Dnevnik 21.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

NEDEQA 21. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23594 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

te ma „dnev ni Ka”: u Ze mQi sr bi ji i da Qe na de lu na Ka rad na Ze mQi [na Po li ti Ka

Tre ba nam agrar na re for ma!

Ovih se dana digla pra{ina oko wiva koje se ne obra|uju i za koje je ministar finansija i privrede Mla|an Dinki} na{ao re{ewe – da }e vlasnici koji se tako odnose prema svom zemqi{tu morati da plate ekstra porez. Ispostavilo se, me|utim, da uop{te ni ne znamo ta~no koliko imamo takvih oranica, pa ~as ka`emo da ih

NASLOVI

je 300.000, ~as svih 600.000 hektara. „Na{a zemqi{na politika svodi se na izdavawe dr`avnog zemqi{ta u zakup a ne bavi se najva`nijim pitawem: kako obezbediti promenu vlasni~ke strukture nad poqoprivrednim zemqi{tem od onih koji napu{taju poqoprivredu, a to su starci, nedovoqno konkuretni proizvo|a~i.., u korist onih

koji imaju {ansu da se nose sa izazovima otvorenog trì{ta poqoprivrednih proizvoda – mladih, obrazovanih poqoprivrednika koji ìve na svom gazdinstvu na selu”, upozorio je sekretar Udruèwa poqoprivrede, prehrambene industrije i vodoprivrede Privredne komore Vojvodine \or|e Bugarin.

str. 4

I S T R A @ U J E M O : Ka Ko se obla ^e na stav ni ce u osno vnim i sred wim [Ko la ma u sr bi ji

intervju nedeQe

Marko Somborac

str. 8

Teofil Pan~i} Majski yak u jesewoj Srbiji

\or|e Randeq [to dolikuje Tomi, ne dolikuje Borisu

Bora Oti}

Sun~ano

Modn a pis ta, pet ic a ~is ta str. 6

Ladno mesto

najvi{a temperatura 24°s

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : usKo ro na scenu stuPaju iZ me ne Kri vi^ noG Za Ko ni Ka

odlaZaK tuste

Pobesneli pelikanstr. 8

Zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja ipak le ti iz pri vre de I u Srbiji se iz sfere privrednih i trì{nih odnosa izbacuje krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja. Ipak, kako saznaje „Dnevnik”, sam tremin se ne bri{e potpuno, ve} ostaje uperen protiv gre{nika na funkcijama u dràvnoj upravi i javnim preduze}ima. „Pogledajte kolika je razlika izme|u tog odnosa u stica-

wu koristi u slu~aju privrednika i slu`benog lica na dr`avnoj funkciji. Privrednika bi trebalo najuriti s posla ukoliko nema motiva za sticawe koristi. Me|u tim, zamislite, s druge strane, sudiju ili ministra kome je motiv sticawe koristi u wegovom poslu”, ka`e za „Dnevnik” advokat dr Slobodan Stojanovi}. str. 4

RO GAQ, ^E TVR TI PUT: Mi ris tu rin skih ko ba si ca i fu to {kog ku pu sa, pu ni {tan do vi kar lo va~ kog ku glo fa i ka} kih ~va ra ka, pra va sli ka pa non ske rav ni ce, pri vu kla je ju ~e ne ko li ko sto ti na No vo sa |a na na pr vi sprat Spen sa, gde se odr `a vao, ~e tvr ti po re du, su sret voj vo |an skih ku li nar skih, et no i tu ri sti~ kih ma ni fe sta ci ja „Ro gaq”. Po se ti o ci su uz mu zi ku tam bu re mo gli da pro ba ju sve spe ci ja li te te rav ni ~ar ske ku hi we, kao i da vi de ru~ ne ra do ve voj vo |an skih maj sto ra. Po red to ga, u po nu di su bi la i vi na i ra ki je, pro iz ve de ne po do ma }im re cep ti ma. Kao i sva ke go di ne, do de qe ne su i na gra de za naj u spe {ni je po je din ce i ma ni fe sta ci je.

str. 17

dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

Po dr {ka Po kra ji ne op {ti na ma

CITATI

„

Ne nad â nak }e pi smom u na red nih ne ko li ko da na oba ve sti ti od bo re LSV-a o na me ri da se kan di du je za pred sed ni ka i o ime ni ma pot pred sed ni ka stran ke ko je na me ra va da pred lo ì za te funk ci je. î we ni ca je da smo na mi nu lim vi {e stra na~ kim iz bo ri ma ostva ri li naj bo qe re zul ta te u isto ri ji stran ke, ali isto ta ko da jo{ od 1996. go di ne sa da ima mo naj ma we uti ca ja na po li ti~ ki ì vot u Sr bi ji s ob zi rom na to da se na la zi mo u opo zi ci ji ka ko u Re pu bli ci ta ko i u ve }i ni lo kal nih sa mo u pra va u Voj vo di ni“ Aleksandra Jerkov, port pa rol ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne

Sa pred stav ni ci ma 22 op {ti ne u Voj vo di ni ju ~e su pot pi sa ni ugo vo ri o su fi nan si ra wu tro {ko va wi ho vog u~e stvo va wa na pred sto je }em Saj mu in ve sti ci ja “In ve stek spo” u No vom Sa du. Pre ma ra ni je ras pi sa nom kon kur su, iz po kra jin skog bu xe ta je za te na me ne iz dvo je no ukup no dva mi li o na di na ra. Po kra jin ski se kre tar za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu Bra ni slav Bu gar ski je iz ja vio da Voj vo di na pred wa ~i u Sr bi ji u pri vla ~e wu stra nih in ve sti ci ja i za to je ve o ma bit no da se lo kal ne sa mo u pra ve {to bo qe pri pre me za taj i sli~ ne sa jam ske na stu pe u ze mqi i u ino stran stvu. Bu gar ski je re kao da }e re sor ni po kra jin ski se kre ta ri jat na sta vi ti da po ma `e voj vo |an skim op {ti na ma, po go to vo onim sla bi je raz vi je nim, ka ko bi {to efi ka sni je pred sta vi le svo je po ten ci ja le za do ma }a i stra na ula ga wa.

PREMIJER IVICA DAÎ] JUÊ U VRBASU REKAO DA IZ SUSRETA SA HA[IMOM TAÎJEM „NEMA [TA DA KRIJE”

„Nor mal no smo se ru ko va li” red sed nik Vla de Re pu bli ke Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} is ta kao je ju ~e u Vr ba su da Sr bi ja ni ka da ne }e pri zna ti ne za vi snost Ko so va i Me to hi je. Po vo dom sa stan ka ko ji je imao pre dva da na sa Ha {i mom Ta ~i jem u Bri se lu, on je re kao da je taj su sret odr àn ra di do go vo ra o di ja lo gu. – Evrop ska uni ja, kao po sred nik u di ja lo gu, è le la je da ~u je da li mi u Sr bi ji, kao i pred stav ni ci pri vre me nih in sti tu ci ja sa mo u pra ve u Pri {ti ni, oce wu je mo da mo è da se na sta vi di ja log. Mi smo ja sno is ta kli svoj stav da Sr bi ja sma tra kao svoj pri o ri tet da sve pro ble me, gde ukqu ~u je mo i pro blem Ko so va i Me to hi je, re {a va mo mir nim pu tem, od no sno di ja lo gom – na gla sio je Da ~i}. Pre mi jer Sr bi je je pri to me po tvr dio i da }e to kom na red ne ne de qe bi ti odr àn sa sta nak naj vi {eg dr àv nog vr ha ko ji }e, ka ko je re -

kao, bi ti sa mo na sta vak raz go vo ra o plat for mi na ko joj bi se te me qio da qi tok di ja lo ga o KiM. – Rad na iz ra di plat for me je u to ku, i s ob zi rom na to da nas na sta vak raz go vo ra o~e ku je u no vem bru, plat for ma }e bi ti uob li ~e na u na red nim da ni ma. Na sta vak di ja lo ga ne pod ra zu me va sa mo re {e we o ko na~ nom pi ta wu sta tu sa Ko so va i Me to hi je, ve} i raz go vor o pro ble mi ma ko je tre ba re {a va ti u skla du sa sta vo vi ma Sa ve ta Evrop ske uni je od de cem bra pro {le go di ne, a ko ji go vo re o to me da je neo p hod no ima ti vi dqiv i odr `iv na pre dak u od no si ma iz me |u Pri {ti ne i Be o gra da ne di ra ju }i u sta tu sne sta vo ve bi lo ko je stra ne. U na stav ku di ja lo ga }e mo raz go va ra ti i o pi ta wi ma za {ti te ver skog, kul tur nog, isto rij skog na sle |a, o srp skoj imo vi ni, pri va ti za ci ji od re |e nih pred u ze }a, o rat nim zlo ~i ni ma, sud bi ni ne sta lih li ca, kao i o po la `a ju Sr ba u

Struja iz stajwaka Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} i pred sed nik Vla de APV Bo jan Paj ti} otvo ri li su ju ~e bi o ga sno po stro je we na Po qo pri vred nom do bru „Sa va Ko va ~e vi}“ u Vr ba su. Ener ga na, ko ja }e ko ri sti ti staj sko |u bri vo za pro iz vod wu elek tri~ ne ener gi je, ja ~i ne je ~e ti ri me ga va ta. Je dan deo elek tri~ ne ener gi je bi }e ko ri {}e na za po tre be PD „Sa va Ko va ~e vi}“, dok }e dru gi deo i}i u mre `u Elek tro di stri bu ci je Sr bi je. Paj ti} je is ta kao da je plan Sr bi je da do 2020. go di ne ob no vqi vi iz vo ri ener gi je u~e stvu ju sa 27 od sto u ukup nom ene re get skom bi lan su ze mqe. „Ni vo is ko ri {}e no sti ob no vqi vih iz vo ra ener gi je u Voj vo di ni tre nut no iz no si sa mo dva od sto. Po kra jin ska vla da }e, pre ko Fon da za ka pi tal ne in ve sti ci je, u~i ni ti sve da se do 2020. do stig ne ni vo is ko ri sti vo sti ob no vqi vih iz vo ra ener gi je ko ji pred sta vqa ju pro sek u Evro pi”, re kao je predsednik vojvo|anske vlade. Po vo dom pro ble ma s ra ~u nom Mi ni star stva po qo pri vre de, Paj ti} je is ta kao da ne `e li da da je po li ti~ ke i kri ti~ ke iz ja ve na ra ~un Vla de Sr bi je. „Mo gu da ko men ta ri {em sa mo ono {to je ak tiv nost po kra jin ske vla de, a ona }e u na red nom pe ri o du bi ti usme re na za ospo so bqa va we si ste ma za na vod wa va we, za da va we po dr {ke na {im po qo pri vred nim ga zdin stvi ma, ra tar stvu i sto ~ar stvu”, rekao je Pajti}, dodav{i da o~e ku je da se pro blem sa ra ~u nom Mi ni star stva po qo pri vre de {to pre re {i.

ce loj po kra ji ni – na gla sio je Da ~i}. Po vo dom spe ku la ci je me di ja o to me da li se ru ko vao sa Ta ~i jem, Da ~i} je re kao da je pro to ko lom bi lo pred vi |e no da ne ma ri tu al nog ru ko va wa i dr `av nih sim bo la. – Po sto ji fo to gra fi ja sa tog sa stan ka, za ko ju sam dao odo bre we da bu de ob ja vqe na, jer ne mam {ta da kri jem. Svi na {i sa stan ci }e i u na red nom pe ri o du bi ti jav ni. Iz me |u nas je bi la pot pu no nor mal na ko mu ni ka ci ja, ka da je za vr {en sa sta nak nor mal no smo se ru ko va li, ali ne sma tram to ni ka kvim „isto rij skim ru ko va wem“. Ta kva vr sta ru ko va wa }e bi ti na kra ju ako do |e mo do do go vo ra – is ta ko je Da ~i}. On je do dao i da je Ta ~i u ra ni jem pe ri o du u~e sto vao u pre go vo ri ma u Ram bu jeu i u Be ~u, kao i da se to kom ove go di ne ru ko vao sa Bo ri som Ta di }em. – Za we ga ovo ni je bio pr vi put, dok je me ni bio pr vi put da raz go va ram sa pred stav ni ci ma pri vre me nih in sti tu ci ja Ko so va i Me to hi je. Ja sam ra to vao pro tiv Ta ~i ja, za {to on da ne bih pre go va rao i ru ko vao se s wim – za kqu ~io je Da ~i}. n Milica Kekovi}

INTERVJU

TAMA[ KORHEC, PROFESOR

In ici ja ti va za uki da we eka da {wi po kra jin ski se kre tar za upra vu, pro pi se i na ci o nal ne za jed ni ce, pro fe sor ustav nog i uprav nog pra va dr Ta ma{ Kor hec, oce nio je da na po li ti~ koj sce ni Sr bi je ne po sto ji istin ska vo qa da se re {e pro ble mi u funk ci o ni sa wu auto no mi je Voj vo di ne ~ak ni u po sto je }em ustav nom okvi ru. On je za “Dnev nik” ka zao i da ak tu el na ini ci ja ti va Po kre ta Dve ri, ko ju su po dr à li i ne ki aka de mi ci, pred sta vqa uvre du za gra |a ne Voj vo di ne, ali i da je opa sna jer uka zu je na bu |e we ide ja ko je su do mi ni ra le de ve de se tih go di na – a ko je su Sr bi ju sku po ko {ta le. Kor hec je is ta kao i da, s dru ge stra ne, po li ti~ ka vo qa za de fi ni sa we voj vo |an ske auto no mi je ni je po sto ja la ni u pret hod nom sa zi vu Skup {ti ne Sr bi je. I to, po we mu, sve do ~i da je pro blem mno go du bqi i ni je sa mo pi ta we tre nut ne po li ti~ ke ve }i ne u re pu bli~ kom par la men tu, te za kqu ~u je da je „funk ci o ni sa we auto no mi je Voj vo di ne pr ven stve no po li ti~ ko pi ta we, a tek u dru gom pla nu prav no, od no sno za ko no dav no pi ta we”. – Za me ne je po ra à va ju }e {to se u od no su na ove na go mi la ne pro ble me naj ma we vo di ra ~u na o in te re si ma gra |a na Voj vo di ne i o prin ci pu funk ci o nal ne sup si di jar no sti. A taj prin cip iz ra èn je i ^la nom 177. Usta va, ko ji pred vi |a da pri li kom ras po de le nad le `no sti iz me |u Re pu bli ke i Po kra ji ne tre ba, pre sve ga, vo di ti ra ~u na o efi ka sno sti i kva li te tu oba vqa wa jav nih po slo va. Me |u tim, to je kod nas uvek bi lo u dru gom pla nu. A do bar si stem pod ra zu me va da se ta~ no od re di za ko ju oblast jav nog ì vo ta od go va ra ju or ga ni Po kra ji ne, i da im se za to obez be de iz vor ni pri ho di sra zmer no sta nov ni {tvu, od no sno po ten ci ja li ma pri ho da ko ji se ostva ru ju u APV. Na taj na ~in po boq {a lo bi se ukup no

funk ci o ni sa we dr àv nog apa ra ta i re lak si ra le bi se i ove ten zi je ko je su ~e sto pu ne po li ti kan stva – uka zao je Kor hec, ko ji je i pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra. l Na koji na~in se moè iza}i iz aktuelnih problema u funkcionisawu autonomije. Koje poteze bi, po vama, trebalo da povuku Pokrajina i Republika u tom pogledu? – Po kra ji na je na od re |e ni na ~in upo do bi la ne ke svo je ak te onim pro me na ma ko je su na sta le pre stan kom va è wa de la od red -

l A to prakti~no zna~i..? – Kon kret no, Ustav ni sud uop {te ni je ospo ro vao to da Voj vo di na mo `e da ima pra vo da ure |u je pi ta wa iz obla sti {u mar stva, lo va, ri bo lo va... ve} je iz re kao da APV ne mo `e u ce lo sti ure |i va ti te obla sti. I lo gi ~an sled bio bi da re pu bli~ ka Skup {ti na na kon to ga raz mo tri ko ja su to pi ta wa ko ja Voj vo di na tre ba sa mo stal no da ure |u je u tim obla sti ma. Me |u tim, do da nas se ni je ni {ta ura di lo na tom pla nu. Ta pi ta wa osta ju i da qe ne re gu li sa na, a to ni ka ko

USS moè ugasiti VANU l Moè li osporovawe dela odredbi Statuta da rezultira, recimo, ukidawem VANU, s obzirom na odluku USS kojom je oceweno neustavnim da se ta institucija finansira iz buyeta APV? – Fi nan si ra we iz bu xe ta ne ke usta no ve ne za vi si od to ga da li po sto ji prav na od red ba ko ja di rekt no spo mi we tu usta no vu. U bu xe ti ma se ne na vo de po i men ce raz li ~i te sred we {ko le, ve} po sto ji stav ka za fi nan si ra we sred wih {ko la. Da kle, sa ma ~i we ni ca da je ta za kon ska od red ba sta vqe na van sna ge ne do vo di auto mat ski u pi ta we po sto ja we VA NU. Vi de }e se ka kav }e jo{ stav USS u tom po gle du za u ze ti. Me |u tim, ako bi i od lu ka Po kra ji ne o osni va wu VA NU bi la pro gla {e na pro tiv u stav nom, on da bi VA NU pre sta la da po sto ji. bi Za ko na o nad le `no sti ma APV, an ti ci pi ra ju }i i sle de }u od lu ku Ustav nog su da ko ja je ve za na za Sta tut. To je ste ra ci o na lan po tez, ali on ne }e ot klo ni ti prav nu ne si gur nost ko ja je na sta la po ni {ta va wem od red bi Za ko na o nad le `no sti ma. Ni ti Po kra ji na to uop {te mo è da re {i, po {to se ra di o re pu bli~ kim za ko ni ma. Me ne za bri wa va to {to u ovom pe ri o du ni je u~i wen ni ko rak da se iz me ni Za kon o nad le `no sti ma ta ko da se upo do bi sa shva ta wi ma Ustav nog su da. Na i me, mno ge od red be tog Za ko na su pre sta le da va è, ne za to {to je nad le `nost Voj vo di ne u ne koj obla sti pro tiv u stav na, ve} je ospo ren na ~in na ko ji je to bi lo za kon ski for mu li sa no.

ni je do bro za funk ci o ni sa we ukup nog prav nog si ste ma. Isto vre me no, po sto je pro ble mi i oko utvr |i va wa po kra jin ske imo vi ne, {to je isto ve o ma va `an ele ment auto no mi je. Za kon je do net 2011. go di ne, ali ni je do ne ta ured ba ko jom je tre ba lo da se de fi ni {u jo{ ne ke ne po kret no sti ko je bi tre ba lo da pre |u u vla sni {tvo Po kra ji ne. Ta ko |e, u slu ~a ju mno gih pred me ta u ko ji ma je APV po kre nu la pro ces utvr |i va wa po kra jin ske imo vi ne, po sto je za sto ji. A naj krup ni ji pro blem je u to me {to ve} pet go di na ima mo pro tiv u stav no sta we jer ni su de fi ni sa ni iz vor ni pri ho di Voj vo di ne. l Do kraja godine i Statut APV bi}e na testu ustavnosti

pred USS. [ta }e se de{avati u tom slu~aju, s obzirom da se pretpostavqa da }e i u tom propisu biti osporene iste odredbe kao u Zakonu? – O~i gled no je da }e mo ima ti sli~ nu si tu a ci ju kao sa Za ko nom. Ne ke od red be Sta tu ta }e pre sta ti da va è, ali to ne }e zna ~i ti auto mat ski i da }e bi ti po li ti~ ke vo qe da se ta kvo shva ta we Ustav nog su da pre to ~i u no ve od red be. A bez to ga, ima }e mo ne za vr {e nu pri ~u. Prav ni si stem }e funk ci ni sa ti, ali sva ka ko uz ve }e po te {ko }e i od re |e ne prav ne pra zni ne. l Moè li se u kontekstu osprovawa dela nadle`nosti APV videti i aktuelna inicijativa Pokreta Dveri za ukidawe vojvo|anske aut nomije, ili smatrate da je re~ o izolovanoj ideji marginalne politi~ke grupacije? – S ob zi rom da je re~ o van par la men tar noj po li ti~ koj gru pa ci ji, mo è se re }i da je ona mar gi nal na u po li ti~ kom ì vo tu. Me |u tim, sma tram da je ta ide ja eks trem na i da ona u ve li koj me ri vre |a gra |a ne Voj vo di ne i wi ho va ose }a wa, ali vre |a i uspo me ne na mno ge po je din ce i wi ho ve ide je i za la ga wa. Na kon du go vre me na na po li ti~ koj sce ni ima mo ak te re ko ji se na ova kav na ~in ba ve pi ta wem Voj vo di ne, za go va ra ju }i jed no pro tiv u stav no re {e we, jer tra è re vi zi ju ustav nog si ste ma. To, na rav no, ni je za bra we no, ni ti je kri vi~ no de lo. Kao {to ne ko mo è za go va ra ti da Ko so vo ne tre ba da bu de u sa sta vu Sr bi je, pa ni Voj vo di na even tu al no, ili, pak, mo è za go va ra ti smrt nu ka znu. Ipak, ta kve ide je u ovom tre nut ku, ukqu ~u ju }i i uki da we auto no mi je Voj vo di ne, gru bo kr {e po sto je }a ustav na na ~e la. Jer, Voj vo di na i we na auto no mi ja je ste u te me qu i sa da {weg ustav nog si ste ma Sr bi je, ali i svih pret hod nih si ste ma u pro te klih 70 go di na.

REAGOVAWA NA TROJNI SASTANAK DA^I] - TA^I - E[TON

Ko rak ka nor ma li za ci ji Pred sed nik In sti tu ta za re gion Du na va i cen tral ne Evro pe Er hard Bu sek oce nio je u Be o gra du da je tri la te ral ni sa sta nak srp skog i ko sov skog pre mi je ra, Ivi ce Da ~i }a i Ha {i ma Ta ~i ja, sa vi so kom pred stav ni com EU za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ke trin E{ton po zi ti van sig nal u na stav ku di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne, ali da je to pro ces ko ji }e tra ja ti du go. “To je vr lo po zi tiv no, ali }e du go tra ja ti. Op ti mi sti ~an sam, ali u gra ni ca ma, za to {to je to bio du go tra jan kon flikt, a da bi se pre va zi {li ta kvi du go traj ni su ko bi po treb no je mno go vre me na”, re kao je biv {i ko or di na tor Pak ta za sta bi i nost ju go i sto~ ne Evro pe u iz ja vi no vi na ri ma na mar gi na ma sku pa o po mi re wu, to le ran ci ji i si gur no sti qu di na Bal ka nu, u or ga ni za ci ji Evrop skog cen tra za mir i raz voj. Bu sek je oce nio da mo del dve Ne ma~ ke po sle Dru gog svet skog ra ta ni je mo gu }e pri me ni ti u slu ~a ju Ko so va, zbog pot pu no raz li ~i tih uslo va u ko ji ma se na la zi se ve ro za pad ni deo Ko so va u od no su na ne ka da {wu is to~ nu Ne ma~ ku. Pred sed nik op {ti ne Bu ja no vac Na gip Ari fi po zdra vio je u iz ja vi Fo Ne tu di rekt ne kon tak te pre mi je ra Sr bi je Ivi ce Da ~i }a i pre mi je ra Ko so va Ha {i ma Ta ~i ja i na gla sio da je in te res gra |a na i Sr -

bi je i Ko so va ono {to vo di nor ma li za ci ji od no sa. Na gla sio je da gra |a ni Bu ja nov ca “sna `no po dr `a va ju na sta vak di ja lo ga i nor ma li za ci ju od no sa. Sem re {a va wa pro ble ma ko je ima ju Al ban ci u Pre {ev skoj do li ni, nor ma li za ci ja od no sa bi mno go zna ~i la i u eko nom skom smi slu”.

ke”. Su sret srp skog i ko sov skog pre mi je ra ozna ~a va po ~e tak po li ti~ kog di ja lo ga, ali sa sta nak je obe le `i la dis kre ci ja ko ja je ne ti pi~ na za isto rij ske do ga |a je, oce nio je u autor skom tek stu glav ni ured nik “Ko ha di to re” Agron Baj ra mi. “Uko li ko Ta ~i na sta vi kao do sa da, bez pla na i dr `av ne

Ta~i: Dvojno dràvqanstvo Ko sov ski me di ji slo `ni su u oce ni da je su sret Ivi ce Da ~i }a i Ha {i ma Ta ~i ja u Bri se lu bio isto rij ski. Pre ma pi sa wu li sta Ze ri, po {to je Da ~i} re kao ka ko je Ko so vo we go vo ko li ko i Ta ~i je vo, Ta ~i je iz ja vio da je pred vi |e na mo gu} nost dvoj nog dr à vqan stva Sr ba na Ko so vu, pre no si Sek tor za in for ma ci je UN MIK. “Po sle odvo je nih sa sta na ka, pred se da va la sam za jed ni~ kom sa stan ku u mo joj kan ce la ri ji ko ji je pro te kao u do broj i kon struk tiv noj at mos fe ri. Do go vo ri li smo se da na sta vi mo di ja log o nor ma li za ci ji od no sa iz me |u dve stra ne, ko je su se slo ì le da ra de za jed no. Usko ro }e mo se po no vo sa sta ti”, pre no si Ze ri re ~i Ke trin E{ton, vi so ke pred stav ni ce EU za spoq nu po li ti ku i bez bed nost. Ko ha Di to re, na zi va ju }i sa sta nak Da ~i }a i Ta ~i ja isto rij skim, is ti ~e da je su sret pro te kao bez TV snim ka, ~ak ni fo to gra fi ja, ka ko bi bi lo omo gu }e no “li de ri ma Ko so va i Sr bi je lak {e su o ~a va we sa de lom jav nog mwe wa ko je na ovaj sa sta nak ne gle da sa sim pa ti ja ma”. Pri {tin ski me di ji oce wu ju da je su sret Ivi ce Da ~i }a i Ha {i ma Ta ~i ja u Bri se lu bio isto rij ski, a da je pred ko sov skim vla sti ma su mor na per spek ti va uko li ko Ta ~i ka ko ka ù - ne bu de vo dio ra ~u na o “na ci o nal nim in te re si ma” i “na sta vi s ten den ci jom da ~i ni ustup -

Dolazi Hejg, uskoro i Amerikanci Da ~i} je po tvr dio da }e Sr bi ju sle de }e sed mi ce po se ti ti mi ni star spoq nih po slo va Ve li ke Bri ta ni je Vi li jam Hejg i na ja vio sko ru po se tu ame ri~ kih zva ni~ ni ka Be o gra du. On je re kao da je Hej gov do la zak “ve o ma po zi ti van za Sr bi ju” i na ja vio da }e sa {e fom Fo rin ofi sa iz me |u osta log raz go va ra ti i o de {a va wi ma na utak mi ci u Kru {ev cu. Da ~i} je ta ko |e na ja vio i sko ru po se tu ame ri~ kih zva ni~ ni ka Sr bi ji, ali ni je pre ci zi rao o ko me je re~. Ka ko su ra ni je pre ne li po je di ni me di ji u re gi o nu, Be o grad bi do kra ja me se ca mo gla da po se ti i ame ri~ ka dr `av na se kre tar ka Hi la ri Klin ton. “Sve je to re zul tat i po sle di ca po te za ko je Vla da po vla ~i na pla nu evrop skih in te gra ci ja. Oni ko ji go vo re da su od no si sa EU u kri zi, za bo ra vqa ju da od no si Sr bi je i Uni je ni kad ni su bi li bo qi”, is ta kao je Da ~i}.

stra te gi je, bez na ci o nal nih in te re sa i in si sti ra wa na pri me ni una pred po sta vqe nih uslo va, bez dnev nog re da i ten den ci je da ~i ni bes ko na~ ne ustup ke, na {a per spek ti va je ve o ma su mor na”, za kqu ~io je Baj ra mi. [ef po sla ni~ kog klu ba so ci ja li sta Bran ko Ru ì} sma tra da Sr bi ja, ako se od we tra ì da per ci pi ra ko sov sku re al nost, ta ko |e mo è da zah te va da se re al nost na se ve ru Ko so va tre ti ra na dru ga ~i ji na ~in. “Se ver i jug Po kra ji ne to tal no su dve odvo je ne sre di ne u po li ti~ kom, eko nom skom, so ci o lo {kom i bi lo kom dru gom smi slu i za to tu re al nost tre ba uve sti u ne ki po se ban sta tus”, re kao je Ru ì} Ta nju gu. Ru ì} je oce nio da bi tre ba lo raz go va ra ti o funk ci o nal noj eks te ri to ri jal no sti SPC, sta tu su srp skih en kla va, obra zov nom si ste mu, pri mar noj zdrav stve -

noj za {ti ti, jer je sve to na ne ki na ~in po ve za no sa Be o gra dom. “Taj pro ces je ste pa ra le lan sa evrop skim in te gra ci ja ma. U jed nom mo men tu, da li za tri, pet ili se dam go di na, ta dva ko lo se ka }e se ne gde ukr sti ti i mi slim da do ta da ima mo sa svim do voq no vre me na da iz na |e mo re {e we ko je ne }e uru {tii na {e do sto jan stvo ni ti }e im pli ci ra ti bi lo ka kvo pri zna we ta ko zva ne dr `a ve Ko so vo”, za kqu ~io je Ru `i}.

„A s kim da razgovaram?” Da ~i} je, gostuju}i sino} na B92, ponovio da je vre me za isto rij ski do go vor Sr ba i Al ba na ca. „Da nas raz ne stran ke re a gu ju i spo ~i ta va ju mi da je Ha {im Ta ~i na srp skoj po ter ni ci. Pa bio je na po ter ni ci i Ha vi jer So la na ka da je do la zio u Be o grad, pa {to ni je uhap {en, a bi li su i [i rak, Klin ton, Me dlin Ol brajt... Uosta lom, s kim da raz go va ra mo o Ko so vu? Sa Sej dom Baj ra mo vi }em? Pa da se Sej do do le pi ta, ne bi smo ni raz go va ra li”, iz ja vio je Da ~i}. Di rek tor vla di ne kan ce la ri je za KiM Alek san dar Vu lin re kao je u Kra qe vu da Sr bi ja ni je za do voq na pre go va ra ~i ma ko ji }e pred sta vqa ti pri vre me ne in sti tu ci je na KiM, ali da na to ne mo `e da uti ~e. “Zna mo da mo ra mo da pre go va ra mo, ali to ni je sa mo mo ra we, mi i ho }e mo da pre go va ra mo da bi smo do {li do traj nog, odr `i vog i, ve ru je mo, pra ved nog, re {e wa. Ne }e mo do zvo li ti da iz bor pre go va ra ~a bu de raz log da pre go vo ra ne bu de i da se bi lo {ta lo {e de si Sr bi ma na pro sto ru KiM pod oprav da wem da Sr bi ja ne {to ne }e”, re kao je Vu lin.

nedeqa21.oktobar2012.

c m y

dnevnik

USTAV NOG I UPRAV NOG PRA VA

KARMA KOMA

APV vre |a gra |a ne

Ne smemo da zaboravimo da je zagovornika nasilnog re{evawa „jugoslovenskog pitawa”, ili „srpskog pitawa” u Jugoslaviji, ili, pak, „kosovskog pitawa”, odnosno wihovi ideolozi, bilo i me|u poznatim ovda{wim intelektualcima l Ko li ko po dr {ka ini ci ja ti vi Dve ri od stra ne od re |e nih aka de mi ka, ko ji su do mi ni ra li u jav no sti to kom 90-tih go di na, tu ide ju ~i ne opa sni jom? – Mi ne smemo da zaboravimo da je zagovornika nasilnog re{evawa „jugoslovenskog pitawa”, ili „srpskog pitawa” u Jugoslaviji, ili, pak, „kosovskog pitawa”, odnosno wihovi ideolozi, bilo i me|u poznatim ovda{wim intelektualcima. Mnogi od wih zalagali su se za odre|ena re{ewa, ali su te ideje do`ivele potpuni krah i dokazale se kao ne{to {to je u ogromnoj meri {tetilo napretku Srbije svakom pogledu. Ali, izgleda da je to {to smo tek ne{to vi{e od decenije proveli u miru

dovoqno da mnogi zaborave koliko su opasne takve ideje, tako da i danas ideolozi politike koja je obele`ila devedesete ponovo dobijaju odre|enu ulogu. l Vi di te li ve zu iz me |u ta kvih ide ja i ja ~a wa {o vi ni zma u dru {tvu, a na {ta je Voj vo di na po seb no ose tqi va, ko je se po tvr di lo i ne dav nim in ci den tom na fud bal skoj utak mi ci u Kru {ev cu? – Vojvodina je izrazito multietni~ka i multikulturalna sredina u kojoj svaka zajednica treba da razvija svoj identitet i ~uva svoju tradiciju. I ba{ zato vojvo|anska autonomija jeste i garant da se ovako {arolika zajednica o~uva kao stabilna. A takav su`ivot u Vojvodini zahteva specifi~no

INTERVJU

politi~ko i pravno okruèwe. Vojvodina nije ideja koja je suprotna o~uvawu nacionalnog identiteta. Pokrajinska autonomija je zapravo okvir koji omogu}ava da se ti identiteti ne razvijaju u pravcu iskqu~ivosti i izolacije tih zajednica, nego u pravcu o~uvawa i razvoja tako da se ne ugroàva drugi. Zato je Vojvodina posebno osetqiva na svaki {ovi nizam i na svaku iskqu~ivost. Ako se dovodi u pitawe taj okvir koji je zajedni~ki za sve, onda neminovno po~iwe borba za dominaciju. A kqu~na re~ za Vojvodinu je ravnopravnost, a ne dominantnost. I to je kao vrednost izraèno u Statutu Vojvodine, koji je time kohezioni element koji ja~a ovo dru{tvo. I svako nametawe, dominacija, iskqu~ivost, mr`wa – i kada, kao kod ovog incidenta u Kru{evcu, nemaju direktne veze s odnosima izme|u zajednica u Vojvodini – ipak {aqu poruke o iskqu~ivosti. A one u Vojvodini uvek ra|aju neèqene efekte. n Bran ka Dra go vi} Sa vi}

Majski yak u jesewoj Srbiji

ako vam je to u zemqi gde prole}e ima naviku du, niti se izborna da kasni (a nekad nikad ni ne stigne): evo ve} kra|a tako dokazuje. i jeseni a mi jo{ raspetqavamo majska posla. Mo`da Napredni to i Naro~ito ona koja su zapetqali oni koji otkad u javne znaju, ali znamo mi nom i politi~kom smislu postoje ni{ta drugo ni ne koji smo imali posla s rade nego petqaju i zapetqavaju na{e ìvote. pravom, Milo{evi}eOnomad, u maju, mnogo se – mo`da }ete se setiti, vom izbornom kra|om a mo`da i ne}ete – govorilo o jednom yaku prona|e- iz 1996, a i posle. Nije on tada cimao yakove okolo, nom u Pan~evu. Nije to bio yak krompira ili makar nego radio ozbiqne kriminalne radwe. le}e pa da se gladni nahrane, no je bio yak glasa~kih Kako god bilo, ono {to je iole prisebnoj pameti listi}a, misteriozno nestanulih s nekog glasa~kog jo{ od maja jasno, sada je i pravno potvr|eno. Tuìmesta, i osvanulih u {tabu stranke koja se prozvala la{tvo u Pan~evu odbacilo je prijave zbog izborne Naprednom. Pomalo nestvaran prizor, kao slon u sokra|e via yakovi, jer ne samo da nije imalo nikakve bi, ali yak je bio stvaran, listi}i su tako|e bili dokaze koji bi to potkrepqivali, nego je i napomenustvarni. Jedino {to je patilo od vi{ka nestvarnolo kako nema logike da neko kra|om yakova sa izborsti bila je pri~a koja ih je pratila: da je to, naime, nim materijalom koji je ve} pro{ao kroz celu podokaz Velike Izborne Kra|e, kojom eto zli reìm trebnu proceduru moè bilo kako da uti~e na rezulpoku{ava da spre~i wihovu naprednu pobedu i budu- tat izbora. To je kao da naknadno poku{ate da pro}e napredno unapre|ivawe Srbije. menite sadràj od{tampanih, pro~itanih pa ve} i u I ne samo taj yak: osvanuo bi gdegde jo{ poneki, kontejner ba~enih ju~era{wih novina – nema od toga misteriozno maznut iz kontejnera ili ko zna otavajde, gotovo je, pi{e {to pi{e. Razum nam govori kle. A {to je trebalo posluìti – i bogme je i poslu - da }e sli~no pro}i i druge prijave ove vrste, jer je ìlo – kao mote{ko videti kabilizacijski ko bi druga~ije Na kraju se u drugom krugu i posle drugog kruga poziv mogu}im mogle da pro|u. stvar obr nu la ne na po sled wem me stu i za rad ove glasa~ima, oseOsim da ba{ li~presne laì, kojom su mnogi naivni, neuki i u tqivim na neno onaj melodrapravdu, pra}en mati~ni Vu~i} izborne procedure neupu}eni oberu~ke invazijom is Aleksandar zapovu~eni za nos forsirane mosedne na mesto ralne panike, {efa tuìla potresno drhturavim glasom Vu~i} Aleksandra dra{tva; zapravo, ~ak ni onda nije sigurno da bi na{ao matizovane, o „pokradenim izborima“. Na kraju se u dovoqno onih koji bi u tome u~estvovali. drugom krugu i posle drugog kruga stvar obrnula ka[ta sve ovo zna~i za nas danas, za ovu jesewu Srko se obrnula, ne na posledwem mestu i zarad ove biju, takvu kakva je? Najpre to da je okosnica majske presne, a opet i trivijalne laì, kojom su mnogi napravedni~ko-kalimerovske kampawe pobednika bila ivni, neuki i u izborne procedure neupu}eni oberu~- zasanovana na goloj, presnoj i o~igledno sasvim sveke povu~eni za nos. Rezultat te laì je i ova Srbija snoj laì. Svesnoj, jer nije da su oni ba{ tolike neu kojoj se budimo svakog jeseweg jutra, jesewa Srbija znalice u stvarima izbornim, nego samo nisu gadqikoja kao da se sprema za duboko zamrzavawe koje joj vi i nikakav im, makar i najrudimentarniji moral sledi. Ko do~eka prole}e, pri~a}e. A prole}e, rekoh, nije smetao da se posluè jednom ispraznom, ali ume ovde ponekad i da izostane. efektnom nisko{}u. Ako je tako, a tako je, to zna~i [ta je, dakle, bio problem s tim yakom pan~eva~da je la` koja je i pravno i moralno i elementarno kim, ako i sam kaèm da je bio stvaran? Pa, ni{ta logi~ki raskrinkana i poraèna, politi~ki ipak poosim ~iwenice da se radilo tek o bezna~ajnoj hrpi bedila – jer u politici je pobeda osvojiti ili zadrstarog papira, koja je prestala da bude zakonom zaàti vlast. {ti}eni „izborni materijal“ onog trenutka kad su Toga se vaqa setiti svaki, ba{ svaki put kad visvi glasovi izbrojani, zapisnik na~iwen i potpisan dite i ~ujete te qude, sve zajedno i svakog od wih pood svih ~lanova izborne komisije – dakle, i onih Najedina~no: radi se zapravo o {ibicarima, samo na prednih. Tog trenutka je sadràj tog yaka postao vi{em, dràvnom nivou. [ibicaru od zanata moèirelevantan za izborni proces, jer je i glasawe i te priznati izvesnu zanatsku ve{tinu kad koga uspebrojawe zavr{eno i overeno. I da ste li~no prona{no opeqe{i, ali ni{ta osim tog tu`nog zanata on {li i sakupili hiqadu takvih yakova, ne biste s wizapravo nema. To je naposletku ipak jedna nièrama mogli ni{ta osim da se slikate za „uspomenu na zredna uli~na pojava, i sve {to radi, nu`no radi na dugo se}awe“, {to bi rekao jedan pesni~ki huncut petom nivou, jer drugog i nema, za drugi ni ne zna. n Te o fil Pan ~i} trovgradski i novosadski. Niti se tako izbori kra-

PE TAR MI LE TI], POT PRED SED NIK SKUP [TI NE KO SO VA

La ko je sr bo va ti iz da qi ne oslanici Srpske liberalne stranke glasali su u ~etvrtak u kosovskom parlamentu za rezoluciju kojom se podràva proces normalizacije odnosa Kosova i Srbije, kao dve nezavisne i suverene dràve. Po re~ima potpredsednika Skup{tine Kosova iz SLS Petra Mileti}a, odluka da se podrì rezolucija doneta je na temequ ~iwenice da je iluzorno o~ekivati da Pri{tina i Beograd odustanu od svojih „statusnih stavova”: Pri{tina da je Kosovo nezavisna dràva, a Beograd da je Kosovo sastavni deo Srbije. – Svesno smo preuzeli rizik da glasamo za rezoluciju u kojoj se govori o normalizaciji odnosa dveju nezavisnih dràva, jer to {to i Beograd i Pri{tina imaju veoma tvrde stavove po pitawu statusa Kosova ne sme da bude prepreka za nastavak dija loga. Uostalom, {ta je alterna tiva: situacija jo{ zategnutija nego danas. Lako je biti „patri ota” i srbovati iz ugodne pozi cije, kada nemate nikakvu odgovornost prema qudima koji dole ìve. Na{ je stav stoga bio da po svaku cenu idemo ka relaksaciji odnosa Beograda i Pri{tine, jer samo to moè doprineti lak{em ìvotu kosovskih Srba – obja{wava Mileti} za „Dnev nik”. l Ka ko je srp ska jav nost na Ko so vu re a go va la na va {e gla sa we za re zo lu ci ju? – Kao i kada je u pitawu rea lan ìvot srpske zajednice na Kosovu, tako i u ovom slu~aju imate „dve javnosti” - severno i ju`no od Ibra. Sa severa narav-

no da stiù te{ke re~i, dok su Srbi koji ìve „ispod” Ibra svesni realnog stawa na terenu, odnosno svakodnevno se sre}u sa svim prerogativima koje Kosovo ~ini ili ne ~ini nezavisnom dràvom. I oni shvataju da je boqe da negativan odijum zbog glasawa za rezoluciju na sebe prime wihovi politi~ki predstavnici, a da „posledice” budu da se kroz nastavak dijaloga ko na~no re{e pitawa struje, telefona, prelaza... odnosno svih ili bar ve}ine prakti~nih tema koje ih mu~e u svakodnevnom ì-

– Ne insistiramo na tome, ve} nudimo pomo}. Naprosto, ukazujemo na to da bi bilo dobro da kosovski Srbi budu deo pregovara~kog procesa, da li direktno, za stolom, ili kroz neku savetodavnu ulogu, ili }e se na}i neko tre}e re{ewe, svejedno. Ali iskustvo iz proteklog dijaloga pokazalo je da to {to su kosovski Srbi zaobi|eni za posledicu ima ~iwenicu da neki od postignutih dogovora jo{ uvek nisu implementirani. Jer, da su barem konsultovani, odmah bi ukazali da neka ispregovarana

Ni je bit no ~i ja je zna~ ka ve }a l O~e ku je te li sa da, na kon sa stan ka Da ~i }a i Ta ~i ja da }e de lom bi ti re lak si ra na i po zi ci ja Sr ba ko ji u~e stvu ju u ko sov skim in sti tu ci ja ma? – Ne verujem da posle samo jednog wihovog sastanka moè da do|e do nekih zna~ajnijih promena, niti do poboq{awa poloà ja srpske zajednice na Kosovu, niti do pomerawa ka normalizaciji odnosa Beograda i Pri{tine. Me|utim, itekako ohrabruje to {to su se dvojica premijera dogovorili da }e ponovo razgova rati, i to je zapravo najkonkretniji benefit od wihovog briselskog susreta. I stoga je potpuno neva`no da li su se rukovali, ~ija je zna~ka bila ve}a i ko je kome {ta skresao u brk. Kqu~no je {ta }e proizilaziti iz wihovih susreta i kakvu }e konkretnu korist od toga imati qudi na terenu, odnosno ho}e li se zaista i}i u pravcu normalizacije odnosa Srbije i Kosova, kako god se to „statusno” posmatralo. votu. A pitawe statusa Kosova, to odavno znamo i mi i oni, nije u rukama ni Pri{tine ni Beo grada, ve} najmo}nijih dràva sveta. l Pred lo ì li ste da pred stav ni ci Sr ba u ko sov skim in sti tu ci ja ma bu du deo pre go va ra~ kog pro ce sa. Da li je to re al no?

re{ewa ili nisu realna, ilu su veoma, veoma te{ko sprovodqiva na terenu. l Vla da Sr bi je do ne la je od lu ku da se pre du zmu „za kon ske me re” pre ma svi ma ko ji po red pla ta iz buye ta Sr bi je ostva ru ju za ra de i dru ga pri ma wa i u ko sov skim in sti tu ci ja ma?

