEMORACIJA STRADALIM KADETIMA VOJNE AKADEMIJE

Ne do sa wan san o ofi cir skim zve zdi ca ma Na Vojnoj akademiji ju~e je odr`ana komemoracija povodom pogibije kadeta Filipa Milojevi}a i Miline Mileti} u nesre}i koja se dogodila na intervidovskom poligonu „Pasuqanske livade” kada je do{lo do eksplozije zaostale granate. Komemoraciji su prisustvovale porodice nastradalih kadeta, ministar odbrane Dra gan [u ta no vac i na~elnik General {taba general-potpukov nik Qu bi {a Di ko vi} s ~lanovima Kolegijuma, kadeti i nastavni ci Voj ne akademi je, predstavnici organizacionih celina Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ekipa serije „Vojna akademija”, prijateqi i kolege. Tom prilikom, na~elnik [kole nacionalne odbrane Vojne akademije pukovnik Mi le Je li} govorio je o li~nim i profesionalnim kvalitetima Mine i Filipa, kadeta zavr{ne godine Vojne akademije.

– Imali ste svoj san, o mladosti, o sre}i, o qubavi, prijateqstvu, o `ivotu i oficirskim zvezdicama, koje ste re{ili da ostvarite na Vojnoj

– Dru`ewe s Filipom i Milinom }e trajno ostati u na{im se}awima i `ivotu. Na susretima u budu}nosti prepri~ava}ete zajedni~ke dogodov{tine. Bili su mladi qudi, deo nas, deo na{eg kolektiva, koji su skromno i do-

Zdravqe povre|enih stabilno

akademiji. Mina, krhka, ne`na, posebna po jutarwem ritualu. Nenametqiva, jake voqe i istrajna u svemu {to je radila. Filip je bio poseban, neobi~an, nasmejan i duhovit mlad

Su |e we Go ra nu Da vi do vi }u u sep tem bru okrivqeni, kao i wihovi branioci, obave{teni su telefonom da }e se pretres odloìti. Ina~e, od preostalih osam optuènih uz Davidovi}a, dvojica su sklopila s Tuìla{tvom sporazum o priznawu krivice. Nagodbu su sklopili Dolf Po spi{ (1984) iz Veternika i Pre drag Mi lo va no vi} (1982) iz Beograda. Tako, pozive na otvarwe pretresa u septembru dobi}e jo{ Ne deq ko Pe {i} (1987) iz [apca, Uro{ Sto ja no vi} (1978) iz Beograda, Pre drag Go lu bo vi} (1982) iz Priboja i Novosa|ani Ra do mir Dic kov (1975) i Vla dan Ne go va no vi} (1986). Podsetimo, u prvobitnoj optu`nici, pre nove, precizirane, navodi se da su 7. oktobra 2007. godine na uglu Beogradskog keja i Du-

La`na dojava o bombi Taman kad je zavr{eno ovo ro~i{te, ju~e oko 9.20 sati svi prisutni u novosadskoj Palati pravde su evakusisani zbog dojave o postavqenoj bombi. Nakon pregleda specijalaca utvr|eno je da je re~ o la`noj informaciji. – U ovoj zgradi je Apelacioni, Vi{i, Osnovni i Privredni sud, parni~no i izvra{no odeqewe, àlbeni i ste~ajni postupak pa je te{ko opredeliti iz kojih se razloga upu}uju anonimne dojave o postavqenim bombama – kazala je ju~e porparolka Vi{eg suda sudija Svetlna Tomi}-Joki}. – îwenica je da ih imamo oko jednom mese~no. Ipak, dok se ne prona|e po~inilac, moè biti samo predmet naga|awa da to ima veze s medijski atraktivnim su|ewima, ali nagla{avam da nema pravila pa je, dok se precizno ne utvrdi krivac, nezahvalno pretpostavqati ko je i zbog ~ega ovako postupio. planira se otvarawe glavnog preteresa, pri ~emu bi se saslu{ali svi optuèni, a slede}eg dana saslu{a}e se svedoci, o{te}eni i ve{taci – kazala je ju~e za „Dnevnik” portparolka Vi{eg suda sudija Sve tla na To mi}-Jo ki}. – Sudsko ve}e odlu~ilo je da i daqe ostaje na snazi su|ewe u odsustvu jer Davidovi} kao okrivqno lice u ovom trenutku jo{ uvek nije dostupan dràvnim organima, a tako|e ostaje na snazi re{ewe o angaòvawu branioca po slu`benoj du`nosti, dok se na slede}em glavnom pretresu ne pojavi okrivqeni Davidovi} i branilac koji je uloìo punomo}. Tada, naravno, ve}e moè da stavi van snage re{ewe o su|ewu u odsustvu Davidovi}a kao i da razre{i wegovog branioca po slu`benoj du`nosti. Na ju~era{wem su|ewu, na klupu u velikoj sali Vi{eg suda seo je samo optuèni Da ni jel Pe tro vi} (1986) iz Novog Sada. Ostali

muke, ali joj to ni{ta nije smetalo. U~estvovala je u `ivotu svom snagom s puno odva`nosti, plemenitosti i odgovornosti. Kako je istakao pukovnik Jeli}, Filip nije bio od onih qudi kojima se lako moglo vlada-

Zdravstveno stawe svih sedam kadeta Vojne akademije, koji su zbog zadobijenih povreda na vojnom poligonu „Pasuqanske livade” sme{teni na Vojnomedicinsku akademiju, i daqe je stabilno i oni su van ìvotne opsanosti, saop{tilo je ju~e Ministarstvo odbrane. Svi kadeti su van ìvotne opasnosti, ukqu~uju}i i dvoje teè povre|enih koji su sme{teni na Kliniku za grudnu hirurgiju, odnosno Kliniku za plasti~nu hirurgiju i opekotine. Pripadnici Vojne akademije, po povratku s poligona „Pasuqanske livade“, provode vreme s porodicama poginulih i povre|enih kadeta i bi}e uz wih u narednom periodu pruàju}i im pomo}, navodi se u saop{tewu.

OPET ODLO@EN PROCES ZA INCIDENT NA ANTIFA[ISTI^KOM SKUPU U NOVOM SADU 2007. GODINE

Ju~era{wi glavni pretres u novosadskom Vi{em sudu protiv Novosa|anina Go ra na Da vi do vi }a (1975) i jo{ {estorice optuènih koji se terete za incident u Novom Sadu 2007. godine usled netrepeqivosti, u kojem je bilo povre|enih u~esnika antifa{isti~kog skupa, odloèn je pre svega po zahtevu wegovog novog branioca. Naime, re{ewe o su|ewu u odsustvu Davidovi}u je na snazi i wemu je postavqen branilac po slu`benoj du`nosti, a pre desetak dana je dostavqen podnesak advokata iz Beograda koji je zatraìo da se branilac po slu`benoj du`nosti razre{i i naveo da }e Davidovi}a braniti po punomo}i u ovom procesu. – Nova ro~i{ta zakazana su za 10. i 11. septembar. Prvog dana

~ovek. U{ao je u vojni sistem od rane mladosti – istakao je pukovnik Jeli}, dodaju}i da su imali dovoqno qubavi za qude oko sebe, za svoje najmilije,

navske ulice prvookrivqeni Davidovi}, Pospi{ i Pe{i} prilikom prolaska prijavqenog javnog skupa, odobrenog od nadle`nog organa, koji su organizovali Antifa{isti~ka organizacija Novog Sada i Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine pod nazivom „Smrt fa{izmu„, izazivali incident. Wima se pripisuje da su se popeli na ogradu Doma Vojske iz ugostiteqske ba{te u kojoj je bilo zabraweno okupqawe tog dana, te nacisti~ki salutirali pod`u}i desnu ruku s ispru`enom {akom u pravcu okupqenih u~esnika antifa{isti~kog skupa, ~ime su isporovocirali prvo verbalni, a potom i fizi~ki sukob u~esnika skupa i pojedinih osoba opkupqenih u Domu Vojske. Poletele su kamenice i fla{e, a potom je do{lo do tu~e te dve skupine. Tom prilikom ~etvorica mladi}a su zadobili lake telesne povrede u vidu rasekotina. M. Vuja~i}

drugove, klasi}e, ali i za sve {to rade. Milina, nastavio je, volela je miris uniforme i bat koraka u ~izmama „pe{adinkama”, koje su nas podse}ale na `uqeve, znoj i

ti, ali po{tovao je red. Bio je od onih qudi koji su vrlo lako i brzo svakodnevno razdvajali va`no od neva`nog. ^esto je znao da uporno{}u iznenadi sve oko sebe.

stojanstveno `iveli, koji su `urili ku}i i nazad na Akademiju. Neka im je ve~na slava i hvala – istakao je pukovnik Jeli}. Filip Milojevi} bi}e sahrawen danas u 13 ~asova na

grobqu u selu Gorwa Trnava kod Topole. Sahrana Miline Mileti} obavi}e se tako|e danas, u 14 sati, na grobqu u Gorwem Milanovcu. Tragedija se dogodila u ponedeqak u 9.05 sati, kada je jedan od kadeta prona{ao projektil iz automatskog baca~a granata na poligonu „Pasuqanske livade” kraj ]uprije, tokom redovnih aktivnosti u sklopu priprema za zavr{nu ve`bu „Diplomac 2012” kadeta ~etvrte godine Vojne akademije. U eksploziji su te`e povre|eni kadeti Ta wa Mi lo {e vi} (24) iz Lebana i Ste fan Mi lo sa vqe vi} (24) iz Novog Sada. Lak{e povrede zadobili su kadeti Mir ja na Ve li~ ko vi} (24) iz Surdulice, Je le na Ob ra do vi} (27) iz Kragujevca, Slo bo dan Pe tro vi} (24) iz Vlasova kod Ra{ke, Mla den Mi lo sa vqe vi} (23) iz Aleksinca i Ni ko la Ga ra bi qe vi} (24) iz [paca. E. D.

NA SU\EWU BIV[EM GRADONA^ELNIKU ZREWANINA GORANU KNE@EVI]U SVEDO^ILI MLA\AN DINKI] I MINISTAR MILAN MARKOVI]

Dr à va da la mo gu} nost za bes plat no da va we ze mqi {ta Pred Specijalnim sudom u Beogradu, posle ju~era{weg finala dokaznog postupka, u septembru po~iwe izlagawe zavr{nih re~i u procesu biv{em gradona~elniku Zrewanina Go ra nu Kne è vi }u koji je s jo{ 20 osoba osumwi~en za zloupotrebu slu`benog poloàja, uglavnom vezanu za postupak dodele gradskog gra|evinskog zemqi{ta investitorima od 2006. do 2008. godine. Svedo~e}i u ovom procesu, nekada{wi ministar u resorima ekonomije i finansija Mla |an Din ki} naglasio je da je industrijska zona u Zrewaninu u vreme kad je gradona~elnik bio Kneèvi} bila i da je jo{ uvek „jedna od najmodernijih u Srbiji, rame uz rame s In|ijom“. U periodu od 2005. godine, naveo je Dinki}, u okviru strategije i dràvne politike na planu privla~ewa investicija, preuzeta su pozitivna iskustva drugih zemaqa u tranziciji koje su pro{le proces pridruìvawa EU, a predvi|ala su podsticaj za investitore koji su otvarali firme s vi{e od 50 novih radnih mesta, te preporuku da lokalne samouprave pojednostave procedure za davawe investitorima gradskog gra|evinskog zemqi{ta u zakup. – Preporuka je bila da razmotre da li da drè visoke administrativne cene zemqi{ta ili da idu s niìm, pa i s nultom cenom

za grinfild investicije, da bi se zaposlio {to ve}i broj gra|ana. Govorili smo da je potrebno smawiti birokratiju u proceduri i da je boqe dati zemqi{te za otvarawe fabrike i xabe da bi investitor do{ao jer je, u stvari, najskupqe zemqi{te koje

Go ran Kne `e vi} do la zi na su |e we u prat wi advo ka ta

stoji neiskori{}eno – objasnio je Dinki}. Po wegovim re~ima, one op{tine, pogotovo u unutra{wosti, koje su dràle visoke administrativne cene za zakup zemqi{ta, „uglavnom nisu uspele da privuku investitore i ostale su nerazvijene pa i danas traè pomo} iz dràvnog buxeta“.

TEMERINAC POGINUO U OBORWA^I, KOD ADE

Tra gi ~an pad sa ske le Radenko Proli} (1965) iz Temerina izgubio je `ivot od povreda zadobijenih prilikom pada sa skele u dvori{tu Zemqoradni~ke zadruge „Utrine-Oborwa~a” u Oborwa~i, op{tina Ada. Nesre}a se dogodila prekju~e oko 13.30 sati prilikom montirawa ulaznih vrata na silosu. Proli} je pao sa skele s visine od preko tri metra, a prilikom tragi~nog pada na beton zadobio je povrede glave. Od zadobijenih povreda preminuo je na putu do Op{te bolnice u Senti. M. Mr.

NESRE]A NA ZAPU[TENOM JEZERU KOD SRPSKE CRWE

Uto pio se mla di}

N. M. (21) iz Srpske Crwe utopio se ju~e ujutro na zapu{tenom jezeru kod iskopa, u blizini tog sela novocrwanske op{tine. Be`ivotno telo nesre}nog mladi}a izvu~eno je iz vode oko 12 ~asova, a u potragu za wim otisnula se ronila~ka ekipa @andarmerije. Kako “Dnevnik” nezvani~no saznaje, grupa mladi}a, u kojoj je bio i pokojni N. M., zaputila se ju~e

Iskustva su, naglasio je, pokazala da se davawem pogodnosti investitorima, budu}i da se otvaraju nova radna mesta, razvija dru{tvo i privreda u {irem smislu, dugoro~no, porezima i doprinosima na plate i naplatom drugih fiskalnih obaveza obezbe|uje stabi-

ujutro na pomenuto neobezbe|eno jezero da bi se kupali. Iz za sada neutvr|enih razloga, N. M. je potonuo i nije uspeo da se spase. – Ne znamo {ta mu se desilo. Kupali smo se i u jednom trenutku primetili da ga nema – ispri~ao je jedan od mladi}a. Ovo je prva ovogodi{wa `rtva utapawa u sredwem Banatu. @. B.

lan priliv u dràvni buxet i da se vi{estruko uve}ava prihod lokalnih samouprava. – Svi koji su tako radili su se i razvili i vi{estruko im se vratilo. Dràva je dala mogu}nost da se ide i s nultom cenom – napomenuo je Dinki}. Na pitawe tuìoca Dra go sla va Mar ko vi }a da li su preporuke za

pojednostavqene procedure za privla~ewe investicija i davawe zemqi{ta u zakup investitorima imale u vidu Zakon o planirawu i izgradwi, Dinki} je odgovorio da, koliko mu je poznato, „nije postojala jedinstvena procedura“. – Imao sam u vidu evropska iskustva. Op{tine su mogle doneti svoje procedure i sigurno je da je svaka op{tina mogla da uredi to pitawe. Po{to nije re~ o jednoj, ve} o vi{e od 160 op{tina u Srbiji, zna~i da je to bilo mogu}e – rekao je Dinki}. Ministar za dr`avu upravu i lokalnu samoupravu Mi lan Mar ko vi} je tako|e naveo da mu je poznato da su okviru nastojawa za privla~ewe investicija radi razvoja privrede „lokalne samouprave podsticane na to da pojednostavquju procedure i daju zemqi{te investitorima pod povoqnim uslovima“. Markovi} se ogradio da to nije u nadle`nosti wegovog minstarstva i da „o proceduri ne zna ni{ta“. Potvrdio je da je u periodu dok je gradona~elnik Zrewanina bio Goran Kne`evi}, dva puta posetio taj grad kao ministar i da je tada govorio da je to jedna od najuspe{nijih lokalnih samouprava. – To je bio moj stav tada i ostao. Nema razloga da sada mislim druga~ije – naglasio je Markovi}. Su|ewe se nastavqa 17. septembra. J. J.

TROJE UHAP[ENO U SOMBORU

Li si ce zbog fal{ auto-kre di ta Pripadnici Odseka PU Sombor za suzbijawe privrednog kriminaliteta podneli su Vi{em javnom tuìla{tvu u Somboru krivi~ne prijave protiv Sto ja na K. (38) i Mi la na T. (33) iz Sombora zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~na dela zloupotrebe slu`benog poloàja i falsifikovawa slu`bene isprave, dok je krivi~nu prijavu zbog zloupotrebe slu`benog poloàja „zaradila“ i Ja dran ka N. (48) iz Apatina. Sve troje osumwi~enih za ova krivi~na dela li{eno je slobode jo{ u ponedeqak, nakon ~ega im je odre|ena mera zadràvawa do 48 sati, a posle isteka tog vremena privedeni su pred istra`nog sudiju Vi{eg suda u ovom gradu.

Krivi~ne prijave somborske policije ovoj trojci na teret stavqaju izdavawe dokumentacije preko agencije u vlasni{tvu Stojana K. s neistinitim sadr`ajem, ~ime je ve}em broju qudi omogu}eno dobijawe auto-kredita u banci u kojoj je Jadranka N. bila direktorka filijale. Po navodima krivi~ne prijave, novac dobijen preko kreditnih aran`mana – ukupno devet miliona dinara –prvo je upla}ivan na ra~un agencije Stojana K., nakon ~ega ga je on, uz, kako se sumwa, zadr`avawe ukupno dva miliona dinara za sebe, prebacivao na teku}e ra~une fizi~kih lica ~ija je dokumentacija i bila falsifikovana. M. M}

SPORT

~etvrtak21.jun2012.

c m y

dnevnik

14. FUD BAL SKO PR VEN STVO EVRO PE U POQ SKOJ I UKRA JI NI PO SLE 111 UTAK MI CA ZA UKRA JI NU

SEP BLA TER, PRED SED NIK FI FA

Oko so ko lo vo je mo ra we Pred sed nik FI FA na pi sao je na tvi te ru da uvo |e we teh no lo gi je u fud ba lu ni je vi {e sa mo op ci ja, ve} neo p hod nost. Su dij ske gre {ke su od u vek bi le sa stav ni deo fud ba la. U naj ~e -

re ci mo, Ukra ji na ca, ko ji su u uto rak uve ~e `e sto ko o{te }e ni pro tiv En gle ske u od lu ~u ju }oj utak mi ci za pla sman u ~e tvrt fi na le Evrop skog pr ven stva, ~i ji su do ma }i ni?

lop ta je ce lim obi mom pre {la gol-li ni ju, pre ne go {to je Xon Te ri vra tio na zad u po qe. Da sve bu de jo{ neo bi~ ni je, su di ja ko jem je glav no za du `e we upra vo to, da gle da u gol-li ni ju, {to i je ste

Gol ili ne: Teri interveni{e posle {uta Devi}a

{}em bro ju slu ~a je va na me ra, ko ja je ina ~e te {ko do ka zi va, ni je po sto ja la. Ali, ka ko ute {i ti one ko ji su `r tve su dij skih gre {a ka, po put,

Za go vor ni ci uvo |e wa teh no lo gi je u fud ba lu do bi li su no vi ve tar u le |a po sle gru bog pre vi da ma |ar skih su di ja na me ~u u Do wec ku. Po sle udar ca Mar ka De vi }a,

PRED SED NIK SU DIJ SKE KO MI SI JE NA EP PJER LU I \I KO LI NA

Gol Ukra ji ne re gu la ran Pred sed nik Su dij ske ko mi si je na Evrop skom pr ven stvu Pjer lu i |i Ko li na re kao je da je Ukra ji ni po ni {ten re gu la ran gol pro tiv En gle ske. Ko li na je, ta ko |e, is ta kao da je to bi la pr va ta kva gre {ka u do sa da {wem to ku {am pi o na ta. - Lop ta je pre {la li ni ju. To je bi la tre }a sli~ na si tu a ci ja na ovom tur ni ru, a u pret hod ne dve su di je su do bro po stu pi le. Ovo ga pu ta, na `a lost ni su, ali, qud ski je gre {i ti, re kao je Ko li na u Var {a vi na kon fe ren ci ji za me di je po vo dom spor ne si tu a ci je na utak mi ci ko ja je od i- gra na u uto rak. Ukra ji na je iz gu bi la od En gle ske 1:0 u tre }em ko lu Gru pe D, a re gu la ran po go dak na pa da ~a Mar ka De vi }a po ni {ten je u 62. mi nu tu. Li nij ski su di ja je pro ce nio da lop ta ni je pre {la golli ni ju po sle {u ta ro |e nog Be o- gra |a ni na, ali se na uspo re nom vi deo snim ku vi de lo da ni je bio u pra vu. Da je re zul tat utak mi ce En gle ske i Ukra ji ne bio dru ga ~i -

Pjer lu i |i Ko li na

ji, je dan od do ma }i na tur ni ra mo `da bi se na {ao u ~e tvrt fi na lu, po {to je Fran cu ska iz gu bi la od [ved ske sa 2:0. Iz gru pe D, u ~e tvrt fi na le pro {li su pr vo pla si ra na En gle ska i dru go pla si ra na Fran cu ska.

ura dio(!), ni je vi deo da je to bio ~ist gol. Da je bi lo 1:1, ko zna {ta bi se do go di lo do kra ja utak mi ce, a osta lo je jo{ po la sa ta. Ukra jin ci ma je bi la po treb na po be da...

Kje li ni pro pu {ta duel s En gle zi ma Re pre zen ta ti vac Ita li je \or |o Kje li ni ne }e mo }i da igra u ~e tvrt fi na lu Evrop skog pr ven stva pro tiv En gle ske, zbog po vre de but nog mi {i }a. Kje li ni se po vre dio na utak mi ci sa Ir skom u po sled wem ko lu gru pe C, ka da je u po be di svo je rer pe zen ta ci je 2:0 za me wen u 57. mi nu tu. - Ja sno je da \or |o ne }e mo }i da igra u ne de qu, ali }e mo po ku {a ti da ga opo ra vi mo za da qi tok {am pi o na ta, na da ju }i se da }e Ita li ja pro }i da qe, re kao je dok tor ita li jan ske re pre zen ta ci je En ri ko Ka ste la ~i. Kje li ni ja }e u ti mu pro tiv En gle ske naj ve ro vat ni je za me ni ti Le o nar do Bo nu ~i, ko ji je i u{ao u igru ume sto we ga na me ~u s Ir ci ma. Za ni mqi vo je da je Kje li ni bio naj bo qi de fan zi vac Ita li je u po sled we ~e ti ri go di ne, ali je bio glav ni kri vac za gol Ma ri ja Man xu ki }a, ko jim je Hr vat ska u dru gom ko lu gru pe C do {la do 1:1. Duel Ita li je i En gle ske na pro gra mu je u ne de qu od 20.45.

Po vo dom tog de ta qa i su dij skog pre vi da ogla sio se i pred sed nik FI FA Jo zef Bla ter. On je pre ko svog Tviter profila (vaqda je to wegov profil), napisao da je utakmica u Dowecku pokazala da „uvo|ewe tehnologije u fudbalu nije vi{e samo jedna od opcija, ve} potreba”. Na istom tom profilu, me|utim, javili su se i pojedini Englezi, koji su sva{ta napisali Blateru, ~ak ga i vre|ali. Jedan je napisao: „Matora xukelo, a nije ti smetalo pre dve godine kad je Engleska o{te}ena na Svetskom prvenstvu!? Samo kad Engleska profitira ti onda smatra{ da je tehnologija morawe!”. Drugi mu je ukazao da je pre sporne situacije bio ~ist ofsajd, jer se Ukrajinac srpskog porekla Marko Devi} nalazio iza le|a odbrane Engleske. Selektor ukrajinske reprezentacije Oleg Blohin siktao je na sudije posle utakmice: „Lopta je bila u golu jedan metar! Ima pet sudija na terenu i niko nije video, pa {ta }e nam onda svi oni!?. Marko Devi} je tim povodom rekao da u trenutku kada je {utnuo nije bio u poziciji da vidi da li je lopta pre{la gol-liniju. - Bila je ovo velika utakmica i tu`an sam. Mislim da su svi na stadionu `eleli da vide {ta bi se desilo u slu~aju da je bilo 1:1”. (Mondo)

Fran cuz, a pri `eq ku je re pri zu fi na la sa Euro 2008.

Ibra hi mo vi}: Po be da za sjaj ne na vi ja ~e Naj bo qi igra~ re pre zen ta ci je [ved ske Zla tan Ibra hi mo vi} re kao je da po be du nad Fran cu skom na Evrop skom pr ven stvu po sve }u je na vi ja ~i ma. [ve |a ni su u po sled wem ko lu gru pe D po be di li Fran cu sku 2:0, ali su jo{ ra ni je osta li bez pri li ke da iz bo re pla sman u ~e tvrt fi na le, zbog po ra za od Ukra ji ne i En gle ske. - Mi smo za i sta `e le li da do bi je mo ovu utak mi cu, naj vi {e zbog na vi ja ~a. Iz gu bi li smo

pret hod na dva me ~a, ali je wi ho va po dr {ka bi la fan ta sti~ na, iz ja vio je Ibra hi mo vi}. Vi so ki na pa da~ Mi la na do veo je [ve |a ne u vo| stvo bri qant nim po got kom u 54. mi nu tu, ka da je u pa du za hva tio lop tu i vo lej idar cem je neo d bra wi vo sme stio u mre `u. - To je bi la sa vr {e no na ba ~e na lop ta od Lar so na. Uop {te, ce la eki pa pru `i la je sjaj nu par ti ju, na gla sio je Ibra hi mo vi}. (B92)

Vi sen te del Bo ske

An drej [ev ~en ko

i ne kri je da ima fa vo ri te. Pr v i ~o v ek UEFA, iako

Mi {el Pla ti ni na tri bi na ma

Ne pri jat no ga iz ne na di li Ho lan |a ni i Ru si, a pri jat no Ita li ja ni. Mi {el Pla ti ni u`i va u Evrop skom pr ven stvu

Naj te `i mo gu }i ri val

Ibra hi mo vi} s na vi ja ~i ma po sle du e la s Fran cu skom

Le gen da ukra jin skog fud ba la An drej [ev ~en ko na ja vio je po vla ~e we iz re pre zen ta ci je na kon po ra za od En gle ske u tre }em ko lu {am pi o na ta Evro pe.

Bez di le me naj bo qi fud ba ler Ukra ji ne svih vre me na re kao je no vi na ri ma da pla ni ra da se zva ni~ no opo ro sti od dre sa re pre zen ta ci je u pri ja teq skom me ~u. - Ovo je mo ja po sled wa zva ni~ na utak mi ca za Ukra ji nu. Ka sni je }u or ga ni zo va ti opro {taj ni me~ ka ko bih se opro stio i od na vi ja ~a. - Ka kvi su mi sa da pla no vi? Jed no stav no, è lim da odem ku }i, za gr lim de cu i po qu bim è nu, re kao je [ev ~en ko. Sa 35 go di na [ev ~en ko je naj sta ri ji stre lac u isto ri ji Ukra ji ne, a pre 16 go di na po stao je i naj mla |i. Od i grao je u dre su Ukra ji ne 111 me ~e va i po sti gao 48 go lo va. Ne ka da na pa da~ Mi la na i êl si ja, a sa da ki jev skog Di na ma bio je Evrop ski fud ba ler go di ne 2004. a ukra jin ski {est pu ta.

Pla ti ni: Ho }u fi na le [pa ni ja – Ne ma~ ka

SE LEK TOR [PA NI JE DEL BO SKE:

Se lek tor [pa ni je Vi sen te del Bo ske re kao je da sma tra da je Fran cu ska naj te `i mo gu }i pro tiv nik u ~e tvrt fi na lu Evrop skog pr ven stva. Del Bo ske je is ta kao da je Fran cu ska ozbiq ni ji pro tiv nik od En gle ske i po zvao svo je igra ~e na oprez, upr kos po ra zu tri ko lo ra od [ved ske sa 2:0 u po sled wem ko lu grup ne fa ze. - Oni su de fi ni tiv no naj te `i mo gu }i pro tiv nik ko jeg smo mo -

Opro {taj [ev ~en ka

gli da do bi je mo iz D gru pe. O~e ku jem da igra ju svo ju igru i po ku {a ju da us po sta ve ini ci ja ti vu. Ne mi slim da }e igra ti de fan ziv no. Vi de }e mo {ta }e se do go di ti, Fran cu ska se lek ci ja ne pa ti od bi lo ka kvog ko plek sa in fe ri or no sti - re kao je Del Bo ske. Del Bo ske je do dao da se naj vi {e pri bo ja va na pa da ~a Ka ri ma Ben ze me i or ga ni za to ra igre tri ko lo ra Fran ka Ri be ri ja i Sa mi ra Na sri ja. Se lek tor Fran cu ske Lo ran Blan iz ja vio je da }e we go vi iza bra ni ci mo ra ti da po boq {a ju igru pro tiv ak tu el nih svet skih i evrop skih pr va ka, uko li ko è le da pro |u u po lu fi na le EP. - Po sle lo {eg iz da wa pro tiv [ved ske, te {ko je za mi sli ti da je po be da pro tiv [pa ni je mo gu }a. Ipak, bo ri }e mo se. Hr vat ska je do ka zla da se [pan ci ma mo è igra ti - po ru ~io je Blan. ê tvrt fi nal ni me~ iz me |u [pa ni je i Fran cu ske igra se u su bo tu u Do wec ku, a po bed nik }e se u po lu fi na lu sa sta ti sa bo qim iz du e la ê {ke i Por tu ga la.

