Dnevnik 21.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 21. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23564 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

REPUBLI^KA I POKRAJINSKA SKUP[TINA O NOVCU I NADLE@NOSTIMA

Pajti}: @ali}emo se Ustavnom sudu ako se o{teti buyet Vojvodine str. 2 i 3

Politika

DANAS SKUP[TINA NOVOG SADA IMENUJE RUKOVODSTVA JAVNIH PREDUZE]A I USTANOVA

Glumca Macu na ~elo Pozori{ta mladih?

3 Pajti}: Ne}u se kandidovati za predsednika DS

Ekonomija 4 Privrednici hrle na niske kamate

Dru{tvo 6 Izlazak dr`ave iz medija – ne zna se ni ko je pravi vlasnik

Novi Sad 8 Rastu siroma{tvo i zahtevi za pomo}

Vojvodina 11 Po~eli „Dani piva” u Zrewaninu

Crna 13 Brat Bosiqke Mladi} priznao skrivawe optu`enog generala

MU W E V I T A RE A K C I J A SPRE ^ I L A MO G U ] U TRA G E D I J U

str. 9 PRODAJA UQA I [E]ERA IZ ROBNIH REZERVI

Svakom kupcu po pet litara u jednoj turi

str. 9

SRBIJI DODATNO SNI@EN KREDITNI REJTING

Novi {amar neodgovornoj politici

str. 5

Foto: R. Hayi}

NASLOVI

Vatrogasci spasli {esto~lanu porodicu str. 7

ODLUKOM APELACIONOG SUDA U NOVOM SADU

Direktor „Jugoremedije” pu{ten iz pritvora str. 12

ZAVR[ENA ISTRAGA O NESRE]I U NOVOSADSKOM NO]NOM KLUBU

Optu`nica za tragediju u „Kontrastu” do 1. oktobra?

str. 13

Toplije AKCIJA NOVOSADSKE KRIMINALISTI^KE POLICIJE

Najvi{a temperatura 20 ° S

str. 14 – 17

Foto: R. Hayi}

SPORT

Uhap{eni Bawalu~ani osumwi~eni za iznudu 50.000 evra str. 13

IZLO@BA U GALERIJI MATICE SRPSKE: Dela Katarine Ivanovi}, prve srpske slikarke u istoriji umetnosti novijeg doba, mogu se videti na izlo`bi “Slika u ogledalu“, koja je otvorena sino} u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu. U pitawu je gostuju}a postavka Narodnog muzeja u Beogradu,

prire|ena povodom dva veka od ro|ewa jedne od najzna~ajnijih heroina srpskog slikarstva. Publika }e biti u prilici da u`iva u ~uvenim delima ove umetnice, ali i onim mawe poznatim, od kojih je 30 vlasni{tvo Narodnog muzeja, a tri slike pripadaju Galeriji Matice srpske. N. P. B.

n DANAS @REB ZA EP KO[ARKA[ICA

n BRONZA ZA REPREZENTACIJU n POMO] KLADIONI^ARIMA SRBIJE U ROwEwU

POLiTikA

petak21.septembar2012.

dnevnik

RE BA LANS BUYETA PRED NA ROD NIM PO SLA NI CI MA

Din ki}: Re ba lans po sle di ca neo b u zda nog tro {e wa u pred iz bor noj kam pa wi Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je raz ma tra li su ju ~e re ba lans ovo go di {weg bu xe ta, ko ji ka ko je uobi ~a je no u na {em par la men tar nom `i vo tu, ima po dr {ku sa mo stra na ka vla da ju }e ko a li ci je. Tim pred lo gom pred vi |e ni su pri ho di u dr `av noj ka si od 829,6 mi li jar di di na ra, ras ho di od 1.033,2 mi li jar de i de fi cit od 203,6 mi li jar di di na ra, ili 6,2 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da. Pre ma obe }a wu mi ni stra fi nan si ja i pri vre de Mla |a na Din ki }a ovo je bi lo we go vo po sled we obra }a we u ko me se osvr tao na pro -

ci zno kom bi no va we me ra {ted we i sti mu li sa wa po tro {we, ka ko bi se za u sta vio rast jav nog du ga i sma wio bu xet ski de fi cit . - U ova kvoj si tu a ci ji i za eko nom ske stru~ wa ke i pri vred ni ke ni su mo gu }e jed no stru ke me re, sa mo po li ti ka {ted we ili sa mo sti mu li sa we po tro {we je po gre {no, zbog ~e ga se te me re mo ra ju kom bi no va ti- ob ja snio je Din ki}. Mi ni star je, pred sta vqa ju }i re ba lans bu xe ta sa se tom pra te }ih za ko na ko ji su deo {i reg pa ke ta za fi skal nu kon so li da ci ju, na gla sio da je plan da bu xet ski de fi cit u 2013. go di ni bu de pre po lo vqen na 3,5 od sto bru to-do ma }eg pro iz vo da nog sek to ra, de sti mu li sa we mi la li gu bit ke”, na veo je Din (BDP), a po re - pre vre me nog pen zi o ni sa wa, ki}, is ta kav {i da ta kva pred u- al nom sce na ri ju una pre |e we in du strij ske po li ze }a stva ra ju gu bit ke od oko 40 rast jav nog du ga ti ke, ula ga wa u po qo pri vre di, mi li jar di di na ra. }e bi ti za u sta vqen u 2014. go di ni, ka ko bi u Ve }a voj vo |an ska osno vi ca 2015. po ~eo da pa da, is ta kao je Mi ni star pri vre de i fi nan si ja Mla |an Din ki} je na ja vio ju ~e Din ki}, na po mi da }e bi ti pro me we na osno vi ca za tran sfer sred sta va po kra ji ni wu }i da }e bu Voj vo di ni i da }e ona bi ti za sno va na sa mo na po re skim pri ho di ma. xet ski de fi cit u O~e ku je se da }e osno vi ca za taj tran sfer u sle de }oj go di ni iz no ovoj go di ni bi ti si ti 820,5 mi li jar di di na ra ume sto do sa da {wih 750 mi li jar di di 6,7 od sto BDP-a na ra. „{to je ubu du }e - Do sa da, pre do no {e wa Za ko na o bu xet skom si ste mu, osno vi ca n e o d r ` i v o ” . su bi la bu xet ska sred stva, ko ja ~i ne po re ski i ne po re ski pri ho di. Din ki} je is ta Mi me wa mo osno vi cu za bu du }e is pla te, za re ba lans ni {ta ni smo kao da Vla da Sr me wa li, jer se is pla }u ju ona sred stva ko ja su i bi la pla ni ra na, bi je ne ma na me ru plus na kna da za ne ke ot prem ni ne u {ko la ma ko je ni su iz ne kog raz da sta ne u sma wi lo ga is pla }i va ne na te ri to ri ji Voj vo di ne- ob ja snio je Din ki}, uz va wu bu xet skog na po me nu da se osno vi ca me wa za to {to se ne po re ske osno vi ce ne de fi ci ta, jer je mo gu re al no sa gle da ti, te da se ~e sto do ga |a lo da su pla ni ra ni u ciq da se on u jed nom iz no su, a da je ostva re we bi lo mno go stru ko ni è. Stva ra te vir tu el nu stvar nost 2014. sve de na 1,9 od sto BDP-a. da su za stvar nost kri vi dru gi On je obe }ao pre hram be noj in du stri ji, ener Mi ni star Din ki} je na ja vio u (Mir ko Cvet ko vi}) da }e u na red nih ge ti ci i in fra struk tu ru, na - na red nim ne de qa ma for mi ra me sec da na za jed - men skoj in du stri ji i ru dar stvu, we mul ti re sor ne vla di na ko mi {lost, ve} da }e we gov na red ni no sa pred lo gom bu xe ta za 2013. kao i re struk tu ri ra we stra te si ja za iz vr {e we ra di kal ne „se na stup u par la men tu bi ti ve zan go di nu Skup {ti ni Sr bi je bi ti {kih pred u ze }a u ro ku od 1,5 go - ~e” bi ro krat skih pro pi sa ra di za bu du} nost i me re no ve Vla de. do sta vqen i pa ket sred wo ro~ - di nu od do no {e wa no vog za ko na. lak {eg do bi ja wa gra |e vin skih Mi ni star Mla |an Din ki} nih me ra i struk tur nih re for „Utvr di }e se ko ja od tih pre- i osta lih do zvo la u ci qu pri ”pri znao” je po sla ni ci ma da re - mi za sma we we bu xet skog de fi - d u ze }a ima ju tr ì {nu per spek vla ~e we in ve sti ci ja. ba lans bu xe ta za 2012. ni je do Go vo re }i o du go va wi ma ko je bar, ali da je ta kav ka kav je po je u bu xe tu za te kla no va Vla da, sle di ca neo b u zda nog tro {e wa u Din ki} je is ta kao da su per vi zi SVM: Ma we pa ra za po kra ji nu pred iz bor noj kam pa wi u pr vih ja Cen tral ne ban ke ni je bi la Po sla ni~ ki klub SVM sma tra da }e se pred lo è nim iz me na ma pet me se ci ove go di ne i ve} iz ade kvat na, jer je pu {ta la ne ke za ko na o bu xet skom si ste mu, bi ti sma we na sred stva ko ja pri pa da ju vr {e nih ras ho da ko ji ne mo gu da ban ke da odo bra va ju kre di te bez APV. Isto vre me no, re ba lans bu xe ta je ne pri hva tqiv zbog po ve }a se vra te. „Ne ka èm da je ovaj ika kvog obez be |e wa, “o~i to pod wa de fi ci ta i {to ni su is po {to va na sred stva za ka pi tal ne in ve re ba lans do bar, ali bi bi lo po li ti~ kim pri ti sci ma”. sti ci je u Voj vo di ni. Ra ~u ni ce SVM go vo re da }e za ka pi ta ne in ve neo d go vor no osta vi ti pen zi o- -Pret hod na vla da je ~ak 210 sti ci je ume sto 24 mi li jar de, bi ti iz dvo je no 4,1 mi li jar da di na ra. ne re bez so ci jal ne za {ti te, ru mi li o na evra uba ci la u tri dr - Usta vom je na zna ~e no da je osno vi ca se dam po sto bu xe ta Sr bi je da re i è le zni ~a re bez pri ma àv ne ban ke: oko 100 mi li o na u i ne pi {e da li je to ras hod na, ili pri hod na stra na. Mi sli mo da wa, a po qo pri vred ni ke bez ma ta ko zva nu no vu “Agro ban ku”, bi prin ci pi i osno vi ca ob ra ~u na va wa tih se dam po sto tre ba lo da kar de la kom pen zi ra ne {te te”, oko 90 mi li o na EU u “Raz voj nu osta nu ne pro me we ni- re kao je po sla nik SVM Zol tan Pek. re kao je Din ki} i do dao da su ban ku Voj vo di ne ( 50 mi li o na - U na {em iz bor nom pro gram is ta kli smo da }e mo se bo ri ti za zbog to ga ukup ni ras ho di pred re pu bli ka, a 40 po kra ji na) i 20 fi nan sij ska sred stva ko ja pri pa da ju Voj vo di ni, na ro ~i to za ona vi |e ni ovim re ba lan som bu xe ta mi li o na EU u “ Pri vred nu ban ko ja tre ba da se ula ù u ka pi tal na ula ga wa, od no sno tri sed mi ne, ve }i ne go {to to do zvo qa va ku “ Be o grad, na veo je Din ki}, od ovih se dam po sto. Mi sli mo da ova sred stva ko ja bi tre ba la Voj tre nut na si tu a ci ja. On je na gla is ti ~u }i da i tu mo ra da se uve vo di na da do bi je za bu xet od re pu bli ke Sr bi je ni su ve li ka, ali su sio da se na {a ze mqa tre nut no de red kao i u kom plet noj dr à znat na za po kra ji nu- is ta kao je Pek. na la zi u te o rij ski naj go re za vi. mi sli voj eko nom skoj si tu a ci ji, Po sla nik DS, eks pre mi jer jer se su o ~a va sa dvo stru kim de Mir ko Cvet ko vi}, iz neo je ge fi ci tom, vi so kim jav nim du gom ci ta i za u sta vqa we ra sta jav nog ti vu i za wih }e bi ti pro na |en ne ral nu oce nu : “ bo qe da ovakv i in fla ci jom, kao i re ce si jom u du ga. stra te {ki part ner, a za ona ko re ba lans ni ste ni pred lo ì dva uza stop na kvar ta la. Vla da Mi ni star je, na bra ja ja ju }i ja ne ma ju per spek ti vu bi }e li”. Sr bi je me |u tim, ima ja san plan bu du }e me re, na ja vio re for mu obez be |en so ci jal ni pro gram za - Pa ra doks je ve li ko je din za iz la zak iz kri ze, a to je pre - tr ì {ta ra da i kom plet nog jav za po sle ne, ka ko ne bi da qe go stvo ko je se is ka zu je - svi su ne -

za do voq ni re ba lan som: pred la ga~, ko a li ci o ne par ti je i opo zi ci ja. Ako smo svi ne za do voq ni, ne moj te da je dan deo nas bu de li ce me ran, haj de da ga ne iz gla sa mo, ve} da na pra vi mo bo qi re ba lans - ape lo vao je Cvet ko vi}. Ekspre mi jer pod vla ~i da se “pri mi lo u jav no sti da je sa da naj ve }i isto rij ski de fi cit”, ali da mu ni je ja sno ka ko se do {lo do pro jek to va nog de fi ci ta i da se sa tom ci from ne sla `e. - Ne }u da da jem svo ju ci fru, ve} }u ci ti ra ti fi skal ni sa vet, da bi bez no vih me ra vla de on mo gao iz no si ti 216 mi li jar di, ili 6,5 od sto - re kao je Cvet ko vi}. On pro ce wu je da }e re ba lans do ve sti do da qeg po gor {a wa si tu a ci je, a da }e pr vi efe kat bi ti in fla ci ja, ko ja }e te ret kri ze pre ba ci ti na gra |an stvo. - Stva ra te vir tuel nu stvar nost da su za stvar nost kri vi dru gi, a se be vi di te kao ne kog u bu du} no sti ko ja tek tre ba da do |e - pre do ~io je Cvet ko vi} mi ni stru fi nan si ja. Din ki} je ob ja snio da pret hod na vla da ni je ukal ku li sa la sve ras ho de, ted a bi de fi cit

lan su, is pa sti da je to po li ti ka Mla |a na Din ki }a- kon sta to vao je Mi }u no vi}. I li der LDP ê do mir Jo va no vi} kon sta tu je da je Din ki} je di ni pred stav nik vla de na sed ni ci par la men ta, „jer se osta li kri ju” . Alu di ra ju }i na oce nu mi ni stra fi nan si ja da je pred lo è ni re ba lans “ lo{, ali i iz nu |en” Jo va no vi} je upi tao za {to da se u Skup {ti ni po dr à va ta kav pred log. Jo va no vi} oce nio vla di ne me re sa mo de kla ra tiv ne i da ne }e da ti kon kret ne re zul ta te, te da ta stran ka ne }e po dr à ti Pred log re ba lan sa bu xe ta. Sr bi ji je po treb no for mu li sa we no ve eko nom ske po li ti ke i in te gri sa we u EU kao pred u slov eko nom skog raz vo ja, po ru ~io je Jo va no vi}. Din ki} je iz ra zio raz u me va we za stav Jo va no vi }a i ka zao da ni on ne bi ga sao za re ba lans zbog ve li kog de fi ci ta, ali da bi po dr ào osta le pred lo è ne eko nom ske za ko ne, na zi va ju }i ih re form skim. Po vo dom pi ta wa li de ra LDP “ po ~e mu se raz li ku ju va {e do bre na me re od na me ra dru gih vla da u po sled wih 20 go di na, od Ze le no vi }a,

Po ~e mu se raz li ku ju va {e do bre na me re od na me ra dru gih vla da u po sled wih 20 go di na, od Ze le no vi }a, Bo `o vi }a pa sve do Da ~i }a (^e do mir Jo va no vi}) bez me ra vla de do sti gao 235,4 mi li jar di. U no vi re ba lans ukal ku li sa na je sa mo 13 pen zi ja 4,2 mi li jar de di na ra za dve ra te. Pre sa mog obra }a wa Din ki }a na rod nim po sla ni ci ma, {ef po sla ni~ kog klu ba DS Dra go qub Mi }u no vi} za me rio je Vla di {to re ba lans u par la men tu

Bo `o vi }a pa sve do Da ~i }a”, Din ki} je is ta kao je da ak tu le nu vla du od pret hod nih raz li ku je to {to „oni ono {to na me ra va ju, i ura de”, o ~e mu, ka ko je ka zao, „sve do ~i i to {to su po sle 45 da na man da ta iz ra |e ni si stem ski za ko ni ko ji bit no me wa ju sta we jav nih fi nan si ja u Sr bi ji”.

LSV za po vla ~e we za ko na Po sla nik LSV \or |e Stoj {i} re kao je ju ~e za go vor ni com da }e osno vi ca za ob ra ~un pa ra za Voj vo di nu bi ti oko 700, ume sto 1.018 mi li jar di di na ra. - Dok se ne do ne se za kon o fi na sni ra wu Voj vo di ne ne }e mo gla sa ti za ovaj re ba lans ni ti za na red ne bu xe te - na ja vio je Stoj {i}. Pret hod no je Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne za tra ì la pu tem sa op {te wa od Vla de Sr bi je da iz skup {tin ske pro ce du re po vu ~e Pred log za ko na o iz me na ma i do pu na ma za ko na o bu xet skom si ste mu, zbog to ga {to je on pro ti van Usta vu. Uko li ko to ne bu de ura |e no, od Ustav nog su da Sr bi je }e mo za tra ì ti oce nu ustav no sti i za ko ni to sti na ve de nog za ko na, sa op {ti la je LSV. U sa op {te wu se do da je da sva ke go di ne po sto je raz li ~i ta tu ma ~e wa o to me da li je ili ni je is po {to va na ustav na od red ba ko ja pro pi su je da bu xet AP Voj vo di ne iz no si se dam od sto re pu bli~ kog bu xe ta.Uko li ko bi Na rod na skup {ti na usvo ji la pred lo è ni za kon, to bi zna ~i lo da Voj vo di na ubu du }e ni ka da ne bi do bi ja la pro pi sa nih se dam od sto, jer ovaj za kon nor ma tiv no pro pi su je da je taj iz nos ma wi, na vo di se u sa op {te wu. ne bra ni li~ no pre mi jer Ivi ca Da ~i}. - Ne vi dim ov de ni jed nog mi ni stra iz SNS, o ~e mu se ra di, da li je ov de po slat sa mo Din ki} kao “ gli ne ni go lub”, ko ji }e se ov de tu }i sa opo zi ci jom, a osta li }e osta ti po stra ni, pa }e sve ono {to ne va qa u re ba -

Pred sed ni ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} je oce ni la da bu xet ni kad ni je vi {e bio uslo vqen za te ~e nim sta wem, kao i da su so ci jal na da va wa bi la ozbiq no ugro `e na,ali da su sad bar na krat ko obez be |e na re ba lan som bu xe ta. S. Stan ko vi}

TVIT CRTICA Kr ko ba bi} tre se laj nu

qa per na te `i vi ne. PUPS: P(en zi o ne ri) U P(o{ta ma) S(rbi je)

Cen tral na vest ko ja je pro stru ja la “Tvi te rom” sti gla je iz PUPS–a. Po sla nik LDP Bo jan \u ri} je ob na ro do vao: I zva ni~ no - Mi lan Kr ko ba bi}, in va lid ski pen zi o ner, po stao Pr vi po {tar Sr bi je. Na pred wak Vla di mir \u ka no vi} iz no si o~e ki va wa: Ve ru jem da }e mla da la~ ka ener gi ja ko ju po se du je mla |i Kr ko ba bi} do pri ne ti ve li kom raz vo ju PTT–a! Di rek tor Be o grad ske fil ha mo ni je Ivan Ta so vac o is toj te mi: Kr ko ba bi} je po stao no vi di rek tor PTT na pre po ru ku udru `e wa go lu ba ra pi smo no {a u okvi ru ak ci je de par ti za ci je qu bi te -

Kwi go mo ja… Ra di kal, no vi nar Ivan Ni ni} ima ko men tar po vo dom na pi sa da su bi bli o te ke na ru ~i va le ve li ki broj kwi ga iz da va~ ke ku }e biv {eg mi ni stra kul tu re: - Omi qe na pe sma eks mi ni stra kul tu re Pre dra ga Mar ko vi }a: „Ti si kwi ga pi sa na za me ne”!

Ma lo, ma we, naj ma we Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi} pod se }a ak tu el nu vlast:

- Pre iz bo ra go vo ri lo se o uki da wu 100 - ti wak agen ci ja.Po sle iz bo ra o 30-tak. Pre 5 da na o 20.U skup {ti nu je sti gao pred log da ih se uki ne 7, na bra ja [a bi}.

ji na opa sku “ ka ko si se jao, ta ko `a we{”, ka `e: “ ta ko je, za to mir no spa vam”.

Du li} ju ri tr bu {wa ke

^la ni ca GO SPS Na ta {a De ja no vi} pra ti de {a va wa u skup {tin skoj Sa li: - ^e do, bio bi do bar sa o bra }a jac, rad ru ka ma ti od li~ no ide. Za me ni ti Skup {ti nu za ras kr sni cu.

Tvi te ra {i pra te i ki la ù po li ti ~a ra na laj ni: Sa mo da kon sta tu jem da se biv {i mi ni star, ov de po znat kao ”~i sta ~i ca”, ma lo usu kao, ni je vi {e ona ko lop tast i ru men. Ne ve ru jem da je bo le stan, ka è je dan od “pra ti la ca” ra da Oli ve ra Du li }a. - Ni sam, ju rim tr bu {wa ke, qu bo mo ran sam na ê du, “pri zna je” Du li}, ko -

Ru~ ni rad

Slo bo da u Bri se lu Di rek tor Re gi o nal ne raz voj ne agen ci je Ba~ ka go spo din Sr |an Ve zmar, ot kri va na laj ni:

- Da li ste zna li da staff voj vo |an ske kan ce la ri je u Bri se lu de li istu kan ce la ri ju sa srp skim oba ve staj ci ma pri NA TO-u? To li ko o slo bo di de lo va wa!

Je re mi }u iz van red no A ka ko ga na Tvi te ru po pu lar no zo vu “pred sed nik” sve ta eks {ef di plo ma ti je Vuk Je re mi} pod no si “ra ~un” {ta ra di u UN. - Pr vi sa sta nak ko or di na ci je PGS sa jed nom od UN gru pa - la ti no a me ri~ kom - pro {ao iz van red no! Do bi li ap so lut nu po dr sku za sve pri o ri te te- za pi sao je Je re mi} na laj ni. S. St.

politika

dnevnik

SKUP [TI NA VOJ VO DI NE USVO JI LA ZA VR [NI RA ^UN BUYETA ZA PRO [LU GO DI NU

Po sla ni ci o nov ci ma, voj vo |an skim nad le `no sti ma i Be o gra du Skup {ti na Voj vo di ne usvo ji la je ju ~e pred log po kra jin ske skup {tin ske od lu ke o za vr {nom ra ~u nu bu xe ta za 2011. go di nu, ko ji je po dr `a lo ukup no 82 po sla ni ka vla da ju }e ko a li ci je DS-SVM-LSV i opo zi ci o ne gru pe SPSPUPS-JS-SDPS. Pro tiv je bio 21 po sla nik opo zi ci je iz re do va SNS-a, D[-a i SRS-a U obra }a wu po sla ni ci ma, po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zoran Radoman re kao je da bu xet za pro {lu go di nu bio pla ni ran u iz no su od 62 mi li jar de i 703 mi li o na di na ra, a da se u we ga sli lo 53 mi li jar de i 772 mi li o na, {to je oko 85,8 od sto od pla na. S dru ge stra ne, ras ho di su iz no si li 50 mi li jar di i 603 mi li o na di na ra, ili 80,7 od sto od pla ni ra nog. Go vo re }i o pri ho di ma, Ra do man je na veo da se od po re za na za ra de i po re za na do bit pred u ze }a u bu xet Voj vo di ne sli lo 9 mi li jar di i 425 mi li o na. Tran sfer na sred stva, ko ja se iz re pu bli~ kog bu xe ta pre ba cu ju u po kra jin ski, a na me we na su za pla te u obra zo va wu i in sti tu ci ja ma kul tu re u Voj vo di ni, kao i za lo kal ne sa mo u pra ve, iz no si la su 36 mi li jar di i 441 mi lion di na ra. Od pri va ti za ci je je pri ku pqe no oko mi li jar du di na ra, dok je iz ra ni jih go di na

je – 36,38 mi li jar di, za do ta ci je ne vla di nim or ga ni za ci ja ma – 662,3 mi li o na... Ta ko |e, na ime ka pi tal nih ula ga wa po tro {e no je 4,25 mi li jar di di na ra, {to je,

po re ~i ma se kre ta ra, 41,7 od sto u od no su na pla ni ra nih 10,2 mi li jar de di na ra. On je pri tom re kao da je od po me nu tih 4,25 mi li jar di, iz Fon da za raz voj Sr bi je na me we no 1,51 mi li jar da kao po dr {ka gra |e vin skoj in du stri ji u uslo vi ma eko nom ske kri ze. Na ja vqu ju }u po dr {ku pred lo gu, po sla nik DS-a Nenad Borojevi} je re kao da je wi me ostva ren pr vi bu xet ski stub – da su

Pred log zav{ nog ra ~u na je po dr `ao i skup {tin ski Od bor za bu xet i fi nan si je, ali je we gov ~lan, po sla nik SNSa Jovan Lazarov iz dvo jio mi -

di i o unu tar ko a li ci o nim od no si ma – ka za la je ^e to je vi}. Po sla ni~ ka gru pa SPSPUPS-JS-SDPS je po dr `a la pred log jer sma tra da je, ka ko je ob ja sni la Vesna Bjeli} Francuski, u skla du sa po zi tiv nim za kon skim pro pi si ma. U ras pra vi je po sla nik D[-a Mi len ko Jo va nov re kao da }e za vr {ni ra ~un po mo }i u bor bi pro tiv ko rup ci je jer }e, ka ko je ka zao, bi ti la ko is pra ti ti tra go ve {ta se ra di lo s nov cem. Ovaj po sla nik iz Ki kin de je re kao da je u tom gra du pred u ze }u „Ke ra mi ka uni ka“ da to na ime sub ven ci ja 80 mi li o na di na ra, a da je fir ma oti {la u ste ~aj. Jo va nov je ina ~e na po ~et ku skup {tin ske sed ni ce skre nuo pa `wu na to da APV, i na kon od lu Foto: F. Baki} ke Ustav nog su da Sr bi je, {qe we. La za rov je re kao da su fi nan si ra niz nad le `no sti ko tu mno ge stva ri ne lo gi~ ne i je je taj sud ospo rio. pi tao ka kav su efe kat na pri - Se kre ta ri jat za na u ku i teh vred ni raz voj Voj vo di ne da le no lo {ki raz voj bi mo rao da bu sub ven ci je pri vat nim pred u - de uki nut, a tre ba da se za u sta vi ze }i ma, me |u ko ji ma je ime no - i fi nan si ra we VA NU, kao i vao „Pa sa` grup“ iz Pan ~e va, am ba sa de Voj vo di ne u Bri se lu – SZR iz Iri ga i Pe tro va ra di - re kao je Jo va nov, {to je u sa li na, re s to r an „Ba n at s ki sa - iza zva lo ko me {a we i do ba ci va la{“... Ta ko |e, kri ti ko vao je we po sla ni ka. iz dva ja we 302 mi li o na di na ra Skup {ti na je usvo ji la i go za su zbi ja we ko ma ra ca u Voj - di {we iz ve {ta je o po slo va wu vo di ni. Fon da za po dr {ku in ve sti ci ja u

Mi ro vi} tra ì po sla ni~ ku ras pra vu Ras pra vu o nad le `no sti ma Voj vo di ne na kon od lu ke Ustav nog su da za tra ìo je {ef po sla ni ka SNS-a Igor Mirovi} ko ji je po zvao pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne da sa zo ve Od bor za pi ta wa ustav nog po lo à ja, ko jim ta ko |e pred se da va. - Ume sto da Skup {ti na ras pra vqa o to me uzi ma te sta ri ar {in da }e o to me raz go va ra ti pred sed nik Vla de Voj vo di ne i Vla de Sr bi je. To je ste le gi ti man ar {in, ali iz op {ta va te nas po sla ni ke Skup {ti ne Voj vo di ne – ka zao je Mi ro vi}. Pred sed nik po kra jin skog par la men ta I{tvan Pastor je od go vo rio da }e ko ri sti ti svo ja ovla {}e wa i oba ve ze ko je ima kao {ef Od bo ra za pi ta wa ustav nog po lo à ja, ali da s ti me „u ovom mo men tu ni je u doc wi“.

pre ne to dve mi li jar de i 344 mi li o na di na ra... Na vo de }i pro {lo go di {we iz dat ke, Ra do man je re kao da je za pla te za po sle nih u po kra jin skim or ga ni ma iz dvo je no dve mi li jar de i 925 mi li o na di na ra, za ko ri {}e we uslu ga i ro ba – oko 1,92 mi li jar de, za sub ven ci je pred u ze }i ma i or ga ni za ci ja ma – oko 3,59 mi li jar di, za do na ci -

ras ho di ipak ma wi od pri ho da, dok je po sla nik SVM-a Ako{ Ujheqi oce nio da za vr {ni ra ~un da je re al nu sli ku o po tro {wi. Po sla nik SVM-a je ta ko |e uka zao na to da je za ka pi tal na ula ga wa iz re pu bli~ kog bu xe ta pre ne to sve ga tri mi li jar de di na ra a da to go vo ri o „ma }e hin skom od no su Sr bi je pre ma Voj vo di ni“.

- Ako je efe kat bio da se ga je ko mar ci, a ne da se su zbi ja ju, on da je efe kat po stig nut – re kao je La za rov. Po sla ni ca SRS-a Marijana ^etojevi} je ka za la da su pri ho di za 2011. „na du va ni“, a po tre be ne re al ne, na vo de }i da su ra di ka li na to upo zo ra va li i ka da je bu xet do no {en. - Ta da smo re kli da su gra |a ni Voj vo di ne ta o ci ob ra ~u na unu tar DS-a, a si tu a ci ja je da nas ista, s tim {to se sa da ra -

Voj vo di ni, po kra jin skih jav nih pred u ze }a „Voj vo di na {u me” i „Vo de Voj vo di ne”, Za vo da za ur ba ni zam Voj vo di ne, Pe da go {kog za vo da i po kra jin skog Za vo da za rav no prav nost po lo va i da la sa gla sno sti za ras po de lu do bi ti u „Vo da ma Voj vo di ne”. Po sla ni ci su pri hva ti li i pred log od lu ke o de li mi~ nom pre no su osni va~ kih pra va nad Gim na zi jom „Jan Ko lar” u Ba~ kom Pe trov cu. S. Ko va ~e vi}

REKLI SU

Po pov: Za di ja log Be o gra da i No vog Sa da Vla da Voj vo di ne ne mo è sa ma da re {i pro blem oko od lu ke Ustav nog su da u od no su na pred sta vqa we Voj vo di ne u Bri se lu ta ko da je pra vo re {e we po li ti~ ki di ja log na re la ci ji Be o grad - No vi Sad, re kao je ju ~e Aleksandar Popov iz Cen tra za re gi o na li zam.”Vla da Voj vo di ne ne mo è sa ma to da re {i, mo è da ig no ri {e stav Ustav nog su da kao {to su ne ki pred la ga li”, na gla sio je za B92 Po pov i do dao da bi pra vo re {e we bi lo pro me na Usta va. On je is ta kao da je „pro blem u Usta vu ko ji je ne pre ci zan”, kao i da bi od lu ka mo `da bi la sa svim dru ga ~i ja i da se nad le `no sti ne bi ospo ra va le da je o Za ko nu o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne od lu ~i vao „ne ki dru gi sa stav Ustav nog su da”. Neo p ho dan je za to po li ti~ ki di ja log na re la ci ji Be o grad - No vi Sad kroz ko ji bi tre ba lo da se iz na |e re {e we ka ko da se pre va zi |e dvo go di {we de lo va we za ko na iako je sa da pro gla {en kao ne u sta van.

Mar ko vi}: Sve go to vo za 12 mi nu ta Sed ni ca Skup {ti ne gra da Ja go di ne, ko joj je pred se da vao pred sed nik Skup {ti ne Dragan Markovi} Palma, ju ~e je tra ja la sve ga 12 mi nu ta, a usvo je no je svih de vet ta ~a ka dnev nog re da i vi {e dru gih pred lo ga. Od 2004. go di ne, od ka da je na vla sti Je din stve na Sr bi ja u Ja go di ni, sed ni ce Skup {ti ne gra da tra ju u pro se ku po la sa ta, a ju ~e ra {wa je obo ri la re kord. Na sed ni ci su do mi ni ra le te me iz ur ba ni zma, a od utvr |i va wa dnev nog re da do gla sa wa ni ko ni je ima pri med bi, ni ko se ni je ja vqao za re~, a osim dve ta~ ke dnev nog re da, gde su po sla ni ci SNS bi li uz dr `a ni, sve su pri hva }e ne jed no gla sno. „Sve pri med be, jo{ u pri pre mi sed ni ca uva `a va mo, ako tre ba ski da mo sa dnev nog re da i za to sed ni ce skup {ti na tra je krat ku”, ob ja snio je Mar ko vi}.

Da ~i}: Ne ma raz mi mo i la è wa s Vu ~i }em Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivica Da~i} ne gi rao je da iz me |u we ga i pr vog pot pred sed ni ka Aleksandra Vu~i}a po sto je bi lo ka kva raz mi mo i la è wa i od ba cio mo gu} nost da is tra ge ko je se na ja vqu ju u po slo va wu pred u ze }a u ko ji ma su na ru ko vo de }im me sti ma ka dro vi SPS za pra vo ozna ~a va ju po ~e tak su ko ba iz me |u so ci ja li sta i na pred wa ka. „To je is kri vqe na sli ka ko ja se na mer no pra vi u me di ji ma. Mi ve o ma do bro sa ra |u je mo. Sve to, na rav no, tre ba uklo pi ti u ko a li ci ju ko ja je za sve nas no vost, pa i pre kom po no va ti do go vo re na lo kal nim ni vo i ma. Ali, ge ne ral no ne po sto ji ni jed na ta~ ka oko ko je smo do sa da ima li raz li ~i ta mi {qe wa”, re kao je Da ~i} za „Blic„. On je do dao da is tra ge jav nih na bav ki u EPS-u, „Sr bi ja ga su”, ko je vo de qu di iz SPS, ni su je di ne stva ri ko je se is pi tu ju i is tra ù ju. On je na po me nuo da Vu ~i} od we ga ni ka da ne }e do bi ti po ziv da sto pi ra ne ke is tra ge.

petak21 . septembar2012.

Paj ti}: @a li }e mo se Ustav nom su du ako se o{te ti buyet Voj vo di ne Voj vo |an ski pre mi jer Bojan tu al no gra |a ni ma Voj vo di ne Pajti} po ru ~io je ju ~e da }e Po ospo ra va li pra vo da se Po kra ji kra jin ska vla da pred Ustav nim na raz vi ja i da wi hov stan dard su dom Sr bi je po kre nu ti po stu bu de ve }i - ka zao je on. pak za {ti te ustav no sti uko li ko Do dao je i da ne ke od ospo re se usvo je iz me ne Za ko na o bu xet nih nad le `no sti APV ni su bi le skom si ste mu, a po ko ji ma, ka ko je ute me qe ne sa mo u Za ko nu o nad na veo, „na pro tiv u sta van na ~in” le `no sti ma ~i ju ustav nost je ce de fi ni {e osnov za iz ra ~u na va we vi si ne bu xe ta Voj vo di ne. Paj ti} je ka zao da se pred lo è nim iz me na ma ovog Za ko na pred vi |a da se mi ni mal nih se dam od sto za voj vo |an ski bu xet utvr |u je sa mo u od no su na po re ske pri ho de bu xe ta, dok Ustav de fi ni {e da se taj pro cen ta ra ~u na u od no su na ceo bu xet. - Uko li ko amand ma ni ko je su u tom po gle du pod ne li po sla ni ci DS-a i SVM-a ne nio USS, ve} i u ne kim dru gim bu du pri hva }e ni, Po kra jin ska za ko ni ma, te da one i da qe ima ju vla da }e po kre nu ti po stu pak „pu no prav no ute me qe we”. pred Ustav nim su dom od ko jeg Paj ti} je re kao da u tom po gle o~e ku je mo da za {ti ti ustav nost du o~e ku je i kon sul ta ci je sa re i za ko ni tost u ovoj dr à vi ta ko pu bli~ kim pre mi je ri om Ivicom {to ne }e do zvo li ti da se do no se Da~i}em. Uka zao je da je i sam Da za ko ni ko ji su o~i gled no su prot ~i} po ru ~io da ne }e do zvo li ti da ni Usta vu Sr bi je - is ta kao je po nad le `no sti Voj vo di ne bu du uma kra jin ski pre mi jer. we ne. Paj ti} je na ja vio i da }e se na - I mi ne ma mo raz lo ga da mu ne sed ni ci Skup {ti ne Voj vo di ne ve ru je mo dok ne vi di mo na ko ji ko ja }e se odr à ti 4. ok to bra do na ~in }e re pu bli~ ka ad mi ni ne ti me re ko je }e „u teh ni~ kom stra ci ja po stu pa ti pre ma AP smi slu usa gla si Voj vo di ni i we ti fun cki o ni sa nim nad le `no Iz me na ma Za ko na o we po kra jin ske sti ma - ka zao je ad m i n i s tra c i j e bu yet skom si ste mu na on. Paj ti} je na na kon od lu ke pro tiv u sta van na ~in veo i da je uobi Ustav nog su da o ~a je na prak sa u de fi ni {e se osnov za evrop uki da wu de la skim ze iz ra ~u na va we vi si ne mqa ma da se nad n a d l e ` n o s t i bu ye ta Voj vo di ne APV. On je oce le `no sti po kra nio da od lu ka ji na ne uma wu ju US-a ima vi {e ne go da de cen tra sim bo li~ ki ne go prak ti~ ni ka li za ci ja i re gi o na li a ci ja dr à rak ter, te da }e se ove me re od no ve bu de {to funk ci o nal ni ja. si ti na onaj , ka ko je na veo, ma wi Po kra jin ski pre mi jer oce nio deo od lu ka Su da ko je ima ju prak je da je pro {lo go di {wi bu xet ti ~an ka rak ter. APV, o ~i jem za vr {nom ra ~u nu su - Te me re de fi ni sa }e ka ko }e ju ~e ras pra vqa li i voj vo |an ski mo da qe da po ma è mo so ci jal no po sla ni ci, bio raz voj ni, te da o ugro è nim ka te go ri ja ma sta nov to me sve do ~e i in ve sti ci je u no va ni {tva, {to je ta ko |e ospo re no rad na me sta, kao i broj ni in fra pred Ustav nim su dom, a ka ko bi struk tur ni i dru gi objek ti ko ji smo obez be di li raz voj Po kra ji ne su iz gra |e ni u Po kra ji ni. - Na{ i mo gu} nost u~e {e }a u evrop bu xet bio je i raz voj ni ali i {te skim fon do vi ma. Mi ne me mao dqiv, i zbog to ga su nam gra |a ni pra vo da se od ri ~e mo raz vo ja Voj Voj vo di ne po no vo da li po ve re we vo di ne ni ti da ustuk ne mo pred i na po sled wim iz bo ri ma - oce ne kim ten den ci ja ma ko je bi even nio je Paj ti}. B. D. Sa vi}

BO JAN PAJ TI], POT PRED SED NIK DS-a

Ne }u se kan di do va ti za pred sed ni ka stran ke Pot pred sed nik De mo krat ske tet, a ne sla bost, na gla siv {i da stran ke i pred sed nik Vla de Voj stran ke ko je ne ma ju unu tra {wu vo di ne Bojan Pajti} iz ja vio je ju de mo kra ti ju ne mo gu de mo kra ti ~e da se ne }e kan di do va ti za zo va ti ni dru {tvo. Do dao je da pred sed ni ka te stran ke na pred Boris Tadi} ~e tvr ti ~o vek na ~e sto je }oj iz bor noj skup {ti ni i da lu stran ke u pro te klih 20 go di na, }e po dr à ti onog kan di da ta za te da }e se na kon iz bor ne skup ko jeg se opre de li Po kra jin ski {ti ne vi de ti da li }e on to osta od bor DS-a. On je ju ~e no vi na ri ti, ili }e to bi ti ne ko dru gi. ma u skup {ti ni Voj vo di ne ka zao A na pi ta we da li }e u pred sed da je u DS-u bi lo in ci ja ti va za ni~ koj tr ci po dr à ti Bo ri sa Ta we go vu kan di da tu ru, ali da su di }a ili Dragana \ilasa, Paj ti} one za doc ne le, je ka zao da }e po po {to su „pro ce stu pi ti ona ko ka si u stran ci pre ko se opre de li Po sto ja le su ta kve da le ko od ma kli”, po kra jin ska or ga ini ci ja ti ve unu tar ali da bi o kan ni za ci ja DS-a. or ga ni za ci je, ali su di da tu ri za stra - Mi smo se do na~ kog li de ra one, na à lost, u ovom go vo ri li da }e mo mo `da i raz mi ima ti je din stven tre nut ku za do c ne le slio da su one stav u po kra jin sti gle ra ni je. skoj or ga ni za ci - Ja sam ve} u ne ko li ko na vra ta ji. A do sa da smo de fi ni sa li da is ta kao da se ne }u kan di do va ti za DS tre ba da se kre }e u prav cu pred sed ni ka stran ke. Po sto ja le pro me na, ka ko u po li ti~ ko-pro su ta kve ini ci ja ti ve unu tar or ga gram skom smi slu, ta ko i u per so ni za ci je, ali su one, na à lost, u nal nom smi slu. DS je sta ran ka ovom tre nut ku za do c ne le. A ja so ci jal de mo krat ske ori jen ta ci je ni sam ne ko ko bi mo gao da se po ko ja mo ra sna `ni je da pod vu ~e gle da su tra dan u ogle da lo ako svo ja za la ga wa za za {ti tu so ci bih pro me nio ra ni ju iz ja vu da ne jal no ugro è nih ka te go ri ja sta }u bi ti kan di dat za pred sed ni ka nov ni {tva, kao za pro ces evrop De mo krat ske stran ke na pred sto skih in te gra ci ja. A ta ko |e ona je }im iz bo ri ma - re kao je Paj ti}. mo ra ob no vi ti svo ju ka drov sku On je is ta kao i da je DS je di na struk tu ru, od naj ni èg ni voa do stra na ka u ko joj po sto ji re i zbor ni voa onih ko ji za u zi ma ju vi so ke nost li de ra i unu tra {wa de mo po zi ci je u stran ci - po ru ~io je kra ti~ nost, te da je to wen kva li Paj ti}. B. D. S.

ekonomija

petak21.septembar2012.

Do no ve è tve ne ma ca ri na Vlada Srbije odlu~ila je da privremeno ukine carine na uvoz ìtarica i uqarica do naredne ètve. Carina se ne}e napla}ivati na uvoz tvrde p{enice i semena uqane repice do 30. juna naredne godine, a kukuruza, soje i semena suncokreta do 31. avgusta 2013. godine, pi{e u saop{tewu sa sednice Vlade Srbije Isti~e se da je to jedna od mera koje Vlada Srbije preduzima radi ublaàvawa posledica su-

{e koja je uticala na zna~ajno umawewe prinosa ratarskih kultura. Vlada je ocenila da }e na taj na~in biti za{ti}eno tr`i{te ovim poqoprivrednim proizvodima. Vlada Srbije usvojila je izve{taj o trenutnoj i o~ekivanoj elektroenergetskoj situaciji do kraja kalendarske godine i merama koje treba preduzeti u ciqu obezbe|ivawa uslova za stabilno funkcionisawe elektroenergetskog sistema u Srbiji.

[TRA JK U SU BO TI^ KOJ „SIG MI”

Po la rad ni ka ne pri ma pla tu Od prvog avgusta zaposleni u suboti~koj firmi „Sigma„, preduze}u za proizvodwu, promet i inèwering automatskih i elektronskih ure|aja, u {trajku su. Pre dva meseca 25 radnika je zbog neispla}enih zarada od januara do aprila, obustavilo rad. Preduze}e je privatizovano pre pet godina i kupila ga je „Galeb grupa„. Od 2007. godine do danas je otpu{teno oko sto radnika, odnosno od 130 radnika, 34 je zaposleno, s tim da 20 nije primilo platu. Pre privatizacije, preduze}e je proizvodilo signalizaciju opasnih pojava, èlezni~ku signalizaciju i malu automatiku, a danas zbog malog broja radnika nema kapaciteta za proizvodwu. Predsednik [trajka~kog odbora Ra do Ko ra} kaè da radnici ukoliko dobiju otpremnine napustili bi firmu. - Posledwi veliki posao bio je vredan 250.000 evra, a sve

ostalo je u vrednosti od par hiqada evra i uglavnom je nameweno trgovini, a ne daqoj ugradwi. Takva proizvodwa ne mo`e da obezbedi ni tre}inu zarade radnika - rekao je Kora}. U suboti~kom Sindikatu radnici su rekli da ne odustaju od {trajka dok im se ne isplate plate, a druga opcija je ste~aj ili prodaja preduze}a. Radnici su najavili i podno{ewe krivi~nih prijava nadle`nim organima zbog sumwe u legalnost postupka privatizacije. „Sigma„ je privatizovana 25. juna 2007. godine kada je 70 odsto dru{tvenog kapitala prodato po ceni od 44 miliona dinara. Obaveza investitora bila je da ulo`i 40 miliona dinara i radnici, kao i sindikat su postavili pitawe da li je to ispo{tovano. Ina~e, preduze}e je osnovano 1923. godine i nekada je zapo{qavalo i do 700 radnika. S. I.

Do Pa ri za za 2.570 di na ra Ma|arska aviokompanija „Viz er” najavila je da }e 1. juna 2013. uspostaviti novu liniju Beograd - Pariz Bove. Promotivna cena karte u jednom pravcu bi}e od 2.570 dinara, ukqu~uju}i sve takse i naknadu za izdavawe.

Najve}a niskotarifna aviokompanija centralne i isto~ne Evrope je u saop{tewu dostavqenom Tanjugu najavila da }e na toj liniji saobra}ati tri puta nedeqno - utorkom, ~etvrtkom i subotom. Ova nova ruta, za koju }e karte biti od danas u prodaji, najavquje se nedugo posle „Viz ero-

ve” objave novih ruta od Beograda do aerodroma Bazel Miluz, Krf, Oslo Torp i Rodos. Na ovaj na~in „Viz er” sada nudi 14 me|unarodnih niskotarifnih ruta iz Beograda na kojima }e prevoziti vi{e od 600.000 putnika godi{we i time posredno

obezbe|ivati 600 radnih mesta u Srbiji u razli~itim segmentima privrede. „Do sada su putnici koji su putovali izme|u ova dva grada morali da izdvajaju velike svote novca pla}aju}i visoku tarifu za prevoz i taksu za gorivo”, rekao je predstavnik „Viz era” Da ni jel de Kar va qo.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

112,9326

115,2373

117,8878

112,5868

Australija

dolar

90,4184

92,2637

94,3858

90,1416

Kanada

dolar

88,7486

90,5598

92,6427

88,4769

Danska

kruna

15,1445

15,4536

15,8090

15,0982

Norve{ka

kruna

15,1756

15,4853

15,8415

15,1291

[vedska

kruna

13,2690

13,5398

13,8512

13,2284

[vajcarska

franak

93,3790

95,2847

97,4762

93,0932

V. Britanija

funta

140,6733

143,5442

146,8457

140,2427

SAD

dolar

86,8111

88,5828

90,6202

86,5454

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 9. 2012. godine

dnevnik

Mo gu }a ne sta {i ca mle ka U narednom periodu mogu}e su nesta{ice mleka na trì{tu zbog su{e i smawene proizvodwe, izjavio je direktor „Imleka” Slo bo dan Pe tro vi}. - Na~in da to prevazi|emo je da iz na{ih kompanija, koje posluju u zemqama iz bliskog okruèwa, uvozimo mleko i obezbedimo za doma}e trì{te jer proizvodwa u Srbiji ne}e biti dovoqna - rekao je Petrovi}. Prema mi{qewu Petrovi}a, pove}awe proizvodwe mleka u Srbiji moè se o~ekivati tek od juna 2013., ali pod uslovom da godina bude dobra. Petrovi} je ukazao da se ve} sada ose}a

mawak proizvodwe mleka na doma}em tr`i{tu, a problem je u tome {to nema kabaste hrane za stoku. Kako je on rekao, u takvoj situaciji se mora pomo}i i farmerima i razgovara}e sa wima oko nove, ve}e, otkupne cene sirovog mleka, {to }e uticati i na cenu tog va`nog prehrambenog proizvoda u maloprodaji. Petrovi} nije, me|utim, precizirao koliko bi mleko i mle~ni proizvodi mogli da poskupe u trgovinama. On se osvrnuo i na usvojene vladine mere fiskalne konsolidacije istakav{i da to nije dovoqno i da bez ve}ih i du-

bqih rezova ne mo`emo da iza|emo iz krize. Prema wegovim re~ima, neophodno je o`ivqa-

vawe i za{tita doma}e prozivodwe ali i realan kurs dinara, {to sada nije slu~aj.

SUB VEN CI O NI SA NI KRE DI TI OJA ^A LI DO MA ]U VA LU TU

Pri vred ni ci hr le na ni ske ka ma te Od po~etka godine slika zaduìvawa u srpskoj privredi je ista. Zajmovi uglavnom stagniraju. Zbog visokih kamata zaduùje se samo ko mora. Kamate su previsoke, privredna aktivnost slaba. Ali od pre nedequ dana mnogo toga se promenilo: otkako je Vlada Srbije odvojila 300 miliona evra za subvencionisane kredite privrednici su bukvalno stali u red kod banaka koje ih daju da obezbede novca. Najvi{e se traè zajmovi za likvidnost i obrtna sredstva, dok je mnogo mawe interesovawe za one namewene za investicije. Drugim re~ima privrednicima }e ovi zajmovi dobro do}i da do|u do daha. Jer pored niìh kamata imaju i grejs period od pet meseci. Sve u svemu izgleda da }e pomenute milijarde dinara brzo potro{iti. Privrednici od cele transakcije imaju i dodatne koristi - pomenuta suma novca uti~e na na{e plitko devizno trì{te. Tako se doma}a valute ove sedmice vrti oko 115 dinara za jedan evro, dok je po~etkom meseca 118 bila uobi~ajena vrednost za evro. Tako da }e i rata za strane kredite u ovom trenutku biti nià. Pored ovoga na doma}u valutu su uticali i pove}awe referentne kamatne stope i promena strukture obaveznih rezervi Narodne banke Srbije. - Zbog svega toga logi~no je da dinar ja~a. [to se ti~e subvencionisanih zajmova, mislim da bi dràva morali iz buxetskih rezervi da odvoji i naredne godine novac za ovu namenu - kaè ekspert Go ran Ni ko li}. - To ne samo da }e privrednicima omogu}iti da obezbedi sve` novac ve} }e i pove}ati konkurentnost srpske privrede. Kamate su kod nas previsoke, ako na{ privrednik vra}a zajam po stopi od

Mra~ na stra na Ovi zajmovi imaju svoju drugi stranu. Ovih dana se moglo ~uti da tu najvi{e profitiraju banke, a da ni sada ne znamo kakvi su bili efekti od pro{le tran{e zajmova koje je dràva potpomogla. Svakako da bi bilo dobro da se to prati jer bi slede}a akcija mogla da se boqe profili{e. 10 odsto, za zajam indeksiran u evrima, a to je uobi~ajeno po komercijalnim uslovima banka kod nas a kolega iz Nema~ke za to izdvaja tek dva odsto, jasno je da na{i privrednici ne mogu da ponude povoqnije uslove u toj trì{noj utakmici. Privrednici iz Srbije i daqe su u lo{ijoj poziciji od onih u Nema~koj. Subencionisane kredite mogu da dobiju uz kamatu od 3,5 odsto za indeksirane zajmove. Privrednici koji se odlu~e za kredite vezane za doma}u valutu plati}e 10,5 odsto na godi{wem nivou. Zbog niìh kamata privrednici se lak{e odlu~uju za zajam u evrima.

Ove zajmove odobravaju Prokredit banka, Folks banka, Erste, Rajfajzen, Sosijete @eneral, Eurobank EFG, Hipo-Alpe Adrija, Inteza, Kredi Agrikol a u program se ukqu~uje i Komercijalna banka. U Folks banci su zadovoqni programom. - Ovo je za privrednike trenutno najpovoqnija kamata na na{em tr`i{ti i zato ne treba da ~udi {to je interesovawe veliko. To dovoqno govori o te{ko}ama sa obrtnim kapitalom. Nema uslova da komercijalni krediti kod nas pojeftine pa bi i za nas i za privrednike bilo dobro da ovakvih aran`mana bude vi{e - ka`e eks-

pert za razvoj proizvoda u ovoj ku}i Ne nad Lu ~i}. U Komercijalnoj banci kaù da imaju pozitivno iskustvo sa subvencionisanim zajmovima. Privrednici su ih izrazito redovnije vra}ali nego one koji se odobravaju pod komercijalnim uslovima. Kredi Agrikol banka je lane sa sli~nim programom subvencija plasirala 28 miliona evra, a ukqu~ili su se i ove godine. Isto je i u EFG Eurobanci, a u Intezi tako|e imaju dobra prethodna iskustva, a izgleda da }e tako biti i ove. Ve} za prva dva dana otakako su ove kredite uvrstili u ponudu dobilu su hiqadu zahteva koji pokrivaju sumu od sto miliona evra a odobrili 80 zajmova u vrednosti od 10 miliona evra. Veliko interesovawe klijenata imali su i u Prokredit banci gde je za dva dana dobili preko 300 zahteva u inosu od 40 miliona evra. Najaùrniji ve} popravqaju svoju finansijsku sliku. Za one koji }e tek da odu do banke i izvide mogu}nosti ovog kredita nije zgoreg podsetiti da su zajmovi limitirani za svaku kategoriju klijenata. Za mala preduze}a i preduzetnike iznos je do 30 miliona dinara, sredwe kompanije mogu dobiti najvi{e 200 miliona a velike 400 odnosno 600 miliona - ve}a suma namewena je izvoznicima. Rok otplate je 18 meseci a tu je i period mirovawa. Naravno, privrednicima bi veoma odgovaralo kada bi se komercijalni krediti banaka izjedna~ili sa subvencionisanom ponudom. Na to }emo jo{ prili~no dugo ~ekati, kada nam se poboq{a kreditni rejting, kako budemo bliì EU i kamata }e biti povoqnija. Jo{ bi se moglo nabrajati, ali do ispuwewa tih uslova }emo se na~ekati, pa subvencije do|u kao spas. D. Vu jo {e vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Globos osigurawe, Beograd

20,00

120

8.400

Soko Nada [tark, Beograd

7,16

1.377

22.032

@itopek, Ni{

4,00

520

Tigar, Pirot

2,22

230

23.000

1,60 Promena %

509 Cena

13.886.760 Promet

Hidrotehnika, Beograd

-25,93

1.000

Stoteks, Beograd

-20,00

1.200

30.000

-5,99

9.297

1.115.680

Energoprojekt holding, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Jubmes banka, Beograd Vr{a~ki vinogradi, Vr{ac Dunav osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-3,47

1.250

18.750

-0,71 Promena %

695 Cena

2.085 Promet

BELEX 15 (435,88 -0,12) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,00

1.369

0,00

NIS, Novi Sad

-0,48

626

1.014.358

Komercijalna banka, Beograd

1,70

1.017

1.556.270

Imlek, Beograd

0,21

2.809

1.643.336

Soja protein, Be~ej

-0,44

452

117.068

Energoprojekt holding, Beograd

1,60

509

13.886.760

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

411

397.971

Jubmes banka, Beograd

-5,99

9.297

1.115.680

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.580

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.300

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.380

0,00

NIS, Novi Sad

-0,48

626

1.014.358

Topola, Ba~ka Topola

0,00

35.000

490.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.200

0,00

445.506

Tigar, Pirot

2,22

230

23.000

Veterinarski zavod, Subotica

1,57

389

445.506

Veterinarski zavod, Subotica

1,57

389

Stari Tami{, Pan~evo

0,00

1.150

202.400

Lipa, Sombor

0,00

454

182.054

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

SME NE U JAV NIM PRED U ZE ]I MA

Kr ko ba bi} vo di Po {tu Te le kom „Sr bi ja” }e po sle od la ska Bran ka Ra duj ka vo di ti Pre drag ]u li brk, dok }e no vi di rek tor PTT bi ti za me nik pred sed ni ka PUPS Mi lan Kr ko ba bi}, od lu ~i la je Vla da Sr bi je na ju ~e ra {woj sed ni ci. Kr ko ba bi}, ko ji je i ra ni je spo mi wan kao kan di dat za me sto, za me ni }e do sa da {weg di rek to ra Go ra na ]i ri }a. Za vr {i o ca du `no sti ge ne ral nog di rek to ra Jav nog pred u ze }a „Tran snaf ta„ Pan ~e vo Vla da je ime no va la ne ka da {weg di rek to ra „Sr bi ja ga sa” Mi lo {a To mi }a, a Ni ko lu Pe tro vi }a za vr {i o ca du `no sti ge -

Mi lan Kr ko ba bi}

ne ral nog di rek to ra Jav nog pred u ze }a „Elek tro mre `a Sr bi je”.

IZ SVET SKE BAN KE PO RU ^U JU

Pa re se tro {e kad ih ima Sr bi ja bi tre ba lo da ura di tri stva ri da bi po ve }a la rast ka è za RTS glav ni eko no mi sta Svet ske ban ke za Evro pu i cen tral nu Azi ju In der mit Gil. Pre ma we go vim re ~i ma, Sr bi ja mo ra da se in te gri {e sa ino stran stvom i ura di mno go vi {e na po qu iz vo za, da mo der ni zu je svo ja dr àv na pred u ze }a i po boq {a po slov nu kli mu. Pr vi eko no mi sta Svet ske ban ke za Evro pu i Azi ju In der mit Gil iz ja vio je da srp ska vla da ne e fi ka sno tro {i no vac „na mno go stva ri„, ali je oce nio da se Sr bi ja kre }e u do brom prav cu, ma da pre spo ro ka da je re~ o eko nom skom ra stu. Pre ma we go vim re ~i ma, Sr bi ja bi tre ba lo da ura di tri stva ri. Pr vo, da se in te gri {e sa ino stran stvom. Ze mqe po put Slo ve ni je i Slo va~ ke iz vo ze ve li ku ko li ~i nu svog BDP-a, dvo stru ko vi {e od Sr bi je. „Kao dru go, Sr bi ja bi tre ba lo da mo der ni zu je svo ja dr àv na pred u ze }a i to bi pod sta klo rast, a kao tre -

}e, Sr bi ja bi mo ra la i da po boq {a po slov nu kli mu, {to bi, ta ko |e, pod sta klo rast”, ob ja {wa va Gil. Jed nom ka da ima te rast ima }e te no vac ko ji se mo è upo tre bi ti za po tro {wu na stva ri na ko je dr à va è li da tro {i no vac, ka è Gil. Pre ma we go vim re ~i ma, mo der ni za ci ja pred u ze }a pred sta vqa pri o ri tet za no vu vla du. Ne ka pred u ze }a tre ba sa mo pri va ti zo va ti, a dru ga re for mi sa ti, {to bi zna ~i lo znat no ve }i rast. „Sr bi ja je do sta ni sko ko ti ra na ka da je re~ o po slov noj kli mi. Pre ma na {im li sta ma, Sr bi ja je tek na 92. me stu, {to ni je do bra po zi ci ja”, ka è Gil. Po sto je kon kret ne me re ko je Sr bi ja mo è da pre du zme ka ko bi po boq {a la kli mu za po slo va we pri vat nih fir mi. „Vla da mo è da olak {a pred u ze }i ma da pla }a ju po re ze da do bi ja ju gra |e vin ske do zvo le. Ali te me re Sr bi ja ne ra di ka ko tre ba, {to uti ~e na rast”, ka è Gil.

petak21.septembar2012.

SR BI JI DO DAT NO SNI @EN KRE DIT NI REJ TING

No vi {a mar neo d go vor noj po li ti ci Bo ni tet na ku }a Dan i Bred strit sni zi la je rej ting Sr bi ji ko ja je ta ko iz gru pe ze mqa sa ume re nim ri zi kom svr sta na me |u vi so ko ri zi~ ne ze mqe. To zna ~i da }e dr à va, ali i do ma }e kom pa ni je, ubu du }e sve te è mo }i da se za du ù ju i da }e no vac za nas bi ti sve sku pqi. Kao glav ni raz lo zi za sni à va we rej tin ga na vo de se uspo r e n i pri v red n i rast i ras t u } i fi s kal n i de f i c it, ob ja vi la je ju ~e ku }a Ra ting ko ja eks klu ziv no za stu pa in te re se kom pa ni je D&B u Sr bi ji i u Cr noj Go ri. D&B je sma wio dr àv ni rej ting Sr bi ji jer se ze mqa su o- ~a va sa ra stu }im bu xet skim de fi ci tom ko ji je od ja nu a ra do ju la do sti gao 111,2 mi li jar de di na ra, {to je po ve }a we od 32 od sto na go di {wem ni vou i pred sta vqa 79 od sto pla ni ra nog de fi ci ta. Rast de fi ci ta je, oce wu ju ana li ti ~a ri D&B, po sle di ca ne ra ci o nal nog tro {e w a od stra n e pret h od n e vla de pred iz bo re i na glog pa da pri h o d a zbog uspo r e n og pri vred nog ra sta. U D&B sma tra ju da je zbog du go traj ne {ted we ma lo ve ro vat no da }e srp ska vla da zna ~aj n i j e sma w i t i po t ro { wu. Na pro tiv, iz po li ti~ kih raz lo ga vla da od bi ja da sma wi pen zi je i pla te u jav nom sek to ru, a na ja vqen je i pro gram sub v en c i o n i s a n ih kre d i t a pri vre di u vred no sti od mi li jar du evra. Sta w e kre d it n og rej t in g a Sr bi je po ka zu je da re for me ko je ~i ni vla da, pre ma pro ce ni in ve sti to ra ni su do voq ne, oce ni la je de kan Fa kul te ta za eko no mi ju, fi nan si je i ad mi -

Din ki}: Pro dava }e mo imo vi nu Mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} ka è da }e vla da bu xet ski de fict osim no vim za du ì va wem mo ra ti da po kri va i pro da jom de la dr àv ne imo vi ne. - Ima mo ta ~an plan. Ne }e mo pro da va ti Elek tro pri vre du Sr bi je i ni jed nu dru gu kom pa ni ju ko ja ima dr àv ni mo no pol, kao {to je na pri mer aero drom - ka zao je. Din ki} je re kao da }e se pro da ti one kom pa ni je ko je ima ju kon ku ren ci ju na tr ì {tu i ko je ne mo gu da dr è ko rak sa tom kon ku ren ci jom, ali ni je na veo ko je su to kom pa ni je. Pre ma we go vim re ~i ma, Vla da }e mo ra ti da pro da i „ne ku dru gu fik snu dr àv nu imo vi nu”. ni stra ci ju Ana Tr bo vi}. Ka ko je oce n i l a Tr b o v i}, re z o v i mo ra ju da bu du ve }i i in ve sti to ri sma tra ju da je Sr bi ji po tre ban aran `man sa MMF-om. Ona je ka za la no vi na ri ma u PKS da je plan fi skal ne kon so li da ci je, ko ji je pred sta vio Mla | an Din k i}, op t i m i s ti -

~an, ali da }e de li mi~ no do pri n e t i sma w e n u bu x et s kog de fi ci ta i jav nog du ga. Ka ko je uka za la, vr lo ma lo je re ~e no o re for mi jav nog sek to ra i po di za wa efi ka sno sti jav nih pred u ze }a, {to je neo p hod no. Va `no je da se re for me de se i da ne bu du ko zme ti~ ke, na ve la

Tr bo vi}. Pre ma we nim re ~i ma, pri v red n i c i o~e k u j u ozbiq n u re f or m u tr ` i { ta ra da i mno go flek si bil ni ji za k on o ra d u, jer sa d a { wi ogra n i ~ a v a ve } u pro d uk t iv nost i ve }e za po {qa va we, a pod sti ~e si vu eko no mi ju. - Sr bi ji je po treb no vi {e uspe { nih ma l ih i sred w ih pred u ze }a i to je mo del raz vo ja Sr bi je - po ru ~i la Tr bo vi}. Zbog sve ga na ve de nog D&B prog no zi ra po ve }a we bu xet skog de fi ci ta Sr bi je u ovoj go di ni na 5,7 od sto BDP. Po ve }a we de fi ci ta ima }e ce nu jer }e, ako vla da ne obez be di kre dit kod MMF-a, Na rod na ban ka Sr bi je mo ra ti da po mog ne vla di pro me nom do sa da {we po li ti ke, de val va ci jom va lu te i ve }om in fla ci jom, {to }e uti ca ti na op {tu me kro e k o n om s ku sta b il n ost, upo zo ra va D&B. Bo ni tet na ku }a na vo di i da je na pu tu ka ~lan stvu Sr bi je u EU do { lo do za s to j a usled spo rog spro vo |e wa re for mi u 2011, ali i su spen zi je teh ni~ kih raz go vo ra o bu du} no sti Ko so va. Od evrop skih ze ma qa u gru pi vi so ko ri zi~ nih sa Sr bi jom su Gr~ ka, Ru si ja, Azer bej xan, Gru zi ja, Ka zah stan i Ukra ji na. U re gi o nu i da qe naj bo qi rej ting ima ju Slo ve ni ja i Hr vat ska ko je pri pa da ju ze mqa ma sa bla gim ri zi kom, a sle de Bu gar ska, Ma ke do ni ja, Ru mu ni ja, Al ba ni ja i Ma |ar ska kao ze mqe ume re nog ri zi ka. Ni `i rej ting od Sr bi je u re g i o n u ima sa m o Bo s na i Her ce go vi na ko ja je oce we na kao ze mqa ve o ma vi so kog ri zi ka. V. ^v.

dRU[TvO

petak21.septembar2012.

IZ LA ZAK DR @A VE IZ ME DI JA

Ne zna se ni ko je pra vi vla snik Ministar kulture Srbije Bra ni slav Pet ko vi} najavio je redefinisawe medijske strategije i postepen izlazak dr`ave iz vlasni{tva u medijima, uz obaveznu transparentnost wihovog vlasni-

{tva. Otvaraju}i u Beogradu regionalnu konferenciju o slobodi medija u jugoisto~noj Evropi, Petkovi} je rekao da je nova vlada u prvih 40 dana rada zatekla neu-

javnih servisa, RTS i RTV, kao i re{avawe pitawa wihovog odr`ivog i trajnog finansirawe, a finansirawa mora biti re{eno do prole}a slede}e godine i verovatno }e morati da se interveni{e iz buxeta kako bi se RTS spasao. Predstavnica OEBSa za slobodu medija Du wa Mi ja to vi} ocenila je da u regionu nema napretka kad je re~ o slobodi medija, ali da problem nisu zakoni, ve} ~iwenica da se dobri zakoni ne sprovode. Ona je istakla da u nezavisnu ure|iva~ku politiku medija ne bi trebalo da se me{a ni dr`ava, ni biznismeni. Ona je ukazala i na pitawe monopola nad medijskim prostorom kod politi~kih i poslovnih krugova i problem za{tite pluralizma medija u regionu.

Pri ~a o me di ji ma ili kri mi pri ~a Predsednica Udruèwa novinara Srbije Qi qa na Smaj lo vi} ocenila je da je izrazito proevropska i mo`da i najzapadnija vlast koju je Srbija ikad imala dovela do najè{}e kontrole nad medijima, do te mere da je - kad su „zavr{ili taj posao„ - bilo mawe opozicionih i nezavisnih medija nego u vreme Slobodana Milo{evi}a. Ona je podsetila na izve{taj o medijima Saveta za borbu protiv korupcije koji je sa~inila Verica Bara}, prikazav{i na koji na~in dràva koristi pare poreskih obveznika kako bi ostvarila uticaj u medijima i postigla da mediji lepo pi{u o woj. Taj izve{taj „li~i na pravu krimi pri~u„, a prethodna vlada se pona{ala kao da izve{taj ne postoji i nikada nije htela da ga stavi na dnevni red, ukazala je ona. re|en medijski prostor, s medijima kojima se ne zna pravi vlasnik, javnim servisom u krizi, nedovr{enim zakonskim projektima i nejasnim dràvnim vlasni{tvom u medijima. Kao prioritete, on je naveo ja~awe i konsolidaciju postoje}ih

I {ef delagacije EU u Srbiji Ven san De èr kaè da je neophodno zakonskim re{ewima eliminisati dràvno vlasni{tvo u medijima, te obaviti ponovnu analizu medijske startegije i pitawa TV pretplate i regionalnih javnih servisa.

DE CA I MLA DI I LO KAL NE SA MO U PRA VE

Go vo ri, ali da li te ne ko ~u je? Glas dece i mladih, kao specifi~ne dru{tvene grupe, mora da se ~uje i uvaàva u telima lokalne samouprave i to na {to neposredniji na~in, a uspostavqawe dvosmerne komunikacije i razgovori o pitawima od zna~aja za interes dece i mladih prvi su korak na tom putu - preporuke su upu}ene, kako lokalnim samoupravama, tako i ostalim nadle`nim institucijama i ustanovama i organizacijama civilnog dru{tva i javnosti iz Skup{tine Vojvodine sa skupa pod nazivom „Od prava da govori{ do prava da te ~uju!”. Na ovom skupu u organizaciji Pokrajinskog zavoda za socijalnu za{titu predstavqeni su rezultati istraìvawa „U~e{}e dece i mladih u dono{ewu odluka u lokalnim samoupravama u Srbiji”, koje je obuhvatilo preko 2.000 mladih i predstavnika lokalnih zajednica u 20 op{tina u Srbiji, a sprovela ga je Mreà organizacija za decu Srbije u partnerstvu sa organizacijom Unicef s ciqem da se utvrdi aktuelno stawe u oblasti ukqu~ivawa dece i mladih u procese dono{ewa odluka, kao i da se na osnovu rezultata istraìvawa formuli{u preporuke za pove}awe de~je participacije u lokalnim zajednicama. O tome kakvo je stawe u ovoj oblasti i koliko ga je nu`no mewati najboqe svedo~e podaci iz istraìvawa da, iako ~ak 68 odsto mladih tvrdi da nikada nije prisustvovalo konsultacijama sa donosiocima odluka na lokalnom nivou, a 53 odsto wih da nikada nije prisustvovalo sastancima sa predstavnicima {kole, 63 odsto anketiranih predstavnika lokalne zajednice tvrdi da u wihovim sredinama postoje mehanizmi za angaòvawe mladih. Mladi misle da wihovo u~e{}e, ako ga uop{te ima, nije su{tinsko, odnosno da se wima manipuli{e i da odrasli-

ma sluè kao dekoracija za wihove ciqeve, a predstavnike lokalne samouprave ocewuju kao najmawe zainteresovane za wihovo mi{qewe. Da lokalna samouprava i mladi u woj imaju potpuno razli~ito poimawe stvarnog i poèqnog stepena i mogu}nosti participacije dece i mladih u odlu~ivawu o pitawima koja se ti~u wihovih prava i interesovawa kazuju i podaci da, s jedne strane,~ak 97 odsto predstavnika lokalne zajednice smatra da mladi imaju mogu}nosti uticaja na odlu~ivawe u woj, dok, s druge strane, 86 odsto anketiranih mladih tvrdi da nikada nije bilo ukqu~eno u ravnopravno dono{ewe odluka sa predstavnicima vlasti, a 79 odsto da nikada nisu prisustvovali sastancima sa predstavnicima op{tine. - Osim {to izno{ewe sopstvenog mi{qewa pri odlu~ivawu o sopstvenoj dobrobiti predstavqa osnovno qudsko pravo, uvaàvawe mi{qewa dece doprinosi i efikasnijoj za{titi wihovih prava - rekla je pokrajinska ombudsmanka Ani ko Mu {ki wa Hajn rih. - U~e{}em dece u odlu~ivawu o pitawima koja ih se neposredno ti~u obezbe|uje se dono{ewe boqih re{ewa kako za decu, tako i za {iru zajednicu, a deca se ujedno ukqu~uju i u demokrati~an proces u zajednici. Iako postoje odre|eni oblici participacije koji ukazuju na pozitivne pomake u ovoj oblasti, poput {kolskih parlamenata ili omladinskih centara, stepen participacije me|u decom i mladima u Srbiji je jo{ uvek nedopustivo nizak. êsto se takvi mehanizmi ne koriste svrsishodno, a uticaj dece i mladih u okviru takvih mehanizama pri dono{ewu istinski va`nih odluka je veoma mali” D. De ve ~er ski

dnevnik

U NO VO SAD SKOM PO RO DI LI [TU JO[ NI JE RA SVE TQEN SLU ^AJ SMR TI NE RO \E NE BE BE

Po sle spoq nog nad zo ra ko na~ ni re zul ta ti? Ni posle vi{e od mesec dana od smrti nero|ene bebe na Klinici za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine nisu poznati rezultati unutra{weg nadzora, a spoqni nadzor tek treba da bude ura|en. Ovo je ~etvrti slu~aj smrti nero|ene bebe u posledwih godinu dana koji se dogodio u ovomm porodili{tu, {to je uznemirili javnost, a posebno trudnice koje tek treba da se porode. - Za posledwa dva slu~aja unutra{wi nadzor je odra|en, Ministarstvu zdravqa smo poslali molbu za vanredni spoqni nadzor - kaè v.d. upravnik Klinike za ginekologiju i aku{erstvo KCV dr Dra gan Sta ji}. - Kako smo obave{teni, on je odobren i ~ekamo svakog dana da se i realizuje. Zakqu~ke unutra{weg nadzora ne mogu da iznesem jer su oni prosle|eni Ministarstvu i tek po zavr{etku spoqnog nadzora oni }e biti kona~ni. Na àlost, mora se znati da od svih smrti koje se de{avaju samo se tek u 35 odsto na|e uzrok. Kako kaè dr Staji}a, ~im je do{ao na mesto upravnika, hitno je zakazao hitan unutra{wi nadzor. ^lanove unutra{weg nadzora ~ine upravnici zavoda i upravnik Klinike. Kontroli{e se da li su ispo{tovane sve procedure kod le~ewa, odnosno boravka trudnice na Klinici. - Da li je bilo propusta prilikom boravka porodiqe na Klinici ili ne pokaza}e kona~ni rezultati nadzora, ali ono {to se nerado prihvata i {to svakako ne umawuje tugu nesu|enih roditeqa je podatak da se smrtni slu~ajevi, i pored svih preduzetih mera, doga|aju u svim porodili{tima u svetu.. Do 40. nedeqe trudno}e statistika beleì dva smrtna slu~aja na 3000 poro|aja, a preko 41 nedeqe trudno}e vi{e od dva slu~aja

smrti beba na 3000 poro|aja. Na{a statistika govori da se, na àlost, i mi ukqu~ujemo u te podatke, i na svu sre}u ne beleìmo ve}u smrtnost beba u odnosu na svetsku statistiku. Nismo za prikrivawe smrtnih slu~ajeva, ali ne moè se o takvim nesre}nim slu~ajevima donositi osuda i presuda pre ispitivawa svih uzroka. Neistine i poluistine unose paniku i strah kod èna koje ~ekaju na poro|aj. Vaqa re}i da se godi{we ovde obavi 6500 poro|aja ili, prose~no, vi{e od 20 poro|aja dnevno - kaè dr Staji}. Iako se kona~ni nalazi unutra{weg i spoqnog nadzora jo{ ne znaju, na Klinici preduzimaju korake za revidirawe protokola za carski rez, uzimaju}i u obzir raspoloìve kadrove i kapacitete. - Nastojimo da odredimo optimalno vreme za zavr{etak trudno}e, kako ne bi ni poùrili ni zakasnili sa carskim rezom, a pri

Dr Dragan Staji}

nam je pandam i koji ima 120 ginekologa, mi imamo samo 47 ginekologa. Tako|e, imamo 25 odsto mawe

Ne ma na red bi za car ski rez - U odnosu na ukupan broj poro|aja imamo ne{to vi{e od 28 odsto carskih rezova {to je pribli`no isti procenat kao {to ga imaju porodili{ta u Beogradu, Londonu ili nekom drugom evropskom gradu. Odgovorno tvrdim da nemamo nikakvo uputstvo ili naredbu od strane Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe koliko }emo carskih rezova raditi. Niko nam nikada nije rekao da moramo da smawimo wihov broj. Isto tako tvrdim da se niko nije javio ili àlio da nije mogao da se porodi jer nije platio. Pri~a se sva{ta, ali nismo imali àlbe pacijenata da je bilo koji lekar uslovqavao poro|aj ili neku dugu intervenciju novcem - kaè dr Staji}. tom }emo se truditi da pacijentkiwa u porodili{tu ostane {to je mogu}e kra}e. Protokol koga se pridràvamo ra|en je po uzoru na evropske protokole. Me|utim, u odnosu na druga velika porodili{ta u zemqi, kao na primer Narodnog fronta u Beogradu koji

sredwemedicinskog kadra od stvarnih potreba. To nije opravdawe za eventualni propust u radu, ali je va`an podatak koji govori o uslovima rada. Kao ka`e dr Staji}, carski rez se radi po davno utvr|enim indikacijama koji se nalaze i u zvani~-

nim uxbenicima aku{terstva. O tome kada }e se on raditi odlu~uje konzilijum lekara sa upravnikom Zavoda za patologiju trudno}e. Ono {to se od sada zvani~no radi je da pacijentkiwe dolaze na zakazan preglede upu}ene od strane svojih ordiniraju}ih lekara na Zavod za patologiju trudno}e gde se procewuje vreme i na~in zavr{etka poro|aja. - Da li }e se pacijentkiwa pora|ati prirodnim putem ili carskim rezom procewuje lekar koji je upravnik Zavoda za patologiju trodno}e sa svojim saradnicima. Naravno, u deùrstu imamo glavnog deùrnog lekara koji odre|uje kako }e se èna pora|ati. @ena kod svog lekara vodi trudno}u do 36. nedeqe, {to precizira i Nacionalni vodi~ koji je pisan za celu Srbiju. Lekar ih upu}uje na Kliniku za ginekologiju i aku{erstvo preko 40. nedeqe trudno}e, a na{a tendencija }e biti da ih preuzmemo ve} 40. nedeqe. Ukoliko lekar pretpostavi da }e se trudno}a zavr{iti carskim rezom {aqe je u 36. nedeqi na Zavod za patologiju trodno}e gde }e konzilijum lekara odrediti kada }e pacijentkiwa do}i na poro|aj i, ako se pregledom utvrdi da je stawe porodiqe ili bebe nepromeweno, ve} sutra }e ona i}i na carski rez. Kod elektivnih ili planiranih carskih rezova, odnosno kod porodiqa koje sa trudno}om imaju i neki zdravstveni problem koji zahteva carski rez, on se obavqa u 39. nedeqi trudno}e - kaè dr Staji}. J. Bar bu zan

PRE STA LA DA RA DI IZ BE GLI^ KA EKO LO [KA ZA DRU GA „ZRE WA NIN KA”

Afe re zdro bi le PET am ba la ù “Najboqe socijalno preduze}e u Srbiji”, kako je Ekolo{ku zadrugu “Zrewaninka” samo nekoliko meseci ranije nazvao Slav ko Ro di}, predsednik Upravnog odbora firme koja se bavila otkupom i preradom PET ambalaè i koja je upo{qavala iskqu~ivo izbegla i raseqena lica, ovih dana prestalo je sa radom. Pokazalo se da uprava zadruge, ~iji rad su pratile brojne afere, nije sposobna da se sna|e na trì{tu i zaposlenim izbeglicama omogu}i posao i egzistenciju. - Uslovi za rad bili su lo{i a plate gotovo na minimalcu. Zbog takve nezadovoqavaju}e situacije odlazio je jedan po jedan radnik, a uprava nije zapo{qavala nove, jer nije mogla da im obezbedi posao i plate. Ostalo je svega par zaposlenih i, na kraju, oni su odlu~ili da tako|e napuste ovu zadrugu koja je, zaista, imala dobru perspektivu – otkriva za “Dnevnik” jedan od radnika. Po saznawima na{eg lista, stavqawem kqu~a u bravu na “Zrewaninku” pri~a o ovoj zadruzi ne}e biti zavr{ena. Jer, u me|uvremenu, wenim poslova-

Gde je iz be glo 1.089.000 di na ra “Zrewaninka” je, da podsetimo, osnovana juna pro{le godine na inicijativu UNHCR-a, ~iji je ovo, zapravo i projekat, i Pokrajinskog fonda za izbegla, prognana i raseqena lica. Bila su dva osnovna ciqa wenog osnivawa. Prvi je resocijalizacija izbeglica i wihovo aktivnije ukqu~ivawe u ovda{wu dru{tvenu zajednicu, a drugi je podizawe ekolo{ke svesti kod gra|ana. Za osniva~e zadruge, formalno, izabrano je desetoro osoba ~iji je odabir, po nekima, bio sporan. UNHCR je, naime, u ovaj projekat ulo`io 1.089.000 dinara i taj osniva~ki kapital formalno je raspore|en na deset osniva~a, kako bi se ispo{tovale zakonske odredbe o osnivawu zadruge.

wem po~elo je da se bavi i Osnovno javno tuìla{tvo u Zrewaninu. Zbog sumwe da su ~inili mahinacije, na koje je svojevremeno javno ukazivala i biv{a administrativna radnica u “Zrewaninki” Da ni ca Pa vi}, odgovorni u zadruzi predmet su istrage. - Postupak ide svojim tokom – kratko je “Dnevniku” re~eno u zrewaninskom tuìla{tvu. Udruèwe za pomo} izbeglim, prognanim i raseqenim licima u Zrewaninu i Danica Pavi} optuìvali su rukovodstvo zadruge, na ~elu sa direktorom Alek san drom Zi ro je vi }em i predsednikom Upravnog odbora Slavkom Rodi}em, za nesavesno poslovawe, tro{ewe sredstava mimo odluka ~lanova UO i sli~ne radwe. Oni su to odlu~no demantovali a mladi direktor Zirojevi}, kome je ovo bio i prvi zvani~ni radni anga`man, {to je tako|e ~esto isticano u javnosti, ~ak je govorio da zadruga uspe{no posluje i da nikome ne duguje ni jedan jedini dinar. [ta je od tog uspe{nog poslovawa ostalo – moè da se vidi danas. @. Ba la ban

VESTI U Sr bi ji 100.000 bo le snih od Al chaj me ra Ta~an broj obolelih od demencije i Alcajmerove bolesti u Srbiji jo{ nije poznat, a prema epidemiolo{kim podacima procewuje se ~ak i do 100.000 obolelih, sa tendencijom porasta. Predsednica Udru`ewa gra|ana obolelih od Alcajmera Na da Ba {i} je rekla da se broj obolelih u svetu svakih 20 godina udvostru~uje i da se procewuje da }e do 2050. dosti}i 116 miliona. Ona je istakla da leka za to oboqewe mozga nema, ali da je va`na pravovremena dijagnoza i blagovremena primena terapije da

bi se ublaìli postoje}i i spre~ila pojava novih simptoma. - Ovo je samo jedna u nizu akcija koje udruèwe „Alcajmer” realizuje u okviru meseca Alcajmerove bolesti u Srbiji – kaè Ba{i} i dodaje da se u svetu septembar, mesec borbe protiv Alcajmerove bolesti, obeleàva raznim akcijama pod sloganom „Demencija - @iveti zajedno!”.

LGBT tra ì kon takt-po li caj ce Organizatori ovogodi{we Parade ponosa zatraìli su od dràve da u svakoj policijskoj

upravi odredi slu`benika zadu`enog za komunikaciju sa osobama iz LGBT zajednice, koji treba da bude osetqiv na probleme sa kojima se ta populacija suo~ava. Predstavnik Organizacionog odbora „Beograd prajda 2012” Maja Mi}i} smatra da bi ti policijski slu`benici, pored razumevawa za gej populaciju, trebalo da pro|u i treninge za komunikaciju i odnose sa drugim rawivim mawinskim grupama. Ona je istakla da je od sedam zahteva koje su organizatori uputili dr`avi, me|u najva`nijim da se zlo~in iz mr`we uvrsti u krivi~ni zakon, kao i da se sudski procesuiraju svi koji su demontrirali nasiqe prema LGBT osobama na wihovim skupovima od 2009. godine.

DA NAS I SU TRA IS PRED SPEN SA

V remeploV

Ka ko je Osto ji }e vo do bi lo ime Dr Ti ho mir Osto ji}, ro |en 1865. u ba nat skom se lu ko je se u austro - ugar sko vre me zva lo Sent-Mi klo{, a 1947. na zva no po we mu Osto ji }e vo. Bio je si ro ma {ak ra no ostav {i bez oca, a po di gao se za hva qu ju }i tru du svo je maj ke i sja ju svo je sre} ne zve zde. Po stao je pro fe sor u no vo sad skoj gim na zi ji, u Be ~u dok to ri rao isto ri ju kwi `ev no sti, ra dio kao uspe {ni mu zi ko log. Kao se kre tar Ma ti ce srp ske o`i veo je ovu va `nu ali i ne do zvo qe no za pu {te nu usta no vu... U po li ti ci je na stu pao kao za go vor nik ot ce pqe wa Voj vo di ne od Ma |ar ske i osni va~ gru pe ju go slo ven skih de mo kra ta. Po iz bi ja wu Pr vog svet skog ra ta 21. sep tem bra 1914. sa su pru gom i jo{ dvo je ro |a ka in ter ni ran je u Se ke{ fe her va ru. Te {ko obo leo, dr Osto ji} pre mi nuo je ok to bra 1921. N. C.

Cvet na pi ja ca otva ra vra ta Za qu bi te qe bi qa ka i hor ti kul tu re Cvet na pi ja ca otva ra vra ta da nas i su tra, od 8 do 20 ~a so va, na pla tou is pred Spen sa. Or ga ni za to ri na ja vqu ju ve li ki broj iz la ga ~a ko ji pro iz vo de se zon sko, sak sij sko cve }e i sad ni ce i opre me za ure |e we dvo ri {ta, ba {ta i bal ko na, a po nu du }e upot pu ni ti i de se tak pro iz vo |a ~a zdrav stve no-bez bed ne hra ne i me da, kao i vr sni umet ni ci ko ji iz ra |u ju ru ko tvo ri ne. Ulaz je bes pla tan. A. J.

Novosadska petak21.septembar2012.

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Du `ni ci ma pre ti mrak

Le pi smo iz da le ka

o la zak tu ri sta u na{ grad po de qen je na po lo ve. U pr vu gru pu spa da ju pen zi o ne ri sa pro sto ra cen tral ne Evro pe, ko ji do la ze s kru ze ri ma Du na vom, pro {e ta ju gra dom ne ko li ko sa ti i odu. Dru gi su mla di qu di, u ova do ba po pu lar n o na z va n i bek p e k e r i, `eq ni avan tu re, sti `u sa svih stra na, ne ki i na bi ci kli ma. Ove go di ne bi lo je kod nas qu di ~ak iz Por to ri ka, Ni ka ra gve, Azer bej ya na,

Ki ne, In di je, Mek si ka, a ka ko ka `u iz Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je gra da, i se dam od sto vi {e ne go pro {le go di ne u isto vre me. Za jed ni~ ko ovim sta ro snim gru pa ci ja ma ko je spa ja ju raz ne me ri di ja ne na ovoj ta~ ki sve ta - sla bo pu ne grad sku ka su . Pr vi zbog ma lo vre me na, dru gi {to ne ma ju pa ra. No, mo `da sve do ~i mo tek po ~et ku po sta vqa wa No vog Sa da na ve li ke tu ri sti~ ke ma pe . A. Latas

Rad ni ci Elek tro di stri bu ci je “No vi Sad” od da nas po ~ i w u sa is k qu ~ i v a w em stru je kup ci ma ko ji na vre me ni su iz mi ri li svo ja du go va wa, jer je rok za pla }a we ra ~u na pro {ao. Na te re nu }e bi ti oko 35 mon ter skih eki pa, a sva ko dnev no }e bi ti is kqu ~i va no oko 800 ne pla ti {a. N. R.

Deo Sta rih Le di na ca bez vo de Na se qa Bu ba wa i Kli sa u Sta rim Le din ci ma da nas od 9 do 13 sa ti ne }e ima ti vo du, zbog ra do va na PS „Sta ri Le din ci”. Su tra od 7 do 21 sat vo de ne }e bi ti u Rad ni~ koj uli ci, od Stra `i lov ske do Uli ce Ste va na Mu si }a. Ci ster ne sa pit kom vo dom bi }e po sta vqe ne na uglu Stra `i lov ske i Rad ni~ ke uli ce, i uglu uli ca Rad ni~ ke i Ste va na Mu si }a. N. R.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

hronika

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

MU WE VI TA RE AK CI JA SPRE ^I LA MO GU ]U TRA GE DI JU

Va tro ga sci spa s li {e sto ~la nu po ro di cu Mu we vi tom re ak ci jom no vo sad skih va tro ga sa ca ju ~e uju tru spa se na je {e sto ~la na po ro di ca, od no sno ~e ti ri od ra sle oso be i dve be be, iz po à ra ko ji je za hva tio stan na pr vom spra tu vi {e sprat ni ce na Bu le va ru kne za Mi lo {a 4a. Ka ko sa zna je mo, po àr je iz bio oko 5 ~a so va, na pr vom spra tu, a iz go reo je deo ku hi we i te ra sa. Va tra je iz bi la na za tvo re noj te ra si, a, pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, uzro ko vao ju je ne is pra van fri ì der. Ona se za tim pro {i ri la i na po li ce sa zim ni com. Ka ko su na ve li u Va tro ga snoj bri ga di, do {lo je do ogrom nog za di mqe wa, a va tra je pre ti la da za hva ti osta tak sta na, pa je ri zik za sta na re bio dvo stru ki. -Sre }om pa su se svi bi li raz bu di li i, kad su ~la no vi je di ni ce sti gli, po ro di ca je le à la na po du, pa ih dim ni je one sve stio. Pr vi po ziv pri mi li smo od kom {i ni ce, ko ja je po àr pri me ti la, a po tom je bri ga du zva la i è na ko ja ì vi u za pa qe nom sta nu. U in ter ven ci ji je bi lo ukqu ~e no tro je va tro ga snih vo zi la i 14 va tro ga sa ca. Po ku {a li su da se iz vu ku sa mi, ali bez u spe {no, te smo mo ra li da pro bi je mo vra ta i eva ku i {e mo ih - re kli su u bri ga di. Ka da su iz ve li ce lu po ro di cu is pred zgra de, va tro ga sci su pi ta li da li je ne ko od uku }a na ostao za ro bqen. Re ~e no im je bi lo da su svi na si gur nom,

ali da je ja dan ma ~or ostao u sta nu. î we ni ca da su se va tro ga ci vra ti li bez raz mi {qa wa i po ovu ì vo ti wu, go vo ri u pri log to me ko li ki su wi ho va hra brost i sa o se }a we. - Do {li su za pet mi nu ta i uga si li va tru za dva. Sva ka im ~ast. Za slu ì li su pet sa zve zdi com, ka è na na{ list An drej [e }e rov iz po me nu tog sta na. - Bi li smo za ro bqe ni, sva ko u svo joj so bi u sta nu od oko 80 kva dra ta. Ja sam, po {to smo na pr vom spra tu, iza {ao kroz pro zor i oti {ao u ba ki nu so bu. Bi li smo za ro beq ni u di mu, ni je se vi deo prst pred no som. Fri ì der smo ku pi li pre tri go di ne i pro iz vod je ve o ma po zna te fir me za be lu teh ni ku. Sva sre }a stan je osi gu ran, sad shva tam da nam je to ve o ma zna ~aj no jer }e mo za ma le pa re na dok na di ti ve li ku {te tu, do da je An drej. A. Je ri ni} - M. Vu ja ~i} Fo to: R. Ha yi}, N. Sto ja no vi}

Pe {a ~e we do Po po vi ce O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od Boc ki pre ko Li pa ri je, To ri na, Sta rih Le d i n a c a do Po p o v i c e. Sta za je du `i ne oko 12 ki lo me ta ra, a vo di~ }e bi ti Zo ran Ob ra do vi}. Po la zak je 8.20 sa ti auto bu som li ni je broj 71 sa @e le zni~ ke sta ni ce, a broj te le fo na na ko ji se mo gu do bi ti sve bli `e in for ma ci je je 062-464-239. A. L.

Iz lo `ba Sne à ne Mi {o vi} Sa mo stal na iz lo `ba “De ca ze mqe” autor ke Sne à ne Mi {o vi} bi }e otvo re na ve ~e ras, u 19 sa ti, u Klu bu kwi èv ni ka Voj vo di ne, Uli ca bra }e Rib ni kar 5, a po stav ku }e otvo ri ti Rat ko [o}. U okvi ru pro gra ma na stu pi }e i mu zi~ ko-in stru men tal ni sa stav „DDuo” iz Zre wa ni na, a svi ra }e mu zi ku sred weg ve ka. N. R.

NOVOSADSKA HrONIKA

petak21.septembar2012.

STI @U ^E STIT KE ZA JU BI LEJ

„Ka me ni~ ki gro `|ebal” po ~i we su tra Ma ni fe sta ci ja “Ka me ni~ ki gro `|e bal”, {e sta po re du, odr `a }e se su tra i u ne de qu, 23. sep tem bra po red te re na Fud bal skog klu ba “Fru {ko go rac” u Srem skoj Ka me ni ci. Pro gram }e po ~e ti su tra u 15 sa ti, ka da }e na stu pi ti KUD “Vi no gra dar” iz Le di na ca, de ca iz O[ “Jo van Jo va no vi} Zmaj” iz Srem ske Ka me ni ce i Tam bu ra {ki or ke star “Zla ti no ja to”. Or ga ni za tor ma ni fe sta ci je je Udru `e we “Fru {ko gor ski bi se ri”, ko je po zi va pro iz vo |a ~e vi na, ra ki je, me da i ru~ nih ra do va da u~e stvu ju na fe sti va lu. Pro iz vo |a ~i se mo gu pri ja vi ti na bro je ve te le fo na 062/ 320-892 i 063/ 755-83-60. N. R.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” DA RU JU ^I TA O CE

„Leon i Lu iz” Alek sa Ka pi ja Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬- {eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne ¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬ fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Leon i Lu iz” Alek sa Ka pi ja. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la

iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Aleks Ka pi s ~u de snom la ko}om i ve li kom unu tra {wom sna gom pri ~a o qu ba vi u ve ku ra to va, o jed nom pa ru ko ji se na baj ko vit na ~in su prot sta vqa vre me nu, dr ì se svo je qu ba vi su prot no svim kon ven ci ja ma i vo di svo je vo qan, kat kad ne ~u ve no ~u dan, ali isto vre me no i skri ven i op {te po znat dvo stru ki ì vot. Leon i Lu iz su ne za bo ra van par savre me ne ne ma~ ke kwi èv nosti. N. R.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 12.30 sa ti Po qo pri vred ni fa kul tet, Fi lo zof ski fa kul tet, Za vod za bi o lo gi ju, In sti tut za he mi ju; od 8 do 13 Mar ka Mi qa no va od 16 do 18A; od 11 do 13 Sta no ja Sta no je vi }a od 7 do 15, skla di {te u Uli ci Mom ~i la Ta pa vi ce, Mom ~i la Ta pa vi ce od 16 do 36; od 12 do 13.30 Ki sa~ ka od 78 do 88, Ha xi \e ri na od 1 do 7 i 2, Sen tan drej ski put od 2 do 10; od 10 do 12 La sla Ga la 21. Le din ci: od 8.30 do 13.30 Vi kend na se qe Ko va ~e vac. ^e nej: od 8.30 do 11.30 Vu ka Ka ra xi }a od 126 do 150 i od 129 do 147. Be o ~in: od 8.30 do 11 Vi kend na se qe Er deq- [a ko ti nac, Od ma ra li {te Naf ta ga sa-Oso vqe i Od ma ra li {te Le ten ka. Su sek: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ko ru {ka od auto bu skog sta ja li {ta pre ma ^e re vi }u.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 22.35), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.10), „Bornovo nasle|e” (20.10), „Hrabra Merida” (12, 12.10,14, 14.10, 16,18.10), „Za~in za brak” (18.10), „Pritajeno zlo” (20.30, 22.30), „Meda” (18, 20, 22.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (22.25), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.30, 20.15, 22.15) KCnS: „Prometej” (19), Vrata (21)

PoZoRi[tA Pozori{te mladih, velika sala: „O`alo{}ena porodica” (20) novosadsko pozori{te: Dvanaesto takmi~ewe vojvo|anskih ma|arskih dramskih pisaca, tri pisca, tri rediteqa, tri praizvedbe (19), ulaz je besplatan

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE (de ~a ka i de vo ~i cu): Ani ta Sa pun di e va-Pti ~ar iz No vog Sa da, DE VOJ Î CE: Ma ri ja na Mar ko vi}, Fa ti ma Eq {a ni i Gor da na Po li} iz No vog Sa da, Alek san dra Pa ra vi na iz Ba~ ke Pa lan ke, Mi ro sla va Ku kin iz Go spo |i na ca, Je le na Mi ler iz Pe tro va ra di na, Dra ga na Do der iz Ko vi qa, Dra ga na Ki sin iz Ve ter ni ka i Je le na Jo va no vi} iz Be ge ~a, DE Â KE: Ma ja Va sa lek, Gro zda Jo va no vi} i Ta wa Bo dro ì} iz No vog Sa da, Mi li ca Do ba no va~ ki iz û ru ga, Ta tja na Mi qa no vi} iz ê re vi }a, Se bi ha ne Du qaj iz Be o ~i na i Sa ne la Sa ki} iz Be ~e ja.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Jevrosima Laze Macanovi} (1922) u 11.15 sati, \or|e Nedeqka Gaji} (1959) u 12 i Radomir Qubomira ]urkovi} (1930) u 12.45 sati. Na Dowem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Miroslav Jove Jeli~i} (1961) u 15 sati.

DNEVNIK

[ko la „Vuk Ka rayi}” obe le à va 100. ro |en dan No vo sad ska Osnov na {ko la „Vuk Ka ra xi}” ovih da na obe le à va sto go di {wi cu po sto ja wa. Zgra da ove obra zov ne usta no ve otvo re na je 21. sep tem bra 1912. go di ne i ta da je ovo bi la de ve ta osnov na {ko la u gra du, po red osam ko je su funk ci o ni sa le u okvi ru cr kve. Me |u tim, {ko la „Vuk Ka ra xi}„ bi la je pr va ne za vi sna, te je za to sma tra ju naj sta ri jom u gra du. Obe le à va we sto go di {wi ce po ~e lo je sport skim da nom, na sta vi lo se ju ~e ra {wim pu to va wem kroz isto ri ju {o le i Sa laj ke - kra ja u kom

se na la zi, a za vr {a va se da nas, sve ~a no {}u za |ake, na stav ni ke, ro di te qe i pri ja te qe {ko le. Sto ti ro |en dan ovoj osnov noj {ko li ~e sti tao je i gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}. - U ovoj ju bi lar noj, sto toj {kol skoj go di ni, è lim svim za po sle ni ma pu no uspe ha i sre }e u da qem ra du, u~e ni ci ma {to vi {e zna wa, igre i ra do sti sa svo jim {kol skim dru ga ri ma, a [ko li da na sta vi da ni è per le uspe ha i u na red nim de ce ni ja ma - ka è se u ~e stit ki. J. Z.

ZA GO DI NU DA NA @I VOT OTE @AO

Ra stu si ro ma {tvo i zah te vi za po mo} Lo {a eko nom ska si tu a ci ja osta vqa uda ra sve ja ~e oni u naj go roj si tu a ci ji sve ~e {}e se obra }a ju za po mo} Cen tru za so ci jal ni rad. To se mo è vi de ti i iz bro ja zah te va za jed no krat nu po mo}, ko jih je pro {log av gu sta bi lo 1.578 a pro {log me se ca 2.376. U ro ku od go di nu da na broj zah te va se po ve }ao za 50 od sto. Na Cen tar za so ci jal ni rad sti è sve ve }i broj zah te va za ne ki vid nov ~a ne po mo }i. Di rek tor ove usta no ve Goj ko Vuj no vi} sma tra da se naj u gro è -

ni ji mo gu po de li ti na ~e ti ri ka te go ri je. - U gra du oko 3.000 po ro di ca ko ri sti nov ~a nu so ci jal nu po mo}, I to je, sda kle, oko 8.000 naj u gro `e ni jih - ka `e Vuj no vi}.

i ovih ko ri sni ka je tre nut no oko 350. - To su qu di ko ji ma je za i sta po treb na po mo} dru gog li ca ka `e Vuj no vi}. - U kate go ri ju ugro `e nih spa da ju i pen zi o ne -

La ne u av gu stu bi lo 1.578 zah te va za jed no krat nu nov ~a nu po mo}, a pro {log me se ca 2.376 Dru ga ka te go ri ja naj u gro `e ni jih su oni ko ji ne mo gu da ostva re pra vo na tu |u po mo} po ne kom dru gom osno vu, ve} sa mo pre ko Cen tra za so ci jal ni rad

ri sa pen zi jom ispod 15.000 di na ra. U mar tu je u No vom Sa du bi lo 5.000 ova kvih slu ~a je va. U ugro `ene spa da ju i oso be sa invali di te tom.

U OKVI RU MA NI FE STA CI JE „DU NAV SKE NO ]I ADI CA”

Bes plat no pi ka we do kra ja me se ca

Tur nir u skvo {u i {a hu Ma ni fe sta ci ja “Du nav ske no }i Adi ca” odr `a }e se u ~e tvr tak, 27. sep tem bra, a sport ski deo ovog do ga |a ja po ~i we ve} su tra u 10.30 ~a so va u skvo{ klu bu “Adut” na Adi ca ma, ka da }e bi ti otvo ren tur nir u skvo {u. Istog da na u 11 ~a so va u Me snoj za jed ni ci “Adi ce” }e po ~e -

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ti po ziv ni tur nir u {a hu. U okvi ru ma ni fe sta ci je }e se do po ne deq ka, 24. sep tem bra, od 17 do 19 ~a so va u MZ “Adi ce” sa kupqa ti gar de ro ba ko ja }e ka sni je bi ti pro sle |e na Cr ve nom kr stu, Si gur noj de~ joj ku }i i Dnev nom cen tru za bes ku} ni ke. A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

- Oni ostva ru ju od re |e ne na kna de, ali su to oso be ko ja ne mo gu sa me da za do vo qe od re |e ne `i vot ne po tre be, ta ko da su i oni pod no si o ci zah te va za jed no krat ne nov ~a ne po mo }i. U bu xe tu Gra da je za ovu go di nu za jed no krat ne po mo }i iz dvo je no 2,5 mi li o na me se~ no, s tim {to smo na po ~et ku go di ne u vre me ogrom nog pri ti ska na jed no krat ne po mo }i mo ra li da pro bi je mo me se~ ni bu xet. Po ve }a li smo broj za zim ske me se ce, a za let we sma wi li- re kao je Vuj no vi}. A. Var ga

[ko la fud ba la “Pe tar Pu a ~a” pri ma no ve po la zni ke, a ~la na ri na do kra ja ovog me se ca je bes plat na. Ma li {a ni ko ji su 2006, 2007. i 2008. go di {te mo gu da se pri ja ve na broj te le fo na 062/333-021. Za va ki sle de }i me sec ~la na ri na }e iz no si ti 2.000 di na ra. A. Va.

065/47-66-452

Tra ì se di rek tor za po prav ku tu {e va Ako ikad bu de kon kurs za di rek to ra Spen sa, mi ko ri sni ci ba ze na pred la è mo da se iza be re vo do in sta la ter. On bi ve ro vat no po pra vio tu {e ve, jer su sko ro svi po kva re ni. 064/2445... * * * „Dnev nik“ ni je tr ì {te po li ti~ kih ide ja, gde se ku pu je bo qa bu du} nost! On je ne po be di va tvr |a va, jer su mu ~i ta o ci osta li lo jal ni! 063/5071.. * * * Ne ma vi {e uqa, {e }e ra... Gra bi na rod. Vra ti li se xi po vi za di rek to re, a za rad ni ke bed na cr ka vi ca, kao ne ma vi {e. 062/2630... * * * Sva ka Vam ~ast, re dak ci jo „Dnev ni ka“! Ko na~ no ste smo gli sna ge da ob ja vi te isti nu! Na à lost, to ve} tra je go di na ma, i to ne sa mo u ve zi ovog li sta sa tra di ci jom.... 063/8633... * * * Od sve ko rup ci je i osta log lo po vlu ka me i~ ne in te re su je, ni is tra ga, ni su |e wa, ni sve do ci, ni advo ka ti ni . . . Je di no me in te re su je ko li ko je tih no va ca vra }e no u bu xet. 064/2466... * * * Za ~i ta o ca 063/1264, se }am se do bro da je ru skim ka mi o ni ma sa hra nom za Sr bi ju za bra wen pro laz kroz Ma |ar sku, za vre me bom bar do va wa. To li ko o pri ja te qi ma i Evrop skim vred no sti ma. 063/1235... * * * Kre nu li pr va ci u {ko lu, pa se ma ma hva li u bu su. Moj ma li ~i ta i pi {e, a ima ih sve ga pe to ro u raz re du da zna ju. A u~i te qi ca {to je be sna na ove {to ne zna ju. Ijuu slat ka mo ja, po mi -

slim ja. Pa re ko, gde to ima go spo |o? Po gle da me ona ko sa vi si ne, kao gde ti `i vi{ i re ~e O[ „Mi ka An ti}“ u Fu to gu. E moj Mi ko, odav no olov ka ne pi {e sr cem! 065/9137... * * * Da li }e ne ko re a go va ti na lo vo kra di ce? Sva ku no} po sta vqa ju mre `e po Ri bar cu, a po sle se su di mo {to ne ma ri be, po li ci jo re a guj. 065/2204...

* * * Op {ti na ri ka `u pra zne im ka se, pa ne pri hva ta ju jef ti nu le ga li za ci ju. Zna ~i, si ro ti wa tre ba da fi nan si ra astro nom ske pla te u ZIG i sve no vo za po sle ne po ko mu nal nim pred u ze }i ma. A ve }i na wih `i vi u ne kad dru {tve nim sta no vi ma, ko je su do bi li sko ro bes plat no. Mi smo sa zi da li od svog nov ca, na svo joj ze mqi, daj te nam ba rem pa pi re za ce nu po ko joj ste vi ot ku pi li stan. 064/2149...

Kad su ta ko rev no sni po li caj ci i ka `wa va ju pe {a ke {to pre la ze van pe {a~ kog pre la za ({to po dr `a vam) ne ka bu du rev no sni pre ma svi ma! Po sto ji vi deo za pis na RTV ka ko sad ve} ak tu el ni gra do na ~el nik i prat wa pre la ze uli cu (van pe {a~ kog) kad su pre da va li zah tev za sme nu grad skih ~el ni ka! Go spo do jel i tu mo ra mo da pra vi mo raz li ku! Si ro ti wa }e da pla ti il da ide 5 da na u za tvor, a „ oni” ima ju imu ni tet za sve! 065/5206... * * * Pre pet go di na po di gla sam kre dit. De po zit 1.000 evra. Ra ta 99 evra. Po sle pet go di na, na de po zit, ko jim je ban ka ras po la ga la pet go di na ja sam „za ra di la” ~i ta vih 40 evra! U pre vo du 8 evra go di {we ili 0,66 evra me se~ no! A ban ka na mo ja sred stva uze la 7 od sto me se~ no! Od li~ na sti mu la ci ja, ne ma {ta!! 063/5228.. * * * No vo sad ska ra fi ne ri ja ni je ve} odav no ozbi qan za ga |i va~, po {to ne ra di, a u one po go ne ko ji de li mi~ no ra de i za ko je se mi sli da su osno va bu du }eg ra da ra fi ne ri je ne ula `e se (uq ni pro gram). Ve }i deo ra fi ne ri je, ko ji je ve zan za pro iz vod wu go ri va, je traj no uga {en i one spo so bqen po {to je ve li ki deo opre me od ne sen u Pan ~e vo. 063/5243.. * * * Mo li mo De part man za he mi ju da po sle pro sla ve ju bi le ja iz ve de stu den te na Be ge~ ku ja mu da vi de po sle di ce upo tre be he mi je u na vod nom par ku pri ro de. Be ge~a ni 064/1165...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak21.septembar2012.

DA NAS ZA SE DA SKUP [TI NA

Danas se odr`ava sednica Skup{tine grada, na kojoj }e biti imenovati novi upravni i nadzorni odbori javnih preduze}a i ustanova i rukovodioci javnih ustanova kojima je osniva~ Grad. O~ekuje se, dakle, da }e sve ustanove dobiti nove direktore, a radi se o Muzeju grada, Gradskoj biblioteci, Arhivu grada, Novosadskom pozori{tu, Pozori{tu mladih, Sterijinom pozorju, Ustanovi za izradu tapiserija

„Ateqe 61”, Kulturnom centru Novog Sada, Novosadskom otvorenom univerzitetu, KIC „Mladost” iz Futoga, KIC Kisa~, Centru za socijalni rad, Radosnom detiwstvu, Domu zdravqa Novi Sad, Gradskom zavodu za za{titu spomenika kulture, zavodu za zdravstvenu za{titu radnika. Nove direktore dobi}e Zavod za zdravstvenu za{titu studenata, Zavod za hitnu medicinsku pomo}, Apoteka Novi Sad, Agencija za

energetiku i Turisti~ka organizacija Novog Sada. Ovo }e biti prva sednica koja po~iwe sa novom skup{tinskom ve}inom koju ~ini 42 odbornika Srpske napredne stranke, Socijalisti~ke partije Srbije, Demokratske stranke Srbije, Srpskog pokreta obnove, Romske demokratske stranke i izba~eni ~lanovi pokreta Dveri i stranke Nijedan od ponu|enih odgovora. B. M.

OD BOR NI^ KA GRU PA „SVI ZA NO VI SAD” PRED LO @I LA

Glum ca Ma cu na ~e lo Po zo ri {ta mla dih Za v.d. upravnika Pozori{ta mladih po svemu sude}i bi}e izabran glumac i poznati zabavqa~ Da gan Ma rin ko vi} Ma ca. Kako saop{tavaju iz Gradskog odbora Srpskog pokreta obnove, Odborni~ka grupa „Svi za Novi Sad” ~iji su deo, predlo`ila je Marinkovi}a na ovu poziciju.

- Potvr|ujem da sam predlo`en za vd upravnika Pozori{ta mladih. Upravqawe ovom uglednom institucijom kulture za mene kao glumca predstavqa ve li ki pro fe si o nal ni izazov, kojem }u rado iza}i u susret ukoliko mi Skup{tina grada uka`e poverewe. Od mo-

jih sugra|ana i javnosti ne tra`im ni{ta drugo, osim da mi pru`e fer {ansu da u roku od 100 dana nakon eventualnog imenovawa realizujem ideje koje imam, a ukoliko to iz bilo kog razloga ne uspem, sigurno se ne}u ni prijaviti na javni konkurs za izbor uprav-

nika – poru~io je Marinkovi}. U saop{tewu GO SPO navodi se da je wihov kandidat afirmisani glumac koji je diplomirao na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu i kao glumac i kao rediteq ima preko 50 teatarskih premijera. A. L.

PRO DA JA UQA I [E ]E RA IZ ROB NIH RE ZER VI

U jed noj tu ri pet li ta ra i pet ki la Uqe iz Republi~kih robnih rezervi ve} dva dana nalazi se na rafovima prodavnica trgovinskog lanca “Univereksport”, dok ga u ostalim megamarketima jo{ uvek nema. Prodaje se po ceni od 142 dinara za litar, a po re~ima zaposlenih u “Univereksportu” zbog velike potra`we ograni~ena je koli~ina koju kupci mogu pazariti. “Morali smo da ograni~imo koli~ine, pa je odre|eno da kupci mogu uzeti pet litara uqa iz Robnih rezervi. Ograni~ewe }e trajati dok se ne normalizuje isporuka ove namirnice. Danas nam je stiglo 7.350 litara uqa i bi}e dovoqno da se podmire potrebe. Narednih dana o~ekujemo nove isporuke”, rekli su nam u “Albi”, koja ina~e pripada “Univereksportu”. Sugra|anka, koju smo zatekli u jednom od prodajnih objekata tog trgovinskog lanca zado-

voqna je cenom uqa, jer je dosta jeftinije od onog iz redovne nabavke. - Kupila sam pet litara uqa. Bilo bi dobro kad bi moglo da se kupi vi{e, jer koliko sam ~ula cena uqa }e i}i i na 180 dinara- ka`e ova Novosa|anka.

Prvog dana prodaje uqa iz robnih rezervi Market “Alba” prodao je oko 3.000 litara uqa. Po re~ima portparolke “Univereksporta” Oli ve re ]ir ko vi} u sve objekte “Univereksporta” stiglo je oko 40 tona uqa. Od ju~e u ovom marketu mo`e se na}i i {e}er iz robnih rezervi, a kilogram se prodaje po ceni od 95 dinara. I ova namirnica se prodaje u ograni~enim koli~inama, pa svaki kupac mo`e da pazari pet kilograma. Po re~ima portparolke “Univereksporta” nema potrebe za kupovinom ve}ih koli~ina, jer {e}era ima. U ostalim megamarketima ju~e se nije moglo saznati kada }e im sti}i uqe iz Republi~kih robnih rezervi. N. R.

U „IN FOR MA TI CI” PRE TE RA LI SA ZA PO [QA VA WEM

Zbog vi {ka rad ni ka ma wa pla ta Novo rukovodstvo Javnog preduze}a „Informatika” ju~e je izdalo saop{tewe u kom se navodi da je u ovoj firmi zaposleno vi{e qudi nego {to je maksimalno propisano, odnosno 21 osoba vi{e. Kako stoji u saop-

{tewu „Informatike”, s obzirom na ograni~ewe mase zarada, ovo prekomerno zapo{qavawe dove{}e do smawewa plata za 10 odsto. - Analiziraju se teku}i projekti, a za prvu nedequ oktobra

planiran je sastanak s partnerima u projektu javno-privatnog partnerstva za izgradwu opti~ke mre`e - stoji u saop{tewu koje je potpisao vd direktora De jan ^e lar. J. Z.

SU TRA NA TR GU SLO BO DE

Bi ci kli ma pro tiv za ga |e wa Povodom obeleàvawa Me|unarodnog dana bez automobila, sutra u 18 ~asova, na Trgu slobode, odrà}e se biciklisti~ka vo`wa. Neposredno pre po~etka vo`we, od 17.15 do 18 ~asova, bi}e organizovano prikupqawe potpisa u okviru „Inicijative za Kameni~ki park” odnosno za wegovo osvetqavawe i ure|ewe, sa cilqem da se ovaj park uredi i poveè sa Novim Sadom, a ujedno i olak{a biciklisti~ka komunikacija izme|u Sremske

Kamenice i grada. Biciklisti~ka kolona vo`wu }e zavr{iti na Ribarcu gde }e u~esnicima biti ponu|eno osve`ewe. Isti dan, od 11 do 20 ~asova, u Dunavskom parku, organizuje se festival „Mladi zdravo da ste”, a od 16 do 16.30 sati odr`a}e se promotivne aktivnosti u Biciklisti~koj kuhiwi, u Ulici Jovana Suboti}a. Organizator je Novosadska biciklisti~ka inicijativa. A. J.

ZA [TIT NIK GRA \A NA PO SE TIO MZ „SA VA KO VA ^E VI]”

Fa le kan te za |u bre Stanovnike Mesne zajednice „Sava Kova~evi}„ protekle nedeqe posetili su predstavnici Kancelarije gradskog ombudsmana i konstatovali da u ovoj mesnoj zajednici, sem `albi na polomqene klupe, nedovoqan broj kanti za sme}e i kra|a poklopaca na {ahtovima, nema ve}ih problema. - Ova mesna zajednica je mala po teritoriji i broju stanovnika i dobro je komunalno i in-

frastrukturno opremqena. Gra|ani su se uglavnom àlili na vo|ewe sudskih sporova, probleme sa poreskom upravom i pla}awem dugova „Informatici„, RTV pretplatom i postupcima prinudnog iseqewa - kaù iz Kancelarije za{titnika gra|ana i dodaju da su za probleme koji nisu u wihovoj nadle`nosti, sugra|ane uputili na nadleène institucije i obasnili im postupke za re{avawe problema.

Za{titnik gra|ana danas }e boraviti u MZ „^enej„, u Ulici Vuka Karaxi}a 289, od 10 do 12 ~asova. U ovom periodu gra|ani mogu da podnesu pritu`bu ukoliko smatraju da im je radom ili aktom gradskih uprava, ustanova, institucija i organizacija kojima je osniva~ Grad povre|eno neko pravo. U istom terminu naredne srede za{titnik gra|ana boravi}e u MZ „Ivo Andri}”. J. Z.

U GA LE RI JI MA TI CE SRP SKE

Tu ma ~e we iz lo `be Ra to mi ra Ku li }a Stru~no tuma~ewe izlo`be Ra to mi ra Ku li }a “Crteì Petra Dobrinovi}a” odrà}e se danas u 18 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. O izlo`bi, crteìma i Petru Dobrinovi}u govori}e autor izlo`be. A. Va.

Fo to: R. Ha yi}

Grad skim usta no va ma no vi ru ko vo di o ci Ki {a nas se se ti la Nakon mnogo sun~anih dana, posetila nas je ki{a. Smewivala se ja~a i sitna ki{a, a u mokre ulice uvuklo se sivilo i najavilo jesen. Bulevarima su uùrbano {partali automobili, a dosta posla imali su i taksisti. Zahla|ewe, koje je naglo nateralo je qude da se dobro obuku. Skori svi su se druìli s ki{obranima. Po prognozama meteorologa danas }e sijati sunce, pa }e Novosa|ani jo{ malo mo}i da uìvaju u lepom vremenu. N. R.

U OKVI RU AK CI JE „PE [AK”

Sev nu lo 115 ka zni U okviru akcije “Pe{ak”, tokom koje su policijski slu`benici prekju~e kontrolisali po{tovawe saobra}ajnih propisa prilikom prelaska ulice, ka`weno je 115 sugra|ana. Policajci su kazne ispisivali zbog prelaska kolovoza van pe{a~-

kog prelaza, prelaska na crveno svetlo, kao i kori{}ewa mobilnog telefona tokom prelaska kolovoza. Iz Policijske uprave Novi Sad ka`u da }e nastaviti sa akcijama kontrole pe{aka, a radi bezbednosti u~esnika u saobra}aju. N. R.

SU TRA HU MA NI TAR NA PRI RED BA

Svet ski go vor nik Nik Vu ji ~i} na Spen su Svetski poznat motivacioni govornik, Australijanac srpskog porekla Nik Vu ji ~i}, predstavi}e se Novosa|anima sutra u 19 ~asova u velikoj sali Spensa, a istog dana od 10 do 12 ~asova }e biti gost {kole “Milan Petrovi}” na Novom nasequ. Nik je ro|en sa retkim sindromom tetra amelia, naime ro|en je bez udova. Uprkos ovom nedostatku on pliva, surfuje, igra golf a nedavno je izveo i prvi skok sa padobranom. Do sada je drào predavawa u 43 dràve pred 4,5 miliona qudi me|u kojima su dràvnici, politi~ari, ali i osobe sa posebnim potrebama. Ulaznice po ceni od 500 dinara mogu se kupiti na blagajni Spensa, u kwiàrama “Vulkan” u Merkatoru i Zmaj Jovinoj ulici, kao i na sajtu gig stix.com, a sav prihod }e i}i u humanitarne svrhe. Manifestaciju su podràli fondacija Ane i Vla de Div ca, proslavqenog ko{arka{a, kao i princeza Ka ta ri na i teniser No vak \o ko vi}. A. Va.

TONS PRI PRE MIO NA STUP ZA VE LI KU SMO TRU

Svi tu ri sti~ ki adu ti na Novosadskom saj mu Turisti~ka organizacija Novog Sada }e na predstoje}em 45. me|unarodnom sajmu turizma, koji }e trajati od 27. do 30. septembra predstaviti turisti~ke potencijale grada. Smotra }e se, naravno, odvijati na Novosadskom sajmu. Na {tandu TONS-a u hali Master, pored sme{tajnih i ugostiteqskih kapaciteta bi}e prezentovani potencijali zabavnog karaktera (bioskopi, pozor{ta), kulturnog (galerije, muzeji, Kulturni centar Novog Sada), vinarije, predstavnici i organizatori turisti~kih manifestacija. Predstavi}e se i Regionalna privredna komora Novog Sada, Odsek za turizam Prirodno-matemati~kog fakulteta, Parking servis, a

turisti~ke agencije su pripremile bogatu ponudu za predstoje}u jesewu, zimsku i bo`i}no-novogodi{wu sezonu. Mi {a Bli za nac sa svojim prijateqima iz hora priredi}e koncert u auli Novosadskog sajma u petak 28. septembra od 14.30 do 17 ~asova i time }e posetiocima pribli`iti muziku autenti~nu za ovo podru~je. Za vreme sajma TONS }e organizovati nagradnu igru u kojoj su darodavci bioskop Arena, Muzej Vojvodine, Muzej grada, 5D bioskop, Tapas bar, Mocart poslasti~arnica, radio Kafe Radija 021, Spomen zbirka Pavle Beqanski, Galerija Matice srpske, Kulturni centar Novog Sada i drugi. I. D.

SRS da je prav ne sa ve te Savet za prava i propise Gradskog odbora Srpske radikalne stranke danas }e davati pravne savete gra|anima od 16 do 18 ~asova. Gradski odbor SRS nalazi se na Bulevaru Mihajla Pupina 18b. G. ^.

dnevnik

petak21.septembar2012.

„Dnevn i k o v a” gal er i j a p r v a k a

a `e qom da ovo go di {wim |a ci ma pr va ci ma po ~e tak {ko lo va wa ni ka da ne iz ble di iz ga le ri je le pih se }a wa, „Dnev nik” im po kla wa fo to gra fi je za osnov no {kol ski al bum. Sva kog da na osim ne de qom, 10. stra na u na {em li stu po sve }e na je fo to gra fi ja ma raz re da pr va ka iz

osnov nih {ko la s te ri to ri je Gra da No vog Sa da i iz Srem skih Kar lo va ca. Pro de fi lo va }e ta ko kroz ovu „Dnev ni ko vu” ga le ri ju pr va ka fo to gra fi je za ne za bo rav 141 ode qe wa iz 33 osnov ne {ko le u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, ma |ar skom i slo va~ kom je zi ku.

Osnov na {ko la „Svetozar Markovi} Toza”, Novi Sad

Osnov na {ko la „Jovan Popovi}”, Novi Sad

Su tra: O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad i O[ „Marija Trandafil”, Veternik

vOJvOdinA

dnevnik ПРЕД СЕД НИК ОП ШТИ НЕ СТА РА ПА ЗО ВА ОБЕ ЋА ВА:

Долазе нови инвеститори

СТАРА ПАЗОВА: Пред сед ник оп шти не Ста ра Па зо ва Ђор ђе Ра ди но вић је но ви на ри ма, на кон фе рен ци ји, ко ју је са звао по сле по врат ка из Аустри је, из ја во да је са Ми ха е лом Ми ле ром, пред сед ни ком ком па ни је фир ме „Ај макс“, ко ја на под руч ју ста ро па зо вач ке оп шти не рас по ла же са

Пот пи си ва ње спо ра зу ма у Бе чу

55 хек т а ра зе мљи шта, ку пље ног пре 4-5 го ди на, ра ди из град ње ло ги стич ког цен тра, пот пи сао спо ра зум о раз у ме ва њу и да ће он

о град - Но ви Сад гра ђе вин ска до зво ла би ти го то ва у ок то бру и ра до ви на про јек то ва њу пут не ин фра струк ту ре ће би ти за по че ти. Ка ко ка же пред сед ник оп шти не, но вих ин ве сти то ри и стра них и до ма ћи ће би ти до бро до шли. - „Ај макс“ би већ на про ле ће по чео да гра ди две ха ле од по 30 хи ља да ква драт них ме та ра, пла ни ра да из гра ди на овој ло ка ци ји у на ред них пет го ди на ло ги стич ки цен тар, вре дан 300 ми ли о на евра, где би тре ба ло по сао да на ђе 500 до 1.000 рад ни ка - ре као је Ра ди но вић, ко ји је на ја вио да те ку раз го во ри и са фран цу ском фир мом „Стрејт“, ко ја има ма ли по гон за про из вод њу ауто-де ло ва у Но вој Па зо ви, али же ли про ши ре ње ка па ци те та до 100150 рад ни ка и ак ту ел на је лок ци ја не да ле ко од Ку ће фуд ба ла. Та

Угаљ за нај си ро ма шни је Ђор ђе Ра ди о вић је ре као да је со ци јал ни по ло жај гра ђа на оно што има при о ри тет, па по ред то га што ће би ти уве де не ло кал не ауто бу ске ли ни је до ин ду стриј ских зо на, ових да на је пот пи сао уго вор у Ко стол цу о ис по ру ци 1.200 то на угља, ко ји ће би ти по де љен на 600 нај си ро ма шни јих по ро ди ца у ста ро па зо вач кој оп шти ни. би ти га рант да ни ко од ин ве сти о ра на под руч ју ове оп шти не ви ше не ће има ти про бле ма у ве зи са град њом, ако то зна чи за по шља ва ње рад ни ка са под ру ча ове оп шти не. Из ве сно је да ће за ло ги стич ки цен тар на ло ка ци ји из ме ђу аеро дро ма Ба тај ни ца и но во ба но вач ке пе тље на аутопу ту Бе -

би фа бри ка тре ба ло да се гра ди на про ле ће и бу де пу ште на у рад у ав гу сту иду ће го ди не. У ок то бру оп шти ну Ста ра Па зо ва тре ба да по се те пред став ни ци изра ел ске фир ме, ко ја је за ин те ре со ва на за ула га ња у ту ри стич ке ка па ци те те у По ду на вљу. А. Ма ли

ДОК ЈОШ СНЕ ЖНИ СЕ ВЕ РАЦ НИ ЈЕ ЗА ГУ ДИО

У Сомбору бура око зимске службе

СОМБОР: Ни су се Сом бор ци још ни опо ра ви ли од троп ских вру ћи на ко је су их мо ри ле до пре не ко ли ко да на, а пр ви ки шни и не што хлад ни ји да ни до не ли су пра ву бу ру. До ду ше бу ру по ле ми ка, иза зва ну од лу ком ло кал ног пар ла мен та од пре не де љу да на, ко јом се по сло ви зим ске слу жбе по ве ра ва ју ов да шњим Јав ним ко му нал ним пред у зе ћи ма „Чи сто ћа“ и „Во до ка нал“. Фор мал ни пред ла гач, сом бор ско Град ско Ве ће је усво ји ло пред лог Оде ље ња за ко му нал не по сло ве Град ске Упра ве, је ова кву од лу ку обра зло жи ло ста во ви ма да су ова два ва ро шка пред у зе ћа иона ко би ла до дат но ан га жо ва на у вре ме ни ма ве ли ких сне жних па да ви на ( „што је оба вље но успе шно и на вре ме“, сто ји у пред ло гу Од лу ке), да им је у зим ском пе ри о ду сма њен обим по сло ва, али и да би се њи хо вим ан га жо ва њем „оства ри ле ве ли ке фи нан сиј ске уште де на ни воу Гра да Сом бо ра“. У од су ству опо зи ци о них од бор ни ка, вла да ју ћа ве ћи на пред во ђе на ДС-ом (уз ДСС, СПС, ЛСВ, СРС, СВМ и НП) је усво ји ла ову од лу ку на сед ни ци 11.сеп тем бра, да би се гра до на чел ни ку, пред сед ни ку ло кал ног пар ла мен та, свим од бор ни ци ма Скуп шти не, чла но ви ма Град ске Вла де али и сом бор ској јав но сти отво ре ним пи смом обра тио Ве се лин Шу ко вић, ди рек тор ком па ни је „Сом бор пу те ви“ а.д. , фир ме ко ја је уна зад не ко ли ко де це ни ја оба вља ла по сло ве зим ске слу жбе, у ко ме је ова кву од лу ку ока рак те ри сао као фа во ри зо ва ње и пре тва ра ње у мо но по ли сте ова два град ска пред у зе ћа, ко ја, ка ко ис ти че Шу ко вић „ни ти су оспо со бље на, ни ти опре мље на, ни ти спрем на за ова кву вр сту де лат но сти.” - Као ду го го ди шњи парт нер ло кал не са мо у пра ве и уче сник у ра ду зим ске слу жбе, пот пу но смо за те че ни од лу ком ко ја нас ели ми ни ше из сва ке

Златни котлић Војводине

По вор ка кре ну ла из Град ске ба ште

ПО ЧЕ ЛИ ЗРЕ ЊА НИН СКИ „ДА НИ ПИ ВА”

Скромна фешта, кад јој време није ЗРЕЊАНИН: По до ста скром ни ја не го прет ход них го ди на, уз ки шу и ме сец да на ка сни је у од но су на уоби ча је ни тер мин одр жа ва ња, ју че је у Зре ња ни ну по че ла 27. по ре ду ма ни фе ста ци ја “Да ни пи ва” ко ја ће тра ја ти до 23. сеп тем бра. Дан ра ни је, зре ња нин ским со ка ци ма кре ну ли су фи ја ке ри са ко јих је гра ђа ни ма де ље но бес плат но пи во као по зив на че тво ро днев ну фе шту. Хе пе ниг ће би ти упри ли чен на тра ди ци о нал ним ло ка ци ја ма - Жит ни трг, Трг Зо ра на Ђин ђи ћа, на пар кин гу ис пред цен трал не апо те ке, на Пе шач ком мо сту, као и на пар кин гу “Пре вла ка”.У му зич ком де лу про гра ма уче ство ва ће “Га ли ја”, Го ран Ка ран, Ве сна Зми ја нац, Де јан Пе тро вић, “Не вер не бе бе” и Та ња Јо ви ће вић, а би ће ор га ни зо ва но и так ми че ње у бр зом ис пи ја њу пи ва. Као и ра ни јих го ди на, у вре ме “Да на пи ва” би ће одр жан и 13. Скуп ту ри змо ло га и ту ри стич ких рад ни ка Ср би је. - Су срет ће би ти упри ли чен у су бо ту, у Арад цу, а при су ство ва ће му вла сни ци ту ри стич ких аген ци ја из Но вог Са да, Шап ца, Бе о гра да, Пан че ва и Срем ске Ми тро ви це, за тим про фе со ри са фа кул те та у Но вом Са ду и Бе о гра ду, пред став ни ци При вред не ко мо ре Ср би је и Вој во ди не, пред став ни ци Ми ни стар ства еко но ми је и ре ги о нал ног раз во ја, ту ри стич ки во ди чи и дру ги – на ја вљу је пред сед ни ца Управ ног од бо ра Удру же ња ту ри змо ло га Зре ња ни на Ду брав ка Пи вар ски.

На глав ној град ској џа ди, та ко ђе, то ком ово го ди шње “пи ва ри ја де” одр жа ће се ху ма ни тар на ак ци ја при ку пља ња нов ча не по мо ћи за че ти ри де вој чи це ко је бо лу ју од те шких обо ље ња - Ан ђе лу Јан ко вић, Ми ли цу Јо ва но вић, Ан ђе лу Ву драг и Та ма ру Ми ли ће вић, а за чи је ле че ње у ино стран ству је по треб но са ку пи ти знат на фи нан сиј ска сред ства. Ини ци ја то ри ак ци је су са ми гра ђа ни, иза ко јих не сто ји ни ти би ло ка ква ху ма ни тар на ор га ни за ци ја ни ти по ли тич ка стран ка. - У то ку ма ни фе ста ци је, у цен тру гра да, тач ни је ис пред цве ћа ре “Ја смин”, у Ули ци кра ља Алек сан дра Пр вог Ка ра ђор ђе ви ћа, би ће по ста вљен штанд, на ко ме ће сви они ко ји су за ин те ре со ва ни да по др же ак ци ју мо ћи да до би ју све ин фор ма ци је о њој и о бо ле сти ма ових де вој чи ца. Исто та ко ће има ти при ли ку да сво јим нов ча ним при ло зи ма по мог ну да ова де ца до би ју шан су за сво је из ле че ње – ка же за “Днев ник” ини ци ја тор ка ху ма ни тар не ак ци је Та тја на Мар ков. По во дом одр жа ва ња “Да на пи ва” огла си ла се и По ли циј ска упра ва у Зре ња ни ну, ко ја је на ја ви ла да ће ње ни при пад ни ци од 20. до 23. сеп тем бра спро во ди ти по ја ча ну кон тро лу уче сни ка у са об ра ћа ју. По ред са о бра ћај них по ли ца ја ца из Зре ња ни на, у ак ци ји ће уче ство ва ти и при пад ни ци по ли циј ских упра ва у Но вом Са ду, Ки кин ди, Пан че ву и Бе о гра ду, на пут ним прав ци ма ко ји гра ви ти ра ју ка Зре ња ни ну. Ж. Ба ла бан

petak21.septembar2012.

ПАНЧЕВО: Так ми че ње у ку ва њу ри бље чор бе и па при ка ша „Злат ни ко тлић Вој во ди не” би ће одр жа но 22. сеп тем бра у Пан че ву, на Та ми шком ке ју - на пла тоу код згра да ри бо ло вач ких удру же ња.У зва нич ној кон ку рен ци ји ће на сту пи ти по бед ни ци злат них ко тли ћа оп шти на и гра до ва из Вој во ди не, а у ка те го ри ји ван кон ку рен ци је по бед ни ци дру гих так ми че ња у ку ва њу ри бље чор бе, са те ри то ри је це ле Ср би је и дру гих зе ма ља. Свим по се ти о ци ма „Злат ног ко тли ћа Вој во ди не” би ће слу же на бес плат на ри бља чор ба, ко ју ће ку ва ти чла но ви пан че вач ких ри бо ло вач ких удру же ња ‘’Мар ко Ку лић’’ и ‘’Та миш’’. Ор га ни за тор ма ни фе сат ци је је Ту ри стич ка ор га ни за ци је Пан че ва, а по кро ви тељ Ту ри стич ка З. Дг. ор га ни за ци је Вој во ди не.

Дани крајишке културе ПРИГРЕВИЦА: У При гре вач ком До му кул ту ре су тра ће се одр жа ти ма ни фе ста ци ја Да ни кра ји шке кул ту ре у Вој во ди ни.У про гра му ће уче ство ва ти кул тур но умет нич ка дру штва „Кра ји шник“ из Ру ме и „Кор дун“ из Ин ђи је, пе вач ке гру пе „Зву ци с ка ме на“ и „Ли ко си“ из Но вог Са да, „Ко нак“ из Гај до бре и со ли сти кра ји шких пе са ма Ми ле Де ли ја, Јо ви ца Пу по вац и Ми лош Ђу кић, уз прат њу ор ке стра „Цвр чак бенд“. Ма ни фе ста ци ја по чи ње у 19 ча со ва, а улаз је бес пла Ј. П. тан.

Ве се лин Шу ко вић

мо гућ но сти да кон ку ри ше мо и уче ству је мо у над ме та њу за до би ја ње ових по сло ва. По го то ву, што ова ква ели ми на ци ја ни је плод јед не озбиљ не ана ли зе аде кват них струч них слу жби, ни ти је у прет ход ном пе ри о ду по сто ја ла ика ква при мед ба или су ге сти ја, ко ја би ука зи ва ла да пред мет ни

отво ре ном пи сму уз сво је вр сну оп ту жбу на ра чун град ских вла сти. - Зву чи не ве ро ват но, али са ми про ве ри те по да так да се 70 од сто од укуп не при вред не ак тив но сти у Сом бо ру, оба вља у јав ним и јав ним ко му нал ним пред у зе ћи ма. Ова фра пант на чи ње ни ца нам го во ри о по ку ша ју ста вља ња свих то ко ва нов ца под јед ну ка пу и уз ова кве од лу ке по ку шај из бе га ва ња до де љи ва ња по сло ва кроз за кон ске ре гу ла ти ве. То не би пред ста вља ло про блем да Ви упра вља те то ко ви ма Ва ших при хо да, али об зи ром да се ра ди о пред у зе ћи ма ко ја су углав ном тро ша џи је ди на ра ску пље них од по ре ских об ве зни ка и оних ко ји при вре ђу ју, ме ђу ко је се и ми убра ја мо, здра во ра зум ска ло ги ка, па ако же ли те и кул ту ра по на ша ња, на ла же Вам да о до не тој од лу ци раз ми сли те још јед ном, на осно ву струч не ана ли зе, те до не се те од лу ку ко ја по бољ ша ва функ ци ју ло кал не са мо у- пра ве, не угро жа ва ни ко га, слу жи

Ко му нал ци на ис пи ту Ма да су Сом бор ци, у ве ћи ни слу ча је ва, има ли при мед бе и на рад “Сом бор пу те ва”, ка да је у пи та њу зим ска слу жба ко јом је, од лу ком Гра да и за кон ским про пи си ма, об у хва ће но око 130 ки ло ме та ра ло кал них пу те ва на 12 пра ва ца, као и 50-ак ки ло ме та ра ули ца у гра ду, свих прет ход них го ди на је власт у гра ду твр ди ла да је ова ком па ни ја из у зет но успе шно оба вља ла по сао зим ске слу жбе. Ка ко је ре ал но ма ла мо гућ ност да власт “по ву че но гу”, Сом бор ци ће вр ло бр зо, ко ли ко ове зи ме, има ти при ли ку да се лич но уве ре да ли су њи хо ва ко му нал на пред у зе ћа за и ста у ста њу да пре у зму овај по сао и да ли ће их то ма ње ко шта ти као по ре ске об ве зни ке. ра до ви, де жур ства, ин тер вент ност, ан га жо ва ње људ ства и ме ха ни за ци је ни су би ли у скла ду са зах те ви ма шта ба слу жбе или гра ђа на, због ко јих је и уве де на зим ска слу жба. Ка ко све га ово га ни је би ло, је ди ни ло ги чан за кљу чак је сте да су Вас на ова кав ко рак опре де ли ли не ки дру ги мо ти ви и раз ло зи - ка же се у Шу ко ви ће вом

ис кљу чи во они ма ко ји су Вас би ра ли - ка же се у отво ре ном пи сму Ве се ли на Шу ко ви ћа, ди рек то ра ком па ни је “Сом бор пу те ви”а.д. ко ја је ина че у ве ћин ском вла сни штву Ком па ни је “Вој пут”, ко ју др жа ва ан га жу је на по сло ви ма зим ске слу жбе на дру мо ви ма од др жав ног зна М. Ми ље но вић ча ја.

Идеја 7 – Бечеј 2012.

БЕЧЕЈ: Тра ди ци о нал на, 7. по ре ду, Ме ђу на род на из ло жба про на ла за ча и ино ва то ра по име ну „Иде ја 7 – Бе чеј 2012.“ по ста вље на је у га ле ри ји „Круг“ под кро вом Град ског по зо ри шта Бе чеј и све ча но се отва ра да нас у 11 са ти, а тра је до не де ље у под не. Као и ра ни јих го ди на, за слу га што Бе чеј ци има ју при ли ке да се упо зна ју са не ким од про на ла за ка и ино ва ци ја при па да пред сед ни ку бе чеј ског Клу ба ства ра ла ца и ино ва то ра Ти бор Ши пош, а парт не ри су Град ско по зо ри ште Бе чеј и ов да шње Дру штво ин те лек ту а ла ца „Бра ћа Тан“ у чи јем са ста ву је и по ме ну ти Клуб. Оче ку је се нај ма ње три де се так екс по на та из свих кра је ва Ср би је, а тра ди ци о нал но су до ла зак на ја ви ли и про на ла за чи и ино ва то ри из су сед не Ма ђар ске. Да нас је из ло жба отво ре на до 17 са ти, су тра од 9 до 17, а пре ко су тра од 9 до В. Ј. 12 са ти.

Ликовни конкурс за децу

БЕЧЕЈ: Ли ков на сек ци ја „Ду га“ у са ста ву бе чеј ског МКД „Пе те фи Шан дор“, по во дом Де чи је не де ље, ор га ни зу је ли ков ни кон курс на те му „Бе чеј, мој град“. Пра во уче шћа има ју де ца пред школ ског уз ра ста, основ ци и сред њо школ ци, а тех ни ку ра да би ра ју са ми уче сни ци. Ли ков не ра до ве тре ба до ста ви ти нај ка сни је до 28. сеп тем бра лич но у про сто ри је МКД „Пе те фи Шан дор“, Ули ца Ни ко ле Те сле 38, рад ним да ном од 8 до 13 са ти, по штом. Три нај бо ља ра да у сва кој уз ра сној ка те го ри ји би ће на гра ђе на. Нај ве ћа на гра да уче сни ци ма кон кур са би ће из ло жба у про сто ру но во и згра ђе не ре пли ке род не ку ће бра ће Тан. На рав но, ка да се овај обје кат ко нач но за вр ши и пу сти у функ ци ју, а ор га ни за тор атрак тив не из ло жбе би ће бе чеј ско Дру штво ин те лек ту а ла ца „Бра ћа Тан“. В. Ј.

petak21.septembar2012.

JU ^E U SBPOK-u

Sa slu {an biv {i di rek tor „Ga le ni ke” Ka ko B92 sa zna je, biv {i di rek tor „Ga le ni ke” Ne nad Og we no vi}, ka dar SPS-a, sa slu {an je ju ~e u po li ci ji, u Slu `bi za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la. On je sa slu {an u ve zi sa slu ~a jem „Ga le ni ka” i sum we da je u ovoj far ma ce ut skoj kom pa ni ji bi lo ve li kih zlo u po tre ba. Pre ma sa zna wi ma B92 spe ci jal ni tu `i lac ni je ju~ sa slu{ao Og we no vi }a, ve} }e to u~i ni ti u na red nih de vet do de set da na. Og we no vi} je sa mo sa slu {an i pre po ru ~e no mu je da ne na pu {ta ze mqu. ^el ni ci qu di u „Ga le ni ci” su uglav nom ~la no vi SPS-a.

CRnA HROnikA

dnevnik

U VI [EM SU DU U BE O GRA DU JU ^E IZ RE ^E NA PRE SU DA MI LA NU @I VA NO VI ]U ZA DO GA \A JE IZ FE BRU A RA 2008.

Oslo bo |en za pa qe we am ba sa de, osu |en za pqa~ ku Vi {i sud u Be o gra du oslo bo dio je ju ~e Mi la na @i va no vi }a (24) op t u ` bi za pa q e w e Am ba sa de SAD u Be o- gra d u 21. fe b ru a r a 2008. go di ne, po sle mi tin ga „Ko so vo je Sr bi ja”, zbog ne do stat ka do ka za, ali ga je osu dio na go di nu da na za tvo ra zbog kra |e ko `ne jak ne i ru ka vi ca slu `be ni ka Am ba sa de SAD. Su di ja Mi lan Lon dro vi} je re kao, obra zla ` u } i pre s u d u, da ni je bi lo do ka za da je Milan @ivanovi} Ambasada SAD zapaqena februara 2008. @i va no vi}, sam ili u gru pi, za pa lio ame ri~ ku am ba - bi ja” do {ao do zgra de am ba sa de @i va no vi} je osu |en za kri sa du i da ga za to sud oslo ba |a u ko joj je iz bio po àr i ukrao vi~ no de lo te {ka kra |a za ko je op tu `bi. ko `nu jak nu i ru ka vi ca slu - je za pre }e na ka zna od jed ne do @i va no vi}, ko ji je stu dent `be ni ka Am ba sa de SAD Bra - osam go di na za tvo ra. tre }e go di ne Eko nom skog fa - ni sla va Lu ki }a. Sud je pri li @i va no vi}, kao i Vi {e tu kul te ta, pre ma re ~i ma su di je, kom od me ra va wa ka zne imao u ì la {tvo u Be o gra du, ima ju kriv je {to je 21. fe bru a ra vi du da @i va no vi} ni je ra ni je pra vo da ulo è àl bu Ape la 2008. go di ne, za jed no s vi {e NN osu |i van i da mu je bi la sma we ci o nom su du na ovu pre su du u li ca, iz me |u 18 sa ti i 20 sa ti, na ura ~un qi vost, ali ne bit no, ro ku od 15 da na, po pri je mu pi po sle mi tin ga „Ko so vo je Sr - na veo je su di ja. sa nog ot prav ka pre su de. U Vi -

{em tu ì la {tvu u Be o gra du Ta nju gu je re ~e no da }e si gur no ulo ì ti àl bu na ovu pre su du u za kon skom ro ku. @i va no vi }ev bra ni lac Ba ne Ja nez re kao je da je za do vo qan pre su dom, ali da }e se na knad no kon sul to va ti sa svo jim bra we ni kom da li }e se à li ti na osu |u ju }i deo pre su de. (Ta njug)

IS TRA GA O AFE RI U AGRO BAN CI

Sve do ~io Zvon imir Ni ke zi} Vla snik kon sul tant ske ku }e „CES Me kon” Zvo ni mir Ni ke zi} sa slu {an je ju ~e kao sve dok u is tra zi za mal ver za ci je u Agro ban ci, re ~e no je Ta nju gu u Tu `i la {tvu za or ga ni zo va ni kri m i n al. On je bio ~lan Uprav nog od bo ra Agro ban ke, ali je dao ostav ku na tu funk ci ju ne ko li ko me se ci pre iz bi ja wa afe re i po kre ta wa po stup k a pro t iv osum w i ~ e n ih po ~et kom av gu sta ove go di ne. Ni ke zi} de man tu je ta~ nost na vod ne sa dr `i ne svog sve do ~e wa, ko je su po je di ni me di ji ob ja vi li, ali ni je hteo da iz no si de ta qe.

„S ob zi rom da je moj is kaz slu `be na taj na, ni sam u mo gu} no sti da bi lo {ta da qe ko men ta ri {em”, na veo je Ni ke zi} u iz ja vi do sta vqe noj Ta nju gu. U okvi r u is t ra g e u ovom slu ~a ju, po ~et kom av gu sta je uhap { en biv { i pred s ed n ik Iz vr {nog od bo ra Agro ban ke Du {an An to ni}, a dve ne de qe ka s ni j e Ra d o s lav Se k u l i}, vla snik „Ha bit far ma” i wi ho vi sa rad ni ci. Oni se sum wi ~ e da su mal v er z a c i j a m a, od no sno odo bra va wem kre di ta bez po kri }a o{te ti li Agro ban ku za ne ko li ko sto ti na mi li o na evra.

NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU HOR GO[ – RE SKE

Za ple we no 120 ki la ma ri hu a ne Pri li kom gra ni~ ne kon tro le jed nog ka mi o na na ula sku u Ma |ar sku iz Sr bi je kod gra ni~ nog pre la za Hor go{ - Re ske ma |ar ski ca ri ni ci su ot kri li 121 ki lo gram ma ri hu a ne u vred no sti od 250 mi li o na fo rin ti, {to je vi {e od 880.000 evra. Ka ko je pre neo por tal “Voj vo di na da nas”, de ùr ni slu `be ni ci su u ne de qu u no} nim sa ti ma uo~i li da je vo za~ pra znog ka mi o na ma ke don skih re gi star skih ta bli ca ve o ma ner vo zan, pa su se od lu ~i li za pre gled ka mi o na rent gen skim apa ra tom. Na taj na ~in su u da ska ma za ci ra du ot kri li ma te ri ju raz li ~i te gu sti ne, a uo~i li su ta ko |e da su ne ke od da sa ka no ve i sto lar ski pro fe si o nal no ob ra |e ne. U sum wi vim da ska ma na {li su 289 pa ke ta ma ri hu a ne, ukup ne te ì ne 121 ki lo gam. Pro tiv vo za ~a ka mi o na, ma ke don skog dr à vqa ni na, po kre nut je kri vi~ ni po stu pak, pre no si por tal “Voj vo di na da nas”. (Ta njug)

OD LU KOM APE LA CI O NOG SU DA U NO VOM SA DU

Di rek tor „Ju go re me di je” pu {ten iz pri tvo ra Di rek tor zre wa nin ske Fa bri ke le ko va “Ju go re me di ja” Zdrav ko De u ri} (49) i di rek to r i c a pred u z e } a “Luk s ol far ma ci ja” i “Pen farm” Mi la na Z. (28) pu {te ni su ju ~e, od lu kom Ape la ci o nog su da u No v om Sa d u, iz pri t vo r a Okru `nog za tvo ra u Zre wa ninu u ko me se na la ze od po ~et ka av gu sta, iz ja vio je za “Dnev nik” advo kat Vla di mir Ho ro vic. Wih dvo je, kao i fi nan sij ska di rek to ri ca “Ju go re me di je” An ki ca M. (48) i ovla {}e ni sud ski ve {tak Ste van G. (47), svi iz Zre wa ni na, sum wi ~e se da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i o{te ti li “Ju go re me di ju” za oko 600.000 evra. Wih ~e tvo ro je uhap {e no 1. av gu sta u ak ci ji ko ju su iz ve li pri p ad n i c i MUP-a Sr b i j e, Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ske upra ve Zre wa nin. Po sle sa slu {a wa pred is tra `nim su di jom Vi {eg su da, De u ri }u i Mi la ni Z. od r e | en je pri t vor, dok su osta l ih dvo j e osum w i ~ e n ih pu {te ni da se bra ne sa slo bo de. Is tra `ni su di ja je ka sni je do n eo od l u k u o pro d u ` e w u

pri tvo ra Zdrav ku De u ri }u i Mi la ni Z., na {ta je od bra na ulo `i la `al bu. Od mah po sle ju ~e ra {we od lu ke Ape la ci o nog su da, u po po dnev nim sa ti ma, dvo je osum -

za li da ne po sto ji ni je dan pra vi raz log da wi hov kli jent ne bu de pu {ten iz pri tvo ra. - Uka za li smo da je da qe za dr `a va we neo sno va no, jer su pre sta li svi raz lo zi zbog ko -

Zdravko Deuri}

wi ~ e n ih iza { lo je iz pri tvor ske je di ni ce. No vo sad ski advo kat Vla di mir Ho r o v ic ob j a { wa v a za na{ list da je Ape la ci o ni sud u No vom Sa du uva ìo àl bu bra n i l a c a na re { e w e o pro du è wu pri tvo ra od 5. sep tem bra, jer su i ta da ja sno ka -

jih je De u ri }u pri tvor od re |en a po tom i pro du èn. Jo{ 5. sep tem bra is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Zre wa ni nu is pi tao je de set pred lo è nih sve do ka, ~i me su i raz lo zi za da qim za dr à va wem De u ri }a u pri tvo ru pre sta li da po sto je. Dru gim re ~i ma, ta da je pri -

tvor po za k o n u mo r ao bi t i uki nut, ali su di ja Du {i ca Vu jin ni je uva ì la àl bu bra ni la ca, ve} je do ne la od lu ku o pro du è wu pri tvo ra ko ju je sa da Ape la ci o ni sud u No vom Sa du po ni {tio i do neo re {e we o pu {ta wu De u ri }a iz pri tvo ra - ob ja snio je Ho ro vic. Bra ni lac Zdrav ka De u ri }a, zre wa nin ski advo kat Vi }en ti je Da ri je vi}, iz ja vio je ju ~e za “Dnev nik” da se sve ono {to je od bra na tvr di la to kom do sa da {weg po stup ka is po sta vi lo ta~ nim a da }e to kom da qeg po stup ka bi ti is pi ta ni svi ar gu men ti ko ji }e, ka ko tvr di, ne g i r a t i na v o d e po l i c i j e i tu ì la {tva. Di rek tor “Ju go re me di je” ju ~e ni je bio do stu pan za ko men tar. Ali, pod se ti mo, on je i na sa s lu { a w u kod po l i c ij s kih in spek to ra i to kom iz no {e wa od bra ne pred is tra `nim su di jom od ba cio sve na vo de iz kri vi~ ne pri ja ve, tvr de }i da je pro ces pro tiv we ga po li ti~ ki mo ti vi san od stra ne do ne dav no vla da ju }eg re ì ma ka ko bi se skre nu la pa `wa sa ne zako n i t o spro v e d e n e pri v a tiza ci je “Ju go re me di je” 2002. go di ne. Q. M. - @. B.

NA CA RIN SKOM TER MI NA LU U KRA QE VU

Ot kri ve na pe to ri ca emi gra na ta Ca ri ni ci na ter mi na lu ca r in s ke is p o s ta v e Kra q e v o spre ~ i l i su po ku {aj pe to ri ce ile gal n ih emi g ra n a t a da pre |u dr àv nu gra ni cu, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na. Re~ je o pe to ri ci dva de se to go di {wa ka ko ji su re kli da su dr à vqa ni Av ga ni sta na, na vo di se u sa op {te wu i do da je da su oni ve ro vat no iz Av ga ni sta na pre ko Ira na do {li u Tur sku, gde su naj ve ro vat ni je is ko ri sti li vre me dok je vo za~ oba vqao ca rin ske for mal no sti da se uvu ku u ka mion pre plom bi ra wa to va ra. „Ka mion ma ke don skih re gi star skih ozna ka, ko ji je ju ~e pre vo zio ~e li~ ne {ip ke iz Tur ske za uvo zni ka u Kra qe vu, na {ao se na ca rin skom ter mi na lu gde je tre ba lo iz vr {i ti re do van pre gled ro be. Vo za ~u je na lo è no da otvo ri to var ni deo

ka mi o na u ko me su ca ri ni ci po red o~e ki va ne ro be za te kli i pet ne i den ti fi ko va nih oso ba”, na vo di Ca ri na. Ca ri ni ci su o sve mu od mah oba ve sti li Po li cij sku upra vu u Kra qe vu, obez be |en je nad zor nad ka mi o nom do do la ska po li ci je, na kon ~e ga su im ot kri ve ni ile gal ni emi gran ti pre da ti u da qu nad le `nost. (Ta njug)

PRO CES U BE O GRA DU ZA UBI STVO VLA SNI KA HR VAT SKOG „NA CI O NA LA”

I Pu ka ni }e vo sve do ~e we iz Ba ri ja kao do kaz Spe ci la ni sud u Be o gra du na ja vio je ju ~e da }e raz ma tra ti sve do ~e we ubi je nog hr vat skog no vi na ra i vla sni ka „Na ci o na la” Ive Pu ka ni }a ko je je dao 2002. ita li jan skom tu `i la {tvu za bor bu pro tiv ma fi je iz Ba ri ja, u okvi ru is tra ge ko ja se vo di la po vo dom {ver ca ci ga re ta u Ita li ji i Cr noj Go ri. Su di ja Vla di mir Vu ~i ni} re kao je, na su |e wu za ubi stvo Pu ka ni }a i we go vog sa rad ni ka Ni ke Fra ni }a, da je ita li jan sko tu `i la {tvo za bor bu pro tiv ma fi je iz Ba ri ja po sla lo su du sve do ~e we Pu ka ni }a ot ku ca no na 60 stra na i da je u to ku pre vo |e we. Me |u tim, u sve d o ~ e w u ne d o s ta j e pet stra ni ca, (na raz li ~i tim me sti m a u spi s u - ni s u jed n a do dru ge), na veo je su di ja Vu ~i ni}.

Pred be o grad skim su dom za ubi stvo Pu ka ni }a su di se Sre te nu Jo ci }u, zva nom Jo ca Am ster d am u op t u ` ni c i ozna ~enom kao or ga ni za tor ubi stva, @eq k u Mi l o v a n o v i } u, kao nepo sred nom iz vr {i o cu i Mi l en k u Ku z ma n o v i } u, kao po ma ga ~u. Pre ma srp skoj op tu `ni ci, mo tiv ubi stva Pu ka ni }a je to {to je u me di ji ma u Hr vat skoj i Sr bi ji iz no sio sa zna wa o de lo va wu vi {e kri mi nal nih gru pa na pod ru~ ju Sr bi je i ze ma qa u okru `e wu. Pu ka ni} je, na vo di op tu `ni ca, pi sao o po slo va wu du van ske ma fi je a biv {eg cr no gor skog pre mi je ra Mi la \u ka no vi }a i srp skog bi zni sme na Stan ka Su bo ti }a po mi wao kao naj ve }e or ga ni za to re. Op tu `ni ca srp skog Tu `i la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal te re ti Jo ci }a da je or ga ni -

Ivo Pukani}

zo vao kri mi nal nu gru pu ko ja je iz vr {i la ubi stvo Pu ka ni }a i Fra wi }a, 23. ok to bra 2008. go di ne, na kon {to je sa „za sa da ne i den ti fi ko va nim li cem” po sti gao do go vor da za 1,5 mi -

lion evra ubi je vla sni ka hr vat skog „Na ci o na la”. Tu `i la {tvo na vo di da su, po red Jo ci }a, pri pad ni ci kri mi nal ne gru pe bi li Mi lo va no vi} i Ku zma no vi}. Jo ci} je uhap {en 27. apri la 2009. u Be o gra du, od ka da je u pri tvo ru Okru `nog za tvo ra u Be o gra du. @eq k o Mi l o v a no vi} je u Hr vat skoj pra vo sna `no osu |en na 40 go di na za tvo ra kao ne po sred ni iz vr {i lac ubi stva Osim Mi l o v a n o v i } am, u @up nij skom su du u Za gre bu, kao hr v at s ki deo Jo c i } e v e gru pe osu |e na su jo{ pe to ri ca op tu `e nih, na ukup no 110 go di na za tvo ra. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

petak21.septembar2012.

NAGODBA BRATA BOSIQKE MLADI] S TU@ILA[TVOM

Pri znao skri va we Rat ka Mla di }a

Ro|eni brat Bo siq ke Mla di}, Mi ro slav Jeg di}, priznao je da je nekoliko meseci tokom 2006. skrivao ha{kog optuènika Rat ka Mla di }a, u zamenu za zatvorsku kaznu od {est meseci uslovno na dve godine. Jegdi} je zakqu~io sporazum o priznawu krivice s Tuìla{tvom za ratne zlo~ine, re~eno je danas Tanjugu u tom tuìla{tvu. Prema sporazumu koji je potvrdio sud, Jegdi} je priznao da je svog zeta, koji je bio u vi{egodi{wem bekstvu, skrivao u periodu od februara do prve polovine 2006. u Velikoj Mo{tanici. Vi{i sud u Beogradu je sredinom pro{log meseca pravosna`no osudio Bra ni sla va Mla di -

}a iz Lazareva, kod Zrewanina, brata od strica Ratka Mladi}a, na godinu dana zatvora uslovno na tri godine, na osnovu sporazuma o priznawu krivice koji je Tuìlastvo za ratne zlo~ine s Mladi}em sklopilo po~etkom avgusta. Zamenik tuìoca za ratne zlo~ine Bru no Ve ka ri} je tada rekao da je Branislav Mladi}, prema sporazumu o priznawu krivice, u zamenu za uslovnu kaznu zatvora priznao da je skrivao ha{kog optuènika Ratka Mladi}a do hap{enja, u svojoj ku}i u selu Lazarevo. Mladi} je uhap{en 26. maja 2011. u Lazarevu, a nekoliko dana kasnije izru~en je ha{kom tribunalu. E. D.

U BEOGRADSKOM NASEQU MIRIJEVO

Rad nik po gi nuo na gra di li {tu

Na gradili{tu u Mirijevu u Ulici Matice Srpske 71, ju~e je poginuo radnik C. C. P (59), saop{teno je iz kabineta ministra rada, zapo{qavawa i socijalne politike. C. C. P. je radio kao armira~ kod poslodavca SZR „Nibo gradwa”, sa sedi{tem u Loznici, selo Brezjak. „Do smrtne povrede na radu do{lo je dok je zaposleni obavqao poslove armira~a na drugom spratu stambenog objekta na gradili{tu. U trenutku dok je

pritezao oplatu, odnosno obavqao betona`u stubova, pao je s platforme drugog nivoa objekta, s visine od oko 6,5 metara”, navodi se u saop{tewu. Iz kabineta ministra rada jo{ navode da je inspektor rada, koji je obavio uvi|aj, izrekao usmenu zabranu rada na gradili{tu u Ulici Matice Srpske 71 i dodaju da }e u skladu s utvr|enim ~iwenicama inspekcijskog nadzora biti preduzete ostale mere u skladu sa zakonom. (Tanjug)

DVE @ENE I MU[KARAC UHAP[ENI U BEOGRADU

Vr bo va we za pro sti tu ci ju u Austri ji? Policija je li{ila slobode Sr |a na P. (1979), Ma ri ja nu S. (1988) i Mi li ja nu S. (1968) zbog postojawa sumwe da su izvr{ili krivi~no delo trgovina qudima, saop{tio je ju~e MUP Srbije. Sumwa se da je ova grupa od maja do septembra 2012. godine, na podru~ju Beograda, vrbovala vi{e `enskih lica radi seksualne eksploatacije u Austriji kroz agencijsku prostituciju. Navedenim licima odre|eno je policijsko zadr`avawe i

uz krivi~nu prijavu bi}e predati de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu. Hap {e we su iz vr {i li pri pad ni ci Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, u sa rad wi s Vi {im tu `i la {tvom u Be o gra du, a pri li kom iz vr {e wa kri vi~ nog de la iden ti fi ko va no je vi {e `r ta va tr go vi ne qu di ma, na vo di se u sa op {te wu. (Tanjug)

SU\EWE U NOVOM SADU ZA POKU[AJ UBISTVA U VRBASU

Sve dok: Le ào je sav u kr vi - Kada smo obave{teni iz policije te no}i, u stanu bez struje, odnosno svetla, u vi{espratnici u Vrbasu zatekli smo mladi}a s veoma te{kim povredama. Leào je na krevetu potpuno go. Bio je u {oku, imao je povrede glave, grudnog ko{a, gorwih i dowih ekstremiteta, vidqivi prelom na ruci ili nozi. Jako te{ko smo kontaktirali, mrmqao je ne{to, a stekao sam utisak da je imao odbojan stav prema tome da nam ne{to kaè - izjavio je ju~e na glavnom preresu povodom poku{aja te{kog ubistva, svedok, doktor Hitne pomo}i u Vrbasu. Prema wegovim re~ima, mladi} je krvario iz glave i ruke, a tragovi krvi bili su vidqivi na podu, krevetu i zidu na koji je bila naslowena motka. Kaè da trojicu optuènih, koji su ju~e bili na klupi, nije tada video u stanu. Bio je samo povre|eni i policajci koji su osvetqavali lampama prostor da bi se nastradalom ukazala pomo}. Svedok policajac ju~e je izjavio da je NN osoba prijavila da ~uje zapomagawe, uz krike, s vrha zgrade. - Patrola je odmah iza{la na lice mesta i zatekla u stanu tri lica koja su rekla da je sve u redu, ali na ulaznim vratima nisu pomenuli da je unutra u stanu jo{ jedna osoba - izjavio je ovaj svedok. - Kolega iz patrole je ipak ugledao obrise jo{ jednog lica i kad su u{li, videli su da sav u krvi

~u~i u }o{ku mladi}. Odmah je pozvana Hitna pomo}, a trojica osumwi~enih su zadra`ana. Prema navodime optu`nice, Vrba{ani Bran ko Ra |e no vi} zvani Ro} ko (1980), Edvard Braun Ze ba (1974) i Qi qan Sa vi }e vi} Qi ka{ (1983) su u no}i izme|u 24. i 25. septembra pro{le godine u Vrbasu u bloku Save Kova~evi}a 1 na tre}em spratu poku{ali da li{e `ivota na svirep na~in sugra|anina A. M. kojeg su doveli u navedeni stan, gde je na zidu ispisana poruka „Druknuo si me p...u po~ni da se moli{ bogu slomi}u ti glavu, ki~mu obe ruke i nogu”. Potom su mu u mraku fizi~kom snagom i bejzbol palicom, dok se nalazio na krevetu bez ode}e, zadali vi{e udaraca u glavu i telo (u predelu gde se nalaze vitalni organi) i na taj na~in mu nanoslili bolove visokog intenziteta. U nameri da izvr{e pomenuto krivi~no delo spre~io ih je dolazak policije. Stalni sudski ve{tak je u pisanom nalazu i mi{qewu, pre ovog ro~i{ta, objasnio da je o{te}eni A. M. zadobio i o{te}ewe mo`danih puteva bele mase velikog i malog mozga, te da ukoliko su ova o{te}ewa velika za posledicu daju i smrt same nervne }elije i da je u ovom slu~aju nesumwivo do{lo do izumirawa nervnih }elija mozga. Nastavak su|ewa pred ve}em kojim predsedava sudija Zo ra Ja mu {a kov zakazan je za 23. novembar. M. Vuja~i}

AKCIJA NOVOSADSKE KRIMINALISTI^KE POLICIJE

Uhap {e na tro ji ca Ba wa lu ~a na osum wi ~e na za iz nu du 50.000 evra Pripadnici krimanilisti~ke policije uhapisili su ju~e u Novom Sadu trojicu Bawalu~ana osumwi~ena za poku{aj iznude 50.000 evra od jednog me{tanina koji se bavi prodajom novih vozila. Kako je „Dnevniku” ju~e izjavio {esf Odseka kriminalisti~ke policije Sa {a Bar jak ta ro vi}, prvo li{ewe slobode odigralo se oko 11 sati u jednom kafi}u na Bulevaru oslobo|ewa. Tom priliko uhap{eni su Zo ran @. (46) i Sve ti slav S. (45), koji su preuzeli kovertu s novcem, saznaje „Dnevnik” nezvani~no.

Dva sata kasnije, u strogom centru grada, u spektakularnoj akciji koja je privukla pa`wu mnogobrajnih prolaznika kod hotela „Putnik„ u Ulici Ilije Ogwanovi}a slobode je li{en i Alek san dar V. (36), koji je do{ao na ovu lokaciju u svom xipu „mercedes„, kako prepostavqaju u policiji, u nadi da }e od svojih kompawona preuzeti kovertu. Me|utim, umesto wih, do~ekali su ga inspektori, koji su ga oborili na tlo i stavili mu lisice. Ova iznuda je po jednoj veziji trebala da bude i na {tetu advokata ~ije usluge koristi biznismen na meti kriminalaca. Navod-

no, na kancelariju ovog advokata kod keja je 3. septembra, oko jedan sat posle pono}i, ba~en molotovqev kotel, {to je shva}eno kao poruka upozorewa i pretwa. Prema nezvani~nim saznawima, Aleksandru V. se, tako|e, pripisuje da je prilikom poziva telefonom `rtvi spomiwao da radi i kao pripadnik li~nog obezbe|ewa premijera i ministra policje Ivi ce Da ~i }a. Navodno, novac je potra`ivan na ime nera{~i{}enih dugova. Vi{e detaqa o akciji o~ekujemo danas iz policije. M. V.

ZAVR[ENA ISTRAGA O NESRE]I U NOVOSADSKOM NO]NOM KLUBU

Op tu `ni ca za tra ge di ju u „Kon tra stu” do 1. ok to bra? Pred Vi{im sudom u Novom Sadu zavr{en je istra`ni postupak povodom poàra koji je u no}nom baru “Kontrast” 1. aprila ove godine odneo {est mladih ìvota. Portparolka ovog suda, sudija Sve tla na To mi}–Jo ki} izjavila je tim povodom da }e danas ~itav spis biti dostavqen Vi{em javnom tuìocu u Novom Sadu na daqe postupawe. Istraga je sprovedena protiv vlasnika objekta u kom se nalazi no}ni klub, Aloj za G., zakupaca “Kontrasta” Sla vi {e S. i De ja na R. i elektri~ara koji je bio angaòvan na odràvawu tog kluba Mi ro sla va P.. Oni su osumwi~eni za krivi~no delo te{ko delo protiv op{te sigurnosti, u vezi krivi~nog dela izazivawa op{te opasnosti iz ~lana 278. stav 3 u vezi stava 2 i 1 Krivi~nog zakonika. Svi osumwi~eni se nalazi u pritvoru Okru`nom za-

tvo ru u No vom Sadu, koji im je odre|en odmah na po~etku istrage. Prema re~ima sudije Tomi}-Joki}, {estomese~ni pritvor okrivqe ni ma is ti ~e 1. oktobra, do kada se o~ekuje da Vi {e jav no tu `ila{tvo u Novom Sadu donese odluku o podizawu op tu `ni ce protiv okrivqenih. U dosada{wem to ku po stup ka, ka ko se na vo di, pri ku pqe na je obimna tehni~ka dokumentacija u vezi s radom lokala, kao i dokumentacija u ve zi s pret hod no obav qnim pro tiv po `ar nim pre gle di ma

kao i radom gra|evinske inspekcije. “Pored zakonskih zastupnika `rtava i wihovih punomo}-

ni ka, sa slu {a ni su i dru gi o{te}eni kao i stotinak svedo ka ko ji ima ju sa zna wa o uslovima u kojima je radio lokal, o izvr{enim inspekcijskim kontrolama, a tako|e i svedoci koji imaju neposredna saznawa o poàru od 1. aprila”, navedeno je u saop{tewu. Napomenuto je da je sloèno kom bi no va no gra |e vin skoelektro i protivpoàrno ve{ta~ewe povereno Institutu za preventivu, za{titu na radu, protivpoàrnu za{titu i razvoj DOO „Novi Sad„. Gra|evinsko-elektro i protivpoàrno ve{ta~ewe je okon~ano u avgustu, a pored toga odre|eno je i sudsko- medicinsko i psihijatrijsko ve{ta~ewe, a u~esnici u postupku su, kako se navodi, imali prilike da ve{tacima postave odre|ena pitawa ili iznesu svoje primedbe. E. D.

KRIVI^ARI O NOVOJ PRAKSI U PRAVOSU\U

Bez na ru ~e nih hap {e wa Srbija se sprema za novu reformu krivi~nog i procesnog zakonodavstva. Osnovane su i posebne radne grupe za izmenu vi{e od deset zakona, a namera je da se isprave anomalije stvorene reformom pravosu|a posledwih godina. Na seminaru krivi~ara na Zlatiboru bilo je re~i o izmenama krivi~nog zakonodavstva. Odlagawe primene i preispitivawe odredbi Zakonika o krivi~nom postupku bilo je, kako se ~ulo ju~e na Zlatiboru, deo koalicionog sporazuma za sastav Vlade Srbije. Zato je Ministarstvo pravde osnovalo radnu grupu za izmenu ZKP-a, na ~ijem ~elu je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik Udruèwa pravnika Srbije dr Mi lan [ku li}. Osnovna zamerka na tekst ZKP-a je eliminisawe na~ela istine u krivi~nom postupku. Zbog pasivne uloge suda u izvo|ewu dokaza na glavnom pretresu i nemogu}nosti da tuìla~ka istraga zaìvi u sada{wim uslovima, ZKP ne}e mo}i da se primewuje od 15. januara 2013. godine, kako je bilo predvi|eno. Sada se primewuje samo u postupcima protiv okrivqenih za ogranizovani kriminal i ratne zlo~ine. Pravni savetnik u Ministarstvu pravde pri Ambasadi SAD u

Beogradu Dej vid Le vis, koji je u~estvovao u izradi ZKP-a, o~ekivao je ove jeseni ne nove izmene, ve} implementaciju zakonskih odredbi, pre svega onih koje se odnose na tuìla~ku istragu i glavni pretres na kome je izvo|ewe dokaza prepu{teno strankama. O potezima Ministarstva pravde i dràvne uprave na seminaru krivi~ara na Zlatiboru govorio je dràvni sekretar dr Da ni lo Ni ko li}. On je rekao da }e mnogi ma-

sudova ogromni. Nije opravdano da sudije i zaposleni svakog dana putuju po 30 kilometara iz jednog u drugo mesto, dok sudske zgrade zvrje prazne – rekao je Nikoli}, nekada{wi predsednik Okru`nog suda u Ni{u i jedan od neizabranih u op{tem izboru sudija 2009. godine. Nikoli} je najavio i novu praksu Ministarstva pravde obe}av{i da ne}e biti naru~enih hap{ewa i komentarisawa sudskih odluka.

Samo jedan apelacioni sud? Dràvni sekretar Ministarstva pravde dr Danilo Nikoli} najavio je da }e Vi{i sud u Beogradu biti podeqen na dva suda, jer je te{ko upravqati sudom u kome radi 120 sudija, a pritom pokriva ogromnu teritoriju, na kojoj je vi{e od milion stanovnika. - Sa ~etiri apelaciona suda ne moè se uspostaviti jedinstvena sudska praksa. Zato se sada razmi{qa o jednom apelacionom sudu, ~ije }e sedi{te i slu`ba sudske prakse biti u Beogradu, a odeqewa u Novom Sadu, Kragujevcu i Ni{u – rekao je Danilo Nikoli}. wi gradovi ponovo imati sudove i da se ukida, kako je nazvao, tranzitni turizam u pravosu|u. - Promewena sudska mreà vi{e }e li~iti na staru, nego na novu. Dugovi Ministarstva pravde mere se milijardama, jer su tro{kovi putovawa zbog ukinutih

- Po{tova}emo pretpostavku nevinosti. Dr`ava ne sme da dozvoli da qudi budu neosnovano u pritvoru. Imamo 32.000 dana pritvora za qude koji su kasnije oslobo|eni optu`be – naveo je Nikoli}. Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu dr Bra ni slav Ri sti -

vo je vi} podsetio je da se krivi~no zakonodavstvo olako mewa i da zakonodavac stvara norme pod~iwavaju}i ih politi~kim potrebama i zahtevima populisti~ke kriminalne politike, bez obzira na dugoro~ne {tetne posledice po krivi~no pravo. Podsetio je da su iz skup{tinske procedure ve} povu~ene izmene Krivi~nog zakonika i da se rade nove. Istovremeno, jo{ uvek je aktuelan takozvani Marijin zakon, odnosno predlog zakona pomalo rogobatnog naziva - Zakon o posebnim merama za spre~avawe vr{ewa krivi~nih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima. - Ne mogu se zakoni mewati na osnovu de{avawa na dnevnom nivou. Krivi~no pravo, umesto da bude mehanizam kriminalne politike, postaje instrument dr`avne politike. Tako je, na primer, zbog nereda na stadionima mewan Krivi~ni zakonik – rekao je Ristivojevi}. Savetovawe krivi~ara na Zlatiboru, kome pristustvuje oko 300 sudija, tu`ilaca, advokata i profesora, nastavqa se diskusijom o izmenama Zakonika o krivi~nom postupku. V. Savi}

SPORT

petak21.septembar2012.

dnevnik

VOJ VO DI NA SU TRA (16.30) IGRA S OFK BE O GRA D NA KA RA BUR MI

Lo {i re zul ta ti ro man ti ~a ra ne sme ju za va ra ti jedno sa Spartak Zlatibor vodom, na za~equ tabele Jelen Superlige. Nema sumwe da }e promena na klupi motivisati plavo-bele s Karaburme da poku{aju da se pokrenu, {to }e umnogome oteàti zadatak Novosa|ana, kojima Omladinski stadion ionako ba{ ne leì u posledwih nekoliko sezona. - êka nas sutra veoma ozbiqan rival - priznao je i trener Vojvodine Neboj{a Vigwevi}. ûo sam da nam tradicija u posledwih nekoliko sezona nije saveznik u duelima s OFK Beogradom, ali tradicije su tu da bi

Fo to: F. Ba ki}

Pred fudbalerima Vojvodine nalaze se velika isku{ewa u naredne dve nedeqe. U prvenstvu Novosa|ani sutra gostuju OFK Beogradu na Karaburmi, pa im u goste dolazi prvak Partizan, a onda igraju sa Slobodom u U`icu. Uz to, pred wima je u narednu sredu (26. septembra) i utakmica Kupa Srbije, u kojoj }e, na stadionu „Kara|or|e”, igrati s neugodnim novajlijom u eliti, ekipom Doweg Srema. Prvi ispit za tim trenera Neboj{e Vigwevi}a bi}e duel s

Po le ta no vi} pa u zi ra dve ne de qe Marko Poletanovi}, vezni igra~ Vojvodine, napustio je utakmicu s Jagodinom ve} u 7. minutu i oti{ao ka klupi vidnu hramqu}i. Tokom proteklih dana mladi reprezentativac Srbije bio je na magnetnoj rezonanci kako bi se utvrdio stepen wegove povrede kolena, a o rezultatima snimka dr Borko Vukosav je rekao: - Re~ je o blagoj povredi meniskusa i unutra{weg ligamenta, tako da }emo nastaviti s konzervativnim na~inom terapije. O~ekujem da }e pauza za Marka Poletanovi}a trajati oko dve sedmice. Kakvo je zdravstveno stawe ostalih protimaca Novosa|ana? - Jedino Almami Moreira ima lak{u povredu zadwe lo`e, ali o~ekujem da }e biti u konkurenciji za ekipu - objasnio je dr Vukosav. romati~arima, koji su dobili novog trenera po{to je Zoran Milinkovi} nasledio na klupi Stevicu Kuzmanovskog. OFK Beograd je u prvih pet kola osvojio samo bod i nalazi se, za-

se ru{ile i nadam se da }emo sutra to i da uradimo. Uzdam se u kvalitet igra~a i ekipe koju imam. Dosta smo radili tokom protekle nedeqe i dobro smo se pripremili za utakmicu.

Beogra|ani su promenili trenera, da li vas i ta ~iwenica tera na oprez? - OFK Beograd ima spoj mladih i iskusnih igra~a, veoma kvalitetnu ekipu i smena na klupi usledila je upravo zbog

OFK ba{ ne pri ja No vo sa |a ni ma U posledwih nekoliko sezona Vojvodina nije imala puno uspeha u duelima s OFK Beogradom koji su igrani na Karaburmi. U pro{lom prvenstvu Novosa|ani su poraèni (0:1), a isto se dogodilo i pre dve sezone kada je crveno-bele s klupe predvodio upravo novi trener Beogra|ana Zoran Milinkovi} i kada su tako|e romanti~ari slavili s 1:0. U sezoni 2009/2010 rezultat u duelu ova dva rivala na Omladinskom stadionu bio je 2:2, a godinu dana ranije doma}in je slavio s 2:1. U sezoni 2007/2008 OFK Beograd je pobedio Vojvodinu s 2:0, a posledu pobedu gosti su ostvarili u sezoni 2006/2007, kada je rezultat bio 1:0 za Novosa|ane. toga {to rezultati ovog tima nisu pratili taj kvalitet. Sigurno je da }e ta promena doneti pozitivan pomak kod na{eg rivala, jer }e igra~i èleti da se nametnu novom stru~waku, kolegi Milinkovi}u. Romanti~ari imaju svoj plan, a mi imamo na{e planove i verujem da }emo ih ispuniti. U svakom slu~aju, nikako ne sme da nas zavara lo{ start Beogra|ana u novom prvenstvu i wihov trenutni plasman na tabeli. Ho}e li biti nekih promena u sastavu Vojvodine u odnosu na ekipu koja je ostvarila samo remi u utakmici s Jagodinom? - Mo`da }e biti nekih malih izmena, ali jo{ uvek nisam doneo odluku po tom pitawu. Sigurno je jedino da ne}e u konkurenciji za ekipu biti Marko Poletanovi} koji se povredio, ali tu je re~ o prinudnoj promeni. Moète li barem da kaète u kojoj liniji tima su promene mogu}e? - Ako bih vam to rekao, lako bi ste mogli da donesete zakqu~ak o ~emu se radi i o ~emu razmi{qam. Kaèm, jo{ nisam doneo definitivnu odluku, pa ostavimo ovo pitawe za sada bez odgovora - zakqu~io je Neboj{a Vigwevi}. A. Pre do je vi}

KA TA LON SKI ME DI JI

Ma ì} od li ~an Me~ izme|u Barselone i Spartaka iz Moskve osta}e upam}en po tome {to je Mesi jo{ jednom blistao preokrenuv{i rezultat u korist Barse, ali i zbog debija srpskog sudije Milorada Maì}a u Ligi {ampiona. Srbija je nakon 13 godina i Miroslava Radomana imala arbitra u najpresti`nijem evropskom takmi~ewu. No vi na ri ka ta lonskog lista Sport sma tra ju da je Ma ì} odli~no odradio svoj posao. „Maì} je generalno odradio veoma dobar posao, iako je mo`da mogao stroìje da kazni startove Rusa”, napisali su.

Na drugoj strani ruski mediji tvrde da je Ma`i} malo „vukao” na stranu Barselone, ali su i oni generalno bili zadovoqni su|ewem.

KU QA NI ZBU WE NI

Ka ko da zna mo ko na vi ja za Zve zdu U Hajduku su malo re}i zbuweni posle odluke Disciplinske komisije FSS da navija~ima Crvene zvezde zabrani organizovan ulazak na utakmicu Hajduk - Crvena zvezda. - Nije mi najjasnije {ta je moj posao sada - iskreno, na po~etku telefonskog razgovora ka`e komesar za bezbednost kulskog Hajduka Milan Sredanovi}, uz konstataciju da je zbog divqawa protivni~kih navija~a vru} krompir ba~en u ruke wegovog tima. Uistinu, ukoliko nadle`ni procene da se u subotu od 14.30 u Kuli okupio zna~ajan broj navija~a sa obele`jima Crvene zvezde - posledice }e snositi Hajduk. Jer, Crvena zvezda ni ranije, a ni ove subote re~eno nam je u Qutice Bogdana, ne}e organizovano voditi navija~e na gostovawe u Superligi, odnosno ne}e iznajmqivati autobuse za wih. Zvezda ne}e ni otkupqivati ulaznice, sve i da ih Hajduk ponudi, a do sada nije. Dakle, sve je na Kuqanima. Ako Delije automobilima, motociklima, vozovima, autobusima, kombijima, biciklom, trotinetom ili pe{ke stignu u Kulu, tada }e za sprovo|ewe disciplinske mere protiv FK Crvena zvezda biti najvi{e odgovoran FK Hajduk.

Tran sfer Ba de qa pod is tra gom Prelazak nekada{weg kapitena zagreba~kog Dinama Milana Badeqa u Hamburger SV ponovo je pod istragom FIFA. Nema~ka fudbalska zajednica prijavila je fudbalskom Savezu nepravilnost u transferu hrvatskog reprezentativca, a Savez je slu~aj prosledio FIFA. Sporan je potez sportskog direktora Franka Arnesena koji je platio proviziju transfera agentima koji nisu imali licencu. Podsetimo, sumwe u neregularnost ovog transfera istra`ivali su i ~elnici Hamburgera SV, me|utim nisu prona{li nikakve nepravilnosti.

- Imam spreman sever, poja~an od ranije, dobro obezbe|en, za navija~e Zvezde. Razumem da verovatno ne}emo smeti da ih pustimo, ako do|u sa obele`jima, ali {ta da radim ako do|u bez ijednog obele`ja kluba? Do|u qudi, kupe kartu, u|u i navijaju za Zvezdu... Ko to da im zabrani i kako da budemo krivi? - pita Sredanovi} i nadovezuje se: - Ni ja, ni Zvezda nismo ni do sada organizvali dolazak Delija u Kulu. Oni do|u sami. Ako kupe karte, ne vidim ko moè da zabrani da u|u. Sutra u 13 ~asova je sastanak sa àndarmerijom i komesarom za bezbednost Crvene zvezde, pa }u videti, postavi}u neka pitawa, mo`da }u tada znati vi{e da vam kaèm. Done}emo neki zajedni~ki zakqu~ak. Do tada, blokirali smo pu{tawe ulaznica u prodaju - otkriva Sredanovi}. Najve}i deo protivnika Crvene zvezde u Superligi slao je svoje qude u Qutice Bogdana da na blagajnama u Beogradu prodaju karte namewene Delijama iz vi{e razloga, a jedan od wih je i da bi se izbegla gu`va i nervoza na stadionu u gradu u kojem se odigrava utakmica i to neposredno pred wen po~etak. Tako je bilo i pro{log vikenda, kada su predstavnici Radni~kog iz

Kragujevca prodavali ulaznice na Marakani. To je trebalo da bude slu~aj i pred put u Kulu, ali o~igledno ne}e biti tako Kako }e Hajduk dopremiti ulaznice svojim navija~ima, a da do wih ne stignu Delije? - Ne znam, kaèm vam da }u pitati. Moje mi{qewe je da }e blagajne u Kuli biti otvorene tek u subotu ujutru, ne{to pre utakmice koja po~iwe u 14.30. E sad, da li }e to spre~iti Delije da krenu ka na{em gradu - ne znam . isti~e Sredanovi}. Navija~ima Crvene zvezde zabrawen je ulazak na gostuju}e stadione dok ne bude zasedala Disciplinska komisija FSS i razmatrala sve detaqe vezane za incident u Kragujevcu, kada je bilo fizi~kog sukoba navija~a i ispred, ali i na stadionu „îka Da~a”. Prvi ~ovek Disciplinske komisije FSS Slobodan Pajovi} obrazloìo je da je ova mera novitet u srpskom fudbalu, da nije postojala u nekim prethodnim pravilnicima, ali i da se primewuje u svim evropskim federacijama, pa i UEFA. Uostalom, FSS je bio ka`wen na ovaj na~in zbog „Slu~aja \enova”. Da li je to primenqivo i na srpskim terenima, vide}emo u subotu.

Zve zda bez pu bli ke u Omla din skoj li gi Epilog incidenata na derbiju Omladinske lige Crvena zvezda Vojvodina je da }e beogradski crveno-beli tri me~a igrati bez publike. Gotovo da smo se ve} navikli na to da u svakom kolu na jednom me~u Jelen Superlige poneki stadion zvrji prazan, zbog kazne odre|enom klubu. A ta „moda” prenela se sa Superlige i u Omladinsku ligu Srbije! Disicplinska komisija Fudbalskog saveza Srbije odredila je da omladinci Crvene zvezde naredna tri me~a kao doma}ini igraju bez gledalaca. To je kazna koja je izre~ena Zvezdi za „slabu organizaciju derbija”, posle skandala, koji se dogodio krajem avgusta, kada je u Beogradu gostovala Vojvodina, ina~e {ampion Srbije u tom uzrastu. Vojvodina je posle tog me~a saop{tila da su weni fudbaleri bili fizi~ki napadnuti u Beogradu, a da je na meti posebno bio Stefan Nikoli}, ina~e nekada{wi igra~ Crvene zvezde. Novosadski klub je potom objavio saop{tewe u kojem je poru~io da ne}e dozvoliti da joj neko tu~e decu, a za ceo incident optu`io je „qude iz li~nog obezbe|ewa oca igra~a Zvezde Peto{evi}a”.

Sr bi ja je dan od do ma }i na EP? Generalni sekretar Fudbalskog saveza Zoran Lakovi} rekao je da bi Srbija mogla da bude jedan od doma}ina Evropskog prvenstva 2020. Nedavno je predsednik UEFA Mi{el Platii predlo`io novi model organizovawa {ampionata Evrope po kome bi 2020. 13 zemaqa zajedni~kim snagama organizovale takmi~ewe. - Ovaj predlog je na sastanku u Budvi dobio punu podr{ku, {to prakti~no zna~i da bi se u organizaciju ozbiqno ukqu~ile i

zemqe iz na{eg okruèwa, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Bugarska - kaè Lakovi}. Rukovodstvo FSS bi u nastupaju}em periodu pripremilo plan svog dela organizacije {ampionata. Ukoliko ova inicijativa pro|e, na{a zemqa bi tako opet ugostila najboqe reprezentacije Evrope. Prvi put bili smo doma}ini {ampionata 1976. godine. - Ukoliko bi dràva najozbiqnije stala iza ovog novog

projekta, a to zna~i da do 2020. godine najpre izgradimo moderan stadion po svim standardima koje nala`e UEFA, uz podr{ku Ministarstva sporta, sasvim sam siguran da bi Srbija mogla da bude jedan od 13 organizatora - rekao je Lakovi}. Po~etkom idu}eg meseca u Rusiji }e biti odr`an Izvr{ni komitet UEFA. Tada bi mogli da se znaju konkretni koraci i dogovori da 2020. godine 13 zemaqa zajedno organizuju prvenstvo.

SPORT

dnevnik

Bar sa bez Pi kea i Pu jo la Katalonci u narednom periodu ne}e mo}i da ra~unaju na dvojicu najboqih {topera. Vilanova najavio da }e ih mewati Song i Maskerano. Ekipa Barselone na dve uzastopne utakmice je ostala bez dvojice stubova odbrane, bez kojih }e trener Tito Vilanova imati dosta problema pri sastavqawu tima. Karles Pujol protiv Hetafea je istegao ligamente kolena i odsustvova}e sa terena najmawe mesec dana, dok je Pike na po~etku me~a Lige {ampiona sa moskovskim Spartakom povredio stopalo. Pregledi su pokazali da }e visoki {toper morati da pauzira dve do tri nedeqe, {to zna~i da je pod znakom pitawa wegov nastup u „El klasiku”, zakazanom za 7. oktobar. Pike i Pujol su jedina dvojica iskusnih igra~a Barselone na poziciji {topera. Kao prinudno re{ewe ~esto figurira Havijer Maskerano, a protiv Spartaka je u paru sa wim igrao Aleks Song, jo{ jedan fudbaler koji obi~no deluje sa pozicije zadweg veznog. Tako }e verovatno biti i na predstoje}e tri-~etiri utakmi-

nije, sve {to im je bilo potrebno za utakmicu, anga`ovali u Beogradu ukqu~uju}i i rezervaciju hotela. Na sednici Izvr{nog odbora odredi}emo cene karata za taj me~ - rekao je predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karaxi}. Prema propisima FIFA, potrebno je bar dva meseca

ranije dostaviti zahtev za promenu grada doma}ina, a neophodno je da se i gostuju}a ekipa slo`i sa tim. Mihajlovi} je izjavio da }e se, ukoliko u Beogradu bude zvi`duka, naredne kvali fi ka ci o ne utak mi ce igrati u Novom Sadu koji je bio doma}in protiv selekcije Velsa.

Azar ve ru je u od bra nu ti tu le

ce, protiv Seviqe i Granade u Primeri, odnosno na gostovawu Benfici u Ligi {ampiona. - Song je i anga`ovan zbog ovakvih situacija. Iskusan je, zna da iznese loptu do sredine terena. Igra u posledwoj liniji

za wega nije ni{ta novo. Upitan da li bi {ansu mogli da dobiju mladi {toperi Mark Bartra (21) ili tek oporavqeni Andreu Fontas (22), Vilanova je odgovorio da }e oni morati jo{ da ~ekaju.

Vi dal po vre dio zglob

êlsi – Juventus 2:2 (2:1) (Oskar u 31. i 33. za êlsi,a Vidal u 38. i Taqatele u 80. za Juventus) [ahtjor – Nordsjiland 2:0 (1:0) (Mikitjan u 44. i 76.) Grupa F Bajern – Valensija 2:1 (1:0) ([vajn{tajger u 38. i Kros u 76. za Bajern, a Valdes u 91. za Valensiju ) Lil - Bate Borisov 1:3 (0:3) (ê|ou u 60. za Lil, a Valdoko u 6. Rodionov 20. i Olehnovi~ u 45. za Bate Borisov) Grupa G Barselona – Spartak (M) 3:2 (1:1) (Teqo u 14. i Mesi u 72. i 80. za Barselonu, a Dani Alve{ u 29.(autogol) i Romulo u 59. za Spartak). Seltik – Benfika 0:0 Grupa H Braga – Klu` (Bastos u 19. i 34.) Man~ester j. – Galatasaraj (Kerik u 7.)

0:2 (0:2) 1:0 (1:0)

Arturo Vidal fudbaler Juventusa je protiv ^elsija ve}i deo me~a odigrao sa povre|enim zglobom. ^ileanac je u prvom poluvremenu uvrnuo zglob, ali je nastavio da igra uspev{i da se upi{e i u listu strelaca. Vidal je rekao da se nada da }e biti spreman za subotwi duel u Seriji A protiv Kjeva. Ipak, o stepenu povrede ~ileanskog fudbalera lekari }e dati sud nakon detaqnih testova.

Ra mos na pu {ta Real Prema pisawu {panskih medija Serhio Ramos ozbiqno razmatra opciju o napu{tawu kraqevskog kluba. Navodno su Muriwo i Ramos u lo{im odnosima, a kap koja je prelila ~a{u ja izostavqawe Serhija iz postave na me~u protiv Sitija.

EKIPNO PRVENSTVO SRBIJE

Ju go vi} se obez be |u je

Sr |an Ro ga~

kovo (G. Milanovac) 3:3, (Lajthajm – Markovi} remi, Radlova~ki – Vratowi} remi, M. Popovi} – Solomunovi} remi, Marinovi} – Rabrenovi} remi, Roga~ - Sredojevi} remi, Jovi} – Govedarica remi), Novosadski [K DDOR - Romanti~ari (Beograd) 5,5:0,5 ([olak – Andrijevi} 1:0, Vu~kovi} – Pucarevi} 1:0, Marku{ - Andreji} 1:0, Kova~evi} – M. Kosti} 1:0, Lazi} – Spiri} 1:0, [ari} – Keserovi} remi), Radni~ki (Kragujevac) Ni{ 3:3, Spartak (Subotica) Vodovod (Kragujevac) 2:4 (Sedlak – Sargisjan 1:0, A. Mastro-

vasilis – Ivani{evi} remi, Na| He|e{i – M. Perunovi} 0:1, Stankovi} – Pap 0:1, âbarkapa – Milanovi} remi, Kumi} – Pikula 0:1), V[K “Sveti Nikolaj” (Vaqevo) - Lasta (Beograd) 2,5:3,5, Crvena Zvezda (Beograd) slobodna. Plasman: 1. Novosadski [K DDOR 9 (14,5), 2. Lasta 9 (11), 3. Jugovi} 7 (10,5), 4. Vodovod 6 (10,5), 5. Metalac Tako vo 4 (8(-), 6. V[K “Sveti Nikolaj” 3 (6(-), 7. Cr vena Zvezda 3 (4,5(-), 8. Radni~ ki 1 (7), 9. Ni{ 1 (6), 10. Spartak 0 (7), 11. Romanti~ari 0 (5). Rezultati 3. kola (ène): Rudar (Ko sovska Mi tro vi ca) Rad (Beograd) 3:1, Nestor (Beograd) - Jugovi} (Ka}) 0:4, BAS (Beo grad) - No vo sadski [K 2,5:1,5, [ahmatni kruòk (Novi Sad) - Poàreva~ki [K 2:2, Jelica (Gora~i}i) - Radni~ki (Rudovci) 3,5:0,5, Zlatar (Nova Varo{) slobodan. Plasman: 1. BAS 9 (8), 2. Rudar 7 (8,5), 3. Jelica 6 (7(-), 4. Jugovi} 5 (8), 5. [ahmatni kruòk 4 (6), 6. Nestor 3 (5,5), 7. Novosadski {k 3 (4,5), 8. Rad 3 (4,5(-), 9. Zlatar 1 (3,5(-), 10. Poàreva~ki {k 1(3), 11. Radni~ki 0 (2,5). B. Dankovi}

Me~ Sr bi ja–Bel gi ja u Be o gra du Utakmica Srbija–Belgija u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. igra}e se u Beogradu. Iako je selektor Srbije Sini{a Mihajlovi} insistirao da se me~ igra u Novom Sadu, to ne}e biti mogu}e. „Iz FS Belgije dobili smo informaciju da ne mogu da prihvate promenu jer su od ra-

Grupa E

U Vaqevu je u hotelu “Grand” odigrano tre}e kolo Prve lige Srbije za mu{karce i ène. Izostanak nekada{weg reprezentativca Jugoslavije Predraga Nikoli}a u redovima Jugovi}a nagovestio je ono {to se uskoro i desilo: u svih {est partija - remi. Time je Jugovi}, debitant u ligi, ve} u tre}em kolu prakti~no ispunio zacrtani zadatak – opstanak. Spartak iz Subotice je ponosan na svoju mladu ekipu, ali sve se ~ini da ih kaqewe moè skupo stajati iako Sedlak igra izvanredno zabeleìo je i tre}u pobedu. U nesigurnoj zoni su jo{, pre svih, amateri Romanti~ara, zatim neuigrani veterani Crvene zvezde, Radni~ki i Ni{. Novosadski [K DDOR grabi krupnim koracima ka odbrani {ampionske titule i ne vidi se ko ih u tome moè zaustaviti. Danas su rutinski odradili nove bodove. U ligi za ène BAS je, u svom standardnom sastavu, ponovo glavni favorit za {ampionsku titulu. U borbi za medaqe su jo{ Jelica i Jugovi} koji je posle dva ekipna remija ju~e deklasirao nestorice. Nekada{we {ampionke Srbije iz Rudovaca zabeleìle su i tre}i poraz. Kod ostalih ekipa u svakom kolu se moè o~ekivati – neo~ekivan rezultat! Rezultati 3. kola (mu{karci): Jugovi} (Ka}) - Metalac Ta-

petak21.septembar2012.

êlsi je u prvom me~u u Ligi [ampiona ove sezone igrao nere{eno 2:2 sa prvakom Italije, Juventusom. Eden Azar, jedno od najve}ih poja~awa êlsija, nije blistao na ju~era{wem me~u, ali je zadovoqan igrom svojih saigra~a i veruje da êlsi moè da odbrani trofej u najpresti`nijem evropskom takmi~ewu. - Imamo nekoliko odli~nih igra~a u timu. Mislim da sa ovom ekipom moèmo da odbranimo trofej u Ligi [ampiona - rekao je Azar. Belgijanac tvrdi da igra pod pritiskom po{to je doveden za 40 miliona evra na Stamford Brix iz Lila. - Ose}am pritisak ali se trudim da ne obra}am pa`wu na to.

Znam da sam doveden za 40 miliona - rekao je Azar. Azar je bio najboqi igra~ ^elsija u prva ~etiri me~a u Premijer ligi.

Oskar igrao za Oska ra êlsi je bio nadomak pobede protiv Juventusa zahvaquju}i pogocima Oskara, koji je sa dva gola debitovao u Ligi {ampiona. Brazilac je nakon me ~a bio ve o ma za do vo qan pruènom partijom. - Presre}an sam zbog prvog gola u Ligi {ampiona i prvog gola za êlsi - rekao je de~ko od 25 miliona. - Kod prvog gola lopta se odbila, tako da sam imao sre}e. Igrao sam veo ma do bro pa sam po sti gao drugi, prelep pogodak i generalno sam veoma zadovoqan debijem. Na à lost, po go ci Oska ra nisu bili dovoqni êlsiju da sa vla da Ju ven tus, po {to su bjankoneri golovima Vidala i Kvaqarele stigli do izjedna~ewa.

KVALIFIKACIJE DAMA ZA EP

Ube dqi ve Srp ki we Srbija - Slovenija 3:0 (1:0) IN \I JA: Stadion kod èlezni~ke stanice. Gledalaca: 250. Sudija: Marina Mamaeva (Rusija). @uti kartoni: Ne{i} i Markovi} (Srbija) a Benak i Begi~ (Slovenija). SR BI JA: Vukovi} 6, Jonovi} 7, Krsti} 6, ( Karaxi}), Mijatovi} 6, (Markovi} 6), Stojkanovi} 7, \or|evi} 7, Smiqkovi} 6, Ne{i} 7 (I. Damwanovi}), Podovac 8, Pe{i} 7, J. Damwanovi} 8. SLO VE NI JA: Mori 6, Gradi 6, Benak 6, Jerina 6 ( Golob 6), Rola 6, @iganec 7, Milenkovi} 7, Salkovi} 7, (Begi~ 6), Tibavt 6, Zver 7, Erèn 6,( Levai~). Po sledwu kvali fi kaci o nu utakmicu za Prvenstvo Evrope 2013. èn ska reprezen taci ja Srbije odigrala je u In|iji, naàlost pred sko ro praznim tribinama ali joj to nije smetalo da zabeleì o~ekivanu pobe-

du iako je ve} ranije obezbedila tre}e mesto u 6 grupi. Vode}e selekcije Holalndije i Engleske su, vaqa priznati, trenutno dosta kvalitetnije pa se iznena|ene, ipak, nije moglo prirediti. Me|utim, zna~ajno je da smo selekcijama Slovenije i Hrvatske dosta odmakli i potvrdili da se na prostorima Srbije ipak igra znatno kvalitetnije. Slovenke su se hrabro borile, imale su ~ak i prilika da iz kontranapada, retkih ali opasnih, postignu makar po~asni pogodak ali im sportska sre}a u par navrata nije bila naklowena. Srbijanke su, vodile igru od po~etka do kraja susreta, imale brojne prilike ali su tek iz opravdano dosu|enog penala prvi put savladale dotada pouzdanog golmana rivalki. Ivana Damwanovi} je oborena u kazne-

nom prostoru a Danka Podovac nije prokolckala priliku da donese prednost svojoj selekciji. Golmanku je poslala na jednu a loptu na drugu stranu. Najlep{u i najprecizniju akciju, izabranice selektorke Suzane Stanojevi}, izvele su Marina Ne{i} i Ivana Damwanovi} nakon duplog pasa da dupliraju vo|sto crveno-plavih a Danka Podovac je u zavr{nici susreta iz majstorski izvedenog slobodnog udarca sa 18 metara postavila kona~an rezultat. Pre po~etka urtakmice odr`ana je mala sve~anost. Lidija Stojkanovi} i Zorica Karaxi} su do{le da odigraju posleldwe reprezentativne susrete pa im je selektorka Suzana Stanojevi} predala uramqene dresove sa brojevima me~eva koje su odigrale brane}i boje Srbije. D. Vi}enti}

PO ^E LA BES PLAT NA [KO LI CA SPOR TA ZA PRED [KOL CE U SOM BO RU: U organizaciji Sportskog saveza grada Sombora i Saveza sport za sve Vojvodine krenula je besplatna {kolica sporta za de~ake i devoj~ice od 3 do 6 godina. Ova akcija za najmla|e, koja pre svega ima za ciq da provodi ve`be za pravilan razvoj i rast deteta, kroz ve`be oblikovawa i igre i zabave kroz fizi~ku aktivnost, krenula je 19. septembra i traja}e dva meseca. Aktivnosti }e se sprovoditi u gradskoj sportskoj hali Mostonga, utorkom i ~etvrtkom od 16 ~asova. Kona~ni ciq ovih manifestacija je priprema najmla|ih za kasnije ukqu~ivawe u sportske klubove. Nosioci ovog projekta su Ilija Lali}, Radovan Ra{kovi} i Predrag Mandi}. Na prvom treningu je bilo tridesetak mali{ana, ali je interes mnogo ve}i i uskoro }e se formirati dve grupe najmla|ih polaznika sportske {kolice.

sport

petak21.septembar2012.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

3 3 2 2 2 2 2 2 2 1 1 0 1 1 0 0 0 0 0 0

1 0 2 2 1 1 1 1 0 2 2 4 1 1 3 3 2 2 1 0

0 8:2 10 1 10:5 9 0 8:1 8 0 9:6 8 1 10:4 7 1 6:4 7 1 6:5 7 1 4:3 7 2 10:6 6 1 6:5 5 1 5:6 5 0 4:4 4 2 4:5 4 2 4:8 4 0 3:3 3 1 2:7 3 2 3:8 2 2 2:9 2 2 4:8 1 4 5:14 0

EN GLE SKA–^EM PI ON [IP

Da nas (20.45) Blek burn - Midlzbo ro Su bo ta (16) [e fild V. - Bol ton Der bi - Barn li (16) Vat ford - Bri stol (16) Pi ter bo ro - Vul ver hemp ton (16) Lids - No tin gem F. (16) Mil vol - Braj ton (16) Kri stal P. - Kar dif (16) Ip svi~ - ^arl ton (16) Bir min gem - Barn sli (18.20) Ne de qa Le ster - Hal (16) Po ne de qak Blek pul - Ha der sfild (20.45) 1. Blek burn 2. Blek pul 3. Braj ton 4. Hal 5. Kar dif 6. No tin gem F. 7. Bri stol 8. Midlzbo ro 9. Der bi 10. Ha der sfild 11. Bir min gem 12. Vul ver h. 13. Lids 14. [e fild 15. Bol ton 16. Kri stal P. 17. Barn sli 18. Barn li 19. Le ster 20. Vot ford 21. Mil vol 22. ^arl ton 23. Ip svi~ 24. Pi ter bo ro

6 6 6 6 6 6 6 6 6 5 6 5 6 5 6 6 6 5 5 6 6 6 5 6

4 4 4 4 4 2 3 3 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 0

2 1 1 1 1 4 0 0 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 2 2 0

0 1 1 1 1 0 3 3 2 1 2 2 3 2 3 3 3 3 3 4 4 3 2 6

14:9 14 15:4 13 12:3 13 11:5 13 10:6 13 9:7 10 13:11 9 9:11 9 11:9 8 6:4 8 8:9 8 7:7 7 10:11 7 9:11 7 8:10 7 8:11 7 6:11 7 10:10 6 6:6 6 7:11 6 8:13 6 6:8 5 4:11 5 5:14 0

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Da nas Nir nberg - Ajn traht Su bo ta [al ke - Ba jern (M) Volf sburg - Groj ter F. Majnc - Aug zburg Ham burg - Bo ru si ja (D) For tu na - Fraj burg Ne de qa Ba jer (L) - Bo ru si ja (D) Ver der - [tut gart Ho fen hajm - Ha no ver 1. Ba jern (M) 2. Ajn traht 3. Ha no ver 4. [al ke 04 5. Bo ru si ja (D) 6. Nir nberg 7. For tu na D. 8. Fraj burg 9. Bo ru si ja (M) 10. Volf sburg 11. Ver der 12. Ba jer (L) 13. Groj ter F. 14. Majnc 05 15. Aug zburg 16. [tut gart 17. Ham bur ger 18. Ho fen hajm

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30)

0 12:2 0 9:3 0 9:4 0 7:3 0 6:2 0 5:3 0 2:0 1 6:6 1 4:4 1 1:4 2 5:5 2 3:5 2 1:5 2 2:5 2 1:5 2 1:7 3 2:6 3 4:11

9 9 7 7 7 7 5 4 4 4 3 3 3 1 1 1 0 0

HR VAT SKA

Da nas Za greb - Split Lo ko mo ti va - Istra Su bo ta Za dar - In ter Osi jek - Ci ba li ja Ri je ka - Di na mo (Z) Haj duk (S) - Sla ven 1. Di na mo 2. Sla ven 3. Split 4. Haj duk 5. Istra 6. Ri je ka 7. Osi jek 8. Lo ko mo ti va 9. Ci ba lia 10. In ter 11. Za dar 12. Za greb

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

6 6 5 3 3 3 2 3 2 1 0 0

(17) (17) (17) (17) (17) (17) 2 0 0 3 3 3 5 2 2 3 4 1

0 2 3 2 2 2 1 3 4 4 4 7

20:6 20 16:10 18 13:8 15 12:8 12 7:6 12 8:8 12 7:4 11 12:11 11 7:12 8 6:11 6 5:13 4 2:18 1

Su bo ta Sa ra go sa - Osa su na Sel ta - He ta fe Be tis - Espa wol Bar se lo na - Gra na da Ne de qa Ma jor ka - Va len si ja Le van te - So si je dad Atle ti ko (M) - Va qa do lid Bil bao - Ma la ga R. Va qe ka no - Real (M) Po ne de qak De por ti vo - Se vi qa

Tobyije ni {a ne gra |a ne Fud bal ska gro zni ca uve li ko tre se Sta ri kon ti nent. Pro te klu sed mi cu obe le `io je po ~e tak Li ge {am pi o na i Li ge Evro pe. Na kon broj nih uz bu |e wa pa `wa fud bal ske jav no sti

Po raz je bio bo lan, na dam se da to ne }e osta vi ti tra ga na igra ~e. Si gur no je da }e mo pro tiv tob xi ja osve `i ti tim i na dam se po be di. Fud ba le ri Li ver pu la po ku {a }e da upi {u pr vu po be du u

Si gur no ^el si - Sto uk Ju ven tus - Kje vo Ba sti ja - PS@ Vi te se - He ra kles Bor do - Aja ~io Bra ga - Rio Ave

3+ (1.70) 3+ (1.75) 2 (1.70) 1 (1.60) 1 (1.60) 1 (1.50)

Re al no

Ham burg - Bo ru si ja (D) [al ke - Ba jern (M) Samp do ri ja - To ri no Ri je ka - Di na mo (Z) Ka qa ri - Ro ma Le van te - So si je dad

1. Bar se lo na 2. Ma la ga 3. Ma jor ka 4. Se vi qa 5. Atle ti ko (M) 6. R. Va qe ka no 7. Be tis 8. De por ti vo 9. Va qa do lid 10. So si je dad 11. Va len si ja 12. Real (M) 13. Le van te 14. He ta fe 15. Bil bao 16. Sel ta 17. Sa ra go sa 18. Gra na da 19. Espa wol 20. Osa su na

2 (1.75) 2 (1.85) 1 (2.10) 2 (2.00) 2 (2.30) 3+ (2.00)

Iz ne na |e we Mon pe qe - Sent Etjen Par ma - Fi o ren ti na Ma jor ka - Va len si ja Lil - Lion Udi ne ze - Mi lan Te pli ce - Plzen

1 (2.10) 2 (2.80) 2 (2.45) H (3.10) 1 (2.60) H (3.45)

po no vo se fo ku si ra na do ma }a pr ven stva. Ovog vi ken da, ~i ni se, naj vi {e va tre bi }e na Ostr vu. Na Iti had sta di o nu u Man ~e ste ru, gra |a ni ugo {}u ju pro bu |e ni Ar se nal. Tob xi je su u za le tu, ali ima ju i pro ble ma jer su po vre |e ni Fa bi jan ski, [a mak, Frim pong, Ro sic ki, Sa wa i Vil {ir. - Ne sre} no smo po ra `e ni u Ma dri du - ka `e tre ner Man ~e ster si ti ja Ro ber to Man }i ni. -

RU SI JA

Da nas Kra sno dar - Mor do vi ja Su bo ta Vol ga - CSKA Di na mo (M) - Am kar K. So vje tov - Ze ni it Te rek - Lo ko mo ti va Ne de qa Spar tak (M) - Ro stov Ru bin - Ku ban Po ne de qak Ala ni ja - An `i 1. Te rek 2. CSKA 3. An `i 4. Ze nit 5. Lo ko mo ti va 6. Ku ban 7. Spar tak 8. Ru bin 9. Am kar 10. Kri la S. 11. Ro stov 12. Ala ni ja 13. Kra sno dar 14. Mor do vi ja 15. Vol ga N. 16. Di na mo (M)

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

6 6 5 5 5 4 4 4 3 3 2 2 2 1 1 1

1 0 2 1 1 1 1 0 3 1 3 2 2 1 1 0

(17) (11.30) (13.45) (16) (18.15) (13) (17) (17) 1 2 1 2 2 3 3 4 2 4 3 4 4 6 6 7

12:9 19 13:6 18 17:1017 17:6 16 15:1116 16:1213 14:1413 12:1012 11:9 12 9:1410 8:10 9 13:14 8 10:13 8 9:17 4 8:18 4 5:16 3

Ugo Loris (Francuska)

FRAN CU SKA

Da nas Mon pe qe - Sent Etjen Su bo ta Ba sti ja - PS@ Lo ri jen - Ni ca So {o - Troa Brest - Va len si jen Rems - Nan si Tu luz - Ren Ne de qa Bor do - Aja ~io Mar sej - Evi jan Lil - Lion 1. Mar sej 2. Lion 3. Lo ri jen 4. PS@ 5. Bor do 6. Va len si jen 7. Tu luz 8. Rems 9. Sent Etjen 10. Ni ca 11. Lil 12. Ba sti ja 13. Brest 14. Aja ~io (-2) 15. Evi jan 16. Mon pe qe 17. Nan si 18. Ren 19. So {o 20. Troa

5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

5 4 3 2 2 2 2 2 2 1 1 2 2 2 1 1 1 1 1 0

(20.45) (17) (20) (20) (20) (20) (20)

(21) 0 1 2 3 3 2 2 1 0 3 3 0 0 1 1 1 1 0 0 2

(14) (17)

0 8:1 15 0 11:4 13 0 11:6 11 0 6:3 9 0 5:3 9 1 6:3 8 1 5:5 8 2 6:5 7 3 9:5 6 1 7:6 6 1 7:7 6 3 5:10 6 3 5:10 6 2 3:5 5 3 6:7 4 3 6:7 4 3 2:6 4 4 5:9 3 4 4:9 3 3 5:10 2

Pre mi jer li gi i to pro tiv vi ce {am pi o na Man ~e ster ju naj te da. Iza bra ni ci tre ne ra Ro xer sa ne }e mo }i da ra ~u na ju na Lu kas Le i vu, dok }e |a vo li bi ti li {e ni uslu ga Evre, Smo lin ga i Xo un sa. - Igra mo sve bo qe i si gur ni je - tvr di me na xer Man ~e ster ju naj te da Aleks Fer gu son. - Bi }e to te {ko go sto va we, ali se na dam uspe hu. U Ne ma~ koj ne po ra `e ni Ba jern i naj pri jat ni je iz ne na |e -

we Ajn traht o~e ku ju te {ka go sto va wa. Eki pa iz Frank fur ta go stu je u Nir nber gu gde }e po ku {a ti da upi {e ~e tvr tu po be du u ni zu. Pra va po sla sti c a bi } e su d ar ne m a~ k ih pred stav ni ka u Li gi {am pi o na, [al kea i Ba jer na na Vel tins Are ni. Bi }e to jed no od naj te `ih go sto va wa u ovoj se zo ni - ob ja {wa va je dan od naj bo qih igra ~a Ba je ra na Ba sti jan [vajn {taj ger. Na {a for ma je u uspo nu, u tim

Nej mar sru {io Ar gen ti nu

TUR SKA

Od i gran je pr vi ovo go di {wi „Su per kla si ko” i Bra zil je kao do ma }in bio bo qi od Ar gen ti ne go lom Nej ma ra sa pe na la u na dok na di vre me na 2:1. Re van{ 3. ok to bra u Ar gen ti ni. Bra zil ska fud bal ska sen za ci ja Nej mar re {i la je tre }i od osni va wa, a pr vi ovo go di {wi „Su per kla si k o”.Dve kult n e fud b al s ke na c i j e, Bra zil i Ar gen ti na, do go vo ri le su se po sle Svet skog pr ven stva u Ju `noj Afri ci, upr kos ne ve ro vat nom ri v al s tvu, da Nejmar (Brazil) sva k e go d i n e igra j u dve pri ja teq ske utak mi ce i da Re van{ je 3. ok to bra u Ar ti mo ve ~i ne igra ~i iz do ma }ih gen ti ni, na Esta dio Sen tra ri li ga. ju u gra du Re si sten si ja, ka da }e Pro {le go di ne, Bra zil je bio bi ti po zna to da li }e „ga u ~o uspe {ni ji. U Ar gen ti ni bi lo je si” uz vra ti ti uda rac. Za ti tu 0:0, a u Bra zi lu 2:0. I ove go di - lu u „Su per kla si ku” po treb na ne, „ka ri o ke” su bo qe po ~e le od im je ube dqi vi ja po be da i od „ga u ~o sa”. Na svom te re nu, u Go - 1:0. Bio je ovo 94. duel dve na ja ni, po got kom sa pe na la u na - ci je u isto ri ji i sa da su ve li ki dok na di vre me na: Bra zil - Ar - ri va li pot pu no po rav na ti: 35gen ti na 2:1 (1:1). Za Ar gen ti nu 24-35, s tim da Ar gen ti na ima je igrao i biv {i fud ba ler Cr - ne { to bo q u gol-raz l i k u ve ne zve zde Er nan Bar kos. (149:143).

BEL GI JA

HO LAN DI JA

Da nas Stan dard - Gent Su bo ta Va re gem - An der leht Ber {ot - Kor trijk Lo ke ren - Le u ven Me he len - Mons Va sland - Lirs Ne de qa Klub Bri` - Serkl Bri` [ar lroa - Genk 1. Klub Bri` 2. An der leht 3. Va re gem 4. Genk 5. Gent 6. Kor tijk 7. Stan dard 8. Lo ke ren 9. Ber {ot 10. Mons 11. Lirs 12. Me he len 13. Le u ven 14. [ar lroa 15. Be ve ren 16. Serkl Bri`

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

5 3 4 2 3 3 3 3 3 2 1 2 1 2 1 0

2 4 1 5 2 2 1 1 1 2 5 2 4 1 2 1

(20.30) (18) (20) (20) (20) (20) (14.30) (20.30) 0 0 2 0 2 2 3 3 3 3 1 3 2 4 4 6

18:9 17 11:6 13 10:8 13 12:9 11 9:8 11 7:7 11 16:1310 10:9 10 11:1110 16:15 8 7:6 8 12:12 8 10:13 7 9:16 7 6:11 5 6:17 1

Ro da - Utreht

Da nas

(20)

Su bo ta Cvo le - Gro nin gen RKC - Ven lo Vi te se - He ra kles NEC - Vi qem Ne de qa Den Hag - Ajaks Tven te - He ren ven Bre da - AZ Alk mar PSV - Fe je nord 1. Tven te 2. Vi te se 3. Ajaks 4. Fe je nord 5. PSV 6. Den Hag 7. AZ Alk mar 8. Utreht 9. RKC Val vajk 10. NEC 11. He ra kles 12. Gro nin gen 13. Ro da 14. He ren ven 15. Ven lo 16. Bre da 17. Cvo le 18. Vi qem

5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

5 4 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 0 0 0 0 0

(18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30) 0 1 2 1 0 2 2 2 2 1 2 1 1 3 2 2 2 2

0 0 0 1 2 1 1 1 1 2 2 3 3 2 3 3 3 3

se vra tio i Ro ben, {to nam uli va do dat nu na du da }e mo i Gel zen kir he nu sla vi ti. Sta ra da ma na kon re mi ja sa ^el si jem o~e ku je duel sa ne ja kim Kje vom, dok }e fud ba le ri Mi la na od la ze na go sto va we u Udi ne - Uve ren sam da }e mo igra ti do bro - ka `e tre ner Ju vea Mak si mi li ja no Ale gri. - Ima mo sa svim no vi tim i tre ba }e nam vre me na da se uigra mo. I. G.

15:4 15 9:2 13 17:5 11 6:3 10 15:6 9 11:8 8 10:8 8 6:4 8 7:7 8 10:11 7 6:8 5 4:11 4 4:11 4 4:8 3 6:11 2 3:10 2 2:9 2 4:13 2

Da nas Ka ra buk - An ta li ja Su bo ta Kaj ze ri - Eski {e hir Is tan bul - Or du spor Ga zi an tep - Be {ik ta{ Mer sin - Gen ~ler bir li gi Ne de qa Si vas - Ka {im pa sa Ela zig spor - Bur sa Ga la ta sa raj - Ak {i har Po ne de qak Fe ner bah ~e - Trab zon 1. Ga la ta sa raj 2. Ka {im pa sa 3. Be {ik ta{ 4. Fe ner bah ~e 5. Or du spor 6. Is tan bul 7. Trab zon 8. Bur sa 9. Eski {e hir 10. An ta li ja 11. Ak {i har 12. Gel ~lerb. 13. Si vas 14. Ga zi an tep 15. Mer sin 16. Kaj ze ri 17. Ka ra buk 18. Ela zig spor

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

3 3 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0

1 0 2 2 2 1 1 0 0 0 2 2 2 0 2 1 1 1

(19) (16) (16) (19) (19) (16) (16) (19) (19) 0 12:6 10 1 9:3 9 0 10:4 8 0 6:2 8 0 6:3 8 1 6:2 7 1 4:2 7 2 7:5 6 2 7:6 6 2 5:7 6 1 2:5 5 1 6:6 5 1 4:4 5 3 1:7 3 2 5:8 2 3 3:8 1 3 3:10 1 3 1:9 1

BO SNA I HER CE GO VI NA Su bo ta Ve le` - GO[K

(16)

Le o tar - Sa ra je vo

(16)

Trav nik - Gra di na

(16)

Zvi je zda - ^e lik

(16)

@e qe zni ~ar - Rad nik

(19)

Bo rac - Ru dar

(19)

Ne de qa Sla vi ja - Zriw ski

(16)

[i ro ki - Olim pik

(19.45)

1. Sa ra je vo

4 4 4 4 3 4 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

4 3 2 2 2 2 2 1 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0

0 1 2 2 1 1 0 3 0 0 2 1 1 1 1 0 0 2 1 1

(16) (18) (20) (22) (12) (16) (18) (19.50) (21.30) (21.30) 0 12:3 12 0 6:2 10 0 5:3 8 0 4:2 8 0 9:4 7 1 6:5 7 1 7:5 6 0 7:5 6 2 3:3 6 2 5:7 6 1 6:6 5 2 5:4 4 2 5:8 4 2 5:8 4 2 8:12 4 3 4:5 3 3 2:5 3 2 2:6 2 3 7:10 1 3 2:7 1

[PA NI JA–SE GUN DA

Duel Volkota i Zabalete

(15.30) (17.30) (17.30)

0 0 1 1 1 1 2 1 1 1 0 0 0 1 1 1 0 0

[PA NI JA–PRI ME RA

NA[ PRED LOG

Su bo ta (13.45) Svon si - Eve ton ^el si - Sto uk (16) (16) Sa umt hep mton - Aston Vi la VBA - Re ding (16) (16) Vest Hem - San der lend Vi gan - Fu lam (16) Ne de qa Li ver pul - Man le ster j. (14.30) (16) Wu kasl - No ri~ (17) Man. si ti - Ar se nal (17) To ten hem - Kvins Park 1. ^el zi 4 2. Man ~e ster J. 4 3. Ar se nal 4 4. Man ~e ster S. 4 5. Svon si 4 6. VBA 4 7. Ever ton 4 8. Vest Hem 4 9. Fu lam 4 10. To ten hem 4 11. Wu kasl 4 12. Sto uk 4 13. Aston Vi la 4 14. Vi gan 4 15. San der lend 3 16. No ri~ 4 17. Li ver pul 4 18. Kvins Park 4 19. Re ding 3 20. Sa ut hemp ton 4

dnevnik

6 5 1

0 15:3 16

2. @e qe zni ~ar 6 4 1

1 10:4 13

3. Zriw ski

6 4 0

4:3 12

4. Sla vi ja

6 3 2

4:3 11

5. Le o tar

6 3 1

6:4 10

6. Ru dar

6 3 1

8:7 10

7. Olim pik

6 2 3

5:4

8. [i ro ki

6 2 2

7:6

9. ^e lik

6 2 2

6:5

10. Bo rac

6 2 1

6:5

11. Ve le`

6 2 1

8:9

12. Trav nik

6 1 2

4:6

13. GO[K

6 1 2

4:9

14. Zvi je zda

6 1 1

3:9

4 3

15. Rad nik

6 0 3

2:8

16. Gra di na

6 0 3

6:13 3

Su bo ta Her ku les - Bar se lo na B Sa ba deq - Kse rez Pon fe ra di na - Al me ri ja Las Pal mas - Vi qa re al Hi hon - Al kor kon Hu e ska - El ~e Re kre a ti vo - Lu go Mi ran de{ - San tan der Gva da la ha ra - Ka steq non Kor do ba - \i ro na Ne de qa Nu man si ja - Mur si ja 1. El ~e 5 5 2. Vi qa re al 5 3. Al me ri ja 4. \i ro na 5 5. Al kor kon 5 6. Bar se lo na B 5 5 7. Hu e ska 8. Sa ba deq 5 9. Mur si ja 5 10. Re kre a ti vo 5 5 11. Nu man si ja 5 12. Ka sti qa 13. Lu go 5 14. Kse rez 5 5 15. Mi ran de{ 5 16. Ra sing 5 17. Kor do ba 18. Las Pal mas 5 19. Pon fe ra di na 5 20. Her ku les 5 5 21. Hi hon 22. Gva da la ha ra 5

5 4 4 3 3 3 2 2 2 2 1 2 1 2 1 1 1 1 1 1 0 0

0 1 0 1 1 0 2 2 2 1 3 0 3 0 2 2 2 1 0 0 2 1

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (20) (22) (12) 0 0 1 1 1 2 1 1 1 2 1 3 1 3 2 2 2 3 4 4 3 4

12:5 15 6:2 13 12:8 12 12:3 10 7:5 10 11:9 9 8:6 8 6:4 8 9:8 8 4:7 7 3:3 6 9:10 6 6:7 6 7:9 6 6:4 5 4:4 5 4:4 5 4:12 4 5:8 3 3:6 3 4:8 2 3:13 1

ITA LI JA–SE RI JA A

Su bo ta Par ma - Fi o ren ti na Ju ven tus - Kje vo Ne de qa Samp do ri ja - To ri no Ata lan ta - Pa ler mo Bo lo wa - Pe ska ra Ka qa ri - Ro ma Ka ta ni ja - Na po li In ter - Si je na Udi ne ze - Mi lan La cio - \e no va 1. Ju ven tus 2. Na po li 3. La cio 4. Samp d. (-1) 5. In ter 6. Fi o ren ti na 7. Ro ma 8. Ka ta ni ja 9. To ri no (-1) 10. Mi lan 11. \e no va 12. Par ma 13. Kje vo 14. Bo lo wa 15. Ata lan ta (-2) 16. Ka qa ri 17. Udi ne ze 18. Pa ler mo 19. Pe ska ra 20. Si je na (-6)

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 0 0 0 0 0 0 1 1 1 0 0 0 0 0 1 2 1 1 0 2

0 0 0 0 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 1 1 2 2 3 1

9:2 9 8:2 9 7:1 9 6:3 8 6:3 6 5:3 6 7:6 4 5:6 4 3:2 3 3:3 3 5:6 3 3:5 3 3:5 3 4:7 3 2:2 2 2:4 2 4:8 1 1:7 1 2:9 0 3:4 -4

ITA LI JA–SE RI JA B

Da nas Em po li - Ter na na Ve ro na - No va ra Su bo ta ]e ze na - Ci ta de la Kro to ne - Ba ri Ju ve Sta bia - Va re ze Vi }en ca - Bre {a Mo de na - Li vor no Pa do va - Re |i na Pro Ver }e li - Asko li Spe ci ja - Sa su o lo Lan ~i a no - Gro se to 1. Sa su o lo 2. Li vor no 3. Va re ze (-1) 4. Ve ro na 5. Spe ci ja 6. Kro to ne 7. Ci ta de la 8. Ba ri (-5) 9. Vi }en ca 10. Bre {a 11. Mo de na (-2) 12. Asko li (-1) 13. Pro Ver }e li 14. No va ra (-4) 15. Re |i na (-3) 16. Lan }a no 17. Ju ve Sta bia 18. Pa do va (-2) 19. Ter na na 20. Em po li (-1) 21. ]e ze na 22. Gro se to (-6)

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

4 4 3 2 2 2 2 3 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 1

(19) (21) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) 0 0 1 2 1 0 0 1 1 1 2 1 0 3 2 2 2 3 1 2 1 2

0 10:2 12 0 12:6 12 0 8:4 9 0 7:4 8 1 6:5 7 2 5:4 6 2 5:6 6 0 9:4 5 2 7:7 4 2 3:4 4 1 5:5 3 2 4:6 3 3 3:5 3 0 8:5 2 1 4:5 2 2 3:5 2 2 3:7 2 1 4:5 1 3 0:4 1 2 5:10 1 3 2:10 1 1 4:4 -1

SPORT

dnevnik VOJ VO DI NA KOM PLE TI RA LA RE DO VE

Vra tio se ]ur ko vi} Na k on o~e k i v a n e po be de na star tu Su per li ge u Kru {ev cu u me ~ u s Na p red k om (29:21), upra va ru ko met nog klu ba Voj vo di na je po ja ~a la svo je re do ve sa Da ni mi rom ]ur ko vi} (28), ko ji je po sle {est se zo n a pro v e d e n ih u {pan s koj Aso b al li g i (Por t land San An to nio) od lu ~io da se vra ti u Voj vo di nu.

PKB u No vom Sa du 26. sep tem bra Zbog re pre zen ta tiv nih ak ci ja, utak mi ca dru gog ko la iz me |u Voj vo di ne i PKBa od i gra }e se 26. sep tem bra u ha li na Sla noj ba ri, ume sto ra ni je pred vi |e nog ter mi na 22. sep tem bra. Pre Voj vo di ne ]ur ko vi} je igrao za Vr bas, a bio je i ~lan re pre zen ta ci je na SP 2011. u [ved skoj. Ovaj 194 cen ti me ta ra vi so ki sred wi bek pot pi sao je ugo vor na go di nu da na. - U Voj vo di ni sam pro veo sjaj nu se zo nu. Po vra tak u Sr bi ju je uvek bio ve zan za Vr bas u ko me sam po ni kao i Voj vo di nu iz ko je sam tra si rao put u ino stran stvo. Na sto ja }u da oprav dam uka za no po ve re we - ka zao je ]ur ko vi}. Sport ski di rek tor Dar ko Jev ti} po ja snio je an ga `o va we le vog be ka:

Da ni mir ]ur ko vi}

- Da ni mir se vra tio u svo ju dru gu ku }u iz ko je je oti {ao 2006. go di ne. We gov tran sfer iz Vr ba sa u Voj vo di nu bio je naj ve }i u isto ri ji klu ba. Dra go nam je da se po sle {est go di na igra wa u [pa ni ji i to u jed nom klu bu, {to je da nas za i sta ret kost, po no vo ob reo u Voj vo di ni. Mi qan Pu {i ca se ozbiq no po vre dio i pred sto ji mu pe to ne deq ni opo ra vak. Uz to, we gov sta tus jo{ ni je prav no re {en pred Ar bi tra `nom ko mi si jom, pa smo mo ra li da re a gu je mo. . Ugo vor je pot pi san na go di nu da -

KUP VOJ VO DI NE ZA MU [KAR CE

Ras pu ca ni Ti te qa ni

Utak mi com u No vom Sa du Rad ni~ ki - Me ta lac (Fu tog) 34:39 kom p le t i r a n o je pr v o ko lo Ku pa Voj vo di ne u kon ku ren ci ji ru ko me ta {a. U osta lim me ~e vi ma po stig nu t i su sle d e } i re z ul t a t i: Par ti zan (Bu di sa va) - Haj duk

(^u r ug) 18:27, Sr b o b ran @SK (@a baq) 22:39, Sla vi ja (No vi Sad) - Ta tra (Ki sa~) 45:21, Ce ment (Be o ~in) - Ti tel Xon Dir 20:55, Ba~ ka Pa lan ka - La vo vi (Ba~ ka Pa lan ka) 0:10. J. G.

Da na {wi ru ko met ni pro gram Pr va èn ska li ga, se ver - JABUKA: Jabuka 95 - Proleter Superprotein (19.30) Dru ga mu {ka li ga, se ver - NOVI BEÊJ: Jedinstvo - Potisje Pleteks (20), APATIN: Apatin - Crvenka 2 (20) Dru ga èn ska li ga, se ver - APATIN: Apatin - @eqa (18), BAJMOK: Topola - Obili} (20)

na, uz obo stra nu è qu da osta ne kod nas i du è. Do la skom ]ur ko vi }a Voj vo di na je do bi la na kva li te tu, po go to vo u od bra ni - ka zao je Jev ti}. Pred sed nik Voj vo di ne Mi lan \u ki} osvr nuo se na iz la zak eki pe na evrop sku sce nu i oko sta tu sa Vla di mi ra Man di }a. - Iskre no, lak nu lo nam je {to smo za ri va la u EHF ku pu do bi li ma |ar sku eki pu B[C iz Ba la ton fi re da. B[C ba rem na pa pi ru, ne bi tre ba lo da pred sta vqa ve li ku pre pre ku za na{ tim, a pred nost Ma |a ra je ta {to se re van{ igra na wi ho vom par ke tu. Hra bri nas ~i we ni ca da do sa da ni smo po ra è ni na Sla noj ba ri ka da je re~ o me |u na rod nim utak mi ca ma. Po mo} na vi ja ~a i ve li ka po se ta bi }e nam od ne pro ce wi ve po mo }i. [to se ti ~e Vla di mi ra Man di }a, on je zbog po slov nih oba ve za i po li ti~ kog an ga `ma na od lu ~io da se fo ku si ra na te oba ve ze i sma tra da ne bi bi lo fer da se de li mi~ no sta vqa na ras po la ga we stru~ nom {ta bu. Pre sko ~io je pri prem ni pe riod i we go va od lu ka je ve o ma ko rekt na. Zna ~i, Vla da Man di} de fi ni tiv no ne }e no si ti dres Voj vo di ne u na red noj se zo ni po ja snio je pred sed nik cr ve no be lih. I. Gru bor OR LO VI TRE NI RA JU U NE MA^ KOJ

Ter zi }u se ostva rio san Se ni or ska B ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je tri da na tre ni ra u ne ma~ kom [ve ri nu, gra du u ko me }e or lo vi od i gra ti pr vi pri ja teq ski me~ sa se lek ci jom Ne ma~ ke su tra od 15.30 ~a so va. Me |u pr vi ma ko ji je sti gao na me sto oku pqa wa bio je mla di ka det ski re pre zen ta ti vac Ste fan Ter zi} (18) de bi tant u se ni or skoj kon ku ren ci ji. Ter zi} je ro |en u Ari qu, a tre nut no bra ni bo je HSV-a iz Ham bur ga. - Sva ki po ziv za re pre zen ta ci ju mno go zna ~i. Ni je ni bit no da li je to ka det ska, ju ni or ska ili se ni or ska se lek ci ja, dres je uvek jed na ko drag. Ra du jem se {to }u ima ti pri li ku da ra dim i igram sa sta ri jim ko le ga ma. Ovo }e za me ne bi ti pri li ka za no vo do ka zi va we, ali i pri zna we za do sa da {wi rad. Ovim se ostva rio de ~a~ ki san - ka `e mla di Ter zi}.

BRON ZA ZA SR BI JU: @en ska re pre zen ta ci ja Sr bi je u ro we wu na dah osvo ji la je tre }e me sto na pr ven stvu sve ta odr `a nom u Ni ci. U kon ku ren ci ji 35 ze ma qa, po sle tri di sci pli ne - kon stant ni ba last, sta ti~ ka i di na mi~ ka ap nea - u ukup nom pla sma nu je tri jum fo va la eki pa Ja pa na, a dru gu po zi ci ju za u ze la je Fran cu ska. Za na {u re pre zen ta ci ju na stu pi le su Le na Jo va no vi}, Ti ja na Ni ko li} i Na ta {a Bo {ko vi}. - Ovo je naj ve }i uspeh u isto ri ji srp skog ro we wa na dah, u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji. Le na, Ti ja na i Na ta {a pre va zi {le su sva na {a o~e ki va wa i prog no ze osva ja wem bron za ne me da qe - iz ja vio je po vo dom ve li kog uspe ha pred sed nik Sa ve za i tre ner re pre zen ta ci je Uro{ Ko ji}.

petak21.septembar2012.

DA NAS @REB ZA EP

Sr bi ja u tre }em {e {i ru @en ska ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je }e da nas sa zna ti ime na ri va la u pr voj fa zi Evro ba ske ta 2013. Do ma }in kon ti nen tal nog {am pi o na ta od 15. do 30. ju na bi }e Fran cu ska, a `reb je na pro gra mu da nas po pod ne u Pa ri zu. Se lek ci ja Sr bi je le tos je sa uspe hom od ra di la kva li fi ka ci je, a pr vi ciq na EP bi }e pla sman me |u 12 naj bo qih, od no sno na jed no od pr va tri me sta u gru pi. - Ula zi mo u kva li tet no dru {tvo, gde se pod ra zu me va da ne ma la kih pro tiv ni ka i utak mi ca. Ja, ipak, ve ru jem da }e mo po po vrat ku ~e ti ri po vre |e ne re pre zen ta tiv ke mo }i da se no si mo sa ve }i nom tih ti mo va - re -

Na |a pro pu {ta {am pi o nat sve ta Srp ska pli va ~i ca Na |a Higl ne }e u~e stvo va ti na {am pi o na ti ma sve ta u Is tan bu lu u de cem bru u ma lim ba ze ni ma i Bar se lo ni na red ne go di ne. Tre ner i brat svet ske {am pi on ke iz 2009. go di ne Se ba sti jan Higl ka `e da je we go voj se stri neo p ho dan od mor od ve li kih tak mi ~e wa. Hi glo va je ima la pro ble ma sa po vre dom no ge zbog ko je je na pra vi la pa u zu na kon Olim pij skih iga ra u Lon do nu gde je za u ze la 25. me sto. - Pre ska ~e mo Is tan bul i Bar se lo nu. Ciq je da se {to bo qe pri pre mi za Svet sko pr ven stvo u Bar li nu 2014. go di ne. Jed no stav no mo ra da se opo ra vi od ve li kih tak mi ~e wa. - re kao je Se ba sti jan Higl. Na |a Higl }e u na red nom pe ri o du u~e stvo va ti sa mo na do ma }im tak mi ~e wi ma.

Ma ri na Maq ko vi}

kla je Ma ri na Maq ko vi} uo~i po la ska na put. Mla da kor mi lar ka na ci o- nal nog ti ma is ti ~e ve ru u po -

zi ti van is hod `re ba, a ka sni je i ve li kog tak mi ~e wa. - Ka ko dru ga ~i je mo è da bu de, ne go da se lek tor bu de op ti mi sta. Sr bi ja je ras po re |e na u tre }i {e {ir sa re pre zen ta ci ja ma [ved ske, Li tva ni je i Cr ne Go re. Po ten ci jal ni pro tiv ni ci iz pr vog {e {i ra su Ru si ja, Tur ska, Fran cu ska i ê {ka, iz dru gog Hr vat ska, Ve li ka Bri ta ni ja, Ita li ja i Slo va~ ka, a i iz ~e tvr tog [pa ni ja, Be lo ru si ja, Le to ni ja i Ukra ji na. De le ga ci ju Ko {ar ka {kog sa ve za Sr bi je, po red Maq ko vi }e ve, ~i ni }e pred sed nik Dra gan \i las i pot pred sed ni ca za du è na za èn sku ko {ar ku Ana Jo ko vi}.

Voj vo di na u Sa ra je vu Va ter po li sti Voj vo di ne od da nas do ne de qe u~e stvo va }e na tra di ci o nal nom tur ni ru pod na zi vom â&#x20AC;&#x17E;Sa ra je vo ~em pi ons ~e lenx 2012â&#x20AC;?. Po red No vo sa |a na na tur ni ru na stu pi }e i split ski Ja dran iz Hr vat ske i her ceg nov ski Ja dran i ko tor ski Pri mo rac iz Cr ne Go re. Za iza bra ni ke De ja na Sta no je vi }a ovaj tur nir bi }e po sled wa pro ve ra pred start Li ge {am pi o na, jer ve} u sre du 26. sep tem bra Voj vo di na }e u Bre {i od me ri ti sna ge s isto i me nom eki pom u okvi ru pr vog ko la C gru pe. Da nas, pr vog da na tur ni ra sa sta }e se Pri mo rac - Voj vo di na

(17.30) i Ja dran (S) - Ja dran (HN) (19). Su tra }e igra ti Voj vo di na - Ja dran (S) (17.30) i Ja dran (HN) - Pri mo rac (19). U ne de qu igra ju Pri mo rac - Ja dran (S) (10) i Ja dran (HN) Voj vo di na (11.30). G. M.

RePORTA@e

petak21.septembar2012.

dnevnik

MELODRAMSKI SOPRAN SOWA [ARI] NAJMLA\I fINALISTA MASTER KLASA LEGENDARNE OPERSKE DIVE MONSERAT KABAQE

Gro fi ca iz som bor skog so ka ka

o li Som bor da se di ~i svo jom kul tur nom sce nom, ~e sto ima i ra {ta, ali {to jes-jes ope ra mu po sled wih par ve ko va ba{ ne {to i ne ide. Som bor ci su ima li pri li ku, u ovo ne {to de ce ni ja {to pam tim, da slu {a ju i gle da ju ozbi qan oper ski re per to ar ta man to li ko pu ta ko li ko je i pr sti ju na jed noj ru ci pi ja nog dr vo se ~e iz Ka le si je, pa je tim in te re sant ni ji „lik i de lo” mla de da me So we [a ri}. Qu bi mi ca gra da je de voj ka ko ja se sa sve ga 22 go di ne, kao naj mla |i u~e snik kon kur sa, na {la me |u pri vi le go va nih 16 fi na li sta ovo go di {weg ma ster kla sa naj ve }e svet ske oper ske le gen de Mon se rat Ka ba qe. Ma lo li je!? Se di mo u ba {ti som bor skog „Bo e ma“, neo bi~ nog ka fea ko ji ume sto ibar ske dvoj ke, grandpink sa zve `|a i DJ Mr gu da pre fe ri ra sli kar ske ko lo ni je, te ve ~e ri na po li tan ske ari je i ru ske ro man se, i pr vo {to upa da u o~i kod So wi ce je taj oreol zve zde ko ji ima i pre ne go {to je for mal no to i po sta la. Sa mo sve sno de voj ~e, pa met nih mo dro-

ze le nih o~i ju, ko je se pr vi put pred lo kal nom jav no {}u po ja vi lo pre vi {e od de set go di na. Ka ko {to to i bi va u „kul tur noj” va ro {i u ko joj sva ki skri bo man se be do ì vqa va kao „bra ta po pe ru Iva An dri }a” (ka ko to ve} vi spre no za kqu ~i pre ne ko li ko go di na, tad od bor nik, je dan po lu pi sme ni eksga star baj ter u va ro {kom par la men tu) a sva ki ne-dal to ni sta ko ji se do voq no za i mao da pa za ri {ta fe laj, na sled ni kom Mi la na Ko wo vi }a, pr vi na stu pi ma le [a ri} ke su bi li pri li kom zva ni~ nih va ro {kih ve se li ca. Ma lo him ne, ma lo Mo kraw ca, red Do ni ce ti ja... Tek, ko ni je na u{i ma se deo a kla si ku slu {a i mi mo dr àv nih da na à lo sti, mo gao je ve} tad da na slu ti da je So wi ca pra vi ne bru {e ni di ja mant. Za, ta da jo{ uvek for mal no ne {ko lo va ni i mla di glas, sa vr {e nu in to na ci ju i bes pre kor ni re ~i ta tiv do bi la je po hva le za svih stra na, pa je u jed nom „blic-kri gu” {to in sti tu ci o nal no, {to van zva ni~ nog obra zov nog si ste ma, pro tut wa la kroz plan i pro gram mu zi~ ke osnov ke i sred we {ko le, us put po brav {i sve po hva le di va SNP i svo jih no vo sad skih pe da go ga Mi li ce Sto ja di no vi} i Ve sne A}i mo vi}. Ni {ta ma we za do voq na onim {to je ~u la od So we, i pre po zna la u we nom gla su ali i ì vot nom sta vu, bi la je ono mad u Her ceg No vom i

pri ma do na, le gen dar na Bi ser ka Cve ji}, na ~i ju se pre po ru ku, evo ve} tre }u go di nu, So wi ca pe va~ ki raz vi ja u Man haj mu na Mu zi~ koj aka de mi ji pod bud nim okom Sne `a ne Sta men ko vi}. - Na rav no, kad sam oti {la u Man hajm, bi la sam kao na ne koj dru goj pla ne ti. Pa u Ne ma~ koj, go to vo sva ki dru gi iole ve }i grad ima svo ju oper sku ku }u i ta mo je ope ra pra va iko na - pri ~a So wa, uz sa mo za taj ni osmeh, Ma -

^e do iz dok tor ske ku }e

do ni sli ~an. - Da li zbog raz vi je no sti oper ske sce ne ili na sle |a, tek, ono na ~e mu se in si ti ra je di sci pli na u ra du, stal nost kva li te ta, dok je ono {to iz dva ja ve li ke pe va ~e spo sob nost da u od re |e nim, {to ~e {}im mo men -

ti ma do sti è te vr hun ce, „pi ko ve”. Do bro, ni je ni ta mo sve ide al no, i u Ne ma~ koj je bit no ko sto ji iza te be, ko te po dr à va i mo è pru ì ti {an su. Ipak, sve se sve de na kva li tet, ali i na to da mo ra{ ima ti ma lo sre }e, da te u pra vo vre me i na pra vom me stu ~u je pra vi ~o vek. Ta ko je i woj pra vu, je di nu, ula zni cu za kon kurs „Mon se rat Ka ba qe” pred sta vqao law ski na stup stu dent skog or ke stra i oper skope va~ kog an sam bla u Bam ber gu, u ulo zi gro fi ce u „Fi ga ro voj è nid bi”. Na ovo go di {wem kon kur su se, po po zi vu, po ja vi lo vi {e od dve sta so pra na ko je je „re {e ta lo” kroz tri eli mi na ci o na kru ga, da bi se iz dvo ji lo naj bo qih 16. - U~e {}e u fi na lu tak mi ~e wa „Mon se rat Ka ba qe” sva ka ko mi je ukras u CV-u a do dat ni raz log za za do voq stvo je {to sam bi la naj mla |a fi na list ki wa. Imam jo{ vre me na i me sta za na pre dak - pri ~a zvon kim gla som i sme je se na pi ta we da li joj sme ta je dva pri met no, bla go „ko tr qa ju }e r„ u go vo ru. - Ha, ha, ha, vi ste pr va oso ba ko ji me to pi ta. Ne. U zah tev nim ko ma di ma, slo è ni jeg re ~i ta ti va, ako je po treb no ra dim i sa lo go pe dom, pa ne mam ne ki ve }i pro blem - ka è So wa, de voj ka ko ju Som bor ne ma.

U [IDU ODR@ANA PRVA OLIMPIJADA ZABORAVQENIH DE^JIH IGARA

[am pi o ni pil ci ke, pi qa ka, kraj ca ri ce i pra} ke ro ra di la mu no stal gi ja a me mo ri ja ga mno go do bro slu `i, pa je naj sta ri ji ~lan i pr vi ~o vek {id skog iz vi |a~ kog od re da „La zar Bi bi}” Ti ho mir Ti re Ra ni sa vqe vi} ini ci rao or ga ni za ci ju svet ski pr ve olim pi ja de za bo ra vqe nih de ~i jih iga ra. Svo je vre me no je na ro ~i to vo leo “ne ka bi je ko jo{ ni je”, kad se de ra ni oku pe

Za pred u zi mqi ve iz vi |a ~e ni je tre ba lo gra di ti olim pij sko se lo, ve} su se pr vog da na sta ri ji raz ba {ka ri li pod {a to ri ma a naj mla |i sme {te ni u ho tel ski de pa dans. Iz ku hi wu me snog Cr ve nog kr sta [id sva ki dan su sti za la po tri ku va na obro ka i u`i na pri de, i ni ko se ni je `a lio. Na pro tiv, ali hva li li su naj vi {e voj ni~ ki pa suq s me som.

Ne ka bi je ko jo{ ni je

oko kr pe wa ~e, ma we od lop te za ru ko met, pa ~i je je pro zva no ime zgra bi lop tu i ga |a naj bli `eg. Po be di ko osta je ne tak nut. Za nad me ta we je oda brao jo{ de vet di sci pli na: fud bal sa kr pe wa ~om, ga |a we pra} kom i ku va nih ja ja nov ~i }em, kraj ca ri ce, piq ke, na ba ci va we pot ko vi ce, pil ci ke, haj du~ ke igre, te grad wu ~ar da ka od ~o ko va. Lo gi sti~ ki mu po mo gla me sna Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja, Skup {ti na op {ti ne i Klub mla dih, te te me rin ski od red iz vo |a ~a, pa je na obli `we iz le ti {te Li po va ~a do pu to va lo vi {e od 120 mla dih iz Be o gra da, Na ko va, Te me ri na i Re pu bli ke Srp ske. Bi li po zva ni i oni iz Hr vat ske i Ma ke do ni je ali oprav da li svoj iz o sta nak. Ni ko me ni je bi lo te {ko da za sva kog u 20 pe to ~la nih eki pa, upla ti po 200 di na ra.

Olim pij ski ekip ni pr vak je me sni Iz vi |a~ ki od red “La zar Bi bi}”, dok su pe ha re i di plo me za po je di ne di sci pli ne do bi li ti mo vi `i vo pi snih ime na po put {id skih “Or lo va”, “Pe tli }a” i “[kor pi o na”, te me rin skih “Gla di ja to ra” i “La vo va”, “Le {i na ra” i “Ma lih mon te ra” iz Na ko va ili be o grad skih “Cr nih mam bi” i “Le te }eg od re da”. Na kon sve ga s do brim raz log je op ti mi sti ~an ko man dant pa ra de Ti re Ra ni sa vqe vi}. - Si gur no }e mo idu }e go di ne or ga ni zo va ti dru gu olim pi ja du sa jo{ vi {e za ni mqi vih iga ra na Li po va ~i. Na rav no, mo `e ra ~u na ti na po dr {ku ~el ni ka te me rin skih iz vi |a ~a, pro fe so ra Mi lo mi ra Ra di }a. - Na voj nom ot pa du ku pu je mo opre mu za na{ od red, ko ji ob u hva ta i se la Ba~ ki Ja rak i Si rig. Ima 70 ~la no va, pre te `no osno va ca a sa mo pet od sto su od ra sli. Na Le pen ki smo or ga ni zo va li de set da na let weg ta bo ro va wa, gde su iz vi |a ~i po la ga li is pi te ve {ti na {um ske {ko le u pre po zna va wu le ko vi tog bi qa, ku va wa i no} noj ori jen ta ci ji. D. Savi~in

vla sti toj ku }i ne mo `e da „po beg ne” od me di ci ne. Otac Dra go slav, uva `e ni som bor ski hi rurg, u i{ ~e ki va wu da mu ~e do iz da le kog Man haj ma svra ti i do ku }e, vre me pre kra }u je pro iz vo de }i vr hun ska vi na u po ro di~ nom vi no gra du i po dru mu, dok maj ka \er |i, vr hun ski on ko log, {par ta svet skim me ri di ja ni ma u pro mo ci ji bor be pro tiv ra ka. Pa za {to se on da ~u di ti {to je u So wi nom ko fe ru uvek, po red ve li kog ta len ta, „spa ko van” rad i sa mo discpli na. Ta ko svet ski a ta ko som bor ski. Mili} Miqenovi}

MINIJATURNE KOBILE BE^EJCA ZORANA PRODANOVA TUTWE PO VOJVODINI

Svi bi da ja {u Ha nu Mon ta nu

em dr ve nih ko wi }a, ret ki su pa kad ih upreg ne u sra zmer no ma la ko ma li {a ni ko ji bi ima li pri - la, le po ta jed na. Ali, de ca vi {e vo le li ku da se pop nu u se dlo, da ni - ja ha we. Se de we u ko li ma, ko ja on sam je stal no na tur ne ji po Voj vo di ni sa pra vi, je kao da su u ka bri o le tu - ve li svo ja dva po ni ja Be ~e jac Zo ran Pro da - Zo ran. nov. Jed no ja ha we ko {ta 100 di na ra, ali - Vo lim ja ko ko we a kad sam pri me - se Pro da nov à li na (mal)tret man ka tio da ih i mo je dve k}e ri vo le, re {io kav tr pi kod po je di nih do ma }i na. sam da im ku pim im {e tland skog po ni - Ube dqi vo naj bo qi je na „Hor svi ja. U Vra ~e vom Ga ju sam na ba vio jed - lu” No vo sad skog saj ma. Pla te nam put nog, ko ga su de ca na zva le Ha na Mon ta - ne tro {ko ve, ko wi ma obez be de de te li na. Ali ka ko je vi sok sve ga 85 cen ti me - nu i ne na pla }u ju svoj pro sto r. A kom ta ra a mo ja sta ri ja k}i ima la ve} pri - {i ja ma Ba na }a ni ma na „Ve li ko go spo li~ no ki lo gra ma, od lu ~im da ku pim jin skim da ni ma„ je naj va `ni je da im jo{ jed nog po ni }a. Na {ao sam u Som - pla ti mo ne ka kvu ren tu, ma da upot pu bo ru dvo go di {wu ko bi lu vi so ku 105 wa va mo sa dr àj de {a va wa. Jo{ nas i cen ti me ta ra, o`dre bqe nu u Ho lan di - po stra ni sme ste, kraj ma ri ne na Ti si, ji, ime na Ga ra. Ni ko sre} ni ji od mo jih gde de ce je ma lo, pa smo sre} ni sa mo k}e ri, pa sam re {io da usre }im i dru - ako po kri je mo tak su. Ra do smo vi |e ni gu de cu. Kad sa znam da u oko li ni ima ne ka atrak tiv na ma ni fe sta ci ja, za pu cam ta mo. Ima pla {qi ve de ce, ali ka ko su po ni }i do bro }ud ne na ra vi, obo à va ju igru i okru è we de ce, po ne gde se ~e ka u red za ja ha we - ob ja {wa va Pro da nov. [e tland ski po ni je ra sa ko ju de ca obo à va ju, ali su ove ve o ma in te le gent ne ì vuq ke, upr kos ne znat no vi si ne, vr lo Ma li ja ha ~i ~e ka ju red da se pop nu u se dlo sna `ni u [kot skoj ko ri sti li za rad u rud ni ci ma. Du - na ko wi~ kim tr ka ma u Adi, Sr bo bra nu go ve~ na su i zdra va ra sa, pa po je di na i Be ~e ju, na sla va ma Ba~ kog Gra di {ta, gr la ì ve i 40 go di na, du plo vi {e od ov da {wim „Ti skim da ni ma„, pro sla vi wi ho ve ve li ke bra }e i se sta ra. Ima ju Sent I{tva na, u Ru skom Kr stu ru... Ta, de bqu dla ku od dru gih ko wa i mo gu da di god da nas po zo vu ili ~u je mo da se pod ne su ve li ke hlad no }e, pa i Skan di - ne {to sla vi i ima de ca, eto nas. Pu no nav ske. [i ro ke ko je im slu è da se mi sr ce kad vi dim u o~i ma de ce sre }u i hla dan va zduh ugre je pre ne go {to sti- kad sja {u po mi lu ju Ha nu Mon ta nu ili g ne u plu }a. Ga ru. Ni ko to za do voq stvo ne mo è da - [e tland ski po ni je po me ri de ce. pla ti - bla è no }e Pro da nov i di è Ima u Be ~e ju jo{ ma lih, ali ne i ove no vo de te u se dlo. ra se. î ka Si ma Ga ji} ima ne {to ve }e, V. Jankov

Pro fe sor Mi lo mir Ra di}

Oper ske ari je iz vo di i po ka fe i ma

Pri ~a mo o pla no vi ma, na mer na je na kon Aka de mi je da osta ne u Man haj mu, upi {e ma ster stu di je i tek po sa zre va wu, da nas mla do dram skog so pra na, ozbiq ni je upu sti u pro fe si o nal ni po hod na sce ne Evro pe. U me |u vre me nu, kad do |e u Som bor, no stal gi~ no i lo kal pa tri ot ski, oda zo ve se i da na stu pi sa ne {to sta ri jim ko le gom, te no rom Bran kom Ma ra vi }em, ina ~e, ita li jan skim |a kom, u ba {ti „Bo e ma”. Pri ~a od mi ~e, vra }a se u da ne, kad je, tek gim na zi jal ka, ma {ta la o ka ri je ri oper skog pe va ~a, iako je bi la „ve} vi |e na” za dok to ra, jer ni u

LOv

dnevnik

U BE ^EJ SKIM LO VI [TI MA

petak21.septembar2012.

FI NA LE LI GE LSV U \UR \E VU

Stran ci ma gr li ce, do ma }i ma pat ke i ~vor ci Opet je `ivo je u be~ejskom lovi{tu: na jednoj strani ~lanovi LU „Be~ej„ love divqe patke, prepelice i sarke, a na drugoj turisti, koji su u Be~ej stigli pucaju na grlice i gugutke. - Za sada imamo turista iz Italije, sa Malte i iz Nema~ke, koji love divqe golubove, grlice, takozvane „afrikanerke“ i gugutke. Do sada je odstreqeno 2.458, od ~ega 1901 gugutka i 557 grlica „afrikanerki“, {to je potvrda da imamo mo`da i najbogatije lovi{te ovom vrstom ptica u okolini. Naravno, o~ekujemo dolazak novih ino turista, ali moram da naglasim da je ovaj lov interesantan dok ima suncokreta u poqu - rekao nam je predsed-

Foto: J. Pap

nik be~ejskih lovaca Ta ma{ La sto vi~. Ovda{wi lovci vi{e od mesec dana love prepelice, ali je

su{a u~inila svoje i malo ih je u strwici, na poqima koja su bila pod ìtaricama. Sada su se prepelice uvukle, uglavnom, u {e}ernu repu. Ima li su be ~ej ski lov ci ovih dana i aktivnost druge vrste. Po{to su ~vorci napali ku ku ruz {e }e rac na po qi ma PIK Be~ej i naneli veliku {tetu. Lovci su organizovali akciju terawa ~voraka. - To je nastavak dobe saradwe s ovda{wim poqoprivrednim kombinatom. Deset dana su po dva lovca pre i po podne terali ~vorke sa wiva pod kukuruzom {e }er com. Po nu di li su „pikovci“ da nam plate dnevnice za uloèn rad, ali smo, naravno, to odbili. Ne moèmo da za bo ra vi mo wi hov do bar gest od zimus, kada su nam poklonili osam velikih rolovanih bala sena za prehrawivawe divqa~i - zakqu~uje Tama{ Lastovi~. V. Jan kov

Mno gi po ga |a ju, Srem ci po be |u ju U izuzetno uzbudqivoj zavr{nici, u \ur|evu je minule nedeqe do{lo do smene na pobedni~kom postoqu vojvo|anskih strelaca na glinene golubove (disciplina trap): novi prvaci su Sremci,

LOV CI LU „[QU KA” I WI HOV LO VA^ KI DOM

Re sti tu ci ja pre ko le |a Ti te qa na Sve {to je nekada nezakonito oduzeto, ili oteto, mora da se vrati. To je upro{}ena definicija restitucije. Ali, ova ~iwenica se prevalila preko le|a ni krivih ni du`nih titelskih lovaca, ~lanova LU „[quka”, koji su dobili su nalog da

`nog do ma. Ob no vi li si ih svojim radom i ulagawima, a onda, 1973. godine, „Jovo nanovo”: odatle su iseqeni, a dodeqen im je objekat Doma kulture „Ma|arski dom” koji je pripadao Katoli~koj crkvi. Objekat je bio u takvom stawu da je

Ne ka da {wi Lo va~ ko dom ti tel skih lo va ca

se isele iz (svog?) Lova~kog doma koji su decenijama koristili i u wega silne pare ulo`ili. Zahvaquju}i primeni Zakona o restituciji moraju da ga napuste, jer zgrada je vra}ena Katoli~koj crkvi. Oni su od op{tine {ezdesetih godina pro{log veka dobili na ko ri {}e we ru i ni ra ne pro sto ri je u okvi ru Za dru -

op {tin ska Gra |e vin ska in spekcija izdala „direktivu” da se u wemu zabrani bilo kakav boravak ili aktivnost, jer je bio sklon pa du. Po si ste mu „daj {ta da{„, Titeqani su, zasukali rukave, i malo - pomalo, okr pi li po pu ca le zi do ve i plafone, nadzi|ivali i podzi|ivali, gletovali i kre~ili i nakraju dobili dozvolu da ko-

riste objekat, koji vi{e nije bio opasna ruina. Kasnije, odràcvali su dom i ulagali u wega, a titelski lovci su svim ostalim udruèwima gra|ana besplatno davali da ko ri ste pro stra ni lo va~ ki dom, te su mnoge svadbe, ispra}aji i razna druèwa tu uprili~ena. Dogradili su i lepu terasu, te prostorije za drawe i obradu divqa~i. Ura|ena je nova struja i vodovodne instalacije, a sada procewuju se da su u zgradu uloìli oko 50.000 negda{wih maraka. Mogli su da pazare bar dve pristojne ku}e u Titelu, sa sve oku}nicom. Dom je vra}en crkvi, a titelski lovci su besku}nici koji i daqe borave u Lova~kom domu samo zahvaquju}i razumevawu cr kve nih ve li ko do stoj ni ka, ali dokle to moè da traje? - Mi sada moèmo samo na ulicu, nemamo gde - kaè predsednik LU „[quka” iz Titela @iv ko Sta ni} Bu ca. - Ne sporimo ~iwenicu da ono {to je crkvi oduzeto treba da se vrati, ali mi smo sada na velikom gubitku: Uloìli smo novac i trud, a ostali smo bez i~ega - veli Stani}. Upu}ena je àlba Agenciji za restituciju, a od op{tine o~ekuju razumevawe. - Barem da nam dodele neki oplac, ni{ta nam vi{e ne treba. Snalazi}emo se sami kao i do sada, sami }emo sagraditi dom - kaè Stani}. D. Kne ì}

NA NOVOSADSKOM SAJMU OD 25. DO 30. SEP TEM BRA

Bo gat lo va~ ki pro gram Sajam lova, ribolova i sporta 45. po redu, u okviru Lorista, odr`a}e se na Novosadskom sajmu od utorka 25. do nedeqe 30. septembra. Cena ulaznica je 300 dinara, a za grupe ve}e od 15 qudi 200 dinara. Pored klasi~ne ponude lova~ke opreme i oru`ja, organizatori najavqaju bogat lova~ki program: u utorak je otvarawe, u sredu je Kup Novosadskog sajma u ga|awu glinenih golubova (u Ka}koj {umi), dok je glavni Dan lova u subotu (29. septembra). Posetioci }e mo}i da u`ivaju u izlo`bi lova~kih trofeja „Sa Titom na safari”, postavci trofeja odstre-

qenih ove lovne sezone, izlo`bi sitnih `ivotiwa, te finalnom takmi~ewu u kuvawu paprika{a od mesa divqa~i (petak od 12 sati), kao i izlo`bi Lova~kog saveza Vojvodine povodom 90 godina postojawa.

Posebna poslastica za mnoge bi}e me|unarodno takmi~ewe „Zlatni lova~ki rog 2012” - lova~ke horne i „Otvoreno prvenstvo Vojvodine u opona{awu rike jelena”, gde }e se nadmetati takmi~ari iz Slovenije, Ma|arske i lovo~uvari iz lovi{ta JP „Vojvodina{ume” (29. u 11 sati). Istog dana u isto vreme u Master centru po~e}e savetovawe „Lovstvo i lovi{ta u Vojvodini”, sa temama: Primena pravilnika o lovstvu, Predlozi za izmene pravilnika i Predlozi za formirawe cenovnika u LU. D. Kn.

Foto: B. Lu~i}

ekipa LU „Sremac” iz Rume, koji su pogodili 58 golubova. Na takmi~ewu pod okriqem Lova~kog saveza Vojvodine izuzetno neizvesno je bilo u ras-

pucavawu za drugo mesto, jer su ~ak tri ekipe imale isti broj golubova: na kraju, druga je bila ekipa Plandi{ta, tre}a ekipa Futog 2, a ~etvrti su bili lawski pobednici - Zrewaninci, {to je pokazalo veliku izjedna~enost ekipa, te da su na kraju odlu~ivale nijanse. Podse}awa radi, ekipa LU „Sremac” Ruma je aktuelni prvak Srbije, a titulu }e braniti u nedequ na republi~kom nadmetawu u Kovilovu. Samim pogledom na rezultate uo~avaju se jo{ barem dve zanimqivosti: Sremci imaju pobednika i me|u juniorima, te drugoplasirane me|u seniorima i veteranima, a ~iwenica je i da „golub ne pada daleko od pu{ke” - pobednik me|u seniorima ima sina na pobedni~kom postoqu me|u juniorima. U pojedina~noj konkurenciji (seniora), poredak je bio slede}i: 1. Bran ko Dr qa ~a (Plandi{te) 21+20=40 golubova 2. Ne nad Ur suz ([id) 22+15=37 3. Dra gan Ta ba~ ki (Zrewanin) 20+16=36 Juniori: 1. Zo ran Jak {i} (Pe}inci 2) 22 2. Mak sim Ege qa (Futog) 20 3. Mar ko Dr qa ~a (Plandi{te) 18 Veterani: 1. Jo sip Da mjan (Subotica) 15 2. Ra do van Ra di vo je vi} (Pe}inci 1) 15 3. Ko sta Pu ja (Uzdin) 13 D. Kne `i}

kWiGA

petak21.septembar2012.

dnevnik

ИН ТЕР ВЈУ: БАБ КЕН СИ МО ЊАН, ДО БИТ НИК МЕ ЂУ НА РОД НЕ КЊИ ЖЕВ НЕ НА ГРА ДЕ „БРАН КО РА ДИ ЧЕ ВИЋ”

Но во пе снич ко хо до ча шће

а недав но за вр ше ном 41. Бранковом колу, један од нај у глед ни јих го стију био је др Бабкен Симоњан (1952) из Јеревана , јерменски пе сник, есејиста, преводи лац, сла ви ста, про фе сор универзитета и почасни конзул Србије у Јерменији. Њему је том приликом уручена Међународ на књи жев на на гра да „Бранко Радичевић“, коју је добио за вишегодишње унапређи-

језику под насловом „Косовско сунце“. Бранково коло му је издало књигу „Ходочашће“ , а Завод за културу Војводине, песничку јерменско/српску збирку „Артамет“. Бабкен Симоњан припрема монографију о животу Јермена у Србији , као и први српско/јерменски и јерменско/српски речник са граматиком. l Са ка квим осе ћа њи ма и ми сли ма сте при ми ли на гра ду „Бран ко Ра ди че вић”?

развијали и чували изван матице. Тако је прва јерменска књига пре пет векова штампана у Венецији. А Јерменска штампарија у Бечу, 1847. објавила је дела Вука Караџића, Бранка Радичевића, Његоша и Ђуре Даничића, која су утврдила пут српске књижевно сти и културе. Тако су почеле јерменско-српске културне везе, које трају и данас, а ја сам поно сан на свој скромни допринос. Сваки долазак у Србију за мене је ново песничко ходочашће. l Ка к о сте упо зна ли и за во ле ли Ср бе и Ср би ју? - Ми слим да сам ус пео да уђем у „срп ску кожу“, захваљују ћи по зна ва њу ваше историје и са вре ме ног жи вота, че стим дола сци ма, број ним при јате љи -

Први пут сам за Србију чуо још 1966. године, од наставнице историје, која нам је говорила о Ко совском боју и српским јунацима који су по стали свеци. Њена предавања су ме инспирисала да трагам по руским енциклопедијама и даље. Тако сам открио многе историјске па ра ле ле, јермен ско/срп ске кроз митове о Арарату и Нојевој барци, о Ко совској легенди која такође сведочи о трагедијама и подвизима. И јерменска и српска историја су крваве, као да су писане истим пером. Током деценија изучавања и живота међу Србима, схватио сам да се не ради само о љубави и одано сти, већ пре свега о поштовању за овај народ и његове земље. l Шта по ру чу је те сво јим ов да шњим при ја те љи ма? - Да чувају своју изузетну културну баштину која сведочи о трајању народа. И да је одржавају вечно младом, кроз повезивање са савременим умет-

Књи га као култ и ду хов на хра на

- Ово признање ће по себно улеп шати мо ју спи сатељ ску биографију, јер долази од пријатеља из Бранковог кола, за све оно што волим и радим целог живота, рекао је Симоњан.-По себан је осећај бити у Сремским Карловцима, у најстаријој српској гимназији у којој је ђаковао Бранко Радичевић. Још у раној младо сти открио сам бројне слично сти и духовну блискост јерменског и српског народа, њихове историјске судбине.И Јермени и Срби , у тешким временима борбе за народни опстанак, своју културу су

ва ње срп ско-јермен ских кул турних веза. Бабкен Симоњан је шест година живео у Србији, током деведе се тих годи на 20. ве ка. Аутор је девет књига, углавном поезије, али и есеја, путописа и превода. На јерменски је превео и објавио многе српске народ не при че, сред ње ве ков ну по е зи ју, де ло ве Ње го ше вог опуса, као и Нушића, Ћопића, Де сан ку и дру ге са вре ме не српске ауторе. На Државном универзитету у Јеревану основао је студије српског језика. Објавио је прву антологију српске поезије 20. века на јерменском

- У народној традицији Јермена постоје три најважнија култа: то су мајка, отаџбина и књига - објашњава Бабкен Симоњан. - Дан Јерменије је баш 21. октобар. Најкраћи одговор на питање о судбини штампане књиге гласи: Књига не може да нестане. Уз све предности које нам доноси информатичко доба, књига ће и даље опстајати као трајно добро. Поводом петстоте годишњице штампања прве јерменске књиге, за часопис „Библиотекар“ из Чачка написао сам есеј под насловом „Књига као култ и духовна храна“. Иначе, та прва јерменска „Књига Петка“ изашла је у Венецији 1512. године. А Унеско је поводом тог великог културног јубилеја наш главни град Јереван прогласио светском престоницом књиге. ма. Јерменским студентима сам предавао српски језик и књижевност четири године. Стално сам им објашњавао да је најлаши и најкраћи пут до једног народа- његов језик. Тако се стиже „испод коже“, а ту су традиција, историја, књижевност и култура.

ничким стваралаштвом. Моји овдашњи пријатељи су различитих национално сти, а Србима поручујем да им је најважнија подука „Само слога Србина спашава“. Веома ми се свиђа и ваша народна изрека „Отето-проклето“. Радмила Лотина

ПО ЗИВ ЗА НАЈ ВЕ ЋЕ ПЛА НЕ ТАР НО ЧИ ТА ЊЕ ПО Е ЗИ ЈЕ

Ба на ћа ни у пе снич ком лан цу за пр о ме не

ародна библиотека „Јован Поповић из Кикинде и Банатски културни центар из Новог Милошева и ове године придружује се светском поетском по селу „100 000 пе сника за промене“. Манифе стација ће се одржати 29. септембра у Кикинди, али и у неколико стотина градова широм света. Акцију „100 000 пе сника за промене“ је покренуо амерички пе сник, кантаутор и уредник књижевног магазина „Bigbridge.org“, Мајкл Ротенберг, са намером да што више поетских стваралаца окупи око племените идеје да се поезијом може утицати на многе негативне појаве и трендове у свету.

До сада је на централном сајту акције пријављено 770 догађаја у 550 градова и 95 земаља света, који ће се одржати 29. септембра и заједно чинити највеће планетарно читање поезије. Један од тих градова је и Кикин да. Ма ни фе ста ци ја ће се одржати у Народној библиотеци

„Јован Поповић“ 29. септембра са почетком у 18 часова. Из Народне библиотеке „Јован Поповић“ и из Банатског културног центра позивају све заинтере соване пе снике да своје пе сме пошаљу мејлом на адре су pesnicikikinda@gmail.com чиме се и пријављују за учешће на

KWI@EVNA BA[TINA

По ук е ши ро ког спек тра „Паорске новине“, лист за сваку струку знања осим политичке,

излазио је у Старом Бечеју, 1895. године, сваке суботе. Штампане су у Штампарији Иванића и Гаванског. Власник, издавач и одговорни уредник био је Панта Поповић. Његова намера била је да покретањем ових новина „у свачем поучи“ српски народ, који се састоји „готово из самих паора“. Новине су доно силе прилоге из области науке, културе, школства, чланке верског садржаја, као и вести из свакодневног живота (цене на пијаци, огласи и др). Оне постоје у Библиотеци Матице српске и претраживе су у електронском каталогу Библиотеке. Д. Г.

песничком сусрету 29. септембра у Кикинди. Песме ће, како буду пристизале, бити објављене на сајту http://100hiljadapesnikazapromenekikinda.blo gspot.com/ Учесници треба да уз песму пошаљу контакт податке и информацију организатору да ли ће лично учествовати у читању поезије 29. септембра у Кикинди, или свој допринос акцији дају само слањем песме. Овогодишње теме су друштвене, еколошке и политичке промене у окружењу и свету. Нека поетска реч одјекне широм планете, треба нам и ваш глас- поручују оранизатори. Р. Л.

TOP-LISTA

Нajтраженији на сло ви у књи жа ри „Агора” у Зрењанину 1. „Те сла, пор трет ме ђу ма ска ма“, Вла ди мир Пи шта ло - „Аго ра“ 2. „На ру бу па ме ти“, Ми ро слав Кр ле жа - „Аго ра“ 3. „Скром ни да ро ви“, Угље ша Шај ти нац - „Ар хи пе лаг“ 4. „Сјај у оку зве зде“, Љи ља на Ха бја но вић Ђу ро вић - „Гло бо си но“ 5. „Тај на пи сма ка лу ђе ра“, Ро бин Шар ма - „Мо но и Ма ња на“ 6. „Ан то ло ги ја са ре ме не ар ген тин ске при че“, Бран ко Ан ђић - „Аго ра“ 7. „Све ци и гре шни ци“, Ед на О’Бра јен - „Аго ра“ 8. „Ве не ци ја“, Вла ди мир Пи шта ло - „Аго ра“ 9. „Су зе те би, су зе ме ни“, Ве сна Де дић“ - „Ла гу на“ 10. „Пи смо го спо ђе Вил ме“, Је ле на Ба чићАлим пић - „Ла гу на“

НАГРАДА ЗА НАЈ ДУ ХО ВИ ТИ ЈУ КЊИ ГУ ЗА ДЕ ЦУ

Сре бр но Га ши но пе ро

Лазаревцу се данас завршава 24. фе стивал хумора за децу. Током пет фе стивалских дана приказан је велики број литерарних, ликовних, драмских, филмских, музичких и других програма, Организатор фе стивала, Библиотека „Димтрије Туцовић“ доделила је признања за разне ви до ве ства ра ла штва деце и за децу. А награда „Сребрно Га ши но пе ро“ за најдуховитије литерарно остварење годи не при па ла је књижевнику из Новог Сада Попу Д. Ђурђеву, за пе сничку збирку „Радови на млечном путу“, коју је објавио Издавачки студио „Чекић“ из Бе о гра да. Нај зад, ево књи ге по сле ко је ни шта ви ше не ће би ти исто, поручује књижев ни кри ти чар Игор Коларов. Поп Д. Ђурђев је подарио нашој галаксији нове „Радове на млечном путу“, једну од најлуђих, најнеобичнијих и најчуде снијих књига за децу. На по себан начин дописни члан експертског тима за хватање зјала, изврнуо је у њој наопачке све што смо знали о свету у коме живимо, и измислио ганц нове путељке до предела које до сада нисмо ни сањали, уводећи нас у тајне најлуђих поетских илузија. Та књига је као сала препуна кривих огледала у којима слике које нас окружују и лепе речи мењају облик, попримајући нова значења и смисао, наглашава Коларов. Пре пли та њем вер бал них и визуелних планова, књига се подједнако да читати и гледати, без обзира да ли се ради о поетским сликама или визуелним

пе смама, а читав спектар асоцијација намеће безброј могућих комбинација и решења, ако вам је баш до њих стало. Иако се ради о литератури намењеној деци и младима, у којој, навикнути смо на то, није небитно шта је писац хтео да каже, у

„Радовима на млечном путу“ много је важније шта сте ви желели, хтели или могли да прочитате и надградите, упозорава Коларов. Како је реч о аутору који се сматра „више струким пе сничким изгредником који прекорачује преко већине традиционалних граница у поезији за децу“, отуда она дискретна напомена у поднаслову да су ово вас пит но запу ште не пе сме. При том, вербални и визуелни израз којима се аутор подједанко служи у креирању својих поетских рециклажа, не би требао да представља проблем. Ко уме с речима, умеће и са сликама, јер из њих се кадкад да прочитати мно го ви ше. Не ка жу Kинези бадава да слике говоре више од хиљаду речи, закључуР. Л. је Игор Коларов.

„Гугл” про тив пи са ца

а ве зни апе ла ци о ни суд у Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма по но во је од ло жио на ста вак су ђе ња про тив ком па ни је „Гугл“, због на ме ре да ске ни ра и по ну ди на ин тер не ту у ди ги тал ној вер зи ји ми ли о не књи га из јав них и уни вер зи тет ских би бли о те ка. Ову ком па ни ју и њен про је кат „Гугл букс“ ту жи ло је Аме рич ко удру же ње пи са ца, а слу чај се раз вла чи по су до ви ма још од 2005. го ди не, чи сто да не ми сли те да су ма ра тон ска су ђе ња са мо на ша спе ци јал ност. Ових да на по ко зна ко ји пут од ло жен је на ста вак су ђе ња, ка ко би Апе ла ци о ни суд мо гао да раз мо три при мед бу „Гу гла“ да су од лу ком са ве зног су ди је у ма ју оне мо гу ће не ин ди ви ду ал не ту жбе већ да се сви за ин те ре со ва ни ту жи о ци мо ра ју по ја ви ти за јед но, у ис тој ту жби.

„Гугл“ ко ји је до ту жбе ус пео да ске ни ра и ди ги тал но уоб ли чи око 20 ми ли о на књи га, твр ди да је по ку шао да на пра ви „елек трон ски би бли о теч ки ка та лог“ ко ји би по мо гао јав но сти да про на ђе књи ге у би бли о те ка ма и да по ве ћа шан се за ста ре, за бо ра вље не књи ге ко је би овим по те зом по но во до би ле на ак ту ел но сти. Пред став ни ци ове ком па ни је ис та кли су да ни су има ли на ме ру да јав но сти по ну де це ло куп на де ла, већ са мо де ло ве, и да би се при др жа ва ли За ко на о аутор ским пра ви ма САД. У ма ју ме се цу су ди ја Де ни Чин из Њу јор ка до зво лио је ауто ри ма да „Гугл“ ту же као гру па, по ве ћа ва ју ћи им ти ме шан су за по бе ду, али и нов ча ну на док на ду због кр ше ња аутор ских пра ва. „Гугл“ је прет ход но ин си сти рао на по је ди нач ним ту жба ма, на да ју ћи се да ће ве ћи на од у ста ти због

O[E ] T не до стат к а нов ца, а N E

из го ва ра ју ћи се „раз ли чи тим усло ви ма вла сни штва над по је ди нач ним де ли ма“. Про шле го ди не суд је од ба цио и по ну ду о ван суд ском по рав на њу од 125 ми ли о на до ла ра, ис та кав ши да би та кав до го вор из ме ђу „Гу гла“ и Аме рич ког удру же ња пи са ца омо гу ћио да „Гугл“ „екс пло а ти ше“ књи ге без до зво ле вла сни ка аутор ских пра ва. Овај слу чај на ста вља да пу ни стра ни це днев не штам пе, и пред ста вља ће пре се дан у кре и ра њу но вих усло ва на ра сту ћем ди ги тал ном тр жи шту, на ко ме ве ли ке ком па ни је по ку ша ва ју да при пре ме те рен за ап со лут ну до ми на ци ју над по је ди нач ним аутор ским пра ви ма и, по сле дич но, пра ви ма ку па ца по је ди них де ла. И. Вујанов

kultura

dnevnik

petak21.septembar2012.

ИЗЛОЖБА ЗАГОРКЕ СТОЈАНОВИЋ У ГАЛЕРИЈИ ТАПИСЕРИЈА НА ТВРЂАВИ

Мандорла једне иконе У Галерији таписерија Бошко Петровић Бастион Леополда I 10 б, на Петроварадинској тврђави вечерас у 19 часова отвара се изложба таписерија „Мандорла једне иконе“ београдске уметнице Загорке Стојановић. Изложбу ће отворити глумица Мира Бањац. „Мандорла једне иконе“ је обједињујући назив за серију од 28 таписерија малих формата, које су резултат петогодишњег рада Загорке Стојановић. Идејно креативни процес започет је инспиративним импулсом након сусрета ауторке са иконом Богородице Ахтирске из Миљковог манастира, а настављен дугогодишњим радом - ткањем на разбоју - дакле поступком којим је материјализација водила ка особеним визуелно тактилним својствима, другачијим у односу на предложак- указује Горанка Вука-

диновић, историчарка уметности из Атељеа 61.

Загорка Стојановић је своју прву самосталну изложбу таписерија имала 1974. године, што је сврстава у ред малобројних уметника – таписериста који се континуирано, истрајно и посвећено, готово пуне четири деценије баве проблематиком овог медија и значајно доприносе његовом развоју на нашем тлу. Како сама уметница признаје: „...ја сам од оних који мисле да је ткање важније од лета на Марс, данас, нарочито када су људи ускраћени за прави доживљај...“ и „...ткање као део нашег традиционалног кода осмишљава већ заборављени начин изражавања. А свако треба да ради у свом призвању...“, чиме обећава наставак истраживања у оквиру ове врсте ликовности, остављајући простора изненађењима на која нас је навикла.

ДАНАС У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ

Драмско такмичење отвара сезону Нова сезона у Новосадском позоришту/Ујвидеки синхаз почиње данас традиционалним позоришним такмичењем војвођанских и мађарских драмских писаца, саопштио је тај театар.

Кокан Младеновић. Глумцима Новосадског позоришта придружиће се и колеге из Суботице, Бекешчабе и Темишвара, а први пут у историји тог такмичења и глумци Српског народног позоришта у Новом Саду

У жирију овогодишњег, дванаестог такмичења, су театролог Ласло Геролд, драматург Илдико Лекеш и редитељ Силард Антал, а све три представе биће изведене у низу, од 19 сати.

Ове године текст ће писати Ана Терек, Золтан Дањи и Јудит Ференц, а представе по њиховим текстовима у току једног дана режираће Петер Гемза, Золтан Пушкаш и

Ненад Пећинар и Милован Филиповић. Била је идеја да у програму учествују и глумци новосадског Позоришта младих, али они вечерас такође имају премијеру.

Како је наведено у саопштењу, током дана биће уприличено и кулинарско такмичење три глумачке трупе, а о најбољем пасуљу одлучиваће публика. K. Р.

Из представе „Крваве свадбе”

46. БЕОГРАДСКИ ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ТЕАТАРСКИ ФЕСТИВАЛ

Позоришни врхунац од крви и поезије Шта има на Битефу!? Драма „Гозба“ Симоне Семенич, ако је веровати њеној аутопоетској неодређености, репетитивности и ономе што би у класичном драмском писму назвали дидаскалијама, намењена је западној публици, представља вечеру на којој су гости све саме звезде, а као главно јела кува се чорба од источног леша. Звучи познато? Да, историја (уметности) је препуна сличних послужења. Све што је потребно, каже њена ауторка, која попут неколицине припадника млађе генерације драмских писаца (Иване Сајко, Миње Богавац...) бира да драму пише у форми поеме, јесте да гости на вечери заиста поверују да су поред њих Роман Абрамович (који није Роман Абрамович), лик Јанше (који није Јанез Јанша), Јулија Кристева (која није Јулија Кристева), Симона Семенич (која није Симона Семенич). З. И. (који би могао да буде Златан Ибрахимовић), а чак да поверују и у то да лик Источног Леша игра права глумачка звезда. Представа коју је режирао Примож Екарт (Завод за културну делатност Имагинарни, Љубљана) игра се у стану, његовом стану у Словенији, за његовим столом. За потребе Битефа изнајмљен је стан у Београду, а број гостију са шест је порастао на десет. Свеједно, Екарт ће вас дочекати на улазу и повести до стола, а онда вас преузима једночасовни извођачки вихор анимације и трансформације Иве Бабић и Бранка Јордана, који су за ову прилику текст говорили на српском. После следи и изненађење...

РЕСИТАЛ РИТЕ КИНКЕ НА ФЕСТИВАЛУ „ТИСИН ЦВЕТ” У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

Дела романтике и импресионизма Наставак фестивала „Тисин цвет“, који се одржава у Новом Кнежевцу, донео је солистички реситал реномиране новосадске пијанисткиње Рите Кинке, који је привукао велику пажњу публике. На овом концерту, одржаном у препуној сали Музичке школе, Рита Кинка је извела занимљиво конципиран програм дела аутора композитора епоха романтизма и импресионизма, који је обухватио композиције „Гондолијер“ и „Вила д` Есте“ Франца Листа, циклус „Слике са изложбе“ Модеста Мусоргског и „Острво радости“ Клода Дебисија. Њене интепретације наишле су на топао одјек слушалаца, тако да је после поновљених позива за „бис“ солисткиња одсвирала још и „Петраркин сонет“ Франца Листа. Б. Х.

У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

Наставак филма „Ухвати ритам” На репертоар новосадског биоскопа „Арена синеплекс“ стигао је четврти наставак чувене филмскомузичке франшизе “Ухвати ритам 4: Револуција” (Step Up 4: Re vo lu tion) у режијиСкота Спира. Још од првог дела који се појавио 2006. године, франшиза „Ухвати ритам“ представља модерне хип-хоп бајке које спајају популарне уличне ритмове, феноменалну кореографију и класичну романтичну причу. У четвртом, најкомплекснијем наставку, улице Мајамија се претварају у велики плесни подијум. “Свима се допала идеја да направимо велики ‘флеш моб’ – детаљно испланирани вид јавног плеса који делује спонтано обичним пролазницима. Он се одвија на лицу места, због чега је импровизација могућа и чак пожељна. Флеш

моб је постао део савремене културе, али мислим да га нико није ор-

ганизовао на овакав начин,” објашњава извршни продуцент Мет Смит. “То нам је отворило нове могућности. Овога пута све се дешава на отвореном простору, пред великом публиком, уместо надметања у клубу као што је то раније био случај. За разлику од класичних “флаш моб” догађаја, овде је кореографија далеко сложенија, јер је изводе врхунски плесачи. Дошли смо до тачке када је уметност прерасла у протест, што је била прекретница за наше јунаке. Уметност није само естетски доживљај, приказивање талента и способности, већ може такође да пренесе важну поруку. А наши јунаци то чине на забаван, неочекиван начин крећући се по читавом граду. Редитељ Скот Спир објашњава да воли ‘флеш моб’ јер је таква вр-

ста игре веома ослобађајућа, са чим се велики број младих може поистоветити. Док други људи ручају или иду на састанке, ви ћете их подсетити да у сваком тренутку могу да започну игру. Плес, као и сам живот, доноси пуно радости.” У наставку чувене франшизе, Емили долази у Мајами са намером да постане професионална играчица. Убрзо се заљубљује у Шона, вођу плесне трупе. Када грађевински планови богатог бизнисмена запрете да сруше крај у коме је смештена Шонова трупа, Емили мора да их убеди да своје уметничке наступе претворе у протест, због чега би могли да угрозе снове борећи се за виши циљ. Улоге:тумаче Адам Севани, Рајан Гузман, Кетрин МекКормик. К. Р.

Након самог искуства, све постаје много јасније, потресније, јер „Гозба“ на дирљиво поетичан начин, стално нас приближавајући и удаљавајући од истинотворности могуће стварности, говори да свако од нас, а уметник као најодговорнији и први од нас, може позвати на одговорност и друге, истовремено их смештајући у крајње удобан простор позоришта као оног имагинативног простора у нама. Стално се интимизирајући са посетиоцима, директно у очи, нежно се приповеда једна занимљива, чак и спектакуларно осмишљена сторија, духовита, сва од прелепих језичких рукаваца, да би се, брутално контрапунктирана, изоштрила иронија, подвукла ерупција егзалтације над чињеницом да име сваког од нас понаособ може да се напише и обрише, дода, али не и изузме, са табле силованих, рашчеречених, убијених, са табле пуне људи којима ни задовољство новцем, мржња Другог, друштвени ангажман и теорија, лирски дрска поезија, светска слава или само љубав према позоришту, не помаже да не посрчу мало сласне чорбе. Редитељ Милош Лолић, такође склон аутопоетским сањарењима, такође се бавио поезијом у драмском, прихвативши се Лоркине „Крваве свадбе“ у минхенском народном позоришту (Минхнер фолкстеатер). Већ негде тамо дубоко у представи (једно од сценски једноставних, а ефектних решења било је и склањање једног по једног нивоа завесе/ светла, мизансценски допирући до оног најдубљег/ најмрачнијег) било је јасно да је своје прсте у ин-

сценацију умешала још једна „месечева соната“, а касније у програмској књижици и потврђено да је тај „месечар“ Ник Кејв. Па, да, крв поезија, прави правцати „хохцајт“. Будући да је Лоркина драма о несрећној љубави, боље рећи крвавој природи сваке индивидуе дубоко у души, чак и буквално присутне у нашем виталном органу, симболи те исте тлапње – срцу, Лолић се сав дао у сценско компоновање, звучност представе која се до краја у сцени потере и трагичне смрти ионако непомирљивих ђувегија претвара у мини концерт. Изведби на Битефу чак је ишло у прилог и то што је напољу једно време грмело, па је драматична градација звука – од преочекиваног куцкања потпетица до ипак нешто узбудљивијег микса (гитара, микрофони и много реверба) у завршници, била још богатија. И само тело глумца било је у овој функцији. Сведени покрет наглашаво је раскош гласа, а ликови, односи и ситуације решаване су једноставним, одречитим и постојаним (репетитивним) средствима – ставом, гримасом, костимом. Иако се у позоришту, лакше него друге, поделе бришу, улоге мењају, кад се већ говори о 46. Битефу, код Лолићеве представе, баш као и код Кастелучија на отварању, реч је о високо естетизованој поетици мислећих редитеља, док је у представама као што је „Гозба“ или „Они живе“ (Маја Пелевић и Милан Марковић) на делу вискополитизована естетика сензибилних аутора. Једно без другог, изгледа да не иде. Игор Бурић

ЗА МЛАДЕ НЕАФИРМИСАНЕ КОМПОЗИТОРЕ

Омладински фестивaл у Суботици Удружење за афирмацију младих талената оргранизује 51. Фестивал „Омладина” који ће се одржати 8. децембра у Хали спортова у Суботици. Како је саопштио организатор, омладински фестивал у Суботици “има историјски значај, јер је то једини ауторски фестивал младих до 27 година који су касније чинили окосницу југословенске поп и рок сцене”.Овогодишњи конкурс намењен је младим неафирмисаним композиторима до 27 година из Србије и земаља региона. Композиције које се шаљу не смеју бити објављиване, нити јавно извођене. „Конкурс је отворен до 1.октобра, а имена 20 аутора који ће имати прилику да се такмиче за главну награду у износу од 1.000 евра биће објављена на сајту

http://www.festivalomladina.com 15.октобра“ , рекао је Корнелије Бата Ковач, уметнички директор Фестивала на конференцији за новинаре у Београду. „ Фестивал “Омладина” оживљен је прошле године после више од две деценије. Неки од учесника и победника досадашњих фестивала су реномирана имена из света музике бивше Југославије, међу којима су Кемал Монтено, Јадранка Стојаковић, Корнелије Ковач, Ђорђе Новковић, Јосипа Лисац, Бора Ђорђевић, као и роцк групе као што су Индекси, Пекиншка патка, Филм, Пилоти, КУД Идијоти, Мајке, Галија, Хаустор, Ђаволи, Прљаво казалиште, Атомско склониште, Кербер.

petak21.septembar2012.

svet

dnevnik JAPAN TRA@I OD KINE NADOKNADU [TETE

FRANCUSKA

Zabraweni protesti muslimana PARIZ: Fran cu ska po li ci ja za bra ni la je ju ~e odr à va we pro te sta mu sli ma na is pred Ve li ke xa mi je u Pa ri zu, ja vqa ju fran cu ski me di ji. Jed na oso ba je pod ne la zva ni~ ni zah tev grad skoj po li ci ji za odr à va we pro te sta is pred Glav ne xa mi je u Pa ri zu u su bo tu, ali je zah tev od bi jen u skla du sa ra ni jom iz ja vom fran cu skog mi ni stra unu tra {wih po slo va Ma nu e la Val sa. Fran cu ski mi ni star iz ja vio je da }e bi ti za bra we ni svi pro te sti, po sle de mon stra ci ja odr à nih u ne de qu u bli zi ni Ame ri~ ke am ba sa de u Pa ri zu po vo dom an timu sli man skog fil ma „Ne vi nost mu sli ma na” u ame ri~ koj pro duk ci ji.

Agen ci je su ja vi le da se, pre ~e ti ri da na, oko 80 mu sli ma na oku pi lo is pred am ba sa de i da su oni ubr zo ras te ra ni, jer pro test ni je bio pri ja vqen, a da su u~e sni ci de mon stra ci ja pri ve de ni ka ko bi bio pro ve ren wi hov iden ti tet. AFP na vo di da se Fran cu ska vla da su o ~a va s di le mom ka ko da upra vqa be som u ze mqi gde `i vi ~e ti ri mi li o na mu sli ma na, a po {to }e do dat ni pri mer ci fran cu skog satiri~nog magazina „[arli Ebdo” u kome su se pojavile karikature proroka Muhameda, danas pojaviti na trafikama. Uobi~ajeni tira` magazina od 75.000 primeraka prodat je ju~e, u prvih nekoliko sati, od pojavqivawa na trafikama.

SAD

Nagrada Lenon–Ono za „Pusi Rajot” WUJORK: Udo vi ca biv {eg Bitlsa Xo na Le no na, Jo ko Ono uru ~i }e da nas u Wu jor ku na gra du za mir fon da ci je „Le no n– O no” za ~la ni ce ru ske pank gru pe „Pu si Ra jot”, ko je se na la ze u za tvo ru u Ru si ji, sa op {tio je „Am ne sti in ter ne {e nel”. Ka ko pre no se stra ni me di ji, na gra da }e bi ti uru ~e na Pjo tru Ver zi lo vu, su pru gu Na di j e To l o k o n i k o v e, jed n e od tri mla de `e ne ko je je ru sko pra vo s u |e u augu s tu osu di lo

zbog „hu li ga ni zma” i „pot sti ca wa na ver sku mr `wu”. Sve ~a nost }e se odr à ti u Wu jor ku, de set da na pre po ~et ka su |e wa po àl bi ~la ni ca „Pu si Ra jot”, ko je su osu |e ne na dve go di ne za tvo ra zbog per for man sa ko ji su iz ve le u jed noj cr kvi, a ko ji je bio kri ti ka na ra ~un pred sed ni ka Pu ti na. - Za hva qu jem „Pu si Ra jot” na ak ci ji ko ja ima za ciq da do ne se slo bo du iz ra à va wa svim è na ma - is ta kla je Ono u sa op {te wu.

Pobuna u zatvoru LOS AN\ELES: U ma sov noj po bu ni u dr àv nom za tvo ru u Ka li for ni ji po vre |e no je 13 za tvo re ni ka, pre ne go {to su ~u va ri otvo ri li va tru, sa op {ti li su ju ~e zva ni~ ni ci. Oko 60 za tvo re ni ka pri kqu ~i lo se po bu ni u ka li for nij skom dr àv nom za tvo ru Sa kra men to gde je sme {te no 2.658 za tvo re ni ka, od ko ji su ne ki upo tre bi li i no è vi, pre ne go {to su ~u va ri otvo ri li va tru ka ko bi za u sta vi li bor bu pr sa u pr sa. Pri li kom otva ra wa va tre je dan za tvo re nik je ra wen i on se na la zi u bol ni cu, dok je jo{ 12 za tvo re ni ka za do bi lo lak {e po vre de i po sle zbri wa va wa vra }e ni su u za tvor.

Razlupani ambasada i konzulati TOKIO: To kio }e tra ì ti od Pe kin ga da pla ti {te tu ko ja je iza zva na na zgra da ma we go vih di plo mat skih mi si ja to kom an ti ja pan skih pro te sta zbog spor nih ostr va. Sa op {te we je sti glo u vre me dok vla sti u Ki ni na sto je da smi re ne za do voq stvo jav no sti za bra wu ju }i de mon stra ci je ~ak i dok po li ti ~a ri i da qe dr è vi sok ton. - [to se ti ~e {te te pri ~i we ne na na {oj am ba sa di i kon zu la ti ma, mi pla ni ra mo da tra ì mo na kna du (od Ki ne) jer to je pi ta we iz me |u dve vla de - re kao je glav ni se kre tar vla de Osa mu Fu |i mu ra, a pre neo AFP. On je re kao da o {te ti ko ja je pri ~ i w e n a ja p an s kim po slo vi ma u Ki ni tre ba da se od lu ~u je po ta mo {wim do ma }im za ko ni ma. Me |u tim, u po mir qi vom to nu Fu |i mu ra je re kao

da To kio `e li da pru `i ru ku Ki ni. - Pre mi jer pla ni ra da po {a qe spe ci jal nog iza sla ni ka kao

NE JEWAVAJU PROTESTI ZBOG FILMA O PROROKU MUHAMEDU

Od mirnih {etwi do sukoba s policijom KABUL, MAKASAR: U Av ga ni sta nu su odr `a na dva pro te sta - je dan zbog ka ri ka tu ra pro ro ka Mu ha me da ob ja vqe nih u fran cu skom sa ti ri~ nom ma ga zi nu i dru gi zbog ame ri~ kog fil ma ko ji vre |a islam. Oko 300 stu de na -

Ju ~e ra {wi mir ni pro te sti bi li su deo se ri je sli~ nih oku pqa wa u Av ga ni sta nu u po sled wih ~e ti ri da na. U po ne de qak se oko pi lo vi {e od 1.000 sta nov ni ka u is to~ nom Ka bu lu i vr lo br zo se pro test pre tvo rio u ne mi re

Cr kva pr vo ro |e nih ko ja od ba cu je mo der nu me di ci nu i u~i svo je pri pad ni ke da mo} ve re le ~i i da }e mo li tve po be di ti sve bo le sti. - To je bio i Osti nov iz bor. On ta ko |e ni je `e leo po mo} mo der ne me di ci ne, jer je po {to vao svo ju ve ru i na ~in na ko ji je vas pi tan re kao je Erik Ha sel man iz okru `nog tu `i la {tva. On je do dao da je Osti no va smrt u de cem bru 2011. go di ne mo gla bi ti la ko spre ~e na da mu je uka za na le kar ska po mo}. Bra~ nom pa ru je pri vre me no od u ze to pre o sta lo {e sto ro de ce, ko ja }e ubu du }e bi ti pod stro gom kon tro lom so ci jal nih slu `bi.

nog u Ka li for ni ji. Qu ti zbog fil ma „Ne vi nost mu sli ma na”, In do ne `a ni su na sta vi li pro test u Ma ka sa ru, ja vio je Aso {i je ted pres, is ti ~u }i da je ame ri~ ki kon zu lat u tom tre }em po ve li ~i ni gra du za tvo ren ve} dru gi dan. Ame ri~ ka agen ci ja iz ve sti la je da se pro te stu pri kqu ~i lo oko 50 stu de na ta na jed nom islam -

auto ra fil ma, na vo de }i da su glum ci bi li pre va re ni mi sle }i da film go vo ri o avan tu ra ma drev nih Egip }a na. U me |u vre me nu, dvo ji ca advo ka ta iz An ka re za tra ì la su od tur skog tu ì la {tva da op tu ì asi sten ta re di te qa i pro du cen ta an ti mu sli man skog fil ma „Ne vi nost mu sli ma na”. Ozlem

I glumci tuè kreatore filma Sin di Li Gar si ja je jed na od tri glu mi ce ko je su iz ne le isto vet ne op tu `be pro tiv Na ku le Ba se le ja Na ku le iz Ka li for ni je, tu ìv {i isto vre me no i Ju tjub ko ji je emi to vao trej ler fil ma „Ne vi nost mu sli ma na” i Gugl. Gar si ja je is ta kla da se wen ì vot sa da na la zi u opa sno sti, kao i ì vo ti svih ko ji su sa wom po ve za ni, na kon {to su ra di kal ni isla mi sti po zva li na ubi stvo svih ko ji su po ve za ni sa fil mom. Jo{ jed na glu mi ca Li li Dion je re kla za CNN da je film tre ba lo da se zo ve „Pu stiw ski rat nik” i da je ta ko pi sa lo u ogla su na saj tu za ogla {a va we Kreg slist.

Pustili sina da umre zbog vere SALEM: Bra~ ni par iz Ore go na osu |en je na uslov nu za tvor sku ka znu na kon {to im je sin kog zbog ve re ni su vo di li u bol ni cu pre mi nuo od upa le sle pog cre va. Ra sel i Bren di Be qu iz gra di }a Kre svel pri zna li su pred su dom da su prak ti~ no pu sti li 16-go di {weg Osti na Spra u ta da pre mi ne, jer su se zbog re li gij skih ube |e wa od lu ~i li da we go vo zdrav stve no sta we pre pu ste Bo gu, a ne le ka ri ma. Wih dvo je su se iz ja sni li kao kri vi za ubi stvo dru gog ste pe na, a po sle spo ra zu ma sa tu `i o cem do bi li su pe to go di {wu uslov nu ka znu. Par, ko ji ima jo{ {e sto ro de ce, pri pa da hri {}an skoj sek ti

deo na {ih vla di nih na sto ja wa da re {i mo to pi ta we hlad ne gla ve kroz raz ne di plo mat ske ka na le - do dao je on.

Fu |i mu ra je re kao da jo{ ni je od lu ~e no ko }e bi ti iza sla nik ni ka d a }e i ka k o on i}i. Na sto ti ne hi qa da de mon stra na ta pro te sto va lo je {i rom Ki ne od pro {le ne de qe, a u ne kim gra do vi ma su raz bi ja ne ja pan ske rad we i sa bo ti ra ne fa b ri k e, {to je pri s i l i l o broj ne fir me da na krat ko ob u- sta ve pro iz vod wu. Pro te sti su kul mi ni ra li u uto rak, na 81. go di {wi cu ja pan ske in va zi je na Man xu ri ju i za u zi ma we da na {weg is to~ nog de la Ki ne. De mon stran ti su pro te sto va li zbog pro {lo ne d eq n e ku p o v i n e spor n ih ostr va u Is to~ nom ki ne skim mo ru od stra ne ja pan ske vla de i po red upo zo re wa Pe kin ga da su ostr va Di a o ju od dav ni na sa stav ni deo wi ho ve te ri to ri je.

ta oku pi lo se u Ka bu lu i uz vi ki va li su „smrt Fran cu skoj, smrt Ame ri ci”, dok je ne da le ko od av ga ni stan ske omla di ne jo{ ne ko li ko sto ti na oku pqe nih na nad vo `wa ku u de lu gra da gde ima pu no pred stav ni {ta va sa Za pa da, vi ka lo „smrt Ame ri ci” i „`i veo islam, `i veo Av ga ni stan”, ja vio je iz ve {ta~ AFP s li ca me sta.

u ko ji ma je oko 50 po li ca ja ca lak {e ra we no. U fran cu skom sa ti ri~ nom ma ga zi nu „[ar li Eb do” po ja vi le su se ju ~e ka ri ka tu re na ko ji ma je pri ka zan mu sli man u in va lid skim ko li ci ma ko jeg gu ra or to dok sni Je vre jin, dok su se pro {le ne de qe po ja vi li li kli po vi na Ju tju bu an ti mu sli man skog fil ma „Ne vi nost mu sli ma na” snim qe -

skom uni ver zi te tu u Ma ka sa ru, glav nom gra du pro vin ci je Ju `ni Su la ve zi. Oni su za pa li li auto mo bil ske gu me i pri mo ra li na za tva ra we re sto ran „Mek Do nalds. U me |u vre me nu je i ame ri~ ki kon zu lat u glav nom gra du pro vin ci je Se ver na Su ma tra, Me da nu, za tvo ren dru gi dan za re dom, na vo di AP. - Jed na od glu mi ca fil ma „Ne vi nost mu sli ma na” tu `i la je

Ge ze ker i Ozgur Me rix Tu ran tra `i li su od tu `i o ca u An ka ri da su de auto ri ma kon tro verz nog fil ma po tur skom za ko no dav stvu zbog „na pa da na mo ral ne vred no sti” i iza zi va we „ver ske mr `we”. Pre ma re ~i ma advo ka ta, ~im auto ri fil ma kro ~e u Tur sku, tre ba da bu du osu |e ni po tur skom kri vi~ nom za ko nu, ko jim je za na ve de na kri vi~ na de la.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AUNG SAN SU ]I

NEM CI OGOR ^E NI NA PRO MOTIVNI SPOT VOJ SKE

Aung San Su ]i do bi la je od Kon gre sa SAD zlat nu me da qu, ko ja joj je do de qe na 2008. dok se na la zi la u ku} nom pri tvo ru. Su ]i se pri vat no sa sta la sa ame ri~ kim pred sed ni kom Ba ra kom Oba mom u Be loj ku }i, ali ni je bi lo zva ni~ nih iz ja va za no vi na re ko ji su pra ti li su sret, pre no se agen ci je.

Bun de sver za ti nej ye re

GE NA DI ZJU GA NOV Ru ski po li ti ~ar Ge na di Zju ga nov ra ni je ove ne de qe na svom je slu `be nom Tvi ter pro fi lu na pi sao ka ko je ame ri~ ki am ba sa dor Kri sto fer Ste vens „upu can po put psa”, uz na zna ku ka ko je „sa mo po `weo ono {to je po si jao”. Ame ri~ ka ad mi ni stra ci ja po ru ~i la je da ovaj is pad ne }e pro }i ta ko ola ko.

MA RI JA NO RA HOI [pan ski pre mi jer Ma ri ja no Ra hoi, na kon broj nih de mon stra ci ja u Ka ta lo ni ji i zah te va pred sed ni ka ove po kra ji ne za bu xet skom ne za vi sno {}u od Ma dri da, po zvao je na na ci o nal no je din stvo, a ka ta lon ske stran ke na po li ti~ ku od go vor nost. „Naj go re je bi ti u kri vu i on da jo{ i us tra ja ti u to me”, ka zao je Ra hoi pred {pan skim par la men tom.

Stru~ wa ci za pra va de ce osu li su dr vqe i ka me we na Bun de sver zbog no ve kam pa we ~i ja su ciq na gru pa ti nej xe ri. @i vo pi snim snim ci ma ne ma~ ka voj ska pro mo vi {e bes plat ne „avan tu ri sti~ ke kam po ve” ko ji ma po ku {a va da pri vu ~e bu du }e re gru te. Nig de se, me |u tim, ne po mi we od la zak u rat i mo gu} nost da ta kva „avan tu ra” ima fa ta lan is hod, upo zo ra va ju kri ti ~a ri. „Vo li te li vi {e pla ni ne ili pla `e?” pi ta we je po sta vqe no u no vom pro mo tiv nom spo tu ne ma~ ke voj ske, ko ji ti nej xe re po zi va da se pri kqu ~e bes plat nim kam po vi ma u Al pi ma ili na Sar di ni ji, da „pu tu ju pra vim voj nim avi o ni ma” ili da u~e stvu ju u „lu dim vo de nim bit ka ma”. @i vo pi sna, ve se la kam pa wa, ob ja vqe na na saj tu ma ga zi na za ti nej xe re Bra vo, sa svim otvo re no po ku {a va da voj nu ka ri je ru u~i ni pri ma mqi vom mla dim Nem ci ma, pi {e [pigl on lajn. „Avan tu ri sti ~i kam po vi” Bun de sve ra pred sta vqe ni su kao me {a vi na eks trem nih spor to va i let we za ba ve. Me |u tim, stru~ wa ci za pra va de ce oce wu ju da je ta kav vid kam pa we, ~i ja su ciq na gru pa

ti nej xe ri, „ap so lut no ne pri hva tqiv”. Vi deo-klip na po gre {an na ~in pred sta vqa voj nu slu `bu i gru bo kr {i pra va de ce, ko men ta ri {u kri ti ~a ri. „Ogla si ko ji ob ma wu ju, a ko ji ci qa ju ti nej xe re, i ob ja vqu ju se u ma ga zi ni ma za mla de, gru bo kr {e Kon ven ci ju o pra vi ma de te ta Uje di we nih na ci ja, na ro ~i to onaj deo ko ji se od no si na oba ve zu dr `a ve da {ti ti de cu”, ka `e Ralf Vi lin ger, pred stav nik or ga ni za ci je Ter re des Hom mes. Iako ne ospo ra va ju pra vo Bun de sve ra da se ogla {a va, kri ti ~a ri na po mi wu da voj ska „de cu tre ba da osta vi na mi ru”. Raz log vi {e za ne za do voq stvo je ste ~i we ni ca da se Ne ma~ ka, pot pi su ju }i do pun ske pro to ko le Kon ven ci je o pra vi ma de te ta, oba ve za la da ne }e re gru to va ti ma lo let ni ke, uko li ko ne ma ju bar 17 go di na, i ako ni su „de taq no in for mi sa ni o od go vor no sti ma ko je sa so bom no si voj na slu `ba”. Upra vo po sled wa stav ka je ste ono {to naj vi {e bri ne ak ti vi ste za pra va de ce – po sta vqa se pi ta we da li je Bun de sver ti nej xe ri ma obez be -

dio do voq no in for ma ci ja o to me {ta zna ~i i}i u rat. Ne ma~ ka je pro {le go di ne uki nu la oba ve znu re gru ta ci ju i, ka ko na vo di [pigl, Bun de sver od ta da mo ra da se do vi ja na raz ne na ~i ne ne bi li pri vu kao mla de sna ge. De ce ni ja ma su pred stav ni ci voj ske obi la zi li {ko le i in for mi sa li mla de o mo gu} no sti ma ko je im pru à voj na ka ri je ra. Me |u tim, sve je vi {e ne vla di nih or ga ni za ci ja ko je ula ù ogro man na por da voj sku dr è po da qe od {ko la. Bun de sver zbog to ga po ku {a va da dru gim ka na li ma do pre do po ten ci jal nih re gru ta.

LekAR

dnevnik

Aro ma te ra pi ja za bo qe ras po lo è we e li ki broj qu di na kra ju le ta i po ~et kom jese ni ose }a po ti {te nost, apa ti ju i ne ra s po lo è we. Ka ko leka ri ka ù, je se we ne raspo lo è we pra }e no je po ne kad i iscr pqe no {}u i ne do stat kom vo qe z ak tiv ni {}u i dru è wem. Sma tra se da bi zna ~aj nu ulo gu u na stan ku ove „de pre si je„ mo gao ima ti hor mon epi fi ze me la to nin, na ~i ju pro duk ci ju de lu je sun ce. Usta no vqe no je da se ona ~e {}e ja vqa kod è na ne go kod mu {ka ra ca. U we nom pre va zi la è -

wu mo `e po mo }i i na rod na me dici na. Od dav ni na je po zna to da aro ma ti~ ne biq ke po zi tiv no

delu ju na po di za we do brog ras po lo è wa. Ta ko mi ri sna uqa la van de , ma li ne i ja go de opu {ta ju, ~a je vi s ci me tom i va ni lom ta ko |e „le ~e” de pre si ju kao i mi ri {qa ve sve }e sa ovim sa stoj ci ma. Aro ma te ra pi ja pri me wu je se i u vi du kup ki. Pri jat no to pla vo da do pu wena mi ri {qa vim uqi ma ili sve }a ma opu {taju i pod sti ~u do bro ras po lo è we. ô kola da i ka kao ta ko |e mo gu da do pri ne su bo qem ras po loèwu. Po ma è i med, ora si i su vo vo }e.

Ma la ri ja pod lu pom stru~ wa ka e ma~ ki i gan ski stru~ wa ci su pro na {li dve va ri ja ci je ge na, ko je mo gu da ob ja sne za {to ne ki qu di ne obo le va ju od te {kog ob li ka ma la ri je. Is tra ì va we, ko jim je ru ko vo dio Kri sti jan Ti man iz ham bur {kog In sti tu ta za trop sku me di ci nu Ber nhard Noht, je oba vqe no u Ga ni, na 1.325 oso ba obo le lih od te {ke, tzv. „fal ci pa rum” ma la ri je i kon trol noj gu pi od 828 zdra vih qu di. Jed na va ri ja ci ja je ot krive na u ge nu ATP2B4, za du ènom za pro la zak kal ci ju ma kroz mem bra nu cr ve nih krv nih zr na ca ko ja su na uda ru pa ra zi ta ma la ri je. Dru ga va ri ja ci ja je re gi stro va na u ge nu MAR VELD3, ko ji kon tro li {e iz ve stan pro tein na omo ta ~u krv nog su da. Taj gen mo è da sma wi o{te }e we ko je na sta je kad za ra è na krv na zrn ca pri o nu uz zid krv nog su da. Ova ot kri }a }e po mo }i da se iden ti fi ku ju oso be ko je su pod ve }im ri zi kom od te {ke for me ma la ri je, kao i da se raz vi ju no vi le ko vi za tu bo lest. Ra ni ja is tra ì va wa su uka zu la da su oso be s krv nom gru pom O za {ti }e ne od „fal ci pa rum” ma la ri je, kao i da su na tu bo lest ot por ni qu di s po re me }a jem sr pa stih krv nih }e li ja.

No vo je di we we pro tiv kan ce ra o v o je d i w e w e ko j e de lu je na kan ce ro ge ne }e li je sa me ta sta za ma, ot por ne na kla si~ ne he mo t e r a p i j e, ot k ri l a je gru pa austra lij skih, bri tan skih i fran cu skih is tra `i va ~a. Je di we we, ko ga su iden ti fi ko va li Lo rans La f an{er i we n e ko le ge, de lu je na raz mno `a va we }e li ja i wi ho vu po kre tqi vost, spre ~a va ju }i na taj na ~in for mi ra we me ta sta za. Ve li ki pro ce nat kan ce ra u po znom sta di ju mu ko ji su se pro {i ri li na vi {e de lo va te la (kan ce ri sa me ta sta za ma) po sta li su ot por ni na kla si~ nu he mo te ra pi ju,{to u ve li k oj me r i ogra n i ~ a v a wi h o v u de l o t vor n ost. Me ta sta ze su uzrok 90 od sto smrt n ih slu ~ a j e v a iza zva nih ra kom.

Ki lo gra mi i opa snost od ra ka i {ak ki lo gra ma po ve }a va opa snost od po nov nog raz vo ja ra ka doj ke. Stru~ wa ci su kon sta to va li da su go ja zne è ne (s in dek som te le sne ma se iz me |u 30 i 35) u tre nut ku pr vog di jag no sti ko va wa ra ka doj ke iz lo è ne 40 od sto ve }oj opa sno sti da raz vi ju i po dru gi put rak doj ke, bi lo da se ra di o lo ka li zo va nom u is toj doj ci ili ne. Kod wih se opa snost od raz vo ja ra ka ma te ri ce po ve }a va za 96 od sto, a ra ka de be log cre va za 89 od sto, pre ne li su fran cu ski me di ji. Re zul ta ti is tra ì va wa uka zu ju na kra ju na zna ~aj pre ven ci je usme re ne na sma we we vi {ka ki lo gra ma i go ja zno sti.

Pre ma po da ci ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je u 2010. ma la ri jom je za ra `e no 216 mi li o na qu di u sve tu, a od te bo le sti je umr lo 655.000, naj vi {e ma le de ce u Afri ci. Ne ki stru~ wa ci sma tra ju, me |u tim, da je stvar ni da nak ko ji uzi ma ma la ri ja bar dvo stru ko ve }i ne go {to pro ce wu je SZO.

petak21.septembar2012.

NO VO U APO TE KA MA

Spre jom pro tiv ki ja wa i svra ba a na {im pro sto ri ma aler gi je po ga |a ju 25 do 30 od sto sta nov ni{tva, a od tog bro ja po lo vi na su de ca. Po len ska ki ja vi ca je naj ~e {}i vid aler gije ko ja se ja vqa kod pri bli `no tro je od de set qu di , s tim da se sva ke go di ne broj obo le lih po ve }a va.

Kli ni~ ki do ka za no NA SA LE ZE Al lergy br zo i efi ka sno sma wu je in ten zi tet ki ja wa, za pu {e nost, cu re we i svrab no sa, su ze we o~i ju. Na sa le ze Al lergy ne sa dr `i kor ti ko ste ro i de i an ti hi sta mi ni ke ve} je pot p u n o pri r od n og sa sta va pa je zbog to ga na ro ~i to po go dan za upo tre bu kod de ce uz ra sta ve} od 18 me se ci, trud ni ca, do ji qa, spor ti sta i od ra slih oso ba.

Ne pre sta no ki ja we, svrab, cu re we iz no sa, svrab i su zewe o~i ju pred sta vqa ju ka rak t e r i s ti~ n e sim p t o m e aler gi je na po len . Ja k o je va ` no da oso b e osetqi ve na po len pre po jave se zo ne po le na pre du zmu preven tiv ne te ra pij ske me re u kon sul ta ci ji sa le karom. U sve tu se kao pre ven tiv na za {ti ta od aler gi ja na po l en, pra { inu, gri w e i

Na sa le ze Al lergy – nazalni sprej sa pra{kastom celulozom 200 doza = 30 dana za{tite Info tel: 011 / 26 23 679

`ivo tiw ske dla ke od stra ne le k a r a aler g o l o g a pre p o ru~u j e upo t re b a na z al n og spre ja ko ji sa dr `i pri rod nu pra {ka stu ce lu lo zu. Apli k o v a n a ce l u l o z a u ob l i k u fi nog pra ha do la zi u kon -

takt sa slu zo ko `om no sa i `dre la, i ob la `e na zal ne pu te ve - for mi ra ju }i film u ob li ku pro vid nog ge la, to jest ne pro pu snu ba ri je ru za aler ge ne. Dr Mir ja na Mi {i}

Umor i za di ha nost opo mi wu [ta uka zu je pre ra na a lo ko ni je ~uo za in farkt ili an g i n u pek to ris, ali ka da se go v o r i o in s u f i c i j en c i j i, odno sno po pu {ta wu sr ca, ve }i na qu di ne zna o ka kvoj bo le sti je re~ i opa snost od we se uglav nom pot ce wu je. Naj ~e {}e se ve ru je da sr ce po pu {ta zbog ì vot ne do bi i da je to nor m a l an zdrav s tve n i pro blem sta r i j ih oso b a, a ne bolest ko ja mo è da ugro zi ì vot. Po pu {ta we sr ca se ja vqa kad ono vi {e ne mo è nor mal no da pri ma i is pum pa va krv. U po ~et ku bo le sti sr ce sla bi, a po tom pot pu no pre sta je da ra di, to jest, ako se ne le ~i ovo do vo di do smr ti. Sr ~a na in su fi ci jen ci ja je po s le d i c a „is t ro { e n o s ti” sr c a, od n o s no du g o t raj n og {tet nog uti ca ja raz li ~i tih bo le sti na we ga. Ve }i nom se is po qa va u {et de se tim ili se dam de se tim go di na ma ì vo ta. Bo le sti ko je do vo de do tog sta wa, po naj pre in farkt sr ca, naj ~e {}e su po s le d i c a ate r oskle r o ti~ kih na sla ga na ko ro nar nim krv nim ì la ma ko je hra ne sr ~ a n i mi { i} kr v qu. Iako oso b e pre ` i v e je d an

ili ne ko li ko in fark ta i opo ra ve se, po stup no do la zi do sve ve }eg o{te }e wa sr ~a nog mi {i }a i sta we se po gor{a va. I po vi {e ni krv ni pri ti sak

ko ji se ne le ~i mo è do ve sti do sla bqe wa sr ca. Ko j i su zna c i za uz b u n u? Ako se ~e sto ose }a umor i za di ha nost pri fi zi~ kom na po ru va qa se obra ti ti le ka ru, a po seb no ako uz to bo lu je te od po vi {e nog krv nog pri ti ska, sr ~a nih i {e }er ne bo le sti. Pre tra ge se sa ve tu ju svi ma po sle 60. go di ne, a po seb no du go go di {wim pu {a ~i ma. I sre do ve~ ni qu di ko ji pu {e ni ka ko ne tre b a da za n e m a r u j u umor i za di ha nost pri fi zi~ kim na po ri ma, jer su ovo zna ci ko j i upo z o r a v a j u na opa s ne pro me ne sr ca. Kad jed n om pre b ro d e in farkt sr ca mno gi bo le sni ci ne pri da ju do voq no va `no sti pro m e n a m a ko j e uka z u j u na daqa {tet na zbi va wa u or ga ni zmu. Ne od la ze na kon trol ne pre gle de, a ni ne zna ju da sr ce i da qe tr pi o{te }e we i sla bost. Le ka ri sa ve tu ju oni ma ko ji spa da ju u gru pu s po ve }a nim ri zi kom oba ve zno dva to tri kon trol na pre gle da go di {we kod kar di o lo ga. Iako se sr ~a na in su fi ci jen ci ja ne mo è pot pu no iz le ~i ti, po sto je le ko vi ko ji ma se ubla à va ju simp to mi i sta bi li zu je rad sr ca. J. B.

smrt od sr ca

so b a ko j a ima ~la n a po r o d i c e pre m i n u l og od sr ca pre 60. go di ne je i sa ma pod ve }im ri zi kom od ra ne sr ~a ne bo le sti, uka zu je dan s ka stu d i j a oba v qe n a na ~eti ri mi li o na qu di to kom tri de ce ni je. Stru~ w a c i Sta t ens se r um in sti tu ta u Ko pen ha ge nu su utvr di li da su oni ko ji ima ju

(ba be, de de, po lu bra }a, po lu se stre itd.), ri zik od pre ra ne ko ro nar ne bo le sti sr ca je ve }i za 43 od sto. [to je vi {e ro |a ka ko ji su umr li od sr ca pre 60, to je i ri zik ve }i. Ka da su dva ili vi {e srod ni ka iz pr vog ko le na pre ra no umr la od sr ca, ri zik od pre ra nog obo qe va wa od sr ~a ne bo le sti je pe to stru ko po ve }an.

jed nog od ro di te qa ili ro |e nog bra ta ili se stru ko ji su ra no umr li od sr ca, pod dvo stru ko ve }im ri zi kom da pre ra no obo le od ko ro nar ne sr ~a ne bo le sti ili ven tri ku lar ne arit mi je - ~e sto fa tal nog po re me }a ja sr ~a nog rit ma. ^ak i ka da je rod iz dru gog ko le na pre ra no umro od sr ca

Pro me ne u na ~i nu `i vo ta ili uzi ma we le ko va pro tiv po vi {e nog pri ti ska ili ho le ste ro la ve ro vat no mo gu da do ve du do iz ve snog sma we wa ri zi ka za one ko ji su ima li slu ~a je ve pre ra ne smr ti od sr ca u po ro di ci, ali to se jo{ ne mo `e tvr di ti sa si gur no {}u, na po mi wu dan ski stru~ wa ci.

Ob lik mo zga i {i zo fre ni ja ru pa fran cu skih na u~ ni ka iz In sti tu ta za zdra vqe i me di cin ska is tra `i va wa ot kri la je da ob lik mo zga, pre ci zni je na bo ri na mo `da noj ko ri, mo gu da bu du po ka za teq po sto ja wa men tal nog po re me }a ja - {i zo fre ni je. Oni su ot kri li po re me }en mo `da ni raz voj kod ne kih pa ci je na ta obo le lih od {i zo fre ni je. Na u~ ni ci su do {li do ot kri }a is pi tu ju }i mo zak 44 obo le le oso be sme {te ne u bol ni cu „Sve ta Ana” u Pa ri zu ko je sko ro ni ka da ni su pri ma le ne ku od te ra pi ja. Spe ci jal nim sni ma wem kojim se

do bi ja ju tro di men zi o nal ni snim ci na bo ra na mo zgu pri me }e no je

da su kod pa ci je na ta sa zna ci ma ma wih ne u ro lo {kih po re me }a ja ti na bo ri sla bi je iz ra `e ni ne go kod osta lih, {to po ka zi je da su ve ro vat no po sto ja li od re |e ni po re me }a ji u fa za ma raz vo ja mo zga. Iako su raz li ke ma le, na u~ ni ci se na da ju da }e to ot kri }e omo gu }i ti bo qe pri la go |a va we te ra pij skih stra te gi ja ima ju }i u ob zir in di vi du al ne po seb no sti pa ci je na ta. Jed na od sle de }ih fa za is tra `i va wa }e, ka ko su na ve li na u~ ni ci, bi ti iden ti fi ka ci ja ge na ko ji uti ~u na raz voj ner vnih }e li ja.

petak21.septembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

BEO^IN, ku}a 120m2, gara`a, gas, telefon, veliko dvori{te, tri lokala u posebnoj ku}i, cena po dogovoru. Telefon 063/845-87-57. 60838 PRODAJEM jutro zemqe prve klase u Livadama i Ra{qama u Ka}u. Tel, 064/16-55-476. 60839

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

Mladenu Laki}u IZDAJEM salonski stan, @elezni~ka 40, 100m2, I sprat, kao poslovni prostor, za advokate, lekare, {kole, firme. Telefoni: 064/27-80-303, 021/527258, 021/6621-791. 59436

@arku Suxumu od: brata Bogdana, snaje Ka}e i Dragana.

obele`avamo u subotu, 22. 9. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Svaki dan bez tebe je bol, tuga i ogromna praznina. Tvoji najmiliji.

60961

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 60790

Posledwi ro|aku

dragom

Miletu Mili}u iz Paraga 1958 - 19. 9. 2012. od: ro|aka Milo{a sa porodicom i od majka Nade Vesin.

PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe xema. Recept + dostava na adresu. Telefon 061/68-55-333, 022/462-345. 60432

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: izno{ene koke nosiqe, mlade koke nosiqe, jagwad, dostava na adresu, povoqno! Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 60341

pozdrav

60949

POMEN

Radomir ]ukovi}

Iskreno sau~e{}e porodici od Dubravkinih koleginica i kolega iz Direkcije.

60942

Miloje Kolarski 21. 9. 2002 - 21. 9. 2012.

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Tel.: 062/649-000, 065/9649-000. 60735 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 60803 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/9945002. 60870

60955

TU@NO SE]AWE na na{eg voqenog oca i supruga

Radivoj Kolarski 29. 9. 2008 - 29. 9. 2012.

Mirka Vu~urovi}a Sa qubavqu i po{tovawem se}aju vas se porodice: Kolarski i Bo`i}.

21. 9. 2010 - 21. 9. 2012.

60953

Tuguju wegovi: sinovi Miroslav i Marko i supruga Sowa.

Posledwi pozdrav Milo{evom tati

60941

Danas, 21. 9. 2012. godine, navr{ava se pet godina od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

@arku Suxumu Zaposleni u Dnevnik Vojvodina presu.

210912/P

Posledwi pozdrav dragom suprugu, ocu, dedi i pradedi

IZDAJEM name{ten stan u Novom Sadu, Ul. Danila Ki{a br. 39, novogradwa. Tel.: 062/221004 i 023/524-735. 60305 IZDAJEM lepo name{ten jednosoban stan u ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 064/0442-714. 60443

CENTAR, Stari grad, Avgusta Cesarca 8, 86m2. Nov dupleks, peti sprat (54m2), potkrovqe (32m2), odli~an raspored. Ukwi`eno. Telefon 063/562411. 60745

Nikola Kalezi}

@arku Suxumu oficiru JNA u penziji 1926 - 2012. Uvek }emo te se rado i s ponosom se}ati. Ispra}aj dragog nam pokojnika obavi}e se u subotu, 22. septembra 2012. godine u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Supruga Stevanka, }erka Katica, sin Milo{, snaja Gordana, unuk @arko, snaja Vesna i praunuke Duwa i Nina. 200912/P

S qubavqu, supruga Milica, }erka Tawa i unu~ad Milo{, Milana i \ina.

60772

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dragoj kom{inici posledwi pozdrav.

Dragica Stankovi}

Posledwi pozdrav na{oj dragoj prijateqici

Nataliji - Cici Bukurov Porodica Putari}.

617-P

60928

GODI[WI POMEN

POMEN

Novica Kova~evi} 1992 - 2012.

Vreme prolazi, ali qubav i se}awe ne.

[ESTOMESE^NI POMEN

Trivan David Pro{lo je 7 godina od kako nisi sa nama. Svakim danom sve vi{e mi nedostaje{.

Milan Kosti} 1952 - 2011. iz Ravnog Sela

Supruga Milica, sinovi Dragan i Zoran sa porodicama.

Supruga Gordana sa decom. 60905

Godinu dana nije sa nama moj dragi brat

Milorad Raci}

Samo je bol sve ve}i.

Stanari zgrade Bulevar Despota Stefana 16.

POMEN

Danas je 10 godina od kako nije sa nama

petak21.septembar2012.

Moj Mile, s qubavqu koju smrt ne prekida, vreme ne le~i, nosi te ve~no u srcu sestra Seka.

Danas, na Malu Gospojinu je devetnaest godina od kako je oti{la na ve~ni po~inak moja voqena i nezaboravqena mama

60319

Bo`ica Kova~evi}

POMEN

1999 - 2012.

Marija Gruji} sa }erkama.

60756

Du{anka [oja

Posledwi pozdrav rezervnom oficiru, kapetanu

Drago Kova~evi} 1991 - 2012.

Petar [arac

[est meseci od kako si nas ostavila. Ne mo`emo te pre`aliti.

U subotu, 22. 9. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu obele`i}emo pomen. Ostavila si nas u bolu i tuzi.

S ponosom vas pomiwemo a s qubavqu u srcima ~uvamo.

Ostavio si veliku prazninu, ali je se}awem na veliku radost i qubav koju si dao, ispuwen svaki na{ dan.

Tvoja sestra Beba sa decom.

Mama Mica, sin Sa{a sa porodicom, }erka Jeja i zet Mile.

Sinovi - unuci Radovan i Zoran sa porodicama i supruga - snaja Qubica.

Unuk Bo{ko sa suprugom.

60923

60922

60904

60903

GODI[WI POMEN Dana, 22. 9. 2012. godine, u 11 ~asova, u Srbobranu dava}emo parastos i osve{tati spomenik na{em voqenom.

\ur|a Risti}

O`alo{}en sin \or|e.

Tihomiru Stanimira Popadi}u

POMEN Dana, 22. 9. 2012. godine navr{ava se godina dana od smrti na{eg voqenog mu`a, oca, dede i pradede

od sina i unuka.

59908

Posledwi pozdrav sportisti, fudbaleru „Radni~kog” Novi Sad, igra~u teniskog kluba „Vojvodina”

Mita L. Sekuli}

60913

Skautski pozdrav

Petra [arca

Sa qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji: Anka, Nata{a i Lea.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 22. 9. 2012. godine, na grobqu Tranxament - Petrovaradin, u 11 sati, davati pomen. Najdraì na{, uvek }e{ ìveti u na{im srcima. Tvoji: supruga Cvita, sinovi Boò i Nikola, }erka Boìca, unu~ad i praunu~ad.

60895

60902

24. 9. 2011 - 24. 9. 2012.

[ESTOMESE^NI POMEN na{em voqenom obele`i}emo u subotu, 22. 9. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

SE]AWE

21. 9. 2003 - 21. 9. 2012.

Tihomiru Stanimira Popadi}u Sin i unuk.

Tihomiru Stanimira Popadi}u Sin Fedor i unuk Adrian-Radovan.

60912

Stevan Pisari} Milorad ^onki} Osta}e{ srcima.

ve~no

na{im

Tvoji: supruga, sin, snaja i deca.

iz Futoga S qubavqu i po{tovawem, porodice Lu~i} i Pisari}.

Dana, 22. 9. 2012. navr{ava se tu`nih 40 dana od kako nas je prerano napustila na{a voqena i nikad pre`aqena

60911

S tugom javqamo rodbini, prijateqima i kom{ijama da }e se u subotu 22. 9. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Be~eju, u Hajduk Veqkovoj ulici odr`ati kratka komemoracija kao zadwi pozdrav na{em dragom, posledwem pre`ivelom Be~ejske racije

Ruìca ârapi} U subotu, u 10.30 ~asova poseti}emo wenu ve~nu ku}u, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Oàlo{}ena porodica. 60893

60877

60894

POMEN

Dana, 21. 9. 2012. godine navr{ava se {est godina od kako nas je napustio na{ dragi

mojoj mami

Tihomiru Popadi}u arhitektonskom tehni~aru ro|. 1930. u Be~eju

Nataliji Lu~i}

Pero \akovi}

koji je `iveo godinama u Novom Sadu, umro u Ba~kom Gradi{tu 9. 8. 2012 i sahrawen 10. avgusta 2012. godine.

21. 9. 2008 - 21. 9. 2012.

13. 3. 1942 - 21. 9. 2009.

\or|e Plav{i} Sin Fedor, unuk Adrian-Radovan, porodice: Lazi}, Stankovi}, Kova~ev, Van|el, Zeremski, Petrovi}, ^amprag, Rafajlovi}.

^etiri godine... U mislima, srcu i du{i Zauvek... Tvoja }erka Sa{ka. 60782

60910

iz Koviqa

Tri godine bez tebe, a jednako boli svako novo jutro, srce je prazno, a du{a pla~na.

Uvek }e te se se}ati Tvoji najmiliji.

Supruga Du{anka, k}erke Qiqa i Biqana sa porodicama.

60624

60780

Све странци Серијалом емисија у којима ћемо прелиставати недељне дневнике странаца који бораве (дуже живе) у Војводини, покушаћемо да сазнамо какви смо ми заиста. Запажања, искуства, необични, изненађујући, збуњујући догађаји и сусрети у току једне седмице, презентовани на питак, забаван начин... Аутор: Ксенија Јовановић (РТВ 1, 19.00) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 10.35 10.55 11.30 11.55 12.00 12.10 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.10 00.25 01.00 01.20 02.35 03.05 03.30

tv program

petak21.septembar2012.

Добро јутро, Војводино Фолдер култура Плави круг Вести Бег Слободанке Драговић, док. програм Живопис Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Жене на селу Српски екран-емисија МТВ-а на српском Урбана џунгла, емисија (мађ).са титл.на српском Вести Чари риболова Спортска војводина Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Сучељавање Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Све странци ТВ Дневник Преваранти Варошарије Војвођански дневник Петказање Јдан на један Бициклистичка трка кроз Војводину, репорта-а Комшилук Све странци Концерт Урбана џунгла, емисија (мађ).са титл.на српском Српски екран-емисија МТВ-а на српском Документарни програм

06.35 Кухињица – мађ. 07.05 Вршачки венац, фестивал фолклора 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 09.50 Свјетионик (хрв) 10.15 Концерт 11.30 Академац 12.05 Кад зазвони 12.30 Вести (мађ) 12.40 Документарни филм (слов) са титл.на српски 13.10 Вршачки венац 13.50 Биографије 14.45 Знаци духа времена 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Траговима давне прошлости 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Оперативци 22.20 Биографије 23.05 ТВ баштине 00.00 ТВ Продаја

06.00 08.00 09.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Лола Панонско јутро Здравље је лек Др Мартин Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ/ОСАА Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.05 10.12 10.39 10.06 11.11 12.00 12.15 12.31 13.18 13.25

02.47 03.00 03.21 03.50 04.24 04.50 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Цео живот за годину дана Вести Разгледница На скривено те водим место Вести Виа милитарис-коридор 10 Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп: Џејн Доу - Ко високо лети, филм Гастрономад Ово је Србија Врућ ветар Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Врућ ветар Иза браве, филм Вести Место злочина-Лас Вегас Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Границе контроле, филм Цео живот за годину дана Вести (04.00, 05.00) Цео живот за годину дана Око Разгледница Врућ ветар Верски календар

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 21.30 23.00 23.15 00.00 00.05 00.30

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Езел Тачно 1 Трачара Рањено срце Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Вече са Иваном Ивановићем Ноћни журнал Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

14.51 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.04 22.49 22.55 23.40 23.55 00.05 00.52

Водич кроз српски језик. Најчешће грешке, заблуде и недоумице. Савети за исправно, лепо и креативно изражавање и одговор на питање: „А како се каже?” Ауторка: Нада Зековић (Новосадска ТВ, 16.55) 06.30 Новосадско јутро 08.30 Цртани филм Зозонци 09.00 Вести 09.10 Храна и вино 09.35 Серијски програм 10.30 Украдена срца 11.00 Вести 11.08 Лична грешка 11.35 Дунавска салетла 12.00 Неми сведок 13.00 Вести 13.10 Опчињени 14.05 Витраж 14.30 Вреле гуме 15.00 Вести 15.05 Серијски програм 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Новосадско поподне 18.45 Конак 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Ленија 21.30 Украдена срца 22.00 Објектив 22.30 Неми сведок 23.30 Филмски програм

10.30 11.00 19.00 19.30 20.00 20.45

Премијер лига Магазин АТП Ст Петерсбург 1/4 Финале Најава шпанске лиге Фудбал Мондијал Магазин Свет фудбала Чемпиошип: Блекбурн – Мидлсбро 22.45 Најава шпанске лиге 23.15 Најава Премијер лига 00.30 АТП Ст Петерсбург 1/4 Финале

Ник Вујичић

Вече са Иваном Ивановићем Ник Вујичић, момак без руку и ногу који је постао инспирација људима широм света, гост је Ивана Ивановића. Баш данас овај 30-годишњи светски феномен одржаће једно од предавања у Београду. Други гост ће бити председник општине Јагодина Драган Марковић Палма. (Прва, 21.30)

Контекст 21 У „Контексту 21” говоримо о значају социологије и њеном развоју у протеклих сто година. Скрећемо пажњу о све мањем броју ученика у местима у Србији, дајући пример Колубарског округа у коме се у три места у свакој школи уписао по један ђак првак. Водитељка: Ивана Миленковић (РТС 2, 21.48) 06.02 07.02 07.38 07.44 08.05 08.17 08.22 08.28 08.43 09.08 09.23 09.44 10.11 10.40 11.09 12.10 12.47 13.17 14.16 14.31 14.56 15.11 15.32 16.10 16.35 17.08 17.52 18.18 19.00 20.03 20.27 21.00 21.48 22.20 23.07 23.40 00.25 01.12 02.08 02.58 03.25 03.55

Концерт за добро јутро Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Необично о биљкама Књижевност старе и јужне Србије Једна слика, једна прича Острво орангутана Мој љубимац Метрополис Место за нас Бардови театра Чело фест Либела Трезор Необично о биљкама Књижевност старе и јужне Србије Једна слика, једна прича Острво орангутана Цркве брвнаре у Србији Еко глобал Праг села Србије Очајне домаћице Клое ТВ фељтон Фудбал: Преглед Лиге Европе, спортски програм Слобода улице Лов и риболов Очајне домаћице Контекст Видик Хроника 46. Битефа Научни кафе Време је на мојој страни Трезор Фудбал: Преглед Лиге Европе Цркве брвнаре у Србији Праг села Србије Еко глобал

06.30 Улови трофеј 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Документарна серија 10.00 Филлм: Љубав и мода 12.00 Топ шоп 12.30 Слике живота 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Монк 15.00 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Посебан третман 20.00 Ало, ало 21.00 Запитај прашину 23.00 Удовице 00.00 Еротска серија 01.00 Ало, ало 02.00 Сподоба 03.30 Домаћа музика 04.30 Запитај прашину

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.05 Више од живота 08.00 Топшоп 08.20 Најбоље године 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.10 Нинџа ратници 14.10 Филм: Прљави Хари: Истеривач правде 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.05 Нинџа ратници 21.10 Филм: Осветници 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Амерички топ-модел 00.45 Саут Парк 01.10 Више од живота 01.50 Укључење у Б92 Инфо

Осветници Сер Аугуст де Винтер је мегаломан који је одлучио да ведри и облачи светом – и то дословно! Уз помоћ справе зване Просперо, која му омогућава контролу временских прилика, Де Винтер је постао господар Земље. Тајни агенти Џон Стид и Ема Пил једини могу да осујете планове овога зликовца... Улоге: Рејф Фајнс, Ума Турман, Шон Конери Режија: Џеремаја Чечик (Б92, 21.10)

Раул Бова

Ултимо III Радња се дешава у Јужној Америци где капетан Ултимо асистира у истребљивању пољопривредника из села од стране војске како би пронашао италијанског терористу, Симона Гијару који се бави дистрибуцијом дроге. Једини преживели је мали Николас који је изгубио родитеље у том масакру и Ултимо ће га усвојити... Улоге: Раул Бова, Рики Мемфис, Ђорђо Тирабаси Режија: Мишел Соави, Стефано Реали (Хепи, 00.45) 05.00 08.00 08.30 08.55 09.15 09.45 10.00 10.50 11.15 11.45 12.00 12.30 12.50 13.10 14.00 14.20 14.40 14.55 15.10 16.10 16.30 17.55 18.30 19.15

Ума Турман

Добро јутро Мала невеста Све за љубав Први национални дневник Магазин ин Тачно у подне- живо Први кувар Србије Национални дневник Симар Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Гранд шоу Амиџи шоу Север Југ Шопингхоличарке Филм: Судбина у њеним рукама 03.15 Филм: Једини преживели 06.00 Госпођица 06.30 Моје срце куца за Лолу 07.00 10.15 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30

20.00 20.30 22.00 23.00 00.30 00.45 02.20 03.45 04.30 05.00

Јутарњи програм Мали меда Чарли Мегаминималс Повратак малог тигра Залив шкољки Телешоп Винкс Гормити Моћна чигра Телешоп Хепи квизић Дино ратник Мали мајстор Гоа Беверли Хилс Гормити Дино ратник Телешоп Вести Лепи и мртви, док. серија Гламур Сиви камион црвене боје, филм Телемастер Црни Груја Заклети на ћутање, док. серија Насловна страна – квиз Љубавни сигнали Лепи и мртви, док. серија Луда кућа Гламур Ултимо 3, 1. део, филм Љубавни сигнали, филм Лепи и мртви, док. серија Насловна страна – квиз Моја Србија

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak21.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УСпОН И пАД СРп СКИХ ЛИ Бе РА ЛА И „еКО НОМ СКе пО ЛИ ТИ Ке”

пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20

07.10 венчаница из снова 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Обрачун посластичара 11.20 Најбољи амерички кувар 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Медијум са Лонг Ајланда 20.55 Супруге мафијаша 21.50 приче о злочинима са Афродитом Џоунс 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Медијум са Лонг Ајланда

19.20 20.20 22.20 23.20 00.20

Шар лот Гин сбург 08.00 Ловци на нацисте 09.00 експерименти на сопственој кожи 10.00 велики трансфер 11.00 Исток-Запад: путовања из средишта Земље 12.00 викторијанска апотека 13.00 Лондонска болница 14.00 Легенда о Стенлију Донену 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 експерименти на сопственој кожи 17.00 путовања и открића 18.00 викторијанска апотека 19.00 Теорије завере 20.00 Десет дана до рата 22.00 Ловци на нацисте 23.00 путовања и открића 00.00 египат 01.00 Добродошли у осамдесете

08.00 09.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Сем и Макс Ози Бу Купи ми елиота Матине Истинита лаж Девојка у возу Рука смрти Сани и слон еротски филм еротски филм

Ма ти не про мо тер „б” фил мо ва, хо ро ра сум њи вог ква ли те та, за вре ме ку бан ске кри зе ор га ни зу је до га ђај у ма л ом гра ду. Ко ри сте ћи ма с ов ну хи сте ри ју и хо рор екс тра ва ган ци ју, оства ри ће нео че ки ва не ефек те. Уло ге: Џон Гуд ман, Ке ти Мо ри јар ти, Сај мон Фен тон Ре жи ја: Џо Дан те (Си не ма ни ја, 13.30)

Не ма ме Слав ни аме рич ки пе вач, тек сто пи сац и глу мац Боб Ди лан има шест ли ца по ко ји ма га ње го ви обо жа ва те љи пре по зна ју и по и сто ве ћу ју. Сва ки од њих на свој на чин све до чи о Ди ла но вој бо га тој лич но сти, под јед на ко као и ду би на ре чи ње го вих пе са ма. Уло ге: Кејт Блан шет, Ри чард Гир, Бен Ви шоу, Кри сти јан Бејл, Хит Ле џер, Шар лот Гин сбург Ре жи ја: Тод Хајнс (ХРТ 1, 22.26) 07.00 10.24 11.20 12.00 12.41 13.31 14.30 14.54 15.33 16.06 16.58 18.21 18.39 19.10 19.30 20.10 21.45 22.26 00.42 02.12 03.40

07.07 07.37 08.00 08.24 08.46 09.10 10.00 13.35 15.10 16.00 16.20 16.38 17.10 17.25 17.55 18.20 18.49 19.32 20.00 20.53 21.21 21.55

06.00 07.30 09.00 10.35 12.15 14.20 15.45 17.40 18.10 20.05 20.35 21.35 22.30 00.05 01.40 03.35 04.25

Драга, смањио сам децу принцеза Има ли тамо кога? Штрумпфови Хамлет Семи на путу око света 3Д Бурлеска Филмови и звезде Моја назови жена епизоде Царство порока права крв в Лов на вештице Фреди против Џејсона вукодлак прави секс Упознајте Монику велур

Мала Тв Шаолински пажеви Телетабис Конор на тајном задатку Обична клинка Школски сат пренос седнице Хрватског сабора п.Т. Барнум, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала Тв Цртани филм паралеле еџмонт Директ Бриљантин Страна док. серија о кувању Деца сунца Књига или живот Опера бокс Отворење 42. вараждинских барокних вечери Буђење мртвих Ноћни музички програм

08.00 Галилео 09.10 Мекгyвер 11.30 ексклузив таблоид 11.50 Крв није вода 13.00 Ружа ветрова 14.00 Сулејман величанствени 15.00 Мекгyвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Сулејман величанствени 21.00 Ружа ветрова 22.05 Краљевић и ја, 3. део - Тв премијера, филм 23.50 Лавља јазбина, филм 01.45 Астро шоу 02.45 РТЛ Данас 03.20 ЦСИ

Краљевић и ја Но вокру ни са ни краљ Дан ске едвард и ње го ва су пру га и кра љи ца пејџ од ла зе у Бе ла ви ју на ме де ни ме сец. пра зни ке про во де у ски ја шком цен тру ужи ва ју ћи у при род ним ле по та ма. Иди лу им на ру ши вест да се пла ни ра - се ча шу ме у Бе ла ви ји због по тра ге за наф том. Уло ге: Кам Хе скин, Крис Гир, Адам Кро ас дел, Џо на тан Фирт Ре жи ја: Ке трин Кри јан (РТЛ, 22.05)

Кам Хе скин

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Смрт у породици Момци с Медисона Једно убиство Музика у крви Момци с Медисона Крсташ Трострука игра Момци с Медисона Нема издаја Момци с Медисона Магла војникова прича

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00

08.00 10.00 12.00 14.00

Септембар Светла велеграда Сенке и магла Мистериозно убиство на Менхетну пурпурна ружа Каира Оловни војници Наша кућа из снова Соко и Снешко Белић еротски филм еротски филм еротски филм

08.30 11.30 12.45 13.45 16.45 18.00 20.00 21.00 23.00 00.00 01.15

23.45 01.30

Ке ти Мо ри јар ти

Добро јутро, Хрватска поглед на Земљу, док. серија Азијски сакрални споемници Дневник Моћ судбине Др Оз 2, ток шоу Јеловници изгубљеног времена Друго мишљење Научна петица Тата мата, док. серија Хрватска уживо Фотографија у Хрватској Иза екрана Тема дана Дневник певај моју песму Дневник 3 Филмски маратон: Нема ме, филм Филмски маратон: Луда кућа, филм п. Т. Барнум, филм Др Оз 2, ток шоу

16.00 18.00 20.00 21.50 00.00 01.25 02.35

Добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру вокер, тексашки ренџер Монк Све по закону вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: војникова љубавна прича Монк Филм: ејс вентура плаве крви Хаваји 5-0 пандури новајлије

Амерички чопери прљави послови Опасан лов преживљавање Како то раде? Како се прави? врхунско градитељство пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова прљави послови Опасан лов преживљавање Како се прави? Нелегалне дестилерије пронађи ме ако можеш Уклета кућа Уништавање!

Билијар Билијар Билијар Билијар Бициклизам Билијар Најјачи човек Бокс Куглање Билијар Мотоспортови

Европску унију разара југословенски синдром

ОЖЕ МЕНЦИНГЕР: Анте Марковић је хтео да је нормалне, дакле капиталистичке привреде - као што добије новац од царине из Словеније, послао је из су нормални банкарски систем и многе економско-поцеле Југославије царинике на границу, уз њих је литичке мере познате у тржишним привредама - две слата и војска, али још увек није јасно ко је то одлу- ствари нису доведене у питање; самоуправљање и чио. Питао сам и Кучана, он мисли да Марковић није друштвена својина. То је утицало на тржиште рада и издао наређење, него то војска сама урадила. Југославију је било могуће сачувати до октобра 1990, после само расправљати о начину распада. Амерички амбасадор је био јако против отцепљења, али прихватио идеју да, ако дође до рата у другим деловима земље, ми имамо право да из изађемо. У октобру ’90. избио је спор око пореза на промет који смо задржали због неликвидности. После смо то са Београдом изравнали, али је дошло до сукоба око оружја између ЈНА и Територијалне одбране, у центру Љубљане. Одговор становништва био је да извади новце из банке. Кад смо престали да уплаћујемо у фонд за неразвијене, Србија је увела царине на словеначку робу, јер су предузећа која су плаћала фирмама у Словенији морала дати депозит у банку. Ми нисмо дали противодговор, јер, иако су из српских фирми у словеначке стизали званични телеНе ће про ле тер са мо у пра вљач са мог се бе да отпу сти грами о прекиду веза, директори су се неофицијелно договорили да се сарадња настави преко капитала. Ако радник одлучује о запошљавању, није Босне. Дефинитивни крај Југославије је упад Србије у вероватно да ће сам себе отпустити. И ја сам сматрао монетарни систем, крајем децембра 1990. Јесмо се ми друштвену својину и самоуправљање погрешним, али у влади спремали за осамостаљење и раније, већ окто- прихватао њихове предности у односу на остале социбру 1990. почели да штампамо бонове, који су годину јалистичке земље. Ма шта мислили о том систему, дана касније постали наш први новац. ипак су самоуправљање и друштвена својина омогуДа ли би тржишне рефоме крајем шездесетих и по- ћиле децентрализирано одлучивање. Нарочито у Слочетком седамдесетих, да се од њих није одустало, венији. могле да сачувају Југославију? Ви сте данас, чини ми се, евроскептик; а били сте - Осамдесетих година, након Титове и Кардељеве и југоскептик, да ли та два скептицизма можда имасмрти, Југославија је стално покушавала да се рефор- ју исте корене? мише. Већ је 1983, за време владе Милке Планинц, - Не знам зашто мислите да сам био југоскептик ниоснована чувена Крајгерова комисија и окупила број- ти зашто ме називају евроскептиком. Ја само не прине економисте. Њен главни захватам здраво за готово све што кључак био је да Југославија тревласт измисли. Права истина је ба да се врати из договорног у Анте Марковић је 1991. хтео да сам критичнији према Европтржишни социјализам. Но, од ској комисији, него што сам био да добије новац од царине тога није било ништа, јер је било према југословенској влади. Веиз Словеније, послао је из је пуно недодирљивих ствари, роватно и јер сам сад старији, па целе Југославије царинике посебно друштвена својина, сасматрам, оправдано или не, да на границу, али је уз њих моуправљање и политички мовише знам и имам више искунопол СК. Значајан помак је наства. дошла и војска. Кучан ми правила Микулићева комисија Смета ми у ЕУ што је она нетврди како Марковић није 1988. Микулић је сматран за веокаква нова Југославија, са веома то наредио, већ је ЈНА ма ортодоксног комунисту, али је сличним проблемима. Централисама тако одлучила као премијер окупио групу екозација није мања него што је биномиста која је изашла с радила у Југославији. У оно време бикалним закључком: одлучује онај ко доноси капитал. ло је свето братство и јединство. У ЕУ је то замењено То је значило крај социјализма и увођење капитали- евром, дакле, идолима у које је непристојно сумњати, зма, мада ни сви чланови комисије тога нису били све- иако је већ код увођења евра било сасвим јасно да он сни. доноси и проблеме. У Словенији смо улазак у евро-зоПропала је у Марковићева реформа, која је била на ну 2007. обележили великом прославом, уместо да то том трагу. сматрамо само солуцијом, којом губимо монетарни - Марковићева реформа из новембра 1989. није ме- суверенитет и свој толар, а која, на жалост, нема рацињала привредни систем, већ економску политику како оналне алтернативе. Економске и културне разлике би се зауставила хиперинфлација. између појединих делова Европе сличне су онима у Да ли је реформа ’65. била последња шанса за оп- Југославији. Проблем је, рецимо, и како разрешити станак Југославије? дилему да ли је демократскије начело један човек - је- Не мислим да је она имала неку везу с опстанком дан глас или једна држава - један глас. Донедавно се Југославије, јер је ишла у правцу стварања социјали- сматрало непристојним упоређивати Југославију и стичке тржишне привреде, где се одлуке доносе де- ЕУ. А од сличности једноставно је немогуће побећи. централизирано. Значи, грађани одлучују шта се про- Током кризе и у ЕУ се појављује се оно што зовем „јуизводи, јер као потрошачи ограничени својим дохот- гословенски синдром”. Већ се говори о Европи две ком, сами одлучују шта ће да купе. С друге стране, бар брзине и ко ће ући у први а ко други круг. Као у Југотеоретски, предузећа одлучују како производити и де- славији око 1983. А ЕУ кризу која би, као у Југославилити доходак унутар предузећа а колико да уштеде за ји, трајала десет година, не би преживела. Јако се боинвестиције. Мада су 1965. уведене многе институци- јим несигурности која би настала. Аутор Ми јат Ла ки ће вић и из да вач, бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво, цео ти раж књи ге „ИС пРеД вРе Ме НА” по кло ни ли су Фон да ци ји НУНС-а за по моћ но ви на ри ма (Ре сав ска 28/II, Бе о град, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у НУНС-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација НУНС, сврха уплате: Донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak21.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Па так вам отва ра не ке но ве мо гућ но сти ра ста и раз во ја. Кон так ти са ино стран ством су по вољ ни, би ло у ве зи по сла или пу то ва ња. Сре ћан по че так но ве фа зе.

BIK 20.4-20.5.

Ваш оми ље ни дан је под по вољ ним окол но сти ма, јер вам сти жу ле пе ве сти, по слов ни успех и мо гућ ност ту ђе по др шке на ко ју сте ипак ра чу на ли, по тај но. Сре ђу је те не крет ни не?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

21. septembar 2012.

Мо гли би сте ра ни је да за поч не те ви кенд, јер вас дру штво и дра ге осо бе ани ми ра ју на то. Мо гли би сте и да пу ту је те не где ових да на, са том истом еки пом. Ак ци ја!

Те жи те да ле ко се жним ци ље ви ма и иде а ли ма, на свој на чин ко ји ни је ди ре тан, али је ефи ка сан. Мо жда за о би ла зно, ипак сти же те до ци ља. Су сре ти и пла но ви у тај но сти.

Оно што је ак ту ел но, по себ но да нас, ка да је Ве не рин дан, је сте љу бав и про вод. До те ру је те се, де лу је те шар мант но и стра стве но. Шо пинг је увек до бро до шао.

Још увек је Сун це у ва шем зна ку, па сла ви те ро ђен дан, уко ли ко већ ни сте. На ли ном пла ну сте сво ји, са мо у ве ре ни, али на и ла зи те на стре сне си ту а ци је.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Са Мар сом у свом зна ку, ви ше сте не го енер гич ни и про дор ни. Успех до ла зи сам по се би. Га зи те на пред чвр стим и си гур ним, не у мо љи вим ко ра ци ма.

Пу но мо гућ но сти, ин те ре со ва ња и са др жа ја, во ди ће вас, по инер ци ји. Ипак, би ло би до бро да и са ми на пра ви те не ки спи сак при о ри те та, да би сте сти гли до же ље ног ци ља.

Шта мо же, мо же, шта је ван ва шег до ме та и до ме на, за бо ра ви те. Јер, ни сте ви је ди ни од го вор ни за све на овој пла не ти, ни ти у ку ћи, ни ти у ка ри је ри. До ла зи ви кенд!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Парт нер ски од нос де лу је про бле ма тич но. До пу сти те дру ги ма, па и дра гој осо би, да чи ни по сво ме, пру жа ју ћи сло бо ду ко ју тра жи. Бу ди те стр пљи ви, до ћи ће и ва ших пет ми ну та.

Сва ки дан је за ни мљив сам по се би, на дру га чи ји на чин, она ко ка ко га са ми обо ји те. Кре а тив ни сте, ко му ни ка тив ни и дру же љу би ви. Љу бав ни од нос је мен тал не при ро де.

Фи на сиј ски про бле ми ће по ла ко утих ну ти, то ком на ред не сед ми це. Због то га се не мој те бри ну ти око нов ца, већ за др жи те па жњу на по слу ко ји вас за ни ма и ко ји ра ди те.

TRI^-TRA^

Труд на Ша ки ра V REMENSKA

PROGNOZA

Хладно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 20 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 19 Niш

јуТро , ТоПлији дан

Evropa

Madrid НО ВИ САД: Ве о ма хлад но ју тро. То ком да на сун ча но и ма ло то пли је не го у че твр так. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. Rim При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 5, а мак си мал на до London 19 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ве о ма хлад но ју тро. То ком да на сун ча но и ма ло то Cirih пли је не го у че твр так. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. Berlin При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2, а мак си мал на 20 сте пе ни. Beч СР БИ ЈА: Ве о ма хлад но ју тро. То ком да на пре те жно сун ча но и ма ло то пли је не го у че твр так. Не што ви ше обла ка би ће пре под не са мо на Varшava ју гу и ис то ку Ср би је. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. Kijev При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2, а мак си мал на 21 сте пен. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту, на кон ве о ма Oslo хлад ног ју тра, то ком да на сун ча но и то пли је не го у пе так. У не де љу сун ча но и још ма ло то пли је. Иду ће сед ми це то пло за ово до ба го ди не уз St. Peterburg пра ве лет ње тем пе ра ту ре ко је ће се кре та ти око 30 сте пе ни у то ку да на. Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Oчекује се по бољ ша ње би о ме те о ро ло шких при ли ка. Из ве сна опре зност се са ве ту је осо ба ма са ла бил ним нер вним си сте мом. Ме те о ро пат ске ре ак ци је се мо гу ја ви ти у ви ду не са ни це, про мен љи вог рас по ло же ња и бо ло ва у ми ши ћи ма. Пре по ру чу је се аде кват но оде ва ње у скла ду са оче ки ва но ни ском ју тар њом тем пе ра ту ром ва зду ха.

30 24 19 20 19 20 16

Сек се пил на Ко лум биј ка Ша ки ра и шпан ски фуд ба лер Џе рар Пи ке ће по ста ти ро ди те љи. Ме ди ји већ ме се ци ма пи шу да је Ша ки ра (35) труд на, а пе ва чи ца је са да на свом сај ту поп твр ди ла гла си не, али ни је от кри ла у ко јем је ме се цу труд но ће. „Као што не ки од вас зна ју, Џе рар (25) и ја смо ве о ма срећ ни и оче ку је мо до ла зак на ше пр ве бе бе. Због овог је дин стве ног тре нут ка, од лу чи ли смо да све оба ве зе от ка же мо на не ко ли ко да на”, на пи са ла је Ша ки ра на ен гле ском и шпан ском. Пе ва чи ца је на пи са ла и да ће на ред ног ви кен да њен шоу у Лас Ве га су би ти спек та ку ла ран и по след њи. Ша ки ра и Пи ке су, зва нич но, у ве зи од мар та 2011. и ово ће им би ти пр во де те.

VIC DANA Хва ли се ком ши ни ца: - Мо ја кћер ка је има ла два про сца, бан ка ра и би зни сме на. - Па, ко ји се усре ћио? - Бан кар, уда ла се за би зни сме на.

23 20 15 14 28

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

157 (-31)

Slankamen

230 (12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

235 (-32)

Zemun

266 (9)

Bogojevo

219 (-29)

Panчevo

280 (6)

Smederevo

450 (-4)

Baч. Palanka 246 (-2) Novi Sad

212 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA N. Kneжevac

160 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

236 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

212 (14)

NERA

Hetin

72 (-8)

SAVA

- (-)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 131 (13) Beograd

Kusiћ

210 (10)

24 (0)

Reшeњe iz proшlog broja