– Ako je to jedina reakcija dràve na otkri}a emisije „Insajder” o malverzacijama na Kosovu za koje smo mi odavno znali onda je neprimerena. Ne mislim da je ovde najve}i greh to {to je neki nastavnik ili medicinski radnik koji je odlu~io da sa porodicom ostane na Kosovu, primao dve plate. A na tom obi~nom svetu }e se kola slomiti, iako bi mnogo boqe bilo da se vidi gde su oti{li ti silni zloupotrebqeni milioni evra. l I vi ka è te da ste zna li za te sil ne zlo u po tre be. Zbog ~e ga se }u ta lo? – Mo`da jesmo pogre{ili, ali nas koji u~estvujemo u kosovskim institucijama odavno su proglasili izdajnicima, pogotovo ti krugovi koji su debelo omastili brke, pa smo cenili da bi svako na{e reagovawe u tom pravcu pre predstavqalo dolivawe uqe na vatru, no {to bi pomoglo. Istovremeno smo se, naravno, nadali da }e Srbija kona~no tom „patriotskom lopovluku” stati na put. Naàlost, tragedija je {to umesto nadle`nih organa kojima je to u opisu posla, istragu moraju da vode novinari. l Ka ko gle da te na po ru ke ko je do la ze iz Be o gra da da bi Sr bi ja zbog Ko so va mo gla da na pu sti evrop ski put? – Pla{im se da Beograd ili nije u stawu ili ne èli da re{i sve one nagomilane probleme koji su neophodni za nastavak evrointegracija, pa je najlak{e re}i: mi ne}emo u Evropu jer nas tera da se odreknemo Kosova. U posledwe vreme sam u~estvovao na nekoliko me|u-

narodnih foruma i ni jedan predstavnik EU nije to traìo, pa ~ak ni pomenuo. Od Srbije se, me|utim, traì da kona~no po~ne da ure|uje dràvu po evropskim standardima, od pravosu|a do po{tovawa qudskih prava. Naàlost, po{to ba{ to ne ide od ruke zvani~nicima u Beogradu, onda im je najlak{e sve prebaciti na kosovski teren. A to je potpuno pogre{no. Jer, Srbima na Kosovu moè da pomogne samo jaka Srbija koja je ~lanica EU, a ne ovako slaba Srbija unutar koje politi~ke elite manipuli{u ose}awima gra|ana vezanim za Kosovo iskqu~ivo zarad podizawe vlastitog rejtinga. I ni{ta vi{e. l Srp ski dr àv ni vrh na ja vio je plat for mu za Ko so vo, ko ja se te me qi na po nu di Al ban ci ma u smi slu „vi {e od auto no mi je, ma we od ne za vi sno sti”? – Najpre, bojim se da se sa ponudama tipa Ju`nog Tirola ili

Olandskih ostrva, ba{ kao i sa onom idejom Ivice Da~i}a o podeli Kosova, zakasnilo najmawe deceniju i kusur. Sada, toliko godina nakon intervencije NATO i po{to je Kosovo proglasilo nezavisnost koju je u me|uvremenu priznao veliki broj dr`ava me|u kojima i ve}ina ~lanica EU, sumwam da }e ponuda iz Beograda nai}i na plodno tlo. I to ne samo u Pri{tini, nego pre svega u me|unarodnoj zajednici. Me|utim, pozdravqam inicijativu da Srbija napokon iza|e sa nekim konkretnim predlogom za re{ewe kosovskog pitawa, a ne da stalno bude ta koja ne{to odbija. Naravno, najva`nije je da rezultat ne bude samo jo{ jedna u ni zu re zo lu ci ja usvo je nih u Skup{tini, koje su li~ile kao jaje jajetu a na kraju nisu ni{ta zna~ile. I da predlog bude realan, jer nerealan spisak `eqa diskredituje i predlog i predlaga~a. n Mi ro slav Sta ji}

dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

T E M A „ D N E V N I K A ” : U ZE MQI SR BI JI

Tre ba nam edna od brojnih, ako ne i mi {to ih imamo), nego zato privrednici koji ìve na svom najve}a falinka srpske po{to jednostavno razmi{qaju: gazdinstvu na selu. Da se razuqoprivrede je wena zemqi - ako se ne obra|uje nije poqomemo, to nisu sada{wi vlasnici privatizovanih preduze}a koji {na politika, jer joj se lo{e gaprivredno, za{to bi ga uop{te su to postali kroz proces tranzdovawe wivama decenijama zvali po qo pri vred no ze mqi obija o glavu. A za razliku od {te? Kako god, na{e neobra|e - zicije. To su vlasnici porodi~nih gazdinstava koji se profe Srbije, za zemqe Evropske unije ne wive samo su jedan, i to mawi sionalno bave poqoprivredom. upravo je zemqi{na politika segment, problema zvanog – poTakvi su uporedivi s evropskim osetqivo pitawe na kojem po~ivr{no vo|ewe zemqi{ne polifarmerima i oni treba da nose va celokupan agrar. Tim putem tike. teret uspe{ne poqoprivrede. krenula je i Hrvatska koja, sve– Zemqi{na politika je Po mi{qewu na{eg sagovor sna katastrofalnih rezultata osnova svake agrarne politike, nika, Srbija pre svega treba da vo|ewa poqoprivrede u posledjer ako nemate zemqi{nu poliosnuje fond ili agenciju za powe dve decenije, po~iwe veliku tiku nemate ni agrarnu politiqoprivredno zemqi{te koji nezemqi{nu reformu. Novina }e ku – isti~e u razgovoru za }e zavisiti do voqe ministra, kod Hrvata biti mnogo: sve kon„Dnevnik“ sekretar Udruèwa ali }e biti pod konce u rukama ima}e trolom Vlade i izabraAgencija za poqopriNa{a zemqi{na politika svodi se na nih predstavnika povredno zemqi{te, a izdavawe dràvnog zemqi{ta u zakup qoprivrednika. Ta inmoto suseda je da i oni, stitucija, veli Bugakao svaka ure|ena zea ne bavi se najva`nijim pitawem: rin, imala bi zadatak mqa EU, imaju mehanikako obezbediti promenu vlasni~ke da brine o vo|ewu zezam kontrole vlasnistruk tu re od onih ko ji na pu {ta ju mqi{ne politike u {tva nad poqoprivredpoqoprivredu u korist onih koji Srbiji koja }e biti denim zemqi{tem. finisana zakonom o Kakva je situacija imaju {ansu da se nose sa izazovima poqoprivrednom zekod nas? Ovih dana, reotvorenog trì{ta mqi{tu. cimo, digla se pra{ina – Ona treba naro~ioko wiva koje se ne obto da uparuje svu ponudu i pora|uju i za koje je ministar fi - poqoprivrede, prehrambene innansija i privrede Mla|an Dindustrije i vodoprivrede Pri- èqnu tra`wu na trì{tu poqoprivrednog zemqi{ta, te da ki} na{ao re{ewe – da }e vlavredne komore Vojvodine \or|e snici koji se tako odnose prema Bugarin. – Na{a zemqi{na po - podràva kupovinu poqoprivrednog zemqi{ta, i to hipote svom zemqi{tu morati da plate litika svodi se na izdavawe drkarnim kreditima odobrenim porez. Ispostavilo se, me|utim, àvnog zemqi{ta u zakup a ne od strane razvojne i poslovnih da uop{te ni ne znamo ta~no kobavi se najva`nijim pitawem: banaka, tako {to }e regresiraliko imamo takvih oranica, pa kako obezbediti promenu vlati kamate na dugoro~ne kredite. ~as kaèmo da imamo 300.000, sni~ke strukture nad poqopri~as 600.000 hektara... Evropska vrednim zemqi{tem od onih ko - Tako|e, da garantuje otplatu kredita mladih obrazovanih unija, recimo, i nema kategoriju ji napu{taju poqoprivredu, a to farmera ako su kupqeno zemqineobra|enog poqoprivrednog su starci, nedovoqno konkuret{te stavili pod hipoteku te inzemqi{ta, nego samo kori{}e - ni proizvo|a~i... u korist onih stitucije. Posao bi joj bio i da nog poqoprivrednog zemqi{ta koji imaju {ansu da se nose sa kupuje poqoprivredno zemqi(UAA – Utilized Agricultural Area) izazovima otvorenog trì{ta {te za koje trenutno ne postoji ne zato {to nemaju livada i papoqoprivrednih proizvoda, to {waka koji se ne obra|uju (kao i jest mladi, obrazovani poqo - plate`no sposobna tra`wa, od-

IN T ER V U: Dr NE BOJ [A PO POV, SO CI O LOG, GLAV NI URED NIK „RE PU BLI KE”

Ni je do voq na ma ji ca „Ua, fa {i zam” P

orast evropskepticizma u zemqi Srbiji, barem ako je suditi po istra`ivawima javnog mnewa, kao i otvo rene poruke iz vrha vlasti da }emo napustiti put u EU ukoliko budemo morali da biramo „Kosovo ili Evropa”, ne predstavqaju nikakvo iznena|ewe za dr Neboj{u Popova, uglednog sociologa, glavnog urednika „Republike”, svojevremeno osniva~a prve demokratske politi~ke organizacije u SFRJ – Udru`ewa za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJ DI) – a kasnije i ~lana Glavnog odbora Gra|anskog saveza. Po wegovim re~ima, s jedne strane treba imati u vidu ~iwenicu da gra|ani zapravo i nemaju pun uvid u to {ta zaista ho}e Evropa, odnosno da li i{ta zna~ajno ho}e s nama, ovakvim kakvi smo. – S druge strane, ako bismo eksplicitno tvrdili da je ono ~uveno „I Kosovo i Evropa” iskqu~ivo i samo puka mantra, ogre{ili bismo se o istorijske ~iwenice i okolnosti. Jer, za tvrdo jezgro srpskog nacionalnog bloka u pri~i o Kosovu nema kontrastrira wa. Oni iskreno misle da jedino {to u ideolo{kom pa i politi~kom smislu mogu da kontroli{u jeste taj kosovski mit. I zato mo-

l Za {to je ta ide ja pro pa la? – Konsenzus je izostao, onda je Zoran \in|i} ubijen, da bi na kraju 2006. predstavnici i vlasti i opozicije, uz podr{ku Crkve, doku~ili kako bi kroz ustavnu preambulu mogli da „re{e” pitawe Kosova. I na jednom krajwe problemati~nom referendumu donet je novi ustav s tom famoznom preambulom, iako svako trezven i razborit zna da je preambula tek ideolo{ka deklaracija bez realnih posledica po konstituciju dràve. U svakom slu~aju, mi smo ostali zarobqeni u kolote~ini koju profesor Aleksandar Molnar naziva cirkularnom revolucijom. Dakle, revolucijom koja moè beskona~o trajati a da ne konstitui{e dràvu. Takve revolucije su fa{izam, nacizam, staqinizam i ova na{a varijanta, koju ipak ne treba uùrbano svrstavati u neku od tih fijoka. Me|utim, ostaje ~iwenica da kada ne konstitui{ete dràvu na zdravim osnovama, onda vam se sve svodi na konfrontaciju sa „neprijateqskim okruèwem”. I to je kod nas slu~aj. l Mi sli te li da je Da ~i} spo so ban da pre go va ra s Ta ~i jem i da ipak na pra vi ne ki is ko rak?

Vu ~i }u ni {ta ne ve ru jem l Da li bi ste ve ro va li Alek san dru Vu ~i }u ka da bi, zbog sum we da je uple ten u ne ku afe ru, uhap sio i ne kog svog, od ko jeg mu ~ak i op sta nak Vla de za vi si; re ci mo, Ve li mi ra Ili }a? – Ni{ta ja Vu~i}u ne verujem. Onome ko vodi borbu protiv korupcije poverovao bih samo u jednom slu~aju: da ta~no kaè koje }e institucionalne i normativne osnove korupcije da promeni kroz reformu sistema. Ali niko o tome ni{ta ne govori, ve} se samo ispaquju parole o „neprestanoj borbi protiv korupcije do posledwe kapi krvi”, i hapsi se ad hok ili, kao u slu~aju zrewaninske „Jugoremedije”, potpuno suprotno svakom zakonu i pravdi. èmo unazad godinama da pratimo Kosovo kao simbol u nacionalnoj ideologiji, u politici, u socijalnoj i privrednoj realnosti... Uostalom, otuda i ona ~uvena parola “Kosovo, najskupqa srpska re~”. Druga je stvar {to tu ve} potpuno klizimo van racionalnih okvira razmi{qawa – obja{wava dr Popov. l Zna ~i li to da }e kraj wi re zul tat bi ti ’ni Ko so vo ni Evro pa’? – Svojevremeno je za nas u UJ DI-ju re{ewe za nacionalne kon flikte u SFRJ, pa tako i za kon flikt Srba i Albanaca, bio u de mokratskom preure|ewu Jugosla vije. Umesto toga, dobili smo kr vave ratove. Kasnije se DOS u svom „ugovoru s narodom”, obave zao da }e „raditi na otklawawu ustavnog haosa” u Srbiji i na~el no je prihva}ena ideja da se uspo stavi dru{tveni konsenzus o pravqewu temeqa i okvira za konsti tucionalnu, istinski demokrat sku dràvu. Kqu~ je bio u raspisi vawu izbora za ustavotvornu skup {tinu, koja bi donela novi ustav, nedvosmisleno proevropski. Tim ustavom bi, izme|u ostalog, bilo regulisano i pitawe Kosova, uz priznawe protektorata me|unarodne zajednice i izno{ewe ja snog opredeqewa za zajedni~ku evropsku budu}nost svih gra|ana regiona.

– Nama koji i danas ìvimo u ovoj zemqi nije nikakav problem da se prisetimo iz ~ijeg je {iwela proistekao Da~i} - Slobodana Milo{evi}a - i da shvatimo da aktuelni premijer i ne moè da dobaci puno daqe od onoga dokle je dobacivao wegov u~iteq. Ba{ kao {to ni onaj drugi {iwel, [e{eqev, nije mogao poroditi i{ta bitno druga~ije od Vu~i}a i Nikoli}a. I, eto, oni su danas glavni akteri ovih na{ih antagonizama i kolaboracija, te farsi~ne politike tobo`wih dijaloga, a zapra vo jedne va{arske laè. Razlika u odnosu na Milo{evi}a je {to je taj najpre pregovarao, da bi onda sve uprskao, a ovi danas prskaju na svakom koraku. l Stra hu je te li od fa {i za ci je srp skog dru {tva? – Ne strahujem. Vidim je. Ima je svugde. Ali strahujem od estrad nog reagovawa na tu fa{izaciju, strahujem od {irewa du{evne ku ge. U totalitarnim sistemima, ali i u sistemima gde vladaju ve liko siroma{tvo i veliko bezna |e, ~ovek postaje bespogovorno poslu{an prema svakoj mo}i, sva koj vlasti. A kada tome dodate ge slo „ne}u da znam”, kada i gra|ani i mediji `mure pred su{tinom svega onoga {to im se de{ava, do bija se ta du{evna kuga, koju je sa velikom intelektualnom i moral nom snagom opisao Vilhelm Rajh u

kwizi „Slu{aj, mali ~ove~e”. U svakom slu~aju, odgovor na tu fa{izaciju vidim, ne u majicama s natpisom „Ua, fa{izam”, nego u impulsima kakav je, recimo, predstava „Ubiti Zorana \in|i}a”. Ona mo`da predstavqa incident u ovoj srpskoj àbokre~ini, ali i ìvot je incident. l Da li vlast u Sr bi ji sve sno ili ne sve sno ko ke ti ra sa pro mo ti ri ma fa {i za ci je dru {tva? – U samoj prirodi vlasti je totalitarnost, te`wa da se oslobodi svakog ograni~ewa, svake kontrole. A normalan politi~ki ìvot u normalnom dru{tvu upravo po~iva na stvarawu normi, institucija i procedura koje ograni~avaju vlast i kontroli{u je. Naàlost, to i jeste jedan od najve}ih problema na{eg dru{tva, {to postoji veliki broj onih koji su spremni da daju izbornu legitimaciju totalitarnoj vlasti, qudi kod kojih se kao u bunilu ose}a izvesno sadisti~ko zadovoqstvo, ne samo kada bi kom{iji crkla krava, nego jo{ i vi{e kada bi crkao i sam kom{ija. Sre}om, ima i impulsa koji ukazuju da bi se ve}ina gra|ana od svega toga ipak mogla o{tro distancirati. Ali da li }e odatle proiste}i i neki novi pozitivan trend, zavisi od toga da li „ho}emo da znamo” – ili ne}emo. Jer ako i daqe „ne}emo da znamo”, te}i }e mutna Tisa, kao {to je i tekla sve ove godine. l A gde je da nas gra |an ska Sr bi ja? – Agresivne ideologije su kroz istoriju suzbijale u Srbiji ono gra|ansko, neprestano nas vra}aju}i na magijsko doba legendi i mitova, na ~elu sa kosovskim. Ipak, nije gra|anska Srbija neki Kara|oz, igra svetlosti i senki, ~as je ima, ~as je nema. Ona se javqa i kao trag nekih ranijih poku{aja, recimo u kulturi, ali i kao krajwi domet u raznim drugim oblastima ìvota. Me|utim, potisnuta je iz sveta politike, ali to je o~ekivan rezultat. Jer, ako se politika ovde svodi na vlast, a svodi se, tada svi drugi aspekti politike bivaju eliminisani, i tu onda nema prostora za bilo kakvo dru{tvo, a kamoli gra|ansko koje, s jedne strane, podrazumeva stalne promene, a s druge – odricawe od re{avawa problema konfliktima. l Da li i sko ro raz re {e we di le me Ta di} ili \i las mo è da do ne se ne ki po zi ti van po mak u po li ti~ kom ì vo tu Sr bi je? – Mawe-vi{e li~no ih poznajem, ~ak veoma dugo. Nekima bi mo`da bilo zanimqivo da pripovedam utiske o wima, pogotovo {to je i u mojoj profesiji istraìvawe preobraàja li~nosti. Ali to ne}u da radim. Ipak, re}i }u ne{to drugo: tamo gde nema normalnog izraàvawa emocija, stavova, misli, znawa, ideja, po{tovawa razlika, tamo na kraju dobijete du{evnu kugu o kojoj smo pri~ali, a koja je, prema Rajhu, neuporedivo ja~a osnova raznih oblika totalitarizma ~ak i od vojske, policije, crkve. Mislim da razumete {ta ho}u da kaèm... n Mi ro slav Sta ji}

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : USKO RO IZ ME NE

Zlo u po tre ba po lo à ja le ti osle decenije javnih polemika, i u Srbiji se iz sfere privrednih i trì{nih odnosa definitivno izbacuje krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja. To }e delo biti zameweno novom inkriminacijom kojom se apostro fi ra ne za ko ni to postupawe menaxmenta pred u ze }a, vla sni ka firmi i preduzetnika, od no sno svih od go vornih lica u subjekti ma pri vred nog poslovawa. Ipak, kako sazna je „Dnev nik”, krivi~no delo zlo u po tre be slu`benog polo à ja ne bri{e se u potpunosti, ve} ostaje upereno protiv gre{nika na funkcijama u dràvnoj upravi i javnim preduze}ima. Stru~ ni tim Mi ni starstva pravde i dràvne uprave napisao je radnu verziju nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivi~ nog za ko ni ka Sr bi je zbog harmonizacije doma}eg

Do tri go di ne la `nim azi lan ti ma U predloènim izmenama i dopunama KZ-a je preslikan i sve aktuelniji problem la`nih azilanata, {to se sankcioni{e kao krivi~no delo “omogu}avawe zloupotrebe ostvarivawa prava u stranoj dràvi”. Ako budu usvojene predloène dopune, “licu koje u nameri da sebi ili drugom pribavi korist, vr{i ili organizuje transport, prebacivawe, prihvat, sme{taj, skrivawe ili na drugi na~in omogu}ava da dràvqanin Srbije la`nim prikazivawem ugroènosti wegovih qudskih prava i sloboda, u stranoj dràvi zatraì sticawe politi~kih, socijalnih, ekonomskih ili drugih prava”, preti}e kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Ako je delo u~iweno od strane grupe ili zloupotrebom ovla{}ewa, u~iniocu }e biti izre~ena kazna zatvora od {est meseci do pet godina, dok je za organizatora predvi|ena kazna zatvora od jedne do osam godina.

zakonodavstva s evropskim, u kojoj su nezakonitosti u radu za odgovorno lice u subjektima privrednog poslovawa definisane kroz novo krivi~ no de lo: zlo u po tre be po lo à ja od go vor nog lica. Predvi|ena su tri ob li ka tog dela. Kazna za tvo ra od tri meseca do tri godi ne pred vi |e na je za odgovorno li ce ko je, “is ko ri {}a vawem svog poloà ja ili ovla {}e wa”, ili “prekora~ewem granica svog ovla{}ewa”, ili, pak, “nevr{ewem svoje du`nosti”, pribavi sebi ili drugom fizi~kom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku {tetu. Ako je izvr{ewem dela pri bavqena imovinska korist u iznosu preko 450.000 dinara, izvr{iocu bi pretila kazna zatvora od {est meseci do pet godina. Najstroà kazna, od jedne do osam godina zatvora, propisana je za u~inioca ovog dela ako pribavqena imovinska korist prelazi iznos od 1.500.000 dinara. Krivi~ar dr Nedeqko Jovan~evi} kaè za „Dnevnik“ da je dobro {to se krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja izbacuje iz privrede. Kri vi~ na de la pro tiv slu `be ne du `no sti, na vo di dr Jovan~evi}, za za{ti}eni objekat imaju dràvne i javne slu`be, odnosno funkcije, i usmerena su na za{titu od zlo u po tre ba u jav nim slu `bama ili organima dràvne uprave u naj{irem smislu. Ekspert krivi~nog prava, profesor dr Zoran Stojanovi}, predsednik stru~ne ko-

dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

I DAQE NA DELU NAKARADNA ZEMQI[NA POLITIKA

agrar na re for ma! nosno da odobrava wegovu slobodnu prodaju ako to zemqi{te perspektivno nije mogu}e upotrebiti u funkciji razvoja poqoprivrede – obja{wava Bugarin. Va`no je, veli, da ta institucija neposredno sara|uje sa lokalnim samoupravama, kako u pogledu promene vlasni~ke strukture nad poqoprivred-

ba i praviti koncept nezavisne buxetske institucije. Kada je re~ o wivama koje niko ne obra|uje, Bugarin tako|e vidi re{ewe u drasti~nom oporezivawu takvog zemqi{ta, s tim da, u slu~aju da poreski dug prevazilazi vrednost zemqi{ta, odnosno dosti`e dve tre}ine wegove vrednosti, zemqi{te treba pro-

nim zemqi{tem, tako i u pogledu izdavawa dràvnog zemqi{ta u zakup. Od posebnog bi pri tome zna~aja bilo, dodaje Bugarin, da je weno sedi{te na podru~ju na kome postoje najve}e povr{ine poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini – a to je Vojvodina. Ta institucija moè biti samoodrìva, odnosno izdràvati se i svoje aktivnosti sprovoditi na osnovu prihoda koje sti~e izdavawem dràvnog zemqi{ta u zakup, i na osnovu toga tre-

dati radi naplate poreza i prevesti ga u dr`avnu svojinu. – Ciq zemqi{ne politike mora biti stvarawe prihvatqivog broja gazdinstava ujedna~enije veli~ine poseda a ne stvarawe malog broja velikih i ostavqawe velikog broja malih, jer to je onda neravnopravna me|usobna utakmica na doma}em tr`i{tu. Tako|e, sva registrovana gazdinstva trebalo bi obavezati da u odnosu na veli~inu gazdinstva u vla-

misije koja je napisala tekst u bilo kojoj fazi postupka nacrta vaè}eg Krivi~nog javne nabavke – izvr{ilac, zakonika Srbije iz 2006. good no sno od go vor no li ce u dine, nagla{ava da se na slu- tom pri vred nom su bjek tu, `be no li ce „uni ver zal no moè biti ka`weno zatvosvuda u svetu u pogledu sankrom od {est meseci do pet cionisawa zloupotrebe slugodina. Ukoliko je, pak, kri`be nog po lo à ja pri oba - vi~no delo izvr{eno u povqawu dràvnih funkcija i stupku javne nabavke ~ija je drugih javnih poslova, odnovrednost ve}a od 150 miliosno zloupotrebe funkcija u na dinara, u~inilac bi moin sti tu ci ja ma, or ga ni ma i gao biti ka`wen zatvorom slu`bama u dràvnom i javod jed ne do de set go di na! nom sektoru, o{tro reaguje u Predvi|ena je, s druge strakrivi~nom pravu“. ne, mogu}nost osloba|awa od Advokat dr Slobodan Stokazne za u~inioca koji dojanovi} napomiwe da su dva bro voq no ot kri je pro tiv generalna elementa krivi~pravne radwe koje su predunog de la zlo u po tre be slu - zete u nameri da se uti~e na `benog poloàja najpre podono{ewe odluka naru~iovreda nekog zakona, propisa ca. i pravila struke, i drugo, Jedna od predloènih nosticawe nekakve koristi. vih inkriminacija odnosi se – Po gle daj te ko li ka je na zloupotrebe u vezi s takrazlika izme|u tog odnosa u mi~ewima u sportu i drugim sti ca wu ko ri obla sti ma – sti u slu ~a ju la ì ra we i Za name{tawe pri vred ni ka i dogovarawe, slu`benog lica koje su defiutakmica u~inilac na dr àv noj ni sa ne kroz bi mogao dobiti funkciji. Pri krivi~no delo i do de set go di na vred ni ka bi “ugovarawe zatvora! trebalo najuri ishoda takmi ti s posla uko~e wa”. Da kle, liko nema motiva za stica - zbog ugo va ra wa is ho da we koristi, makar za svoju sportskog ili drugog takmifirmu, naravno ne pro tivza - ~ewa, a u nameri da se sebi konito. Me|utim, zamisli - ili drugom pribavi imovinte, s druge strane, sudiju ili ska ko rist, iz vr {i lac bi ministra kome je motiv sti - mogao biti ka`wen zatvocawe koristi u wegovom po - rom od {est meseci do tri slu – obja{wava Stojanovi}. godine i nov~anom kaznom. U Pored ove izmene, nacr - slu~aju da pribavqena imo tom se predlaè i uvo|ewe vin ska ko rist pre la zi krivi~nog dela zloupotreba 450.000 dinara, predvi|eno u postupku javne nabavke. U je da }e u~inilac biti ka slu~aju da u postupku javne `wen zatvorom od jedne do nabavke bude podneta ponuda osam godina i nov~anom ka zasnovana na la`nim poda - znom. Ako je pri ba vqe na cima, ili se na nedozvoqen imovinska korist u iznosu na ~in do go va ra s osta lim ve }em od 1.500.000 di na ra, po nu |a ~i ma, ili pre du zmu u~iniocu }e biti izre~ena druge protivpravne radwe u kazna zatvora od dve do deset nameri da se time uti~e na godina i nov~ana kazna. dono{ewe odluka naru~ioca n Ja ska Ja ko vqe vi}

Mentalno silovawe Pi {e: Mi lo{ Jo va no vi}

Madridu je otvoren hotel koji je u celosti sagra|en od sme }a, a nosi naziv “Obala sme}a”. Hotel, koji raspolaè sa pet soba, sagradio je nema~ki konceptualni umetnik Ha [ult na centralnom madridskom trgu. Izgleda da je ovaj koncept osve{}enog |ubreta postao inspiracija za na{e medijske kreatore koji su svoje “medijske hotele” opremili najboqim |ubretom. Zapo~nite jutro radijskim programom mentalnog smarawa dva hroni~no neduhovita momka koji se bore za vazduh smeju}i se jedan drugom. Red vre|awa, red nepismenosti, red povr{nosti i sve to preliveno neukusom. Muzika doma}a, kao i nevaspitawe. Nakon toga moète pre}i na TV program gde je u toku rijaliti {ou o onome {to vas uop{te ne zanima. Nije to va`no, va`no je da rodbina u~esnika crveni od stida i srama postavqaju}i sebi pitawe “s kim mi to ìvimo!”. Ako vam je ovo nedovoqno kao medijski afrodizijak, preporu~ujemo vam kviz emisije u kojem takmi~ari odgovaraju na pitawa koja normalna osoba te{ko moè da smisli. Takmi~ar moè da zaradi i neki dinar. A ono {to je zagarantovano je velika koli~ina sramote. Kontakt pro gram je opet nezamenqiv sam po sebi. Voditeqi koji se prenemaù i mlate rukama, ne dozvoqava}i sagovornicima da odgovore ni na jedno od 10 pitawa koja im postavqaju u jed noj re ~e ni ci, de mon stri ra ju svoje nepoznavawe teme tokom same emisije. Mala digresija, pa malo ve }a digresija, a na kraju agresija. Pacijenti (gledaoci) strpqivo ~ekaju s druge strane ìce ne bi li se ukqu~ili u program i rekli naciji neku glupu re~.

Lica koje moète sresti u medijima su operisana od svake vrste stida i nedo stat ka sa mo po u zda wa. Kakva je to hrabrost da pred milionima pokaète svoju golotiwu znaju}i da vam fali pi{a? Mladi qudi koji su spremni da zapo~nu svoju medijsku karijeru moraju da znaju da je najva`niji deo wihovog si-vija frajersko dràwe, {etawe levo-desno, spu{tene farmerke, obnaèn pupak i odgovaraju}i mini}, koji dovoqno okriva sveè depilirane noge. Prekr{tawe i ukr{tawe nogu se mora malo ve`bati. Mada, ako se kandidatkiwi omakne da pokaè i vi{e od mini}a, to moè da bude jaka preporuka i siguran put do lajkovawa i visoke posete na Ju tjubu. O ve}ini {tampanih medija ne bih tro{io re~i. U vremenu besparice oni mogu da posluè kao repromaterijal uz obavqawe velike nu`de. Bar neka korist. Sve u svemu: samo o{tro i bezveze. UNESKO se od 1982. godine, kada je prihva}ena Deklaracija o medijskom obrazovawu (Dec la ra tion of Me dia Edu ca tion), intenzivno bavi istraìvawem va`nosti medija u ìvotu dece i posledicama koje {tetni medijski sadràji mogu imati na wihov razvoj. Inicijative zapo~ete sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka pokrenule su organizovan me|unarodni pristup tom problemu. Izgleda da Srbija jo{ nije prevela pomenutu de klaraciju. Ili je deklaracija u suprotnostima sa na~elima Dekaracije 1244? Seks je vaàn deo ìvota. Mediji su to ozbiqno shvatili. J...bu nas u mozak svaki dan. www.ham mer pro duc tion.net

PREBIJAWE DUGOVA BEZ MOTKE, ALI UZ POSREDNIKA

KRIVI^NOG ZAKONIKA

slu `be nog iz pri vre de

sni{tvu budu odgovaraju}e organizovana. Tako bi porodi~na gazdinstva u statusu fizi~kog lica mogla biti do 30 hektara, ona sa preko 30 a do 100 hektra morala bi imati preduzetni~ki status, a ako imaju izme|u sto i hiqadu hektara, onda je to ve} odre|eni oblik privrednog dru{tva. Ga zdinstva sa preko 1.000 hektara bila bi otvoreno akcionarsko dru{tvo – navodi Bugarin. On, me|utim, priznaje da nije optimista da }e sva ta pitawa biti obuhva}ena Strategijom poqoprivrede Srbije. Taj pesimizam zasniva na ~iwenici da u personalnim re{ewima Nacionalnog agrarnog saveta nema stru~waka koji mogu uticati da to bude predmet strategije. U svakom slu~aju, dok mi mewamo ministre poqo pri vre de, pi {e mo pa bri{emo uredbe, osnivamo poqoprivredne savete bez ijednog poqoprivrednika, Hrvati su izra~unali da }e reformom zemqi{ne po li ti ke po ve }a ti bruto doma}i proizvod za ~ak sedam milijardi kuna godi{we, odnosno gotovo milijardu evra, od ~ega bi tre}ina i{la direktno u dr`avnu kasu. Milion hektara }e se, naime, dati u koncesiju i strogo kontrolisati da li onaj ko je zemqu uzeo u zakup i obra|uje. A mi, ako nameravamo ne{to da ~inimo, najpre treba da sa~ekamo da se zavr{i popis poqoprivrede, da bi smo kona~no znali bar koliko oranica zaista imamo. n Sla |a na Glu {~e vi}

Fak to ring spas za ban ke i kom pa ni je rivreda Srbije je slabo konkurentna, s mukom dolazi do sredstava po visokim kamtama i sve teè vra}a kredite. Sveì podaci Narodne banke Srbije govore da je ~ak 21,7 odsto kredita datih preduze}ima problemati~no, a ovaj broj iz meseca u mesec raste. Nisu samo du`nici u problemu, nego se i banke, koje u svom portfoliju imaju mnogo ovakvih kredita, tako|e suo~avaju s te{ko}ama. Ali, ova tu`na slika mogla bi uskoro da se ublaì: u Ministarstvu finansija i privrede u toku je izrada Nacrta zakona o faktoringu. Ovaj propis uvr{ten je u program Vlade za ovu godinu, {to zna~i da bi do kraja 2012. trebalo da u|e u skup{tinsku proceduru, pa bi naredne godine mogla da po~ne primena. Najjednostavnije re~eno, faktoring je ustupawe problemati~nih potraìvawa drugim bankama i kompanijama. Koliko bi to pomoglo privredi a koliko bankama? Prvi ~ovek Razvojne banke Vojvodine Goran Kosti} kaè da bi zakon o faktoringu trebalo da pomogne preduze}ima da se re{e dugova kroz promenu poverioca, a bankama tako {to }e se, kroz ustupawe rizi~nih plasmana, osloboditi problemati~nih kredita. – To se i sada radi, ali ima prili~nih zakonskih ogani~ewa {to dovodi do neefikasnosti faktoringa. Prenos potraìvawa banaka je ograni~en Zakonom a o za{titi korisnika finansijskih usluga, a ustupawe potraìvawa kompanija dozvoqeno je samo ako je re~ o dospelom potraìvawu i ako se ono ustupa pravnom licu koje se bavi prete`no finansijskom delatno{}u u Srbiji. Dodatni uslov je da je banka poku{ala da tu obavezu naplati od du`nika. Sve ovo ima i dodatno ograni~ewe – pravno lice, kome se potraìvawe ustupa, ne sme biti povezano s bankom. Po Kosti}evim re~ima, ovo potowe re{ewe je u suprotnosti sa me|unarodnom praksom: – Ve}ina velikih banaka ima svoje faktoring finansijske ku}e koje sluè ba{ za ~i{}ewe portfolija mati~nih banaka. Zbog ovog zaobilaèwa ustaqene prakse u drugim zemqama, finansijsko restruktuirawe ima kod nas vrlo limitirano u~e{}e u re{evawu problemati~nih kredita. Ako bi se to re{ilo, omogu}ilo bi se izbegavawe dugog i skupog ste~aja sa krajwe neizvesnim efektima naplate potraìvawa. Faktoring na savremenim osnovama obezbedio bi i kod nas efikasno funkcionisawe sistema finansijskog posredovawa. Kao rezultat, bankarski menaxment bi, navodi Kosti}, mogao da se fokusira na svoju osnovnu delatnost - nove zajmove - a ne na re{avawe problemati~nih kredita. No, da bi se to dogodi-

Put do jeftinijeg novca Da je potrebno da faktoring na modernim osnovama postane deo na{eg sistema, slaù se i u OTP banci. Oni smatraju da bi prodaja potraìvawa, posebno kod velikih korporativnih predmeta, bankama omogu}ila da do|u do sveèg kapitala. Ta sredstva mogla bi da se iskoriste za zajmove stanovni{tvu. U OTP banci nam kaù da bi bilo dobro razmisliti i o robnom faktoringu, koji je u EU sve popularniji. Utoliko bi, uvereni su u ovoj finansijskoj ku}i, faktoring kroz „~i{}ewe” problemati~nih kredita pomogao i da se do|e do jeftinijeg novca.

Goran Kosti}: Kreirati ambijent u kojem je mogu}e investirati

lo, neophodno je i da NBS promeni odluku o upravqawu rizicima koja se odnosi na ustupawe potraìvawa. – U cenu budu}ih kredita banke moraju da ukalkuli{u premije rizika, a prema proseku nenaplativih potraìvawa. [to ih je vi{e, to je i vi{a cena novca za budu}e klijente. Tako se pokre}e novi ciklus kreditirawa po vi{im kamatama, a to uobi~ajeno moè da prihvati sve mawi broj klijenata. Samim tim smawuje se kreditni potencijal ali i spremnost banaka da pove}avaju kreditnu izloènost –obja{wava Kosti}. Na{ sagovornik tvrdi da bi bankama pomoglo i kona~no re{avawe problema preduze}a u restruktuirawu. Kada je kompanija u tom statusu, odnosno kada je privatizacija poni{tena, od dana ulaska kompanije u proces restruktuirawa pa do wegovog okon~awa nad imovinom se ne moè sprovesti bilo koji postupak naplate i prinudnog izvr{ewa. Bankama su tu ruke vezane, a agnaòvana sredstva samo stoje bez izgleda da se bilo {ta u~ini. – Najbitnije je kreirawe ambijenta u kome je mogu}e investirati, zara|ivati i gde postoji minimum administrativnih pro cedura. Propise treba usmeriti u tom pravcu – zakqu~uje Kosti}. n Du {an ka Vu jo {e vi}

dnevnik

nedeqa21oktobar2012.

„DNEV N IK” IS T RA @ U J E: KaKo se obla^e NasTavNice

Mod na pi sta, vek smo kri ti ko va li {ko lar ke ka ko se obla ~e: sma tra mo da su pre vi {e de kol ti ra ne, da im je ko sa du à od mi ni }a, da su im {ti kle ve }e ne go ne ki ma broj ci pe la... Da, kri ti ko va li smo u~e ni ce, a na stav ni ce vo |e ne mo tom „glu po je da de voj ~i ce bu du bo qe ob u ~e ne od nas“ – kre nu {e u ofan zi vu. I ta ofan zi va, mo è se slo bod no na zva ti de ve tom, po de ve tom kru gu pa kla, tra je i da nas. Vi {e se ne zna ko je ko, da li su „na pu ca ni je“ klin ke ili one ko je bi klin ka ma tre ba le da bu du uzor, a i pi ta we je ko je tu ko me uzor. Bar onaj mod ni. A ne ka da... e, ne kad je sve bi lo dru ga ~i je. Osam de se tih go di na pro {log ve ka, u~i te qi i na stav ni ci no si li su tro del na ode la. Zna te ono: pan ta lo ne, pr sluk, sa ko. Is pod oba ve zno be la ko {u qa, is pe gla na ta ko da bi i mu va na wu ise kla kri lo. U~i te qi ce i na stav ni ce no si le su suk we, naj vi {e san ti me tar iz nad ko le na, isto ta ko ope gla ne ko {u qe, po ne ka s ma ra mom kao mod nim de ta qem oko vra ta, sa ko ni je bio oba ve zan ali je bio po è qan, a pan ta lo ne sa mo u ret kim slu ~a je vi ma ci ~e zi me. Far mer ke? [ta je to? On da su do {le de ve de se te, bed ne i ne sret ne, i po ~eo je da obla ~i ko {ta ima. Sve {to ni ka da ni ste ni po mi sli li na vla ~i li ste na se be. Ni je se vi {e

PsiHolo[Ka PoDR[Ka Te[KiM bolesNiciMa KoD Nas Jo[ UveK U PovoJU

De pre si ja se le ~i pre ope ra ci je u o ~i ti se s di jag no zom te sta bi li zu je po sle pr vog {o ka, ka da pri hva ta ju, a uko li ko se ra di o {ke bo le sti ni ko me ni je raz go va ra sa po ro di com ili dru gim mla dim oso ba ma ko je su zbog ne ke la ko ni jed no stav no i, sa pa ci jen ti ma ko ji su se na {li u bo le sti pri mo ra ne ceo ì vot da svim ra zu mqi vo, iza zi va u sva kom sli~ noj si tu a ci ji. Po mo} psi ho lo se le ~e, pro vo de na apa ra ti ma i uz ~o ve ku niz psi hi~ kih re ak ci ja raz ga u tim tre nu ci ma je ve o ma ko ri po ma ga la, pri hva ta we ta kve sud li ~i tog ob li ka i ja ~i ne. Uz sve fi sna. Re ci mo, pri li kom pri pre me za bi ne da le ko je te è, na po mi we sa zi~ ke pro me ne i zbi va wa ko je no si tran splan ta ci ju or ga na raz go vor go vor ni ca „Dnev ni ka”: bo lest, pro me ne u psi hi~ koj sfe ri psi ho lo ga s pa ci jen tom je oba ve zan, – De {a va se da do ju ~e zdrav, mlad do dat no op te re }u ju bo le sni ka, kao {to je pred vi |e no i pro to ko lom za ~o vek od jed nom obo li i to ta ko da je i we go vu oko li nu. Na à lost, du go taj za hvat. Po mo} je neo p hod na i za ve zan, na pri mer, za apa rat za di ja su upra vo ti pro ble mi bi li ne pra ne ke dru ge ozbiq ne ope ra ci je, ka da li zu ili sto mu - ke su. @i vot mu se ved no za ne ma ri va ni ili uma wi va se o~e ku je da }e ih pa ci jent te è me wa iz ko re na i sve ulo ge i pro ni, a sve u è qi da se na gla sak po pri hva ti ti i pod ne ti. ble mi ko je je do ta da imao, idu u sve ti upra vo sa vla da va wu fi zi~ kog Sa ma in for ma ci ja da je tran dru gi plan. Pri hva ta we ~i we ni ce aspek ta bo le sti. splan ta ci ja neo p hod na kod pa ci jen da je po stao bo le snik sva ka ko tra Sa zna we da je re~ o ne koj te {koj ta iza zi va ja snu sli ku o to me da mu ì stru~ nu po mo}. bo le sti i da je po treb no do ì vot no je ì vot ugro èn i da se bu breg ili Iz u ze tan zna ~aj psi ho lo {ke pri le ~e we ili kom pli ko van hi rur {ki je tra vi {e ne mo gu ni na ko ji dru gi pre me pa ci jen ta je pre po zna va we i za hvat, pra }e ni su naj ~e {}e ra zno na ~in spa si ti. ê sto se de {a va da bla go vre me no le ~e we de pre si je, jer li kim de pre siv nim kri je ona je dan od fak to za ma, stra hom od ne iz ve ra ko ji ne po voq no sne bu du} no sti i – smr ti. uti ~e na re zul ta te Sa zna we da je re~ o ne koj te {koj bo le sti i ope ra ci je i br zi nu Ta da je do bro do {la po da je po treb no do ì vot no le ~e we ili mo} stru~ nih oso ba, ko je opo rav ka. mo gu po mo }i pa ci jen ti – Uko li ko pri li kom pli ko van hi rur {ki za hvat, pra }e ni su ma da vra te na du, us po sta - naj ~e {}e ra zno li kim de pre siv nim kri za ma, kom raz go vo ra sa pa ve kon tro lu nad ì vo tom ci jen tom pre ope ra i mo gu ih mo ti vi sa ti u stra hom od ne iz ve sne bu du} no sti i – smr ti ci je pre po zna mo kod tre nu ci ma kri ze i gu bit bo le sni ka na go ve ka emo ci o nal ne sna ge. U {taj de pre si je, tre ba bol ni ca ma u evrop skim ze mqa ma u pa ci jent do sa mog do la ska u bol ni je po ~e ti le ~i ti pre ne go {to se ova kvim slu ~a je vi ma stru~ na po mo} cu ni je ni znao da bo lu je, pa je {ok kre ne u bi lo ka kav kom pli ko van za psi ho lo ga je oba ve zna. U svim ve li ti me ve }i kad sa zna da je bo lest to hvat... kim zdrav stve nim cen tri ma gde se li ko uz na pre do va la da mu je je di ni Ta ko |e, do bra psi ho lo {ka pri le ~e te {ki bo le sni ci ra di ceo tim spas – tran splan ta ci ja. pre ma bo le sni ka za ne ku od te stru~ wa ka ko ji po ma ù pa ci jen ti – U tom tre nut ku ~o ve ku tre ba {kih ope ra ci ja ne olak {a va sa mo ma da se su o ~e i pre vla da ju strah od pru ì ti po dr {ku, omo gu }i ti mu da ì vot pa ci jen tu, ve} je zna ~aj na i bo le sti i te ra pi je. is ka è svo ja ose }a wa i stra ho ve, s me di cin skog aspek ta. Le ka ri ka U na {im bol ni ca ma ova kva prak jer ne ko do ta da ni je ni bio u bol ni ù da se psi ho lo {ki do bro pri sa, me |u tim, ni je uobi ~a je na. Pre ci. ê sto ta kvi pa ci jen ti ne mo gu pre mqen pa ci jent za ope ra ci ju br bi se mo glo re ~i da psi ho lo {ka po da na |u od go va ra ju }eg sa go vor ni ka è opo ra vqa: mo} po sto ji sa mo u ma wem bro ju ni me |u ~la no vi ma po ro di ce, jer su – Le ka ri ~e sto ne ma ju do voq no zdrav stve nih usta no va. Naj ve }i i oni {o ki ra ni i pre pla {e ni, te vre me na da pa ci jen tu de taq no, broj op {tih bol ni ca psi ho lo {ku {ko pod no se ta kvu si tu a ci ju, pa iz pri stu pa~ nim je zi kom ob ja sne po mo} ni ne ma. Za par vo, Kli ni~ ki be ga va ju da iz me |u se be raz go va ra ju pri ro du bo le sti, tok ope ra ci je i cen tar Voj vo di ne spa da u one ret ke na tu te mu. Ta bu te ma u po ro di ci i po sto pe ra tiv ni opo ra vak, a mi na {e zdrav stve ne usta no ve ko je me |u pri ja te qi ma jo{ vi {e ote à - slim da je su {ti na da pa ci jent ne ima ju stru~ ni tim za po mo} te {kim va pa ci jen tu, a i on sam iz be ga va da sa mo pot pi {e sa gla snost za ope bo le sni ci ma, a za po je di ne za hva te op te re }u je naj bli è svo jim stra ho ra ci ju ve} da ta~ no zna {ta pot pi ova kva po mo} je oba ve zna. vi ma i sa mom bo le {}u. Za to po ne su je. Da je shva tio o ~e mu se ra di i – îm ~o vek ~u je da je te {ko bol kad raz go va ra mo i sa ~la no vi ma po da bu de in for mi san o sve mu bez stan i da mu je po treb na ope ra ci ja, ro di ce, {to je i oba ve zno ka da je ne ob zi ra na ni vo we go vog obra zo va do la zi u sta we psi ho lo {kog {o ka i ko od wih da va lac or ga na, do nor. wa. Pri me }e no je da je kod do bro sve in for ma ci je ko je mu se po sle Ta da mo ra da se pro ce ni da li se ra in for mi sa nih i pri pre me nih pa to ga da ju ni je u sta wu da pri mi, pri di o ade kvat noj mo ti va ci ji za do ci je na ta za ope ra ci ju po treb na hva ti i ob ra di – ka è nam spe ci ja nor stvo, od no sno da li je oso ba od ma wa kli ~i na le ko va pro tiv bo li sta me di cin ske psi ho lo gi je Ti ja lu ku do ne la smo stal no i svo jom vo lo va, ope ri sa ni pa ci jen ti se ma na Pa vlo vi}, kli ni~ ki psi ho log u qom – ob ja {wa va Ti ja na Pa vlo vi}. we à le na te go be jer su bi li in Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne. – Ta Te {ke bo le sti me wa ju po gled for mi sa ni o wi ma... O~e ki va li su da na sta je po tre ba za jo{ jed nim na ì vot, do no se ve li ke i mu~ ne ih pa ih lak {e i sa vla da va ju. n Ja sna Bar bu zan raz go vo rom - ka da se pa ci jent ma lo pro me ne ko je bo le sni ci te {ko

VESTI Ve nac za oslo bo di oc e Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} po lo `io je ju ~e ve nac na Spo men gro bqe oslo bo di ci o ma Be o gra da, po vo dom Da na oslo bo |e wa Be o gra da u Dru gom svet skom ra tu. Be o grad je u jed noj od naj ve }ih i naj zna ~aj ni jih bi ta ka na Bal ka nu, ko ja je tra ja la od 14. do 20. ok to bra 1944. go di ne i pred sta vqa la je deo op se `nog ope ra tiv nog pla na Na rod no o slo bo di la~ ke voj ske Ju go sla vi je i so vjet ske Cr ve ne ar mi je. U ne po sred nim bor ba ma za oslo bo |e we Be o gra da u je di ni ca ma NOVJ-

a po gi nu la su 2.994 bor ca, a 3.379 je ra we no. U je di ni ca ma Cr ve ne ar mi je po gi nu lo je 960 bo ra ca, a ra we no wih 1.100.