Fran cuz, pri zna je da `e li da se po no vi fi na le sa pret hod nog kon ti nen tal nog {am pi o na ta.

- Vo leo bih da se opet za tro fej bo re [pa ni ja i Ne ma~ ka, iz ja vio je Pla ti ni. Na Euro 2008 „cr ve na fu ri ja” je po be di la 1:0. - Iz ne na |en sam eli mi n a c i j om Ho l an | a n a, ali to je sa mo do kaz da je Evrop sko pr ven stvo ja ~e tak mi ~e we od Mun di ja la. Ni su sa mo Ho lan |a ni ne pri jat no iz ne na di li pred s ed n i k a evrop s ke ku }e fud ba la. - Ni sam o~e ki vao ni ova k o ra n o is p a d a w e Ru sa. Pla ti ni je po hva lio „azu re”, od no sno wi ho vog se l ek t o r a i no v i stil igre. - ]e za re Pran de li je stvo rio „no vu Ita li ju„. Iskre n o, ni s am mo g ao da ve ru jem ka da sam vi deo da su Ita li ja ni di gli ru ke od tra d i c i o n al n o de f an z iv n e igre, za vr {io je Mi {el Pla ti ni.

Pro na |e no te lo ne sta log Ir ca? Poq ske vla sti ve ru ju da su pro na {li te lo ir skog fud bal skog na vi ja ~a, ~i ji je ne sta nak to kom vi ken da iza zvao ve li ku po li cij sku po tra gu. Dva de se tjed no go di {wi Xejms No lan, ko ji je do pu to vao u Poq sku da bo dri re pre zen ta ci ju Ir ske na pr ven stvu Evro pe, ne stao je u no }i iz me |u su bo te i ne de qe u gra du Bid go {}u, na se ve ru ze mqe, na kon {to je pret hod no sa pri ja te qi ma gle dao utak mi ce u na vi ja~ koj zo ni. Zva ni~ nik iz kan ce la ri je tu `i o ca po tvr dio je da je po li ci ja pro na {la No la no va do ku men ta po red re ke Br da, u bli zi ni me sta gde je ne sta li mla di} po sled wi put vi |en na kon ra stan ka sa pri ja te qi ma. Po li ci ja je is kqu ~i la mo gu} nost da je ubi jen zbog pqa~ ke, jer je mla di} sa so bom imao ma we od 80 evra, we go ve kre dit ne kar ti ce ni su ko ri {}e ne od ne stan ka, a pa so{ mu je ostao u ho te lu.

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak21.jun2012.

14. FUDBALSKO PRVENSTVO EVROPE U POQSKOJ I UKRAJINI SELEKTOR ENGLESKE ROJ HOYSON:

VEJN RUNI, STRELAC ODLU^UJU]EG GOLA NA mE^U S UKRAJINOm

Sum wa li su, mi smo us pe li

To je zbog Ke ro lo vog {am po na Vejn Ru ni mo ra s vre me na na vre me da na do gra |u je ko su, jer mu se ne do pa da {to je mlad po ~eo da }e la vi. Nov ca za to ima i tvr di da mu le pa fri zu ra po di `e sa mo po u zda we na te re nu. Ka da je u 48. mi nu tu utak mi ce po sled weg ko la Gru pe D na Euro 2012, po go dio mre `u Ukra ji ne

ra |u je od svo je, jer ima ko su kao top ma ne ken ka. - Pre sre} ni smo s po be dom a i le po je po sti }i gol. Ni sam ga dao du go vre me na na ve li kim tak mi ~e wi ma i ovo je olak {a we za me ne. Ali, ceo tim je igrao fan ta sti~ no i dr `a li smo se sku pa kad je bi lo gu sto, do dao je Ru ni.

Najzad gol: Vejn Runi

za, is po sta vi lo se, po be du En gle ske od 1:0, Ru ni je pre ki nuo 673 mi nu ta dug post u re pre zen ta ci ji En gle ske, za ko ju ni je mo gao da igra u pr ve dve utak mi ce tur ni ra (su spen zi ja iz kva li fi ka ci ja). Olak {a we! A, ka da je to ose tio, Ru ni je gol pro sla vio si mu la ci jom pra wa ko se. Za {to? - En di Ke rol je tra `io od me ne da dam gol gla vom i uzeo sam we gov {am pon pred utak mi cu. Ni sam ga dao gla vom, ali na dam se da }e mi iz ra sti ko sa kao we go va, sa osme hom je re kao Ru ni. Za raz li ku od Ru ni ja, ko ji pla }a za fri zu ru, Ke rol mo `e da za -

- Zna mo na {e kva li te te i za {ta smo spo sob ni. Ra di li smo za i sta na por no na na {oj tak ti~ koj igri. Ide bo qe iz mi nu ta u mi nut. Ima mo sa da dan od mo ra vi {e i vra ti }e mo se sve `i ji ne go ve ~e ras. Pr vi ciq smo ostva ri li, da pro |e mo gru pu... Sa da, tu je Ita li ja. - Bi }e te {ko pro tiv Ita li je, ali mo ra mo da bu de mo sa mo u ve re ni. Bez ob zi ra da li qu di od nas o~e ku ju da bu de mo uspe {ni u toj utak mi ci ili ne, mo ra mo da za dr `i mo ve ru i da bu de mo sprem ni za ono {to nas o~e ku je, re kao je na pa da~ Man ~e ster ju naj te da, ko ji je do pr vog po lu vre me na utak mi ce sa Ukra ji nom

imao 6/6 u me tu na evrop skim pr ven stvi ma, a on da je pro ma {io gol gla vom na cen tar {ut E{li ja Jan ga. Ka sni je, ka da je bi lo ne {to lak {e, ni je pro ma {io i od veo je i En gle sku, ali i Fran cu sku da qe. Gol mu je na me stio ka pi ten ti ma Sti ven Xe rard. We mu je to tre }a asi sten ci ja na tur ni ru, pa sad de li vrh li ste naj bo qih do da va ~a sa Da vi dom Sil vom i An dre jom Ar {a vi nom. O spor nom i po ni {te nom go lu Mar ka De vi }a za 1:1, Xe rard je re kao: - Da bi ste bi li uspe {ni na ova kvim tur ni ri ma, gde u~e stvu ju sa mo eki pe sa vi so kim stan dar di ma, mo ra te da ima te do zu sre }e na svo joj stra ni. Pre dve go di ne (na SP u Ju `noj Afri ci, prim. aut) mi sre }u uop {te ni smo ima li, jer je Fran ku Lam par du po ni {ten ~ist gol i mo gli smo da spa ku je mo stva ri i ode mo ku }i, pri se tio se Xe rard i do dao: - A, ka da da je mo sve je dan za dru go ga, on da te i sre }a po slu `i. Gol man Xo Hart imao je to kom 90 mi nu ta mno go vi {e po sla od An dri ja Pja to va. Ipak, jed na gre {ka Pja to va od u ~i la je me~. Ukra jin ci su bi li bo qi, En gle zi su po be di li. - Ni ka da ni sam ni po mi slio da }e bi ti la ko za nas ali ka da ~u je te en gle ske na vi ja ~e, od mah do bi je te sa mo po u zda we. Oni su bi li ap so lut no ne ve ro vat ni. Na sve to, Vejn Ru ni „ubo” je je dan i do bi li smo..., re kao je Hart i do dao: - Pr vi smo u gru pi i sa da nas o~e ku je ve li ka utak mi ca s Ita li jom. Mo ra mo da ide mo ta mo ve ru ju }i u se be. Ne ma svr he da iz la zi mo na te ren, ako ne mi sli mo da mo `e mo da ih po be di mo i da ode mo da qe.

OLEG BLOHIN, SELEKTOR UKRAJINE

Lop ta je bi la 50 cen ti me ta ra u go lu Se lek tor re pre zen ta ci je Ukra ji ne Oleg Blo hin re kao je da je po no san na svo je fud ba le re ko ji su iz gu bi li utak mi cu, ali se ni su obru ka li. Ukra ji na je u po sled wem ko lu D gru pe iz gu bi la od En gle ske sa 1:0 i opro sti la se od da qeg tak mi ~e wa. - Iz gu bi li smo utak mi cu, ali se ni smo obru ka li. Po no san sam na svoj tim. Ima li smo pred nost, do mi ni ra li smo u pr vom po lu vre me nu i `ao mi je {to ni smo is ko ri sti li {an se. Od i gra li smo do bru utak mi cu, En gle zi su po ku {a va li sa mo iz kon tra na pa da, a u dru gom po lu vre me nu ni su stvo ri li ni jed nu {an su, re kao je Blo hin posle me~a . On je is tak ao da je wego va ekipa u sp ela da i zje dn a~ i, ali da im n ije pr izn at ~ist gol .

Oleg Blohin

- Primil i smo nesre}an go l, a po to m smo us peli da izjedna ~i mo, ali nam ni su prizn al i gol. I mali s mo pre dn ost u i gri, s tvoril i nekoli ko {a nsi iz dob -

rih akcija, ali i {ute va iz daqi ne, m e| utim nismo usp el i . Imamo mnogo mlad ih igra~a koji }e os tati u o vo m timu i to mo` e biti na {a p ob eda na ovom {ampionatu , kaza o je Bl ohin. Bilo je sudijskih g re{aka, lo pta je bila 50 ce ntimeta ra u golu kada je (Marko) Devi} {utnuo. Za{to postoji pet sudija na terenu?, dodao je Blohin. Englezi }e u ~etvrtfinalu igrati protiv Italije, a Blohin je ocenio da obe ekipe imaju podjednake {anse da se plasiraju u polufinale.

Se lek tor En gle ske Roj Hox son re kao je po sle pla sma na u ~e tvrt fi na le Evrop skog pr ven stva da je pre za do vo qan, po seb no po {to su mno gi sum wa liu we ga. En gle ska je u po sled wem ko lu gru pe D po be di la Ukra ji nu i u ~e tvrt fi na lu je ~e ka duel s Ita li jom, a Hox son is ti ~e da su mno gi sum wa li da ne }e ima ti vre me na da spre mi eki pu za tak mi ~e we, ali da je on, ipak, us peo. - U`i va mo u sva kom mi nu tu ovog tur ni ra. Osvo ji li smo pr vo me sto u gru pi ko ja ni je ni ma lo la ka. Mno go qu di je mi sli lo da ni smo ima li do voq no vre me na da se pri pre mi mo po {to sam ka sno pre u zeo re pre zen ta ci ju, ali smo po ka za li da smo us pe li, re kao je Hox son po sle utak mi ce u Do wec ku. Je di ni gol na me ~u pro tiv Ukra ji ne po sti gao je Vejn Ru ni ko ji zbog su spen zi je ni je igrao pr ve dve utak mi ce, a Hox son je oce nio da }e mu po go dak mno go zna ~i ti za sa mo po u zda we. - Svi ko ji pra te En gle sku i Man ~e ster Ju naj ted zna ju ko i {ta je Vejn Ru ni. On je to sa da i po ka zao. Ovo mu je bi la pr va utak mi ca na tur ni ru, po sti gao

Roj Hoyson

je gol i to }e mu do sta po mo }i u na stav ku tak mi ~e wa. Ako Ru ni bu de igrao sa ogrom nim sa mo po u zda wem, on da }e i ce la re pre ze ta ci ja En gle ske, oce nio je Hox son. Se lek tor En gle ske je is ta kao da mi sli da je lop ta pre {la gol li ni ju u 62. mi nu tu po sle {u ta Mar ka De vi }a i da se sre }a osmeh nu la we go voj eki pi. - Ako je lop ta pre {la li ni ju, a mi slim da je ste, on da je to stvar no gre {ka su di ja. Mi smo u

SELEKTOR FRANCUSKE LORAN BLAN:

Na po be du sa [pa ni jom

Se lek tor Fran cu ske Lo ran Blan re kao je da ni je o~e ki vao da utak mi ca pro tiv [ved ske bu de to li ko te {ka, kao i da su igra ~i bi li is pod o~e ki va nog ni voa. Fran cu zi su iz gu bi li 0:2, ali su i po red to ga pro {li u ~e tvrt fi na le. - Zna li smo da }e utak mi ca bi ti te {ka, ali ni smo o~e ki va li ovo li ko. Ni smo bi li do voq no ja ki na te re nu, a [ved ska je igra la sa mno go sr ca. Fi zi~ ki su sprem ni ji od nas, a ima ju igra ~a ko ji mo è da pre lo mi. Raz o ~a ra ni smo re zul ta tom, jer ni ko ni je bio na o~e ki va nom ni vou, re kao je Blan no vi na ri ma. [ved ska je po be di la 2:0 i pre me sti la Fran cu sku na dru go me sto ta be le, {to je „tri ko lo ri ma” do ne lo duel sa bra ni o cem ti tu le i fa vo ri tom [pa ni jom. -Mo ra mo da bu de mo op ti mi sti. Na rav no da smo è le li dru ga ~i ji is hod, ali je naj bit ni je da smo se pla si ra li u ~e tvrt fi na le. [ved ska je igra la sjaj no i ~e sti tam joj na po be di, ali oni }e i}i ku }i , ka zao je Blan. Je dan no vi nar je pi tao Bla na da li je mo `da [pa ni ja lak {i ri val, jer se zna {ta mo è da se o~e ku je, dok je Ita li ja ne pred vi di va se lek ci ja, na {ta je se lek tor imao du ho vit od go vor.

0 1 1 2

1 1 1 1

4:5 3:3 5:3 2:3

5:2 5:4 4:5 2:5

0:1 1:0 2:3 1:2 2:1 1:2 9 6 3 0

6:1 4:2 4:3 1:7

1:1 1:3 1:1 4:0 0:1 2:0 7 5 4 0

5:3 1:3 2:2 5:6

1:1 2:1 0:2 2:3 2:0 1:0 7 4 3 3

B grupa

0 1 2 3

C grupa

Loran Blan

- Da, mo `e mo da di `e mo mo ral i na taj i na raz ne dru ge na ~i ne, ali je ~i we ni ca da vam [pa ni ja ne da je mno go lop tu. Ni je la ko igra ti pro tiv wih, a jo{ ima mo i dan ma we od mo ra. Mo ra mo da ide mo na po be du. Znam da je te {ko to za mi sli ti po sle ove par ti je, ali ve ru jem da }e mo bi ti bo qi, po {to sa [ve |a ni ma ni ko ni je bio na o~e ki va nom ni vou”, re kao je Blan. (B92)

[AMPION

[pa ni ja – Ita li ja Ir ska – Hr vat ska Ita li ja – Hr vat ska [pa ni ja – Ir ska Hr vat ska – [pa ni ja Ita li ja – Ir ska 1. [pa ni ja 3 2 2. Ita li ja 3 1 3. Hr vat ska 3 1 4. Ir ska 2 0

1 2 1 0

0 0 1 2

D grupa Fran cu ska – En gle ska Ukra ji na – [ved ska Ukra ji na – Fran cu ska [ved ska – En gle ska [ved ska – Fran cu ska En gle ska - Ukra ji na 1. En gle ska 3 2 1 2. Fran cu ska 3 1 1 3. Ukra ji na 3 1 0 4. [ved ska 3 1 0

0 1 2 2

GDAWSK ^ETVRTFINALE 22.06./20.45

GR^KA

PORTUGAL

FRANCUSKA

2 1 1 0

1:1 4:1 1:2 1:1 0:1 0:1 6 4 4 2

NEMA^KA

VAR[AVA ^ETVRTFINALE 21.06./20.45

DOWECK ^ETVRTFINALE 23.06./20.45

A grupa Poq ska – Gr~ ka Ru si ja – ê {ka Gr~ ka – ê {ka Poq ska – Ru si ja Ru si ja – Gr~ka Poq ska – ê {ka 1. ê {ka 3 2. Gr~ ka 3 3. Ru si ja 3 4. Poq ska 3

Ho lan di ja – Dan ska Ne ma~ ka – Por tu ga li ja Dan ska – Por tu ga li ja Ho lan di ja – Ne ma~ ka Por tu ga li ja – Ho lan di ja Dan ska – Ne ma~ ka 1. Ne ma~ ka 3 3 0 2. Por tu gal 3 2 0 3. Dan ska 3 1 0 4. Ho lan di ja 3 0 0

^E[KA

[PANIJA

pro {lo sti do sta pro pa ti li zbog sli~ nih si tu a ci ja i mi slim da nam se sre }a osmeh nu la ovog pu ta, re kao je Hox son. Se lek tor „Gor dog al bi o na„ je, ta ko |e, is ta kao da }e we go vi fud ba le ri mo ra ti da se po mu ~e da bi iz ba ci li Ita li ju u ~e tvrt fi na lu. - Bi }e uz bu dqi va utak mi ca, mo ra }e mo mno go da ra di mo da bi smo se pla si ra li u po lu fi na le. Po {tu jem Ita li ju, bi }e te {ko, re kao je Hox son.

VAR[AVA POLUFINALE 28.06./20.45

DOWECK POLUFINALE 27.06./20.45 KIJEV FINALE 01.07./20.45

ENGLESKA KIJEV ^ETVRTFINALE 24.06./20.45

ITALIJA

sport

~etvrtak21.jun2012.

dnevnik

KA NA RIN CI NA ZA SLU @E NOM RAS PU STU DO 3. JU LA

Od mor, pa let we spre ma we Fud bal ska bu ba ma ra na De te li na ri zva ni~ no je sta la, a pr vo tim ci su do bi li za slu èn i pre ko po tre ban od mor. Po okon ~a wu na por ne pr vo li ga {ke se zo ne 6. ju na, stru~ ni {tab RFK No vi Sad od lu ~io se da na sta vi sa tre nin zi ma sa mla |a ri jom ko ja je uspe {no iz gu ra la fi ni{ se zo ne i po sled wih se dam utak mi ca, zbog ve} po zna tog {traj ka vo de }e gru pe igra ~a. De se tak da na Jo sif Ili} sa sa rad ni ci ma ra dio je sa gru pom mla dih igra ~a, a ka ko No vo sa |a ne o~e ku je no vi ci klus se lek ci je ti ma za na red nu se zo nu, on da je vre me do od la ska na od mor 15. ju na is ko ri {}e no na naj bo qi mo gu }i na ~in. - De se tak da na smo ima li pri li ku da ra di mo sa mla |im igra ~i ma ali i ne kim no vim mom ci ma ko ji su do {li u No vi Sad na pro bu sa è qom da se skre nu pa `wu na se be. Vi de li smo do sta no vih li ca i po zi tiv nih stva ri. Ka ko nas o~e ku je na por na se zo ne, a start pr ven stva je za ka zan za 11. av gust, od lu ~i li smo da i ove da ne is ko ri sti mo u svr hu se lek ci je ti ma -ka zao je Jo sif Ili}. Kao i pret hod nih se zo na De te li na ra je po èq na fud bal ska de sti na ci ja za mno ge. Ne tre ba

Iz gled Pr ve li ge Sr bi je U se zo ni 2012/13. Pr va li ga Sr bi je bro ja }e 18 klu bo va: Ba nat, In |i ja, No vi Sad, Pro le ter, Be à ni ja, Bo rac, Vo `do vac, Je din stvo Pu te vi (Uì ce), Ti mok (Za je ~ar), Ko lu ba ra, Me ta lac, Mla dost (L), OFK Mla de no vac, Na pre dak, Rad ni~ ki (NP), Slo ga (K), Te le op tik, û ka ri~ ki.

Na me ti su per li ga {a – Vla di mir Tu feg yi}

sum wa ti da }e i ova let wa pi ja ca bi ti be ri }et na za No vo sa |a ne ko ji ma je ciq da ofor me jo{ ja ~i sa stav za na red nu se zo nu u ko joj }e se zbog skra }e wa li ge

AK TU EL NO STI IZ ZA JED NI CE PR VO LI GA [A

@reb 26. ju na, start 11. av gu sta

Udru `e we pr vo li ga {kih klu bo va uve li ko se spre ma za or ga ni za ci ju Skup {ti ne klu bo va ko ja je za ka za na za uto rak 26. jun. O~e ku je se da pred stav ni ci klu bo va su mi ra ju pro te klu se zo nu i do ne su od lu ke ve za ne za po boq {a we ra da or ga ni za ci je u na red nom pr ven stvu i na kra ju od re de tak mi ~ar ske bro je ve za sle de }u se zo nu. Pre ma utvr |e nom ka len da ru tak mi ~e wa, pr ven stvo kre }e u su bo tu 11. av gu sta i tra ja }e do 2. de cem bra. Pro le} na tr ka na sta vi }e se 9. mar ta 2013, dok je kraj se zo ne pred vi |en za 5. jun. Pred vi |e na su i ~e ti ri van red na ko la, sre dom bi se igra lo 10. apri la, 1. i 22. ma ja i 5. ju na.

~ak {est ti mo va pre se li ti u ni ì rang. - Ve} smo u pre go vo ri ma sa od re |e nim bro jem igra ~a. Ne bih o ime ni ma ovo ga tre nut ka, ali mo gu re }i da se ra di o pro ve re nim i kva li tet nim fud ba le ri ma sa pr vo li ga {kim i srp sko li ga {kim is ku stvom. Za sa da smo na do brom pu tu da te raz go vo re i kon kre ti zu je mo. Usme ni do go vo ri su po stig nu ti sa ve }i nom. Uko li ko re a li zu je mo 90 od sto è qe nog mo gu slo bod no re }i da }e mo ima ti ja ~i tim ne go pret hod ne se zo ne. Ta ko |e, na pra gu smo ostva re wa sa rad we sa ê la re vom i jo{ dva tri klu ba u è qi da na {e igra ~e iz omla din skog po go na ustu pi mo na po zaj mi ce u ade kvat ne sre di ne gde }e ima ti mo gu} no sti da na pre du ju, a ~i je ka ri je re }e mo pom no pra -

ti ti. Ka da je re~ o od la sci ma iz ve sno je da ne ra ~u na mo na igra ~e ko ji su bi li u {traj ku, a in ter e o va we je ve li ko. Za pr vog strel ca eki pe Vla di mi ra Tu feg xi }a su za in te re so va ni broj ni su per li ga {i. Oba vi }e mo raz go vo re sa svim igra ~i ma i na vre me vi de ti na ~e mu smo uo~i po ~et ka pri pre ma i pr ven stva, ka ko ne bi smo go mi la li igra~ ki ka dar - ka zao je Ili}. Pr vu pro ziv ku oba vi }e te 3. a ne 9.ju la ka ko ste pr vo bit no pla ni ra li. - Ka ko ove go di ne Pr va li ga star tu je u isto vre me kao i Su per li ga, od lu ~i li smo da kre ne mo sa pri pre ma ma ma lo ra ni je. O~e ku je nas ve li ki po sao. Se lek ci ja eki pe, uigra va we ti ma. U pr voj ne de qi pri pre ma oba vi }e mo po treb na te sti ra wa i pro ve re igra ~a. Ve} od dru gog vi ken da u pla nu je igra we pri ja teq skih utak mi ca ko jih }e bi ti osam do de set. Ne ki od ri va la su ve} po zna ti Ka bel, [aj ka{, Cr ve na zve zda. Ovo ga le ta sve nas u klu bu o~e ku je ve li ki po sao, ka ko bi smo na sta vi li sa ci qe vi ma ko je smo za cr ta li, ja ~a wu klu ba u svim struk tu ra ma i pra vqe wu kva li tet ne eki pe ko ja }e de mon stri ra ti kva li tet za qu bi te qe fud ba la u No vom Sa du - za kqu ~io je {ef stru~ nog {ta ba Jo sif Ili}. I. Gru bor

VE STI IZ FK VOJ VO DI NA

U su bo tu ipak s Omla din cem Bi lo je pla ni ra no da pr vu test utak mi cu od po ~et ka pri pre ma fud ba le ri Voj vo di ne od i gra ju s Je din stvom iz Sta re Pa zo ve. Ta utak mi ca bi la je na ja vqe na za su bo tu, 23. jun, od 18 ~a so va i to u FC „Vu ja din Bo {kov”. Ju ~e je, ipak, do {lo do pro me ne, pa }e, na istom me stu i u istom tre mi nu, cr ve no-be li od me ri ti sna ge s Omla din cem iz No vih Ba no va ca. A. P.

Dvo jac na po {te di Al ma mi Mo re i ra je u No vi Sad do {ao s po vre dom zad we lo `e i zbog to ga tre ni ra odvo jen od sa i gra ~a. Ju ~e su se tam no pu tom or ga ni za to ru igre na po {te di pri dru `i li ka pi ten Mi ro slav Vu li }e vi} i {to per Bra ni slav Traj ko vi}. Oni su tre ning od ra di li u te re ta -

ni, a Zla to mir Za go ri ~i}, {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne, krat ko je ob ja snio: - Ne ra di se o ozbiq ni jim po vre da ma i wi hov iz o sta nak s tre nin ga bio je vi {e pre ven ti van. O~e ku jem da }e u naj sko ri je vre me obo ji ca da se pri dru `e eki pi. A. P.

BA RA@ ZA POD RU^ NU LI GU NO VI SAD

Ste pa nov ~a ni opsta li Omla di nac – @SK 0:0, pe na li ma 5.3 SR BO BRAN: Igra li {te [u mi ce, gle da la ca oko 200, su di ja Bo sin (No vi Sad), strel ci s pe na la: Bi je li}, Bo do wi, ê li}, [a tar, @iv ko vi} (Omla di nac), a Ne di}, Po pa di}, \ur |i} (Omla di nac). @u ti kar to ni: Ba tar, Pe ceq, Bi je ki} (Omla di nac), Po pa di}, Sto ja no vi}, Ha vim (@SK). Cr ve ni ka to ni: Pe ceq (Omla di nac), Do ve dan (@SK). OMLA DI NAC: Zeq ko vi}, Mar ko vi}, Ba tar, Pe ceq, Av di}, [a ta ra, N. Sa mar xi}, Bi je ki}, D. Sa mar xi}, ê li}, Bo do wi. @SK: Do ve dan, Ke zi ja (Ra da no vi}), Osat kov ski, Ne di}, Bo jo vi}, Br kqa~, Po pa di}, \ur |i}, Sto ja no vi}, Ha vim (Bu kvi}), Go li}. Pra va dra ma u za vr {noj utak mi ci ba ra à za op sta nak u Pod ru~ noj fud bal skoj li gi No vi Sad. Po sle 90 mi nu ta igre u me ~u iz me |u Omla din ca i @SK-a iz @a bqa

me~ je za vr {en bez go lo va, pa su od lu ~i va li pe na li, a tu su Ste pa nov ~a ni bi li si gur ni ji i us pe li da sa ~u va ju sta tus. Po iz u zet no to plom vre me nu vo di la se pra va ro vov ska bit ka. I jed ni i dru gi su igra li ~vr sto, ali su vo di li ra ~u na da sa ~u va ju sna gu. @SK je bio bo qi u pr vom po lu vre me nu, a u na stav ku Omla di nac je pre u zeo in ci ja ti vu i imao ne ko li ko pri li ka. U fi ni {u me ~a su di ja je is kqu ~io gol ma na @a ba qa ca Do ve da na, pa je na gol stao Go li}, ko ji je dva pu ta fe no me nal no in ter ve ni sao. Kod iz vo |e wa pe na la @a baq ci su od lu ~i li da na gol sta ne re zer vni igra~ Bu kvi} i po gre {i li, jer Bu kvi} ni je us peo da za u sta vi ni je dan uda rac, a u me |u vre me nu Osta kov ski ni je bio pre ci zan pa su Ste pa nov ~a ni sla vi li. D. Iva ni}

MI LAN PI PER SKI NA PRE DO VAO NA LI STI VBC

Po be de se ve o ma ce ne Zre wa ni nac Mi lan Pi per ski, na{ pro fe si o nal ni bok ser, ~lan je kam pa Bal kan bok sing. Ovaj iz u zet ni mo mak osvo jio je Sve slo ven sku ti tu lu u ver zi ji VBC, u su per vel ter ka te go ri ji, kad je no ka u ti rao bu gar skog bok se ra Dra go mi ra To te va. Po sle to ga za be le `io je ve li ki skok na svet skoj rang li sti VBC, jer se sa 39. po peo na 35. me sto. Ina ~e, Pi per ski, ko ji ima svoj klub Pe tro grad u Zre wa ni nu, u za jed ni {tvu sa Sr |a nom Ev |e ni }em, ima oba ve zu da do 1. sep tem bra ove go di ne bra ni ti tu lu. Po nu de za me~ ve} sti `u na we go vu adre su, a pred sed nik Bal kan bok sing pro mo ku }e Dar ko Po pi vo da, is ta kao je da }e ta bor ba bi ti istin ski spek takl. Ina ~e, Mi lan Pi per ski je do sa da imao de vet pro fe si o nal nih bor bi i ostva rio je isto to li ko po be da. M. P.

