Dnevnik 21.oktobar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 21. OKTOBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23234 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TO PLA NE JO[ VA GA JU CE NE, ALI NE ]E DU GO

Ne gine nam poskupqewe centralnog grejawa?

str. 4

AK CI JE KFO RA NA SE VE RU KOSOVA IZA ZVA LE BUR NE RE AK CI JE NA PO LI TI^ KOJ SCE NI

Dr `av ni vrh poziva na uz dr `a nost

str. 2 i 3

NASLOVI

Ekonomija

Amerika garant Novom Sadu

5 Srbija ne privla~i ulaga~e, ve} ih pla{i 5 Softveri vrede mnogo vi{e nego maline

Dru{tvo

str. 9

6 Studenti prekinuli blokadu, danas pregovori

Novi Sad 8 Radnici u strahu zbog dugova firme

Lov 13 Ulovqen vepar te{ke kategorije

Crna 14 Razbojnici pucali u glavu policajcima

Foto: S. [u{wevi}

Vojvodina 11 Lan~ana reakcija na blokirawe ra~una 12 Lisica u Subotici napravila pometwu

O EVROPSKOM TEATRU U NOVOM SADU: Ge ne ral na skup {ti na Evrop ske te a tar ske kon ven ci je (ETC), me |u na rod ne po zo ri {ne aso ci ja ci je ko ju ~i ni 40 po zo ri {ta iz 25 evrop skih ze ma qa otvorena je sino} u Novom Sadu. Otva ra we ovog sku pa pri re |e no je u sve ~a noj sa li Grad ske ku }e. Uz

po zdrav ne re ~i pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne Bo ja na Paj ti }a, ko ji je otvo rio ovaj skup, u Grad skoj ku }i go vo ri li su i ak tu el ni pred sed nik ETC-a Klod Be ru ti, uprav nik Srp skog na rod nog po zo ri {ta Alek san dar Mi lo sa vqe vi}, i gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i}. str. 23

Aronije najvi{e u Koviqu str. 5

PRAG SI RO MA [TVA

Hle ba, mle ka i krom pi ra za go lo pre `i vqa va we

str. 6

BLI@I SE KRAJ LIBIJSKE DRAME

Ga da fi ubi jen pri hap {e wu

str. 24

ZAH TEV OD BRA NE PO ZNA TOG GLUM CA VI [EM SU DU U BE O GRA DU

La u {e vi} tra `i novo su |e we

str. 15

Zahla|ewe

SPORT

n VO[A BOQA U DERBIJU

Najvi{a temperatura 12 °S

str. 16 – 20

n KANARINCI PROSLAVILI DEVEDESETI RO\ENDAN

n POMO] KLADIONI^ARIMA

2

POLiTikA

petak21.oktobar2011.

NA PE TO NA SE VE RU KO SO VA

Kfor kre nuo na ba ri ka de Pri pad ni ci Kfo ra po ~e li su ju ~e uju tro da ukla wa ju ba ri ka du u Jag we ni ci. Sr bi su ras te ri va ni su zav cem. Po vre |e na su 22 Sr bi na i osam voj ni ka Kfo ra. Kon voj Kfo ra do {ao je i do ba ri ka de u Zup ~u.

Kfor je po ku {ao da obez be di ne s me t an pro l az svo j im tran spor ti ma za snab de va we je d i n i c a na ad m i n i s tra t iv nom pre la zu Br wak. Kfor je sa op {tio da je ak ci ja na te ri to ri ji op {ti ne Zu bin Po tok bi la uspe {na i da }e na sta vi ti ak ci je u ci qu us po sta vqa wa slo bo de kre ta wa na te ri to ri ji Ko so va. Vi so ki ofi cir Kfo ra pot pu kov nik Kla us Glab oba ve stio je pred sed ni ka op {ti ne Zu bin Po tok Sla vi {u Ri sti }a da je od ko man de Kfo ra do bio na log da is tra je u po ku {a ju da se uklo ne ba ri ka de.

Na ~ el n ik Ko s ov s ko m i t ro vi~ kog okru ga Ra den ko Ne deq ko vi} iz ja vio je u se lu Jag we ni ca kod Zu bi nog Po to ka, gde je za u sta vqen kon voj Kfo ra, da su do ga |a ji na ovoj ba ri ka di {kol ski pri mer pat-po zi ci je i da je za ova kvu si tu a ci ju od -

go vo ran Kfor, ko jeg Sr bi `e le za part ne ra. Pred sed ni ci ~e ti ri op {ti ne na se ve ru Ko so va osu di li su na sil ne ak ci je Kfo ra pro tiv gra |a na op {ti ne Zu bin Po tok i za tra `i li

mo men tal ni po vra tak wi ho vih je di ni ca u ba ze ju `no od Ibra ra di smi ri va wa na pe to sti i tre nut nog pre va zi la `e wa bez be do no sne kri ze. U sa op {te wu se na vo di da su pred stav ni ci

Pe}: Je dan Sr bin ubi jen, dvo ji ca ra we na – U puc wa vi u se lu Do bru {i kod Pe }i ubi jen je je dan Sr bin, a dvo ji ca su te {ko ra we na ka da su po {li da obi |u ima we – iz ja vio je port pa rol po li ci je u Pe }i Xe vat Ibraj, i do dao da po li ci ja tra ga za po ~i ni o cem ko ji je iden ti fi ko van.

Ubi jen je Mi {ko Ko ma ti na, a ra we ni su De jan Bo gi }e vi} i Dra {ko Oj da ni}, re ~e no je u ko sov sko mi tro va~ koj bol ni ci. Po vre |e ni su zbri nu ti u bol ni ci u Ko sov skoj Mi tro vi ci na kon {to im je pr va le kar ska po mo} uka za na u Oso ja nu.

– Oba pa ci jen ta su po vre |e na va tre nim oru` jem. Oj da ni} ima pro strel nu ra nu kroz de snu pet nu kost, a Bo gi }e vi} ima pre lom de sne nad lak ti ce i le ve po dlak ti ce. U to ku ve ~e ri oni }e bi ti ope ri sa ni – re kao je de `ur ni

or to ped u bol ni ci u Ko sov skoj Mi tro vi ci dr Du {an Pe tro vi}.

Po Ibra je vim re ~i ma, mo tiv jo{ ni je po znat, ali je is tra ga, ko ju spro vo di re gi o nal na po li ci ja, utvr di la iden ti tet na pa da ~a – Al ban ca iz se la Lu ka vac u op {ti ni Is tok.

– Po li ci ja je pre tre sla ku }u osum wi ~e nog i pro na {la vo zi lo i oru` je ko jim je pu ca no na tro ji cu Sr ba – re kao je Ibraj.

Ra we ni Dra {ko Oj da ni} re kao je no vi na ri ma u bol ni ci da su wih tro ji ca kre nu la da u Do bru {i obi |u Ko ma ti ni no ima we, gde su za te kli Al ban ca ko ji mu ga je uzur pi rao.

– Na kon kra }eg raz go vo ra, Al ba nac nam je re kao da ide ne {to da oba vi i da }e se od mah vra ti ti. Oti {ao je do vo zi la, iz va dio pu {ku i po ~eo da pu ca – re kao je Oj da ni}.

~e ti ri op {ti ne, kao i ve } i n a wi h o v ih gra | a n a, i da q e za mir, di ja log i po li ti~ ko re {a va we svih pro ble ma, da nu de sa rad wu pred stav ni ci ma Kfo ra i iz ra `a va ju sprem nost za do go v or n o re { a v a w e pi t a w a ne s me t a n og snab de va wa i funk ci o n i s a w a Kfo r a, kao mi rov ne i bez be do n o s ne mi s i j e.

Pred stav ni ci ~e ti ri op { ti n e ta k o | e su se za lo `i li za to da se or ga ni zu je me |u na rod na kon fe ren ci j a pod okri q em UN i iz na |e po li ti~ k i pra v ed n o i odr `i vo re {e we ko sov skog pi ta wa.

Na se ve ru Ko so va na ba ri ka da ma i da qe su lo kal ni Sr bi i voj ni ci Kfo ra u pat-po zi ci ji. Kfor i Euleks su u me |u vre me nu sa op {ti li da su po sta vi li kon trol n e punk t o v e u bli z i n i pre la za Br wak.

Dva austrij ska voj ni ka iz sa sta va Kfo ra po vre |e na su ju ~e to k om ak c i j e me | u n a r od n ih sna ga na ukla wa wu ba ri ka da na se ve ru Ko so va, sa op {ti lo je Mi n i s tar s tvo od b ra n e Austri je. Oni su u~e stvo va li u ukla wa wu ba ri ka da u srp skom na se qe nom de lu Ko so va, po tvr dio je austrij skoj no vin skoj agen ci ji APA port pa rol Mi ni star stva Mi hael Ba u er.

On je re kao da su se „Sr bi neo ~e ki va no ve o ma agre siv no po na {a li i da su bi li ve o ma sprem n i na na s i q e pro t iv Kfo ra“. On je po tvr dio da je Kfor u ovoj ak ci ji pri me nio su za vac, te do dao da je pri me na spre ja od bi be ra i su zav ca do ve la do po vre da kod dvo ji ce austrij skih voj ni ka.

dnevnik

Mi ni star od bra ne: Ko so vo se ne bra ni pu {kom Mi ni star od bra ne Sr bi je Dra gan [u ta no vac iz ja vio je ju ~e da se Ko so vo ne mo `e bra ni ti pu {kom ve} gla vom, i upo zo rio na to da je naj go ri mo gu }i sce na rio su kob Sr ba s me |u na rod nom za jed ni com.

– Ako kre ne mo bal va ni ma na na ~in na ko ji smo to ra di li de ve de se tih go di na pro {log ve ka, za vr {i }e se kao {to se ta da za vr {i lo. Haj de da bu de mo do voq no mu dri da

vi di mo ka ko su Al ban ci do {li u si tu a ci ju u ko joj su i da li su to ura di li bal va ni ma ili uz po mo} ne ke stra te gi je – re kao je [u ta no vac Te le vi zi ji B-92.

Alu di ra ju }i na si tu a ci ju uo~i ras pa da Ju go sla vi je, [u ta no vac je re kao da je To mi slav Ni ko li}, ak tu el ni li der Srp ske na pred ne stran ke, i ta da obi la zio Sr be na ba ri ka da ma.

BUR NO NA SED NI CI SKUP [TI NE SR BI JE

Opo zi ci ja tra `i la ras pra vu o Ko so vu Po sla ni ci opo zi ci o nih stra na ka u par la men tu Sr bi je (SRSa, DSS-a, NS-a, SNS-a i LDPa), na pu sti li su ju ~e ra {wu sed ni cu, zah te va ju }i da Skup {ti na ras pra vqa o si tu a ci ji na Ko so vu i Me to hi ji. Za ka zi va we sed ni ce o Ko so vu za tra `io je ju ~e i Srp ski po kret ob no ve, ko ji je deo vla da ju }e ko a li ci je, zah te va ju }i for mu li sa we „re al ni je po li ti ke” pre ma ju `noj po kra ji ni. Zah te vu opo zi ci je ni je udo vo qe no i par la ment je na sta vio da raz ma tra ta~ ke dnev nog re da po ra ni je utvr |e nom re do -

Ba ja to vi}, ko ji je ju ~e bio na Ko so vu, do go vo re o to me ka da }e sed ni ca tog od bo ra bi ti odr `a na. Pred sed ni ca ve ru je da }e sed ni ca Od bo ra bi ti “si gur no na red nih da na”, ali ne “da se po nu di ne ka at mos fe ra na ko joj }e se ubi ra ti po li ti~ ki po e ni, ne go da se za tra `i od Vla de kon ti nu i ra na in for ma ci ja “. Isto vre me no je od ba ci la Jo va no vi }e ve tvrd we da je sed ni ca Od bo ra za ka sne la.

– Ne vi dim {ta to Od bor tre ba da u~i ni pa }e za ka sni ti ako to bu de u na red nim da ni ma –

Jo va no vi}: Ne mo `e vi {e ova ko

Ku per: „Ne” po de li Evrop ski po sred nik u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne Ro bert Ku per iz ja vio je ju ~e Ta nju gu da je si gu ran u to da }e raz go vo ri usko ro bi ti na sta vqe ni, upr kos te {koj i na pe toj si tu a ci ji na se ve ru Ko so va i Me to hi je.

Na pi ta we u ko joj me ri po we go vom mi {qe wu Be o- grad kon tro li {e si tu a ci ju na se ve ru Ko so va, Ku per je od go vo rio da je to te {ko re }i: – Se ver no Ko so vo je eks tre man slu ~aj. Te {ko je re }i da bi lo ko ima kon tro lu u nor mal nom smi slu: ne mo `e se to re }i ni za Vla du u Be o g ra d u, ni za Vla d u u Pri {ti ni, ni za me |u na rod nu za jed ni cu – ka zao je Ku per.

On je, me |u tim, do dao da ne ve ru je da bi „bi lo ko ja pa met na vla da do zvo li la da se odr `i sa da {wa si tu a ci ja, u ko joj svu da ima te ba ri ka de, a obi ~an na rod `i vi bed no”.

Ku per je uka zao na to da mno ge in sti tu ci je na se ve ru, ko je su, ka ko je na gla sio, po Re zo lu ci ji 1244 ne le gal ne, do bi ja ju zna ~aj nu fi nan sij sku po mo} iz Be o gra da.

Od go va ra ju }i na pi ta we da li bi po de la Po kra ji ne po et ni~ koj li ni ji mo gla pred sta vqa ti traj no re {e we, Ku per je re kao: “Ni ko u Evrop skoj uni ji ne po dr `a va ide ju po de le, i ni ko ko po zna je Ko so vo ne ve ru je da bi to mo glo bi ti po li ti~ ki odr `i vo re {e we. Po li ti ka je umet nost mo gu }eg, a po de la ne spa da u tu ka te go ri ju”.

Li der LDP-a ^e do mir Jo va no vi} upo zo rio je na to da su “ne ~i ja de ca na ba ri ka da ma i da par la ment ima oba ve zu pre ma na ro du na se ve ru Ko so va, ako ni zbog ~e ga dru gog, on da zbog to ga {to je do neo re zo lu ci ju ko ja ih je gur nu la na te ba ri ka de”.

– Ne mo `e mo vi {e ova ko da se po na {a mo. Mo lim vas da pre ki ne te ovo li ce mer je i da ma kar jed nim ge stom po ka `e te od go vor nost – po ru ~io je Jo va no vi} ru ko vod stvu par la men ta.

U iz ja vi no vi na ri ma, on je upo zo rio na to da vlast mo ra ja sno da po zo ve Sr be sa se ve ra Ko so va da se po vu ku s ba ri ka da i da pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} mo ra iza }i pred jav nost i re }i “da se dam mi li o na qu di ne }e bi ti ta o ci eks tre mi sta na se ve ru Ko so va”.

PRO TE STI U GRA ^A NI CI

Sr bi da ne do zvo le da bu du pro te ra ni U Gra ~a ni ci je ju ~e odr `an pro test po dr {ke Sr bi ma na Ko so vu i po li ti ci Vla de Sr bi je ko ja se spro vo di na Ko so vu. Ne ko li ko hi qa da gra |a na pro te sto va lo je u or ga ni za ci ji Ko sov skog uprav nog okru ga, a pro test i {et wa pro te kli su mir no, bez ijed nog in ci den ta, dok je po li ci ja sa mo re gu li sa la sa o bra }aj. Gra |a ni su u okvi ru pro te sta pro {e ta li glav nom gra ~a ni~ kom uli com, a is pred ko lo ne bio je nat pis „Ko smet je sr ce Sr bi je”.

Oku pqe ni ma su se obra ti li na ~el nik okru ga Go ran Ar si} i di rek tor ka Do ma zdra vqa u Gra ~a ni ci i na rod na po sla ni ca u ko sov skoj skup {ti ni Ra da Traj ko vi}. Ar si} je po ru ~io da od 70.000 Sr ba ju `no od Mi tro vi ce sa mo pet od sto u~e stvu je u ko sov skim in sti tu ci ja ma i da ogrom na ve }i na po dr `a va po li ti ku Vla de Sr bi je pre ma Ko sme tu.

On je re kao da 22.000 Sr ba pri ma za ra de od Vla de, 21.000 pri ma mi ni ma lac, a da je 25.000 pen zi o ne ra, {to su, ka ko je re kao, po da ci ko ji go vo re o wi ho voj ve za no sti za Be o grad.

Ar si} je ka zao i da Sr bi ne ma ju po ve re wa u Al ban ce, da je prog na ni ma one mo gu }en po vra tak

i da zbog eg zo du sa oko 260.000 Sr ba ni ko ni je ka `wen.

– Sprem ni smo da se `r tvu je mo za op sta nak na Ko so vu i ne }e mo pri hva ti ti da zlo ~in pre ma Sr bi ma pred sta vqa po li ti~ ku re al nost – re kao je Ar si}.

On je po ru ~io da Sr bi ju `no od Ibra pru `a ju pu nu po dr {ku „bra }i na se ve ru” da is tra ju u na me ri da Ko so vo sa ~u va mo u okvi ru Sr bi je.

– Ne ka se na {a bra }a na se ve ru bra ne ta ko da ne ugro ze svo je `i vo te i da ne do zvo le da bu du pro te ra ni jer svi oni ko ji su pro te ra ni vi {e ne mo gu da se vra te – re kla je Ra da Traj ko vi}.

Ona je po zva la sve u Sr bi ji, od pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a, pre ko li de ra na pred wa ka To mi sla va Ni ko li }a, so ci ja li sta Ivi ce Da ~i }a i LDP-a ^e do mi ra Jo va no vi }a, ali i osta lih, da se, ka ko je re kla, bo re „kao je dan”, da na Ko so vu bra ne ono {to se mo `e bra ni ti, a to je „`i va Sr bi ja”, od no sno qu di, Sr bi ko ji `i ve na Ko so vu.

Ra da Traj ko vi} je op tu `i la pred stav ni ke srp ske Sa mo stal ne li be ral ne stran ke da se ju la `i o na vod no za vid nom po lo `a ju Sr ba na Ko so vu.

P. K.

sle du, u pri su stvu ne ko li ci ne po sla ni ka vla sti.

Pred sed ni ca Skup {ti ne Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} re kla je no vi na ri ma da po Po slov ni ku par la ment ni je mo gao ju ~e ras pra vqa ti o si tu a ci ji na Ko so vu, a da “de ba ta ra di de ba te ko ja ne ma za svr hu do no {e we ne kog ak ta, ni je sa dr `aj ra da Skup {ti ne”. Po we nim re ~i ma, da je po {to va na pro ce du ra i da su po sla ni ci opo zi ci je upu ti li zah tev za sa zi va we sed ni ce, ona bi bi la u oba ve zi da ta kvu sed ni cu i za ka `e. Sto ga uka zu je na to da je po na {a we opo zi ci je “ipak de mon stra ci ja ne za do voq stva, ko ja je po li ti~ ki obo je na”. Pred sed ni ca je ape lo va la da se svi po na {a ju “ne sa mo uz dr `a no ne go i s ten den ci jom smi ri va wa si tu a ci je, ko ja u kraj wem slu ~a ju mo `e bi ti naj ne pri jat ni ja za na {e su gra |a ne na se ve ru Ko so va”.

Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} sma tra da Vla da Sr bi je po vo dom si tu a ci je na se ve ru Ko so va tre ba da ~i ni ono {to je u skla du s do ku men ti ma ko ja su ve} usvo je na u par la men tu. Ona je pod se ti la na to da je ne dav no skup {tin ski ko le gi jum ana li zi rao si tu a ci ju na Ko so vu na pred log li de ra LDP-a ^e do mi ra Jo va no vi }a i da je ta da do go vo re no da se {e fi ca klu ba ZES-a Na da Ko lun xi ja, Jo va no vi} i pred sed nik Od bo ra za bez bed nost Du {an

kon sta to va la je Sla vi ca \u ki}De ja no vi}. [ef po sla ni~ ke gru pe DSSa Mi lo{ Ali gru di} za pi tao je ka ko par la ment mo `e da osta ne nem na sve to {to se de {a va na Ko so vu.

– Mo `e mo li ma kar da zna mo {ta je plan? Tra `i mo da se ume sto ras pra ve o pred lo `e nom za ko nu od mah za ka `e sed ni ca par la men ta na tu te mu – re kao je Ali gru di}, za kqu ~u ju }i da stva ri vi {e ne }e mo }i da bu du iste i zah te va ju }i od ak tu el ne vla sti u Sr bi ji da vo di “te meq ni ju, dru ga ~i ju i do sled ni ju po li ti ku u ve zi s Ko so vom i Me to hi jom”.

Po sla nik SNS-a Bo ri slav Pe le vi} re kao je no vi na ri ma da su po sla ni ci tog klu ba na pu sti li sed ni cu, sma tra ju }i ne pri me re nim da se raz go va ra o ne bit nim za ko ni ma dok se Kfor ne pri ja teq ski po na {a pre ma Sr bi ma na Ko so vu.

– Tom na ro du tre ba ja sno re }i ka kav je stav Vla de i pred sed ni ka Sr bi je – re kao je Pe le vi}.

Pred sed nik po sla ni~ ke gru pe SRS-a Dra gan To do ro vi} kon sta to vao je da “pri su stvu je mo kra hu jed ne po li ti ke ko ja se vo di u po sled we tri go di ne”. [e fi ca po sla ni~ ke gru pe ZES-a Na da Ko lun xi ja ape lo va la je na stran ke da pi ta we Ko so va i Me to hi je ne ko ri ste za po li ti~ ko nad me ta we.

S. Stan ko vi}

c m y

politika

dnevnik

AK CI JE KFO RA NA SE VE RU PO KRA JI NE IZA ZVA LE BUR NE RE AK CI JE NA PO LI TI^ KOJ SCE NI

Dr `av ni vrh pre po ru ~u je uz dr `a nost

Pred sed nik Sr bi je Boris Tadi} za tra `io je ju ~e ra no uju tro od Kfo ra i Eulek sa da se uz dr `e od upo tre be si le, a od lo kal nih li de ra Sr ba na se ve ru Ko so va da od lu ~u ju is kqu ~i vo u in te re su gra |a na.

– Zah te vam od Kfo ra i Eulek sa da se uz dr `e od upo tre be si le, a od lo kal nih li de ra da do no se od lu ke ko je se ti ~u is kqu ~i vo vi tal nih in te re sa gra |a na i do pri no se o~u va wu na {eg na ro da na Ko so vu, a ne in te re si ma wi ho vih stra na~ kih {e fo va ko ji i ovo pi ta we dnev no po li ti~ ki in stru men ta li zi ju u svr hu ne kih bu du }ih iz bo ra – na gla sio je Ta di}.

Pred sed nik Sr bi je je is ta kao da „gra |a ni ni po ko ju ce nu ne sme ju pri be }i na sil nim re ak ci ja ma jer one vo de u su no vrat”.

– Dr `a va Sr bi ja zah te va od svih ~i ni la ca strikt no po {to va we Re zo lu ci je 1244 Sa ve ta bez bed no sti UN i Pla na u {est ta~ ka ge ne ral nog se kre ta ra UN,

mir nim pu tem bo re za svo je le gi tim ne in te re se i da ne `e le da na bi lo ko ji na ~in ula ze u su ko be s Kfo rom, ali su isto vre me no sprem ni na to da s Kfo rom na |u za jed ni~ ki je zik.

– To su ju ~e po ka za li od bor ni ci sve ~e ti ri op {ti ne ka da su do ne li od lu ku da ovla ste pred sed ni ke op {ti na da omo gu }e slo bo du kre ta wa za pri pad ni ke Kfo ra. Ne znam {ta je na te ra lo Kfor da na ta kav na ~in, po sle ta kve od lu ke, po stu pi ova ko – re kao je Bog da no vi}, i po no vio da to ne vo di mi ru.

– Sr bi ja je `i vot no za in te re so va na za to da se na Ko so vu i

Di plo ma ti ja ak ci je na sil nog ukla wa wa ba ri ka da na se ve ru Po kra ji ne. Ka ko „Dnev nik“ sa zna je u di plo mat skim kru go vi ma, ova kva ak ci ja je bi la na ja vqi va na i mno gi su bi li upo zna ti s pri pre ma ma Kfo ra, uz zna we vo de }ih ze ma qa EU i SAD, a po tvrd wi na {eg iz vo ra, to je uver ti ra za ras po re |i va we Eulek sa na se ve ru Po kra ji ne.

EU po dr `a la ak ci je Kfo ra Evrop ska uni ja po dr `a va ko ra ke Kfo ra, uz pot po ru Eulek sa, za us po sta vqa we slo bo de kre ta wa na se ve ru Ko so va, a „po zi va sve stra ne da osta nu smi re ne i iz beg nu na si qe”, re kla je port pa rol ka vi so ke pred stav ni ce EU Ketrin E{ton Maja Kocijan~i~.

Ciq ope ra ci je ko ju spro vo di Kfor uz po dr {ku Eulek sa je da se „po boq {a vla da vi na pra va”, re kla je Ma ja Ko ci jan ~i~, is ta kav {i da je „slo bo da kre ta wa jed no od te meq nih na ~e la EU”. Ona je do da la da EU pom no pra ti raz voj na se ve ru Ko so va i u stal noj je ve zi s NA TO-om, kao i Be o gra dom i Pri {ti nom. ko ji de fi ni {u sta tu snu ne u- tral nost me |u na rod nih in sti tu ci ja na Ko so vu – re kao je pred sed nik Ta di}, i do dao da je po treb no obez be di ti ne sme ta no lo gi sti~ ko snab de va we me |u na rod nih mi si ja.

Naj no vi ji do ga |a ji na se ve ru Ko so va i Me to hi je iza zva li su broj ne re ak ci je na kon Kfo ro ve

Vla da Sr bi je po zva la sve pri pad ni ke me |u na rod nih mi si ja na Ko so vu na uz dr `a nost, a lo kal no sta nov ni {tvo da ne re a gu je na pro vo ka ci je da bi se iz be gli in ci den ti.

Di rek tor Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za sa rad wu sa me di ji ma Milivoje Mihajlovi} re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re da

Vla da in si sti ra na to me da se smi re ten zi je na se ve ru Ko so va i us po sta vi ko mu ni ka ci ja Kfo ra i lo kal nog sta nov ni {tva.

– Mo ra ju da se iz beg nu in ci den ti i stva ri vra te za pre go va ra~ ki sto – re kao je Mi haj lo vi}, i po zvao me |u na rod ne sna ge da za {ti te sta nov ni {tvo na se ve ru Ko so va, is ta kav {i da je Vla da Sr bi je in for mi sa na da je jed na oso ba po gi nu la, a dve ra we ne u se lu Do bru {a na Ko so vu.

– Po na {im in for ma ci ja ma, wih su na pa li Al ban ci, na veo je Mi haj lo vi}, i za tra `io od Eulek sa da spro ve de is tra gu i pri ve de po ~i ni o ce prav di.

– Sr bi }e na sta vi ti mir nim pu tem da se bo re za svo je le gi tim ne in te re se – po ru ~io je mi ni star za KiM Goran Bogdanovi}.

On je oce nio da ak ci ja Kfo ra ne do pri no si mi ru, nor ma li za ci ji od no sa i di ja lo gu i da }e Sr bi na sta vi ti mir nim pu tem da se bo re za svo je le gi tim ne in te re se. Bog da no vi} je re kao da ono {to se de {a va lo to kom no }i u Zu bi nom Po to ku ne ide u pri log mi ru, di ja lo gu, pro na la `e wu re {e wa ko je bi omo gu }i lo da se nor ma li zu ju od no si s Kfo rom.

Po we go vim re ~i ma, naj bit ni je je {to su Sr bi re {i li da se

Mi ni star spoq nih po slo va Vuk Jeremi} po zvao je gra |a ne na se ve ru Ko so va da ne pri be ga va ju dru gim sred stvi ma osim mir nih pro te sta. On je za tra `io od Kfo ra i Eulek sa da se uz dr `e od pri me ne si le i da se dr `e Re zol u ci je 1244 Sa ve ta bez bed no sti UN, kao i Pla na u {est ta ~a ka ge ne ral nog se kre ta ra UN Ban Ki-muna. Je re mi} je re kao da je dr `a va Sr bi ja u bli skom kon tak tu sa svim me |u na rod nim fak to ri ma i da ko ri sti sva di plo mat ska sred stva ko ji ma ras po la `e da bi stvo ri la uslo ve da se kri za na Ko so vu re {i mir nim i de mo krat skim sred stvi ma.

Me to hi ji sa ~u va mir i na sta vi di ja log i da se {to pre do |e do re {e wa svih spor nih si tu a ci ja – re kao je mi ni star unu tra {wih po slo va Ivica Da~i} na kon su sre ta u Pa ri zu s fran cu skim mi ni strom unu tra {wih po slo va i mi gra ci je Klodom Geanom.

Da ~i} se za u zeo za or ga ni zo va we me |u na rod ne kon fe ren ci je ko ja bi uva `i la le gi tim ne in te re se Sr ba i Al ba na ca na Ko so vu i Me to hi ji.

D. Mi li vo je vi}

petak21.oktobar2011.

3

PO SLA NI^ KI KLUB URS-a GU BI JED NOG PO SLA NI KA I POT PRED SED NI^ KO ME STO U SKUP [TI NI VOJ VO DI NE

Bra ni mir Mi tro vi} iz URS-a pre la zi u ZEV Pot pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne Branimir Mitrovi} na pu stio je stran ku G17 plus i po sla ni~ ki klub Uje di we nih re gi o na Sr bi je, i pre {ao u po sla ni~ ku gru pu „Za evrop sku Voj vo di nu”, sa zna je „Dnev nik”.

Ovaj tran sfer naj ve ro vat ni je }e bi ti ozva ni ~en na da na {wem sa stan ku po sla ni~ ke gru pe ZEV-a, na vo de na {i iz vo ri iz po kra jin skog par la men ta. A pro me na u sa sta vu po sla ni~ kih klu bo va tre ba lo bi da bu de kon sta to va na na sed ni ci Skup {ti ne Voj vo di ne u po ne de qak, a ti me }e stran ka G17 plus, od no sno po sla ni~ ka gru pa URS-a, iz gu bi ti i pot pred sed ni~ ko me sto u po kra jin skom par la men tu.

Ovaj biv {i funk ci o ner G17 plus, ka ko nam je re ~e no, ni je pre {ao u De mo krat sku stran ku ve} }e u klub ZEV-a u}i kao ne za vi san po sla nik.

Mi tro vi} ju ~e ni je bio do stu pan za ko men tar, ali se pret po sta vqa da je stran ku na pu stio zbog ne za do voq stva URS-ovim iz bo rom ko a li ci o nih part ne ra, kao {to su to pret hod no u~i ni le jo{ ne ke we go ve biv {e stra na~ ke ko le ge.

Na i me, ve} je bi lo ne ko li ko pre la za ka iz po sla ni~ kog klu ba URS-a u klub ZEV, a kao kqu~ ni raz log ti po sla ni ci na vo di li su ne za do voq stvo zbog pri ma wa stran ke Maje Gojkovi} u po kret URS, kao i zbog vi so kog po zi ci o ni ra wa biv {e no vo sad ske gra do na ~el ni ce u URS-u, ko ja je naj va qe na i za kan di dat ki wu tog po kre ta za gra do na ~el ni ka No vog Sa da na na red nim iz bo ri ma.

Bra ni mir Mi tro vi} imao je vi so ke funk ci je u voj vo |an skoj or ga ni za ci ji G17 plus, a ne ko vre me bio je i na ~e lu Po kra jin skog od bo ra stran ke, na kon {to je s te funk ci je od stu pi la Ivana Duli}Markovi}, ko ja je ubr zo po tom i pre ki nu la po li ti~ ki an ga `man.

Pre Mi tro vi }a, po sla ni~ ki klub URS-a, ko ja }e od po ne deq ka bro ja ti pet po sla ni ka, na pu sti li su Zoran Babi} i Aleksandar Radowi}.

Ina ~e, svi tran sfe ri ni su ipak te kli u istom prav cu, ve} se je dan de sio i u ko rist URS-a, ka da se wi ho vom klu bu pre ne ko li ko me se ci pri klo nio Arsenije Katani}, na pu stiv {i klub ZEV-a.

B. D. S.

REKLI SU

^a nak: Te ro ri sti vr {qa ju – Na an ti fa {i zmu se mo `da ne do bi ja ju iz bo ri, ali tre ba za pam ti ti da se od fa {i zma gu bi gla va – po ru ~io je prek si no} u Zre wa ni nu pred sed nik LSV-a Nenad ^anak.

On je oce nio da se nad Sr bi jom „nad vi la fa {i sti~ ka opa snost“, i pod vu kao da }e Li ga uvek bi ti, kao i do sa da, u pr vim re do vi ma bo ra ca pro tiv fa {i zma i eks tre mi zma, „ko ji su sve pri sut ni ji u Voj vo di ni i ce loj Sr bi ji“. On je, ta ko |e, osu dio po ku {a je da se spo qa upra vqa po li ti kom Sr bi je. Kao ne ra zu mqi ve na zvao je pri ti ske iz Bu dim pe {te, ali i per ma nent no po ten ci ra we Ru ske Fe de ra ci je „kao obe }a ne ze mqe, ~i ji am ba sa dor iz no si ne di plo mat ska mi {qe wa“. @. B.

Pe tro vi}: Do bro je za sve Mi ni star po qo pri vre de i pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Du{an Petrovi} oce nio je da }e po sle na red nih iz bo ra sle de }a vla da bi ti sli~ na ak tu el noj i da ne }e bi ti po tre be da se for mi ra „ve li ka ko a li ci ja” DS-a i SNS-a.

– Sa da {wa opo zi ci ja }e to i osta ti – na veo je mi ni star.

Na pi ta we da li je za DS do bro da je vo di je dan ~o vek, mi ni star je oce nio da pred sed nik Boris Tadi} vo di stran ku „ono li ko ko li ko je to po treb no”. „ Do bro je i za po ro di cu, za kom pa ni ju, za op {ti nu, pa je do bro i za DS da po sto ji ta kav auto ri tet ko ji mo `e da do no si te {ke od lu ke. Te {ko da ne ka or ga ni za ci ja i mo `e funk ci o ni sa ti dru ga ~i je”, za kqu ~io je Pe tro vi}.

4

ekonomija

petak21.oktobar2011.

Ce ne u mir nim vo da ma Go di {wi rast in fla ci je u av gu stu ove go di ne, u od no su na av gust pret hod ne, iz no si 10,5 po sto, {to je 1,6 pro cent ni poen ma we ne go u pret hod nom me se cu, s tim {to ostva ren za oko po lo vi nu br `i rast ce na ro ba ne go uslu ga –11,3 pre ma 7,4 po s to, po k a z u j e ana l i z a Mi ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne.

Po s ma t ra n o po gru p a m a pro iz vo da i uslu ga, nat pro se~ no su po ve }a ne ce ne sa mo kod tri gru pe – kod al ko hol nih pi }a i du va na – 15,2 po sto, hra ne i bez al ko hol nih pi }a – 12,8 i sta na, vo de, elek tri~ ne ener gi je, ga sa i dru gih go ri va – 12,5 po sto. Zna ~aj ni je su po ve }a ne i ce ne osta le ro be i uslu ga – 9,8 po sto, tran spor ta 9,6, zdrav stva 8,1, na me {ta ja, po ku} stva i te ku }eg odr `a va wa 7,7 i re sto ra na i ho te la 6,3 po sto.

dnevnik

TO PLA NE JO[ VA GA JU CE NE, ALI NE ]E DU GO

Po sku peo gas, mo ra }e i cen tral no gre ja we?

Da li }e od 1. no vem bra, ot ka da }e kub ni me tar pri rod nog ga sa bi ti su pqi de set po sto za do ma }in stva, a 15 po sto za pri vre du, bi ti sku pqe i gre ja we pre ko to pla na, jo{ se ne mo `e pre ci zno re }i. Ipak, za sa da je po zna to da to pla ne u Sr bi ji jo{ ni su za tra `i le po sku pqe we gre ja wa zbog po ve }a wa ce ne ga sa, ali ne zna ~i da to i ne }e u~i ni ti 1. no vem bra.

Ka ko ka `e pred sed nik Udru `e wa to pla na Sr bi je Mi lo van Le ~i}, to }e bi ti ja sni je ka da no ve ce ne ga sa bu du stu pi le na sna gu. Po we go vim re ~i ma, za sa da se ne zna ni da li }e, ni ko li ko, even tu al no po sku pe ti gre ja we, po {to je

we go va ce na u nad le `no sti lo kal nih sa mo u pra va, te da ne mo ra zna ~i ti da }e sve to pla ne u Sr bi ji ko je kao ener gent ko ri ste gas, ve} od no vem bar skih ra ~u na ko ri go va ti svo je ce ne.

On uka zu je na to da je na sva koj to pla ni da, u sa rad wi s lo kal -

nom sa mo u pra vom, pro ce ni na ko ji na ~in }e na dok na di ti raz li ku zbog po sku pqe wa ga sa.

Ina ~e, pri rod ni gas kao ener gent ko ri sti naj ve }i broj to pla na u na {oj ze mqi, ~ak oko 63 od sto. Le ~i} is ti ~e i da ni jed na to pla na ni je za tra `i la ko rek ci ju ce na gre ja wa u od no su na sa da {we ce ne ga sa, kao i da ni to kom pret hod ne grej ne se zo ne ni su uklo we ni dis pa ri te ti iz me |u ce na ener ge na ta i ce ne gre ja wa pre ko da qin skih si ste ma.

Uz na ja vqe no po sku pqe we, uka zu ju u JP „Sr bi ja gas”, kub ni me tar pri rod nog ga sa za do ma }in stva ko ji ma je di stri bu ter ovo pred u ze }e, ko {ta }e oko

Ne }e bi ti uce na Ge ne ral ni di rek tor JP „Sr bi ja gas” Du {an Ba ja to vi} na ja vio je po ~et kom me se ca da }e to pla ne ima ti do voq no ga sa za pred sto je }u grej nu se zo nu i da „Sr bi ja gas”, upr kos du go vi ma to pla na od oko osam mi li jar di di na ra, ni je u po zi ci ji da uce wu je to pla ne da ne bi bi lo ugo `e no gre ja we gra |a na.

Ba ja to vi} je na ja vio i da }e se sve to pla ne vra ti ti u jav no snab de va we iz sta tu sa kva li fi ko va nog kup ca, {to zna ~i da }e ima ti ce nu ga sa od oko 35 di na ra po kub nom me tru.

PRO TEST ZA PO SLE NIH U „DNEV NIK HOL DIN GU”

VLA DA NA ME RA ^I LA DA NA PU NI KA SU OD LU TRI JE

Gaze se pra va rad ni ka

Dr `a va se (ne) koc ka igra ma na sre }u?

Pred log za ko na o igra ma na sre }u, ko ji je Vla da upu ti la Na rod noj skup {ti ni na usva ja we po hit nom po stup ku, jo{ vi {e ote `a va ve} te {ke uslo ve pri vre |i va wa u toj obla sti, oce ni lo je ju ~e Udru `e we pri re | i v a ~ a iga r a na sre } u (UPIS). UPIS kon sta tu je da se wi ho va o~e ki va wa da }e no vi za k on do n e t i op t i m al n e uslo ve pri vre |i va wa ni su ostva ri la, da su na kna de i tak se za sport sko kla |e we ve }e i do tri pu ta, da je pro {i ren mo no pol Dr `av ne lu tri je Sr bi je i da su ugro `e ni i dru gi pri vred ni su bjek ti – tr go vin ski la na ci i no vin sko-iz da va~ ke ku }e. „Ve o ma te {ke uslo ve pri vre | i v a w a pred l og za k o n a, pro pi su ju }i vi {e stru ko ve }e tak se i na kna de, jo{ vi {e ote `a va. Dra sti~ ni pri me ri su po ve }a we na kna de za sport sko kla |e we na 15 od sto uz za dr `a va we vi so ke fik sne me se~ ne na kna de i de fi ni sa we sva kog {al te ra kao po seb nog lo ka la, uz sve pra te }e tak se i na kna de”, na vo di se u sa op {te wu te or ga ni za ci je. We ni ~la no vi oce wu ju da ta kvi pred lo zi za uvo |e we vi so ke sto pe po re za, uz za dr `a va we ve} po sto je }ih vi so kih fik snih me se~ nih na kna da, ni su za be le `e ni nig de u sve tu, tvr di Udru `e we pri re |i va ~a iga ra na sre }u.

S dru ge stra ne, u Upra vi za igre na sre }u stva ri vi de na rav no sa svim dru ga ~i je.

Oce wu ju }i da na tr `i {tu do sad ni je bi lo re da, pred stav ni -

Kla di o ni ~a ri tvr de da ni je ta~ no mi {qe we, ko je se ~e sto pla si ra u jav no sti, da u vre me kri ze ra ste za ra da od iga ra na sre }u ca Upra ve za igru na sre }u Sr bi je Sla |a na Fi li po vi} je ju ~e is ta kla da }e pred log za ko na o igra ma na sre }u, ko ji je u{ao u skup {tin sku pro ce du ru, do pri ne ti wi ho vom una pre | e w u i ure | e w u. Ona je pod se ti la na to da su ci qe vi Upra ve usme re ni na po ve }a we bu x et s kih pri h o d a, uvo | e w e elek t ron s kog nad z o r a nad spro vo |e wem za ko na i sma we we bro ja ne le gal nih pri re |i va ~a.

– Upra va je usme re na i na kon tro li sa nu li be ra li za ci ju iga ra na sre }u pre ko te le ko mu ni ka ci o nih me di ja, stva ra we po voq ni jih uslo va za ula ga we stra nog ka pi ta la, ali i za rad do ma }ih pri re |i va ~a – re kla je Sla |a na Fi li po vi}.

Ona je do da la da se pred lo gom za ko na pr vi put is ti ~e zna ~aj dru {tve ne od go vor no sti pri re |i va ~a u smi slu za {ti te ma lo let ni ka i pre ven ci je bo le sti za vi sno sti.

Pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta pred u ze }a „Voj vo di na put-Ba~ ka put” \u ro Tri vu no vi} iz ja vio je da je AIK ban ka po sta vi la uslo ve „Pu te vi ma Sr bi je„ ko ji ne mo gu da se is pu ne i da ne ma obe }a nih is pla ta za ra da rad ni ci ma pet pred u ze }a „Nibens gru pe„.

Tri vu no vi} je ka zao da rad ni ci pred u ze }a za pu te ve „Ni{„, „Vra we”, „Kra gu je vac”, „Be o grad” i „Voj vo di na put-Ba~ ka put” na sta vqa ju pro test is pred zgra de Vla de i da }e tu osta ti do da qeg.

Sin di kat „Nibens gru pe„ i Vla da Sr bi je dogovorili su se prekju~e da „Putevi Srbije„ ju~e isplate zaostale zarade radnicima pet preduze}a koja posluju u okviru

Nibensa i ~iji radnici {trajkuju.

Sindikati pet putarskih preduze}a iz „Nibens grupe„ prethodna dva dana su protestovali pred zgradom Vlade Srbije u Beogradu, zahtevaju}i da se re{i problem dugovawa tih firmi i da im se omogu}i rad. Radnici zahtevaju i konvertovawe potra`ivawa banaka u kapital preduze}a.

Ra~uni preduze}a iz „Nibens grupe„ blokirani su zbog dugova od oko 180 miliona evra, od kojih je oko 130 miliona evra dug bankama.

Zbog toga je s bankama postignut dogovor o restrukturirawu preduze}a kroz ste~aj.

Ina ~e, tre ba re }i da se pro ce wu je da je za de se tak pret hod nih go di na dr `a va ostva ri la pri hod od iga ra na sre }u ve }i od 300 mi li o na evra, a vi {e od po lo vi ne tog nov ca po ti ~e od igra o ni ca, auto ma ta, kla di o ni ca i na grad nih iga ra u ro bi i uslu ga ma, ali ni je za ne mar qiv ni pri hod od lo toa i in stant sre} ki.

Pre pri me ne no vog Za ko na o igra ma na sre }u, od 2001. do kra ja 2004. go di ne u bu xet je in ka si ra no sa mo 29,2 mi li o na evra. Sta we se, me |u tim, dra sti~ no me wa od po ~et ka 2005, po sle do no {e wa no vog Za ko na, a iz nos je go to vo de set pu ta ve }i – 256 mi li o na evra.

Od ukup no ostva re nih pri ho da od iga ra na sre }u, 40 od sto nov ca ko ri sti se za fi nan si ra we Cr ve nog kr sta Sr bi je i dru gih dru {tve nih or ga ni za ci ja i udru `e wa gra |a na ko ji spro vo de pro gra me za {ti te i una pre |e wa po lo `a ja oso ba s in va li di te tom, usta no va so ci jal ne za {ti te, so ci jal no-hu ma n i t ar n ih or g a n i z a c i j a, spor ta i lo kal ne sa mo u pra ve.

Ova na men ska pri ma wa bu xe ta ras po re |u ju po 20 od sto na ve de nim in sti tu ci ja ma i or ga ni za ci ja ma.

Ta~ no je ta ko |e i da je eko nom ska kri za ozbiq no po go di la in du stri ju iga ra na sre }u, a kla di o ni ~a ri tvr de i da ni je ta~ no mi {qe we ko je se ~e sto pla si ra u jav no sti da u vre me kri ze ra ste za ra da od iga ra na sre }u.

S. G.

Za po sle ni u no vo sad skom pred u ze }u „Dnev nik hol ding” pro te sto va li su ju ~e zbog ne is pla }e nih za ra da i ne po {to va wa wi ho vih rad ni~ kih pra va. Oni su se oku pi li is pred zgra de „Dnev ni ka” a po tom u pro test noj ko lo ni oti {li do Vla de Voj vo di ne ko ja je osni va~ „Dnev nik hol din ga”.

Pred sed ni ca si ni ka ta „Dnev ni ka – no vi ne i ~a so pi si” Na da [tr bac re kla je no vi na ri ma da pred u ze }e za po sle ni ma du gu je

Rad ni ke u Vla di Voj vo di ne ju ~e ni ko ni je pri mio, ali im je obe }a no da }e se s wi ma u po ne de qak sa sta ti po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin.

Na da [tr bac je na ve la da pro te sti za po sle nih ne }e pre sta ti sve dok se ne do |e do pri hva tqi vog re {e wa za sve rad ni ke.

– Pro te sti ma `e li mo da is ka `e mo ja san stav svom osni va ~u, Vla di Voj vo di ne, da `e li mo op sta nak ove me dij ske ku }e i o~e ku -

~ak 14 pla ta, da ve} dve go di ne – ko li ko im se ne upla }u je zdrav stve no osi gu ra we – ne mo gu da se le ~e, da im se ne upla }u ju do pri no si, te da se ni {ta ne re {a va ni po pi ta wu obe }a nog so ci jal nog pro gra ma.

– Sve to je sra mo ta, po go to vo {to je „Dnev nik hol ding” dr `av no pred u ze }e. Me di ji re dov no iz ve {ta va ju o pri vat ni ci ma ko ji ne po {tu ju rad ni~ ka pra va ali to se, eto, de {a va i u dr `av nim pred u ze }i ma – uka za la je Na da [tr bac.

je mo kon kret na re {e wa za spro vo |e we me ra u tom ci qu – re kla je Na da [tr bac.

U pro te stu su u~e stvo va le sin di kal ne or ga ni za ci je „Dnev nik hol din ga„, „Dnev nik – no vi ne i ~a so pi si” i „Dnev nik – pro me ta„. „Dnev nik hol ding” je ma win ski vla snik pred u ze }a „Dnev nik Voj vo di na pres” ko je iz da je list „Dnev nik”, a zbog {traj ka za po sle nih u Hol din go voj {tam pa ri ji na{ list se ve} ne ko li ko me se ci {tam pa u „Fo ru mu”.

V. ^v.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

NASTVQE NI PRO TE STI RAD NI KA „NI BENS GRU PE”

Ni {ta od pla ta za pu ta re

40,82 di na ra, ume sto do sa da {wih 36. U ovoj kom pa ni ji uka zu ju na to da }e, i po red po sku pqe wa, oni bi ti naj po voq ni ji di stri bu ter, a da }e ra ~un, u od no su na do sa da {e wi, bi ti oko 2.000 di na ra vi {i, jer }e me se~ ni tro {ak za do ma }in stvo od 60 kva drat nih me ta ra i po tro {wu od oko 300 ku bi ka ga sa s oko 12.000 bi ti oko 13.500 di na ra.