CERN u Sr bi ji Ge ne ral ni di rek tor CERN-a Rolf Di ter Ho jer iz ja vio je da je po no san {to je naj po zna ti ji svet ski is tra `i va~ ki cen tar ove go di ne ot krio no vi bo zom i ste kao no vog ~la na - Sr bi ju. Sr bi ja je, pod se ti mo, po sta la pri dru `e na ~la ni ca CERN-a, {to je ko rak pred pu no ~lan stvo. SFRJ je od 1954. bi la jed na od ze ma qa ~la ni ca, ali se

po vu kla 1961. go di ne. „Po vra tak Sr bi je u CERN je isto rij ski tre nu tak, ko ji }e va {oj ze mqi pru ì ti mno ge pri li ke. Sa rad wa ve} po sto ji u is tra ì va~ kom sek to ru, a sa da mo è mo da je pro {i ri mo i na obra zov ni i in è wer ski sek tor, kao i na mo gu} no sti da gra |a ni Sr bi je po sta nu oso bqe CERN-a, a za tim da se vra te u svo ju ze mqu i sa so bom do ne su ne sa mo zna wa ve z a n a za wi h o v u pro f e s i j u, ve} i ve {ti ne me nax men ta i is ku stva me |u na rod nog ra da”, ka zao je Ho jer, ko ji je u Be o gra du pri su stvo vao otva ra wu iz lo `be „CERN u Sr bi ji”.

du {e ret kih, uglav nom su pre da va li fi zi~ ko vas pi ta we. Ni smo im za me ra li, to su bi li na {i pro fe so ri, qu di ko ji su iza zi va li po {to va we. Da nas? E, dra gi mo ji, da nas je si tu a ci ja pot pu no dru ga ~i ja, pa ne ~u de ape li za pre pa {}e nih ro di te qa da se vra te ke ce qe, da po sto ji dres kod. I za de cu i za na stav ni ke. [ta se u stva ri pro -

Namrgo|eno lice i dubok dekolte Dra gi Lu ki}, di rek tor O[ “Sve to zar Mar ko vi}” u Be o gra du, is ti ~e da pra vi la po na {a wa kr {e sa mo po je di ni |a ci, ali i na stav ni ci. – Na stav nik mo ra vas pit no da de lu je na u~e ni ke. Na ~e lu sam mla dog ko lek ti va od 50 pro svet nih rad ni ka i ve o ma mi je bit no da svi oni bu du pri stoj no ob u ~e ni i, ko li ko je mo gu }e ve se li, a ne na mr go |e ni i za pu {te ni. De si lo se ne ko li ko pu ta da po je di ne mla de ko le gi ni ce pre te ra ju, pa obu ku ma ji ce s du bqim iz re zom ili pro vid ne suk we i pan ta lo ne. Uvek im skre nem pa `wu da ta kvo po na {a we ne mo gu da to le ri {em. Ni je u re du da na stav ni ca ide na ~as, a da joj se is pod ode }e od sli ka va do wi ve{ – ob ja {wa va Lu ki}.

gle da lo, `e ne su po ~e le da obla ~e pan ta lo ne, mu {kar ci usko ~i li u far mer ke, sva ki kri te ri jum se iz gu bio. Bi lo je i onih ko ji su uvla ~i li duk se ve u tre ner ke, do -

me ni lo? Pro me ni la su se de~ ja shva ta wa. Po sta lo je ja a a a ko bit no ka ko se po sle ni ci zna wa obla ~e. Na rav no, mo ra la sam to i da pro ve rim – a gde dru go ne go

u svo joj sre di ni. Na me ti mi je bio kom {i ja Lu ka, ina ~e od li ~an u~e nik, je dan od onih ko ji ma ni je bit no {ta no si te, mo `e te ima ti i xak na gla vi sa mo da pre no si te zna we. – Ma ka kvi, ni su mla de na stav ni ce uop {te pro blem. One su do la zi le opu {te ne u far mer ka ma, pan ta lo na ma, mo gao si s wi ma da pri ~a{ o sve mu. Ove sta ri je su

se „na pu ca va le“, stal no iz i gra va le ne ko lu di lo, stro go }u – iz ne na di me de te od go vo rom iz ko ga bih mo gla za kqu ~i ti da {to vi {e gu bi{ na auto ri te tu to se sme li je obla ~i{. A to na pu ca va we je ba{ napucavawe, sve pr {ti, sve is pa da, {qa {ti, pro sto se ~o vek za pi ta da li je u {ko li ili dis ko te ci. Za kon ne ka `e ni {ta, bar ne gla sno, jer i ono {to je re kao ra ni jih go di na ret ko se po {tu je. Za to su ne ke {ko le sa me po kre nu le ini ci ja ti vu. Da qe, ka `u, ne }e{ mo }i, bar ne ne pri stoj no ob u ~en. Pi ta we je, me |u tim, {ta se pri stoj nim u da na {we vre me sma tra. Gu glu ju }i na i |oh na..: No vo sad ska Osnov na {ko la “@ar ko Zre wa nin” pred po ~e tak no ve {kol ske go di ne uve la

ZEMAQSKI DANI TEKU

[to dolikuje Tomi,

ta ko se mo ji Sr bi po ne kad na pra ve „na iv ni ko pe {tan ska so ba ri ca“, na ro ~i to kad im se u ka fan skim i fri ze raj skim ras pra va ma do pad ne ne ka na iz gled no va, sve à i sa svim neo bi~ na ide ja, tvrd wa, mi sao ~ak za ko ju im se, ona ko ob ne vi de lim od za ma ha mi {qe wa, u~i ni ne sa mo da je no va i ori gi nal na, ne go da je ~ak wi ho va, i sa mo wi ho va, i da ni ko dru gi ni je bio ka dar da je smi sli, ili iz vu ~e za kqu ~ak. Tu po ja vu u mom na pa }e nom na ro du, da kle ba{ tu le pu na vi ku da se na sve osta lo {to im – u raz vi ja wu ove da na {we te ze - tre nut no ne od go va ra jo{ u mla do sti sam na zvao „per ma nent ni ko lum bi zam“. A u pre vo du bi to bi lo: „stal no ot kri va we Ame ri ke“. To tan ko, uni so no i sa mo na jed noj vi o lin skoj ì ci G od svi ra no, od gu |e no mi {qe we (i gu sle, na rav no, ima ju sa mo jed nu stru nu, bez ika kve ide je o har mo ni ji ko je sva ku me lo di ju obo ga }u je pa ~ak i ob ja {wa va) u~i ni im se to li ko no vo i ori gi nal no da se ~o vek upi ta ka ko smo do sad uop {te i ì ve li bez we ga. Pa ni ka ko, ka ko bi smo dru ga ~i je. Ni smo ni ì ve li, ne go pre ì vqa va li. @i vuc ka li i, da ka ko, kra duc ka li. I na kra ju i mi ruc ka li. Ra ni je su to bi le mu dro sti da su svi le vo ru ki od boj ka {i, sto no te ni se ri, bok se ri i ma ~e va o ci, a na ro ~i to ru ko me ta {i, bo qi i pre ci zni ji od svih de sno ru kih, pa sve do one is kqu ~i vo srp -

ske da ni je sra mo ta ukra sti kwi gu i da se za lek ne ka è hva la. U slu ~a je vi ma kraj we do ko li ce, a ceo rad ni vek, pa mal te ne i ceo ì vot nas po no snih sa mu pra vqa ~a sa sto jao se ma hom od ta kvih tre nu ta ka, po se za lo se za broj nim pri me ri ma iz tzv. ì vo ta, onim ko ji pot kre pqu ju sva ku ovu idi ot sku te zu. Na bro ja lo bi se ne ko li ko le vo ru kih olim pij skih {am pi o na, pa se ~ak sti za lo i do po ne ke ba be ko ja je tad i tad i ta mo i ta mo za lek ka za la „hva la“, pa joj se „ni je pri mio“ i umr la je u naj go rim mu ka ma, ba{ kao da je sa di la cr ni luk(a) o Sve tim Vra ~e vi ma (kao ona Mi ha i lo vi }e va Pe tri ja) ili pro {la is pod ras kre ~e nih mer de vi na - u pe tak, tri na e sti. A to ne sa mo da se ne sme, ne go i „ne va qa se“. On da je sve to do {lo i do dr àv nog ni voa, ne ka da {wi sa mo u pra vqa ~i su na pro sto fa sci ni ra ni svo jim u~e {}em u upra vqa wu dr à vom, ka ko oni shva ta ju op {te pra vo gla sa u de mo krat skim dr à va ma. Naj no vi je isto rij sko ot kri }e je da je osnov ni red da se po sle po ra za na iz bo ri ma vo |e we stran ke pre pu {ta ne kom dru gom. Ne ma da nas Sr bi na ko ji ni je po mi slio da bi to bi lo sa svim lo gi~ no i pra ved no kad je u pi ta wu Bo ris Ta di}, kao {to me |u nas se dam i ne {to mi li o na ni je bi lo ama ba{ ni jed nog ko ji bi u pret hod nih 11 go di na isto to pred lo ìo na -

{em î ~a-To mi, (no vo)di plo mi ra nom ma ste ru ne kih na u ka... On je gu bio iz bo re 4-5 do 11 pu ta, na svim mo gu }im ni vo i ma, pa i da qe osta jao [e {e qev pot pred sed nik ili na ~e lu svo je no ve stran ke. Ne va ì (se) ov de ni ona la tin ska „qu od li cet Iovi, non li cet bo vi“ ({to do li ku je Ju pi te ru, ne pri li ~i go ve ~e tu), jer su Ju pi te ri da nas i je dan i dru gi, ne go su ~i ste sim pa ti je u pi ta wu. Sad ve} vr lo do bro po zna je mo srp sku }ud: ne kom }e opra sti ti i maj ku kad mu psu je, a dru gom ne }e ni do bar dan kad mu ka è. Ce la Sr bi ja je po tom le gla na ru du naj jed no stav ni joj ra di kal skoj de ma go gi ji: ma ster To ma }e za mr znu ti svo je ~lan stvo u stran ci, sa mo da bi bio pred sed nik svih gra |a na Sr bi je. To se na ovoj pla ne ti mo è pro da ti sa mo Sr bi ma, jer su oni vaq da i je di ni me |u po la mi li jar de is to~ nih Evro pqa na ko ji su svoj na rod uspe va li da ube de da tu |u de cu tre ba vo le ti kao i svo ju, pa su na {i ko mu ni sti~ ki funk ci o ne ri iz te qu ba vi svo ju de cu od mah po sle osnov ne {ko le sla le na tru li Za pad. Za mr zla se od mah za wim i Jor go van ka, tek da u’va ti gu ver nal na gu ver ner skom po lo à ju, a on da se kroz sa mo par ne de qa od mr zla da je iza be ru za pot pred sed ni cu stran ke ~i ji vi {e ni je ~lan! Op {te je po zna to da je Oba ma na pu stio De mo krat sku stran ku u SAD, Yejms Ka me run kon zer va -

dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

U OsNOVIm I sREDwIm [KOLAmA U sRBIJI

petica ~ista sa politi~kim porukama ili fotografijama li~nosti iz politike – obja{wavaju u ovoj {koli. Da proverim sve ovo {to sam ~ula, pozvah drugaricu koja predaje u jednoj osnovnoj {koli na periferiji Beograda. Nekako mi je bila najpogodnija, jer je ona tip skockanih, ali strogo obu~enih nastavnica. Ni{ta previ{e, a ni{ta ni premalo i prekratko: – Ako predstavqam neki autoritet, tako moram i da se pona{am i obla~im. Kada sam u odelu deca me mnogo ozbiqnije shvataju, ne gledaju mi u noge, ne procewuju da li mi je mini} dva ili tri santimetra iznad kolena, ne gledaju mi ispod vrata da provere koliki je dekolte. Ima u~enica koje su qubomorne, ima i onih koje se ugledaju na mene, sve treba izbalansirati – obja{waje rigorozna pravila kada je u U~enica jedne beogradske gimva moja drugarica. – Jeste da sve pitawu obla~ewe u~enika, nanazije tako se otvoreno àlila zavisi i od godina, da deca svastavnika i roditeqa. Zabrawen jer je sve svoje letwe haqine mo- koga druga~ije posmatraju, ali u je ulazak u {kolu nastavnicama rala da ostavi u ormaru, dok we- situaciji kada nema toliko novkoje na ~asove do|u u uskim panna profesorka geografije na naca za garderobu, kada svaka druga talonama, majicama na bretele stavu dolazi u kratkoj sukwi i u~enica izgleda starije i ili u mini}ima, a isto vaì i za bluzi na bretele. ozbiqnije od nastavnika koji joj roditeqe koji ulaze u {kolsku Ipak, u pojedinim {kolama predaje, treba o~uvati bar gram zgradu. Kr{ewe tih pravila znazabrawena je uska, providna odepristojnosti. Oni se vode za gar~i – vra}awe provokativno obu}a, ~ak i no{ewe popularnih hederobom, ~esto ~ujemo komenta~enih nastavnica ku}i na prelanki. Skupocen i napadan nakit re „jao, jadna ona kako izgleda, svla~ewe, dok u~enici sigurno nema pa prolaze s upozorewem ra“. To jeste ruda tako obu~eni vi{e Klin ci se vo de za gar de ro bom, ~e sto ~u je mo `no, ali, naà ne dolaze na {kolske lost, ne i potpuno ko men ta re „jao, jad na ona ka ko iz gle da, ~asove. pogre{no. si gur no ne ma pa ra“. To je ste ru `no, Slavica Markovi}, Da je to istina ali, na à lost, ne i pot pu no po gre {no direktor Prve kragujene treba puno da se va~ke gimnazije, kaè istraùje, dovoqnam da je du`nost razrednog stane bi trebalo da nose u~enice, no je pitati jo{ nekog klinca u re{ine da opomiwe one koji doali ni nastavnice. U~enici koji osnovnoj i potvrdi}e. laze neprikladno odeveni, a diimaju dugu kosu moraju da je veù, – Zna{ kakva je bila moja u~irektorka, pak, vodi ra~una o zakako devoj~ice, tako i de~aci. U teqica, stra{no. Kao da si je poslenima. mnogim pravilnicima je propiizvukao iz kontejnera, sve je na – [to se ti~e profesora, vesano da sredwo{kolci moraju da woj bilo staro. Bilo mi je ào, }ina vodi ra~una o primerenom dolaze u {kolu uredno obrijani. ~esto smo joj se smejali kad biobla~ewu i pona{awu. PojedinU Sredwoj {koli u Novom Be~esmo videli da su joj ~arape iscece, koji se ponekad zaborave, ju kaù da pravila obla~ewa ni- pane – kroz osmeh pri~a mi Marpodsetim na to da je wihova ulosu striktno propisana i da decu ko. ga da svojim izgledom i pona{akoja dolaze pomalo razgoli}ena Wemu je sme{no, meni nije. wem daju primer deci – kazala je profesori opomiwu. [ta re}i, kao da je deci mnogo na{a sagovornica. – Kada su u {koli predavali bitnije kako se nastavnice U~enici se ~esto àle kako stariji profesori, oni su ne- obla~e, kakvu {minku koriste, su ograni~eni s bezbroj pravila, primereno obu~ene |ake vra}a- koja im je boja kose, ili kakvi su dok je profesorkama i nastavnili ku}i, ali danas toga vi{e nenastavnici frajeri – nego kolicama ponekad dozvoqeno da do|u ma. Jedino {to apsolutno ne to- ko znawa mogu da prenesu. u {kolu u kratkim sukwama. leri{emo jeste no{ewe majica n Zo ri ca Dra go je vi}

ne dolikuje Borisu tiv ce u Bri ta ni ji, Fran soa Oland svo je so ci ja li ste ot ka ko je po stao fran cu ski pred sed nik, ba{ kao {to je onaj Sar ko zi za uv ek za lu pio vra ta svo je kon zer va tiv ne Uni je za na rod ni po kret, a An ge la Mer kel je osta la u svo joj Hri {}an sko-de mo krat skoj uni ji, ne sa mo za to {to je sve {te ni~ ka k}i. Er go, dra ge mo je de mo kra te, ne }e oni vas, oni vas ne vo le. I na }i }e vam sve, po sto je }e i ne po sto je }e, pa i one pro ste isti ne ko je im kod wi ho vih ni kad ne bi sme ta le. Ta ka kvi, ne bi ih ni pri me ti li. A da pred sed nik dr `a ve ne ma vi {e ni {ta sa na pred wa ci ma vi di mo i po sa sta vu no vo sad ske vla sti, a po go to vo po di rek to ri ma grad skih usta no va kul tu re. Jo{ i me ne da mo gu da sme ne u Srp skom na rod nom po zo ri {tu, do {ao bi onaj Va wa Bu li}, ili ne ka dru ga Isi do ra Bje li ca-Bo bi}-Moj si lo vi}-Ha bja no vi}. Sa mo mi ni je ja san taj wi hov ga lo pi ra ju }i pa tri o ti zam u `e qi da se jed na po jed na uni {te sve in sti tu ci je kul tu re. A ne {to dru go me ipak te {i: osta li su na kul tu ri, pa Kli ni~ ki cen tar za sad ne di ra ju. Ni je, me |u tim, da le ko dan kad }e nam sr ce, plu }a i osta le ko je ka kve, ina ~e sa svim ne ko ri sne or ga ne, ope ri sa ti na pred wa ci, sa mo za to {to su na vla sti, pa ma kar i ne zna li gde je zgra da Me di cin skog fa kul te ta. I na {im sta ri ma su ne kad ber be ri va -

di li zu be, pa {ta im je fa li lo? A zna te li za {to vas ne vo le, dra ge mo je de mo kra te? Pa jed no stav no, na bi ja te im kom plek se. Bo ris Ta di} pro {log ok to bra do la zi na Sa jam kwi ga – sa svo jom maj kom. I to s maj kom ko ja je upra vo ob ja vi la no vu kwi gu, u svo joj 86. go di ni! Svi na {i pret hod ni pred sed ni ci su bi li „od zla oca i od go re maj ke“, a ovaj sad na {ao da nam bu de i lep, i vas pi tan, i uqu dan, i pa me tan, pa jo{ i iz do bre ku }e. E, mi ba{ to ne }e mo. Mi „vo li je mo“ da se ugle da mo na onog neo bri ja nog pri pi tog kom {i ju iz koc kar ni ce, ili sport ske kla di o ni ce – sva kog onog ko ji se pre ma svo jim mo `da nim vi ju ga ma po na {a vr lo eko no mi~ no. Kao {to nam je ~u var na i ova no va (pse u do)ra di kal ska vla da: na li cu im pro sto pi {e da su ostva ri li znat ne u{te de u raz mi {qa wu. U po re |e wu sa wom, sve na {e pret hod ne vla de su bi le enorm no ra sip ni~ ke. ^ak i ona Vla da is tak nu tog estrad nog umet ni ka Mir ka Mar ja no vi }a. Jer u woj je ono „di je te Vu ~i}“ bio sa mo mi ni star in for mi sa wa, a u ovoj je pot pred sed nik. Sa jo{ ne kim ta mo ovla {}e wi ma da ti tre ba ~e ti ri mi nu ta da iz dik ti ra{ sve we go ve tre nut ne funk ci je. I ne }e oni, da kle, vas, jer oni ho }e qu de na lik se bi, one {to vo de do ko ne raz go vo re uz ka zan ra ki je, one {to pred

svim na {im olim pij ci ma u Lon do nu is pa le da „ne pri zna ju sport u ko jem ne ma gol ma na“ i to rek nu pred naj bo qim spor ti stom na pla ne ti No le tom \o ko vi }em i Mi li com Man di}, na {om zla tom olim pij kom. Ono {to u svo jim som nam bul nim ma {ta ri ja ma vi de ka nal Mo ra va-Egej sko mo re i pre vi |a ju ne sa mo da iz me |u Sr bi je i Gr~ ke ima i ta mo ne ka Ma ke do ni ja (isti-istac ki pre vid imao je i po koj ni Slo bo!) ne go i da }e nam Ru si za taj po sao da ti 100 mi li jar di do la ra. Ni su oni vas, dra ge mo je de mo kra te, hte li ni pre ~e ti ri go di ne, kad po sle onih iz bo ra bez so ci ja li sta ne bi ste mo gli da sa sta vi te Vla du. I bo qe da je i ni ste sklo pi li, da nas bi ste je ima li - sa mi. I ne bi nam pre mi jer bio Ivi ca „Ize{ Evro pu“ Da ~i}, ni ti bi nam pred sed nik dr `a ve bio je dan ~et ni~ ki voj vo da – To mi slav Ni ko li}, ko ji je po ~i nu vi {i ~ak i od ne ka da {weg na ~el ni ka {ta ba Vr hov ne ko man de Ju go slo ven ske voj ske ar mij skog ge ne ra la Dra go qu ba Dra `e Mi ha i lo vi }a. A voj vo da ni je ple mi} ka ne go voj na ti tu la i sti ~e se vaq da za rat ne za slu ge, pod vi ge i do stig nu }a. n \or|e Randeq

INTERVJU: DEJAN PAPI], DIREKTOR IZDAVA^KE KU]E „LAGUNA”

Ne biramo ~itaoce, oni biraju nas N

a 57. me |u na rod nom sajmu kwiga u Beogradu, koji po~iwe danas a traja}e do 28. oktobra, centralno mesto u Areni hale 1 pripalo je Izdava~koj ku}i „Laguna“. Tako je ve} godina ma, i za razliku od ve}ine doma}ih izdava~a koji beleè pad pro iz vod we i pro da je kwiga, u ovoj ku}i, izgleda, sve raste. Za 14 godina, koliko se predstavqaju na ovom sajmu, protekla im je bila najuspe{nija – saop{tio je ovih dana menaxerski tim. U me|usajamskoj godini objavili su preko 250 naslova doma}ih i inostranih autora, wihov kwiàrski lanac „Del fi“ usko ro do bi ja 24. kwi à ru (u [ap cu), broj Kluba ~italaca (najve}eg u regionu) prema{io je cifru od 200.000, a na Fejsbuku ima ju preko 90 hiqada prijate qa. Prodaja „Laguninih“ na slova od pro{log Sajma kwi ga porasla je oko 7 posto, ali time nisu zadovoqni, jer je pret hod nih go di na pro met rastao i do 30 procenata. Tokom Sajma „Laguna“ u Beograd ponovo dovodi Vilijema Pola Janga, autora planetar nog hi ta „Ko li ba“, na svetsku premijeru (mesec dana pre ame ri~ ke) we go vog naj no vi jeg ro ma na „Ras kr {}e“. U ~emu je tajna uspeha, poku{ali smo da saznamo od di rek to ra „La gu ne“ De ja na Papi}a. – Mnogi elementi odre|uju poziciju izdava~a na trì {tu kwige – oba{wava na{ sagovornik. – Neki od wih su: kwièvni kvalitet objavqe nih na slo va, pre po zna tqivost izdava~ke politike, broj ob ja vqe nih na slo va, ugled pisaca koje izdava~ objavquje, broj prodatih kwiga, kvalitet i profesionalnost saradnika i zaposlenih u izdava~koj ku}i, medijska prisutnost... Nadam se da je „Laguna“ u mnogim od navedenih kategorija na samom vrhu, pa bi se na osnovu toga mogao izvesti zakqu~ak o na{oj vode}oj poziciji u srpskom izdava{tvu.  Na kojim postulatima „Laguna“ zasniva svoju izdava~ku politiku, koliko du go ro~ no kro ji te iz da va~ke planove? – Mi u „Laguni“ nikada nismo birali svoje ~itaoce, ve} smo wima prepustili da biraju na{e kwige. Uvek smo se trudili da ponudimo {to {iri spektar najrazli~itijih kwiga iz svih ànrova koji-

ma je osnovni zajedni~ki ~ini lac bio kva li tet sa mog {tiva. Bez obzira o kom se `anru ili kategoriji radilo, „Laguna“ je uvek objavqivala samo najboqe pisce i najzanimqivije kwige. I mislim da smo uspeli da doka`emo da najkvalitetnije i najnagra|ivanije kwige postaju bestse leri. Zapravo smo zajedno sa na{im ~itaocima do{li do zakqu~ka da dobri pisci pi{u i za ni mqi ve kwi ge, te da zbog toga imaju i brojnu ~itala~ku publiku. To u svetu nije naravno nikakva tajna, ali

i transparentnije uslove za poslovawe. „Laguna“ ne komu nicira direktno ni sa jednim dràvnim organom. To prepu {tamo Udruèwu izdava~a i kwiàra Srbije ~ija je to uloga. îwenica je da je ekonomska kriza u punom jeku i da je kupovna mo} sve mawa, ali budu}i da tu ni{ta ne moèmo promeniti, dobro bi bilo da se svi mi koji se bavimo izdavawem kwiga okrenemo sebi i vidimo na koji na~in {to bezbolnije moèmo do~ekati ne ka boqa vremena. Svakako, jedna od ideja koja se u tom smislu name}e jeste {to pa -

se kod nas pod pritiskom lo{ih a sveprisutnih pisaca stvorilo veoma pogre{no mi{qewe da velika kwièvnost nema veliku publiku.  U kakvim ste odnosima sa dr à vom i va è }im uslo vi ma po slo va wa na iz da va~ kom tr ì {tu, na ko je se ve }i na iz da va ~a àli, kao i na stalni pad prodaje kwiga? – Ulogu dràve vidim u to me da omogu}i {to korektnije

`qiviji odabir naslova za objavqivawe.  [ta „Laguna“ kao visoko pro fi ta bil na fir ma ~ini u domenu dru{tveno odgovornog pona{awa? – Odgovor na ovo pitawe mogao bi biti veoma dug, ali }u poku{ati da budem {to koncizniji. Pre svega, sve na{e kwige se rade na ekolo{kom papiru koji ima potvrdu FSC {to zna~i da su proizvo|a~i ovakvog papira u obavezi da zasade vi{e stabala nego {to ih poseku. Tako|e, organizovali smo i brojne humanitarne akcije kao {to su opremawe senzorne sobe za autisti~nu decu, akcije dobrovoqnog davawa krvi gde smo da va o ci ma po kla wa li kwi ge, po kla wa we kwi ga mnogim ustanovama za socijal no ugro è ne ka te go ri je sta nov ni {tva, pri ku pqa we sredstava za le~ewe te{ko obolele dece (jednu takvu akciju ima}emo i na ovom Samu kwiga u Beogradu)... Ipak, smatram da je na{e najve}e postignu}e to {to {i ri mo kul tu ru ~i ta wa kwiga i {to otvaramo kwiàre {irom Srbije, i to ta kve da odgovaraju najvi{im svetskim standardima. Prisetite se da se do nedavno jadikovalo nad sudbinom starih kwiàra koje se zatvara ju i pretvaraju u butike. Postojala je realna bojazan da ovde uskoro vi{e ne}e ni biti kwiàra. Sada, tri godine kasnije, Srbija ima sijaset najmodernijih kwiàra s aktuelnom ponudom. Za zemqu u ozbiqnoj ekonomskoj krizi, usu|ujem se da kaèm, to nije mali uspeh. n Rad mi la Lo ti na

Od nobelovaca do „voditeqske kwièvnosti“  Optuùju vas za podilaèwe najniìm ~itala~kim ukusima i za negovawe ànra „voditeqske kwièvnosti“. Kakav je u „Laguni“ balans izme|u komercijalnih i mawe tira`nih naslova? – Stvarno ne znam ko me za to optuùje. Svakako ne neko od preko 200.000 ~lanova na{eg Kluba ~italaca. Mo`da takva tvrdwa stiè iz miqea neuspe{nih i neostvarenih pisaca/izdava~a? Bilo kako bilo, neupu}enima savetujem da prelistaju na{ katalog ili odu na na{ sajt i da vide {ta mi to objavqujemo. Me|u 2000 naslova tu }e na}i mnoge pisce dobitnike najve}ih svetskih kwièvnih priznawa kao {to su Nobelova nagrada,“Bukerova“, „Pulicerova“, „Orinx“, „Kosta“, „Gonkur“, a od doma}ih Ninova, Milo{a Crwanskog, Peki}eva, Andri}eva, itd. Samo u posledwih godinu dana objavili smo dela {est pisaca koji su dobili Nobelovu nagradu, a mnoge od tih kwiga bile su i na{i bestseleri. [ta zna~i taj „novi ànr“? Imenove}emo i te „voditeqe“ i pogledati {ta je to „Laguna“ objavila. Pre svega, bez izuzetka, re~ je o vrhunskim novinarima, a ~ini mi se da nije neobi~no da vrhunski novinari ~esto pi{u i dobre kwige. A sada i da ih imenujemo: Vawa Buli}, doajen srpskog novinarstva – wegova kwiga „Simeonov pe~at“ je napisana u najboqem maniru savremenog svetskog trilera s elementima istorijske misterije. Jelena Ba~i} Alimpi}, koja je diplomirala na svetskoj kwièvnosti, napisala je dva vrhunska romana {to znaju svi oni koji su ih uzeli u ruke. Vesna Dedi} napisala je savremenu triologiju koju bi poèlela i svaka ve}a kwièvnost nego {to je ova na{a. I na kraju, po hronolo{kom redu objavqivawa, Sawa Marinkovi}, jedna od najpopulatrnijih voditeqki u Srbiji, kojoj smo objavili kwigu o zdravom ìvotu za koju mnogi tvrde da je na nivou najboqih svetskih priru~nika iz ove oblasti.

dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

[ O R O M

B O R O M

Lad no me sto Pre ko su tra ve} ma we dre ~e, ne stig nu od po sla i bri ge, ka ko }e sad brez tog {to je o~o, a mu ~i ih i jed {ta }e ko me osta ti i ka ko }e se po de li ti anda da danske ima mlogo vi{e ladni mesta neg {to ih je kadgod bilo. Ako i ima, ondak kanda i nisu ko {to su bila kadgod, kanda da je sve o~lo u o~in. Eto, otoju~ fale dva grada na toplomeru pa da bude celi trideset stepeni a pro{lo je tri frtaqa oktobra. Jo{ ni sve laste nisu o~le od nas. ^vorci se roje ko p~ele, al kanda da ni ne misle da od nas odu. Sva{ta sad mo` biti: da je kod nas lep{e neg tamo di idu na zimu, al mi to jo{ ne sva}amo, mo`da ne}e ni biti zime. Pa nisu ~vorci radi da mlataraju i tamo i vamo kad im i ode kod nas godi. Kadgod se znalo di je navek ladno a di je toplo i di {ta treba da bude, di se {ta drì i di kome godi il ne godi. Ne vole ìvo ~eqade da bude na ladnom mestu. Ima nas koji i marimo i ne marimo o tom, al navek volemo da se vratimo u toplo, kad ozebemo. Valda nas to i drì da ne drk}emo mlogo na ladnom. I kere na{e volu da se zavuku u buwu u slami, kad je napoqu zdravo ladno. Ondak ba{ i ne ~uvaju ku}u zapravo, ko {to treba. Kere}i poso je taki, al kad je i vreme wino, ondak ni lopovi ne idu

u lopovluk. Jo{ mi nisu vratili odgovor, pito sam vlast {to se kaè „pasije vreme“ kad mi ode drìmo kere a ne pse, i o}emo l’ pla}ati neku porezu na taj uvo zni naziv. Najve}ma me bine {ta }emo sa zabija~kama. Em nema ladno}e em ima skupo}e, ne zna ~ovek {ta je gore. Ne mo{ praviti zabija~ku kad je toplo. To se radi kad je ladno i kad ide para iz usta i kad se vidi samo do oranije s bareti nom, a daqe od we je samo oblak vodene pare i ko da nema ni{ta. Kadgod je bilo reda i u godi{wim dobima, leti je bilo vru}ina i omorina, zimi je bilo ladno i mraz. Mogo je ~ovek tako da se i rihta. Sad i zimi treba klima da oladi, bez friìdera nam nema ìvota, ~askom se sve pokvari i ni za o~in nije. @ivio je ovaj na{ svet i bez klima i bez friìdera a kanda su bili i rumeniji i veseliji nego mi. Znalo se kadgod u svemu reda, di je toplo a di je ladno mesto, i to su po{tovali i qudi i muve. Znalo se kad }e i sneg da zaiveri i kad }e da ode. Nije se xabe o Svetom Mrati divanilo: “Sveti Mrata, sneg do vrata“. Godila je zima svima, kad zaiveri i kad stegne, oma se svi stiskaju u gomilu, da bude toplije. Voleli su to i be}ari i ìvina i prasici, svako da se u{u{ka di mu je najlep{e, da ne ozebe. U ku}i su navek bila bar tri ladna mesta, cele godine: bunar, vajat i ladna soba, pa ondak podrum, trap... To je svima bilo dosta i niko nije kuko {to nema friìdera. Bilo je i ondak fruìdera, al nisu bili ko ovi danas, na struju il na gas. Kadgod, ko je teo da ima friìder, moro je da ima i veliku avliju. Nije zato da bi se vidlo spram avlije kolki je gazda, neg je u avliji moro da ima i ledaru. Ondak su friìderi radili na led.

Kad stegne mraz i kad se oko sela smrznu bare i kanali, i{lo se po led. Led se u ledaru vuko u velikim tablama na kolima. Kad do|u na kanal, ondak kowima otkop~aju {trawke i pokriju ih pokrovcima pa se ko~ija{i i moba late sikira i tersera da nalupaju i iseku led, da ga lak{e i lep{e utovare na kola. Te sante su nosili u selo u ledaru, pokrivali svaki red sa slamom i re|ali ih ko kad zidaju bedem do kom{ije, da traje. Trajao je led, tako u{u{kan, na ladnom u ledari sve dok se ne potro{i. Bilo je da dotegne i do novog leda. Ondak su te veli -

je trebalo laditi i od wega niko nije mogo da se prehladi. Bio je to ko neki kremast fil u fi{eku, odgore zaliven ~okoladom. U toj pomra~ini od ~okolade zimski sladoled nije mario za ladno}u, {epurio se iza stakla i ~uvo je mesto onom pravom, ladnom, letwem sladoledu. Po ku}ama se na ladnim mestima dr`alo sva{ta. Svako ladno mesto je imalo svoju namenu, znalo se kolko {ta treba da traje i di se {ta me}e. U bunar se me}alo ono {to treba ~askom da se oladi i da traje do sutra - prekosutra, da se brzo potro{i. Najlep{e su

u po dru mu, na lad nom, dr `a lo se ono {to je tre ba lo da do teg ne do pro le }a

ke sante celo leto cepkali ko zimi {to cepkaju drva za loèwe, samo {to je ovo bilo za la|ewe. Ladili su mesari meso, poslasti~ari sladoled i niko nije mario {to ti fruìderi nemaju gajtan za struju. Imali su slavinu, pa kad se taj led {to su ga me}ali oko fruìdera istopi, podmetnu kan tu i ispuste vodu, pa ajd Jovo nanovo, sve dok je trebalo da se ladi. Bilo je i zimi sladoleda, al taj nije bio ko onaj letwi, zato se i zvao „zimski sladoled“. Wega ni-

bile ladne lubenice iz bunara. Kad udari omorina i kad se izvadi ladna lubenica iz bunara, a po woj ko magla da je pala, sva mokra i naje`ena od ladno}e, slatka ko med, ladna ko led. Tako su kadgod i sladolexije vikali {orom, kad su reklamirali sladoled i mamili de~urliju da istr~avaju iz avlije. U podrumu, na ladnom, dr`alo se ono {to je trebalo da dotegne do prole}a a da ne smrzne i da od silne zime ne propadne. Tamo je

navek isto bilo ladno i leti i zimi. U vajatu je ve} bilo druk~ije, tu su dràli ono {to se tro{ilo dok se ne potro{i i dok ne otopli. Umelo je tu da bude i kobasica i slanine i {unke i xigerwa~e i {vargla i ~varaka, svega po malo. Bilo je i pe~ewa, zatopqenog u masti. Ne{to se potro{i dok ne ode sneg a ne{to do~eka i pradajz. U ladnoj sobi se ~uvalo mesto za goste, kad nai|u zimi na nedeq’ dana, ~uvala se jaja za nasad i ~uvo se {tafir. Samo su jaja bila is pisana mastiqavom olovkom, da se zna kad je koja koko{ka snela a ostalo se znalo. Znalo se di je ~ije mesto kad gosti do|u, koji je ~iji miraz i kako se re|a {tafir. U toj ladnoj sobi je bilo i mesto da prino}i i kogod od uku}ana, kad sklopi o~i i skrsti ruke. Ondak iznesu astal, pokriju ogledalo, pod sanduk metu lavor s vodom i dre~e do sutra. Prekosutra ve} mawe dre~e, ne stignu od posla i brige, kako }e sad brez tog {to je o~o, a mu~i ih i jed {ta }e kome ostati i kako }e se podeliti. I mi smo se ode podeli al jo{ ne dre~imo zapravo. Jo{ nam ova vru}ina ne da da se opametimo. Udarilo nam sunce u glavu, `murimo i ko da ne vidimo {ta nam je. Eto, i ~vorci nam se nude, al niko nije rad. Svi jo{ misle da je to samo {ala i uzre~ica nekog be}ara kad se kaè da je kogod „ono“ ~vorka. Gledam ta velika jata, rojeve ~voraka, nisam brojo al kanda da bi za svakog od nas bio po jedan ~vorak. Il je ~voraka mlogo il nas je sve mawe, o~in ga znao. Uglavnom, ide ladno, makar {to su ~vorci uporni da nas opamete, samo da se skroz ne pokvarimo na ovoj vru}ini. Oti}e i ~vorci, ko zna dal }e biti radi i dogodine da kruè oko nas, osta}emo sami sebi. Ko }e od nas biti ~vorak dogodine, vidi}emo. n Bo ra Oti}

OD LA ZAK Tu sTe, FRONT Me NA KuD „IDI JO TA” I PO sLeD We PANK IKO Ne

Anar hi sta, par ti zan, po be sne li pe li kan ^

udno ali – mada je bilo gotovo skroz primereno – nikada se nije primilo umetni~ko ime Stara Kanta, koje je lider KUD „Idijota” Sale Veruda namenio peva~u svoga benda Branku ^rncu Tusti. Jer, bio je sasvim druga~iji od prve generacije pankera, bubuqi~avih, kratko o{i{anih i temeqno nezadovoqnih svim i sva~im, samo {to nisu ta~no znali ~im. Ili, poput, recimo, nekih novosadskih egzemplara, gawali pre podne karijeru a uve~e na sakoe ka~ili zihernadle i bexeve nabavqene tokom jeftinih {oping tura po Londonu, pa se kleli kako ne}e da se prodaju kao Plant. Kao da svi ùre da ih kupe. Kada se 1985. odao mikrofonu, Tusta je imao tri banke a nije umeo da svira ni u ~e{aq. ûpavi hipik, koji je stopiraju}i obi{ao dobar deo Evrope, bio je oèwen, imao }erku i uredno overenu radnu kwiìcu pulskog brodogradili{ta „Uqanik”. Ali i status nezaobilaznog na svim tulumima i ne ba{ ~estim koncertima koji su u gradu prire|ivani. Sale i bubwar Ptica, stolar i elektri~ar „Uqanika”, basista dr Fric, no}ni ~uvar lokalne bolnice, pride Tusta, ubedqivo su pobedili glasovima publike na Omladinskom festivalu u Subotici pre ~etvrt veka i sve ostalo je istorija benda sa Stavom, kakav se ne kupuje u butigi jeftinih slatki{a. Bio sam namerno nazo~an kad su neki mesec kasnije „Idijoti” svirali u sarajevskom klubu „Obala”. Ve} posle prvih rifova zaplesao je Tusta kao pobesneli pelikan i u sali je po~elo 60 minuta pampasa.

Ne usu|uju}i se da krenem u prve redove, jer su tamo klinci sve oko sebe doslovno izuvali iz patika, kibicovao sam iz pozadine. Ba{ kao i mladi profesor Akademije dramskih umjetnosti Emir Kusturica, taze basista „Zabrawenog pu{ewa”, koji u to vreme nije odmakao od durske bluz „dvojke”. ûo sam kako se, dok je izme|u dve pesme Tusta hvatao dah, usu|uje re}i {efu: „Vid’ ba Nele {ta je rokenrol, a ne ono tvoje Pu{ewe”. Kud „Idijoti” pro|u tu trava ne raste! pokazalo se vrlo rano da nije puka marketin{ka caka, koju je smislila harmsovski duhovita ritam sekcija Ptica - dr Fric. Verovatno su se te{ko kajali ~lanovi neke anonimne komisije, koja je odlu~ila da po{aqe „Idijote”, kao predstavnike SFRJ 1987. na vese li festival mediteranskih zemaqa ~iji je doma}in bila Re|o Kalabrija, quta zabit u ju`noj Italiji. Tamo gde me{tani s puno pijeteta pri~aju o vremenu u kom je onaj mali, }elavi, zdepasti obnavqao Rimsko carstvo od Etiopije do albanskih gudura. Nisu znali brkati karabiweri da je vi{e nego bogohulno, usred ultra besne verzije „Bandijere rose”, prekinuti Tustu, potomka ^rnaca, partizana sa ]i}arije. Uz vesti o pregovorima Gorba~ova i Regana, {tampale su to sve, i to ne samo jugoslovenske, ve} i mnoge druge kontinentalne, dobro obave{tene novine i agencije. Tustu nije previ{e uzbu|ivalo {to wegov bend uporno pre}utkuju u domovini – mada su po medijima forsirani kom{ijski rije~ki bendovi, ~ijim je ~lanovima bilo gotovo najva`nije da saznaju na koju stranu frizuru teraju okasneli bezbri`ni neoromanti~ari. Wegova se kosa zato vijorila kao zastava svih koji ne pristaju na banalnost ìvota u ritmu muzike za ples. Sigurno su na ivici nervnog sloma bili vatrogasci i obezbe|ewe pozori{ta u Staroj Pazovi (mobilijara ude{enog, istina u mawoj varijanti, kao SNP ili JDP), kada su „Idijoti” u tu kamerno zdawe dovukli nimalo teatarsku publiku. Da se maltene ne ugu{i, vadio je Tusta iz gu`ve zajapurenu }erku ~lana Predsedni{tva SFRJ na izdisaju. Samoironi~no su „Idijoti” svoj prvi studijski album nazvali „Mi smo ovdje samo zbog para”, a portiri „Dnevnika” su izvesno bili {okirani, navikli na goste iz politi~ke i kulturne elite, gledaju}i kako, pred spavawe i u zoru, dovodim Tustu na ~orbast pasuq iz radni~ke menze. Naravno, niko nije od „Idijota”, iz Istre zemqe bistre o~ekivao da potr~e u kolektivnom zanosu i zapevaju rodoqubive budnice u Tu|manovoj dràvi, pa smo se sretali po neutralnim teritorijama, od Qubqane do

Skopqa. Stari anarhista Tusta je znao da o svom tro{ku nahrani, napoji, plati prevoz ili konak ~oporu svojih dekintiranih sledbenika, uglavnom vr{waka wegove }erke. Razbaru{enost ne podrazumeva i neodgovornost. U smutnim vremenim promenila se ~ak i sarajevska raja. Pred samo bombardovawe Srbije, na koncertu u „Slogi”, gde se kao na }abu stizalo autobusima iz svih obli`wih delova Juge, morao je Tusta izme|u pesma da spasava hodo~asnike od batina smrknutih redara, {to su se na Ba{~ar{iju spustili sa sanxa~kih nedo|ija. A posledwih decenija bili su „Idijoti” i najuticajniji novosadski bend. Dolazile su na Egzit i planetarno najpopularnije face, ali ih je sa glavnih stjexova oduvao Tusta. Sta` iz istarskih o{tarija po{tuje se i u panonskim birtijama. Kad su bili ignorisani i u rodnoj Puli, sa sprdwom su „Idijoti” prozvali sebe najve}im legendama posle Vespazijanove arene. Vest o sahrani Branka, koji se vi{e od godinu dana stoi~ki borio sa rakom plu}a, emitovao je u ve~erwem dnevniku i HTV. Sa sve epitetom „kultni frontmen”. Opet je Tusta dobio potvrdu da zaista – Glupost je neuni{tiva. n Mi {ko La zo vi}

im je video ko su dosada{wi dobitnici novinarske nagrade „Du{an Bogavac”, znao je da mi je pripala velika ~ast da se na|em u tom dru{tvu. U obrazloèwu odluke ìrija navodi se i wegovo „odupirawe kretenizaciji javnosti”, o ~emu kaè: „Ja se samo trudim da svaki dan uradim strip najboqe {to mogu, a ocene i utiske ostavqam, {to ~itaocima, {to u ovom slu~aju ìriju. Svakako u na{oj javnosti ima mnogo stvari za zaglupqivawe, a ja se svojim radom trudim da se borim protiv toga, rade}i da dostignem neki nivo kvaliteta koje sam vi|ao kod svojih uzora”, govori nam Marko Somborac, autor duhovitih stripova u dnevnom listu „Blic”. l „[to se ti ~e od go vor no sti gra |a na za sa dr àj stri po va i osi o nost vla sti, ako mi sli te na od go vor nost na iz bo ri ma – {ta znam, ne ka od go vor nost mo ra da po sto ji i kod gra |a na, ali kad po sle sve ga po li ti ~a ri pro me {a ju kar te ta ko da na kra ju is pad ne ne {to {to ni ko ni je o~e ki vao da se de si ka da je gla sao za ne ke, on da bih ve }u od go vor nost pre neo na na {e vo |e”, pri ~a nam som bo rac, kog pr vo pi ta mo na ko ji na ~in iz la zi na kraj s li ce mer jem po li ti ~a ra ko je isme va, ko ji de kla ra tiv no po zdra vqa ju we gov rad ali ~i ne sve da mu da ju no vo „go ri vo”? – Uglavnom me to ne zaokupqa. Iz primera susreta Koraksa s Milutinovi}em – kada mu je Milutinovi} rekao da su se politi~ari me|usobno {alili: ’u, vidi koliki ti je nos nacrtao’ i sli~no – nakon ~ega je Koraks uvideo da oni uop{te nisu obra}ali pa`wu na wegove poruke, shvatio sam da ne treba da radim tako da me brine {ta }e oni da misle. Jer, oni }e to uvek da izvrnu sa podr{kom kritici, po{to su, kao, demokrate. Umesto toga radim kako mislim da treba i radim za ~itaoce. Da se mi smejemo politi~arima, a oni nek shvataju to kako ho}e. l upo re di „in spi ra ci ju” ko ju ak tu el na vlast pru à va ma i ko le ga ma u od no su na Mi lo {e vi }ev re ìm? – Da odemo i malo ranije, ovi koji su usledili u godinama posle Milo{evi}a mi se ~ine mawe katastrofi~nim po Srbiju, mada toliko je te{ko stawe da mi se i to ~ini prevelika pohvala za wih. A ovi najnoviji po~iwu da pokazuju znake, izgleda, nikad preleànog sindroma iz devedesetih. l Ko ja re~ naj bo qe opi su je slom ide ja od 5. ok to bra? – Ne volim da se pesni~ko-filozofski grandiozno izraàvam, ali kad sam ve} tu neka bude beznade`nost. l Naj ve }i pro tiv ni ci ula ska sr bi je u eu su oso be sta re od 18 do 29 go di na? – Ja imam teoriju, mada ne mnogo proverenu, ali evo da je podelim: kada se ~ini da je mejnstrim opredeqewe Sloba i ina}ewe, mladi su za svet i otvarawe, a kad se ~ini da je mejnstrim EU, onda odosmo u ina}ewe. Sve je ovo podlo`no diskusiji, ali verujem da se moèmo sloìti oko ne~ega {to je, verujem, svima poznato u ovom slu~aju: mogu}e da je ve} dosadilo qudima da slu{aju o Evropskoj uniji a ona nikako da do|e. Verujem da je to ta~niji odgovor od moje teorije. l Ko ji su nam to du go vi do sli na na pla tu, ka da smo pro -

dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

UPOTREBA @IVOTA

Ok to bar ski su sre ti u uli ci gu gut ki lova~ka prestonica, pre neki dan. Pod oblacima rovitog, kiza svoju du{u. I, qudi moji, {to ja volim te digitalce, ni{ta ne ko{ta, {nog neba bez ki{e, razmazanim iznad Stare Pazove kao masnosamo {kqocaj, {kqocaj... Ha-ha-ha... Nekad je bio film, pa komplikova}a na staklu, zate~en na ~asak u raskoraku kuda daqe – levo ili no i skupo. Sad smo pre mesec ipo dana berbili na Fru{koj gori, imam desno – na }o{ku skoro gluvonemih prizemnih ulica slova~kog imena i tamo vinograd, i ispuco sam digitalcem najmawe dvesto snimaka! Ha-haprezimena: Bra}e Barnak (ulica iz koje pe{ke dolazimo) i Jana Kolara ha... Imo sam {kolskog druga – nekog Vasu Blaì}a iz In|ije – stalno (ulica u koju zalazimo), zapitan pod ki{obranom ènske lipe ispred zaje nosio sa sobom fotoaparat i {kqocao, {kqocao... I da li me je Vasa bata ostarele ku}e, kapija br. 63, podvu~enog preciznom plavi~astom zarazio? Otkud znam! Imo sam i ranije fotoaparate, ali ne{to mi nije coklom, odjedared tamo odnegde pravo preko crepova i dimwaka, gde se uspevalo. I onda naru~im spravu iz [vedske... platio dvesto maraka, secrne zimzelene kopqaste vertikale, ~ujem gugutke. Turski golubovi. Gu}am se... i u po~etku nisam ni znao kakvu sam dobru stvar pazario. I kad gu~u. I gugu~u. I gugu~u. Citiram nauku: “Strep to pe lia de ca oc to... Gugutka. mi je krenulo sa tom ma{inom, pa po~o malo i da zara|ujem, pa me direkKumrija. Glasa se troslogovnim gugutawem s naglaskom na drugom slotor zvao da slikam za firmu, pa slikaj ovoga, pa slikaj onoga, onda kugu.” Glasaju se i vrapci, ali ja ~u jem gugutke. Ulica gugutki, ulica Jana pim objektiv, osamsto maraka ga platio... Znate {ta, relaksira me foKolara – predratna Grobqanska ulica – starosedela~ki kvart slova~ke tografisawe...” prestonice Stare Pazove, ulica mirna i dobra kao stara krava, obrasla Ulicom nailazi fotografija. Stara Slovakiwa u arhai~noj uniforje s obe strane trotora od cigle i betona raznovrsnim drvenim bi}ima: mi za svakodnevne gradske izlaske (jedna od dve ène u no{wi koje }e s lipama, orasima (izgovara se sa “j”), crnogorcom, srebrnim i obi~nim biciklima pro}i Grobqanskim {orom pored nas), dizajnirana kao nekajelkama, brezama, tre{wama i {qivama, belim i crnim borovima, japanva {arena sredwovekovna lutka – o~igledno na povratku iz srca grada – skim bagremom (jedno drvo), zimzelnom ìvicom i jesewim ruàma megura ivicom asfaltne kore poniku s dve pune platnene torbe oka~ene o se~arkama... Debeli potkre~eni orah rogove volana i jednom torbom u~vrpored tanke breze i u orahovim ra{qa{}enom na sicu. To je èna nièg rama smrt, pod vidom ma~ke, vreba vrapce. sta, optimisti~ke, {tavi{e vitalne Fragmenti stogodi{weg trotoara od pojave, brzog i stabilnog koraka u zelecigle, prepe~ene, tvrde, deformisane nim pan}u{kama s crvenim kama{nama cigle i par~adi od cigle, artefakti iz i u pletenim ~arapama, èna s jasnim i vremena kada je kolovoz Grobqanske jednostavnim ciqem na proputovawu ulice bio zemqani (sa svim podrazumekroz Grobqansku od ta~ke “A” do ta~ke vaju}im posledicama takve podloge), “B”, opremqena u svetloplavom i sveopstali su jo{ uvek su ispod nekih protlobraonskom tonalitetu svoje slojezora, pa je trotoar od cigala i ispred vite no{we s famoznom {irokom sukku}e pored koje stojim. To je cigla koja wom i ìponima, opasana plavom vezezbog prepe~enosti i deformiteta nije nom keceqom, s tamnoplavim prslukom mogla u zidove, pa je posluìla za tropreko ko{uqe kratkih rukava opervatoar u prvoj ulici Stare Pazove koja je ènih ~ipkom i braonskom trouglapolovinom {ezdesetih dobila asfaltstom maramom na glavi. nu koru. Cigle su utisnute u zemqu, pa “...Da, da... Ovo je staropazova~ki pod uticajem ja~ih ki{a, “{pricaju” i stil!” nastavi Na| gledaju}i u pravcu ugibaju se pod nogama. Slovakiwe. “Nas je ovde Marija TereOtvaram kapiju br. 63. Predwe dvozija naselila. I putovali smo od Slori{te ove ku}e na }o{ku, ku}e na bra va~ke do Srema mo`da i sto godina. zdu od cigle i ~erpi}a ro|ene devetsto I{li smo za zemqom, zadràli se u trinaeste (urezano na zabatu), obezbeMa|arskoj, a Ma|ari su pre tristo go|eno metalnom kapijom izme|u dva zidina bili zaguqeni, pa su Slovaci medana stuba presvu~ena braonskom farwali prezimena da ih ne diraju... Tako bom – tako da je s ulice sadràj dvorisam ja Na|, a to je na ma|arskom ’veli{ta nedostupan o~ima – zaogrnuto je ki’. Kom{ija se preziva Ki{, on je ’makro{wom (kao s te{kim baldahinom) li’... Ha-ha-ha... Dobri smo sa ovdaorija{kog oraja u centru dvori{ne sce{wim Srbima, a bili smo dobri i sa nografije s pahuqi~astim cve}em u Nemcima iz Nove Pazove, dok ih nisu saksijama na prozorima i pored zidova, oterali, jadni qudi, nadrqali zbog Hiusled ~ega je omaleno dvori{te, britlara ni krivi ni du`ni. Sad su ba{ `no i dirqivo ure|eno i estetizovano, bili neki Nemci, poreklom odavde, i dobilo ne{to od onih melanholi~nih rekli ovima {to ìve u wihovoj ku}i starinskih “vremenskih kapsula”. da su do{li da vide staru kru{ku. I kad @ena u crnoj ta~kastoj haqini koja su videli da je kru{ka i dan-danas tamo, izlazi iz predsobqa s upitnikom i zbuzaplakali su od sre}e... E, da! Imam tu weno{}u u zenicama zbog ove nenaja- Jaroslav Na|: „[to ja volim te digitalce, samo {kqocaj, jednu poznanicu, Ana Majorski se zove – vqene prepodnevne posete, bele kose {kqocaj...” Fo to: S. [u {we vi} upamtite Ana Majorski! – sad pre neki razvejane oko u{iju i slepoo~nica, zadan sam joj fotografiso slike... Majortegnute iznad ~ela i skupqene odostrag u malu pun|u, o~iju zastakqenih ska slika slova~ke narodne no{we. I da vidite kako je to dobro. To nivelikim okruglim nao~arima debqih okvira s dioptrijom za da le ko i je naiva, ovo {to rade u Kova~ici – Kova~ica vi{e ’ne pije vodu’! – nemawim nao~arima u {aci za bli zu, zove se Radmila Pop, penzionisana go staropazova~ki stil... Da! I bio jedan iz Novog Sada, i kad je video, radnica u proizvodwi staropazova~kog socijalisti~kog brenda “Lifakaè: ’Pa, ovo je sjajno!’ A {to je interesantno, Majorska nikada pre nima” i supruga ra~unovo|e Zlatka Popa, Slovaka, tako|e pripadnika je slikala...” “Lifamovog” penzionerskog bratstva, èna sa klasi~nom staropazova~“Nije?” kom me{anom biografijom iz vremena “kada se nije gledalo ko je {ta” “Ne, nije... Posle bombardovawa zapatila je sindrom straha, popusti(otac Svetozar Srbin, mati Mara Slovakiwa) i mati wihovog sina Lali joj ìvci. I izle~ila se slikawem! Tako se i ja ’le~im’ digitalcem, dislava. Suprug i ona ku}u su kupili pre dvadeset godina, da bi svo ju ku - samo {kqocam, {kqocam... Ha-ha-ha...” }u u Jovana Popovi}a ulici, u kojoj su do tada ìveli ovi “ro|eni Sta“Odakle se ~uju gugutke?” upitah Na|a. ropazov~ani”, ostavili sinovqevoj porodici. @ena od koje pred kapi“Gugutke? ûju se sa grobqa. Tamo je grobqe. Jana Kolara se nekada jom poku{avam da saznam pone{to o ulici Jana Kolara, kaè mi da bi o zvala Grobqanska ulica, a mi je zovemo Bu le var opru è nih... Crni hu tome mo`da vi{e znao da ispri~a wen mu`, ali Zlatko, premda je na nomor! Ha-ha-ha... A {to pitate za gugutke? Gugutke ko gugutke.” gama, skoro da vi{e ne izlazi iz ku}e, a i nije mu do razgovora, zapravo Gugutke, gro bqan ske ptice, ptice septembarske i oktobarske eroti~nije mu ni do ~ega... ne mihoqske svetlosti, ptice tmurnih i ki{nih jesewih simfonija, “Ne izlazi iz ku}e? – Za{to?” ravni~arskih sumaglica i slana, ptice jelki, srebrnih jelki, i {im{i“Bolestan je...” re~e èna. “Te{ko di{e ve} odavno, gu{i ga ovo prera na ki{i, ptice ruzmarina i sitnog grobqanskog cve}a s gorkim milazno vreme. A pu{a~ je od malena.” risom kao s kolowskom vodom ili kamforom u nozdrvama, izazivaju u “Pu{i li i daqe?” upita fotoreporter ni{ane}i u ma~ku {}u}uremeni ovakve melanholi~ne predstave i asocijativne konekcije zbog svog nu o ra{qama oraha. mutnog, sonornog, ritmi~nog zvuka, ali ne i samo zbog tog zvuka. Svoje “Taman posla da ostavi cigarete”, re~e èna. prve “kontakte” sa gugutkama i wihovim zvukovima, vezujem sa jednom Kre}emo se ulicom prema }o{ku Radi~evi}eve i usput zapaàm da kustarom i zimzelenom austrougarskom vrdni~kom ulicom i wenim go }e u ulici Jana Kolara uglavnom nisu ni stare ni “grobqanske”, nego naspod skim ku}ama pokrivenim eternitom, opervaènim {im{irovim protiv, prete`no su nove i vedre s urednim dvori{tima. Jaroslav Na|, ìvicama i piramidalnim ~etinarskim vertikalama, koje je ma|arsko gra|anin koji izlazi (voqom An|ela reportaè) na scenu ulice iz ka(izgovara se sa “x”) Ministarstvo finansija u Budimpe{ti, vlasnik pije br. 13, i skoro da se sudara s fotoreporterom u akciji na trotoaru rudnika ugqa po~etkom pro{log veka, sazidalo za rudni~ku elitu, good cigle, istog momenta, pri{av{i i zainteresovano pogledav{i u fospodina direktora rudnika, inèwere i ~inovnike, zbog kojih je ulica toreporterovo digitalno oru|e – upravo kao da su nai{li qudi koje pospontano dobila dva nadimka: î nov ni~ ki red i Go spod ski red. I se}am znaje – prvi otkop~ava futrolu i poteè nasmejanu i duhovitu re~: se razgovetno, dok smo se mi – egzoti~na rudarska deca sa Nove koloni“Opa! Sprava boli glava, a! îm vidim ovo crveno, sve mi jasno... Ja sam je – igrali na {inama i pragovima, to jest na visokom pru`nom nasipu prvo imo 10 D, onda sam imo 20 D, sada imam digitalac 400 D... Pre sam paralelno s ulicom, o~ekuju}i voz ili {inobus iz Rume ili odgozgo sa imo Olimpus 2 N, sa~uvo sam ga za uspomenu, pa sam onda imo stari Kavrdni~ke èlezni~ke stanice, stalno su se iz zimzelenih vertikala i non... Koja mu be{e oznaka? A-a-a-a...” {im{irovih geometrijskih figura înovni~kog reda ~ule gugutke. I “AE”, re~e fotoreporter. samo u toj ulici i nigde vi{e. Pa i danas, kad god odem tamo, ~ujem gugut“AE! Ta~no! Kome ja pri~am, pa ti si profesionalac... Ja sam amater. ke, ~ak i onda kada ih tamo nema. Bio sam voza~ u ’Lasti’, dogodine }u penziju, ako bog da. Fotografi{em n @eqko Markovi}

paktom”, ili ovog novijeg, kreativno izmewenog naziva za podno{ewe ostavke u „herojsko skra}ivawe mandata”. Mislim da primeri sami obja{wavaju sebe. l Stawe u strip-umetnost u Srbiji i svetu danas? – U Srbiji generalno ima dosta dobrih strip crta~a, ali ve}ina rade za inostranstvo, i to dosta zapaèno. Ovde je zbog te{kog stawa problem praviti neku strip reviju sa doma}im autorima, verujem da se ne isplati, a vi{e mogu da dobiju, recimo, ako rade za Francuze. Ipak, nije lo{e {to se ve}ina novina opredequje za uvo|ewe dnevnog stripa, verujem da je to korak napred. U svetu je tako|e kriza stripa, te{ko mu je pala dominacija igrica, ali se ipak drì nekako. l Mawak kulture nas je upropastio vise nego pad pri vrede? – Ne znam, morao bih da istraìm koliko smo bili kulturni kad se imalo para u ta zlatna vre mena pre 90-tih. l Ko bi mogao biti srpski Feliks Baumgartner, osoba koja bi nam ulila nadu i podigla moral? – Ju, kako ko, pa Nole vaqda. n Igor Mihaqevi}

NAOPA^KE

– Slabo ja imam naviku da verujem politi~arima generalno. l Poloàji straha i humora u Srbiji danas? – îni mi se da je humor vi{e povezan sa stresom, kao svojevrsni lek od stresa zbog te{ke situacije. l [ta je dovelo do sloma duha na Balkanu? – Verovatno to {to se ~ini da se ni{ta ne mewa. l Moè li nam siroma{tvo biti alibi za ba{ sve, pa i kulturni pad? – Ne bi trebalo, mada dosta je lako upasti u takvo razmi{qawe da se zaboravi na kulturu u stal noj jurwavi za novcem koga nikad nema dovoqno. l Koja vest ti je bila toliko neverovatna, da si pomislio da halucinira{? – Nije ba{ za halucinaciju, ali svadba ìrafa mi je bila, iako taj no prièqkivana, ipak neverovat na da se zaista i desi. Ali, eto, ipak nismo uskra}eni i za taj nesvakida {wi ~in stupawa u legalno veri fikovanu ìvotiwsku zajednicu. l Uspevaju li politi~ari da te uop{te iznenade ovih dana? – Na momente, ali uglavnom je sve u o~ekivanom tonu. l Lokalne vlasti u Srbiji se ru{e i uspostavqaju one ko -

l Ni je uslov da vo |a bu de slep, ve} da sle po ve ru je te.

l Prethodni gost „Intervjua nedeqe” glumac Milorad Kapor pitao je „na nevi|eno” Marka Somborca kojoj bi osobi voleo da bude podignut spomenik u wegovom gradu i za{to? – Da ne istraùjem sad ko su poznati Smederevci kojima nisu jo{ napravili spomenik, to prepu{tam kulturno-istorijskim radnicima, a ja predlaèm da, kao {to Mostar ima Brusa Lija a @iti{te Rokija, i tamo napravimo ne{to tako zgodno za turizam. Da napravimo referendum za spomenik izme|u Betmena (relativno aktuelan), Ajron mena (asocijacija na èlezaru, ovo nije lo{e i zvani~no da se predloì) i âka Norisa (uvek hit). Zamislite samo: „Mala, gde da se na|emo?” – „Kod âka u osam”.

l Evrop ska uni ja ne }e me wa ti for mu lu u pre am bu lu.

Kod ^aka u osam

l Da je ma li slo bo dan, bio bi vla sti ta ime ni ca.

je odgovaraju odnosu snaga u republi~kom parlamentu? – Gubi se i smisao lokalnih izbora ako ba{ sve mora da se „upodobi” republi~kim. Ta zamerka, naravno, vaì za ovu, ali i pro{lu vlast. l Da li su time gra|ani ponièni? – Naravno, politi~ari prave kombinacije kakve niko od gra|ana nije o~ekivao kad je glasao. Kad je mogu}e napraviti svakakvu kombinaciju u parlamentu, bez obzira {ta se pri~a u kampawi, onda je logi~an sled stvari da se to prelije i na lokalni nivo. Politi~ari onda neka budu fer i neka ukinu lokalne izbore da se ne laèmo vi{e. A i mi da znamo kada kaù „ne}u sa ovim” da ve}ina zapravo misli „ne}u sa ovim , dok se ne predomislim prvom prilikom”. politi~ki l Najlo{iji “spin” u Srbiji? – Dvoumim se izme|u, posle ra ta na Kosovu, „pobede nad Nato

l NIS da mo – Ko so vo ne da mo! Ne ka se pri pre mi EPS!

tiv organizacije kojoj geografski i kulturno pripadamo? – Lomim se izme|u teze da stalno padamo na nenau~enim lekcijama, kao da nam je pam}ewe resetovano, i ve} pomenutog ose}awa da predugo traje to pribli`avawe pa nikako da do|e. A jo{ ako ubacimo i Koso vo i krizu u ra~unicu, onda se ~ini sve to neprimamqivije. Opet, ako razmislimo, {ta dobijamo samoizolacijom..? Ne{to se slabo re{avamo {ta }emo i kako }emo. l Nova vlast se ga|a obe}awima i hap{ewima? – Obe}awima gra|ani vi{e ne veruju, a {to se ti{e hap{ewa, ako se pitamo da li je to stvarna `eqa za obra~unom sa korupcijom ili marketing ili borba sa politi~kim protivnicima, vi{e mi nagiwe na kombinaciju ta tri. Borba protiv korupcije koriste}i slu~ajeve protivnika radi marketinga, ali vide}emo... l Veruje{ li koaliciji na vlasti?

Ilija Markovi}

Pa da mo na ne na u ~e nim lek ci ja ma

l Evrop ska uni ja ne mo `e bez {ta pa i ka na pa. Sr bi ja – bez {ta pa.

I N T E R V J U N E D E Q E : MARKO SOMBORAC, STRIP AUTOR

dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

Po la ve ka oD ka Da je svet bio na ko rak oD ar ma ge Do na

Mir sa~uvala trgovina na veliko K

a da je ame ri~ ki {pi jun “Ja sam Iran na zvao ’uspo re STVAR NOST: Po bed ni ci su ski avion U2 sni mio po - nom ku ban skom kri zom”, oce wu bi li za pra vo i jed ni i dru gi. lo à je so vjet skih ra ke je Grem Eli son, autor kwi ge Po vla ~e we ra ket nog pro gra ma te s nu kle ar nim gla va ma na Ku ’Ob ja {we we ku ban ske ra ket ne iz Tur ske, ma ka kav da je bio, i bi, na sto ti nak ki lo me ta ra od kri ze’. “î tav taj pro ces ide Ke ne di je vo uve ra va we da ne }e SAD, bio je to vr hu nac Hlad pre ma ta~ ki u ko joj }e ame ri~ ki na pa sti Ku bu, da lo je Hru {~o nog ra ta od ko jeg su mno gi s pred sed nik mo ra ti da od lu ~i iz vu do voq no da mo è da ve ru je pra vom ose ti li zeb wu u po gle me |u pre ven tiv nog na pa da na da je sa ~u vao obraz i da na red du op stan ka ~o ve ~an stva. Iran, da ovaj ne bi po stao nu nog da na ob ja vi po vla ~e we ra “Bi li smo o~i u o~i, i u jed kle ar na si la, i to ga da sa ~e ka da ke ta s Ku be. Ubr zo je iz me |u nom tre nut ku kao da sam vi deo Iran to po sta ne pa da on da u|e u Mo skve i Va {ing to na us po sta da je je dan Rus trep nuo”, bi le su su kob. Ke ne di je va te za je bi la vqe n a di r ekt n a te l e f on s ka re ~i ame ri~ kog dr àv nog se ’ne do zvo li ti da do su ko ba do |e’ li ni ja, a po ~e tak sa rad we dve ju kre ta ra Di na Ras ka ko je su kao jer su ri zi ci od ka ta stro fe dr à va do veo je na kra ju do spo ni jed ne dru ge vr lo ver no opi - uvek pre go le mi”, do da je Eli son. ra zu ma ko ji ogra ni ~a va ko li sa le ve li ~i nu kri ze. Bi lo je to UVRE @E NO SHVA TA WE ~i nu nu kle ar nog na o ru à wa. u tre nut ku ka da se so vjet ski br 1: Kri za je bi la tri jumf UVRE @ E N O SHVA T A W E boj ni brod s nu kle ar nom opre ame ri~ ke od lu~ no sti. br. 3: Iza kri ze je sta ja la za ve mom za u sta vio tik is pred zo ne STVAR NOST: Isto ri ~a ri ra CIA. po mor ske blo ka de, i vra tio ku tvr de da je is hod kri ze za pra vo STVAR NOST: Mi mo to ga }i. bio tri jumf taj ne di plo ma ti je. {to je CIA s da nom za ka {we Pet de ce ni ja na kon wa pri m e t i l a nu kle ar ne kri ze iz me okre t a w e so v jet |u Va {ing to na i Mo - Isto ri ~a ri tvr de da je is hod kri ze za pra vo skih bro d o v a, bio tri jumf taj ne di plo ma ti je. Ke ne di je skve ve } i n a uvre ` e Agen c i j a u ne k o nih shva ta wa o sa moj li ko na vra ta pro od bi jao pred lo ge ko ji su i{li ~ak i do kri z i su obo r e n a, pu sti la da po mog pre ven tiv nih uda ra. On je, ume sto to ga, ukqu ~u ju }i i ono da je ne Ke ne di ju u bo in si sti rao na ko mu ni ka ci ji sa So vje ti ma kri zu raz re {i lo Ke qem upra v qa w u ne d i j e v o od v a ` no kri zom. Agen ci ja, igra we po ivi ci. Ke ne di je od bi jao pred lo ge ko - isto ta ko, ni je bi la upo zna ta Isto ri ~a ri su da nas sklo ni ji su i{li ~ak i do pre ven tiv ni s ~i we ni com o dru gim tak ji da tvr de da je kri zu raz re - nih uda ra. On je, ume sto to ga, ti~ k im nu k lar n im ra k e t a m a {io kom p ro m is po s tig n ut u in si sti rao na ko mu ni ka ci ji sa ko je su ta ko |e bi le okre nu te taj no sti, pre ne go is hod igre So vje ti ma, s vr ho vi ma dru gih pre ma SAD. To je i{lo do te nad mu dri va wa, gde su i Mo skva dr à va kao i ge ne ral nim se - me re da su So vje ti ~ak po sta vi i Va {ing ton se be pro gla si li kre ta rom UN. Ro bert Ke ne di, u li ra ke te iz nad ame ri~ ke ba ze po bed ni kom. Do ku men ti s ko jih svoj stvu dr àv nog tu ì o ca, sa Gvan ta na mo. je ski nu ta ozna ka po ver qi vo stao se taj no 27. ok to bra sa so UVRE @E NO SHVA TA WE sti i sve do ~e wa di rekt nih ak vjet s kim am b a s a d o r om i tom br. 4: Kri za je tra ja la (sa mo) 13 te ra do ne li su no va sa zna wa za pri li kom je do go vo re no da da da na. ko je na u~ ni ci ka ù da pru à ju se SAD jav no oba ve zu ju da ne }e STVAR NOST: Raz lo ge za ta lek ci je li de ri ma ko ji su ak te na pa sti Ku bu, dok su se So vje ti kvo ras pro stra we no shva ta we ri u ak tu el nim svet skim kri za oba ve za li na po vla ~e we ra ke ta de lom tre ba tra ì ti u na slo vu ma. Pre sve ga, Ba {a ru Asa du s Ku be. Ono {to ni je od mah ob - post hum nih me mo a ra Ro ber ta ko ji ig no ri {e ape le svet ske ja v qe n o je oba v e z a SAD da Ke ne di ja “Tri na est da na”, kao za jed ni ce da pre ki ne na pa de na uklo n i ra k et n i pro g ram iz i u isto i me nom fil mu u ko jem ci vi le u po bu ni ko ja je do sa da Tur s ke, po r ed gra n i c e sa glav n u ulo g u tu m a ~ i Ke v in od ne la vi {e od 32.000 ì vo ta. SSSR. Kost ner. Za pra vo, tih 13 da na Ali, tu je i Iran ko jeg Za pad UVRE @ E N O SHVA T A W E ob u hva ta ju pe riod od tre nut ka op tu ù je da ra di na voj nom nu - br. 2: SAD su po be di le, So vje ka da je pred sed nik Xon Ke ne di kler nom pro gra mu. ti su iz gu bi li. pr vi put pro go vo rio o ra ke ta -

do ku men ti ma ko ji su ovog me se ca obe lo da we ni, ima li ve li k ih pro b le m a s Fi d e l om Ka strom, pa je za me nik so vjet skog pre mi je ra Ana stas Mi ko jan bio pri nu |en da ot pu tu je na Ku bu 2. no ve bra i da na red nih 20 da na pre go va ra s Ka strom, ko ji je bio be san na So -

vje te {to su po sti gli do go vor bez kon sul to va wa s wim. Ka stro je upor no ali bez u spe {no lo bi rao da se na Ostr vu za dr `i ta ki~ ko na o ru `a we o ko jem Ame ri kan ci u tom tre nut ku ni su ima la sa zna wa da po sto ji. n E.N.L.

Kastro pretrpeo mo`dani udar?

Romni: Rusi su neprijateqi

Bogatstvo za predsednika

Fi del Ka stro (86) pre tr peo je mo `da ni udar, zbog ko jeg je u „go to vo ve ge ta tiv nom sta wu” – ja vio je „Ma ja mi He rald”. „Ka stro je pre tr pio em bo li~ ni na pad i ne mo `e pre po zna ti ni ko ga. Ni je u sta wu go vo ri ti i ne mo `e sam je sti”, iz ja vio je za list ve ne cu e lan ski le kar Ho se Mar ki na, uve ra va ju }i da se ra di o pro ve re nim in for ma ci ja ma ko je do la ze iz kru ga qu di bli skih biv {em ku ban skom li de ru. Ina ~e, Ka stro u jav no sti ni je vi |en jo{ od mar ta, kad je Ku bu po se tio pa pa Be ne dikt XVI. Pod se ti mo, Fi del Ka stro, ko ji je re vo lu ci jom do {ao na vlast 1959, na pu stio je zbog bo le sti kor mi lo Ku be 2006. ka da je du `nost pred sed ni ka pre u zeo je we gov mla |i brat Raul.

R e p u b l i kan ski kan di dat Mit Rom ni na zvao je Ru si ju ’ame r i~ k im n e p r i j a t e qem broj je dan’ i obe }ao da }e se su prot sta vi ti ru skom pred sed ni ku Vla di mi ru Pu ti nu. Rom ni je isto vre me no kri ti ko vao po li ti ku po boq {a wa od no sa sa Ru si jom ko ju spro vo di ak tu el ni ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma. S dru ge stra ne, Oba ma je Rom ni ju od go vo rio da je po boq {a we od no sa sa Ru si jom spoq wo po li ti~ ki uspeh, po go to vo po sle vi {e go di {we ten zi je za vre me pred sed ni ka Xor xa Bu {a mla |eg.

Do na tor ko ji je iz dvo jio naj vi {e nov ca za pred iz bor nu kam pa wu za pred sed ni~ ke iz bo re u SAD je ka zi no mo gul [el don Adel son. On je po dr `ao re pu bli kan skog kan di da ta Mi ta Rom ni ja, i to sa ~ak 34,2 mi li o na do la ra. Za Oba mi nu kam pa wu naj vi {e nov ca - 2,5 mi li o na do la ra - iz dvo jio je ho li vud ski pro du cent i iz vr {ni di rek tor stu di ja „Drim vorks ani mej {en” Xe fri Ka cen berg. Ina ~e, pr vih pet Rom ni je vih do na to ra su da li po jed ni ~a no vi {e od pr vih pet Oba mi nih. Zna ~aj ni do na to ri mo gu da ima ju ve li ki uti caj na po li ti ku ame ri~ ke ad mi ni stra ci je, a ~e sto pri su stvu ju ka ko dr `av ni~ kim ve ~e ra ma u Be loj ku }i, ta ko i osta lim va `nim do ga |a ji ma uz rame s pred sed nikom.

ma (16. ok to bar), do 28. ok to bra ka da su So vje ti na ja vi li po vla ~e we s Ku be. Isti na je da se kri za pro te gla i na no vem bar 1962. go di ne, to kom ko jeg su Va {ing ton i Mo skva pre go va ra li ko je }e kon kret no oru` je bi ti uklo we no s Ku be. Soj ve ti su, pre ma

VESTI

dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

PUT IZ KRIZE ILI SLU^AJ SOLUNSKOG GRADONA^ELNIKA

VESTI

Mislimo o tome danas ri so ve in ter ven ci je bi lo je ne n Pi{e: Branislav Tarla} sa mo po ve }a we efi kan so sti grad skih slu `bi, ne go i ukqu ~i n ge la Mer kel je ne dav no tra ge – a on da i va we u ì vot gra da qu di iz po po se ti la Gr~ ku i po no da se uop {te slov nog sve ta, ko ji su se an ga ò vi la do bru sta ru flo sku ne zna ko li ki va li s istom ide jom ko ju je imao lu: „Mi vas è li mo u Evrop skoj je stvar ni dug i sam gra do na ~el nik. uni ji i za hval ni smo vam na svim gra da. Sto ga je Pa ra lel no s tim, Bu ta ris je ve li kim na po ri ma ko je ula è te Bu ta ris do veo po ~eo da obi la zi dru ge ve li ke i za ko je ima mo ve li ko raz u me ne za vi sne re vi zo re i wi hov na - gra do ve u EU i da sa gle da va ka va we, ali je po treb no da ide te u laz jav no pre zen to vao. Na kon ko su oni re {a va li svo je ko mu istom sme ru i s istim in ten zi to ga je po ~eo da kon tro li {e za nal ne i dru ge pro ble me. U Ne te tom do is pu we wa svih do go vo po sle ne i uvi deo da se ve li ki ma~ koj je pro na {ao od go vor na re nih uslo va”. Ni {ta se, da kle, broj wih vo di na plat nom spi sku re {e we pro ble ma od no {e wa i no vo ni je de si lo u ze mqi He le – a ne ra di. Utvr dio je i da su is re ci kla è sme }a, {to mu je opo na, osim {to je po ra sla po pu pla }i va ni enorm ni iz no si za zi ci ja o{tro za me ri la „jer u lar nost eks trem ne de sni ce i pre ko vre me ni rad, a da pri to me sred kri ze ide na no ge oni ma ko {to se, po sle let we pa ji su gur nu li Gr~ u ze, na sta vi lo sa {traj ku u tu istu kri Janis Butaris je netipi~an Grk, koji, ko vi ma – u ne re di ma u zu”. To ga, me |u Ati ni pre dva da na je i pored poslovne imperije koju je stvorio, tim, ni je ome lo, dan je ~o vek umro, a po ba{ kao ni ve li ìvi van ustaqenih kanona koje vre |e no je wih 16. ko pro ti vqe we su nametnuli crkva i dru{tvo Ako je za ute hu, ova kon z er v a t i v a c a kri za je na po vr {i nu zbog to ga {to je iz ba ci la i je dan sve tao pri mer ni je po sto ja lo ni ka kvo ob ja na me rio da od Tur ske na pra vi – Ja ni sa Bu ta ri sa, gra do na ~el - {we we ka kav je to bio rad i {ta tu ri sti~ kog part ne ra. Pra vil ni ka So lu na. Go di na ma je bio se stvar no „pre ko vre me no” ura - no je, na i me, pro ce nio da bi po znat kao naj bo qi ili je dan od di lo. Tek, kroz ove i jo{ ne ke Tur ci ra do do {li da vi de So lun naj bo qih pro iz vo |a ~a vi na u me re, za sa mo go di nu da na skre gde se 1881. go di ne ro dio tvo rac Gr~ koj, dok ni je od lu ~io da u~i sa ni su tro {ko vi gra da za 30%. mo der ne tur ske dr à ve Mu sta ni ne {to i za svoj grad So lun, a Na rav no, ni je se Ja nis Bu ta - fa Ke mal Ata turk. Uve den je po seb no za svo je su gra |a ne. ris za u sta vio sa mo na to me, ve} sto ga di rek tan let iz Is tan bu U{ao je u boj pro tiv ve tre wa ~e je an ga ò vao i ko mi si ju pri EU la za So lun, a re zul tat to ga je – zva ne No va De mo kra ti ja ko ja je za obu ku za po sle nih u dr àv nim po ve }a we bro ja tur skih tu ri sta vla da la So lu nom 24 go di ne bez slu `ba ma ka ko bi se po ve }a la za ~ak 25%. pre stan ka, pa su mu su gra |a ni, wi ho va efi ka snost, a gde je, za Ru ku na sr ce, Ja nis Bu ta ris je sve sni we go ve uspe {ne po slov - pra vo, le à la naj ve }a boq ka si ne ti pi ~an Grk, ko ji, i po red po ne ka ri je re, da li svoj glas. ste ma. Jer ra ni je ste, sa mim tim slov ne im pe ri je ko ju je stvo rio, Ono {to je za te kao bi la je {to ste gla sa li za ND, mo gli da ì vi van usta qe nih ka no na ko je no} na mo ra. Naj pre je utvr dio do bi je te po sao u op {tin skim su na met nu li cr kva i dru {tvo. da je na pra sno ne sta lo oko 50 slu `ba ma bez bi lo ~e ga {to bi Pro sed, mr {av, bez kra va te, ali mi li o na evra iz grad skog bu xe ta vas na to me sto pre po ru ~i lo. ve ~i to sa za vi je nom ci ga rom bez – da nas je taj slu ~aj pred met is Tek, re zul tat „evrop ske” Bu ta fil te ra i sa zlat nom min |u {om

Ja ~a we se pa ra ti zma u EU

u uhu, bio je pra vo osve è we za u~ma lu sce nu ne sa mo So lu na ve} i ce le Gr~ ke. Sa su pru gom se ra stao, pa po sle 7 go di na odvo je nog ì vo ta po no vo sa stao i sve to is pra tio te to va à ma, a po sled wa je bi la woj u spo men 2007. ka da je umr la.

„Oland je imbecil”

po {tu je i s ko jim se po no sni. ^ak je i ~u ve na “cr na troj ka”, ko ja re dov no do la zi u Ati nu i za da je no ve za dat ke Vla di Gr~ ke, na ve la je pri mer gra do na ~el ni ka So lu na ob ja {wa va ju }i da je sva {ta mo gu }e ako se ho }e i ako se `e li. Ina ~e, po iz bo ru Faj ne -

Fran cu ski pred sed nik Fran soa Oland je „im be cil” ko ji mr zi bo ga te, a we go va me ra opo re zi va wa bi }e ka ta stro fal na za Fran cu sku, tvr di di zaj ner Karl La ger feld. Iz ja va 78-go di {we ne ma~ ke iko ne mo de usle di la je na kon {to je do wi dom fran cu skog par la men ta po dr ào me ru opo re zi va wa mi li o ne ra po sto pi od 75 od sto. „Oland mr zi bo ga te qu de. To je pro past. On è li da ih ka zni, i na rav no da oni od la ze, ni ko ne è li da in ve sti ra„, re kao je La ger fild {pan skom ma ga zi nu „Ma riKler”. Po ~et kom sed mi ce i Lo rens Pa ri zo, {ef gru pe po slo dva ca ME DEF, upo zo rio je da Fran cu ska to ne u du bo ku eko nom sku kri zu i ri zi ku je pra vi fi nan sij ski „ura gan”, dok in ve sti to ri be è od astro nom skih po re za le vi ~ar ske vla de.

[tedwa ne vaqa

Najboqi gradona~elnik na svetu

Le ~io se 10 go di na od al ko ho la i sad sva ke go di ne sla vi dva ro |en da na, od ko jih je je dan dan kad je osta vio me tak su i vi ski. Ni kad se ni je li bio jav no da ka `e {ta mi sli o cr kvi, dr `a vi i par ti ja ma, pa mu je cr kva ~ak za bra ni la da ce li va krst pri li kom jed ne sve ~a no sti u So lu nu. Ipak, pro mu klim gla som, ko ji pod se }a na Xe nis Xo plin, za pra vo je svi ma sru ~io pu no to ga isti ni tog i da nas je Bu ta ris ~o vek ko ga sva ki gra |a nin So lu na

{el taj msa, go spo din Bu ta ris je nedavno progla{en za naj bo qeg svet skog gra do na ~el ni ka. Uosta lom, ne dav no su jed nog Gr ka pi ta li kad }e ova kri za bi ti pre va zi |e na, a on je od go vo rio: „Ka da stan dard nu gr~ ku iz re ku za re {a va we pro ble ma – MI SLI ]U O TO ME SU TRA, za me ni mo sa RE [A VAM TO SA DA, I TO SA ZA DO VOQ STVOM”. (autor `ivi i radi u Atini)

De se ti ne hi qa da qu di ju ~e je u cen tru Lon do na pro te sto va lo pro tiv vla di nih me ra {ted we, a iste su osu di li i de mon stran ti u [kot skoj i Sje ver noj Ir skoj. Va tro ga sci, me di cin ske se stre, na stav ni ci, uz broj ne mla de ne za po sle ne qu de ko jim su se pri dru `i le pri sta li ce opo zi ci je, de fi lo va li su uli ca ma sa zvi `daq ka ma i ve li kim ra zno boj nim ba lo ni ma i tran spa ren ti ma. Vi {e od 250 auto bu sa do ve zlo je de mon stran te u Lon don, a pr vi ~o vek sin di kal ne kon fe de ra ci je TUK Bren dan Bar ber iz ra zio je za do voq stvo zbog ove mo bi li za ci je, oce niv {i da ona {a qe „vr lo sna `nu po ru ku o to me da je po li ti ka {ted we – ne u speh”.

PISMO „DNEVNIKU” IZ PARIZA

« buntovnici su za I sjediwene evropske dràve n Pi{e: Du{an Simin d Da ni je la Kon Ben di ta, „cr ve nog Da ni ja”, uvek o~e ku je mo ne ko iz ne na |e we. On je je di na isto rij ska li~ nost me |u svim evrop skim bi ro kra ti ma – „za pa qi va~” i vo |a fa mo zne 1968. u Fran cu skoj – ko ja od se be ni je na pra vi la spo me nik ve} do ì vot nog bor ca za pro me ne. Tre nut no je ko pred sed nik gru pe Ze le nih u Par la men tu. U spre zi sa Gi Ver hof {ta tom, {e fom evrop skih li be ra la u is toj in sti tu ci ji, pre ne ko li ko da na ob ja vi li su kwi gu ~i ji od jek se {i ri eks po nen ci jal nom br zi nom. Mo gli bi da je pre ve de mo slo bod no kao „Di ì se Evro po!” („De bo ut l’Euro pe!”, iz da va~ Ac tes Sud). Za pra vo se ra di o ma ni fe stu za post na ci o nal nu Evro pu. Pu bli ka ci ja kwi ge smi {qe na je kao pro vo ka ci ja uo~i sa mi ta Evrop ske uni je ko ja je pro te klih da na ras pra vqa la o re for mi sa me se be. Wi hov ide o lo {ki mo tiv je vi {e ne go ja san: „U kri zi, qu di se ne di ù pro tiv ka pi ta li zma, ve} se okre }u pre ma auto ri tar nom na ci o na li zmu, ko ji la ko mo è da za o kre ne u fa {i zam.” Ot ku da to li ka „qu ti tost” dvo ji ce auto ra? Iz kwi ge sme sta vi di mo da pro vo ci ra ju po li ti~ ke eli te i wi ho ve par ti je za {ti }e ne na ci o nal nim pre ro ga ti vi ma: evrop ske dr à ve su, pre ma auto ri ma, kao po li ti~ ki su bjek ti – kli ni~ ki mr tve. Sa mo im fe de ra tiv no ure |e we na evrop skom no vou mo è po mo }i da po vra te su ve re ni tet uni {ten po di vqa lim, li be ra li sti~ ki shva }e nim tr ì {tem. Iza svih stra ni ca ose }a se uti caj Jir ge na Ha ber ma sa, ne ma~ kog fi lo zo fa, ~i ji ogled „Evrop ski ustav”, o~i gled no, na sta vqa da in spi ri {e sve one ko ji ve ru ju u evrop sku bu du} nost. Iako je pre sve ga po li ti~ ki smi {qe na, kwi ga je pu na ve} po sto je }ih ide ja o fi skal nim mo de li ma, fi nan si ja ma, kli mi, o po tre bi za stva ra wem je din stve nog evrop skog tre zo ra, o bi ra wu de le ga ta Evrop skog

U {panskoj pokrajini Baskiji danas se odràvaju regionalni parlamentarni izbori na kojima u~estvuju i separatisti, koji se zalaù za nezavisnu dràvu. Rezultati anketa ukazuju na pobedu Baskijske nacionalne partije, zastupnika ideje o mnogo {iroj autonomiji regija, a sledi levi~arska separatisti~ka koalicija Euskal Erija Bildu. Izgledno je i da }e skora{wi izbori u Kataloniji uticati na budu}i izgled [panije. Naime, u ekonomski najrazvijenijoj {panskoj regiji glasa}e se 25. novembra, a aktuelni prvi ~ovek Katalonije Artur Mas obe}ao je da }e, ako ponovo pobedi wegova partija, sazvati referendum o samoopredeqewu. Grafika predstavqa jo{ neke evropske regione koji traè nezavisnost

par la men ta in di rekt nim pu tem (a ne kao pred stav ni ka par ti ja)… Ma ni fest ne skri ve no kri ti ku je i An ge lu Mer kel, kao ne kog „ko se ko na~ no od lu ~u je za Evro pu, ali uvek jed no oko dr ì na unu tra {woj po li ti ci”. Za Fran cu sku ~i ta mo da jo{ uvek „mi sli da po se du je mo} ko ju vi {e ne ma”. O kri zi i dr àv nim du go vi ma auto ri nas sta vqa ju pred di le mu: „Ili iz a bi re te ame ri~ ki si stem, bez so li dar no sti me |u fe de ral nim dr à va ma ali sa do sled nim cen tral nim bu xe tom (sko ro 30%, na su prot Evro pi u ko joj je ma wi od 1%), ili ne }e -

ide o lo gi je, ka `u. Da na {we funk ci o ni sa we Evro pe po ka zu je svo ja ogra ni ~e wa bu du }i da bo lu je od „eg zi sten ci jal ne kri ze”. „Po li ti ka sit nih po te za” kao i „ku ka vi~ luk i ne do sta tak vi zi je” ka rak te ri sti ~an je za ve }i nu {e fo va dr `a va i vla da. «„Ako se ne po kre ne tran zi ci ja pre ma jed noj po li ti~ ki i fe de ral no uje di we noj Evro pi, ~ak i za jed ni~ ki evro do la zi u pi ta we”, upo zo ra va ju auto ri. Ma ni fe stu ne maw ka kon kret nih pred lo ga, ko ji sma tra ju hit nim. Na kon iz bo ra 2014. go di ne, Evrop ski par la ment bi mo rao sme sta sam da se pro gla si

Danijel Kon Bendit i Gi Verhof{tat

te fe de ral ni bu xet, ~i me se iz la è te ogrom nim tran sfe ri ma iz me |u ze ma qa ~la ni ca Uni je.” Auto ri su za pr vu op ci ju. Naj in te re sant ni je kri ti~ ko za pa à we u ma ni fe stu sva ka ko je da „Evro pa mo ra da se oslo bo di, jed nom za svag da, gle da wa u sop stve ni pu pak svo jih dr à va-na ci ja.” Na ci o nal ni iden ti te ti su po sled we ma ske sta re na ci o na li sti~ ke

Bankarska unija Li de ri Evrop ske uni je, ko ji po ku {a va ju da pod stak nu rast svo jih, kri zom po go |e nih pri vre da, te obez be de otva ra we no vih rad nih me sta, do go vo ri li su se na dvo dnev nom sa mi tu u Bri se lu da od 2013. us po sta ve nad zor nad ra dom vi {e od 6.000 ba na ka u evro zo ni. Ti me je, ka ko se oce wu je, upo sta vqen te meq za ban kar sku uni ju EU. Do no {e we ne kih dru gih te {kih stra te {kih od lu ka je, me |u tim, od lo è no za sle de }u pri li ku, od no sno dva no va sa mi ta EU za ka za na za pe riod do ka to li~ kog Bo ì }a, bu du }i da je pre mi jer Ve li ke Bri ta ni je Dej vid Ka me ron za pre tio da }e u su prot nom lo ì ti ve to na no vi bu xet EU za pe riod 2014-2020. go di na.

usta vo tvor nom skup {ti nom, u ci qu pred la ga wa evrop skog usta va i de fi ni sa wa fe de ral nih prin ci pa. Ovaj bi ustav pro {ao i re fe ren dum u svim dr à va ma fe de ra ci je, e da bi se po sti gla dvo stru ka ve }i na dr à va i gra |a na. Ta mo gde ustav bu de od bi jen, imao bi „po prav ni” na ras po la ga wu, s pi ta wem – ho }e li do ti~ na ze mqa da osta ne u fe de ral noj Evro pi ili se po vla ~i? Ni u ovom sce na ri ju auto ri ni su za bo ra vi li Ne ma~ ku i Fran cu sku kao ze mqe u ko ji ma je naj ve }i ot por za ova kvo ne sa mo po li ti~ ko, ne go i sve u kup no otva ra we pre ma za jed ni~ koj dr à vi. U slu ~a ju wi ho vog od bi ja wa no vog usta va – sve po sta je ne iz ve sno. Kwi ga je, ina ~e, sa ~i we na iz dva de la, od ko jih je pr vi ma ni fest, dok je dru gi raz go vor s no vi na rom dnev ni ka Li be ra sion, @a nom Utre me rom, i sa mim za gri è nim fe de ra li stom i ube |e nim Evro pej cem. (autor je {ef deska na francuskom Kanalu 5)

dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

posledwe dve decenije, a naro~ito nekoliko godina unazad, pojavquju se ~esto u medijima, nau~nim ~asopisima i kwigama zanimqive nau~ne vesti o ,,beogradskoj“ mumiji (ta~nije ,,mo krinskoj“) i wenom ~uvaru dr Branislavu An|elkovi}u. I ba{ dr An|elkovi} nikada ne propu{ta priliku a da ne izrazi blagodarnost darodavcu mumije – Haxi Pavlu Ri|i~kom, plemi}u ot Skribe{}a. Stoga i sa na{e strane nekoliko va`nih napomena zasluùje ovaj slavni Srbin, rodom iz Mokrina. Pavle Ri|i~ki poti~e iz roda ratnika sa Potiske vojne krajine, ~iji je predak bio podoficir Rada, zabeleèn 1720. god. u Kawiì. Najstariji Pavlov predak u Mokrinu be{e pradeda Lazar (17011777), sahrawen pri jo{ nezavr{enom Hramu, {to je veliko priznawe. Deda mu be{e Teodor (17251781), sve{tenik u Mokrinu a otac Simeon (1770-1837) trgovac ìtom. Pavle je ro|en o Velikoj Gospojini 15. avgusta 1805. godine. Poha|ao je {kolu u Mokrinu, niù gimnaziju u Velikoj Kikindi sa svojim potowim velikim prijateqem Teo-

V I [ E O D I S T O R I J E : PAvle Ri\i^ki, Plemi], mokRin^Anin, SvetSki Putnik, mecenA SlAvnim li^noStimA SRPSke PRo[loSti...

Mo krin ska mu mi ja, zad wa po {ta BG

Jovan nagradio velikom sumom novca, za koju su Pavle, otac mu Si meon i brat Isidor kupili imawa Skribe{}e i Mali Zorlenc, ju`no od grada Lugoà (Lugo{a) u rumunskom delu Banata, kao i plemi}ku titulu. Darovnica je izdata u Be~u 15. juna 1837. godine. Na plemi}kom grbu je zapisana i misao vodiqa na latinskom jeziku IN TE ME RA TA FI DE (nepoquqana/neokaqana vernost). Iste godine Pavle postaje ~lan Matice srpske, a javqa se i kao prenumerant na kwigu Jovana Sterije Popovi}a „Tvrdica”, izdatu u Pe{ti. Kada je Josif Raja~i} bio vladika vr{a~ki, na wegovu je èqu i molbu, da se ne bi unija uvela u kra{ovskoj ùpaniji, Pavle podiè na svom dobru za 30.000 forinti tako velelepnu crkvu, da bi tada i u Pe{ti za ukras mogla sluìti. U kra{ovskoj ùpaniji Pavle je prvi na svom do bru uveo modernu industriju: parnu pivaru (prvu u Banatu), fabriku za parkete, faBranislav An|elkovi} i ’mokrinska mumija’ briku za {piritus, dorom Pavlovi}em, nastavio je u holandsku vetrewa~u... Temi{varu, Pe{ti i Segedinu, da U vreme ma|arsko-srpskog po bi Pravnu akademiju zavr{io u kreta dao je Ri|i~ki, pod imenom Poùnu (danas Bratislava). svoje supruge Jelene (za koju postoBogatom Jovanu Nako (1814´je zapisi da je bila vanredno lepa 1889), plemi}u ot Velikog Semigospa) skupocenu svilenu zastavu klu{a (Sin ni ko lau Ma re u Rumuniji), za sentoma{ku - srbobransku srp Pavle je bio u~iteq, starateq i sku vojsku. Za vreme Bune 1849. go upravnik wegovih mnogobrojnih dine izabran je za ~lana Glavnog imawa, kada je ovaj maloletan odbora Vojvodine ili Vojvodstva ostao bez roditeqa. To je postao srpskog. O Vaskrsu 1849. u wegovoj 1830. u Be~u a posle je s Jovanom ku}i, tada u Zemunu, na porodi~noj oti{ao u Pe{tu, gde je ovaj nastasve~anosti, na{li su se prvi i jevio nauke i u Debrecinu ispite iz dini put mla|ani Aleksije Branko oblasti prava poloìo. Tako je Radi~evi} i Ja{a Igwatovi}, o ~ePavle dobro vodio poslove da ga je mu je Ja{a ostavio dragoceni opis.

Posle Bune se Pavle preselio u Be~, kupio ku}u i kao mecena posinio Kornelija Stankovi}a (18311865), pla}av{i mu naukovawe u oblasti muzike: ,,Koja nije bila cewena tada u Srba“, kako navodi sam Kornelije. Pomagao je Ri|i~ki i Stevu Todorovi}a, slavnog srpskog slikara, osniva~a Prvog gimna sti~kog dru{tva u Srba, koji mu je uzvratio slikaju}i wegov portret, ali je isti, na`alost, uni{ten u potowim burnim vremenima. I pr voj {kolovanoj operskoj peva~ici u Srba, Sultani Cijuk iz Vr{ca, pomogao je Pavle pred samu svoju smrt. Preminuo u varo{ici Gerc – Gorica, 4. novembra 1893. godine.

Svetski putnik „Putovawe donosi ~ove~anstvu dve koristi, pro{iruje individualno obrazovawe, opisuju}i im ste~eno iskustvo; neke uvodi poukom u veliki svet. U tom smislu posma tran putnik unapre|uje svetsku kulturnu misiju. Ima putnika, koji toj svrsi ne odgovaraju, nego samo zadovoqavaju sebi~ne ùdwe oku i strastima u neobuzdanim sardanapalskim praskama prostranog sveta i gastronomskoj nenasitivosti, bez pogleda u prilike {to zasecaju u ìvot qudski. Pavle Ri|i~ki je srpski putnik prvog ranga, te u gorepomenutom pravcu moè se smatrati u Srba kao jedincat, koji ispore|en sa inorodcima zauzima dostojno mesto”... Pisa{e tako znameniti Jakov Ja{a Igwatovi} u novosadskom listu “Na{e doba” o pute{estvijima Pavla Ri|i~kog od 1885. do 1888. godine po belome svetu. Izme|u ostalog, na{ je zemqak bio i u Jerusalimu: „Na grobu Hristovu sam se poklonio, celivao ga i, kleknuv{i pred wim, toplu molitvu Svemilostivom tvorcu odao“... Vra tiv{i se s trogodi{weg puta Haxi Pavle Ri|i~ki plemi} ot Skribe{}a je u Novom Sadu 22. i 23. juna 1888, u wegovom stanu „Kod Venca” „~itava dva sata pokazivao mnoge stvari, koje je doneo iz daqih zema -

qa“. Me|u wima je bila i mumija, koju je kupio u Egiptu nameniv{i je Matici srpskoj. Na`alost, iz Matice dobija odgovor da ona za takav dar nema odgovaraju}i prostor, pa se Pavle obra}a Narodnom muzeju u Beogradu i wima je nudi. Potom, 24. juna, odlazi kod rodbine u Sombor, odakle i {aqe pismo o donaciji mumije: “Visokopo{tovani! Po mome obe}awu uzimam slobodu poslati Vam mumiju, koju sam kupio u Luksoru u gorwem Egiptu, ne za sebe, nego za srpski narod. Mi slim da }e biti najpovoqnije, i za stvar najsigurnije, ako istu mumiju predam na sahranu Beogradskom muzeju. Koliko sam mogao doznati od Braks pa{e, direktora Vicekraqevskog muzeja ’Bulak’ u Kairu, mumija je stara do 3.000 godina, a predstavqa nekog vrhovnog sve{tenika. Po mom, mwewu dobro bi bilo da se najpre, pre nego se namesti, izmete na ugled, pa se plati za ulazak, a dobitak otuda neka se odredi na kakvu dobrotvornu cel, ili ba{ na sam Muzej (...) Va{ iskreni po{tovateq Haxi Pavle plem. Ri|i~ki Skribe{}anski“. Podse}awa radi, navodi u svojim radovima i stru~nim ~lancima dr Branislav An|elkovi}, Pavle je iz Napuqa ka Egiptu isplovio 15. januara 1888. na parobrodu “Austral“. Na Sv. Jovana brod pristaje u Port Said i posle utovara ugqa, po{to su putnici razgledali varo{, kre}e kroz Suecki kanal. U Suecu se iskrcava; brod nastavqa put ka Australiji, dok on 21. januara odlazi `eleznicom preko Ismailije i Zagaziga u Kairo. Posle sme{tawa u kairaski “Novi hotel“, Pavle kao pravi turista obi lazi znamenitosti grada i okoline. “Pohodio sam ju~e ’Bulak’, egipatski muzej na glasu. U wemu se nalaze kamenite i bronzane drevnosti jo{ iz Ptolomejskih, faraonskih i gr~kih vremena od preveli-

Put u slavno Skribe{}e U okviru projekta EU pod naslovom „Eurobanat - kulturni identitet”, od 7 do 10. avgusta 2009. me|u 40-tak u~esnika na{la su se i trojica iz severnog Banata: uz mene jo{ Rado van Vlahovi} iz Novog Milo{eva, te Bogdan Ibrajter Tane iz Mokrina. Voze}i se autobusom kroz {umovitu Pojanu rusku ka Lugo`u, ukazah radoznalom Tanetu da se nalazimo nekoliko kilometara udaqeni vazdu{nom linijom od mitskog sela Skribe{}e. Na na{e odu{evqewe dr Marija Dragomiresku iz Temi{vara, nositeqka pomenutog projekta, omogu}ila nam je da docnije posetimo selo,

nekada davno vlasni{tvo plemi}ke porodice Ri|i~ki. Danas je to mesto preimenovano u Zgribesti. Naseqe sa oko 50 do 60 ku}a, nala zi se na blagom pobr|u. Na drugom kraju sela, lepo istaknutom i zaobqenom brdu, ugledasmo i pravoslavni hram, znan nam samo sa slike. Uzbrao sam nekoliko strukova `utog cve}a, koje je raslo ispred hrama, i po dolasku u Mokrin polo`io ih na grobnicu Ri|i~kih. Tada videh i da je pao ili namerno sru{en veliki mermerni crni spomenik Mihaila i Jelisavete Ri|i~ki. Ostao je jo{ sivo - beli,

Dragoqub P. Badrqica

mawi, sa zapisima da su tu sahraweni bra}a Isidor i Pavle i Isidorovi potomci. “Svi smo mi du`ni svome rodu i zavi~aju“.

Pavle Ri|i~ki

ke znamenitosti, i premnogo mumija u sanducima sa hijeroglifima ispisanim“, objavqeno je u „Na{im danima”. Obilazi Pavle i pi ramide i sfingu kod Gize i odlazi na audijenciju kod vicekraqa Taufik pa{e, te pose}uje hri{}anska sveta mesta, koptske crkve, ali i vi{e xamija.

nesmin je na{a dika Ka Gorwem Nilu krenuo je Pa vle Ri|i~ki 7. februara uz Nil parobrodom “Mehmed - Ali“. Zastaju da vide Xoserovu stepenastu piramidu u Sakari. U Luksor dospeva uve~e 13. februara. Zatim }e razgledati “ostatke od monumenata koji su nasuprot mnogim uàsnim ratovima, nasuprot grdnom zemqotresu i nasuprot hri{}anskom vandalizmu – preìveli“. Tamo i ku puje mumiju, koju }e pokloniti Narodnom muzeju u Beogradu, dok u Te bi kupuje “dve mumificirane èn ske ruke, od kojih su na jednoj dva prstena sa plavetnim kamenom“. Krajwa udaqenost do koje je Pavle stigao be{e Asuan, 962 km ju`no od Kaira. Mumija, koja je u Narodni muzej dospela jula 1888, ve} u avgustu je prvi i posledwi put – samostalno izloèna. Od 1893. do 1914. Narod ni muzej se nalazio u ku}i Mi{e Anastasijevi}a, na tada{wem Kraqevom, a danas Studentskom trgu. Prilikom austrougarskog bombardovawa Beograda na po~etku Prvog svetskog rata ku}a je bila pogo|ena granatom, pri ~emu je bila delimi~no poru{ena ku}a s mumijom. Tokom Drugog svetskog rata mumija je bila u Muzeju kneza Pavla (Kara|or|evi}a), a preseqewem Narodnog muzeja u zgradu biv{e Uprave fondova, u okviru postavke otvorene 1952, u uspravnom po loàju je izloèn kov~eg sa mumijom. Kasnije je uklowena iz stalne

Plemi}ki grb Ri|i~kih

postavke i sklowena u tamu muzejskih depoa. Prva nau~na istra`ivawa mu mije zapo~eta su 1993, kada ju je u prvim radovima dr Branislav An|elkovi} nazvao “beogradskom“. Od tada je otkriveno obiqe dragocenih, neo~ekivanih podataka i nalaza, koji su prevazi{li i najsmelija o~ekivawa. Do najva`nijeg otkri}a se do{lo aprila 1996. Re~ je o svitku papirusa pod levom mi{kom pokojnika, uz wegovo srce, i jedina je ovo mumija poznata u svetu gde se papirus nalazi na mestu gde su ga postavili balsamer i sve{tenik. Re~ je o retkom, jednom od najpotpunijih, 191. poglavqu Kwige mrtvih. Utvr|eno je i da mumija pripada mu{karcu, koji je u trenutku smrti imao do 50 godina, te da je bio visok oko 165 cm. Ime mu be{e Nesmin (Onaj koji pripada bogu plodnosti Minu, u wegovom hramu u Akhmimu), i bio je sve{tenik iz Ptolemejskog vremena, negde oko 300 godina pre Hrista. Porodica Nesmina poticala je iz Akhmima, oko 200 km nizvodno od Luksora. Nama Mokrin~anima ostaje na ponos ~iwenica da se na{ Pavle Ri|i~ki mo`e smatrati utemeqiva~em egiptologije u Srbiji i neizmerna je sramota {to se wegov grob u Mokrinu zarastao u trwe. Samo je pitawe dana kada }e biti sru{en, pokraden i uni{ten. Obave{tewa potomcima wegovog brata Isidora (Pavle nije imao potomaka), rasutim {irom sveta, nisu urodila plodom. Starih Ri|i~kih u Mokrinu vi{e nema. Ostale su pri~e {to na bajke li~e, obiqe podataka, tragova, pisama i slika, koji ~ekaju dostojnog romanopisca. n Dra go qub P. Ba dr qi ca (autor je pro fe sor, osni va~ Mo krin skog mu ze ja, di rek tor O[ ,,Va sa Sta ji}“)

dnevnik

oglasi

nedeqa21.oktobar2012.

SPORT

nedeqa21.oktobar2012.

LI GA [AM PI ON A

DRU GO KO LO EHF KU PA

Sta ti va sa ve znik No vo sa |a na

Pr vi bo do vi Sin tez - Voj vo di na 9:10 (2:2, 2:3, 2:2, 3:3) KA Z AW: Ba zen Sin te za, gledalaca: 300. Sudije: Koganov (Azerbejxan) i Levin (Izrael). SIN TEZ: Dudkin, Jacev, Zina tu lin, Odin cev, Bu gaj ~uk, Tihonov, Jankov 1, Pliskevi~,

Va ter po li sti Voj vo di ne za be le `i li su pr vu po be du u ovo go di {wem tak mi ~e wu Li ge {am pi o na. Iza bra ni ci De ja na Sta no je vi }a pru `i li su po no vo ve o ma bor be nu i agre -

Alek san dar We go van

Stepawuk 2, ]uk 3, Elizarov 3, A{aev, [epelev. VOJ VO DI NA: Marinkovi}, Bosan~i} 2, Maksimovi}, Mili~i}, Vasi} 1, Geratovi} 2, Crvenko, Wegovan 2, Ubovi} 2, Matkovi} 1, Gvozdanovi}, Peti}.

siv nu par ti ju s od li~ nom igrom u od bra ni. Ali, na pra vi la je Voj vo di na i do sta teh ni~ kih gre {a ka, sre }om ni Sin tez ni je od i grao mak si mal no di sci pli no va no, pa tri bo da idu u No vi Sad. Ne ko li -

C gru pa Sin tez - Voj vo di na 9:10, Bar se lo ne ta - Mar seq 15:4, slo bod na je bi la Bre {a. 1. Bar se lo ne ta 2. Bre {a 3. Voj vo di na 4. Mar seq 5. Sin tez

3 2 3 2 2

3 1 1 1 0

0 0 0 0 0

0 1 2 1 2

34:15 20:18 23:31 13:22 16:20

9 3 3 3 0

ko od li~ nih od bra na No vo sa |a na, ko jom je di ri go vao gol man Mi lo{ Ma rin ko vi}, na kra ju je pre lo mi lo me~. Ra du je do bra igra cen ta ra, jer su i Fran ko Ge ra to vi} i Ne ma wa Ubo vi} po dva pu ta us pe li da sa vla da ju gol ma na Sin te za Dmi tri ja Dud ki na. Po red wih po dva po got ka da li su jo{ i ka pi ten Ne nad Bo san ~i} i le vo ru ki Alek san dar We go van. Kod Sin te za na ni vou su bi li ne ka da {wi igra~ Voj vo di ne Mar ko ]uk. - ^estitamo mojm momcima na pobedi i na borbenosti i agresivnosti koju su pokazali na ovom me~u. Dobro smo igrali u odbrani {to je na kraju i pre su di lo - re kao je tre ner Vojvodine Dejan Stanojevi}. Me~ je obele`io i ~udan sudij ski kri te ri jum ar bi ta ra Koganova i Levina. G. M.

Dru go sla vqe

A gru pa Tre }e ko lo: Vag me ni - [ur man 12:4, Li ga mus - Spar tak Vol go grad 8:15, Eger - Ha no ver 16:5.

Cr ve na zve zda – Mon pe qe 10:8 (3:4, 2:1, 3:1, 2:2) Crvena zvezda zabele`ila je drugu pobedu u Ligi {ampiona, po{to je savladala na svom bazenu ekipu Monpeqea. Dugo su se izabranici Dejana Savi}a mu~ili sa Francuzima, koji su u jednom trenutku ~ak imali i dva gola vi{ka (5:3). No{eni sjajnom atmosferom sa tribina bazena „11. april” doma}i igra~i su uspeli da naprave preokret i serjom 5-1 do|u do 8:6. Imali su crveno-beli i nekoliko prilika da pove}aju prednost, ali nisu u tim trenucima ni imali sre}e, pogodili su ~ak dve pre~ke

u situacijama kad su imali igra~a vi{e. Dugo je ovaj rezultat bio u opticaju, sve dok kontru u situaciji sa igra~em mawe nije isplivao kapiten Andrija Prlainovi}, pa je Zvezda napokon imala „plus tri” (9:6). Bilo je to dovoqno za mirnu zavr{nicu i laganu pobedu od 10:8. Najefikasniji u ekipi Zvezde bio je Andrija Prlainovi} sa ~etiri gola, a Vapenski je bio dvostruki strelac. Najboqi u gostuju}em timu bili su @eqko Kova~i} i David Hajnrih sa tri pogotka.

1. Vu qag me ni 2. Spar tak 3. [ur man 4. Eger 5. Li ga mus 6. Ha no ver

3 3 3 2 2 3

3 2 2 1 0 0

0 0 0 0 0 0

0 1 1 1 2 3

42:14 31:26 23:27 23:15 18:28 14:40

9 6 6 3 0 0

B gru pa Tre }e ko lo: Jug - Kroj clin gen 29:7, Cr ve na zve zda - Mon pe qe 10:8, slo bo dan je Olim pi ja kos. 1. Jug 2. Olim pi ja kos 3. C. zve zda 4. Mon pe qe 5. Kroj clin gen

2 2 3 2 3

2 2 2 0 0

0 0 0 0 0

0 0 1 2 3

39:13 26:12 42:25 15:21 19:70

6 6 6 0 0

Cr no-be li se mu ~i li Par ti zan - Ora dea 8:7 (3:1, 3:3, 1:3, 1:0) Vaterpolisti Partizana te`e od o~ekivanog do{li su do nova tri boda u D grupi Lige {ampiona. Izabranici Vladimira Vujasinovi}a na Bawici su savladali rumunsku Oradeu s minimalnih 8:7. Dobro su po~eli crno - beli me~ i po~etkom druge deonice vodili 4:1 posle gola Milo{a ]uka, a ubrzo i sa 5:2 golom Du{ana Mandi}a. No, uporni Rumuni su sa dva brza gola do{li do 5:4, da bi Stefan Mitrovi} u zavr{nici ovog perioda igre doneo dva razlike za Partizan (6:4). U nastavku ne{to lo{iju igru Partizana koristi

Oradea i ubrzo sti`e do izjedna~ewa 6:6 preko Zoltana Saboa, a onda i prvog vo|stva na me~u od 7:6 preko Popovi}ijua. Mitrovi} donosi drugo izjedna~ewe 7:7, a onda se u{lo u veoma neizvesnu zavr{nicu. Posle vi{e poku{aja na obe strane doma}i su na kraju imali vi{e koncentracije i sre}e, pa je Milo{ Vuki}evi} sa centra minut 54 sekunde pre kraja postavio kona~an rezultat i doneo va`nu pobedu Partizanu. Pored Vuki}evi}a i Mitrovi}a po dva gola dali su jo{ i Mandi} i ]uk.

D gru pa Tre }e ko lo: Par ti zan - Ora dea 8:7, Ga la ta sa raj - [pan dau 10:7, slo bo dan je Se ged. 1. Par ti zan 2. Se ged 3. Ga la ta sa raj 4. Ora dea 5. [pan dau

3 2 2 2 3

2 2 1 0 0

1 0 1 0 0

0 0 0 2 3

26:22 22:14 15:12 16:22 22:31

7 6 4 0 0

EVROP SKO PR VEN STVO U HER NIN GU

Ka ra ka {e vi} za u sta vqen Srpski stonoteniser Aleksandar Karaka{evi} nije uspeo da se sa Slovencem Bojanom Toki}em, plasira u polufinale na Prvenstvu Evrope u danskom gradu Herningu. U ~etvrtfinalu ih je savladao austrijski par Robert Gardos - Da-

nijel Habeson posle velike borbe, koja je trajala 48 minuta, u sedam setova 4:3 (8:11, 11:6, 8:11, 11:7, 8:11, 11:8, 11:9). U borbi za ulazak u ~etvrtfinale Aleksandar Karaka{evi} i Bojan Toki} savladali su rusku kombinaciju Vja~eslav Burov Vasilij Lakev sa 4:1 (9:11, 11:5,

7:11, 11:7, 11:8). Jedina srpska predstavnica u dublovima Andrea Todorovi}, koja je igrala sa Pernilom Agerholm (Danska), pora`ena je u me~u za ulazak u ~etvrtfinale od ~e{kog dubla Dana Cehova – Renata Strbikova sa 3:0 (11:6, 12:10, 11:3).

FAN TASTI^NA KA RI JE RA TR KA^ KOG KO WA

Fren kel u pen zi ji bez po ra za Trka~ki kow Frenkel zavr {io je fantasti~nu karijeru pobedom na trci u Eskotu i oti{ao u penziju bez poraza i potvrdio status jednog od najboqih svih vremena. Frankel je svoju po sledwu trku tr~ao pred britanskom kraqicom Elizabetom Drugom. Ovaj ~etvorogodi{wak }e sada postati luksuzni rasplodni pastuv. Wegova procewena vrednost je oko 160 miliona dolara, a u karijeri dugoj dve godine zara dio je skoro tri miliona funti. Vlasnik kowa je saudijski princ Halid Abdulah.

- Fenomen u atletici je Jusein Bolt. U svetu trka~kih kowa to je Frenkel. Opisuju ga i kao genetsku muwu, koja }e se te{ko po noviti u slede}ih 100 godina ocenio je impresionirani novinar katarske televizije Al-Xazira Li Velings. Frenkelov menaxer za trke Tedi Grimtorp rekao je da nika da nije video ni{ta sli~no tokom 40 godina svoje karijere na kowskim trkama. - Stvarno je izuzetan. Mislim da su wegova lepota i fluidnost pokreta dosad neprevazi|eni.

dnevnik

Mi govorimo da on ‘frenkeluje’ druge kowe, jer za svaki wegov korak, drugim kowima treba kow i po da bi ga stigli - rekao je Grimtorp. Xokej Tom Kvili jahao je Frenkela na svih wegovih 30 pobeda. - ^ini vam se da se ni{ta ne ra~una pre Frenkela. Ne znam {ta }e se de{avati posle wega. On je jedan sjajan sportista, samo {to je kow - rekao je Kvili za Al-Xaziru. Kow je dobio ime po ameri~ kom treneru Bobiju Frenkelu.

Ba la ton fi red KSE – Voj vo di na 27:24 (11:13) (Spe ci jal no za „Dnev nik”)

B A L A T O N F I RED: Gradska dvorana, gledalaca: 500, sudije: Doria Sirbu i Valentin Su po ni kov (Mol da vi ja), sedmerci: Ba la ton fi red KSE3(2), Vojvodina 3(3), is kqu ~e wa: Ba la ton fi red KSE 8 minuta, Vojvodina 14 minuta. BA L A T ON F I R ED KSE: Sabo (14 odbrana), Na|, Nemet 6 (1), Pulai, Rio 1, Ki{, Lelkes, Sele{i, Pastor, Satmari, Kova~, Horwik 4, Sandrk 5, Faluvegi 1, Kemew 3, Zdolik 7 (1). VOJ VO DI NA: M. Radi{i} 2, Damwanovi}, Popov 1, Vese linov 1, Stjepanovi}, Abaxi} 4, Stojanovi} 5 (3), L. Arseni} (14 odbrana), ^upkovi} 2, N. Arseni}, Jo{i} 6, Marjanac 2, Mi lo {e vi} 3, Mi tro vi} 2, Stankovi}, ]urkovi}. Kada su Novosa|ani u 22. minutu poveli sa 12:5 niko nije ni slutio da }e ih sre}a spasiti eliminacije iz EHF kupa. Pri vo|stvu od 27:24, ~etiri sekunde do kraja, Ma|ari su imali sedmerac, {ut za plasman u tre}e kolo. Pre toga Vojvodina je, imala loptu u rukama i plasman u naredni krug, ali su crvenobeli napravili gre{ku u vo|ewu. Na sre}u, stativa je bila saveznik

Mo me nat s utak mi ce Ba la ton fi red KSE - Voj vo di na

Novosa|ana, a zahvaquju}i pobedi od ~etiri gola razlike u prvoj me~u (29:25), Vojvodina se plasirala u tre}i krug takmi~ewa. Tre ner Voj vo di ne \or |e ]irkovi} iznenadio je ma|arski sastav postavom, jer su me~ po~eli igra~i koji su, mawe igrali ove sezone krila ^up kovi} - Radi{i}, pivotmen Veselinov, bekovi Jo{i} – Mitrovi} – Milo{evi}, dok je na golu je bio Luka Arseni}. No vo sa |a ni su sa mi kri vi {to su sebe doveli u takvu situaciju. Nakon sjajne odbrane i

PR VA LI GA SR BI JE

Vo {a ~vr sto ga zi Sme de re vo – Voj vo di na Sr bi ja gas 71:80 (18:18, 12:23, 23:18, 18:20) S M E D E R E V O : Sportska hala u Smederevu, gledalaca 1.000, sudije: Belo{evi}, J. Juras i \or|evi}. SME DE RE VO: Stanojevi}, Di mitrijevi} 4, Vla{kovi} 12, Sekuli} 2, Nasti}, \or|evi} 16, Stoja~i} 5, Popadi} 20, Ogwenovi} 2, Dabovi}, Radenkovi} 10, Popovi}. VOJ VO DI NA SR BI JA GAS: V. Petkovi} 5, Osmokrovi} 2, Markovi} 5, [e{lija, ômagi} 9, Stoja~i} 14, Marojevi} 5, Kalini} 4, \umi} 12, Pe{akovi} 2, Zekovi} 18, Kuèta 4. Ko{arka{i Vojvodine Srbijagasa slavili su i u tre}em kolu Prve lige Srbije. Kao gosti bili su boqi od ekipe Smedereva. Ono {to su Novosa|ani pred utakmicu obe}ali, to su i ostvarili, a to im je i najbitnije. Polako, ali sigurno ulaze u pravu formu, a wihova èqa svima je poznata. @ele da se na|u u Superligi, pa u plej – ofu,

a onda u Jadranskoj ligi.Ina~e, prva ~etvrtina utakmice bila je veoma zanimqiva.Doma}i su kre nuli na sve, ili ni{ta, `ele}i da se pred svojim navija~ima iskupe za prva dva poraza u prvenstvu. Crveno – beli su tek u drugoj ~etvrtini nametnuli svoju igru i sve linije u timu odli~no su funkcionisale. Poga|ali su sa svih strana i odli~no igrali pod svojim ko{em. Posle odmora doma}i su ponovo zaigrali dosta dobro, a poga|ao je wihov najboqi ko{arka{ na ovoj utakmici Marko Popadi}. Tu deonicu Smederevci su dobili s 23:18 i zadali i te kakve muke ~eti trenera Sini{e Mati}a. U posledwoj ~etvrtini igre vodila se prava bitka na terenu, ispod oba ko{a. Ipak, kvalitet gostiju je presudio. Oni su je dobili s tri ko{a razlike (18:21) i zaslu`eno slavili i ostvarili tre}u uzastopnu pobedu. M. P.

ADRI A TIK @EN SKA LI GA

Pe nal za vr {ni ca Voj vo di na - Mla di Kra ji {nik 67:63 (19:19, 19:10, 15:17, 14:17) NO VI SAD: Mala sala Spensa, gledalaca:200, sudije: Hoqevac, Tresoglavi}, Mikuli} (Hrvatska). VOJ VO DI NA: Popovi} 15, ^orto 2, Bo{kovi} 4, Stupar 3, Zekovi}, ]iri}, Marunki}, [esni} 6, Bu~evac 30, Ivan~evi} 7, Halimi} . MLA DI KRA JI [NIK: Va sili} 3, A. Deli} 3, Markovi} 17, N. Deli}, @ivadinovi} 14, Velinovi} 8, @akula 8, Petkovi} 9, Rakovi} 4, Osterman, Markovi}, Bori}. Ko{arka{ice Vojvodine slavile su u neizvesnom susretu 5.kola Adriatik lige. Novosa|anke predvo|ene Nata{om Bu~evac i Jovanom Popovi} u dramati~noj zavr{nici upisale su drugu prvenstvenu pobedu protiv ekipe Mladog Kraji{nika 67:63 i revan{irale se malenima za pro{logodi{wi poraz iz Spensa. U prvih 20 minuta, crveno - bele su bile boqe i na odmor oti{le sa predno{}u od devet ko{eva (38:29). Najve}u prednost izabranice trenera Selimovi}a ste-

smirenog napada, po~eli su da srqaju, igraju brzopleto, {to je Ma|arima omogu}ilo lake go lo ve iz kon tra na pa da. Na Vojvodinino vo|stvo od 12:5, Balatonfired je odgovorio serijom od 6:1. Prvu prednost tre}eplasirana ekipe ma|arskog {ampionata imala je u 36. minutu (16:15), a tri razlike prednosti u samom fini{u me~a. Nakon toga usledio je ve} opisani “triler” zavr{nica u kojoj su na{i rukometa{i imali veliku sre}u. Dan Fra ci le TUR NIR U [TOK HOL MU

Zi ki i Lind {ted u fi na lu

Nenad Zimowi} i wegov novi partner Robert Lind{ted sjajno su zapo~eli saradwu, u prvom zajedni~kom nastupu na turniru u [toholmu stigli su do finala, oni su u polufinalu savladali Anderlsona i Erliha sa 4:6, 7:6, 12:10. U finalu Zimowi} i Lind{ted igra}e protiv para Me lo/Suarez koji su bili boqi od Kvere{ija i Rojera 7:5, 3:6,10:4. Na istom turniru u pojedina~noj konkurenciji u finalu }e igrati Conga i Berdih. Conga je savladao Bagdatisa 6:4,4:6, 5:2,predaja,a Berdih je bio boqi od Almagra 6:3,6:2. TUR NIR U BE ^U

@e mqa za u sta vio Jan ka Srpski teniser Janko Tipsa revi} izgubio je u polufinalu turnira uj Be~u, po{to je boqi od wega bio Grega @emqa iz Slovenije sa 3:6, 7:6 (7:5), 6:2. Janko je imao set i brejk predno sti, ali je @emqa uspeo da preokrene i da se revan{ira srpskom teniseru za nedavni poraz na US openu. Slovenca u finalu ~eka Huan Martin del Potro, koji je u dva taj brejka savladao @ila Mi le ra iz Luk sem bur ga (7:6, 7:6). Posle petog gema u tzre}em setu , kod vo|stva @emqe 3:2, Janko je tra`i lekarski tajm aut zato {to je imao pote{ko}a sa desnim ramenom. TUR NIR U MO SKVI

kle su u 23. minutu (45:33). Ipak go{}e iz Bawa Luke uspevaju agresivnom igrom da pri|u na 45:40 i sve do kraja tre}e deonice igralo se ko{ za ko{. Predvo|ene Marinom Markovi} i biv{om ko{arka{icom Vojvodine Mialnom @ivadinovi}, malene su uspele u posledwei minut me~a da u|u sa poenom vi{ka 60:59. U penal zavr{nici, Jovana Popovi} bila je hladnokrvna i realizovala {est slobodnih bacawa i donese vrednu pobedu svom timu. I. Gru bor

Ana bez fi na la

Ana Ivanovi} nije uspela da izbori prvo finale ove sezone. Ona je u polufinalu teniskog turnira u Moskvi pora`ena od Samante Stosur sa 2:1, po setovima 6:2, 3:6, 2:6. Sem Stosur, deveta igra~ica sveta i prva favoritkiwa za titulu u Moskvi, u finalu }e se sastati sa Dankiwom Karolinom Voznijacki, koja je u drugom polufinalu bila boqa od [ve|anke Sofi Arvidson - 6:3, 6:7 (4:7), 6:4.

SPORT

dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

JELEN SUPERLIGA - 9.KOLO NOVI SAD: Vojvodina - Hajduk BEOGRAD: Rad - Partizan IVAWICA: Javor - Sloboda Point NOVI PAZAR: Novi Pazar - OFK Beograd NI[: Radni~ki - Jagodina KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 - Dowi Srem SMEDEREVO: Smederevo - Spartak ZV BEOGRAD: Crvena zvezda - BSK Bor~a

1:1 0:1 1:1 0:0 0:0 2:0 0:2 7:2

(0:0) (0:1) (0:0) (0:0) (0:1) (4:0)

1. Partizan 9 8 0 1 28:6 24 2. Crvena zvezda 9 7 1 1 23:12 22 3. Rad 9 5 2 2 13:7 17 4. Jagodina 9 5 2 2 8:4 17 5. Vojvodina 9 3 5 1 6:6 14 6. Novi Pazar 9 3 4 2 12:8 13 7. Radni~ki (N) 9 3 3 3 12:14 12 8. Sloboda Point 9 3 3 3 12:16 12 9. Spartak ZV 9 3 2 4 13:11 11 10. Dowi Srem 9 3 2 4 8:10 11 11. Javor 9 3 1 5 13:9 10 12. BSK 9 3 0 6 9:25 9 13. Radni~ki (K) 9 1 5 3 7:12 8 14. Hajduk 9 1 3 5 7:13 6 15. OFK Beograd 9 1 3 5 6:12 6 16. Smederevo 9 0 4 5 4:15 4 U slede}em kolu (27/28.oktobra) sastaju se - NOVI SAD: Vojvodina - Javor, Dowi Srem - Crvena zvezda KULA: Hajduk - Spartak ZV, BEOGRAD: BSK Bor~a - Smederevo, JAGODINA: Jagodina - Radni~ki 1923, BEOGRAD: OFK Beograd - Radni~ki (N), Partizan - Novi Pazar, U@ICE: Sloboda Point - Rad.

Od lu ~io gol Iva no va Rad – Partizan 0:1 (0:1) BE O GRAD: Stadion Obili}a, gledalaca 1.000. Sudija: Karaxi} (Beograd). Strelac: Ivanov u 10. minutu. @uti kartoni: Perovi}, Lekovi}, Qubinkovi} (Rad), S. Markovi} (Partizan). Crveni karton: ^au{i} (Rad) RAD: Danilovi} 7, Vitas 6 (]irkovi}), ^au{i} 6, Pr{o 7 (Jovanovi}), Gwati} 6 (Qubinkovi} 6), Luka 7, Perovi} 7, Mitrovi} 6, Koji} 7, Milo{evi} 6, Lekovi} 6.

Partizan je poveo. Skra}eni korner sa desne strane izveo je Ninkovi}, a na {est, sedam metara od gola Ivanov je glavom smestio loptu u mre`u. Ne{to kasnije Ninkovi} je sa 15 metara {utirao, ali mlako u Danilovi}a. Gra|evinari su su igrali dobro i nekoliko puta zapretili. Najboqu priliku imao je Pr{o. [utirao je sa penaltika, ali visoko preko gola. U 32. minutu nova {ansa za doma}ine. Milo{evi} je

I Ku qa ni od ne li bod Vojvodina - Hajduk 1:1 (0:0) NO VI SAD: Stadion Kara|or|e, gledalaca 1.500, sudija: Lazi} (Novi @ednik: Strelci: Cvetkovi} u 55. za Hajduk, a Bojovi} u 78. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni: Bra}, Bulatovi} i L. Veselinovi} (Hajduk). VOJ VO DI NA: Supi} 6, Brankovi} 6, Trajkovi} 7, Bojovi} 7, Moreira 6 (Deleti}), Bilbija 6 (Katai 6), Abubakar 6, Stevanovi} 6, Vuli}evi} 6, \uri} 6, A|uru 5 (Radoja 6). HAJ DUK: Bra} 7, Bulatovi} 6, Obrovac 6, Adamovi} 6 (Ki{), ]ulum 6, L. Veselinovi} 7, Sekuli} 6, Kova~evi} 6 (M. Veselinovi}), Lali} 6, Cvetkovi} 7, Stojkovi} 6 (Zorica). Sude}i po najavama iz tabora Vojvodine koje su stizale pred duel s Kuqanima, navija~i superliga{a su trebali da o~ekuju novo lice svojih miqenika - organizovaniju i efikasniju igru. Iako su se u prvih 35 minuta dosta trudili doma}i igra~i nisu uspeli da iza|u na kraj sa odbranom Kuqana. Crveno - beli su imali inicija ti vu i stvo ri li ne ko li ko priliku. Najboqu je Vojvodina propustila da realizuje u 26. mi nu tu. Ta da su Bil bi ja i Brankovi} lepo kombinovali posle slobodnog udarca, usledila je dobro uve`bana akcija i lopta je stigla do Bojovi}a, koji je glavom {utirao sa nekih 5-6 metara, ali je umesto mre`e pogodio stativu. I u 37. minutu isti igra~ odli~no je {utirao s nekih 16-17 metara, ali je golman Bra} bio na visini zadatka. Gosti su se uglavnom branili, ali su opasno pretili posle kontranapada. Imali su nekoliko polu prilika, ali je odbrana Novosa|ana ipak uspevala da otkloni opasnost.

Rad ni~ ki 1923 – Do wi Srem (0:0)

Za bi ja ~e sti ta Iva no vi }u na po got ku

PAR TI ZAN: Petrovi} 7, Miqkovi} 6, Lazevski 7, Ostoji} 6, Ivanov 7, Smiqani} 6, Joji} 6, Ili} 7, Ninkovi} 7 (Tomi} 6), L. Markovi} 7 (S. Markovi} 6), Zabija 6 (Mitrovi} 6). Po~elo je ofanzivom oba tima. U 3. minutu Luka se lepo oslobodio Lazevskog, {utirao iskosa sa desne strane, sa 10 metara, ali pogodio samo spoqni deo mre`e. Ne {to kasnije poku{aj i crno – belih. Sa{a Ili} je dobio loptu na ivici {esnaesterca, probao da plasira loptu u gorwi desni ugao golmana Danilovi}a, ali je bio neprecizan. A, ve} u 10. minutu

centrirao sa desne strane, na drugoj stativi do~ekao je Koji}, poku{ao glavom, ali je Petrovi} odbranio. U nastavku prvo je Ili}, {utirao ali slabo. Ne{to kasnije priliku je imao Joji}. U 54. minutu velika prilika za Rad. ^au{i} je proigrao Luku u {esnaestercu, ovaj je {utirao, ali u spoqni deo mre`e. Isti igra~ bio je u {ansi u 64. minutu. Mogli su gra|evinari izjedna~iti i u 88. minutu Luka je neometan {utirao sa 15 metara, ali je Petrovi} sjajno intervenisao. I. Lazarevi}

Go lu bo vi pro bi li oklop Smederevo - Spartak Zlatibor voda 0:2 (0:1) SME DE RE VO: Stadion Smede reva, gledalaca 500, sudija: Gruji} (Ni{). Strelci: Pu{kari} u 2. i Radovanovi} u 82. minutu (auto gol). @uti kartoni: Ogwanovi} i Osman (Smedrevo), a Kova~evi} (Spartak Zlatibor Voda). SME DE RE VO: M. @ivkovi} 5, Ogwanovi} 6, Miqkovi} 5, Niko li} 5 (Jovanovi}), \or|evi} 6, D. @ivkovi} 6, Lazarevski 5, Momi} 5 (Vuka{inovi} 6), Bogi} 5 (Osman 5), Radovanovi} 5, Mijovi} 6. SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Aleksi} 7, Kova~evi} 7, Bra ti} 7, Adamovi} 7, Torbica 7, De spotovi} 7 (Noskovi}), Novakovi} 6 (Milivojev), [arac 6, Antoni} 6, \ur|evi} 6 (Veselinovi}), Pu {kari} 7, Adamovi} 7.

U najslabijoj partiji do sada Smederevci su razo~arali svoje pristalice. Ve} u 2. minutu iz prvog poku{aja Pu{kari} je sa leve strane uputio projektil koji je zavr{io u levom gorwem uglu. Taj pogodak kao da je {okirao Smederevce pa se nisu mogli oporaviti, pa {ta vi{e u 82. mi nutu na centar{ut Despotovi}a, Radovanovi} je nespretno natr ~ao i sa tri metra pogodio sopstvenu mre`u. Tri poluprilike Dejana @ivkovi}a i rezerviste Milana Vuka{inovi}a pre dru gog gola gostiju su bili nedo voqni da bi Smederevci stigli bar do jednog gola. T. Gli{i}

KRA G U J E V AC: Sta dion „î ka Da ~a“, gle da la ca 1.000, su di ja: Vu ka di no vi} (Be o grad), strel ci: Mi lo {kovi} u 55. i Spalevi} u 76. minutu. RAD NI^ KI 1923: Kneèvi} 7, Pavlovi} 7, Kosori} 7, Milo{evi} 8, Fejsa 7, I. Petrovi} 7, Milo{kovi} 8, Petro ni je vi} 7 (Svo ji}), Mu tavxi} 7, Pej~i} 7 ( Simovi} 7), Spalevi} 7 (Nedovi}). DO W I SREM: Be li} 7, Metju 6, Laki} – Pe{i} 6, Vukobrat 6, Josimov 6, Putin~anin 7, Bu ko rac 6, (Petkovi} 6), ]iri} 6 (Laki}evi}), ôrda{i} 6, Damwanovi} 7, To{i} 7 (Janko vi} 6). Vidqivo je bilo od samog starta utakmice da }e gosti iz kontranapada poku{avati da do|u do gola Kneèvi}a. Neugodni i brzi To{i} je u uvod nim mi nu ti ma pro {ao po levoj strani, a akciju je udarcem preko gola zavr{io Pu tin ~a nin. Opa san na pad Kragujev~ani su kreirali u devetom minutu, Pavlovi} je centrirao sa desne strane, a u posledwem trenutku Metju je is pred Pej ~i }a iz ba cio loptu u korner. Apsolutnu nezanimqivost s po~etka drugog poluvrema, Radni~ki je prekinuo vode}im golom. Akciju u kojoj su u~estvovali Petronijevi} i Spalevi}, na izuzetno efektan na~in zavr{io je Milo{kovi} u 55. minut. Nepuna tri minuta kasnije, ukazala se {ansa za izjedna~ewe, To{i} je glavom {utirao pored gola. I ponovo je, u 76. minutu, monotonija u igri prekinuta golom, Milo{kovi} je od li~ nim pa som, omo gu }io Spa le vi }u si tu a ci ju „je dan na jedan“ sa golmanom Beli}em, tako da tu spasa za goste nije bilo. I. Pavlovi}

Bo jo vi} i Abu ba kar pred go lom Ku qa na

U nastavku me~a, usledio je hladan tu{ za navija~e Vojvodine. A|uru je s loptom krenuo u kontra napad i onda jako lo{e uputio pas ka Abubakaru. Cvetkovi} je presekao put lopti, krenuo s wom napred nekih 10-15 metara i sa preko 20 metara uputio pravu bombu ka levom gorwem uglu gola Vojvodine. Supi} ni{ta nije mogao da uradi, a gosti su evro golom stigli do vo|stva. Usledila su prva negodova wa s tribina, ali umesto pritiska doma}ina, u od 67. do 70. minuta, videli smo tri sjajne prilike za Hajduk. Prvu je pro-

Foto: F. Baki}

pustio da realizuje Adamovi} koji iskoristio neodlu~nost odbrane doma}ina i golmana Supi}a, i {utirao je ali je bukvalno sa gol linije u korner iz ba cio ka pi ten Vu li }e vi}. Ve} u slede}em napadu sjajnu {ansu imao je i Veselinovi}, ali je wegov {ut oti{ao preko gola, da bi seriju prilika za goste zakqu~io Obrovac, odli~nim {utem sa 16 metara koji je Supi} krajwim naporom izbacio u korner. U 78. minutu najzad su se i doma}ini radovali. Korner je s desne strane izveo Brankovi}, ubacio loptu u peterac Kuqana,

a tamo je najspretniji i najpri sebniji bio Bojovi} i glavom pogodio mre`u. Sa tribina su se i daqe ~uli povici nezadovoqstva igrom Vojvodine, a pred sam kraj upu }ena je poruka i treneru Neboj{i Vigwevi}u - „Neboj{a, odla zi”. Posledwu izgledniju pri liku da ipak stignu do tri boda fudbaleri Vojvodine propustili su u 86. minutu, kada je Brankovi} centrirao, a Bojovi} za deli} sekunde zakasnio da loptu smesti u mre`u. Fudbaleri Vojvodine salvama zvi`duka ispra}eni sa terena. A. Predojevi}

Ceh pla ti li Bor ~a ni Crvena zvezda - BSK 7:2 (4:0) BE O GRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 10.000, su di ja: Je re mi} (Be o grad). Strelci: Dimitrijevi} u 2. Miki} u 5. Mudrinski u 37. Milunovi} u 40. Asamoa u 69. Panti} u 81. Maksimovi} u 90. za Crvenu zvezdu, a Sotirovi} u 61. Bulatovi} u 87. minutu za BSK. @uti kartoni: Milija{ i Panti} (Crvena zvezda). CR VE NA ZVE ZDA: Kirovski 6, Miki} 8 (Ve{ovi} 7), Panti} 7, Maksimovi} 7, Mladenovi} 7, Milivojevi} 7, Dimitrijevi} 7, Milija{ 7, Milunovi} 7 (Asamoa 7), Kasalica 7, Mudrinski 7 (Babaq). BSK: Kova~evi} 5, Plani} 5, Bo{kovi} 5, Milojevi} 5, ^elebi} 5, Savkovi} 5 (Bulatovi} 6), Jovanovi} 5 (Nuhi), ]esarevi} 5, Stan~eski 5 (An|u{i} 6), \u ki} 5, Sotirovi} 6.

Raspucala se najzad i Crvena zvezda, pa je papren ceh nakon te{kog poraza u Subotici ispostavqen BSK-a. Crveno-beli su do vrha napunili mreù sastava iz Bor~e, koji je do{ao na najve }i stadion sa èqom da se nadigrava. Publika je mogla da uìva u pravoj goleadi. Furiozno su krenuli crvenobeli. Za samo pet minuta doma}in je stekao ogromnu prednost od 2:0, pa je prakti~no ve} tada bilo re{eno pitawe pobednika. U centru pa`we na{ao se Nikola Miki}. Prvo je u 2. minutu idealnim centar{utem omogu}io Dimitrijevi}u da odtvori seriju golova, a zatim je efektno glavom pogodio mreù posle kornera koji je izveo Milija{. Tek nakon petnaestak minuta gosti su se donekle pribrali, Zvezda je spustila ritam igre. Fini{ prvog poluvremena do-

nosi nova uzbu|ewa. U 37. minutu Mudrinski je sjajno reagovao i glavom pogodio mre`u, a tri minuta kasnije vi|en je i najlep{i pogodak na utakmici. Milunovi} je iskosa sa ivice kaznenog prostora precizno ga|ao i pogodio ciq. I u nastavku me~a goleada na Marakani. Uspeli su gosti nakon muwevite kontre i rutinske realizacije Sotirovi}a da donekle ubla`e rezultat. Ali, opet je doma}in dodao gas pa je golman Kova~evi} bio na silnim isku{ewima. U listu strelaca upisali i rezervista Asa moa, a potom i {toperski tandem Panti} - Maksimovi}. Trud gostiju za zaista borbenost nagra|en je jo{ jednim pogotkom u fini{u utakmice, kada je Bulatovi} nadmudrio odbranu crveno-belih. Z. Rangelov

PREMIJER LIGA

Iva no vi} se ra du je sa êl si jem Posle sedam godina êlsi je pobedio Totenhem na „Vajt hart lejnu” u Premijer ligi! Totenhem - êlsi 2:4 (0:1) u uvodnom me~u 8 .kola Premijer lige. êlsi je poveo 1:0, Totenhem preokrenuo u svoju korist, da bi „plavci” potom tri puta pogodili, od toga dva puta Huan Mata. Branislav Ivanovi} nema mesto u startnoj postavi reprezentacije Srbije, ali je zato nezamenqiv u êlsijevoj odbrani. Jo{ jedna solidna partija Ivanovi}a, koji je imao te{ku nedequ iza sebe. Huan Mata je sa dva gola u samo tri minuta zasluìo epitet igra~a utakmice (mogao je ~ak da zabeleì het-trik za desetak minuta). êlsi je bio boqi u prvom delu i tu boqu igru je materijalizovao golom Gerija Kejhila u 17. minutu, posle gre{ke Vilijama Galasa. Ali, „pevci” su se vratili po~etkom drugog poluvremena. Doma}in se potom povukao. Red je bio na ofanzivu êlsija. Huan Mata je stupio na scenu. Pro-

bao je grogirani Totenhem da se ponovo vrati u me~, ali nije uspeo. Reprezentativac Bosne i Hercegovine spasao je Man~ester siti i na gostovawu Vest Bromu. U{ao je u 78. minutu i preokrenuo rezultat, iako su „gra|ani” imali igra~a mawe od 23. minuta (iskqu~en Xejms Milner). Rezultati 8. kola: Totenhem - ^elsi 2:4 (0:1) /Galas 47’, Defo 54’ - Kejhil 1’7, Mata 66’, 69’, Starix 90+2’/, Fulham - Aston Vila 1:0 (0:0) /Berd 84’/, Liverpul - Reding 1:0 (1:0) /Sterling 29’/, Man~ester junajted - Stouk 4:2 (2:1) /Runi 27’, 65’, Van Persi 44’, Velbek 46’ - Runi 27’ ag, Kajtli 59’/, Svonsi - Vigan 2:1 (0:0) /Ernandez 65’, Mi~u 67’ - Bojs 69’/, Vest Bromvi~ Albion Man~ester siti 1:2 (0:0) /Long 67’ - Xeko 80’, 90’+/, Vest Hem - Sautempton 4:1 (0:0) /Nobl 46’, 72’p Nolan 48’ Miga 87’ - Laqana 63’/, Nori~ Arsenal 1:0.

SPORT

nedeqa21.oktobar2012.

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

PRVA LIGA SRBIJA

Po no ta ma Bo gu no vi }a Novi Sad - Banat 2:0 (0:0) NO VI SAD: Sta dion Detelinara, gleda laca: 400, sudija: Sremac (Ruma). Strelci: Bogunovi} u 59. i Maksimovi} u 75. minutu za Novi Sad. @uti kartoni: Miji}, ^obanov, Mi{an (Novi Sad), Vukovi}, Mihajlovi}, Sto{kovi}, Radosavqevi} (Banat).

je pro{ao po levoj strani, uposlio Stan~eti}a na petercu ali je golman Baji} sjajno izntervenisao. Minut kasnije prva prilika za goste. Mihajlovi} je izveso slobodan udarac sa nekih 25 metara, Risti} je traqavo odbio loptu, a zate~eni Vukovi} nije uspeo da iskoristi poklon.

NO VI SAD: Risti} 7, Miji} 8 (Skopqak 7), ôbanov 7, Babi} 7, Boì~i} 7, Stan~eti} 7 (Lazarevski), Balabanovi} 7, Mi{an 7, Maksimovi} 8, Bogunovi} 8, Nedeqkovi} 8 (Vidovi} 7). BA NAT: Baji} 7, Tadi} 6, Tasi} 6, Jovi} 7, Vukovi} 7, Mileti} 6 ( Sto{kovi} 6), Jankovi} 7 (Ra dosavqevi} 6), Oègovi} 7, radosavqev 6, Mihajlovi} 7, Atanasijevi} 6. Od prvog minuta gosti iz Zrewanina krenuli su ofanzivno, a kanarinci su prihvatili takvu igru. Ve} u 3. minutu Maksimovi}

No vi Sad - Ba nat 2:0 In |i ja - Te le op tik 4:1 Mla dost - Vo `do vac 1:1 Mla de no vac - Bo rac 1:0 Be à ni ja - Ko lu ba ra 1:1 Ti mok - Pro le ter 1:0 Je d. Pu te vi - Rad ni~. (NP) 1:0 û ka ri~ ki - Me ta lac 0:0 Na pre dak - Slo ga 5:0 1. Na pre dak 11 2. Vo `do vac 11 3. û ka ri~ ki 11 4. Bo rac 11 5. Je din stvo 11 6. Pro le ter 11 7. In |i ja 11 8. Te le op tik 11 9. Mla de no vac11 10. Radn. (NP) 11 11. Mla dost (L)11 12. Ba nat 11 13. Ti mok 11 14. Be à ni ja 11 15. Slo ga 11 16. Me ta lac 11 17. No vi Sad 11 18. Ko lu ba ra 11

9 6 6 5 4 4 4 3 3 3 3 3 3 3 2 2 3 1

1 4 4 4 6 5 4 5 3 3 3 3 3 2 5 4 1 4

1 1 1 2 1 2 3 3 5 5 5 5 5 6 4 5 7 6

29:10 18:4 12:6 17:8 13:11 12:10 10:9 9:13 9:12 9:13 12:18 7:15 9:19 15:14 8:15 11:12 11:17 6:11

28 22 22 19 18 17 16 14 12 12 12 12 12 11 11 10 10 7

U sle de }em ko lu (27.ok to bra) sa sta ju se: Ba nat - Ti mok, In |i ja - Mla dost (L), Pro le ter - Je din stvo Pu te vi, Rad ni~ ki (NP) Na pre dak, Bo rac - Be `a ni ja, Vo `do vac - Mla de no vac, Ko lu ba ra - No vi Sad, Slo ga - ^u ka ri~ ki, Te le op tik - Me ta lac.

No vi ca Mak si mo vi}

Najboqu {ansu da povedu, fudbaleri Novog Sada nisu iskoristili u 29. minutu. Bogunovi} je ubacio loptu u kazneni prostor gostiju koji su na trenutak zastali o~ekuju}i ofsajd, a Nedeqkovi} je iz okreta sa peterce {utirao, ali je opet sjajni Baji} krajwim naporom poslao loptu u korner. Drugo poluvreme obele`ila je jo{ agresivnija i ofanzivija igra kanarinaca, dok su gosti pod naletima doma}ina bili primorani da se brane. Igrao se 59. minutu kada su `uti do{li u vo|-

stvo. Maksimovi} je lob udarcem uposlio utr~alog Sta~eti}a koji je {utirao u trku, a Baji} odbio loptu na drugu stativu gde je kapiten Novosa|ana glavom poslao pod pre~ku. U 75. minutu, Stan~eti} je oboren na ivici {esnaesterca, a sudija Sremac pokazao na prekr{aj. Slobodan udrac maestralno je izveo Novica Maksimovi}, poslav{i loptu u dowi desni ugao uspavanog Baji}a. Jedini {ut ka golu Risti}a, fudbaleri Banata uputili su u 90. minutu. I. Grubor

Sla no bar ci nisu izdràli Timok - Proleter 1:0 (0:0) TI MOK: Gradski stadion, gledalaca 1500, sudija: Stojiqkovi} (Beograd), strelac: Stefan Jokovi} u 93. minutu. @uti kartoni: Stojkovi}, D. Stankovi}, Jokovi}, Stamenkovi} (Timok), Tanasin, Ra{iovan, @igi}, Vukasovi}, \ori} (Proleter). TI MOK: Jovanovi} 7, D. Stankovi} 7, Jovandi} 7, Lalevi} 7, Stamenkovi} 7, Savi} 7, Cvetkovi} 7, M. Stankovi} 7 (Bjedov), Golubovi} 7 (Jokovi} 8), Kali~anin 7, Stojkovi} 7 (Nikoli} 7). PRO LE TER: Jeli} 7, Tanasin 7, Asani 7 (Kav~i}), Vukasovi} 7, @igi} 7, Kova~evi} 7, Ra{iovan 7, Obradovi} 7, Drini} 7 ( \ori}), Tanu{ev 7, Babi} 7 ( Dragojevi}). Posle nekoliko posnih kola Timok je pogotkom iskusnog napada~a Stefana Jokovi}a u nadoknadi vremena zasluèno pobedio novosadski Proleter. Od po~etka susreta doma}i su krenuli ofanzivno ka golu Novosa|ana koji su vi{e pa`we posvetili o~uvawu svog gola. Na isteku prve polovine prvog dela susreta Timokovci su izveli dva kornera za redom. Ivan Kali~anin je u prvom navratu hteo iz kornera da iznenadi odbranu gostiju pa je o{tro {utirao na prvu stativu direktno u gol, ali je neko iz odbrane ubacio loptu u korner. U drugom navratu Kali~anin je nabacio loptu u srce {esnaesterca, ali je \or|e Tanu{ev, glavom izbacio loptu ponovo u korner. I u nastavku Proleter je igrao zatvoreno pred svojim golom, Mogao je u 67. minutu Marko Nikoli} da dovede Timok u vo|stvo, ali je wegovu loptu sa 25 metara pod samu pre~ku golman gostiju \or|e Jeli} izbacio u korner. I kada su svi o~ekivali da }e se susret pod Kraqevicom zavr{iti bez golova i podelom plena, u nadoknadi vremena Ivan Kali~anin je izveo slobodan udarac iskosa sa leve strane u {esnaestercu gostiju u skoku najvi{i je bio rasni strelac Stefan Jokovi} i glavom je poslao loptu u mreù. A. N. Petkovi}

Jedinstvo PuteviRadni~ki (NP) 1:0 (1:0)

U@I CE: Stadion Jedinstva, gledalaca 500, sudija: Kosti} (Vlasotince),strelac: Vuji} u 44. minutu. @uti kartoni: Viri}, Vukmirovi} (Jedinstvo Putevi), Bo{kovi}, Pejovi} (Radni~ki). JE DIN STVO PU TE VI: Ze~evi} 6, Marjanovi} 6, Kuzmanovi} 6, Gruji~i} 7, Plani} 7, Jovanovi} 7, ân~arevi} 7, Jankovi} 6 (od 53. Vukmirovi} 6), Vuji} 7 (od 72. Vukovi} -), Jeremi} 6 ( Savi}), Viri} 6. RAD NI^ KI: Uro{evi} 6, Pejovi} 6, Bon~i} 7 (Stara~evi}), Radin 6, Puni{i} 7, Ko{uti} 6 (Rai~evi}), A{}eri} 6, Pavlovi} 7, Bo{kovi} 6, Gaji} 6, Bulatovi} 6 (Romi} 7). Do nove pobede, prve jo{ od po~etka septembra, Jedinstvo Putevi je do{lo golom u 44. minutu. ân~arevi} je ubacio loptu pred gol, a Vuji} je uklizavawem, ispred Bo{kovi}a, prosledio iza gol-linije. Pored toga „putari“ gotovo da nisu ozbiqnije pripretili Uro{evi}u. Mogli su Jeremi} i Jankovi} da na isku{ewa stave golmana Radni~kog, ali su akcije zavr{avali mlakim {utevima. Radni~ki je, naro~ito do gola, delovao organizovano, sa dosta prodora kroz sredinu na koje doma}in nije bio dovoqno pripremqen. Pamti}e gosti {ansu sa po~etka, najpre su A{}eri} i Bulatovi} bespotrebno odlagali {ut, a kada je natr~ao Radin pre~ka je spasila doma}ina. Opasno je bilo i posle polukontre Ko{uti}a i A{}eri}a, ali je lopta zavr{ila visoko preko gola. Posle Bulatovi}evog {uta u Ze~evi}evo naru~je na po~etku drugog poluvremena, tek {to je u{ao u igru Vukmirovi} je pripremio {ansu ân~arevi}u, ali je i wegov {ut bio neprecizan. Usledio oje jo{ jedan neuspe{an poku{aj Vukmirovi}a a u 69. minutu Vuji} je propustio priliku da duplira vo|stvo doma}ina. Bio je neodlu~an kod {uta pa je Puni{i} uklizavawem izbio loptu sa noge napada~a Jedinstvo Puteva. Z. @erav~i}

NEMA^KA BUNDES LIGA

[al ke iz ne na dio mi li o ne re Bajern uni{tio Fortunu u Dizeldorfu (5:0), u derbiju Rura [alke slavio u Dortmundu 2:1. Ajntraht ne odustaje od titule. Kom{ije iz Glezenkirhena po bedile su 2:1 i ~etu Jirgena Klopa prili~no udaqile od odbrane titule, a sebi ostavile kakvu-takvu nadu da do kraju mogu da stignu neprikosnoveni Bajern. [alke je zaslu`eno osvojio ceo plen. Preko 80.000 gledalaca moglo je da u`iva u vrhunskoj predstavi u kojoj su konce utakmice povla~ili izabranici Huba Stevensa. Romana Vajdenfelera na~eo je u 14. minutu Ibrahim Afelaj. Minimalna

prednost za [aleke ostala je do po~etka drugog poluvremena, kada je posle samo tri minuta igre Marko Heger duplirao prednost gostuju}eg tima. Neven Suboti} bio je u startnoj postavi doma}ina. Bajern je izjedna~io svoj rekord po broju uzastopnih pobeda na po ~etku sezone Bundeslige! Trenut no ih ima osam i u narednom kolu protiv Leverkuzena u Minhenu poku{a}e da pomere granicu sno va. S obzirom na igre Bavaraca, o~ekivano je da stignu do novog rekorda. Jup Hejnkes i wegovi u~e nici deklasirali su Fortunu usred Dizeldorfa - 5:0. Seriju je

dnevnik

otvorio Hrvat Mario Manxuki}, a nastavili je Luiz Gustavo, Tomas Miler (strelac dva gola) i Rafiwa. Bajern ima pet bodova vi{e od Ajntrahta. Rezultati osmog kola: Bajer Leverkuzen - Majnc 2:2 (1:0) /Kisling 43, Kastro 87 - [alai 58, Rise 76/, Borusija (Dortmund) - [alke 1:2 (0:1) /Levanovski 55 - Afelaj 14, Hoger 48/, Ajntraht - Hanover 3:1 (2:1) /Matmur 5, Jung 18, Mejer 83 Abdelau 43/, Fortuna - Bajern 0:5 (0:2) /Manxuki} 28, Gustavo 36, Miler 55, 86, Rafiwa 87/, Volfsburg - Frajburg 0:2 (0:1) /Kali|uri 40, [uster 85/.

Pod vig Cr ven ~a na Crvenka - Metaloplastika 28:26 (14:13) CR VEN KA: Dvorana „Slobodan île Mi{kovi}”, gledalaca 900, sudije: Kneèvi} i Lon~arevi} (Beograd). Sedmerci: Crvenka 4 (3), Metaloplastika 1 (0), iskqu~ewa: Crvenka 4, Metaloplastika 8 minuta. CR VEN KA: N. Ra~i}, Ivi}, @egarac, Radowi} 2, Tunguz, Slavuqica 1, V. Ra~i} 1, Perovi} 10, Nikoli}, Miri}, Pu{i ca, Mjerima~ka, \urovi} 6, Gruji~i} 2, Vitas (11 odbrana, sedmerac), Gugleta 6. ME TA LO PLA STI KA: Ka ranovi} 3, Al~akovi} 3, Aleksi}, Stevanovi}, Medi} 1, Palevi}, Marjanovi} 2, Draga{ 3, Raji~i} (5 odbrana), Obradovi} 4, Markovi} 1, Arsi} (7 odbrana), Gruji~i} 4, Jezdimirovi}, Vejin, Prodanovi} 5. Crven~ani su napravili podvig. U svojoj dosada najboqoj igri u ovom prvenstvu potpuno su nadvisili favorizovane goste na krilima mladosti. Wihova pobeda, naro~ito u drugom poluvremenu, nije ni u jednom trenutku bila dovedena u pitawe. Po~etno vo|stvo [ap~ana (1:3) nije uticalo na re{enost i voqni momenat igra~a Crvenke, {to je zapaèno od prvog minu ta, da pruè snaàn otpor pa su nakon nekoliko tehni~kih gre{aka uskladili sve linije i akPRVA LIGA SRBIJE

Zre wa nin ci bo qi Radni~ki (S) – Proleter 1:6 SOM BOR: Gradska Hala Mostonga, gledalaca 50, sudije: Dawi, Buqov~i} (oba Subotica). Rezultatim - do 55 kg: Smoqanovi} – Markovi} 0:1 (tu{ prva runda), do 60 kg: [poqari}- Imbrowev 1:0, (tu{, prva runda), do 66 kg: Li{~evi} – Fris 0:1 (tu{, druga runda), do 74 kg: [tefanek ( Proleter) bez borbe, do 84 kg: Mirkovi} – Miolski 0:1 (predaja povreda), do 96 kg: Rkman – Stanoj~i} 0:1 (0:3), do 120 kg: Jurkovi} – Mijatov 0:1 (0:3) U oslabqenom sastavu Radni~ki nije imao {ansu da se ozbiqno suprostavi veoma dobrim gostima iz Zrewanina. Jedinu pobedu za doma}i sastav, postigao je [poqari}. U ostalim borbama Zrewanici su lako pobedili, jedino je jurkovi} izdr`ao do kraja me~a u susretu s Mijatrovim, ali razlika u klasi je bila o~igledna. M. Jovi}evi}

Sla vqe Cr ven ~a na po sle utak mi ce

cije i nakon izjedna~ewa (3:3) golom Guglete igra je proticala uglavnom u naizmeni~nim golovima. Potpuna prevaga usledila je u 26. minutu kada su doma}i pove}i 12:10, a potom i 14:12. Drugo poluvreme je bilo u znaku sna`nog uzleta Crvenke, {to je bio nagove{taj velikog uspeha. Prvo osetnije vo|stvo

(20:17) ostvareno je u 40. minutu golom Gruji~i}a, a sedam minuta kasnije i pove}ano (23:19) efektnim pogotkom V. Ra~i}a. Do kraja utakmice igra~i Metaloplastike uspeli su samo u dva-tri navrata da prepolove minus, ali su na kraju morali da priznaju zaslu`enu pobedu doma}ina. T. Jovovi}

VOJVODINA I PROLETER DELE MEGDAN

No vo sa |an ke ne be è od ulo ge fa vo ri ta Ru ko me ta {i ce Voj vo di ne prili~no samouvereno gospodare prvoliga{kim severom. Poraz od glavnog kandidata za elitu ekipe Kikinde nije ostavio traga, {to su izabranice Mileta Ze~evi}a ve} pokazale na slede}em gostovawu kada su ubedqivo pobedile Temerinke. Dobar kurs Novosa|anke èle da zadrè i ve~eras kada im u go ste sti ù sta ri sport ski prijateqi i rivali iz Zrewanina, ekipa Proleter Superproteina.

– Izuzetno cenimo i po{tujemo ekipu Proletera, koja gaji prave istinske sportske i rukometne vrednosti, zato nam je ~ast {to }emo s wima ve~eras deliti megdan. Zrewaninke su u odnosu na pro{lu godinu oslabqene, ali ni malo ne sumwam da }e one u Novi Sad do}i sa `eqom da se nadigravaju i da nam poremete planove – smatra levo krilo crveno-belih Lidija Ivanovi}. – Realno u ovom me~u mi smo favoriti i ne be`imo od te uloge... J. Gali}

Vojvo|anska liga Istok Radni~ki - Ba~ka 1901 0:2, Kolonija - Jedinstvo (BK) 5:2, Vr {ac - Sloboda 6:0 (NK), Kozara - Proleter (BK) 1:1, AFK - Za drugar 1:0, Budu}nost - Bile}anin 2:1, Kikinda - Radni~ki (K) 2:2.

Vojvo|anska liga Zapad Polet - Budu}nost (M) 5:2, Prvi maj - Omladinac 3:0, Srbobran - Mladost (BP) 2:1, Sloga - Mladost (T) 2:2, Jugovi} - Stani{i} 2:2, Ba~ka - Hajduk (B) 2:1, Crvena zvezda - Crvenka 3:0.

DANAS NA SPORTKIM TERENIMA Fudbal Srp ska li ga Voj vo di na - BEOÎN: Cement - Sloga (T), PALI]: Pali} - Ba~ka Topola, [ID: Radni~ki - Dunav, SREMSKA MITROVICA: Srem - Dolina, ÊLAREVO: ^SK Pivara - Radni~ki (SM), STARA PAZOVA: Jedinstvo Senta, OXACI: Tekstilac Dinamo, BA^KA JARAK: Mladost - Radni~ki (S). Utakmice po~iwu u 15 ~asova. Voj vo |an ska li ga Is tok STARÊVO: Borac - Jedinstvo (NB). Utakmica po~iwe u 15 ~asova. Voj vo |an ska li ga Za pad NOVI SAD: Indeks - Borac (10 ~asova). Pod ru~ na li ga No vog Sa da RUMENKA: Jedinstvo - Petrovaradin, \UR\EVO: Ba~ka 1923 - Stari Grad, BA^KO GRADI[TE: Vojvodina - Borac, ZMAJEVO: Obili} TSK, STEPANOVI]EVO: Omladinac - Kabel. Utakmice po~iwu u 15 ~asova. Grad ska li ga No vog Sa da SUSEK: Susek - Fru{kogorac, RAKOVAC: Borac - Mladost, ÊNEJ: ênej - Fru{kogorski

partizan, BANO[TOR: Proleter - Dinamo, ^EREVI]: Sremac - Ba~ka, SIRIG: Sirig - OFK Futog. Utakmice po~iwu u 15 sati.

Dru ga mu {ka li ga, se ver BANATSKI KARLOVAC: banatski Karlovac - Hercego vina (17), RUMA: Ruma - Crvenka 2 (18).

Ko{arka

Odbojka

ABA li ga - ZAGREB: Cibona - Zadar (17), [IROKI: [i roki - Krka (18), PODGORICA: Budu}nost - Partizan (20). Dru ga mu {ka li ga - se ver,jug - PAN^EVO: Kris Kros Omladinac (17.30), KOVIN: Radni~ki - BNS (18), RUMA: Ruma - Dinamo (18). Dru ga `en ska li ga - se ver BA^KA TOPOLA: Topol~anka - Vojvodina NIS Gas (19), SENTA: Basket Star - Proleter (14).

Vi ner {te di {e èn ska su per li ga – NOVI SAD: Varadin – Crvena zvezda (18), U@ICE: Jedinstvo – NIS Spartak (19). Pr va èn ska li ga – LAZAREVAC: Lazarevac – Crnokosa (18). Pr va mu {ka li ga – NOVI PAZAR: Novi Pazar junior – Jagodina (18). Dru ga èn ska li ga – se ver – IN\IJA: Mladost – Vr{ac (16), RUMA: Ruma – Iton Srem-tempo (16). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga – cen tar – NOVI SAD: Vojvodina 2 – FOK (19), Novi Sad – NS tim (12.45), SREMSKI KARLOVCI: VST – Partizan (15). Pr v a voj v o | an s ka èn s ka li ga – se ver – PRIGREVICA: Apatin – Mladost (BP) (18), BA^: Par ti zan – Be ~ej (15.30). Prva vojvo|anska mu{ka liga – centar – NOVI SAD: Dunav volej 2 – Vo{a (11).

Rukomet Su per li ga za da me - BEO GRAD: Crvena zvezda - Radni~ki (S) (19.30), NOVA PAZOVA: Maks sport - Radni~ki 1949 (20). Pr va mu {ka li ga, se ver IN\IJA: @elezni~ar - Mladost TSK (18.30), KA]: Titel XD - Vojput (20.30). Pr va `en ska li ga, se ver PAN^EVO: Pan~evo - Temerin (19.30), NOVI SAD: Vojvodina - Proleter Superprotein (18).

Novosadska nedeqa21.oktobar2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Danas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 14, 15.45), „Nedodirqivi” (20.05), „Hrabra Merida” (12, 13.50, 15.40), „Meda” (18.20, 20.20, 22.10), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.05), „Hotel Transilvanija” (18.45), „Led” (20.30), „Divqaci” (17.30, 20, 22.20), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.45), „Ubi ca iz budu}nosti” (20.10, 22.25), „Jelena, Katarina, Marija” (22.30), Kids fest (od 10.15 do 18.30)

POZORI[TA Po zo ri {te mla dih mala sala „Bela bajka„ (11)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Pe trovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju

V REMEPlOV

Ukra de ni por tre ti car skog pa ra No vo sad ske no vi ne su 21. ok to bra 1936. na ja vi ~e no vu afe ru, kri mi nal nu, mo `da i po li ti~ ku: iz Grad ske ku }e ne sta li su por tre ti ca ra Fra we Jo si fa i su pru ge mu, ca ri ce Eli za be te, iz ra |e ni u pri rod noj ve li ~i ni. Ka da je u po sled wim da ni ma 1918. pro pa la Austro u gar ska, ne ko je te sli ke sklo nio na ta van Grad ske ku }e, da bi po sle 16 go di na slu ~aj no bi lo pri me }e no da su one ne sta le! Po li ci ja sa da la na po sao i osum wi ~i la za kra |u jed nog po zna tog pro ce ni te qa umet ni~ kih tvo re vi na. On je uhap {en na ju go slo ven sko-ma |ar skoj gra ni ci i iz ja vio da tra `e ne sli ke ni ka da ni je vi deo, ali ga je „ne ko” po zvao u Bu dim pe {tu da upra vo wih pro ce ni. Ma |ar ska je br zo pro na {la te sli ke i vra ti la u No vi Sad, ali ni ka da ni je utvr |e no ko ih je i ka da od neo iz gra da. N. C.

Ran deq o no vi nar stvu Pr vo u ni zu pre da va wa Fa kul te ta za evrop ske prav no po li ti~ ke stu di je, ka ri jer no ori jen ta ci o nog ka rak te ra na te mu „Bi ti ... no vi nar” bi }e odr `a no su tra u 12 ~a so va u am fi te a tru Fa kul te ta, Uli ca Na rod nog fron ta 53. Gost pre da va~ je po zna ti kwi `ev nik, no vi nar i ko lum ni sta „Dnev ni ka” \or |e Ran deq. G. ^.

JU ^E NA SPEN SU ODR @AN ^E TVR TI „RO GAQ”

Voj vo |an ska du {a na jed nom me stu Mi ris tu rin skih ko ba si ca i fu to {kog ku pu sa, pu ni {tan do vi kar lo va~ kog ku glo fa i ka} kih ~va ra ka, pra va sli ka pa non ske rav ni ce, pri vu kla je ju ~e ne ko li ko sto ti na No vo sa |a na na pr vi sprat Spen sa, gde se odr `a vao, ~e tvr ti po re du, su sret voj vo |an skih ku li nar skih, et no i tu ri sti~ kih ma ni fe sta ci ja „Ro gaq”. Po se ti o ci su uz mu zi ku tam bu re mo gli da pro ba ju sve spe ci ja li te te rav ni ~ar ske ku hi we, kao i da vi de ru~ ne ra do ve voj vo |an skih maj sto ra. Po red to ga, u po nu di su bi la i vi na i ra ki je, pro iz ve de ne po da ma }im re cep ti ma. - Na me ra je da se or ga ni za to ri svih ovih ma ni fe sta ci ja oku pe na jed nom me stu, da po de le is ku stva i da pro mo vi {u svo je ma ni fe sta ci je i sa ra |u ju me |u sob no ka `e pred stav nik ne vla di ne or ga ni za ci je „Agro pro fit”, ko ja pri re |u je ovu ma ni fe sta ci ju, Je le na Kr sti}. - Dra go nam je {to

se oda zvao ovo li ki broj qu di, oko 300 u~e sni ka. Sma tra mo da je ovo ve li ki uspeh i vo le li bi ka da bi i dru gi me di ji da li po dr {ku, jer je ovo je din stven do ga |aj. Ide ja o or ga ni za ci ji po te kla je jo{ pre se dam go di na, sa po en tom da se me |u or ga ni za to ri ma

stvo ri sa rad wa, ka ko bi do pri ne li raz vo ju voj vo |an skog tu ri zma. Ne ka ovo bu de sa mo deo do pri no sa da se ova kve ma ni fe sta ci je pro mo vi {u i da se za wih ~u je. Ju ~e su na Spen su po de qe ne i na gra de za naj bo qe u ovoj go di ni, a do bit ni ci su „Pu dar ski da ni” iz Iri ga, „Bel mu ì ja da” iz Svr qi ga, „Srem ski ko la~” iz Ru me, „Pi ti ja da” iz Ba~ kog Jar ka, „Dan ki sa~ ke sar me” iz isto i me nog me sta, „Udru è we ama te ra ku li na ra i ne go va o ca sta rih obi ~a ja” iz Mu `qe, et no gra |an sko dru {tvo „Su va ~a” iz Ki kin de, or ga ni za tor te me rin ske „Pa su qi ja de” Dra gan Vu ko ti}, re gi o nal ni list „Srem ske no vi ne” iz Srem ske Mi tro vi ce i se o ski list „@iv to se la” iz Omo qi ce. Su sret je or ga ni zo van uz po dr {ku Vla de Voj vo di ne i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za po qo pri vre du, {u mar stvo i vo do pri vre du. G. êt nik Fo to: B. Lu ~i}

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7 do 20 sa ti. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

novosadska hronika

nedeqa21.oktobar2012.

dnevnik

„TEATAR POEZIJE” PREDSTAVIO „TASTER POEZIJE”

Sti ho vi oì ve li na po zo ri {noj bi ni Pe t rar kin „Kan co n i j er”, „Se li ce” De san ke Mak si mo vi}, „Pe sma nad pe sma ma” iz Bi bli je, raz ne lir ske i ep ske pe sme, kao i ver se Qu bo mi ra Si mo vi }a, Mi ro sla va An ti }a i Du {a na Ra do vi }a, oì ve li su na bi ni po zo ri {ne sa le Gim na zi je „La za Ko sti}”. Pred pu bli ku je pro ju rio An ti }ev pla vi zec, za si ja le su „Zve zde” Jo va na Du ~i }a, pri ka za na è nid ba Mi li }a Bar jak ta re vi }a i kne è va ve ~e ra, od i gra ne sce ne iz „Kle tve nad kle tvom”, a mo gle su se vi de ti i „Ru ga li ca o vi nu” , „Voj vo di na”, „Do sad na pe sma”, „Naj m a wa pe sma”. Pred s ta v a „Te star po e zi je” osmi {qe na je kao ko la` od 18 pe sa ma iz {kol skog gra di va ka ko bi se po e z i j a pri bli ì la {i r em audi to ri ju mu. -Pred sta va je ba zi ra na na po e zi ji iz {kol skog pro gra ma, i to iz ~i tan ke i lek ti re za pr vi raz red gim na zi je i sred wih stru~ nih {ko la. Od {i ro kog spek tra pe sa ma ko je su za stu pqe ne u gra di vu, uz kon sul ta ci je sa ne kim pro fe so ri ma, ali i sa stru~ wa ci ma za po e zi ju, na pra vqen je oda bir od 18 ko je smo scen ski ob ra di li - ob ja snio je pro du cent i glu mac Bo{ko Petrov do da ju }i da su pri ka za ne sve za stu pqe ne epo he, sti lo vi i ve }i na pe sni ka kroz wi ho ve naj ka rak te ri sti~ ni je i naj u ti caj ni je pe sme. Te a tar ne pred sta vqa sa mo pu ko re ci to va we pe sa ma, ve} je

sva ka od wih do bi la svo ju „sce nu„, uba ~e no je pre gr{t scen skih rad wi ko je ih bli `e ob ja -

ma, {to je ve o ma zah tev no, tra `i pu no ra da i kon cen tra ci je. Pred s ta v u tre b a da po g le d a

Predstava „Testar poezije” osmi{qena je kao kola` od 18 pesama iz {kolskog gradiva kako bi se poezija pribli`ila {irem auditorijumu {wa va ju. Ono {to je vr lo ka rak te ri sti~ no je ste to da ~e ti ri glum ca tu ma ~e vi {e od 30 ulo ga, pa su i do ga |a ji na sce ni kraj we ra zno li ki. - Ovo je vr lo us pe {an pi o nir ski po du hvat i sva ka ~ast Bo {ku Pe tro vu na ide ji - re kla je glu mi ca Sowa Mladenov. Svi smo glu mi li u svim sce na -

sva ko ko vo li po e zi ju, a na ro ~i to sred wo {kol ci, ka ko bi im se ona pri bli `i la. Oko me sec da na in ten ziv nog ra da bi lo je po treb no da na sta ne ova pred sta va, a naj ve }a pre pre ka je bi la pro duk cij ske pri ro de, od no sno li mi ti ra ni bu xet. Pre ma re ~i ma Bo {ka Pe tro va, ide ja o na stan ku pred sta -

ve pro is te kla je iz pi ta wa za {to mla di qu di ret ko po se }u ju po et ske ve ~e ri. -Dok sam raz mi {qao o to me, se tio sam se ka ko ni me ne po e zi ja uop {te ni je in te re so va la kad sam bio u sred woj {ko li, i to pre sve ga zbog to ga {to poj ma ni sam imao o ~e mu se ra di u tim pe sma ma. Po è leo sam da po e z i j u pri b li ` im mla d i m a. Slo bod no mo gu re }i da je lajt mo tiv ovog pro jek ta – oqu |i va we sti ho va, jer sti ho vi su re ~i iz qu di iza {le, iz qu di ko ji ima ju iste pro ble me, ra do sti, tu ge i sno ve, kao i oni {to se de u pu bli ci - ob ja snio je na{ sa go v or n ik ko j i, kao osni v a~ udru è wa „[mi ran ti“, pla ni ra da u na red nom pe ri o du na pra vi i „Te a tar po e zi je“ za dru gi, tre }i i ~e tvr ti raz red sred wih {ko la, uko li ko se obez be di no vac. Sva ka po et ska ce li na is pra }e na je od go va ra ju }om mu zi kom po iz bo ru re di teq ke Maje Gr gi}, ko ja je u sa rad wi sa Aleksandrom Ili}em ura di la i vi deo pro j ek c i j u pred s ta v e. U pred sta vi jo{ igra ju Verica Nikoli} i Nikola Iva~kov. Pro je kat je po dr à la Grad ska upra va za kul tu ru, a po mo gli su ga Gim n a z i j a „La z a Ko s ti}“, No v o s ad s ko po z o r i { te, Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Mu zej Voj vo di ne, Srp sko na rod no po zo ri {te i Bran ko vo ko lo. A. Jerini}

Fo to: B. Lu ~i}

U AKCIJI „POBEDIMO RAK ZNAWEM”

Po de qe ni va u ~e ri za bes plat ne pre gle de Ak ci ja „Po be di mo rak zna wem”, u ko joj su su gra |an ke do bi ja le in for ma ci je o naj u ~e sta li jim ob li ci ma kar ci no ma kod `e na, odr `a na je ju ~e na tri me sta u gra du, is pred tr `nog cen tra „Mer ka tor” , Li man ske pi ja ce i kod „Ba za ra”. Ak ti vist ki we La jons klu ba „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn” de li le su fla je re na ko ji ma se na la ze in for ma ci je o kar ci no mu doj ke i gr li }a ma te ri ce. Ta ko |e, No vo sa -

|an ke su ima le pri li ku da za ka ù 40 bes plat nih gi ne ko lo {kih i pre gle da doj ki ul tra zvu kom u pri vat nim kli ni ka ma. La jons klub je osno van pro {le go di ne, kao èn ski klub, ko je ~i ni 20 hu ma nih è na, ko je su vr lo uspe {ne u svo jim pro fe si ja ma, a ra dom i an ga ò va wem u klu bu te è una pre |e wu lo kal ne za jed ni ce i dru {tva u ce li ni. G. ^.

Iz bor naj bo qeg spor ti ste Kar lo va ca „Kar lo va~ ki list” i ove go di ne or ga ni zu je iz bor naj bo qeg spor ti ste Srem skih Kar lo va ca, a rok za pod no {e we pri ja va je 20. de cem bar. Iz bor }e bi ti oba vqen pre ma pro po zi ci ja ma u ~e tvr tak, 27. de cem bra u 18 ~a so va. Pred lo ge tre ba sla ti is kqu ~i vo elek tron skim pu tem na adre su kon takt@kar lo vac ki list.co.rs.

Ka te go ri je su naj u spe {ni ji spor ti sta i spor tist ki wa, naj u spe {ni ja sport ska or ga ni za ci ja, tre ner, mla di spor ti sta, a do de qu je se na gra da i za du go go di {wu sport sku ak tiv nost - `i vot no de lo. Pro po zi ci je za iz bor naj bo qeg spor ti ste Srem skih Kar lo va ca mo gu se vi de ti na saj tu www.kar lo vac ki list.co.rs. Z. Ml.

SUSRETI: BENKA PULKO, JEDINA @ENA KOJA JE MOTOROM OBI[LA SVET

Na gra da je bi ti dru ga ~i ji

Fo to: B. Lu ~i}

PERFORMANS U ZMAJ JOVINOJ

Ovo je i moj grad Per for mans „Ovo je i moj grad” odr `an je ju ~e u Zmaj Jo vi noj uli ci, a Ogle da lo - Cen tar za ini ci ja ti ve u kul tu ri i Umet ni~ ka gru pa BA ZA sim bo li~ no su skro ji li svoj kva drat ni me tar slo bo de od raz li ~i tog ma te ri ja la (pa pi ra, kar to na, no vi na, ke sa, tka ni ne...), ko jim su uka za li na po tre bu bes plat nog ko ri {}e wa jav nog pro sto ra.

U pi ta wu je od go vor na po ku {aj Grad ske upra ve za ko mu nal ne po slo ve da za pri vre me no ko ri {}e wa kva drat nog me tra jav nog pro sto ra na pla ti 200 di na ra. Ka ko ka `u or ga ni za to ri, ovaj per for mans po ka zu je da grad ski pro sto ri tre ba da slu `e svim No vo sa |a ni ma za oku pqa we, ali i za ko ri {}e we. G. ^.

„STILOS ART” I „DNEVNIK” DARUJU

„Ubi stvo u hra mu Anu bi sa” Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „Ubi stvo u hra mu Anu bi sa” Linde S. Robinson. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve od 16 do 16.05 sa ti na broj te le fo na 528765. Kwi ge ~i ta o ci mo gu da pre u zmu u pro dav ni ci „Sti lo sa” u Je vrej skoj uli ci 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom od 8 do 19 ~a so va. Mla di fa raon Tu tan ka mon stu pa na pre sto na kon smr ti oca Ek na to na ko ji je iz Egip ta si lom `e leo da pro te ra sta re bo go ve i na met ne ve ro va we u je di nog bo ga Ato na. I dok se nad egi pat skim dvo rom jo{ sku pqa ju tam ni obla ci za o sta li od Ek na to no ve kr va ve vla da vi ne i mi ste ri o zne smr ti kra qi ce Ne fre te te, mla dog fa ra o na vre ba no va opa snost . U tek ob no vqe nom hra mu bo ga Anu bi sa do ga |a se bru tal no ubi stvo! Mo} ni sve {te ni ci, ve} be sni na mla dog Ek na to no vog na sled ni ka, ko ri ste zlo ~in da pod ri ju mla di }e vu vlast. Na sce nu stu pa lord Mi ren, „o~i i u{i” mla dog fa ra o na.On }e se uhva ti ti u ko {tac sa za ve rom ko ja sto ji u po za di ni ubi stva ko je se od i gra lo u hra mu Anu bi sa. A. L.

SAHRANE Na gro bqu Ve ter nik u Ve ter ni ku da nas }e bi ti sa hra wen \u ro Jo ve La zen di} (1928) u 13 ~a so va.

Sa wa la je da obi |e svet na mo to ru i – us pe la je. Sre la je naj ra zli ~i ti je qu de, “uda la” se za sop stve ni mo tor, je la ska kav ce, a kul tu ro lo {ki {ok je do ì ve la ka da se po sle pet i po go di na vra ti la ku }i u Slo ve ni ju. Upu {ta la se u iza zo ve iz ra do zna lo sti, pro ble me pre tva ra la u avan tu re... Ovo su sa mo frag men ti sno va pre to ~e nog u stvar ni ì vo ta Ben ke Pul ko, slo bod ne no vi nar ke, kwi èv ni ce i pre da va ~a. I je di ne è ne na sve tu ko ja je mo to rom ob i {la svih se dam kon ti ne na ta. Taj put ju je, iz me |u osta log, od veo i u Gi ni so vu kwi gu re kor da. Je di na je è na ko ja je na Plej bo je voj li sti „Su per mu {ka rac go di ne“, jer, ka ko su ob ja sni li sa sta vqa ~i, „ima ve }a m... od ve }i ne mu {ka ra ca“. Po sle pu to va wa re {i la je da svo ju pri ~u po de li s dru gi ma, pa je ta ko i ro |e na kwi ga “5,5” u iz da wu TV Stu di ja Be~ ke rek. A dok kwi ga ne stig ne u kwi à re, Ben ka Pul ko pri ~a o svo jim ava tu ra ma za ~i ta o ce „Dnev ni ka“. U va{oj biografiji pi{e da ste studirali biologiju, i da imate diplomu negovateqice i fiziotarapeuta. U posledwih desetak godina tako|e ste radili kao novinar, fotograf i pisac. Aktivno se bavite i jedrewem, skijawem, plesom, golfom, tenisom, rowewem, padobarnstvom... Ali kako i kada zapo~ela va{a motociklisti~ka pri~a? – U mo to re sam bi la za qu bqe na jo{ od sred we {ko le. [tri ka la sam pu lo ve re ve }i deo vre me na, a moj or man je bio ob le pqen fo to gra fi ja ma ka va sa ki ja, hon de, su zu ki ja, BMV-a... Ka da sam di plo mi ra la od lu ~i la sam da je bi lo do sta vir tu el ne qu ba vi. Po lo ì la sam vo za~ ki za mo tor, i po la go di ne po {to sam do ne la od lu ku, za po ~e la put oko sve ta. Uve re na sam da ni ka da ne mo è te bi ti do voq no sprem ni za ta ko ve li ku avan tu ru. Mo gu sad da vam po tvr dim da sam bi la sa svim u pra vu. Pre{li ste sve kontinente. Bili ste prva èna koja je motorom sama pre{la Saudijsku Arabiju. Bili ste na Antarktiku, Australiji, Novom Zelandu... Gde ste iskusili najve}u avanturu? – Pre ma do stup nim po da ci ma, ja sam je di na è na ko ja je mo to rom

sa ma pre {la Sa u dij sku Ara bi ju. To sam ura di la iz ra do zna lo sti jer me je wi ho va am ba sa da stal no do bi ja la, a zna mo da su pra va `e na u toj ze mqi ve o ma ogra ni ~e na. Po sle is pi je nih na sto ti ne {o qi ca ~a ja s mom ci ma u am ba sa di Sa u dij ske Ara bi je u Adis Abe bi, us pe la sam. Ne moj te me pi ta ti ka ko sam

pri stoj nost i sa o se }aj nost pre ma qu di ma. Tokom va{eg putovawa oko sveta sreli ste puno razli~itih kultura i naroda. [ta ste nau~ili od wih a {ta oni od vas? – Huh, na u ~i la sam to li ko da ne mo gu to da opi {em u jed nom in ter vjuu. Pre vi {e za in ter vju, a ne do voq no za ì vot. Lek ci je s pu ta su de fi ni tiv no naj bo qe lek ci je ì vo ta. Bi lo je sve ga, od to ga da shva ti te ko li ko je le pa, pre div na i {a ro li ka ova na {a pla ne ta, da ose ti te ka ko su qu di pri ja teq ski ras po lo è ni, ka ko mo gu da bu dem bo ga ta i bez no va ca i ka ko je uà sno va `no po ve re we u mo je vla sti te ose }a je. [ta su qu di na u ~i li od me ne, to }e te mo ra ti wih da pi ta te. Jed no su si gur no na u ~i li: da Slo ve ni ja ni je na maz za hleb, ne go dr à va, kao i gde se na la zi (smeh).  [ta je za vas bio najve}i kulturolo{ki {ok? – Ve ro vat no to {to sam se po sle pet i po go di na vra ti la ku }i. To je bi lo ta ko nad re al no. @i vot se ta ko

Na Tribini mladih sa autorkom Pro mo ci ju kwi ge „5,5“ Ben ke Pul ko i fil ma „Dru gi is pred me ne“ Sne `ne Di vjak, odr à }e se u po ne de qak, 22. ok to bra, u klu bu „Tri bi na mla dih“, u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5, sa po ~et kom u 19 sa ti. Film „Dru gi is pred me ne“ je za jed ni~ ki pro je kat Sne à ne i Ben ke, a go vo ri o de ci Ti be ta ko ja su sme {te na u in dij skom se lu Da ram sa la i fon da ci ji ko ju su po kre nu le ka ko bi im po mo gle. Na pro mo ci ji kwi ge i fil ma ko ju or ga ni zu je TV Stu dio Be~ ke rek go vo ri }e autor ke, a pu bli ka }e ima ti pri li ku da po gle da i fo to gra fi je Ben ke Pul ko s we nog ì vot nog pu to va wa.

us pe la da do bi jem tu sa mo tran zit nu vi zu, ali je sam. Za bav no je ra di ti stva ri iz ~i ste ra do zna lo sti, bez o~e ki va wa ili zah te va.  Kada ste se najvi{e upla{ili? Pla{ite li se vi uop{te? – Strah ni je pi ta we ge o graf skih ko or di na ta, to je pre sta we uma. Jo{ uvek se naj vi {e bo jim sa me se be: da ne na pra vim glup po tez ili lu du gre {ku. To je sve. Osta tak sve ta je si gu ran do kle god ne ko ima raz vi jen ose }aj za

dra ma ti~ no pro me nio jer sam s mo to ra ule te la u di zaj ner sku ode }u i “upa la” na TV, po sta la od ni kog ne ko, tran sfor mi sla se od od “lu ta li ce” u da mu. Vo lim no va is ku stva ko ja se na zi va ju iza zo vi a ne pro ble mi. Zbog to ga ve ro vat no sve to i vo lim. U indijskom selu Daramsala upoznali ste decu sa Tibeta. Kako je ta wihova pri~a uticala na vas? – O~i gled no me je po go di lo, jer sam osno va la hu ma ni tar nu or ga ni -

za ci ju za po mo} u obra zo va wu, uglav nom za ti be tan sku de cu u pro gon stvu. Ti qu di su bi li ne {to po seb no. Vr lo ne `ni, ne agre siv ni, sa iz ra è nom unu tra {wom le po tom i su per to le rant ni, kao i sa o se }aj ni. Ose ti la sam u wi ma mno ge stva ri ko je smo mi qu di u raz vi je nom sve tu ve} iz gu bi li ili za bo ra vi li da ih ~e {}e ko ri sti mo.  Motor je postao va{ saputnik..? – U po ~et ku mi je bio sa mo pre vo zno sred stvo. Za tim je po stao moj mo mak. Za pra vo, u Ame ri ci je po stao moj mo mak za hva qu ju }i ~i we ni ci da sam ta mo mi lion pu ta iz go vo ri la we go vo ime. U SAD sva ko pre vo zno sred stvo ima svo je ime. Po {to je na slo ve na~ kom mo tor „on“, od lu ~i la sam se za „Cr ve nog Mom ka“. U Pa ki sta nu smo se ven ~a li i ì ve li sre} no...  Dve hiqade dana bili ste u motociklisti~kim ~izmama. Kakav je bio ose}aj kada ste se vratili {tiklama i haqini? – Bi lo je su per. Vo lim da bu dem è na. Do bro je {to ci pe le ne od re |u ju pol. No {e we ~i za ma bi lo je iz u ze tak. Da se ni kad ni sam okli znu la u mo jim ~i zma ma, pro pu sti la bih je dan od naj bo qih de lo va u mom ì vo tu. Za hval na sam {to se usu |u jem da bu dem dru ga ~i ja. Na gra da je iz u zet na.  U va{oj kwizi donosite i recepte. [ta je naj~udnija {to ste pojeli tokom putovawa? Koje jelo iz bilo kog razloga ne}ete nikada zaboraviti? – Naj ve ro vat ni je ska kav ce, lar ve lep ti ra i {kor pi je na Taj lan du, hr~ ke u Ekva do ru, pse u Bra zi lu... Pu no je hra ne ko ju ni ka da ne }u za bo ra vi ti. Uglav nom sve ono iz re zer vo a ra za hra nu na mo to ru ka da sam ih je la sa ma ne gde po red pu ta. To je ve ro vat no raz log za {to vo lim de qe we obro ka i dru è we ka da ì vim „nor mal nim“ ì vo tom.  Uradili ste puno stvari u svom ìvotu do sada. Imate li jo{ snova koje èlite da pretvorite u stvarnost? – Ap so lut no! [ta je ì vot bez sno va? Sno vi nam da ju kri la da is pu ni mo è qe. Ka da bu dem pre sta la da sa wam po se ti }u dok to ra. Ve ro vat no }u bi ti ozbiq no bo le sna ili mr tva. @i vot se vr ti oko sno va. Bez sno va ne za slu ù je mo da ì vi mo. Vesna Vukojev

oglasi

dnevnik

IZDAJEM komforan apartman u centru Bawe Koviqa~e. Tel. 063/711 31 86. 211012

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 62356 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema zaodgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 62357

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 62358 ME \U NA ROD NI autobuski prevoz, putno i zdravstveno osigurawe: Beograd, Novi Sad, Pa riz, Cirih, Bern, Bazel, Be~, Trst, Budimpe{ta, Skopqe. Telefon 021/496-333. 62581

SO BA 16m2, centar, iza katedrale, povoqno. Poseban ulaz sa stepeni{ta na spratu, tele fon, voda u sobi, nema kupatilo. Telefon: 064/359-31-21. 62542

IZ DA JE MO komplet name{ten trosoban stan 70m2 - Bulevar oslobo|ewa kod „Dnevnika”. Odmah useqiv. Cena 260E. Telefoni: 021/526-387, 062/518545. 664770 IZ DA VA WE I ZA KUP stanova Novi Sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni, Mileti}eva 51!! Nazovite, do|ite... Telefoni: 021/526-387, 062/518-545. 664767 IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potraìte na www.solis-nekretnine.com. 664724 IZ DA JE MO prazan, dvosoban stan na Grbavici, 60m2, odli~an rasporad, prvi sprat, poèqno porodici na duè vreme. Telefon 065/20-19-013. 664725 IZ DA JEM name{tenu garsowe ru dvema u~enicama studentkiwama ili zaposlenoj devojci. Telefon 064/495-23-19. 62082 IZ DA JEM opremqen jednosoban stan, 40m2, u Radni~koj ulici, u blizini fakulteta, pogodan za mladu porodicu ili dva odgovorna studenta. Telefon 062/505-569. 61685 IZ DA JEM novu komfornu na me{tenu garsoweru za 100E. Te lefon 064/ 8881035. 62229 IZ DA JEM name{ten dvosoban stan 38m2, Ul. Pariske komune 30, Novi Sad. Telefon: 063/7120080. 62369 PRA ZAN jednosoban stan, predsobqe, odvojena kuhiwa i trpezarija, soba, kupatilo, te rasa, 32m2, Bra}e Ribnikar 10, ~etvrti sprat, lift. Telefon 063/754-38-41. 62383 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan ul. Bore Prodanovi }a 15, cena 150E. Telefon 064/ 2838000. 62461 IZ DA JEM dvoiposoban stan u Rumena~koj ulici. Telefon 060/5550602. 62467

IZ DA JEM studentima name{tenu garsoweru na Limanu 2. Telefon 063/8072928. 62470 IZ DA JEM jednosoban, nename{ten stan 40m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 62477 IZ DA JE se jednosoban komfo ran stan na 1. spratu name{ten, mo`e sa dva le`aja, ve{ ma{ina, centralno grejawe, satelit. Telefon 504-629. 62481 IZ DA JE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629. 62482 JED NO SO BAN komforan, name{ten stan, odvojena kuhiwa, Ul. Save Kova~evi}a, 120E, useqiv od 1. novembra. Telefon 063/105-9927. 62485

I Z D A J E M po slov ni pro stor P+S (100 + 100) u No vom Sa du, Uli ca Slo bo da na Se le ni }a 46. Te l e f o n i:

063/815-3-759, 064/114-3-079. 61722

IZ DA JEM name{tenu garsowe ru na Novom nasequ. Mese~no pla}awe. Telefon 064/221-9682. 62492 IZ DA JEM jednoiposoban stan prazan u Fru{kogorskoj, pogled na Dunav, prvi sprat, svetao, useqiv odmah. Telefoni: 459046, 064/0944122. 62515 IZ DA JEM prazan dvoiposoban stan 68m2, Avijati~arsko naseqe, 4. sprat, CG, topla voda, lift, telefon, klima. Telefon 064/153-56-57. 62590 IZ DA JEM name{ten stan, Novo naseqe, dvori{no orjentisan, kutak mira i ti{ine. Telefon 6300-665. 62594 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 62563 IZ DA JEM mawi jednosoban komforan, name{ten stan u centru, cena 80 evra. Telefon 456765, 069/4456-765, 064/1381-313. 62587 IZ DA JEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895-362. 62593 IZ DA JEM name{ten jednoipo soban stan u Novom Sadu, Ulica C. Du{ana, II sprat, miran deo ulice. Telefon 063/88-22-950. 62597 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan kod Sajma. Telefon 021/6338-074. 62602 IZ DA JEM name{tenu garsowe ru kod Futo{ke pijace. Useqiva odmah. Pozvati na 064/5911493. 62603 NO VO NA SE QE, Partizanskih baza, 2. sprat, komplet na me{ten na du`e vreme. Telefon 062/543-816. 62614 IZ DA JEM na Limanu dva, jed noiposoban name{ten stan 40m2 i u Radni~koj ulici 126m2, pra zan. Telefoni: 528-137, 063/538166. 665815

TRO ^LA NA PO RO DI CA iz Zrewanina traì dvosoban le po name{ten stan u Novom Sadu. Pla}amo unapred... Telefoni: 021/526-387, 062/518-545. 664763 HIT NO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1000 evra. Brza realizacija. 063/519-533, 063/522-202. 62560 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novi sad@ stanovi.rs 62561 PO TREB NI u zakup na duì rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana. Telefon 063/522-202, 063/519-533. 62562 HIT NA potra`wa dvosobnog stana u zgradi sa liftom bliè Keju!!! Pozovite 065/25-00-213. 665804

KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 664801 KU PU JE MO stan, lokal, vikendicu ili vi{e garaà - do 25.000E u Novom Sadu, dajemo audi A-4 + doplatu. Samo ozbiqne ponude!!! Telefoni: 021/66-22746, 063/518-546. 664764 IMA MO 40.000E kupujemo stan u Novom Sadu, poèqno novogradwa, useqewe nije hitno!! Svi koji ne{to imate - javite se!!! Telefoni: 021/526-387, 062/518-545. 664765 KU PU JEM stan u Novom Sadu, nebitna lokacija, sa urednom dokumentacijom. Telefoni: 528137, 063/538-166. 665816 KU PU JEM mawi dvosoban stan za sebe u Novom Sadu od vlasnika, ukwièn, bez agencije. Telefon 063/528-759. 62382 KU PU JEM mawi dvosoban stan za sebe u Novom Sadu od vlasnika, ukwièn, bez agencije. Telefon 063/528-759. 62514

GR BA VI CA - 95m2 za samo 69.500 evra! Ukwi`en dupleks u novijoj zgradi, u Ulici Alekse [anti}a, 3 spava}e sobe + dnevni boravak, terasa, lift, parking mesto, ostava. Slike stana pogledajte na www.solis-nekretnine.com. [ifra:20210. Telefoni:0 63/527-459; 021/520-231. 664753 NAJ PO VOQ NI JA KU PO VI NA potpuno nov neuseqavan dupleks na Somborskom bulevaru, na 4. spratu, povr{ine 97m2 za 67.000, lepa velika terasa, 2 kupatila, lepe sobe, povrat PDV-a. [ifra: 21778. Telefoni: 064/134-0459, 021/451570,www.solis-nekretnine.com. 664755

POD BA RA garsowera, odmah useqiva, ukwièna, moè i sa name{tejem za 19.000. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 665817 NO VI BU LE VAR!!! Ekstra garsowera na prvom spratu useqiva ukwièna!!! Pozovite 065/25-00-213. 665805 GAR SO WE RA!!! Odli~na na tre}em spratu od 31m2, nova u ekstra zgradi blizu centra!!! Tel. 063/500-213. 665806

nedeqa21.oktobar2012.

GR BA VI CA!!! Nova garsowera odmah useqiva u odli~noj zgradi blizu Bulevara od 29m2!!! Hitno!!! Tel. 065/25-00-213. 665807 U RAD NI^ KOJ ULI CI gar sowera 29m2 na III spratu, cena 32.000. Telefoni: 065/850-66-16, 451-318, www.nekretninemodjdom.com. [ifra1003143. 665782 HIT NA PRO DA JA novije, odmah useqive garsowere od 25m2 u Gunduli}evoj ulici. Veoma povoqno, 14.500E. Tel. 060/6211685. 665833 OD MAH USE QIV, nov ukwièn stan u najstroèm centru 23m2, Vase Pelagi}a. Central no grejawe. Cena: 25.000. Tel. 063/504-799. 665834 POT PU NO nova, odmah useqiva garsowera u najstroèm cen tru 26,4m2, [umadijska, 28.300. II sprat, lift, terasa, odvojiva kuhiwa. Uredni papiri. Tel. 063/108-8017. 665835 OD MAH USE QI VA, potpuno nova garsowera 23m2, Janka Ve selinovi}a kod Sajma. I sprat, lift, terasa, ukwièn! Cena: 25.500. Tel. 063/108-8017. 665836 GAR SO WE RA, 21m2, kod Merkatora na Limanu III. I sprat, lift, ukwièna! Cena: 25.000. Tel. 063/7776-233. 665837 USE QI VA brzo garsowera 23m2, terasa, 3. sprat, ukwièna,odli~an poloàj,bez posrednika. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 664756 PRO DA JE SE komforna nova garsonera u zgradi vrhunskog kvaliteta, sa povratom PDV-a, na Grbavici, blizina Spensa i fakulteta, povr{ina 27m2, na 3. spratu za 36.500 evra. [ifra:23614. Telefoni: 060/01894-22; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 664733 GAR SO WE RA, useqiva, name{tena i ukwièna, na Detelinari, 19m2, tre}i sprat, terasa, cena 22.000 evra. Telefon 063/182-76-27. 664734 EKS KLU ZIV NO na Grbavici, ukwièna nova garsowera sa terasom i liftom, sa kompletnim name{tajem. Za vi{e detaqa pozovite. [ifra:24018. Telefoni: 021/451-570, 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 664735 PRO DA JEM odli~nu garsoweru kod Socijalnog, prvi sprat, terasa, delimi~no odvojena kuhiwa, povr{ina 25m2. [ifra:24040. Telefoni: 021/451570; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com. 664736 IZ U ZET NO, garsowera sa terasom i odvojenom kuhiwom, na Grbavici, brzo useqiva i ukwièna, 24m2, cena samo 25.000 evra. [ifra:24127. Telefoni: 021/427-277; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com. 664737 GR BA VI CA, ukwièna garsowera u novijoj zgradi od 27m2, odli~na. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 664802 LI MAN 2, odli~an, ukwièn, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefon 63-68-429, www.bomil.rs. 664803

SA JAM KWI GA BE O GRAD,

SRE DA, 24. OK TO BAR PRO MO CI JA KWI GE

„KA KO SE PI [U I PU BLI KU JU SA OP [TE WA O BI O ME DI CIN SKIM IS TRA @I VA WI MA” (Raj ko Igi}, Ran ko [kr bi}). Grafomark

62627

NO VO NA SE QE, ukwi`ena garsowera od 23m2 na III spratu sa liftom, cena 22.700. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 664804 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`ena garsowera od 24m2 po ceni od 26.800. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 664805

UKWI @E NA - odmah useqiva garsowera kod Izvr{nog ve}a 24m2, CG, klasi~an raspored. Cena 26.800E. Telefoni: 064/823-6610, 542-779. 664791 CA RA DU [A NA - ukwièna garsowera, 2. sprat, lift, cena 25.750E i 26m2 Nova Detelinara, ukwièno, lift, terasa, CG, cena 29.900E. Telefoni: 064/823-6610, 021/424-963. 664777 LI MAN - odli~na renovirana garsowera, 1. sprat, CG, lift, odmah useqiva, ukwièna, cena 27.250E. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200. 664787 UKWI @E NA garsowera sa galerijom, moè na kredit, Nova Detelinara, CG, lift, cena 16.500E. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963, (www.avenia-nekretnine.com). 664781 UKWI @E NA garsowera na Novoj Detelinari, terasa, visoko prizemqe, 24m2, cena 25.750E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 665765 GR BA VI CA, ukwièna garso wera u novijoj zgradi iz 2009. godine, prvi sprat, terasa, lift, odli~no raspore|en prostor, 25m2, cena 31.550E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 665766 GAR SO WE RA u centru u novoj zgradi, ukwièna 23m2 u odli~nom stawu, cena 24.750. [ifra1004265. www.nekretninemojdom. Telefoni: 523-193, 065/850-66-16. 665778 BU LE VAR OSLO BO \E WA 29m2, ukwièna garsowera, prazna, odmah useqiva, renovirana 29.500.Telefoni: 444-107, 6337853. Slike na www.terfnekretnine.co.rs. 664858 SOM BOR SKI BU LE VAR no va, I sprat, 27m2-22.000E. Telefoni: 021/526-622, 064/432-55-14. 664835 BRA NI MI RA ]O SI ]A, ukwièna garsowera, 28.000E. Telefoni: 021/526-622, 064/21560-90. 664844 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiva GA 24m2, Telep, L. Lazarevi}a, II sprat, odvojena kuhiwa, parket, grejawe, nova, cena 20.700. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 664848 UKWI @EN 35m2, gradila „Bu du}nost”, useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 35.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 664780 UKWI @EN komforan jednosoban stan koji se lako moè preuraditi u jednoiposoban, 42m2, prvi sprat, lift, Novo naseqe, cena 35.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 665768 U MI Û RI NO VOJ ULI CI 33m2 na IV spratu jednosoban stan, lift, terasa. Povoqno 35.000. [ifra1004133. www.nekretnine-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 665779 JED NO SO BAN stan 29m2, ukwièn, potrebno je renovirawe, cena 22.000. [ifra1003984. www.nekretnine-mojdom. Telefoni: 451-318, 523-193. 665780 NOV jednosoban 28m2 + 28m2 galerije Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a, III sprat, centralno grdsko grejawe, gleda na dvori{te, odvojena kuhiwa, ukwièn, useqiv, 35.000. Telefon 063/517846. 664871 NA ROD NOG FRON TA, ukwi èn 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 664806

KLA SI ÂN jednosoban stan u samom centru Novog Sada, 40m2 za samo 33.000 evra. Stan je za kompletno renovirawe, odmah useqiv, ukwièn. [ifra:22610. Telefoni: 021/520-231; 063/433738, www.solis-nekretnine.com. 664738 KLA SI ÂN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwièn i odmah useqiv, 30m2, cena 27.000 evra. [ifra:23937. Telefoni: 064/2003103, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 664739 NO VO NA SE QE, klasi~an jednosoban stan, 36m2 na devetom spratu i nije posledwi, ukwièn i mogu}e ga je kupiti i na kredit, odmah useqiv! Cena 28.500 evra. [ifra: 24130. Telefoni: 021/427-277; 065/20-19-011, www.solis-nekretnine.com. 664740 JED NO SO BAN stan 28m2 Antona Urbana, kod Satelitske pijace, visoki parter, odmah useqiv. Veoma povoqno 19.900E. Telefoni: 021/526-387, 062/518-545. 664766 NA NO VOJ DE TE LI NA RI 30m2 pred useqewem gradi „Moj Dom”, povrat PDV-a, cena 31.000. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 665777 OMLA DIN SKOG PO KRE TA!!! Jednosoban stan na drugom spratu, brzo useqiv za sre|ivawe!!! Tel. 065/25-00-213. 665808 GAR SO WE RA 23.96m2 u Novom Sadu, Ul. Vuka Karaxi}a br. 6A. Telefon: 065/21-43-684 i 021/419-372. 62360 FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 60940 PRO DA JEM odmah useqivu garsoweru na Novoj Detelinari od 26m2. Telefon 63-41-521. 62566 PRO DA JEM garsoweru u blizini @. stanice za 12.500E. Telefon 060/7411-971. 62572 GAR SO WE RA, Nova Detelinara, doli~na, ukwièna, 28m2 1100E/m2. Telefon 063/1289-797. 62610

LI MAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 665818 NO VO NA SE QE u blizini robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 za 37.700. Telefoni: 528137, 063/538-166. 665819 DA NI LA KI [A odmah useqiv 1.5 stan 37m2 odli~nog rasporeda, ukwièn za 38.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 665820 NOV, ukwièn jednoiposoban stan 35m2, odmah useqiv, odli~nog rasporeda, terasa, u blizini @elezni~ke stanice i Sajma. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 665821 GR BA VI CA jednoiposoban stan 44m2 plus terasa 15m2, u starijoj gradwi, odmah useqiv, ukwièn, cena dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 665822 OD LI ÂN jednoiposoban 35m2 u novoj zgradi koja se useqava, svaki stan ima svoje gasno grejawe, cena 28.950. www.nekretninemojdom.com. [ifra1002766. Telefoni: 451-318, 523-193, 523193. 665783

nedeqa21.oktobar2012.

NA NO VOM SOM BOR SKOM BU LE VA RU 35m2 na prvom spratu, preduseqewe, moè i na kredit, odli~an raspored. [ifra1004294. www.ne kret ni nemoj dom.com. Telefoni: 063/10106-61, 523-193. 665784 USE QIV, ukwièn stan 37m2 sa jo{ 25m2 predivne terase na Limanu III kod Merkatora. Kuhiwa sa trpezarijom, ostava. 34.000E. Tel. 063/108-8017. 665838 LI MAN I, kod fakulteta, ukwièn, odmah useqiv 1.5 stan od 44m2. Cena: 38.200E. Povoqno! Tel. 063/10-10-664. 665839 PRO DA JEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena sa mo:22.600 evra. [ifra:20555. Telefoni: 021/451-570; 064/11262-39, www.so lis-ne kret ni ne.com. 664741 GR BA VI CA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 39.200. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 664808 KOD LI MAN SKE PI JA CE 38m2 jednoiposoban, ukwièn, useqiv, lift, terasa, CG, bez ulagawa, cena 43.300E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 664799 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi èn noviji jednoiposoban stan na I spratu cena 39.100. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 664810 NOV jednoiposoban stan u Majevi~koj ulici, ukwièn, useqiv, 3. sprat, CG, terasa, cena 36.700E. Telefoni: 064/8236601, 542-779. 664794 GR BA VI CA - 36m2, nov jednoiposoban, odmah useqiv, odli~an raspored, lift, terasa, CG, cena 40.800E. Telefoni: 064/8236604, 661-4200. 664795 LEP jednoiposoban 39m2, IV sprat, Bulevar Ja{e Tomi}a, prema Pariske komune, odvojena kuhiwa, dve sobe, terasa sa ostavom, ukwièn. Hitno. 36.000. Telefon 063/517-846. 664872 MO KRAW Ê VA 44m2, II sprat, lift, terasa 40.000, cena nije fiksna. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 664860 GR BA VI CA 36m2, jednoiposoban, kompletno renoviran 39.200 cena nije fiksna, slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs Telefoni: 444-107, 633-7853. 664861 MI Û RI NO VA jednoiposoban, nov, ukwièn, prvi sprat, terasa, ostaju kuhiwski elementi 41.200. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 664862 CEN TAR, kod Socijalnog, nov jednoiposoban stan, terasa, sa kompletnim name{tajem 41.200. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 664863

NA RU ME NA^ KOM PU TU u ukwi`enoj zgradi 47m2, lift, terasa, gleda na dvori{te. Po voqno 39.000. Telefoni: 451318, 065/850-66-16. [ifra1004254, www.ne kre ni ne-moj dom.com. 665781 UKWI @EN jednoiposoban stan na Podbari, prvi sprat, no vija zgrada, 34m2, cena 32.950E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 665767

CEN TAR u blizini Futo{ke pijace, novija kvalitetna zgrada, jednoiposoban stan, terasa, ~etvrti sprat, 42m2, cena 43.250E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 665769 CEN TAR u blizini Socijalnog, ukwièn noviji jednoiposoban stan, drugi sprat, terasa, 38m2, cena 41.200E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 665770 SA JAM ukwièn jednoiposoban stan, 29m2 korisne povr{ine, 34m2 podne povr{ine, {esti sprat, lift, cena sa PDV-om 27.800E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 665764 OD LI ÂN JIS 36m2, P. ârnojevi}a, III sprat, lift, tera sa, dvori{na strana, nov, prvoklasna oprema i gradwa, +garaà, odmah useqiv, cena samo 35.500. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 664847 SA JAM, ukwièn jednoiposo ban stan, 41.500E, lift, terasa. Telefoni: 064/215-60-90 021/522177. 664840 SOM. BU LE VAR, 32m2-25.000E, odli~an, nov, jednoiposoban. Telefoni: 021/522-177, 064/43255-14. 664837 SOM. BU LE VAR 55m2, I sprat, 45.000E, odli~an, novo. Telefoni: 021/522-177, 064/432-55-14. 664836 HIT NO! Brzo useqiv DS 42m2, kod „Masters centra”, III sprat, nov, terasa, kuhiwa sa prozorom, pla}ene komunalije u celosti, odli~an raspored, cena 38.900 sa povratom PDV-a! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 664849 HIT NO! Odmah useqiv DS 64m2, Balzakova, III sprat, lift, terasa, kvalitetna zgrada, fasadna cigla, dvostrano orijentisan, ukwièn, cena 58.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 664851 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 664815 CEN TAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 664816 DE TE LI NA RA 56m2, prvi sprat, sre|en, ukwièn, kvalitetna zgrada, svetao 45.400. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 664864 DU [A NA VA SI QE VA, 64m2, Kej - Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, II sprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, pogled na Dunav, ukwièn, 72.000. Telefon 063/517-846. 664873 KLA SI ÂN dvosoban 63m2, Stevana Mokrawca, kod Sajma, I sprat, mirna ulica, stan dvo strano na dvori{te, u odli~nom stawu, odvojena kuhiwa, odvoje na trpezarija, velika spava}a soba, ukwièn, 53.000. Telefon 063/517-846. 664874 KLA SI ÂN dvosoban 58m2, Gagarinova, I sprat, lift, odvo jena kuhiwa, odvojena trpezarija, terasa sa ostavom, ukwièn, brzo useqiv, 53.000. Telefon 063/517-846. 664875

oglasi

HIT NO!!! @. stanica 57m2 odli~an kompletno renoviran stan, zasebna kuhiwa sa trpezarijom, ukwièn, lift, terasa, CG, cena 46.400E. Telefoni: 064/823-6604, 542-779. 664796 VA SE STA JI ]A 56m2, ukwièn, prazan, novija zgrada, odli~an raspored-odvojena kuhiwa sa prozorom, 4. sprat, lift, terasa, CG. Telefoni: 064/8236601, 021/542-779, (www.ave niane kret ni ne.com). 664783 RAD NI^ KA ul. 67m2 - funcionerska zgrada, odli~an raspored, visoki parter, idealno za poslovni prostor, uli~na orjentacija, standardna ulagawa, ukwièn, prazan, cena 69.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779. 664785

HIT NO!!! 50m2 dvosoban, gradila „Budu}nost”, ukwièn-use qiv, lift, terasa, CG, fasadna cigla, cena 43.200E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610, 021/424-963. 664775 LI MAN, 2.0 stan kod parka od 50m2 u prizemqu prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 664812 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwièn na 54m2, cena 37.900. Telefon 6366952, www.bo mil.rs. 664813 SO CI JAL NO 38m2, ukwièn dvosoban stan, terasa, CG, 2. sprat, odmah useqiv, miran kraj - zgrada stara 5 god. Cena 42.200E. Telefoni: 064/8236610, 021/424-963. 664800 HIT NO!!!!!! 48m2 - ukwièn, useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, CG, cena 30.900E. Telefoni: 064/823-6604, 424-963. 664792 OKO LI NA CA RA DU [A NA, odli~an 2.0 nov, ukwièn useqiv stan na I spratu, cena 51.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 664809 DVO SO BAN stan na Novom nasequ na prodaju, cena 38.500 evra. [ifra:10077. Telefon 063/77-26-845, www.so lis-ne kret ni ne.com. 664742 BU LE VAR OSLO BO \E WA, „Erker” gradwa, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena samo 57.500 evra. [ifra:20353. Telefoni: 021/427-277; 064/2003-103, www.so lis-ne kret ni ne.com. 664743 SU PER PO VOQ NO prodajem stan 66m2 na 4. spratu bez lifta kod Bulevara u blizini stadiona. Ukwièn, odmah useqiv, lo{e stawe, potrebno renovirawe. Cena 750 evra/m2. [ifra:23882. Telefoni: 064/13404-59; 021/451-570, www.so lis-ne kret ni ne.com. 664744 GR BA VI CA, Ulica Gogoqeva, noviji, ukwièn, dvosoban stan sa garaòm. Lift, terasa, odvojena kuhiwa sa prirodnom ven tilacijom. Odli~an, bez ulagawa. [ifra:23960. Telefoni: 060/018-94-22; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 664745

USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa-prozor, ukwièn, garaà, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 664757 CEN TAR kod Jovine gimnazije, ukwièn, dvosoban stan, 57m2, klasi~an raspored, bez ulagawa, mawa zgrada, nià spratnost. Tel. 6615-117. 665853 GR BA VI CA, odli~an dvosoban stan, 45m2, moderno i kvalitetno opremqen, ukwièn, dobrog rasporeda. Tel. 6615-117. 665855 STAN izvanrednog rasporeda, nov, ukwièn, 2.0, 45m2 na Telepu u mawoj zgradi. I sprat, terasa, parking. Ostaje nova kuhiwa. Cena: 33.000. Tel. 063/504-799. 665840 JO VA NA \OR \E VI ]A, 2.0, 64m2, u odli~nom stawu, idealno i za kancelariju. Ukwièn, uli~ni, terasa. Cena: 64.000. Povoqno! Tel. 063/7776-233. 665841 NA [ON SI JU, prodajem dvosoban stan 54m2, lift, terasa, ukwièn, drugi sprat. Povoqno! [ifra1004051. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com. 665785 KOD STA DI O NA VOJ VO DI NE, Dimitrija Tucovi}a, 49m2 na prvom spratu, komplet renoviran dvosoban stan, pogodan i za poslovni prostor, useqiv. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne k ret n i n e-moj d om.com. [ifra1001692. 665786 AVI JA CI JA - Detelinara, 60m2 na petom spratu sa liftom 41.200. www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra1004194. Telefoni: 523-193, 065/850-66-16. 665787 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA dvosoban stan 60m2 na prvom spratu, ukwièn, lift, terasa, odvojena kuhiwa, mogu}nost dvoiposobnog, cena 49.400. [ifra1001244. Telefoni: 523193, 060/073-05-77, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 665788 KOD SO CI JAL NOG nov prazan dvosoban stan na prvom spratu, terasa, lift, 51m2. [i fra1003642. www.ne kret ni nemoj dom.com. Telefonio: 063/101-06-61, 523-193. 665789 OD LI ÂN dvosoban stan na Novoj Detelinari na prvom spratu, ukwièn, terasa, lift, 41m2. Povoqno! [ifra1003361, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Te lefoni: 523-193, 065/850-66-16. 665790 NA NO VOJ DE TE LI NA RI u Ul. Svete Kasapinovi}a, nov, prazan, ukwièn, useqiv stan 67m2, cena 57.000. Telefoni: 451-318, 523-193. 665791 KO SOV SKA!!! Dvosoban stan niè spratnosti u odli~noj zgradi. Hitno i povoqno!!! Tel. 063/500-213. 665809 EKS TRA PO NU DA!!! Kod {kole i vrti}a na Nasequ dvosoban stan u funkciji dvoiposobnog od 63m2 za 49.500 evra!!! Tel. 065/25-00-213. 665810 PRO DA JEM ukwièn stan 66m2 dvosoban, bez posrednika, Kej `rtava racije 4, Novi Sad. Telefon 064/244-6258. 62207 BEZ PO SRED NI KA prodajem salonski stan, 74m2, dvostrano orjentisan na II spratu, kod Iz vr{nog ve}a. Telefoni: 063/7520-501, 021/456-636, 021/432-172. 62294 VLA SNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwièn, useqiv, ima lift. Moè na kredit. Telefon 064/128-47-49. 62451 DVO SO BAN, Liman III, 62m2, ukwièn, odmah useqiv, ekstra lokacija i cena 53.000E. Telefoni 021/450-417, 063/1289-797. 62607 PRO DA JEM dvosoban Stevana Hristi}a, 44m2, 5. sprat, nije zadwi, lift. Telefon 062/543816. 62620

BRA ]E JO VAN DI]!!! Dvoiposoban stan ni`e spratnosti, useqiv, ukwi`en, u jako dobrom stawu!!! Tel. 063/500-213. 665811

dnevnik

NO VO NA SE QE kod Crkve odli~an 2.5 stan, bez ulagawa 75m2 na drugom spratu, ukwièn, dvo strano orjentisan, zidala Budu}nost. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 665823 LI MAN TRI odli~nog rasporeda 2.5 stan 75m2 na prvom spratu, u blizini {kola, vrti}, pijaca, park... Telefoni: 528137, 063/538-166. 665824 NO VO NA SE QE u neposrednoj blizini {kole i vrti}a 2.5 stan 72m2 u zgradi sa liftom, ukwièn za 62.000. Telefoni: 528137, 063/538-166. 665825 NA GR BA VI CI kod Limanske pijace odli~an dvoiposoban stan 71m2, lift, terasa, ukwièn i odmah useqiv. Hitno 67.000. [ifra1004100. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 665792 KOD SAJ MA dvoiposoban stan u Pasterovoj ulici 67m2, cena 58.700. [ifra1004115. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefo ni: 451-318, 523-193. 665793 HIT NO i povoqno, prazan, useqiv, kompletno renoviran dvoiposoban stan 58m2 u Ulici Maksima Gorkog. Terasa. Ukwi èn. Cena: 49.000. Tel. 063/7776233. 665842 PRO DA JEM potpuno renoviran, prazan 2.5 stan 66m2 na Bulevaru oslobo|ewa, lift, terasa. Ukwièn. Cena: 62.000. Tel. 060/6211-685. 665843 MA WI dvoiposoban 2.5 stan u odli~noj zgradi 50m2 Ka}e Dejanovi}. II sprat, terasa, ukwièn! Cena: 44.500. Hitno! Odli~na prilika! Tel. 063/1088017. 665844 NO VI JI klasi~no gra|en, ukwièn 2.5 stan 68m2 kod Sajma. II sprat, lift, terasa. Moè i sa garaòm u dvori{tu. Cena: 63.000. Tel. 063/108-8017. 665845 HIT NA PRO DA JA ukwiènog 2.5 stana u Ulici cara Du{ana, 62m2, I sprat, lift, terasa. Stan bez ulagawa, odli~an raspored. 61.800E. Tel. 060/621-1685. 665846 NO VA DE TE LI NA RA, zidala „Budu}nost”, izuzetno lepog rasporeda i bez ulagawa, dvoiposoban stan, 68m2. Tel. 6615117. 665856 CEN TAR, originalno dvoiposoban stan, 50m2, ukwièn, nov, mirno mesto, odli~an. Tel. 6615-117. 665854 DVO I PO SO BAN stan 52m2, 3. sprat, kuhiwa-prozor, brzo useqiv, ukwièn, bez posrednika, garaà. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 664758 BU LE VAR, okolina Novosadskog sajma, ukwièn noviji 2.5 stan na 2. spratu, cena 64.600. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 664814 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv, odli~an 2.5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000. Telefon 6366-952, www.bo mil.rs. 664811 DVO I PO SO BAN kod ABC-a 63m2, 1. sprat, lift, CG, terasa, ukwièn-useqiv, odli~an ras pored, cena 54.600E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779,

(www.ave nia-ne kret ni ne.com). 664773 GR BA VI CA 71m2 dvoiposoban, ukwièn-useqiv, 2. sprat, terasa, CG, lift, zgrada od fasadne cigle. Hitno!!! Cena 63.800E. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200. 664774 HIT NO!!! 68m2 dvoiposoban, ukwièn, useqiv, nova zgrada, 2. sprat, terasa, lift, CG, cena 63.000E - nije fiksna. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 664778 BRA ]E JO VAN DI] 75m2, II sprat, renoviran, prazan, odmah useqiv 69.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 664865 NO VO NA SE QE 72m2, dvoipo soban, ukwièn, dva sanitarna ~vora 61.800, nije fiksno. Telefoni: 444-107, 633-7853. 664859 NOV - odmah useqiv dvoiposoban stan u kvalitetnoj zgradi na Novoj Detelinari, tre}i sprat, terasa, lift, 56m2, cena 57.650E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 665771 GR BA VI CA, 66m2, ukwièn dvoipoosban stan u novoj zgradi, prvi sprat, terasa, lift, cena 67.950E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 665772 CEN TAR, okolina SUD-a i Spensa u Radni~koj ulici, prodajem odli~an originalno 2.5 ukwièn stan od 61m2 na I spra tu. Telefon 063/828-8377, www.bo mil.rs. 664818 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 664820 LA ZE KO STI ]A, ukwièn dvoiposoban, 76m2, renoviran, salonac, cena dogovor. Moè kao poslovni prostor, I sprat. Cena dogovor. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 664833 STRA @I LOV SKA, dvoiposoban stan, 71m2, luks, ukwièn, renoviran salonski stan, II sprat. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 664834 KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ekspirova ulica zgrada od fa sadne cigle, odli~an stan od 89m2, sre|en, cena 79.500. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 664824 LI MAN, odli~an 3.0 stan od 80m2 mogu}e je preurediti ga u 3.5, ukwièn, cena 70.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 664821 CEN TAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an poloàj, ukwièn i odmah useqiv, cena 80.400. Telefon 636-6952. 664822 GR BA VI CA, u novijoj „Alek sandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwièn 3.0 stan cena 72.100. Hitno! Telefon 6366952, www.bo mil.rs. 664819 NO VO NA SE QE, ukwièn 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 56.600. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 664817

oglasi

dnevnik

HIT NA PRO DA JA! Perfektan TS 91m2, Straìlovska kod fakulteta, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, novija zgrada, ukwièn, cena 95.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 664850 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS 74m2, Podbara, IV sprat, lift, 2 terase, poseban wc, odv. kuhiwa, sig. vrata, klima, pvc, ukwièn, cena samo 61.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 664853 HIT NA PRO DA JA! TS 60m2+terasa 17m2, Novo naseqe, Bul. V. Stepe, dvostrano orijentisan, kompletno renoviran, italijanske plo~ice, jakuzi, klima, ukwièn, cena 51.500. Telefoni: 021/523-700, 063/536212. 664855 AVI JA CI JA, 73m2 odli~an trosoban stan, kompletno renoviran, prvi sprat, lift, dve terase, blindirana vrata, klima 61.800. Telefoni: 444-107, 6337853. 664866 KLA SI ÂN trosoban 74m2, Save Kova~evi}a, I sprat, lift, mirna ulica, zelenilo, parking, ukwièn, brzo useqiv, 68.000. Telefon 063/517-846. 664876 @. STA NI CA 75m2 trosoban, 1. sprat, terasa, CG, ukwièn, useqiv, odli~an raspored, renovirano kupatilo, cena 56.650E. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200, slike na www.ave nia-ne kret ni ne.com. 664779 BU LE VAR OSLO BO \E WA 75m2 trosoban, mogu} troiposoban, useqiv ukwièn, terasa, CG, lift, cena 69.000E. Telefoni: 064/823-6610, 021/6614-200. 664788 GR BA VI CA 75m2 trosoban, odli~an raspored, ukwièn, useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena 71.100E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 664789 KLA SI ÂN, ukwièn trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena 69.000 evra. [ifra:22774. Telefoni: 021/451-570; 065/20-19-013, www.so lis-ne kret ni ne.com. 664746 OD LI ÂN noviji trosoban stan na Novoj Detelinari, ukwièn, terasa, lift, 85m2, cena 76.220 evra. [ifra:13721. Telefoni: 065/20-19-013; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 664747 TRO SO BAN stan u srcu Novog Sada. Specifi~an u svakom pogledu i pruà pun komfor stanovawa u centru grada. [ifra:24107. Telefoni: 065/20-19010; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 664748 HIT NO prodajem odli~an trosoban stan od 77m2, u vojnoj zgradi kod Betanije, na 4. spratu, ukwièn, lepe velike sobe, odli~no odràvan! [ifra:22387. Telefoni: 021/520-231; 064/13404-59. 664749 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 3.0, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Cena sa name {tajem 61.000E. Sa garaòm 69.000. Tel. 063/108-8017. 665847 PRO DA JEM nov, 3.0, odmah use qiv stan 86m2 u Qermontovoj ulici na Grbavici. Ukwièn, ima terasu. Hitno! Cena: 51.500. Tel. 060/6211-685. 665848 NA LI MA NU III, prodajem trosoban stan 75m2 u [ekspiro voj kod Limanskog parka. Cena 71.200. Terasa. Lift. Ukwièn. [ifra1004063. Telefoni: 021/451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 665794 KOD IZ VR [NOG VE ]A u Milete Jak{i}a, odli~an trosoban stan, 83m2 na drugom spratu, vredi videti. Ukwièn. Cena 92.700. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra1004101, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 665795

NA GR BA VI CI odli~an trosoban stan 75m2 na III spratu, dvostran sve sobe ve}e od 12m2, ukwièn, lift, terasa, potrebno sre|ivawe 71.000. Telefoni: 451-318, 060/308-89-93, www.ne kret ni ne-moj dom.com.. [ifra1004112. 665797 NA LI MA NU I u novoj zgradi 90m2 odli~an trosoban stan. www.ne k ret n i n e-moj d om.com. [ifra1001254. Telefoni: 451318, 523-193. 665798 NA LI MA NU III 72m2 trosoban stan, lift, terasa, ukwièn 42.300 prodaje se sa plodouìvawem. [ifra1004135. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 665799 KOD SUP-a prodajemo prazan i ekstra sre|en trosoban stan 75m2 na II spratu, cena 69.000. [ifra1004136. www.ne kret ni nemoj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 665800 LI MAN III!!! Trosoban stan kod Merkatora 77m, lift, ukwièn, odmah useqiv, gleda na dvori{te. Pozovite! Tel. 063/500-213. 665812 NA NO VOM NA SE QU prelep trosoban dupleks stan 114m2 ukwiènih 99m2. Hitno, povoqno, cena 72.000. Slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com pod {ifrom1004105. Telefoni: 451318, 063/101-06-61. 665796 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv dvori{ni TS 58m2, u Suboti~koj ulici, renovirano kupatilo i kuhiwa, deo dvori{ta od 30m2, pvc stolarija, sig. vrata, ukwièn cena samo 15.500. Telefoni: 021/523-700, 065/5536212. 664854 BUL. OSLO BO \E WA kod Spensa prodajem trosoban ukwièn stan, 78m2. Tre}i sprat, vlasnik zgrada je izgra|ena pre tri godine. Telefon 064/837-28-06. 62066 GR BA VI CA, Danila Ki{a, luks, luks trosoban, 80m2, cena 72.000E. Telefon 060/02-01-000. 62391 PRO DA JEM na Bul. Kraqa Petra I trosoban stan 70m2 na drugom spratu, sa terasom i liftom. Telefon 060/02-01-000. 62392 PRO DA JE MO stan kod Socijalnog, 76m2 ili mewamo za dva mawa ili ku}u. Telefon 062/ 1547778. 62518 DVO I PO SO BAN, Grbavica, Alekse [anti}a, odli~na zgrada, II sprat, hitno, 71m2, 62.000E. Telefon 021/450-417, 064/189-3887. 62609

NA NO VOJ DE TE LI NA RI nov troiposoban stan pred useqewe, 100m2+30m2 terase ima povrat PDV-a. www.ne kret ni nemoj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 665801 U VOJ NOJ ZGRA DI na Bul. oslobo|ewa prodajem odli~an troiposoban stan 94m2 na IV spratu. Dva lifta, dve terase, ukwi`en. Cena: 87.000. Tel. 063/7776-233. 665849 UKWI @EN troiposoban stan, 86m2, na Novoj Detelinari, zgrada „Budu}nosti”, povoqno. Tel. 6615-117. 665857 KOD IZ VR [NOG VE ]A troi posoban stan na prvom spratu 112m2, salonskog tipa. Telefon 063/538-166. 665828 NO VO NA SE QE troiposoban stan 86m2, odli~nog rasporeda, lep stan, ~etvrti sprat sa liftom. Telefon 063/538-166. 665829 OD LI ^AN noviji troiposoban stan 80m2 na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, brzo use qiv. Cena 77.000 evra. [ifra:23835. Telefoni: 021/520231; 065/20-19-010, www.so lis-ne kret ni ne.com. 664750

TRO I PO SO BAN 84m2, zgrada 4 god. stara, 2. sprat, lift, terasa, ukwièn-useqiv odmah, od li~an raspored, cena dogovor. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779. 664776 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi èn noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 664823 LI MAN, odli~an, ukwièn 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 664826

NA GR BA VI CI u odli~noj zgradi, nov ukwièn dodatno luks sre|en 5.0 stan od 110m2, cena 103.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 664827 GR BAV CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 664828 BU LE VAR EVRO PE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosi na, cena 79.350. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 664825 Ê TVO RO SO BAN, Liman I, kod [tranda, Drage Spasi}, lepo organizovan stan u 65m2, tri spava}e sobe, terasa, pogled na centar i Tvr|avu, renoviran, bez ulagawa, ukwièn, 60.000. Telefon 063/517-846. 664877 PR VO KLA SAN petosoban stan 114m2, centar - Spens, Di mitrija Tucovi}a, dve terase, dva kupatila, bez ulagawa, hit no, 82.500. Telefon 063/517-846. 664878 U NE PO SRED NOJ BLI ZI NI Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra:13867. Telefoni: 063/520-296; 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com. 664752 USE QIV ~etvorosoban stan 147m2, veliki dnevni boravak, wc, kupatilo, tri terase, na tri strane, garaà. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 664759 EKS KLU ZIV NO, u blizini „Matice srpske”, stambeni objekat sa pripadaju}im placem od 409m2, uz mogu}nost pro{irewa ili za izgradwu stambene zgrade, cena:50.000 evra. Telefon 064/2003-103. 664731

KOD DU NAV SKOG PAR KA ~etvorosoban stan 115m2. II sprat, renoviran, lift. Odmah useqiv, ukwièn. Izvanredna prilika! Povoqno! Tel. 060/6211-685. 665850 EKS KLU ZIV NO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, 5.0 stan od 155m2, I sprat, lift, terase. Povoqno! Tel. 063/7776233. 665851 VA SE STA JI ]A izuzetan stan 107m2 komplet sre|en moè i sa name{tajem ukwièn. [ifra1000071. www.ne kret ni nemoj dom.com. Telefoni: 063/10106-61, 523-193. 665802 NA GR BA VI CI u zgradi „Zoneda” ~etvorosoban stan na prvom spratu, ukwièn 109m2. Povoqno 97.500. [ifra1004283, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Te lefoni: 451-318, 065/850-66-16. 665803 DU NAV SKI PARK!!! êtvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 665813 NO VO NA SE QE!!! Kod {kole i vrti}a petosoban stan niè spratnosti!!! Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213. 665814 NO VO NA SE QE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan 106m2 na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 665826 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban ukwièn stan 100m2 u novijoj zgradi. Telefoni: 528137, 063/538-166. 665827 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv nov dupleks PS 128m2, Somborski bulevar, 600m od Limana, IV sprat, dvori{na strana, lift, 2 terase, cena sa PDVom 64.500 za ke{-popust! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 664852 CEN TAR na Trgu Mladenaca prodajem ~etvorosoban salon ski stan na tre}em spratu, sa liftom, 116m2, cena 103.000E. Telefon 060/02-01-000. 62394 GR BA VI CA, Alekse [anti}a, 105m2, ukwièn, ~etvorosoban stan redovna etaà, u novijoj zgradi, cena 105.000E. Telefon: 064/220-95-65. 62395 PRO DA JEM odli~an ~etvorosoban stan u strogom centru grada od 106m2, ukwièn, dvostrano orijentisan, 3. sprat, lift. Telefoni: 064/115-38-32, 021/423-697. 62458 FRU [KO GOR SKA ULI CA odli~an troiposoban ukwièn stan 90m2, na prvom spratu, sa terasom i liftom. Telefon 064/220-95-65. 62396 U CEN TRU Subotice prodajem salonski stan, 90m2 sa dva ulaza, pogodan za poslovni prostor. Telefon 6612-836. 62524 STAN kod SPENS-a IV sprat, u dva nivoa, bez lifta, ekstra povoqno, bez ulagawa, 80.000 evra fiksno. Telefon 063/522730. 62595

nedeqa21.oktobar2012.

KU ]A 75m2 Vidovdansko naseqe, useqiva, plac 360m2, uredna dokumentacija, voda, struja, gas, cena 40.200E. Telefoni: 064/823-6604, 6614-200. 664793 SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ulice, prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwièno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Telefon 063/828-83-77. 664829 PE TO SOB NA porodi~na ku}a 130m2, na placu 450m2, Avijati~arsko naseqe, prizemqe, sprat, potkrovqe, kolski ulaz, centralno gradsko grejawe, bez ulagawa, ukwièna, 135.000. Telefon 063/517-846. 664868 EKS KLU ZIV NA ku}a na âr daku, Kamenica, 150m2, na placu 1400m2, prvoklasna gradwa, italijanska oprema, sanitarije, keramika, ure|en vrt, tri sistema grejawa, ukwièna, treba vide ti! 190.000. Telefon 063/517846. 664869 VI LA u Kamenici 350m2, naseqe Voinovo, mirna ulica, plac 500m2, vrt sa ~etinarima, velika garaà, osam soba, funkcioni{e kao dva stana, ukwièna, moè zamena 196.000. Telefon 063/517-846. 664870 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwièna 85.000 nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 664857 KU ]A u Sremskoj Kamenici, kvalitetna ukwièna, 167m2 stambenog prostora, plus 82m2 suteren - garaà i radionica, plus 82m2 nezavrseno potkrovqe, plac 390m2, cena 103.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 665774 OD LI^ NA ku}a - ârdak 180m2 stambeno 6-sobna, plac 1000m2 kvadratnog oblika, ukwièna, odmah useqiva, gradwa sendvi~ zid, cena 125.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 664790 SREM SKA KA ME NI CA, odli~na lokacija u blizini centra i {kole policije, ku}a ukwièna 1/1, stambena povr{ina 140m2 na placu od 250m2, kolski ulaz, kvalitetno gra|ena, gasno grejawe, cena 57.000 evra. [ifra:31230. Telefoni: 063/182-76-27; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 664732 KOD [KO LE MI LI CI JE u Kamenici porodi~na ku}a P+I+Pk 250m2 na placu od 475m2 u dobrom stawu, ukwièna. Telefon 060/0730-577. [ifra 3000335, www.ne kret ni nemoj dom.com. 665776 KU ]A u Ka}u, naseqe Sun~ani breg, kvalitetna gradwa, 122m2, plus garaà, fini{ni radovi, plac 25m2, cena 44.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 665773 KA], nova, super moderna ku}a, 136m2 stambenog prostora na prelepom placu od 2200m2. Povoqna cena! Tel. 063/777-6233. 665832 BAN STOL - ôrtanovci nova ukwièna dvosobna vikendicabrvnara 40m2, plac 1300 m2front 15.5 m, voda, struja, bazen 6h3.5m dubine 1.6m, cena 22.000E. Telefoni: 064/8236601, 542-779, (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 664798 PE TRO VA RA DIN - Tranxa ment, 1200m2, gra|evinski plac, ukwièn 1/1. Odli~an, povoqno! Telefoni: 064/215-60-90, 021/526-622. 664838 HIT NO PRO DA JEM! Placeve od 402m2 do 432m2 u Veterniku, 800m od „Intersrema”, asfalt, struja, voda, ukwièni 1/1, dozvoqena gradwa ku}e u osnovi 120m2, cena cca 14.900 za ke{ popust! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 664856

KO VIQ, vi{enamenski plac na auto putu NS-BG, prvi red do auto puta. Sva infrastruktura na 300-500m. Povr{ina 14.200m2, cena:67.000 evra. [i fra:70740. Telefoni: 060/01894-22; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 664726 PRO DA JEM plac za gradwu benzinske pumpe 2.400m2 na magistralnom putu M7, sa frontom od 60m, cena 145.000 evra. Telefon 064/2003-103, www.so lisne kret ni ne.com. 664727 PLAC na Mi{eluku, dozvoqe na gradwa, parcelisan 530m2, ukwièno vlasni{tvo 1/1. Cena 15.500 evra. Telefoni: 065/2019-011; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 664728 PRO DA JEM gra|evinski plac 500m2 u Petrovaradinu u Sado vima, lepo mesto, odli~an, cena 11.500 evra. Telefoni: 064/1340459, 065/2019-006, www.so lis-ne kret ni ne.com. 664729 SREM SKA KA ME NI CA, dobra prizemna porodi~na ku}a 110m2 u blizini {kole policije, na placu od 779m2, ku}a ima pogled na grad i Dunav, ukwièna, mirna ulica. Eta`no greja we. Cena 72.000 evra. [ifra:119. Telefoni: 064/1340459; 065/20-19-006, www.so lis-ne kret ni ne.com. 664730 RA KO VAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Povoqno! Tel. 063/10-880-17. 665830 BA^ KA, obradivo zemqi{te 63 ha, 7500 evra/ha. Telefon 063/1124-911. 664841 ÂR DAK gra|evinski plac 2200m2-front 22m, ravan pogled na Alibegovac i Paragovo, voda, struja, gas cena dogovor. Telefoni: 064/823-6601, 021/424963. 664786 PRO DA JEM plac 710m2 prepun ~etinara na Popovici kod okretnice uz glavni put. Izu zetno za vikendicu ili ku}u. Cena: 14.000. Tel. 063/7776-233. 665831 OD LI^ NA renovirana vikendica 80m2 na Kamewaru. Kupatilo+wc, garaà za ~amac. Tel. 063/10-880-17. 665852 PE TRO VA RA DIN - 31.000E, ku}a 90m2 za renovirawe od cigle, kod ambulante i zabavi{ta, plac 300m2. Telefon:063/585076. 62507 NO VI SAD, Nikole Tesle, preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75215. 61692 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwièna. Telefoni: 060/4419-375, 062/10729-96. 62366 PRO DA JEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842-894. 62445 KU ]A komforna sa pomo}nim objektom, pogodna za veliki familiju, zemqi{te oko 900m, dowe Sajlovo. Telefon 0631258455. 62459 PRO DA JEM ukwiènu ku}u u Sremskoj Kamenici - Bocke, Bademova 14, 162 m2 su+p+1 na placu 900m2. Ima infrastruktura. Telefon 063-899-8999. 61109 PE TRO VA RA DIN - GRA DI] ku}a 200m2 = 5 zasebnih stanova, sama na placu, jedan vlasnik, ukwièn. Samo 145.000E. Telefon 063/152-052-1. 62510 PE TRO VA RA DIN - glavna ulica, stara ukwièna ku}a 120m2, na placu 730m2, dozvoqeno P + 1 + PK = 1000m2, cena 85.000E. Telefon:063/585-076. 62511 PRO DA JEM ku}u u B. Petrovcu na povr{ini 7a 180m2 ku}a, hala za proizvodwu metli. Iza ku}e oranica 40a. Telefon 781242. 62032 NA JED NU ILI VI [E GO DI NA uzimam u arendu poqoprivredno zemqi{te k.o. ênej, Stepanovi}evo, Kisa~, Peji}a sala{i. Pla}awe unapred. Te lefon 064/837-2806. 60623 PRO DA JEM plac na Popovici povr{ine 1100m2, regija Buxak, sa prelepim pogledom na grad. Telefon 064/1789789. 61632

nedeqa21.oktobar2012.

GRA\EVINSKA PARCELA 20ari u Petrovaradinu za stovari{te, skladi{te, proizvodni pogon, zgradu ili porodi~nu ku}u. Bukova~ki put 3c. Telefon 063/547-782. 62109 GRA \EVINSKI PLAC, od 27 ari, blizu televizije, na Mi{eluku, Petrovaradin, deqiv na dva dela. Mogu}a delimi~na kompenzacija. Telefon 064/2287-731. 62097 SREMSKI KARLOVCI - u potezu Beqe{evo, ju`na padina, 3ha 24a, zemqa veoma povoqno, pogodna za sve namene. Telefon 064/16-12-596. 62098 FRU[KA GORA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 idelani za sve namene, put, struja, 8km od Novog Sada. Telefon 064/288-61-71. 62436 PLAC na Mi{eluku, 30 ari (3000), mogu}a parcelizacija, dozvoqena gradwa. Cena po dogovoru. Telefon 021/6368-788. Zvati posle 20 ~asova. 62377 PETROVARADIN - prazni placevi za gradwu i stare ru{evne ku}e i novije ku}e useqive. Odli~ne lokacije i povoqne cene. Telefon 063/152-052-1 62509 PARAGOVO, plac 1085m2, 10E, dozvoqena gradwa, ulica Bokvica, povoqno, na rate. Aca. Telefoni: 063/ 532-362, 021/6624-269. 62517 SPRATNA petosobna ku}a u Futogu od 150m2, Ul. G. Principa. Telefon 063/88-22-950. 62596 KU]A, [ajka{ka, 143m2, a placu 400m2, hitno, 75.000E. Telefon 021/450-417, 063/1289-797. 62608 SAVE \ISALOVA, ukwièno, Salajka, ku}a oko 200m2 plac oko 450m2. Moè zamena za mawi stan+ doplata. Telefon 0692/645-869. 62616 KU]A, Avijati~arsko naseqe, ukwièno, ~vrsta gradwa, sa pomo}nim prostorijama, gradsko centralno grejawe. Moè zamena za dva mawa stana. Telefon 062/645-869. 62617 TELEP, Ul. Qubice Ravasin, ku}a oko 250m2, plac 800m2, bez ulagawa. Telefon: 062/8901199. 62618 PRODAJEM KU]U u centru Sremskih Karlovaca (blizu gimnazije), 9h9m, plus podrum i terasa. Telefon 6333-064, 061/620-7005. 62592 PRODAJEM placeve u Petrovaradinu i na Popovici, asfalt, struja, voda, gas, 7.500E. Telefon 064/ 146-5474. 62531 MAWA KU]A, Alekse Nenadovi}a 23, legalizovana, pac 700m2, pomo}ni objekti, velika ba{ta, cena 25.000E. Telefon 021/6500-051, 062/876-05-36. 62557 PLACEVI gra|evinski h 4, ukupno 3.000m2, cena 25e/m2, naseqe Velki Rit. Telefon 021/6500-051, 062/876-05-36. 62558 ALIBEGOVAC, plac 1300m2, zapo~eta ku}a oko 80m2. Telefon 062/645-869. 62615 PRODAJEM plac od 870m2 na Artiqevu. Telefon: 063/518362. 62623

PRODAJEM placeve u Starim Ledincima, ukwi`ene, dozvo qena gradwa, asfaltni put, centar sela, autobus, struja, voda, telefon, gas. Telefoni: 063/507-097, 021/29-77-565. 62575 PRODAJU se placevi 400m2 na Veterniku u blizini Kluba Vujadin Bo{kov. Svi potrebni papiri. Telefon 060/050-2955. 62600 GRA\EVINSKI PLAC za ko lektivnu gradwu, Mi{eluk, 763m2, mo`e zamena za nekretninu. Telefon 063/1289-797. 62611 VIKENDICA - Bege~ka Jama, preko nasipa, cena 10.000E. Telefon 021/6500-051, 062/876-0536. 62559

TRA@IMO LOKAL u zakup 100 - 150m2 na top lokaciji, po`eqno Bulevar oslobo|ewa, oko Spensa. Redovno pla}awe. Telefoni: 021/66-22-746, 063/518-546. 664769 LOKAL Bul. cara Lazara, 38m231.000E, uli~ni veliki portal. Noviji. Telefoni: 021/526-622, 063/11-24-911. 664843 PRODAJE SE ekskluzivan uli~ni lokal 150m2, kod Futo{ke pijace, ]irpanova, kompletno opremqen za ugostiteqstvo, mogu}nost ba{te, ukwi`en. Telefon 063/517-846. 664867 NA BULEVARU EVROPE, prodajem odli~an lokal - ugao sa Ul. Koste Racina,150m2, gradio „Moj Dom”. Telefoni: 021/451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 665775 IZDAJEM lokal, 82m2 na Bulevaru oslibo|ewa 65a, na spratu, ulaz spoqa sa bulevara. Pogodan za predstavni{tvo, agenciju, ordinaciju... Telefon 063/455-600. 60689 IZDAJEM salonski stan, @elezni~ka 40, 100m2, I sprat, kao poslovni prostor, za advokate, lekare, {kole, firme. Telefoni: 064/27-80-303, 021/527-258, 021/6621-791. 61469 IZDAJE SE lokal, 100m2, magacin 110m2. Spreman za useqewe. Telefon 063/540-510. 62318 IZDAJE SE lokal 90m2 na Bulevaru oslobo|ewa 51 u Novom Sadu. Telefon 061/285-0517. 62490 IZDAJEM lokal idealan za agencije 30m2, prvi sprat u poslovnoj zgradi Bulevar oslobo|ewa 30A, Cena vrlo povoqna, Telefon 498775, 445-919. 62526 IZDAJE se lokal 17m2 Bulevar Kneza Milo{a 11. Telefon 063/ 7293135. 62527 IZDAJEM lokal 30m2, Bul. oslobo|ewa br. 68 (prodavnica biciklova) Telefon: 063/1676149. 62621

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 664761

oglasi l ^iTUQe l PoMeni

PRODAJEM zidanu gara`u u Ul. Mi{e Dimitrijevi}a. Tele fon: 542-194. 62443 GARA@A - Grbavica Gogoqeva - 18m2 ukwi`ena, podzemna, struja, voda, cena 500 evra/m2. Telefon 063/152-052-1. 62508

KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Isplata maksimalna na licu mesta. Telefoni: 824-611, 064/337-7695, 062/823-1298. 61622 PRODAJEM re na ult clio 1:4, 99. godi{te, 5 vrata, full oprema, NS table, registrovan do jula 2013. Telefoni: 021/6434-801, 063/566-701. 62300

PRODAJEM ceragem aparat za masa`u ki~me sa garancijom + gudl podloga. Telefon 064/ 3023 156. 62579

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 62437

HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odloènog pla}awa. Telefon 021/454-157, 063/540596. 60931 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, podruma, garaà, skidawe vlage sa zidova. Moè i odloèno pla}awe. Garancija. Telefoni: 021/731-895, 060/0731-895 i 064/128-94-87. 61287 PE]KAR: zidamo kaqeve pe}i, kamine imamo novih i polovnih pe}i. Radimo sa svojim materijalom. Idemo i van grada. Tele fon 064/1757-053. 61827 MOLER I FARBAR radi moleraj, drvenariju i lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 62247

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van gra da. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 62353 PE]KAR zidam kaqeve pe}i i otkupqujem kori{}ene, imam nove pe}i sve boje - moj materijal. Telefoni: 064/155-40-29, 021/6301-524. 62447

MOLERSKO - FARBARSKE USLUGE. Radim i mawe poslove. Telefon 063/173-2692, majstor Miki. 62469 VR[IM mawe stolarske usluge. Mile, telefon: 064/489-2460. 62488 VODOINSTALATERSKO KERAMI^ARSKO izvo|ewe radova. Telefon 064/15-88-035. 62496 KADA SERVIS - osnova glazu re uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogo di{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 500-155, 065/5436896. 62529 KROJA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te.Telefon 6612570 od 9-12 i od 15-19. 62543

dnevnik ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 62483 PRODAJEM pe} na gas za eta`no grejawe. Telefon 63-41-521. 62567

Posledwi pozdrav dragoj tetki

SEDMOGODI[WI POMEN

\or|e Dejana Deliba{i} 23. 10. 2005 - 23. 10. 2012. Sve ove godine tuge koje su pro{le se}awa su na tebe i `ivot koji si nam u~inio nezaboravnim. Tvoja porodica. 62692

PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59846 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~una re, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59847 KUPUJEM televizore samsung, sony, sa lo{om slikom i neispravnim ekranima i druge televizore, svu ku}nu tehniku, dobro pla}am. Telefon 063/7746129. 62569

Danas, 21. 10. 2012. godine navr{ava se tu`na godina od kako si nas napustila i ostavila sa ve~nom tugom u srcu.

Mirjani Radovanovi} od porodice Ogorelica.

OG1

POMEN Navr{ava se godina od kako nas je napustila na{a draga mama, baka i prabaka

Qubica Stankovi} 1929 - 2011. O`alo{}eni sinovi: Laza i Vladimir sa porodicama. 62705

KUPUJEM antikvitete, sabqe, ordene, medaqe, bajonete, stare vojne uniforme, {lemove, {ap ke, stari novac, zastave i ostalo. Telefon: 063/196-48-17. 61813 KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 58595

PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe xema. Recept + dostava na adresu. Telefon 061/68-55-333, 022/462-345. 61534

AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, fiksna plata + %! Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 664830 POTREBNA mla|a `ena za pomo} devojci u kolicima za stalno. Sledi dogovor. Telefon: 6396-521. 62398 POTREBNA `ena za stalno, za pomo} u ku}i. Telefoni: 062/8209-294, 021/506-669. 62431 POTREBAN voza~ u pogrebnom preduze}u od ponedeqka. Zvati na Telefon 060/7411-972. 62571 AGENCIJA za ~uvawe, podu~a vawe dece svih uzrasta u Novom Sadu i Evropi, nudimo: pedijatrijske sestre, vaspita~ice, doma}ice ku}e. Telefon 021/400148. 62580 EVROPA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske pedijatrijske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti, kuvari, konobarice, sprema~ice, vaspita~ice. Telefon 021/400-148. 62582 KU]NA NEGA bolesnih, sta rih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, fizioterapeuta, za korisnike u zemqi i inostranstvu.Telefon 021/400-148. 62583

PRODAJEM dvoiposoban stan, Grbavica. Telefon 021/63-30452. 61912 PRODAJEM mermerna gazi{ta, nova, tri komada i ~etvorostranu ma{inu za obradu drveta. Telefon 890-216. 61913

POMEN

Katarina Savi} ro|. Dobo{ i navr{ilo se sedam godina od kako nas je napustila na{a draga supruga, mama i baka

Ranka Daji} Draga kumo, zaboravili.

nismo

Slavka Savi} ro|. Ostoji}

Porodica Gojkovi}.

Wihovi najmiliji. 62659

62693

Tu`nim srcem javqamo da je u 85. godini preminuo na{ voqeni otac

Posledwi pozdrav mojoj dragoj staramajci

Mariji Peri{i}

\ura Lazendi} Sahrana je 21. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na Veterni~kom grobqu.

Dragan sa porodicom.

Posledwi pozdrav od sina Miroslava i }erke Mire. 62711

62686

Posledwi pozdrav baki i priji

Posledwi pozdrav dragoj

tetka Mariji Peri{i}

Nade`di

Sa tugom i po{tovawem, porodica Proti}.

Po~ivajte u miru.

Porodica Milovanovi}.

62732

62694

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN voqenom bratu

Posledwi pozdrav

Milenku Sankovi}u Navr{ava se tu`na godina otkad nije sa nama, ali wegov lik i dobrota ostaje ve~ito sa nama.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Ranka sa porodicom.

62671

[anta Miroslavu 26. 10. 2002 - 26. 10. 2012. Tvoja toplina i qubav ostaju zauvek u na{im srcima. Tvojoj deci i supruzi ostaju zauvek se}awa na tebe.

Darinki Bara}

Pamti}emo je kao samopregornu majku i predanu suprugu, sestru i tetku, koja nas je sve volela i postojano okupqala.

Ukop }e se obaviti u ponedeqak, 22. 10. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodice: Berisavqevi}, Stanojevi} i Velimirovi}.

Weni unuci: Stanislav i Una.

62721

62622

62722

POMEN

Posledwi pozdrav

Sa{a Dejanovi} Pro{la je 21 godina, ali su rane jo{ uvek sve`e i bolne.

Porodica.

Posledwi pozdrav Sejki

tetka Dragici ^emerli}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 20. 10. 2012. godine preminuo u 77. godini na{ suprug, otac i deda

Dragici ^emerli}

Ivan Leti}

od: Zorana Damjanovi}a sa porodicom i prije Jelice Mitrovi}.

od: Slobodana Damjanovi}a Proki}a sa porodicom, i Jelice Tumari} sa porodicom.

Sahrana je u ponedeqak, 22. 10. 2012. godine, na ^enejskom grobqu, u 15 ~asova. O`alo{}ena porodica.

Supruga Ferizada, sin Miroslav i }erka Maja. 62450

POMEN

Posledwi pozdrav sestri

62727

62717

62718

62626

Deset godina nije sa nama na{ dragi suprug i otac

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Vest o tvojoj iznenadnoj smrti nas je duboko potresla, ali tvoja smrt nas ne}e spre~iti da ve~no ostane{ u na{im srcima.

Slavoqub Cveji} 2005 - 2012.

Dragici ^emerli}

Pavle Juri{in

Sedam godina te tra`imo, u srcu nosimo, u mislima o~ekujemo da nam se vrati{. Tvoji najmiliji: supruga Ka}a sa sinovima, snajama i unucima.

U nedequ, 21. 10. 2012. godine navr{ava se tu`nih godinu dana od kada nema vi{e na{eg voqenog supruga, oca i dede

Nade`da Sekuli} 1942 - 2012.

S qubavqu i tugom, uspomenu na wega ~uvaju Bojana i Zoran.

62636

SE]AWE

Posledwi pozdrav na{oj najdra`oj majki na svetu

Dragici ^emerli}

tetka Mariji

Brat Borko i sestra Zora sa porodicama. DESETOGODI[WI POMEN na{em najmilijem

nedeqa21.oktobar2012.

od: brata Laze Damjanovi}a Proki}a sa porodicom iz Vi{wi}eva.

62719

62644

TU@NO SE]AWE

Nada Sekuli} Sele Nikada te ne}emo zaboraviti Sele moja.

POMEN

22. 10. 2005 - 22. 10. 2012. S qubavqu i po{tovawem se}amo se na{eg dobrog, ~estitog oca i ~oveka

Za tobom tuguju: sestra Radmila Dujovi}, sestri~ina Zora, sestri} @arko sa porodicom.

Sahrana je u ponedeqak, 22. 10. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Milenka Sankovi}a

O`alo{}ene: }erke Jadranka i Biqana sa porodicama. 62715

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj majci, baki i ta{ti

O`alo{}ena supruga sa decom i unu~i}ima.

62713

\or|e Svir~evi} \ura Bulka 22. 10. 1984 - 22. 10. 2012. Sa qubavqu te ~uvamo u na{im mislima i srcima. Tvoji najmiliji.

Ilija Kopawa Mi koji smo te voleli i po{tovali i danas sa istom tugom `alimo {to nisi vi{e sa nama. Zauvek si u na{im srcima.

Danila Luka~a

Nade`di Sekuli} Imali smo veliku sre}u da smo te imali, a sada najve}u tugu {to smo te izgubili.

1923 - 2007.

Supruga Zora, }erke Rada i Qubica, zetovi Mioqub i Slobodan i unuke Milana, Ivana, Teodora i Milica.

Wegovi najmiliji: unuka Sowa, snaja Brana, }erka Rada i sin Branislav.

O`alo{}eni: }erka Biqana, zet Pavel i unuk Paja.

62645

62632

62696

62658

Godinu dana nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

62568

BOLNO SE]AWE

POMEN

3 Sestro moja, tugo moja, neka te an|eli ~uvaju.

Posledwi pozdrav na{oj najmilijoj majci, baki i ta{ti

dipl. in`. Stevan Simin 1934 - 2012.

Mirjana Davidov

@ivko Smu|a Vojislav Sto{i} Nikada te ne}e zaboraviti tvoji: Nada, Dule, Andrea, Sa{a i Aleksandra.

62487

15. 1. 1987 - 22. 10. 2012.

Tvoje: supruga, }erka i unuke.

Voqena na{a, nema suza koje Te mogu oplakati, nema re~i koje Te mogu oàliti, nema vremena koje te moè zaboraviti, jer beskrajno nam nedostaje{, tugo i èqo na{a. Uvek tvoji: tata \or|e, mama Boàna, brat Milivoj sa porodicom.

62634

62664

Dana, 22. oktobra 2012. godine navr{avaju se dve godine od rastanka sa voqenim suprugom, ocem i dedom. Oti{ao si daleko ali su ostali tragovi i se}awe na tebe.

Nevenka - Seja Preradovi}

Sahrana je u ponedeqak, 22. 10. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

ro|. Mitri} 1954 - 2012.

Nade`di Sekuli} Ka`u da vreme le~i... ne... ono }e biti samo nemi svedok duboke boli i ponora koji si ostavila svojim odlaskom.

O`alo{}eni: brat Goran, snajka Joka i bratanica Nevena.

Vole te tvoji: Jadranka, Robert, Nemawa i Jovana. 62716

62695

62731

^iTUQe l POMeni

nedeqa21.oktobar2012.

Iznenada nas je napustio na{ kom{ija, srda~an i plemenit ~ovek

Posledwi pozdrav priji

dnevnik

Dana 19. 10. 2012. godine, u 99. godini, u Futogu preminuo je

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Nevenki Preradovi} Jusuf Buzaqko od prijateqa Samarxi}a. Wegovoj porodici izra`avamo najdubqe sau~e{}e. Neka ti je ve~na slava.

Dragan (Milo{a) Pilipovi}

Stanari zgrade Jire~ekove 5, 5A, 5B, 5C, Novi Sad.

1914 - 2012.

62709

]erko na{a, prerano si nas napustila, ali }e{ nam ostati u na{im srcima, sa tugom i bolom.

62730

Posledwi sestri~ini

pozdrav

dragoj

(humanista, ratni vojni zarobqenik u Nema~koj, u~esnik NOP-a od 1941 - 1945, rezervni vojni stare{ina, dobitnik Gramata patrijarha Germana i patrijarha Pavla, prognano lice) Ve~na se}awa na oca, dedu, pradedu wegovih najmilijih: sinovi Mirko, Bo{ko i Vojin, k}erka Marija sa porodicama, i porodice pok. k}eri Mileve.

Petar Nikoli} „Koka” iz ^erevi}a 1950 - 2012.

Nevenki Preradovi} Nevenka Preradovi} ro|. Mitri} 1954 - 2012.

Sahrana }e se obaviti po `eqi pokojnika i ~lanova porodice u rodnom mestu Veliki Cvjetni}, op{tina Drvar, u utorak, 22. oktobra.

od tetke Petre A{}eri} sa porodicom.

O`alo{}eni: tvoj otac Vojo i tvoja majka Rosa. 62729

Posledwi sestri~ini

pozdrav

dragoj

62688

62728

Posledwi pozdrav dragoj

Na{ dragi

Zvao si me „Vera du{o” a ja tebe „Peki - qubavi moja, sunce moje.” Voleli smo se iskreno i jako, bili smo jedna du{a a dva tela. Onda te je zla kob odvela od mene. Vi{e ni{ta nije isto, samo je ista qubav i se}awe na tebe. Bol mi ste`e grudi, a tuga me gu{i sve vi{e, iz dana u dan. 40 - dnevni pomen mom voqenom „Koki” dajemo 21. 10. 2012. godine, u Pravoslavoj crkvi u ^erevi}u, u 10 ~asova.

Tvoji, Verica i Ilija.

62422

Nevenki Preradovi} od tetke Mire @ivanov sa porodicom.

Nevenki Preradovi}

Jusuf Buzaqko

od: tetke Dare i bra}e Milana i Slobodana.

preminuo je 18. oktobra 2012. godine. Sahrana je obavqena po `eqi pokojnika u krugu porodice, 20. oktobra 2012. godine.

Posledwi pozdrav

Sa qubavqu i tugom porodice: Buzaqko, Milinkov i Belu{evi}. 62726

62605

62725

Posledwi pozdrav voqenoj supruzi, majci, baki i svekrvi

Bawai Johanu - Janiki

JEDNOGODI[WI POMEN na{em voqenom suprugu, ocu i dedi

Ispra}aj pokojnika je u ponedeqak, 22. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena supruga sa porodicom. 62691

Nevenki Preradovi}

Sa tugom i po{tovawem se opra{tamo od drage

Mustafi - Muji Haxali}u

1954 - 2012. od: supruga Zdravka, sina Gorana, snaje Sawe i unuka Gordane i Aleksandre.

Hvala ti za svu qubav koju si nam poklawao. ^uvamo uspomenu na tebe. Tvoji: supruga Sabija, sinovi Zlatko i Mirsad, snaje Nadica i Violeta, unuk Matej i unuka Mia.

62724

62654

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 59. godini preminula na{a draga majka, supruga, baba, }erka i sestra

DVOGODI[WI POMEN Dana, 22. 10. 2012. godine navr{i}e se dve godine od kako nije sa nama na{

Dragice ^emerli}

Sestre-saradnici sa Instituta za KVB Vojvodine: Radmila, Vesna, Daliborka, Dragica, Ksenija, Vilka, Nata{a i Olivera.

Stevan ^onki}

Nevenka Preradovi}

iz @abqa

ro|. Mitri} Sahrana mile pokojnice je danas, 21. 10. 2012. godine, u 16 sati, na Pravoslavnom grobqu, u Budisavi. O`alo{}ene porodice Preradovi} i Mitri}. 62723

Vreme koje prolazi ne}e izbrisati lepa se}awa na tvoj dragi lik. Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoji: supruga Lenka, sin Aleksandar, snaha Qiqana i unuci Milan i Du{an. 62308

62707

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Vi{e nije sa nama na{a jedina sestra, tetka i svastika

Dragica ^emerli}

nedeqa21.oktobar2012.

Sa tugom se opra{tamo od

Povodom smrti

Dragice ^emerli}

Uvek }e te se se}ati sa qubavqu tvoji: Vera, Duwa, Dejan i Du{ko.

U ti{ini ve~nog mira, uvek }e te pratiti na{e misli, qubav i tuga.

Dragice ^emerli}

Ujna Sofija i ujak Milivoj Keravica. 62710

62720

majke prof. dr Nade ^emerli} - A|i}, woj i wenoj porodici iskreno sau~e{}e od zaposlenih Instituta za KVBV.

Posledwi pozdrav

59904-P

Dragica ^emerli} Dragici ^emerli} od Slavice i Jovana.

Tetka Dragice, bili ste jedinstveni, najodaniji prijateq moje porodice. Dok je mene postoja}ete kao najlep{i deo moga se}awa.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a draga supruga, mama, ta{ta i baka

Va{a Qiqa sa decom. 62704

Posledwi pozdrav dragoj kumi

62700

Napustila nas je vredna i po`rtvovana `ena, uvek odana porodici

Dragica ^emerli}

Ispra}aj je u ponedeqak, 22. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu.

Dragica ^emerli}

Dragici ^emerli} Dragica ^emerli} od: Gojka i Ingrid Lali}.

Sa posebnim po{tovawem ~uva}emo uspomenu na wu. Kumovi: Maja i Milan Ubavi}.

62714

Tu`na porodica: suprug Borivoje, }erka Nada, zet Oto i unuci Filip i Ivan.

Mila mati, nikada vi{e ne}e biti isto. Hvala ti za sve.

62697

62708

Posledwi pozdrav dragoj priji Tvoja deca: Nada, Oto, Filip i Ivan.

62698

Dragica ^emerli} Draga na{a Ninice, ponosni smo {to smo Vas imali, jer je Va{ osmeh, beskrajna qubav i briga oplemenila na{e `ivote.

Dragici ^emerli} Ana.

Tvoji: Du{ko, Qubica, Olivera i Sne`ana. 62702

62706

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je na{a draga mama, svekrva i baka

Posledwi pozdrav

Dragica ^emerli}

Zajedno smo proveli ~itav `ivot, mora}u bez Tebe.

baka Dragici

Persa Markovi} preminula 18. 10. 2012. godine, u 85. godini. Ispra}aj je obavqen u petak, 19. 10. 2012. godine, u Ba~u.

Tvoj Borivoje. Sara, Ana, Eva i Zoltan.

O`alo{}eni: }erke Sne`ana i Vera, zetovi Novak i Josip, unu~adi Milan, Luka, Boris i Davor. 62687

62699

62703

Елза Зилберштајн

Господин Н. Господин Н. је британскофранцуски филм из 2003. године у режији Антоана д’ Кона, који приповеда о последњим годинама живота Наполеона Бонапарте, проведеним на острву Света Хелена, у заробљеништву Британаца... Али и о делу којим се историја мање бавила. Улоге: Фелип Торетан, Ричард Е. Грант, Џе Родон, Елза Зилберштајн, Рошди Зем, Бруно Пацулу Режија: Антоан д’ Кон (РТВ 1, 22.50) 07.00 08.00 08.05 08.30 08.50 09.10 09.30 09.50 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 17.25 18.00 18.50 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 00.55 01.45 02.35 03.30

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 09.55 10.10 10.18 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

tv program

nedeqa21.oktobar2012.

Верски недељник Вести Прсте да полижеш Све о животињама Лулу Академац Увек медаља Зелено, волим те, зелено Кад зазвони Знање имање Вести Зелени сат Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Гламур тужур ТВ Дневник Све(т) око нас Поаро Државни посао ТВ Дневник Дивља острва Смрт на рајском острву Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера: Господин „Н“, филм Грување Поаро Циклус франц.ТВ новела: Старац из Батињола, филм Све(т) око нас

Кухињица-мађ. Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Циклус француских ТВ новела: Старац из Батињола, филм Нова занимања Како?... ФЛУОШ 2012. Траговима давне прошлости Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Гyонгyосбокрета 2012. – 4.део, мађарска народна музика Под истим кровом Крштиљ круг и лумина у сећњаима, док.филм на слов. језику са титл. на срп. Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Мој гост (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Баразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Телеклуб (рум) ТВ Спорт (мађ) 1:1, филм

08.00 09.00 11.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Књижевни магазин Портрет привредника Више од откоса Ћаскање Акција Војвођанске вести Здравље и Ви Ноге на пут-пут под ноге Војвођанске вести Улови трофеј Док. програм Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.36 13.00 13.15 14.02 14.42 14.55 15.07 15.52 15.55 17.02 17.28 18.25 19.00 19.30 20.05 21.03 22.47 22.51 23.50 00.06 01.53 02.00 02.49 03.32 04.07 04.52 05.48

06.30 07.00 07.30 08.20 08.50 09.00 12.00 12.15 12.25 12.30 13.00 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.35 18.20 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00

Документарни програм Цртани филм Зозонци Биосфера Сремски Карловци, од суботе до суботе Како се каже Серијски програм Бели мантил Конак Неон сити Азбука родитељства Вести Седам НС дана Лична грешка Вести Филм Вести Личности и догађаји Вести Вреле гуме Храна и вино Неон сити Све што желим Објектив Африка од врха до дна Ево нас код вас Личности и догађаји Објектив Седам НС дана Филм

Азбука родитељства Као и до сада, све што нисте стигли да питате вашег: гинеколога, педијатра, васпитача, психолога и учитеља можете чути и сазнати у овој емисији. Можете питати и предлагати теме које вас интересују. Ауторке: Станислава Кенешки и Биљана Крупински (Новосадска ТВ, 12.30)

07.00 Мото ГП Малезија – Трка Мото 3 11.30 Преглед Евролиге 12.30 Премијер лига Голови 13.00 АТП Москва - финале 15.00 ВТА Луксембург - финале 17.30 Одбојка Серија А1: Кастелана Гроте – Перуђа 19.50 Шпанска лига: Осасуна – Бетис 21.45 Кошарка ВТБ лига: Азовмаш – Туров 23.30 Премијер лига: Сандерленд –Њукасл 00.30 Аргентинска лига: Бока Јуниорс - Естудиантес

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Балканском улицом: Саша Матић Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Вести Сва та равница Задња кућа, Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Јагодићи Никад нећу бити твоја, филм Вести Титаник-крв и челик Дневник Егзит Шљивик Вести(03.00,04.00,05.00) Балканском улицом: Саша Матић Сасвим природно Сат Јагодићи Верски календар

07.25 07.50 09.50 10.30 11.00 11.35 13.10

РУКОМЕТ: ЛИГА ШАМПИОНА

Хамбург - Партизан

СЕРИЈА

Јагодићи На покладама, за време сеоске славе, газда Јован Јагодић доживљава трагедију. Његова жена Милица умире под нејасним околностима. Прошло је годину дана од Миличине смрти. Из Париза се враћа млађи брат Бранко. За ових годину дана на каштелу се много тога изменило... Улоге: Драган Николић, Гордан Кичић, Дејан Луткић, Иван Босиљчић, Слобода Мићаловић, Славица Вучетић, Наташа Нинковић, Зорана Бечић, Нина Јанковић, Милорад Капор Режија: Мирослав Лекић (РТС 1, 20.05)

05.00 06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.00 19.15 20.15 21.15 22.15 00.15 01.15 02.15

Домаћин Рањено срце Жене Галилео Филм: Путник 57 Сулејман Величанствени Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Жене са Дедиња Вести Експлозив-најбоље Сулејман Величанствени Парада Филм: Последња екскурзија 3 Досије Став Србије Лас Вегас

16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35 23.55

Цртани филм Добра земља Пулс нације Топшоп Вести Б92 Пријатељи Филм: Америчка пита: Књига љубави Вести Спортски преглед Сити и витки Свет на длану Вести Филм: Још 48 сати Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Агора

(РТС 2, 15.55) 06.02 07.00 07.45 07.50 08.00 09.00 09.25 09.29 09.45 10.00 10.32 11.00 12.00 13.00 13.30 13.53 14.00 14.30 15.12 15.55 17.34 17.47 18.00

Зорана Бечић

dnevnik

18.30 18.54 19.23 1.47 20.00 20.57 21.07 22.20 23.05 23.36 00.05 01.27 01.65 02.33 03.11 04.19 04.47 05.32

06.30 08.00 08.30 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 16.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 01.30 02.00 03.00 04.30

Музика за добро јутро Амен адјес Датум Верски календар Дозволите... Жогарија Бернард Поштар Пат Крила наде, ЕБУ драма Ја,ми и други 2 Мој љубимац Велики школски час, пренос из Крагујевца Знање имање Траг у простору Потрошачки саветник Датум Е-ТВ Тема Србија на вези Београд-вечити град Рукомет: Лига шампиона, Хамбург-Партизан, пренос Срби у грчком спорту Верски календар 57. међународни београдски сајам књига, свечано отварање, пренос Српски источници Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Верски календар Недељом увече Датум ТВ театар Јелен топ десет Ја, ми и други Викенд евронет Рукомет: Лига шампиона, Хамбург-Партизан Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Београд-вечити град ТВ театар Траг у простору Јелен топ десет Мој љубимац

Маратон Улови трофеј Филм: Мачак са шеширом Топ шоп Филм: Озлоглашена Бети Пејџ Улови трофеј Здравље и Ви Слике живота Еурека Обични људи Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве Мајсторски Еурека Филм: Грађанска парница Филм: Бегунац Мирослав Лазански Слике живота Домаћа музика Филм: Мачак са шеширом Филм: Бегунац

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк 10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

07.00 Добро јутро 11.00 Филм: Погоди ко 12.30 Топ спид 13.00 Филм: Пут око света 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне са Леом Киш 18.00 Добро вече, Србијо 19.30 Национални дневник 20.00 Смешно ћоше код Ђоше 21.00 Тренутак истине 22.30 Вип рум 23.30 Филм: Како украсти невесту 01.10 Филм: У овом свету

Мишел Монаган

Како украсти невесту Том ужива у свом животу: тотално је секси, успешан, има среће са женама и зна да се увек може ослонити на Хану, своју најбољу пријатељицу која представља једину константу у његовом животу. Његов живот ће бити заиста савршен све до тренутка када Хана буде отпутовала на шест недеља... Улоге: Патрик Демпси, Мишел Монаган, Кадим Хардисон, Кетлин Квинлан, Бо Гарет Режија: Пол Вејланд (Пинк, 23.30)

Бриџит Вилсон

Били Медисон Били Медисон је целог живота уживао све погодности породичног богатства. Никада се није трудио ни око чега, све што је радио по цели дана је да се састаје са друговима и да пије са њима и изазива хаос у очевим хотелима. Улоге: Адам Сендлер, Дерен Мекгеви, Бриџит Вилсон, Бредли Витфорд, Џош Мостел Режија: Тамра Дејвис (Хепи, 16.25) 05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 11.20 12.05 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 16.00 16.15 16.25 17.55 18.55 19.30 21.00 22.00 23.00 23.50 00.30 01.45 02.45 03.15

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Сребрна крила 3 – Освета, анимирани филм Винкс Легенда о Неши Бакуган 3 Фантастично путовање Изненеђење! То је невероватно јестиво Телешоп Вести Викенд поподне - Брвнара Телешоп Вести Били Медисон, филм Позајми ми ауто Телемастер Јагода у супермаркету, филм Кабаре Скандалозно Беверли Хилс Звездана капија – Атлантис Луда кућа Скандалозно Моја Србија Јагода у супермаркету, филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa21.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Рал стон Сол 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Најгора мама на свету Венчаница из снова Грађевинске интервенције Спасавање оронулих грађевина Саградити, купити или рестаурисати Најбоље из породилишта Преуређење куће Шминкање са Клио Уштедети купујући Невесте са Беверли Хилса Најгора мама на свету Породилиште 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар Сијамски близанци спојени главама Мајами инк Породилиште

07.40 Златна кинотека: Сви краљеви људи, Филм 09.58 Ни да ни не 10.54 Истраге госпођице Фишер 12.00 Дневник 12.29 Плодови земље 13.25 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.40 Залеђена планета, док. серија 17.15 Баштованка 17.49 Волим Хрватску 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Све у 7!, квиз 21.13 Стипе у гостима 21.48 Недељом ујутро, суботом увече 22.18 Дамин гамбит, ток шоу 23.05 Дневник 3 23.45 Недељом у два 00.50 Истраге госпођице Фишер 01.46 Син Пинк Пантера, филм

08.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 11.00 Барок! 14.00 Париз, тамо где се родила модерна уметност 15.00 Наполеон 16.00 Древни светови 17.00 Кракатау – последњи дани 18.00 Спасавање Титаника 19.30 Животиње које су ушле у историју 20.00 Пољска битка за Британију 21.00 Париз, тамо где се родила модерна уметност 22.00 Дан после дуге ноћи 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Тајм тим година 01.00 Када су Мавари владали Европом

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Крцко Орашчић Диши дубоко Учитељ Боље од бекства Мрак филм 3 Опчињени 11.14 Еротски филм Еротски филм

11:14 Наизглед насумична али врло повезана прича о сплету околности које су се десиле једне вечери у 11:14. Све почиње у 11:14 једне вечери са Џеком, који вози аутопутем на састанак са својом девојком... Улоге: Хи ла ри Свонк, Па трик Свејзи, Бар ба ра Херши Режија: Грег Маркс (Си не ма ни ја, 22.00)

06.00 Артур 2: На танком леду 07.55 Филмови и звезде 08.25 Скуби Ду и чудовиште из Лох Неса 09.45 До судњег дана - Нека буде царство твоје 11.20 Бетмен. Година прва 12.25 Редакција 13.25 Служавке 15.50 Промена игре 17.45 Холивуд на снимању 18.15 Ја сам број четири 20.05 Робин Худ 22.20 Права крв 23.10 Човек звани храброст 01.00 Избацивач 02.30 Страшило 04.15 Паклени план дружине чудака

Филм: Ефекат Делфи Филм: Ледено доба: 2012 Дијагноза убиство Филм: Ајкула 3 Филм: Мегапиране Пандури новајлије Хаваји 5-0 Премијера: Плаве крви Краљевски болесници Пандури новајлије Филм: Откако те нема Филм: Узбуђење убиства Ерика

07.45 Галилео 08.50 Бибин свет 09.40 Језикова јуха 11.00 Смртоносних 60, док. серија 12.05 Мекхалеова морнарица, филм 14.15 Умри мушки, филм 16.40 Бибин свет 17.20 Љубав је на селу, док. сапуница 19.10 Галилео 19.58 РТЛ Време 20.00 Сулејман Величанствени 22.05 ЦСИ Мајами 00.50 Змајева шака, филм 02.40 Астро шоу

СЕРИЈА

ЦСИ: Мајами Пошто је прегледао тело на пристаништу, Алекс потврди Хоратијеву претпоставку жртва је била убијена пре него што је бачена у море. У телу је пронађен комадић пластике, за који се успостави да је део аутомобила марке Мерцедес... Улоге: Деј вид Ка ру со, Еми ли Прок тер, Кен ди Алек сан дер, Адам Ро дри гез (РТЛ, 22.10) Џош Зу кер ман

Био сам Фауст тинејџер Брендон није популаран. Није висок ни мишићав, није спортиста, носи наочаре, нема скуп аутомобил ни скупу одећу. Подједнако је непопуларан и његов најбољи пријатељ Том. За разлику од Брендана, његова сестра близнакиња Лорета лепа је и омиљена. Ускоро се Брендан заљубљује... Улоге: Џош Зу кер ман, Ро берт Та у сенд, Ке ро лин Ели от, Но ел Фи шер, Кри стал Хе дрик Режија: Том Е. Ебер хард (ХРТ 2, 12.04) 07.50 Аниманијаци 08.10 Лондон Хендл Плејерс у Вараждину 09.11 Син Пинка Пантера, филм 10.40 Библија 10.50 Портрет Цркве и места 11.00 Каптол: Миса, пренос 12.04 Био сам тинејџерски Фауст, филм 14.11 Натали Диздар, снимак концерта из ЗКМ-а 15.12 Карате: Топ тен, снимак 16.00 Олимп - спортска емисија 17.25 Рукомет, ЛП (Ж): Подравка Крим Меркатор, пренос 19.05 Магазин Лиге првака 19.31 Кришке сира 1, док. серија 20.00 Вива Марија!, филм 22.04 Циклус фестивалских победника: Поезија, филм 00.45 Масимо у Творници, снимак концерта 02.02 Ноћни музички програм

Хи ла ри Свонк

06.00 08.00 10.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 02.00 04.00

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.30 19.00 20.00 22.00 00.00

Фреј: Сведок оптужбе Потрага за веселим Божићем Шашави робијаши Нешто позајмљено нешто плаво И други пут би једва Божић... Двестогодишњи човек Дубоко у прерији Биографија - Џим Кери Барбс Истеривачи духова И други пут би једва Божић...

08.00 Били Елиот 10.00 Мистична пица 12.00 Елмове авантуре у земљи гунђања 14.00 Светла велеграда 16.00 Апартман 18.00 Орлови правде 20.00 Страх 22.00 21 грам 00.00 Еротски филм 01.30 Еротски филм 02.30 Еротски филм

Еми ли Прок тер

Ка над ска је му ка пре го ле ма

д са мих по че та ка гло ба ли стич ког по кре та убе од ба ци. Сто га су ста ти стич ки по да ци о по ра сту про из ђи ва ли су нас у то да је ње го ва свр ха ства ра ње вод ње и тр го ви не у по ре ђе њу са ствар ном по тро шњом но вог бо гат ства стал ним по ве ћа њем тр го ви не. у не ку ру ку би ли из ми шљо ти на. Но, нај спек та ку лар ни ји раст у по след њих не ко ли ко Не ке зе мље, по пут Ка на де, то ком гло ба ли стич ког де це ни ја оства рен је кроз тран сак ци је хар ти ја ма од пе ри о да упор но су твр ди ле, а ни сад не од сту па ју од вред но сти, спа ја ња, пре струк ту ри са ња и шпе ку ла ци је. тог ста ва, да је кључ све га у тр го ви ни, за пра во, у мак А нај о чи глед ни ју ко рист има ли су ме на џе ри, не рад ни си ма ли за ци ји тр го ви не. То ни ма ло не из не на ђу је. Ка ци или ре ал ни ка пи та ли сти. У агра ру, ре ци мо, гло ба на да је зе мља из гра ђе на на тр го ви ни. Но, та оп сед ну ли за ци ја је ре зул ти ра ла сма ње њем при хо да зе мљо рад тост узрок је че ти ри про бле ма. Пр во, иако је до бро да ни ка, све ве ћим осла ња њем на суб вен ци је и огром ном се из во зи, мо же те по ста ти и су ви ше за ви сни од тр го за ра дом за по сред ни ке ко ји кон тро ли шу и ме ња ју тр ви не и из гу би ти ста бил ност про ис те клу из до вољ не жи ште, оне мо гу ћу ју ћи би ло ка кву кон ку рен ци ју, ко ја уну тра шње раз ме не. би ишла у ко рист про из во ђа ча. На јед ном, кад је на сту пио еко ном ски крах, тр го ви на је ра ди кал но опа ла ши ром све та, за ви сно од др жа ве, де сет до пе де сет од сто. Но, ни ко ме не фа ли оде ће, ни ра чу на ра, ни ауто мо би ла, ни би ло ка квих уре ђа ја или хра не. Љу де мо жда по га ђа не до ста так по сла или при хо да ко ји би им омо гу ћи ли да ку пу ју ту ро бу. Јер, већ де це ни ја ма има мо ви шак ро бе на За па ду. А на оних не ко ли ко ве ли ких тр жи шних про сто ра ко ји има ју по тре бу за до дат ном ро бом – Ки на и Ин ди ја по себ но – до ма ће тр жи ште ни је, ни ти ће уско ро по ста ти, пот пу но ин тер на ци о нал но. Коб на гре шка гло ба ли за ци је од у век је што се осла ња на тр жи шни кон цепт 18. и 19. ве ка за сни ван на по ра сту ствар не по тра жње и оп штој не ста ши ци, Има ро бе, али је ма ло ко ме за и ста по треб на али ко ји да нас ви ше ни је при ме њив. Шта се зби ва кад на ста ви те да фор си ра те не Дру го, мо же те из гу би ти из ви да ка ко ва ша еко но ми по треб ну тр го ви ну? Као пр во, мо же те по тро ша че пре ја уисти ну функ ци о ни ше. То је го то во на лик на па ду тво ри ти у шпе ку лан те. Они мо гу да узму или оста ве на ци о нал не вр то гла ви це. На јед ном до ђе до кри зе и ви ро бу. Јер им, на про сто, не тре ба. Ствар ни ви шак од от кри је те да ви ше не раз у ме те ме ха ни зме ко ји ва шој стра њу је ствар ну по тре бу. Као дру го, оба ра те це не ис еко но ми ји да ју рав но те жу. Ве ћи на љу ди жи ви у гра до под про из вод них тро шко ва сред ње кла се, обра зо ва ног ви ма. Услед то га, у про те кле три де це ни је раз ви ла се сло ја. А за тим, за у зев ши ла жну мо рал ну по зи ци ју, за ре то ри ка тр го ви не као јед на ра фи ни ра на про дај на ак сту па те ста но ви ште да је ку по ви на ро бе по јеф ти ни јој тив ност из у зет но ра фи ни ра не ро бе, го то во вир ту ел не це ни основ но пра во сва ког по тро ша ча. И твр ди те, на по сво јој на ме ни. У ствар но сти, про це нат те вр сте тр да ље, да је она јеф ти на због го ви не се, гле да но у це ли ни, кон ку рент но сти јеф ти не сма њио или је из гу био за Нај спек та ку лар ни ји раст рад не сна ге – што је, за пра мах, док је про це нат из во за у последњих неколико деценија во, тек спо ре дан фак тор. Ро си ро ви на по рас тао. До кра ја остварен је кроз трансакције ба је јеф ти на пре вас ход но гло ба ли стич ког пе ри о да – због ви шка. За не ма рив ши пред ви ђе ног да бу де пе ри од хартијама од вредности и разне ту чи ње ни цу, пре о ста је нам власничке шпекулације. Корист су ра фи ни ра ног еко ном ског да за кљу чи мо да је у ре ду да по сло ва ња – Ка на да је, у имали менаџери, а не радници се при ма ња до ње тре ћи не ства ри, по ста ла мно го за ви или реални капиталисти или по ло ви не дру штва сма сни ја од по тро шне ро бе не го ње јер је ро ба ко ју они ку пу пре. А не згод но је за ви си ти ју јеф ти ни ја не го икад. Њи ма ни су по треб ни то ли ки од по тро шне ро бе, по што се она не мо же пре и на чи ти при хо ди. То је „Вол мар то ва„ спи ра ла. Кад све то по ве или пре о бли ко ва ти. По тро шна ро ба је по след ња слу же те, до би је те гло бал ну еко ном ску те о ри ју ко ја по др шки ња про дај них ак тив но сти. жа ва нео би чан вид ства ра ња ка пи та ла ко ји се за сни ва Тре ће, за то што су сма тра ле да је по тро шна ро ба на фор си ра њу јеф ти не ро бе као из го во ра за ни жа при не ка ко не при ме ре на њи хо вој но вој пре фи ње ној пер ма ња, што, за пра во, под ра зу ме ва сма ње ње ма те ри јал со ни, ур ба не ели те су се де ле скр ште них ру ку док су ног бла го ста ња. ве ли ки де ло ви њи хо вих из у зет них ги га на та про да ва И та ко, за кло ње ни ста ро мод ним је зи ком тр го ви не и ни стра ним вла сни ци ма: алу ми ни јум ска ин ду стри ја, кон ку рен ци је и но вим иде о ло шким је зи ком не из бе ин ду стри ја ва ђе ња ру да ба кра, це ло куп на ин ду стри жно сти, од сту па мо у су прот ном прав цу – у шпе ку ли ја че ли ка. За то су, кад је на сту пи ла кри за, мо гли би са ње хар ти ја ма од вред но сти и фи не услу ге. Да ли је ти са мо па сив ни по сма тра чи ма ни пу ла ци је оним за би ло по ра ста и у ствар ној тр го ви ни? Си гур но. И про шта су ми сли ли да је њи хов БДП и из во зна стра те ги из вод ња и тр го ви на су екс пло ди ра ле. Али раст пра ве, ја. по у зда не по тра жње био је огра ни чен. А ни ски тро Че твр то, ком би на ци ја за ви сно сти од по тро шне ро бе шко ви про из вод ње под ста кли су ма си ван при ступ у и ста ро мод ног кон цеп та про из вод не ефи ка сно сти осу про да ји, што је под ра зу ме ва ло да све ве ћа ко ли чи на ди ла је Ка на ду на за ви сност од јед ног тр жи шта – САД. ро бе, ка да се јед ном про из ве де и ди стри бу и ра, са мо Сто га је, у тре нут ку на стан ка кри зе, ма не вар ска спо сто ји док се на про сто не по ло ми, здру зга, за ко па или соб ност Ка на де би ла крај ње огра ни че на. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Краљеви аукција Трагом аукција Благо на отпаду Моћне машине Најбољих пет на свету Преживљавање Преживљавање удвоје Како се прави? Упозорени сте! Дајнамо, чудесни мађионичар Чудовишта из реке Страствени риболовци Чудо да сам жив Упозорени сте! Дајнамо, чудесни мађионичар

06.45 09.30 13.00 14.45 16.00 18.00 20.00 22.00 22.15 00.00 01.00 01.15

Аутомобилизам Тенис Билијар Аутомобилизам Билијар Уметничко клизање Билијар Мотоспортови Уметничко клизање Аутомобилизам Мотоспортови Сви спортови

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa21.oktobar2012.

dnevnik

21. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Ви сте ве о ма ве ли ко ду шна осо ба, а ипак, да нас ће те се за бри ну ти да сте пре ви ше ве ли ко ду шни. Ако сте ку пи ли не ки ве ли ки по клон, мо гу ће је да ће те по ми сли ти да сте по тро ши ли су ви ше нов ца.

BIK 20.4-20.5.

Увек сте би ли прак тич ни ка да се ра ди о фи нан сиј ским пи та њи ма, а же ља за шо пин гом по не кад мо же иза зва ти стрес. На рав но да же ли те да по ка же те во ље ној осо би ко ли ко вам је ста ло, али да ли мо ра те да по тро ши те мно го нов ца за то?

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Да нас ве ро ват но осе ћа те да сте ра штр ка ни на ви ше стра на од јед ном. На вр хун цу сте ка ри је ре и сва ка ко да не же ли те да из гу би те за мах. У исто вре ме осе ћа те сна жну же љу да што ви ше вре ме на про ве де те с во ље ним осо ба ма. Да на шња енер ги ја не у о би ча је но је успо ре на, про у зро ку ју ћи ка шње ња и ма њак про дук тив но сти. Не мо же те баш мно го ура ди ти по во дом ово га. Од ре ди те при о ри те те да би сте бар за вр ши ли оно што је нај по треб ни је. Пу то ва ње ће ве ро ват но би ти успо ре но ме ха нич ким по те шко ћа ма и ка шње њи ма свих вр ста. На кра ју ће те ипак сти ћи до свог од ре ди шта, али ће те мо ра ти да бу де те ве ом стр пљи ви. Не узи мај те да нас ни шта здра во за го то во. Ва здух је пре пун дез ин фор ма ци ја и не ра зу ме ва ња, за то се по тру ди те да из бег не те ого ва ра ња. То је по не кад мно го лак ше ре ћи не го учи ни ти.

VA GA 23.9- 23.10.

По се те при ја те љи ма и по ро ди ци да нас су по себ но на гла ше не. Без об зи ра на то да ли ће они до ћи до вас или обр ну то, оче куј те да ће те има ти див но ве че. То је упра во оно што вам је са да по треб но.

[KOR PI ON Ва ша енер ги ја мо гла би да нас 24.10- 23.11. би ти на ве о ма ни ском ни воу, та ко да је ово иде а лан дан да се пре пу сти те чи та њу или за вр ша ва њу па пи ро ло ги је. То ни је ни ма ло гла му ро зно, али ба рем не зах те ва мно го енер ги је. STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Мо гу ће је да се да нас осе ћа те уз не ми ре но и уса мље но. Све што же ли те је да про ве де те мир но ве че уз парт не ра, али би вам мо гао би ти про блем да ус по ста ви те кон такт с њим. Мо жда осе ћа те да вас зи до ви спу та ва ју. Не до зво ли те да се то де си. Ура ди те све што је по треб но да се по но во мо ти ви ше те и ора спо ло жи те. Мо жда сте за о ку пи ра ни при лич но до сад ним од го вор но сти ма и оба ве за ма.

VO DO LI JA Да нас би мо гао би ти ве о ма чу дан 21.1-19.2. дан ка да схва ти те да се те шко кон цен три ше те. То ни ма ло не ли чи на вас. Обич но сте ефи ка сни и раз бо ри ти. Окри ви те пла не те за то! Њи хо ва кон сте ла ци ја је узрок ле тар ги је и до са де. RI BE 20.2-20.3.

Мо жда ће вам да нас би ти те шко да ус по ста ви те кон такт с парт не ром. Пре о ку пи ра ни сте лич ним про бле ми ма и оба ве за ма. Има ли сте на ме ру да за јед но иза ђе те на ве че ру, али не успе ва те да ус по ста ви те кон такт.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Пре неколико дана Џа стин Би бер је на свом Твитер налогу објавио да су њему и ње го вом менаџеру украдени компјутер и камера на којима је било мноштво приватних снимака. Бибер је написао да је грозно када људи не поштују туђу приватност. Светски медији питали су се да ли се међу личним снимцима налази нешто што би привукло пажњу. Млади канадски певач заправо је овако најавио нови спот за дует са Ники Минаж, песму по имену „Beauty and the beat„. Спот је сам режирао, а снимљен је да изгледа као да је направљен од Џастинових приватних снимака.

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 24 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 22 Niш

Џа стин Би бер: Све је то ре кла ма

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: Sun~ano i toplo za ovo doba godine uz malo niù temperaturu nego u subotu. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 8, a maksimalna do 22 stepena. VOJVODINA: Sun~ano sa malo niìm temperaturama, ali i daqe iznad proseka za ovo doba godine. Duva}e slab do umeren jugoisto~ni vetar, u ju`nom Banatu povremeno poja~an. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 6 do 12 stepeni, a maksimalne od 21 do 24. SRBIJA: Sun~ano sa malo niìm temperaturama, ali i daqe iznad proseka za ovo doba godine. Ne{to oblaka malo bi}e na istoku i jugu Srbije. Duva}e slab do umeren jugoisto~ni vetar, u ju`nom Banatu povremeno poja~an. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 4 do 12 stepeni, a maksimalne od 19 u Negotinu do 25 stepeni u Loznici. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Idu}e sedmice prete`no sun~ano do petka uz pomalo niè temperature, ali i daqe iznad proseka. Od petka ne{to obla~nije uz vrlo malu {ansu za ki{u krajem sedmice. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike mogu povoqno uticati na ve}inu hroni~nih bolesnika. Blagi oprez se savetuje osobama sa sr~anim problemima. U ko{avskom podru~ju Srbije izvesne tegobe mogu osetiti nervno labilne osobe, a u predelima sa maglom u ranim jutarwim satima astmati~ari. Meteoropatske reakcije su mogu}e u vidu glavoboqe i poreme}aja sna. Neophodno je slojevito odevawe i umerena fizi~ka aktivnost.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 10 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Сто ји же на у трам ва ју, гр ди све ко ји се де и до зво ља ва ју да она сто ји. Утом јој се оте: – Има ли, за бо га, још ка ва ље ра? – Има, има – ја вља се Ла ла – са мо не ма ме ста.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

146 (2)

Slankamen

215 (-1)

Jaшa Tomiћ

Apatin

232 (6)

Zemun

253 (-7)

Bogojevo

224 (9)

Panчevo

268 (-12)

Baч. Palanka

222 (7)

Smederevo

444 (-8)

Novi Sad

193 (3)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

150 (2)

S. Mitrovica

99 (23)

Tendencija stagnacije

Senta

225 (0)

Beograd

196 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

200 (0)

NERA

Hetin

70 (4)

TISA

-85 (1)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe:

DUNAV