Iz bo ri li op sta nak: fud ba le ri Do li ne iz Pa di ne

Mi lan Pi per ski

PRED SED NIK KO VA^ NA JA VQU JE USPE [NI JU SE ZO NU DO LI NE

Tim se mo ra poj a~a ti Fud ba le ri srp sko li ga {a Do li ne se zo nu su za vr {i i li na 12 me stu sa osvo je nih 36 bo do va. Fud ba le ri iz Pa di ne ostva ri li su 10 po be da, {est re mi ja i 12 po ra za. Dres Do li ne to kom pro te klog pr ven stva no si li su: gol ma ni De jan Jev ti}, Du {an Alek si}, Ivan To pi}, igra ~i Zo ran Sta ji}, Pa vel î ìk, Zvon ko \a ko vi}, Bo jan Jo si mo vi}, Da ni jel î ìk, Mi lo{ Oè go vi}, Da mir \o ko vi}, Vla di mir Mi la {i no vi}, Da mir Me mo vi}, Mi lan Ne du ~i}, Bo jan Trip ko vi}, Ivan Nin kov, Mi ro slav Iva ni {e vi}, Ste fan Vla dul, @eq ko Staj ~i}, Ivi ca Vu ko sa vqev, Jan êr wo{, Mi lo{ Ka ran fi lov ski, Sta ni slav Du da{, Vla sti slav Du da{, Jo van To min, De jan Ko va~. Na kra ju se zo ne upra va klu ba na ~e lu sa pred sed ni kom Mi ro sla vom Ko va ~om odr à la je sa sta nak sa igra ~i ma i na za jed ni~ koj ve ~e ri pred sed nik je na ja vio lep {e da ne u no voj se zo ni: - Ovu se zo nu tre ba {to pre za bo ra vi ti, ali mo ram da na gla sim da smo pre po ~et ka se zo ne

ima li ve li ke am bi ci je i da smo to kom ce le se zo ne ima li re zul tat sku kri zu. I po red sve ga {to se de {a va lo us pe li smo da sa ~u va mo sta tus srp sko li ga {a. Si gur no je da nas sa da o~e ku je ve li ki po sao to kom pa u ze i mo ra mo da iz vu ~e mo po u ke iz ovog pr ven stva. Plan je da igra~ ki kdar po ja ~a mo sa ne ko li ko fud ba le ra ka ko bi smo po no vo be le `i li do bre re zul ta te. Od sed mog ko la ume sto tre ne ra Bran ka \o ki }a do {ao je Du {an Hil ko ji je ne ko li ko ko la pred kraj se zo ne na pu stio kor mi lo i eki pu je vo dio Mi le Mar kov. Si gur no je da }e upra va klu ba sa da tra `i ti no vog tre ne ra. - To kom pro te klog pr ven stva pro me ni li smo dva tre ne ra i Mar kov je u po sled wim ko li ma pre u zeo tim i iz vu kao mak si mum od eki pe. Us pe li smo da iz bo ri mo op sta nak. Sa da, pred po ~e tak pri pre ma mo ra mo da iza be re mo no vog {e fa stru~ nog {ta ba ko ji }e se lek ti ra ti eki pu za na red nu se zo nu. U na red nih ne ko li ko da na vi de }e mo {ta je naj -

bo qe za klub i ko }e bi ti tre ner. [to se ti ~e sa sta va ve ru jem da }e svi igra ~i osta ti u klu bu, ali }e mo eki pu osve ì ti s ne ko li ci nom no vaj li ja i po ja ~a }e mo kon ku ren ci ju u ti mu- ka è pred sed nik Ko va~. I ove se zo ne za pa è ne par ti je pru ào je ka pi ten i pr vi stre lac Pa di na ca Zvon ko \a ko vi}, ko ji je go lo vi ma obez be dio op sta nak i jo{ jed nu se zo nu igra wa Do li ne u srp sko li ga {koj kon ku ren ci ji. -Sa mi smo kri vi {to ni smo ostva ri li bo qe re zul ta te i pla sman na ta be li ko ji se od nas o~e ki vao. Mno go bo do va smo ne sre} no iz gu bi li. I po red to ga us pe li smo da osta ne mo u li gi, {to po kva li te tu si gur no za slu ù je mo. Ove go di ne is pa lo je ~e ti ri eki pe i mo ram da is tak nem da su sve bi le pod jed na kog kva li te ta i da su ni jan se od lu ~i va le u bor bi za bo do ve, ka è \a ko vi}. Fud ba le ri do li ne na od mo ru }e bi ti do 10. ju la ka da }e no vi tre ner iz vr {i ti pro ziv ku fud ba le ra za na red nu se zo nu. B. Stoj kov ski

Eki pa Pro le te ra iz We go {e va

PRO LE TER IZ WE GO [E VA NO VI ^LAN VOJ VO \AN SKE LI GE IS TOK

Od lu ka u po sled wem ko lu Ve li ki uspeh ostva ri li su fud ba le ri Pro le te ra iz We go {e va osva jav {i pr vo me sto u Pod ru~ noj li gi Su bo ti ca i pla si ra li se u Voj vo |an sku li gu Is tok. Ovo je uspeh igra ~a i ru ko vod stva klu ba na ~e lu sa pred sed ni kom Vlat kom Ogri zo vi }em i tre ne rom Slo bo da nom Jo ka no vi }em. Osva ja wem pr vog me sta Pro le ter je na sta vio kon ti nu i tet do brih iga ra i za pa `e ne ulo ge u Pod ru~ noj li gi Su bo ti ce ko ja tra je se zo na ma. - Ovo je je dan od naj ve }ih uspe ha klu ba, {to nam je i bio ciq od star ta pr ven stva. Klub je osno van

1933. go di ne, sle de }e go di ne sla vi }e ju bi lej, 80 go di na od osni va wa i ovo je naj lep {i ro |en dan ski po klon, ka è pred sed nik Vlat ko Ogr zo vi}. - Sve ~e stit ke igra ~i ma i tre ne ru S Jo ka no vi }u za ovaj za slu è ni uspeh. Uz do bru or ga ni za ci ju klu ba igra ~i su iz ne li naj ve }i te ret pr ven stva. Po sled wa utak mi ca s Pa no ni jom je od lu ~i la je o pr vom me stu za ula zak u Voj vo |an sku li gu gru pa Is tok, a to me sto je za slu è no pri pa lo na ma - ka è Ra de Sta ni}, pr vi stre lac li ge sa 28 po stig nu tih go lo va. S. St.

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak21.jun2012.

NA MARAKANI PREDSTAVQEN NOVI CENTARFOR

Ba baq na pa da iz va zdu ha Zve zdi na no va „de vet ka” je Eli Ba baq (20), Austra l i j a n ac srp skog po re kla ko ji je ju ~e pot pi sao ~e tvo ro go di {wi ugo vor sa na {im naj tro fej ni jim klu bom. Kor pu let ni na pa da~, vi sok 194 cm, is ta kao se igra ma u mla doj re pre zen ta ci j i Austra l i j e, po s eb n o u eki pi Mel burn Hart sa gde je u pro te kloj se zo ni po sti gao de vet po go da ka. - Ovo je pra va in ve sti ci ja za bu du} nost. An mga `o va li smo kva li tet nog cen tr fo ra po po voq nim uslo vi ma. Obe {te }e we iz no si 350.000 evra, u dve ra te - bio je tran spa ren tan ge ne ral ni se kre tar cr ve no-be lih \or |e Ste fa no vi} na pro mo ci ji. Ba baq , ko ji je ro |en u Sa ra je vu, po tom se pre se lio u Ne ma~ ku, pa Austra li ju, `e leo je do mah da ot klo ni jed nu di le mu. - Zo vem se Eli, ne Ili ja i uop {te ne znam ko je pro u tu rio ta kvu vest. Pr ve im pre si je na kon sta vqa wa pa ra fa na ugo vor su po zi tiv ne. - Ve li ka je ~ast na stu pa ti za na{ naj ve }i klub, ~i ji sam na vi ja~ od ma lih no gu, za hva qu ju }i ocu Ra do ju. Is pu nio sam, svo je de ~a~ ke sno ve, i sa da se tre ba {to bo qe pri pre mi ti i uklo pi ti u eki pu. @e lim da go lo vi ma dam svoj do pri nos da

Eli Babaq

Zve zda vra ti ti tu lu - is ta kao je Ba baq. Na {a sport ska jav nost ne po z na j e do v oq n o fud b al s ka zbi va wa u „ze mqi ken gu ra”, ti me ni ume }e Ba ba qa. - Li ga je fi zi~ ki na por na, du g a su pu t o v a w a, kva l i t et igre na pre du je. Mo ji adu ti su vi si na i teh ni ka. Ipak, mo `da je ovo pi ta we za tre ne ra Pro -

si ne~ kog. Naj va `ni je je da pri pre me is ko ri stim na pra vi na ~in, da se tim uigra, od go vo rim zah te vi ma ko ji se po sta ve is pred me ne. Ve ru jem da }e bi ti go lo va - za kqu ~io je Eli Ba baq. Eks pe di ci ja cr ve no- be lih od pet ka pri pre me na sta vqa na Ro gli. Z. Rangelov

Ka rayi} ho }e no vi man dat Pr vi ~o vek Fud bal skog sa ume ju i ima ju hra bro sti da ra ve za Sr bi je To mi slav Ka ra xi} de do bro i kva li tet no. FSS je do b io je u uto r ak po d r { ku da nas jed na od naj sta bil ni jih Fud bal skog sa ve za Voj vo di ne i or g a n i z a c i j a u dru { tvu i u Su dij ske or ga ni za ci je za no vi pri vre di. Ra di li smo ka ko smo man da te. zna li i ume li, naj vi {e na ama Ta po dr {ka do {la je sa mo ter skom ra du na ko me }e fud dan po {to je Mi lo va na \o ri bal i da qe po ~i va ti, na gla sio }a Tre ner ska or ga ni za ci ja Sr je Ka ra xi}. bi je kan di do va la za pr vog ~o Di r ek t or prav n ih i op ve ka srp skog fud ba la. {tih po slo va u Fud bal skom O~e ku je se da po dr {ku ak tu - sa ve zu Sr bi je, i za me nik ge el n om pred s ed n i k u FSS da i re gion Is to~ na Sr bi ja. To zna ~i da Ka ra xi} ne }e tr ~a ti so lo tr ku za pred sed ni~ ku fo t e q u, kao {to se ~i ni lo po sle ne u spe {ne kan di da tu re Bo ba na Bog da no vi }a, ko ji ni je is pu nio uslov ni ve zan za ~lan stvo u Skup {ti ni FSS, ni ti je we go vu kan di da tu ru po dr ào bi li ko ji re le van tan fak tor tog fud bal skog te la. - Sva ko ima pra vo da u~e stvu je u iz bo ri ma, da bi ra i da bu de Tomislav Karayi} bi ran. Po sto je gru pe i po je din ci ko ji bi da pro me ne ne ral nog se kre ta ra Ne boj {a fud b al s ke to k o v e u Sr b i j i. Iv ko vi}, po ja snio je da pre Za to bi do bro bi lo da se iz me - pre ke za \o ri }e vu kan di da tu re sva ~i ji re zul ta ti i {ta ko ru ne po sto je i da }e on pu no mo è da po mog ne u da qem raz - prav no u}i u bor bu za pr vu vo ju fud bal ske or ga ni za ci je. fo te qu na Te ra zi ja ma. Sa mo re kla mi ra we ni je do bro, - Mi lo van \o ri} je ~lan a ako me ri lo bu de fud bal ska Skup {ti ne FSS i kao ta kav bi o gra fi ja on da }e u or ga ni - mo è da bu de le gi tim ni kan di za ci ju do }i qu di ko ji zna ju, dat na iz bo ri ma u Sa ve zu. ^la -

no vi Tre ner ske or ga ni za ci je Sr bi je ima ju tri pred stav ni ka u Skup {i ni i oni mo gu da pred lo è kan di da ta za ~el nog ~o ve ka FSS. Da kle, for mal noprav no ne po sto je ni ka kve pre pre ke za \o ri }e vu kan di da tu ru, re kao je Iv ko vi}. Ne ka da {wi se lek tor na {e ze mqe i go to vo svih mla |ih se lek ci ja, Mi lo van \o ri} is ti ~e da je spre man za tr ku. - Pri h va t i } u kan di da tu ru, iako se ni sam sam kan di do vao. U FSS je ma lo qu di iz ovog spor ta, ma hom su tu qu di ko ji ma ni je me sto u fud ba lu. Vre me je da se sve ano m a l i j e ra{ ~ i s te i da stru k a pre u z me Sa vez u svo je ru ke. î stog sam obra za i ni jed na afe ra ne mo è da se ve è uz mo je ime, is ta kao je \o ri}. Srp ski fud bal bi no vog ili sta rog pred s ed n i k a Sa ve za tre ba lo da do bi je do 15. ju la, ka da To mi sla vu Ka ra xi }u zva ni~ no is ti ~e man dat na Te ra zi ja ma. Iz vr {ni od bor FSS sa sta }e se na red ne sre de, za ka da je pla ni ra no i za ka zi va we kon sti tu tiv ne Skup {ti ne na ko joj }e ~el ni ~o vek do bi ti man d at fud b al s ke Sr b i j e za na red ne ~e ti ri go di ne.

PRIPREME PARTIZANA

Stoj ko vi} naj ra spo lo è ni ji Fud ba le ri Par ti za na na sta vqa ju pri pre me na Ta ri. Po voj ni~ kom re ì mu tre ner Vla di mir Ver me zo vi} ce di igra ~e ka ko bi {to sna `ni ji do ~e ka li no vu se zo nu. Red te re ta ne, red tr ~a wa, red lop te je i da qe na sna zi, a fud ba le ri sa ve li kim na po rom iz vr {a va ju oba ve ze. Sve sni ipak da je sve za wi ho vo do bro. - Je dva sto ji mo - go vo ri de sni bek Ni ko la Ak sen ti je vi}. - Tre ner Ver me zo vi} je oprav dao zva we vr lo si ste ma ti~ nog stru~ wa ka, {to }e na dam se do ne ti re zul ta te. Ne ka bu de kao 2004. ka da je sti gao do osmi ne fi na la Li ge Evro pe. Ak sen ti je vi }u su ovo tre }e pri pre me sa pr vim ti mom. Ka è i naj na por ni je do sa da. - Po sto ji raz li ka u ra du Ver me zo vi }a, Sta no je vi }a i Gran ta. Pr vi in si sti ra na de ta qi ma {to kod dru ge dvo ji ce ni je bio slu ~aj. Otud i pra vil nik ko ji je us po sta vio, a ko jeg svi mo ra mo da se pri dr à va mo. Si gur no }e ta ko bi ti i u to ku se zo ne - re kao je Ak sen ti je vi}. Sa osme hom na li cu je di no je gol man Vla di mir Stoj ko vi}. On je sa znao za è qu se lek to ra Mi haj lo vi }a da ga vra ti u re pre zen ta ci ju. - Sre }an sam, uvek }u se oda zva ti dr àv nom ti mu. Po hva le su sti gle u pra vo vre me, u je ku te {kih pri pre ma. To }e me mo ti vi sa ti jo{ vi {e da se u Par ti za nu po ka èm u naj bo qem sve tlu.

Vladimir Stojkovi}

Je di ni ca cr no - be lih ima la je pro ble ma sa sto pa lom na Ta ri. - Tu po vre du vu ~em jo{ od pro {le se zo ne, sa da se po no vo ak ti vi ra la. Sre }om, ni je ni {ta ozbiq no pa sam se ve} vra tio tre nin zi ma. Ka ko on oce wu je pri pre me pod di ri gent skom pa li com Vla di mi ra Ver me zo vi }a ? - Ni sam iz ne na |en, Sa le Ili} i Smi qa ni} su nas upo zna li sa svi me. Vi di se da je do bar stru~ wak,

tu ga lac ra di go vo ri to {to je jo{ uvek te ku }u se zo nu za po ~eo 17. ju la pro {le go di ne, pri prem nim me ~om sa LA Ga lak si jem, a uko li ko se we go va se lek ci ja pla si ra u fi na le Evrop skog pr ven stva, za vr {i }e je u Ki je vu pr vog ju la. Ni u~i nak mu ni je lo{. Na pu tu ka ti tu li u [pa ni ji i po lu fi na lu Li ge {am pi o na on je po sti gao 60 go lo va u dre su Re a la, a we go va dva go la (uz dve sta ti ve) do ne la su Por tu ga lu po be du nad Ho lan di jom i ~e tvrt fi na le EP. Ta ko je po stao je dan od ret kih igra ~a u isto ri ji ove igre ko ji su bi li strel ci na pet uza stop nih ve li kih tak mi ~e wa. Na rav no, Ro nal do vih 6000 mi nu ta ni je ta ko mno go kad se upo re di sa vre me nom ko je u igri go di {we pro ve du naj u spe {ni ji in di vi du al ni spor ti sti, po go to vo ka da im se zo na ide kao No va ku pro {le go di ne.

ko ji ni {ta ne pre pu {ta slu ~a ju pa o~e ku jem jo{ bo qe igre eki pe ove se zo ne. Osta nak u Par ti za nu ne bo li gol ma na. - Par ti zan je mo ja ku }a i ne sme ta mi {to osta jem. Iskre no, pla ni rao sam ino stran stvo, ali je ,,va qak” bio fer pre ma me ni i za to se ne `a lim - za kqu ~io je Stoj ko vi}. I. Lazarevi}

U KULSKOM HAJDUKU PO^IWE FORMIRAWE IGRA^KOG KADRA

Bi }e do sta no vajlija KU LA: Pre la zni rok u fud ba lu je zva ni~ no po ~eo 18. ju na, a znat no pre tog da tu ma u su per li ga {u iz Ku le je po ~e la igra~ k a pro m e n a d a. Na i m e, Haj duk je je dan od ret kih klu bo va ko ji se mo è po hva li ti da je na fud bal skoj pi ja ci us peo da pro da svo ja tri naj bo qa igra ~a: ka pi te na Bran ka Pa u qe vi }a Par ti za nu, a naj bo qeg strel ca Mi la na Bu ba la i pre ma mi {qe wu na vi ja ~a naj bo qeg igra ~a Haj du ka Mi ro sla va ô vi la slo ve na~ kom su per li ga {u Ko pru. Klup sko ru ko vod stvo je naj pre è le lo da for mi ra no vi stru~ ni {tab i taj deo po sla je od ra |en do vo |e wem no vog {e fa Ve li~ ka Ka pla no vi }a i we go vih sa rad ni ka tre ne ra Ne na da Ce ro vi }a i Vla di mi ra Pro ~i kje vi }a. Sa da je na re d u for m i r a w e igra~ kog ka dra.

- Ko li ko da nas ula zi mo u tu pri ~u. Do ve {}e mo naj ma we pet{est igra ~a da bi na do me sti li one ko ji su oti {li, a i iz na {eg mla dog po go na }e mo pri kqu ~i ti naj ma we ~e tvo ri cu-pe to ri cu naj ta len to va ni jih, po ve sti ih na pri pre me, pa ko pro |e pro |e - ka `e pred sed nik Haj du ka Zo ran Osma ji}. Ko je su to po zi ci je ko je tra `e po pu nu? - Do ve {}e mo {pi ca, dva ve zna igra ~a, dva {to pe ra i de snog be ka, is ku sne igra ~e sa ko ji ma ve} pre go va ra mo, ali dok po sao ne bu de uta na ~en ne }e mo ot kri va ti ime na da to ne bi ne ko zlo u po tre bio. Ono {to je si gur no, do po ~et ka pri pre ma }e mo do ve sti te pla ni ra ne igra ~e - is ti ~e Osma ji}. Klup sko ru ko vod stvo Haj du ka je pri be glo opro ba nom mo de lu da kroz kon trol ne utak mi ce

Drog ba u [an ga ju Re pre zen ta ti vac Oba le Slo no va ~e Di di je Drog ba sa op {tio je da je pot pi sao dvo i po go di {wi ugo vor na sa ki ne skim klu bom [an gaj [en hua.

{am pi o na, ali je od lu ~io da po is te ku ugo vo ra na pu sti klub. Drog ba }e u [an ga ju po no vo igra ti u tan de mu sa Fran cu zom Ni ko la som Anel kom, ko ji je ta -

Ro nal do naj za po sle ni ji Stu di ja ko ju je ob ja vio ugled ni „Wall Street Journal„ po ka zu je da je Kri sti ja no Ro nal do naj za po sle ni ji tim ski spor ti sta na pla ne ti. To kom 2011. go di ne on je, no se }i dres Real Ma dri da i Por tu ga la, pro veo u igri ukup no 6030 mi nu ta, to kom 71 utak mi ce. Ni je dan igra~, sa iz u zet kom gol ma na, ni je mu ni bli zu na toj li sti. Ka da to upo re di te sa dru gim spor to vi ma, Ke vin Du rent je li der NBA sa 3342 mi nu ta (do tre }eg me ~a fi nal ne se ri je). Sle di Le bron Xejms sa 3278 mi nu ta. Iako igra ju 82 utak mi ce plus plej of, i na le du pro ve du go to vo sve vre me, ~ak ni ho ke ja {ki gol ma ni ne pri |u ozbiq nim igra ~i ma fud ba la – se zon ski re kor der je ~u var mre `e no vih {am pi o na LA King sa Xo na tan Kvik sa 5556 mi nu ta u igri. Re kor der me |u osta lim igra ~i ma je Mat \i rar di, bek Wu jork Ren xer sa sa 2725 mi nu ta. Ko li ko Por -

Didije Drogba s trofejom Lige {ampiona

- Za do voq stvo mi je da ob ja vim da }u igra ti za [an gaj. Pot pi sao sam ugo vor na dve i po go di ne, a eki pi }u se pri dru ì ti to kom ju la, na veo je 34-go di {wi Drog ba. Drog ba je to kom ka ri je re igrao za fran cu ske klu bo ve Le Man i Olim pik iz Mar se ja, a od 2004. go di ne je bio ~lan lon don skog êl si ja. On je pro {le se zo ne pred vo dio êl si do osva ja wa Li ge

ko |e bio ~lan ^el si ja. Upra vo Anel ka je naj za slu `ni ji za do vo |e we Drog be u [an gaj, po {to je pre ne ko li ko ne de qa, uz to {to je igra~, po stao i ~lan stru~ nog {ta ba, pa je na sve na ~i ne po ku {a vao da pri vo li biv {eg sa i gra ~a u Ki nu. Ka ko pre no se en gle ski me di ji, na pa da~ iz Oba le Slo no va ~e ne deq no }e za ra |i va ti oko 200.000 fun ti.

pro ve ra va ka ko svo je mla de ta ko i igra ~e ko ji se nu de na pro bu. Od i gra ne su tri kon trol ne utak mi ce i je su li po ka za le ima li ma te ri ja la za Haj duk? - Sva ka ko ima. Su {i}, Vor ka pi}, Fa ra go, Me zei i Pe jo vi} se na me }u i wih }e mo naj ve ro vat ni je po ve sti na pri pre me i da ti im {an su da se bo re za sta tus pr vo tim ca - ka è Osma ji}. Iz re ~e nog se mo è iz vu }i za kqu ~ak da }e u na red noj se zo ni Haj duk bi ti spoj mla do sti i is ku stva, kom bi na ci ja naj po èq ni ja. - Pra vi }e mo ta kvu kom bi na ci ju, ali }e ak ce nat bi ti sta vqen na mla dost, na sto je }i da pro mo vi {e mo 2-3 mla |a igra ~a i uve ren sam da }e mo po to me bi ti hit na red nog pr ven stva za kqu ~io je pred sed nik Haj du ka Zo ran Osma ji}. \. Bojani} JELEN SUPERLIGA

Start 11. av gu sta Se zo na 2012/2013. u Je len su per li gi po ~e }e 11. av gu sta i tra ja }e do 26. ma ja 2013. go di ne, dok }e pre la zni rok tra ja ti od 18. 6. do 31. 8. te ku }e go di ne. [am pion Par ti zan od bra nu ti tu le po ~e }e na svom te re nu pro tiv BSK-a iz Bor ~e, dok }e Cr ve na zve zda kre nu ti iz Iva wi ce. Pr vi “ve ~i ti“ der bi bi }e na pro gra mu 17. no vem bra, a do ma }in u 13. ko lu bi }e Cr ve na zve zda. U po sled wem ko lu je se weg, ali i pro le} nog de la se zo ne po no vo }e igra ti Zve zda i Voj vo di na. No vi su per li ga {i se zo nu }e po ~e ti na go sto va wi ma, Di wi Srem kod OFK Be o gra da, a Rad ni~ ki iz Ni {a pro tiv No vog Pa za ra. Do wi Srem }e do ma }in bi ti na sta di o nu Voj vo di ne u No vom Sa du. Pa ro vi pr vog ko la 11. av gu sta - Be o grad: Par ti zan – BSK Bor ~a, Iva wi ca: Ja vor – Cr ve na zve zda, No vi Sad: Voj vo di na – Sme de re vo, Be o grad: Rad – Rad ni~ ki Kra gu je vac, U`i ce: Slo bo da – Spar tak, Ja go di na: Ja go di na – Haj duk, No vi Pa zar: No vi Pa zar – Rad ni~ ki Ni{, Be o grad: OFK Be o grad – Do wi Srem.

SPORT

~etvrtak21.jun2012.

PRED [E STI ME \U NA ROD NI TUR NIR U RU KO ME TU NA PE SKU NA NO VO SAD SKOM [TRAN DU

Do la ze naj bo qi [e sti me |u na rod ni tur nir u ru ko me tu na pe sku odr à }e se od 29. ju na do 1. ju la na pe sko vi tim te re ni ma no vo sad skog [tran da. I ove go di ne za or ga ni za ci ju je za du èn Grad ski ru ko met ni sa vez No vi Sad (GRSNS), a tur nir }e se odr à ti pod po kro vi teq stvom Upra ve za sport i omla di nu No vog Sa da, Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu, Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da i JP Grad sko ze le ni lo. Pre ma re ~i ma Bra ni sla va Ra di {i }a, jed nog od naj va `ni jih qu di za or ga ni za ci ju i odr à va we ove je din stve ne ma ni fe sta ci je, na tur ni ru }e u~e stvo va ti po osam mu {kih i èn skih eki pa po ugle du na vo de }e evrop ske ma ster se. U è qi da or ga ni zu ju evrop sko i svet sko pr ven stvo od pro {le go di ne uve li su vi so ke stan dar de na tur ni ru (kao na ma ster su), ka ko bi se {to bo qe pri pre mi li za or ga ni za ci ju ne kog ve li kog tak mi ~e wa. - Sa da, ne {to ma we od de set da na do po ~et ka ma ni fe sta ci je, mo è mo da kon sta tu je mo da }e ovo go di {wi tur nir bi ti kva li tet ni ji u tak mi ~ar skom de lu od do sa da {wih. U~e {}e su pri ja vi le eki pe iz Hr vat ske, Ma ke do ni je, Gr~ ke, a po seb no nam je dra go {to su svoj do la zak na ja vi le i na -

De taq s pro {lo go di {weg tur ni ra na [tran du

{e eki pe ko je ima ju me |u na rod na is ku stva Alal ve ra i Pe {~a na olu ja, ko ja je dva pu ta osva ja la na{ tur nir. Na rav no, za do voq stvo mi je da na ja vim u~e {}e i eki pa sa te ri to ri je No vog Sa da, ko je iz go di ne u go di nu do la ze u kva li tet ni jem sa sta vu - is ta kao je Bra ni slav Ra di {i}. Ove go di ne svo je me sto pod sun cem na }i }e i mla di ru ko me ta {i. - Pre po ~et ka glav nog tur ni ra, u pe tak od 10 do 14 sa ti, bi }e or ga ni zo van mi ni tur nir u ru ko me tu na pe sku za mla |e ka te go ri je. Ciq nam je da {to vi {e de -

ce ani mi ra mo da se ba ve ru ko me tom, na rav no i ru ko me tom na pe sku. Pre ma Ra di {i }e vim re ~i ma po red to ga {to }e u`i va ti u le pim i atrak tiv nim po te zi ma, sun cu, ali i osve `e wi ma, po se ti o ci }e mo }i da bes plat no pre kon tro li {u svo je zdra vqe i da se po sa ve tu ju sa le ka ri ma iz Do ma zdra vqa „Dr Cvjet ko vi}”. Pri ja vqi va we eki pa i do dat ne in for ma ci je mo gu se oba vi ti pu tem saj ta tur ni ra (www.be ac hand ball-no vi sad.web no de.com) ili na te le fon 064/18-44-741. J. Ga li}

PRED SED NIK RSS VE LI MIR MAR JA NO VI] PO VO DOM ORGANIZOVA WA EVROPSKOG PRVENSTVA ZA @E NE

Sr bi ja }e pro fi ti ra ti nam ovo pr ven stvo ni je bi lo po treb no. Dr `a va je od {am pi o na ta u ja nu a ru ostva ri la ~e ti ri do pet pu ta ve }i pri hod od PDV-a - re kao je Mar ja no vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re u be o grad skom ho te lu M.

Ve li mir Mar ja no vi}

ko je je or ga ni zo va la u ja nu a ru, bi ti do ma }in i naj bo qim èn skim se lek ci ja ma na kon ti nen tu. Ta ko |e, sle de }e go di ne Sr bi je }e or ga ni zo va ti Svet sko pr ven stvo za è ne. - Tri ve li ka do ga |a ja za kra tak pe riod su zna ~aj ni za srp ski ru ko met. Sa mo neo zbiq ni i zlo na mer ni mo gu da ka ù da

Pr vi ~o vek RSS do dao je da je od lu ka Evrop ske ru ko met ne fe d e r a c i j e po s le d i c a sjaj n e or g a n i z a c i j e {am p i o n a t a za mu {kar ce. - Od lu ka je di rekt no po ve za na sa sve {}u da ne ko ko je ne dav no or ga ni zo vao ve li ko tak mi ~e we, mo `e to da po no vi u krat kom pe ri o du. Or ga ni za ci -

OTVO RE NE NO VE PRO STO RI JE U SPORT SKOM SA VE ZU VOJ VO DI NE: U Sport skom sa ve zu Voj vo di ne u No vom Sa du otvo re ne su no ve pro sto ri je na tre }em spra tu. Pro sto ri je je otvo rio po kra jin ski se kre tar za sport i omla di nu Mo dest Du li}, a sve ~a no sti su pri su stvo va li i we go va za me ni ca Alek san dra Ri sti}, pred sed nik SSV Dar ko Pa re `a nin, pred se nik Skup {ti ne SSV Mi lo rad Sta nu lov, ge ne ral ni se kre tar SSV mr Mla den Stoj {in, pred sed ni ci i se kre ta ri po kra jin skih gran skih sa ve za, sport ski rad ni ci i biv {i spor ti sti. Ka ko je po kra jin ski se kre tar za sport i omla di nu Mo dest Du li} re kao da je Se kre ta ri jat jo{ od osni va wa kao pri o ri tet po sta vio iz grad wu, re kon struk ci ju i sa na ci ju sport skih obje ka ta i fi skul tur nih sa la u Voj vo di ni i da je u tu svr hu ulo `e no vi {e od mi li jar du di na ra. Po sle ovog obim nog po sla na red je do {la i zgra da SSV, a pro {le go di ne Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu po mo gao je re kon struk ci ju sa le na tre }em spra tu. Ge ne ral ni se kre tar SSV mr Mla den Stoj {in je re kao da su ra do vi ko je je iz ve la Best iz grad wa tra ja li od 15. mar ta do 15. ju na ove go di ne, a da je Sa vez jo{ 2007. kon ku ri sao za sred stva pod pro jek tkom „Re kon struk ci ja sport skih do mo va” kod Fon da za ka pi tal na ula ga wa. Sred stva od 4,9 mi li o na di na ra su do de qe na u apri lu 2008. i od wih je pla }en pro je kat i ra do vi. Ukup na ce na ugo vo ra je 5,899 mi li o na di na ra, a osta lo je da se ura di jo{ do dat nih ra do va za 1,2 mi li o na di na ra. Ura |e na je re kon struk ci ja kro va. U no vim pro sto ri ja ma bi }e Ko -

ja EP se mno go te è do bi ja pre ko Kon gre sa EHF, a ovo je bi la spe ci fi~ na si tu a ci ja u ko joj smo mo ra li br zo da re a gu je mo re kao je Mar ja no vi}. On je na veo da }e `reb za EP bi ti po lu di ri go van, ka ko bi re pre zen ta ci je iz re gi o na ima le do bru po dr {ku to kom grup ne fa ze tak mi ~e wa. Ge ne ral ni se kre tar RSS Bo ì dar \ur ko vi} iz ja vio je da su na kon od u sta ja wa Ho lan di je, Sr bi ji naj ve }i pro tiv kan di da ti bi le skan di nav ske ze mqe. - Mi sli li smo da sa Cr nom Go rom na pra vi mo jed nu gru pu, ali smo od u sta li od to ga, jer ha la u Pod go ri ci ne is pu wa va stro g e kri t e r i j u m e EHF-a. Po no vi }e mo ono {to je bi lo do bro sa mu {kog EP, a tru di }e mo sa da is pra vi mo ne do stat ke. Na dam se da }e de voj ke da ti sve od se be i pred sta vqa ti ze mqu kao {to je to bio slu ~aj sa mu {kar ci ma - na veo je on. \ur ko vi} je do dao da }e gra do vi do ma }i ni bi ti Be o grad, No vi Sad, Vr {ac i Ni{. - Ovi gra d o v i is p u w a v a j u uslo ve. Ni smo sme li da pet me se ci pre po ~et ka ne {to me wa mo. To ne zna ~i da i za Svet sko pr ven stvo ne }e bi ti iz me we ni gra do vi - za kqu ~io je \ur ko vi}. EP za ru ko me ta {i ce odr à }e se od 4. do 16. de cem bra.

Ma ja mi na ko rak od ti tu le va `nim mo men ti ma, i mi slim da Ko {ar ka {i Ma ja ne ma va `ni jeg od ove utak mi ce i mi ja po be di li su na red ne, re kao je âl mers, ko ji Okla ho mu 104:98 i ta je imao {ut iz igre 4/5 u po sled ko do {li na ko rak od woj ~e tvr ti ni, a 9/15 to kom ce osva ja wa ti tu le u log me ~a. NBA li gi. Tim sa Xejms, ko ji je u po sled woj ~e Flo ri de je na svom te re nu pro te kle no }i po veo 3-1 u tvr ti ni zbog gr ~e va u jed nom ve li kom fi na lu i ve} u ve ~e ras, tre nut ku mo rao na klu pu, vra tio ta ko |e u Ma ja mi ju, }e ima ti se na te ren i omo gu }io Ma ja mi ju pri li ku da obez be di {am pi on - iz jed na ~e we na 94:94, da bi po ski pr sten. Ma ja mi je do tre }eg uza stop nog tri jum fa u se ri ji do {ao za hva qu ju }i od li~ noj igri ce log ti ma, u ko joj glav nu ulo gu ni je ima la ni jed na od tri glav ne zve zde – Le bron Xejms, Kris Bo{ ili Dvejn Vejd, ve} Ma rio âl mers. âl mers je po sti gao 25 po e na, isto ko li ko i Vejd, a je dan ma we od Xej msa, ko ji je imao i 12 asi sten ci ja. U ti mu Tan de ra, Ra sel Vest bruk je po sti gao ~ak 43 po e na, dok je Ke vin Du rent do dao 28, ali to ni je bi lo do voq no za dru gi tri jumf u se ri ji. Ma ja mi, ko ji je u fi Iz po sled weg du e la Ma ja mi ja i Okla ho me na lu pro {le go di ne u tom za jed no sa Vej dom i âl mer {est me ~e va po ra èn od Da la sa, som do neo Hi tu pre o kret. do {ao je na ko rak od ti tu le ve o - Ma rio âl mers je po bed nik, ma od lu~ nom igrom glav nih to je po ka zi vao to kom ce log ì igra ~a, ko ji su ima li ve li ku po vo ta. Tre ner nam je ra ni je re kao mo} u âl mer su. Upra vo on je da ve ru je mo u Ma ri ja, po {to je bio naj za slu `ni ji {to je tim sa we go vo vre me do {lo i ta ko je i Flo ri de us peo da se od u pre na le tu Tan de ra, a po seb no Vest - bi lo, re kao je Vejd. U na le tu od li~ nog Ma ja mi ja, bru ka. - Jed no stav no, po ku {ao sam da Vest bruk je bio taj ko ji je dr ào po mog nem. Od u vek sam bio oso ba Tan der u igri, ali je isto ta ko ko ja vo li da po dig ne svoj ni vo u na pra vio ve li ku gre {ku u po -

sled wim se kun da ma, ko ja je ko {ta la tim iz Okla ho ma Si ti ja mo gu }eg iz jed na ~e wa. Na 17,3 se kun de do kra ja, Ma ja mi je vo dio 101:95, a na pet se kun di do is te ka na pa da lop ta je za vr {i la u autu, a ume sto da pu sti ^al mer sa da iz o~a ja {u ti ra, on ga je fa u li rao, da bi igra~ Hi ta po go dio oba slo bod na ba ca wa i ta ko obez be dio tri jumf Ma ja mi ju.

^e tvr ta utak mi ca se ri je bi la je, ina ~e, ve o ma za ni mqi va, po {to je Okla ho ma kre nu la ve o ma agre siv no u pr voj ~e tvr ti ni, {to je re zul ti ra lo vo| stvom 33:19, da bi se do po lu vre me na pred nost sma wi la na 49:46. Do ma }i ni su od ta da vr {i li ve li ki pri ti sak nad igra ~i ma Tan de ra i u po sled wu ~e tvr ti nu su u{li sa 79:75, a po tom i za slu `e no tri jum fo va li. (B92)

Mer lin Oti ju ri osme Olim pij ske igre Mer lin Oti je su per ba ka! Slav na sprin ter ka sa Ja maj ke, ko ja od 2002. na stu pa za

obez be di olim pij sku vi zu i ta ko osmi put u ka ri je ri na stu pi na Olim pij skim igra ma. Jed no je si gur no, sa 52 go di ne bi }e naj -

Mer lin Oti

Slo ve ni ju ima pred so bom ne mo gu }u mi si ju. Na Evrop skom pr ven stvu u atle ti ci u Hel sin ki ju, od 27. ju na do 1. ju la, po ku {a }e da u {ta fe ti 4h100 me ta ra

sta ri ja u~e sni ca EP u Hel sin ki ju, a ako is tr ~i olim pij sku nor mu od 11,38 se kun di po sta }e i pr va spor tist ki wa na pla ne ti ko ja je osam pu ta u~e stvo va la na

Olim pij skim igra ma. Oti je ove se zo ne na 100 me ta ra za be le `i la vre me 11,82 se kun di, pa se na da da je ne }e za de si ti peh kao pre ~e ti ri go di ne, ka da ju je od Pe kin ga uda qi lo 0,028 se kun di. Po da tak da je pr vu me da qu, na Igra ma Ko mon vel ta osvo ji la jo{ 1982. do voq no go vo ri ko li ko je da la svet skoj atle ti ci. Ona je ukup no na Olim pi ja da ma osvo ji la de vet me da qa (tri sre br ne i {est bron za nih), ali ni ka da naj sjaj ni ju - zlat nu. Wih je na ku pi la na Svet skim {am pi o na ti ma (ukup no {est), uz {est sre br nih i osam bron za nih od li~ ja. Po sled wi put olim pij skim me da qa ma se oki ti la u Sid ne ju 2000. go di ne ka da je osvo ji la sre bro u {ta fet noj tr ci 4h100 me ta ra i bron zu na 100 me ta ra. U Ati ni 2004, na stu pa ju }i za Slo ve ni ju u {ta fe ti, sti gla je do po lu fi na la.

Ve li ki ka {aq na pao Austra li jan ke

Fo to: R. Hayi}

Pred sed nik Ru ko met nog sa ve z a Sr b i j e (RSS) Ve l i m ir Mar ja no vi} re kao je da }e Sr bi ja ima ti ve li ke ko ri sti od or ga ni za ci je Evrop skog pr ven stva za `e ne u de cem bru. Sr bi ja }e, po sle EP za mu {kar ce

dnevnik

{ar ka {ki sa vez Voj vo di ne, Ka jak i ka nu sa vez Voj vo di ne i Te kvon do aso ci ja ci ja Voj vo di ne, dok }e ~e tvr tu pro sto ri ju za sa da ko ri sti ti svi gran ski sa ve zi za sa stan ke, kon fe ren ci je i sli~ no. G. Ma le no vi}

@en s ka va t er p o lo re p re z en t a c i j a Austra l i j e na l a z i se u ka ran ti nu jer je kod tre ne ra i ne ko li ko ~la no va ti ma usta no vqen ve li ki ka {aq. Austra li jan ke su sme {te ne u tre ning kam pu In sti tu ta za sport (AIS) u Kan be ri. Ve li ki ka {aq je ve o ma za ra zna bak te rij ska bo lest ko ja iza zi va na sil no ka {qa we i mo `e da do ve de do o{te }e wa mo zga i smr ti kod de ce, dok kod od ra slih ima simp to me gri pa.

„Va ter po lo re pre zen ta ci ja je u kam pu i izo lo va na je ka ko bi bio sma wen ri zik da se in fek ci ja pro {i ri na osta le spor ti ste, oso bqe i jav nost. Svi ~la no vi i funk ci o ne ri ti ma su te sti ra ni„ na vo di se u sa op {te wu AIS. Port pa rol austra lij ske re pre zen ta ci je po tvr dio je da je ne ko li ko ~la no va na ci o nal nog ti ma in fi ci ra no, ali ni je `e leo da ot kri je ime na spor ti sta. Iz pre do stro `no sti ot ka zan je pli va~ ki Gran pri u Kan be ri, ko je je bio pla ni ran za vi kend.

SPORT

c m y

dnevnik

PRED KVA LI FI KA CI JE ZA EVROP SKO PR VEN STVO

Pe ko vi} i dvo ji ca Ame ri ka na ca na Sr bi ju Tro ji ca biv {ih ko {ar ka {a Par ti za na, kao i dvo ji ca no vih Ame ri ka na ca uvr {te ni su u spi sak cr no gor ske re pre zen ta ci je pred kva li fi ka ci je za EP. Ni ko la Pe ko vi}, Bla go ta Se ku li} i Bo ris Ba ki} po zva ni su u cr no gor sku re pre zen ta ci ju, pod vo| stvom Lu ke Pa vi }e vi }a, ko ja }e igra ti u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo, a u toj gru pi je i Sr bi ja. Pa vi }e vi} je po zvao 20 igra ~a na pri pre me. Na spi sku je i cen tar Mi ne so te Ni ko la Pe ko vi}, ko ji je sre di nom ma ja ope ri sao sko~ ni zglob de sne no ge i na ja vio da }e pro pu sti ti let we ak ci je re pre zen ta ci je, ka ko bi bio spre man za let we kam po ve Mi ne so te, pre no se pod go ri~ ke „Vi je sti”. No va ime na su ame ri~ ki igra ~i - be ko vi Tej lor Ro ~e sti (mo `e da igra na po zi ci ja ma 1 i 2) i Brion Ra{, od ko jih }e sa mo po

Ni ko la Pe ko vi}

je dan mo }i da bu de u sa sta vu to kom kva li fi ka ci ja za EP. Re pre zen ta ci ja Cr ne Go re po ~i we pri pre me 25. ju na. Pr vi me~ u kva li fi ka ci ja ma za EP, ko je }e bi ti od i gra no u Slo ve ni ji na red ne go di ne, Cr na Go ra }e od i gra ti 15. av gu sta pro tiv Izra e la.

U kva li fi ka ci o noj gru pi za od la zak na EP su Sr bi ja, Esto ni ja, Cr na Go ra, Slo va~ ka, Iz rael i Island. Pla sman na Evrop sko pr ven stvo iz bo ri }e dve pr vo pla si ra ne se lek ci je iz gru pe, kao i ~e ti ri naj bo qa tre }e pla si ra na ti ma iz {est kva li fi ka ci o nih gru pa. (Mon do)

~etvrtak21.jun2012.

Sr bi ja sa pet no si la ca na Vimbldo nu Pr vi re ket sve ta No vak \o ko vi} bi }e pr vi no si lac u mu {kom sin glu na Vimbldo nu, a Sr bi ja }e po red we ga ima ti jo{ ~e tvo ro no si la ca. Uz \o ko vi }a, me |u no si o ci ma u mu {kom sin glu je i Jan ko Tip sa re vi}, ko ji je po sta vqen za sed mog. U `en skom sin glu, Ana Iva no vi} je 14. no si lac, dok je Je le na Jan ko vi} 18. Po red wih, od srp skih te ni se ra me |u no si o ci ma na {ao se i Ne nad Zi mo wi}, ko ji je po sta vqen za {e stog u kon ku ren ci ji du blo va, za jed no sa Austri jan cem Alek san drom Pe jom. U sin glu u obe kon ku ren ci je li sta no si la ca je sa sta vqe na na osno vu po sled wih ATP i VTA li sti, a od stu pa wa ima vr lo ma lo, zbog po vla ~e wa ne ko li ko te ni se ra i te ni ser ki. U du blu ima vi {e od stu pa wa, pa je ta ko Zi mo wi} tek {e sti no si lac, iz raz lo ga {to u Lon do nu ne }e igra ti sa Mi ka e lom Qo drom, ve} Pe jom.

Od eks trem nog si ro ta na do bo ga ta {a rao je da na pu sti sred wu {ko lu zbog eks trem nog si ro ma {tva. We gov ì vot ima ~ud ne pu te ve. Oti {ao je u Ma ni lu i ne ko vre me ì veo na uli ca ma tog gra da. Bo rac, ka kav je i ro |en, oti {ao je u bok ser sku sa lu i do bio je pla }e nu so bu i hra nu, {to mu je mno go zna ~i lo. U ama ter skoj kon ku ren ci ji imao je 64 bor be, od to ga 60 po be da i ~e ti ri po ra za. Sa sa mo {e sna est go di na za ko ra ~io je u pro fi ring i na pra vio sjaj nu ka ri je ru, s ka kvom mo è ma lo ko da se po hva li. Za vr {io je rat nik rin ga ko ji ple ni sva kog onog ko ple me ni tu ve {ti nu po zna je i ona ko po vr {no, sred wu {ko lu, a za tim i fa kul tet. Ni je è leo da osta ne neo bra zo van, a ni eks trem ni si ro mah. Pre tri go di ne do bio je zva we po ~a snog dok to ra hu ma ni tar nih na u ka na Fi li pi ni ma, jer u~e stvu je u mno gim hu ma nim ak ci ja ma. We go vo ogrom no bo ri -

Me ni Pa kjao (de sno) u ak ci ji

la~ ko sr ce è li sva ko me da po mog ne, a ka è da je to zbog to ga {to je na svo joj ko ì do bro znao {ta zna ~i si ro ma {tvo. Me ni Pa kjao je i po li ti~ ki an ga ò van, jer je po sla nik u Pred stav ni~ kom do mu Fi li pi na, a za du èn je da vo di raz voj, za ko -

No vak \o ko vi} s tro fe jom osvo je nim pro {le go di ne

Pr vih de set no si la ca kod te ni se ra su: No vak \o ko vi}, Ra fael Na dal, Ro xer Fe de rer, En di Ma ri, @o-Vil fred Con ga, To ma{ Ber dih, Da vid Fe rer, Jan ko Tip sa re vi}, Huan Mar tin del Po tro i Mar di Fi{. Kod te ni ser ki to su: Ma ri ja [a ra po va, Vik to ri ja Aza ren k a, Ag w e {ka Ra dvaw s ka,

no dav stvo i upra vqa we na raz voj noj Aka de mi ji Fi li pi na - dr `av ni Fa kul tet za raz voj me nax men ta. Me |u tim, on je i glu mac i pe va~. Vo li ~o vek `i vot i mno go to ga ga in te re su je, a naj vi {e we go va „zlat na ko ka” - boks. M. Pa vlo vi}

Pred sed nik Ru si je Vla di mir Pu tin iz ja vio je da pla ni ra da ide na Olim pij ske igre u Lon do nu o svom tro {ku, ka ko bi gle dao tak mi ~e we xu di sta. Pu tin je do dao da }e zva ni~ nu de le ga ci ju ru skih po li ti ~a ra pred vo di ti pre mi jer Di mi trij Me dve dev. Pred sed nik Ru si je, ina ~e, po se du je cr ni po jas u xu dou i maj stor je sam bo spor ta. O l i m p i j s k e igre u Lon do nu odr `a }e se od 27. ju la do 12. av gu sta, a xu di sti iz ce log sve ta tak mi ~i }e se od 28. ju la do 3. av gu sta.

Vla di mir Pu tin, maj stor bo ri la~ kih spor to va

NA OI U LON DO NU

OSNOV CI IZ KA ]A PO SE TI LI KO WI^ KI KLUB „GRA NI ^AR”

Felps u de set di sci pli na?

Edu ka ci ja naj mla |ih No vo sad ki Ko wi~ ki klub „Gra ni ~ar”, uz po kro vi o teq stvo Grad ske upra ve za sport star to vao je s pro jek tom „Zdra vi je su tra“. Re~ je o pro jek tu ko ji je na me wen naj mla |i ma, a u dva da na klub je ugo stio pre ko sto ti nu de ~a ka i de voj ~i ca, u~e ni ke ~e tvr tog raz re da, iz Osnov ne {ko le „\u ra Jak {i}“ iz Ka }a. O do ga |a wi ma u ta dva da na u Gra ni ~a ru raz go va ra li smo s pred sed ni com klu ba Qi qa nom Po ~ek, ko ja je is ta kla da je pro gram po se te mla dih za qu bqe ni ka u ko wi~ ki sport bio po de qen u ~e ti ri seg men ta. Pr vi je bio pri kaz sta rih za na ta i de ca su mo gla da vi de ka ko se ~i ste ko pi -

te ko wa i po tom pot ki va we. Za tim su pred stav ni ci udru `e wa

za za {ti tu `i vot ne sre di ne `i vo ti wa i una pre |e we zdra ve is -

hra ne „Har mo ni“ ma lim Ka }a ni ma odr à li pre da va we na tu te mu, a po tom je ve te ri nar go vo rio de ci o is hra ni ko wa i wi ho voj zdrav stve noj za {ti ti, da bi na kra ju bio prak ti ~an pri kaz pre pon skog ja ha wa, jer Gra ni ~ar ne gu je ovaj vid ko wi~ kog spor ta. Po sle za vr {e nog pre da va wa sva de ca ima la su pri li ku da ja {u, od no sno da se s vo di ~em pro {e ta ju na ko wu, {to je bio ve li ki do ì vqaj za sve wih. Qi qa na Po ~ek is ti ~e da su de ca bi la odu {e vqe na ovom po se tom, da su hra ni la i po ji la ko we i da su se za to krat ko vre me pot pu no sa ì ve la sa ì vo tom u ovoj skrom noj er ge li. I ne ma sum we da }e im ovaj do ì vqaj du go osta ti u se }a wu. Ko wi~ ki klub Gra ni ~ar }e na sta vi ti ovu

Pe tra Kvi to va, Sa man ta Sto sur, Se re na Vi li jams, Ka ro li na Vo zni jac ki, An |e li ka Ker ber, Ma rion Bar to li i Sa ra Era ni. Tak mi ~e we na Vimbldo nu po ~i we u po ne de qak i pre no se }e te mo }i da pra ti te na te le vi zi ji B92. @reb za sve kon ku ren ci je za ka zan je za pe tak.

Pu tin o svom tro {ku na Olimpijadu

ME NI PA KJAO, JE DAN OD NAJ BO GA TI JIH SPOR TI STA NA SVE TU

ûd ni su pu te vi go spod wi i za sva kog po sto ji deo sre }e, sa mo ga tre ba na }i. O~i gled no je da ga je pro fe si o nal ni bok ser s Fi li pi na Me ni Pa kjao pro na {ao upra vo u ple me ni toj ve {ti ni. Ovaj mo mak je dru gi spor ti sta na pla ne ti po za ra di za go di nu da na. In ka si rao je 62 mi li o na do la ra, a pr vi je, ta ko |e bok ser Flojd Mej ve der, ko ji je za ra dio „sa mo” 23 mi li o na vi {e. Pa kjao je, za sa da, rat nik rin ga ko ji je u{ao u isto ri ju ovog spor ta. On je osvo jio de set svet skih ti tu la u ~ak osam te ìn skih ka te go ri ja i pra vi je pri mer ka ko se od eks trem nog si ro ta na sti è do bo ga ta {a i to sa mo sa svo jih de set pr sti ju, sklo pqe nih u pe sni ce na ko je su na vu ~e ne ru ka vi ce. Pa kjao je jed no od {e sto ro de ce, a ro di te qi su mu se raz ve li ka da je i{ao u {e sti raz red osnov ne {ko le. Jed no stav no, mo -

ak ci ju, a ovo ga pu ta oda bra no je de set ka} kih u~e ni ka ko ji }e ima ti bes plat nu {ko lu ja ha wa u tra ja wu od de set ~a so va, da na u ~e osno ve ovog spor ta. A ako im se to do pad ne mo gu na sta vi ti i da qe. Svi za in te re so va ni za ovaj lep i zdrav sport mo gu da po se te Ko wi~ ki klub Gra ni ~ar (iza

ben zin ske pum pe „Mi nut“ na auto pu tu No vi Sad – Be o grad). Osnov na obu ka u {ko li ja ha wa ima de set ~a so va. Za vi {e in for ma ci ja svi oni ko ji vo le ko we i ovaj sport mo gu se in for mi sa ti na te le fon 062/8173512, ili pu tem elek tron ske po {te na mejl adre su: granicarns@gmail.com. S. Jakovqevi}

Ame ri~ ki pli va~ Majkl Felps sle de }e ne de qe bi tre ba lo da se tak mi ~i u ~ak se dam in di vi du al nih di sci pli na na kva li fi ka ci ja ma ti ma Sje di we nih Dr `a va u Oma hi. Uko li ko bi iz bo rio me sto u svih tih se dam di sci pli na u Lon do nu, to zna ~i da bi mo gao da se bo ri za de set od li~ ja, po {to }e pli va ti i u tri {ta fe te. Pre ma iz vo ri ma ame ri~ kih me di ja, Felps se pri ja vio za tr ke na 200 i 400 me ta ra me {o vi to, 100 i 200 me ta ra del fin, 100 i 200 me ta ra slo bod no, i 200 me ta ra le| no. Ipak, pred Felp som ni je uop {te lak za da tak. Na kva li fi ka ci ja ma za pret hod ne Olim pij ske igre, 2008. go di ne u Pe kin gu, je bio po pri li~ no do mi nan tan, a sa da ga ~e ka ve li ka kon ku ren ci ja. Pre ma tre nut nom pla sma nu, Felps je tre }i na 400 me ta ra me {o vi to, iza Ra ja na Loh tea i Taj le ra Kle ri ja, dru gi na 200 me ta ra slo bod no, iza Loh tea, pr vi na 200 del fin, dru gi na 100 slo bod no, iza Nej ta na Edri je na, tre }i na 200 le| no, iza Loh tea i Kle ri ja, dru gi na 200 me {o vi to iza Loh tea, i pr vi na 100 del fin. Po red u Felp sa, sve o~i }e bi ti upr te i u Loh tea, ko ji se pri ja vio za de vet di sci pli na, ali bi mo gao da se kva li fi ku je naj vi {e za se dam. Felps je u Pe kin gu u{ao u isto ri ju osva ja wem re kord nih osam zlat nih me da qa. Iako je jo{ ra ni je na ja vio da mu je to isti ciq i u Lon do nu, mno gi su sma tra li da }e ima ti ma we zah tev ni ji pro gram, po {to sa da ima 27 go di na. Na rav no, on mo `e da po vu ~e pri ja vu za ne ku od di sci pli na, a za ni mqi vo je da sa mo naj bo qa dva pli va ~a u sva koj od wih iz bo ri ti me sto za Lon don.

sport

~etvrtak21.jun2012.

dnevnik TRO FEJ VR [CA 2012.

Na tatamiju 442 borca

Sa otva ra wa tak mi ~e wa u La }ar ku

OTVO RE NO PR VEN STVO VOJ VO DI NE ZA MLA \E UZ RA STE U SAM BOU

Najmasovnije do sada Najmasovnije do sada Otvoreno prvenstvo Vojvodine za najmla|e u sambou, okupilo je u La}arku 110 takmi~ara iz devet klubova. Najmla|i sambisti, od poletaraca do starijih pionira, pokazali su zavidno ume}e i veliku borbenost. Iako je re~ o najmla|im sambistima, malobrojni gledaoci imali su {ta da vide. I u ovim uzrastima bilo je efektnih tehnika i bacawa, {to je znak da se u klubovima zaista dobro radi s mladima i da su oni veoma dobro savladali osnove ovog borila~kog sporta. Naravno, bilo je velikih radosti i slavqa pobednika, ali i suza zbog poraza, {to je shvatqivo za ovaj uzrast. Takmi~ewe je otvorio Jovan Smederevac, predsednik Sambo saveza Srbije. Najvi{e uspeha imali su takmi~ari iz novosadskog Partizana i doma}ina LSK-a, zapa`eni su bili rezultati takmi~ara Radni~kog iz Obrenovca, a solidne rezultate postigli su i najmla|i sambo klubovi novosadki Sportikus i Vojvodina. Prva mesta osvojili su – poletarke - do 20 kilograma: Milica \uri} (LSK, La}arak), do 22: Jo-

vana Pavlevski (Partizan, Novi Sad), do 25: Sne`ana Ze~evi} (Vojvodina, Novi Sad), do 28: Milica Vuleta (Radni~ki, Obrenovac), do 32: Levai Lenke, do 36: Nevena Gaji}, do 40: Teodora Petrovi} (sve TSK, Temerin), do 44: Iva Radojkovi} (Radni~ki). Poletarci – do 20: Emanuel [ima, do 22: Jovan Peuli} (obojica Partizan), do 25: Uro{ Antovi} (LSK), do 28: Nikola Tmu{i}, do 32: Maksim Ili} (obojica Partizan), do 36: Zoran Jovan~evi} (LSK), do 40: Ogwen Daci}, do 44: Du{an Ostoji} (obojica Partizan), do 48: Vuk Lakatu{ (Proleter, Zrewanin), preko 48: Marko Topalovi} (Radni~ki). Mla|i pioniri – do 26: Awa Radi} (Vojvodina), do 34: Milica Popovi} (Partizan), do 37: Jelena Proli} (TSK), do 40: Nevena Boji} (Radni~ki), do 51: Milica Mileki} (Proleter), do 55: Ivana Obrat (TSK). Mla|i pioniri – do 31: Stefan Jovi} (Sportikus, Novi Sad), do 34: @eqko Pani} (LSK), do 38: Radivoje Radmilovi} (Radni~ki), do 42: Danilo Po~u~a, do 46: Uro{ \or|evi} (obojica

Partizan), do 50: Du{an Jankovi} (LSK), do 55: Marko Vasi}, do 60: Milo{ Marinkovi} (obojica Partizan), do 65: Stefan Sedlarevi}, preko 65: Dragan Baji} (obojica LSK). Starije pionirke – do 34: Milica Popovi}, do 43: Milica Jandri} (obe Partizan), do 51: Bojana Roki}, do 55: \ur|ina Radmilovi}, do 59: Olivera Radosavqevi} (sve Radni~ki). Stariji pioniri – do 35: @ivko Arsi}, do 42: Danilo Po~u~a (obojica Partizan), do 46: Aleksandar Jovi} (Sportakus), do 50: Vojin Raj{i}, do 54: Nikola Vorkapi}, do 59: Boris Sladi} (svi LSK), do 65: Jovan Kne`evi} do 71: Jovan Pavlevski, preko 71: Jovan Poju`ina (svi Partizan). Organizator Otvorenog prvenstva Pokrajine bio je Sambo savez Vojvodine, a odli~an tehni~ki organizator bio je Sambo klub LSK. Sve me~eve u {kolskoj sali u La}arku sudili su: Dragan Komazec (Stani{i}), Branko Savi}, Asim Reki} i Tatjana Trivi} (svi iz Novog Sada), a sudija-spiker bio je Pavle Zeremski (Zrewanin). S. Ja ko vqe vi}

PO TVR \EN PRO [LO GO DI [WI USPEH U MA RI BO RU

Petli}i ponovo podigli pobedni~ki pehar Na me|unarodnom fudbalskom turniru odr`anom u slovena~kom gradu Mariboru, mladi takmi~ari zrewaninske [kole fudbala Petli}, koje predvodi biv{i igra~ Proletera Zoran Jefti}, osvojili su prvo mesto u konkurenciji uzrasta 2004. godi{te. Petli}i

Bisamberga iz Austrije koju su savladali rezultatom 1:0. Izjedna~en skor zabele`ili su u grupi, igraju}i protiv doma}ina iz Maribora. Za najboqeg golmana turnira, tako|e, progla{en je ~lan Petli}a Igor Pavlov. Zrewaninska ekipa bila je jedini predstavnik Srbije na tom turniru.

Zre wa nin ski Pe tli }i ko ji su tri jum fo va li u Ma ri bo ru

iz grada na Begeju bili su ispred timova iz Slovenije, Austrije, Ma|arske, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Zabele`ili su {est pobeda i jedan nere{en rezultat, bez ijednog izgubqenog me~a, a u finalu su slavili pobedom nad ekipom

[ef struke Milan Ra|enovi} rekao je ju~e, na prijemu koji je za zlatne de~ake u svom ka bi ne tu pri re dio gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mihajlov, da [kola fudbala Petli}, koju danas poha|a oko 120 mali{ana, uzrasta od 2000.

do 2006. godi{ta, i koja radi punih osamnaest godina, tradicionalno pose}uje sve turnire, kako ovde, tako i van granica na{e zemqe. - Ove godine smo po drugi put vodili decu u Maribor, na takmi~ewe za de~ake u ~etiri uzrasne kategorije. Generacija 2004. godi{te potvrdila je uspeh iz pro{le godine i ponovo osvojila prvo mesto. U konkurenciji, zavisno od godi{ta, bili su timovi iz {est do osam zemaqa, a u~estvovalo je oko stotinu ekipa – kazao je Ra|enovi} i naglasio da je ovo, uz dru`ewe dece, bila prilika i da se uporede ovda{wi i mladi fudbaleri iz regiona, kako bi se videlo ko je gde stigao u dosada{woj obuci. Na pitawe da li se ve} sada me|u ovom decom nazire neki novi Zoran ili Du{ko To{i}, Ra|enovi} je istakao da je jo{ rano prognozirati, jer de~aci tek stasavaju. - Zrewanin je, kao i uvek, nepresu{an izvor talenata. Na ovoj deci je da rade, da se razvijaju… Du{ko To{i} je bio moj igra~, bio sam mu trener {est godina. Ne samo wemu, nego i kapitenu reprezentacije Sr bi je u ma lom fudba lu Slobodanu Rai~evi}u i kapitenu Banata Qubomiru Stevanovi}u. Svi oni su potekli u Petli}u – podsetio je Ra|enovi}. @. Ba la ban

Na xudo turniru Trofej Vr{ca u dva dana nastupilo je 442 takmi~ara iz 37 klubova. Takmi~ewe je otvorio Vuk Ra{ovi}, legenda xudo sporta i biv{i predsednik Saveza SFRJ. Takmi~ewu su prisustvovali i predsednik Upravnog odbora Xudo saveza Srbije Svetislav Vukmirica i predsednik sudijske komisije XSS Sini{a [krbi}, jedini na{ internacionalni sudija sa „A” licencom. U prelepom ambijentu vr{a~kog Milenijuma mladi xudisti su pokazali svoje znawe i ume}e. Pobednici, juniori - do 55 kg: Neboj{a Nikoli} (Lokomotiva Vr{ac), do 60: Predrag Nikolajevi} (Dinamo Pan~evo), do 66: Aleksandar Jankovi} (Dragon \ur|evo), do 73: Milan Nikoli} (Crvena zvezda Beograd), do 81: Mladen Markovi} (Crvena zvezda), do 100: Petar Papadopulos (Dinamo Pan~evo), preko 100: Mladen Buqa (Dinamo). Ekipno: Dinamo (Pan~evo) 15 bodova. Juniorke, do 44: An|ela Radulovi} (Dinamo), do 48: Milica Nikoli} (Crvena zvezda), do 52: Aleksandra Staji} (Crvena zvezda). Ekipno: Crvena zvezda 10 bodova. Kadeti, do 50: Marko Sari} (Dinamo), do 55: Neboj{a Nikoli} (Lokomotiva, Vr{ac), do 60: Stefan @upari} (Omladinac Stepanovi}evo), do 66: Filip @ivojinovi} (OXK Beograd), do 73: Lazar Drami}anin (OXK Beograd), do 81: Stefan @ivanovi} (OXK Beograd), d 90: Filip Milo{evi} (Klisa Novi Sad), preko 90: Mladen Buqa (Dinamo). Ekipno: OXK Beograd 19 bodova. Kadetkiwe, do 44: Gorana Jovanovi} (Lokomotiva), do 48: Bojana Roki} (Radni~ki, Obrenovac), do 52: \ur|ina Radmilovi} (Radni~ki), do 57: Jovana Obradovi} (OXK Beograd), PR VEN STVO SR BI JE ZA IN VA LI DE U NO VOM SA DU

Rekordi za Risti}a i Jandu Na streli{tu SD Novi Sad 1790 odràno je prvenstvo Srbije za invalide u ga|awu malokalibarskim oru`jem. Nastupilo je 35 takmi~ara iz Bograda, Loznice, Zrewanina, Smedereva, Subotice, Jagodine, Kragujevca, Negotina i Novog Sada. Dràvne rekorde postavili su Dragan Risti} (SKI Kraguj, Kragujevac) u disciplini standardna MK pu{ka 60 leè}i i Aleksandar Janda (DSRI Jagodina) u disciplini serijska MK pu{ka 40 metaka, klasa SH1. Risti} je „ubio” 588 krugova i slavio ispred Lasla [urawija (SKOSI Olimp, Zrewanin) sa 574 i Sini{e Vidi}a (SKOSI Pobednik) sa 572. Janda je zabeleìo 353 kruga i slavio ispred Zdravka Hr{uma (SSOSI Beograd) sa 351 i Zorana Pou~kog (SKOSI Olimp, Zrewanin) sa 323 kruga. U klasi SH2 prvi je bio Zdravko Savanovi} (SSRI PK Regiona, Loznica) sa 340 krugova ispred Veqka Jovanovi}a (DSRI Smedervo) sa 304 i Rasta Joki}a (DSRI ûkarica) sa 299. U klasi SH0 prvi je bio Sredo Radovi} (SSOSI Beograd) sa 343 kruga, drugi je bio Qubomir Stojanovi} (DSRI Jagodina) sa 331, a tre}i @eqko Antolovi} (ISD Strelac, Novi Sad) sa 321. Kod èna titula je pripala Gordani Pe{i} (SSRI PK Regiona) sa 320 krugova ispred Jelene Pantovi} (DSRI Smederevo) sa 319 i Sneàne Dini} (DSRI Jagodina) sa 318 krugova. Ekipno najboqi su bili ~lanovi DSRI Jagodine sa 1002 kruga, drugo mesto osvojio je SSRI Beograda sa 990, a tre}e SSRI Podriwsko kolubarskog regiona iz Loznice sa 940 krugova. MK pi{toqem slobodnog izbora u klasi SH1 slavio je Rastko Joki} (DSRI ûkarica, Beograd) sa 530 krugova ispred Sreda Radovi}a (SSOSI Beograd) sa 528 i @ivka Papaza (SSOSI Beograd) sa 512 krugova. Ekipno su pobedili ~lanovi SSOSI Beograda sa 1495 krugova ispred DSRI ûkarica (Beograd) sa 985 krugova. G. M.

do 78: Milica Vidari} (Klisa). Ekipno: Radni~ki (Obrenovac) 10 bodova. Mla|i pioniri, do 30: Dejan Gruji} (Partizan Kikinda), do 34: \or|e Radovi} (Sveti \or|e Sur~in), do 38: Petar Panxa (Sveti \or|e), do 42: Luka Prokopijevi} (OXK Beograd), do 46: Uro{ Nikoli} (OXK Beograd), do 50: Marko Trifunovi} (Vo`dovac Beograd), do 55: Vladimir Stojanovi} (Kodokan Smederevo), do 60: Mihajlo Mari} (Jamaara{i Ba~ki Jarak), preko 60: Slobodan Baki} (Partizan). Ekipno: Partizan (Kikinda) 14 bodova. Mla|e pionirke, do 28: Milica Mileti} (VGSK), do 32: Anka Krivoku}a (Omladinac), do 36: An|ela Popovi} (Rekord Beograd), do 40: Iva Radojkovi} (Radni~ki Obrenovac), do 44: Jelena Tasi} (Slavija Novi Sad), do 48: Awa Obradovi} (OXK Beograd), do 52: An|ela Ran|elovi} (Dinamo), do 57: Duwa Pareànin (OXK Beograd), preko 57: Katarina Ivani} (Jamaara{i). Ekipno: Jamaara{i (Ba~ki Jarak) 14 bodova. Mla|i poletarci, do 16: Ogwen Nikolajevi} (Lokomotiva), do 18: Stefan Toli} (Partizan Kot Kawià), do 20: Zoran Debeqak (Tehnolog Sremska Mitrovica), do 22: Luka [krbi} (Bezbednost In|ija), do 25: Stevan Vasiqevi} (Dinamo), do 28: Danilo Kqajevi} (Dinamo), do 31: \or|ije \or|evi} (OXK Begrad), do 34: Slobodan Blagojevi} (Rekord), do 38: Aleksandar Soviq (Omladinac), preko 38: Marko Mileti} (Slavija). Ekipno: Lokomotiva (Vr{ac) 20 bodova. Mla|e poletarke, do 18: Tijana Jakovqevi} (Tehnolog), do 20: Alija Boì} (Tehnolog), do 22: Tara \eki} (Lokomotiva), do 25: Zorana Mladenovi} (Lokomotiva), do 28: Vasilija Gaji} (Kodokan Smederevo), do 31: Milica Jo-

vi} (Bambi Po`arevac), preko 34: Isidora Radakovi} (Tehnolog). Ekipno: Tehnolog (Sremska Mitrovica) 18 bodova. Poletarci, do 25: Sreten Seni} (Bor), do 28: Nikola Jan~i} (OXK Beograd), do 31: Mateja Sto{i} (OXK Beograd), do 34: Marko Oti} (Slavija), do 38: Du{an Jano{evi} (Sveti \or|e), do 42: Nikola Stevanovi} (Rekord), do 46: Zoran Milanovi} (Partizan Beograd), do 50: Vojkan Radosavqevi} (Lokomotiva), preko 50: Nikola Lo{i} (Crvena zvezda). Ekipno: Rekord (Beograd) 18 bodova). Poletarke, do 22: Tara \eki} (Lokomotiva), do 25: Zorana Mladenovi} (Lokomotiva), do 28: Katarina Stojakovi} (Lokomotiva), do 31: Jovana Adega (Lokomotiva), do 34: Emilija Labovi} (Crvena zvezda), do 38: Duwa Mirkov (Vo`dvac), preko 43: Ivana Strajin (Lokomotiva). Ekipno: Lokomotiva (Vr{ac) 28 bodova. Stariji pioniri, do 34: \or|e Radovi} (Sveti \or|e), do 38: Nemawa Mili} (Partizan Kikinda), do 42: Filip Rinkovec (Dinamo), do 46: Nikola Gut (Sveti \or|e), do 50: Kiril Akimov (Klisa), do 55: Mihajlo Vojinovi} (OXK Beograd), do 60: Todor Simi} (OXK Beograd), do 66: Anatolij Gromilov (Klisa), do 73: Jovan Nikoli} (Bor), preko 73: Luka Ga}e{a (Omladinac). Ekipno: OXK Beograd 14 bodova. Starije pionirke, do 36: Tamara Dubaji} (Crvena zvezda), do 44: Dejana Samarxija (Dragon \ur|evo), do 48: Awa Obradovi} (OXK Beograd), do 52: Jelena Pataki (Lokomotiva), do 57: Marija Radivojevi} (Sremac Jarak), do 63: Jovana Obradovi} (OXK Begrad), preko 63: Sara Slavkovi} (Dinamo). Ekipno: OXK Beograd 16 bodova. Ukupan plasman u oba dana: Lokomotiva (Vr{ac) 119 bodova.

ME \U NA ROD NI KUP VOJ VO DI NE I KAMP U KA WI @I

Stiù asovi iz regiona Xudo klub Kawià uz podr{ku XS Vojvodine i XS Srbije i lokalne samouprave op{tine Kawià bi}e od 1-5.jula doma}in i organizator petog otvorenog me|unarodnog Kupa Vojvodine za seniore i

laze najzna~ajnija imena xudo sporta iz okruèwa. Odràvawe kampa prilagodili smo da bude u funkciji zavr{nih pri pre ma za pred sto je }e Olimpijske igre u Londonu kaè [aboti}.

S jed nog od pret hod nih kam po va u Ka wi `i

se ni or ke i tra di ci o nal nog kampa, koji }e okupiti asove xudo sporta iz osam zemaqa iz regiona. Pred sed nik XK Ka wi à Munir [aboti} najavio je da }e se u Bawi Kawià na}i oko 150 kva li tet nih bo ra ca iz Ma|arske, Hrvatske, Sloveni je, Bo sne i Her ce go vi ne, Crne Gore, Makedonije, Bugarske i Srbije. - Okupqawe u Kawiì 1. jula po~iwe me|unarodnim seni or skim Ku pom Voj vo di ne, turnirom koji sti~e renome, a posle }e uslediti zajedni~ki rad u~esnika u okviru sedmog kampa, koji verujem da }e nadma{iti prethodne jer nam do-

Od poznatih boraca, u~esnika Olimpijade, u Kawiù dolaze reprezentativci Ma|arske, vice{ampion Sveta u apsolutnoj kategoriji Barna Bor i Laslo ôkwai, reprezentativac BiH prvak Evrope do 100 kilograma Amel Meki}, najboqi xudista Crne Gore vice{ampion sveta do 81 kilogram Sr|an Mrvaqevi} i drugi. - Bawa Kawià ima odli~ne uslove za pripreme vrhunskih sportista i to je jedan od razloga {to ve}ina u~esnika iz zemaqa biv{e Jugoslavije i okruèwa dolazi na na{ kamp - nagla{ava [aboti}. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

c m y

dnevnik

SveT POZnATiH

~etvrtak21.jun2012.

СТАНКА ПЕЈОВИЋ, ПРВАКИЊА ЕВРОПЕ И КИКБОКСЕРКА ДЕЦЕНИЈЕ

Спорт у служби лепоте

оајенка женског обезбеђења и прва српска телохранитељка, вицешампионка света и седмоструки првак државе у кик-боксу, а нежна дама, супруга и мајка троје деце. Све је то Станка Пејовић. До сада је с „многим силеџијама и џиберима обрисала под“, обезбеђивала славну књижевницу Ерику Џонг, била шеф међу београдским бодигардовима... Као јуна-

креација и вештина да се одбрани од насиља на улицама. Љубав према борилачким вештинама јавила се у најранијем детинству, а на то је највише утицао отац Радомир Савчић, иначе војно лице. - Још док је био у диверзантској јединици, говорио је: „када буде имао децу, она морају да тренирају карате, и стигну до браон појаса.” Брат и ја смо му испунили ту жељу. Десет годи-

Десило се да нисам успела сама да га наместим и, хтела, не хтела, морала сам на операцију - присећа се Станка. Кад се након опоравка вратила у салу и почела да тренира с чувеним боксером Батом Радуловићем, није више хтела у ринг. Љубав према овом спорту водила ју је и до Доминика Валера, селектора француске кик-бокс репрезентације, који је тренирао славне глумце Жан-Клод ван Дама и Силвестера Сталонеа за потребе улога у акционим трилерима. Код тог велемајстора на усавршавању у Паризу провела је месец дана. На оне који су говорили да кик бокс није за жене често се љутила, а касније се, како сама каже, уверила да у тим причама има мало истине. - Тек сада видим колико сам пропустила у животу због кикбокса. Док су моје вршњакиње излазиле по дискотекама и забављале се са младићима, ја сам стално тренирала, спремала испите на ДИФ-у и радила. Једном речју, приватан живот нисам имала. Међутим, била сам задовољна и почаствована када сам се такмичила као представник своје земље.

стоље. Тад је цео свет твој. Међутим, после силних медаља и освојених првих места у земљи сам добила само тапшања по рамену, честитке, комплименте, и надасве празна обећања. Драгутин Топић пре мене на турниру је добио око петнаест

вали су ми новчане награде и стан, али ништа од тога. Била сам на позицији на којој сам могла лако да “извучем” стан, али нисам хтела, али га нисам ни добила од оних који би требало званично као шампионки да ми уруче кључеве - прича Станка. Поред борилачких вештина, ова жена бави се и каскадерским послом у филмовима и ТВ серијама. И ту је, као и у кик боксу, једина жена у Србији. Позната је по каскадерским улогама у филмовима “Бацила си чи-

-Одржавам и индивидуалне тренинге на којим девојке могу да научим да се одбране од напасника и ослободим их од страха. Нападнуте жене су у шоку, тело им се паралише и не могу да мрдну. Овај спорт ослобађа од страха, јер се бориш срцем, а тело је средство, којим се стиче самопоуздање. Добар је и за обликовање тела, мршављење и кондицију. Присутна је и велика координација покрета рукама и ногама. Мора да се размишља, јер ја овде не учим некога само да се туче, брани,

Чувала Ерику Џонг Када је Ерика Џонг бо ра ви ла у Бе о гра ду и Но вом Са ду, Стан ка је на пра ви ла из у зе так, па је при хва ти ла да је обез бе ђу је, јер је аме рич ка спи са те љи ца у Ср би ју до шла на по зив ње не при ја те љи це, ка ра тист ки ње Та ње Пе тро вић. - Ери ка је сјај на да ма и ве о ма дра га осо ба, оса та ла ми је у див ном се ћа њу, ка же Стан ка. киња кик бокса, од постигнутих успеха посебно издваја седам титула државног првака, титуле првака Европе и Балкана, као и сребро на Шампионату света. На основу остварених резултата 1996. је изабрана за најбољег спортисту СД Црвена звезда, а 2001. је добила и признање за најбољег кикбокесра деценије. Када смо видели Станку у просторијама њеног клуба “Крсташ”, у београдском СД “Раднички”, никада не бисмо помислили да та жена дуге косе, топлог осмеха и сасвим просечних телесних особина, висине 168 центиметара, тежине 65 килограма, има такву репутацију. По престанку активног бављења кик боксом посебан акценат ставила на обуку жена и деце. Кик бокс је спојила с аеробиком, што је, како објашњава, за сваког одлична ре-

на вежбала сам карате, догурала до црног појаса, први дан, али због честих дисквалификација, односно мојих непрописних удараца, прешла сам на кик-бокс. Овај спорт потпуно одговара мом темпераменту прича Станка, и додаје да воли ринг, борбу, опасност и изнад свега да побеђује. Кик-бокс је почела да тренира крајем 1992. у “Црвеној звезди”, а већ следеће била је на трону “Балканског првенства”, потом на на Европском првенству. Са сваког је донела злато или сребро. - Била сам и на Светском првенству у кик бокс, у Кијеву, и освојила треће место. Могла сам и боље да прођем да није било повреде колена, због чега сам паузирала готово годину дана. Колено би искакало у рингу, а ја сам га на лицу места, у току борбе, враћала у лежиште.

- Репрезентативац се осећа као амбасадор, а посебно је узбуђење када победиш у рингу, и попнеш се на победничко по-

Тифа пева песме „Дугмета” у Београду

ифа и „Un plug & Play (Искључи све и укључи се) турнеја креће 22 јуна из новог београдског клуба “La Fo lie”. Уз малу помоћ својих (старих и нових) пријатеља (две гитаре, клавир и удараљке) Младен Војчић Тифа и „Un plug & Play Band” изводе песме са албума које је Тифа певао са Тифа бендом, „Дивљим јагодама” и „Ватреним пољупцем”, док у другом блоку изводе изабране песме „Бијелог Дугмета”. За сам крај концерта Тифа пева омаж његовим пријатељима који више нису са нама и у питању је права посластица за све љубитеље „Индекса”, „Атомског склоништа” и Дине Дворника. Припрема и продукција ове турнеје одвија се под

окриљем „Mu sic Star Pro duc tion” који ће и убудуће заступати, промовисати и водити овај про-

јекат, који се наставља летњом турнејом по бившим југословенским републикама .

хиљада евра, а ја као спортиста године у “Црвеној звезди” добила сам “пет јаја”, односно слику корпе с пет јаја. Обећа-

ни на мене”, “Наслеђе”, “Повратак лопова”, серији “Горе-доле”, али и по скоку са Бранковог моста за потребе снимања једног рекламног спота. Уместо Анице Добре у филму је лупала ауто, а за потребе дугог метра једног од највећих редитеља данашњице Емира Кустурице, са братом је скакала са висине од десет метара. - Ту сам одмах скочила у рупу док се мој брат слупао, разбио главу и међуножје. Када смо скакали са крана на кутије, били су успешни појединачни скокови док су заједнички били лоши, јер нас је кран одбацио превисоко, па смо пали на бетон. У таквим ситуацијама се гине, а ми смо имали среће тако да смо само пали у несвест. То је ризично, али добро плаћен посао - прича Станка.

већ шта је опасност, и где прети - објашњава Станка. Напомиње да људи греше кад мисле да је симбол моћи и заштите кад их чува гомила ћелавих и крупних мушкараца. - Деведесет посто тих такозваних телохранитеља гледала сам како се склања и бежи кад загусти. Данас је посао обезбеђења само фарса за разлику од раније. Има много спретних и јаких који нису храбри, а ја сам некада била пожртвована до краја, веома параноична, нисам могла да се опустим. Када сам престала тиме да се бавим и оставила пиштољ, требале су ми године да се психички одморим. Сад нема тог новца за који би пристала некога да штитим. Можда бих ако не бих имала децу - завршава ова кик боксерка. Владимир Ђуричић

Сергеј Трифуновић најбољи филмски психо

а порталу ИМДБ (Интернет база података) објављена је листа најбољих психопата, чудака и негативаца, а занимљиво је да је Вукмир, којег тумачи Сергеј Трифуновић у контроверзном „Српском филму”, на првом месту. На највећем и најутицајнијем Интернет сајту о филмовима појавила се и листа од 88 филмских негативаца, а мрачни Вукмир је најстрашнији. Љубитељи хорора су Трифуновићев лик бруталног продуцента крвавих филмова ставили раме уз раме са далеко легендарнијим Ханибалом Лектором, Норманом Бејтсом из Хичкоковог „Психа”, али и најмрачнијим ролама Роберта де Нира, Кристофера Вокена, Кевина Спејсија...

„Српски филм” је можда и наш најпопуларнији филм у свету јер је у већини европских земаља цензурисан, а на филмским фестивалима је награђиван и забрањиван у исто време. У Србији је најоспораванији назив филма. Критичари широм света су били збуњени остварењем Ср-

ђана Спасојевића, а филмски критичар Скот Вајнберг је за филм рекао да је „трагичан, мучан, узнемирујућ, уврнут, апсурдан, пун гнева и заправо веома интелигентан”. „Дивим му се и грозан ми је истовремено. Никада га више нећу гледати. Никада!”

svet

~etvrtak21.jun2012.

NIGERIJA

EGIPAT

Mu ba rak u ko mi ili mr tav? KA I RO: Svrg nu ti egi pat ski pred sed nik Ho sni Mu ba rak, ko ji je pre ba ~en u voj nu bol ni cu Ma a di, po sle sr ~a nog uda ra do `i vqe nog u za tvo ru, sa da je u ko mi. Mu ba rak je pri kqu ~en na re spi ra tor, sa op {ti li su me di cin ski i voj ni iz vo ri, de man tu ju }i iz ve {ta je da je kli ni~ ki mr tav. „Mu ba rak ni je kli ni~ ki mr tav, on je u ko mi”, iz ja vio je ju ~e ne i- me no va ni me di cin ski iz vor agen ci ji AFP. Pre ma tom iz vo ru, Mu ba rak (84) je pri kqu ~en na apa ra te. To je po tvr dio i ne i me no va ni ~lan egi pat skog vla da ju }eg voj nog sa ve ta. Egi pat ska dr `av na te le -

vi zi ja je, ta ko |e, ja vi la da je Mu ba rak u ko mi i da ni je kli ni~ ki mr tav. Me |u tim, ne {to ra ni je dr àv na agen ci ja ME NA je pre ne la da je Mu ba rak pro gla {en kli ni~ ki mr tvim, da mu je sr ce sta lo i da ni je od re a go vao na de fi bri la tor. Mu ba ra ka je u bol ni ci po se ti la su pru ga Su zan, a o~e ku ju se i zva ni~ no sa op {te we o we go vom zdrav stve nom sta wu. Po ~et kom me se ca Mu ba rak je osu |en na do ì vot nu ro bi ju zbog gu {e wa po bu ne pro tiv we go vog re ì ma po ~et kom 2011. go di ne, u ko joj je bli zu 850 de mon stra na ta iz gu bi lo ì vot.

SAD

Oba ma ne ma po dr {ku za sme nu Asa da WU JORK: Pred sed nik SAD Ba rak Oba ma pri znao je da ni je do bio po dr {ku od Vla di mi ra Pu ti na i Hu \in ta oa da za di plo mat sku ak ci ju u ciq sme wi va wa si rij skog pred sed ni ka. Oba ma je na kon su sre ta sa Pu ti nom u po ne de qak i Hu \in ta om u uto rak na mar gi na ma sa mi ta G20 u mek si~ kom gra du Los Ka bo su, re kao no vi na ri ma da i po red sr da~ nih i in ten ziv nih raz go vo ra ko je je vo dio, u ovom tre nut ku jo{ ne ma po dr {ku Ru si je i Ki ne za plan o Si ri ji, pre no se ame ri~ ke te le vi zi je. Na sta vi }u da se za la `em za to, i o~e ku jem da se u jed nom tre nut ku pri zna da je te {ko za mi sli ti bo qu bu du} nost Si ri je sa Asa dom na we nom ~e lu, do dao je si no} pred sed nik SAD. Pre ma we go vim re ~i ma, SAD i we ni part ne ri tre ba lo bi da u na red nih ne de qu-dve iza |u sa no vim pla nom za re {e we si rij ske

kri ze, ali ni je iz neo de ta qe tog pla na. Asad je iz gu bio le gi ti mi tet i on mo ra da ode. Ka da ubi ja te sop stve ne gra |a ne, kao {to smo ima li pri li ku da vi di mo, ne mo gu }e je da do |e do po li ti~ ke tran zi ci je u ko joj bi Asad ostao na vla sti, za kqu ~io je Oba ma. Si no} je u Wu jor ku iza za tvo re nih vra ta za se dao Sa vet bez bed no sti UN, na ko me je {ef po sma tra~ ke mi si je UN u Si ri ji, ge ne ral Ro bert Mud re kao da na si qe u toj ze mqi eska li ra i da po sta je sve opa sni je za rad po sma tra ~a. Ve li ka Bri ta ni ja, Fran cu ska i SAD ra de na na cr tu re zo lu ci je ko jom se pred la `u sank ci je pro tiv si rij skog pred sed ni ka uko li ko od bi je da spro ve de plan od {est ta ~a ka iza sla ni ka UN i Arap ske li ge. Ru si ja i Ki na su do sa da blo ki ra le dve re zo lu ci je u Sa ve tu bez bed no sti UN ko je su pred lo `i le za pad ne ze mqe.