D. Ml.

Pet akcija s najve}im rastom Informatika, Beograd

Promena %

Cena

Promet

20,00

3.000

21.000

Iritel, Beograd

9,92

399

399

Galeb GTE, Beograd

9,26

295

Globos osigurawe, Beograd

7,31

BELEX 15 (552,32 -1,04) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-2,63

1.996

9.736.959

2.950

NIS, Novi Sad

0,16

632

3.969.216

279

1.674

Komercijalna banka, Beograd

-7,48

1.881

131.700

6,87 Promena %

1.603 Cena

299.850 Promet

Imlek, Beograd

-0,45

2.188

982.276

Soja protein, Be~ej

-0,70

566

1.337.515

Soko Nada [tark, Beograd

-11,93

1.550

1.550

Energoprojekt holding, Beograd

3,90

479

6.706

AIK banka PB, Ni{

-10,53

850

131.770

Agrobanka, Beograd

0,42

4.572

1.440.069

Go{a monta`a, Velika Plana

-9,95

2.163

54.075

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

2,19

514

3.659.165

Pekabeta, Beograd

-9,82

7.900

79.000

Jubmes banka, Beograd

1,42

13.742

206.135

-7,48 Promena %

1.881 Cena

131.700 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.700

27.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.800

0,00

0,16

632

3.969.216

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.201

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.300

0,00

Tigar, Pirot

0,00

599

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-5,13

370

59.200

Vital, Vrbas Pet akcija s najve}im padom

Komercijalna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Soja protein, Be~ej

-0,70

566

1.337.515

Vital, Vrbas

6,87

1.603

299.850

Urbisprojekt, Novi Sad

0,00

1.350

97.200

Poqoprivreda Novo Selo, Orom

-5,45

520

96.200

Svi iznosi su dati u dinarima

MI O DRAG KO STI]

petak21.oktobar2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

5

PO USLO VI MA PO SLO VA WA NA [A DR @A VA NA 92. ME STU U SVE TU

Predsednik „MK-grupe„ Miodrag Kosti} izjavio je da je najlogi~nije da wegova kompanija kupi gr~ki „Helenik {ugar„.

– Onaj ko bude kupio „Helenik {ugar„ sa~uva}e barem jednu {e}eranu od dve koje ta kompanija ima u Srbiji i bi}e orijentisan na Gr~ku. S obzirom na to da mi ve} imamo 50 odsto srpskog tr`i{ta, najlogi~nije da kupac bude „MK-grupa„ da bismo objedinili to tr`i{te i pripremili se za

ulazak u EU – kazao je on u intervjuu za novi broj mese~nika „Magazin biznis„.

Kosti} je ocenio da je to veoma va`no da Srbija ne bi do`ivela sudbinu Italije, Slovenije, Ma|arske, Rumunije, Bugarske i Gr~ke koje su nekonsolidovano u{le EU i zbog toga su prakti~no zatvorile svoje {e}erane.

– Ako sve {e}erane u Srbiji nestanu, to je gubitak oko 3.000 radnih mesta, ali to je gubitak i jo{ 80.000 do 100.000 radnih mesta onih koji su neposredno vezani za industriju {e}era – kazao je on.

Kosti} je rekao da je „MK-grupa„ ve} poslala zahtev srpskoj Antimonopolskoj komisiji, po{to je ta kompanija u{la u u`i krug potencijalnih kupaca „Helenik {ugara„, i dodao da o~ekuje pozitivan odgovor.

Sr bi ja ne pri vla ~i ulaga~e, ve} ih pla {i Kako koja svetska rang-lista iza|e, tako se mo`e videti na{ jadni plasman na woj, a to sve na kraju govori da mi u stvari ne privla~imo investitore ve} ih pla{imo.

Tako smo na nedavno objavqenoj listi konkurentnosti zemaqa sveta zauzeli 95. mesto, na Forbsovoj smo bili 93, a neslavno smo pro{li i na najnovijem rangirawu dr`ava sveta po uslovima poslovawa.

Srbija je po uslovima poslovawa pala ~etiri mesta, na 92. poziciju me|u 183 zemqe, iako je sprovela reforme u dve oblasti, navodi se u novom izve{taju Svetske banke i Me|unarodne finansijske korporacije.

Srbija bez Kosova se tako na{la na za~equ u pore|ewu sa zemqama EU, ali i regiona, navodi se u Izve{taju o uslovima poslovawa za 2012. Od ~lanica EU iza Srbije je samo Gr~ka, na 100. mestu, a u regionu Bosna i Hercegovina, na 125. poziciji, kao i Kosovo, koje je posebno rangirano u izve{taju i na{lo se na 117. mestu.

Navodi se da je Srbij sprovela reforme u domenu upisa nekretnina uvo|ewem ubrzane procedure i u domenu re{avawa nesolventnosti. Po upisu nekretnina Srbija se tako na{la na 39. mestu, sa {est procedura, trajawem od 11 dana i tro{kom od 2,8 odsto vrednosti nekretnine, a pro{le godine bila je na 100. poziciji. U re{avawu nesolventnosti Srbija je i daqe ispod proseka, na 113. mestu, s procedurom od 2,7 godine, tro{kovima 23 odsto vrednosti imovine i

Ka la no vi}: Pa li su i dru gi Potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanovi} izjavila je ju~e da pad Srbije na listi Svetske banke o uslovima poslovawa ne}e uticati na investitore.

Ona je kazala da je ne raduje {to je na toj listi Srbija ~etiri mesta gore rangirana nego prethodne godine. „Ne mislim da }e to uticati na investitore zato {to u pore|ewu sa drugima zemqama Srbija nije gora, jer su i druge zemqe regiona pale na listi”, rekla je ona. „Iskreno se nadam da }emo u slede}em investicionom ciklusu biti na zna~ajno vi{em mestu, {to }e pru`iti dobar pokazateq investitorima da je u redu ulagati u Srbiji„, rekla je potpredsednica srpske vlade za ekonomiju i regionalni razvoj. stepenom vra}awa od 24,4 centi na dolar.

Srbija najboqi pokazateq ima u dobijawu kredita jer tu na 24. mestu, s visokim ocenama u pogledu prava, dubine informacija o kreditima i pokrivenosti odraslih osoba privatnim kreditnim biroom.

Najslabija ta~ka i daqe su gra|evinske dozvole, gde je Srbija, u izostanku reformi od pro{le godine, na 175. mestu: za sticawe gra|evinske dozvole potrebno je 279 dana, 19 procedura, a tro{ak je 16 bruto doma}ih prihoda po stanovniku.

Ostali pokazateqi po kojima su zemqe rangirane su osnivawe

FOND ZA RAZ VOJ VOJ VO DI NE PO MO GAO KO VIQ SKOM MA NA STI RU

Najve}u planta`u lekovite biqke aronije, poznate kao sibirska borovnica, u Srbiji podigao je, uz pomo} kredita Fonda za razvoj AP Vojvodine, manastir Sveti arhangel u Koviqu. Na svom poqoprivrednom gazdinstvu od oko hiqadu hektara, {to wiva, {to {uma, na deset hektara zasadio je 13.000 sadnica ove biqke, a prve plodove o~ekuje za ~etiri godine. Na manastirskom imawu radi 30 qudi a jo{ ih je vi{e anga`ovano na sezonskim poslovima. Vele da su aroniju zasadili ~uv{i za wena izuzetna lekovita svojstva, s namerom da doprinesu da se ova blagodetna biqka u narodu {to vi{e koristi.

Ju~e su poqoprivredno imawe koviqkog manastira posetili predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajti} i direktorka Fonda za razvoj Vojvodine Sne`ana Repac.

– Pokrajinska vlada je preko Fonda ra razvoj Vojvodine dosad investirala preko 255 milona evra u privredu Vojvodine, od kojih je preko polovine bilo nameweno poqoprivredi, a oko 5.500 kredita je zakqu~eno s na{im korisnicima.

Fo to: B. Lu ~i}

U Ko vi qu naj ve }a plan ta `a aro ni je u Sr bi ji

Okre nu ti zdra voj hra ni – Saznav{i kroz razna istra`ivawa da je aronija jedna od najlekovitijih biqaka, a da je kod nas malo ima, uz pomo} kredita Pokrajinske vlade zasadili smo najve}u planta`u te korisne biqke u Srbiji. Investira}emo i daqe u poqoprivredu, uz pomo} povoqnih fondova, a uz dobit koju }emo imati bi}e i mogu}nosti da zapo{qavamo jo{ qudi, te }e na{ humanitarni rad biti jo{ efikasniji – poru~io je vladika Profirije.

Izuzetnu saradwu kroz dva zna~ajna projekta ostvarili smo s manastirom u Koviqu koji se pokazao kao dobar doma}in. Re~ je o finansirawu vo}waka i proizvodwe pi}a u iznosu od deset miliona dinara, a 4,9 miliona dinara ulo`eno je u proizvodwu aronije – kazao je Pajti}, uz ocenu da ovakvi projekti idu u prilog tome da Pokrajinska vlada mora da nastavi da daje podr{ku i poqoprivredi i privredi jer se to i te kako isplati. – Uslovi su, sasvim je sigurno, boqi nego bilo gde u Evropi. Grejs-period traje dve godine jer se radi o dugoro~nim zasadima i u tom smislu velika je tra`wa za ovu vrstu kreditu.

– Krediti koje smo dosad dobili od vojvo|anske vlade veoma su nam zna~ajni. Naime, po Zakonu o restituciji dobili smo nazad svoju imovinu oduzetu posle Drugog svetskog rata, odnosno oko hiqadu hektara zeqmi{ta. Sigurno da nismo u stawu da na pravi na~in obra|ujemo zemqu ukoliko nemamo odgovaraju}e investicije – naglasio je doma}in, iguman manastira vladika jegarski Porfirije.

S. G.

BO JAN RA DUN

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Kupovni Va`i za za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

97,8215

99,8179

102,1137

97,5221

Australija

dolar

1

72,5518

74,0324

75,7351

72,3297

Kanada

dolar

1

69,6735

71,0954

72,7306

69,4602

Danska

kruna

1

13,1338

13,4018

13,7100

13,0936

Norve{ka

kruna

1

12,6542

12,9124

13,2094

12,6154

[vedska

kruna

1

10,7031

10,9215

11,1727

10,6703

[vajcarska

franak

1

78,6410

80,2459

82,0916

78,4002

V. Britanija

funta

1

112,2064

114,4963

117,1297

111,8629

SAD

dolar

1

71,3765

72,8332

74,5084

71,1580

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 10. 2011. godine

Ne li kvid nost ozbiq na bo lest Predsednik Srpske asocijacije menaxera (SAM) Bojan Radun izjavio je da je nelikvidnost osnovna boqka u poslovawu u Srbiji, a da je dodatni problem to {to poverioci uop{te nisu za{ti}eni.

– Banke se, na primer, u takvim situacijama, {tite hipotekom, ali je problem kada su poverioci dobavqa~i neke robe ili usluge. Ako ste zna~ajni dobavqa~, de{ava se da dobijete menicu, ali ako je davalac menice u blokadi, nemate nikakve mogu}nosti da tu menicu realizujete – izjavio je Radun za najnoviji broj ~asopisa „Market”.

On je dodao da, osim toga, nema ni kazne za one koji ne izmiruju svoje obaveze. Zapravo, napomenuo je, stvorena je takva situacija da kupac nema motiv da plati ako zna da to prakti~no i ne mora da uradi jer nema sankcije ako to ne u~ini.

– Tr`i{te Slovenije u tom pogledu je ure|enije. Tamo maloprodajni lanci, kada dospeju u probleme, daju hipoteku na neki svoj objekat da bi dobavqa~ nastavio da im isporu~uje robu jer onda zna da je osigurao svoje isporuke – kazao je Radun.

preduze}a, gde je Srbija na 92. mestu, me|unarodna trgovina (79), sprovo|ewe ugovora (104), dobijawe prikqu~ka za struju (79), za{tita investitora (tako|e79) i pla}awe poreza (143. mesto). Kada je re~ o pla}awu poreza, u Srbiji je potrebno 66 uplata godi{we, {to oduzima 279 sati, a ukupna poreska stopa je 34 odsto profita.

Novi indikator u ovogodi{wem izve{taju je dobijawe prikqu~ka na struju, po ~emu je Srbija na 79. mestu, s ~etiri procedure, trajawem od 131 dan i tro{kom 5,45 puta vi{im od prihoda po stanovniku.

– Srbija bi trebalo da pove}a efikasnost sudova i da olak{a pokretawe poslovawa – ocenio je jedan od autora Izve{taja @anMi{el Lobe za EurAktiv Srbija.

– Srbija sprovodi nekoliko reformi, vidimo da je od pro{logodi{weg izve{taja aktivna. Osim reforme ste~ajnog postupka, zabele`ili smo i veoma pozitivnu reformu katastra nekretnina.

On je istakao da su u Srbiji od pro{log Izve{taja o uslovima poslovawa doneti propisi o novim mogu}nostima restrukturirawa, da su uvedeni prijemni testovi za ste~ajne upravnike i pravila za naknadu za wih i da je procedura za upis nekretnina skra}ena s vi{e od tri meseca na 11 dana. Me|utim, kako je istakao, sudovi su i daqe ne{to sporiji i to je zna~ajna stvar koju bi Vlada mogla re{iti.

– Tako|e, u oblasti pokretawa poslovawa Srbija ima mnogo mogu}nosti za napredak – dodao je on.

D. U.

MR KO WI] ZA TRA @IO PO DR [KU

Po gu raj te br ze pru ge

– Inicijativa Vlade Srbije da se `eleznice balkanskog regiona objedine u zajedni~ko `elezni~ko preduze}e „Kargo 10” primer je novih, korisnih integracija u regionu – ocenio je ju~e generalni di rek tor Me |u na rod ne `e le zni~ ke uni je (UIC) @an-Pjer Lubino, koji je u raz go vo ru s mi ni strom in fra struk tu re i ener ge ti ke Milutinom Mrkowi}em podr`ao taj projekat.

Mi ni star Mr ko wi} je pred lo `io ge ne ral nom di rektoru Me|unarodne `elezni~ke unije da u okviru svojih aktivnosti podr`i projekat brzih pruga Beograd–Budim pe {ta, gde je sa o bra }aj me |u naj fre kvent ni ji ma u ovom delu Evrope. Lubino je, kako je saop{teno iz Ministar stva in fra struk tu re, prihvatio predlog i obe}ao da }e ovih dana o tome razgovarati i s rukovodstvom ma|arskih `eleznica.

Generalni direktor Me|unarodne `elezni~ke unije je ju~e u~estvovao u radu seminara o iskustvima `eleznica dr`ava biv{e Jugoslavije u procesima reformi i obnove, koji su organizovale „@eleznice Srbije”.

ME \U NA ROD NI IT-SKUP U NO VOM SA DU

Soft ve ri vre de mno go vi {e ne go ma li ne – Vojvodina je zna~ajno pove}ala svoje u~e{}e u srpskoj industriji informacionih tehnologija – izjavio je ju~e direktor Vojvo|anskog IKT klastera Milan [olaja, i naveo da je vojvo|ansko u~e{}e u ukupnom izvozu informacionih tehnologija pro{le godine pove}ano s 18 na 38 odsto. [olaja je na otvarawu me|unarodne konferencije „DA NUB.IT„

lovawe za ve}i broj programera jer u Srbiji trenutno nema stru~waka IT-sektora „koji nema obezbe|en posao i dobru platu”.

Rektor Univerziteta u Novom Sadu Miroslav Veskovi} rekao je da IT-sektor u Srbiji ima velike mogu}nosti za me|unarodnu saradwu kroz Dunavsku strategiju jer je jedan od stubova te strategije i saradwa univerziteta.

Fo to: B. Lu ~i}

MK tre ba da ku pi „He le nik {u gar”

Dr `a va da po mog ne – Dr`ava bi podsticajnim merama morala da pomogne IT-sektoru u Srbiji. Rumunija je, na primer, ukinula poreze i doprinose na svako novo zapo{qavawe u IT-sektoru, {to je od izuzetnog zna~aja za razvoj IT-sektora i boqe je od svakog kredita – naveo je [olaja. koja se odr`ava u Novom Sadu naveo je IT-sektor potencijal koji mo`e zna~ajno doprineti napretku ukupne ekonomije i da je ulagawe u wega „siguran uspeh”.

On je ukazao na to da je Vojvo|anski IKT klaster po~eo da radi sa 17 kompanija i uz podr{ku tri instituta, a da danas broji 28 firmi i podr`ava ga {est instituta. Dodao je da u firmama ~lanicama radi 1.500 zaposlenih a da su pro{le godine ostvarile profit od 44 miliona evra.

– Svi pri~aju o srpskim malinama, ali malo ko zna da ove ITfirme imaju ve}i profit od svih malinara u Srbiji – rekao je [olaja.

On je pozvao dr`avu i univerzitete u Srbiji da omogu}e {ko-

[olaja je objasnio da je ciq dvodnevne konferencije da se stranim investitorima i predstavnicima IT-kompanija predstave potencijali i kapaciteti kojima raspola`e IT-sektor u Srbiji, odnosno Vojvodini. Skup u Novom Sadu organizuje Vojvo|anski IKT klaster, u saradwi s Evropskom preduzetni~kom mre`om, Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj, Nema~kom organizacijom za me|unarodnu saradwu (GIZ) i Erste bankom.

Konferencija je okupila me|unarodne stru~wake za IT i predstavnike oko 50 stranih i doma}ih preduze}a iz tog sektora, koji }e biti u prilici da direktno razgovaraju s potencijalnim stranim partnerima.

V. ^v.

6

dru[tvo

petak21.oktobar2011.

PROTEST STUDENATA

Na kon blo ka de pre go vo ri Protest studenata Univerziteta u Beogradu u centru grada zavr{en je posle razgovara sa predstavnicima Ministarstva prosvete, a pregovori o studentskim zahtevima bi}e nastavqeni danas.

Studenti su o zahtevima da se o tro{ku dr`ave {koluju svi koji imaju vi{e od 48 bodova, kao i da se umawe {kolarine, razgovarali sa pomo}nikom ministra prosvete i nauke Slo bo da nom Ja u ko vi }em.

Studenti nekoliko beogradskih fakulteta okupili su se ju~e na platou ispred Filozofskog fakulteta zahtevaju}i {to hitnije re{avawe problema oko metodologije upisa i visina naknada za upis. Studenti zvi`de, uzvikuju

wa. Studentski plenum Filolo{kog fakulteta saop{tio je da od uprave fakulteta nije dobio nikakvo zvani~no obave{tewe o protestu studenata i postavqenim zahtevima, ali da, po informacijama iz medija, nije ispuwen nijedan od wih. „Mi smo spremni na dogovore s upravom fakulteta ukoliko oni `ele da takvu komunikaciju uspostave s nama i svim na{im kolegama u protestu nezavisno od fakulteta koji poha|aju„, navodi se u saop{tewu.

Isti~u}i da su jedinstveni i da ne}e dozvoliti poku{aje podele, studenti su na plenumu izglasali nastavak blokade fakulteta.

Peticija novosadskih studenata Studenti Univerziteta u Novom Sadu okupili su se ju~e da bi iskazali nezadovoqstvo trenutnim stawem u visokom obrazovawu potpisivawem peticije. Studentski parlament tra`i od Univerziteta i Ministarstva prosvete i nauke ispuwewe pet zahteva: odobravawe apsolventskih rokova za generacije 2006/2007, 2007/2008. i 2008/2009. na osnovu ~lana 30, stava 5 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovawu, nastavak studija na teret buxeta nakon odslu{ane posledwe godine studija za ove generacije bez obzira na broj ostvarenih bodova u protekloj {kolskoj godini. Tako|e `ele i pravo na dom i menzu za „apsolvente” i studente u produ`enom statusu, osloba|awe od pla}awa {kolarine za sve studente na Univerzitetu koji su ostvarili 48 ESP bodova i vi{e i zapo~iwawe razgovora s Ministarstvom o promeni na~ina finansirawa visokog obrazovawa.

A. Va. “Lopovi, lopovi!” i nose transparente na kojima pi{e „Imate li sitno 200.000 dinara?„ ili “Mi studiramo, vi profitirate”. Protestna {etwa odvijala se centralnim ulicama Beograda, koje su povremeno bile zatvarane za saobra}aj, a kolona se zaustavila i ispred Ministarstva prosvete s namerom da uru~i svoje zahteve. I vi{e od hiqadu studenata ni{kih fakulteta protestovalo je u centru grada, solidari{u}i se na taj na~in s kolegama iz drugih univerzitetskih centara, ba{ kao {to su protestvovali i studenti u Kragujevcu.

Studenti, koji ve} nekoliko dana protestuju, tra`e odobravawe apsolventskih rokova, osloba|awe od {kolarine studenata koji su sakupili najmawe 48 bodova a nisu se na{li na buxetu, kao i izradu strategije za promenu na~ina finansirawa visokog obrazova-

Istovremeno, Studentski parlament Univerziteta u Beogradu smatra da blokirawe fakulteta i onemogu}avawe odr`avawa nastave, koje se sprovodi na Filolo{kom fakultetu, nije odgovaraju}i na~in za ostvarivawe zahteva studenata i odbranu legitimnih studentskih zahteva i interesa.

Kako je saop{teno, na vanrednoj sednici Studentskog parlamenta podr`ani su zahtevi legitimnih studentskih predstavnika fakulteta Univerziteta u Beogradu, usmereni ka osloba|awu od obaveze pla}awa {kolarine za sve studente koji su u protekloj {kolskoj godini ostvarili najmawe 48 ESPB-a i omogu}avawu studentima, koji su u produ`enoj godini (petoj godini studija) da pola`u ispite u apsolventskim rokovima koji se odnose na studente koji studiraju po Zakonu o Univerzitetu iz 2002. godine.

E. D.

Sa mit {tam pa nih me di ja „ABC Srbija„, „Asocijacija medija Srbije„ i „Bu si ness Di a lo gue„ organizuju „2. Press Me dia Sum mit„ 16. novembra u 9 ~asova u beogradskom hotelu „Kontinental„. Ciq ovogodi{weg okupqawa regionalnih lidera je razmena mi{qewa, stavova i iskustva o najbitnijim aspektima aktuelne situacije u {tampanim medijima, potreba za unapre|ewem saradwe i me|usobnog informisawa, efikasnost poslovawa i sagledavawe neposredne budu}nosti unutar industrije.

Na skupu se o~ekuje vi{e od 200 gostiju.

Do ma }in „2. Press Me d ia Sum mi ta„ je predsednik Asocijacije medija Srbije Ve se lin Si mo no vi}, a uvodnu re~ bi trebalo da odr`i {ef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Ven san De `er.

U~e{}e su potvrdili izvr{na

direktorka Evropske asocijacije novinskih izdava~a (ENPA) Fran sin Ka ning hem, predsednik Uprave „Dela” Ju rij \a ko me li, glavni urednik nedeqnika „Vreme„ Dra go qub @ar ko vi}, generalna direktorka „Rin gi er Axel Sprin ge ra„ Je le na Dra ku li}-Pe tro vi}, direktor „Co lor Press Gro u pa” Ro bert ^o ban, ~lan Uprave zadu`en za medije „EPH – Jutarwi list„ To mi slav Vru{, direktor i glavni urednik novinske agencije FoNet Zo ran Se ku li}, potpredsednica „McCann Gro u pa” Van da Ku ~e ra, predsednica Grupacije ogla{iva~a Srbije Mi li ca Ste fa no vi} i drugi.

Broj mesta je ograni~en na 200 posetilaca, a sve dodatne informacije i registraciju mogu se obaviti na adresi: http://www.abcsrbija.com/dogad jaji/najave-dogadjaja.html.

dnevnik PRAG SIROMA[TVA

Hle ba, mle ka i krom pi ra za go lo pre `i vqa va we Primawa koja su ozna~ena kao prag siroma{tva, a to je oko 8.500 dinara mese~no, dovoqna su samo za obrok dnevno, i to onaj koji se sastoji od vekne hleba, litra mleka i nekoliko kilograma krompira. S obzirom na rast cena i tro{kova, to naravno nije dovoqno i toga su svesni svi, pa ~ak i oni koji su propisali toliku granicu kao minimum potreba ~oveka za kalorijama neophodnim da bi se pre`ivelo. Socijalna situacija u Srbiji se, na`alost, ne zavr{ava samo pukim merewem onih koji su pro{le godine bili ispod linije siroma{tva jer svi podaci ukazuju na to da ih je od po~etka ove godine jo{ vi{e. Naime, po oceni Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, procewuje se da je u ovoj godini do{lo do pove}awa siroma{tva i da u Srbiji trenutno `ivi oko milion siroma{nih. Tako|e, ukazuje sindikat, pokazateq socijalne situacije u Srbiji je i ~iwenica da veliki broj zaposlenih i biv{ih zaposlenih nema povezan radni sta`, nema overene zdravstvene kwi`ice, a da oni nisu ura~unati u one koji realno zaista nemaju ni propisan minimum da bi „iza{li” iznad granice siroma{tva.

Gra|ani Srbije mnogo su o~ekivali od novog Zakona o socijalnoj za{titi jer se verovalo – a takva su bila i obe}awa zvani~nika dr`ave – da }e socijalna pomo} biti ve}a, sti}i do vi{e siroma{nih, ali i da }e biti raspore|ivana pravednije nego prethodnih godina kada su primewivani propisi doneti jo{ pre dve decenije. Me-

|utim, red za socijalnu pomo} ne smawuje se, a para za ispuwavawe onoga {to je novim zakonom propisano sve je mawe jer iz meseca u mesec pristi`u novi siroma{ni koji tra`e da im dr`ava pomogne.

pod 8.500 dinara. Svakog meseca s ovog spiska izbri{e se oko 3.000 pojedinica koji izgube pravo jer im je istekao rok u kojem mogu `iveti na ra~un dr`ave, a deo zato {to su uspeli da „stanu na svoje

Dr`ava pojedincu daje 6.552 dinara Po starom Zakonu o socijalnoj pomo}i, socijalno ugro`eni pojedinac primao je mese~no od dr`ave 5.599 dinara, a po novom dobija 6.552. Ako pojedinac koji prima socijalnu pomo} `ivi sam, i uz to {to mu dr`ava daje on spada u kategoriju siroma{nih, odnosno u onih 700.000 koji dnevno imaju samo za jedan obrok, pod uslovom da ne pla}aju re`iju i druge tro{kove. Razlika je mnogo zna~ajnija u slu~aju velikih porodica jer sada peto~lano doma}instvo, umesto 11.204 dinara, koliko je dobijalo do aprila, prima 22.932.

Trenuto iskqu~ivo od socijalne pomo}i u Srbiji `ivi 70.875 porodica, odnosno 173.284 pojedinca, {to je samo sedmina od ukupnog broja gra|ana koji se danas zvani~no smatraju siroma{nima jer su im mese~na primawa is-

noge”. No, koliko god da se svakog meseca izbri{e, jo{ vi{e je onih koji se prijave jer su ostali bez na~ina da sami sebe izdr`avaju.

Pravo na nov~anu pomo} dr`ave neograni~eno se dodequje samo onim pojedincima koji su radno

nesposobni ili porodicima u kojima ve}ina ~lanova nije sposobna da samostalno zara|uje. P re~ima dr`avnog sekretara u Ministarstvu rada i socijalne politike Zo ra na Mar ti no vi }a, to pravo se ispituje svakih 12 meseci, pa se, u slu~ajevima kad radnici centara za socijalni rad procene da su ~lanovi porodice u me|uvremenu postali sposobni da sami zara|uju, pomo} odobrava za najdu`e devet meseci. Takve porodice, kako obja{wava, tokom sezonskih poslova u letwim mesecima kolikotoliko dopune ku}ni buxet pa im se onda i ukida pomo}, ali ve} na jesen oni se ponovo obra}aju za wu.

Po wegovim re~ima, iako zvani~na statistika pomiwe vi{e od 700.000 siroma{nih, broj korisnika socijalne pomo}i se ne mewa drasti~no iz meseca u mesec ali, priznaje, bele`i se konstatno uve}awe. Pro{le godine u ovo vreme socijalnu pomo} primalo je 50.800 porodica, a danas je taj broj 50 posto ve}i. No, rast se prime}uje, i to znatni, u ovoj godini, pa je tako u julu naknadu dobijalo 66.549 porodica, dok je u avgustu taj broj porastao na 70.875 porodica, ili 173.284 pojedinca. Po{to je novi Zakon o socijalnoj za{titi po~eo da se primewuje tek od aprila ove godine, o~ekuje se da }e se broj korisnika socijalne pomo}i u narednom periodu pove}ati jer on daje ve}a prava i smawuje papirologiju koja je do sada bila potrebna da bi se do pomo}i, ma koliko ona bila mala i nedovoqna za pre`ivqavawe, uop{te do{lo.

Q. Male{evi}

JUBILEJ PRAVOSLAVNOG HRAMA U E^KI

Tro ve kov no sve do ~an stvo jed nog na ro da Proslava tri veka pravoslavnog hrama svetog Nikolaja u E~ki bi}e uprili~ena u nedequ u ovom selu nadomak Zrewanina, najavqeno je na konferenciji za novinare koju su tim povodom organizovali zamenik zrewaninskog gradona~elnika Go ran Ka u ri} i e~anski sve{tenik Go ran Bo lo ban. Kauri} je naglasio da je 300 godina trajawa hrama ne{to {to izaziva divqewe, i naglasio da toliko na ovim prostorima biti{e i srpski narod.

– Crkva u E~ki je veoma specifi~na i najstarije je crkveno zdawe ovog tipa u Vojvodini. Jo{ 1981. godine progla{ena je za gra|evinu od velikog zna~aja, a deceniju kasnije i za kulturno dobro. Ali, iako predstavqa kulturni spomenik i pod za{titom je dr`ave, u ovu crkvu je malo ulagano. Krov je u me|uvremenu promewen, ali zvonik samo {to nije pao. I temeqi i izolacija su izuzetno lo{i – kazao je Kauri}, preciziraju}i da je Zavod za za{titu spomenika kulture izradio projekat sanacije hrama i da je u toku potraga za novcem za rekonstrukciju objekta.

Goran Boloban je podsetio na to da je hram svetog Nikolaja u E~ki podignut 1711. godine, a da o tome svedo~i nadgrobni krst sve{teni-

ka koji je slu`bovao u toj crkvi, a koji se nalazi na zidu hrama.

– Po svojoj gradwi podse}a na crkve brvnare kakve su zidane u centralnoj Srbiji. A sagra|ena je posle velike seobe Srba pod vo|stvom patrijarha Arsenija ^arnojevi}a Tre}eg i slu`ila je kao bogoslu`beni prostor.

Kroz dugu istoriju pro{la je kroz razne neda}e ali je sre}om ostala netaknuta – rekao je Boloban.

Po wegovim re~ima, u ovom hramu obrede i molitvoslovqa obavqali su i pravoslavni Rumuni, sve dok nisu dobili svoju crkvu 1885. godine.

– Zna~aj ovog hrama jeste, pre svega, u tome {to je to molitveni prostor od 1711. pa sve do danas, ali i jer u wemu postoji nekoliko znamenitosti, kao {to su dva ikonostasa. Jedan je oslikao Nedeqko Popovi}, a drugi Teodor Popovi}. Uz to, postoji i izuzetno veliki broj bogoslu`benih kwiga iz tog perioda, donetih iz carske Rusije. Imamo jevan|eqe iz 1759. godine, oktoih iz 1712, kao i mnogo drugih zna~ajnih stvari – naglasio je sve{tenik Boloban. @. Balaban

NVO U SRBIJI – KO SU I [TA RADE

Ma li uti caj na dr `av nu po li ti ku Vi{e od 40 odsto organizacija civilnog dru{tva (OCD) ocenilo je da je politi~ka klima u Srbiji nepogodna za razvoj civilnog sektora, a 64 odsto smatra da je uticaj tog sektora na kreirawe dr`avne politike previ{e mali, pokazali su rezultati istra`ivawa „NVO u Srbiji – ko su i {ta rade?„ Istra`ivawe, koje je obuhvatilo 1.650 organizacija, a koje su sproveli „Gra|anske inicijative” i „Ipsos – Stratexik marketing”, pokazalo je da se 27 odsto civilnog sektora bavi socijalnim uslugama, 23 odsto kulturom, medijima i rekreacijom, a 16 odsto pitawima iz oblasti `ivotne sredine.

Najmawe OCD-a se bavi me|unarodnom saradwom – 0,7 odsto, religijom – 0,4 odsto i filantropijom i promocijom volonterstva – 0,2 odsto. Najve}i broj

nevladinih organizacija je u Vojvodini (37 odsto) i Beogradu (30 odsto), dok su ostale relativno ravnomerno raspore|ene u zapadnoj, centralnoj, isto~noj i jugoisto~noj Srbiji. Vi{e od polovine je osnovano posle 2000.

uop{te nema volontere, dok wih sedam odsto ima vi{e od stotinu onih koji rade bez nov~ane naknade. Podaci su pokazali da gotovo tre}ina organizacija nema ni kompjuter ni laptop, kao ni pristup internetu, a

Oko 15.700 nevladinih organizacija – U Srbiji postoji oko 15.700 NVO, a istra`ivawe je obuhvatilo deset odsto tih organizacija, koje su registrovane po Zakonu o udru`ewima. Vi{e od 40 odsto udru`ewa pripada razli~itim mre`ama, koalicijama i platformama i na taj na~in lak{e dopire do Vlade – navela je direktorka Kancelarije Vlade Srbije za saradwu s civilnim dru{tvom Iva na ]ir ko vi}. godine, 18 odsto izme|u 1990. i 2000. godine, dok je 30 odsto formirano pre 1990. i one se uglavnom bave pru`awem socijalnih usluga i `ivotnom sredinom.

Rezultati istra`ivawa pokazali su da 28 odsto organizacija

me|u wima je najvi{e onih koji se bave medijima (44 odsto) i `ivotnom sredinom (43 odsto).

Najve}e nezadovoqstvo u pogledu pravne regulative u OCD sektoru izaziva poreska politika, a polovina organizacija,

kako je pokazalo istra`ivawe, nije upoznata s tom regulativom ili je samo delimi~no poznaje.

Odnos dr`ave prema civilnom cektoru u 40 odsto slu~ajeva je definisan kao nezaintresovanost, a isti toliki procenat smatra da dr`ava ima pozitivan stav prema nevladinim organizacijama, tako {to poma`e wihov razvoj i prepoznaje ih kao partnere. S poslovnim sektorom je sara|ivalo 63 odsto organizacija, u 80 odsto slu~ajeva biznis je imao ulogu donatora, dok samo deset odsto OCD-a nije sara|ivalo s medijima. NVO se naj~e{}e samofinansiraju, lokalna samouprava poma`e 20 odsto organizacija, a me|unarodni donatori 12 odsto, rezultati su istra`ivawa koje je pokazalo i da 76 odsto NVO nema obezbe|en novac za 2012. godinu.

Pe {a ~e we Fru{kom gorom Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od Pa ra go va pre ko TV tor wa, Iri {kog ven ca, Sre bra do Po po vi ce. Sta za je du ga 20 ki lo me ta ra, a vo di~ }e ovog pu ta bi ti Zo ran Gr ~i} Gr co. Po la zak je u 8.50 sa ti sa @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je 72 za Pa ra go vo. Za sve bli `e in for ma ci je broj te le fo na je 063-543-681.

A. L.

UPIS U AKA DEM SKI KUD

[est no vih pod zem nih kon tej ne ra

„So wa” pri ma no ve ~la no ve U to ku je upis no vih ~la no va u sek c i j e Aka d em s kog kul t ur n oumet n i~ k og dru { tva „So w a Ma rin ko vi}” i to u fol klor ni an sambl, na rod ni or ke star, tam bu ra {ki or ke star, {ko lu tam bu re, me {o vi ti hor, aka dem sko i de ~i je po -

zo ri {te. De taq ni je in for ma ci je se mo gu do bi ti rad nim da ni ma od 9 do 16 ~a so va na te le fo ne 021/458022 i 021/450-798 ili u pro sto ri ja ma dru { tva u zgra d i Fa k ul t e t a teh ni~ kih na u ka, Uli ca dr Vla di mi ra Pe ri }a Val te ra 3.

G. ^.

No vih {est pod zem nih kon tej ne ra za od la ga we ko mu nal nog ot pa da po sta vi }e JKP „^i sto }a” u na red nom pe ri o du, dva na Tr gu Ma ri je Tran da fil, dva u Pa {i }e voj uli ci pre ko pu ta Ma ti ce srp ske i dva na uglu Ma sa ri ko ve i Uli ce Vu ka Ka ra xi }a, na vo di se u sa op {te wu iz ovog pred u ze }a.

Novosadska petak21.oktobar2011.

Kad ruke govore ratne uslove, prosto je za ne poverovati da se pojavquje i u modernom dobu, kada je spektar potrep{tina za odr`avawe higijene i vi{e nego raznovrstan. Name}e se pitawe da li je 21. vek zaobi{ao nas, ili mi wega? Koliko zapravo pola`emo ra~una na li~nu higijenu? Izreke “^isto}a je pola zdravqa”, sude}i prema rezultatima Instituta, ne pridr`avaju se ba{ svi sugra|ani.

I. Dra gi}

Na u ~i te da kli `e te [ko la kli za wa i umet ni~ kog kli za wa na Spen su po ~i we 25. ok to bra, a vo di }e je in struk tor ka kli za wa Sve tla na Tre {wi}. [ko la }e tra ja ti 12 ~a so va,

utor kom i ~e tvrt kom od 16 do 17 i su bo tom i ne de qom od 8.30 do 9.15 sa ti. Ce na kur sa je 2.000 di na ra, a upis se oba vqa na bla gaj ni kli za li {ta.

B. M.

Bez vo de Po po vi ca i Pa ra go vo Zbog pla ni ra nih ra do va Elek tro di stri bu ci je da nas bez vo de }e bi ti na se qa Po po vi ca i Pa ra go vo. Vo de ne }e bi ti od 8 do 12 ~a so va.

G. ^.

Pre gled lif to va Rad ni ci In si tu ta za za {ti tu na ra du da nas }e ra di ti go di {wi pre gled lif to va na Bu le va ru ca ra La za ra od bro ja 31 do bro ja 45 i u [ek spi ro voj uli ci 4, 6, 11 i od bro ja 20 do bro ja 34. Pre gled s ra di po na lo gu JKP „Stan” ko ji to kom go di ne odr `a va lif to ve.

Z. D.

V remeploV

hronika

ITA LI JA NI SVRA TI LI NA PU TU DO ISTAN BU LA

Baj se vi ma {par ta ju sve tom Mar ko Ma wa ni i Pjer Pa o lo Le o nar di, dva Ita li ja na ko ji `i ve u [pa ni ji, ju ~e su na pu tu od Bu dim pe {te do Is tan bu la, u okvi ru svog pro jek ta „Pas sion bi ke” po se ti li i No vi Sad, gde ih je po zdra vio za me nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di}. Oni ve} pet go di na pre la ze ve li ke raz da qi ne bi ci klom, a ciq im je da na ovaj na ~in obi |u svet.

- U po ~et ku ni smo mo gli da se po sve ti mo ovo me u pot pu no -

sti jer ra di mo i ne ke dru ge po slo ve osim ovo ga, ali to kom go di {wih od mo ra sva ke go di ne kre }e mo u pu te {e stvi je.

Ovaj put je to od Bu dim pe {te do Is tan bu la - ka `e Le o nar di.

Ova dva put ni ka su ju ~e kre nu la iz No vog Sa da, a pa u ze }e pra vi ti sva kih sto ki lo me ta ra, sve dok ne stig nu do de sti na ci je.

A. Va.

Su tra bes pla t no na sve po stav ke Po vo dom obe le `a va wa 57 go di na po sto ja wa Mu ze ja gra da, su gra |a ni }e su tra od 12 do 18 sa ti bes plat no mo }i da u|u u objek te Mu ze ja i sa stru~ wa ci ma po gle da ju stal ne i te mat ske iz lo `be. U ma ti~ noj zgra di Mu ze ja na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi po se ti o ci }e ima ti pri li ku da vi de po stav ke „Gra |an ski `i vot od 18. do 20. ve ka”, „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”, „Vo di~ za ku po vi nu-adver -

taj zing za `e ne”, „Ko sti mi No vo sa |an ki na kra ju 19. i po ~et ku 20. ve ka”, kao i ne za o bi la zne Pod zem ne voj ne ga le ri je. Za vi ~ aj n a zbir k a Srem s kih Kar l o v a c a pred sta vi }e su tra „Iz lo `bu o Bran ku Ra di ~e vi }u”, „Se qa~ ku ku hi wu s kra ja 19. i po ~et ka 20. ve ka”, „Sli ke Mi li }a od Ma ~ve”, „Vez po pi smu- pi smo po ve zu” i „Sve ~a nu ttr pe za ri ju po ro di ce Ra ja ~i}”.

U ovoj usta no vi su gra |a ni }e su tra u 19

500.000 to na is kqu ~i vo do ma }e naf te, ko ja je spa da la u red iz u- zet no po god nih si ro vi na za do bi ja we {i ro ke le pe ze pro iz vo da. Pred vi |e no je da se u pr vo vre me pro iz ve de 80 to na, ~i ji je uvoz, do sa da, ko {tao na mi li o ne do la ra.

N. C.

sa ti mo }i da pri su stvu ju i otva ra wu iz lo `be „Ne {to skri ve no u na ma” aka dem skog sli ka ra \or |a Ko la ro vi }a. No vo sa |a ni, ko ji odu u Zbir ku stra ne umet no sti u Du nav skoj 29, vi de }e stal nu po stav ku „Le gat dr Bran ka Ili }a-de la li kov ne i pri me we ne umet no sti”, na sta lu u Evro pi i Azi ji iz me |u 15. i 20. ve ka, kao i iz lo `bu „Lu le iz mu zej skih zbir ki Sr bi je”.

N. R.

SPO ME NIK ^E KA NE DE QU

Sta tua Va se Sta ji }a pred ot kri va wem za po di za we ovog spo me ni ka, Ga bri je la Te gla {i-Ve li mi ro vi}, sve ~a nost po ~i we u 20 ~a so va, a pred v i | en je kra t ak ba let ski pro gram na kon

U utorak, 25. oktobra, otkrivawe spomenika osniva~ici Baleta Srpskog narodnog pozori{ta Marini Olewini

Pro ra di la „Tek sa ko va” li cen ca

Fo to: R. Ha yi}

MU ZEJ GRA DA SLA VI GO DI [WI CU PO STO JA WA

Sta tua Va se Sta ji }a bi }e ot kri ve na u ne de qu, 23. ok to bra, na Dan oslo bo |e wa gra da, a sta ja }e na trav na toj po vr {i ni iz me |u Gim na zi je „Isi do ra Se k u l i}„ i Iz v r { nog ve } a

U no vo sad skoj ra fi ne ri ji 21. ok to bra 1980. pu {te na je u po gon no va fa bri ka za pro iz vod wu ba zi~ nih uqa i ra zno vr snih spe ci ja li zo va nih uqa za mo to re i in du stri ju. Na osno vu li cen ce ame ri~ ke fir me „Tek sa ko”, pred vi |e no je da se u no vim po stro je wi ma go di {we pre ra di

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Broj inficiranih od {uge je u porastu, pokazao je septembarski izve{taj Instituta za javno zdravqe. [uga je parazitno i zarazno oboqewe, kojem pogoduju lo{i uslovi `ivqewa i neadekvatna higijena, a drugi naziv je “bolest prqavih ruku”. Zanimqivo je da je me|u prvih deset zaraznih bolesti, od kojih stanovni{tvo najvi{e oboleva, {uga!

Mada je ova bolest karakteristi~na za ratne i posle-

U ju lu ove go di ne „^i sto }a” je po sta vi la 18 kon tej ne ra, a u je dan ta kav kon tej ner sta ne sme }a ko li ko u ~e ti ri kla si~ na kon tej ne ra, te sem {to po boq {a va ju hi gi je nu, oni re {a va ju i pro ble me ne pri jat nog mi ri sa, go mi la wa sme }a, stva ra wa di vqih de po ni ja i {i re wa za ra za.

A. L.

Voj v o d i n e. Autor bron z a n e sta tue vi so ke bli zu tri me tra je va jar Slo bo dan Bo du li}.

Dva da na ka sni je, u uto rak 25. ok to bra, bi }e ot kri ven i spo me nik osni va ~i ci Ba le ta Srp skog na rod nog po zo ri {ta, Ma ri ni Ole wi ni. Mer mer na sta tua u pri rod noj ve li ~i ni de lo je va ja ra La sla Si la |i ja i po sta vqe na je sa de sne stra ne SNP-a, na trav na toj po vr {i ni bli zu TC „Apo lo„. Kao je na ja vi la pred se ni ca Od bo ra

ko g a }e se go v or n i c i obra ti ti pri sut ni ma.

Spo m e n ik Mi h aj l u Pu pi nu, kao po sled wi u ni zu, bi }e ot kri ven 9. no vem bra. Autor je va jar Sa va Ha lu gin, a sta tua }e se na la zi ti na trav na toj po vr {i ni na uglu Uli c e Mo d e n e i Bu l e v a r a Mi h aj l a Pu pi na. Ot kri va wem ovog spo me ni ka za vr {i }e se niz za po ~et po di za wem

spo me ni ka La zi Ko sti }u, ko j i od pro { log pet ka kra si Uli cu Mo de ne.

Po re ~i ma pred sed ni ce Sa ve ta za kul tu ru Skup {ti ne gra da, Kri sti ne Me ne {i, u bli skoj bu du} no sti mo `e se o~e ki va ti i po sta vqa w e spo m en-plo ~ e kwi ` ev n i k u Alek s an dru Ti {mi.

- Na sed ni ci Sa ve ta utvr |en je pred log Od lu ke o po di za wu spo men-plo ~e Alek san dru Ti { mi, ko j i }e bi t i pro sle |en na usva ja we Skup { ti n i gra d a, na sle de }oj sed ni ci. Plo ~a bi, uko li ko pred log bu d e pri h va } en, bi l a po sta vqe na na Ta nur xi }e voj pa la ti, u Uli ci Mo de ne 1, gde je Ti {ma `i veo - do da je Me ne {i.

Po sta vqen spo me nik Va si Sta ji }u J. Zdje la re vi} Fo to: N. Sto ja no vi}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 10 do 11.30 sa t i {ko l a „Sve t i Sa v a”, ]ir pa no va od 2 do 8 i od 1 do 17, Fu to {ka od 2 do 6, Og we na Pri ce.

Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 12 deo na se qa Pa ra go vo od pe ka re „Ma ja” pre ma Po po vi ci i Uli ca Mir na na Po po vi ci; po vre me no u uli ca ma Ke trin Mak fel, S. Ma rin ko vi} i Li va de.

Ve ter nik: od 8.30 do 14 deo na se qa oivi ~en uli ca ma S. Ma rin ko vi}, Par ti zan skom, N. Te sle i ka na lom i Uli ca M. Te pi }a od 1 do 19.

Ko viq: od 8 do 13.30 po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa.

Ra ko vac: od 9 do 13 deo vi kend na s e q a Sa l ak s i j e od tra fo sta ni ce pre ma No vom Sa du.

8

petak21.oktobar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

POVODOM NAJAVE [TRAJKA UPOZOREWA U „PUTU”

Du go vi fir me pla {e rad ni ke Za po sle ni u JKP “Put” ve ro vat no }e u po ne de qak odr `a ti {trajk upo zo re wa od 7 do 8 ~a so va, ma da su do bi li oba ve {te we od di rek to ra da }e pla ta bi ti is pla }e na {to pre.

Pred sed nik sin di ka ta u fir mi Vladimir Plavi{i} ka `e da se du gu je ce la za ra da, dru gi deo za sep tem bar i pr vi deo za ok to bar.

Me |u tim, na gla {a va da ni je pro blem u to me {to ka sne dve po lo vi ne li~ nog do hot ka ko li ko ne iz ve snost {ta }e bi ti po sle te is pla te.

pro te kle tri go di ne “pu ta ri” ra di li po ce nov ni ku ko ji je od re dio Grad, a on je bio is pod tr `i {nog.

- Ma te ri jal smo na ba vqa li po ce na ma na tr `i {tu, a Grad je to pla }ao po svom ce nov ni ku. Sve sno nas je gu rao u du go ve i da ni je bi lo po di zvo |a ~a ko ji ni su hte li vi {e da ra de po grad skim ce na ma, Grad ne bi po vi sio ce nov nik ni sa da, a po vi {i ca ce na usle di la je tek 21. sep tem bra - ob ja {wa va Plav {i} i do da je da osni va~ - Grad i po slo vod stvo fir me hit no tre ba da po~ nu di ja log o re {a va wu li kvid no sti i ne pre kid nom za du `i va wu “Pu ta”.

U sa op {te wu ne ospo ra va ju da ku bu re s fi nan si ja ma, ali na vo de da je taj pro blem “tre nu tan i po ve zan s lo {om eko nom skom si tu a ci jom i sve op {tom kri zom u pu tar skoj i gra |e vin skoj in du stri ji, zbog ko je u srod nim fi ra ma po sto ji vi {e me se~ no za ka {we we u is pla ti za ra da”.Sep tem bar ska po vi {i ca ce na, ka `e se, tre ba da do pri ne se sta bi li za ci ji u po slo va wu. Is ti ~e se da su tro {ko vi ve }i od ono ga {to “Put” za ra di i da su pred u zi ma ju me re {ted we. Skre }e se pa `wa da je re ba lan som bu xe ta “Pu tu” do de qe no znat no vi {e nov ca za odr `a va we sa o bra }aj ni ca

Pred u ze }e ne ospo ra va da ku bu ri s fi nan si ja ma i na vo di da je taj pro blem tre nu tan i po ve zan s lo {om eko nom skom si tu a ci jom u pu tar skoj i gra |e vin skoj in du stri ji -Bo ji mo se da li }e mo u na red nom pe ri o du uop {te do bi ti pla tu. Sin di kat u pred u ze }u ne bi `e leo da se u jav no sti stvo ri sli ka da su rad ni ci “Pu ta” raz ma `e ni za to {to im ka sni jed na za ra da u okru `e wu ka da po la rad ni ka u Sr bi ji ne pri ma uop {te pla tu.Pro blem je du bqi, jer je “Put” za du `en vi {e sto ti na mi li o na di na ra - is ti ~e Plav {i}. Na po mi we da se dug go mi lao, jer su u

ne go la ne, te da fir ma ra di dva ve li ka po sla do bi je na na ten de ri ma.

“Zbog ve li kog obi ma ugo vo re nog po sla i ne do stat ka ka pa ci te ta, da bi se ro ko vi is po {to va li u po slo ve su uve de ni po di zvo |a ~i.

Je dan od raz lo ga za {to su po di zvo |a ~i u „Pu tu” je ste i taj {to za je dan deo ugo vo re nih po slo va „Put” ni je ka drov ski i teh no lo {ki ospo so bqen” , na vo di se u sa op {te wu JKP “Put”.

Z. Deli}

SUTRA U MUZEJU U KARLOVCIMA

Pa ste li \or |a Ko la ro vi }a Iz lo `ba pa ste la „Ne {to skri ve no u na ma„ \or|a Kolarovi}a, ko jom ovaj umet nik obe le `a va ~e ti ri de ce ni ja sta va ra la {tva, bi }e otvo re na su tra u 19 sa ti u Za vi ~aj noj zbir ci Srem ski Kar lov ci.

Iz lo `e ni ra do vi in spi ri sa ni su „Kwi gom po sta wa„ i „Ot kro ve wem Jo va no vim„. U wi ma su ja sno me |u sob no su prot sta vqe ni du hov ni i sve tov ni na ~in raz mi {qa wa,

pri ~e mu umet nik ve {tim cr te `om is ka zu je svoj sar ka zam pre ma te o ri ji evo lu ci je i upu }u je na raz mi {qa we o apo ka lip ti~ kim vre me ni ma kao po sle di ci pa da ~o ve ~i je li~ no sti.

Po se ti o ci }e iz lo `bu, ko ju }e otvo ri ti za me nik pred sed ni ka kar lo va~ ke op {ti ne mr Petar Jovanovi}, mo }i da vi de do 5. no vem bra.

Z. Ml.

Or gu qa {ki kon cert u Kar lov ci ma Kon cert mu zi ke za or gu qe bi }e odr `an su tra u 18 sa ti u ri mo ka to li~ koj cr kvi Pre sve tog troj stva u Srem skim Kar lov ci ma. Na stu pa pro fe sor or gu qa i ko re pe ti tor u sred woj Mu zi~ koj {ko li u Su bo ti ci Sa{a Grun~i}, a na re pre to a ru su de la Pa skvi ni ja, Fre sko bal di ja, Mo ran di ja, Ga lu pi ja i dru gih kom po zi to ra.

Grun ~i} je di plo mi rao na Mu zi~ koj aka de mi ji u Za gre bu, na od se ku or gu qa. Imao je vi {e so li sti~ kih kon ce ra ta u Voj vo di ni i okol nim ze mqa ma, a na stu pao je i u ka mer nim sa sta vi ma. Or gu qe na ko ji ma }e su tra svi ra ti spa da ju me |u naj sta ri je u Voj vo di ni, a pre ~e ti ri go di ne re sta u ri rao ih je or gu qar \er| Mandi}. Ulaz na kon cert je bes pla tan.

Z. Ml.

dnevnik

U „RADOSNOM DETIWSTVU” ODU^ILI

Vr ti }i bez pla }e nih {ko li ca do 16.30 Na ko le gi ju mu „Ra do snog de tiw stva“ do ne ta je od lu ka da vas pi ta ~i po vr ti }i ma ko ji dr `e raz ne ra di o ni ce i {ko li ce spor ta, ili stra nog je zi ka ma li {a ni ma, a to na pla }u ju, vi {e ne }e to mo }i da ~i ne za vre me rad nog vre me na sa zna je „Dnev nik“. Sve ove ak tiv no sti mo }i }e da se odr `a va ju i da qe u vr ti }i ma, ali is kqu ~i vo od 16.30 sa ti. Upra va ove usta no ve od lu ~i la se na taj ko rak pr ven stve no zbog Za ko na o prod {kol skom obra zo va wu ko ji to ne do zvo qa va, a s dru ge stra ne ima li su i do sta pri tu `bi ro di te qa ~i ja de ca ne po ha |a ju ove van {kol ske ak tiv no sti.

Ro di te qi su uglav nom na vo di li da im sme ta {to va pi ta ~i dr `e ~a -

so ve ili ra di o ni ce od 14 do 15 sa ti, pa uzi ma ju de cu ko ja pla }a ju, a wi ho vu {a qu u dru ge gru pe, ili ih dr `e u is toj u~i o ni ci s tim {to oni mo ra ju da }u te dok se igra ju.

je u vas pit no- obra zov nom ra du ne mo `e da se dr `i za vre me re dov nih ak tiv no sti i to }e svi mo ra ti da po {tu ju – re kao je za „Dnev nik“ di rek tor Borislav Samarxi}.

Ro di te qi su uglav nom na vo di li da im sme ta {to va spi ta ~i dr `e ~a so ve ili ra di o ni ce od 14 do 15 sa ti, pa uzi ma ju de cu ko ja pla }a ju, a wi ho vu {a qu u dru ge gru pe, ili ih dr `e u is toj u~i o ni ci s tim {to mo ra ju da }u te dok se igra ju - Sma tram da ro di te qi ma ne }e bi ti te {ko da do vo de svo ju de cu u vr ti} po sle rad nog vre me na uko li ko `e le da ono na sta vi tu stra ni je zik, ili ba let. Za ko nom je pred vi |e no da ni je dan pro gram ko ji ni -

Od lu ka je pre do ~e na ju ~e i ~la no vi ma Cen tral nog sa ve ta ro di te qa, ko ji bi vest tre ba lo da pre ne su na sa ve ti ma u okvi ru „svo jih“ vr ti }a. Bi lo je i ne go do va wa, jer mno gi ro di te qi ka `u

da im je od go va ra lo da de ca za vr {e sa ovim pro gra mi ma do 15 ili 15.30 sa ti, jer ka sni je ne ma ju vre me na da ih do vo de u vr ti}. Dru gi ma opet ne od go va ra jer im de ca u po po dnev nim sa ti ma ima ju ne ke dru ge ak tiv no sti.

U ovoj usta no vi prak sa je da vas pi ta ~i dr `e {ko li ce spor ta, en gle skog, ili ne ma~ kog je zi ka.

De ca ta ko |e idu na hor, li kov nu, dram sku ili re ci ta tor sku sek ci ju. U okvi ru tim pro gra ma ima ju ba let i fol klor , a ce na se u za vi sno sti od du `i ne ~a sa kre }e od 1.000 do 1.200 di na ra. Ka ko je re ~e no, ova od lu ka ne mo `e da se me wa, i ako u ovoj usta no vi ve} zna ju da }e na i }i na ne go do va we ro di te qa.

Q. Nato{evi}

MADA APOTEKARSKA USTANOVA PRIKUPQA MEDIKAMENTE SA ISTEKLIM ROKOM TRAJAWA

Sta ri le ko vi opet le te gde ne tre ba Su de }i pre ma raz go vo ru sa su gra |a ni ma ma lo on svo je le ko ve sku po pla tio da bi ih sa da ne ko me wih je upu }e no u ini ci ja ti vu Apo te kar ske usta po kla wao. Do da je da le ko ve ko ji mu vi {e ne tre no ve „No vi Sad” pri ku pqa wa sta rih le ko va ka ko ba ju ili ko ji ma je is te kao rok tra ja wa ba ca u kan se ne bi stva rao opa san me di cin ski ot pad. Pod se - tu za sme }e. }a mo, u svim dr `av nim apo te ka ma po sta vqe ni su Po je di ni gra |a ni ne voq no me wa ju svo je na vi ke cr ve ni kon tej ne ri pro pi sno ozna ~e ni, u ko je i ne ma ju raz vi je nu eko lo {ko-zdrav stve nu svest, gra |a ni mo gu da od la `u le ko ve ko je vi {e ne ko - ka da je u pi ta wu opa san far ma ce ut ski ot pad. Na ri ste ili ko ji ma je is ta kao rok. Po red 33 dr `av - i me, to ne me di cin skog ot pa da iz ku} ne apo te ke ne apo te ke, sta re le ko ve gra |a ni mo gu od ne ti i u za vr {a va ju u pri ro di, a sa mim tim i qud skom or Tran sfer sta ni cu, ko ja se na la zi na uglu uli ca ga ni zmu, upo zo ra va ju apo te ka ri.

Ar se Te o do ro vi }a i U apo te ci u bli zi ni Pap Pa vla, u ko joj }e za Fu to {ke pi ja ce sa zna je Po s ta v qe n i cr v e n i kon t ej n e r i pri mqe ni me di cin ski mo da se po sta vqe ni cr u ko je gra |a ni mo gu da od la `u ma te ri jal bi ti me ren, ve ni kon tej ne ri uglav kla si fi ko van po far nom pra zne jed nom me le ko ve. Sta re me di ka men te ma ko lo {kim gru pa ma, a mo gu od ne ti i u tran sfer sta ni cu se~ no i da su gra |a ni do po tom od la gan u pri vre no se le ko ve ko ji su sta me no skla di {te, dok se ri i po de set go di na. ne obez be di re ci kla `na ha la na Grad skoj de po ni - Isti na, le ko vi na re cept se vr lo stro go pro pi su ji, iz ja vio je ra ni je za na{ list di rek tor Apo te - ju na kra tak pe riod, pa ne osta ju za li he, ali uko kar ske usta no ve Du{an Milo{evi}. li ko pa ci jen ti pro me ne te ra pi ju ili uzmu anal Su gra |an ka, ko ju smo za te kli u apo te ci dok je ge ti ke ko je ne tro {e sva ko dnev no, ne go ne ko li ko po di za la svo je le ko ve na re cept, re kla je da ne ma pu ta u to ku go di ne, ta da se pra ve za li he. za li ha le ko va kod ku }e, jer re dov no tro {i i ob Pre ma re ~i ma di rek to ra no vo sad ske apo te kar na vqa svo ju te ra pi ju. Ta ko |e, na po me nu la je da su ske usta no ve u ak ci ju }e se usko ro ukqu ~i ti i stu le ko vi pri li~ no sku pi, pa ne kad ne ma nov ca da ih den ti far ma ci je ko ji }e pra vi ti ana li zu struk ku pi, a ni kad ne ma vi {ka le ko va. Dru gi go spo din, tu re za pri mqe nih le ko va iz cr ve nih kon tej ne ra. po ma lo re zig ni ran zbog ce na le ko va, ka `e da je I. D.

NA SPENSU 5. NOVEMBRA NAJVE]A @URKA NA BALKANU

Folk spek takl Ace Lu ka sa Kon cert Ace Lukasa bi }e odr `an u su bo tu, 5. no vem bra, u 21 sat, u Ve li koj dvo ra ni Spen sa, na ja vqe no je ju ~e na kon fe ren ci ji u ovom cen tru. Svir ka }e pred sta vqa ti spoj tra di ci o nal ne „Naj ve }e `ur ke na Bal ka nu” i pro mo ci je no vog al bu ma. Pre ma re ~i ma pe va ~a Lu ka sa `ur ka }e tra ja ti mno go du `e ne go {to su fa no vi na vi kli.

- Or ga ni zo va li smo ve o ma do bar kon cert, ko ji }e za raz li ku od pro {le go di ne; bi ti du `i.

Po se ti o ci }e ima ti pri li ku da u`i va ju u pe sma ma ko je sam ra ni je svi rao na kon cer ti ma, a ni su

mo je. Ne ke od tih pe sa ma }e iz vo di ti ori gi nal ni iz vo |a ~i - re kao je Lu kas.

Lu kas je na ja vio pra vi kon cert ni spek takl na gla {a va ju }i da }e ovog pu ta obo `a va o ci u`i va ti u naj bo qem ozvu ~e wu, osve tqe wu i po zi tiv noj ener gi ji.

Na kon cer tu }e na stu pi ti i mno go broj ni go sti, ~i ja ime na Lu kas ni je `e leo da ot kri je, ka ko bi, pre ma we go vim re ~i ma, iz ne na dio pu bli ku.

Ula zni ce za ovaj folk spek takl su u pro da ji na bla gaj ni Spen sa, a ko {ta ju 1.000 i 1.200 di na ra.

N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Fud bal ska ma tri ca” Kri sto fa Bir ma na Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ t a¬ o ¬ c e na¬ { eg li¬ s ta sa po dve kwi¬ g e po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Fud bal ska ma tri ca” Kristofa Birmana. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Na pad ili od bra na – {ta je va `ni je za po be du? Je li mo gu }e pro ra ~u na ti ka ko }e se od vi ja ti igra? Ka ko iz be }i ku po vi nu po gre {nog igra ~a? Za {to je sve ma we go lo va? Ko je stra te gi je mo gu da pri me wu ju lo {i je eki pe? Da li se sa vre me ni fud bal pre tvo rio u di gi tal nu igru? Po sta je li fud bal bo qi ili lo {i ji?

Ne spor no je da je fud bal jed no stav na igra. A ipak, po sled wih go di na fud bal je po stao br `i, uz bu dqi vi ji i zah tev ni ji, a naj no vi ja do stig nu }a fud bal skog ume }a po ne kad iz gle da ju kao na u~ na fan ta sti ka. We go ve mo gu} no sti su ne is crp ne, pa je ova igra sve vi {e pred met naj ra zli ~i ti jih is tra `i va wa.

N. R.

065/47-66-452

Za kon o mo ru ko jeg ne ma Pre ne go {to je za kqu ~i la pre po dnev ni deo Sed ni ce Na rod ne Skup sti ne, g-|a Gor da na ^o mi} je, za po sle pa u ze, na ja vi la i raz ma tra we pred lo ga Za ko na o po mor skoj plo vid bi. Je di ni ko bi mo gao da obra zlo `i pred log ovog Za ko na je Hor KUD-a „Abra {e vi}”, ali sa iz me we nim tek stom ko ji gla si: Ta mo da le ko, da le ko, naj da qe... ta mo je ja ko da le ko...ta mo je naj da qe...

064/4615... * * * Na {a vla da za sa da ne osku de va u raz lo zi ma za prav da we kod ne u spe ha: svet ska kri za, Gr~ ka… Da qe, ka ko stva ri sto je ve ro vat no sle di Da laj la ma, ta mil ski ti gro vi, Kur di.... i na rav no Ta ~i.

060/0227... * * * Ko je upro pa stio pen zi o ni fond, ba rem u Voj vo di ni de ve se tih, zna se, i opet su tu,

ali sa da kao „evro pej ci” i tvr de kao ko a li ci ja da se to ne }e po no vi ti, pa ni je to igra.

U pro {lo sti se de si lo, a sa da ne }e, da ne bu de iz vi ni ku me.

060/0227...

* * * [ta bi sa ka na li za ci jom u Ru men ki?

065/6090... * * * 060/4200... dao pred log za re {e we pro ble ma u fud ba lu. Mo `da u Se ver noj Ko re ji to pro la zi. U 21. ve ku smo! U stru~ no sti, obra zo va wu i pre u zi ma wu od go vor no sti je stvar.

063/5451.. * * * Me ni je `ao mo jih dru ga ri ca He le ne Kor i Te re ze [mit {to su mo ra le da odu, jer su bi le [va bi ce. Ne ki, dru ge na ci o nal no sti su osta li, ali ni je dan iz na {e uli ce ni je stao u za {ti tu Sr ba ka da su ih od vo di li na Ti su i ba ca li pod led.

064/2636... * * * Za {to se jur ca sku pim ko li ma u No vom Sa du?

065/5177...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak21.oktobar2011.

9

GRA DO NA ^EL NIK IGOR PA VLI ^I] I AM BA SA DOR KA SAD ME RI VOR LIK POT PI SA LI SPO RA ZUM

Ame ri ka ga ran tu je ob ve zni ce No vog Sa da Grad No vi Sad i Ame ri~ ka agen ci ja za me |u na rod ni raz voj (USAID) pot pi sa li su ju ~e na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi spo ra zum o da va wu ob ve zni~ kih ga ran ci ja za iz da va we mu ni cipal nih oba ve zni ca u vred no sti od 35 mi li o na evra. Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} i am ba sa dor ka Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va Me ri Vor lik spo ra zum su pot pi sa li u Sve ~a nim sa lo ni ma na tvr |a vi. Pa vli ~i} je ovom pri li kom is ta kao da je na ovaj na ~in za Grad obez be |en zna ~a jan no vac.

- Mi smo ras pi sa li me |u na rod ni ten der ko ji je na i {ao na ve li ko in te re so va we ba na ka i dru gih fi nan sij skih in sti tu ci ja, i od lu ~i li smo se za kre di ti ra we gra da kroz mu ni ci pal ne ob ve zni ce. U pi ta wu je 35 mi li o na evra ko je }e mo upo tre bi ti za ne ko li ko bit nih

pro je ka ta za grad. Ra di se o ~e tvr toj fa zi Bu le va ra Evro pe, sa mo stom pre ko ka na la DTD i dva nad vo `wa ka pre ko me |u na rod ne pru ge, i ka na li za ci o nom si ste mu - re kao je Pa vli ~i}.

Do dao je da }e za hva qu ju }i iz me na ma za ko na sa da sva ki gra |a nim mo }i da ku pi ob ve zni ce svog gra da {to je ve li ka sta vr, kao i da je to na ~in da ka ko da dru gi gra do vi i op {ti ne obez be de naj po voq ni ja sred stva za fi nan si ra we, {to je po seb no va ` no u uslo v i m a kri ze.

- Ovo je ve li ki dan za No vi Sad i za part ner stvo am ba sa de Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va Fo to: N. Sto ja no vi} i No vog Sa da. Ve ru je mo da }e iz da va we ovih ob ve zni ca oja ~a ti srp sko tr `i Spo ra zum Gra da i USAID-a da je ob ve zni~ ke {te ka pi ta la, da }e pri vu }i ga ran ci je za iz da va we mu ni cipal nih oba ve zni ca in ve sti to re i ubr za ti eko nom ski raz voj - ka za la je am ba sa u vred no sti od 35 mi li o na evra dor ka Me ri Vor lik.

B. M.

Fo to: A. Je ri ni}

[i ri se mi ris ke ste wa Sme na go di {wih do ba. Le to osta je za na ma, po se te pla `i sve {}e se na {et wu kraj oba le Du na va, a ku pa we osta vqa mo za na re du go di nu. Bu ti ci se pu ne ro bom za pred sto je }e zim ske da ne, ka pe, ru ka vi ce, ~i zme, ki {o bra ni, sve pod se }a da je je sen uve li ko sti gla, a da zi ma ku ca na vra ta. Tr gov ci su spa ko va li ro bu za to ple da ne u ma -

ga ci ne, te ta ko i po pu lar na let w a po s la s ti c a, sla d o l ed, od la zi u hlad wa ~u. Sme na ge ne ra ci ja na stu pa, a mi ris pe ~e nih ke ste na oba vi ja uli ce.

To je ta je se wa mo da- ze mqa ne bo je su „in” ume sto onih dre ~a vih, du ga~ ki xem pe ri ume sto la ga nih ha qi ni ca, ~aj ume sto li mu na de, ke ste we ume sto sla do le da...

A. J

DA NAS SVE ^A NA SED NI CA SKUP [TI NE GRA DA

Od lu ka o do bit ni ci ma grad skih pri zna wa Na sve ~a noj sed ni ci Skup {ti ne gra da, ko ja po ~i we da nas u 12 sa ti, bi }e pro gla {e ni do bit ni ci Ok to bar ske na gra de, od no sno No vem bar ske po ve qe. Od ~e ti ri pred lo ga za ovo go di {wu No vem bar sku po ve qu, ko mi si ja za obe le `a va we pra zni ka, usvo ji la je tri pred lo ga. Ve }i nom gla so va pri hva }e ni su pred lo zi za In sti tut za zdrav stve nu za -

{ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne, „No vo sad sko po zo ri {te-Uj vi de ki sin haz” i Aka dem sko-kul tur ni umet ni~ ko dru {tvo „So wa Ma rin ko vi}”. Za Ok to bar sku na gra du pred lo `en je va sku lar ni hi rurg KC Voj vo di ne u No vom Sa du prim. dr Jo van Pfau, di rek tor ka {ko le „Mi lan Pe tro vi}” mr Sla vi ca Mar ko vi}, a kao tre }i pred log je iz -

gla san Stu dent ski kul tur ni cen tar No vi Sad, na ini ci ja ti vu Ne za vi snog dru {ta no vi na ra Voj vo di ne. Ina ~e, na sed ni ci ko mi si je je utvr |e na i nov ~a na na gra da od sto hi qa da di na ra, ko ja je, ta ko |e, upu }e na grad skom par la men tu na usva ja we, a ko ja bi tre ba lo da bu de uru ~e na po je di na~ no sva kom do bit ni ku Ok to bar ske na gra de.

Q. Na.

Fo to: S. [u {we vi}

ZBOG SPA JA WA SA SOM BOR SKIM BULEVAROM, ZA TVO REN KRA ]I DEO BU LE VA RA EVRO PE

Gu `va u Uli ci ca ra Du {a na Spa ja we Som bor skog bu le va ra i Bu le va ra Evro pe na pre du je po pla nu, ali ovaj ve li ki po sao stva ra pri li~ nu sa o bra }aj nu gu `vu, po seb no u Uli ci ca ra Du {a na. Za tvo ren je deo deo Bu le va ra Evro pe pre ma Li ma nu, i to od uli ce Bra }e Gru lo vi}, pa da ras kr sni ce Uli ce ca ra Du {a na, Bu le va ra ca ra La za ra i Uli ce Ive An dri }a Zbog po me nu tih ra do va i za tva ra wa re ~e nog de la Bu le va ra Evro pe op te re }e na je i Uli ca ca ra Du {a -

na. Ca ru ju gu `ve, ali ako je ve ro va ti nad le `ni ma vre di se str pe ti, jer }e po za vr {et ku ovog ve li kog po sla sa o bra }aj bi ti mno go ras te re }e ni ji.

Iz grad wom dru ge de o ni ce Som bor skog bu le va ra, na de lu od Uli ce Jo `e fa Ati le do Ca ra Du {a na, za po ~e lo se po lo vi nom ove go di ne, a na po me nu toj lo ka ci ji, u du `i ni od 790 me ta ra. Gra di se kom plet na in fra struk tu ra, ta~ ni je kru `na ras kr sni ca na ukr -

{ta wu Bu le va ra Evro pe sa Som bor skim bu le va rom, a u sa mom kru gu ras kr sni ce na la zi }e se dve sa o bra }aj ne tra ke.

U de lu Bu le va ra Evro pe, od Uli ce Jo `e fa Ati le do kru `ne ras kr sni ce, bi }e iz gra |e na dva ko lo vo za sa po dve sa o bra }aj ne tra ke u oba sme ra i raz del no ostr vo. Ko si par kin zi }e bi ti sa obe stra ne ko lo vo za, a po sle sva kog ~e tvr tog par king me sta pred vi |en je pro stor za sad wu dr ve }a.

PLA NO VI GSP-a

Do go di ne no va li ni ja Som bor skim bu le va rom Grad ski pre vo znik ne pla ni ra ove go di ne uvo |e we no vih grad skih li ni ja ni otva ra wa no vih sta ja li {ta, ka zao je ru ko vo di lac Sek to ra sa o bra }a ja u Grad skom sa o bra }aj nom pre ud ze }u „No vi Sad” \or |e Ba sa ri}. Ka ko je na veo te no vi ne su mo gu }e do go di ne pod uslo vom da bu du pred vi |e ne u Pla nu po slo va wa pred u ze }a za 2012. go di ne.

Ove go di ne uve de na je sa mo li ni ja 6 a Adi ce Ve ter nik, u sep tem bru, za |a ke s Adi ca ko ji idu u [ko lu „Ma ri ja Tran da fil” u Ve ter ni ku. Do du {e, tu {kol sku li ni ju mo gu da ko ri ste i dru gi put ni ci.

- U to ku je iz grad wa zad weg de la Som bor skog bu le va ra ko ji }e se kru `nim to kom spo ji ti s Bu le va rom Evro pe. Grad ski pre vo znik raz ma tra mo gu} nost da uve de no vu auto bu sku li ni ju u tom de lu, ali tek ka da se ra do vi za vr {e, a to po svoj pri li ci ne }e bi ti pre No ve go di ne - re kao je Ba sa ri}.

U ovom slu ~a ja kao i osta lim ka da je re~ o uvo |e wu no vih li ni ja i sta ja li {ta, ka `e Ba sa ri}, od lu ku do no si Uprav ni od bor Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a “No vi Sad”, ali tek ka da grad ska Upra va za sa o bra }aj i pu te ve od re di lo ka ci je za sta ja li {ta i de o ni ce kre ta wa auto bu sa no vih Z. D. grad skih li ni ja.

Bi ci kli sti~ ke sta ze {i ri ne dva me tra i tro to a ri {i ri ne tri me tra na la zi }e se sa obe stra ne ko lo vo za. U ras kr sni ca ma }e bi ti iz gra |e ne ni {e za le va skre ta wa vo zi la i ni {e za auto bu ska sta ja li {ta {i ri ne po tri me tra.

Od vod wa va we at mos fer skih vo da sa svih sa o bra }aj nih po vr {i na bi }e re {e no pre ko sliv ni ka iz van ko lo vo za ko ji se ve zu je na no vu ka na li za ci ju.

Od kru `ne ras kr sni ce do Bu le va ra ca ra La za ra, po ve }a va }e se {i ri na Bu le va ra, ko ji }e na ovom po te su ima ti dve ko lo vo zne sa po tri sa o bra }aj ne tra ke. Bu le var Evro pe, od Bra }e Gru lo vi} do kru `ne ras kr sni ce, bi }e iz gra |en u pu nom pro fi lu, dva ko lo vo za sa po tri sa o bra }aj ne tra ke du `i ne 160 me ta ra.

Ra di bo qeg pro to ka sa o bra }a ja, ovom pri li kom ura di }e se i re kon struk ci ja dve ras kr sni ce i na pra vi ti pro {i re wa ko lo vo za u uli ca ma u zo ni ovih ras kr sni ca. Ras kr sni ce ko je }e bi ti re kon stru i sa ne su ras kr sni ca gde se ukr {ta ju uli ce Ca ra Du {a na i Ive An dri }a sa Bu le va rom ca ra La za ra, i ras kr sni ca uli ca He ro ja Pin ki ja i Ive An dri }a.

B. M.

PRO TEST ZBOG PO TE ZA „IN FOR MA TI KE”

URS: Ne pla }aj te ve li kog bra ta - Gra |a ni su i ovog me se ca do bi li ra ~u ne ko je {a qe JKP „In for ma ti ka„i na wi ma stav ku pla }a wa vi deo nad zo ra, bez ob zi ra {to je Skup {ti na gra da do ne la od lu ku pro {log me se ca da ta oba ve za vi {e ne po sto ji - re kla je ju ~e kan di tat gra do na ~el ni ka Uje di we nih re gi o na Sr bi je Ma ja Goj ko vi} is pred zgra de „In for ma ti ke”, upra vo od ja viv {i ovu stav ku sa svog ra ~u na.

Po we nim re ~i ma, od lu ka Skup {ti ne, maw ka va je ba{ iz raz lo ga {to svi gra |a ni koj ne `e le da pla }a ju vi deo nad zor mo ra ju da do |u li~ no do ovog jav nog pred u ze }a. Tu po pu ne for mu lar i ti me da ju iz ja vu ka ko ne }e to da pla }a ju.

- Ovo je za i sta prav ni non ses, u gra du po no vom po pi su ima170 hi qa da do ma }in stva, {to bi zna ~i lo da ot pri li ke to li ki broj gra -

|a na tre ba da do |e u in for ma ti ku i po pu ni for mu lar. @e lim da pod se tim grad ske ~el ni ke i sve gra |a ne da ta kve pro ce du re ni je bi lo pri li kom uvo |e wa ovog na me ta - na sta vi la je Goj ko vi}.

Na ve la je ka ko od uvo |e wa od lu ke o pla }a wu po me nu te stav ke ( 8. ja nu a ra pro {le go di ne) do sa da od gra |a na na pla }e no 75 mi li o na di na ra, a da s dru ge stra ne „In for ma ti ka” ne ma ni ka kve oba ve ze pre ma gra |a ni ma i ka `e na {ta su utro {e ne te pa re.URS je ju ~e Skup {ti ni gra da pod neo i pred log za iz me nu ove naj no vi je od lu ke u kom se ek pli cit no tra `i ja sno uki da we ta stav ka i ti me skra te re do vi pred {al te ri ma „In for ma ti ke”.Goj ko vi }e va je na kra ju oce ni la i da su „efek ti vi deo nad zo ra u gra du za sa da ni ka kvi.”

A. L.

VESTI „Kos” u Kul tur nom cen tru Pred sta va „Kos” Dej vi da Ha ro ve ra odr `a }e se u ve li koj sa li Kul tur nog cen tra No vog Sa da da nas od 20 ~a so va. Ula zni ce ko je ko {ta ju 400 di na ra mo gu se ku pi ti na bla gaj ni KCNS od 19 do 22 ~a sa.

B. M.

Tri bi na o ka na li za ci ji u Bu di sa vi Tri bi na pod na zi vom „Iz grad wa ka na li za ci je u Bu di sa vi” u or ga ni za ci ji Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u sa li MZ „Bu di sa va” u Uli ci Voj vo |an ska 104. Ovom pri li kom go vo ri }e di rek tor „Vo do vo da i ka na li za ci je” Bran ko Bje la jac i ~lan Iz vr {nog od bo ra Grad skog od bo ra LSV-a Alek san dar Kra vi}.

A. L.

Bes plat ni prav ni sa ve ti No vo sa |a ni da nas od 16 do 18 ~a so va mo gu do bi ti prav ne sa ve te u Grad skom od bo ru Srp ske ra di kal ne stran ke. Gra |a ni ma }e bi ti na uslu zi ~la no vi Sa ve ta za pra va i pro pi se. Pro sto ri je ra di ka la se na la ze na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 18 b.

Z. D.

Pred sta vqa we kwi ge Di ja ne Su bo ti~ ki Pre sta vqa we kwi ge „Do stup nost in for ma ci ja ma od jav nog zna ~a ja u srp skom i evrop skom pra vu” Di ja ne Su bo ti~ ki odr `a }e se da nas u 12 ~a so va u pro sto ri ja ma Ne za vi snog dru {tva no vi na ra Voj vo di ne, Zmaj Jo vi na 3/1.

Go vo ri }e ured nik Prav ne bi bli o te ke u Slu `be nom gla sni ku prof. dr Jo vi ca Tr ku qa, osni va~ Ba nat skog kul tur nog cen tra Ra do van Vla ho vi} i autor ka. D. G.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak21.oktobar2011.

DaNas U gRaDU BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (13.30), „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „[trumpfovi” (14.05, 16.05), „Pingvini moga tate” (15.45) „Automobili 2” (13.10, 15.10), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (17.45), „Ta luda qubav” (20.25), „Svi moji biv{i” (22.35), „Budi malo ja” (20.20, 22.40), „Kids fest” (12, 14, 16, 18), „Kids fest” 3D (11, 13, 15, 17), „^eli~na borba” (20), „Tri musketara” (16.10, 18.10, 19, 21.10, 23.10), „Paranormalna aktivnost 3” (20.10, 22.10), „Ne znam kako joj polazi za rukom” (18.15, 20.15, 22.15), „Kako su me ukrali Nemci” (17.15, 20.05) Kul tur ni cen tar No vog Sa da „Nu`no ubistvo” (19 i 21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Jovan \or|evi}” opera „Mileva” (19), Scena „Pera Dobrinovi}” - „Barbelo, o psima i deci„ (20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ja sna Maj sto ro vi} iz Novog Sada, Ta wa Ili} iz Ba~kog Jarka, Ma ri na [kr bi} iz Ka}a, Ju li ja na Mi le ti} iz \ur|eva i Da ni je la Dra `i} iz Ledinaca, DE^AKE: Ru `i ca Oso sli ja, Sla |a na Ba bi}, Sve tla na Ni ko li}, Bi qa na Mi }u no vi}, Jo va na Ra do vi}, Go ra na Se ku li}, Dra ga na Dar ma no vi}, Sne `a na Pa vli ca i Ma ja Bla `e vi} iz Novog Sada, Ti ja na Ba da wac iz Ba~ke Palanke, Dra ga na [u put iz Bege~a, @e qa na Kvr gi} iz Ba~kog Jarka, Iza be la Ku la {i no vi} iz Sremske Kamenice, An dre ja Mi le ti} iz Ba~a, Mar ga re ta Gaj {ak-Bar na iz Temerina i Sla |a na Vuk mi ro vi} iz Veternika.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Radovan \uke Jovin (1930) u 9.45 sati, Borka Luke Jovani} (1938) u 10.30, Darinka Laze Radoj~i} (1919) u 11.15, Mustafa Alije Haxali} (1942) u 12 ispra}aj, Karoq Endrea Habram (1947) u 12.45 ispra}aj, Nikola Todora Bukorovi} (1949) u 13.30, Sima Radivoja [ija~ki (1942) u 14.15 i Zdravka Drage ^uturilov (1959) u 15 sati.

TElEfONI

c m y

10

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ВРБАШАНИ ПРОСЛАВИЛИ ДАН ГРАДА

petak21.oktobar2011.

11

МЕНАЏМЕНТ „ВОЈВОДИНАПУТА” ВЕРУЈЕ У ОПОРАВАК ФИРМЕ

Слобода подразумева Ланчана реакција визију и оптимизам на блокаду рачуна

ВРБАС: Низом програма обележен је јуче Дан општине Врбас и Дан ослобођења ове општине од фашизма. У пуној сали биоскопа „Југославија” одржана је свечана седница на којој су присуствовали многобројни Врбашани, али и велики број званица из других градова и представника страних амбасада. Седницу је отворила председница Скупштине општине Врбас Марјана Мараш.

- Oдлучни смо у намери да Врбас постане погодно место за живот, да обезбедимо брже запошљавање, даљи развој пољопривреде, индустрије, образовања, здравства, културе, спорта и да од еколошки најзагађеније животне средине у нашој земљи постанемо општина у којој ће место за живот и рад видети сви људи добре воље који желе добробит својој породици и нашој заједници - рекла је Мараш. Дан општине Врбас свим њеним грађанима честитао је и председник општине др Жељко Видовић подсетивши да се у овој средини слави и Дан ослобођења: - Врбас данас није слободан у оној мери у којој је био 1944. го-

Даница Влаховић и Владимир Каљевић добитници Награде града

дине јер смо таоци лоших приватизација, незапослености, економске кризе и много онога чему смо и сами допринели - казао је Видовић и додао да „сви заједно, удруженим снагама гледајући напред морамо да имамо визију и будемо оптимистични како би вратили Врбас на место које заслужује”.

Јесењи ликовни салон У оквиру обележавања Дана општине Врбас, јуче је у Ликовној галерији врбаског Културног центра отворен 41. Јесењи ликовни салон, традиционална годишња изложба уметника из ове средине. Селектор овогодишњег Салона, историчар уметности Милош Арсић доделио је и три равноправне награде и то мр Горану Кнежевићу за цртеж, затим академском сликару Светиславу Шљукићу за сликарство, Љубисаву Срдановићу за скулптуру, као и специјалну награду 41. Јесењег ликовног салона, Татјани Вујачић.

Поводом обележавања Дана општине Врбас додељена је и традиционална Награда града. Овогодишњи добитници су професори историје Љиљана Ковачевић и Владимир Каљевић, аутори монографије „Два века Гимназије у Врбасу” и медицински лаборант и фитнес–инструктор Даница Влаховић, која пуних четрдесет година води рекреацију за жене у Врбасу.

- Ову награду сматрам врхунцом своје педагошке каријере и захваљујем се људима који су то препознали и који су нас и на овај начин уткали у историју нашег града - рекао је професор Каљевић примајући награду. Даница Влаховић се захвалила свима онима који су допринели да она јуче понесе највеће признање које се додељује у општини Врбас. М. Кековић

ШИДСКИ ГИМНАЗИЈАЛЦИ ОВЕ СЕДМИЦЕ БЕЗ НАСТАВЕ

Општина платила, поправка котла окаснила ШИД: Шидски гимназијалци ове седмице три дана нису имали наставу, а јуче и данас су им скраћени часови, јер у школи нема грејања. Незванично смо сазнали да ће се настава нормализовати од понедељка. Проблем са грејањем је настао јер репарација котла није урађена, а мајстор задужен за тај посао почео је да ради у уторак у касним послеподневним сатима.

- Чекамо да дође мајстор да уради репарацију котла. Када ће бити завршена не знам, а за све остале информације обратите се локалној самоуправи – био је кратак директор шидске Гимназије Дејан Прибичевић у уторак око 13 часова, и након тога до њега није више било могуће доћи. На адреси на коју нас је упутио прва станица била је начелница Одељења друштвених делатности општине Шид Живка Сремац, која је објаснила да су средства за ову намену пребачене на време.

Интерфер у бањи Јунаковић

АПАТИН: Овогодишњи интернационални феставал репортаже, шеснаести по реду, одржаће се у бањи Јунаковић овог викенда. За фестивал је пријављено више од 200 радова из Србије, али и региона и из многих држава света,од којих ће стручни жири одабрати најбоље. Скуп новинара у бањи „Јунаковић“ прилика је и да се новинари упознају са Апатином, али и да они у радионицама покажу Апатинцима како настају новинарске репортаже и други облици новинарског изражавања.,Током фестивала биће отворене две изложбе најактуиелнијих новинарских фотографија и презентација Апатина „И то је мој град“. Свечана додела награда биће у недељу у Дому културе у Апатину, када ће лаурелатима бити уручене плакете, дипломе и статуе богиње Нике. Ј. П.

- Репарација је требало да буде урађена још летос, али је мајстор затајио. Зашто се све сада ради, питање је за директора школе, а о последицама свега морате да се консултујете са начелником Општинске управе - казала је начелница Сремац.

Начелник управе Ромко Папуга није био расположен за причу, јер му је, како је сам рекао, много већи проблем од gимназије актуелни попис. Једина која је била спремна и расположена, али и знала да објасни о чему је реч, била је шефица кабинета председнице општине Јована Лакић:

- Паре за репарацију котла су Гимназији пребачене 26. септембра на захтев који је пар дана раније стигао Општинском већу и за то је била потребна одлука Општинског већа. Ми генерално имамо проблем са школама и не можемо као локална самоуправа да утичемо на њихов рад и одговорније понашање, јер немамо довољан број представника у школским одборима. Као финансијери морамо да знамо унапред за шта ће школама бити потребне паре, а за редовну репарацију котла се знало и у мају. Иако су се сетили у последњи тренутак, ми смо им паре одмах пребацили, али се ипак чекало месец дана да поправка почне. Септембар је био топао и радови су могли бити завршени и без прекидања наставе, само да је за тако нешто постојала и добра воља. Лакић даље наводи и да је могло све и без пара да се уради, јер се зна да уколико општина нешто финансира да ће то и бити плаћено, али да је проблем, не само gимназије, него свих шидских школа, тај што се трошкови не планирају, него тек када настане проблем, одговорни се сете да су им за решење проблема потребне и паре. Ј. Антић

ТРИБИНА У БЕЧЕЈСКОЈ ГИМНАЗИЈИ

Писање као професија, задовољство и терапија БЕЧЕЈ: Публициста и колумниста Теофил Панчић био је, у оквиру Гимазијских дана, гост бечејске престижне школе, где је на трибини, коју је водио професор српског језика Здравко Петровић, говорио о актуелном стању нашег новинарства, свом интересовању и стваралаштву у, углавном, писаним медијима, али и најновијим књигама, најчешће збиркама есеја, колумни и књижевних критика. Далеко већи део трибине, која је трајала сто минута, посвећен је био новинарству. Претресла су се бројна питања, а једно од интересантнијих било је има ли слободе новинарског изражавања.

- Некада је политичка моћ спутавала слободу новинарског изражавања, а данас је то економска моћ. Тач-

није, новинари се данас не боје толико политике и политичара, колико великих корпорација. Данас је у медијима, као у целом друштву, суштинско то да је све нека врсте преплета политике и новца с нагласком на новцу, што медије, заправо, може да учини слободним, ако су у стању сами да се издржавају, или у супротном јако неслободним - констатује Теофил Панчић. Било је речи и о новинарском кодексу, незадрживом продору електронске и стагнирању писане штампе, (не)кажњавању у новинарству... На питање зашто пише, Теофил Панчић је истакао да је то одувек осећао као потребу, а онда закључио да је њему писање све, од професије, преко задовољства до терапије. В. Ј.

ЗРЕЊАНИН: Упркос незадовољству радника, који су у понедељак ступили у генерални штрајк, тражећи исплату августовске зараде и аконтације за септембар, генерални директор зрењанинске путарске фирме „Војводинапут” Здравко Илић уверава да ситуација у предузећу није драматична и да је на помолу решење тренутних пословних проблема. Илић је оценио да је ова година, без обзира што је кризна за већину путара, због разних специфичности на овом тржишту за „Војводинапут” била релативно добра.

- Без иједног подигнутог кредита ове године, организовали смо процес производње и плаћали зараде радницима и до пре месец дана сервисирали обавезе према банкама - изјавио је Илић новинарима и напоменуо да је садашње стање последица ранијих задуживања фирме код пословних банака. Даље подизање кредита, подвукао је он, значило би сигуран крај за „Војводинапут”. А, процена менаџмента је да предузеће може да крене са раздуживањем, како би следећу годину стартовалo као „релативно здрава” фирма.

- Пре месец дана пословне банке су нам блокирале рачун, јер нисмо били у могућности да

Генерални штрајк због неисплаћених зарада

вратимо неке дугове. Настала је ланчана реакција, други повериоци су се уплашили и хтели да наплате потраживања. Али, ових дана смо водили разговоре и успели да се договоримо са свим банкама и повериоцима, како да превазиђемо ситуацију и како да нам рачун буде одблокиран. Банке су увиделе да смо у суштини добра фирма, којој треба дати мало луфта да превазиђе садашњу кризу - напоменуо је Илић. Да подсетимо, већина од 360 запослених у „Војводинапуту”

Проширење Колубарске улице СУБОТИЦА: Путари и грађевинари користе ове лепе јесење дане за завршетак планираних послова. Асфалтира се пуном паром и остало је још само пар улица у Бајмоку, па да се заврши комплетан програм сређивања 39 улица у вредности од 280 милиона динара, које финанси-

- Предузеће „Дубрава” је почело да уклања ограду код Керског гробља. Када се уклони ограда почеће радови на проширењу Колубарске улице, која је изузетно битна саобраћајница у овом делу насеља Кер. Извођач радова на проширењу улице је компанија „Војпут”, а вредност ин-

ступила је почетком недеље у генерални штрајк и потпуно обуставила рад, а кључни разлози за овако радикалан бунт су кашњење плата и неисплаћени прековремени рад. Зрењанински путари, предвођени Самосталним синдикатом у фирми, тврде да ово предузеће радницима дугује за 2009. и 2010. годину новац по основу незаконитог одузимања 20 одсто од бруто плате. Нису им исплаћене ни јубиларне награде за прошлу годину. Ж. Балабан

Конференција за улагаче КАЊИЖА: Свечаности поводом 20.октобра Дана општине Кањижа, настављају се и данас, свечаном предајом новоизграђеног објекта Стонотениског клуба „Кањижа”, потом је полагање венаца на спомен обележје на Рибарском тргу, а у Градској кући ће се у 11 сати одржати конференција за улагаче „Спојимо свет са Кањижом”. Од 20 сати у спортској хали Бање Кањижа је концерт мађарске групе „Републик”. У холу Градске куће одржава се и трећи дводневни „Фестивал меда”, који организује Удружење пчелара „Нектар”. М. Мр.

Задужени комуналци и приватници

Уклоњена ограда послужиће на православном гробљу

ра Фонд за капитална улагања Војводине. Из градског буџета се асфалтирају још 24 улице, међу којима је и Колубарска у насељу Кер. ЈКП „Погребно” је уступило земљиште уз ивицу Керског гробља за проширење улице, а ограда која се скида биће пребачена и искоришћена на Православном гробљу у Дудовој шуми.

вестиције износи четири милиона динара. Уклањање ограде кошта још 800.000 динара. Поред уређења улице обновиће се и део канализације за одвођење атмосферских вода, а изградиће се и 15 нових паркиралишта - објашњава директор ЈП Дирекције за изградњу града, Јосип Ковач Стрико. С. И.

СДПС ПОНОВО О „ЈУГОРЕМЕДИЈИ”

Протежирани страни произвођачи лекова ЗРЕЊАНИН: Конференција за новинаре Градског одбора Социјалдемократске партије Србије – Равноправност у Зрењанину и овог пута била је посвећена актуелној ситуацији у овдашњој Фабрици лекова „Југоремедија“. Занимање ове странке за дешавања у зрењанинској фармацеусткој кући и не треба да чуди, с обзиром на то да је председник градског огранка партије Здравко Деурић уједно и в.д. директора „Југоремедије“. СДПС је саопштио да једини који и даље штите интерес малих акционара фабрике јесу чланови менаџмента. „Због тешког стања у фармацеутском сектору, домаћи произвођачи све теже послују. Неплаћањем Републичког завода за здравствено осигурање према веледрогеријама дошло је до гашења њиховог великог броја са којима су домаћи произвођачи пословали. РЗЗО погоршава тешко стање тако што предлаже одложено плаћање лекова до 300 дана, што не одговара домаћим

произвођачима који траже да се рок плаћања ограничи на 150 до 180 дана. Овакав став РЗЗО даје шансу увозним фирмама које су конкурентне домаћим произвођачима и које прихватањем оваквих услова пословања потискују са тржишта домаће произвођаче“, саопштила је СДПС – Равноправност. Као пример, у овој партији наводе фирме „Фарма-Свис“ и „Здравље Актавис“ које имају веома повољне кредите у својим матичним земљама, што им омогућава да дају лекове на 300 дана одложеног плаћања. Банке су код нас принуђене да, домаћим произвођачима попут „Југоремедије“, одобравају кредите са високим каматама. Из овакве ситуације корист могу извући само произвођачи лекова из окружења „Алкалоид“, „Плива“, „Крка“ и остали које имају своја тржишта на којима наши произвођачи нису заступљени (Хрватска и Словенија), а отвара им се и простор за трговање у Србији“, кажу у СДПС – Равноправност. Ж. Б.

ТЕМЕРИН: Чланови Управног одбора ЈКП „Темерин” усвојили су Оперативни план рада зимске службе за 2011/2012. годину. За благовремене припреме и ефикасно одвијање рада службе ЈКП „Темерин” одговоран је Штаб зимске службе од осам чланова, са Витомиром Врховцем на челу. ЈКП „Темерин” ћe, поред својих радника и механизације, користити услуге Самосталне занатске радње „Бруно”, на источној страни територије Прве МЗ Темерин, Опште земљорадничке задруге „Жуњи Силак” за уклањање снега са уличних саобраћајница на подручју западне стране Прве МЗ, фирме „9. мај” на територији МЗ Старо Ђурђево и Бачки Јарак и ДОО „Панаква Сириг” за ово насеље. М. М.

Цвет ни ба зар ЗРЕ ЊА НИН: „Је се њи цвет ни ба зар“, чи ја је свр ха про мо ви са ње хор ти кул ту ре и пеј са жне ар хи тек ту ре, би ће одр жан да нас од 9 са ти, у хо лу Кул тур ног цен тра Зре ња ни на. На из ло жби уче ству ју Сред ња по љо при вред на шко ла, ЈКП „Чи сто ћа и зе ле ни ло“, као и про из во ђа чи цве ћа, рет ких вр ста соб ног би ља и как ту са, укра сног ра сти ња и че ти на ра, цве ћа ре и кре а тив не ра ди о ни це са сво јим цвет ним аран жма ни ма. Ж. Б.

vojvodina

petak21.oktobar2011.

dnevnik

c m y

12

ПРОЈЕКАТ „УКЉУЧИ СЕ И НЕ БРИНИ”

Неговатељице за децу са сметњама у развоју Богатим прибором ишли у недозвољени риболов

Заплењено два километра мреже

АПАТИН: Шумска управа „Војводинашума” у Апатину поднела је 37 прекршајних пријава против познатих лица која су изловљавала рибу без риболовачке дозволе, запленила 78 комада мрежа „самоловке дамил“, укупне дужине око 2.000 метара, 13 корпи за хватање рибе у барама и каналима и један чамац. Од када су Законом о рибарству пооштрене казне за рибокрађу, ноћу се на Дунаву код Апатинa више не чују мине, све мање плива угинула риба убијена струјом, а све је мање и мрежа. Најмања је прекршајна казна 25.000 динара, која се изриче за не-

поседовање риболовне дозволе, док су остале од 100.000 динара. Све је оштрија контрола приобаља у коју се се укључиле, поред редовне рибочуварске службе „Војводинашума” и патроле пограничне полиције од Бездана до Богојева, у дужини од 47 километара, за коју су задужене „Војводинашуме”, али и пет волонетара које је одредио УСР „Буцов”. У Шумској управи наводе да су прекршајне пријаве поднете против познатих лица из Апатина, највише насеља Рома, Богојева, Сонте и села из околине Сомбора. Ј. П.

Сачуван аутентичан изглед старог здања

ДАНАС ОТВАРАЊЕ РЕКОНСТРУИСАНЕ ЗГРАДЕ ВРТИЋА

Деци на радост

БЕЧЕЈ: Захваљујући разумевању локалне самоуправе и активностима матичне куће, зграда бечејског Дечјег вртића „Лабуд Пејовић” у Улици Милоша Црњанског 80 је обновљена и после две деценије поново ће у њој боравити деца предшколског узраста. Свечано отварање потпуно реконструисаног објекта заказано је за данас у подне.

- Реконструкцијом зграде која је у непосредној близини нашег централног објекта добили смо 330 квадратних метара не само корисне нове површине, него и оптималне услове за рад четири одељења двојезичне групе узраста од три до седам година. Поред нових и квалитетно урађених електро, хидро и термо инсталацијских радова, поносни смо и на реконструисани, али сачувани аутентични изглед, зграде од темеља до крова. То је де-

ло старопазовачке фирме „Јелкоп”, која је испоштовала све наше захтеве и временске рокове - каже, с приметним задовољством, Магдолна Ференц, директорка Дечијег вртића „Лабуд Пејовић“. Неки од родитеља или рођака деце која ће ићи у овај вртић и сами су пре две деценије и више похађали ово забавиште, управо, у истој згради, али ни приближно у истим условима. Зато ће данас прорадити и емоције. У међувремену је зграда била претворена у један од колективних смештаја за избегла лица из Крајине, а последњих пар година била је оронула и потпуно празна. Садашњом реконструкцијом, вредном скоро 10 милиона динара, лепом архитектонском здању је враћен стари сјај, на радост деце и одраслих Бечејаца. В. Ј.

Сезона почиње младалачким „Ребусом”

КИКИНДА: Кикиндска општина заједно са општинама Нова Црња, Сечањ и Житиште учествује у пројекту под називом „Укључи се и не брини”. Циљ двогодишњег пројекта је успостављање помоћи у кући за децу са сметњама у развоју и њиховим породицама, те услуге персоналне асистенције.

- Брига о деци са сметњама у развоју важан је сегмент нашег рада те је важно побољшати њихов и живот њихових породица – истакла је на презентацији пројекта помоћница председника Општине Кикинда Јулијана Јованић. - Жеља нам је обезбеђење свих услова који би допринели да се ова деца осећају као равноправни чланови друштва, што ћемо постићи јасном подршком и конкретним решењима. Пројекат ће у четири банатске општине започети 1. јануара, а у Србији има 41 општина у којој ће он бити спроведен, објаснила је пројект менаџерка Данијела Чолић.

Учесници пројекта четири банатске општине

Званично пројекат је започет 27. септембра уз подршку представника ЕУ и Министарства за рад и социјална питања. Носилац пројекта ове регије је кикиндска општина, а средства за реализацију у износу од 320 хиљада евра највећим делом обезбеђена су из Европске уније.

Услуге помоћи у кући породицама које имају децу са сметњама у развоју биће бесплатне, а посао неговатељица ће добити 24 особе од чега осам у кикиндској општини.

- Пројекат „Укључи се и не брини” унапредиће квалитет свакодневног живота деце и породица у

ДАЉИНСКО ГРЕЈАЊЕ У СЕНТИ ПОЧЕЛО УЗ ТРЗАВИЦЕ

Дужници се последњи згрејали

СЕНТА: Грејна сезона за 2.000 домаћинстава и око 200 јавних установа и предузећа у Сенти је почело уз трзавице, али сви радијатори су топли. Председница општине Анико Ширкова саопштила је јуче да је уговор о поверавању делатности грејања града Фабрици шећера ТЕТО, који је прихватила Скупштина општине, идентичан оном за прошлу сезону, те да је она потписала уговор који је прослеђен Шећерани. Она је напоменула да уговор са потписом директора Шећеране још није враћен, али да је прошлог петка почело грејање, уз доста позива грађана да је у појединим зградама и обустављено, уз истицање обавештења о дуговањима. Грађани који су редовно измирили своје обавезе били су револтирани, а у понедељак пре најављеног састанка са председницима Савета станара, контактирани су покрајински омбудсман и Удружење за заштиту потрошача, према чијим тумачењима је испоручилац топлотне енергије бесправно поступио те да не може да ускрати пружање услуге онима који су редовно платили рачуне. Ширкова напомиње да је од директора Фабрике шећера ТЕ-ТО добијено обавештење да није реч о обустави грејања већ да техничке могућности нису дозвољавале да се цео град одједном прикључи на грејање, те да је до понедељка увече грејања било у свим зградама. Уочи почетка грејне сезоне неспоразуми између руководства сенћанске општине и Фабрике шећера подгрејани неприхватањем коначног обрачуна цене и извештаја о прошлој грејној сезони од стране

Прво прикључене редовне платише

Општинског већа, па је Управни одбор Фабрике шећера донео одлуку откаже обављење ове делатности, с тим да ће посао обављати још две грејне сезоне до 15.априла 2013. године. Генерални директор Фабрике шећера мр Љубиша Раднековић је и јуче потврдио за наш лист да је одлука о отказивању грејања града дефинитивна. Пошто су дуговања корисника даљинског грејања за прошлу грејну сезону достигла 70 милиона динара, при чему и општина за грејање установа које се финансирају из буџета дугује око 18 милиона динара, из Фабрике шећера су најавили да ће предузети законске мере ради наплате потраживања. Раденковић каже да се грејање града сада одвија нормално, а да се ситуација са потраживањима од неплатиша мало поправила. Он појашњава да је само коинциденција била да су дужници добили упозорења на почетку грејне сезоне.

- Нетачне су тврдње да су они који су се жалили били искључени са даљинског грејања, него је чињеница да нису ни били укључени. На почетку грејне сезоне почели смо са укључивањем од потрошача који редовно измирују обавезе, а пошто физички нисмо у могућности да одједном укључимо цео систем, они који највише дугују последњи су дошли на ред за укључење у понедељак. Тамо где не буде могућности за наплату потраживања судским путем, тражиће се техничка решења да се у стамбеним зградама дужници искључе са мреже - каже Раденковић, најављујући да ће захтев за поскупљење грејања уследити у складу са најављеним поскупљењем гаса, а да ће док не дође до поскупљења корисници даљинског грејања аконтативне рачуне добити по досадашњој цени. Текст и фото: М. Митровић

којима живе деца са сметњама у развоју – каже директорка Центра за социјални рад Мирјана Барошевић. - У току је проналажење породица којима је потребна помоћ и нега у кући. По конкурсу који ће расписати Национална служба за запошљавање биће одабрани неговатељице и персонални асистенти. За неговатељице могу конкурисати особе које имају средњу школу друштвеног смера и желе да раде са децом, док је за персоналне асистенте неопходан шести степен стручне спреме и афинитет за рад са децом.

- Суштина пројекта је и то да се избегне смештање у установе деце са сметањама у развоју - додала је Мирјана Барошевић. - Пројектом ће бити обухваћени родитељи чија деца имају вишеструке менталне сметње, сензорни и физички инвалидитет, као и тежа хронична обољења. А. Ђуран У СУБОТИЧКОМ НАСЕЉУ КЕР

Лисица унела пометњу СУБОТИЦА: Љиљана Копуновић из Суботице уплашила се када јој је полиција у среду око пола три ноћу покуцала на врата. Тада су је, као и остале станаре, обавестили да је у згради лисица и да не излази из стана.

- Јако сам се уплашила, а када сам изашла и видела крваве трагове које је оставила лисица, нисам знала шта да мислим. Сада се још више бојим, јер је животиња успела да побегне полицији, па сада може поново да дошета или да уђе у нечије двориште - прича Љиљана Копуновић, станарка зграде Пере Тумбас Хаје број 4. На појаву лисице у суботичком насељу Кер, на лице места прво је стигла полиција, која се тамо затекла по другој пријави грађана. Кад су видели лисицу, кренули су за њом. Након полиције стигла је и комунална полиција, која није морала да интервенише, јер су колеге већ водиле случај. Последњи случај беснила забележен је 2008. године када је на подручју Таванкута пронађена заражена лисица, а 2009. године у Фекетићу. Од тада до данас није забележен ниједан такав случај. Пре пар година у истом насељу се појавила лисица, али у Ровињској улици. До закључења листа лисица није ухваћена, тако да се не зна да ли је побегла на околне салаше или ће током ноћи поново да узнемири неке Суботичане. С. И.

БЕЧЕЈ: Сходно најави директора бечејског Градског позоришта Велимира Цвејанова, вечерас у 20 сати подиже се завеса на сцени „Радослав КАРАТЕ КЛУБ „ЗРЕЊАНИН” ПОДРЖАЛА ОД УЉАРА „ДИЈАМАНТ” Златан Дорић” и отвара нова позоришна сезона. Прва у серијалу представа које ће се играти је „Ребус – у потрази за будићим временом” у извођењу Драмског студија младих Креативног центра Градског позоришта Бечеј. Текст за ову представу написао је Александар С. Јанковић, адаптацију и режију потписала је Мирјана Колунџић-Кузмановић, а на сцени се појављује десеточлани глумачки ансамбл. Премијерно извођење било је 3. јуна и представа је наишла на изузетан пријем вршњака. То се и очекивало, пошто се иза мистериозног наслова крије младалачки надахнута и досетљива прича о протеклим суровим времениЗРЕЊАНИН: Карате клуб „Зрењанин”, уз кадрови са дугогодишњим искуством у спорту, а ма преживљавања на овим просторима и стављања љубави у контекст ангапомоћ спонзора Индустрије уља „Дијамант”, медицински надзор чланова поверен је Специјажованости на промени света. Очекује се да вечерашња представа, која има и обезбедио је свим новоуписаним члановима три листичкој ординацији медицине спорта „Споредукативан карактер, привуче бројну публику. Улаз је слободан. В. Ј. месеца бесплатних тренинга и поклон изненађетрексамедика” коју води др Иван Лукић. ња. Упис и формирање нове групе почетника тра- Водили смо се идејом да програм прилагоје током октобра, а тренинзи се одржавају у зредимо модерном начину живота деце предшколњанинском Дому борилачких спортова уторком и ског и млађег школског узраста. Да данашња дечетвртком од 18,30 часова. ца и млади воде неквалитетан живот није само - У Карате клубу „Зрењанин” два пута годишње, мишљење родитеља, околине и кадрова који рана јесен и пролеће, уписујемо почетнике у карате де у спорту, већ то потврђују и разна истраживашколицу. Она подразумева да се полазници кроз ња релевантних институција из области медиигру, забаву и дружење са вршњацима упознају са цине и спорта. Истраживачи упозоравају да непрвим карате покретима. Оно на чему инсистираквалитетан начин живота, а ту се пре свега мимо кроз обуку су безбедност, стручност и иновирасли на превише времена проведеног испред ни програми. Када кажемо безбедност, мислимо на компјутера и ТВ екрана, може озбиљно нарушидозиране садржаје прилагођене узрасту полазника, ти здравље детета у сваком смислу – закључује али и на сигурност сале где се спроводи тренажни Салапура. програм. Тако су оба наша пункта, у Дому бориПрограм обуке у овом клубу превентивно лачких спортова и Новој медицинској школи, определује на појаву деформитета карлице, кичме и мљена са безбедном татами подлогом и неопходгрудног коша, затим на побошљање аеробних ним сетом реквизита за развој физичких перфорспособности, што смањује ризик од појаве болеманси - каже тренер Симо Салапура. сти респираторног система, као и на побољшаСтручни рад у клубу, уверава Салапура, спроњу свеукупне физичке спремности деце. воде високообразовани и стручно оспособљени Ж. Балабан Труд доноси и медаље

Бесплатни тромесечни тренинзи за децу

LOV

dneVnik

petak21.oktobar2011.

13

RAPORT SA PO^ETKA LOVNE SEZONE U VOJVODINI

Dobar ulov fa zana, zec ma hom na po {te di Iako je lov na zeca i fazana petla odneta ku}i. Ina~e, lovkalendarski otpo~eo prvog ok- nim kalendarom Lova~kog udrutobarskog dana, velika ve}ina `ewa „Be~ej„ predvi|eno je 10 lova~kih organizacija u Vojvo- izlazaka na fazanskog petla i dini na prvi ovosezonski lovni tri na zeca. dan iza{la je minule nedeqe.

Prvi izlasci na fazane i zeNakon hladnog jutra vreme je ~eve ove sezone u lovi{tima semahom bilo sun~ano, sa oko de- vernog Potisja pokazali su se setak stepeni, a fazana naravno veoma beri}etnim. Minule nenije mawkalo. deqe u ataru sen}anske op{tiU Banatu, na lovnom podru~ju ne 160 ovda{wih lovaca i wihokoje je pod upravom Lova~kog vih gostiju bilo je zadovoqno udru`ewa “Zrewanin”, po~ela ulovom, jer se wih 90 odsto vraje sezona lova na zeca i fazana. Me|utim, s obzirom na to da je teren jo{ neo~i{}en i da se puno qudi nalazi u atarima, na lov na zeca, po re~ima upravnice u zrewaninskom udru`ewu Mi le ne Ro ma ne li, u ovom trenutku odlu~ilo se samo Lova~ko dru{tvo iz Farka`dina.

Na teren je iza{lo 33 farka`dinskih lovaca koji su odstrelili isto toliko ze~eva. Ve}ina lovaca uglavnom se bazirala na fazana. Me|utim, iako je dr`ava odobrila da lov na fazana po~ne 1. oktobra, smatrala sam da je to prerano i predlo`ila da na teren iza|emo dve nedeqe kasnije. Zato je Sen}ani nakon uspe{nog lova na na{em podru~ju sezona zvani~no startovala 16. oktilo punog ranca. Fazani su tobra – naglasila je sagovorniuglavnom pr{tali na sve straca “Dnevnika” i dodala da se na ne, ali kratkih rukava ostali teritoriji Zrewanina zateklo su samo neki iz mawih grupa, i 28 lovaca sa Kipra. zbog skinutog kukuruza i pomeSli~na situacija je i u Ba~rawa divqa~i sa ~istine prema koj. Iako kukukuruz jo{ uvek stani{tima gde ima vi{e zanije ubran, pa fazanska divqa~ klona. ima prirodno skloni{te, be~ej- Pored na{ih lovaca u nedeski lovci su zadovoqni prvim qu smo imali i dosta gostiju iz ulovima, iskqu~ivo fazanskog Novog Sada, Beograda, Obrepetla. U oba lovna dana iza{lo novca, Aran|elovca i drugih je po 140 lovaca, a ulov je bio mesta. Stawe u lovi{tu je zadodaleko boqi na premijeri 9. okvoqavaju}e i obe}ava dobru setobra, kada je odstreqeno 122 zonu. Planirali smo devet izfazanska petla, dok je ulov drulazaka na fazane i pet na ze~egog lovnog dana, 16. oktobra, ve. Ove sezone prema utvr|enu bio ne{to skromniji, jer su 92 godi{wem planu gazdovawa

predvideli smo hvatawe 200 `ivih ze~eva, a po{to je stawe mnogo povoqnije nego pro{le sezone, ukoliko bude potra`we pove}a}emo taj broj na 360 - ka`e predsednik LU „Senta” Dra gan To do ro vi}.

Od 185 ~lanova LU „Emil Talijan” u Novom Kne`evcu na teren je izi{la polovina, me|u wima i gosti iz Ma|arske i Italije. ^lan Upravnog odbora Jovan Stojkov Soni veli da fa-

predsednik „Kapetanskog rita” Du {an Ni }i fo ro vi}. - Ze~eva u lovi{tu ima, prema planu hvatawa `ivih ze~eva, oko 80 jedinki, organizova}e se u ataru Martono{a. Na ostalim terenima hvatawa `ivih ze~eva ne}e biti zbog lawske nepovoqne situacije.

Lovci kawi{ke op{tine do sada su imali dva izlaska na fazane, ali iako ih ima, jo{ se nisu pokazali zbog bujne vegetacije, pa je zbog toga i odstrel bio slabiji. Prema re~ima Ne}iforovi}a ove sezone je lovi{te oboga}eno pu{tawem 4.700 pili}a i odraslih fazana.

- Upravo o~ekujemo grupu od osam lovaca sa Kipra, a nadamo se i durgim gostima, koji su tradicionalno zadovoqni boravkom i lovom na na{im terenima - dodaje Ni}iforovi}.

U lovi{ta su krenuli i Sremci.

- Najve}i broj lova~kih dru{tava otvorio je prethodnog vikenda sezonu lova na fazane. Ulov je bio o~ekivan shodno unosu fazana u lovi{ta i lovci su ovim prvim izlaskom veoma zadovoqFoto: M. Mitrovi} ni. Lov na zeca smo odlozana ima, ukazuju}i da bi gosti`ili do daqweg – kazao je predju iz inostranstva i efekta sednik Lova~kog udru`ewa lovnog turizma sigurno bilo „Srem” iz [ida Dra gan Gu ti}. vi{e da ima mogu}nosti za izU lovu na fazana kojim su navoz odstreqene divqa~i. {a udru`ewa pro{le nedeqe - Lovi{e smo podelili u otvorila sezonu, odstrel je bio {est revira, gde na pet love nagotovo 100 procentni i qudi su {i ~lanovi, a jedan iza „Lepenzadovoqni. Ali svakako ne moke” prema Srpskom Krsturu ~u`emo davati nikakve prognoze vamo za turiste i goste- saznajejer je to bio prvi lov, gde je bilo mo od Stojkova. vi{e dru`ewa, nego samog lova.

U LU „Kapetanski rit” u kaU nedequ }e neka udru`ewa krewi{koj op{tini na ni{anu su nuti i u prvi lov na zeca, ali tek bili i ze~evi i fazani. na pola sezone }emo znati gde - Ulov je bio dobar, jer je u smo i kako stvari stoje – isti~e svim dru{tvima na terenu bilo upravnik lovi{ta „Srem’’ iz 196 lovaca, a odstreqena su 193 Rume De jan Mi li vo je vi}. zeca - ne skriva zadovoqstvo Ekipa novinara „Dnevnika”

JUNIOR NEMAWA SMIQANI] BELE@I ODLI^NE REZULTATE

Lov ci iz De be qa ~e s ulo vom

Pat ke i daqe na ni {a nu U ataru kova~i~ke op{tine u lov na divqe patke lovci i ove sezone lovci u predve~erje izlaze na kanale, talo`na poqa kova~i~ke {e}erane i druge terene u Potami{ju, gde u predve~erja uz pomo} vabilica prizivaju patke da im do|u na ni{an. Mla|i ~lanovi

Lo va~ kog dru {tva „Zec” iz Debeqa~e skloniji su izlasku na patke od svojih starijih kolega, a Branko {ekuqica, Robert Sre}kov i Jo`ef Kriva~i (na slici) u ovim izlascima u lo vi {te ni su osta li kratkih rukava.

M. Mr.

TAKMI^EWE U FRANCUSKOJ

Da me tre }e Na 33. svetskom prvenstvu u prakti~nom lovu i Sv. Hubertu koje je 16. oktobra zavr{eno u Francuskoj, `enska ekipa Srbije u sastavu Mi ra Ku ga i Da ni ca Ko va~ ostvarila je sjajan uspeh osvojiv{i tre}e mesto u Sv. Hubertu. na takmi~ewu su u~estvovale reprezentacije 20 zemaqa, a mu{ka ekipe, u izuzetno jakoj konkurenciji, nije uspela da se domogne plasmana.

Sticajem okolnosti, doma}ini su osvojili dve tre}ine prvih i drugih mesta u svim konkurencijama, a prema re~ima na{ih u~esnika, teren je bio vrlo te`ak - veliki kompleks borove {ume sa visokom paprati.

Slede}e godine, ovo takmi~ewe }e se odr`ati u Srbiji.

D. Kn.

U ATARU SELA JA[A TOMI]

Mla di} ko ji pu ca ko ma tor Nakon takmi~ewa u ga|awu glinenih golubova za Kup Novosad skog saj ma, sa mo mawe upu}eni u streqa~ke prilike u Srbiji su se za~udili generalnom plasmanu: u seniorskoj konkurenciji pobedio je – junior! Wegovo ime je Ne ma wa Smi qa ni}, ima 17 godina, ro|en je i `ivi u Novom Sadu. A samo koju nedequ rani je, na fi nal nom tak mi ~e wu lo va~ ke lige LSS-a u Kovilovu, me |u svo jim vr {wacima, o~ekivano, bio je najboqi, a pogodio je 24 goluba. Ka`e mo o~e ki va no jer ovaj momak, |ak tre}eg raz re da Sred we elektrotehni~ke {kole u najve}em vojvo|anskom gradu jo{ pre dve go di ne, kao pet na e sto go di {wak, pre sli {ao je mno go starije od sebe i postao seniorski prvak Vojvodine u ligi Streqa~kog saveza Srbije.

A na Evropskom prvenstvu u ga|awu glinenih golubova za juniore, odr`anom ove godine u Beogradu, u konkurenciji 60 takmi~ara zauzeo je 13. mesto.

Od 125 golubova pogodio je 117, ~etiri goluba je usfalilo za plej-of. Za mawe upu}e-

ne treba ista}i ~iwenicu da je juniorska konkurencija do 21 godine, pa se prostom matematikom dolazi do podatka da }e Nemawa, koji se ve} uveliko takmi~i sa starijim od sebe (i pobe|uje ih), u juniorskoj kon ku ren ci ji bi ti jo{ ~etiri godine! [to je tako|e bitno, ovom nasmejanom momku ne nedostaju ambicije.

– Odlazak na Olimpijske igre slede}e godine u Londonu nije realan, ali Olimpijada u Rio de @aneiru 2016. godine, to mi je velika `e qa – ka `e mla di strelac.

Nema sumwe da vreme radi za ovog momka. Toga je i on svestan jer je ve} na ku pio do voq no iskustva da i sam uvidi {ta je sve potrebno za pobedni~ko postoqe.

– Osim iskustva, najva`nija je koncentracija, bez we ni{ta ne vredi. Potrebno je neko vreme za „sazrevawe u glavi”, da se pobedi trema na takmi~ewu, da u zavr{nici, kada je to najpotrebnije, ruka ne zadrhti – mudro rezonuje Nemawa.

Mladi puca~ je, naravno, ~lan lova~kog bratstva, te streqa~kog kluba „Grof”. Kao i ostali strelci u Srbiji, uslovi pod kojima trenira su bar za klasu-dve lo{iji od ve}ine konkurenata iz inostranstva. Poma`e klub, pomogne pomalo jo{ poneko, ali bar polovina tro{kova ide iz vlastitog (ili roditeqskog) xepa. Stoga Nemawa trenira jednom nedeqno, pred va`nija takmi~ewa dva puta, ali mawak treninga nadokna|uje talentom i zrelo{}u. D. Kn.

Ulo vqen ve par te {ke ka te go ri je U ja{inskom ataru, na podru~ju Lova~kog dru{tva “Jelen” iz Ja{e Tomi}a, predsednik ove or ga ni za ci je Mi l an @e be qan i lovnik Ne nad Ma ni} ulovili su vepra kapitalca te{kog 205 kilograma. Milanova i Nenadova upornost se isplatila jer su za nepunih go-

dinu dana ulovili jo{ jedan izvrstan primerak - vepra te`ine preko 200 kilograma.

Mesecima su ovu `ivotiwu vi|ali, ali sa velike udaqenosti i svaki poku{aj da joj se pribli`e bio je bez uspeha.

Napokon, minule sedmice, u ve~erwim satima, odlu~ili su da

vepra vrebaju sa visoke ~eke.

Posle nekoliko sati ~ekawa posre}ilo im se. Spaziv{i divqa~ sa dovoqne udaqenosti, prvi je pucao Nenad, pogodiv{i je u predelu rebara, a zatim ju je Milan svojim hicem oborio. @. B.

CRnA HROnikA

petak21.oktobar2011.

PO KU [AJ PQA^ KE BAN KE U BE O GRAD SKOM NA SE QU KA RA BUR MA

Raz boj ni ci pu ca li u gla vu po li caj ci ma

– ^e ti ri oso be, od ko jih su dve po li caj ci, ra we ne su ju ~e pri li kom pqa~ ke Ko mer ci jal ne ban ke u Uli ci Ma ri ja ne Gre go ran na Ka ra bur mi, u Be o gra du – re kao je Ta nju gu di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi}, pre ci zi rav {i da su ra we ni i je dan iz vr {i teq i je dan gra |a nin.

Po pr vim, ne po tvr |e nim in for ma ci ja ma, dvo ji ca po li ca ja ca upu ca na su u gla vu, a je dan od wih i u gru di.

Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, po vre |en je i je dan od dvo ji ce na pa da ~a, a oko 17,45 is pod Pan ~e -

ubr zo na kon upa da dvo ji ce raz boj ni ka.

- Unu tra je bi lo tro je kli je na ta. Je dan, ko ji je do {ao da upla ti pa zar je pr vi re a go vao, i u na me ri da osu je ti pqa~ ka {e po zvao pa tro lu po li ci je, ko ja je u tom mo men tu pro la zi la po red zgra de ban ke. Oni su od mah ule te li unu tra. Obo ji ca po li ca ja ca i gra |a nin ko ji ih je po zvao ta da su na pa li raz boj ni ke, po ku {a li da ih raz o ru `a ju, ali ni su us pe li - ka `u u MUP-u Sr bi je.

Ko mer ci jal na ban ka iz ra zi la je `a qe we zbog in ci den ta ko ji

Ve qo vi}: Ban ke da se pri kqu ~e si ste mu 92 Di rek tor po li ci je Sr bi je Mi lo rad Ve qo vi} po zvao je ju ~e ban ke i dru ge fi nan sij ske in sti tu ci je da se pri kqu ~e na po li cij ski si stem 92 da bi se sma wi la opa snost od qud skih `r ta va u slu ~a ju pqa~ ke.

Ve qo vi}, ko ji je u bol ni ci ob i {ao dvo ji cu po li ca ja ca i jed nog gra |a ni na ko ji su ju ~e te {ko ra we ni pri li kom pqa~ ke Ko mer ci jal ne ban ke, re kao je da je po teb no usta no vi ti si stem „ka ko qu di ne bi gi nu li kao gli ne ni go lu bo vi”.

Di rek tor srp ske po li ci je je uka zao i na te `i nu po li cij skog po sla. va~ kog mo sta po li ci ja je uhap si la we go vog sa u ~e sni ka ko ji je po sle puc wa ve us peo da po beg ne.

Me tak je okr znuo i jed nog gra |a ni na ko ji je u tom tre nut ku bio u ban ci.

Iz Hit ne po mo }i sa mo su mo gli da po tvr de da je je dan po li ca jac od oko 30 go di na ra wen u gla vu.

Di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi} iz ja vio je da se u Ur gent nom cen tru, pod pri smo trom po li ci je na la zi i ra we ni raz boj nik.

- On ima ma wu po vre du gla ve, ali ne od hi ca - re kao je Ve qo vi}.

Do puc wa ve u eks po zi tu ri Ko mer ci jal ne ban ke do {lo je

se do go dio pri li kom po ku {a ja pqa~ ke eks po zi tu re te ban ke na Kar bur mi. „Zgro `e ni nad ovim bez um nim ~i nom, mo `e mo da iz ra zi mo na du da po vre de ra we nih ni su ozbiq ne i da }e se oni br zo opo ra vi ti. Pru `i }e mo mak si mal nu po mo} is tra `nim or ga ni ma ra di {to efi ka sni jeg utvr |i va wa svih re le vant nih ~i we ni ca, a i da qe }e mo pred u zi ma ti sve pre ven tiv ne me re za {ti te svo jih obje ka ta, {to }e od vra }a ti po ten ci jal ne po ~i ni o ce od pqa~ ki”, po ru ~u ju iz te ban ke.

E. D.

VI [E JAV NO TU @I LA [TVO U BE O GRA DU

No vi do ka zi pro tiv Sre te na Ka ri }a Vi {e jav no tu `i la {tvo do sta vi lo je no ve do ka ze su du ko ji ma `e li da pot kre pi sum we da je imo vi na Sre te na Ka ri }a i we go vih srod ni ka ste ~e na na ne le ga lan na ~in, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u Vi {em su du u Be o gra du.

U okvi ru po stup ka za pri vre me no od u zi ma we imo vi ne, ko ji je pro tiv wih po kre nut kra jem ja nu a ra, Tu `i la {tvo je pred lo `i lo da se Ka ri }i ma za ple ni imo vi na vi {e mi li on ske vred no sti jer po sto ji ne sra zme ra iz me |u wi ho vih za ko ni tih pri ho da i vred no sti wi ho ve imo vi ne, a od bra na, uko li ko `e li da do to ga ne do |e, tre ba da do ka `e da su pri ho di ste ~e ni le gal no.

Sre ten Ka ri} je za jed no s bra tom Bo go qu bom op tu `en za mal ver za ci je u „Mob te lu” ko ji ma su sa sa rad ni ci ma o{te ti li tu kom pa ni ju i dr `a vu za oko 60 mi li o na evra, ali su obo ji ca u bek stvu pa su za wi ma ras pi sa ne me |u na rod ne po ter ni ce.

Por ta prol ka Vi {eg su da u Be o gra du Du {i ca Ri sti} re kla je Ta nju gu da sud jo{ ni je do neo od lu ku po zah te vu za pri vre me no od u zi ma we imo vi ne jer je Tu `i la {tvo do sta vi lo no ve do ka ze, s ko ji ma su pu no mo} ni ci Ka ri }a tra `i li da se upo zna ju da bi ih mo gli ospo ra va ti. Sle de }e ro ~i {te za ka za no je za 1. de cem bar, do da la je Du {i ca Ri sti}.

To kom tog po stup ka pu no mo} ni ci Ka ri }a tvr di li su da su za ko ni ti pri ho di Sre te na Ka ri }a i we go vih srod ni ka u po sled wih ne ko li ko go di na {est mi li o na evra vi {i od vred no sti imo vi ne ~i je pri vre me no od u zi ma we zah te va Tu `i la {tvo i po ku {a li da svo je na vo de pot kre pe do ka zi ma.

Vi {e tu `i la {tvo tra `i da se od Sre te na Ka ri }a pri vre me no odu zme ne iz gra |e no ze mqi {te u se lu Be~ men kod Ze mu na po vr {i ne 200 ari i 4,5 od sto ude la u vla sni {tvu fir me „Ju net in ter ne {e nel”, ukup ne vred no sti 120.000 evra. Tra `i se i od u zi ma we sta na ko ji je Sre ten Ka ri} 2000. go di ne

ku pio za 4,3 mi li o na di na ra, a te go di ne je imao pri hod od 541.000 di na ra, na ve lo je Tu `i la {tvo.

Ta ko |e pred la `e da se od Go ra na Ka ri }a za ple ne auto mo bi li „fe ra ri 599” i „fi jat 500 abart”, kao i stan po vr {i ne 150 kva drat nih me ta ra u stro gom cen tru Be o- gra da.

Zah te vom za pri vre me nu za ple nu imo vi ne ob u hva }e ni su i ~la no vi we go ve u`e po ro di ce Sla vi ca Ka ri}, Bo jan Ka ri}, Ste fan Ka ri} i Gor da na Ka ri}.

dnevnik

c m y

14

PO SLE NE SRE ]E KOD NO VO SAD SKE @E LE ZNI^ KE STA NI CE

Iden ti fi ko va na `r tva, jo{ ne po znat vo za~ BMV-a Zdrav ka ^u tu ri lov (1959) iz No vog Sa da po gi nu la je prek si no} oko 19 sa ti ka da je na wu na le teo ka bri o let „be-em-ve m-6” cr no gor skih re gi star skih ta bli ca iz Bu dve dok je na pe {a~ kom pre la zu pre la zi la Bu le var Ja {e To mi }a, od par ka kod @e le zni~ ke sta ni ce ka Uli ci Pa ri ske ko mu ne, o ~e mu je „Dnev nik” pi sao.

U istom tre nut ku, osim we, pre la ze }i ze bru, te {ke te le sne po vre de za do bi la je su gra |an ka Ru `i ca S. (1956). Ona je sme {te na na Ode qe wu or to pe di je Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne s vi {e stru kim pre lo mi ma ko sti ju. U sta bil nom je sta wu i `i vot joj ni je ugro `en, sa zna je na{ list iz po u zad nih iz dvo ra.

Po pr vim, ne zva ni~ nim sa zna wi ma, na pe {a ke je ve li kom br zi nom na le teo cr ni sku po ce ni „be-em-ve„ dok je u tra ci po red za sta la ko lo na vo zi la. Te lo `e ne, ko ja je osta la na me stu mr tva, pri tom je od le te lo tri de se tak me ta ra da qe i pa lo iza pa ra lel ne ze bre na is toj ras kr sni ci. Osim le {a u lo kvi kr vi, pre kri ve nog be lim ~ar {a vom,

ko ji je usled si li ne uda ra ostao bez ve }eg de la ode }e, na ne ko li ko me ta ra na {le su se obe ci pe le.

Po li ci ja je od mah do {la na me sto ne sre }e, kao i de `ur ne is tra `ne su di je i za me nik tu `i o ca, i sa ti ma pre su me ra va la sa o bra }aj. Po red „be-em-vea” za te ~en je B. P. (1981) iz Ma log I|o {a, ko ji je, na vod no, pre u zeo

kri vi cu za u~e {}e u ne sre }i, ali ni je od mah iz ja vio ko je bio krup ni ~o vek po red we ga u vo zi lu ko ji je na pu stio me sto ne sre }e. Kod we ga je „dre ge rom„ na li cu me sta utvr |e no da ima u or ga ni zmu ne do zvo qe nih pre ko 0,5 pro mi la al ko ho la, ali je de `ur ni is ta `ni su di ja no vo sad skog Osnov nog su da na re dio do dat no al ko te sti ra we.

Pri pad ni ci krim-teh ni ke iz no vo sad ske Po li cij ske upra ve uze li su tra go ve ko ji }e uka za ti na to ko je upra vqao vo zi lom, a po li ci ja je ju ~e zbog ovog do ga |a ja in ten ziv no tra ga la za M. S. (1972) iz Ku le, sa zna je mo ne zva ni~ no.

Po re ~i ma ne kih oso ba ko je su se na {le na me stu do ga |a ja, oso bi ko ja je bi la u „be-em-veu” po mo gla je da na pu sti me sto ne sre }e dru ga na o ru `a na pi {to qem, s vi dqi vom te to va `om, ko ja je pri sti gla u luk su znom auto mo bi lu. Ta ko |e, od mah po ne sre }i qu di ma u ka bri o le tu pri {ao je i je dan mo to ra{, ali je do {lo do ras pra ve, tvr di li su ne ki za te ~e ni na me stu uvi |a ja.

Ina ~e, no vi ja ver zi ja „be-emvea m-6„ je ve o ma skup auto mo bil, ka kvih ima ma we od pet u Sr bi ji, i ima sna gu lo ko mo ti ve i ubr za we naj kva li te ni jih mo to ra, a ako se ukqu ~i je dan ta ster, te ka rak te si ti ke su jo{ im pre siv ni je, ka `u po zna va o ci ovih „a`da ja” na as fal tu.

Zva ni~ no sa op {te we o tra gi~ noj ne sre }i o~e ku je mo po zavr{et ku is tra ge.

M. V.

SU \E WE U NO VO SAD SKOM SU DU ZA UBI STVO BA WA DO MA ZE TO VI ]A NA ^E NE JU

Hi ci po sle tu ~e u re sto ra nu Na ju ~e ra {em na stav ku su |e wa u no vo sad skom Vi {em su du za ubi stvo Ba wa Do ma ze to vi }a (44), Nik {i }a ni na s pre bi va li {tem u Su bo ti ci, po ~i we no pro {le go di ne na Sa la {u 137 na do mak No vog Sa da, i ju ~e su sa slu {a va ni sve do ci. Za na sta vak do ka znog po stup ka re zer vi sa ni su 28. i 29. de cem bar, ka da }e iz ja ve da ti pre o sta li sve do ci iz op tu `ni ce i oni do dat no pred lo `e ni, a tom pri li kom iz ja sni }e se i sud ski ve {ta ci.

Okri vqe ni za te {ko ubi stvo, no {e we oru` ja i na no {e we la kih te le snih po vre da Bra ni slav Bi je li} (32) pri ve den je iz za tvo ra na Kli si, gde je i vra }en, jer je od bi jen pred log we go vog bra ni o ca za uki da we pri tvo ra, dok su pri stu pi li i Mir ko Ma ri} i Ni ko la Lu go wa, ko ji se bra ne sa slo bo de.

Sve do ci su na ovom ro ~i {tu uglav nom bi li bli zu svo jih, ali i tu |ih is ka za da tih ra ni je.

Sve dok Da li bor R. je pred ve }em, ko jim je pred se da va la su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}, ka zao da je u po me nu ti lo kal na ^e ne ju na sla vqe do {ao sa `e nom i de te tom, da ih je od ve zao oko 22 sa ta i vra tio se.

– Bi lo je mno go de ce, sta ro sti ma hom do ~e ti ri go di ne – ka zao je Da li bor R. – Ma ri}, ~i je je de te sla vi lo ro |en dan, moj je pri ja teq iz {ko le. Bi la je to

naj nor mal ni ja pro sla va. Od jed nom je iz bi la tu ~a. Pe va~ je po go |en u gla vu i kr va rio je. Go sti su be `a li kroz sa lu u ku hi wu. U na {u sa lu u{ao je je dan se di ~o vek i ka zao: „Ne moj te, qu di, da se ka ~i te s wim, opa san je, ne zna te ko je on, se kao je gla ve„. A ovaj iza we ga je ma hao pi {to qem i re kao da }e nam j... maj ku i da }e nas sve po bi ti. Tu ~a je tra ja la mi nut ili dva, sve se smi ri lo na ne ko li ko se kun di, pre ne go {to se na vra ti ma sa le po ja vio ~o vek s pi {to qem ko ji je pre tio. Ja sam ste kao uti sak da je be san i da se obra }ao svi ma u sa li. Svi smo kon zu mi ra li al ko hol i bi li do ta da ve se li.

Mi lan J., ko ji je kob ne ve ~e ri pe vao na Sa la {u, na veo je da je od jed nom ~uo dre ku i bu ku.

– Osta vio sam mi kro fon i pa re na sto lu – re kao je on. – Iz ne na da me je bo kal uda rio u gla vu i pao mi je mrak na o~i. Po sle iz ve snog vre me na, kad sam se sklo nio u ku hi wu da bih sa ni rao ra se ko ti nu, ~uo sam dva ili tri puc wa. Po be gao sam kroz raz va qe ni pro zor kod ve-cea.

Sve dok Bo ris N., ko ji je te ve ~e ri ra dio kao {an ker, dao je krat ku iz ja vu, a mo `da i naj sli ko vi ti je opi sao po na {a we mno gih pri sut nih u lo ka lu: – Ni sam iz la zio iz {an ka dok sve ni je pro {lo i bi lo si gur no – na veo je on. – Tru dio sam se da

No vo sad ska pa la ta prav de

se ne vi dim, sa gnuo sam se. Ka sni je ni sam `e leo da sa znam {ta se de si lo.

Pod se ti mo, po op tu `ni ci, 28. mar ta pro {le go di ne, 15 mi nu ta iza po no }i u re sto ra nu „Sa la{ 137„ okri vqe ni Bra ni slav Bi je li} li {io je `i vo ta Ba wu Do ma ze to vi }a, kog je znao od ra ni je. On je s wim pre ne ko li ko go di na imao su kob ta ko {to su se po tu kli, a Do ma ze to vi} ga je vi {e pu ta uda rio pe sni ca ma. Na kon ko {ka wa, Bi je li} je za dao ~o ve ku iz Dom ze to vi }e vog dru {tva (ko ji je sa da na {e sto go di {woj ro bi ji u Osi je ku) tri

udar ca pi {to qem u gla vu. U tom tre nut ku Do ma ze to vi} je iza {ao, a Bi je li} je iz pi {to qa is pa lio hi tac pre ma we mu i po go dio ga u sto mak, a kad je ovaj pao na tlo, Bi je li }u se pri pi su je da mu je pri {ao i is pa lio mu dva hi ca u gla vu. Do ma ze to vi} je pre mi nuo na li cu me sta, na vo di se u op tu `ni ci.

Okri vqe ni Mir ko Ma ri} i Ni ko la Lu go wa te re te se da su iza zva li tu ~u i bez ob zir nim po na {a wem ugro zi li spo koj stvo gra |a na i te `e re me ti li jav ni red i mir.

M. Vu ja ~i}

U BE O GRA DU OT KRI VE NA LA BO RA TO RI JA ZA PRO IZ VOD WU DRO GE

Sre ten Ka ri}

Sum wa se da je po me nu ta imo vi na pro is te kla iz kri vi~ nog de la jer po sto ji ne sra zme ra iz me |u za ko ni tih pri ho da biv {eg di rek to ra „Mob te la” i vred no sti imo vi ne. Na kon po kre nu tog kri vi~ nog po stup ka za mal ver za ci je u „Mob te lu” 2006. go di ne, Sre ten Ka ri} po ~eo je da pro da je imo vi nu znat ne vred no sti i no vac iz no si u ino stran stvo, tvr di Tu `i la {tvo u obra zlo `e wu raz lo ga za za ple nu imo vi ne.

Po {to raz mo tri pred log Tu `i la {tva i na vo de od bra ne, sud }e do ne ti od lu ku o pri vre me noj ple nid bi imo vi ne ko jom bi upra vqa la Di rek ci ja za od u ze tu imo vi nu.

U iz najm qe nom sta nu sak si je in dij ske ko no pqe Be o grad ska po li ci ja je, na kon vi {e me se~ ne ob ra de, ot kri la u Be o gra du pri ru~ nu la bo ra to ri ju za uz ga ja we in dij ske ko no pqe i pro iz vod wu ma ri hu a ne i na li cu me sta za ple ni la vi {e od 3,3 ki lo gra ma te dro ge, osu {e ne i spa ko va ne za pro da ju, te uhap si la Pe tra M. (32), osum wi ~e nog kao vla sni ka.

Ka ko tvr di MUP Sr bi je, po li ci ja je u sta nu ko ji je osum wi ~e ni Pe tar M. iz najm qi vao i na pra vio u we mu im pro vi zo va nu la bo ra to ri ju, pro na {la i 27 sta bqi ka in dij ske ko no pqe u sak si ja ma, pi {toq sku mu ni ci ju i 2.400 evra.

„Osum wi ~e ni Pe tar M. je u iz najm qe nom sta nu na pra vio pri ru~ nu la bo ra to ri ju, gde je do neo sak si je, ze mqu, se me in dij ske ko no pqe, lam pe, ter mo stat, sred stva za za li va we, ve {ta~ ko |u bri vo i na taj na ~in neo vla {}e no uz ga jao dro gu ma ri hu a nu„, na vo di MUP Sr bi je.

Ju ~e je, uz kri vi~ nu pri ja vu, Pe tar M. pri ve den de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du, zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga i ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr `a wa, no {e wa i

pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja.

Vred nost za ple we ne dro ge i sta bqi ka ko no pqe na uli~ nom tr `i {tu pro ce wu je se na pet mi li o na di na ra.

Pod se ti mo, i pre me sec i po, kra jem av gu sta, be o grad ska po li ci ja je ot kri la ta ko |e jed nu im pro vi zo va nu la bo ra to ri ju ko ju je u svom sta nu u be o grad skom na se qu Mi ri je vo na pra vio uhap {e ni Ivan N. Po li ci ja je pri li kom pre tre sa we go vog sta na pro na {la ~ak 170 sak si ja sa 150 za sa |e nih sta bqi ka ka na bi sa.

J. J.

crna hronika

dnevnik ZBOG RATNOG ZLO^INA KOD [EKOVI]A

Mla di }u i tre }a op tu `ni ca Tu`ila{tvo Ha{kog tribunala ju~e je sudijama na potvr|ivawe podnelo tre}u izmewenu optu`nicu protiv biv{eg komandanta Vojske Republike Srpske Rat ka Mla di }a, u kojoj je na spisak zlo~ina dodato i streqawe tridesetak muslimana u op{tini [ekovi}i u leto 1995.

Svi drugi navodi optu`nice ostali su isti.

Po predlogu tre}e optu`nice, snage pod Mladi}evom kontrolom su 23. jula 1995. u selu Bi{ina kod [ekovi}a ubile vi{e od 30 muslimanskih mu-

ret mu stavqaju progon, istrebqewe, ubistva, deportacija, prisilno preme{tawe, terorisawe i nezakoniti napadi na civile i uzimawe talaca.

Optu`nica protiv Mladi}a usredsre|ena je na etni~ko ~i{}ewe muslimana i Hrvata {irom BiH 1992–95; kampawu terora artiqerijskim i snajperskim napadima na civile tokom opsade Sarajeva u istom periodu; genocid nad oko 7.000 muslimana u Srebrenici u julu 1995. i nad nesrbima u jo{ osam op{tina u BiH i uzimawe me|unarodnih talaca u maju te godine.

petak21.oktobar2011.

15

ZAHTEV ODBRANE POZNATOG GLUMCA VI[EM SUDU U BEOGRADU

La u {e vi} tra `i po na vqa we su |e wa – Odbrana @ar ka La u {e vi }a podnela je Vi{em sudu u Beogradu zahtev za ponavqawe sudskog postupka u kojem se poznati glumac tereti za smrt dvojice i rawavawe jednog mladi}a 1993. godine u Podgorici – izjavila je Tanjugu portparolka suda Du {i ca Ri sti}.

Ona je precizirala da je zahtev sudu stigao 12. jula, ali da je krivi~no vanpretresno ve}e od Lau{evi}evog branioca zatra`ilo da dostavi original dokumetaciju, po{to je prilo`io kopije. Posle toga sud }e odlu~iti da li }e Lau{evi}u odobriti ponavqawe su|ewa, dodala je ona.

Sud je ranije odbio zahtev Lau{evi}eve odbrane za vanredno ubla`avawe kazne od 13 godina zatvora na koju je, posle vi{e ukidanih presuda, pravosna`no osu|en u Crnoj Gori 2001. zbog

@ar ko La u {e vi}

prekora~ewa nu`ne odbrane u obra~unu u podgori~kom kafi}u

„Epl” u no}i izme|u 30. i 31. jula.

Lau{evi} je „slobodan ~ovek”

u Srbiji po{to je usvojen zahtev republi~kog tu`ioca za odlagawe izvr{ewa zatvorske kazne i istovremeno povu~ena poternica koja je za wim bila raspisana.

Posle vi{e izre~enih presuda koje su ukidane pred Vrhovnim sudom Crne Gore, Lau{evi} je 2001. godine pravosna`no osu|en na maksimalnu kaznu zatvora od 13 godina, zbog prekora~ewa nu`ne odbrane. On je u pritvoru, do izricawa prvostepene presude, proveo ~etiri i po godine.

Lau{evi} je, u no}i izme|u 30. i 31. jula 1993. godine u pod go ri~ kom ka fi }u „Epl” ubio Dragora Pejovi}a (20) i Radovana Vu~ini}a (19) i ranio An dri ju Ka `i }a. U obra~unu je wegov brat Bra ni mir ispalio jedan metak, koji nikoga nije pogodio.

VISOKI SAVET SUDSTVA O @ALBAMA NEIZABRANIH DELILACA PRAVDE

Rat ko Mla di}

{karaca, od kojih su neki prethodno bili zato~eni u logoru Su{ica u op{tini Vlasenica.

Kako je u nedavnoj odluci najavio predsedavaju}i sudija Al fons Ori, Mladi} }e na slede}oj raspravi o stawu u postupku, zakazanoj za 10. novembar, biti pozvan da se izjasni o krivici po navodima tre}e izmewene optu`nice.

Mladi} je u junu i julu dva puta odbio da se izjasni o krivici, posle ~ega je sudija Ori, po pravilima Tribunala, u spis uveo da se on ne ose}a krivim. U prvom pojavqivawu pred sudijom, 3. juna, Mladi} je optu`be nazvao „monstruoznim” i „gnusnim”.

Izmewenom optu`nicom, Mladi}u se na teret u 11 ta~aka stavqaju genocid, zlo~ini protiv ~ove~nosti nad nesrbima i kr{ewa zakona i obi~aja rata tokom sukoba u BiH 1992–95. U dve ta~ke, Mladi} je optu`en za genocid, u ostalih devet na te-

Po izmewenoj optu`nici, Mladi} i predsednik RS Ra do van Ka ra xi} su bili na ~elu udru`enog zlo~ina~kog poduhvata ~iji je ciq bilo trajno uklawawa bosanskih muslimana i Hrvata s teritorija za koje su bosanski Srbi tvrdili da su wihove. Kako se navodi u optu`nici, „Ratko Mladi} je, radi postizawa tog ciqa, delovao u sprezi s drugima na po~iwewu zlo~ina na razli~itim lokacijama... Kao najvi{i oficir VRS, Mladi} je imao efektivnu kontrolu nad snagama koje su u~estvovale u po~iwewu zlo~ina. Mladi} je optu`en da je planirao, potpirivao i nare|ivao zlo~ine”.

Prvu optu`nicu protiv Mladi}a zbog genocida nad 7.000 muslimana u Srebrenici Tribunal je podigao 25. jula 1995, ali on je ostao begunac do maja ove godine, kada su ga vlasti Srbije uhapsile u Lazarevu kod Zrewanina.

E. D.

AMERIKANAC NA ^ELU ME\UNARODNOG SUDA

Te o dor Me ron opet pred sed nik Tri bu na la Sudija Te o dor Me ron iz SAD izabran je prekju~e za novog predsedni ka Me|unarodnog

Te o dor Me ron

krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju u Hagu, a sudija Kar mel Agi jus s Malte za potpredsed-

nika Tribunala. Meron i Agijus, koji su na dvogodi{we mandate izabrani jednoglasnom odlukom sudija na posebnoj plenarnoj sednici, stupi}e na du`nost 17. novembra, saop{tio je Ha{ki sud. Oni }e na tim du`nostima zameniti sada{weg predsednika Pa tri ka Ro bin so na i potpredsedni ka O-Gon Kvo na.

Ameri~ki sudija Meron izabran je za sudiju Tribunala u martu 2001. godine, a od marta 2003. do novembra 2005. godine je slu`io kao predsednik tog suda, navedeno je u saop{tewu.

Malte{ki sudija Agijus je za sudiju Ha{kog tribunala izabran 2001, a trenutno je ~lan `albenog ve}a u tribunalu za biv{u Jugoslaviju i u Me|unarodnom krivi~nom sudu za Ruandu.

(Tanjug)

TRAGEDIJA NA PUTU ZREWANIN–KLEK

Po gi nuo mla di} iz Be o gra da

U saobra}ajnoj nesre}i koja se u sredu oko 15.55 ~asova dogodila na magistralnom putu izme|u Zrewanina i Kleka poginuo je Bogdan R. (25) iz Beograda, saop{tila je ju~e zrewaninska Policijska uprava.

Po navodima policije, sumwa se da je do saobra}ajke do{lo kada je Bogdan R., koji je upravqao kombijem marke “folksvagen”, kre}u}i se iz pravca Zrewanina prema Kleku, iz za sada nepoznatih razloga pre{ao na suprotnu stranu kolovoza i direktno uda-

rio u kamion za ~ijim volanom je sedeo Mi ro slav L. (30) iz sela Karan.

Voza~ Bogdan R. je od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta, dok je Miroslav L. zadobio lake telesne povrede. Uzroci ove saobra}ajne nezgode jo{ se utvr|uju.

Uvi|aj na licu mesta obavili su istra`ni sudija Osnovnog suda u Zrewaninu, u prisustvu zamenika Osnovnog javnog tu`ioca, i slu`benici Policijske uprave. @. B.

Od bi jen su di ja ko ji je vo dio pro ce se „Na ci o nal ni stroj” i „Ibar ska ma gi stra la” Visoki savet sudstva (VSS) odbio je prigovor biv{eg sudije Vrhovnog suda Srbije Zo ra na Ta ta lo vi }a protiv odluke prvog saziva VSS-a kojom nije reizabran na sudijsku funkciju u postupku op{teg izbora sudija u decembru 2009. godine.

Ro~i{te po prigovoru sudije Tatalovi}a je odr`ano 11. avgusta, a wegov prigovor je jedan od ve}eg broja o kojima je re{eno, odlukom koju je Visoki savet sudstva doneo na sednici odr`anoj prekju~e.

Ina~e, Visoki savet sudstva je ju~e na svom sajtu obelodanio odluku sa sednice odr`ane 19. oktobra kojom je odbijeno ukupno 14 prigovora ne(re)izabranih sudija, u ~ijim predmetima su ro~i{ta odr`ana u avgustu i septembru.

Visoki savet sudstva je ranije, na sednici odr`anoj 6. oktobra, odbio i prigovor tako|e biv{eg sudije Vrhovnog suda Srbije Dra go mi ra Mi lo je vi }a, svojevremeno i zamenika predsednika nekada{weg najvi{eg suda u zemqi. Po prigovoru sudije Milojevi}a ro~i{te je odr`ano 2. avgusta.

Vi{e sre}e od dvojice ne(re)izabranih sudija imala je wihova biv{a koleginica u nekada{wem Vrhovnom sudu Srbije Qu bi ca Mi lu ti no vi}, ~iji je prigovor Visoki savet sudstva usvojio na desetoj redovnoj sed-

nici 26. avgusta te izmenio prvobitnu negativnu odluku i izabrao je za sudiju Vrhovnog kasacionog suda.

Ina~e, me|u odbijenima je i prigovor biv{eg predsednika Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici Bo ri sla va Pu pav ca, o ~ijem predmetu je, izme|u ostalih, VSS doneo odluku na sednici 23. septembra.

Dve komisije stalnog sastava Visokog saveta sudstva od juna ove godine razmatraju prigovore koje je protiv odluka prvog saziva tog tela iz decembra 2009. podnelo vi{e od 800 dota-

IZME\U SRBIJE I CRNE GORE

da{wih sudija koji nisu ponovo izabrani na sudijsku funkciju.

Dosad je usvojeno 56 prigovora sudija.

U informacijama koje Visoki savet sudstva objavquje na sajtu u vezi s odlukama donetim u postupcima preistpitavawa, osim ~iwenice da li je re{eno pozitivno ili negativno, nisu navdeni nikavi drugi podaci ni u slu~ajevima usvojenih prigovora, a ni odbijenih.

Podsetimo, na spisku 837 ne(re)izabranih sudija u drugoj polovini decembra 2009. godine bio je i ve}i broj sudija nekada-

{weg Vrhovnog suda Srbije, me|u kojima: Dra gi {a \or |e vi}, Jan ko La za re vi}, Mi o drag Vi }en ti je vi}, Qubica Milutinovi}, Dra gan Jo ci}, Dragomir Milojevi}, te Zoran Tatalovi}, kao i niz sudija sada biv{eg Okru`nog suda u Beogradu: No vi ca Mi haj lo vi}, Zo ran \or |e vi}, Ne boj {a @iv ko vi}, Vuk Tu feg xi}, Dra gan Pla zi ni}, a i nekada{wi {ef istra`nog odeqewa Mi ki ca Pa u no vi}.

Od predmeta u kojima je kao predsednik `albenog ve}a Vrhovnog suda Srbije sudija Dragomir Milojevi} postupao u drugom stepenu, javnosti su najpoznatiji „Ibarska magistrala“ i „Nacionalni stroj“.

Wegov kolega Zoran Tatalovi} je pre izbora za sudiju Vrhovnog suda Srbije bio sudija Specijalnog suda u Beogradu, a od procesa u kojima je postupao, javnosti je najpoznatiji predmet takozvane Makine grupe.

J. J.

POLICIJA U SREMSKOJ MITROVICI PODNELA

PRIJAVU PROTIV ^ETVORO QUDI IZ [IDA Obo stra no iz ru ~i va we osu |e ni ka O{te }eni „Cen tro pro met” Crnogorska policija izru~ila je ju~e srpskim kolegama Ra de ta Ar se no vi }a, dok su iz Srbije u Crnu Goru izru~eni Ra do sav Ra ko vi} i kineska dr`avqanka Ku Ji ^in, saop{teno je u Podgorici.

Crnogorska Uprava policije je navela da je Arsenovi}, dr`avqanin Srbije, uhap{en u Crnoj Gori krajem jula po me|unarodnoj poternici Nacionalnog centralnog biroa Interpola Beograd. Policija Srbije tra`ivala je Arsenovi}a radi izdr`avawa kazne zatvora od tri godine i {est meseci zbog krivi~nog dela ubistva u poku{aju.

U saop{tewu se navodi da su iz Beograda u Podgoricu ekstradirani Rakovi}, dr`avqanin Crne Gore, radi izdr`avawa kazne zatvora od tri godine i {est meseci zbog krivi~nog dela nasilni~kog pona{awa, kao i kineska dr`avqanka Ji ^in, koja je osu|ena na tri go di ne za tvo ra zbog krivi~nog dela prawa novca.

Ona je, kako se navodi, tokom 2004. godine otvorila `irora~un kod Euromarket banke u Podgorici i na wega polo`ila i s wega prenela ~etiri miliona evra i milion dolara, novac pribavqen izvr{ewem krivi~nog dela.

(Tanjug)

i ak ci o na ri?

Sremskomitrova~ka policija podnela je krivi~nu prijavu Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici protiv Mir ka Z. (57), Ja ro mi ra M. (57), Ste va na K. (60), Alek s an d ra V. (45) i Slo bo da na G. (63), svi iz [ida, zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~na dela zloupotrebe slu`benog polo`aja, falsifikovawa slu`bene isprave i prevare, saop{tila je ju ~e Po li cij ska upra va Sremska Mitrovica.

Koriste}i slu`beni polo`aj u preduze}u „Centropro-

met AD” iz [ida, osumwi~eni su od marta do oktobra ove go di ne pro da li ne kret ni ne tog preduze}a i pri tome sa~inili i overili slu`bene isprave neistinite sadr`ine, ~ime su o{tetili to predu ze }e za 23.840.000 di na ra, kao i akcionare koje su takvim radwama prevarili i onemogu}ili potpunu ili delimi~nu isplatu novca, koji je radnicima dosu|en na osnovu pravosna`nih presuda i poravwawa, navodi se u policijskom saop{tewu.

(Tanjug)

SPORT

c m y

dnevnik

DAVID MANGA SE NAME]E GOLOVIMA

@e lim {an su u Hum skoj Fud ba le ri Par ti za na u pri ja teq skom me ~u, hu ma ni tar nog ka rak te ra po be di li su u Pan ~e vu Di na mo s 1:0 (1:0). Bio je to od li ~an test za re zer vi ste da se do ka `u pred stru~ nim {ta bom.

Onaj ko ji je to sva ka ko us peo je Da vid Man ga. Mo mak ko ji je u Par ti zan do {ao iz Min he na 1860 i bio po sled we po ja ~a we cr no – be lih po sti gao je gol i ozbiq no se na met nuo tre ne ru Sta no je vi }u. Non stop je bio opa snost po pro tiv ni ka pa tre ba o~e ki va ti da }e do bi ti {an su i u pr ven stvu, mo `da ve} pro tiv Ja vo ra, su tra.

- Dra go mi je da sam bio stre lac i la ko ula zio u {an se. @e lim da se iz bo rim za pr vi tim i u~i ni }u sve da u to me i uspem – re kao je re pre zen ta ti vac Cen tral no a fri~ ke Re pu bli ke.

Da vid Man ga

- Da, ali to ne me wa mo je mi {qe we. Po sle sve ga vi |e nog uti sak je da je fa li lo ma lo sre }e. Par ti zan je igrao do bro, ali je sku po pla tio pro ma {e ne {an se. Ve ru jem da su po u ke iz vu ~e ne i da }e ve} na red ne se zo ne bi ti

Par ti zan bez Ne ma we To mi }a Fud ba le ri Par ti za na bi }e osla bqe ni za Ne ma wu To mi }a u su tra {wem me ~u 9. ko la Je len su per li ge pro tiv Ja vo ra u Iva wi ci. On ima pro ble ma sa lo `om i ve li ko je pi ta we da li }e us pe ti da se opo ra vi u u|e u kom bi na ci ju za sa stav.

- Mu ~i me we gov pro blem sa lo `om. U sre du je tre ni rao sma we nim in ten zi te tom i iskre no se na dam da }e us pe ti da se opo ra vi - re kao je tre ner Sta no je vi}.

Ne ma wa To mi} je naj bo qi stre lac Par ti za na od po ~et ka se zo ne, {est go lo va, od ~e ga ~e ti ri u pr ven stvu.

Man ga ima po se ban mo tiv da se na met ne u Par ti za nu. U Min he nu 1860 je uglav nom igrao za re zer vni tim.

- Ve ru jem u se be i mi slim da za slu `u jem bo qi tret man. U Par ti zan sam zbog to ga i do {ao.

Da se po tvr dim u sre di ni, ko ja je am bi ci o zna i ko ja je stal no deo Evro pe.

Ove se zo ne eki pa u to me ni je us pe la?

sve po sta rom – za kqu ~io je le vo kril ni na pa da~ {am pi o na.

Da vid Man ga je do sad od i grao dve pri ja teq ske utak mi ce za Par ti zan, pro tiv Sre ma iz Srem ske Mi tro vi ce i Di na ma iz Pan ~e va i na obe bio stre lac. Uz svo je br zin ske spo sob no sti ne ma sum we da bi mo gao bi ti sja jan part ner Vla di mi ru Vol ko vu na le voj stra ni te re na.

I. Lazarevi}

Za bra we no pu {e we na EP Evrop ska fud bal ska uni ja (UEFA) za bra ni la je re kla mi ra we i kon zu mi ra we ci ga re ta to kom Evrop skog pr ven stva u Ukra ji ni i Poq s koj 2012. go di ne. UEFA je obe lo da ni la da se za bra na od no si na svih osam sta di o na na ko ji ma }e bi ti igra ni me ~e vi, a pred sed nik te or ga ni za ci je Mi {el Pla ti ni re kao je da je to ura | e n o zbog po { to v a w a i zdra vqa svih gle da la ca.

Ta ko |e, gra do vi do ma }i ni mo ra }e da pri me wu ju po li ti ku za bra ne pu {e wa na jav nim me sti ma, u pre vo zu i re sto ra ni ma. UEFA za jed no sa Svet skom zdrav stve nom or ga ni za ci jom ra di na pri me ni no ve po li ti ke za {ti te jav nog zdra vqa.

Zve zda pro da je gol ma na Baj ko vi }a Fud bal ski klub Cr ve na zve zda sprem na je da pro da pr vog ~u va ra mre `e Bo ba na Baj ko vi }a u zim skom pre la znom ro ku u slu ~ a j u do b re po n u d e.

Iako je sport ski di rek tor cr ve no-be lih Ivan Axi} na ja vio pro d u ` e w e ugo v o r a sa Baj ko vi }em, to ne zna ~i da on ne ma slo bo du da pro me ni sre di nu uko li ko mu se uka `e pri li ka.

Cr ve na zve zda ima tro ji cu mla dih i ve o ma ta len to va nih gol ma na, Alek san dra Ki rov skog (21), Mi lo {a Ve si }a (22) i Mar ka Dmi tro vi }a (19), ko je `e li da afir mi {e i na wih naj o zbiq ni je ra ~u na u na red nih ne ko li ko go di na.

Bo ban Baj ko vi} je po stao stan da ran ~u var mre `e ti ma iz Qu ti ce Bog da na od do la ska Ro ber ta Pro si ne~ kog na me sto tre ne ra.

RFK NOVI SAD PROSLAVIO 90 GODINA POSTOJAWA

Fud bal se vra tio na De te li na ru Rad ni~ ki fud bal ski klub No vi Sad, ove go di ne sla vi dro stru ki ju bi lej, na ko me mo gu da mu po za vi de mno gi klu bo vi u ze mqi i or ku `e wu, 90. go di na od po stan ka i po la ve ka od pla sma na u Pr vu sa ve znu li gu. Tim po vo dom upri li ~e no je dru `e we sa qu di ma ko ji su zlat nim slo vi ma pi sa li isto ri ju no vo sad skog pr vo li ga {a.

- Sla vi mo re dak ju bi lej - na ka `e pred sed nik upra vog od bo ra Go ran La bu do vi}. Po be dom u me ~u s In |i jom u su bo tu stru~ ni {tab i igra ~i da li su pun do pri nos pro sla vi. Bi la je to svo je vr sna pro -

mo ru s ob zi rom da nas ve li ki po sao tek o~e ku je. Stvo ri li smo pri stoj ne uslo ve za rad o ~e mu sve do ~i i po nov no in te re so va we onih naj mla |ih, po ~ev od sed mo go di {wa ka pa sve do omla din skog i se ni or skog po go na. Vra }a se `i vot na na {u De te li na ru i to nas ve o ma ra du je. Tru di }e mo se jo{ vi {e, a kao pr vi na red ni za da tak je ospo so bqa va we po mo} nih te re na, naj pre Bi ka re, gde je u pla nu i po sta vqa we ve {ta~ ke tra ve i pra vqe we pro sto ra za ma le spor to ve i re sto ra na. Nig de ne `u ri mo, i}i }e mo ko rak po

- Po ziv no vog ru ko vod stva svi ma na ma ko ji smo u~e stvo va li u isto rij skom po ho du na ta da {wu Pr vu sa ve znu li gu- ka `e Bra ni mir Vrat wan ko ji je od i grao pre ko 240 utak mi ca u `u to - pla vom dre su. Ono {to sam vi deo, ohra bri lo me je, uve ren sam da }e No vi sad da se vr lo br zo vra ti na sta ri put. ^o vek ko ji je du go go di na uspe {no igrao i bio tre ner na De te li na ri, Ili ja To ja gi} ta ko |e ni je krio odu {e vqe we.

- Ve o ma sam sre }an {to sam po sle 20 go di na kro ~io na me sto gde

Zlat na ge ne ra ci ja No vog Sa da: Bar be ri}, Pir ma jer, Vrat wan, [u {i}, To ja gi}, Ma jor, Ko zli na, Vla {ki, Foto: F. Baki} Ga van ski i Ne met

mo ci ja klu ba, a me~ su uve li ~a li ve te ra ni ko ji su na stu pi ma i stru~ nim ra dom obe le `i li zlat no po gla vqe klu ba. Ima mo le pu pro {lost i mi sli mo na bu du} nost ko ja }e bi ti za sno va na na pra vim fud bal skim i sport skim vred no sti ma. Ima mo pla no ve , po ku {a }e mo za dve, tri go di ne iz bo ri mo pla sman u su per li gu.

Na re ~i no vog pred sed ni ka upra vog od bo ra `u to - pla vih, na do ve zao se i ge ne ral ni se kre tar Ran ko \u ro vi}, ko ji je osvr nuo na to {ta je ura |e no od ka da je no va upra va pre u ze la bri gu i spa sla klub od ga {e wa.

- Do sta to ga se ura di lo za ovih ne ko li ko me se ci. To je sa mo kap u

ko rak, ka ko sa re zul ta ti ma ta ko i sa osta lim stva ri ma bit nim za funk ci o ni sa we klu ba. [to se ti ~e pr vog ti ma, ne ma mo op te re }e wa oko pla sma na, igra mo do bro u vr hu smo i svi su za do voq ni.

Jo{ uvek stva ra mo eki pu. Idu }e go di ne, uko li ko se uka `e pri li ka `e qa nam je da se ume {a mo u bor bu za pr va dva me sta, ali sve ra di mo ka ko bi za dve go di ne bu de mo pra vi, ve ru je mo da }e ta da klub sta sa ti u svim seg men ti ma bio je pun op ti mi zma Ran ko \u ro vi}.

Ve te ra ni su bi li iz ne na |e ni to plim pri je mom, jer u po sled wih dva de se tak go di na i ni su pu no na vra }a li u klub.

sam do `i veo naj lep {e sport ske tre nut ke u ka ri je ri. Qu di ko ji su po sled we dve de ce ni je vo di li klub uru {va li su ga i do ve li do dna. Na sre }u po ja vi li su se ne ki no vi mla di qu di ko ji su pre va zi {li te {ku si tu a ci ju, ko ji su se s pu no ela na uhva ti li u ko {tac s pro ble mi ma. @e lim da kroz par go di na svi za jed no pro sla vi mo po vra tak u Su per li gu - ka zao vid no uz bu |en Ili ja To ja gi}.

No vu pri li ku za vi sok let No vo sa |a ni ima ju u grad skom der bi ju, a pre ma na ja va `e le da i u tom su sre tu po voq nim re zul ta tom ob ra du ju sve za qu bqe nik u `u topla vi dres.

I. Grubor

petak21.oktobar2011.

17

VOJVODINA SUTRA DO^EKUJE HAJDUK IZ KULE

Vu ki }e vi} na me }e im pe ra tiv U tri ve za ne pr ven stve ne utak mi ce fud ba le ri Voj vo di ne ni su us pe li da se do ~e pa ju ~i ta vog ple na. Naj bli `i to me, uti sak je, bi li su u pro {lu ne de qu u du e lu s Ra dom, ali su u No vi Sad do ne li sa mo je dan bod. [ta je bi lo - bi lo je, pr ven stvo ide da qe i vre me na za je di ko va we ne ma, a pred cr ve nobe li ma su tra je voj vo |an ski der bi, po {to na „Ka ra |or |e” sti `e eki pa Haj du ka iz Ku le.

- Ne ma mo ni ka kav im pe ra tiv, a qu di iz Upra vog od bo ra na {eg klu ba za do voq ni su na ~i nom na ko ji igra mo - ob ja snio je De jan Vu ki }e vi}, tre ner No vo sa |a na, ko ji je u sre du skok nuo do Cr ne Go re, za jed no sa sport skim di rek to rom Mi o dra gom Pan te li }em, ka ko bi na de lu vi de li ne ke igra ~e.

- Na `a lost, ta kvu igru ne pra te i re zul ta ti, a ni smo bi li ni mi qe ni ci sport ske sre }e u utak mi ca ma s Ja go di nom i Ra dom, ka da su sta ti ve i pre~ ke ko je smo po ga |a li bi le pro tiv nas. Ipak, od nos igra ~a pre ma tre nin gu i utak mi ca ma je ne {to {to nas sve za do vo qa va i hra bri pred tri utak mi ce ko je igra mo s voj vo |an skim eki pa ma. Su tra nam do la zi Haj duk, pa ide mo u In |i ju u Kup me ~u, a on da na na{ sta dion sti `e i Spar tak.

Nor mal no je to {to svi ri va li `e le da ski nu skalp Voj vo di ni, ali mi zna mo {ta je na{ ciq, `e li mo da igra mo u Evro pi i da u Ku pu stig ne mo do fi na la. Uva `a va mo Haj duk, upra va ni je pred nas po sta vi la im pe ra tiv, ali ga pred igra ~e po sta vqam ja, jer da bi smo

Sla vqe nik: Slo bo dan Me do je vi}

osta ri li ono {to `e li mo, mo ra mo da po be |u je mo, po go to vo ka da je re~ o utak mi ca ma ko je igra mo na na {em sta di o nu. Sve stan sam da nam ne }e bi ti la ko, ri val stvo iz me |u eki pa je ve li ko.

Tre ner No vo sa |a na na ja vio je pro me ne. Bra ni slav Traj ko vi} je od ra dio ka znu zbog `u tih kar to na, a iz ve sno je da }e {ef stru ke po tra `i ti me sto i za Pe tra [ku le ti }a ili Mi la na Bo jo vi }a u na -

Po ~e tak u 17 ~a so va Su tra {wi voj vo |an ski der bi iz me |u Voj vo di ne - Haj duk po ~i we u 17 ~a so va, na sta di o nu „Ka ra |or |e”. Utak mi cu }e pre no si ti TV Are na sport 1.

Ce ne ula zni ca su uobi ~a je ne i za za pad }e ko {ta ti 300, za is tok 200, a za se ver 100 di na ra

pa du. Uz to, opo ra vio se od gri pa i Gi or gi Me re ba {vi li, za sa stav }e kon ku ri sa ti i A|u ru, da kle igra ~i ko ji su kod Vu ki }e vi }a bi li do sa da stan dard ni pr vo tim ci.

Po sle tre ning utak mi ce sa Sen tom (4:1), igra ~i su ju ~e tre ni ra li po sle pod ne, a u Sport skom cen tru „Vu ja din Bo {kov” pre to ga upri li ~e na je ma la sve ~a nost. Na i me, 21. ro |en dan pro sla vio je Slo bo dan Me do je vi}, pa su fud ba le ri no vo sad skog su per li ga {a po `e le li svom ka pi te nu pu no zdra vqa i sre }e, na rav no uz oba ve znu ro |en dan sku tor tu. A naj lep {i po klon bi la bi mu po be da u su tra {woj utak mi ci s Haj du kom, kao od sko~ na da ska ka bo qim re zul ta ti ma.

A. Predojevi}

18

sport

petak21.oktobar2011.

dnevnik

NISU USVOJENI PROGRAMI SELEKTORA STOJIQKOVI]A

Smr di ba rut kod stre la ca Na sed ni ci Uprav nog od bo ra Stre qa~ kog sa ve za Sr bi je, ni su usvo je ni pro gra mi se lek to ra Zo ra na Sto jiq ko vi }a za olim pij ski tim i re pre zen ta tiv ne se lek ci je u 2012. Gla sa lo se, po tom, zbog iz ra `e nog ne za do voq stva gru pe tre ne ra i stre -

je Stre qa~ ki sa vez Sr bi je, na ne ki na ~in, do ve den u pat po zi ci ju da na de vet me se ci do Olim pij skih iga ra u Lon do nu ima ve o ma slo `e nu i ne pri jat nu si tu a ci ju i otvo re no raz mi mo i la a `e we u naj o se tqi vi jem de lu – stru~ nom ra du i tak mi ~ar skom pro gra mu.

Se lek tor Zo ran Sto jiq ko vi} i Ste van Ple ti ko si}

la ca ra dom se lek to ra i o we go voj sme ni, ali pred log ni je usvo jen jer od 11 ~la no va UO SSS sa mo su pe to ri ca bi la „za“. Gla sa lo se, za tim, i o pred lo gu da se lek tor u na red nih se dam da na u sa rad wi sa li~ nim tre ne ri ma olim pij skih kan di da ta ura di no ve pro gra me. I tu ni je bi lo po treb ne ve }i ne za usva ja we, pa

Se lek tor Zo ran Sto jiq ko vi} je, po {tu ju }i pre sve ga ro ko ve Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je, na pra vio pro gra me re pre zen ta ci je i olim pij skih kan di da ta i ka ko je re kao, pr vi put u sed mo go di {wem man da tu po slao ih je u naj bo qoj na me ri, o~e ku ju }i is kre ne, ko le gi jal ne i stru~ ne su ge sti je, na raz ma tar we i li~ nim

tre ne ri ma. Od osam tre ne ra, sa mo dva su mu od go vo ri la kon struk tiv no (Mi ra Mak si mo vi} tre ner Iva ne Mak si mo vi} i Je le na Aru no vi} tre ner Zor ne Aru no vi}), dok su pe to ri ca tre ne ra u ve o ma ne ga tiv nom i ne pri jat nom to nu re a go va li na po nu |e ne pro gra me!

- Ni jed nim pred lo gom u pro gra mi ma ni sam za {ao u do men ra da li~ nih tre ne ra ni ti sam ih oma lo va `a vao, po nu dio sam ter mi ne, ka len dar tak mi ~e wa, broj da na na pri re ma ma, vre me za te sti ra we i od mor...i o~e ki vao sam do bro na mer ne su ge sti je i pred lo ge da se usa gla si mo, da re pre zen ta ci ja bu de je dan tim sa jed nim ci qem, a ne kao ras tu re na voj ska. Do bio sam, me |u tim, uvre dqi va pi sma pre pu na ne ga tiv nog na bo ja – re kao je selk tor Zo ran Sto jiq ko vi}. - Sma tram da ni su u pi ta wu mo ji pro gra mi, sli~ ne sam pra vio i ra ni je i po wi ma smo ra di li i do no si li me da qe. Ta da su va qa li, sa da, od jed nom, ne va qa ju. U pi ta wu je `e qa gru pe tre ner da me sme ne, a ne lo {i pro gra mi.

Sto jiq ko vi} je uka zao i na in te re sant nu ~i we ni cu da dok su se we go vi pro gra mi po {to va li i po wi ma di sci pli no va no ra di lo bi lo je me da qa (se dam na SP 2010. u Min he nu), a ove go di ne, ka da je po pu sti la di sci pli na i ni je po {to van red u re pre zen ta ci ji, sa mo dve na E[.

FINALE KUPA NA PODRU^JU OFS KULA

Pe har Li pa ru Lipar - Kula 3:0 (1:0) KU LA: Sta dion Haj du ka, gle da la ca 250. Su di ja: [}e pa no vi} (Ku la). Strel ci: Ko va~ u 32. i 86. i Ka rin u 88. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ki{, Vu ko vi} i Ka rin ( Li par).

LI PAR: Pe na 7, Mi lu tin 8, Ki{ 7, Jo vi {i} 7, Po li} 7, Vu ko vi} 7, ( @e sti} -), Ka rin 7, Ro mi} 7, Ko va~ 8, ( Do vat -), Maq ko vi} 7 i Ne sto ro vi} 7 ( ^e sti} 7).

KU LA: Ka li ni} 7, An |el ko vi} 7, Ra du lo vi} 6, [a rac 6 ( Jo van -), Ku li} 7, Ku koq 6, Vu ja ~i} 6, Voj no vi} 6 ( Bo `o vi} 6), Bu kej lo vi} 6, Vu ko vi} 7 ( Mi lo {e vi} -) i Na| 6.

Fud ba le ri Li pa ra osvo ji li pe har na me wen po bed ni ku Ku pa na pod ru~ ju Op {tin skog fud bal skog sa ve za Ku la. Oni su na sta di o nu su per li ga {a Haj du ka u svim ele men ti ma igre nad vi si li Ku lu.

Po ve li su Li par ~a ni u 32. mi nu tu ka da se naj bo qi igra~ su sre ta Lu ka Ko va~ od lu ~io na uda rac sa dva de se tak me ta ra. Lop tu je upu tio ta ko pre ci zno da gol man Ka li ni} ni je us peo da je za hva ti ve} se ona od sta ti ve od bi la u mre `u.

U dru gom de lu igra ~i Ku le su po ku {a li da pre o kre nu re zul tat i bi lo je pri li ka u ko ji ma su se

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO

Od li ~an start Srp ki wa Srbija - Gr~ka 36:20 (19:9)

Fud ba le ri Li pa ra za slu `e no osvo ji li pe har

na la zi li Bo `o vi} i Mi lo {e vi}, ali ni su bi li pre ci zni, da bi u fi ni {u su sre ta Li par po sti gao jo{ dva go la. U 86. mi nu tu Ka rin je ide al no upo slio Ko va ~a, a ovaj je ma ni rom ra snog strel ca sa de se tak me ta ra ma ti rao Ka li ni }a.

Dva mi nu ta ka sni je Ko va~ je po vrat nom lop tom pro na {ao Ka ri na ko me ni je bi lo te {ko da sa 7-8 me ta ra po go di mre `u.

Ka pi te nu Li pa ra Mi ro sla vu Mi lu ti nu pe har je uru ~io I{tvan Kar do{, ~lan Op {tin skog ve }a za du `en za sport. @i -

Pre mi nuo Iz tok Puc Biv {i ru ko met ni re pre zen ta ti vac SFR Ju go sla vi je, Slo ve ni je i Hr vat ske Iz tok Puc pre mi nuo je u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma od po sle di ca kar ci no ma plu }a.

Puc je ro |en 14. sep tem bra 1966. go di ne u Slo vew Gra de cu, a pre mi nuo je na Flo ri di, gde se le ~io od opa ke bo le sti.

U bo ga toj ka ri je ri osva jao je me da qe na naj ve }im tak mi ~e wi ma. Sa se lek ci jom Ju go sla vi je bio je tre }i na Olim pij skom igra ma u Se u lu, da bi se osam go di na ka sni je u Atlan ti oki tio zla tom bra ne }i bo je Hr vat ske. I pod za sta vom tre }e re pre zen ta ci je u~e stvo vao je na Olim pij skim igra ma. U Sid ne ju 2000. ko na~ no je obu kao dres Slo ve ni je.

TE LE NOR STI PEN DI RA OSMO RO SRP SKIH SPOR TI STA U PRI PRE MA MA ZA OLIMPIJADU: Telenor }e stipendirati osmoro sportista u pojedina~nim sportovima u pripremama za Olimpijske igre: strelce Jasnu [ekari}, Zoranu Arunovi} i Damira Mikeca, pliva~e Ivana Len|era i Velimira Stjepanovi}a, tekvandoku Milicu Mandi}, vesla~a Gorana Jagara i kajaka{icu Nikolinu Moldovan.

Pored dodatne mese~ne stipendije koju }e dobijati do Igara u Londonu, sportisti od Telenora dobijaju i mobilni telefon HTC Sensation i posebno prilago|en tarifni paket. Kompanija Telenor je ve} drugi olimpijski ciklus zaredom generalni sponzor Olimpijskog komiteta Srbije i Olimpijskog tima Srbije. Saradwa je po~ela pre Igara u Pekingu 2008. Na Olimpijskim igrama u Londonu Olimpijski tim Srbije obele`i}e ta~no 100 godina od svog prvog nastupa na ovom takmi~ewu.

Sa Hr vat skom ima jo{ dve me da qe - bron zu za EP u Por tu ga lu 1993. i sre bro sa SP na Islan du 1995. go di ne. Uspe ha je imao i u klu bo vi ma za ko je je na stu pao. Sa Za gre bom je osvo jio Li gu {am pi o na, a bra nio je bo je jo{ Ce qa, Pru lea i ba wa lu~ kog Bor ca.

ri, ko jeg su ~i ni li igra~ ke le gen de haj du ka Bo `i dar Bo `o vi} i @ar ko Ra bre no vi}, kao i Ah med Muj dra gi}, pr vo ti mac Haj du ka, za naj bo qeg igra ~a fi nal ne utak mi ce pro gla si li su dvo stru kog strel ca Lu ku Ko va ~a. Va qa re }i i to da se na ovoj utak mi ci od ak tiv nog igra wa opro stio du go go di {wi igra~ Ku le Go ran Dur sum, ko me su pri god ne po klo ne uru ~i li Sa {a To ma jek, pred sed nik i Dra gan Ke ko vi}, ~lan Uprav nog od bo ra FK Ku la. \. Bojani}

DANA[WI PROGRAM Rukomet

Superliga za mu{karce BEOGRAD: Crvena zvezda Radni~ki (18.30).

Prva mu{ka liga - JAGODINA: Jagodina - Zaje~ar (18).

Druga mu{ka liga, sever NOVI SAD: Radni~ki - Apatin (16.30, Slana bara), JA[A TOMI]: Napredak - Jedinstvo (19.30), [ID: Radni~ki - Titel Yon Dir (19.30).

Druga `enska liga, sever SREMSKA MITROVICA: Srem - Radni~ki (18.45).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Lavovi (19).

Odbojka Viner {tedi{e `enska superliga - SUBOTICA: NIS Spartak - Kolubara (19).

Prva `enska liga - KRAGUJEVAC: Sme~ 5 - Klek Srbija{ume (19), BEOGRAD: Po{tar Radni~ki (K) (19).

NI[: Dvo r a n a: ^a ir. Gle da la ca: oko 4.000. Is k qu ~ e w a: Sr bi ja 4, Gr~ ka 2 mi nu ta. Sed mer ci: Sr bi ja 6(6), Gr~ ka 2(1).

SR BI JA: Kr pe` 2, Po po vi} 1, Ko pe rec 3, Le ki} 10, [te vin 2, Ma ti}, Da mja no vi} 6, Vu~ k o v i} 1, Eri} 2, To { o vi}, Ra j o v i}, Pop-La z i} 2, Og w e n o v i} 4, Cvi ji} 1, To ma {e v i}, Ni { a vi} 2 GR^ K A: Ko pra 6, Ma vro ge or gi N, Ma vro ge or gi Z, Ma sta ka, Log da ni du 8, Ko s tam p o i k i d u, Pa pa zo glu, Kon to ku ri du, Va fe la du, Pa pa ni ko lau, Di mi tru 3, Evan ge li du, Ca ka l u 5, Ma s ma ni d u, Ma l a f a, An ti ci 5.

Ru k o m e t a { i ce Sr bi je po be di le su u Ni {u re p re z en t a c i j u Gr~ k e ube d qi - An drea Le ki} vim re zul ta tom 36:20 (19:9) u pr vom me ~u kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo 2012. go di ne u Ho lan di ji. Me~ je od i gran u re no vi na roj ha li ^a ir, pred 4.000 qu di.

U pr vom me ~u sa no vim se lek t o r om Alek s an d rom Bo {ko vi }em ru ko me ta {i ce Sr bi j e su pri k a z a l e so l id n u igru i ve o ma la ko sa vla da le

ama t ar s ku re p re z en t a c i j u Gr~ ke. Ni je bi lo mno go gre {a ka, ali ni pre vi {e le pe i atrak tiv ne igre.

Na red ni me~ u kva li fi ka ci ja ma re pre zen ta ci ja Sr bi je igra }e u ne de qu u Por tu ga lu.

Po s le me ~ a se l ek t or Bo {ko vi} re kao je da mu je `ao

{ko vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re.

On je do d ao da je u eki p i do bra at m os f e r a i da }e si g ur no osvo j i t i me d a q u na Svet skom pr v en s tvu 2013. u Sr b i ji.

Se lek tor Sr bi je na ja vio je da }e u na red nom me ~u u Por -

{to u Ni {u re pre zen ta ci ja ni je igra la sa ja ~im pro tiv ni kom.

- Pre pun sam uti sa ka. Hva la Ni {li ja ma {to su nas po dr `a li. Ima li smo sa mo dva da na tre nin ga, ni smo mo gli mno go da se pri pre ma mo, ali mi je `ao {to ni smo igra li sa ja ~om eki pom kao {to je Dan ska ili Nor ve {ka - re kao je Bo -

tu ga lu tra `i ti od igra ~i ca da bu du jo{ bor be ni je.

- Mi ide mo u Por tu gal da po be di mo. De voj ke za slu `u ju da ih Sr bi ja po dr `i, jer }e to zna ti da vra te - re kao je se lek tor Sr bi je.

Ru k o m et n i sa v ez Sr b i j e pri kqu ~io se ak ci ji „Bit ka za be be”, pa su se ru ko me ta {i ce od re kle dnev ni ce u ko rist tog fon da.

CEV LIGA [AMPIONA

Par ti za nu set u Poq skoj Par ti zan Ter mo e lek tro po ra `en je u pr vom me ~u C gru pe CEV Li ge {am pi o na 2012. od poq skog ZAK SA Ke |er `i na 3:1 (25:20, 25:18, 21:25,

25:16), po sle 86 mi nu ta igre.

Utak mi cu u dvo ra ni Azot po sma tra lo je 2000 gle da la ca, su di li su Mar tin Hu dik iz Slo va~ ke i Ka ri Par ti a i nen iz Fin ske. De bi t ant s ki na s tup Par t i z a n a

Ter mo e lek tro u elit nom klup skom tak mi ~e wu ni je do neo iz ne na |e we, cr no-be li su iz gu bi li me~ ali su na go sto va wu u Poq skoj pru `i li su so li dan ot por ZAK SA Ke |er `i nu.

SPORT

c m y

dnevnik

petak21.oktobar2011.

NA US OPENU

Fi na la dan ka sni je

Ro yer Fe de rer i No vak \o ko vi}

OPTU@BE NA RA^UN ITF I PROIZVO\A^A SPORTSKE OPREME

Sa bo ti ra li No va ka \o ko vi }a Me |u na rod na te ni ska fe de ra ci ja (ITF), u sa rad wi sa od re |e nim pro zvo |a ~i ma sport ske opre me, op tu `e na je da je sa bo ti ra la naj bo qeg srp skog i svet skog te ni ser ka No va ka \o ko vi }a. Na vod no, ITF i pro iz vo |a ~i sport ske opre me su na me {ta li `reb na ve li kim tur ni ri ma i fa vo ri zo va li da u fi na lu igra ju Ro xer Fe de rer i Ra fael Na dal.

Pred vod nik onih ko ji sma tra ju da su se ~ud ne stva ri de {a va le je Ka ta ri na Pi je tlo vi}, pro fe sor sport skog pra va na Uni -

ver zi te tu u Ta li nu, ko ja je na An ti ko rup cij skom sim po zi ju mu u Kel nu iz ne la ozbiq ne op tu `be i sum we u re gu lar nost ve li kih te ni skih tak mi ~e wa.

Ona je ob ja vi la po da tak da su \o ko vi} i Fe de rer od 2008. go di ne na ~ak 12 grend sle mo va uvek bi li u istom de lu `re ba, bez ob zi ra da li su bi li ran gi ra ni kao dru gi ili tre }i, od no sno kao pr vi ili tre }i na sve tu. [an sa da se to de si je go to vo ni ka kvih 0,02 od sto!

- To je kao da ba ci te nov ~i} 12 pu ta i on uvek pad ne na stra nu sa bro jem. @reb se pra vi ta ko {to

pr vi ide u gor wi deo ko stu ra, a dru gi na sa mo dno dru gog. Dru gi i tre }i se ras po de qu ju u dva ko stu ra. U svim slu ~a je vi ma, \o ko vi} se po kla pao sa Fe de re rom, dok je Na dal i{ao na Ma re ja. Ve ru jem da su ovi `re bo vi bi li iz lo `en ma ni pu la ci ji, a sve zbog sti ca wa ogrom nog pro fi ta u sve tu bi zni sa - o{tro je iz ne la Pi je tlo vi }e va svoj stav.

- Ra di li smo si mu la ci je `re ba i sa mo tri od 1.000 pu ta su se \o ko vi} i Fe de rer sa sta li u po lu fi na lu. To sva ka ko ni je slu ~aj nost - do da la je Ka ta ri na Pi je tlo vi}.

Or ga ni za to ri US ope na raz mi {qa ju da fi na li sti ma tur ni ra ubu du }e omo gu }e dan od mo ra iz me |u po lu fi na la i fi na la. No vak \o ko vi} i Ra fael Na dal mo ra li su na ovo go di {wem US Ope nu zbog ki {e da se za ti tu lu ume sto u ne de qu bo re u po ne de qak. Or ga ni za to ri po sled weg gren sle ma u se zo ni ozbiq no raz mi {qa ju da se ubu du }e mu {ka fi na la igra ju pr vog da na tre }e ne de qe tur ni ra...

- Po ne de qak bi ubu du }e mo gao da po sta ne zva ni ~an ter min fi na la US ope na. iz ja vio je za Aso {i ej ted pres di rek tor tur ni ra Xim Kar li.

Po sled we ~e ti ri go di ne ki {a je pri mo ra va la or ga ni za to re da po me ra ju fi na le za po ne de qak. To je do pri ne lo da se raz ma tra mo guc nost po me ra wa i `en skog fi na la, sa su bo te na ne de qu, ta ko da bi i te ni ser ke ima le dan od mo ra iz me |u po lu fi na la i me ~a za ti tu lu.

Kar li je na gla sio da je tek za po ~et pro ces pre go vo ra o even tu al noj pro me ni ter mi na odr `a va wa fi na la sa te le vi zij skom mre `om Si -Bi-Es (CBS).

Tre nut no, US open je je di ni gren slem tur nir ko ji iz me |u po lu fi na la i fi na la ne ma dan pa u ze.

Je dan od vr hun skih te ni se ra ko ji su se iz ja sni li za pro me nu ter mi na odr `a va wa fi na la na US ope nu je i [vaj ca rac Ro xer Fe de rer, ko ji je ovaj mo gu }i po tez or ga ni za to ra US ope na na zvao „pra vi po te z za na{ sport”.

19

NOVOSADSKI SUPERLIGA[ POJA^AO REDOVE

Lon ~ar i Ar se ni} za ja ~u Vo {u Ru ko me ta {i Voj vo di ne si gur nim ko ra ci ma gra be ka vr hu su per li ga {kog ka ra va na.

Ipak, ~i we ni ca da su na kon pet od i gra nih ko la, iza bra ni ci tre ne ra mr \or |a ]ir ko vi }a na sjaj nom dru gom me stu bez po ra za, ni je uquq ka la upra vu ti ma iz Srp ske Ati ne, ko ja je is ko ri sti la pri li ku da pre la zni rok tra je do 28. fe bru a ra, da osve `i re do ve do vo |e wem no vih igra ~a. Re~ je o Mi lo {a Lon ~a -

mog ne ve} na der bi ju pro tiv Me ta lo pa sti ke. A raz voj mla dog Ar se ni }a pom no }e mo pra ti ti.– ka zao je Jev ti}.

Mi lo{ Lon ~ar igra na po zi ci ji le vog be ka i ovo mu je dru gi put da }e obu }i cr ve no -be li dres. Lon ~ar je u ka ri je ri bra nio bo je Tar ke ta, Voj vo di ne, Ju go vi }a, Me ta lo pla sti ke i iran skog Par si ja na iz ko ga se po dru gi put ob reo u ja tu No vo sa |a na, oba ve zav {i se na dvo go di {wu ver nost Vo {i.

Mi lo{ Lon ~ar i Ni ko la Ar se ni}

ru, ro |e nom 1987. go di ne i mla |a nom {e sna e sto go di {wa ku Ni ko li Ar se ni }u.

Di rek tor Voj vo di ne Dar ko Jev ti} ni je krio za do voq stvo po sle pot pi si va wa ugo vo ra.

- Us pe li smo da osve `i mo re do ve do vo |e wem dva mla da i kva li tet na ru ko me ta {a.Oko pre la ska Lon ~a ra u na {e re do ve ima li smo mno go pe ri pe ti ja sa do bi ja wem we go vog ser ti fi ka ta od Ira na ca, ali smo na kon 20 da na us pe li to da re {i mo. Od Mi lo {a o~e ku je mo da nam po -

- Ve }i nu sa i gra ~a znam od ra ni je, sa ne ki ma ve} i igrao. U No vom Sa du sam ve} me sec da na i tre ni ram sa eki pom. Tru di }u se da oprav dam po ve re we stru~ nog {ta ba i upra ve i o~e ku jem da }u se do bro sna }i u no voj sre di ni – ka zao je Lon ~ar.

Ni ko la Ar se ni} igra na po zi ci ji sred weg be ka.Na sko ro svim tak mi ~e wi ma u svom uz ra stu pro gla {a van je za naj bo qeg igra ~a ili strel ca, a ugo vor sa per spek tiv nim be kom pot pi san je na {est go di na.

I. Grubor

KUP VOJVODINE ZA DAME I MU[KARCE U REGIONALNOJ LIGI VOJVODINA DO^EKUJE PARTIZAN (18)

Srp ski dvo boj u No vom Sa du Tre }e ko lo Re gi o nal ne ko {ar ka {ke li ge obe le `i }e su dar srp skih eki pa Voj vo di ne NIS i be o grad skog Par ti za na u ma loj dvo ra ni Spen sa u No vom Sa du. Ne kad ve li ki der bi na {e ko {ar ke, po sled wih go di na ne ma taj pre fiks, ali }e no vo sad ska pu bli ka ima ti pri li ku da vi di ni kad mla |i i per spek tiv ni ji tim Voj vo di ne sa jed ne i osva ja ~a du ple kru ne.

N ovo sa |an ke su u pr va dva ko la za be le `i le dva po ra za, dok su cr no - be le ima le mak si ma lan u~i nak. Be o gra |an ke ne ma ju sla bog me sta u ti mu.

Tre ner No vo sa |an ki Zo ran Mir ko vi} je sve stan raz li ke u kla si.

- Igra mo pro tiv ube dqi vo naj kva li tet ni je eki pe u li gi, ko ja u svo jim re do vi ma ima sko ro sve re pre zen ta tiv ke. Na nam je da pru `i mo svoj mak si mum. U uspo nu smo for me. Sport ski je na da ti se uspe hu. Ako nam se uka `e pri li ka, zna }e mo je is ko ri sti ti. Ono {to je naj va `ni je da su sve ko {ar ka {i ce sprem ne i zdra ve, je di no ma lih pro ble ma ima Do sta ni }e va ko ja }e igra ti upr kos po vre di zglo ba ko ju vu ~e ve} ne ko vre me - re kao je Mir ko vi}.

NBA LIGA

Bez do go vo ra o pre ki du {traj ka Sin di kat ko {ar ka {a i vla sni ci klu bo va NBA li ge ni su us pe li da po stig nu do go vor na sa stan ku u sre du, ta ko da se lo ka ut na sta vqa, pre no se ame ri~ ki me di ji. Ipak, no vi sa sta nak dve stra ne, pod nad zo rom ne z a v i s nog po s red n i k a Xor xa Ko e na, za ka zan je no vi sa sta nak.

Koen je ra ni je po sre do vao u pre go vo ri ma u pro fe si o nal noj fud bal skoj li gi (NFL), bej zbol li gi (MLB), ali i u ame ri~ kom {am pi o na tu u evrop skoj ver zi ji fud ba la (MLS).

U uto rak je sa sta nak tra jao ne ve ro vat nih 16 sa ti, u sre du du plo ma we, ali ame ri~ ki me di ji pre no se da je do bar znak to {to se dve stra ne sa sta ju tre }i dan za re dom, {to je pr vi put od po ~et ka lo ka u ta, 1. ju la.

Pod se ti mo, dve stra ne ne mo gu da se do go vo re u ve zi pre ra spo de le nov ca od „sa la ri ke pa”, od no sno po re za na do da tu vred nost.

Dok igra ~i tra `e 53 od sto od te za ra de, klu bo vi su sprem ni da po nu de 50:50. Igra ~i ma je pret hod nim ugo vo rom bi lo za ga ran to va no 57 od sto za ra de od po re za.

Zve zde pra ve tur ne ju Vla din ka Erak

Utak mi ca tre }eg ko la Re gi o nal ne li ge Voj vo di na NIS Par ti zan Ga le ni ka igra se ma loj dvo ra ni SPC „Voj vo di na” sa po ~et kom u 18 ~a so va.

I. Grubor

Dok tra ju pre go vo ri vla sni ka klu bo va i uni je igra ~a, naj ve }e zve zde NBA li ge is ko ri sti }e od la ga we se zo ne za or ga ni za ci ju svet ske tur ne je.

Naj bo qi igra ~i sve ta od i gra }e {est utak mi ca od 30. ok to bra do 9.

Ke vin Du rent, Pol Pirs, Le Bron Xejms, Dvejn Vejd, Kar me lo En to ni, Blejk Gri fin, Kris Bo{, Ra xon Ron do, Ke vin Lav, Ra sel Vest bruk, Kris Pol, Ama re Sto de ma jer, ali ne i Dvajt Ha u ard.

Igra ~i bi za ra di li oko mi li o na

SUTRA U NOVOM SADU

Da qin ska re ga ta Su tra u 10.30 ~a so va odr `a }e se No vo sad ska da qin ska ve sla~ ka re ga ta u or ga ni za ci ji VK Da nu bi jus 1885, VSV i VSS. Tak mi ~e we }e se odr `a ti na Du na vu s ci qem is pred VK Da nu bi jus 1885, a o~e ku je se u~e {}e oko 150 ve sla ~a iz ce le Sr bi je.

Ka de ti }e se tak mi ~i ti u osmer ci ma i ~e tver ci ma na dis tan ci od 6.000 me ta ra dok }e ka det ki we, pi o ni ri i pi o nir ke ve sla ti 4.000 me ta ra. Za vr {e tak tak mi ~e wa i do de la me da qa je pla ni ra na za 13.30.

Na kon du go go di {we pa u ze, 2008. go di ne po no vo je po kre nu ta da qin ska re ga ta u No vom Sa du, a od pro {le se zo ne u{la je u zva ni~ ni tak mi ~ar ski ka len dar Ve sla~ kog sa ve za Sr bi je kao po sled wa re ga ta u se zo ni.

J. G.

Ko bi Bra jant

no vem bra, a eg zi bi ci je su na ja vqe ne u Por to ri ku, Lon do nu, Ma kau i Austra li ji.

Tre ba lo bi da igra ju Ko bi Bra jant, De rik Ro uz, Ke vin Gar net,

do la ra, ali bi ve }i na nov ca bi la upla }e na u do bro tvor ne svr he.

Uko li ko bi u me |u vre me nu “lo ka ut” bio okon ~an, tur ne ja bi bi la ot ka za na.

A|a ni pre ja ki za Sen }a ne Od i gra ne su utak mi ce osmi ne fi na la ru ko met nog Ku pa Voj vo di ne u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji, a po bed nik }e obez be di ti pla sman u osmi nu fi na la Ku pa Sr bi je.

Po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti - mu{karci: ORK Cr ven ka 2 - PIK Pri gre vi ca 34:22, La vo vi (Ba~ ka Pa lan ka) - Me ta lac Asko Vi dak (Fu tog) 27:22, @e le zni ~ar (In |i ja) - No va Pa zo va 37:18, Po ti sje Ple teks (Ada) - Sen ta 40:15, Di na mo (Pan ~e vo) - Vla di mi ro vac 41:17, Je din stvo (Ka ~a re vo) -

Do lo vo 31:33, Je din stvo (No vi Be ~ej) - Pro le ter Agro `iv (Zre wa nin) (1. no vem bra, 19), Voj put (Su bo ti ca) - Dal ma ti nac (Ri |i ca) (2. no vem bra, 19:30).

Dame: La ki (Cr ven ka) - Apa tin 30:33, @e qa (@a baq) - Vr bas 18:42, Slo ven (Ru ma) - Voj vo di na (No vi Sad) 24:27, Spar tak (De be qa ~a) - Pan ~e vo 18:23, Ja bu ka 95 - Rad ni~ ki (Ko vin) 34:31, To po la (Ba~ ka To po la) Rad ni~ ki (Baj mok) 19:35, Le hel (Mu `qa) - Je din stvo (E~ ka) si no}, Ki kin da 2 - Ha las Jo `ef (Ada) (26. ok to bra, 20).

J. G.

20

sport

petak21.oktobar2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA – SERIJA A Subota

Fi o ren ti na - Ka ta ni ja Ju ven tus - \e no va

(18) (20.45)

Le }e - Mi lan Ka qa ri - Na po li In ter - Kje vo Par ma - Ata lan ta Ro ma - Pa ler mo Si je na - ]e ze na Udi ne ze - No va ra Bo lo wa - La cio

(12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

Nedeqa

1. Ju ven tus 2. Udi ne ze 3. Ka qa ri 4. La cio 5. Na po li 6. Pa ler mo 7. Kje vo 8. Ka ta ni ja 9. Par ma 10. Fi o ren ti na 11. \e no va 12. Ro ma 13. Mi lan 14. Si je na 15. Ata lan ta 16. No va ra 17. In ter 18. Bo lo wa 19. Le }e 20. ]e ze na

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

3 3 3 3 3 3 2 2 3 2 2 2 2 1 3 1 1 1 1 0

3 3 2 2 1 1 3 3 0 2 2 2 2 3 2 2 1 1 1 2

0 9:3 0 7:1 1 8:5 1 9:7 2 10:5 2 9:9 1 6:5 1 7:8 3 8:11 2 6:4 2 9:8 2 7:6 2 8:8 2 4:4 1 8:7 3 10:12 4 4:10 4 4:10 4 3:9 4 2:7

12 12 11 11 10 10 9 9 9 8 8 8 8 6 5 5 4 4 4 2

ITALIJA – SERIJA B

Ve ro na - No }e ri na (danas, 20.45)

Subota

(15) Al bi no le fe - Kr o to ne Em po li - Sa su o lo (15) (15) Gr o se to - Bre {a (15) Ju ve Sta bia - Ba ri Mo de na - Li vor no (15) Pa do va - Vi }en ca (15) (15) Pe ska ra - Asko li Re |i na - Va re se (15) Samp do ri ja - Ci ta de la (15) Gu bio - To ri no (ponedeqak, 20.45)

1. To ri no 10 2. Pa do va 10 3. Sa su o lo 10 4. Pe ska ra 10 5. Samp do ri ja10 10 6. Re |i na 10 7. Ba ri 8. Bre {a 10 9. Li vor no 10 10. Va re ze 10 11. Gr o se to 10 12. Ci ta de la 10 10 13. Ve ro na 14. Al bi no l. 10 15. No }e ri na 10 16. Kr o to ne 10 17. Ju ve Sta bia10 18. Em po li 10 19. Vi }en ca 10 20. Mo de na 10 21. Gu bio 10 22. Asko li 10

8 6 6 6 4 5 5 4 4 4 3 4 3 3 2 2 4 2 1 1 1 2

2 2 2 1 5 2 2 4 3 3 5 1 3 1 3 4 1 1 4 4 4 3

0 2 2 3 1 3 3 2 3 3 2 5 4 6 5 4 5 7 5 5 5 5

15:5 18:12 12:6 23:17 19:9 21:13 10:9 12:10 12:7 9:7 13:11 13:16 13:15 14:22 13:15 8’12 12:15 13:20 9:16 9:17 10:21 13:16

[PANIJA – PRIMERA Subota

26 20 20 19 17 17 17 16 15 15 14 13 12 10 9 9 7 7 7 7 7 2

Hi hon - Gra na da Ra sing - Espa wol Ma la ga - Real (M) Bar se lo na - Se vi qa

(18) (18) (20) (22)

Be tis - R. Va qe ka no So si je dad - He ta fe Atle ti ko (M) - Ma jor ka Osa su na - Sa ra go sa Va len si ja - Bil bao Vi qa re al - Le van te

(12) (16) (18) (18) (20) (22)

Nedeqa

1. Bar se lo na 7 2. Le van te 7 3. Real (M) 7 4. Se vi qa 7 5. Va len si ja 7 6. Ma la ga 7 7. Be tis 7 8. Atle ti ko (M)7 9. Sa ra go sa 7 10. Espa wol 7 11. Bil bao 7 12. Ma jor ka 7 13. So si je dad 7 14. Vi qa re al 7 15. Osa su na 7 16. R. Va qe ka no 7 17. He ta fe 7 18. Gra na da 7 19. Ra sing 7 20. Hi hon 7

5 5 5 4 4 4 4 2 2 3 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0

2 2 1 3 2 1 0 3 3 0 2 2 1 4 4 3 2 2 4 1

0 0 1 0 1 2 3 2 2 4 3 3 4 2 2 3 4 4 3 6

26:4 11:3 24:6 8:4 10:7 10:7 10:11 8:6 9:13 6:11 10:10 6:8 7:10 7:11 6:15 6:11 6:10 2:8 4:12 3:12

17 17 16 15 14 13 12 9 9 9 8 8 7 7 7 6 5 5 4 1

[PANIJA – SEGUNDA

Gva da la ha ra - Sa ba deq (danas, 21)

Subota

Va qa do lid - Nu man si ja (16) Al ko ron - Re kre a ti vo (18) Al ko ja no - Bar se lo na B (18) Him na stik - Her ku les (18) Kor do ba - De por ti vo (18) Hi ro na - Kar ta ge na (18) Mur si ja - Vi qa re al B (18) Sel ta - Hu e ska (18) El ~e - Kse rez (nedeqa, 12) Al me ri ja - L. Pal mas (nedeqa, 20) 1. Her ku les 8 2. Sa ba deq 8 3. Al me ria 8 4. Kor do ba 8 5. Gva da la ha ra 8 6. Va qa do lid 8 7. De por ti vo 8 8. Las Pal mas 8 9. He rez 8 10. Al kor kon 8 11. Vi qa re al B 8 12. Sel ta 8 13. El ~e 8 14. Al ko ja no 8 15. Mur si ja 8 16. Nu man si ja 8 17. Re kre a ti vo 8 18. Hi ro na 8 19. Hu e ska 8 20. Bar se lo na B 8 21. Him na stik 8 22. Kar ta ge na 8

6 6 4 4 4 3 4 3 3 3 2 3 3 2 2 2 2 1 1 1 0 0

1 1 3 3 2 4 1 3 3 2 5 2 2 3 3 3 2 4 3 2 4 2

1 1 1 1 2 1 3 2 2 3 1 3 3 3 3 3 4 3 4 5 4 6

10:4 14:9 11:6 7:5 13:12 12:8 12:12 8:8 8:8 12:6 16:14 13:11 12:11 9:9 9:11 6:8 6:8 12:15 11:15 12:14 6:14 3:15

19 19 15 15 14 13 13 12 12 11 11 11 11 9 9 9 8 7 6 5 4 2

ENGLESKA PREMIJER LIGA Subota

Gro zni ca grad skog der bi ja dr ma Ma n ~e ster

BELGIJA Subota Gent - Lo ke ren Genk - Mons Ber {o - Me he len Lirs - Sent Tru den Serkl Bri` - Le u ven Nedeqa Ve ster lo - An der leht Kor trijk - Klub Bri` Stan dard - Va re gem

Runi {utira na gol Sitija

nad In ter om 2:1 da la je sa mo po ut da wa slo no vi ma pred utak mi cu na Ar te mio Fran ki ju. Tra di ci ja je na stra ni do ma }i na ko ji je do bio svih {est du e la na svom sta di o nu, a pro {le se zo ne bi lo je 3:0, dok su u re van {u u Ka ta ni ji ri va li po de li li bo do ve.

Na{ predlog: 1

(3.15) Bolowa - (3.15) Lacio (2.10) Fud ba le ri La ci ja pre ki nu li su cr nu se ri ju u grad skim der bi ji ma pro tiv Ro me.Bo lo wa je sla vi la pro {le ne de qe na go sto va wu pro tiv No va re (2:0), ~i me su pu le ni tre ne ra Pi o li ja upi sa li pr vu troj ku na kon pet ko la.

1. An der leht 10 2. Klub Bri` 10 3. Gent 10 4. Serkl Bri` 10 5. Mons 10 6. Stan dard 10 7. Kor trijk 10 8. Ber {ot 10 9. Genk 10 10. Lo ke ren 10 11. Le u ven 10 12. Me he len 10 13. Va re gem 10 14. Lirs 10 15. Ve ster lo 10 16. Sent Tru den10

7 6 6 5 4 4 4 3 3 3 3 3 2 1 1 0

2 4 1 4 4 3 2 4 4 3 2 1 4 6 4 2

1 0 3 1 2 3 4 3 3 4 5 6 4 3 5 8

20:8 20:9 22:14 14:10 24:17 12:15 12:10 18:16 16:14 13:12 11:17 10:18 10:15 6:9 8:17 16:31

23 22 19 19 16 15 14 13 13 12 11 10 10 9 7 2

Milo{ Krasi}

Subota

(danas, 20)

Ven lo - RKC Eks cel zi or - He ra kles Den Hag - NEC Utreht - He ren ven

(18.45) (19.45) (19.45) (20.45)

Ajaks - Fe je nord AZ Alk mar - Ro da Gro nin gen - Tven te Vi te se - PSV

(12.30) (14.30) (14.30) (16.30)

Nedeqa

1. AZ Alk mar 9 2. PSV 9 3. Tven te 9 4. Fe je nord 9 5. Vi te se 9 6. Ajaks 9 7. He ra kles 9 8. Gro nin gen 9 9. RKC 9 10. Utreht 9 11. Ro da 9 12. He ren ven 9 13. Bre da 9 14. Den Hag 9 15. NEC 9 16. De Graf {ap9 17. Ven lo 9 18. Eks cel zi or 9

Slom ka, pr vi po raz na kon tri po be de. Ba var ci je di na eki pa bez po ra za na go sto va wi ma.

Na{ predlog: 2

(8.50) Hanover - (3.80) Bajern (1.40)

Fud ba le ri Be ti sa po sle od li~ nog star ta ve za li su tre }i po raz. I Ma dri |a ni su u mi nu lom ko lu po ra `e ni ito na go stov wu pro tiv Espa wo la (1:0), ~i me su pro du `i li ago ni ju du gu ~e ti ri utak mi ce. Tra di ci ja je na stra ni Be ti sa ko ji je do bio tri od po sled we ~e ti ri ko ju su ova dva ti ma od i gra la.

Na{ predlog: 1 I. G.

Li der ne ma~ kog pr ven stva Ba jern ovog vi ken da go stu je na AVD Are ni u Ha no ve ru. Iza bra ni ci tre ne ra Hajn ke sa na kon re mi ja pro tiv Ho fen haj ma (0:0) la ko su do {li do sed me po be de pro tiv Her te 4:0. Vu ko vi su kik snu li pro tiv Kel na (2:0) {to je eki pi ko ju pred vo di tre ner

Ita li jan ski {am pion Mi lan po nu dio je lon don skom ^el si ju ~e ti ri mi li o na evra za ku po vi nu fran cu skog na pa da ~a Ni ko la sa Anel ke, pre no se ita li jan ski me di ji. Ovaj fud ba ler ni je u pr vom pla nu kod no vog tre ne ra An dre Vi qas-Bo a {a, pa ozbiq no raz mi {qa o od la sku sa „Stam ford bir xa” u ja nu ar skom pre la znom ro ku.

Pr vi se ja vio Mi lan, po slao i kon kret nu po nu du, pa osta je da se vi di ho }e li ona bi ti in te re sant na Anel ki. Ni ko las Anel ka ima ugo vor sa ^el si jem do kra ja ove se zo ne, a s ob zi rom na to da go to vo si gur no ne }e pro du `i ti sa rad wu ja sno je da }e oti }i ve} na zi mu ka ko bi ^el si za ra dio od re |e nu su mu nov ca za we ga.

De Graf {ap - Bre da

(14.30) (18) (20.30)

Tra di ci ja je na stra ni fud ba le ra Bo lo wa ko ji su sla vi li na pet, a go sti na tri du e la. Pro {le se zo ne oba ri va la su sla vi la na svom bu wi {tu iden ti~ nim re zul ta tom 3:1.

Na{ predlog: 2 - 3

7 6 6 5 5 4 3 4 4 3 4 2 3 3 2 1 0 0

1 2 2 2 2 4 4 1 1 3 0 5 1 1 1 3 3 2

1 1 1 2 2 1 2 4 4 3 5 2 5 5 6 5 6 7

23:8 26:10 25:9 20:9 16:10 23:13 15:13 14:16 10:13 14:11 14:26 15:17 13:15 13:17 7:15 8:20 7:25 6:22

(1.75) Betis - (3.35) Raqo Vaqekano (4.10)

1 2 1 4 2 1 3 5 2 1 3 2 2 4 1 1 3 0 2 2

0 0 1 0 2 2 2 1 3 4 3 4 4 3 4 5 4 6 5 5

27:6 25:6 20:9 11:6 11:9 13:12 6:8 10:9 10:11 12:17 6:14 7:10 7:12 10:9 7:11 6:12 10:10 12:22 6:14 9:18

22 20 19 16 14 13 12 11 11 10 9 8 8 7 7 7 6 6 5 5

22 20 20 17 17 16 13 13 13 12 12 11 10 10 7 6 3 2

HRVATSKA Danas Lu~ ko - Haj duk (S) In ter - Za greb Subota Osi jek - Va ra `din Split - Istra Di na mo (Z) - Ri je ka Ci ba li ja - Za dar Sla ven - [i be nik Kar lo vac - Lo ko mo ti va 1. Di na mo 11 2. Haj duk 11 3. Split 11 4. Za greb 11 5. Sla ven 11 6. Osi jek 11 7. In ter 11 8. Ri je ka 11 9. Za dar 11 10. Ci ba li ja 11 11. Lo ko mo ti va11 12. Istra 11 13. Kar lo vac 11 14. [i be nik 11 15. Lu~ ko 11 16. Va ra `din 11

9 7 6 6 5 5 5 4 4 4 3 2 3 2 2 0

1 3 3 1 3 3 2 4 4 1 3 5 2 3 3 1

(17) (18) (16) (18) (18) (18) (18) (18)

1 29:5 1 223:8 2 18:13 4 12:14 3 15:13 3 15:14 4 11:10 3 13:10 3 14:17 6 8:16 5 12:10 4 9:12 6 9:20 6 9:13 6 8:12 10 4:22

28 24 21 19 18 18 17 16 16 13 12 11 11 9 9 1

BOSNA I HERCEGOVINA Subota [i ro ki - ^e lik (15) Ru dar - Le o tar (15) Trav nik - Ko za ra (15) Zriw ski - Sa ra je vo (15) Olim pik - Sla vi ja (15) @e qe zni ~ar - Ve le` (15) Zvi je zda - GO[K (15) Bo rac - Slo bo da (15) 2 1 2 3 2 2 2 3 3 2 2 2 2 4 1 1

1 2 2 2 3 4 4 4 4 5 5 5 5 4 6 7

16:3 22:8 19:8 20:14 14:11 15:11 12:10 8:9 10:14 9:11 13:17 8:12 8:14 7:10 5:16 9:27

2 3 6 3 2 2 1 4 4 3 3 5 4 4 6 2 3 3 5 2 4 6 2 3

2 3 1 3 4 4 5 3 3 3 3 3 3 4 3 3 5 6 5 7 5 5 8 8

27:13 22:11 14:8 17:14 17:12 18:19 24:19 18:14 17:15 21:16 9:9 18:16 13:11 14:13 11:11 15:13 13:15 12:14 9:14 12:22 9:18 9:16 7:19 9:23

26 21 21 21 20 20 19 19 19 18 18 17 16 16 15 14 12 12 11 11 10 9 8 6

NEMA^KA BUNDES LIGA Subota

Fran cu ski na pa da~ je u ^el si ju od 2008. go di ne, a u se zo ni 2009/10. osvo jio je Pre mi jer li gu i FA kup sa „plav ci ma”.

7 7 6 5 5 4 4 3 3 3 3 3 3 2 3 2

8 6 5 6 6 6 6 5 5 5 5 4 4 4 3 4 3 3 2 3 2 1 2 1

Bo ru si ja (D) - Keln (15.30) Nir nberg - [tut gart (15.30) Kaj zer slu tern - Fraj burg (15.30) Ho fen hajm - Bo ru si ja (M) (15.30) Her ta - Manjc (15.30) Ham burg - Volf sburg (18.30) Ba jer (L) - [al ke (nedeqa, 15.30) Ha no ver - Ba jern (nedeqa, 17.30)

Nikolas Anelka

1. [i ro ki 10 2. Sa ra je vo 10 3. @e qe zni ~ar10 4. Zriw ski 10 5. Bo rac 10 6. Olim pik 10 7. Ve le` 10 8. Le o tar 10 9. ^e lik 10 10. Ko za ra 10 11. Trav nik 10 12. Zvi je zda 10 13. Ru dar 10 14. GO[K 10 15. Slo bo da 10 16. Sla vi ja 10

1. Sa u tamp ton12 2. Vest Hem 12 3. Midlzbro 12 4. Der bi 12 5. Kri stal 12 6. Ip svi~ 12 7. Pe ter bo ro 12 12 8. Blek pul 9. Braj ton 12 10. Lids 12 11 11. Hal 12. Kar dif 12 13. Le ster 11 14. Re ding 12 12 15. Barn sli 16. Bir min gem 9 17. Burn li 11 18. Por tsmut 12 19. Ko ven tri 12 20. No tin gem F.12 21. Vot ford 11 22. Mil vol 12 23. Don ka ster 12 24. Bri stol 12

Aug zburg - Ver der (danas, 20.30)

Mi lan nu di ~e ti ri mi li o na za Anel ku

HOLANDIJA

(18) (20) (20) (20) (20)

7 6 6 4 4 4 3 2 3 3 2 2 2 1 2 2 1 2 1 1

Pi ter bo ro - Lids (13) Kar dif - Barn sli (16) (16) Midlzbro - Der bi Ip svi~ - Kri stal P. (16) (16) Le ster - Mil vol (16) Hal - Vot ford Blek pul - No tin gem F. (16) (16) Por tsmut - Don ka ster Ko ven tri - Barn li (16) Re ding - Sa u temp ton (18.20) Bri stol - Bir min gem (nedeqa, 16) Braj ton - V. Hem (ponedeqak, 20.45)

Kra si} u Ju naj te du?

Srp ski fud ba ler i ~lan to rin skog Ju ven tu sa Mi lo{ Kra si} mo gao bi ve} u ja nu ar skom pre la znom ro ku da ode na po zaj mi cu u Man ~e ster ju naj ted.

Cr ve ni |a vo li pra te igre srp skog in ter na ci o nal ca po sled we dve go di ne, a ova kvu mo gu} nost ne od ba cu ju ni we go vi agen ti.

Sr bin se na la zi u ne mi lo sti kod no vog tre ne ra To ri ne za An to ni ja Kon tea, ko ji ima dru ga ~i ju vi zi ju igre u ko ju se Kra si} o~i gled no ne ukla pa.

Na vod no, ita li jan ski me di ji tvr de da se Ju naj ted ve} obra tio Ju ven tu su i ras pi ti vao za mo gu} nost po zaj mi ce na {est me se ci.

Mi lo{ Kra si} }e u na red nom ko lu ita li jan ske Se ri je A se de ti na klu pi pro tiv \e no ve, dok }e na we go vom me stu igra ti Pe pe.

(14.30) (14.30) (16) (17)

ENGLESKA – ^EMPION[IP Subota

(1.70) Bordo - (3.35) Brest (4.40)

Eki pa Fi o ren ti ne na kon po be de pro tiv Par me 3:0, u{la je u ma lu kri zu i se ri ju sla bi jih re zul ta ta. Pu le ni tre ne ra Mi haj lo vi }a ni su sla vi li tri ko la, a pro {le ne de qe od i gra li su mr {a vih 0:0 na go sto va weu u ]e ze ni. Ka ta ni ja je bez po ra za na po sled we tri utak mi ce, a po be da

Ar se nal - Sto uk Fu lam - Ever ton Man ~e ster j. - Man. si ti Kvins Park - ^el zi

1. Man. si ti 8 2. Man ~e ster j. 8 9 3. ^el zi 4. Wu kasl 8 8 5. Li ver pul 6. To ten hem 7 8 7. Sto uk 8. Aston Vi la 8 8 9. Nor vi~ 8 10. Ar se nal 11. Kvins Park 8 8 12. VBA 8 13. Svon si 8 14. Fu lam 15. Ever ton 7 16. Bol ton 8 17. San der lend 8 8 18. Bol ton 8 19. Vi gan 20. Blek burn 8

Sva pa `wa fud bal ske jav no sti ovog vi ken da na Ostr vu bi }e skon cen tri sa na ka Man ~e ste ru gde se igra138. grad ski der bi. Su dar dve vo de }e eki pe pre mi jer li ge i ne po ra `e na ti ma bi }e si gur no pra vi fud bal ski prat znik. JU naj ted ne mo `e da ra ~u na na po vre |e nog Ra fe la, dok gra |a ni u kom {i luk do la ze oso ko qe ni po be dom u Li gi {am pi o na. Grad skim ri va li ma ovo je dru ga utak mi ca u se zo ni, u Su per ku pu sla vo li su |a vo li po sle ve li kog pre o kre ta (3:2). Tra di ci ja je na stra ni Vi di }e ve eki pe ko ja ni je po ra `e na na Old Tra for du od 2008 go di ne.

Na{ predlog: 1, 3+

(1.75) Fiorentina (3.35) Katanija (4.10)

(13.45) (16) (16) (16) (18.30)

Nedeqa

Man~ester junajted (3.10) Man~ester siti (3.10)

Na vi ja ~i Bor doa raz o ~a ra ni su u~in kom svo jih qu bi ma ca. @i ron din ci su sa mo jed nom tri jum fo va li u de set me ~e va, a na sta di o nu [a ban Del ma{ su jo{ uvek bez sla vqa. Eki pi na {eg Vu ja di na Sa vi }a u go ste do la zi Brest ko ji je re mi zi rao pro tiv Ka e na (1:1) {to je pu le ni ma tre ne ra Du pon ta bio tre }i uza stop ni re mi. Go sti su na do sa da {wih pet utak mi ca na stra ni osvo ji li sa mo tri bo da ( tri re mi ja).

Na{ predlog: 1

Vul ver hemp ton - Svon si Aston Vi la - VBA Bol ton - San der lend Wu kasl - Vi gan Li ver pul - No ri~

23 22 20 18 17 14 14 12 12 11 11 11 11 10 10 7

1. Ba jern 9 2. Bo ru si ja (M) 9 3. Bo ru si ja (D) 9 4. [tut gart 9 5. Ver der 9 6. [al ke 9 7. Ha no ver 9 8. Ba jer (L) 9 9. Ho fen hajm 9 10. Keln 9 11. Her ta 9 12. Volf sburg 9 13. Nir nberg 9 14. Kaj zer sla u t. 9 15. Majnc 9 16. Aug zburg 9 17. Fraj burg 9 18. Ham bur ger 9

7 5 5 5 5 5 4 4 4 4 3 4 3 2 2 1 2 2

1 2 1 1 1 0 3 2 1 1 3 0 2 2 2 4 1 1

1 2 3 3 3 4 2 3 4 4 3 5 4 5 5 4 6 6

FRANCUSKA Subota

25:1 11:6 15:7 14:6 16:12 18:15 11:12 12:13 12:9 15:18 12:13 11:16 10:12 7:13 12:19 7:16 14:24 11:21

22 17 16 16 16 15 15 14 13 13 12 12 11 8 8 7 7 7

Bor do - Brest Kaen - Mo ne qe Mar sej - Aja ~io Nan si - Ni ca Sent Etjen - Va len si jen So {o - Evi jan Lo ri jen - Tu luz

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

Ok ser - Ren PS@ - Di `on Lil - Lion

(17) (17) (21)

Nedeqa

1. PS@ 2. Mon pe qe 3. Lion 4. Lil 5. Ren 6. Tu luz 7. Lo ri jen 8. Kaen 9. Sent Etjen 10. Ok ser 11. So {o 12. Di `on 13. Ni ca 14. Va len si jen 15. Mar sej 16. Brest 17. Evi jan 18. Bor do 19. Aja ~io 20. Nan si

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

7 6 6 5 5 5 4 4 3 2 3 3 2 2 1 0 1 1 1 0

2 2 2 4 3 3 4 3 4 6 3 2 4 3 6 8 5 5 4 5

1 2 2 1 2 2 2 3 3 2 4 5 4 5 3 2 4 4 5 5

19:8 22:14 17:10 18:11 20:14 12:10 12:9 14:12 10:13 16:14 16:22 11:20 11:10 12:12 10:12 8:10 10:15 11:7 10:20 7:13

23 20 20 19 18 18 16 15 13 12 12 11 10 9 9 8 8 8 7 5

SveT POZnATiH

c m y

dnevnik

petak21.oktobar2011.

Ти вози, тата је мало попио

21

PAPARACO

С

игурносне камере забележиле су пијаног оца како волан препушта својој деветогодишњој мезимици. Шон Вајмер (39) из Детроита попио је неколико чашица више и замолио своју ћерку да преузме волан упркос чињеници да је још најмање седам година дели од возачке дозволе. Када су стали на бензинској пумпи, запослени су приметили да је дете за воланом и позвали полицију. Патрола је зауставила девојчицу неколико миља низ пут, а она је била запањена. „Тата је целе ноћи пио виски, није могао сам да вози. Уосталом, возила сам и раније, пуштао ме је”, рекла је она позорницима. „Узорни” тата рекао је полицајцима да је давао малој часове вожње, и одбио алко-тест. Он је ухапшен и оптужен за угрожавање безбедности околине и детета.

Бијонсе трудна

ШАРЛИН И АЛБЕРТ

Одвојено на медени месец

Т

Лепе жене холивудске урка „Жене Холивуда” часописа „Еле” Ж окупила је познате личности из света филма. Амбер Херд једна је од лепотица ко-

је су својим присуством „обасјале” црвени тепих журке часописа „Еле”.

ек венчани пар, принц Алберт од Монака и Шарлин Витсток, после прича о покушају бега невесте уочи свадбе, поново су актери скандала. Они су медени месец провели у Јужној Африци, али у хотелима који се налазе на раздаљини од 15 километара! Било је најављено да ће младенци провести медени месец у апартману луксузног хотела Ојстер бокс у Умланги, који кошта 4.000 фунти (4.533 евра) за ноћ. Међутим, Шар-

лин је остала у том хотелу, али у мање отменом апартману, док је принц Алберт продужио 15 километара даље, до Хилтона у месту Дурбан. Да све буде још горе, пар је морао раније да се врати у Монако, где је принца чекао позив да се појави на утврђивању очинства које је судски затражила још једна жена која тврди да има дете са Албертом Другим. Још једна, јер принц већ има ванбрачног сина (6) са стјуардесом из Тогоа и ћерку (19) са

Разводи Разводи нису необични у лози Грималди, па се предвиђа да ће се тако завршити и бајковита љубавна прича која је недавно крунисана браком. Принчеве сестре, принцезе Каролина и Стефани, иза себе имају више медијски изузетно пропраћених развода, а ни преци Грималдијевих нису имали среће у љубави.

агентом за некретнине из САД. Ако се докаже да је принц Алберт отац, то би значило да је био неверан за време везе са Шарлин. Различите гласине о томе који је прави смисао склопљеног брака почеле су да круже и пре него што је обелодањено да постоји могућност да је принц отац још једног детета. Тако је најзаступљеније мишљење да су се венчали како би Алберт добио легалног наследника, а Шарлин новчану надокнаду.

Музичари у Гинисовој књизи рекорда

Г

инисове рекордерке за 2012. годину су Адел, Ријана и Леди Гага, а ускоро би требало да им се придружи и бенд „30 секунди до Марса”. Певачице Ријана, Леди Гага и Адел уписале су се у Гинисову књигу рекорда као извођачи са највише узастопних хит синглова Скарлет Јохансон

OUT

IN

на првом месту светских топ листа, највише Твитер пратилаца и потученим рекордом бенда Битлс. Двадесеттрогодишња лепотица са Барбадоса прва је жена чији су синглови већ пет година број један на британским топ листама, Леди Гага има највећи број следбеника на друштвеној мрежи Твитер, а Адел је прва жена која је истовремено у првих пет ме-

Кристина Ричи

ста на британској топ-листи, има два сингла и два албума, што је пошло за руком једино ливерпулској четворки. Осим ове три певачице, у Гинисову књигу рекорда би требало да уђе и име

бенда 30 Seconds to Mars, због планираних 300 концерата на једној турнеји. Бенд се налази на светској турнеји која траје већ две године и током које ће бити оборен рекорд. До сада су наступили у 60 земаља на шест континената.

22

kWiGA

petak21.oktobar2011.

dnevnik

НOВОСАДСКИ „ПРО МЕ ТЕЈ” НА БЕ О ГРАД СКОМ САЈ МУ КЊИ ГА

TOP-LISTA

Са гла сје тра ди ци је и кул ту ре И з да вач ка ку ћа “Про ме теј“ и ове го ди не ће се на ћи у цен трал ном про сто ру Ха ле је дан на 56. ме ђу на род ном сај му књи га у Бе о гра ду. Ме ђу са јам ска го ди на је би ла те шка, али од ка пи тал них из да ња се ни је од у ста ло. На ро чи то од оних лин гви стич ких, ко ји ма прет хо ди ви ше го ди шњи тим ски рад, и по њи ма је „Про ме теј“по стао пре по зна тљив. Ме ђу ка пи тал ним из да њи ма су две књи ге ака де ми ка Дин ка Да ви до ва: „Сен т ан д ре ј асрп с ке по в е с ни ц е“ и „Срп ска сте ма то гра фи ја“. У истом ран г у је „Стам бе на ар хи тек ту ра вој во ђ ан с ких гра д о ва“Бог да на Ја њу ше ви ћа.

Oд про зних књи га, ту је пре све га нео бич но и дра го ц е н о де л о Хан с а Маг ну са Ен цен сбер ге ра „Ха мер штајн или не по ко л е б љи вост- не мач ка исто ри ја“, те „Цр ни ко ња н ик“ Ива Бо н еа и Алексндра Ра д о в и ћ а, „Дел та“ Ми о дра га Ма тиц ког, „У ег зи лу“ (или ин тим ни во дич кроз Пор ту га ли ју, Ка та ло ни ју и Ам стер дам) Љи ља не Ма ле тин Вој во дић, „Не бе ске ко стур ни це“ Ран ка Па вло ви ћа, „Е.&О.Е. гре шке и ма шке се из у зи ма ју“ Ми лан ке Ма му ле.

Oд пу бли ц и с тич к их књи г а ко је за вре ђу ју по себ ну па жњу,

из дво ји ли смо: „Ла за Ко стићпо ли тич ки ор трет“ Де ја на Ми ка ви це, „Исто ри чар у вре ме ну пре лом них и суд бин ских од лу ка“ ака де ми ка Ва си ли ја Кре сти ћ а-овој књи з и не д ав н о је

при па ла на гра да „Про ме те ја“ за ме мо ар ске спи се, ко ја но си име Де ја на Ме да ко ви ћа За ни мљи ва у два пу бли ци стич ка на сло ва ко ја на спорт гле да ју из по себ ног угла. То су „Спор та и те ле ви зи је“ Ду шка Бог да но ви ћа и „ Шта је лу ђеспорт или свет“ Мом чи ла Мо ме Јо ки ћа.

KWI­GA­ZA­U­VEK

Не по сред но пред смрт Ми ла на Шип ке, „Про ме теј“ је про ле тос об ја вио и тре ћи том ње го вих „Стан дард но је зич ких пре спи ти ва ња“. Nедавно се по ја ви ло још јед но ре пре зен та тив но лин гви стич ко из да ње- пр ви „Срп ско-ром ски реч н ик“ Бај р а ма Ха ли ти ја. У еди ци ји по пу лар них лин гви стич ких из да ња уско ро се оче ку ју но ви на сло ви – „Име мо ј е и тво ј е“ Ива н а Клај на/ Ми ла на Шип ке, „Пре зи ме на су чу ва ри на шег је зи ка“ За гор ке Ва вић-Грос, „Ка ко се ка же“ и „Пра го вор“ Ми ло ра да Те ле ба ка и „Реч ник оп сце них ре чи“ Дан ка Шип ке. Од ли те рар них де ла из два ја мо књи гу „Мо ја ле ва но г а“ Кри с ти ј а Бра у н а (по ко ј ој је сним нљен филм „Мо је ле во сто па ло“) у пре во ду Ми ли це Ми ме Ру жи чић-Нов ко вић. Ра ша По пов об ја вио је из у зе тан еп „Ђа во љи ди си дент“, у еди ци ји „Дра шко и при ја те љи“ ко ју пот пи су је др Дра ш ко Ре ђ еп.Ту је и но ва књи га пе са ма Ве ре Ср би но вић „Пе ру ни ке“, и ли рич на пре и спи ти ва ња умет но сти „Сно хва ти о ле те њу“ Мир ја не Ма рин шек Ни ко лић. Та ко ђе из у зет но ве дра и ду хо ви та књи га о на шој не в е с е л ој сва ко д не в и ц и:

„Жи вот ни/над/ре а ли зам у Ср би ји“ Ни не Пе ру но вић. У пре по зна тљи вој еди ци ји „Пси хо те ра пиј ске сту ди је“, иза шло је, у пр вом пре во ду на срп ски је зик де ло Ле о пол да Сон ди ја „Уче ње о фа ми ли јар ном не све сном“, а у се ри ји књи га о сно ви ма ве ли ка на књи жев но сти, но ва књи гу Ива на На сто ви ћа „Лет њи сан Иси до ре Се ку лић“. По во дом сто го ди шњи це срп ског фил ма, „Про ме еј“ је об ја вио де ло Дра га на Стој ме но ви ћа „Еп ска фа на сти ка у срп ском фил му“. Два де сет го ди на че ка ла је на об ја вљи ва ње ве ли ка сту ди ја Аме ри кан ца Мар ка Фо ри ја ко ји је док то ри рао на на шој там бу ра шкој му зи ци –„Са ла сје тра ди ци је и кул ту ре у там бу ра шкој му зи ци Вој во ди не“. До би ли смо дра го цен по глед на нас, из ви зу ре ви со ко обра зо ва ног про фе си о нал ца сро ђе ног са на шом ло кал ном сре ди ном, ис ти че Зо ан Ко лун џи ја. Он на гла ша ва да су мно га „Про ме те је ва“ из да ња по твр ди ла сво ју по сто ја ност на до ма ћем тр жи шту књи га. Не ка од њих су иза шла у де сет, да на е ст из да ња, као „При че о ре чи ма“ Ми ла на Шип ке и „Реч ник је зич ких не до у ми ца“ Ива на Клај на. А „Ве ли ки реч ник стра них ре чи и из ра за“ лин гви стич ких мај с то р а Клај н а и Шип кеиашао је у пет из да ња. На штан ду „Про ме те ја“ чи та о ци ће, уз са јам ске по пу сте, мо ћи да ви де и чу ју мно ге ауто ре ове ку ће. Р. Лотина

АНА ШО МЛО, СПИ СА ТЕ ЉИ ЦА И ПРЕ ВО ДИ ЛАЦ

Не за бо рав на де вој чи ца Хај ди

М

но ге сам књи ге чи та ла, пре ве л а и на п и с а л а, али ни јед на ни је оста ви ла та ко сна жан ути сак на ме не као “Хај ди” швај цар ске спи са те љи це Јо ха не Хој сер Шпи ри. До каз то ме је што се увек на ла зи на по ли ца ма на ше по ро дич не би бли о те ке, без об зи ра у ко јој зе мљи жи вим. “Хај ди” сам, у ства ри, упо зна ла још пре не го што сам на у чи ла сло ва. Књи гу ми је чи та ла мо ја ста ри ја се стра Ми ла на ко ја је ишла у дру ги раз ред основ не шко ле. Ја сам је пом но слу ша ла као при чу о де вој чи ци ко ја као да жи ви у на шем гра ду, Не го ти ну. Он да се по ја вио филм са Шир ли Темпл у уло зи Хај ди. Ка да се ова де вој чи ца на шла у си ту а ци ји да је ју ре зли љу ди, у на ш ем град с ком би о с ко п у ја сам хра бро уста ла и по че ла да ви чем: “Хај ди, до ђи код ме не, ја ћу те са кри ти!” Љу ди у би о - скоп ској са ли ни су има ли раз у ме ва ња за Хај ди и ме не и из ба ци ли су ме из би о скоп ске са ле.Па ти ла сам због њи хо вог не -

ра зу ме ва ња и бри ну ла се за Хај ди. Ка да је по чео Дру ги свет ски рат би ла сам одво је на од ро ди те ља, скло ње на у Вр шцу код ба бе и де де и стал но се осе ћа ла као Хај ди, уз књи гу о њој. Би ла сам у пр вом раз ре ду основ не шко ле ка да сам упо зна ла Ми ру Жив ко вић, ко ја је та ко ђе жи ве ла без ро ди те ља, код ба ке и де де. Они су на Бре гу крај Вр шца има ли ку ћи цу и ко зе као Хај ди. Че сто сам би ла код њих и де ли ла че жњу за ро ди те љи ма са Ми ром и дру же ње са ко за ма, као да смо обе Хај ди не дру га ри це. Ка да сам сма тра ла да сам од ра сла, ма ту ри ра ла у Но вом Са ду 1953. го ди не и оти шла на сту ди је Ори јен та ли сти ке у Бе о град, ба ци ла сам све сво је днев ни ке, ка ко ни ко не би про чи тао шта сам за бе ле жи ла о сво јим осе ћа њи ма, па и књи га ма ко је

сам чи та ла, о че му сам пи са ла и раз ми шља ла. Ди пло ми ра ла сам ори јен та ли сти ку, а то ком сту ди ја за ме не је оба ве зна лек ти ра био “Ру стем и Су храб”, из ме ђу оста лих де ла пер сиј ске и арап ске књи жев но сти. Чи та ла сам их са реч ни ком, по ла ко, на сто ја ла да их раз у мем и ус пе ла да по -

KWI@EVNA BA[TINA

Лист за на у ку и за ба ву

Л

ист за на у ку и за ба ву „Сед ми ца“, из ла зио је у Но вом Са ду од 1852. до 1858. као књи жев ни до да так „Срб ском днев ни ку“. По кре тач, из да вач и уред ник био је Да ни ло Ме да ко вић. Од бр. 1/1858. уред ник је био Ђор ђе По по вић. Ча со пис је об ја вљи вао књи жев не при ло ге, пре во де из свет ске књи жев но сти, би бли о граф ске бе ле шке о но вим књи га ма и др. Пра тио је и рад Ма ти це срп ске и Дру штва Срп ске сло ве сно сти. Био је зна чај но књи жев но и кул тур но гла си ло. У ње му су са ра ђи ва ли: Јо ван Ха џић, Јо ван Јо ва но вић Змај, Јо ван Сте ри ја По по вић, Ђу ра Јак шић, Ма ти ја Бан, Ла за Ко стић, Љу бо мир Не на до вић, Ђу ра Да ни чић, Ни ко ла Бо ро је вић, Ђор ђе На то ше вић и др. У

Би бли о те ци Ма ти це срп ске по сто ји тај лист и он је об ра ђен у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке.

Д

ло ж им ис п и т е из пер с иј с ке, арап ске и тур ске књи жев но сти. Ка сни је ми је би ло бит но вра ти ти се ју го сло вен ској књи жев н о с ти. Пре све г а, чи т а л а сам де ла Ми ло ра да Па ви ћа, Да ни ла Ки ша, Алек сан дра Ти шме. Во ди ла сам раз го во ре на бе о град ској те ле ви зи ји са тим пи сци ма, за бе ле жи ла их у сво јој књи га ма “Увек ов де, по не кад та мо” и “Мој свет књи га”. Не дав но сам са ужи ва њем про чи та л а “До по с лед њ ег да ха”, књи гу Ра де та Шер бе џи је, а са да сам у све ту Мир ја не Ра до ва нов Ма та рић, ко ја пи ше о сво јим но во с ад ским да ни ма ко ји ме вра ћа ју у вре ме мо јих гим на зиј ских да на у том гра ду. За ме не је ва жно, као и у де лу о де вој чи ци Хај ди, про на ћи сво је вре ме и осе ћа ња, иден ти фи ко ва ти се са лич но сти ма и вре ме ном пи сца у ко ме пре по зна јем соп стве ни жи вот. Све сна сам да то ни је пра ви, озби љан од нос пре ма ли те ра три, али не бих би ла искре на ако бих дру га чи је пи са ла.

Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Ка и рос“ 1. „При че из срп ске ста ри не”, Дар ко Га ври ло вић - „ Ка и рос“ 2. „Срп ска љу бав на по е зи ја“ (ан то ло ги ја) - „Ка и рос“ 3. „Quo Vadis?, Хен рик Сјен кје вич - „Ка и рос“ 4. „При руч ник за про из вод њу воћ них ра ки ја“, Вла ди мир Пу шкаш - „Ка и рос“ 5. „По ли тич ка (не)моћ и јав ност“, Ср бо бран Бран ко вић - „Ка и рос“ 6. „Пе сме“, Бран ко Ра ди че вић - „ Ка и рос“ 7. „Сту бо ви зе мље“, Кен Фо лет - „Со ла рис“ 8. „Са мо да ти ка жем”, Је ли ца Гре га но вић - „Booking“ 9. „Кон стан ти но во рас кр шће”, Де јан Сто јиљ ко вић - „Ла гу на“ 10. „Од ка да сам се за во ле ла во лим“, Ива на Ку зма но вић - „Ла гу на“

ПЕ СНИЧ КИ НО ВИ ТЕ ТИ

З

По е зи ја као ле па бо лест

о ран М. Ман дић (1950), пе сник ко ји жи ви и ра ди у Апа ти ну и у Сом бо ру, об ја вио је не дав но нај но ви ју , два де сет и не ку пе снич ку књи гу под на сло вом „Оквир“. Из да вач је „Бра ни че во“ из По жа рев ца. Ње го ве по след ње пе снич ке збир ке по ка зу ју ка ко има мо зре лог, по мно го че му, већ и кла сич ног пе сни ка. Ње го ва по е зи ја еми нент но је есе ји стич ка. На слов по след ње Ман ди ће ве пе снич ке збир ке и ви ше је не го сим бо лич ки. При том, оквир ни је че сто, ако је сте уоп ште, ра бљен као сим бол у пе сни штву оних пе сни ка ко ји су на шем ауто ру прет хо ди ли. Збир ка је це ли на, не по де ље на на ци клу се. То да ру је по себ но по вла шћен по ло жај пе сми ко јом се она отва ра – „Окви ри, је два гра ни це, ба чен ши њел” .Пр ва реч на ве де не пе сме у мно жи ну ста вља ону ко ја се на ла зи у на сло ву збир ке. На слов јед на чи, она раз јед на чу је, зби ра одво је но. „На сло ви” пе са ма увек су њи хо ви пр ви сти хо ви. Чи та ва збир ка пев је о ра зо кви ра ва њу. Ако су нас окви ри, и ви дљи ви и они ко ји та кви ни су би ли, гра ни чи ли и спу та ва ли, да ли нас њи хо во укла ња ње (под усло вом да је уоп ште и мо гу ће, осим у пе сма ма, ко је је су са ња ре ње о не мо гу ћем као мо гу ћем) во ди ка сло бо ди- пи та се аутор? Сло во О на лик је на оквир. Круг је оквир. Оквир је и осло бо ђе ни, раз ва ље ни круг. И чо век је сво је гла ви оквир („У окви ри ма По е зи је”). Ла ви ринт је, (ан ти)бор хе сов ски, оквир. Са ма По е- зи ја је у сми слу / При кри ве ни оквир („Сан Би јо ја Ка се ра са”). Ка ко се са свим од о кви ри ти? У овој по ет ској ко лек ци ји бом бар до ва ни смо же сто ким, по е тич ким сли ка ма. Ман ди ће ва збир ка кр ца -

Из гу бље ни у пре во ду

а је не ко пре не де љу да на ре а ко чла но ви ма жи ри ја за до де лу National Book Awards, нај ва жни је аме рич ке на гра де за књи жев ност, да ће се ово го ди шња до де ла на ћи на на слов ни стра ни ца ма та бло и да, не би им ве ро ва ли. Ипак, то се де си ло, захваљуjући јед ном по гре шном по зи ву: Ло рин Ми ракл, ко ја пи ше књи ге на ме ње не адо ле сцен ти ма, гре шком се на шла ме ђу фи на ли сти ма за књи жев ног Оска ра. Но ми но ва на је за књи гу “Shine” , при чу о геј ти неј џе ру, жр тви зло ста вља ња из мр жње. Ова на гра да, ко ја се до де љу је 61. пут, до де љу је се у ка те го ри ја ма бе ле три сти ке, пу бли ци сти ке, омла дин ске књи жев но сти и по е зи је, а спон зо ри ше је На ци о нал на фон да ци ја за књи ге. По бед ни ци осва ја ју брон за ни тро феј и де сет хи ља да до ла ра, а фи на ли сти но се ку ћи ме да љу и де се то стру ко ма њу су му. Ипак, оно што је ва жни је је сте пре стиж: сам ула зак ме ђу пет нај бо љих га ран ту је вам ме сто ме ђу ли те рар ним зве зда ма, про мо ци је и ви со ке хо но -

ра ре за на сту пе, као и зна ча јан по раст бро ја про да тих књи га. Не чу ди за то да је ова збр ка са фи на ли сти ма у обла сти књи жев но сти за омла ди ну по ди гла то ли ку пра ши ну. На и ме, ор га ни за то ри ма и жи ри ју је тре ба ло чи та вих пет да на да се се те и за мо ле аутор ку да се по ву че из из бо ра, јер је гре шком ушла у пр вих пет, ка ко би на ње но ме сто до шла књи га “Chime“ Фре ни Би лингсли. Ка да је збр ка от кри ве на, жи ри је од лу чио да у фи на ле уђу и „по гре шна“ и пра ва књи га. Та ко су се на истом ме сту на шле и “Shine” и “Chime“, са мо да би се жи ри по но во пре до ми слио и за мо лио го спо ђу Ми ракл да се ипак по ву че из так ми че ња.

- Би ла сам пре срећ на ка да сам са зна ла да је мо ја књи га ушла у фи на ле. Ка сни је су ме оба ве сти ли да је до шло до гре шке, али да ћу оста ти ме ђу фи на ли сти ма, да би ме у пе так за мо ли ли да се по ву чем из так ми че ња, ка ко бих очу ва ла ин те гри тет су ди ја, што сам и ура ди ла – ре кла је раз о ча ра на аутор ка.

та је пи та њи ма (че сто ре тор ским) и по ен та ма. Пред на ма је чи тав има ги нар ни му зеј умет но сти, фи ло со фи је, на у ке, пре пун име на оних са ко ји ма Ман ди ће ве пе сме, на нај ра зли чи ти је мо гу ће на чи не, ко ре спон ди ра ју: Фи ди ја, Ка ра ва ђо, Ван Ајк, Ру бљов, Ван Гог, Го ген,

По лок, Шеј ка, ста ро грч ки ли ри ча ри, До сто јев ски, Џојс, Бор хес, Би ој Ка се рас, Миљ ко вић, Киш, Ј. С. Бах, Бе то вен, Пи т а го ра, Еуклид, Со крат Пла тон, Ари сто тел, То ма Аквин ски, Ма ки ја ве ли, Емер сон, Ни че, Бер ђа јев, Те сла. Ни Христ ни је за бо ра вљен. Као ни Бе ке тов Го до ко ји још јед ном ни је сти гао. У Ман ди ће вим пе сма ма збра ти мље не су ма те ма ти ка и му зи ка, при су тан је осо бе ни си мул та ни зам.Свој ро ман је сво је вре ме но пољ ски пе сник Мја че слав Ја струн на звао „Ле па бо лест“. Зо ран М. Ман дић је по ка зао, и до ка зао, ка ко се и по е зи ја та ко ђе мо же на зва ти ле пом бо ле шћу. Не из ле чи вом. Д. Стојковић

­ E [ O ] ­ N ET

Ха ролд Ауген бра ум, из вр шни ди рек тор На ци о нал не фон да ци је за књи ге, од био је да од го во ри на пи та ње ко је крив за ову гре шку, ре кав ши са мо да је у пи та њу ин ци дент и да им је жао што се ова ко не што де си ло, као и да се на да да се та кве ства ри у бу дућ но сти не ће до га ђа ти. Оно што се зна је сте да су име на до бит ни ка про чи та на у ра дио пре но су, па се прет по ста вља да је во ди тељ на зив књи ге по гре шно чуо, јер су му име на до ста вље на те ле фо ном. Оста ло је исто ри ја. Ло рин Ми ракл за мо ли ла је да се пет хи ља да до ла ра, но вац ко ји јој је по ну ђен као ком пен за ци ја, упла ти на ра чун Фон да ци је Ме тју Ше перд, ко ја се бо ри за пра ва мла дих хо мо сек су ал не ори јен та ци је, у бор би про тив дис кри ми на ци је. На гра да National Book Awards би ће зва нич но уру че на до бит ни ци ма 16. но вем бра, на све ча но сти ко ју ће во ди ти глу мац и во ди тељ Џон Лит гоу. И. Вујанов

c m y

kultura

dnevnik

petak21.oktobar2011.

23

У НОВОМ САДУ ОТВОРЕНА ГЕНЕРАЛНА СКУПШТИНА ЕВРОПСКЕ ТЕАТАРСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ

Политичко позориште и перспективе средње Европе У Новом Саду је синоћ отворена генерална скупштина Европске театарске конвенције (ЕТЦ), међународне позоришне асоцијације коју чини 40 позоришта из 25 европских земаља. Отварање овог скупа приређено је у свечаној сали Градске куће. Уз поздравне речи председника Владе Војводине Бојана Пајтића који је отворио овај скуп, у Градској кући

ка. Отва ра ју ћи овај скуп, Бо јан Пај тић је уче сни ци ма по же лео при ја тан рад, до бре иде је, фан та стич ну ко му ни ка ци ју и са др жај не са стан ке. Два пута годишње се одржавају Генералне скупштине ЕТЦ, сваки пут у другој земљи / граду, а први пут у Новом Саду, од када је пре неколико година СНП постало члан ове асоцијације.

Праизведба опере „Милева“ На сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта вечерас у 19 часова премијерно ће бити изведена опера „Милева“ Александре Вребалов, по либрету Виде Огњеновић, у режији Озрена Прохића, госта из Хрватске, и под диригентским вођством Александра Којића. Овом светском праизведбом опере „Милева“ СНП прославља јубиларних 150 година од оснивања. У улози Милеве јуниор је Дарија Олајош Чизмић, Милева сениор је Виолета Срећковић, Алберт Aјнштајн је Владимир Андрић, гост из Београда, а у осталим улогама су Миљенко Ђуран, гост из Хрватске, Јелена Кончар, Саша Штулић и други. Праизведби ове опере присуствоваће и учесници Генералне Скупштине Европске театарске конвенције. говорили су и актуелни председник ЕТЦ – а Клод Берути, управник Српског народног позоришта Александар Милосављевић, и градоначелник Новог Сада Игор Павличић. Ис ти чу ћи да не ма аде кват ни јег ме ста за одржавање Ге не рал не скуп шти не ЕТЦ, пред сед ник Вла де Вој во ди не Бо јан Пај тић је ука зао да су Но ви Сад и Вој во ди на су шти на и от елотворење оног што чи ни и ЕТЦ, а то је сплет кул ту ра, тра ди ци је и је зи -

Скуп, који ће трајати до 23. октобра, данас се наставља у Скупштини АП Војводине преподневним и поподневним сесијама, на којима ће о разним театарским темама, уметничким и техничким као што је именовање новог председника ЕТЦ –а Дубравке Вргоч (управнице Загребачког казалишта младих) говорити и договарати се представници позоришта чланица ЕТЦ –а. Тема овогодишње Генералне скупштине ЕТЦ

је „Политичко позориште: перспективе средње Европе од Истока до Запада“. Поред дискусија на поменуту тему, о којој ће данас пре подне говорити и специјални гост скупа драмска списатељица Биљана Србљановић, биће одржане и радионице, као и састанци Одбора ЕТЦ-а. Представници позоришта чланица Конвенције биће у прилици и да погледају неколико представа СНП -а. Европска театарска конвенција основана је 1988. са циљем да промовише и подржава савремени драмски текст као део европског културног наслеђа, негује међусобну сарадњу уметника и развија уметничку размену широм и изван Европе. Мрежу Европске театарске конвенције чине позоришта из Албаније, Белорусије, Белгије, Хрватске, са Кипра, из Финске, Француске, Немачке, Грчке, Мађарске, Израела, Италије, са Косова, из Литваније, Луксембурга, Црне Горе, Норвешке, Пољске, Румуније, Србије, Словачке, Словеније, Швајцарске, Турске и Велике Британије. Ова асоцијација је, према броју својих представника, највећа интитуционална мрежа у Европи, истакао је Клод Берути на јучерашњој конференцији за новинаре, који је већ шест година на њеном челу. Свој ангажман током тих година Берути, који је, иначе, први у Француској поставио комад Биљане Србљановић, како је истакао, усмерио је ка томе да се, као заступник идеје отварања према Источној Европи, избори да

Фото: С. Шушњевић

се седиште ове конвенције премешта и у те просторе. Његова наследница Дубравка Вргоч, уз велико задовољство што ће председница ЕТЦ постати управо у Новом Саду за који је врло везана, напоменула је да ће на овој скупштини бити речи о лошој ситуацији у којој се театри данас налазе на нашим просторима и апеловаће се на локалне средине да морају да издвајају новац за њих. Позориште је важно јер оно чини Европу ближом,

БАСАРА И МИЈА КОТО ОТВАРАЈУ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ

Један језик, многе културе Међународни београдски сајам књига, 56. по реду, свечано ће отворити у недељу, 23. октобра у 18 часова српски писац Светислав Басара и писац из Мозамбика Мија Кото, у име лузофонских земаља и специјалног госта сајма - португалског језика. Ово је први пут у више од пола века дугој историји Сајма књига да језик а не земља буду

Жељко Ожеговић рекао је на конференцији за новинаре да је Басара добитник више српских признања за књижевност, међу којима је и НИН-ова награда 2006. године. Ожеговић је најавио да ће на сајму учествовати укупно 817 излагача, 30 више него прошле године, а биће представљено више од 40 издања и око 20 писаца португалског говорног подручја.

Мија Кото

Кото – представник португалског језика Антонио Емилио Леите, како гласи пуно име Mије Котоа, писца који отвара Сајам, рођен је 1955. у португалској породици у Мозамбику у малом граду где су се, према његовим речима, квартови насељени белцима граничили са црначким насељима. Детињство је провео „с једном ногом у кући“, а другом у „магичном свету црначких предграђа у којима је посредством усмених приповедања упознавао и усвајао њихову културу. Његова основна списатељска преокупација је превазилажење конфликата између те две културе. Један је од најпревођенијих писаца млађе генерације који стварају на португалском језику. Аутор је више од 20 књига прозе, поезије, есеја, као и литературе за децу. Живи у Мозамбику, а објављује у Португалу. „Геопоетика” је ексклузивни издавач писца који важи за једног од најистакнутијих аутора који ствара на португалском језику и коме је „Геопоетика” објавила први српски превод једног његовог дела, роман „Река звана време, кућа звана земља”. специјални гости „празника књиге” што је, на конференцији за новинаре, похвалио Андре Куна из Центра за португалски језик и позвао да то постане традиција. Председник Одбора сајма књига Жељко Ожеговић је рекао да је Сајам „највећи бренд Београда” и да се овогодишњи одржава под мотом „Један језик, многе културе”.

„То је доказ да овај сајам омогућава да се приближе наизглед географске удаљене земље, да откријемо нове светове и упознамо њихове културе”, рекао је Ожеговић. Према његовим речима део сајамских манифестација биће посвећен књижевнику Иви Андрићу поводом 50 година доделе Нобелове награде, а у знак солидарности са народом Јапана, ове

године Јапан ће бесплатно представити књижевност те земље на свом штанду. Ожеговић је додао да очекује да сајам књига потврди виталност и снагу, као и да је манифестација од највећег значаја која ће допринети даљем ширењу културних видика. Почасни гости манифестације биће осам земаља португалског говорног подручја, а сајамска публика на отварању манифестације упознаће писца из Мозамбика Мију Кота, једног од најзначајнијих афричких књижевника португалског језика.Како су организатори најавили сајам ће трајати један дан дуже него претходних година, а продужено је и радно време до 21 сат, док ће излагачи и посетиоци имати на распола-

Светислав Басара

гању 30.000 квадратних метара сајамског простора. Уредница програма Владислава Гордић Петковић рекла је да ће на сајму бити организовани различити форуми и радионице, као и три конференције посвећене делу Иве Андрића, постколонијалној књижевности порту-

галског говорног подручја и дигиталној технологији. Амбасадор Бразила у Србији Алесандре Адор Нето рекао је да ће на Београдском сајму књига бити представљени бразилски аутори различитих генерација, као и велика различитост народа који говоре португалским језиком. Он је најавио да ће посетиоцима сајма бити понуђено 13 књига бразилских писаца, од којих су неке преведене на иницијативу издавача, а друге по избору Амбасаде Бразила. На сајму ће бити додељене и награде издавачу године, издавачком подухвату за 2011. и дечјој књизи. Цена улазница је 250 динара за појединачну посету, а 150 за групне посетиоце. Породичне улазнице коштаће 600 динара. Сајам књига биће отворен од 10 до 21 сат, од 23. до 30. октобра.

како је она истакла, помињући два пројекта која ће представити на скупштини. Један је пројекат о повезивању театара на дунавском путу, а други о генерацијском повезивању, јер смо данас суочени са неразумевањима међу припадницима различитих генерација. Сваке године се мења тема Генералне скупштине ЕТЦ, а овог пута је намера, по речима главног делегата ЕТЦ у Паризу Хајди Вили, била да се сазна и стекне слика какву позицију

имају позоришта у локалним срединама и какав је однос према публици, односно ње према позоришту. Биће разговора и о начинима на која се, како је навела Хајди Вили, упоставља веза између онога што се дешава у позоришту и у друштву. Она је такође најавила да ће на овој скупштини у Новом Саду бити примљени нови чланови ЕТЦ: фестивал МЕС из Сарајева, „Гавела“ из Загреба, као и по једно позориште из Холандије, и из Н. Пejчић Будимпеште.

У НОВОМ САДУ СЕ НАСТАВЉА ФЕСТИВАЛ АКТУЕЛНЕ МУЗИКЕ „ИНТЕРЗОН“

Лепеза звукова Након синоћног отварања у Си- окарактерисала лондонска музичка нагоги, вечерас у 20 часова је време критика. За други („Held on the Tips за други концертни дан Међународ- of Fin gers“), од укупно четири албуног фестивала актуелне музике ма, номиновани су за цењену бри„Интерзон“ у Новом Саду, који ће танску музичку награду „Меркјусе одвијати у окриљу Новосадског новог театра на Телепу (Позоришна сала Гимназије „Лаза Костић“). Вечерас су најављени наступи вокалне уметнице Катје Круз, коју ће на перкусијама пратити Хауард Кертис, и лондонског квинтета „Полар бер“. Катја Круз је певачица аргентинског порекла, рођена у Грацу. На албумима комбинује аргентинске, бразилске, кубанске ритмове, а сарађивала је са широким спектром музичара инструменталиста на хармоници, фла- Катја Круз ути, саксофону и клавиру. Вечерас ри“. Под утицајем су кул и фри џеза, ће је пратити познати перкусиони- фанка, електронике, драмендбејса... ста Хауард Кертис, који је већ на- Ђанго Бејтс, Брајан Ино, „Рејдиоступао у Новом Саду. хед“, Херби Хенкок, неки у од по- За мене је разумевање широке знатијих музичара с којима је „Полепезе звукова и потрага за њиховим лар бер“ сарађивао током каријере. извором бескрајан процес – каже Редак су ансамбл који џез формама Катја Круз, која обожава да се пои- и инструменталном музиком захваграва гласом. ти широку публику. Фестивал актуУколико вам се свиђају Мередит елне музике „Интерзон“ у Новом Монк, Ива Битова, сигурно ћете Саду завршава се сутра, концертима уживати у гласовним импровизаци- у Позоришту младих. Програмски јама ове уметнице – поручују из принцип је сличан – прво наступа „Интерзон“ фестивала. Лимпе Фукс у пратњи саксофонисте „Полар бер“ (Поларни медвед) је Херарда Хермана, а затим и Трио бенд који свира џез снова, како је то Михаља Дреша. И. Бурић

НАГРАДЕ УДРУЖЕЊА БАЛЕТСКИХ УМЕТНИКА

Добитници Едвард Клуг и Соња Вукићевић Удружење балетских уметника Србије (УБУС) доделило је награду за уметничку игру „Димитрије Парлић„ за 2011. годину кореографу Едварду Клугу за кореографију плесне представе „Божанствена комедија”. Награда за животно дело и трајан допринос уметничкој игри додељена је солисткињи балета, кореографкињи и редитељки Соњи Вукићевић речено у саопштењу тог удружења.. Награде ће уметницима бити уручене на свечаности у Народном позоришту у недељу 23. октобра. Како се у образложењу жирија наводи, копродукцијска представа Битеф театра из

Београда и Будва град театра „Божанствена комедија„ у кореографији Едварда Клуга оставила је снажан утисак и отклонила све евентуалне дилеме о могућем добитнику награде. Беспрекорно вођен кореографски поступак потврдио је да је Клуг нашао пут ка изградњи јасно препознатљивог, сувереног и самосвојног кореографског стила, додаје се у образложењу. Награда за животно дело и трајан допринос уметничкој игри успостављена је 1997. године, а досадашњи добитници су врхунски кореографи, играчи, критичари и балетски педагози, наведено је у саопштењу.

24

svet

petak21.oktobar2011.

dnevnik

Pu tin: Evro a zij ska uni ja mo `da 2015.

Radost pobuwenika

Vi{enedeqne `estoke borbe u Sirtu

Izgled Sirta danas

Ga da fi ubi jen pri hap {e wu Zvani~nik libijskog Nacionalnog prelaznog saveta Abdel Maxid Mlegta saop{tio je ju~e svetsku vest: Libijski lider Mo-

Potvr|ena vest o smrti Libijski premijer Mahmud Xibril potvrdio je smrt biv{eg libijskog lidera Moamera Gadafija koji je bio na vlasti 42 godine i izjavio da je do{ao trenutak da Libijci stvore novu, ujediwenu Libiju, jednog naroda, jedne budu}nosti. Govore}i na konferenciji za novinare u Tripoliju, Xibril je rekao da }e Nacionalni prelazni savet proglasiti oslobo|ewe Libije najkasnije danas. amer Gadafi je mrtav. Podlegao je ranama zadobijenim prilikom hap{ewa blizu wegovog rodnog grada Sirta. Maxid je ranije rekao Rojtersu da je Gadafi uhva}en i da je rawen u obe noge dok je poku{ao da pobegne u konvoju koji su napali ratni avioni NATO. „On je tako|e bio pogo|en u glavu. Na wegovu grupu se dosta pucalo i on je umro”, rekao je Mlegta. Vebsajt progadafijeve televizije „Al-Libija” demantovao je, me|utim, vest o tome da je svrgnuti libijski lider Moamer Gadafi ubijen ili zarobqen. „Al-Libija” tvrdi da su „vesti lakeja NATO-a neosnovane i da je Gadafi zdrav”.

SAD i NATO su saop{tili da jo{ uvek ne mogu da potvrde vest o pogibiji Gadafija. Me|utim, povodom veti da je gadafi mrtav slavi se {irom Libije.

Televizija Al-Arabija javila je da je telo svrgnutog libijskog lidera Moamera Gadafija navodno stiglo u Misratu i da }e joj biti dozvoqeno da ga snimi, prenela je britanska agencija Rojters.

Ne{to ranije Al-Arabija i druge televizije prikazale su fotografiju za koju libijski prelazni savet tvrdi da je na woj mrtvo te-

Prvi dokaz o smrti Moamera Gadafija

lo Gadafija, ali {to nezavisno nije moglo biti provereno.

Za sada sti`u nepotvr|ene i kontradiktorne vesti iz Sirta.

Prema Rojtersu, na primer Gadafijev sin Mutasim zarobqen je `iv u Sirtu, a prema francuskoj agenciji AFP, on je prona|en mrtav u tom gradu. Jo{ nema zvani~ne potvrde NATO-a o pogibiji Gadafija kao ni najavqenog zvani~nog obra}awa narodu lidera libijskog nacionalnog privremenog saveta, Mustafe Abdel Xalila.

U me|uvremenu se obratio potpredsednik libijskog Nacionalnog prelaznog saveta Abdul Hafiz Goga, koji je potvrdio da je zba~eni lider Moamer Gadafi ubijen ju~e i izjavio da }e privremena vlada objaviti u narednih nekoliko sati, a mo`da i ranije, oslobo|ewe Libije. „Saop{tavamo svetu da je Moamer Gadafi ubijen od strane revolucionara”, izjavio je Goga na konferenciji za novinare u Bengaziju.TV Al Xazira koja je prva objavila vest o smrti Muamera Gadafija objavila je snimak koji navodno prikazuje ubijenog biv{eg libijskog vo|e. Upozoravamo da je snimak vrlo uznemiruju}i.

Predstavnici Nacionalnog prelaznog saveta Libije navode

da je u Sirtu uhva}en i nekada{wi portparol vlade u Tripoliju Musa Ibrahim. Komandant 11. brigade vojnih snaga NPS-a Abdul Hakim al-Xalil navodi da je

delin, predstavnica za {tampu Stejt departmenta. Za sada jo{ nema zvani~nih reakcija Va{ingtona.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev reagovao je na vest o hap{ewu Gadafija, dok su ~elnici EU izdali zajedni~ko saop{tewe.

Abdel Basit Harun, komandant vojnih snaga prelaznih vlasti, rekao je da je Gadafi ubijen u avionskom napadu na konvoj, koji je poku{avao da se izvu~e iz grada.

Brisel je potvrdio da su avioni NATO-a ju~e oko 7 sati napali konvoj koji se povla~io iz Sirta.

Do zakqu~ewa lista svetski mediji jo{ nisu imali jasnu predstavu o sudbini svrgnutog libijskog vo|e Moamera Gadafija, po{to jo{ nema zvani~ne potvrde da je on uhva}en.

Ina~e, posledwe zvani~ne vesti iz Libije bile su da su pobuwenici uspeli da zauzmu i posledwe upori{te Gadafijevih pristalica - Sirt, wegov rodni

Kraj despotizma i represije Izve{taj o smrti svgrnutog libijskog vo|e Moamera Gadafija predstavqa kraj jedne ere despotizma i represije kojoj je libijski narod bio izlo`en predugo, izjavili su ju~e predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo. U zajedni~kom saop{tewu iz kancelarije predsednika Evropskog saveta, oni su naveli da Libija danas mo`e da okrene stranicu u svojoj istoriji i prigrli novu demokratsku budu}nost. Dvojica evropskih zvani~nika pozvala su Nacionalni prelazni savet da izvr{i {iroki proces pomirewa koji }e dopreti do svih Libijaca i omogu}iti demokratsku, mirnu i transparentnu tranziciju u zemqi. video be`ivotno telo komandanta nekada{wih oru`anih snaga Libije Abu Bakra Junusa Xabra.

Gadafi je bio uhva}en i bio je rawen u obe noge, dok je poku{avao da pobegne u konvoju koji su napali lova~ki avioni NATO-a. ^itav dan su iz Libije dolazile konfuzne informacije, a svetske agencije i zvani~nici bili su oprezni kada je re~ o tvrdwama da je Gadafi mrtav. „Videli smo medijske izve{taje, ali ne mo`emo da ih potvrdimo”, izjavio je za Rojters Bet Go-

grad. Vojnik koji je navodno uhapsio Gadafija rekao je BBC-ju da je biv{i libijski lider zarobqen u jednoj od poluporu{enih ku}a nedaleko od Sirta i da je u trenutku hap{ewa povikao „Ne pucajte, ne pucajte” Dopisnica BiBiSi-ja iz Tripolija javqa da se u tom gradu ~uje pucwava u znak slavqa zbog vesti o hap{ewu Gadafija, kao i da je u gradu zaglu{uju}a buka od sirena automobila i brodova koji proslavqaju vest da je Moamer Gadafi uhap{en.

SANKT PE TER BURG: Premijer Rusije Vladimir Putin izjavio je da bi Evroazijska unija, koja bi obuhvatala biv{e dr`ave Sovjetskog Saveza, mogla biti formirana 2015. godine. „Tek oko 2015. godine mo`emo pristupiti realizaciji ideje o stvarawu Evroazijske unije, ako nastavimo da radimo energi~no kao i do sada. To je pitawe budu}nosti”, rekao je ju~e Putin, preneo je list „Vol strit `urnal”.

Putin je po~etkom meseca pozvao na osnivawe Evroazijske unije koja bi bila izgra|ena na osnovama postoje}e Carinske unije, trgovinske grupe koju ~ine Rusija, Belorusija i Kazah-

stan.[efovi vlada te tri dr`ave su u sredu razmatrali deklaraciju o osnivawu Evroazijske unije, a Putin je rekao da o~ekuje da deklaracija bude potpisana u decembru.Moskva `eli da osnivawem takve unije oja~a ekonomske odnose me|u biv{im sovjetskim republikama.

Premijeri Rusije, Ukrajine i jo{ {est biv{ih sovjetskih republika (Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgizija, Moldavija i Taxikistan) potpisali su u utorak sporazum o osnivawu zone slobodne trgovine, koji bi mogao da stupi na snagu od januara 2012, ukoliko ga ratifikuju parlamenti zemaqa potpisnica.

(Ta njug)

Tur ska bom bar do va la se ver ni Irak AN KA RA: Turski ratni avioni bombardovali su polo`aje kurdskih pobuwenika u severnom Iraku, dok su u Ankari i Istanbulu odr`ani protesti na kojima su gra|ani tra`ili od vlade odlu~ne akcije protiv kurdskih terorista, javqaju agencije. Turski komandosi, koji su posle ubistva 24 vojnika, upali u severni Irak, po~eli su potragu za kurdskim gerilcima, koji u susednoj zemqi imaju svoje baze. Oni su, kako se tvrdi, upali u ira~ku teritoriju osam kilometara i wima poma`u ratni helikopteri i avioni.U jugoisto~noj Turskoj primetni su, kako javqaju izve{ta~i sa lica mesta, poja~ani pokreti armije, {to bi mogao da bude nagove{taj masovnog vojnog upada u susednu zemqu mada zvani~nici u armiji zasad }ute. Nije saop{teno ni koliko se trenutno komandosa nalazi u susednoj zemqi.

Ira~ki zvani~nici su osudili ubistvo 24 vojnika od strane

pripadnika Radni~ke partije Kurdistana (PKK). Ministar spoqnih poslova Ahmet Davutoglu u telefonskom razgovoru sa kolegom Hosijaromm Zebarijem je upozorio da „ovo nije vreme za osude, ve} za konkretnu akciju”.

U Bagdadu, me|utim, nisu u mogu}nosti da kontroli{u planinsko podru~je na severu zemqe, gde je vi{e od 2.000 kurdskih boraca na{lo uto~i{te i odatle povremeno napadaju ciqeve u Turskoj. Evropska unija i SAD su osudile PKK ~iji pripadnici su u no}i izme|u utorka i srede ubili 24 turska vojnika.

Generalni sekretar UN Ban Ki mun je izrazio zabrinutost zbog turskog upada u Irak i pozvao Ankaru i Bagdad da se „ukqu~e u konstruktivni dijalog kako bi se na{lo miroqubivo re{ewe za ovaj izazov”, prenele su agencije.Javnost je ogor~ena i tra`i od vlade odlu~ne akcije protiv kurdskih terorista.

(Ta njug)

Pre go vo ri SAD i Se ver ne Ko re je VA [ING TON, WU JORK: Stejt department je najavio da }e idu}e nedeqe imati direktne razgovore sa Severnom Korejom o nuklearnom programu te zemqe, kao i da }e glavni ameri~ki izaslanik u tim pregovorima biti zamewen.

Zvani~nici SAD i Severne Koreje sasta}e se u ponedeqak i utorak u @enevi, ali ti razgovori }e biti samo radi ispitivawa terena, izjavio je portparol Stejt departmenta Mark Toner i dodao da je prerano da se zakqu~i da je to obnova pregovora.Toner je rekao da su zvani~nici SAD osetili dobru atmosferu kada su u julu u Wujorku imali po~etne susrete sa Severnom Korejom.

U logorima u Severnoj Koreji nalazi se skoro 200.000 politi~kih zatvorenika, {to je drasti~an porast u odnosu na stawe od pre deset godina, saop{tio je specijalni izaslanik Ujediwenih nacija za qudska prava u Severnoj Koreji Marzuki Darusman. U pore|ewu sa 2001. godinom, posledwi satelitski snimci zemqe ukazuju na „zna~ajan porast broja logora”, rekao je Darusman, predstavqaju}i izve{taj pred Generalnom skup{tinom UN, preneo je AFP. ”Pozivam vlasti da na~ine konkretne i hitre poteze na osloba|awu politi~kih zatvorenika”, kazao je Darusman.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SA LAM FAJAD Palestinci nisu spremni da obnove mirovne pregovore s Izraelom, rekao je palestinski premijer Salam Fajad. „Na{a sopstvena procena je da uslovi nisu sazreli u ovom trenutku za zna~ajnu obnovu pregovora”, istakao je Fajad u obra}awu na skupu neprofitne organizacije koja promovi{e palestinsku nezavisnost u SAD. Netanijahu i daqe tra`i direktne pregovore.

KA REL DE GUHT Komesar Evropske unije za trgovinu Karel de Guht zakqu~io je ju~e pregovore o trgovinskom sporazumu sa Ukrajinom. Tim povodom je izjavio da je sad na zvani~nom Kijevu da stvori politi~ke uslove da bi taj sporazum mogao da stupi na snagu. EU je kritikovala pro{lonedeqnu osudu Julije Timo{enko na kaznu zatvora, nazvav{i je „politi~ki motivisanom”.

BA RAK OBA MA Predsednik SAD Barak Obama ne zaslu`uje da ponovo bude izabran za {efa dr`ave, smatra polovina Amerikanaca. Prema rezultatima istra`ivawa koje je u sredu objavio AP-Gfk, polovina ispitanika smatra da Obama ne treba da bude ponovo izabran, dok 46 odsto ka`e da bi trebalo, {to pokazuje daqi pad podr{ke koju ima ameri~ki predsednik.

Rim pod vodom, starac se udavio u podrumu zgrade RIM: Olujno nevreme pogodilo je ju~e Rim i odnelo jedan `ivot, podzemna `eleznica nije saobra}ala, a zbog poplava je ote`ano i kretawe autobusa i automobila.

Vatrogasci su prona{li telo starijeg ~oveka koji se udavio u podrumu svoje ku}e u Rimu, a spasila~ke ekipe i daqe tragaju za jo{ jednom starijom osobom koja je nestala kod Ostije, priobalnog gradi}a blizu prestonice.

Obe linije rimskog metroa su obustavile saobra}aj, ali stanice podzemne `eleznice su otvorene kako bi pru`ile uto~i{te gra|anima i turistima koje je nevreme zateklo na ulicama, preneo je AFP. Polasci vozova su poreme}eni, kao i letovi sa rimskog aerodroma Fjumi~ino. Vozila koja su stajala zbog poplava na kolovozima blokirala su sao-

bra}aj oko Predsedni~ke palate i Univerziteta Sapjenca.Gradona~elnik Rima \ani Alemano rekao je da }e proglasiti vanredno stawe, ali je napomenuo da bi ki{a, prema prognozama meteorologa, trebalo da jewa, {to }e smawiti opasnost od izlivawa Tibra.

Policija je evakuisala vi{e desetina qudi ~ije su zgrade u ni`im delovima grada. Mnogi stanovnici italijanske prestonice ju~e su kasnili ili uop{te nisu mogli da do|u na svoja radna mesta. Italijanske vlasti navode da su, dok je nevreme trajalo, dobile vi{e od 5.000 poziva za pomo}. Vi-

{e stabala je i{~upano iz korena.

Iz nekih privatnih {kola upu}en je poziv roditeqima da ne dovode decu u {kolu, jer su neke od {kolskih zgrada poplavqene ili su putevi do wih o{te}eni. Satima nakon prestanka ki{e, automobili su jo{ stajali zaglavqeni u gu`vi na rubnim delovima grada.

balkan

dnevnik

petak21.oktobar2011.

25

U GR^ KOJ JU ^E NA STA VQE NI PRO TE STI

@e sto ki su ko bi u cen tru Ati ne ATI NA: U Gr~koj su ju~e nastavqeni dvodnevni protesti i generalni {trajk, koji je potpuno paralisao zemqu.U sukobima izme|u policije koji su izbili prvog dana {trajka povre|eno najmawe 45 qudi, od kojih troje civila, prenose agencije.Gr~ki parlament je ju~e raspravqo o kontroverznom zakonu o uvo|ewu novih mera {tedwe po{to je u na~elu podr`ao predlog tog zakona.

Kako javqaju agencije `estokih sukoba je bilo i izju~e u centru Atine izme|u pristalica

Grupe mladih anarhista su napale prokomunisti~ke pristalice koje su napravile kordon ispred parlamenta. Anarhisti su bacali „molotovqeve” koktele i kamenice u poku{aju da probiju

parlamenta obezbe|uje na stotine policajaca u opremi za razbijawe demonstracija i vi{e desetina policijskih marica.

Novi vladin plan {tedwe koji treba da se izglasa sadr`i do-

Jedna `r tva Gr~ke vlaste saop{tile su da je jedna osoba umrla ju~e po{to su tokom protesta zbog novih o{trih mera {tedwi me|u demonstrantima izbili nasilni sukobi. Potpredsednik gr~kog parlamenta Anastasios Kurkais objavio je vest o smrti tokom debate. prokomunisti~kog Radni~kog fronta i grupa mladih, drugog dana generalnog {trajka u Gr~koj. Incidenti su izbili ispred zgrade gr~kog parlamenta gde se okupilo vi{e od 50.000 demonstranata uo~i glasawa poslanika o novim merama {tedwe.

BUGARSKA

U ne de qu iz bo ri SO FI JA: U Bugarskoj }e se u nedequ odr`ati predsedni~ki i lokalni izbori, na ko ji ma se, pre ma an ke ta ma, o~ekuje velika izlaznost od oko 77 procenata, a najvi{e {an se me |u pred sed ni~ kim kan di da ti ma ima kan di dat vla|u}e partije Gra|ani za evrop ski raz voj Bu gar ske (GERB) Rosen Plevneliev.

Sociolog Miroslava Radeva iz agencije MBMD rekla je da }e prema istra`ivawu na izbore iza}i 76,7 odsto, a da ne}e glasati 17,9 procenata.

Prema wenim re~ima, to je daleko vi{e u odnosu na prethodne predsedni~ke izbore na kojima je izabran aktuelni predsednik Georgi Prvanov. „Predsednik }e na ovim izborima biti izabran u drugom krugu”,izjavila je Radeva.

Istra`ivawe MBMD u kome je u~estvovalo 1.200 ispitanika iz cele zemqe pokazalo je da bi me|u 18 kandidata za predsednika najvi{e glasova mogao da dobije kandidat vla|u}e partije Gra|ani za evrop ski raz voj Bu gar ske (GERB) Ro sen Plev ne li ev 29,8 odsto.

Za kandidata levice Ivajla Kal fin mo glo bi da gla sa 20,2 odsto bira~a, a za nezavisnog kandidata i prvog bugarskog evro ko me sa ra Me gle na Kuneva 13,1 procenata.

(Ta njug)

Zlo u po tre ba fon do va EU SO FI JA: U Bugarskoj je tokom pro{le godine izre~eno 175 presuda za zloupotrebu sredstava evropskih fondova, izjavio je ju~e glavni tu`ilac Boris Vel~ev. On je kazao da kontrolni, administativni i dr`avni organi intenzivno i sveobuhvatno rade na utvr |u ju ne pra vil no sti o upotrebi sredstava koja Bugar ska do bi ja iz fon do va Evropske unije.

Evropska slu`ba za borbu protiv zloupotreba OLAF, u svom izve{taju navela je Bugarsku kao prvu zemqu u 2010. godini po broju istraga o zlou po tre ba ma sred sta va iz evropskih fondova.

(Ta njug)

kordon.Policija je potom bacila suzavac i {ok bombe kako bi prekinula sukobe. Agencija Aso{iejted pres javqa da je najmawe 10 osoba lak{e povre|eno, dok Frans pres prenosi saop{tewe gr~kog ministarstva zdravqa prema kojem je jedna osoba hospitalizovana zbog povreda glave.

Gr~ka televizija Skaj je javila da je jedna osoba pogo|ena „molotovqevim koktelom”.

Centar Atine je i ju~e bio zatvoren za saobra}aj, a zgradu

datno pove}awe poreza i smawewe plata {to je dogovoreno sa Evropskom unijom i Me|unarodnim monetarnim fondom u zamenu za odobravawe me|unarodnih zajmova. Me|unarodni kreditori tra`ili su od Gr~ke nove reforme pre nego {to joj daju slede}u tran{u pomo}i.

Sporni predlog zakona izazvao je, kako prenose agencije, „{trajk nad {trajkovima”, najve}i prekid rada u posledwe dve godine otkako je izbila fi-

nansijsko-ekonomska kriza u Gr~koj. [trajk predvode sindikati privatnog sektora GSEE i javnog sektora ADEDY, koji imaju vi{e od dva miliona ~lanova. Na ulice glavnog grada Gr~ke je iza{lo vi{e desetina hiqada qudi - prema nekim procenama, vi{e od 100.000, dok sindikati tvrde da ih je bilo ~ak 200.000 - kako bi izrazili ogor~ewe zbog plana vlade da pove}a porez, smawi plate i otpusti ve}i broj radnika zbog ogromnog javnog duga i recesije koja je pogodila zemqu.

Kontrolori leta vratili su se na posao u sredu posle 12~asovne obustave rada, tako da bi vazdu{ni saobra}aj trebalo uskoro da bude normalizovan.Me|utim, u {trajku su i daqe zaposleni u javnom i privat nom sek to ru, ukqu ~u ju }i voza~e taksija, lekare, novinare, nastavno osobqe i gra|evinare.

U vladi apeluju na sindikate i gra|ane na strpqewe po{to su mere {tedwe jedini put za izlazak iz sada{we finansijske krize, najte`e u godinama posle Drugog svetskog rata. To je zapravo preduslov da se dobije novi kredit od EU i MMF od osam milijardi evra o ~emu }e se ovog vikenda raspravqati na samitu Unije u Briselu.

Su da r bro da i tra jek ta u Al ba ni ji TI RA NA: Teretni brod koji je plovio pod zastavom Malte sudario se j~e s trajektom i potonuo u Jadranskom moru kod luke Dra~, a u udesu su poginula najmawe trojica qudi, dok su petorica nestala, saop{tile su lu~ke vlasti. „Incident se dogodio kada se malte{ki brod, u vlasni{tvu dr`avqanina Turske, sudario s trajek-

tom koji je saobra}ao izme|u Dra~a i Barija”, izjavio je funkcioner luke Edmond Doraci. Prema wegovim re~ima, jedno telo je izvu~eno iz mora, a jo{ dva tela su prime}ena u blizini mesta brodoloma, ali zbog uzbrukanog mora jo{ nisu izvu~ena.

Doraci nije naveo dr`avqanstvo `rtava, ali Rojters je naveo da su svi ~lanovi posade potonulog broda bili Turci. AP je naveo da je na teretnom brodu, koji je plovio ka Crnoj Gori, bilo najmawe 10 qudi.

Teretni brod „Reina 1”, nosivosti 3.000 tona, potonuo je oko jedan sat posle pono}i, odmah posle sudara s trajektom „Ankara” 30 kilometara od Dra~a, izjavila je prethodno predstavnica za {tampu policije Ornela Cako.

Dva mornara su spasena i preba~ena u bolnicu, a na trajektu, koji saobra}a izme|u Albanije i Italije, niko od 200 putnika nije povre|en, preneo je AP. Za nestalima tragaju spasila~ke ekipe. Uzrok nesre}e jo{ nije poznat, a albanske vlasti su pokrenule istragu.

(Ta njug)

Al ban ci tra `e azil zbog krv ne osve te BRI SEL: Belgija je zvani~no upozorila Tiranu na naglo pove}awe broja albanskih gra|ana koji sa la`nim dokumentima poku{avaju da dobiju politi~ki azil u toj zapadnoevropskoj zemqi. Prema zvani~nim podacima, samo od po~etka ovog meseca 240 albanskih gra|ana je zatra`ilo politi~ki azil u Belgiji, u pore|ewu sa 44 u septembru. Do kraja oktobra o~ekuje se 400 zahteva.

Ogromna ve}ina albanskih gra|ana koji tra`e politi~ki azil u Belgiji podnose dokumenta kojima potvr|uju da navodno

mogu biti `rtve krvne osvete, koja jo{ postoji u pojedinim delovima zemqe. „Mi smo sigurni da iza ovih qudi postoji jedna ~itava organizacija, mre`a koja obezbe|uje falsifikovane papire, za {ta odbija ogromne pare”, ka`e {ef belgijskog Odelewa za azil i migraciju Fredi Rosemont, prenosi AFP. Prema belgijskim podacima, 80 odsto gra|ana koji tra`e politi~ki azil su iz Skadra i Kuke{a, dok drugi sti`u iz Tirane. [ef belgijskog odeqewa za imigraciju Rosemont ka`e da }e

oni koji na ovaj na~in `ele da dobiju politi~ki azil „dobiti negativan odgovor” i hitno }e biti vra}eni u Albaniju. „Svi albanski zvani~nici i nevladine organizacije koje obezbe|uju falsifikovana dokumenta bi}e izvedeni pred sud”, obe}ao je direktor policije u Tirani Hisni Burgaj, prenosi francuska agencija. Albaniji su ukinute vize za ulazak wenih gra|ana u EU pro{log novembra, ali u Briselu upozoravaju da odluka o vizama mo`e biti suspendovana ukoliko bude zloupotrebqavana.

(Ta njug)

Vo zo vi u BiH bez do zvo le Sr bi je i Hr vat ske SA RA JE VO: Preduze}e „@eleznice Federacije BiH” (@FBiH) nije dobilo potrebne dozvole za me|unarodni saobra}aj, zbog ~ega ova kompanija dnevno gubi hiqade evra. Kako pi{e sarajevski “Dnevni avaz”, pre nekoliko godina potpisan je kreditni ugovor izme|u BiH i [panije vredan 67,6 miliona evra, i tim sredstvima je kupqeno devet garnitura nagibnih vozova „talgo”. Me|utim, ti vozovi ne saobra}aju na me|unarodnim relacijama iako su moderno opemqeni, savremeni,

s televizijom, internetom, tu{-kabinama i ostalom luksuznom opremom.

Ministar saobra}aja i komunikacija Federacije BiH Enver Bijedi} kazao je da „hrvatska i srbijanska ministarstva saobra}aja ne `ele da izdaju dozvole za nove vozove, koji bi trebalo da saobra}aju na relaciji Beograd Be~ - Budimpe{ta.” „@eleznice FBiH” za sada imaju samo dozvolu za saobra}aj prugama u BiH, ta~nije do Plo~a, kao i dozvole od Ma|arske, rekao je ministar.

„Ovo su moderni, nagibni putni~ki vozovi, koje oni nemaju. Mo`da je to razlog {to nam ne daju dozvole”, rekao je Bijedi}. Kako list daqe nezvani~no saznaje, iz Srbije su najavili da bi uskoro mogli izdati dozvolu za vozove iz BiH. No, nakon `elezni~ke nesre}e koja se nedavno dogodila u blizini Splita, a u kojoj je u~estvovao upravo nagibni voz, Hrvatska ne}e u skorije vreme izdati saglasnost @eleznicama FBiH, navodi sarajevski dnevnik.

(Ta njug)

Hr vat ska pod sne gom ZA GREB: Obilna ki{a koja je po~ela pretpro{le no}i petvorila se ju~e popodne u sneg, koji pada u Gorskom kotaru i nekim planinama po Hrvatskoj, ote`avaju}i saobra}aj.

Hrvatski auto-klub saop{tio je da je zbog gustog snega i vejavice progla{ena zabrana saobra}aja za kamione s prikolicama i {lepere s poluprikolicama na autoputu Rijeka-Zagreb izme|u Bosiqeva i Kikovice u oba smera, kao i na ostalim putevima kroz Gorski kotar.

Osim po Gorskom kotaru, susne`ica pada na Medvednici iznad Zagreba. U ve}em delu zemqe putevi su vla`ni i kli-

zavi, a voza~i na put ne bi trebali kretati bez zimske opreme, poru~uju iz HAC-a. Prema podacima Hrvatskog hidrometeorolo{kog zavoda (DHMZ), sneg se o~ekuje u planinama iznad 500 metara nadmorske visine, gde }e se stvoriti tanak sne`ni pokriva~, a uz jak severoisto~ni vetar mogu}e su i sne`ne vejavice.

Na severnom i sredwem Jadranu i planinskim krajevima ponegde }e pasti i vi{e od 60 milimetara ki{e u 24 sata, isti~u u DHMZ, najavquju}i i jaku buru, zbog koje bi tako|e neke saobra}ajnice mogle biti zatvorene za odre|ene kategorije vozila.

(Ta njug)

RU SKI MI NI STAR [OJ GU U POD GO RI CI

Ca rin ska uni ja va `i }e i za Cr nu Go ru POD GO RI CA: Ruski ministar za vanredne situacije i civilnu odbranu Sergej [ojgu izjavio je u Podgorici da }e sporazum o slobodnoj trgovini Rusije sa Crnom Gorom i Srbijom va`iti i za carinsku uniju koju wegova dr`ava ima sa Bjelorusijom i Kazahstanom.

Ministar [ojgu je u sredu u Podgorici, tokom susreta sa crnogorskim ministrom ekonomije Vladimirom Kavari}em, kazao da je Crna Gora, osim Srbi-

Gore i Rusije je u zavr{noj fazi.Sporazum o slobodnoj trgovini (SST) Rusije i Srbije (tada Savezne Republike Jugoslavije, SRJ) potpisan je 28. avgusta 2000. radi produbqivawa i unapre|ewa uzajamne trgovinsko ekonomske saradwe.

Srbija je jedina dr`ava u Evropi, pored nekih ~lanica Zajednice nezavisnih dr`ava (ZND), biv{ih ~lanica Sovjetskog saveza koja ima potpisan SST sa Rusijom.

je, jedina dr`ava regiona sa kojom Rusija ima Sporazum o slobodnoj trgovini. Formirawem carinske unije Rusije, Bjelorusije i Kazahstana, sporazum }e se pro{iriti i na ove druge dve zemqe ~lanice Carinske unije , naveo je [ojgu i ocenio da }e to biti dodatni podstrek za ulagawa u Crnu Goru jer, kako je naveo, pored postoje}ih, otvara se i tr`i{te sada{we tri ~lanice Carinske unije.

Kako je saop{teno iz crnogorske Vlade, Sporazum o slobodnoj trgovinu izme|u Crne

Sporazum propisuje da se za robu, za koju se mo`e dokazati da je poreklom iz Srbije (koja ima vi{e od 50% sadr`aja iz Srbije), ne pla}a carina kada je namewena za tr`i{te Rusije, osim ako nije izuzeta iz re`ima slobodne trgovine. Kako je ocenila Agencija za podsticawe izvoza iz Srbije i investicije (SIEPA), SST je jedan od najva`nijih argumenata koje Srbija ima u privla~ewu stranih ulagawa u odnosu na druge zemqe.

(Ta njug)

Sa na de ri za ci ja uslov za EU POD GO RI CA: Predsednik Pokreta za promene (PZP) Neboj{a Medojevi} izjavio je j~e da je „sanaderizacija Crne Gore” uslov daqih evropskih integracija, oceniv{i da nije slu~ajno {to je Evropska komisija predlo`ila da pregovori o pristupawu EU po~nu s poglavqima koja se odnose na vladavinu prava. „Hap{ewa krupnih riba, odnosno sanaderizacija Crne Gore, uslov je daqeg napretka ka evropskim i evroatlanskim integracijama”, rekao je Medojevi}, koji je i predsednik Nacionalnog saveta za evropske integracije Crne Gore. Prema wegovim re~ima, u delu crnogorske vlasti, odnosno krugova okupqenih oko lidera Demokratske partije socijalista Mila \ukanovi}a, postoji ozbiqna zabrinutost zbog nastavka

evropskih integracija Crne Gore. „\ukanovi} ose}a opasnost od ponavqawa scenarija iz Hrvatske, odnosno da }e Brisel pod krupnim ribama koje treba uhapsiti podrazumevati najvi{e dr`avne funkcionera. Zbog toga se ve} sada u delu crnogorske vlasti otvara kampawa protiv daqeg pristupawa EU”, naveo je Medojevi}.

On je kazao da najava da bi glavni pregovara~ Crne Gore sa EU mogao biti Veselin Vukoti} otvara dileme da li vlast zaista iskreno `eli nastavak evropskih integracija. „Vukoti} je jedan od najve}ih protivnika EU, zbog ~ega je jasno da Crna Gora, ako on bude na ~elu pregovara~kog tima, ne mo`e napredovati u evropskim integracijama”, rekao je Medojevi}.

(Ta njug)

@enska posla

petak21.oktobar2011.

dnevnik

c m y

26

Пилинг, неизоставан третман Пилинг, наравно, веома лако можете направити и сами и тако себи приуштити прави спа третман код куће.

Цитрусни пилинг с медом Потребни састојци: Једна лимета, шољица шећера, мед, бадемово и јојобино уље. Прережите напола лимету и истисните сок у чинију. Додајте шољицу шећера, две кашике меда, бадемово (1/8 шоље) и јојобино уље (1/8). Ову смесу добро промешајте како би се састојци повезали, а тек након мешања додајте седам до десет капи лимунске траве и наранџе - ова ће уља дати свеж цитрусни мирис. Пасту за пилинг чувајте у чистој посуди коју можете затворити.

П

илинг, који би и иначе требао да буде основа неге коже лица и тела, свакако укључите у неизоставне третмане. Омогући ће регенерацију површинског слоја коже, побољшати њену прокрвљеност и припремити је за боље упијање храњивих састојака из креме или лосиона које иначе користите за негу. Пилинг који садржи мање гранулице користи се за осетљивије делове тела, а онај са већим гранулама погодан је за пете, лактове, где је кожа грубља и њега није препоручљиво користити пречесто, довољно је једанпут недељно. Било да се ради о благом пилингу или оном с крупнијим гранулама, обавезно после њега нанесите на кожу млеко, лосион, маслац за тело или крему.

Чишћење бананом Потребни састојци: банана, зоб, мед, млеко. Згњечите банану у количини која одговара двема кашикама. Додајте једнаку количину зоби и по једну кашику меда и млека. Пустите да одстоји десет минута, а затим нанесите на лице, добро утрљајте и исперите топлом водом након пет минута. Мало упозорење – припазите да вам ова пилинг маска не дође у додир с косом, јер су банана и мед врло лепљиве текстуре, па ћете смесу тешко уклонити с косе!

Пилинг од кафе Потребни састојци: маслиново уље и кафа. Помешајте кашику маслиновог уља и једну четвртину шоље млевене кафе. Осим што ћете овим пилингом уклонити површински слој мртвих ћелија, њиме ћете се и обрачунати с целулитом. Наиме, кафа је природан и свима доступан састојак који поступно уништава целулит јер подстиче проток крви у телу. Ако кафу примените на критична места на телу појачаћете уклањање штетних токсина. Када сте завршили с масажом, умотајте тело у пластичну фолију и оставите неколико минута. Исперите млаком водом и приуштите себи опуштајуће туширање. За бољи учинак, третман поновите два пута недељно.

Користите нану и какао

Медитерански пилинг с лавандом, медом и млеком

Потребни састојци: мед, екстра девичанско маслиново уље, какао прах, шећер, уље нане, мало воде.

Потребни састојци: 1/4 шоље соли, две кашице дехидрираног млека, две кашике меда, 1/3 шоље

НАКОН ЛЕТА

С

Помешајте четири кашике меда, шест кашика маслиновог уља и две кашике какао праха у чинији док не добијете хомогену смесу. У већој чинији помешајте пола шоље шећера. Додајте прву мешавину и добро повежите. Како бисте постигли жељену конзистенцију, додајте воде по жељи (до десет кашика). На крају додајте седам до десет капи уља нане. Ако желите блажи мирис, преполовите број капи.

Мислите на стопала

обзиром на то колико пажње посвећујемо својој коси, нези лица и тела те нези руку, можемо рећи како стопала често занемарујемо. Сетимо их се тек када настану жуљеви или кожна задебљања. Лети стопала показујемо у отвореним сандалама које неретко нажуљају, док ходање по камењу и песку може изазвати ранице. Ваша стопала након лета су сува и испуцана с пуно дебеле коже, заноктица и сл. То је готово нормално у летном периоду, јер стопала нису заштићена чарапама и ципелама. Наравно, сви

развој грубе коже. Овај кратки, али корисни третман можете да понављате сваког дана под тушем све док не нестану ружне наслаге. Уједно ћете спречити пуцање коже и стварање даљњих задебљања. Сваке вечери намажите стопала богатом кремом, а можете обути и посебне чарапице које поспешују апсорпцију креме. Бирајте мирисе попут метвице, лаванде и лимуна, а имате ли проблема с венама, почастите се кремом од кестена. Уколико вас збуњује велик број производа на тржишту, знајте како је масна или богата хидратантна

једва чекамо да су нам ноге слободне и уживамо да ходамо боси. То је добро и здраво и у томе треба уживати у летњим данима. Након лета ћемо лако санирати последице босога хода педикиром, влажном маском или каквом добром масажом стопала.“ Редовно користите камен за пете и нежно одстраните вишак коже. Немојте бити агресивни, јер снажно трљање само потиче

крема погодна за све оне који немају посебних проблема са стопалима. Уколико имате неки проблем на стопалу, педикиру би требало одлазити барем једанпут месечно. Имате ли већих проблема, посавјетујте се са педикиром око медицинске педикире која може смањити ваше тегобе. Не заборавите да вас ваша стопала свакодневно носе из дана у дан и да заслужују вашу пажњу и бригу.

Н

бадемовог уља, две кашике воде, пет капи ароматичног уља лаванде. У авану помешајте со и дехидрирано млеко, па додајте састојке и уситните их. Под тушем нанесите пасту за пилинг на цело тело, почевши са стопалима и кружним покретима се пењите према глави. Посебну пажњу посветите петама, коленима и лактовима где је кожа задебљана. Исперите топлом водом, а тело осушите тапкајући га нежно пешкиром.

На хра ни те и опо ра ви те ко су

аон лета и свакодневног излагања сунцу коса захтева адекватну и посебну негу. Од прекомерног излагања сунцу она бледи, а под утицајем морске соли и хлора губи еластичност, постаје сува и ломљива. Због тога је крај лета идеално време за третмане који ће нахранити косу и вратити јој сјај и здрав изглед. * Вашој коси би пријало третман дубинског прања, најбоље у фризерском салону. Боју је пожељно обновити преливом обогаћеним хранљивим састојцима који ће јој вратити сјај и волумен. Одличан избор у овом случају су и фарбе без амонијака које, такође, негују и опорављају длаку. Да бисте што дуже одржали сјај боје при сваком прању косе у регенератор додајте мало маслиновог уља. * Ошишајте испуцале врхове косе. Можда је крај лета и одличан тренутак да промените фризуру. Најбоље је да се посаветујете са фризером који облик вам пристаје. Када је реч о трендовима, и даље су врло актуелне боб и асиметричне фризуре у различитим дужинама.

Косу после много употребе гелова, пене и других лепљивих производа за косу уклоните све ако једном недељно додавањем прстохвата соде бикарбоне вашем шампону. Створиће се обилна пена коју потом исперите млаком водом.

* Направите сами маску која ће вашу косу савршено нахранити. У томе вам могу помоћи различита уља у комбинацији са медом, или жуманце помешано са пиреом од парадајза. * Вратите коси сјај помоћу препарата који су намењени за негу косе после сунчања - могу се наћи као спреј или крема. Веома добар ефекат добићете и са ампулом за негу косе која обнавља структуру власи и храни је.

dnevnik

oglasi

petak21.oktobar2011.

27

28

OGLASi l ^iTUQe

petak21.oktobar2011.

Po sled wi po zdrav

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 39742 V O D O I N S T A L A T E R S K E uslu ge, za me na ce vi, vo do vod, ka na li za ci ja, sni ma we od gu {e wa, sve po prav ke, ra ~un, ga ran ci ja.

Te le fo ni: 6393-737, 064/160-4725.

39862

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na{ dra gi

^I STIM po dru me, ta va ne, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, auto mo bi le za ot pad.

Te le fo ni: 064/9533943, 6618846, 063/848-5495.

39273 KU PU JEM sta re auto mo bi le za ot pad, sta ro gvo `|e, ba kar, me sing, alu mi ni jum, aku mu la to re, ve{ ma {i ne, {po re te, ~i stim ta va ne, po dru me. Te le fo ni: 064/9533-943, 063/84-85-495.

39274

Da na 19. 10. 2011. iz ne na da nas je na pu stio na{ dra gi ko le ga

Ka roq Ha bram Zdrav ki ^u tu ri lov

od po ro di ce Mar ko vi}.

no vi nar - ured nik pre mi nuo u 64. go di ni Ko me mo ra ci ja }e se odr `a ti 21. 10. 2011. u 10 ~a so va, u re dak ci ji CsalÄdi KÎr, Fu to {ka 6, II sprat, u 12.45 ~a so va bi }e is pra }en na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: su pru ga Ma ri ja, sin Hu nor, sna ja Jut ka, unu ci: Hu nor, Adam i Ar pad.

355/P1

39961

FAR MA iz Ste pa no vi }e va pro da je me sna te pra si }e i svi we pr vog kva li te ta. Do sta va na adre su, po voq no. Te le fo ni: 063/521-559, 063/539-051. 39310

dnevnik

Na vr {a va se 40 tu `nih da na od ka ko ni si sa na ma, a ute he ne ma.

Sa du bo kim bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na {a vo qe na ma ma

Ka roq Ha bram no vi nar - ured nik pre mi nuo u 64. go di ni Ko me mo ra ci ja }e se odr `a ti 21. 10. 2011. u 10 ~a so va, u re dak ci ji CsalÄdi KÎr, Fu to {ka 6, No vi Sad. U 12.45 ~a so va bi }e is pra }aj na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Ka roq Ha bram }e osta ti upam }en kao do bar ~o vek, iz van re dan no vi nar - ured nik, hu ma ni sta, ko ji je svo jim du go go di {wim ra dom dao ve li ki do pri nos u no vi nar stvu, u li stu Magyar SzÆ i CsalÄdi KÎr.

Svo jim od la skom osta vqa ne iz bri si vi trag u se }a wi ma svih onih ko ji su sa wim ra di li.

Ko lek tiv Po ro di~ ni Krug re dak ci ja CsalÄdi KÎr.

355/P2

Zo ra ne bes kraj no te vo li mo, po no sni smo {to si bio deo na {ih `i vo ta i bes kraj no tu `ni {to smo te iz gu bi li.

Tvo ji brat Du {an i ba ka Na da.

Smi qa ]i ri} Ca na ro |e na 1931. go di ne pre mi nu la u osam de se toj go di ni.

Sa hra na }e se oba vi ti u su bo tu, 22. 10. 2011. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

We ni naj mi li ji: }er ka Ma ri na i sin Ra de sa po ro di ca ma.

na {oj dra goj

39934

39959

Po sled wi po zdrav

S tu gom se opra {ta mo od

G O D I [ W I P O M E N

Po sled wi po zdrav

Ma ri Sto ji} Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e mo odr `a ti po men u su bo tu, 22. 10. 2011. go di ne, u 10 ~a so va, na Do wem sta rom gro bqu, u Fu to gu.

Po ro di ca Sto ji}.

39921

Bran ka ^an ko vi }a 1932. - 2011.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga

Zdrav ki

Is pra }aj na {eg su pru ga, oca i de de bi }e u su bo tu, 22. 10. 2011. go di ne, u 11.15 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

S qu ba vqu, we go vi: su pru ga Jel ka, k}er ka Ma ja, unu ci Iva i Ivan.

Zdrav ki od se stre Je li ce La zu ki} sa po ro di com.

39957

39955

Na {oj

Mi ro sla va Mi ho ci

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N od se stre Sto jan ke Me leg sa po ro di com.

1922 - 2011.

Sa hra na }e se oba vi ti da na 22. 10. 2011. u 13 ~a so va, na No vo ma jur skom gro bqu, u Pe tro va ra di nu.

O`a lo {}e ni: }er ke Dra gi ca i Ma ri ja i sin Zvo ni mir sa po ro di ca ma.

39932

39954

Zo ra nu obe le `i }e mo u su bo tu, 22. 10. 2011. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Pra vo slav nom gro bqu, u Be ~e ju.

Da ni pro la ze, a bol kao da je sve ve }i.

Tvo ja iz ne nad na smrt nas je sve ska me ni la i s wom se jo{ ne mi ri mo, ali ti }e{ ve~ no `i ve ti u na {im sr ci ma.

Tvo ji: ma ma Ma ra, brat Du {an, se stra Mi li ja na, o~uh Mo ma i tet ka Mil ka.

Ran ki Bi la nam je ~ast ra di ti sa To bom.

Tvo ji te ren ci iz Za vo da za zdrav stve nu za {ti tu rad ni ka, No vi Sad.

39950

Dra gi moj bra te,

Sa tu gom i bo lom opra {ta mo se od na {e dra ge ko le gi ni ce

1526/P2

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je iz ne na da pre mi nuo na{ dra gi

Ran ke Da ji} sa ni tar ni teh ni ~ar Sa du bo kim po {to va wem ~u va }e mo uspo me nu na uva `e nu ko le gi ni cu.

Zo ra ne

Si ma [i ja~ ki

jo{ uvek ne mo gu da ve ru jem da te ne ma, da te vi {e ne }u vi de ti...

Gle dam tvo je sli ke i pro kli wem sud bi nu {to nas je raz dvo ji la.

Za u vek }u te vo le ti.

Tvoj brat Du {an.

39958

1942 - 2011.

Sa hra na je 21. 10. 2011. go di ne, u 14.15 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: su pru ga Mi ra, }er ke Ra do sla va i Alek san dra, ze to vi Mi ro slav i Igor, unu ci Ma ri na i Slav ko.

39939

Ko lek tiv Za vo da za zdrav stve nu za {ti tu rad ni ka, No vi Sad.

1526/P1

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav

P O M E N

3

Sla vo qub Cve ji} [est go di na te tra `i mo, u sr cu no si mo, u mi sli ma o~e ku je mo da nam se vra ti{.

Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Ka }a, si no vi Zo ran i Go ran, sna ja Gor da na, unu ka Du wa, unuk Lu ka.

petak21.oktobar2011.

29

Po sled wi po zdrav vo qe noj ma mi

Po sled wi po zdrav vo qe noj ba ki i pra ba ki

Da rin ki Ra doj ~i}

Da rin ki

Da na, 20. ok to bra 2011. go di ne za spa la je ve~ nim snom na {a vo qe na maj ka

39867

Ran ki Da ji}

Da rin ka Ra doj ~i} Po sled wi put }e mo se opro sti ti sa wom da nas, 21. 10. 2011. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

We ne }er ke, Zo ri ca i \u |a.

od: tet ke, te ~e i bra }e Ma nev ski.

39894

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ vo qe ni su prug, otac i de da

Ni ko la Bu ko ro vi} 1949 - 2011.

Sa hra na je da nas, 21. 10. 2011. go di ne, u 13.30 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: su pru ga Ma ri ja, de ca Ne boj {a i Vi o le ta sa po ro di ca ma.

10. 2. 1959 - 19. 10. 2011.

Su prug Sve to zar, sin De jan i }er ka Sa wa sa su pru gom Alek san drom.

Is pra }aj na {e dra ge Zdrav ke je 21. 10. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Bor ki Jo va ni}

Mu sta fe Ha xa li }a Mu je Oti {ao si iz ne na da i bez po vrat ka, ali }e{ za u vek osta ti u mom sr cu.

Tvo ja Su ba.

Ran ka Da ji}

Mu sta fa Ha xa li}

1963 - 2011.

1942 - 2011.

Sa hra na je u su bo tu, 22. 10. 2011. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: su prug Slo bo dan, de ca Bran ka i Ste van, ro di te qi i osta la rod bi na.

Is pra }aj }e se oba vi ti da nas, 21. 10. 2011. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: Zlat ko, Mi ki, Vi ki ca, Na di ca i we gov vo qe ni Ma tej.

39885

39903

J E D N O G O D I [ W I P O M E N na {em dra gom

Bog da nu Ste vi nu

od: }er ke Sne `a ne i po ro di ce Ma ri}.

Sa hra na je da nas, 21. 10. 2011. go di ne, u 10.30 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

39886

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ vo qe ni otac

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

39874

Po sled wi po zdrav dra goj maj ci

Sa ve li kom tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga

Sa ose }a jem tu ge i ve li kog po {to va wa opra {ta mo se od na {eg dra gog

39876

Opra {tam se od mog vo qe nog su pru ga

39915

39920

od: unu ka Ne boj {e, pra u nu ka Stra hi we i Kon stan ti na i sna je Alek san dre.

39872

Zdrav ki ^u tu ri lov naj bo qoj maj ci i naj div ni joj su pru zi, naj bo qoj `e ni na sve tu ko ja je svi ma uvek pru `a la ru ku po mo }i. Za u vek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma i du {a ma. Uvek }e mo mi sli ti na sve div ne tre nut ke pro ve de ne za jed no, a bi lo ih je to li ko pu no. Vo li mo te bes kraj no.

od: }er ke Zo re, ze ta Jo ce i po ro di ce Ra ki}.

obe le `i }e mo u su bo tu, 22. 10. 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu.

Ute he ne ma, za bo rav ne po sto ji, vo qe ni ne umi ru dok `i ve oni ko ji ih vo le.

Su pru ga Je li ca, sin Ste van i }er ka Iva na sa po ro di ca ma.

39888

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da se 21. 10. 2011. go di ne na vr {a va ju dve go di ne od ka ko nas je na pu sti la na {a ma ma

39866

P O M E N Da nas, 21. 10. 2011. go di ne na vr {a va ju se ~e ti ri go di ne od smr ti na {e vo qe ne maj ke

Le po sa ve @i va nov

Je le na ^e li ca O`a lo {}e ni: sin i }er ka sa po ro di ca ma.

Uspo me nu na wu ~u va ju: }er ke Je li ca i Du {i ca sa po ro di ca ma Mi lo {e vi} i Da vi do vi}.

39805

39765

T R O G O D I [ W I P O M E N dra gom su pru gu, ta ti i de ki

Po sled wi po zdrav

Ba rat Jo sip Sve to zar Jo va nov Cve }e

~i ka Mi {e La le Slan ka me nac sa po ro di com.

Na {em dra gom ta ti i de ki obe le `a va mo po men da nas, 21. 10. 2011. go di ne, u 11 sa ti, na Tran xa ment skom gro bqu u Pe tro va ra di nu.

Mar ku Mi {i }u

Zdrav ki ^u tu ri lov od Sa wi nih ko le ga iz Fon da „Evrop ski po slo vi” AP Voj vo di ne.

We go vi naj mi li ji.

Po sled wi po zdrav dra gom, du go go di {wem pri ja te qu, do brom ~o ve ku

59692/P

39901

39911

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

obe le `i }e mo u su bo tu, 22. 10. 2011. go di ne, u 11 sa ti, na Grad skom gro bqu.

Vre me pro la zi, a se }a we na te be ne ble di u na {im mi sli ma, i ne iz mer na tu ga `i vi u na {im sr ci ma.

Znaj da te ~u va mo od za bo ra va.

Tvo ji naj mi li ji.

8. 3. 1935 - 21. 10. 2011.

Dra gi moj }a le, 21. 10. 2011. go di ne na vr {a va se 30 go di na od ka ko te ne ma, jo{ uvek nam ne do sta je{, jo{ uvek si u na {im mi sli ma i uvek }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

39861

Vla da i Ste va.

39729

dra gom

Sa tu gom i bo lom ja vqa mo da nas je u 66. go di ni za u vek na pu stio na{ dra gi su prug, otac, de da i pra de da

Po sled wi po zdrav na {em ko le gi

@iv ku Di mi tri je vi }u 1954 - 2011.

To ko di Ja no{ Mu sta fi Ha xa li }u

Mu sta fi Ha xa li }u od za po sle nih PTT rad ni ka RJ Po {tan skog sa o bra }a ja „No vi Sad”.

Dra gi Mu jo, ni ka da te ne }e za bo ra vi ti Ne ca sa po ro di com.

od po ro di ce Si mi}.

39910

39895

355/P

Sa hra na dra gog nam po koj ni ka je da nas, 21. 10. 2011. go di ne, u 14 ~a so va, na Ka to li~ kom gro bqu u Bu di sa vi.

Uvek }e mo te no si ti u sr ci ma.

Tvo ja su pru ga Ma ri ka, }er ka Eri ka, unu ka Re na ta i pra u nuk Ne ma wa sa osta lom rod bi nom.

39900

Александра Грдинић

Фаца Без цензуре и без намештања екипа ове емисије обићи ће многа војвођанска места у потрази за њиховим најупечатљивијим представником. Придружите се шармантној водитељки Александри Грдинић која ће, кроз различите забавне дисциплине настојати да приближи публици карактер представника вашег места. (РТВ 1, 20.10) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.30 11.30 12.00 12.10 13.07 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.10 21.10 21.35 22.00 22.30 23.40 01.50 02.20

tv program

petak21.oktobar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Фолдер култура Вести Стање на путевима Питам се питам Вече са звездама Кухињица Вести Квиз: Колико се познајемо Европа за почетнике Вести Ослобођење Србије и битка за Београд Биоскоп: Бата Живојиновић Вести за особе са оштећеним слухом Документ Плави круг Вече са звездама ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Фаца Ноћна смена Музички програм Војвођански дневник Петказање Арн витез темплар, филм Један на један Новосадски џез фестивал

06.30 Кухињица, мађарска 07.00 Српски екран, емисија МТВ-а на српском 07.25 Плави круг 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Концерт 12.15 Музички интермецо – мађарска музика 12.30 Вести (мађ) 12.40 Осећајте се као код куће, емисија на мађарском са титловима на српском 13.10 ТВ Баштина 14.15 Фолдер култура 14.45 Кад зазвони 15.15 Добро вече, Војводино (рус) 16.45 Буквар братимљења: Срби и Словаци (слов) 17.15 Емисија за село (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.40 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.10 Луј пастор, филм (слов) 22.30 Кернера највећи шампион, филм

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Вести укратко У огледалу Вести укратко Серија Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Серија Вреле гуме Војвођанске вести Хало председниче Војвођанске вести Филм: Хартови са Запада Глас Америке

06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.41 09.50 09.58 10.36 11.01 12.00 12.15 12.30 12.38 13.26 15.00 15.56 16.50 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.02 22.50 22.55 23.45 00.00 00.07 00.57 02.28 03.00 03.11 03.20

06.30 08.30 09.00 09.05 09.50 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.30 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.45 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Вести Интерна истрага Агро дан Вести Ево нас код вас Вести Др Мартин Свечана седница Скупштине града Године пролазе Вести Интерна истрага Вести Витраж Дунавска салетла Вести Др Мартин Агро дан Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Дечија недеља Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Сокаче Интерна истрага Неон сити Објектив Др Мартин Неон сити Године пролазе

09.30 Рагби Светски куп: за 3. место 11.30 Лига шампиона: Барселона – Плзен 13.00 Евролига: Панатинаикос – Уникаха 14.30 АТП Москва 1/4 Финала 16.30 Премијер лига, магазин 17.00 Преглед Евролига 18.00 АТП Москва 1/4 финала 21.00 Евролига: Билбао – Олимпијакос 22.45 Најава Премијер лига 23.15 Лига шампиона: Манчестер Сити – Виљареал 01.00 Преглед Евролига

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Отворена врата Гастрономад Вести Разгледница На скривено те водим место Велика одлука Дневник Спорт плус Евронет Злочиначки умови Нинџина сенка, филм Ово је Србија Породично благо Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник+епп Породично благо Смрт и живот Бобија Зија, филм Вести Злочиначки умови Дневник Евронет Како спасити Грејс Ноћни биоскоп: Нинџина сенка, филм Отворена врата Вести Гастрономад На скривено те водим место

Moja велика одлука: Липосукција У последњој епизоди пратићемо живот две британске тинејџерке и њихових породица које су, пре званичног пунолетства, решиле да се подвргну липосукцији. Прошле године изведено је више од 34.000 козметичких хируршких интервенција у Великој Британији, од чега је десет одсто естетских операција било липосукција. Уредница: Невена Тодоровић (РТС 1, 11.01)

НАПОМЕНА: На РТС 2 у 10.00 могућ је пренос Скупштине Републике Србије 06.02 06.55 07.32 07.35 07.41 07.44 07.49 08.13 08.16

Концерт за добро јутро Слагалица Дени и Деди Мунзи Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари

Јоав Донат

Либан За време првог либанског рата, јуна 1982. усамљени тенк и десантни вод послати су да претраже непријатељски град који су бомбардовале израелске ваздухопловне снаге. Мисија се отима контроли и претвара у смртоносну замку. Улоге: Јоав Донат, Итај Тиран, Ошри Коен, Михаел Мошонов, Зохар Штраус Режија: Самуел Маоз (РТС 2, 22.05) 08.26 Београд у музичким збивањима 20. века 08.55 Необично о биљкама 09.11 Свет природе 10.00 Место за нас 10.30 Странац у Србији 11.00 Велики школски час, пренос из Крагујевца 11.59 Фестивал Харфе: Свечано затварање 12.21 Верски календар 12.30 Метрополис 13.00 Трезор 14.00 Необично о биљкама 14.16 Свет природе 15.05 Пола века анимације у Србији 15.36 Еко фајл 16.05 Завичај 17.08 Породица сопрано 17.59 Кошарка: ПС, Напредак Рубин-Нови Сад, пренос 19.39 Датум 19.44 Верски календар 19.57 Странац у Србији 20.29 Лов и риболов 21.00 Породица Сопрано 22.05 Фестивал фестивала: Либан, филм 23.48 Бунт 00.23 Београдски џез фестивал 02.06 Трезор

06.10 07.00 07.10 07.30 08.00 08.10 08.30 09.00 09.35 10.00 10.25 10.45 11.05 11.45 12.00 12.15 14.10 15.00 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.15 19.40 20.10

Стјуардесе Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Трнавчевићи у дивљини Вести Б92 Топшоп Све по списку Вести Б92 Хоћу да знам Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Вести Б92 Наша мала клиника Лига Европе, преглед Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца АБА лига: Црвена звезда - Цедевита 21.50 Филм: Дивља хорда 00.45 Доушници 02.55 Саут Парк

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај дуле и Радојка 10.30 Тренутак истине 11.30 Наслеђе једне даме 12.30 Краљица југа 13.30 Сестре 14.00 Петком у два 15.00 Квиз, породични обрачун 15.30 Гојковићи 16.00 Ноћ у јуну 16.45 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Тито и Дража 21.00 Гранд шоу 22.30 Шопингхоличарке 23.30 Наслеђе једне даме 00.30 Ноћ у јуну 01.15 Кеш на ноге 02.00 Филм: ЈФК

Јелена Карлеуша

Шопингхоличарке 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.15 22.45 23.30 00.30 01.00 01.15 02.15

Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Лото Кад лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Певај, брате Моје ново ја Експлозив Ексклузив Трачара Вече са Иваном Ивановићем

07.00 08.05 08.15 08.45 09.00 09.15 09.30 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

dnevnik

c m y

30

Маратон Кефалица Иза вести Милица² Мајсторски Фуснота Отворени студио Милица² Филм: Породица Адамс Вести Иза вести Породица Серано Ред и закон Чист рачун Вести Двоугао Коров Без трага Иза вести Милица² Филм: Измиксован НЦИС Вести Иза вести Милица² Филм: Пећина тајни

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Две девојке добиће подједнака средства да у тржном центру пазаре све што им треба да се обуку. За то имају подједнако време, али је питање да ли имају и подједнако укуса. Tрочлани жири ће имати два стална члана (Снежана Дакић, Игор Тодоровић), а овог петка трећи члан жирија је Јелена Карлеуша. Водитељка: Марина Ердељан (Пинк, 22.30)

Марко Долаш

ТАЛЕНAТ ШОУ

Главна улога За све који верују да поседују глумачки таленат, ова емисија је идеална прилика да представе своја умећа широком аудиторијуму. Поред такмичара глумаца аматера, у „Главној улози” учествују, као гости и чланови жирија, познати глумци, режисери и други филмски уметници и сарадници. Водитељ: Марко Долаш (Хепи, 20.00) 05.30 Јутарњи програм 07.55 Вести 08.00 Срећна звездица – Представљање 08.15 Анђелина балерина 08.25 Меда Чарли 08.35 Повратак малог тигра 09.00 Боба и Биба 09.15 Бајка о Тибету 09.25 Метеори моћни камиони 09.40 Телешоп 09.55 Вести 10.00 Бакуган 10.20 Авантура малог Пере 10.45 Срећна звездица – Представљање 11.00 Метеори моћни камиони 11.10 Ноди 11.20 Меда Чарли 11.25 Торк 11.35 Хорселанд 11.55 Сабрина 12.20 Југио 12.45 Квизић 13.15 Пресовање 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Звездана капија СГ1 14.45 Телешоп 15.00 Црвени орао 15.55 Телешоп 16.10 Граница 17.55 Телемастер 18.25 Насловна страна, квиз 19.00 Црвени орао 19.55 Вести 20.00 Главна улога 21.55 Вести 22.00 Сузе Босфора 23.00 Звездана капија СГ1 23.55 Вести 00.00 Црвени орао 00.55 Сузе Босфора 01.50 Звездана капија СГ1 02.30 7 живота 03.15 Главна улога 05.15 Насловна страна, квиз

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak21.oktobar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

19

31

ISTORIJA EVROPSKE MU[KOSTI

Пише: Volfgang [male

01.40

Све о псима Велики пројекти Посластичарски ас Новац на јеловнику Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Велики пројекти Мајами инк Приче о злочинима са Афродитом Џоунс Смртоносне жене Партнери у љубави и злочину Др Џи Л.А. Инк Приче о злочинима са Афродитом Џоунс Смртоносне жене

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Духовна музика Прича о пољопривреди Трамбо У крупном кадру Германска племена Други светски рат у боји Истина о... Царство мора Геније дизајна Древни доктори Ван Гог – комплетна прича 1066. Изгубљени древни градови Последњи бастион самураја Партизански филм Лето љубави Геније дизајна Древни доктори

08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Фантастична четворка Завера Рузвел У име правде Еквилибријум Траума После секса Екстремисти Чувар Еротски филм

Екстремисти На удаљеном планинском врху у Аустрији, филмска екипа, три неустрашива Американца на сноуборду и професионални скијаш, окупили су се како би снимили ТВ рекламу са спек такуларним вратоломијама... Улоге: Де вон Са ва, Бри џит Вил сон Сам прас, Ру фус Се вел Режија: Кри сти јан Да гаи (Си не ма ни ја, 20.00)

Бри џит Вил сон Сам прас

06.00 07.20 09.55 11.40 12.50 14.25 15.50 17.20 17.50 20.05 20.35 21.05 22.00 22.55 00.30 02.10 03.50

Сваки Џек има своју Џил 2012 Срце од мастила Супермен/Бетмен: Државни непријатељи Кони и Карла Натали Холовеј Артур и освета Малтазарда Филмови и звезде А-Тим Досадно на смрт Обдарен Права крв Камелот Из Париза с љубављу Дечко који не обећава Гола истина Пера

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Краљ винограда 10.12 Путовања у далеке крајеве, док. серија 10.58 Код Ане 11.13 Опра шоу 12.00 Дневник 12.33 Кад заволим, време стане 13.20 Све ће бити добро 14.15 Друго мишљење 14.49 Алиса, слушај своје срце 15.34 70 му је година тек Тамбурашки оркестар ХРТ-а 16.02 Скица за портрет 16.25 Хрватска уживо 17.14 Глобално село 17.43 Путем европских фондова 17.59 Иза екрана 18.30 Од Ларк Рајса до Кендлфорда 19.30 Дневник 20.13 Хрватски краљеви 21.05 Дани хрватског туризма 2011, пренос 23.00 Дневник 3 23.41 Пети дан, ток шоу 00.35 Филмски маратон: Циклус Џима Џармуша: Ноћ на Земљи, филм 02.39 Филмски маратон: У корак са Стајновима, филм 04.05 Паралеле

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.00 02.00 03.00 05.00

Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Ургентни центар Пандури новајлије Плаве крви Плаве крви Ерика Домаћице из Њујорка Домаћице из округа Оранџ

06.15 РТЛ Данас 06.55 Драгон Бол З 07.20 Поп Пикси 07.35 Кобра 11 09.40 Ексклузив таблоид 10.25 Вечера за 5 11.20 Емператриз 13.10 Крв није вода 14.05 Кобра 11 16.00 Ружа ветрова 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Рамбо 3, филм 22.50 Вртлог, филм 00.50 Добар, лош пандур, филм 02.55 Астро шоу

Вртлог

Ви но на Рај дер

Ноћ на Земљи Омнибус од 5 прича чије се радње догађају у таксију, истовремено, али у различитим светским градовима. Људи различитог карактера, занимања и намера седају у такси те, возећи се, кроз конверзацију откривају део себе... Улоге: Ви но на Рај дер, Ђи на Ро у ландс, Ар мин Ми лер Стал, Ђан кар ло Е спо си то, Ро зи Пе рез, Бе а трис Дал, Ро бер то Бењ ни Режија: Џим Џар муш (ХРТ 1, 00.35)

13.30 13.45 14.30 14.55 15.20 15.50 16.05 16.18 16.48 17.03 18.00 18.20 18.35 19.15 19.30 20.00 20.59 21.48 23.24 00.10 01.15 01.44 02.25

Мала ТВ Плесне ноте Школски сат Олујни свет Пренос седнице Хрватског сабора Фотографија у Хрватској Други формат Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Пуни круг Руперт Мала ТВ Поштар Пат Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Бриљантин Цртани филм Музика, музика... поп Блуз пчела, док. филм Прљави секси новац Неми сведок На рубу науке Вријеме је за џез Моја породица 24 Ноћни музички програм

07.00 08.00 10.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00

Повратак у будућност Фаџ Невероватне приче Земља Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Хери и Хендерсонови Фаџ Невероватне приче Земља Мали неваљалци Сиквест

07.52 08.22 08.50 09.35 10.00

08.20 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Бела палата У акцији Један круг Џувана Ман К-9 Повратак у рај Албино алигатор Грејсленд Сомот

Рајан Вивер је серијски убица, познатији као давитељ усамљених срца. Због силовања и убиства пет жена осуђен је на смртну казну, али на путу до затвора успео је да побегне. Две године је трајала потрага и коначно је ухваћен у Њујорку... Улоге: Реј Ли о та, Хек тор Ели зон до, Ло рин Хо ли, Брен дон Гли сон (РТЛ, 22.50)

Ло рин Хо ли

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Справице будућности Чари путовања Врхунско градитељство Успорен снимак Разоткривање митова Справице будућности

08.30 09.00 10.50 11.00 14.45 15.00 18.00 18.30 19.00 20.00 23.00 00.00 00.15

Аутомобилизам Тенис Фудбал Тенис Фудбал Билијар Трке коња Тенис Најјачи човек Билијар Куглање Мотоспортови Тенис

В

Ар ми ја као шко ла жи во та

ој ска је би ла стро го хи је рар хиј ски устро је на. (од)стра њи вао све ме ђу људ ске од но се ко ји су из ван Ре гру ти су би ли „гра ђан ско-пле мић ког по ре - хе те ро сек су ал них нор ми. Иако је пе ри од из ме ђу два кла“ и слу жи ли кра ће (у Пру ској јед ну го ди ну) ра та био по го дан за ал тер на тив не му шко сти и са мо или „ни жег“ по ре кла. Јед ни су по се до ва ли но вац, ни су све сне жен ско сти, дру штве не струк ту ре су не пре про во ди ли све вре ме у ка сар ни и би ли бо ље тре ти ра - кид но би ле ори јен ти са не пре ма хе ге мо ној му шко сти. ни, а за „дру ге“ то ни је ва жи ло. Је вре ји у пру ској вој - Она је про др ла и у жен ске дис кур се. У то ме је уче сци ни су мо гли из гра ди ти ка ри је ру. У Фран цу ској је - ство ва ла и рат на књи жев ност, у ко јој су код Ерн ста су, али са мо под те шким усло ви ма, што се по твр ди ло Јин ге ра или Ан ри ја де Мон тер ла на рат на ис ку ства у афе ри „Драј фус“. По сто ја ла су и дру га раз ли ко ва ња: по ре кло са се ла или из гра да; хи је рар хи ја оних ко ји су ду же у слу жби и ре гру та; по сто ја ла је и хи је рар хи ја угле да раз ли чи тих ро до ва у вој сци. И, ко нач но, би ло је мла дих му шка ра ца ко ји из нпр. здрав стве них раз ло га ни су ишли у вој ску и би ва ли со ци јал но мар ги на ли зо ва ни. Вој ни ке раз ли чи тих чи но ва је др жа ло за јед но тзв. дру гар ство. Би ти друг зна чи ло је ве жба ти со ли дар ност. Ни ко ни је ода вао дру га ако по гре ши већ по ку ша вао да га из ве де на пра ви пут. Ни ко, та ко ђе, ни је ва рао дру га и пот кра дао га. Друг је прин ци пи јел но био сва ки дру ги вој ник, чак и онај ко ји је при па дао дру гој ре ги мен ти или дру гом ро ду вој ске, без об зи ра на то да ли му је лич но био сим па ти чан или ни је“. Као „об лик му шког здру жи ва ња“ вој ска је би ла без прем ца: шко ла, цр ква ни про фе си ја ни су до но си ле ни шта слич но. Из вој ске као му шког про сто ра же не су би ле ис кљу че не, али и њи хо ва би о гра фи ја мај ки и су пру га ве о ма је за ви си ла од ми ли тар ног кон цеп та му шко сти: бол због раз дво је но сти, не из ве сност око то га ко ли ко ће се про ме њен син вра ти ти, не мо гућ ност да са ме упра вља ју евен ту ал ним про ме на ма, жа лост у слу ча ју по ги би је; про ду же так ми ли тар ног му шког про сто ра је у вој нич ким клу бо ви ма по сле слу жбе у вој сци, из ко јих су же не по но во би ле ис кљу че не. За вре ме ра та су обра сци мај чин ске уло ге пре но ше не у слу жбе не го ва ње ра ње них и бо ле сних вој ни ка у ла за ре ти ма. Ми ли тар ни му шки про стор при си ља ва му - Џо ни Вајс ми лер по же љан и без уни фор ме шкар це на то да пре у зи ма ју уло ге вој ни ка или их при сил но ста вља у уло ге ко је до но се по се бан пре о крет до ве де на у ве зу с му шко шћу. Јин гер те ма ти зу је сло у чи та вим њи хо вим жи во ти ма: де зер те ри, по бу ње ни - жен од нос из ме ђу му шко сти и ме ха ни за ци је. Број на ци, го лу бо ви пре вр та чи, са мо о са ка ће ни, са мо у би це, уз му шка удру же ња пре тво ри ла су дру штва у пеј заж стра те ги је из бе га ва ња вој нич ке уло ге – „рат ни не у ро - му шких пот кул ту ра. Пре ко спор та, ко ји је с олим пиј ти ци“, „си му лан ти“, „не до бро вољ ци“, „ку ка ви це“... ским по кре том Пје ра де Ку бер те на до био но ву дру Сем уз по моћ вој ног кри вич ног пра ва, и штам па је по - штве ну ши ри ну, од из ви ђач ког по кре та, па све до ну ја чи ва ла хе ге мо ни мо дел кад пред ста вља осо би не зло - ди ста и фил мо ва ко ји су при ка зи ва ли ви ше не го на о- чи на ца, с јед не стра не, и су ди ја, од но сно по рот ни ка, с чи та му шка тор за, као с Џо ни јем Вајс ми ле ром у уло дру ге, пре ма им пли цит ним ка те го ри ја ма, „за ко је ни су зи Тар за на 1923, му шки иде ал ле по те по но во је до по треб на об ја шње ња“, као што су „му шко“ од но сно жи вео успон. Есте ти ка Ле ни Ри фен штал и Ар на Бре ке ра озна ча ва ла је са мо „не му шко“. Вој нич ки ха би тус врх европ ског ле де ног бре га био је тра жен у по слу, при ли јер је за сту пље на у ста љи ни ком јав них су сре та же на и му Идеал мушке лепоте је стич кој, фа ши стич кој, па и шка ра ца или пла ни на ре ња бо од олимпијског покрета про па ган ди ви ши јев ског ре јио је по јам ча сти и до нео ре и хо ли вуд ских фил мо ва жи ма Фран цу ске. не сан су дво бо ја ра ди од бра не преузела стаљинистичка, Му шкар ци су се од око ча сти. „Кор пу си“ у окви ру сту фашистичка, Хитлерова 1700. све ви ше кре та ли у ра дент ских удру же ња при сво ји зним пот кул тур ним му шким ли су „прин цип дво бо ја“ и пропаганда, па и вишијевског про сто ри ма, ко ји су им омо гу „без у слов но за до во ље ње“. Па режима окупиране Француске ћа ва ли пут ка му шко сти и ра ми ли тар не ор га ни за ци је, ко учвр шћи ва ли њи хо ву му је су у ме ђу рат ном пе ри о ду де ло ва ле у свим зе мља ма Евро пе, ко нач но су ег зал ти ра - шкост. То ре ла ти ви зу је по ро ди цу и ње ну функ ци о нал ност за му шкост. За ве ћи ну му шка ра ца ра ног но вог ле мо ду ми ли та ри зо ва ног му шкар ца. У дру гој по ло ви ни 19. ве ка ни је се од у ста ло од иде - ве ка рад и до ма ћин ство ни су би ли одво је ни. Би ло је а ли зо ва ња му шког те ла, али се оно ви ше ни је као ра - по вре ме них раз два ја ња: на не ко ли ко са ти, да на, не де ни је стал но при ка зи ва ло у иде а ли зо ва ној на го сти. У ља, рет ко ду же. Али по слов ни свет 19. ве ка во дио је ка ме ђу вре ме ну је то у умет но сти по сле 1850. по ста ло све ве ћем одва ја њу од по сла и до ма ћин ства. За ви сно „ре зер ви са но“ за жен ско те ло. Тек из ме ђу два ра та по - од дру штве ног ста ле жа, све ви ше му шка ра ца је мо ра но во се ве ли ча ра ни ји иде ал ле по те, и то не са мо у фа - ло да и ме се ци ма бу де раз дво је но од по ро ди це. Услед ши стич кој, на ци о нал со ци ја ли стич кој и со вјет ској про - ра то ва, по го то во оба свет ска ра та, мно ге по ро ди це оста ле су без оче ва. Ово при сил но до во ди до пре но па ган ди. У Вај мар ској ре пу бли ци про па ги ра ње иде а ла му - ше ња за дат ка вас пи та ња де це на же не. Но, оче ви већ шко сти пре ко штам пе се не за у ста вљи во увла чи „у у 19. ве ку са ми пу шта ју сво је си но ве „да иду“ и не да мо зак ма се“. Не из не на ђу је мно го што је дис курс о ју их, као што је од у век био оби чај, са мо у пр вим го сек су ал но сти, при ме тан у илу стро ва ној штам пи, ди на ма жи во та на чу ва ње мај ци.

Kwi gu Vol fgan ga [ma lea „ISTO RI JA MU [KO STI U EVRO PI 1450–2000” od iz da va~ ke ku }e „Klio” (Go spo dar Jo va no va 44, Be o grad), mo `e te na ru ~i ti pre ko te le fo na 011/ 2626-858 i 3035-696, ili mej la of fi ce@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak21.oktobar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ваш оми ље ни дан, Ве не рин дан, пр о те ћи ће у по слов ним ком би на ци ја ма и ко м у ни к а ци ја ма. Са свим при јат но. Из гле да да мо ра те ис те ра ти сво је по сва ки це ну. И то је са свим ОК. Пр о бле ми с де цом.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

21. oktobar 2011.

По че так пр о ду же ног ви кен да је са свим мо гућ, уко ли ко ра ни је за вр ши те с по слом. А ни је да не би сте мо гли! Уз до бар рас по ред ча со ва и план ра да, све ће те сти ћи и по сти ћи. Жељ ни сте пр о ме не.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Ода гнај те евен ту ал не цр не ми сли и слут ње па се на о ру жај те од луч но шћу, што вам ваш Мер кур у зна ку Шкор пи је до зво ља ва и омо гу ћа ва. Љу бав не из ја ве, ова кве и она кве, има ју зна чај.

Ме сец у зна ку Ла ва вас усме ра ва на рад но ме сто и до бру орга ни за ци ју из вр ши ла ца. У по слу сте до ми нант ни, за раз ли ку од по је ди них са рад ни ка и кли је на та. Остра шће ни сте да нас. Не бу ди те бе сни.

Из вас ку ља ва тра енер ги је, ко ју тре ба да об у зда те или пре у сме ри те у пр о дук тив ном прав цу. Мо гли би сте се по сва ђа ти с парт не ром, али би сте мо гли и би ти пр о дук тив ни у љу бав ном са ве зу. Бу ди те па мет ни.

Вре ме је да по ве де те ра чу на о свом здрав стве ном ста њу. И су ви ше оба ве за и од го вор но сти ко је вам се на ме ћу ни је пре по руч љи во. Бу ди те са ми свој го спо дар и чи ни те по сво јој ме ри.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

До бри су усло ви и при ли ке за вас да на пре ду је те, да са ра ђу је те с од ре ђе ном осо бом у ко ју има те по ве ре ња. На рад ном ме сту не оче куј те ни шта но во. А у свом до му раз би стри те не до у ми це.

Има те по во љан уплив Ме се ца из ва тре ног зна ка Ла ва па и до бре, чак зна чај не од но се са жен ским би ћи ма. Вре ме је да по ка же те ди пло мат ске спо соб но сти, на свој до бро по зна ти на чин.

Вре ме ле ти, док ви сто ји те у ме сту. Око вас до ла зе и од ла зе, а ви и да ље сто ји те у ме сту. По себ но у ка ри је ри, где сте у ве о ма ста бил ној по зи ци ји. Дру штво вас за ба вља сво јим пред ста ва ма.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Уко ли ко при ја те љи или не ко тре ћи вр ши при ти сак на вас, не ће те га при хва ти ти са да и од мах. Пр во мо ра те до бро пр о ми сли ти и из ва га ти аргу мен те за и пр о тив, шта до би ја те и шта да је те. За тим ће те од лу чи ти.

Ше тај те се ви ше, да би сте уне ли до вољ но ки се о ни ка у плу ћа, да би сте би ли фи зич ки ак тив ни, тј. да не би сте би ли фру стри ра ни. Не оче куј те од парт не ра да вас раз у ме. У ка ри је ри је си ту а ци ја све зах тев ни ја.

Има те иде је па мо же те би ти не стр пљи ви у њи хо вој ре а ли за ци ји. Ка ко су у те пр о јек те укљу че ни и дру ги, од ко јих мо же те има ти не ки вид по др шке, имај те раз у ме ва ња за њих. Па и стр пље ња. Ино стран ство.

TRI^-TRA^

Кар ла ро ди ла де вој чи цу V REMENSKA

PROGNOZA

Захлађење

Vojvodina Novi Sad

11

Subotica

11

Sombor

12

Kikinda

10

Vrbas

10

B. Palanka

11

Zreњanin

10

S. Mitrovica 10 Ruma

10

Panчevo

11

Vrшac

10

Srbija Beograd

10

Kragujevac

11

K. Mitrovica 19 Niш

Кар ла Бру ни Сар ко зи је родила девојчицу у једној болници у Паризу. Након порођаја Ни ко лас Сар ко зи провео је пола сата уз своју супругу и новорођену кћер. И Карла и Николас одлучили су да ће сам порођаја остати приватна ствар, па тако срећну вест нису потврдили. Николас је одбио да одговара на било каква новинарска питања, док је Карла забранила да се фотографише њено дете. Председник Француске наводно је у паришку болницу стигао око 16 сати и био је присутан током порођаја. Само пола сата након порођаја упутио се у Франкфурт на састанак с немачком канцеларком Ан ге лом Мер кел. Иако обоје имају децу из пређашњих веза, ово је њихово прво заједничко дете, које ће, чини се, свим силама чувати од медија. Болницу у којој се Карла породила наводно чува полиција и надлећу је хеликоптери специјалаца.

18

VIC DANA

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Хлад ни је са ки шом по вре ме но. По под не пре ста Rim нак ки ше. Ве тар уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 7, а мак си мал на око 11 сте пе ни London Цел зи ју са.

Cirih ВОЈ ВО ДИ НА: Хлад ни је са ки шом по вре ме но, а на се ве ру Вој во ди не пре ста нак па да ви на пре под не. Ве тар уме рен се вер ни и се Berlin ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, Beч а мак си мал на 12 сте пе ни. СР БИ ЈА: Хлад ни је са ки шом по вре ме но. Са мо ће на ју гу Ср би Varшava је оста ти то пло и су во у пр вом де лу да на. Ве тар уме рен се вер ни и Kijev се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 5, а мак си мал на 19 сте пе ни.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту све же, по не Oslo где са сла бом ки шом. Од не де ље по сте пе но то пли је уз уме рен до St. Peterburg по ја чан ју го и сточ ни ве тар у По мо ра вљу и По ду на вљу. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: На гла про ме на вре ме на на кон про ла ска хлад ног фрон та из над ве ћег де ла зе мље усло ви ће не по вољ ну си ту а ци ју за хро нич не бо ле сни ке. Опрез се по себ но са ве ту је кар дио и це ре бро ва ску лар ним бо ле сни ци ма и аст ма ти ча ри ма. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја нај и зра же ни ји ће би ти гла во бо ља, бо ло ви у ко сти ма и згло бо ви ма и нер во за.

21 21 14 7 11 11 9

Пе ри ца се обра ћа оцу: - Та та, та та ка ко ле ти ави он? - Не знам, си не.

- А ка ко брод не по то не?

- Не знам, си не.

- Та та, а ка ко ра ди те ле ви зор?

- Не знам, си не. Ма ло ка сни је: - Та та, да ли ја те би до са ђу јем ка да те стал но не што пи там?

- Не, си не, јер ако не пи таш ни шта не ћеш на у чи ти!

11 8 7 9

Atina

24

Pariz

11

Minhen

9

Budimpeшta

12

Stokholm

7

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

231 (-47)

Slankamen

268 (-4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

308 (-43)

Zemun

278 (5)

Bogojevo

283 (-34)

Panчevo

294 (4)

Smederevo

462 (4)

Baч. Palanka 288 (-21) Novi Sad

268 (-14)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

145 (-1)

S. Mitrovica

66 (32)

Tendencija stagnacije

Senta

217 (-1)

Beograd

228 (5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

249 (-1)

NERA

Hetin

80 (18)

TISA

-18 (3)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja