Dnevnik 21.jul 2010.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 21. JUL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22784 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

TE[KA SAOBRA]AJNA NESRE]A JU^E PO PODNE U NOVOM SADU

Politika

„Suzuki” usmrtio dvanaestogodi{waka

2 Dve rezolucije i podela na dugom {tapu 3 Amandmani u korist pokrajinskih poslanika

Ekonomija 4 Trulo meso preti Sremskoj Mitrovici

Na{a deca najstarija u Evropi

4 Be`ite od {vajcarskog franka 5 Tajkun je tajkun, bio doma}i ili strani

str. 15

Poqoprivreda 6 Bahati trgovci oborili cenu sviwa na 90 dinara

Novi Sad 9 Za pija~nom tezgom i do kasne zime

Vojvodina 11 Zadu`ivawe za kupovinu kasarne

Crna

Foto: N. Stojanovi}

Poruka u`asno neukusna

str. 8

Dvanaestogodi{wi D. D. izgubio je `ivot kada je ju~e ne{to posle 18 sati na wega naleteo motocikl „suzuki”, kojim je upravqao V. G., u trenutku kada je prelazio pe{a~ki prelaz preko novosadskog Bulevara oslobo|ewa u neposrednoj blizini stadiona „Kara|or|e”, potvrdio je sino}, posle obavqenog uvi|aja, de`urni istra`ni sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Radomir [tula. Motocikl se kretao Bulevarom oslobo|ewa iz pravca

Mosta slobode i, prema nezvani~nim informacijama do kojih je „Dnevnik” do{ao na licu mesta, voza~ je od raskrsnice kod „Merkatora” motocikl vozio samo na zadwem to~ku.

U ovoj saobra}ajnoj nezgodi voza~ motocikla zadobio je te{ke telesne povrede opasne po `ivot i prevezen je na Urgentnu hirurgiju Klini~kog centra Vojvodine, a Hitna pomo} ukazana je i saputniku na motociklu.

str. 13

13 Osumwi~eni da su JKP „Stan” o{tetili za 20 miliona dinara 13 Le{evi u Dunavu kod Novog Sada i Apatina

Dru{tvo

14 Prijem pacijenata u Urgentni centar krajem avgusta 15 Endre Pap ponovo predsednik VANU

PORUKA ME\UNARODNOG MONETARNOG FONDA SRPSKOJ VLADI

Za oronule fasade samo 15 miliona str. 7

Plate i penzije ne odmrzavati

Veoma toplo Najvi{a temperatura 34° S

str. 5

SPORT

Foto: N. Stojanovi}

str. 16 – 20

PARTIZAN NAPADA^KI OPREDEQEN U JEREVANU

U FRU[KOGORSKOJ ULICI U NOVOM SADU

VITEZOVI IZ KLEKA PRESKO^ILI BOSFOR

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

STARTUJE SVETSKA ODBOJKA[KA LIGA

[est hitaca iz sa~eku{e

str. 12

2

POLITIKA

sreda21.jul2010.

TOMISLAV NIKOLI] O BRISELSKIM RAZGOVORIMA

Nema perspektive bez EU Predsednik Srpske napredne parlamentarnih stranaka i da stranke Tomislav Nikoli} izjapredsednik Srbije Boris Tadi} vio je ju~e, po povratku iz Briseka`e {ta ho}e jer cela Srbija ne la, da je u razgovorima s visokim zna {ta `eli wen predsednik – evropskim zvani~nicima potvrrekao je lider napredwaka. |en stav da Srbija nema perspekPo wegovim re~ima, u Brisetivu ako najpre ne bude kandidat, lu se razgovaralo i o tome da Sra potom i ~lan Evropske unije. bija treba da u|e „u neku vrstu Gostuju}i na Televiziji B-92, razgovora“ s privremenim inNikoli} je naveo da mu je evropstitucijama na Kosovu i Metoski komesar za pro{irewe [tehiji, ali da se ne mo`e prejudifan File potvrcirati kako }e dio da ni on, kao to da izgleda. ni Evropska ko– Generalna Predsednik Srbije misija, ne usloskup{tina UN Boris Tadi} treba vqavaju evropske ~ini mi se, u da ka`e {ta ho}e, jer je, integracije Srve}ini na strani cela Srbija ne zna bije priznavaSrbije – rekao je {ta `eli wen wem nezavisnoNikoli}, i dosti Kosova. Nidao da u svakom predsednik koli} je dodao da pogledu treba da mu je File prese po{tuje Ustav neo da EU priprema saop{tewe, Srbije, situacija na terenu, Reodmah po objavqivawu savetozolucija 1244 i da iz toga proisdavnog mi{qewa MSP-a o jednotekne platforma za pregovore. – strano progla{enoj nezavisnoSrbija treba da tra`i nastavak sti Kosova, u vezi s time, a koje pregovora o statusu Kosova, a bi moglo biti osnova za pregovotreba da vidi s kakvim benefire izme|u Vlade u Beogradu i cijama bi mogla o~uvati sve {to privremenih institucija na Koje o~uvala, podi}i i izgraditi sovu. Na pitawe {ta Srbija tresve {to do sada nije podigla i ba da ~ini nakon 22. jula, Nikoizgradila i na Kosovu i celoj li} je rekao da o tome treba da Srbiji. odlu~i cela Srbija, a da inicijaNikoli} je dodao i da na sativu pokrenu institucije. stanak nije i{ao da bi propagi– Predsednici Vlade i dr`arao svoju stranku, „ve} da kao ve treba da organizuju javni sanajja~a opoziciona stranka, postanak s predstavnicima svih mogne Srbiji“.

SRBIJA – HRVATSKA

Prijem na Kalemegdanu Predsednik Srbije Boris Tadi} je za hrvatskog predsednika Ivu Josipovi}a priredio koktel u restoranu „Kalemegdanska terasa“, kojem su prisustvovali umetnici, glumci, pisci i vode}i qudi medija Srbije i Hrvatske.

Prijem je preksino} protekao u duhu pozdravnih re~i Tadi}a i Josipovi}a da je neophodno da dve dr`ave re{e probleme koje imaju, ali i da daqi odnosi treba da se razvijaju u duhu prijateqstva. Tadi} je ukazao na to da su u protekla dva dana razmatrane mnoge teme, me|u kojima i one u vezi s kulturom, umetno{}u, stvarala{tvom.

– Mislim da smo pomerili stvari koje su godinama bile cementirane, mnoge predrasude razbili i stereotipan pristup

NERVOZA PRED ODLUKU ME\UNARODNOG SUDA PRAVDE

Dve rezolucije i podela na dugom {tapu Na svega dva dana od objavqivawa mi{qewa Me|unarodnog suda pravde o legalnosti progla{ewa nezavisnosti Kosova raste nervoza u Beogradu i Pri{tini. U~estalim ponavqawem zakucanih, a dijametralno suprotnih, stavova o budu}nosti KiM obe strane poku{avaju da kontroli{u situaciju u svom dvori{tu. Za to vreme u medijima se sve ~e{}e pojavquju navodna, unapred spremqena, re{ewa koja se plasiraju s razli~itih strana.

Srpska diplomatija ciqa na ponovne pregovore o statusu, kosovska na nastavak procesa priznavawa, EU poku{ava da izbalansira stav unutar zajednice... U ovda{wim medijima posledwih nedeqa sve ~e{}e se potezala pri~a o mogu}oj podeli Kosova, s ~ime bi se, navodno, srpska strana slo`ila. Takvo {ta jo{ niko od zvani~nika nije potvrdio niti demantovao. Posledwa u nizu pri~a o budu}nosti kosovskog pitawa, objavqena u doma}im medijima, ka`e da je EU ponudila Srbiji zajedni~ko pisawe nove rezolucije kojom bi bili re{avani konkretni problemi na terenu, bez eksplicitnog uplitawa problema statusa.

Stalni saradnik u ISAC fondu Milan Pajevi} za “Dnevnik” ka`e da niko ne mo`e prejudicirati kakvo }e mi{qewe Me|unarodnog suda pravde biti.

– Odluka suda bi}e svakako u sferi prava, a realna politika }e nastaviti ovo {to radi danas. Mislim da se, realno, posle odluke suda, ne}e znati vi{e nego {to se sada zna – ka`e Pajevi}.

Po wegovim re~ima, kada je re~ o pisawu rezolucije koju EU navodno nudi Srbiji, bilo bi idealno kada bi na{a dr`ava sve to radila partnerski s Evropom.

– Kada bi Srbija, u saradwi s EU, na dnevnoj osnovi re{a-

vala probleme u vezi s Kosovom, to bi bilo sjajno. Drugog puta za Srbiju i nema – isti~e Pajevi}.

Govore}i o najavama ministra spoqwih poslova Vuka Jeremi}a da Kosovo ne}e pri-

Na{ sagovornik ka`e da je velikom broju qudi podela Kosova najboqe re{ewe za situaciju na Balkanu, ali da su veoma male {anse da se to ikada desi. On ka`e da to u teoriji mo`e zadovoqiti obe strane,

Kada bi Srbija, u saradwi s EU, na dnevnoj osnovi re{avala probleme u vezi s Kosovom, to bi bilo sjajno.

Drugog puta za Srbiju i nema (Milan Pajevi}) znati bez obzira na to kakvo }e mi{qewe Me|unarodnog suda biti, Pajevi} ka`e da to povla~i pitawe za{to je, uop{te, i tra`eno mi{qewe Suda.

– To se kosi sa stavom Srbije da joj je me|unarodno pravo najva`nija stvar – obja{wava Pajevi}.

ali da to me|unarodna zajednica ne}e dopustiti.

– Kada bi se obe strane, a tu mislim na Beograd i Pri{tinu, slo`ile s tim da zapo~nu ozbiqne razgovore o podeli, tek onda bi me|unarodna zajednica pristala na tu opciju – ka`e Pajevi}. – ^ak i kada bi takav proces zapo~eo, bio bi

Gu`va u Palati mira u Hagu politici zamenili sasvim druga~ijim. Ne znam kakvi }e biti komentari i analize ove posete, ali znam da su gra|ani Beograda na ulicama Ivu Josipovi}a do~ekali aplauzom – rekao je Tadi}.

Kosor: Tu`ba nije tema Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor izjavila je ju~e u Zagrebu da wena vlada dosad nije razmatrala mogu}nost povla~ewa tu`be za genocid protiv Srbije pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu.

– O eventualnom povla~ewu tu`be odlu~uje Vlada, ali ni u jednom trenutku to nije bila tema o kojoj se razgovaralo na sednici Vlade – izjavila je Jadranka Kosor novinarima na pitawe da li su sazreli uslovi za povla~ewe tu`be za genocid.

Stepenice Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi}, koji se preksino} vratio iz dvodnevne posete Srbiji, izjavio je ju~e da je od toga koliko je blizu me|usobno povla~ewe tu`bi za genocid mnogo va`nije re{avati probleme.

– O tome }e na kraju odlu~iti Vlada, a mnogo va`nije od toga da li }e tu`be biti sada ili ne, jeste re{iti probleme. Ima vremena da se o tome jo{ razgovara – rekao je Josipovi} novinarima u Zagrebu.

Na pitawe o padu na stepenicama u dvorani u Subotici i ~i-

DNEVNIK

wenici da je taj snimak prekju~e bio najgledaniji na nekim hrvatskim portalima i televizijama, Josipovi} je odgovorio da je to dokaz da je situacija odnosa Hrvatske i Srbije bitno druga~ija.

– Ako je to najva`nije pitawe, zna~i da je javnost prepoznala da se kre}emo u dobrom smeru i da ta jedna atrakcija mo`e biti predmet javnog interesa – ocenio je Josipovi}, i dodao da je pokazao da je spretan, dodav{i da nema povreda.

Rano za li~ne karte Vlada Hrvatske je protiv predloga, koji je podr`ao predsednik Hrvatske Ivo Josipovi}, da gra|ani te zemqe i Srbije granicu prelaze samo s li~nim kartama, pi{e rije~ki „Novi list“. Kako navodi list, pozivaju}i se na neimenovani izvor iz hrvatske vlade, kabinet premijerke Jadranke Kosor se protivi tom predlogu. Predsednik Josipovi} je u dva je navrata za vreme posete Srbiji pozdravio inicijativu da gra|ani dve zemqe granicu prelaze samo s li~nim kartama.

Javno ~itawe savetodavnog mi{qewa o legalnosti jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova u Me|unarodnom sudu pravde sutra }e ispratiti vi{e od 300 diplomata, dr`avnih zvani~nika, novinara i drugih zainteresovanih osoba. Sekretar Suda Andrej Poskakukhin precizirao je ju~e u izjavi za Tanjug da }e vi{e od 40 dr`ava poslati svoje predstavnike koji }e izno{ewe stava 14 stalnih sudija pratiti iz velikog hola Palate mira u Hagu koji mo`e da primi 160 qudi.

– O~ekuju se predstavnici svih dr`ava koje su u~estvovale, kako u pisanoj raspravi, tako i u usmenoj, od izno{ewa pitawa legalnosti pred Me|unarodni sud pravde, ali i dr`ava koje su reprezentovane u Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija – napomenuo je Poskakukhin.

On je naveo da se za izve{tavawe sa sednice na kojoj }e biti pro~itano savetodavno mi{qewe MSP-a akreditovalo vi{e od 80 novinara, snimateqa i fotoreportera vode}ih svetskih medija.

Predsednik Suda Hisa{i Ovada iz Japana objavi}e savetodavno mi{qewe o pitawu „da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova koju su proglasile privremene kosovske institucije u saglasnosti s me|unarodnim pravom“, koje je pred wih postavila Generalna skup{tina UN 10. oktobra 2008. godine, na inicijativu Srbije. Savetodavno mi{qewe nije obavezuju}e za dr`ave, ali }e, kako su ocenili stru~waci, imati veliku pravnu, ali i politi~ku i moralnu te`inu.

dugotrajan i mukotrpan, bez garancija za uspeh. Da me|unarodna zajednica nametne podelu kao re{ewe nikako ne treba o~ekivati.

Pajevi} ka`e da u medijima ima dosta spinovawa kada je u pitawu izve{tavawe o budu}nosti Kosova. Po wegovim re~ima, do toga delimi~no dolazi i zbog toga {to dr`avni organi ne iznose zvani~ne informacije.

– ^im nema dovoqno pravih informacija iz zvani~nih izvora, odmah po~iwu da se pojavquju razne spekulacije i scenariji. To onda uti~e na stvarawe konfuzije u javnosti, a potom se de{ava da javnost biva sve mawe i mawe zainteresovana za ovo pitawe – obja{wava on.

O Kosovskom pitawu govorio je ju~e i potpredsednik Vlade Bo`idar \eli}, koji je potvrdio da Srbija planira da uputi rezoluciju u Generalnu skup{tinu UN nakon mi{qewa MSP-a. On je dodao da je Srbija spremna na to da se usvoji izbalansirana rezolucija kojom }e se jasno pokazati `eqa da se postigne kompromis o svemu, ukqu~uju}i i status. \eli} je rekao da }e se time pokazati fleksibilnost prema potrebama albanske zajednice na Kosovu, ali i svih drugih zajednica. \eli} se slo`io s Jeremi}em u stavu da Srbija nikada ne}e priznati nezavisnost Kosova.

– Na{ pravi i jedini ciq je da se postigne komporomis, da se postigne dogovor koji mora da po{tuje prava kosovskih Albanaca, zatim prava Srba koji tamo `ive, ali i da po{tuje interese dr`ave Srbije – naglasio je potpredsednik Vlade Srbije.

U i{~ekivawu mi{qewa MSP-a ne miruje ni opozicija.

Tako su LDP i DSS zatra`ili sazivawe vanredne sednice Skup{tine Srbije ~im sud donese odluku.

P. Klai}

Zvona na crkvama SPC i moleban za Kosovo Na dan objavqivawa mi{qewa Me|unarodnog suda pravde o legalnosti progla{ewa nezavisnosti Kosova zvoni}a zvona na crkvama Srpske pravoslavne crkve, a sve{tenici }e potom slu`iti moleban za povoqno re{ewe kona~nog statusa Kosova i Metohije, objavqeno je na sajtu SPC. Zvona }e se oglasiti sutra u 17 sati u trajawu od pet minuta, a potom }e sve{tenici slu`iti moleban u sabornim i gradskim hramovima, stoji u saop{tewu Sinoda SPC, koje je potpisao patrijarh Irinej.

REAGOVAWA

Dvosmisleno?

Stru~waci za me|unarodno pravo isti~u da }e mi{qewe biti „dvosmisleno da ne bi predstavqalo presedan“. Agencija Frans pres isti~e da su uprkos tome vlade Srbije i Kosova izrazile uverewe da }e odluka Suda biti za wih pozitivna, i podse}a na izjave premijera Srbije Mirka Cvetkovi}a i kosovskog premijera Ha{ima Ta~ija.

Po stru~wacima me|unarodnog prava, MSP bi trebalo da bude {to dvosmisleniji da presedan o Kosovu ne bi probudio ambicije kod drugih koji zagovaraju nezavisnost, pi{e AFP u tekstu posve}enom predstoje}em „dugoo~ekivanom“ objavqivawu mi{qewa Suda. „Sud }e probati da izbegne stvarawe presedana, po{to bi u tom slu~aju druge mawine sledile primer Kosova“, rekao je za AFP Vilem van Genugten, profesor me|unarodnog prava na univerzitetu u ju`nom holandskom gradu Tilburgu.

Pandorina kutija Po mi{qewu @ana D’Aspermonta, stru~waka za me|unarodno pravo na univerzitetu u Amsterdamu, MSP ne}e „nikad, nikad priznati pravo na secesiju. To bi bilo otvarawe Pandorine kutije“, rekao je on. On je, me|utim, dodao da Sud ne bi trebalo ni da okarakteri{e progla{ewe nezavisnosti nelegalnim. „Sud ne `eli da ispadne sme{an s grandioznom presudom koju }e svi ~inioci potpuno ignorisati“, rekao je

D’Aspermont. AFP podse}a na to da je Kosovo priznalo 69 zemaqa, me|u kojima su i SAD, i 22 od 27 zemaqa ~lanica EU. Po re~ima jednog neimenovanog diplomatskog izvora, Evropqani bi podr`ali rezoluciju u Generalnoj skup{tini UN koja bi predlo`ila „obnovu dijaloga za nala`ewe sporazuma o svim nere{enim pitawima s perspektivom pridru`ewa“ i Srbije i Kosova Evropskoj uniji.

Reyepi ne o~ekuje ve}u napetost Ministar unutra{wih poslova Kosova Bajram Rexepi izjavio je da ne o~ekuju pove}awe napetosti na severu Mitrovice posle objavqivawa mi{qewa MSP-a. Rexepi je listu „Zeri“ rekao da su, ipak, ukoliko bude potrebno, specijalne snage policije spremne da „interveni{u u svakom trenutku“.Rexepi je objasnio da }e intervenisati „ukoliko predstavnici Euleksa budu zatra`ili pomo}“. Zamenik {efa Euleksa Roj Riv je prethodnog dana rekao da ta misija ne namerava da {aqe specijalne snage policije na sever Kosova. Povodom te izjave reagovalo je Udru`ewe ratnih veterana OVK, navode}i da Misija EU „nije ozbiqna, da legitimi{e tihu podelu severnog dela, {to je suprotno integritetu i suverenitetu dr`ave Kosovo“ i da „legalizuje ilegalne strukture Srbije“. Udru`ewe je upozorilo Euleks da }e „razmotriti mogu}e akcije“ ako misija EU ne bude u~inila ni{ta na severu Kosova.

Gradona~elnik Sremske Mitrovice pristupa DS-u Za danas je u Pokrajinskom odboru DS-a zakazana konferencija za novinare na kojoj je predvi|eno, kako je najavqeno, da se obnaroduje ja~awe DS-a, i u tom smislu }e „gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi} i grupa gra|ana u Skup{tini op{tine Sremska Mitrovica potpisati sporazum o pristupawu Demokratskoj stranci“.

Ina~e, do pre pola godine gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi} bio je istaknuti funkcioner DSS-a, a onda je, nezadovoqan politikom vrha svoje stranke, posebno kada je 15. decembra pro{le godine do~ekao na otvarawu Vizitorskog centra Carske palate u Sremskoj Mitrovici predsednika Borisa Tadi}a.

– Tada mi je vrh stranke iz centrale u Beogradu zamerio {to sam do~ekao pred-

sednika dr`ave Borisa Tadi}a i zajedno s wim prisustvovao otvarawu Vizitorskog centra. To je bilo presudno da donesem odluku da napustim stranku, i to sam i u~inio. Vaqda je normalno da ja do~ekam predsednika dr`ave u mom gradu! – ka`e Nedimovi}.

Me|utim, u Op{tinskom odboru DSS-a {kripalo je odranije, kada se grupa od sedam odbornika, od {esnaest koliko je mandata na lokalnim izborima pripalo DSSu, izdvojila u Grupu gra|ana „Mitrovica – evropska regija“.

Odmah po{to je Nedimovi} napustio DSS, po~ela su naga|awa da }e se odmah prikqu~iti grupi „Za evropsku Srbiju“, {to je on javno demantovao, obja{wavaju}i da on mo`e voditi grad i imati podr{ku svih u skup{tinskoj koaliciji Sremske

Mitrovice. Uporno je odbijao i bilo kakvu pri~u o prelasku u neku od stranaka.

Jedan od najmla|ih gradona~elnika u Srbiji, Branislav Nedimovi} je bio jedan od istaknutijih ~lanova DSS-a: bio je predsednik Okru`nog odbora u Sremu, dva puta je biran za republi~kog poslanika.

– Sve to jeste tako, ali DSS nije vi{e ona stranka u koju sam u{ao kada je osnovana. Oni su se otu|ili, ne shvataju realnost, ne vide {ta je realan `ivot, tra`ili su od mene da grad vodim suprotno `eqama wegovih gra|ana, da ratujem sa svim ostalim partijama. Maltene da ovaj grad zavadim s celim svetom. E, to ne mogu i ne}u, i nikad ne}u, ma kako se opredelio ubudu}e, biti „vojnik svoje partije“, nastavi}u da mislim svojom glavom – ka`e nam Branislav Nedimovi}.

S. Bojevi}

NOVI OBRT U IZMENI ZAKONA KOJI REGULI[E NESPOJIVOST FUNKCIJA

Amandmani u korist pokrajinskih poslanika Poslanici Skup{tine Vojvodine izabrani po ve}inskom sistemu mo}i }e i daqe da budu predsednici op{tina. To }e im, po svemu sude}i, omogu}iti usvajawe amandmana samostalnog poslanika Vladana Bati}a ili Srpske napredne stranke na predlo`ene izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Bati} predla`e da funkcioner, zate~en na vi{e funkcija 1. januara, nastavi da ih obavqa ukoliko je u tom trenutku bio odbornik, vojvo|anski poslanik ili narodni poslanik. U amandmanu pi{e da „funkcioner mo`e nastaviti obavqawe jedne javne funkcije, a uz wu i javne funkcije na koju je izabran neposredno od gra|ana, kao i javne funkcije koju je zakonom i drugim propisom obavezan da vr{i“.

I Srpska napredna stranka tako|e je podnela amandman na prelaznu odredbu, po kojem funkcioner mo`e nastavi da obavqa samo jednu funkciju i drugu funkciju koja je s tom povezana, ako je na osnovu zakona obavezan da je obavqa kao povezanu funkciju, „kao i funkciju na koju je izabran neposredno od gra|ana“.

“Dnevnik” saznaje u vrhu vladaju}e koalicije da je usvajawe amandmana kojim se pokrajinski parlament spasava od izbora, dogovorena stvar, ali i da se tra`i re{ewe da u poslani~kim klupama ostanu i lider JS-a Dragan Markovi} Palma i ZZ[-a Veroqub Svetanovi}, koji su poslanici i gradona~elnici Jagodine i Kragujevca.

VESTI Tadi} u Zrewaninu Predsednik Srbije Boris Tadi} boravi}e danas u Zrewaninu, gde }e posetiti fabriku „OM-in`ewering“ i otvoriti industrijsku zonu Jugoistok–E~ka, saop{tila je ju~e Pres-slu`ba predsednika Srbije. Najavqeno je i da }e Tadi}, zatim, pro{etati centrom Zrewanina i razgovarati s gra|anima.

Cvetkovi} u BiH Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} boravi}e danas u zvani~noj poseti Bosni i Hercegovini, saop{teno je ju~e iz Vlade Srbije.

Cvetkovi} }e se u Sarajevu najpre sastati sa svojim doma}inom, predsedavaju}im Saveta ministara BiH Nikolom [piri}em, a potom i s predstavnicima Kolegijuma oba doma Parlamentarne skup{tine BiH. U saop{tewu je navedeno da }e se na Poslovnom forumu Cvetkovi} obratiti privrednicima iz BiH i Srbije. U zvani~noj delegaciji su ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi} i direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delevi}.

To indirektno potvr|uje i {efica kluba ZES-a Nada Kolunxija, navode}i da bi Bati}ev amandman, ili predlog kluba „Napred, Srbijo!“ “u svakom slu~aju stvorili mogu}nost da se obavqa i druga funkcija, pre svega za one koji su neposredno birani od gra|ana”. Ona je precizirala da to zna~i “mogu}nost da se obavqa i druga funkcija ukoliko su nosioci prve funkcije na tu drugu izabrani neposredno od gra|ana, {to se odnosi na poslanike u pokrajinskom parlamentu”.

Na pitawe novinara {ta }e biti s gradona~elnicima koji su

ujedno i poslanici u srpskom parlamentu, Nada Kolunxija “priznaje”: “Na kraju }emo morati da ipak tra`imo tuma~ewe ustavne odredbe i da eventualno Ustavni sud da svoje mi{qewe da li je lokalna samouprava deo dr`avne vlasti, ili, kao {to je slu~aj s modernim evropskim teorijama – nije deo dr`avne vlasti”.

– Ali ja ne}u da ulazim u to, to }e raditi Agencija za borbu protiv korupcije. Pretpostavqam da }e, ukoliko je potrebno mi{qewe Ustavnog suda, Agencija zatra`iti i to mi{qewe. Jer, vodi se velika polemika o tome, ima onih koji smatraju da to nije deo dr`avne izvr{ne vlasti, neki drugi smatraju da jeste. Zato je najboqe da to prepustimo Agenciji i da ona nakon mi{qewa USS-a postupa u skladu s tim – poru~ila je Nada Kolunxija.

Poslanik JS-a Petar Petrovi}, ~ija stranka je, nakon „pra{ine“ koja se digla u medijima, odustala od svog amandmana koji omogu}ava i gradona~elnicima da „sede“ na dve stolice, ka`e da je „gospodin Bati} samostalni poslanik, sam odlu~uje o tome kakve }e amandmane podneti“.

– Koliko sam upoznat, taj amandman nije istovetan s onima koje je podneo, pa povukao JS.

Kad bude na dnevnom redu amandman gospodina Bati}a i kada se budemo do kraja upoznali s wim, vide}emo da li }emo ga podr`ati ili ne, ali mi smo jo{ ju~e jasno i glasno rekli da }emo po{tovati zakon onako kako ga usvoji Skup{tina Srbije. Prema tome, mislim da kona~no treba staviti ta~ku na te amandmane – navodi Petrovi}, ponavqaju}i da su poslanici JS-a „glasno rekli da izborna pravila ne treba mewati posle izbora“. – U vreme kada su odr`avani izbori za lokalne samouprave i za parlament Srbije va`ila su jedna

Da li je lokalna samouprava deo dr`avne vlasti, ili, kao {to je slu~aj s modernim evropskim teorijama – nije deo dr`avne vlasti (Nada Kolunyija) izborna pravila, qudi su glasali za neke kandidate zato {to su o~ekivali da }e oni biti na obe funkcije. Tada to nije bio sukob interesa. [ef kluba SPS-a Branko Ru`i} podvla~i da je „svaki amandman koji doprinosi da sistem funkcioni{e, a ne naru{ava intenciju zakona koji prati evropske standarde, dobrodo{ao“.

– Odluku }emo doneti kada se budemo upoznali sa sadr`inom tih i svih drugih amandmana – dodao je Ru`i}.

S. Stankovi}

REKLI SU

Ru`i}: Sa~ekajmo MSP [ef poslani~ke grupe SPS–JS-a Branko Ru`i} izjavio je ju~e da je veoma va`no {to je diplomatska aktivnost Srbije urodila plodom, na {ta ukazuje rasprava pred MSP-om o jednostrano progla{enoj nezavisnosti Kosova, a da s raspravom u parlamentu treba sa~ekati dok se ne vidi kakve }e implikacije imati mi{qewe suda. Ru`i} je novinarima u parlamentu, komentari{u}i odvojene zahteve DSS-a i LDP-a da se odr`i sednica parlamenta po{to se o~ekuje mi{qewe MSP-a, rekao da „nije sporno da se u Skup{tini raspravqa, ali da

treba sa~ekati da Sud donese savetodavno mi{qewe i da se vidi kakve }e implikacije to mi{qewe imati“. On je kazao da se nada da }e mi{qewe biti kompatibilno me|unarodnom pravnom poretku i me|unarodnom pravu, kao i Poveqi UN, a da }e mi{qewe Suda imati implikacije na budu}i tok razgovora o statusu Kosova i Metohije.

– Skup{tinska rasprava ili rasprava u javnosti je prate}a manifestacija i ni na koji na~in ne mo`e uticati na ve} utemeqenu, usvojenu i uspe{nu platformu Vlade Srbije, koja }e za rezultat imati jaku diplomatsku ofanzivu – rekao je Ru`i}.

Todorovi}: Pla{imo se {tete [ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stanke Dragan Todorovi} izjavio je ju~e da je neophodno da Skup{tina Srbije odr`i sednicu pre odluke Me|unarodnog suda pravde u Hagu o Kosovu, da bi se Vladi dala neke smernice kako da se pona{a posle te odluke. Todorovi} je novinarima u Skup{tini rekao da je ta stranka razgovarala o ovome s nekim poslani~kim grupama, i izrazio nezadovoqstvo i ~u|ewe {to vlast nije zakazala takvu sednicu. Todorovi} je rekao da, po nekim informacijama, Evropska unija tra`i od Srbije da zajedno pi{u rezoluciju koja bi se na{la u Ujediwenim nacijama.

Po wegovim re~ima, radikali se pla{e da Srbija sama sebi ne nanese {tetu i da nova rezolucija o Kosovu u UN ne derogira na neki na~in Rezoluciju 1244, jer ako se to dozovoli „onda }e polo`aj Srbije u pogledu Kosova biti izuzetno te`ak“.

– Pronose se glasovi, verovatno je to istina, da postoji neka tajna diplomatija u kojoj se ve} neki dogovori obavqaju, tako da je Skup{ina o tome na neki na~in morala da donese odre|ene smernice – rekao je Todorovi}.

sreda21.jul2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

POSLANI^KE TEME

Vlast tra`i i glas opozicije Poslanici Skup{tine Srbije zavr{ili su ju~e raspravu o prestanku funkcije dosada{weg guvernera Narodne banke Srbije i izboru novog, a o~ekuje se da }e glasawe o ovoj i svim drugim ta~kama dnevnog reda biti odr`ano sredinom slede}e nedeqe. Dok su poslanici vladaju}e ve}ine poru~ili da je Dejan [o{ki}, koga je predlo`io predsednik Srbije Boris Tadi}, najboqi mogu}i izbor, poslanici opozicije su izri~iti da }e glasati protiv. Dosada{wi guverner Radovan Jela{i} podneo je ostavku na tu funk-

ciju 23. marta ove godine, iz li~nih razloga.

Zamenica predsednika Odbora za finansije Branka Qiqak (DS), koja je obrazlo`ila predlog, rekla je da }e [o{ki}evo iskustvo pomo}i u svim izazovima s kojima se zemqa suo~ava.

– Mislim da bi Narodna skup{tina trebalo ve}inom glasova svih narodnih poslanika – tu ne mislim samo na vlast – da usvoji predlog za guvernera jer je ovo od vitalne va`nosti za napredak na{e zemqe – smatra Branka Qiqak.

[o{ki} ipak s poslanicima Poslani~ka grupa G17 plus dala je podr{ku novom guverneru, a odlaze}em je odala priznawe za kvalitet bankarskog sektora na evropskom nivou.

Zamenik {efa kluba te stranke Vlajko Seni} kazao je da }e nakon izbora, „novi guverner verovatno imati priliku da u Skup{tini razgovara s poslanicima, da obrazlo`i svoj program, da nas upozna sa svojim idejama i na taj na~in opravda podr{ku koju mu je vladaju}a koalicija dala“.

– Ne}u idolopokloni~ki hvaliti guvernera u odlasku Jela{i}a.

Samo }u re}i da je svoj posao radio veoma dobro i veoma korektno – ukazao je Seni}.

Ima li razlike Opozicija se ne sla`e s vladaju}om koalicijom i hvalama koje iznosi na ra~un budu}eg guvernera. Predsednik Odbora za finansije Zoran Krasi} (SRS) isti~e da „izme|u profesionalne i stru~ne biografije [o{ki}a i dosada{weg guvernera Jela{i}a nema velike razlike“.

– Ne sporim da je kandidat kog je predlo`io predsednik, o~igledno, po wegovim kriterijumima lep kandidat. Me|utim, NBS

nije modna pista. Ne sporim da je Jela{i} kao guverner u`ivao.

Ono {to }e verovatno ostati kao opasna mrqa, ne samo za gospodina Jela{i}a ve} i za celokupni koncept finansijskog tr`i{ta u Srbiji, jeste to {to je dr`ava pre nekoliko meseci rekla. A to je da je neki Darko [ari} kroz finansijsko tr`i{te Republike Srbije na razli~ite na~ine „oprao“ milijardu i 350 miliona evra – naveo je Krasi}.

Ni ~uli, ni videli Funkcioner LDP-a Zoran Ostoji} istakao je da ta stranka ne mo`e podr`ati [o{ki}ev izbor jer se nije pojavio pred poslanicima i objasnio kakvu }e politiku da vodi, kakav }e biti re`im kursa.

– Apelujemo na to da se u budu}em radu otkloni ovakva praksa. Mi ne mo`emo podr`ati u Skup{tini, re}i }u, partijsku odluku. [o{ki}a je za guvernera predlo`io predsednik Demokratske stranke. On je ujedno i predsednik dr`ave i jeste da je to ustavno ovla{}ewe, ali na~in na koji je [o{ki}a predlo`io, netransparentno, bez nekih konsultacija sa stru~nom javno{}u, samo je jo{ jedan dokaz da partijska dr`ava ovim imenovawem nije slabija nego ja~a. Zato LDP ne mo`e stati iza guvernera [o{ki}a – poru~io je Ostoji}.

Gresi starog i novog Potpredsednica SNS-a Jorgovanka Tabakovi} istakla je da je „najmawe {to je o~ekivala da se pred poslanicima na|u i jedan i drugi kandidat, i onaj koji odlazi i onaj koji dolazi, i da makar imamo ne{to {to bi se moglo nazvati primopredajom du`nosti“.

– Zapitajte se da li oreol an|ela pripada guverneru koji odlazi s osmehom zahvaquju}i tome {to mu zakon voqom vas 126 poslanika omogu}ava da nikada, ni posle od-

laska s mesta guvernera, on i wegovi saradnici ne odgovaraju za {tetu na~iwenu NBS-u, nekom osiguravaju}em dru{tvu, banci, ni buxetu Srbije, ni svima nama – istakla je Jorgovanka Tabakovi}.

Ujedno, kao najve}i greh novodolaze}eg guvernera navela je to {to NBS, na ~ijem ~elu Saveta je [o{ki}, nije uplatila ni dinar od ostvarenih prihoda u republi~ki buxet, kako stoji u izve{taju DRI-ja za 2008. godinu.

[ta Josipovi} zna?

Poslanika SRS-a Aleksandra Martinovi}a interesovalo je da li je predsednik Srbije Boris Tadi} pitao Ivu Josipovi}a kakva je uloga susedne Hrvatske i wihove obave{tajne slu`be u atentatu na premijera Zorana \in|i}a.

– Kako je mogu}e da se osumwi~eni za atentat Sretko Kalini} i Milo{ Simovi} jo{ od 2003. godine sakrivaju u glavnom gradu Hrvatske, a da, navodno, hrvatska policija, i javna i tajna, hrvatsko pravosu|e i najvi{i zvani~nici, ne znaju za tu ~iwenicu? Nemogu}e je da niko `ivi to ne zna, tim pre {to je Kalini} ro|en u oko-

lini Zadra, {to je u~estvovao u ratnim dejstvima na podru~ju Republike Srpske Krajine, bio na obuci kod Kapetana Dragana... – tvrdi Martinovi}. – Sada, kada je postalo izvesno da }e Vojislav [e{eq uskoro da se vrati u otaxbinu kao slobodan ~ovek, pokrenuta je medijska kampwa da on, s jedne strane, nare|uje ubistvo Tomislava Nikoli}a, a s druge strane, predstvaqa deo klana koji je navodno u~estvovao u pripremama atentata na \in|i}a. SRS je i 2003. i 2010. tra`io jedno te isto – da se utvrdi prava politi~ka pozadina \in|i}evog ubistva.

Svi za jednog ~oveka Posledwa, 14. ta~ka, o kojoj su poslanici raspravqali u na~elu, bila je predlog kandidata za izbor ~lana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnog fakulteta. Za ~lana tog saveta predlo`en je dekan pravnog fakulteta u Ni{u Predrag Dimitrijevi}, koji je u raspravi dobio gotovo nepodeqenu podr{ku i vladaju}ih i opozicionih stranaka.

S. Stankovi}

4

EKONOMIJA

sreda21.jul2010.

NASTAVQEN PROTEST U „DNEVNIK HOLDINGU”

I {trajk gla|u, ako treba Zaposleni u novosadskom preduze}u “Dnevnik holding” nastavili su ju~e {trajk zbog neispla}enih plata i doprinosa. Predsednik {trajka~kog odbora Steva Tomin najavio je ju~e i ulazak u {trajk gla|u jer, kako ka`e, Pokrajinska vlada nije ispunila obe}awa koja im je dala.

– Pro{le nedeqe nam je pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin obe}ao pisane garancije da }e nam u najskorijem roku isplatiti deo zaostalih zarada. Ukoliko se to ne desi do ponedeqka, zapo~e}emo {trajk gla|u – kazao je Tomin novinarima.

DNEVNIK

NBS JU^E PONOVO UPOZORIO GRA\ANE

Be`ite daqe od {vajcarskog franka Narodna banka Srbije upozorava gra|ane na to da se ne zadu`uju u {vajcarskim francima ukoliko nemaju i prihode u toj valuti. Tako|e, i da ne {tede u “{vajcarcima” uprkos tome {to sada pojedine banke nude povoqne kamate za {tedwu u francima.

U saop{tewu na{e centralne monetarne institucije dodaje se i da ova valuta nema stabilan i predvidiv kurs te da bi, zbog naglih promena, oni koji se odlu~e za depozite u “{vajcarcima” mogli pretrpeti {tetu. Odosno, iznenadni pad ove valute mogao bi im obezvrediti u{te|evinu. Franci

su valuta s nepredvidivom fluktuacijom. To u brojkama izgleda ovako: u julu 2008. jedan franak vredeo je 48 dinara, godinu kasnije 60, a danas je na nivou od gotovo 78 dina-

tima banaka koji su pre dve godine, privu~eni povoqnim kamatama, uzeli kredite vezane za ovu valutu jer pove}awe rate ve}e od 60 posto je i vi{e nego nepovoqno.

Iznenadni pad vrednosti {vajcarskog franka mogao bi {tedi{ama obezvrediti u{te|evinu ra. Za dve godine to je rast od ~ak 62,5 posto. U istom periodu evro je porastao deset procenata. Da li }e za koji mesec franak i}i nagore ili nadole, i koliko – te{ko je prognozirati. Jo{ te`e je klijen-

NASTAVQENO PROPADAWE KULSKE „ETERNE”

[to se ti~e {tedwe, mogli bi se jo{ vi{e ope}i jer kamate za franke ba{ i nisu mnogo povoqnije u odnosu na druge valute. Tako banke za “{vajcarca” nude po vi|ewu stopu od 0,12 do dva posto, na

oro~ewe od pola godine od 0,5 do 4,5 posto, a za celu godinu izme|u jedan i pet procenata. Za evro je po vi|ewu od 0,25 do pet posto, oro~ewe od {est meseci nosi kamatu izme|u 3,5 i 6,5 odsto, a za godinu dana stopa je od ~etiri do sedam posto. Kod dinarske {tedwe vi|ewe se ukama}uje od 0,5 do sedam posto, na pola godine kamata je 6,5 do 13, ulozi na godinu dana su od okama}eni {est do 14 posto. Nije zgoreg pogledati ni dolarske kamate: za {ra~une po vi|ewu su 0,25 do 2,3 posto, polugodi{we oro~ewe 1,6

do 4,7, a za celu godinu je od 2,55 do 5,55 procenata.

Trenutno ukupna {tedwa stanovni{tva u Srbiji iznosi 6,3 milijarde evra i ~ak 98 odsto uloga je u toj valuti. Bankari ovih dana nude zanimqive programe {tedwe pa otuda i nove ponude i ve}e kamate za {vajcarske franke. Ciqna grupa su, uglavnom, na{i qudi koji rade u inostranstvu a leti bar deo odmora provode u Srbiji i, zbog ve}ih kamata, ~esto deo u{te|evine ostvaqaju na {tedwu u na{im bankama.

D. Vujo{evi}

PROPALA FIRMA „SL MITROS” POSTAJE OPASNA PO GRAD I PO SREM

Imovina ko`are Trulo meso preti nestala pred ste~aj Sremskoj Mitrovici Nakon nekoliko godina propadawa i raznih previrawa, u kojima su, po obi~aju, najgore pro{li radnici, u kulskoj fabrici ko`e „Eterna“ pre desetak dana je progla{en ste~aj, a upravo ovih dana

jer je kompanija “Rodi} MB” postala ve}inski vlasnik “Eterne”.

– Mi dobro znamo {ta sve fali jer se odmah vidi da nedostaju stvari kao {to su dva kamiona, tri viqu{kara, traktor, pedese-

Te{ko do oporavka – S obzirom na stawe u kojem je ova firma ve} godinama, te{ko je o~ekivati da se mo`e oporaviti, pogotovo {to su dugovawa oko 400 miliona dinara, a proizvodwa ne postoji ve} nekoliko godina – rekao je Qubovi}.

Po nekim procenama, ukupna imovina “Eterne” iznosi oko 250 miliona dinara, {to je za 150 miliona mawe od duga koji ova fabrika ima, a radnici se pla{e da se taj mawak ne zalomi ba{ na wima.

– Mi }emo se do kraja boriti da se namire svi dugovi radnicima, ali i da se utvrdi {ta se desilo s imovinom koja nedostaje i ko je odgovoran za to. Znamo da vi{e niko mari za nas, ali ne}emo dozvoliti da nas nakon svega ostave bez i~ega – rekao je Slobodan \or|i}. u toku je popis imovine koji je nalo`io ste~ajni upravnik u ovom preduze}u Predrag Qubovi}.

Preostalu imovinu inventari{u sada ve} biv{i radnici, koji tvrde da je u prethodna dva meseca mnogo toga izneto iz firme, ali da }e to biti te{ko dokazati jer nedostaju neke inventarske liste iz 2008. godine, kada je popis ra|en

tak elektromotora, razne ma{ine i alati koji imaju veliku vrednost – ka`e ~lanica komisije za popis Vera Mandi}, koja je nekda bila predsednica Samostalnog sindikata u “Eterni”. – Me|utim, u firmi nismo zatekli potpune inventarske liste i fale upravo one na kojima je oprema koja nedostaje. Mnoge od tih stvari su bile

u firmi sve do pre nekoliko meseci i neverovatno je da su nestale ba{ pred uvo|ewe ste~aja.

Po re~ima biv{eg radnika Slobodana \or|i}a, komisija }e tra`iti da se dostave kompletne inventarske liste od posledweg zavr{nog ra~una da bi se utvrdilo {ta sve nedostaje i kako su te stvari iznete iz fabrike.

– Zna se kakva je procedura potrebna da bi se otu|ila imovina firme i s obzirom na to da smo ~uli da je deo opreme prodat u staro gvo`|e, tra`i}emo da vidimo kompletnu dokumentaciju o toj prodaji – ka`e \or|i}.

Po re~ima ste~ajnog upravnika Qubovi}a, situacija u “Eterni” je dosta lo{a i po prvim procenama, ovaj ste~aj }e se najverovatnije zavr{iti bankrotom preduze}a.

– U ovom trenutku ne mogu da komentari{em da li ne{to nedostaje i na koji na~ine je eventualno imovina otu|ena – rekao je Qubovi}. – U toku je popis kojim }e se utvrditi {ta je zate~eno u preduze}u, a biv{i radnici imaju pravo na to da podnesu prijavu ukoliko smatraju da je u prethodnom periodu bilo bespravnog otu|ewa, {to, naravno, treba i dokazati validnom dokumentacijom.

Po wegovim re~ima, za dvadesetak dana bi}e odr`ana skup{tina, nakon koje }e se znati kakva }e biti sudbina “Eterne”.

N. Perkovi}

19. 7. 2010.

1.259,05467

O^EKUJE SE VI[E TURISTA NEGO LANE

Letovawe u Srbiji nije lo{e – Sasvim je opravdano {to predstavnici turisti~kih centara u Srbiji o~ekuju boqu letwu sezonu nego pro{le godine jer prve vesti koje sti`u iz glavnih mesta – Pali}a, Zlati-

bora i Vrwa~ke Bawe – govore da je priliv turista poja~an – izjavio je Tanjugu dr`avni sekretar za turizam Goran Petkovi}.

On je ukazao na to da je u drugom kvartalu ove godine do{lo do velikog poboq{awa u odnosu

na prili~no lo{ prvi jer je zna~ajno pove}an broj no}ewa, a turisti~ki radnici su od 1. maja naovamo uglavnom zadovoqni kako se sezona odvija. Predstavnici lokalnih turisti~kih organizacija i hotela na glavnim destinacijama ka`u da su kapaciteti gotovo sasvim popuweni, a ve}i deo rezervisan je do kraja sezone.

– Zahvaquju}i lep{em vremenu, o~ekujem da }e i broj poseta i no}ewa u turisti~kim centrima zna~ajno porasti – kazao je Petkovi}.

Podsetiv{i na to da je jedna od mana na{e turisti~ke ponude ranije bila ta {to su, posle spavawa i doru~ka u hotelu, gosti retko {ta imali da vide i do`ive u turisti~kim centrima, Petkovi} je dodao da je sada situacija znatno promewena naboqe.

Trideset do ~etrdeset tona mesa kojem je istekao rok jo{ uvek je u hladwa~i „SL Mitrosa“ u Sremskoj Mitrovici, mada ona ne radi ve} desetak dana jer je „SL Mitros“ ostao bez struje, a amonijak je isto~en da ne bi izazavao

ekolo{ku katastrofu. Hladwa~a je ostala bez hla|ewa, pa se meso u woj po~iwe kvariti. Ve} se otapa i ako se hitno ni{ta ne preduzme, meso }e po~eti da propada i da {iri smrad, {to mo`e izazvati ekolo{ku katastrofu.

Za meso u hladwa~i tvrdi se da je vlasni{tvo Klanice „Kosanovi}“ iz Martinaca i da je biv{i vlasnik „SL Mitrosa“, beogradski koncern „Svislajon“, imao ugovor s tom klanicom o ~uvawu mesa u hladwa~i. Me|utim, „Kosanovi}“ je oti{ao u ste~aj i nije preuzeo svoju robu, a i „SL Mitros“, odnosno wegov zakupac „Takovo agrar“, iz sastava koncerna „Svislajon“, tako|e je zavr{io u ste~aju. Ispada da meso u hladwa~i, koje vi{e nije za upotrebu, ne pripada nikome.

Veterinarska inspekcija Sremskog okruga pregledala je hladwa~u i nalo`ila firmi „Takovo agrar“ da hitno ovo meso izmesti iz we. Veterinarski inspektor Jasmina Bo`i} u svom zapisniku konstatuje: “U

la otapati, curi sukrvi~ast iscedak i po~iwe da se ose}a neprijatan miris”.

Inspektorka je na licu mesta donela re{ewe po kojem se ova masa – sto paleta s 30-40 tona zamrznutog mesa mora hitno ukloniti u za to predvi|eno mesto – kafileriju.

Me|utim, ste~ajni upravnik „SL Mitrosa“ je odbio da da svoje presonalne podatke inspektorki i rekao da on nije odgovoran za pomenutu robu, te da zbog toga ne}e da potpi{e wen zapisnik. [efica Veterinarske inspekcije Sremskog okruga Emina Milakara obavestila je o ovoj ekolo{koj pretwi iz „SL Mitrosa“ na~elnika Sremskog okruga Savu Ali{i}a i gradona~elnika Sremske Mitrovice Branislava Nedimovi}a i predlo`ila da se hitno preduzmu mere da se meso iz hladwa~e „SL Mitros“ ukloni i

Ekolo{ka bomba Ste~ajnog upravnika Srdanovi}a smo dobili telefonom i on nam ka`e da }e na kraju sva {teta pasti na „SL Mitros“ u ste~aju, a da „Mitros“ nema ni{ta s mesom zaostalim u hladwa~i i da je te{ko re}i kakvo je pravo stawe jer je sve vezano za firme „Svislajon“ koncerna.

U toku dana nismo uspeli da stupimo u kontakt sgradona~elnikom Nedimovi}em, ali, ako je grad platio izvoz amonijaka, da bi spasio gra|ane trovawa, sigurno je da ne}e dozvoliti da 30-40 tona mesa u hladwa~i koja ne radi bude novi razlog za ekolo{ku katastrofu u Sremskoj Mitrovici. komori 7 ostala je koli~ina robe – sirovine od 30-40 tona, razme{tena na sto paleta, za koju tvrde da nije wihova i da nemaju nikakvu obavezu, ni da raspola`u wome. ...U komori broj 7, kao i na celom objektu „SL Mitrosa“ pomenuta sirovina se po~e-

uni{ti u kafileriji da bi se u gradu spre~ila ekolo{ka katastrofa.

Na~elnik okruga Ali{i} isti~e da je sve ovo {to se de{ava u „SL Mitrosu“ primer neodgovornog pona{awa prethodnih vlasnika.

S. Bojevi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (620,27

Promet

S&A kapital investments, BG

20,00

23.531

682.399

Sacen, Novi Sad

20,00

1.860

781.200

AMS Osigurawe, Beograd

20,00

1.440

Putevi, U`ice

12,99

Naziv kompanije

0,41)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,00

2.800

18.703.180

7.200

Komercijalna banka, Beograd

1,89

27.000

27.000

1.200

2.400

Energoprojekt holding, Beograd

0,23

889

10.101.795

7,75 Promena %

1.196 Cena

7.176 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,62

7.397

15.155.536

Univerzal banka, Beograd

0,00

5.100

0,00

Jedinstvo, Kova~ica

-11,76

150

45.000

Imlek, Beograd

0,00

1.308

26.886.276

Albus, Novi Sad

-11,11

360

18.360

Soja protein, Be~ej

1,58

773

571.021

Kazimir VG 4, Kragujevac

-10,77

580

5.800

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,72

2.065

53.680

Privredna banka, Beograd

0,00

611

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

4.100

0,00

Tigar, Pirot

Karneks, Vrbas Pet akcija s najve}im padom

Jubmes banka, Beograd Ravnaja, Mali Zvornik Vojvo|anskih top-pet akcija Sacen, Novi Sad Soja protein, Be~ej Veterinarski zavod, Subotica

-8,38

9.033

605.215

-7,53 Promena %

700 Cena

7.000 Promet

1,92

689

31.027

20,00

1.860

781.200

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.264

0,00

Alfa plam, Vrawe

1,58

773

571.021

0,00

8.000

240.000

-0,18

540

70.750

Telefonija, Beograd

0,00

1.450

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-0,18

540

70.750

Jedinstvo, Kova~ica

-11,76

150

45.000

Albus, Novi Sad

-11,11

360

18.360

Svi iznosi su dati u dinarima

5

I POSLE MI[KOVI]A NEKO ]E GAZDOVATI „DELTOM“ I INIM „DELTAMA”

SAVET TRA@I DA SE NE PRIMEWUJE ZAKON ZA PODSTICAWE GRA\EVINARSTVA

Tajkun je tajkun, bio doma}i ili strani

Korupcija viri iz temeqa

Savet za borbu protiv korupcije uputio je Vladi Srbije mi{qewe o Zakonu o podsticawu gra|evinske industrije u uslovima ekonomske krize, s preporukom da primena zakona bude odlo`ena jer bi mogla da pospe{i korupciju i protekcionizam.

Savet je skrenuo pa`wu da je zakon usvojen u Skup{tini 29. juna po hitnom postupku, ~ime je onemogu}ena javna rasprava.

“Savet nije bio u prilici da Vladi dostavi mi{qewe pre

Mada ~ak {est od sedam najve}ih srpskih biznismena koji su nedavno predstavqali doma}u privredu u pregovorima sa Vladom Srbijom svoje mati~ne firme vodi na Kipru, a ne u Srbiji, vest da Miroslav Mi{kovi} ne prodaje samo Delta Maksi ve} `eli da proda {to ve}i deo Delta holdinga, nakon ~ega bi svoje poslovawe postepeno izmestio iz Srbije, ocewuje se ili kao ne{to {to se moglo o~ekivati nakon izjava predsednika Srbije Borisa Tadi}a o nepristojno bogatim i ispostavqawa ra~una iz bliske nam pro{losti, ili kao posledica krize koja trese Mi{kovi}evo poslovawe nakon razlaza sa Milkom Forcan.

Jedno {to nikom nije sporno jeste da ma gde bio i oti{ao ovaj srpski biznismen, nema razloga da brine o svojoj budu}nosti, jer je na vreme {tekovao za crne dane. Naime, to da su Mi{kovi}eve firme monopolisti na srpskom tr`i{tu ve} odavno nije nikakva novina, ali opravdawe je uvek nala`eno u ~iwenici da one danas zapo{qavaju 25.000 radnika kojima se plate redovno ispla}uju a doprinosi upla}uju u buxet. Jer, kad god se u~ini da }e dr`ava udariti i na Mi{kovi}a, na|e se neko ko podseti da je na po~etku stvrawa wegove uvozno-izvozne firme Delta M. pre skoro dve decenije bilo zaposleno samo wih 11, te da su dobroga od wegovog uspona imali i mnogi oni koje je primio da za wega rade, jer te{ko da se bilo koja strana firma mo`e pohvaliti sa toliko zaposlenih u Srbiji, dok se o onome {to je on izvukao iz biznisa koji je tada zapo~eo ne zna ta~no jer svi tvrde da ne znaju koliko je zapravo “te`ak”, po{to mu novac i ra~uni nisu u Srbiji ve} na Kipru.

No, nije Mi{kovi} jedini doma}i tajkun koji posluje u Srbiji sa egzoti~nog ostrva jer to ~ini

izglasavawa Zakona. Smatramo da se radi o zakonu ~ija }e primena pospe{iti korupciju i da je neophodno da Vlada preduzme mere iz svoje nadle`nosti kako bi taj zakon bio stavqen van snage”, navedeno je u pismu premijeru.

Zakon o podsticawu gra|evinske industrije sadr`i velika diskreciona ovla{}ewa, netransparentne postupke i procedure, smatra Savet, uz napomenu da se tim pravnim aktom derogiraju odredbe va`e}ih zakona, odnosno da on sadr`i odredbe suprotne propisima o javnim nabavkama i za{titi konkurencije. Pojedine odredbe Zakona iskqu~uju primenu Zakona o javnim nabavkama, kao {to je odredba u delu koji se odnosi na postojawe ponude doma}eg i stranog ponu|a~a i kriterijume za izbor najpovoqnije ponude jer je propisano da samo doma}a preduze}a mogu u~estvovati u tim projektima.

E. Dn.

Spasa nam nema Nau~ni saradnik Instituta ekonomskih nauka Boro Dra{kovi} upozorava da je i ekonomska politika i polo`aj ve}ine vode}ih privrednika u budu}nosti neodr`iv daju}i tako do znawa da bi pored Mi{kovi}a uskoro kofere mogli po~eti da pakuju i drugi doma}i tajkuni koji uspeju svoje firme da prodaju strancima i to onima koji su spremni da rizikuju dolaskom u Srbiju.

- Mogu}e je da }e se mali predah kupiti prodajom Telekoma, ali problem strukturnih reformi se time ne re{ava. Kqu~ni problem nije u neodr`ivosti pozicije ve}ine vode}ih privrednika ve} je u tome {to se , na`alost, uru{ava ekonomski sistem zemqe, {to raste spoqni i unutra{wi dug, {to raste ionako visoka stopa nezaposlenosti, {to padaju realne zarade, {to su deficiti sve ve}i isti~e Dra{kovi}. ve}ina najmo}nijih doma}ih privrednika koji svoje poslovawe zasnivaju na uvozu, nekretninama i trgovini dok im proizvodwa nije ja~a strana a najtawi su u izvozu.

Dakle, na{i doma}i tajkuni su bogati od uvoza i trgovine dok se oni koji imaju ozbiqniju proizvodwu pa samim tim i izvoz mogu izbrojati na prste jedne ruke. Me|utim, najava da bi umesto doma}ih uskoro na na{e tr`i{te mogli do}i strani tajkuni, jer pomiwe se da je belgijski trgovinski gigant Delez zainteresovan za Delta Maksi, samo po sebi ne zna~i da bi dr`avi

PENZIONERIMA SIGURNO BONUS U SEPTEMBRU

Najmawe 5.000 dinara za najugro`enije [ef poslani~ke grupe PUPS-a u parlamentu Momo ^olakovi} potvrdio je da }e svi penzioneri sa najni`im primawima u septembru dobiti pomo} od po 5.000 dinara. ^olakovi} je na najavio podelu pomo}i, koja je dogovorena s MMF-om od dve milijarde dinara, i dobi}e je penzioneri kojima je ona najpotrebnija.

On je naglasio da nijedan penzioner ne mo`e dobiti mawe od 5.000 dinara, {to zna~i da }e primiti isti iznos koji je predvi|en i za zaposlene. Prema wegovim re~ima, bonusi od po 5.000 dinara nameweni su za, kako se procewuje, oko 400.000 najugro`enijih srpskih penzionera, koji primaju penzije do 14.000 ili 15.000 dinara. Razma-

tra se i mogu}nost da penzioneri sa najni`im primawima, ukoliko bi se obezbedila dodatna sredstva, dobiju i ne{to vi{e od 5.000 dinara, najavio je ^olakovi}. On je istakao da je vlada na, kako je rekao, predlog Krkobabi}a obezbedila sred-

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

stva za isplatu starog duga poqoprivrednim penzionerima u visini od 14.000 dinara.

Upitan o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, on je odgovorio da je vlada utvrdila predlog zakona i uputila ga u skup{tinsku proceduru, izraziv{i o~ekivawe da }e taj propis biti na dnevnom redu redovnog zasedawa parlamenta 1. oktobra. U predstoje}em dvoipomese~nom periodu mogu}e je obaviti konsultacije sa svim socijalnim partnerima, a posebno sa sindikatima, rekao je on, oceniv{i da je potrebno ~uti sve i obezbediti u~e{}e stru~ne javnosti i nekih nevladinih organizacija, a posebno sindikata i poslodavaca.

Vojvodina dobro izvozi hemikalije

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

sreda21.jul2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,802

104,9

107,313

Australija

dolar

1

69,5218

70,9406

72,5722

102,487 69,309

Kanada

dolar

1

75,2356

76,771

78,5367

75,0053

Danska

kruna

1

13,7922

14,0737

14,3974

13,75

Norve{ka

kruna

1

12,5762

12,8329

13,1281

12,5377

[vedska

kruna

1

10,7747

10,9946

11,2475

10,7417

[vajcarska

franak

1

75,2852

76,8216

78,5885

75,0547

V. Britanija

funta

1

121

123,47

126,31

120,63

SAD

dolar

1

79,243

80,8602

82,72

79,0004

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 7. 2010. godine

Hemijska industrija Vojvodine izvezla je u prvih pet meseci ove godine robu vrednu 308 miliona dolara, {to je za 27 odsto vi{e nego u istom periodu lane. Istovremeno, uvoz je pove}an za 16 odsto, na 208 miliona dolara. Najvi{e deviza, 152 miliona dolara, zara|eno je izvozom osnovnih hemikalija, izvoz proizvoda od plasti~nih masa iznosio je 68 miliona, a farmaceutskih proizvoda 58 miliona dolara. Naj~e{}i uvozni proizvodi bili su NPK |ubriva, PVC i herbicidi.

bilo boqe to {to bi nam bili dra`i tu|i od na{ih bogata{a ako bi se i oni bavili samo uvozom i trgovinom i skupo nam prodavali robu u `eqi da uve}aju svoje bogatstvo. U Vladi Srbije ocewuju da bi prodaja Delta holdinga bila dobra investicija jer bi to mnogo zna~ilo i za maloprodaju u Srbiji {to je daleko ve}a korist od samog novca koji }e se sliti u srpski buxet od prodaje najve}eg trgovinskog lanca priznaju}i tako da bi sa odlaskom Mi{kovi}a najzad bila stavqena ta~ka na wegov trgovinski monopol {to bi dalo {an-

su i trgovini, dobavqa~ima ali i drugim lancima koji najavquju da bi do{li u Srbiju.

Nau~ni saradnik Instituta ekonomskih nauka Boro Dra{kovi} obja{wava da su se na{i doma}i tajkuni pona{ali ekonomski racionalno jer su profite sticali u granama usluga, trgovine, uvoza, gra|evinarstva, trgovine nekretninama ali ne i u sektorima proizvodwe i izvoza dodaju}i da im je ekonomska politika dr`ave omogu}ila takvo pona{awe {to samo po sebi ne zna~i da bi to isto dozvolila stranim biznismenima niti da je ulagawe u iste te dalatnosti ono {to Srbiji zna~i spas. On isti~e da su na “ bazi takve pijane ekonomske politike” profitirali i ekonomski rasli skoro svi doma}i a bogami i strani bankari i privrednici koji posluju na tr`i{tu Srbije.

- Igranka je zavr{ena odnosno nalazi se pri kraju . Sada pojedini uspe{ni privrednici koji defakto svoju uspe{nost zasnivaju na povoqnim pozicijama iz pro{losti `ele da obezbede kredite sa niskom kamatom, fiksni kurs, da ne pla}aju poreze , da im dr`ava pokrije gubitke koji su nastali usled pogre{nih investicija.

Svetska ekonomska kriza je pokazala pravo lice srpske privrede vladaju delatnosti koje ne proizvode nove vrednosti, robu za izvoz a bez wega nema napretka nijedne privrede - ocenio je Dra{kovi}.

Vode}i srpski privrednici, pa tako ni sam Mi{kovi}, ne brinu za ekonomiju i stawe Srbije jer to, kako prime}uje Dra{kovi} , i nije wihov posao tako da niko ne treba da sumwa u to da }e on i” wegove kolege” oti}i u trenutku kada ocene da je to za wih najpovoqnije. Wih, kako ka`e, zanimaju wihovi profiti i uticaj na ekonomsku politiku dr`ave kako bi ih za{titili.

Q. Male{evi}

PORUKA IZ MMF SRPSKOJ VLADI

Plate i penzije ne odmrzavati Stalni predstavnik Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio je ju~e da Srbija ne bi trebalo da odmrzava plate i penzije do isteka aran`mana sa tom finansijskom institucijom u aprilu 2011. godine.

Lisovolik je, komentari{u}i najave srpskog ministra ekonomije Mla|ana Dinki}a da }e od MMF-a tra`iti odmrzavawe penzija i plata na jesen, rekao da je sa Vladom Srbije ve} usagla{en stav da penzije i plate mogu biti odmrznute tek slede}eg aprila, te da bi ranije odmrzavawe moglo da uti~e na porast inflacije.

Lisovolik je ocenio da bi u slu~aju odmrzavawa penzije i plate Srbija mora iz ne~ega da finansira, {to zna~i da bi verovatno morala da podigne poreze ili da na|e neki drugi na~in za to. On je na okruglom stolu “Srpska privreda godinu dana kasnije - vi|ewe i preporuke MMF-a za 2011. godinu” istakao da bi trebalo imati u vidu da to zamrzavawe poga|a najugro`enije delove stanovni{tva, zbog ~ega je potrebno pove}ati socijalnu pomo}.

Lisovolik je naglasio da je zamrzavawe plata i penzija u Srbiji doprinelo kontrolisawu buxetskog deficita, uprkos svemu onome {to se doga|alo na finansijskom tr`i{tu zbog krize. Lisovolik je naveo da na sredwi rok Srbija treba da do 2015. godine izdatke za penzije sa sada{wih 13 spusti na 10 procenata, dok bi izdatke za plate trebalo smawiti na osam sa sada{wih deset odsto.

BA^KOPALAN^ANI PO AKCIJE I PRAVDU IDU U STRAZBUR

Vuku se repovi za prodajama „Sintelona” i ^elarevske pivare Letwa vrelina kao da je u priobaqu Dunava kod Ba~ke Palanke ponovo raspalila vru}e teme iz vremena po~etka privatizacije i trazicije, a o velikim parama jo{ razmi{qa na hiqade onih koji smatraju da se krajem pro{log i po~etka ovog veka ostali uskra}eni. Spomiwu se milioni evra, sudski sporovi pred doma}im sudovima, ali i onom u Strazburu.

Ovih dana Rajko Papi} iz Ba~ke Palanke, a zastupa navodno o{te}ene, poziva sve oni koji se godinama nadaju da }e ostvariti pravo na nadoknadu 60 akcija ovda{weg „Sitelona“. Preko 5.000 qudi svojevremeno se odreklo prava na kupovinu pomenutih akcija, a prihvatilo po 100 nema~kih maraka. Potom su pomislili da su o{te}eni, uzeli su advokata i pokrenuli sudski spor. Op{tinski sud je presudio u wihovu korist, a kada je sve prera~unato ispalo je da se radi o sumi od oko 20 miliona evra. Potom se velika kompanija koju je pre par godina preuzeo „Tarket“ `alila i dobila na vi{em sudu, a mali akcionari su izgubili i pred Ustavnim sudom. Sada im preostaje da idu pred me|unarodne sudove, ali opomwu da se mora platiti rata za advokata.

U Strazbur planira i preko 200 nekada{wih radnika biv{e Pivare u ^elarevu, jer je, navodno nestala dokumentacija kojom oni dokazuju da su svojevremeno otplatili deonice koje nisu bile besplatne. Sada je re~, po wima, o velikim novcima, a u doma}im sudovima nisu ostvarili ono {to su `eleli. Pitawe je koliko }e jo{ trajati sudski sporovi i koliko

Rentijeri u`ivaju Tranzicioni dobitnici, izgleda da su se opredelili za rentijerstvo, a vrlo malo ih je ulo`ilo novac u privatan biznis. Ili nisu smeli, ili nisu znali, a najpre }e biti da su videli kako su pro{li oni koji su prvi krenuli u posao sa novcom dobijenim od prodaje akcija. Pri~a o velikim novcima o~ito je pro{lost, jer ili su zarobqeni u zidovima ili su se prelili u neke druge d`epove. San o hiqadama i desetinama hiqada evra jo{ traje kod onih koji su uporni i pravdu i novac tra`e po sudovima. Dodu{e, iz ovda{weg pravosu|a sti`u informacije da je broj radnih sporova u opadawu, a sporovi o naknadama po osnovu akcija malih akcionara preselili su se u inostranstvo. }e se qudi nadati velikim novcima koje su ovde od prodaje akcija ostvarili samo oni koji su iskoristili svoje pravo na besplatne akcije jo{ iz vremena biv{e SFRJ za mandata biv{eg premijera Ante Markovi}a. Tada je radicima i nekada zaposlenima pripalo i po 70 odsto dru{tvenog kapitala. Nije tajna da su mali akcio-

nari, na primer „Sintelona“ i Pivare u ^elarevu, inkasirali na desetine pa i preko stotine hiqada evra. Ve}ina tog novca je ulo`ena u nekretnine, ku}e i stanove. Vlasnici agencija za nekretnine ka`u da je i to vreme pro{lo, a da je ve}ina novca oti{la van Ba~ke Palanke.

M. Suyum

6

POQOPRIVREDA

sreda21.jul2010.

DNEVNIK

UQARICE BLI@E PROSEKU NEGO REKORDU

ISPLATA SUBVENCIJA PRIVEDENA KRAJU

Suncokret u dobroj kondiciji

Paorima leglo deset milijardi

– U Srbiji se o~ekuju prose~ni prinosi suncokreta, a ne rekordni kao protekle dve godine, pre svega zato {to je setva te uqarice kasnila zbog nepovoqnih vremenskih prilika – izjavio je Tanjugu upravnik Odeqewa za uqane kulture pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Vladimir Mikli~.

– Znatan deo parcela, od ukupno oko 150.000 hektara pod suncokretom, posejan je krajem aprila, a neke ~ak i po~etkom maja, a kako svaka kasnija setva smawuje prinose, ovog leta se mo`e o~ekivati „prose~ne“ oko dve tone po jedinici povr{ine, a ne vi{e od tri tone kao lane.

On je ocenio da su, generalno, uslovi za proizvodwu te uqane kulture i ove godine povoqni tako da se, ukoliko do kraja ve-

getacije biqaka bude uglavnom suvo i toplo, bez obilnijih i u~estalih padavina, mo`emo nadati dobrom rodu i kvalitetu zrna, {to }e obezbediti dovoqno sirovine fabrikama uqa.

– Na ve}ini parcela, na kojima je setva suncokreta obavqena

u optimalnom roku, biqke su po~ele da nalivaju zrno i u vrlo dobroj su kondiciji, ali za kona~ne rezultate u proizvodwi te uqarice treba ipak pri~ekati do `etve, krajem avgusta – napomenuo je Mikli~.

Slilo se 800.000 tona

i to 672.300 tona u Vojvodini i 143.800 tona u u`oj Srbiji. Kako su podsetili iz Inspektorata, od po~etka jula ura|eno je vi{e od 1.300 kontrola otkupa p{enice ovogodi{weg roda.

Geografija u vinogradima Nova rejonizacija vinogradarskih geografskih proizvodnih podru~ja u Srbiji omogu}i}e uskla|ivawe sa regulativom Evropske unije u toj oblasti, ali i doprineti obnavqawu doma}eg vinogradarstva i rastu izvoza, re~eno je u Privrednoj komori Srbije (PKS) na predstavqawu prvog nacrta pravilnika o rejonizaciji.

Predstavnici Ministarstva poqoprivrede kazali su tom prilikom da se o~ekuje da pravilnik o rejonizaciji vinogradarskih geografskih proizvodnih podru~ja, kojim }e biti definisane granice i nazivi rejona, sorte, maksimalni prinosi i druge karakteristike, bude usvojen u septembru ove godine, po{to nacrt bude kona~no usagla{en.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu poqoprivrede @eqko Rado{evi} istakao je da }e nova rejonizacija vinogradarskih podru~ja omogu}iti i transformaciju sistema geografskog porekla iz „germanskog“ u „romanski“ tip, koji je op{teprihva}en u EU.

gresa traje mesec dana, i to od 1. do 30. septembra.

– Taj rok za podno{ewe zahteva za regres je uveden prvenstveno zbog onih poqoprivrednih proiz-

Ispla}eno je 177.095 poqoprivrednih proizvo|a~a koji su podneli zahteve za tu vrstu regresa vo|a~a koji zbog prirode posla nemaju prikupqene ra~une u prvom predvi|enom roku, ali tad mogu podneti zahtev i svi oni koji nisu stigli iz bilo kojeg drugog razloga – ukazao je Serdar. On

je naglasio da su za tu vrstu subvencija, koja ove godine iznosi 14.000 dinara po hektaru obradive povr{ine, iz agrarnog buxeta izdvojeno novca u iznosu koji }e biti dovoqan za isplatu zahteva za regres podnetih kako u prvom, tako i u drugom roku.

– Planiramo da, kao i lane, sve pare predvi|ene buxetom Republike Srbije isplatimo do kraja ove kalendarske godine – kazao je Serdar, dodaju}i da se o~ekuje da }e u drugom roku biti podneto jo{ oko 10 do 15 odsto od ukupnog broja zahteva za regres. – Svi poqoprivrednici koji su pravovremeno podneli, ili }e podneti validne zahteve za regres, dobi}e novac od Ministarstva poqoprivrede.

KUKURUZ SVE SKUPQI, TOVQENICI JEFTINIJI Foto: A. Erski

P[ENICA U SKLADI[TIMA

U Srbiji je do sada uskladi{teno vi{e od 800.000 tona p{enice ovogodi{weg roda, saop{tio je ju~e Generalni inspektorat Ministarstva poqoprivrede.

U oko 240 registrovanih skladi{ta, do 16. jula uskladi{teno je 816.100 tona p{enice,

– Tokom jula bi}e ispla}en i posledwi zahtev za regres repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodwu, {to je, svakako, najkra}i rok u kojem je to ikada uspelo da bude ura|eno – izjavio je Tanjugu direktor Uprave za agrarna pla}awa Dejan Serdar.

Do petka, 16. jula, ispla}eno je 177.095 poqoprivrednih proizvo|a~a koji su podneli zahteve za tu vrstu regresa, u ukupnom iznosu od oko 10,5 milijardi dinara, precizirao je Serdar, podsetiv{i na to da se to odnosi na zahteve koji su podneti u prvom ovogodi{wem roku, od 1. maja do 30. juna, te da je predvi|eno da drugi rok za podno{ewe zahteva za isplatu re-

Kontrolu su radile 22 poqoprivredne savetodavne slu`be koje su uradile 992 kontrole, dok je Poqoprivredna inspekcija Generalnog inspektorata sprovela 311 kontrola kod skladi{tara.

Na osnovu paralelno uporedivih uzoraka, utvr|eno je da su razlike izme|u vrednosti kvaliteta utvr|enih od kontrolnih ku}a i poqoprivrednih stru~nih slu`bi zanemarqive, odnosno da proizvo|a~i nisu bili o{te}eni. Iz Generalnog inspektorata su pozvali sve poqoprivrednike koji smatraju da su o{te}eni, koji imaju primedbe, reklamacije ili su primetili neku nepravilnost prilikom otkupa, da se obrate Poqoprivrednoj inspekciji na telefone: 064/ 8818–631, 064/ 8818–621, 064/ 8818–438. Kontrola otkupnih mesta se sprodvodi radi provere odre|ivawa kvaliteta na prijemnim mestima od kontrolnih ku}a koje su anga`ovali skladi{tari i samih skladi{tara. Kontrola otkupa p{enice traja}e i narednih 10-15 dana.

U Srbiji je p{enicom posejano oko 480.000 hektara, a stru~waci procewuju da }e ukupan rod biti od 1,3 do 1,5 milion tona.

Bahati trgovci oborili cene sviwa na 90 dinara Po~etkom godine, za svega desetak dana cena sviwa je prepolovqena. Sunovrat je zaustavqen i cene su naglo stale kada je klani~arima pripre}eno kaznama za monopol. Seqaci su odahnuli, ali na`alost, samo nakratko – ponovo su im za vratom kojekakvi otkupqiva~i i ucewiva~i, a cene su maltene onakve kakve su bile u februaru. Za kilogram `ive vage sviwa dobijaju oko 90 dinara, a xepove pune trgovci, tj. nakupci koji vr{qaju po selima i diktiraju cenu.

Tek sada je farmerima prispela prava muka jer je cena kukuruza sko~ila i na Produktnoj berzi i na slobodnom tr`i{tu.

Pre nekoliko dana bila je na istorijskom maksimumu od 19,44 dinara s PDV-om, a nakupci po vojvo|anskim selima su `uto zrno pla}ali 16 dinara. Sada je na berzi pao na 17 dinara, bez poreza, me|utim, to se nije odrazilo na cene tovqenika i na otkup.

Proizvodwa je sve skupqa, farmeri su sve dubqe u blatu, a sve mawe mogu da izvuku za ono {to su na farmama uzgojili.

– Farmeri u vojvo|anskim selima od trgovaca sada dobijaju od 85 do 95 dinara za kilogram `ive vage sviwa. S druge strane, klani~ari tovqenike pla}aju 115 dinara, ra~unaju s tom cenom i kalkuli{u daqe. Razlika od crkavice koju dobiju seqaci i tih 115 dinara zavr{ava u xepovima bahatih nakupaca – ka`e za „Dnevnik“ predsednik Saveza udru`ewa uzgajiva~a sviwa Ferenc Major.

U Industriji mesa „Matijevi}” ka`u da je kilogram `ive vage ve} neko vreme 125 dinara i da se poskupqewe ne o~ekuje Na{ sagovornik veli da je u pitawu legalan {verc koji se obija o glavu proizvo|a~a: – Naime, u svakom selu je registrovana barem po jedna firma za promet stoke. Ni{ta nije mimo zakona, a zapravo je re~ o klasi~nom dogonu stoke. Ti trgovci se sada pojavquju kao jedini kupci i ucewuju paore jer imaju ke{ u xepu i pla}aju odmah. [verceri su se sada preobrazili u biznismene, imaju svoj kapital i vrte ga, a te pare ne zavr{avaju u proizvodwi – nagla{ava Major.

Tako, veli, nakupci zara|uju 20 dinara po kilogramu, seqak gubi, a taj legalan prostor za

{verc stvara gubitak koji optere}uje ceo proizvodni ciklus.

– Sve je u haoti~nom stawu – od primarne proizvodwe do plasmana jer se izme|u te dve karike u lancu pojavquje trgovac. I bez wih je sviwarstvo u sve goroj situaciji. Tovqenika je malo, proizvodwa na najni`im granama i neophodan je pravi podsticaj dr`ave – ka`e Major.

Podsetimo, Asocijacija poqoprivrednika Srbije zatra`ila je nedavno, kada je protestovala, da sviwe u otkupu ne budu mawe od 140 dinara. U Industriji mesa „Matijevi}“ ju~e nam je re~eno da su cene tovqe-

nika stabilne i da je kilogram `ive vage ve} neko vreme 125 dinara. Poskupqewa u narednom periodu u ovoj mesnoj industriji ne o~ekuju.

I Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu je nedavno, na skupu posve}enom problemima u oblasti sviwarstva, ukazao na lo{e rezultate.

Ukupna proizvodwa sviwskog mesa u Vojvodini iznosila je pro{le godine 112.647 tona, {to je 60 odsto u ukupnoj proizvodwi mesa.

U~e{}e sto~arstva, odnosno sviwarstva u ukupnoj vrednosti poqoprivredne proizvodwe je malo, kao i broj uslovnih grla po hektaru. Da bi se za{titila ova proizvodwa, neophodno je, ukazali su stru~waci, spre~iti nekontrolisan uvoz sviwskog mesa uz uvo|ewe odgovaraju}eg nivoa za{tite, tj. prelevmana.

Neophodno je i da se postoje}a klani~na industrija {to pre osposobi za izvoz na tr`i{te EU. A da bi se obezbedila konkurentnost na{ih proizvoda na stranim tr`i{tima, gde se nivo podsticaja kre}e od 30 do 100 posto, u odnosu na vrednost izvezene robe, potrebno je daleko vi{e para. Podsticaj za izvoz sviwskog mesa kod nas iznosi deset odsto za razne prera|evine od sviwskog mesa. Tako|e, u Sekretarijatu smatraju da bi Robne rezerve trebalo da imaju vi{e novca da bi mogle pravovremeno delovati na tr`i{tu, kada do|e do velike ponude ili potra`we.

S. Glu{~evi}

KOJA JE REALNA CENA HLEBNOG @ITA

Najboqa ponuda 15 dinara Jedna od najlo{ijih ratarskih sezona, posebno kada je re~ o hlebnom `itu, stvorila je potpuno novu situaciju na srpskom tr`i{tu. O~ekuje se rod od 1,9 milion tona, {to je osam procenata mawe nego lane, ali je ipak dovoqno za podmirewe nacionalnih potreba.

Me|utim, ve} godinama p{enica je kurentna roba na svetskom tr`i{tu, tako da se veliki otkupqiva~i utrkuju da bi ponudili boqe uslove i preuzeli robu od proizvo|a~a.

O~igledno je dr`avna ponuda – 12 dinara s PDV-om, samo polazna ta~ka od koje kre}u oni koji se ozbiqno bave agrarnim biznisom. Kompanija „Delta“ na tu je cenu dodala tri procenta mar`e, {to fakti~ki predstavqa neku vrstu ~iste zarade za organizatore proizvodwe, mawe za neposredne proizvo|a~e. Drugi veliki otkupqiva~ – zrewaninski „Dijamant“, koji kontroli{e najve}a hrvatska komercijalno-agrarna kompanija „Agrokor“, ponudio je otkupnu cenu od 11 dinara i pet procenata mar`e na wu.

Najzanimqiviju ponudu do sada dala je novosadska „Viktorija grupa“, odnosno wen komercijalni ogranak „Viktorija logistika“. Naime, ova trgovinska ku}a ponudila je 12 dinara za kilogram p{enice. To je neto cena jer „Viktorija logistika“ na to pla}a i PDV od osam posto (12,96 dinara) i daje jo{ dinar stimulativne mar`e s pripadaju}im porezom od 18 procenata. Tako

Dodatnu pogodnost predstavqa ~iwenica da se p{enica smatra otkupqenom ako je utovarena na vozilo „Viktorija logistike“, {to fakti~ki zna~i da proizvo|a~i ne}e imati tro{kove prevoza do skladi{ta. Ova ponuda va`i do 23. jula u 16 sati, a za koli~ine koje se budu predavale posle tog roka primewiva}e se aktuelna tr`i{na cena i ne}e se pla}ati mar`a.

Dodatnu pogodnost predstavqa ~iwenica da se p{enica smatra otkupqenom ako je utovarena na vozilo „Viktorija logistike”, {to zna~i da proizvo|a~i ne}e imati tro{kove prevoza do skladi{ta se, fakti~ki, sti`e do cene od pribli`no 15 dinara, {to je do sada najboqa ponuda na srpskom tr`i{tu.

Osim toga, ova otkupqiva~ka ku}a ne postavqa dodatne uslove oko hektolitarske te`ine. Spremni su da otkupe sve ponu|ene koli~ine, s tim {to }e prednost imati wihovi dugogodi{wi kooperanti.

U „Viktorija logistici“ ka`u da ne znaju kome }e oti}i stimulativni dinar. Ima logike da ga dobije seqak proizvo|a~, kao {to ima logike da pripadne zadruzi koja je organizovala proizvodwu i koja je u tom poslu imala tro{kove.

Mo`da je najboqa varijanta da se ta mar`a podeli izme|u proizvo|a~a i organizatora,

Foto: A. Erski

ali to je stvar wih samih. Na otkupqiva~u je bilo da ponudi vi{e.

Niko sa sigurno{}u ne zna u kojem pravcu bi otkupqiva~ke cene mogle krenuti u narednim danima. Mogu}e je da i drugi otkupqiva~i ponude stimulativnije uslove jer je „Viktorija logistika“ svojom

akcijom bacila rukavicu u lice konkurentima. Kakav }e biti wihov odgovor, ostaje da se vidi, ali bi se moglo pokazati da ni komercijalisti na{e najve}e agrarne grupacije nisu rekli svoju posledwu re~ i da jo{ uvek imaju rezervi za dodatno takmi~ewe.

V. Harak

Za oronule fasade samo 15 miliona Predlog “Poslovnog prostora” da se iz buxeta sufinansira obnova fasada na objektima u ~ijem vlasni{tvu udela ima grad bi}e realizovan jer ga je podr`alo Gradko ve}e. Ipak, za obnovu fasada }e, umesto rebalansom projektovanih 25 miliona dinara, biti izdvojeno 15 miliona, {to }e zna~iti da bi na ovu sumu mogle da konkuri{u skup{tine stanara oko 800 objekata koji bi sa najmawe 30 odsto sredstava morali da u~estvuju u obnovi. Konkurs za sufinanirawe bi mogao da bude raspisan za desetak dana.

U ART BIOSKOPU „VOJVODINA”

Revija ma|arskih filmova Revija filmova savremene ma|arske kinematografije odr`ava se do 23. jula, u Art bioskopu “Vojvodina” na Spensu, a projekcije po~iwu u 20 ~asova. Ve~eras }e publici biti predstavqen film rediteqa [imona Saboa “Papirnati avioni”, sutra }e biti prikazan film “Dani `udwe” rediteqa Jo`efa Pa~kovskog, a u petak 23. jula film “Intimni pucaw u glavu” koji je potpisao Peter Sajki.

Novosadska sreda21.jul2010.

Milostiwi prednost nad {trajkom

K

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

roja~ima u „Novitetu“ je bio potreban samo dan da ne rade, pa da poslodavca nateraju da urednije izmiruje obaveze prema zaposlenima.

Na`alost, u tome ih nisu podr`ale kolege iz amdinistracije, mada i wima kasni plata. [trajk u „Novitetu“je osoben po tome {to sindikalna organizacija ne ~eka dugo, ve} odmah reaguje, pa makar to bila „samo“ plata i po. Gde bi bio kraj radnicima, prvenstveno u privatizovanim firmama, kada bi sindikati poput „Novitetovog“ bili a`urniji. Dodu{e, ima dosta privatizovanih preduze}a ~iji vlasnici ne `ele da ~uju ni „s“ od sindikata. Ali, s druge strane, zato ima i onih nazovi sindikalnih lidera koji ~ekaju da zaposleni ne prime po pet{est, pa i vi{e li~nih dohodaka. U nekim firmama se ide toliko daleko da se ne dozvoqava ni unos hrane, ve} se zaposleni

Svi filmovi su lumititlovani na srpski jezik, a ulaznica ko{ta 100 dinara. Za filmske radnike, studente Akademije umetnosti i ~lanove kino–klubova ulaz je slobodan. Manifestacija je plod dugogodi{we tradicije Kulturnog centra u saradwi s Otvorenim univerzitetom iz Subotice, odnosno Pali}kim filmskim festivalom.

I. D.

primoravaju da doru~ak kupuju u radni~kom restoranu i to uslovima neredovnih isplata zarada. Ima ~ak i takvih sindikalnih predvodnika koji ka{wewe u isplati zarada kriju kao zmija noge.

A kolike su plate u privatizovanim preduze}ima je posebna pri~a. U ve}ini slu~ajeva obi~ni radnici ne dobiju vi{e od minimalca. U „Novitetu“ taj iznos je mawi od minimalne cene rada, pa je o~ekivano {to sindikat u toj firmi zahteva da bar tako mali iznos novca radnici dobiju na vreme. Me|utim, srpski radnici ne razmi{qaju tako, {to je verovatno posledica vi{edecenijskog komunisti~kog ure|ewa, koje je daleko iza nas, ali je u svesti radnika jo{ duboko urezano.

Jer vo|a - vlasnik, dirktor, sindikalni lider... se mora slu{ati...

Z. Deli}

MUQ I PRQAV[TINA UMESTO TRAVWAKA U DUNAVSKOM PARKU

Smrdqiva mo~vara oterala mali{ane Obilne ki{e i podzemne vode stvorile su mini-jezera na travwacima u novosadskim parkovima, a kako se voda polako povla~i, iza sebe ostavqa muq, prqav{tinu i ne-

ka`e da je tek skoro primetila blato i muq i da je to zaista stra{no. Ona je dodala da bi travwak trebalo {to pre srediti jer deca nemaju gde da se igraju.

ni rado igrali na travi i kada su bili mla|i. Po wenim re~ima travwak treba srediti {to pre, a vodu je trebalo odmah ispumpati, kako se ne bi stvorili blato i muq.

Prema re~ima portparola pomenutog preduze}a Ivana No`ini}a ovaj posao }e krenuti {to pre jer im je stalo da Dunavski park, kao i sve zelene povr{ine u gradu, izgledaju

„LETO NA BAZENU”

Mali{ani }e pevati pred publikom U okviru manifestacije pod nazivom „Leto na bazenu“sutra od 15 ~asova, na otvorenim bazenima bi}e organizovano dru`ewe s najmla|im posetiocima.

Mali{ani }e mo}i da u`ivaju u lutkarskoj predstavi „^udotvorni izvor“ kompanije „Minakva“, kao i u nastupu mladog novosadskog ma|ioni~ara Volarea i ~lanova Kluba manekena Novog Sada. Pored toga zainteresovanoj deci bi}e omogu}eno da poka`u svoj talenat na pravoj sceni, uz ozvu~ewe i mnogobrojnu publiku. Prijavqivawe u~esnika je na bini pored malog bazena od 15 ~asova. B. P. P.

V REMEPLOV

Haos u saobra}aju Gradska policija je 21. jula 1939. pregledala 250 motornih vozila, 600 zapre`nih kola i hiqade biciklista. U stvari, sva saobra}ajna sredstva koja su se tog dana zatekla na ulicama i prilazima gradu. Ogromna ve}ina voza~a automobila i kamiona nije imala isprave, a ve}ina vozila je imala bar jedan tehni~ki

nedostatak. Skoro nijedno zapre`no vozilo nije imalo fewer, a skoro svi biciklisti su se kretali nepropisno i bez dokumenata.

Uprava policije se javno zarekla da }e uvesti red u saobra}aj, a da }e svi prekr{aji biti najstro`ije ka`weni. Naravno, i daqe je bilo kao i pre.

N. C.

Za male bicikliste novo jezerce bilo pravo otkri}e

Foto: R. Hayi}

Klupe zamenile prelepi travwak

Foto: A. Erski

prijatne mirise. Ovo se posebno odnosi na veliki travwak u Dunavskom parku u blizini jezerceta, ina~e omiqenog mesta za igrawe mali{ana, koji ovih dana li~i na mo-

Jedna od sugra|anki koju smo sreli u {etwi s unukom ka`e da je tek skoro primetila blato i muq i da je to zaista stra{no. Ona je dodala da bi travwak trebalo {to pre srediti jer deca nemaju gde da se igraju ~varno podru~je. Vreme je toplo i sparno, mirisi se {ire, a sugra|ani koji vole da pose}uju ovaj park, sada s klincima, silom prilika, vi{e vremene provode sede}i po klupama.

Iako ju~e u parku, u momentu kada smo ga posetili, nije bilo previ{e qudi, ipak smo uspeli da saznamo {ta Novosa|ani misle o trenutnoj situaciji u ovoj gradskoj zelenoj oazi.

Jedna od sugra|anki koju smo sreli u {etwi s unukom

Uporna ki{a uni{tila travu

Sli~nog je mi{qewa bila i mlada majka koja je u park dovela dva mali{ana kako bi na miru u`ivali u sladoledu.

Ona ka`e da ~esto svra}aju u park i da su se weni mali{a-

U „Gradskom zelenilu“ su upoznati sa ovim problemom, ali ka`u da moraju da sa~ekaju da se voda skroz povu~e i da }e odmah nakon toga po~eti s rekonstrukcijom travwaka.

lepo, tim pre {to je zelena oaza u centru grada omiqena destinacija sugra|ana. Me|utim, i ovaj posao zavisi od vremenskih prilika.

B. Markovi}

Ba{tenski otpad Radnici JKP „^isto}a“ odnosi}e danas ba{tenski otpad iz Futoga, a sutra iz Veternika.

Gra|ani treba travu, grawe, li{}e, korov i sli~an otpad iz svojih vrtova da ostave ispred ku}a, na istom mestu gde i ina~e ostavqaju kante za sme}e; do 6 ~asova. Ba{tenski otpad treba da bude upakovan u kese, xakove ili kutije, a grawe povezano u snopove.

K. B.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda21.jul2010.

DNEVNIK

AKO SE NE ODR@AVAJU REDOVNO

Ni liftovi nisu ve~ni

Foto: A. Erski

Poruka u`asnog neukusa Stra{na slika kraj spomen-plo~e i adrese na kojoj je pre dve i po godine u plamenu poginulo osmoro mladih qudi, posle svega dve decenije `ivota. Tragedija je tog 17. februara 2008. godine tugom obojila celu na{u zemqu, jer je plamen u kafeu „Launx“ u kratkom dahu odneo nevinu i veselu mladost.

U nadi da se nikada ne zaboravi i ne ponovi ni{ta sli~no, Grad Novi Sad postavio je trajno obele`je. Ipak, industrija i

marketing ne znaju meru, pa je kampawa sni`ewa u izlogu butika pored kreirana da pa`wu prolaznika privu~e ni mawe ni vi{e nego plamenom?! Tik do jezivog mesta koje je vatra najgorim mogu}im scenarijom obele`ila.

Neukus pred kojim se ravnodu{an nikako ne mo`e ostati. Degutantno i bahato. Kraj uga{ene mladosti, “Prekinute vihorom vatre, u no}i nesvanuloj!” – kao {to je na spomen plo~i za ve~nost uklesano.

S. Tanuryi}

Prose~na starost liftova u tove u zgradama koje imaju potpiNovom Sadu je 40 , a oni bi po prasan ugovor sa wima i jedanput govilu smeli da se koriste izme|u di{we rade wihov generalni re15 i 20 godina. Bez obzira na to, mont, koji obavqa preduze}e “Juna svu sre}u do pre neki dan nije goinspekt” iz Beograda. Odr`ase de{avalo da lift propadne. vamo 900 liftova u zgradama, a Tehni~ki direktor u preduze}u ve}ina wih su u osredwem stawu – “Stan” Jovan Kowevi} rekao je za ka`e Koqevi}. na{ list da je u subotu u 22.30 saZbog wihove neispravnosti i ti u [ekspirovoj ulici propao neispravnog rukovawa, majstori lift, jer se otka~ila jedna sajla. osam do deset puta nedeqno izlaNa svu sre}u povre|enih nije bize na teren zbog qudi koji se zalo, jer je ovaj lift imao ugra|en glave. Obi~no su u pitawu vrata regulator, koji u ovim slu~ajevikoja neprijawaju dobro, a krivi ma pode{ava brzisu i sami gra|ani nu, pa se lift ili koji otvaraju vraNajbitnije je da se zaustavi na spratu ta pre nego {to pregledaju tegovi, ili se zaglavi. lift stane na ko~nice i sajle, - Sajle u liftosprat. vima, kao i sve Me|utim lifjer su te tri stvari ostalo imaju rok tovi se i na drugi i najva`nije upotrebe.

One na~in urni{u, a za sigurnost lifta pojedinci kradu dnevno gore-dole idu 100 do 200 puogledala, skidaju ta, a kada se izli`u neminovno dugmi}e, kradu i razbijaju sijalidolazi do pucawa. Na svu sre}u u ce, ska~u po wemu da br`e krene i svakom liftu postavqene su po voze name{taj {to svakako do~etiri sajle, pa je verovatno}a da prinosi ~e{}im kvarovima. Nije sve ~etiri puknu u isto vreme redak slu~aj da nas zovu predsedravna nuli. To dodu{e, mo`e da nici skup{tina stanara da pose dogodi, ali samo u filmovima pravqaju lift posle neke selid– ka`e sagovornik. be. Ve}ina starih liftova je Zato je veoma bitno da se lipreduze}a “Rade Kon~ar” iz Zafovi redovno odr`avaju. Najbitgreba, a majstori su obu~eni da ih nije je da se pregledaju tegovi, popravqaju. Za wih ima i delove. ko~nice i sajle, jer su te tri Ipak, u ovom predze}u isti~u da stvari i najva`nije za sigurnost im je gore s novim liftovima, kolifta. ji su u lo{ijem stawu od starih.

- Majstori iz na{eg preduze}a Pola novih liftova nema dokujednom mese~no kontroli{u lifmentaciju i dozvolu za rad.

„Miqacka” stigla po bar`e

Nova {ansa za krov nad glavom ce dobile pomo} u gra|evinskom materijalu u vrednosti od 3.375.000 dinara.

- Osnovni uslov koji kandidati treba da ispune jeste da `ive u neadekvatnom prostoru ili poseduju plac s ku}om u izgradwi, a nemaju finansijskih mogu}nosti za adaptaciju ili zavr{etak gradwe – ka`e Nada Ostoji} – Agbaba. – U slu~aju da su pokrenuli postupak legalizacije, neophodno je da dostave i uverewe o tome iz Odeqewa za urbanizam. Sve dokaze kandidati treba da donesu samo na uvid, a du`ni su da predaju fotokopije izbegli~kih i legitimacija interno raseqenih lica, li~nih karti, odnosno re{ewa o ukidawu izbegli~kog statusa. Prispele zahteve }e razmotriti peto~lana komisija, koju je imenovao predsednik op{tine i doneti odluku ko }e dobiti pomo}. ^itav postupak, od raspisivawa oglasa, preko izbora korisnika i dobavqa~a, te preuzimawe gra|evniskog materijala, treba da bude gotov do kraja godine.

Z. Milosavqevi}

ODR@ANE ILINDANSKE SVE^ANOSTI U TEMERINU

Dan kada se ne ide u poqe @iteqi Temerina proslavili su ju~e Ilindan, po Gregorijanskom kalendaru, zavetni praznik koji se neprekidno slavi ve} 157 godina, a od 2002. godine i kao dan Mesne zajednice. Posle bogatih prate}ih manifestacija koje su organizovane proteklih dana: promocija kwiga, izlo`bi, kvizova, koncerata, dru`ewa s Temerincima u rasejawu, Jegri~ke fe{te i regate na Jegri~koj, veliki broj Temerinaca i wihovih gostiju iz Srbije i Ma|arske, u karnevalskoj povorci, sa hlebom od novog `ita, kretao se ulicama Na-

rodnog fronta, Jo`efa Atile i Ki{ Ferenca, do crkve Gospe od Lurda na Telepu gde je odr`ana sve~ana misa: Magistar Laslo Suni je vi{e od dve decenije rimokatoli~ki `upnik u Temerinu i zadovoqan je odnosom gra|ana i vernika prema Ilindanu, zavetnom prazniku. Naime, nezapam}eno nevreme s gradom i po`arom uni{tilo je deo sela i letine 1853. godine, pa su se Temerinci zarekli da 20. jula ne}e izlaziti u poqa i da }e zavet preneti mla|im generacijama.

M. Milojevi}

Pomo} na dugme nemo}nima Udru`ewe penzionera grada organizuje sutra u 9.30 sati promociju „Asistela“ u svojim prostorijama u Ulici Po{tanskoj 3. „Asistel“ je aparat koji se nosi oko vrata ili ruke i putem teleasistencije i dugmeta `ivota pru`a pomo} na daqinu usamqenim, nepokretnim i bolesnim penzionerima, ka`u u Udru`ewu. Projekat finansira Gradska uprava za socijalnu i de~ju za{titu iz buxeta grada.

B. P. P.

liftovima je novac, jer remont staje od 800.000 do 1.000.000, {to ve}ina stanara ne mo`e da izdvoji.

Q. Nato{evi}

UKLAWAJU SE OSTACI NEKADA[WEG MOSTA NA KEJU

U KARLOVCIMA SE GRA\EVINSKI PAKETI ZA IZBEGLICE DELE TRE]I PUT

Do 2. avgusta izbegli~ke i porodice koje su ranije imale taj status, te interno raseqeni s Kosova i Metohije u Sremskim Karlovcima mogu da podnesu zahtev za dodelu pomo}i u gra|evinskom materijalu za adaptaciju odnosno sanaciju stambenih objekata i zavr{etak gradwe ku}a. Maksimalan iznos po porodici je 375.000 dinara. Obrazac prijave i sve dodatne informacije kandidati mogu dobiti u kancelariji 4 u Magistratu ili na broj telefona 021/685-3075, a zahteve sa tra`enom dokumtacijom vaqa predati u op{tinskoj pisarnici, u kancelariji broj 2 od 8 do 13 ~asova.

Prema re~ima poverenika za izbeglice Nade Ostoji} – Agbabe, Komesarijat za izbeglice dodelio je karlova~koj op{tini u junu 2.625.000 dinara za poboq{awe uslova `ivota i stanovawa izbeglih i interno raseqenih porodica. Za godinu dana to je tre}a i najve}a svota koju su Karlovci dobili od Komesarijata za re{avawe stambenih problema izbeglica i raseqenih. Do sada su 22 porodi-

Tako|e, novi liftovi su ugra|ivani od firmi koje vi{e ne postoje, pa je sad problem za wih nabaviti i delove. Ipak, u ve}ini slu~ajeva problem sa

Uklawawe ostataka mosta na bar`ama na Keju `rtava racije po~elo je pro{le sedmice, a na Kej je doplovila i velika dizalica „Miqacka“, uz pomo} koje }e biti obavqen najve}i posao. Radove izvodi beogradsko preduze}e „Mostogradwa“, vrednost posla je blizu 16 miliona dinara, dok je rok za zavr{etak 25 dana. Betonski i ~eli~ni ostaci nekada{weg mosta, koji se nalaze na obe strane Dunava, te{ki su oko 200 tona, a najpre se sklawaju betonske plo~e na prilazima bar`ama pomo}u auto dizalice s obale. Kada ovaj posao bude gotov sklawa}e se ~eli~ni delovi nekada{weg mosta, i time }e se za plovidbu osloboditi preostale dve bar`e s novosadske i sremske strane.

B. M.

^ITAOCI PI[U SMS Gradska Vlada godinama gaji 3.500 divqih taksista, po raznim privatnim taksi kompanijama, na 1.400 prijavqenih. [ta onda o~ekivati kad je „Egzit“? Sveop{tu kulturu u poslovawu?! Za „klepawe“ stranaca i na{ih je gradska Vlada odgovorna! Za{to je to tako?

064/3078... *** Ho}e li najzad da postave davno obe}ani semafor u Sremskoj Kamenici?

064/1838... *** ^etvrtak 15. juli, ne{to posle 8 ~asova u dvori{tu Ulice Branimira ]osi}a 44, 46 juri preko travwaka vozilo Gradske toplane i parkira ispod drveta u hladovini, a tako|e na travwaku. Izlaze radnici, kroz otvorena vrata tre{ti glasna muzika. Sedaju na klupu, pa uz muziku i koka kolu tu su proveli vreme sve do 13i30 ~asova, izuli patike, digli noge na klupu i provode radno vreme.

Ostalo je samo nejasno za{to su do{li...

063/8310... *** Iz prilo`enog se jasno vidi da su otpu{teni krivi i da tu poravnawa ne bi smelo biti. OK, ali uznemiravawe i kr{ewe javnog reda i mira (zvi`dawe,UA, ulazak auta u zabrawenu zonu, ga`ewe trave, uznemiravawe zaposlenih u Banovini, akrobacije bajsom, izbor za Mis funkcionerki...) To stoji. Sve je zabele`eno (u novinama na, TV, inspekcijskim ka`wavawem na licu mesta). Zar je sudiji to mala ~iwenica da donese adekvatnu odluku? Zar dopu{ta doti~nima da ga uslovqavaju sa... “ne}e davati izajvu“... ili... “ko ih je prijavio“?

065/47-66-452 & 063/366-977

Uzgajawe deriko`a Kad se ovim sitnim prekr{iocima, koji se navodno “bore“ za pravdu, toleri{e, {ta o~ekivati od ekstremnijih tipova? I, ko ih je prijavio? Dabome,~iwenice tj. istina!

062/1296... *** Ponovo ~itamo dvosmislene izjave predsednika Tadi}a o autonomiji Vojvodine. Toliko dvosmislene da je potreban tuma~ wegovih re~i. Pre dve godine na izborima nije bio dvosmislen, pa smo

iznova govoreno, ~ista la`! Mo`da i jeste. Ali fakat je da ne{to mo`e biti dogovoreno i tsl... Me|utim, da je {to{ta govoreno para u{i koliko i tek utihnule vuvuzele.

064/4615... *** Informatika zakupila prostor od oko 60 kvadrata u Ulici Du{ana Varisiqeva, ulo`ila silne pare u {alteski prostor (koji zvrji prazan), ~ak je napravila i posebnu

glasali za wegovu viziju autonomije Vojvodine u demokratskoj Srbiji. Da li za nekog ko je toliko dvosmislen po pitawu tako va`ne stvari kakva je autonomija Vovodine u demokradskoj Srbiji treba glasati?

063/524... *** [efica poslani~kog kluba DS g-|a Nada Kolunxija u Republi~kom parlamentu uporno se trudi da nam objasni kako je to {to je pre we govoreno... pa, govoreno i

kafe kuhiwu za zaposlene, a radi samo jedna osoba. Pa su se sada setili da budu racionalni i napla}uju uslugu naplate svojh ra~una 10 din. I jo{ ne{to. Za dug od oko 10.000 od oktobra 2009. godine napla}uju advokatske tro{kove 2.000 dinara+tro{kovi takse oko 1.900 dinara. Pa ko je to tako sposoban i pametan, a mi ovce za {i{awe? I sve plate redovno primaju, a mi za te pare radimo bez ~ajne kuhiwe i pitawe kada i da li }emo ih dobiti. 064/1655...

*** Ministru prosvete i wegovim saradnicama predla`em da odmah napravi aneks ugovora sa obesnim direktorima i profesorima, jer pun je biro onih koji bi da ih zamene. Nemojte ~ekati septembar i mrcvariti |ake daju}i im lo{ primer poslovawa.

A {to se ti~e besplatnih uxbenika na teret svih zaposlenih, pa budite plemeniti malo na svoj ra~un, te od va{ih nepristojno (za ovo vreme krize) visokih plata, pla}enih ra~una za mobilni telefon reprezentacije... odvojite sredstva i obradujte |ake. U~ini}ete pravu stvar i mo`da shvatiti {ta to zna~i da narod te{ko `ivi.

064/1655... *** Ne znam ~ita li neko od gradskih organa ove na{e SMS i da li imaju neki efekat?

Ako je neko ugro`en to je sremska strana grada,tj. Petrovaradin, o nama se brine ponekad ili najboqe nikad; za nas nema para u gradskom xepu. Po~ela je izgradwa u Preradovi}evoj ulici, a o pe{acima niko ne brine, pored gradili{ta ne mo`e da se pro|e, a ne daj bo`e neka mama s kolicima. Jo{ ne{to, godinama vapimo da nam se sredi Oficirac. Skromni smo - toalet i voda i mi sretni kao mali majmuni. Nemaju svi para da idu na [trand, a kamoli na more.

060/1367...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

Za pija~nom tezgom i do kasne zime Na ulazu u pijacu iz Vojvo|anske ulice, zelena ograda je sklowena ustranu, a uredno svoj posao obavqaju trgovci lubenicama, garderobom i sli~nim potrep{tinama za ku}u. Raduju se {to }e ove godine biti za{ti}eni bar od vremenskih nepogoda. Tokom pro{le zime, skoro svi prodavci u ovom delu, imali su problema s padavinama, zbog nadstre{nice koja ne pokriva dovoqnu povr{inu da oni i tezge ostanu suvi.

- Do sada nismo kisnuli samo ako smo imali ki{obran. Od sada }emo mo}i da radimo do pola zime. Radujem se {to smo to do~ekali – kazao je prodavac predmeta od plastike Milorad Slavi}.

Iako su neke wegove kolege iskoristile razgovor s na{om ekipom kako bi istakli da je

Vi{ak radnika Planovi “Tr`nice” su i adaptacija objekta na Ribarskom ostrvu, kupovina ma{ine za ~i{}ewe snega, ma{ine za rad na visini, viqu{kara… Prema ranijim najavama direktora preduze}a Du{ana Baji}a, nedostaju}ih 23 do 24 odsto sredstava za funkcionisawe firme, zaradi}e tako {to }e se vi{ak radne snage baviti prodajom poqoprivrednih proizvoda na pijaci. To }e zna~iti zauzimawe jedne ili dve slobodne tezge na pijacama, i malo ozbiqnije trgovawe na veliko na Kvanta{koj pijaci, ali on je dodao da namera “Tr`nice” nikako nije otimawe prometa ostalima.

Foto: B. Lu~i}

promet i poslovawe na pijaci drasti~no opao, prema svim parametrima (broju kupaca, broju zakupqenih tezgi...) ovo je i daqe najprometnija novosadska pijaca.

Nakon ovih radova, “Tr`nica” planira da do kraja godine po~ne i zavr{i izgradwu hale i nadstre{nice na Najlon pijaci.

Na osnovu plana i odobrene sume iz gradskog buxeta, Momir Jovanovi} nam je objasnio da je planirana investicija vredna oko osam i po milona dinara. Hala, od oko 150 metara kvadratnih, imala bi mesta za 200 tona vo}a i povr}a, a hladwa~a bi bila kapa-

citeta do 600 kubnih metara. Ispred hale bi bila nadstre{nica od 100 kvadrata.

- Sve je jo{ u fazi razrade projektne dokumentacije, ali to je ideja. Objekti su vrlo jednostavni, ali potrebno je ispo{tovati kompletnu proceduru od dobijawa gra|evinske dozvole do raspisivawa tendera za izbor najpovoqnijeg izvo|a~a radova.

Prostor bi se izdavao zainteresovanim zakupcima, a mo`da bi se i “Tr`nica” pojavila kao neko ko bi na veliko otkupqivao vo}e i povr}e, pa ga kasnije prodavao – rekao je Jovanovi}.

S. Tanuryi}

ZIG UDVOSTRU^IO POPUST ZA URE\EWE GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

Jeftinija stanogradwa puni gradsku kasu Na posledwoj sednici gradskog parlamenta, odr`anoj 25. juna, usvojene su izmene odluke o merilima za ugovarawe naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, ~ime je prakti~no udvostru~en popust na komunalije koje investitori pla}aju odjednom, ka`e za “Dnevnik” pomo}nik direktora za pravne poslove Zavoda za izgradwu grada Marijan Petrovi}. Umesto dosada{wih, efektivnih 17 odsto, investitorima je do kraja godine omogu}en popust od 40 procenata, {to je, po Petrovi}evim re~ima, nai{lo na veoma povoqne reakcije investitora.

- Izmene su nedavno stupile na snagu, te ne postoje realni pokazateqi ali, po reak- Marijan Petrovi} Foto: N. Stojanovi} ciji investitora, uvereni smo da ve}ati broj investicija u stano}emo na ovaj na~in ubrzati puwegradwi. Ove mere su oro~ene do we gradskog buxeta i podsta}i 31. decembra, a od tada }e taj pogra|evinarstvo, {to je u skladu sa pust iznositi 30 posto. Investistrategijom republi~ke vlade – torima koji grade stambene zgranavodi Petrovi}. de omogu}ena je i dodatna pogodOn ka`e da je popust velik, ali nost, po{to je dozvoqeno pla}ada }e to stimulisati ulaga~e da we komunalija na 34 rate, umesto ure|ewe zemqi{ta pla}aju odjeddosada{wih 24, uz avans od 30 nom i da }e, tako|e, ovaj potez poprocenata.

- Mi smo svesni koliko je gra|evinarstvo kompleksna privredna grana i koliko povla~i sve ostale grane, te smo na ovaj na~in dali doprinos wegovom razvoju. Na primer, ako uzmemo da su komunalije do sada u~estvovale sa oko 100 evra po kvadratnom metru u ceni stana u prvoj zoni, sada je ta cifra pala na 60 evra - ukazao je Petrovi}.

On tako|e navodi da o~ekuje da }e do kraja godine biti re{ena

mqi{te do po~etka gra|evinske sezone, te da se zbog toga odustalo od ove investicije. Ipak, za sve parcele na ovom potesu utvr|ena je cena, dok je velika ve}ina placeva otkupqena. [to se ti~e nastavaka izgradwe Bulevara Evrope, od Ulice Kornelija Stankovi}a do Rumena~kog puta, koja bi, po najavi dirtektora ZIG-a Borislava Novakovi}a, trebalo da po~ne za dve nedeqe, Petrovi} ka`e da su re-

Formirawe cene kvadrata Prema podacima ZIG-a, u ceni kvadrata stana, bez cene pribavqawa zemqi{ta, tro{kovi izgradwe u~estvuju sa oko 500 evra, odnosno izme|u 70 i 75 procenata. Obaveze investitora prema ZIG-u iznose izme|u 90 i 150 evra, u zavisnosti od zone, {to je u~e{}e od 15 do 18 procenata u ceni kvadrata. Jo{ oko 200 evra investitori izdvajaju za projektovawe, pribavqawe saglasnosti i za prikqu~ewe na komunalnu infrastrukturu. sva pravno-imovinska pitawa na preostaloj trasi Somborskog bulevara, te da }e slede}e godine biti izgra|eno preostalih 900 metara ove saobra}ajnice u punom profilu do spajawa sa Bulevarom Evrope. Petrovi} je podsetio da Grad nije uspeo da otkupi sve ze-

{ena sva imovinsko-pravna pitawa sa Srpskom pravoslavnom crkvom, “@eleznicama Srbije”, “Vodama Vojvodine” i fizi~kim licima. Ovaj deo Bulevara Evrope prelazi}e preko postoje}e pruge i na Rumena~ki put iza}i kod Veterinarskog instituta. S. Krsti}

NA ADICAMA POKU[AVAJU DA NA VODOVOD NELEGALNO PRIKQU^E CELU ULICU

Inspekcija zabranila, gra|ani nastavili radove

Radnici “Vodovoda i kanalizacije” spre~ili su ju~e ilegalno prikqu~ewe na vodovodnu mre`u u Ulici Laze Pa~ua na Adicama, saop{teno je iz preduze}a. Kako se navodi, grupa gra|ana iz te ulice poku{ala je da “samoninicajtivno i protivzakonito” prikqu~i celu ulicu na vod u Ulici Sime [olaje.

Daqe se ka`e da su kontrolori “Vodovoda” otkrili po~inioce na delu i obavestili komunalnu inspekciju, koja je sa~inila zapisnik i treba da odlu~i o vrsti prijave koju }e podneti. Iz “Vodovoda” ukazuju da su gra|ani iz Ulice Laze Pa~ua nastavili s radovima i po-

red zabrane, te da }e zbog toga biti podnete dodatne prijave.

Ovakvi potezi direktno ugro`avaju stabilnost vodo-

snabdevawa okolnih ulica i funkcionisawe celokupnog vodovodnog sistema, saop{tavaju iz” Vodovoda” i dodaju da

9

NOVOSADSKA TELEVIZIJA PONOVO DOBILA NOVOG GLAVNOG I ODGOVORNOG UREDNIKA

PRO[IRUJE SE KROV NA LIMANSKOJ PIJACI

Uklawawem zelene metalne ograde s ulaza na Limansku pijacu iz Vojvo|anske ulice, po~eli su pripremni radovi za postavqawe dodatne nadstre{nice, nad tim delom pijace. U planu je postavka jo{ 120 kvadratnih metara krova, a prema re~ima direktora pravnog sektora “Tr`nice”, Momira Jovanovi}a, investicija je vredna oko dva i po miliona dinara.

- U toku su pripremni radovi za pro{irewe krovne konstrukcije. Sklowena je ograda, kako bi na tom delu mogao da bude izva|en behaton. Potom }e tu biti izliveni nose}i stubovi za krov.

To je veoma bitno, jer su tokom jeseni i zime, u tom delu na tezge padale ki{e i sneg – kazao je Jovanovi}, i dodao da bi sve trebalo da bude gotovo do 10. avgusta.

sreda21.jul2010.

}e preduze}e nastaviti da se bori protiv toga. Napomiwe se i da, pored toga {to ~ine krivi~no delo, gra|ani koji se nelagalno prikqu~uju na vodovodnu mre`u, sebi stvaraju i finansijske gubitke, po{to }e svakako morati da plate legalno prikqu~ewe na vodovodni sistem grada.

U Zavodu za izgradwu grada rekli su nam da su gra|ani iz Ulice Laze Pa~ua platili, kroz deo cene legalizacije, samo projektovawe i pripremu za izgradwu vodovoda, ali nisu platili i komunalno opremawe ulice u {ta spada i izgradwa vodovoda.

S. K.

Ta~ka na previrawa u biv{em „Apolu” Upravni odbor Novosadske televizije ju~e je razre{io funkcije glavnu i odgovornu urednicu Mirjanu Vladisavqev i za vr{ioca du`nosti imenovao dugogodi{wu novinarku ove televizijske stanice Smiqku Seqin, navodi se u saop{tewu ove medijske ku}e, koje je potpisao direktor Andreja Toma{evi}.

Kao razlog za smenu Vladisavqeve u saop{tewu se navodi wena "vi{emese~na lo{a saradwa sa ve}im delom redakcije i direktorom Toma{evi}em". Tako|e, Upravni odbor je konstatovao i da je doju~era{wa glavna urednica prekora~ila ovla{}ewa i pravo potpisa, zbog ~ega je UO najavio da }e protiv Vladisavqeve i NN lica biti podneta krivi~na prijava. U izjavi za "Dnevnik", Vladisavqeva je ju~e rekla da je `rtva raskola u stranci G17 plus, ali i me|ustrana~kih pregovora; kao i da je `rtva direktora "o ~ijem }e radu na Novosadskoj televiziji, ali i u leskova~kom listu ’Na{a re~’ javnost uskoro saznati pravu istinu".

- Krivi~nu prijavu nisam jo{ videla i ne znam kako je presed-

nik UO Obren Markov mogao da tvrdi da je protiv mene podneta krivi~na prijava. Kao glavni i odgovorni urednik, u skladu sa Statutom ustanove, potpisala izjavu u kojoj se ka`e da je odre|ena emisija o Romima emitovana i da smo zainteresovani da nadaqe, u skladu s programskom {emom, emitujemo tu vrstu emisije. U momentu kada sam izjavu potpisala, nisam bila upoznata da li i sa kakvim projektima televizija konkuri{e, o ~emu je trebao da me obavesti direktor, {to nije u~inio, kao {to me nije obave{tavao ni o drugim stvarima koje se ti~u ure|iva~ke politike ku}e. Nije do{lo ni do kakve zloupotrebe pe~ata, o ~emu svedo~e i izjave koleginica koje su upoznate s onim {to se de{avalo u vezi izjave - izjavila je ju~e za na{ list Mirjana Vladisavqev, najavquju}i da }e svoj posao na Novosadskoj televiziji i daqe obavqati profesionalno, da je u ovom momentu najvi{e zanima opstanak gradske televizije i da se nada da }e wena saradwa sa kolegama biti dobra, kao {to je bila i do sada.

Z. Deli}

ZBOG POVEZIVAWA NA VRELOVOD

Deo Novog naseqa bez tople vode Bez tople vode danas }e od 8 ~asova, zbog prevezivawa na rekonstruisani vrelovod u Ulici Vladike ]iri}a, biti ulice Vladike ]iri}a, Branislava Borote, Simeona Pi{~evi}a, Radomira Radujkova Ra{e od broja 2 do 20 i Bulevar Slobodana Jovanovi}a od 10 do 12. Tako|e, zbog prevezivawa na privremeni vrelovod na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a u isto vreme }e ostati bez tople vode objekti na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a od broja 9 do 43, Bulevar Jovana Du~i}a od 1 do 7 i cela parna strana, Bulevar vojvode Stepe od 1 do 137, Bra}e Drowak od 11 do 17, Kneza Milo{a od 12 do 26, Ka}e Dejanovi}, Seqa~kih buna, Du{ana Danilovi}a, Bate Brki}a od 1 do 17 i od 12 do 32, Partizanskih baza od 1 do 21 i od 2 do 8, Lo`ioni~ka 14, 16 i od 43 do 47 i Svetozara ]orovi}a 48. Zavr{etak radova i normalizacija isporuke, kako ka`u u Novosadskoj toplani, o~ekuje se u kasnim popodnevnin ~asovima.

UPOZOREWE IZ „ELEKTROVOJVODINE”

Neplati{ama sleduju makaze

Iz “Elektrovojvodine” Novi Sad poru~uju kupcima koji nisu platili potro{enu struju da to da urade {to pre kako bi se izbeglo iskqu~ivawe i dodatni tro{kovi.

- Po{to je rok za pla}awe ra~una za ovaj mesec ve} istekao, ovih dana }e na adrese kupaca koji nisu platili dug biti poslate opomene, a ukoliko kupac ne uplati ni po opomeni, Elektrovojvodina }e biti primorana da pribegne nepopularnoj meri, iskqu~ewem – ka`e se u saop{tewu ovog preduze}a.

Napomiwu da se u slu~aju isk~u~ivawa usled duga, pored pla}awa utro{ka, moraju platiti i tro{kovi ponovnog ukqu~ewa. To je, pored duga, dodatnih 1.115 dinara za monofazno, odnosno 1.674 dinara za trofazno brojilo. [alter sala i blagajna Elektrovojvodine radi od 7 do 18 i subotom od 8 do 12 ~asova. Ra~une je, tako|e, mogu}e platiti i na {alterima po{ta i poslovnih banaka.

Q. Na.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 7.30 do 13 ~asova Alberta Tome 4, Bulevar oslobo|ewa od 109 do 117, Dimitrija Tucovi}a od 10 do 12 i Maksima Gorkog 2a,b,c, od 8 do 13 ~asova Sala{ Stoji} i preduze}a “Intermol” i “Intermost” na Rimskim {an~evima, od 8.30 do 13.30 ~asova Alberta Tome 6, Ambulanta @TP-a, Dimitrija Tucovi}a od 2 do 8, lokali ispod severne tribine stadiona, Maksima Gorkog 1, 4 do 4e, od 8 do 9.30 ~asova Janka ^melika 113 i 115, Obla~i}a Rada od 26 do 36 i Veselina Masle{e 122,124, 128 i 130, od 10 do 11.30 ~asova ^ika Stevina 1 i 2, Ba~ka, osim broja 1b, Janka Veselinovi}a od 4 do 10, Jovana Hranilovi}a od 17 do 47, od 22 do 48 i od 53 do 67, Rumena~ka od 103a do 109 i od 118 do 152, semafor na uglu Rumena~ke i Kornelija Stankovi}a i Ulica Stjepana Mitrova Qubi{e. Beo~in: od 8.30 do 13 ~asova deo naseqa od Ulice Novosadske prema Rakovcu i naseqe Dumbovo. Sremski Karlovci: od 8 do 13 ~asova Dositeja Obradovi}a od 25 do 47. Bano{tor: od 8 do 13 ~asova Kru{evqe. ^ortanovci: od 9 do 12 ~asova deo vikend naseqa Kara{.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda21.jul2010.

DNEVNIK

c m y

10

PO^IWE OBNOVA OP[TINSKE ZGRADE U KIKINDI

Popravka krova u prvoj fazi KIKINDA: Rekonstrukcija zgrade Skup{tine op{tine Kikinda zapo~e}e za uskoro, izjavio je na~elnik Op{tinske uprave Branko Quboja. Prva faza obuhvata popravku krova, dok }e drugom fazom biti obuhva}ena izolacija i ure|ewe fasade. Radove izvodi gra|evinska firma „Pemir”, a za ure|ewe zgrade utro{i}e se 14 miliona dinara.

Zgrada Skup{tine op{tine podignuta je 1894. godine. Gra|ena je kao Varo{ka ku}a i predstavqa jedan od reprezentativnih objekata austrougarske administracije. S obzirom na

to da zgrada du`i niz godina nije adaptirana, a usled elementarne nepogode krov proki{wava i fasada otpada, lokalna samouprava izdvojila je deo sredstava za rekonstrukciju zgrade, dok je deo novca dobijen od Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu iz fonda igara na sre}u. Kako je istakao na~elnik Op{tinske uprave Branko Quboja radovi }e zapo~eti za nekoliko dana: - Prva faza obuhvata rekonstrukciju krova i deo zgrade do oluka koji su u najlo{ijem stawu. Ugovor sa izvo|a~em radova gra|evinskom

firmom „Pemir” koja je dobila posao, nakon sprovedene javne nabavke potpisan je. Predvi|eno je da se za rekonstrukciju objekta utro{i 14 miliona dinara, od ~ega su tri miliona dinara dobijena iz fonda igara na sre}u, na osnovu projekta kojim je lokalna samouprava konkurisala kod Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu. ^im se zavr{i obezbe|ewe gradili{ta zapo~e}e prva faza radova. Druga faza obuhvati}e izolaciju i ure|ewe fasade.

A. \.

DAR PIREUS BANKE KIKINDSKOJ OP[TINI

Obala ulep{ana za {eta~e VRBAS: ^lanovi Udru`ewa sportskih ribolovaca „Zlatni kara{” i aktivisti Ekolo{kog pokreta Vrbasa, uz podr{ku vrbaske firme „Ekstra auto”, u~estvovali su u akciji postavqawa klupa i natkrivenih stolova na obali Velikog ba~kog kanala, uzvodno od prevodnice. Mobilijar za {eta~e i qubiteqe prirode obezbedilo je Javno vodoproivredno preduze}e „Vode Vojvodine”. „Smatramo da su ’Vode Vojvodine’ ovim potezom simbo-

li~no pokazale dobru voqu da, u saradwi sa lokalnim organizacijama, naprave vidqivi rezultat, barem na delu kanala koji nije ugro`en zaga|ivawem industrije i gra|anstva. Na{e `eqe, koje su ispoqavane u vi{egodi{wim pritiscima na ovo preduze}e, da se kao starateqi kanala doma}inski odnose prema dobru datom im na upravqawe i kori{}ewe, svakako ne}e biti zadovoqene”, navodi se u saop{tewu Ekolo{kog pokreta Vrbasa.

N. P.

Ne preterivati sa zalivawem ba{ta IN\IJA: JKP „Vodovod i kanalizacija” apelovalo je na gra|ane da zbog visokih temperatura racionalnije koriste vodu, da vodu za pi}e ne koriste za puwewe bazena i zalivawe ba{ta, bar dok toplotni talas ne pro|e. Usled porasta temperature sko~ila je i potro{wa vode, me|utim 24 bunara sa kapacitetom od 104 litre u sekundi, zadovoqavaju potrebe gra|ana, i prema re~ima direktora ovog preduze}a Borivoja Bo`i}a, ovog leta ne bi trebalo da bude problema sa vodosnabdevawem.

Ovo javno preduze}e u narednom periodu popravqa}e ~vori{ta u In|iji, tako da }e sistematski, u no}nim satima iskqu~ivati delove nekih ulica. Prva rekonstrukcija obavqena je pro{le nedeqe, na raskrsnicama ulica [kolska i Vinogradarska i Sremska i Vinogradarska, a naredna ovakva akcija planirana je za 22. jul, na raskrsnicama ulica [kolska i Vojvode Stepe i Sremska i Vojvode Stepe. Voda se iskqu~uje iskqu~ivo u no}nim satima od pono}i do {est sati ujutru, kako se ne bi remetilo dnevne aktivnosti gra|ana.

S. B.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Pri~a o igra~kama“ (18), „Seks i grad“ (19.45, 21.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“, postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine Dunavska 35-37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, 19. jula, u 7 ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Aleksandra Kurjakov iz Futoga (de~aci) DEVOJ^ICE: Kristina Ili}, Marijana [e{lija, Sawa Vu~urevi}, Ivona Mir~eti} i Jelena Novakovi} iz Novog Sada, Ana Tomi~i} iz Beo~ina, Bojana Samarxi} iz @abqa, Jelena @akula i Vesna Cvetkovi} iz Ka}a, Mirjana Todorovi} iz Veternika, Sawa Maletin iz Ba~ke Palanke, Karolina Jozi} iz ^onopqe, Nata{a Sili} iz Sremskih Karlovaca, Melanie Ga{parovi} iz Kisa~a, Nata{a Hanoqa iz Ba~kog Petrovca i Qubica ^alakovi} iz Oxaka, DE^AKE: Vesna Georgijevi}, Tijana Vuji}, Vesna Po~u~a, Dragana Rali}, Dragana Bogdanovi} i Edina Lopi~i} iz Novog Sada, Tamara Mati} iz Rume, Svetlana Varga, Gorana Sikora i Nata{a Zajac iz Ba~kog Petrovca, Zorica Perkovi} i Milica Stoj{in iz Sremskih Karlovaca, Ana Bota iz Mladenova, Jadranka Dimitrijev iz Ba~ke Palanke, Radojka Kri~kovi} iz E~ke i Branislava Vesi} iz Futoga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Martin Vozar (1926) u 11.45 ~asova, Novak Grujice Bulatovi} (1931) u 12.30 (ispra}aj), Ilona Miroslava Dautovi} (1941) u 13.15 (ispra}aj), Pal Pala Barna (1981) u 14, Marija Jovana Seqakovi} (1924) u 14.45, [tefanija Mirko Cocek (1934) u 15.30, Marko Sre}ko Divkovi} (1991) u 16.15, Manda Josipa Jano{i (1921) u 17 i Stojan Stevo [krbi} (1939) u 17.30 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Zora Save Stani{i} (1940) u 15 ~asova, a u isto vreme na Starom grobqu u Petrovaradinu Sofija Vladimira Rankovi} (1924).

Kontejneri za hartiju u {kolskom dvori{tu KIKINDA: Pireus banka je ju~e kikindskoj op{tini donirala kontejner za prikupqawe papira, koji }e biti postavqen u dvori{tu Gimnazije „Du{an Vasiqev” i Ekonomsko-trgovinske {kole. U okviru akcije „Napuni do vrha”, predstavnici Piraeus banke uru~ili su i po 15 kartonskih kutija za prikupqawe papira direktorima Gimnazije i Ekonomske {kole, kao i 20 kutija op{tinskoj upravi Kikinde. Kampawu „Napuni do vrha” Piraeus banka je pokrenula zajedno sa Ministarstvom `ivotne sredine i prostornog planirawa i projektom „O~istimo Srbiju”.

- Ovo je skromna pomoæ} koja }æe svima nama pomo}æi da promenimo svest o tome gde bacamo otpad.

Skup{tina op{tine Kikinda je izdvojila dosta sredstava da se urede divqe deponije u op{tini i nastavi}æe to da ~ini. ^lanovi Op{tinskog ve}æa zadu`eni za ekologiju i komunalnu infastrukturu i ubudu}æe }æe svoje snage usmeravati na to da divqih deponija bude {to mawe - u ime lokalne samouprave na donaciji je zahvalio se predsednik op{tine Ilija Vojinoviæ}.

Regionalna direktorka Piraeus banke Arjana Dugajli} istakla je da su zaposleni u ovoj banci uvek

spremni da pokrenu i podr`e svaku inicijativu vezanu za za{titu `ivotne sredine.

-Pireus banka je kroz sopstvene projekte donirale recikal`ne kontejnere Vr{cu, Ni{u i Kikindi. Na{ ciq je podizawe svesti o zna~aju recikla`e i sa `eqom da se svi aktivno ukqu~e u recikla`ni proces. Na{im aktivnim u~estvovawem spre~ili smo se~u 27 hiqada stabala - rekla je Dugajli}.

Pomo}nica predsednika Op{tine Kikinda zadu`ena za ekologiju i za{titu `ivotne sredine Gordana Bulatovi} ka`e da lokalna samouprava probleme vezane za divqe deponije vrlo uspe{no re-

„Leto u avliji” NOVI BE^EJ: Narodna biblioteka Novi Be~ej organizuje i ovog leta tradicionalnu kulturnu manifestaciju „Leto u avliji”, u nastojawu da u senovitom dvori{tu biblioteke, ovih sparnih letwih ve~eri, raznim kulturnim sadr`ajima, okupi {to ve}i broj sugra|ana. Manifestacija }e po~eti sutra, svirkom poznatih novobe~ejskih muzi~ara Bele Farka{ i Tibora Burai. Sa wima }e, kao gost ve~eri nastupiti Nikoleta Sular. U petak na programu je projekcija filma „Neka druga pri~a” Branke Marinkovi} – Klatik. Koncert i projekcija filma, bi}e na otvorenom, po~e}e u 21 ~as, a ulaz je slobodan.

Manifestacija }e se nastaviti u utorak, 27.jula, promocijom kwige „Otac Pa{ko u kuhiwi”, autora Pa{ko ^abe, sve{tenika, muzikologa, ekologa, pedagoga i kulinara iz Subotice. Promocija }e po~eti u 20 sati. U slu~aju lo{eg vremena bi}e odr`ana u ~itaonici biblioteke.

Raznim kulturnim sadr`ajima „Leto u avliji” }e se nastaviti i tokom avgusta, sve do Veligospojinskih dana, kada }e biti „Avlija zabavlija”, namewena najmla|ima.

M. K.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

{ava u saradwi sa nadle`nim ministarstvom: - Ova donacija je dragocena i `eqa nam je bila da kontejner postavimo upravo u dvori{tu ove dve velike {kole. Na taj na~in edukujemo mlade o zna~aju odvajawa otpada, jer u ovom dvori{tu ve} postoji kontejner za odlagawe pet-ambala`e. Lokalna samouprava }e napraviti ugovor sa nekom od firmi koja prikupqawa upotrebqenu hartiju i sva sredstva zara|ena na ovaj na~in i}i }e direktno u~enicima Ekonomsko-trgovinske {kole i Gimnazije „Du{an Vasiqev”, {to }e za wih biti motiv da u~estvuju u prikupqawu papira i ostalog otpada.

A. \uran

KULTURNA MANIFESTACIJA

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK VANREDNO ZASEDAO OP[TINSKI PARLAMENT KAWI@E

Zadu`ivawe za kupovinu kasarne KAWI@A: Na vanrednoj sednici Skup{tine op{tine Kawi`a glasovima 16 odbornika vladaju}e Ma|arske koalicije usvojen je rebalans buxeta op{tine za 2010. godinu. Novoutvr|ena ukupna vrednost buxeta je 785 miliona dinara, {to je pove}awe za 105 miliona dinara ili 15,44 odsto.

Protiv usvajawa rebalansa buxeta glasalo je sedam odbornicka Demokratske stranke, opozicione odborni~ke grupe „Za evropsku Kawi`u”, a najvi{e rasprave podstakao je predlog aktuelne op{tinske vlasti za zadu`ivawe op{tine za finansirawe kapitalnih investicionih rashoda u iznosu od 80 miliona dinara radi kupovine vojnog kompleksa kasarne Kawi`a. Uzimawe kredita za preuzimawe kasarne je i najve}a stavka kod pove}awa ovogodi{weg buxeta, koji su i ovog puta kritikovali odbornici opozicije Ervin Hu`var, Imre Kova~ i Karoq Kermeci, zahtevaju}i detaqnije informacije i argumente za zadu`ivawe i kupovinu kasarne.

Kompleks kasarne je u dr`avnoj svojini, a nosilac prava kori{}ewa je Ministarstvo odbrane Republike Srbije. U pitawu su objekti nekada{weg Gra|evinskog preduze}a „Budu}nost” i zemqi{te po-

prodaju potencijalnim investitorima. Prema re~ima Wila{a zadu`ivawe op{tine bi}e sprovedeno putem javne nabavke i kredit }e se uzeti od banke koja ponudi najpovoqnije uslove.

- Ima inverstitora koji su spremni da preuzmu objekte, tako da}e kredit mo}i da se vrati u relativno kratkom roku za pola godine ili godinu. Od Uprave za javni dug Ministarstva finansija Republike Srbije dobijeno je pozitivno mi{qewe da op{tina, uz ranije uzeti kredit u vreme prethodne vladaju}e garniture od oko 160 miliona dinara, mo`e da se u ovoj godini zadu`i za 80 miliona dinara. U jedinstvenoj smo prilici da preuzimawem kompleks objekata kasarne mo`emo vratiti za privrednu delatnost za izvornu funkciju, radi otvarawa novih radnih mesta - rekao je Wila{.

Biv{i predsednik op{tine u prethodnom mandatu Karoq Kermeci (DS) smatra da je vi{e u pitawu nostalgija za propalom „Budu}nosti”, pose}aju}i i na druge obe}ane i nerealizovane investicije aktuelne op{tinske vlasti.

Kermeci je reako da su jo{ pre tri godine, kada je obilazio kompleks evidentno bilo da su zgrade u veoma lo{em stawu i da je ma-

Zgrada Skup{tine op{tine Kawi`a

vr{ine 5,481 hektara u Kawi`i, koje je vojska kupila u vreme pre nepune dve decenije u periodu raspada SFRJ kada je kawi{ka gra|evinska firma „Budu}nost” bila u ste~aju.

Predsednik op{tine Mihaq Wila{ je potsetio da je slu~aj Kawi`e bio jedinstven u Srbiji da su privredni objekti pretvoreni u kasarnu, da u wima posle povla~ewa vojske nema nikoga ve} deceniju, da je zarasla u korov i da zgrade propadaju, te da je nastojawe op{tine da se iskoriste za privrednu delatnost, odnosno za otvarawe novih radnih mesta.

Poreska uprava je izvr{ila procenu tr`i{ne vrednosti nepokretnosti na iznos od 753.392 evra, u dinarskoj protivvrednosti po zvani~nom sredwem kursu Narodne banke Srbije, a kako je predo~io Wila{ po po~etnoj ceni Vojska Srbije mo`e da ih proda iskqu~ivo op{tini koja sti~e pravo kori{}ewa i ponudi}e na

Foto: M. Mitrovi}

hom re~ o ru{evinama. Odbornici demokrata su bili protiv rebalansa buxeta, tako|e i protiv usvajawa odluke o zadu`ivawe op{tine Kawi`a i za prihvatawe prenosa prava kori{}ewa na nepokretnostima u dr`avnoj svojini izme|u Ministarstva odbrane i kawi{ke op{tine, a uzdr`ali su se prilikom usvajawa izve{taja o izvr{ewu odluke o buxetu op{tine za prvih {est meseci ove godine. Zbog ostvarewa prihoda u prvom polugodi{tu od 34 odsto i rashoda od 36,5 odsto u odnosu na planirani ovogodi{wi buxet, opozicija je izrazila zabrinutost da je „stawe kriti~no”, me|utim, na~elnik Odeqewa za buxet, finansije i lokalnu poresku administraciju Tibor Domonko{ bio je kategori~an da situaicja nije tako lo{a, jer je ostvarewe do sada 46 odsto, te da bez obzira na sve okolnosti buxet udovoqiti svojim obavezama.

M. Mitrovi}

Pikado klub „Junakovi}” prvak Srbije APATIN: Pikado klub „Junakovi}” u sastvu Branko Grba, Vladimir Pavkovi}, Zoran ^ergi} i Oliver Ferenc osvojio je ekipno prvo mesto u Srbiji u klasi~nom pikadu. U pojedina~noj konkurenciji Oliver Ferenc osvojio je prvo mesto, ^ergi} tre}e, a Grba ~etvrto, {to im je obezbedilo mesto u reprezentaciji Srbije, dok je \ur|ina Mi{kovi}, tako|e ~lanica ekipe „Junakovi}”, u `enskoj Pobedni~ka ekipa s predsednikom kluba konkurenicji posta- Neboj{em Perovi}em la vice{ampionka. Povodom „Junakovi}” prire|en je prizavr{etka sezone i uspeha koji jem u Skup{tini op{tine su postigli za Pikado klub Apatin.

J. P.

sreda21.jul2010.

11

GA[EWE NEKADA[WEG SOMBORSKOG DIVA

„Bane” na rasprodaji SOMBOR: Skup{tina akcionara somborske Metaloprera|iva~ke industrije Holding kompanije „Bane” u likvidaciji, firme koja je u sre}na vremena zapo{qavala i do 3000 Somboraca, odlu~ila je, na predlog Marine Nestorovi}, likvidacione upravnice, da trenutno postoje}a imovina fabrike ode na prodaju kako bi se namirila nagomilana potra`ivawa. Ukupni dugovi preduze}a sa obra~unatom zakonskom zateznom kamatom do kraja pro{le godine iznose 4,3 miliona evra, od kojih samo na kamate otpada skoro 700.000 evra. Prema informacijama iz ovog preduze}a koje je pro{le godine oti{lo u likvidaciju, za deo wene imovine zainteresovana je bugarska firma „Sonico”, koja je ponudila je 1,7 miliona evra za kupovinu nekretnine na Staparskom putu.

- Zbog toga sam pozvala pojedina~no svih 700 poverilaca kako bi sa wima poku{ali

posti}i vansudsko poravnawe, pri ~emu bi se svaki poverilac morao odre}i dela svojih potra`ivawa - ka`e likvidaciona upravnica u „Banetu” Marina Nestorovi}, koja dodaje da bi se na ovaj na~in svim radnicima mogle isplatiti zaostale plate i povezati radni sta`. Pored nekada zaposlenih u „Banetu” i radnicima „Trgotursa”, biv{em zavisnom preduze}u koje je oti{lo u ste~aj 2007. mogao bi se povezati radni sta` i isplatiti osnovni dug od 54 miliona, a na osnovu jemstva. Namirila bi se i Poreska uprava i krediti kod banaka ,bez kamate.

Po wenim re~ima, dogovor svih poverilaca mogao bi da dovede do prihvatqivog re{ewa, u najve}em delu isplate poverilaca i odr`avawa posledwe Skup{tine akcionara na kojoj bi se Metaloprera|iva~ka industrija “Bane” kao pravni subjekt ugasio.U protivnom, uveo bi se ste~aj.

- Nekretnina na Staparskom putu je pod hipotekom HKB banke, livnica u Kqaji}evu pod hipotekom Poreske uprave, a jedna mawa nekretnina, tako|e u Kqaji}evu pod hipotekom je Vojvo|anske banke - ka`e Nestorovi}eva, koja upozorava da u slu~aju otvarawa ste~aja ove nekretnine ne bi u{le u ste~ajnu masu, koju bi u tom slu~aju ~inila samo oprema, ~ija bi prodaja bila dostatna samo za „pokrivawe” maweg dela potra`ivawa. Dodatni argument za prodaju pogona „Baneta” na Staparskom putu upravo bugarskom „Sonicu” je svakako i ~iwenica da ova firma, tako|e metaloprera|iva~ka, ima nameru da obnovi tradicionalnu proizvodwu brava i gra|evinskog okova u Somboru, {to bi uposlilo jedan broj brodnika koji su trenutno na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe.

M. Miqenovi}

REKONSTRUKCIJA MLINA U IRIGU OTVARA NOVE [ANSE

Posao za 40 radnika IRIG: Kada bude zavr{ena sanacija i rekonstrukcija mlina, koji je u sastavu Fabrike sto~ne hrane u Irigu, a plan je da svi radovi budu okon~ani do polovine avgusta, posao u mlinu }e dobiti 40 radnika, {to je od veoma velikog zna~aja kada je u pitawu op{tina kao {to je Irig.To planira novi vlasnik iri{kog mlina Mi}a Savi} iz Bijeqine, koji i tamo ima Fabriku sto~ne hrane, ali uz to ra~una i na otkup svih vrsta poqoprivrednih proizvoda – p{enice, kukuruza, je~ma, tritikala, soje, {to }e mnogo zna~iti poqoprivrednicima iri{kog kraja, jer za sada ne postoji niko ko se organizovano bavi otkupom poqoprivrednih proizvoda.

Iri{ki mlin je sagra|en 1952. godine, likvidacijom Zemqoradni~ke zadruge „Fru{ka gora” mlin je, kao i Fabrika sto~ne hrane, bio u zakupu, ali, dugo nije radio, pa novi vlasnik sada ula`e maksimum napora da tehnolo{ki obnovi ovaj pogon i da ga kona~no stavi u funkciju. Prvi vlasnici mlina, posle likvidacije Zadruge „Fru{ka gora” i firma „Agro Srem” iz Rume o~igledno nisu imali interesa da mlin obnavqaju, ve} su re{ili da ga prodaju.Novi vlasnik mlina biznismen Mi}a Savi} je u{ao u rekonsktrukciju kompletnog postrojewa, kako bi ovaj pogon doveo u stawe pune tehni~ko-tehnolo{ke ispravnosti.

- Veoma je va`no da qudi obnavqaju firme i proizvodwu. Rekon-

Mlinu potrebna kompletna obnova

strukcija i pokretawe mlina done}e 40 novih radnih mesta za Iri`ane. Mi u lokalnoj samoupravi sve ~inimo da {to pre do|u investitori u radnu zonu u Irigu i da po~nu da grade nove pogone.

Postali smo zanimqivi za nove ulaga~e i ja se iskreno nadam da }e zavr{etkom saobra}ajnica u na{oj novoj industrijskoj zoni po~eti gradwa novih – ve} dogovorenih proizvodno-uslu`nih pogona.S druge strane, sve je vi{e onih koji podi`u nove zasade vo}a i vinograda na na{em podru~ju, {to je veoma va`no, kada je re~ o stvarawu mogu}nosti za zapo{qavawe na{ih sugra|ana – ka`e predsed-

nik op{tine Irig Vladimir Petrovi}.

Pored rekonstrukcije mlina, koji je u sastavu biv{e Fabrike sto~ne hrane, u Irigu, predstoji i iznajmqivawe nekad ~uvenog „Iri{kog podruma”, za koji postoji veliko interesovawe za zakup, me|utim, u lokalnoj samoupravi su re{eni da se podrum izda firmi koja je i poznat proizvo|a~ gro`|a. Predsednik Petrovi} smatra da je iri{ki podrum veoma zna~ajan objekat, ako se na|e u dobrim rukama i da }e to pospe{iti br`i razvoj vinogradarstva i vinarstva u iri{kom kraju.

S. Bojevi}

NA OTVORENIM BAZENIMA OSC „MLADOST” U BE^EJU

Letwa {kola plivawa BE^EJ: Pored brige o brojnom takmi~arskom sastavu, Pliva~ki klub Be~ej vodi ra~una i o onima koji tek treba da se ukqu~e u aktivnosti kluba ili, jednostavno, samo da nau~e da plivaju. Upravo zbog toga i ovog leta radi Letwa {kola plivawa u kompleksu otvorenih bazena OSC „Mladost”, a ko `eli svoje dete da prijavi, mo`e to uraditi telefonom na klupski broj 063/521261.

- U junu smo imali prvu grupu od pedesetak polaznika {kole plivawa, tokom ovog meseca isto toliko dece pod na{im nadzorom u~e da plivaju, a verujem da }e i u avgustu biti identi~no interesovawe za obuku u olimpijskom bazenu. Ono {to je vrlo bitno u ovom itekako va`nom procesu, jeste da deca rade pod kontrolom stru~no osposobqenih trenera. Cene jednomese~ne obuke staje 1.500 dinara, a obuka se izvodi u tri smene od 17,30 do 20,30 sati - ka`e predsednica Pliva~kog kluba Be~ej Edit Farka{.

PSS je ukazao poverewe PK „Be~ej” da u subotu i nedequ organizuje prvenstvo Srbije za kadete i juniore, pa je to lepa prilika qubiteqima plivawa iz ~itavog Potisja da popune tribine kraj olimpijskog bazena u uvere se u mogu}nosti nada srpskog plivawa.

V. Jankov

SPORTSKI RADNICI NEZADOVOQNI NA^INOM RASPODELE BUYETSKIH PARA

Sport ujedinio vlast i opoziciju ZREWANIN: Ideja o restruktuirawu Sportskog saveza grada Zrewanina, ~ija je osnovna svrha da se sportski objekti vrate u vlasni{tvo lokalne samouprave i poboq{a na~in finansirawa programskih aktivnosti klubova, otvorila je novu polemiku u gradu na Begeju. O pomenutoj inicijativi javnost je nedavno upoznao Gradski odbor Demokratske stranke koja je nosilac vlasti u

nansirati – kazao je portparol zrewaninskih demokrata Dragan Stani{i}.

Ovim povodom oglasio se i ogranak Liberalno-demokratske partije, koji je podr`ao inicijativu DS. Opoziciona LDP smatra da bi formirawe javnog preduze}a za upravqawe sportskim objektima moglo da bude odgovor na nagomilane probleme u funkcionisawu sportskih klubova, kao i za

Ove godine mawe novca U gradu i okolnim selima postoji vi{e od stotinu klubova, koji su do sada finansirani iz gradskog buxeta. Ali, nedostatak novca i jednostavno lo{e prilike u sportu dovele su do toga da je sve mawi spisak klubova koji dobijaju dotacije. Tako je lane u buxetu za sport bilo nameweno blizu 40 miliona dinara, dok je ove godine ta suma smawena na 30 miliona. Od ukupno 126 sportskih klubova, koji su ~lanovi Sportskog saveza, novac je za programske aktivnosti dobilo wih 90.

Zrewaninu. Na ovakav korak demokrate su se odlu~ile, kako je obja{weno, zbog nezadovoqstva sportskih radnika kori{}ewem objekata i na~inom raspodele takozvanog sportskog dinara.

- Zrewanin je grad sportova i zato imamo obavezu da ovu oblast o~uvamo i unapredimo. Na~in na koji se ovde finansira i organizuje sport je prevazi|en i zato imamo nameru da ga mewamo, uz sugestije klubova. Planiramo usvajawe strategije razvoja sporta u Zrewaninu. Dokument }e precizirati prioritete i kriterijume na osnovu kojih }e se on ubudu}e fi-

efikasnije odr`avawe sportskih objekata.

“Zrewaninski Sporski savez je asocijacija gra|ana, kome su povereni svi sportski objekti na odr`avawe i kori{}ewe a koji se u potpunosti finansira iz gradskog buxeta. To zna~i da savez gazduje svim objektima u gradu, a to su stadion u Kara|or|evom parku, nova i stara hala sportova, bazen, kuglana, streli{te, teniski centar „Galeb”, Dom borila~kih sportova, sportski centri „Partizan”, „Gradnulica” i „Ada-Motel”, kao i svi stadioni fudbalskih klubova u

Sportska hala „Medison”

gradu, podse}aju u LDP i prime}uju da je evidentno nezadovoqsto stru~ne javnosti, a posledwih godina sve vi{e i lokalne vlasti, oko na~ina raspodele sredstava i kori{}ewa objekata.

Sve ovo, nagla{avaju u LDP, kao i ~iwenica da pojedini sportski radnici imaju vi{edecenijski monopol nad svim de{avawima u zrewaninskom sportu, dovoqan su razlog za zabrinutost. „LDP u ovoj inicijativi prepoznaje i `equ da transparentnost u radu postane praksa. Zrewaninu treba efikasan i moderno koncipiran sportski savez koji }e odgovotiti potrebama 21. veka a ne da kao u pro{loj godini za stipendirawe talentovanih sportista izdvoji simboli~nih 400.000 dinara. Mnogi od ovih objekata bi

se pored osnovne namene mogli koristiti i u komercijalne svrhe, za odr`avawe raznih kulturnih, zabavnih, politi~kih i drugih manifestacija”, zakqu~uju u ovoj stranci. @. Balaban

CRNA HRONIKA

sreda21.jul2010.

DNEVNIK

c m y

12

PRETPRO[LE NO]I U FRU[KOGORSKOJ ULICI U NOVOM SADU RAWEN BLAGOJE R.

[est hitaca iz sa~eku{e Nepoznata osoba te{ko je ranila Novosa|anina Blagoja R. (37) uputiv{i u no}i izme|u ponedeqka i utorka, oko pono}i, {est hitaca prema wemu u Fru{kogorskoj ulici u Novom Sadu, ispred broja 43, saop{tila je policija. Blagoje je, kako je saop{teno, zadobio te{ke telesne povrede u vidu ustrelnih rana leve butine i zbrinut je na Urgentnoj hirurgiji Klini~kog centra Vojvo-

dine. U KCV-u smo saznali da je pacijent operisan i da je wegovo stawe stabilno.

Incident se dogodio u blizini restorana “Kamino d’ oro” na Limanu 1, u neposrednoj blizini glavnog ulaza u gradsko kupali{te “[trand”.

Najverovatnije je Blagoje R. iza{ao iz tog lokala i dok je prilazio svom parkiranom automobilu, pri{ao mu je nepoznati napada~ i pucao u wega.

LISICE MLADOM NOVOSA\ANINU

Tinejyer uhap{en zbog tri razbojni{tva Novosa|anin ^edomir G. (19) uhap{en je zbog sumwe da je u~estvovao u tri krivi~na dela razbojni{tva, od koja su se dva odigrala tokom 2009. godine, saop{tila je Policijska uprava u Novom Sadu. ^edomiru G. policija pripisuju pqa~ku dve prodavnice i jedne mewa~nice u gradu. Tako|e, sumwa se da bi tinejxer mo-

gao biti povezan s drugim delima i, kako se navodi u saop{tewu, novosadska policija nastavqa rad na utvr|ivawu wegove ukupne kriminalne aktivnosti.

Osumwi~enom je odre|ena mera policijskog zadr`avawa i o~ekuje se da bude priveden de`urnom istra`nom sudiji Osnovnog suda u Novom Sadu.

D. A.

PRIJAVA ZBOG NEDOZVOQENOG DR@AWA ORU@JA

Arsenal u ^erevi}u Policija u Beo~inu podnela je krivi~nu prijavu protiv Josipa F. (56) iz obli`weg ^erevi}a zbog postojawa osnovane sumwe da je neovla{}eno dr`ao oru`je, saop{tila je Policijska uprava u Novom Sadu.

Pretresom stana i drugih prostorija osumwi~enog, policija je prona{la revolver, lova~ki karabin, vazdu{nu pu{ku i 100 metaka razli~itog kalibra.

D. A.

UHAP[ENA TROJICA NOVOSA\ANA

Pokradeni graditeqi autoputa Zbog osnovane sumwe da su u neposrednoj blizini autoputa E-75 u izgradwi ukrali armaturu, metalne klinove i gvozdene cevi u vlasni{tvu jedne beogradske firme koja je izvo|a~ radova, novosadska policija je uhapsila trojicu Novosa|ana

Ibrahima B. (19), Idriza T. (20), kao i maloletnog F. R. (16).

U policijskom saop{tewu navodi se da su po~inioci uhva}eni odmah nakon kra|e i da }e protiv osumwi~ene trojke biti podnete krivi~ne prijave za te{ku kra|u.

D. A.

SLOBODANU JOKSOVI]U SE IZGUBIO SVAKI TRAG

Nestao mladi} iz Kule Posledwih desetak dana Rajko Joksovi} iz Kule na sve na~ine poku{ava da sazna {ta se dogodilo wegovom sinu Slobodanu

Slobodan Joksovi}

(27), koga od subote, 11. jula, niko nije video ni ~uo. Otac je prijavio nestanak sina policiji u Kuli koja intenzivno traga

za ovim mladi}em. Kako smo nezvani~no saznali, policija je ispitala ve}i broj poznanika Slobodana Joksovi}a, za koga se zna da uzima drogu i da se kretao u takvom dru{tvu.

– Proverio sam sve mogu}e adrese i brojeve telefona, ali nigde ga nema, niti je iko znao ne{to da mi ka`e. Znam da godinama koristi drogu i naravno da je bilo raznih problema i ponekad ga ne bi bilo dan ili dva, ali se uvek javi. Ovo sada me brine jer ga niko od poznanika nije video i ne znaju gde je. Neki pri~aju da je oti{ao na le~ewe, ali ne verujem u to. Oba mobilna telefona su mu iskqu~ena, a proverom listinga saznao sam da od subote nije bilo poziva – ka`e zabrinuti otac Rajko Joksovi}.

Slobodan Joksovi} je, po nekim nezvani~nim informacijama, posledwi put vi|en u nedequ, 12. jula, kao lice koje u~estvovalo u tu~i, ali nakon toga mu se gubi svaki trag.

N. P.

Posle pucwave, napada~ je pobegao Fru{kogorskom ulicom u pravcu univerzitetskog kampusa.

Nezvani~no, Blagoje R. se povezuje s vlasni{tvom lokala ispred kojeg je rawen. Ju~e pre podne na samom licu mesta stawe je bilo “redovno”. “Kamino d’ oro” radio je uobi~ajeno i u lokalu je bilo gostiju. Na licu mesta nisu se mogli primetiti nikakvi tragovi pucwave, ra-

wavawa niti policijskog uvi|aja. Istraga o ovom slu~aju jo{ uvek je u toku i policija radi na otkrivawu nepoznatog po~inioca kojem se pripisuje krivi~no delo ubistva u poku{aju. Iz policijske uprave u Novom Sadu saop{teno je da wihovi slu`benici intenzivno rade na rasvetqavawu ovog krivi~nog dela.

D. A. Foto: N. Stojanovi}

PRVI PUT U ZREWANINU \ACI BILI @RTVE SEKSUALNIH PERVERZIJA

Nasiqe se uglavnom zavr{i na re~ima Slu~aj seksualnog zlostavqawa maloletnika u sredwo{kolskom internatu „Angelina Koji} Gina“ do sada je nezabele`en u zrewaninskoj prosveti. Bar nije bilo zvani~nih saznawa o tome da su |aci primoravali jedni druge da masturbiraju i oralno se zadovoqavaju i da, pri tom, sve to zabele`e kamerama na mobilnim telefonima, {to se, kako se podozreva, dogodilo u Domu u~enika u Zrewaninu.

Tawa Mihajlovi}, zadu`ena za kontrolu nasiqa u [kolskoj upravi Zrewanin, u ~ijoj su nadle`nosti sve osnovne i sredwe {kole u Banatu, rekla je ju~e da je tek od novinara „Dnevnika“ saznala za {okantni doga|aj u internatu.

– Do sada nismo imali takvih ili sli~nih slu~ajeva. Od 2007. godine je bilo individualnih roditeqskih prijava, ali se uglav-

Dom u~enika „Angelina Koji} Gina” u Zrewaninu

nom radilo ne o fizi~kom, nego o verbalnom nasiqu, ~ije su `rtve bili |aci – kazala je Tawa Mihaj-

Ne zna se povod zlostavqawa – U petak sam saslu{ao osumwi~ene i oni su priznali krivi~na dela za koja se terete. Nisu obja{wavali zbog ~ega su to u~inili. U trenutku izvr{ewa krivi~nog dela oni su bili maloletni i mogu da se brane i }utawem – izjavio je istra`ni sudija Vi{eg suda u Zrewaninu Goran Zec koji je, posle saslu{awa, odredio pritvor za @. [., B. B. i V. K. Budu}i da se radi o maloletnicima, u sudski proces protiv osumwi~enih bi}e ukqu~en i Centar za socijalni rad iz Kikinde jer su po~inioci iz te op{tine, kao i ve{taci. Osumwi~enima mogu biti izre~ene vaspitne mere, kao {to je upu}ivawe u vaspitno-popravne ustanove, ali i najdrasti~nija mera, a to je zatvor za maloletnike.

Problemati~ni |aci Osumwi~eni @. [. i B. B. i do sada su bili poznati po nasilni~kom pona{awu, {to je potvrdio i direktor Doma u~enika “Angelina Koji} Gina” Goran Petkovi}. Oni su i{li u Specijalnu osnovnu i sredwu {kolu “9. maj” u Zrewaninu koju, osim dece ometene u razvoju, poha|aju i |aci iz socijalno ugro`enih, uglavnom romskih porodica. Izazivali su tu~e u {koli, remetili ku}ni red u internatu, zbog ~ega su u novembru 2008. godine i izba~eni iz wega.

lovi} za na{ list, uz napomenu da se obrazovne ustanove obra}aju [kolskoj upravi i Centru za socijalni rad tek ukoliko se nasilni~ko pona{awe ponavqa i ako {kola nije u stawu sama da iza|e s tim na kraj.

Ona je podsetila na to da je nedavno u sredwem Banatu zapo~ela realizacija programa „[kola bez nasiqa“, u koji su ukqu~eni [kolska i Policijska uprava.

Ba{ prilikom nedavnog predstavqawa te akcije, u na~elstvu Sredwobanatskog okruga, re~eno je da je stawe bezbednosti u {kolama u regionu povoqno jer u wima u posledwe vreme nisu zabele`eni ve}i incidenti. Po podacima mesne Policijske uprave, u prva tri meseca ove godine bilo je 20 krivi~nih dela na {tetu {kola ili u~enika, i obi~no se radilo o kra|ama mobilnih telefona, o{te}ewu imovine i sli~nom.

Evidentirana su i ~etiri prekr{aja iz oblasti javnog reda i mira i 44 ostala doga|aja, maweg zna~aja, poput sitnih pretwi, dolaska u {kolske objekte osoba ko-

IRI[KI „PODRUM VINA” PONOVO NA METI PROVALNIKA

Lopovi vole prohrom U „Podrumu vina“ u Irigu policija je na delu, dok su aparatom za se~ewe metala sekli i demontirali dva prohromska ure|aja s ma{ina za mlevewe gro`|a i skidali metalnu ogradu napravqenu od cevi, zate-

kla Branka J. (31), \or|a I. (51), Danijelu A. (23) i jednog sedamnaestogodi{waka iz Rume. Punoletni izvr{ioci su li{eni slobode i istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici odredio im je pritvor do 30 dana, dok }e protiv 17-godi{waka biti podneta krivi~na prijava Vi{em javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici.

Nakon hap{ewa grupe koja se tereti da je izvr{ila krivi~no delo te{ke kra|e, proceweno je da je vrednost prohromskog metala i metalne ograde, koju su osumwi~eni poku{ali da odnesu, ve}a od 100.000 dinara.

Ina~e, ovo je druga te{ka kra|a iz „Podruma vina“ u Irigu. I pro{le godine je grupa Rumqana nanela veliku {tetu opremi ovog podruma, u nameri da prohromski metal koji je isekla u podrumu, proda kao otpadno gvo`|e. Zabriwavaju}e je {to se posle ove prve kra|e niko nije setio da ovaj podrum, koji je veoma velike vrednosti, za{titi.

S. B.

jima tu nije mesto… Nije bilo te`ih krivi~nih dela, poput masovnih tu~a |aka ili seksualnog uznemiravawa. Me|utim, zvani~nici priznaju da se ovakva statistika odnosi na prijavqene slu~ajeve, ali da se u {kolskim hodnicima i u~ionicama doga|aju i mnoge stvari koje i ne budu evidentirane. ^esto i zbog toga {to ih maloletne `rtve ne prijavquju iz straha od osvete izgrednika.

Upravo to je bio slu~aj i s uznemiruju}im doga|ajem u u~eni~kom domu. Naime, on se desio jo{ 2008. godine, ali je javnost za wega saznala tek ovih dana jer su trojica maloletnika, `rtave seksualnog uznemiravawa, navodno do sada pre}utkivala {ta im se desilo, pla{e}i se reakcije nasilnika.

Podsetimo, kikindska policija je uhapsila je i s krivi~nom prijavom privela istra`nom sudiji zrewaninskog Vi{eg suda maloletnog @. [. (17) iz Kikinde, zatim S. J. (21) iz I|o{a, B. B. (19) i V. K. (19) iz Mokrina, zbog sumwe da su pre dve godine po~inili vi{e krivi~nih dela prinude, protivpravnog li{avawa slobode, neovla{}enog fotografisawa i nano{ewa lakih telesnih povreda na {tetu trojice maloletnika. Tako|e, podneta je krivi~na prijava i protiv maloletnog S. K. (17) iz Mokrina.

Osumwi~eni su, u vreme dok su boravili u Domu sredwo{kolskih u~enika „Angelina Koji} Gina“ u Zrewaninu, uz upotrebu fizi~ke snage i pretwama prinudili trojicu o{te}enih malodobnika na nedoli~no seksualno pona{awe.

Navodno su terali trojicu o{te}enih da se skidaju, masturbiraju i oralno se zadovoqavaju. Tom prilikom su ih fotografisali mobilnim telefonima i slike pokazivali drugim osobama. @. Balaban UHAP[EN SUBOTI^ANIN

Osumwi~en za te{ku kra|u

Suboti~ka policija li{ila je slobode Davora J. (1981) iz Subotice, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{ke kra|e u poku{aju.

Osumwi~eni je u no}i izme|u nedeqe i ponedeqka provalio u ku}u na periferiji grada. Nakon {to je izvr{io premeta~inu, vlasnika je zatekao u kupatilu, odgurnuo ga je i napustio lice mesta. Davor J. je saslu{an i uz krivi~nu prijavu bi}e priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici, navodi se u saop{tewu suboti~ke policije.

A. A.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK V. D. PREDSEDNIKA NOVOSADSKOG VI[EG SUDA POSETILA KAZNENU USTANOVU U NOVOM SADU

sreda21.jul2010.

13

UHAP[ENI MAKSIM V., GORAN Z. I MILENKO M. IZ NOVOG SADA TERETE SE ZA ZLOUPOTREBU SLU@BENOG POLO@AJA

Stawe u zatvoru Osumwi~eni da su o{tetili normalno, ni re~i JKP „Stan” za 20 miliona dinara o {trajku gla|u – Vr{ilac funkcije predsednika Vi{eg suda u Novom Sadu Zora Jamu{akov posetila je ju~e novosadski Okru`ni zatvor i razgovarala s pritvorenicima – izjavila je Tanjugu portparolka suda Svetlana Tomi}-Joki}.

– Sudija Jamu{akov bila u redovnoj poseti zatvoru koja se obavqa svakog meseca i obi{la je sve }elije u toj kaznenoj ustanovi. Vr{ilac du`nosti predsednika Vi{eg suda razgovarala je s pritvorenicima tokom obilaska }elija, ali i pojedina~no s onima koji su to tra`ili.

Ona je dodala da je obilazak zatvora zavr{en oko 15 sati, i naglasila da je stawe u zatvoru normalno.

Svetlana Tomi}-Joki} nije `elela da komentari{e ranije objavqene informacije iz Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija da stotinak pritvorenika ve} dva dana odbija uzimawe hrane iz zatvorske kuhiwe zbog nezadovoqstva dugim sudskim postupcima koji se protiv wih vode.

Vr{ilac funkcije predsednika novosadskog Vi{eg suda Zora Jamu{akov pritvorenike je posetila i prekju~e.

Portparol Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija Zorana Vu~i}evi} je u izjavi "Dnevniku" navela da je protest po~eo u ponedeqak, napomiwu}i da pritvorenici ne {trajkuju gla|u, ve} odbijaju hranu iz zatvorske kuhiwe, a neki od wih samo pojedine obroke. Ona je rekla da hranu odbija da uzme 75 pritvorenika. Oni su se na ovaj vid protesta odlu~ili jer su nezadovowni a`urno{}u suda u Novom Sadu.

Pritvorenici u novosadskom zatvoru prvi put su protestovali 22. maja, kada su istakli da nisu zadovoqni tretmanom u zatvoru i dugim sudskim postupcima koji se protiv wih vode.

Novosadski zatvor projektovan je da primi 300 qudi, a u wemu boravi gotovo duplo vi{e zatvorenika.

E. D.

Kriminalisti~ka policija podnela je krivi~nu prijavu protiv Maksima V. (1949) i Gorana Z. (1969) zbog osnovane sumwe da su zloupotrebili slu`beni polo`aj, kao i protiv Milenka M. (1958), koga, osim za navedeno krivi~no delo, tereti i za zloupotrebu ovla{}ewa u privredi, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Novom Sadu.

Policija navodi da krivi~na prijava ovu trojicu tereti da su, od juna 2007. do polovine 2008. godine, o{tetili JKP „Stan“ za iznos od 20.085.239 dinara. Postoji osnovana sumwa da je Maksim V., kao generalni direktor „Stana“ nalo`io Goranu Z., finansijskom direktoru ovog preduze}a, da uplati navedenu sumu na ra~un Milenkove firme „MRM agrons wood“. Me|utim, za

deo navedene sume u „Stanu“ uop{te ne postoji poslovna dokumentacija, a drugi deo je upla}en Milenkovoj firmi za navodni promet roba i usluga koji izme|u ova dva pravna lice u stvarnosti nije ni postojao.

Milenko M. se tereti da je, mimo zakonske procedure, ve}i deo te sume potro{io na sopstvene potrebe, a ne na poslovawe svog preduze}a.

Tako|e, postoji osnov sumwe da je, izbegavawem poreskih obaveza, u ovoj transakciji o{te}en buxet Republike Srbije za iznos od 5.523.648 dinara.

Sva trojica su li{ena slobode i privedena na saslu{awe istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu, navodi se na kraju saop{tewa novosadM. B. ske policije.

TE[KA SAOBRA]AJNA NESRE]A JU^E POSLE PODNE U NOVOM SADU

„Suzuki” usmrtio dvanaestogodi{waka

Foto: N. Stojanovi}

KOD KEJA @RTAVA RACIJE U NOVOM SADU

U Dunavu le{ mu{karca

Be`ivotno telo starijeg mu{karca prona|eno je ju~e ujutro, ne{to pre 10 sati, u Dunavu u blizini broda "Cepelin", na Keju `rtava racije, kod bar`i biv{eg pontonskog mosta.

Kako saznajemo, za sada nepoznati mu{karac bio je obu~en u pixamu i ku}ni mantil, a po prvim informacijama, nije ni sebi imao bilo kakve nasilne povrede.

Policija je obavila uvi|aj, a telo je zatim poslato u Zavod za sudsku medicinu, gde }e nakon obdukcije biti utvr|en identitet i uzrok smrti.

E. D.

Dvanaestogodi{wi D. D. izgubio je `ivot kada je ju~e ne{to posle 18 sati na wega naleteo motocikl "suzuki" kojim je upravqao V. G. u trenutku kada je prelazio pe{a~ki prelaz preko novosadskog Bulevara oslobo|ewa u neposrednoj blizini stadiona "Kara|or|e", potvrdio je, sino}, posle obavqenog uvi|aja, de`urni istra`ni sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Radomir [tula. Prema wegovim re~ima, istraga je jo{ uvek u toku i tek tada zvani~no }e se znati uzrok nezgode.

U ovoj saobra}ajnoj nezgodi voza~ motocikla zadobio je te{ke telesne povrede opasne po `ivot i prevezen je na Urgentnu hirurgiju Klini~kog centra Vojvodine, a Hitna pomo} ukazana je i saputniku na motociklu.

Motocikl se kretao Bulevarom oslobo|ewa iz pravca Mosta slobode i, prema nezvani~nim informacijama do kojih je "Dnevnik" do{ao

na licu mesta, voza~ je od raskrsnice kod "Merkatora" svoj motocikl vozio samo na zadwem to~ku. Navodno, u trenutku udara, V. G. je imao za{titnu kacigu na glavi, dok to nije bio slu~aj s wegovim saputnikom.

De~ak je Bulevar prelazio u pratwi ~lanova svoje porodice i imao je rolere na nogama. Posle udara u nesre}nog de~aka, motocikl se odbio i udario u parkiran "reno klio".

- Ostavio sam svoj automobil i u{ao u frizerski salon. Posle nekoliko minuta ~uo sam jak udarac i ko~ewe - ispri~ao je vlasnik "renoa" D. B. - Istr~ao sam na put i video tri osobe kako le`e na asfaltu. Dve nisu davale nikakve znake `ivota. Stao sam na put i zaustavqao vozila.

Ubrzo su na lice mesta stigli pripadnici novosadske policije i Hitna pomo}.

Konstatovano je da je de~ak preminuo na licu mesta, a motora{ i wegov saputnik su odvezeni su KCV. Leva strana Bulevara oslobo|ewa od ugla s Ulicom Maksima Gorkog do ugla s Bulevarom cara Lazara bila je zatvorena za saobra}aj, {to je prouzrokovalo saobra}ajne gu`ve u tom delu grada. Na samom licu mesta okupio se velik broj gra|ana. Istraga o ovom slu~aju je u toku i danas o~ekujemo saop{tewe policijske uprave u Novom Sadu.

D. A.

KIKINDSKA POLICIJA ZA POLA GODINE ODUZELA 45 KILA DROGE

Borba protiv narkomanije prioritet KOD APATINA

Prona|en utopqenik Ju~e oko 10 ~asova kod hangara za kajaka{e na Dunavu kod Apatina isplivalo je telo nepoznatog mu{karca, sredwih godina, koji je na sebi imao {orc i sivu majicu. Wega je, s pontona s kojeg su pecali, primetila grupa de~aka, koja je odmah obavestila policiju. Nakon obavqenog uvi|aja telo je preba~eno na obdukciju u novosadski Zavod za sudsku medicinu.

Policija ima informaciju da se pre ~etiri dana, 17. jula, u Moha~u u Ma|arskoj prilikom pada sa skele utopio mu{karac a da wegovo telo jo{ nije prona|eno. Zbog toga postoji sumwa da je telo prona|eno kod Apatina, mogao biti upravo utopqenik iz Ma|arske.

J. P.

– Prioriteti u radu Policijske uprave u Kikindi u oblasti kriminala u prvih {est meseci 2010. godine bili su rasvetqavawe najte`ih krivi~nih dela, suzbijawe narkomanije i koruptivnih krivi~nih dela – istakao je na~elnik Policijske uprave Dragan Jovi}. – Za drugo tromese~je ove godine karakteristi~no je uve}awe imovinskih krivi~nih dela, koja su porasla za tre}inu, dok su kra|e uve}ane za skoro 90 odsto. I pored ovog pove}awa, operativni rad je doneo rezultate pa je i broj rasvetqenih krivi~nih dela mnogo ve}i nego u prethodnoj godini. U 2010. rasvetqeno je 270 krivi~nih dela s nepoznatim izvr{iocem, a pro{le 230. Kada govorimo o najte`im krivi~nim delima, ubistvima i te{kim ubistvima, istakao bih da je lane u

ovom periodu bilo registrovano pet takvih dela, a ove godine jedno te{ko ubistvo i jedan poku{aj ubistva, a oba dela su rasvetqena.

Pripadnici Policijske uprave i ove godine aktivno su radili na suzbijawu krijum~arewa i trgovine drogama. Od januara do juna registrovana su 33 krivi~na dela u vezi s drogom, a realizovano je 37 zaplena droge.

– U ovoj godini zaplewena je mnogo ve}a koli~ina opojnih sredstava, najvi{e marihuane.

U vikend-nasequ u Senti pro{log meseca je zaplewena ve}a koli~ina marihuane. Javnost o tome jo{ nije detaqno obave{tena jer se utvr|uju sve ~iwenice – objasnio je Jovi}.

– Protiv dva lica, nakon {to se zavr{i ve{ta~awe, bi}e podnete krivi~ne prijave.

Oni su pored vikendice u pla-

Dragan Jovi}

steniku uzgajali marihuanu i policija je otkrila 85 ve}ih stabqika ove droge i 29 biqaka u saksijama. Seme za ovaj plastenik ili planta`u okri-

vqeni su nabavili putem interneta iz Holandije, zajedno s uputstvom za weno uzgajawe.

Vodili su evidenciju o rastu biqaka, zalivawu, prihrawivawu i svemu ostalom.

Ina~e, ukupno je oduzeto 45 kilograma droge i 21 komad raznih tableta s liste opojenih droga.

Iz oblasti privrednog i visokotehnolo{kog kriminala registrovano je 140 krivi~nih dela, otkriveno je i 41 delo zloupotrebe slu`benog polo`aja. Pa`wa policije posebno je usmerena ka najte`im krivi~nim delima i onim s velikom materijalnom {tetom po dru{tvenu zajednicu. Zloupotrebom je pri~iwena materijalna {teta ve}a od 167 miliona dinara, dok je za isti period pro{le godine ta cifra bila 45 miliona dinara.

A. \uran

DRU[TVO

sreda21.jul2010.

URGENTNI CENTAR KLINI^KOG CENTRA VOJVODINE JO[ NIJE PO^EO DA RADI

Prijem pacijenata krajem avgusta Svi oni koji su ovih dana zbog potrebe za pru`awem hitne medicinske pomo}i stigli pred vrata novog Urgentnog centru Klini~kog centra Vojvodine, bili su zate~eni kada su od ~uvara saznali da on jo{ ne radi i da se pacijenti i daqe primaju u starom urgentnom centru, popularno nazvanom

„podrum“. Ova najve}a investicija pokrajine u oblasti zdravstva sve~ano je otvorena u junu. Velelepna zgrada, najsavremenije projektovana, gra|ena i opremqena, ~ekala je decenijama da bude podignuta.

Stari prostor u suterenu zgrade hirurgije, koji je slu`io kao urgentni centar, predstavqao je goru}i problem Klini~kog centra, grada i Pokrajine, jer ve} davno po prostoru i opremi nije odgovarao savremenim zahtevima urgentne medicine. Zato je otvarawe novog zdawa obradovalo i gra|ane i medicinske radnike. Me|utim, nova zgrada jo{ uvek nije primila pacijente.

- Do kraja avgusta Urgentni centar }e primiti prve pacijente - ka`e pomo}nik direktora Klini~kog centra Vojvodine zadu`en za zdravstvo dr Ivan Levakov. - Bilo

je neophodno da nam na{ osniva~ i investitor Urgentnog centra preda kqu~eve nove zgrade kako bi mogli da uradimo funkcionalne probe sistema i opreme u zgradi, jer to jednostavno nije bilo mogu}e dok nam zgrada nije bila predata. Zvani~no otvarawe Urgentnog centra bilo je po~etkom leta kako bi to-

kom leta, kada imamo i mawe pacijenata, uradili taj deo posla. Za oko mesec dana „Simens“ }e nam isporu~iti CT aparat koji je kqu~-

ka, poprili~no restriktivno u davawu odobrewa. Za funkcionisawe Urgentnog centra, koji se prostire na 8.000 kvadratnih metara, u kome je veliki broj ambulanti, operacionih sala i intenzivne nege, po elaboratu Klini~kog centra Vojvodine trebalo bi oko 300 novozaposlenih od kojih su najve}i broj medicinske sestre i tehni~ari. Od Ministarstva zdravqa dobijena je dozvola za prijem 20 sestara.

- Ovakav stav Beograda nazvao bi autisti~nim, jer se ne `eli priznati postojawe novog zdravstvenog objekta u Novom Sadu koji mo`e dobro funkcionisati samo ako u wemu radi dovoqan broj qudi.

Klini~ki centar Vojvodine do sada je imao mawak intenzivnih jedinica. Sa otvarawem Urgentnog centra ima}emo ukupno 40 ovakvih jedinica, {to je odgovaraju}i broj po svim standardima, ali u wima neko treba da radi, da prati rad aparata i da brine o pacijentima ka`e dr Levakov.

Kako saznajemo, sa~iwena je lista lekara i medicinskih sestara koji }e sa odeqewa klinika i in-

Ostalo je da se re{i pitawe kadrova koji }e raditi u Urgentnom centru, za {ta se ispostavilo da }e biti ozbiqan problem ni za brzu dijagnostiku, ~ime }e Urgentni centar biti potpuno opremqen najsavremenijim aparatima.

Ono {to je ostalo da se re{i je pitawe kadrova koji }e raditi u Urgentnom centru, za {ta se ispostavilo da }e biti ozbiqan problem. Dozvolu za zapo{qavawe novih kadrova daje Ministarstvo zdravqa koje je, kad je u pitawu prijem novih zdravstvenih radni-

stituta Klini~kog centra Vojvodine pre}i u Urgentni centar. Vodilo se ra~una da se ne poremeti rad na klinikama, a da se prelaskom jednog broja kadrova omogu}i funkcionisawe Urgentnog centra.

- Ciq nam je da se defini{e broj zdravstvenih radnika koji nam trebaju, a ne da ih sve odjednom primimo. Zapo{qavawe novih kadrova odvijalo bi se sukcesivno - isti~e dr Levakov.

J. Barbuzan

EVROPSKI STANDARDI ELIMINI[U OPASNE HEMIKALIJE

Toplomerima sa `ivom odzvonilo?

Kako se ~ini, toplomerima sa `ivom je odzvonilo.

Ovo je samo jedan od predmeta koji }e stupawem na snagu novog Pravilnika o ograni~ewima i zabranama u upotrebi hemikalija biti ili povu~eni iz {irokog kori{}ewa ili svedeni na minimum. Naime, kad po~etkom septembra stupi na snagu pomenuti Pravilnik, koji je usvojen pro{le nedeqe, na{i gra|ani }e biti efikasnije za{ti}eni od najopasnijih hemikalija za koje postoje dokazi da ozbiqno ugro`avaju zdravqe.

Novi propis uskla|en je sa evropskim standardima {to izme|u ostalog zna~i stro`ije normative u proizvodwi, prodaji i kori{}ewu tih hemikalija, odnosno obezbe|ivawe onakve za{tite kakvu imaju i stanovnici u Evropskoj uniji. Niz proizvoda, koji su se do sada mogli na}i na na{em tr`i{tu i koji su se {iroko upotrebqavali u svakodnevnom `ivotu, na}i }e se na crnoj listi.

Toplomeri sa `ivom koristile su generacije. Ne retko de{avalo se da se toplomer razbije, a `iva se razlije po prostoriji. Za veliki broj mali{ana toplomer je bio zgodan za sisawe i grickawe, a kako se radi o otrovnoj hemikaliji, opasnost po zdravqe je postojala. Iako se po doma}instvima u evropskim zemqama i daqe mo`e na}i ovakav toplomer, u apotekama wihova prodaja je uglavnom prestala. Umesto sa `ivom, sada se prodaju digitalni toplomeri i flaster-trake. Stupawem na snagu novog propisa toplomeri sa `ivom vi{e se ne}e prodavati u apotekama. Isto tako u proizvodwi }e se zabraniti kori{}ewe azbesta koji se ~esto upotrebqavao u gra|evinskoj industriji. Propisana je i najve}a dozvoqena koli~ina ftalata, materiju koja se dodaje PVC-u da bi omek{ao.

J. B.

c m y

14

DNEVNIK

U STUDENTSKIM DOMOVIMA U NOVOM SADU, ZREWANINU I SOMBORU 3.064 MESTA ^EKAJU STANARE U 2010/11.

Bruco{i prvi za sme{taj

Iako je za bruco{e, taze upisane na dr`avne fakultete i visoke strukovne {kole, po~eo najdu`i letwi raspust u celokupnom {kolovawu jer im {kolska godina po~iwe tek 1. oktobra, oni koji `ele da stanuju u studentskim domovima treba da vode ra~una o roku u kojem za to mogu konkurisati. Ministarstvo prosvete nedavno je objavilo konkurs za prijem studenata u domove u {kolskoj 2010/11. iz kojeg mogu saznati sve o uslovima konkurisawa, potrebnoj dokumentaciji, kriterijumima za utvr|ivawe redosleda kandidata..., a bruco{i za sme{taj konkuri{u u prvom konkursnom roku, pa bi letwi odmor trebalo da posvete i prikupqawu potrebnih dokumenata i potvrda.

Za sme{taj u domovima u Novom Sadu, Zrewaninu i Somboru, koji su u ingerenciji Studentskog centra „Novi Sad“, bruco{i i studenti rekonvalescenti prijavquju se u prvom konkursnom roku od 1. do 15. septembra, a u drugom, od 15. septembra do 31. oktobra konkuri{u studenti svih ostalih godina i nivoa studija. U osam studewaka u Novom Sadu raspolo`ivo je 2.713 mesta, u zrewaninskom „Mihajlo Predi} – dr Mi{a“ 208 i u somborskom „Dr Zoran \in|i}“ 143, a uslovi sme{taja u svim domovima su vrhunski, iskqu~ivo prve i druge kategorije, jer su svi stari domovi temeqno renovirani, a u prethodne dve godine izgra|ena su i dva nova, u Somboru i Novom Sadu.

Pravo na sme{taj u domu imaju iskqu~ivo buxetski studenti upisani na fakultet ili visoku strukovnu {kolu ~iji je osniva~ Repu-

Studentski dom u Somboru

blika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koji su upisani prvi put u 2010/11. u prvu godinu osnovnih studija, kao i oni upisani na vi{e godine studija i apsolventi, pod uslovom da nisu izgubili vi{e od jedne (ako su II i III godina), odnosno dve godine studija ( IV, V i VI godina i apsolventi), kao i oni prvi put upisani na akademske master studije, specijalisti~ke akademske, specijalisti~ke strukovne studije, kao i na doktorske studije, pod uslovom da nisu u radnom odnosu. Pravo na sme{taj u domu imaju dr`avqani Srbije ~ije prebivali{te nije u sedi{tu fakulteta, odnosno visoke {kole na kojoj studiraju, kao i oni s dr`avqanstvom zemaqa u regionu, pod uslovom da u Srbiji studiraju na teret buxeta.

Studenti upravo upisani u prvu godinu osnovnih studija, kao i oni koji indeks (i buxetski status) steknu u drugom krugu upisa (od 1. septembra), uz prijavu na konkurs podnose originalna do-

kumenta ili overene fotokopije: svedo~anstava svih razreda zavr{ene sredwe {kole, uverewe o upisu prve godine i da im se {kolovawe finansira iz buxeta, te uverewe o prihodima po ~lanu porodice od 1. januara do 30. juna ove godine, koje izdaje nadle`ni op{tinski organ iz mesta prebivali{ta kandidata. Studenti iz osetqivih dru{tvenih grupa: iz materijalno ugro`enih porodica, bez roditeqskog starawa, iz jednoroditeqskih porodica, romske nacionalnosti, oni s invaliditetom, hroni~nim bolestima i rekonvalescenti, oni ~iji su roditeqi nestali ili su kidnapovani na teritoriji KiM i republika biv{e SFRJ, izbeglice i raseqeni, povratnici po sporazumu o readmisji i deportovani studenti, ostvaruju pravo na sme{taj primenom bla`ih kriterijuma, a o svom statusu podnose odgovaraju}e potvrde nadle`nih institucija i organa.

V. ^.

POKRAJINA I REPUBLIKA AMINOVALE @EQU @ITI[TANA

Gimnazija u osnovnoj {koli Definitivno je odlu~eno – od septembra }e u @iti{tu za`iveti izdvojeno odeqewe Zrewaninske gimnazije. Tako }e svr{eni `iti{tanski osnovci ubudu}e imati priliku da obrazovawe nastave u ovom malom i nerazvijenom mestu, umesto da putuju za Zrewanin, kako je bilo do sada. [kolski odbor Zrewaninske gimnazije, uz saglasnost pokrajinskih i republi~kih organa, odlu~io je da otvori odeqewe op{teg tipa. Svoju saglasnost dala je i Op{tina @iti{te. Lokalna samouprava }e obezbediti sredstva za nesmetan rad odeqewa koje }e biti sme{teno u prostorijama Osnovne {kole “Sveti Sava”. Do sada je evidentirano 16 u~enika koji }e poha|ati Gimnaziju, {to je potreban minimum za po~etak rada. Rukovodilac op-

{tinskog Odeqewa za dru{tvene delatnosti Svetlana Maja Babi} o~ekuje da }e u avgustovskom roku jo{ nekoliko |aka polo`iti kvalifikacioni ispit i da }e se upisati u `iti{tansko odeqewe Gimnazije. Ona nagla{ava da }e gimnazijalcima predavati profesori iz Zrewanina, tako da }e po kvalitetu nastave `iti{tanski sredwo{kolci imati iste uslove kao i wihovi vr{waci u gradu na Begeju.

- Posle `eqe duge pet decenija i lobirawa nai{li smo na razumevawe pokrajinskih i republi~kih organa da se otvore odeqewa sredwih {kola. To za nas predstavqa zna~ajan uspeh. Svim u~enicima }e biti obezbe|en besplatan prevoz do @iti{ta i nazad. Mislim da smo na ovaj na~in u mnogome omogu}ili i |aci-

ma i roditeqima da br`e i lak{e do|u do sredwe {kole - rekao je ranije pomo}nik predsednika `iti{tanske op{tine Igor Salak.

Mada je planirano da ovde, od naredne {kolske godine, bude otvoreno i odeqewe Hemijsko – prehrambene i tekstilne {kole “Uro{ Predi}” iz Zrewanina za mesarsko zanimawe, za sada je neizvesno da li }e tako i biti.

- Evidentirano je osmoro u~enika koji su iskazali `equ da poha|aju mesarski smer. Kako je za osnivawe odeqewa potrebno najmawe petnaest |aka, jo{ uvek je mogu}e da se posle avgustovskog roka i ono formira. U svakom slu~aju, nije se odustalo od te ideje – navodi Svetlana Maja Babi}. @. Balaban

VEROU^ITEQI TRA@E ISPLATU JEDNOKRATNE POMO]I

Rad na odre|eno vreme prepreka Forum verou~iteqa Srbije zatra`io je da i wima, poput ostalih prosvetnih radnika, bude ispla}ena jednokratna pomo} dr`ave od po 5.000 dinara. Oni ukazuju da jedino wima od svih radnika u prosveti nije ispla}ena pomo} i takav postupak ocewuju kao diskriminaciju ali i nepo{tovawe ugovora koji je Ministarstvo prosvete potpisalo a u kojem se navodi da verou~iteqi imaju sva prava i obaveze kao i svi drugi zaposleni u prosveti. S druge strane, u Ministarstvu prosvete isti~u da svi koji nisu stalno zaposleni nemaju pravo na pomo} bez obzira na to koji predmet predaju u {kolama, {to zna~i da ni verou~iteqi koji radi na osnovu ugovora o radu ne mogu dobiti dr`avnu pomo} koja je namewena samo onima ~iji je dr`ava poslodavac. Pored toga, verou~iteqe ne bira Ministarstvo prosvete

ve} ih predla`u wihove verske zajednice.

Vaqa podsetiti da je veronauka administrativnom odlukom uvedena u {kole kao fakultativan predmet. Zakon o izmenama i dopunama o sredwim {kolama iz 2002. godine izuzima nastavnike verske nastave iz zakonskog re-

prinu|eni da ga svake godine obnavqaju ~ak i ako u novoj {kolskoj godini nastavqaju da rade u istoj {koli i na istom mestu.

Tokom te godine dana rada verou~iteqi imaju pravo na zaradu u skladu sa zakonom, pravo na zdravstveno i socijalno osigurawe, naknadu za prevoz i topli obrok. Ve-

Verou~iteqi ocewuju da im stalni rad na odre|eno vreme onemogu}ava da koriste mnoge pogodnosti koje imaju oni koji su stalno zaposleni {ewa koji obuhvata sve ostale prosvetne radnike. Listu nastavnika verske nastave utvr|uje ministrar prosvete na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica za svaku {kolsku godinu.

To u praksi zna~i da verou~iteqi sklapaju sa direktorom {kole kolektivni ugovor o radu u trajawu od godinu dana, te da su

rou~iteqi ocewuju da im stalni rad na odre|eno vreme onemogu}ava da koriste mnoge pogodnosti koje imaju oni koji su stalno zaposleni kao {to je podizawe kredita, u~e{}e na konkursu za kupovinu stana, kori{}ewe prava na trudni~ko i porodiqsko odusustvo ili pak konkurisawe za istaknutije radno mesto u {koli.

Uskra}ivawe jednokratne pomo}i od 5.000 dinara koju su dobili drugi zaposleni u prosveti samo je prelila ~a{u nezadovoqstva veru~iteqa u Srbiji koji ve} du`e vreme tra`e da crkvene i prosvetna vlasti kona~no re{e pitawe veronauke u osnovnim i sredwim {kolama, ali i wihovog statusa za koji, kako isti~u, ne tra`e da bude poseban ve} samo jednak sa svim drugim zaposlenima. Drugim re~ima, tra`e da se i na wih primewuje Zakon o radu, da im se adekvatno vrednuje diploma sedmog stepena stru~ne spreme, da imaju mogu}nost zasnivawa porodice i weno zbriwavawe. Dakako, kako ka`u, posebnu ulogu i poboq{awu polo`aja verou~iteqa imaju nadle`na crkvena tela koja najzad moraju da se pozabave ovim problemom i izjedna~e wihova prava sa pravima svih drugih.

Q. Male{evi}

DRU[TVO

DNEVNIK ZRELI QUDI, A @IVE KOD RODITEQA

Najstarija deca u Evropi Istra`ivawe kompanije “Viza” po kojem je gotovo 55 odsto gra|ana Srbije starosti od 18 do 27 godina nezaposleno i jo{ `ivi s roditeqima, a samo 11 procenata ima stalan posao, ponovo je pokrenulo temu “najstarije dece u Evropi”. Studenti koji namerno produ`avaju visoko obrazovawe da bi `iveli na roditeqskim jaslama, mladi nespremni da se suo~e s odgovorno{}u `ivota odrasle osobe, patrijarhat kao ~vrsta stega `ivota unutar naju`e porodice, ekonomski kolaps u dr`avi i visoka nezaposlenost – naj~e{}i su scenariji po kojima `ive “odrasla deca”. Sociolog Marko [kori}, iako nije pristalica ekonomskog determinizma, smatra da su novac i ekonomska situacija veoma va`ni za svakodnevni `ivot, me|utim, brojni su su~ajevi bogatih qudi koji imaju prazan, nezanimqiv i nekvalitetan `ivot, mada je pravo pitawe danas – {ta je uop{te kvalitetan `ivot?

– Ne volim da komentari{em istra`ivawa koja nisu komparativna, ne znamo {ta se de{ava u Bugarskoj ili Italiji, {to je

neophodno za ozbiqnu analizu – ka`e [kori}. – U ovom slu~aju, problem je razdvojiti koliko neko zaista `eli da ode od roditeqa, a koliko mu je to opravdawe da se ne suo~i sa stvarno{}u. Vrlo je te{ko razdvojiti uzroke od posledica. Tako|e, mnogo mladih u Srbiji simulira samostalan `ivot, fizi~ki su sami, ali ve{ nose na prawe kod roditeqa ili se hrane kod wih. Moramo tako|e praviti veliku razliku me|u mladima koji imaju svoj stan i onih koji moraju da ga iznajme. ^ak i tada, postoje qudi od 30 i vi{e godina koji `ive u garsowerama i odbijaju da odu u ve}i stan jer to podrazumeva “ozbiqnost”, s kojom nisu spremni da se suo~e.

Na{ sagovornik isti~e da mladi koji imaju partnera daleko br`e pronalaze samostalan put. Oni se prvi odlu~e na takav korak, dok samci i daqe nisu sigurni “koje su

Mikrokosmos se mo`e urediti ekonomi~no Ve}ina ispitanika je kao simbol slobode navela novac, a ne zdravqe, „{engen“, svoj stan, ve{tine i obrazovawe.

– Fizi~ki hendikepi ne padaju qudima na pamet, na zdravqe se poziva ko je bolestan, i to deluje paradoksalno – bez ~ega nema `ivota uzima se zdravo za gotovo. Kad umiru, qudi najvi{e `ale za stvarima koje nisu stigli da urade. Novac im, logi~no, pada na pamet jer ako misli{ da nema{ {arma ili ako ti fali humor, u velikoj meri mo`e{ samog sebe da krivi{. Ako ka`e{ “nemam pare”, u Srbiji, ti krivi{ sve druge osim sebe. Princ je na jednom koncertu rekao: “Novac ne mo`e da ti kupi sre}u, ali mo`e da ti plati tu potragu”. Lak{e je biti bogat i nesre}an, nego siroma{an i nesre}an, ali lestvica koja se tako di`e je besmislena. Treba produbiti to istra`ivawe i otkriti {ta su mladi poku{ali da urade da ga zarade. Ako novac postane izgovor, ako ni{ta ne rade i odu u defetizam i kada ma{tawe o novcu zamewuje trud, voqu i rad, onda je to problem. Nije ta~no da ~ovek bez novca ne mo`e biti nimalo zadovoqan jer svako mo`e lepo urediti svoj mikrokosmos, a da nije Bil Gejts.

im uloge”. Dvoje qudi su i dve plate, a politikantsko pomiwawe “be}arskog poreza” u na{em dru{tvu je dokaz da se zreli samci ne posmatraju bez diskriminacije i blago su stigmatizovani. Budu}i da govorimo o generaciji koja je u nezgodnom periodu odrastawa pro`ivela ratove, sankcije, embargo i siroma{tvo, pitali smo [kori}a koliko je to uticalo da formirawe “stare dece”.

– To je potpuno proma{ena tema i nepoznavawe materije. Tranzicija je magi~na re~ , “deus ex machina” koji obja{wava sve, ali i ni{ta. Definitivna posledica tranzicije je da nismo mogli da putujemo kao sada. Da li je posledica tranzicije {to su momci neo`eweni s 30 i vi{e godina, ili je u dru{tvu do{lo do slabijeg negodovawa o`ewenih, pa je u redu biti sam? Tu odgovora nema i treba uraditi ozbiqno komparativno istra`ivawe. Sli~no je kao i pri~a “sve je gore i gore i mi propadamo”, na {ta uvek pitam “kada je po~eo taj raspad i kada }e se raspa-

sti?” Po{to sam sociolog biolo{kih inklinacija i verujem da je qudska priroda u velikoj meri konstantna, mislim da dru{tvene prilike ne uti~u toliko na tu problematiku.

Pripisivati patrijarhatu ~iwenicu da zreli qudi `ive s roditeqima obi~no je pogre{no jer se opet vra}amo na igru ekonomije, a ne dru{tva. Postoje mladi qudi koji nemaju partnera, a imaju sve ostalo, pa i daqe `ive s roditeqima jer bi im bilo dosadno da su sami. [kori} podse}a na to da su, grubo generalizuju}i, okovi patrijarhata mawe prisutni u gradovima, a vi{e u ruralnim sredinama.

– Zaista mislim da }e se, kada imaju drugu osobu pored sebe, mladi pre osamostaliti.

Tada qudi prave najlu|e korake, najhrabriji su i najspremniji na to da po~nu samostalno da `ive – podvla~i sociolog, dodaju}i da su eventualni socijalni defekti nastali zbog dugog `ivota s roditeqima izrazito individualni te da se u tom slu~aju mo`e upotrebiti i kontraargument: zar nije boqe oti}i iz ku}e s 30 godina, kada je osoba zrela i iskusna, zbog ~ega ne}e praviti neke gre{ke koje bi mo`da uradila s 20 godina?

Na temu produ`ewa studirawa zarad ostanka kod roditeqa, na{ sagovornik ad hok odgovora da su se vremena znatno pomenila. Ko je studirao pre 80 godina? To je minimum pet godina mawe obaveza, korak mawe za ogroman broj qudi.

Bio je kra}i i `ivotni vek, za{to se onda `eniti s 30 kad }e{ `iveti 50? Sada, kada imamo fakultet i “bolowu” – svi studiraju, a ko ne studira do`ivqava se, u najmawu ruku, kao osoba s ozbiqnim problemom, otkriva [kori}.

Ig. Mihaqevi}

KAKAV ODNOS NOVOSA\ANI IMAJU PREMA KU]NIM QUBIMCIMA

[to su mawi, vi{e ih vole Dve petine Novosa|ana, ta~nije 41 odsto, ima nekog ku}nog qubimca. Ovo je rezultat ankete koju je nedavno uradila agencija „Ninamedija“, primeniv{i najsavremeniji KATI (Cati) metod istra`ivawa. Sonda`a mi{qewa ura|ena je u 20 gradskih rejona, na uzorku od 809 ispitanika, pri ~emu su ispo{tovani kriterijumi polne, starosne, obrazovne i imovinske strukture.

Potreba da se u porodici na|e neko kome }e biti posve}ena pa`wa i briga, a koji }e, zauzvrat, uneti radost i dobro raspolo`ewe u dom, nije nova, niti su stanovnici Novog Sada u tome nekakav izuzetak, ali rezultati ankete svakako predstavqaju odre|eno novo saznawe i pokazuju da stresni socijalni uslovi pogoduju ja~awu veza izme|u ~oveka i raznolike faune. Najvi{e Novosa|ana (51,6 odsto) za svog qubimca odabralo je psa, a na drugom mestu (24,1 procenat) su, naravno, mace.

Odmah posle wih, blizu vrhu, su papagaji (8,8 odsto), ribice (4,4 procenta) i ze~evi s istom zastupqeno{}u. Zanimqivo je da su neki Novosa|ani (0,2 odsto) svoju

sklonost prema ku}nim qubimcima znatno ni`a jer tek petina anketiranih (19,8 odsto) priznaje da u`iva u wihovom dru{tvu i da im

populacija, samo 29,1 odsto je izri~ito za tu soluciju, dok je kod starijih (45–59 godina) to prete`no razmi{qawe (67,3 procenta).

Sli~no su se izjasnile i predstavnice slabijeg pola. Kod najmla|ih (15–29 godina) u potpunosti podr-

Najvi{e Novosa|ana (51,6 odsto) za svog qubimca odabralo je psa, a na drugom mestu (24,1 procenat) su, naravno, mace

qubav poklonili sko~imi{u i pauku tarantuli.

Anketa „Ninamedije“ potvrdila je osnovanu pretpostavku da je ku}ni ambijent najboqi za boravak qubimaca jer s 59,8 odsto Novosa|ana koji imaju svoje ku}e, stambeni prostor deli bar jo{ jedan nesta{ko. Situacija se bitno mewa ako su ispitanici vlasnici stana ili borave u wemu. Tada je

je ustupilo na kori{}ewe deo svoje porodi~ne intime.

Me|utim, iz istra`ivawa proizlazi da s veli~inom ku}nog qubimca ili nepredvidqivo{}u wegove }udi pada nivo tolerancije. Na pitawe da li je potrebna saglasnost svih stanara u zgradi za dr`awe velikih pasa u stanu (doberman, nema~ki ov~ar, rotvajler...), ~ak 55,6 odsto mu{kih ispitanika je reklo da to u potpunosti podr`ava, dok se wih 11,2 procenta delimi~no saglasilo. Najve}i stepen tolerancije pokazala je mla|a mu{ka

`ava taj stav wih 49,7 odsto, dok se kod starijih (vi{e od 60 godina) to podi`e na 69,4 procenta ispitanih.

Jo{ ni`i nivo tolerancije anketirani imaju prema dr`awu i izvo|ewu u {etwu pit-bul terijera. Naime, ~ak 54,3 odsto je za potpunu zabranu, dok wih 9,1 procenata uglavnom podr`ava takvo stanovi{te. Ne{to tolerantniji su mladi, kod kojih se samo ne{to vi{e od petine (20,4 procenta) izjasnilo za potpunu zabranu dr`awa i izvo|ewa ove rase pasa, dok se kod onih ispitanika starijih od 60 godina, taj procenat podi`e na 70,4 odsto.

V. Harak

VESTI Vilovski tra`i ukidawe me|unarodne poternice Ra{~iweni monah Srpske pravoslavne crkve Simeon Vilovski, protiv koga se u Srbiji vodi krivi~ni postupak, uputio je preko svog advokata Branislava Tapu{kovi}a, otvoreno pismo javnosti, u kojem navodi da su optu`be protiv wega iskonstruisane. Vilovski, koji je nedavno pu{ten iz ekstradicionog pritvora u Gr~koj nakon {to je Vrhovni sud te dr`ave odbio zahtev Srbije za wegovo izru~ewe, naveo je u pismu da se istra`ni postupak protiv wega pred sudom u Beogradu „tendeciozno produ`ava i odugovla~i“ i da ga srpsko sudstvo goni bez dokaza. „Od 19. februara do danas tokom istra`nog postupka nije u~iweno ni{ta vi{e od ispiti-

vawa ~etiri svedoka. Nije nare|eno ve{ta~ewe za utvr|ivawe istinitosti optu`bi koje mi se stavqaju na teret“, naveo je on, ocewuju}i da je ciq toga da se {to vi{e produ`i sudski postupak i u svesti javnosti stvori utisak o wegovoj krivici. Vilovski je dodao da je od Ustavnog suda Srbije zatra`io ukidawe me|unarodne poternice.

Asocijacija za ruralni turizam U Beogradu je osnovana Nacionalna asocijacija za prirodni i ruralni turizam Srbije, radi razvoja doma}e turisti~ke ponude, za{tite kulturnog i istorijskog nasle|a, negovawa tradicije, o~uvawa `ivotne sredine i unapre|ewa ekonomskog razvoja zemqe. Asocijacija, kao nevladina i neprofitna organizacija, zalaga}e se i za unapre|ewe zakonskih re{ewa i

pravnog okvira i odgovaraju}ih dru{tvenih i ekonomskih mera, a radi}e i na standardizaciji i sertifikaciji kvaliteta pru`alaca usluga i licencirawu i edukaciji.

\aci iz Rumunije u Kragujevcu Trideset najboqih u~enika osnovnih {kola iz Pite{tija u Rumuniji doputovalo je u Kragujevac u okviru programa razmene |aka izme|u gradova pobratima. U~enici iz Rumunije boravi}e u Kragujevcu 12 dana, a poseti}e i Beograd, Topolu, Kopaonik, manastire Manasiju, Ravanicu i Studenicu kao i druge kulturnoistorijske znamenitosti [umadije.

Istovremeno s dolaskom |aka iz Pite{tija, u Rumuniju je otputovalo tridesetoro najboqih |aka iz kragujeva~kih osnovnih {kola koji }e letovati na Crnom moru.

sreda21.jul2010.

15

AKADEMIK ENDRE PAP PONOVO IZABRAN ZA PREDSEDNIKA VANU

Legitimnost overena Statutom Vojvodine I u narednom dvogodi{wem mandatu predsednik Vojvo|anske akademije nauka i umetnosti ostaje akademik Endre Pap, a generalni sekretar prof. dr Branimir Guduri} – jednoglasno je odlu~ila Skup{tina VANU na ju~era{wojoj sesiji, na kojoj je, tako|e jednoglasno, prof. dr Jo`ef Salma ponovo izabran za sekretara Odeqewa dru{tvenih nauka i umetnosti, dok je novi sekretar Odeqewa prirodnih i tehni~kih nauka prof. dr Srbislav Den~i}. Aktuelno Predsedni{tvo VANU, s ~etvorogodi{wim mandatom, izabrano je 2008, a s obzirom na to da je mandat predsednika, generalnog sekretara i sekretara odeqewa dvogodi{wi, ju~e su odr`ani izbori za ove funkcije. Tako|e, Skup{tina je usvojila izve{taj o radu predsednika i generalnog sekretara VANU u prethodne dve godine.

Pap i Guduri} istakli su da im je drago {to izve{taj podnose „u novim, davnoo~ekivanim, okvirima rada Vojvo|anske akademije nauka i umetnosti, ugra|ene u Statut AP Vojvodine i Zakon o nadle`nostima Vojvodine“.

Akademik Endre Pap

javnosti zna~aj VANU kao vrhunske institucije ~ija je uloga da neguje i razvija nau~ne i kulturne vrednosti, te je pokazala u kojim pravcima treba usmeravati ove stubove dru{tva“. Za to treba obezbediti i odgovaraju}u dru{tvenu klimu, te materijalne i druge uslove za nasmetani rad i razvoj

Sutra izbor novih ~lanova Vojvo|anska akademija nauka i umetnosti danas ima tri redovna, 12 dopisnih i jednog po~asnog ~lana, a na sutra{woj izbornoj skup{tini pove}a}e svoje ~lanstvo. Kako isti~u u Akademiji, sigurno je legitimni status VANU uticao na to da se na konkurs za nove ~lanove javi veliki broj dobrih kandidata: 33 za dopisne ~lanove, sedam za redovne, tri za inostrane i isto toliko za po~asne ~lanove.

– Novi ~lanovi treba da predstavqaju poja~awe za Vojvo|ansku akademiju, kako po ugledu, tako i u na{oj daqoj aktivnosti. Ovi izbori }e istovremeno biti i prilika da se popune praznine u pojedinim va`nim oblastima delatnosti VANU, koje su do sada ostale nepokrivene – istaknuto je na ju~era{woj sednici Skup{tine VANU. „Glavni prioritet u proteklom periodu nam je bio ulazak u Statut Vojvodine, {to je u dugom periodu dogovarawa o samom Statutu, te posebno statusu VANU u okviru wega, bilo propra}eno mnogobrojnim aktivnostima, pritiscima i dogovarawima, pre svega s politi~kim strukturama“, isti~e se u izve{taju, i ukazuje na mnogobrojne aktivnosti ~lanova ove regionalne akademije u proteklom periodu, „koje su nai{le na pozitivne odjeke, kako u nau~noj sredini, tako i u javnosti jer VANU je, sve o~itije, kao i Vojvodina i wena autonomija, potencijalni integrativni ~inilac Srbije i Sredwe Evrope“. Nagla{eno je da je sve~anost povodom petogodi{wice rada ove akademije (odr`ana 22. januara ove godine), „pokazala

VANU, {to u velikoj meri ote`ava neodgovaraju}i sme{taj (podstanarstvo u nekoliko kancelarija u zgradi nekada{weg Muzeja revolucije). U izve{taju su predstavqene sve mnogobrojne aktivnosti, projekti, me|unarodna saradwa i izdava~ka delatnost Akademije u minulom dvogodi{wem periodu, kao i bogata izvanakademijska nau~na i umetni~ka produkcija wenih ~lanova.

U izve{taju je apostrofirana Enciklopedija Vojvodine, kao „regionalna enciklopedija“ od izuzetnog zna~aja za Vojvodinu. Rad na Enciklopediji, ~iji je glavni urednik Tomislav Ketig, VANU je zapo~ela 2008, a krajem ove godine o~ekuje se da iz {tampe iza|e prvi tom, na slova A i B. V. ^eki}

PENZIJE

Zakonske izmene poga|aju Vojsku i policiju Pomo}nik ministra za rad i socijalnu politiku Srbije Zoran Milo{evi} izjavio je ju~e da }e izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu najvi{e biti pogo|eni pripadnici Vojske i policije, a ne `ene, kako se u javnosti pomiwe.

– Predvi|eno je uvo|ewe novog objediwenog fonda za vojne i civilne osiguranike, kao i promene u na~inu odre|ivawa visine penzija – objasnio je Milo{evi} na sednici Odbora Skup{tine Srbije za ravnopravnost polova. – Do sada je u odre|ivawu visine penzije za obra~un uziman prosek primawa u posledwoj godini za policiju, a za pripadnike Vojske posledwa plata, dok bi sada iznos penzija trebalo da se obra~unava uzimawem posledwih 15 godina.

On je rekao da je predlo`eno pove}awe starosne granice za sticawe uslova za penziju, kao i za ostvarewe prava za porodi~nu penziju, a te promene trebalo bi da stupaju na snagu sukcesivno do 2022. godine. Milo{evi} je obrazlo`io da su izmene Zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu bile neophodne da bi se smawilo prevremeno penzionisawe i da bi se ostvarila u{teda, koja je za period od 2011. do 2020. procewena na 71,5 milijardu dinara.

– Reforma penzijskog sistema ne}e biti zavr{ena zakonskim izmenama jer ubudu}e treba da se smawi u~e{}e buxetskih para u isplati penzija, koje je sada previsoko zbog neefikasne naplate doprinosa – rekao je pomo}nik ministra za rad i socijalnu politiku.

SPORT

sreda21.jul2010.

KOPQA[ICA TATJANA JELA^A PRED NASTUP NA EP U BARSELONI

Samo da nadma{im sebe Na Evropskom prvenstvu u Barseloni (26. jul - 1. avgust) Srbija }e imati 12 predstavnika, me|u kojima je i Tatjana Jela~a, juniorska evropska prvakiwa iz Novog Sada u bacawu kopqa. Posledwu proveru pred put u Barselonu imala je talentovana Sremica na dr`avnom prvenstvu u rodnoj Sremskoj Mitrovici.

- Do{la sam iz punog treninga na prvenstvo i nisam zadovoqna rezultatom. Mislila sam da mogu boqe da bacim. Konku-

osam... Nisam sigurna. Sad mi je va`no da nadma{im sebe, pa da se za nekoliko godina na|em u vrhu.

Treba}e mi dosta vremena i strpqewa.

Jela~a smatra da je najja~i srpski adut trebalo da bude Biqana Topi}, koja zbog povrede ne}e u~estvovati na EP. - A mogla je da osvoji medaqu u troskoku- rekla je sjajna kopqa{ica.

O kolegama iz reprezentacije, mla|im seniorima Ivani [panovi} i Mihailu Duda{u ka`e da imaju nerealna o~ekivawa.

DANAS U ARGENTINI PO^IWE FINALNI TURNIR 21. SVETSKE LIGE

Za pehar i milionski ~ek Danas u argentinskom gradu Kordobi po~iwe finalni turnir 21.

Svetske lige za odbojka{e, na kojem }e u~etvovati {est reprezentacija podeqene u dve grupe. U E grupi igraju Brazil, Srbija i Argentina, a u F grupi Italija, Rusija i Kuba.U~esnici zavr{nog turnira bori}e se za pehar i ~ek od milion dolara.

E grupa

Brazil Srbija Argentina

F grupa Italija Rusija Kuba

Raspored po na{em vremenu

Na otvarawu Italija–Rusija

Sreda na ~etvrtak Italija – Rusija (22.30) Brazil – Argentina (02.00)

Finalni turnir otvori}e danas od 22.30 ~asova Italija i Rusija, a za Italijane i Brazilce ova zavr{na smotra ima veliki zna~aj , jer su karioke i azuri slekcije koje su po osam puta osvajale titulu u Svetskoj ligi. Rusi i Kubanci imaju po jednu, dok Srbija ima {est osvojenih medaqa (~etiri srebrne i dve bronzane), a Argentina je bez odli~ja.

Tatjana Jela~a pro{le godine na EP u Novom Sadu

renciju u Srbiji nemam, pa se borim sama sa sobom. Nadam se da }e u Barseloni biti boqe.

Ovu sezonu odradila sam na najvi{em nivou, posvetila se pripremama i nadam se da }e mi se isplatiti - istakla je Tatjana Jela~a.

Mlada je, ali i realna. Na EP ne ide ma{taju}i o medaqi.

- Ne o~ekujem mnogo, niti `elim da se optere}ujem, jer mi je ovo prva godina u konkurenciji mla|ih seniora. Kopqe "sazreva", devojke ga bacaju do 30. godine, pa i kasnije. Sa 60 metara mo`e da se u|e u finale, ali me|u

Foto: F. Baki}

- Koliko sam ~ula, pri~aju o finalima i medaqama, ali realno, isuvi{e su mladi da bi o tome razmi{qali. Ima vremena za nas, ne treba da srqamo.

O daqim planovima u karijeri Tatjana Jela~a je rekla: - Posle Barselone, ukoliko budem zadovoqna rezultatom, uze}u odmor, da odem na more.

Slede}e godine je EP za mla|e seniore i to bi trebalo da bude moj ciq. Tu mogu da razmi{qam o medaqi. Uzela sam ve} dva zlata na evropskim prvenstvima podsetila je Jela~a.

Reprezentacija Srbije jo{ jednom se na{la na finalnoj smotri, u dru{tvu najkvalitetnijih svestkih odbojka{kih selekcija i to bez najiskusnijih, Nikole Grbi}a i Ivana Miqkovi}a. Dobre igre i trijumfi nad Francuskom i Italijom pove}ali su apetite kako na{im odbojka{ima, tako i sportskoj javnosti i spletom sre}nih okolnosti (dvostruki trijumf Brazila nad Bugarskom) izabranici selektora Igora Kolakovi}a izvadili su vizu za Argentinu.Sada imaju gotovo otvoren put do polufinala, jer su u grupi s Brazilom (braniocem titule u

^etvrtak na petak Rusija – Kuba (22.30) Srbija – Brazil (02.00) Petak na subotu Kuba – Italija (22.30) Argentina – Srbija (02.00) Subota na nedequ Polufinale (22.30) Polufinale (02.00) Nedeqa na ponedeqak Me~ za 3. mesto (22.30) Finale (02.00) Sa{a Starovi}, najefikasniji igra~ Svetske lige

ovom takmi~ewu) i Argentinom koja je doma}instvom, a ne kvalitetom izborila nastup na fajnalsiks. Ipak, niko se u na{oj reprezentaciji ne zale}e sa obe}awima, jer je plasman na finalnu smotru ve} uspeh , a po{to je Brazil (na{ prvi protivnik) i najve}i favorit za trofej, svi misli su usmerene ka duelu sa Argentinom.

- Imamo obavezu da se i na finalnom turniru poka`emo u naj-

Starovi} optimista Na{ najboqi poeneter i najefikasniji igra~ dosada{weg toka Svetske lige Sa{a Starovi} odigrao je boqe od svih o~ekivawa i pokazao je da je budu}nost na{eg nacionalnog tima. Korektor smatra da je atmosfera u timu veliki ~inilac svakog dobrog rezultata, pa ima prostora za optimizam pred po~etak tunira u Kordobi.

- Plasman u Korodbu veliki je uspeh za mlad tim kakav Srbija ima u ovom trenutku. Odigra}emo najboqe mogu}e jer svi imamo motiv da se prika`emo u najlep{em svetlu. Ne}e biti lako, jer se tamo niko nije na{ao slu~ajno, ali nam dobra atmosfera u ekipi daje za pravo da se nadamo dobrom plasmanu – istakao je Starovi}.

PRIPREME REPREZENTACIJE SRBIJE U FOLGARIJI

stanaka, nema puno toga da se ka`e. Uglavnom se }uti jer svi smatraju da }e dela, najpre u grupi u Kajzeriju, a potom, nadaju se orlovi, i na finalnom delu u Istanbulu, govoriti o sada{wem radu. Tim menaxer Miroslav Beri} poja{wava kako se situacija odvija u bazi srpskog tima podno Alpa, na 1.300 metara nadmorske visine: - Jako se trenira, s puno voqe. Svi igra~i znaju da je ovo najva`niji period tokom priprema, osnova za sve ono {to sledi do Svetskog prvenstva, pa se zato ne {tede. Upale su standardne stvari u ovoj fazi rada, ali bitno je da su svi zdravi. Vreme nas je poslu`ilo, bilo je vru}e, sada je postalo sve`ije, pa maksimalno koristimo svaki radni dan.

Stru~ni {tab na{eg dr`avnog tima vodi ra~una o svakom detaqu, pa je Miroslav Beri} tako bilo i kada su odre|ivani no 16, nisu mogle biti boqe cimeri u Folgariji. Osim kapi"prome{ane" - izabrani cimeri tena Nenada Krsti}a, koji je pose po karakteru savr{eno dopusledwi stigao na pripreme rewuju. Sobe tako dele: Milo{ prezentacije, svi igra~i su rasTeodosi} i Kosta Perovi}, Mipore|eni po dvokrevetnim sobaroslav Raduqica i Stefan Marma. Karte s imenima, wih ukupkovi}, Marko Ke{eq i Milan

boqem svetlu. Bi}e te{ko, u Kordobi }e igrati najboqih {est reprezentacija, a mi `elimo da se plasiramo u polufinale – rekao je Igor Kolakovi}, koji i na tre}em finalnom turniru vodi na{u reprezentaciju (osvojena dva srebra), i istakao da wegovim pulenima ne treba poseban motiv da bi dali svoj maksimum, a da je me~sa Argentinom najva`niji.

- Pro{le godine smo s Argentinom igrali ~etiri puta u grupi, ali je ovaj duel druga~iji od svih prethodnih. Sada su doma}ini i sve je podre|eno wima, ~ak su i termine utakmica promenili. Taj me~ je za Srbiju najva`niji, a ukoliko pobedimo bi}e nam mnogo lak{e. S mladim timom }emo poku{ati da odigramo najboqe mogu}e i protiv Brazila, sigurno }emo se potro{iti, ali ne `elimo da kalkuli{emo i siguran sam da }e nam snage ostati i za me~ sa Argentinom. Spremni smo, kao i rivali, pa ko bude boqi neka slavi – rekao je Kolakovi}.

Kapiten Bojan Jani} rekorder je u ovom sastavu po broju me~eva odigranih u Svetskoj ligi (120).

- Imamo realne {anse da se plasiramo u polufinale, iako smo u grupi s Brazilom i doma}inom Argentinom. Doma}in posebno vidi svoju {ansu protiv nas i nadam se jakoj i kvalitetnoj utakmici.

Igra}emo rastere}eno protiv karioka i bi}emo im te`ak rival, ne}emo kalkulisati i odigra}emo punom snagom, kao i dan kasnije – istakao je Jani}.

Jedan od na{ih najboqih igra~a u kontinentalnoj fazi Svetske lige Nikola Kova~evi} smatra da je plasman na finalni turnir veliki uspeh, ali ne misli da je tu kraj ambicija.

- Najva`nije je sada da smo na{li put do Kordobe, a kakao }emo pro}i u ovom trenutku je nezahvalno pri~ati. Argentinci su sigurno najslabiji protivnik i protiv wih }emo tra`iti prolaz u polufinale, a daqe {ta uradimo – rekao je Kova~evi}.

M. Risti}

FENERBAH^E @ELI DA SE POJA^A U SRBIJI

Odli~an rad i jo{ boqa atmosfera Pod dirigentskom palicom selektora Du{ana Ivkovi}a, najboqi ko{arka{i Srbije lagano ulaze u zavr{ni deo bazi~nih priprema u Folgariji (Italija) za Svetsko prvenstvo, koje }e se odr`ati u Turskoj (28. avgust - 12. septembar).

Ukupno 16 igra~a nalazi se na Dudinom spisku, s tim {to kapiten Nenad Krsti} ne trenira s ekipom, zbog poznate odluke klubova NBA lige da tokom leta igra~i koji nastupaju za tamo{we klubove ne mogu da treniraju du`e od 35 dana. Ipak, popularni Krle je s drugovima, radi individualno, ali je deo ukupne atmosfere koju Ivkovi} stvara za nastup na Mundobasketu.

Srpski reprezentativci pre{li su, dakle, vi{e od pola deonice puta bazni~nih priprema.

I pored napornog rada, koji forsira kondicioni trener Predrag Zimowi}, svi su raspolo`eni, orni za rad i, uz upale mi{i}a koji su sastavni deo svakodnevice u ovom periodu, spremni da pretrpe sve napore koji im predstoje do povratka ku}i (24. jul).

Posle tri zavr{ena mikro ciklusa i mno{tva kolektivnih, odnosno individualnih sa-

DNEVNIK

c m y

16

Ma~van, Bojan Popovi} i Aleksandar Ra{i}, Boban Marjanovi} i Milenko Tepi}, Ivan Pauni} i Ivan Radenovi}, Du{ko Savanovi} i Dragan Milosavqevi} i Novica Veli~kovi} i Nemawa Bjelica.

Prema planu priprema, po povratku iz Italije, reprezentacija }e ve} od 26. jula do 5. avgusta nastaviti da trenira u Kovilovu. Potom sledi odlazak na turnir u Istanbul, gde }e, osim orlova, igrati i selekcije Turske i Irana, a potom }e na{ dr`avni tim odigrati i trening utakmice s doma}inom Turskom. Sledi, 12. avgusta, odlazak iz Istanbula u Maribor na turnir na kojem }e nastupiti Srbija, Slovenija, Rusija i Novi Zeland, a posle toga Krsti} i dru`ina nastavqaju za Atinu, gde }e nastupiti na tradicionalnom Akropolis kupu. Uz srpski tim, tamo }e igrati i reprezentacije Gr~ke, Slovenije i Kanade.

Povratak u Beograd planiran je za 20. avgust, a 22. i 23. Srbija }e odigrati dve trening utakmice s Kinom. Polazak na Mundobasket planiran je za 26. avgust.

A. Predojevi}

Ako ne}e Mari}, ho}emo Ma~vana Turski ko{arka{ki klub Fenerbah~e re{io je da se po svaku cenu poja~a igra~em iz Srbije na centarskoj poziciji. Prvi pik slavnog kluba iz Istanbula bio je Partizanov kolos s australijskim paso{em u xepu Aleks Mari}, ali je, po svemu

mladog reprezentativca na{e zemqe i igra~a vr{a~kog Hemofarma Milana Ma~vana. Po{to su tim iz Banata ve} napustili wegovi ispisnici Stefan Markovi} i Boban Marjanovi}, 20godi{wi Ma~van re{io je da tako|e ode u neki inostrani tim.

Aleks Mari} i Milan Ma~van

sude}i, taj transfer u domenu nau~ne fantastike. Naime, Mari} ima ugovor s crno-belima i beogradski tim nije rad da ga pusti u ovom trenutku.

Me|utim, ~elni qudi Fenerbah~ea ne odustaju od poja~awa iz Srbije i udicu su bacili na

I Hemofarm je voqan da ga, uz dobro obe{te}ewe, pusti pre isteka ugovorne obaveze koja ga ve`e jo{ godinu dana, pa nije nemogu}e da sjajni krilni centar karijeru nastavi u Turskoj.

A. P.

SPORT

c m y

DNEVNIK

KVALIFIKACIJE ZA LIGU EVROPE: SUBOTI^ANI DANAS U NOVOM SADU

~e, a danas }e trenirati na stadionu „Kara|or|e“ u Novom Sadu, gde }e u ~etvrtak ( 17,30) igrati revan{ susret drugog kola kvalifikacija za Ligu Evrope sa Diferdan`om iz Luksemburga.

Iako }e golubovi biti doma}ini u Novom Sadu, iz Spartaka pozivaju sve navija~e da u {to ve}em broju podr`e istorijski nasptup suboti~kog superliga{a u evropskom takmi~ewu.

Kako je istakao Borislav Bawac, sekretar prve ekipe, u prodaju }e biti pu{teno 2.500 karata.

– U prodaji je 2.000 karata za zapad i 500 za sever. Karte se mogu nabaviti u Subotici, u klupskim prostorijama i na blagajni stadiona „Kara|or|e“ u Novom Sadu. Svi koji kupe kartu mo}i }e organizovano iz Subotice autobusima da putuju u Novi Sad. Sve informacije oko karata mogu se dobiti na telefon kluba, 024/553-818 – kazao je Bawac.

N. S.

ZBOG SUMWE NA MALOLETNI^KU PROSTITUCIJU

Privedeni Riberi i Benzema

Dvojica fudbalera u Parizu su privedena na ispitivawe u istrazi koja se vodi o maloletni~koj prostituciji. Okru`ni sudija istra`uje navode da je u jednom baru

letnom osobom, dvojica poznatih igra~a mogu biti osu|eni i do tri godine zatvora, kao i na kaznu od 45.000 evra, ali samo ako se doka`e da su znali da je maloletna.

17

REVAN[ UTAKMICE DRUGOG KOLA KVALIFIKACIJA ZA LIGU [AMPIONA: PJUNIK–PARTIZAN (17)

Stanojevi} kre}e s dva {pica

Verni svojoj igri Trener fudbalera Spartaka Zlatibor vode Dragan Miranovi}, na konferenciji za {tampu pred posledwi trening u Subotici, istakao je da ne}e odstupati od svoje filozofije igre.

– Na{a igra mora biti konstanta koja se ne mewa. Bez obzira na rezultat na terenu, mi se dr`imo na{e igre, a upravo je to na~in kako se sti`e do preokreta, kako se bele`e pobede. Eto, pogledajte samo finale Svetskog prvenstva. [panija je bila ta koja je imala konstantu u svojoj igri. Naravno, Holandija je tako|e imala svoje {anse, ali su [panci ostali verni svojoj igri od prvog do posledweg minuta i na kraju se radovali. Takav je princip i u Spartaku. Uvek se na me~u dese stvari koje te iznenade, ali igraju}i i razmi{qaju}i na naveden na~in, svaki rezultat mo`e da se preokrene – kazao je Miranovi}.

Ekipa Spartaka je posledwi trening u Subotici odradila ju-

sreda21.jul2010.

Fudbaleri Partizana ve~eras }e poku{ati da se plasiraju u tre}e kolo kvalifikacija za Ligu {ampiona. Crno–beli od 17 ~asova po na{em vremenu u Jerevenu (bez TV prenosa) igraju revan{ sa Pjunikom, kojeg su u Beogradu savladali sa 3:1.

Srpski {ampion u Jerevan je doputovao u ponedeqak, do~ekala ga je temperatura od 34 stepena i blagi vetar, dakle klima sli~na beogradskoj. To raduje, jer je `iva u termometru ovih dana prelazila i 40. podeok.

Partizan je favorit, me|utim, igra~i i stru~ni {tab stoje ~vrsto na zemqi.

- O~ekuje nas me~ druga~iji od beogradskog. Gosti smo , na nepoznatom terenu, pred protivni~kim navija~ima. Ne}e nam biti lako jer se na stadionu , Republika (Pjunikov ne zadovoqava kriterijume ) o~ekuje 16.000 gledalaca. Tako|e, protivnik je nezgodan, pokazav{i u Beogradu da zna da igra fudbal. O~ekuje nas te`ak me~ i moramo mu pri}i sa maksimalnim anga`manom – ka`e trener Aleksandar Stanojevi}.

Kao adute doma}ina {ef struke izdvaja: - Sjajnu kontru, pre svega. Pjunik vr{i presing na sredini terena i oslawa se na brze veziste i napada~e. U Beogradu su nam tako dali gol, a imali su i jo{ nekoliko dobrih prilika. Sada to moramo spre~iti.

Iznena|ewa, dakle, nema.

- Formacija 3-4-3 je Pjunikov za{titni znak. Tako nastupaju i u prvenstvu, a i protiv Dinama pro{le godine bilo je isto. Ne verujem da }e sada ne{to mewati.

Pobeda donosi novac

Sudi Poqak Borski

Ukoliko crno–beli elimini{u Pjunik na ra~un }e im le}i oko 1.700.000 evra. S obzirom na krizu u Partizanu to nije zanemarqivo. Opet, ako posle elimini{u i slede}u prepreku ta cifra }e se duplirati, a kona~nih 7.100.000 Partizan }e dobiti ako se plasira u Ligu {ampiona.

Su|ewe na ve~era{wem me~u povereno je poqskoj ~etvorci: Mar~in Borski, Rafal Rostkovski, Toma` Listkijevi~, David Pjasecki.

Partizan }e, verovatno, igrati u slede}em sastavu: R. Ili}, Stevanovi}, Lazevski, M. Jovanovi}, Krstaji}, Petrovi}, Tomi}, S. Ili}, Moreira, Kleo, [}epovi}.

Danas

Karim Benzema i Frank Riberi

na [anzelizeu zastupqena maloletni~ka prostitucija. Jedna od `ena je po~etkom godine svedo~ila u tom slu~aju i navela da se sastajala s klijentima, me|u kojima su i fudbaleri Bajerna i Real Madrida Frank Riberi i Karim Benzema, dok jo{ nije bila punoletna.

Ako budu osu|eni za tra`ewe usluga prostitutki i seks s malo-

Prostitutka Zahija D. rekla je u listu „Pari-ma~“ da igra~i nisu znali da je maloletna. Riberi je u istrazi ranije priznao da je bio u vezi s wom, kao i da joj je pla}ao da do|e kod wega u Minhen. Francuski reprezentativac rekao je tada da ga ne brine slu~aj.

Do sada su ve} optu`ena ~etiri lica u ovom slu~aju.

16.00: Olimpi - Aktobe (prva utakmica 0:2) 17.00: Pjunik - Partizan (1:3) 17.00: @enes - AIK Stokholm (0:1) 18.00: Helsinki - Erenas (0:1) 19.30: @ilina - Birkirkara 0:1) 20.00: Sparta (P) - Metalurgs (3:0) 20.00: Debrecen - Levidija (1:1) 20.00: Leh - Inter (B) (1:0) 20.15: @eqezni~ar - Hapoel (TA) (0:5) 20. 45: Rozenberg - Linfild (0:0) 21.15: FH (Island) - Bate Borisov (1:5)

Kleo u beogradskom me~u savladao golmana Pjunika Leska

A o svojoj taktici trener je rekao: - Bez sumwe, igra}emo sa dva {pica. To je Partizanova obaveza, kao kluba od renomea.

Opet, ne}emo se ni zaletati, ve} }emo biti malko oprezniji.

Mnogi parni vaqak ve} vide u plej - ofu za Ligu {ampiona.

O Pjuniku ne razmi{qaju, tako|e ni o Helsinkiju ili Ekranasu.

U DEBIJU ZA BIRMINGEM

Zapa`en @igi}ev nastup Srpski reprezentativac Nikola @igi} debitovao je za Birmingem Siti asistencijom kojom je wegov novi klub savladao selekciju Hong Konga na gostovawu sa 3:2. Menaxer Birmingema Aleks Mekli{ bio je posle me~a zadovoqan nastupima dvojice debitanata, Bena Fostera na golu i @igi}a u napadu. Foster je branio u prvih 45 minuta kada je primio dva gola, dok je @igi} u igru u{ao polovinom drugog poluvremena, a u 89. minutu namestio je gol saigra~u u napadu Gariju O’Konoru.

Strelci za Birmingem bili su Skot Dan, Kreg Gardner i Gari O’Konor. Odlu~uju}i pogodak vi|en je u 89. minutu kada je Parnabi poslao centar{ut u kazneni prostor, gde je @igi} s desne

strane sjajno spustio loptu O’Konoru koji je sa devet metara savladao golmana doma}e ekipe za kona~nih 3:2.

- @igi} je u{ao u igru i pokazao da mo`e da bude veoma bitan igra~ za nas naredne sezone.

Imao je nekoliko lepih poteza i puno nam je zna~ilo wegovo pri-

sustvo u kaznenom prostoru. Foster je primio dva gola, ne}e biti sre}an zbog toga, ali mislim da igra~i ispred wega nisu dovoqno dobro reagovali u tim situacijama - rekao je Mekli{.

Menaxer premijerliga{a iz Birmingema je nastavio s pohvalama za srpskog reprezentativca.

- Bila je dobra stvar {to smo ga uveli u igru kasnije, kada je u ekipi Hong Konga napravqeno vi{e izemna. On nije na istom nivou kao igra~i koji su po~eli utakmicu. On je veoma, veoma visok, ali ima dobar prijem i ponekad on ~ak i neku ne tako dobru loptu ume da pretvori u ne{to korisno. Mo`e da nas odr`ava u igri dokle god imamo igra~e da rade oko wega. Dobro je asistirao Gariju O’Konoru i pomogao nam je da preokrenemo utakmicu u na{u korist. Mislim da }e dobro igrati u Premijer Ligi - zakqu~io je Mekli{.

Naredni me~ ekipa Birmingema igra sa Guoanom u Pekingu, a posledwi duel u Kini ekipa Nikole @igi}a ima u [enjangu protiv Liaoning Hongjuna.

„NEPRISTOJNA PONUDA” BARSELONE ARSENALU

Za Fabregasa – 70 miliona Predsednik fudbalskog kluba Barselona Sandro Rosel odlu~io je da ode u London i ponudi ne{to vi{e od 70 miliona evra za kapitena Arsenala i {panskog reprezentativca Seska Fabregasa. Arsenal je u maju ponudu Barselone vrednu 35 miliona funti (oko 41 milion evra) za wihovog biv{eg ~lana omladinske {kole nazvao - sme{nom.

Barselona je posle toga na sve na~ine, preko medija, svojih igra~a, direktnim kontaktima sa Fabregasom, poku{avala da nekako smek{a ~elnike Arsenala, ali ni to im nije uspelo. Naredna ponuda iznosila je 40 milio-

na funti (oko 47 miliona evra), ali je i ona lagano odbijena. Nakon toga je Farbregas sam priznao da ovog leta nema {anse da se vrati ku}i. U me|uvremenu je Rosel zamenio @oana Laportu na mestu predsednika katalonskog giganta i pritisci na Arsenal su poja~ani.

Rosel je odlu~io da ne gubi vreme, a kako prenosi „El Mundo Deportivo“, oti}i }e u London i o~i u o~i s predstavnicima Arsenala na sto baciti novu ponudu.

- O~ekujem da Sesk ostane sa nama. Nismo slu{ali ponude za wega jer je on na{ kapiten.

Ne mo`e da ode samo zato {to neko `eli da ga

- Ne svi|a mi se takva atmosfera – ka`e najiskusniji Mladen Krstaji}. @reb jeste bio dobar, ali daleko smo jo{ i od tre}eg kola, a kamoli od plej -ofa. Razmi{qamo samo o Jermenima, a za posle }emo videti. Ne treba nam euforija kao pro{le godine.

Kapiten o~ekuje dobru partiju.

- Prvi me~ nam je bio premijera, posle te{kih priprema i bi-

lo je gre{aka. Sada smo sve`iji i uigraniji i bi}emo jo{ boqi.

Mislim da }emo pro}i Pjunik optimista je Krstaji}.

Petrovi} igra mo`da i posledwu utakmicu za Partizan.

- Sve zavisi od nas. Drugo poluvreme iz Beograda vodi nas daqe. Ako se skupimo i odigramo za ekipu ne sumwam u plasman u tre}e kolo – jasan je Petrovi}.

I. Lazarevi}

Lev ostaje selektor Joahim Lev je saop{tio da je produ`io saradwu sa Fudbalskim savezom Nema~ke (FSN) na jo{ dve godine. Fudbalski stru~wak je nakon zavr{etka Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi, na kome su panceri osvojili bronzu, izjavio da mu treba vremena da razmisli o svojoj budu}nosti u nacionalnom timu. U FSN }e se odr`ati konferencija za medije, kada }e se odluka ozvani~iti. Lev je na klupi Nemaca od 2006. godine, a osta}e na funkciji selektora do zavr{etka Evropskog prvenstva 2012. godine.

I Inter `eli Yeka Evropski i italijanski {ampion, fudbalski klub Inter upustio se u trku za trenutno najtra`enijim napada~em na Starom kontinentu, ~lanom Volfsburga Edinom Xekom. Vode}i qudi Intera mogli bi da prodaju problemati~nog Marija Balotelija Man~ester sitiju za 35 miliona evra.

Taj novac bi mogli da iskoriste za dovo|ewe jednog od najboqih strelaca Bundeslige prethodne dve godine. Xeka ve} odavno `eli Milan, kao i Juventus, a Bosanac je sam rekao da bi karijeru najvi{e voleo da nastavi u Italiji.

- Volfsburg za Xeka tra`i 40 miliona.Inter planira da proda Balotelija, a proda}e verovatno i Maikona, tako da novac nije problem. Pored toga, Xeko zna da bi

Edin Yeko

do{ao u klub koji je bio najboqi u Evropi pro{le sezone i koji ima veliki ugled. Mislim da bi time sve kockice bile na broju - rekao je italijanski fudbalski ekspert Pjerpaolo Marino.

Lirs vra}a Davidsa iz penzije?

Sesk Fabregas

ima - rekao je menaxer Arsenala Arsen Venger.

A {ta }e re}i ~elnici londonskog kluba na ponudu vrednu 70 miliona evri}a, ostaje da se vidi. Ka`u kod nas da „para vrti gde burgija ne}e“, a da li je takav slu~aj i s Arsenalom, zna}e se u roku narednih nekoliko dana.

Poznati holandski fudbaler Edgar Davids mogao bi da se aktivira iz penzije ukoliko prihvati ponudu novog belgijskog prvoliga{a Lirsa.

Davids (37) nije imao anga`man od leta 2008. godine kada je prekinuo saradwu sa Ajaksom. Od tada je pregovarao sa Viteseom, Kejp Taunom, Lesterom i De Graf{apom, ali sa wima nije uspeo da prona|e zajedni~ki jezik. @equ da anga`uje Davidsa iskazao je novi vlasnik Lirsa, Egip}anin Maged Sami. „Saznao sam od bliskih prijateqa da je Davids izra`io `equ da se reaktivira. Ako `eli da se upusti u belgijsku avanturu tu sam da mu ispunim `equ”, rekao je Sami. Edgar Davids je tokom karijere nosio dres Ajaksa, Juventusa i Barselone, a bio je ~lan nacionalnog tima Holandije na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998, kao i na Evropskim prvenstvima 1996, 2000. i 2004. godine.

18

SPORT

sreda21.jul2010.

GENERALNI SEKRETAR ZAJEDNICE SUPERLIGA[A MIODRAG JANKOVI]

Klubovi znaju svoje obaveze Iako novi fudbalski{ampionat Srbije po~iwe 14. avgusta, mnogi klubovi nalaze se u veoma te{koj finansijskoj situaciji. Pre svih, u najte`em polo`aju nalaze se ^ukari~ki, Hajduk iz Kule, BSK, Metalac i donedavno stabilni Javor. Povrh toga, u Smederevu i Hajduku trenutno se vode ste~ajni postupci. Tako|e, ve}ina superliga{a jo{ nije dobila licence za novu sezonu.

Brojni klubovi do sada nisu dali dokaze da ispuwavaju uslove kada su u pitawu finansije i infrastruktura. Rok za dobijawe licenci je istekao pre gotovo tri nedeqe, ali }e biti produ`en, najverovatnije do samog starta prvenstva.

Generalni sekretar Zajednice superliga{a Miodrag Jankovi} izjavio je za B92 da ne postoji neki poseban rezervni plan ukoliko klubovi ne ispune obaveze.

Jankovi} je naglasio da je deo klubova podmirio obaveze, pre svega po pitawu infrastrukture.

- Nema tu ni{ta posebno, mi smo konsultovali na{u ligu na Izvr{nom odboru Zajednice klubova Superlige. Izvu~eni su takmi~arski brojevi i za nas to je sastav lige, uz obavezu klubova da podmire neke obaveze koje su potrebne, pre svega vezane za infrastrukturu. Deo klubova je to ve} zavr{io, kada su u pitawu stadioni. Metalac je napravio ugovor s gradom Kragujevcom da koristi wihov stadion. Zatim, imali smo problem Slobode Sevojno, oni tako|e imaju sporazum sa FK Mladost iz Lu~ana o kori{}ewu wihovog stadiona.

Naravno, ti stadioni zadovoqavaju uslove, uz pregled komisije koja im je dala neke dodatne obaveze da to urade. Rokovi da to zavr{e su do kraja ovog meseca rekao je Jankovi}.

Jankovi} je naglasio da je svim klubovima poznato kakve finansijske obaveze imaju pre-

Generalni sekretar Zajednice naglasio je da struktura takmi~ewa u Superligi ne}e biti promewena ukoliko neki klubovi ne zadovoqe potrebne uslove.

- Formirano je takmi~ewe sa 16 klubova i samo mo`e da se izvr{i dopuna od strane nekog

Miodrag Jankovi}

ma takmi~ewu ili drugim klubovima.

- Kada su u pitawu finansijske obaveze, klubovi znaju koje su im obaveze prema takmi~ewu, drugim klubovima i prema kona~nim odlukama arbitra`a i rokovi da ih izmire su isti.

Ukoliko ih izmire, onda nema nikakvih problema. Ukoliko ne mogu da nastave takmi~ewe, onda je to stvar saveza po statutu i pravilniku o takmi~ewu. Izvr{ni odbor je organ koji }e doneti odluku ko mo`e u}i umesto nekoga ko je odustao od takmi~ewa- dodao je Jankovi}.

kluba. I to ne od onog koji je posledwi, ve} }e u obzir do}i pretposledwi, prvi od dole koji mo`e da konkuri{e ili neko ko ispuwava uslove iz pravilnika o licencirawu - naglasio je Jankovi}.

Jankovi} je dodao da ne postoji poseban rok za podmirewe obaveza, da komisija jo{ uvek proverava infrastukturu pojedinih stadiona.

- Nema klasi~nog roka. Svi su aplicirali shodno pravilniku o licencirawu. Komisija radi na tome, tra`i ispuwewe nekih uslova. To su uslovi, na primer,

o prostorijama za zadr`avawe lica, odre|eno Zakonom o spre~awu nasiqa. Gleda se da li je prostorija adekvatna, da li je na dobro mestu ili da li je dobro opremqena. Isto va`i i za prostorije za prvu pomo} gledaocima.

Jankovi} je posebno istakao va`nost finansijske situacije u klubovima.

- Nama je bitna finansijska strana koja je ozbiqnija u ovom trenutku. Klubovi koji imaju obaveze prema drugim klubovima i kona~nim odlukama arbitra`a moraju da ih izmire i nadamo se da }e napraviti napor da to urade. Bi}e problem ukoliko ne uspeju, jer mora}e da naprave sporazum sa onim klubovima ili strankama koje potra`uju, sporazum o reprogramu ili dogovor o na~inu na koji }e to da se izmiri. Onda }emo i to prihvatiti.

Kada je u pitawu Hajduk iz Kule, Jankovi} je izjavio da se ~eka sreda za kada je zakazano ro~i{te na kome }e se utvrditi da li }e kod Kuqana biti otvoren ste~ajni postupak ili ne.

- Mi ~ekamo, za danas je zakazano ro~i{te u Trgovinskom sudu u Somboru, gde }e sudija ili ve}e doneti odluku da li se otvara ste~ajni postupak ili ne.

Ukoliko se ne otvori, onda se klub gasi i onda nastaje problem. Ukoliko se ste~ajni postupak otvori, zna~i da dolazi ste~ajni upravnik, pravi ekipu, formira skup{tinu poverilaca. Skup{tina poverilaca odlu~uje o tim stvarima i te informacije ima}emo ve} koliko danas - zakqu~io je Jankovi}.

DNEVNIK

NOVI SLU^AJ DOPINGA U SRBIJI

Teniser Kati} koristio efedrin U uzorku urina uzetom od tenisera Dejana Kati}a ustanovqeno je prisustvo zabrawewe supstance efedrin, objavila je Antidoping agencija. Uzorak je uzet 15. juna ove godine, na turniru u Beogradu.

Kazna za kori{}ewe ove supstance je obavezna diskvalifikacija ostvarenog rezultata na takmi~ewu, uz izricawe mere koja se kre}e od opomene do zabrane takmi~ewa u trajawu od dve godine. Doping kontrolu je izvr{ila Antidoping agencija Republike Srbije.

Pre mawe od mesec dana doping skandal potresao je srpsku sportsku javnost kada je objavqeno da su na testu pali ko{arka{ Elmedin Kikanovi}, rva~i Radomir Petkovi} i Kristijan Fris i baca~ kugle Luka Rujevi}.

DALAS MAVERIKSI OBJAVILI

Novicki do 2014. godine Nemac Dirk Novicki produ`io je ugovor sa svojom ekipom Dalas Maveriksima do 2014. godine, objavio je klub iz Teksasa. Novicki je u prethodnih 12 godina u NBA ligi nastupao samo za Dalas i najboqi je strelac u istoriji kluba.

nansijski detaqi ugovora, oko kojeg je dogovor postignut jo{ pre dve nedeqe, nisu saop{teni.

Tokom karijere Novicki, po utakmici, prose~no je bele`io 22.9 poena, 8.5 skokova i 2.7 asistencije.

Slavni ko{arka{ je visok 211 cm i igra na poziciji krilnog centra. U sezoni 2006./2007.

BA^KA U I[^EKIVAWU ODLUKE FSS

Jo{ uvek u igri za Srpsku ligu FK Ba~ka u i{~ekivawu odluke FSS i slu~aja „Apatin“ oglasila se saop{tewem za javnost u kojem izme|u ostalog stoji: „FK Ba~ka unazad nekoliko nedeqa se nije ogla{avala povodom situacije u klubu jer je mirno prihvatila ispadawe iz Srpske fudbalske lige grupa Vojvodina zbog sopstvenih propusta u administraciji. Me|utim, na sednici IO FSV ( odr`ana u ^oki 12.07.2010. ) gde se raspravqalo o suspenziji FK Mladost iz Apatina, koja je pokrenuta od strane FSS, odlu~eno je da se da naknadani rok od tri dana Mladost da sredstava koja duguje fudbalskim savezima Vojvodine i Srbije isplati do 15.07.2010. godine. U protivnom, ukoliko se isplata ne realizuje suspenzija stupa na snagu i Mladost snosni odre|ene sankcije prema ~lanu 114 disciplinskog pravilnika FSS. IO FSV je ovakvu odluku doneo jednoglasno, a ukoliko Mladost ne ispuni svoje obaveze Ba~ka ostaje u srpskoj fudbalskoj ligi grupa Vojvodina. Po{to rokovi nisu ispo{tovani u odre|enom periodu koji je postavqen smatramo da je na{ klub ostao srpskoliga{, shodno odlukama iza kojih stoji FSV. Ba~ka je uspostavila kontakte sa

rukovode}im qudima iz FSV u ciqu re{avawa svog statusa i o~ekujemo vrlo brzo da nam se dostavi odluka o tome da smo u sezoni 2010-2011. ~lanovi Srpske fudbalske lige grupa Vojvodina, kako bi se {to boqe priremili za po~etak novog prvenstva, gde nameravamo da odigamo zapa`enu ulogu me|u srpskoliga{ima“-ka`e se u saop{tewu za javnost Palan~ana koje je potpisao direktor Lazar Vje{tica.

Inicijativu oko suspenzije Mladosti pokrenuo je FSS, da bi loptu prebacio u dvori{te FSV.Predsednik FSS Tomislav Karaxi} sa svojim saradnicima bio je prisutan na sednici IO FSV u ^oki. Rokovi zaista nisu ispo{tovani, a kona~nu odluku done}e Fudbalski Savez Srbije na sednici IO koju je zakazao za sredu, nakon ~ega }e se kona~no re{iti sudbina Mladost iz Apatina, a samim tim i status Palan~ana. Iako je u prelaznom roku Palan~ane napustilo ~ak devetorica fudbalera, koji su uglavnom igrali na pozajminicu iz ^SK-a, plavo beli nisu sedeli skr{etnih ruku. Uprava je zasukala rukave u potrazi za poja~awima, kako bi se ekspresno vratili u srpskoliga{ko dru{tvo, s ozbirom da ispali u Vojvo|ansku ligu

MENAYER TIJERNO SEJDI PRIZNAO

Drogba i Siti u pri~i Agent Tijerno Sejdi je rekao da je imao direktan kontakt s Man~ester sitijem i da je mogu}e da se reprezentativac Obale Slonova~e Didije Drogba preseli u Man~ester.

- Danas je u ^elsiju, ali iz-

Didije Drogba

nena|ewe su mogu}a do 31. avgusta - izjavio je Sejdi za francusku radio stanicu RMC, aludiraju}i na trajawe letweg prelaznog roka. - Do sada sam imao kontakte samo s qudima iz Sitija, ali i daqe je status kvo. Saslu{a}emo svakoga, a Didije ne}e napustiti ^elsi tek tako, jer mu je lepo na Stamford brixu. Didije ima 32 godine i ne mo`e da ignori{e finansijski aspekt.

Britanski mediji tvrde da Siti nudi Drogbi trogodi{wi ugovor i 18 miliona funti, a da je spreman da plati ^elsiju 20 miliona za obe{te}ewe. Drogba je u ^elsi do{ao 2004. godine, odigrao je 166 utakmica i postigao 84 gola. Prethodno je igrao za Le Man, Gengan i Marsej.

-zapad. Klubu su pristupili: Zoran Tomi} (^SK Pivara), Dane Duki} (Radni~ki, [id), Darko Srdi} (Borac, NS), Goran \oki} (Spartak ZV), Stefan i Mom~ilo Rudan ( Sloboda, U`ice), Marko Anti} (omladinac Partizana), Marko Milosavqevi} ( Rad), Milo{ Jovi} ( Proleter, NS), Mitar Bude~evi} (Metalac, Futog), Nikola Parevi} ( @arkovo). U novonastalim okolnostima, s obzirom da Palan~ani ra~unaju da }e igrati u Srpskoj ligi, spisak poja~awa nije zavr{en.

- Do kraja prelaznog roka dove{}emo jo{ ~etiri pet novih igra~a. Na dobrom smo putu da zavr{imo posao sa Markom Furtulom iz ^SKa, a o ostalim imenima javnost }e biti naknadno obave{tena-poru~uje direktor Vje{tica.

Palan~ani su odigrali prijateqsku utamicu sa Borcem iz Ba~kog Gra~aca ( 1:0), a predvi|eni su i susreti sa Mladosti u Ba~kom Petrovcu (sreda 21.jul), Tekstilcem (subota 24.jul) i kru{eva~kim Napretkom (nedeqa 25.jul) u Ba~koj Palanci. Ugovoreni su i susreti sa novosadskim Proleterom i somborskim Radni~kim samo jo{ nisu precizirani termini.

J. Jovanovi}

Dirk Novicki

Nema~ki 32-godi{wi as je za Maverikse odigrao 920 me~eva u regularnom delu sezone, postigav{i ukupno 21.111 poena. Fi-

progla{en je za najkorisnijeg igra~a NBA lige, postav{i prvi evropski igra~ kome je to po{lo za rukom.

RAZMI[QAWA MAJKLA YORDANA O DANA[WIM ZVEZDAMA

[ta je ovim klincima Majkl Xordan predvodio je ko{arka{e ^ikago Bulsa do {est {ampionskih titula, uz podr{ku Skotija Pipena i gomile tzv. igra~a zadatka, ukqu~uju}i i Tonija Kuko~a. Na putu do trofeja pobe|ivao je sve

koji u kolekciji ima makar jednu titulu.

- Da me sada vrate u igra~ko doba, nema {anse da bih ikad pozvao Lerija (Birda) i Mexika (Xonsona) i rekao im: "Hej, {ta mislite da se svi okupimo u jednoj

STARTOVAO I BORAC SA KLISE

Ostali Nikoli} i [uwka Sa pripremama su po~eli fudbaleri novosadskog Borca koji }e, posle uspe{ne sezone i osvojenog 6. mesta na vojvo|anskom zapadu i afirmaciju nekolicine mladih, i u novom prvenstvu voditi trener @eqko Novakovi}, za koga su vezani dugogodi{wi uspesi kluba.

Po wegovim re~ima, najve}i dobitak je ostanak dvojice najiskusnijih fudbalera, kapitena Nikoli}a i [uwke.

- Pred nama je sezona formirawa novog tima, jer su odli~ne partije Srdi}a (Ba~ka), Plav{i}a (Cement), Bubowe (Sloga) i Perendi}a (Mladost, Ba~ki Jarak) bile su prava preporuka za tre}e-

liga{e. Pripreme smo po~eli sa mladim igra~kim kadrom, a o~ekuje se da nam se uskoro prikqu~e Vu~kovi}, Markov i Ja{ovi}. Bi}e jo{ dolazaka i odlazaka, ali kao i godinama unazad mu~e nas isti problemi, formirawe tima.

Mada smo tek na po~etku priprema mimo svih o~ekivawa odigrali smo odli~no u Beo~inu sa novim tre}eliga{em Cementom i ostali nepora`eni. Igra~i se trude da izvr{e sve postavqene zadatake, imaju odli~ne uslove, radimo na glavnom i pomo}nom terenu, a uskoro }e u funkciji biti i klupska teretana - pohvalio je i rad uprave trener Novakovi}. M. Po.

KRIVAJA PO^ELA PRIPREME

Luki} trener

Fudbaleri Krivaje (~lan Podru~ne lige Subotice) po~eli su pripreme sa novim trenorom Nikolom Luki}em. Poznato ime u fudbalu kao igra~ i trener bio je uspe{an u AFK Ba~ka Topola i Solunac.

- Pripreme }emo obaviti na Krivaji gde postoje odli~ni uslovi. Sa~uvali smo skoro kompletan tim iz prethodne sezone i doveli osam novajlija: M. Majki} (Ba~ka, Mol), A. Majki} i Ki{ (Sloboda, Stara Moravica), Pani} i Ilki} (Ba~ka Topola), Baweglav (Panonija), Luki} i Karaj~i} (Olimpija, Gunaro{). Oti{li su Smiqani} (Ba~ki Sokolac), Pe{ut (Vojska), Bukvi} (studije u Beogradu) i Mladen Oreq (Ba~ka 1901, Subotica) - saop{tio je predsednik kluba Radomir Ivan~evi}.

S. St.

Lebron Yejms i Majkl Yordan

ostale velike igra~e svog doba, od kojih su se mnogi i penzionisali bez famoznog {ampionskog prstena.

Da bi lak{e ostvarile taj ciq, aktuelne NBA zvezde Lebron Xejms i Kris Bo{ odlu~ile su da se u Majamiju pridru`e Dvejnu Vejdu, jedinom

ekipi" - rekao je Xordan, sada ve}inski vlasnik NBA tima [arlot Bobkets. - Ali sada su stvari druga~ije. To je prilika koja se ukazuje dana{wim klincima... I ne ka`em da je to lo{e, samo ja sam bio suvi{e veliki takmi~ar za to. Svoje protivnike sam `eleo da pobedim.

NA TRCI TUR DE FRANS

Kontador se izvinio [panski biciklista Alberto Kontador izvinio se rivalu Endiju [leku zbog na~ina na koji je od wega preuzeo vo|stvo na Tur de Fransu, prenose svetski mediji.

- Bilo je problema. Endi je pred kraj imao mehani~ki problem. Mo`da sam pogre{io. @ao mi je. Ne volim kada se de{avaju takve stvari, va`an mi je fer-plej. Jednostavno, u takvim trenucima samo razmi{qate da idete {to br`e - rekao je [panac. [leku je tokom etape spao lanac s bicikla, a Kontador je nastavio s trkom iako je po pravilima trebao da sa~eka kako bi protivnik vratio lanac. Alberto je istakao da u prvi mah nije ni video da [lek ima problem.

SPORT

c m y

DNEVNIK

sreda21.jul2010.

19

PROTESTNO PISMO VS SRBIJE PVS CRNE GORE

O~ekujemo osudu javnosti

Ana Ivanovi}

ZA TURNIR U STENFORDU

Ani specijalna pozivnica Ana Ivanovi} prihvatila je specijalnu pozivnicu za u~e{}e na turniru u Stenfordu.Vajld kard su dobile i 18. teniserka sveta Viktorija Azarenka, Ruskiwa Dinara Safina i Amerikanka Hilari Bart.

Na turniru u Severnoj Americi }e se, osim Ivanovi}eve i Safine, takmi~iti jo{ dve biv{e najboqe teniserke sveta - Marija [arapova i Lindzi Devenport.

Ivanovi}eva, koja se nalazi na 63. mestu na VTA listi, prvi put u~estvuje na turniru u Stenfordu, koji se odr`ava od 26. jula do 1. avgusta. Srpska teniserka je posledwi turnir osvojila jo{ u oktobru 2008. godine i vi{e od godinu dana poku{ava da se vrati u vrhunsku formu. Na ovogodi{wem Vimbldonu eliminisana je u prvom kolu.

Na turniru u Stenfornu u~estvova}e 12 igra~ica iz Top 30, a me|u wima su Jelena Dementijeva, Samanta Stosur i Agwe{ka Radvanska. Nagradni fond takmi~ewa je 700.000 dolara.

Vaterpolo savez Srbije poslao je pismo Pliva~kom i vaterpolo savezu Crne Gore i wegovom predsedniku, u kome se izra`ava protest zbog pona{awa dela publike tokom finala Svetske lige u Ni{u. Deo gledalaca, koji su doputovali iz Crne Gore kako bi prisustvovali utakmici izme|u selekcije te zemqe i Srbije u finalu Svetske lige, vre|ao je Andriju Prlainovi}a. Pismo su potpisali predsednik Velibor Sovrovi} i generalni sekretar Marko Stefanovi} i prenosimo ga u celosti. „Po{tovani gospodine Kova~evi}u, povod na{em pismu su doga|aji koji su se zbili na utakmici na{e dve reprezentacije, odigrane u Ni{u, u okviru finalnog turnira FINA vaterpolo Svetske lige za mu{karce.

Preko generalnog sekretara va{eg Saveza, gospodina Dejana Axi}a, dana 17. jula 2010. godine, obave{teni smo da je organizovan specijalni let iz Podgorice za Ni{, u kome }e se, pored najvi{ih funkcionera Crne Gore , nalaziti i grupa od 60-ak prijateqa i qubiteqa vaterpola, navija~a va{e reprezentacije.

S na{e strane preduzete su sve mere da prihvatimo va{u delegaciju na najvi{em nivou, kao i grupu navija~a, koja je doputoIncident crnogorskih navija~a u Ni{u vala istim avionom, pa smo u te svrhe ulo`ili dodatne napore i obezbedili – Bazen SC ^air – Aerodrom, 3. pripadajusve {to ste zahtevali od na{e federacije: }i tretman na bazenu SC ^air za va{e 1. prijem na aerodromu „Konstantin Velifunkcionere, 4. besplatan ulaz za 45 osoba, ki“ u Ni{u, 2. besplatni transfer za va{u kao i kupovinu 25 ulaznica (iako je bilo jadelegaciju i navija~e na relaciji Aerodrom sno da mnogi gra|ani Ni{a, koji su bili za-

interesovani da u|u na bazen, nisu to mogli).

Sve ovo smo u~inili iz iskrene namere da vaterpolo javnosti Crne Gore i qudima koji su dugogodi{wi prijateqi s nama omogu}imo {to udobnije prisustvo ovoj utakmici. [to se ti~e pona{awa dela publike, koji su se nalazili na ju`noj tribini, a i dobrog dela nama nepoznatih qudi, koji su se nalazili u zoni koja nije predvi|ena za gledaoce, a gde smo ih mi smestili nemaju}i drugog na~ina, uo~ili smo pona{awe kakvo nismo o~ekivali od qudi koji dolaze u va{oj organizaciji. Wihovo pona{awe je bilo provokativno prema igra~ima na{e reprezentacije i gledaocima na ni{kom bazenu.

Svedok ste incidenta koji je blagovremeno i efikasno zaustavqen, a koji je izazvan verbnalnim napadom na na{u klupu, a posebno na igra~a Andriju Prlainovi}a.

Tako|e, navija~i kojima smo obezbedili transfer od aerodroma do bazena, naneli su veliku {tetu na autobusu SP Lasta iz Beograda, gde su opu{cima od cigareta probu{eni tapacirunzi na sedi{tima, kao i polomqeni rukohvati.

Sa `eqom da se ovakvi incidenti vi{e nikada , ni na jednom sportskom terenu, bilo da se igra u Crnoj Gori, Srbiji ili negde drugde, ne ponove, o~ekujemo va{ zvani~an stav o svemu navedenom, kao i najstro`u osudu u javnosti vinovnika ovih nemilih doga|aja - ka`e se u pismu Vaterpolo saveza Srbije upu}enom Pliva~kom i vaterpolo savezu Crne Gore.

PALI] OPEN

Sedmi put za plavu vazu U TK Pali} nastavqaju promotivnu kampanju pred sedmi Pali} Open turnir, koji se igra u konkurenciji profesionalnih teniserki za nagradni fond od 10.000 dolara i za tradicionalnu plavu vazu, simbol Pali}a.

Kako su istakli Aleksandar Nenadovi} i Du{an Milojkovi}, direktori turnira, interesovawe je veliko, trenutno ima 89 prijavqenih igra~ica za tablu od 64, a krajwi rok za upis u kvalifikacije je petak, 23. jul – Ovogodi{nji turnir po~iwe prvim kolom kvalifikacija u subotu, bi}e zavr{ene u pone-

deqak, kada }e se znati koje }e devojake nastupiti u glavnom delu turnira. Prema programu, u utorak po~iwe glavni turnir u singlu i dublu, a od 19 sati je predvi|ena ceremonija sve~anog otvarawa. Najve}e borbe o~ekujemo od petka, 30. jula, kada }e biti odigrani me~evi ~etvrtfinala singla i finala parova. U subotu su polufinalni okr{aji , a u nedequ je finale.

Ne odustajemo od tradicije da kapije na{eg kluba budu otvorene, tako da je ovo ujedno i poziv qubiteqima belog sporta da do|u na turnir – rekao je Nenadovi}.

N. S.

TRKA U KINI

Stevi} pobedio u ~etvrtoj etapi Ivan Stevi} (30), srpski profesionalac u ekipi Partizan Srbija, pobedio je u ~etvrtoj etapi trke Oko jezera ]inghui u Kini u visokoj 2.HC kategoriji. Na 17. mesto etapu je odvozao @olt Der, dok je 72. stigao Esad Hasanovi}. Ovo je drugi put da Ivan Stevi} pobe|uje u etapi na trci HC kategrije (visoka kategorija). Pre toga slavio je na trci istog ranga Oko Xorxije u SAD 2007. Za uspeh u Kini je dobio oko 3.000 dolara i 20 svetskih bodova koji }e i}i i na ukupni konto Srbije.

Tako|e, sa 50. mesta u generalanom plasmanu popeo se na 45.

- Uo~i ove etape pri~ao sam sa suvoza~ima kako tri godine, od B {ampionata sveta u Kejptaunu 2007, nisam pobedio jaku trku i da je ve} vreme da se radujem – rekao je Stevi} posle ciqa. – Ovaj uspeh je plod timskog rada.

Na pitawe izve{ta~a za{to je liniju ciqa pro{ao sa podgnutom rukom i ispru`enim sredwim prstom, Stevi} je odgovorio: - Nije bila namera da nikoga vre|am. Bio je to, jednostavno, gest upu}en zloj sre}i koja nas je pratila na ovoj trci, samo se ja nisam razboleo u predhodnoj etapi. Na neki na~in sam razbio maler ovom pobedom.

Peta etapa je 120,6 km od jezera ]inghua do Pti~ijeg ostrva sa jednim brdskim ciqem tre}e kategorije.

KLE^ANI OSVOJILI EVRO ^ELENY KUP U AMERI^KOM FUDBALU

Vitezovi presko~ili Bosfor Klub ameri~kog fudbala Vitezovi iz Kleka, pobedom nad Kowanicima iz Istanbula rezultatom 36:14, postigao je najve}i uspeh u svojoj kratkoj, ali bogatoj istoriji. Vitezovi su se po tre}i put popeli na pobedni~ko postoqe, ovaj put na evropskoj sceni. Nakon {to su bili prvaci Srbije 2006. i 2007.godine sada su uspeli da postanu najboqa ekipa evropskog ^elenx kupa, koji je pore|ewa radi, u ravni sa Ligom UEFA u fudbalu. Nakon ovog istorijskog uspeha za Vitezove, Klek, Zrewanin i Srbiju, odabrana dru`ina iz Banata je prema zvani~noj statistici Evropske federacije ameri~kog fudbala svrstana na 15. mesto po kvalitetu u Evropi. Uspeh Kle~ana je u toliko ve}i kada se spomene da je osvajawe ^elenx kupa prvi trofej bilo kog srpskog kluba u zvani~nim evropskim takmi~ewima.

Rezultat po ~etvrtinama: 0-0; 0-14; 8-8; 6-14. Tri ta~-dauna je

Osvojili evropski trofej: Vitezovi iz Kleka u Instanbulu

postigao Bojan Milanovi}, a po jedan Vukoje Igor i [uput @arko. Osim wih na utakmici su se istakli i svi igra~i iz odbrane, koja je najzaslu`nija za ubedqivu pobedu. Ba{i} Nemawa, ^iba

Turci lo{i doma}ini Turci se nisu pokazali kao dobri doma}ini, za tri sata koliko je trajala utakmica obezbedili su za 27 igra~a vitezova pet litara vode, a od predsednika ^ede Vukoje tra`ili da sam svojoj ekipi kupuje vodu u marketu, {to je ovaj pravi sportsmen i uradio wima za inat. Pre po~etka finala nisu intonirane himne, a po zavr{etka nisu uru~ene ni medaqe, ni pehar za pobednika, jer ni to „siroma{ni“ doma}ini nisu obezbedili. Ako se igra Vitezova mo`e oceniti ~istom desetkom onda je organizacija utakmice bila za nulu.

Mihaq i Sporin Miroslav su imali po jednu prese~enu loptu.

- Ovaj uspeh posve}ujem svim koji su verovali u nas i mojim saigra~ima koji su pokazali karakter i veliko srce – istakao je Igor Vukoje, jedan od najboqih aktera finala. – Uspeli smo da uradimo ono {to smo `eleli i vratili smo doma}inu za sve neprijatnosti koje su nam priredili, zato nam je sve ovo i mnogo sla|e.

Pobeda nad gigantom kakav je tim Kowanika, u sred Istanbula (18 miliona stanovnika), je plod dugotrajnog rada. Put do finala je i{ao pobedama protiv Tigrova, tako|e iz grada na Bosforu, pa Ajkula iz ma|ar-

skog \era i Kauboja iz Budimpe{te.

- Mnogo smo `eleli pobedu i do{li smo do we zahvaquju}i odli~noj igri kompletnog tima, ali bih ja posebno pohvalio igru na{e odbrane. Uspeli smo da osvojimo evropski trofej i veoma smo ponosni na sve {to smo uradili. Bili smo posebno motivisani, jer su se Turci prema nama pona{ali nekorektno, razbili smo ih na wihovom terenu, pred wihovom publikom i to nam je najve}a satisfakcija za sve {to smo do`iveli u gradu na Bosforu – jasan je bio Dejan Jane~ka, stub odbrane Vitezova.

N. Jowev

PRELAZNI ROK U NHL LIGI

Koval~uku ugovor na 17 godina

Ivan Stevi}

Najve}a zvezda prelaznog roka u NHL hokeja{koj ligi, Rus Iqa Koval~uk odlu~io je da sa svojim klubom Wu Xersi Devilsima potpi{e ugovor na neverovatnih 17 godina! Koval~uk, koji je u Devilsima od pro{le godine, za narednih 17 godina dobi}e ukupno 102 miliona dolara u prvom ugovoru ovakve vrste potpisanom u NHL-u.

Tako je, posle nekoliko nedeqa naga|awa, razre{ena velika dilema gde }e 27-godi{wi igra~ nastaviti karijeru.

- Ovo je bio duga~ak i te`ak proces, koji je, iskreno, trajao du`e nego {to sam o~ekivao. Mogu da vam ka`em da je jako sre}an sa Wu Xersi Devilsima - rekao je igra~ev agent Xej Grosman.

Iqa Koval~uk

Koval~uk }e tokom naredne dve godine zara|ivati {est miliona dolara godi{we, a pet sezona nakon toga po 11 miliona. Posle prvih sedam godina godi{wa zarada }e mu opadati. U sezoni 2017./2018. zaradi}e 10,5 miliona, naredne 8,5, a 2019./2020. zaradi}e 6,5 miliona. Nakon sezone 2020./2021., kada }e zaraditi 3,5 miliona, Koval~uku }e plata biti mawa od milion dolara godi{we. Prvo }e 2021./2022. zaraditi 750.000 dolara, dok }e posledwih pet godina svog ugovora, zakqu~no sa sezonom 2026./2027, zara|ivati po 550.000 dolara.

Koval~uk je 1. jula postao slobodan igra~ i od tada su s wim pregovarali Los An|eles Kingsi, Wujork Ajlenders, Wu Xersi, kao i SKA iz Sankt Peterburga.

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda21.jul2010.

ME\UNARODNO PRVENSTVO VOJVODINE

Po nagrade u studentsku menzu [ahovski savez Vojvodine, uz pokroviteqstvo [ahovskog saveza Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za sport, Grada Novog Sada i Univerzitetskog studentskog centra organizuje Me|unarodno otvoreno prvenstvo Vojvodine. Prvenstvo se igra u Novom Sadu od 25. jula do 1. avgusta u upravnoj zgradi Studentskog centra (velika menza) na prvom spratu iznad restorana, ulica Dr Sime Milo{evi}a 4.

Pravo nastupa na prvenstvu imaju svi zainteresovani.

Turnir se igra po [vajcarskom sistemu u 9 kola.

Tempo igre je 90 minuta za 40 poteza + 30 minuta do kraja partije, uz dodatak od 30 sekundi po igra~u.

Upisnina za u~e{}e na prvenstvu iznosi za: igra~e bez rejtinga: 30 evra (deca do 15 godina: 10 evra); rejting ispod 1600: 25 evra; ispod 2200: 20 evra; Elo preko 2200: 15 evra; FM, IM: 10 evra.

Sve prijave, (~ak i one gratis), posle 15. juna dodatak je 5 evra, posle 15. jula dodatak je 10 evra, a na dan takmi~ewa dodatak iznosi 15 evra. Prijave za u~e{}e na prvenstvu mogu se obaviti na e-mail: sinisadrazic@sbb.rs ili vojvodinachess@sbb.rs ili na: Tel/Faks: ++381 (0)21 572 238, Tel: ++381 (0)21 450 714. Kontakt osoba: ++381 (0)64 124 97 41 - Sini{a Dra`i}, kao i na sam dan po~etka prvenstva do 15 ~asova u sali za igru.

U sklopu manifestacije odr`a}e se i me|unarodno prvenstvo Vojvodine u brzopoteznom {ahu (31.jula) i ubrzanom {ahu (1.avgusta).

Upisnina za oba ova takmi~ewa je po 6 evra, a ko u~estvuje na oba 10 evra.

Na dan odr`avawa uve}ava se za 20%! Ukupan nagradni fond za sva tri takmi~ewa iznosi 4400 evra. *** Kako je [ahovski savez Vojvodine organizator ovog Prvog me|unarodnog prvenstva Vojvodine, umesto biv{eg Otvorenog prvenstva Vojvodine, malo je ~udno da je raspis, u osnovi jednog slu`benog takmi~ewa, gde su (barem do ove godine) svi u~esnici (od velemajstora do vankategornika) nastupali pod jednakim uslovima, isuvi{e optere}en dinamikom prijavqivawa, i shodno tome razli~itom visinom upisnine(?), koja je obja{wena do u detaqe, a da se nijednom re~enicom ne spomiwe da je prvenstvo ujedno i kvalifikaciono za {ampionat Srbije 2011. Barem je tako bilo do sada…

B. Dankovi}

PROBLEM BR. 294

Beli daje mat u dva poteza Dragoqub Doki} U`ice, J[ Glasnik 1-2/59

Re{ewe problema br. 293 (L. Kubel, Shakhmaty, 1925.) sa pozicijom: beli – Kh6, Dd6, Ld1, Sh1, Sh4, pe{aci: e3, f6, g3; crni – Kh3, Da2, Td3, Sb4, Sf1; je 1.Lc2! Na 1...D:c2 sledi 2.De6 mat. Na 1...S:c2 (S:e3) sledi 2.Sf2 mat. Na 1...Td2 sledi 2.Lf5 mat. Na 1...S:g3 sledi 2.D:g3 mat.

[AHOVSKI FESTIVAL „SPORTSKO LETO 2010”

Selektori pobednici Spu{tena je zavesa na 3. me|unarodnom {ahovskom Festivalu “Sportsko leto 2010” u Para}inu.

U okviru Festivala odr`ane su tri manifestacije i to: Me|unarodni open turnir, kadetski open turnir i 6. memorijalni rapid turnir “Uro{ Dini}”. U~estvovalo je 172 igra~a iz 19 zemaqa Evrope i Azije, me|u kojima 15 velemajstora i 24 internacionalna majstora.

Na glavnom turniru u~estvovalo je 126 igra~a iz 18 zemaqa, me|u kojima 9 velemajstora i 21 internacionalni majstor. Posle 9. odigranih kola sigurno je trijumfovao na{ doskora{wi selektor i dugogodi{wi reprezentativac Branko Damqanovi} sa 7.5 osvojenih poena. Na deobi 2-6. mesta na{li su se Miodrag Savi}, Sa{o Nikolov (Bugarska), Evgeni Janev (Bugarska), pro{logodi{wi vice{ampion Zvonko Stanojoski

(Makedonija) i ovogodi{wi {ampion Ukrajine Sergej Pavlov sa po 7 osvojenih poena, itd.

Na kadetskom turniru koji se igrao paralelno sa glavnim turnirom u~estvovalo je 13 igra~a.

Ubedqivo je trijumfovao, najboqi kadet u Para}inu, Stefan Brankovi} sa 8 osvojenih poena.

Drugo mesto zauzeo je Nikola Blagojevi} iz Jagodine sa 7 osvojenih poena dok je tre}e mesto, a ujedno i zlatna medaqa u konkrenciji devoj~ica, pripalo Moniki Milenkovi} iz Para}ina sa 6.5 osvojenih poena.

Na memorijalnom vikend turniru u~estvovala su 82 igra~a iz 14 zemaqa, me|u kojima ~ak 15 velemajstora i nekoliko sada{wih i biv{ih reprezentativaca Srbije.

Trijumfovao je sada{wi selektor reprezentacije Srbije, specijalista za ovu vrstu {aha, Sini{a Dra`i} sa 7,5 osvojenih poena, is-

PRVENSTVO EVROPE ZA MLADE U BRZOPOTEZNOM [AHU

Plasman na brzopoteznom prvenstvu devoj~ica do 14 godina: 1.

Sara Ja}imovi} (BiH) 8, 2. Joana Vizanesku (Rumunija) 7,5, 3. Daria Krotjuk (Rusija) 7, itd. Srbija nije imala predstavnicu. U~estvovalo je 10 devoj~ica.

Plasman na brzopoteznom prvenstvu devojaka do 18 godina: 1.

Alena Suslova 8, 2. Elena Semenova 7,5, 3. Irina Baraeva 6,5 (sve tri iz Rusije), itd. Plasman devojaka iz Srbije: 4. Andrea Vince 6, 7. Svetlana Stojadinov 3,5. U~estvovalo je 10 devojaka.

Plasman na brzopoteznom prvenstvu de~aka do 14 godina: 1. Tibor [uriwa (Ma|arska) 7,5, 2.

Otomar Ladva (Estonija) 7, 3.

Omar Eltigani (Ma|arska) 6,5, itd. Novak ^abarkapa (Srbija) osvojio je 13. mesto od 17 u~esnika.

Plasman na brzopoteznom prvenstvu de~aka do 18 godina: 1.

Aleksandru Pop (Rumunija) 5, 2.

Sergej Savicki (Rusija) 5, 3. Bela Horvat (Ma|arska) 4,5, itd. Ukupno sedam u~esnika a Srbija nije imala predstavnika.

Branko Damqanovi}

pred Gorana ^abrila, Mihaila Simanceva, Miroslava To{i}a i Miodraga Savi}a koji su sakupili po 7 poena itd.

OPEN „SEN]ANSKA BITKA”

Na ~elu Simancev i Sutorikin

U Senti je, u organizaciji [K Senta i lokalne samouprave po~eo tradicionalni 14. open turnir “Sen}anska bitka”. Prime}uje se odsutnost vode}ih igra~a iz Srbije, me|u wima i ~etvorostrukog prvaka, Miodraga Savi}a.

Iako je svetska kriza zahvatila i {ahiste ipak, na glavnom turniru se okupilo 56, a na B-turniru ~ak 103 igra~a. Ukupno u~estvuje 23 igra~a sa me|unarodnim titulama (2 velemajstora i 10 intera) iz 12 dr`ava.

Plasman na A-turniru posle 3. kola: 1-2. Simancev, Sutorikin 3, 3-11. Pavlov, Ardeleanu, Andrijevi}, Radovanovi}, Bodiroga, Tomilova, Vuji}, Bala Tama{, Strebkovs 2,5, 12-20. Na| He|e{i, Kriakvin, D. Nestorovi}, Dragovi}, Te{ik, Cerovi}, Panti}, Dolnik, Petkovi} 2, itd.

Plasman na B-turniru posle 3. kola: 1-8. Bernat, Desnica, Grabez, Petrovski, Aron Ago{ton, Pajzer, Viola Vince, Kumi} 3, itd.

OMLADINSKA PRVENSTVA SRBIJE

Vode [arenac i Kristina Brankov U bawi Vrujci u toku su omladinski {ampionati za omladince i omladinke. Dok kod mu{karaca bele`imo slabiji start vojvo|anskih predstavnika (In|i}, Elez i ^abarkapa), u `enskoj konkurenciji posle tri odigrana kola vodi Kristina Brankov.

Plasman omladinaca posle 4 odigrana kola: 1. I. [arenac 3,5, 2-4. Lukovi}, Tri~kovi}, Jovanovi} 2,5, itd. Plasman omladinki posle 3 odigrana kola: 1. Brankov 2,5, 2. Veliki} 2* 3-4. Nonkovi}, Dragojevi} 2, 5. Tomin 1,5* , itd.

„DNEVNIKOVA” LETWA [KOLA [AHA

Jedan, ali vredan Nije ~udo {to se u `argonu mladih za nogu ka`e, pored ostalog, i ideja – jer, kao noga, i ideja je ne{to {to ide, ide… pa do|e ili ne do|e! A kako ideje dolaze {ahistima?

Tja, kako kome, odnosno kako kad. I tu ve} imate dva primera.

A tre}i, po mogu}stvu malo {ahovskiji primer?

Eto, ovog letweg dana – idem ja, ide ideja… Vidim vedro nebo, i ve} to mi je, za na{e prilike, sumwivo! Ko stoji iza wega? Ili bar – {ta se ispod toga krije!

Naravno, krije se – grom iz vedra neba! I to ba{ kad mi, za ovu rubriku treba! Te tako, evo, promene radi, ne{to “s rebara – pa u nebo”

Beli tu, em ima dva pe{aka vi{e, em je osvojio i sedmi red, pa je jo{ i napao crnu kraqicu – ako se ona izmakne, pada crni pe{ak na g7 sa {ahom, a odmah zatim i s matom…

Beli, dakle, vlada vedrim nebom… koje, me|utim, kao nebo

od karata, crni iz temeqa demolira svojom grom~ugom: 1…Tc5!!

I najednom: beli }e ili biti matiran, ili }e izgubiti kraqicu, ili topa… Sve u svemu, trilema koja se mo`e re{iti samo predajom! Ujedno, to vam je primer za tananost i relativnost vrednovawa {ahovskih pozicija. Ponegde, najsitnija prednost (recimo, ako neko ima za nijansu boqe raspore|ene pe{ake) vi{e je nego dovoqno za pobedu; a ponegde, kao ovde, tri krupne prednosti za belog, uzete zajedno, od maweg su zna~aja nego wegova jedina slabost – presudna slabost osnovnog (prvog) reda…

Ima u gorwem obrtu ne~eg geometrijski preciznog, {to godi podjednako oku i duhu. Ni “maweg” poteza – ni ve}e razorne snage! Takve li~ne osobine, mo`da jo{ izrazitije, ima i sli~no, tako re}i, likovno ostvarewe crnog u ovoj poziciji:

ANALIZIRANE PARTIJE

Fatalno poqe U jeku kampawe za predsednika FIDE pojavio se velemajstor Qubomir Kavalek da u [ah mat listi evocira uspomene iz Karakasa 1970. godine. Jeste, ka`e, Karpov bio svetski prvak ali ga je on (taj Kavalek) u Karakasu pobedio! Ipak, Karpov se ne kandiduje sada za svetskog prvaka, a i kad je bio prvak na{ao se po neko, tu i tamo, da ga je i pobedio, kao ovaj Kavalek.

na d1? ^im sam odigrao ovaj potez, Leonid [tajn, trostruki sovjetski {ampion i ekstra takti~ar, ga je propratio malim, |avolastim osmehom. Odmah mi je bilo jasno da sam propustio prostu kombinaciju: 23.S:g7!

K:g7 (23...D:g7 24.L:c5 sa dobitkom pe{aka) 24.Lh6+! K:h6 25.Df6+ Kh5 26.g4+ L:g4 27.h:g4+ K:g4 28.Te3 i beli uskoro matira.

23...f6

Kavalek–Karpov [panska partija

Slab odziv

U Subotici je zavr{eno prvenstvo Evrope za mlade u ubrzanom i brzopoteznom {ahu. Posle pojedina~nog takmi~ewa u ubrzanom {ahu gde su predstavnici Srbije osvojili jednu srebrnu i ~etri bronzane medaqe usledilo je superfinale na kojem je Novak ^abarkapa osvojio ~etvrto mesto.

Plasman superfinala (de~aci): 1.

Marian Petri{or Adrian, 2.

Aleksandru Dragomiresku (Rumunija), 3. Otomar Ladva (Estonija), 4. Novak ^abarkapa (Srbija), Plasman superfinala (devoj~ice): 1. Alena Suslova, 2. Elena Semenova, 3. Irina Baraeva, 4. Marina Baraeva (sve ~etri takmi~arke iz Rusije).

Ekipni plasman u ubrzanom {ahu - grupa do 14 godina: 1. RusijaEstonija 11 (22), 2. Rumunija-A 9 (15), 3. Rumunija-B 4 (8,5), 4. Ploe{ti (Rumunija) 0 (2,5).

Ekipni plasman u ubrzanom {ahu - grupa do 18 godina: 1. Rumunija-A 6 (11,5), 2. Ma|arska 6 (9,5), 3.

Rusija 5 (8), 4. Srbija 2 (6,5), 5. Rumunija-B 1 (4,5).

DNEVNIK

Pa`wa! Zapu{ite u{i! Odjeknu}e prava grom~ugetina (nije za ne`nije u{i ni sama ova augmentativ~uga, a kamoli eksplozija koja sledi): 1…De3!!

U toj ~udesnoj simetriji, u tome trijumfu {ahovske logike – ima i ne~eg “podignutog” od tla, do table, ne~eg {to se mawe oslawa na {ahovska poqa a vi{e pridr`ava za neke op{tije estetske principe.

Jer, kada na tabli, ili u duhu, postavite crnu damu na poqe e3, mo`da }ete u toj poziciji nazreti i identifikovati one idealne proporcije – kako ih je definisao Leonardo da Vin~i svojim slavnim crte`om, prepunim “ideja”.

A sada da se malo spustimo na zemqu – jer ona ~ak i {ahistima bar ponekad zatreba – da bismo vas ne{to upitali.

Kad je ve} ovde sve vreme bilo re~i o damama i topovima – ne, ne}emo sad o damama, nego o topovima: Znate li kako se prave topovi?

Pravilan odgovor: Uzme se podu`a rupa, pa se oko we stavi bronza!

Tako nas je Dragoslav Andri}, kao prilog u [koli za male i velike pacere, proveo kroz meteorologiju, geometriju i tehnologiju!

1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0–0 Le7 6.Te1 b5 7.Lb3 d6 8.c3 0–0 9.h3 Sa5 10.Lc2 c5 11.d4 Dc7 Glavna varijanta [panske partije.

12.Sbd2 Sc6 Potez Akibe Rubin{tajna sa turnira u Ostendeu 1907. na kome su u~esnike po prvi put nazivali velemajstorima.

Crni odmah provocira centar beloga.

13.d:c5 Izmena Efima Bogoqubova iz 1924. protiv Romanovskog bila je u modi 1970. godine.

Danas se igra~i vra}aju Bern{tajnovom potezu koji zatvara poziciju s d5. Kada se potez prvi put pojavio u partji Bern{tajn – Rubin{tajn, Ostende 1907, crni je kreirao lep odbranbeni zid: 13...Sd8 14.Sf1 Se8 15.a4 Tb8 16.a:b5 a:b5 17.g4 g6 18.Sg3 Sg7 19.Kh1 f6 20.Tg1 Sf7 21.Le3 Ld7 i figure raspore|ene po sedmom redu daju crnom veoma elasti~nu igru.

13...d:c5 14.Sf1 Mogu}e je i druga~ije pregrupisavawe: 14.Sh2 Le6 15.Sdf1 Tad8 16.Df3 s u{tedom vremena.

14...Le6 U partiji istih protivnika odigranoj u St. Petersburgu 1924. igrano je 14...Td8 15.De2 Le6 16.Se3 h6 17.Sf5 Lf8 18.Sh2 Kh7 19.Df3 Sg8 20.Sg4 f6 21.Sge3 Sd4 22.c:d4 c:d4 23.De2 d:e3 24.S:e3 Tac8 25.Ld2 Lc4 26.S:c4 b:c4 27.b3 c3 28.Le3 Td2 29.L:d2 c:d2 30.D:d2 D:c2 31.D:c2 T:c2 32.Tec1 Te2 33.Te1 Tc2 34.Tec1 remi.

15.Se3 Tad8 16.De2 c4 17.Sf5 Tfe8 Crni se sprema da uzme skaka~a na f5. @rtva pe{aka 17...L:f5 18.e:f5 h6!? je tako|e mogu}a. Karpov je znao za to ali se verovatno pla{io poteza 19.Sd2!? Crni ima dobru kompenzaciju posle 19.S:e5 S:e5 20.D:e5 Ld6 21.De2 Tfe8 22.Le3 Sd5 23.Df3 S:e3 24.T:e3 T:e3 25.D:e3 Lc5 26.De2 Df4 27.Td1 remi, Kavalek – Spaski, Solingen 1974.

18.S3h4! I drugi skaka~ je spreman da nastupi na poqe f5.

Ovaj potez, koji crnom zadaje pote{ko}e, sugerisao je biv{i svetski omladinski {ampion, Bruno Parma. Parma je bio razo~aran potezom Lg5 kojeg je odigrao Fi{er protiv O’Kelija istog meseca u Buenos Airesu.

18...Kh8?! Ideja Karpova je da odigra 19…Sg8, uz 20...L:h4 i 21...Sge7, kontroli{u}i poqa f5 i d5.

19.S:e7!? Uklawa crnopoqnog lovca. Na 19.Lg5 ide 19...Sg8.

19...D:e7 Ako 19...S:e7 20.f4!? je mogu}e.

20.Df3 Sd7 21.Sf5 Df8 Dama pru`a potporu skaka~u na poqu c5 a ujedno i pokriva crna poqa.

22.Le3 Sc5? Jedna neka`wena gre{ka. Jugoslovenska {ahovska enciklopedija otvarawa preporu~uje 22...f6 sa idejom 23.Tad1 Sc5 i posle 24.Td6?! crni odgovara sa 24...Sd3! 25.L:d3 T:d6 26.S:d6 (Na 26.Lc5 crni dobija sa T:d3!)

26...D:d6 27.Lc2 beli ima malu prednost ali crni mo`e da se brani. Ali, posle 22...f6 beli preokre}e igru sa 23.Ted1 Sc5 24.Td6!

23.Ted1?! Se}am se da sam bio u dilemi kojeg od topova da igram

Poku{ao sam da se saberem mudro{}u Davida Bron{tajna da su duboke kombinacije mnogo uzbudqive: 24.Td6! Gromki pqesak za jednu od mojih najdu`ih kombinacija. Poqe d6 }u koristiti kao lansirno poqe za moje figure. To je jedini put da se prodre u poziciju crnog jer top na d6 razara saradwu crnih figura.

24...T:d6 Posle 24...Sb3 25.T:d8 S:a1 26.Lc5 Dg8 27.Sh6! beli dobija 25.L:c5 Td1+ Posle 25...L:f5 26.e:f5 beli bi imao mo}nog lovca na poqu e4.

26.T:d1 D:c5 27.Td6! Po drugi put isto poqe! Sada sa jo{ ve}im efektom uz pretwu 28.Dh5 g6 29.Dh4 g5 30.Dh6 i dobija.

27...Lf7 Jedini razuman potez.

Posle 27...g6 iznena|uju}i skok kowem 28.Se7!! odlu~uje.

28.Dd1 Sb8 29.Td8 Dc7 Posle partije Karpov mi je rekao da je imao boqi potez: 29...Df8.

30.Sd6! I po tre}i put isto poqe! Beli sad prelazi u dobijenu zavr{nicu.

30...T:d8 31.S:f7+ D:f7 32.D:d8+ Dg8 33.Dd6! Najja~a bela figura dolazi na proslavqeno poqe dominiraju}i nad crnom pozicijom stavqaju}i ta~ku na kombinaciju. Bio je dobar potez i 33.Dc7 ali bilo je isku{ewe da se d6-poqe iskoristi jo{ jednom.

33...De8 34.Ld1! Uz pretwu da se lovac prebaci i aktivira po dijagonali h3-c8 sa 35.Lg4.

34...h5 Crne spre~ava to, ali sad h pe{ak postaje ciqna meta.

35.Le2 Kh7 36.b3! Jo{ jedno poqe vi{e za lovca da bi lovac mogao da kontroli{e obe strane table.

36...c:b3 37.a:b3 Sc6 38.b4 Kh6 39.h4 Dc8 40.g3 Kg6?! 41.Dd1! Beli dobija pe{aka i pobeda je stvar tehnike. Crni je ve} sad mogao da preda ali je `eleo jo{ ne{to da ka`e pre nego {to ka`e “gudbaj”.

41...Kf7 42.L:h5+ Ke7 43.Lg4 Dc7 44.Dd5 Sd8 45.Lf5 Sf7 46.De6+ Kf8 47.D:a6 Sd6 48.Da8+ Ke7 49.Dg8 S:f5 50.e:f5 D:c3 51.D:g7+ Kd6 52.D:f6+ Kd5 53.Df7+ Ke4 54.Db7+ K:f5 55.D:b5 De1+ 56.Kg2 De4+ 57.Kh2 Kg4 58.Dd7+ Kf3 59.Dd2 1–0.

Komentar: Q. Kavalek Preveo: B. Dankovi}

SUPERTURNIR U DORTMUNDU

Vodi Mame|arov Superturnir “Dortmund Sparkassen” igra se od 15. do 25. jula.

Glavni favorit na turniru je biv{i svetski {ampion Vladimir Kramnik, koji je pobedio na ovom turniru rekordnih devet puta.

Ove godine prose~an rejting turnira je 2734 poena. Novi igra~ na turniru je devetnaestogodi{wi vjetnamski {ahista, velemajstor Le Kvang Liem, koji je mesto na ovom turniru osigurao pobedom na devetom Aeroflot open turniru koji je odigran u Moskvi ove godine.

Stawe posle 4. kola: 1. Mame|arov 3, 2. Ponomarjov 2,5, 3. Le Kvang 2, 4-6. Kramnik, Leko, Najdi~ 1,5 poen.

c m y

MRE@A

DNEVNIK

sreda21.jul2010.

21

Vip dovodi „blekberi storm 2” ip mobajl, ~lan Telekom Austrija grupe, predstavio je drugu generaciju pametnih telefona sa RIM-ovim nagra|enim inovativnim ekranom osetqivim na dodir – “blekberi storm™ 9520”. Novi “blekberi” pametni telefon zna~ajno poboq{ava platformu osetqivu na dodir, novim tehnologijama i opcijama i u isto vreme poma`e korisnicima da budu boqe organizovani i ostanu u kontaktu s prijateqima i kolegama. “Blekberi storm™ 9520” je dostupan u svim Vip centrima po ceni od 29.999 dinara u tarifi 1800 koja ukqu~uje besplatnih 1.8 GB za surfovawe, imejl, dopisivawe ili kontakt sa prijateqima putem dru{tvenih mre`a, a uz ugovornu obavezu od 24 meseca.

“Blekberi storm 2” smartfon predstavqa novu generaciju SurePress™ tehnologije bazirane na vrhunskim elektronskim sistemima koji omogu}avaju korisniku ose}aj pritiskawa tastera kao na standardnoj tastaturi, dok kuca na ekranu osetqivom na dodir. Kucawe teksta na pametnoj virtualnoj tastaturi je sada jednostavnije, lak{e i preciznije.

Osnovne karakteristike

V Epl: Nismo savr{eni osle prvobitnog reagovawa na pritu`be, u kome je re~eno da korisnici problem antena treba da re{e tako {to }e ure|aj dr`ati druga~ije, “Epl” je danas na konferenciji za medije ponudio vlasnicima ovog ure|aja besplatne okvire za ku}i{te aparata. Onim najnezadovoqnijima kompanija }e iza}i u susret tako {to }e im vratiti novac u potpunosti, ukoliko telefon vrate u roku od 30 dana od dana kupovine.

Predstavnici medija su sa nestrpqewem o~ekivali odgovor jedne od vode}ih IT kompanija posle mnogobrojnih kritika na ra~un novog modela “ajfon”. Tome da je i “Epl” kona~no ozbiqno shvatio te kritike ide u prilog ~iwenica da kompanija nije sazivala ovakvu vrstu konferencija u posledwih 15 godina. Kao i obi~no konferenciju je, u ime kompanije, vodio jedan od osniva~a, Stiv Xobs, koji je poru~io da se svi u kompaniji maksimalno trude da re{e ovaj problem, ali i da uprkos problemu prodaja “ajfon 4” ure|aja ide sjajno. „Investirali smo 100 miliona dolara za testirawe prijema signala. Znali smo za problem s antenom, ali smo isto tako znali da je to problem sa kojim se suo~ava celokupna industrija mobilnih telefona. Nama je stalo do na{ih kupaca i zbog toga im na ovaj na~in izlazimo u susret. Ne be`imo od odgovornosti za razliku od nekih drugih kompanija koje povla~e svoje proizvode sa tr`i{ta. Nudimo re{ewe na{im korisnicima jer oni to od nas i o~ekuju“, poru~uje Xobs.

P

Po wegovom mi{qewu, problem sa antenom je „napumpan“ od strane medija.

Statisti~ki podaci idu u korist kompaniji, jer, kako pokazuju istra`ivawa koje su sprovele vode}e medijske ku}e, kupci, iako svesni problema, ne `ele da “Epl” povu~e proizvod sa tr`i{ta, a svega 16% ispitanika glasalo je za opciju povla~ewa “ajfon 4” sa tr`i{ta.

“Epl” to svakako ni ne planira, a kompanija je najavila da }e se novi model “ajfona” na}i od avgusta u prodaji u jo{ 20 zemaqa {irom sveta.

Ovo, me|utim, nije kraj problemima sa kojima se u posledwih par nedeqa suo~ava kompanija. Naime, vlasnici starijeg modela “ajfon” ure|aja 3GS oglasili su se posle najnovije nadogradwe softvera za ovaj model.

Nakon prelaska na novi OS veliki broj aparata po~eo sam da reguli{e du`inu poziva, pa se nakon odre|enog vremena ure|aj sam restartuje. “Epl” je na svom zvani~nom forumu u toku ju~era{weg dana ponudio re{ewe koje je, po ocenama nekih korisnika, zadovoqavaju}e, ali svakako ne umawuje {tetu koje je ugled ove kompanije u posledwe vreme pretrpeo.

Uprkos delimi~nim odgovorima i privremenom re{avawu stru~waci tvrde da je pitawe vremena kada }e se jo{ neki problem pojaviti, a do tada “Epl” }e poku{ati da „zadovoqi“ vlasnike novog iPhonea besplatnim novim okvirom ili 30$ vrednim iTunes poklonom.

Odgovor i pre zvani~nog odgovora mo`e se na}i u videu koji je “Epl” pu{tao pre po~etka konferencije.

z Veliki ekran (3.25”), 360x480 visoke rezolucije na 184ppi

Sa novim “stormom™ 9520” dolazi i selekcija aplikacija za lak{u komunikaciju sa prijateqima ukqu~uju}i, izme|u ostalih, Fejsbuk, Lajv mesinxer i Gugl tok™ za pametne telefone.

Android u porastu, ostali u padu rema podacima analiti~ke ku}e “Komskor”, u razdobqu od februara do maja Android je znatno rastao, dok su svi drugi mobilni operativni sistemi u laganom padu.

Od februara do maja 2010. godine tr`i{ni udeo Guglovog mobilnog operativnog sistema Android porastao je sa 9 na 13 posto, {to je poprili~an rast u odnosu na ostale OS-ove koji su mahom padali: od -0,4 posto do -1,9 posto.

P

S obzirom na to da “Komskor” svoje podatke temeqi iskqu~ivo na ameri~kom tr`i{tu, ne ~udi {to je u vo|stvu i daqe RIM (proizvo|a~ “blekberija”) sa 41,7 posto, sledi ga “Epl” sa 24,4 posto i “Majkrosoft” sa 13,2 posto, a “Nokije” i wenog Symbiana nema u prvih pet.

Android je u posledwih godinu dana u nezadr`ivom porastu, a ako se taj trend nastavi, ova lestvica }e za koju godinu izgledati bitno druga~ije.

„Zavali se” na Jutjubu ervis Jutjub predstavio je novu opciju korisni~kog interfejsa nazvanu „Leanback“ (zavali se), koja, za razliku od standardnog interfejsa, olak{ava pretragu i gledawe videa s rastojawa (na televizoru).

Pojava novog dizajna podstakla je naga|awa da je wegov krajwi ciq da bude komplement prvoj generaciji ure|aja za Gugl TV. Novi interfejs treba da pomogne re{avawe takozvanog problema “tri metra”, koji nastaje kad interfejs koji je visoko efektivan na malim rastojawima postane neupotrebqiv na ve}im rastojawima. Da bi se izborili s tim problemom, aplikacije kao {to su Boxee i Windows Media Center koriste pojednostavqeni sistem navigacije po menijima, ve}e sli~ice i ve}a slova.

U saop{tewu u kome Jutjub najavquje svoju novinu pi{e da „kao {to sugeri{e i weno ime,

S

Jutjub Leanback vam omogu}ava da se zavalite, opustite i zabavite... Gledati Jutjub postaje lako kao i gledati TV“.

Me|utim, novi dizajn ide i korak daqe u odnosu na druge medijske plejere projektovane za

z Ekran velikog kapaciteta osetqiv na dodir s integrisanim funkcijama (Send, End, Menu, Escape) i novom generacijom SurePress tehnologije z Globalno povezivawe: UMTS/HSPA (2100 MHz), quad-band EDGE/GPRS/GSM i Wi-Fi® (802.11 b/g) mre`e z 3.2 MP kamera sa varijabilnim zumom, autofokus, blic i video snimawe z 256 MB fle{ memorije z 2 GB microSD kartica je ukqu~ena u paket kao i podr{ka za microSD kartice do 32 GB z Media player za video, fotografije i muziku, “blekberi” Media Sync za jednostavnu sinhronizaciju fotografija kao i iTunes i Windows Media® Player muzi~kih fajlova sa ure|ajem. z Ugra|eni GPS za navigaciju kao i podr{ka za foto geografsko obele`avawe z Dopuwiva baterija od 1400mAhr koja omogu}ava do 6 sati poziva na 3G mre`i i 280 sati u stawu mirovawa.

TV ekrane. Niz video snimaka koji do~ekuju nove korisnike generi{e se na osnovu wihovih sklonosti i istorije gledawa videa, a koristi i veze s prijateqima i integraciju s Fejsbukom da stvori personalizovane spi-

skove sadr`aja. Za to je potrebno povezati nalog za Jutjub s nalogom za Fejsbuk, {to se lako izvodi. „Video snimci primereni va{im zanimawima po~iwu da se emituju ~im posetite Jutjub i prikazuju se preko celog ekrana u visokoj rezoluciji, kontinualno“, pi{e u saop{tewu. „Nema potrebe da pritiskate mi{a, tra`ite ili prebirate, izuzev ukoliko to ba{ `elite.“ Za navigaciju kroz video sadr`aje uveliko se koristi tastatura. Strelicama ulevo i udesno ide se nazad i napred kroz raspolo`ive snimke, kad se pritisne strelica nagore pristupa se plejerovim kontrolama za pauzu i brzo premotavawe unapred i unazad unutaar videa, dok se strelicom nadole dobija spisak kategorija koji korisniku omogu}ava da izabere najboqe ocewene i najpopularnije video snimke.

Ceo sistem je jo{ uvek u beta verziji i mo`e se isprobati.

Kako da baterija du`e traje otbuk nekako gubi na privla~nosti kada shvatite da ne mo`ete beskona~no raditi „na bateriji“, zato vam dajemo nekoliko saveta za du`i autonomni rad.

Redovno defragmentirajte disk, jer {to br`e radi, mawe

N

Frontirvil stigao do 20 miliona et miliona korisnika za dve nedeqe ve} je bio zna~ajan uspeh. Ne{to vi{e od tri nedeqe kasnije, Frontirvil ima ~etiri puta vi{e korisnika. Ta~no 24 dana od kada je “Zinga”, kompanija koja stoji iz ove popularne igre, objavila da je Frontirvil privukao pet miliona korisnika, kompanija je iza{la sa novom brojkom 20 miliona igra~a.

Ovim povodom, kompanija je objavila i statistiku o aktivnosti igra~a u Frontirvilu: od kada je 9. juna igra lansirana, 2,3

P

miliona qudi, odnosno wihovih avatara se ven~alo, 1,1 milion igra~a ima decu u Frontirvilu i ~ak 252 miliona zmija je ubijeno.

Nesumwiva popularnost “Zinga” igara, kao {to su Farmvil, Mafija vors i pomenuti Frontirvil, navele su ovu kompaniju da razmi{qa o poslovawu i van Fejsbuka, pa je tako u maju postigla dogovor o plasirawu ovih igara na Jahu, a nedavno su se pojavile informacije o “Gugl” projektu pod nazivom Google Games u kome }e u~estvovati i “Zinga”.

}e tro{iti struje. Naravno, nemojte to ~initi kada notbuk nije spojen na struju. Ako va{ laptop poseduje odgovaraju}e opcije, zatamnite ekran, usporite procesor, smawite hla|ewe na nivo koji vam i daqe pru`a komforan rad.

Iskqu~ite programe koji rade u pozadini: svi oni optere}u-

ju procesor i samim tim tro{e deo struje iz baterije. Ako vam nije potrebna, iskqu~ite be`i~nu mre`u, pa ~ak i mi{a i druge USB ure|aje.

Dodajte RAM: to }e omogu}iti da ra~unar uradi vi{e posla za mawe vreme, a smawi}e i potrebu za virtuelnom memorijom koja zahteva aktivirawe hard diska. [to mawe koristite DVD drajv – on tro{i vi{e struje od hard diska. Program Alkohol 120% omogu}ava vam da napravite virtuelne drajvove sa, recimo, omiqenim igrama i da ih pokre}ete s hard diska.

Koristite mod Hibernate umesto Standby. Iako }e pokretawe sistema biti sporije, trenutno stawe }e biti zapam}eno, a baterija mawe potro{ena.

O~istite otvore za ventilaciju jer notbuk ra~unari boqe rade kada im je hladno. Preporu~ujemo vam i da ga bar jednom u pola godine odnesete u ovla{}eni servis da ga otvore i temeqno o~iste.

Ako vam sve navedeno ne poma`e u dovoqnoj meri, razmislite o nabavci dodatne ili sna`nije baterije za va{ ra~unar. A nije na odmet i kupovina sasvim novog modela koji tro{i mawe struje.

(PC pres)

22

KULTURA

sreda21.jul2010.

S PALI]KOG FILMSKOG FESTIVALA

Klimoglavci popravqaju svet Neravnopravna borba prirode i umetnosti obele`ila je i tre}e festivalsko ve~e na Pali}u. Crni oblaci, pa pquskovi u vi{e nastavaka rasterali su i ono malo gledalaca sa Letwe pozornice u~iniv{i prekju~era{wi, ve~erwi segment glavnog Takmi~arskog programa ~isto „elitnom“ stvari za tek nekoliko desetina upornih posmatra~a, `eqnih da saznaju „{ta je bilo do kraja“.

Sre}om 17. festival evropskog filma, sem u udarnim terminima od 21 i 23 sata, nudi u Subotici prakti~no celodnevni program sa filmovima iz ostalih, samo formalno mawe va`nih selekcija. Da se niko ne oseti uskra}enim, glavni program se reprizira sutradan u suboti~kim bioskopima, dodu{e u podne, pa kome odgovara nek izvoli. A ka`emo sre}om, jer se glavni program uop{te ne mora tretirati kao najva`niji, sude}i po vi|enim filmovima u dosada{wem toku festivala, ni po zna~aju, ni po dometima.

Ne bez ikakvih kvaliteta, ali u celini sasvim prose~ni ili na pravom kreativnom razlogu neutemeqeni, za nama tako ostaju, belgijsko - francuski film „Baroni“ Nabila Ben @adira i poqski „Nali~je“ Borisa Lanko{a.

Isti~emo zato od, tre}eg dana festivala startovan program „Eco Dox“, selekciju dugometra`nih dokumentaraca na teme zaga|ewa i za{tite `ivotne sredine, globalno i lokalno. Re~ je, kako je selektor ovog programa Igor M. Tohoq najavio, o filmovima: kako {ok tretmana tako i zaobilaznih strategija, filmovima realnog anga`ovanog pristupa i stilizacije kreativnog dokumentarizma, koji ne zanemaruje estetiku i gledaocu ostavqa mogu}nost vi{eslojnog tuma~ewa. Upravo strategiju {oka ali i taktiku mimikrije primewuju u svom filmu „Klimoglavci popravqaju svet“ Endi Bihlbaum i Majk Bonano. Wih dvojica obu~eni u pristojna japi odela, naoru`ani menaxerskim diskursom i podr`ani la`nim sajtovima koje su sami otvorili, ule}u u sisteme nekih od najve}ih ameri~kih kom-

Srbija – naj~e{}e postavqena pitawa

medijskih gerilaca (instruktivno je kako se oru`ja mo}nih protivnika mogu iskoristiti protiv wih samih) u filmu su se na{le i kompanije „Exxon“, „Halliburton“ i H.U.D. Film „Klimoglavci popravqaju svet“ je nemogu}e u svim wegovim detaqima, koliko grubim toliko i suptilnim konotacijama, prepri~ati i objasniti {to ga ekspresno preporu~uje za gledawe. Aktivizam za koji se zala`e, autorska ekipa filma pokazuje na delu, nudi prakti~nu analizu, ohrabruje i duhovito nagriza globalni mehanizam u slu`bi vrhovnog bo`anstva pohlepe, koji po~iva na brojnim sistemima javnog samopravdavawa, vrlina javnih a poroka tajnih.

Ovaj, a tako }e biti pretpostavqamo i na slede}im filmovima ciklusa „Eco Dox“ - a, pratilo je puno gledali{te (pedesetak mesta) u renoviranom bioskopu „Aleksandar Lifka“ u Subotici.

va iz Makedonije - Izmi{qeni prijateqi u dva makedonska romana za decu, Svetlana Kalezi}-Radowi} iz Republike Srpske - Odnos norve{ke i doma}e lirike za djecu i mlade- komparativni (p)ogled.

Zanimqiv je rad Miomira Milinkovi}a “De~je dru`ine kao univerzalni motiv u kwi`evnosti za decu”.

Autor se bavio de~ijim dru`inama u delima Ferenca Molnara, Eriha Kestnera, Mate Lovraka, Tone Seli{kara, Aleksandra Vu~a, Branislava Nu{i}a i Branka ]opi}a, kao op{tom temom u evropskoj kwi`evnosti za decu.

De~iji realisti~ki roman, nastao u prvoj polovini 20. veka, izvan realisti~ke epohe i drugih kwi`evnih {kola i pokreta, inspirisan je de~ijim dru`inama, koje su bile tema ne samo proznih, nego i pesni~kih formi, navodi Milinkovi}.

Bez obzira na `anr i formu, pomenuta dela su bila jednako privla~na za pisce, male ~itaoce i kwi`evne kriti~are na {irim prostorima Evrope.

U najnovijem “Detiwstvu” objavqeni su i tekstovi Ane

Sti{ovi}-Milovanovi}Transponovawe arhetipa iz kwi`evnosti za decu u svetsku kwi`evnost, Predraga Ja{ovi}a - Drvo kao kwi`evni motiv i simbol, Tamare Gruji} Veze i srodnosti izme|u Zmajevih nonsensnih pesama za decu i pesama u Kerolovoj “Alisi u zemqi ~uda”, Dragoslave @uti} - Dve pri~e o umetniku - Andri} i Dode, Slavoquba Obradovi}a - Komparatisti~ki pristup po~ecima razvoja kwi`evnosti za decu u zemqama Zapadnog Balkana”, Milana Ma|areva - Prevo|ewe kao podsticaj saradwe pozori{ta za decu u Srbiji i Sloveniji.

Rad Jelene Spasi} bavi se odjecima Dnevnika Ane Frank u savremenoj britanskoj, nema~koj i zapadnobalkanskoj kwi`evnosti za decu.Autorka razmatraju}i polo`aj dnevnika kao kwi`evne forme prati genezu slika rata u dnevniku deteta, po~ev{i od Dnevnika Ane Frank, kao dosad napoznatijeg primera ove vrste proze i tragaju}i za wegovim odjecim koje u faktografskoj formi nalazi u biografskim publikacijama i slikovnicama o Ani Frank, i u autenti~noj lirskoj formi, u pismima koja deca sada{wice upu}uju Ani Frank, ali ipak u najve}oj meri u originalnim dnevnicima dece koja su do`ivela sli~no `ivotno iskustvo kao ona, kao na primer Zlata Filipovi}, devoj~ica koja je po~etkom devedestih `ivela u Sarajevu.

R. Lotina

izlazi na kraj. [tadler je ocenio da srpska umetni~ka scena poseduje posebnu kreativnost, podsetiv{i na dobar nastup Srbije na pro{logodi{wem Bijenalu u Veneciji.

Da nije re~ samo o li~nim impresijama on je potvrdio i konstatacijom da je „Wujork tajms“ u osvrtu na tu manifestaciju pomenuo izlo`be na samo dva paviqona iz Evrope, me|u kojima je bila srpska postavka.

Direktor AKF u Wujorku, ina~e „najvidqivijeg“ kulturnog centra u ameri~koj kulturnoj prestonici i jednoj od vode}ih svetskih centara umetnosti, podsetio je da jednu tre}inu populacije toga grada ~ine Hispanoamerikanci. Zbog toga je i fokus kulturnih zbivawa na Latinskoj Americi, objasnio je [tadler, isti~u}i da je utoliko i ve}i zna~aj predstoje}e izlo`be.

Borba protiv stereotipa

Iz filma „Klimoglavci popravqaju svet”

panija, bar na kratko prave}i totalnu zbrku i izazivaju}i paniku me|u vode}im finansijskim protagonistima slobodnog tr`i{ta.

Recimo, la`no se predstavqaju}i kao ~lanovi ameri~kog giganta hemijske industrije Dau (Dow) dospevaju u vesti Bi - Bi-Si- ja gde saop{tavaju da je kompanija odlu~ila da `rtvama hemijske katastrofe u Bopalu, u Indiji, isplati 12 milijardi dolara. Za par sati pomenuta kompanija je na berzi izgubila oko dve milijarde dolara, a prevaranti su ubrzo raskrinkani.

Wihova humana, a za kapital {okantna vest otkrila je (potvrdila) ko je u celoj pri~i vrhovni hoh{tapler, kako se trguje `ivotima qudi tre}eg sveta, prakti~no ukazuju}i na moralnu problemati~nost noeliberalnog kapitalizma i kao globalnog politi~kog projekta. Na udaru ovog dvojca antikorporacijskih PR i

De~je dru`ine kao univerzalni motiv

“Kwi`evnost za decu u vidokrugu komparativnih izu~avawa”.

To su, izme|u ostalih, Dubravka Te`ak iz Hrvatske Pisawe Jo`e Horvata, Qiqana Pe{ikan-Qu{tanovi} iz Srbije - Siro~e me|u duhovima -“Peti leptir” Uro{a Petrovi}a i “Pri~a o grobqu” Nila Gejmena, Jovanka Denko-

IZLO@BA NA[E SAVREMENE UMETNOSTI NA JESEN U WUJORKU

Ameri~ka publika u Wujorku ima}e priliku da se puna ~etiri meseca, od 21. septembra, posredstvom izlo`be „Srbija – naj~e{}e postavqena pitawa (FAQ Serbia)“, upozna sa odgovorima savremenih umetnika vezanih za srpsku sredinu na univerzalna pitawa koja se ti~u trenutne ukupne, pre svega, politi~ke i ekonomske situacije u svetu.

Kustosi izlo`be Branislav Dimitrijevi} iz Beograda i Andreas [tadler direktor Austrijskog kulturnog foruma (AKF) u Wujorku, u ~ijoj galeriji }e izlo`ba biti postavqena, rekli su da }e Wujor~anima predstaviti 20 umetnika.

Napomiwu}i da je uvek prijatno kada se neko drugi interesuje za va{u kulturnu scenu, Dimitrijevi} je rekao da je projekat inicirao upravo [tadler. On je dodao da su me|u umetnicima autori iz Sr-

KWI@EVNA PERIODIKA: „DETIWSTVO”

Prole}no-jesewa sveska ~asopisa o kwi`evnosti za decu “Detiwstvo” posve}ena je komparativnim istra`ivawima ove oblasti kwi`evnog stvarala{tva. Uredni{tvo se potrudilo da objavi radove dvadesetak uglednih autora iz Srbije i regiona na temu

DNEVNIK

Oni koji se opredele za selekciju „Mladi duh Evrope“ (prikazuje se na Velikoj terasi na Pali}u, s po~etkom u 21.30) posle projekcija odlaze punog filmskog srca, u {ta smo se uverili preksino} kada su na programu bili kratki igrani filmovi: „Ja ve} jesam sve {to `elim da imam“ Daneta Komqena (Srbija) - poeti~no egzistencijalisti~ka urbana drama, „Beti Bi end D Di“ Feliksa [tajnca (Nema~ka) -minimalisti~ka romanti~na komedija , dokumentarini „Naopa~ke“ Mira Remoa (Slova~ka) - duhovit i inteligentan portret ~oveka ~iji je hobi ali i `ivotna preokupacija fotografisawe slepih mi{eva. Na kraju prikazane su slatke animirane nadrealisti~ke bizarnosti „Jan~ika i gu{~i}i“ Ivana i Igora Buharova (Ma|arska) i „Oranus“ Mari Lis Basovskaje i Jelene Girlin (Estonija).

Vladimir Crwanski

„Izlo`ba }e ameri~koj javnosti pomo}i da razjasni, ali mo`da i zamrsi neka uvre`ena shvatawa zasnovana na stereotipima“, ocenio je Dimitrijevi}, ukazav{i na wen zna~aj, jer tamo{wa javnost nije imala puno prilike da se sretne sa na{om umetno{}u.Pro{le godine je organizovano prvo predstavqane srpske savremene umetnosti postavkom „O normalnosti“ koju je Muzej savremene umetnosti realizovao u Va{ingtonu, podsetio je on. bije, ali i oni koji su vezani za na{u umetni~ku scenu.

Izlo`ba je pravqena za ameri~ku publiku, pa }e biti izlo`eni i radovi ve} poznati na{oj javnosti.

Dimitrijevi} je rekao da sam naslov izlo`be asocira na wen smisao. Re~ je o savremenom umetni~kom vi|ewu toga kako nas drugi vide i {ta mogu da nas pitaju, pogotovo s obzirom na lo{ imix koji Srbiju prati u posledwie dve decenije, kao i to kako se streotipi stvaraju i kako se s wima

[tadler je napomenuo da je 1989. godina, osim radosti zbog pada „gvozdene zavese“, donela i po~etak stra{ne drame u jugoisto~noj Evropi. „Kroz prizmu umetnika koji su to pre`iveli izlo`ba donosi wihove odgovore na ina~e univerzalna pitawa kakva su nacionalizam, ekonomska tranzicija, privatizacija, nasiqe...sa kojima se suo~ava ceo svet“, rekao je jedan od dvojice kustosa, direktor Austrijskog kulturnog foruma u Wujorku.

DOPUWENA VERZIJA MAROJEVI]EVOG ROMANA „DVADESET ^ETIRI ZIDA”

Postmoderna bolest i nepostmoderna qubav Dopuwena i inovirana verzija romana „Dvadeset ~etiri zida“ Igora Marojevi}a koju je objavila „Laguna“ 12 godina posle prvog izdawa, predstavqena je nedavno na splavu „Marinero“ na Zemunskom keju u ambijentu koji je primeren pri~i o „ izgubqenoj generaciji Milo{evi}evih vremena“. „Laguna“, danas vode}a srpska izdava~ka ku}a opredelila se da {tampa ovo delo, jer ga nema ve} du`e vreme u prodaji, a po{to je uspe{no preneto na pozori{ne daske u sezoni 2003-2004. obnovqen je interes za wega.

Tako|e, pisac je slede}i svoje ube|ewe da je delo i s vremenom podlo`no promenama do kona~ne verzije zna~ajno preradio prvobitnu, pa }e nova zanimati po{tovaoce Marojevi}eve proze da vide {ta je pisac smatrao da treba promeniti.

U pogovoru naslovqenom, „Roman o postmodernoj bolesti i nepostmodernoj qubavi“ teoreti~ar, kwi`evnik i urednik ovog izdawa Slobodan Vladu{i} je isatakao da je delo jednako va`no i ~itqivo i sada, „kada je qubav pod ve}im znakom pitawa nego ikada“.

Umesto urednika, na promociji je govorila kwi`evni teo-

reti~ar i kriti~ar prof. dr Tatjana Rosi} koja je priznala da joj je ovo najomiqeniji Marojevi}ev roman od pet koliko ih je

do sada objavio. Rosi}a smatra da je nova verzija zrelije, kompleksnije delo u koje je autor uneo veliki broj epizodnih likova i tako je centralna pri~a o qubavi glavnog junaka i naratora sa devojkom obolelom od side,

stavqena u precizniji sociolo{ki kontekst. Rosi}eva je primetila da je Marojevi} imao hrabrosti da 1998. napi{e prvi srpski roman u kome je „kuga 21. veka“ i sudbina onih koji su od we oboleli, glavni zamajac naracije, a ispostavilo se da u me|uvremnu se ni{ta vredno nije pojavilo u na{oj kwi`evnosti a da se bavi tom tabu temom. „Bi}e zanimqivo videti reakcije na delo koje odre|ene marginalizovane grupe, u ovom slu~aju obolele od side, `eli da izjedna~i sa ve}inom, s obzirom da se na to nije ni moglo razmi{qati u praksi pre 12 godina, a da bi danas, u jeku evroatlantskih integracija, takve inicijative trebalo da budu sastavni deo svakodnevice Srbije“ poru~io je autor Marojevi}.

Svoj prvi roman „Obmana Boga“ Marojevi} je objavio 1997. godine, a onda su se nizali „Dvadeset ~etiri zida“ (1998), „@ega (2004) i“ [nit“ (2007), kao i zbirke pri~a „Traga~i“ (2001) i“Mediterani“ (2006). U posledwe dve godine je objavio novo, pro{ireno izdawe „@ege“ (2008) i svoj najnoviji roman „Parter“ (2009).

(Tanjug)

OKTOBARSKI SALON POSVE]EN VIDEO RADOVIMA

No} nam prija Ovogodi{wi, 51. Oktobarski salon bi}e posve}en iskqu~ivo video radovima, najavili su organizatori te likovne manifestacije koja se odr`ava od 8. oktobra do 21. novembra. Centralna izlo`ba 51. Oktobarskog salona bi}e odr`ana u budu}em zdawu Muzeja grada Beograda, u Resavskoj ulici, a na woj }e biti predstavqeni video radovi koje je odabrao gost iz [vedske Johan Puset. Pored umetnika iz Srbije i regiona, na izlo`bi }e biti predstavqeni i ugledni stvaraoci iz Evrope, Indije, SAD, Ju`noafri~ke Republike i drugih zemaqa, rekla je direktorka Kulturnog centra Beograda (KCB) Mia David. Prema wenim re~ima, u pripremu i organizaciju Oktobarskog salona ove godine ukqu~ena su gradska preduze}a i Op{tina Savski venac Zgrada koju je Muzeju grada Beograda 2004. poklonila Vojska, godinama nije kori{}ena jer usled komplikovane administrativne procedure nije bila useqiva, tako da je za weno ure|ewe potrebna pomo} komunalnih preduze}a, rekla je Mia David.

Selektor izlo`be Johan Puset je rekao da ono {to povezuje sve radove koji }e biti prikazani jeste - se}awe, kolektivno ili individualno. Naziv izlo`be „No} nam prija“ sugeri{e na ideju da no}, kao i se}awe, prikriva i potiskuje sve nepotrebne i ne`eqene detaqe, rekao je on.

Me|u umetnicima koji }e se predstaviti na 51. Oktobarskom salonu bi}e Britanac Stiv MekKvin, zatim Amar Kanvar iz Indije, Arnut Mik iz Holandije, Ana Adamovi} iz Srbije, Harun Farocki iz Nema~ke, Vilijam Kentrix iz Ju`noafri~ke Republike.

Prate}i programi, me|u kojima i izlo`ba radova Renea Bloka, bi}e prire|eni u izlo`benim prostorima KCB-a - Likovnoj galeriji i „Artgetu“.

GALERIJA MATICE SRPSKE U]I ]E OBOGA]ENA U NOVU SEZONU

Osve`eni prostorije i fondovi Galerija Matice srpske, ono {to velika ve}ina wene publike dobro poznaje, ne}e biti prepoznatqiva u novoj sezoni. Kada se posle jednomese~nih radova ponovo otvori za posetioce, prvo {to }e videti je da je sala u prizemqu, poznata po kopijama zidnog slikarstva, promenila svoju fizionomiju. Zvuk i svetlo bi}e mnogo upe~atqiviji i tehnolo{ki savremeniji, {to i odgovara vi{emedijalnoj funkciji ovog prostora koji }e ubudu}e, za jo{ jednu promenu i aktuelnost, krasiti kopije zidnog slikarstva petstogodi{weg manastira Kru{edol, a ne Bo|ani, kao dosad. Ali, ono {to je za upravnicu Galerije Matice srpske Tijanu Palkovqevi} u ovom trenutku mnogo va`nije, jeste program, odnosno slike kojima su putem otkupa i poklona oboga}ene umetni~ke kolekcije.

Prezentacija jedne od wih prakti~no }e otvoriti novu sezonu.

- Jedan od prioriteta Galerije Matice srpske, kao i drugih muzejskih institucija, pogotovo nacionalnih, jeste uve}awe i upotpuwavawe zbirki. Krajem pro{le godine slikama „Kon-

Slika u fokusu: „Devojka sa kanarincem” Novaka Radoni}a

Poklon za izlo`bu Na planu akvizicija putem poklona, Galerija Matice srpske je u 2010. postala bogatija za dva crte`a Ivana Radovi}a i grafiku Mihajla Petrova. Posebna pri~a je poklon zbirka Ru`ice Bebe Pavlovi}, slikarke beogradskog kruga, ~ijih }e 30 dela, slika i crte`a, publika mo}i da vidi na posebnoj izlo`bi planiranoj za 2011. godinu, kada se ina~e planira i nastavak infrastrukturnih radova u i na zgradi Galerije Matice srpske. cert u poqu“ Mladena Josi}a i „Ribari u ~amcu“ Milenka D. \uri}a oboga}ene su zbirke 20. veka, a kona~no je otkupqena i slika „Devojka sa kanarincem“

Novaka Radoni}a koja je upotpunila zbirku umetnosti 19. veka otkriva Tijana Palkovqevi}. Radoni}eva slika je kod nas od pro{le godine, ali tek sad smo

SRPSKO KWI@EVNO DRU[TVO ZABRINUTO NAJAVOM GA[EWA UGLEDNOG ^ASOPISA

Apel za spas „Kwi`evnosti”

Upravni odbor (UO) Srpskog kwi`evnog dru{tva (SKD) saop{tio je je najava ga{ewa ~asopisa „Kwi`evnost“ lo{a vest za srpsku kwi`evnost i kulturu i da od Ministarstva kulture i „Prosvete“ o~ekuje da hitno omogu}e nastavak izla`ewa tog ~asopisa. Oceniv{i da je re~ o jednom od najboqih ovda{wih ~asopisa od Drugog svetskog rata do danas, UO SKD je sa `aqewem konstatovao da to nije i jedina lo{a vest „ kada su u pitawu ~asopisi i wihov tretman od strane Ministarstva kulture“.

U saop{tewu je navedeno da osim Ministarstva kulture, u slu~aju „Kwi`evnosti“ posebnu odgovornost snosi i novi vlasnik IP „Prosveta“, iz-

dava~a ~asopisa, od koga se o~ekuje da nastavi {ezdesetpetogodi{wu tradiciju izla`ewa ove publikacije. „Smatramo da su kwi`evni ~asopisi, kao {to su to oduvek bili, nezamenqiv deo i dana{we srpske kwi`evnosti i kwi`evnog `ivota, te da su dr`ava i druge nadle`ne institucije du`ne da ula`u znatno ve}a sredstva u wih, kako ovaj va`an segment savremene srpske kulture ne bi potpuno nestao. Stoga od Ministarstva kulture i „Prosvete“ o~ekujemo da preduzmu hitne korake u ciqu omogu}avawa nastavka izla`ewa ~asopisa „Kwi`evnost“„, saop{tio je UO SKD.

NOVO IZ „BRANKOVOG KOLA”

Nastavak stra`ilovske linije pevawa U ediciji “Savremena poezija”, Brankovo kolo iz Sremskih Karlovaca skoro je objavilo sedam pesni~kih kwiga. To su uglavnom autori mla|e i sredwe generacije, u~esnici istoimene pesni~ke priredbe koja se u jesen svake godine odr`ava u ~ast Branka Radi~evi}a i poezije.

Velibor Sikimi} (1979) je iz Novog Sada, a “Nesanica” mu je druga pesni~ka zbirka. Pesme su qubavne, a u recenziji se navodi da Sikimi}, slave}i zemaqsku qubav, dolazi do spoznaje da s wom sve ostaje nedovr{eno, bez obzira koliko pesnik bio mo}an da izrazi i najtananija ose}awa. Milan Rakuq (1985) je iz Bawaluke, a “Gluvi putnik” je wegov kwi`evni prvenac (“burni bedeker kroz pustolovne predele `ivota i duha”). To je pesnik koji obznawuje i obnavqa zlatonosnu `ilu kucavicu na{e boemske (i stra`ilovske) poezije, dodaju}i joj valere sopstvenog `ivota i skustva, smatra izdava~.

Maja Dakovi} (1971) je iz Beograda i ~lanica je grupe mladih stvaralaca takozvane konceptual-

c m y

KULTURA

DNEVNIK

ne poezije A@INO. Pi{e i prozu, a “Mozaik” joj je tre}a kwiga stihova. U velikom registru stvari i pojava, ona stvara poeziju sa znacima kultivisanog lirskog {timunga i transcedentne ozra~enosti. Mada poeziju pi{e od de-

tiwstva, “Sozercawe sna” je prva kwiga Dajane Petrovi} (1981) iz Vaqeva. Tu su, pre svega, religiozni stihovi, ali i pesme {irokog tematsko-motivskog spektra: o qubavi, o prirodi i zavi~aju, o pesmi, snu i ~inu stvarawa, o novijoj na{oj istoriji i izbegli~koj sudbini (kao li~nom iskustvu).

Slavica Luka~-Torma (1966) je iz Subotice, a zbirka pesama “No}as, breza”je wen prvenac, iako dugo objavquje po kwi`evnoj periodici (“iskrene pesme nastale oslu{kivawem onog od ~ega nam nema izbega”). Miroslav Mitkovi}-Nam (1964) je iz Ni{a, nastupao je na Brankovom kolu, a pesni~ka zbirka “Amovi” wegova je ~etvrta kwiga. Autor stihove posve}uje “pravoslavnoj Americi”, nameweni su deci, mada bi i odrasli trebalo da ih pro~itaju, kako sam preporu~uje. Poezija se ovde ukazuje kao super-jezik spreman na sve izazove, kao medijum pripravan za primawe i oda{iqawe inicijacijskih krugova `ivota, nagla{ava izdava~.

Mi}o Savanovi} (1958) `ivi u [vajcarskoj, bavi se slikawem, a sem poezije pi{e i aforizme. Najnovija zbirka stihova “Zenice du{e” je wegova {esta kwiga. Recenzent nagla{ava da u borbi sa mrakom i neizvesnostima modernog sveta, Savanovi} poziciju pesnika posmatra kao ulogu demijurga koji obnavqa i podi`e sru{eno.

R. Lotina

skupili novac za wen otkup i ona }e zna~ajno zaokru`iti pri~u ve} postoje}e kolekcije radova ovog umetnika, kao i pro{iriti viziju i poimawe tog vremena i na{ih slikara u evropskom kontekstu.

Prezentacija „Devojke sa kanarincem“ po~etkom nove sezone ozna~i}e i po~etak programa „Slika meseca“, u okviru kojeg }e, radi dinamike i stalne popularizacije umetni~kih fondova, u fokusu biti samo jedno delo. Interes javnosti u Galeriji Matice srpske podgrevaju ~iwenicom da je po stru~noj

proceni re~ o pravom muzejskom primerku, s veoma zanimqivom pri~om. Sliku je u rimskoj antikvarnici prona{ao beogradski galerista i kolekcionar kojeg je prodavac privukao }irili~nim potpisom. Ispostavilo se da je re~ o neevidentiranom delu Novaka Radoni}a iz 1858. godine, iz vremena kada je ovaj slikar boravio u Italiji.

Nazivaju}i delo izvanrednim otkri}em od nezaobilaznog zna~aja, po stru~nom mi{qewu Milene Vrba{ki, kustoskiwe rukovateqke zbrike 19. veka Galerije Matice srpske, „Devojka sa kanarincem“ pripada korpusu srpskog romanti~arskog slikarstva, a najve}u vrednost ima u neobi~noj, vi{eslojnoj ikonografiji. „Osnovni simboli~ki sloj ovog portreta odnosi se najverovatnije na qubav, odnosno na proces preobra`aja `ene prilikom prelaska iz devoja{tva u zrelost. Na to upu}uje vrsta preovla|uju}eg cveta (ru`a), kontrast boja (crveno/ ru`i~asto naspram zelenog), te pti~ica koja je poznata po svom qubavnom poju (ovde: oslobo|ena/ ’pripitomqena), prikazana kako krotko stoji na devoj~inom ka`iprstu“, navodi Milena Vrba{ki u proceni, dodaju}i da }e otkup omogu}iti i odgovore na pitawa gde je naslikana, ko je devoj~ica sa slike, u kakvoj vezi je slika sa Ticijanovom „Florom“ koju je Radoni} kopirao u Firenci (sada u vlasni{tvu Narodnog muzeja Beograd), ko je kreirao slo`enu ikonografiju... Ono {to se zna, to je da su godine u kojima je stvorena i „Devojka sa kanarincem“ najzna~ajnije i najplodnije godine Radoni}evog stvarala{tva.

I. Buri}

sreda21.jul2010.

23

SLEDE]E SEZONE U JDP-u

Ro|eni u Jugoslaviji

Jugoslovensko dramsko pozori{te (JDP) iz Beograda za po~etak naredne sezone priprema premijeru predstave „Ro|eni u Jugoslaviji“, koju re`ira Dino Mustafi}.

Pozori{te je objavilo da su u dramatur{kom timu Bo`o Koprivica, Milo{ Kre~kovi}, Filip Vujo{evi}, Maja Pelevi} i Miwa Bogavac, koji s glumcima anga`ovanim u pripremi predstave preispituju li~na iskustva o nekada{woj Jugoslaviji.

Uloge u predstavi su poverene Branislavu Le~i}u, Mirjani Karanovi}, Predragu Ejdusu, Branki Petri}, Draganu Mi}anovi}u, Aniti Man~i}, Goranu Jevti}u, An|eliki Simi}, Radovanu Vujovi}u, Milici Mihajlovi} i Mileni Vasi}.

Premijera predstave najavqena je za po~etak nove pozori{ne sezone na Velikoj sceni „Quba Tadi}“ JDP-a.

(Beta) NOVE KWIGE BALKANSKOG KWI@EVNOG GLASNIKA

Australija, Rusija, Meksiko Balkanski kwi`evni glasnik (BKG) je u novoformiranoj ediciji „Studije“ objavio nedavno tri kwige: „Kratku istoriju australijske i novozelandske kwi`evnosti“ Danijele Kambaskovi}-Sauers, „Ruske teme“ Zorislava Paunkovi}a i „Leptiri od opsidijana i `ada - antologija poezije starog Meksika“ Borisa Lazi}a. Glavni i odgovorni urednik BKG-a Du{an Gojkov ukazuje da one ne}e trajati pet, 10, 15 godina, ve} mnogo du`e Delo Danijele Kambaskovi}Sauers je prva istorija australijske kwi`evnosti objavqene na na{em jeziku. Paunkovi} je predstavio eseje iz ruske kwi`evnosti, kojim se bavi posledwih 20 godina. Poezijom starog Meksika, Acteka i Inka se bavio Lazi} koji `ivi Parizu, a ~ lan je Dru{tva kwi`evnika Vojvodine i Udru`ewa kwi`evnika Srbije.

NOVA STUDIJA PROF. DR DRAGOQUBA R. @IVOJINOVI]A

Evropa i Dubrovnik u 17. i 18. veku U izdawu Istorijskog instituta SANU, objavqena je zanimqiva kwiga prof. dr Dragoquba R. @ivojinovi}a “Evropa i Dubrovnik u 17. i 18. veku - studije i rasprave” (Beograd, 2009).

Studije sakupqene u ovoj kwizi, objavqene su tokom vi{e decenija (od 1963. do 1994. godine) u razli~itim publikacijama u zemqi i inostranstvu. Kwiga se pojavila u uglednoj ediciji “Studia Historika”, a govori o vezama koje je Dubrova~ka republika ostvarivala sa velikim brojem zapadnih dr`ava tokom dva posledwa veka svoga postojawa.

Kwiga sadr`i {est obimnih poglavqa (Privreda i dru{tvo, Pomorstvo, Konzulati i konzuli, Zdravstvo, Finansije, Politika) u kojima se sagledavaju mahom privredni i politi~ki aspekti veza koje je Dubrovnik uspostavio ili u~vrstio tokom 17. i 18. veka. Iako je izgledalo da je prvenstveno bila okrenuta najbli`im mediteranskim zemqama kao i balkanskom zale|u, Republika Sv. Vlaha vodila je mudru politiku i prema zemqama Zapada. Upravo je ovo iskustvo bilo od presudnog zna~aja kada su u pitawu dubrova~ka trgovina, diplomatija, zdravstvene prilike.

Preme{tawe va`nih puteva prema severu Evrope, porast razvoja i materijalne stabilnosti zapadnih zemaqa, sve ve}i zna~aj Zapada na geopoliti~ko ustrojavawe sveta - uticali su da Dubrova~ka republika odr`ava dobre odnose sa zemqama koje su bile u svemu respektabilne i sa kojima je bilo va`no imati prijateqske odnose. S druge strane, snaga dubrova~ke

flote, visok nau~ni potencijal (B. Kotruqevi}, kasnije M. Getaldi}, R. Bo{kovi}), nesmetana trgovina sa Turskom, omogu}ili su da u odnosima sa zapadnim zemqama Dubrovnik ne bude inferiorni posmatra~ ve} aktivan u~esnik.

Jedan deo kwige prof. @ivojinovi} posve}uje zdravstvenim prilikama u Republici, nagla{avaju}i visok nivo svesti o higijeni, kao i {irini medicinske brige. Autor govori o specifi~nostima slu`be, lekarima, hirurzima, apotekarima, {kolovawu Dubrov~ana u Padovi, Bolowi, Napuqu. Sveobuhvatnost razmatrawa zdravstvenih prilika, @ivojinovi} dopuwuje primerima koji su neposredno bili vezani za plovidbu

(studija “Brodovi kao prenosioci zaraznih bolesti u 18. veku”).

Prijateqstvo i naklonost razvijenih zapadnih zemaqa nije se zasnivao samo na mogu}nostima Dubrova~ke republike da uspe{no plasira wihove proizvode na {iroj teritoriji Balkana i isto~nog Mediterana (Levant), nego i na konzularnoj slu`bi kojoj je dubrova~ka vlada uvek posve}ivala veliku pa`wu. ^iwenica da su konzulati Republike postojali u mnogim centrima (Aleksandrija, Solun, Kipar, Smirna) i mawim gradovima na Istoku (vicekonzuli), stavqala je Dubrovnik u poseban polo`aj.

Borba za {to povoqniji polo`aj u dru{tvu najrazvijenijih ~esto je zahtevala puno ~vrstine, upornosti, lukavstva i diplomatske ve{tine. Vladaju}a aristokratija bila je najodgovornija za sudbinu Republike, kao i za dobrobit wenih `iteqa. Zbog takvih nastojawa ona je mogla da ra~una na podr{ku gra|ana, zanatlija, pomoraca, trgovaca, kao i “obi~nih pu~ana”.

Osim {to predstavqa bogat, sadr`ajan i vredan doprinos poznavawu dubrova~ke istorije, kwiga prof. @ivojinovi}a je i va`no svedo~anstvo o izgledima i sredstvima opstajawa i prosperiteta ovog grada-dr`ave u slo`enim okolnostima 17. i 18. veka.

Sini{a Kova~evi}

24

SVET

sreda21.jul2010.

DNEVNIK

ADMIRAL NATO \AMPAOLO DI PAOLA POSETI]E MOSKVU

Rusija nije pretwa Alijansi BRISEL: NATO je ~vrsto uveren da Rusija ne preti Alijansi, ne predstavqa opasnost i faktor rizika za wu, izjavio je predsednik Vojnog komiteta NATO, admiral \ampaolo di Paola, uo~i prve posete Rusiji od 22. do 24. jula. Di Paola je u intervjuu Itar-Tass rekao da je NATO „iskreno usmeren na puno obnavqawe saradwe sa Rusijom“ i da strate{ko partnerstvo s wom smatra kqu~nim elementom evroatlantske bezbednosti. „Nadamo se i `elimo da verujemo da Rusija na nas gleda isto, da ona kao i mi te`i dostizawu istinskog poverewa i uzajamnog

\ampaolo di Paola

razumevaw“, rekao je zvani~nik Alijanse u intervjuu ruskoj dr`avnoj agenciji. Isti~u}i da je wegova poseta prva poseta tako visokog ranga posle „gruzijske krize“ avgusta 2008. godine, Di Paolo je rekao da }e poseta biti rezultat „politi~kog resetovawa“ dvostranih odnosa, zapo~etog susretom ministara inostranih poslova 2009. godine. „Politi~ko resetovawe ne zna~i da nisu ostale razlike, ali svedo~i o na{oj re{enosti da obnovimo i oja~amo uzajamno poverewe“, rekao je on. „Mi vojnici `elimo da u punoj meri iskoristimo taj impuls u

Kurdski pobuwenici ubili {est turskih vojnika ANKARA: Kurdski pobuwenici su ju~e ubili {est turskih vojnika u provinciji Hakari, u pograni~nom podru~ju prema Iraku. Turska armija je posle tog oru`anog sukoba sa pripadnicima Radni~ke partije Kurdistana (PKK) u to podru~je uputila poja~awa i sada traga za napada~ima, javile su agencije.

Kurdski pobuwenici su u nedequ u istom podru~ju podmetnuli bombu ispod jednog autobusa u kome je raweno 11 vojnika. Napadi kurdskih pobuwenika na polo`aje armije poja~ani su u junu, kada je PKK saop{tila da prekida jednostrano progla{eno vi{emese~no primirje, po{to vlada ne `eli sa wima da pregovara o re{avawu kurdskog problema.

Pripadnici PKK se ve} 25 godina bore za autonomiju svoga naroda u jugoisto~noj Anadoliji i u tim sukobima je dosad poginulo 40.000 vojnika,

pobuwenika i civila.Premijer Tajip Erdogan je pro{le nedeqe najavio da vlada planira da formira profesionalne

vojne jedinice za borbu protiv Kurda u pograni~nom podru~ju prema Iraku gde oni imaju svoje baze.

(Tanjug)

HIV se {iri Evropom BE^: Epidemija side u isto~noevropskim i centralnoazijskim zemqama se {iri alarmantnim tempom, ubrzanijim nego bilo gde u svetu, podstaknuta ra{irenom narkomanijom, rizi~nim seksom i dru{tvenom osudom, koja spre~ava qude da potra`e pomo}.

U izve{taju Fonda za decu Ujediwenih Nacija (UNICEF), objavqenom na Me|unarodnoj konferenciji o sidi, u Be~u, stoji da zdravstvene i socijalne slu`be u navedenim regionima vrlo malo ~ine za mlade qude pod pove}anim rizikom od zaraze HIV virusom, prenosi Rojters. Ponegde mladi koji se usude da potra`e le~ewe, ili savet o zarazi HIV-om, umesto pomo}i nailaze na osudu pa ~ak i krivi~no gowewe.

Prema podacima UNAIDS-a, u~estalost zara`enosti HIV

virusom u pomenutim regionima je od 2001. pove}ana za 65 odsto, pa je 2008. broj zara`enih u wima dostigao 1,5 miliona. Na pomenutom skupu u Be~u izneta je procena da }e samo tokom wegovog {estodnevnog trajawa, u pomenutim regionima HIV-om biti zara`eno jo{ 3.000 qudi.

UNICEF je saop{tio kako raspola`e izvestajima da je u pet oblasti Rusije u posmatranom periodu do{lo do pove}awa brojnosti zara`enih HIV virusom za 700 odsto. U Ukrajini je virusom side zara`eno 1,6 odsto stanovni{tva, {to je najvi{e u Evropi. UNICEF se zala`e da se u isto~noevropskim i centralnoazijskim zemqama organizuju slu`be koje }e odgovoriti na potrebe marginalizovanih osoba, kao {to su zavisnici od droge i prostitutke.

Navodi se da je u tom pogledu u Rusiji ve} do{lo do nekih pomaka. U posledwe vreme je, na primer, formirano vi{e od 100 ustanova namewenih mladima, koje se bave seksualnim zdravqem, daju infomacije, savetodavne usluge i psiholo{ku podr{ku. I u Taxikistanu je oformqen jedan centar za promociju prevencije zaraze HIV virusom i le~ewe.

Tom centru su po~ele da se obra}aju mlade `ene koje se bave prostitucijom, po{to su shvatile da nije u pitawu policijska „name{taqka“. Jedna skor{awa studija Ujediwenih Nacija je utvrdila da se u {est zemaqa iz navedenih regiona, odrasle osobe zara`ene HIV-om vi{e boje dru{tvene osude u slu~aju da zatra`e stru~nu pomo}, nego {to se pla{e side.

(Tanjug)

politi~kim odnosima radi obnavqawa i razvoja vojne saradwe Rusije i NATO-a“, podvukao je italijanski admiral.

Planirano je da se Di Paola u Moskvi sretne sa ministrom odbrane Rusije Anatolijem Ser|ukovom i na~elnikom General{taba Oru`anih snaga Nikolajem Makarovom, a glavna teme u razgovorima }e biti razvoj vojne saradwe u borbi protiv terorizma i gusarewa, spasila~kim morskim operacijama i snabdevawu vojske. Di Paola je najavio da namerava i da razgovara o mogu}im novim pravcima saradwe.

(Tanjug)

Gejts i Klinton u poseti Ju`noj Koreji SEUL: Ameri~ki ministar odbrane Robert Gejts i dr`avna sekretarka Hilari Klinton poseti}e danas demilitarizovanu zonu koja deli Korejsko poluostrvo, izjavio je Gejts tokom posete Ju`noj Koreji. „Sekretarka Klinton i ja, zajedno sa ju`nokorejskim zvani~nicima, poseti}emo demilitarizovanu zonu da bismo naglasili koliko su va`ne tamo{we operacije za bezbednost poluostrva i pokazali koliko smo posve}eni Republici Koreji“, rekao je Gejts tokom ju~era{we posete bazi

Sojo u planinskom delu Seula, oko 30 kilometara ju`no od demilitarizovane zone.

Poseta visokih ameri~kih zvani~nika liniji razdvajawa ima za ciq da smawi tenzije nastale posle potapawa ju`nokorejskog broda, naveo je AP. Tim istra`iteqa okrivio je Severnu Koreju da je ispalila torpedo i potopila ju`nokorejski brod, pri ~emu je poginulo 46 osoba. Severna Koreja negira da je odgovorna i optu`uje Ju`nu Koreju i SAD da su sve izmislile.

(Tanjug)

DONATORSKA KONFERENCIJA O AVGANISTANU

Novac za projekte i ja~awe institucija KABUL: U Kabulu ju~e je odr`ana me|unarodna donatorska konferencija o Avganistanu, na kojoj su u~estvovali predstavnici 70 zemaqa i me|unarodnih organizacija, me|u kojima i generalni sekretar UN Ban ki-Mun, ameri~ki dr`avni sekretar Hilari Klinton i {efovi diplomatije Velike Britanije i Japana, Vilijem Hejg i Kacuja Okada.

Obra}aju}i se u~esnicima me|unarodne konferencije o budu}nosti Avganistana, predsednik Hamid Karzai, obu~en u tradiconalnu ode}u, rekao je da Avganistan i wegovi zapadni saveznici imaju zajedni~kog neprijateqa. Karzai ponovio je ju~e da se zala`e da avganistanska policija i vojska do 2014.

Hamid Karzai

Rusija otpisala 12 milijardi dolara duga Rusija je do sada otpisala Avganistanu dugovawa od ukupno 12 miqardi dolara, izjavio je ju~e ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov na me|unarodnoj konferenciji u Kabulu. Samo ove godine Moskva je otpisala obaveze Avganistana u visini 891 miliona dolara. Sem toga Rusija nastavqa da pru`a humanitarnu pomo} Avganistanu, isporukama p{eni~nog bra{na u vrednosti od pet miliona dolara na ime redovnog doprinosa Organizaciji Ujediwenih nacija za hranu i poqoprivredu. godine preuzmu kontrolu nad bezbedno{}u zemqe, zatra`iv{i od me|unarodnih partnera da daju novac za prioritete u Avganistanu, a ne za kratkoro~ne programe Karzai je zatra`io od me|unarodnih partnera i da vlada ne upravqa samo polovinom me|unarodne pomo}i koja pristi`e u tu zemqu i da 80 odsto novca bude utoro{eno na projekte, koji su prioritetni za Avganistan. Generalni sekretar NATO Anders

Fog Rasmusen izjavio je da NATO nikada ne}e dozvoliti da talibani sru{e avganistansku vladu i da }e prenos ovla{}ewa na avganistanske snage bezbednosti biti zasnovan na „uslovima, a ne kalendaru“. Hilari Klinton je kazala da Amerika od avganistanske vlade tra`i ve}u odgovornost na svim nivoima i ve}e zalagawe u borbi protiv korupcije, ali da je sama odgovorna za poboq{awe vo|ewa tih programa.

Kako je javila ameri~ka novinska agencija AP, a potvrdilo Ministarstvo inostranih poslova [vedske, avion u kome su se nalazili Ban i Bilt nije, zbog granatirawa, mogao da sleti na aerodrom u Kabulu, ve} je sletao u ameri~ku bazu Begram. Dvojica zvani~nika su potom preba~ena u Kabul helikopterom.

Obezbe|ewe u Kabulu je na najvi{em nivou uo~i konferencije, a deo avganistanske prestonce u kome se nalaze diplomatska predstavni{tva i vladine zgrade prakti~no je zatvoren.U Avganistanu SAD imaju oko 100.000 vojnika, a sa svim savezni~kim ih je blizu 150.000. Pro{li mesec bio je jedan od najsmrtonosnijih za pripadnike koalicionih snaga, kada su 103 vojnika poginula, me|u kojima 60 ameri~kih.U julu je do sada poginulo 57 vojnika koalicionih snaga, od kojih su 42 ameri~ki.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DEJVID KAMERON Fajnen{el tajms, povodom prve posete koju Dejvid Kameron ~ini Va{ingtonu otkako je na ~elu vlade, pi{e da britanski premijer nema nikakvih iluzija {to se ti~e specijalnih odnosa SAD i Velike Britanije. Londonski list ocewuje da, zasad nije vidqiva nikakva li~na ili politi~ka hemija izme|u Dejvida Kamerona i Baraka Obame, ali }e se truditi da budu poslovni.

ANGELA MERKEL Nema~ki kancelar Angela Merkel i predstavnici crkava su, povodom 60 godina postojawa Centralnog saveta Jevreja Nema~ke, ukazali da je ta organizacija institucija nema~kog dru{tva i kulture. Centralni savet Jevreja Nema~ke je u odlu~uju}oj meri doprineo da je jevrejski `ivot u svojoj raznolikosti mogao da ostane ~vrst, sastavni deo `ive}e nema~ke kulture.

BEWAMIN NETANIJAHU Arapski list „A [ark al-Avsat“ objavio je ju~e da je izraelski premijer Bewamin Netanijahu predstavio egipatskom predsedniku Hosniju Mubaraku u Kairu svoju viziju kona~nog sporazuma sa Palestincima, ukqu~uju}i i granice budu}e palestinske dr`ave. U Netanijahuovom kabinetu izdato je saop{tewe u kome se navodi da su izve{taji stranih medija neosnovani.

Kriza primorava dr`ave na prodaju sopstvene teritorije RIM: Sve vi{e zemaqa u Evropi je spremno da finansijske probleme re{ava prodajom sopstvene teritorije i dr`avnih nekretnina za ~ije odr`avawe nema sredstava. Britanski „Gardijan“ je nedavno pisao da takvu nameru ima Gr~ka, a potom su se u vi{e sredstava informisawa pojavile informacije i da sli~ne programe sveobuhvatne privatizacije imaju Francuska i Italija.

Italija planira da privatnim licima proda pozama{ne teritorije u Dolomitskim Alpima i mala ostrva uz priobaqe Sardinije, neka jezera, reke, oko 9.000 zgrada, kao i poznatu buvqu pijacu „Porta Portese“ u Rimu. Spisak potencijalnih teritorija i nekretnina za prodaju pripemila je specijal-

Pijaca „Porta Portese” u Rimu

na agencija za procenu dr`avne imovine Italije.

Lokalna sredstva informisawa obja{wavaju da prelazak Italije na federalizam, uglav-

nom finansijski, predvi|a prenos geografskih objekata u nadle{tvo lokalnih vlasti. Lokalne administracije mogu da podnesu zahtev za odre|eni geo-

grafski objekat, a nakon toga da ga prodaju ili daju u zakup, kompanijama i privatnim licima.

Italijanska glasila nagla{avaju da ovaj korak nema ni{ta zajedni~ko sa mogu}im namerama Gr~ke da proda svoja ostrva. [tampa je pisala i da vlada Francuske ima plan privatizacije dr`avne imovine i kasnije rasprodaje zamkova, letwikovaca, planinarskih domova, kasarni i raznih imawa. Za prodaju je, izme|u ostalog, odre|eno nekoliko stotina objekata u zapu{tenom stawu, ali su na listi za prodaju i skupe nekretnine kao {to je hotel „De Sewele“ u centru Pariza.Od prodaje 1.700 objekata vlada Nikole Sarkozija o~ekuje nekoliko milijardi evra, koje }e se usmeriti u pokrivawe buxetskog deficita.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

Ujediwewe Kipra ove godine, ili definitivan razlaz NIKOZIJA: Turska podr`ava ujediwewe dve zajednice na Kipru i nagla{ava da re{ewe treba na}i do kraja ove godine, jer pregovori ne mogu da traju u nedogled.

"Mi tra`imo da se re{ewe postigne u 2010. godini. Ina~e, ukoliko se ne postigne dogovor svako treba da ode svojim putem", izjavio je potpredsednik turske vlade Xemil ^i~ek, koji boravi na severu ostrva gde su Turci samoproglasili nezavisnu dr`avu

koju priznaje samo Ankara. Gr~ka strana, me|utim, smatra da se pregovori o re{avawu tako slo`enog problema ne mogu ograni~avati rokovima.

"Pregovori ne mogu da traju beskona~no", upozorio je ^i~ek koji je ju~e prisustvovao obele`avawu turskog uapada na Kipar 20. juna 1974. godine.

Ankara tamo sada dr`i oko 40 hiqada vojnika.

Pregovori dve strane o ponovnom uje|wewu Kipra , sa po-

vremenim prekidima, vode se pod pokroviteqstvom UN ve} decenijama, ali zasad bez uspeha.Vicepremijer ^i~ak je naglasio, kako prenose agancije da je re{ewe mogu}no na}i, ali treba po{tovati realnost na ostrvu. "Ovde postoje dva jednaka naroda i dve dr`ave", naglasio je on.Turska strana je o~igledno za stvarawe labave federacije, dok je gr~ka zajednica za ponovno ujediwewe ostrva.

(Tanjug)

TURSKI LIST „ZAMAN” SAZNAJE

PKK anga`ovala snajperiste iz Srbije ANKARA: Pripadnici zabrawene Radni~ke partije Kurdistana (PKK), koji se u Turskoj bore za autonomiju svog naroda, anga`ovali su snajperiste iz Srbije za atentate na vode}e turske politi~are, tvrdi list "Zaman",

pozivaju}i se na jedan tajni izve{taj obave{tajne slu`be.

Prema navodima lista, PKK je anga`ovala trojicu srpskih snajperista, ali se druge pojedinosti ne iznose. Posle tog saznawa poja~ana je bezbednost predsednika

Pripadnici Radni~ke partije Kurdistana

Abdulaha Gula, premijera Tajipa Erdogana i pojedinih ministara, kao i vode}ih generala.

Atentatore iz Srbije su, kako se tvrdi, anga`ovali predstavnici PKK koji borave u Evropi.

Oni navodno jo{ nisu u{li u Tursku, ali }e kurdski pobuwenici poku{ati da ih prebace u zemqu u turisti~kim grupama, koje ovih dana sti`u u Tursku.

Zato su sada poja~ane kontrole na grani~nim prelazima, pi{e "Zaman", koji ne iznosi bilo kakve druge pojedinosti o trojici Srba. Jedino se navodi da se PKK odlu~ila na ovaj potez po{to su weni snajperisti u Turskoj ve} iskompromitovani i poznati turskim snagama bezbednosti.

Anga`ovawe srpskih snajperista se dovodi u vezu sa planom PKK da poja~a operacije protiv turskih snaga bezbednosti u jugoisto~noj Anadoliji gde se ve} 25 godina bori za autonomiju svoga naroda.

(Tanjug)

sreda21.jul2010.

AUSTRIJSKA DIPLOMATIJA

Pribli`avawe Balkana EU ostaje prioritet Be~a BE^: Ministar inostranih poslova Austrije Mihael [pindeleger istakao je ju~e u Be~u, predstavqaju}i Vladi spoqnopoliti~ki izve{taj za pro{lu godinu, da brzo pribli`avawe zemaqa zapadnog Balkana EU ostaje te`i{te austrijske spoqne politike. „Po~etkom 2009. sam zajedno sa mojim rumunskim kolegom inicirao Dunavsku strategiju, koja omogu}ava jo{ te{wu saradwu sa na{im susedima u tom va`nom regionu", rekao je on. „Iz austrijsko-rumunske inicijative razvio se evropski centralni projekat.

Podunavqe je posebno za nas Austrijance motor rasta i Dunav nije samo simbol srastawa Evrope, ve} i deo na{eg evropskog identiteta", poru~io je [pindeleger. „U okviru na{e aktivne politike susedstva `elim da postavim daqi fokus na region Crnog mora, region budu}nosti Evrope. Veliki ekonomski, qudski i Mihael [pindeleger kulturni potencijal ovog regiona `elimo ciqa„Vrhunac spoqnopoliti~kog rada u pro{loj gono koristiti“, najavio je on. dini bio je uspe{an rad Austrije kao nestalne „Godina 2009. je ponovo jasno pokazala da je ~lanice u SB UN, 30-ogodi{wica sedi{ta UN u ''crveno-belo-crveni" doprinos u svetu zapa`en Be~u, kao i pozitivni bilas 15 godina ~lanstva u i `eqen. Be~ je danas jedan va`an deo me|unaEU. U tradicionalno bitnom regionu za Austrirodne bezbednosne arhitekture i ima odli~an ju, zapadnom Balkanu i podunavqu, mogli smo da imix kao mesto dijaloga. Samouvereni, dakle, preduzmemo bitne stvari, kao i prve smernice za mo`emo da radimo na austrijskoj evropskoj i spoqnopoliti~ko te`i{te slede}ih godina“, obspoqnoj politici za 21.vek“, ocenio je [pindejasnio je ministar [pindeleger.

(Tanjug) leger.

Austrijanci grade hidrocentralu u Bugarskoj SOFIJA: Austrijska energetska kompanija EVN i bugarska Nacionalna elektroenergetska kompanija (NEK) potpi-

Prema ugovoru, EVN }e posedovati 70 odsto, a NEK 30 procenata vlasni{tva budu}eg komleksa, ~ija }e izgradwa ko{ta-

REAGOVAWA POVODOM UBISTVA GR^KOG NOVINARA

Pucaw u demokratiju BE^: Medijska organizacija jugoisto~ne Evrope (SEEMO) ju~e je o{tro osudila ubistvo gr~kog novinara Sokratisa Gioliasa, ocewuju}i da je re~ o "crnom danu za novinarstvo"Izra`avaju}i sau~e{}e porodicama, prijateqima i kolegama ubijenog novinara, SEEMO u saop{tewu navodi da je ovo jo{ jedan "crni dan za novinarstvo i jo{ vi{e za novinare".

"Veoma je va`no prona}i osobu ili osobe odgovorne za ubistvo medijskog vlasnika {to pre mogu}e. SEEMO tra`i od gr~kih vlasti i policije da u~ine sve {to mogu da re{e ovaj slu~aj i privedu pravdi odgovorne koji su planirali ubistvo Gioliasa", isti~e se u saop{tewu. Giolias (37) je prvi novinar koji je ubijen u Gr~koj posle vi{e od dve decenije.

Zasad nepoznati napada~i, kojih je bilo dva ili tri, usmrtili su Gioliasa sa vi{e metaka ispred zgrade u kojoj je `iveo u atinskom predgra|u Iliupoli.

Policija je na mestu ubistva na{la 20 ~aura i intenzivno traga za ubicama koje su pobegle sa lica mesta automobilom. Istra`uje se i motiv ovog ne~uvenog zlo~ina. Agencija AP je prenela da se u Atini ne veruje da je za ovo ubistvo odgovorna neka od mawih teroristi~kih grupa koje postoje u Gr~koj. Giolias je bio urednik u radio stanici Tema 98,9 FM i pisao u popularnom onlajn blogu Troktiko, poznatom po razotkrivawu mnogih skandala.

Ubistvo novinara o{tro su osudili i gr~ki novinari, koji ka-

Republika Srpska osudila izjavu @eqka Kom{i}a BAWALUKA: ^lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine (BIH) iz Republike Srpske (RS) Neboj{a Radmanovi} i premijer RS Milorad Dodik osudili su izjavu ~lana Predsedni{tva BIH @eqka Kom{i}a da podr`ava integritet i suverenitet Hrvatske i Srbije bez Kosova.Kom{i}eva izjava je suprotna Ustavu BIH i op{tim pravcima spoqne politike BiH, naglasio je Radmanovi}.

Radmanovi} je rekao da Kom{i} zna da Predsedni{tvo BiH, ne samo da nije priznalo, nego i ne}e priznati Kosovo kao posebnu zemqu. Kom{i}eva izjava, dodao je on, suprotna je op{tim pravcima spoqne politike BiH na osnovu kojih radi Predsedni{tvo BiH i koja govori o dobrosusedskim odnosima.

"Tra`iti da jedna zemqa prizna teritorijalni integritet tvoje zemqe, a woj istovremeno

to osporavati, potpuno je nemogu}e, neprimjereno, a rekao bih i nepristojno", ocenio je Radmanovi}.

BIH "nije priznala Kosovo i ne}e priznati, jer je za to potreban konsenzus sva tri ~lana Predsedni{tva BiH, a moj glas nikada ne}e biti za to", istakao je Radmanovi}.

Premijer republike srpske Milorad Dodik je napomenuo da nije sporno zajedni~ki iskazano opredeqewe predsednika Srbije i Hrvatske, Borisa Tadi}a i Ive Josipovi}a, o jedinstvenoj i stabilnoj BiH , ali je problem {to za takvu BiH, u dejtonskim kapacitetima, nemaju adekvatne sagovornike u samoj BiH. Kom{i}eva izjava je cini~na, ali ne i iznena|uju}a, s obzirom na wegovu pro{lost i politi~ka opredeqewa, naglasio je premijer Dodik.

(Tanjug)

`u da je to "pucaw u profesiju, u demokratiju". "Neko je `eleo da u}utka veoma dobrog novinara koji je nagazio mnoge svojim tekstovima", istakli su u Atinskom udru`ewu novinara.

I Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) osudila je danas ubistvo novinara Gioliasa ispred wegovog doma u Atini i pozvala gr~ke vlasti da brzo uhvate po~inioce, objavqeno je na sajtu OEBS-a.

"Po{to su motivi za ubistvo jo{ nejasni, pozivamo gr~ku vlast da obezbedi brzu i temeqnu istragu i da javnost stalno informi{e o tome. Nadamo se da }e po~inioci ovog stravi~nog ubistva uskoro biti privedeni pravdi", isti~u u OEBS-u.

(Tanjug)

25

Bugarski premijer Bojko Borisov i austrijski kancelar Verner Fajman

sale su ugovor o realizaciji hidroenergetskog projekta "Gorna Arda". Ugovor su u sedi{tu bugarske ambasade u Be~u pred bugarskim premijerom Bojkom Borisovim potpisali prvi qudi dveju kompanija, Burhard Hofer i Krasimir Pavlov.

ti oko pola milijarde evra.

Predvi|a se izgradwa tri hricentrale i obnova postoje}e brane na reci Gorwa Arda, koja se nalazi na podru~ju opo{tine Smoqan, u ju`nom delu Bugarske. Do kraja godine bi}e pripremqen tehni~ki projekat, a realizacija }e oto~eti 2012. go-

dine. O~ekuje se prose~na godi{wa proizvodwa od 440 GWh. Projekat treba da obezbedi redovno snadbevawe elekri~nom energijom oko 100.000 doma}instava, odnosno pola miliona stanovnika. Realizacija projekata "Gorwa Arda" po~ela je jo{ 1998. godine formirawem xoin ven~era turske kompanije "Xejlan" i bugarske NEK. Ugovor su potpisali tada{wi premijeri Mesut Jilmaz i Ivan Kostov. Prema tom ugovoru, Bugari su bili vlasnici 70 odsto kapitala, a Turci - 30 procenata.

Zbog problema sa kojima se suo~ila turska kompanija projekat nije realizovan.

Prema re~ima bugarskog premijera Borisova, Austrija je jedan od najve}ih investitora u Bugarskoj, a realizacija projekta }e obezbediti ~etiri-pet hiqada novih radnih mesta u reginu, dok }e oko tri hiqade dobiti stalni posao nakon izgradwe objekta.

Bugarska je najve}i proizvo|a~ elektri~ne energije u regionu, a austrijski EVN u ovoj zemqi poseduje nekoliko vetrogeneratora u mestu Kavarna na severu zemqe, akcije u raznim energoenergetskim kompanijama, a zainteresovan je i za kupovinu jedne termoeletrane u Staroj Zagori.

(Tanjug)

Bosanski radnici iskam~ili svoje plate iz Slovenije QUBQANA: Nakon protesta u Sarajevu, bosanski radnici su u slovena~koj ambasadi uspeli da se dogovore da im vlasti omogu}e da dobiju svoje plate.

U ponedeqak je oko 40 bosanskih radnika, koji su radili u Sloveniji i koje su slovena~ki poslodavci prevarili i nisu im isplatili zara|ene plate, protestovalo u Sarajevu. Sa wima su protestovali - i time im dali podr{ku – i ~lanovi slovena~ke nevladine organizacije Nevidqivi radnici sveta.

Slovena~ki poslodavci su bosanskim radnicima ostali du`ni od 6.000 do 9.000 evra po radniku, a u me|uvremenu su im istekle radne vize u Sloveniji, zbog ~ega su bez plata morali da se vrate u BiH. Radnici su protest po~eli pred zgradom ureda visokog predstavnika me|unarodne zajednice u BiH, jer veruju da Slovenija nije jedina u EU koja ima takav odnos prema stranim radnicima.

Radnici su zahtevali da im se, pre svega, omogu}i povratak u

Sloveniju, jer ne mogu da dobiju vize, pa tako ni da se tamo izbore za svoje zara|ene plate. Pored redovnih plata, radnici su uprkos te{kim uslovima rada i predugom radnom vremenu, ostali i bez socijalnog i zdravstvenog osigurawa, upla}enog sta`a i dodatnih sati rada.

Osim toga, svako ko se na to `alio vlasnicima preduze}a u kojima su radili ostajao je bez posla, navode slovena~ki mediji. Bosanski radnici veruju da je vi{e od slovena~kih vlasti kriva vlast u BiH, koja za wih ni{ta nije uradila, nego je na wihovom odlasku na rad u Sloveniju samo dodatno zaradila.

Zbog toga su radnici revoltirani poni`avawem protestvovali i pred zgradom ministarstva spoqnih poslova BiH, koje su optu`ili da dozvoqava da ih

u Sloveniji "tretiraju kao `ivotiwe", optu`iv{i ih i za to {to su na svom radu u Sloveniji bili vi{e gladni no siti.

Nakon protesta pred slovena~kom ambasadom u Sarajevu, radnici su primqeni u zgradu, gde su nakon dva sata pregovora uspeli da se dogovore sa zamenikom ambasadora da }e se u~initi napor da se do|e do definicije problema radnika, kao i da se re{i ne samo taj, ve} i drugi problemi te vrste i u slu~aju drugih radnika.

Radnici o~ekuju da im najpre budu ispla}ene plate koje su im uskra}ene, a da nakon toga Zavod za zapo{qavawe prou~i svaki od wihovih slu~ajeva posebno.

Pored toga, kako navode slovena~ki mediji, u telefonskom razgovoru sa slovena~kim ministarstvom za rad, postignut je dogovor da se ubrzaju postupci za promenu Zakona o zapo{qavawu stranaca u Sloveniji, kao i da se ubrza usvajawe sporazuma izme|u Slovenije i BiH o zapo{qavawu.

(FoNet)

sreda21.jul2010.

OGLASI

c m y

26

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

sreda21.jul2010.

27

28

OGLASI z ^ITUQE

sreda21.jul2010.

KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 064/4000817, 065/543-68-96.

5341

FRU[KA GORA, [irine, {iroka - gudura, 9 km od Novog Sada, 8.555m2 plac, tvrd put, struja, lep pogled, 1/1 cena 2,5 eura 1m2. Telefon 069/18-26726.

4805

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

5308

Posledwi u~eniku

POTREBNI radnici za rad u hotelu u Novom Sadu: recepcioneri, recepcioneri za rad u Velnes centru, sobarice, vratari, konobari (rad na otvorenom bazenu), konobari (rad na servisirawu doru~ka), konobari (rad u baru), {ankeri, maser, frizer, voza~. Informacije na telefon 063/47-51-31.

5364

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

4874

pozdrav

na{em

Marku Divkovi}u

DNEVNIK

Posledwi pozdrav voqenom ocu, tastu, dedi i prijatequ

Marku Divkovi}u

od: }erke @eqane, zeta Mikice, unuka Ogwena, Davida i prije Bube.

od Miroslava sa porodicom.

K}erka Miqana, majka Dobrinka i dever Vladimir Mr{ovi} sa porodicom.

59101/P

5468

5473

5474

na{em

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav dragom drugu

Posledwi pozdrav na{em voqenom

Vasi [ija~kom

Marku

Vasi [ija~kom

od drugarica i drugova iz IV 5 odeqewa sa razrednim stare{inom.

posledwi pozdrav od kom{ija iz Veqka Petrovi}a 6, Novi Sad.

1953 - 2010.

od: sestre Slavice, zeta Du{ka sa porodicom.

Sahrana je danas, 21. 7. 2010. godine, u 15 sati, na grobqu, u ^urugu. Skup je ispred kapele.

O`alo{}ene: supruga Bosiqka i majka Vida.

5478

5475

Tu`nih srca opra{tamo se sa na{im dragim, malim

Markom Divkovi}em

od porodice Pala{ti.

Kom{ije iz zgrade.

5477

5482

Mili na{ brate Marko, u neopisivom bolu za tobom, molimo an|ele da te ~uvaju.

Plemeniti i voqeni se nikad ne zaboravqaju.

od u~enika i svih zaposlenih u Poqoprivrednoj {koli sa domom u~enika Futog.

Novaku Bulatovi}u

Marku

POMEN

21. 7. 2005 - 21. 7. 2010.

Vera Mr{ovi}

Vasi [ija~kom

Po{tovanom kom{iji

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

5467

5469

Posledwi pozdrav dragom zetu

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo sve prijateqe i rodbinu, da je na{ voqeni sin, brat i unuk

Marko Divkovi}

Vasi [ija~kom

1991 - 2010.

od {ogora: Rajka, @ivka, Zdravka, @arka i Veqka i {ogorica Jele i Borke sa porodicama.

tragi~no preminuo u 19. godini i ostavio nas da ve~no za wim tugujemo.

Sahrana je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, danas, 21.

7. 2010. godine, u 16.15 ~asova.

Neute{ni: majka Marijana, otac Sre}ko, brat Andrej i baba Bojana.

5470

5471

Dragi na{

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu i dedi

Marki}

Zorki Raki}

Marko Divkovi}

ostavio si nas da tugujemo za tobom.

ve~no

Tvoja bra}a Slobodan i Dragan sa mamom Vesnom i babom Verom.

od: zaove Jeje, Oqe i Jelene.

Tvoji: sestra Milica, bra}a Slobodan i Dragan, ujak Zdravko i ujna Qubica.

5483

5485

5472

Posledwi pozdrav ro|aku i prijatequ

Posledwi pozdrav dragoj majci

Sahrana je u sredu, 21. 7. 2010. godine, u 11 sati, u Mo{orinu.

5484

5463

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada u 71. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

Stojanu [krbi}u

od: sinova \or|a i Dragana sa porodicama.

od: }erke Koviqke, zeta Laze i unu~adi Gorana i Gorane Xaja.

dragom

Zorki Raki} 1934 - 2010.

Stojanu [krbi}u

od: ro|aka Dane i Mire [krbi} sa porodicom.

Stojan [krbi} 1939 - 2010.

Sahrana i opelo }e se odr`ati na Gradskom grobqu danas, 21. 7. 2010. u 17.30 ~asova, a skup je ispred ku}e, Ul. novosadski put 64, u 15 ~asova, u Veterniku.

O`alo{}ena porodica.

5464

5460

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

sreda21.jul2010.

Sa neizmernim bolom javqamo ro|acima i prijateqima da je u ponedeqak, 19. 7. 2010. godine preminula na{a mila supruga, majka i baka

TROGODI[WI POMEN na{em an|elu

Posledwi pozdrav bratu

29

SE]AWE

Grujica Manojlovi} 2002 - 2010.

Zora Stani{i}

Momiru Babi}u

Maji Eremi}

ro|. Oparnica 1940 - 2010.

Po dobroti te pamtimo, s ponosom te se se}amo, u srcima ~uvamo i beskrajno volimo.

Sahrana je danas, 21. 7. 2010. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Bogoqub, sin Dragan, unuk Aleksandar, unuka Ana i ostala rodbina.

od brata Radoslava sa familijom.

5453

Hvala svima za svaku molitvu, za svaki cvet, svaku upaqenu sve}u.

Dragi na{ Grujo, pro{lo je osam godina od kako nisi sa nama. Svojim odlaskom ostavio si ogromnu prazninu, ali qubav i se}awe na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima.

Po~ivaj u niru Bo`ijem.

An|ele na{ najlep{i.

Tvoji najmiliji.

5429

Posledwi pozdrav snaji i ujni

Posledwi pozdrav dragoj snaji i strini

Tvoji: mama, tata i brat.

5365

POMEN

POMEN Danas se navr{ava 6 meseci mojoj miloj i dragoj sestri

Pomen }e se odr`ati u petak, 23. 7. 2010. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu.

5433

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka i baka

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da je na{a draga majka i baka

Petar \or|evi} 21. 7. 2007 - 21. 7. 2010.

Zori Stani{i}

Zori Stani{i}

Nikad te ne}e zaboraviti tvoja sestra Mara.

Nikad te ne}e zaboraviti, u srcu te nose tvoji: supruga Jelica sa }erkama Darom i Vericom, zetovima, unu~adima i praunu~adima.

5085

5421

Posledwi pozdrav dobrom ~oveku i po{tovanom kolegi

SE]AWE Pro{le su tri godine od kada nije sa nama na{a draga

Vidi od: Budinke, Marice i Jasmine sa porodicama.

od: Julkice, Jelice i Mirjane sa porodicama.

5455

5456

Posledwi pozdrav svojoj najdra`oj baki, koja me je negovala i ~uvala

Zlata Peterka

Manda Jano{i

1928 - 2010.

ro|. Sveti}

Ivanka - Vana Nikoli}

preminula u 89. godini.

Sahrana je u ~etvrtak, 22. 7. 2010. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni unuk sa porodicom.

Sahrana je danas, 21. 7. 2010. godine, u 17 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Ka}a i unuka Maja sa porodicom.

Divke

Zori Stani{i} Bako, zauvek }e{ ostati u mom srcu, jer si me neizmerno volela i pazila od mog ro|ewa.

Oti{ao si kao tren, zauvek skrio si na{e prijateqstvo.

Jo{ uvek ne mogu da verujem i nikada ne}u zaboraviti.

Neka te an|eli ~uvaju.

Posledwi pozdrav majci

5444

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

5458

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Kolege iz Kluba starih i odrasnih Liman II.

Ve~no tuguju za wom weni: suprug @arko, sin Sr|an i unuka Tamara.

5442

5441

Tvoj drug Igor.

Unuk Aleksandar.

5448

Pomen }emo odr`ati danas, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Novaku Bulatovi}u

5452

Posledwi sestri

pozdrav

Posledwi pozdrav po{tovanoj

dragoj

Novak Bulatovi} Zlati Peterki

Iloni Dautovi}

Zori Stani{i}

Iloni Dautovi}

od }erke Marice sa porodicom.

od stanara zgrade „Bra}e Drowak 15�.

od porodica: Hadna|ev, ^iv~i} i \uri}.

od: Ankice, Marije i Olge.

5449

5465

5434

5432

Posledwi pozdrav dragom suprugu, ocu, svekru i dedi

Preminula je na{a draga mama i nana

od: supruge Radmile, sina Gorana, snahe Rajke, unuka Stojana i Sr|ana.

5438

5435

Stojanu [krbi}u

Po li~noj `eqi sahrawena je u krugu porodice u porodi~noj grobnici u ^erevi}u.

Po~ivaj u miru.

O`alo{}ena porodica Jeremi}.

5462

od porodice Vuni}.

Kum Branko Mrki}, Elvira i Pe|a.

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu i dedi

Milica Jeremi}

Stojanu [krbi}u

Zori Stani{i}

Za beskrajno kumstvo i dru`ewe, opra{tamo se od tebe.

5446

od: k}erke Vinke, zeta Du{ka, unu~adi Nata{e i Sa{e, prijateqa Tomislava i prije Milene @ivkovi}.

5461

06.30 08.30 09.00 09.30 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.40 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 23.40 01.00

TV PROGRAM

sreda21.jul2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Paideja Plej gejms Dokument Sva Evina lica Kuhiwica Vesti Kam~atka Preokret Zajedno ^udesni svet Predlog top liste Vesti Rastrzane `ene Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Zelena salata Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Hronika Me|unarodnog filmskog festivala-Pali} Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Vesti-Univerzitet ^ari ribolova Izbliza Klasi~ne muzike ^udna pti~ica, film

Pri~e iz prirode (Panonija, 11.00) 07.25 08.00 09.00 10.20 11.00 12.30 14.00 14.50 15.30 16.00 17.00 17.30 19.05 20.00 20.30 22.00 22.40 23.40

Glas Amerike U susret suncu U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Pri~e iz prirode Stari zanati Na{ gost Hronika op{tine Vrbas Vojvo|anske vesti U ogledalu Vili `eli da zna Vojvo|anske vesti Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Glas Amerike

^udna pti~ica

07.00 07.25 08.10 08.25 08.40 09.05 09.35 10.15 10.30 12.05 12.30 12.40 13.05 13.15 14.05 14.35 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.20

Svetkovine Grad an|ela Aladinove avanture Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se pitam-eko Zeleni sat Transplantacija Ru~ak na lepe o~i Rastrzane `ene Neverovatne pri~e Vesti (ma|) Makedonsko sonce Tajna hrane: Kajsija Pod obru~em Hronika Me|unarodnog filmskog festivalaPali} 2010.

Crtani film Bajko kviz Aladinove avanture Dobro ve~e Vojvodino (rom) Su~eqavawa (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Pod obru~em Spasiteq, film

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Ne{to izme|u U zdravom telu Trag Rokovnik Povratak na novo Dnevnik Sport plus Kuvati srcem Odstrel Mama fudbalski mag, film Vi i Mira Adawa Polak Sti`u dolari Dnevnik RT Vojvodina Beogradska hronika Putopis Slagalica Dnevnik Sti`u dolari Vikend sa Barnijem, film Odstrel Dnevnik Vremeplovac Fickaraldo, film Putopis

06.55 07.40 08.35 09.30 10.20 11.20 13.05

Ninya ratnici Opasne igre Srce na dlanu ^ari Seks i grad Banzuke Film: Radio vihor zove An|eliju Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Film: Ubila~ka namera Film: Dan Apokalipse Foks vesti Opasne igre Srce na dlanu

09.00 09.30 10.00 10.30 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15 23.25 23.40

Hrana i vino Denis napast 7 NS dana Moja porodica Misterije KGB Prizma Objektiv Va{ar ta{tine Buntovnici Srbija koju volim Vitra` Sofa Neon siti Objektiv (slov) Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Moja porodica Sprint Vitra` Va{ar ta{tine Objektiv Buntovnici Neon siti Moja Amerika Misterije KGB

07.00 Moto GP Nema~ka – Trka Moto 2 10.00 Ful Tilt poker 11.00 Pentatlon Svetski kup: Ma|arska 12.00 Pregled ruske lige 12.30 Fudbal mondijal magazin 13.00 Evroliga: Najboqe utakmice 15.00 Man~ester junajted – Liverpul 17.00 Pregled ruske lige 17.30 Fudbal mondijal magazin 18.00 Evroliga: Najboqe utakmice 20.00 Mobil 1 Grid 20.30 Profi boks 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Moto GP Najboqa trka

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Politi~ki tok {ou: O~i u o~i, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis Napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Planeta zemqa, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije

Gojine utvare Kostimirana drama sme{tena u [paniju 1792. godine. Period je inkvizicije, a {panska je bila naro~ito poznata po svojoj okrutnosti.

Natali Portman

15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.10 01.00 01.05 04.00

Reza Naji

Jedanaestogodi{wi Behruz `ivi blizu azerbejyanske granice. Po{to je wegov otac u zatvoru, Behruz je prinu|en da radi kao hvata~ ptica, koriste}i wegovo znawe da imitira pti~ije zvukove.

Uloge: Samira Alaje, Silva Andrijasijan, Javad Derak{an Hasankani, Reza Naji Re`ija: Rahbar Ganbari (RTV 1, 01.00)

06.05 08.00 09.00 09.45 10.05 10.30 11.05 12.00 12.15 12.30 12.45 13.30 15.10 16.03 17.00 17.45 18.27 19.00 19.30 19.50 21.10 23.00 23.50 00.14 00.55 03.34

Progoweni su protestanti, Jevreji i ve{tice, ali i umetnici za ~ija se dela verovalo da zauzimaju satiri~an stav prema crkvi.

Uloge: Natali Portman, Stelan Skarsgard, Havijer Bardem Re`ija: Milo{ Forman (RTS 2, 21.48) 07.00 07.31 07.55 08.26 08.55 09.19 09.30 09.55 10.02 10.32 10.56 11.25 12.00 13.00 13.58 14.27 15.22 16.00 17.51 18.00 18.30 19.23 20.00 20.30

Trejsi Lords

Ubila~ka namera Policajka Viki vodi policijsku akciju protiv narkodilera Salvadora. On }e joj uskoro uma}i, a Viki ostaje sa robom vrednom 5 miliona dolara. Policija uskoro „skida“ Viki sa ovog slu~aja koji preuzima wen suprug Al. Uloge: Trejsi Lords, An|elo Tife, Skot Paterson Re`ija: ^arls T. Kanganis (Foks, 21.00)

21.28 21.48 23.49 00.17 01.00 01.23 02.18

Kuvati srcem Gomboce Mali medved Mi{a Klinika Vet Kwi`evna {kolica Dosije iks i oks Animalia Enciklopedija Interfejs TV mre`a Eko recept @ivot sa muzikom Bemus Trezor Klinika Vet Kwi`evna {kolica Recept za igru Ovo je Srbija Enciklopedija Nezaboravne melodije Gomboce Ozi bu U svetu Me|unarodni filmski festival; Pali} 2010, hronika Kako sam upoznao va{u mamu Gojine utvare, film Biciklizam: Tur de Frans Koncert grupe Van Ggog Tehnologija danas Trezor ju~e Nezaboravne melodija

07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti u 12 12.15 Za dobar dan 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti u 14 14.30 Milica dva² 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Denis napast 20.00 Milica² 20.30 24 21.30 Film: Sliver 23.30 Svemirska krstarica Galaktika 00.30 Milica² 01.00 Film: Oko za oko

08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.50 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.25 Na zdravqe, 22.00 Veb yank, 22.40 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 00.30 Auto {op, 00.35 Fokus, 01.05 Ski Jahorina, 01.35 Holivud 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Medikal art, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Abs {ou, 10.30 Farma, 11.30 Slavni parovi, 12.00 Drecun, 13.00 Polarotor, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Vi{e od sporta, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @ivot na Marsu, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 [ampioni, 23.00 Of road avantura

DNEVNIK

c m y

30

07.00 08.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.35 18.30 19.05 19.30 20.00 21.00 23.00 23.35 00.35 02.00

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Film: Zbogom Grejs Vesti B92 Nacionalna geografija Stjuardese Vesti B92 Dora istra`uje Trnav~evi}i u divqini Dolina sunca Film: Bibliotekar 2 Vesti B92 Stjuardese Film: Poverewe Ukqu~ewe u B92 Info

Bibliotekar 2: Blago kraqa Solomona Sudbina ~ove~anstva ponovo je u rukama 30-godi{weg {trebera Flina Karsena, koji mora da spre~i da Solomonovo blago i wegove dragocene relikvije ne padnu u ruke tajne kriminalne grupe, koja bi pomo}u wih zavladala planetom. Ovoga puta dru{tvo mu pravi i prelepa arheolo{kiwa Emili….

Uloge: Noa Vajl, Gabrijela Anvar, Bob Wuart Re`ija: Yonatan Frejks (B92, 21.00)

Noa Vajl

07.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 14.00 15.45 16.00 16.45 17.00 18.00 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.15 01.30

Jutarwi program Film: Pop ]ira i pop Spira Siti kids Pali an|eo Siti Silikonske lepotice Balkan parti Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Kursayije Mewam `enu Trenutak istine Film: O~i an|ela Siti Film: Poltergej

Marijana Kruni}

Jutarwi program Tema emisije „Dobro jutro, Srbijo“ ove srede je bezbednost u saobra}aju. Period je godi{wih odmora i putovawa, a gotovo svakodnevno dobijamo izve{taje o nesre}ama na putevima. Gost je direktor Komiteta za saobra}aj, Damir Okanovi}.

Voditeqi: Marijana Kruni} i Igor ]ur~i} (Ko{ava, 05.30) 05.30 Jutarwi program „Dobro jutro, Srbijo” 08.00 @irko Hrasti} 08.10 U~imo engleski sa Nodijem 08.20 Nodi 08.45 Mala princeza 09.00 Pokojo 09.10 Meda Rupert 09.45 Tele{op 10.00 Presovawe 10.15 Dork hanters 10.35 Ble~ 11.00 Zakumi 11.20 Yem 11.45 Presovawe 12.00 Dino king 12.30 Kvizi} 13.25 Presovawe 13.40 Tele{op 13.55 Vesti 13.58 Taina 14.30 ^ovek lav 15.00 Rebelde 15.45 Tele{op 16.00 Plejada - Leto na Adi 18.00 Tajanstvene pri~e 18.55 Telemaster 19.30 Zakumi 20.00 Klinika 21.00 Riznica 22.00 ^asna re~ 23.05 Hot end kul 23.55 Telemaster 00.10 Riko{et 00.45 La Lola 02.30 Plejada - Leto na Adi 04.25 Vremenska prognoza 04.30 Klinika

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

sreda21.jul2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA

31 2

Pi{e: Tom Stendiy

Gvendolin Jeo

Put iskupqewa Iskusni kauboj Print Riter zajedno sa svojim ne}akom Tomom Hartom mora da prevede stado kowa iz Oregona u Vajoming. Na svojom putovawu Print i Tom nailaze na petoro mladih devojaka iz Kine koje ~eka te{ka sudbina. Naime wihova vlasnica ih vodi u bordel kako bi zaradila na wima.

Uloge: Robert Duval, Tomas Hajden ^ur~, Gvendolin Jeo, Tod Alen, Olivija ^eng Re`ija: Volter Hil (Nova TV, 21.15) 08.00 08.25 08.45 10.40 12.35 13.15 14.10 16.10 18.25 19.15 20.05 20.40 21.15 23.00 23.15 00.10 00.40 01.10 02.10 03.00

Bratz Pepa Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Vrata do vrata, pilot Lud, zbuwen, normalan Put iskupqewa, film Ve~erwe vesti Nestali Seks i grad Bra~ne vode Ezo TV Post mortem Gigli, film

08.00 08.30 09.00 10.00

Veliki nau~nici Misterije istorije Mra~na nauka Bizmark – kancelar i demon Mi Evropqani Islamska istorija Evrope 1529 – opsada Be~a Normani 2. svetski rat u boji Najgori poslovi u istoriji Drevni plasti~ni hirurzi Bizmark – kancelar i demon No} slomqenog stakla 1929. Velika kriza 1631- razarawe Magdeburga Torinski pokrov: Novi dokazi 2. svetski rat u boji Najgori poslovi u istoriji Drevni plasti~ni hirurzi

11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Sre}a u torbi Gwurac Lo{e predskazawe Zadr`avawe Lo{e predskazawe Imperatorova `ena Nole {ou Seksi fudbalerke Nemir

06.00 Nerazumni Brus i nekontrolisani Lojd 07.15 Nalo`eni 08.45 Posledwa prilika za Harvija 10.15 Ko{mar u ku}i snova 11.45 An{tajn i Edington 13.15 ^ivava sa Beverli Hilsa 14.45 Neobi~ni slu~aj Benyamina Batona 17.30 Hotel Paradise 18.25 Svici u ba{ti 20.05 Marli i ja 22.00 Spartak: Krv i pesak 22.50 Osmi putnik 00.45 Bojnton klub 02.25 Maskirana banda 04.25 Mrtva devojka

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Zabava 10.20 Arhitektonske pustolovine Dena Kruk{enka: Lepota, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Moj greh 13.15 Letwa slagalica 14.20 Meklodove }erke 15.05 Hrvatsko podmorje 15.35 A sad u Evropu!

16.20 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.30 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.10 Posle sumraka, Film 21.45 Klasici hrvatskog dokumentarizma 22.35 Dnevnik 3 23.15 Hronike Pulskog filmskog festivala 23.25 Festival plesa i neverbalnog kazali{ta u Svetvin~etu 2009.

00.00 Dr Haus 00.45 No}i kontroverznih filmova: Isteriva~ |avola, film

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 01.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Inspektor Mom 2: Kidnapovawe u 10 lakih koraka Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Medijum Projekat Jeqcin

07.50 08.05 08.25 10.40 11.45 12.15 12.30 12.55 13.30 14.15 15.50 16.40 17.05 17.30 17.55 18.55 19.10 20.00 20.55 22.35 23.35

Mifi JuHu i prijateqi RTL ritam zona - Retro Nestala K.T.2 Ekskluziv Punom parom Bibin svet Los Viktorinos Najlep{i urok Nestala Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina L.A. Dragnet Kosti CSI Wujork Policijska akademija 7: Moskovski zadatak, film 00.55 Astro {ou

SERIJA

L. A. Dragnet

Elizabet Pena

Plavi ~elik Megan Tarner upravo je zavr{ila {kolovawe na policijskoj akademiji. Wena okolina, ukqu~uju}i i patrijarhalnog oca, ne gleda s naklono{}u to „ne`enstveno” zvawe, ali podr{ku joj pru`a najboqa prijateqica Trejsi. Jedne no}i na slu`bi Megan je prisiqena da u samoodbrani ubije pqa~ka{a radwe…

Uloge: Yejmi Li Kertis, Ron Silver, Klensi Braun, Elizabet Pena, Luis Fle~er Re`ija: Ketrin Bigelou (HRT 2, 21.30) 08.10 08.20 08.30 08.55 09.15 09.40 09.55 10.05 10.30 12.05 13.30 13.55 14.25 15.05 15.20 16.05 17.00 18.30 19.30 20.00 20.05 20.55 21.30 23.10 23.50

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac De~ak i veverica Garfild i prijateqi Igrajmo se! Meksiko Ta politika Hajdi Maks Minski i ja, film Ru`na Beti Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Kod Ane Bra}a i sestre Putovawe `ivota Detetov vapaj u pomo}, film Mu}ke Gara`a Ve~eras...

Tra~arica Bitange i princeze Plavi ~elik, film [apta~ica duhovima Letwi retrovizor

06.50 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 21.00 22.00 00.00 01.00 02.50

Dolina osvete S vetrom u le|a Gospodari horora @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Ro|en da pobedi Gospodari horora ^ovek bomba @ene fudbalera Misterije Bekstvo iz Sobibora

06.00 09.00 10.20 12.20 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Upoznajte Yo Bleka Petak posle petka Loganov beg Zaqubqeni de~ak Zmaj: Pri~a o Brusu Liju Kako biti normalan Puder Misteriozni qudi Krvavi trag Vru}e devojke Prqava

Telo `ene latinskog porekla, bez ikakvih dokumenata, prona|eno je blizu reke i na prvi pogled sve ukazuje na zlo~in iz seksualnih pobuda.

Ali, Fridej sumwa u takvo obja{wewe. Istraga ih vodi do Marije Ramos, koja otkriva da su weni identifikacioni papiri bili ukradeni te da `rtva definitivno nije ona.

Uloge: Ed O’Nil, Itan Embri, Rozelin San~ez, Kristina ^ang, Dezmond Harington (RTL, 20.00)

Rozelin San~ez

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako se pravi?

Vrhunsko graditeqstvo Auta po meri 2008.

Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi?

Pre`ivqavawe Sam u divqini Lovci na oluje U deli}u sekunde Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Pre`ivqavawe

08.30 10.00 11.25 11.30 17.00 18.00 20.00 20.05 22.05 22.10 22.20 23.20 23.50 23.55 00.00 00.15 00.45

@enski fudbal Biciklizam Biciklizam @enski fudbal Fudbal Fudbal Svi sportovi Kowi~ki sport Kowi~ki sportovi Svi sportovi Golf Golf Golf klub Jedrewe Svi sportovi Automobilizam Fudbal

Samo `ene nisu zajedni~ka imovina S

pisak standardnih zanimawa iz praskozorja {tva. Jedan antropolog je zabele`io da }e “Bu{man civilizacije prona|en je na malim glinesve preduzeti da drugi ne budu qubomorni na wega. nim tablicama uklesan karakteristi~nim Nikome nije stalo da dugo zadr`i neki naro~ito doklinastim slovima 3200 g. p. n. e. u Uruku (danabar no`, ~ak i ako ga o~ajni~ki `eli, jer }e onda po{wem Erehu), u Mesopotamiji, predelu gde su se pistati predmet zavisti. Dok sam sedi i glanca finu smenost i gradovi prvo pojavili. U nomenklaturi o{tricu se~iva, ~u}e tihe glasove ostalih mu{kaprofesija zastupqenih u najve}em gradu onog doba raca iz grupe kako govore: Pogledaj ga, samo, kako se nabrojano je 129 stavki, a pri vrhu su, naravno, one divi svom no`u, dok mi nemamo ni{ta. Uskoro }e mu najva`nije: “vrhovni sudija”, “gradona~elnik”, “muneko zatra`iti no` jer svi bi `eleli da ga imaju i drac”, “dvoranin”, “nadzornik glasnika”... on }e ga dati. Bez te stroge kooperacije koju nare|uPrelazak s malih, ravnopravno{}u vo|enih sela je wihova kultura, Bu{mani ne bi mogli pre`iveti na velike, dru{tveno raslojene metropole, omoguvelike gladi i su{e u Kalahariju”. }ila je sve intenzivnija poqoprivreda jer je deo populacije proizvodio vi{e hrane nego {to mu je bilo potrebno za `ivot. Taj vi{ak se mogao koristiti da se prehrane drugi, pa nisu vi{e svi morali da budu ratari. U Uruku se svega oko 80 odsto stanovni{tva bavilo zemqoradwom, obra|uju}i plodno tlo koje je u polupre~niku od 16 kilometara opasivalo grad. Vi{ak proizvoda je prisvajala vladaju}a dru{tvena elita, preraspore|ivala deo, a za sebe uzimala ostatak.

Hranom uzrokovanog raslojavawa dru{tva nije bilo samo u Mesopotamiju ve} i u svim delovima sveta koji su prihvatili zemqoradwu.

Lovci i sakupqa~i jesu morali da tra`e hranu samo dva dana nedeqno, ali `ivotom im je ipak upravqala hrana. Grupa je morala Bu{mani ne trpe ni u ~emu previ{e uspe{ne da se seli svakih nekoliko nedeqa, kad izvori hrane u krugu privremene naseobine po~Veoma su sumwi~avi lovci i sakupqa~i i prema nu da se iscrpquju, i da nose sa sobom sve {to imaju. samoreklami i poku{ajima da se kod drugih stvori A to je ograni~avalo mogu}nost pojedinca da zgr}e ose}aj obaveze. Bu{mansko pleme Kung, recimo, vematerijalno bogatstvo. Moderni antropolozi su naruje da idealan lovac treba da bude skroman i suzdrpravili popis celokupne imovine jedne porodice `an, pa po povratku iz lova mora umawivati zna~aj afri~kih lovaca i sakupqa~a plodova i ustanovili svojog pohoda, ~ak i ako ubije neku veliku `ivotida ona poseduje po jedan no` i kopqe, luk i strele, wu. Kad mu{karaci odu po plen, pokaza}e razora~a{titnik za zglob, mre`e, korpe, te po jednu teslu, ranost wegovom veli~inom: “[ta, naterao si nas da zvi`daqku, frulu, kastawete, ~e{aq, kai{, ~eki} do|emo skroz ovamo po ovu vre}u kostiju”. Od lovca i {e{ir. (Malo je porodica u razvijenom svetu koje se o~ekuje da u~estvuje u ovoj igri i ne uvredi se. Jebi svu svoju imovinu mogli nabrojati u jednoj kratdan od Kunga je etnografu koji ih je izu~avao objakoj re~enici). A i ovi predmeti su bili zajedni~ko snio: “Kad neki mladi} ubije mnogo mesa, po~ne sevlasni{tvo, koje su svi delili. Umesto da svako nobe da smatra poglavicom ili va`nim ~ovek, a za nas si vlastiti no` ili koostale misli da smo mu pqe, logi~nije je bilo da sluge ili lo{iji od wega.

Lova~ki narod Kung je izrazito se inventar deli, po{to Ovako mu ohladimo srce i ravnopravan, ali netolerantan neki qudi mogu nositi nau~imo ga blagosti”. prema aroganciji i {krtosti. druge stvari, recimo, Dodatna komplikacija mre`e ili lukove. Grupe Kad kod svojih pripadnika uo~e takvo je {to po tradiciji Kunga su tako bile pokretqivimeso plena pripada vlapona{awe, imaju mnogo sredstava je i imale ve}e {anse da sniku strele koja ga je za nametawe poniznosti da bi pre`ive i postajale brojubila, a ne lovcu koji ju je ohladili ohole nije od onih u kojima su odapeo. Ako, pak, dve ili pojedinci qubomorno ~uvi{e strela obore plen, vali svoju imovinu. Obavezno je bilo i deqewe hrameso pripada vlasniku prve. Po{to qudi rutinski ne. razmewuju strele, verovatno}a da }e pojedini lovci I dana{wi lovci i sakupqa~i ~esto imaju praviskupqati poene jo{ je mawa. Naro~ito ve{ti su talo da onaj ko donese hranu u logor mora da je podeli ko spre~eni da grade ugled daju}i ostalima velike sa svakim ko zatra`i. To obezbe|uje da ne}e biti koli~ine hrane i stvaraju}i kod wih obaveze prema mawka hrane jer ako su svi sebi~ni, ve}ina }e ve}i wemu. Ba{ naprotiv: kad lovca neko vreme prati dodeo vremena biti gladna. Neke grupe imaju jo{ slobra sre}a, pa pribavi mnogo hrane, mo`e mu se desi`enija pravila deobe, pa ~ak lovcu nije dozvoqeno ti da na nekoliko nedeqa prestane i}i u lov da bi da se poslu`i jelom od vlastitog plena. Zabraweno drugima dao priliku da se iska`u i tako izbegao moje bilo i prisvajawe neke povr{ine i izvora hrane gu}nost da se oni qute na wega. na woj.

Narod Kunga je izrazito ravnopravan i nema mnoLovci i sakupqa~i nisu ni poku{avali da prigo tolerancije prema aroganciji, {krtosti i rezersvajaju statusno bogatstvo da bi pove}ali svoj previsanosti me|u svojim pripadnicima. Kad kod svosti`. Za{to da se mu~e, kad }e takve premete morajih sunarodnika uo~e takvo pona{awe, imaju {irok ti da dele s drugima. Tek s pojavom poqoprivrede jaspektar sredstava za nametawe poniznosti da bi vqaju se i prve naznake imovine ili li~nog vlasniujedna~ili qude.

Kwigu Toma Stendiya „JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA”, uz specijalan popust od 20 odsto, mo`ete kupiti u Novosadskoj kwi`ari (Jevrejska 20, tel. 021/ 6614–283), ili preko „Ku}e za ~itawe“, Kluba ~italaca izdava~a „Geopoetike“ (Dositejeva 13, Beograd, tel. 011/ 3284–267).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda21.jul2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ostvarujete dobre kontakte s inostranstvom pa mo`ete i putovati, ukoliko po`elite. Poslovno ste uspe{ni, u granicama datih mogu}nosti. Radite vi{e stvari istovremeno. Kontroli{ite nervozu.

BIK 20.4-20.5.

Ugro`eni ste od neplaniranih i iznenadnih okolnosti, bilo da se radi o zdravstvenom stawu ili poslu. Tajni neprijateqi su aktivni, nasumi~no, ali se ne dajte pokolebati zbog toga.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

21. jul 2010.

Sreda je Merkurov dan, va{ dan, pa mo`ete pokazati najboqi deo sebe, vredno raditi i komunicirati.

Prijateqi su uvek aktuelni, ali oni pomalo fensi u posledwe vreme. [oping?

Mesec danas plovi kroz znak Strelca, {to je generalno povoqna okolnost za sve zvani~ne poslove i ugovore, za odnose s inostranstvom ili nekim uspe{nim bogatim osobama. Porodi~ni ste.

Okru`eni ste zanimqivom mladim qudima koji bi da ne{to nau~e od vas, da sara|uju, da zajedni~ki poslujete. Ali, deca su vam prioritet u ovom periodu. Porodi~no letovawe na ostrvu je najboqe.

Polako ali sigurno vas napu{ta taj te{ki Saturn, {to }ete osetiti kao da vam je metalni oklop pao s le|a. Tako rastere}eni, lak{e }ete disati i funkcionisati. Partner je uz vas. Qubav i strasti.

VAGA 23.9- 23.10.

Vredni ste i prakti~ni, a mawe emotivni pa se lako mo`ete okupirati raznim poslovima. Mo`ete i ~itati dve kwige istovremeno, kupiti novi mobilni telefon i dru`iti se.

[KORPION 24.10- 23.11.

Ostvarujete dobru poslovnu saradwu s mu{kim autoritetima, {to vam ide u prilog. I u qubavi se dobro sla`ete i uklapate u zajedni{tvo, na obostrano zadovoqstvo.

Samo tako, i bez drame!

STRELAC 24.11- 21.12.

Ukoliko putujete, nemojte stati jer ne morate! Posao }e opstati i bez vas. A ukoliko ste nemirni i radni, onda vam ne ide sve od ruke jer mnogo toga ne mo`ete predvideti, niti ra~unati na druge.

JARAC 22.12-20.1.

Stati~ni ste, ili tek funkcioni{ete u krajwim granicama. Sredina ne postoji za vas. Idete na sve ili ni{ta, planski i sistematski. Sagledajte svoja ograni~ewa i vi{e se odmarajte. Izolacija?

VODOLIJA 21.1-19.2.

Rado biste putovali, i to oko sveta, ali vam se ne da. Zanosite se svojim idealima jer vas oni odr`avaju u `ivotu, dok vas problemi lome i umaraju. Ne prija vam ni preterana toplota. Vi{e te~nosti.

RIBE 20.2-20.3.

Finansijski nikako da se konsolidujete pa se nemojte ni brinuti povodom toga. Jednostavno, Uran i Jupiter vam tro{e pare i pre no {to ih zaradite. To nije razlog da ne otputujete na more!

TRI^-TRA^

Rapidno podmla|ivawe V REMENSKA

Na londonsku premijeru filma „Karate Kid” do{la je i Xada Pinket Smit, lepa supruga glumca Vila Smita, ~ije lice je u 40. godini potpuno zategnuto.

Xada i Vil su sa dvoje dece Vilou i Xejden do{li na premijeru filma „Karate Kid”, koja se odr`ala u Londonu. Xada je za tu priliku obukla kratku glamuroznu {qa{te}u haqinu na jedno rame koju je dizajnirala Stela Mekartni i koja joj pristaje kao salivena. Glumica je pokazala i novu frizuru koja joj odli~no pristaje.

Sve u svemu, Xada je zablistala kao nikada do sada i s godinama izgleda sve mla|e i mla|e.

PROGNOZA

VIC DANA

VEOMA

Vojvodina Novi Sad

33

Subotica

33

Sombor

33

Kikinda

34

Vrbas

33

B. Palanka

33

Zrewanin

33

S. Mitrovica 33 Ruma

33

Pan~evo

32

Vr{ac

31

Srbija Beograd

33

Kragujevac

32

K. Mitrovica 32 Ni{

33

Evropa

TOPLO

NOVI SAD: Veoma toplo i prete`no sun~ano vreme. Po podne lokalni razvoj oblaka. Vetar slab jugoisto~ni i isto~ni. Pritisak malo ispod normale. Temperatura od 20 do 33 stepena.

VOJVODINA: Veoma toplo i sun~ano vreme. Po podne mogu}a je re|a pojava lokalnih pquskova uglavnom u ju`nim predelima.

Vetar slab do umeren jugoiston~i i isto~ni. Pritisak malo ispod normale. Jutarwa temperatura 19, a maksimalna 34 stepena.

SRBIJA: Opet vrlo toplo. U prvom delu dana bi}e prete`no sun~ano, po podne lokalni razvoj oblaka uslovi}e pojavu pquskova uglavnom u centralnim i ju`nim predelima. Vetar slab jugoisto~ni i isto~ni. Pritisak malo ispod normale. Temperatura od 18 do 34 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana se nastavqa vrlo toplo vreme. Temperature }e se kretati oko 35 stepeni. U subotu krajem dana pquskovi zahvataju sever zemqe. U nedequ osve`ewe uz ki{u.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nastavqa se period relativno povoqnih biometeorolo{kih uslova. Oprez se savetuje osobama osetqivim na visoke temperature, a ostalom gra|anstvu se preporu~uje izbegavawe te`ih fizi~kih aktivnosti u najtoplim delu dana.

Madrid

32

Rim

31

London

26

Cirih

32

Berlin

33

Be~

32

Var{ava

31

Kijev

33

Moskva

32

Oslo

22

Vratio se Perica iz {kole pa ka`e mami: - Mama, u~iteqica me je pitala imam li brata ili sestru koji idu u moju {kolu.

- Ti si, naravno, rekao da nema{.

A {ta je u~iteqica rekla na to - upita mama.

- Hvala bogu!

SUDOKU

St. Peterburg 28 Atina

35

Pariz

22

Minhen

31

Budimpe{ta

32

Stokholm

26

4

9 7

9

9

3

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

SAVA

149 (-6)

Slankamen

300 (-18)

Ja{a Tomi}

Apatin

212 (-7)

Zemun

338 (-14)

Tendencija stagnacije

Senta

348 (-16)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

356 (-12)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (10)

Tendencija opadawa

Smederevo

514 (-6)

Titel

310 (-22)

NERA

Novi Sad

228 (-14)

Tendencija opadawa

Hetin

62 (-4)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 322 (-24) S. Mitrovica 140 (-18)

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

2 8

9

Bezdan

Ba~. Palanka 208 (-8)

90 (-14)

TISA

5

289 (-11)

6 6

50 (0)

5

1

2

9 7

6

2

4

5

8

7 8

2 7

5

4

7 2

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

7

3

4

5

8

2

6

1

9

2

6

9

4

1

7

8

5

3

5

8

1

9

3

6

2

7

4

9

2

6

1

4

8

5

3

7

4

7

3

2

9

5

1

8

6

1

5

8

7

6

3

9

4

2

6

1

7

3

5

9

4

2

8

8

4

2

6

7

1

3

9

5

3

9

5

8

2

4

7

6

1

Re{ewe iz pro{log broja