VELIKA BRITANIJA

Asan` za tra ìo azil u am ba sa di Ekva do ra LON DON: Po li ci ja ka è da }e uhap si ti Xu li ja na Asan à zbog kr {e wa uslo va ka u ci je. Bri tan ske vla sti ka ù da je osni va~ Vi ki lik sa van do me ta dok je u am ba sa di Ekva do ra. Asan` se ve} go di nu i po da na opi re zah te vi ma da u [ved skoj bu de is pi tan u ve zi sa op tu `ba ma za si lo va we i sek su al no na si qe, pod se }a CNN. - Xu li jan Asan` za tra ìo je po li ti~ ki azil i sa da se na la zi pod za {ti tom Am ba sa de Ev ka do ra - sa op {tio je Vi ki liks pre ko Tvi te ra. Bri tan ske vla sti sa op {ti le su ju ~e da je osni va~ Vi ki lik sa Xu li jan Asan` van wi ho vog do me ta dok god se na la zi u am ba sa di Ekva do ra u Lon do nu. Da je Asan` „van do ma {a ja po li ci je”, sa op {tio je i Fo rin ofis na po mi wu }i da ra di sa Ekva do rom na re {a va wu tog pi ta wa. Vlasti Evkadora navele su na svom sajtu da je Asan` u

ambasadu do{ao tokom popodneva i da }e ostati tamo sve dok wegov zahtev ne bude razmotren. Asan` ne negira da je imao seksualne odnose sa dve volonterke u Vikiliksu, ali ka`e da je to bilo uz obostranu saglasnost i tvrdi da je izru~ewe [vedskoj vero vatno samo prvi korak u naporima da ga izru~e Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. On veruje da su SAD protiv wega podigle tajnu op tu`nicu zbog pos tavqawa 250.000 poverqivih ame ri~kih diplomatskih telegrama na sajt Viki liksa. U me|uvreme nu i britanska policija je sao p{tila da je odlaskom u ambasadu Ekvadora Asan` prekr{io od redbe uslovne slobode uz kauciju i da mu sada preti hap{ewe. Ti uslovi ukqu ~uju obavezu da bude na utvr|enoj adre si od 22 do 8 ~asova, saop {tila je portparolka Skotland jarda.

De se ti ne mr tvih u na pa du isla mi sta LA GOS: Naj ma we 80 qu di je po gi nu lo u na pa di ma ra di kal nih isla mi sta od po ne deq ka do da nas u dva gra da u Ni ge ri ji, sa op {ti li su ju ~e ni ge rij ski Cr ve ni krst i lo kal na po li ci ja, dok je pa pa Be ne dikt XVI po zvao na okon ~a we na si qa, ja vi le su agen ci je. Po li ci ja je sa op {ti la da sum wa da su pred stav ni ci ra di kal ne sek te po kre nu li su ko be na kon {to su iz vr {i li sa mo u bu la~ ke na pa de na tri cr kve na se ve ru Ni ge ri je. Pred stav nik po li ci je Pa trik Eg bu ni ve re kao je da su ~la n o v i ra d i k al n e isla m i sti~ ke sek te Bo ko Ha ram po ~e li da na pa da ju po li cij ske i voj ne in sti tu ci je u po ne de qak ka sno uve ~e. Ta sek ta je pre u- ze la od go vor nost za sa mo u bi -

la~ ke na pa de na tri cr kve u ne de qu. Ka ko ja vqa ju agen ci je, u tim na pa di ma i u ver skim su ko bi ma ko ji su usle di li po gi nu lo je vi {e de se ti na qu di. Bor be iz me |u po bu we ni ka i vla di nih sna ga vo |e ne su u gra du Da ma tu ri, gde je po gi nu lo 40 qu di - 36 po b u w e n i k a i {est vlad n ih voj n i k a. U su k o b i m a iz m e | u mu sli ma na i hri {}a na u gra du Ka du ni u uto rak, po gi nu lo je naj ma we 40 qu di a 62 je ra we no, re kao je pred stav nik lo kal nog Cr ve nog kr sta Ava la Sa ni. Glav no te lo hri {}an ske cr kve u Ni ge ri ji sa op {ti lo je ju ~e da na pa di na cr kve pred sta vqa ju „si ste mat sko ver sko ~i {}e w e”, kri t i k u j u } i vla d u zbog ne do voq no efi ka snog od -

go vo ra na te na pa de. Na pa di bom ba ma ja san su znak da je Ja ma a tu Ahi su na Li da a va ti val Xi had, jo{ po zna ta kao Bo ko

Ha ram, ob ja vi la rat hri {}a ni ma i hri {}an stvu u Ni ge ri ji”, sa op {ti la je Hri {}an ska aso ci ja ci ja Ni ge ri je.

MEKSIKO

Ze mqe u raz vo ju pri ska ~u u po mo} Evro pi LOS KA BOS: Pri zor tek okon ~a nog sa mi ta Gru pe 20 naj ra zvi je ni jih ze ma qa sve ta (G20), odr à nog u mek si~ kom le to va li {tu Los Ka bos, bio bi ne za mi sliv pre sa mo de set go di na: sto ti ne zva ni~ ni ka oku pqe ne u luk su znim mek si~ kim ho te li ma i sa la ma za kon fe ren ci je za jed no ra de na pro na la sku re {e wa za eko nom sku kri zu u Evro pi. Jed na ko je ne za mi sli va bi la ide ja da Bra zil i Ki na pri la ù de sti ne mi li jar di do la ra za Me |u na rod ni mo ne tar ni fond (MMF), u ci qu spa sa va wa pre za du è nih [pa ni je i Gr~ ke, pre ne la je agen ci ja AP. Iako skup ni je uro dio re {e wem za pro ble me evro zo ne, uka zao je na no vu glo bal nu ras po de lu mo }i. Ze mqe u raz vo ju zra ~i le su op ti mi zmom i bla go sta wem to kom dva da na sa mi ta, dok su evrop ski i ame ri~ ki li de ri po ku {a va li da osta nu sol vent ni. Mno go to ga se o~i gled no pro me ni lo od 1990-ih, ka da su se pri vre de Azi je i La tin ske Ame ri ke bo ri le sa re ce si jom, dok su im mo} ni ci iz Va {ing to na kao lek pro pi si va li {ted wu, ko ja sa da iza zi va pro te ste {i rom Evro pe. âk i to kom ne dav ne eko nom ske kri ze u SAD i Evro pi, Ki na je be le ì la go di {wi pri vred ni rast iz nad osam od sto. Ze mqe ko je do sta tr gu ju sa Ki nom, kao {to su Ar gen ti na i Eti o pi ja,

Ki na naj ga lant ni ja Ki na obe }a la 43 mi li jar de do la ra, Bra zil, Ru si ja, In di ja i Mek si ko po de set mi li jar di, Tur ska pet mi li jar di, dok je jo{ ne ko li ko eko no mi ja, me |u ko ji ma su Ju `na Afri ka, Ko lum bi ja, Ma le zi ja, No vi Ze land i Fi li pi ni, obe }a lo ma we su me. SAD, na po me nuo je Kal de ron, ne }e pri lo `i ti ni cent, zbog „ozbiq nih re strik ci ja prav ne i po li ti~ ke pri ro de”. Dru gim re ~i ma, da va we mi li jar di za po mo} Evro pi ni je mo gu }e u iz bor noj go di ni i u vre me ka da se Va {ing ton bo ri sa sop stve nim jav nim de fi ci tom, sma tra ju ana li ti ~a ri.

ta ko |e ostva ru ju do bre eko nom ske re zul ta te. Ki na je pro {le go di ne pre sti gla Ja pan i po sta la dru ga po ve li ~i ni svet ska pri vre da, dok je Bra zil pre u zeo {e stu po zi ci ju od Bri ta ni je.

- Ovo je sa da dru ga ~i ja sli ka i po ka zu je ~i we ni cu da su eko no mi je u raz vo ju ne sa mo me |u naj br `e ra stu }im, ve} i me |u naj ve }im na sve tu - re kao je di rek tor me |u na rod nog eko nom skog pro gra ma

„Kar ne gi za du `bi ne za me |u na rod ni mir” Uri Da du{ - O~i gled no ni Ame ri kan ci ni Evro pqa ni ni su u po zi ci ji da go vo re naj ve }im eko no mi ja ma {ta da ra dedo dao je on. No ve eko nom ske si le obe }a le su po za ma {na sred stva za ja ~a we glo bal nog za {tit nog zi da u okvi ru MMF-a, {to }e fon du po mo }i da go to vo udvo stru ~i svo ju mo} kre di ti ra wa da bi svet sku pri vre du za {ti tio od du `ni~ kih pro ble ma u Evro pi. Pred sed nik Mek si ka Fe li pe Kal de ron uka zao je no vi na ri ma u Los Ka bo su na do pri nos ze ma qa u raz vo ju MMF-u za even tu al ni spas Evro pe. Iako te ze mqe i da qe ima ju ni ì ì vot ni stan dard, wi ho ve pri vre de su u uspo nu, a mno ge od wih ima ju po za ma {ne de vi zne re zer ve. Ze mqe BRIKS (Bra zil, Ru si ja, In di ja, Ki na i Ju `na Afri ka) zah te va le su ve }i gla sa~ ki udeo u MMF-u u za me nu za mi li jar de ko je }e pri lo ì ti za fond. „Wi ho va sred stva po vla ~e ve }e pra vo gla sa. To je ve li ka pro me na. Mi smo ra ni je bi li ti ko ji su azij skim ze mqa ma go vo ri li {ta da ra de”, re kao je eko no mi sta uni ve zi te ta u Me ri len du i biv {i zva ni~ nik ame ri~ kog mi ni star stva fi nan si ja Fi lip Sva gel.

AZIJA

FRANCUSKA

Uzeo ta o ce u ban ci TU LUZ: ô vek ko ji tvr di da je po ve zan sa Al Ka i dom uhap{en je ju~e nakon {to je dr ào ~e ti ri oso be kao ta o ce u jed noj ban ci u Tu lu zu, pre no si BBC. Pod ru~ je oko ban ke op ko li la po li ci ja. Fran cu ski me di ji ja vqa ju da je ot mi ~ar is pa lio naj ma we je dan hi tac i da tra ì da raz go va ra sa ~el ni ci ma elit ne po li cij ske je di ni ce RAID. Me |u ta o ci ma i di rek tor ban ke CiC. Po li cij ski zva ni~ nik Se drik De la` je re kao da je taj ~o vek uzeo ta o ce na kon ne u spe log po ku {a ja oru à ne pqa~ ke ban ke. Ce lo pod ru~ je oko ban ke blo ki ra la je po li ci ja. Ka ko pre no si BBC, je dan po li cij ski zva ni~ nik je re kao

dnevnik

da po li ci ja tre nut no pred u zi ma neo p hod ne me re ka ko bi sa tim na o ru `a nim mu {kar cem mo gla da ot po~ ne pre go vo re. BBC-ijev do pi snik iz Pa ri za iz ve {ta va da je ban ka u ko joj su ta o ci uda qe na sa mo sto ti nak me ta ra od sta na Mo ha me da Me ra ha, „ubi ce iz Tu lu za”, ko ji je, pod se ti mo, u mar tu ubio sed mo ro qu di u tom gra du, ukqu ~u ju }i i tro je de ce, a is tra gom je utvr |e no da je on ra di kal ni isla mi sta, ko ji je po ve zi van sa Al Ka i dom. Ot mi ~ar je u to ku da na oslo bo dio jed nog od ~e tvo ro ta la ca. Oslo bo |e na je jed na `e na, a pre go vo ri o oslo ba |a wu osta la tri ta o ca su u to ku, re kli su isti iz vo ri.

Is tok pr vi put is pred Za pa da po bro ju mi li o ne ra PE KING: Broj mi li o ne ra po pr vi put je ve }i u Azi ji ne go u Se ver noj Ame ri ci. Ipak, uku pan pri liv bo gat stva u Se ver noj Ame ri ci jo{ uvek je naj -

Ame ri ci, {to je po ka za teq po me ra wa cen ta ra mo }i i bo gat stva na azij ski kon ti nent. U pa ci fi~ ko-azij skom re gi o nu tre nut no se na la zi 3,37

ve }i u sve tu, a mi li o ne ri u SAD, Ja pa nu i Ne ma~ koj i da qe pro iz vo de vi {e od po la ukup nog svet skog bo gat stva. Po pr vi put broj mi li o ne ra u Azi ji pre ma {io je broj u Se ver noj

mi li o na qu di sa vi {e od jed nog mi li o na do la ra na ban kov nom ra ~u nu, dok u Ame ri ci `i vi 3,35 mi li o na qu di ~i je je bo gat svo ve }e od jed nog mi li on na, po ka zu je is tra `i va we

INDONEZIJA

Ple men ski su kob lu ko vi ma i stre la ma YAKAR TA: Je dan ~o vek je po gi nuo, a de se tak qu di je po vre |e no ka da su se dve ple men ske gru pe su ko bi le u di strik tu Mi mi ka u pro vin ci ji Pa pua, bli zu ve li kog rud ni ka ba kra i zla ta ko jim upra vqa ame ri~ ki ru dar ski gi gant Fri port. - U ju tro {wim su ko bi ma po gi nuo je mu {ka rac ka da je po go |en stre lom u gru di - re kao je {ef po li cij ske slu `be Mi mi ke Nur sa lam Sa ka za AFP. On je re kao da je `r tva iz obla sti Kam pung Ha ra pan ~i ji `i te qi se re dov no su ko bqa va ju sa qu di ma iz Kam pung Amo le. U su ko bi ma u po ne de qak je po gin lo tro je qu di.

„Kep xe mi ni” i RBC cen tra za upra vqa we bo gat stvom. Ipak, uku pan pri liv bo gat stva u Se ver noj Ame ri ci jo{ uvek je naj ve }i u sve tu, gde mi li o ne ri kao {to su Vo ren Ba fet i Bil Gejts, kon tro li {u oko 11.400 mi li jar di do la ra tog pri li va, dok azij ski bo ga ta {i kon tro li {u oko 10.700 mi li jar di do la ra. Mi li o ne ri u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr à va ma, Ja pa nu i Ne ma~ koj i da qe pro iz vo de vi {e od po la ukup nog svet skog bo gat sva, ma da su ni voi tog bo gat stva znat no opa li jo{ od svet ske eko nom ske kri ze 2008. go di ne. U Ve li koj Bri ta ni ji, ko ja je pe ta dr à va po bro ju mi li o ne ra, broj pri pad ni ka tom elit nom klu bu opao je za 2,9 od sto, sa 454.300 na 441.300 oso ba, dok je broj istih po ras tao u Fran cu skoj i Ne ma~ koj. - Evro pa }e bi ti raj za in ve sti to re, ~e mu }e do pri ne ti stal na pre vi ra wa na tr ì {ti ma, {to }e opet omo gu }i ti zdra vu kon ku ren ci ju. Eko nom ska sta -

bil nost Ki ne i de {a va wa na we nom tr ì {tu, kao i glo bal no po li ti~ ko vo| stvo, od re di }e smer u kom }e se kre ta ti evrop sko tr ì {te - ka è po pred sed nik kor po ra ci je „Kep xe mi ni” Xin La si war di. Tre ba na po me nu ti i pa do ve pro fi ta na tr ì {ti ma In di je i Hong Kon ga, {to je uma wi lo broj mi li o ne ra u ovim ze mqa ma za pe ti nu. Pre ma is tra ì va wi ma, mi li o ne ri su oso be ko je ima ju nov ca da in ve sti ra ju bar je dan mi lion do la ra, a po da ci po ka zu ju da po sto ji oko 10 mi li o na qu di, ko ji po se du ju iz me |u jed nog i pet mi li o na do la ra. Sa dru ge stra ne, broj qu di ko ji po se du ju bo gat stvo ve }e od 30 mi li o na do la ra, pao je za 2,5 od sto, na 100.000 qu di, a wi ho vo bo gat stvo pa lo je u pro se ku za pet od sto. Uzrok ovo me, sma tra ju stru~ wa ci, je su ri zi~ ne in ve sti ci je, kao {to {to su in ve sti ci o ni fon do vi ili osi gu ra va ju }a dru {tva.

balkan

dnevnik

~etvrtak21.jun2012.

GR^ KA DO BI LA VLA DU

VU JA NO VI] DA NAS SA PA POM BE NE DIK TOM

Samaras novi premijer ATINA: Lider Nove demokratije Antonis Samaras polo`io je ju~e zakletvu kao premijer Gr~ke koji }e predvoditi tro~lanu koaliciju. Samaras (61) ~ija je Nova Demokratija osvojila najvi{e glasova na izborima u nedequ, formira}e vladu uz podr{ku socijalisti~kog PASOK-a i mawe stranke Demokratska levica. Jo{ uvek nije poznat sastav novog kabineta i ne zna se da li }e i koliko tehnokrata biti u woj, kao ni to da li }e to dva mla|a partnera prihvatiti ili }e Samarasovom kabinetu ponuditi svoje politi~ke kadrove, naveo je AP.

Agencija Frans pres je prethodno, pozivaju}i se na gr~ku televiziju, javila da su se tri stranke dogovorile da novi ministar finansija biti Vasilis Rapanos, dosada{wi predsednik Narodne banke Gr~ke. Gr~ki konzervativni lider Antonis Samaras polo`io je ju~e zakletvu kao novi premijer Gr~ke. Samaras, ~ija je Nova demokratija osvojila najvi{e glasova na izborima u nedequ, formira}e vladu uz podr{ku socijalisti~kog PASOK-a i mawe stranke Demokratska levica. Samaras se sastao sa Papuqasom u 15.00 sati po sredweevropskom vremenu, a posle toga je polo`io zakletvu.

An to nis Sa ma ras

KO MAN DANT NA TO [TA BA U BIH GA RI HOF MAN

Bosni potreban NATO za odràwe mira SARAJEVO: Komandant NATO {taba u BiH, brigadni general Gari Hofman izjavio je danas u Sarajevu da je mirovno stawe u toj dràvi stabilno, ali „donekle neodrìvo bez stranih trupa.” - Situacija u BiH je stabilna. Ovde imamo adekvatne bezbednosne snage koje odràvaju mir stabilnim. Ve}e pretwe po bezbednost su organizovani kriminal, trgovina drogom, oru`jem, qudima, terorizam i samo kroz saradwu sa organizacijom poput NATO-a mir u BiH moè biti odràn - rekao je Hofman Anadoliji. On je kazao da je ve}ina problema u ovoj zemqi politi~ke prirode i da ona stoga treba da bude re{ena politi~kim putem. Hofman je istakao kako se nada da }e BiH uspeti da ispuni sve obaveze na vreme kako bi u septembru mogla da aktivira

Akcioni plan za ~lanstvo u NATO (MAP). - Ne mogu {pekulisati koliko brzo }e se to desiti, i za to je potrebna izuzetna politi~ka voqa i rad na nivou nadle`nih institucija. Mogu re}i da je do sada u~iwen zna~ajan napredak i sada je potrebno da se obavi zakonodavni dio procesa koji }e omogu}iti aktivaciju MAP-a u septembru - kazao je Hofman. Skup „NATO perspektiva programa” odr`an je u turskom kulturnom centru „Junus Emre” u Sarajevu, u organizaciji ambasade Turske, kao NATO kontaktne ambasade u BiH. Ambasador Turske u Sarajevu Ahmet Jildiz je poru~io da nije pesimisti~an kada je u pitawa prikqu~ivawe BiH toj alijansi, ali je dodao da misli da ona treba da ulo`i vi{e truda i rada od, kako je rekao, ostalih zemaqa regiona.

Overa temeqnog ugovora PODGORICA: Crnogorski predsednik Filip Vujnaovi} sasta}e se danas u Vatikanu sa poglavarom Rimokatoli~ke crkve, papom Benediktom XVI, povodom razmene ratifikacionih instrumenata Temeqnog ugovora izme|u Crne Gore i Svete stolice. Temeqni ugovor potpisali su u Vatikanu 24. juna 2011. crnogorski premijer Igor Luk{i} i dr`avni sekretar Svete stolice kardinal Tarcizia Bertone, a potvr|en je u Skup{tini Crne Gore 29. maja ove godine. Razmenom ratifikacionih instrumenata Temeqni ugovor }e stupiti na snagu. Vujanovi} }e, osim susreta sa papom Benediktom, tokom boravka u Vatikanu razgovarati i s kardinalom Bertoneom i sekretarom za odnose sa dr`avama monsiworom Dominikom Mambertiem. Temeqnim ugovorom izme|u Crne Gore i Vatikana reguli{e se pravni status Katoli~ke crkve u Crnoj Gori. Ugovorom se priznaje pravo Katoli~koj crkvi da osniva, mewa, ukida ili priznaje crkvena pravna li-

ca prema odredbama kanonskog prava. Crna Gora garantuje Katoli~koj crkvi i wenim pravnim i fizi~kim licima slobodu komunikacije i odr`avawe veza sa Svetom Solicom, sa biskupskim konferencijama, partikularnim crkvama, ustanovama i licima, u dr`avi i inostranstvu. Katoli~koj crkvi se garantuje sloboda |elovawa i javnog nastupawa, usmenog i pismenog izra avawa, tamparske detalnosti, osnivawe radio i televizijskih stanica, osnivawa udru ewa i ustanova sa ciqem socijalne pomo i i humanitarnog |elovawa. Crna Gora priznaje Katoli~koj crkvi slobodu vr{ewa verskih obreda. Ugovorom se ure|uje na~in imenovawa i dodele crkvenih slu`bi, imenovawe, preme{taj i smena biskupa. Dokumentom se, u na~elu, reguli{u pitawa u vezi imovine Katoli~ke crkve i crkvenih pravnih lica. Katoli~koj crkvi se priznaje pravo da osniva sredwe verske {kole i obrazovne institucije vi{eg ranga za {kolovawe sve{tenika.

MI NI STAR KUL TU RE RU MU NI JE POD NEO OSTAV KU

Ostavio vladu zarad pozori{ta

- Kao ambasador Turske u BiH, moram ista}i da su turska diplomatija, turski resursi i turska

solidarnost uvek na raspolagawu BiH u wenim evroatlantskim integracijama - istakao je Jildiz.

BUKURE[T: Rumunski ministar kulture Mir~a Diakonu podneo je ostavku posle odluke Vrhovnog suda da ne moè istovremeno da bude i direktor pozori{ta, prenose rumunski i francuski mediji. - Napu{tam svoje mesto kako imix vlade ne bi bio ugroèn rekao je on novinarima u Bukure{tu. Sud je presudio da Diakonu ne moè da bude istovremeno i ministar kulture i direktor pozori{ta u Bukure{tu. Diakonu je pro{log meseca postavqen za ministra kulture u vladi premijera Viktora Ponte.

Bio je `estoki zagovornik odluke vlade da kontrola nad Rumunskim institutom za kulturu iz predsednikovih pre|e u ruke Senata. Ta odluka izazvala je proteklih dana proteste stotina Rumuna koji strahuju da }e wihovo nacionalno telo za kulturu tako izgubiti nezavisnost i postati politi~ko oru|e. Ponta tvrdi da }e institut biti jo{ mawe politizovan pod kontrolom Senata. Rumunski institut za kulturu, poput Britanskog saveta ili Gete instituta ima 17 kancelarija {irom sveta, ukqu~uju}i kancelarije u Wujorku, Tel Avivu i Parizu.

KU STU RI CA NE OD U STA JE OD RU [E WA STA RIH KA RA U LA

KA KO SE ME \U SOB NO VI DE BIV [E RE PU BLI KE SFRJ

Tra`i kamen iz drugih gradova za Kamengrad

Hrvatima kultura, Srbima rodoqubivost

BAWALUKA: Rediteq Emir Kusturica poru~io je ju~e da je Trebiwe mo`da najlep{i, ali da nije jedini stari grad, da sru{ene karaule postoje i u drugim gradovima i da }e on poku{ati da otkupi kamewe u tim gradovima, ugradi ga u kulu Andri}evog grada u Vi{egradu i tako mu „udahne” duh vremena i produ`i `ivot. Kusturica je Tanjug u rekao da mu je neugodno {to je do{ao u poziciju koja je definisana karakterom gradwe u Andri}evom gradu koja zavisi od starog kamena. - Otkupqivali smo ~itave kamene ku}e u Bile}i, Trebiwu i okolini i pokupili smo prakti~no sav kamen koliko ga je bilo jer kule u Andri}evom gradu moraju da budu od starog kamena - objasnio je Kusturica. Kusturica, na koga su bosanskohercegova~ki mediji obru{li posledwih dana tvrde}i da on „ru{i kulturno bogatstvo Trebiwa” jer je sa uru{ene austrougarske kule uzeo kamen za

potrebe Andri}evog grada, ka`e da je sve u su{tini dobilo jednu „besmislenu paradoksalnu politi~ku pri~u”. Slu~aj sa trebiwskim kamewem je eskalirao kada su stanovici tog hercegova~kog grada

pre nekoliko dana automobilima blokirali put i spre~ili odvo`ewe kamena sa trebinske tvr|ave u Vi{egrad. Kusturica odgovornima za to smatra suparnike predsednika Republike Srpske Milorada Dodika koji, kako je rekao, wega i wegove sa-

radnika èle da proglase kradqivcima. - Mi nismo kradqivci... Samo smo hteli da u istoriju Vi{egrada ugradimo taj istorijski segment koji nedostaje - obja{wava Kusturica. On je kazao da }e, po{to Trebiwe nije jedini stari grad, poku{ati da kamen na|e u drugim mestima gde jo{ postoje takve karaule, da ga otkupi ili da dobije uz neku kompenzaciju. Rediteq kaè da ne zna ni da li ti koji ga napadaju ~ine ve}inu ili mawinu u Trebiwu i dodaje da ga to ne zanima i da ne èli ni da zna. Upitan da li bi prihvatio trebiwski kamen, ukoliko bi gradski parlament potvrdio obe}awe predsednika op{tine Dobrosava ]uka i dozvolio mu da koristi kamen sa tamo{we karaule, Kusturica kaè da to pitawe implicira utisak da je re~ o dobrim qudima koji to, me|utim, nisu i da zato on tako ne{to ni ne o~ekuje.

NA STA VQA SE SU \E WE IVI SA NA DE RU

Svedok: Kao predsednik HDZ mogao sve ZAGREB: Biv{i generalni sekretar HDZ-a Ivan Jarwak izjavio je ju~e, u nastavku su|ewa za korupciona{ku aferu Fimi medija, da je optu`eni, biv{i {ef stranke i premijer Ivo Sanader kao lider HDZ-a mogao da radi {ta je hteo, bez znawa ostalih. - Mogli ste raditi mimo generalnog sekretara, a jednom ste sazvali predsedni{tvo, a da me niste ni pozvali - rekao je Jarwak, koji je zavr{io s davawem iskaza, a u prva dana tako|e rekao da je Sanaderova

re~ bila glavna i kad je on ne{to odlu~io, predsedni{tvo stranke o tome vi{e nije raspravqalo. Zbog afere Fimi medija preko koje su isisavane pare iz dr`avnih preduze}a i ubacivane u crni fond HDZ, pored Sanadera optu`eni su i drugi biv{i rukovodioci stranke i sama stranka kao pravno lice. Krivicu su priznali biv{i blagajnik HDZ-a Mladen Bari{i}, vlasnica Fimi medije Nevenka Jurak i biv{i ra~unovo|a HDZ-a Branka Pavo{evi}.

BAWALUKA: U zemqama biv{e SFRJ o Hvratima misle da su kulturni, vredni, ali i ispolitizovani i ratoborni. Hrvati o Srbima misle da su nacionalisti, agresivni i rodoqubi. To je pokazalo istraìvawe koje je sproveo profesor Fakulteta politi~kih naukau Zagrebu Boò Skoko. Wega je najvi{e zanimalo kakvo mi{qewe imaju „kom{ije” o Hrvatima, ali i Hrvati o svojim nekada{wim zemqacima, prenose Nezavisne novine. Istraìvawe je naime pokazalo da se mi{qewe o Hrvatima se razlikuje od dràve do dràve, najpozitivnije je u Makedoniji, a najnegativnije u Srbiji.Tako Srbi misle da su Hrvati genocidni, ratoborni, ispolitizovani, ali i kulturni i distancirani. Zanimqivo je da svi narodi, osim Slovenaca, u zna~ajnijoj meri smatraju da su Hrvati vredni, a jedino su oni koji su ispitivani u Slo-

veniji visoko rangirali tezu da su Hrvati lewi, prenose Nezavisne novine. U Srbiji, Hrvatsku ne vide kao model za pribliàvawe evroatlantskim asocijacijama, ali je ta percepcija izraèna u Makedoniji i BiH. Po nekim drugim istraìvawima, Hrvati najboqu sliku imaju o Ma|arima, Italijanima i Austrijancima, a ne{to je lo{ija slika bila o Slovencima zbog grani~nog spora oko Savudrijskog zaliva. Hrvati priznaju Slovencima da su napredniji u privredi i demokratiji. BiH Hrvatsku vide kao na simpati~nu zemqu u kojoj nema stresa, koja je poznata po gastronomiji i humoru. S druge strane, Hrvati naj~e{}e percipiraju Srbe kao ratoborne, nacionaliste, agresivne i rodoqubne, a Bo{wake kao vrlo religiozne, a onda i gostoqubive, konzervativne, duhovite, tradicionaliste i vesele qude.

AME RI KAN CI UPO ZO RA VA JU

BiH – izvor i destinacija seksualnog trafikinga BAWALUKA: Bosna i Hercegovine (BiH) je izvor, destinacija i tranzitna zemqa za mu{karce, ène i decu izloène seksualnom trafikingu i prisilnom radu, a wene vlasti nisu iskazale konkretna poboq{awa u borbi protiv trafikinga, navodi se u izve{taju ameri~kog Stejt departmenta. @rtve iz BiH izloène su seksualnom trafikingu i prisilnom radu u Azerbejxanu, Sloveniji, Hrvatskoj, [paniji i drugim evropskim zemqama, dok su unutar BiH tome izloène ène i devojke sa ovih prostora, ali i iz Ukrajine, Albanije, Srbije, Kosova i Nema~ke. Devojke iz BiH, posebno Romkiwe, kao i one iz drugih zemaqa regiona izloène su trafikingu zbog prisilnog ili rada u doma}instvima, prenose bawalu~ki

mediji. Organizovane kriminalne grupe, navode stru~waci, primoravaju da prose zna~ajan broj romskih de~aka i devoj~ica, od kojih neki imaju ~etiri godine. Nevladina organizacija prijavila je da krijum~ari decu, od kojih neka imaju 12 godina, izla`u seksualnom trafikingu putem ucene, grupnog silovawa i prisilnom konzumacije droge. BiH se, navodi Stejt department, nalazi u takozvanom „drugom nizu” i ~ini primetne napore da bi spre~ila kr{ewa zakona protiv trafikinga ali ne ispuwava potpuno minimalne standarde neophodne za wegovu eliminaciju. „Vlasti BiH tokom 2011. godine nisu uspele da iska`u zadovoqavaju}i napredak u naporima za krivi~no gowewe i za{tite, de-

lom zbog nedostatka politi~ke podr{ke za antitrafiking aktivnosti i NVO, a u tom periodu nije bilo ni buxeta na nivou zajedni~kih institucija”, istaknuto je u izve{taju, prenosi Srna. U Stejt departmentu nagla{avaju da vlasti BiH nisu pokrenule krivi~ni proces protiv nijednog zvani~nika zbog sau~esni{tva u trafikingu {to, prema oceni lokalnih stru~waka i izve{taju nevladinih organizacija, zna~ajno ote`ava sveukupne vladine napore protiv trafikinga. Tokom 2011. godine otkriveno je da je vi{e od 42.000 odraslih i dece u svetu bilo primorano na prostituciju, rad, ropstvo ili oru`ani sukob. Stejt department podse}a da je tokom 2010. godine {irom sveta identifikovano vi{e od 9.000 `rtava.

porodica

~etvrtak21.jun2012.

dnevnik

c m y

Шта вас че ка у бра ку

д лу чи ли сте се на брак и оче ку је те пра ву иди лу? Струч ња ци от кри ва ју да и нај склад ни је па ро ве пр ву го ди ну бра ка оче ку ју не ка нео че ки ва на из не на ђе ња и шо ко ви. Из ис ку ства но во вен ча них па ро ва, от кри ве но је да су ово нај че шћи шо ко ви у пр вој го ди ни бра ка:

1. Набацићете мало ‘љубавних килограма’ - По што је до ста же на пре вен ча ња на ди је ти ка ко би из гле да ле што бо ље, вр ло је ве ро ват но да ће се по сле ме де ног ме се ца опу сти ти. Осим што вра те из гу бље н е ки л о г ра м е, до б и ј у и но ве. Шта учи ни ти? Нор мал на је ствар да се мла ден ци уго је на кон вен ча ња. Дај те се би зе ле но све тло и ужи вај те у свом но вом жи во ту и хра ни ко ја до ла зи с њим, са ве ту ју пси хо ло зи. Ипак, не мој те пре те ри ва ти. 2. Имаћете мање пријатеља - Док сте би ли со ло, има ли сте го ми лу при ја те ља, али не -

ки би мо гли ми сте ри о зно да не ста ну са сце не по што упло ви те у брач не во де. Шта учи ни ти? Не бри ни те се, ва ши нај бли жи при ја те љи би ће уз вас, по го то во ако се ма ло и по тру ди те око њих. 3. Сексуални живот неће увек бити активан - По сле ме де ног ме се ца и по врат ка у

сва ко дне ви цу, до го ди ће вам се да ће те ра ди је гле да ти ТВ или не што тре ће, не го ба ци ти се на по сао ме ђу чар ша ве. И та ко ће, да ни сте ни при ме ти ли, про ћи не де љу да на без сек са. Шта учи ни ти? Ни шта. Сту ди је по ка зу ју да они ко ји су у бра ку про цен ту ал но ипак ви ше во де љу бав и да им је секс бо љи не го они ма ко ји су со ло. Осе ћај пре да но сти по ма же да се ин хи би ци је из ме ђу па ра сма ње и по ја ча ва се њи хо ва сек су ал на по ве за ност, ка жу пси хо ло зи. 4. Нећете распаковати посуђе шест месеци - И док је сан сно ва број них го спо ђи ца уред на ку хи ња, где је све ор га -

и ма њи све у куп ни ка ло риј ски унос тај дан, узи ма ју ћи у об зир све обро ке (до ру чак, ју тар њу ужи ну, ру чак, ужи ну по сле шко ле). Кон зу ма ци ја гро жђа, чип са и кек са ре зул ти ра ла је 56%, 70% и 108 % ве ћим уно сом ка ло ри ја, у од но су на су во гро жђе. Прем да су све гриц ка ли це сма њи ле су бјек ти ван осе ћај гла ди, же ља за хра ном је би ла нај ма ња по сле кон зу ма ци је су вог гро жђа. Све на ве де но ис ти че гро жђи це као гриц ка ли цу ко ја мо же по мо ћи у одр жа ва њу здра ве те ле сне ма се код школ ске де це.

5. Ви ћете прати судове, а он поправљати ствари - По сле вен ч а њ а мно г и па р о в и упа да ју у кли ше и зо ва не уло ге, па та ко же не че сто пре у зму бри гу око ру бља или су ђа, а да то га ни су ни све сне. Шта учи ни ти? Ако би сте ра ди је бри гу око до ма ћин ства рав но прав но по де ли ли, на пра ви те план за ко ји ми сли те да је нај по ште ни ји за обо је. Сту ди је по ка зу ју да су сви срећ ни ји кад су уло ге ја сно де фи ни с а не и пра вед но рас по де ље не. 6. Иако имате две плате, осећате се као да немате новца - Иако се па ро ви ма ко ји пре бра ка ни су жи ве ли за јед но чи -

ни да ће има ти ма ње нов ча них про бле ма ка да поч ну жи ве ти удво је, то је ипак илу зи ја. Јер и по тре бе се по ве ћа ва ју, па та ко ви ше не до во љан ка уч не го дво сед... Шта учи ни ти? Не мој те се пре ви ше бри ну ти, ин ве сти ци је ће се вре ме ном ис пла ти ти. 7. Нећете сваки слободан тренутак проводити са супругом - Иако вам је муж нај бо љи при ја тељ, он не ће по ста ти и ваш је ди ни при ја тељ. Шта учи ни ти? Иза ђи те с при ја те љи ца ма. Дај те се би и ње му сло бод но ве че с при ја те љи ма и ваш брак ће би ти бо љи. 8. Отићи ћете љути на спавање, иако сте се заклели да то никад нећете урадити - Ра чу нај те да ће те у бе су за спа ти ба рем јед ном го ди шње. Шта учи ни ти? То је у ре ду ако не ма те ко ри сти од ком про ми са. Фор си ра ње не ких ства ри мо же са мо по гор ша ти си ту а ци ју. Ипак, сту ди је по ка зу ју да је нај бо љи по ка за тељ успе ха бра ка спо соб ност па ра да се по ми ри после сва ђ е, сто г а не м ој т е дозво л и т и да лош од н ос потра је. 9. Ако сте удати, не значи да постајете врхунска куварица - До ста же на ко је пре бра ка ни су ку ва ле же ли да се ‘по бри не‘ за свог дра гог, али не до ста је им прак се. Шта учи ни ти? Ва жно је не би ти под при ти ском да бу де те не што што ни сте. Не кад ве че ра мо же би ти ку пље на са ла та или на ру че на пи ца, а ако се ко јим слу ча јем ваш су пруг при хва ти вар ја а че, обо је сте на до бит ку. 10. Свет се чини лепшим местом - Брак је, на кра ју кра је ва, ипак ви ше од про ме не пре зи ме на и за јед нич ког бан ков ног ра чу на. Шта учи ни ти? Вен ча ње је об ја ва све ту да же ли те би ти за јед но до кра ја жи во та и да је јак осе ћај си гур но сти, ода но сти и ми ра, за кљу чу ју пси хо ло зи.

Кон тро ли ши те де ч ји вид

рој де ц е с про бле м и ма ви да у стал ном је по ра сту. Још пре де с е т ак годи н а ме д и ц ин с ка је ли т е рату ра на во ди ла да сва ко два де се то де те има про бле ма с ви дом. Да н ас је ста њ е мно го озбиљ ни је. Аме рич ки пе ди ја три те шко ће с ви дом утвр ђу ју код сва ког че твр тог де те та, а све је ло ши ја и европ ска ста ти сти ка. Нај че шћи про бле ми с ви дом су крат ко ви дост, да ле ко ви дост, астиг ма ти зам и стра би зам. Пр ве три на зи ва ју се ре фрак тив ним гре шка ма ви да јер се у оку

ај ва жни је пра ви ло за ти неј џер ке је сте да бри ну о сво јој ко жи, ко ја је у овом пе р и о д у жи во т а нај в и тални ја.

Пра ви ло 1.

Ко ли ко ка ло ри ја са го ри мо за је дан сат ве жба ња:

ероб но ве жба ње знат но убр за ва ме та бо ли зам и по зи тив но ути че на ста ње крв них су до ва. На при мер, ти пич но ве жба ње од 45 ми ну та са го ри 350 ка л о р и ј а. Ко л и ко ка л о р и ј а по т ро ш и м о по с ле једног са та пли ва ња или хо да ња? Ти пич но аероб но ве жба ње од 45 ми ну та са го ри 350 ка ло ри ја. Ако ве жба те три да на не дељ н о по т ро ш и ћ е т е 1.050 ка ло ри ја не дељ но, што ће ме сеч но из но си ти 4.200 ка ло ри ја. Кад го во ри мо о ки ло гра ми ма, то зна чи да ће те ме сеч но из гу би ти око по ла ки ло гра ма. Го ди шње би то из но си ло око 6 ки ло гра ма ма ње. Ако је ве жба ње ин тен зив но, ме та бо ли зам ће би ти убр зан и по сле ве жба ња, па ће те ка ло ре тро ши ти бр же не го ина че и док не ве жба те. Тре ћа пред ност аероб не ве жбе је одр жа ва ње ми шићне ма се. Ово је ну жно то ком гу бит ка ки ла же јер же лимо да гу би мо ма сно ће, а не ми ши ће. Да би позитив но де ло ва ње на ми ши ће би ло ве ће, тре ба укљу чи ти и ве жбе с те го ви ма.

l Аероб но ве жба ње: 422 l Аероб но ве жба ње, спо ри је: 352 l Аероб но ве жба ње, на пор но: 493 l Во жња би ци клом 16 км/сат: 281 l Во жња би ци клом, уме ре но, 16 до 22 км/сат: 563 l Во жња би ци клом, жу стро, 14–16 км/сат: 704 l Плес, аеро бик: 422 l Рад у ба шти, уме рен: 352 l Голф, пе шке: 281 l Тр ча ње 8 км/сат: 493 l Ве сла ње, ла га но: 493 l Ве сла ње, уме ре но: 598 l Ве сла ње, жу стро: 844 l Тр ча ње 12 км/сат: 809 l Тр ча ње 14 км/сат: 985 l Тр ча ње 16 км/сат: 1126 l Кли за ње на ле ду: 387 l Пе ња ње по сте пе ни ца ма/по крет на тра ка: 422 l Рас те за ње: 281 l Пли ва ње, уме ре но: 563 l Пли ва ње, бр зо: 704 l Хо да ње, 3 км/сат, спо ро: 176 l Хо да ње, 5 км/сат, уме ре но: 246 l Хо да ње, 6 км/сат, жу стро: 281 l Ди за ње те го ва, ла га но/уме ре но: 211 l Ди за ње те го ва, те шко: 422

пра в ил н о не ло м и све тлост. Због то га де те пред ме те ви ди мут но. Стра би зам је по ја ва ка да по сто ји де ви ја ци ја пра ва ца по гле да, од но сно ка да очи не гле да ју па ра лел но. Та се по ја ва на зи ва и ра зро кост. Ла ко је уоч љи ва, па је мно ги ро ди те љи на вре ме ре ша ва ју. Али, ра зро кост је да ле ко ви ше од естет ског про бле ма. Она де те ту сма њу је и вид но по ље. Ве ћи на се гре ша ка ви да да нас успе шно ле чи, бит но је са мо на вре ме их уочи ти. Због то га је кон тро ла ви да нео п ход на је дан пут го ди шње.

Шмин ка за мла де

Ко ли ко ка ло ри ја по тро ши мо Н ве жба ју ћи

Гро жђи це за здра вље риц ка ње гро жђи ца кон тро ли ше осе ћај гла ди и под сти че си тост код де це, об ја ви ли су ка над ски на уч ни ци. На тај на чин спре ча ва се пре ко мер ни унос ка ло ри ја и про ду жу је осе ћај си то сти. Ис тра жи ва ње је спро ве де но на де ча ци ма и де вој чи ца ма нор мал не те ле сне ма се, ста рих од осам до 11 го ди на. Де ца су до би ја ла су во гро жђе или чипс, чо ко лад не кек си ће. До дат но, сва ко је де те до би ја ло стан дард ни оброк. Ис тра жи ва ње је тра ја ло три ме се ца. Код де це ко ја су као гриц ка ли цу из ме ђу обро ка до би ја ла гро жђи це, за бе ле же на је ма ња укуп на кон зу ма ци ја хра не тај дан и ве ћи осе ћај си то сти у од но су на оста ле гриц ка ли це. По сле дич но, та су де ца има ла

ни зо ва но, ствар ност тек уда тих же на нај че шће су не рас па ко ва не ку ти је у сва ком ћо шку. Шта учи ни ти? Сва ко днев не об ве зе јед но став но ће ста ти на пут уре ђе њу са вр ше ног ста на. На пра ви те ком про мис, ре ши те јед ну ку ти ју сва ке не де ље и вре ме ном ће те до би ти оно што сте же ле ли.

Без тешке шминке - Мла де де вој ке че сто су у ис ку ше њу да при ме не “то т ал меј кап” по угле ду на зве зде ко је гле да ју у ча со пи си ма или на те ле ви зи ји. Шмин ка, ме ђу тим, не би сме ла да бу де те шка. Сто га из бје га вај те де бе ле сло је ве пу де ра, ко ји ште те ко жи, то је им пе ра тив за шмин ка ње мла де ко же.

из ба ци те из упо тре бе, ако га ко ри сти те.

Пра ви ло 4. Светле сенке - На кап ке мо же те ста ви ти ма ло сен ке у све тлој ни јан си. Уз тре па ви це, на гор њем

Пра ви ло 2. Свакодневно чишћење коже - Ко жа ти неј џер ки скло на је бу бу љи ца ма и ми ти се ри ма, па тим пре би тре ба ло да обра ти те па жњу на чи шће ње ко же. На не чи стој ко жи нед на шмин ка не из гле да са вр ше но и до дат но ства ра ри зик за по ја ву бу бу љи ца. Сва ке ве че ри оба ве зно до бро очи сти те ли це од шмин ке, ма ко ли ко то пред ста вља ло про блем по сле ка сног ноћ ног из ла ска. Са мо та ко ко жа ће ду же оста ти ви тал на и у ка снем жи вот ном до бу.

Пра ви ло 3. Камени или прах пудер - Од шмин ке са ве ту је мо евен ту ал но ка ме ни или прах пу дер да би се изед на чио тен ако за тим има по тре бе. Теч ни пу дер оба ве зно

кап ку из ву ци те кре јон у пла вој, зе ле ној или љу би ча стој бо ји, али тан ко. Ста ви те ма ска ру у тан ком сло ју, на не си те је од ко ре на тре па ви це. Обр ве оче шљај те че шљи ћем за обр ве, а ако су вам ма ло све тле мо же те их дис крет но по т ам ње ти сме ђом сен ко ми ли олов ком.

Пра ви ло 5. Усне – сај и лабело - На усне ста ви те са мо сај или ла бе ло, де ло ва ће при род не. Јак руж на усна ма ни у нај све ча ни јим при ли ка ма ни ка ко не иде уз го ди не – де ло ва ће на пад но и не при мере но.

dnevnik

OGLASi

~etvrtak21.jun2012.

OGLASi l ^iTUQe l POMeni

~etvrtak21.jun2012.

BO KA KO TOR SKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite, pla`a, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, 6 evra. Telefon 00382/32371-657, 060/0237-857www.banicevicsmjestaj-risan.me 54707

^A S O V I ne ma~ kog, en gle skog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa du go go di {wim is ku stvom. Telefon 021/6399-305. 55190 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 55191 ^A SO VI engleskog 500 din 90min. i prevodi engleskog na srpski 800 din. A-format. Dolazi na ku}nu adresu. Telefon 066/971-4206 55231

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 55192

IZ DA JEM name{tenu garsoweru u Ul. Valentina Vodnika, useqiva 1. 7. 2012. godine. Cena 110E. Telefon 064/2464279. 55164

GR B A V I C A, no vi ja ukwi `ena garsowera, cena 27.800. Te le fon 636-6952, www.bo mil.rs. 15001 U GUN DU LI ]E VOJ ULI CI u novijoj ukwi`enoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, bez ikakvog ulagawa, kompletno name{tena-nov name{taj, cena 24.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15002 @. STA NI CA, klasi~an 1.0 stan od 28m2 na II spratu, cena 28.850. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15003

GR BA VI CA, odli~an nov 2.0 stan fantasti~nog rasporeda, ukwièn, cena 57.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15004 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 2,0 stan od 60m2 na I spratu po ceni od 49.500. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15005 TE LEP, odli~an nov useqiv 2.0 stan od 46m2 na II spratu, cena 36.100. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15006 CA RA DU [A NA, ukwièn 1.5 stan od 36m2 u novijoj zgradi, dvori{no orjentisan, cena 42.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15007 LI MAN 2, ukwièn 1.5 stan, cena 43.300. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15008

DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwièn na 47m2, cena 36.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15009 NO VA DE TE LI NA RA odmah useqiv prazan nov stan 2.0 od 53m2 na IV spratu, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15010 KOD BE TA NI JE, u novoj zgra di od li~ nog kva li te ta, ukwièn nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 57.200, moè i zamena za 3.03.5 stan na Limanu i okolina... Te le fon 063/828-83-77 www.bomil.rs. 15011 GR BA VI CA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwièn 55m2, cena 53.600. Telefon 063/828-83-77. 15012 ]IR PA NO VA, ukwièn, useqiv 1.5 stan, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15013 KRA Q E V I ] A MAR K A br. 20, {iri centar, visoko prize mqe jed no i po so ban stan 47 m2, no vi ja zgra da „Ne i mar” pot pu no sre |en. Te le fon: 064/837-2806. 54297 SKEN DER-BE GO VA 3, 59 kvm, dvosoban, II, CG. lift, direktno od investitora. 130.000. Telefon 063/107-1111 54508 DVO SO BAN stan, 56m2, Novo naseqe, 2. sprat, useqiv odmah. Cena dogovor. Agencije iskqu~ene. Telefoni: 061/11-50-459, 060/596-63-88. 54966 HIT NO, stan, 54m2, velika terasa, ukwièn, lift, ostava bez ulagawa, odli~an raspored. Novo naseqe, Mom~ila Tapavice, vlasnik, 38.000E. Telefon 060/529-56-99. 54992 SA TE LIT ukwièn dvosoban stan 48m2 na drugom spratu cena 31.000E. Telefon 060/02-01-000. 55232

BU LE VAR EVRO PE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2.5 stan (odli~na oprema, |akuzi i sl.), cena 55.500 evra. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15014 NO VA DE TE LI NA RA, noviji, ukwièn 2.5 dupleks, cena 37.100. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 15015 TE LEP, nova zgrada odli~an mawi 2.5 stan, cena 45.600 sa PDV-om (moè kredit). Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15016 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15017 NO VA DE TE LI NA RA, okolina „ABC”-a u zgradi „Budu}nosti”, odli~an 2.5 ukwièn stan, cena 64.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15018 LI MAN 2, prazan i ukwièn 2.5 stan od 68m2, cena 62.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15019 BU LE VAR EVRO PE, u novoj luks zgradi, nov neuseqavan 3.0 stan od 83m2 po ceni od 67.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15020 CEN TAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwièn 3.0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15021

OKO LI NA BU LE VA RA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwièn 3.0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15022 LI MAN, ukwièn originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15023 EKS TRA lokacija, Liman II Narodnog fronta, 68m2, 5. sprat, lift, pored {kole 61.000E. Telefoni: 061/15819-72, 063/52-39-37. 55158 BEZ PO SRED NI KA prodajem stan 61m2, III sprat od ~e ti ri, CG, te ra sa, ne ma lift, Rumena~ka kod Sajma. 45.000 E. Te le fon 063/7016367. 55237 BU LE VAR OSLO BO \E WA - zgrada do Daltonke, Ul. Laze Kosti}a br. 11, tre}i sprat, nov, ukwièn 77, 65m2. Telefon: 064/837-2806. 54298

CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a i Du nav skog par ka u je din stve noj zgra di, od li ~an 5.0 stan sa lon skog ti pa sa vi so kim pla fo ni ma, luk su zno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvo ri {tu... Te le fon 063/828-83-77, sli ke na www.bomil.rs. 15024 KEJ, u odli~noj zgradi, klasi~an 4.0 stan od 100m2, cena 105.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15025 GR BA VI CA u novijoj zgradi redovana eta`a 105m2 za 105.000E. Telefon 060/02-01000. 55233

SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ulice, prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije, sve ukwi`eno, 236m2, mo`e zamena za stanove, cena 99.900. Telefon 063/82-88-377. 15026 DVO SOB NA komforna ku}a na dobroj lokaciji sa velikim placem, cena 8000E. Telefon 063/7667350. 54899

IZ DA JEM lokal 60m2 ul. Stevana Mokrawca br.18. Telefon 063/505-198. 55137 PRO DA JEM poslovni prostor 740m2 prodajni, kancelarijski, magacinski i proizvodni u Novom Sadu. Telefon 061/140-2000. 54477 SKEN DER-BE GO VA 3, poslovni prostor, 53kvm, I, CG. lift, direktno od investitora, 109.800. Telefon 063/107-11-11. 54509 PRO DA JEM lokal 43m2 u radu, ful opremqen. Kraqa Petra 2. Telefon 065/55-106-55. 54909

dnevnik

Posle kratke bolesti, napustio nas je na{ dragi

Sava Stoj{i} Milovan Panteli} Panta 1938 - 2012. Sahrana je u ~etvrtak 21. 6. 2012. godine, u 16 ~asova, na ^enejskom grobqu. O`alo{}ene }erke: Qiqana i Qubica sa porodicom.

Dragi moj tata ni{ta nas ne}e razdvojiti. @ivot je ve~an, uvek }emo biti zajedno. Hvala ti za sve, nosim te u srcu i beskrajno te volim.

Tvoj Deki. 55292

55291

BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon:021/421-452, 064/131-2135. 54892 VO DO IN STA LA TER: izvo|ewe instalacija, popravka i remont, popravka bojlera, odgu{ewe kanalizacije i ostale vodoinstalaterske usluge. Telefoni: 021/6317-587, 065/3150-198. 54914 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 55134

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 76. godini zauvek napustila na{a

Ivanka Bo{kovi}

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Radenku Proli}u

1936 - 2012. Sahrana je 21. 6. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Milorad, snaja Vesna i unuci Vladislav i Aleksandar.

od porodice Vuji}.

55289

55287

POMEN

Posledwi pozdrav dragoj kumi

2002 - 2012.

ME LE MI „Stanil” poma`u protiv ujeda komaraca, ojeda ko`e i hemoroida. Telefon: 0616157316. 55166

Dragoqub Bogunovi} NA PRO DA JU mlade 18-nedeqne koke nosiqe. Informacije na telefon 063/511932. 55199

AGEN CI JI „BO MIL” potreban agent prodaje sa iskustvom minimum od godinu dana, plata dogovor mogu} i fiksni deo! Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15027 PO TREB NA starija kuvarica restoranu u Crnoj Gori. Hrana obezbe|ena, sme{taj i plata po dogovoru. Telefon 0038269243395. 55264

Miri Prodanov

Dragi brate, i posle 10 godina sa tugom te se se}aju: brat Dragan, snajka Staka i sinovci Sr|an i Goran.

Porodice: Male{evi} i Latinovi}.

55284

55286

Posledwi pozdrav

Savi Stoj{i}u

VE LI KA RE ME TA, prodajem ku}u na lepom mestu, struja, voda, dva bunara, telefon, ispod cele ku}e podrum, iznad predsobqe, kupatilo, kuhiwa, dnevni boravak, velika terasa, iznad toga dve spava}e sobe i velika terasa, plac 5000m, gara`a, velika pomo}na prostorija. Telefon: 021/542-283. 55221 PLAC na vodi - kanalu pripremqen za gradwu, u Turiji kod Srbobrana prodajem. Telefoni: 064/610-7000, 064/8195-480. 55174 SREM SKA KA ME NI CA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 3 X 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/1826-726. 54001

HIT NO PRO DA JEM odmah useqiv jednosoban stan. Telefon 021/633-0452. 54813 ^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, aubomobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 55049 DR VO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3650din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 065/589-60-65, 062/15033-79, 062/893-7120. 55150 BU KVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 061/1840236, 061/1840-237, 063/177-6443. 55151 LAK @I CU Ø 0,05 - 0, 30, trafo lim {tancovan EI1 EI3, kaleme za transformatore EI1 - EI8, ma{ine za namotavawe razne, cene po dogovoru. Zvati posle 15 ~asova. Telefon 0230/423-289 Radivoj. 55209

od Sa{inih i Mirinih kumova, porodice Mitrovi}.

55288

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ i radniku

Radenku Proli}u

od kolektiva ALFA PLAST Temerin. 59832/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

Posledwi pozdrav

Posledwi dragom

~etvrtak21.jun2012.

pozdrav

na{em

POMEN

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

Jovan Savi}

Mirjani Prodanov

21. 6. 1990 - 21. 6. 2012.

Iliji Ratkovi}u Mario Stoli}

od kolektiva Agrotehna ad, Sremski Karlovci.

59831/P

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi kolegi

pozdrav

od porodice Drap{in.

55248

55267

POMEN

Savi

od Ice i Bobe.

55208

Posledwi pozdrav

Tvoji: mama, tata i brat.

Posledwi pozdrav dragom deki

Punih osam godina, nemo}ni pred sudbinom, nastavqamo uspravno da kora~amo tragom koji si za sobom ostavio. Da... bio si najboqi, vremena s tobom bilo je malo, se}awe ipak zauvek ostaje. Vole}emo te dok je `ivota. Tvoji: mama, tata i sestra sa porodicom. dragom

55249

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Novot Pavle 2009 - 2012.

Dobrivoju Vukovi}u

od unuke Sawe sa porodicom.

Sa qubavqu, po{tovawem i ponosom Te pomiwemo.

Tvoji: Dragiwa, Ana i Sr|an. 55261

Miri Prodanov

\uki

Savi Stoj{i}u

Lijini drugovi sa rekreacije.

Porodica Polovina.

55283

55281

Posledwi pozdrav

DESETOGODI[WI POMEN

21. 6. 2002 - 21. 6. 2012.

55159

Savi Stoj{i}u

od wegovih {kolskih drugova iz III B, generacije 1949/50. Mu{ke gimnazije.

od: Miroslava, Milene i Miwe Baji}.

55254

55239

Sa neizmernom tugom optra{tamo se od na{eg dragog druga i prijateqa

S tugom i velikim po{tovawem opra{tamo se od voqenog te~e

Tu`nim srcem obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac, tast, deda i pradeda

Dobrivoj Vukovi} Sahrana je danas, 21. 6. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Miri Prodanov

od porodice Kokai.

Dragoqub Bogunovi} S ponosom i qubavqu ~uvamo uspomene na tebe.

Save Stoj{i}a

Save Stoj{i}a Wegovi: Sr|a, Stojke, \orno, Du{ko i Slobodan sa porodicama.

Wegovi: Du{an, Miroslav i Marika Stefanovi}.

Ve~no o`alo{}eni: }erka Jovanka, zet Vladimir Lero, unuci i praunuci.

55266

55251

55253

Tvoji najmiliji. 55272

Tugujemo za na{om {kolskom drugaricom

dragom

55243

Posledwi pozdrav dragom deki

Opra{tamo se od na{e drage kume

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

Dobrivoju Vukovi}u

Mirjanom Prodanov ro|. Drap{in

Wen VIIIa.

Mire

od unuka Sr|ana sa porodicom.

Porodica Majtan.

55262

55268

Marinko Tadi} 55282

trgovac u penziji

POMEN

Sahrana je danas, 21. 6. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi razrednoj

pozdrav

dragoj

Zahvalni smo mu za sve {to nam je u `ivotu pru`io i ~emu nas je nau~io, na nesebi~noj qubavi kojom nas je obasipao.

Miroslav ]ur~i}

Ve~no }emo te voleti i ~uvati od zaborava.

O`alo{}eni: supruga Smiqka, }erka Brankica, unuka Danijela, zet Goran i praunuka Olivera.

Tvoji: Mara, \oka i Buba. 55234

Mira Prodanov

prof. Mirjani Prodanov

21. 6. 2005 - 21. 6. 2012. iz Vilova

55241

Hvala za plemenitost i mudrost koje ste utkali u na{e odrastawe.

Zaspala je na{a Mina, ali mi znamo da }e uvek biti tu i brinuti o nama. Isprati}emo svoju najdra`u suprugu, mamu i baku danas, 21. juna, u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu.

Razred I 15 - II 14 {kolske 1985 - 87. Sredwo{kolski centar â&#x20AC;&#x17E;Jovan Vukanovi}â&#x20AC;?.

Weni: Lija, Tawa, Ceca, Paja, Pe|a i Maksa.

55260

55255

tv program

~etvrtak21.jun2012.

Плави круг Игра која је неодвојива од живота и стварања , игра као знак човековог самопотврђивања и императив сваког детињства тема је новог издања емисије. О безазлености и заносу из којих се рађа, и посвећености и слободи у које води, говориће песник Милан Ненадић и сликар Владислав Шешлија... Ауторка: Софија Љуковчан (РТВ 1, 15.30) 09.00 Међународни тероризам после 1945. 09.30 Центар света 10.00 Вести 10.10 Климатски ратови 11.05 Све о животињама 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака-компилација 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ 14.30 Повратак на село 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Климатски ратови 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Све о животињама: Тигар 19.30 ТВ Дневник 20.05 Џонатан Крик 21.00 Сучељавање 22.00 Војвођански дневник 22.35 Чарде на Дунаву 23.05 Оперативци 00.00 Џонатан Крик 00.55 Један на један 01.25 Сучељавање

06.35 Кухињица – мађ. 07.00 Ток шок 08.00 Концерт године-Компилација 2000. 09.10 Грување 10.00 Грување уживо у студију М 10.45 Концерт 11.45 Емисија на мађарском 12.30 Вести (мађ) 12.40 Украјинска панорама 13.10 Биографије 14.00 Концерт године 14.50 ТВ баштине 15.15 Добро вече, Војводино (рум) 16.45 ТВ Магазин (рус) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (рус) 21.30 Оперативци 22.20 Биографије: Кејт Мос 23.05 Фолдер култура 23.30 ТВ баштине

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00

Панонско јутро Лола Вреле гуме За корак испред Тема недеље Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести

06.05 08.00 09.05 10.08 10.39 11.16 11.45 12.00 12.15 12.37 13.20 14.40 15.00 16.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.06 20.37 22.43 23.10 00.00 00.21 01.07 02.45 03.46 05.38 05.48

08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Серијски програм 10.00 Документарни програм 11.00 Вести 11.10 Матуранти на Новосадској ТВ 11.15 Рецепти Лауре Равајоли 11.35 Живот на Марсу 12.30 Украдена срца 13.00 Вести 13.10 Опчињени 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.10 Матуранти на Новосадској ТВ 15.15 Украдена срца 15.50 Неон сити 16.00 Објектив на словачком 16.15 Објектив на мађарском 16.30 Азбука родитељства 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Неон сити 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 19.55 Матуранти на Новосадској ТВ 20.00 Лична грешка 20.30 Витраж 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.35 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Живот на Марсу 23.50 Украдена срца

09.45 11.00 12.30 14.30 16.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

НБА Кошаркологија АТП Хертогенбош 1/4 Финале ВТА Хертогенбош 1/4 Финале АТП Хертогенбош 1/4 Финале ВТА Хертогенбош1/4 Финале Фудбал мондијал магазин Гранд При Атлетика Бокс Премијер лига, Магазин ТВС НБА акција АТП и ВТА Хертогенбош 1/4 Финале 00.30 НБА

Фолк шоу Уживаћете у песми: Марка Булата, Гоге Секулић, Ћире, Инди, Игора Лугоњића, Оље Карлеуше, Црног, Мие Борисављевић, Микија Мећаве и Јасне Ђокић. Музички коктел за све љубитеље праве музике... (КТВ, 20.00)

Јутарњи програм Јутарњи дневник Дипломци Сасвим природно Моја лепа Србија Цркве-како их тумачити Гастрономад Дневник Спорт плус Скок у будућност Видео јела зелен бор, филм Гастрономад Ово је Србија Оно наше што некад бејаше Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Мазурка Фудбал - ЕП: Чешка - Португалија, пренос Мазурка Скок у будућност Дневник Ружна Бети Препуштени случају, филм Дипломци Фудбал - ЕП: Чешка - Португалија (р) Гастрономад Верски календар

Шенбрун

Светски дан музике Од 2004. године Бечка филхармонија приређује „Концерт летње ноћи”. РТС и ове године директно преноси овај концерт, који прате хиљаде љубитеља музике у бајковитом амбијенту дворца Шенбрун. Бечком филхармонијом диригује венецуелански диригент Густаво Дудамел. (РТС 2, 20.00)

02.37 03.02 03.24 03.49 04.17 04.43 04.38

Слагалица Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Тумачење књижевног дела Хало, хало, Циле Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Линк Живот са музиком У свету Траг у простору Музички програм Трезор Тумачење књижевног дела Хало, хало, Циле Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Ликовна колонија РТС ТВ лица...као сав нормалан свет Образовно огледало Капри Музички програм Живот и стандарди Метрополис Светски дан музике Капри Фестивал фестивала: Како смо преживели рат, филм Бунт Трезор ТВ лица...као сав нормалан свет Образовно огледало Живот и стандарди Метрополис Траг у простору Ликовна колонија РТС Бунт Лепота на граници

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 13.00 14.00 14.50 15.50 16.20 16.50 17.50 18.40 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 02.00 04.00 04.30

Глас Америке Мирослав Лазански Маратон Цртани филм Документарни филм Филм: Најбољи Љубав у залеђу Монк Вече са Џулсом Холандом Мућке Ало, ало Документарни филм Обични људи Филм: Сан о ружи Мућке Ало, ало Филм: Лет незваног госта Удовице Филм: Поглавље 27 Филм: Лет незваног госта Домаћа музика Филм: Поглавље 27

07.02 07.38 07.44 07.55 08.07 08.19 08.30 08.47 09.17 09.29 10.11 10.39 11.09 11.34 12.07 12.50 13.50 14.07 14.41 14.52 15.19 15.46 16.34 16.59 17.59 19.03 19.30 20.00 21.30 22.33

Мег Рајан

Град анђела Анђео Сет одувек је напаћене душе безболно прененосио у вечни живот после смрти. Сусрет са хирургом Меги пробудиће у њему ватру знатижеље и питање: како је бити људско биће? Улоге: Николас Кејџ, Мег Рајан, Андре Брауер Режија: Бред Сиберлинг (Прва, 22.00) 08.00 08.15 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.10 01.00 01.30 02.00

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Одбачена Филм: Мост Тачно 1 Трачара Аси Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Езел Филм: Град анђела Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

00.23 00.55 01.52

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

06.30 Заувјек сусједи 08.30 Топшоп 08.50 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 13.45 Филм: Прљава игра 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Џои 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.25 Штрумфови 20.15 Увод у анатомију 21.10 Филм: Волиш ли псе 23.10 Вести 00.45 Спортски преглед 00.05 Жива мета 00.55 Увод у анатомију 01.45 Филм: Ударна вест 03.15 Саут Парк 03.40 Филм: Шта је Кети урадила?

Љубинка Кларић

Нормални људи Стева шанкер је заљубљен у глумицу, Дуја је заљубљен у свој мотор, Тома вози кола хитне помоћи, заљубљен је у Миру. Она је у вези са криминалцем који је само понекад злоставља, а понекада помисли и на Тому. Улоге: Небојша Глоговац, Љубинка Кларић, Никола Ђуричко, Слободан Нинковић Режија: Олег Новковић (Хепи, 20.20)

Дајана Лејн

Волиш ли псе Сара Нолан је учитељица у касним тридесетим, разведена већ осам месеци. После неколико катастрофалних, али комичних љубавних састанака, она је на ивици да одустане од потраге за идеалним мушкарцем. Улоге: Дајана Лејн, Џон Кјузак Режија: Гари Дејвид Голдберг (Б92, 21.10)

05.45 Добро јутро 10.00 Брачни судија 11.30 Градске вести 12.00 Мала невеста 13.00 Недељно поподне 14.00 Тачно у подне - уживо 15.00 Добро вече Србијо 16.00 Национални дневник 16.20 Моје срце куца за Лолу 17.00 Мала невеста 17.30 Кукавица 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.30 Љубав и освета 21.30 48 сати свадба 22.30 Све за љубав 00.00 Немогућа мисија 00.45 Филм: Град среће 02.45 Гле ко то говори 03.30 Тјудорови 04.00 Хаф 05.00 Моје срце куца за Лолу

05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 01.00 01.40 03.30 04.30

Јутарњи програм Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Прессовање Телешоп Вести Изгубљене године, серија Телешоп Вести Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Јелена, серија Лепи и мртви Нормални људи, филм Слепа правда Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду Љубавни сигнали Скадралијом Насловна страна – квиз

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak21.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пи ше: др Марк Мазовер 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 13.40 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Четири венчања - Америка Највећи губитник Најгора мама на свету Дадиља на задатку Л.А. Инк Стручњак за торте Стручњак за торте Грађевинске интервенције Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Стручњак за торте Ургентни центар Л.А. Инк Најбољи амерички кувар

08.00 Деца Стаљинграда 08.30 Прохоровка. Кроћење тигра 09.00 Прича о струји 10.00 Пол Пот – путовање на Поља смрти 11.00 Господари рата 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Џез баронеса 14.30 У крупном кадру 15.00 Тајм тим година X 16.00 Прича о струји 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Ратници 20.00 Тајни рат 21.00 Разбијачи шифара 22.00 Деца Стаљинграда 22.30 Траговима Тинтина 00.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 01.00 Гиганти готике – поглед у небо

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ивица и Марица Музичари града Бремена Ози Бу Звезда водиља Велико дрвеће Ана Карењина Дијаманти Карнера: Планина која хода Чаробна фрула Еротски филм Еротски филм

Ана Ка ре њи на Ана Ка ре њи на, узор на су пру га и бри жна мај ка, за љу бљу је се у гро фа Врон ског и са њим за по чи ње ве зу. Због ње га она од ба цу је брак, по ро ди цу, дру штве ни по ло жај и на кра ју жи вот... Уло ге: Вивијен Ли, Ралф Ричардсон Ре жи ја: Џулијен Давајвер (Синеманија, 16.00)

Лора Брекенриџ

Ју жњач ке ле по ти це Нај бо ље при ја те љи це, Бел и Бел, ста ну ју за јед но у при ко ли ци и са ња ју о бо љем жи во ту ко ји их че ка у Атлан ти. Ме ђу тим, за ве ли ки град тре ба нов ца, а кад се у при чу још упле те згод ни по ли ца јац, жи вот скре не у не ком дру гом сме ру... Уло ге: Ана Фарис, Лора Брекенриџ, Џастин Чејмберс Ре жи ја: Пол С. Мајерс (ХРТ 1, 21.00) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.01 Дивљи пламен 10.11 Место под сунцем, док. серија 11.03 Природни свет, док. серија 12.00 Дневник 12.34 Моћ судбине 13.24 Морски људи, филм 15.12 Понос Раткајевих 15.59 Горски лекар 17.30 Хрватска уживо 17.54 Југославија - држава за један век, док. серија 18.29 Др Оз, ток шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 19.56 Спорт 20.06 Кратки сусрети 20.34 Моћ боја, док. серија 21.00 Јужњачке лепотице, филм 22.40 Отворено 23.35 Дневник 3 00.21 Секс и град 00.46 Циклус љубића - Р. Пихлер: Четири годишња доба 02.15 Закон и ред 02.57 Евро 2012,: Чешка Португал, снимак четвртфинала

22.35 23.40 00.17 00.59 01.27 02.12

Мала ТВ Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Патак Фрка Пипи Дуга Чарапа Пренос седнице Хрватског сабора Идемо на север Југославија - држава за један век, док. серија Љубав у залеђу Еџмонт Уби ме досада Трауматологија Морава - Река без граница, док. филм Топ гир 10, док. серија Нови клинци с Беверли Хилса Телетабис Евро 2012, емисија Евро 2012.: Чешка Португал, пренос четвртфинала Евро 2012, емисија Битанге и принцезе Закон и ред Калифорникација Добра жена Закон и ред

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Решен случај Протуве са трибина Биографија - Дејвид Крозби Братска љубав Протуве са трибина Биографија - Хју Џекмен Подмукле жеље Окрутне намере 3 Биографија - Дејвид Крозби Протуве са трибина Биографија - Хју Џекмен Осамнаести анђео Господин Шав Чидма фреквенција

07.53 08.22 08.45 09.09 09.32 10.00

17.56 18.49 19.32 20.00 20.35

18.30 20.05 21.45 23.20 00.55 01.55 03.40 05.25

Секретаријат Злочинац Главна улица (2010) Рио Дрво живота Ћерка чувара успомена Вол Стрит: Новац никад не спава Губитници Волим те, Филипе Морисе Тајно порекло. Прича о „Ди-Си Комикс„ Лов на вештице Царство порока Не дозволи ми да одем Оружје Филмови и звезде

08.10 09.05 10.00 10.14 10.15 11.15 11.30

Кобра Кисмет - окови судбине ТВ продаја Кувар и по, кулинарски шоу Ватрено небо ТВ продаја Упознај Хрватску - специјална емисија Хрватске туристичке заједнице Ексклузив Таблоид Вечера за 5 ТВ продаја Крв није вода Кобра 11 Езел РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Кувар и по, кулинарски шоу Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Кисмет - окови судбине ЦСИ РТЛ Вести ЦСИ: Њујорк РТЛ Данас

11.45 12.00 12.50 13.05 14.00 14.55 16.55 17.10 17.58 18.05 18.30 19.05 20.00 21.00 23.45 00.00 02.20

СЕ РИ ЈА

14.56 15.40 16.07 16.31 16.59

06.00 08.05 09.30 11.00 12.35 14.50 16.20

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Отета. бегунац љубави Мегапитон против Гатороида Видовњак

Марџ Хелгенбергер

13.35 14.25

Вивијен Ли

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

08.00 Хотел Оаза 10.00 Пурпурна ружа Каира 12.00 Преко палубе 14.00 Менхетн 16.00 Очајнички тражећи Сузан 18.00 Бул Дурам 20.00 Соко и Снешко Белић 22.10 Мистерија Инвуд парка 00.00 Еротски филм 02.00 Еротски филм

ЦСИ По нов но на оку пу, под вод ством Гри со ма и Ке трин, ЦСИ тим је спре ман да раз от кри је и нај ми сте ри о зни ја уби ства. Пр ви слу чај во ди их до кампку ћи це ко ја је у екс пло зи ји га са пот пу но уни ште на. У њој Са ра, Гри сом и Ник про на ла зе два те ла... Уло ге: Вилијам Петерсен, Марџ Хелгенбергер, Гери Дурдан, Џорџ Идс, Пол Гилфојл Ре жи ја: Ентони Е. Зикер (РТЛ, 21.00)

Crkve ne bi da talasaju erski predstavnici retko su podsticali ujedno i te`wa da se stvore masovne organizaqude u Isto~noj Evropi na otvoren su- cije ili ponude opciona politi~ka re{ewa – a kob i radije su birali da svoj stav prema to je, svakako, bio uslov da bi takva opozicija vlasti upute indirektnije i opreznije. Na kra- mogla opstati. Jedan od najve}ih uzroka protesta bilo je zaju krajeva, wihov najpre~i ciq bila je za{tita i odbrana sopstvenih institucija i privilegi- ga|ewe ìvotne sredine, naro~ito posle kataja. Kako je zabeleìo jedan Britanac 1983, ka- strofe u êrnobiqu: [tazi su razgnevili platoli~ka crkva u Poqskoj, na ~ijem je ~elu bio kati u porti jedne crkve u Isto~noj Nema~koj kardinal Glemp, „iznenadila se sopstvenom na kojima je pisalo: „Vozi bicikl, a ne auto“. snagom“ nakon pojave „Solidarnosti”. Ako je to Ma|arski Dunavski krug bio je nezvani~an povaìlo za potencijalno najè{}eg protivnika kret s hiqadama potpisnika i ~vrstim vezama s komunizma iza Gvozdene zavese, jo{ je ograni~e- Austrijom. U êhoslova~koj, Poveqa 77 objavinija bila uloga {to su je izabrale mnogo snis- la je 1987. dokument pod naslovom „Pustimo quhodqivije katoli~ke, luteranske i pravoslav- de da di{u“, u kojem su obelodawene sumorne ne crkve u drugim zemqama. Takav stav po~ivao je na proceni trajnosti isto~noevropskog komunizma, a to je mi{qewe bilo {iroko prihva}eno i na Zapadu – jo{ jednom potencijalno mo}nom izvoru opozicije. Zapadne vlade – ali, na~elno, i zapadnoevropsko javno mwewe – nikad nisu ozbiqno posumwale u ~vrstinu komunisti~ke vlasti u regionu. Zapravo, ako se uzme u obzir to {to je Zapad pristajao – sve do kraja osamdesetih – na hladnoratovsku podelu Evrope, te{ko je kritikovati Isto~noevropqane {to se nisu sr~anije suprotstavqali. Uostalom, tek malobrojni su vero- Ubistvo ili samoubistvo kolonijalnih sila vali u mogu}nost – ili, ~ak, poèqnost – brzog procene vlade o nivoima zaga|ewa u zemqi. Ipak, ~ak i takav stepen angaòvawa bio je niuvo|ewa vi{estrana~ke demokratije. Naprotiv, kapitalisti~ki Zapad je sedamde- ì nego u samom Sovjetskom Savezu, a naro~ito setih iznova prihvatio komunisti~ku vlast. U u balti~kim zemqama. Velike bezbednosne slu`be koje su pratile finansijskom pogledu, to prihvatawe se svodilo na pozama{ne kredite. U politi~kom, iska- javno mwewe nisu bez osnova bile uzrujane zivalo se kroz zapadnonema~ku Isto~nu poli- zbog aktivnosti opozicije. „Usagla{enost i tiku i detant supersila. Krajem osamdesetih, gun|awe“ – takav obrazac je uo~io [tazi, a ovo mnogo va`nih ~inilaca je bilo u igri da bi se prvo je verovatno naraslo s vremenom. Staqidozvolilo reganovskom neokonzervativizmu, nizam pod sovjetskim pokroviteqstvom doìnagove{taju takozvanog drugog Hladnog rata i vqavan je kao sudbina tog regiona, kojoj su se ~arkama oko nuklearnog naoruàwa u Zapadnoj opirali samo najtvrdoglaviji ili najduhovniEvropi da potkopaju to osnovno razumevawe. ji. I u pore|ewu s nacisti~kim Gestapoom, Zapadna politika nastojala je da iscrpi SSSR [tazi i rumunska Sekuritatea bili su ogromni, tehni~ki napredni apau maratonskoj, skupoj trci u rati terora koji su lako monaoruàwu. Ali, na drugoj Jedan od najve}ih uzroka gli prisiliti ili zastrastrani ove strategije na dva protesta iza Gvozdene {iti stanovni{tvo i tako koloseka, bilo je neprekidzavese bilo je zaga|ewe ga dràti u pokornosti. Sano odobravawe kredita Isto~noj Evropi, odluka da se ìvotne sredine, naro~ito mo je jedan izvor destabilizacije izmakao wihovoj konne reaguje na to {to Poqska posle havarije êrnobiqa. troli – Moskva. Kad je 1987. ne ispuwava obaveze i da se [tazi su razgnevili Mje~islav Rakovski, zamepomogne ma|arskom i isto~nik poqskog premijera, raznonema~kom bankarskom si- plakati u porti jedne crkve mi{qao o uvek prisutnoj stemu. Zapadnonema~ki kanna kojima je pisalo: pretwi da bi se neko mogao celar Kol vodio je Isto~nu Vozi bicikl, a ne auto uplesti u unutra{wu polipolitiku s jednakom posvetiku zemqe, iznenada se do}eno{}u kao i wegovi socijaldemokratski prethodnici. Primao je isto~- setio: „A {ta ako taj neko, imaju}i na umu sopnonema~ke disidente i naveliko subvencioni- stvene interese, ne èli da se uplete?“ I {ta, sao komunisti~ku ekonomiju, podrào Jaruzel- zaista, ako se ipak ume{a – da prkosi starom skog u uvo|ewu vanrednog stawa i ~ak dopustio poretku? Upravo se toj mogu}nosti sada moraHonekeru da do|e u zvani~nu posetu Saveznoj mo okrenuti. Ubistvo ili samoubistvo? Revolucija ili Republici Nema~koj 1987. Opozicija na Istoku bila je raspar~ana, ne- povla~ewe? Ista pitawa koja se ~esto postarazvijena i bez odlu~ne inostrane podr{ke. vqaju u vezi s krajem britanske vladavine u InPojedinci sa Zapada i nevladine organizacije diji ili holandske u Indoneziji, mogu se postanudili su pomo} disidentima, ali zapadne vla- viti i za 1989. To nije slu~ajno: propast komude pre svega su se zanimale za stabilnost. nizma bila je deo {ireg okvira evropske dekoOsamdesetih godina protivnici komunizma lonizacije. Dugo razdobqe imperija po~elo je s zbili su redove, ali nije ih zbliìla politi~- Portugalom i [panijom tokom 15. veka, a zavrka reforma nego op{tija pitawa moralne ob- {ilo se polovinom 20. Nakon Drugog svetskog nove, qudskih prava, slobode i mira. U jedno- rata, koji je ozna~io i kraj nema~kih imperijapartijskoj dràvi takva pitawa su neminovno listi~kih te`wi, i preostale evropske sile i politi~ka, ali wihovo pokretawe nije bila nevoqno su se li{ile svojih kolonija.

Књи гу Мар ка Ма зо ве ра „МРАЧ НИ КОН ТИ НЕНТ / Евро па у 20. ве ку„ мо же те по ру чи ти од Клу ба чи та ла ца Из да вач ке ку ће „Ар хи пе лаг” (Те ра зи је 29/II, Бе о град), пу тем те ле фо на 011/ 3344–536 и 3344-427, и-меј ла klub@arhipelag.rs или СМС-а 063/1643–609. 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Дајнамо, чудесни мађионичар Потрага за Бигфутом Стивен Фрај - 100 кућних апарат 23.45 Човек са натприродним моћима 00.40 Дајнамо, чудесни мађионичар 01.40 Потрага за Бигфутом

08.30 10.30 12.30 16.00 20.00 20.30 21.00 23.00 01.00

Фудбал Фудбал Тенис Тенис Фудбал Тенис Фудбал Фудбал Аутомобилизам

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak21.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По слов на си ту а ци ја је на гла ше на и под ло жна из не на ђе њи ма. До про ме не до ла зи, би ло у по зи тив ном или не га тив ном сми слу. Из не над ни рас хо ди, па при хо ди. Ипак, чи ни се да сто ји те у ме сту. Пла но ви.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

21. jun 2012.

Че твр так је дан за ди пло ма ти ју, ко јој ге не рал но ни сте скло ни. Ипак, по тру ди те се да бу де те флек си бил ни и ува жи те ту ђе ин те ре се и си ту а ци је. У љу ба ви је ва жно да одр жа ва те по зи тив ну ко му ни ка ци ју. Сло бо да.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

За ба ва и до бар про вод, ди на ми чан ам би јент де ша ва се на рад ном ме сту. Окру же ни сте дра гим и ле пим би ћи ма, а уме те и мо же те да од свог жи во та пра ви те за ни мљи ве при че, у на став ци ма.

Ме сец је у ва шем зна ку па се опу сти те и об у здај те сво је не ми ре. По све ће ни сте по ро ди ци и де ци, али и ра ди те на свом ста ту су у ка ри је ри. По тре бан вам је пре дах и од мор у дру штву дра гих осо ба.

По ву кли сте се у не ко сво је цар ство, би ло да сте на го ди шњем од мо ру или не. По ро ди ца и де ца вам мно го зна че па им по све ћу је те и ви ше вре ме на, по себ но од ка да су се рас пу сти ли у шко ли. Ку ћи те се.

Оку пи ра ни сте по слом и свим и сва чим па као да не ма те до вољ но вре ме на за парт не ра и при ва тан жи вот. Де лу је те енер гич но и без пре ви ше раз ми шља ња, што оста вља по зи ти ван ути сак на дру ге.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не до зво ли те да вам се при ја те љи ме ша ју у оно што ни је њи хов до мен, али не мој те ни ви њи ма. Стал на ве за мо же би ти угро же на уко ли ко за по ста ви те парт не ра. По кло ни и из не на ђе ња су ОК.

Уме те ли да спла ва ри те на бр за ци ма ре ке? Та ва шти на ће вам тре ба ти у си ту а ци ји ко ја на ста је и пред сто ји. Са чу вај те ко ри сна по знан ства, али се ипак др жи те ети ке и есте ти ке у парт нер ству.

У при ват ном би зни су је ве о ма жи во и жи вах но. Отва ра ју вам се раз не мо гућ но сти па су пра во вре ме на ко му ни ка ци ја и ак ци ја од ве ли ког зна ча ја. Бу ди те при сут ни у пра во вре ме на пра вом ме сту.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

У ка ри је ри сте из ло же ни ту ђим ути ца ји ма и шар му, што до при но си сен ти мен тал но сти и по пу стљи во сти ко ју осе ћа те пре ма дру ги ма. Парт нер вам ла ко мо же на мет ну ти сво је же ље и хи ро ве.

Про во ци ра вас љу бав ни од нос, ко ји је ви ше мен та лан не го емо ти ван. И то је са свим ОК. У осно ви, мо же те ка ко хо ће те, са мо је пи та ње шта хо ће те?! Ма ло игре ни је на од мет. Од мор?

Ле то је, и то оно пра во, вре ло, ко је до но си пла вет ни ло и ми рис де бе лог мо ра. Ни ко срећ ни ји од вас због то га! За вр ша вај те те ку ће оба ве зе и упу ти те се на пу то ва ње, пре или ка сни је. Са о се ћа ње.

TRI^-TRA^

А од жене – авион V REMENSKA

PROGNOZA

СунчАно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 36 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 35 Niш

Пе ва чи ца Би јон се је за Дан оче ва свом су пру гу Џеју Зи ју по кло ни ла ни ма ње ни ви ше не го - ави он, и то „бом бар дер че лен џер 850”, вре дан 40 ми ли о на до ла ра. Реч је о ави о ну за по слов не љу де ко ји уз мак си ма лан ком фор и у што кра ћем вре ме ну же ле да се пре ба це с јед ног ме ста на дру го. У лук су зном при ват ном ави о ну Џеј Зи та ко има на рас по ла га њу днев ни бо ра вак, ку хи њу, спа ва ћу со бу и два ку па ти ла. У ње га мо же да ста не 19 пут ни ка, па ће Џеј Зи са со бом без про бле ма мо ћи да по ве де и по ве ће дру штво. Ње го ва су пру га Би јон се за и ста ни је шкр та ри ла с по кло ном.

Evropa

и врло тоПло

НО ВИ САД: Сун ча но и вр ло то пло. Ве тар слаб до уме рен ју го и сточ ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 19, а мак си мал на 35 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и вр ло то пло вре ме. Ве тар слаб до уме рен ју го и сточ ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 17, а мак си мал на 36 сте пе ни. СР БИ ЈА: Сун ча но и вр ло то пло вре ме. По под не у пла нин ским обла сти ма на ју го за па ду је мо гу ћа по ја ва ло кал них пљу ско ва. Ве тар слаб до уме рен ис точ ни и ју го и сточ ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 37 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: У пе так сун ча но и вр ло то пло, уз мак си мал не тем пе ра ту ре око 35 сте пе ни, на ју гу до 37. По под не је мо гу ћа по ја ва ло кал них пљу ско ва. За ви кенд не ста бил но с мо гу ћим ло кал ним пљу ско ви ма, уз ма ло ни же тем пе ра ту ре. Пр вих не ко ли ко да на иду ће сед ми це без ве ли ких вру ћи на.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би ом е те о ро ло шке при ли ке ути ца ће не по вољ но на све осе тљи ве осо бе, на ро чи то на ср ча не бо ле сни ке, аст ма ти ча ре и хи пер то ни ча ре. Нео п ход на је аде кват на за шти та од UV зра че ња. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу се ја ви ти гла во бо ља, за ма ра ње и сма ње на кон цен тра ци ја.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 20 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Ма ли јеж био не ва љао и ма ма га ту че, а јежић пла че. Ма ма исто пла че и ка же му: - Си не мој, ово ме не бо ли ви ше не го те бе!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

398 (-33)

Slankamen

416 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

470 (-21)

Zemun

403 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

331 (-15)

Bogojevo

423 (-8)

Panчevo

400 (10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Baч. Palanka

403 (3)

Smederevo

528 (4)

Titel

418 (0)

NERA

Novi Sad

386 (6)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

78 (0)

TISA

50 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 302 (-23) S. Mitrovica

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusiћ

222 (7) 345 (2)

48 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja