Dnevnik 21.septembar 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 21. SEPTEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23204 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U OKVI RU IS TRA GE O PO BU NI NE KA DA [WIH „CR VE NIH BE RET KI” NO VEM BRA 2001.

Pri ve de na tri biv {a pri pad ni ka JSO str. 12

VLA DA VOJ VO DI NE PO VU KLA IZ SKUP [TI NE VOJ VO DI NE SVO JE AMAND MA NE NA ZA KON O JAV NOJ SVO JI NI

Paj ti}: Vla da Sr bi je pri hva ti la ve}inu na {ih pred lo ga

NASLOVI JU ^E TE @AK DAN I HRO NI^ NIM BOLE SNI CI MA I LE KA RI MA

Ekonomija 4 Osim Beograda svi nerazvijeni 5 Ovo nije restitucija, ve} nova otima~ina

str. 3

Poqoprivreda 6 @utom zrnu skresana cena

NA KON HAP [E WA BIV[E DI REK TOR KE RZ ZO-a I JO[ DVO JI CE DI REK TO RA ZBOG SUM WE U MAL VER ZA CI JE PRI KU PO VI NI VAK CI NA PRO TIV SVIW SKOG GRI PA IZ UVO ZA

Novi Sad 7 Do dokumenata u 15 mesnih kancelarija 8 U svet kre}e prva tran{a obveznica

O{te ti li bu yet za 1,27 mi li o n evra? H i t n u str. 13

U GIM NA ZI JI „JO VAN JO VA NO VI] ZMAJ” U NOVOM SADU

Sve tlo ve kov nog tra ga

Politika 2 Di`u plate i dodatke jer }e ih biti mawe

Vojvodina 10 Soba po `eqi 11 I po 14 sati ~ekaju autobus

Dru{tvo

pomo} zvali 50 put a vi{ e

str. 9

15 Dobrodo{lica akademcima iz Evrope

Razvedravawe

Najvi{a temperatura 25 ° S

UV zra~ewe 2-3

STRU KA KA @E DA NAM TRE BA P[E NI CE SA 600.000 HEK TA RA

Se tva opet o se qa~ kom tro {ku

str. 9

str. 6

SPORT

n [IROM SRBIJE IGRAJU SE FUDBALSKE KUP UTAKMICE

n ANDRIJA ZLATI] POGODIO KRISTALNI GLOBUS

n IVAN MIQKOVI] HVALI MLADE SAIGRA^E

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

str. 16 – 21

2

POLiTikA

sreda21.septembar2011.

Me |u na rod na upra va za se ver?

Pri {tin ski list „Ze ri” pre no si da se raz ma tra da se se ver Ko so va sta vi pod pri vre me nu me |u na rod nu upra vu da bi se tre nut no iz be gli na si qe i su ko bi. Me |u na rod ni iz vo ri u Pri {ti ni su na ve li da je u tre nut nim okol no sti ma go to vo ne mo gu }e da se go vo ri o br zom re {e wu za se ver.

Zbog to ga, da bi se iz be glo na si qe, na pe tost i eska la ci ja su ko ba, po wi ma se u me |u na rod nim kru go vi ma sa da ozbiq no po sta vqa pi ta we sta vqa wa se ve ra pod me |u na rod nu pri vre me nu – pre la znu upra vu. Ka `e se da je ras po lo `e we za pad ne po li ti ke da ovu pri vre me nu upra vu vo di EU, dok srp ski zva ni~ ni ci fa vo ri zu ju ulo gu SB UN.

dnevnik

SKRO JEN BUYET SKUP [TI NE VOJ VO DI NE ZA 2012. GO DI NU

Di `u pla te i do dat ke jer }e ih bi ti ma we Po sla ni ci Skup {ti ne Voj vo di ne mo gu o~e ki va ti po ve }a we pla ta i po sla ni~ kih do da t a k a u sle d e } oj go d i n i, pred vi |e no je skup {tin skim bu xe tom ko ji je ju ~e odo brio Ad mi ni stra tiv ni od bor. O~e ku je se da }e od ukup no 865,3

ve } i jer je 2012. iz b or n a – obra zlo `io je ju ~e ~la no vi ma Od bo ra skup {tin ski se kre tar Mi lo rad Ga {i}, i do dao da je taj iz nos po tre ban bez ob zi ra na to da li }e po kra jin ski iz bo ri bi ti „sa mo stal ni” ili s re pu bli~ kim, tj. lo kal nim.

te }u slu `bu – 110,6 mi li o na.

Za wen rad je, po re ~i ma se kre ta ra, na me we no {est od sto ma we ne go ove go di ne. S jed ne

sto), uslu ge po ugo vo ru (24,8 od sto), ma te ri jal ni tro {ko vi (28,4 od sto), sud ski pe na li (20 od sto).

stra ne, re kao je da }e bi ti po ve }a ne pla te i do da ci (2,88 po sto), kao i po sla ni~ ki do da ci (3,2 po sto) „jer }e se pre i spi ta ti broj po sla ni ka po sle od lu ke Ustav nog su da” o du plim funk ci ja ma.

S dru ge stra ne, sma wu ju se na kna de u na tu ri (2,78 od sto) i stal ni tro {ko vi (0,33 od sto), iz da ci za pu to va wa (oko 20 od -

Tro {ko vi za skup {tin sku Slu `bu su go to vo isti kao ove go di ne jer, po Ga {i }e vom ob ja {we wu, ni je pla ni ra no po ve }a we bro ja za po sle nih.

U di s ku s i j i je po s la n ik Mir ~i} oce nio da „ne ma po tre be” da se 25.000 di na ra iz dva ja za sme {taj u No vom Sa du, {to je pra vo pred sed ni ka, pot pred sed ni ka i {e fo va od bo ra na stal nom ra du u Skup {ti ni.

– Ni {ta ov de ni je da qe od 150 ki lo me ta ra i br zi nom od 80 na sat mo `e se sti }i u No vi Sad za dva ~a sa – ka zao je Mir ~i}.

On je tra `io da se 1,8 mi lion di na ra na me wen za sa vet ni ke pred sed ni ka i pot pred sed ni ka po ugo vo ru o de lu pre u sme ri na sti pen di ra we da ro vi t ih stu d e n a t a, za ko j e je, ina ~e, pred vi |en tri put ma wi iz nos.

– To je 18.000 evra. [ta }e nam on da slu `be ni ci Skup {ti ne? Ne moj te slu `be ni ke da po ni `a va te – ka zao je Mir ~i}.

S. Ni ko li}

Za po sle no 56 po sla ni ka, naj pla }e ni ji Ege re {i Sem rad ni ka skup {tin ske Slu `be, se kre ta ra i za me ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne, u tom do mu je od 120 po sla ni ka za po sle no wih 56.

Po sla nik SRS-a Mi lo rad Mir ~i} re kao je ju ~e da po sla ni ke tre ba oba ve sti ti o to me da je upra `we no jo{ tri me sta za stal ni rad ni od nos.

Po pla nu za 2012. go di nu, naj vi {e }e za ra di ti pred sed nik [an dor Ege re {i (SVM), bru to oko 3,14 mi li o na di na ra. Sle de za po sle ni pot pred sed ni ci Bra ni sla va Be li} iz SPS-a (2,84 mi li o na), Mar tin Zloh i Si ni {a La zi} iz DS-a (po 2,72 mi li o na) i Ma ja Se dla re vi} iz LSV-a (2,66 mi li o na).

Za 11 {e fo va skup {tin skih od bo ra ko ji su tu za po sle ni, plan je da do bi ju bru to go di {wu pla tu iz me |u 2,12 i 2,34 mi li o na di na ra.

Naj pla }e ni ji „obi ~an” po sla nik s rad nom kwi `i com u Skup {ti ni Voj vo di ne je ra di kal Ti bor Arok sa la {i s 1,65 mi li o na di na ra u bru to iz no su.

Kfor skla wa `i cu Pri pad ni ci Kfo ra uklo ni li su bo dqi ka vu `i cu na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Br wak, ko ji je od 16. sep tem bra za tvo ren. Port pa rol Eulek sa Ni ko las Ho ton re kao da je pre laz teh ni~ ki otvo ren, ali da pro blem pred s ta v qa j u ba r i k a d e.

Gra | a n i na ba r i k a d a m a ni s u re a go va li na po tez Kfo ra. Bo dqi ka va `i ca na pre la zu, ka ko su ob j a s ni l i, uklo w e n a je u pot pu no sti u prav cu ka cen tral noj Sr bi ji, a de li mi~ no iz prav ca cen tral ne Sr bi je pre ma Ko so vu.

Iz ve sti o ci SE u Be o gra du Iz ve sti o ci Mo ni to ring ko mi te ta Par la men tar ne skup {ti ne Sa ve ta Evro pe raz go va ra li su ju ~e s po sla ni ci ma u Skup {ti ni Sr bi je o isup wa va wu oba ve za ko je pro is ti ~u iz ~lan stva na {e ze mqe u Sa ve tu Evro pe. Iz ve sti o ci su se iz me |u osta log in te re so va li da li }e do pred sto je }ih iz bo ra bi ti for mi ra na cen tral na iz bor na ko mi si ja, ka ko }e se pri me wi va ti Za kon o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti i da li }e Sr bi ja me wa ti Ustav.

INTERVJU

mi l i o n a di n a r a na m e w e n ih Skup { ti n i, za po s la n i~ k e pla te bi ti po tro {e no 107 mi li o na, a za me se~ ne do dat ke jo{ 110 mi li o na.

Go to vo po lo vi na skup {tin skog bu xe ta, ili 430,6 mi li o- na, pla ni ra na je za Po kra jin sku iz bor nu ko mi si ju.

– Bu xet Skup {ti ne je u od no su na ovu go di nu 90,8 po sto

– Ovaj dvo kru `ni iz bor ni si stem je skup i be smi slen – re kao je ~lan Od bo ra i po sla nik SRS-a Mi lo rad Mir ~i}, oce wu ju }i da bi bo qi bio ili pro pro ci o na lan, „si me tri ~an u ~i ta voj Re pu bli ci”, ili jed no kru `ni.

Sem iz bo ra, Skup {ti na }e u 2012. ima ti tro {ko ve za svoj rad – 323,7 mi li o na, i za pra -

Se dam ostav ki Ukup no sed mo ro voj vo |an skih po sla ni ka ko ji su u su ko bu in te re sa jer su i ~el ni ci u lo kal noj iz vr {noj vla sti pod ne lo je ostav ke na svo je po sla ni~ ke fun cki je. One su sti gle na adre su Skup {ti ne Voj vo di ne, ali se ni su na {le na dnev nom re du ju ~e ra {we sed ni ce we nog man dat nog od bo ra ko ji je nad le `an da ih raz mo tri i upu ti tom par la men tu na ve ri fi ka ci ju.

Sti gle su ostav ke Igo ra Pa vli ~i }a (gra do na ~el nik No vog Sa da), Mi li vo ja Vre ba lo va (pred sed nik op {ti ne No vi Be ~ej), Bran ka Ga ji na (pred sed nik op {ti ne Sr bo bran) i Pre dra ga Mi lo {e vi }a (pred sed nik op {ti ne Se ~aw), re ~e no je ju ~e „Dnev ni ku” u skup {tin skoj slu `bi.

Ta ko |e je po tvr |e no da su ra ni je sti gle ostav ke tro ji ce po sla ni ka: Go ra na Je {i }a (pred sed nik op {ti ne In |i ja), Mi len ka Fi li po vi }a (pred sed nik op {ti ne Srem ski Kar lov ci) i Jo vi ce Zar ku le (dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu in fra struk tu re Vla de Sr bi je).

– Ne ma ni ka kvog spe ci jal nog raz lo ga za {to sa da ne raz ma tra mo ostav ke, ovo je ra ni je za ka za na te mat ska sed ni ca na ko joj se utvr |u je pred log bu xe ta Skup {ti ne za 2012. go di nu – iz ja vio je ju ~e no vi na ri ma pred sed nik tog od bo ra Mi lo{ Ga gi}. – Sva ka ko, ostav ke su pri sti gle u Slu `bu i Od bor }e ras pra vqa ti o wi ma do na red ne sed ni ce Skup {ti ne APV.

ME HO OME RO VI], PO SLA NIK I VI SO KI FUNK CI O NER SOCIJALDEMOKRATSKE PARTIJE SRBIJE

Ko uvo di „do ma }e oku pa to re”?

- Mno go je kon tro ver zi u amand ma nu Vla de Sr bi je na ~lan 5 pred lo ga za ko na o re sti tu ci ji, ko ji go vo ri o to me ko ne ma pra vo na vra }a we imo vi ne. Wi me se na te ri to ri ji Sr bi je stva ra ju „do ma }i oku pa to ri“ i „stra ni oku pa to ri“, {to je ne pri hva tqi vo za sve ko ji su se bo ri li pro tiv na ci zma i fa {i zma to kom Dru gog svet skog ra ta i pro sto je ne ve ro vat no ka ko je Vla da Sr bi ja mo gla pri hva ti ti uce ne ove ili one vr ste ma wih ko a li ci o nih part ne ra u vla sti da bi gla sa li za za kon ko ji Bri sel tra `i da se do ne se kao deo agen de za kan di da tu ru u EU. Li~ no }u u ime SDPS-a pod ne ti amand man o to me da se, osim pri pad ni ka oku pa ci o nih sna ga, i wi ho vi sa rad ni ci i oni ko ji su slu `i li oku pa to ru za vre me Dru gog svet skog ra ta iz u zmu iz po vrat ka imo vi ne – na ja vio je u raz go vo ru

za „Dnev nik“ pred da na {we skup {tin sko za se da we na ko jem }e se na }i pred log za ko na o re sti tu ci ji po sla nik i vi so ki funk ci o ner SDPS-a Me ho Ome ro vi}.  [ta je sporno u tom amandmanu koji je Vlada usvojila na predlog SVM-a?

– Na pra vqen je pra vi cir kus, ne sa mo kr {e wa isto ri je i de {a va wa to kom Dru gog svet skog ra ta ve} i zdra ve lo gi ke. Na i me, pr vo bit no je u za ko nu sta ja lo da na vra }a we imo vi ne ne ma ju pra vo pred stav ni ci oku pa ci o nih sna ga, a sa da nam ta ista Vla da Sr bi je pred la `e da fi zi~ ko li ce – stra ni dr `a vqa nin ko ji je bio oku pa tor, ne ma to pra vo, {to im pli ci te go vo ri da po sto ji „do ma }i oku pa tor“, ko ji ima pra vo da mu se vra ti od u ze to.

Ovim se uvo di ta kav pre se dan i ve ru jem da ta kav amand man ne }e

bi ti pri hva }en. A da se to ura di, u Sr bi ji bi i Ne di} i Qo ti}, i svi ko ji su slu `i li Hi tle ru i ubi ja li Sr be po Be o gra du i na pra vi li zlo gla sni lo gor Ba wi cu ima li pra vo da do bi ju na zad imo vi nu jer ni su bi li ni ka kvi stra ni oku pa to ri.  Po Skup{tini se tvrdi da je ovakav amandman donet zbog Hortijevaca i folksdoj~era?

– Uop {te me ne in te re su je zbog ko ga, ali za me ne, isto ri ~a re, sve one ko ji su pod ne li ogrom ne `r tve to kom Dru gog svet skog ra ta na te ri to ri ji Sr bi je, sva ko ko je sa ra |i vao s Hi tle rom, da li je Hor ti je vac, folk sdoj ~er, pri pad nik zlo gla sne Han xar di vi zi je, ba li sta, pri pad nik rav no go ra ca, Qo ti o }e vac ili sled be nik Ko ste Pe }an ca, slu `io je i bio sa rad nik Adol fu Hi tle ru. Ne mo `e mo da -

nas, 2011. go di ne, zbog ko a li ci o nih part ne ra ko ji su iz ove ili one na ci o nal ne ma wi ne, da pra vi mo ustup ke na u{trb isto ri je.  Da li je ta~no da se odre|enim papirima dokazuje

VI CE PRE MI JER BO @I DAR \E LI] OB JA [WA VA KOM PRO MIS SA SVM-om O RE STI TU CI JI

Dru ga ~i je ni je mo gu }e

Vi ce pre mi jer Bo `i dar \e li} iz ja vio je no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je da je Vla da usvo ji la dva amand ma na na pred log za ko na o re sti tu ci ji, a je dan se ti ~e „~la no va oku pa ci o nih sna ga“.

– Mi sli se na one ko ji ima ju stra no dr `a vqan stvo, ta ko da ne ma ko lek tiv ne kri vi ce gra |a na Re pu bli ke Sr bi je i to je bio kqu~ ni zah tev SVM-a, i o~e ku jem da to obez be di i wi ho vu po dr {ku i za za kon o re sti tu ci ji i ve ru jem da ima mo ve }i nu i za we ga. Ovi za ko ni

je su ve} sa da pred met kom pro mi sa i rav no te `e, i dru ga ~i je to ni je mo gu }e jer `i vi mo u de mo kra ti ji ko ja to pod ra zu me va – re kao je \e li}.

– Sr` ras pra ve je u to me ka kva je po zi ci ja onih ko ji su bi li gra |a ni Sr bi je u tre nut ku ka da je ona oku pi ra na, {ta je s oni ma ko ji su si lom ob u hva }e ni u oku pa tor ske sna ge? ^u li smo da to ne mo `e bi ti wi ho va od go vor nost.

Oni ni su bi li deo ne ke dru ge dr `a ve ko ja je kre nu la u osva ja we Sr bi je, od no sno Ju go sla -

vi je u to vre me. I tu je na pra vqe na ta rav no te `a ko ja po ka zu je ko je bio oku pa tor Sr bi je, i even tu al no ko je, ma da je bio gra |a nin Sr bi je, si lom uvu ~en u ta kvu oku pa tor sku sna gu. To smo raz lu ~i li i ve ru jem da je to pred met kon sen zu sa, ne sa mo s ma |ar skom ma wi nom ne go ge ne ral no na {e ze mqe – re kao je \e li}.

On je sa mo kon sta to vao da re {e wem ko je je pri hva tio, a Vla da Sr bi je usvo ji la kroz amand man, „ne ma do ma }ih i stra nih oku pa to ra“ D. M.

pravo na povratak imovine po tom amandmanu?

– Ko }e i na osno vu ko jeg pa pi ra da nam do ka `e da je bi lo na sil no pri vre den u na ci sti~ ku slu `bu? Mi na ovaj na ~in uvo di mo ne prav du ~ak i pre ma oni ma ko ji su bi li mo bi li sa ni u ~et ni~ ke je di ni ce. Na hi qa de je srp skih se qa ka ko ji ma je Dru gog svet skog ra ta u dvo ri {te to kom ba nuo ovaj ili onaj i mo bi li sao ih, iz gu bli su gla vu za dva-tri da na ne do biv {i ni pu {ku, ne is pa liv {i ni me tak, ali su po gi nu li u ~et ni~ kim je di ni ca ma i ne ma ju pra vo ni na ka kvu re ha bi li ta ci ju i na sle |e, ako im je imo vi na od u ze ta. A ova kvim amand ma nom onaj ko se od pr vog tre nut ka bo rio s Nem ci ma pro tiv par ti zan skog ko mu ni sti~ kog po kre ta, ili onaj ko je u Be o gra du sa ra |i vao, {u ro vao, tr -

go vao, bo ga tio se, sa da ima to pra vo. To je na pro sto si lo va we isto ri je i mi slim da je skan dal da Vla da Sr bi je ta kav amand man `e li da pro tu ri kao ku ka vi~ je ja je jer je to uslov jed ne ma le stran ke. Ako je to uslov SVM-a, bi lo ko je stran ke, da bi smo usvo ji li za kon o re sti tu ci ji i ta ko, na vod no, u{li u EU, on da hva la i na toj EU, hva la i na toj vr sti po mo }i jer s ta kvim fal si fi ko va wem isto ri je ni smo do bro do {li u tu istu EU, ko ja je na pra vqe na upra vo na te me qi ma an ti fa {i zma.  [ta bi usvajawe tog amandmana zna~ilo za Vojvodinu?

– Mo `e te pret po sta vi ti jer je 540.000 qu di 1939. go di ne bi lo ne ma~ ke na ci o nal no sti, da ne go vo ri mo o to me ko li ko je sta nov ni ka Voj vo di ne u tom tre nut ku bi lo u je di ni ca ma Hon ve da, od no sno Hor ti je voj voj sci, ko ja je od po ~et ka bi la naj ja ~i Hi tle rov sa ve znik na ovim pro sto ri ma, on da sva ko mo `e sam da su di {ta osta je po tom ci ma par ti zan skih si no va, ko ji su od po ~et ka bi li u bor bi pro tiv hi tle ro va ca, folk sdoj ~e ra i Hor ti je va ca. [ta }e oni i wi ho vi na sled ni ci po Voj vo di ni, u ka kvoj oni ze mqi `i ve, {ta mi tu ra di mo tim qu di ma? Je dva ~e kam da na {we za se da we par la men ta da vi dim ka ko }e vi ce pre mi jer Bo `i dar \e li} da nam ob ja sni tu raz li ku iz me |u „do ma }ih“ i „stra nih oku pa to ra“.

D. Mi li vo je vi}

c m y

politika

dnevnik

sreda21.septembar2011.

3

VLA DA VOJ VO DI NE PO VU KLA IZ SKUP [TI NE VOJ VO DI NE SVO JE AMAND MA NE NA ZA KON O JAV NOJ SVO JI NI

Paj ti}: Vla da Sr bi je pri hva ti la ve}inu na {ih pred lo ga Vlada Vojvodine povukla je ju~e amandamane na zakon o javnoj svojini koje je prethodno uputila Skup{tini Vojvodine, saop{teno je ju~e iz Pokrajinske vlade.

U saop{tewu se navodi se da je pet amandmana utvr|enih 8. septembra povu~eno iz procedure po{to je „zna~ajna ve}ina amandmana na predlog zakona o javnoj svojini koje je utvrdila Vlada AP Vojvodine ugra|ena u tekst amandmana Vlade Republike Srbije i time postala sastavni deo teksta predloga zakona.”

I pokrajinski premijer Bo jan Paj ti} ju~e je u pisanoj izjavi medijima izrazio zadovoqstvo realizacijom dogovora o „vojvo|anskim amandmanima” na zakon o javnoj svojini koji je postigao s republi~kim premijerom Mir kom Cvet ko vi }em pre nedequ dana. „Vlada Republike Srbije prihvatila je ve}inu predloga Pokrajinske vlade za dopunu zakona o jav-

noj svojini. Ovi predlozi preto~eni su u amandmane koji se upu}uju Skup{tini Srbije i samim tim postaju sastavni deo zakona. Na taj na~in realizovan je dogovor s premijerom Cvetkovi}em od pre nekoliko dana„, istakao je Pajti}.

On je dodao da }e tako definisan zakon o javnoj svojini omogu}iti br`e i boqe funkcionisawe i lokalnih samouprava i AP Vojvodine, te efikasniji razvoj tih nivoa vlasti. Pajti} zakqu~uje da se time defini{e i „jasna podela odgovornosti, jasno preuzimawe nadle`nosti, a uvodi se svojinski sistem kakav postoji u svim drugim evropskim zemqama”.

Vlada Srbije je, podsetimo, najpre odbila sugestije vojvo|anske vlade u pripremi ovog zakonskog predloga, ali je preksino} na telefonskoj sednici ipak prihvatila deo predloga iz Pokrajine i upakovala ih u paket novih amandmana na vlastiti zakonski predlog, koji su u republi~ki parlament stigli ju~e, kada je i po~ela rasprava o zakonu o javnoj svojini.

Vojvo|anska vlada, pak, pre utvr|ivawa novih amandmana u Nemawinoj 11 nije povla~ila vlastiti predlog amandmana iz Skup{tine Vojvodine,

~ak ni nakon skandaloznog otkazivawa sednice na kojoj je o wima trebalo da se izjasne pokrajinski poslanici.

A po prepakovanom vojvo|anskom paketu amandmana, Vlada Srbije pristala je na to da Pokrajini ustupi svojinu nad putevima drugog reda i kanalskom mre`om, ali ne i regionalnu i lokalnu `elezni~ku mre`u. Pokrajini se priznaje pravo svojine nad objektima u inostranstvu a koji su predmet sukcesije, kao i nad objektima koji su gra|eni buxetskim parama APV, odnosno iz kapitalnih investicija. Nije, me|utim, prihva}en zahtev Pokrajine za vlasni{tvo nad Novosadskim sajmom, kao ni amandaman po kojem se upis vlasni{tva Pokrajine obavqa po automatizmu, odnosno stupawem na snagu ovog zakona, ve} }e APV i lokalne samouprave imati rok od tri godine i dodatni od sedam godina da se ukwi`e kao vlasnici.

B. D. S.

PAR LA MENT SR BI JE RAS PRA VQAO O PRED LO GU ZA KO NA O JAV NOJ SVO JI NI

\e li}: Ve }i na {i ra od vla sti U parlamentu Srbije ju~e je vo|ena na~elna debata o predlogu zakona o javnoj svojini pa, iako }e se o amandmanima raspravqati najverovatnije sutra, a najkasnije u petak, iz onog {to je izre~eno za govornicom videlo se da ve}ina za usvajawe ve} postoji. SVM i LSV i daqe tvrde da }e wihova podr{ka zavisiti od toga da li }e biti uva`eni wihovi amandmani, ali zato iz LDP-a poru~uju da }e glasati za ovaj zakon iz evropske agende ukoliko u vladaju}oj koaliciji “za{kripi”. I sam vicepremijer Bo `i dar \e li}, koji je u ime Vlade ju~e branio zakon, zakqu~io je da je “debata pokazala da postoji ve}ina za izglasavawe

zakona o javnoj svojini koja je i {ira od vladaju}e koalicije”.

– Veoma sam zadovoqan zbog toga jer radi se o sistemskom zakonu koji }e obezbediti da, uz Ustav Srbije koji je bio predmet {irokog konsenzusa 2006. godine, dobijemo i zakon o javnoj svojini koji }e imati ve}inu {iru od Vladine – poru~io je \eli}, podse}aju}i na to da je Vlada u ponedeqak “usvojila seriju amandmana koji obezbe|uju tu ve}inu”.

On je ujedno najavio da }e poslani~ki amandmani, me|u kojima su i oni koje su podnele vojvo|anske stranke, jo{ jednom biti pre~e{qani da bi se videlo {ta Vlada jo{ eventualno mo`e prihvatiti.

– Imamo do po~etka slede}e nedeqe vremena da izgalasamo zakon, ukoliko `elimo da to u|e u mi{qewe Evropske komisije i verujem da }e prevladati odgovornost svih ~lanica vladaju}e koalicije, a i {ire, da se ti evropski zakoni izglasaju – naglasio je \eli}.

On je podsetio na to da je Vlada, usvajawem svojih amandmana koji su postali deo zakona, obezbedila da i putevi drugog reda i kanalska mre`a, sem plovne, pre|u u ruke Pokrajine. Tako|e, prihva}eno je da i ono {to je predmet sukcesije, ukoliko je objekat u drugim jugoslovenskim republikama bio u vlasni{tvu Vojvodine ili lokalne samouprave, mo`e biti vlasni{tvo Vojvodine ili lokala kada bude vra}eno ili ispla}eno obe{te}ewe.

Amandmanima je omogu}eno da nekoliko nivoa vlasti mo`e zajedni~ki investirati u kapitalne projekte tako {to }e svako ubirati prihode, putarinu ili neku drugu nadoknadu u srazmeri s investicijama koje je ulo`io u zajedni~ki projekat. [to se ti~e `eleznice, \eli} je izri~it da “moramo graditi javna preudze}a za 21, a ne za 19. vek” , po{to ni u jednoj evropskoj zemqi, sem Austirije, `elezni~ka infrastruktura ne pripada nekom drugom nivou osim dr`avnom.

– Taj jedini izuzetak ne treba uzeti kao evropski standard jer to nije – naveo je \eli}.

Poslanik SVM-a Ba lint Pa stor izrazio je nadu da }e wihovi amandamni biti prihva}eni , “ima ih devet i nadam se da }emo ovih

Funkcioner LSV-a Bo jan Ko stre{ rekao je novinarima da je ta stranka nezadovoqna jer je izvesno da veliki sistemi, `eleznica, po{ta i Telekom, u ovom trenutku ne}e biti vra}eni Vojvodini, ali “poku{avamo da izvu~emo maksimalno ono {to je mogu}e”, objasnio je Kostre{, preciziraju}i da misli na upravqawe nad “mawim oblicima svojine kao {to je poqoprivredno zemqi{te ili kulturna ba{tina”.

On je potvrdio da su u toku razgovori s Vladom Srbije i kada budu zavr{eni, Liga }e doneti odluku o tome kako }e glasati.

Jedna od otvorenih tema je i kako }e biti finansirano preduze}e za izgradwu i odr`avawe puteva Vojvodine, koje }e se, najverovatnije, zvati „Putevi Vojvodine”, i Kostre{ o~ekuje dogovor o tom pitawu.

REKLI SU Ili}: Kr~ me Sr bi ju dana imati podr{ku i LSV-a i URS-a za to”. On je ipak dodao da je predlo`eni zakon “iz dana u dan sve boqi, s obzirom na to da je Vlada Srbije usvojila neke amandmane vojvo|anske vlade”, uz napomenu da mu je `ao {to se “poslanici o wemu ne}e izja{wavati za mesec dana jer bi tada mogao biti u potpunosti prihvatqiv”. Iako

– @ao mi je {to se stvara utisak da je samo `eleznica sporna i da je Vlada iza{la u susret SVMu i vojvo|anskoj vladi, a da mi teramo mak na konac. To nije ta~no jer tu treba da se govori i o drugim pitawima, poput kanalske mre`e, Novosadskog sajma, polo`aja mesnih zajednica… – objasnio je Pastor.

@ao mi je {to se stvara utisak da je samo `eleznica sporna i da je Vlada iza{la u susret SVM-u i vojvo|anskoj vladi, a da mi teramo mak na konac (Balint Pastor)) o~ekuje podr{ku Lige, Pastor ocewuje da je ovaj verzija predloga zakona boqa od nacrta koji je “uradila radna grupa s Bo ja nom Ko stre {om na ~elu, a nije u sebi sadr`ala ni pravnu mogu}nost da Vojvodina bude vlasnik infrastrukturnih objekata”.

SVM ne odustaje od zahteva da deo `elezni~ke infrastrukture na teritoriji Vojvodine pripadne Pokrajini, ali Pastor ukazuje na to “da ne treba sve svoditi na taj problem”.

Din ki}: Ima te gla so ve URS-a [ef poslani~kog kluba Ujediwenih regiona Srbije Mla |an Din ki} najavio je da }e poslanici te stranke podr`ati usvajawe zakona o javnoj svojini jer je tekst zna~ajno unapre|en u odnosu na predlog koji je predstavqen pre mesec dana.

Dinki} je podsetio i na to da je URS uradio svoju verziju tog zakona i da je ona u parlamentu, ali po wemu, nije va`no ko je predlaga~, ve} da je re~ o kvalitetnom tekstu.

– Zakon je solidan, mi }emo najverovatnije za wega glasati – rekao je Dinki}, uz napomenu da o~ekuje da se usvoji amandman URS-a da i gradske op{tine imaju svojinu, a ne da im ona bude opredeqivana na osnovu statuta grada.

URS podr`ava re{ewe da ulice, trgovi, lokalni putevi, budu svojina lokalne samouprave, s tim {to se zala`u i za to da regionalna infrastruktura postane vlasni{tvo Pokrajine

Ko stre{: Po ku {a va mo sve

Vojvodine, ali i drugih regiona Srbije. Po Dinki}evom uverewu, suvi{an je strah od toga da se Vojvodini ili drugom regionu da nadle`nost da sam odr`ava regionalne puteve, infrastrukturu, kanale, kao i da na Pokrajinu treba preneti `eleznicu na wenoj teritoriji.

– Mi smo za to da Vojvodina ima vlasni{tvo nad regionalnom infrastrukturom, ali nedosledno je da ju`no od Save i Dunava nema tog re{ewa za ostale, i da ostane da Republika upravqa infrastrukturom – podvukao je Dinki}, upozoravaju}i na to da je asimetri~ni sistem neodr`iv. – Naredni korak posle usvajawa zakona o svojini, trebalo bi da bude zakon o finansirawu regiona, koji }e obezbediti da se vidi odakle }e biti prihodi koji }e finansirati odr`avawe i upravqawe imovinom koja }e biti preneta na ni`e oblike vlasti.

Lider LDP-a ^e do mir Jo va no vi} upitao je ju~e da li postoji ve}ina za usvajawe zakona iz evropske agende i da li vladaju}a koalicija ima snagu da Srbiju pribli`i Evropskoj uniji, budu}i da je na tim ambicijama i formirana.

– Nama je ovaj zakon va`an kao jedan od posledwih uslova koji stoje na putu dobijawa statusa kandidata za ~lanstvo u EU. Slabosti zakona su brojne i proizlaze iz ~iwenice da je on ograni~en Ko{tuni~inim Ustavom iz 2006. godine, koji je o~uvao kontinuitet s na~inom organizacije Milo{evi}eve Srbije – konstatovao je Jovanovi}, isti~u}i da }e LDP ipak podr`ati predlo`eni zakon o javnoj svojini, ali pre svega zato {to je wegovo dono{ewe zna~ajno za sticawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU. – Dobi}ete podr{ku LDP-a, ali ne za ovaj zakon, ve} za tu priliku koja ne sme biti propu{tena.

On je dodao da nema razvijene Vojvodine bez evropske Srbije, zbog ~ega je nepotrebno insistirati na tome da zbog `eleznica bude ugro`eno dono{ewe zakona koji je bitan za sticawe kandidature.

Jovanovi}u je replicirao Balint Pastor, navode}i da postoji ve}ina za evropski put Srbije i da

ta stranka nikada nije uradila bilo {ta protiv tog puta.

– Svi u ovoj dr`avi znaju da evropska agenda Srbije ne}e zavisiti od toga da li }e biti usvojen zakon o javnoj svojini, svi znaju u ovoj dr`avi da evropska agenda i brzina evropskog pribli`avawa zavisi od toga {ta }e se desiti narednih nedeqa na Kosovu i Metohiji – tvrdi Pastor.

Protiv zakona o javnoj svojini izjasnili su se poslanici SNS-a, DSS-a i SRS-a. Kako je istakla Gor da na Pop La zi} (SRS), “podignuta je tenzija u dru{tvu izme|u stranaka u Vojvodini i Beograda, iste stranke participiraju u republi~koj i pokrajinskoj vlasti, da se vidi ko }e biti kalif umesto kalifa”.

– Ciq ovog zakona je da pripremi teren da se vidi ko je ja~i – Pajti}, [utanovac ili Tadi}, mi smo taoci ove trojice, ukqu~uju}i ^anka i Pastora, koji `ele da potpuno razgrade dr`avu Srbiju, da do|e do deobnog bilansa za `ivota roditeqa – istakla je Gordana Pop Lazi}.

Potpredsednica SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} izrazila je bojazan da je prvenstveni ciq usvajawa ovog zakona da se obezbedi mogu}nost da se lokalne samouprave zadu`uju i emituju obveznice.

Ona je zapitala za{to Vlada nije objasnila koja je posledica dvosturko vo|enog i evidentiranog kapitala dr`ave.

– Kod banaka to se zove emisija i {tampawe novca – primetila je.

Po re~ima funkcionera DSS-a Ra de ta Ob ra do vi }a, “ovaj zakon se ti~e najvrednijeg {to Srbija ima, ali osim deklarativne izjave da je veoma zna~ajan, sve {to je pratilo ovaj zakon govorilo je suprotno”.

On je dodao da se ne zna predmet predlo`enog zakona, jer se ne zna ~ime Srbija raspola`e i vrednost imovine koju ima, tako da poslanici u stvari ne znaju o ~emu raspravqaju.

S. Stan ko vi}

Lider Nove Srbije Ve li mir Ili} smatra da se predlo`enim zakonom o javnoj svojini “kr~mi Srbija” da bi aktuelna vlada uspela da opstane nekoliko meseci du`e.

– Vlada bi pala da nisu usvojeni amandmani koji dolaze iz Vojvodine pa ih je preina~ila kao svoje da bi SVM i LSV glasali za sporne zakone. @ao mi je {to Vlada nema snage da iza|e pred narod i ka`e dosta ^anku i stop Ma|arima, oni mogu tra`iti {ta ho}e, ali je pitawe kako se Srbi pona{aju, da li to wima ide naruku.

Srbija je gradila sve ovo u Vojvodini, i kapitalni fond Vojvodine uzet je iz NIP-a, raznorazne pare su preba~ene Vojvodini s prenosom nadle`nosti…

Ko lun yi ja: Ustav je gra ni ca [efica kluba ZES-a Na da Ko lun xi ja izri~ita je da je osnov za dono{ewe zakona o javnoj svojini i granica za predlo`ena re{ewa Ustav Srbije.

– Ne sporimo da je ovaj zakon va`an za Srbiju jer je 1995. godine, dono{ewem Zakona o imovini Srbije, sve pre{lo u vlasni{tvo dr`ave i onemogu}ena je decentralizacija. Zato je zakon o javnoj svojini bitan sa stanovi{ta ostvarivawa ustavnog principa decentralizacije i preno{ewa vlasti na pokrajinski i lokalni nivo – upozorila je Kolunxija. – Definisano je i {ta ne mo`e biti predmet otu|ewa – prirodna bogatstva, dobra u op{toj upotrebi, javna svojina, zemqi{te, kulturna dobra u javnoj svojini.

4

ekonomija

sreda21.septembar2011.

INVESTICIJE STI@U U SREM

BDP KAO MERA USPE[NOSTI SRPSKIH REGIONA

In|ija od 100 miliona evra

Osim Beograda, svi nerazvijeni Vla da Sr bi je svr sta la je sa mo Be o grad ski re gion u raz vi je ne jer ostva ru je vred nost bru to do ma }eg pro iz vo da iz nad re pu bli~ kog pro se ka.

Re gi o ni Voj vo di ne, [u ma di je i za pad ne Sr bi je i ju `ne i is to~ ne Sr bi je svr sta ni su u ne do voq no raz vi je ne jer je wi ho va vred nost BDP-a is pod

ju 33 je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve, dok 47 je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve ima ste pen raz vi je no sti od 60 do 80 od sto re pu bli~ kog pro se ka i one su svr sta ne u ne do voq no raz vi je ne.

U iz ra zi to ne do voq no raz vi je ne svr sta no je 46 je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve jer je wi -

dnevnik

Vred n ost naj n o v i j ih in v e sti ci ja u in du strij skoj zo ni In |i je vi {a je od 100 mi li o na evra, sa op {ti la je ju ~e op {ti na In |i ja.

Zbog to ga }e ta op {ti na u pe tak, 23. sep tem bra, or ga ni zo va ti „Tu ru od 100.000.000 evra” ko ja }e ob u hva ti ti obi la zak 12 gra di li {ta u toj in du strij skoj zo ni. Pla ni ran je obi la zak ra do va na iz grad wi grad ske in -

fra struk tu re, kom pa ni je IGB „Auto mo ti ve„, tra fo-sta ni ca 110 kw „In |i ja 2“ s da le ko vo dom, „Fas hion Park Outlet Cen tra”, ULO-hlad wa ~e u No vom Slan ka m e n u, sa n i t ar n e de p o n i j e, kom pa ni je „Ener go ze le na„, IT par ka, me sne ka na li za ci je Be {ka, ma gi stral nog pu ta M22.1 (In |i ja – No vi Sad), „String me ta la„, sport ska ha le, na ve de no je u sa op {te wu.

SVETSKA KRIZA PREKOMPONOVALA REZERVE CENTRALNIH BANAKA

I Narodna banka Srbije sakupqa zlatne poluge Ste pen raz vi je no sti iz nad re pu bli~ kog pro se ka ima 19 je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve pro se ka, a sta tus ne do voq no raz vi je nog re gi o na ima i re gion Ko so va i Me to hi je, ob ja vqe no je u naj no vi jem bro ju „Slu `be nog gla sni ka„.

U Ured bi o utvr |i va wu je din stve ne li ste raz vi je no sti re gi o na i je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve za 2011, Vla da Sr bi je je utvr di la da ste pen raz vi je no sti iz nad re pu bli~ kog pro se ka ima 19 je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve. To su Ari qe, Be o grad, Be o ~in, Vr {ac, Zre wa nin, Ka wi `a, Ko sje ri}, Kra gu je vac, Laj ko vac, Ni{, No vi Sad, Pan ~e vo, Pe }in ci, Po `a re vac, Sen ta, Srem ski Kar lov ci, Su bo ti ca, U`i ce i ^a ~ak. Ste pen raz vi je no sti od 80 do 100 od sto re pu bli~ kog pro se ka ima -

hov ste pen raz vi je no sti is pod 60 od sto re pu bli~ kog pro se ka, na vo di se u Ured bi o utvr |i va wu je din stve ne li ste raz vi je no sti re gi o na i je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve za 2011. go di nu.

Ste pen raz vi je no sti is pod 50 od sto re pu bli~ kog pro se ka ima 27 je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve, i to su: Ba bu {ni ca, Be la Pa lan ka, Boj nik, Bo si le grad, Bu ja no vac, Vla di ~in Han, Vla so tin ce, Ga xin Han, Go lu bac, @a gu bi ca, @i to ra |a, Kur {u mli ja, Ku ~e vo, Le ba ne, Qu bo vi ja, Ma li Zvor nik, Me dve |a, Me ro {i na, Pre {e vo, Pri je po qe, Ra `aw, Svr qig, Sje ni ca, Sur du li ca, Tr go vi {te, Tu tin i Cr na Tra va.

Cen tral ne ban ke evrop skih ze ma qa po ~e le su ma sov no da ku pu ju zla to, a od po ~et ka go di ne za be le `e na je ne to ku po vi na ovog ple me ni tog me ta la. To se ni je do go di lo ve} de ce ni ja ma. Ka da pro ~i ta mo ova kvu svet sku vest, ve }i na se za pi ta gde smo tu mi. Ku po vi ne po put ove ni jed na dr `a va ne ob zna wu je na ve li ka zvo na. Na rod na ban ka Sr bi je ima smer ni ce ko ji ma se od re |u je po li ti ka u obla sti de vi znih re zer vi, ali kao i dru ge ze mqe, o to me se ne di sku tu je u jav no sti. Ipak, de vi zne re zer ve Sr bi je se obo ga }u ju no vim zlat nim po lu ga ma. Ru dar sko-to pi o ni ~ar ski ba sen „Bor„ vra }a Na rod noj ban ci dug na stao iz me |u 1993. i 1999. go di ne. Do sa da je ve} is po ru ~e no 167 ki lo gra ma zla ta, a osta je da se obez be di jo{ 336 ki lo gra ma. Dug je na stao u ve zi s avan som da tim za pro iz vod wu zla ta u po me nu tom pe ri o du. Po po da ci ma svet ske or ga ni za ci je „Vorld gold ko un sil”, Sr bi ja je na 59. me stu po pro iz vod wi zla ta.

Da li bi i mi tre ba lo da oja ~a mo de vi zne re zer ve do dat nim ko li ~i na ma i van bor skog du ga?

– Sma tram da ne ma po tre be jer ve} ima mo vi {e zla ta ne go ze mqe ko je su po svim pa ra me tri ma raz vi je ni je od nas – ka `e me |u na rod ni kon sul tant Mi lan Ko va ~e vi}.

– Na rav no, ne tre ba da ga otu |u je mo. Ula ga we u zla to je od go vor raz vi je nih na kri zu. Tek ka da ona po~ ne da je wa va i ka da po~ ne da se vra }a po ve re we me |u ul ga ~i ma, i ovaj ple me ni ti me tal }e bi ti sve ma we za ni mqiv za wih. NBS tre ba naj vi {e ra ~u na da vo di o to me gde ~u va dru ge re zer ve i da one bu du si gur ne.

Dobro je {to ne prodasmo „Bor” – Sa da je za nas ve o ma do bro {to ni smo pro da li Kom bi nat „Bor„ – ka `e eko nom ski an la ti ~ar Si ni {a Osto ji}.

U RTB-u su oba ve zni da sve ko li ~i ne ple me ni tog me ta la ko je pro iz ve du u svo joj „Zla ta ri” po nu de NBS-u, i to po ce ni ko ja va `i na svet skim ber za ma u tom tre nut ku. Tek ako on to od bi je, Kom bi nat mo `e za tra `i ti do zvo lu za iz voz. Di rek tor RTB-a Bla go je Spa sov ski ka `e da se to jo{ ni je do go di lo. Bor ski kom bi nat je je di ni u Sr bi ji ko ji ima fa bri ku za do bi ja we zla ta. Po lu ge te `i ne 12,5 ki lo gra ma ima ju kva li tet „~e ti ri de vet ke”, a ce na je 750.000 do la ra. Do bi ja ju se pri li kom pro iz vod we ba kra. Re kord na pro iz vod wa za be le `e na je 1975. go di ne, ka da je do bi je no 5,2 to na zla ta.

Eto, bar za zlat ne re zer ve ne tre ba da bri ne mo.

Zla to }e, me |u tim, i da qe da si ja sve ja ~e ka da su u pi ta wu svi ula ga ~i, pa i cen tral ne ban ke. Ta ko ana li ti ~ar Ko merc ban ke Kar sten Fir~ sma tra da }e in te re so va we za taj ple me ni ti me tal osta ti na vi so kom ni vou u na red nom pe ri o du, i to zbog pro ble ma ko ji su se ja vi li u evro zo ni.

Ce na zla ta vr to gla vo ra ste: po ~et kom le ta za jed nu un cu, ili 31 gram, na svet skim ber za ma se pla }a lo 1.700 do la ra. Po ~et kom ove sed mi ce na ber za ma je za ba le `e na ce na od 1.816 do la ra za un cu. Kom pa ni ja „An go gold asan ti”, ko ja je tre }i pro iz vi |a~ zla ta u sve tu, i da qe o~e ku je uz la zni trend. Oni

prog no zi ra ju da }e u 2012. go di ni ce na un ce do sti }i 2.200 do la ra.

Prog no za je sa svim re al na jer po da ci Evrop ske cen tral ne ban ke i Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da go vo re da su evrop ske ze mqe po ve }a le svo je re zer ve u zla tu to kom 2011. za 25.000 un ci, ili 0,8 to na. Ne to ku po vi na zla ta cen tral nih ban ka za be le `e na je po sled wi put dav ne 1985. go di ne.

Po sle se zla to sa mo ~u va lo, a od 1999. pa do ove go di ne cen tral ne mo ne tar ne in sti tu ci je su u pro se ku pro da va le oko 400 to na ple me ni tog me ta la go di {we. Zla to i cen tral ne ban ke bi }e glav na te ma i na go di {woj kon fe ren ci ji Lon don ske aosci ja ci je ple me ni tih me ta la ko ja }e se ove ne de qe odr `a ti u Mon tre a lu.

– Vra }a mo se, iz gle da, u do ba ka da je zla to ima lo funk ci ju nov ca – sma tra ana li ti ~ar tr `i {ta ple me ni tih me ta la u „Ber kliz ka pi ta lu„ Xo na tan Spol. – U od no su na de ve de se te go di ne pro {log ve ka to je pot pu ni za o kret.

– Ame ri~ ka fi skal na i mo ne tar na po li ti ka po gor {a la je mo ti va ci ju evrop skih cen tral nih ba na ka za pro da ju zla ta i ula ga we nov ca u do lar sku ak ti vu – ob ja {wa va ana li ti ~ar ka Svet skog sa ve ta za zla to Na ta li Dem ster.

U na red nom pe ri o du o zla tu }e se tek raz go va ra ti jer po je di ni ana li ti ~a ri pred la `u vi so ko za du `e nim ze mqa ma iz evro zo ne da pro da ju zla to iz svo jih re zer vi da bi ubla `i le du `ni~ ko op te re }e we. Dug bi si gur no bio ma wi, ali bi i strah in ve sti to ra ka da su te ze mqe u pi ta wu bio ve }i.

D. Vujo{evi}

U Novom Sadu 13 sajmova O@IVQAVAWE ZREWANINSKE I SRPSKE VAGONOGRADWE

„[invoz” radi kao na {inama Za zre wa nin sko pred u ze }e za re mont {in skih vo zi la „[in voz“ ne ma zi me. Ta ko bar tvr di ru ko vod stvo ove fa bri ke ko ju su svo je vre me no po tre sa le broj ne afe re. Me nax ment „[in vo za“, na i me, sa op {tio je da je u po go ni ma kom pa ni je tre nut no an ga `o va no oko 250 rad ni ka, i to na pro gra mu o`i vqa va wa srp ske va go no grad we. Taj pro je kat fi nan si ra se iz re pu bli~ kog bu xe ta, a „[in voz“ je ukqu ~en u we ga na kon dve go di ne, a na in si sti ra we rad ni ka sa mog pred u ze }a.

Tre nut no se re mon tu ju i mo der ni zu ju tri lo ko mo ti ve. Rok za za vr {e tak tog po sla, vred nog mi lion evra, je kraj ka len dar ske go di ne, ka ko je i de fi ni sa no ugo vo rom. „[in voz“ je u ju nu pot pi sao i ugo vor vre dan bli zu 2,5 mi li o na evra s Jav nim pred u ze }em „@e le zni ce Sr bi je“ o re mon tu i mo der ni za ci ji ~e ti ri gar ni tu re elek tro mo tor nih vo zo va.

– Ve o ma ozbiq no se pri stu pi lo ovom po slu i o~e ku je mo da vo zo ve suk ce siv no pre da mo u sa o -

bra }aj po ~et kom sle de }e go di ne – ka `e di rek tor „[in vo za“ Ra do mir Mi qu{.

Na ovim ra do vi ma, do da je on, upo sle ni su go to vi svi po slov ni ka pa ci te ti „[in vo za“. Ta ko |e, na po mi we da su pr vi put ove go di ne u pro iz vod ne ha le kom pa ni je u{le i va gon-ci ster ne „Pe tro he mi je“ ko ji ma pred sto ji re mont, a pred re a li za ci jom je i no vi ugo vor s kup cem iz ino stran sta va o pro da ji pla to-va go na. Po slo vod stvo o~e ku je da }e to do dat no upo sli ti iona ko pu ne pro iz vod ne ka pa ci te te.

– „[in voz“ je po slov nu 2010. go di nu za vr {io ve o ma uspe {no.

Re a li zo va ni su zna ~aj ni ugo vo ri kao {to su re mont i mo der ni za ci ja {est elek tro mo tor nih vo zo va za grad Be o grad i „@e le zni ce Sr bi je“, re mon to va no je vi {e od 250 va gon-ci ster ni u vla sni {tvu NIS-a i MSK-a Ki kin da, a pr vi put se „[in voz“ po ja vqu je i kao iz vo znik ro be na ino stra no tr `i {te, od no sno pro da vac te ret nih pla toko la za pre voz kon tej ne ra – za kqu ~u je Mi qu{. @. B.

U No vom Sa du }e u ovo go di {woj je se woj sa jam skoj se zo ni bi ti odr `a no 13 ma ni fe sta ci ja u se dam ter mi na, na ja vi li su ju ~e or ga ni za to ri.

Na pr voj je se woj pri red bi na No vo sad skom saj mu, 44. saj mu lo va, ri bo lo va i spor ta Lo rist, ko ji se odr `a va od 28. sep tem bra do 2.

ok to bra, i 44. saj mu tu ri zma na stu pi }e oko 250 iz la ga ~a iz Sr bi je i ino stran stva.

Di rek tor no vo sad skog saj ma Go ran Va si} re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re, u lov nom ga zdin stvu Ka ra ku {a po red [ap ca, da }e na ovo go di {wem Lo ri stu bi ti bo gat pro gram iz obla sti tu ri zma i tu ri sti~ kih po -

ten ci ja la Sr bi je. Di rek tor ka te iz lo `be Imel da Mo na rov-^u qak ka za la je da }e se na Lo ri stu pred sta vi ti stra ni di stri bu te ri opre me za lov i ri bo lov, a na Saj mu tu ri zma tu ri sti~ ke or ga ni za ci je gra do va Sr bi je, Cr ne Go re, Bo sne i Her ce go vi ne, Ma ke do ni je i Ma |ar ske.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

Promena %

Cena

Promet

19,80

2.160

6.480

Lasta, Beograd

7,35

292

584

Umka, Umka

5,23

9.050

543.000

Metalac, Gorwi Milanovac

3,10

1.860

35.340

1,72 Promena %

2.187 Cena

9.446.420 Promet

Ratko Mitrovi}, Beograd

-12,03

563

Meser Tehnogas, Beograd

-11,98

Energoprojekt Entel, Beograd

Imlek, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Gradeks, ^a~ak Komercijalna banka PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (586,73 -0,30) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

-0,85

699

2.473.627

AIK banka, Ni{

-0,35

2.000

8.427.256

Komercijalna banka, Beograd

0,00

2.130

0,00

Imlek, Beograd

1,72

2.187

9.446.420

Energoprojekt holding, Beograd

-1,94

506

50.600

14.075

Soja protein, Be~ej

-2,74

603

498.540

4.885

9.770

Agrobanka, Beograd

-3,31

5.028

1.066.012

-11,98

1.764

88.200

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,43

471

1.956.799

-9,38

145

4.350

Jubmes banka, Beograd

-0,35

13.900

236.295

-6,16 Promena %

869 Cena

60.845 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

3,10

1.860

35.340

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.500

0,00

-0,85

699

2.473.627

Tigar, Pirot

0,00

699

0,00

Soja protein, Be~ej

-2,74

603

498.540

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

19,80

2.160

6.480

Agroseme, Kikinda

0,00

1.000

435.000

Alfa plam, Vrawe

0,10

7.900

197.500

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

4.100

127.100

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

394

0,00

Sila, Stara Moravica

0,00

600

64.200

Svi iznosi su dati u dinarima

RA ^U NI CA MI NI STAR STVA FI NAN SI JA

nom periodu 3,2 odsto mawi u odnosu na isti period prethodne godine, dok nominalni rast iznosi 9,4 posto, objavqeno je u najnovijem broju Bil te nu jav nih fi nan si ja.

Kretawe rashoda u prvih sedam meseci bilo je povoqno i sa stanovi{ta strukture javne potro{we, imaju}i u vidu da su teku}i rashodi realno ni`i u odnosu na isti period prethodne godine, dok su kapitalni rashodi realno ve}i u odnosu na taj period. Realni nivo mase plata u sektoru dr`ave ni`i je u posmatranom periodu3,8 odsto. Nominalni rast iznosi 8,7 posto, a usled odmrzavawa zarada u teku}oj godini taj trend }e biti nastavqen.

Po je di na~ no no mi nal na kretawa su slede}a: ostvareni rast u buxetu Republike je 11,8 posto, a kod lokalnog nivoa vlasti rast je iznosio 6,8 posto. Rast rashoda za zaposlene u tom periodu vi{i je od planiranog s obzirom na to da je stopa inflacije, kojom se indeksiraju plate u sektoru dr`ave, vi{a od projektovane.

Na korak do otkaza jo{ 140.000 radnika – U Srbiji su trenutno blokirani ra~uni 22.000 preduze}a, sa 140.000 zaposlenih, koji }e verovatno ostati bez posla jer je u tim firmama nemogu}e sprovesti ste~aj – potvrdio je ju~e za „Dnevnik” potpredsednik Asocijacije malih i sredwih preduze}a Mi lan Kne `e vi}.

On je poru~io da je nezaposlenost sistemski problem i da se takav pristup mora imati i u re{avawu tog problema.

– Na{ problem je u tome {to se ne re{avaju uzroci nezaposlenosti, a sprovode se i adhok mere, poput kredita za po~etnike koji ne daju nikakve efekte – upozorio je Kne`evi}.

On je ukazao na to da je, zbog svih tih okolnosti, uveren u to da }e stopa nezaposlenosti u Srbiji rasti, isti~u}i da je od 1991. izgubqeno 920.000 radnih mesta, od ~ega oko 580.000 u realnom sektoru. S druge strane, u javnom sektoru broj zaposlenih se nije smawivao, ve} se stalno pove}avao, {to ukazuje na odsustvo strukturnih reformi.

– Tu treba dodati i neure|eno sudstvo, gde ima 136.000 izvr{nih presuda koje nisu sprovedene – dodao je Kne`evi}.

On je kritikovao na~in rada Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, isti~u}i da je pogre{na teza da NSZ zapo{qava qude, ve} da to jedino mo`e da ~ini ure|eni poslovni ambijent koji predstavqa dovoqnu motivaciju privrednicima za zapo{qavawe.

Potpredsednica Privredne komore Srbije Vi do sa va Xa gi} ukazala je ju~e na to da je radi pove}awa broja zaposlenih neophodno smawiti poreska optere}ewa privrednika, kao i neporeska davawa.

Porezi i doprinosi na zarade su jedno od optere}ewa privrednika, podsetila je ona, postavqaju}i pitawe za{to se nije u{lo u poresku reformu kada su privrednici pro{le godine „i te kako’’ podr`ali

Start-ap pre va re – Mi uvodimo beskona~an broj improvizacija. Oko 80 odsto kredita za po~etnike (start-ap) ne daju nikakve finansijske efekte. Nije zaposleni radnik re{ewe biznisa. Re{ewe je da on dugoro~no radi u profitabilnoj firmi, koja }e se dugoro~no brinuti o wemu – naglasio je Milan Kne`evi}, i ukazao na to da nikada nisu analizirani efekti tih mera.

On je kao primer naveo grad Kraqevo gde }e od 86 start-ap kredita 46 biti krivi~no procesuirano.

– De{avalo se da korisnici tih kredita dostave fakturu za kupovinu neke ma{ine, a onda ta ma{ina koja nije ni kupqena bude garancija za povla~awe kredita, koji kasnije nikada ne bude vra}en – rekao je Kne`evi}.

Nagla{avaju}i da se ve} dva puta produ`ava po~etak otplate tih kredita, on je dodao da je uveren u to da se to radi da se ne bi ispostavilo da oni nisu dali rezultate. Kne`evi} je kritikovao i kredite za likvidnost, i naveo da je za tri godine plasirano 2,8 milijarde evra, pri ~emu se privreda vezala za likvidnost koja je ’po~ivala’ na novom zadu`ivawu. biv{u ministarku finansija Di a nu Dra gu ti no vi} za sprovo|ewe poreske reforme.

– Re{avawem dela po dela pitawa poreske politike, ima}emo polovi~ne rezultate – poru~ila je Vidosava Xagi} sa skupa „Za{to nas je toliko nezaposlenih?”

Ona je naglasila da je potrebna poreska reforma koja je sveo-

NE MA VI [E GRAD WE HOTELA UNE DO GLED

Penali za ru`no}u i u Novom Sadu Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Ne boj {a ]i ri} izjavio je ju~e da }e investitori i vlasnici hotela u prioritetnim gradskim zonama imati rok do dve godine da izgrade nov ili rekonstrui{u postoje}i hotel jer }e u suprotnom pla}ati kaznu i do dva miliona evra zbog ka{wewa radova.

– Ideja Ministarstva ekonomije je bila da se u prioritetnim gradskim zonama Beograda i Novog Sada ne dozvoli da radovi na va`nim turisti~kim hotelima traju du`e od dve godine, zbog ~ega je i usvojena Uredba koja je na snazi od 1. juna – rekao je ]iri} novinarima kod gradili{ta hotela „Metropol” u Beogradu.

Uredbom o utvr|ivawu prioritetnih turisti~kih destina-

5

DR @AV NE ME RE ZA ZA PO [QA VA WE NE FUNK CI O NI [U

Pala dr`avna potro{wa

Rast javne potro{we u Srbiji u prvih sedam meseci ove godine ni`i je od prose~ne inflacije u tom periodu, te su rashodi realno ni`i u odnosu na isti period 2010. godine, objavilo je Ministarstvo finansija.

Ukupni rashodi sektora dr`ave realno su u posmatra-

sreda21.septembar2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

cija, zona, lokacija i kategorija objekata u mestima za odmor i turisti~kim mestima u prioritetnim turisti~kim destinacijama, predvi|eno je da }e ukoliko hotel, poput „Metropola” koji je u renovirawu, ne bude obnovqen i pu{ten u rad u roku od dve godine, wegov vlasnik pla}ati penale i do dva miliona evra godi{we. ]iri} je napomenuo da je sli~na situacija u hotelu „Jugoslavija”, gde su radovi na obnovi u zastoju vi{e godina.

– Nova uredba, popularno nazvana i Uredba o „penalima na ru`no}u”, bi}e upozorewe i za budu}e investitore i kupce hotela u prioritetnim gradskim zonama da moraju po{tovati rokove za izgradwu i rekonstruk-

ciju hotela jer }e u suprotnom pla}ati visoke kazne – kazao je ]iri}.

Dr`avni sekretar za turizam Go ran Pet ko vi} rekao je da su Uredbom trenutno obuhva}eni jedino Beograd i Novi Sad, gradovi koji su jedini podneli inicijativu za kategorizaciju turisti~kih destinacija.

– Interesovawe iz drugih gradova, kao {to su Golubac i Subotica, tako|e postoji, trenutno se radi na prikupqawu neophodne dokumentacije nakon ~ega }e Uredbom biti obuhva}ena i ova dva grada – rekao je Petkovi}, i dodao da }e se Uredba odnositi i na sve destinacije ~ije lokalne vlasti budu pokrenule inicijativu da se ona primewuje i na wihovoj teritoriji NO BE LO VAC RO BERT MAN DEL U BE O GRA DU

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

98,9275

100,9464

103,2682

98,6246

Australija

dolar

1

74,0807

75,5926

77,3312

73,8540

Kanada

dolar

1

73,1712

74,6645

76,3818

72,9472

Danska

kruna

1

13,2779

13,5489

13,8605

13,2373

Norve{ka

kruna

1

12,7192

12,9788

13,2773

12,6803

[vedska

kruna

1

10,8124

11,0331

11,2869

10,7793

[vajcarska

franak

1

81,9818

83,6549

85,5790

81,7308

V. Britanija

funta

1

113,8668

116,1906

118,8630

113,5182

SAD

dolar

1

72,6553

74,1381

75,8433

72,4329

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 9. 2011. godine

„Otac evra” posmatra Srbiju Jedan od najzna~ajnijih ekonomista dana{wice, nobelovac Ro bert Man del, koga zovu i „ocem evra”, odr`a}e danas predavawe u Beogradu.

Mandel }e govoriti o velikoj krizi i perspektivama privrede sveta, o monetarnoj politici SAD, o krizi u zoni evra i poziciji Srbije.

Mandelovo predavawe je u okviru poslovne konferencije o budu}nosti evra, o drugom talasu globalne krize i o wenom uticaju na privredu Srbije.

buhvatna i koja }e omogu}iti da poreska zahvatawa budu srazmerna ekonomskoj snazi poreskih obveznika. Tako|e, naglasila je, u praksi su prisutna visoka parafiskalna optere}ewa, pa tako svaki dan iz pojedinih propisa isplivavaju nove takse i naknade koji su dodatni teret poslodavcima.

Ona je upozorila na to da se produktivnost kao i udeo industrije u ukupno ostvarenom bruto doma}em proizvodu zemqe iz godine u godinu smawuje.

Potencijal privrede sveden je na nivo pojedina~nih kompanija, dok ve}ina vodi bitku za opstanak i odr`avawe likvidnosti, usled novog talasa ekonomske krize, pada izvozne tra`we, ali i neophodnosti da se vra}aju ranije uzeti krediti. Ona je podsetila na to da poslodavci u prvi mah, kada je kriza do{la, nisu reagovali otpu{tawem zaposlenih, ali da su u uslovima kad kriza traje i multiplikuje se, s efektima doma}e krize vi{e godina, sveli na jedini izbor koji im je preostao, a to je otpu{awe zaposlenih.

Potpredsednica PKS-a je ukazala na to da su investicije kqu~ne za novo zapo{qavawe, ali da wih ne mo`emo o~ekivati iz potencijala doma}e privrede.

– Potencijal postoje}e privrede sveden je na nivo pojedina~nih kompanija. Nema neto obrtnog kapitala, izvori finansirawa i cena kapitala su neprihvatiqivi.

Ne mo`ete se zadu`iti dugoro~no na deset i vi{e godina – naglasila je Vidosava Xagi}, i dodala da su cene kapitala u Srbiji me|u najvi{im u Evropi i da se kre}u izme|u 17 i 23 posto.

Ona je ukazala i na to da je hitno potrebna promena radnog zakonodavstva, i da su na tome insistirale sve vode}e poslovne asocijacije u zemqi, kao i da je va`no sprovesti reformu inspekcijskih slu`bi.

– Nama su inspekcijske kontrole indirektni tro{ak, kazne su visoke, prisutna je korupcija, pa se tako jedni stalno kontroli{u, a to su uglavnom oni koji svoje obaveze izmiruju na vreme, dok drugi, koje te obaveze ne izmiruju, nisu pod lupom inspekcijskog nadzora – poru~ila je Vidosava Xagi}. D. U.

PRI PRE MA SE ZA KON

U oktobru razvojna banka?

Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} ka`e da se do kraja oktobra o~ekuje prvi nacrt zakona o razvojnoj banci. On obja{wava da }e tada biti definisan izvor i visina osniva~kog kapitala, na~in funkcionisawa i raspon kamatnih stopa.

Mo gu} nost osni va wa raz vojne banke nagovestio je i ~lan Ekonomskog saveta srpskog premijera Ju rij Ba jec, koji je ranije rekao da nema nikavih prepreka da se zakonski predlog o razvojoj banci usvoji tokom jeseni. Bajec je najavio da bi Srbija mogla do bi ti raz voj nu ban ku pre par la men tar nih iz bo ra u aprilu 2012. godine. Po wegovim re~ima, ta banka }e doma}oj privredi omogu}iti kredite pod uslovima povoqnijim nego u poslovnim bankama.

– Za mene kao ekonomistu, razvojna banka je ne{to {to je Srbiji potrebno jer bi ona preko poslovnih banaka obezbe |i va la sub ven ci o ni sa ne kre di te onim pro jek ti ma i programima koji su i strate{ki interesantni – objasnio je Bajec. – Korist za privredu bi bila nemerqiva jer se realni sektor susre}e s enormim kamatama kod poslovnih banaka, i to je jedan od uzroka koji ko~e ve}u aktivnost privrede Srbije.

Prva radna verzija nacrta zakona o razvojoj banci Srbije ve} je zavr{ena i ra|ena je u saradwi s Nema~kim kreditnim zavodom (KfW).

SOM BO R SKO UDRU @E WE ZA PO VRA ]AJ IMO VI NE PI [E TA DI ]U I PO SLA NI CI MA

Ovo nije restitucija, ve} nova otima~ina ^lanovi Udru`ewa za povra}aj nacionalizovane imovine iz Sombora, ogor~eni predlogom zakona o restituciji koji bi uskoro trebalo da se na|e pred poslanicima Narodne skup{tine, uputili su otvorena pisma narodnim poslanicima i predsedniku Srbije Bo ri su Ta di }u, u kojima od wih zahtevaju da spre~e dono{ewe ovako koncipiranog zakona. Pozivaju}i ih „da upotrebe sva svoja ustavna ovla{}ewa i spre~e dono{ewe ovakvog nakaradnog zakona“, ~lanovi Udru`ewa tvrde da }e „zeleno svetlo“ ovakvom zakonskom predlogu umesto pravedne restitucije predstavqati zapravo zavr{etak i legalizovawe nacionalizacije.

– Na osnovu onog {to se mo`e pro~itati u {tampi, ionako lo{ i nepravdan predlog zakona o restituciji }e se pred poslanicima na}i u jo{ nepravednijem i lo{ijem obliku – upozorio je potpredsednik tog Udru`ewa \u ra Bo {wak na sastanku wgeovih ~lanova kojem su prisustvovali i narodni poslanici iz Sombora Dra go mir Ci me {a (DS) i @i ka Goj ko vi} (SPO).

– Potpuno je jasno da bez supstitucije nema ni pravedne restitucije, a mi smo svedoci toga da dr`ava pokazuje svoju silu, guraju}i jedan duboko nepravedni zakon u „evropsku agendu“, ne zbog ispravqawa nepravde ve} iz potrebe da je formalno ispuni. Ne samo da nas uskra}uje za pravdu i pravo ve} i sav teret prebacuje na budu}e generacije, o~igledno zarad zadovoqavawa interesa posednika krupnijeg kapitala ste~enog bogzna kako, koji }e se sutra pojaviti kao „legitimni“ prodavci na{e imovine za znatno ve}e sume novca.

Ide o lo gi ja i po li ti ka – Ideologija, ali i ~iwenica da su politi~ki mo}ni pojedinci povezani s qudima koji imaju veliki kapital, spre~avaju dono{ewe zakona ~ija bi osnova bila supstitucija, za {ta nema ni jedne smislene prepreke. – kazao je Gojkovi}.

On kao ~iwenicu navodi i primer da se 95 odsto zahteva za vra}awe imovine odnosi na poqoprivredno zemqi{te koje je u ve}inskom vlasni{tvu dr`ave, nagla{avaju}i da je u svakodnevnom kontaktu s drugim poslanicima mawih koalicionih partnera, poku{avaju}i da prona|e saveznike za usvajawe amandmana koji bi trebalo da su{tinski poprave predlo`eni nacrt zakona o restituciji.

Bo{wak je apelovao na somborske poslanike da, zanemaruju}i „strana~ku disciplinu“, ne glasaju za ovakav zakonski predlog u Narodnoj skup{tini.

Za razliku od poslanika iz redova DS-a Dragomira Cime{e, koji usled nedostatka zvani~nih informacija i me|ustrana~kog dogovora vladaju}e koalicije nije mogao da se odredi prema zakonskom predlogu, poslanik SPO-a @ika Gojkovi}, ina~e i sam predlaga~ nekoliko amandmana na nacrt za-

kona o restituciji, podelio je svoje ogor~ewe sa ~lanovima Udru`ewa za povra}aj nacionalizovane imovine.

– Da mi je neko rekao da }e biti vra}eno vi{e imovine za vreme re`ima Slobodana Milo{evi}a nego za perioda vlasti svih demokratskih vlada od 2000. godine naovamo, ne bih mu verovao – kazao je Gojkovi}, pomalo kontradiktorno prebacuju}i ceo problem upravo na stranku nekada{weg predsednika Srbije i Jugoslavije.

M. Mi qe no vi}

6

POQOPRivRedA

sreda21.septembar2011.

SU [A OB RA LA I KU KU RUZ

VE LI KA IN VE STI CI JA U SRP SKU PO QO PRI VRE DU

Za „Ju li ja mlin” u Fe ke ti }u pet mi li on a evra

„Julija mlin”, deo centralnoisto~noevropskog mlinarskog koncerna koji posluje u ~etiri dr`ave u regionu, otvorio je mlin u Feketi}u, saop{teno je iz te kompanije.

Vrednost ove grinfild investicije je ve}a od pet miliona evra, a kako isti~u u kompaniji „Julija mlin”, to je „najve}a investicija u 2011. u srpsku poqoprivredu”.

U mlinu se koristi najsavremenija tehnologija s trenutnim dnevnim kapacitetom od 150 tona proizvoda, a planira se i pro{irewe.

Mlin proizvodi tipska standardna bra{na, kao i visokokvalitetna namenska bra{na koja su prilago|ena tehnologiji i zahtevima pojedina~nog kupca. „Julija mlin Srbija” je osnovan 2008. godine, kao deo centralnoisto~nog mlinskog kompleksa koji je u procesu stvarawa, i trenutno ima otvorene pogone u ~etiri zemqe u regionu. Osniva~i su kompanija „BMBA Chermühlen AG„ iz [vajcarske i mlinarska grupacija

„Müehle Cottbus GmbH„, druga po veli~ini u Nema~koj.

Osim 15 vrhunskih stru~waka u ovoj oblasti, mlin planira da za-

posli jo{ nekoliko desetina radnika.

Sirovine za proizvodwu se nabavqaju od doma}ih proizvo|a~a i moraju biti najvi{eg kvaliteta.

Kvalitet se kontroli{e u savremenim laboratorijama koje rade u sklopu fabrike, pa se vrlo brzo i ta~no dobijaju podaci o kvalitetu sirovina, ali i samog gotovog proizvoda.

Kako je istaknuto, kqu~ni kupci za ovaj mlin su oni koji imaju potrebu za visokim kvalitetom proizvoda.

„MK-gru pa„ otva ra naj ve }i si los u Ukra ji ni „MK-grupa„ }e 30. septembra u mestu Jagotin u Ukrajini pustiti u rad najsavremeniji i najve}i silos u toj zemqi, skladi{nih kapaciteta blizu 113.000 tona, najavqeno je iz te grupe. Silos je izgra|en uz pomo} kredita evra Evropske banke za rekonstrukciju

i razvoj (EBRD) od deset miliona, a sve~anom otvarawu prisustvova}e predstavnici „MK-grupe”, EBRD-a, visoki zvani~nici i vode}i privrednici Srbije i Ukrajine.

Kako je saop{teno, govori}e ambasador Srbije u Ukrajini Du{an Lazi}, ministar poqoprivrede i trgovine Du{an Petrovi}, ukrajinski vicepremijer i ministar socijalne politike Sergej Tigipko, predsednik „MK-

grupe„ Miodrag Kosti} i rukovodioci glavnih agrarnih kompanija Ukrajine.

Osim 30.000 hektara obradive zemqe u Srbiji, „MK-grupa„ obra|uje i 30.000 hektara oranica u Ukrajini, gde je uspela da prenese i implementira doma}a znawa iz trgovine i poqoprivrede.

Ta kompanija do sada je u Ukrajinu investirala 35 miliona evra, i to u kupovinu poqoprivrednih preduze}a, savremenu po qo pri vred nu mehanizaciju i prate}u opremu i obrtna sredstva.

Silos u Jagotinu, u Kijevskoj oblasti omogu}i}e da preduze}e „Agroinvest Ukrajina”, koje posluje u okviru „MK-grupe„, razvije sopstvene kapacitete za skladi{tewe `itarica, ~ime }e se unaprediti wihov kvalitet, smawiti nivo zavisnosti prema tre}im licima i znatno umawiti operativni tro{kovi.

Ukrajina je tr`i{te od 46 miliona stanovnika i ima 42 miliona hektara vrlo kvalitetne zemqe.

dnevnik

@u tom zr nu skre sa na ce na Procene o tome koliko je ovogodi{wi rod kukuruza podbacio variraju od deset do 30 odsto. Shodno tome, razlikuju se i procene {tete jer su cene uvek relativan faktor, ali po podacima „@ita Srbije”, gledaju}i ono {to smo izvozili, gubitak bi mogao dosti}i i 200 miliona evra. Srbija je, pomenimo, uz lawski rod od 6,8 miliona tona izvezla 1,9 milion tona zrna i zaradila 372 miliona evra.

– Po procenama na{ih stru~waka, su{a je umawila ovogodi{wi rod kukuruza u proseku oko 20 odsto i o~ekuje se da }e on iznositi oko pet miliona tona – izjavio je ju~e direktor Instituta za kukuruz „Zemun poqe”

Milosav Babi}. – Pri tome su velike regionalne razlike i razlike na lokalnom nivou, te smawewe prinosa na poqima proizvo|a~a iznosi od pet pa ~ak do 50 odsto. O~ekuje se prose~an hektarski prinos od oko pet tona, a prinosi }e varirati i iznosi}e od tri tone pa do 1314 tona, a mo`da }e na poqima nekih proizvo|a~a ~ak biti ve}i i od 14 tona.

Poqoprivrednici sa severa Ba~ke tvrde da je prinos 30 odsto mawi. Tako nam je re~eno i u Sremu, u maradi~kom ataru.

Prekju~e su me{tani ovog sela vredno skidali kukuruz s wiva i predavali ga in|ijskom „@itosremu”. Kako su nam kazali, cena

Se tva opet o se qa~ kom tro {ku Dok na pragu jesewe setve jedni poru~uju da `ita, naro~ito p{enice, moramo da imamo vi{e, paori ra~unaju i mnogi su, izgleda, sve bli`e odluci da od tog posla dignu ruke. Jo{ nijedno poqoprivredno udru`ewe nije, dodu{e, iznelo precizne kalkulacije, ali sude}i po cenama repromaterijala, jasno je da je predstoje}a setva tre}inu „te`a”. Ove jeseni ne}e, naime, biti regresiranog |ubriva, a uz to, ono je i dobrano poskupelo.

U Asocijaciji „Vojvodina agrar” napomiwu da }e, umesto lawskih 260 evra po toni poqoprivrednici za NPK sada davati 390 evra. I pro{le godine je, podsetimo, |ubrivo ko{talo oko 350 evra, ali je dr`ava davala regrese kojih sada nema. Tako }e seqaci ove jeseni pla}ati |ubrivo najmawe 40 posto skupqe. Seme je tako|e „oti{lo”, i to 20 ili 30 posto.

Recimo, semenska, strana, p{enica sada staje od 30 do 53 dinara i skupqa je i do 40 odsto nego lane.

Jeftinije su doma}e sorte, koje se sada kre}u oko 30 dinara.

– Sigurno }e, barem na severu Vojvodine, p{enicom biti zasejano 20 do 30 odsto mawe povr{ina nego pro{le godine. Qudi se ose}aju prevarenim, izigranim. Cene su sve ni`e i vidimo da je to ~ista obmana Sada je p{enica 17 dinara, a bila se primakla 30 dinara.

Istovremeno, u okru`ewu je 23 ili 24 dinara. Sa suncokretom je situacija jo{ gora – ka`e za „Dnevnik” Miroslav Ivkovi} iz @ednika, predsednik Skup{tine Asocijacije poqoprivrednika. – Setva }e sigurno biti tre}inu „te`a”. \ubrivo je nenormalno poskupelo, MAP je lane bio 3.000 dinara a sada je 6.500 dinara, seme

Dr `a va da is pla ti sub ven ci je – Dr`ava bi morala da potpuno isplati poqoprivrednicima subvencije po hektaru zemqi{ta kao i da spre~i monopol velikih preduze}a koja obaraju cene proizvoda – izjavio je predsednik Odbora za poqoprivredu u Skup{tini Vojvodine Lazar ^avi}.

Poqoprivrednicima je uo~i predstoje}e jesewe setve neophodna finansijska pomo} da bi mogli nabaviti veoma skupo seme i mineralno |ubrivo kao i da plate gorivo i druge tro{kove, obrazlo`io je on, napomiwu}i da jo{ ima mnogo onih poqoprivrednika koji nisu dobili obe}anih 14.000 dinara po hektaru.

Govore}i o te{kom stawu u kojem je srpska poqoprivreda, posebno oni sitniji proizvo|a~i, ^avi} je istakao da tome znatno doprinose velike kompanije koje imaju monopole u odre|enoj proizvodwi pa, kako je rekao, sni`avaju cene na {tetu poqoprivrednika. je bilo oko 32 dinara, sada je 52...

Imali smo, dodu{e pro{le godine regresirano |ubrivo, ali na`alost, samo na papiru jer od toga seqaci nisu imali vajde, sve je i{lo fabrikama.

– Najbitnije je da zasejemo {to vi{e p{enice – poru~uje sekretar Odbora za poqoprivredu Pri-

Kraj we vre me da se spu ste bez o bra zno vi so ke ce ne wuje da }e u novoj kampawi biti proizvedeno oko 400.000 tona {e}era, {to }e uz postoje}e zalihe biti dovoqno za doma}e potrebe i za izvoz u EU i zemqe CEFTA regiona.

– Proizvo|a~i nemaju razloga za brigu da }e ostati bez {e}era i da tu bojazan pravdaju wegovim poskupqewem – rekao je Stankovi}, i napomenuo da je u Gr~koj, koja nema sopstvenu proizvodwu

Na {a re pa naj sku pqa Direktor {e}erane „Senta“ Qubi{a Radenkovi}, isti~e da su dva razloga uticala na rast cena {e}era.

- Prvi je visoka cena {e}erne repe, koja u ceni {e}era u~estvuje sa 50 odsto - ka`e Radenkovi}. - Pla}amo repu najvi{e u Evropi, pa je tona 45 evra, dok je u Evropi 30 evra. Na cenu je uticalo i to {to je pro{le godine repa umesto na 70.000 hektara zasejana na oko 55.000 hektara. Kada se ugovarala setva, bila je povoqna cena kukuruza i mnogi su sa repe pre{li na ovu kulturu. S druge strane, tada cena repe nije bila poznata. Tako ove godine poqoprivrednik na svaki evro ulo`en u repu dobi}e jo{ jedan evro. Wihova zarada bi}e duplo ve}a od ulo`enog.

waninskoj skrobari, kilogram staje 16,2 dinara.

S. G.

STRU KA KA @E DA NAM TRE BA P[E NI CE SA 600.000 HEK TA RA

[E ]ER U RAD WA MA DO STI GAO 130 DI NA RA

Maloprodajna cena {e}era u trgovinama u Srbiji kre}e se od 103 do 130 dinara kilogram, iako po mi{qewu stru~waka ne bi trebalo da bude ve}a od 95 dinara jer {e}era na doma}em tr`i{tu ima dovoqno, a dobra snabdevenost se o~ekuje i u narednom periodu.

Nau~ni saradnik u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stankovi} kazao je za Tanjug da se proce-

Fo to: R. Ha xi}

`utog zrna za seqake je iznosila 16,8 dinara. U Banatu, u zre-

{e}era, kilogram u maloprodaji 95 evrocenti.

On je rekao da {e}erane nepotrebno dr`e visoku cenu jer ona pada i na svetskim berzama tako da tona {e}era sada ko{ta oko 600 dolara, dok je lane bila oko 1.000.

Stankovi} je kazao da se u nekim trgovinama u Srbiji {e}er prodaje po 128 i 130 dinara kilogram, {to je, kako je istakao, krajwe nerealno. U „Maksiju” i „Tempu” Tanjug u je re~eno da {e}era

ima dovoqno i da se o~ekuju redovne isporuke u narednom periodu. Kako su istakli, cene nisu mewane i za sada nemaju najava poskupqewa. Cena kilograma {e}era u maloprodaji u „Tempu„ kre}e se od 106,9 do 115,9 dinara, a u „Maksiju„ od 109,9 do 119,9 dinara, dok se u obe trgovine prodaje i {e}er iz Robnih rezervi po 103,9 dinara kilogram. U „SOS marketima„ tako|e ima dovoqno {e}era, i to samo iz Robnih rezervi po 103 dinara kilogram, a u toj trgovini o~ekuju da }e ga biti do polovine oktobra. Nakon toga kre}emo u komercijalnu kupovinu, ali ne znamo kolika }e cena biti, kazali su u „SOS marketu„.

Vlada Srbije letos je, radi stabilizacije tr`i{ta, preko Direkcije za robne rezerve plasirala na tr`i{te 6.000 tona {e}era (po 3.000 za avgust i septembar) po maloprodajnoj ceni od 103 dinara.

vredne komore Srbije Milan Prostran.

U razgovoru za „Dnevnik” on ukazuje na to da hlebnog `ita ne bi trebalo da imamo na mawe od 600.000 hektara.

– Ako ho}emo da obezbedimo ve}u prehrambenu sigurnost, trebalo bi da zasejemo toliko p{enice,

odnosno ve}e povr{ine svim „ozbiqnim” strnim `itima. Treba nam vi{e i ra`i, je~ma... Obim predstoje}e jesewe setve bi trebalo da iznosi milion hektara – nagla{ava na{ sagovornik, podse}aju}i na to da smo lane imali zasejenih 700.000 hektra, a od toga je oko 480.000 bilo pod p{enicom.

– Uprkos svemu, na{i poqoprivrednici mogli bi zasejati vi{e p{enice nego pro{le jeseni. Ova setva ne tra`i ulagawa koja tra`e proletwe, intezivnije kulture, a kakve god vremenske prilike da budu u junu, julu, na kraju donosi siguran rod – ka`e Prostran, napomiwu}i da je optimalan rok za jesewu setvu od 1. do 31. oktobra. – Me|utim, sve i da se ne zaseje do tada, mo`e i kasnije. Naravno, u tom slu~aju i rezultat }e biti slabiji.

Prostran nije mogao da precizira koliko }e ova setva biti skupqa od lawske, ali je rekao da svakako ne}e biti jeftina.

– \ubrivo je znatno skupqe, ali ga seqaci, kada je cena visoka, prosto mawe koriste, {to svakako nije dobro. Sada je odnos |ubrivo–p{enica 1:2,5 i to je daleko od realnih relacija, ali bilo je setvi kada je za kilogram |ubriva „i{lo” tri kilograma p{enice, pa je posao ura|en – navodi Prostran, ukazuju}i na ~iwenicu da tek 70.000 gazdinstava dobija pomo} od dr`ave. – Tako|e, bilo bi u redu i da neko „zvani~an” uka`e na potrebu da se ove jeseni p{enicom zaseje {to vi{e wiva. Jer, ako ve} zbog hroni~no te{ke finansijske situacije na{i ratari ne mogu vi{e ulagati u proizvodwu da bi ostvarili prinose kakvi su u Evropi, mogu pove}ati povr{ine.

S. Glu {~e vi}

Iz voz u EU 800 mi li o na evra Pro{le godine srpski izvoz u EU je iznosio vi{e od 800 miliona evra, a uvoz 360 miliona. Ina~e, Srbija u razmeni poqoprivrednih proizvoda bele`i suficit koji se iz godine u godinu pove}ava, re~eno je na drugom sastanku Pododbora za poqoprivredu i ribarstvo u okviru primene Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitawima izme|u Evropske unije i Srbije.

Kako je saop{teno iz Vladine Kancelarije za evropske integracije, sastanak je bio posve}en analizi dosada{we primene Prelaznog sporazuma izme|u Srbije i EU u oblasti poqoprivrede i ribarstva, kao i razvoju bilateralne trgovine poqoprivrednim i prera|enim poqoprivrednim proizvodima, te ribqim i prera|enim ribqim proizvodima.

Kako je navedeno u saop{tewu, strane su izrazile zadovoq-

Fo to: R. Ha yi}

stvo dosada{wim rezultatima primene Sporazuma i ustanovile da se efekti Sporazuma pozitivno odra`avaju na rast ukupne trgovine poqoprivrednim i prehrambenim proizvodima izme|u Srbije i EU.

Tri bi na u „Fa bri ci” U klu bu “Fa bri ka” su tra u 19 ~a so va, bi }e odr `a na dru ga tri bi na pod na zi vom ’’Role model’’ u or ga niz ci ji Stu dent skog kul tur nog cen tra. U~e sni ci tr bi ne bi }e bra~ ni par Svetlana i Sa{a Ivkovi}, ko ji ve} go di nam vo de Re ha bi li ta ci o ni cen tar za le ~e we od nar ko ma ni je.

K. V.

NA PODRU^JU TOPLANE ZAPAD

Pu wewe ku} nih in sta la ci ja

Na to plot nom pod ru~ ju To pla ne „Za pad” ju ~e je po ~e lo pu we we ku} nih in sta la ci ja, sa op {ta va ju iz JKP „No vo sad ska to pla na”.

Ovo kon zum no pod ru~ je ob u hva ta No vo na se qe, De te li na ru, Sa te lit, Avi ja ti ~ar sko na se qe, Kli ni~ ki cen tar i Sa jam.

A. L.

Mo da u na ci o nal nom sti lu Pre da va we „Mo da u na ci o nal nom sti lu„ odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 37. Po vod za ovo dru `e we na ko jem }e pre da va we odr `a ti Danijela Velimirovi} je go stu ju }a iz lo `ba „Mo da u ogle da lu {e zde se tih.” Ova mo da je ima la ve li ki od jek u svet skim mod nim kru go vi ma, a kod nas je bi la {i ro ko pri hva }e na jer su {i ve ne ha wi ne po uzo ru na vi so ku mo du no si le mno go broj ne jav ne li~ no sti.

J. V.

Novosadska sreda21.septembar2011.

Dno dna u glavi sve {to se mo `e pro da ti is pod ru ke. Ta ko |e, ni no} ne po se te gro bqi ma ne ki ma ni su stra ne, {to o~i gled no go vo ri o ne ko li ko stva ri.Pr va je da vi {e ni {ta ni je sve to, dru ga da je mo ral, ako ga jo{ uvek ima, na dnu dna, i tre }a da je ne ma {ti na i ne mo gu} nost pro na la ska za po sle wa to li ko ste gla glad ne sto ma ke da se ne pre za ni od ~e ga.

Po zna te je ~i we ni ca da su ra ni je po je din ci ope ri sa li po No vom i Al ma {kom gro bqu, a pre ne ki dan su, po pr vi put, po ha ra na gro bqa u Ve ter ni ku i Do we no vo gro bqe u Fu to gu, ka da je

Obu ka za po pi si va ~e po ~i we da nas u 9 sa ti i tra je do pet ka, a bi }e odr `a na po ras po re du is tak nu tom na punk to vi ma me snih za jed ni ca. Kan di da ti su oba ve zni da sa so bom po ne su li~ ni do ku ment ra di iden ti fi ka ci je, fo to gra fi ju i uve re we o ne ka `wa va wu, uko li ko to do sa da ni su pre -

da li. Po pi si va ~i ko ji bu du pri su stvo va li tro dnev noj obu ci sti ~u uslov da po la `u test.

In struk to ri ko ji se na la ze na ko na~ noj rang li sti od 17. sep tem bra, mo gu se in for mi sa ti o ras po re du obu ke u me snim za jed ni ca ma i na saj tu www.no vi sad.rs .

K. V.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ra |e ko je ka kvih jav nih stva K ri ni su ni ka kva no vi na jer sva ko dnev no sa uli ca ne sta je

Obu ka za po pi si va ~e

oskr na vqe no bli zu dva de set grob nih me sta.

Ta da su ukra de ni me sin ga ni lan ci oko grob ni ca, is ~u pa ne ba kar ne va ze, al ke i ogra de. Ko men tar ovog do ga |a ja je su vi {an, jer se ne ke stva ri, pro sto, ne ra de. Na ~i we na {te ta se i da qe pro ce wu je, ali ka da se pod vu ~e cr ta, po greb no pred u ze }e }e je na dok na di ti po ro di ca ma. Spre ~i ti ova kve stva ri ni je la ko i pra vo je pi ta we da li je re {e we po ja ~an rad ~u va ra, po sta vqa we vi deo nad zo ra, ili ne {to tre }e. Me |u tim, do bro je po zna to da je naj bo qi lek za ova kve stva ri zdrav ra zum, ko ga da nas, na `a lost, ima sve ma we.

B. Markovi}

Tri uli ce bez vo de Zbog ra do va na vo do vod noj mre `i, da nas }e baz vo de bi ti sta nov ni ci uli ca Stje pa na Mi tro va Qu bi {e, Jo va na Hra ni lo vi }a i Ba~ ka. Vo de ne }e bi ti od 8 do 14 ~a so va.

J. B.

V remeploV

SKUP[TINI GRADA UPU]EN APEL

Tak si sti tra `e pa pre no po sku pqe we Pred stav ni ci Or ga ni za ci je sa mo stal nih sin di ka ta za po sle nih u tak si udru `e wi ma gra da No vog Sa da i op {ti na upu ti li su ju ~e apel Skup {ti ni gra da da na sed ni ci ko ja }e se odr `a ti u pe tak uti ~e na gra do na ~el ni ka Igora Pavli~i}a i Grad sko ve }e da {to pre pro pi {u naj ni `u eko nom ski is pla ti vu ce nu tak si

Protestna vo`wa u ponedeqak?

Pred stav ni ci Stru kov nog udru `e wa tak si pred u zet ni ka na ja vqu ju pro test nu vo `wu za po ne de qak, 26.sep tem bar, ne za do voq ni zbog to ga {to ni je usvo jen no vi ce nov nik sa vi {im ce na ma.

Na sed ni ci Skup {ti ne gra da No vog Sa da, za ka za noj za pe tak, 23.sep tem bar, te ma }e bi ti i tak si pre voz.

Zah te va se da start bu de 100 di na ra, a pre |e ni ki lo me tar 50, {to je u od no su na sa da {wu ce nu sko ro dvostruko vi {e pre vo za. Ova ce na bi, po re ~i ma se kre ta ra ove or ga ni za ci je Nenada Vrane{evi}a, tre ba lo da iz no si 100 di na ra za start i 50 di na ra za pre |e ni ki lo me tar, {to je u od no su na sa da {wu ce nu sko ro du plo vi {e.

- Ce nu ni smo mi iz mi sli li ve} je usta no vi la ko mi si ja ko ja je bi la sa sta vqe na od stru~ wa ka za ovu oblast, a wu je gra do na ~el nik tre ba lo da po tvr di svo jim pot pi som. Ka ko on to ni je u~i nio, a ro ko vi za od go vo re na sve na {e `al -

be odav no su pro bi je ni, mi smo po ~et kom ove ne de qe upu ti li do pi se pred sed ni ku Skup {ti ne gra da Aleksandru Jovanovi}u, gra do na ~el ni ku Pa vli ~i }u kao i od bor ni~ kim gru pa ma u Skup {ti ni ka ko bi se na sed ni ci po za ba vi li ovi pi ta wem - ob ja {wa va Vra ne {e vi}.

Ka ko do da je, tak si sti }e, uko li ko se ni ovaj zah tev ne uzme u ob zir, da qe raz mo tri ti i upo tre bi ti sve de mo krat ske i sin di kal ne me to de ka ko bi ostva ri li svo ja pra va. [to se ti ~e udru `e wa tak si sta Si tans ko je je na ja vi lo pro test 26. sep tem bra zbog istog pro ble ma, Vra ne {e vi} ob ja {wa va da iz me |u dva udru `e wa ne po sto je ne su gla si ce jer oba za stu pa ju za jed ni~ ke in te re se.

- Mo `da su nam pri o ri te ti dru ga ~i ji ali dr `i mo se za jed no.

Jo{ uvek ne mo gu da ka `em da li }e mo se pri kqu ~i ti na ja vqe nom pro te stu jer o to me ni mo raz go va ra li - do da je Vra ne {e vi}.

J. Zdjelarevi}

LAK[E DO IZVODA IZ MATI^NIH KWIGA

Do do ku me na ta u 15 me snih kan ce la ri ja Bu ga ri sve ~a no do ~e ka ni Ni ko na uli ca ma No vog Sa da do 21. septembra 1936. ni je vi deo u jed nom tre nut ku dva de se tak luk su znih auto mo bi la svet ske kla se i to li ko va `nih li~ no sti iz jed ne stra ne ze mqe. A tog da na, iz Bu gar ske je do {lo oko sto ti nu vo de }ih po li ti ~a ra, vi so kih ofi ci ra, ve li kih pri vred ni ka, ugled nih umet ni ka i dru gih kul tur nih rad ni ka. Go sti su

sve ~a no do ~e ka ni i do bro ugo {}e ni, a raz go vo ri o ja ~a wu po li ti~ kih, pri vred nih i dru gih ve za iz me |u dve dr `a ve, bi li su svi ma ugod ni. Po se ta Bu ga ra, ko ji su su tra dan ot pu to va li za Bo ro vo, ostva re na je u okvi ru ju go slo ven skog pri bli `a va wa, ka ko se rat iz me |u dva brat ske na ro da ni ka da vi {e ne bi po no vio.

N. C.

Iz vo de iz ma ti~ nih kwi ga ro |e nih, umr lih i ven ~a nih, kao i uve re we o dr `a vqan stvu, gra |a ni ko ji se na la ze u ba zi ma ti ~ar skog pod ru~ ja No vog Sa da odsad }e mo }i da iz va de u 15 me snih kan ce la ri ja na te ri to ri ji gra da. Ove kan ce la ri je ima ju i pri stup cen tral noj ba zi ma ti~ nih kwi ga, {to zna ~i da }e gra |a ni mo }i da do bi ju ova do ku men ta iz 23 gra da u Sr bi ji, ~i ji se po da ci ina ~e na la ze u tom re gi stru.

- Pro te klih go di na smo ima li do sta ve li ke re do ve kod ma ti ~a ra pri li kom va |e wa iz vo da i

uve re wa o dr `a vqan stvu, jer je No vi Sad naj ve }e ma ti~ no pod ru~ je u dr `a vi. U apri lu 2010. go di ne otvo ren je jo{ je dan {al ter na Tr gu mla de na ca ka ko bi se

gu `ve sma wi le, a uvo |e wem no vih me sta za va |e we do ku me na ta taj pro ces bi tre ba lo da bu de mno go efi ka sni ji ne go ra ni je - re kao je pred sed nik Skup {ti ne gra da Aleksandar Jovanovi}.

Po red kan ce la ri je na Tr gu mla de na ca, gra |a ni }e mo }i da do bi ju do ku men ta u me snim kan ce la ri ja ma u Pe tro va ra di nu u Uli ci ^aj kov skog 1a, u Srem skoj Ka me ni ci na Tr gu kra qa Pe tra Pr vog 1, u Bu kov cu u Ka ra |or |e voj 76, u Le din ci ma

ZBOG ZAHTEVA INVESTITORA

Na Kvan ta {u jed na ka pi ja za tvo re na Ka pi ja na Kvan ta {koj pi ja ci iz Uli ce Mar ka Mi qa no va za tvo re na je pre ne ko li ko da na, {to je uz ne mi ri lo gra |a ne, jer mo ra ju da idu oko lo, i pi ja ~a re, ko ji ima ju te zge bli zu te ka pi je. Pre ma re ~i ma di rek to ra „Tr `ni ce” Du{ana Baji}a in ve sti tor ko ji tre ba usko ro da po~ ne sa iz grad wom stam be no-po slov nog objek ta na pla cu po red Kvan ta {a tra `io je da se ka pi ja za tvo ri, a za taj zah tev ima pra vo.

- Ve} smo u do go vo ru sa in ve sti to rom da omo gu }i da se po no vo otvo ri ka pi ja ba rem dok ne po~ nu ra do vi, a po tom je iz ve sno da }e po se ti o ci i pi ja ~a ri mo ra ti da ko ri ste tri pre o sta la ula za na Kvan ta {ku pi ja cu - ka zao je za na{ list Ba ji}.

Na po mi we da je pro blem i go mi la |u bre ta ko ja se na pra vi is pred ka pi je, pa i to sme ta in ve sti to ru za we go vu bu du }u grad wu.

I. D.

u Zmaj Jo vi noj 19, u Sta rim Le din ci ma u Vu ka Ka ra xi }a 98, u Ka }u u Uli ci kra qa Pe tra pr vog 2, u Bu di sa vi u Voj vo |an skoj 19, u Ki sa ~u u Slo va~ koj 10, u Ste pa no vi }e vu u Voj vo de Ste pe Ste pa no vi }a 112, u Ve ter ni ku u Ive Lo le Ri ba ra 1a, u Fu to gu u Ca ra La za ra 42, u Be ge ~u u Uli ci kra qa Pe tra pr vog 31 i na ^e ne ju u Vu ka Ka ra xi }a 289.

Pro je kat umre `a va wa me snih kan ce la ri ja pri pre man je oko go di nu da na. Po dr `a lo ga je Mi ni star stvo te le ko mu ni ka ci ja, a soft ver za po ve zi va we i obu ku za ko ri {}e we apli ka ci ja obez be di la je „In for ma ti ka„.

A. Varga

^as isto ri je u Si na go gi Ra di o ni ca „Da se ni kad ne za bo ra vi, Ho lo ka ust, da se ni kad ne po no vi”, odr `a }e se su tra u 19.30 ~a so va u Si na go gi. Ovo dru `e we, u vi du ~a sa isto ri je i mu zi~ kog, or ga ni zu je Je vrej ska op {ti na sa ci qem po ve }a wa to le ran ci je, bor be pro tiv agre si je i an ti se mi ti zma.

J. V.

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 8 do 9.30 ~a so va Uli ca Ko ste Aba {e vi }a 51, 51A i 44-46, Ne i ma ro va 28 - 32 i Som bor ska 51-65 i 16 - 20.

Sremski Karlovci: od 8.30 do 13 Kar lo va~ ki vi no gra di, Sred wi Ma tej i deo vi kend na se qa Ka ra{, od 8 do 13.30 vi kend na se qe Za no{.

Veternik: od 8.30 do 14 ~a so va deo na se qa oivi ~en uli -

ca m a Kra q a Pe t ra Pr v og, No vo sad skim pu tem, Do bro vo qa~ kom i ka na lom, te Uli ca M. Te pi }a od 1 do 19.

Futog: 8.30 do 10 ~a so va deo na se qa od Po qo pri vred ne {ko le pre ma Be ge ~u.

Petrovaradin: od 9 do 14 ~a so va Ma `u ra ni }e va od D. [i mu no vi }a do M. Ore {ko vi }a.

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda21.septembar2011.

dnevnik

U PETAK U KARLOVCIMA PO^IWE VINSKA SVETKOVINA

Na Gro `|e ba lu ma we estra de, vi {e kul tu re

ZAMENIK GRADONA^ELNIKA ZORAN MANDI] U ELEKTROTEHNI^KOJ [KOLI

Grad }e da ri va ti naj bo qe |a ke U~e ni ke Elek tro teh ni~ ke {ko le „Mi haj lo Pu pin”, ko ji su osvo ji li broj ne na gra de na tak mi ~e wi ma u ro bo ti ci, po se tio je ju ~e za me nik gra do na ~el ni ka dr Zo ran Man di}. Ro bo ti~ ka sek ci ja ove {ko le u~e stvu je ve} jed nu de ce ni ju na tak mi ~e wi ma na ko ji ma se ve }i nom tak mi ~e stu den ti i re dov no osva ja na gra de. Ove go di ne za u ze li su pr vo me sto na „Euro bot Sr bi ja”, po sle ko jeg su se kvli fi ko va li za Evrop sko tak mi ~e we u Mo skvi, gde su se pla si ra li na 16. me sto.

Na kon pri je ma |a ci su po ka za li Man di }u po bed ni~ kog ro bo ta na de lu u svo joj ra di o ni ci, gde je on na gla sio mla di }i ma i de voj ka ma da je zna we naj ve }i re surs i da

mu je dra go da No vi Sad ima ova kvu {ko lu.

- Grad se tru di da obra zo va we uvek sta vi na pr vo me sto, ta ko smo ove go di ne ulo `i li 60 mi li na di na ra u raz ne pro jek te. Do ne li smo od lu ku da sva kog |a ka iz osnov ne i sred we {ko le, ko ji je osvo jio jed no od pr va tri me sta na re pu bli~ kim tak mi ~e wi ma na gra di mo nov ~a no, a i re fun di ra }e mo ovim mom ci ma tro {ko ve pu ta ko ji su bi li zna ~aj ni - ka `e Man di}.

Pro fe sor ko ji vo di ovu sek ci ju Va so Bje li ca ka `e da je ja ko po no san na de cu i da mu pred sta vqa sa tis fak ci ju ka da vi di ko li ko se |a ci tru de i ko li ko vre me na po sve te ovoj van na stav noj ak tiv no sti.

G. ^.

ZAVR[ENA NOVA STUDIJA O GRADSKOM SAOBRA]AJU

Cr ne ta~ ke usko ro pred jav no {}u

Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, za vr {e na je stu di ja o cr nim ta~ ka ma u no vo sad skom sa o bra }a ju i sa na ci ji pro ble ma ko ji su uo~e ni i usko ro se o~e ku je da bu de pred sta vqe na jav no sti. [ta }e ona no vo po ka za ti u od no su na ono {to iz sva ko dnev nog `i vo ta zna mo osta je da se vi di, jer se cr ne ta~ ke u grad skim sa o bra }aj ni ca ma kon stant no me wa ju. Me |u tim, du go go di {wa prak sa je po ka za la da su kri ti~ na me sta u sa o bra }a ju ta mo gde se oba vqa ju ra do vi.

Pre ne ko li ko me se ci naj kri ti~ ni ja me sta su bi li ula zni prav ci u grad. Po pra vqa ni su ka} ki most i pe tqa, zbog ~e ga su se stva ra le ve li ke gu `ve u sa o bra }a ju,

vo za ~i su bi li ner vo zni i de {a va li su se sa o bra }aj ni ude si. Ta da su kri ti~ ne uli ce bi le Par ti zan ska, Te me rin ska i Te me rin ski put. Kri ti~ na me sta u sa o bra }a ju su i svu gde gde su „~e po vi”, kao {to je ras kr sni ca kod Naj lon pi ja ce. Na woj je po se ban pro blem to kom vi ken da, jer se zbog pi ja~ nih da na stva ra ve li ka gu `va.

Stan dard na cr na ta~ ka bi la je i na Bu le va ru oslo bo |e wa, kod „Ke no na M” i na pre la zu kod sta di o na. Na tim me sti ma ne ret ko su se do ga |a le ne sre }e, pa je evi dent no da ras kr sni ce ne gde tre ba pre kro ji ti, ne gde sta vi ti jo{ se ma fo ra, a ne gde uspo ri va ~e br zi ne.

B. M.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Ka ko da de te tu po mog ne mo u u~e wu

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me rak kwi ge „Kon cen tra ci ja“ Pe tre Tor bric. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Ka ko da de te tu po mog ne mo u u~e wu. Sa te stom i ve `ba ma. La ko i za ni mqi vo u~e we! Va `na kwi ga za ro di te qe, na stav ni ke i u~e ni ke! Neo p ho dan pri ru~ nik u

VESTI Kla vir ski kon cert u Si na go gi So li sti~ ki kon cert na kla vi ru Bog da na \or |e vi }a odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u Si na go gi, uli ca Je vrej ska 11.

Na pro gra mu su Jo hanes Brams, Franc List, Fre de rik [o pen, Ser gej Rah ma wi nov i S. Ko va ~e vi}, a ulaz je slo bo dan.

G. ^.

Dis ko par ti Dis ko-pop-rok par ti odr `a }e se u su bo tu, na Li ma nu 4, u bajk klu bu “Vajld star” sa po ~et kom u 22 ~as. Ulaz je bes pla tan.

N. K.

sva koj {kol skoj i po ro di~ noj bi bli o te ci! ^e tr de set od sto de ce ima te {ko }e sa usred sre |i va wem pa `we. La ko im mi sli od lu ta ju u sa wa re we. De ci, a i omla di ni, neo p hod ni su stal no no vi do `i vqa ji i iza zo vi. Sa vre me ni svet i sve {to on nu di za i sta im do dat no, i sve vi {e, ote `a va da se usred sre de na na sta vu i da na vre me ura de do ma }e za dat ke. A bez kon cen tra ci je, bez usme re ne pa `we, u~e we je ne mo gu }e. Taj ne do sta tak u ve li koj me ri ugro `a va de~ ji uspeh u {ko li. Ova kwi ga ob ja {wa va {ta se za vre me ovog pro ce sa do ga |a u de~ jim gla va ma, iz ne u ro bi o lo {ke i psi ho lo {ke per spek ti ve.

A. V.

Li kov na ra di o ni ca Ma la li kov na ra di o ni ca, na me we na de ci svih uz ra sta ko ja }e kroz prak ti ~an rad sa vla da ti osnov ne ve {ti ne cr ta wa i sli ka wa, bi }e or ga ni zo va na od 1. no vem bra na Spen su. Za in te re so va ni se mo gu se pri ja vi ti do 25.ok to bra, a ra di o ni ca }e se odr `a va ti u pro sto ri ja ma ga le ri je „Ma cut” na pr vom spra tu Spen sa, dva pu ta ne deq no, utor kom i ~e tvrt kom, pre pod ne od 9 do 11 ~a so va, a po sle pod ne od 16.30 do 20.30 sa ti.

Ra di o ni ce su bes plat ne i tra ju tri me se ca. Obu ku }e vo di ti di plo mi ra ni sli kar Da ni je la Cvje tan. Sve do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na te le fo ne: 021/ 6613-111 i 021/4882-230 ili na emejl: mar ke ting@spens.rs N. K

Naj ve }a ma ni fe sta ci ja u Srem skim Kar lov ci ma, „Kar lo va~ ka ber ba gro `|a” bi }e odr `a na od 23. do 25. sep tem bra, s tim {to }e, po obi ~a ju, dan uo~i otva ra wa bi ti u mu ze ju upri li ~e na iz lo `ba na ko joj }e se svo jim pro iz vo di ma pred sta vi ti ta mo {wi vi na ri i vi no gra da ri, a po tom i kon cert ho ra Epar hi je srem ske „Sve ti Ni ko laj”u Kar lo va~ koj gim na zi ji. Iako su ve} pri li kom ob ja ve da tu ma ber be na ja vqe ne ve li ke pro me ne u sa mom pri stu pu i iz bo ru u~e sni ka ma ni fe sta ci je, tek iz la skom iz {tam pe pro gra ma, raz ve ja ne su sve ilu zi je da }e se na po zor ni ci u cen tru to kom vi ken da, ipak po ja vi ti ne ka od ba{ naj ve }ih ime na do ma }e estra de.

Ka ko su op {tin ski oci i na go ve sti li, iz vi {e raz lo ga od u sta lo se od or ga ni zo va wa pro gra ma, ko ji bi pri vu kao na hi qa de po se ti la ca uz ri zik da se u ta kvim okol no sti ma de se i ne ki ne mi li do ga |a ji.

Ta ko }e za vi kend ko ji je pred na ma u Kar lov ci ma bi ti dru ga ~i jeg zvu ka, sa dr `a ja i at mos fe re, do li~ ni je ovom me stu.

Na otva ra wu, ko je je pred vi |e no u pe tak u 20 sa ti, na stu pi }e ve li ki Tam bu ra {ki or ke star RTV i epar hij ski hor „Sve ti Ni ko laj”, a po tom uz mu zi~ ku prat wu Du de Bez u he i glum ci Go ran Sul ta no vi}, Ivan Bo siq ~i} i De jan Lut ki}. Pr vog da na ber be kon -

cert }e odr `a ti an sam bli „O|i la” i „Sta ri dru ga ri”, a na red na dva da na pu bli ka }e ima ti pri li ku da pri su stvu je na stu pi ma „Vre -

va ca, „So ko” iz In |i je i „Ven ~i}” iz Bar de jo va u Slo va~ koj, Go ri ce Po po vi}, Je li ce Sre te no vi}, Ta we Bo {ko vi}, Ka ta ri -

Bi }e po ja ~an auto bu ski i `e le zni~ ki pre voz iz No vog Sa da do Kar lo va ca i obr nu to.

Od 10 do 1 sat iza po no }i na red nog da na par king }e se na pla }i va ti 200 di na ra po auto mo bi lu, a 400 za auto bu se la”, Stu di ja „Alek tik”, „Zo ru la”, kul tur no - umet ni~ kih dru {ta va” Bran ko vo ko lo”iz Kar lo -

ne @u ti}, La ne ta Gu to vi }a, Qi qa ne Stje pa no vi}, ore ke stra „Ro man sa”. U pre po dnev nim sa ti -

ma u su bo tu i ne de qu naj mla |e o~e ku je obi qe pro gra ma, iz me |u osta log i fe sti val mu zi ke za de cu „Li ci der sko sr ce”.

Pro gram }e se od vi ja ti, kao i do sa da, na bi ni is pred Bo go slo vi je. Za sa da je ne re {e no da li }e te zge sa vi ni ma bi ti na pla tou is pred Pa tri jar {ij skog dvo ra ili na Tr gu pa tri jar ha Bran ko vi }a, ali je za to iz ve sno da }e te zge sa va {ar skim sa dr `a ji ma bi ti na dol mi i ve} se po sta vqa ju.

Ka ko sa zna je mo u kar lo va~ koj op {ti ni, to kom ber be bi }e po ja ~an auto bu ski i `e le zni~ ki pre voz iz No vog Sa da do Kar lo va ca i obr nu to. „Par king ser vis” ure |u je ~e ti ri po vre me na par ki ra li {ta, a na pla }i va }e od 10 do 1 sat iza po no }i na red nog da na par ki ra we 200 di na ra po auto mo bi lu, a 400 za auto bu se bez ob zi ra na vre me za dr `a va wa. Obez be |e ne su i do dat ne po kret ne to a let ka bi ne, kao i de `ur stvo Za vo da za hit nu me di cin sku po mo} iz No vog Sa da, dok }e „Ci klo ni za ci ja” bes plat no pr ska ti ko mar ce pred ma ni fe sta ci ju.

Z. Ml.

GRAD EMITOVAO HARTIJE OD VREDNOSTI

U svet kre }e pr va tran {a ob ve zni ca Do kra ja ne de qe tre ba lo bi da se re a li zu je pr va tran {a ob ve zni ca (har ti ja od vred no sti) u iz no su od 15 mi li o na evra.

Har ti je od vred no sti }e se pu sti ti u tri tran {e, dru ga i tre }a su pla ni ra ne za kraj go di ne.

Ta ko pri ku pqe nim nov cem bi le bi fi nan si ra ne dve ve li ke ka pi tal ne in ve sti ci je - iz grad wa 100 ki lo me ta ra ka na li za ci o ne mre `e i za vr {e tak grad we Bu le va ra Evro pe ka auto pu tu E-75.

Ka ko za na{ list ka `e ~lan Grad skog ve }a za du `en za fi nan si je @iv ko Ma ka ri}, za sa da sve te ~e po utvr |e nom pla -

^ITAOCI PI[U SMS

nu, te ne ve ru je da }e do }i do bi lo ka kvih pro ble ma. Re~ je o re a li za ci ji pro jek ta po ko jem grad emi tu je du go ro~ ne har ti je od vred no sti u vi si ni od 3,5 mi li jar de di na ra. „Uni kre dit” ban ka iz Be o gra da je po kro vi teq emi si je ob ve zni ca, {to zna ~i da ga ran tu ju ot kup ce lo kup nog iz no sa.

Uslo vi za wi ho vo emi to va we bi li su da one bu du u di na ri ma, sa va lut nom kla u zu lom u evri ma u jed noj ili vi {e se ri ja, sa ro kom do spe }a od 12 go di na i grejs pe ri o dom od dve go di ne, u ko jem se pla }a sa mo ka ma ta i sa amor ti za ci jo nim pla nom sa

li ne ar nom ot pla tom glav ni ce za de set go di na.

Uslov je i da ka ma ta bu de fik sna, sa no mi nal nom ka mat nom sto pom mak si mal no 6,20 od sto, od no sno sa efek tiv nom ka mat nom sto pom od 6,25 od sto i sa tro {ko vi ma iz da va wa mak si mal no do iz no sa ko ji, ukqu ~en u ob ra ~un efek tiv ne ka mat ne sto pe za za du `e we, istu uve }a va do iz no sa naj po voq ni je po nu de od no sno do 6,25 od sto. Ina ~e, grad za dr `a va pra vo da sma wi obim emi si je ob ve zni ca za ko ju se an ga `u je.

Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Sre} ni qu di, Ot pi sa ni, pa opet...

U {ta god da upre{ prst u ovoj dr `a vi – ni {ta ne va qa ! Jo{ da ne ma ko smo di ska, fit nes pa ti ka za mr {a vqe we i re pri znog pro gra ma na RTS-u, ja pro sto ne znam ni {ta bi’ ni kud’ bi’ ?!

063/1050...

Pre mla }i va we srp skih de ~a ka u Te me ri nu ja ko pod se }a na po zna te sce na ri je. @e li se uz vrat na ak ci ja, pa ta ko ne ko li ko pu ta, e, on da do la zi Mi lo srd ni An |eo, ma lo nas iz bom bar du je, pa uve de „pra vu” de mo kra ti ju. 064/4027...

sma tra od go vor nim.Mo `e da bid ne al’ ne mo ra da zna ~i! Vla da je i na sle di la mi to, ko rup ci ju, pri va ti za ci ju (po gre {nu).

Vla da je po ku {a la da uhap si nar ko bo so ve, nar ko taj ku ne, {ver ce re, {pe ku lan te itd.

Vla da je tre ba la po na lo gu MMF-a da sma wi ad mi ni stra ci ju, tro {ko ve,bu xet itd.Sve je na sle di la, pa da ka `e mo ni je kri va Vla da.

064/2491...

SNS pod no si na uvid si stem u{te da na jav nim na bav ka ma. Zvu ~i pri ma mqi vo, ja ko ve li ka u{te -

noj ras pra vi ka ko ka `e Ka la no vi} ka, jer Sr bi ji je po tre ban za kon.Tre ba ~u ti i J. Ta ba ko vi} na rav no i po slu {a ti je, u tom je pro blem. Ne ko vi di pro blem i pra vi pro blem bez pro ble ma, na ro ~i to oni iz vla da ju }e ko a li ci je na na {u {te tu!?!

064/2491...

Ka `u iz agen ci je o su ko bu in te re sa Ba ja to vi }a da ga ne ma, ali i ka `u da se ~u de da to mo `e sve da po stig ne kao po sla nik i di rek tor.Pa mo `e ka da je sve sa `va ka no i ser vi ra no uz {ur nest su fle ra,sa vet ni ka itd.Ali

Da li Dnev nik mo `e da sa zna ka da je re kon stru i san Te me rin ski most , sa da ga po no vo po pra vqa ju, mo `da je to u ga rant nom ro ku, a mo `da ga ko ri sni ci lo {e ko ri ste, pa ga po tro {e o~as po sla?

062/1565...

Mi gra |a ni Voj vo di ne ko ji smo svoj glas na po sled wim iz bo ri ma da li ko a li ci ji ZES, tra `i mo da po sla ni ci Li ge i DS iz Po kra ji ne oba ve zno po dr `e amad man SVM na za kon o `e le zni ci. Ra di pod se }a wa, ka da se Voj vo di na pri kqu ~i la Sr bi ji, ona je ima la naj gu {}u mre `u pru ga u Evro pi. Pa, sto ga ne pri hva tqi vo je da joj se ne vra te re gi o nal ne pru ge na upra vqa we.

063/5243...

Ka `e Vla da da je na sle di la ko sov ski pro blem, tj. gu bi tak su ve re ni te ta na tom pod ru~ ju i ne ma ni je di nog raz lo ga da se

da u mi li jar da ma itd. Ve o ma in te re sant no po go to vo ka da i URS i Ka la no vi} ka ne {to sli~ no po mi wu.Tre ba da ti pri o ri tet ini ci ja ti vi isto ga pred lo ga ili se ja va ram.Jer iz SNS-a ka `u da uki da wem su ko ba in te re sa u pre go va ra~ kim po stup ci ma bez jav no ga po zi va do no si ve li ku u{te du.Sem to ga tran spa ren tan je, a one mo gu }u je ko rup ci ju. Da li je iz laz u jav -

za iz bo re }e pro }i u No vom Sa du kao i po sled wi put, tj. ~e ka }e re zul tat kao i pre, a ja se na dam da ovo ga pu ta ne }e bi ti po klo na od ko a li ci je ve} ono {to za slu `u je, a to je me sto u isto ri ji!

064/2491...

U Dnev ni ku pi {e: da nas se na Te le pu od no si ba {ten ski ot pad, kom {i ja ured no ve zao gra ne, al’

one ve} dva me se ca sto je i ~e ka ju da ih od ne su. Uli ca Si me Ma ta vu qa.

064/1788...

Qa ji} re ~e da sva ko ko bu de pro gla sen teh no lo {kim vi {kom mo ra da do bi je ot prem ni ne. Da, to sa mo u dr `av nim fir ma ma. U osta lim , pri vat nim, to se zo ve ,, pre sta nak po tre be za tvo jim uslu ga ma ili ta ko ne {to,, i ni {ta, sa mo bi ro bez pre bi je ne pa re. Ko li ko sa mo nas ta kvih ima.

064/4868...

Ka ko je mo gu }e da grad ske vla sti do zvo le iz grad wu ugo sti teq skog objek ta na Ka me ni~ kom pu tu uz sa mu Tvr |a vu, isto rij ski za {ti }e nu, a pri tom ne po sto ji iz gra |e na ka na li za ci ja?

Jo{ jed na fe ka li ja u Du nav i na gla vu broj nim pe ca ro {i ma.

O~i gle dan pri mer ko rup ci je, bru ka i sra mo ta za ovaj grad .

Do kle vi {e ?

061/1118...

In si sti ram da na pi {e te ko je to sko ro sve {ko le ima ju bes plat no bi lo {ta. Da ima ju, ne bi mno gi pla }a li ne nor mal ne ci fre. Ja isto znam da ima ta kvih {ko la, npr. u Ma gli }u i jo{ ne kim. Ina ~e ~im se od mak ne{ od No vog Sa da vi {e od 30 km ce ne su du plo ni `e. To sa mo go vo ri da su ov de bez o bra zno vi so ke. A tek pra vi la! Pli va we pr vo pla ti{, pa ako se de te raz bo li po sle pr vog tre nin ga, ko ti je kriv. Ili fud bal - 2.500, a po lu me se~ na ta ri fa ne po sto ji.

064/2660...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda21.septembar2011.

9 Fo to: R. Hayi}

JU^E TE@AK DAN I HRONI^NIM BOLESNICIMA I LEKARIMA

Hit nu pomo} po zi va li 50 pu ta vi {e Hit na po mo} je ju ~e za sa mo osam ~a so va ima la 45 iz la za ka na te ren, a 50 pu ta vi {e po zi va ne go {to je uobi ~a je no. Po red sr ~a nih bo le sni ka i gra |a na ko ji ima ju pro ble me s pri ti skom, ko ji naj te `e pod no se ovaj na gli pad tem pe ra tu re, za ~ak de set Cel zi ju so vih ste pe ni, ve li ki broj po zi va se od no sio i na al ko ho li ~a re i bes ku} ni ke. Bi lo je i ne ko li ko lak {ih sa o bra }aj nih ude sa.

- Zo vu nas sa pi ja ca i dru gih jav nih me sta ku da tu ma ra ju bes ku} ni ci i al ko ho li ~a ri, ko ji pod dej stvom al ko ho la pa da ju i raz bi ja ju gla vu - ka zao je de `ur ni le kar no vo sad ske Hit ne me di cin ske slu `be opi su ju }i ju ~e ra {wu si tu a ci ju, ka da je u pi ta wu broj po zi va i in ter ven ci ja, kao ha o ti~ nu.

Upr kos od go vor nom po slu ko ji ra de, jer pr vi sti `u do pa ci jen ta, a isto ta ko upu }u ju sa ve te i pre ko te le fo na, uz ne mi ru ju }im i la `nim po zi vi ma ne ma kra ja, po `a lio nam se de `ur ni le kar. Sve ~e ti ri te le fon ske li ni je su ne pre sta no za u ze te.

I. Dragi}

SVE^ANA AKADEMIJA U GIMNAZIJI „JOVAN JOVANOVI] ZMAJ”

Sve tlo ve kov nog tra ga

Sve ~a na aka de mi ja po vo dom 280 go di na od osni va wa Srp sko-la tin ske gim na zi je epi sko pa ba~ kog Vi sa ri o na Pa vlo vi }a, pr ve gim na zi je u Sr ba, i 270 go di na od osni va wa Du hov ne aka de mi je Di o ni si ja No va ko vi }a, odr `a na je si no} u 20 ~a so va u sve ~a noj sa li Gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, ko ja ba {ti ni tra di ci ju ove dve obra zov ne in sti tu ci je. Uz pri go dan pro gram gim na zij skog ho ra, na sve ~a noj aka de mi ji go vo rio je i pro to je rej Vla di mir Vu ka si no vi}.

- Ova {ko la u to vre me osta vi la je du bqi trag u obra zo va wu Sr ba ne go po pu lar na gim na zi ja u Kar lov ci ma. Po red ne sum wi ve Vi sa ri o no ve za slu ge, po ~ast tre ba oda ti i we go vim sled be ni ci ma, ko ji su na sta vi li ovu ve li ku tra di ci ju - re kao je u svo joj be se di pro to je rej Vu ka si no vi}.

[TA NOVOSA\ANI NAJ^E[]E REKLAMIRAJU NA [ALTERIMA “INFORMATIKE”

^i ta we vo do me ra di`e adre na lin

No vo sa |a ni se onih da na u me se cu ka da sti `e ra ~un JKP „In for ma ti ka” po ne kad i hva ta ju za gla vu. Naj ~e {}e se ra ~un u~i ni pre vi so kim u od no su na bu xet pro se~ nog do ma }in stva ali {ta je, tu je, mo ra se pla ti ti. Ne ka da po sto je re la ne osno ve za pri tu `be ali de -

ci j u na po j e d i n e stav k e na ra ~ u n u, pro blem mo `e da se re {i na sa mom {al te ru za re kla ma ci je, a uko l i k o po s to j i po tre ba, stran ka se upu }u je kod da va o ca uslu ga od no sno nad -

Ko ri sni ci ko ji se `a le na ne re dov no o~i ta va we in di vi du al nog vo do me ra mo gu sta we da o~i ta ju i sa mi, te da ga pri ja ve na te le fon „Vo do vo da” 66-21-000, ili na broj „In for ma ti ke” 48-95-064 {a va se da su gra |a ni pro sto ni s u pa ` qi v o i{ ~ i t a l i sve stav ke. „In for ma ti ka” sva ko dnev no do bi ja pri tu `be i re kla ma ci je, naj ~e {}e na vi si nu ce lo kup nog ra ~u na.

- Za du `e wa za sva ku stav ku na pri zna ni ci do bi ja ju se od pred u ze }a ko je je za tu stav ku za du `e no. Uko li ko je do {lo do gre {ke, to pred u ze }e do sta vqa odo bre we da se ra ~un uma wi i ta ko uma wen ra ~un mo `e da se pla ti na na {em {al te ru, od no sno uplat ni com u po {ti ili ban ci - ob ja {wa va ju u In for ma ti ci.

Iz ovog pred u ze }a ka `u da, uko li ko stran ka ima re kla ma -

le `nog ko mu nal nog pred u ze }a.

Gra |a ni se ~e sto `a le i na ne re dov no o~i ta va we vo do me ra i sma tra ju da to po ne k ad pro u z ro k u j e ve }e iz no se za pla }a we. To kon kret no zna ~i da po sto je re kla ma ci je na stav ku 04 - hlad n a po tro {na vo da i u tom slu ~a ju gra |a ni tre ba da se obra te „Vo do vo du i ka na li za ci ji„, Uli ca Ma sa ri ko va 17 ili na te le fo ne 66-21-000.

- Ako stran ka do bi je odo bre we od „Vo do vo da„, a za du `e we

za utro {e nu hlad nu vo du i da qe je vi so ko, tre ba da se obra te na {em pred u ze }u u kan ce la ri ju 17 ka ko bi smo ko ri sni ku omo gu }i li pla }a we ra ~u na u ra ta -

ma. Uko li ko is pra vqen ra ~un `e le da pla te u ce lo sti, to mo gu da u~i ne sa mo na {al t e r u „In for ma ti ke„ - ka `u u ovom jav nom pred u ze }u.

Ko r i s ni c i ko j i se `a le na ne re dov no o~i ta va we in di vi d u a l n og vo d o m e ra, mo g u sta w e da o~i ta ju i sa mi i da ga pri ja ve na po me nu ti te le fon „Vo do vo da„ ili na broj 48-95-064 u JP „In for ma ti ka„. Vi sok ra ~un za utro {e nu to plu vo du (stav ka 05) je ste od onih ko je gra |a ni ma uzro ku ju gla vo bo qu.

U „In f or m a t i ci„ ob ja {wa va ju da se ukup ni tro {ko vi ener g i j e ve z a n i za jed nu pod sta ni cu de le na broj ~la no va ko ji su ve za ni za tu pod sta ni cu. Di nar ski iz nos sva kog me se ca „In for ma ti ci„ sti `e iz „To pla ne„, a u slu ~a ju da po sto j e re k la m a c i j e tre b a se obra ti ti „To pla ni„ na te le fon 48-81-188.

J. Z.

Sta ro vi} ume sto \u ki }a u Grad skom ve }u No vi ~lan Grad skog ve }a za obra zo va we bi }e Ne ma wa Sta ro vi} iz SPO na kon {to je we gov stra na~ ki ko le ga Mi lan \u ki} pod neo ostav ku na to me sto, ne zva ni~ no sa zna je „Dnev nik”. Raz log je od lu ka Ustav nog su da o ne spo ji vo sti du plih jav nih funk ci ja, a \u ki} se jo{ ra ni je opre de lio za me sto po sla ni ka u Skup {ti ni Voj vo di ne.

Iz lo `ba vi na Iz lo `ba vi na „Kar lo va~ ki vi no gra da ri i vi na ri” mr Gor da ne Pet ko vi} bi }e otvo re na su tra u 18 ~a so va u Za vi ~aj noj zbir ci Srem skih Kar lo va ca, u Uli ci pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16.

U pro gra mu }e u~e stvo va ti i vi te zo vi evrop skog vin skog vi te {kog re da „Sve ti \or |e”. Iz lo `bu, ko ja }e tra ja ti za vre me „Kar lo va~ ke ber be gro `|a”, od 23. do 25. sep tem bra, otvo ri }e pred sed nik kar lo va~ ke op {ti ne Mi len ko Fi li po vi}.

G. ^.

Sta ro vi} je tre }a oso ba iz SPO-a na ovoj funk ci ji od 2008. go di ne, ka da im je ko a li ci o nim do go vo rom pri pa lo to me sto.

Pre \u ki }a se o grad skom obra zo va wu sta ra la Kse ni ja Po po vi} ko ja je oti {la u pen zi ju pre dve go di ne.

Tim po vo dom da nas }e u SPO bi ti odr `a na kon fe ren ci ja za no vi na re.

Q. Na.

SNS: Za {to }u ti di rek to ri ca „Voj vo di na{u ma”?

Grad ski od bor Srp ske na pred ne stran ke ~e ka od go vo re i do ku men ta ci ju na svo je zah te ve od di rek to ri ce JP „Voj vo di na{u me“ Mar te Ta ka~ ve} dva me se ca, na vo di se u sa op {te wu ove stran ke. Po ra ni je iz ne tim tvrd wa ma SNS, ra di se o ku po vi ni sta na i na du va va wu ce na ku ku ru za u kli pu za po tre be ovog jav nog pred u ze }a, a zah tev je pod net po osno vi Za ko na o slo bod nom pri stu pu in for ma ci ja.

Iz ove stran ke na vo de da je Mar ta Ta ka~ pot pi sa la ugo vor o ku po pro da ji hra ne za di vqa~, od no sno ku ku ru za u kli pu, ~i ja je ce na uve }a na ne ko li ko pu ta, sa fir mom „Agro glob“, vla sni ka Bo `i da ra Ko sti }a, te

da je od istog Ko sti }a, ovog pu ta u svoj stvu gra |e vin skog pred u zi ma ~a ku pi la i stan, za go to vo iden ti~ nu su mu nov ca ko jom je ku pqen ku ku ruz u kli pu.

Di rek to ri ca “Voj vo di na {u ma”, po SNS-u je mi kro pri mer bez o bra zlu ka, aro gan ci je i ko mo ci je ko jom se oba vqa ju vo de }e funk ci je u pred u ze }i ma ~i ji je osni va~ Grad i Po kra ji na. Upr kos sve mu SNS ra do }e se oda zva ti sva kom po zi vu Tu `i la {tva i pra vo sud nih or ga na Re pu bli ke Sr bi je, jer }e i na taj na ~in po ku {a ti pri me rom da bra ni slo bo du jav nog go vo ra za ga ran to va nu Usta vom na {e ze mqe, za kqu ~u je se u sa op {te wu.

A. L.

Na me stu gde se da nas na la zi zgra da gim na zi je, 1731. osno va na je Srp sko-la tin ska gim na zi ja, ko ja je svoj naj u spe {ni ji pe riod pro {la za vre me upra ve pre fek ta Di o ni si ja No va ko vi }a, ka da se od 1741. do 1744. go di ne raz vi la u fi lo zof sko-bo go slov sku aka de mi ju. [ko la je ima la naj bo qe u~i te qe tog vre me na - Za ha ri ja Or fe li na i Jo va na Ra ji }a, a we ni u~e ni ci su bi li mno gi zna me ni ti qu di: Lu ki jan Mu {ic ki, Pe tar Mi lo ra do vi}, Si meon Pi {~e vi}, Ar se ni je Te o fa no vi}, Ste fan Stra ti mi ro vi} i mno gi dru gi.

Na sta va u {ko li tra ja la je do 1789. go di ne, ka da su no vo sad ski Sr bi, po ne se ni ta da {wim obe }a wi ma i re for ma ma, uki nu li ovu obra zov nu in sti tu ci ju u ci qu otva ra wa gim na zi je za sve ve ro i spo ve sti u No vom Sa du.

A. L.

ZASEDALI SAVETI SKUP[TINE GRADA

U ok to bru re ba lans, pri ho di pa li Na Sed ni ci sa ve ta za bu xet i fi nan si je ju ~e je usvo jen iz ve {taj o bu xe tu gra da od 1. ja nu a ra do 30 ju na. ^lan Grad skog ve }a za du `en za fi nan si je @iv ko Ma ka ri} ob ja snio je da se u ovom pe ri o du ose ti pad pri ho da ko ji je is pod pro jek to va nog i izo si de set od sto.

Ma da re al no o~e ku je da bi taj pad mo gao da iz no si iz me |u 12 i 13 od sto. Kao raz log na vo di pr ven ste no re {e wa za po rez na imo vi nu ko ja su gra |a ni ma na ku} ne adre se sti za la u av gu stu. Is ta kao je da je u ov ki ru {e to me se~ nog iz ve {ta ja uvek ras hod na stra na ma wa od 50 od sto, zbog ra do va ko ji ni su jo{ re a li zo va ni.

- Zbog go di {wih od mo ra mno gi su se opu sti li pa ni su pla ti li po -

rez na imo vi nu. Me |u tim o~e ku jem da }e ve} u ovom me se cu po ~e ti vi {e da pla }a ju. Pra vo sta we stva ri }e se vi de ti kroz me sec da na, za to }e i re ba lans bu xe ta bi ti na ok to bar skoj Skup {ti ni gra da, jer }e se do ta da zna ti ras plet re pu bli~ kog re ba lan sa bu xe ta - na veo je Ma ka ri} i do dao da }e po ve }a wu grad skog bu xe ta do pri ne ti i iz me na Za ko na o fi nan si ra wu.

Ovaj Za kon bi tre ba lo da po~ ne da se pri me wu je 1. ok to bra, ka da bi u bu xet lo kal nih sa mo u pra va tre ba lo da se sli je 100 po sto nov ca od po re za na do ho dak gra |a na.

Grad je za ovu go di nu od svih iz vo ra fi nan si ra wa pla ni rao da na pu ni ka su sa 20,3 mi li o na di na ra.

Q. Na.

Zra ~e we 30 od sto ma we Na ju ~e ra {woj sed ni ci Sa ve ta za zdrav stve nu za {ti tu, so ci jal nu za {ti tu i dru {tve nu bri gu o de ci i omla di ni da ta je sa gla snost na Od lu ku o iz me na ma Pro gra ma ra da i raz vo ja Do ma zdra vqa „No vi Sad”, a iz me ne se od no se na do dat na sred stva od 39 mi li o na di na ra, ko ja je Grad odo brio ovoj zdrav stve noj usta no vi. Od iz dvo je nih sred sta va iz grad skog bu xe ta, 30 mi li o- na je na me we no za pr vu fa zu iz grad we Do ma zdra vqa u Fu to gu, a de vet za di gi ta li za ci ju RTG opre me.

Di gi ta li za ci jom rend gen opre me le ka ri }e ima ti mo gu} nost sla wa di gi tal nih sni ma ka na vi {e ni voe zdrav stve ne za {ti te elek tron skom po {tom. Ta mo der ni za -

ci ja je ve o ma zna ~aj na zbog to ga {to }e zra ~e we pa ci je na ta i me di cin skog oso bqa bi ti ma we za oko 30 od sto. Ceo rad ni pro ces }e se od vi ja ti na ra ~u na ru bez pa pi ra, for mu la ra, fil mo va i ~e ka wa.

Po red dnev nog re da, ~la no vi Sa ve ta su po kre nu li i dru ga pi ta wa, kao {to je pro blem ne do stat ka ka dro va, na ro ~i to spe ci ja li sta u usta no vi pri mar ne zdrav stve ne za {ti te. Iako o to me ne od lu ~u je lo kal na sa mo u pra va, ve} re sor no mi ni star stvo, ~la no vi Sa ve ta su iz ra zi li za bri nu tost zbog sve ve }eg bro ja uslu ga ko je pru `a ju i sve te `e pa to lo gi je od ko je gra |an stvo obo qe va, a zbog de fi ci ta le ka ra pra ve se li ste ~e ka wa, ko je od la `u le ~e we.

I. D.

Yez i film u CK13 U Omla din skom cen tru CK13, Voj vo de Bo jo vi }a broj 13, da nas u 17 ~a so va po ~i we Xez slu {a o ni ca, a za 21 sa ti za ka za na je pro jek ci ja fil ma „Vi se }i vr to vi”. Ulaz je bes pla tan.

N. K.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda21.septembar2011.

DNEVNIK

c m y

10

ОТВОРЕН НОВИ ДОМ ЗА СТАРE У ШИДУ

Соба по жељи

ШИД: Прошле недеље у шидској улици Цара Душана 105 отворен је дом за стара лица „Луана”. За Шиђане је ова вест о отварању институције за потребе старијих суграђана, била пријатно изненађење. У адаптацију и опремање зграде за потребе дома инвестирала је швајцарска фирма „Луана”. Ово је њена прва инвестиција у Србији, а дом може да прими 40 особа.

- Собе су једнокреветне, двокреветне и трокреветне, а ту је и један апартман. Приликом опремања овог објекта задовољили смо све европске стандарде, од Oтварањe Дома за старе „Луана” изолације зидова зграде, при- на су три оброка дневно и два годних кревета, кабловске те- међуоброка. За све то је утврлевизије, рачунара, а посебна ђена основна цена од 350 евра пажња посвећена је санитар- месечно. Уколико се абонент ним чворовима, соларном гре- одлучи за посебне третмане јању, лифту, кухињи и другим детаљима - рекао је директор Мирослав Нонковић. Старим лицима овде се нуди смештај у соби по жељи, а свака је опремљена кабловском телевизијом, рачунаром и адекватним лежајем. По речима Нонковића, житељима дома на располагању ће два лекара и три медицинске сестре. Дом има добро опремљену кухињу, у којој ће радити искусни кувари и конобари, а предвиђе- Мирослав Нонковић

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (12.10), „Zlatokosa i razbojnik” (12.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.10), „[trumpfovi” (11.30, 12, 14.05, 16.20,18.10), „Kako se re{iti {efa?” (20, 22), „Pingvini moga tate” (14.10, 16.10, 18.05, 20.10), „^uvar zoolo{kog vrta” (12.05, 14 16.05), „Ne pla{i se mraka” (22.35), „Leri Kraun” (20.25), „Posledwa ekskurzija 5” (22.45), „Lo{a u~iteqica” (18.30, 20.30, 22.30), „Automobili 2” (11, 13.15, 13.45, 15.30, 16, 17.45), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (14.15, 16.15, 18.15, 20.20, 22.20), „Miris ki{e na Balkanu” (18, 20.30) Ja dran: „Cirkus Kolumbija” (19), „Tu|e sla|e” (21) KCNS „Udaqeno predgra|e” (19 i 21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Nov ka Mar ci ki}, Da ja na La ti no vi}, Je le na Mi lin ski, Mir ja na Alim pi}, Da ni je la [a ro i So wa Iv ko vi} iz Novog Sada, Da li bor ka Ko ko to vi} iz Beo~ina, Zo ri ca [a ri} iz Futoga, Jo va na Ro kvi} iz Ba~ke Palanke, Ru `a Jo va no vi} iz Sremskih Karlovaca i Mo ni ka ^in ~u rak iz Pivnica, DE^AKE: Vla sta Kr ga, Iva na Po zo je vi}, Je le na Do ro {ki, Ma ri na Pa vlo vi}, Je le na Gr ko vi} i Na ta {a ]o pi} iz Novog Sada, Mi ro slav ka Ka la ko vi} i Sla |a na Ko va nu {i} iz Mo{orina, Mi le na Li {i} iz Vilova i Ani ta Ba ji} iz In|ije.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Zvonimir Aleksandra Hla|ik (1935) u 10.30 ~asova (urna), Spomenka Jovana Jovanovi} (1930) u 11.15, Jovan Milo{a Batan~ev (1940) u 12, Katarina Bo`idara Nikolin (1927) u 12.45, Slobodan Sredoja Pantovi} (1934) u 13.30 i Stanojka Mirka Uro{evi} (1933) u 14.15 ~asova.

Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e u 15 ~asova biti sahrawena Vera Stojana Obradovi} (1932).

Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Bogoqub Spasoja Kova~evi} (1937) u 13 ~asova.

tElEfONI

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555,525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

или је непокретан, основна цена ће се нешто повећати - каже Нонковић. Дом није намењен само житељима Шида. На сам дан отварања уговори су потписани са људима из Осијека, Вуковара, Сремске Митровице и Шида. Још увек има 20 слободних места, која ће, како се очекује, ускоро бити попуњена.

- Већ сад, дом у Шиду се може сврстати међу боље у Србији. Уз то морамо додати да ће грејање за предстојећу зиму, поред оног соларног дела, имати и део грејања на чврсто гориво. А док је још лепо време, сви становници дома за стара лица имаће прилику да буду и ван овог објекта, у властитој башти. Намера нам је да ту башту у току ове и наредне године, доведемо у ред лепих ботаничких башта са клупама и столовима за одмор - планира директор Мирослав Нонковић. Д. Савичин

420-374

ZDRAVStVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

sreda21.septembar2011.

11

НЕУСПЕЛА ЕКО-МЕДИЈСКА КОЛОНИЈА „СТАРА ТИСА КОД БИСЕРНОГ ОСТРВА“

Небрига поспешује хаос

БАЧКО ГРАДИШТЕ: Јагодина је од депоније направила атрактиван Аква парк, а ми у региону Парка природе „Стара Тиса код Бисерног острва“, где нам је природа дала воду друге категорије, правимо депонију! Овим речима је учеснике Еко-медијске колоније „Стара Тиса код Бисерног острва“ дочекао у име организатора ЕкоУније зелених Војводине председник Горан Доламић. Међутим, те речи су чули представници само две редакције, наше и локалног двонедељника „Бечејски дани“. А позиви су упућени на бројне редакције не само региона кроз који највећи меандар Стара Тиса у дужини од 24,3 километра пролази, већ и медијске куће из других крајева, у којима има истих или сличних еко проблема.

- Могу да разумем медије чија су седишта удаљена, као што су Београд, Ваљево, Краљево, Ниш, Панчево, Смедерево, Чачак, Шабац... али да не дођу медијске куће из Врбаса, преостале из Бечеја, Жабља, Куле, Новог Бечеја, друге из Новог Сада и Србобрана... То ми није разумљиво, јер им је све „у комшилуку“. Поготово што су многе редакције потврдиле долазак - коментарисао је слаб озив новинара, који прате дешавања везана за заштиту животне средине, Горан Доламић.

Kако је објашњено, сврха колоније је била да представници медија у организацији Еко Уније зелених Војводине боље упознају Парк природе „Стара Тиса код Бисерног острва“ и увере се да његова лепота заслужује да се поштују закон-

ОТВОРЕН ДНЕВНИ БОРАВАК ЗА РОМСКУ И СОЦИЈАЛНО УГРОЖЕНУ ДЕЦУ

Хватају корак с вршњацима

КУПИНОВО: У оквиру пројекта „Различити, а једнаки“, који реализује пећиначка локална самоуправа, у сарадњи са образовним установама са територије општине и Удружењем Рома општине Пећинци „Романо англунипе“, у основној школи у Купинову отворен је про-

лаптоп рачунар, а постављен је и паркет, који је био поклон донатора. Очекује се да ће у новом простору боравити двадесетак дечака и девојчица, а до сада их је већ тринаесторо пријављено.

- На овај начин решили смо, не само питање простора, већ и образовног кадра. Са овом децом ће радити просветни радници, који ће им омогућити да лакше савладају градиво и укључе се у редовну наставу, а обезбедили смо им и ужину и простор за рекреацију. Мислим да је ово сјајан пројекат, који ће у будућности дати резултата. Улагање у децу је улагање у будућност, а то га чини најисплативијим Живко Марковић на отварању боравка улагањем – нагласио дужени боравак за децу ромске на- је председник пећиначке Скупштиционалности и децу из социјално не Живко Марковић, отварајући угрожених породица. Основна иде- овај простор. ја отварања продуженог боравка је Средства у износу од 17.000 евра да се деца након школе задрже у обезбедио је ДИЛС програм, а по овом простору, где ће уз помоћ учи- речима техничког координатора теља имати адекватне услове за ре- пројекта „Различити, али једнаки“ шавање домаћих задатака и учење, Ненада Радомировића, отварање али и за рекреацију. продуженог боравка у купинској Простор у коме ће боравити ма- школи је само први корак у реалилишани је потпуно реновиран, ку- зацији овог пројекта, јер су укупно пљени су намештај, пројектор и одобрено 38.000 евра. Ј. Антић

Менса тестира и у Бечеју

БЕЧЕЈ: На иницијативу Менсе Немачке, ове године је покренута међународна акција обележавања Дана интелигенције широм света. Менса Србије је подржала акцију и током септембра се одржавају тестирања у двадесетак градова. Прво организовано тестирање интелигенције у Бечеју одржаће се у недељу 25. септембра, у 12 сати, у згради Средње економске школе. Сви заинтересовани, старији од 17 година, који нису били тестирани у претходних годину дана, могу се пријавити пола сата раније. Цена тестирања ученика, студената, незапослених и пензионера је 700 динара, а запослени плаћају 1.000 динара. Потребно је понети ђачку књижицу, индекс, чек од пензије или радну књижицу. Ради идентификације потребно је по-

нети личну карту или други важећи документ у којем је уписан ЈМБГ.

- Само тестирање траје 40 минута и предвиђа решавање теста од 36 задатака графичке структуре „3x3“, где недостаје 9. елемент. У решавању оваквог теста учествују људи широм света, и верујем да ће и у Бечеју бити заинтересованих, рекла нам је секретар канцеларије Менсе Србије Ирена Чабаркапа. Коефицијент интелигенције представља количник способности приказаних на тесту и животне доби. Просечном интелигенцијом се сматра коефицијент између 90 и 110, надаренима се сматрају они чији се коефицијент налази између 120 и 140, а сви резултати преко 140 по Кателовој скали представљају изузетно интелигентне особе. В. Ј.

Поскупело грејање ВРБАС: Врбашанима, чија су домаћинства прикључена на даљинско грејање, ова услуга ће од 1. септембра бити скупља за 8,5 одсто. Ово је друго поскупљење ове године, након што је почетком ове године цена од 69 динара по квадратном метру, поскупела на 75 динара. Новим поскупљењем, грађани Врбаса ће грејање плаћати око 86 динара са ПДВ –ом, по квадратном метру. Такође, ово није једино поскупљење услуга Јавног комуналног предузећа „Стандард“ јер ће услуга одношење смећа биће увећана за десет одсто, док је цена кубика воде достигла 33,24 динара.

- Поскупљење које ће грађани видети и осетити на наредним рачунама, су у границима које су нам је надлежно министарство дозволило. Иако схватамо колико је тренутно тешка материјална ситуација, ово је било заиста неопходно због инфлације и општег раста цена, међу којима је и поскупљење неопходних сировина – рекао је директор ЈКП „Стандард“ Никола Влаховић. Током последњих пар година цена грејања у Врбасу је била најповољнија у односу на друге градове у Војводини, али је само овогодишњим поскупљењима, Врбас сада један од најскупљих градова, када је реч о цени даљинског грејања. М. Кк.

Очајан због небриге око Парка природе: Горан Доламић

ски прописи, да је, уз заштиту флоре и фауне, потребно чувати и имовину.

- Ко год је био овде могао је да се увери у каквом стању је мост који спаја бачкоградиштански атар с Бисерним острвом, а саобрћајни знак забрањује прелазак тешким возилима преко моста. Међутим, тога се нико не придржава, па је свакодневна слика како шлепери или трактори с две натоварене приколице прелазе преко оронулог моста. Најблаже речено, безбедност преласка преко моста на Старој Тиси је угрожена. Плашим се неке несреће, али ће тада све бити касно - упозорава Доламић.- Пре непуних месец дана неко је истоварио камион старих телевизора у Стару Тису, недалеко од дворца Рахоњци, који представља изузетно архитектонско и културно наслеђе, али се о њему, као и мосту, нико не брине. Мреже рибокрадица су нон – стоп у води. Риба

Мост преко Старе Тисе више није безбедан за саобраћај

се лови, чак, струјом, па не чуди што је рибљи фонд осиромашен. Решење је у томе да људи којима је дат Парк природе на старање, морају имати одговорности за оно што се дешава у њему. Није исто када

РОДИТЕЉИ ЂАКА ИЗ АЛЕКСАНДРОВА ЖАЛЕ СЕ НА ЛОШ ПРЕВОЗ

По 14 сати чекају аутобус АЛЕКСАНДРОВО: Ђаци из Александрова, села у општини Нова Црња, који похађају средње школе у Зрењанину и по 14 сати проводе у граду пошто, због ужасно лошег аутобуског саобраћаја у средњем Банату, немају како да се врате кућама. Ово тврде родитељи тих ученика који су о проблемима обавестили председника новоцрњанске општине Перу Миланкова, директора зрењанинског предузећа „Нет бус“ коме је поверен превоз ђака Горана Аграмовића, начелника Школске управе Станишу Бањанина, а упутили су допис и начелници Средњобанатског управног округа Тањи Дуловић. Мајке средњошколаца из Александрова посетиле су и дописништво „Дневника“ у Зрењанину како би предочиле јавности са каквим се недаћама, током школовања, суочавају њихова деца.

- Сем што су нередовни па деца чекају сатима, аутобуси примају и по 70 путника, а при том у њима нема ни кондуктера, те возач сам наплаћује карте. Тако да нам деца, уместо за 40 минута, из Зрењанина стижу за скоро два сата. А цена коју ми родитељи плаћамо за тако катастрофалне услу-

Бабићу нови мандат НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Одржани су непосредни избори за председника и чланове Општинског одбора Демократске странке у Новом Кнежевцу. Демократе су досадашњем председнику Драгану Бабићу, који иначе обавља и дужност председника новокнежевачке општине, дале поверење за нови мандат. У Општински одбор ДС који броји укупно десет чланова уз Бабића изабрнаи су Предраг Берић, Силвија Домонкош, Добривоје Уторник, Душица Станков, Саша Нецков, Драган Недељков, Јованка Петровић, Емил Томас и Иштван Шомођи. М. Мр.

Укра ји нац по ча сни гра ђа нин

Аутобус „Нет буса”

у Зрењанину и по 14 сати. Зими се смрзавају сатима, а родитељи нису у могућности да им сваки дан обезбеде толико новца да би имали да купе храну и док чекају превоз - указују александровачки родитељи. У писму упућеном начелници Средњобанатског округа Тањи Дуловић, а које је у понедељак запримљено на писарници, мајке ученика наводе да средњошколци који иду у поподневну смену

„Нет бус” укинуо многе линије Предузеће „Нет бус“ формирано је након пословног суноврата фирме „Аутобанат“ која је раније обављала превоз ученика и радника у средњем Банату. Али, проблеми су притисли и „Нет бус“. Многе аутобуске линије су укинуте, уклоњени су кондуктери из већине аутобуса а њихов посао поверен је возачима који, због додатних обавеза, не стижу да испоштују сатнице полазака и долазака. Руководство „Нет буса“ често је оптуживало „дивље“ таксисте, који обављају линијски саобраћај по цени аутобуске карте, за минусе у пословању те зрењанинске фирме. Али, приметно је да све више грађана користи управо услуге нелегалних превозника јер им нови саобраћајни режим „Нет буса“ уопште не одговара. ге износи 11.000 динара, колико кошта месечна ђачка карта на релацији Александрово – Зрењанин - кажу забринуте мајке и веле да им је председник општине Нова Црња Пера Миланков поручио да нема бољег решења. Тврде, такође, да је први човек „Нет буса“ Горан Аграмовић, приликом разговора са њима, казао да нема намеру да мења ред вожње.

- Питамо се да ли је могуће да не постоји нико ко би могао да реши овај хаос због ког испаштају искључиво деца која неретко, због недостатка аутобуса, остају

прекршај направи посетиоц Парка природе и старалацц о природном добру, какав је „Парк природе Стара Тиса код Бисерног острва“ - закључује Горан Доламић. В. Јанков

и имају пречас, са почетком у 12,20 часова, морају из Александрова да крену у 8,20 сати ујутро, јер касније немају превоз. А, када се враћају кући, чекају аутобус који саобраћа на релацији Зрењанин – Београд и који полази у 20,45 сати. Први човек новоцрњанске општине Пера Миланков казао је јуче за „Дневник“ да је ова средњобанатска комуна, иако сиромашна, можда и једина у Србији која има своје аутопревозничко предузеће са шест аутобуса.

- Користе их ученици који похађају средњу школу у Српској Црњи, и превоз за њих је потпуно бесплатан. Касније су се јављали родитељи чија деца путују у правцу Кикинде, па смо и њима, захваљујући нашим аутобусима, обезбедили превоз који локална самоуправа регресира са 50 одсто. А сада су се појавили и родитељи чија се деца школују у Зрењанину. Директор „Нет буса“ ми је казао да они често имају аутобусе на тој линији. Стога сам мајке упутио на разговор са њим како би покушали да се договоре. Не желим да нашим аутобусима стварам паралелне линије и тако, евентуално, доведем до тога да „Нет бус“ укине своје, јер их користе и други грађани – нагласио је Миланков и додао да ће општина сачекати до краја септембра да види шта ће се догађати. Ако се, истакао је наш саговорник, испостави да су родитељи из Александрова у праву, онда ће локална самоуправа искористити своје аутобусе за превоз ученика до Зрењанина. Позвали смо јуче и Тању Дуловић која је изјавила за „Дневник“ да ће разговарати са начелником Школске управе Станишом Бањанином и покушати да помогне како би превоз ђака био квалитетнији.

- Видела сам допис који су ми упутили родитељи. Позваћу их на разговор како бих у директном контакту са њима чула о чему се ради и како бисмо заједничким снагама превазишли ову ситуацију – поручила је Дуловићева у изјави за наше новине. Ж. Балабан

У сусрет запослењу БЕЧЕЈ: Новосадски Центар за омладински и друштвени развој „Рес полис“ у сарадњи с Центром за развој каријере и саветовање студената Универзитета у Новом Саду и Канцеларијама за младе општина Бечеј, Зрењанин, Нови Сад, Рума и Темерин, под покровитељством Министарства омладине и спорта, реализоваће током октобра и новембра пројекат по имену „У сусрет запослењу“. Тим поводом, расписан је Јавни позив на едукацију с темом омладинског запошљавања и самозапошљавања. Заинтересовани ученици завршних разреда средњих школа, студенти и незапослени млади

до 30 година старости, с пребивалиштем на територији неке од поменутих пет општина, могу да се пријаве на конкурс који је отворен до 23. септембра. Апликациона форма може се наћи на сајту www.respolis.com, више инфрмација заинтересовани могу добити у локалним Канцеларијама за младе, а пријаве треба да пошаљу на мејл: boris.negeli@respolis.com. Времена је остало још мало, само два дана, али сасвим довољно да се млади прикључе обуци која ће се одвијати у поменутих пет општина, а теме ће бити обрађиване кроз седам појединачних радионица. В. Ј.

БАЧ КА ПА ЛАН КА: Одборници Скупштине општине Бачка Паланка донели су Одлуку да Ива на Ива но ви ча Би са ка из украјинског града Калуша прогласе почасним грађанином Општине Бачка Паланка. У образложењу Одлуке каже се да је ово знак признања Ивану Ивановичу за изузетне заслуге на јачању привредних, културних и других веза између Калуша и Бачке Паланке. Иванович је најзаслужнији човек у Калушу за успостављање привредне сарадње бившег „Синтелона“ из Бачке Паланке и тамошњег „Винисина“ те да је заједно са бившим директором бачкопаланачке фирме и председником општине Ни ко лом Па ви чи ћем, односно Зве зда ном Ки си ћем, покретач идеје о братимљењу два града. М. Сџ.

Нај бо ља пе сма „Два сун ца”

ЦР ВЕН КА: На недавно завршеном Фестивалу песника за децу „Булка“, за најбољу песму проглашена је поема „Два сунца“, песникиње Алек сан дре Лу кић из Крушевца. Према одлуци жирија, друго место припало је Ја сни Ми ле но вић из Сремске Каменице, треће Су за ни Кри во ка пић из Суботице, док је награду публике „Драгомир Ђорђевић“ за песму о Црвенки добила Је ле на Фо ћол из овог места. На финалној вечери „Орфеј међу булкама“ учествовало је десет песника за децу.

- И ове године смо се потрудили да разноврсним програмом у најбољем светлу представимо поезију за децу. Победница је даровита песникиња, чији су таленат изузев „Булкиног“ жирија, препознали и Ма ти ја Бећ ко вић, Љу би во је Ршу мо вић, Сло бо дан Ста ни шић – истакао је дечји писац директор Дома културе у Црвенки и члан организационог одбора фестивала “Булка” То де Ни ко ле тић. М. Кк.

CRnA HROnikA

sreda21.septembar2011.

dnevnik

c m y

12

U OKVIRU ISTRAGE O POBUNI NEKADA[WIH „CRVENIH BERETKI” NOVEMBRA 2001.

Pri ve de na tri biv {a pri pad ni ka JSO – Policija je ju~e privela na informativni razgovor tri biv{a pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) nekada{weg Resora dr`avne bezbednosti MUP-a u okviru istrage o pobuni te jedinice u novembru 2002. godine - izjavio je ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}. – Privedeni su nekada{awi pomo}nik komandanta JSO-a zadu-

meseci i da se odvija uzimawem razli~itih izjava gra|ana. Kako }e se daqe postupak razvijati zavisi od stava Tu`ila{tva, po ~ijem se nalogu obavqaju informativni razgovori, napomenuo je on.

Za pobunu pripadnika JSO-a, koji su 8. novembra 2001. godine otkazali poslu{nost i naoru`ani iza{li na ulice, Tu`ila{tvo

Malovi} o~ekuje rasvetqavawe pozadine ubistva \in|i}a Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izjavila je sino} Tanjugu da se nada da je policijska akcija privo|ewa tri biv{a pripadnika JSO-a po~etak rasvetqavawa svih pitawa u vezi s ubistvom premijera Zorana \in|i}a.

– Ubistvo premijer \in|i}a je najte`i zlo~in u savremenoj politi~koj istoriji i du`ni smo i porodici i gra|anima Srbije da damo odgovor na pitawe ko je sve u~estvovao u zaveri i da li je pobuna JSO-a u novembru 2001. godine bila uvod u zlo~in – rekla je Sne`ana Malovi}.

Po wenim re~ima, pronale`ewe dokaza i rasvetqavawe ovog slu~aja nije nimalo lako, ne samo zbog prirode krivi~nog dela nego i zbog ~iwenice da je izgubqeno mnogo vremena.

– Podseti}u na to da u periodu kada su dokazi jo{ bili sve`i, a do{lo je do promene vlasti, 2004. godine, istraga ne samo da je tapkala u mestu nego je nije ni bilo – ukazala je ministarka.

Ona je izrazila uverewe da }e se upornim radom prona}i svi dokazi i da „}emo poslati jasnu poruku da ovakvi zlo~ini nikada ne zastarevaju i da }e svi krivci sigurno biti izvedeni pred lice pravde”. `en za kontraobave{tajni sektor, a sada pripadnik Bezbednosno-informativne agencije Veselin Le~i} (51), pripadnik @andarmerije Mi}a Petrakovi} (39) i `andarm iz Protivteroristi~ke jedinice Vladimir Poti} (37).

Oni su privedeni u prostorije Policijske uprave Beograd u Ulici 29. novembra i ~eka se dolazak tu`ioca koji }e, po Da~i}evim re~ima, odrediti wihov status. Wima mo`e biti odre|eno policijsko zadr`avawe, a mogli bi i posle davawa iskaza biti pu{teni na slobodu.

Da~i} je podsetio na to da je pretkrivi~ni postupak koji vodi Tu`ila{tvo za organizovani kriminal u toku vi{e od {est

za organizovani kriminal veruje da je bila uvod u ubistvo premijera Zorana \in|i}a. Tu`ilac Miqko Radisavqevi} ranije je rekao Tanjugu da }e ta pobuna biti istra`ena u okviru istrage povodom rasvetqavawa politi~ke pozadine \in|i}evog ubistva.

Razlog pobune je, kako su tada obrazlagali komandanti jedinice, bilo nezadovoqstvo wenih pripadnika zbog hap{ewa bra}e blizanaca Nenada i Predraga Banovi}a, optu`enih u Hagu, a „beretke” su zahtevale da se hitno donese i Zakon o saradwi s Tribunalom.

Bra}a Banovi}, koja su u Srbiji `ivela s la`nim dokumentima, uhap{ena su na pijaci u Obrenovcu i iste ve~eri su preba~ena u

NA PUTU UTRINE–OBORWA^A, KOD ADE

Na stra dao vo za~ mo to ra

Voza~ motocikla Gergeq David (1962) iz naseqa Oborwa~a, op{tina Ada, preminuo je posledica te{kih telesnih povreda, opekotina, zadobijenih u te{koj saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u nedequ 18. septembra na lokalnom putu Utrine-Oborwa~a, saop{teno je iz Policijske uprave Kikinda.

Saobra}ajna nesre}a se dogodila oko 20,30 sati kada je na lokalnom putu do{lo do kontakta putni~kog motornog vozila i motocikla usled kojeg je voza~ motocikla pao, a motocikl se zapalio. Protiv voza~a putni~kog motornog vozila Roberta P. (1961) iz Utrina, policija je najavila podno{ewe odgovaraju}e krivi~ne prijave.

M. Mr.

PRIJAVA PROTIV TROJICE KIKIN\ANA

Osum wi ~e ni za kra |u di ze la

Kikindska policija uhvatila je u izvr{ewu krivi~nog dela Milana [.

(1988), Iliju [. (1983) i Du{ana S. (1982) iz Kikinde, dok su na ulici u Kikindi iz parkiranog teretnog motornog vozila krali dizel-gorivo.

Policija je saop{tila da su osumwi~eni u vi{e navrata iz vozila otu|ili oko 280 litara dizel-goriva, CD-radio, radio-stanicu i drugo te su o{te}enom vlasniku pri~inili {tetu od oko 63.000 dinara. Protiv osumwi~enih Osnovnom javnom tu`ila{tvu Kikinda podneta je krivi~na prijava zbog osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo te{ke kra|e. M. Mr.

SAOBRA]AJNA NESRE]A U KAWI@I

Po vre |e na pri pa du mo to ci kla U saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila prekju~e, tri sata posle pono}i, u Ulici Janka Sibiwanina u Kawi`i, suvoza~ na motociklu L. ^. (1982) iz Kawi`e zadobila je te{ku povredu glave opasnu po `ivot. Ona je posle pomo}i ukazane u Domu zdravqa „Kawi`a„ preba~ena u Klini~ki centar Vojvodine u Novi Sad.

Po saop{tewu PU Kikinda, utvr|uju se uzroci saobra}ajne nesre}e i okolnosti koje su dovele do pada motocikla kojim je uprvaqala Izabela D. (1990) iz Tre{wevca. Policija je najavila da }e nakon utvr|enih svih ~iwenica protiv Izabele D. biti preduzete zakonske mere.

M. Mr.

„Cr ve ne be ret ke” za vre me blo ka de auto pu ta u Be o gra du

pritvorsku jedinicu u Sheveningenu. Blizanci su bili optu`eni za ratne zlo~ine po~iwene u logoru „Keraterm„.

Pobuna je trajala od 8. do 17. novembra 2001. godine, a pripadnici JSO-a su blokirali put kod Vrbasa i deo autoputa kod Centra “Sava” u Beogradu.

Vla di mir Po ti} tokom po bu ne u ba zi JSO-a u Ku li

Mi}a Petrakovi} je 2001. godine bio pomo}nik tada{weg komandanta JSO-a Du{ka Mari~i}a Gumara. Po informacijama „Dnevnika“, u vezi s pobunom iz novembra 2001. Mi}a Petrakovi} se pomiwe kao osoba koja je u ime JSO-a izvestila o „zavr{etku protesta“, a nakon {to je Vlada Srbije prihvatila zahteve „crvenih beretki“ da budu smeweni tada{wi na~elnik RDB-a Goran Petrovi} i wegov zamenik Zoran Mijatovi}, dok je odbijen zahtev za smenu tada{weg ministra policije Du{ana Mihajlovi}a kao i ostavka koju je ponudio.

Ostankom na mestu ministra policije Mihajlovi}u je potom zapalo da, kako ka`e jedan dobro obave{ten izvor, primi Petrakovi}ev raport.

E. D.

Gde su biv{e „beretke” Jedinica za specijalne operacije formirana je u prole}e 1991. na Fru{koj gori. Sve do 1996. bila je to paravojna formacija, a od te godine ulazi u sastav MUP-a kao najelitnija borbena jedinica. U svom sastavu imala je ~ak i borbene helikoptere „mi-24„ i ~uvene xipove „hamere”. Baza im je bila u Kuli.

JSO, odnosno „crvene beretke”, formirao je Milo{evi}ev prvi bezbedwak Jovica Stani{i}, kome se sudi u Hagu, zajedno s prvim komandantom te jedinice Frankom Simatovi}em Frenkijem.

Druga dvojica potowih komandanata: Milorad Ulemek Legija i Du{an Mari~i} Gumar su na robiji u po`areva~koj „Zabeli”, gde izdr`avaju vi{edecenijske kazne zbog ubistva premijera Srbije Zorana \in|i}a.

Ubrzo posle ubistva premijera 12. marta 2003. godine, JSO je rasformiran.

Sama Jedinica za specijalne operacije je uo~i raspu{tawa imala ne{to vi{e od 300 qudi, a broj wenih pripadnika nikada nije prelazio 500. Od biv{eg pripadnika „beretki“ se saznaje da, kada se govori o broju onih koji su pre{li u @andarmeriju, re~ je o gotovo kompletnom sastavu JSO-a.

– To je ne{to vi{e od 150 qudi. Osim biv{e Antiteroristi~ke grupe, koja je pre{la u SAJ, ceo JSO preselio se u Protivteroristi~ku jedinicu @andaremerije. PTJ je zadr`ao mnoge osobine svojih poznatijih prethodnika. Ostala je osnovna komandna struktura iz JSO-a, naravno, s izuzetkom onih oficira koji se se tokom operacije „Sabqa“ na{li iza re{etaka.

Mnogi veterani „crvenih beretki“ su se obreli u privatnom biznisu daleko od dr`avnih slu`bi, mada je deo, kako oficira tako i obi~nih boraca, na{ao uhlebqewe u specijalnim jedinicama crnogorske policije.

RASVETQENO UBISTVO MILO[A PETROVI]A IZ NOVOG KNE@EVCA

Uhap {e no dvo je No vo sa |a na, po tra ga za tre }im u~e sni kom Kikindska i novokne`eva~ka policija rasvetlila je ubistvo Milo{a Petrovi}a (1936) iz Novog Kne`evca i odredila zadr`avawe Fadilu M. (1978) i Ireni S. (1983) iz Novog Sada, zbog osnova sumwe da su 18. septembra ove godine Petrovi}u u wegovoj ku}i u Ulici Uro{a ^obanova 30 u Novom Kne`evcu tupim predmetom naneli te{ke telesne povrede od kojih je preminuo.

Policija je saop{tila da traga za tre}im licem, za koje se osnovano sumwa da je u~estvovalo u izvr{ewu ovog krivi~nog dela. Me|utim, druge pojedinosti o wegovom identitetu, niti gde je uhap{eno dvoje Novosa|ana, nisu saop{tene u interesu istrage.

Najavqeno je da }e osumwi~eni danas s krivi~nom prijavom biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Zrewaninu zbog osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo te{kog ubistva.

Osumwi~eni za ubistvo Fadil M. i Irena S. iz Novog Sada, kako nezvani~no saznajemo, u severnobanatsku varo{icu na obali Tise, gde su uz pomo} jo{ jednog sau~esnika po~inili zlo~in, u putovawu su se snalazili na razne na~ine, prevoze}i se autobusom, autostopom, a deo puta su prevalili i pe{ice.

Postoje informacije o tome da su oni i ranije dolazili na ovaj

teren, ali ne i da li su u potiskim mestima po~inili krivi~na dela. Tre}e lice iz ove grupe, za kojim policija intenzivno traga, po nezvani~nim ali pouzdanim informacijama, je mu{karac tako|e sa stalnim prebivali{tem u Novom Sadu.

Osumwi~ena trojka iz Novog Sada, poznata odranije policiji zbog drugih krivi~nih dela, kako smo saznali, po dolasku u Novi Kne`evac je sa~ekala da padne mrak, da bi pod okriqem no}i upala u ku}u starca koji je `iveo sam. Irena S. je Mi lo{ Pe tro vi} i ku }a u ko joj je ubi jen poznavala `rtvu jer je i ranije dolazila kod Petrovikojim su ga besomu~no udarali, }a, koji je, osim socijalne pomo}i, starcu su polomqene kosti lobadobijao i dodatak za ku}nu negu, pa we, ~eona i jagodi~ne kosti. je tipovala da ima para.

Izvor blizak istrazi potvrdio Po na{im saznawima, troje je za „Dnevnik” da su po~inioci iz osumwi~enih za ovaj zlo~in su ku}e ubijenog starca odneli neupali u ku}u i odmah su spopali {to u{te|evine, ali se ne zna o `rtvu, tako da nije uspela ni da se kojoj je sumi re~, a pretpostavqa pridigne iz posteqe. Oni nisu po- se da su odneli i neke predmete. U neli ni{ta ~ime bi napali `rtvu, ubila~kom pohodu, kako saznajenego su Petrovi}a tukli predme- mo, ipak su za sobom ostavili i tima koje su prona{li u ku}i sve neoborive dokaze na osnovu kojih dok nije izdahnuo. Predmetima im je policija u{la u trag.

Kao {to smo ve} pisali, be`ivotno telo starca u nedequ oko 11 sati prona{ao je wegov prvi kom{ija Dobrivoje Dimovi}, kome je bilo sumwivo {to on u toku prepodneva nije izlazio iz ku}e. On je Petrovi}a prona{ao u krevetu razbijene glave, prekrivene perjanim jastukom i jorganom. Nesre}ni starac je posle `enine smrti ve} godinama `iveo sam, a iako bole{qiv, bio je vitalan i sam se brinuo o sebi.

M. Mitrovi}

crna hronika

dnevnik BIV[I DIREKTOR „PUTEVA SRBIJE” OSUMWI^EN ZA ZLOUPOTREBU NOVCA EVROPSKE BANKE

Po dig nu ta op tu `ni ca pro tiv Bran ka Jo ci }a – Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je op tu `ni cu pro tiv biv {eg di rek to ra JP „Pu te va Sr bi je” Bran ka Jo ci }a, we go ve maj ke Rad mi le i jo{ tri oso be zbog sum we da su zlo u po tre bi li no vac do bi jen od Evrop ske ban ke – iz ja vio je Ta nju gu tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}. – Osim Jo ci }a i

Bran ko Jo ci}

we go ve maj ke, op tu `ni ca je po dig nu ta i pro tiv osni va ~a i vla sni ka pri vat nog pred u ze }a”Ro ti jer” Dra ga na Pa vlo vi }a, Ma ri je Bo `i} iz Pa ra }i na, biv {eg di rek to ra JP „Put Lo zni ca” i Jo ci }e vog sa vet ni ka u „Pu te vi ma Sr bi je” Pre dra ga To do si }a. Oni se te re te da su pri li kom ugo va ra wa ra do va na sa na ci ji kli zi {ta na pod ru~ ju op {ti na Kru paw i Lo zni ca

go voj maj ci, po klo ni lo stan u Lo zni ci, po vr {i ne 63 kva drat na me ta ra vre dan oko 2,5 mi li o na di na ra. Jo ci} i osta li uhap {e ni su u mar tu ove go di ne na kon vi {e me se~ nog pret kri vi~ nog po stup ka ko ji je vo di lo Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la da va wa i pri ma wa mi ta, zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i pra wa nov ca.

Usvo jiv {i zah tev Tu `i la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal, sud je do neo re {e we ko jim se pot pred se ni ku No ve Sr bi je od u zi ma ju ku }a i plac u Ve li kom Gra di {tu, stan u Cr noj Go ri kao i 12 sa to va po zna tih i sku pih svet kih bren do va.

Od Jo ci }e ve maj ke Rad mi le od u zi ma se stan od 91 kva drat nog me tra u \ev |e lij skoj uli ci na Zve zda ri u Be o gra du, ko ji je za 130.000 evra ku pi la 2008, kao i stan od 63 kva dra ta u Lo zni ci, ko ji je za 2,5 mi li o na di na ra ku pi la 2007. Za vre me dok je wen sin bio na jav noj funk ci ji, 2008. go di ne po sta la je vla sni ca i sta na od 40 kva dra ta u [ap cu.

I od si no va Mar ka i Ma te je od u zet je stan od 107 kva drat nih me ta ra u Pan ~e vu, pla }en 112.000 evra. Od sta ri jeg si na Mar ka od u zet je i stan u No vom Sa du, po vr {i ne ve }e od 90 kva dra ta. Sud je od bio zah tev da se odu zme pr sten s ozna kom „Je ru sa lim”, kao i zlat nik sa `i gom Ge o graf skog fa kul te ta.

Ili}: Ko se ogre{io o zakon, da odgovara Pred sed nik No ve Sr bi je Ve li mir Ili} iz ja vio je ju ~e da o~e ku je da sud do kra ja raz re {i slu ~aj biv {eg di rek to ra JP „Pu te vi Sr bi je” Bran ka Jo ci }a, osum wi ~e nog i za or ga ni zo va ni kri mi nal, is ti ~u }i da sva ko ko se ogre {io o za kon tre ba da od go va ra.

– Sud je pre u zeo in ge ren ci je da to re {i. Ja ne {ti tim ni ko ga ko je bi lo {ta uzeo – re kao je Ili} no vi na ri ma u par la men tu Sr bi je.

Od go va ra ju }e na pi ta we no vi na ra da li je znao, dok je bio mi ni star za ka pi tal ne in ve sti ci je, da Jo ci} po se du je se dam sta no va, Ili} je od go vo rio od re~ no, do da ju }i da je Jo ci }e vo to pri vat no vla sni {tvo i da o to me ni {ta ni je znao. Na pi ta we i da li je Jo ci} po se do vao to li ku imo vi nu ka da je do {ao u NS, Ili} je od go vo rio da je Jo ci} u stran ku do {ao kao ma gi star eko no mi je i s po zi ci je di rek to ra ban ke u Pan ~e vu, a da je na kon to ga ime no van na funk ci ju di rek to ra „Pu te va Sr bi je”. zlo u po tre bi li no vac do bi jen od Evrop ske ban ke, neo sno va no is pla }u ju }i oko 43 mi li o na di na ra pri vat nom pred u ze }u „Ro ti jer” za ra do ve ko je ono ni je oba vi lo.

Na ime to ga, pred u ze }e „Ro ti jer” je Bran ku Jo ci }u, od no sno we -

Jo ci} je 20. ja nu a ra pre su dom Pr vog osnov nog su da u Be o gra du osu |en na dve go di ne za tvo ra zbog mal ver za ci ja u „Pu te vi ma Sr bi je”, ali je na tu od lu ku ulo `io `al bu Ape la ci nom su du ko ji jo{ ni je do neo od lu ku.

SU\EWE BIV[IM FUNKCIONERIMA FK „CRVENA ZVEZDA”

Sve dok: Pro tiv Yaji }a ni ka da pri tu `be Biv {i pred sed nik Uprav nog od bo ra FK “Cr ve na zve zda” ^e do mir Pe tro vi} dru gi je ne ka da {wi ~lan tog te la ko ji je pred Vi {im su dom u Be o gra du sve do ~io na su |e wu ne ka da {wim klup skim funk ci o ne ri ma Dra ga nu Xa ji }u, Vla di mi ru Cvet ko vi }u i Mi lo {u Ma rin ko vi }u, op tu `e nim za na vod ne zlo u po tre be u ve zi s po je di nim tran sfe ri ma fud ba le ra. Me |u tim, ni u ju ~e ra {wem sve do ~e wu ni je se ~u la ni jed na sum wa u tom prav cu.

– „Cr ve na zve zda„ ni kad ni je ima la ni ka kav od {tet ni zah tev u od no su na Xa ji }a. On ni je ni mo gao o{te ti ti „Zve zdu“ jer se ni ka da ni je ba vio fi nan si ja ma. Ni ka da ni je bi lo ni ka kvih pri tu `bi pro tiv Xa ji }a zbog ko jih bi „Zve zda“ po kre nu la pro tiv we ga ne ki od {tet ni zah tev – po sve do ~io je ju ~e Pe tro vi}.

Na vo de }i da se o tran sfe ri ma od lu ~i va lo na sed ni ca ma UO, sve dok Pe tro vi} je do dao da je u vre me we go vog man da ta od 1989. do 1998. go di ne bi lo oko sto ti nu fud bal skih tran sfe ra.

Po we go vim re ~i ma, pred stav ni ci stru~ ne slu `be su iz no si li de ta qe, a po tom su te in for ma ci je ko ri {}e ne pri for mu li sa wu sa dr `a ja ugo vo ra.

– Ni kad ni je dan igra~ ni je pro dat van od lu ke UO, a sva ki tran sfer je u ar hi vi klu ba i sva ko je mo gao da ga vi di. Ugo vor je mo rao da bu de sklo pqen na osno vu od lu ke – ka zao je Pe tro vi}.

On je is ta kao da „Cr ve na zve zda“ ni ka da ni ko me ni je ni {ta du go va la, ni ka da se ni ko ni je `a lio da mu ne {to ni je is pla }e no.

Stan dard na je pro ce du ra, na veo je ^e do mir Pe tro vi}, da deo pa ra od tran sfe ra do bi je klub, a dru gi deo igra~.

Osvr }u }i se na tran sfe re Zo ra na We gu {a u ma drid ski „Atle ti ko” i Pe ri ce Og we no vi }a u „Real“ iz istog gra da, ob u hva }e ne ovim pred me tom, sve dok Pe tro vi} je ka zao da su u UO ta ko |e bi li upo zna ti s de ta qi ma te da su „Zve zdi“, {to je naj va `ni je, is pla }e ne pred vi |e ne su me od tran sfe ra.

Sve dok je ob ja snio da se ne se }a de ta qa u ve zi s tran sfe ri ma fud ba le ra Go ra na Dru li }a i Iva na Du di }a.

Op tu `ni ca biv {e ~el ni ke „Cr ve ne zve zde“ Xa ji }a, Cvet ko vi }a i Ma rin ko vi }a te re ti za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja te da su u ve zi s po je di nim od po me nu tih tran sfe ra fud ba le ra pro tiv prav no pri sva ja li ve li ke pa re.

Na sta vak su |e wa je za ka zan za po ~e tak de cem bra. J. Jakovqevi}

sreda21.septembar2011.

13

JU^E, USRED BELA DANA U NOVOM SADU

Opet opqa~ ka na po {ta na Li ma nu No v o s ad s ka po l i c i j a uhap si l a je Mo n i j a M. (1969) iz Groc k e kod Be o g ra d a pod sum wom da je ju ~ e oko 11 sa t i ma ski r an uz pret w u re p li k om pi { to q a i no ` em opq~a k ao po { tu na Li m a n u 3 u No v om Sa d u u Uli c i Na r od n og fron t a.

Ne po sred no na kon pqa~ ke, u ko joj ni ko ni je po vre |en, po li ci ja je li {i la slo bo de osum wi ~e nog kraj Li man ske pi ja ce u [ek spi ro voj uli ci i kod we ga pro na {la no vac za ko ji se pret po sta vqa da po ti ~e iz raz boj ni {tva, kao i oru` je. We mu je od re |e no za dr `a va we do 48 sa ti, a po tom }e bi ti pri ve den na sa slu {a we de `ur nom is tra `nom su d i j i no v o s ad s kog Osnov nog su da.

Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, u tre nut ku ula ska iz gred ni ka u

Po li ci ja br zo ot kri la i uhap si la osum wi ~e nog za pqa~ ku po {te

po {tu, ko ja je ve} pqa~ ka na, u pro sto ri ji je bi la sa mo slu `be ni ca. Raz boj nik je, na vod no,

po vi kao vi {e pu ta sa mo “Daj pa re, daj pa re!”, dok mu se ja sno vi deo no` za po ja som. Plen je,

Fo to: N. Sto ja no vi}

po jo{ ne po tvr |e nim sa zna wi ma, bio oko 100.000 di na ra.

M. V.

NAKON HAP[EWA BIV[E DIREKTORKE RZZO-a I JO[ DVOJICE DIREKTORA ZBOG SUMWE U MALVERZACIJE PRI KUPOVINI VAKCINA PROTIV SVIWSKOG GRIPA IZ UVOZA

O{te ti li bu yet za 1,27 mi li o n evra?

Sa slu {a wa biv {e di rek tor ke Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we Sve tla ne Vu kaj lo vi}, di rek to ra kom pa ni je „Ju go he mi ja far ma ci ja” Vla di mi ra Gra va ra i di rek tor „De ta pa” iz Va qe va Qu bo mi ra Pa vi }e vi }a u po li ci ji za vr {e na su ju ~e oko se dam ~a so va.

Sve tro je da lo je is kaz u pri su stvu svo jih bra ni la ca i za me ni ka tu `i o ca za or ga ni zo va ni kri mi nal i vi so ku ko rup ci ju.

Ni ko od osum wi ~e nih se ni je bra nio }u ta wem i svi su od go va ra li na po sta vqe na pi ta wa u ve zi s uvo zom vak ci na pro tiv sviw skog gri pa. Na kon sa slu {a wa sve tro je je pre ba ~e no u za tvor u Ba ~van skoj uli ci, sa zna je se ne zva ni~ no od iz vo ra upo zna tog s is tra gom.

Tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} iz ja vio je ju ~e Ta nju gu da se biv {a di rek tor ka RZ ZO-a

Sve tla na Vu kaj lo vi} sum wi ~i da je pri li kom na bav ke vak ci na pro tiv gri pa A-H1N1 za po tre be sta nov ni {tva Sr bi je, no vem bra me se ca 2009. go di ne is ko ri sti la slu `be ni po lo `aj i sa sa rad ni ci ma o{te ti la bu xet Re pu bli ke Sr bi je za oko 1.270.000 evra. To je ura di la ta ko {to je za naj po voq ni jeg po nu |a ~a iza bra la kom pa ni ju „Ju go he mi ja far ma ci ja”, ko ja za to ni je is pu wa va la uslo ve. „Ju go he mi ja” ni je is pu wa va la uslo ve da bu de iza bra na za naj po voq ni jeg po nu |a ~a jer, ka ko je na veo, ni je bi la pro iz vo |a~ ni ti ovla - Sve tla na Vu kaj lo vi} {}e ni di stri bu ter vak ci na nu da za is po ru ku po treb nih „No var tis”, a ni je joj bio upu vak ci na, ta ko da joj is po ru ka }en ni po ziv za do sta vqa we po vak ci na, u skla du sa Za ko nom o jav nim na bav ka ma, ni je mo gla bi ti do de qe na. Na taj na ~in Da~i}: Ovo je samo prvi korak „Ju go he mi ja far ma ci ja” i „De tap”, su kao po sred ni ci u na Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} re kao je ju ~e bav ci vak ci na, pri ba vi li imo da je hap {e we biv {e di rek tor ke RZ ZO Sve tla ne Vu kaj lo vi} vin sku ko rist od 855.600 evra, bio pr vi ko rak u raz re {e wu is tra ge o na bav ci vak ci na pro od no sno 420.000 evra i oko tiv no vog gri pa H1N1 i da }e uko li ko bu de po treb no is tra ga 15.000.000 di na ra, dok je bu xet bi ti pro {i re na.

Re pu bli ke Sr bi je o{te }en za - Tru di li smo se da sve vre me dr `i mo stva ri pod kon tro oko 1.270.000 evra. lom. Zbog spe ci fi~ no sti si tu a ci je i Tu `i la {tvu je du `e – Na kon is te ka 48-~a sov nog vre me na tre ba lo da ob ra di na vo de iz po li cij skih iz ve {ta ja za dr `a va wa u po li cij skom - re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Pa la ti Sr bi je. pri tvo ru osum wi ~e ni }e bi ti Da ~i} je po no vio da su zbog sum we da su zlo u po tre bi li po pri ve de ni is tra `nom su di ji lo `aj pri li kom na bav ke vak ci na do sa da uhap {e na tri li ca, Po seb nog ode qe wa Vi {eg su da po ru ~iv {i da }e uko li ko bu de bi lo po treb no, is tra ga bi ti u Be o gra du – re kao je Ra di sa pro {i re na. vqe vi}.

Ne ka da {wa di rek tor ka RZ ZO-a Sve tla na Vu kaj lo vi}, ko ja je ostav ku na ovu funk ci ju da la sep tem bra 2010, ra di la je po tom u pri vat noj kli ni ci „Je dro”, ko ju je na pu sti la kra jem av gu sta ove go di ne.

Mi ni star zdra vqa Sr bi je u vre me pan de mi je gri pa A-H1N1 2009. go di ne prof. dr To mi ca Mi lo sa vqe vi} iz ja vio je da ni na ko ji na ~in ni je u~e stvo vao u ten der skom po stup ku za na bav ku vak ci na pro tiv no vog gri pa i da je to, na osno vu od lu ke Vla de, ra dio Re pu bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we.

– Ka da je re~ o teh ni~ kim stva ri ma, ten de ru, na bav ci vak ci na, to ni je ra di lo Mi ni star stvo zdra vqa, ve} RZ ZO, opet na osno vu od lu ka Vla de.

Ni na ko ji na ~in ni sam u~e stvo vao u ten der skom po stup ku za na bav ku vak ci na – re kao je Mi lo sa vqe vi} Ta nju gu.

On je is ta kao da ima pu no po ve re we u na {e pra vo sud ne or ga ne i da ve ru je da }e oni utvr di ti isti nu.

– Kao mi ni star zdra vqa is kqu ~i vo sam ra dio u skla du sa za ko nom, od lu ka ma Vla de Sr bi je i pre po ru ka ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, kao i ve }i na mo jih ko le ga u Evro pi u tom tre nut ku. Osnov ni ciq je bio za {ti ta sta nov ni {tva od pan de mi je – re kao je Mi lo sa vqe vi}, i do dao da ni ko ni je znao ka ko }e se si tu a ci ja s pan de mi jom no vog gri pa raz vi ja ti.

E. D.

Ma lo vi}: Da va la Mi lo sa vqe vi }u ne ta~ ne in for ma ci je Mi ni star ka prav de Sr bi je Sne `a na Ma lo vi} iz ja vi la je ju ~e da }e is tra ga utvr di ti za {to je i s ko jom na me rom uhap {e na biv {a di rek tor ka Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no Sve tla na Vu kaj lo vi} ne ka da {wem mi ni stru zdra vqa To mi ci Mi lo sa vqe vi }u da va la ne ta~ ne in for ma ci je u ve zi s na bav kom vak ci na pro tiv no vog gri pa H1N1.

– To kom pret kri vi~ nog po stup ka je utvr |e no da su od re |e ne in for ma ci je ko je je biv {i mi ni star zdra vqa iz no sio u jav nost bi le re zul tat oba ve {te wa ko ja je do bi jao i od Vu kaj lo vi }e ve – re kla je mi ni star ka Ta nju gu. – Po sta vqa se pi ta we u ko joj na me ri je ona to ra di la i na rav no da }e to bi ti deo ko jim }e se ba vi ti is tra ga.

Sne `a na Ma lo vi} je na po me nu la da o de ta qi ma pred me ta ne mo `e da go vo ri jer su oni u nad le `no sti po li ci je i Tu `i la {tva.

Mi ni star ka prav de, ko ja je i ko or di na tor dr `av nih or ga na u bor bi pro tiv ko rup ci je, is ta kla je da je pre kju ~e ra {we ha{p {e we

Sve tla ne Vu kaj lo vi} i jo{ dvo je osum wi ~e nih za zlo u po tre be pri li kom na bav ke vak ci na pro tiv no vog gri pa H1N1 je dan je od pr vih kon kret nih re zul ta ta ko or di na ci je ra da dr `av nih or ga na i we ne ulo ge u to me.

Ona je na po me nu la da je we na ulo ga u pret kri vi~ nom po stup ku bi la da omo gu }i sa rad wu iz me |u svih or ga na ko ji su u we mu u~e stvo va li.

To kom ovog po stup ka po sto ja la je ak tiv na sa rad wa iz me |u Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la s Tu `la {tvom za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, za tim Mi ni star stva fi nan si ja, Upra ve za tre zor, Upra ve za spre ~a va we pra wa nov ca, Po re ske upra ve kao i Ge ne ral nog se kre ta ri ja ta Vla de, s ob zi rom na to da su ko ri {}e ne in for ma ci je ko je je Vla da do bi ja la u po gle du na bav ke vak ci na.

– Ovo je je dan od pr vih slu ~a je va, a ra di }e se i da qe. Sa da je svi ma ja sno da na{ mo to ‘ni ko ni je za {ti }en’ ni je sa mo fra za ve} da

ima i kon kret nu re a li za ci ju – po ru ~i la je Sne `a na Ma lo vi}.

Po kri vi~ noj pri ja vi, u ko ju je Ta njug imao uvid, Sve tla na Vu kaj lo vi} je biv {em mi ni stru zdra vqa da va la ne ta~ ne in for ma ci je u ve zi s na bav kom vak ci na pro tiv no vog gri pa.

Na kon do no {e wa za kqu~ ka Vla de Sr bi je od 20. ja nu a ra 2010. ko jom je na lo `e no RZ ZO-u da ob u sta vi da qe na bav ke vak ci na, ona je 27. ja nu a ra pri hva ti la is po ru ku jo{ 395.000 do za vak ci na i neo sno va no odo bri la pla }a we, ~i me je bu xe tu Re pu bli ke Sr bi je pri ~i ni la imo vin sku {te tu, na vo di se u kri vi~ noj pri ja vi. Da bi to pri kri la, u in for ma ci ji o re a li za ci ji ugo vo ra o ku po vi ni vak ci na pro tiv gri pa ne i sti ni to je oba ve sti la Mi lo sa vqe vi }a da je po nu |a~ „Ju go he mi ja far ma ci ja” do 31. de cem bra 2009. go di ne is po ru ~io ukup nu ko li ~i nu od 862.108 vak ci na. Ona je Mi lo sa vqe vi }u re kla da je is po ru ~en deo vak ci na ko ji za pra vo ni je bio is pru ~en, pa je Vla da na osno vu to ga odo bri la pla }a we.

reporta@e

sreda21.septembar2011.

dnevnik

c m y

14

HRTKOVCI NE BI DA IH POMIWU SAMO U HA[KOM TRIBUNALU, VE] I KAO VARO[ RIMSKE IMPERIJE

Kad ka sni Ce zar, mo gu i Ba }u {ke D

rugi put je u Hrtkovcima, selu godinama mnogo po mi wa nom u Ha {kom tri bu na lu, odr `an fe sti val „Rimski dani”, ~iji organizatori ne kriju dobrano megalomanske ambicije – promociju kao centra sveta preistorijskog naseqa Gomolava, ~uvenog i u ar he o lo {kim kru go vi ma Evropi, koje je bilo u ataru, na levoj obali Save.

– Na{ ciq je da manifestacija postane tradicionalna i stalno bude ne{to druga~ije.

Ove je godine poja~ana, u prostorijama Doma zdravqa izlo`ena je replika {lema Avgusta Licinija, u centru sela postavqena kopija, u prirodnoj veli~ini, ku}e iz neolita, a rimsku dvokolica koju smo napravili je, smatramo, najboqa u celoj Srbiji. A nalazi{te Gomolava na`alost je zapu{teno i zaboravqeno, a mnogi, ~ak i oni vrlo obrazovani, za wega nisu ~ak ni ~uli. Mi malobrojni bi da to iz fundamenta promenimo – entuzijasta je hrtkova~ki Cezar @ivko Rajakovi}.

Me|utim, ve} i sam po~etak fe{te, koja bi da slovi kao seriozna, kasnio je gotovo sat i po. Otvorio ju je, najzad, direktor ruskog „Aeroflota” u Srbiji Glab V. Tropinin, jer je uveden obi~aj da svake godine jedna zemqa bude gost i predstavi svoje kulturne i privredne snage. U tu ~ast je Ruska Federacija skroz xabe prikazivala filmove iz svojih fundusa.

– Pokroviteqi “Rimskih dana” su svi me{tani Hrtkovaca, bez obzira na versku ili bilo koju razli~itost. Festival je svojevrstan nastavak starorimskih “Ludi Romana”, kojima je proslavaqan zavr{etak rodne godine. Naravno da je bilo podrazumqivo dobro raspolo`ewe

i obiqe lepe muzike, hrane i pi}a. Danas mi obnavqamo festival, isti~u}i u prvi plan lepo-

kova~ki Rimqani u pratwi vestalki da otvore „Rimske dane”, potom su se na improvizovanoj

Pobedniku u kuvawu sviwskog paprika{a pripao delikates za pam}ewe: prase, po receptu iz Neronovih vremena, puweno suvim {qivama, kajsijama, gro`|em i smokvama tu {arolikosti naroda koji `ive na ovim prostorima i na{u Gomolavu, jedno od najstarijih nalazi{ta anti~ke arheologije kulturnog sredi{ta Evrope, {to nam prema ba{tini sigurno pripada – isti~e predstavnik organizatora Nenad ^kowevi}.

I centralna manifestacija, zakazana, ni pre, ni posle, nego ta~no u podne u centru sela, a {to Sremci ka`u na raskr{}u, kasnila je tek ceo sat. Cezar Rajakovi} nekako sti`e u ~uvenoj rimskoj dvokolici kakvu Srbija jo{ imala nije, pa svi pristuni spozna{e pravi smisao pesme „Tri livade, nigde hlada nema”. I kona~no, iza wega, hrt-

bini smewivale folklorne grupe i tambura{i, dok je ne{to ni`e niz ulicu, tridesetak ekipa iz cele Vojvodine kuvalo sviwski paprika{ u kotli}u.

Ne zna se da li je recept za kr~kawe pozajmqen od Obeliksa.

Zaboravqena je nakon silnog

Rim ske dvo ko li ce ka kve ni ko u Sr bi ji ne ma

prozivawa Gomolava, te{ko da su o woj mogli dve re~enice, bez faktografskih gre{aka, prozboriti lepe devojke u ulogama vestalki, stasiti momci odeveni u unifome kohorti, ali i mla|ani “ratnici”.

– Ja sam iz Sremske Mitrovice, koja je nekada davno, ni moja baka to ne pamti, bila Sirmijum. Tu su `iveli Rimqani i svi bili dobri i pametni. Nosili su ovakve uniforme i bili hrabri. Danas su ovde „Rimski dani‘” i svi treba da budemo kao Rimqani – objasnio je ~etvorogodi{wi Nikola Tovi}, kome nije bilo ba{ jasno za{to su devoj~ice oko wega obu~ene u srpske, a ne u rimske no{we.

Ve} predve~e, kad su svi ve} posustali, koje od sunca, koje od dobrog vina, tro~lani ma|arskosrpski `iri, predvo|en kuvarom Nenadom ^kowevi}em, nakon du`eg ve}awa proglasio je najboqim sviwskim kotli} ekipe Asocijacije „Vojvo|anska trpe-

Ta ko mlad, a ve} ari sto kra ta

za”. Oni su nagradu – ~uveno gomolavsko prase, po receptu iz Neronovih vremena, puweno suvim {qivama, kajsijama, gro`|em i smokvama – velikodu{no odmah podelili s prisutnima.

Drugo mesto pripalo je kom{ijskoj ekipi iz Plati~eva, a tre}e Sen}anima. Nakon progla{ewa laureata `urka uz rok obrade violiniste Aleksandra [tukeqa trajala je dugo u no}.

Jelena Anti}

LAK[E SE KVALIFIKOVATI ZA FUDBALSKI MUNDIJAL NEGO „ZLATNI KOTLI] VOJVODINE”

Od ri be ne ume ju da na pra ve sa mo sla do led i tor tu

ije bilo najmasovnije, ali svi se kompetentni sla`u da je „Zlatni kotli} Vojvodine“ bio najkvalitetnije kulinarsko takmi~ewe severno od Save i Dunava, a doma}in mu je bio Be~ej.

Jer, vizu za u~e{}e stekli su samo pobednici s gradskih i op{tinskih takmi~ewa, pa peto~lanom `iriju nije bilo nimalo lako da presudi ko je skuvao najukusniju ribqu ~orbu, a ko paprika{. Najte`e – glavnom sudiji Dobrici Toromanu, koji je morao da degustira i verifikuje ume}e 30 {ampiona, 17 za ribqu ~orbe i 13 u kuvawu paprika{a.

Sude}i po krajwoj odluci, ovogodi{we takmi~ewe kraj Ribwaka

N

skim tajnama – prime}uje Nenad Pin}er.

Tata mu, Janko, je na Velikogospojinskom kotli}u u Novom Be~eju podigao pobedni~ki pehar u konkurenciji 150 takmi~ara. Nenadov stariji brat Mi{a podelio je prvo mesto na be~ejskim Tiskim danima, koji su okupili 106 kulinara. Najzad, Nenad je lane na Tiskim danima bio drugi.

– Nije bitan broj u~esnika, ~ak ni na{ plasman, brat i ja se uvek me|usobno takmi~imo. Rivalitet je prisutan otkako nas je tata Janko u~io da kuvamo. Nismo uvek me|u trojicom prvoplasiranih, mada je to retko, ali i tada nam je bitno ko

Pu bli ka na pe ta kao na olstar utak mi ca ma

PIK-a „Be~ej„, bilo je po ukusu porodice Pin}er iz Bege~a. Nenad je, kao i lane u Somboru, bio {ampion.

– Ve} sad razmi{qam o het-triku naredne godine u Pan~evu. Samo Bo`e zdravqa, lako }u s rivalima, qudski je nadati se. Iako se tata Janko jo{ uvek dobro kotira u kulinarskim krugovima, ovo je najboqi znak da dolaze „neki novi klinci“. Na svu sre}u, wegovi, koje je on u~io i nau~io kulinar-

Biv {i {am pion, od Tu ri je Je {a, i ak tu el ni Lu kin

je, recimo, {esti, a ko sedmi. Li~no, volim da pripremam ribu. Nije bitno da li je to ~orba ili paprika{. U privatnoj varijanti kuvam ne{to izme|u. Pravi fi{-paprika{. Ina~e, kuvam i pasuq, {kembi}e... Posebno volim da kuvam {kembi}e od soma. Kao prvo, som

kao ona leto{wa u Novom Be~eju od 100.000 dinara, ali najve}e zadovoqstvo je kad dru{tvo bude zadovoqno. Moram da budem iskren, zadovoqstvo je i {to su mi deca izrasla u kulinare za respekt – s osmehom na licu govori ponosni otac Janko.

Kila`a za (straho)po{tovawe Bila je ba{ i zgodna prilika da se, najzad, obra~unaju dvojice ~lanova „[arana“, koji su krajem jula s prijateqima organizovali izuzetno kvalitetno i masovno takmi~ewe kulinara na „Tiskim danima“. Predsednik Udru`ewa Predrag Stojkov je izazvao korpulentnog Gorana Jerkova, ali `iri je dokazao da ne pada ne te`inu funkcija i Jerkova je proglasio boqim. Mo`da i zbog (straho)po{tovawa prema wegovoj zavidnoj kila`i.

mora da je kapitalac, zatim da se o~isti burag, pa prokuva i onda po~iwe spremawe izuzetnog specijaliteta. Negde oko tri sata je potrebno da se jelo zgotovi, ali ko to proba... – ostaje nedore~en Mi{a Pin}er.

Da se Pin}erovi ne dr`e strogo {ablona, obja{wava pater familijas Janko: – Nisam spremio jedino sladoled i tortu od ribe, sve ostalo, ~ini mi se, jesam i oni koji su probali uvek su bili zadovoqni. [ta vi{e od toga tra`iti? Istina, prijaju pobede, pogotovo nov~ane nagrade,

Koliko su Pin}erovi kreativni s ribom pokazao je i subotwi specijalitet pripremqen van konkurencije. Glava soma kapitalca, te{ka oko 15 kila, pripremqena je ispod sa~a i svakome ko je pogledao vi{e nego atraktivan specijalitet – po{la je voda na usta, a sre}nici koji su ga probali lizali su prste.

A pobedni~ki pehar namewen pripremawu ribqeg paprika{a pripao je Kikin|aninu Du{anu Lukinu.

– Ovo je kruna moje kulinarske karijere koja traje tek 15 godina.

Naj~e{}e kuvam ribqu ~orbu i na sva takmi~ewa u okolini, uglavnom, sti`em. ^esto i pobe|ujem. Kuvao sam i june}i gula{, pile}i, sviwski ili srne}i paprika{. Ali, ribqi sam zgotovio samo nekoliko puta u `ivotu. I gle, ba{ mi se on stefi – zadovoqno je divanio Lukin dok je primao ~estitke probranih rivala i brojnih degustatora.

Ku li nar ska di na sti ja Pin }er Vlastimir Jankov

Be o grad ski svad ba ri u Pri vi noj gla vi ve brojniji vernici pohode drevni fru{kogorski manastir Privina glava, otkako je pre 33 godine stigao wegov harizmati~ni arhimandrit Gavrilo, a u~estali su i parovi koji odlu~uju da se tu i ven~aju. Dolaze ne samo iz obli`wih mesta Srema i Ba~ke ve} zapucaju i iz udaqenih eparhija. Pod svodovima sabornog hrama posve}enog svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu ve} 15. brak ove godine, vi{e nego ikada ranije, sklopili su Evrosim i Kosara, koji su stigli u pratwi motorizovane kolone od stotinak svadbara iz Beograda.

S

Na kalu|erski skromnom ru~ku u trpezariji sve je pesmom „Oro se vije kraj manastira” ganula Marina Gabovi}, koja je, ina~e, sa sestrom Marijom nedavno pobedila na Festivalu narodnog stvarala{tva u Vrwa~koj bawi. Slavqe su s brojnim gostima Evrosim i Kosara nastavili u svom prestoni~kom restoranu.

U Privinoj glavi o~ekuju da }e im mlado`ewa i nevesta, vezani prezimenom Erol, uskoro ponovo do}i da bi krstili svoje potomstvo. Jer, samo tokom prvih osam meseci 2011. u Hristovu veru uveli su stotinak mali{ana.

D. Savi~in

dRU[TvO

dnevnik

SME wEN DI REK TOR RTV „PA NON” RU DOLF MI HOK

Novo disciplinovawe medija?

Di rek tor Pa non RTV, re gi o nal ne me dij ske ku }e na ma |ar skom je zi ku sa se di {tem u Su bo ti ci, Ru dolf Mi hok je sme wen s po lo `a ja, a „fo te qu” }e do okon ~a wa iz bor nog po stup ka kao vr {i lac du `no sti, pre u ze ti I{tvan Bo xo ni. Od lu ku o raz re {e wu do ne la je, na sed ni ci odr `a noj pro {le su bo te, Skup {ti na Fon da ci je „Pa non„, na pred log Iz vr {nog od bo ra.

Pot pred sed nik Ma |ar skog na ci o nal nog sa ve ta (MNT) i ~lan Skup {ti ne Fon da ci je „Pa non„ Fe renc @ol dos, u iz ja vi ju ~e ra {wem „Ma |ar sou„, ni je `e leo da se upu {ta u spe ku la ci je za {to je Mi hok raz re {en du `no sti, sem {to je na veo da je je dan od raz lo ga pre kid te le vi zij skog pre no sa sa Pa li }a 20. av gu sta, sa cen tral nog obe le `a va wa ma |ar skog na ci o nal nog pra zni ka po sve }e nog osni va ~u dr `a ve i pr vom ma |ar skom kra qu I{tva nu.

Mi hok je, tvr de iz vo ri sa RTV „Pa non”ne dav no sam pod neo ostav -

ku, ali ju je po tom i po vu kao. I po red to ga, on je sme wen pro {le su bo te.

Ina ~e, po Za ko nu o na ci o nal nim sa ve ti ma Ma |ar ski na ci o nal ni sa vet je pro {le go di ne po stao su o sni va~ RTV „Pa non„, pa ima svo je pred stav ni ke u ru ko vo de }im te li ma.

skih Ma |a ra, kao i to da ne {a qe no vi na re da iz ve {ta va ju o ak tiv no sti ma pred sed ni ka Skup {ti ne APV [an do ra Ege re {i ja.

Sme nu Pres bur ge ra osu di la su no vi nar ska udru `e wa, a ne dav no se po bu ni la i gru pa ma |ar skih in te lek tu a la ca ko ji su se obra ti li mi ni stru kul tu re i in for mi sa wa Sr -

Je dan od raz lo ga sme ne pre kid te le vi zij skog pre no sa sa Pa li }a 20. av gu sta, sa cen tral nog obe le `a va wa ma |ar skog na ci o nal nog pra zni ka po sve }e nog osni va ~u dr `a ve i pr vom ma |ar skom kra qu I{tva nu Ovo je dru gi slu ~aj sme ne ured ni ka u ma |ar skim me di ji ma. Po ~et kom le ta, zbog sli~ nih pri med bi sme wen je glav ni ured nik „Ma |ar soa” ^a ba Pres bur ger. Ma |ar ski na ci o nal ni sa vet za me rio mu je {to ne pra ti re dov no rad naj ja ~e ma |ar ske stran ke Sa vez voj vo |an -

bi je Pre dra gu Mar ko vi }u ne go du ju }i zbog na me ra vla sti da ne me wa ju ni {ta u od no si ma iz me |u ma win skih na ci o nal nih sa ve ta i me di ja ~i ji su osni va ~i ti sa ve ti.

- Na taj na ~in }e se odr `a ti sta tus kvo. To, po na ma, zna ~i da }e ma win ski na ci o nal ni sa ve ti mo }i da

upra vqa ju ovim me di ji ma sa ve li kim ovla {}e wi ma, a sa ma lo ili ni ma lo od go vor no sti - upo zo ri li su oni.

Ma |ar ski in te lek tu al ci su oce ni li da su do ga |a ji na me dij skoj sce ni na je zi ci ma na ci o nal nih ma wi na uka za li na to da na ci o nal ni sa ve ti dr `e mo no pol nad ovim me di ji ma i da oni u ve li kom bro ju slu ~a je va pred sta vqa ju tek gla si lo ma win skih po li ti~ kih par ti ja ili eli ta.

Pi smo mi ni stru pot pi sa li su La slo Ve gel, @u `a na Se ren ~e{, Al par Lo {onc, An tal Bo zo ki, La slo Ge rold, Eva Kar kai Va{, Be la Ga rai, De `e Ereg i ^a ba Pres bur ger.

Ka kvu je ulo gu i mo tiv Ma |ar ski na ci o nal ni sa vet imao u sme ni di rek to ra RTV „Pa non”, jo{ je ne po zna to. Iz ove in sti tu ci je ni su `e le li da ko men ta ri {u na vo de u me di ji ma.

P. Kla i}

Dodatni popisiva~i u Adi i Molu Broj po pi si va ~a za pred sto je }i po pis sta nov ni {tva na pod ru~ ju Mo la i Pr ve me sne za jed ni ce u Adi, na pod ru~ ju a|an ske op {ti ne, pro {i ri }e se za 20 do dat nih ko ji po zna ju ma |ar ski je zik. Ta kva do go vor po stig nut je na sa stan ku za me ni ka di rek to ra Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku Zo ra na Jan ~i }a i de le ga ci je op {ti ne Ada u ko joj su bi li za me nik pred sed ni ka op {ti ne Ti bor Vi la go{, na ~el ni ca Op {tin ske upra ve Sne `a na Mi {o vi} i pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne Aron ^on ka.

Na spi ska po pi si va ~a ko ji je ob ja vqen 2. sep tem bra pred stav ni ci a|an ske op {ti ne su uo~i li da u Mo lu od 35 oda bra nih po pi si va ~a wih 26 ne po zna je ma |ar ski je zik, a za pod ru~ je Pr ve me sne za jed ni ce u Adi od 25 ista pri med ba se od no si la na wih 11. Pred sed nik SO Ada i li der De mo krat ske za jed ni ce voj vo |an skih Ma |a ra Aron ^on ka od mah po ob ja vqi va wu spi ska po pi si va ~a obra tio se re pu bli~ kom i po kra jin skom om bud sma nu tra `e }i re {a va we pro ble ma, pred stav ni ci Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra

pri med be je upu tio Op {tin skoj ko mi si ji za po pis sta nov ni {tva, a na pro blem su uka za li jav nim sa op {te wem i iz Me sne or ga ni za ci je Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra u Mo lu.

Do go vo rom u Re pu bli~ kom za vo du za sta ti sti ku ko ji je po stig nut u pe tak, da se an ga `u ju do dat ni po pi si va ~i sa po zna va wem ma |ar skog je zi ka, ka ko is ti ~e Aron ^on ka, ve o ma je bi tan da bi se po pis mo gao oba vi ti bez pro ble ma me |u pri pad ni ci ma ma |ar ske na ci o nal ne za jed ni ce, ko ji su u ovoj sre di ni ve }in sko sta nov ni {tvo.

M. Mr.

sreda21.septembar2011.

15

IN TER NA CI O NA LI ZA CI JA NO VO SAD SKOG UNI VER ZI TE TA I KROZ MO BIL NOST STU DE NA TA

Dobrodo{lica akademcima iz Evrope Na Uni ver zi te tu u No vom Sa du u 2011/12. se me star ili dva stu di ra }e vi {e od 50 stra nih stu de na ta iz 11 evrop skih ze ma qa (naj vi {e iz Poq ske, pa Li tva ni je, Le to ni je, Austri je, Ne ma~ ke, [pa ni je, Ita li je, Fran cu ske, Ru mu ni je, ^e {ke i Slo ve ni je), dok }e 152 na {a aka dem ca

kul te tu, bu du pre vo di o ci po po tre bi, po mog nu {ta god da za tre ba, a sve ~a no sti su pri su stvo va li i pred stav ni ci fa kul te ta na ko ji ma }e stu di ra ti Fi lo zof skog, Prav nog, Me di cin skog, Pri rod no-ma te ma ti~ kog, Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, Aka d e m i j e umet n o s ti. O

Fo to: N. Sto ja no vi}

isto vre me no stu di ra ti na part ner skim uni ver zi te ti ma u ino stran stvu. Ovo je do sad naj ve }i broj ino stra nih stu de na ta ko ji

stra nim stu den ti ma sa svim maj ~in ski sve vre me wi ho vog bo rav ka ov de bri ne Kan ce la ri ja za me | u n a r od n u sa r ad w u Uni -

Da im bu de po ta man Au{ ra i Si mo nas, stu den ti tre }e go di ne isto ri je iz Viq nu sa (Li tva ni ja) {est me se ci stu di ra }e svo ju na u ku na no vo sad skom Fi lo zof skom fa kul te tu. Da im sve bu de po ta man bri ne Ana Bo sni}, stu dent ki wa ~e tvr te go di ne en gle skog je zi ka i kwi `ev no sti, ko ja im je ve} pro na {la i stan gde }e bi ti pod sta na ri za ukup no 300 evra me se~ no, {to im je su per s ob zi rom da me se~ no do bi ja ju po 1.000 evra sti pen di je. Tre }u go di nu In for ma ti ke na PMF-u pet me se ci stu di ra }e Ma tic Dajn ko iz Slo ve ni je, dok }e na Aka de mi ji umet no sti no va zna wa iz Mu zi ko lo gi je sti ca ti Kri sti na Mo ri o va iz Br na (^e {ka) i Ada Ko bu sje vi~ iz Gra na de ([pa ni ja), ko ja stu di ra di zajn sve tla...

INI CI JA TI VU „ZE LE wA NIN“ PO DR @A LA AMERI^KA AM BA SA DA U SR BI JI

Studenti ho}e biciklom kroz grad Gru pa zre wa nin skih stu de na ta, oku pqe nih Po za ba vi li su se oni, to kom ne dav ne pr ve oko ini ci ja ti ve na zva ne „Ze le wa nin“, ko ju je jav ne ak ci je, i dru gim pi ta wi ma. Odr `a li su po dr `a la am ba sa da SAD u Sr bi ji, ho }e da u Pi no voj vi li, ili Mu ze ju de struk ci je ka ko pri vo li {to ve }i broj su gra |a na da se ukqu su ga pre kr sti li po je di ni umet ni ci, „uli~ nu ~e u ak ci je oze le wa va wa Zre wa ni na, ali i da – umet ni~ ku ra di o ni cu“ u ko joj su u~e stvo va im skre ne pa `wu na in fra struk tur ne pro li sred wo {kol ci. Wi ma su pred sta vqe ne ble me u gra du. Ne dav no su, pred sta vqa ju }i svo je ci qe ve u Po zo ri {nom klu bu „Ze le no zvo no“ i Pi no voj vi li, mla di ak ti vi sti po ru ~i li da bi pri po di za wu eko lo {ke sve sti gra |a na naj va `ni je me sto tre ba lo da za u zi ma ide ja o ko ri {}e wu bi ci kla u jav nom pre vo zu. Ali, pro blem je {to su mno gi pu te vi u lo {em sta wu.

- Kao ini ci ja to ri ak ci je, sma tra mo da su u jed nom rav ni ~ar skom gra du, gde je bi cikl pre vo zno sred stvo broj je dan, lo {i uslo vi za vo `wu ve li ki pro blem ko ji pod hit no tre ba da po~ ne da se re {a va. Ima mo ve li ku `e qu da u ce lu ini ci ja ti vu bu du ukqu ~e ni svi gra |a ni Uli~ na umet ni~ ka ra di o ni ca Zre wa ni na ras po lo `e ni za sa rad wu, od no sno da pu tem raz li ~i tih in ter net ko mu ni ka ci ja osno ve ovog umet ni~ kog iz ra za, na ~i ni iz bo pred sta ve svo je omi qe ne sta ze za vo `wu, kao ra mo ti va za rad, ali i eko lo {ki pro ble mi i da uka `u na pu te ve ko ji su ne pri stu pa~ ni i Zre wa ni na. Na kon uvod nog pre da va wa, u~e u lo {em sta wu - po ru ~i li su stu den ti oku pqe - sni ci ra di o ni ce po za ba vi li su se mo ti vom ni oko ini ci ja ti ve „Ze le wa nin“. is tak nu tim u Pi no voj vi li - zre wa nin skom

~e smom iz ko je iz la zi sve osim ~i ste pi ja }e vo de. Ovo je, ina ~e, umet ni~ ki od go vor na ~i we ni cu da je pre vi {e go di na vo da iz grad skog vo do vo da u Zre wa ni nu za bra we na za upo tre bu zbog po vi {e ne kon cen tra ci je ar se na. Na istom me stu je, u okvi ru ove ini ci ja ti ve, otvo re na i iz lo `ba fo to gra fi ja „Bi ci klom kroz Ze le wa nin“. Sve ak tiv no sti pra ti le su „ze le ne“ ma pe Zre wa ni na na ko ji ma su obe le `e ne uli ce i bi ci kli sti~ ke sta ze ko je su pre po ru~ qi ve za vo `wu, ali i „cr ve ne zo ne“ ko je tre ba iz be ga va ti.

U okvi ru ak tiv no sti „Ze le wa ni na“ Jo va na Ru `i} je u Po zo ri {nom klu bu pred sta vi la „Re can Fond“, ne pro fit nu or ga ni za ci ju iz Be o gra da ko ja me |u svo jim ci qe vi ma is ti ~e sa rad wu sa osnov nim {ko la ma ra di or ga ni zo va nog sa ku pqa wa li men ki za re ci kla `u.

Ovom pri li kom, ~e ti ri osnov ne {ko le su pot pi sa le for mu lar za us po sta vqa we sa rad we, a o~e ku je se i in ten zi vi ra we od no sa i sa osta lim obra zov nim usta no va ma. Di rek tor Eko lo {ke za dru ge „Zre wa nin ka“ Alek san dar Zi ro je vi}, ta ko |e, pred sta vio je pro jek te po sta vqa wa kon tej ne ra za PET am ba la `u u na se qe nim me sti ma. @. Ba la ban

VESTI Nema (nove) ratne jedinice Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je ne for mi ra no vu rat nu je di ni cu a sa op {ta va we, pre sa op {ta va we i uki da we rat nog ras po re da re zer vi sti ma je u skla du sa za ko ni ma i pla no vi ma po zi va wa i ob u ~a va wa re zer vnog sa sta va.

- Ak tiv no sti te ri to ri jal nih or ga na Mi ni star stva od bra ne, u ve zi sa po pu nom rat nih je di ni ca Voj ske Sr bi je, su re dov ne, plan ske i kon ti nu i ra ne i jav nost se re dov no oba ve {ta va o wi ma - na ve lo je mi ni star stvo. Te ak tiv no sti se spro vo de u skla du sa Za ko nom o voj noj, rad noj i ma te ri jal noj oba ve zi u gar ni zo ni ma u Sr bi ji. In for ma ci je o po zi va wu voj nih ob ve zni ka bla go vre me no se ob ja vqu ju ve} go di na ma na in ter net stra ni ci Mi ni star stva od bra ne i me di ji su ih

~e sto pre no si li, a po sled wa ta kva in for ma ci ja je ob ja vqe na 16. sep tem bra. Po da ci o for mi ra wu, pre for mi ra wu i ras for mi ra wu voj nih je di ni ca „pred sta vqa ju voj nu taj nu i ne mo gu bi ti pred met jav nih ras pra va, bez po seb ne od lu ke nad le `nog or ga na”.

Srbija nije ugro`ena padom satelita Pad sa te li ta NA SA na po vr {i nu Ze mqe, ko ji se o~e ku je u pe ri o du iz me |u 22. i 24. sep tem bra, ne pred sta vqa go to vo ni ka kvu opa snost po bez bed nost pla ne te, a po go to vu ne po bez bed nost Sr bi je, po `i vo te i zdra vqe qu di i objek te, tvr de astro nom ski stru~ wa ci. Pad tog sa te li ta o~e ku je se u pe tak 23. sep tem bra, ali bi mo gao da pad ne i dan ra ni je, u ~e tvr tak, ili dan ka sni je,

u su bo tu, iz ja vio je astro nom Alek san dar Ota {e vi} iz Astro nom skog dru {tva „Ru |er Bo {ko vi}„. On je na gla sio da se za sa da jo{ ne zna gde }e sa te lit pa sti, ali da je mo gu} nost da ugro zi `i vo te i zdra vqe qu di sa mo te o ret ska i to li ko mi ni mal na da je za ne mar qi va.

Nacionalnost izjasniti slobodno Po kra jin ski om bud sman po zvao je pri pad ni ke na ci o nal nih za jed ni ca u Voj vo di ni da na pred sto je }em po pi su sta nov ni {tva slo bod no is ka `u svo ju na ci o nal nu pri pad nost. Po pis sta nov ni {tva, ka `u u ovoj in sti tu ci ji, pred sta vqa naj va `ni ji iz vor po da ta ka o sta nov ni {tvu Sr bi je i osno vu za kre i ra we bu du }ih po li ti ka. Po kra jin ski om bud sman po zdra vqa na po -

re ko je pred stav ni ci ma wi na i ma win ske or ga ni za ci je i udru `e wa ~i ne ka ko bi pod sta kle i ohra bri le {to ve }i broj pri pad ni ka ma wi na da na po pi su de kla ri {u svo ju na ci o nal nu pri pad nost.

Om bud sman je upo zo rio i da iz jed na ~a va we na ci o nal ne i ver ske pri pad no sti, ko je je pri met no u kam pa wa ma po je di nih ma win skih in sti tu ci ja, pred sta vqa pri ti sak na po je din ce ~i ji je iden ti tet li {en ver skih sa dr `a ja. Po kra jin ski om bud sman ta ko |e sma tra da je po treb no na gla si ti da se na po pi su ne do ka zu je, ne go sa mo is ka zu je na ci o nal na pri pad nost i da od go vo ri gra |a na da ti u to ku po pi sa pred sta vqa ju slu `be nu taj nu, da su po pi si va ~i oba ve zni na ~u va we taj ne, te da je sva ko po na {a we po pi si va ~a, ko jim bi se od gra |a na zah te va lo da se iz ja sne pro tiv no svo joj vo qi, pod lo `no sank ci ja ma.

u okvi ru ne kog od pro gra ma mo bil no sti do la zi da stu di ra na fa kul te ti ma No vo sad skog uni ver zi te ta, {to je jo{ jed na po tvr da da je UNS me |u naj ak tiv ni jim uni ver zi te ti ma u Sr bi ji po ta ko zva noj od la ze }oj i do la ze }oj mo bil no sti. Ovim mla dim qu di ma, iz ko ji su do {li u okvi ru pro gra ma mo bil no sti Jo i nEUSEE, Ba si le us, Cam pus Euro pae, ju ~e je Uni ver zi tet upri li ~io sve ~a nu do bro do {li cu.

Go stu ju }i stu den ti bi li su u dru {tvu na {ih aka de ma ca iza bra nih da im pru `e po dr {ku dok ov de stu di ra ju, po mog nu im da na |u sme {taj, sna |u se na fa -

ver zi te ta u No vom Sa du, ko ja je i or ga ni zo va la ju ~e ra {wi skup.

Iva na Vuj kov, {ef Kan ce la ri je po `e le la je stra nim stu den ti ma da se ose }a ju kao kod ku }e, a za „Dnev nik” ob ja sni la da je „mo bil nost stu de na ta ka kvu ne gu je UNS svo je vr sna in ter na ci o na li z a c i j a Uni v er z i t e t a iz n u tra”. Mi l o{ Mi l u t i n o v i} pred sta vio je stra nim stu den ti ma Sr b i j u, Voj vo di n u i No vi Sad, te Uni ver zi tet ~i ji }e stu den ti i oni bi ti ne ko vre me i po zvao ih na dru `e wa na „No }i is t ra ` i v a ~ a”, ali i srem s ko kar lo va~ kom Gro `|e ba lu...

V. ^e ki}

SRP SKO-FRAN CU SKI KON GRES ON KO LO GA U NOVOM SADU

O novim metodama le~ewa tumora Srp sko-fran cu ski kon gres on ko lo ga odr `a }e se od 22. do 24. sep tem bra u novosadskom ho te lu „Park”, a te ma ovog tre }eg po re du sku pa su no ve me to de bla go vre me nog ot kri va wa i le ~e wa kar ci no ma gr li }a ma te ri ce i jaj ni ka. Sve ve }i broj di jag no sti ko va nih slu ~a je va ra ka gr li }a ma te ri ce i jaj ni ka na me }e {to op ti mal ni ji broj pro ce du ra u di jag no sti ci i te ra pij ske na ~i ne le ~e wa te dve bo le sti, na ro ~i to u ze mqa ma s vi so kom in ci den ci jom. Sva ke go di n e u sve t u se re g i s tru j e 530.000 no vo o bo le lih od ra ka gr l i } a ma t e r i c e, a 270.000 no vo o bo le lih od ra ka jaj ni ka. Rak gr li }a ma te ri ce je dru go po u~e sta lo sti ma lig no obo qe we kod `e na, a ~e {}e obo le va ju `e ne u ma we raz vi je nim sre di na ma. U ne raz vi je nim dr `a va ma sve ta evi den ti ra se 85 od sto ma lig nih tu mo ra gr li }a ma te ri ce i 55 od sto ma lig nih tu mo ra jaj ni ka. Sr bi ja i Voj vo di na po ka zu ju iz ra zi to ne po voq nu epi de m i o l o { ku si t u a c i j u ka d a su u pi ta wu ova dva tu mo ra.

- Ra no ot kri va we ra ka gr li }a ma te ri ce i pro {i re na pa le ta ope ra tiv nih mo gu} no sti, kao i no va sa zna wa o on ko p a t o g e n e z i te bo l e s ti omo gu }i la je, na ro ~i to kod mla dih `e na, pri me nu ope ra tiv nih teh ni ka ko je omo gu }a va ju o~u va we fer til ne spo sob no sti, a isto ta ko ne na ru {a va ju re zul ta te on ko lo {kog le ~e wa - ka zao je sa On ko l o { kog in s ti t u t a Voj v o di ne prof. dr Du {an Jo va no vi}.

Pre m a we g o v im re ~ i m a, ne po voq na si tu a ci ja ma lig nih tu mo ra u `en skoj po pu la ci ji ovog re gi o na na me }e po tre bu za sa gle da va we mo gu} no s ti pri m e n e pri m ar n e i se kun dar ne pre ven ci je.

- Or ga ni zo va we edu ka tiv nih sku p o v a u sa r ad w i sa stru~ w a c i m a iz evrop s ki raz vi je nih ze ma qa obez be |u je na {im le ka ri ma uvid u no ve mo gu} no sti u di jag no sti ci i te ra pi ji ovoh obo qe wa kao i mo gu} no sti wi ho ve pri me ne u na {im bol ni ca ma - za kqu ~io je Jo va no vi}.

I. D.

SPORT

sreda21.septembar2011.

dnevnik

c m y

16

IVAN MIQ KO VI], KA PI TEN OD BOJ KA [A SR BI JE

Ra ~u naj te na nas Srp ski od boj ka {i osvo ji li su dru g o evrop s ko zla t o u isto ri ji, a naj za slu `ni ji za to bio je ka pi ten Ivan Miq ko vi}. Naj bo qi igra~ {am pi o na ta u Austri ji i ^e {koj ka pi ten sku tra ku pre u zeo je od Ni ko le Gr bi }a i na pra vi na ~in je po ka zao da ju je za slu `io, ka ko kva li te tom, ta ko i auto ri te tom na par ke tu i van we ga. Pred po ~e tak ovo go di {weg [am p i o n a t a Sta r og kon ti nen ta, Miq ko vi} je re kao da je {e sto me sto re al nost za na{ tim, ali se u to me mno go pre va rio.

- Kao i u `i vo tu, vo lim da po sta vim ne ke re al ne i ni `e

Ita li ja ili Poq ska, su do sta ja ~e u ovom tre nut ku i po ime ni ma i po igri ko ju su pri ka za li to kom ovog le ta.

Miq ko vi} je is ta kao da put do zla ta ni je bio lak.

- Sva ka utak mi ca je pri ~a za se be, sva ki set je pri ~a za se be, ne ke se to ve smo re {a va li u ne kim sret nim okol no sti ma, ne ke ra ni je, ta ko da su dve lop te, bu kval no na sva koj utak mi ci od lu ~i va le da li }e po be da bi ti na na {oj stra ni ili na stra ni pro tiv ni ka. Ovo ga pu ta, do sta sre }e, do sta po `r tvo va wa i tim skog du ha je pre o vla da va lo to kom ce log Evrop skog pr ven stva i to nam je po mo glo da

Ivan Miqkovi} s evropskim trofejom

ci qe ve, pa ako se svi ci qe vi ostva re pre ko to ga on da je to jo{ sa mo je dan plus. Na osno vu svih ar gu me na ta ko je sam ja imao u tom tre nut ku, sve je, po me ni, slu ti lo da }e mo bi ti oko {e stog me sta. I, za i sta, eki pe ko je smo mi osta vi li iza se be na ovom Evrop skom pr ven stvu, kao {to su Ru si ja,

ga za vr {i mo na naj lep {i mo gu }i na ~in, i za igra ~e, i za ceo stru~ ni {tab i za Sa vez, a na rav no i ce lu Sr bi ju.

Vo |a srp skog ti ma na gla si lo je da sva ko od igra ~a po |ed na ko za slu `an za zla to u Be ~u.

- Ni je bi lo pre lom nog tre nut ka, ne mo gu da ka `em da je bi lo ko ji od igra ~a po ~eo da

igra ne {to bo qe ne go {to je igrao ra ni je. Jed no stav no, ko god da je ula zio, pa ma kar i na je dan poen ili na jed nu pro me nu, ili bi lo {ta, je dao svoj do pri nos. Na kra ju, gru pa je ro di la ovu zlat nu evrop sku me da qu.

Pret hod no evrop sko zla to na {i od boj ka {i osvo ji li su pre de s et go d i n a, a je d i n i igra~ ko ji se i ta da na la zio u ti mu je bio ba{ Miq ko vi}.

Ka pi ten srp skog ti ma, ipak, ne mo `e da upo re di ta dva zla ta.

- Da sa da pra vi mo ne ke pa ra le le bi lo bi skroz ne za hval no. Ovo je skroz dru ga re pre zen ta ci ja, skroz pro me we na, jer ni je pod mla |e na. Si gur no je da je ovaj uspeh u ovom tre nut ku mno go vi {e zna ~i jer je ovo pr va zlat na me da qa po sle de set go di na, ko ja je po sle svih dru gih i tre }ih me sta, na rav no, ne pla sma na u po lu fi na le, une la do sta di s ku t a b il n ih pri ~a u ce lu re pre zen ta ci ju i sve igra ~e ko ji igra ju u woj, ali evo, mom ci su naj bo qi mo gu }i na ~in po ka za li da tre ba ra ~u na ti wih u bu du} no sti.

Sle d e } e tak m i ~ e we ko je o~e ku je srp ski tim je Svet s ki kup u Ja pa nu, ko ji se igra u no vem bru, a na ko jem se va de olim pij ske vi ze za Lon don na red ne go di ne.

- Ide mo da od i gra mo tih 12 utak mi ca u Ja pa nu za 15 da na. Ko li ko }e mo bi ti uspe {ni u to me sve za vi si od mno go to ga. Dru ga ~i je su eki pe, dru ga ~i j i je si s tem od Evrop skog pr ven stva, bi }e mno go ja ~ih eki pa kao {to su Bra zil i osta li. Mi }e mo po ku {a ti, na r av n o, da na p ra v i m o at m os f e ru, da da mo ne ki svoj mak si mum ko ji bu de mo mo gli u tom tre nut k u, da po k u { a m o da sa {to ma we po vre |e nih igra ~a od i gra mo ceo taj tur nir. Ako bu de mo uspe {ni i bu de mo me |u pr ve tri eki pe ko je }e se kva li f i k o v a t i za Olim p ij s ke igre bi }e su per, ako ne, osta je nam le to pa vi de }e mo - re kao je Ivan Miq ko vi} za B92 i ta ko na ja vio da, za sa da, jo{ uvek ni je za vr {io po sao u re pre zen ta ci ji Sr bi je.

LU KA ^U BRI LO, PR VO TI MAC VOJ VO DI NE NS SE ME

Kom pak t ni ji smo ne go ra ni je Po sle od la ska go vo to ~i ta ve pr ve po sta ve na kra ju pro {le se zo ne, od boj ka {i Voj vo di ne NS se me u no vi {am pi o nat u}i }e s pod mla |e nim sa sta vom. Eki pa }e bi ti sa sta vqe na od mo ma ka pri bli `nih go di na, pa }e je din stvo i za jed ni~ ki duh mo ra ti da kra se eki pu ako `e li da se bo ri za pe ha re u do ma }em pr ven stvu i Ku pu.

Sa da je s naj du `im sta `om u cr ve no-be lom dre su teh ni ~ar Lu ka ^u bri lo, ko ji je pro du `io ugo vor s naj dra `im klu bom i is ku stvom }e s naj od go vo ri ni je po zi ci je pred vo di ti naj tro fej ni ji sport ski ko lek tiv u Po kra ji ni.

- Iz se zo ne u se zo nu ula zi mo sa pod mla |e nim sa sta vom. Pre tr pe li smo ve li ke iz me ne u eki pi, ali mi se ~i ni da smo sa da mno go kom pak ti ni ji ne go {to je to bio slu ~aj u mi nu lim se zo na ma. Svi smo pri bli `nih go di na, po is ku stvu ni ko mno go ne od u da ra i za to ima smi sla da se na da mo naj bo qem i u pr ven stvu i Ku pu. Voj vo di ne }e uvek ima ti naj vi {e am bi ci je, bez ob zi ra na sa stav ti ma,

Luka ^ubrilo, tehni~ar Novosa|ana

pa je ta ko i sa da - ka `e sta ri ji od bra }e ^u bri lo.

Po sle od ra |e nih pri pre ma na Ko pa o ni ku i de la u No vom Sa du, cr ve no-be li su po ~e li sa igra wem pri prem nih utak mi ca. Mnu log vi ken da su u Ga bro vu u Bu gar skoj od i gra li tur nir i osvo ji li ga u kon ku ren ci ji ru munk som CSM-a, do ma }i na Ga bro va i po `a re va~ kog Mla dog rad ni ka. Sa mo su Po `a re vqa ni ma pre pu sti li set.

- S Mla dim rad ni kom smo ima li naj vi {e pro ble ma jer nas oni do bro po zna ju. Od i gra li smo ve o- ma kva li tet no, ~ak i pre ko o~e ki va wa i za slu `e no osvo ji li pr vo me sto. Do bro smo od ra di li do sa da {we pri pre me, na sta vqa mo u istom rit mu i ove po sled we dve ne de qe pre po ~et ka {am pi o na ta is ko ri sti }e mo da se {to bo qe uigra mo, a pra va pri li ka bi }e na Me mo ri ja lu „@ar ko Pe tro vi}”, ko ji }e bi ti ve o ma kva li te tan is ta kao je Lu ka ^u bri lo, naj bo qi igra~ tur ni ra u Ga bro vu.

M. Ri sti}

U{etao me|u legende: Andrija Zlati}

FI NA LE SVET SKOG KU PA U VROC LA VU

Kri stal ni glo bus An dri ji Zla ti }u Srp s ki stre l ac An d ri j a Zla t i}, ~lan „Alek se De jo vi } a” iz U`i c a, osvo jio je kri stal ni glo bus na fi na lu Svet skog ku pa, ko ji se odr `a va u poq skom gra du Vroc l a v u. On je {e s ti stre lac u srp skoj isto ri ji ko ji je osvo jio kri stal ni glo bus, naj pr sti `ni ji tro fej po mno gi ma u ovom spor tu, jer u fi na lu ga |a ju osmo ri ca naj bo qih na osno vu pla sma na na ~e ti ri svet ska ku pa u se zo ni, bra ni lac tro fe ja i svet ski pr vak iz pret hod ne go di ne.

Zla ti} je sla vio u di sci pli ni ma lo ka li bar ski pi {toq sa 667,9 (568) kru go va, is pred Ru s a Le o n i d a Eki m o v a sa 665,9 (569) i svet skog pr va ka iz Mih nea 2010. Ja pan ca To mo ju ki Ma cu de sa 659,1 (561) kru gom i ta ko za o kru `io vi {e ne go uspe {nu se zo nu. Ove go di ne Zla ti} je osvo jio zla to na EP u Be o gra du MK pi {to qem i sre bro na EP u Bre { i va z du { nim pi { to qem, te zla to va zdu {nim pi {to qem na Svet skom ku pu u [an gvo nu, sre bra MK i va -

zdu {nim pi {to qem na Svet skom ku pu u Min he nu i bron zu na Svet skom ku pu MK pi {to qem u Fort Be nin gu.

U`i ~ a n in je u fi n a l e u{ao sa dru gim re zul ta tom od 568 kru go va (po se ri ja ma 95, 95, 92, 93, 95, 98) sa kru gom ma we od Ru sa Eki mo va, ali je u plej-ofu naj bo qe ga |ao i sa 99,9 kru go va us peo da se do mog ne zla ta. Eki mov je mo rao da se za do vo qi sre brom, dok je Ma cu da sa {e ste po zi ci je dru gom fi nal nom se ri jom od 98,1 kru go va do {ao do bron ze.

- Za do vo qan sam fi na lom, dok sam u osnov nom de lu imao dve sla bi je se ri je. Pre sre }an sam, jer sam ta ko se zo nu za vr {io na naj lep {i na ~in i ovo je naj lep {a na ja va za ono {to me ~e ka u 2012, a to su Olim pij ske igre u Lon do nu. @i vot ni san mi je da osvo jim je di nu me da qu ko ja mi ne do sta je, a to je olim pij ska - re kao je Zla t i} po s le fi n a l a u Vroc la vu.

Srp ski strel ci su do ovog fi na la osvo ji li 12 kri stal nih glo bu sa za po be de u fi na lu Svet skog ku pa. Naj vi {e

tro fe ja ({est) osvo ji la je Ja sna [e k a r i}: 1988. (dva), 1990, 1996, 1999. i 2005. Go ran Mak smi mo vi} ima tri (1988, 1990. i 1991), a po je dan ima ju Li d i j a Mi h aj l o v i} (2009.), Ste van Ple ti ko si} (1991) i Ne ma wa Mi ro sa vqev (1995).

Ne ma wa Mi ro sa vqev, ~lan Stre qa~ ke dru `i ne No vi Sad 1790, na stu pio je u di sci plii ma lo ka li bar ska pu {ka 60 le `e }i i za u zeo je osmo me sto sa 698,4 (594) kru ga. On se u fi na le pla si rao sa osmim re zul ta tom od 594 kru ga i ma da je imao naj bo qu fi nal nu se ri ju od 104,4 kru ga ni je us peo da na dok na di za o sta tak. Po be dio je Be lo rus Ser gej Mar ti nov sa 702,8 (599) kru go va, is pred Ame ri kan ca Eri ka Ap ta graf ta sa 701,8 (599) i Po qa ka Se ba sti ja na Ra bal skog sa 699,4 (596) kru go va.

Na fi na lu Svet skog ku pa u Vroc la vu u~e stvu je 86 stre la ca iz 31 ze mqe. Da nas }e na va tre nu li ni ju Ne ma wa Mi ro sa vqev u di sci pli ni MK pu {ta tro stav (osnov ni deo u 9, fi na le u 15 ~a so va).

G. M.

PR VEN STVO SR BI JE

Bu ba lo i Pan ~e v ci {am pi o ni Jo vi ca Bu ba lo, stre lac dru `i ne Pan ~e vo osvo jio je {am pi on sku ti tu lu na pr ven stvu Sr bi je u ga |a wu pi {to qem ve li kog ka li bra (20 plus 20 me ta ka), sa 347 kru go va. Sa {a Mu di ni} iz Aka dem ca je, kao i la ne, osvo jio vi ce {am pi on sku ti tu lu, dok se bron zom oki tio Ra de Ko va ~e vi}, ta ko |e stre lac Aka dem ca.

Naj u spe {ni ja eki pa je Pan ~e v o, pro { lo g o d i { wi vi c e {am pion dr `a ve. Aka de mac je dru gi, dok je bron zu osvo jio no vo sad ski klub „Ra di voj ]ir pa nov“.

Re z ul t a t i, po j e d i n a~ n o: 1.

Jo vi ca Bu ba lo (Pan ~e vo) 347 kru g o v a. 2. Sa { a Mu d ri n i} (Aka de mac) 342 (178), 3. Ra de Ko v a ~ e v i} (Aka d e m ac) 342 (173), 4. Jo van Pa vli ca (Pan ~e vo) 318, 5. De jan Ri lak (Pan ~e vo) 292 kru ga itd. Ekip no: 1.

Pan ~e vo (Bu ba lo, Pe tro vi}, Ri lak) 916 kru go va, 2. Aka de mac (Be o grad) 898, 3. “Ra di voj ]ir pa nov” (No vi Sad) 730 4.

No vi Sad 704 kru ga.

SA RAD WA OLIM PIJ SKOG KO MI TE TA I PAN ^E VA: Olimpijski komitet Srbije i grad Pan~evo potpisali su Protokol o saradwi. Tako }e biti unapre|ena saradwa u vezi sa aktivnostima Olimpijskog centra koji }e se izgraditi u Pan~evu. Op{ti ciq jesu razvoj sporta, kao i obezbe|ivawe optimalnih uslova za pripreme, a posebno onih koji ostvaruju vrhunske rezultate na me|unarodnim takmi~ewima i Olimpijskim igrama. Protokol o saradwi potpisali su predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac i gradona~elnik Pan~eva Vesna Martinovi}.

U Pan~evu je odr`ana i EkOlimpijada Srbije.

SPORT

c m y

dnevnik

17

sreda21.septembar2011.

[ESNAESTINA FINALA KUPA SRBIJE

VOJVODINA DANAS U KUPU IGRA U PE]INCIMA

LU ^A NI: Me ta lac - Srem

Kao da je fi na le Fud ba le ri Voj vo di ne da nas u Pe }in ci ma igra ju me~ {e sna e sti ne fi na la Ku pa Sr bi -

je, a do ma }in im je no vi pr vo li ga{ Do wi Srem. U ovoj eki pi na po zaj mi ci igra mla di cen tar for Voj vo di ne \or |e [u {war, ali

on zbog is kqu ~e wa u pret hod nom ko lu da nas ne }e bi ti u ti mu. [ef stru~ n og {ta b a No v o sa | a n a De j an Vu k i } e v i} op -

3:0 (1:0)

Danas

ti m i s ta je pred da n a { wi duel, iako upo z o r a v a na sve opa s no s ti spe c i f i~ n og tak mi ~ e w a.

KRU [E VAC: Na pre dak - Spar tak ZV PE ]IN CI: Do wi Srem - Voj vo di na BE O GRAD: ^u ka ri~ ki - Pro le ter IVA WI CA: Ja vor - No vi Sad KU LA: Haj duk - Ko lu ba ra ZRE WA NIN: Ba nat - BSK ^A ^AK: Bo rac - Rad ni~ ki (S) JAG WI LO: [u ma di ja - In |i ja LU ^A NI: Mla dost - Cr ve na zve zda U@I CE: Slo bo da PS - Te le op tik NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Par ti zan NI[: Rad ni~ ki 1923 - Rad SME DE RE VO: Sme de re vo - BASK

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30)

Utorak (27. septembar) NI[: Sin |e li} - Ja go di na

(15.30)

U slu ~a ju ne re {e nog re zul ta ta u re gu lar nom de lu me ~e va, od mah }e se pri stu pi ti iz vo |e wu je da na e ste ra ca.

Dejan Karan izostaje, a Petar [kuleti} po~e}e me~ u Pe}incima

Fo to: S. [u {we vi}

PARTIZAN U NOVOM PAZARU

Opre znost ni je ma na

Aleksandar Stanojevi}

Par ti za nov ciq je ja san i u Kup tak mi ~e wu – od bra ni ti tro fej. Pr va pre pre ka je No vi Pa zar, u isto i me nom gra du.

- Opre zni smo pred ovaj duel iz vi {e raz lo ga. Od me ~a u pr ven stvu pro tiv nik je pro me nio tre ne ra i igru, a i Kup je ta kvo tak mi ~e we u kom se gre {ke ne pra {ta ju.

Ozbiq no }e mo pri }i utak mi ci, uz ~vr stu na me ru da po be di mo – re kao je tre ner Sta no je vi}. [ef stru ke ni je ot krio ko ji }e tim po ~e ti utak mi cu.

- Eki pu spre ma mo pre ma pro tiv ni ku, pa }u te ko po sle de taq ne ana li ze i na {eg po sled weg tre nin ga zna ti ko jih je da na est }e po ~e ti me~.

Sta no je vi} o~e ku je vre lu at mos fe ru na tri bi na ma.

- No vi Pa zar je po znat kao fud bal ski grad i sta dion }e si gur no bi ti pun. Mi ima mo ta mo do sta na vi ja ~a, ali ima ih i do ma }in pa je pra vi fud bal ski de kor za ga ran to van. Ko pro |e da qe ne ka za slu `e no bu de na gra |en od pu bli ke – is ta kao je tre ner Par ti za na. I. Lazarevi}

ZVEZDA U LU^ANIMA SA [ARENIM TIMOM

Po re cep tu iz ^a~ ka Glat ka po be da u ^a ~a ku, uz so lid nu igru, na ja vi la je da Zve zda ula zi u pra vu for mu. Iza bra ni ke tre ne ra Pro si ne~ kog o~e ku je da nas no vi za da tak, kup utak mi ca pro tiv eki pe Mla do sti u Lu ~a ni ma.

- Sve sni smo da u Ku pu ne ma po prav nog is pi ta.

Mo ra mo da bu de mo opre zni jer u ova kvim me ~e vi ma iz ne na |e wa su mo gu }a, de {a va ju se. Ide mo na po be du, da obez be di mo pro laz da qe.

Ako bu de mo ras po lo `e ni i mo ti vi sa ni kao pro tiv Bor ca tri jumf ne }e iz o sta ti. Oprav da }e mo ulo gu fa vo ri ta - bio je ja san Pro si ne~ ki.

Ne ma ju cr ve no-be li pre - Robert Prosine~ki vi {e in for ma ci ja o sna zi Mla da se pri la go di mo svim uslo vi do sti. ma i ostva ri mo ciq.

- Je su za nas ne po zna ni ca, ali Ro ta ci je u ti mu su ve} uobi ~a zna mo da eki pa ni je iz gu bi la je na po ja va, a pri li ku u Lu ~a ni utak mi cu u do sa da {wem to ku ma do bi }e {a re na po sta va, dok pr ven stva, {to je do kaz kva li te }e ne ko li ci na stan dard nih pr ta. De taq ko ji mo `e da uti ~e na vo ti ma ca bi ti na od mo ru. tok su sre ta je te ren, jer }e na - [an su }u pru `i ti igra ~i ma we mu dan ra ni je igra ti Me ta lac sa ma wom mi nu ta `om, ali ovim i Srem. Ne znam u ka kvom }e sta po te zom ne `e lim ni ko ga da wu bi ti zbog ki {e, ali mo ra mo pot ce nim, jer jed no stav no ima -

mo ade kva tan kva li tet u pro fi po go nu. Po ~e }e: Ki rov ski, Stoj ko vi}, Adi, Re qi}, ]o si}, Ko va ~e vi}, Di mi tri je vi}, Mi ja i lo vi}, Ve {o vi}, La zo vi} i Me zen ga. Ne ki fud ba le ri ne }e ni pu to va ti sa na ma, po put gol ma na Baj ko vi }a, dok }e na oku pu bi ti Evan dro i Bor ha, ali ne i me |u star te ri ma - ob ja snio je Pro si ne~ ki.

Z. Rangelov

- Za nas ovaj duel tre ba da bu de kao fi na le. To sam re kao i igra ~i ma, jer po prav nog ne ma.

Na {e am bi ci je po zna te su u Ku pu Sr bi je i me~ s Do wim Sre mom do `i vqa va mo kao pr vi ko rak ka ko na~ nom ci qu. Kraj wi is hod ne do vo dim u pi ta we, ma da sam sve stan da nas ~e ka eki pa ko ja igra or ga ni zo va no, a ka rak te ri sti ka joj je da pri ma i po sti `e ma lo go lo va - re kao je Vu ki }e vi}.

Stra teg no vo sad skog su per li ga {a na ja vio je pro me ne u ti mu.

- Na pa da~ Pe tar [ku le ti} za slu `io je {an su da se od pr vog mi nu ta na |e u ti mu. Ka ran ne }e bi ti u kom bi na ci ji zbog po vre de, a s ob zi rom na to da ni Moj sov jo{ ni je spre man pri nu |en sam da Me do je vi }a vra tim na {to per sko me sto. Za do vo qan sam ka ko je A|u ru od i grao pro tiv OFK Be o gra da, ali s ob zi -

rom na we go va na gla {e na de fan ziv na svoj stva i na ~i we ni cu da je ri zi~ no da ne ko ko do sko ra ni je ~e sto do bi jao {an su u se dam da na od i gra tri utak mi ce, we go vo me sto za u ze }e Mi to {e vi} - is ta kao je Vu ki }e vi}.

Sve na ve de ne pro me ne ne zna ~e da }e Voj vo di na kal ku li sa ti.

- Ne ma mo ilu zi ju da }e mo la ko pro }i u osmi nu fi na la, ali smo pri nu |e ni da kom bi nu je mo s fon dom igra ~a ko jim ras po la `e mo. Ap so lut no ve ru jem u tim ko ji }e do bi ti {an su, a pred na ma je po tom se ri ja ja kih me ~e va ko ja za po ~i we ne u god nim go sto va wem u Ja go di ni - na po me nuo Vu ki }e vi}.

Ve ro vat ni sa stav: Su pi}, Vu li }e vi}, Ka ran, Traj ko vi}, Pa vlo vi}, Mi to {e vi}, Ste va no vi}, Me re ba {vi li, No va ko vi}, Ili} (Bo jo vi}), [ku le ti}.

S. Savi}

HAJDUK DOMA]IN KOLUBARI

Iz ne na |e we is kqu ~e no Fud ba le ri Haj du ka ugo sti }e pr vo li ga {a Ko lu ba ru iz La za rev ca. S ob zi rom na to da igra ju u kva li tet ni jem ste pe nu tak mi ~e wa, da su naj pri jat ni je iz ne na |e we do sa da {weg de la su per li ga {kog pr ven stva, da igra ju na svom te re nu lo gi~ no je da su fa vo ri ti. No, Kup je tak mi ~e we u ko jem su iz ne na |e wa mo gu }a. Zna ju to Ku qa ni, jer su se pro { le go d i n e ba{ ope k li pro t iv Ko lu ba re, ko ja ih je na kon bo qeg iz vo |e wa pe na la eli mi ni sa la i to u Ku li.

Uz to, Ko lu ba ra u pr ven stvu igra ve o- ma do bro.

- Na{ ciq je da, kao i u pr ven stvu i u Ku pu do gu ra mo {to da qe, sve sni da se kroz ovo tak mi ~e we naj pre mo `e sti }i do Evro pe. Pam ti mo da nas je Ko lu ba ra pro {le se zo ne eli mi ni sa la, ali sam uve ren da }e mo joj vra ti ti taj dug - ka `e gra di teq igre Haj du ka Ke nan Ra gi po vi}.

Na vi ja ~e Haj du ka `i vo za ni ma je li pr ven stve ni po raz od Par ti za na po qu qao sa mo po u zda we wi ho vim qu bim ci ma?

- Ni je. Sve sni smo da je tr ka za bo do ve du ga~ ka. At mos fe ra u eki pi je od li~ na {to }e mo po ka za ti i pro tiv Ko lu ba re. Zna se ka ko }e mo igra ti: od go vor n o, na p a d a~ k i, ona k o ka k o smo igra li u pro te klih pet ko la pr ven stva. Uz po dr {ku sa tri bi na, pla sman u osmi nu fi na la Ku pa Sr bi je ne }e do }i u pi ta we - ja san je Ra gi po vi}.

Stru~ ni {tab mo }i }e da go sti ma iz La za rev ca su prot sta vi naj ja ~i sa stav.

Tre ba lo bi da po~ nu: Bra}, Pa u qe vi}, Kenan Ragipovi} optimista Ko va ~e vi}, Muj dra gi}, La li}, ^o vi lo, Bu ba lo, va wem pri hva ti li le to {we pro me ne, kao i da Ra gi po vi}, Ha xi bu li}, Nov ko vi} i ]o vin. su do sa da {wi re zul ta ti iz van red ni, ve ru je se Klup sko ru ko vod stvo je od lu ~i lo da ka pi je da }e tri bi ne sta di o na i pro tiv Ko lu ba re bi sta di o na u Ku li bu du {i rom otvo re ne, ulaz je ti so lid no po pu we ne. bes pla tan. S ob zi rom da su na vi ja ~i s odo bra \. Bojani}

^ETVRTFINALE KUPA FS NOVOG SADA

TSK u Le din ci ma Da nas su na pro gra mu ~e tvrt fi nal ni me ~e vi ku pa na te ri to ri ji Fud bal skog sa ve za No vog Sa da. Sa sta ju se - NO VI SAD: In deks - Si rig, Cr ve na zve zda Fru {ko go rac, LE DIN CI: Vi no gra dar - TSK, RU MEN KA: Je din stvo - Mla dost (No vi Sad).

Sve utak mi ce po ~i wu u 16 sa ti.

Ko vr li ja u Mi lo {e vu Po zna ti ki kind ski tre ner Mi lan Ko vr li ja pre u zeo je voj vo |an skog li ga {a Voj vo di nu iz No vog Mi lo {e va. Mi lo {ev ~a ni su u pet od i gra nih ko la za be le `i li isto to li ko po ra za, pa je ra zu mqi vo {to je do {lo do pro me ne tre ne ra.

M. S.

18

OP[TINSKA LIGA RUMA – IRIG (DRUGI RAZRED)

DO BRIN CI: Igrali{te Sremca, gledalaca 100, sudija Ivo{evi}(Ruma).Strelci: D. ^esti} u 22. i 30, J. A{}eri} u 52. (iz penala), Ivani{ u 66, M. Dupor u 80. i 87. i R. A{}eri} u 90. minutu za Sremac, N. Panteli} u 16. i 38 .za Mladost.@uti karton: Ivani{ (Sremac).

DO BRIN CI: Sre mac-Mla dost (P) 7:2, RI VI CA:Pla ni nac - Car Uro{ 1:2, STE JA NOV CI:Bo rac-Voj vo di na 1:2.

Slo bo dan je bio 27. ok to bar iz [a tri na ca.

1. Car Uro{ 2. Sre mac 3. Pla ni nac 4. Voj vo di na 5. Bo rac (S) 6. 27.ok to bar 7. Mla dost (P)

3 2 3 3 2 2 3

3 2 2 2 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0

0 13:2 0 14:4 1 11:4 1 4:4 2 2:9 2 2:11 3 3:15

9 6 6 6 0 0 0

SRE MAC: Radovac 7, Zeqaji} 6, Qubinkovi} 7, A. Radojev 7, J. A{}eri} 6 (R. A{}eri}), @. Radojev 7, D. ^esti} 8 (\. ^esti}), Ivani{ 7, M. Dupor 8, V. Dupor 7, Kleverni} 6 (Peke~ ).

MLA DOST: D. Bognar 7, Vasi} 6, Nedakovi} 7 (Anxi} ), M. Bognar 6, Kne`evi} 6, Milin 6, N. Panteli} 7, Todori} 6 (Markovi}), Cikota 7, Orlovi} 6, Cvjetinovi} 6 (Ro{uq).

Pavlov~ani su dugo pru`ali sna`an otpor favorizovanim doma}inima.Kada im je ponestalo snage, stigla ih je prava katastrofa. D. ^esti} i Qubinkovi} nisu iskoristili penale za Sremac.

M. Dragi}evi}

Planinac - Car Uro{ 1:2(0:2) RI VI CA: Stadion Planinca, gledalaca 150, sudija Lazi}(Kraqevci).Strelci:Petrovi} u 70.za Planinac, Poznan u 25.i Juri{i} u 36.za Car Uro{.@uti kartoni:S.]iri}, ]osi}, \ali}(Planinac), Poznan, Juri{i}, Radowa(Car Uro{).

PLA NI NAC: Radi{i} 5, S.]iri} 7, Atkovi} 6, B.Paji} 6, D.]iri} 6, Petrovi} 7, N.]iri} 7(M.]iri} 7), Mati} 5, Vasiqevi} 5(\ali} 7), Brki} 6(Baji} 7), ]osi} 6.

CAR URO[: A.Jovanovi} 8, Bo`i} 7(N.Joci} 7), Poznan 7, Nedi} 8, M.Bo`i} 7, Juri{i} 7, Vrawe{ 7, Stepanovi} 7, Radowa 8, Popovi} 7, L.Jovanovi} 7.

S. Antonijevi}

Borac - Vojvodina 1:2 (1:1) STE JA NOV CI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Stupar(Ruma).Strelci:Jankovi} u 33.(iz penala) za Borac, B.Radovanovi} u 7. i Bizumi} u 61. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni: Milojevi}, Mandi}, B. Radovanovi} (Vojvodina).

BO RAC: I. Buli} 6, Stri~evi} 6, M. Jefti} 6, Poborski 6, Jovanovi} 5, Jankovi} 6, D. Jefti} 5 (Neznanovi} 5), J. Buli} 6, [krbi} 5, Stepanovi} 6, Luki} 5.

VOJ VO DI NA: Marjanovi} 8, Bizumi} 8, Mandi} 8 (Avramovi} ), M. Radovanovi} 8, Patrik 8, Georgijevi} 8 (Lazarevi}), Milojevi} 8, [evi} 8, [utanovi} 8, B. Radovanovi} 8, Risti} 8.

S. Jankovi}

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (DRUGI RAZRED)

Grgurevci - BSK 0:2 (0:2) GR GU REV CI:Stadion Grgurevaca, gledalaca 50, sudija Maksi}(Bosut).Strelci:D.Laketi} u 7.i D.Sladojevi} u 10.minuti.

GR GU REV CI: G.Radosavqevi} 6, Paunovi} 6, S.Radosavqevi} 5, Risti} 6, Melenti} 6, Toma{evi} 6, Petkovi} 6, Paunovi} 6, Jeli} 6, \etkovi} 6(Jeremi} ), Nagradi} 6.

BSK: \eki} 8, T.Plemi} 7, D.Laketi} 7, B.Jovanovi} 7, Ratkovi} 7, Roki} 7, Todi} 7, D.Sladojevi} 9, G.Sladojevi} 7, D.Plemi} 7, A.Plemi} 7.

P. Kresojevi} GR GU REV CI: Gr gu rev ci-BSK 0:2, LE @I MIR: Pla ni nac-Na pre dak (od lo `e no), ZA SA VI CA:Slo ga-Bo sut 1:0.

3 3 3 2 2 3

1 1 1 0 0 0

2 2 1 2 2 1

0 0 1 0 0 2

2:0 2:1 6:6 4:4 1:1 3:6

dnevnik

OP[TINSKA LIGA RUMA – IRIG(PRVI RAZRED)

Sremac - Mladost (P) 7:2 (2:2)

1.BSK 2.Slo ga(Z) 3.Bo sut 4.Pla ni nac 5.Na pre dak 6.Gr gu rev ci

sport

sreda21.septembar2011.

5 5 4 2 2 1

OP[TINSKA LIGA IN\IJA - STARA PAZOVA

Na pa li su di ju zbog pe na la Jedinstvo (R) - Fru{ka gora 2:2 (0:0) (prekinuto u 91. minutu)

RU MA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 200, sudija ]ulibrk (Ruma). Strelci: Vasiqevi} u 54. i P. Sabo u 66. za Jedinstvo, a Arsenovi} u 77. i Bo`i} u 85. minutu za Fru{ku goru. @uti kartoni: Jovi} (Jedinstvo), Bo`i}, Radivojevi} (Fru{ka gora). Crveni kartoni: Plav{i} (Jedinstvo), Grubje{i} (Fru{ka gora).

JE DIN STVO: Qubinkovi} 7, Opa~i} 7, Cviji} 7, Joki} 7, Dejan Qubi{i} 8, Danijel Qubi{i} 7, S.Sabo 7, P.Sabo 8, Plav{i} 7, Jovi} 7, Vasiqevi} 8 (Basara 7, Grbi} 7).

FRU [KA GO RA: Radivojevi} 6, ]irkovi} 7, Petrovi} 7, Arsenovi} 8 ([iqkovi} 5), Milinkovi} 7, Grubje{i} 7, Dejanovi} 7, Novakovi} 7, Bo`i} 7 ([akoti} 6), Jawi} 7, \api} 7.

Posle opravdano dosu|enog penala za doma}ine u 91. minutu gosti nisu dozvolili da se on izvede, nastala je gu`va, napadnut je i sudija, pa je utakmica prekinuta.

M. Qubi{i}

Mladost (B) PSK Putinci 2:1 (2:0) BU \A NOV CI: Igrali{te Mladosti, gledalaca 100, sudija Jovanov i} (Ruma). Strelci: Jugovi} u 15. i 35. za Mladost, Mudri} u 70. minutu za PSK Putince.

MLA DOST: Veji}, Obradov, Krivo{i}, D. Ko{uti} (N. Ko{uti}), Kukoq, Simi}, Vojnovi}, Gligori}, Jugovi}, Aleksi}, Stojanovi}.

PSK PU TIN CI: Stanisavqevi}, Bara}, Kordi}, Simonovi},

Ribi}, ^a~ari}, Bjeqac, Gwatovi}, Mudri}, Mihajlovi}(Latas), Vukoti}(Al~akovi}).

Kona~no i doma}ini da nekog pobede. Ovoga puta rival iz Putinaca je bio nadigran u ve}em delu utakmice.

S. Jovanovi}

Kru{edol - OFK Kraqevci 3:0 (1:0) KRU [E DOL: Stadion Kru{edola, gledalaca 30, sudija Vrani} (Ruma). Strelci: M. Anti} u 19, N. Anti} u 48. i Gari} u 79. minuti.

KRU [E DOL: Pardovicki 8, Radulovi} 8, Markovi} 8, Lisovac 8 (Peri}), Belanovi} 8, Bigumi} 8 (Gari} 8), Qepoja 7 (Vukojevi} ), \oki} 8, M.Anti} 8, Baji} 7, N. Anti} 8.

OFK KRA QEV CI: Mo{i} 9, Dragutinovi} 8, Joki} 7, Balind 7, G. ^vorkov 5, Viloti} 7, S. Spasojevi} 7, Gaji} 7, Z. ^vorkov 5, M. Spasojevi} 7, Poznan 5.

S. Radulovi}

Sloga - Fru{kogorac 0:0 VO G AW: Stadion Sloge, gledalaca 100, sudija \oki} (Ruma). @uti kartoni: Vuji}, S. Maleti} (Sloga), @. Jovanovi}, Stojakovi} (Fru{kogorac).

SLO GA: Balog, S. Maleti} (Dragi}evi}), Popovi}, Pupovac, Nenadi}, Baki}, Radivojevi}, Spa so je vi}, Be `a no vi} (Milo{ Krsti}), Vuji} (Be`anovi}), Milenko Krsti}.

FRU [KO GO RAC: M. Jovanovi}, Stojakovi}, Obrenovi},

KRU [E DOL: Kru {e dol-OFK Kra qev ci 3:0, VO GAW: Slo ga-Fru {ko go rac 0:0, RU MA: Je din stvo-Fru {ka go ra 2:2 (pre ki bu to u 91. mi nu tu), KLE NAK: Bo rac-Na pre dak 0:2, BU \A NOV CI: Mla dost-PSK Pu tin ci 2:1. Po let iz Ni ki na ca je bio slo bo dan.

1. Kru {e dol 4 3 0 1 6:1 9 2. Na pre dak 3 2 1 0 4:1 7 3. Slo ga 4 2 1 1 5:3 7 4. Je din stvo (R)3 2 1 0 4:2 7 5. Fru {ko go rac3 2 1 0 3:1 7 6. Bo rac (K) 4 2 0 2 4:6 6 7. Fru {ka go ra 2 1 0 1 5:4 3 8. PSK Pu tin ci4 1 0 3 5:7 3 9. Mla dost (B) 4 1 0 3 4:7 3 10. Po let 3 0 1 2 3:5 1 11. Kra qev ci 4 0 1 3 6:12 1

Stojkovi}, Pavlovi}, Baji} (Kne`evi}), @. Jovanovi} (]iri}), Pavi} (Curkovi}), Stepanovi}, Kadar, Miokovi}.

D. Vuji}

Borac (K) - Napredak 0:2 (0:1) KLE NAK: Stadion Borca, gledalaca 100, sudija Stojkovi} (Dobrinci). Strelac: Devrwa u 15. i 70. Crveni karton: Milan Vasi} (Borac).

BO RAC: Milan Vasi} - (R. Mati} 6), Milo{ Vasi} 6, Ranki} 7, Vujaklija 7 (Ili}), M. Mati} 7, @ivkovi} 7, Jovi} 7, V. Mati} 7, Jovanovi} 7 ([akoti} 8), Golubovi} 7, Samarxi} 8.

NA PRE DAK: Krni} 8, Stankovi} 7, Ili} 7, G. Miqkovi} 7, Sekuli} 7, N. Miqkovi} 7, Vu~eti} 7, N. Vi{wi} 7, Devrwa 8 (R. Devrwa ), Buza{ 7 (Ivanovi}), Lazi} 8 (Beukovi}).

Klen~ani su propustili priliku da ubedqivo pobede. Imali su {anse, kakve samo mogu po`eleti, nisu iskoristili, a iskusni gosti iz dve kontre do{li su i do dva gola i do kona~ne pobede.

B. Jovi}

Hajduk - Borac (R) 2:0 (1:0) DI VO[: Igrali{te Hajduka, gledalaca 100, sudija Novakovi} (Sremska Mitrovica).

Strelci: Halilovi} u 34. i Ili} u 81. minutu. @uti karton: Gli{i} (Borac).

HAJ DUK: Zeqkovi}, [u{ilovi}, Andri}, Vidovi}, Kotarli}, Mari~i}, Ili}, Krmpoti} (Xaki}), Petkovi} ([evi}), Halilovi}, Kqaji} (Stevan~ev).

BO RAC: A. Jankovi}, Beri} (Turudi}), Sam~evi} (Jezdi}), M. Rudi} (Vladisavqevi}), Stanisavqevi}, S. Rudi}, M. Jankovi}, Stani}, Turudi}, Jovanovi}, Gli{i}.

U slaboj igri obe ekipe, za doma}ina su bili va`ni bodovi, a pouzdani strelci Halilovi} i Ili} to su Divo{anima i omogu}ili.

V. Ratkovi}

Sloga (^) - Zmaj 0:0

^AL M A: Sta dion Slo ge, gledalaca 150, sudija Tre}akovi} (Srem ska Mi tro vi ca). @u ti kar to ni: Ke re {e vi} (Slo ga), Sa vi}, Og we no vi}, Bo`jakovi} (Zmaj).

SLO GA: Pan|en 6, Mirko Cvje ti} 6, To pi} 6 (Mi lan Cvjeti} 6), Vetmi} 6, Bojani} 7, Draganovi} 7, Bogosavqevi} 7 (D. Antoni} 7), Mocowa 6, Sekuli} 7 (Kere{evi} 6), Majstorovi} 7, Keki} 7.

ZMAJ: Ili} 9, To ji} 6, Bo`jakovi} 6, I. Bugarski 6, R. Sretenovi} 7, A. Sretenovi} 6, \uri} 6, Babi} 6, Stepanovi} 6, Savi} 6, Ogwenovi} 7. ^almanci su se po{teno ispro ma {i va li. U 59. mi nu tu nisu iskoristili penal. [ut Draganovi}a Ili} je odbranio. Uz to Sekuli} je pogodio stativu, a Keki} pre~ku.

D. Bojani}

Sloboda - Srem 3:2 (2:0) [A [IN CI: Stadion Slobode, gledalaca 100, sudija Dobri} (Jarak). Strelci: Zmijanac u 13. i 42. i Milutinovi} u 52. za Slobodu, Raji} u 73. i 81. minutu za Srem. @uti kartoni: Da mja no vi}, S. Po po vi} (Slo bo da), Pet ko vi}, Ra ji} (Srem).

SLO BO DA: S. Popovi} 7, Tep{i} 7, Stanojevi} 7 (Petrovi} 6), M. Popovi} 6, Malenkovi} 6, Antoni} 6, Milutinovi} 7 (Vje{tica 6), Nedeqkovi} 6, Zmijanac 8, Dokmanovi} 6, Damjanovi} 6.

SREM: Gvero 6, Marjanovi} 7, [upuri} 6 (Ostoji} 6), Petkovi} 6, Raji} 8, Bu}ko 6, Milovanovi} 6, Vi}enti} 6, Trivunovi} 6 (Mitrovi} 6), Stefanovi} 7, [aganovi} 7.

Do ma }i po ve li sa 3:0, pa stali, a gosti to osetili, zapeli s vim silima, i umalo da odnesu bod iz [a{inaca.

S. Nedeqkovi}

^AL MA: Slo ga-Zmaj 0:0, JA RAK: Sre mac-Bo rac (VR) 4:2, [A [IN CI: Slo bo da-Srem 3:2, DI VO[: Haj duk-Bo rac (R) 2:0, SREM SKA MI TRO VI CA: Mi tros-Fru {ko go rac 1:1.

1.Sre mac 3 2. Bo rac (VR) 3 3. Slo bo da 3 4. Haj duk 3 5. Fru {ko go rac3 6. Slo ga (^) 3 7. Mi tros 3 8. Bo rac (R) 3 9. Zmaj 3 10. Srem 3

3 2 2 1 1 1 0 1 0 0

0 0 0 1 1 1 3 0 2 0

KR ^E DIN: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Tica (In|ija). Strelci: Petkovi} u 39. i Dobi} u 65. za Fru{kogorac, a Sto{i} u 54. minutu za Borac. @uti kartoni: Ranitovi}, Filipovi}, D. Vu~i}, Pejakovi} (Fru{kogorac), Petrovi} (Borac).

FRU [KO GO RAC: M. Vu~i} 7, ^ortan 7, Egi} 7, Poqak 8 (Pejakovi} 7), Filopovi} 8, Ranitovi} 7, Obradovi} 7, Petkovi} 8, D. Vu~i} 7 (Z. Mi{~evi} 7), Dobi} 7 (Gavri} 7), Livaja 7.

BO RAC: Kne`evi} 6, M.Novkovi} 7, Veqovi} 6 (Ke`i} ), Sto{i} 7, Lazi} 7 (Radovanovi}), Mraovi} 7 (Savi}), Naranxi} 6, Mandi} 7, Jawanin 7, Petrovi} 8, D. Novkovi} 7.

Doma}i su ostvarili pobedu, posle gre{ke gostuju}eg golmana, najprisebnije je bio Dobi}.

S. Ranitovi}

Polet - Dunav 2:1 (0:1) NO VI KAR LOV CI: Igrali{te Poleta, gledalaca 80, sudija Krni} (Nova Pazova).

Strelci: Sirixanski u 62. i 82. za Polet, a @e`eq u 36. minutu za Dunav. @uti kartoni: @e`eq, Vojvodi} (Dunav).

PO LET: [erbexija 7, Markovi} 6 (\. Mr|a 6), Kalezi} 6, ]ali} 7, Baweglav 6 (Baji}), @ivkovi} 7, Pej~i} 6, Sirixanski 9, Popovi} 7, Todorovi} 6, Jovi} 6.

DU NAV: Jelovac 6, Vojvodi} 7, Kne`evi} 7, Dra~a 6, [kori}

KR ^E DIN: Fru {ko go rac - Bo rac 2:1, NO VI KAR LOV CI: Po let-Du nav 2:1, MA RA DIK: Slo ga-^SK 0:1.

1. ^SK 2. Du nav 3. Po let 4. Bo rac 5. Fru {ko go rac 6. Slo ga (M)

3 3 3 3 3 3

3 2 2 1 1 0

0 0 0 0 0 0

0 1 1 2 2 3

5:0 3:2 4:4 6:4 2:4 2:8

9 6 6 3 3 0

6, Davidovi} 6, @e`eq 7 (Tomi} ), Vuka{in 6, Radulovi} 7, Kiti} 6, @ivkovi} 7.

Gosti u prvom delu bili mnogo boqi i propustili su priliku da do|u do ubedqivijeg vo|stva.Zato ih je Sirixanski posle dve kontre kaznio, u nastavku, i svom timu doneo pobedu.

B. Ra|enovi}

Sloga - ^SK 0:1 (0:0) MA RA DIK: Igrali{te Sloge, gledalaca 150, sudija Radi} (In|ija). Strelac: Bakvi} u 76. minutu. @uti kartoni: Milakovi}, Milo{evi}(Sloga), Marjanovi}, Joki}, I. Jawin, Petrovi} (^SK). Crveni karton: Subotin (^SK).

SLO GA: Ipa~, Du}ak, [kori}, Bau{ka, Hajnal, Petkov (Milakovi}), Bradi}, Milin, Milo{evi}, Kusi}, M. [kori}. ^SK: Petrovi}, A. Jawin, Bota, Lipov~an, Bakvi}, I. Jawin (Joki}), Arsi}, Marjanovi}, Crnoja~ki, Subotin, Lap~i}.

Gosti zaslu`eno pobedili.Mada su i doma}ini imali svoje {anse.

S. Pavlovi}

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

Napredak - Lovac 5:2 (3:1)

Ru tin ski do bo do va JA RAK: Igrali{te Sremca, gledalaca 100, sudija Milanovi} (Ma~vanska Mitrovica). Strelci: Mocowa u 10, Mari~i} u 18, S. Simovqevi} u 32. i @ivanovi} u 42. za Sremac, a Jovanovi} u 1. i 83. minutu za Borac.

SRE MAC: Jan~i} 7, Eri} 7, M. Gvoka 7, Mari~i} 8, \uri} 7, Gruji} 7, M.Simovqevi} 8, Mocowa 8, S.Simovqevi} 8, A{}eri} 8 (N. Gvoka 7), @iva no vi} (Da ni ~i}, Kne `e vi}).

BO RAC: Bo{wak 6, Peri} 6, Filipovi} 6, Kozomora 6, Bara} 6, Cerovac 6, Jovanovi} 8, Vujinovi} 6, Mitrovi} 6, Vukovi} 6, Cvjeti} 6.

Ve} u 1. minutu Jovanovi} je raspalio po lopti s 20 metara i ona je u{la u mre`u iznena|enog Jan~i}a. Ipak, kvalitetniji doma}ini do kraja poluvremena do{li su do ubedqivog rezultata. U nastavku Jar~ani su rutinskom igrom do{li do pobede.

B. Gvoka

Fru{kogorac - Borac 2:1 (1:0)

Pre o kret u na stav ku

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (PRVI RAZRED)

Sremac - Borac (VR) 4:2 (4:1)

Do bi} is ko ri stio gre {ku

0 12:4 1 10:7 1 7:8 1 4:3 1 5:5 1 3:5 0 3:3 2 6:8 1 4:5 3 3:9

9 6 6 4 4 4 3 3 2 0

MitrosFru{kogorac 1:1 (0:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Igrali{te Mitrosa, gledalaca 100, sudija Duji} (Sremska Mitrovica). Strelci: Simi} u 70. za Mitros, a @. ]ori} u 83. minutu za Fru{kogorac. @uti kartoni: Bene`an, Alimanovi} (Mitros), Kuqa, Todi}, Ko~i} (Fru{kogorac).

MI TROS: Mr{i} 7, M. Babi} – (Bene`an 7), Alimanovi} 7, Mataruga 6, Simi} 7, Pani} 6, Markovi} 6, ]iri} 6 (Tomi}), Mijatovi} 7 (Lazi} 6), Tubi} 7, Ivkovi} 7.

FRU [KO GO RAC: Kuqa 7, Vojislav Trni} 7, Vukojevi} 6, @. ]ori} 7, I. ]ori} 7, Grabi} 6, Laketi} 6 (Trivunovi} 6), M. Trni} 6, Bojani} 7, Maslari} 6, Ko~i} 7 (Todi} 6).

Prvi deo odigran je u izjedna~enoj igri. U nastavku doma}in boqi, ali nije iskoristio sve svoje {anse. Gosti iz jedne polu kontre postigli gol, i na op{te iznena|ewe, odneli bod.

R. Petkovi}

Dru ga `e neska li ga - Voj vo di na ZRE WA NIN: Rad ni~ ki 1919 - Ru bin (Mol) 9:1, NO VI SAD: Fru {ko go rac BSK (Bor ~a) 2:4, PAN ^E VO: Pan ~e vo Ka le meg dan (Be o grad) 2:0.

1. BSK 3 3 0 0 16:3 9 2. Rad ni~ ki 3 2 0 1 12:7 6 3. Pan ~e vo 3 1 1 1 4:3 4 4. Fru {ko go rac 3 1 1 1 4:5 4 5. Ru bin 3 0 1 2 4:17 1 6. Ka le meg dan (-1)3 0 1 2 1:6 0

PO PIN CI: Igrali{te Napretka, gledalaca 100, sudija Grozdani} (Ogar). Strelci: Opa~i} u 24, N. Banova~ki u 31, Marjanovi} u 32. i 75. i Vukadinovi} u 82. minutu za Napredak, a Maksimovi} u 15. i 60. za Lovac. @uti kartoni: Opa~i}, B. Banova~ki, Marjanovi} (Napredak), Bo{kovi} (Lovac).

NA PRE DAK: Veren~evi} 7, Jovanovi} 7, B. Banova~ki 7, Vukadinovi} 7, Gu`vi} 7, Arbutina 6, Kokanovi} 7, Miji} 6 (Be`anovi} 7), Marjanovi} 8, Opa~i} 7, N. Banova~ki 7.

LO VAC: Samarxi} 6, Opa~i} 6, Mirosavqevi} 6, @ivanovi} 7, Masal 7, Ostoji} 7, Z. Devrwa 6, Bo{kovi} 6, Turudi} 6, ]ali} 6, Maksimovi} 7.

Gosti iz Karlov~i}a su igrali slabo.

Q. Opa~i}

Grani~ar - Mladost 2:2 (1:2) OBRE@: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 50, sudija Petrovi} (Pe}inci). Strelci: Milo{ D. Nikoli} u 33. i Milo{ R. Nikoli} u 63. za Grani~ar, a Jovi} u 19. i D. Toma{evi} u 39. minutu za Mladost. @uti kartoni: ^avi} (Grani~ar), Beri}, Koji} (Mladost).

GRA NI ^AR: V. Xakula 6, ^avi} 6, Mihajlovi} 6 (N. Orlovi} 6), I. Xakula 6, Milo{ R. Nikoli} 7, Lisulov 6, G.Jovanovi} 6, Milo{ D. Nikoli} 7, Devrwa 6 (Markovi} 6), S. Jovanovi} 6, Milan Nikoli} 7.

MLA DOST: Nini} 7, Koji} 6, Beri} 6, Ranisavqevi} 6, Vidakovi} 6, Stoj{i} 6, Poznanovi} 6, Jovi} 7, V. Toma{evi} 7, D. Toma{evi} 6, @ivkovi} 6 (Mili} 6).

Rezultat realan, mada su doma}ini u drugom poluvremenu igrali mnogo boqe, ali nisu bili precizni pred golom Nini}a.

S. Orlovi}

Sloboda-Kameni 2:3 (2:0) DO WI TO VAR NIK: Igrali{te Slobode, gledalaca 50, sudija Miji} (Ogar). Strelci:

SREM SKI MI HA QEV CI: Srem-Sre mac 1:0, PO PIN CI: Na pre dak-Lo vac 5:2, OBRE@: Gra ni ~ar-Mla dost 2:2, DO WI TO VAR NIK:Slo bo da-Ka me ni 2:3.Slo bo dan je bio Vi tez iz Su bo ti {ta.

1. Na pre dak 2. Mla dost 3. Lo vac 4. Ka me ni 5. Srem 6. Gra ni ~ar 7. Vi tez 8. Sre mac 9. Slo bo da

4 4 4 3 4 2 3 3 3

4 2 2 2 1 0 0 0 0

0 1 1 0 1 2 1 1 1

0 19:3 12 1 7:6 7 1 7:8 7 1 7:7 6 2 4:9 4 0 3:3 2 2 3:5 1 2 2:4 1 2 3:10 1

Petkovi} u 25.i Aleksi} u 40. za Slobodu, S. Balaban u 50. i 65. i ]iri} u 60. minjutu (iz penala) za Kameni. @uti kartoni: N. Spasojevi} (Sloboda), ]iri} (Kameni).

SLO BO DA: Carevi} 6, N. Spasojevi} 5, Maksimovi} 6, G. Spasojevi} 6, Gordi} 5, Aleksi} 6 (Vojnovi} ), Te{i} 5, Gruji~i} 6 (Vrani} ), Petkovi} 5, Kosti} 6, M. Stepanovi} 5.

KA ME NI: Tri{i} 5, Laki} 6, Naki} 6, ]iri} 6, Bo{kovi} 6, Dobrikovi} 7, Kurja~ki 6, Madacki 7 (Naki}), B. Balaban 7, Jovanovi} 6, S. Balaban 8.

Gosti iz A{awe do pobede sre}no do{li. Penal za goste prestrogo dosu|en.

J. Sari}

Srem - Sremac 1:0 (0:0) SREM SKI MI HA QEV CI: Stadion Srema, gledalaca 50, sudija Ne{kovi} (Prhovo). Strelac: Biriwi u 80. minutu. @uti kartoni: Mari~i} (Srem), Drqa~a (Sremac).

SREM: Marjanovi} 6, A. Rogi} 6 (Kosani} 6), G. Rogi} 6, Peto{evi} 6, Marii~i} 6, N. Rankovi} 6, An|eli} 6, V. Rankovi} 6, Biriwi 7, Babi} 6, Gaji} 6.

SRE MAC: Petkovi} 7, Nikoli} 6, Kosti} 6, M. @ivanovi} 6, Mili} 6, Stoj~i} 6, Arsenijevi} 6, Drqa~a 6, Zja~a 6, Jovanovi} 6, Qubi~i} 6.

U veoma slaboj i nezanimqivoj utakmici vredno je pomenuti samo gol Ivice Biriwija. Posle centar{uta on se najboqe sna{ao i pored mnogo nogu ubacio loptu u mre`u Petkovi}a.

Z. Vasi}

SPORT

c m y

dnevnik

@i gi} se vra }a na te ren Srp ski fud ba ler i ~lan en gle skog dru go li ga {a Bir min ge ma Ni ko la @i gi} vra ti }e se na te ren po sle ne ko li ko me se ci pa uz e u utak mi ci Li ga ku pa pro tiv Man ~e ster si ti ja. @i gi} (30) je imao pro ble ma sa po vre da ma go to vo od fe bru a ra ove go di ne, ka da je u fi na lu Li ga ku pa na Vem bli ju otvo rio mre `u Ar se na la za po be du Bir min ge ma od 2:1.

Iako su osvo ji li tro fej po sle ne ko li ko de ce ni ja, fud ba le ri Bir min ge ma su u fi ni {u pro {log {am pi o na ta is pa li iz Pre mi jer li ge.

Bir min gem ta ko kao dru go li ga{ kre }e u od bra nu tro fe ja, ko ji im je do neo u~e {}e u Li gi Evro pe ove se zo ne.

Ni ko la @i gi}

Ro nal do (ni)je Real Ma drid Iako ma drid ski klub ima vr vi {e go lo va raz li ke. Uz to, hun skog tre ne ra @o zea Mu ri wa, Real je iz gu bio tri, od po sled wa sna `an sa stav sa mno go maj sto ra ~e ti ri me ~a u Pri me ri ka da Ro fud ba la, iz u zet nog gol ma na, ne nal do ni je tre sao mre `u, a po po no vqi vu isto ri ju i tra di ci ju, sled wi put bi lo je to u Va len si ar mi ju na vi ja ~a ne sa mo u Ma ji, pro tiv Le van tea (1:0). Le van dri du i [pa ni ji, u po sled we te je ta ko po stao pe ti uza stop ni vre me re zul ta ti ovog klu ba naj vi {e za vi se od Por tu gal ca Ro nal da. Od to ga da li je u po sta vi, ako je ste, ka ko je ras po lo `en za igru i ka ko ga ~u va ju.

Evo i do ka za. Real Ma drid osva ja u pro se ku 2,95 bo do va ka da Ro nal do po stig ne gol!

Real Ma drid osva ja sve ga 1,9 bo do va u pro se ku ka da Ro nal do igra a ne po stig ne gol. Da kle, po raz ili re mi ~e {}i su is hod za mo} ni Real, ne go po be da ka da ne ma Ro nal do vog ime - Ro nal do, pr va zve zda Re a la na na se ma fo ru. tim u Pri me ri ko ji je osva jao E, sad... Ka da ne ko po gle da bar bod ka da bi pr vi po sti gao we gov od nos go lo va u Pri me ri gol pro tiv Re a la. Tri ti ma su od ka da je do {ao u Real iz Man za be le `i la po be de, dve eki pe ~e ster ju naj te da (70 go lo va na 66 re mi je. na stu pa) ne mo `e a da se ne za pi Ova ko na pi sa no de lu je ve o ma ta ka ko Real ni je sve osvo jio pro sto po be di ti Real. Po sto je pro {le se zo ne. Pa, ni je za to dva pred u slo va za to: za u sta {to je Ro nal do 24 od tih 70 go vi{ Ro nal da ka ko zna{ i ume{ lo va po sti gao u tre nu ci ma ka da i pr vi po stig ne{ gol. La ko, je we gov klub ve} vo dio dva ili zar ne?

Van Ba sten pre u zi ma Ham burg?

Ne ka da {wi se lek tor Ho lan di je Mar ko van Ba sten glav ni je kan di dat za no vog tre ne ra ne ma~ kog bun de sli ga {a Ham bur ga.

Van Ba sten je ve li ka `e qa sport skog di rek to ra Fran ka Ar ne se na. Me |u tim, pro blem bi mo gao da pred sta vqa to {to Ho lan |a nin tra `i ve li ka Mar ko van Ba sten pri ma wa, i pi ta we je da li }e ra dio kao tre ner Ham bur ga, i bu ned sli ga{ us pe ti da mu fi le gen dar ni ne ma~ ki stru~ wak nan sij ski iza |e u su sret.

Bernd [u ster. HSV ima naj go Uko li ko HSV ne bu de mo gao ri start u Bun de sli gi u isto da an ga `u je Van Ba ste na, kao ri ji klu ba po {to je osvo jio sa po ten ci jal ni kan di da ti za me mo je dan bod u uvod ni {est ko sto tre ne ra fi gu ri ra ju jo{ dva la i ~vr sto je pri ko van za dno ime na, Hub Ste vens, ko ji je ve} ta be le.

Ju naj ted po ve }a va pla te

Ye rard spre man Ka pi ten fud ba le ra Li ver pu la Sti ven Xe rard mo gao bi da se vra ti na te ren ve} da nas pro tiv Braj to na u utak mi ci Li ga ku pa. Xe rard je pro {ao kom ple tan pro gram opo rav ka i sa da je na me na xe ru Ke ni ju Dal gli {u da od lu ~i ka da da ga uvr sti u tim.

En gle ski me di ji pre no se da }e Xe rard si gur no bi ti ba rem na klu pi u utak mi ci Li ga ku pa pro tiv ~la na ^em pi on {i pa.

Sti ven Xe rard je po sled wu utak mi cu od i grao 6. mar ta pro tiv Man ~e - Sti ven Ye rard ster ju naj te da (3:1) u pr ven stvu, ja nu a ru Xe rard je igrao na sa ka da je po vre dio pre po ne. In - mo {est utak mi ca od 29, ko li te r e s ant n o, od ka d a je Ke n i ko je vo dio le gen dar ni me na xer Dal gli{ pre u zeo Li ver pul u cr ve nih.

Se }a we i na bo qa vre me na 1971. go di ne, te da je on ta da bio pred sed nik, se kre tar, bla gaj nik, tre ner i do mar, po {to mu se ku }a na la zi la pre ko pu ta igra li {ta, pa su se igra ~i u woj pre svla ~i li pred utak mi cu. Ve} na red ne se zo ne iz gra |e na je ku }a u ko joj su bi le svla ~i o ni ce, pa se ka sni je do gra dio klup ski bi fe, a 1988. iz gra |e ne su, za hva qu ju }i po mo }i PIK Be ~ej, skrom ne tri bi ne na su prot nij stra ni, ko je su dve go di -

naj vi {im op {tin skim dru {tve nim pri zna wem – Ok to bar skom na gra dom, ko ju je pri mio pred sed nik klu ba Pe tar Ku ki}. I da nas se u se lu pri ~a o eki pi ko ja je bi la spoj is ku stva i mla do sti, a dres su zno jem na ta pa li gol man Ra do van Iva no vi} i igra ~i: Ni ko la Bra ti}, Dra go Bra}, I{tvan Va {tag, Mi lan Ve ki}, \u ro Je ki}, Vi to mir Kaj ~i}, @iv ko Me di}, Ra do slav Mom ~i -

Voj no vi} ~i ni na po re da klub pre va zi |e te {ke tre nut ke i da nas, uz se ni or sku eki pu, na te re nu tr~ ka ra i ~e tr de se tak de ~a ka mla |ih ka te go ri ja. Upra vo za to na ro |en dan skoj sve ~a no sti, pre utak mi ce iz me |u ve te ra na ko ji su pi sa li uspe {nu isto ri ju klu ba i sa da {weg se ni or skog po go na, do bro su do {li po klo ni. De le ga ci ja MOL Be ~ej-Vr bas-Sr bo bran, u sa sta vu pred sed nik Dra gan Re qi} i

Za jed ni~ ki sni mak onih ko ji su pi sa li klup sku isto ri ju i onih ko ji je da nas na sta vqa ju

na pro sla vio, tek, ~e tr de se ti ro |en dan. Ka `e mo tek, jer je u Be ~e ju fud bal ska lop ta, bez ob zi ra {to je to ka sni je pre i na ~e no na 1920. go di nu, po ~e la da ska ku }e jo{ 1911. go di ne, a dve go di ne ka sni je i u Ba~ kom Gra di {tu i Ba~ kom Pe tro vom Se lu.

Osta lo je za pi sa no da je klub osno van na ini ci ja ti vu ve li kog en tu zi ja ste Bo `e Cve ti ~a ni na

ne ka sni je po kri ve ne sred stvi ma me {ta ni na Mi la na Vu ji no vi }a.

Ka ko su se po pra vqa li uslo vi za igra we fud ba la, ta ko su u se lu sta sa va li ta len to va ni mla di }i i u se zo ni 1975/76. pred vo |e ni s klu pe Jo va nom Ra du la {kim iz Be ~e ja iz bo ri li su pra vo igra wa u Pod ru~ noj li gi No vi Sa da. U to vre me bio je to iz u ze tan sport ski uspeh i klub je na gra |en

FEQTON

38

19

KOSTA PAPI]: IZAZOVI AFRIKE

Pi{e: Slobodan Jakovqevi}

I u Ga ni tre ner bez pla te

Ni ka ko ni sam mo gao da do ku ~im oda kle ova kva pri ~a. Da li je mo `da stvar bi la u to me {to je ugo vor, ko ji smo na pra vi li ra ni je, bio ne pri hva tqiv za wih?

Mo `da su `e le li da spu ste ce nu?

Ali da smo se li da raz go va ra mo i o no vim okol no sti ma ni ka kvih pro ble ma ne bi bi lo. Zna{ ko u~, mi ne mo `e mo da pla ti mo to li ko. Ma lo bi smo se pre ga wa li i na kra ju bi sve bi lo u re du. Ako je pred sed nik mi slio da je to isti na {to mi je ta da re kao u li ce, i sa da mu ka `em, a re kao sam mu i ta da, da ni {ta od to ga ni je isti na. Je di no je isti na da ni sam da vao iz ve {ta je, i to sto ji.

Jed nog tre nut ka pred sed nik ka `e da je stav upra ve da ako ne

- Pa, ko u~, ima Ko to ko i Harts of oak.

To su klu bo vi po put Pi rat sa i ^if sa u Ju `noj Afri ci. Me ni je sve jed no. Sa mo da ra dim. I ode mo mi u Ku ma si da se do go vo ri mo s Ko to kom. Sret nem se s pred sed ni kom klu ba, po raz go va ra mo i on mi ka `e da mu osta vim bi o gra fi ju i po nu du. On to po gle da i ka `e mi, bord }e za se da ti u pe tak i mi }e mo ti ja vi ti. Me |u tim, oni su oti {li ne gde u ino stran stvo na utak mi cu, ta ko da se sve to pro lon gi ra lo za jo{ dva pet ka.

U tom in ter va lu ja vi se Harts i ja s wi ma do go vo rim sve.

Za vr {i la se mo ja epi zo da u Ju `noj Afri ci. Sti gao sam u Ga nu.

Do {ao u Harts i po ~eo da ra dim.

Fud bal ski klub Man ~e ster ju naj ted, ko ji je u vla sni {tvu ame ri~ ke po ro di ce Glej zer, po ve }a }e pla te svim za po sle ni ma za 7,9 od sto.

To u pre vo du zna ~i da }e klub za ce lih pet mi li o na fun ti po ve }a ti tro {ko ve za pla te, pa }e ta ko, re ci mo, iz vr {ni di rek tor Dej vid Gil do bi ti po ve }a we od 160.000 fun ti na do sa da {wu go di {wu pla tu od dva mi li o na fun ti.

Na ovaj na ~in, po ro di ca Glej zer od lu ~i la je da na grad ni sve u klu bu na kon jo{ jed ne uspe {ne se zo ne, ka ko u tak mi ~ar skom ta ko i u fi nan sij skom smi slu. Ju naj ted je osvo jio 19. ti tu lu pr va ka En gle ske i ta ko pre te kao Li ver pul, dok je tre }i put u po sled we ~e ti ri se zo ne igrao u fi na lu Li ge {am pi o na, {to je do ne lo ogrom nu za ra du. U Man ~e ster ju naj te du za po sle no je 620 qu di, ra ~u na ju }i i igra~ ki ka dar, kao i ko mer ci jal ni deo sta ci o ni ran u Lon do nu.

MLADOST IZ RADI^EVI]A OBELE@ILA 40. RO\ENDAN

Du go, ~ak pre du go ti wa la je `e qa da se tr~ ka ra za fud bal skom lop tom u naj mla |en se lu be ~ej ske op {ti ne Ra di ~e vi }u.

Hro ni ~a ri su za be le `i li da je do la skom pr vih ko lo ni sta 1946. go di ne po kre nu ta ini ci ja ti va i za for mi ra wem fud bal skog klu ba, ali se ona re a li zo va la ~e tvrt ve ka ka sni je. Upra vo je to raz log {to je Fud bal ski klub Mla dost iz Ra di ~e vi }a ovih da -

sreda21.septembar2011.

lo vi}, bra }a Mi li ja i Mi o mir Ob ra do vi}, Bran ko Ra da ko vi}, To dor Stoj kov i Mi lan Sur la. [est se zo na su mla do sta {i iz dr `a li u kon ku ren ci ji re no mi ra ni jih i ma te ri jal no mo} ni jih klu bo va, po put Be ~e ja, Mla do sti iz Ba~ kog Jar ka, In dek sa, Ka be la, Sla vi je... A on da, opet, na zad u me |u op {tin sku li gu, gde i da nas ta vo re. Ak tu el ni pred sed nik Mi {a

se kre tar Qu bo mir Pan ti}-Bu ca, do ne li su dve lop te, a Zvon ko Stan kov je u ime op {ti ne Be ~ej uru ~io gar ni tu ru dre so va mla |im ka te go ri ja ma. Za ro |en dan sku tor tu po bri nu la se Su za na \u ki} i pro sla va se, po sle te re na, na sta vi la u klup skom bi feu, gde je, kao i svih ovih go di na, i po red su mor ne sva ko dne vi ce vla da lo ve dro ras po lo `e we.

V. Jankov

S pred sed ni kom i me na ye rom Hart sa

na |e mo bo qeg tre ne ra, mi }e mo pot pi sa ti ugo vor s to bom.

Za mo lio sam ga da to po no vi jo{ je dan put, mi sle }i da ga ni sam do bro raz u meo. Osta vqam se bi re zer vu. Mo `da ne po zna jem do voq no en gle ski je zik.

- Ako ne na |e mo bo qeg tre ne ra, mi }e mo pot pi sa ti ugo vor s to bom, po no vio je i ni je bi lo di le me da li sam ga pr vi put do bro raz u meo.

Na taj od go vor, ja bu dla sto, ka ko ne tre ba, ali ja sam ta kav ka rak ter, usta nem, po me rim sto li cu, uzmem kqu ~e ve od ko la, ru ku jem se s pred sed ni kom i di rek to rom klu ba, a kqu ~e ve od ko la vra tim na sto i ka `em im: - Hva la. Me ne ugo vor s Kaj zer ~if som ne in te re su je, i iza |em iz kan ce la ri je.

Is tr ~a va za mnom moj me na xer.

- Je si li ti nor ma lan? Ka ko mo `e{ ta ko da se po na {a{ sa Kaj zer ~if som.

- Alo bre! [ta je te bi? Sa mnom se ta ko ne mo `e raz go va ra ti! ^ak i da ni ka da u `i vo tu ni sam bio tre ner sa mnom se ta ko ne mo `e raz go va ra ti. Pa ja i da nas se be sma tram naj bo qim na sve tu.

Ni sam pro du `io ugo vor s Kaj zer ~if som i ja sam od ju na 2006. go di ne bez po sla.

Bez nov ca sam i po~ nem da raz mi {qam da na |em no vi klub.

Ja vi me se je dan pri ja teq iz Akre i pi ta da li bih `e leo da do |em u Ga nu. Na rav no da sam za in te re so van, ali `e lim da znam gde bih ra dio. On mi ka `e da Ga na tra `i no vog se lek to ra i pi ta da li mo `e da im do sta vi mo ju bi o gra fi ju. Na rav no da pri sta nem. Sti gao sam u Akru, pre spa vao sam, od mo rio se i oti {ao na raz go vor kod pred sed ni ka fud bal ske fe de ra ci je. Taj raz go vor tra jao je oko 15 se kun di. Da li ja ni sam shva tio da on sa mnom ozbiq no raz go va ra?

Tek, su tra dan se u no vi na ma po ja vi lo da sam ja kan di dat za se lek to ra Ga ne. A on da su iz fud bal ske fe de ra ci je stal no pro lon gi ra li od lu ku o ime no va wu se lek to ra. S ju la na av gust, s av gu sta na sep tem bar... U tom in ter va lu tre ba `i ve ti. A ja u Ga ni. Ka `em tom ~o ve ku, ko ji me pre po ru ~io za se lek to ra da on me ni na |e ne ki klub da ra dim.

Sa ve tu je on me ne da se str pim.

Da sa ~e kam jo{ ma lo. Me |u tim, ne mo gu da ~e kam.

Po zva li su me na sa sta nak bor da i pred sed nik mi ka `e: - Vi di, mi smo pot pi sa li ugo vor s to bom, ali mi ne ma mo pa ra da te pla ti mo.

- Mo lim?

- Mi smo pot pi sa li ugo vor na tri go di ne, ali ne ma mo pa ra da te pla ti mo.

Ume {a se u raz go vor pod pred sed nik i ka `e mu da ne pri ~a ta ko i da }e klub na }i no vac da pla ti tre ne ra ka kav je Pa pi}. Tu je i ne ka da {wi pred sed nik, ko ji je ne ko li ko pu ta po ku {a vao da me do ve de za tre ne ra. Pre se kao je tu pri ~u i re kao da ako klub ne mo `e da me pla ti, on }e mi obez be di ti pla tu iz svog xe pa. Ja, ne ve ru jem da bi se to de si lo. I sa da, po sle ta kvog raz go vo ra ne znam {ta da ra dim? Je dva sam se i{ ~u pao iz bes pa ri ce i do {ao u klub ko ji ne mo `e da me pla ti! On da sa znam da ni su is pla ti li igra ~e za pret hod nu se zo nu i da su mno gi oti {li, ta ko da za no vu se zo nu mo ram da for mi ram pot pu no nov tim. [ta }u, na pra vim pro be s asi sten tom i tim me na xe rom, ko jeg iz u zet no ce nim, Sa ban gve om, i po~ ne mo da re gi stru je mo igra ~e. Uglav nom su to bi li fud ba le ri iz tre }e li ge i ma lo wih iz dru go li ga {kih klu bo va. Se lek ti rao sam 40 igra ~a, da bi se ka sni je broj ka go to vo pre po lo vi la.

U pr ven stvo smo kre nu li sa dva de se tak fud ba le ra. @e leo sam da re du ci ram broj igra ~a. Ru ko vod stvo in si sti ra da se i osta li za dr `e. I tu se po ja vqu ju pro ble mi, jer ne ma pa ra da se igra ~i ma iz mi re oba ve ze, a ni me ni pla ta ni je is pla }e na ve} ne ko li ko me se ci. Do bi jam pri vat no pa re od po je di nih funk ci o ne ra.

Ka da mi je klub is pla tio pr vu pla tu vra tio sam svi ma od ko jih sam po zajm qi vao no vac. I, is pa da da sam ra dio za xa be.

O re zul ta ti ma ne bi tre ba lo mno go go vo ri ti. Jed no stav no, ras tu ri li smo sve. Igra li smo sjaj no.

Na `a lost, ni su se na vi ja ~i vra ti li na sta dion u bro ju ko ji smo o~e ki va li. Ne znam raz lo ge, ali sam uve ren da sam bio u ne kom dru gom klu bu, i imao ta kve re zul ta te, da bi se wi hov broj na tri bi na ma utro stru ~io. Uglav nom, i u Ga ni je o|ed nom po ~e lo da se pri ~a o Pa pi }u. I ov de sam po stao ve o ma po pu la ran. Igra li smo der bi u Ku ma si ju i Harts je po be dio pr vi put po sle de set go di na. To je je dan od de ta qa u mo joj fud bal skoj ka ri je ri ko ji ni ka da ne }u za bo ra vi ti.

SUTRA: Pola miliona navija~a oko stadiona Kwi gu mo `e te ku pi ti u kwi `a ra ma ili je po ru ~i ti na te le fon: 063/54 12 34

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda21.septembar2011.

BA^ KA LI GA Re zul ta ti 9. ko la: Omla di nac (Ku c u r a) – Sr b o b ran 4,5:3,5, Adi ce (No vi Sad) Pa no ni ja 4,5:3,5, Sen ta - Vul kan Pro tek tor (Apa tin) 5:3, „Mi qo Vu jo vi}“ (Cr ven ka) Her ce go vac (Gaj do bra) 3,5:4,5, Ba~ ka (Pa ~ir) - Ba~ ka Pa lan k a 4,5:3,5, Pri g re v i c a BT[K Ba~ ka To po la 2:6.

Pla sman: 1-2. Adi ce, Ba~ ka 22 (42), 3-4. Omla di nac, Sen ta 16 (38,5), 5. Her c e g o v ac 15 (37), 6. BT[K Ba~ ka To po la 13 (35,5), 7. Sr bo bran 11 (36), 8. Vul kan-Pro tek tor 10 (33), 9. Ba~ ka Pa lan ka 9 (35), 10.

Pri gre vi ca 8 (31,5), 11. Pa no ni ja 7 (30,5), 12. „Mi qo Vu jo vi}“ 5 (32,5).

BA NAT SKA LI GA Re zul ta ti 9. ko la: Bi le }a nin (Se ~aw) - Pro le ter (^o ka) 5:3, Ru san da (Me len ci) Le hel (Mu `qa) 4:4, Uni rea (Ri ti {e vo) - „Ba ta ]o si}“ (Opo v o) 2,5:5,5, Ali b u n ar Par t i z an (To m a { e v ac) 3:5, PA[K (Pan ~e vo) - Naf ta gas 2 (Ele m ir) 4,5:3,5, Slo g a (Plan di {te) - Rad ni~ ki (Ko vin) 4,5:3,5.

Pla s man: 1. Par t i z an 27 (50,5), 2. „Ba t a ]o s i}“ 24 (44), 3. PA[K 19 (41,5), 4.

Pro le ter 18 (38,5), 5. Ru san da 14 (39), 6. Ali bu nar 13 (38,5), 7. Naf ta gas 11 (35,5), 8. Slo ga 10 (34), 9. Rad ni~ ki 7 (31), 10.

Bi le }a nin 6 (26,5), 11. Le hel 5 (30,5), 12. Uni rea 1 (22,5).

SREM SKA ZO NA Re z ul t a t i 6. ko l a: Bo r ac (Ve li ki Ra din ci) – Po du na vac (Be l e g i{) 6:2, Du n av (No v i Slan k a m en) – Slo g a (Hrt kov ci) 5:3, Do wi Srem (Pe }in ci) – Ru dar (Vrd nik) 2:6, [i ma nov ci – Ba no {tor 4:4, Sre mac 2 (Voj ka) slo bo dan.

Pla sman: 1. Bo rac 13 (25 (+), 2. Du nav 9 (23 (+), 3. Ba no {tor 9 (18,5), 4. [i ma nov ci 7 (18), 5. Ru dar 6 (16), 6.

Po du na vac 6 (15,5), 7. Sre mac (2) 4 (16 (+), 8. Slo ga 3 (15,5), 9. Do wi Srem 1 (12,5 (+).

ML VRBAS Re zul ta ti 6. ko la: “Veq ko Vla ho vi}” (Bo |a ni) – Ba~ 3:5, Vr bas – Mla dost (Ba~ ki Pe tro vac) 6:2, Vaj ska – Kul pin 0:8, Bu d u} n ost (Glo ` an) – Voj vo di na (To va ri {e vo) 3:5, Se len ~a slo bod na. Re zul ta ti 7. ko la: Kul pin - Bu du} nost 5,5:2,5, Mla d ost – Vaj s ka 7,5:0,5, Ba~ - Vr bas 2,5:5,5, Se len ~ a - “Veq k o Vla h o v i}” 6,5:1,5, Voj v o d i n a slo b od n a.

Re zul ta ti 8. ko la: Vr bas - Se len ~ a 5,5:2,5, Vaj s ka - Ba~ 1,5:6,5, Bu du} nost – Mla dost 1:7, Voj v o d i n a – Kul p in 4,5:3,5, “Veq k o Vla h o v i}” slo bo dan.

Pla sman: 1. Vr bas 21 (42,5), 2. Mla dost 15 (39), 3. Se len ~a 15 (32), 4. Voj vo di na 15 (31,5), 5. Ba~ 12 (28,5), 6. Kul pin 9 (31,5 (+),7. Bu du} nost 6 (24), 8. : “Veq ko Vla ho vi}” 3 (20), 9.

Vaj ska 0 (7).

PRO BLEM BR. 355

Be li da je mat u dva po te za D. M. [amrovski 1928.

Re {e we pro ble ma br. 354 (J. G. Dorohov, 1960.) sa po zi ci jom: be li – Kh5, Dc4, Se4; cr ni – Kf5, Lf4, pe {a ci e7, f6; je 1.Sc3! Na 1...L(?) sle di 2.De4 mat. Na 1...Ke5 sle di 2.Dd5 mat. Na 1...e5 sle d i 2.Dc8 mat. Na 1...e6 sle d i 2.De4 mat.

TUR NI RI [A HIST KI WA U PAN ^E VU

Po bed ni ce Jo va na i Jo an a U Pan ~e vu su od 9-18. sep tem bra odr `a na dva me |u na rod na tur ni ra za {a hist ki we. Je dan ve le maj stor ski a dru gi in ter maj stor ski. Bi la je to, pre sve ga, pri li ka za sti ca we me |u na rod nog is ku stva na {ih ta len to va nih igra ~i ca, ali i mo gu} nost za osva ja we me |u na rod nih ba lo va. Iako u to me ni su us pe le, or ga ni za to ri, na ~e lu sa ne u mor nim Mi lo ra dom Mi tro vi }em, na ja vqa u ju no ve pri li ke za Jo va nu Eri}, Kse ni ju To min, San dru \u ki}...

Na ve le maj stor skom tur ni ru po b e d i l a je `en s ki ve l e m aj stor Jo va na Vo ji no vi} iz Tr ste ni ka ali sa cr no gor ske rej ting li ste i re pre zen ta tiv ka te ze mqe. U na {em sa ve zu, svo je vre me no (opet) ni su ima li slu ha za ta len to va nu de voj ~i cu ko ja je tra `i la svo ju {an su i pri li ku na na {im tur ni ri ma a ka da ni je do bi la po dr {ku za na pre dak opre de li la se za Cr nu Go ru gde su je obe ru~ ke pri hva ti li. Sli~ no se de {a va lo i sa, sa da jed nom od na {ih po naj bo q ih {a h ist k i w a, Qi q om Dr qe vi}. Da li se jo{ ne ko se }a da je i Pe ter Le ko, je dan od

Iz duela Jovane Vojinovi} i An|elije Stojanovi}

vr hun skih svet skih igra ~a, po ~eo svo je pr ve {a hov ske ko ra ke na na {im tur ni ri ma? Pri ~a je sli~ na...

Pla sman: 1. Jo va na Vo ji no vi} 6,5, 2-3. Iva Vi de no va, Ana Ben de ra} 5,5, 4-5. San dra \u ki}, An |e li ja Sto ja no vi} 4,5, 6. Jo va na Eri} 3,5.

SE VER NO BA NAT SKA LI GA Re zul ta ti 9. ko la: Bu du} nost (Srp ska Cr wa) No vi Kne `e vac 3:5, Na pre dak (^e ste reg) - Je din stvo (E~ ka) 7:1, Be gej (@i ti {te) - Pro le ter (Zre wa nin) 1:7, 2. ok to bar (Ku ma ne) - Kra ji na (Kra ji {nik) 5:3, Mla dost (Bo ~ar) - Mla dost (Ba nat ski De spo to vac) 3,5:4,5, Rad ni~ ki (Ki kin da) - Mla dost (Lu ki }e vo) 5,5:2,5.

Pla sman: 1. Na pre dak 27 (46.5), 2. Pro le ter 22 (45), 3. 2. ok to bar 21 (43,5), 4. No vi Kne `e vac 15 (35,5), 5. Kra ji na 14 (39,5), 6. Mla dost (Bo ~ar) 13 (39), 7. Mla dost (Ba nat ski De spo to vac) 12 (36,5), 8. . Rad ni~ ki 10 (36), 9. Mla dost (Lu ki }e vo) 8 (32), 10. Bu du} nost 7 (30,5), 11. Je din stvo 4 (24,5), 12.

Be gej 4 (23,5).

SE VER NO BA^ KA LI GA Re zul ta ti 9. ko la: Rad ni~ ki (Baj mok) - „Mi lo{ Ra ki}“ (Rat ko vo) 5,5:2,5, Ada - Po let (Ka ra vu ko vo) 5:3, Ka ra vu ko vo - Elek tro voj vo di na (Su bo ti ca) 3:5, Haj duk (Ku la) - Po let (Ras ti na) 3:5, Po ti sje (Ka wi `a) - „@a ki Jo `ef“ (St. Mo ra vi ca) 4:4, Mla dost (Oxa ci) - Bez dan 3:5.

Pla sman: 1-2. Haj duk, Rad ni~ ki 21 (40), 3. Po let (R) 17 (40,5), 4. „@a ki Jo `ef“, „Mi lo{ Ra ki}“ 16 (38,5), 6. Elek tro voj vo di na 16 (37), 7. Ada 12 (35,5), 8. Bez dan 12 (34,5), 9. Po ti sje 11 (34,5), 10. Mla dost 10 (33,5), 11. Po let (K) 6 (30), 12. Ka ra vu ko vo 3 (29,5).

JU @NO BA^ KA LI GA Re zul ta ti 9. ko la: Mla de no vo – Ti tel 4,5:3,5, Haj duk (^u rug) - Voj vo di na (No vi Sad) 1,5:6,5, An pa san (No vi Sad) - „Mi hail Taq“ (Ve ter nik) 7:1, Bu ba ma ra (No vi Sad) – Te me rin 4:4, Su tje ska (B. D. Po qe) - Omla di nac (@a baq) 5,5:2,5, Zma je vo slo bod no.

Pla sman: 1. Voj vo di na 20 (42,5), 2. An pa san 17 (40), 3. Bu ba ma ra 16 (39), 4. Te me rin 14 (36,5), 5.

Zma je vo 12 (37), 6. Mla de no vo 12 (35,5(+), 7. Ti tel 10 (27), 8. Su tje ska 8 (29,5), 9. Haj duk 8 (26), 10. „Mi hail Taq“ 4 (25), 11. Omla di nac 3 (22 (+).

ML SOM BOR Re zul ta ti 6. ko la: “Mi lo{ Ra ki}” 2 (Rat ko vo) – Li par 3:5, Le me{ (Sv. Mi le ti}) - „Bo go qub Mi haj lo vi}“ (Sta ni {i}) 2:6, Ba~ ki Breg - „Alek sa [an ti}” 2,5:5,5, Si vac – “Ra van grad ske aj ku le”

Na in ter maj stor skom tur ni ru ube dqi vu po be du od ne la je Ru mun ka Jo a na Pa du ra iu sa 9 po e na od de set mo gu }ih.

Pla sman: 1. Jo a na Pa du ra riu 9, 2. An ge la Dra go mi re sku 6, 3. @o fi ja Do maw 5,5, 4. Ka ta ri na Ta di} 5, 5. Kse ni ja To min 3, 6.

Ma ja Mi la no vi} 1,5 poen.

(Som bor) 4,5:3,5. Re zul ta ti 7. ko la: “Ra van grad ske aj ku le” - “Mi lo{ Ra ki}” (2) 7:1, Alek sa [an ti}” – Si vac 4:4, „Bo go qub Mi haj lo vi}“ - Ba~ ki Breg 4:4, Li par - Le me{ 4:4.

Ko na ~an pla sman: 1. Si vac 19 (40,5), 2. „Bo go qub Mi haj lo vi}” 16 (35), 3. „Alek sa [an ti}” 13 (34), 4. “Ra van grad ske aj ku le” 12 (34), 5. Le me{ 10 (27,5), 6. Li par 7 (21), 7. Ba~ ki Breg 4 (21), 8. “Mi lo{ Ra ki}” 0 (11).

JU @NO BA NAT SKA LI GA Re zul ta ti 10. ko la: „Aqe hin“ (Pan ~e vo) - Be la Cr kva 4:4, Iz bi {te - Lo kve od lo `e no, Gaj Ba nat ski Bre sto vac 1:7, ^o kot (Gu du ri ca) – Gre be nac 6,5:1,5, Je din stvo (Ka ~a re vo) - Omla di nac (Vr {ac) 6,5:1,5, Spar tak (De be qa ~a) – Ilan xa 3:5, Ba va ni {te - „Bo ra Iv kov“ (Ba nat sko No vo Se lo) 1,5:6,5.

Pla sman: 1. „Bo ra Iv kov“ 28 (58,5), 2. B. Bre sto vac 26 (60,5), 3. ^o kot 22 (55), 4. „Aqe hin“ 22 (54,5), 5. Je din stvo 20 (51,5), 6. Be la Cr kva 19 (50,5), 7. Lo kve 18 (41 (-), 8. Iz bi {te 16 (36(-), 9.

Gaj 13 (35,5), 10. Ilan xa 6 (23), 11. Gre be nac 5 (28), 12. Omla di nac 1 (20,5), 13. Spar tak 1 (19,5), 14. Ba va ni {te 1 (16,5).

NO VO SAD SKA LI GA Re zul ta ti 9. ko la: Dnev nik - Bu ba ma ra (2) 7:1, Je din stvo (Ru men ka) – Pen zi o ner 5:3, Pru `e na ru ka (Sr. Ka me ni ca) - Kra qi ca 2 (Pe tro va ra din) 6:2, Bo rac - „Obi li}“ 7,5:0,5, „64“ ^e ne jac (^e nej) 7,5:0,5, Pro mo ci ja - @e le zni ~ar 6:2.

Pla sman: 1. „64“ 24 (53,5), 2. Bo rac 24 (52), 3.

Pru `e na ru ka 21 (49), 4. Pro mo ci ja 21 (43), 5.

Dnev nik 15 (41,5), 6. Kra qi ca (2) 15 (37), 7. ^e ne jac 12 (26,5), 8. Je din stvo 10 (33), 9. @e le zni ~ar 10 (28,5), 10. Pen zi o ner 4 (29,5), 11. Bu ba ma ra 4 (20,5), 12. „Obi li}“ 0 (18).

[AJ KA [KA LI GA Re zul ta ti 6. ko la: Bu du} nost (Na daq) – Bu di sa va 6,5:1,5, [aj ka{ (Ko viq) - Slo ga (Lok) 6:2, Pion (Be ~ej) -[aj ka{ 3,5:4,5, Haj duk (Gar di nov ci) –Ju go vi} 2 (Ka}) 2,5:5,5.

Pla sman: 1. Bu du} nost 15 (32), 2. Pion 15 (31), 3. [aj ka{ 12 (27), 4. [aj ka{ (Ko viq) 9 (27), 5. Ju go vi} (2) 9 (25,5), 6. Bu di sa va 7 (18,5), 7. Haj duk 4 (17), 8. Slo ga 0 (14).

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA

Pe {a~ ke za vr {ni ce (2) Di ja gram (Be li: Ka1, pe {ak f4; Cr ni: Ka3, pe {ak d6.) Cr ni na po te zu - be li do bi ja.

Na pu tu kra qa po di ja go na li kva dra ta mo `e da se po ja vi pre pre ka, na pri mer 1...Kb4 2.f5 Kc5 3.f6 Kc6. Cr nom sme ta sop stve ni pe {ak i pra vi lo kva dra ta ne va `i. 4.f7 Kd7 5.f8D i be li do bi ja.

Zna ~aj pra vi la kva dra ta se naj bo qe vi di u sle de }im pri me ri ma u ko ji ma se ma te ri jal na pred nost re a li zu je pri me nom po me nu tog pra vi la.

Di ja gram (Be li: Kb1, pe {a ci f3, g4; Cr ni: Kf4.) Cr ni na po te zu - be li do bi ja.

Ve za ni pe {a ci se me |u sob no bra ne, na 1...K:f3 sle di lo bi 2.g5 i cr ni kraq je iz van kva dra ta g5-g8d8-d5. 2...Kg4 3.g6 Kg5 4.g7 Kg6 5.gD+ i be li do bi ja. Uko li ko cr ni ne uzme pe {a ka na f3 on da be li kra qem pri la zi pe {a ci ma i la ko do bi ja.

Di ja gram (Be li: Kb1, pe {a ci f3, h4; Cr ni: Kf4.) Cr ni na po te zu be li do bi ja. „Ra zro ki pe {a ci se me |u sob no bra ne. 1...K:f3 (Na 1...Kf5 2.Kc2 Kf4 3.Kd3 i be li pri la zi kra qem pe {a ci ma.) 2.h5! Kg4 3.h6 Cr ni kraq je iz van kva dra ta. 3...Kg5 4.h7 Kg6 5.h8D i be li do bi ja. Pe {a ci mo gu bez po mo }i kra qa da se pro mo vi {u u da mu.

Di ja gram (Be li: Kb1, pe {a ci e5, h5; Cr ni: Kf7.) Cr ni na po te zu be li do bi ja 1...Ke6 (Ili 1...Kg7 2.e6 Kf6 3.h6 K:e6 4.h7 sa pre la skom u glav nu va ri jan tu.) 2.h6 Kf7 (Na 2...K:e5 3.h7) 3.e6+ (Ili 3.h7 Kg7 4.e6 K:h7 5.e7) 3...K:e6 4.h7 i be li do bi ja.

R. Re ti, 1922. Di ja gram (Be li: Kh8, pe {ak c6; Cr ni: Ka6, pe {ak h5.) Be li na po te zu – re mi.

1.Kg7! h4 (Ako 1...Kb6 2.Kf6! h4 3.Ke5 h3 4.Kd6 h2 5.c7 Kb7 6.Kd7 i obe stra ne isto vre me no iz vla ~e da me.) 2.Kf6 h3 3.Ke7 h2 4.c7 Kb7

5.Kd7 sa re mi jem. Na pr vi po gled ni je mo gu }e po ve ro va ti u mo gu} nost re mi ja jer je cr ni kraq dva ko ra ka od be log pe {a ka, a cr ni pe {ak „kao” da je ne za dr `iv. Ka kvo ~u do tre ba da se de si pa da be li kraq stig ne pro tiv ni~ kog pe {a ka? Ob ja {we we je u neo bi~ noj ge o me tri ji {a hov ske ta ble. Kra }e ra sto ja we ni je uvek u pra voj li ni ji! Put kra qa iz me |u po qa h8 i h2 sa dr `an je od {est po qa bez ob zi ra da li se kraq kre }e po pra voj ili iz lo mqe noj li ni ji. Uko li ko se be li kraq kre }e iz lo mqe nom li ni jom on da je cr ni kraq pri nu |en da od i gra (Kb6 i Kc6) i we gov pe {ak na kra ju gu bi u br zi ni. U tro u glu e5-h2-h8, sa gle di {ta kra qa, zbir po qa ka te ta e5h8 i e5-h2 jed nak je bro ju po qa hi po te nu ze h2-h8. Put po pra voj li ni ji jed nak je pu tu po iz lo mqe noj li ni ji. Ovaj ge o me trij ski pa ra doks mo gu} je sa mo na {a hov skoj ta bli.

Slo bo dan Mir ko vi}: „[ko la {a ha”

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Ka za ~ok U Kan ti Man sij sku (Ru si ja), {am pion Ru si je, Pe ter Svi dler, se pr vi put pla si rao u fi na le Svet skog ku pa po sle po be de u dru goj par ti ji me ~a pro tiv biv {eg svet skog pr va ka Ru sla na Po no mar jo va. Svi dler je igrao spo red nu va ri jan tu Grin fel do ve od bra ne i na pra vio ve li ku ro ka du. @r tvo vao je kva li tet i usko ro po kre nuo pe {a ke na da mi nom kri lu {to je pre su di lo. Po sle pr ve vre men ske kon tro le Po no ma ri ov se pre dao.

U dru gom po lu fi nal nom me ~u, Gri {~uk i Ivan ~uk su obe par ti je po kla si~ nom tem pu re mi zi ra li. U do i gra va wu, po ubr za nom tem pu, bo qe se sna {ao Gri {~uk ko ji je do bio mi ni me~ 3,5:2,5.

Gri {~uk: - “U tre }oj par ti ji igrao sam u Pol gar-sti lu: mo ja kom bi na ci ja je skroz bi la ne ta~ na, ali su sve fi gu re na ta bli po ~e le da “vi se” i moj pro tiv nik je po sle 3 po te za pre dao. Ovo je ti pi~ no za Ju dit!”

Ta ko se u fi na lu igrao ru ski ka za ~ok, dok su se u bor bi za tre }e me sto, ko je do no si di rekt no pra vo u~e {}a za tur nir kan di da ta u sle de }em ci klu su, bo ri li Ukra jin ci Ivan ~uk i Po no mar jov.

U oba me ~a bi la je do voq na sa mo po jed na po be da da bi se do bio me~. Osta le tri par ti je za vr {e ne su ne re {e no. Svi dler je po be dio Gri {~u ka 2,5:1,5, isto kao i Ivan ~uk Po no mar jo va. Ta ko je Svi dler po stao po bed nik ovo go di {weg Svet skog ku pa, Gri {uk je bio dru gi, Ivan ~uk tre }i a Po no mar jov ~e tvr ti.

Po no mar jov – Svi dler Grinfeldova odbrana (D85) 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.c:d5 S:d5 5.e4 S:c3 6.b:c3 Lg7 7.Da4+ Ld7?! Iz gle da da je ovaj du bi o zni iz bor Svi dle ra bio pr ko sni po ku {aj da iz ba ci Po no mar jo va iz ku} nih pri pre ma.

8.Da3! Na ovom me stu bez broj pu ta je igra no 8.Db3 a to me se, ve ro vat no, u ovoj par ti ji na dao i Svi dler.

8...Sc6 Sma tram da ovaj po tez Svi dle ra mo ra da je ve} raz ra |i van u we go vim pri pre ma ma iako to ni je obe lo da nio na pres kon fe ren ci ji. Ina ~e, ra ni je se na ovom me stu igra lo: 8...b6; 8...0–0; 8...h6.

9.Sf3 e5 10.Le3 Opet ugod no ali za Svi dle ra. Po we go vim re ~i ma, ov de je do bar po tez 10.d5 10...e:d4 11.c:d4 De7 12.D:e7+ S:e7 13.Tb1?! Svi dler mi sli da je ovaj po tez ozbiq na ne do sled nost. Po we go vim re ~i ma 13.Tc1 spre ~a va ro ka du cr nog na da mi noj stra ni.

13...0–0–0 14.Lc4 f5 15.Sg5

we mu ne ma ni ~eg lo {eg.

“34...Le6 je do bit ni po tez” – ka `e Svi dler.

35.La2 Kc6 36.Td2 Kb6 Naj bo qi po tez. Svi dler ka `e da je to uobi ~a je na klop ka. On je za i sta ve ro vao u na red ni po tez be log!

37.f4? Do zvo qa va pre gru pi sa va we lo va ca {to olak {a va po sao cr nom.

37...Lc6+! 38.Kg3 Le4 Be li je ve} ov de mo gao da pre da.

39.Td1 Kb5 40.Te1 Ld3 41.Te7 c4 42.Td7 42...c3! Ma la kom bi na ci ja ko ja ubr zo za vr {a va par ti ju.

43.Td5+ Lc5 Be li pre da je.

Gri {~uk je igrao pr vu par ti ju fi nal nog me ~a be lim fi gu ra ma i od i grao ja ku te o ret sku no vost u de se tom po te zu.

Ipak Svi dler je ve ro vat no taj po tez ve} vi deo u ku} nim pri pre ma ma pa je pri li~ no br zo od go vo rio is prav no i us peo da odr `i ma lo sla bi ju po zi ci ju.

Gri {~uk je po gre {io u 18. po te zu i is pu stio pred nost, a za tim je, po sle dve uza stop ne gre {ke (u 25. i 26. po te zu), do {ao u pot pu no iz gu bqe nu po zi ci ju i pre dao se u 30. po te zu.

Gri {~uk – Svi dler Sicilijanka 1.e4 c5 2.Sf3 e6 3.d4 c:d4 4.S:d4 a6 5.Sc3 b5 6.Ld3 Db6 7.Sf3 Sc6 8.0–0 Db8 9.Te1 Ld6 10.e5!N Te o ret ska no vost. Sad do la zi pi ta we, sme li se pe {ak uze ti?

10...Lc7 Ako se uzme u ob zir br zi na ko jom je Svi dler od go vo rio na ovaj po tez, sa svim se ja sno pret po stav ka da je on ve ro vat no taj po tez ve} ana li zi rao u ku} nim pri pre ma ma. Na pri mer: 10...S:e5 11.S:e5 L:e5 12.T:e5!

D:e5 13.Df3 d5 14.Lf4 sko ro da vo di do fa tal nog is ho da po cr nog. 14...Df6 15.Dg3 h5 s ide jom h4. Me |u tim, be li bi ta da mo gao da po ve de do bit ni~ ki na pad po ~ev {I sa 16.S:d5!! 16...e:d5 17.Te1+ Kd7 18.Le5 Dd8 Je di ni po tez da ne iz gu bi to pa na h8.

(18...De7?? 19.Lc3 Dd8 20.D:g7) 19.c4!! b:c4 (19...d:c4 20.Le4 ugro `a va ju }i to pa a8.) 20.L:c4 Sa da bi be li mo gao da vra ti in ve sti ci ju odr `a va ju }i i da qe pri ti sak. Na pri mer: 20...Se7 21.Lb3 Th6 22.Lc7 D:c7 23.T:e7+ K:e7 24.D:c7+) 11.Lf4 Sge7 12.De2 Sg6 13.Lg3 Lb7 14.Tad1 Sce7 15.Le4 L:e4 16.S:e4 0–0!? Hra bar po tez.

Cr ni `e li da sklo ni kra qa, pa ako be li uzme pe {a ka mo `e upa sti u klop ku.

17.T:d7 Be li za i sta ni je imao iz bo ra za bo qu al ter na ti vu.

17...Sd5 18.Sd6?

Gre {ka ko ja is pu {ta pred nost. Po ku {aj na pa da sa 18.Sfg5!? ni je sa svim ja san po sle 18...h6 19.S:e6 f:e6 20.Dg4 De8 21.T:c7 S:c7 22.Sd6 S:e5 23.L:e5 De7. Ili 18.Dd3 Db7 19.Sc3 Tfd8 15...f:e4 16.Sf7 Sf5 17.0–0 20.T:d8+ T:d8 21.S:d5 T:d5 22.De4 S:d4 18.L:d4 L:d4 19.S:h8 T:h8 i be li re {a va pro blem sa to pom.

Za ovaj `r tvo va ni kva li tet Cr ni ima kom pen za ci ju ali ov de Svi dler je do bio dva pe {a ka i ni je pi ta we ko se bo ri za po be vi {ka i ima vi {e ne go do voq - du a ko da spa sa va par ti ju.

18...Sb6 19.T:f7!?

T:f7 nu kom pen za ci ju a iz be gao je uobi ~a je ne po zi ci je gde bi Po - 20.S:f7 K:f7 21.Sg5+ Kg8 no mar jov imao bla gu, ne znat nu (21...Ke7 22.S:h7) 22.S:e6 Dc8 23.Dg4 Ta7 24.Td1 pred nost bez ri zi ka. Svi dler je re {io, da iz ove po zi ci je, (24.f4? L:e5! 25.f:e5 Te7–+; 24.h3! iz vu ~e {to god je mo gu }e vi {e. {ti te }i da mu. Ako bi sa da cr ni 20.Ld5 b5 21.L:e4 c5 22.g3 a5 od i grao 24...Sa4 kao u par ti ji, 23.Kg2 b4 Be li je u si tu a ci ji on da ide 25.S:c7 D:g4 26.h:g4 T:c7 27.e6! i mo gao bi da se odr `i. da spa sa va par ti ju.

24...Sa4 25.h3? Iako ru `no, 24.Ld5 Kc7 25.Lc4 Kd6 26.Tfe1 a4 27.f3 Tb8 28.Te2?! no qe je bi lo 25.b3 Sc5 26.Dd4 Kri ti~ na po zi ci ja. Po te zom D:e6 (26...S:e6 27.D:a7) 27.D:c5 28.g4 be li je mo gao da spre~ Tb7±) 25...S:b2 26.Td5?? Gri {~uk je u Lf5.

28...Lf5 29.Td1 b3 30.a:b3 ko lap su iigra je go to va.

26...Lb6 27.Td6 Sc4 28.Df5 a:b3 31.g4 Ld7 32.Te3 b2 33.Tb3 T:b3 34.L:b3 Lb5 Sam Svi dler Tf7 29.De4 S:d6 30.e:d6 Sf8 0:1 Komentar: Mark Kra u ter je ovaj po tez na zvao “po ma lo Pripremio: B. Dan ko vi} ko mi~ nim”, ali, u su {ti ni, u

KVA LI FI KA CI JE ZA EP

{ampionat igrati po sistemu iz Litvanije, dakle sa 24 reprezentacije.

Na {ampionatu u Sloveniji u~e{}e su ve} obezbedile ekipe koje su u Litvaniji zauzele prvih {est mesta, [panija, Francuska, Rusija, Makedonija, Litvanija i Gr~ka, kao i do ma }in Slo ve ni ja. Ta ko |e,

bez kvalifikacija }e na {ampionat i doma}in Olimpijskih igara u Londonu Velika Britanija.

Kvalifikacije }e narednog leta biti sastavqene od {est grupa sa po pet reprezentacija, a na Eurobasket 2013. }e uz prvoplasirane i drugoplasirane iz svake grupe i}i i ~etiri najboqe tre}eplasirane selekcije.

U kvalifikacijama }e u~estvo va ti: Sr bi ja, Ne ma~ ka,

Finska, Turska, Gruzija, Hrvat ska, Bu gar ska, Iz rael, Ukrajina, Poqska, BiH, Itali ja, Cr na Go ra, Le to ni ja, Belgija, Portugal, Estonija, Holandija, Austrija, Luksemburg, Ru mu ni ja, Be lo ru si ja, [vedska, Azerbejxan, ^e{ka, [vajcarska, Kipar i Slova~ka.

Brajant pozajmquje novac Najve}a zvezda NBA lige i ~lan Los An|eles Lejkersa Kobi Brajant odlu~io je da pozajmquje novac igra~ima koji su u finansijskim problemima tokom lokauta!

- Kobi je veoma ukqu~en u ovu akciju i `eli da pomogne kolegama kako bi {to bezbolnije pro{li ovaj period {trajka u NBA ligi. On i jo{ nekoliko igra~a spremni su da pozajme novac svima kojima je on potreban - rekao je predsednik sindikata igra~a Bil Hanter.

Kobi Brajant je u posledwoj deceniji samo od ugovora sa klubom iz Los An|elesa zaradio gotovo 200 miliona dolara, dok je u posledwoj sezoni 2010/11. imao platu od 25 miliona dolara. Brajant bi za vreme lokauta mogao da obu~e dres bolowskog Virtusa, ~iji je vlasnik Klaudio Sabatini spreman da mu ponudi milion evra mese~ne zarade.

KUP VOJ VO DI NE ZA MU [KAR CE

Apatinci u Somboru Danas i sutra igra se drugo kolo osnovnog nivoa rukometnog Kupa Srbije, odnosno Kup Vojvodine za teku}u godinu u obe konkurencije. Pobednik Kupa Vojvodine obezbedi}e plasman u osminu finala Kupa Srbije.

Drugo kolo igra se danas i sutra, a kod mu{karaca sasta}e se, danas - SOMBOR: Sombor Apatin (19), ^ONOPQA: Budu}nost - Vojput Spartak (Subotica) (18), BA^KI GRA^AC: Borac - Dalmatinac (Ri|ica) (17), RUSKI KRSTUR: Rusin - Stani{i} (19), SIVAC: Sivac 69 - ORK Crvenka (18.30), BEZDAN: Grafi~ar PIK Prigrevica (17), BAJMOK: Radni~ki - Kqaji}evo

(18), BA^KA PALANKA: Lavovi - @SK (@abaq) (21), BA^KA PALANKA: Ba~ka Palanka - Mladost TSK (19), Cement Radni~ki (Beo~in) Metalac Asko Vidak (Futog) 0:10, KISA^: Tatra - Radni~ki Cement (Novi Sad) (20), Partizan (Budisava) - Slavija (Novi Sad) 0:10, BE[KA: Hajduk - Putinci (20), KIKINDA: Kikinda - Crvena zvezda (Mokrin) (18.45), VOJVODA STEPA: Vojvoda Stepa - Proleter Agro`iv (Zrewanin) (19), Naftagas (Elemir) - Vojvodina (Perlez) 10:0, NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Hercegovina (Se~aw) (20), PAN^EVO: Dinamo Petrohemija - Jabuka (20.30), ALIBUNAR: Budu}niost Omladinac (Deliblato) (18),

Mladost (Vr{ac) - Glogow 0:10.

Sutra - GAKOVO: Grani~ar - Par ti zan (Hor go{) (17), I\O[: Partizan - Senta (20), CREPAJA: Crepaja Vladimirovac (17). RUMA: Ruma - @elezni~ar (In|ija) (28. sep tem bra), Rad ni~ ki ([id) - Nova Pazova (28. septembra), ^ESTEREG: Napredak - Radni~ki (Ja{a Tomi}) (28. septembra u 18).

I u kon ku ren ci ji da ma igra se 2. kolo, a sasta}e se, danas - RUMA: Sloven - Srem (Srem ska Mi tro vi ca) (18), Naf ta gas (Ele mir) - Mla dost (Srp ska Cr wa) 0:10, CREPAJA: Crepaja - Spartak (Debeqa~a) (17), Mladost (Opovo) - Mladost (Bela Crkva) 0:10.

J. G.

21

Srbija u prvom {e{iru

Provera u Poqskoj @enska bokserska reprezentacija Srbije okupila se u nedequ u @abqu, gde je u tamo{woj sportskoj dvorani trenirala dva puta dnevno. Devojke, predvo|ene trenerima Veroqubom Manxuki}em, Qubi{om Igwatovi}em i Markom Tubi}em, otputovale su u Poqsku, gde }e do nedeqe u~estvovati na me|unardnom turniru u Gqivicama.

Na spisku reprezentacije nalaze se slede}e bokserke: Dragana Zanini (F 89 Novi Sad) i Mirela Burxi} (Novi Pazar, 1993) u kategoriji 45- 48 kg, Nina Stojanovi} (Zemun, 1991) u 51 kg, Bojana Rani} (Crvena zvezda) u 57 kg, Marija Stojanovi} (GiF – Trstenik, 1989) u 64 kg i u 69 kg – Marija Divjak (Zemun).

J. G.

sreda21.septembar2011.

DA NAS @REB ZA NO VU SE ZO NU DEJ VIS KU PA

PRI PRE ME @EN SKE SE LEK CI JE

U konkurenciji 30 zemaqa

Ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je bi}e jedna od 30 zemaqa koje }e u~estvovati u kvalifikacijama za nared no Evrop sko pr ven stvo 2013. godine u Sloveniji.

Od naredne godine FIBA Evrope ukida dosada{we A i B diviziju, ve} }e sve reprezen ta ci je ima ti pod jed na ke {anse za plasman na Eurobasket 2013. Tako|e, potvr|eno je da }e se i naredni Evropski

c m y

sport

dnevnik

U Bangkoku }e danas biti odr`an `reb za novu sezonu Dejvis kupa.

Reprezen taci ja Srbije bi}e me|u nosiocima, a na listi potencijalnih rivala su Austrija, Kanada, Nema~ka, Itali ja, Japan, Kazahstan, [vedska i [vajcarska. Tim Srbije je u prvom {e{iru sa selekcijama [panije, Argentine, Srbije, Francuske, ^e{ke, Sjediwenih Dr`ava, Hrvatske i Rusije.

Prema pravilima Dejvis kupa doma}in je uvek selekcija koja

je prethodni put gostovala u duelu istih timova, tako bi Srbija mogla da do~eka timove [vedske, [vajcarske i Nema~ke, u slu~aju da rival bude Italija gostova}e. Ukoliko `reb za rivala Srbiji dodeli Kanadu, Japan, Kazahstan ili Austriju doma}in }e biti odre|en na isti na~in, `rebom.

Raspored me~eva u 2012. godini je poznat, prvo kolo igra}e se od 10, do 12. februara, ~etvrtfinale od 6. do 8. aprila, polufinale od 14. do 16. septembra, a finale od 16. do 18. novembra.

IZ FOR MU LE JE DAN

Baton od naredne sezone u Ferariju?

Britanski automobilista i ~lan Meklarena Xenson Baton mogao bi od naredne sezone Formule 1 da vozi za italijanski Ferari u paru sa Fernandom Alonsom.

Tira`ni list „As” navodi da su dve strane po~ele pregovore tokom vikenda u Monci, kada su se ~elnici Ferarija raspitivali za Batona. Potom ih je odu{evila vo`wa Britanca koji je trku zavr{io na drugom mestu, upravo ispred qubimca doma}ih navija~a Alonsa. Me|utim, {ef Meklarena Martin Vitmar{ rekao je da nema ni{ta od odlaska Batona iz ekipa i da }e on i naredne sezone voziti za tu ekipu.

- U toku su pregovori za produ`etak saradwe, tako da nema ni{ta od Batonovog odlaska iz ekipe. Siguran sam da }emo dogovoriti saradwu i za narednu sezonu rekao je Vitmar{.

TUR NIR U GVANYOU

Poraz Bojane Jovanovski Bojana Jovanovski pora`ena je u pr vom ko lu tur ni ra u Gvanxou. Boqa od we bila je Ukrajinka Tatjana Lu`anska sa 6:3, 4:6, 7:6 (7:4). Jovanovski je bila postavqena za petog nosioca.

Na{a teniserka je iskoristila ~etiri od osam prilika

za brejk, ali je wena protivnica bila ne{to usep{nija u tom segmentu igre, oduzev{i Jovanovskoj {est puta servis iz osam poku{aja.

Turnir se igra za nagradni fond od 220.000 dolara, a pobednica }e osvojiti 280 VTA bodova i ~ek na 37.000 dolara.

Naj u spe {ni ji na me |u na rod nom tur ni ru u Adi

TAK MI ^E WE RI BO LO VA CA U BA^ KOM GRA DI [TU

Najuspe{niji Goran Kozarski Udru`ewe sportskih ribolo- nak, koji je dobio nagradu i za vaca [aran iz Ba~kog Gradi{ta prvu upecanu ribu. organizovalo je takmi~ewe u pePredsednik USR [aran Dracawu ribe na plovak. Na terenu gan Kopi} istakao je da je takna [lajzu, na Staroj Tisi, okupilo se dvadesetak takmi~ara me|u kojima su bile i tri dame. Takmi~ewe je trajalo tri sata, a merila se grama`a, dok su nagrade bile predvi|ene i za takmi~ara koji upeca prvu i najte`u ribu.

Bilo je u ~uvarkama takmi~ara mawi}a, deverike i babu{ke, a na udicu je do{ao i jedan {aran~i} od 300 grama, koji je vra}en u vodu posle merewa. U borbi za najvi{i plasman na{la se i jedna dama.

Ki{ Marija je osvojila drugo mesto sa ulovom od 2,780 kilograma. Prvo mesto ubedqivo je De taq sa tak mi ~e wa na Sta roj Ti si osvojio Goran Kozarski koji je u mi~ewe uspelo, da je riba dobro imao ulov blizu ~etiri kilo- radila i da je ulov bio boqi negrama (3,980) i pecao je iskqu- go na nekim prethodnim takmi~ivo na ru`u, dok je tre}i bio ~ewima. Kopi} je istakao da je Jovan Popadi} sa ta~no dva kiovo samo jedna u nizu akcija lograma. Najte`u ribu, pomenupred proslavu vrednog jubileja ti {aran, upecao je Atila Haudru`ewa ribolovac iz Ba~kog

Gradi{ta, koji }e 22. oktobra proslaviti 70 godina postojawa.

Najuspe{nijima na takmi~ewu uru~ene su prigodne nagrade,

TUR NIR U ADI

Molce presli{ao gost iz Rumunije U Adi je odr`an me|unarodni teniski turnir u organizaciji TK Adica 2002 i Endrea Mihaleka, {esti po redu koji ove sezone prire|uju teniski entuzijasti Ade i Mola. Ovog puta, pored doma}ih takmi~ara iz potiskih mesta, u~estvovali su jo{ gosti iz Rumunije i Ma|arske.

U konkurenciji 16 takmi~ara pojedina~no najuspe{niji je bio

Gice Avarvarei (Rumunija), dok su na drugo i tre}e mesto plasirali Dragan Jak{i} i Zoran Cvitko, obojica iz Mola. U dublu pobedio je molski par Radovan Te{i}-Dejan Simendi}, drugoplasirani je par Sa{a Lazi}Igor Cvitko, a tre}eplasirani \or|e Mati}-Dragan Jak{i}.

Wima su pripale medaqe, a pobednicima i pehari.

Na rang listi tenisera koji ove sezone nastupaju na turnirima u Adi i Molu, prema u~inku na dosada{wih {est vodi Radovan Te{i} sa 32 boda, ispred Dragana Jak{i}a sa 27 i Dejana Simendi}a sa 17 bodova. Naredni okr{aj teniseri Ade, Mola i okolnih mesta bi}e u Adi 2.oktobra.

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

KUGLAWE Su per li ga (m) Senta Visa Prom – Vodovod Beograd – Kraqevo Crvena zvezda – E|{eg Metalac – Partizan Ni{ Put – Banat

7:1 8:0 8:0 2:6 7:1

Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (`) (3623:3500) (3673:3339) (3530:3508) (3338:3378) (3457:3405)

Su per li ga (`) Kristal – E|{eg 0.5:7.5 (2911:3145) SPC Vojvodina – Jedinstvo 3:5 (2990:3056) Srem – EDB Beograd 3:5 (3120:3194) Pionir – Ada Kompjuters 7:1 (3288:3027) Apatin – Toza Markovi} 5:3 (3207:3053) uglavnom pecaro{ki pribor i oprema: ma{inice, {tapovi, meredovi, kompleti udica. Po okon~anom takmi~ewu uprili~en je zajedni~ki ru~ak - ribqa ~orba kuvana u oraniji.

S. J.

Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (m) Apatin – Hajduk Dolina – Toza Markovi} Petrovaradin - @elezni~ar Jedinstvo – Vojvodina (NS) Kawi`a – Kristal

6:2 (3477:3247) 6:2 (3252:3143) 7:1 (3290:3196) 4:4 (3320.3312) 3:5 (3236:3305)

Vrbas Dana – Spartak (D) Radni~ki (NS) – Alimenta Vojvodina (BG) – Petrovaradin Novi Sad – Banat

7:1 (3079:2954) 5:3 (3020.2954) 3:5 (3117:3175) 3:5 (2912:2913)

Pr va voj vo |an ska li ga (m) Kordun – Spartak (D) Ada Kompjuters – Matica Spartak Sloven – TSK Polet – Srem Slavia – Vihor

6:2 (3499:3234) 7:1 (3185:3124) 5:3 (3218.3102) 6:2 (3373:3215) 5:3 (3236:3148)

Dru ga voj vo |an ska li ga (m) Sloboda – Jadran (F) Radni~ki (NS) – Novi Sad Jadran (G) – Dunav Be~ej – Vojvodina (BG) 13. maj – Radni~ki LK

3:5 3:5 2:6 6.5:1.5 5:3

(2969:3104) (3228:2965) (2845:2965) (3199:3199) (2951:2918)

22

kultura

sreda21.septembar2011.­

dnevnik

У СИНАГОГИ ВЕЧЕРАС НАСТУПА НОВОСАДСКИ ПИЈАНИСТА

ПОЗНАТИ КАМЕРНИ АНСАМБЛ ИЗВОДИ МУЗИКУ ИСИДОРЕ ЖЕБЕЉАН

Концерт Богдана Ђорђевића

Бродски квартет у Београду

У новосадској Синагоги, вечерас у 20 часова новосадски пијаниста Богдан Ђорђевић одржаће солистички концерт. На програму су дела Брамса, Листа, Шопена, Рахмањинова и Светозара Саше Ковачевића. Ђорђевић је рођен 1977. године у Новом Саду. Основне студије клавира завршио је у класи проф. Кемала Гекића, а специјалистичке и магистарске студије у класи проф. Рите Кинке на Академији уметности у Новом Саду. Остварио је већи број солистичких концерата и реситала, као и наступа са оркестром и камерним саставима у Новом Саду (Синагога, Градска кућа, СНП, Матица српска, Мултимедијални центар, Студио М, Огранак САНУ, ФТН), у Београду (Коларчева задужбина, Га-

лерија САНУ, Галерија Артгет, Центар лепих уметности - Гуарнериус), Сомбору, Сремским Карловцима, Суботици, Земуну, Нишу, Сремској Митровици, Руми, Сремској Каменици, Бачкој Паланци. Учесник је преко 30 мајсторских курсева, добитник награда и признања на такмичењима.

- Богдан Ђорђевић је изразито сценска личност, са великим звуком и одличном техником. Свира најтежа дела са пијанистичког репертоара и показује интерес за све стилске правце. Његово извођење је увек максимално ангажовано и лично, без резерве, уз чврсту концентрацију и сопствени угао гледања - рекао је професор Кемал Гекић са Flo ri da In ter na ti o nal Uni ver sity у Мајамију. Професор Рита Кинка са Академија уметности у Новом Саду каже да Ђорђевић на концертима исказује широку палету музичких, техничких, изражајних али и естетских могућности и прохтева, коју публика већ препознаје на његовим јавним наступима. Улаз на концерт је слободан. К. Р.

КРАЈЕМ МЕСЕЦА У БЕОГРАДСКОМ СКЦ

Међународни салон стрипа

Девети међународни салон стрипа биће одржан од 29. септембра до 2. октобра у Студентском културном центруу Београду, а гости ће бити аутори из Италије и Велике Британије - Марко Ницоли, Лука Енох, Пол Гравет и Лоренс Хејворт, најавио је суоснивач салона Владимир Весовић. Ницови и Енох су познати италијански цртачи, веома активни на светској стрип сцени, а Гравет (Велика Британија) аутор неколико књига о стрипу који се већ 10-15 година бави и истраживањем српског стрипа. Гравет је написао и уводни текст за књигу „Стрипови које смо волели„ тројице аутора, Живојина Тамбурића, Здравка Зупана и Зорана Стефа-

новића, која ће бити представљена у оквиру салона. Сви гости имаће своје одвојене програме у оквиру салона, а Весовић је најавио и радионицу где ће они заједно са цртачима из Србије и региона и посетиоцима имати прилику да цртају, што је, приметио је он, можда и најзанимљивији део салона. Биће обележено 10 година магазина „Стрип пресинг„ који излази у Нишу, Уметник Драган Боснић имаће промоцију, а стрип издавачи изложиће своја стара и нова издања. Добитник овогодишње награде за допринос стрипу је дугогодишњи стрип аутор „Политикиног забавника„ Новица Круљевић (84).

У Ко л ар ч е вој за д у жби н и у Бе о гра д у, ве ч е р ас Бри т ан с ки са вет у Бе о г ра д у и „Ју го кон ц ерт“ ор га н и зу ј у кон ц ерт ка м ер н е му з и ке Иси д о р е Же бе љ ан, у из во ђ е њу јед н ог од свет с ки нај б о љ их и нај п о з на т и ј их ка м ер н их ан сам б а л а, Брод с ког квар т е т а из Лон д о н а. Сход н о сво ј ој умет н ич кој ми си ј и да пред с та в ља из у з ет н е са вре м е н е ком п о з и то р е, овај гу дач к и квар т ет ће на с ту п и т и уз уче ш ће ре н о м и р а н их срп с ких и ино с тра н их му з и ч а р а, а чла н о ви квар т е т а ће, та ко ђ е, одр ж а т и мај с тор с ки курс за та л ен то ва н е мла д е му з и ч а р е из на ш е сре д и не ко ј и има ј у по с е б ан афи н и т ет ка му з и ц и р а њ у у овој вр с ти ка мер н ог ан с ам бла. Ис т ак н у т а срп с ка ком п о з и тор ка Иси д о р а Же бе љ ан већ не ко л и ко го д и н а са р а ђ у ј е са овим бри т ан с ким ка м ер н им ан с ам блом. Ње н у ком п о з и ц и ј у „Пе сма пут н и ка у но ћ и“ Брод с ки квар т ет је из вео ви ш е од 20 пу -

та у окви ру сво ј их тур н е ј а и го сто ва њ а по чи т а вој Евро п и, као што су би л и кон ц ер т и у Шпа н и ји, Ир с кој (Galway Festival), Хо лан д и ј и (Festival Classique), Не мач кој (WDR Festival) и Ве л и кој Бри т а н и ј и. По с ле из у з ет н ог успе х а те ком п о з и ц и ј е, Брод с ки квар т ет је 2009. у са р ад њ и са Уни вер з и т е том у Кен ту, на ру ч ио но во де л о од Иси д о р е Же бе љ ан. Та ко је на с тао По л ом ка квар т ет, ко ј и је Брод с ки квар т ет пре м и ј ер н о из вео у ма ј у 2009. у Кен т ер бе р и ј у, Ве л и ка Бри т а н и ј а. Го с ти на бе о г рад с ком кон ц ер ту Брод с ки квар т е т а су по з на т и шпан с ки кла р и н е т и с та Жо а н Ен р ик Лу н а, за т им Ште ф ан Дор, пр в и со л о хор н и с та Бер лин с ке фил хар м о н и ј е, као и со пран Ане т а Илић, пер ку с и о н и ста Ми р о с лав Кар л о в ић, кон тра б а с и с та Бо б ан Сто ш ић, ди ри гент Пре м ил Пе т ро в ић и са ма ком п о з и тор ка за кла в и р ом. Из ме ђ у оста л ог, би ћ е из ве д ен По -

лом ка квар т ет (по с ве ћ ен квар те ту Брод с ки), као и не ке од нај п о п у л ар н и ј их ком п о з и ц и ј а Иси д о р е Же бе љ ан: Пе с ма пут ни ка у но ћ и, за кла р и н ет и гу дач к и квар т ет, Но ве Ла д и н е пе сме, за со п ран и гу д ач к и квар тет, На Ду н а ву шај ка, сце н а за со п ран, кла в ир, уда р аљ ке и гу дач к и квар т ет, Игра др в е н их шта п о ва, за хор н у и гу д ач к и квар т ет и Pep it Up, фан т а з и ј а за со п ран, кла в ир, уда р аљ ке и гу дач к и квин т ет. Исти про г рам би ћ е сни м љен и за ком п акт диск, ко ј и ће би т и об ј а в љен у ино с тран с тву. „Го с то ва њ е Брод с ког квар т е та ре зул т ат је са р ад њ е Ју го кон цер т а и Бри т ан с ког са в е т а и пред с та в ља зна ч а ј ан до п ри н ос у спа ј а њ у нај в и ш их до м е т а са вре м е н е бри т ан с ке и срп с ке кул ту р е, об ј е д и њ у ј у ћ и из во ђ ач ку и еду к а т ив н у ди м ен з и ј у умет н ич ке му з и ке“, пи ш е у на ја в и овог пр во р а з ред н ог му з ич ког до г а ђ а ј а.

ЗАНИМЉИВА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА „BLOW UP“ ИВАНА АРСЕНИЈЕВИЋА У КЦНС

Пронађите детаљ У Културном центру Новог Сада, у Супротност атмосфере леве и десне „Трибини младих“, прексиноћ је отво- стране триптиха, иронични наслови, рена изложба фотографија „Blow Up“ заправо су кључни у истицању онога Ивана Арсенијевића, уметника из Крагујевца. У време када фотоапарат, или бар фотокамерица, има више него људи који њима баратају, Иван Арсенијевић као аутор успева да се наметне не само проницљивим оком, него и проницљивим духом, којим је дошао до вишеструко вредне поставке својих триптиха. На њима, Иван Арсенијевић, Pa ral lel Sho o ting Арсенијевић увећава, прекадрира за- шта све фокус може да уради. Онога бележено, како би стигао до потпуно колико се микро и макро план могу апартне садржине. Тај изабрани мо- показати различитим, гледаоца заветив се у стриполиком начину накнад- сти или чак дезинформисати. ног излагања поставља као први, у диФоторепортери поштују искуство намичном редоследу који од наглаше- да посматрач на фотографији никад но драматичног прелази у комично. не види целу слику, него увек само је-

дан њен део, обично и најчешће онај најупечатљивији, смештен у такозваном првом или предњем плану, по мо-

гућности, у координатама златног пресека. Арсенијевић то искуство на чудан начин продубљује, ангажујући властите радове још више мимо класичне новинарске или уметничке естетике. Иако сам наслов цилуса и изложбе у КЦНС, „Blow Up“, несум-

њиво повезује Арсенијевићев рад са истоименим филмом Микеланђела Антонионија, он асоцира и на једно друго значење тих речи, значење које се најчешће користи у неким другачијим, акционим филмовима. Наравно, реч је о преводу „разнети“. У њему смо посебно на трагу онога што Арсенијевић ради. Он разноси, деконструише, али на начин де-конструкције. Тиме његова изложба још више добија. И на значају, и на значењу. Такође, ефектна је и веза са игром „Пронађи детаљ“. Та веза поред наведених мисаоних и драматуршких, изложби додаје и забавне ноте. И. Б.

НОМИНОВАНИ ЗА ЕВРОПСКА МТВ ПРИЗНАЊА

Пет група за награду „Бест Адрија” За регионалну награду „Best Adria Act„ на овогодишњој додели европских МТВ награда (EMA - Euro pe Mu sic Awards) номиновани су „Дубиоза колектив„ (БиХ), „Хладно пиво„ (Хрватска), Мањифико (Словенија), „С.А.Р.С.” (Србија) и „Севдах бејби„ (Србија), саопштено је на конференцији за новинаре.Гласање за „Best Adria Act„ почело

снио је да су извођаче бирали на основу активности током године, а консултовали су и људе из музичке индустрије и новинаре о томе ко би најбоље представљао регион. Јовановић је истакао да је било теже него претходних година одабрати извођаче, јер је све више добрих бендова који доста снимају. Он је додао да верује да ће овогодишње

Група „С.А.Р.С.”

је јуче на адреси www.mtve ma.com и трајаће до 16. октобра у поноћ, а наредног дана ће бити објављено име извођача који је добио највећи број гласова. Музички уредник регионалног МТВ Никола Јовановић обја-

такмичење бити можда и најнеизвесније. Чланови бенда „С.А.Р.С.” оценили су на конференцији за новинаре да је ове године најозбиљнија конкуренција и да их не би било срамота да изгубе.

Уколико победе, додали су, ићи ће у Белфаст да „шире љубав и мир” Остали номиновани обратили су се путем снимљених видео порука. Милан Станковић и Ђикс из групе „Севдах бејби„ рекли су да им много значи номинација, јер су још као клинци гледали доделу МТВ награда. Чланови бенда „Дубиоза колектив„, коме је ово трећа номинација за регионалну МТВ награду, доживљавају номинацију као потврду да неко примећјује њихов рад, а за представнике хрватског састава признање да „сви километри пређени по лошим путевима региона нису били узалуд”. Словеначки музичар Мањифико није крио одушевљење због номинације. „Никад још нисам био номинован за МТВ награду. Надао сам се да ћу бити млађи кад будем номинован, али и овако је добро. То значи признање од стране млађе публике„, рекао је он. Додела европских МТВ награда (ЕМА) биће одржана 6. новембра у Белфасту. Ово је први пут у осамнаестогодишњој историји ове награде да је Северна Ирска домаћин церемоније.

Из филма „Ha be mus Pa pam” Нанија Моретија

ФИЛМСКО ПИСМО ИЗ ПАРИЗА

Слика света у којем живимо Можда једно од најзначајнијих дела савремене италијанске кинематографије појавило се ових дана у локалном француском биоскопу - прича о једном од историјски најзначајнијих центара моћи и политике, Ватикану који је, баш као и сви други центри ове врсте запао у дубоку кризу. Филм „Ha be mus Pa pam“ (Имамо Папу) , редитеља Нанија Моретија (Драги дневниче, Синовљева соба) је прича о колективној и интимној кризи друштва, интерпретирана кроз призму дезинтеграције њеног најмоћнијег представника, светог Оца или Папе Мелвила, који у тренутку када бива проглашен Папом, не успева да преузме улогу у том великом позоришту у коме се обрео. Физички и морални колапс новог Папе, кога маестрално глуми Мишел Пиколи, започиње нападом анкси-

озности који га спречава да се обрати верницима на тргу Светог Петра у Риму... Већ од самог почетка филма, гледалац схвата да Моретију контекст религије служи само као параван да би приказао сцену врхунске политичке моћи, праћену ритуалима, у позоришту где сви глумци, кардинали, то јест, обични политичари избегавају одговорност, монтирају лажне кулисе, забављају се и пуне властите стомаке. Морети овде описује свет који је заробљен у сопствену декаденцију и назадност, и коме, најпосле једино још може да помогне психијатар. Психоаналитичар, лаик, ступа на сцену да помогне Оцу нације и преузима на себе моралну очинску одговорност за будућност нације. Он помаже Папи Мелвилу да се искраде из Вати-

канске палате и повеже се са реалним светом са којим је великодостојник изгубио контакт. Моретијева метафора је немилосрдна, његова иронија убојита и сетна, јер управо свет са којим Папа долази у контакт је позоришна трупа, значи свет двоструке маске и улоге, али који појединцу оставља могућност изласка из ситуације, путем традиционалне позоришне катарзе. Многи сматрају да се Морети овим филмом обрачунао са светом спектакла и лицемерне власти оличених у Берлусконију и сумњивим медијима поверавајући улогу болесног Папе Мишелу Пиколију, оличењу скромности и постеног професионализма, Морети је бацио зрачак наде и светлости на ову веома затамњену слику света у којем живимо. Нина Живанчевић

kultura

c m y

dnevnik

ИЗЛОЖБА ДУШАНА ТОДОРОВИЋА У МУЗЕЈУ ВОЈВОДИНЕ И МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ

Виртуелни пролазник и фигура у трку Музеј Војводине и Муможе се рећи да сам позеј савремене уметности једноставио језик, свео Војводине осим што деле га на неколико елеменазграде почели су и да сарата, међу којима је и Међују на програмима, те ће кинтошова загризена јапрва заједничка продукцибука, у вези са првим ја бити изложба Душана грехом Адама и Еве, као Тодоровића, која ће бити и чињеницом да ми ниотворенау петак, 23. сепсмо више власници знатембра , у 19 часова (Дуња, него кутија која понавска 37). „Смс фром пачиње да влада и човерадизо/ Прва илегална ком. операција“ обухвата ТодоОбјаснивши да је одровићеве радове настале у нос према технологији последњих десет година и амбивалентан однос, биће постављена у Музеју „клацкање између забоВојводине, док ће у Музеју рава и присећања“, Тосавремене уметности Војдоровић је закључио да водине бити изложени најизложба можда има мрановији радови названи чан тон, али да његова „Скрембл_скрин хед_ еколошка свест апелује лајнс“. Познати новосадна светле тачке, јер бројски уметник и педагог ни научници раде на представиће се сликама, прочишћењу и будућнообјектима, лумино инстасти, иако су на задњим, а лацијама и асамблажима. не на првим странама - Отварања мојих излоновина. жби су тренуци када бих Кустоскиња изложбе најрадије био на неком Светлана Младенов другом месту – нашалио се (МСУВ) напоменула је Душан Тодоровић на јуче- Душан Тодоровић, 1_ДТ Скрембл_скрин хед_лајнс, да је Тодоровић уметник рашњој конференцији за акрилик на папиру кога овдашња средина новинаре. – Када радим, онда је то која носе светлост и сунце. Међу- добро познаје због радног континунешто друго. тим, догодило се и бомбардовање, а итета и богате биографије. Она сма„То нешто друго“ Тодоровић је с њим и циклус у којем сам комби- тра да су за Тодоровића најважнија образложио речима да је одувек за новао блеклајт и фигуре које нема- одредница осамдесете и постмосуштину свог рада сматрао дијалог ју лице, али могу се срести по бер- дерна, док је њен колега из Музеја с уметношћу, с тренутном ситуаци- зама или другим местима на којима Војводине, Миле Игњатовић, истајом. Управо зато се у њему догађају се кроји судбина света. Ту фигуру као да је реч о уметнику разуђеног циклуси, јер кад на неку тему „раз- назвао сам „виртуелни пролазник“, тематског и поетског интересовања говара“ са својом околином, за- он је стално присутна окосница изразитог интелектуалног потенцикључци се трансформишу у ликов- свих тих радова које повезујем с јала који је заслужан за развој неоани језик, језик којим заправо говори временом вишка информација, ме- вангардних концепција, историјски шта мисли. тежа на екрану – „скрембл скрин“ – гледано кључних феномена у умет- „Историјски вртови“, циклус објашњава Тодоровић. – „Виртуел- ности 20. века. који ће бити представљен на изло- ном пролазнику“ супротставља се Изложбе Душана Тодоровића бижби у Музеју Војводине, појавили фигура у покрету, трку. То је фигу- ће отворене до 17. октобра, а нешто су се 1995, у време кризе. Тада сам ра дугачијег живота, али фигура ко- пре затварања, 14. октобра, биће орсматрао да не треба радити на те- ја мора да бежи од великог брата, ганизована промоција каталога и шким темама, па сам бирао ведар јер слобода је контролисана и у слу- разговор са уметником. колорит, црпео сећање на времена жби је глобализма. У том циклусу И. Бурић „МИРИС КИШЕ НА БАЛКАНУ“ У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

Други део трилогије Други део трилогије филма ‘’Мирис кише на Балкану‘’ редитеља и продуцента Љубише Самарџића наћиће се на репертоару биоскопа од 22. септембра, док ће 29. септембра у биоскопе стићи и трећи део, најавио је дистрибутер ‘’МегаКом филм’’. Филм ‘’Мирис кише на Балкану‘’, по популарном роману списатељице Гордане Куић, настао је од великог броја материјала снимљеног за потребе истоимене телевизијске серије. Први део трилогије је након бројних фестивала и награда имао београдску премијеру 14. септембра у Сава центру и тренутно је на редовном биоскопском репертоару/ Прича филма дешава се од 1914. до 1918. године, као уметнички документ о свету који нестаје, о лутању бројне сефардске породице Салом, која се из рата у рат, осула и расула. На фестивалу у Аванци, у Португалији, „Мирис кише на Балкану“ поделио је Гран при фестивала са филмом шпанске продукције. У октобру филм ће гостовати на фестивалима у Токију и Бостону, а у новембру у Каљарију и Софији. Самарџић је добио и неколико позива за приказивање на филмским фестивалима у Израелу. Сценарио су написали Ђорђе Милосављевић и Небојша Ромчевић, а играју Љиљана Благојевић, Предраг Ејдус, Калина Ковачевић, Мирка Васиљевић, Тамара Драгичевић, Милан Васић, Горан Навојац, Александра Бибић, Синиша Убовић, Марија Вицковић и други.

sreda21.septembar2011.

23

ДАВИД АЛБАХАРИ ПРЕДСТАВИО НОВИ РОМАН „КОНТРОЛНИ ПУНКТ”

Сви ужаси ратовања Писац Давид Албахари представио је јучеу Београду свој нови роман „Контролни пункт„, који је назвао „антиратним штивом”. „Желео сам да направим роман којим ћу описати све ужасе ратовања, али се све претвара и у медијску причу„, казао је Албахари на промоцији у галерији „Артгет„ Културног центра Београда. Аутор сматра да се сви ратови дешавају захваљујући медијима. Указује и да смо сви учесници у неким ратовима, јер, како наводи, „за неке је и љубав рат”. Књижевник поручује да се новим романом враћа ратној тематици коју је описивао у „Мамцу„ и „Снежном човеку„, али да за разлику од тих романа „Контролни пункт„ не говори о конкретном рату и простору бивше Југославије. „Ову причу надам се нико неће схватити као своју, већ као причу намењену свима„, казао је Албахари. Он је напоменуо да се у роману дешавају ружне и морбидне сцене и то у тренутку када читалац очекује олакшање. „Занимало ме је да направим једну причу у којој нико не зна шта ради и шта му се догађа, а ипак све послушно раде, јер се то од њих очекује„, казао је Албахари.

Говорећи о поруци романа аутор се осврнуо да тренутак када главни јунак „командант„ гостује у телевизијској емисији и на питање водитељке шта му се догодило у рату одговара - „ето преживео сам”. „Водитељка незадовољна овим одговором пита, зар само то?”. Ко-

мандант се постиди, јер је од једном срамота остати жив„, објаснио је Албахари. Иван Радосављевић, уредник Стубова културе, издавача, најновијег Албахаријевог романа указује да је реч о роману „који, можда, неће моћи да поднесу они са слабијим желуцем”. „Овим романом Албахари описује сву бесмисленост насиља, нарочито оног организованог. Књига је на моменте гростекна, фантастична, на моменте блиска катастрофи и прожета морбидним хумором‘, казао је Радосављевић. Према његовим речима „Контролни пункт„, је на моменте и „театар апсурда”. „Јунаци заправо немају појма да ли треба некоме да се супродстављају, или да буду тампон између завађених страна„, навео је Радосављевић. Нови Албахаријев роман излази годину дана након књиге „Ћерка„. Као занимљивост аутор издваја то да је „Ћерка„ пред читаоце, гршком, изашла са корицама, тада још необјављеног, „Контролног пункта”.

НАРОДНИ МУЗЕЈ ЗРЕЊАНИН ДОМАЋИН ИЗЛОЖБЕ РАДОВА НАСТАЛИХ У ГРЧКОЈ

Пресек савремене уметничке сцене У Салону Народног музеја Зрењанин, у среду, 28. септембра, у 19 часова, биће отворена изложба радова 46 домаћих и иностраних уметника који су стварали на ликовним колонијама одржаним у Грчкој у претходне три године, а под покровитељством београдске галерије „Хелена“. Посебну занимљивост на отварању представљаће додељивање награде једном од учесника треће по реду колоније. Признање додељује петочлани жири - Срето Бошњак, Ђорђе Кадијевић, Никола Кусовац, власница галерије Љиљана Радошевић и сарадник галерије колекционар Дејан Ристановић. У избор за награду улазе само дела која су настала на трећој ликовној колонији. Планирано је да се традиционално додељује учесницима сваке наредне колоније, у виду златника са грбом Галерије „Хелена”. У оквиру репрезентативне изложбе у Зрењанину биће представљени слика-

ри чије стваралаштво чини пресек савремене уметничке сцене Србије. Између осталих, ту су и радови Оливере Грбић, Иванке Живковић, Данице Басте, Данице Масниковић, Божидара Дамјановског, Живка Ђака, Милана Сташевића, Моме Антоновића, Бранка Миљуша, Александра Цветковића, Александра Луковића-Лукијана, Кемала Рамујкића, Николе Жигона, Зорана Тешановића, Славка Крунића... Циљ изложбе у Зрењанину јесте да се представи деценијска активност Галерије „Хелена” и три ликовне колоније које су круна њеног деловања. Организатор и аутор поставке у Зрењанину је кустос Народног музеја Милан Граховац. Изложбу ће отворити наши познати ликовни критичари и историчари уметности Никола Кусовац, Ђорђе Кадијевић и Срето Бошњак, и трајаће до 15. октобра. Ж. Б.

ОБЈАВЉЕНА СТУДИЈА ДИНКА ДАВИДОВА О ЧУВЕНОМ ЖЕФАРОВИЋЕВОМ ДЕЛУ

„Српска стематографија” Издавачка кућа “Прометеј” недавно је објавила књигу академика Динка Давидова “Српска стематографија” (Нови Сад, 2011). Ово је четврто издање чувеног дела Христофора Жефаровића, а приређено је поводом 270. годишњице откако је књига први пут штампана у Бечу (1741). Историчар уметности и наш најбољи познавалац графике 18. века написао је студију о овој драгоценој књизи, без сумње једној од највреднијих које су Срби у том столећу имали. Јер, како сам Давидов наводи, Стематографија је изражавала савремене културне, уметничке и национално-политичке тежње српског народа у Аустрији у годинама великих искушења. Стога се може рећи да баш ова књига доприноси бољем историјском поимању политичких прилика у судбоносним годинама аустро-турских ратних обрачуна, чије су се последице одражавале на живот Срба на просторима панонске равнице, односно у оквирима тек основане Карловачке митрополије. У новим друштвено-социјалним условима требало је учвршћивати своје несигурне положаје, обезбеђивати права на основу царских Привилегија и осигуравати даљи опстанак на територији монархије. Давидов напомиње да су неке од политичких идеја Арсенија Четвртог имале одјека у графичком делу Христофора Жефаровића, који је само неколико година раније дошао из Македоније у Карловачку

митрополију. Он је у првој половини 18. века највише допринео да се у српској уметности превазиђу застарели облици средњовековне традиције и да се уметност упути у правцу нових, барокних стремљења. После живописања цркве манастира Бођана (1737) и српске цркве у Шиклошу, код Мохача (1740), Жефаровић се опредељује раду на бакрорезној графици. Аутор сматра да упознавање ове вештине у бечкој граверској радионици Томе Месмера треба приписати његовој уметничкој радозналости, али и наговору и условима које му је пружио његов мецена, патријарх Арсеније Четврти. Жефаровић-Месмерова „Стематографија” ослања се на дело чувеног хрватског полихистора и ба-

кроресца Павла Ритера Витезовића, штампано на латинском језику у Бечу (1701). Давидов помиње да су патријарх Арсеније Четврти, зограф Христофор Жефаровић и патријаршијски секретар и песник Павле Ненадовић Млађи, садржајно и идејно дали другачији карактер првобитном предлошку. Рад на гравирању бакрорезних плоча у бечкој радионици Томе Месмера текао је по уобичајеном граверском поступку. Плоче за Стематографију резане су неколико месеци, од пролећа до јесени 1741. године. У погледу тежине оваквог начина издавања књига може се приметити да је он био спорији од преписивања, али је за разлику од рукописне књиге бакрорезна могла да се изда у хиљадама примерака. Аутор студије истиче да је Стематографија врло брзо потиснула у други план часловце, псалтире и друге црквене књиге. Мада је њен мецена и идејни творац био архијереј, она није била књига клира, већ књига младог српског грађанства које се већ залаже за већа права и демократскије односе у друштву. Из свега овога, може се боље осветлити и питање ауторства Стематографије. Ако се она посматра искључиво као бакрорезачко дело онда су њени аутори Христофор Жефаровић и Тома Месмер. Када је реч о литераној садржини, требало би навести Витезовића и Ненадовића Млађег, јер су они аутори објављених текстова. Посматрана у целини, Стематографија је имала

четири аутора - Витезовића, Ненадовића Млађег, Жефаровића и Месмера. Комбинована у виду неке врсте зборника различитих радова, ова књига је имала и свог главног и најодговорнијег уредника. Према речима Давидова, то је једино могао бити патријарх Арсеније Четврти са својим сарадницима, међу којима је посебну улогу имао Павле Ненадовић Млађи, један од најобразованијих људи тога времена. Жефаровић је, без сумње, све уредничке захтеве ликовно уобличио,

Ова невелика књига, познатија “по гравирама него по тексту”, још увек пружа нова сазнања о сплету политичких идеја и црквених активности покренутих из старог двора у Сремским Карловцима, које је круг духовника и сарадника Арсенија Четвртог Јовановића ширио по пространој Митрополији. Аутор напомиње да графичка лепота Стематографије није занемарена, без обзира на чињеницу да је у каснијим радовима Жефаровић усавршио граверску технику и по-

Истраживачи литерарне и графичке делатности Стручна литература о Жефаровићу током 19. и 20. века доста је обимна, мада је његова делатност различито тумачена. Највише се писало о књигама које је он издао у бакрорезној техници, због којих је врло рано ушао у историју српске књижевности. Захваљујући томе, о Жефаровићевим књигама најчешће су писали историчари књижевности, библиографи и историчари политичке и црквене историје 18. века (П. Шафарик, С. Новаковић, Д. Руварац, Т. Остојић, Ј. Скерлић, П. Колендић, Д. Кириловић, Г. Михаиловић, М. Павић). После Другог светског рата, запажа се све веће занимање историчара уметности за графичко дело Христофора Жефаровића. О овим активностима своје радове пишу - Миодраг Коларић, Дејан Медаковић, Динко Давидов. У Гласнику Историјског друштва у Новом Саду (1931) Колендић је енергично негирао да се Жефаровић бавио литературом, чиме су била оповргнута сва старија тврђења о њему као књижевнику и аутору текстова у Стематографији. У свом делу “Српска библиографија 18. века” (1964), Георгије Михаиловић ову књигу, у смислу литерарног дела, није приписао Жефаровићу. Давидов сматра да је у библиографији Михаиловић требало да наведе Витезовића и Ненадовића Млађег, јер су они аутори текстова у Стематографији. И у том случају граверско-уметничко ауторство Жефаровића и Месмера не би било ништа умањено. Када је реч о Стематографији свакако је пожељно раздвајати ауторство литерарно од ауторства бакрорезачког, па неће долазити до забуне. према томе, он је не само бакрорезац већ и ликовни уредник Стематографије. Давидов наглашава да су буђењем националне свести у 18. веку, Срби у Стематографији стекли и хералдички зборник првог реда. У српској револуцији 1804. хералдика је изашла из књига и ушла у битке на барјацима Карађорђевих, а потом и Милошевих устаника.

стигао зрелије уметничке вредности. Плоче Стематографије су временом нестале, али је једна накнадно пронађена и сада се налази у Музеју српске православне цркве у Београду. О лепоти и значају ове књиге сведоче сачувани графички отисци, али и вредна и лепо опремљена студија академика Динка Давидова. Синиша Ковачевић

24

svet

sreda21.septembar2011.

dnevnik

Zbog taj fu na eva ku i sa no sto ti ne hi qa da Ja pa na ca TO KIO, PE KING: Sto ti ne hi qa da qu di u Ja pa nu upo zo re no je ju ~e da na pu sti svo je ku }e i eva ku i {e se na bez bed ni ja me sta jer taj fun ko ji se pri bli `a va no si obil ne ki {e i mo `e da iza zo ve kli zi {ta i po pla ve. Vla sti gra da Na go je, u cen tral nom de lu ze mqe, sa ve to va le su 400.000 sta nov ni ka da se eva ku i {u jer stra hu ju da re ka mo `e da pro bi je na si pe, ja vi la je agen ci ja \i |i pres. Eva ku a ci ja ni je oba ve zna i za sa da se ne zna ko li ko je qu di po slu {a lo upo zo re we.

Taj fun Ro ke, ~i ji ve tro vi do sti `u br zi nu od 144 ki lo me tra na sat , kre }e se ka ju go za pad nim de lo vi ma Ja pa na i oce ku je se da }e u sre du po go di ti naj ve }e ostr vo Hon {u, sa op {ti la je me te o ro lo -

{ka agen ci ja. Olu ja je ve} iz ru ~i la 400 mi li me ta ra ki {e po me tru kva drat nom to kom po sled wa 24 ~a sa na ju `nu pro vin ci ju Mi ja za ki.

Agen ci ja upo zo ra va da bi pa da vi ne na {i rem pro sto ru mo gle u sre du da iz no se i 50 mi li me ta ra u jed nom sa tu. Na snim ci ma te le vi -

zi je NHK vi de se pu te vi pod vo dom u za pad nom gra du Ko beu. U iz ve {ta ju se na vo di da je 23.000 qu di u za pad nim de lo vi ma Ja pa na upo zo re no da po tra `e sklo ni {ta zbog mo gu }ih kli zi {ta i po pla ve.Po ~et kom me se ca Ja pan je po go dio taj fun Ta las iza ko ga je osta -

lo 100 po gi nu lih i ne sta lih, uglav nom na za pa du ze mqe.

Ki ne ski dr `av ni me di ji su ja vi li da je naj ma we 14 qu di iz gu bi lo `i vot u naj no vi jim po pla va ma iza zva nim obim nim ki {a ma na ju gu Ki ne, ~i me je broj `r ta va ve }i od 80. Po pla ve u ju `nim i cen tral nim pro vin ci ja ma He nan, [an si i Se ~uan su ovog me se ca ve} pri mo ra le vi {e od mi lion qu di da se eva ku i {u u vi {e pre de le, dok se vi {e od 80 vo de kao mr tvi i ne sta li. Kli zi {ta iza zva na obil nim ki {a ma i na no si bla ta za tr pa li su ve li ki broj ku }a i blo ki ra li pu te ve i `e le zni cu u tom re gi o nu.Me te o ro lo zi pred vi |a ju da }e te {ke ki {e tra ja ti jo{ dva da na.

(Ta njug)

Po sle In di je, ze mqo tres u Gva te ma li GVA TE MA LA SI TI, WU DEL HI: U sna `nom ze mqo tre su, ko ji je pre dva da na po go dio oblast na gra ni ci In di je i Ne pa la, po gi nu le su 83 oso be, sa op {ti li su da nas zva ni~ ni ci. Naj ma we 50 qu di je po gi nu lo u se ve ro i sto~ noj in dij skoj dr `a vi Si kim, iz ja vio je na kon fe ren ci ji za no vi na re in dij ski mi ni star unu tra {wih po slo va R.K. Sing.Pre ma na vo di ma po li ci je, u Ne pa lu je po gi nu lo osam oso ba, a na ju gu Ti be ta se dam. Ze mqo tres, ja ~i ne 6,9 ste pe ni Rih te ro ve ska le, po go dio je u ne de qu oblast u bli zi ni gra ni ce sa Ne pa lom, a po tre si su se ose ti li vi {e od 1.000 ki lo me ta ra za pad no od Wu Del hi ja i u Ban gla de {u na is to ku.

U ze mqo tre su ja ~i ne 5,8 ste pe ni po Rih te ru i dva sla bi ja

Ubi jen biv {i predsednik Av ga ni sta na

UJE DI WENE NA CI JE – DI PLO MAT SKA BOR BA ZA NE ZA VI SNOST PA LE STI NE

Iz rael nu di no ve pre go vo re TEL AVIV: Izra el ski am ba sa dor u Uje di we nim na ci ja ma Ron Pro sor iz ja vio je ju ~e da je Iz rael spre man da da nas pre go va ra sa Pa le stin ci ma. [ef pa le stin ske di plo ma ti je Riad al Mal ki od go vo rio je od mah na to da izra el ska stra na mo ra da pri hva ti li -

UN i pre Aba so vog obra }a wa sku pu, za ka za nog za 23. sep tem bar. ”Po na vqa mo da smo sprem ni za pre go vo re bez uslo va, ~ak i su tra(da nas) ra no uju tru”, re kao je Pro sor, na gla siv {i da se na sta vqa ju di plo mat ski na po ri da se spre ~e uni la te ral ni ko ra ci „ko ji

Po ~e tak ne u spe {nih di rekt nih pre go vo ra (Va {ing ton 2010)

stu uslo va PU za po vra tak pre go va ra~ kom sto lu.

U in ter vjuu za voj ni ra dio Pro sor je obe lo da nio po ku {a je da se or ga ni zu je sa sta nak iz me |u pa le stin skog pred sed ni ka Mah mu da Aba sa i izra el skog pre mi je ra Be wa mi na Ne ta ni ja hua, na mar gi na ma za se da wa Ge ne ral ne skup {ti ne

ne }e po mo }i mi ru”. Abas, ko ji je u po ne de qak do pu to vao u Wu jork, iz ja vio je za Foks wuz da }e se „sa sta ti s bi lo ko jim izra el skim zva ni~ ni kom u bi lo ko je do ba”, ali je do dao da „ne ma ko ri sti ako ne ma ni ~eg opi pqi vog”.

Ne ta ni ja hu je pret hod no po zvao Aba sa da se sa sta nu u Wu jor ku, u

Klin to no va se na da kom pro mi su Ame ri~ ka ad mi ni stra ci ja sma tra da ima jo{ vre me na za kom pro mis oko na me re Pa le sti na ca da za tra `e pu no prav no ~lan stvo u Uje di i we nim na ci ja ma. Pa le stin ski pred sed nik Mah mud Abas na ja vio je da }e pri jem u UN za tra `i ti u pi smu ge ne ral nom se kre ta ru u pe tak, po sle svog go vo ra u Ge ne ral noj skup {ti ni UN. „I da qe ve ru je mo i is ti ~e mo da su pre go vo ri je di ni na ~in da se do |e do dvo dr `av nog re {e wa, {to po dr `a va mo i `e li mo da se do go di”, iz ja vi la je ame ri~ ki dr `av ni se kre tar Hi la ri Klin ton u Wu jor ku.

sa op {te wu iz da tom pred od la zak u se di {te UN, gde }e po ku {a ti da ome te pa le stin ski zah tev za dr `av no {}u. Pa le stin ski li der u Wu jor ku na sta vqa da ostva ru je plan pod no {e wa zah te va za pu no ~lan stvo u svet skom te lu, ~e mu se Iz rael i SAD o{tro pro ti ve, tvr de }i da su pre go vo ri je di ni put do mi ra. „Ne ta ni ja hu mo ra da pri hva ti sve uslo ve i za u sta vi ak tiv nost u na se qi ma, ukqu ~u ju }i is to~ ni Je ru sa lim ka ko bi se u{lo u pre go vo ra od mah u ro ku ko ji ne pre la zi {est me se ci i sa me |u na rod nim ga ran ci ja ma da svi pre go vo ri bu du ozbiq ni i kre di bil ni”, re kao je al - Mal ki u Wu jor ku.

Abas se u po ne de qak sa stao sa ge ne ral nim se kre ta rom Un Ban Ki - mu nom u Wu jor ku i oba ve stio ga o na me ri Pa le sti na ca da pod ne su zah tev za ~lan stvo u UN. Ne ta ni ja hu }e se da nas sa sta ti sa Ba nom, ne ko li ko sa ti na kon sa stan ka sa ame ri~ kim pred sed ni kom Ba ra kom Oba mom. Izra el ski pre mi jer je pred lo `io da pre go vo ri s Aba som po~ nu u Wu jor ku i da se na sta ve u Ra ma li i Je ru sa li mu. Za sa da, me |u tim, ni je za ka zan sa a ta nak dvo ji ce li de ra.

U me |u vre me nu se ~e tvor ka bli sko i sto~ nih mi rov nih po sred ni ka (UN, SAD, EU i Ru si ja) sa sta la dru gi dan za re dom u Wu jor ku i je dan ame ri~ ki zva ni~ nik je re kao je no vi na ri ma da su na po ri na o`i vqa va wu izra el sko - pa le stin skih mi rov nih pre go vo ra bi li pro duk tiv ni i da tre ba da se na sta ve.

(Ta njug)

po tre sa od 4,8 ste pe ni su ju ~e po go di li ju `ni deo Gva te ma le, po gi nu le su naj ma we tri oso be u bli zi ni gra da Ku i la pa.”Za sa da ima tro je mr tvih i ne po znat broj za tr pa nih”, ka zao je port pa rol spa si la~ ke slu `be. Jed na `e na i we na dva si na pro na |e ni su za tr pa ni u kli zi {tu na pu tu ko ji vo di za Sal va dor, dok je u San ta Ro si za tr pa na jed na po ro di ca pod ru {e vi na ma zgra de ko ja se sru {i la.Vla sti su sa op {ti le da su se po ja vi la kli zi {ta na raz li ~i tim me sti ma i da je od se ~en naj ve }i put u ze mqi, ko ji vo di ka Sal va do ru u ko me se ta ko |e ose tio da na {wi ze mqo tres, pre no se agen ci je. Ze mqo tres je za tre sao i zgra de u pre sto ni ci Gva te ma la Si ti ju u ko joj su bol ni ce u van red nom sta wu.

(Ta njug)

MER KELOVA PRO TIV PRI JE MA TU R SKE U EVR OP SKU UNI JU

EU bi ci kli sta ko ji ne do di ru je pe da le

BE R LIN: Ne ma~ ki kan ce lar An ge la Me r kel se ju ~e u Kan ce lar skoj slu `bi sa sta la sa tu r skim pred sed ni kom Ab du la hom Gu lom, sa ko jim je raz go va ra la o bi la te ral nim i ak tu el nim spoq no po li ti~ kim te ma ma, sa op {ti la je vla da u Be r li nu. Me r kel je dan pre su sre ta sa Gu lom, po no vo na gla si la svoj stav o pri stu pu Tu r ske Evr op skoj uni ji i od bi la zah te ve za pu no prav nim ~lan stvom, nu de }i An ka ri pri vi le go -

ko ja se po na {a kao bi ci kli sta ko ji ne mo `e da do dir ne pe da le, pa za to po sto ji opa snost od pa da, pre ne li su ne ma~ ki me di ji Gu lo vo sli ko vi to ob ja {we we.

Jed na od ju ~e ra {wih te ma u Kan ce lar skoj slu `bi i raz go vo ri ma sa Me r ke lo vom bi la je, ka `e se u vla di nom sa ospste wu i „neo p hod na i `e qe na in te gra ci ja’’ mi gra na ta tu r skog po re kla u Ne ma~ koj, a obo je po li ti ~a ra su, ka ko se na vo di, bi li mi {qe wa da se sa

Tri mi li o na Ne ma ca tu r skog po rek la U Ne ma~ koj, ka `e se u vla di nom sa op {te wu, `i vi oko tri mi li o na qu di tu r skog po re kla, a po lo vi na od wih ima ne ma~ ki pa so{. Ove go di ne se obe le `a va 50 go di na od po ~et ka do la ska broj nih tu r skih gra |a na u Ne ma~ ku, a na sve ~a no sti }e, na ja vqe no je, bi ti i tru ski pre mi jer Re xep Ta jip Er do gan. va no pa rt ner stvo, pod se }a ju ne ma~ ki me di ji. „Mi ne `e li mo pu no prav no ~lan stvo Tu r ske u EU’’, re kla je prek si no} Me r kel i na gla si la da Ne ma~ ka, me |u tim, ne `e li da iz gu bi Tu r sku, kao va `nu ze mqu.

Gul, ~i ja po se ta Ne ma~ koj pro ti ~e u sen ci jpre ku ~e ra {we na ja ve bom be na Hum bolt-uni ver zi te tu u Be r li nu je pred do la zak go vo rio o EU kao, u ovom mo men tu sla boj,

u~e wem ne ma~ kog je zi ka mo ra po ~e ti {to ra ni je. Me r kel i Gul su, ta ko |e, raz go va ra li o pro me na ma u arap skom sve tu, kao i o pri vred nom raz vo ju Tu r ske, ko joj je Ne ma~ ka naj va `ni ji spoq no tr go vin ski pa rt ner i naj ve }i in ve sti tor.

Tu r ska je, ta ko |e, omi qe na ze mqa i ciq ne ma~ kih tu ri sta - ~ak oko 4,4 mi li o na Ne ma ca se go di {we od ma ra u Tu r skoj.

(Ta njug)

KA BUL: Biv {i av ga ni stan ski pred sed nik Bur ha nu din Ra ba ni, pred se da va ju }i vla di nog mi rov nog sa ve ta za du `e nog za kon tak te sa ta li ba ni ma, ubi jen je ju ~e u sa mo u bi la~ kom bom ba {kom na pa du u Ka bu lu, sap {ti le su vla sti.

Pred sed nik Av ga ni sta na Ha mid Kar zaj pre ki nuo je zbog tog na pa da po se tu SAD . U na pa du su po gi nu la i ~e tvo ri ca pri pad ni ka Ra ba ni je vog obez be |e wa, a we gov sa vet nik je ra wen. Bom ba{ je, ka ko je pre ci zi ra la po li ci ja, u{ao u Ra ba ni je vu ku }u i ak ti vi rao bom bu sa kri ve nu u tur ba nu.

Ra ba ni, ko ga su ta li ba ni pro te ra li 1996. go di ne, bio je na ~e lu vla di nog Vi so kog mi rov nog sa ve ta za du `e nog za pro na la `e we po li ti~ kog re {e wa za rat dug de set go di na. We go vim ubi stvom osla bqe ne su na de u po ~e tak mi rov nih pre go vo ra sa ta li ba ni ma i ote `a ni na po ri u ci qu dr `a wa pod kon tro lom et ni~ kih spo ro va.

Eks plo zi ja u An ka ri AN KA RA: Tri oso be su po gi nu le a 15 je po vre |e no u eks plo zi ji ko ja se do go di la dju ~e u cen tru An ka re, re kao je tur ski mi ni star unu tra {wih po slo va Idris Na im Sa hin.

Pret hod ni zva ni~ ni bi lans bio je 15 po vre |e nih u eks plo zi ji. „Tri oso be su iz bu bi le `i vot.

Ima i 15 po vre |e nih, ukqu ~u ju }i i pet te {ko”, re kao je on no vi na ri ma. Mi ni star je re kao da se „vr lo ve ro vat no ra di o te ro ri sti~ kom na pa du”. Ka ko na vo di agen ci ja Frans pres, to je iz raz ko ji tur ske vla sti naj ~e {}e ko ri ste za ak ci je kurd skih po bu we ni ka.

Tur ski vi ce pre mi jer Be lent Arin~ ra ni je je re kao da je eks plo zi ja iza zva na bom bom po sta vqe nom u auto mo bi lu.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HAJNC FI[ER Pred sed nik Austri je Hajnc Fi {er, ko ji bo ra vi u Wu jor ku po vo dom odr `a va wa Ge ne ral ne skup {ti ne UN, li~ no se uve rio u efi ka snost ame ri~ kih slu `bi bez bed no sti. Pri li kom iz la ska iz ho te la te lo hra ni te qi su pred sed ni ka, ko ga pra te u sto pu, prak ti~ no izo lo va li, ta ko da we go vi di plo mat ski pra ti o ci ni su ima li {an su da u|u u ko la, pre no si austrij ska agen ci ja APA.

POL ROYERS ^la no vi gru pe Kvin mo `da }e se po no vo na stu pi ti sa Po lom Ro xer som kao front me nom na Olim pi ja di u Lon do nu, iz ja vio je ma ga zi nu Ro ling Stoun bub war tog ben da Ro xer Tej lor. Gru pa ni je jav no na stu pa la ve} dve go di ne. Ro xer Tej lor ja re kao da ne od ba cu je mo gu} nost da on i Ro xers po no vo sa ra |u ju, kao ni even tu al ni na stup na Lon don skim Olim pij skim igra ma 2012.

NE-JO Ame ri~ ki pe va~ Ne-Jo ve rio se sa svo jom du go go di {wom de voj kom Mo we tom [o, a par tre nut no ~e ka dru go de te, ob ja vio je Ju-Es vi kli. Da tum ven ~a wa jo{ ni je po znat.Pr vo de te, }er ku Me di lin Grejs, do bi li su pro {le go di ne.U av gu stu 2010, Ne-Jo je pri znao da je „pre stra vqen” zbog to ga {to je pr vi put po stao otac i re kao je da je te {ko se be mo gao da za mi sli kao ro di te qa.

@en ska pra va va `an za da tak ovog ve ka WU JORK: Ame ri~ ka dr `av na se kre tar ka Hi la ri Klin ton po zva la je ju ~e `e ne svet ske li de re da do pri ne su raz vo ju no vo na sta ju }ih de mo kra ti ja na Bli skom Is to ku i u Se ver noj Afri ci.Klin ton je is ta kla da no vo na sta ju }a de mo kra ti ja na tim pro sto ri ma mo ra da osi gu ra da `e ne ko je u~e stvu ju u pro te sti ma bu du ukqu ~e ne u de mo krat sku bu du} nost svo je ze mqe, pre ne la je agen ci ja AP . „Uko li ko `e ne osta ju van de mo krat skih tran sfor ma ci ja u tim ze mqa ma, u wi ma ne }e bi ti istin ske de mo kra ti je”, oce ni la je ame ri~ ka dr `av na se kre tar ka u Uje di we nim na ci ja Dil ma Ru sef ma (UN) gde se odr `a va go di {we za se da we Ge ne ral ne skup {ti ne i niz dru gih pa nel di sku si ja.

Pre ma iz ve {ta ju UN iz 2010. go di ne, `e ne dr `e, u pro se ku, 17 od sto me sta u par la -

Hi la ri Klin ton

men tu, a sa mo se dam od 150 iza bra nih {e fo va dr `a va su `e ne i sa mo 11 od 192 pre mi je ra {i rom sve ta su `e ne. Za to je Klin to no va po zva la na glo bal ni glas da se `e na ma da

mno go ve }i udao u jav nom `i vo tu i {to je, ka ko je na ve la, to „je dan od naj ve }ih ne do vr {e nih po slo va u 21. ve ku”.

Ame ri~ ka dr `av na se kre tar ka Klin ton, vi so ka pred sta vi ca Evrop ske uni je za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ke trin E{ton, bra zil ska pred sed ni ca Dil ma Ru sef i pre mi jer ka Re pu bli ke Tri ni dad i To ba go Ka mla Per sad Bi se sar pot pi sa le su iz ja vu ko jom se po tvr |u je da je „po li ti~ ka par ti ci pa ci ja `e na od fun da men tal nog zna ~a ja za de mo kra ti ju i od su {tin ske va `no sti za po sti za we odr `i vog raz vo ja i mi ra”. One su u za jed ni~ koj iz ja vi, upu ti le po ziv svim dr `a va ma da pre du zmu ko ra ke da se pro mo vi {e „jed na ko pra vo `e na na u~e stvo va we u svim obla sti ma i na svim ni vo i ma po li ti~ kog `i vo ta”.

(Ta njug)

balkan

dnevnik

sreda21.septembar2011.

25

BA KIR IZET BE GO VI] O [AN SA MA SAN YA KA

Neo p ho dan pro gram ko ji bi pro {ao u Be o gra du SA RA JE VO: ^lan Predsedni{tva BiH iz redova bo{wa~kog naroda Bakir Izetbegovi} ocenio je da je stawe u Sanxaku depresivno i da bi zato Bo{waci u Sanxaku, BiH, pa i u Turskoj trebalo da imaju zajedni~ki progam koji }e dobiti “prolaz” u Beogradu.

“Treba nam realan provodiv program na kojem }e se ujediniti Pazar, Sarajevo, pa i Ankara, i koji }e dobiti prolaz u Beogradu”, rekao je Izetbegovi} u intervju jubilarnom 300-om broju sarajevskog nedeqnika “SAFF”.

On ka`e da bi Bo{waci u Sanxaku trebalo da sa~ine realan program mera koji }e im, kako smatra, doneti ravnopravnost sa ostalim gra|anima Srbije.

“Sanxak je administrativno pocepan, Islamska zajednica podeqena, politi~ke vo|e zava|ene, stopa nezaposlenosti je najvi{a u Srbiji”, naveo je on i do-

GR^KA

Re fe ren du m o evru ATI NA: Gr~ka je ju~e opovrgla izve{taje da razmatra mogu}nost odr`avawa referenduma o svom ~lanstvu u evrozoni. Gr~ki dnevnik „Katimerini” objavio je, pozivaju}i se na anonimne izvore, da premijer Jorgos Papandreu razmatra mogu}nost sazivawa referenduma o tome da li Gr~ka treba da nastavi da se bori sa svojom du`ni~kom krizom unutar zone evra ili napu{tawem regiona zajedni~-

Ba kir Izet be go vi}

dao da, iako Bo{waci ~ine ve}inu stanovni{tva, oni su u Sanxaku, ipak, izrazita mawina u administraciji, policiji i

pravosu|u. Izetbegovi} je potvrdio da je razgovarao sa zamenikom reis ul uleme Islamske zajednice Srbije i srbijanskim

muftijom Muhamedom Jusufspahi}em.

“Razgovarao sam sa Jususpahi}em, a razgovara }u sa svakim ko mi mo`e upotpuniti sliku o polo`aju Bo{waka u dijaspori”, naveo je on napomenuv{i da Jusufspahi} nosi ahmediju “kapu”, slu`i xamiji i vernicima u Beogradu…Bio je uz wih u danima kad je Bajrakli xamija spaqena i kad je obnavqana, i time zaslu`uje susret sa bo{wa~kim ~lanom Predsedni{tva Bosne i Hercegovine”, naveo je Izetbegovi}.

On ka`e da nije za podelu Islamske zajednice u Srbiji, ali, dodao je, da Jusufspahi} to nije ni tra`io… ali }e dobiti priliku da ispri~a svoj deo pri~e. Zukorli}eva reakcija je bila nepotrebna, neumesna, neodmerena”, poru~io predstavnik Bo{waka u kolektivnom predsedni{tvu BiH. (Ta njug)

Bo sna ku pu je va tro ga snu eska dri lu BA W A L U K A: Mi ni star stvo bezbednosti Bosne i Hercegovine pokrenulo je proceduru nabavke {est malih vatrogasnih aviona, takozvanih er traktora, kao i jednog helikoptera, koji bi gasili po`are u celoj dr`avi, a tu inicijativu podr`ali su ~elnici civilnih za{tita oba entiteta, pi{u “Nezavisne novine”.

Pre ma do sa da {wim pro ce nama, da bi se edekvatno odgovorilo na izazove letwih po`ara u BiH, potrebna je nabavka {est „er traktora” - aviona dvoseda, koji imaju kapacitet od tri do ~etiri kubna metra vode. Posebna prednost je {to ti avioni, za razliku od kana-

dera, koji su mnogo ve}i, u svoje tankove mogu da napune nadle}u}i svako jezero, a pole}u i sa mawih sport skih aero dro ma.

Je dan ta kav avion ko{ta oko 2,7 miliona evra, a u cenu je ukqu ~e na i obuka pilota. „Cena je izuzetno niska kada se zna da je samo tokom ovih po sled wih po `a ra oko Trebiwa nastaPo `ar kod Tre bi wa la {teta od 2-2,5 miliona evra. Kada bismo kupili pomo}nik ministra bezbednosve avione, oni bi se isplatili sti za sektor za{tite i spasaza nekoliko godina”, istakao je vawa Samir Agi}.

(Fo Net)

PO RU KA AM BA SA DO RA PA TRI KA MU NA LI DE RI MA BiH

Po li ti ~a ri neka ura de svoj deo po sla SA R A J E V O: Vre me je da lideri Bosne i Hercegovine (BiH) urade svoj deo posla, da formiraju koaliciju i ovu zemqu od ve du ka evrop skim i evro a tlant skim in te gra ci ja ma, izjavio je u Sarajevu ambasador SAD Patrik Mun. On je ponovio stavove o ameri~koj i evrop skoj za jed ni~ koj po dr {ci BiH u wenim aspiracijama ka EU, ali je naglasio da ni wegova zemqa niti EU ne mogu delovati umesto gra|ana BiH, medija i politi~kih lidera.

Mun je gostuju}i preksino} na tribini Ve}a kongresa bo{wa~kih intelektualaca rekao da je do toga mogu}e do}i za jed ni~ kim di ja lo gom po li ti~kihlidera. „Svi Bosanci i Hercegovci ima ju za jed ni~ ki evrop ski identitet i evropsku budu}nost. Nema smisla gubiti vreme usko se fo ku si ra ju }i na ograni~ene etni~ke interese koji ne vode ka Evropi i boqoj bu du} no sti za sve gra |e ne”,

PAR LA MENT SLO VE NI JE IZ GLA SAO NE PO VE RE WE VLA DI

ke evropske valute, prenela je agencija Rojters.

Vlada u Atini ve} odavno najavquje referendum o politi~kim reformama, ali je vi{e puta negirala da razmatra izlazak iz evrozone. Na pitawe da li }e referendum biti o ostanku u zoni evra, zamenik portparola vlade Angelos Tolkas je odgovorio: „Ne. Nismo razmatrali to pitawe”.

On je rekao da je vlada u ponedeqak unela u parlament predlog za odr`avawe referenduma , ali nije precizirao kojim pitawima bi on bio posve}en.

(Ta njug)

Ot kri ve na mre `a re ke ta {a SO LUN: Gr~ka policija otkrile je mre`u „reketa{a” i uhapsila peksino} 28 osumwi~enih pripadnika mre`e koji su bili aktivni u Solunu i u celoj oblasti severne Gr~ke, gde su na meti za pla}awe „reketa” bili, uglavnom, vlasnici no}nih klubova i privrednici, javila je gr~ka novinska agencija Ana. Tokom policijske operacije pretresa ku}a osumwi~enih, prvenstveno u Solunu i Seresu, a potom i celom regionu Halkidikija, prona|ene su velike koli~ine novca, oru`ja i narkotika. Prema prvim informacijama, pripadnici mre`e „reketa{a” ciqali su uglavnom vlasnike no}nih klubova u Solunu od kojih su iznu|ivali novac „radi za{tite”, a privrednike i privatna lica primoravali su da im pozajme novac po „zelena{kim kamatama”.Agencija Ana navodi da se procewuje se da je bilo vi{e od 50 `rtava mre`e reketa{a, a solunska tajna policija }e, kako se o~ekuje, obelodaniti ceo slu~aj. Istraga gr~ke policije se nastavqa i mo`e se o~ekivati nastavak operacije i nova hap{ewa, najavqeno je iz gr~ke policije.

(Ta njug)

Po sla ni ci od {kri nu li vra ta pre vre me nim iz bo ri ma QU BQA NA: Parlament Slovenije uskratio je ju~e poverewe mawinskoj vladi premijera Boruta Pahora otvoriv{i mogu}nost za prevermene izbore, javila je slovena~ka agencija STA. Slovena~ki poslanici glasali su za pet ministarskih kandidata, po{to je pet ministara napustilo vladaju}u koaliciju, a Pahor ostao bez ve}ine u parlamentu.

Ispitivawe javnog mwewa, koje je uo~i glasawa objavio dnevnik „Delo”, pokazala su da oko 52 odsto Slovenaca smatralo da vladi ne}e biti izglasano poverewe. Ju~e u parlamentu 51 poslanik bio je protiv, a 36 je gla-

salo za poverewe vladi, odnosno parlament nije izglasao listu od pet novih ministara za koju je

AME RI^ KO-AL BAN SKI LIST „ILI RI JA”

Al ban ci u Cr noj Go ri dis kri mi ni sa ni POD GO RI CA: Ameri~ko-albanski list “Iliria” tvrdi da, iako bez glasova albanske nacionalne mawine Crna Gora nikada ne bi dobila nezavisnot, Albanci u Crnoj Gori se diskrimini{u sa vi{e aspekata i predstavqaju gra|ane drugog reda.

To bi, kako se navodi, moglo lako da eskalira i pro{iri se na ostale nacionalnosti i mawine koje `ive u Crnoj Gori. Analizu “Albanci u Crnoj Gori - ^ekaju}i Godoa”, koju prenose podgori~ke “Vijesti”, sa~inili su ekonomski eksperti i jedan od osniva~a Albansko-ameri~ke fondacije Kafo Boga i profesor politi~kih nauka na Univerzitetu u Birmingemu Stefan Volf, s ciqem da, kako se navodi, prika`e trenutnu situaciju i polo`aj Albanaca u Crnoj Gori. “Privatizacija u Crnoj Go-

ri i ekonomske reforme stvorile su socijalnu nestabilnost, ali i ra{irile korupciju, {to je doprinelo pove}awu tenzija izme|u Albanaca i Crnogoraca. Te tenzije bi mogle lako da eskaliraju {to bi se moglo pro{iriti i na ostale nacionalnosti i nacionalne mawine u Crnoj Gori”, pi{e u analizi.

Autori, dodaje se, ocewuju da su Albanci u Crnoj Gori diskriminisani sa vi{e aspekata, te da dr`ava suspenduje primenu zakona kad se radi o toj nacionalnoj mawini, {to je primetno kroz proce. Jedan od takvih primera suspenzije zakona je privatizacija oko 500 hektara zemqe prodatih za {est centi po metru kvadratnom ciji, ro|aku biv{eg premijera Mila \ukanovi}a”.

(Ta njug)

Pahor vezao poverewe vladi. Pahor je nakon izglasavawa nepoverewa wegovoj vladi, kome je pret-

hodila osmo~asovna rasprava, zahvalio poslanicima na dosada{woj saradwi. Parlament ima na raspolagawu mesec dana da izabere novog mandatara, a ukoliko mu to ne uspe predsednik dr`ave }e raspisati prevremene izbore najkasnije u roku od dva meseca.

U Sloveniji se spekuli{e da bi prevremeni izbori mogli biti 4. decembra. Glasawe o poverewu je do sada ko{talo mandata dve vlade. Zbog izglasavawa nepoverewa je polo`aj premijera 1992. morao da napusti sada{wi poslanik u Evropskom parlamentu Lojze Peterle, a 2000. bez podr{ke parlamenta je ostao Janez Drnov{ek.

(Ta njug)

Jo si po vi} ni je za do vo qan Ha {kim su dom ZA G REB: Predsednik Hvatske Ivo Josipvi} zadovoqan je za vr {et kom pre go vo ra o pri kqu~ewu Evropskoj uniji, ali nije zadovoqan Ha{kim tribunalom, jer smatra da se tamo ne nalaze pravi qudi. „Hrvatska je vodila pravedan i obrambeni rat, a smatram da u Hagu nisu pravi qudi, oni koji bi trebalo da budu”, rekao je on u razgovoru sa hrvatskom dijasporom u Wujorku, pi{e zagreba~ki “Ve~erwi list”.

“Zlo~ina je bilo i na hrvatskoj strani, ali nisu ih po~inili ovi koji su u Hagu. Mi nemamo instrument da se suprotstavimo Tribunalu, moramo po{tova ti pot pi sa nu sa rad wu jer u protivnom ne bismo bili dr`ava, pogotovo ne evropska dr`ava”, rekao je Josipovi} i dodao da nije zadovoqan rezultatima rada suda u Hagu.

On, kako se navodi, smatra da se Ha{ki tribunal nije pokazao da je do voq no stru ~an, “ni je onakav kakav bi trebalo da bude”.

“Pi ta we na {ih ge ne ra la u Hagu kompleksno je i emotivno, te ima svoju pravnu stranu. Gre{e i na{i hrvatski sudovi pa se sla`em da gre{e i me|unarodni sudovi, a organizovawe protesta u Hagu i {irom sveta demokratska je sloboda izra`avawa, ali mislim da ne}e koristiti optu`enicima”, rekao je hrvatski predsednik. Komentari{u}i stawe u Hrvatskoj, Josipovi} je rekao da je dobra vest zavr{etak pregovora s EU, a mawe dobra to {to ekonomska situacija nije dobra.Ivo Josipovi} je u ponedeqak doputovao u Wujork gde }e u~estvovati u radu 66. Generalne skup{tine Ujediwenih nacija.

(Ta njug)

poru~io je on preneli su sarajevski mediji. Nakon rezimirawa godina protra}enih na bes ko ri sne po le mi ke iz me |u nekih stranaka i lidera, politi~kih }orsokaka u koji je zemqa za pa la zbog gu bit ka 11 kqu~nih meseci nakon izbora, Mun je rekao da SAD po{tuju is kre ne raz li ke u wi ho vom mi{qewu. „Ali postoji i jasan imperativ da se radi zajedno u korist svih, bez obzira na to da li se radi o formirawu vladaju}e ko a li ci je ili re {a va wu re formskih pitawa neophodnih za na pre dak ka evro a tlant skim integracijama”, kazao je ameri~ki ambasador. On je poru~io da su SAD budu}nost ove zemqe i da je Amerika optimisti~ka, jer smatra da su pozitivne promene mogu}e.

“Po mo }i }e mo i po dr `a ti pormene, ali najte`i deo posla, ipak, morate uraditi vi, gra|ani BiH”, kazao je Mun. (Ta njug)

[ENGEN

Bu gar ska pre ti blo ka dom SO FI JA: Ukoliko Bugarska ispuni pretwe svog {efa diplomatije Nikolaja Mladenova da }e vetom blokirati promene Ssengenskog sporazuma, onda }e dospeti u te{ku izolaciju u EU, upozorio je diplomatski izvor iz Haga u izjavi za sofijski dnevnik „Sega”.

Pogre{no je o~ekivawe da }e Holandija 22. septembra na sednici Saveta ministara unutra{wih poslova EU biti usamqena u stavqawu veta na prijem Bugarske i Rumunije u [engensku zonu. Holandija ima podr{ku jo{ nekoliko zemaqa, ali su one, kako je re~eno, odlu~ile da Hag igra glavnu ulogu. „Ukoliko Bugaska uzvrati vetom u {engenskom zakonodavstvu onda }e {tetiti interesima ne samo Holandije, ve} i svih dr`ava EU i tako }e se samoizolovati”, upozorio je neimenovani izvor. Odluka da li }e Bugarska i Rumunija biti primqeni u ~lanstvo {engenskog prostora, koje omogu}ava slobodu kretawa i bezvizni re`im, bi}e doneta u Briselu 23. septermbra.

Holandija je potvrdila svoj stav da }e ulo`iti veto na prijem Bugarske i Rumunije. Kao razlog navodi nedovqne rezultate u borbi protiv korupcije sada{we ali i predhodne vlade, kao i parlamenta.

Poqska kao predsedavaju}a zemqa Evropske unije predlo`i}e kompromisno re{ewe da se luke i aerodromi u {engenskom prostoru otvore za Bugare i Rumune od 31. oktobra, a kontrole na kopnenim granicama ukinu tek naredne godine. Poqska taj kompromis da se prijem Bugarske i Rumunije u {engenski prostor razdvoji u dve faze namerava da predlo`i ve} na predstoje}em zasedawu ministara unutra{wih poslova zemaqa Evropske unije u Briselu, javqa agencija PAP, pozivaju}i se na izvore u poqskom predsedavawu.

SveT POZnATiH

sreda21.septembar2011.

Сти же нови цртаћ „Ма чак у чи зма ма” „Дрим воркс” је об ја вио но ви треј лер цр та ћа ко ји на ста вља та мо где је „Шрек” стао. Мно го пре не го што је упо знао Шре ка, ле ген дар ни Ма чак у чи зма ма кре нуо је на хе рој ско пу то ва ње, за јед но са ве ли ким умом Хамп ти јем Дам ти јем и „на ма за ном” Ки ти Ме ко ша пић, да укра де чу ве ну Гу ску ко ја ле же злат на ја ја. Ово је аван ту ра за де вет жи во та! Гла со ве ли ко ви ма у фил му Кри са Ми ле ра по зајм љу ју Ан то нио Бан де рас, Сел ма Ха јек, Зак Га ли фи ја на кис, Би ли Боб Тор нтон и дру ги. „Ма чак у чи зма ма” у до ма ће би о ско пе сти же 1. де цем бра.

dnevnik

c m y

26

PAPARACO

Мелани Грифит и Антонио Бандерас

3Д „Топ Ган”

Док тор Ха ус у Ги ни со вој књи зи ре кор да Г

лу мац Хју Ло ри пре ши шао је Деј ви да Ха сел хо фа као нај гле да ни ји чо век на те ле ви зи ји. Хју Ло ри (52) по епи зо ди се ри је „Док тор Ха ус” за ра ђу је око 400.000 до ла ра, а са да су га зва нич ни ци Ги ни са про гла си ли нај гле да ни јим ли цем на те ле ви зи ји. На вр хун цу, „Ха у са” је гле да ло 81.8 ми ли о на љу ди у 66 зе ма ља, док је на дру гом ме сту се ри ја „Ме сто зло чи на: Ма ја ми” са „са мо” 73.8 ми ли о на. Ло ри је за уло гу Ха у са до био два Злат на гло бу са, али је при знао да је се лид ба у САД због сни ма ња на пра ви ла про бле ме у ње го вом при ват ном и по ро дич ном жи во ту. Он је на го ве стио и да ће пред сто је ћа, осма се зо на „Ха у са” за ње га би ти последња.

Ф

илм са То мом Кру зом би ће пред ста вљен у тро ди мен зи о нал ној тех но ло ги ји, пи ше филм ска штам па. „Топ Ган”, филм ски хит из 1986, сле де ће го ди не до би ја сво ју 3Д вер зи ју, об ја вио је „Хо ли вуд ри пор тер”. У фил му о фра је ри ма из ва зду хо плов не шко ле глав не уло ге ту ма чи ли су Том Круз, Вал Кил мер и Ке ли Мек ги лис, а ре жи ју је пот пи сао То ни Скот. По ред 3Д вер зи је, „Топ ган” тре ба ло би да до би је и но ви на ста вак са „мла дим на да ма” Хо ли ву да.

Пенелопе Круз

OUT

IN

Никол Кидман

Жан-Ми шел Жар на пра вио чу до ви ште од звуч ни ка Ж

ан-Ми шел Жар ни је са мо вр хун ски му зи чар, већ и вр л о ино ва тив ни про на ла зач. Фран цу ски вир т у оз, ко ји ће 10. ок то бра на сту пи ти у Бе о град ској аре ни, пред ста вио је „AeroDream One”, нај ве ћи и нај моћ ни ји звуч ник на све т у за „иУре ђа је” (iPod, iPhone, iPad) ко ји је ви с ок 3,5 ме тра, а је дан ступ звуч ни к а укљу чу је пет одво је них по ја ча ла. Осим не ве ро ват не ви си не, те жи не од око 400 ки л о гра ма и сна ге од 10.000 ва ти „AeroDream” вре ди као лук су зна ку ћа - око 550.000 до ла ра али мо же се на ба ви ти и ми ни ја т ур на 43-ин чна вер зи ја за око 1.200 до ла ра. Прак тич ни ја вер зи ја је ви ша од јед ног ме тра и те жи око 14 ки л о гра ма. „Са раз во јем тех но л о ги је, усло ви сни ма ња му зи к е у сту ди ју знат но су на пре до ва ли, док раз вој сред ста ва за слу ша ње не ма не ки зна чај ни по мак, ви нил је за ме нио ЦД, углав ном сла би јег ква ли те та, а са да и МП3 ко ји је по ква ли те т у на још ни жем сте пе ну. По ступ но гу би мо на шу емо ци о нал ну ода ност зву к у”, ка же Жан-Ми шел Жар.

MOJA kU]A

dnevnik

sreda21.septembar2011.

27

Чипка као инспирација З

ахваљујући својој богатој историји, начину израде и због специфичног и деликатног изгледа, чипка не престаје инспирисати дизајнере широм света. Она је не само орнамент већ и конструкција предмета. Дизајнери се већ неколико година заредом баве чипкастим структурама као начинима обликовања разноликог спектра предмета за уређења интеријера – од намештаја, завеса, тепиха до светиљки и других употребних предмета.

Мотив чипке нашао се на савременим материјалима: дрвету, гуми, челику или пластици. Управо њезин узорак ове наизглед хладне и грубе материјале чини мекшима и нежнијима. Осим на намештају, чипка је своје место нашла и на посуђу, теписима, полицама па чак и на зиду и незаобилазно, и у врту.

Цветни мотиви чипке одишу женственошћу и крхкошћу. Модерни облици, строге, правилне форме постају деликатно омекшане када се у њима направе отвори облика чипке, те се на тај начин добивају предмети изражене индивидуалности. Израда оваквих традиционалних структура одлично се повезала с најмодернијом технологијом ласерског резања. Већ у самом дизајнирању узорка користе се компјутерски програми ради об-

К

олико је кроз године Џенифер Анистон финансијски напредовала, најбоље се види по кућама у којима је становала. Није требало дуго да Џенифер Анистон из двособног стана у којем је живела на почетку 90-их пресели у 1,4 милиона вредну вилу у Холивуду. Са зарадом из „Пријатеља” купила је кућу коју је за магазин „Вог” описала као „ситну и малецку”, пише схине.yахоо.цом. Двоструко већу вилу на Беверли Хилсу Анистон је купила 2001. за 13,5 милиона долара с тадашњим супругом Бред Питом. Брак није потрајао, али су Анистон и Пит направили добар посао продавши кућу за 22 милиона долара. Након развода глумица је утеху потражила у изнајмљеној кући на плажи у Малибуу, у којој је превладавао једноставан намештај.

ликовања комплексних мотива. Изрезивањем из пуног материјала идеално се повезује нежност и елеганција мотива с чврстоћом и трајношћу материјала.

Завирите у куће Џенифер Анистон Шест година након разлаза с Питом, глумица је купила кућу на Беверли Хилсу, коју је одмах реновирала. Купатила је спојила и направила једно велико, а пронашла је место и за рибњак, пише Нет.хр. У пролеће ове године Џен је наводно купила пентхоус у Вест Вилиџу. Али, након што је веза с Џастином Терлоксом постала озбиљна, с њим је изнајмила стан у близини свог старог дома. Овај пут кућа није монументална као она у којој је живела с Бредом, него је удобна и пријатна – кревети с балдахинима и базен. Можда баш у њој пронађе мир.

Једноставне геометријске, чисте плохе модерних ентеријера чак и с малом количином мотива који наликују чипки, одједном постају фокусом пажње.

Због своје разнолике структуре овакви предмети дају богате игре светлости и сенке, одушевљавају оригиналношћу и уклапају се у сваки ентеријер и екстеријер.

28

sreda21.septembar2011.

OGLASi

dnevnik

IZ DA JEM u Petrovaradinu u blizini Tvr|ave 2 komplet name{tena stana: cen.gr. telefon, klima, itd. za studente ili parove. Telefon 063/8740-405.

37830 IZ DA JEM lepo name{tenu garsoweru u ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 063/765-3632.

37751 IZ DA JEM kompletno name{ten dvosoban stan (54m2) - Rumena~ka ulica.

Telefon: 064/1246888. 37777

POD BU [I VA WE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521546, 021/6212780.

32373 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

37726

FAR MA iz Stepanovi}eva prodaje: prasi}e, sviwske polutke, pili}e. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

37404

^I STIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

37133 KU PU JEM stare automobile za otpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume. Telefoni: 064/95-33943, 063/84-85-495.

37799 BU KVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 064/98-21-473, 062/16-37-129, 061/174-37-25.

37824 DR VO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3750din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara.

Telefoni: 064/99-44-828, 062/87-38-205.

37825

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav Jovanovoj mami

sreda21.septembar2011.

3 POMEN

29

S tugom u srcima obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

S tugom i bolom opra{tamo se od na{eg voqenog prijateqa

Savo Qubojevi}

Save Qubojevi}a

mojoj mami

Jovanu - Joci Batan~evu

Zorici Brzak 1961 - 2011.

Nataliji Lu~i} 27. 9. 1930 - 21. 9. 2008.

od: sestre Slavice, Rileta i sestri~ine Vesne sa porodicom.

od Dragane Mili} sa porodicom.

37862

37847

Posledwi pozdrav dragom suprugu, ocu, tastu i dedi

1953 - 2011.

Posledwi strini

pozdrav

dragoj

Pro{le su tri godine.

Ose}awa ne blede, svaki dan si mi u mislima i srcu.

Nedostaje{ mi ... puno.

Voli te tvoja }erka Sa{ka.

37810

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da je preminula na{a voqena

Veri Obradovi}

O`alo{}eni: supruga Anka, }erka Danica, zet \or|e i unu~ad Zoran, Laza i Sla|a.

37841

37839

Posledwi pozdrav bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni otac

Jovan Batan~ev

Milka Juri{i} 1931 - 2011.

Sahrana je danas, 21. 9. 2011. godine, u 15 ~asova, u Koviqu.

Porodica Pu{i}.

Savi

Pavlu Kolarovu iz Koviqa 1932 - 2011.

Sahrana je danas, 21. 9. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gorwokoviqskom grobqu u Koviqu.

O`alo{}eni: supruga Vladica, sin Miodrag, }erka Zorica, snaja, zet i unu~ad.

Zoran Obradovi} sa porodicom.

Sahrana je u ~etvrtak, 22. 9. 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ve~nu uspomenu ~uva}e: suprug Nenad, }erka Svetlana, zet Ka`imir, unuci Sne`ana, Petar i praunuka Lara.

od: brata Mi{e, snajke Miqe i bratanaca Zorana i Dragoslava.

preminuo posle kra}e bolesti.

Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se u sredu, 21. 9. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sinovi Milo{ i Vladimir sa porodicama.

37845 37856

37840

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 72. godini preminula na{a voqena

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dragog sestri}a i brata

Zorica Vuji~i}

37842

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti preminuo sin, otac i suprug

Bo{ko Trifunovi}

1949 - 2011.

Sahrana }e se obaviti u Frankfurtu, 21. 9. 2011. godine. Misa }e se odr`ati u Katoli~koj crkvi Ime Marijino u Novom Sadu, istog dana, u 18 ~asova.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Se}awe na tebe ne}e nikad prestati.

Dve godine bez tebe, a jednako boli svako novo jutro. Srce je prazno a du{a pla~na.

O`alo{}eni: mama Nada, supruga Aranka i deca Igor i Katja.

Tvoji najmiliji.

Tvoji najmiliji.

37771

37519

1940 - 1991.

13. 3. 1942 - 21. 9. 2009.

1949 - 2011.

37848 37850

Posledwi pozdrav dragom dedi

Osta}e u pam}ewu mnogih generacija u~enika i kolega.

Paji Kolarovu

Vera Obradovi}

iz Koviqa

u~iteqica u penziji

O`alo{}eni: }erka Jasmina, zet Milan, unu~ad Stevan i Jelena Nikoli}.

Danas, na Malu Gospojinu je osamnaest godina od kako je oti{la na ve~ni po~inak moja voqena i nezaboravqena mama

Pero \akovi}

Dragomir - Bata Andri}

Sahrana je u sredu, 21. 9. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Stepanovi}evu.

3

DVOGODI[WI POMEN

Dragomira - Bate Andri}a O`alo{}ene porodice: Obradovi}, Skandarski, Stoisavqevi}, Kozarski - Pe{ewanski.

37873

POMEN

37836

Danas, 21. septembra 2011. godine navr{ava se 40 najtu`nijih dana od odlaska na{eg dragog

SE]AWE

21. 9. 2003 - 21. 9. 2011.

Bogoqub Kova~evi}

Posledwi pozdrav na{em dragom uji od porodice Koledar: @eqka, Ru`ice, Viktora, Jelene i zeta Vladimira.

od unu~adi: Zorana, Laze i Sla|e.

37852

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug i otac

Posledwi pozdrav od kolektiva Osnovne {kole „Sowa Marinkovi}�.

Wegovu dobrotu, plemenitost i nesebi~nost pamti}emo zauvek.

Wegovi najmiliji.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav

21. 9. 2001 - 21. 9. 2011.

iz Futoga S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji.

37790

37758

349/P

37857

POMEN

Stevan Pisari} \or|a Milanovi}a

Posledwi prijatequ

pozdrav

kumu

i

Pro{lo je deset godina od kada nas je napustio

\ur|a Risti} Bogoqub Kova~evi}

Dragomiru Andri}u Bati

Spomenka Jovanovi}

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju: supruga Biqana, sin Velimir i }erka Vojislava sa porodicama.

Ostaju nam uspomene i se}awa na na{e dugogodi{we dru`ewe.

Sahrana je danas, 21. 9. 2011. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodica Smiqanov.

O`alo{}eni sin Sa{a.

37854

37853

37867

Rade Ili}

1930 - 2011.

1937 - 2011.

O`alo{}eni sin \or|e.

Sahrana je danas, 21. 9. 2011. godine, u 13 sati, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}eni: supruga Milka, sin Steva i }erka @eqka.

37340

37849

Dragomiru - Bati Andri}u

od: Du{ana, Nade i Sawe Popovi}.

37865

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.30

tv program

sreda21.septembar2011.

Јутарњи програм Један на један Политбиро Вести Стање на путевима Силафест Франк Рива Кухињица

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.10 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Даница Вученић

Панонско јутро Освета Све о животињама Била једном једна недеља Ћаскање Бели лук и папричица Наш гост Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Путоманија Војвођанске вести Тема недеље Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке

Један на један Сваког радног дана Даница Вученић у емисији „Један на један“ наставља у свом маниру – саговорницима поставља искључиво тешка питања, на која само она уме да добије одговоре. Ова емисија се може слушати и уживо на Радију Нови Сад. (РТВ 1, 17.20)

00.45 01.15

Вести Знање Знамените жене Новог Сада Робинзон, док. програм Историја француске обавештајне службе Вести Заједно Дунав заувек Вести за особе са оштећеним слухом Радар Гимназијалци ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Плаже 60-их: Капри Из нашег сокака Војвођански дневник Све(т) око нас Само ме смрт може зауставити, филм Један на један Најважнија адреса

06.30 07.00 08.30 09.30 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.10 14.35 14.50 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.35

Кухињица Нови таблоид Без упута Свет тишине Хајде са мном у обданиште Зврк Питам се питам Кад зазвони Музички програм Вести (мађ) Македонско сонце Дадиља Ана Фортепиано Хајде са мном у обданиште Питам се питам Рачуница Добро вече, Војводино (ром) Сучељавање (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Брат, филм, 2. део Дадиља Ана

12.00 12.15 12.35 12.50 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.00

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.40 09.55 10.00 10.33 11.05 12.00 12.15 12.30 12.38 13.26 15.00 15.52 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.04 23.04 23.09 23.57 00.12 00.25 00.55 02.20 02.52 03.15 03.47 04.20 04.50 05.47

08.30 09.00 09.05 10.00 10.05 10.30 11.05 11.45 12.00 12.05 12.40 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.45 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Вести Одељење за убиства Вести Вреле гуме Истрага Пороци Агро дан Вести Године пролазе Неон сити Одељење за убиства Вести Дунавска салетла Славни парови Вести Пороци Агро дан Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Одељење за убиства Објектив Пороци Неон сити Године пролазе

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Швајцарска лига 11.30 Карлинг куп: Лидс – Манчестер јунајтед 13.15 Дејвис куп 14.15 Шампионат 15.15 Фудбал мондијал магазин 15.45 Барса ТВ: Барселона – Осасуна 17.30 КХЛ: Атлант –Лев Попрад 20.15 Карлинг куп 20.45 Карлинг куп: Челси – Фулам 22.45 Карлинг куп: Брајтон – Ливерпул 01.00 Свис лига: Базел - Лозана

Пипи шоу У најновијем издању емисије видећете једног од најпознатијих кошаркаша света Владета Дивца. Упознаћете голф, упознаћете се са занимањима сниматеља и доктора. Уживаћете уз музику и певање талентованих девојчица и дечака, а у свет магије увешће вас наш магични Хари Магнус. (КТВ, 20.00) 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Казнени простор Гастрономад Вести Траг Шта ја имам од тога Вратите ми младост Дневник Спорт плус Евронет Злочиначки умови Цвећарка, филм Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо Седам и по, филм Вести Злочиначки умови Дневник Евронет Зелена трава Ноћни биоскоп: Волите ме, филм Казнени простор Гастрономад Шта ја имам од тога Око Траг Породично благо Верски календар

НАПОМЕНА: На РТС 2 у 10.00 могућ је пренос Скупштине Републике Србије 07.02 07.40 07.46 07.50 08.02 08.26 08.36 09.05 09.17 09.43

Венеција 2011. Гете, Оскар Вајлд, Фројд, Јунг, Едвард Осми, с једне стране, опасни вируси, шпијунажа, емиграција, смак света, с друге - то су личности и теме о којима се приповедало у филмовима 68. Мостре. Сусрет доајена и нових нада уз холивудски спектакл на доковима венецијанског лида изазван је присуством најзвучнијих глумачких имена од Ал Паћина, Џорџа Клунија до Герија Олдмана и Мета Дејмона. Ауторка: Сандра Перовић (РТС 2, 22.47)

23.34 01.38

Е-ТВ ТВ мрежа Други век Одгонетање Хорови међу фрескама: ‘’Мелоди‘’ Либела Трезор Невен Између игре и математике Под отвореним небом Арс практика Енциклопедија за радознале Ви и Мира Адања Полак Линк Породица Сопрано Нови споменари Мунзи Кажи ми, кажи! Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари У свету Беокулт Породица Сопрано Вратите ми младост Венеција 2011, филмски програм Свети дим, филм Биг бенд РТС

06.30 07.00 08.00 08.05 08.10 08.15 08.45 09.00 09.30 11.00 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 20.30 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

Чист рачун Маратон Инфо Кефалица Двоугао Иза вести Милица² Топ шоп Отворени студио Топ шоп Милица² Филм: Исплата Вести Иза вести Породица Серано Злочиначке намере Чист рачун Вести Двоугао Коров Без трага Иза вести Филм: Метеоролог НЦИС Вести Иза вести Милица² Филм: Брза ватра

09.57 10.28 10.54 11.23 11.52

Изабела Ферари

Волите ме У браку су били више од 20 година али Нинин муж одједном одлучи да је напусти. Чини јој се да се њен свет за трен урушио и за њу почиње период бола и усамљености. Ипак, на наговор пријатељице одлучи да промени живот, те на свој рођендан пође у луду забаву. Улоге: Изабела Ферари, Пјерфранческо Фавино, Донатела Финокјаро Режија: Ренато де Марија (РТС 1, 00.55)

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.10 18.30 19.00 19.20 20.00 21.00 22.00 22.30 22.45 23.45

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Када лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Када лишће пада Паклена кухиња Експлозив Ексклузив Трачара Паклена кухиња

Слагалица Мунзи Кажи ми, кажи! Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари Невен Између игре и математике Под отвореним небом Арс практика

12.36 13.00 14.01 14.30 14.42 15.08 15.22 16.10 16.56 17.28 18.25 18.54 19.00 19.04 19.18 19.42 20.03 20.30 21.00 21.54 22.47

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

Дајен Кругер

Суочење Алекс Лани је професионални убица, који по први пут у каријери не добија задатк да некога убије, већ да заштити. Он одлази у Јужну Африку да буде шеф обезбеђења Роберта Нила, некада веома блиског сарадника ноторног криминалца по имену Кристо. Улоге: Кристофер Ламбер, Денис Хопер, Сајмон Маџиба, Дајен Кругер Режија: Жан-Пјер Роу (Б92, 21.00) 06.00 Стјуардесе 06.50 Сунђер Боб Коцкалоне 07.00 Би-Би-Си на Б92: Животиња ми ј спасила живот 08.10 Доме, слатки доме 09.00 Вести Б92 09.35 Топ шоп 10.00 Смртоносних 60 10.20 Сунђер Боб Коцкалоне 10.45 Пингвини с Мадагаскара 11.40 Трнавчевићи у дивљини 12.05 Топ шоп 12.30 Стјуардесе 13.15 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 14.00 Филм: Братска крв 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Доме, слатки доме 17.50 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.06 Пријатељи 20.00 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Филм: Суочење 23.00 Вести Б92 22.35 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 23.55 Филм: Пљачка на највишем нивоу

06.00 07.00 10.00 10.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.30 17.40 18.00 18.30 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 23.15 00.15 01.00 02.00

Краљица југа Добро јутро У сосу Добро вече, Србијо Наслеђе једне даме Краљица југа Сестре Квиз, Породични обтачун Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Наслеђе једне даме Национални дневник Гојковићи Курсаџије 48 сати свадба Брачни судија Наслеђе једне даме Ноћ у јуну Лас Вегас Филм: Каубоји и идиоти

05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.20 10.30 10.55 11.20 11.40 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Направите места за Нодија Мала принцеза Мегаминималс Торк Анђелина балерина Боба и Биба Телешоп Вести Авантуре малог Пере Дино ратник Југио Бакуган Моћна чигра Легенда о Неши Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Црвени орао Сузе Босфора Телешоп Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем

Винкс Блум, из града Гарденије, по сазнању да поседује чаробне моћи одлази Алфију да се школује. Воли да проучава старе књиге о коришћењу чаробних напитака, отклањању љубавних урока и гледању у будућност. У школи се спријатељила с других пет вила које имају специјалне моћи... (Хепи, 12.00) 17.55 Телемастер 18.30 Гласови у времену, док. серијал 19.00 Сузе Босфора 19.55 Вести 20.00 Изнајми звезду 21.00 Малдиви - Преглед дана 21.30 Малдиви - Више од игре 23.00 Црвени орао 23.55 Вести 00.00 Картел 00.50 Малдиви – Више од игре…

03.00 Црвени орао 03.50 Картел 04.35 Изнајми звезду

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda21.septembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

10

31

КА КО СУ ПАР ТИ ЗАН КЕ ПО СТА ЈА ЛЕ ГРА ЂАН КЕ

Пи ше: Ивана Пантелић 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Четири венчања Удварање у мраку Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Мајами инк Четири венчања Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Др Џи: Форензички патолог Л.А. Инк Четири венчања

08.00 Колонија 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 К.С. Луис 11.00 Силверадо 12.00 Прави Казино ројал 13.00 Један дан у борби 14.00 Египат 15.00 Тајм тим година X 16.00 Марија Калас: Живети и умрети за уметност и љубав 17.00 Путовања и открића 18.00 Нелсон Мендела – Човек мира 19.00 Азијске монархије 20.00 Визија Вангари Матајие 21.00 Рим: последња граница 22.00 Библијске загонетке 23.00 Тајм тим година X 00.00 Марија Калас: Живети и умрети за уметност и љубав 01.00 Путовања и открића

07.00 09.07 10.07 11.05 11.15 12.00 12.32 13.21 14.20 14.50 15.35 16.05 16.25 17.40 18.23 19.30 20.10 20.50 21.45 22.25 23.10 23.45 00.35 01.30 02.10 03.05 03.30

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Свет за себе, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Господарица твога срца Све ће бити добро Реч и живот Алиса, слушај своје срце Индекс ХАЗУ Портрети Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Капри Дневник Стипе у гостима Мисија Паралеле Отворено Дневник 3 Други формат Свет за себе Без трага Жица Скица за портрет Паралеле

Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Ози Бу Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Шетња по сунцу Шанса за љубав Несреће се дешавају Мр 73 Сестре Легионар Еротски филмови

Мр 73 У Мар се ју, дис кре ди то ва ни де тек тив и ал к о хо ли чар Шнај дер оти ма ауто бус и пи што љем при мо ра ва во за ча да га до ве зе ку ћи. Хап си га тим спе ци ја ла ца и ње го ва про па ла ка ри је ра је за вр ше на. Ски да ју га са слу ча ја ис тра жи ва ња се риј ског уби це ко ји чи ни ужа сне зло чи не над же на ма... Уло ге: Да ни јел Ате ил, Оли вија Бо на ми, Фи лип На хон Ре жи ја: Оли вер Мар шал (Си не ма ни ја, 18.00)

06.00 08.05 09.50 11.50 13.05 14.50 16.35 18.20 19.30 20.05 22.15 00.45 02.05 03.50 05.30

Гвоздени човек 2 Срце од мастила Феномен Скуби Ду: Абракадабра ду Чудовишта данас Доушник Опет ти Милдред Пирс Епизоде А-Тим Девојка са тетоважом змаја Сваки Џек има своју Џил Дванаест рунди Жена временског путника Филмови и звезде

05.45 06.20 07.05 09.15 10.55 12.00 12.30 13.25 14.15 16.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 20.50 21.45 23.30 23.45 01.20 02.20 03.50

РТЛ данас Драгон Бол З Кобра 11 1001 ноћ Врата раја Ексклузив таблоид Вечера за 5 Крв није вода Кобра 11 Ружа ветрова РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив таблоид РТЛ данас Крв није вода Ружа ветрова Менталист ЦСИ: Њујорк РТЛ Вести 11. сат Астро шоу Пут освете РТЛ данас

СЕ РИ ЈА

Ро нин Пе то ри ца пла ће ни ка оку пља ју се у Па ри зу због кра ђе та јан стве ног ков че га. Њи хо ва по сло дав к а Дир дри ни к а ко же ли да ка же о че му је реч, али опре зни Сем, бив ши агент ЦИА-е, слу ти ка ко за да так не ће би ти јед но ста ван... Уло ге: Ро берт де Ни ро, Жан Ре но, На та ша Ме кел хон, Сте лан Скар сга ринг, Шон Бин, Скип Су д ут, Мајкл Лон сдејл Ре жи ја: Џон Френ кен хај мер (ХРТ 2, 20.35) 07.50 08.20 08.50 09.35 10.00 10.45 11.30 13.05 13.35 14.05 14.35 15.00 15.25 15.55 16.10 16.20 16.50 17.05 18.00 18.20 18.30 19.10 19.30 20.00 20.35 22.40 22.25 00.20 01.00 01.45 02.15

Оли вија Бо на ми

Неш Бриџиз Дијагноза: Убиство Филм: Убиства у Мидсамеру Неш Бриџиз Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Филм: Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџиз Ургентни центар Плаве крви Хаваји 5-0

Је да на е сти сат

Ро берт де Ни ро 08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20

07.00 08.00 09.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.20 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00

06.00 08.00 10.00 11.50 14.10 16.00 18.00 19.50 22.00 00.00 02.00

Мала ТВ Истраге Младог Месеца Школски програм Олујни свет Алиса, слушај своје срце Пуна кућа Рафтера Дивљи коњи, филм Свет профита Глас домовине Научна петица Х2О Едгемонт Школски сат Изазови Цртана серија Мала ТВ Аладинове пустоловине, цртани Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама 4 зида Цртана серија Шансоне Гевин и Стејси Ронин, филм Без трага Жица Трачара Специјална постојбина Моја породица Складиште 13

Повратак у будућност Породични пас Невероватне приче Земља 2 Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Ајкула Хари и Хендерсонови Породични пас Невероватне приче Земља 2 Класа ’61. Сиквест

Тајанствени странац Момци Пирати из Пензанса Анђелин пепео Помама за летећим тањирима Позајмљивачи Муза Дилери Петак тринаести Женско вече Лезбијке ухваћене на делу

Ма ли гра дић у се вер ној Ка ли фор ни ји по тре сен је нео бич ним обо ље њем јед не по ро ди це. О нео бја шњи вом ме ди цин ском фе но ме ну од мах су оба ве ште ни др Худ и агент ки ња Јанг. Иако се чи ни ка ко се ра ди о на мер ном тро ва њу, ис тра га до би ја из не над ни за о крет у сме ру стра шних екс пе ри ме на та ге нет ског ин же ње рин га... Уло ге: Ру фус Се вел, Мар ли Шел тон, Омар Бен сон Ми лер Аутор: Сти вен Га ла гер (РТЛ, 23.45)

Мар ли Шел тон

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 22.50 23.45 00.40 01.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица У потрази за забавом Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Лов на сабљарке Лет изнад Аљаске Погранична полиција Разоткривање митова Лов на сабљарке Лет изнад Аљаске

08.30 09.00 10.00 11.00 11.30 17.00 18.00 19.00 19.25 20.55 21.00 22.40 22.45 23.20 00.30 00.45

Аутомобилизам Мотоспортови Фудбал Фудбал Бициклизам Билијар Билијар Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Билијар Аутомобилизам Бициклизам

П

Же на ко ја уби ја

о ч ет н их иде ј а о сло б од н ој љу ба ви и не кон вен ци о нал ној по ро ди ци европ ски ко му ни зам се од ре као још по чет ком два де се тих го ди на, ка да је со вјет ско за ко но дав ство при хва ти ло мо но ну кле ар ну по ро ди цу као је ди ни при хва тљив об лик. Же не су с ле ви цом у 20. ве ку до би ле и из гу би ле мно го. Али, ко ли ко год крат ко трај на, та љу бав на афе ра је за у век из ме ни ла ста ње жен ске са мо све сти. Пар ти зан ка је сва ка ко нај у пе ча тљи ви ја ико на ко ја под се ћа на те до га ђа је. Же на у уни фор ми, с оруж јем, же на ко ја уби ја: је дан од основ них еле ме на та упи са них у сли ку пар ти зан ке је страх. Не по ма же мно го што је же на рет ко сти за ла до ко манд них по ло жа ја, и што је за њу вој на ка ри је ра би ла углав ном за тво ре на. Она је за сво је са бор це, мо жда не ма ње не го за сво је не при ја те ље, пред ста вља ла прет њу са вр ше но за шти ће не, па сто га и са мо стал не и на па дач ке сек су ал но сти. Же на с оруж јем са ма би ра. Мо тив од ла ска пар ти зан ки у рат мо жда ре чи то го во ри о њи хо вој са мо све сти и пра вим те жња ма. Ве ћи на на ших са го вор ни ца да нас од луч но твр ди да су у пар ти за не оти шле мо ти ви са не иде јом од бра не зе мље од оку па то ра и ру ше њем „ре пре сив ног ре жи ма“. Мо же се ре ћи да су на ше са го вор ни це ипак при па да ле ма њи ни пар ти зан ки ко је су или би ле по ве за не с пар ти зан ским по кре том, или су би ле још пре ра та чла ни це КПЈ-а или СКОЈ-а. Но, иако су се сма тра ле већ еман ци по ва ним, оне су ли стом сту пи ле у пар ти ју Мил ка Кец ман, јед на од ико на до га ђа ја и/или оти шле у пар ти за не иду ћи за Пи т а ње еман ци па ци је же на по ста ви ло се од сво јом бра ћом или дру го ви ма. По њи хо вим све до че њи ма, оче ки ва ња су им пре те жно би ла по ве за на по чет ка по сто ја ња Ко му ни стич ке пар ти је Ју го с рат ним на по ром за осло бо ђе ње и ре во лу ци о нар - сла ви је као ва жно и, по пра ви лу, вр ло те шко пи ном про ме ном дру штва. Бу ду ћи да је та кав слу чај та ње. Чи ње ни ца да су же не, упр кос те жњи Пар био с, у ве ћој ме ри про све ће ним и по пра ви лу од - ти је да их при до би је, би ле сла бо за сту пље не у ра ни је ак тив ним пар ти зан ка ма, не сум њи во је да члан ству Пар ти је и ње ном ру ко вод ству, огра ни пар ти зан ке са се ла, чи ји је од ла зак у рат био че сто чи ла је уче шће же на то ком тра ја ња ра т а. Ипак, по сле ди ца сти ца ја окол но сти, ни су има ле ни ти из - ма сов ност устан ка у за пад ној Ср би ји, Бо сни и гра ђе ну свест о свом по ло жа ју, ни ти ја сно про фи - де ло ви ма Хр ват ске, као и про ме на на чи на ра то ва ња и број но сти ге не ра ци је ли са на оче ки ва ња од бу дућ но ро ђе не по сле 1918, учи ни ли сти. На осно ву на ших ис тра жи ва ња, мо ти ви же на да оду у Иако ни су би ле рав но прав но су да же не ипак до би ју уло гу зна чај ни ју од оне ко ју су ра пар ти за не би ли су ра зно вр сни. за сту пље не у пар ти ји, ни је има ле у КПЈ-у. За раз Ипак, мо гу ће је ре ћи да су же пар ти зан ке су сра змер но ли ку од Цр ве не ар ми је и ње не из да на шње Ср би је у пар ти них пар ти зан ских је ди ни ца, за не од ла зи ле под стак ну те ро би ле при сут ни је у НОВ-у до љу бљем или лич ним раз ло - не го у ве ћи ни слич них вој ски у ко ји ма су же не од ра ни је има ле од ре ђе ну уло гу, ју го зи ма. сло вен ске пар ти зан ке за по Оне ко је су пре ра та би ле чла ни це или сим па ти зер ке КПЈ-а сма тра ле су уче - че ле су јед ну у пот пу но сти но ву стра ни цу у дру шће у пар ти зан ском по кре ту ло гич ним на став ком штве ној исто ри ји Ју го сла ви је и уста нич ког ра до та да шњег ра да. Не ки ма од њих је, због бли ско - то ва ња. Иако ни су би ле рав но прав но за сту пље не у ор сти с ко му ни сти ма, по ус по ста ви оку па ци о ног ре жи ма не пре кид но пре ти ла ве ли ка опа сност. Дра ги - га ни ма пар ти је и уста но ва ма пар ти зан ске др жа ца Ср зен тић је као свој мо тив за сту па ње у пар ти - ве, пар ти зан ке су сра змер но би ле при сут ни је у за не на ве ла бор бу про тив фа ши зма, као и ве ћи на НОВ-у не го у ве ћи ни слич них вој ски, а до би ле оста лих, али и те жњу за ус по ста вом со ци јал не су и ви ше нај ви ших од ли ко ва ња, ви ше не го при прав де и „јед ног дру гог, но вог све та“. Раз у мен ка- пад ни це Цр ве не ар ми је. На осно ву на ших ис Зу ма Пе тро вић и Хер та Ха ас, за раз ли ку од оста - тра жи ва ња за кљу чи ли смо да ме ђу пар ти зан ка лих, твр де да су у рат (пар ти ју) оти шле због не рав - ма ни је би ла пре о вла ђу ју ћа те жња за еман ци па но прав ног по ло жа ја же на у Кра ље ви ни Ју го сла ви - ци јом и рав но прав но шћу, већ су у пи т а њу би ли, ји. Ол га Жив ко вић, пред рат на чла ни ца СКОЈ-а, пре вас ход но, њи хо ви ро до љу би ви и ре во лу ци о као глав ни мо тив на во ди бор бу про тив фа ши зма. нар ни мо ти ви. Та ко ђе, иако су ве ћи ном би ле Ве ра Ђу кић-Плав шић твр ди да је њен нај ва жни ји пред рат не чла ни це Омла дин ске сек ци је жен ског мо тив био по нос због но ве уло ге „бор ца“. Пар ти - по кре т а, СКОЈ-а или КПЈ-а, пар ти зан ке с ко ји ма зан ски по крет у Ју го сла ви ји био је нај број ни ја ре - смо раз го ва ра ли у пар ти зан ски по крет, и ка сни во лу ци о нар на вој ска у Ис точ ној Евро пи ко ја се, је у НОВ, сту па ле су углав ном сле де ћи му шкар из ме ђу оста лог, за ла га ла и за рав но прав ност же на. це – бра ћу, му же ве, оче ве или при ја те ље. Књи гу Ива не Пан те лић „ПАР ТИ ЗАН КЕ КАО ГРА ЂАН КЕ” у из да њу „Ево лу те” из Бе о града мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2621–204 или и-меј ла www.evoluta.co.rs и www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda21.septembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Пословно смиренији дан и бољи од претходних. Будите штедљиви и рационални. Краће путоваје ће се показати као веома пријатно, успешно и корисно. Пазите кога примате у свој дом. Бесни сте, у себи.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

21. septembar 2011.

Данас бисте се могли посветити укућанима, на активан и продуктиван начин. Не, нећете се много задржавати око посла на радном месту већ ћете се бавити својим осећањима. Изласци.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Кад вас хоће, хоће вас оно што вас хоће, па читајте знаке поред пута и прихватите повољности, чак и када их нисте имали у виду. Трошите новац и не разумете се најбоље са сарадницима.

Месец у вашем знаку је свој на своме, опуштен и нежан, као код куће. Дакле, најлепше вам је када сте у кругу породице, у уточишту свог дома, сами са собом и партнером који вас охрабрује.

На радном месту сте присутни, активни и изложени динамичној комуникацији. Што мање се бавите ситницама, анализама, јер нећете далеко стићи. Имајте у виду коначан циљ и резултат. Опуштено!

Налазите се у сржи активности које су вам важне, у послу, па и према партнеру. Подучавате особе око себе, које су заинтересоване да буду у вашем окружењу. Друштвени сте, спретни.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Озбиљност ситуације и устаљене односе ће пореметити, сасвим непланирано и изненада, околности или особе које не могу да се обуздају. Поготово у партнерској вези, браку и директним сусретима.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Љубавни однос се закувава. Уколико излазите на нека виђена места, чувајте се оних необузданих и бесних мушких ликова. Страсти је тешко преусмерити, али ипак покушајте. Иностранство.

Будите пажљиви у саобраћају. Ви нећете погрешити, али не можете гарантовати за друге возаче. Пословна ситуација се развија веома полако и темељно. Будите стрпљиви. Љубав се топи у навикама.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Кризан дан за вас. У области каријере се можете сукобити и побунити у односу на претпостављене. Сачувајте самоконтролу. Проблеми су, иначе, пролазног карактера, али с трајним последицама.

Нисте ни свесни, али управо улазите у много бољу фазу, пре свега на личном плану. Неки снови се нису остварили, што није разлог за разочарење. Идете даље, и то успешније! Страсти у вези.

Искористите лепо време да што више боравите напољу, да се шетате, уживате јер јесење кише само што нису. Здравствена ситуација се побољшава. Водите рачуна о редовној и разноврсној исхрани.

TRI^-TRA^

Раз о ча ра на при ја те љи цом V REMENSKA

PROGNOZA

Делимично

Vojvodina Novi Sad

23

Subotica

25

Sombor

25

Kikinda

25

Vrbas

24

B. Palanka

23

Zrewanin

23

S. Mitrovica 23 Ruma

23

Pan~evo

23

Vr{ac

22

Srbija Beograd

22

Kragujevac

20

K. Mitrovica 21 Ni{

20

Evropa

РазвеДРавање

НО ВИ САД: Ујутру облачно, а затим следи делимично разведравање, па ће током дана бити сунчаних интервала. Ветар слаб до умерен северни и северозападни. Притисак изнад нормале. Јутарња температура 15, а максимална 23 степена. ВОЈ ВО ДИ НА: Постепено разведравање, најпре на северу Војводине. Само ће пре подне бити облачно и у току јутра са слабом кишом на југу Војводине. Ветар слаб до умерен северни и северозападни. Притисак изнад нормале. Јутарња температура 14, а максимална 25 степени. СР БИ ЈА: Свеже и облачно пре подне. У централним и јужним пределима с кишом повремено, а на северу суво уз постепено разведравање током дана. Ветар слаб до умерен северни и северозападни. Притисак изнад нормале. Јутарња температура 12, а максимална 25 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У другој половини идуће седмице сунчаније и топлије време, али више неће бити врућих дана. Максималнa температурa од 24 до 29 степени. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Задржавање променљивог времена може изазвати тегобе код већине хронично оболелих особа. Биометеоролошке прилике ће једино на северу земље бити повољније, али се саветује редовна терапија и активности у складу с дневним температурама. Метеоропатске реакције у виду главобоље и нервозе могуће су код осетљивих особа, претежно у јужним и источним деловима земље. Потребна је опрезност у саобраћају.

Madrid

12

Rim

27

London

19

Cirih

19

Berlin

21

Be~

22

Var{ava

20

Kijev

23

Moskva

16

Oslo

16

St. Peterburg 15 Atina

30

Pariz

23

Minhen

20

Budimpe{ta

25

Stokholm

16

По пу лар на пе ва чи ца Би јон се до жи ве ла је не дав но пра во раз о ча ре ње. Свој пр ви мод ни шоу у Лон до ну од ло жи ла је 45 ми ну та че ка ју ћи да се по ја ви ње н а при ј а т е љ и ц а Гви н ет Пал троу, ко ја на кра ју ипак ни је до шла. До не дав но су би ле од лич не при ја те љи це, због че га је Би јон се би ла уве ре на да ће се Гви нет по ја ви ти на пред ста вља њу ње не но ве мод не ли ни је „Квин Б” у Лон до ну. Пе ва чи ца је по че так шо уа од га ђа ла ско ро 45 ми ну та че ка ју ћи глу ми цу и ве ру ју ћи да Гви нет са мо ка сни, али она ни је до шла на ре ви ју. Ни је је чак ни на зва ла да јој се из ви ни због не до ла ска. Све до ци ка жу да труд на пе ва чи ца ни је би ла љу та не го раз о ча ра на.

VIC DANA Шта се десило Александру Белу кад је укључио први телефон?

- Имао је два пропуштена позива од Чака Нориса.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[ Ja{a Tomi}

SAVA

Bezdan

-14 (-2)

Slankamen

124 (3)

Apatin

38 (3)

Zemun

204 (-4)

Tendencija porasta

Senta

240 (-7)

Bogojevo

39 (2)

Pan~evo

240 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

316 (-13)

Tendencija porasta i stagnacije

Ba~. Palanka

67 (-3)

Smederevo

438 (0)

Titel

112 (2)

NERA

Novi Sad

61 (-3)

Tendencija stagnacije

Hetin

64 (-2)

TISA

-18 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 168 (-12) S. Mitrovica

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusi}

4 (-6) 158 (-6)

36 (0)

Re{ewe iz pro{log broja