Dnevnik 21.jul 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SUBOTA 21. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23502 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NE ZA VI SNI SIN DI KAT U KLIN, A ME NAY MENT NAFT NE IN DU STRI JE SR BI JE U PLO ^U

NIS us pe {an, a rad ni ci idu na pri nud ni odmor?

str. 4

I N T E R V J U : ZO RAN @IV KO VI], NE KA DA [WI ZA ME NIK PRED SED NI KA DS-a

Sva |e i de o be dovo de DS ka erup ci ji str. 3

„BO GA TA SR BI JA” DEO PAR LA MEN TAR NE VE ]I NE

Za ha ri je od ^e de do Da ~i }a

CEO KEJ U NO VOM SA DU BES PLAT NI FIT NES CEN TAR: Du nav ski kej, omi qe no {e ta li {te No vo sa |a na i me sto za opu {ta we kraj re ke, kao stvo ren je za re kre a ci ju. Ako kre ne te od [tran da, sa `e qom da se ma lo raz mr da te, pri ru ci su vam teren za mi ni-golf, dva fit nes cen tra na otvo re nom, te ni ski te re ni, te re ni za ma li fud bal, ba sket, trim i bi ci kli sti~ ka sta za... Novo sa |a ni ove po god no sti ko ri ste obi la to i s po seb nim zadovoq stvom. Spra ve za ve `ba we uvek su pu ne qu di svih ge neraci ja, a lop ta se, {to bi re kli sta ri ji, pi ka stal no. Na trim-sta zi re dov no ta ba na ju oni ko ji ma je tr ~a we pa si ja i oni koji `ele da ma lo do te ra ju svo ju li ni ju. Kom plet na te re ta na na otvo re nom, i to kraj re ke, a ~la na ri na nu la. str. 7

SU [A UZI MA DA NAK I U STA JA MA

Pre su {i }e i re ke mle ka

str. 6

Foto: S. [u{wevi}

str. 2

NOVOSADSKA „^I STO ]A” MO RA LA DA PLA TI 1.200 OD [TET NIH ZAH TE VA

Uje di pasa lu ta li ca ko {ta li 113 mi li o na di na ra Toplo

Najvi{a temperatura 33 °S

Politika

Novi Sad

3 Skup{tina op{tine Zrewanin optu`uje LSV za uznemirewe odbornice

Ekonomija 4 Za pre`ivqavawe malo jedna prose~na plata

Poqoprivreda

str. 7

6 Navodwavawe rak-rana na{eg agrara 6 Nek nova vlast na|e krivce za prevaru veka u Banatu

PRI VAT NI SUD SKI IZ VR [I TE QI DO BI LI PR VE PO SLO VE

Ute ri va ~i ra de za dr `av ne fir me i ko mu nal ce str. 5

SPORT

n BE^EJCI ISPRATILI SVOJE OLIMPIJCE

NASLOVI

str. 14 – 18

n STRELCI OBE]AVAJU DVE MEDAQE

n VOJVODINA MO@E I MORA BOQE U REVAN[U

9 Radnici „Noviteta” tra`e dokaz o uplati radnog sta`a

POLiTikA

subota21.jul2012.

„BO GA TA SR BI JA” DEO PAR LA MEN TAR NE VE ]I NE

NA KON KON SUL TA CI JA U SKUP [TI NI SR BI JE SA OP [TE NO

Za ha ri je od ^e de do Da ~i }a

Ste fa no vi} kan di dat za pred sed ni ka Skup {ti ne Skup {ti na Sr bi ja u po ne de qak bi tre ba lo da iza be re no vo skup {tin sko ru ko vod stvo, a na kon ju ~e ra {wih kon sul ta ci ja ozva ni ~e no je da je kan di dat za pred sed ni ka par la men ta funk ci o ner SNS-a Ne boj {a Ste fa no vi}. Pred se da va ju }i kon sti tu tiv nom sed ni com Za ha ri je Tr nav ~e vi} re kao je ju ~e no vi na ri ma da je na sa stan ku sa {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa sa op {te no da je for mi ra na ve }i -

na po treb na da se u po ne de qak, 23. ju la, u na stav ku sed ni ce iza be ru pred sed nik i pot pred sed ni ci Skup {ti ne. – Iz ne slu `be nih iz vo ra do me ne je sti gla in for ma ci ja da

stvi ma, {to je neo p hod no da bi se u{lo u pro ces iz bo ra no ve vla de Sr bi je. Pred se da va ju }i par la men ta je pre ci zi rao da bi man da tar za sa stav no ve vla de Ivi ca Da ~i} ve} u uto rak mo gao pod ne ti eks po ze i iz lo `i ti pro gram i sa stav vla de. Tr nav ~e vi} je do dao i da bi za ko ni o vla di i o mi ni star stvi ma tre ba lo to kom vi ken da da bu du po de qe ni po sla ni ci ma.

Kon sul ta ci ja ma u Do mu Na rod ne skup {ti ne, osim Tr nav ~e vi }a, pri su stvo va li su Ne boj {a Ste fa no vi} i Jor go van ka Ta ba ko vi} iz Srp ske na pred ne stran ke, @ar ko Ob ra do vi} u ime

LDP for mi rao po sla ni~ ki klub Li be ral no-de mo krat ska par ti ja for mi ra la je svoj po sla ni~ ki klub, na ~i jem ~e lu }e i u ovom man da tu bi ti li der stran ke ^e do mir Jo va no vi}, a we gov za me nik bi }e Ne nad Mi li}. Po sla ni~ ki klub LDP-a ima 15 ~la no va. Na |ur |ev dan ske iz bo re LDP je iza {ao kao deo Ko a li ci je „Pre o kret” i osvo jio 19 po sla ni~ kih man da ta. Deo te ko a li ci je bio je i SPO, ko ji je sa ~e ti ri po sla ni ka pre ne ko li ko da na for mi rao sa mo stal ni po sla ni~ ki klub za jed no s jed nom po sla ni com De mo hri {}an ske stran ke Sr bi je Ol gi com Ba ti}. Do sa da je for mi ra no 11 po sla ni~ kih gru pa. }e to bi ti Ne boj {a Ste fa no vi} – re kao je Tr nav ~e vi} no vi na ri ma po sle kon sul ta ci ja s pred stav ni ci ma po sla ni~ kih gru pa, na mol bu da ka `e ko }e pred vo di ti Skup {ti nu u no vom man da tu. O~e ku je se da }e od lu ka o Ste fa no vi }e voj kan di da tu ri bi ti ozva ni ~e na su tra, na sed ni ci GO SNS-a. Tr nav ~e vi} is ti ~e da }e par la ment na kon iz bo ra we go vih ~el ni ka po ~e ti nor mal no da ra di, da }e iza bra ti od bo re i skup {tin ske de le ga ci je, a da }e se po tom pre }i na raz ma tra we za ko na o vla di i o mi ni star -

SPS-a i Ve ri ca Ka la no vi} i Ivi ca Ko ji} iz URS-a. Sa stan ku su pri su stvo va li i Gor da na ^o mi} u ime De mo krat ske stran ke, {ef po sla ni~ ke gru pe De mo krat ske stran ke Sr bi je Slo bo dan Sa mar xi}, Mi lan Kr ko ba bi} iz PUPS-a i Pe tar Pe tro vi} iz Je din stve ne Sr bi je. Na kon sul ta ci je u par la men tu u ime LDP-a do {ao je Ne nad Mi li}, No ve Sr bi je Ve li mir Ili}, SDPS-a Me ho Ome ro vi}, kao i {ef po sla ni ka Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra Ba lint Pa stor i ~el nik po sla ni~ ke gru pe SPO–DHSS-a Alek san dar Ju go vi}. S. St.

dnevnik

Man da tar Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da }e Po kret „Bo ga ta Sr bi ja” po dr à ti no vu vla du i bi ti deo par la men tar ne ve }i ne. „Bo ga ta Sr bi ja„ je na maj skim par la men tar nim iz bo ri ma bi la na li sti Ko a li ci je „Pre o kret„. Da ~i} je, na kon sa stan ka s li de rom „Bo ga te Sr bi je„ Za ha ri jem Tr nav ~e vi }em re kao da }e par la men tar na ve }i na bi ti bo ga ti ja za jo{ jed nog ~la na (Tr nav ~e vi }a), kao i da }e je dan od pri o ri te ta bu du }e vla de si gur no bi ti raz voj po qo pri vre de, ko ja je naj ve }a {an sa Sr bi je, ka ko za iz voz, ta ko i za za po {qa va we. – Na{ ciq je da Sr bi ja bu de pra va ba {ta Evro pe, a pro gram „Bo ga te Sr bi je„ je ap so lut no sa gla san ci qe vi ma vla de i mi pri hva ta mo da de lu je mo za jed no – re kao je Da ~i}. Po we go vim re ~i ma, pro gram „Bo ga te Sr bi je„ je sa gla san i pri hva tqiv za bu du }u vla du, a Tr nav ~e vi} tre ba da vo di na ci o nal ni agrar ni sa vet, ko ji bi tre ba lo da bu de for mi ran. Tr nav ~e vi} je za hva lio bu du }em pre mi je ru {to je pri hva tio da po qo pri vre da bu de jed na od glav nih te ma bu du }e vla de i {to je spre man da po dr ì, ka ko je oce nio, am bi ci o znu stra te gi ju ko ja pod ra zu me va for mi ra we na ci o nal nog agrar nog sa ve ta. – Na dam se da }e mo za ~e ti ri go di ne us pe ti da pre o bra zi mo Sr bi ju. Uko li ko è li mo da u Sr bi ji ì vi mo kao u Evrop skoj uni ji, on da mo ra mo i da ra di mo kao u Uni ji – re kao je Tr nav ~e vi}, i uka zao na to da }e 2050. go di na na pla ne ti ì ve ti jo{ dve mi li jar de qu di vi {e i da za wih tre ba obez be di ti hra nu. – [an sa za Sr bi ju je ste da se stra te {ki po zi ci o ni ra u pro iz vod wi hra ne – sma tra Tr nav ~e vi}. Da ~i} je na veo da }e naj ve ro vat ni je mo ra ti da bu de po ve }an broj mi ni star sta va u od no su pr vo bit no pla ni ra nih 15, ali ni je pre ci zi rao ko li ko }e ih za i sta bi ti.

bi ti spo na vla de i ver skih za jed ni ca. „U kan ce la ri ji ve ra tre ba da bu du upo sle ni qu di ko ji pri pa da ju svim ver skim za jed ni ca ma i zna ju pro ble ma ti ku. Ne tre ba da sta vqa mo ne kog za di rek to ra kan ce la ri je ko ji je pr vi put u{ao u cr kvu ka da je do la zio na to me sto”, is ta kao je Da ~i} i do dao da u ce lo kup ni dru {tve ni

Po dr {ka vi {e od 140 po sla ni ka

Na pi ta we ko }e bi ti {ef po sla ni~ ke gru pe SPS u Skup {ti ni Sr bi je, Da ~i} je od go vo rio da }e se i to zna ti do po ne deq ka, pod se tiv {i da je tre nut no on taj ko ji je iza bran na tu funk ci ju, ali da }e si gur no usle di ti pro me ne s ob zi rom na to da se jo{

med Ju suf spa hi}, be o grad ski nad bi skup Sta ni slav Ho ~e var i pred sed nik Sa ve za je vrej skih op {ti na Sr bi je Ru ben Fuks. Da ~i} je na gla sio da bi bi lo ne ko ri sno da se mi ni star stvu kul tu re ili mi ni star stvu obra zo va wa do da re sor ve ra, jer bi

Mr ko wi }u sa o bra }aj, Ili }u gra |e vi nar stvo Man da tar Da ~i} je iz ja vio da }e do sa da {wi mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi} u bu du }oj vla di bi ti mi ni star za sa o bra }aj, a da }e li der No ve Sr bi je Ve li mir Ili} bi ti mi ni star za gra |e vi nar stvo i ur ba ni zam. Da ~i} je po sle sa stan ka s li de rom „Bo ga te Sr bi je„ Za ha ri jem Tr nav ~e vi }em re kao da }e se Ili} zbog „de sti na ci je oda kle do la zi” po sve ti ti iz grad wi Ko ri do ra 11. – Sve osta lo osta je isto – re kao je Da ~i}. Na pi ta we da li je Mr ko wi} qut {to }e de li ti mi ni star stvo s Ili }em, Da ~i} je od go vo rio da ni je qut. uvek ne zna ko }e sve od po sla ni ka oti }i na dru ge funk ci je. Da ~i} je ju ~e raz go va rao i sa pred stav ni ci ma cr ka va i ver skih za jed ni ca u Sr bi ji i na ja vio da }e u no voj vla di bi ti for mi ra na Kan ce la ri ja za ve re. Sa stan ku su po red Da ~i }a, pri su stvo va li vla di ka ba~ ki Iri nej, muf ti ja sr bi jan ski Mu ha -

to vo di lo ka po le mi ka ma da li je ce lo obra zo va we sta vqe no u ver sku funk ci ju. „Ima ju }i u vi du va `nost ove obla sti do go vo re no je da se for mi ra dr `av na kan ce la ri ja, ko joj pi ta we ve ra ne }e bi ti spo red na stvar u okvi ru ne kog {i reg mi ni star stva”, ob ja snio je Da ~i}, do da ju }i da }e ta kan ce la ri ja

No va vla da u par la men tu ima }e po dr {ku vi {e od 140 po sla ni ka, a per so nal na re {e wa bu du }eg ka bi ne ta jav no sti }e bi ti po zna ta po sle sed ni ce stra na~ kih ru ko vod sta va, re kao je ju ~e Ivi ca Da ~i}.On je na gla sio da je za Sr bi ju va `no to {to }e vla da ko ju }e vo di ti ima ti {i ro ku po dr {ku, mno go ve }u od pret hod nih ko je su ima le tek ne {to vi {e od 126. di ja log tre ba da bu du ukqu ~e ne ver ske za jed ni ce. „Opre de qe we vla de je ste da ne gu je me |u re li gij sku to le ran ci ju, i uop {te sve raz li ke ko je po sto je u na {oj ze mqi, u po gle du po li ti~ kog sta va, na ci o nal ne pri pad no sti, da sve te raz li ke bu du fak tor ja ~i ne Sr bi je, a ne po de la”, po ru ~io je Da ~i}. On je uka zao da je we gov ka bi net za in te re so van da ne gu je me |u re li gij sku to le ran ci ju i shod no to me da su za in te re so va ni da po sto ji me |u re li gij ski sa vet ko ji bi oku pio sve ve re. Vla di ka ba~ ki Iri nej je iz ja vio da je do bra sa rad wa dr `a ve i ver skih za jed ni ca tra di ci ja svih evrop skih ze ma qa, po seb no EU, ali i svih de mo krat skih dr `a va u sve tu. „Ta tra di ci ja ni je ni kod nas ne po zna ta, iako je ne ko li ko de ce ni ja bi la za bo ra vqe na”, re kao je vla di ka Iri nej. D. M.

Kod E{ton mo `da ve} 27. ju la Man da tar Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da }e na sa sta nak s vi s o k om pred s tav n i c om Evrop ske uni je Ke trin E{ton u Bri se lu oti }i 27. ju la uko li ko bu de iza bran za pre mi je ra, a u ko li ko se to iz pro ce du ral -

nih raz lo ga ne do go di do tog da tu ma, po se ta }e bi ti od lo `e na. Da ~i} je po za vr {et ku sa s tan k a s pred s tav n i c i ma ver skih za jed ni ca re kao no vi na ri ma da je do go vor s E{to no vom da u Bri sel do |e po {to

bu de iza bra na vla da ali da, ima ju }i u vi du pro ce du ral ne raz lo ge i oba ve ze ko je pred sto je we nom iz bo ru, ni je si gu ran da }e pro ces bi ti okon ~an do 26. ju la – pla ni ra nog da tu ma za put u Bri sel.

– Do go vo re no je da mo ja pr va po se ta kao pre mi je ra bu de se di {tu Evrop ske uni je i ne }u i}i dok ne bu dem iza bran. I{ao sam do voq no pu ta pre iz bo ra za pre mi je ra – na veo je Da ~i} u Pa la ti „Sr bi ja„.

TVIT CRTICA Kad Za ha ri je pi {e Pred se da va ju }i Skup {ti nom Za ha ri je Tr nav ~e vi} „iz ne na dio“ je po je di ne par la men tar ce. Ta ko je pot pred sed nik DSS-a i na rod ni po sla nik Mi ro slav Pet ko vi} na pi sao na laj ni: „Do {ao mi po {tar na vra ta s te le gra mom u ru ci! Od se ~em se, kad ono, pi sao mi g. Za ha ri je“. A po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} ova ko pri ka zu je svoj „do `i vqaj“: „Shva tam pro ce du ru, ali stvar no ne ma po tre be da 2012. god. do bi jam te le gram da je na sta vak sed ni ce Skup {ti ne u po ne de qak. Znam kad je„, za pi sao je \u ri} na „Tvi te ru“.

(Ne)ja sni mi ni star Funk ci o ner SPS-a De jan Ra den ko vi} kri ti ko vao je ju ~e mi ni stra za Ko so vo i Me to hi ju, iz re do va DS-a, na kon iz ja ve da bi uki nuo ko sov ski do da tak na pla te. „Stvar no mi ni je ja sno ka ko Go ra na Bog da no vi }a ni je sra mo ta da ova ko pri ~a. Sa mo je tre ba lo da is pi ta i sto pi ra zlo u po tre be, da uki ne pla te oni ma ko ji su na fik tiv nim rad nim me sti ma a ne sad da pri ~a o uki da wu do dat ka si ro ti wi i oni ma ko ji ga za slu `u ju„.

(Me |u)vre me je Di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac ne od u sta je od „tvi to -

va wa„ o de par ti za ci ji. „Bran ko Ru ì}: ’De par ti za ci ja ni je mo gu }a pre ko no }i’. Ma da ni je mo gu }a ni pre ko da na. Ta ko da }e mo je mo `da spro vo di ti u me |u vre me nu„, „pri me }u je“ Ta so vac. Ko men ta tor Dra gan Ja wi} ba vi se istom te mom: „De pa tri za ci ja je naj pre bi la im pe ra tiv. Sad ni je mo gu }a pre ko no }i, pa ne mo è ove go di ne, pa ne mo è do kra ja man da ta...„

^u do (ne)vi |e no No vi nar Pe |a Va si qe vi} se pi ta na laj ni: „^u di me da sad ne ma onih lu cid nih i slo bo do um nih da kri ti ku ju \i la sa {to je po zvao De le vi} ku da u|e u Vla du. Zbu we ni?“ A la `ni, „tvi ter Slo bo dan Mi lo {e vi}„ }e na istu te mu: „\i la so vo pi smo Pred sed ni {tvu DS-a slu ~aj no za vr {i lo na RTS-u. Taj po {tar ko ji ga je no sio ba{ ima ta len ta za po li ti~ ki mar ke ting“.

Ko (ne) di ra @iv ko vi }a? Na „Tvi ter“ adre su be o grad skog funk ci o ne ra DS-a Bra ni mi ra Ku zma no vi }a sti glo je pi ta we da li je po kre nut po stu pak za is kqu ~e we Zo ra na @iv ko vi }a iz DS-a. „Ni ti je po kre nut, ni ti se vo di di sci plin ski po stu pak pro tiv Z. @. Bi -

lo bi kul da ima mo ozbiq ne no vi ne, sud, stran ke...„ Ne ko bi se za pi tao zbog ~e ga ne ko to pi ta ba{ pred sed ni ka be o gad ske op {ti ne Vra ~ar. Sam Ku zma no vi}, iz me |u osta log, po tvr |u je da se @iv ko vi} pre se lio u Be o grad, da „`i vi na Vra ~a ru ve} ne ko vre me, ni je gla sao na stra na~ kim iz bo ri ma, ve ro vat no ga ne za ni ma...“ Po vo dom di le me „tvi te ra {a„ o to me „da li je mo gu }e da se zah tev za is ku qu ~e we de si mi mo tvog zna wa jer to po kre }e pred sed nik GO-a“, Ku zma no vi} }e „sa mo u ve re no“: „He, he, pa da sam Ko {tu ni ca pa da se de si bez mog zna wa na pad na am ba sa du...„

Mi ni st ri za kre di te Ne ka da {wi funk ci o ner No ve de mo kra ti je @ar ko Jo ka no vi} „mo li“ no ve vla sti: „Ra sim je sa mo pot pred sed nik vla de, mi ni star za eko nom ske od no se s ino stran stvom, tr go vi nu, tu ri zam, te le ko mu ni ka ci je. Daj te mu jo{ ne {to”. Di rek tor ka Cen tra za evro a tlant ske stu di je Je le na Mi li} „pred la `e“: „Za {to ne ka `u oto vo re no – Ugqa nin mi ni star za tur ske kre di te, Qa ji} za azer bej xan ske?“

Bez ku ka wa, mo lim Pr vi ~o vek URS-a Mla |an Din ki} tr pi `e sto ke kri ti ke DS-a zbog zah -

te va za sme nu di rek to ra Po re ske upra ve. Na „Tvi te ru“, iz me |u osta log, ob ja {wa va: „Sva kom nor mal nom ~o ve ku je ja sno da se po sao mi ni stra fi nan si ja ne mo `e ozbiq no ra di ti uko li ko ne po sto ji po ve re we u stru~ nost i spo sob nost di rek to ra Po re ske upra ve i Ca ri ne, jer su to fun da men ti fi skal nog si ste ma, tj. pu we wa bu xe ta i bor be pro tiv si ve eko no mi je. Za to mi uop {te ni je ja san stav sa da {weg di rek to ra, ko ji ku ka po jav no sti po zi va ju }i se na ne ki pe to go di {wi man dat, o~i to pot hra wen na red ba ma stran ke na ~i jim kri li ma je do {ao na to me sto, ume sto da se sam ~a sno po vu ~e, s ob zi rom na to da mu je stran ka oti {la u opo zi ci ju. Jer, da je za i sta stru~ wak i za i sta do bar, ni ko pa me tan ga ne bi ni me wao. A da je ta kav, on da ne bi ni mo rao da se u~la wu je u ne ku par ti ju (u ovom slu ~a ju DS) da bi do {ao na me sto di rek to ra Po re ske upra ve...„

[ta bi? Ka bi net li de ra so ci ja li sta Ivi ce Da ~i }a {e fi ca NP-a Ma ja Goj ko vi} ova ko vi di: „Sve je isto + Vu ~i} i jo{ po ne ko iz SNS-a. Ve} vi |e no.“ Na di le mu fa no va: „Da su te pi ta li pre dva me se ca ka ko bi ti sa sta vi la vla du?“, Ma ja ka `e: „U kam pa wi smo tra `i li da se ne ide sa SNS-om i iz ja -

sni li se da je DS pri ro dan part ner ce log URS-a, i {ta bi?“ Na od go vor „Bi lo je da je DS po ka zao ne ko li ce ko je ni smo zna li, a da je SNS iz ne na |u ju }e ra zu man. A sti gli su ja sni sig na li iz sve ta“, Ma ja do da je: „Ma ni je, go lub pre vr ta~ je to i da lajla ma ni ka ko ne mo `e po sta ti“.

Do }i }e dan Po sla nik SNS-a Dra gan [or maz ob ja {wa va part ner stvo s URS-om. „Vaq da je lo gi~ no da se ko a li ci o no part ner stvo od re |u je na osno vu pro gra ma ra da, a ne po do pa dqi vo sti„, na gla {a va [or maz. Na kon sta ta ci ju Ma je Goj ko vi} da je „mo ra lo bi ti me sta za Jor go van ku u tim pro gram skim ha ha ha kom bi na ci ja ma. Va `ni ja je od svih tih le ta ~a“, [or maz ob ja {wa va: „Ako ni je pre mi jer, ne tre ba da bu de u vla di u ko joj su ma we spo sob ni od we na ve }im funk ci ja ma... a do }i }e i dan za wu„.

To mo, sme ni Ti ja ni }a „Tvi te ra{„ ko ji se na laj ni pred sta vqa kao „^o vek iz nu tra“ ogla sio se na laj ni sa „zah te vom“: „To ma da is pu ni obe }a we i sme ni Ti ja ni }a. Ili }e mla |a ni Ste fa no vi} da nam ob ja sni da je Ti ja ni} do bro ra dio svoj po sao„. S. St.

politika

dnevnik

INTERVJU

ZO RAN @IV KO VI], NE KA DA [WI ZA ME NIK PRED SED NI KA DS-a

Sva |e oko de o be po ra za i taj ni pak to vi DS vo de ka erup ci ji Nekada{wi premijer Srbije i biv{i visoki funkcioner Demokratske stranke Zo ran @iv ko vi} izjavio je da se odnosi unutra DSa moraju ra{~istiti u narednih nekoliko nedeqa jer bi, u protivnom, zbog unutarstrana~kih sukoba mogao biti doveden u pitawe opstanak te stranke. Ukoliko u narednih nekoliko nedeqa ne do|e do sazivawa vanrednih unutarstrana~kih izbora koje bi pripremio Glavni odbor nakon analize problema i utvr|ivawa odgovornosti za propuste u~iwene za vreme vlasti i za izborni poraz, vrlo brzo }e do}i do erupcije koju niko vi{e ne}e mo}i da kontroli{e – istakao je @ivkovi} u intervjuu za „Dnevnik”. – A ja se nadam da svi oni koji se i danas predstavqaju kao rukovodstvo DSa, iako za to nemaju legitimitet, imaju bar malo ~asti demokrate da u~ine ispravan potez da bi se stranka o~uvala. On je rekao da nema informaciju o tome da je pokrenut postupak za wegovo izbacivawe iz stranke, kao i da mu nije poznato da li je neko poslao takvu direktivu iz vrha stranke, kao {to su objavili pojedin mediji. Tvrdi da ne postoji nijedan statutarni razlog da bude iskqu~en iz DS-a, a ukoliko bi se to desilo, kako je naveo, to bi bilo protivno strana~kom statutu i „dokaz nedemokrati~nosti u Demokratskoj stranci”. @ivkovi} je poru~io i da ostaje pri odluci da se kandiduje za predsednika DS-a ako se strana~ka skup{tina zaka`e „na civilizovan i statutaran na~in„.  A kad mislite da }e ta skup{tina biti zakazana? Imate li u tom pogledu kontakte s nekim iz vrha stranke? Ja nemam kontakte s rukovdstvom DS-a ve} osam godina, i to ni sa kim iz {ireg Predsedni{tva.

 Mislite li da }e izborni poraz svakako dovesti do ozbiqnijeg raskola ili pak cepawa DS-a, s obzirom na prili~no disonantne tonove me|u ~lanovima naju`eg strana~kog rukovodstva?

Jalov i impotentan period vlasti DS-a u posledwih osam godina jeste razlog za ozbiqniju unutarstrana~ku raspravu o razlozima i efektima svega {to se desilo, pa i o porazu na posledwim izborima. Mene vi{e boli to {to je DS protra}io posledwih osam godina i

odbora stranke na kojoj bi se analiziralo {ta je ko uradio dok se vladalo, koje su gre{ke, ko su krivci i {ta da se radi daqe. Tako|e, glavni odbor bi istovremeno trebalo da donese i odluku da se raspi{u vanredni unutarstrana~ki izbori za sve organe DS-a, od lokalnih odbora do Predsedni{tva. S tim {to bi se krenulo od op{tinskih organizacija koje bi delegirale nove delegate za izbornu skup{tinu stranke jer ovi s posledwe skup{tine nisu delegati nego automati. To bi bila logi~na posledica svega onog {to se de{avalo u prethodnom periodu ako je Demokratska stranka jo{ uvek demokratska stranka.  A kako u tom kontekstu vidite najave Jelene Trivan da }e stranku ubudu}e zajedni~ki voditi Tadi} i \ilas, pa aktuelne trzavice oko odbijawa podr{ke Milici Delevi} i Rasimu Qaji}u da u|u u vladu s napredwacima?

Vr lo je in te re san tan od nos iz me |u Alek san dra Vu ~i }a i Dra ga na \i la sa i mi slim da oni ima ju ne ke aran `ma ne ko ji su da le ko od po li ti ke i SNS-a i DS-a sebi i Srbiji nego {to je izgubio izbore. Da je osam godina vodio reformsku politiku koja bi unapredila Srbiju, bio bih sre}an i da je izgubio izbore. Naàlost, DS je vodio estradnu politiku, te i pored toga izgubio vlast, tako da je to dupli poraz i za DS i za Srbiju. Nikako ne prièqkujem rascep u DS-u, ve} otre`wewe, ali bojim se da su pacijenti u takvom stawu da su sve moje nade vi{e na nivou li~nih èqa nego realnosti. Ono {to bi trebalo da se desi jeste da nam se obrati predsednik stranke i da kaè {ta se to de{ava u wegovom predsedni{tvu, te da se u najkra}em roku, a najkasnije za nedequ dana, odrì sednica Glavnog

Imam 52 godine, {to su ozbiqne godine da bi se komentarisale izjave Jelene Trivan. A {to se ti~e ovih drugih cirkusarija, mogu da primetim da se u posledwa dvatri meseca apsolutno potvrdilo op{te uverewe gra|ana da politi~ari laù. Nikoli} je rekao da nikad ne}e s Dinki}em i Da~i}em, a sad s wima pravi vladu. Da~i} je rekao da voli samo Tadi}a, ali vladu pravi s Nikoli}em. Dinki} je rekao da ne}e ni sa kim jer su svi nesposobni, ali se pokazalo da moè sa svima. Tadi} je rekao da se ne}e kandidovati za premijera pa se kandidovao, pa i to izgubio. A Rasim Qaji}, koji je izgleda ekspert za sve ìvo, skoro kao Du -

{an Pe tro vi}, pre tri dana rekao je da bez blagoslova apostola Tadi}a ne}e u vladu, a onda je pqunuo na sve to {to je rekao. I sad, u svemu tome, apsolutno je besmisleno komentarisati i to {ta jo{ u pismu stranci pi{e neki \ilas.  A kako razumete polemiku unutar DS-a o tome da li neko od funkcionera te stranke moè biti u vladi s napredwacima? Nije to pitawe da li }e neko biti u vladi ili ne}e. To je iskqu~ivo pitawe podele plena. Dok je ceo plen bio na stolu, sva|e su bile maweg intenziteta jer je imalo {ta da se deli. Sad je na redu podela poraza, odnosno odgovornosti za poraz, a to je mnogo teè podeliti, i sukobi su ve}i. A ovi sukobi koji se sad u tom pogledu de{avaju u DS-u zapravo su posledica namirivawa nekih li~nih interesa. Vrlo je interesantan odnos u svemu tome izme|u Alek san dra Vu ~i }a i Dra ga na \i la sa i mislim da oni imaju neke aran`mane koji su daleko od politike i SNS-a i DS-a, i svega onog {to smo ~uli posledwih nekoliko nedeqa. Mislim da tu postoji nekoliko tajnih paktova nekih politi~kih figura koji su uzrok svim ovim paradoksima kojima svedo~imo posledwih nekoliko nedeqa.  Da li }e nova vlast onda uop{te imati ozbiqnu opoziciju s nedefinisanim odnosima unutar DS-a, ali i s obzirom na to da su demokrate ostale u koaliciji sa socijalistima u glavnom gradu? Nema tu ozbiqne opozcije. DS se te{ko moè zvati opozicijom jer drì vlast u bogatijem delu Srbije – u Vojvodini i u Beogradu, s tim {to u Beogradu paktira sa socijalistima. DSS ni sam ne zna {ta da radi, LDP se nadao vlasti na svim nivoima a dobio veliko ni{ta, a da ne govorim o drugim mawim strankama. Tako da mi na politi~koj sceni Srbije imamo jedan brlog gde }e ovi s vlasti dràti na duèm ili kra}em konopcu i nekog iz takozvane opozicije. B. D. Sa vi}

VE SNA RA KI]-VO DI NE LI]

Te {ko cen tra li zo va na dr à va Pitawe da li Srbija moè napred sa starim Ustavom ili se najvi{i pravni akt mora mewati, trenutno je jedna od najaktuelnijih tema u stru~noj i politi~koj javnosti. – Srbija je te{ko centralizovana dràva, dràva ~ija centralizacija ide dotle da, ako ìvite u Beogradu, a neko drugi ìvi u

nekom drugom mestu, otprilike izgleda kao da uop{te ne ìvite u istoj dràvi, i to je apsolutno neprihvatqivo i neopravdano – smatra profesorka gra|anskog i procesnog prava Ve sna Ra ki}-Vo di ne li}. Ona kaè da ne postoje ozbiqni pokreti koji smatraju da sada Vojvodina treba da bude posebna

dr`ava jer je potrebno da se uspostavi prava regionalna autonomija kakvu Vojvodina, po svojim istorijskim, kulturnim, politi~kim pa i pravnim posebnostima zaslu`uje. Me|utim, kako je rekla, to realno mesto Vojvodine nije izvan Srbije. Ustav Srbije nije lako promeniti. Predlog mogu pokrenuti

predsednik Republike, Vlada, tre}ina poslanika ili 150.000 gra|ana, pa onda da to podr`i dve tre}ine poslanika. Delovi Ustava koji se odnose na preambulu, ustavne principe, qudska prava i slobode, vanredno stawe, organizaciju vlasti zahtevaju izja{wavawe na referendumu.

REKLI SU

Sli jep ~e vi}: Kan ce la ri ja u okvi ru Mi si je RS

Ste fa no vi}: Ni ko li} ne ma plan za Ko so vo

Tri van: Hra bro sam bra ni la stran ku

Predsednik Ustavnog suda Srbije Dra gi {a Sli jep ~e vi} izjavio je da je „apsurdna pomisao” da Ustavni sud odlukama o nadle`nostima Vojvodine i povratku sudija i tu`ilaca „`eli da se pozicionira kod novih vlasti”. „Dve tre}ine ovog sastava Ustavnog suda je izabrano krajem 2007, gotovo godinu posle dono{ewe Ustava, a preostalih pet sudija tek po konstituisawu Vrhovnog kasacionog suda, aprila 2010.”, rekao je Slijep~evi}, i podsetio i na to da prethodni sastav suda zbog neizbora sudija nije bio u mogu}nosti da obavqa funkciju vi{e od godinu dana. Govore}i o odluci USS-a o nadle`nostima Vojvodine, Slijep~evi} je naveo da „nema ustavnopravnih smetwi da u okviru Misije Republike Srbije pri EU, u Briselu, postoji odeqewe koje se posebno bavi predstavqawem i promocijom AP Vojvodine i wenih kapaciteta. Sve drugo je neustavno.”

[ef pregovara~kog tima Beograda u dijalogu s Pri{tinom Bo ri slav Ste fa no vi} rekao je da predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} i SNS nemaju plan za Kosovo i da napadima na pregovara~ki tim tra`e alibi za politi~ku neutemeqenost. U izjavi za „Slobodnu Evropu„ on ih je pozvao i da do sada postignute sporazume s Pri{tinom, ako ne vaqaju, ukinu, a pregovara~ki tim pozovu na politi~ku i krivi~nu odgovornost. – To je skupina nesposobnih, nedefinisanih qudi koji nemaju nikakav plan i program i koji stalnim bla}ewem pregovara~kog tima poku{avaju da na|u alibi za svoju politi~ku neutemeqenost i, uop{te, za jednu apsolutno amorfnu masu koju predstavqa Srpska napredna stranka i wen lider Tomislav Nikoli} – rekao je Stefanovi}.

Potpredsednica DS-a Je le na Tri van rekla je ju~e da niko od poslanika DS-a do sada nije istakao kandidaturu za funkciju {efa poslani~kog kluba, {to, me|utim, ne spre~ava Predsedni{tvo stranke da predlo`i kandidata. Kona~nu re~ }e, ipak, imati poslani~ki klub, objasnila je ona. „Sasvim je sigurno da ne}u biti {ef poslani~kog kluba i o tome sam obavestila Predsedni{tvo”, rekla je Jelena Trivan. Ona je dodala da su „wene kolege razumele ~iwenicu da je prethodnih godina hrabro branila stranku, da je u tome ~esto bila usamqena i izlo`ena najrazli~itijim napadima iz drugih stranaka i da smatra da to mesto treba da zauzme neko od wenih kolega”. Sada je ve} izvesno da }e me|u poslanicima DS-a biti i tri potpredsednika stranke Jelena Trivan, Du {an Pe tro vi} i Dra gan [u ta no vac.

subota21.jul2012.

ZA ME NIK PRED SED NI KA DS-a PI SAO STRA NA^ KIM DRU GO VI MA

\i las po dr `ao ula zak Mi li ce De le vi} u Vla du

Zamenik predsednika Demokratske stranke Dra gan \i las traìo je od Predsedni{tva DS-a da ne spre~ava ve} da ohrabri angaòvawe Mi li ce De le vi} i Ra si ma Qa ji }a u kabinetu mandatara Ivi ce Da ~i }a. Kako je Tanjugu re~no u wegovom kabinetu, to je bio \ilasov stav iznet Predsedni{tvu stranke. \ilas je ulazak Milice Delevi} i Rasima Qaji}a u Vladu Srbije podrào u pismu koje je 18. jula uputio svim ~lanovima Predsedni{tva DS-a, preneo je RTS. „Svi koji misle da Srbija posle izbora odrànih 6. maja nije druga~ija zemqa nego 2008. gre{e i po mom mi{qewu, te }e svoje gre{ke pla}ati i u budu}nosti”, navodi \ilas u pismu ~ija je autenti~nost potvr|ena internet-portalu RTS-a. \ilas je u pismu naveo da DS 6. maja nije izgubio utakmicu „igraju}i mali fudbal na livadi sa SNS-om”, ve} je izgubio izbore jer je Srbija svojim glasovima lo{e ocenila ~etvorogodi{wi rad wenih ~lanova. „To je realnost na koju moèmo gledati kao na lekciju iz koje treba izvu}i pouke, ili se moèmo praviti da nismo ni{ta krivi i da je pogre{io narod ili da je SNS, Da~i}, URS ili bilo ko tre}i kriv za sve„, ocenio je \ilas. On je dodao da veruje da je izborni rezultat lekcija iz koje {to pre treba izvu}i pouke.

te{kih ili mawe strate{kih saveza, ve} da je za wega uvek bilo dovoqno da zna da li s nekim mo`e da radi posao za koji se kandidovao ili ne mo`e. On je ocenio da odgovor na pitawe da li Milica Delevi} ili Rasim Qaji} treba da u|u vladu zavisi od toga da li postoji spremnost da se razume po-

ruka pro{lih izbora ili `eqa da se okrene glava na drugu stranu i da se pretvara da se ni{ta nije promenilo. Po wegovom mi{qewu, za opozicionu stranku predstavqa hrabrost da svoje najboqe qude da budu}oj vladi da rade ono {to znaju najboqe da rade jer }e tako „mo`da mawe raditi za stranku, ali }e isto ili vi{e raditi za gra|ane”. „Da li Milica Delevi} treba da radi kao ministar u novoj Vladi? Ja mislim da treba. Tako|e mislim da treba da radi i Rasim Qaji}. Ako bi vlast ponudila ministarsko mesto i jednom Go ra nu Je {i }u, i wega bih podr`ao u odluci da za tu vladu radi. Ne zato

Naj bo qi me |u na ma... DS, po \ilasovom mi{qewu, treba da ohrabruje svoje stru~wake da se ukqu~e u vlast i da stru~no i po{teno rade svoj posao. „Sagledati sve svoje gre{ke, biti po{ten prema sebi i prema drugima i prepustiti i politi~ku scenu i stranku najboqima me|u nama – samo tako }emo reformisati i stranku i politi~ku scenu. Otvoriti novi prostor za nove qude, za bele listi}e, za intelektualce, jer je to neophodno da bismo i{li napred”, zakqu~io je \ilas. \ilas je naveo i da u parlamentu u kojem ogromnu ve}inu ~ine proevropske snage treba dobro razmisliti o tome {ta je pravi na~in budu}eg opozicionog delovawa pre nego {to se nastavi praksa iz posledwih 20 godina „samo zato {to je ona najlak{a”. On je zapitao da li ispravno opoziciono delovawe predstavqa bojkot vlasti, insistirawe na „dozvoqenim i nedozvoqenim koalicijama”, ili to da se kritika svodi na omalova`avawe stranaka koje su na vlasti i glasawe protiv svakog zakona ili svake inicijative koja potekne od vlasti, i poru~io da on misli da nije. \ilas je istakao da on li~no nikada nije bio pristalica velikih istorijskih pomirewa, stra-

{to je to dobro ili lo{e za DS, nego zato {to je to dobro za dràvu Srbiju”, naveo je \ilas. On je dodao da je kao gradona~elnik pokazao da nije spreman da se odrekne saradnika koji su dobro radili za Beograd, ali nisu ~lanovi DS-a, i da stoga mora i da podrì DS-ove ili politi~are koalicionih partnera ukoliko èle da rade u novoj vlasti na dràvnoj funkciji kao stru~waci, a ne kao partijski ~lanovi. „Drugo je i sasvim strana~ko pitawe, kako DS ili svaka druga stranka treba da gleda na ~iwenicu da u wenim redovima postoje oni za koje i u novoj vlasti ima mesta, i da postoje oni za koje nema”, napisao je \ilas.

SKUP [TI NA GRA DA ZRE WA NI NA POD NE LA PRE KR [AJ NU PRI JA VU PRO TIV FUNK CI O NE RA LSV-a

Ko uz ne mi ra va od bor ni cu pred ku }om?

Skup{tina grada Zrewanina podnela je ju~e zrewaninskoj Policijskoj upravi prekr{ajnu prijavu protiv funkcionera Lige socijaldemokrata Vojvodine Alek san dra Mar to na, De ja na â pa i Dra ga na Ne deq ko va, ali i nepoznatih lica, zbog sumwe da su po~inili prekr{aj iz Zakona o javnom redu i miru. Iz kabineta gradona~elnika ju~e je saop{teno da su oni, od 6. jula do danas, svakodnevno, po unapred postignutom dogovoru, “a u nameri ugroàvawa bezbednosti gra|ana, u grupi remetili javni red i mir, ugroàvaju}i bezbednost o{te}ene Lu kre ci je Ur su le sku iz E~ke i wenih uku}ana”. Kako se navodi u toj prijavi, imenovani su to ~inili nakon {to je odbornica s wihove izborne liste, na konstitutivnoj sednici lokalnog parlamenta, dala podr{ku SNS-u i SPSu za uspostavqawe gradske vlasti.

“Protiv o{te}ene Lukrecije Ursulesku oni su organizovali okupqawe ~lanova LSV-a s osmi{qenim parolama koje je ve}i broj, za sada NN lica, uzvikivao ispred porodi~ne ku}e o{te}enih, ~ime i danas ugroàvaju bezbednost Lukrecije Ursulesku i ~lanova wene porodice”, navodi se u prijavi, i dodaje da su biv{oj odbornici LSV-a u vi{e navrata stizale i SMS-poruke prete}eg karaktera, kao i telefonski pozivi od ~lanova politi~ke stranke LSV. Predsednik Gradskog odbora LSV-a Dejan âpo izjavio je tim povodom za “Dnevnik” da se postavqa vi{e pitawa, prvenstveno ko je u ime Skup{tine grada podneo prekr{ajnu prijavu i za{to o{te}ena, kako je navedeno u prijavi, nije to u~inila sama ako joj je bila ugroèna bezbednost. âpo je, tako|e, upitao da li Skup{tina grada staje iza svakog gra|anina koji je o{te}eno lice. @. Ba la ban

ekonomija

subota21.jul2012.

dnevnik

CR NE PROG NO ZE BE^ KOG IN STI TU TA

ZA PRE @I VQA VA WE MA LO JED NA PRO SE^ NA PLA TA

Nezaposlenost }e pre}i 27 odsto Sto pa ne za po sle no sti u Sr bi ji do kra ja go di ne naj ve ro vat ni je }e do sti }i 27 od sto, bru to do ma }i pro iz vod za be le ì }e pad od je dan od sto, a pri vre da }e bi ti u bla goj re ce si ji, pro ce na je Be~ kog in sti tu ta za me |u na rod ne eko nom ske stu di je. S to li kom sto pom ne za po sle no sti, ka ko pred vi |a Be~ ki in sti tut, Sr bi ja je ne slav ni re kor der, a is pred nas su sa mo Bo sna i Her ce go vi na i Ma ke do ni ja s 28, od no sno 31 od sto. Ne {to bo qe sta we u po re |e wu s dru gim ~la ni ca ma ne ka da {we Ju go sla vi je je u Hr vat skoj, gde pro ce nat ne za po sle no sti do sti è 14,5 od sto, Slo ve ni ji 8,8 od sto, ali je u toj dr à vi pred vi |en pad BDP-a od 1,5 od sto.

Sa rad nik Be~ kog in sti tu ta Vla di mir Gli go rov re kao je da su pred vi |a wa pri vred nog ra sta po gor {a na zbog re zul ta ta iz pr vog tro me se~ ja i zbog pro du `e ne ne iz ve sno sti oko pri vred ne po li ti ke. – Na je sen }e mo po no vo ana li zi ra ti da ni smo bi li mo `da pre vi {e op sti mi sti~ ni – re kao je on. U 2012. go di ni Sr bi ju o~e ku je in fla ci ja od {est po sto, a u 2013. od pet pro ce na ta, ali, ka ko je uka zao Gli go rov, iako po sto ji osno va da rast ce na bu de ni `i, za sa da ni je ja sno ka ko }e se stva ri od vi ja ti s ob zi rom na to da ni je po zna to da li }e bi ti pro me na po re za na do da tu

vred nost i {ta }e se de {a va ti s cen tral nom ban kom. – Idu }e go di ne o~e ku je nas rast od je dan po sto, a za po sle nost se ne mo è po ve }a ti sa stag nant nom ili ve o ma ni skom sto pom ra sta – oce nio je on. Ko men ta ri {u }i re gion, sa rad nik Be~ kog in sti tu ta je re kao da su to uglav nom pre za du è ne ze mqe, naj pre pre ma ino stran stvu, ko je ima ju ni sku iz vo znu spo sob nost, {to pro du à va ~i tav pro ces pri la go |a va wa na iz vo zno ori jen ti sa ni pri vred ni rast.

NE ZA VI SNI SIN DI KAT U KLIN, A ME NAY MENT NAFT NE IN DU STRI JE SR BI JE U PLO ^U

NIS uspe{an, a radnici idu na prinudni odmor? Da li se u Naft noj in du stri ji Sr bi je pri pre ma ve li ko ot pu {ta we rad ni ka ili je po sre di ne {to dru go, te {ko je re }i, ali je sa svim iz ve sno da su sta vo vi ko je je Iz vr {ni od bor Ne za vi snog sin di ka ta AD „Naf ta gas” iz neo u otvo re nim pi smu pred sed ni ku Sr bi je To mi sla vu Ni ko li }u i me nax men ta NIS-a pot pu no su prot ni. Na i me, sin di kal ci su u pi smu uka za li na to da je NIS-u, od no sno za po sle ni ma u toj kom pa ni ji, neo p hod na po mo} i za {ti ta dr à ve jer su su o ~e ni s pro ble mi ma ko je ne mo gu sa mi da re {e – pri ti sak na rad ni ke, ne po {to va we pot pi sa nih od red bi so ci jal nog ugo vo ra, kao i Za ko na o ra du. S dru ge stra ne, iz NIS-a uka zu ju na to da se po {tu ju sve od red be pot pi sa nih ugo vo ra, kao i Za ko na o ra du. Ko je u pra vu, za i sta je ne ja sno, ali je za ni mqi vo da ni jed na ni dru ga stra na ne spo mi wu iz nos ot prem ni na. Ta ko se u pi smu is ti ~e da su, ot ka ko je NIS pri va ti zo van, rad ni ci iz lo è ni ve li kim pri ti sci ma me nax men ta, a da je si tu a ci ja kul mi ni ra la sla wem oko 700 za po sle nih na dvo me se~ ne pri nud ne od mo re, uz obra zlo è we da se ra di o sma we wu obi ma po sla. To sa mo po se bi, uka zu ju u tom sin di ka tu, ne bi bi lo spor no da ge ne ral ni di rek tor NIS-a Ki ril Krav ~en ko u me di ji ma ne iz no si po dat ke o po ve }a wu pro iz vod we, do bi ti i ula ga wa, {to je su prot no sla wu rad ni ka na pri nud ne go di {we od mo re, te is ti ~u da je raz log mo `da u to me {to se ve }i na za po sle nih pri mo ra va na to da ra di pre ko vre me no, bez re {e wa i za ra de za to. U pi smu se is ti ~e i da se pri ti sci da rad ni ci na pu ste kom pa ni ju po ve }a va ju, uz po nu du dve op ci je – od la zak uz ot prem ni ne ko je ni su one ga ran to va ne so ci jal nim ugo vo rom ili pre la zak u uslu `ne kom pa ni je s ugo vo rom na tri ili {est me se ci. Uko li ko se ne pri hva ti ni jed na op ci ja, ide se na „re zer vnu klu pu” – gde ne ma rad nog me sta,

sto li ce, osnov nih uslo va za rad, i na kra ju – pla }e no odu stvo, od no sno pri nud ni od mor. Iz sin di ka ta pi ta ju da li dr `a vu ne bri ne ko li ko }e rad ni ka NIS-a osta ti bez po sla, a bu du }i da je i dr `a va ak ci o nar NIS-a, da li je za ni ma do bit, a sa mim tim i sud bi na za po sle nih, ko ji }e usko ro po sta ti so ci jal ni slu ~a je vi i pa -

ni `a ne go bi lo gde u sve tu. Na kra ju, sndi kal ci uka zu ju na to da su sve in spek ci je oba ve {te ne o ovim pro ble mi ma, ali ni jed na ni je re a- go va la, pod iz go vo rom da sin di kat ne mo `e pri ja vi ti ne pra vil nost ve} to mo ra da ura di sva ki za po sle ni po je di na~ no. Ka ko smo sa zna li u NIS-u, od 1. av gu sta vi {e od 300 rad ni ka oti }i

ve lik jer je 2009. go di ne na dva rad ni ka bio je dan ru ko vo di lac. Ta ko |e, u NIS-u is ti ~u da je mo gu} nost upu }i va wa za po sle nih na pla }e no od su stvo na ini ci ja ti vu po slo dav ca pred vi |e na ~la nom 116 Za ko na o ra du Re pu bli ke Sr bi je, a da je iz nos nov ~a ne na dok na de, ko ja se za po sle ni ma is pla }u je u pe ri o du od su stva, zna ~aj no ve }i od usta no vqe nog za ko nom i vi {i od pro se~ nog iz no sa te vr ste u Sr bi ji. [to se ti ~e za po sle nih ko ji su do ne li od lu ku o do bro voq nom od la sku iz kom pa ni je, taj pro ces se od vi ja ne sme ta no, i rad ni ci do bi ja ju ot prem ni nu stro go uskla |e nu sa svim zah te vi ma Za ko na o ra du i od red ba ma so ci jal nog pro gra ma, is ti ~u u NIS-u, uka zu ju }i na to da ot prem ni ne zna ~aj no pre ma {u ju pro se ~an iz nos sli~ nih is pla ta u dru gim fir ma ma u Sr bi ji. Ta ko |e, u NIS-u na gla {a va ju da je Ko lek tiv ni ugo vor, ko ji je NIS iz ra dio za jed no s re pre zen ta tiv nim sin di ka ti ma i ko ji je usvo jen 2011. go di ne, je dan od naj bo qih i naj kom plek sni jih do ku me na ta te vr ste u bal kan skom re gi o nu s po zi ci je za {ti te pra va za po sle nih i obez be |i va wa uslo va za rad. Uz to, is ti ~u da je, upr kos iz u zet no slo è noj fi nan sij skoj si tu a ci ji u ko joj je kom pa ni ja bi la 2009. go di ne, NIS za dr ào pa ke te ot prem ni na za za po sle ne iz nad pro se ka u ze mqi, te da ~ak i me se~ ne is pla te za po sle ni ma ko ji oba vqa ju ad mi ni stra tiv no-teh ni~ ke po slo ve pre ma {u ju dr àv ni pro sek. U NIS-u ka ù i da se, kao i u sva koj dru goj kom pa ni ji, i tu ne pre kid no od vi ja dvo smer na cir ku la ci ja za po sle nih da bi se po ve }a la efi ka snost i kva li tet wi ho vog ra da, te je 2011. go di ne za po sle no 200 mla dih stru~ wa ka, ve o ma br zo wi hov broj tre ba da se po ve }a na 500, dok je oko 350 qu di do bi lo po sao u kom pa ni ji u dru gim for ma ti ma. D. Mla |e no vi}

Po mo} i pre me {taj Pro je kat op ti mi za ci je bro ja za po sle nih u NIS-u pra }en je ra dom tran zi ci o nih cen ta ra, u okvi ru ko jih se za spo sle ni ma ko ji na pu {ta ju kom pa ni ju da je mo gu} nost da do bi ju prav ne i po slov ne kon sul ta ci je, do dat no obra zo va we, da na u ~e osno ve vo |e wa ma log bi zni sa ili pro na |u no ve po slo ve. U slu ~a ju da za po sle ni ne `e li da na pu sti NIS, kom pa ni ja mu nu di pre me {taj na dru ge po slo ve u no voj or ga ni za ci ji sa za ra dom ko ja je utvr |e na in ter nim ak ti ma kom pa ni je. sti na te ret bu xe ta. Uka zu ju }i na to da su NIS stvo ri li sa da pre ko broj ni rad ni ci, iz sin di ka ta pi ta ju ka ko je mo gu }e da jed na ta kva kom pa ni ja kao {to je NIS ne po {tu je za ko ne ze mqe u ko joj po slu je, ko je to omo gu }io i u ~i jem in te re su. Sin di kal ci su se osvr nu li i na ula ga wa NIS-a, is ti ~u }i da su ona do {la od do ma }e naf te i ga sa a ne ka pi ta la „Ga sprom wef ta”, te da je to mo gu }e jer je rud na ren ta da le ko

}e na pla }e ni od mor od 45 rad nih da na, a ta od lu ka je do ne ta zbog sma we wa obi ma po slo va ko je ti rad ni ci oba vqa ju – ni sko kva li fi ko va ni kan ce la rij ski po sao ko ji ni je ve zan za pro iz vod wu. Iz ko ma pa ni je pod se }a ju na to da se od 2009. go di ne, ra di po ve }a wa efi ka sno sti ra da, uvo di auto ma ti za ci ja pro iz vod nih i ser vi snih pro ce sa, {to se od ra `a va na obim upo sle no sti kan ce la rij skog oso bqa, ~i ji je broj u kom pa ni ji bio

Kupovna nemo} u praznoj korpi Stan d ard n a po t ro { a~ k a kor pa ne mo `e za do vo qi ti po tre be pro se~ ne po ro di ce u Sr bi ji, a na red nih me se ci o~e ku ju nas no va po sku pqe wa i rast vred no sti te kor pe. Si tu a ci ja se mo `e po boq { a t i sa m o po v e } a w em pri vred ne ak tiv no sti, za po sle no sti i pro se~ nih za ra da. Po ana li zi Mi ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne, pro se~ na po tro {a~ ka kor pa u ma ju iz no si la je go to vo 58.000 di na ra (57.920,59) i vre de la je 1,43 pro se~ nu za -

nu, ko mu na li je, kwi ge, po zo ri {ta, bi o skop i sli~ no. – Za hva qu ju }i le tu i do broj po nu di ne ta ko sku pog po vr }a, po tro {a ~i mo gu ne ka ko da iz gu ra ju do je se ni. ^e ka nas je sen mno go to pli ja od le ta jer obe }a va ju po sku pqe we stru je, ko je }e da po v u ~ e no v i ta l as po s ku pqe w a, pa }e m o ima t i i ‘struj ni udar’ na nov ~a ni ke – na gla si la je Ve ra Vi da. Pred s ed n ik Dru { tva agrar nih eko no mi sta Sr bi je Mi la din [e var li} re kao je da je rast vred no sti po -

ra du od 40.442 di na ra, dok je za po kri }e mi ni mal ne kor pe tre b a l o iz d vo j i t i 0,76 pro s e~ n e za r a d e, ili 30.580,66 di na ra. Pro s e~ n a po t ro { a ~ a k a kor pa u ma ju bi la je „sku pqa” 1,23 po sto, ili 703,36 di na ra, ne go u apri lu, a mi ni mal na 0,29 po sto, ili 89 di na ra.

tro {a~ ke kor pe u ma ju u od no s u na pret h od n e me s e c e re la tiv no skro man i da }e bi ti ve }i na red nih me se ci. On je re kao da po boq {a wa `i vot nog stan dra da u Sr bi ji ne m a bez o`i v qa v a w a pri v re d e, po v e } a w a za p o sle n o s ti, pro s e~ n e za r a d e po ro di~ nih do ma }in sta va i nov ca za ku po vi nu ne sa mo

Po sku pe le ci ga re te Ju ~e su na ki o sci ma osva nu le no ve, vi {e ce ne ci ga re ta kom pa ni je „Fi lip Mo ris”. Ume sto 100 di na ra, pa kli ca „bes ta” sa da ko {ta 120 di na ra, a isti slu ~aj je i „bon dom”. LM je sa 120 sko ~io na 140, dok je „marl bo ro” sa da 190 di na ra, a bio je 170. Ci ga re te „fi lip mo ris” su sa 130 di na ra oti {le na 160, a „iv” je 200 di na ra, ume sto 180. Naj sku pqi je „par la ment”, ko ji je bio 200 di na ra, a sa da je 220. O~e ku je se da na red ne ne de qe ce ne dig nu i dru gi pro iz vo |a ~i ci ga re ta. – Po tro {a~ ka kor pa ni je me re na da za do vo qi po tre be ~e tvo ro ~la ne po ro di ce ve} tro ~la ne, pla te su osta le iste ili sma we ne pa ni pro se~ na kor pa ne mo `e za do vo qi ti po tre be pro se~ ne fa mi li je, a ka mo li mi ni mal na – uka z a l a je pred s ed n i c a Cen tra za za {ti tu po tro {a ~a Sr bi je (CEPS) Ve ra Vi da. Ona je na po me nu la da se u po tro {a~ koj kor pi vi {e od 40 od sto tro {i na hra nu i da vr lo ma lo nov ca osta je za osta le po tre be – ode }u, obu }u, sred stva za li~ nu hi gi je -

pro iz vo da i uslu ga ob u hva }e nih po tro {a~ kom kor pom ko ja pred sta vqa re la tiv ni mi ni mum ve} i po tro {we dru gih do ba ra, ro ba i uslu ga. Po po da ci ma Mi ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne, ku pov nu mo} u ma ju iz nad pro se ka Re pu bli ke ima li su Be o grad, No vi Sad, Pan ~e vo i Kra gu je vac. U svim gra do vi ma ko ji se sta ti sti~ ki pra te, pro se~ na me se~ na ne to za ra da po kri la je mi ni mal nu po tro {a~ ku kor pu, a ni je bi la do voq na za po kri }e pro se~ ne.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

114,8724

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 117,2167

119,9127

114,5207

Australija

dolar

97,4899

99,4795

101,7675

97,1915

Kanada

dolar

92,9689

94,8662

97,0481

92,6843

Danska

kruna

15,4375

15,7526

16,1149

15,3903

Norve{ka

kruna

15,4552

15,7706

16,1333

15,4079

[vedska

kruna

13,5031

13,7787

14,0956

13,4618

[vajcarska

franak

95,6313

97,5830

99,8274

95,3386

V. Britanija

funta

147,1780

150,1816

153,6358

146,7274

SAD

dolar

93,7122

95,6247

97,8241

93,4253

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 7. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

[ajka{ka {e}erana, @abaq

4,82

4.200

37.800

Energoprojekt holding, Beograd

3,12

430

552.225

AIK banka, Ni{

1,61

Soja protein, Be~ej

1,57

518

13.986

1,55 Promena %

393 Cena

909.859 Promet

Telefonija, Beograd

-4,85

460.996

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-4,76

4.000

960.000

Tigar, Pirot

-4,46

300

6.300

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Filip Moris, Ni{ Komercijalna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-2,11 -1,99 Promena %

1.391 109.623.868

883 1.280 Cena

59.161 192.000 Promet

BELEX 15 (434,26 0,32) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,61

1.391

109.623.868

NIS, Novi Sad

-0,33

608

2.155.019

Komercijalna banka, Beograd

-1,99

1.280

192.000

Imlek, Beograd

0,00

2.330

382.120

Soja protein, Be~ej

1,57

518

13.986

Energoprojekt holding, Beograd

3,12

430

552.225

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,55

393

909.859

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.500

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.649

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.104

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-4,76

4.000

960.000

NIS, Novi Sad

-0,33

608

2.155.019

Jugoremedija, Zrewanin

0,00

198

361.548

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.000

138.000

120.000

Tigar, Pirot

-4,46

300

6.300

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

326

0,00

Kolut, Kolut

0,00

250

[ajka{ka {e}erana, @abaq

4,82

4.200

37.800

Soja protein, Be~ej

1,57

518

13.986

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

FIK SNU TE LE FO NI JU KO RI STI MO 13,4 OD STO MA WE

Sta bil ni te le fo ni iz la ze iz mo de

Obim uslu ga u fik snoj te le fo ni ji sma wen je u 2011. go di ni 13,4 od sto, a we no ko ri {}e we tra ja lo je ukup no 10,74 mi li jar di mi nu ta, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Po l a z ni sa o b ra } aj u mo bil noj te le fo ni ji be le `i rast od 15,3 po sto, iz no sio je 10,24 mi li jar di mi n u t a, a po s la t e krat ke po ru ke pad od 1,1 od sto, ono sno tra ja le su 9,57 mi l i j ar d i mi n u t a. Sla w e mul t i m e d i j al n ih

po ru ka sma we no je 2,5 od sto, pro s le | e n o ih je ukup no 25,18 mi li o na. Kla s i~ n e po { tan s ke uslu ge su pro {le go di ne za be le `i le rast kod pi smo no snih od 3,4 po sto, od no sno pro sle |en je 301 mi lion pi sa ma, u unu tra {wem pro me tu 295 mi li o na, a u me | u n a r od n om {est mi li o na. Sla we pa ke ta ukup no je opa lo 0,7 od s to; pro s le | e n o je 555.000 pa ke ta, od ko jih 514.000 u unu tra {wem i 41.000 u me | u n a r od n om pro me tu. Isto v re m e n o, uslu g e plat nog pro me ta pa le su 0,3 od sto: oba vqe no je 143 mi li o na ta kvih uslu ga.

subota21.jul2012.

PRI VAT NI SUD SKI IZ VR [I TE QI DO BI LI PR VE PO SLO VE

Ute ri va ~i ra de za dr àv ne fir me i ko mu nal ce Gra |a ni ko ji ima ju du go ve po osno vu sta rih ra ~u na u jav nim i ko mu nal nim pred u ze }i ma naj bo qe }e, za se be, u~i ni ti ako iz mi re oba ve ze. Pri vat ni sud ski iz vr {i te qi pri o nu li su na po sao, ukup no wih 60 ve} ~e {qa du `ni ke u Sr bi ji. Pr ve mu {te ri je ko je su s wi ma sklo pi le ugo vo re u Voj vo di ni su ko mu nal na pred u ze }a za ob je di we nu na pla tu u Su bo ti ci i Srem ske Mi tro vi ce. Od onih ko ji po kri va ju ce lu Po kra ji nu, pri vat ni ke su an ga ò va li „Sr bi ja gas„ i „Elek tro voj vo di na„. Me |u du `ni ci ma ima i onih od ko jih se po tra ù je 1.000 di na ra, ali ma lo. Naj vi {e je du ì ka s ne iz mi re nim su ma ma iz me |u 30.000 i 50.000 di na ra, ma da ima i te ìh slu ~a je va. „Elek tro voj vo di na” je do sa da pri vat nim iz vr {i te qi ma pre da la 690 pred me ta. Od pri vat ni ka o~e ku ju pre sve ga br zi nu. Do sa da ni je dan po stu pak pri nud nog iz vr {e wa ni je okon ~an i sa da je ne iz ve sno ka da mo è mo o~e ki va ti kon kret ne re zul ta te, ka ù u tom pred u ze }u. U sva kom slu ~a ju, na da ju se da }e pri vat ni iz vr {i te qi ra di ti br è i efi ka sni je u od no su na do sa da {wu prak su. Tro {ko vi iz vr {nog po stup ka pa da ju na te ret du `ni ka, ali tek po we go vom okon ~a wu. Pre to ga sno se ih oni ko ji su iz vr {i te qe an ga ò va li i pla }a ju pred u jam. U „Elek tro voj vo di ni” sma tra ju da tro {ko vi ne }e po ra sti. U tom pred u ze }u ob ja {wa va ju da }e, ume sto tak se na pred log za iz vr {e we ko ja je i{la su du, sa da pla }a ti iz vr {i te qu pred u jam na ime tro {ko va pri pre me i do no {e we za kqu~ ka o iz vr {e wu. Ve} su iz ra ~u na li da se ra di o is toj su mi.

Tro {ko vi i blo ka de Iz vr {i te qi ima ju pra vo na uvid u ban kov ne ra ~u ne du `ni ka. Za sa da su u to ku pro ve re, a od sep tem bra }e mo }i da ih blo ki ra ju i obez be de pri nud nu na pla tu. Naj ma wi mo gu }i tro {ak ko ji }e du `ni ci pla ti ti je 2.500 di na ra – to li ko sta je sa mo do sta vqa we za kqu~ ka stran ci da iz vr {e we po ~i we. U to ku da qeg to ka po stup ka tro {ko vi ra stu – re ci mo, za iz vr {e we od 5.000 evra iz vr {i te qi mo gu na la ti ti 430 evra u di nar skoj pro tiv vred no sti. Pri vat ni sud ski iz vr {i te qi pri nud nu na pla tu po ~i wu u Ru mi, ali }e ih „Elek tro voj vo di na” ka sni je an ga ò va ti i za dru ge op {ti ne. Ko je pred u ze }e }e an ga ò va ti ko jeg iz vr {i te qa? Kod nas je ta in sti tu ci ja no va pa jo{ ne ma spe ci ja li sta za od re |e nu oblast. Za to su u „Elek tro voj vo di ni” od lu ~i li da pred me te po de le svim ime no va nim na pod ru~ ju APV. Oni ko ji ostva re br è re zul ta te i ve }i pro ce nat na pla te mo gu se na da ti traj noj sa rad wi. [ta, pak, mo gu o~e ki va ti gra |a ni i pri vred ni ci ko ji ma }e pri vat ni

iz vr {i te qi ovih da na za ku ca ti na vra ta? Za sa da iz vr {i te qi su do sta vi li du `ni ci ma za kqu~ ke o po kre ta wu po stup ka. Ta ko |e i oba ve {te we da iz mi re dug za jed no sa za te znom ka ma tom, kao i tro {ko ve iz vr {nog po stup ka. Uko li ko du `ni ci u ro ku od dve sed mi ce ne iz mi re oba ve ze, sle di no va in for ma ci ja ko ja se isto vre me no sta vqa i na ogla snu ta blu su da. Ako ni na kon to ga du `nik ne iz mi ri oba ve ze, iz vr {i teq }e od pred u ze }a ili usta no ve u ko joj je du `nik za po slen tra `i ti da sta vi ad mi ni stra -

tiv nu za bra nu na pla tu i obez be di na pla tu sve do iz mi re wa ukup nog du ga. Uko li ko je stran ka ko ja du gu je ne za po sle na, dug }e se na pla ti ti ple nid bom i pro da jom imo vi ne, i to po kret nih i ne po kret nih stva ri. To }e se oba vqa ti uz asi sten ci ju po li ci je. Od je se ni }e po ~e ti sa rad wa iz vr {i te qa i ba na ka. Tu }e po sla bi ti ba{ do sta jer broj i su me ne na pla ti vih kre di ta ra stu. Spo ro, ali sva kog me se ca po ma lo. Ka ko po ka zu ju po da ci Kre dit nog bi roa Sr bi je, gra |a ni i pri vre da du go va li su na kra ju ju na 1.991 mi li jar du di na ra. U doc wi je 12 od sto kre di ta. Naj vi {e u is pu wa va wu oba ve za ka sne prav na li ca –16 od sto, kod pred u zet ni ka je to 13,1 od sto, a kod gra |a na tek 4,2 pro cen ta. O~i gled no, ka da po~ ne sa rad wa s ban ka ma, iz vr {i te qe o~e ku je ula zak u pred u ze }a na ve li ka vra ta. Pri li kom na pla te iz me |u pred u- ze }a iz vr {i te qi }e ko ri sti ti do ku men ta ci ju Na rod ne ban ke Sr bi je i iz vo de iz ka ta stra za ne po kret no sti. Ho }e li to sve obe ze be di ti br ù na pla tu? Ta mo gde se blo ki ra ra ~un i s we ga ski da no vac bi }e po zi tiv nih po ma ka, ali ta mo gde }e na pla ta i}i ple nid bom stva ri i opre me te {ko da }e po ve ri o ci vi de ti „ù tu ban ku”. Naj bo qi pri mer za to je sajt „Do bo{„ na ko jem ban ke ogla {a va ju imo vi nu ko ju su za ple ni le po di za wem hi po te ke. Po je di ne ne kret ni ne, kao i opre ma, tu ve} go di na ma ~e ka ju kup ca. Ne po ma ù ni ak ci je, sni è wa... [to se ti ~e ko mu na la ca, te {ko je re }i {ta }e da ra de ka da ume sto nov ca do bi ju ne ~i ju sta ru fo te qu ili ta wi re. Ali to je ve} dru ga pri ~a... D. Vu jo {e vi}

PO SLAT AKRE DI TA CI O NI PA KET EK-u

Sa mi da upra vqa mo IPA

Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Go ran Ra do sa vqe vi} iz ja vio je ju ~e da bi Sr bi ja kra jem ove i po ~et kom sle de }e go di ne mo gla do bi ti akre di ta ci ju za sa mo stal no upra vqa we IPA (pret pri stup nim) fon do vi ma Evrop ske uni je. On je na veo da je Re pu bli ka Sr bi ja sre di nom ju la po sla la akre di ta ci o ni pa ket Evrop skoj ko mi si ji za sa mo stal no upra vqa we IPA-fon do vi ma, {to pod ra zu me va da }e, po sle akre di ta ci je, mo }i sa mo stal no da upra vqa nov cem EU ko ji do la zi u Sr bi ju. – To, ta ko |e zna ~i, da }e taj no vac mo }i da, po sle otva ra wa tre }e i ~e tvr te kom po nen te, bu de to kom sle de }e go di ne ko ri {}en i za iz grad wu in fra struk t u r e, lo k al n e in f ra struk t u r e, po d i z a w e in d u strij skog ka pa ci te ta – pre ci zi rao je Ra do sa vqe vi} u iz ja vi Ta nju gu. Po we go vim re ~i ma, to je ve li ki ko rak i Evrop ska ko mi si ja je ju ~e po tvr di la da }e fi nal na re vi zi ja bi ti go to va po ~et kom ok to bra. On je pod se tio na to da se od oko 200 mi li o na evra, ko je tre nut no Sr bi ja ko ri sti kroz IPA-fon do ve, zbog to ga {to ne ma de cen tra li zo va ni si stem upra vqa wa, vi {e od po lo vi ne fak ti~ ki vra }a u EU pre ko ra znih stra nih kon sul ta na ta ko ji do la ze za rad po di za wa ka pa ci te ta i ad mi ni stra ci je u Sr bi ji.

POQOPRivRedA

subota21.jul2012.

SU [A UZI MA DA NAK I U STA JA MA

NA VOD WA VA WE RAK-RA NA NA [EG AGRA RA

Pre su {i }e i re ke mle ka

Pre sku po pla }e ni ne mar i za ma ja va we Kad ni smo zna li od Voj vo di ne da na pra vi mo raj za po qo pri vre du, su {a }e od we kan da na pra vi ti pu sti wu. Na `a lost, uvek je bi lo pre ~eg po sla, zdu {no se po ma ga lo bi zni sme ni ma, „ve li kim se qa ci ma” ili je, pak, ceo agrar ni bu xet pre tva ran u so ci jal ni. S dru ge

stra ne, ni kad ni ko ni je pro te sto vao zbog to ga {to na wi va ma ne ma na vod wa va wa, ve} se mo ti ka di za la zbog po li ti~ kog pot ku si ri va wa, iz na la zi la su se re {e wa po me ri po je di na ca a ne za do bro bit ce lo kup nog agra ra. Sve u sve mu, ne ko li ko go di na su {a nas je za o bi la zi la, ali je |a vo ovo ga le ta do {ao da na pla ti svo je. Eks trem na su {a je na ne la ve li ke {te te po qo pri vre di, a pro ce ne uka zu ju da je biq na pro iz vod wa po go |e na s naj ma we 50 od sto, te se {te ta ve} me ri mi li jar da ma. U Pri vred noj ko mo ri Sr bi je pro ce wu ju da su na wi va ma iz gu bqe ne 2,1 mi li jar de do la ra. S dru ge stra ne, upra vo dve mi li jar de do la ra vre de le bi in ve sti ci je po treb ne da bi Sr bi ja po ve }a la po vr {i ne pod si ste mi ma za na vod wa va we na dva mi li o na hek ta ra, {to je po lo vi na ukup nog ob ra di vog ze mqi {ta, uka zu ju u PKS-u. Elem, wi ve go re, a naj go ra je si tu a ci ja s ku ku ru zom. Ka da bi smo ga za li va li i pri me wi va li va qa nu agro teh ni ku, pri no si bi pre ba ci li de set to na po hek ta ru, ka `u stru~ wa ci. Ova ko, ima }e mo ne u po re di vo ma we. Ko li ko – jo{ se ne mo `e pre ci zno re }i, ali do voq no je to {to sta we na wi va ma

pod se }a na 2000. go di nu ka da smo ima li tek oko 2,5 to ne po hek ta ru. Pr vi ~o vek Ode qe wa za ku ku ruz no vo sad skog In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo dr \or |e Joc ko vi} uka zu je na ~i we ni cu da ku ku ruz na na {im wi va ma vo du do bi ja tek spo ra di~ no. Bo qe re }i,

na vod wa va wa i ne ma. Ka ko ka `e, mer kan til ni ku ku ruz za li va se u pro mi li ma. Ju `ne ze mqe, po put [pa ni je, Ita li je, Fran cu ske i Gr~ ke, na vod wa va ju svoj ku kruz, ali ta mo naj ~e {}e dr `a va do ve de

Su {a na no si ka ta stro fal ne {te te i na se ve ru Ba na ta, ko je }e se, po mi {qe wu Mi li vo ja Ra do va no va iz Si ge ta, kraj Ba nat skog Aran |e lo va, osim na uma we ne pri no se ra tar skih kul tu ra, od ra zi ti i na sto ~ar stvo. Ra do va nov pre do ~a va da su u ri tu use vi u ne {to bo qem sta wu te se mo è o~e ki va ti da }e ne {to bi ti i da se ube re, ali da su na bre gu ku ku ru zi to tal no sa go re li. – Ta kav usev mo è mo is ko ri sti ti je di no za is hra nu sto ke, ta ko {to }e mo ga si li ra ti, sa mo mo ra mo do da va ti zr na ku ku ru za, mle ve nog ku ku ru za, da bi smo po kre nu li mle~ no-ki se lin sko vre we – ka è Ra do va nov. S di plo mom dok to ra ve te ri ne Mi li voj Ra do va nov se po sve tio po qo pri vred noj pro iz vod wi pa u ata ru Si ge ta i Ba nat skog Aran |e lo va ob ra |u je 170 hek ta ra, a u plo do re du su po te }i na po vr {i na pod ku ku ru zom, sun co kre tom i p{e ni com. Rod p{e ni ce je u mi nu loj è tvi ma wi u od no su na law sku oko dve i po to ne zr na po ka ta star skom ju tru. Na far mi je 25 kra va mu za ra, osam ju ni ca i osta lo je te lad. Ra do va nov uka zu je na to da }e de set ko va ni rod na po qi ma di rekt no uti ca ti i na sma we nu pro iz vod wu mle ka. – O~e ku jem da }e se pro iz vod wa mle ka sma wi ti za tre }i nu, a lo {a

– Ni je jed no stav no na vod wa va ti ku ku ruz, do sta je sku po – ka è za na{ list po qo pri vred nik iz Ka }a Vo ji slav Ma le {ev. – Po mo} dr à ve iz o sta je, a bi lo bi dra go ce no da nam, re ci mo, omo gu }i do vo |e we stru je na wi ve. Vo da do bi je na stru jom, a ne naf tom, jef ti ni ja je 13 do 15 pu ta, a stru je ima mo na {e, ne mo ra mo je uvo zi ti. Ali, dr à va o~i to ne ma ra ~u ni cu da nam po mog ne. Re ci mo, ka da bi austrij ski far mer mo rao da ko ri sti naf tu u na vod wa va wu {ar ga re pe, ni ka da se ne bi ba vio tom pro iz vod wom. Na rav no, uz sve to, tre ba pod se ti ti na to da je dr à va kre nu la u ozbi qan pro je kat raz vo ja si ste ma na vod wa va wa, ali u pi ta wu su ve li ki za lo gaj i ve li ke pa re pa mno gi sum wa ju da }e mo za ~e ti ri i po go di ne na vod wa va ti 1,1 mi lion hek ta ra, ka ko je pla ni ra no. Za sa da, od 4,2 mi li o na hek ta ra ob ra di vih po vr {i na u Sr bi ji je, po sta ti sti ci, pod si ste mi ma za na vod wa va we oko 200.000 hek ta ra. Ipak, u sep tem bru bi, ka è di rek tor Re pu bli~ ke di rek ci je Mi ni star stva po qo pri vre de za vo de Alek san dar

Raz ma tra se {te ta Vla da Voj vo di ne upu ti la je Re pu bli~ koj zah tev za pro gla {e we ele men tar ne ne po go de. Po re ~i ma Alek san dra Pro da no vi }a, lo kal ne sa mo u pra ve tre nut no pro ce wu ju {te tu od su {e. Uko li ko do |e do wi ho vih ini ci ja ti va, raz ma tra }e ih [tab za van red ne si tu a ci je i na osno vu vi si ne {te te na ni vou ce le dr à ve bi }e do ne te pre po ru ke o spro vo |e wu ras po lo ì vih me ra po mo }i. Osim fi nan sij ske po dr {ke, {te ta u agra ru se mo è de lom na dok na di ti i oslo ba |a wem po qo pri vred ni ka od po re za ili du go va. vo du do par ce le, a ra ta ri pla te ener gi ju i vo du. Mi ne ma mo raz ve de nu vo du po par ce la ma, na po mi we Joc ko vi}. Ima mo ka na le, ali ne idu i kroz ata re te na {i po qo pri vred ni ci ko pa ju bu na re i na ba vqa ju ti fo ne, a on da je sve to znat no sku pqe. Po qo pri vred ni ci s ko ji ma smo raz go va ra li uka zu ju i na to da je na vod wa va we uz ko ri {}e we elek tri~ ne stru je do bra no jef ti ni je ne go ka da se ko ri sti di zelgo ri vo. Po wi ma, za li va wa ne ma bez elek tri~ ne mre è po ata ru.

Pro da no vi} tre ba lo da bu de za vr {e na pr va fa za ve li kog pro jek ta, ko ja je po ~e la u apri lu, a tre ba lo bi da omo gu }i na vod wa va we no vih 63.000 hek ta ra ora ni ca. Re kon stru i {e se ka nal ska mre `a za od vod wa va we, ko ja }e bi ti pre tvo re na u dvo na men ski si stem i slu `i }e i za na vod wa va we. U Voj vo di ni su ra do vi u to ku na 40 lo ka ci ja, a si ste mi ma za na vod wa va we, ako sve bu de po pla nu, bi }e ob u hva }e no ukup no 45.000 hek ta ra na te ri to ri ji Po kra ji ne. S. Glu {~e vi}

Su vla snik se ~aw ske fir me “Tran spe trol” u ste ~a ju Bran ko Sa mar xi} od ba cio je op tu `be biv {eg di rek to ra tog pred u ze }a Alek san dra [a po wi }a i po ve ri la ca da je od go vo ran za jed nu od naj ve }ih afe ra u po qo pri vre di Ba na ta i pre va ru ve ka, ka ko je mno gi na zi va ju. Po ve ri o ci, me |u ko ji ma su i pred u ze }a “Ra ca” iz Zre wa ni na, “Mrk {i }e vi sa la {i” iz Srp skog Ite be ja i “Pro tein” iz Tor ka, sa op {ti li su da su osta li us kra }e ni za mi li o ne evra, i za pi ta li ka ko je mo gu }e da ogrom ne ko li ~i ne p{e ni ce, ku ku ru za, |u bri va i osta log ma te ri ja la, ko je su sa mo skla di {te ne u si lo si ma “Tran spe tro la”, jed no stav no is pa re, a da vla sni ci tih po qo pri vred nih pro iz vo da osta nu “krat kih ru ka va”. Ukup na pri zna ta po tra `i va wa po ve ri la ca, ina ~e, iz no se vi {e od 1,8 mi li jar du di na ra. Tvrd we vla sni ka Bran ka Sa mar xi }a da ni je bio upu }en u to ka ko je we go va fir ma po slo va la i da je biv {i di rek tor Alek san dar [a po wi} sve ra dio we mu iza le |a, pred stav nik pred u ze }a “Ra ca” Jo -

skre tar za po qo pri vre du Go ran Je {i}, ko ji im je obe }ao po dr {ku u sva kom po ku {a ju da na ov da {wim po qi ma uhva te ko rak sa sve tom. S. G.

UQA RI CA OBO RI LA RE KORD NA BER ZI

Kilogram so je 71 di nar So ja je na svom no vom ap so lut nom ce nov nom re kor du, sa op {ti la je Pro dukt na ber za. Te ro be je iz u zet no ma lo na tr `i {tu pa se sti ~e uti sak da sva ka po nu da ima svo ga kup ca. Ce na od 71,28 din/kg (66 bez PDV-a) ~ak 19,72 po sto je ve }a ne go pret hod ne ne de qe, a {to je ta~ no du plo vi {e od ce ne po ko joj je so ja stra to va la u sep tem bru, na po ~et ku no ve eko nom ske go di ne za tu kul tu ru, ka da je iz no si la 33 din/kg, bez PDV-a. Pro te kle ne de qe se tr go va lo jo{ so ji nom sa~ mom sa 44 od sto

pro te i na po 58,25 din/kg, bez PDV, sto~ nim je~ mom po 22,16 din/kg, bez PDV-a, i sto~ nim bra {nom po 13 din/kg, bez PDV-a. P{e ni com se ko li ~in ski naj vi {e tr go va lo na Pro dukt noj ber zi pro te klih da na. Na osno vu ukup no 14 sklo pqe nih ugo vo ra i 2.275 to na pro me ta, iz de fi ni sa la se pro se~ na ce na ove ro be na ni vou od 25,51 din/kg (23,62 bez PDV-a), {to je 2,49 po sto vi {e ne go pret hod ne ne de qe. Vi so ka ce na ku ku ru za ni je mo gla osta vi ti tr `i {te p{e ni ce rav no du {nim. Na i me, ka da je ce na

mo ka ko naj bo qe zna mo i ume mo pa }e vaq da ne {to osta ti i na ma pro iz vo |a ~i ma. Na dam se da }e, ka da se for mi ra no va vla da, bi ti ne kih na go ve {ta ja na bo qe za agrar. Ta ko su bar obe }a va li – da }e naj vi {e da ti za po qo pri vre du – pa po la è mo na de u ta obe }a wa. Sa mo da da ju ono {to su obe }a li ra ta ri ma i sto ~a ri ma u iz bor noj kam pa wi, ni {ta vi {e ne tre ba. Da to is po {tu ju, is pla te pre mi je i sub ven ci je, bi }e mo za do voq ni u od no su na ovu na {u si ro ma {nu dr à vu – ka è Ra do va nov. Tekst i fo to: M. Mi tro vi}

No va vlast da na |e kriv ce za pre va ru ve ka

Fo to: G. Mu li}

su pa o ri i te ka ko za in te re so va ni za no ve tren do ve na wi va ma, na do bro bit ce lom voj vo |an skom agra ru. Otva ra ju }i ovaj skup stru ke i na u ke, obra tio im se i po kra jin ski

Mi li voj Ra do va nov iz Si ge ta

is hra na, s de fi ci tom ener gi je u ob ro ci ma, uti ca }e zbog ne do voq no kva li tet ne si la `e i na re pro duk ci ju jer }e mo ima ti du `i ser vis-pe riod kod kra va. Ne }e osta ja ti ste o ne na sto ti nu da na od te le wa, ne go po sle {est me se ci, ta ko da }e su {a in di rekt no po go di ti re pro duk ci ju u go ve dar stvu – sma tra Ra do va nov. Iako je ot kup na ce na mle ka ne dav no ne znat no po ve }a na, Ra do va nov ve li da tre nut no ne pra vi ra ~u ni ce o is pla ti vo sti pro iz vod we mle ka. – Kad bi smo stal no ra ~u na li, ne bi smo ni {ta ra di li. Ova ko, ra di -

GA ZDE SE ^AW SKOG „TRAN SPE TRO LA”

SPIT oku pio 500 pa o ra Pra va o~i gled na na sta va za po qo pri vred ni ke odr à na je u sre du na wi va ma u Ka }u. Na tra di ci o nal nom, osmom po re du SPIT-u, u or ga ni za ci ji Klu ba 100P plus, pri ka za ne su po qo pri vred ne ma {i ne u ra du, a po sle ni za stru~ nih „pre da va wa„ na ora ni ca ma, oko 500 po se ti la ca mo glo je uì va ti i u za ni mqi vim sa dr à ji ma, po put tak mi ~e wa u ba ca wu aku mu la to ra s ra me na. Pa `wu su pri vu kle ma {i ne za re du ko va nu ob ra du i di rekt nu se tvu, a po qo pri vred ni ci su na ro ~i to bi li za in te re so va ni za pod ri va ~e. Pred stav ni ci Po qo pri vred ne stru~ ne slu `be iz Pan ~e va svoj ski su se po tru di li da pa o re edu ku ju i upo zna ju s mo gu} no sti ma pri ka za nih sa vre me nih ma {i na. Elem, SPIT iz go di ne u go di nu pri vla ~i sve vi {e po se ti la ca, a to go vo ri da

dnevnik

ku ku ru za ve }a od ce ne p{e ni ce, sve ve }i od liv p{e ni ce u sek tor pro iz vod we sto~ ne hra ne za po sle di cu ima ve }u tra `wu za tom ro bom i kon se kvent ni rast ce ne. Vi so ka ce na ku ku ru za po vu kla je na vi {e i ce nu p{e ni ce. Tre nut no naj ve }a ne iz ve snost je na tr `i {tu ku ku ru za. Ce na se kre ta la iz me |u 23,50 din/kg, bez PDVa, i 25,10 din/kg. Ina ~e, pro se~ na ce na pro {lo ne deq nog tr go va wa od 25,87 din/kg (23,95 bez PDV-a) za ne znat nih 0,84 od sto je ma wa ne go pret hod ne ne de qe.

van Ra ca na zvao je ne ta~ nim, na po mi wu }i da je ga zda “Tran spe tro la” bio ak ti van u~e snik u svim do ga |a ji ma i da je ugo va rao po slo ve s kup ci ma i do ba vqa ~i ma ~ak i ka da je bo ra vio u Ame ri ci, gde je od la zio sva ke go di ne na po ne ko li ko me se ci. [a po wi} je, ta ko |e, op tu `io

sta lo 2.100 va go na ku ku ru za, 300 va go na p{e ni ce i 300 va go na ve {ta~ kog |u bri va. – Ne mo gu da ve ru jem da je to us peo da ura di sam, bez sa rad we i ve li ke spre ge s vla {}u – re kao je Sa mar xi}. – O{te tio je fir mu za vi {e od ~e ti ri mi li o na evra, pro da -

Vr ca lo od la `i – In spek ci ja i re vi zo ri bi li su dva me se ca u mo joj fir mi i do sta vqen mi je iz ve {taj da je sve u re du. Svi za vr {ni ra ~u ni bi li su va lid ni i ni {ta mi ni je na go ve {ta va lo da je po sto jao bi lo ka kav pro blem. [a po wi} mi je sva ko dnev no da vao la `ne iz ve {ta je i ume sto da za ra di mo, mi smo iz gu bi li zbog kal ku la ci ja s ma fi ja {kim fir ma ma – ka zao je Sa mar xi}. vla sni ka “Tran spe tro la” da je znao za sve {to se pret hod nih go di na de {a va lo u toj pro pa loj fir mi i da pod no {e wem kri vi~ ne pri ja ve pro tiv we ga ga zda sa mo po ku {a va da ski ne kri vi cu sa se be. Ali, Sa mar xi} se ogla sio i ne gi rao [a po wi }e ve tvrd we da je pro ne ve rio vi {e od ~e ti ri mi li o- na evra, na po mi wu }i da je opqa~ kan i pre va ren, kao i da je biv {i di rek tor kriv {to je iz fir me ne -

vao je ro bu po 30 od sto ma woj ce ni, a on da je ku po vao po 30 po sto vi {oj od ber zan ske ce ne. Me ni je za to vre me pri ka zi vao po zi tiv no sta we fir me. On se na da da }e se no va vlast, ka ko ka `e, ob ra ~u na ti sa [a po wi }em i we go vim sa rad ni ci ma i da }e na }i kriv ce za pqa~ ku u “Tran spe tro lu”, a da }e oni ma ko ji su no vac uze li, on bi ti od u zet i vra }en o{te }e ni ma. @. Ba la ban

RA DI O NI CE NA „NO VO SAD SKOM DE^ JEM LE TU”

I svemir se moè zagaditi Sve mir, zve zde, Mle~ ni put, ali i ono {to za ga |u je ovaj pro stor, sve mir ski ot pad, bi le su te me ko je su za go li ca le ma {tu osno va ca na ra di o ni ci ko ja je ju ~e odr à na u udru è wu „Exu kej {on aso si ej {on”, u okvi ru „No vo sad skog de~ jeg le ta”. Ma li {a ni su u~i li o sta wu sve mi ra, ba rem onog par ~e ta ko je je tre nut no do stup no qu di ma, i ka ko we go vo za ga |e we uti ~e na Ze mqu. Ima li su pri li ke i da re ci kli ra ju ot pad, pra ve }i ma ke tu sa te li ta ko ji je osmi {qen da ~i sti ko smos.

- Pr vi put slu {am ne {to o za ga |i va wu sve mira. Ni sam zna la da kad ra ke ta od ba ci svoj delo ve pri li kom lan si ra wa, oni osta ju kao sme }e u sve mi ru - re kla je de ve to go di {wa Le na Br kqa ~i}. Je dan od u~e sni ka ove ra di o ni ce bio je i gost iz Ci ri ha, Fi lip Cvi ja no vi} (9), ko ji je do {ao u No vi Sad da po se ti ro |a ke, ali mu se do pa la ide ja da jed no ju tro mo `e da pro ve de i u~e }i.

- Za ni mqi vo je da su dar dva sa te li ta mo `e da iza zo ve za ga |i va we sve mi ra, o to me ni smo u~i li u {ko li. Ov de sam sa znao i da se gra de ve li ki sa te li ti ko ji slu `e za ukla wa we de lo va dru gih sa te li ta i ra ke ta- na veo je ovaj gost iz [vaj car ske. U okvi ru „No vo sad skog de~ jeg le ta”, osnov ci da nas i su tra ima ju pri li ku da, od 17 do 20 ~a so va, u~e stvu ju u kre a tiv nim, re kre a tiv nim u eduk tiv nim ak tiv no sti ma na [tran du, na [pi cu. A. Je ri ni}

Novosadska

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Je dan grad, dva ve li ka fe sti va la

estival uli~nih svira~a prvi F je od nas u{ao u Evropsku uniju. Tako bi nekako zna~ila vest

da je jedan od najmasovnijih gradskih festivala dobio podr{ku Evropske komisije, ~ime je i zvani~no stekao status evropskog festivala. Kako je ovaj festival do{ao do tog uspeha? U na{em gradu svi znaju celih ~etiri-pet doma}ih uli~nih svira~a, koji, ruku na srce, jo{ nisu nastupali i na festivalu, ali su sa gra|anima svaki dan. Dakle, nemamo uli~nih svira~a i uslovno re~eno uli~nu scenu na razbacivawe. No, ta tri dana prosviravawa po ulicama srodili su se sa gra|anima,

i retko }ete sresti nekog ko }e na}i zamerku na festival. Uli~ni cirkus je besplatan, tako i dostupan svima, ali ipak za najve}eg asa u rukavu ima same u~esnike. To su ve}inom qudi koji ìve po ulicama, bez doma, sviraju za ìvot i prijateqe sti~u po raznim zemqama, a na kraju svuda imaju nekog svog. Postoji i jedna legendarna pri~a svira~a iz Nema~ke, koji se hvalio kako u svakoj zemqi kroz koju pro|e ima po jednu ènu, a po{to samo putuje i ku}u nema, veze odràva lako. Nesvakida{wa iskustva koja nam ovi qudi donose o~ito su nai{la na uzvra}ewu qubav gra|ana. A. Latas

V remeploV

Sme~ biv{ih „sokola” Gru pa mla di }a iz No vog Sa da, uglav nom ~la no va biv {eg „So ko la”, su pod ime nom „Voj vo di na” igra li na pr vom zva ni~ nom od boj ka {kom pr ven stvu Po kra ji ne u Pan ~e vu 21. ju la 1945. Od ta da su se od boj ka {i, me wa ju }i ime od „Slo ga” do DTV „Par ti zan”, sa pro men qi vim uspe hom tak mi ~i li u li ga ma ni `eg ste pe na, da bi pod ime nom „Stu dent” 1965. go di nu da na igra li u Sa ve znoj li gi… N. C.

„^I STO ]A” MO RA LA DA PLA TI 1.200 OD [TET NIH ZAH TE VA

Ujedi lutalica ko{tali 113 miliona dinara “î sto }a” je za du è na za ukla wa we pa sa i ma ~a ka lu ta li ca i za po sled wih go di nu i po da na is pla ti lo je oko 85 mi li o na di na ra su gra |a ni ma, ko je su uje li psi lu ta li ce. Osim ovog ce ha, pla ti li su i 28 mi li o na di na ra na ime tak si i tro {ko va advo ka ta. Pro tiv ovog pred u ze }a pod ne to je oko 1.200 od {tet nih zah te va, a sva ki je pre su |en pro tiv “î sto }e”, iako ona tra ì i do dat na ve {ta ~e wa. Ka ko smo sa zna li od port pa rol ke ovog pred u ze }a Mi li ce Vla i sa vqe vi} uvi dom u spi sko ve qu di, ko ji ma je od {te ta is pla }e na, uo~e no je da se po je di na ime na po na vqa ju. - Sva ke go di ne je sve vi {e zah te va za is pla tu od {te te zbog uje da pa sa lu ta li ca, a ime na ne kih qu di se po na vqa ju. Osni va~ pred u ze }a je Grad, ko ji je do de lio “î sto }i” po sao ukla wa wa pa sa i ma ~a ka lu ta li ca i pre u zeo oba ve zu da za ovaj po sao is pla ti no vac - ka è Vla i sa vqe vi}.- Pro {le go di ne Grad je upla tio pred u ze }u sa mo 6 mi li o na di na ra, a za pr vu po lo vi nu ove go di ne 2,8 mi li o na. “î sto }a” je pri mo ra na da od nov ca za ra |e nog pri mar nom de lat no {}u is pla }u je od {te te su gra |a ni ma, zbog ~e ga nam ne osta ne za ne ke osnov ne is pla te, kao {to su pla te rad ni ka.

U Pasterovom zavodu kaù da im dolaze i pacijenti koji pomo}u eksera zabijenih u letvu laìraju povrede i da problem prerasta u socijalnu patologiju U Pa ste ro vom za vo du, usta no ve u ko joj se su gra |a ni pre gle da ju i vak ci ni {u na kon uje da ke ro va lu ta li ca, ka ù da im do la ze i pa ci jen ti ko ji po mo }u ek se ra za bi je nih u le tvu la ì ra ju po vre de. Di rek tor za vo da Du {an La lo {e vi} is ti ~e da u po je di nim slu ~a je vi ma mo è da se za kqu ~i da je ra na la ì ra na i da pa ci -

SU TRA NA [TRAN DU

San letwe no}i Aka dem ski te a tar iz Ul ma go sto va }e su tra na [tran du, a pla ni ra no je da is pod Mo sta slo bo de, uz auto bus ko ji }e ta mo bi ti par ki ran kao deo sce no gra fi je, od 13 ~a so va bu de pri ka za na lut kar ska pred sta va za

de cu „Lu si i Karl Hajnc”. Od 19 sa ti bi }e od i gran [ek spi rov ko mad „San let we no }i”, a u pa u zi iz me |u pred sta va po se ti o ce pla `e za ba vqa }e pan to mi mi ~a ri, a bi }e pri re |e ne igre sa ma ska ma i per for man si. B. M.

jent po ku {a va da je pod met ne kao ujed psa. - Ima qu di, ko ji tvr de da je ra na na sta la uje dom psa, ali na kon pre gle da na {i stru~ wa ci po ob li ku ra ne utvr de da to ni je isti na i da je ona na ne ta ne kim pred me tom- ob ja {wa va La lo {e vi}.U mno gim slu ~a je vi ma ne mo `e se za kqu ~i ti ne ko ji na ~in je ra na

na sta la, a ta ko |e ima i do sta pri me ra gde ne ma ra ne i gde su sa mo vi dqi vi tra go vi kao mo dri ca ili ogre bo ti na, pa se tu ne mo è do ka za ti ka ko je po vre da na sta la. Ti pa ci jen ti po re klo po vre de do ka zu ju na su du, po ve du dva sve do ka, a na su du je da li }e im ve ro va ti. Po {to ne ma vi dqi ve ra ne od {te tu zah te va ju kao na kna du za pre tr pqen stres. Ovaj pro blem po ~i we da pre ra sta u so ci jal nu pa to lo gi ju. Pred u ze }e “î sto }a”, ko je po na lo gu Ko mu nal ne in spek ci je lo vi ove ì vo ti we, za sa da ih sme {ta u pri vre me no pri hva ti li {te, gde se ste ri li {u, vak ci ni {u, ~i pu ju, a na kon 15 da na bo rav ka u pri hva ti li {tu sta vqa ju im se ze le ne ogr li ce i psi se vra }a ju na uli ce oda kle su i po ku pqe ni. Pro blem sa psi ma lu ta li ca ma de li mi~ no }e bi ti re {en ka da za wih bu de iz gra |en azil. Iako je pr va fa za iz grad we azi la tre ba la da bu de go to va pre dva me se ca, ra do vi su ka sni li, pa se ni sa da ne zna ka da }e ovaj obje kat bi ti za vr {en. Na kon iz grad we pr ve fa ze, u azil }e mo }i da se sme sti oko 400 pa sa, a za pro {i re we ka pa ci te ta jo{ uvek ni je obez be |en no vac. N. R. Fo to: R. Ha yi}

SU TRA U OR GA NI ZA CI JI „@E LE ZNI ^A RA”

Na pe{a~ewe u Ba~ku Topolu Pla ni nar sko smu ~ar sko ru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je su tra pe {a ~e we od Ba~ ke To p o l e po r ed Zob n a t i~ k og jeze ra i na zad do Ba~ ke To po le, sa po s e t om Zob n a t i~ k oj er ge li.

Po la zak u 7.11 ~a so va vo zom za Ba~ ku To po lu sa @e le zni~ ke sta ni ce. Vo di~ }e bi ti Va le ri ja Sa bad ka, a sve bli `e in fo ma cije mo gu se do bi ti na broj te le fo na 631-1879. A. L.

Fo to: S. [u {we vi}

subota21.jul2012.

hronika

Ceo kej besplatni fitnes centar Naj lep {i kej u dr à vi, da bu de mo ma lo ne skrom ni, omi qe no je {e ta li {te No vo sa |a na, me sto za opu {ta we kraj re ke, ali i po tes ko ji je kao stvo ren za re kre a ci ju. Ako kre n e t e od [tran d a, sa èqom da se ma lo raz mr da te, pri ru ci vam je te ren za mi ni golf, dva fit nes cen tra na otvo re nom, te niski te re ni, te re ni za ma li fudbal, ba sket, trim i bi ci kli sti~ ka sta za... Vaq da ni smo ne {to pro pu sti li, ali uglav n om {ta po ` e l i t e, to ima te. Kao {to se sva ko dnev no mo è pri me ti ti No vo sa |a ni ove po god no sti ko ri ste obi la to i s po seb nim za do voq stvom. Spra ve za

ve `ba we uvek su pu ne qu di svih ge ne ra ci ja, lop ti ca se sva ko dnev no pre ba cu je sa jed ne stra ne mre è na dru gu, lop ta se, {to bi re kli sta ri ji, pi ka stal no, a na trim sta zi re dov no ta ba na ju oni ko ji ma je tr ~a we pa si ja i oni ko ji è le da ma lo do te ra ju svo ju li ni ju. Sve u sve mu kom plet na “te re ta na” na otvo re nom i to kraj re ke, a ~la na ri na nu la. Po seb no je pri jat no ve `ba ti uju tro i u ka sno po pod ne, ka da zve zda pre sta ne da pr ì. Sve na bro ja no je stvar ko ja se le po pel co va la me |u su gra |a ni ma, svi za wu ima ju sa mo re ~i hva le, jer kre pi du {u, a bo ga mi i te lo. B. M.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota21 . jul2012.

PARAZITI OSVOJILI NEURE\ENE ZELENE POVR[INE

î {}e we di vqe de po ni je u Ban gla de {u Sa velike divqe deponije, koja se nalazi u nehigijenskom nasequ Banglade{ pored Rumenke, danas i sutra preduze}e “îsto}a” uklawa}e sme}e i krupniji otpad. Kako kaù u ovom preduze}u na tom prostoru gomilale su se sekundarne sirovine i razli~ito |ubre,

zbog ~ega se vremenom stvorila divqa deponija, koja moè da ugrozi zdravqe qudi. Iz “îsto}e” apeluju na stanovnike Banglade{a da sme}e odlaù u veliki kontejner, koji se ve} duè vreme tamo nalazi, a koji se redovno prazni. N. R.

Kr pe qi vre ba ju na di vqim pla à ma Spas od visokih temperatura, koje traju ve} mesec dana, ve}ina sugra|ana traì kraj Dunava i na izleti{tima u okolini grada. Me|utim, sve vi{e wih se se odlu~uje za kupawe i sun~awe na divqim neure|enim plaàma. Iako su ova mesta idealna za bekstvo od gradske vreve, neretko ba{ sa wih preti opasnost od ujeda krpeqa. Iz “Ciklonizacije” upozoravaju gra|ane da obrate pa`wu na za{titu od krpe-

NOVO RE[EWE GRADSKE UPRAVE ZA KOMUNALNE POSLOVE UNELO ZABUNU

platoa gde se uobi~ajeno odràva pijaca nalaze i ure|aji za pe~ewarske proizvode, rashladne vitrine za sladoled i tezge za prodaju suvenira, te kada se postave i one za pijacu „Moj sala{“, naru{ava se komunalni red, samim redosledom postavqenih tezgi. Prema re~ima predsednice Upravnog odbora „Zelena mreà Vojvodine“ Olivere Radovanovi} re{ewe koje im je stiglo nije validno, jer nigde u tekstu nije napomenuto da poqoprivrednici treba da presele svoje tezge, a promena lokacije se mogla videti samo na skici, koja bez teksta ne vredi. - Oti{la sam da porazgovaram sa na ~el ni com Grad ske uprave za privredu Ivankom ûbrilo, koja je potvrdila moje re~i, i potvrdil da nismo morali da se pomeramo, jer se nigde u tekstu re{ewa to ne navodi. Ona bi slede}e nedeqe trebalo da se ~uje sa komunalnim slu`bama i poku{a da re{i ovaj nesporazum - kaè Radovanovi}. A. Varga

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Diktator” (15.10, 16.45, 22.35), „Sneàna i lovac” (22.25), „Prometej” (20.05), „Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (12.45, 14.40, 16.30, 18.30), „Lol” (18.25), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.15, 14, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10 18.15, 20, 20.30, 22.20), „Nedodirqivi” (20.20), „ûdesni Spajdermen” (12.15, 14.45, 15.45, 17.30, 20.15, 19.30, 21.50, 22.45).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Danijela Tuco, Sawa Cvijeti}, Danijela Stevovi}, Nata{a Leti} i Biqana Ris iz Novog Sada, Svjetlana \ur|i} iz @abqa, Manuela Kamikovski iz Zrewanina, Ana-Maria Miladinovi} iz Rumenke, Aleksandra Andri} iz Be~eja, Klara Luli}Kurila iz Temerina i Jasmina Derdi} iz Nove Crwe. DE^AKE: Aleksandra Mom~ilovi} i Ana Vi{wi}-Vrbajac iz Novog Sada, Maja Pliber{ek-Sekere{ iz Be{ke, Milica Ivanovi} iz Oxaka, Terezia-Ana Valen}ik iz Pivnica i Sla|ana Miji} iz @abqa.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni \uro Nikole Jovanovi} (1923) u 10.30 ~asova - urna, Milorad Stojadina Jankovi} (1927) u 11.15 ~asova - urna, Milutin Nikole [e{um (1940) u 12.45 ~asova, Miroslav Joakima Mudri (1942) u 13.30 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Du{an Mi}e Bu}an (1952) u 13 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Milorad Bo`a Kuli} (1960) u 15 ~asova.

qa, nose duge pantalone, majice sa dugim rukavima i ka~kete, jer se od ovih parazita ~iste jedino ure|ene javne povr{ine. -Krpeqi se uklawaju dva puta u toku sezone, na prole}e i po~etkom jeseni, a tretiraju se samo ure|ene javne zelene povr{ine u gradu i prigradskim naseqima - ka`e portparol “Ciklonizacije” Dario A}imovi}. - Sugra|ani treba da znaju da se izleti{ta na Fru{koj

gori ne tretiraju, jer je ona za{ti}ena kao prirodno dobro. Tako|e, ne tretiraju se ni divqe pla`e i izleti{ta, jer ne spadaju pod ure|ene javne povr{ine. Po re~ima A}imovi}a, krpeqi se ne uklawaju tokom juna i jula i avgusta, jer je wihova aktivnost, zbog visokih temperatura, zanemarqiva. -Iako se ne krpeqi ne tretiraju tokom letwih meseci, mi perio-

di~no radimo monitoring, kako bi pratili brojnost i aktivnost ovih parazita, a redovno se kose lokacije gde bi mogli da se pojave. Posledwi rezultati su pokazali da nema potrebe za uni{tavawem krpeqa rekao je A}imovi}. Iz ovog preduze}a apeluju na sugra|ane, da nakon odlaska na divqe pla`e ili izleti{ta prekontroli{u telo, a ukoliko primete krpeqa, da se odmah jave lekaru. N. R.

OKO 30 MILIONA DINARA ZA SUZBIJAWE ALERGENA

Ski ca po me ra „Moj sa la{”

Pijaca „Moj sala{“ koja se osam godina bez problema odràvala na platou ispred „Spensa”, prekinuta je u ~etvrtak, kada je komunalna ispekcija od poqoprivrednika zahtevala da se pomere sa uobi~ajene lokacije malo daqe, na drugu stranu platoa. Proizvo|a~i zdrave hrane i eko proizvoda su ovaj zahtev odbili, uz obrazloèwe da oni imaju novo re{ewe u ~ijem tekstu nije navedena promena lokacije, iako skica jeste promewena. - Jedina promena u novom re{ewu Gradske uprave za komunalne poslove je poloàj i raspored tezgi za izlaga~e, koji su pomereni desetak metara daqe na veliki plato „Spensa”, s tim da se postave paralelno u dva reda sa zelenom povr{inom, gde se nalaze bicikli za iznajmqivawe. Navedeno re{ewe sa skicom rasporeda tezgi je organizator preuzeo i mi nemamo saznawa da je na wega imao primedbu - naveo je inspektor Sr|an Jakovqev u saop{tewu koje je ju~e stiglo na adresu redakcije. Kao razlog pomerawa pijace, Jakovqev je naveo da se na delu

DNEVNIK

Am bro zi ja uni {te na na 193 hek ta ra Akcija suzbijawa ambrozije po~ela je pre dvadesetak dana, a kako saznajemo iz „Gradskog zelenila”, do sada je ko{ewem uni{teno 164 hektara, a hemijskim putem 29 hektara povr{ine prekrivene ovim korovom. Kako je navedeno za ovu akciju izdvojeno je oko 30 miliona dinara, a najve}i deo utro{i}e se na ko{ewe. Prvi krug uni{tavawa ove vrste alergenta treba da se zavr{i 25. jula, a 10. avgusta }e zapo~eti novi ciklus, te se o~ekuje da }e se do oktobra pre}i 800 hektara. -Ko{ewem se suzbija oko 95 odsto, a hemijskim putem ostatak procenata ambrozije, narvno, gde to ne ugroàva gra|ane kazao je portparol „Gradskog zelenila” Ivan Noìni}. - Hemijskim putem ovaj korov se uni{tava u jednom delu [angaja i gde god se nalaze gradske i divqe deponije koje su najugroènije regije i tu je u pitawu oko 200.000 metara kadranih prekrivenih pomenutom biqkom.

{ine pod ambrozijom su na Novom nasequ (250.500 metara kvadratnih), Industrijskoj zoni Jug (159.000), Sremskoj Kamenici (134.050) i Industrijskoj zoni Sever (125.000), {to je bio slu~aj i prethodne godine. Kako je navela Milica Rat iz pomenute Laboratorije, gra|ani mogu da prijave ukoliko negde primete ambroziju,

Kriti~ne ta~ke su i prilazi Novom Sadu, Mi{eluk, deo iza „Pobede” u Petrovaradinu. Ove godine ima mawe posla nego lane, a „krivac” za to je su{a. Prema podacima Laboratorije za invazivne i alergijske biqke, Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matemati~kog fakulteta, ove godine najve}e povr-

Prema podacima zdravstvenih institucija oko 70 odsto populacije u Novom Sadu je alergi~no na ambroziju. Najve}i efekat se uo~ava tokom avgusta i septembra kada je i najve}a koncentracija polena u vazduhu. - Najve}i centri {irewa ambrozije i produkcije polena su wive,atari i zapu{tene ba{te i placevi koji se ne odr`avaju i na koja slu`bena lica ne mogu da u|u - rekla je Milica Rat iz Laboratorije invazivne i alergijske biqke na PMF-u. a pro{le godine primqeno je 167 prijava. -Ove godine, do sada, primqeno je 19 prijava, od kojih su se samo tri odnosile na privatne i pravno-privatne povr{ine, a ostale su ili ve} bile uvedene kao povr{ine

se neposredno pre nego {to krene da razvija cvetove i cvasti na granama. Dodatne infomacije mogu se dobiti na broj telefona 021/485-2666 ili na mejl ambrozija@dbe.uns.ac.rs. A. Jerini}

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

koje se redovno kose i odr`avaju ili je nakon pregleda terena ta povr{ina ukqu~ena u planirano ko{ewe. Ipak, me|u prijavama postoje i one povr{ine za koje je utvr|eno da na wima nema ambrozije, {to upu}uje na nedovoqno poznavawe ove vrste - navela je Rat dodaju}i da su svi du`ni da redovno kose ambroziju i da je potrebno da je poko-

Alergi~no oko 70 odsto Novosa|ana Foto: N. Stojanov}

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Rumena~koj 102 (subota i nedeqa) 6624-668 4879-360 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota21.jul2012.

[TA KADA KUPAC SMATRA DA JE O[TE]EN NA PIJACI

Fo to: N. Sto ja no vi}

@albe vaga kontrolna vaga

Va sin s rad ni ca ma „No vi te ta” pred Vla dom Po kra ji ne

Pro te sto va le i pred Skup {ti nom gra da i Grad skom ku }om

RADNICE „NOVITETA” JU^E U PROTESTNOJ [ETWI, [TRAJK SE NASTAVQA U PONEDEQAK

Tra`e dokaz o uplati radnog sta`a

“No vi te to ve” rad ni ce ju ~e su ra di ka li zo va le {trajk pro test nom {et wom od fa bri ke Mod ne kon fek ci je na Fu to {kom pu tu 51 do Grad ske ku }e, Skup {i ne gra da i Vla de Voj vo di ne, upr kos to me {to ih je pre kju ~e po kra jin ski se kre tar za pri vre du rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin po zvao rad ni ce da pre ki nu {trajk. To je dru ga pro test na {et wa rad ni ca „No vi te ta” u pro te klih me sec da na or ga ni zo va na zbog ne po ve za nog rad nog sta `a. [trajk u „No vi te tu„ na sta vqa se i u po ne de qak. Oko dve sto ti ne za po sle nih, uglav nom `e na, ne }e pre ki da ti {trajk po ~et pro {le sed mi ce dok na li stin gu iz Re pu bli~ kog fon da za pen zij sko i in va lid sko osi gu -

ra we (RF PIO) ne vi de da ima ju po ve za ne dve go di ne rad nog sta `a. “No vi tet” ni je pla }ao do pri no se za pen zij sko osi gu ra we od ju na 2010. go di ne do sa da, iz ja vi la je pred sed ni ca sin di ka ta „So li dar nost” Gor da na Ko ji}.

Mi ni star stva fi nan si ja i Po re ske upra ve. Va sin je ju ~e pred rad ni ca ma is pred Vla de Voj vo di ne po no vio da je ad mi ni stra tiv ni deo po sla za vr {en, da su Mi ni star stvo fi nan si ja i Po re ska upra -

Rad ni ce è le da na li stin gu vi de po ve za ne dve go di ne sta à. Po kra jin ski se kre tart Va sin za po ne de qak za ka zao sa sta nak pred stav ni ka {traj ka ~a i nad le `nih iz fi li ja le RF PIO Va sin je za po ne de qak za ka zao sa sta nak pred stav ni ka [traj ka~ kog od bo ra sa nad le `ni ma iz no vo sad ske fi li ja le RF PIO da bi rad ni ce bi le oba ve {te ne da je po ve zi va we sta à re {e no re pro gra mom du ga po odo bre wu

va odo bri li da „No vi tet” dug od oko 43 mi li o na di na ra za po re ske do pri no se pla ti re pro gra mom du ga, a kao ga ran ci ju pred u ze }e je za lo `i lo ma {i ne. Za po sle ni ma su ove sed mi ce ove re ne zdrav stve ne kwi `i ce,

{to zna ~i, ka `u u sin di ka tu „So li dar nost”, da je po slo da vac iz mi rio oba ve ze za zdrav stve no osi gu ra we. „So li dar nost” ka `e da je u „No vi te tu” ju ~e tre ba lo da bu de is pla }e na jun ska pla ta, ali se to ni je de slo. Pre ma ko lek tiv nom ugo vo ru za ra da tre ba da bu de is pla }e na 20. u me se cu. Me |u tim, rad ni ce je ne }e pri mi ti ce lu pla tu, jer je u ju nu {trajk tra jao dve sed mi ce a da ni {traj ka se ne pla }a ju. Pred sed ni ca Skup {ti ne No vog Sa da Alek san dra Jer kov za in te re so va la se za pro blem rad ni ca”No vi te ta” i re kla da }e sa sta nak s wi ma za ka za ti mo `da ve} u po ne de qak . Rad ni ce su ju ~e pro te stvo va le i pred Skup {ti nom gra da. Z. Deli}

Kup ci na pi ja ci ima ju mo gu} nost da even tu al ne pri med be i àl be upu te „Tr `ni ci” ano nim nim pi smom, ko je se uba cu je u po {tan sko san du ~e a ono se na svih de vet pi ja ca, ko ji ma upra vqa ovo pred u ze }e, na la zi po red kan ce la ri je uprav ni ka. Ta ko |e, mo gu da osta ve svo je po dat ke, ukqu ~u ju }i adre su i kon takt te le fon, ka ko bi do bi li od go vor na na ve de ni pro blem, di rekt no od di rek to ra „Tr `ni ce”. Pri med be iz po {tan skog san du ~e ta se ob ra |u ju naj ma we jed nom u to ku ne de qe, a, pre ma re ~i ma di rek to ra ovog jav nog pred u ze }a Du {a na Ba ji }a, za to vre me od ku pa ca stig ne do pet pi sa ma, ili ce du qi ca. Naj ~e {}e se à le kup ci pre va re ni na me ri, ko je pro da vac pot kra de i na pla ti im ki lo gra me, ko ji se ne na |u u kup ~e voj kor pi. - Za ta kve si tu a ci je obez be di li smo kon trol ne va ge, na {ta nas i za kon oba ve zu je, jer se vr lo ~e sto utvr di da pri li kom pro ve re ki la è kup ci usta no ve ma wu ko li ~i nu ku pqe nog pro iz vo da. Mo gu da se à le tr ì {noj in spek ci ji, me |u tim, te {ko je do ka za ti ovu pre va ru i uglav nom se za vr {a va re ~i ma tr gov ca pro tiv re ~i kup ca - ka è Ba ji}. Sa ve tu je kup ce da ne ku pu ju pro -

iz vo de ko ji su mno go jef ti ni ji od osta lih sli~ nog kva li te ta, ili da odu za jed no s tr gov cem do kon trol ne va ge. Ono na {ta „Tr `ni ca” mo è da uti ~e, ka da su u pi ta wu ne za do voq ni kup ci je ste lo {e op ho |e we tr go va ca pre ma ko ri sni ci ma. - Ako usta no vi mo da je pro da vac ne va spi tan ili na si lan pre ma kup cu, re a gu je mo upo zo re wem, a bi lo je slu ~a je va ka da se na istog tr gov ca à li do sta ku pa ca, vi {e pu ta u to ku {est me se ci i s tim za kup cem vi {e ne ob na vqa mo ugo vor - ka zao je na{ sa go vor nik. S dru ge stra ne, za kup ci pi ja ~ar skih te zgi mo gu da upu te pri med be „Tr `ni ci” pre ko po {tan skog san du ~e ta, ili da po sle na ja ve u ro ku od 48 ~a so va raz go va ra ju s di rek to rom pred u ze }a. Uglav nom se obra }a ju za kup ci, s ko ji ma smo pre ki nu li ugo vor za to {to su bi li du `ni, ili ni su hte li da pro du è ugo vor, a on da se à le da su wi ho va gra |an ska pra va po vre |e na, ka ù u “Tr `ni ci”. Ne è le sud skim pu tem da re {a va ju spor, ali ne ret ko se obra }a ju om bud sma nu, ko ji na kon do sta vqe ne do ku men ta ci je, utvr di da „Tr `ni ca” ni je po gre {i la. I. Dragi}

[TA UDRU@EWA ZA ZA[TITU POTRO[A^A O^EKUJU OD DOLASKA „LIDLA“ U GRAD

Vide}emo i mi niè cene? Do la zak ne ma~ kog tr go vin skog lan ca „Lidl“ po stao je iz ve stan ku po vi nom par ce le na No vom na se qu. „Lidl“ }e iz gra di ti mo de ran su per mar ket na par ce li na uglu Bu le va ra voj vo de Ste pe i Bu le va ra Evro pe na No vom na se qu. Obje kat }e ima ti 2.000 kva dra ta, a pla ni ra se i 120 par king me sta. Otva ra we ovog mar ke ta, ka ko je na ja vqe no, pla ni ra no je za sle de }u go di nu, a ne ma~ ka kom pa ni ja za in te re so va na je za jo{ ne ko li ko lo ka ci ja u gra du. Po {to }e se na grad skom tr ì {tu po ja vi ti jo{ je dan kon ku rent, udru è wa za za {ti tu po tro {a ~a o~e ku ju da }e ko ri sti ima ti kup ci, jer bi, pre ma za ko ni ma tr ì {ta, ve }a kon ku ren ci ja tre ba la da sni zi ce ne pro iz vo da. Ka ko smo sa zna li u raz go vo ru sa me na xe rom za kva li tet i bez bed nost pro iz vo da Aso ci ja ci je po tro {a ~a Sr bi je Le -

^ITAOCI PI[U SMS

lom Ta si} ovaj tr go vin ski la nac po nu di }e na {im po tro {a ~i ma do bar kva li tet i ni ske ce ne. -Ve} {est go di na na {a aso ci ja ci ja sa ra |u je sa ne ma~ kom fi mom [tif tung Va ren test, ko ja se ba vi pro ve rom kva li te ta pro iz vo da. Wi ho vi te sto vi su po ka za li da je rob na mar ka „Lidl“ iz u zet nog kva li te ta, a da su, u od no su na ta ko vi sok kva li tet, ce ne ni ske, {to zna ~i da }e na {i po tro {a ~i ima ti ve li ku ko rist od ovog tr go vin skog lan ca. Na for mi ra we ce ne uti ~e mno go fak to ra, ali o~e ku je mo da }e do la zak jed nog ova kvog kon ku ren ta uti ca ti i na to da se ce ne sni ze - re kla je Ta si}. Iz Na ci o nal nog udru `e wa za za {ti tu po tro {a ~a ka `u da }e do la skom „Li dla“ ko rist ima ti kup ci, ali bi mo gli da je ima ju i do ma }i pro iz vo |a ~i. Po re ~i ma pred sed ni -

ka ovog udru è wa Go ra na Pa po vi }a otva ra we ovih pro daj nih obje ka ta je do bro za tr ì {te, ali bi naj pre tre ba lo ozbiq no pro ve ri ti kva li tet rob nih mar ki. -Tre blo bi pr vo spro ve sti ozbiq nu kon tro lu tr go va~ kih rob nih mar ki, da li is pu wa va ju osnov ne hi gjen ske stan dar de i da li ima ju HA SAP. Oko 60 do 70 od sto ve li kih mar ke ta su kom pa ni je iz stra nih ze ma qa, ~i je su rob ne mar ke sku pqe u od no su na do ma }e pro iz vo |a ~e, {to ne mo ra da zna ~i da je kva li tet vi {i. Ve li ku ko rist bi ima li ka da bi ovi lan ci za po sli li i do ma }e pro iz vo |a ~e, jer su ce ne do ma }ih pro iz vo da mno go ni è od stra nih- re kao je Pa po vi}.- O~e ku je mo da }e kon ku ren ci ja bi ti pra va i da }e po tro {a ~i ima ti ko ri sti od ovog tr go vin skog lan ca. N. R.

065/47-66-452

Vratite po{tu starima Gle dam ovu na {u po {tu na Li ma nu tri - tu ga, a bi la nam je de sna ru ka, na vi kli mi sta ri na wu, smi sli te ne {to pa nam je vra ti te, da ne pro pad ne sve {to je ne ta ko dav no ure |e no. Hva la 064/2506... * * * Bes plat no zdrav stvo je naj sku pqe? Pla }a{ 40 go di na do pri nos, a ka da osta ri{ oni {te de na te bi? 063/8592... * * * Mo li mo te bri ga de za ~i {}e we gra fi ta sa Glav ne po {te, Gr ba vi ce, no vih i sta rih zgra da, mo li mo na vi ja ~e Voj vo di ne da vo le na{ klub pe smom i sr cem, a ne spre jom.... Mo li mo da vo li te na{ grad qu ba vqu i sr cem, a ne lo mqe wem klu pa i no vih kan ti, de~ jih igra li {ta i ne ubi ja te la bu di }e, ko ji su se ro di li u na {em le pom gra du da ga ulep {a ju.... 066/8811... * * * Po vo dom po nu da ak tu el ne vla sti voj vo |an skim stran ka ma re kao bih ~u vaj te se Da ja na ca i kad vam da ro ve no se. 063/4801.. * * * Jo{ o od lu ci USS na te mu AP Voj vo di ne. Ovo ga pu ta o ustav nim nor ma ma ko je su mo ra le, a ni su do ne te a na no se ogrom -

nu {te tu Voj vo di ni. Tu se pre sve ga mi sli na Za kon o iz vor nim pri ho di ma Voj vo di ne i re dov na upla ta usta vom za ga ran to va nih se dam od sto sred sta va iz bu xe ta Re pu bli ke u bu xet Po kra ji ne, ko joj je na ovaj na ~in za zad we 4 go di ne us kra }e no pre ko 70 mi li jar di di na ra. O~e ku jem od Vla de Voj vo di ne da hit no upu ti zah tev USS ra di za {ti te svo jih auto nom nih pra va. 063/5243...

* * * Zbri wa va we rad ni ka No vo sad ske mle ka re ni je je di no pi ta we. Mno go je ve }i pro blem uni {ta va we pri vre de gra da. Okrup wa va we pro iz vod we je mic po mic do mo no po la i dik ti ra nih ce na, uni {ta va we ma lih pro iz vo |a ~a... 064/2466... * * * Je li nor mal no da ~e tve ro ~la na po ro di ca pla }a vo du se dam hi qa da. Mno gi gra |a ni ho }e

da ot ka ù to plu vo du ili da sta ve vo do me re u sta no ve, ali im to „Vo do vod“ ne do zvo qa va. Ima li ko da za {ti ti ovaj na rod? 065/6117... * * * GSP pot kra da gra |a ne No vog Sa da! GSP je ne dav no ve o ma ren ta bil nu li ni ju 5 „pre po lo vio” na dve: 5 i 18 ko je su pre u ze le do sa da {wu li ni ju 5 ta ko da No vo sa |a ni pre voz pla }a ju 100 od sto vi {e! Sram no. Da li je ne ko ovla stio GSP da ovim neo sno va nim pre kra ja wem li ni je 5 pot kra da No vo sa |a ne? Da pod se ti mo, li ni ja 5 do sa da je so bra }a la od Avi ja ti ~ar skog na se qa do Naj lo na, a sa da li ni ja 18 od Avi ja ti ~ar skog na se qa do cen tra, a 5 od cen tra do Naj lo na! Vaq da }e gra do na ~el nik spre ~i ti ovu pqa~ ku gra |a na. 061/6994... * * * Hva la ti Bo è na re sti tu ci ji! Bio sam za ku pac po slov nog pro sto ra od „Po slov nog pro sto ra“ gra da i dra li mi ko ù za za kup lo ka la i on da do |e do re sti tu ci je i lo kal pri pad ne pra vom vla sni ku - nor mal nom ~o ve ku - i sa da pla }am du plo ma wu ki ri ju i za hva qu ju }i to me osta jem u po slu. Hva la re sti tu ci ji!!!!! 1063/1190...

NOVI TRANSPARENT NA TVR\AVI

DSS: „Dobro do{li u Novi Sad, Srbija” Grad ski od bor Omla di ne De mo krat ske stran ke Sr bi je (GO ODSS) is ta kao ju ~e na zi di ne Pe t ro v a r a d in s ke tvr | a v e tran spa rent sa tek stom „Wel co me to No vi Sad, Ser bia!” (Do bro do { li u No v i Sad, Sr b i j a). Omla din ci DSS-a ta ko su od go v o r i l i na pro { lo n e d eq n i Eg zi tov tran spa rent „Do bro do {li u No vi Sad, glav ni grad Voj vo di ne”. - Ti ma li qu di za rad sit nih po li ti~ kih po e na zlo u po tre bqa va ju je dan mu zi~ ki fe sti val ko ji pri pa da svi ma na ma. Ovim ~i nom po ka za li su ko li ko su ustva ri da le ko od No vog Sa da. Ovaj grad je bio i osta }e Srp ska Ati na, ko ju i sve ono ma |ar sko, slo va~ ko, ru sin sko, ukra jin sko u

woj ~i ni onim {to da nas je ste, naj lep {i grad Sr bi je - re kao je pred sed nik GO ODSS-a Mi lan Mi lu tin. Pred sed nik GO DSS-a Bor ko Ili}, ovom pri li kom re kao je ka ko je od lu kom Ustav nog su da Sr bi je ja sno re ~e no da Sr bi ja ima je dan glav ni grad, a to je Be o grad. - O~e ku jem da se po {tu je od lu ka Ustav nog su da Sr bi je i da no va po kra jin ska ad mi ni stra ci ja upo do bi Sta tut Voj vo di ne u skla du sa od lu ka ma ovog su da, a ne da se otva ra no va po li ti~ ka kri za u po kra ji ni i kon stan to po ku {a va stvo ri ti la `na kri za na re la ci ji Be o grad – No vi Sad is ta kao je Ili}. A. L.

vOJvOdinA

subota21.jul2012.

dnevnik

Темеринци славе Илиндан Љуљашка за рехабилитацију СУБОТИЦА: Дом за незбринуту децу „Колевка“ у Суботици на поклон је добио рехабилитациону љуљашку, са звучним ефектима. Љуљашка се користи да би се код деце пробудили рефлекси, док се код хиперактивне деце користи за смирење. Директорка „Колевке“ Мирјана Чабрић објашњава се у љуљашку стави дете, справа почиње да вибрира и уз музику се користи као врста терапије. - Нама је велика част да смо баш од фанова Клуба „Тоше Проески“ добили поклон. Код нас се

често могу чути његове песме, јер га сви и дан данас у срцима носимо. Донација нам много значи јер може да се користи за различити врсте терапија и рехабилитација - истиче Мирјана Чабрић. Тамара Цвијанов из Интернационалног Фан клуба „Тоше Проески“ каже да се труде да наставе рад трагично преминулог певача у свим земљама бивше Југославије и Бугарске. Поред љуљашке, „Колевка“ је добила на поклон и компакт-дискове. С. И.

ПРВА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА У НОВОМ САЗИВУ

Вансудско поравнање због уједа паса луталица АПАТИН: Општинско веће је на јучерашњој првој седници, у новом сазиву прихватило је предлог Комисије за решавање захтева грађана за накнаду штете, настале услед напада напуштених животиња на подручју апатинске општине, односно, да им се надокнада у висини од 10 до 80.000 динара у договору, надокнади вансудским поравнањем. Због великих судских трошкова, чланови Општинског већа у претходном сазиву, донели су одлуку да се надокнада плати вансудским поравнањем, у које су укључени Комисија за решавање захтева грађана и општински правобранилац. -Комисија је примила 21 захтев грађана а предложила је да се надокнада исплати за њих 18 док су три захтева одбијена.Један због тога што је реч о огреботини а не уједу, други јер није достављен извештај лекара специјалисте а трећи захтев је Комисија одбила јер сматра да је захтев за надокнаду штет од 2,5 милиона динара неадекватан а нема ни доказа да је пад са мотора проузрокован нападом паса. Код десет захтева исплаћена је сума која је тражена а осам грађана је у договору са Комисијом смањила захтеве - рекао је секретар Комисије Ковиљко Писар. Сада треба 1,2 милиона динара за надокнаду штете и тиме се не решава проблем. Међутим, да ли се размишља о неком дугорочнијем решавању проблема, упитао је

члан Општинског већа Драган Јовић. Одговарајући на питање председник општине др Живорад Смиљанић је истакао да је код нас све већи проблем да се обезбеди храна људима, а не псима и да је чињеница да људи, када више не могу да хране животиње, једноставно их пусте на улицу, али је чињеница и то да постоје и злоупотребе. -Азил је скуп, ни једна локална самоуправа није у стању да га финансира - рекао је др Смиљанић. Апатинска општина је потписала уговор са једном Кикиндском фирмом о уклањању паса луталица са улица и од августа прошле године тако је збринуто више од 200 паса са подручја општине. -Акција се наставља и за десетак дана биће поново организована, како у Апатуину, тако и у селима.У свакој акцији буде ухваћено од 30 до 50 паса и они се збрињавају у Кикинди, у азилу који је изграђен средствима Европске уније - рекао је руководилац инспекцијске службе Никола Марчета. На седници је донета одлука да се из сталне буџетске резерве издвоји 1,5 милиона динара за отклањање последица ванредних околности - штете на стамбеним објектима настале услед елементарних непогода. Средства су усмерена у Центар за социјални рад, који ће их даље усмерити до крајњих корисника. Ј. Прелчец

Сабор малишана у Руми

РУМА: Први сабор деце у славу Божију и част његову Преподобног Сисоја Великог, заштитника деце, одржан је у новоизграђеном храму Сабора српских Светитеља у Руми - Ово је први Сабор деце који организујемо и надамо се да ће то постати годишња традиција овог храма. Вечерње Богослужење је одржао јереј Драгољуб Јанковић, некадашњи старешина овог храма, сада старешина храма у Крчедину. Желим да се захвалим јереју Браниславу Мишковићу и свим парохијанима који су помогли манифестацију и донели храну и пиће за малишане. Веома смо задовољни одзи-

вом деце, учествовало их је преко 215 у различитим дисциплинама. Сваки од победника добио је крст са благословом и постао чувар крста, који ће следеће године предати победнику- истакао је старешина храма јереј Сретен Лазаревић. Малишани, такмичари, целивалу су икону у храму и добили једну иконицу, и мајицу у којој ће се такмичити. Затим их је јереј Сретен окупио испред храма да сви заједно отпевају химну и да на тај свечани начин, почну такмичење. Неке од дисциплина у којима су се такмичили су скакање у џаку, навлачење конопца и трка на штулама. М. М.

ТЕМЕРИН: Житељи Прве месне заједнице обележили су заветну славу Илиндан и Дан месне заједнице. После низа пратећих манифестација: изложби, промоција књига, презентација оруђа, старих заната, вина, меда, концерата, дружења с Темеринцима у расејану – више хиљада Темеринаца, и њихових гостију из наше земље, западно европских држава и Мађарске у карневалској поворци, са хлебом од новог жита кретали су се јуче од Калварије до римокатоличке жупаније Света Розалија. У десетак шатора, постављених у дворишту школе на Телепу одржано је Илинданско славље, са ватрометом. Уз хлеб од новог жита, служиле су се погачице, јунећи и овчији паприкаш, све уз музику до зоре. Прослава Илиндана по Грегоријанском календару наставља се данас у 9 часова на Вашаришту, так-

мичењем у стеличарству, јахању, приказу вештина средњовековног ратовања и народним играма. На стрелишту Ловачког друштва „Фазан“ биће одржано општинско такмичење у гађању глинених голубова. Илинданске свачаности у Темерину постале су препознатљиви бренд, што потврђује и велики број гостију, чак из 15 градова из Мађарске. Организатори, Прва месна заједница, Друштво пријатеља баште, удружење занатлија и привредника, МКУД „Карољ Сирмаи“, Коњички клуб „Витез“, чланови других цивилних организација, ловци, риболовци, пчелари, активи жена, - уложили су много труда да би се празник достојанствено обележио, смањујући тако трошкове, који би били далеко већи, да није таквог ангажовања. М. Мћ

Мажореткиње продефиловале улицама

ПОТПИСАН КОАЛИЦИОНИ СПОРАЗУМ ЗА ВЛАСТ У КАЊИЖИ

Пре цр тан по кра јин ски по ли тич ки тро у гао КА ЊИ ЖА: Председници општинских одбора Савеза војвођанских Мађара (СВМ) др Михаљ Бимбо, Демократске странке (ДС) Владимир Хајдер и Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) Карољ Вадас потписали су јуче у подне у Скупштини општине Кањижа коалициони споразум три странке о формирању општинске власти. Тако ће у кањишкој општини, у наставку конститутивне седнице, челне функције бити распоређене између странака које су на власти и на покрајинском нивоу. На две претходне сесије 29 новоизабраних одборника СВМ има 11, ДС 9, ЛСВ 2, групе грађана „Време је за буђење - Јожеф Франчик„ и „Бирај пут - Иштван Бачкулин„ по три и Покрет мађарске наде један, само су верификовани мандати и за привременог председника и секретара изабрани др Золтан Каткич и Марија Миловановић. - Демократска странка је преузела одговорност, након четири године боравка у опзицији, да поново узме удела у руковођењу у општинској власти Кањиже. Изражавам због тога своје задовољство и надам се да ћемо наредних дана изабрати извршну власт изјавио је Владимир Хајдер.

Владимир Хајдер, др Михаљ Бимбо и Карољ Вадас

Приликом потписивања споразума о сарадњи три странке, још није био утврђен термин за наставак конститутивне седнице, али је касније саопштено да ће уследити 24. јула. На основу постигнутих договора и односа политичких снага у општинском парламенту, према незваничним информацијама дужност председника општине намењена је Михаљу Њилашу (СВМ) који је и до сада био челни човек општине, а кандидат за

његовог заменика је Роберт Лацко (ДС). Кандидат за председника СО је Ервин Хужвар (ДС) и његовог заменика др Михаљ Бимбо (СВМ) који је до сада био на дужности заменика председника општине. На дужности секретара СО Кањижа требало би да остане Марија Миловановић, која је на тој дужности провела претходне четири године. Текст и фото: М. Митровић

Крв дало 86 људи

ШИД: Црвени крст у Шиду организовао је јуче акцију добровољног давања крви, а присуствовали су добровољни даваоци из Шида, Беркасова, Бикић Дола, Привине Главе, Сота и Моловина, њих 111, а крв их је дало 86. Први пут крв је дало девет давалаца, казао је сарадник Милан Бабић. - Акција је одржана у незгодно време, када се већина људи посебно са села налази на њивама. Међутим на наш позив ипак је дошао задовољавајући, а могло би се рећи и нешто већи број добровољних давалаца крви - додао је Бабић. Д. С.

Један (не)обичан дан у Кикинди КИКИНДА: Данас, од 17 сати, на градском тргу, биће одржана манифестација „Један (не)обичан дан”, коју први пут организује кикиндско Удружење грађана „Attendite”. На више позорница, које ће бити постављене по Тргу, наступиће мажореткиње, пантомимичари, добошари, музичари и артисти, а после 20 сати биће одржана журка. Општина Кикинда обезбедила је 120 хиљада динара из буџета, а остатак средстава донирали су сами чланови Удружења. А. Ђ.

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА БЕЧЕЈСКЕ ОПШТИНЕ

За дан села пилећи паприкаш

БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: Дан општине Бечеј је 1. август и обележава се као Дан равноправности. Житељи Бачког Петровог Села овог викенда, у организацији Месне заједнице, реализују традиционалне Петровоселске дане. - Јуче смо почели преподневним такмичењем кулинара у припремању пилећег паприкаша и салате од краставаца, а наставили увече забавним програмом на рукометном игралишту у центру села. Данас се током дана сви, условно речено, селимо у рекреативни центар крај речице Чик, где ће се реализовати занимљив забавни и спортски програм, али и престижно такмичење у кувању говеђег перкелта. Увече се враћамо у село и од 20 сати настављамо светковину на рукометном игралишту с новим учесницима забавног програма, уз напомену да ће учешће у овом делу узети и гости из Мађарске и Румуније. Сутра све завршавамо заједничким ручком на Стрелишту, где ће се на мениу наћи овчији паприкаш - каже секретар Месне заједнице Бачко Петрово Село Золтан Киш. Од Атиле Сабоа смо сазнали да ће Омладинска група „Млади за наше село“ на пијаци данас од 16 сати организовати изложбе рукотворина, углавном предмета прављених техником старих заната, и аматерских фотографија. Клуб сликара „Да Винчи“ је јуче по подне у шах сали отворио изложбу слика, Петровоселке су у сали месне заједнице приредиле изложбу ручних радова, данас пре подне се на фудбалском игралишту одржава пионирски турнир, а сутра ће се на Тиси одржати такмичење у спортском риболову. В. Ј.

kultura

dnevnik

ПРОГЛАШЕЊЕМ ПОБЕДНИКА ЗАВРШЕН ФЕСТИВАЛ „ТВРЂАВА ТЕАТАР” У СМЕДЕРЕВУ

„Бунар” најбоља представа Жири четвртог Међународног амбијенталног позоришног фестивала „Тврђава театар“, у саставу Емина Елор (глумица) председница жирија, Милош Јагодић (редитељ), Бранислав Недић (драматург), јуче, последњег

Награду за најбољу режију жири је доделио Диегу Де Бреи, за представу „Злочин и казна“ Ф. М. Достојевског (Словенско младинско гледалишче из Љубљане). Најбољом глумицом фестивала у Смедереву проглашена је Радми-

Из награђене представе „Бунар”

дана фестивала, донео је одлуку да се награда за најбољу представу додели остварењу „Бунар“ Радмиле Смиљанић, у режији Егона Савина, у продукцији Установе културе „Вук Караџић“ Београд, Радионице „Интеграције“ и Фонда „Круг“.

ла Живковић, за улогу Мајке у представи „Бунар“, а најбољим глумцем Игор Ђорђевић, за улогу Кањоша Мацедоновића у представи „Кањош Мацедоновић“ Виде Огњеновић (Народно позориште Београд у копродукцији са Фестивалом Град театар Будва).

Жири је доделио и једну специјалну награду - за најбољу младу глумицу, коју је понела Тања Петровић за улогу Уне, у представи „Збогом СФРЈ“ Кокана Младеновића (Атеље 212). Награде, рад вајара Зорана Кузмановића, лауреатима су уручене синоћ, на церемонији проглашења победника, а у част награђених Народно позориште из Београда извело је представу „Стаклена менажерија“ Тенесија Вилијамса, у режији Радослава Миленковића. Последњег дана фестивала „Тврђава театар“ у Смедереву, у Музеју Града Смедерева одржан је разговор на тему „Драмска уметност у образовању младих за активан живот у плуралном друштву“, у оквиру којег је представљен „Приручник за интеркултурално учење кроз драму“, настао кроз програм „ИДЕАЛ“, као подршка наставницима и педагозима у практичном раду. И пратећи програм фестивала окончан је у знаку културног плурализма међу младима, представом „Неко – Свако, Млади у Европи – учење кроз размену“, коју су кроз креативни драмски процес развијали учесници из Француске, Немачке и Србије, а процес је водио Албан Варет, редитељ из Тулуза (Француска). И. Бурић

СУСРЕТИ: АЛЕКСАНДРА ВРЕБАЛОВ, КОМПОЗИТОРКА

„Кронос квартет” поново код нас у октобру На концерту чувеног америчког „Кронос квартета“, који је најављен за 24. јули у Ројал Алберт Холу у Лондону, биће изведена и композиција „...hold me, neighbor, in this storm…“ наше Новосађанке Александре Вребалов, која живи и ради у Америци. Ова њена композиција биће изведена уз дела Омара Сулејмана, Софије Губајдулине, Бена Џонстона и Никол Лизе. Александра Вребалов редовно долази и у Нови Сад, овде је у протеклој сезони постављена њена нова опера „Милева“ за јубилеј Српског народног позоришта, а захваљујући њој, почетком године је код нас гостовао поменути „Кронос квартет“ на сцени СНП–а. Овог пута, „Кронос квартет“ у Лондону учествује на „Биби-си Промс“ фестивалу, који ове године слави, ни мање ни више, него 118. годину постојања, истрајавајући у жељи да понуди најсвестранији могући поглед на музику, уз то изведену на највишем нивоу, а за најшири слој публике. l О каквом се фестивалу ради и да ли ће и он на неки свој начин бити у духу предстојеће Олимпијаде, као и већина манифестација у Лондону? - „Би-би-си Промс“ је летњи лондонски фестивал класичне музике, основан пре више од сто година. Већина концерата се одржава у Ројал Алберт холу. Фестивал је ове године у знаку Олимпијаде, односно део је Културне Олимпијаде, како су названи сви културни догађаји у Лондону у 2012. години. l Да ли је „Кронос квартет“ досад најчешће изводио ову вашу композицију? - Нисам сигурна који је тачан број извођења, али изводе је у континуитету од премијере у Карнеги холу 2008. године. У међувремену комад је коришћен у кореографијама Душана Тyнека у Њујорку и Патриције Окенва у Лондону, а свирао га је и њујоршки „Етел“ квартет.

l Имате ли неку нову идеју за сарадњу са њима, или за неко њихово ново гостовање код нас? - Тренутно се договарамо о боравку „Кронос квартета“ у Новом Саду у октобру ове године и априлу 2013. У тим дужим гостовањима планирамо радионице са студентима, са-

Завршавам нови комад за кореографа Dušana Týneka који ће у оквиру његове Трилогије имати премијеру у Њујорку у децембру, а инспирисана је божанственим сликама новосадског уметника Драгана Јанкова. Направила сам звук за његову ретроспективу која је отворена овог месеца у Музеју

subota21.jul2012.

ЗАВРШЕН ФЕСТИВАЛ ЕВРОПСKОГ ФИЛМА НА ПАЛИЋУ

„Златни торањ” турском филму „Иза брда” Најбољим, на јуче завршеном 19. фестивалу европског филма на Палићу, проглашен је турски филм „Иза брда“ по сценарију и у режији Емина Алпера. Овом остварењу је припао „Златни торањ “ одлуком међународног жирија који је радио и саставу: Мира Фурлан (Хрватска/САД), председница, Ахмет Бојаџиоглу (Турска), Бојан Ж. Босиљчић (Србија/Канада), Александра Далстрем (Шведска) и Габријеле Кранцелбиндер (Аустрија). Оцењујући 14 филмова Главног такмичарског програма овај жири је

ке који је оцењивао десет филмова ове селекције, а радио је у саставу Верена фон Стакелберг (Немачка), председница, Деан Котига (Хрватска) и Марко Костић (Србија). Како стоји у образложењу жирија Главног програма турски филм „Иза брда“ Емина Алпера је „остварење које је успело да покаже колико је лако створити непријатеља из наше немоћи да се суочимо са сопственим проблемима и предрасудама. Полазећи од микрокосмоса породичних односа, филм се уздиже до мета-

селекције „Известан поглед“ Канског фестивала) у режији Густава де Керверна и Беноа Делепинеа, „У магли“ (у Кану награда жирија ФИПРЕСЦИ) белоруског редитеља Сергеја Лознице, „Живети“ (Tiger Awarad на Ротердамском филмском фестивалу) руског редитеља Василија Сигарева и „Божије комшије“ израелског редитеља Менија Јаеша. У овом програму али ван такмичарске конкуренције приказан је и омнибус „Истанбуле, не заборави ме“ младих редитеља са Балкана и Блиског истока. Једну

форе за настанак рата. Својом ефикасном једноставношћу филм досеже димензије класичне грчке трагедије“. Главну награду у програму „Паралеле и судари“ филму „Идиот“ Рајнера Сарнета жири критике је, како наводи у свом саопштењу, доделио „због тога што храбро истражује различите односе стила и садржаја кроз које наилази на нова, од Достојевског препозната, стања људске душе“. Да жирију заиста није било лако да одлучи коме да додели награде потврђују и изузетни домети последња четири приказана филма. У завршници Фестивала, у Главном такмичарском програму, ове године, за разлику од неких претходних, састављеном од врло квалитетних и неколико изванредних филмова, приказани су француско-белгијски „Велика ноћ“ (Специјална награда жирија

од шест прича, у којиј играју Мира Фурлан и Светозар Цветковић, режирао је Стефан Арсенијевић. Од 14. јула на Фестивалу је на локацијама на Палићу и у Суботици приказано осамдесетак филмова у девет селекција. Поред Главног и програма „Паралеле и судари“ на Фестивалу су представљене и селекције: “Еко докс“, Нови мађарски филм, Нови шведски филм, „Млади дух Европе“, затим омаж програми добитницима награде „Александар Лифка“ Жан - Марк Бару и Зорану Симјановићу и добитнику нагараде „Underground Spirt“ Јерну Уткилену и Дечји програм. Како је на крају најавио директор Фестивала Радослав Зеленовић, следећи јубиларни 20. фестивал европског филма на Палићу биће одржан од 13. до 19. јула 2013. године. В. Црњански

Из награђеног филма „Иза брда”

награду „Палићки торањ“ за најбољу режију доделио аустријском редитељу Улриху Зајдлу за филм „Рај:Љубав“, док су два специјална признања жирија припала филмовима „Божије комшије“ Менија Јаеша (Израел) и „Само ветар“ Бенедека Флиегауфа (Мађарска). Жири главног програма је истакао и високе уметничке квалитете како се наводи „одличних филмова“- „Иза брегова“ Кристијана Мунђијуа, „Парада“ Срђана Драгојевића и „Барбара“ Кристијана Пецолда. У селекцији „Паралеле и судари“ награда за најбољи филм припала је остварењу „Идиот“ у режији Рајнера Сарнета (Естонија) док је специјална награда додељена остварењу „Нестајући таласи“ редитељке Кристине Боужите (Литванија). Ове одлуке је донео међународни жири крити-

АКАДЕМИЈА ИЗ УЛМА ПОСЛУЖУЈЕ ПОЗОРИШНО ОСВЕЖЕЊЕ УЗ ДУНАВ

Снови летњих дана

радњу са локалним уметницима и културним институцијама, и заједнички концерт са музичарима из региона. l Какви су ваши планови за ово лето, хоће ли оно бити више или мање обојено музиком? - Овог лета сам много научила, упознала се са tallava стилом - музиком Ашкалија, преко нашег новосадског музичара Мухе Блекстазија и та страствена, прелепа музика је већ утицала и на мој рад. Управо сам се вратила са Бриона где театар „Улисис“ започиње своју сезону представом „Одисеј“ Горана Стефановског. Тамо смо маштали о будућој сарадњи и планирали активности за следеће лето које би укључивале и композиторску радионицу, као и наставак партнерства нашег града са театром „Улисис“.

савремене уметности Војводине. После концерта у Лондону путујем у Сан Франциско, тамо снимамо Вагнеров Прелид у обради за троструки квартет. Планирам и скори повратак у Нови Сад, јер је опера „Милева“ коју је наручило Српско народно позориште за своју 150. сезону позвана на јесен на оперски фестивал у Сегедину. Посебно се радујем обнови „Милеве“ и поновном сусрету са ансамблом СНП - а јер ми је наш прошлогодишњи рад једно од најдрагоценијих професионалних искустава. Осим музике, ово врело лето је обележило пливање сваког јутра у најранијој смени на Сајмишту са мојим татом, госпођама Љиљом и Станком, Бором, Пекијем, Славком...најведријим Новосађанима које сам срела овог лета! Н. Пејчић

У Нови Сад, Београд и Панчево, на мини-турнеји по Србији у оквиру велике турнеје по Европи, долази необична позоришна трупа Академије за извођачке уметности из Улма, из Немачке. Први ће је видети Новосађани, сутра на Штранду, 24. јула Београђани, а 26. јула трупа ће се скрасити у Панчеву. Куриозитет је што трупа има занимљив концепт рада - путује аутобусом током највеће европске реке, Дунава, и на свом путу свраћа на тргове, пијаце, а хит је што цео свој програм изводи из аутобуса, којим и путује. Аутобус је тако и средство превоза, али и театар, сцена. На свом летњем дунавском путовању, због чега је трупа популарно названа „Дану бус“, обићи ће Немачку, Аустрију, Мађарску, Хрватску и Србију. Програм се изводи на више језика, а на репертоару су луткарска представа „Луси и Карл Хајнц“ (за децу до шест година) и Шекспиров „Сан летње ноћи“ (за све узрасте). Изведба „Луси и Карл Хајнц“ на новосадском Штранду, испод Моста слободе, најављена је за 13, а „Сан летње ноћи“ за 19 сати. Између две главне тачке, глумци се шетају костимирани, изводе тачке пантомиме и заба-

вљају окупљене или случајне пролазнике. У Београду ће програм бити одржан на Ади Циганлији, код Центра за спортове на води, а у Панчеву на тргу испред Градске управе Панчева. „Луси и Карл Хајнц“ је педесетоминутна представа о Луси, мачки из велеграда, која игром случаја бива приморана на свом путовању да презими код Карла Хајнца, прасца, у његовом аутобусу. Луси је педантна и уредна, а Карл Хајнц као и сваки прасац живи у нереду. Луси је одговорна и предана послу, а Карл Хајнц све ради из хобија. Приморани да живе заједно, неминовно долази

до сукоба. Кроз песме и игру њих двоје полако схватају колико се воле и колико су слични, а остаје питање да ли ће заувек живети заједно. На трагу речи Фридриха Шилера: „Човек је човек, само док игра“, глумци из Улма су адаптирали и изводе и Шекспиров „Сан летње ноћи“, познат по свом разиграном споју маште и реалности, људи и натприродних бића. У тачкама пантомиме, извођачи ће настојати да измаме осмех, продру до публике и позову их да им се прикључе. Турнеју „Дану бус“ по Србији организовао је Студентски културни центар Нови Сад. И. Б.

dru[tvo

subota21.jul2012.

ZRE WA NIN SKI KA PE TAN O NA U TI^ KOM TU RI ZMU

PRO TE STO VA LI ZA PO SLE NI „PO LI TI KE” AD

Od go vor nost zbog ko ra ka do ste ~a ja Deo zaposlenih u „Politici„ a. d. okupio se ju~e u 10.30 sati ispred ulaza u prostorije u Cetiwskoj ulici u Beogradu, tra`e}i da im se isplati jedna i po zaostala zarada i da se Vlada aktivno ukqu~i u re{avawe problema u kojima je ta ku}a. Predsednik Samostalnog sindikata u „Politici„ a. d. Mi o drag Ob ra do vi} rekao je novinarima da zaposleni nisu dobili jednu i po platu i da, osim isplate tih dugovawa,

Me|u okupqenima je bio i generalni direktor „Politike” a. d. Ze fi ri no Gra si, koji je rekao da podr`ava zahteve zaposlenih da im bude ispla}eno ono {to su zaradili. – [tamparija, koja je stub „Politike” u finansijskom smislu, radi punim kapacitetom, ali ne mo`e da naplati svoja dugovawa – rekao je Grasi. – Osim toga, na red je do{la i otplata kredita uzimanih za ku-

Da ~i}: Va `no zna ti vla sni ke me di ja Mandatar za sastav nove vlade Ivi ca Da ~i} rekao je ju~e da se prikqu~uje zahtevima DS-a, SNS-a i LDP-a za preispitivawe vlasni~ke strukture u „Politici”, dodaju}i da je bitno da se zna i koje su vlasni~ke strukture u drugim medijima. – Veoma je bitno znati ko je u vlasni~koj strukturi medija, ali ne samo „Politike” nego i drugih. Bitno je da ta~no znamo i da li takva vlasni~ka struktura ima uticaja na ure|iva~ku politiku – objasnio je on. Da~i} je podsetio na to da je strate{ki ciq nove vlade da dràva ne vr{i pritisak na medije, da prestane da razmi{qa o medijima kao plenu, ve} da s medijima traì dodirne ta~ke, u ~emu ima zajedni~ki interes. – Dràva Srbija u vreme krize treba da pomaè medijima. Ulogu dràve vidim kao takvu, ne kao arbitra, ne kao autoritarnog dela dru{tva, ve} u funkciji pomo}i, to jest pomagawu gra|anima, privredi, radnicima, svima kojima je ta pomo} neophodna u uslovima krize, pa i medijima – objasnio je on. traè i da svi koji su „Politiku„ a. d. doveli na ivicu ste~aja odgovaraju. – Ako taj zahtev ne bude ispuwen, organizova}emo potpunu obustavu rada. To zna~i, izme|u ostalog, da ne}e biti {tampawa dnevnih listova „Politika„ i „Kurir„ – rekao je Obradovi}. On je dodao da zaposleni iz svih delova „Politike” od Vlade zahtevaju da smeni zastupnika dràvnog kapitala kog je imenovala i da aktivno u~estvuje u re{avawu problema. – Ne èlimo da se, kao do sada, nanosi nenadoknadiva {teta ne~emu {to je temeq srpskog dru{tva. Ako se oglu{e o na{e zahteve, organizova}emo {iroku dru{tvenu akciju za spas „Politike„ od propadawa – poru~io je Obradovi}.

povinu opreme, i to je ne{to {to „Politika„ a. d. ne moè izvesti bez pomo}i dràve. On je precizirao da je ove godine po~ela otplata kredita od sedam miliona evra podignutog u Komercijalnoj banci. Grasi je dodao i da „Politika „ a. d. traì pomo} od Vlade jer je dràva ve}inski vlasnik kompanije, ali i ocenio da je ovo nezgodan trenutak jer tehni~ka vlada nema kapaciteta da im iza|e u susret, a nova jo{ nije formirana. Grasi je rekao i da je nema~ki VAC ponudio „Politici „ a. d., koja je vlasnik 50 odsto kompanije „Politika novine i magazini”, da otkupi i VAC-ov udeo u vlasni{tvu, ali da je, po{to nije dobio odgovor u roku od 30 dana, svoj udeo prodao „Ist medija grupi„ iz Moskve.

Ro mi ne mo gu u „Mek do nalds” Jedna Novosa|anka protestovala je zbog toga {to obezbe|ewe „Mekdonaldsa„ u Novom Sadu nije dozvolilo da s wom u restoran u|e i troje dece romske nacionalnosti, objavilo je ju~e nekoliko medija. Novosa|anka Ma ja Ro gi} (32) je izjavila da je pri{la deci koja su se igrala na Trgu slobode, u blizini „Mekdonaldsa”, i pitala ih da li su gladni, na {ta su oni odgovorili potvrdno. – De~ak od osam godina i dve devoj~ice od sedam i pet godina su tr~kali ispred mene do ‘Meka’, gde ih je momak iz obezbe|ewa restorana zaustavio i rekao da ne mogu u}i – ispri~aala je ona. – Pri{la sam mu i rekla da sam ja s wima i da }u platiti {ta budu naru~ili, na {ta je momak rekao ‘Vi mo`ete u}i, oni ne’. Dodala je da je ipak odlu~ila da sama u|e u restoran jer joj je bilo `ao da deca ispa{taju, a radovala su se obroku i ~ak joj

pokazala na reklami {ta bi èlela da pojedu. – U{la sam, kupila im hranu, pa smo seli u ba{tu ‘Meka’ gde su i jeli – ispri~ala je Maja Rogi}. U me|uvremenu, stiglo je i saop{tewe Kompanije „Mekdonalds„ u kojem se kaè da je „Mekdonalds„ multinacionalna kompanija koja u Srbiji posluje 25 godina, po{tuje prava svih mawina, u~estvuje u projektima integracije i pripadnike mawina zapo{qava u svojim restoranima. „Kompaniji ’Mekdonalds’ do medijskog pojavqivawa niko nije prijavo slu~aj diskriminacije. Ukoliko je do diskriminacije zaista do{lo, pozivamo osobe koje su joj prisustvovale da nam se obrate i mi }emo slu~aj ispitati, reagovati u skladu s politikom poslovawa i najstroè kazniti takvo pona{awe. Vrata na{ih restorana su otvorena za sve goste i u~ini}emo sve da tako ostane”, navodi se u saop{tewu.

Na Prav nom fa kul te tu bez ne pra vil no sti Pokrajinski ombudsman je, uvidom u pokrajinska i akta Univerziteta, ocenio da nije bilo nepravilnosti tokom prijemnog ispita kandidata ma|arske nacionalnosti za upis na Pravni fakultet u Novom Sadu. To je ju~e izjavila zamenica pokrajinskog ombudsmana za za{titu prava nacionalnih mawina Eva Vu ka {i no vi}, naglasiv{i da ombudsmanu nije stigla nikakva predstavka povodom tog pitawa, ni od strane studenata niti od bilo koga drugog. - Mi imamo pravo da na sopstvenu inicijativu pokre}emo postupke, ali u ovom slu~aju nismo smatrali da za tim ima potrebe jer smo uvidom u op{ta akta, po-

krajinske, ali i na Univezitetu, utvrdili da nije bilo nepravilnosti - rekla je Vuka{inovi}. Oblast visokog obrazovawa je u novoj pokrajinskoj vladi u nadle{tvu Sekretarijata za nauku i tehnolo{ki razvoj na ~ijem ~elu je sekretar Dra go slav Pe tro vi}. On je da je sa Naconalnim savetima postignut dogovor da se kompromisom re{i ovo pitawe. - Izme|u Univerziteta, sekretarijata i Saveta nacionalnih mawina postignut je dogovor da za ovu godinu situacija ostane kakva jeste, a da se ve} za narednu {kolsku godinu na vreme dogovore sva eventualno nejasna pitawa i detaqno utvrde pravila prijemnog ispita - kazao je Petrovi}.

dnevnik

Vre me za plo vid bu do Te mi {va ra Brojne zemqe u svetu mnogo pa`we posve}uju turizmu i u wegov razvoj ula`u pozama{ne svote novca. Srbija s neiskori{}enim turisti~kim potencijalima jo{ uvek podosta zaostaje na tom planu. Jedna od mogu}nosti za ostvarivawe zarade jeste i nauti~ki turizam u Banatu, o ~emu ve} du`e razmi{qa poru~nik unutra{wih plovidbi, kapetan Ni ko la Spa ji} iz Zrewanina. Me{tani sredweg Banata, mi{qewa je Spaji}, u tu svrhu mogli bi iskoristiti Begej koji je, mada nije dugo ~i{}en, plovan do prevodnice u Srpskom Itebeju. – Ovde je veliko ~vori{te i neiskor{}en potencijal za nauti~ki turizam. Kada bi se krenulo iz Temi{vara, moglo bi se do}i do Kleka, a uzvodno do Be~eja i do Tise, dok se levom stranom prolazi pored Lazareva do Boto{a, zatim do Brzave i Kara{a koje se ulivaju u Kanal Dunav–Tisa–Dunav. Na taj na~in bismo bili povezani u potpunosti – obja{wava Nikola Spaji}, koji je nekada bio profesional-

ni voza~ brodova, dok je sada posve}en vo`wi svoje brodice “Ava”, koja ve} godinama ugo{}ava mnogobrojne qubiteqe re~ne avanture sa svih strana sveta. Spaji} dodaje da je re~ni turizam nekada bio razvijen i da se plovilo do Temi{vara. Ali, ta putawa je, zbog politi~kih okolnosti u dvema zemqama, vremenom zapostavqena i dugo nije ~i{}ena. – Kod nas bi trebalo o~istiti prevodnicu kod Srpskog Itebeja, i bilo je ve} nekih razgovora o tome. Cena tog projekta, kako se procewuje, bila bi izme|u 50.000 i 100.000 evra a wime bi se mnogo toga dobilo. Do Temi{vara bi se plovilo ~etiri do pet sati i to bi bio jedinstven do`ivqaj – uverava Spaji}. On ve} dugo ima ideju da o`ivi jedinstvenu banatsku re~nu

pri~u i smatra da je sad do{lo vreme za to. – Prednosti razvoja te oblasti bile bi vi{estruke, po~ev od cirkulacije stranaca i qubiteqa vode i avanture, pa sve do

onih turista koji bi se zadr`avali u usputnim mestima gde bi izlazili, snabdevali se namirnicama, gorivom… – ube|en je Spaji}. @. Ba la ban

DRU GA UPI SNA TR KA NA DR @AV NE FA KUL TE TE I VI SO KE [KO LE PO^IWE 3. SEP TEM BRA

U Voj vo di ni vi {e od 2.000 slo bod nih me sta Ovogodi{wi maturanti koji su odlu~ili da nastave {kolovawe i ve} u prvom upisnom roku postali studenti prve godine studija u {kolskoj 2012/13. godini na nekom od fakulteta ili visokih strukovnih {kola ~iji je osniva~ Republika, odnosno Pokrajina, po~eli su da koriste najdu`i letwi raspust u toku {kolovawa jer nastava za bruco{e po~iwe tek 1. oktobra. Wihovi vr{waci koji nisu uspeli ili nisu mogli da konkuri{u u junskom roku, imaju jo{ jednu {ansu da postanu studenti, u drugoj upisnoj trci koja startuje 3. septembra. Broj slobodnih mesta mnoge visokoobrazovne ustanove ve} su objavile na svojim sajtovima, a do 31. jula du`ne su da obnaroduju i konkurse za drugi upisni rok. U prvom krugu upisa na 14 fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, jedinog dr`avnog univerziteta u Vojvodini, ukupno je u prvu godinu osnovnih strukovnih, osnovnih akademskih i integrisanih studija upisano 7.113 studenata, od kojih }e 4.711 studirati na teret buxeta, a 2.402 }e pla}ati {kolarinu. Za septembarski upis ostalo je ukupno 1.543 slobodna mesta (od ~ega svega 261 buxetsko), i to na 13 fakulteta, jer je jedino U~iteqski fakultet na nastavnom ma|arskom jeziku u Subotici popunio svih 55 planiranih mesta. Tako|e, na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu nema vi{e mesta za studije na srpskom jeziku,

ali ima 60 samofinansiraju}ih (tri puta po 20) za integrisane studije medicine, stomatologije i farmacije na engleskom jeziku. Na fakultetima gde ima mesta za septembar, nema ih na svim stu-

Ka len dar Drugi upisni rok za bruco{e na dr`avnim univerzitetima i visokim strukovnim {kolama po~iwe 3. i traja}e do 20. septembra. Prijavu i dokumenta kandidati predaju 3. i 4. septembra na fakultetu ili {koli za koju su se opredelili, a prijemni, odnosno klasifikacioni ispiti su 6, 7. i 8. septembra, po rasporedu koji utvrde same ustanove. dijskim programima po{to su oni za koje je (tradicionalno) najve}e interesovawe popunili sva mesta, a pritisak kandidata i wihovi rezultati na prijemnom ispitu bili su takvi da ih se, da je to mogu}e, „moglo„ upisati dva-tri puta vi{e od odo-

SVE ^A NA PRO MO CI JA MA GI STA RA I MA STE RA FTN-a

Di plo me za 110 in `e we ra

Na najve}em i najslo`enijem fakultetu u sastavu Univerziteta u Novom Sadu, Fakultetu tehni~kih nauka, na kojem aktivno studira 10.140 studenata, danas }e sve~ano biti promovisano ~ak 110 dilomaca: dva magistra i 108 master in`ewera. Osim diplome, posebne nagrade svog fakulteta dobi}e 10 „najnaj” studenata. Najboqi studenti ove promocije su: Mar ko Ba la ban i Di mi tri je Ni ko li}, koji su studije Mehatronike, odnosno Arhitekture zavr{ili za pet godina i osam meseci i to s prosekom 10.

brene kvote. Mnogi studijski programi gde je ostalo indeksa i za septembar nemaju nijedno buxetsko mesto. Evo „ponude” devet fakulteta sa sedi{tem u Novom Sadu u dru-

Po oblastima najuspe{niji su: Mar ko Kne è vi}, Ra~unarstvo i automatika (9,95); Ni ko la Voj no vi}, Energetika, elektronika i telekomunikacije (9,70); Ve dran [kr bi}, Saobra}aj (9,66); Fi lip Sto ja nov ski, Inèwerski menaxment (9,60); He le na Ko va~, Inèwerstvo za{tite ìvotne sredine (9,58); Na ro En gi, Industrijsko inèwerstvo (9,57); Dra gan Vig we vi}, Ma{instvo (8,96) i Va lent Sa mo, Grafi~ko inèwerstvo i dizajn (8,93). Svi su do diplome stigli za pet godina i osam meseci, a Marko Kneèvi} za ~etiri godine i osam meseci. V. ^.

gom upisnom krugu: Poqoprivredni 22 samofinansiraju}a mesta, Filozofski 131 (od ~ega 47 buxetskih), Tehnolo{ki 47 (19 buxet), Pravni 211 samofinansiraju}ih, Medicinski 60 samofinansiraju}ih, i to za studije na engleskom, Fakultet teh-

ni~kih nauka 177 (47 buxet), Prirodno-matemati~ki 112 (13), Akademija umetnosti 29 (23 na buxetu!) i Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa 124 iskqu~ivo samofinansiraju}a. Dva fakulteta sa sedi{tem u Subotici imaju mesta za drugi upisni rok, i to: Ekonomski 268 (od ~ega sedam na buxetu) i Gra|evinski 91 (~ak 67 na buxetu). Tehni~ki fakultet „Mihajlo Pupin” u Zrewaninu moè upisati jo{ 194 bruco{a, od kojih 31 na buxet, dok Pedago{ki fakultet u Somboru ima 77 slobodnih mesta, a od toga sedam buxetskih. Od ukupno devet dràvnih visokih {kola strukovnih studija u Vojvodini, ~iji je osniva~ Pokrajina, nisu jo{ sve objavile broj mesta za septembar, ali se da naslutiti da }e ih bezmalo sve imati. Tako, na primer, Visoka tehni~ka u Novom Sadu ima 143 mesta (23 buxetska i 120 samofinansiraju}ih) za septembarski upis bruco{a, Visoka poslovna {kola u Novom Sadu 174 indeksa iskqu~ivo za one koji }e pla}ati {kolarinu, Visoka vaspita~ka u Sremskoj Mitrovici 43, a ovde }e biti i prvi krug upisa na novoakreditovani smer za obrazovawe poslovnih informati~ara, gde je 30 mesta. Visoka vaspita~ka i trenerska {kola u Subotici ima 70 mesta (devet buxetskih) za potencijalne vaspita~e, i jo{ 49 samofinansiraju}ih mesta za budu}e trenere... V. ê ki}

Po mo} u ku }i za iz be gle i ra se qe ne U beogradskoj op{tini Zemun uspostavqena je {estomese~na pilot-usluga pomo}i u ku}i za vi{e od 70 izbeglih i interno raseqenih lica, mahom starih i nemo}nih. Za realizaciju tog projekta, koji je ju~e predstavqen na tribini u Zemunu, ta op{tina je po~etkom godine dobila bespovratnu pomo} Evropske unije od gotovo 100.000 evra. Op{tina Zemun, ina~e lokalna samouprava s najve}im brojem izbeglica u Srbiji, za potrebe ralizacije projekta zaposlila je osam negovateqica, dva lekara i jednog voza~a, od kojih je {estoro iz reda interno raseqenih lica. Koordinator projekta usposta-

vqawa usluge pomo}i u ku}i za izbegla i raseqena lica Qu bin ko @iv ko vi} je ukazao na to da su za sada obuhva}ene porodice koje `ive u Batajnici, Altini, Zemun Poqu... – Porodice se i daqe prijavquju i za one koje ispuwavaju kriterijume bi}e obezbe|ena pomo} u ku}i – naveo je @ivkovi}, i dodao da bi projekat trebalo da traje do kraja godine. Anketa koja je prethodila uvo|ewu te usluge pokazala je da 68 odsto porodica izbeglih i interno raseqenih u Zemunu ima potrebu za medicinskom pomo}i, a tre}ina je iskazala i potrebu za pomo}i u ku}i.

crna hronika

dnevnik

JU ^E U NO VOM SA DU I OKO LI NI

Troje se obesilo za dva sata Tro ji ca mu {ka ra ca iz vr {i la su sa mo u bi stva ve {a wem ju ~e u No vom Sa du i we go voj oko li ni za ma we od dva sa ta. Naj pre je u 7.30 sa ti do ja vqe no da je na |en mu {ki le{ na dr ve tu iza Za vo da za tran sfu zi ju kr vi u Haj duk Veq ko voj uli ci. Na knad no je utvr |e no da se ra di o V. S. (1945). Dva de set mi nu ta ka sni je po li ci ji je pri ja vqe no da je u ku }i u ^u ru gu pro na |en M. C. (1927).

Za tim, od mah po sle de vet ~a so va, na Kli si, u dvo ri {tu ku }e pro na |en je V. S. (1932). Ina ~e, pret hod ne ve ~e ri, u ~e tvr tak oko 21 sat u Srem skoj Ka me ni ci, kod vi ken di ce na Pa ra gov skom vi di kov cu, ta ko |e je pro na |en obe {en mu {ka rac. Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, re~ je o M. K. (1960). Uzrok smr ti ovih po koj ni ka po tvr di }e se u In sti tu tu za sud sku me di ci nu. E. D.

subota21.jul2012.

NO VO SAD SKA PO LI CI JA UHAP SI LA ^E TVO RI CU MLA DI ]A

Lisice zbog trgovine drogom No vo sad ska po li ci ja, u sa rad wi s Upra vom kri mi na li sti~ ke po li ci je MUP-a Sr bi je, li {i la je slo bo de Milana K. (1985) iz Be o gra da i No vo sa |a ne Darka H. (1977), Zorana M. (1981) i Miroslava L. (1979), zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e nog sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du. U auto mo bi lu mar ke „opel“, ko ji je vo zio Zo ran M., po li ci ja je pro na {la oko 930 gra ma pra ha za ko ji se pret po sta vqa da je am fe ta min i oko 518 gra ma biq ne ma te ri je, za ko ju se sum wa da je ma ri hu a na.

Pre tre som sta no va ko je ko ri ste osum wi ~e ni, u No vom Sa du i Be o gra du, pro na |e no je jo{ 42,62 gra ma sup stan ce za ko ju se pret po sta vqa da je he roin, kao i tri pi {to qa i 50 me ta ka, pa se Mi lan K. i Dar ko H. te re te i za ne do zvo qe no dr `a we oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja. Svoj ~e tvo ri ci od re |e na je me ra po li cij skog za dr `a va wa do 48 sa ti, a u za kon skom ro ku i uz kri vi~ nu pri ja vu bi }e dove d e n i na sa s lu { a w e is tra`nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du, do da je se u sa op{te wu. M. V.

SE RI JA PO @A RA U KA WI [KOJ OP [TI NI S VE LI KOM [TE TOM

Izgorela ku}a porodice Kova~ Ci ster na iz ko je je, ve ro vat no, is cu rio gas

Foto: S. [u{wevi}

U RA DI O NI CI U BE GE ^U

U eksploziji gasa te{ko povre|ene dve osobe U eks plo zi ji ga sa prek si no} oko 20 ~a so va u Be ge ~u u Uli ci oslo bo qe wa 24 po vre |e ni su vla snik ser vi sa za po prav ku vo zi la M. J. (1953) i vo za~ ka mi o na D. P. (1982) iz Per le za, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Pri li kom po prav ke ka mi o na ve ro vat no je gas is cu rio iz ci ster ne i po me {ao se s va zdu hom, {to je mo glo, uz var ni ~e we, iza zva ti eks plo zi ju u ko joj su obo ji ca za do bi la ope ko ti ne, oka rak ter sa ne kao te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot. Eks plo zi ja je iza zva la po `ar ko ji je uga si la Va tro ga sno-spa si la~ ka je di ni ca iz No vog Sa da, ko ja je i ju ~e po sle pod ne ima la svo ja vo zi la pre ven tiv no lo ci ra na na me stu ne sre }e i sa ni ra la me sto do ga |a ja. Jo{ se ra di na raz ja {wa va wu uzro ka eks plo zi je, do da je se u sa op {te wu.

Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, po vre |e ni vo za~ je rad nik „Knez pe tro la”, dok je vla snik ser vi sa Mi ro slav J. na vod no ve o ma sa bra no re a go vao i po ma gao kom {i ja ma i va tro ga sci ma u ga {e wu po à ra, iako je za do bio te {ke te le sne povre de. O po à ru je oba ve {te na i In spek ci ja za za {ti tu na ra du, ko ja ta ko |e ra di na utvr |i va wu uzro ka ne sre }e. Obo ji ca po vre |e nih su pre ve ze ni u Ur gent ni cen tar, a po re ~i ma port pa rol ke Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne Jelene Juri{in, oni su sne {te ni na Ode q e w u in ten z iv n e ne g e i ì vot im ugro ` en. Vla s nik ser vi sa ima ope ko ti ne ko je su za hva ti le oko 80 od sto te la, dok je mla di vo za~ ci ster ne za do bio ope ko ti ne na oko po lo vi ni po vr {i ne ko è. M. V.

RAZ BOJ NI [TVO U IRI GU

Opqa~kana Vojvo|anska banka Ne ko li ko ma ski ra nih li ca je ju ~e po sle pod ne opqa~ ka lo fi li ja lu Voj vo |an ske ban ke u Iri gu, ob ja vi la je Srem ska te le vi zi ja. Pqa~ ka {i su od ne li ne {to nov ca, ali se jo{ uvek ne zna ko li ki je wi hov plen. Po ne zva ni~ nim iz vo ri ma Srem ske te le vi zi je, raz boj ni ci su bi li na o ru `a ni. Sre }om, po vre |e nih ni je bi lo. Ma ski ra ni pqa~ ka {i su na kon kra |e po be gli auto mo bi lom u ne po zna tom prav cu.

PRA VO SNA @NA PRE SU DA GO RA NU BO @I ]U IZ BO KE, KOD SE^ WA

Za ubistvo supruge 30 godina zatvora Ape la ci o ni sud u No vom Sa du pra vo sna `no je osu dio na 30 go di na za tvo ra Gorana Boì}a iz Bo ke u Ba na tu, jer je u ju nu pro {le go di ne za da vio svo ju ne ven ~a nu su pru gu u wi ho voj po ro di~ noj ku }i. Od biv {i àl be Tu ì la {tva i od bra ne, sud je po tvr dio pre su du Vi {eg su da u Zre wa ni nu od 9. de cem bra 2011. go di ne ko jom je Bo ì} osu |en na 30 go di na za tvo ra za iz vr {e we kri vi~ nog de la te {kog ubi stva. Bo ì} je Sne à nu Po pa di}, s ko jom ima za jed ni~ ko de te, na kon sva |e pre tu kao u we noj ku }i u se lu Bo ka, op {ti na Se ~aw, a po tom je je vu kao po po du so be, na nev {i joj la ke te le sne po vre de. Za tim je obo rio na kre vet i {a ka ma je za da vio. „Ima ju }i u vi du da je u pr vo ste pe noj pre su di ~i we ni~ no sta we pot pu no i pra vil no utvr |e no, da pre su da sa dr ì raz lo ge o svim od lu~ nim ~i we ni ca ma kao

U po à ru, ko ji je iz bio ju ~e oko 4.30 sa ta u Ka wi ì, u Uli ci Jan ka Si bi wa ni na, iz go re la je po ro di~ na ku }a Lasla i Aniko Kova~. Br zom in ter ven ci jom Va tro ga sna je di ni ca iz Ka wi è uga si la je i spre ~i la da qe {i re we po à ra, ko ji je, po sa op {te wu PU Ki kin da, iz bio zbog ne is prav nih elek tro in sta la ci ja. Pro fe si o nal na Va tro ga sna je di ni ca iz Ka wi è je od mah iz i- {la s tri vo zi la, pri dru ì la se i je di ni ca Do bro voq nog va tro ga snog dru {tva, ali, na à lost, po ro di~ na ku }a za hva }e na va tre nom sti hi jom ni je se mo gla spa sti. Ipak, spre ~e no je da do |e do {te te ve }ih raz me ra jer su po ~e li go re ti i objek ti u kom {i lu ku, ko je su va tro ga sci us pe li da spa su. U po à ru ni je bi lo po vre |e nih, a iz go re li su krov na kon struk ci ja i go to vo kom plet no po ku} stvo, ta ko da je {te te iz u zet no ve li ka. Od mah na kon {to je po àr uga {en, u ra{ ~i {}a va wu zga ri {ta ju ~e se an ga ò va la rod bi na, kom {i je i po zna ni ci. Vla sni ca ku }e Ani ko Ko va~ pri ~a da u vre me po à ra ni ko ni je bio u ku }i jer su ona i sin oti {li da pre spa va -

Zga ri {te ku }e u Ka wi `i

ju kod ba ke u ka wi {kom kvar tu To part. – Kom {i ni ca me je zva la uju tro po sle ~e ti ri sa ta i re kla da se iz ku }e vi je dim, a u me |u vre me nu je i kom {i ja pre ko pu ta po zvao va tro ga sce, ko ji su sti gli br zo, ali se va tra i su vi {e br zo pro {i ri la – is pri ~a la je za na{ list Ani ko Ko va~. – Po `ar je ve ro vat no iz bio u {paj zu od elek tri~ ne in sta -

Foto: M. Mitrovi}

la ci je i pre ko ku hi we se {i rio na osta le de lo ve ku }e. Ku }u smo pro {le go di ne sre |i va li i ob na vqa li ta ko da je {te ta ve li ka. U po sled wu ne de qu da na ovo je sa mo je dan iz se ri je ve li kih po `a ra ko ji su iz bi li na pod ru~ ju ka wi {ke op {ti ne. Po mo} nik pred sed ni ka op {ti ne i ko man dant [ta ba za van red ne si tu a ci je Laslo ^iko{ pre do ~a va da je u sre du

u to ku po po dne va go re lo oko 30 hek ta ra se ver no od lo kal nog pu ta Ka wi à – Ma li Pe sak, gde su u zga ri {te pre tvo re ni su va de te li na, str wi {te i pa {wak, a iz go reo je i deo rom skog na se qa u Hor go {u, u de lu na se qa Va si qe vo. U ~e tvr tak je go re lo na dol mi kod Mar to no {a, oko „Elek tro di stri bu ci je” u Ka wi ì, a u Tre {wev cu je iz go re la ba li ra na sla ma. Pre ne de qu da na u Hor go {u je va tra pro tut wa la po te som od 15 hek ta ra, iz go re li su tra va, ni sko ra sti we i tr ska, a pot po mog nu ta ve trom, va tra se pro {i ri la do vo do za hva ta DOO „Po ti ski vo do vo di”, s hi dro for skom i tra fo-sta ni com i do pr vih ku }a. – Pret po sta vqa se da je po àr kraj pu ta iz me |u Ka wi è i Ma log Pe ska iza zvao pi ka vac ko ji je iz ba cio ne ki vo za~, dok je pret po stav ka da je u Hor go {u mo glo do }i i do sa mo za pa qi va wa, jer je u ne po sred noj bli zi ni rom skog na se qa ile gal na de po ni ja sme }a s fla {a ma i lo mqe nim sta klom – ka è î ko{. – S ob zi rom na vre men ske uslo ve, ape lu je mo na gra |a ne da bu du pa `qi vi ji jer uzrok po à ra je naj ~e {}e ne mar nost. M. Mi tro vi}

UHAP [E NA TRO JI CA @I TE QA NA SE QA FI LI], KOD NO VOG KNE @EV CA

Devojka silovana na deponiji slame Po li ci ja je od re di la za dr à va we do 48 sa ti Goranu K. (1981), Draganu O. (1988) i Radetu J. (1990) iz Fi li }a, op {ti na No vi Kne è vac, zbog osno va sum we da su u pre kju ~e, u ju tar wim sa ti ma, na pe ri fe ri ji No vog Kne èv ca si lo va li dva de set pe to go di {wu de voj ku i na ne li joj te {ke te le sne po vre de, sa op {te no je ju ~e iz Po li cij ske upra ve Ki kin da. Si lo va na dr à vqan ka Ma |ar ske s te {kim po vre da ma zbri nu ta je u Op {toj bol ni ci u Sen ti. Tro ji cu osum wi ~e nih s kri vi~ nom pri ja vom ~e ka pri vo |e we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Zre wa ni nu. Po sa op {te wu po li ci je, pri vo |e we is tra `nom su di ji tre ba lo je da bu de to kom ju ~e ra {weg da na. Ka ko sa zna je mo iz iz vo ra bli skih is tra zi, si lo va na è na se pre kju ~e ra no uju tro pe {i ce kre ta la pu tem od No vog Kne èv ca pre ma Fi li }u i Ba nat skom Aran |e lo vu, pa su je put ni~ kim auto mo bi lom su sti gla tro ji ca mla di }a iz Fi li }a. Iz be zu mqe nu i po vre |e nu è nu uju tro su na de po ni ji

sla me no vok ne è va~ ke Fa bri ke kar to na i am ba la è „Le pen ka” na {li rad ni ci ko ji su do ve zli sla mu. Slu ~aj je od mah pri ja vqen no vok ne è va~ koj po li ci ji, ko ja je za krat ko vre me, u to ku da na, iden ti fi ko va la osum wi ~e ne. Tu ì lac Osnov nog jav nog tu ì la {tva Mirko Ga{ovi} po tvr dio je za na{ list da su is tra `ni or ga ni oba vi li uvi |aj na me stu do ga |a ja, ali da je kom ple tan pred met i da qe po stu pa we u nad le `no sti Vi {eg jav nog tu ì la {tva i Vi {eg su da u Zre wa ni nu. U ma le nom na se qu Fi li}, ki lo me tar skraj nu tog od pu ta No vi Kne è vac – Ba nat sko Aran |e lo vo, sa sve ga 133 ì te qa po po sled wem po pi su, zgra à va we i ne ve ri ca da se mom ci iz wi ho vog me sta te re te da su po ~i ni li kri vi~ no de lo za ko je su osum wi ~e ni. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma iz iz vo ra bli skih is tra zi, si lo va we se de si lo kod ula zne ka pi je de po ni je sla me Fa bri ke „Le pen ka”, s de sne stra ne pu ta pre skre ta wa za Fi li}, a po tom i na sla mi u kru gu de po ni je. @e na se kre ta la ko lo vo -

Ulaz u de po ni ju sla me Fa bri ke „Le pen ka”

zom i tro ji ca mo ma ka su na wu na i {la vra }a ju }i se iz No vog Kne `ev ca ku }i za Fi li}. Po sa zna wi ma iz iz vo ra is tra `nih or ga na, je dan od osum wi ~e nih se pri li kom sa lu {a wa u po li ci ji bra nio }u ta wem. Osum wi ~e ni, ko ji je vo zio auto mo bil, u po li ci ji je tvr dio da ni je u~e stvo vao u de lu za ko je se te re te, ne go da su dvo ji ca we go vih sa put -

ni ka osta li sa è nom te da on ni je è leo da se za dr à va i da je pro du ìo ku }i. I dok je dr à vqan ka Ma |ar ske u iz ja vi da toj po li ci ji ka te go ri~ na da je `r tva si lo va wa i kod we su kon sta to va ne te {ke po vre de ko je upu }u ju na to da je bi lo na sil ne ob qu be, dvo ji ca osum wi ~e nih ne gi ra ju da je u pi ta wu si lo va we. M. Mi tro vi}

U NA STAV KU AK CI JE „AR MA GE DON”

Kikin|anin uhap{en zbog pedofilije Sne `a na Po pa di}

i da je od lu ka o ka zni pra vil na, dru go ste pe ni sud je od bio `al be i pr vo ste pe nu pre su du po tvr dio„, na vo di se u sa op {te wu ob ja vqe nom na saj tu no vo sad skog Ape la ci o nog su da. E. D.

U na stav ku ak ci je „Ar ma ge don” pri pad ni ci Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la uha si li su T. S. (31) iz Ki kin de kod ko ga je, pre tre som sta na i dru goh pro sto ri ja ko je ko ri sti, pro na |e no 24 gi ga baj ta fo to gra fi ja i audio-vi zu el nog ma te ri ja la na sta log is ko ri {}a -

va wem de ce od pet do 12 go di na u por no graf ske svr he. Ka ko se na vo di u sa op {te wu Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, on je li {en slo bo de zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo pri ka zi va wa, pri ba vqa wa i po se do va wa por no graf -

skog ma te ri ja la i is ko ri {}a va we ma lo let nog li ca za por no gra fi ju. Po li ci ja sum wa da je T. S. od 2011. go di ne do li {e wa slo bo de, na svoj kom pju ter s in ter ne ta pre u zeo, uskla di {tio i po sta vio ve }e ko li ~i ne por no graf skog ma te ri ja la na sta log is ko ri {}a va wem de ce. (Ta njug)

sport

subota21.jul2012.

dnevnik

U SUSRET 30. LETWIM OLIMPIJSKIM IGRAMA U LONDONU (27. JUL - 12. AVGUST) BE^EJSKA VLAST PRIREDILA SKROMAN ISPRA]AJ SVOJIM OLIMPIJCIMA

Ni ve li ki gra do vi ne ma ju {to Be ~ej ima Ovo je izu zat na pri li ka da po ka è mo du `no po {to va we pre ma ra du i ostva re nim re zul ta ti ma na sport skom po qu na {ih su gra |a na, pli va ~a â be Si la |ia, ka ja ka {a Mar ka No va ko vi }a, De ja na Ter zi }a, Mar ka To mi }e vi }a i ka ja ka {kog tre ne ra Jo è fa [o tia, ko ji su pla sma nom na Olim pij ske igre u Lon do nu is pu ni li qud ski i sport ski san. Po zna va ju }i wi ho ve am bi ci je, ener gi ju i kva li tet, si gu ran sam da }e u~i ni ti sve da san o me da qi pre tvo re u ja vu i ob ra du ju sport sku jav nost u Sr bi ji, po go to vo nas u Be ~e ju. Ima ti sa mo jed nog olim pij ca u ma lom gra du kao {to je Be ~ej je uspeh, a ima ti ih pe to ri cu, kvar tet tak mi ~a ra i jed nog tre ne ra, je san da le ko ve }ih sre di na. Za to smo po ~a stvo va ni i po no sni. Dok oni bu du u Lon do nu, u gra du }e bi ti bil bord s wi ho vom za jed ni~ kom sli kom da se sva kog da na pod se }a mo da nas oni pred sta vqa ju na naj ve }em pla ne tar nom sport skom tak mi ~e wu ove go di ne. Is pa da da je ovaj gest mar ke tin {ki po tez no ve vla sti, ali je isti na da je, pre sve ga, isti nit. U è qi da van sport skih bo ri li {ta bu du {to opu {te ni ji, no vo Op {tin sko ve }e je do ne lo od lu ku da na {e olim pij ce da ru je mo sa po 400 evra za xe pa rac - re kao je, iz me |u osta log, na sku pu upri li ~e nom po vo dom is pra }a ja olim pi ja ca no vi pred sed nik op {ti ne Be ~ej mr Vuk Ra do je vi}, svo je vre me no i sam ko {ar ka{. U ime lo kal ne sa mo u pra ve olim pij ci ma su pred no vi na ri ma sre }an put po è le li pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne Be ~ej Pe ter Kne zi i ~lan Op {tin skog ve }a za du èn za sport Mi o mir Je le ni}. Op {ti je uti sak da su be ~ej ski olim pij ci za su gra |a ne, bez ob zi ra na re zul ta te ko je bu du po sti gli u Lon do nu, zlat ni mom ci i uzor mla dim spor ti sti ma. - Na tre nu tak sam vra tio film una zad i se tio se mog is pra }a ja na Olim pij ske igre u Sid ne ju 2000. go di ne, ka da su, po red me ne,

Sport ski po nos Be ~e ja: Mar ko No va ko vi}, Jo `ef [o ti, ^a ba Si la |i, Mar ko To mi }e vi} i De jan Ter zi}

Be ~ej uspe {no pred sta vqa li va ter po li sti, uz na po me nu da je iste go di ne Be ~ej bio i klup ski pr vak Evro pe u va ter po lu. Sa da sam u no voj ulo zi i je dva ~e kam da Igre po~ nu. Ube |en sam da obo ji ca Mar ka i mu {ki ~e tve rac ima ju kva li tet za me da qu, to se od no si i na se stre Mol do van, dok ma -

lo stre pim za `en ski ~e tve rac zbog ne u god ne po vre de An to ni je Na|. U sva kom slu ~a ju, ube |en sam da }e na{ ka jak ob ra do va ti sport sku jav nost u ze mqi i da }e, ako ne osvo je me da qu, a na dam se da ho }e, sve po sa de bi ti me |u pr vih pet - op ti mi sta je tre ner ka ja ka {a Jo `ef [o ti.

Mar ko To mi }e vi} je pr vi obez be dio olim pij sku vi zu za K11000, ali je zi mus na i {la ne zgod na po vre da {a ke. - To je iza me ne i iz bio sam iz gla ve tu ne pri jat nu epi zo du. Ra dim mak si mal no kva li tet no, for ma mi je u uspo nu, re zul ta ti sve bo qi i bo qi na me re wi ma i

ve ru jem da }e sve bi ti u naj bo qem re du ka da }e se odr `a ti ka ja ka {ko tak mi ~e we. Ne obe }a vam ni {ta, ali sam `e qan me da qe u se ni or skoj kon ku ren ci ji- iskren je Mar ko To mi }e vi}. We gov ime wak No va ko vi} }e ovu go di nu po seb no pam ti ti, jer se ne dav no is peo na naj vi {u ste -

pe ni cu po bed ni~ kog po sto qa Evrop skog pr ven stva u Za gre bu u sprin ter skoj di sci pli ni K1-200 i da ro vao pr vo se ni or sko evrop sko zla to u po je di na~ noj kon ku ren ci ji svom gra du. - Iskren da bu dem od ra dio sam lep po sli} na Evrop skom pr ven stvu, pa sa da opu {te no pu tu jem u Lon don. Iako sam ras te re }en, to ne zna ~i da pu tu jem kao tu ri sta. Na pro tiv. Ve sla }u naj bo qe {to mo gu u da tom tre nut ku, a {ta }e to re zul tat ski zna ~i ti, po ka za }e vre me. U sva kom slu ~a ju, mlad sam i sve ovo }e mi po slu ì ti da stek nem po treb no is ku stvo za Igre u Riu - na po me nuo je Mar ko No va ko vi}. De jan Ter zi} je kao ~lan po sa de ~e tver ca do sa wao san o Olim pi ja di, a sa da mu ra stu am bi ci je. - Qud ski je na da ti se me da qi. Ima m o pra v o na to, jer smo osva ja wem bron ze na Evrop skom pr ven stvu u Za gre bu po ka za li da nam je for ma u uspo nu. Tak mi ~e we ~e tve ra ca je spe ci fi~ no, jer }e star to va ti sa mo de set naj bo qih iz ce log sve ta, {to zna ~i da }e na oku pu bi ti sam krem. Pr vi ciq je fi na le, a on da - ostao je ne do re ~en De jan Ter zi}. â bi Si la |iu su ove dru ge Igre. Bio je u Pe kin gu pre ~e ti ri go di ne i ka da je ve}, go to vo, iz gu bio na du da }e bi ti u~e snik u Lon do nu, sti gao je po ziv. - Na {ao sam se u ne pri jat noj si tu a ci ji. Pli va we je je di ni sport ko ji je to li ko odu go vla ~io sa spi skom u~e sni ka, pa sam tri ne de qe pre Olim pi ja de sa znao da }u bi ti me |u u~e sni ci ma. Da ni je bi lo dr àv nog pr ven stva, ve ro vat no bih ve} pre ki nuo s tre nin zi ma. To je ne do pu sti vo. Pred Pe king sam {est me se ci ra ni je znao da pu tu jem i imao sam vre me na da se pri pre mim. Na rav no, sve to ka èm ne da bi se prav dao, ve} da uka èm na ne shva tqiv od nos pre ma pli va ~i ma, a da }u sve od se be da is pli van naj bo qe {to mo gu -obe }ao je â ba Si la |i. V. Jankov

Strel ci obe }a li dve me da qe Re pre zen ta tiv ci Sr bi je u stre qa {tvu ot pu to va li su u Lon don i obe }a li da }e se u Be o grad vra ti ti sa bar dve me da qe. Ka pi ten olim pij skog ti ma Ja sna [e ka ri} i je dan od naj ve }ih adu ta Da mir Mi kec re kli su da Sr bi ja ni ka da u isto ri ji ni je ima la ja ~i sa stav na Olim pij skim igra ma i iz ra zi li na du da }e uz ma lo sre }e is pu ni ti vi so ka o~e ki va wa. - Re cept za osva ja we me da qe na po sto ji. Mo ram da pri znam da ni sam o~e ki va la da }u bi ti ova ko uz bu |e na i sre} na, ka ko zbog se be ta ko i zbog ce log ti ma. Ima }e mo 15 na stu pa i na sva kom od wih mo è mo do me da qe. Li~ no, o~e ku jem dve, a vi de }e mo ko }e to bi ti - re kla je [e ka ri }e va, ko joj }e Igre u Lon do nu bi ti sed me u ka ri je ri. Mi kec je do dao da }e u Lon do nu ve o ma va àn fak tor bi ti sre }a. - Li~ no sam ve o ma za do vo qan for mom u ko joj se na la zim i sa ne str pqe wem o~e ku jem na stup na Olim pij skim igra ma ko ji je za sva kog spor ti stu vr hu nac ka ri je re. Na dam se da }e mo na sta vi ti kon ti nu i tet osva ja wa me da qa ko ji smo pre ki nu li pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu i o~e ku jem bar dve. To bi bio do bar na ~in da se odu ì mo za taj ne u speh, ma da ni ta mo ni je bi lo to li ko lo {e, jer smo ima li ne ko li ko fi na la i ne do sta ja lo je sre }e - re kao je Mi kec. Mi kec je kon sta to vao da je pla sman osam srp skih stre la ca na Igre ra van svet skom ~u du, jer to li ko ima ju ve le si le kao {to su Ru si ja i Ki na.

NA TURNIRU U BI^ VOLEJU

Mo `e i bi ki ni

Ja sna [e ka ri} ot pu to va la na svo ju sed mu Olim pi ja du

Se lek tor Go ran Mak si mo vi}, osva ja~ zla ta na Igra ma 1988. go di ne u Se u lu, re kao je da u Lon don pu tu je ni kad ja ~i tim, ko ji mo `e mno go, ali da svi mo ra ju da bu du sve sni ka ko i dru ge eki pe do la ze pot pu no sprem ne. - U sva koj di sci pli ni bar po 30 stre la ca kon ku ri {e za fi na le, sa mim tim i za me da qu. Po treb no nam je i ma lo sre }e i

uve ren sam da }e bi ti bo qe ne go u Pe kin gu - po ru ~io je Mak si mo vi}. Na is pra }a ju stre la ca u Lon don go vo rio je i pred sed nik Sa ve za Ob rad Ste va no vi}. - Ovo je za i sta u pra vom smi slu te re ~i do bar dan za stre qa~ ki sport. Vi {e od ~e ti ri go di ne ra di li smo na por no da bi smo da nas mo gli da kon sta tu -

je mo da ima mo osam stre al ca u Lon do nu. Mo `e mo da bu de mo po no sni, `e lim im sre }u - na veo je Ste va no vi}. Sr bi ju }e u stre qa {tvu u Lon do nu pred stva qa ti: Ja sne [e ka ri}, Da mi ra Mi ke ca, An dri ja Zla ti}, Ne ma wa Mi ro sa vqev, Zo ra na Aru no vi}, An drea Ar so vi}, Iva na Mak si mo vi} i Bo ba na Ve li~ ko vi}.

Sa o p { te w e FIVB (Svet ska od b oj k a { ka fe d e r a c i j a) iz mar ta ove go di ne, da }e bi ki ni bi ti pro te ran sa Olim pij skih iga ra u Lon do nu, zgro zi lo je sve qu bi te qe od boj ke na pe sku. Ide ja je bi la da de voj ke no se ma we iza zov ne dre so ve to kom tur ni ra, zbog po {to va wa kul tur nih obra za ca ze m a q a u~e s ni c a. FIVB je pred lo `i la da igra ~i ce obla ~e maj ce sa krat kim ru ka vi ma i {ort se ve ume sto opre me na lik ku pa }em ko sti mu, ko je su do sa da ko ri sti le. Sre }om ova od lu ka ne }e bi ti re a li zo va na. U~e sni ce od boj ke na pe sku no si }e bi ki ni je. Ta~ ni je, ima }e mo gu} nost da bi ra ju iz me |u bi ki ni ja i ma ji ca i {ort se va, sve za vi sno od vre men skih pri li ka. Osta je sa mo da se vi di da li

}e te m e p ra t u r a i}i naru k u od boj ka {i ca ma i wi ho vim na vi ja ~i ma. Na ja ve ni su op ti mi sti~ ne, En gle zi se `a le da je ovo naj ki {ni je le to u pro te klih ne ko li ko de ce ni ja, a prog no ze za da ne ko ji do la ze ni s u do b re. Ako se `i v a u ter mo me tru spo sti is pod 16 ste pe ni, igra ~i ce ima ju pra vo da obu k u du g e ru k a v e i {ort se ve. @en s ko tak m i ~ e w e u bi~ vo le ju je jed no od naj po pu lar ni jih na Igra ma, upra vo zbog oskud n o ob u ~ e n ih de v o j a k a. Zgod ne spor tist ki we u bi ki ni ji ma glav ni su ma mac za pu bli ku i po tra di ci ji su wi ho vi me ~e vi me |u naj po se }e ni ji ma na po sled wih ne ko li ko iz da wa OI, od 1996. go di ne, od ka da su u uva ni~ nom pro gra mu ovog tak mi ~e wa.

SPORT

dnevnik

subota21.jul2012.

U SU SRET 30. LET WIM OLIM PIJ SKIM IGRA MA U LON DO NU

Br è, vi {e, ja ~e i da qe ak tu el no Lon don je pr vi grad u ko jem }e naj ve }e pla ne tar no tak mi ~e we bi ti odr à no tri pu ta. Pre sto ni ca Ve li ke Bri ta ni je pret h od n o je bi l a do m a } in 1908. i 1948. go di ne. Iako je zva ni~ no usvo je no da se ra di o 30. Igra ma, ovo go di {wa ma ni fe sta ci ja je 27. jer {e ste u Ber li nu 1916, 12. u Hel sin ki ju 1940. i 13. u Lon do nu 1944. ni su odr à ne zbog Pr vog i Dru gog svet skog ra ta. Olim pij ske igre pred sta vqa ju me |u na rod ni sport ski spek takl ko ji se od 1896. go di ne, ka da su odr à ne pr ve mo der nog do ba u Ati ni, odr à va sva ke ~e tvr te go di ne. Pr vi ve ro do sto jan za pis o odr ` a v a w u Olim p ij s kih

svo joj za sta vi ima bar jed nu od tih bo ja. Ovo go di {we Igre odr `a }e se na sport skim te re ni ma u Lon do nu i na po je di nim me sti ma van gra da, uz u~e {}e oko 10.500 tak mi ~a ra iz 204 ze mqe i te ri to ri je. Pro g ra m om pred v i | e n a su nad me ta wa u 26 olim pij skih

li ko i da nas tra ju. Upo re do sa {i re wem i po pu la ri za ci jom, olim pij ski po kret se su o ~a vao sa pro ble mi ma. Zna ~aj po pu lar no sti naj ve }e sport ske ma ni fe sta ci je na sve tu vr lo br zo su shva ti li po li ti ~a ri ko ji su pre ko Iga ra po k u { a l i da pro m o v i { u svo je ci qe ve i pro jek te, a u po sled wih tri de se tak go di na ogro m an, ko m er c i j al n i uti caj na or ga ni za ci ju ima ju i naj v e } e mul t i n a c i o n al n e kom p a n i j e. Olim p ij s ke igre pr vi je, jo{ 1936. u Ber li nu, zlo u po tre bio Adolf Hi tler, ko ji je po ku {ao da ih is ko ri sti za afir ma ci ju na ci o nal-

Bra~ ni par u odvo je nim so ba ma Austra lij ski stre lac Ra sel Mark re kao je da }e mo ra ti da se {u wa no }u po Olim pij skom se lu ka ko bi do {ao do svo je su pru ge. Ra se lo va su pru ga Lo rin je ta ko |e u stre qa~ kom ti mu Austra li je, ali oni ne mo gu da spa va ju u istom kre ve tu. iga ra da ti ra iz 776. go di ne pre no ve ere, pa se ta go di na na vo di kao da tum odr à va wa pr ve Olim pi ja de. Fran cu ski ba ron Pjer de Ku ber ten po kre nuo je kra jem 19. ve ka ini ci ja ti vu za oì vqa va wu an ti~ kih Olim pij skih iga ra s ci qem da stvo ri sna àn me |u na rod ni po kret ko ji }e afir mi sa ti po zi tiv ne dru {tve ne

Ti mo vi su tra di ci o nal no po de qe ni u mu {ke i èn ske so be, a iako se Ra sel i Lo rin ne sla ù sa tim, to im ne po ma è. Ra sel }e bi ti u so bi sa ko le gom Maj klom Daj mon dom, za ko ga ka è da ni je di van kao Lo rin, ali da je we gov ci mer. On je do dao da }e se ne ka da no }u {u wa ti ka ko bi se vi deo sa Lo rin.

spor to va, od no sno 29 di sci pli na. Ove go di ne }e me |u di sci p li n a m a bi t i: stre q a {tvo, stre li ~ar stvo, atle ti ka, ko {ar ka, od boj ka na pe sku, boks, ka nu, bi ci kli zam, ro we we, ko wi~ ki spor to vi, ma ~e va we, fud bal, gim na sti ka, ru ko m et, ho k ej, xu d o, mo d er n i pe t o b oj, ve s la w e, je d re w e, pli va we, sin hro no pli va we,

so ci ja li zma, a ve li ku {te tu olim p i z mu, to k om Hlad n og ra ta, na ne li su ~el ni ci SAD i SSSR, sta vqa ju }i po li ti ku is pred spor ta. Naj tra gi~ ni ji do ga |aj za 112 go di na isto ri je mo der nog olim pi zma do go dio se 1972. u Min he nu, ka da su pa le s tin s ki te r o r i s ti, pred stav ni ci or ga ni za ci je “Cr ni sep tem bar”, ote li re pre zen -

Na uli ca ma Lon do na sve je u zna ku Olim pi ja de

vred no sti, sport sku i tak mi ~ar sku kul tu ru i raz vi ja ti duh za jed ni {ta me |u na ro di ma. Naj po zna ti ji sim bol Iga ra ko je odr à va ju sva ke ~e ti ri go di ne su pet me |u sob no po ve za nih kru go va ko ji pred sta vqa ju je din stvo pet kon ti ne na t a – Afri k e, Ame r i k e, Austra li je, Azi je i Evro pe. Bo je tih kru go va – pla va, ù ta, cr na, ze le na i cr ve na, iza bra ne su jer sva ka dr à va na

sto ni te nis, te kvon do, te nis, tri ja tlon, od boj ka, va ter po lo, di za we te go va i rva we. Olim p ij s ke igre da n as pred s ta v qa j u naj v a ` ni j i sport ski i me dij ski do ga |aj

Uma lo ukra de na olim pij ska ba kqa Po ku {aj oti ma wa olim pij ske ba kqe iz ru ku we nog no si o ca, ko ji je tr ~ao iz me |u gra do va Mej dstoun i Red hil bli zu Lon do na, za vr {en je ne u spe {no. Mre à BBC je do ga |aj pre no si la uì vo pa se vi di ka ko iz go mi le qu di is ka ~e ne po zna ti ~o vek i po se è za ba kqom. No si lac je us peo da utek ne na si gur no, a po li ci ja se po bri nu la za na pa da ~a. Iako je no {e we olim pij skog pla me na do sa da pro {lo bez in ci de na ta, po li ci ja osta je u sta wu pri prav no sti ka ko bi spre ~i la sva ki po ku {aj na pa da na ba kqu na we nom 12.800 ki lo me ta ra du gom pu tu.

sve ta. To kom svog raz vo ja su pro la zi le kroz raz ne fa ze i raz li ~i ta is ku {e wa. Igre u Pa r i z u 1900. i Sent Lu i s u 1904. bi le su u sen ci ve li kih svet skih iz lo `bi u tim gra do vi ma i tra ja le su sko ro po pet me se ci. Igre u Lon do nu tra ja le su, ~ak, {est me se ci, a tek u Los An |e le su 1932. pro gram je sve den na 15 da na, ko -

ta ci ju Izra e la, a pri oslo ba |a wu ta la ca po gi nu lo je de vet iz r e a l s kih spor t i s ta i dva tre ne ra. Te ro ri zam je i da nas, 40 go di na ka sni je, uz sve pri sut ni ji do ping, je dan od naj ve }ih ne pri ja te qa olim pij skog po kre ta. Ge slo ko je se pri pi su je Ku ber te nu - Ni je va `no po be di ti, va `no je u~e stvo va ti, odav no se ne uva à va u tom po kre tu jer je ta fra za, ko jom se afir mi sa la ma sov nost, iz gu bi la iz vor ni smi sao. Spor ti sti ve} du è vre me ne bi ra ju sred stva da po stig nu ciq i ko ri ste raz ne do ping sti mu lan se, da bi po sti za li sve bo qe re zul ta te. Sve ~e {}a po ja va je da MOK, ne ka da ~ak i ne ko li ko me se ci po za vr {et ku Iga ra, od u zi ma me da qe do pin go va nim spor ti sti ma ~i je po na {a we sve vi {e ugro à va smi sao tak mi ~e wa i spor ta. Naj ~u ve ni je olim pij sko ge slo Br è, vi {e, ja ~e i da qe je, me |u tim, ak tu el no. U or g a n i z a c i j u ovo g o d i {wih Olim pij skih iga ra ulo è no je 11,6 mi li jar di evra, dok }e ba kqa na pu tu do Olim pij skog sta di o na u Strat for du pre }i 12.875 ki lo me ta ra. Do sa da je pro da to 11 mi li o na ula zni ca, dve tre }i ne pri pa {}e do ma }oj pu bli ci, a o~e ku je se i do la zak oko dva mi li o- na stra na ca.

Mar ko Ni ko li} u na pa du

EP U BI^ VO LE JU ZA IGRA ^E DO 23 GO DI NE U HO LAN DI JI

Ba sta i Ni ko li} sed mi, Ma ti }e ve tri na e ste Na{ bi~-vo lej tan dem Ste fan Ba sta - Mar ko Ni ko li} osvo ji li su sed mo me sto na Evrop skom pr ven stvu u Ho lan di ji, a èn ska kom bi na ci ja Mi le na i Va wa Ma ti} za u ze la je tri na e sto me sto. Iako su tre }eg da na nad me ta wa Ba sta i Ni ko li} mo ra li da idu te ìm pu tem ka vr hu i da se u sva kom me ~u bo re za op sta nak na tur ni ru, us pe li su da do bi ju dbe ve za ne utak mi ce, ali ih je umor sti gao u tre }oj i po ra è ni, pa su iz gu bi li od Be lo ru sa Xid ko va i Vi {ne u skog 0:2 (17:21, 19:21), {to im je na kra ju do ne lo sed mo me sto u ve o ma kva li tet noj kon ku ren ci ji. Pr vi me~ da na Ba sta i Ni ko li} su do bi li pro tiv pr vih no si la ca, do ma }i na Vi sman sa i Verk ho fe na 2:0 (21:15, 21:14), a

Po me ra se Vimbldon Or ga ni za to ri pre sti `nog tur ni ra u Lon do nu ob ja vi li da }e od 2015. go di ne on po ~i wa ti ne de qu da na ka sni je, ka ko bi se pro du ì la se zo na na tra vi. Kao zna ~aj na stvar na vo di se i da je to do bra od lu ka jer bi te ni se ri do bi li vi {e vre me na da se opo ra ve od Ro lan Ga ro sa. U sa op {te wu Sve en gle skog klu ba na vo di se da }e te nis u ce li ni ima ti ko ri sti ka da se stvo ri tri ne de qe pa u ze iz me |u Ro lan Ga ro sa i Vimbldo na. Igra ~i }e ta ko ima ti do dat nih ne de qu da na da se opo ra ve od pa ri skog grend sle ma i pri la go de se pro me ni igra wa od naj spo ri je do br ze pod lo ge. - U naj bo qem in te re su te ni sa je da se igra ~i ma da vi {e vre me na da se opo ra ve i pri la go de pro me ni sa {qa ke Ro lan Ga ro sa do tra ve na Vimbldo nu re kao je pred sed nik Klu ba Fi lip Bruk. - Na {a is tra ì va wa po ka za la su da po sto ji {i ro ka po dr {ka pro du à va wu pe ri o da iz me |u ova dva tur ni ra. Tur nir }e ta ko 2015. go di ne tra ja ti od 29. ju na do 12. ju la. Ne ko li ci na igra ~a je na ovo go di {wem Vimbldo nu iz ra zi lo po dr {ku ide ji ka sni jeg po ~et ka Vimbldo na, ukqu ~u ju }i i No va ka \o ko vi }a. - To bi na ro ~i to igra ~i ma iz vr ha da lo ma lo vi {e vre me na da se na vik nu na pod lo gu. Lo gi~ no je da tra je pri la go |a va we naj br òj pod lo zi po sle naj spo ri je. Svi mo ra mo da se pri la go |a va mo to kom go di na re kao je No vak \o ko vi} to kom ovo go di {weg tur ni ra.

ka sni je su sa vla da li i fa vo ri zo va ne Nor ve `a ne Sol ha u ga i Ka u le na 2:1 (21:23, 21:16, 15:10).U tre }em me ~u da na ni su mo gli, pre sve ga, fi zi~ ki da pa ri ra ju raz i gra nim Be lo ru si ma, ali se ni su obru ka li i za vr {i li su Evrop sko pr ven stvo na ve o ma do brom sed mom me stu. Mi le na i Va wa Ma ti} sta le su ve} na pr voj ju ~e ra {woj pre pre ci. Iako su Hr va ti ce Ro ski nu i Vi ta so vi }e vu sa vla da le u nad me ta wu po gru pa ma, ni su mo gle da po no ve uspeh i po ra `e ne su te sno 1:2 (15:21, 21:17, 13:15), {to im je do ne lo ukup no tri na e sto me sto na evrop skoj smo tri od boj ke na pe sku. M. Ri sti}

TUR NIR U KARLS BA DU

Je le na u ~e tvrt fi na lu Je le na Jan ko vi} je us pe la da pre sko ~i pr vu pre pre ku na tur ni ru u Karls ba du. Srp ki wa u tri se ta nad i gra la Ma |a ri cu Me lin du Cink, 2:1 (2:6, 6:4, 6:4). Bor b e n a Ma | a r i c a Me l in d u Cink bi la je tvrd orah, od li~ no je otvo ri la me~, osvo ji la pr vi set. Na {a te ni ser ka, ina -

Jan k o v i } e v oj sa m o p o u z da w e uo~i na stu pa na Olim pij skim igra ma. - Ima la sam pro blem i ni je bi lo la ko. Mo ra la sam da zap nem i ne {to pro me nim. Ovo je bio je dan od onih da na ka da vam ne ide, ali us pe la sam da na |em na ~in da po be dim - iz ja vi la je

Je le na Jan ko vi}

~e tre } i no s i l ac na tur n i ru,.us pe la je da po dig ne kva li tet svo je igre u na stav ku du e la. Vi |e no je do sta pre o kre ta, Jan ko vi }e va je spa si la ~ak 20 od 24 brejk lop t e. Ni j e biv { i broj je dan bli sta la u ovom me ~u, ali je i ova kva par ti ja bi la do voq na da iz bo ri pla sman u ~e tvrt fi na le. Ne ma sum we da bi do bre par ti je i do bar re zul tat u Ka l i f or n i j i po d i g li

Jan ko vi }e va po sle tri jum fa nad Ma |a ri com. U na red noj run di tak mi ~e wa na {a te ni ser ka }e igra ti pro tiv ^ang Jung-jan iz Ki ne skog Taj pe ha. To }e bi ti wi hov pr vi me |u sob ni duel. Tur nir u ka li for nij skom gra du Karls ba du igra se za na grad ni fond od 740.000 do la ra, a po bed ni ca }e do bi ti 500 VTA po e na.

Sek si pre po na {i ca

Mi {el Je ne ke

Atle ti ka je kra qi ca spor to va, a po je di ne atle ti ~ar ke oprav da va ju epi tet odav no na de nut tom spor tu. Mla da Austra li jan ka Mi {el Je ne ke za pa li la je in ter net za jed ni cu sek si za gre va wem pred tr ku na 100 me ta ra sa pre po na ma na Svet skom ju ni or skom pr ven stvu u Bar se lo ni. Sni mak we nog |u ska wa i mr da wa ku ko vi ma na start noj li ni ji oka ~e no je na ka nal YouTu be, a za sa mo 24 sa ta taj vi deo je po stao je dan od naj gle da ni jih uop {te! „Naj sek si pre po na {i ca svih vre me na”, gla sio je pr vo bit ni na ziv vi dea, ko ji je po tom pre i me no van. Ona ne }e pred sta vqa ti Austra li ju na Igra ma u Lon do nu, ali je vr lo ve ro vat no da }e mo je gle da ti na na red noj Olim pi ja di u Bra zi lu za ~e ti ri go di ne.

sport

subota21.jul2012.

dnevnik

@REB ZA EVROP SKE FUDBALSKE KU PO VE

Partizan i Zvezda na Kipru, Vojvodina ili Suduva protiv Rapida Uko li ko ne bu de iz ne na |e wa u re van{ utak mi ca ma 2. ko la kva l i f i k a c i j a za Li g u {am pi o na, fud ba le ri Par ti za na igra }e, vo qom `re ba u

Ni o n u, pro t iv ki p ar s kog AEL-a iz Li ma so la u tre }em ko l u kva l i f i k a c i j a za ovo elit no tak mi ~e we. Odr `an je i `reb za 3. ko lo kva li fi ka -

SA [A ILI], KA PI TEN PAR TI ZA NA

Nismo mogli da biramo

Fud ba le ri Par ti za na u tre }em ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na igra }e sa po bed ni kom dvo me ~a AEL Li ma sol – Lin fild (pr vi me~ 3:0). Naj pre }e va qak,ve ro vat no, go sto va ti 31. ju la ili 1. av gu sta, a rev na{ je ne de qu da na ka sni je. Be o gra |a ni su ve} ima li lo {e is ku stvo s Ki pra ni ma, po {to ih je pre tri go di ne u tre }em ko lu kva li ka ci ja za re no mi ra no klup sko tak mi ~e we eli mi ni sao APOEL sa 2:0 i 0:1. - Kon ku ren ci ja je bi la ta kva da ni smo mo gli da bi ra mo. Mol de, Hel sin ki, Nef ~i i AEL su ti mo vi sli~ nih kva li te ta, pa se za to ni smo pre te ra no po tre sli. Igra }e mo ve ro vat no pro tiv AEL-a, ko ji je u kon ku ren ci ji APOEL-a, pro {lo go di {weg u~e sni ka Li ge {am pi o na, us peo da osvo ji na ci o nal nu ti tu lu, {to nas do dat no po zi va na oprez. Do bro }e mo ana li zi ra ti ri va la i po tom vi de ti ka ko }e mo igra ti – re kao je ka pi ten cr no–be lih Sa {a Ili}. AEL je klub ki par skih Gr ka, osno van 1930. go di ne. Igra na sta di o nu Ci rion, ka pa ci te ta 13.331 me sta. Pr va ci Ki pra bi li su {est pu ta (1941, 1953, 1955, 1956, 1968, 2012), a sa ~i wen je od pra ve ko lo ni je stra na ca, tri Por tu gal ca, tri An gol ca, tri Bra zil ca, dva Ga wa ni na i po je dan Al ba nac, Ru an |a nin, Ar gen ti nac i je dan je iz Oba le Slo no va ~e. U eki pi je se dam Ki pra na. Kao i APOEL, i AEL ima ver ne na vi ja ~e ko ji ma sov no idu i na go sto va wa, dok kod ku }e do po sled weg me sta is pu ne tri bi ne. I. La za re vi}

PA RO VI TRE ]EG KO LA KVA LI FI KA CI JA ZA LI GU [AM PI O NA

[amrok na Anderleht Sta za {am pi o na: Ma ri bor (Slo ve ni ja)/@e qe zni ~ar (BiH) Du de lan` (Luk sem burg)/Red Bul Salc burg (Austri ja), BA TE Bo ri sov (Be lo ru si ja)/Var dar (Ma ke do ni ja) - Sken der beg (Al ba ni ja)/De bre cin (Ma |ar ska), Klu` (Ru mu ni ja) - Slo van Li be rec (^e { ka)/[a htjor Ka ra gan di (Ka zah stan), An der leht (Bel gi ja) - [a mrok Ro v ers (Ir s ka)/Er ka n as (Li t va n i ja),Bu du} nost Pod go ri c a (Cr n a Go ra)/Slask Vroc l av (Poq ska) - Wu Se ints (Vels)/Hel sin borg ([ved s ka), Uli s es (Jer m e n i ja)/[e rif Ti ra spol (Mol da vi ja) - Lu do go r ec (Bu g ar ska)/Di na mo Za greb (Hr v at s ka), Sel t ik ([kot ska) - Hel sin ki (Fin ska)/KR Rej kja v ik (Island), Mol d e (Nor v e - S ju~era{weg `reba u Nionu {ka)/Vent spils (Le to ni ja) - Flo ra Ta lin (Esto ni ja)/Ba zel ([vaj car ska), @i li na (Slo va~ ka)/Iro ni Kir jat (Iz rael) Nef ~i Ba ku (Azer bej xan)/Ze sta fo ni (Gru zi ja), AEL Li ma sol (Ki par)/Lin fild (Se ver na Ir ska) - Par ti zan Be o grad (Sr bi ja)/Va le ta (Mal ta). Sta za pra ti la ca: Fe ner bah ~e (Tur ska) - Va slu ji (Ru mu ni ja), Ma der vel ([kot ska) - Pa na ti na i kos (Gr~ ka), Ko pen ha gen (Dan ska) - Klub Bri` (Bel gi ja), Di na mo Ki jev (Ukra ji na) - Fej nord (Ho lan di ja). U kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na i ove go di ne iz me |u se be mo gu da se sa sta ju sa mo {am pi o ni dr `a va, dok ti mo vi iz ze ma qa ko je ima ju vi {e od jed nog pred stav ni ka, a ko ji su pla si ra ni kao dru gi, tre }i, ~e tvr ti, itd. u svo jim {am pi o na ti ma, ima ju svo ju „sta zu pra ti la ca”.

ci ja za Li gu Evro pe. Po put kom { i j a i ve ~ i t og ri v a l a Par t i z a n a, uko l i k o pro | u Naf tan iz Be lo ru si je, fud ba le ri Cr ve ne zve zde pu to va }e na Ki par i igra ti s Omo ni jom iz Li ma so la. [to se no vo sad ske Voj vo di ne ti ~e, uko li ko u re van {u u Li tva ni ji iz bo re to pra vo, cr ve no-be li iz naj ve } eg voj v o | an s kog gra d a za ri va la u 3. ko lu do bi li su Ra pid iz Be ~a. U pr vim me ~e vi ma dru gog ko la, cr no-be li su kao go sti po be di li Va le tu na Mal ti re zul ta tom 4:1, Ki pra ni su kod ku }e nad i gra li Lin fild iz Se ver ne Ir ske 3:0, ta ko da je vi {e ne go iz ve sno da }e po sle `re ba odr `a nog ju ~e u Ni o nu do }i do no vog okr {a ja srp skih i ki p ar s kih klu b o v a. Pr v a utak m i c a bi } e od i g ra n a na Ki pru, 31. ju la ili 1. av gu sta, a re van{ je se dam da na ka sni je u Hum skoj. Uko li ko pro |u i AEL, {e sto stru kog {am pi o na Ki pra od osni va wa li ge, fud ba le re Par ti za na jo{ jed no ko lo kva li fi ka ci ja de li }e od tre }eg u~e {}a u Li gi {am pi o na, ali

TRE NER VOJ VO DI NE ZLA TO MIR ZA GOR ^I]

Ne bih o Rapidu, da ne maleri{emo ^im smo sa zna li za is hod `re ba za 3. ko lo kva li fi ka ci ja za Li gu Evr o pe, od no sno da }e po bed nik dvo bo ja Voj vo di na - Su du va igra ti s Ra pi dom iz Be ~a, za mo li li smo za ko men tar tre ne ra No vo sa |a na Zla to mi ra Za gor ~i }a. On je tom pri li kom re kao: - Ne moj te, mo lim vas, ni {ta da ko men ta ri {em. Da ne ma le ri {e mo. Me ni je tre nut n o u fo k u s u re v an{ utak mi ca sa Su du vom u Ma ri ma po qu, 26. ju la. Raz mi {qam sa mo o tom du e lu i o to me ka ko da pro |e mo u na red ni krug kva li fi ka ci ja, jer po ka za li smo da smo mno go kva li tet ni ji tim od Li tva na ca. Ako sve bu de po na {im `e qa ma, bi }e vre me na i pri li ke da pri ~a mo i o na red nom ri va lu.

TRE NER CR VE NE ZVE ZDE RO BERT PRO SI NE^ KI

O Kipranima posle Naftana Sport ska sre }a okre nu la je le |a Cr ve noj zve zdi pri li kom `re va u Ni o nu. Pod uslo vom da eli mi ni {u Naf tan, {to je re al na op ci ja na kon pr vog okr {a ja, sle di im dvo me~ sa ki par skom Omo ni jom. Mo gli su cr ve no-be li da do bi ju za pro tiv ni ka i bo qeg iz okr {a ja Slo van Bra ti sla va (Slo va~ ka) - Vi de o ton (Ma |ar ska), uz pod se }a we da je Slo van pre dve se zo ne eli mi ni sao na {eg pred stav ni ka iz istog tak mi ~e wa. Omo ni ja je, kao tre }e pla si ra ni tim ki par skog pr ven stva pro {le se zo ne ima la di rekt no me sto u tre }em ko lu kva li fi ka ci ja za LE, ali ni je bi la u gru pi no si la ca.O eks pan zi ji klup skog fud ba la na Ki pru go vo ri naj vi {e pla sman APOEL-a u osmi nu fi na la L[. Tre nut ni sa stav Omo ni je je pra va le gi ja stra na ca, ko ju ~i ne in ter na ci o nal ci sa ~e ti ri kon ti nen ta. Pa `wu pri vla ~i ubo ji ti na pa da~ ki tan dem An dre Al ve{ - Amer Bu a za.

PA RO VI 3. KO LA KVAL IFI KA CI JA ZA LI GU EVRO PE

Inter Milano – Hajduk

Atle tik - Sla ven Ko priv ni ca (Hr vat ska)/Por ta daun (S. Ir ska), An ì (Ru si ja)/ Hon ved (Ma |ar ska) - Lo ko mo ti va Plov div (Bu gar ska)/Vi te se (Ho lan di ja), In ter Ba ku (Azer bej xan)/Aste ras (Gr~ ka) Ma ri ti mo (Por tu gal), Ra pid Bu ku re{t (Ru mu ni ja)/Mi li ko sken 47 (Fin ska) - He ren ven (Ho lan di ja), Ruh (Poq ska)/Me ta lurg (Ma ke do ni ja) - Me ta lurg Ru sta vi (Gru zi ja)/Vik to ria Plzen (ê {ka), Hor sens (Dan ska) - Da ~ia (Mol da vi ja)/Elf sborg ([ved ska), APOEL (Ki par)/Se ni ca (Slo va~ ka) - Ti ra na (Al ba ni ja)/Ale sunds (Nor ve {ka), In ter (Ita li ja) Haj duk (Hr vat ska)/Skon to(Le to ni ja), Voj vo di na (Sr bi ja)/Su du va (Li i tva ni ja) - Ra pid Be~ (Austri ja), Genk - Mil sa mi Or hei (Mol da vi ja)/Ak to be (Ka zah stan), Olim pi ja (Slo ve ni ja)/Troms (Nor ve {ka) - Me ta lurh Do weck (Ukra ji na)/ê lik Nik {i} (Cr na Go ra), Tven te (Ho lan di ja)/In ter Tur ku (Fin ska) - Mla da Bo le slav (ê {ka)/Ti rr Aku re i ri (Island), Bnei Je hu da (Iz rael)/[i rak (Jer ma ni ja) PA OK (Gr~ ka), Er hus (Dan ska)/Di la Go ri (Gru zi ja) - Le va dia Ta lin (Esto ni ja)/Anor to zis (Ki par), Slo van Bra ti sla va (Slo va~ ka)/Vi de o ton (Ma |ar ska) - Di fer dan` (Luk sem burg)/Gent (Bel gi ja), AIK Sol na ([ved ska)/Haf nar fjur dur (Island) - Ha zar Lan ka ran (Azer bej xan))/Leh Po znaw (Poq ska), Eski {e hir spor (Tur ska)/Sent Xon sto ne ([kot ska) - Olim pik Mar seq (Fram ncu ska), Naf tan (Be lo ru si ja)/ Cr ve na zve zda (Sr bi ja) - Omo ni ja (Ki par), Lev ski So fi ja (Bu gar ska)/Sa ra je vo (BiH) - Ji va ski la (Fin ska)/Ze ta (Cr na Go ra), @al gi ris (Li tva ni ja)/Ad mi ra Vac ker (Austri ja) - Spar ta (ê {ka), Osi jek (Hr vat ska)/Kal mar ([ved ska) - Jang Bojs ([vaj car ska)/Zim bru (Mol da vi ja), Dun di ju naj ted ([kot ska) - Di na mo Mo skva (Ru si ja), Ar se nal Ki jev (Ukra ji na) - Mu ra (Slo ve ni ja)/CSKA So fi ja (Bu gar ska), Bur sa spor (Tur ska) - Ma ka bi Ne ta ni ja (Iz rael)/Ku o pio (Fin ska), Ste a ua (Ru mu ni ja) - Spar tak Tr na va (Slo va~ ka)/Sli go Ro vers (Ir ska), Re no va (Ma ke do ni ja)/Go mel (Be lo ru si ja) - Li ver pul (En gle ska), [a htjor So li gorsk (Be lo ru si ja)/Rid (Austri ja)/Li je pa jas Me ta lurgs (Li tva ni ja)/Le gi ja Var {a va (Poq ska), [i ro ki Bri jeg (BiH)/Sent Pa trik (Ir ska) - Ha no ver (Ne ma~ ka), Ser vet ([vaj car ska)/Gan xa sar Ka pan (Jer me ni ja) - Ro zen borg (Nor ve {ka)/Or da ba {i (Ka zah stan).

Tre ner Be o gra |a na Ro bert Pro si ne~ ki ni je è leo da se upu {ta u ana li zu `re ba. - ûo sam ime po ten ci jal nog ri va la, ali me to ap so lut no ne in te re su je u ovom tre nut ku. Is kqu ~i vo i sa mo raz mi {qa mo o Naf ta nu. Upo zo rio sam i igra ~e i re kao im da ne raz mi {qa ju una pred dok ne za vr {i mo po sao pro tiv Be lo ru sa. Ra du je mo se pr v oj na r ed n oj utak m i c i, jer igra mo, na ve ru jem, pu noj Ma ra ka ni, pred na {im na vi ja ~i ma. Tek ako pro |e mo i zva ni~ no u tre }e ko lo, a ve ru jem da ho }e mo, raz mi {qa }e mo o Omo ni ji. Do bro }e mo ih an li zi ra ti, gle da t i snim k e, od r a d i t i do b ar ska u ting, ako bu de pri li ke pra ti }e mo ih i uì vo.Po na vqam, me~ sa Naf ta nom je u pr vom pla nu - po zi va na oprez Pro si ne~ ki. Z. Ran ge lov }e auto mat ski iz bo ri ti i pla sman u grup nu fa zu Li ge Evro pe. Ako se, ipak, do go di da „le gi ja stra na ca” iz Li ma so la bu d e uspe { ni j a u dva me ~ a, {am p ion Sr b i j e bi } e pre u sme ren u plej-of run du za po pu nu gru pa Li ge Evro pe. Ako 26. ju la na Ma ra ka ni oprav da ju ulo gu fa vo ri ta i do vr {e za po ~e to u Be lo ru si ji, fud ba le ri Cr ve ne zve zde do ~e ka }e Omo ni ju 2. av gu sta i pu to va ti se dam da na ka sni je na vre li Ki par na re van{. Zve zda je bi la u gru pi no si la ca pred `reb, a za ri va le mo gla je da do bi je po bed ni ka du e- la Eski {e hir spor (Tur ska) Sent Xon sto un ([kot ska), Ji va ski la (Fin ska) - Ze ta (Cr na Go r a) i Sol n a ([ved s ka) Haf nar fjor dur (Island), pa i @al gi ris (Li tva ni ja) - Ad mi ra Va ker (Austri ja). Sva ki od na ve de nih ti mo va bio bi lak {i ri val od Omo ni je. Omo ni ja je, kao tre }e pla si ra ni tim ki par skog pr ven stva iza Par ti za no vog pro tiv ni ka AEL i u~e sni ka Li ge {am pi o na pro { le se z o n e Apo e l a, ima la di rekt no me sto u tre }em ko l u kva l i f i k a c i j a za LE, ali ni je bi la u gru pi no si la ca. Cr ve na zve zda i Omo ni ja ve} su se sa sta ja li. Bi lo je to u se zo ni 2001/02, u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na. U Be o gra du bi lo je 2:1 za Zve zdu, a u Ni ko zi ji 1:1. Go lom Mi haj la Pja no vi }a u re van {u, cr ve no-be li su oti {li su da qe. U slu ~a ju da u 180 mi nu ta bu du bo qi od ki par ske ver zi je Pa na ti na i ko sa, od no sno Ko m u n i s ti~ k og fud b al -

skog klu ba Omo ni ja osno va nog 1948. go di ne, fud ba le ri Cr ve ne zve zde po ja vi }e se 10. av gu sta na `re bu, ta ko |e u Ni o nu i ~e ka ti ri va la u po sled wem kru g u ~i s ti l i { ta, plej-of run di za po pu nu gru pa Li ge Evro pe. Pred Voj vo di nom je 26. ju la re van{ utak mi ca 2. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, ko ju }e No vo sa |a ni igra ti u li tvan skom gra du Ma ri am po qu pro tiv Su du ve. Li tvan ci su u No vom Sa du iz vu kli 1:1, ali je Voj vo di na, iako je do iz jed na ~e wa sti gla u po sled wem mi nu tu, po ka za la da je kva li tet ni ja eki pa. Na `a lost, is pro m a { i v a l i su se u~e n i c i tre ne ra Zla to mi ra Za gor ~i }a i to ih je ko {ta lo po be de u No vom Sa duUko li ko u re van {u pro |u pre ko pre pre ke zva ne Su du va, Mi ro slav Vu li }e vi} i we go vi sa i gra ~i za ri va la }e u tre }em ko lu ima ti Ra pid iz Be ~a. Pr va utak mi ca igra la bi se u No vom Sa du 2. av gu sta, a re van{ u Be ~u, 9. av gu sta. Ra pid je je dan od naj po pu lar ni jih klu bo va u Austri ji, osno v an dav n e 1898. go d i n e. To k om pre b o g a t e isto r i j e fud ba le ri ovog klu ba osvo ji li su 32 ti tu le pr va ka svo je dr `a ve i jo{ 14 tro fe ja na me we n ih po b ed n i k u Ku p a Austri je. U evrop skim tak mi ~e wi ma, osva ja li su Mi tro pa kup (1930. i 1951. go di ne), kao i In ter to to kup (1992. i 1993. go di ne), a u dva na vra ta bi li su i fi na li sti ne ka da {weg Ku o p a po b ed n i k a ku p o v a (1985. i 1996. go di ne).

SPORT

dnevnik

subota21.jul2012.

VOJVODINA TEK U SAMOM FINI[U STIGLA DO REMIJA SA SUDUVOM (1:1)

U revan{u br`e i efikasnije Fud ba le ri ma Voj vo di ne tre ba lo je 90 mi nu ta da sa vla da ju gol ma na Su du ve Da vi dov sa, a taj po go dak Abu ba ka ra Ouma rua cr ve no-be li ma je bio do vo qan tek da iz bo re re mi (1:1). U pr voj utak mi ci 2. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe No vo sa |a ni je su ima li stal nu te ren sku ini ci ja ti vu, ali ni su po ka za li ume {nost da stig nu do pred no sti, ve} su wu, od 56. mi nu ta, ima li Li tvan ci, ka da je, po sle sla be re ak ci je do ma }e od bra ne, Be nu {is ma ti rao gol ma na Ne ma wu Su pi }a. Ima li su, ~ak, go sti pri li ku da i du pli ra ju vo| stvo u 69. mi nu tu, ka da je isti igra~ iz bio sam pred gol ma na Su pi }a, ali je tom pri li kom vi so ki ~u va mre `e ma e stral no re a go vao i sa ~u vao svoj gol. Voj vo di na je bi la tim ko ji je dik ti rao ri tam, ali u pr vih 45 mi -

nu ta, pri znao je to ka sni je i {ef stru~ nog {ta ba Zla to mir Za gor ~i}, taj ri tam ni je bio na ni vou o~e ki va nog. Na pro tiv, igra je bi la spo ra, a na pa di do ma }i na i{li su mno go vi {e u {i ri nu, ne go {to su bi li usme re ni ka go lu ri va la. - Zna li smo da }e se igra ~i Su du ve ori jen ti sa ti na od bra nu svog go la i pri pre ma li smo se za ta kvu si tu a ci ju na te re nu - re kao je Za gor ~i}. - Me |u tim, u pr vom po lu vre me nu igra li smo ve o ma pa siv no i spo ro i ni smo ima li re {e wa za kla si ~an bun ker go sti ju, osim u dva-tri na vra ta ka da smo us pe li da pro vu ~e mo lop tu iza le |a od bra ne Li tva na ca, {to i je ste bi la na {a za mi sao. O~i gled no je da je pro {lo se zon ski po raz od Va du ca ostao u pod sve sti na {ih igra ~a i tek u na stav ku smo do mi ni ra li i igra li bo qe i br `e.

Abubakar u Kamerunu Abu ba kar Ouma ru, stre lac iz jed na ~u ju }eg go la, u ~e tvr tak uve ~e do ~e kan je i is pra }en s te re na pra vim ova ci ja ma. Pr vo zbog to ga {to je, iako po tre sen o~e vom smr }u, od lu ~io da od i gra utak mi cu sa Su du vom, a na kra ju i kao stre lac iz jed na ~u ju }eg po got ka ko ji je Voj vo di nu osta vio u igri za pro la zak u 3. ko lo kva li fi ka ci ja. Abu ba kar je ju ~e pre pod ne od ra dio tre ning, a po tom je ot pu to vao u rod ni Ka me run, ka ko bi u te {kim tre nu ci ma bio uz ~la no ve po ro di ce. Po vra tak sjaj nog strel ca u No vi Sad pred vi |en je za uto rak, ta ko da }e bi ti u eki pi i za re van{ u Ma ri ma po qu.

Tre nu tak pre ne go {to je Abu ba kar po sti gao gol za iz jed na ~e we

Ipak, ba{ u tom de lu me ~a igra ~i Su du ve sti gli su do pred no sti? - Na `a lost, jed na gre {ka u od bra ni sku po nas je ko {ta la. Uop {te no gle da ju }i, Su du va se bra ni la kao Ja vor i na pa da la kao Ja go di na i igra la je ve o ma di sci pli no va no. Za {est da na ~e ka nas re van{ u Ma ri am po qu i na dam se da }e nam se vra ti ti ba rem deo ono ga {to smo za slu `i li, a ni smo ostva ri li na na {em te re nu. Ne ve ru jem da }e na{ ri val i{ta me wa ti u tak ti ci, jer ima do bar skor, a mi }e mo bi ti eki pa ko ja }e vi ja ti re zul tat. Do pro me ne u igri Voj vo di ne do {lo je tek iz la skom A|u rua (za me nio ga je Bo jo vi}), ka da se Mo re i ra po vu kao vi {e ka sre di ni te -

re na. Do tog tre nut ka on je bio pot pu no ne pri me tan? - ^i we ni ca je da je Mo re i ra bio bo qi u na stav ku utak mi ce. Ipak, mi slim, a pri prem ni pe riod i utak mi ce od i gra ne u Austri ji da ju mi osnov za ta kvo raz mi {qa we, da je we go vo me sto od mah iza na pa da ~a i da je u ofan ziv ni joj ulo zi mno go opa sni ji po ri va la. At mos fe ra na sta di o nu „Ka ra |or |e” bi la je pra va, sport ska, bez i jed ne za mer ke, a pre ko 6.000 gle da la ca na sto ja lo je da igra ~i ma uli je do dat nu sna gu ka ko bi nad i gra li ri va la iz Li tva ni je. - Vo leo bih da je ta kva at mos fe ra na sva koj na {oj utak mi ci. Po dr {ka s tri bi na pu no zna ~i igra -

Fo to: S. [u {we vi}

Gol kao plod improvizacije Voj vo di na je do iz jed na ~e wa sti gla u 91. mi nu tu, ka da je ar bi tar Ma den iz [kot ske do su dio in di rek tan uda rac s pet me ta ra od gol li ni je. Pret hod no su go sti te li ma pro sto sa kri li lop tu i [ko tlan |a nin je pra vil no re a go vao. Du go su se na me {ta li i do go va ra li iz vo |a~ Pe tar [ku le ti} i sa i gra ~i ka ko da od i gra ju, a on da je lop ta sti gla do Abu ba ka ra ko ji ju je sme stio u mre `u. - Do go vor je bio da ak ci ju {u tem za vr {i Vuk Mi to {e vi}, ali su igra ~i na te re nu im pro vi zo va li i sva ka im ~ast na to me - ob ja snio je Zla to mir Za gor ~i}.

Danas sa Slogom (T) Da nas, u FC „Vu ja din Bo {kov”, igra ~i Voj vo di ne ko ji ni su na stu pi li u utak mi ci sa Su du vom od i gra }e pri ja teq ski su sret sa Slo gom iz Te me ri na, ~la nom Srp ske li ge - gru pa Voj vo di na. Po ~e tak me ~a za ka zan je za 18.30 ~a so va.

OMLADINCI VOJVODINE NA TURNIRU U SLOVA^KOJ

[ampioni protiv {ampiona Omla din ska eki pa Voj vo di ne, ko ja je u pret hod noj se zo ni ube dqi vo osvo ji la ti tu lu {am pi o na Sr bi je, ot pu to va la je u slo va~ ki grad Tr na vu. U~e ni ci tre ne ra Mi la na Ko sa no vi }a na stu pi }e na ja kom me |u na rod nom tur ni ru ~i ji je do ma }in i or ga ni za tor Spar tak iz Tr na ve, ina ~e omla din ski pr vak Slo va~ ke. Po red do ma }i na i Voj vo di ne, na ovom tak mi ~e wu u~e stvu ju jo{: Gur wik Zab `e ({am pion Poq ske) i jo{ dva slo va~ ka klu ba - Pre {ov i Sig ma (Olo u mec). A. P. Sja jan am bi jent: pu na tri bi na na „Ka ra |or |u”

~i ma i mno go im je lak {e da igra ju ka da ose te da uz se be ima ju po dr {ku na vi ja ~a - re kao je na kra ju Zla to mir Za gor ~i}. Tre ner Su du ve Da ri us Gvil dis bio je po za vr {et ku utak mi ce za do vo qan, ali i ve o ma kra tak: - Iz u zet no re spek tu jem srp ski fud bal i imao sam od go va ra ju }e in for ma ci je o sna zi i kva li te tu Voj vo di ne. Uz po mo} sport ske sre -

}e, ostvar ri li smo do bar re zul tat, ali sam sve stan da nas ~e ka ja ko te `ak re van{ me~, u ko jem }e sve bi ti otvo re no ka da je u pi ta wu ime eki pe ko ja }e na sta vi ti tak mi ~e we u Evro pi. Ju ~e pre pod ne no vo sad ski cr ve no-be li su od ra di li tre ning opo rav ka, a ne do sta jao je je di no lak {e po vre |e ni Al ma mi Mo re i ra. A. Predojevi}

ZVEZDA U BELORUSIJI POKAZALA DVA LICA

Od sjaja do o~aja Po be da ma na evrop skoj sce ni obi~ no ne tre ba gle da ti u zu be. Ipak, tri jumf Zve zde od 4:3 pro tiv Naf ta na u pr vom du e lu dru gog ko la kva li fi ka ci ja za LE zah te va po drob ni ju ana li zu. Pre sve ga zbog bur nog i ~ud nog sa dr `a ja ove utak mi ce. Cr ve no- be li su ri va la skrom nih mo gu} no sti pro sto pre -

spor ni mo me nat, od no sno da li je lop ta pre {la ce lim obi mom li ni ju kod vo| stva Zve zde od 3:2. Efi ka san je bio Lu ka Mi lu no vi}, dvo stru ki stre lac. - Ne mam ob ja {we we za ono {to se do go di lo u dru gom po lu vre me nu. Jed no stav no, de si lo se. Ve li ka je to opo me na, na uk za na red na is -

po lu vre me na i za kqu~ kom- od sja ja do o~a ja. - Mo `da je do bro {to smo na po ~et ku se zo ne od i gra li ova kvu utak mi cu. Da smo sla vi li sa 5:0, a mo gli smo, ve ro vat no bi ima li dru ga ~i ju pred sta vu o tre nut nom sta wu eki pe po sle na por nih pri pre ma- za ni mqi vo mi {qe we iz -

Zve zdini fudbaleri ot po zdra vqa ju na vi ja ~i ma po sle me ~a s Naf ta nom

ga zi li u pr vom po lu vre me nu, uba civ {i im tri lop te u mre `u. Na kon pa u ze, sli ka se iz me ni la. Do ma }in je, ka ko re ~e wi hov tre ner Igor Ko va le vi~, bra nio sa vest i ~ast, pa se neo ~e ki va no vra tio u igru, bio na pra gu re mi ja. Kar di nal ne gre {ke u od bra ni Be o gra |a na sank ci o ni sa ne su sa tri po got ka. - Uzrok pa da u igri je re zul tat od 3:0 ko ji je do neo pre te ra no opu {ta we. Be lo ru si su faj te ri, a mi smo im do zvo li li da se pri mak nu re mi ju. Sa da je ba rem ja sno, u rev n{u svih 90 mi nu ta tre ba od i gra ti pu nom sna gom, pred na {im na vi ja ~i ma, i uz no vu po be du obez be di ti pla sman u na sta vak kva li fi ka ci o nih bor bi- sma tra gol man Baj ko vi}, ko ji ka `e da ni je vi deo

ku {e wa. Uma lo da pro koc ka mo sve ono do bro {to smo po ka za li u pr vom de lu utak mi ce. Ve ru jem da ne }e mo u re van {u ki da ti `iv ce na {im na vi ja ~i ma - ve li Mi lu no vi}. Pro ra dio je i Fi lip Ka sa li ca, po go dio u me tu dva pu ta, bio i asi stent. - Na star tu dru gog po lu vre me na do ma }in je iz ne po sto je }eg pe na la do bio kri la. Ni je to ali bi, jer smo tre ba li mir no sa jo{ ko jim go lom da za vr {i mo su sret. Tri jumf nam {i rom otva ra vra ta no ve run de u Evro pi- kon sta to vao je Ka sa li ca. I ta ko re dom, po me {a ni su ose }a ji u ta bo ru cr ve no- be lih na kon meg da na sa dva raz li ~i ta

neo je Lu ka Mi li vo je vi}, ko ji je ste gao zu be i od i grao me~ ne do voq no opo ra vqen. Tre ner Pro si ne~ ki bio je o~a ran par ti jom u pr vih 45 mi nu ta, ra do vao se jer su ospo ra va ni na pa da ~i naj zad tre sli mre `u, ali ni je skri vao ni za bri nu tost zbog epi lo ga u dru gom po lu vre me nu. - Pre o sta je nam da uo~e ne gre {ke is pra vqa mo. Sve }e mo de taq no ana li zi ra ti, ka ko bi osci li a ci je to kom su sre ta sma wi li - na po me nuo je tre ner. Di le me ne ma, Zve zda je da le ko kva li tet ni ja od Naf ta na. Po be dom u Be lo ru si ji oba vi li je ve }i deo po sla oko pri mar nog ci qa, pla sma na u sle de }e ko lo kva li fi ka ci ja za LE. Z. Rangelov

sPORT

subota21.jul2012.

dnevnik

TE ME RIN CI OSTA LI BEZ KA PI TE NA I DI RI GEN TA OD BRA NE

Mi qa no vi} na De te li na ri

Ne ma wa Mi qa no vi} (24), ka pi ten srp sko li ga {a Slo ge iz Te me ri na, pre {ao je u No vi Sad. Sta me ni de fan zi vac bio je na me ti tri pr vo li ga {a, pod vu kao je cr tu i pre se lio se na De te li na ru. - Po sto ja lo je ne ko li ko op ci ja, ni sam i{ao gr lom u ja go de, a ru ko vod stvo No vog Sa da bi lo je naj kon kret ni je i br zo smo se na {li na is toj ta la snoj du `i ni. Iza me ne je kon ti nu i tet srp sko li ga {kih se zo na u dre su Slo ge, gde sam se afir mi sao. Pro ce nio sam da je pra vi tre nu tak da se opro bam na pr vo li ga {koj po zor -

ni ci, è qan no vih iza zo va i do ka zi va wa u ja ~oj kon ku ren ci ji – ka è Mi qa no vi}. Mi nu le se zo ne po sti gao je ~e ti ri go la, a {est pu ta je bio uvr {ten u tim ko la. Na me ti No vog Sa da je ve} du è vre me, koc ki ce su se ko na~ no slo ì le i Slo ga je osta la bez ka pi te na. - Mno go le pih tre nu ta ka ve ù me za Slo gu, dra go mi je {to sam do pri neo stva ra wu imi xa sta bil nog srp sko li ga {a. Kad god mi oba ve ze to do zvo le, do la zi }u na utak mi ce Slo ge i bo dri ti do ju ~e ra {we sa i gra ~e. Mi slim da }e cr ve no-be li po no vo igra ti va `nu ulo gu i bo ri ti se za me sto

DA NAS KRAJ [TRAN DA

BU DU] NOST NE OD U STA JE OD VI [EG RAN GA

Ka be lov ci te sti ra ju ka na rin ce Fud ba le ri No vog Sa da da nas }e na igra li {tu kraj [tran da od me ri ti sna ge sa pod ru~ nim li ga {em Ka be lom (18 ~). Bi }e ovo tre }a, ujed no i po sled wa fil ter utak mi ca za 12 no vaj li ja ko ji su do {li na pro bu u `u to-pla vo ja to. U prve dve utak mi ce No vo sa |a ni su sa vla da li Cr ve nu zve zdu 3:1 i Bo rac iz [aj ka {a 4:0. Na kon su sre ta sa Ka be lom, {ef stru~ nog {ta ba Jo sif Ili} za hva li }e se po j e d i n im igra ~ i m a, a nared n u pro v e r u No v o sa|a ni }e ima ti u ne de qu u ^e la re vu pro tiv ^SK-a (18 ). I. G.

Po ja ~a wa po me ri Dru go pla si ra ni tim MOL Ba~ ka Pa lan ka pr vi raz red Bu du} nost iz Glo à na ni je us pe la da se kroz ba ra` do mog ne No vo sad ske pod ru~ ne li ge, ali u na red nom pr ven stvu ne od u sta ju od pla sma na u vi {i rang. To po tvr |u je i ~i we ni ca da su se po ja ~a li dvo ji com is ku snih igra ~a. - Do ve li smo gol ma na Fe |i ja iz Mla do sti iz Ba~ kog Pe trov ca i biv {eg ka pi te na ^SK Pi va re Mi ro sla va Pa vlo vi }a - ka è tre ner Mir ko Lu ki}. Re do ve Glo à na ca ni ko ni je na pu stio, pa je tim sa da mno go ja ~i. - Sve smo igra ~e za dr à li, ima mo ih vi {e od dva de set, dva kom plet na ti ma. Pri pre me smo po ~e li 15. ju la i ima mo od li~ ne uslo ve za rad. U na red nom pr ven stvu }e mo bi ti naj bo qi, dru go me sto i ba ra` ovo ga pu ta nas ne in te re su je - na gla sio je Lu ki}. V. Vu.

me |u naj bo qim u li gi – sma tra Mi qa no vi}. Je dan za ni mqiv de taq iz da va ja se u tran sfe ru ka pi te na Te me ri na ca u ja to ka na ri na ca. - U stru~ nom {ta bu No vog Sa da je i Mo mir Bran kov, ne ka da {wi {ef stru ke Slo ge. Ra du je me ~i we ni ca da }e mo po no vo sa ra |i va ti, ra di se o od li~ nom stru~ wa ku, ~i ji ru ko pis je bio pre po zna tqiv u Te me ri nu. Sve stan sam da vla da `e sto ka kon ku ren ci ja za me sto u start noj po sta vi, ali o~e ku jem da ozbiq nim ra dom oprav dam po ve re we i br zo de bi tu jem na pr vo li ga {koj sce ni – na da se Mi qa no vi}. M. Me ni }a nin

Star to va li Ru sko sel ci Pro ziv ku za po ~e tak pri pre ma fud ba le ra Cr ve ne zve zde iz Ru skog Se la oba vio je mla di stru~ wak Jef to Jar ~e vi}. Po red sta ro se de la ca po ja vi le su se i no vaj li je: Cvi ja no vi}, Bil bi ja (vra ti li se iz OFK Ki kin de), Pe tro vi} (Slo bo da, No vi Ko zar ci), Ko vr li ja i Mi {i} (Ko za ra, Ba nat sko Ve li ko Se lo) i Va si ~in (Je din stvo, No vi Be ~ej). Pre ma re ~i ma pred sed ni ka klu ba Men di ja ^o ~a ja, klub mo gu da na pu ste Ili}, Ke wa lo i gol man ]i ri}. Kom plet ne pri pre me oba vi }e se u Ru skom Se lu, gde ima mo ide al ne uslo ve, na ras po la ga wu dva od li~ na te re na a u pla nu su osam kon trol na su sre ta do po ~et ka no vog pr ven stva ko ji po ~i we 19. av gu sta. M. R.

TUR NIR U CR VEN KI

Bro ve lu po bed ni~ ki pe har Cr ve na~ ki tur nir u ma lom fud ba lu, 50. po re du, za vr {en je tri jum fom eki pe Bro vel (Cr ven ka), ko ja je u fi na lu na kon, ne re {e nog re zul ta ta (1:1) bo qim iz vo |e wem pe na la i se ri je pe na la, od lu ~u ju }im go lom Mi la na Su bo ti }a, po be di la od li~ nu eki pu Ka fe klub 2 iz Som bo ra re zul ta tom 7:6. Gle da o ci su u`i va li u sjaj nim po te zi ma igra ~a i do brim od bra na ma Kro ni }a, od no sno Vu ko vi }a. Tur nir je od li~ no or ga ni zo van, ~e mu je do pri neo uspe {ni pri vred nik @iv ko Jo va no vi}. U bor bi za tre }e me sto eki pa Ta tra mont je bi la bo qa od eki pe Bu tik Nen si (6:3). Osim ove ~e ti ri eki pe, u kon ku ren ci ji se ni o ra bi li su jo{:

Olim pi ja, Bo ja na, ^vark, Me wa~ ni ca Bi qa, DO Glu {ac, Ze len go ra, Ra ma da, No vo plus, Va tros (Cr ven ka), Ra van grad (Som bor), Maks sport (Vr bas), Ama zon (Som bor), Agro ni ka (Si vac), Tvr |a va (Ku la), Bo rac (Ba~ ki Gra ~ac) i Mi }u no vo. U ka te go ri ji pe tli }a (No vo plus, Fla min go, Kon sa grar, Po let 1, Po let 2, Bo ja na, Cr ven ka me~ i Slo bod ni sin di kat) naj bo qa je bi la eki pa Slo bod nog sin di ka ta ko ja je u fi na lu po be di la Bo ja nu 2:0. Kod mla |ih pi o ni ra (Po let, [i tron, Po qo mar ket, Sa wa tran sport, Gr me~) u fi na lu je Po qo mar ket bio bo qi od Po le ta (1:0). Od pet pi o nir skih eki pa

Fi nal na utak mi ca Bro vel – Ka fe klub 2 7:6 (1:1, 0:0) Igra li {te Po qo pri vred ne {ko le, gle da la ca 1.500, su di je Cr no je vi} (Lov }e nac) i Mi lo {e vi} (Cr ven ka), strel ci u re gu lar nom de lu: Su bo ti} u 35. za Cr ven ku, a Ba qak u 37. mi nu tu za Ka fe klub. Iz pe na la: Su bo ti} 4, Pa po vi}, S. Su {i lo vi} (Cr ven ka), Ba qak 3, Lu ~i}, Bur gi} za Ka fe klub. BRO VEL: Kro ni}, Mar ko Ma le{, Mi lan Ma le{, Kon ~ar, Kr znar, Su bo ti}, S. [u {i lo vi}, M. [u {i lov, Pa po vi}, Ki{ ju has. KA VE KLUB 2: Vu ko vi}, Vu ja ko vi}, Mi la no vi}, Lu ~i}, Bur gi}, Ba qak, Bo ba nac, Ha xi slav ski. T. Jo vo vi}

(Za liv, Pin gvi ni Ma da ga ska ra, Po let, Xo lo ko mo ti va, Ka sper) naj u spe {ni ji je bio Po let po be dom nad Xo lo ko mo ti vom (4:3). Ka da je po je di na~ ni u~i nak u pi ta wu naj bo qi igra ~i, gol ma ni i strel ci bi li su: pe tli }i - Lu ka Pan to vi} (Slo bod ni sin di kat), Mar ko He |e la ji (Bo ja na), Qu bo Si mi} (Slo bod ni sin di kat), mla |i pi o ni ri - Sr |an Ko ~i} (Po qo mar ket), Vuk Osto ji} (Po let) i No vak Sa vi} (Sa wa pro met), pi o ni ri - Da vid Kne `e vi} (Xo lo ko mo ti va), La zar To mi} (Ka sper), Mi lan Mi lo vi} (Po let), se ni o ri - Mar ko Ma le{ (Bro vel), Mla den Vu ko vi} (Ka fe klub 2) i @eq ko A}an ski (Ta ra mont). Po tri pr vo eki pe u svim ka te go ri ja ma, kao i naj bo qi po je din ci na gra |e ni su me da qa ma, di plo ma ma i dre so vi ma, dok su se ni o ri ma pri pa le i nov ~a ne na gra de od 150.000, 100.000 i 50.000 di na ra, za hva qu ju }i po mo }i od stra ne Me sne za jed ni ce i ov da {wih pred u zet ni ka. Da uti sak o pro te klih dva de se tak da na tur ni ra bu de ve o ma po vo qan uve li ko su do pri ne li su di je Mi lo{ Cr no je vi} (Lov }e na), Ne nad Mi lo {e vi}, Ne boj{q Zeq ko vi} i Og wen Gri zer (Cr ven ka).

FI NA LE SPOR TKLUB CEFL LI GE: VU KO VI BE O GRAD – QU BQA NA SIL VER HOKS

Vu ko vi fa vo ri ti Se zo na ame ri~ kog fud ba la u Sr bi ji je za vr {e na. Na kon od bra ne {am pi on ske ti tu le, be o grad skim Vu ko vi ma da nas pred sto ji duel fi na la Spor tklub CEFL li ge, u ko jem se sa sta ju sa Sil ver hok si ma iz Qu bqa ne, gde ta ko |e bra ne ti tu lu. Su dar pr va ka Sr bi je i Slo ve ni je na Adi Ci gan li ji bi }e wi ho vo dru go me |u sob no fi na le (2010. u Ivan ~i noj Go ri ci sla vi li su Vu ko vi 42:20). Be o gra |a ni su naj u spe {ni ja eki pa u re gi o na loj li gi i je di ni tim ko ji je igrao u svih se dam do sa da {wih fi na la (~e ti ri ti tu le i dva po ra za), dok je eki pi iz Slo ve ni je ovo dru go fi na le (je dan po raz). Uzda ni ce srp skog {am pi o na, po red is ku snog tre ne ra [o na Em bri ja, sva ka ko }e bi ti tan dem Bren don Mek da uel - Lens Kri zin, Ne ma wa La za re vi} - Fi lip Sto ja no vi}, ali po zna to je da sna ga ~o po ra sa Ade le `i pre sve ga u tim skoj igri i gra nit noj od bra ni. Slo ve na~ ka eki pa u svo jim re do vi ma ima ne ko li ko is tak nu tih po je di na ca, a na{ {am pion po seb no mo ra da obra ti pa `wu na De smo na Hen drik sa, Gard ne ra, Ba te sa, Se de qa i Ju sti na. Ulo ga fa vo ri ta pri pa da

De taq s li ga {kog me ~a Vu ko vi - Sil ver hok si

Vu ko vi ma, no s ob zi rom da je ulog ve lik i da se igra jed na utak mi ca ne za hval no je na ga |a ti po bed ni ka.Za vr {nom utak mi com CEFL Bo u la spu sti }e se i za ve sa na se zo nu ame ri~ kog fu ba la na ovim pro sto ri ma, a srp ski {am pion bi mo gao da sta vi svoj pe ~at osvaj wem pe ha ra. Fi nal na utak mi ca igra se da nas u Be o gra du na Adi Ci gan li ji sa po ~et kom u 16.30 ~a so va. I. Gru bor

MA RI JA VU ^E NO VI], BRON ZA NA SA SP-a ZA STA RI JE JU NI O RE U BA CA WU KO PQA

Le te }e ko pqe mno go da qe

Do sa da {wu uspe {nu ka ri je ru u ba ca wu ko pqa Ma ri ja Vu ~e no vi} je kru ni sa la osva ja wem bron za ne me da qe na Pr ven stvu sve ta za sta ri je ju ni o re, odr à nom u Bar se lo ni. Ko pqe ka ta pul ti ra no iz we ne de sni ce pre le te lo je re kord nih 57,12 me ta ra, {to je 19-go di {wa ki wi iz Srem ske Mi tro vi ce, po red è sto ke kon ku ren ci je 34 tak mi ~ar ke iz 26 dr à va, tra si ra lo iz la zak na tre }u stpe ni cu po bed ni~ kog po sto qa. Pre sre} na, ra {i ri la je srp sku za sta vu i ta ko, na à lost, ma lo broj nim po se ti o ci ma na tri bi na ma pre le pog sta di o na, ali i mno go broj nim gle da o ci ma is pred ma lih ekra na da la do zna wa iz ko je ze mqe do la zi. Me |u tim, put do iz u zet nog uspe ha ni je bio po sut ru à ma! Na pro tiv, tre ba lo je sa te i sa te pro vo di ti na tre nin zi ma, upi ja ti sa ve te tre ne ra Dra gi {e \or |i }a i od ri ca ti se dru gih mla da la~ kih za do kvoq sta va. Upo re do ba vi ti se spor tom i u~e wem ni je bi lo ni ma lo la ko, ali se, eto, na kra ju i te ka ko is pla ti lo. Bi ti tre }i na sve tu ni je ma GER HARD VOR FEL DER, BIV [I PRED SED NIK FS NE MA^ KE JA SAN

Pe vaj te him nu ili ne }e te igra ti Biv {i pred sed nik Fud bal skog sa ve za Ne ma~ ke Ger hard Ma jer-Vor fel der re kao je da igra ~i ko ji ne è le da pe va ju him nu ne bi tre ba lo da igra ju za re pre zen ta ci ju. - Se lek tor Jo a kim Lev tre ba lo bi da do ne se od lu ku da je pe va we him ne oba ve zno. On je vi {e pu ta re kao da je ne mo gu }e ne ko ga na te ra ti na to, ali ja se ne sla èm. Mo rao bi sva kom igra ~u da ka è da pe va ili da ne }e bi ti po zvan u tim - ka zao je Vor fe der. On je kao do bar pri mer na veo Ita li ja ne ko ji su u pred po lu fi na le Evrop skog pr ven stva sa Ne ma~ kom gla sno pe va li him nu i ta ko po ka za li strast - A na {i igra ~i? Bi lo je go to vo sra mot no - na veo je biv {i pred sed nik ne ma~ kog Sa ve za. Ma jer-Ver fel der je do dao da ne raz u me ar gu men te igra ~a kao {to je Sa mi Ke di ra, ~i ji ro di te qi su po re klom iz Tu ni sa i ko ji je re kao da ne mo è da pe va jer po {tu je svo je ko re ne. - To za me ne ni je raz log da }u ti dok se in to ni ra him na. Ne mo è te da igra te za Ne ma~ ku, da ima te ko rist od to ga, a u isto vre me da se po na {a te kao po lu-Ne mac - na veo je on. La vi nu pri ~a oko pe va we him ne u fud bal skim re pre zen ta ci ja ma po kre nuo je slu ~aj Ade ma Qa ji }a, ko ga je se lek tor Si ni {a Mi haj lo vi} od stra nio iz se lek ci je Sr bi je.

la stvar. Uosta lom, ose ti la je to Ma ri ja ve} na pre le pom do ~e ku na Aero dro mu „Ni ko la Te sla”, ka da pred broj nim pri ja te qi ma i ka me ra ma ni je mo gla da sa kri je su ze ra do sni ce. U~e sto va la je Ma ri ja na Pr ven stvu sve ta za mla |e ju ni o re u ita li jan skom gra du Bre sa no ne i na Pr ven stvu sve ta za ju ni o re u ka nad skom gra du Monk to nu ali su joj ta da sport ske sre }a, i po vre da, okre nu la le |a. Ba ci la je ona i u Ita li ji re kord nih 51,73 me tra, bi la naj u spe {ni ja u kva li fi ka ci ja ma, za dr `a la vo de }u po zi ci ju do po sled we se ri je u fi na lu, a ta da je pa la na ~e tvr tu po zi ci ju i osta la bez ve} vi |e nog od li~ ja oko vra ta. To kom fi nal nog nad me ta wa je ne {to sla bi je i sa kra }im hi cem od po me nu tog u po lu fi na lu, prak ti~ no za ne ko li ko san ti me ta ra, iz gu bi la pri li ku da se pop ne na po bed ni~ ko po sto qe. Po vre |e na, bez ko pqa na ko je je na vi kla a ko je joj ni su do zvo li li da une se u avion, u Ka na di je is pla ve} u kva li fi ka ci ja ma. Ne dav no, u tre }em po ku {a ju sve je na dok na di la. Ob ra do va la je ro di te qe,

ko ji su str pqi vo pra ti li wen sport ski rast, po dr à va li je i po ma ga li na sva kom ko ra ku, tre ne ra ko ji je stru~ nim i str pqi vim ra dom ~e kao wen ve li ki uspeh i sve u dr à vi ko ji ma je sport na sr cu. - Te pi ra li smo for mu za na stup u Bar se lo ni. Ne dav no na Pr ven stvu Sr bi je za sta ri je ju ni o re u Srem skoj Mi tro vi ci ba ci la sam ko pqe re kord nih 55,15 me ta ra , sa mo ne {to ka sni je na svet skoj smo tri sko ro dva me tra vi {e, ko pqe je za vr {i lo let na da qi ni od 57,12, {to mi je do ne lo bron za nu me da qu. Pre za do voq na sam.Za slu ge za osva ja we me da qe pri pa da ju, sva ka ko, tre ne ru Dra gi {i \or |i }u, kao i Ta tja ni Je la ~i sa ko jom sam tre ni ra la u po sled we vre me, pa smo, eto, oba dve od to ga ima le ko ri sti. Oki ti la sam se od li~ jem u [pa ni ji, a ona je po di gla sop stve ni dr àv ni re kord u ba ca wu ko pqa na 60,89 me ta ra. Za hval na sam i ro di te qi ma {to su me, ka da je bi lo naj te è, bo dri li i hra bri li da ba cam sve da qe i da qe - ni je za bo ra vi la da is tak ne Ma ri ja Vu ~e no vi}. D. Vi }en ti}

Pro Re ko ne igra Evro li gu Ne ko li ko da na na kon {to se po ro di ca Vol pi po vu kla iz ru ko vo |e wa Pro Re kom i iz va ter po la uop {te, ita li jan ski klub je do neo od lu ku da ne igra u pred sto je }oj se zo ni Li ge {am pi o na. Sa mim tim, Pro Re ko ne }e bi ti u pri li ci da bra ni tron, osvo jen 2012. go di ne u Ora dei. Od lu ka Pro Re ka do ne ta je, ka ko je obra zlo è no, zbog sta va Ita li jan ske va ter po lo i pli va~ ke fe de ra ci je da ogra ni ~i broj stra na ca u ita li jan skoj li gi, sa dva na jed nog. Uz to, mi li jar der Ga bri je le Vol pi ogor ~en je po na {a wem Evrop ske fe de ra ci je vo de nih spor to va (LEN), ko ji je ne dav no za bra nio klu bo vi ma for mi ra we no vog tak mi ~e wa - Su per li ge. Pro Re ko je go di na ma una zad ku po vao sve naj bo qe u evrop skom va ter po lu. Ta mo igra ju, iz me |u osta lih, tro ji ca srp skih re pre zen ta ti va ca - Fi lip Fi li po vi}, An dri ja Pr la i no vi} i Du {ko Pi je tlo vi}, a Slo bo dan Ni ki} je u Ka mo qi ju. Re ko je do ma }u li gu igrao sa dva stran ca, osta li su u~e stvo va li u Li gi {am pi o na. - Va ter po lo, na à lost, umi re... - ka è Vol pi za hr vat ske me di je. Po ro di ca Vol pi je sa svo jim ka pi ta lom stvo ri la od Pro Re ka gi gan ta u va ter po lo okvi ri ma (pa, i ne sa mo va ter po lo), a po tom je fi nan si ra la i dru gi ita li jan ski klub - Ka mo qi, kao i ri je~ ko Pri mor je, ak tu el nog vi ce {am pi o na Evro pe. - Ovo je moj gest pre ma ita li jan skoj i evrop skoj fe de ra ci ji. Na kra ju kra je va, i pre ma pred sed ni ci ma osta lih klu bo va. Mo ja po ro di ca i ja smo u~i ni li do bro ovom spor tu sa mo iz qu ba vi pre ma va -

ter po lu. Sad }e mo vi de ti {ta }e se do ga |a ti kad vi {e ne bu de sti zao no vac u Pro Re ko, Ra pa qo, Pri mor je... - iz ja vio je Vol pi i na ja vio da }e se sa da okre nu ti pre sve ga fud ba lu, gde ima mno go vi {e stra sti, a ma we po li ti ke. Vol pi je, ina ~e, pro {le go di ne, u{ao u FK Ri je ka. Ogor ~en je ovaj bo ga ta{ na sve u va ter po lu, po seb no na LEN. Pod se tio je na od lu ku da se za vr {ni tur nir Evro li ge do de li ru mun skoj Ora dei, gde ne ma ni aero dro ma.

- Evrop skoj fe de re a ci ji smo sa mo za TV pra va da va li 200.000 evra, a ka da smo do {li u Ora deu bi le su sa mo dve akre di ta ci je za ceo klub!? Ku pi li smo 200 ula zni ca u pu sti wi! Pa, je l’ to do bro za obaj sport - be san je Vol pi u iz ja vi hr vat skim me di ji ma. Od lu ~io je da se okre ne fud ba lu. We go va fir ma je ula skom u Se ri ju B sa mo za TV pra va do bi ja ~e ti ri mi li o na evra. U va ter po lu, ‘le ba ne ma... - Kri za je u za gre ba~ koj Mla do sti, be o grad ski Par ti zan je u ve li kim pro ble mi ma. Va ter po lo umi re... - tu `no je kon sta to vao Vol pi. LEN je sa da na po te zu. Evrop ski klup ski va ter po lo je do bio te `ak uda rac i pi ta we je ka ko }e i da li }e us pe ti da se opo ra vi.

odmor

dnevnik

subota21.jul2012.

Грађевине које одузимају дах А

ко се икада нађете у близини места где се налазе најлепше грађевине света које припрадају различитим стилвима, учините све како бисте их послетили. Наравно, сваки град има своја архитектонска чуда и састављачима ове листе сигурно није било лако да издвоје ове грађевине. Јенда од важних стандарда приликом састављања листе, судећи према наслову било је да грађевина мора да има „оно нешто„ тј да одузима дах. Погледајмо Иако се увек може расправљати о пропустима (зграда Опере у

лу традиционалног будистичког гомпе (храма). Сматра се да је више од седам хиљада људи било укључено у изградњу ове палате током седмог века. Палата Потала данас је државни музеј Кине, а заузела је и место на лествици грађевина под културном заштитом УНЕСЦО-а.

Александријска библиотека, Египат Између древних пирамида и Александријске библиотеке, Египт сада има најбоље од старог и од новог. Попут гигантског ди-

Sagrada фamilija

Aleksandrijска библиотека

Gugenhajm

стала према идеји једног од најуврнутијих светских дизајнера и архитеката Антонија Гаудија. С вртоглаво високим торњевима који изгледају као продужени пипци неке хоботнице, градња Саграде Фамилије почела је 1882. године, али Гаудијева је визија била толико комплексна да црква никада није у потпуности

Таџ Махал, Индија Можда најпознатија грађевина на свету? Или је барем најромантичнија (игноришући све више растући, индустријом загађен град у њеној близини, као и хорде возача рикши)? Описан као „суза на лицу вечности” од стране индијског песника Рабиндраната

Zimska palata

Tay Mahal

Сиднеју, Крајслерова зграда, Фалингвотер...), сматрајте ову листу само полазном тачком, списком архитектонских достигнућа која једноставно морате видети.

Музеј Гугенхајм, Шпанија Неки критичари сматрају да Гугенхајм у баскијском граду Билбау у Шпанији, отворен 1997. године, а пројектован од стране канадско-америчког архитекте Френка Гехрија, изгледа као да га је обликовао отварач за конзерве, али ово је једна од најутицајнијих и најупечатљивијих зграда модерне архитектуре. Са својим грађевним сегментима у облику врпчастих листова титана и колекцијом блокова који су међусобно спојени, овај музеј као да даје одобрење Билбаовој индустријализацији. Е да... умало смо заборавили. Унутра се такођер налази уметност.

ска који је слетио под одређеним углом или као огроман прекидача за светло, Александријска библиотека на самој обали један је од највећих архитектонских решења новог доба. Довршена 2002. године, ова је зграда инспирисана оригиналном Александријском библиотеком која је основана у трећем веку пре Христа и била је на гласу као једна од највећих класичних институција. Нагнут дизајн зграде дозвољава складиштење осам милиона књига.

Саграда фамилија, Шпанија Сигурно најнеобичнија црква на планети, ова грађевина је на-

довршена. На крају би требала да се састоји од три фасаде и укупно 18 торњева, од којих највиши, онај висок чак 170 метара, представља Исуса Христа. Планови су да се градња оконча до 2026. године, на 100. годишњицу Гаудијеве смрти.

Tibet

Музеј Оскар Немејер, Бразил

Аја Софија или Црква Свете мудрости велика је архитектонска знаменитост у самом срцу Истанбула, а са своја четири минарета стоји као ракете које се спремају да полете на Месец. Изграђена у шестом веку као православна црква, ова грађевина је касније постала џамија, а од 1935. године музеј. Огромна структура изграђена је у само пет година, а њени мошус-зидови „крунисани” су импозантном куполом која је широка 31 и висока 56 метара. Купола је овенчана прозорима тако да се одоздо чини готово као да лебди изнад саме грађевине.

Пројектован од стране Оскара Немејера, прослављеног архитекте који стоји иза креирања главног града Бразила, Бразилије, Музеј „Оскар Немејер” у граду Куритиба тестираће ваше поимање естетике. Попут многих великих зграда, изглед овог уметничког музеја можете или волети или мрзети. Главна галерија је у облику великог стакленог ока који балансира на врху жутог постоља, а до ње се долази увијеним

Тагореа, Таџ Махал у Агри изграђен је према наредби цара Шаха Јахана у част његове друге жене Мумтаз Махал, која је преминула док је рађала њихово 14. дете 1631. године. Ово је екстравагантан, мраморно бели споменик љубави, што уједно објашњава непрекидно навирање младих и заљубљених парова који долазе да посете овај споменик.

Аја Софија, Турска

„Oskar Nemejer”

Најпознатија као спољно прочеље музеја Ермитаж, овај драгуљ боје пистације, који лежи на самој обали реке Неве у Санкт Петерсбургу, пројековао је Франческо Бартоломео Растрели као зимску резиденцију руских царева. Простирући се на цео блок, ова зграда носи сву ћуд и украсе барока, док линија кипова на рубу крова оставља утисак да се спремају да скоче у Неву. Заправо, ни не чуди што се ова зграда налази баш у овом граду, који је изгра-

Смештена високо изнад светог града Ласе ова палата је бивше седиште тибетанске владе и зимска резиденција далај ламе. Познатија по импозантном изгледу него по својим становницима, ова огромна грађевина има укупно 13 спратова, садржи хиљаде соба и уређена је у сти-

Избегните замке прљавих плажа ре него што изаберете место за летовање, треба да размислите и о чистоћи мора у којем ћете се купати. Осим што се, жељни чистога мора, требате клонити великих градова, поставите ли права питања могли бисте избећи места у којем је чистоћа мора под знаком питања. Прва ствар коју треба да „откријете је„ да ли је локација у којој ћете одсести прикључена на канализацијски систем? Велик број места на Јадранској али и Егејеским и Јонским обалама и острвима уместо канализацијског система користи септичке јаме. С обзиром на порозност терена, вероватноћа да се ускакањем у море купате и у канализацији која је доспела тамо, је прилично велика. Ово је посебно опасно у местима која су препуна апартмана. Следећа ставка о којој ваља размислизе је да ли желите топло или чисто море. Ако желите идеалну температуру мора на одмор идите у августу, а ако желите чи-

путељцима који се пробијају кроз језеро воде.

Зимска палата, Русија

Палата Потала, Тибет

ђен како би показао да Русија архитектонски може да парира најлепшим европским градовима.

сто море онда идите у јуну или почетком јула. При врхунцу сезоне загађење мора је, наравно, највеће. Такође ако више преферирате чисту воду пре се определите за острво него за копно. Такође избегавајте градске плаже јер иако велики градови обично имају добро решен систем канализа-

ције, одлазак на градске плаже је ипак ризичан јер у веће луке долази и више бродова који остављају свој отпад. Осим тога, градске плаже су препуне људи који су премазани кремама, а уласком у море слојеви премаза остају у води.

РАЗГЛЕДНИЦА ИЗ ЊУЈОРКА

Залазак сунца у урбаном кањону Н

а улицама Њујорка, односно на Менхетну, 11. јула окупио се велик број људи који су уживали у погледу на предиван залазак сунца те кадрове покушавали ухватити својим фотоапаратима. Менхетнхенџ или Менхетенски солстицијум је природни феномен који се може видети два пута годишње у мају и јулу. Тада сунце залази међу зградама које чине урбани кањон, а призор је посебан. Сунце се при заласку савршено поравна с њујоршким улицама. Овај феномен догађа се и зими, али због лошег времена не дође до изражаја. Назив Менхетенхенџ популарисао је

астрофизичар Нил Деграс Тајсон 2002. године. А такво име му је дао с жељом да повеже с позна-

тим Стонехнџом, где се сунчеви зраци поравнавају с камењем у време солстицијума.

svet

subota21.jul2012.

dnevnik

U PRED GRA \U DA MA SKA PO NO VO SI RIJ SKA VOJ SKA

Asadova osveta, ustanici pobegli iz Midana DAMASK: Sirijska vojska je povratila kontrolu nad Midanom, predgra|em Damaska, koje je bilo glavno upori{te upori{te pobuwenika u glavnom gradu te zemqe, javila je dràvna televizija, a potvrdila sirijska opozicija. Organizacija Sirijska opservatorija za qudska prava saop{tila je da su trupe reìma pra}ene tenkovima u{le u Midan. Pobuweni~ki komandanti kaù da su se wihove snage „takti~ki povukle” iz Midana da bi, posle pet dana intenzivne borbe, „po{tedeli civile” artiqerijskog bombardovawa. U Midanu i jo{ nekim ~etvrtima Damaska su sada ve} prave ratne zone, a borbe su najè{}e od kako je pre 17 meseci izbila pobuna.

Opozicija kontroli{e grani~ne prelaze Zbog okr{aja vladinih trupa i pobuwenika, hiqade Sirijaca su ju~e pobegle u susedni Liban. Sa druge strane, snage sirijske opozicije osvojile su preksino} i rano ju~e ujutro, kako navode ira~ki zvani~nici, sve grani~ne prelaze sa Irakom, kao i dva prelaza sa Turskom.

èwe misije UN na 45 dana. Posle konsultacija kasno no}as, ambasador Rusije u UN Vitalij ûrkin rekao je da britanski predlog postavqa politi~ke uslove za nastavak misije, {to wegova zemqa ne}e prihvatiti, istakav{i da }e glasati za pakistanski predlog. ûrkin je dodao da o~ekuje da Savet bezbednosti UN glasa o oba

Mu sli man ska bra }a

Istovremeno, u UN se vode pregovori o produèwu mandata posmatra~ke misije UN u Siriji koji je istekao ju~e. U Siriji se nalazi 300 posmatra~a UN, ali ta misija je obustavila u junu ve}inu svojih aktivnosti, zbog rizika od narastaju}eg nasiqa. Wena budu}nost je posle ju~era{weg glasawa u Savetu ostala neizvesna. Britanski ambasador u UN, Mark Lajal Grant, koji je jedan od predlaga~a propale rezolucije, rekao je da je ponudio novi predlog, kojim bi misija UN u Siriji bila produèna za 30 dana. Novi predlog rezolucije kruì Savetom bezbednosti UN, i u wemu se navodi, kako prenosi AP, da }e mandat misije UN biti produèn samo ako se Savet uveri da je Asadova vlada povukla artiqeriju i te{ko naoruàwe iz gradova. Pakistan je, tako|e, predloìo rezoluciju, u kojoj se traì produ-

predloga rezolucija popodne po sredweevropskom vremenu. Istovremeno, u Savetu bezbednosti UN, Rusija i Kina su ponovo blokirale rezlouciju kojom bi se uvele sankcije Damasku i zahtevalo od sirijske vojske da iz gradova izvu~e sve tenkove i te{ko naoru`awe. Prema rezoluciji, Siriji bi bile uvedene sankcije, ukoliko ne bi povukla te{ko naoru`awe i vojnike iz naseqenih oblasti. Iako se u samom tekstu rezolucije direktno ne spomiwe vojna intervencija, ona bi bila mogu}a i u skladu sa Poglavqem 7 Poveqe UN, koje dozvoqava eventualnu upotrebu vojne sile. Kina i Rusija se o{tro protive vezivawu teksta rezolucije sa Poglavqem 7, odnosno bilo kakvoj upotrebi sile za re{ewe konflikta u Siriji.

Ruski i kineski veto u SB

severoistoku zemqe. Ira~ka vlada je zapretila da }e zatvoriti svoju stranu granice, a jedan zvani~nik vlade iz Bagdada rekao je za agenciju Roj ters da je prelaz Abu Kamal ve} zatvoren. Na granici sa Turskom su, prema izve{tajima, pobuwenici zauzeli prelaze Bab al Hava i Xarablus.Pobuwenici danima vode ofanzivu za glavni grad Damask, a nasiqe je kulminiralo u

Pri pre me za eva ku a ci ju srp skih dr à vqa na Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} rekao da je u toku priprema evakuacije dràvqana Srbije iz Sirije, kao {to je bilo organizovano i u slu~aju Libije. Da~i} je novinarima po zavr{etku sastanka sa predstavnicima verskih zajednica u Palati Srbija rekao da }e Vlada Srbije u~initi sve da pomogne srpskim dràvqanima koji ìve u Siriji da napuste tu dràvu koriste}i druge zemqe koje imaju lak{i pristup komunikacijama. „Nekoliko stotina na{ih qudi ìvi tamo sa porodicama. Ima mnogo na{ih èna koje su se tamo udale. Sada je pitawe koliko su oni spremni da napuste tu zemqu”, rekao je Da~i}. Glavni prelaz Abu Kamal na Eufratu na istoku pod kontrolom je pobuwenika, koji su, posle èstokih sukoba sa sirijskom vojskom, uspeli kasno preksino} da ga osvoje. Vi{e od 20 sirijskih vojnika i wihov komandant ubijeni su kada je napadnut jedan udaqeni vojni punkt na krajwem

Na sta vak po sma tra~ ke mi si je neizvestan

Sirijska Muslimanska bra}a, zna~ajni protivnici re`ima predsednika Ba{ara alAsada, saop{tili su danas planove za osnivawe islamske politi~ke partije, rekav{i da su spremni za vreme posle Asada. „Doneta je odluka da se formira jedna islamska partija”, rekao je {ef politi~kog krila bratstva Ali Bejanuni novinarima po{to je grupa zavr{ila ~etvorodnevnu konferenciju u Istanbulu. Muslimanska bra}a je islamski politi~ki pokret osnovan u Egiptu 1928. i ima ogranke {irom sveta.

sredu kada su u samoubila~kom napadu u centru grada ubijena tri visoka sirijska zvani~nika, me|u kojima i Asadov zet, Asef [avkat i ministar odbrane Daud Rauha. Ceo dan posle napada Asad se nije ogla{avao, da bi se prekju~e pojavio na polagawu zakletve

novog ministra odbrane, generala Fahda Xasimael Furajxa. Posle samoubila~kog napada u sredu, vlada je dovukla nova oklopna vozila blizu Damaska, a bombardovala je i Zamalku, isto~no predgra|e glavnog grada. Sirijska opservatorija za qudska prava navela je da je prekju~e {irom zemqe ubijeno 250 qudi.

INDIJA

Jermenski snajperista ubio azerbejyanskog vojnika BAKU: Jedan jermenski snajperista ubio je ju~e jednog azerbejxanskog vojnika na granici dve zemqe, koje se spore oko regiona Nagorno Karabah, saop{tilo je azerbejxansko ministarstvo odbrane. Kako je prenela agencija Frans pres, azerbejxansko ministarstvo je saop{tilo da je jermenski snajperista ubio poru~nika Xafara Xafarova u blizini sela Alibejil, u azerbejxanskom distriktu Tovuz i tako prekr{io zabranu vatre, o kojoj je donata odluka 1994. godine.

Sukobi izme|u jermenskih i azerbejxanskih snaga u Nagorno Karabahu i wegovoj blizini, kao i na granici izme|u Jermenije i Azerbejxana, ~esta su pojava uprkos zabrani vatre, kojom je 1994. godina okon~an krvavi konflikt izme|u dve zemqe. Otcepqeni region Azerbejxana Nagorno Karabah ponovo je izabrao Baka Sahakijana za predsednika, {to }e biti wegov drugi mandat, saop{tila je ranije ju~e centralna izborna komisija Nagorno Karabaha.

Prema prvim, preliminarnim rezultatima, objavqenim na veb sajtu centralne izborne komisije, Sahakijan je dobio 66,7 odsto glasova, a wegov glavni protivnik, penzionisani vojni general Vitalij Balasanijan 32,5 odsto, navodi AFP. Nezavisnost Nagorno Karabaha, koji ne priznaje nijedna dr`ava na svetu, proglasili su jermenski stanovnici tog regiona uz podr{ku Jerevana 10. decembra 1991. godine za vreme rata posle raspada Sovjetskog Saveza, u kome je poginulo 30.000 qudi

SAD

Paneta: Pentagon da nadgleda medije VA[INGTON: Ameri~ki sekretar za odbranu Leon Paneta naredio je visokim zvani~nicima Pentagona da po~nu da nadziru velike medijske ku}e u toj zemqi. Ovo je poku{aj dr`avnog vrha SAD da se zaustavi „curewe” vladinih tajni posle serije obelodawivawa bezbednosnih poverqivih informacija. Panetina naredba je usledila u ~etvrtak samo nekoliko sati po{to se obratio Vojnom komitetu Predstavni~kog doma ameri~kog Kongresa koji je, iza zatvorenih vrata, raspravqao o nedavnom „curewu” poverqivih informacija. ^lanovi Predstavni~kog doma uznemireni su po{to je u javnost do-

spelo nekoliko poverqivih podataka, poput toga da SAD vode sajber rat protiv Irana, zatim informacija da je dvostruki agent uspeo da se ubaci u redove militantne grupe u Jemenu i drugih. Pentagon je od ranije po~eo da preduzima nekoliko koraka na boqem ~uvawu tajnih podataka. S druge strane, senator Xon Mekejn, ina~e Obamin republikanski protivkandidat na izborima 2008, smatra da je ova pri~a o iznenadnoj seriji otkrivawa vladinih tajni ve{to plasirana kako bi se oja~ale pozicije predsednika Baraka Obame u predsedni~koj trci, {to Bela ku}a o{tro demantuje, ukazao je Rojters.

TANZANIJA

U brodolomu stradalo 68 qudi DODOMA: Najmawe 68 qudi je izgubilo ìvot kad je potonuo tanzanijski trajekt u blizini arhipelaga Zanzibar u Indijskom okeanu, dok je spaseno 145 putnika. Vlasti Zanzibara, arhipelaga koji pripada Tanzaniji, strahuju da su male {anse da u uzburkanom moru na|u jo{ preìvelih. Na trajektu je bilo 290 putnika i ~lanova posade, a wegov kapacitet je 250 putnika, preneo je Rojters. „Spasila~ke operacije se nastavqaju, ali je sada gotovo nemogu}e da }e preìveli biti prona|eni. Brod je u potpunosti potopqen. Bilo je 290 qudi na brodu”, rekao je portparol zanzibarske policije Mohamed Mina. Jo{ se ne zna {ta je izazvalo nesre}u na redovnoj liniji izme|u Dar es Salama i Zanzibara. To je druga takva tragedija za mawe od godinu dana.

IZRAEL

Preminuo demonstrant TEL AVIV: Mo{e Sliman, izraelski aktivista, koji se polio benzinom i zapalio na demonstracijama u Tel Avivu pre nepunih nedequ dana, podlegao je ju~e povredama. Silman je zadobio opekotine drugog i tre}eg stepena na 94 procenta tela. Izraelski mediji podse}aju na teàk ìvotni put tog pedesetsedmogodi{waka, sina preìvelih u holokaustu, navode da je

ìveo sam, poku{avaju}i da vodi dostojanstven ìvot. Me|utim, mali dug Nacionalnom institutu za osigurawe doveo je do propasti wegovog biznisa zbog ~ega je na kraju odlu~io da se zapali u Tel Avivu me|u demonstrantima koji su traìli socijalnu pravdu. Silman se polio benzinom dok je hiqade qudi mar{iralo ulicom Kaplan.

SEVERNA KOREJA

Zbog SAD preispitati nuklearni program PJONGJANG: Severna Koreja je saop{tila ju~e da je prisiqena da „preispita” svoj nuklearni program zbog sveìh znakova da Sjediwene Dràve ostaju neprijateqski raspoloène prema toj zemqi, nagove{tavaju}i da }e poja~ati prkosne napore za ja~awe svog nuklearnog arsenala. Novi vo|a Severne Koreje Kim Xong Un u~vrstio je kontrolu vlasti u toj izolovanoj zemqi postav{i mar{al ove nedeqe i uklawaju}i najvi{eg generala koji se suprostavqao wegovim reformama. Pjongjang je negirao prethodnih meseci da se sprema da izvede novu probu atomske bombe, nakon neuspelog lansirawa rakete sa satelitom, {to je Zapad video kao poku{aj probe rakete dugog dometa i kr{ewe sankcija UN. Time je Severna Koreja prakti~no raskinula i sporazum sa SAD o odustajawu od raketnih proba u zamenu za pomo} u hrani dogovoren u februaru. „Uporna neprijateqska politika prema DNR Koreji koju nastavqaju SAD dovodi do rasta |avoqih konfrontacija i tenzija na Korejskom poluostrvu, {to ~ini izglede za denuklearizacijom poluostrva sve mawim”, saop{tilo je ju~e ministarstvo spoqnih poslova u Pjongjangu.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ERNEST HEMINGVEJ Na Floridi je odràno neobi~no takmi~ewe oko 140 bradatih mu{karaca nadmetalo se u tome ko vi{e li~i na ~uvenog pisca Ernesta Hemingveja. „Zajedni~ka nam je qubav prema moru i qudima”, kaè pobednik takmi~ewa Tom Gizard. Osmostruki u~esnik je za ovu priliku obukao rolku be` boje, podraàvaju}i Hemingvejev izgled na legendarnom portretu fotografa Jusufa Kar{a iz 1957. godine.

KRISTOBAL MONTORO Recesijom pogo|ena [panija predvi|a da }e wena ekonomija ove godine potonuti za 1,5 odsto, {to je mawi pad u odnosu na ranije prognoziran, od 1,7 odsto. „Recesija }e potrajati i u 2013, uz negativan privredni rast od 0,5 odsto, pre nego {to se 2014. privreda ne vrati na pozitivnu teritoriju”, rekao je ministar finansija Kristobal Montoro.

EHUD BARAK Povodom po~etka muslimanskog posta Ramazana, Izrael je ubla`io ograni~ewa na putovawa Palestinaca na Zapadnoj obali. Izraelski ministar odbrane Ehud Barak najavio je da }e tokom posta, koji je po~eo ju~e i zavr{ava se 18. avgusta, Palestinci stariji od 40 godina mo}i da u|u na molitve petkom u podne na Brdo hrama, u jerusalimskom starom gradu, gde se nalazi xamija Al Aksa.

MA SA KR NA PRE MI JE RI FIL MA „BET MEN” U DEN VE RU

Naj ma we 14 qu di po gi nu lo, a oko 50 ra we no DEN VER: Maskirani napada~ ubio je 14, a ranio oko 50 qudi u ameri~kom gradu Denveru na premijeri posledweg dela filma „Betmen- Uspon mra~nog viteza„, javqa lokalni radio KOA, a prenose svetski mediji. Po navodim o~evidaca napada~ je s gas maskom na glavi i najmawe jednom pu{kom ne{to pre po~etka same projekcije otvorio vatru na okupqene i bacio suzavac i dimnu bombu. „^ula se definitivno jedna eksplozija, ali je bilo i pucwave. Mnogo qudi je povre|eno”, naveo je jedan lokalni novinar na Tviteru posle napada. Policija i FBI su potvrdili da su uhapsili napada~a i da nema dokaza da je on imao i pomaga~a.

Policija na mestu tragedije

Uhap{en je Xejms Holms (24), a policija je evakuisala zgradu u kojoj on `ivi i trenutno je pretra`uje jer je Holms na ispitiva-

wu rekao da u stanu ima velike koli~ine eksploziva. Napada~ je prema navodima o~evidaca „mirno u{ao u bio-

skopsku salu, popeo sa na binu i onda po~eo nasumice da puca po qudima”. Poginuli i raweni su stradali od hitaca iz vatrenog oru`ja i metalnih delova dimne bombe koju je bacio napada~. Mediji u ameri~koj dr`avi Kolorado ukazuju da me|u `rtvama ima i dece. Veliki broj rawenih je do bolnice prevezen privatnim automobilima. Policija je u po~etku broj rawenih procenila na 30 do 40, a najnoviji izve{taji govore o oko 50 rawenih. O~evici navode da je publika u bioskopskoj sali u prvom trenutku pomislila da su pucwava i dim deo filmske projekcije koja je po~ela u pono} po lokalnom vremenu.

balkan

dnevnik

subota21.jul2012.

LIDER POKRETA ZA PROMJENE OPTU@IO SRPSKOG PREMIJERA

Me do je vi}: U „afe ru Te le kom” mo `da ume {an i Cvet ko vi} POD GO RI CA: Lider Pokreta za promjene Neboj{a Medojevi} izrazio je ju~e sumwu da je premijer Srbije Mirko Cvetkovi} ume{an u aferu nelegalne privatizacije crnogorskog Telekoma, dodaju}i da bi ozbiqna finansijska istraga re{ila tu dilemu. On je podgori~kom „Danu” kazao da je konsultantska firma „CES Mekon„ iz Beograda, koja je, kako je naveo, u vlasni{tvu Cvetkovi}a, bila jedna od uslu`nih of-{or firmi „preko koje su sklopqeni la`ni konsultantski ugovori od 7,35 miliona evra

Vukoti}em vodio privatizaciju Telekoma, za sve svoje probleme javno optuùje Srbiju, pa i Cvetkovi}evu vladu, a tajno koristi usluge firmi povezanih s wim – kaè Medojevi}. – O~igledno je da morate imati maksimalno poverewe i veoma prijateqski odnos s nekim, da biste ga angaòvali za takvu korupciona{ku transakciju. Anketni odbor Skup{tine Crne Gore zaduèn da ispita okolnosti privatizacije Telekoma odlu~io je ju~e da 25. jula saslu{a vrhovnu dràvnu tuìteqicu Ranku ârapi} i direktora Uprave za spre~avawe Neboj{a Medojevi}

Navodi gospodina Medojevi}a nemaju veze s istinom BE O GRAD: Mirko Cvetkovi} nema veze s privatizacijom crnogorskog Telekoma, poru~ili su iz wegovog kabineta nakon izjave Neboj{e Medojevi}a da je premijer Srbije „mo`da ume{an u tu aferu”. „Cvetkovi} nikada u `ivotu nije upoznao nikoga iz crnogorskog Telekoma, a kamoli u~estvovao u privatizaciji te kompanije”, re~eno je Tanjugu u premijerovom kabinetu. Navodi gospodina Medojevi}a Mirko Cvetkovi} nemaju veze s istinom, premijer Cvetkovi} nije vlasnik firme „CES Mekon” i nikada nikoga iz crnogorskog Telekoma nije upoznao, naveli su u kabinetu. u privatizaciji crnogorskog Telekoma”. – Ozbiqna finansijska istraga bi otklonila tu dilemu, ali zanimqivo je da biv{i premijer Milo \ukanovi}, koji je s Veselinom

Su dar dve le te li ce

MO STAR: Dve vazdu{ne jedrilice, kojima su upravqali hrvatski dràvqani, sudarile su se isto~no od Livna, nakon ~ega je jedan pilot uspe{no prizemqio jedrilicu, a drugi je isko~io padobranom pa je wegova letilica potpuno uni{tena pri udaru u brdo, saop{tila je danas hrvatska Agencija za istraìvawe nesre}a i ozbiqnih nezgoda vazduhoplova. Jedrilice su se sudarile prekju~e posle podne u vazdu{nom prostoru BiH pet kilometara isto~no od Livna, a tri sata posle Direkcija za civilno vazduhoplovstvo BiH obavestila je hrvatske kolege o nesre}i. Istraìteqi za vazduhoplovne nesre}e uputili su se danas na mesto nesre}e kako bi obavili uvi|aj. Kako je prenela Fena, tehni~ku istragu sprove{}e Agencija za istraìvawe nesre}a i ozbiqnih nezgoda zrakoplova u saradwi s nadle`nim organima BiH.O~ekuje se zvani~no saop{tewe o nesre}i.

prawa novca i finansirawa terorizma Predraga Mitrovi}a. Dan kasnije Anketni odbor }e saslu{ati direktora Uprave policije Bo`idara Vuksanovi}a. Ranije je bilo najava da }e opozicija tra`iti i

saslu{awe Mila \ukanovi}a, ali }e se o tome odlu~ivati tek nakon {to ~lanovi Anketnog odbora ~uju podatke od ^arapi}eve, Mitrovi}a i Vuksanovi}a. Predsednik Anketnog odbora Andrija Mandi} kazao je da to telo do 1. oktobra mora da obavi sva saslu{awa, a nakon toga }e sa~initi izve{taj o slu~aju privatizacije Telekoma. Sednice Anketnog odbora na kojim se budu obavqala saslu{awa, kako je najavqeno, bi}e zatvorene za javnost. Skup{tina Crne Gore usvojila je 10. jula Zakon o parlamentarnoj istrazi, kao i izmene akta o tajnosti podataka, kojima se poboq{ava rad Anketnog odbora koji ispituje prodaju Telekoma, a wegovim ~lanovima omogu}ava pristup tajnim podacima.Prema tom zakonu, svi dr`avni funkcioneri du`ni su da se odazovu pozivu Anketnog odbora i da daju istinite izjave i odgovaraju na pitawa o ~iwenicama koje su im poznate u vezi s pred-

metom parlamentarne istrage. Skup{tina Crne Gore prihvatila je po~etkom marta opozicionu inicijativu za otvarawe parlamentarne istrage o aferi Telekom, {to je bio prvi put nakon deset godina da se koristi institut parlamentarne istrage. Privatizacija Telekoma do{la je u centar pa`we crnogorske javnosti nakon {to su krajem pro{le godine ameri~ke finansijske vlasti utvrdile da je „Doj~e telekom„, preko svoje podru`nice „Ma|ar telekoma„, pri kupovini Telekoma Crne Gore podmitio vi{e crnogorskih zvani~nika s ukupno 7,35 miliona evra. \ukanovi} je ranije kazao da pretpostavqa da je sestra visokog crnogorskog dr`avnog zvani~nika, koja se pomiwe u spornim ugovorima, wegova sestra Ana Kolarevi}. On je, me|utim, kazao da su navodi o ume{anosti wegove sestre ili wega u bilo kakvoj korupciji notorna glupost.

BALKANSKA TURNEJA GENERALNOG SEKRETRA UN

Ban Ki-mun sa zva ni~ ni ci ma Slo ve ni je i Hr vat ske QU BQA NA, ZA GREB: Generalni sekretar UN Ban Ki-mun ju~e posle podne doputovao je u Zagreb u okviru turneje po zemqama jugoisto~ne Evrope. Ban Ki Mun je u Zagreb stigao iz Qubqane, zajedno sa zamenikom za politi~ka pitawa Xefrijem Feltmanom i najvi{e pozicioniranim Hrvatom u sistemu UN-a, pomo}nikom za qudska prava Ivanom [imonovi}em. Ban Ki-mun je u zagreba~koj Starogradskoj ve}nici odr`ao predavawe povodom 20. godi{wice hrvatskog ~lanstva u UN, posle ~ega je posetio [kolu narodnog zdravqa „Andrija [tampar” u ~ast Andrije [tampara, jednog od osniva~a Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i prvog predsednika generalne skup{tine SZO u @enevi 1948. godine. Tokom ve~eri Ban Ki-mun se u prostorijama UN-a sastao s osobqem UN-ovih agencija u Hrvatskoj i potom otputovao na Brione gde }e se danas sastati s predsednikom Ivom Josipovi}em, premijerom Zoranom Milanovi}em i {eficom diplomatije Vesnom Pusi}.Prvi ~ovek svetske

Ban Ki Mun

organizacije ju~e je susretom s najvi{im slovena~kim zvani~nicima u Qubqani, otpo~eo {estodnevnu turneju po Zapadnom Balkanu, u okviru koje }e u Srbiju do}i 23. jula. U razgovoru sa predsednikom Slovenije Danilom Tirkom generalni sekretar je na~eo vi{e tema, koje su na dnevnom redu UN, kao i pitawe regionalne bezbednosti u jugoisto~noj Evropi.

Sagovornici su se sloìli o zna~aju odluke Saveta bezbednosti UN u vezi sa situacijom u Siriji, koja ugroàva me|unarodnu bezbednost, kao i o potrebi saglasnosti Saveta bezbednosti o daqim merama. Generalni sekretar i predsednik su razmatrali i pitawa preventivne diplomatije, qudskih prava i uloge me|unarodne zajednice u oblasti za{tite ~ovekove okoline i odrìvog razvoja, nakon nedavne konferencije UN Rio plus dvadeset. „Do{lo je vreme da se pregleda dosada{wa praksa i utvrdi koji indikatori, osim bruto doma}eg proizvoda, mogu pomo}i kod merewa napretka i odre|ivawa odgovaraju}e ekonomske i socijalne politike dràva”, zakqu~ili su oni. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun razgovarao je i sa slovena~kim premijerom Janezom Jan{om. (Tanjug)

UKRATKO De vet me se ci za na pad na no vi nar ku POD GO RI CA: Osnovni sudu Podgorici kaznio je ju~e Ivana Bu{kovi}a na devet meseci zatvora zbog napada na novinarku lista „Vijesti” Oliveru Laki}. Sud je ustanovio da se Bu{kovi} nasilni~ki pona{ao prema novinarki Laki}. Bu{kovi} je uhap{en nekoliko dana posle napada, a tokom su|ewa je negirao je da je on napada~, tvrde}i da je u vreme napada igrao fudbal. Sud je, me|utim, ustanovio da su wegove izjave i izjave svedoka neistinite i ocenio da je re~ o „drskom i nedoli~nom pona{awu bez ikakvog povoda”. Novinarka Laki} napadnuta je 7. marta ispred ulaza svoje zgrade u

Podgorici. Autorka je serije tekstova o fabrici duvana u Mojkovcu i navodnom {vercu cigareta na granici.

Va tra sti gla do Ati ne ATI NA: Poàri u Gr~koj pro{irili su se do predgra|a Atine, ali zvani~nici tvrde da je vatra stavqena pod kontrolu i da nema povre|enih. Poàr, podstaknut sna`nim vetrom, zahvatio je krovove pet ku}a u Kerateji, jugoisto~nom pregra|u gr~ke prestonice, ~iji su stanovnici evakuisani. S vatrenom stihijom borile su se desetine vatrogasaca, koriste}i 35 vatrogasnih vozila, pet aviona i dva helikoptera. Pored toga, {umski poàr na jugu Peloponeza {iri se ve}

drugi dan bez kontrole, iako je izgleda slabqewu. U Gr~koj su jo{ u sveèm se}awu razorni poàri iz 2007. godine, u kojima je stradalo 65 qudi, spaqeno hiqade hektara {ume i obradivih povr{ina, uni{tena ~itava sela i ugroèni arholo{ki lokaliteti.

La `ne pa re SA RA JE VO: Pripadnici Policijske stanice Derventa uhapsili su tri dràvqanina Srbije zbog falsifikovawa novca. Uhap{eni ~iji su inicijali G.M, A.V. i Z.J. su ìteqi [apca i Koceqeve. Oni su falsifikovali nov~anice bosanske konvertibilne marke (KM), a pretresom su na|ene falsifikovane nov~anica od po 100 KM. Uhap{eni }e biti predati Tuìla-

{tvu BiH, saop{tio je Centar javne bezbednosti Doboj.

Poàri na 40 ste pe ni SA RA JE VO: [irom BiH danima gore poàri kojima pogoduje temperatura koja dostiè i 40 stepeni Celzijusa. Najteè je u okolini Trebiwa, Tomislavgrada i Kowica gde vetar razgoreva lokalizovane poàre. Vatrogasci uspevaju da brane „linije poàri{ta” - da se vatra ne bi pribliìla naseqima. Zaustavqeno je {irewe {umskog poàra koji je pre dva dana izbio u brdima iznad Srebrenice. I u Sarajevu - u op{tini Stari Grad, gorelo je rastiwe, a ugasila ga je Profesionalna vatrogasna brigada Kantona Sarajevo.

mre@a

subota21.jul2012.

dnevnik

ISTRA@IVAWE

лади Британци пре добију дозволу за сурф интернетом без надзора и телефонирање мобилним него дозволу да путују у школу сами, показало је ново истраживање. Анкета открива да су данашња деца технолошки освештена у узрасту већ од девет година. У просеку, млади смеју да телефонирају путем мобилног телефона већ с напуњених осам година и пет месеци. Они такође интернет користе без надзора одрасле особе када напуне девет година и један месец, а у том узрасту пошаљи и свој први е-мејл, показује истраживање. Месец дана касније, деца шаљу своју прву СМС поруку, док је просеачн узраст када су први пут добили своју е-мејл адресу девет година и седам месеци.

Смеју ли клинци сами на интернет То је исто као и просечна доб деце када она смеју сама да путују у школу, према анкети која је обухватила 1.000 родитеља, а коју је провела сигурносна компанија ЕСЕТ. Како пише Дејли Мејл, млади Британци у просеку од девет година и осам месеци добијају свој први мобилни, а профил на друштвеној мрежи отварају када напуне 10 година и осам месеци. Велика је вероватнића да ће млади у урасту од шест година

и осам месеци имати телевизор у својој соби, а то је два месеца пре него што науче да пишу писана слова. У исто време, две трећине (68 посто) испитаних родитеља сматра да су данашња деца прерано изложена технологији. Чак три од четири родитеља изјавило је да се брине за своју децу када су она онлине. Стручњак за сигурност из ЕСЕТ Квинтон Ватс каже да би сигурност онлајн требала бити на врху родитељских приоритета.

Паметни телефон за старије особе

апански екектронски гигант Фуџицу показао је недавно у Токију нови паметни телефон опремљен поједностављеним Андроид интерфејсом и новим екраном осетљивим на додир посебно дизајнираним за старије кориснике. Телефон са ознаком Ф-12Д је најновији члан његове популарне серије РакуРаку коју од-

ликују поједностављене функционалности примерене старијој популацији која је у Јапану све бројнија. Ракураку на јапанском значи „лако“ или „комфорно“. Фуџицу се договорио с Гуглом да се Андроид користи без отварања Гугловог налога, јер би то могло збунити старије кориснике. Компанија је из истог разлога направила интерфејс који се лако користи, има крупна слова, велику екранску дугмад и омогућава да се садржај помера само по вертикали. Уграђени тактилни екран направљен је имајући на уму кориснике који се први пут срећу с том технологијом, јер су спроведени тестови показали

да многим старијим људима није лако да се привикну на екранске тастере после физичких које су до тада користили на својим обичним телефонима. Екран је због тога направљен тако да се мора мало јаче притиснути, јер се тако добија осећај као да се ради о физичким тастерима. Кад се сличица на екрану пипне она се само истакне, а да би се изабрала мора се притиснути јаче. Софтвер је поред тога подешен и да игнорише ненамерна притискања, кад се прстима случајно пређе преко екрана. Телефон је и водоотпоран а може се користити и помоћу гласовних команди. Представници Фуџицуа нису знали да кажу да ли још неко изван Јапана прави паметни телефон за старије, али поручују да је компанија вољна да свој телефон понуди операторима који су за њега заинтересовани. За промовисање овог телефона у Јапану Фуџицу је ангажовао 55-годишњу глумицу Шинобу Отаке. Апарат ће се појавити у продаји почетком августа, а нудиће га тамошњи највећи оператер мобилне телефоније, ДоЦоМо. Уз потписан двогодишњи уговор коштаће око 4000 јена месечно (50 долара), уколико корисник не скида више од 500 мегабајта (за пријем е-поште и других података). Извор: www.mir ko.rs

- Многи родитељи мисле да је њихово дете сигурно ако се налази у кући, али ако је онлајн поготово ако је без надзора или на рачунару у својој спаваћој соби - оно је изложено претњама које су снажне и стварне једнако као и оне у стварном свету - рекао је Ватс. „Наше истраживање показује колико брзо деца одрастају у нашем технологијом засићеном свету. Она су сада навикнута да имају приступ свему кликом на дугме, чак и у врло младој доби,

пре него што су прошли кроз неке од ритуалних прелазних тренутака које памтимо из властитог дјетињства„.

Истраживање које је спроведено прошлог месеца, обухватило је 1.005 родитеља деце узраста до 16 година старости.

„МАЈКРОСОФТ” ПРЕДСТАВИО НОВИ ОФИС

Решење „у облаку” И

звршни директор Мајкросфта Стив Балмер, представио је нови Мајкрософт oфис (Mic ro soft Of fi ce) у Кастомер Привју варијнти. Ново издање има дизајн који ради на екранима осетљивим на додир или са „стајлусом„, мишем и тастатуром и то на свим новим Виндоус уређајима, укључујући таблете. Нови Офис је „друштвено„ усмерен и омогућава читање, писање белешки, вођење састанака и комуникацију. Биће доступан корисницима као услуга “у облаку” која је увек ажурна.

по екрану или приближавање за читање документа и презентације функционише беспрекорно. Осим додиром прста управљати можете и уз помоћ додатка „стајлус„. На пример, можете забележити свој одговор на емаил и претворити га аутоматски у текст. „Стајлус„ такође можете користити као ласерски показивач у презентацијама. „One No te” и „Lync” су прве нове Виндоус 8 апликације за Офис. Ове су апликације креиране да донесу „to uch-first” искуство на таблетима. Нови радијал-

ту, особном рачунару или мобилном телефону. Документи су доступни и без повезивања на интернет и синхронизирају се када се спојите. Када сте једном регистриовани на сустав Офис, личне поставке, укључујући недавно кориштене документе, предлошке, па и прилагођени речник, виртуално вас прате на свим уређајима. Офис памти чак и где сте задње стали и враћа вас на ту тачку у једном клику. Нови Офис је доступан као услуга у облаку с претплатом. Као претплатници, корисници

„У Мајкрософту храбро корачамо,” рекао је Балмер на конференцији за медије у Сан Франциску додајући: „Нови, модерни Офис омогућиће високу продуктивност и флексибилност приватним корисницима и компанијама. То је услуга у облаку која ће потпуно засати када се споји с Виндоусима 8.” Офис реагује на додир једнако интуитивно као и на тиастатуру и миша. Листање прстом

ни изборн у „One No teu” олакшава приступ функционалностима с прстом. Офис Хом и Студент 2013 РТ, који садрже нове верзије апликација Word, Ex cel, Po wer Po int i One No te бит ће укључене на АРМ-архитектури за Виндоус 8 уређаје, укључујући Мајкрософт сурфејс, најавио је Балмер. Офис чува ваше документе у СкајДрајву, па су сви документи и подаци увек доступни на табле-

добијају аутоматски нове будуће верзије те нове услуге „у облаку” као што су Скајп међународни позиви и додатни простор за складиштење података на СкајДрајву. Они који се претплате такође ће добити више инсталација за све чланове породице и за све уређаје. Споменимо такођер и Ja mer (Yam mer). Он доноси сигурну, приватну друштвену мрежу за компаније. Можете се бесплатно

придружити и одмах се почети повезивати мрежом. Јамер омогућава интеграцију са Sha re Po int-om и Mиcro soft Dynamиcsom. Осим тога, ту је још и Пипл Кард који омогућава повезан преглед контаката и апликација Скајп која долази интегрисана у нови Офис. Целокупна понуда ће као и цене новог система Офис бити доступне на јесен, а Балмер је представио три нове Офис 365 услуге претплате. Када буду доступне, свака нова претплата имаће ново 2013 издање Офис апликација – Word, Ex cel, Po wer Poиnt, One No te, Outlo ok, Publиsher и Ac cess. Додатно, корисници ће добити права ажурирања на нове верзије те „пер-усе„ права на до пет рачунара покретаних Виндоусима, као и Мек рачунара и мобилне уређаје. Прво издање Офиса долази под називом Офис 365 Хоме Премиум. Осмиш љена је за породицу и приватне кориснике. Услуга укључује и додатних 20 ГБ простора на СкајДрајву и 60 минута месечних међународних Скајп позива. Верзија изнад је Офис 365 Small Busиness Prem иum – осмишљена за мале компаније. Услуга има и пословно оријентисан е-маил, дељени календар, алате за израду web страница те HD web конференције, а Офис 365 ПроПлус намењен је великим пословним корисницима који желе напредне пословне могућности.

ПРОМЕНЕ У „ЈАХУУ”

Шта чека Марису Мејер К

омпанија Јаху (Yahoo) већ годинама не успева да врати позицију коју је имао пре него што су га Гугл и Фејсбук дословно прегазили. Шта ту може учинити нова шефица с јаким педигреом? Марису Мејер, нову извршну директорку Јахуа, чекају, најблаже речено, велики неред и хрпа посла на новом радном месту, а да не би заборавила што све мора урадити, побринули су се и корисници. Наиме, фанови и корисници Фликра, популарног, али потпуно занемареног сајта који је Јаху купио пре седам година, покренули су сопствену онлине кампању (http://de ar Ma ri sa Me jer.com/) у којој је преклињу да оживи сајт. Мејер би вероватно била срећна када би Фликр био једини проблем с којим се мора суочити на новом послу, но Фликр је једна од њених мањих брига. Наи-

ме, прича с Јахуом је већ годинама иста и врло је једноставна: та компанија већ дуже време никако не успева да нађе своје место, односно врати позицију коју је имала пре него што су је Гугл и Фејсбук дословно прегазили. Профит компаније у првом кварталу ове године за четири је посто мањи него у првом кварталу 2011. Јаху је од оглашавања у задњем кварталу зарадио 229 милиона долара, што је далеко испод очекивања компаније, али и деоничара. Међутим, иако су очекивања била велика, овако лош резултат није никога посебно изненадио с обзиром на то да профит Јахуа пада из године у годину. Упркос Јахуовој присутности у целом свету, једино тржиште на којем постиже какве-такве резултате је Азија, а како тврде инвеститори, све остало су само мрвице. Но, у Азији највећу за-

раду остварује преко свог удела од 40 посто у Алибаби, кинеском трговачко-продајном сајту. Што се тиче америчког и европског тржишта, ту су изгубили сваку битку с Фејсбуком и Гуглом. Јаху је у највећем узлету био деведесетих и првих неколико година након 2000, а његова највећа вредност у то време била је претрага. Као највећи тадашњи генератор промета на интернету, Јаху је био у позицији да може зарађивати гомилу долара од продаје огласа. Све то је трајало неко време док једна мала фирманије почела с радом. Гоогле се наоружао малом војском од двадесетак мозгова из Силицијумске долине, направио је претрагу која ради на основу компјутерских алгоритама и избацио је Јаху из игре у врло кратком року. Међу тих двадесетак генијалаца била је и Мариса Мејер.

Јаху је пре неколико година скроз занемарио претрагу, чак и након партнерства с Мајкрософтом и њиховим Бингом, те је већину новца почео зарађивати продајом огласног простора на wебу, односно банера и огласа који се појављују у видеима на интернету. Међутим, и у оглашавању су их Фејсбук и Гугл престигли на свим кључним тржиштима, пре свега у Америци. Јаху већ годинама жонглира између две стратегије и никако се не може договорити сам са собом је ли медијска или технолошка компанија. Керол Барц, која је компанију преузела 2009. године, покушала је да нађе неки баланс између те две ствари, али безуспешно. Онда је дошао Скот Томпсон, који је као главну стратегију Јахуа представио медије и садржај, а осталима у компанији дао задатак да смање трошкове. Но,

то није била једина Томпсонова погрешна одлука, већ је кренуо у рат с Фејсбуком којег је оптужио да за свој бизнис у оглашавању користи десет патената Јахуа. Фејсбук је узвратио противтужбама и цела афера је брзо спласнула. Но, и Томпсон је отишао с места извршног директора, а компанија је након сене и трећег шефа у само три године остала у још већем блату.

Мариса Мејер није најавила која ће бити њена стратегија и не зна се има ли намеру да објави у ком смеру ће водити компанију. Но Јаху је с њом добио огроман публицитет, жену која је у Гуглу била заслужна за бројне успешне пројекте, укључујући и Гугл АдВордс. Све занимају две ствари: шта ће направити и колико ће опстати? Извор: www.b92.net

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

subota21.jul2012.

Posledwi pozdrav KUPUJEM zlatnike, dukate, napo le o ne, lo mqe no zla to, sta ri srebrni i zlatni novac, medaqe, or de ne, sa bqe, bo de `e, sa to ve, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 44681 PRODAJEM ogrevno drvo bukva, cer, hrast ta~na mera, po potrebi re za no i ce pa no. Te le fon 064/143-3409, 021/6419-439. 56535 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/8456763 85-495.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 20. 7. 2012. godine, preminula na{a voqena supruga, majka, }erka, sestra i baka

pozdrav

na{em

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{ voqeni

Miroslavu Mudrom Zoran Medi} od bra}e: Mirona i Vladimira Kova~ sa porodicama.

57097

Posledwi dragom

1984 - 2012.

Marija Bala} 1940 - 2012. iznenada preminuo u 28. godini. Skup o`alo{}enih je u porodi~noj ku}i na Banstolu, u 11 ~asova.

TROGODI[WI POMEN Sahrana }e se obaviti u nedequ, 22. 7. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu u ^ortanovcima.

2009 - 2012.

Sahrana }e se obaviti, 21. 7. 2012. godine, u Budisavi, na pravoslavnom grobqu iz kapele, u 14.30 sati.

O`alo{}ena porodica Medi}. O`alo{}ena porodica Bala}.

Petar Kati} Rista

Zoranu Medi}u

IZDAJEM garsoweru u centru Budve blizu mora, 25E. Kumbor sobu sa kupatilom i kori{}ewem kuhiwe za 4 osobe, 20E.Telefon 0038269045009. 56042 BOKA KOTORSKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite plaè, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, povoqno. Telefon 00382/32371-657, 063/10-62-862, 060/0237-857www.banicevicsmjestaj56701 risan.me KOPAONIK - Brze}e, vila Omorika, apartmani 50m od ì~are, pogodno za porodi~ni sme{taj. Telefon 064/405-3912. 56731 POVOQNO izdajem dve sobe apartman u Kumboru kod Herceg Novog, 100m od plaè. Telefon 021/881.003, 063/14-77-199. 56929

od: strica Sime, strine Stane, sestre Save, bra}e Du{ana i Nove sa porodicama.

CENTAR, garsowera prizemqe, dvo ri {no or jen ti sa na sa mo 8500E, plac Klisa 10.500E, Karaga~a 6500E, 5000m2 za pumpu odlo ka ci ja. Te le fon: li~ na 063/598463, 021/662-1797. 57046

PRO DA JEM dvo so ban stan, 52m2, ukwi `en, cg, ka blov ska, Uli ca Bra ni mi ra ]o si }a. Bez po sred ni ka. Te le fon 063/8941238. 56861

BEZ PO SRED NI KA pro da jem stan 61m2, III sprat od ~e ti ri, CG, terasa, nema lift, Rumena~ka kod Sajma. 45.000 E. Telefon 063/701-6367. 56831

^ASOVI engleskog 800 din 60min. prevodi engleskog A-format. 800. din. Dolazi na ku}nu adresu. Telefon 063/117-6403. 56622

NAME[TEN stan, 40m2 Liman 2. Telefon 063/824-28-28. 56751 IZDAJEM garsoweru `enskoj osobi od 1. 7., Teodora Pavlovi}a. Telefon 6412-291. 56817 IZDAJEM name{ten dvosoban stan od 60m2 na Limanu III, kod Doma zdravqa. Telefon 065/4000445, 064/104-6500. 56826 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a 31, prvi sprat, svoj parking u dvori{tu. Cena 200 evra. Telefon 064/3531-161, Smiqka. 56884 IZDAJEM jednoiposoban komforan name{ten stan na Bulevaru kod socijalnog, prvenstveno mla|em zaposlenom bra~nom paru. Telefoni: 021/790-090, 063/8794148. 56946 IZDAJEM name{ten jednosoban stan u centru Novog Sada, Ulica Stra`ilovska. Cena 150E. Telefoni: 064/4222-235, 6500-758. 56974 IZDAJEM jednoiposoban stan na odli~noj lokaciji i povoqnoj kiriji. Telefon 021/521-256. 56991

POTRA@WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu, iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260. 57047

PRO DA JE MO ku }u 100m2 u Ru men ki sa po mo} nim objek tom i garaòm, Ulica Mladena Stojano vi }a br. 12. Te le fon 063/89733-32. 56790 BEOÎN, ku}a 140m2 sa 3 lokala, velikim dvori{tem i nusprosto ri ja ma, 40.000E. Te le fon 063/845-8757. 56812 PRO DA JEM ku }u 180m2 u Ba~ kom Pe trov cu, 7 ari, dvo ri {na ve li ka ha la za iz ra du me tli i oranica 43 ari. Telefon 781-242. 56950 PRO DA JEM pla ce ve u cen tru êneja, ul. Vuka Karadì}a. Telefon 063/248-150 54742

Prolaze godine i sve ide nekako, ali tvoj odlazak i daqe ne prihvatamo nikako...Volimo te, nedostaje{ nam uvek i zauvek! S tobom u mislima tvoji najmiliji: supruga Milka, sin Miroslav, }erka Swe`ana, snaja Vawa i naslednik Nemawa.

57102

57093

57099

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 70. godini preminuo na{

57049

Dana, 23. 7. 2012. godine navr{ava se {est nedeqa od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

Miroslav Mudri Sahrana je danas, 21. 7. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Stevica sa porodicom. 57094

Posledwi pozdrav na{em dragom

Ujvari Lajo{a Ovom prilikom se zahvaqujem rodbini na pomo}i u te{kim trenucima, kao i V.M.S., „Srbija-gasu”, KUD- u „Petefi [andor”, ka}kim penzionerima i kom{ijama. O`alo{}eni: supruga Katarina i sin Mihaq sa porodicom. 57096

Nema vi{e druga mog, prijateqa jedinog, nema vi{e, uzeo ga Bog!

Miroslavu Mudrom od brata Vladimira sa porodicom. 57095

Miodrag Golubovi}

Navr{ava se tu`na godina od kada nije sa nama na{ suprug, otac, svekar i deda

Hvala ti Mile, za divno prijateqstvo, mnogo }e{ mi nedostajati! Voli te tvoja Tijana sa porodicom Despotovi}. 57098

PRO DA JEM ma {i ne za pro iz vodwu i {ivewe metli. Telefon 781-242. 56951

JOR GAN XI NI CA. Ru~ no {i jem nove i renoviram stare jorgane, du{eke i jastuke od vune i per ja svih di men zi ja. Te le fon 463-362. 56586 VODOINSTALATER pru`a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 56883 KLIME: ugra|ujem, servisiram, po pra vqam. Br zo i kva li tet no. Telefon 063/500-073. 56971

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Savo Ili}

Pomen }e se odr`ati 21. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqu u Bukovcu.

Mileva Petrovi} Sahrana je u ponedeqak, 23. 7. 2012. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica Ili}.

O`alo{}eni sinovi: Vasa i Zdravko sa porodicama. 57100

57101

^iTUQe l POMeni

subota21.jul2012.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em voqenom

Miloradu Kuli}u

od Dragana Trivana sa porodicom.

pozdrav

na{em

Miloradu Kuli}u Kuletu

TU@NO SE]AWE na moje voqene.

Tawa Gruba~

Miloradu Kuli}u Kuletu

Jovica @ivanov Miloradu Kuli}u

Sahrana je danas, 21. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na Kameni~kom grobqu. Nikad te ne}emo zaboraviti. Bio si najboqi mu` i otac. O`alo{}eni: supruga Zorica, sinovi Stefan, Qubi{a i Danilo.

57091

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi brat i ujak

Posledwi pozdrav

Miloradu od radnika Elevod - remonta.

O`alo{}eni: porodica Nasti} i ta{ta Qeposava. 57092

2010 - 2012.

1998 - 2012.

Sahrana je danas, 21. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu Petrovaradin.

Sine moj jedini, dok sam `iva i nosim tugu za tobom i tvojima nanom i dekom koji su te nesebi~no i po`rtvovano ~uvali i voleli. Wihova plemenitost i dobrota ostaje zauvek. Neka vas an|eli ~uvaju. Tvoja mama i teta sa porodicom.

O`alo{}eni: sestre Milka i Qubica, sestri~ina Boba, sestri}i Darko i Ne{a i ostala rodbina. 57076

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Posledwi pozdrav na{em drugu

Radivoju Peri}u predsedniku DVD Bege~ i predsedniku Nadzornog odbora VSG Novi Sad Vatrogasni savez Grada Novog Sada. Nikada te ne}emo zaboraviti te~o.

403/P

3 O`alo{}eni Popovi}: Sa{a, Slavica, Sandra i Stevan.

Milka Mijatovi}

Du{an Bu}an

57089

Miloradu Kuli}u Kuletu

Se}awe na tebe ~uvaju tvoji najmiliji.

Janko Mijatovi}

Nikada ne}emo zaboraviti kakav si bio zet i te~a.

Posledwi pozdrav na{em

Jednogodi{wi pomen odr`a}emo u nedequ, 22. 7. 2012. godine, u 9.30 ~asova.

2007 - 2012.

od Milana Zubca sa porodicom.

57086

57090

Posledwi dragom

dnevnik

Grujica Manojlovi} 2002 - 2012. Pro{lo je 10 predugih, tu`nih godina od kako nisi sa nama. Ne postoje re~i koje bi opisale prazninu koju si ostavio. Nosimo te u srcima i ~uvamo od zaborava. Beskrajno te vole: mama, tata i sestra. 57045

[ESTOMESE^NI POMEN

od sestre Milke i sestri~ine Bobe.

od Dragana [ikmana sa porodicom.

57077

57087

Dragici Dragojlovi} Seki odr`a}e se danas, 21. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Ka}u. Tvoji najmiliji. 56936

Na{oj dragoj mami, svekrvi i babi

^uvaju}i uspomene na na{u dragu tetka

JEDNOGODI[WI POMEN

57088

Ru`ici Kova~evi}

Katicu Srem~evi}

Danas, 21. 7. 2012. godine dajemo jednogodi{wi pomen na{em

ro|. Babi} iz Turije

1927 - 2009.

Petar Dimitrijevi}

iza}i }emo u subotu, 21. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqe i polo`iti cve}e.

28. 7. 2011 - 28. 7. 2012. Uvek }e{ `iveti u na{im mislima i u na{im srcima.

Mladenu Mihajlovi}u Miki

Najdra`i na{,

57066

Posledwi pozdrav kom{iji

Miloradu Kuli}u

Du{anu Bu}anu

57078

Tvoji najmiliji.

Deca i radnici De~ijeg sela.

57080

402/P

O`alo{}ena porodica. 56994

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e bolesti preminuo na{ dragi

POMEN 28. 7. 2002 - 28. 7. 2012.

Danas, 21. jula 2012. godine, u 10 ~asova, na @abaqskom grobqu dava}emo ~etrdesetodnevni pomen.

PETOGODI[WI POMEN

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i se}awu.

Tvoji najmiliji: otac Du{an, majka Slobodanka, supruga Jasmina i sinovi Du{an i Slavko.

57065

Milutin [e{um

Sredoje - Sr|a Isakov

Petar Despotov

22. 7. 1940 - 19. 7. 2012.

Zauvek si u na{im srcima i mislima. Supruga Jelena, k}erke Tatjana i Ivana sa porodicama Ka{i} i Mike{. 57048

iz Koviqa

Sahrana je danas, 21. 7. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Dragi tata, uvek }e{ ostati u na{im srcima. O`alo{}eni: supruga Rosa, sin Sa{a, k}erka Maja i zet Dragan.

Brat Stevan Despotov sa porodicom.

57069

56939

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sine moj, pro{le su tri prete{ke godine od kada si se, u cvetu mladosti, preselio u ti{inu ve~nosti, a na{a qubav je ja~a od vremena i zaborava.

subota21.jul2012.

POMEN

IN MEMORIAM

SE]AWE

GODI[WI POMEN

Vojislavka Andri}

Ana Vujakovi}

Petar \or|evi}

1979 - 1999.

21. 7. 2007 - 21. 7. 2012.

Miroslav Paj~in 1976 - 2009. Danas, u 10 ~asova, poseti}emo tvoju ve~nu ku}u, na grobqu u Sremskoj Kamenici. S qubavqu: mama Jelena, Marijana, Pe|a, Emilija i Uro{.

Danas Ti je ro|endan, mila moja. Trideset i tre}i. Neka te an|eli ~uvaju.

Uspomenu na tebe ve~no ~uvaju: supruga Jelica i }erke Verica i Dara sa porodicama.

Neute{na mama Jelena. 56945

56863

Dana, 20. jula 2012. godine navr{ilo se 6 tu`nih meseci otkako nije sa nama na{a draga

Qubica ^abradi Znala si koliko te volimo, ali nikad ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{. Tvoja }erka Violeta i zet Radoslav.

Vlado Polovina Marta Polovina 1931 - 1994.

JEDNOGODI[WI POMEN

Du{anu @ivanovu

57000

Tvoji najmiliji.

56967

57021

POMEN

26. 7. 2001 - 26. 7. 2012.

Stanoje Vlaovi}

Jovan Krkqu{

2004 - 2012.

iz \ur|eva Vreme prolazi a praznina i tuga ostaju ve~no.

56990

Wegovi: supruga Qubica, sinovi Lazar, Goran i Nenad, snahe i unu~adi.

OSMOGODI[WI POMEN

1936 - 2009. Sa qubavqu ~uva uspomenu na Vas, }erka Du{ica.

Dana, 21. 7. 2012. godine tvoj je sre}o, ro|endan, a mamina prva radost. Mesto cve}a tvoja deca i unu~ad sa suzama }e ti ~estitati, a mama samo ~eka kada }ete mi ruke pru`iti moje mile }erke i srce umiriti. Verice mila moja, sa Zagorkom posetite va{u sestru. Mama.

Uspomenu na wegovu nesebi~nu qubav, beskrajnu dobrotu i plemenitost, ~uvamo s qubavqu i po{tovawem.

57001

TROGODI[WI POMEN

SE]AWE

ro|. Vuliki}

Milan Mili}

iz Ka}a

Vreme prolazi, ali se}awe na tebe ostaje, jer te ne}emo zaboraviti.

Vreme prolazi, a bol, tuga i se}awe ne blede nikada.

Tvoji: supruga Aleksandra sa sinovima Vojislavom i Momirom sa porodicom.

57004

Tvoji najmiliji. 57018

57008

SE]AWE

TU@NO SE]AWE 25. 7. 2007 - 25. 7. 2012.

POMEN 24. 7. 1999 - 24. 7. 2012.

Dana, 23. 7. 2012. godine navr{ava se deset godina od kada nije sa nama na{ suprug, otac, deda i svekar

Miodrag [opalo Nikoli Kolari}u

Sa ponosom te pomiwemo, sa qubavqu te ~uvamo od zaborava.

Dragi na{ Milence, pro{lo je pet dugih godina bez tebe, a bol i tuga za tobom ne prestaju. Neizmerno te vole tvoji najmiliji: Keka, Dia, Vera, Daca i Sale.

Aleksandar Peja~ki Oliver Feren~ek Bata 1935 - 2002.

56895

Dragi na{ Aleksa, pro|e trinaest godina od kad nisi sa nama. Tvoje ime, tvoj lik, dobrota i qubav na{e su najlep{e uspomene.

1 Supruga Zaga, Boban, Bane i Jasna sa porodicama.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 21. jula 2012. godine, u 10.30 ~asova, u Hramu Prenosa Mo{tiju Svetog Save, na Novom nasequ, u Novom Sadu, davati jednogodi{wi parastos na{em voqenom

Uspomene na tebe ~uvaju: Tvoja supruga Piro{ka, }erke Qubica i Maja, unu~ad Aleksa, Lazar i Mia, zet Milan i ostala rodbina.

S po{tovawem, wegova porodica.

57023

57005

56944

JEDNOGODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

1952 - 2011.

Draganu \or|evi}u dipl. pravniku 1937 - 2011.

na moje najmilije brata i roditeqe.

Wegovi najmiliji: supruga Dragiwa, }erka Aleksandra, unuke An|ela i Andrea, zet Nemawa i ta{ta Qubica. 56768

GODI[WI POMEN

Gorica Mijatov Jan~i}

Iako je pro{lo godinu dana otkako smo se oprostili od tebe, znaj da si nam svakodnevno u mislima i da }emo te ve~no nositi u srcu. Beskrajno te volimo.

Petar - Bata Savi} 1952 - 1972.

Mitar Baji}

56999

ro|. Erdeg 1920 - 2000.

Todor - To{a Savi} 1914 - 1996.

prof. istorije i p~elar Pro{la je tu`na godina od kada sa nama nije na{ voqeni taja.

Jovana i Mirka.

Miroslava - Mira Savi}

Zauvek o`alo{}eni: supruga Mara, }erka Mirjana, unuke Jelena i Qiqana i zet Bo{ko Nedi}. 57024

U mislima uvek sa vama, va{a Ceca.

57043

07.00 08.00 08.05 09.00 09.30 09.50 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.45 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.50 19.15 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 00.40 00.55

tv program

subota21.jul2012.

Кухињица Вести Забавни програм Змајеве дечије игре ФЛУОШ, луткарске представе за децу Лулу Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Путеви наде за избеглице Агро мозаик Вести Новосадско дечије лето Музички фестивал „Шкољкице“ Здравље пре свега о здрављу Медији у Србији-хроника пропадања Хроника филмског фестивала „Палић 2012” Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Све о животињама Потрошачки репортер ТВ Дневник Политбиро Икона, филм 1. део Како...? Пијаћа вода ТВ Дневник Серија недеље: У поверењу Ноћна смена Фаца: Најбољи Војвођански дневник Филмска премијера: Мамут, филм Хроника филмског фестивала „Палић 2012“ У поверењу

07.30 08.15 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30

Глас Америке Приче из књижаре Буди родитељ Е-ТВ Перископ Без цензуре Писма из Херцег Новог Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Ноге на пут-пут под ноге Војвођанске вести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филм: Фојлов рат, 5. део Глас Америке

Ур су ла Ан дрес

Док тор Но Бон да ша љу на Ја мај ку да ис пи та смрт дру гог тај ног аген та. Та мо упо зна је аген та ЦИА Фе лик са Лај те ра. Та ко ђе от кри ва да на уч ник зван Док тор Но на ме ра ва да сво јом ма ши ном оме та ра ке те и та ко до ве де до свет ског ра та. Уло ге: Шон Ко не ри, Ју нис Геј сон, Ур су ла Ан дрес Ре жи ја: Те ренс Јанг (РТС 1, 21.01)

Ико на За вре ме пред из бор не кам па ње у Ру си ји 1999. го ди не, из јед не фар ма це ут ске ком па ни је укра ден је ви рус. Ис тра гу во де аген ти Со ња Астро ва и Ан дреј Ка са нов, ко ји то ком ис тра ге ула зе у кон фликт са сво јим ше фом... Уло ге: Па трик Свеј зи, Па трик Бер гин, Мајкл Јорк, Ани ка Пе тер сон, Ни ко Ни ко те ра, Бен Крос Ре жи ја: Чарлс Мар тин Смит (РТВ 1, 17.50)

06.02 06.08 06.18 07.16

06.30 09.15 09.35 10.30 11.00 12.00 12.35 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.30 16.00 16.05 18.30 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.35 23.00

Серијски програм Време је на мојој страни Рецепти Лауре Равајоли Азбука родитељства Серијски програм Ленија Рецепти Лауре Равајоли Вести Ево нас код вас Вести Серијски програм Бели мантил Рецепти Лауре Равајоли Витраж Вести Зове море Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Конак Неон сити Све што желим Личности и догађаји Објектив Лична грешка Серијски програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.46 13.00 13.15 13.31 14.15 14.50 14.55 15.50 15.53 16.49 18.31 19.00 19.30 20.05 21.01 22.55 23.01 01.06 01.12 01.48

Ани ка Пе тер сон

06.15 09.00 10.00 11.25 12.30 12.40 13.05 14.35 15.20 15.55 16.10 16.35 17.05 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.00

ТВ баштине Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) ТВ баштине Вести (мађ) Урбана џунгла на мађар. са титл.на српском Тереза: Фадо Биографије Продавница лутака, дечија балетска представа Цртани филм Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Жене на селу ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) Ева магазин (мађ) Емисија (мађ) Концерт у Синагоги: Рита Кинка ТВ Продаја

06.00 АТП Хамбург и Гштад 1/4 Финала 11.30 Премијер лига класик: Манчестер јунајтед–Астон Вила 12.00 АТП Гштад 1/2 Финале 16.00 Премијер лига, магазин 16.30 Свет фудбала 17.00 Украјинска лига: Говерла – Шактар 19.00 АТП Атланта 1/2 Финале 21.00 АТП Гштад или Хамбург 22.00 Фудбал: Торонто - Ливерпул 00.00 АТП Гштад или Хамбург 01.00 АТП Атланта 1/2 Финале

Зр но по зр но Сва ке су бо те на КТВ Те ле ви зи ји, по љо при вред ни ци, али и сви они ко је ин те ре су ју те ме ве за не за и око по љо при вре де, мо гу пра ти ти ову еми си ју. По се ти ће мо пче ла ра и чу ће мо ка кав је ква ли тет сун цо кре то вог ме да. (КТВ, 12.00)

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

05.30 06.00 08.30 10.00 12.30 15.00 16.00 18.00 19.00 19.15 20.10 22.00 00.30 03.30

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Увиђај Ексклузивно Вести ТВ лица: Никола Којо... као сав нормалан свет Вести Срећни људи Госпођица Марпл: Зашто нису питали Еванса, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Срећни људи Пола века Бонда: Доктор Но, филм Вести Хичкок на РТС: Човек који је сувише знао, филм Вести(02.00,03.00,04.00,05.00) Ексклузивно ТВ лица: Никола Којо... као сав нормалан свет

Европулс Дођи на вечеру Домаћин Филм: Апсолутна моћ Езел Изгубљена част Филм: Љубав у Минесоти Галилео Вести Изгубљена част Езел Филм: Убиство по ставкама Трачара Кобра

08.05 08.33 08.36 08.55 09.09 09.35 09.41 09.41 10.29 11.00 11.30 12.11 12.41 12.47 12.58 13.30 14.00 14.28 15.09 17.00 18.00 18.31 18.55 19.27

dnevnik

Датум Верски календар Знање имање ТВ лица: Ивана Жигон... као сав нормалан свет Велики је свет Бернард Вејбалу Руске бајке Плава птица Датум Верски календар Верски мозаик Србије Клиника вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Датум Верски календар Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила ТВ Фељтон Руски царски балет Бициклизам: Тур де Франце, пренос Вреле гуме Шест лица танга Лов и риболов Концерт Звонка Богдана

06.35 08.05 09.00 09.30 10.45 11.00 11.35 13.00 14.30 16.00 16.35 18.30 19.05 22.00 23.35 00.10 00.30 02.25 04.05 05.35 06.50

Инспектор Валандер Добра земља Топшоп Цртани филмови Шљака Вести Б92 Пријатељи Као случајно Интернат Вести Филм: Полицијска академија 2. део Вести Филм: Хари Потер и камен мудрости Филм: Полицијска академија 3: Поново на обуци Вести Б92 Спортски преглед Филм: Џекил Филм: Јуче не умире никад Филм: Прашки дует Филм: Кирику и вештица Укључење у Б92 Инфо

Ло по ви пр ве кла се 07.00 10.00 12.00 12.30 13.30 14.00 15.30 17.30 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.00 03.00

Добро јутро Викендвизија Немогућа мисија Живот у тренду Резервисан термин Голд музички магазин Филм: Марш на Дрину Мала невеста Магазин ин Национални дневник Нове курсаџије Звезде Гранда Филм: Ко то тамо пева Филм: Снајпериста 2 Филм: Светско првенство у фудбалу: Немачка 2006 05.00 Филм

Ко то та мо пе ва

Кон церт Здрав ка Чо ли ћа (РТС 2, 22.21) 20.15 21.02 21.26 22.21 23.46 00.12 00.29 01.00 01.44 02.29 03.10 03.34 03.58 04.59

Изгубљени светови Потрошачки саветник Елементи Концерт Здравка Чолића Бициклизам: Тур де Франце, преглед Хроника филмског фестивала „Палић 2012” Вреле гуме Концерт Звонка Богдана Изгубљени светови ТВ фељтон Шест лица танга Потрошачки саветник Концерт Здравка Чолића Лов и риболов

06.00 06.30 08.00 08.30 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 03.00

ВОА Маратон Здравље и Ви Филм: Последња трка Топ шоп Филм: Берлин капут Здравље и Ви Сваштарица Улови трофеј Биљана за вас Слике живота Обични људи Мини серија Слике живота Улови трофеј Мајсторски Мућке специјал Филм: Мамбо италијано Филм: Квар Еротска серија Мини серија Одељење за специјалне жртве 04.30 Филм: Последња трка

Ксе ни ја Ма рин ко вић

Дан уочи фа ши стич ког на па да на Ју го сла ви ју, до тра ја лим ауто бу сом фир ме Кр стић, за Бе о град кре ће гру па љу ди. Пу то ва ње се због не п ред в и ђ е н их зби ва њ а оду жи ло на два де сет и че ти ри ча са, иако је по ла зна ста ни ца од Бе о гра да уда ље на је два сто ти нак ки ло ме та ра... Уло ге: Па вле Ву и сић, Алек сан дар Бер чек, Дра ган Ни ко лић, Не да Ар не рић, Да ни ло-Ба та Стој ко вић Ре жи ја: Сло бо дан Ши јан (Пинк, 23.30)

Пу ту ју ћа дру жи на ,,Ко тач“ до ла зи у за твор на го сто ва ње. Ни је то оби чан за твор, не го ка зне на уста но ва по узо ру на оне у Скан ди на ви ји. Ту је ло по ви ма пру жен ком фор пр ве кла се, а управ ник је раз и гра на осо ба са ре фор ма тор ским фан та зи ја ма. Уло ге: Го ран Гр гић, Емир Ха џи ха фис бе го вић, Бо ра Стје па но вић, Фра њо Ди јак, Мла ден Ву лић, Ксе ни ја Ма рин ко вић, Јан ко Ра коч Ре жи ја: Фа дил Ха џић (Хе пи, 19.50) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 16.45 17.00 17.55 18.25 19.00 19.50 21.30 23.00 00.30 02.20 04.00 04.30

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп 20 хиљада миља под морем, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Сирова природа, док. програм Телешоп Вести Летњиковац Вести – сеча емисије Телешоп Док. програм Телемастер Моја Србија Јелена Лопови прве класе, филм Голи живот Детективски пар 3, филм Агенција Голи живот Моја Србија Јелена

Да ни ло-Ба та Стој ко вић

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota21.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

КО ЛЕК ТИВ НИ ПОР ТРЕТ ШЕ ЗДЕ СЕ ТО СМА ША

Љубиша Рајић 09.55 Девојчице и дијадеме 10.50 Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост 11.45 Обрачун посластичара 12.40 Стручњак за торте 13.35 Шта не треба обући 14.30 Луда вожња 15.25 Богата млада, сиромашна млада 16.20 Л.А. Инк 17.15 Кејт и осморо деце 18.10 Најбољи амерички кувар 19.05 Нова нада посластичара 20.00 Соул фуд породица 20.55 Краљица слаткиша 21.50 Необичан секс 22.45 Трудноћа и транссексуалност 23.40 Л.А. Инк 00.40 Соул фуд породица 01.40 Краљица слаткиша

08.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 12.00 Ускршње острво – повратак у прошлост 13.00 Скривени светови: Подземни Рим 14.00 Када су Мавари владали Европом 16.00 Древни пластични хирурзи 18.00 Свете животиње фараона 19.00 Нефертити и изгубљена династија 20.00 Тутанкамон. тајне дечака краља 21.00 Изгубљени древни градови 22.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 23.00 Човекова историја 00.00 Геније и геометрија: Трагови наших тајанствених предака 01.00 Ален Прост, трка кроз живот

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Снегови Килиманџара Паре кваре Без доброг алибија 72 дана Пољубац Посета Хладни играч Еротски филм Еротски филм

По љу бац Мла дог Па ки стан ца, Ка си ма Ка на, ко ји жи ви у Гла зго ву, ро ди те љи при мо ра ва ју да се оже ни сво јом ро ђа ком, Ја смин. А Ка сим се за љу био у Ро син, на сав ни цу му зи к е сво је мла ђе се стре. Не са мо што је он бе ле пу ти, већ је и Ир ки ња и ка тол ки ња... Уло ге: Ата Јакиб, Ева Биртстајл, Ахмад Ријаз Ре жи ја: Кен Лоач (Синеманија, 18.00)

Ева Биртстајл

06.00 07.55 09.00 10.40 12.35 14.10 16.05 18.25 20.05 21.55 23.40 01.20 02.55 04.25

Зашто сам у браку 2 Вини Пу Сестре Ослони се на мене Рио Моја назови жена Хари Потер и реликвије смрти 1 Златокоса и разбојник Дадиља Мекфи и велики прасак Без обавеза Црвенкапа Јацкасс 3Д Гребен Сајрус

09.00 Видовњак 14.00 Монк 19.00 Браћа и сестре 20.00 Хаваји 5-0 21.00 Филм: Фактор страха 23.00 Све по закону 00.00 Филм: Остани прибран 02.00 Филм: Ефекат Делфи

Џанин Триплхорн

Фирма Ди пло ми рав ши пра во на Хар вар ду као пе ти у ге не ра ци ји, мла ди и пер спек тив ни прав ник Мич Мек дри до би ја шан су да стек не ма те ри јал ну си гур ност и за бо ра ви ти да не си ро ма штва из мла до сти. Од би ја ве ли к е к ом па ни је и при хва та да ра ди за ма лу, али успе шну ком па ни ју из Мем фи са ко ја му по ну ди 20 по сто ве ћу пла ту, лук су зну ви лу и мер це дес. Уло ге: Том Круз, Џанин Триплхорн, Џин Хекман, Хал Холбрук, Тери Кини, Ед Харис, Холи Хантер Ре жи ја: Сидни Полак (ХРТ 1, 21.00) 08.10 Кинотека - циклус класичног вестерна: Ранч Браво, филм 10.10 Кућни љубимци 10.45 Народна медицина, док. серија 11.15 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.29 Моћ судбине 13.16 Духовни изазови 13.44 Призма 14.33 Једногоче, филм 16.09 Природни свет, док. серија 17.15 Евромагазин: Западни Сибир - пруга без краја, док. филм 17.50 Репортери 18.54 Глобално село 19.30 Дневник 20.08 Аушвиц - Нацисти и „коначно решење”, док. серија 21.00 Фирма, филм 23.45 Дневник 3 00.25 Филмски маратон: Добро уштимани мртваци, филм 01.55 Филмски маратон: На рубу раја, филм

Пипи Дуга Чарапа Махарал - тајна талисмана Мала ТВ Кућни свемирци Спортске игре младих Здраво малени - хроника 52. МДФ Шибеник 10.27 Бакина чаробна наруквица, филм 12.03 Свечана приредба 46. међународне смотре фолклора Загреб, снимак 13.05 Филмска матинеја: Чаробни прстен Чудне Дорис, филм 14.40 Одабрао Ђело Х. 15.30Међу нама 16.00 Ружиона 16.28 На рубу науке 17.26 Боје туризма 18.13 Хрватске олимпијске медаље 19.00 Симултанка Гарија Каспарова у Сплиту, пренос 20.00 Дражесни мајски пупољци 20.51 Отварање Фестивала играног филма у Пули, пренос 22.13 Заштитница сведока 22.57 ЦСИ: Лас Вегас 23.45 Мућке 00.20 Битанге и принцезе 00.54 Летњи концерт испред Шенбруна: Бечка филхармонија 01.39 Ноћни музички програм

07.40 Поп Пикси 08.55 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.40 Колумбо 11.25 Пороци Мајамија 13.40 Победнички тим, филм 15.35 Савршена слика, филм 17.30 Преживети дивљину - Артички круг, док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Сигуран план, филм 21.45 Деца човечанства, филм 23.45 Нема земље за старце, филм 01.55 Астро шоу, шоу 02.55 РТЛ Данас 03.30 Без цензуре, авантуристичка док. серија

Си гу ран план Ке вин, Са ман та и Роб осно ва ли су свој при ват ни клуб у ко јем сми шља ју и пом но раз ра ђу ју нај ком пли ко ва ни је и нај зах тев ни је за дат ке те из вр ша ва ју не за ми сли ве по ду хва те. Ме ђу тим, сви успе шно ис пу ње ни за да ци са мо су те о риј ска ре ше ња ни ка да про ве де на у ствар но сти... Уло ге: Рајан Рејнолдс, Кристин Бут, Џорис Џарски, Дејвид Сачет Ре жи ја: Вилијам Филипс (РТЛ, 20.00)

08.01 08.25 08.50 09.19 09.42 09.57

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00 01.30

06.10 08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 21.50 00.00 01.20 02.20

Убиство на планини сенки У сенци моје сестре Татини анђели Окрутне намере Јуда Долина светлости Резервне убице Биографија - Дру Баримор Преговарач На линији ватре Погрешан човек Деца судбине

Ја у љубав верујем Ламбада Откуцаји срца Недужни Дани славе Светла велеграда Ф/X – Убиство триком Секси звер Народ против Лерија Флинта Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Кристин Бут

10.00 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање удвоје Врхунско градитељство Деконструкција Велике селидбе Како се прави? Како се то прави Кризне ситуације Борна кола браће Хау Како се прави? Дајнамо, чудесни мађионичар Чари путовања Преживљавање Преживљавање удвоје Тренуци ужаса Дајнамо, чудесни мађионичар Чари путовања

08.30 08.45 09.45 11.00 12.15 13.30 14.00 17.45 19.00 20.00 22.00 23.15 23.45 01.00

Фитнес Бициклизам Скијашки скокови Фудбал на плажи Фудбал на плажи Бициклизам Бициклизам Скијашки скокови Борилачки спорт Борилачки спорт Коњички спорт Рели Скијашки скокови Бициклизам

Љу ба зан осмех уме сто бак ши ша ко но ба ру

е зде се то сма ши не при па да ју вр сти љу ди ве ка ко је оби чан на род тр па у сво јих 60 ква дра та. ко ји у ка фа ни ва де згу жва не нов ча ни це На ме штај мо ра би ти све тлих, ве дрих бо ја, ако је из џе па и одва ја ју ко ли ко тре ба за све и ика ко мо гу ће од пу ног др ве та. Тка ни не су па стел да ју бо га ту на пој ни цу. Они ни кад не зо ву „Још них, та ко ђе све тлих бо ја, с дис крет ним цвет ним јед ном исто за све„, не за то што су ци ци је већ јер мо ти ви ма или сми ре ним ап стракт ним ша ра ма. Из по шту ју во љу по је ди на ца и не же ле ни ком да на - бе га ва ју стил ски на ме штај, али не ма ју ни шта про ту ра ју чак ни исто пи ће ко је је до тад пио. Они ра - тив по је ди нач них ко ма да ле по укло пље них у са ди је де ле тро шак, не сма тра ју да му шка рац тре ба вре мен на ме штај. Не из бе га ва ју ни ру сти чан стил, да пла ћа же ни. Не па да им на па мет да пра те сво - ре ци мо на сле ђе ну шкри њу. Ра ди је ин ве сти ра ју у је да ме до то а ле та и да ме не до зво ља ва ју сво јим функ ци о нал ни на ме штај за деч ју со бу (пи са ћи му шкар ци ма да то чи не. При стој но се по на ша ју пре ма кел не ру ко ји их це ни, али не во ли, јер не да ју на пој ни це. А кад по ла зе, не при др жа ва ју ка пут же на ма. И ни ка да не пу шта ју же не у кра ћим сук ња ма да иду ис пред њих уз сте пе ни це јер то сма тра ју јеф ти ним три ком ко ји је ис под њи хо ве ча сти. У ка фа не из ла зе у ма њим гру па ма с дру гим ше зде с е то сма ши ма, сем кад сла ве го ди шњи це ма ту ре и за вр шет ка фа кул те та. Ко лек тив не за ба ве у ка фа на ма су стра не њи хо вом би ћу и, кад год мо гу, из бе га ва ју од ла зак на У „Мекдоналдс” само по казни и кад деца навале буч не свад бе, про сла ве и ме ста где се љу ди на пи ју и гу бе кон тро лу над сто ло ви), рад ну со бу (до бра сто ли ца и по ли це за со бом. Они, јед но став но, не во ле ка да ства ри ни - књи ге) и ку хи њу (ни ка ко кре де нац), не го у на ме су под њи хо вом кон тро лом и ка да су ви ше ми ри шу штај за днев ну и спа ва ћу со бу. Све то ода је да ту на јеф ти ну за ба ву. Ко ли ко год она ина че би ла ску - ста ну је не ко ко жи ви ак тив но, а не ко ту спа ва и па. гле да те ле ви зи ју. За то су се ме ђу пр ви ма ра до ва ли Ше зде се то сма ши са вр ше но до бро зна ју шта су кад је „Икеа„ отво ри ла про дав ни цу у Бе о гра ду. „Мек до налдс„, „Фрајд чи кен„ и слич ни аме рич ки Ма да ни кад ни су има ли па ра да у њој би ло шта лан ци за бр зу хра ну и за то их ду бо ко пре зи ру. Али ку пе, јер је, за раз ли ку од све та, „Икеа„ ов де би ла кад де ца на ва ле, при ста ју да их од ве ду у „Мек„, по јам ску пог и елит ног на ме шта ја. Као што је ма да уз од ре ђе не пси хич ке му ке. Исти ни за во љу, што шта дру го би ло из вр ну то на глав це. Ше зде се це не чи сто ћу, уред ност и љу ба зност у њи ма, али то сма ши не ку пу ју ре га ле с ме стом за те ле ви зор и би ви ше во ле ли да ви де то исто, са мо с не ком ма - по ли ца ма за књи ге ду би не че тр де сет сан ти ме та ра. ло иза бра ни јом хра ном, ре ци мо, фран цу ским пе - И не ма ју уга о не гар ни ту ре. Ко то не раз у ме, ни је ци вом, ма л им, до б ро ше зде се то смаш и не вре спре мље ним пи ца ма ти па ди му об ја шња ва ти. Ше зде се то сма ши во ле цве ће, али „Љу а т ро ста ги о ни„ или По ста ну су раз ба ца ни чак на шом пље ска ви цом, упо т реб н и пред м е т и у ни ка ко му шка тле с бал ко на сво јих али од чи стог ме са. За то у ба ка, као ни де бе ло ко же, мо чвар не не хај ном не ре ду ко ји па у зи по сла нај ра ди је ку ода је ути сак ак тив но сти. биљ ке и фи ку се, ко ји кра се ста но ве Тај ути сак по ја ча ва та бла пу је сен дви че у не ком од обич ног све та и ка би не те ви со ких при ват них ки о ска. То је за оба ве ште ња у ку хи њи њи хов ком про мис из ме ђу или пред со бљу на ко јој ру ко во ди ла ца с два ми ну та кур са „Ме ка„ и пље ска ви це. ви се по ру ке оцу, мај ци, из кул ту ре Ше зде се то сма ша не ће де ци и го ми ла исе ча ка те ни кад сре сти као ро та ко ји ни шта не зна че, али ри јан ца или чла на ка квог екс клу зив ног клу ба. То ви се. На зи до ви ма нај ра ди је др же пла ка те и гра се, јед но став но, про ти ви њи хо вој при ро ди. фи ку у ла ким, еле гант ним окви ри ма. Чак и у кло Ше зде се то сма ши у све ту, ако при па да ју ви шем зе ту ра до ока че не ки пла кат или слич но. Или сред њем сло ју, ра до ста ну ју у пе то соб ном ста ну у умет н ич ку фо то г ра ф и ј у (на р ав н о, цр н о-бе л у). не ком сми ре ном уни вер зи тет ском или слич ном Док су им мај ке на све стра не др жа ле раз не шу кра ју гра да. На ши са ња ју о та ко ве ли ком ста ну у сти кле и оста ле про из во де ку ки ча ња, ни су ни за ко јем не би је дан дру гом га зи ли по но га ма, али жи ву гла ву хте ли да их ста ве у свој стан, али от ка углав ном ста ну ју у дво соб ном ста ну, евен ту ал но с ко су от кри ли да је то би ло у сми ре ним ста но ви ма де во јач ком со бом, на ше стом спра ту не где у Но - њи хо вих ба ка, до зво ља ва ју по не ки ку ки ча ни стол вом Бе о гра ду или се и да ље сна ла зе као под ста на - њак или сич но. Или тка ни за сти рач с на род ним ри. На рав но, ако не ста ну ју код ро ди те ља. Сем не - ша ра ма. Али раз не гип са не фи гу ри це по по ли ца ких ко ји су оства ри ли мла да лач ки стам бе ни сан. ма, та њи ри с нат пи сом „По здрав из Вр њач ке ба У ста ну не во ле пар кет, нај ви ше це не брод ски ње„ ока че ни на зид у ку хи њи и ро да из ре бра ре на под, али по до ви су им та кви ка кви су – тре ће ра - из др ве та ку пље на у „На род ној ра ди но сти„ не до зре дан ла мел ни пар кет. Пре ко ње га нај ра ди је не ла зе у об зир чак ни кад су по клон од тет ке. ста вља ју та пи со не, ити со не и слич но већ јед но Ше зде се то сма ши во ле цве ће, али ни ка ко цве ће став не те пи хе или, нај ра ди је, кр па ре. Зи до ве бо је с бал ко на њи хо вих ба ка и ни ка ко де бе ло ко же, мо у бе ло или бла ге све тле па стел не бо је, а ма сну бо - чвар не биљ ке и фи ку се ко ји кра се ста но ве обич ју пре зи ру. У ку хи њи и ку па ти лу це не пло чи це ног све та и ка би не та ви со ких ру ко во ди ла ца с два ма њег фор ма та, тру де се да на ба ве што ква ли тет - ми ну та кур са из кул ту ре. Они во ле ва зду ша сте и ни је, али чак и ако је су, ни кад се не пра ве ва жни све же биљ ке с ле по об ли ко ва ним ли шћем, нај ра да су ку пи ли ита ли јан ске. Они во ле лак и функ ци - ди је пу за ви це, али и сва ку дру гу биљ ку ко ја по ка о на лан на ме штај и пре зи ру ен гле ске са ло не из 19. зу је еле ган ци ју и дис крет не цве то ве.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota21.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По че так ви кен да ће би ти ви ше га лан тан и са сти лом, по ла ко и с ужи ва њем, да би се пре тво рио у пра ву рад ну ат мос фе ру. По ја вљи ва ње у јав но сти оста вља ути сак. Дра га осо ба не ма до вољ но са мо по у зда ња. Сми ри те жив це.

BIK 20.4-20.5.

Не ке скри ве не окол но сти вас оме та ју. Овог ви кен да би сте се мо гли ви ше опу ште но од ма ра ти и ужи ва ти у ле пим ства ри ма, у дру же њу с при ја те љи ма и они ма ко је во ли те, ко ји вас во ле и це не. Из бе га вај те на гле од лу ке и ре ак ци је.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

21. jul 2012.

Има те ути сак да стал но не што ра ди те, и да се стал но не што де ша ва. И тај ути сак вас не ва ра. Мно штво за ни мљи вих су сре та, при ча и са др жа ја ће на ста ви ти да се сме њу је и у на ред ним да ни ма. Лет ње ше ме и ди ле ме.

Ме сец је у кра љев ском зна ку Ла ва, као и ју че, па оно што сте про пу сти ли мо же те да нас на док на ди ти. На рав но, са сти лом и у ле пим ма ни ри ма. Кре а тив ни сте у све му, па и у по слу. Тро ши те но вац на дру ге, на де цу, при ја те ље.

Про мен љи вог сте рас по ло же ња и окру же ња. Не ми ре ко је осе ћа те не мо же те ра ци о нал но об ја сни ти, али се мо же те успо ко ји ти у дру штву и за гра ља ју дра ге осо бе, ко ја осим љу ба ви га ји и при ја тељ ски од нос пре ма ва ма.

Фи нан сиј ска си ту а ци ја ни је нај ста бил ни ја ни нај бо ља па је вре ме за штед њу, или бар из бе га ва ње ри зи ка и ван ред них из да та ка. Све ди те све на ра ци о нал ну ме ру, с уку сом и ле по, али не мно го. Ба ци те ста ре и не по треб не ства ри.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Раш чи шћа ва те си ту а ци је по крат ком по ступ ку, и то је ОК. На ла зи те пра ве пу те ве и на чи на за се бе и сво је по тре бе. Ве ли ке же ље и стра сти мо гу вас ко шта ти ви ше но што спрем ни да пла ти те или под не се те. Са мо кон тро ла.

До бре при ли ке за пу то ва ња и дру же ња не би тре ба ло да про пу сти те.Да кле, бу ди те на пра вом ме сту у пра во вре ме. Има те по зи тив не кон так те с ино стран ством, што вам отва ра раз не мо гућ но сти, по слов не и при ват не.

До след ни сте се би и оно ме што на ме ра ва те да ура ди те. Функ ци о ни ше те по на ви ка ма. Са мо се не мој те за мо ри ти од стал них уз не ми ра ва ња на овај или онај на чин. Не ре а го ва ти је нај бо ља од бра на. Ди на ми ка у ку ћи и да ље тра је.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ак тив ни сте, или би бар тре ба ло да бу де те ини ци ја тор де ша ва ња у свом окру же њу. Мо гу ћи су су ко би и раз лаз са стал ним парт не ром уко ли ко бу де те ис кљу чи ви и бе сни. Мо жда то и ни је та ко ло ше ре ше ње. Дру штво вас жељ но че ка.

Ни ка да ни сте би ли по пут свих дру гих, али не ма те раз ло га ни да им се при ла го ђа ва те или жр тву је те. На про сто, по ста ви те се бе у цен тар свог ко смо са и ис пу ни те сво је же ље она ко ка ко уме те и мо же те. Љу бав на ко му ни ка ци ја.

Ви кенд је па се мо же те од мо ри ти од прет ход них да на, та ко што ће те ви ше па жње и вре ме на по све ти ти свом ко мо ди те ту и од мо ру, сво јим же ља ма и ма шта ри ја ма. Мо же те уре ђи ва ти свој стам бе ни про стор, ку по ва ти де та ље.

TRI^-TRA^

Но ва же на То ма Кру за V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 31 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 37 Niш

Ма ње од ме сец да на на кон што је Кеј ти Холмс са оп шти ла да се раз во ди, глав ни са јен то ло зи су про на шли То му Кру зу но ву же ну - глу ми цу Јо лан ду Пе ко ра ро. - Јо лан да је од ра сла у са јен то ло ги ји, по што су њен отац и мај ка би ли за лу ђе ни тим уче њем. У ви шим кру го ви ма на зи ва ју је „са јен то ло шком прин це зом”, и чел ни ци ми сле да је она иде ал на за То ма - ре као је бив ши члан кон тро верз не цр кве. За ни мљи во је и да је Јо лан да (28) већ би ла у ве зи са То мом, на кон што се раз вео од Ни кол Кид ман, али та да ве за ни је би ла озбиљ на јер је ле па бри не та би ла ве о ма мла да. - Во ђа са јен то ло га Деј вид Ми ске виџ, ко ји је био кум на свад би са Кеј ти Холмс, ода брао је Јо лан ду за То ма ка ко би глу мац по ка зао да се бр зо опо ра вио од раз во да и на шао „мла ђу и леп шу парт нер ку„, твр ди из вор „Не ше нал ен ква је ре ра”. Глу ми ца је игра ла у фил мо ви ма „Once fallen” с Едом Ха ри сом, „The ugly truth” са Џе рар дом Ба тле ром и у хо ро ру „The death tunnel”. Она је ли сту по твр ди ла да по зна је Кру за, али ни је же ле ла да об ја сни у ка квим су од но си ма.

Evropa

НО ВИ САД: То пло и ве ћи део да на сун ча но. Уве че сти же на о бла че ње ко је до но си ки шу и пљу ско ве са гр мља ви ном. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. Ве тар слаб про мен љив или се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 18, а мак си мал на 30 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и то пло ве ћи део да на, на се ве ру уз ма ло ни же тем пе ра ту ре не го прет ход них да на. По под не и уве че сти же на о бла че ње ко је до но си ки шу и пљу ско ве са гр мља ви ном. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 16 до 33 сте пе на. СР БИ ЈА: Сун ча но, на се ве ру ма ло ни же и при јат ни је тем пе ра ту ре, а у оста лим пре де ли ма вру ће. По под не сти же на о бла че ње ко је до но си ки шу у се вер не, цен трал не и за пад не пре де ле. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни, на ју гу слаб и про мен љив. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 13 до 39 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу ја че осве же ње са ки шом и пљу ско ви ма, а са мо на крај њем ју гу Ср би је то пло и пљу ско ви кра јем да на. У по не де љак ма ло све жи је и не ста бил но са че стом ки шом и пљу ско ви ма, па ће се су шни пе ри од за вр ши ти што су до бре ве сти за по љо при вред ни ке. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке при ја ће ве ћи ни хро нич них бо ле сни к а. Бла ги опрез са ве ту је се осо ба ма са ср ча ним и пси хич ким те го ба ма. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу се ја ви ти гла во бо ља, нер во за и бо ло ви у ми ши ћи ма.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 22 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA До ла зи кли нац на утак ми цу Ман че стер си ти ја и на ви ја чи, она ко за чу ђе ни, ка жу му да ако не бу де пе вао не ку њи хо ву пе сму да ће га пре би ти. Он по че да ку ка: - Не мој те, па, не знам ни јед ну. - Ма, од ва ли ће мо те од ба ти на! А ма ли ша на то кре не: - Ман че стер си ти, та кав сам и ја...

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

211 (22)

Slankamen

226 (12)

Apatin

297 (25)

Zemun

258 (3)

Tendencija porasta

Bogojevo

282 (28)

Panчevo

274 (0)

STARI BEGEJ

Smederevo

456 (0)

Baч. Palanka 266 (25) Novi Sad

222 (24)

Tendencija porasta i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

88 (4)

-44 (0)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

196 (13) S. Mitrovica

38 (8)

Senta

264 (9)

202 (2)

Novi Beчej

344 (8)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

207 (10)

NERA

N. Kneжevac

Tendencija stagnacije i porasta

Beograd

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe iz proшlog broja