Dnevnik 21.novembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 21. NOVEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23265 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NI PO SLO VI S NOV CEM NI SU VI [E SI GUR NI

Kri za za tva ra me wa~ ni cu po me wa~ ni cu

str. 5

DO SKO RA [WI FUNK CI O NE RI G17 PLUS OP TU @I LI DIN KI ]A ZA PO LI TI^ KU NE DO SLED NOST

Cen tra li sta po stao Ro bin Hud

str. 3

SR BI JA ]E PR VI PUT IMA TI OVLA []E NE PO SMA TRA ^E IZ BOR NE KAM PA WE

Foto: F. Baki}

Film, vi deo-za pi si, pla ka ti...

str. 2

NASLOVI

Politika 2 SVM: Pravda za vojnike i civile

Vojvodina 10 Apatin: Tra`e se pedijatri 11 Skupqe grejawe u Senti 11 Mla| u novim jezerima u prole}e

Reporta`e 12 Ne}e gospo|e me|u ovnove i jarce 3 Milion~e za prosek

Ekonomija 4 Stanove gotovo vi{e niko ne kupuje 4 Investitori u Sremu na{li raj 5 Crna lista za tendere

Dru{tvo 14 U desetom krugu pakla 14 Ko zastupa nero|ene?

23 Suptilna ose}ajnost breg roni

UBI CE LA KO NA PRA VE KO RAK OD NA SIL NI [TVA DO OD U ZI MA WA @I VO TA

Zlo ~in oba ve na br zi nu, a ka ju se na te na ne

str. 13

ALAR MANT NI PO DA CI O RI ZI^ NOM PO NA [A WU MLA DIH

Pi ju, pu {e, dro gi ra ju se i koc ka ju

SPORT

n KULA: ]OVIN SRU[IO PAZARCE

rad or ga ni zo vao pro gram „[e fe, ko ji ti je vrag?” gde je odr àn po li gon za ma li {a ne ko ji su se kroz raz ne za dat ke uz po mo} vo lon te ra za ba vi li i dru ì li. Ta ko |e, odr à ne su i edu ka tiv no-kre a tiv ne ra di o ni ce . str. 7

TEMA „DNEVNIKA”

Kultura

Novi Sad 7 Zahtevi za umawewe komunalnih ra~una do kraja godine 7 Ispiti za taksiste u decembru 9 Stegli kai{ i jure zakup

DRU@EWE UZ IGRU I PESMU: Svet ski dan de te ta obe le `en je ju ~e u No vom Sa du, de {a va wi ma na „Spen su” i Tr gu slo bo de gde se oku pi lo mno {tvo ma li {a na ko ji su u`i va li u igri i pe smi. Na „Spen su” je Cen tar za omla din ski

str. 15

str. 16 – 19

n \OKOVI]: SPREMAN SAM, RAME JE U REDU

n VOJVODINA ISPUNILA PLAN

Hladno i magla

Najvi{a temperatura 4° S

POLiTikA

ponedeqak21.novembar2011.

PRED LOG ZA KO NA O RE HA BI LI TA CI JI SU TRA PRED PO SLA NI CI MA

NA STA VAK DI JA LO GA BE O GRA DA I PRI [TI NE

I prelazi su tema u Briselu [ef pre g o v a r a~ k og ti m a Be o gra da Bo ri slav Ste fa no vi} po tvr dio je da se da nas u Bri se lu na sta vqa ju raz go vo ri s Pri {ti nom i da }e glav ne te me u na stav ku di ja lo ga bi ti uni v er z i t et s ke di p lo m e, pred s ta v qa w e Pri { ti n e na re gi o nal nim sku po vi ma, ali i ad m i n i s tra t iv n i pre l a z i. Ste fa no vi} je Ta nju gu re kao da o~e ku je da se po stig ne do go vor ba rem o jed noj od ovih te ma, a da je Be o grad spre man za do go vor o svim tim pi ta wi ma. – To su glav ne te me za ko je po sto ji ma we-vi {e po ten ci jal da se za vr {e do go vo rom, vi de }e mo da li }e to bi ti na ovom sa stan ku, sa mim tim {to je to vr l o kom p li k o v a n o, a zah te vi Pri {ti ne ne ka da de lu ju u ne kim ele men ti ma vr lo, vr lo ne pri hva tqi vo za na {u stra nu – ka zao je Ste fa no vi}.

On je na gla sio da be o grad ski tim od la zi u Bri sel s pu nim man d a t om i po d r { kom Vla d e Sr b i j e i da, kad god pri { tin s ka stra n a „po k u { a da pra vi bi lo ka kav ele ment ta ko zva ne dr `av no sti Ko so va, to kod nas ne mo `e bi ti pri hva }e no”. Ste fa no vi} je re kao da }e se raz go va ra ti i o im ple men ta ci ji te ma o ko ji ma je ra ni je po stig nut do go vor i da se u tom smi slu o~e ku je na pre dak na red nih da na. Ra ni je ju ~e Ta nju gu je i iz se d i { ta Evrop s ke uni j e po tvr |e no da }e se su tra po sle pod ne na sta vi ti di ja log Be o gra da i Pri {ti ne u Bri se lu, a da }e na dnev nom re du bi ti re {a va we pro ble ma ve za nih za stru j u, te l e k o m u n i k a c i j e i u~e {}e pri {tin skih zva ni~ ni ka na re gi o nal nim sku po vi ma.

STI @U PO ZIV NI CE ZA MO LI TVE NI DO RU ^AK U VA [ING TO NU

Seni} „spakovao” kofer Funk ci o ner URS-a i na rod ni po sla nik Vlaj ko Se ni} pr vi je od po li ti ~a ra ob na ro do vao da je po zvan na tra di ci o- nal n i Mo l i t ve n i do r u ~ ak u Be loj ku }i. Se ni} je vest ko ja ga je po sve mu su de }i mno go ob ra do va la, ob ja vio na dru {tve nim mre à ma „Tvi ter„ i „Fej sbuk”. „Upra vo sam do bio zva ni ~an po ziv da pri su stvu jem ju bi lar nom 60. Mo li tve nom do ru~ ku 2. fe bru a ra 2012. u Va {ing to nu. Po ~a stvo van i sre }an„, po ru ~u je Se ni}, ko ji je ina ~e pet pu ta bio gost na Mo li tve nom do ru~ ku, i ka è da kon gre sme ni ko ji oda bi ra ju po zva ne ni su u di rekt noj ve zi s ame ri~ kom ad mi ni stra ci jom. Tra di ci o nal ni mo li tve ni do ru ~ak u Va {ing to nu s pred sed ni kom SAD odr à va se vi {e od po la ve ka, sva kog pr vog ~e tvrt ka u fe bru a ru. Tra di ci ja oku pqa wa na mo li tve nom do ru~ ku usta no vqe na je za man da ta pred sed ni ka SAD Dvaj ta Aj zen ha u e ra, ko ji je s gru pom kon gre sme na do {ao na ide ju da or ga ni zu je za jed ni~ ki skup ~i ja bi oko sni ca bi la mo -

li tva za Ame ri ku. Osnov na na me ra je bi la da se po mog ne u pre va zi la `e wu ta da {wih po de la u ame ri~ kom dru {tvu. Do ma }in tog sku pa je ame ri~ ki Kon gres, i to, u ime Kon gre sa, dva ~la na ame ri~ kog za ko no dav nog te la – je dan iz re pu bli kan ske i je dan iz de mo krat ske stran ke, ali sma tra se da je glav ni or ga ni za tor ne for mal na kon zer va tiv na hri {}an ska or ga ni za ci ja „Fa mi li ja” ili „Fe lo u {ip fa un dej{n”.Uobi ~a je no, tre }i nu ukup nog bro ja go sti ju ~i ne zva ni ce iz ino stran stva i wih po zi va ju kon gre sme ni i ~la no vi „Fe lo u {i pa”. Bu du }i da sva ki kon gre smen i sva ki sen tor ima pra vo da po zo ve ko ga `e li, o ko na~ nom spi sku go sti ju od lu ~u ju, ko li ko funk ci ja i ugled oda bra nih, to li ko i li~ na po zna na stva. Ame r i~ k a vla d a ta k o | e ima pra v o na od r e | e n i broj go s ti ju i obi~ n o pred l a ` e vi s o k e stra n e zva n i~ n i k e. Svi po z i vi se po t om uskla | u j u s or g a ni z a c i o n im ko mi t e t om jer po sto j e ~vr s to od r e | e n e kvo t e za sva k i re g ion i sva k u ame r i~ k u dr ` a v u. S. St.

dnevnik

SVM: Pravda za vojnike i civile – Pred log za ko na ko ji je upu }en u skup {tin sku pro ce du ru, pri hva }en i usvo jen od Vla de Sr bi je, do po sled we ta~ ke i za re za is po {to vao je do go vor ko ji je po stig nut iz me |u na {e stran ke i Mi ni stra stva prav de – tvr di u iz ja vi za “Dnev nik” funk ci o ner SVM-a La slo Var ga uo~i star ta su tra {we ras pra ve o ovom za kon skom pred lo gu ko ji je iza zvao do sta po le mi ka u jav no sti i u sep tem bru bio po vu ~en iz skup {tin ske pro ce du re. Po ob ja {we wu na {eg sa go vor ni ka, ova kva ver zi ja je “pot pu no pri hva tqi va za SVM”. – Usva ja we za ko na zna ~i }e uki da we prin ci pa ko lek tiv ne od go vor no sti iz pro se ca re sti tu ci je. Su {ti na je da ~lan 5 Za ko na o re ha bi li ta ci ji ne dvo smi sle no raz re {a va dis kri mi na tor sku od red bu iz Za ko na o re sti tu ci ji – uka zu je Var ga. – Gra |a ni Sr bi je, bez ob zi ra na to da li su bi li pri pad ni ci oku pa ci o nih sna ga ili ne, pro tiv ko jih ne po sto je od lu ke ili pre su de iz po sle rat nog pe ri o da o utvr |i va wu wi ho ve od go vor no sti za rat ne zlo ~i ne, bez ika kvog ogra ni ~e wa mo gu u~e stvo va ti u pro ce su re sti tu ci je. I oni pri pad ni ci oku pa ci o nih sna ga ko ji su slu `i li u ma |ar skoj, ne ma~ koj ili bu gar skoj voj sci za vre me Dru gog svet skog ra ta, ako na kon ra ta ni su ka `we ni, pro gla {e ni rat nim zlo ~in ci ma ili u~e sni ci ma u rat nim zlo ~i ni ma, mo }i }e bez bi lo ka kvih ogra ni ~e wa u~e stvo va ti u pro ce su re sti tu ci je. To se od no si i na wi ho ve na sled ni ke. S dru ge stra ne, isti taj

~lan pred lo ga za ko na raz re {a va i pro blem onih pro tiv ko jih po sto je od lu ke ili pre su de iz po sle rat nog pe ri o da. Oni ko ji su pro gla {e ni rat nim zlo ~in ci ma ili u~e sni ci ma u rat nim zlo ~i ni ma, a bi li su pri pad ni ci oku pa ci o nih

Laslo Varga

sna ga, ima ju pra vo na po kre ta we po stup ka re ha bi li ta ci je. Uko li ko se u tom po stup ku utvr di wi ho va ne vi nost, da ta od lu ka ili pre su da ni je bi la za sno va na na ~i we ni ca ma, do ka zi ma, ve} na ne kom ide o lo {kom, po li ti~ kom, na ci o- nal nom ili ver skom raz lo gu, ima }e mo gu} nost da bu du re ha bi li to va ni. Bit no je {to u pred lo gu za ko na sto ji da sud pri ba vqa do ka ze iz po sto je }ih evi den ci ja dr `av nih or ga na, {to zna ~i da je do ka zi va we na su du, prak ti~ no, po pra -

vi li ma po stup ka, na vi {em jav nom tu ì o cu. – Ovo je deo ko ji se od no si na voj ni ke, ta ko zva ne pri pad ni ke oku pa ci o nih sna ga. Pot pu no dru ga od red ba ba vi se pi ta wem ve za nim za ci vil no sta nov ni {tvo i od lu ke iz ja nu a ra i mar ta 1945. go di ne. Re~ je o dve od lu ke Ko mi si je za utvr |i va we zlo ~i na oku pa to ra, na osno vu ko jih je kom plet no ma |ar sko sta nov ni {tvo na se qa û rug, @a baq i Mo {o rin ko lek tiv no pro gla {e no rat nim zlo ~in ci ma. Svi bez iz u zet ka, i be be ko je su ima le ne ko li ko ne de qa, de ca, è ne, star ci i od ra slo mu {ko sta nov ni {tvo. Pred log za ko na o re ha bi li ta ci ji sa dr ì od red bu po ko joj }e se ova ka te go ri ja li ca, ko ja su na osno vu ko lek tiv ne od go vor no sti pro gla {e na rat nim zlo ~in ci ma, ima ti pra vo na re ha bi li ta ci ju po si li za ko na. To ne }e zna ~i ti auto ma ti zam, ali ho }e iz u zet no po jed no sta vqen po stu pak. Sud }e prak ti~ no utvr |i va ti dve ~i we ni ce: jed na je da li je li ce ko je je bi lo po go |e no od lu kom o ko lek tiv noj kri vi ci ima lo pre bi va li {te ili ì ve lo u ta tri na se qa i, uko li ko ni je bi lo de te, sud }e pro ve ra va ti da li po sto ji bi lo ka kva od lu ka o in di vi du al noj od go vor no sti te oso be. Uko li ko ta kve od lu ke ne ma, a si gu ran sam da

SNS: Na o pak po sao Pot pred sed ni ca SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} na gla {a va da je „za kon o re ha bi li ta ci ji, ta ko ka ko je pred lo èn, na o pa ko ura |en po sao“. – Pri ~om o is pra vqa wu ne prav de è li se re {i ti na kna da, u stva ri is pla ta {te te, ko ja ni je re {e na na vo qu, a po zah te vu ~la ni ca vla da ju }e ko a li ci je po Za ko nu o re sti tu ci ji – pri me }u je Jor go van ka Ta ba ko vi}. – Ovaj za kon, pra vqen bez ja sne ide je, re zu lat je kom pro mi sa i mo è sve nas do ve sti u si tu a ci ju da se pi ta mo ~i je mi to gre he is pa {ta mo. Gra |a ni Sr bi je i ne ke bu du }e ge ne ra ci je mo gu bi ti do ve de ni u si tu a ci ju da is pla }u ju {te tu agre so ri ma ko ji su pu ca li na srp ski na rod. Ona na po mi we da za kon “vr vi od ne kon zi stent no sti i pred sta vqa sa mo jo{ je dan od po ku {aj da se ku pi mir unu tar ko a li ci je, ko ji evi dent no ne po sto ji”.

– Pod ne li smo 25 amand ma na, ko ji ma po ku {a va mo da ono {to ni je pri hva }e no Za ko nom o re sti tu ci ji sa da re gu li {e mo u ovom za ko nu, pre sve ga da tu vr stu na kna de {te te agre so ri ma re {i mo ta ko da se u prav nom po stup ku utvr di zlo ~in dr `a ve ko ja je pri nud no mo bi li sa la ne kog pri pad ni ka na ci o nal ne ma wi ne. Kad ka `em ~i je gre he is pa {ta mo, iz ne }u vam sle de }i stav. Ka to li~ ka cr kva je sklo na iz vi we wi ma, po ka ja wi ma, vr lo je bo ga ta kao in sti tu ci ja, ali ni ka da ni je iz vi we we, po ka ja we i ka ja we za vr {a va la onim {to se da nas o~e ku je od ova ko ne mo} ne Sr bi je – is pla tom na kna de. Mno gi se da nas iz vi wa va ju za ka sne lo, bes pred met no i sa mo on da ka da o~e ku ju da to wi ma ide u ko rist, a ne ka da je to iz vi we we za i sta i pri me re no – za kqu ~u je Jor go van ka Ta ba ko vi}.

je u 99 od sto slu ~a je va ne }e bi ti, na osno vu te dve ~i we ni ce do no si }e se od lu ke o re ha bi li ta ci ji – pod vla ~i Var ga, uz na po me nu da }e “ovo bi ti su {tin ski va `no jer se od no si na vi {e hi qa da qu di”.

SPS: Pre su da „bri {e” re ha bi li ta ci ju [ef klu ba SPS-a Bran ko Ru ì} na ja vqu je da }e, “bez ob zi ra na ra ni je re zer ve, po sla ni ci SPS-a i JS-a gla sa ti za ovaj za kon. – Pra vo na re ha bi li ta ci ju mo ra bi ti uni ver zal no. Ustav ni okvir za to je sa svim ja san: svi oni ko ji su neo sno va no i pro tiv za ko ni to do ì ve li ne prav du, bi lo iz ide o lo {kih, po li ti~ kih ili ver skih ra lo ga, ima ju pra vo na re ha bi li ta ci ju. Za la è mo se za to da ta re ha bi li ta ci ja ne ma bi lo ka ko vre men sko ogra ni ~e we ni ti isto rij sku od red ni cu jer bi se na taj na ~in u~i ni la ne ka no va ne prav da. Isto ta ko, na{ stav je sa vim ja san: pra vo na re ha bi li ta ci ju ne ma ju oni ko ji su pra vo sna `no osu |e ni i u~e stvo va li u rat nim zlo ~i ni ma – ka te go ri ~an je Ru ì}. – Sa dru ge stra ne, ne ma we va `na je sim bo li~ ka di men zi ja. Uko li ko bu de usvo jen ova kav za kon ski pred log, par la ment }e se ne dvo smi sle no od re di ti pre ma ne le gi tim no sti i pro tiv pra vi~ no sti onih od lu ka na osno vu ko jih je deo ma |ar ske za jed ni ce u Voj vo di ni ko lek tiv no pro gla {en rat nim zlo ~in ci ma. To je su {ti na na {eg do go vo ra s Mi ni star stvom prav de i to je su {ti na onog re {e wa ko je je u pred lo gu. Za nas je po seb no zna ~aj no {to je na pred log SVM-a u pr vom ~la nu za ko na, ume sto tri raz lo ga re ha bi li ta ci je, na ve den i ~e tvr ti. U pred lo gu Mi ni star stva pr vo bit no je sta ja lo da se re ha bi li ta ci ja mo è po kre nu ti ako je zbog po li ti~ kog, ide o lo {kog i ver skog raz lo ga ne ko li {en pra va, slo bo de ili ì vo ta, a sa da je do da ta i na ci o nal na pri pad nost – za kqu ~u je Var ga. S. Stan ko vi}

SR BI JA ]E PR VI PUT IMA TI OVLA []E NE PO SMA TRA ^E IZ BOR NE KAM PA WE

Film, video-zapisi, plakati... Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je usvo ji la je Pra vil nik o po sma tra ~i ma iz bor ne kam pa we i ras pi sa la jav ni po ziv za pri ja vqi va we kan di da ta za po sma tra ~e iz bor ne kam pa we po li ti~ kih su bje ka ta u 2012. go di nu u svoj stvu svo jih po sma tra ~a. Po Prav nil ni ku, ko ji je do ne la di rek tor ka Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je, za po tre be kon tro le tro {ko va iz bor ne kam pa we an ga `o va }e se te ren ski po sma tra ~i, ko or di na to ri i cen tral ni kon tro lo ri. Te ren ski po sma tra ~i bi }e ras po re |e ni u gra do vi ma Sr bi je, ko or di na to ri se od re |u ju iz me |u te ren skih po sma tra ~a u sva kom gra du, a na te ri to ri ji Sr bi je bi }e de set cen tral nih kon tro lo ra. Ukup no }e bi ti iza bra no 165 po sma tra ~a. Ovi po s ma t ra ~ i }e ne p o sred no pri ku pqa ti in for ma ci je i po dat ke u ve zi s ak tiv no sti ma po li ti~ kih stra na ka u iz bor noj kam pa wi. Di rek tor ka Agen ci je iz da va }e sva kom po sma tra ~u pi sme no ovla {}e we za vr stu po slo va po sma tra wa iz bor ne kam pa we po li ti~ kih stra na ka. Svi iza bra ni po sma ta ~i ima }e po seb nu le g i t i m a c i j u, ove r e n u pe ~ a tom Agen ci je i pot pi sa nu od

di rek tor ke, ko ja }e sa dr à ti broj, sli k u, ime i pre z i m e, svoj stvo, pe riod an ga ò va wa kao i vr stu iz bor ne kam pa we za ~i je po sma tra we je an ga ò van. Te ren ski po sma tra ~i i ko or di na to ri se an ga ù ju za pe riod od da na ras pi si va wa iz b o r a do da n a pro g la { e w a ko na~ nih re zul ta ta iz bo ra, a cen t ral n i ko o r d i n a t o r i od da na ras pi si va wa do is te ka 60 da na od da na pro gla {e wa ko na~ nih re zul ta ta iz bo ra. Svi ko ji bu du iza bra ni na ovom jav n om po z i vu, ko j i je otvo ren do 21. no vem bra, ima ju oba ve zu da po dat ke, in for ma ci je, do ku men ta ci ju i osta la do ku men ta ko ja pri ba ve i ko ja na sta nu u to ku po slo va wa po sma t ra w a iz b or n e kam p a w e ~u v a j u kao po s lov n u taj n u.

Zbog to ga }e sa svi ma wi ma Agen ci ja za kqu ~i ti po se ban ugo vor ko jim se bli è ure |u ju pra va i oba ve ze. In for ma ci je i po da ci ko ji se ne po sred no pri ku pqa ju na te re nu po tvr |u je se audio i vi deo-za pi si ma, fo to ga fi ja ma u elek tron skom for ma tu, pri ku pqe nim pri mer ci ma {tam pa nog ma te ri ja la kao i za pi sni ci ma o pra }e nim do ga |a ji ma. U za pi snik o pra }e nom do ga |a ju mo ra ju une ti vr stu: pla ka ti ra we, mi ting, kon ven ci ja, kon f e r en c i j a za {ta m u, {tand... i opis do ga |a ja ko ji je pra }en na vo |e wem me sta i da tu ma odr à va wa, vre me na po ~et ka, du ì ne tra ja wa i zna ~aj n ih ~i w e n i c a ve z a n ih za kon kre tan do ga |aj, {to pod ra zu me va da mo ra bi ti za be le è -

Pla }a we Po sma tra ~i ima ju pra vo na me se~ nu na dok na du za po slo ve iz bor nih kam pa wa ko ja se kre }e od 1,5 do dve ne to pro se~ ne me se~ ne za ra de za po sle nih u Sr bi ji za go di nu ko ja pret ho di onoj u ko joj se odr `a va ju iz bo ri. To zna ~i da }e po sma tra ~i ko ji sa da bu du iza bra ni za osno vi cu ima ti ne to pla tu u ovoj go di ni, s ob zi rom na to da se an ga `u ju u 2012. Pre ve de no u no vac, pak, to zna ~i da }e te ren ski po sma tra ~i ima ti vi {e od 50.000 di na ra ne to, s ob zi rom na to da je pro se~ na pla ta u Sr bi ji oko 38.000, te da }e ko or di na to ri ima ti oko 65.000 di na ra me se~ no, dok }e cen tral ni ko or di na to ri do bi ja ti vi {e od 78.000 di na ra.

no pri s u s tvo v a w e jav n ih funk ci o ne ra, po zna tih i zna ~aj nih li~ no sti, iz gled bi ne, po sto ja we or ga ni zo va nog pre vo z a – auto p re v o z nik, broj auto bu sa, broj pri sut nih, vr sta is tak nu tih pla ka ta... U jav nom po zi vu za pri ja vqi va we kan di da ta za po sma tra ~e iz bor ne kam pa we tra `i se de set cen tral nih ko or di na -

to ra za Sr bi ju i to se dam sa se di {tem u Be o gra du, po je dan sa se di {tem u ^a~ ku, Su bo ti ci i Ni {u, a oni }e ob u hva ti ti sve okru ge. U isto vre me iza bra }e se 23 ko or di na to ra, i to po je dan za Be o g rad, Su b o t i c u, Som bor, No vi Sad, Srem sku Mi tro vi cu, Zre wa nin, Pan ~e vo, [a bac, Lo zni cu, Va qe vo, U`i ce... Na kra ju, od 132 te -

ren ska po sma tra ~a Be o grad }e ima ti 44, No vi Sad de vet, Su bo ti ca pet, Zre wa nin ~e ti ri, Som bor, Srem ska Mi tro vi ca, Pan ~e vo, [a bac, Lo zni ca, Va qe vo, Uì ce po tri... Pri j a v e za po s ma tra ~e mo gu pod ne ti svi pu no let ni dr à vqa ni Sr bi je ko ji ima ju za vr {e nu naj ma we sred wu {ko lu u tra ja wu od ~e ti ri go di ne. Po se ban uslov je da ne mo gu bi ti ~la no vi po li ti~ ke stran ke, kan di da ti na iz bo ri ma ili an ga ò va n i u or g a n i m a za spro vo |e we iz bo ra. Uz pri ja vu pod no se se uve re we o dr à vqan stvu, li~ na kar ta, di plo ma o ste ~ e n oj stru~ n oj spre mi, is pra va ko jom se do ka zu je is ku stvo, krat ka pro fe si o nal na bi o gra fi ja i mo ti va ci o no pi smo. Po {to se u~e {}e na jav nom po zi vu mo ra oba vi ti na po seb nom obra scu ko ji se na la zi na saj tu Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, na istom me stu mo gu se pro na }i de ta qi u~e {}a i do bi ti do dat ne in for ma ci je. Q. Ma le {e vi}

c m y

politika

dnevnik

SRPSKI PARLAMENTARCI SVELI DEVETOMESE^NI BILANS

Mi li on ~e za pro sek Po sla ni ci srp ske skup {ti ne pod vu kli su ovih da na de ve to me se~ ni bi lans svo jih tro {ko va. Ako se su di po re ~i ma ge ne ral nog se kre ta ra par la men ta Veq ka Oda lo vi }a, za do voq ni su sop stve nim ga zdo va wem u pr voj go di ni sa mo stal nog bu xe ta, po {to su do kra ja sep t em b ra utro { i l i tek 60 od sto pla ni ra nog nov ca. Ra ~u ni ce go vo re da je u po me nu tom pe ri o du je dan par la men ta rac u pro se ku pri mio kroz pla tu i pa u {al oko mi lion di na ra. Od ja nu a ra do sep tem bra po tro {e no je za po tre be po sla ni ka oko 465 mi li o na di na ra, dok je za rad stru~ nih slu `bi „oti {lo“ 652 mi li o na di na ra. Pred s ed n i c a Skup { ti n e Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} ne pri ma pla tu na bla gaj ni Skup {ti ne ve} sa mo po sla ni~ ki pa u {al od oko 273.000 di na ra. Ako se gle da ukup na su ma, naj pla }e ni ji po sla ni ci bi li su Mo mo ^o la ko vi} iz PUPS-a, ko ji je pri mio oko 1,6 mi lion di n a r a, Mu n ir Po t u r ak iz San xa~ ke de mo krat ske par ti je s 1.488.908 di na ra i Na ta {a Mi }i} iz LDP-a, ko ja je za ra di la 1.467.354 di na ra. Me |u tim, u tim ci fra ma ni je sa mo pla ta ve} i na kna da od 315.000 di na ra za sme {taj i 155.839 di na ra za odvo jen `i vot. Od po sla ni ka DS-a naj ve }u pla tu do sa da je za ra dio @i vo jin Stan ko vi} – vi {e od 1,3 mi l ion di n a r a, po t om pot pred sed ni ca Skup {ti ne Gor -

U NS-u naj vi {e je za ra dio li der Ve l i m ir Ili}, ko j i je pre ma {io mi lion di na ra, dok je po s la n ik LSV-a Ra d o v an Ra do va no vi} pri mio je 15.000 di na ra vi {e od pred sed ni ka

stran ke Ne na da ^an ka, ko ji je za istu ci fru „pre ba cio“ mi lion di na ra. Za ra da li de ra SNS-a To mi sla va Ni ko li }a, ko ji je i naj pla }e ni ji po sla nik te stran ke, iz no si la je 1,1 mi lion, ko li ko pri bli `no pri ma i naj vi {e pla }e ni so ci ja li sta Mi le ta Mi haj lo vi}, dok me |u ra di ka li ma pred wa ~i Bo `i dar De li} s 1,2 mi li o nom di na ra.

Ku}a- posao Po po da ci ma stru~ nih slu `bi, naj vi {e je od ku }e do par la men ta pu to vao po sla nik So ci jal no-li be ral ne par ti je San xa ka Baj ram Ome ra gi}, ko ji je za tu na me nu pri mio oko 800.000. [e fo vi po sla ni~ kih klu bo va uglav nom su iz Be o gra da, pa tro {ko va za pu to va we ne ma ju. Iz u ze tak su pr vi ~o vek PUPS-a Mo mo ô la ko vi} iz No vog Sa da i {ef klu ba ma wi na Ba lint Pa stor, ko ji pu tu je na sed ni ce iz Su bo ti ce. Po {to ko ri sti slu `be ni stan u Be o gra du, ô la ko vi} ni je na pla tio ni di nar za pu to va wa, a Pa stor je na do la ske na se si je sop stve nim vo zi lom utro {io je 529.000 di na ra. da na ô mi} – 1,2 mi lion i Dra go qub Mi }u no vi} – 1,1 mi lion di na ra. Naj p la } e n i j i po s la n ik DSS-a je Ra doj ko Ob ra do vi} s bli zu 1,2 mi lion, a me |u po sla ni ci ma URS-a pot pred sed nik par la men ta Ni ko la No va ko vi} s 1,1 mi li o nom di na ra.

[e fi ca po sla ni~ ke gru pe ZES-a Na da Ko lun xi ja pri mi la je oko 1,1 mi lion, a {ef DSS-a u par la men tu Mi lo{ Ali gru di} 30.000 di na ra ma we od we, li der URS-a Mla |an Din ki}, ko ji je po sla nik od mar ta, ne {to ma we od 700.000, dok je li der LDP-a ^e do mir

Jo va no vi} za ra dio ne {to vi {e od mi lion di na ra, {ef po sla ni~ ke gru pe SPS-a Bran ko Ru `i} ne {to ma we od mi lion, a ra di kal Dra gan To do ro vi} 1,1 mi lion.

589.000, ko li ko je utro {i la i Na ta {a Jo va no vi} (SRS), dok je {ef klu ba ra di ka la Dra gan To do ro vi} imao tro {ak van ze mqe od 541.000 di na ra, Jor go v an k a Ta b a k o v i} (SNS) 466.000... Tu je i po s la n ik DSS-a @eq ko To mi} s tro {kom od oko 377.000, po sla ni ci DS-a Go ra da na ô mi} sa 480.000, Mi l o{ Jev t i} s 348.000 di na ra, Je le na Tri van s 323.000, Me h o Ome r o v i} (SDP) s 262.000, i Bo jan Ko stre{ s 253.000 di na ra. Van ze mqe o tro {ku par la men ta ni su bo ra vi li, iz me |u osta lih, li der SDU-a @ar ko Ko ra}, funk ci o ner SVM Ba lint Pa stor, za me nik {e fa klu b a ra d i k a l a Alek s an d ar Mar t i n o v i}, {ef voj v o | an skih so ci ja li sta Du {an Ba ja to vi}, po sla nik Al ba na ca s ju ga Sr bi je Ri za Ha li mi, di rek tor SPO-a Alek san dar Ju go v i}, Mo m o ô l a k o v i} (PUPS), li der URS-a Mla |an Din ki}, ~el nik LSV-a Ne nad â nak, pr vi ~o vek LDP-a ê do mir Jo va no vi}... Tro { ko v i par k i r a w a po Na slu `be na pu to va wa u ze sla ni ka iz no si li oko 580.000 mqi po sla ni ci su po tro {i li 76,8 mi li o na di na ra, od ~e ga su di na ra, a slu `be ni te le fon ko ri sti la je sa de mo kra te „pro mo pred sed ni ca pu to va le“ 21 mi lion, ra d i k a l i Bo ra vak po sla ni ka u Skup {ti ne, i to 17, DSS oko 5,8, ino stran stvu ko {tao ukup n o ne { to URS i SNS ne - je po re ske ob ve zni ke vi { e od 45.000 {to vi {e od po 15,3 mi li o na di na ra di na ra. Za re pe zen ta ci ju u par se d am mi l i o n a, la m en t u je od so c i j a l i s ti 2,2. Pu t o v a w a po s la n i k a LDP-a po ~et ka ove go di ne do kra ja po Sr bi ji ko {ta la su 357.000 sep t em b ra po t ro { e n o bli z u 200.000 di na ra, dok je na stru~ di na ra, a PUPS-a 26.000. na sa ve to va wa i {tam pa we vi Bo ra vak po sla ni ka u ino stran stvu ko {tao je po re ske zit-ka tri oti {lo 100.000 di ob ve zni ke 15,3 mi li o na di na - na ra. Skup {ti na je za stru ju iz ra. Pu to va wa u ino stran stvo pred sed ni ce Skup {ti ne Sla - dvo ji la 8,3 mi li o na di na ra, za vi ce \u ki}-De ja no vi} ko {ta - gre ja we go to vo 23 mi li o na, za la su 563.000 di na ra. Osim we, ~i {}e we 5,5 mi li o na, za te le fo ne, in ter net i PTT uslu ge u ino s tran s tvu su bo r a v i l i uglav nom ~la no vi de le ga ci je bli zu 12 mi li o na di na ra. Na Skup {ti ne Sr bi je u Par la - ve de na je i stav ka „za kup osta men tar noj skup {ti ni Sa ve ta log pro sto ra i ad mi ni stra Evro pe. Ta ko je {ef klu ba tiv ne opre me“ s ci from od 13 mi l i o n a di n a r a. Na uslu g e DSS-a Mi l o{ Ali g ru d i} utro { io ne { to vi { e od pre vo |e wa utro {e no je vi {e 805.000, po sla ni ci DS-a Na ta - od mi lion di na ra, a za in for {a Vu~ ko vi} bli zu 800.000 i mi sa wa jav no sti ~ak 64 mi li o Dra go qub Mi }u no vi} 670.000, na, stru~ ne uslu ge su do sti gle po sla ni ca SVM-a El vi ra Ko - {est mi lo na, ukup na re pre va~ 707.000, a po sla nik URS-a zen ta ci ja u par la men tu 8,4 mi li o na, a po klo ni ne {to vi {e @eq ko Iva wi 680.000 di na ra. od 1,1 mi lion di na ra. Osim wih, na pu tu su bi li i S. Stankovi} Bran k o Ru ` i} (SPS) s

Ko {tu ni ca: Sli~ no sti i raz li ke Li der DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca ka è da je raz li ka iz me |u DSS-a i stra na ka vla da ju }e ko a li ci ja ve li ka, ali da raz li ka u iz ve snoj me ri po sto ji i iz me |u DSS-a i dru gih opo zi ci o nih par ti ja. – Pra vi jaz iz me |u DSS-a i vla da ju }e ko a li ci je na stao je ka da se po hr li lo u pot pi si va we Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru ì va wu i pre tva ra wu da su EU i Ko so vo dva pot pu no odvo je na pro ce sa, da se mo è isto vre me no od bra ni ti te ri to ri jal ni int gri tet i i}i u bor bu za kan di da tu ru i ~lan stvo u EU – re kao je Ko {tu ni ca za Be tu. –

DSS i Srp ska na pred na stran ka raz li ku ju ka da je re~ o Usta vu – SNS se za la `a za pro me nu, a Ustav je za DSS bra na in ter gi te ta Sr bi je i isto vre me no mo gu} nost we nog raz vo ja, kao i u pi ta wi ma ve za nim za od nos EU pre ma Ko so vu, od no sno da li je uop {te u in te re su Sr bi je da bu de ~la ni ca EU. Ko {tu ni ca na vo di da su po sto ja li raz go vo ri iz me |u DSS-a i SNS-a, ali da DSS ni je imao ni ka kve raz go vo re s vla da ju }om ko a li ci jom. – U Sr bi ji bi bi la bit no dru ga ~i ja si tu a ci ja da po sto ji raz go vor, da se te `i

kon sen zu su ka kav je po sto jao u Skup {ti ni Sr bi je do 2008. go di ne – re kao je on. Na pi ta we ka ko ko men ta ri {e spe ku la ci je o ume {a no sti u ubi stvo pre mi je ra Zo ra na \in |i }a 2003. go di ne, Ko {tu ni ca je po no vio da je to haj ka na we ga i stran ku. – Kad bi smo DSS i ja li~ no re kli da je sve tla bu du} no sti Sr bi je u evro a tlant skim in te gra ci ja ma, u ~lan stvu u NA TOu, da EU ne ma al ter na ti vu i da je Ko so vo tri ~a ri ja u od no su EU, ta haj ka bi pre sta la – re kao je Ko {tu ni ca.

REKLI SU Bul da kov: Ko so vo je di no u Sr bi ji

Ili}: EU nas ne `e li ova kve ka kvi smo

Jo va no vi}: Ka men za ku pus

Sa vet nik am ba sa do ra Ru ske Fe de ra ci je u Be o gra du Oleg Bul da kov, pri li kom po se te zre wa nin skom od bo ru SNS, pro ko men ta ri sao je ak tu el na do ga |a wa oko Ko so va i vest da su Sr bi iz ju `ne po kra ji ne upu ti li Ru si ji ve li ki broj zah te va za iz da va we dr à vqan stva te ze mqe da bi ubu du }e bi li za {ti }e ni.U Ru si ji je ta kav apel pri hva }en s pa `wom. To po tvr |u je da Ru si ja na sta vqa da se pri dr à va svog pri la za re {a va wu pro ble ma Ko so va. Sa mo Ko so vo kao deo Sr bi je je ne {to {to ima pra vo na ì vot po ru ~io je Bul da kov. On i se kre tar am ba sa de Ru si je u Be o gra du za pri vre du An ton So ko lov po se ti li su Grad ski od bor Srp ske na pre de ne stran ke u Zre wa ni nu, gde su s li de rom na pred wa ka u ovom gra du Go ra nom Kne è vi }em i we go vim sa rad ni ci ma raz go va ra li o us po sta vqa wu eko nom ske sa rad we zre wa nin skog re gi o na i po je di nih ru skih re gi ja. @. B.

No va Sr bi ja }e na iz bo re s na pred wa ci ma, po sle iz bo ra u kor pu su o~e ku ju i DSS Vo ji sla va Ko {tu ni ce, a li der NS-a Ve li mir Ili} ve ru je u „ube dqi vu po b e d u“ jer, ka k o ka ` e, „ova vlast je Sr bi ju pot pu no po to pi la“. Kqu~ na stvar na ko joj }e NS za sni va ti pred iz bor nu kam pa wu je so ci jal no-eko nom ska si tu a ci ja, za ko ju Ili} ka è da „ni kad ni je bi la go ra“. Po pi ta wu evro in te gra ci je, i Ili} mi sli da je to do bra ide ja – ali ve ru je da Evrop ska uni ja ne è li da nas pri mi „ova kve ka kvi smo“. – Sva ka ~ast EU, i ja sam za ula zak u EU, ali vi di te da je ona u ve li koj kri zi. Da se ne pro {i ru je i tra ì ne ke raz lo ge da nas ta mo ne pri mi ova kve ka kvi smo. Jer mo ra da nas iz dr à va. S mi lion ne za po sle nih, s na rod nim ku hi wa ma, s ne iz gra |e nom in fra struk tu rom. Ne }e nas pri mi ti – is ti ~e Ili}.

Pred sed nik Li be ral node mo krat ske par ti je ê do mir Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e da je po ziv pred sed ni ku Sr bi je Bo ri su Ta di }u da po dr ì „Pre o kret„ bio po ziv na raz go vor, ali ne s LDP-om, ve} sa svim qu di ma ko ji su tu ide ju po dr à li. – Na {a po dr {ka Ta di }u ni je ul ti ma tum da po dr ì ne {to pre te }e za we ga – re kao je Jo va no vi}. – Ta di }e va ured ba, ko ju ni su hte li da pot pi {u we go vi mi ni stri ve} su je pot pi si va li dr àv ni se kre ta ri, mno go je vi {e iz da ja od ono ga {to je on pre po znao kao iz da ju u pro gla su „Pre o kre ta„. Ured bom Vla de Sr bi je je pri znat Vr hov ni sud Ko so va, a spo ra zu mom o in te gri sa nom upra vqa wu gra ni ca ma za Al ban ce se to zo ve gra ni ca, a za nas pre laz. Za Al ban ce je gra ni~ ni ka men, a za nas ka men za ku pus.

ponedeqak21.novembar2011.

DOSKORA[WI FUNKCIONERI G17 PLUS OPTU@ILI DINKI]A ZA POLITI^KU NEDOSLEDNOST

Cen tra li sta po stao Ro bin Hud

Biv {i funk ci o ne ri G17 plus op tu `i li su tu stran ku i we nog li de ra Mla |a na Din ki }a za li ce mer stvo i po li ti~ ku neo d sled nost te oce ni li da je for mi ra wem Uni je re gi o na Sr bi je u{ao u ne pri ro dan sa vez s ne kim stran ka ma i po je din ci ma sa mo za rad op stan ka na vla sti. Na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re u Po kra -

I Go ran Ka u ri}, ina ~e za me nik gra do na ~el ni ka Zre wa ni na, iz ja vio je da je Mla |an Din ki}, u vre me kad je od lu ~i vao o fi nan si ja ma u Sr bi ji, bio „o{tri cen tra li sta”, zbog ~e ga su i Voj vo di na i lo kal ne sa mo u pra ve bi le ~e sto o{te }e ni. – Ne ko ko je do ju ~e bio o{tri cen tra li sta sad se po ja vqu je kao

Foto: R. Hayi}

jin skom od bo ru De mo krat ske stran ke dvo ji ca ne ka da {wih ~el ni ka voj vo |an skog od bo ra G17 plus Bra ni mir Mi tro vi} i Go ran Ka u ri}, te biv {i {ef po sla ni~ ke gru pe te stran ke u Skup {ti ni Voj vo di ne Alek san dar Ra do wi} od ba ci li su kri ti ke li de ra URSa iz ne te ne dav no na ra ~un voj vo |an skih de mo kra ta, ko je je Din ki} op tu `io za ne rad i ne spo sob nost da za Voj vo di nu iz dej stvu ju od go va ra ju }e nad le `no sti i iz vo re fi nan si ra wa. Bra ni mir Mi tro vi}, ko ji je i pot pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne, iz ja vio je da su kri ti ke Mla |a na Din ki }a i G17 “li ce mer ne i

Ro bin Hud i spa si lac Voj vo di ne i lo kal nih sa mo u pra va. O~i gled no je da se ov de de cen tra li za ci ja ko ri sti is kqu ~i vo za rad op stan ka na vla sti – ka zao je on. Ka u ri} je na veo i da je zbog to ga u Zre wa ni nu stran ku G17 plus na pu sti lo ve} oko 500 ~la no va, ko ji su pre {li u DS. Alek san dar Ra do wi}, ko ji je funk ci o ner Iz vr {nog od bo ra u PO DS-a, na veo je da je G17 plus u Voj vo di ni ve} na pu sti lo oko hi qa du ~la no va i funk ci o ne ra, ko ji su pre {li u De mo krat sku stran ku. Po we go vim re ~i ma, to su u~i ni li i kom plet ni op {tin ski od bo ri u Be ~e ju i Adi, dok je ma sov nih pre -

Beo~in: Obijene kancelarije DS-a Alek san dar Ra do wi} je sa op {tio i da su u no }i iz me |u su bo te i ne de qe obi je ne kan ce la ri je Op {tin skog od bo ra DS-a, te po zvao nad le `ne or ga ne da pro na |u po ~i ni o ce tog de la. On je na veo da je ovo ve }i tre }i put da se pro va qu je u stra na~ ke pro sto ri je u Be o ~i nu. usme re ne na sti ca we po e na za iz bo re”, uz opa sku da se ta stran ka po na {a kao opo zi ci ja a isto vre me no par ti ci pi ra u vla sti i na po kra jin skom i na re pu bli~ kom ni vou. – Na pa di na DS sa mo su deo pred iz bor ne kam pa we G17 plus, stran ke ko ja ni kad ni je ima la do voq no sen zi bi li te ta za Voj vo di nu ni za re gi o na li za ci ju ko ju da nas pro pa gi ra ju – is ta kao je Mi tro vi}. On je do dao da je u ta kvoj iz bor noj kam pa wi we go va biv {a stran ka “stvo ri la ne pri o ro dan sa vez s po je din ci ma i par ti ja ma”.

la za ka bi lo i u Zre wa ni nu, Som bo ru i dru gim me sti ma. – O~i gled no je da URS me wa po li ti ku uo~i iz bo ra. Mla |an Din ki} je bio taj ko ji se 2006. go di ne, kad je usva jan Ustav Sr bi je, pro ti vio to me da Voj vo di na do bi je iz vor ne pri ho de, a da nas go vo ri o de cen tra li za ci ji i re gi o na li za ci ji – re kao je Ra do wi}. On je op tu `io i biv {e par tij ske ko le ge iz Mi ni star stva za NIP da su ospo ra va li pro jek te iz Voj vo di ne, te na veo da No vom Sa du, ko ji je od 2008. do 2010. go di ne pod neo 125 pro je ka ta, ni je odo bren ni je dan. B. D. S.

Pa vlov (URS): Ku ka vi~ ja ja ja su se iz le gla ^lan Pred sed ni {tva Uje di we nih re gi o na Sr bi je Sa {a Pa vlov iz ja vio je ju ~e da qu di po put tro ji ce biv {ih funk ci o ne ra G17 plus ko ji su iz ne li op tu `be na ra ~un te stran ke ni su ni po treb ni stran ci. „Ku ka vi~ ja ja ja su se ko na~ no iz le gla i po ka za la svo je pra vo li ce. Za ni mqi vo je da ne ko li ko me se ci na kon istu pa wa iz URS-a po ~i wu, vaq da in stru i sa ni od svo jih na lo go da va ca, da po ka zu ju ner vo zu”, na veo je Pa vlov u pi sa noj iz ja vi, re a gu ju }i na iz ja ve biv {ih funk ci o ne ra G17 plus Bra ni mi ra Mi tro vi }a, Go ra na Ka u ri }a i Alek san dra Ra do wi }a. „Oni kao Ra do wi}, Mi tro vi} i Ka u ri}, ko ji me wa ju stran ke da bi sa ~u va li funk ci je i pri vi le gi je, ni su nam ni po treb ni. Iz bo ri }e sve po ka za ti – i ko je ko i ko je {ta ra dio i

ura dio. URS }e na pre do va ti, vi de }e te re zul ta te u No vom Sa du, Som bo ru, Zre wa ni nu, a oni ko ji su po ju ri li ka fo te qa ma ne sta }e s po li ti~ ke sce ne”, na veo je Pa vlov. On je do dao da su „gra |a ni Voj vo di ne i ce le Sr bi je uz URS i G17 plus jer su pot pis gra |a na pre tvo ri li u kon kre tan re zul tat, a to je vra }a we nov ca i imo vi ne gra do vi ma i op {ti na ma Voj vo di ne. „Oko 400 mi li o na evra je iz cen tral ne ka se pre u sme re no u gra do ve i op {ti ne za hva qu ju }i za ko nu ko ji je URS pred lo `io. Par to kra te od la ze, a ~e sti ti qu di do la ze. Do bro je da ova kvi ni su vi {e s na ma jer na ma ne tre ba ju fo te qa {i ko ji ju re za li~ nim in te re som, ve} qu di ko ji se bo re za ide je i me sto u ko jem `i ve”, na veo je Pa vlov.

ekonomija

ponedeqa21.novembar2011.

PO PO DA CI MA NA CI O NAL NE SLU @BE ZA ZA PO [QA VA WE

MI NI STAR DU LI] TRA @I, A NBS NE @E LI DA SMA WI U^E []E ZA STAM BE NE KRE DI TE

Po sao na {lo 150.000 gra |a na – Od po ~et ka ove go di ne, po raz li ~i tim osno va ma s evi den ci je Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we za po sle no je oko 150.000 qu di. Od to ga je 50.000 za po sle no za hva qu ju }i ak tiv nim me ra ma za po {qa va wa – ka `e di rek tor NSZ-a De jan Jo va no vi}. Stal ni rad ni od nos do bi je ve }i na onih ko ji su se za po sli li uz ak tiv ne me re za po {qa va wa, a no vo rad no me sto do bi li su i dru gi s

dnevnik

da je prog no za NSZ-a da }e u na red nom pe ri o du ma la i sred wa pred u ze }a, i to pre sve ga pred u ze }a u ko ji ma sa da ra di iz me |u de set i 50 rad ni ka, bi ti naj ve }i „re zer vo ar” za no va rad na me sta. Di rek tor NSZ-a je ob ja snio i u ~e mu je raz li ka iz me |u for mal ne, re gi stro va ne ne za po sle no sti, ko ju evi den ti ra ta slu `ba, i re al ne ne za po sle no sti, ko ju utvr |u je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku.

Sta no ve go to vo vi {e ni ko ne ku pu je U Sr bi ji je pro {log me se ca pro da to ~ak za 30 od sto sta no va ma we ne go u istom me se cu pro {le go di ne, {to je po gub no za gra |e vi nar stvo i in du stri ju gra |e vin skog ma te ri ja la. Mi n i s tar za pro s tor n o pla ni ra we, `i vot nu sre di nu i ru d ar s tvo Oli v er Du l i} okri vio je za ova ko alar mant no sta we Na rod nu ban ku Sr bi je ko ja je po ve }a la oba ve zno u~e {}e za ko mer ci jal ne stam be ne kre di te u evri ma na 20 od sto, me |u tim, po po sled wim po da ci ma NBS-a, za sa da se ne raz ma tra mo gu} nost sma we wa u~e {}a, od no sno iz me na Od lu ke o me ra ma za o~u va we i ja ~a we sta bil no sti fi nan sij skog si ste ma. Re s or n o mi n i s tar s tvo je jo{ pro le tos, pre stu pa wa na

sna gu ove od lu ke, upo zo ra va lo NBS na we ne {tet ne po sle di ce po ku po vi nu sta no va jer je ~ak 45 od sto do ta da {wih ku pa ca sta no va na kre dit osi gu ran kod Na ci o nal ne kor p o r a c i j e obez b e di lo ma we u~e {}e od 20 od sto, da kle de set pro ce na ta, na ko je je dr à va da va la jo{ 15 od sto. Me |u tim, NBS je ta da ob ja {wa vao da je tek sva k i pe t i stam be ni kre dit u pr voj po lo vi ni ove go di n e sub v en c i o n i s a la dr à va i da po ve }a we vla sti tog u~e {}a ne }e pre te ra no uti ca ti na odr à va -

Spa so no sne me re evi den ci je, ka ko u ve }im pri vat – Od po ~et ka ove go di ne ima mo nim kom pa ni ja ma, ta ko i u ma lim i sma we we bro ja qu di evi den ti ra sred wim pred u ze }i ma. nih na evi den ci ji NSZ-a. Taj broj – To je ve o ma do bro, s jed ne stra je po ~et kom go di ne bio ne gde oko ne, a s dru ge, ~i we ni ca je i da je od 750.000, a sa da ih je 737.000. To ne re |e ni broj no vo pri ja vqe nih do zna ~i uvek da je po ras tao broj za {ao na evi den ci ju po sle nih u Sr bi NSZ-a, od ko jih od ji, ve} je do {lo do Tre nut no u Sr bi ji re |e ni broj di sma we wa ta ko zva ima 660.000 rekt no iz {ko le, ne re gi stro va ne dru gi su iz gu bi li ne za po sle nih i sto pa ne za po sle no sti u po sao, a ima mo i skla du sa Za ko nom ne za po sle no sti qu de ko ji iz ve sno o za po {qa va wu – je 22 pro cen ta vre me ni su ra di li, ob ja snio je on. ni ti su bi li u On ka è da „po {ko li, ve} su bi li pa siv ni, ali su da tak ko ji me |u na rod no upo re div od lu ~i li da se pri ja ve na evi den je ste po da tak ko ji pro is ti ~e iz ci ju – re kao je Jo va no vi}. an ke te o rad noj sna zi, a ko ju ra di On je is ta kao pri mer Ni {a gde Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. se na kon za po {qa va wa 2.300 qu di Zna ~i, re~ je o is tra ì va~ kom me s evi den ci je u ju `no ko e ran skoj to du ko ji su {tin ski ka è da tre kom pa ni ji „Ju ra„ do go dio trend nut no u Sr bi ji ima 660.000 ne za po na glog pri ja vqi va wa ne za po sle sle nih i sto pa ne za po sle no sti je nih na NSZ. Jo va no vi} je na gla sio 22 pro cen ta”.

Upr kos opi ra wu NBS-a da raz mo tri od lu ku iz ju na ove go di ne, Oli ver Du li} }e tra ì ti od pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a da jo{ jed nom raz mo tri mo gu} nost sma we wa u~e {}a za stam be ne kre di te, ali i pro du è we ro ka va è wa Za ko na o po mo }i gra |e vin skoj in du stri ji, pro na la è we nov ca za no ve pro jek te {i rom Sr bi je, iz dva ja we vi {e pa ra za sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te i no ve uslo ve za wi ho vo odo bra va we, za tim sma wi va we u~e {}a za ko mer ci jal ne stam be ne kre di te na de set od sto, te na sta vak pro jek ta iz grad we jef ti ni jih sta no va.

Ve }a vred nost ra do va Vred nost iz ve de nih gra |e vin skih ra do va, pred u ze }a iz Sr bi je, u tre }em kvar ta lu ve }a je za 28,6 od sto ne go u istom pe ri o du 2010. go di ne, po ka zu ju po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku. U ukup noj vred no sti iz ve de nih ra do va u tre }em kvar ta lu, ra do vi iz ve de ni na te ri to ri ji Sr bi je u~e stvu ju sa 88,5 od sto, a u ino stran stvu 11,5 od sto. Po sma tra no pre ma obla sti ma, naj ve }u gra |e vin sku ak tiv nost za be le `i li su iz vo |a ~i iz Be o gra da, ~ak 47,3 od sto od ukup ne vred no sti. Za tim sle de zla ti bor ska oblast, 7,4 od sto, ju `no ba~ ka 7,1, i ma ~van ska sa 5,5 od sto, dok se u~e {}a osta lih obla sti kre }u od 0,1 do 4,5 od sto. Vred nost ugo vo re nih ra do va iz vo |a ~a iz Sr bi je u tre }em kvar ta lu po ra sla je za 16,4 od sto u od no su na isti kvar tal 2010.

VESTI Pot pred sed nik „Ga spro ma” u Ba nat skom Dvo ru Ru ko vod stvo „Sr bi ja ga sa” }e da nas, sa pot pred sed ni kom „Ga spro ma” Alek se jem Mi le rom raz go va ra ti o mo gu} no sti skla pa wa du go ro~ nog ugo vo ra, o snab de va wu Sr bi je ru skim ga som, ~i ja ce na bi mo gla bi ti jef ti ni ja za oko 10 od sto. Ka ko je na ja vqe no iz „Sr bi ja ga sa” du go ro~ ni ugo vor mo gao bi bi ti sklo pqen na 10 go di na, {to bi tre ba lo da omo gu }i da Sr bi ja do bi je gas po ni `im ce na ma od sa da {wih. Jed na od glav nih te ma raz go vo ra sa Mi le rom bi }e i iz grad wa ga so vo da „Ju `ni tok” kroz Sr bi ju, mo der ni za ci ja pod zem nog skla di {ta ga sa „Ba nat ski Dvor” i iz grad wa ga snih elek tra na u na {oj ze mqi. O~e ku je da Mi ler, to kom bo rav ka u Sr bi ji, obi |e i NIS, ko ji je u ve }in skom vla sni {tvu „Ga sprom wef ta”, pod zem no skla di {te ga sa Ba nat ski Dvor i da raz go va ra sa ~la no vi ma Vla de Sr bi je o sve u kup noj ener get skoj sa rad wi. „Sr bi ja gas” je po ~eo raz -

go vo re sa ma |ar skim tran spor te rom za gas FRG, o mo gu} no sti sma we wa tran zit nih tro {ko va za gas, ko ji iz Ru si je kroz Ma |ar sku, sti `e u Sr bi ju, jer je po sto je }i ugo vor ne po vo qan u od no su na sli~ ne, ko ji po sto je u EU. U tim pre go vo ri ma „Sr bi ja gas” o~e ku je i po mo} „Ga spro ma”.

Te sti ra we ru skog vo za Te sti ra we no vog ru skog vo za na srp skim pru ga ma bi }e za vr {e no do kra ja no vem bra i we go vo ukqu ~i va we u sa o bra }aj se o~e ku je kra jem go di ne, iz ja vio je Ta nju gu ge ne ral ni di rek tor @e le zni ca Sr bi je Mi lo van Mar ko vi}. „Prob ne vo `we no vog di zel-mo tor nog vo za iz Ru si je za sa da se oba vqa ju pre ma pla nu i do sa da {wim re zul ta ti ma te sti ra wa to kom prob nih vo `wi i kva li te tom ove gar ni tu re vi {e smo ne go za do voq ni”, re kao je Mar ko vi}.On je is ta kao da }e ukqu ~i va we u sa o bra }aj no vih ru skih vo zo va zna ~aj no una pre di ti po nu du i uslu gu srp skih `e le zni ca u put ni~ kom pre vo zu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

100,9989

103,0601

105,4305

100,5897

Australija

dolar

74,7586

76,2843

78,0388

74,5298

Kanada

dolar

72,7448

74,2294

75,9367

72,5221

Danska

kruna

13,5655

13,8423

14,1607

13,5239

Norve{ka

kruna

12,8936

13,1567

13,4593

12,8541

[vedska

kruna

11,0219

11,2468

11,5055

10,9881

[vajcarska

franak

81,3916

83,0527

84,9629

81,1425

V. Britanija

funta

118,0445

120,4536

123,2240

117,6832

SAD

dolar

74,8861

76,4144

78,1719

74,6569

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 11. 2011. godine

we ka kve-ta kve ak tiv no sti na tr `i {tu ne kret ni na. Ipak, broj ke po ka zu ju da je od ju na pri me tan pad odo bre nih ko mer ci jal nih stam be nih kre di ta u evri ma, kod ko jih je u~e {}e po dig nu to na 20 od sto, ta ko da je uku pan iz nos odo bre n ih stam b e n ih zaj m o v a u tre }em kvar ta lu 15,3 pro cen ta ma wi u od no su na isti pe riod la ne, a ok to bar je du pli rao pad pro da je. Dok se ra ni je sa mo u jed nom ma wem gra du pro da va lo oko 1.000 sta no va go di {we, ove go di ne se u ce loj Sr bi ji sklo pi lo tek oko 2.000 ugo vo ra. U Gra | e v in s koj di r ek c i j i Sr bi je ka `u da je na kon po ve }a nog u~e {}a pro da ja pa la i do 15 pro c e n a t a u na s e q u „Ste pa Ste pa no vi}”. Ta ko je od po n u | e n ih 2.000 sta n o v a pro da to tek ne {to vi {e od 1.000. I u agen ci ja ma za pro met ne kret ni na tvr de da je ove go di ne dra sti~ no opa la pro da ja sta no va, ~ak do 50 od sto,

{to se naj bo qe vi di po to me da pri li kom ove re u su du ne ma ~e ka wa, a jo{ la ne se u re du is pred {al te ra sta ja lo do dva sa ta. I dok NBS bra ni fi nan sij ski si stem, re sor no mi ni star stvo raz ma tra ka ko da spa si i gra |e vin ce ko ji ma ne do sta je po sla, gra |e vin sku in du stri ju i pod sta na re. Ka ko sa zna je mo, Vla di }e se pred lo ì ti set me ra ko je bi tre ba lo da po mog nu gra |a ni ma da lak {e do |u do sta na, a ko je bi tre ba lo da za ì ve to kom sle de }e go di ne. Ta ko bi Za kon o po mo }i gra | e v in s koj in d u s tri j i va ìo i po sle No ve go di ne, a ako bi se usvo ji li no vi uslo vi za sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te – me |u ko ji ma je i po ve }a we sta ro sne gra ni ce iz nad 45 go di na, vi {e gra |a na bi ste klo uslov za wi ho vo po di za we. Me |u tim, glav ni pro blem je ka ko u bu xe tu na }i no vac za te na me ne jer xa be ra ~u na bez kr~ ma ra. R. Da u to vi}

U PE ]IN CE ULO @E NO 400 MI LI O NA EVRA

In ve sti to ri u Sre mu na {li raj – Pri liv in ve sti ci ja u op {ti nu Pe }in ci me ri se sto ti na ma mi li o na evra, a ima ju }i u vi du broj sta nov ni ka, ve ro vat no je us pe la da pri vu ~e naj vi {e in ve sti ci ja po gla vi sta nov ni ka u Sr bi ji – iz ja vio je pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne @iv ko Mar ko vi}. – Pre ci znih po da ta ka ne ma jer kom pa ni je ima ju i deo po slo va wa ko ji ni je ustu pqen jav no sti, ali se pro ce wu je da su ta ula ga wa do sti gla oko 400 mi li o na evra, a ako se uzme u ob zir da u op {ti ni Pe }in ci `i vi ne {to vi {e od 20.000 sta nov ni ka, do la zi se do po da tka da je obim in ve sti ci ja po gla vi sta no vi ka ne gde oko 20.000 evra. Po we go vim re ~i ma, od 2003. go di ne do {lo je do na glog za o- kre ta i raz vo ja in du strij ske pro iz vod we, ali se to ni je do go di lo slu ~aj no jer se lo kal na sa mo u pra va na vre me pri pre mi la for mi rav {i tim qu di ko ji je, ana li zi ra ju }i pro ble me, do neo ne ko li ko va `nih od lu ka, me |u ko ji ma je hit no do no {e we pro stor nog, ge ne ral nog i de taq nog ur ba ni sti~ kog pla na. Zna ~aj no me sto u tim pla no vi ma za u ze la je rad na zo na u [i ma nov ci ma i „oda tle je prak ti~ no sve kre nu lo”, re kao je Mar ko vi} za Ta njug. – U me |u vre me nu, us pe li smo da po sle do no {e wa po me nu tih pla no va for mi ra mo jo{ tri de se tak rad nih zo na i sa da pod rad nim zo na ma ima mo oko 2.000 hek ta ra – na veo je Mar ko vi}, do da ju }i da u op {ti ni ve ru ju da, iako je ze mqi {te pod rad nim zo na ma obim no, po sto ji pro stor da se ona do dat no uve }a jer Pe -

Jed na od no vo i zgra |e nih fa bri ka u Pe }in ci ma

}in ci ras po la `u s oko 40.000 hek ta ra ze mqi {ta. Mar ko vi} je na gla sio da su me |u pr vim ula ga ~i ma bi le kom pa ni je iz Slo ve ni je, a za tim su do {le i fir me iz Fran cu ske, Ne ma~ ke, Austri je. U in du strij skoj zo ni u [i ma n ov c i m a ve} je sa g ra | e n o ili se gra di vi {e od 30 obje ka ta. Tu su, iz me |u osta lih, „Jub bo j a”, „Tri m o”, gr~ k o-srp s ka

fir ma ITM, ne ko li ko fa bri ka obu }e... – U me |u vre me nu smo for mi ra li tim mla dih qu di ko ji je imao is kqu ~iv za da tak da se ba vi pri vla ~e wem stra nih i do ma }ih in ve sti to ra i da im bu de na ras po la ga wu. Po sta li smo pre po zna tqi vi i po to me {to se kod nas br zo do bi ja ju do zvo le za rad – re kao je Mar ko vi}, i do dao da je pe riod pri ba vqa wa

Me |u 19 na ra zvi je ni jih – Po zva ni~ nim po ka za te qi ma za i sta spa da mo u gru pu 19 naj ra zvi je nih op {ti na Sr bi je. To je in te re sant no ka da su Pe }in ci u pi ta wu i sto ga {to smo do sko ro, od no sno do 2002. go di ne, bi li jed na od naj ne ra zvi je ni jih op {ti na – na veo je @iv ko Mar ko vi}. kom pa ni ja za pro iz vod wu lif to v a „Kle e m ann„, „Don k a f e”, ne m a~ k o-srp s ka kom p a n i j a za pro iz vod wu {e }e ra „Nord cu ker„, en gle ska kom pa ni ja „Al bion in `e we ring”, austrij ski „La g er m aks”... pri s ut n a je i

svih sa gla sno sti dva do tri me se ca, a ka da in ve sti tor do |e sa svim pa pi ri ma, do zvo lu do bi je „dok po pi je ka fu”. U ovoj op {ti ni je tre nut no ne za po sle no oko 1.130 qu di i u od no su na broj sta nov ni ka to je

oko 5,5 od sto, dok je u od no su na 14.500 rad no ak tiv nog sta nov ni {tvo ta sto pa oko osam pro ce na ta. – To su za i sta do bri po ka za te qi, ali svi oni ko ji su ne za po sle ni sva ka ko su ne za do voq ni. Tru di mo se da upo sli mo sve na {e gra |a ne i mi slim da smo na do brom pu tu jer ve} go di nu da na pre go va ra mo s jed nom ne ma~ kom kom pa ni jom svet skog re no mea. Uko li ko do |e do re a li za ci je in ve sti ci je, re {i }e mo pro blem ne za po sle no sti u op {ti ni Pe }in ci – re kao je Mar ko vi}. U op {ti ni Pe }in ci, na gla sio je on, tak se za grad wu su naj ni è, ili jed ne od naj ni ìh u Sr bi ji, i to mo è bi ti na ne ki na ~in pri ma mqi vo ima ju }i u vi du da bli zak „kom {i ja” – Be o- grad, pri vla ~i do sta ula ga ~a. On je is ta kao i da je, bez ob zi ra na kri zu, uve ren u to da }e in ve sti to ri na sta vi ti da do la ze u op {ti nu Pe }in ci.

Se qa ci ma sub ven ci je tre ba ju Direktor „Viktorija Grupe” Ni ko la Vu ja ~i} ocenio je da bi uz adekvatno subvencionisawe, koje bi stimulisalo uzgajiva~e, a ne prera|iva~e, Srbija u kratkom vremenskom periodu mogla ostvariti ukupan iz voz po qo pri vred nih proizvoda u visini od pet milijardi evra. Ko men ta ri {u }i kri ti ke jednog dela stru~ne javnosti da velike kompanije predlaù sub ven ci o ni sa we po qo pri vred ne pro iz vod we is kqu~ivo iz li~nih interesa, Vuja~i} je poru~io da „Viktorija Grupa” ne traì subvencije za sebe po{to nema niti jedan hektar zemqi{ta u vlasni{tvu. „O~e ku je mo od dr à ve da stvori uslove za poslovawe u po qo pri vred nom sek to ru, u najmawu ruku ravne onima u okruèwu, kako bi do{lo do od go va ra ju }eg raz vo ja. Dru gim re~ima, da srpski poqoprivrednik ima iste uslove kao onaj u Rumuniji, Bugarskoj ili Hrvatskoj, kako bi mogao da bude konkurentan”, istakao je Vuja~i} u intervjuu ~asopisu „Biznis i finansije”. On je to slikovito objasnio trkom u atletici na 100 metara, u kojoj protivnik ima po~etnu prednost od 50 metara. Vuja~i} je rekao da se zalaè da subvencije budu date uzgajiva~ima, a nikako prera|iva~ima, i to u saglasnosti sa najboqom praksom iz EU i uslo vqa va wem ni zom ko ri snih stvari, od upotrebe ve{ta~kih |ubriva do osigurawa useva.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak21.novembar2011.

NI POSLOVI S NOVCEM NISU VI[E SIGURNI

Kri za za tva ra me wa~ ni cu po me wa~ ni cu Nema poslova u Srbivelikih suma za mewaji na koje kriza nije utiwe. Poznato je da se kod cala, i to uglavnom neganas novac {tedi u evritivno. Nekada su posloma. Kada su se kupovali vi vezani za novac gaautomobili, stanovi i rantovali dobit, ali davrednije stvari, mnogi nas se i tu javqaju prosu morali da ih promeblemi. Tipi~an primer ne u doma}u valutu da su mewa~nice: kod nas ih bi izmirili ra~un. sada posluje oko 3.000, a Mewa~nice su tada za prvih deset meseci imale veliki promet ove godine zatvoreno je jer im je kurs uvek bio 303 poslovna objekta kopovoqniji od bankarja su se bavila ovim poskog. Danas je ~ak razslom. Mewa~i se listom lika izme|u kursa u àle na to da im se probankama i onog u memet prepolovio pa su wa~nicama mawa nego mnogi bili prinu|eni pre nekoliko godina. da posao okon~aju, a ako Ima ih mawe pa se mnosu imali po nekoliko gi odlu~uju na to da nolokala mewa~nica, ostavac promene u banci vili su one s najve}im umesto da {etaju. Jo{ je dan raz log prometom. Fo to: R. Ha yi} zbog kojeg se mewa~niGra|ani su nekada la- Sa mo ove go di ne za tvo re ne su 303 me wa~ ni ce ce zatvaraju je kriminal. Poko kupovali ili prodavali po daci govore da su pqa~ka{ima sto evra, onda se to smawilo na Mewa~i smatraju da su glavni krivci za slab rad najinteresantnije poslovnice pedeset a danas ni toliko. Predbanaka, jedinice po{te, pa mesednik udruèwa mewa~a Bo ra velika konkurencija, mawak novca kod gra|ana, wa~nice i kladionice, odnoBru ji} kaè da se najve}i pro~este oscilacije kursa i veliki nameti dràve sno mesta gde se sigurno moè met ostvari pred praznike i tona}i novac. Za{titari su jo{ kom letwih meseci kada do|u gastarbajteri. Ali, ni oni vi{e mewa~i svakodnevno u situaciji 11 posto. Mnoge mewa~nice bi- jedna stavka koja se mora platiti pa tro{ak raste isto kao nisu tako {iroke ruke kao u da im se novac obezvredi. Mnogi le su u tr`nim centrima, a kako i kod polise osigurawa. pretkrizna vremena. kaù da su boqe poslovali kada su kom{ije zatvarale radwe, taMewa~i smatraju da su glavni je kurs odre|ivala Narodna ban- ko su i one gubile promet pa su Mnogi }e pomisliti da se krivci za slab rad velika konka, odnosno kad je bio fiksni. vlasnici bili prinu|eni na to kriminalci ne {etaju uzalud kurencija, mawak novca kod graOsim toga, svako do wih mora da da traè novu lokaciju, a alter- oko mewa~nica jer tu ima {ansi |ana, ~este oscilacije kursa i plati Narodnoj banci Srbije nativa je bila i zatvarawe. da se „novac pere”. Me|utim, da veliki nameti dràve. Mese~ni 17.000 dinara za softver, tu tre– Sve su to sitniji razlozi je tako, ne bi bilo problema s rashodi mewa~a se kre}u izme|u ba dodati i zakup, pa namet na koje mewa~i navode – kaè Slo - malim prometom koji je osnovni 1.000 i 1.200 evra. Pri tome, isticawe firme. Na ono {to za- bodn Ra ci} iz AIK banke. – uzrok te{ko}a. evro vi{e ja~a nego dinar pa su rade pla}aju porez na dobit od Glavni razlog je {to nema vi{e D. Vujo{evi}

Cr na li sta za ten de re Kompanije koje u poslovima javnih nabavki ne ispo{tuju uslove o istinitosti svih podataka dostavqenih na tenderu, prema novom zakonu koji je u izradi, pojavi}e se na „crnoj listi”, wihova imena }e biti jav-

vqaju na stotine raznih dokumenata. Mogu}nost za zloupotrebe kod dostavqawa tenderske dokumentacije je smawena, dokumentacija ne}e biti obimna kao do sada, ponuda mo`e da bude samo

no objavqena i vi{e ne}e mo}i da u~estvuju na tenderima, rekao je Tanjugu Go ran Ra do sa vqe vi}, dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija. „Ukoliko je firma slagala, do}i }e na crnu listu, pa vi{e ne}e ne}e mo}i da u~estvuje na tenderima„, istakao je Radosavqevi} poja{wavaju}i da sve firme koje u~estvoju na tenderu ne}e imati obavezu da dosta-

na jednom papiru, dostavqa se izjava ponu|a~a da ispuwava sve uslove za u~estvovawe na tenderu, a samo }e firma koja pobedi imati obavezu da dostavi dokaze da stvarno ispuwava navedene uslove, precizirao je dr`avni sekretar. Radosavqevi} je podsetio da je predvi|eno da Uprava za javne nabavke koja je sada ustrojena kao posebna vladina instituci-

ja, po odredbama zakona ~ija je izrada u toku, bude u nadle`nosti Ministarstva finansija, poput drugih uprava u okviru tog ministarstva - Poreske uprave, Uprave carina, Deviznog inspektorata... „To je ura|eno u konsultaciji sa Evropskom komisijom, i to je evropsko iskustvo”, naglasio je Radosavqevi} i dodao da je osnovni ciq da se Uprava za javne nabavke u okviru Ministarstva finansija oja~a i da dobije dodatne nadle`nosti. Prema re~ima dràvnog sekretara, Uprava za javne nabavke do sada je samo informisala buxetsku inspekciju i Dràvnu revizorsku instituciju (DRI) o tome da „mo`da postoje neke nepravilnosti u sistemu”, ali nisu bili sigurni da te nepravilnosti zaista postoje i nisu imali mogu}nost da to dodatno istraè. Uprave za javne nabavke }e novim zakonom dobiti mogu}nost da sa buxetskom inspekcijom iza|u na teren, provere da li je bilo neregularnosti u javnim nabavkama i ako postoje da se pokrenu odre|ene sankcije, objasnio je Radosavqevi} i ocenio da }e time {to }e biti u Ministarstvu finansija, dobiti dodatnu mo} i politi~ku podr{ku.

Slo bod ni strel ci ne za ra |u ju Neorganizovan izvoz vo}a na svetsko tr`i{te rezultira slabijom zaradom. Dok se veliki svetski proizvo|a~i udru`uju, srpski proizvo|a~i rade kao „slobodni strelci”. Samo desetak firmi prodaje jabuke i drugo vo}e direktno velikim trgovinskim lancima u Rusiji. Zbog razjediwenog nastupa na svetskoj pijaci, na{im trgovcima izmi~e ve}a zarada, a de{ava se i da jedni drugima obaraju cenu. Za razliku od na{ih, najve}i proizvo|a~i jabuke na svetu ob-

jediwuju ponudu, osnivaju preduze}a koja }e prodati velike koli~ine tog vo}a po ceni prihvatqivoj i za uvoznike, preneo je RTS. Prema podacima Privredne komore Srbije, samo desetak firmi prodaje jabuke i drugo vo}e direktno velikim trgovinskim lancima u Rusiji i drugim zemqama biv{eg Sovjetskog Saveza. Te{ko je proceniti koliko se doma}ih preduze}a pojavquje na tom tr`i{tu, jer mnogi vlasnici gase fime ~im im zastane posao.

Ve }i pri liv stra nog ka pi ta la U tre}em tromese~ju ove godine zabeleèn je znatno vi{i priliv kapitala u Srbiju, nego u prethodnim tromese~jima i taj priliv je prema{io potrebe eksternog finansirawa i doprineo rastu deviznih rezervi, navodi se u publikovanom Izve{taju Narodne banke Srbije o inflaciji za novembar ove godine. „Takva kretawa odrazila su se na me|ubankarsko devizno trì{te i kurs dinara, podsetila je NBS. Prema podacima te institucije u prvih devet meseci ove godine priliv kapitala je dostigao sumu od oko 1,5 milijardi evra. U strukturi kapitala koji je pristigao u na{u zemqu, u tre}em tromese~ ju, naj zna ~aj ni je je bi lo u~e {}e port fo lio in ve sti cija. Priliv po tom osnovu bio je 870,8 miliona evra i najve}im de lom je re zul tat uspe {ne prodaje evroobveznica na me|unarodnom trì{tu - 724,3 miliona evra. S druge strane, nerezidenti su u mawoj meri ulagali u dràvne hartije od vrednosti na doma}em trì{tu, nego u drugom tromese~ju ove godine. U izve{taju se navodi i da su strane direktne investicije bile dvostruko ve}e od investicija u prethodnim tromese~jima, pa je priliv po tom osnovu bio 661,2 miliona evra, s tim {to je najve}i deo ostvaren u julu 419,6 milio na evra po osno vu pro da je kom pa ni je „Del ta Mak si”. Slede ulagawa u finansijski sektor putem dokapitalizacije banaka, u trgovinu na malo i proizvodwu osnovnih metala.

SRBIJA IZ GODINE U GODINU IMA VISOK DEFICIT BUYETA

Jav ni dug mo è osa ka ti ti pri vre du Srbija se za posledwe tri go- do{lo jer, prosto dine zaduìla {est milijardi re~eno, dràva evra a zaduìvawe }e se, sude}i Srbija ìvi izbarem po predlogu buxeta za na- nad svojih mogu}rednu godinu, nastaviti i u 2012. nosti, ne èle}i godini. Iako Me|unarodni moda se, poput svonetarni fond za sada gleda kroz jih podanika, u krize prste na ovakvu Vladinu poli- vremenu tiku, sada ve} i iz MMF-a sti- „stisne” i smawi ù upozorewa na to da se tako ne svoje tro{kove. moè jo{ dugo te da visok javni Iako su minidug moè „osakatiti„ na{u pri- strima u svim post pe to ok to br vredu. srpskim Vlada, jednostavno, iz poreza skim ne moè da namiri sve tro{ko- vladama usta bila ve plata, penzija i ostalih pri- puna pri~a o neonadle`nosti buxetskih kori- phodnosti {tedsnika i stoga buxet svake godine we i „stezawa kamora da ide u deficit. I za na- i{a”, zapravo nirednu godinu je planiran mawak jedna od tih Vlajavne kase od ne{to preko ~eti- da nije imala hrari procenta bruto doma}eg pro- brosti da krene u izvoda, {to je novac koji }emo, ra ci o na li za ci ju kao i sve prethodne deficite, dràvnog aparata i javne potrokad-tad morati da vratimo. – Ako Srbija ne smawi defi- {we. Ipak, kriza cit buxeta, javni dug moè osakatiti ekonomsku aktivnost – u~inila svoje pa kaè stalni predstavnik Me|u- su, po podacima narodnog monetarnog fonda u M i n i s t a r s t v a Beogradu Bog dan Li so vo lik, i finansija, javni dodaje da je buxetski deficit rashodi u ovoj gokakav ima Srbija zaista visok dini makar realza zemqu na ovom nivou razvoja. no smaweni, ako – To se ne}e mo}i nastaviti po- ve} ne i nominalno. Naime, rast sle naredne godine. Srbija za sada nema toliko javne potro{we u prvih devet imaju}i u vidu da su teku}i rasvisok javni dug kao neke druge meseci ove godine niì je od hodi realno niì, dok su kapievropske zemqe, ali Lisovolik prose~ne inflacije u tom peri- talni rashodi realno ve}i nego u istom periodu prethodne goupozorava na to da taj rizik ne odu pa su rashodi realno niì nego lane. dine. bi smeo da bude potcewen. Ukupni rashodi sektora drKako se navodi, realni nivo – Da bi se efikasno {titila mase plata u sektoru dràve je u od krize, Srbija mora da se dr- àve realno su 2,3 odsto mawi ì obazrive fiskalne, mone- nego u istom periodu prethod- posmatranom periodu dva odsto niì, dok nominaltarne i finansijni rast iznosi 10,1 ske politike. To se Rast javne potro{we u prvih devet meseci posto. U prvih deposebno odnosi na ciqawe realno maove godine niì je od prose~ne inflacije u vet meseci 2011. godine masa penzija je weg buxetskog detom periodu pa su rashodi buyeta realno zabeleìla realni ficita. Zato na{ niì nego lane pad od 5,2 odsto u odsporazum za narednosu na isti period nu godinu podrazumeva deficit od 4,25 procenata, ne godine, dok je nominalni pro{le godine, ali se tokom go{to je ne{to mawe od maksimal- rast 9,7 posto, objavqeno je u dine o~ekuje umeren nominalni nih 4,5 odsto BDP-a koji sugeri- najnovijem broju Biltena jav- i realni rast. Kapitalni rasho{e fiskalno pravilo – navodi nih finansija. Kretawe rashodi u posmatranom periodu su reda u posmatranom periodu bilo alno 8,4 posto vi{i nego u Lisovolik. Do konstantnog deficita u je po voq no i sa stano vi {ta istom periodu prethodne godibuxetu i stalnog zaduìvawa je struk tu re jav ne po tro {we, ne. V. ^vorkov

berza

ponedeqak21.novembar2011.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

In ve sti to ri ma sa mo NIS in te re san tan Pro te klih pet tr go va~ kih da na pro {lo je u ve} usta qe noj u~ma l o s ti na tr ` i { tu, dok je ne ko li ko ve }ih tran sak ci ja ak ci ja ma Naft ne in du stri je Sr bi je odr `a lo ne deq ni pro met na re la tiv no pri hva tqi vom ni vou, na vo di se u ne deq noj ana li zi tr go va wa na dom }em fi nan sij skom tr ` i { tu bro k e r a „Sin t e z a in vest gru pe”. Ukup na re a li za ci ja u tr go va wu iz no si la je 3,7 mi li o na evra, dok je in deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, iz gu bio na vred no sti 2,2 pro cen ta. Ve li ke tran sak ci je ak ci ja ma NIS-a ko je su ~i ni le vi {e od po lo vi ne ukup nog pro me ta obe le `i le su tr go va~ ku ne de qu. Ukup na re a li za ci ja u tr go va wu ovom har ti jom iz no si -

la je 208,3 mi li o na di na ra, a gro pro me ta je ostva ren na ni vo i ma od 643 i 652 di na ra. To kom sed mi ce ak ci je NIS-a po ra sle su sko ro dva pro cen ta, okon ~av {i ne de qu na naj vi {em ni vou u te ku }em me se cu. Osta le har ti je su da le ko za o s ta j a l e po pro m e t u. In d u stri ja me sa Kar neks za be le `i la je pro met od 24,1 mi lion di na ra, uglav nom na ce ni od 1.920 di na ra, dan ra ni je ne go {to }e MK gru pa ob ja vi ti sa op {te we da za jed ni~ ki de lu je sa in v e s ti c i o n im fon d om A{mor i da na me ra va da ot ku pi i 7,1 od sto ak ci ja ko je se na l a z e u ru k a m a ma w in s kih ak ci o na ra. So li dan pro met od 19,5 mi li o na di na ra za be le `i la je tre }a po ve li ~i ni pu ni o ni ca vo de Vrw ci, a po no vo

je gro ak ci ja po ku pi la of-{or kom pa ni ja „Za ab Grup„. Do bar pro met od 18,9 mi li o na di na ra re gi stro va la je naj ve }a do ma }a mle ka ra „Imlek„, ma hom na

Vrednost prometa (din)

NIS, Novi Sad

652

208.323.026

Karneks, Vrbas

1.990

24.075.700

AIK banka, Ni{

1.755

19.881.740

Voda vrwci, Vrwa~ka bawa

4.600

19.531.100

Imlek, Beograd

2.215

18.886.269

Evro pa {te di Bu xet Evrop ske uni je za 2012. go di nu bi }e ve }i za dva od sto ne go ovo go di {wi, a u skla du sa in fla ci jom, ogra ni ~en je na 130 mi li jar di evra. EU i Evrop ski par la ment po sti gli su da nas spo ra zum o bu xe tu za 2012. go di nu ko ji je na kon 15 ~a so va pre go va ra wa usvo jen.

Spo ra zum pred sta vqa po be du evrop skih vla da ko je su, su o ~e ne sa fi nan sij skim po sle di ca ma du `ni ~e kri ze u evro zo ni, bi le su prot sta vqe ne na sto ja wi ma evrop skih po sla ni ka da se bu xet EU po ve }a sle de }e go di ne za vi {e od pet od sto, pre ne la je agen ci ja Roj ters. Evrop ski par la ment i Evrop ska ko mi si ja tra ì li su po ve }a we bu xe ta od 5,2 od sto, ali su na i {li na pro ti vqe we ~la ni ca, kao {to je Ve li ka Bri ta ni ja, ko je ni su è le le po ve }a we za jed ni~ ke po tro {we dok se su o ~a va ju sa me ra ma {ted we u na ci o nal nim bu xe ti ma. Zva ni~ nik bri tan skog Mi ni star stva fi nan si ja Mark Ho ban, ko ji je u pre go vo ri ma pred sta vqao Lon don, sma tra da je od lu ka o bu xe tu po be da. „Za u sta vi li smo pred log Evrop ske ko mi si je i Evrop skog par la men ta i is pu ni li smo obe }a we vla de da }e mo za mr znu ti bu xet evrop skog blo ka. To kom ce log pro ce sa, tvr di li smo da u vre me ka da se ze mqe ~la ni ce su o ~a va ju sa te {kim od lu ka ma oko sop stve nih bu xe ta, ne mo è mo se bi pri u {ti ti ne re al ne zah te ve”, na gla sio je Ho ban. On je na gla sio da je do go vo re ni bu xet da le ko is pod 5,2 od sto, ko li ko je zah te vao Evrop ski par la ment i 4,9 {to je zah te va la Evrop ska ko mi si ja. Evrop ski ko me sar za bu xet Ja nuz Le van dov ski re kao je da je usa gla {en „ja san {ted ni bu xet” i upo zo rio je da Bri sel mo `da ne }e ima ti do voq no nov ca da to kom idu }eg go di ne is pu ni sve svo je fi nan sij ske oba ve ze.

ni vo i ma ne znat no pre ko 2.200 di na ra. Ak ci je iz ban kar skog sek to ra po no vo ni su na i {le na ve }u pa `wu ula ga ~a. AIK ban ka, na kon {to je ob ja vi la do bi tak pre opo re zi va wa od dve mi li jar de di na ra u pr vih de vet me se ci, za be le `i la je so li dan pro met od ne pu nih 20 mi li o na di na ra, ma hom na ce ni od 1.755 di na ra {to je pad od 8,4 od sto na ne deq nom ni vou. Agro ban ka je a sit nim pro me tom fluk tu i ra la oko ni voa od 4.000 di na ra, dok je Ko mer ci jal na ban ka is pra ti la sed mi cu sa sve ga 10 is pro me to va nih har ti ja na ni vou od 1.853 di na ra, na vo de ana li ti ~a ri „Sin te ze”. E. D.

CR NE EKO NOM SKE PROG NO ZE UJE DI WE NIH NA CI JA

Si ro ma {ni ma ne }e bi ti bo qe Pre ma pro ce na ma Uje di we nih na ci ja, eko nom ska si tu a ci ja u 48 naj si ro ma {ni jih ze ma qa sve ta na red nih go di na ne }e se po pra vi ti. Na pro tiv, eks trem no si ro ma {tvo }e bi ti do dat no po gor {a no. Ze mqe ko je ula ze u ka te go ri ju naj ma we raz vi je nih ze ma qa sve ta (LDC), od Av ga ni sta na pa do Tan za ni je, po seb no te {ko po ga |a glo bal na kri za i po sr nu la svet ska pri vre da. Eks trem no si ro ma {nim

[pan ski dug uz bur kao ce ne naf te Ce ne si ro ve naf te su na kra ju rad ne sed mi ce na azij skom tr ì {tu bi le me {o vi te, pri ~e mu je la ka naf ta za is po ru ku u de cem bru bi la u pa du 12 cen ti, na 98,70 do la ra za ba rel, a mar ka „brent” iz Se ver nog mo ra za is po ru ku u ja nu a ru u po ra stu dva cen ta, na 108,24 do la ra za ba rel. Ce ne „te~ nog zla ta” su od raz ras po lo è wa {i rom tr ì {ta si ro vi na i ber zi ak ci ja jer po sle ni ci stra hu ju da bi [pa ni ja po sle sko ka we nih tro {ko va po zajm qiv wa na re kord ne ni voe mo gla da bu de sle de }a eko no mi ja ko ja bi po -

rast u 48 naj si ro ma {ni jih ze ma qa sve ta do 2015. go di ne ne }e pre ma {i ti gra ni cu od 5,8 po sto. U go di na ma pre kri ze rast je iz no sio 7,2 od sto {to je bi lo do voq no za ka kvu-ta kvu per spek ti vu. „U de ce ni ji ko ja je pred na ma LDC }e se su o ~i ti sa jo{ ne po voq ni jim pri li ka ma na glo bal nom pri vred nom pla nu”, za kqu ~e no je u iz ve {ta ju UN CTAD-a, pre neo je ne ma~ ki dr `av ni ra dio

vi se od uvo za pre ra |e vi na po put ben zi na. Do dat ni pro blem za „naj si ro ma {ni je me |u naj si ro ma {ni ji ma” su i ras tu }e ce ne `i vot nih na mir ni ca uzro ko va ne jed nim de lom i zbog ber zan skih spe ku la ci ja, ali i zbog ~i we ni ce da se sve ve }e po qo pri vred ne po vr {i ne ko ri ste za uz ga ja we `i ta ri ca ko je se ko ri ste u pro iz vod wi go ri va. U 48 naj si ro ma {ni jih ze ma qa sve ta, od ~e ga se pre ko tri ~e tvr -

Evro je na kra ju sed mi ce oja ~ao po sle sla bqe we pri ti ska na {pan ske i ita li jan ske ob ve zni ce i in ter ven ci je Evr op ske cen tral ne ban ke (ECB) ra di sta bi li za ci je tr ì {ta. Evr op ske ak ci je su, me |u tim, osla bi le na no ve pe to ne deq ne mi ni mu me pod pri ti skom za bri nu to sti zbog i da qe vi so kih tro {ko va po zajm qi va wa [pa ni je i Ita li je ko ji se sma tra ju neo dr ì vim. ECB je in ter ve ni sa la na tr ì {tu ob ve zni ca, dan na kon {to su {pan ski tro {ko vi po zajm qi va wa na pro da ji 10-go di {weg du ga po ve }a ni na naj vi {i ni vo u isto ri ji zo ne evra. Pre mi ja ko ju in ve sti to ri tra è da bi ku pi li {pan ske 10-go di {we dr àv ne ob ve zni ce da nas je opa la u od no -

Sva ka osci la ci ja u ce ni si ro vi na i pad po tra `we na svet skom tr ì {tu ze mqe ko je, po put An go le ili Su da na, 90 od sto dr àv nih pri ho da ostva ru ju kroz iz voz si ro vi na, ba ca u jo{ du bqu kri zu „Doj ~e ve le”. Je dan od glav nih pro ble ma si ro ma {nih ze ma qa je i taj da wi ho ve pri vre de go to vo u pot pu no sti za vi se od iz vo za si ro vi na. Sva ka osci la ci ja u ce ni si ro vi na i pad po tra `we na svet skom tr ì {tu ove ze mqe, po put An go le ili Su da na ko ji 90 od sto dr àv nih pri ho da ostva ru ju kroz iz voz si ro vi na, ba ca u jo{ du bqu kri zu. Osim to ga, ove ze mqe ne po se du ju vla sti te ra fi ne ri je pa upr kos ve li kog pri rod nog bo gat stva za -

ti ne na la zi u Afri ci, ì vi pre ko 880 mi li o na sta nov ni ka, {to je 12 od sto svet skog sta nov ni {tva. Ove ze mqe, me |u tim, ostva ru ju sve ga je dan od sto svet skog iz vo za. âk ni pret hod no uspe {no pri vred no raz do bqe ni je do ne lo ni ka kav bo qi tak sta nov ni ci ma ovih ze ma qa. UN sma tra da raz log le ì u to me {to pri vred ni rast ni su pra ti la ula ga wa u in fra struk tu ru i obra zo va we. UN CTAD sma tra da je za raz voj pri vre da naj si ro ma {ni jih ze ma qa va àn i raz voj lo kal nog ban kar stva bez ko jeg fi nan si ra we ma wih pro iz vod nih pro je ka ta, a ti me i iz la zak iz za vi sno sti od iz vo za si ro vi na ne }e bi ti mo gu}. No ta kva vr sta ban kar stva u ovim ze mqa ma go to vo da i ne po sto ji.

su na ori jen ta ci o ne ne ma~ ke za osam ba znih po e na, na 454 ba zna po e na, dok je ekvi va lent na pre mi ja na ita li jan ske ob ve zni ce sni è na is pod pet od sto. O~e ku je se, me |u tim, da to olak {a we bu de sa mo pri vre me no. Evro je u pe tak bio 0,5 od sto u po ra stu pre ma do la ru i ugo va ran je po 1,3534 do la ra, ali tr gov ci o~e ku ju da bi po sle tog bla gog opo rav ka mo glo da do |e do no vih pro da ja. Ame ri~ ka va lu ta je skli znu la na naj ni ù vred nost za dve i po ne de qe pre ma je nu, na 76,68 je na i osla bi la je dan od sto pre ma {vaj car skom fran ku, na 0,9116 fra na ka. In deks svet skih ak ci ja MSCI bio je u pa du 0,4 od sto i ugo va ran je bli zu naj ni ìh ni voa od 20. ok to bra.

VESTI Po sto ji li ku pac za „Mer ka tor”? Kon zor ci jum ku pa ca „Mer ka to ra„ ko ji bi tre ba lo da ~i ne „Agro kor”, EBRD, IFC i „Van Ekvi ti Part ner„ kao deo gru pe IP Mor ga „for mal no ne po sto ji”, pi {e qu bqan ski „Dnev nik„. Pro dav ci na ~e lu s No vom Qu bqan skom ban kom, ko ji su ob ja {wa va li da su se od lu ~i li na vi {e ne deq ne eks klu ziv ne pre go vo re s „kon zor ci ju mom ku pa ca”, sa da su, ka ko pi {e list, „pri zna li da su ugo vor o eks klu ziv nim pre go vo ri ma pot pi sa li sa mo sa Agro ko rom”. Da ne u~e stvu ju u pre go vo ri ma po tvr di li su i EBRD i IFC, ko ji je re kao da ni je deo kon zor ci ju ma, kao i da }e uko li ko do |e do prome ne o to me oba ve sti ti jav nost. „Sa na ve de nim se po sta vqa pi ta we ko li ko su stvar no ~vr sti fi nan sij ska kon struk ci ja pre u zi ma wa i ga ran ci ja da ne }e do }i do is cr pqi va wa kom pa ni je (Mer ka to ra)”, pi {e list.

Cr no gor ke vla da ju bi zni som

sta nov ni ci ma sma tra ju se gra |a ni onih ze ma qa ko ji dnev no na ras po la ga wu ima ju ma we od 1,25 do la ra. Pro ce nat ovog de la sta nov ni {tva u LDC ze mqa ma je u po sled wih dva de se tak go di na po ras tao sa 18 na 36 od sto, pro iz la zi iz iz ve {ta ja Kon fe ren ci je Uje di we nih na ci ja o tr go vi ni i raz vo ju (UN CTAD) ob ja vqe nog ovih da na u @e ne vi. Prog no ze UN CTAD-a za naj si ro ma {ni je ze mqe sve ta vi {e su ne go pe si mi sti~ ne. Pri vred ni

sta la `r tva du `ni~ ke kri ze u evro zo ni. Di rek tor ka za is tra ì va wa na tr go vin skom saj tu Fo reks Ke tlin Bruks je upo zo ri la da se pred [pa ni jom na la zi te àk put kad je re~ o pri ba vqa wu no vih fon do va ra di sma we wa svog du ga. „[pa ni ja jo{ uvek ima 12 mi li jar di evra du ga ko ji tre ba da iz ne se na auk ci ju idu }eg me se ca. Ako po ve re we na tr ì {tu ne po~ ne da se po boq {a va, te {ko }e s fi nan si ra wem u Ma dri du bi mo gle da vr lo br zo do stig nu kri ti~ ne ni voe”, upo zo ri la je ona.

Ak ci je pod pri ti skom kri ze

Posledwa cena

Akcija

dnevnik

@e ne vo de oko 30 od sto pred u- ze }a u Cr noj Go ri, a pro ce nat fir mi re gi stro va nih na è ne je jo{ ve }i, sa op {te no je u Pod go ri ci. Di rek tor ka Cen tra za pred u zet ni {tvo i eko nom ski raz voj Dra ga na Ra de vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re ka za la da se pro gram Afir ma ci je pred u zet ni {tva è na re a li zu je u 17 ze ma qa, i da }e u Cr noj Go ri bi ti po ja ~a na ak tiv nost u toj obla sti. Cr no gor ska Pri vred na ko mo ra je ra ni je osno va la po se ban od bor ko ji se ba vi pi ta wi ma pod sti ca wa pred u zet ni {tva è na.

„[ko da” i „Hjun dai” vu ku ^e {ku ^e {ke fa bri ke auto mo bi la ove go di ne su ve} u ok to bru pre ma {i le gra ni cu od mi lion pro iz ve de nih auto mo bi la, dva me se ca ra ni je ne go la ne. Gra ni cu od mi lion pro iz ve de nih auto mo bi la ~e {ka auto in du stri ja do sti gla je pr vi put u isto ri ji pro {le go di ne, ali tek u de cem bru. Ove go di ne na rast su naj vi {e uti ca li ve li ka po tra `wa no vih vo zi la „[ko de” i „Hjun da ija”. Obe fa bri ke su po ve }a le pro iz vod wu za pe ti nu na go di {wem ni vou. Me |u tim, pro iz vod wa u

fa bri ci „To jo ta–Pe `o–Si troen” je u pa du. Pro iz vod wa auto mo bi la ukqu ~u ju }i auto bu se i te ret na vo zi la ove go di ne je u po ra stu za 12,2 od sto. „Po da ci o pro iz vod wi i iz vo zu vo zi la za pe riod od ja nu a ra do ok to bra po tvr |u ju da je do ma }a auto mo bil ska in du stri ja tre nut no stvar ni po kre ta~ ~e {ke in du strij ske pro iz vod we”, re kao je pred sed nik Udru `e wa auto in du stri je Mar tih Jan.

Bra zil ne bri ne kri za Dok je ve }i na ze ma qa zbog svet ske eko nom ke kri ze su o ~e na s pro ble mi ma du `ni~ ke kri ze i bo ni te ta, kre dit ni rej ting Bra zi la ra ste. Agen ci ja za pro ce nu kre dit nog rej tin ga Stan dard end Purs po ve }a la je ju ~e rej ting Bra zi la s BBB- na BBB, dok je we go va va lu ta s BBB+ po dig nu ta na ni vo A-, pre ne la je agen ci ja AFP. Bri tan ski Faj ne{l tajms na vo di da je Stran dard end Purs, tre }a agen ci ja ko ja je ove go di ne po sle Mu di za i Fi ~a ko ji je po di gla rej ting Bra zi la, na su prot onom {to se de {a va u Evro pi i SAD. Mi ni star stvo spoq nih po slo va Bra zi la, za ko ji se za jed no s osta lim ze mqa ma gru pe BRIKS: Ki nom, Ru si jom, In di jom i Ju `nom Afri kom, o~e ku je da bu de eko nom ska si la bu du} nost, sa op {ti lo je da od lu ka Stan dard end Pur sa pri zna we eko nom skoj po li ti ci, pre no si Faj nen {al tajms.

Fran cu ska, za sad, si gur na Iz vr {ni di rek tor In sti tu ta za me |u na rod ne fi nan si je (IIF), ârls Da la ra, ka è da ne vi di raz log da Fran cu ska iz gu bi svoj vr hun ski kre dit ni rej ting. Da la ra je na ban kar skoj kon fe ren ci ji u Frank fur tu re kao da „Fran cu ska ni je Ne ma~ ka, ali ni je ni u ta ko lo {em sta wu”, pre ne la je agen ci ja AFP. „Zva ni~ ni Pa riz ima uspe ha u bor bi sa fi skal nim iza zo vi ma ta ko da ne ma osno va za sni è we kre dit nog rej tin ga te ze mqe”, iz ja vio je pr vi ~o vek IIF-a, vo de }e lo bi gru pa ci je ban kar skog sek to ra, re a gu ju }i na spe ku la ci je da bi Francuska mogla da izgubi svoju vrhunsku rejting ocenu AAA zbog usporewa privrednog rasta i sve ve}eg pritiska na javne finansije te zemqe.

No se ba {ten ski i krup ni ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Bu di sa vi, [an ga ju, Ste pa no vi }e vu, Sa te li tu, Ba na ti }u, po po zi vu i Ki sa ~u, a su tra u Ka }u. Gra |a ni tre ba ovaj ot pad da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va. Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e do su tra u MZ „Le din ci” u Zmaj Jo vi noj uli ci, u cen tru na se qa kod okret ni ce auto bu sa, na po ~et ku Uli ce voj vo de Sin |e li }a, ras kr sni ci Voj vo de Mi {i }a i Ko za ra~ ke i u Du nav skoj 27-29. A. L.

Is pi ti za tak si ste u de cem bru Pi sme ni deo is pi ta iz po zna va wa gra da i pro pi sa ko ji re gu li {u tak si pre voz odr `a }e se 5. de cem bra u 15.30 u Skup {ti ni gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2. Oba ve {te we u ve zi sa is pi tom u pi sme nom ob li ku, kao i for mu la ri za pod no {e we pri ja va za po la ga we is pi ta mo gu se pre u ze ti na por tir ni ci u zgra di Skup -

{ti ne gra da. Pri ja ve za is pit pod no se se se kre ta ru Ko mi si je za po la ga we is pi ta o po zna va wu gra da No vog Sa da i o po zna va wu pro pi sa ko ji re gu li {u tak si pre voz u Grad skoj upra vi za sa o bra }aj i pu te ve od 13 do14 ~a so va na dru gom spra tu Skup {ti ne gra da u kan ce la ri ji broj 40. A. Va.

Novosadska ponedeqak21.novembar2011.

Gra fi ke Ja sne Gu lan

Pro mo ci ja kwi ge i ~a so pi sa

Iz lo `ba gra fi ka Ja sne Gu lan „Lu ba wa ko ja te pra ti po gle dom svu da po so bi” bi }e otvo re na da nas u 20 ~a so va u li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra, Uli ca Ka to li~ ka por ta 5. Po stav ku ~i ni pet gra fi ka, di men zi ja 202x144, ra |e nih u teh ni ci li no re za {tam pa nog na le pen ci. Iz lo `ba }e tra ja ti do 2. de cem bra. D. R.

Pro mo ci ja kwi ge „Sr bi ja u la vi rin ti ma tran zi ci je” pro fe so ra dr Zo ra na Sto jiq ko vi }a, odr `a }e se 30. no vem bra u 18 ~a so va u Pla voj sa li Grad ske Skup {ti ne, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2. Ovom pri li kom bi }e i pred sta vqen ~a so pis „Po li ti~ ke per spek ti ve” o ko me }e go vo ri ti glav ni ured nik dr \or |e Pa vi }e vi}. A. Va.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Na sle |e” Ke trin Veb

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj

te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Na sle |e” Ke trin Veb. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Dve se stre. Jed na bol na taj na. I pro {lost ko ja ne mo è da osta ne sa kri ve na.Usred o{tre zi me Eri ka i Bet Kal kot vra }a ju se u ku }u u ko joj su kao de ca pro vo di le spo koj na le ta. Dok Eri ka sre |u je za o stav {ti nu svo je pre mi nu le ba be i pre bi ra po osta ci ma iz pro {lo sti, iz wih se po ma qa taj na ko ja se è sve do pre le pe bo ga te na sled ni ce iz Okla ho me, na pre la zu iz de vet na e stog u dva de se ti vek. Ka ko se pro {lost i sa da {wost pre pli }u, Eri ka i Bet mo ra ju da se po mi re s dav no po ~i we nim iz daj stvi ma i bol nim na sle |em ko je im je do pa lo. N. R.

Bez vo de Uli ca ca ra Du {a na Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i da nas }e bez vo de bi ti Uli ca ca ra Du {a na. Vo de ne }e bi ti od 8 do 16 sa ti.

V remeploV

U NOVOM SADU OBELE@EN SVETSKI DAN DETETA

Dru è we ma li {a na uz igru i pe smu Svet ski Dan de te ta obe le èn je ju ~e u No vom Sa du, de {a va wi ma na Spen su i Tr gu slo bo de gde se oku pi lo mno {tvo ma li {a na ko ji su uì va li u igri i pe smi. Na Spen su je Cen tar za omla din ski rad or ga ni zo vao pro gram „[e fe, ko ji ti je vrag?” gde je odr àn po li gon za ma li {a ne ko ji su

se kroz raz ne za dat ke uz po mo} vo l on t e r a za b a v i l i i dru ì li. Ta ko |e, odr à ne su i edu ka tiv no - kre at iv ne ra di o ni ce kroz ko je su de ca mo gla da se iz ra zre i una pre de svo je kre a tiv ne spo sob no sti. Na Tr gu slo bo de, Fo rum è na GO Srp skog po kre ta ob no ve pri re dio je dru è we sa klin -

ci ma, gde su ma li {a ni cr ta li na te mu „Mo ji sno vi”, iz la ga li ra do ve na pa nou i uì va li u mu zi ci. - Srp ski po kret ob no ve se tra di ci o nal no za la è za pra ve vred no sti. To su po ro di ca i de ca, pa u du hu to ga obe le à va mo i svet ski dan De te ta, sa ci qem o~u va wa to le ran ci je i

dru è wa. Fo rum è na SPO se sve srd no za la è i or ga ni zu je edu ka ci ju su gra |a na o pre ven tiv nim me ra ma i si ste mi ma za {ti te pra va de ce jer je na ma zdra va po ro di ca na pr vom me stu - re kla je pod pred sed ni ca Fo ru ma è na GO SPO Ele o no ra Cve ji}. B. M. Fo to: F. Baki}

POVODOM ODLUKE O UMAWEWU KOMUNALNIH RA^UNA ZA VI[E^LANE PORODICE

Zah te vi do kra ja go di ne

Po ro di ca ma sa tro je ili vi {e de ce u 2012. go di ni uma wi va }e se iz nos za ko mu nal ne uslu ge, ko ji se pla }a pu tem je din stve nog me se~ nog ra ~u na “In for ma ti ke”, utvr |e no je na sed ni ci Skup {ti ne gra da odr à noj 28. ok to bra. Ovo pra vo mo gu da ostva re po ro di ce sa tro je ili vi {e de ce do za vr {et ka wi ho vog re dov nog {ko lo va wa, a naj du è do 26.go di ne ì vo ta, a ko ji ima ju pre bi va li {te na is toj adre si u No vom Sa du, od no sno bo ra vi {te, ka da su u pi ta wu ra se qe na li ca sa Ko so va i Me to hi je, i uko li ko re dov no pla }a ju je din stve ni me se~ ni ra ~un ko ji gla si na wi ho vo ime.

Zah tev za uma we we oba ve za u sle de }oj go di ni pod no si se Grad skoj upra vi za so ci jal nu i de ~i ju za {ti tu, na pi sar ni ci Grad ske upra ve za op {te po slo ve, naj ka sni je do 31. de cem bra. Pri li kom pod no {e wa zah te va po treb no je do ne ti fo to ko pi ju iz vo da iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih za de cu u po ro di ci, fo to ko pi ju li~ ne kar te, od no sno ra se qe ni~ ke le gi ti ma ci je za ro di te qe i pu no let nu de cu, po tvr du o re dov nom {ko lo va wu za de cu i je din stve ni me se~ ni ra ~un za pret hod ni me sec. - Pri ja ve se pod no se u Grad skoj ku }i, a po sle to ga po ro di ca osta je u si ste mu i ne ma po -

tre be da se po no vo pri ja vqu je. Deo ko ji po ro di ce ne pla }a ju }e se fi nan si ra ti iz bu xe ta Gra da - re kla je ~la ni ca Grad skog ve }a za so ci jal nu za {ti tu i bri gu o po ro di ci i de ci Sa wa Sto ja no vi}. Uma we we va ì za ko mu nal ne uslu ge ko je pru à ju JKP „No vo sad ska to pla na”, JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja” i JKP „î sto }a” i ono iz no si 30 od sto za po ro di ce sa tro je, ~e tvo ro ili pe to ro de ce, 40 od sto za one sa {e sto ro, sed mo ro i osmo ro de ce i 50 od sto za one ko ji ima ju de ve to ro i vi {e de ce. A. Varga

OKUD „BRANKOVO KOLO” OBELE@IO 37 GODINA RADA

Otvo re na mor na ri~ ka ba za Na oba li uz vod no od [tran da, 21. no vem bra 1944. otvo re na je Mor na ri~ ka ba za Ju go slo ven ske ar mi je. U woj je bi lo tri sto ti ne voj ni ka i tri do bro na o ru `a na br za pa trol na plo vi la. Wi ma je nad zi ran pro stor: Du nav od ma |ar ske gra ni ce do u{}a Ti se, kao i Ti sa do gra ni -

ce i Be gej sa oba ba~ ka ka na la. Mor na ri ca na voj vo |an skim re ka ma ima ve li ku tra di ci ju, po ~ev od {aj ka {a u 18. ve ku do par ti zan ske ~e te ko ja je 1944. iz Ne {ti na, is pod Fru {ke go re, uspe {no ome ta la oku pa tor ske la |e, a pet wih i sa svim one spo so bi la. N. C.

Ro |en dan ski kon cert u dru {tvu pri ja te qa Kon cer tom ko ji je imao re tro spek tiv ni ka rak ter Omla din sko kul tur no - umet ni~ ko dru {tvo “Bran ko vo ko lo“ iz Srem skih Kar lo va ca obe le `i lo je 37 go di na po sto ja wa. Po zor ni ca u sa li So kol skog do ma, od pro {le go di ne se di {te dru {tva, bi lo je me sto gde je kroz igru i pe smu po se ti o ci ma pri ka zan od lo mak iz sve u kup nog bo ga tog sta va ral {tva ovog fol klor nog udru `e wa. Prek si no} nim na stu pom ob u hva }e ni su ple sni obi ~a ji iz ce le Sr bi je , a na stu pi le su sve fol klor ne i pe va~ ke gru pe, or -

ke star i ple sna xez-ba let po sta va “Bran ko vog ko la“. Po obi ~a ju, obe le `a va we go di {wi ce ra da, pri li ka je da pred kar lo va~ kom pu bli kom za i gra ju i go sti. Ovog pu ta to su bi li KUD “So ko“ iz In |i je i Kul tur no dru {tvo “Ja kob Sket“ iz Me sti wa u Slo ve ni ji. Ovim kon cer tom tri fol klor na dru {tva po tvr di la su uspe {nu me |u sob nu vi {e go di {wu sa rad wu, ko ja se,

iz me |u osta log, ma ni fe stu je u~e {}em sva kog od wih na ma ni fe sta ci ja ma ko je or ga ni zu ju. Z. Ml.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 7.30 do 13.30 sa ti po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa Sa laj ka i Pod ba ra. Ra ko vac: od 8.30 do 13 sa ti deo na se qa Sa lak si ja od TS pre ma Le din ci ma. Ki sa~: od 8 do 16 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Srem ski Kar lov ci: od 9 do 11 sa ti We go {e va od bro ja 1 do 37; od 8.30 do 12 sa ti vi kend na se qe E{i ko vac i Stra `i lo vo. ^e nej: od 8.30 do 12.30 sa ti po tez Ku zma no vi }i sa la {i broj 234, od 262 do 274 i od 263 do 271.

c m y

ponedeqak21.novembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Du wa i Lu ka po pu lar na ime na Trojke TROJ KE: Ar mand, Vi vien i Dan te - Ele o no re Ko kai @i va nov i Ro landa Ko kaija.

Blizanci BLI ZAN CI: Alek san dar i Zo ra na - Ga bri je le i Ne boj {e Ar si }a, Na |a i Re qa - Qi qa ne Ili} i Pre dra ga Ra do sa vqe vi }a.

Devoj~ice Isi do ra - Alek san dre i Alek san dra @iv ko vi }a, Ma ri ja - Alek san dra i Mi lo{ Ga {i}, Ma {a - Alek san dra Ili} i Dar ko Ma le {e vi}, Pe tra - Ane i Mi la na \ur |e vi }a, Ja smi na - Ani te Asla ni i Ka dri je Mo ri ne, Te o do ra - Bi qa ne i Bra ni sla va Ni ko li }a, Mi li ca - Bi qa ne i Ne na da Pe tri na, Ni na Bran ke i Pe tra Skle na ra, Du wa - Va we i Pre dra ga Tom ~a wi ja, Jo va na - Ve ri ce i Bran ka Ar se ni je vi }a, Ana sta si ja - Da ja ne i Vla di mi ra Ceh maj ste ra, Una - Da ni je le i Zo ra na Vu wa ka, Dra ga na - Da ni ce ]a }i} i Dra ga na Dri ni }a, Awa - Dra ga ne i Da li bo ra Ta di }a, Sa ra - Dra ga ne i @eq ka Te {i }a, Jo va na Dra ga ne Po we vi} i Mi lo {a Re li }a, Ni ko li na - Zo ra ne i Ni ko le So vi qa, Du wa - Zo ri ce i Mi la na Sre do je vi }a, Una - Iva ne i Ne boj {e Sto ja no vi }a, Ta ma ra - Ja ne i Vla di mi ra Le gi wa, Lea - Ja ne Ki {la riu i Bran ka Mar ~o ka, Ma ri ja - Ja smi ne Bra i lo vi} i Du {a na Go ve da ro vi }a, Iskra - Je le ne i Zo ra na Ve se li no vi }a, Jo va na - Je le ne i Iva na Be qan skog, Du wa - Je le ne i Mir ka Va si }a, Dra ga na - Je le ne i Ra di {e Sa vi }a, Mi la - Je le ne Ro man Dro pi} i Ah me ta Dro pi }a, Ka li na - Jo va ne i Dar ka Ko sa, La na - Jo va ne i Uro {a Ada mo vi }a, Mia - Ju li ja ne i Mi ro sla va Mi haj lo vi }a, Una - Ka ta ri ne i Dan ka Je li }a, Sin ti ja -

Kri sti ne i Igo ra Pa vlo vi }a, Li di ja - Kri sti ne i Ili ja za Ibin ci ja, So fi ja - La ne i Alek san dra Sre do je vi }a, Kri sti na - Qi qa ne i Mar ja na Mi ti }a, An |e la - Ma je i Dra ga na ]o si }a, So fi ja - Ma je i Ra do sla va Pan ti }a, Alek san dra - Ma je Ili} i La sla Ka la~ ke, Na na - Ma ri je i Mi o dra ga Ni ko li }a, Te o do ra - Ma ri je i Ne boj {e Jo {a no va, An |e la Ma ri ja ne i Uro {a Kne è vi }a, La na - Mi li ce i ê de Dra go sa vqe vi }a, Ma ri ja - Mir ja ne i Igo ra Mi la no vi }a, Na |a - Ni ne i Pre dra ga Ra do va no vi }a, Ni ka - Ran ke i Bo ri sa Mi qu {a, Du wa - Ran ke i Sa {e Po po vi }a, Mi li ca - Re na te Sto ku }e i Dra ga na Ste pa ni }a, Je le na - Sa we Bar jak ta rov i ne boj {e Bar jak ta ro vi }a, Sa ra - Sa we i Vla di mi ra Stoj ko vi }a, Du wa - Sve tla ne i Mi ro sla va Sto ja ko vi }a, Sa ra - Svje tla ne i Pe ri ce Mak si mo vi }a, Ka ta ri na - Sla |a ne i Alek san dra Mla di }a, Alek san dra - Sla |a ne iZ o ra na Ro ga no vi }a, Iva - Sne à ne i Slo bo da na To di }a, Je le na So we i Vla di mi ra [u {i }a, Ka ta ri na - Ta ma re i Bran ka Ke ci }a, Iva - Ta we i @eq ka Ste va no vi }a, Va si li sa - Ta ti a ne Ove~ ki ne i Alek se ja Ove~ ki na, Ka ta ri na - Te o do re i \or |a Ma le ti }a, Du wa - Ti ja ne \ur ko vi} Ma ri} i Ra den ka Ma ri }a, El me di na - Xe qa ne To pli ce i Emra ha Ta hi ri ja.

Ven~ani Du {a na Mi qa ni} i Alek san dar Trif ko vi}, Iva na Bol ta i Go ran Mi {ko vi}, Li bu {a Ke kez i Bra ni slav Ko ka vec, Emi li ja Jo vin i Mi lo{ Svir ~ev, Bo ja na No va ko vi} i Ivan Kar lo vi}, Azdra Ab du la hu i \or |e Ro ma no vi}, Bran ki ca Ja ri} i Edin Re ki}, Da ni ca Rad ma no vac i Bra ni slav Jo vi}, Ma ri ja na Mi li} i Go ran @iv ko vi}, Mi la na Vla jan kov i Mi ro slav Ma qah, Adri a na Bo ro je vi} i Bran ko ]i ri}, Dra ga na Mi lo sa vqe vi} i Dar ko Sto ja no vi}, Ve sna \u ki} i Mi ro slav Uro {e vi}, Ana Mi lo ra do vi} i Si ni {a Gu zi na, Du wa Gra bo vac i Mi ro slav Iva ni}, Ti ja na Le va kov i Veq ko Ver me zo vi}, Iva na Ve li~ ko vi} i Slo bo dan Traj ko vi}, Ne ve na Apro i Kr ste Du bro ja, Je le na Ba ji} i Pe tar Bo ja ni}, Ti mea Fu sko i \or |e Ma ri jan ski, Gor da na Na ran ~i} i Ste fan Auad, Dra ga na \ur ~in i Bra ni slav \o ki}, Bo ja na Jo va no vi} i Bo jan Ga ji}, Na ta {a Di mi tri je vi} i Bo jan \u ri}, Iva na Bog da no vi} i Mi ro slav Vlat ko vi}.

Sve tla na i Dra `en An to ni} s de com Anom, Alek som i be bom Mi li com

De~aci Pa vle - Da ni je le i Dra ga na Mat ko vi }a, Vu ka {in - Alek san dre i Alek san dra An |el ko vi }a, Mar ko - Alek san dre i Bra ni sla va Api }a, Veq ko - Alek san dre i Vla di mi ra Stje pa no vi }a, Bo ra - An ki ce Pa vel i Bo re [a ji na, Rast ko - Bi qa ne i Zdrav ka Ra ko vi }a, Mar ko - Bran ke i Mi lo {a Ra di ~e vi }a, Ste fan - Va we i Ne ma we Mu ti }a, Vuk - Ve se lin ke i Mi ro sla va \o ki }a, Ni ko la - Ve sne Er min \or |e vi} i Mi lu ti na \or |e vi }a, Pe tar - Da ja ne Ran ~i} i Ste va na @i van ~e va, Uro{ - Da ni je le i Mi ro sla va Vu ji }a, Ne ma wa - Du we \u ri} i Alek san dra Man di }a, Ma te ja - Du {i ce i Ne ma we Div ni }a, Og wen - Du {i ce Jo va no vi} i Mar ka Si da vi ja, Ne ma wa - @eq ke i Iva na Tan ci ka, Alek sa - Zo ra ne i Igo ra Ob ra do vi }a, Ko sta Iva ne i Alek san dra Ne deq ko vi }a, Lu ka - Je le ne Gr bo vi} i Dra go qu ba @i va no va, Lu ka - Je le ne i Vla di mi ra Ma ta no vi }a, Alek sa - Je le ne i Mar ka Bla `e vi }a, Ste fan - Je le ne i Mla de na Krn di je, Stra hi wa - Je le ne i Raj ka [i {i }a, Adrian - Ka ro li ne i Ati le Tar ja na, La zar Kri sti ne i Ra do va na Pla~ ki }a, La zar - Kri sti ne i Sa {e Ste va no vi }a, Mi lo{ - Qi qa ne

Gru ji ~i} Te {i} i Pa vla Te {i }a, Qu bi {a Qu bi ce i Ale na Ra do va no vi }a, Mi haj lo - Qu bi ce Ka le ni} i Ra do va na Ki ja ca, Ni ko la Qup ke i Go ra na Pet ko vi }a, Da vid Lu kas - Ma je So ki} i Ma ti a sa Raj ner He ge ra, Mi tar - Ma ri ja ne i Mi lo {a To mi {i }a, Lu ka - Ma ri ja ne i Ne na da \u ro vi }a, Lu ka - Ma ri ja ne Sto ja nov i Mi ro sla va Kqa ji }a, Lu ka - Mar ti ne La zi} i Isi do ra Stoj ko vi }a, Alek sa - Mie Bo dri~ i De ja na Pa vi }e vi }a, Alek san dar - Mil ke Br dar-Jo ka no vi} i Ne ve na Jo ka no vi }a, Vuk - Mir ja ne i Igo ra Ku qe, Alek san dar Ste fan - Mir ja ne Mi {~e vi} i Bra ni sla va Pe tro vi }a, Ma te ja - Mi ro sla ve i To do ra Ko biq skog, Pe tar Na ta li je Ga vri} Uga rak i Pre dra ga Uga ra ka, Da ni lo - Ra do sla ve i Sa ve Pe tro vi }a, Du wa Sa we i Da ne ta @i va no vi }a, Ma te ja - Sve tla ne Ve skov i Kri sti ja na Sur lan xi sa, Mi lan - Sve tla ne Imre i Dra go qu ba Tu ba ka, Amel - Se na de Fe ta hi i Baj ra ma Ito vi }a, Stri bor - So we Ko sti} Ra mi} i Ne a da Ra mi }a, Fi lip - Sr |a ne i Sa {e Vo ji no va, Vuk - Ta ma re i Dra ga na Rac ko vi }a, Ste fan - Ta tja ne i Si ni {e Zeq ka, Ni ko la - He le ne i Ivi ce Mat ko vi }a.

Umrli

^ar na Bo jo vi} i Ne boj {a Jo va no vi}

Da rin ka Jo va no vi} ro|. Man di} (1931), Er è bet Jo à ro|. Tel |e {i (1954), Ol ga Jo ki} ro|. Sta ni {i} (1929), Ma ri ja Ju ric ro|. Ba la ton (1932), Bi qa na Ata nac ko vi} ro|. Bal ti} (1961), Mi lan Br dar (1946), Qu bi ca Va si qe vi} ro|. Ko la rac (1936), Da ni ca Vu~ ko vi} ro|. Haj du ko vi} (1926), Du {an Vu ~u re vi} (1928), Srp ko Ga ji} (1933), Bla {ko Gr gi} (1953), Ra de De li} (1941), Jan ko Ede lin ski (1934), Ma ri ja Zlo ko li ca ro|. ]u li brk (1947), Ana Kla }ik ro|. Kr na~ (1941), Ni ko Kne è vi} (1935), La zar Ko biq ski (1922), Rad mi la Kop ~an ski ro|. Ra {e vi} (1941), Ve li mir Kra si} (1951), Mi li ca La zu ki} ro|. ]a to (1921), Je le na Me du ri} ro|. Sre} kov (1919), Ju go slav Mi len ko vi} (1934), Ru ì ca Mi tro vi} ro|. Vuk {i} (1935), Mi li sav Ne deq ko vi} (1937), Bran ko Osto ji} (1943), Mi haj lo Pa zman (1953), Mi lan Pe ro vi} (1990), Ra di vo je Pe ro vi} (1927), Qu bi ca Pe tro va~ ki ro|. Le ti ca (1934), Bra ni slav Ra du (1958), Ana Ra mqak ro|. To mi} (1939), Na da Ru je vi} ro|. Mi la ko vi} (1947), Mi le Svi -

tli ca (1957), Sa va Se ku li} ro|. Pje vac (1947), Mi {a So bo ~an (1951), \ur |e na Ta se va ro|. \o {e va (1924), Ma ri ja Hr }an ro|. Mar }i{ (1933), Ni ko la Crn ko vi} (1956), Qu bi ca ê ~ek ro|. Tr bo je vi} (1933), Mi len ko [qi vi} (1958), Ma ri ja [an dor (1958), Smiq ka Jo vi} ro|. Udo vi~ ki (1952), Qu bi ca Bu ku rov ro|. Jel ki} (1953), Je le na Var ga ro|. Ko tu~ (1929), Zu za na Ga wi ro|. Ko va~ (1940), Jo vo Iwac (1941), \or |o Ku zma no vi} (1940), Imre La slo (1934), Dra gi wa Man da ri} ro|. Be ro wa (1931), Dra gi ca Mi lin ro|. Va si} (1939), Ni ko la Mi lin ko vi} (1960), Pa vle O`vat (1943), Ru è na Pa ni} ro|. Ga ò (1967), Slav ko Pre ka jac (1951), Sr bi slav Ra bi jac (1944), @ar ko Ru ì} (1938), Ja no{ Sa ni slo (1943), Mi lan Sr |e no vi} (1937), Ni ko la Stan ko vi} (1952), So ka Ste va no vi} ro|. Glu {i ca (1939), Bo ro To mi} (1947), Ka roq Haj du (1931), Ra miz [e ho vi} (1945), Ste van @a gar (1954), Ju sti na î zmar ro|. î zmar (1920), Spa se Ko lun xi ja (1935), \or |e Man di} (1923).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak21.novembar2011.

GRAD PO MA @E SRE \I VA WE RU I NI RA NIH OBJE KA TA

No ve fa sa de sa mo za dve zgra de U No vom Sa du ima do sta na pu {te nih i ru i ni ra nih obje ka ta. Iza oro nu lih fa sa da i uru {e nih zi do va, po pu ca lih po do va i pla fo na, ko ji sa mo {to ne pad nu, sto ji tam na mre à pre pli ta wa nad le `no sti, za kon skih nor mi i od go vor no sti. U me |u vre me nu, “ê {ki ma ga zin” i Ki ne ska ~e tvrt, pre ì vqa va ju mo `da svo je po sled we da ne. Ni {ta bo qa ni je si tu a ci ja ni sa sta rim zgra da ma, ko je sve vi {e i vi {e pro pa da ju. Ipak, u skla du s mo gu} no sti ma, i ove, kao i pro {le go di ne, iz bu xe ta gra da iz dvo je no je 15 mi li o na di na ra za ob no vu fa sa da. U av gu stu je pred u ze }e „Po slov ni pro stor“ ras pi sa lo kon kurs, a na osno vu we ga su pro {le sa mo dve skup {ti ne sta na. Re~ je o re no vi ra wu fa sa da u uli ca ma Ili je Og wa no vi }a 1 i Ni ko le Pa {i }a

12. Grad u~e stvu je sa 70, s sta na ri s 30 od sto u~e {}a. Za ob no vu fa sa de u Ili je Ogja no vi }a po treb no je 1.922.583 di na ra, dok je za fa sa du u uli ci Ni ko le Pa -

oko 800) u ko ji ma “Po slov ni pro stor” ima ne ki lo kal, jer za kon do zvo qa va gra du da ula `e sa mo u objek te gde ima vla sni {tvo. Me |u tim, iako i me |u

Na kon kur su pro {le sa mo dve skup {ti ne sta na, te }e se re no vi ra ti fa sa de u uli ca ma Ili je Og wa no vi }a 1 i Ni ko le Pa {i }a 12. -Grad u~e stvu je sa 70, s sta na ri s 30 od sto {i }a po treb no iz dvo ji ti 1. 496.075 di na ra. Ovo je dru ga go di na da No vi Sad po ma `e gra |a ni ma u ob no vi fa sa da, pri ~e mu je osnov ni uslov kon kur sa da Skup {ti na sta na ra u~e stvu je u fi nan si ra wu ra do va sa mi ni mum 30 od sto. Ta ko |e, na kon kurs su mo gli da se pri ja ve sa mo zgra de (ko jih ima

ovim zgra da ima vi {e de se ti na onih sa o{te }e wi ma na fa sa di, ne po sto je pri o ri te ti. U Gra |e vin skoj in spek ci ji ka `u da ima ju spi sak obje ka ta ko ji su na pu {te ni, ali da ne ma ju spi sak zgra da ko ji ma je po treb na po prav ka fa sa da. Ka ko ob ja {wa va ju in spek to ri, ~e sto pi {u na lo ge skup {ti na ma sta -

na ra {i rom gra da u ko ji ma im se na la `e ot kla wa we ne do sta ta ka na zgra da ma. Ovi na lo zi se pi {u jer po sto ji opa snost od ob ru {a va wa fa sa de ili dru gih de lo va zgra de na tro to ar. Mno ge zgra de ne ma ju do voq no nov ca za te ra do ve, ta ko da se ni su ni pri ja vi li na kon kurs “Po slov nog pro sto ra”. Pod se ti mo, s nov ci ma ko ji je iz dvo jen la ne, do sa da je po pra vqe no {est, od se dam zgra da ko je su se pri ja vi le na kon kurs. Ra do vi na Ada mo vi }e voj pa la ti i da nas tra ju, jer se ra di o ve li kom objek tu, ko ji je imao i naj ve }a o{te }e wa. Po pra vqe ne su zgra de u Te me rin skoj uli ci broj 8, Po zo ri {nom tr gu 4, We go {e voj 16, u Ni ko le Pa {i }a 26, Mak si ma Gor kog 38 i Voj vo de Put ni ka 1. Q. Na to {e vi}

KA KO ]E „SPENS” PRO TIV KRI ZNIH VRE ME NA

Ste gli ka i{ i ju re za kup Po slo vod stvo „Spen sa” uve lo je me re {ted we ko je se ogle da ju u sma we wu tro {ko va po slo va wa {to pod ra zu me va, iz me |u osta log, i ra ci o nal no ko ri {}e we slu `be nih auto mo bi la i mo bil nih te lef na. Na gla sak je sta vqen na na pla tu po tra ì va wa od za ku pa ca ko ji „Spen su” du gu ju oko 200 mi li o na di na ra, re kao je di rek tor Spen sa Bo ris Bar jak ta re vi}. Na gla {a va da me |u za kup ci ma ima du `ni ka ko ji du gu ju po la ki ri je pa do onih ko ji su u ne iz mi ri va wu oba ve za sti gli da im imo vi na bu de za ple we na. Na pi ta we ka kav je efe kat do ne la po me nu ta ra ci o na li za ci je , Bar jak ta re vi} na gla {a va, da po sto je pro ble mi, ali da ne do la ze od stra ne fir me, ve} od su da. - Oko sto ti nu mi li o na di na ra po tra ù je mo po sred stvom sud skih tu `bi, ali sud spo ro ra di i „Spens” tr pi po sle di ce, dok se par ni ca ne za vr {i. Za to ve li ku na du po la è mo u iz me nu re gu la ti ve ko ja tre ba da ubr za sud ske pro ce se u ve zi na pla te du ga i uop {te po tra ì va wa - na veo je Bar jak ta re vi}.

Tu `ba ma po tra ù je mo oko sto ti nu mi li o na di na ra, ali sud spo ro ra di i „Spens” tr pi po sle di ce - ka è di rek tor SPC „Voj vo di na” Bo ris Bar jak ta re vi} Di rek tor ka è da su pla te u pro te kle tri go di ne ma we za oko 30 od sto i da is pla ta za ra da ka sni, dve do tri sed mi ce. Pod se }a mo, Sin di kat „Spen sa” ne dav no se otvo re nim pi smom obra tio gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u tra è }i, da ka ko se u

pi smu ka `e, za u sta vi pro pa da we pred u ze }a. U pi smu se na vo di da je dug „Spen sa” oko 230 mi li o na di na ra, te je po treb no hit no re a go va ti i da }e u su prot nom sin di kat is ko ri sti ti sve mo gu} nost sin di kal ne bor be u za {ti ti pra va za po sle nih.

U otvo re nom pi smu sin di kat je Pa vli ~i }u pre do ~io upo red ne po dat ke o sub ven ci ja ma za sport, ime na di rek to ra, broj rad ni ka, vred nost bo da i sal do od 2005. go di ne. U pi smu se ka è da „Spens” ima ve }i broj ru ko vo de }eg ka dra u od no su na iz u zet no ma li broj iz vr {i la ca. Me se~ no sub ven ci je iz no se pet mi li o na di na ra, a tro {ko vi 12, 8 mi li na di na ra. „Ne mo è ne ko ko me su da ta na upra vqa we ko mu nal na pred u ze }a za lo {e sta we u wi ma kri vi ti bi lo ko ga po bi lo kom osno vu do se be sa mog i me nax ment ko ji opet po sta vqa Grad”, re ~e no je iz me |u osta log u otvo re nom pi smu sin di ka tu „Spen sa” gra do na ~el ni ku Pa vli ~i }u. Po vo dom otvo re nog pi sma, ko je je Sin di kat Spen sa upu tio gra do na ~el ni ku zah te va ju }i da za u sta vi pro pa da we ovog pred u ze }a, Igor Pa vli ~i} je za „Dnev nik” ra ni je re kao da se ne mo è tro {i ti vi {e ne go {to se ima i da ru ko vod stvo „Spen sa” mo ra da na pra vi bol ne re zo ve. Z. D. B. M.

DA NAS U KAM PU SU UNI VER ZI TE TA PO VO DOM NE DE QE SMA WE WA OT PA DA

An ke ta i po de la plat ne nih vre }a U sklo pu pro jek ta „Evrop ska ne de qa za sma we we ot pa da” vo lon te ri Vo lon ter ski cen tar Voj vo di ne }e da nas u kam pu su Uni ver zi te ta spro ve sti an ke tu o po tro {a~ kim na vi ka ma su gra |a na i stu de na ta, a oni }e za uz vrat do bi ti „an ti re klam ne” na lep ni ce, plat ne ne ke se i sli~ -

no, ka ko bi ak tiv no mo gli da ra de na sma we wu ot pa da u svom do ma }in stvu. U isto vre me, po se ti o ci {tan da }e mo }i kroz umet ni~ ki deo pro jek ta da is ka `u ko je pro iz vo de sma tra ju ne po treb nim i ne po `eq nim, a VCV }e se po bri nu ti da ta in for ma ci ja stig ne do {i reg

^ITAOCI PI[U SMS

audi to ri ju ma to kom pro jek ta. Du` kam pu sa }e bi ti po sta vqe ne i in for ma tiv ne ta ble sa sta ti sti~ kim po da ci ma o upra vqa wu ot pa dom u Sr bi ji i Evro pi u vi du sa o bra }aj nih zna ko va sa iz me we nim zna ~e wi ma. Evrop ska ne de qa za sma we we ot pa da odr `a va se od 19. do 27.

no vem bra, a ciq pro jek ta je uka zi va we na neo dr `i ve po tro {a~ ke na vi ke {to do vo di do ogrom ne ko li ~i ne ot pa da ko jeg gra |a ni ni su ni sve sni. Osim ovog, pro je kat ima za ciq da pred lo `i kon kret na re {e wa ko jim gra |a ni mo gu da do pri ne su sma we wu ko li ~i ne ot pa da. A. Va.

ZA DVE GO DI NE POD NE TO 37.549 ZAH TE VA ZA LE GA LI ZA CI JU

Po la mi li jar de sli lo se u grad sku ka su Od sep tem bra 2009. go di ne, ka da je za po ~et po stu pak le ga li za ci je, pod ne to je 37.549 zah te va, re kao je za „Dnev nik” pred sed nik Ko mi si je za pra }e we le ga li za ci je Sr bo qub Bub we vi}. Od to ga, 28.000 zah te va je vra }e no na do pu nu do ku men ta ci je, 5.105 vla sni ka je sa ku pi lo sve pa pi re, sa gla snost da se le ga li zu je da ta je za 4.014 zah te va, a re {e we je do de qe no za 2.500 obje ka ta. Ujed no ima do 6.000 zah te va ko ji se od no se na {u pe i po mo} ne objek te. Sa mo u ok to bru ove go di ne za kqu ~e no je 135 ugo vo ra, od ~e ga je pri liv u grad sku ka su bio 22 mi li o na di na ra. - Grad je dao niz po pu sta, za go to vin sko pla }a we, po pust po ~la nu do ma }in stva na 25 me ta ra kva drat nih ako se pr vi put re {a va stam be no pi ta we i sma tram da je le ga li za ci ja jef ti na i so ci jal no pra ved na. Pro se~ na ce na od 1.600 evra je za i sta pri hva tqi va. Do sa da je ugo vo re no 487 mi li o na di na ra. No vac od le ga li za ci je se ula `e u ta na se qa za tu ca nik, ka na li za ci ju i as fal ti ra we. Naj vi {e zah te va se od no si na Adi ce, Ve ter nik, Kli su i Saj lo vo - iz ja vio je Bub we vi}. Bub we vi} ob ja {wa va da ne ma ro ka do ka da po stu pak le ga li za ci je tre ba da se za vr {i, ali da

gra |a ni ko ji jo{ ni su pod ne li zah tev za le ga li za ci ju ku }e tre ba to da u~i ne {to pre. On do da je da ne ma tu ni ka kvih pri ti sa ka od stra ne gra da, ve} je grad ska vlast mak si mal no po jed no sta vi la pro ce du ru i spu sti la ce nu. - Sve je stvar gra |a na, da li }e da po `u re ili ne. Uspeh je ako ceo po sao oko le ga li za ci je bu de go tov za tri go di ne, s tim da o~e ku jem da do bar deo bu de go tov do go di ne - za kqu ~io je Bub we vi}. Kad je re~ o Rib wa ku, Bub we vi} je na gla sio da je ta mo ma li broj sta rih ku }a za ko je ni je pod net zah tev za le ga li za ci ju, a iz grad wa no vih je ne mo gu }a zbog kli zi {ta. Ne dav no je u Rib wa ku sru {en obje kat jer je iz gra |en pro {le go di ne na kon {to je stu pio na sna gu no vi Za kon o pla ni ra wu i iz grad wi, pa sa mim tim ne po sto ji mo gu} nost da se le ga li zu ju. Glav na gra |e vin ska in spek tor ka Sla vi ca La zov ta da je iz ja vi la da u Rib wa ku ni jed na le ga li za ci ja ni je pra vo sna `no od bi je na, {to ne zna ~i da }e svi vla sni ci ko ji su na vre me pod ne li zah tev do bi ti po zi tiv no re {e we. - Re kon struk ci ja je u Rib wa ku mo gu }a, na rav no uz do zvo le, ali ne i iz grad wa van osnov nih ga ba ri ta - re kla je La zov. D. Ig wi}

Do na tor ski kok tel „Sr ca”

Kviz o Ni ko li Te sli

Cen tar za pru à we emo tiv ne po dr {ke i pre ven ci ju sa mo u bi stva „Sr ce” ove go di ne obe le à va dva de set go di na po sto ja wa. Tim po vo dom bi }e odr àn do na tor ski kok tel u po ne de qak 5. de cem bra u 19 sa ti u Tri bi ni mla dih Kul tur nog cen tra No vog Sa da, u Ka to li~ koj por ti broj 5. I. J.

Ma ni fe sta ci ja „Kviz-`i vot i de lo Ni ko le Te sle” bi }e odr `a na 24. no vem bra u 17 ~a so va Osnov noj {ko li „Ni ko la Te sla”. Or ga ni za tor je De~ ji sa vez kao sek ci ja Dru {tva u~i te qa No vog Sa da. A. Va.

065/47-66-452

Hlad na vo da uda ra po gla vi i nov ~a ni ku Sta na ri jed ne vi {e sprat ni ce Pod ba re po tro {i li su hlad nu vo du za 2.200 din po gla vi, ili ~e tvo ro ~la na po ro di ca 9.000 di na ra. Za pi }e je i ona ko ne ko ri ste, a sa da se do go va ra ju da se ku pa ju i pe ru ve{ sa mo jed nom me se~ no! Da li je do {lo vre me da in spek ci ja i po li ci ja za ~e pr ka po mut noj vo di na {eg “Vo do vo da”? 064/3191... * * * Put ka Evro pi, slab pri ti sak vo de na tre }em spra tu, sve po sku pqu je, “In for ma ti ka” tu `i ne pla ti {e … Jel mi to ide mo u fe u dal no do ba? 069/3031.. * * *. Za po rez na imo vi nu u ne kim gra do vi ma, ako se is pla ti ceo dug, oslo ba |a se za te znih ka ma ta, a gde je tu No vi Sad? 063/5188... * * * Na slov „Za ro bi la po li caj ce, jer ni su hte li da hap se mu `a!” Na slov

ve lik, a bru ka jo{ ve }a! Ima tu par pi ta wa, ali ne ma od go vo ra. Da li ni su hte li, ili ni su sme li? [ta bi bi lo sa po li caj ci ma da je me sto pre pla {e ne, ne ja ke è ni ce, bio ne ki mr ga-mu {ka rac? Da ne raz mi {qa mo... Po li ci ja je ju na~ ki uhva ti la „stra {nog kid na pe ra” è ni cu i - na pi sa la kri vi~ nu pri ja vu! A mu`? We ga bo qe da ne di ra mo! Ko zna ka kav je on nam }or! S’ po {tov. 63/5230.. * * * JKP „In for ma ti ka” sva ke go di ne upu ti 2 x 11.000 opo me na u for mi re bu sa, bez na zna ke me se ca i iz no sa za ko ji pre te tu `bom. Ona gla si: „po zi va mo vas da va {e du go va we za pe riod 10.2010. - 07.2011., ako ni je utu è no, iz mi ri te do 31.10.2011. go di ne, ka ko bi ste iz be gli pri nud nu na pla tu sud skim pu tem.” Sud ski i advo kat ski tro {ko vi su 6.900 di na ra. 069/2280...

* * * Ka da }e pre sta ti da nas pqa~ ka ju „In for ma ti ka”, „Vo do vod i ka na li za ci ja” … 065/6117... * * * Ko me sme ta ja va {luk SBB, le po ne ka od ja vi ka blov sku kao ja. Do sta smo }u ta li! 062/2630.. * * * U po {tan sko san du ~e uba ci li su re klam ni pa pir da pro da ju mar ki ra ne ci pe le i pa ti ke, a ne ma ju pro dav ni cu. I gle ~u da, na la ze se u cen tru u @e le znic koj uli ci. Po {to na re kla mi sto ji sa mo broj te le fo na, ne bi ni zna la gde je to, da se sin ni je za in te re so vao za ci pe le. Ko pro da je tu obu }u? Gde su te sil ne in spek ci je ko je de be lo pla }a mo, a ni {ta ne ra de? Da li su i oni do bi li tu re kla mu? 064/3101... * * * ^e tvr tak je. Na RTV1 ide ju tar wi pro gram „Do bro ju tro Voj vo di no”. Jed -

na od te ma su i bes ku} ni ci u Be ~e ju. Ve }i nom mla di, zdra vi qu di, ko ji bi da ì ve i ra de, ali im ova dr à va ne da! Stra {no je vi de ti uni {te ne ì vo te! Glad! Be du! Bo le {ti ne! Uni {te no do sto jan stvo i us kra }e no osnov no pra vo na ì vot! Ko li ko sa mo ima mo ova kvih „Be ~e ja”?! Sr bi jo u 21. ve ku, ne ka ti je na ~ast! S’po {to va wem! 063/5230.. * * * Zna ~i, na SBB }e mo gle da ti “Al Xa zi ru”, a no vo sad ski “Ka nal 9”, opet uki nut? Skan dal! 062/8440... * * * Ne znam ko je do neo za kon da po li ca jac u ci vi lu mo è da ka `wa va pe {a ke? Ili je to mo `da opet je dan ne u stav ni atak na xe po ve gra |a na? Alal im ve ra. 064/1715... * * * Ka mo sre }e da i mi ni ma lac sko ~i za 10 od sto. 062/8570...

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak21.novembar2011.

У СЕЛИМА БАЧКОПАЛАНАЧКЕ ОПШТИНЕ

Куће за избегличке породице БАЧКА ПАЛАНКА: Бачкопаланачка општина до 2013. годишње издваја 2,55 милиона динара за куповину кућа у селима намењених избеглицама у овој општини. На основу тих средстава конкурише се на јавне позиве Комесаријата за избеглице Републике

Радослав Милошевић

Србије и осталих организација које се баве избегличким питањем. Ових дана девет избегличких породица добило је исто толико кућа у селима ове општине. - Доделили смо девет кућа избеглицама у вредности 8,2 мили-

она динара – каже повереник Комесаријата за избеглице Радослав Милошевић. – Од поменутог износа општина је обезбедила 2,2 милиона динара, а Комесаријат шест милиона. У Челареву су купљене три куће, а по једна у Парагама, Товаришеву, Обровцу, Силбашу, Младенову и Гајдобри. Помоћ је додељена као бесповратна за куповину куће са окућницом у којој постоје основни услови за живот, а највећи појединачни новчани износ је 770 хиљада динара. Све изабране породице добиће још по 110.000 динара, али у роби за куповину градјевинског материјала за адаптацију, куповину намештаја, беле технике... Помоћ избеглицама у решавању стамбених проблема, првенствено куповином сеоских кућа са окућницом наставиће се и наредне године, а то је предвидјено и Локалним акционим планом за унапредјење положаја избеглих и расељених лица у овој општини. М. Сџ.

„Универекспорт” отвара супермаркет БЕЧЕЈ: Потрошачи Бечеја и околине данас у подне добијају нови супермаркет. Реномирана компанија „Универекспорт“ први пут ће стићи на бечејско тржиште. На отварању супермаркета првих сто купаца очекују поклони, а свака 50. куповина данас је бесплатна. Од 14 сати следују поклон торбе са „баш-баш“ купоном за још сто купаца. Истовремено, биће промоција и дегустација производа месних прерађевина домаће фарме „Бачка“. Данас ће многи артикли имати ак-

цијске цене, па ће тако, између осталог, килограм свињског кареа коштати 349,90, врата 359,90, а бута, шницли или млевеног меса 389,90 динара. Нови снабдевач бечејског тржишта ће, од сутра до 29. новембра, имати снижење животних намирница и сезонских производа. Објекат има око 500 метара квадратних продајног простора и још толико магацинског, у поноди ће имати више од 6.000 артикала и запошљава двадесетак радника. В. Ј.

Danas U nOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Sce na „Jo van \or |e vi}” Kon cert Je le ne Ro zge (20.00)

BIOSKOPI Are na: „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (12, 12.15, 14, 16.10, 16.15, 18.15), „Po no} u Pa ri zu” (18, 20.10), „Be smrt ni ci” (16, 18.10, 20.15, 22.35), „Rat nik” (17.10, 22.10), „Slu `av ke” (19.45), „Kung fu pan da 2 3D” (11.15), „Auto mo bi li „ (11, 13), „Xo ni In gli{: po no vo ro |en” (15.05), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12.10), „Pa ra da” (12.30, 15, 17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” (13.15, 14.15, 15.15), „Pin gvi ni mo ga ta te” (14.05), „Ano ni mus” (22.15), „Pqa~ ka s vr ha” (20.20, 22.25)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vez po pi smu, pi smo po ve zu”; „[est de ce ni ja od boj ka {kog klu ba u Srem skim Kar lov ci ma” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2, 528–185 (10–18, ~e tvr tak 13–21): stal na po stav ka „Srp ska li kov na umet nost pr ve po lo vi ne 20. ve ka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Va se Sta ji }a 1: stal na po stav ka;

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Lazar Marka Nikoli} (1927) u 11.15 ~asova, Nade`da Du{ana Tren~evski (1935) u 12 ~asova, Olivera Jovana Dimitrov (1932) u 12.45 i Zorka Branka Danilovi} (1928) u 13.30 ~asova. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawen Slavko Svetozara Mileti} (1931) u 13 ~asova.

DNEVNIK

c m y

МАЊАК ЛЕКАРА У АПАТИНСКОМ У ДОМУ ЗДРАВЉА

Траже се педијатри

АПАТИН: На Одељењу педијатрије апатинског Дома здравља су велике гужве и дуга чекања, јер уместо шест, колико би било потребно, ради само двоје специјалиста педијатара и као испомоћ два лекара опште праксе, од којих ће остати само један, јер други прелази на општу праксу, где такође нема довољно доктора. У више наврата расписивани су конкурси, али се није пријавио нити један педијатар. -Према броју деце, трабало би да ради најмање пет до шест педијатара. Радимо прековремено, без паузе, од 13 до 20 часова, да бисмо сву децу могли да примимо на преглед, а прековремени рад није плаћен. Норматив од 30 деце по педијатру, који је прописало Министарство здравља, за нас је прихватљив, али практично немогућ. У просеку један педијатар дневно прегледа више од 40 деце, што значи да се сваком детету може посветити десетак минута. Када би се придржавали прописаног, испоштовали бисмо нормативе, али родитељи пације-

Уобичајене гужве у чекаоницама

на него код одраслих пацијената каже др Куриџа. Поједини родитељи у хитним случајевима и како би избегли гужве децу одводе на одељење Хитне помоћи . -У хитним случајевима примамо децу без обзира о којој се смени ради. У ноћној смени прегледамо децу а у тежим случајевима

блем мањка педијатара дугогдишње те да су покушавали наћи решења путем конкурса за место педијатра.

ђу у Апатин, јер не можемо као што је то некад била пракса, да доктору обезбедимо стан, или неку другу погодност, за одвојени живот и слично - каже др Ракетић, напомињући да би проблем недостатка педијатара могао да се реши тек за неколико година. -Дом здравља је одобрио квоту од три лекара који су се определили за специјализацију у педијатрији. Тиме проблем није решен, јер ће они са специјализације доћи тек за неколико година - истиче др Ракетић, објашњавајући да готово на свим одељењима мањка лекара али да је у педијатрији то посебно изражено и због тога што се ради о деци. – Поново ћемо морати због мање лекара на општој пракси где су гужве такође неописиве да једну лекарку са испомоћи на педија-

Кажњавање лекара Нико лекаре не кажњава новчано, уколико приме више пацијената него што је прописано, (на педијатрији 30 а општој пракси 35), али је приметно да су код њих учестале здравтсвене контроле. - Код нас је кажњено четири лекара за три месеца. Лекарима се тражи „длака у јајету“. Због ситних прекршаја, као ако је у картону пацијента уписан неки лек, а не и његова грамажа, или се хроничним болесницима дају лекови, са свега неколико дана застарелим извештајем специјалисте, лекари плаћају казне - каже Ракетић.

ната би били незадовољни - каже шеф дечјег одељења у апатинском Дому здравља др Доротеа Смиљанић, док њена колегиница др Весна Куриџа, објашњава да преглед предшколске деце свакао изискује више времена. -Док родитељи објасне симптоме болести, одговоре на питања лекара, дете се пресвлачи и облачи, потребно је више време-

децу упућујемо у сомборску болницу. Дешава се да прискачемо у помоћ одељењу педијатрије када су они у немогућности да обаве све прегледе и иако нисмо педијатри, покушавамо да помогнемо пацијентима и колегама - каже др Бранко Ситвук са Хитне помоћи. Помоћник директора Дома здравља у Апатину, др Бранислав Ракетић, истиче да је про-

TELEfOnI

Доротеа Смиљанић и Весна Куриџа

-Више пута смо расписивали конкурсе али нам се лекари педијатри не јављају. Осим запослења и плате немамо друге могућности да их привучемо да до-

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

трији вратимо на општу праксу, јер на том оделејењу ради пет лекара а потребно их је најмање осам. Ј. Прелчец

420-374

ZDRAVSTVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ЗА КОРИСНИКЕ ДАЉИНСКОГ ГРЕЈАЊА У СЕНТИ

Топли радијатори скупљи пет посто

СЕНТА: Нови ценовник за ову грејну сезону за кориснике даљинског грејања у Сенти усвојили су одборници Скупштине општине, према којем ће аконтативни рачуни бити увећани у просеку за пет одсто, пре свега због поскупљења гаса. У Сенти на даљински систем грејања из топлане Фабрике шећера ТЕ-ТО прикључено је 2.000 домаћинстваа и око 200 корисника пословног простора и јавних установа. За кориснике даљинског грејања који плаћају паушално на основу површине стамбеног или пословног простора поскупљење рачуни ће бити увећани 4,9 одсто па ће им се домаћинствима по новом ценовнику по квадрату дневно обрачунавати 5,70 динара, за продавнице 9,12, образовне установе 7,98, верске, спортско-рекреативне, објекте културе и галерије 5,70 и гараже 2,80

динара. Корисницима који имају уграђене калориметре киловат сат утрошене топлотне енергије обрачунаваће се за домаћинства 5,69 динара дневно, за продавнице 9,11, образовне институције 7,97, верске, спортско-рекеретивне, објекте културе и галерије 5,69 и здравствене установе 8,54 динара. Одборници СО Сента су усвојили измену одлуке о условима за испоруку и преузимање топлотне енергије, према којој се у случају привременог отказа коришћења топлотне енергије физичко одвајање грејних тела од топловода, блиндирање и пломбирање топловодне цеви врши о трошку корисника који је поднео отказ. Из одлуке је брисана одредба којом је до сада било регулисано да корисници којим се обуставља испорука топлотне енергије плаћају накнаду у висини 30 одсто важеће цене. М. Мр.

Отварање Конвенције

КОНВЕНЦИЈА О ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРУ БАНАТА „КОНКОРДИЈА” У ВРШЦУ

Културна баштина на једном месту ВРШАЦ: У оквиру програма које општина Вршац реализује са општинама из Румуније у прекограничној сарадњи, уз финасијску подршку ИПА пројеката Европске уније, најбројнији су из области културе двеју земаља. Тако је у досадашњем периоду локална самоуправа града под кулом за те намене са суседним општинама икористила око 4, 5 милиона евра, уз сопствено учешће 15 одсто од вредности уложених средстава. Ових дана је у току реализација пројекта Регионални центар за културу Баната „Конкордија“ о којем је са учесницима из Темишвара и Вршца у минула три дана одржана Регионална конвенција, са темом „Истраживање, очување и презентација културе Баната“, садашње стање и дугорочна стратегија очувања културне традиције народа с обе стране границе. Учесници у изради овог пројекта, кустоси и други стручњаци су разменили стручна сазнања о овој теми, све у циљу стварања јединствене концепције у развоју и формирању овог Центра. На почетку заседања, учеснике је поздравио председник општине

Вршца Чедомир Живковић, који је рекао да је за обнову здања Конкордије од пре два века из ИПА фондова ЕУ издвојено 850 хиљада евра, биће оспособљен простор од око 2.000 квадрата, за смештај музејских експоната веома богатог фонда Градског музеја. Ту ће се стварати услови за окупљање, класирање и конзервацију експоната из српског и румунског дела Баната на једном месту. Формирање тог центра допринеће и запошљавању младих стручних кадрова, као обогаћивању туристичке понуде града и јужног Баната. Директорка Градског музеја Аница Медаковић захвалила се бројним учесницима у реализацији и подршци овом пројекту, као и Националном музеју „Банат“ из Темишвара. Најавила је да ће тај програм бити завршен у току наредне године, после чега их чека огроман посао на конзервацији садржаја музеја. И директор темишварског музеја је указао на велики културни значај овог посла за оба града. Говорили су и главни менаџер пројеккта Срђан Предић и кустос вршачког музеја. Р. Јовановић

БЕЧЕЈЦИ ЋЕ, ОПЕТ, МОЋИ НОВУ ГОДИНУ ДА ДОЧЕКАЈУ НА ТРГУ

„Спорим ритмом” у 2012. годину

БЕЧЕЈ: После две године, житељи највећег потиског града ће, опет, имати прилику да Нову годину дочекају на својој „погачи“, како Бечејци читав век називају централни градски трг. Већ је утврђен оквирни програм, а звезда вечери биће реномирани поп музичар Дејан Цукић и његов „Спори ритам бенд“. - Неколико пута сам гостовао у Бечеју, али последњих пар година ме није било. Част ми је што ћу с мојим бендом међу првима пожелети Бечејцима све најбоље у наступајућој години. Спортским жаргоном речено, сваку нову годину доживљавам као „нову победу“, јер смо савладали један тежак и исцрпљујући период иза нас. Мој бенд и ја смо познати по стварању добре атмосфере, па верујем да ће сваком ко одлучи да прве тренутке у 2012. години дочека на лепом бечејском тргу бити пријатно. Додао бих да однедавно с нама поново наступа певачица Марија Михајловић - рекао је, после потписивања уговора Дејан Цукић. У име општине представницима медија обратила се и презентовала активности пре и за време нового-

дишње ноћи Миомира МашићОстојић. - Новогодишње активности почеће већ 20. децембра, када ће Деда Мраз шетати по Бечеју и деци делити бомбоне, посетити банке, продавнице, пијацу, угоститељске објекте... Од 26. до 30. децембра организујемо креативне редионице за децу и одрасле, где ћемо правити новогодишње капе и украсе за јелку. На сам дан дочека Нове године у преподневним сатима организујемо постављање јелке на тргу и заједничко кићење. Сам новогодишњи програм почињемо у 17 сати позоришном представом за децу, сат времена касније фијакером долази Деда Мраз и уприличићемо његово форографисање с децом. Од 22 сата на свечаној позорници ће музички програм започети бечејска група „Фингербанг“, сат времена касније укључују се Дејан Цукић и „Спори ритам бенд“, уз напомену да ће у поноћ бити здравица и ватромет, а све се завршава ДЈ музиком. Посетиоци моћи да се окрепе чајем и куваним вином - рекла је Миомира МашићОстојић. В. Јанков

ponedeqak21.novembar2011.

СО ЦИ ЈА ЛА ТРА ЖИ ВИ ШЕ ПА РА У КИ КИНД СКОМ БУ ЏЕ ТУ

Бри га за ста ре и на кна да мај ка ма без по сла КИ КИН ДА: За социјалну заштиту из буџета општине Кикинда у овој години биће издвојено 115 милиона динара. Ова средства, како је истакла помоћница председника општине Гор да на Бу ла то вић, нису намењена само социјалној категорији становништва, него и другим особама ради побољшања квалитета живота: - Локална самоуправа ће у наредном периоду све више помагати особама које су угрожене из било ког разлога. И последњи попис показује да у нашој општини има све више старачких домаћинстава и старијих који су усамљени. Такви наши суграђани не морају бити социјално угрожени, али њима је најпотребније да им неко отвори врата, разговара са њима. У задатак локалне самоуправе такође спада да помогне тим особама.

Неопходно је пронаћи начин, мимо онога што држава ради, како би се помогло младим породицама, онима који тек треба да заснују породицу и брачним паровима да имају више од једног детета. - Од наредне године свим мајкама које су тренутно незапослене биће додељена помоћ. Залагаћу се да се у буџету планира одређени износ за мајке које се породе, а не раде. Колика ће та сума бити зависиће од прихода. Најпоштеније је да незапосленим мајкама, које су се тек породиле, помогнемо првих неколико месеци - истакла је Булатовићева. У буџету социјалне заштите за наредну годину биће предвиђено више средстава ради повећања броја особа које раде као помоћ у кући. Дневни центар „Наша кућа“ прошириће своје делатности у 2012. години, биће пове-

ћан и број корисника Народне кухиње. Планира се да прерасподелом средстава буде повећан број куваних оброка и ланч пакета, за потребе до хиљаду корисника. На овај начин биће решена листа чекања која тренутно постоји, а корисници куваних оброка ће од Центра за социјални рад у наредном периоду добити „ручконоше”. Од донације НИС-а купљено је 500 посуда за Народну кухињу. Највише средстава – 50 милиона динара од оних намењених социјалној заштити издваја се за бесплатан превоз ученика који из села путују у град на школовање или из Кикинде одлазе у средњу школу у неко друго место. Општина Кикинда беби пакетима дарује свако рођено дете, а већ три године у вртићима нема листи чекања, јер сва деца могу да буду уписана. А.Ђу ран

РИБЊАК „ЕЧКА” ШИРИ СВОЈЕ КАПАЦИТЕТЕ

Млађ у новим језерима на пролеће ЛУКИНО СЕЛО: Рибарско газдинство “Ечка” из Лукиног Села проширило је своје капацитете за три велика и неколицину мањих језера, укупне површине око 70 хектара. Директор овог највећег слатководног рибњака у земљи Ненад Радуловић каже да се власник РГ “Ечка”, компанија “Миротин” из Врбаса, одлучио за нова улагања упркос тешким временима, поприлично неповољним за инвестиције. Вредност последње инвестиције је око 110

динара, дели на отприлике 25 субјеката. Ако имамо у виду да у рибарству немамо никакве субвенције, ова помоћ за нас је значајна и представљала је иницијалну капислу за улазак у ову инвестицију за коју смо, фактички, добили четвртину средства. У погон ћемо довести нових 70 хектара, на којима су се раније налазила језера од којих нека нису била у функцији десетинама година због технички врло лоше решеног довода воде – објашњава Радуловић и наглашава да је за прављање једног хектара рибњака потребно између 10.000 и 15.000 евра, при чему се подразумева изградња комплетне инфраструктуре са путевима и доводом воде, а на цену, по његовим речима, значајно утичу и квалитет земљишта и близина водотока. Са нових 70 хектара северних језера, у рибњаку “Ечка” ће од пролећа идуће године у функцији бити приближно 1.700, од укупно око 2.700 хектара водених огле-

Већи излов него лане

дала, колико је ово пољопривредно газдинство имало до задњих двадесет година. Нова језера, планирана за пролећни насад, у овом моменту су сува, јер није време за упуштање воде. У фебруару ће бити напуњена водом, а у марту ће у њима бити насађена рибља млађ. -Једино што нас спречава да се даље ширимо јесте новац, ништа

Ечански шаран најквалитетнији Ненад Радуловић

милиона динара, а отприлике четвртину те суме обезбедио је Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, док је остатак финансирао рибњак из сопствених средстава. -Трећу годину заредом Покрајински секретаријат расписује конкурс и одређена средства, врло значајна, преко 100 милиона

У укупној производњи Рибарског газдинства “Ечка”, убедљиво највећи проценат заузима шаран. Квалитет ечанског шарана годинама је надалеко познат а, како каже Радуловић, он се постиже екструдираном, плутајућом храном, која је природнија и ближа овој врсти рибе него што су то житарице. -Чешки шаран има и до 14 посто масти, а наш у зимским условима 1,8 посто, док, иначе, у производњи износи од три до 3,2 одсто. Мониторинг рађен под патронатом Европске уније показао је да ечански шаран има и до десет хиљада пута мање штетних материја него што то дозвољавају стандарди ЕУ – наводи директор рибњака.

друго – истиче Радуловић, и наглашава да је од 2008. године, односно од уласка компаније “Миротин” у РГ “Ечка”, запослено 60 нових радника и да је овај рибњак поново заузео лидерску позицију у Војводини. Иначе, овде је у току излов рибе и бележе се бољи резултати у односу на лане и претпрошлу годину и што се тиче прираста, али и здравственог стања рибе. -До сада смо изловили око 3.500 тона, колико је 2010. било за целу годину. Повећањем капацитета прошириће се и производња до пројектованих 6.000 тона, када бисмо свих 2.700 хектара ставили у погон – наводи Радуловић и додаје да је рибарско газдинство из Лукиног Села прошле године извозило рибу у Аустрију, искључиво преко Словеније, јер није било могуће да то чини директно. Очекује се да ће ускоро то обављати и преко Румуније и Мађарске. Ж. Балабан

(НЕ)УСПЕЛА МАНИФЕСТАЦИЈА „НОЋ ПОЗОРИШТА” У БЕЧЕЈУ

Представе без публике БЕЧЕЈ: Иако је у медијима помпезно најављена, манифестација „Ноћ позоришта“ у Бечеју, условно речено, није оправдала очекивања организатора. Уложен је значајан труд домаћина Градског позоришта Бечеј, јер је требало угостити три ансамбла из три различита позоришта и омогућити им оптималне услове за наступ на сцени Млади Панчевци на крају своје представе „Златан Дорић“, али је изостао кључни сегмент да Имајући у виду да су у оквисве имало очекивани епилог: ру програма виђене три предпублика. Продат је мизерно ма- ставе различитог жанра намели број улазница, по цени од њене дечијем, омладинском и 300 динара. Тиме су се Бечејци одраслом узрасту, то је разлог двоструко обрукали. Прво као више чуђењу што је сала била позоришна публика, а онда и сабласно празна. Зна ли се да је као људи који немају превише Бечеј више од пола века домаслуха за хуманитарне акције. ћин Мајским играма, смотри Јер, сав приход од улазница ма- сценског стваралаштва деце, то нифестације „Ноћ позоришта“ значи да су Бечејци од раног био је намењен обнови Народ- детињства имали привилегију ног позоришта у Краљеву, које да се упознају с дешавањима у је страдало у земљотресу. позоришту, па откуда чуди та-

Омладинске сцене „Зоран Драшковић“ Драмског студиа Атеље младих у Панчеву, а одрасли представу „Професионалац“ Душана Ковачевића, коју је данашњем времену прилагодила Позоришна група ПААД из Новог Бечеја. Било како било, још једна манифестација из области културе се десила у Бечеју, а Бечејаци су, из само њима знаних разлога, остали незаинтересованих . В. Јанков

ква незаинтересованост за „игру на даскама“. Не може се као разлог узети висина цене улазнице, пошто су за 300 динара могле да се виде три представе. А могла је то да буде и породична улазница. С једном улазницом најмлађи члан породице је могао да одгледа дечију представу „Школа за кловнове“ кикиндског Позориштанца „Лане“, нешто старији адаптирано дело Франца Кафке „Процес“ у извођењу

RePORTA@e

ponedeqak21.novembar2011.

dnevnik

c m y

DIMI SE JO[ SAMO OYAK KU]E VETERINARA TOME RADOVANOVI]A, POSLEDWEG @ITEQA LIPOVICE IZNAD ZVE^ANA

Ne }e go spo |e me |u ov no ve i jar ce „Ostao sam u selu, nisam èleo da idem nigde. Rat je u~inio svoje, ali i ja sam. îtav ìvot sam proveo ovde u Lipovici. Zavr{io sam Sredwu veterinarsku {kolu u Pri{tini i putovao svaki dan po 48 kilometara do tamo. Nije bilo te{ko meni odlika{u. Nisam nastavio i ào mi je zbog toga. Moj profesor Novakovi} mi je rekao da }e najve}a {teta biti ako ne odem u Beograd na fakultet. Ali nisam imao uslove, morao sam da se zaposlim. Mo`da danas ne bi’ bio ov|e, nego po Vojvodini ne|e. Ja i danas dosta ~itam kwige iz veterine. Sve iz teorije pretvaram u praksu, pa s mojim iskustvom mogu da uradim sve {to i dobar veterinar. Ina~e, ìvim od socijale od 11.000 dinara od ministarstva iz Beograda i 40 evra UNMIK-a”. Ovim re~ima, kao nau~enim iz kwige, po~eo je svoju pri~u neobi~an ~ovek u jo{ neobi~nijem selu na Kosovu i Metohiji. U staroj ku}i od bele cigle, za koju kaè da je gra|ena tako da moè soliter da izdrì, ìvi sam, ali ne i odba~en od sveta, Tomislav Radovanovi}. Wegovo gor{ta~ko lice, preplanulo od sunca, s duboko urezanim borama, daje izgled ~oveka od {ezdesetak godina. Ali, veselom Tomi je tek 45. i jo{ je u punoj snazi. Do~ekao nas je

kao najro|enije, odmah ponudiv{i doma}u lozu i „neplitane” jabuke. U prvi mah ga za~u|eno pogledah, ali kad je pokazao jabuke, dok me je „sedao“ na paw postavqen pored ~esme s izvorskom vodom, shvatih da su neprskane i zdrave. Pogled s mesta na kojem je ku}a puca na manastir De-

– Zapo{qen sam u veterinarskoj stanici u Zubinom Potoku, a ambulanta nam je u @itkovcu. Radim malo i privatno. Pre rata radio sam mnogo, pe{a~io po 40 kilometara u jednom smeru i leti i zimi. Znao sam da odem po ~itavu nedequ na teren. Odavde do Lukara, tamo kad se

Kud koji mili moji – @iveli su mi ovde majka, otac, bra}a, sestre. Sada bra}a ìve u blizini, jedan ima stan u Mitrovicu, drugi je u Zve~anu. Sve ~etiri sestre su se poudavale i ìve svoj ìvot. Ali dolaze one. Jedna radi u sud, druga u op{tinu, najmla|a je nezapo{qena, a najstarija je bila u jednu fabriku koja je sada pod ste~ajom _– obja{wava Toma kako je i pored toliko brojne familije ostao sam u ku}i.

– Volim da kuvam sve, znam i pite ispod sa~a da spremam, i pasuq, i krompir. [to dobra doma}ica zna, i ja znam. Samo nisam razvijao kore za pitu, ali i to znam, nego nemam vremena – pri~a Toma, ali tu mi ne bi pravo jer proradila je ènska sujeta, pa poku{ah da ga bocnem: – A ko ti pere ve{ i stvari kad nema{ ma{inu? – Ja, ko }e? – skoro uvre|eno veli i dodaje: – Kad bih imao ènu, bilo boqe, ali {ta da radim. I ovako sam naviko, bi}e zdravqe od boga, bi}e. Imao je {ansu da napusti selo, da se oèni i stvori porodicu, ali nije hteo da ide na miraz u Kraqe-

vine vode, put za Zubin Potok, u daqini kroz maglu na Kopaonik, ali ne i kom{ijske ku}e. Jer, wegova ku}a na bregu je jedina u kojoj neko ìvi. Drugi su oti{li u „boqi ìvot“ kako kaè moj doma}in. Od 14 ku}a koje su ~inile ovo selo, samo se jo{ wegov oxak dimi. Do prvog kom{ije ima oko dva kilometra, ili za wega tako fizi~ki spremnog, petnaestak minuta hoda. A navikao je da pe{a~i jer pre rata je kao veterinarski tehni~ar drào sva sela u okolini, i stizao ~ak do Crne Gore!

Ro ga ta sto ka ka no rod naj ro |e ni ji

\e se do la zi, tu i pu sta ku }a vre di

Od To mi ne ku }e ma lo se „{e va“ kad ra ki ja vo di

ulazi u pazara~ki kraj, drào sam tridesetak sela. Ali rat je u~inio svoje, sto~ni fond se smawio pa je mawe i posla. U selima u koja sam nekada i{ao sad nema nikoga – pri~a Tomislav kr{e}i ruke. Iako je sam k’o paw, nema dana da nije „upo{qen“. Bavi se vo}kama, drì ba{tu, i „|e pogleda o~ima, sebi pos’o otvori“. Se~e i prodaje drva, pe~e rakiju koju tako|e prodaje po kafanama u Zve~anu i Mitrovici, ~uva koze i radi sve po ku}i. Ni{ta mu ne fali, kaè, ima nov „smederevac„, televizor s „total„ antenom, dobru struju i vodu, i nagla{ava po ko zna koji put, sve zna sam da radi:

vo, kod `ene koja ga je zvala i nudila mu sve. A `ena stvarno nedostaje u ku}i gde se jo{ gazi po zemqanim podovima, prozor je taman toliki da se glava kroz wega promoli, a sto postavqen samo za jedno.

Zveri pristojni susedi – Iz {ume oko ku}e ~esto se pojave medvedi, ali ni{ta ne diraju pa ih se nisam previ{e upla{io. Jednom godi{we do|u i odu svojim putem. Vi|ao sam i vukove pa zato moram lepo da ogradim staje za stoku. Imam ja i pu{ku koja mi je ostala od oca, uz wu i uredne papire, za ne daj boè da zatreba kad ~uvam ovce. Navikao sam na divqe ìvotiwe, ali bih voleo da imam jednog {arplaninca da mi po komandi ~uva stado – prièqkuje Tomislav.

RAZVOJNI PUT \OR\A ^UBRI]A OD PRIGREVICE DO MONTREALA I LONDONA

Dok tor ma te ma ti ke ~u va du {u od En gle za Za prili~an broj intelektualac stasalih u prosperitetnoj SFRJ tipi~na je biografija \or|a ^ubri}a. Rodio se pre 50 godina u Prigrevici i tu zavr{io osnovnu {kolu, po dva razreda gimnazije u Apatinu i Somboru, da bi u Beogradu diplomirao matematiku i 1988. magistrirao. Radio je na Matemati~kom institutu SANU i bio pre-

lu, gde sam i odbranio disertaciju 1993. Dve godine kasnije ukazala se prilika za postdoktorske studije na Kembrixu, {to sam i iskoristio, pogotovu {to je suprugu, doktora primewene matematike, ~ekao posao u londonskom Telekomu. Uz to, nismo vi{e morali da letimo preko Atlantika da bismo obi{li roditeqe. Kanada je, ina~e, dobra

^u bri} Bri tan ci ma po ka zao gu sle

dava~ na PMF-u. U prestionici se oènio koleginicom Marijom, a u Srbiji im se rodila i }erka Hana koja danas ima 20 godina. Radoznalost ga je, kaè, odvela prvo u Kanadu. – Ve} 1988. plata je postala nesigurna. Nikada nismo znali da li }emo je dobiti ili kolika }e biti. Uz to, pojavila se i prilika da odem i vidim kako se ìvi u svetu. înilo nam se da je to dobro re{ewe, pogotovo {to mi je omogu}eno da doktorske studije nastavim u Montrea-

zemqa za iseqenike, nimalo ksenofobi~na i ne o~ekuje od do{qaka da perfektno znaju francuski ili engleski, ali, brate, mnogo je daleko! – pri~a ^ubri}, koji je i ovog novembara do{ao u rodno selo na zadu{nice roditeqima, ali i da poseti brojne prijateqe i rodbinu. Bar tri puta godi{we dolazi u zavi~aj, sam ili s decom i suprugom. ^ak je adaptirao i roditeqski dom da bi se zaista ose}ao kao kod ku}e. – Oboje dece rado dolaze sa mnom i govore srpski jezik iako je sin,

– Ne mora da zna~i da }e da ostanem sam, mo`da i na|em neku gospo|u. [to mora da ostanem sam?! Ima i sa sela neka koja ho}e, ako nam je sudbina da se na|emo i da se svi|amo jedno drugom, onda }e i da ostane – smeje se kao neve{to Tomislav, sklawaju}i se pomalo u stranu. – Izvini, gospo|ice, ja malo „vu~em“ na {talu, ali {ta }u, stalno sam kod koza – obja{wava, i zove me da s wime i ostalim gostima po|em do staje u kojoj dr`i koze i ovce dobijene za zapat od manastira Devine vode. – Od manastira sam dobio koze, ne da ih prodajem ve} patim i razmno`avam pa svi od toga imamo koristi. Samo ne mogu odmah da napravim obor – pokazuje rukom na razru{enu gra|evinu za koju smatra da }e biti dobra {tala. A meni se stvori knedla u grlu kad je non-

koji danas ima 14 godina, ro|en u Kanadi. ]erka je student bilogije, hemije i medicine, dok sin, jo{ uvek osnovac, ima smisla za matematiku i muziku, ali ko zna {ta }e izabrati za svoj poziv i gde }e od wega ìveti. Ja }u, pak, kad se usaglasim sa suprugom, penzionerske da ne pro vo di ti u Be o gra du ili Prigrevici – kao pravi nau~nik dugoro~no planira \or|e. Trenutno radi u londonskoj Rojal bank of Skotland, dok supruga na fakulteru predaje primewenu matematiku i programirawe. – Nije mi ào {to sam oti{ao jer moè se i na strani sasvim lepo ìveti, ali treba paziti da se ne proda du{a industriji. Tada postajete samo puka karika u lancu i vi{e nema povratka – upozorava doktor. U Prigrevici je pre neki dan proslavio svoj 50. ro|endan, a posetio i Zavi~ajno udruèwe Srba iz Like „Li~ko ogwi{te“ ~iji je ~lan i ~esto donator. Agilan je i u Serbijen siti klubu u Londonu, gde se okupqaju sve brojniji zemqaci iz pre sto ni ce Uje di we nog Kra qev stva, ali i na tradicionalnim okupqa wi ma u pra vo slav noj cr kvi. Wegovi roditeqi su u Ba~ku do{li „vlakom bez voznog reda„, otac iz [iroke Kule a majka od Srba pa, kako kaè, s obzirom na dominatnu ate i sti~ ku ide o lo gi ju, re li gi ja nije bila previ{e va`na u wegovom odrastawu. – êsto me kolege Englezi pitaju o Srbiji pa sam jednom i poveo svog prijateqa u posetu Prigrevici. Na odlasku je priznao: Pa vi uop{te niste takvi kakvima vas mediji opisuju. Problem je samo kako sve wih dovesti da se u to uvere – zakqu~uje ûbri}. J. Prel~ec

{alantno re~e da je u toj budu}oj {tali ro|en. – Na prole}e }u to da zavr{im jer sam pisao zahtev u op{tinu pa }e da mi daju pesak, armaturu i cement. To su, bre, zidovi od metar, ne moè top da ih razbije. Vaqda ne}e i to da ostane samo obe}awe – u dahu ispri~a na putu do tora. A tu jarac, po dve koze i ovna, jedan beli, s rogovima kao na mitskoj slici „Seobe“, a drugi mawi, crni, tek su po~eli rogovi da mu rastu. Mazi ih Tomislav, pri~a s wima kao s decom, jedina su mu prava razonoda. Sve ostalo do|e i pro|e. A pro|e tako {to se okupe mu{karci iz okolnih sela kod Tome na pe~ewu rakije. Bude tu i pesme, igre, a bogme i uplitawa nogama. – Hvala bogu, ni{ta se do sad nije lo{e desilo, ali rakija ne}e u bure da miruje, a kamoli u glavu. Alkohol poniàva razum, tera ga u propast. Ali u malim koli~inama moè da bude prijateq, i zdravstveno, i da zavr{i{ pos’o. Ina~e, odavde svi odlaze na dve noge, niko se nije toliko opio. Jeste da se malo „{eva“ kad rakija vodi, ali bude lepo. Da sam lo{ ~ovek, ne bi mi ni dolazili, ovako je stalno puno. \e se dolazi, tu ku}a vredi – kaè Toma. Zorica Dragojevi}

Me de ni me sec na sa la {u bez stru je „Dadin zeleni sala{„ kraj Sivca, iz letargije ba~ke ravnice pokrenula je Dragica-Dada Kalu|erski, doma}ica sala{a i predsednica Udru`ewa koje se zove kao i wen grunt. Osnovano je lane da promovi{e sala{arski turizam, „neba`darenu” hranu i obi~aje. – Od turizma za sad nemamo mnogo vajde, ali bar smo se pro~uli u Vojvodini i {ire – ka`e Dada. – Na sala{u su za goste sre|e-

cije {irom Vojvodine, ali vole i da budu dobri doma}ini. – Na{ Sivac je ranije bio poznat po guskama, a kad se o~upaju, krupno perje se ~ijalo devojkama za {tafir i jastuke. Svi smo ranije spavali na slamaricama, znali da ih pospremimo i tako odrastali. Komu{awe kukuruza je bilo uobi~ajen posao, pa slamarice punimo i qu{tikom – pri~a Dada.

Kod Da de go ste do ~e ku je i har mo ni ka{

ne dve etno-sobe, gde mogu da provedu nekoliko dana u miru, ti{ini i nepatvorenom ambijentu nekada{wih sala{a. Mogu do}i za vikend, ali, {to ne, i medeni mesec. Kad sam je tu mogla da odrastem bez struje, {to ne bi gosti proveli jedan vikend? Dada i suprug joj Danilo bave se proizvodwom zdrave hrane, a neguju i stare obi~aje, po~ev od tradicionalnog na~ina kosidbe `ita, ru~nog brawA kukuruza, pa do ve} odavno zaboravqenog ~ijawa perja. Ekipa koju okupqa uveseqava harmonika{ Dragoqub [}eki}, koji zna dobro da za~ini specijalitete u bogra~u, a tu su su Cveta Molnar, snajka Eva Kova~, Er`ika Lakato{, Dejan, Miqan i @eqana Kova~ i drugi. Rado odlaze na tematske manifesta-

Dadine kom{ije su veoma lepo prihvatile ono {to je zapo~ela, dodu{e iz svojih vikendica, a ona sve to doìvqava veoma emotivno. – Sala{ je pravqen 1950, a ja sam se rodila 1956. – ne skriva godine Dada. – Obra|ujemo oko osam jutara oranice, imamo i mali rasadnik ~etinara za ozelewavawa sala{a i okoline. Bavimo se svim i sva~im, od ratarstva i ba{tovanluka, do vo}arstva i vinogradarstva. Moramo sva{tariti jer je ovo veoma te{ko vreme. Ako izgubimo na ìtu, dobijemo na kukuruzu, a ako omane i jedno i drugo, vaqda ne}e {qive. Ima ìvota na sala{u, samo nije tako idili~an kao {to ga moderne reklame prikazuju. M. Mitrovi}

crna hronika

dnevnik

ponedeqak21.novembar2011.

DA NAS SE NA STA VQA SU \E WE [A RI ]E VOJ GRU PI

Pr vo po ja vqi va we Dra {ka Vu ko vi }a Pred Specijalnim sudom u Beogradu, u nastavku su|ewa Dar ku [a ri }u i wegovoj grupi, koji se sumwi~e za krijum~arewe kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu tokom 2008. i

Dra{ko Vukovi}

2009. godine, danas bi trebalo da se prvi put pojavi okrivqeni Dra {ko Vu ko vi} iz Berana koji se u pritvoru na{ao pro{log meseca, nakon {to se, kako je zvani~no saop{teno, dobrovoqno predao sudu. Pre nego {to se predao policiji u Srbiji, Dra{ko Vukovi} se u februaru 2010. predao policiji u Beranama, ali je pu{ten nakon saslu{awa jer kao cr no gor ski dr `a vqa nin tada nije mogao biti procesuiran u toj dr`avi niti je mogao biti izru~en Srbiji. Posle

suda svoj stav o wegovom budu}em statusu u tom procesu, odnosno bi}e obelodaweni uslovi pod kojima se Vukovi} predao posle pregovora s Tuìla{tvom. On bi mogao dobiti sta tus sve do ka-sa radnika u tom procesu, a mogu}e je i da s Tuìla{tvom za kqu ~i spo ra zum o priznawu krivice. Su |e we, ko je je po~elo u septembru pro {le go di ne, uveliko je odmaklo i u{lo u fazu izvo|ewa dokaza, a iza za javnost zatvorenih vrata sudnice, saslu{ana su i dva svedoka-sradnika. Pro{log meseca je u dokaznom postupku po~elo preslu{avawe policijskih snimaka prislu{kivanih telefonskih razgovora okrivqenih koji su vo|eni u periodu relevantnom za optu`nicu. Ina ~e, svi okri vqe ni u predmetu „[ari}„, odnosno jedanaestorica koji su se na{li na optuèni~koj klupi, u odbrani su odbacili sve optu`be. Podsetimo, optu`nicom koju je Tuìla{tvo za organizo-

Bek stvo kao u fil mo vi ma Pre no {to se na{ao na optu`nici kao ~lan [ari}eve grupe, Vukovi} je {iroj javnosti postao poznat po spektakularnom bekstvu izvedenom u Danskoj u martu 2007. godine, kada su ga prilikom prebacivawa u zatvor oslobodili kompawoni, raniv{i u toj akciji ~ak 11 danskih policajaca. Prethodno, Vukovi}je u Danskoj uhap{en kada je policija kod wega prona{la 38 kilograma kokaina, a po nezvani~nim informacijama, akcija u Danskoj je izvedena da bi se spre~ilo wegovo pojavqivawe pred sudom jer je nekoliko godina ranije hap{en zbog droge u Luksemburgu i tom prilikom je policiji odao deo narkolanca kojem je pripadao. potpisavawa sporazuma o me|usobnom izru~ewu dràvqana izme|u Crne Gore i Srbije u oktobru pro{le godine, Vukovi}u se gubi trag sve dok se pre me sec da na ni je pre dao srpskoj policiji. U javnosti se naga|a da bi danas na su|ewu moglo biti veoma zanimqivo, budu}i da se prilikom prvog pojavqivawa pred sudom okrivqeni izja{wavaju o optu`nici i iznose odbranu. Tuì la {tvo za or ga ni zo va ni kriminal trebalo bi da izloì sudskom ve}u Specijalnog

vani kriminal podiglo u aprilu pro{le godine, obuhva}ena su dva doga|aja iz 2009. godine. Prvi, od 15. oktobra 2009. kada je u Ju`noj Americi, u Urugvaju, u luci Santa Lusia, na jahti „Maui” ~iji je vlasnik hrvatski dr `a vqa nin Ana s ta s i j e Mar t in ~ i}, pri li kom po li cijske akcije prona|eno i zaple we no 2.174 kg ko ka i na. Drugi doga|aj je od 19. januara 2009, kad je u blizini Pize u Italiji, u policijskoj akciji otkriveno i zapleweno ukupno 235 kilograma kokaina. J. J.

„DNEVNIKOVA TEMA” UBI CE LA KO NA PRA VE KO RAK OD NA SIL NI [TVA DO OD U ZI MA WA @I VO TA

Zlo ~in oba ve na br zi nu, a ka ju se na te na ne Prethodnu nedequ dana novosadska policija podnela je krivi~ne prijave protiv osumwi~enih za dva poku{aja ubistva u Novom Sadu, kao i za te{ko ubistvo na Klisi za koje se saznalo sa ~etiri meseca zaka{wewa. U prvih devet meseci ove godine na podru~ju PU Novi Sad, u devet slu~ajeva ubijeno je deset qudi, a policija je uspela sve da ih rasvetli. U odnosu na isti period lane zabele`eno je jedno ubistvo

susre}emo s uticajem droge i alkohola, ali to nije presudno, ve} ubrzava delo. Nekad je ubistvo iz koristoqubqa ~iweno da bi se do{lo do para za drogu. Ako nema organizovanog kriminala i naruxbina, ve}i deo likvidacija nije planiran ve} se ne{to zakomplikovalo. Ve}ina osumwi~enih se kaje kad do|e kod nas, ali ne odmah, ipak oni su u tom trenuku delo ve} uradili. Odnosno, prvo negiraju u potunosti da Dvostruko ubistvo u Starim Ledincima {okiralo javnost

Zanimqavo je da se dosta okrivqenih, makar u po~etku, u sudu poziva na lo{e zdravstveno stawe i na to da se ne se}a kako je do{lo do toga da im padne mrak na o~i. Upravo zbog takvih navoda, koji se potvrde i lekarskim nalazima, u zatvorskoj bolnici se neretko ~uvaju najokore-

mawe, a smawen je i broj poku{aja ovog krivi~nog dela, pri ~emu je policija do kraja septembra 2011. evidentirala 14 poku{aja ubistava u odnosu na pro{logodi{wa 22. Gotovo sva ubistva ove godine koja su se desila u ju`noj Ba~koj, dogodila su se ba{ u Novom Sadu, a samo dva u drugim mestima, u Zmajevu i Savinom Selu. Iako je godinama prosek na podru~ju ju`ne Ba~ke jedno ubistvo mese~no, ima dana kad se dogode dve likvidacije, i to u dva sata razmaka, kao u slu~ajevima ubistva Velibora Vu~urovi}a na Bulevaru Ja{e Tomi}a i Nik{i}anina Bawa Domazetovi}a na „Sala{u 137„ na êneju, dok se beleè i periodi od po vi{e meseci koji pro|u bez ovih te{kih dela. – Te{ko je na}i zajedni~ki predznak i imeniteq za ubistva i poku{aje tog dela, kao {to su motiv, vreme, lokacija, prostor, dejstvo psihoaktivnih supstanci i alkohola, profil izvr{ilaca, starost i sli~no – kaè za „Dnevnik” {ef grupe za rasvetqavawe krvnih i seksualnih delikata u novosadskoj Policijskoj upravi Ni ko la La za re vi}. – îwenica je da se u rasvetqavawu slu~ajeva

su ume{ani u zlo~in, ali kad ih suo~imo s ~iwenicima i dokazima, kre}u s kajawem, {to iz moralnih pobuda, {to zbog stvarawa boqe slike o sebi pred su|ewe koje sledi. Na{ sagovornik kaè da je ove godine situacija ipak ne{to malo boqa u odnosu na pro{lu kad je re~ o krivi~nim delima ubistva i poku{aja tog dela, ali se ne moè slutiti {ta }e se doga|ati do kraja godine. – Dobro je {to su svi izvr{ioci ovih zlo~ina privedeni. Imam ose}aj da je veoma va`no da se sudskim presudama ne {aqe poruka povratnicima u kriminal da mogu nastaviti da kr{ewe zakon. Ako se protiv nekoga podnese deset krivi~nih prijava za dela s elementima nasiqa, ne bi bilo dobro da protiv wega nema nijedne osude. Ne mogu da kaèm da se za ova te{ka dela na kojima radimo ne izri~u odgovaraju}e kazne, ali dobro je da se i za blaà dela po~iwena uz nasiqe na vreme izrekne odgovaraju}a kazna. Ako se izvr{ilac zaustavi na prvoj stepenici, ne}e nastaviti da raste i napreduje u kriminalu – napomiwe Lazarevi}.

PO LI CI JA I CA RI NA SVA KE GO DI NE PRO NA \U NA STO TI NE OTU \E NIH UMET NI NA

Od rim skog nov ca do Pi ka sa Srpski carinici, koji su na grani~nom prelazu Vr{ka ~uka na granici s Bugarskom spre~ili po-

ku{aj izno{ewa iz zemqe 72 umetni~ka dela, kao i slu`ba za spre~avawe organizovanog kriminala, u vi{e navrata onemogu}ili su krijum~arewe umetni~kih dela, ikona i vrednih antikvarnih predmeta. Carinici su na Vr{koj ~uki, kako je saop{teno, otkrili poku{aj krijum~arewa dela ameri~kih umetnika Dej vi da Sa te ra, Dej vi da Go slin ga, Marijan Bingam, Xu dit Xu di i Ro sa ne Azar, koja su u

automobilu „tojota” francuske registracije, nameravala da u Bugarsku prokrijum~are dva ameri~ka dr`avqanina, galerista i jedan od autora otkrivenih dela. Srpski carinici su na istom prelazu pre desetak dana spre~ili poku{aj krijum~arewa 48 umetni~kih slika savremenog holandskog autora, koje je u Bugarsku poku{ao da iznese holandski dr`avqanin J. P. iz Mastrihta. U posledwih nekoliko godina na grani~nim prelazima ili u policijskim akcijama prona|eno je i zapleweno na hiqade umetni~kih i antikvarnih dela, me|u kojima ima i onih izuzetne vrednosti. Zbog velikog broja otkrivenih slu~ajeva krijum~arewa, na{a carina je pre nekoliko godina sa~inila listu zaplene umetni~kih i antikvarnih dela i ikona, koja je iz godinu u godinu sve ve}a. Me|u zaplewenim delima koja se isti~u svojom vredno{}u je violina Stefana Skarampele iz 1900. godine, zaplewena na grani~nom prelazu Batrovci u aprila 2007. godine, u autobusu na redovnoj liniji Pariz–Beograd. Osim ovog predmeta, na istom grani~nom prelazu u vozilu francuskih oznaka, carinici su otkrili i bistu „Portret devoj~ice”, poznatog skulptora Antuna Augustin~i}a. Veliku zaplenu u novembru 2007. imali su i carinici na Kelebiji, koji su

spre~ili krijum~arewe 19 uqa poznatih autora. Jednom prilikom u rutinskoj kontroli Beogra|anina koji je na ulasku u na{u zemqu prijavio samo polovnu mi kro ta la snu pe}, carinici su u wegovom kombiju prona{li brojna umetni~ka i antikvarna dela, me|u kojima molitvenik u ko`nom povezu, ~etiri antikvitetne figurine kao i 14 ogrlica od bisera i poludragog kamewa. S krijum~arewem se suo~avaju i ostale slu`be: tako je slu`ba obezbe|ewa na Aerodromu „Nikola Tesla” 2009. godine rendgenskim snimkom u prtqagu na{eg dr`avqanina koji je krenuo za Berlin prona{la vi{e od 15 kilograma starog novca iz rimskog perioda. U akciji pripadnika Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala, jula 2011. godine, uhap{en je @. E. (40) iz Zemuna, u ~ijem stanu je prona|eno osam umetni~kih slika, od toga ~etiri za kojima je tragao Interpol. Na{a policija,

Cr na li sta no vo sad skih ubi sta va Novosadska policija podnela je ove godine krivi~ne prijave za sedam te{kih ubistava, jedno ubistvo i jedno delo nano{ewa te{kih telesnih povreda sa smrtnim ishodom. Tako je ve} 1. januara podneta krivi~na prijava protiv Alek san dra S. koji se tereti da je nekoliko dan ranije, po svoj prilici iz koristoqubqa, usmrtio bra~ni par Josipa Diwesa i Rozaliju Pali}. Krajem istog meseca Sa {a J. iz Sremske Kamenice okrivqen je da je pi{toqem ubio neven~anu suprugu Jasnu Kurte{ u stanu na Novom nasequ, najverovatnije iz qubomore. Za te{ko ubistvo radnice De~jeg sela Svetlane Zori}, po~iweno 7. juna, okrivqen je maloletni {ti}enik ove ustanove S. M., a kao uzrok ovog zlo~ina navode se psihi~ke smetwe okrivqenog. Mi lan J. iz Prokupqa i maloletni Du {ko S. iz Ba~ke Palanke okrivqni su da su 11. avgusta iz koristoqubqa ubili Novosa|anina Petera Gregorina. Za te{ko ubistvo svog oca Jova i policajca Sini{eHrweza, oca troje dece, aktivirawem bombe 30. oktobra u Starim Ledincima, okrivqen je Sre} ko M. za koga se veruje da je zlo~in po~inio uz psihi~ke smetwe i uticaj alkohola. Bi qa na M. iz Savinog Sela tereti se da je 24. oktobra ubila svog supruga sekirom, navodno zbog nasiqa u porodici. Za ubistvo iz pi{toqa svog kolege Predraga Ja}ovi}a u prostorijama policijske ispostave u Zmajevu okrivqen je policajac Sa {a R. Na ovu crnu listu pre nekoliko dana upisala se i Ra di ca K., koja je nakon ~etiri meseca priznala ubistvo mu`a Branislava, po~iweno 19. jula u wihovoj ku}i na Slanoj bari. lije ubice koje su na obaveznom psihijatrijskom le~ewu. Iako se nekim okrivqenima u po~etku glavnog pretresa ta varijanta izolacije ~ini kao dobra mera za izbegavawe prave kazne,

~esto ostaju na psihijatrijakom le~ewu do pet godiina, ali ponekad i do`ivotno. Sve zavisi od nalaza i mi{qewa ve{taka psihijatara. M. Vu ja ~i}

Po gi nuo u ko pu Maj dan pe ka Sa{a N. (35) iz Ra{ke, radnik beogradske firme „Mureks”, nastradao je ju~e na lokalitetu rudarskih istra`ivawa „Grabova reka„ kod Majdanpeka. Policija je potvrdila ovu nesre}u sa smrtnim ishodom, ali jo{ uvek nisu saop{teni detaqi koji su doveli do pogibije nesre}nog momka. Po nezvani~nim informacijama, on je nastradao kada je poku{ao rudar-

u saradwi sa {vajcarskom policijom, krajem oktobra prona{la je u Beogradu dve umetni~ke slike Pabla Pikasa vredne ukupno oko ~etiri miliona evra. Te Pikasove slike, iz 1944. i 1962. godine, bile su ukradene u vreme odr`avawa gostuju}e izlo`be u kulturnom centru „Zedam„ u Pfefikonu, februara 2008. godine, a nakon pronala`ewa u Beogradu, vra}ena su vlasniku – muzeju „[prengel„ u Hanoveru. Jedan slu~aj krijum~arewa iz Srbije okon~ala je italijanska policija 2009. godine kada je u Srbiju iz Ankone vra}ena ikona Kr{tewe Isusa, ukradena 1977. iz srpske pravoslavne crkve svetog Nikole u Neradinu kod Iriga. E. D.

mnogi se na le~ewu pokaju {to su odbranu gradili u tom pravcu. Na obaveznom psihijatrijskom le~ewu je i Novosa|anin Dra gan Jan ko vi}, kome je stavqeno na teret da je 2006. godine izmasakrirao oca i majku, a potom wihove delove pobacao u kontejner. Ovakvi izgrednici

skim ~eki}em da odvali deo stene, {to je prouzrokovalo odron ve}e stene koja je pala na wega i usmrtila ga. Navodno, na tom mestu rudarska istraìvawa obavqa firma „Mureks”, a pretpostavqa se da na tom podru~ju ima zlatonosnih leì{ta jer su u blizini rudnik zlatonosnog kvarca „Blagojev kamen„ i rudnik zlata „ôka Marin„. E. D.

Is pi ta ti po re klo na |e nog nov ca Strukovno Udru`ewe policije „Solidarnost” pozdravilo je odluku ministra policije Ivi ce Da ~i }a da se Kru{evqanka Ma ri na Mo ra ~a nin, koja je prona{la i vlasniku vratila vi{e od 200.000 evra i 500.000 dinara, zaposli u MUP-u. „Sa zadovoqstvom smo primili vest da je na{ ministar policije pokrenuo proces da se Marini Mora~anin, nakon hrabrog i po{tenog gesta, obezbedi prijem u radni odnos u na{em ministarstvu, ali istovremeno apelujemo i da se u skladu sa zakonom i policijskim ovla{}ewima pokrene proces utvr|ivawa porekla novca gospodina koji je novac zabo-

ravio u toaletu”, ka`e se u saop{tewu „Solidarnosti”. Oni napomiwu da je izostanak kontrole porekla novca tokom privatizacije u Srbiji doveo celo dru{tvo do katastrofalnih posledica, a upozoravaju na to da se sve vi{e mladih danas rukovodi poreme}enim sistemima vrednosti. „Upravo zato, gest Marine Mora~anin mora biti podsticaj za povratak pravih principa i vrednosti u na{ dru{tveni sistem, a odluka ministra Da~i}a da je zaposli u MUP-u je pravi primer nagra|ivawa moralnih principa i vrednosti„, stoji u saop{tewu policijskog udru`ewa. E. D.

dru[tvo

ponedeqak21.novembar2011.

UTO PIJ SKI PO LIS

PRE @I VE TI GRAD

^e pr ka we po fik tiv nom ple je ru An to na Go ro dec kog

U de se tom kru gu pa kla Ne umem vi {e re }i da li je grad ru `an ili lep. Sva ki dan mi pru `a do ka ze za jed no i dru go. Mo `da je naj po {te ni je re }i da se ne pri jat no sti ozbiq no na go mi la va ju, a da im odo le va ve kov ni ta log le pog i do brog. Is pa da da je lep za to {to sam op ti mi sta.

dnevnik

c m y

{io. To {to iz gle dam kao svoj ne po slu {ni ko a li ci o ni part ner nut ka ~i uglav nom raz u me ju }ut ke. Da ni je ta ko, bi li bi osve do ~e no ru `ni. Jed nom bio u po seb no lo {oj for mi. Od bru sio sam ko sti mi ra noj cu ri, tre }oj u 20 se kun di, da su do {li u grad iz de se tog kru ga pa kla. Ova na mah skru {e na, zbu we na, oka ta, kao da me je iz do bre na me re gad no o~e pi la. Ma lo }u ti, pa se usu di re }i: ali, ima ih sa mo de vet...?!. Po gle dam je pod o~ wa ci ma raz o ~a ra nog na stav ni ka, shva ti br zo {ta sam hteo. I sad ona jad na nut ka pa {te tom, dok vlast gra be ovi {to ne ume ju da iz bro je do de vet. Ose }am se kri vim {to mi svi nut ka ~i od re da iz gle da ju po {te no. Jad na je ze mqa gde bo gat stvo pri zi va zle du ho ve, a mu ~an po sao do bre. I kad god po ku {am da se od u prem tim du ho vi ma, ne ki zli ~o vek me po vu ~e na zad. Uspa va me smi re nim, |a vo qim {a pa tom. A ~i me nas to nut ka ju ? Vi {e ni ne znam, {to je od go vor sa mo po se bi. Obe smi {qa va we s vr ha do spe lo je i do nut ka ~a. Ko ti da nas, osim onih ko je te vo le, ima po nu di ti i{ta vred no? Do bro, go to vo sva ki je po sao osim po {ten i ào mi je {to se ru `ni ji deo gra da iz li va po tim qu di ma. Znam po I le po i ru `no la ko je pre po zna ti. Pre se bi - da smo ~e {}e do bre vo qe i wi ma bi se ku te u gru di ma kad ih sret ne{, to le po i pro cve ta lo. Po pi je le po ras po lo èn ~o vek ru `no, ne stig ne{ ni da raz mi sli{ bo qe o i po ko ju otrov nu kap, ka mo li re kla mu ili to me. Na qu de ko ji nas bes pla tan sok. Ni je fi no nut ka ju ar ~io sam mo zak ner vi ra ti se zbog glu po sti do voq no du go da znam da - Ni je fi no ner vi ra ti se na ko je ne mo è mo uti ca ti, ne mam stav! Pro sto, i ru - zbog glu po sti na ko je ne pa jo{ u to uvla ~i ti nut ka `ni su i le pi, jer mi do sa - mo è mo uti ca ti, pa jo{ ~e. Ta je ra bo ta kao lo{ |u ju dok za ra |u ju za hleb. gra fit na gr do ban bil bord. u to uvla ~i ti nut ka ~e. Grad je od mah ru `ni ji. Ima ta kvih pro fe si ja, ova Ta je ra bo ta kao lo{ je sa mo po sta la pre vi {e Naj ru `ni je je ka da su agre siv na. To su mom ci i nut ka ~i qu di sred we do bi, gra fit na gr do ban cu re sa pla ka ti ma, le ci a ne mla di. Sla bi su na pro bil bord ma, za lo ga ji ma, gu tqa ji ma, met du {e i ele men te. Ne pi ta wi ma i obe }a wi ma. sto ji im, a ni gra du. Za raz li ku od wih, ove {to ih pla }a ju @ao mi je {to ni ko ne pi {e o te ì ni dav no sam ka te go ri sao. Za mi sli: qu di ko ji qu ba zno sti. Gle dam qu de sa mle ve ne, de hi pla }a ju dru ge qu de da nut ka ju tre }e qu de. dri ra ne iz nu tra, ve tar bi ih od neo da ni su Si gur no ima ju ne ki raz log za to. Ne ku ci u co ku la ma. [ta tr pe i ka ko ru è sva ko fru, kla dim se, ko ja sve ob ja {wa va i oprav dnev ni cu zna ju oni, i oni ko ji ih ne vo le do da va. voq no. Na ru ì {e grad. Za nut ka ~e ko ji su Pre ma nut ka ~i ma sam bi vao i pri ja zan i me le po po nu di li i jo{ lep {e osta vi li na ohol, i {a qiv i be dan - ka ko im za pad nem. mi ru imam sa mo re ~i hva le. Vo lim ih {to Da nas, tru dim se da tro {im bi }e is kqu ~i su jed no stav ni. Jed no stav no - ne po sto je. vo na le pe stva ri i po ja ve. Na u ~io me je Sve mi se ~i ni da mi je grad, ona ko - u grad di sci pli ni: par do ni ram ru kom, skre re du. nem po gled, kao da sam {to god se bi zgre Igor Mi ha qe vi}

An ton Ser ge je vi~ Go ro dec ki, glav ni ju nak Lu kja wen ko ve ur ba ne fan ta zi je „No} na stra `a“, jed ne od ret kih ru skih `an rov skih kwi ga ko je su pro na {le put do za pad nih ~i ta la ca, vo li da slu {a gla snu mu zi ku dok pa tro li ra usnu lom Mo skvom u po tra zi za vam pi ri ma bez do zvo le. Pa `qi vi ji ~i ta o ci mo `da se i se }a ju da je An to no va plej li sta bi la ve }i nom sa sta vqe na od

ma, even tu al no ja pan skoj pop-rok sce ni. Ba{ ovih da na, „Pik nik“ se ri jom ve li kih kon ce ra ta du` ce le Ru si je obe le à va tri de set go di na od svog pr vog al bu ma. Ina ~e, re~ je o ben du osno va nom 1978. u Pe tro gra du ko ji bi se mo gao svr sta ti u art rok ili pro gre si ve rok, mu zi ke obo je ne ru skom me lan ho li jom i tam nim to no vi ma hlad nih uli ca ne ka da {we se ver ne pre sto ni ce, me lo di ja vaq da sa svim iz me {a nih s be lim vo „Pik nik” na sce ni da ma le de ne Ne ve. Idej ni vo |a i autor tek sto va i mu zi ke ne mo gu }e da le ko. Re klo bi se da su za „Pik ni ka“ je Ed mund [kqar ski, gi ta - hva qu ju }i in ter ne tu po no vo oì vqe ni ri sta i pe va~. We gov neo bi~ ni glas i svi zlat ni mi to vi an ti ke – od ap so lut spe ci fi ~an na ~in pe va wa ko ji po ne kad ne (ovaj put ne {to ot por ni je na slu ~aj po ma lo pod se ti na Ja na An der so na, a no obo re ne sve }e) Alek san drij ske bi po ne kad ~ak i na ru ski me los, da ju na - bli o te ke u ko joj su nam pod pr sti ma naj ro ~it ot klon mu zi ci ove gru pe. zad go to vo svo zna we i sva umet nost na Za ni mqi vo je da je, iako i ve o ma mu - {e ci vi li za ci je, pre ve de ni u ve se le zi~ ki obra zo van, [kqar ski po pro fe - pik se le obo je ne sve tlo sti, do sna o Ed mund [kqar ski onoj istin skoj jed na ko sti i qud skoj po ve za no sti uto pij skog po li sa u ko me Na in ter ne tu ve} du go po sto ji sajt pod na zi vom „Pik nik sva ko na trg slo bod no iz no si svo je ide je, de la, sta vo ve ili ro bu, neo gra ni ~en za Jen ki je” (Pic nic for Yanks) ko ji je iz ve sni Ame ri ka nac s po re klom ili pro sto rom. Flo ri de po sve tio ru skim mu zi ~a ri ma: na pr voj stra ni on Ta ko i bi va da je dan ru ski kwi èv ni pi {e o sa svim ra zu mqi voj è qi da se po sle ~i ta wa „No} ju nak mu zi kom ko ju slu {a po ve è qu de ne stra è“ pro ~e pr ka po An to no vom ple je ru iz naj u da qe ni jih de lo va sve ta. Na in ter ne tu ve} du go po sto ji sajt pod na zi pe sa ma op skur nih ru skih ben do va. Jo{ si ji in è wer nu kle ar nih elek tra na. vom „Pik nik za Jen ki je’’ (Pic nic for pa `qi vi ji ~i ta lac pri me tio bi, mo - Ma da se ti me ni je ba vio, è qa za pra - Yanks) ko ji je iz ve sni Ame ri ka nac sa `da, da se me |u svim tim na ma ne po zna - vqe wem uvr nu tih stva ri iz gle da da ga Flo ri de po sve tio ru skim mu zi ~a ri ma. tim ben do vi ma naj ~e {}e spo mi we ni kad ni je na pu sti la, ta ko da su ì vi Na pr voj stra ni on pi {e o sa svim ra zu „Pik nik“. na stu pi „Pik ni ka“ po zna ti po per for - mqi voj è qi da se po sle ~i ta wa „No} Sad, ima li {ta pri rod ni je ne go ba - man si ma ko ji pod se }a ju na ne ku su mra~ - ne stra è“ pro ~e pr ka po ple je ru An ci ti po gled na in ter net o ~e mu se tu nu ko me di ju dell‘ar te, ali i po ~ud nim to na Ser ge je vi ~a i o odu {e vqe wu neo za pra vo ra di, ba{ kao da vam je bend self-ma de in stru men ti ma ko je [kqar - bi~ nim ru skim ben dom ko je je usle di lo pre po ru ~io drag pri ja teq, a ne ne ki ski po vre me no uzi ma u ru ke, po put po tom. Na ro ~i to fa sci ni ran ~i we ni ta mo fik tiv ni ju nak iz kwi ge? I tu stru go va ili vi bri ra ju }ih me tal nih com da ne raz u me ni jed nu je di nu re~ pe ne ka ko is pa da da „Pik nik“ i ni je ba{ an te na na ko ji ma se mo è svi ra ti. sa ma ko je slu {a, Flo ri |a nin je otvo ta ko op sku ran, ka ko to na pr vi po gled Naj zad, po sle ma lo ron da wa po po li - rio sajt sa do brom vo qom da vre me nom iz gle da iz vi zu re ov da {we mu zi~ ke pu - ca ma sve svet ske mre è, onaj kon cert uspe u sa ku pqa wu pre vo da svih tek sto bli ke, u{i ju po slo vi~ no okre nu tih Za - „Pik ni ka“ za ka zan za upra vo is te klu va „Pik ni ka“ na en gle ski. pa du, ili, u ne kim ~ud ni jim slu ~a je vi - ne de qu u Ir kut sku, i ni je de lo vao ta ko Na sta sja Pi sa rev

ZE MQA U KO JOJ NE MA ME STA ZA DE CU De li mi~ ni re zul ta ti po pi sa sta nov ni {tva ko ji su ob ja vqe ni pre ne ko li ko da na iza zi va ju bu ru ko men ta ra ko je da ju stru~ wa ci raz li ~i tih pro fi la, pot pu ni la i ci i, ko na~ no (a oni su ne ka ko i naj gla sni ji) funk ci o- ne r i raz l i ~ i tih po l i ti~ k ih stra na ka. Jo{ pre ne go {to je po pis za po ~et bi lo je ja sno da }e we go vi re zul ta ti bi ti pod o{trim okom i ja kom lu pom jav no sti. Naj ve }a di le ma na ko ju je po pis tre bao da od go vo ri bi la je ko li ko uop {te ova dr à va ima sta nov ni ka, od no sno za ko li ko du {a je ova ze mqa si ro ma {ni ja ne go {to je bi la 2002. go di ne ka da su one po sled wi put po pi si va ne. (Ona dru ga va ri jan ta, da nas ima vi {e ne go pre, na rav no, ni ko me ni je ni pa da la na pa met.) I, eto, sta ti sti ~i ri su br zo sa bra li pa pi re i na sve tlo da na iza {li sa ci from od go to vo 380.000 qu di ma we ne go {to je u Sr bi ji bi lo pre sa mo de vet go di na. Oko 300.000 je onih ko ji su umr li a ni ko se na me sto wih ni je ro dio, osta lo su qu di ko ji su se ise li li (a broj onih ko ji ni su po pi sa ni ni je po znat). Da kle, ono {to je ~e ka no - do ~e ka no je i sad smo ba rem na ~i sto ko li ko nas je ne sta lo – pla sti~ no re ~e no - fa li nam je dan No vi Sad. Ne ki }e re }i „sa mo“ jer su o~e ki va li da nas je jo{ ma we, dru gi }e sma tra ti da je to pre vi {e, ali ci fre su ci fre i ni je im bit no da li ne ko me do pa da ju. I {ta sad, pi ta we je pra vo. Sta nov ni {tvo Sr bi je, bez ob zi ra ko je je na ci o nal no sti (ko li ko kog na ro da ima sa zna }e mo tek do go di ne), ne sta je - umi re ili, ako je mla |e i obra zo va ni je, be ì u dru ge dr à ve ko je nu -

Ko za stu pa ne ro |e ne? de vi {e (~i taj: bo qi `i vot). Ako se ni {ta ne pre du zme ma wak qu di }e se i da qe po ve }a va ti a ni sa da na{ broj ni je im po zan tan - svi sta nov ni ci Sr bi j e ne bi mo g li da na p u n e pred gra |e To ki ja, Pe kin ga ili Mek si ko si ti ja, ni ti bi do ma {i li broj

s t a n o v n i k a Lon do na. Ru k o v o d e } i se sta r im pra vi li ma ko j a ka ` u da je na rod ja ~i ako je broj ni ji, svi dr è zdra vo za go to vo da Sr bi ja mo ra da ima pu no, pu no vi {e sta nov ni ka - a po ve }a we bro ja qu di po sti è se zna se ve} ka ko. Ali po me nu to pra vi lo je sta ro i o~i to ne va ì u ova {u ga va i smut na vre me na. Ne ka da dav no, u biv {oj SFRJ, to k om se d am d e s e t ih pro {log ve ka, za pa èn je trend pa da na ta li te ta i ta da su de mo gra fi

to tu ma ~i li po ve }a wem stan dar da, pro me na ma na ~i na ì vo ta, ur ba ni za ci jom. Sve se svo di lo na te zu da po ~i we mo da sle di mo trend raz vi je nih ze ma qa u ko ji ma ima sve ma we de ce. Ve li ki na ta li tet bio je od li ka za o sta lih i si ro ma {nih ze ma qa i na ro da. Ju go sla vi ja se da kle raz vi ja la, po sta ja la bo ga ti ja i uspe {ni ja a to je ra do va lo po li ti ~a re i obi ~an svet. De ce je, isti na, bi lo ma we ali su se i da qe ra |a la. Pro spe ri tet da kle do no si lep i lak ì vot ma da ima i svo j u ce n u. Vlast se de kla ra tiv no za la ga la za po ve }a we bro ja de ce ali je „pro sve }e ni“ svet taj za da tak od la gao za svo je po zni je go di ne (po {to se na u- ì va u ì vo tu, iz gra di ka ri je ra, pro pu tu je svet) ili ga ne se bi~ no pre pu {tao si ro ti wi ko joj je pra vqe we de ce je di na za ba va. Bla go sta we je po tra ja lo jo{ dva de se tak go di na (na ta li tet je pa dao) a on da su do {li ra to vi i sank ci je, op {ta be à ni ja, ras pad dr à ve i ne na rod ni re ì mi, pa je o de ci je ma lo ko mi slio. Za to da nas ima mo, od no sno ne ma mo to li ko sta nov ni ka. Si ro ti wa je od bi la da pra vi no vu si ro ti wu jer ni se be ni je mo gla da is hra ni, sme sti u ku }e i is pla ni ra svoj ì vot. Po li ti ~a ri su, s vre me na na vre me, po zi va li na po ve }a we na ta li te ta kao pa tri ot sku oba ve zu ali bi }e da pa tri o ti zam (re a li zo va ni, a ne de kla ra tiv ni) vi {e ni je na ce ni. Da nas

smo (kao i uvek) u pa ra dok sal noj si tu a ci ji - na ta li tet nam je kao u raz vi je nim ze mqa ma a mi smo sve bli ì oni ma ko je smo zva li za o sta li ma. Svi ju re za mo der nim ì vo tom, me di ji pro da ju za pad ne mo de le uspe {nih ka ri je ra, bo gat stva, ve~ ne mla do sti, he do ni zma i nar ci zma, a na {i mla di sve to gu ta ju otvo re nih o~i ju. U {a re nim sli ka ma bo gat stva, ro di te qi i de ca se ret ko po ja vqu ju. Ka pi ta li zam, sa svo je stra ne i po svo joj lo gi ci, dik ti ra uslo ve - po slo dav ci ma ne tre ba ju bu du }e trud ni ce ni ti maj ke ko je ima ju bo le {qi vu de cu. Mla de è ne gra be sve pri li ke da bu du sa mo stal ne i uspe {ne a u toj ulo zi ne ma me sta za pe le ne. Mo `da bi ta kva ro la „i{la“ ako bi se mo gla pla }a ti da di qa, ali oda kle pa ra? Ape lo va we na bor bu pro tiv be le ku ge ni ko me ne uspe va, ni po li ti ~a ri ma, ni Cr kvi, ni ne vla di n im or g a n i z a c i j a ma.

{tve nih sna ga o woj. Po {to kod nas ne ma ozbiq ne dr à ve ne ma ni ova kve po li ti ke. Po ve }a we na ta li te ta, opet, ni je iz dvo jen ciq jer, ka ko ka è na{ na rod – ro di lo se, tre ba ga qu qa ti. Da kle, tre ba de ci obez be di ti efi ka snu zdrav stve nu za {ti tu, ja sli ce, ob da ni {ta, pa ih {ko lo va ti, obez be di ti im po sao da bi mo gla da za snu ju po ro di cu i iz ro de sle de }u ge ne ra ci ju za do voq nih sta nov ni ka dr à ve. De mo graf ska po li ti ka je ste i dr àv na po li ti ka o ja ~a wu dru {tva i to na du ge sta ze. A o sve mu to me u ze mqi Sr bi ji ne ma ni po me na, ni pla no va, ni vo qe. De mo krat ska vlast po na {a se kao i one ne de mo krat ske pre we – kad je pro zo vu ili kad je pri god no pu no pri ~a ali - ne ra di ni {ta. Kad ne ma sve sti o pro ble mu, ne ma ni dr àv no-dru {tve nog kon sen zu sa o op stan ku i raz vo ju Sr bi je, ne ma ni pla no va pa ni re a li za ci je.

Kad ne ma sve sti o pro ble mu, ne ma ni dr `av no-dru {tve nog kon sen zu sa o op stan ku i raz vo ju Sr bi je, ne ma ni pla no va pa ni re a li za ci je Re~ ju, na niz br di ci smo ali ne ma ko da ju na~ ki po teg ne i - za ko ~i su no vrat. Na rav no, sa da se na pra sno u usti ma mno gih po ja vqu je sin tag ma „de mo graf ska po li ti ka“. Sa mo {to iz gle da da ni ko ne zna {ta to zna ~i. De mo graf ska po li ti ka se gra di de ce ni ja ma, to kom `i vo ta vi {e na ra {ta ja pod uslo vom da po sto ji tzv. kon sen z us svih dr ` av n ih i dru -

Dr `a va sma tra da je ra |a we de te ta pro b lem ro di te q a, po prin ci pu „{to su ga pra vi li ako ne mo gu da ga iz dr `a va ju“? Kod nas se de mo graf ska po li ti ka u prak si svo di sa mo na da va we pa ra u vi du jed no krat ne po mo }i za ro |e we de te ta; na da qe je „sna la zi te se ka ko zna te i umet“,’ ~e kaj te na upra `we no me sto u ja sli ca ma, pla }aj te de ~i ju opre mu sa po re zom, itd. Za

ne {to vi {e de mo graf ske po li ti ke su po treb ne pa re - ko jih ne ma. Uko li ko dr à va (sa svim hi po te ti~ ki) re {i da ula è u no ve na ra {ta je mo ra }e da sma wi da va wa oni ma ko ji su ve} sa da ì vi i ima ju svo je po tre be. Pi ta we je ko me skre sa ti pri ma wa? Pen zi o ne ri ma? Zdrav stvu? Voj sci? Po li ci ji? Dr àv noj ad mi ni stra ci ji? Sva ko pro zvan }e ima ti ar gu men te u svo ju ko rist, po teg nu }e svo je po li ti~ ke, ro |a~ ke, ze mqa~ ke i osta le ve ze ka ko ne bi bio us kra }en za pa re ko je su mu bu xe tom do de qe ne. Sa mo ne ro |e nu de cu ne ma ko da za stu pa i bra ni. I on da smo tu gde smo - ro di teq stvo ni je atrak tiv no mla di ma ko ji bi da pro ì ve kao sav nor ma lan svet, dr à va ne ma ~i me da ih „pod mi ti“, nas je sve ma we, sve smo sta ri ji i krug je za tvo ren, rin gi {pil se vr ti i sa we ga ~e sto pa da ju po koj ni ci, a ret ko ko se na we ga pe we. Oni ko ji se vo ze bi da im bu de {to lep {e, da se ne od ri ~u ni ~e ga, si ro ti wa bi da ì vi bo qe (vaq da na to ima pra vo?), bo ga ti da ima ju jo{ vi {e (iako to {to ima ju ne mo gu za ì vo ta da po tro {e) i ... Ne ka da dav no je dan rim ski vla dar je pro gla sio: po sle me ne - po top. I bi ta ko, mo} ni Rim je ne stao. Isti na, tre ba lo mu je par sto ti na go di na ali je ne stao sa li ca ze mqe i pre se lio se u isto ri ju. Sr bi ja je ma ju {na ze mqa sa {a kom po da ni ka. Ko li ko }e woj tre ba ti da ne sta ne i pre se li se u le gen du ili pri ~u stra ve i uà sa? Ili ja Ba ki}

dru[tvo

dnevnik

ALAR MANT NI PO DA CI O RI ZI^ NOM PO NA [A WU MLA DIH

Pi ju, pu {e, dro gi ra ju se i koc ka ju Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti “Vita” iz Novog Sada i ove jeseni sprovela je komparativno istraìvawe o odnosu sredwo{kolaca Srbije, Crne Gore i BiH prema alkoholu, pu{ewu, drogama i kockawu. Rezultati do koji se do{lo su vi{e nego alarmantni jer je u sve tri dràve rizi~no pona{awe mladih na izuzetno visokom nivou i odavno je prevazi{lo sve ranije rezultate o odavawu porocima u ranim godinama. Naime, oko 81 odsto ispitanih sredwo{kolaca u Srbiji i Crnoj Gori, odnosno 76 odsto u BiH, do svoje 17 godina pilo je alkohol, pri ~emu je wih 73 odsto navelo konzumirawe alkohola kao uobi~ajenu aktivnost koju naj~e{}e upra`wavaju prilikom izlaska u grad i druèwa. Uprkos Zakonu o zabrani prodaje cigareta maloletnim licima, svaki drugi ispitani sredwo{kolac je probao cigarete, od ~ega je wih 56 odsto u Srbiji nastavilo redovno da pu{i. U Crnoj Gori je vi{e zastupqen model povremenog konzumirawa cigareta, odnosno samo u posebnim prilikama. U sve tri dràve 67 odsto sredwo{kolaca navelo je da u svojoj porodici imaju nekoga ko pu{i. Istraìvawe je pokazalo i da su igre na sre}u omiqena zabava sredwo{kolaca. U Srbiji 29 odsto wih igra igre na sre}u u odnosu na 18 odsto wihovih roditeqa koji to tako|e rade. U BiH je ta razlika jo{ izraènija –17 odsto dece, a deset odsto roditeqa, dok u Crnoj Gori roditeqi upra`wavaju igre na sre}u {est posto vi{e u odnosu na svoju decu. Sredwo{kolci igraju igre na sre}u jed-

Voj vo |a ni se ukla pa ju u mi qe Deo uzorka ovog istraìvawa ~inili su i u~enici vojvo|anskih sredwih {kola u Subotici, Oxacima i Novom Sadu. Sredwo{kolci u Oxacima u ve}oj meri zloupotrebqavaju alkohol u odnosu na Novi Sad i Suboticu jer je tamo wih 80 odsto probalo alkohol, od kojih 86 odsto ima iskustva pijanstva, a 77 odsto redovno konzumira alkohol prilikom izlazaka i druèwa. Kod novosadskih sredwo{kolaca postoji najve}a izloènost drogama – 47 odsto poznaje nekog ko konzumira droge, 31 odsto je ponu|eno nekom drogom, a 40 odsto wih zna gde se ona moè nabaviti. Najizraènija zabluda da postoje lake i te{ke droge je kod mladih u Oxaku: ~ak 63 odsto wih je uvereno da se one tako dele. nom nedeqno: 33 odsto u Srbiji, 27 odsto u Crnoj Gori a 22,5 odsto u BiH. U sve tri dràve kla|ewe su najdominantniji oblik igara koji upra`wavaju mladi, potom sledi loto ili bingo, dok su u Srbiji u zna~ajnoj meri zastupqeni i poker-aparati i rulet. Alarmantan je podatak da je 81 odsto dece u Srbiji do svoje 17 godine konzumiralo alkohol, kao i da je wih ~ak 68 odsto imalo iskustvo pijanstva. U sve tri dràve ~ak 80 do 90 odsto mladih navodi druèwe i izlaske u grad kao prilike u kojima naj~e{}e konzumi-

raju alkohol, i to ne smatraju grehom ve} ne~im {to se podrazumeva i {to je sastavni deo provoda. Sredwo{kolci u Srbiji su u ve}oj meri okruèni drogom u odnosu na svoje vr{wake u BiH i Crnoj Gori. Na to ukazuju podaci da 41 odsto ispitane dece od 17 godina u Srbiji poznaje nekoga u svom neposrednom okruèwu ko konzumira droge, dok je taj procenat u Crnoj Gori 38, a u BiH 24 odsto. âk 31 odsto ispitanika iz Srbije zna gde ili kod koga se moè nabaviti droga. S druge strane, kao najdominantnija zabluda pri-

sutna kod ispitanih sredwo{kolaca i daqe je podela na lake i te{ke droge. Najrealniji stav po tom pitawu imaju sredwo{kolci iz Bosne, gde je ova zabluda prisutna kod 39 odsto mladih, dok je ona u Srbiji ~ak 58,3 odsto. – Neodgovaraju}i stav po ovom pitawu dovodi do smawene kriti~nosti prema psihoaktivnim supstancama i, samim tim, ve}eg rizika od wihove zloupotrebe – upozorava direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti “Vita” i autor projekta Mi lan Vla i sa vqe vi}. On upozorava da dodatno zabriwavaju rezultati istra`ivawa koji ukazuju na nezainteresovanost mladih za temu bolesti zavisnosti. Tako je nezainteresovanost da se upozna s bolestima zavisnosti kod sredwo{kolaca u Srbiji ~ak 38 odsto dok je u Bosni i Crnoj Gori samo nekoliko procenata mawa. Ako se zna da je prevencija najefikasniji na~in borbe, ukazuje Vlaisavqevi}, ovakvi stavovi mladih ukazuju na nedovoqan broj kvalitetnih programa prevencije koji bi na pravi na~in animirali i pripremili mlade na neke od najve}ih rizika i izazova odrastawa u savremenom dru{tvu. – Dobijeni rezultati su pokazali da su u zna~ajnoj meri prisutni rizi~ni obilici pona{awa mladih, pre svega u delu zloupotrebe alkohola i pu{ewa, a zatim i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i kockawa, kao i to da je takvo pona{awe kod sredwo{kolaca u Srbiji ne{to izra`enije u odnosu na mlade u BiH i Crnoj Gori – zakqu~io je Vlaisavqevi}. Q. Ma le {e vi}

OSAM DE CE NI JA ZRE WA NIN SKE OSNOV NE [KO LE „VUK KA RA YI]“

Isto ri ja se pre la ma la kroz u~i o ni ce Osnovna {kola „Vuk Karaxi}“ u Zrewaninu obele`ava osam decenija postojawa, a posetioci zrewaninskog Narodnog muzeja ima}e priliku da se, kroz likovne i literarne radove u~enika, dokumenta, fotografi je i tro di men zi o nal ne predmete, ali i rekonstrukciju {kolske u~ionice iz prve polovine pro{log veka, na slikovit na~in upoznaju s dosada{wim radom ove obrazovne ustanove. Zrewaninski muzej je, naime, saop{tio da }e sutra u Malom salonu, povodom ovog jubileja, biti otvorena izlo`ba pod nazivom „Osnovna {kola ’Vuk Karaxi}’ 1931–2011“, i to posle sve~ane akademije koja }e se odr`ati u Kulturnom centru. Izlo`ba, ~iji su organizatori pomenuta {kola i istori~arka Vla di sla va Ig wa tov, bi}e otvorena do 12. decembra, a povodom jubileja uskoro }e biti ob javqena i mo no grafi ja {kole.

– [kola je nastala spajawem biv{e centralne dràvne osnovne {kole i sredwevaro{ke veroispovedne, koje datiraju jo{ iz 19. veka – obja{wava Vladislava Igwatov. – Ova nova {kola se najpre nazivala Dràvna narodna osnovna {kola. Zatim je 1923/24. ime promenila u Dràvna osnovna {kola u Sredvaro{i. Ovako }e se zvati sve do 1928/29, kada dobija novo ime – Dràvna osnovna {kola broj 1. [kolske 1930/31 godine, dobija naziv Dràvna narodna {kola “Vuka Karaxi}a.” Va`no je ista}i ~iwenicu da je decembra 1930. jo{ uvek nosila stari, da bi se na pe~atu 1931, u drugom polugodi{tu, pojavio novi, pomenuti naziv. Kona~no, {kolske 1935/36 dobija ime „Vuk Karaxi}“. U O[ “Vuk Karaxi}“ izme|u dva svetska rata postojala su srpska, ma|arska i nema~ka odeqewa, tako da se nastava odvijala na jezicima sve tri nacional-

nosti. Pred Drugi svetski rat imala je 19 odeqewa s po 19 u~enika i jednom zabaviqom. – Posle izbijawa Drugog svetskog rata, ta~nije, dolaskom nema~ke okupatorske vojske 1941. i us po sta vqa wa wihove vlasti u Petrovgradu i Banatu, poreme}en je dotada{wi {kolski `ivot u gradu. Ipak, {kola je radila sve ~etiri ratne godine, i to u ote`anim uslovima i s malim brojem u~enika – nagla{ava istori~arka Igwatov. Ova obrazovna ustanova prvobitno je bila sme{tena u centru grada, na uglu dana{wih ulica Narodnog fronta i Suboti}eve. Po~etkom 1950. godine, preseli-

HI QA DE „BO LO WA CA” ^E KA JU DI PLO ME

Za stoj je „teh ni~ ke pri ro de” Studenti koji su zavr{ili studije na Univerzitetu u Beogradu a na diplome ~ekaju i po dve godine, mogli bi uskoro dobiti taj dokument jer je ovog trenutka nekoliko hiqada diploma u procesu {tampawa. Kako je rekao rektor Univerziteta Bran ko Ko va ~e vi}, ne{to vi{e od 12.000 sada ve} biv{ih studenata „bolowaca” ~eka na diploma koju su stekli po novom, reformisanom, zakonu o visokom obrazovawu. Zastoj u izdavawu diploma je tehni~ke pri ro de jer fakulteti nemaju od go va ra ju }i informaci o ni si stem ni ti elektronsku komunikaciju s Rek to ra tom i kovnicom novca, gde se diplome {tampaju. U ovom trenut ku 14 fa kulteta jo{ nije izdalo nijednu “bolowsku” diplomu jer nemaju novca da finansiraju informacioni sistem, koji ko{ta od pet-{est, pa sve do 15.000 evra. Tako jo{ nijednu diploma nisu izdali Geografski fa kul tet, Fa kul tet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Gra|evinski, Poqoprivredni fakultet... Nove diplome dobilo je tek oko 1.000 akademaca, najvi{e stu-

denata ETF-a. Dokument ima vi{estepenu za{titu, poput paso{a, li~ne karte ili nov~anice evra. Iz da va we di plo ma ko {ta isto na svakom fakultetu – 5.000 dinara, ali se uverewe o diplomirawu, koje se odmah dobija, napla}uje razli~ito, od 600 do 3.000 dinara. Za prijavu za neko radno mesto, uvere we ne

mo`e biti starije od {est meseci. Ministar prosvete i nauke @ar ko Ob ra do vi} naveo je da je zastoj u izdavawu diploma nastao zbog procedure i da na nekim fakultetima nema razumevawa u meri u kojoj bi to trebalo. Negde ima i nemara, rekao je Obradovi}, i naveo da Ministarstvo s Univerzitetom poku{ava da na|e efikasno i korisno re{ewe. – Dogovor je da se procedura pojednostavi jer nije fer, nije logi~no, da studenti zavr{e studije, a da ne mogu da dobiju dokument koji im apsolutno pripada.

Re {e we za qu de bez adre se Za{titnik gra|ana Sa {a Jan ko vi} smatra da je usvajawem izmena Zakona o prebivali{tu i boravi{tu omogu}eno da i gra|ani koji nemaju uslova da prijave stalnu adresu dobiju li~na dokumenta i tako ostvare niz drugih prava i interesa. On je istakao da je za dono{ewe propisa koji }e hiqadama qudi omogu}iti da dobiju li~nu kartu i ostvare niz drugih prava najzaslu`niji Beogra|anin Slo bo dan Jo va no vi}. „Wegova upornost i odlu~nost da ostvari svoje Ustavom zagarantovano pravo na li~na dokumenta naterala je sve dr`avne organe da problem koji je postojao pola veka kona~no po~nu da re{avaju. Zbog toga je ovo pobeda gra|ana nad zatvoreno{}u i inertno{}u dr`ave„, nagla{ava se u saop{tewu ombudsmana.

Mi lo rad–Mi ka Ste van ~ev (1928–2011)

la se u takozvani Kloster koji je osnovao red {kolskih sestara Notr-Dam 1880. godine, zahvaquju}i zaostav{tini udovice Karoline Satmari, ro|ene Mihanovi}. Kada se 1950/51. pre{lo na obavezno osmogodi{we {kolovawe, dobila je naziv „Osmoqetka broj 1“. Od 1954. godine pa do danas, {kola ponovo nosi svoje prvobitno ime „Vuk Karaxi}“. @. Ba la ban

Tra è pra vo na pot pu nu ob u sta vu ra da cijama u ovoj oblasti koje je Srbija ratifikovala, kao ni s preporukama Me|unarodne organizacije rada (MOR), koje reguli{u da obrazovawe nije delatnost od posebnog zna~aja, te da zaposleni imaju pravo na potpunu obustavu rada. MOR je, po Brajkovi}evim re~ima, izrazio zabrinutost zbog neuskla|ivawa i preporu~io da se, u slu~ajvima duèg trajawa {trajka, poslodavac i sindikat dogovore pod kojima uslovima da se ostvaruje pravo na {trajk ili da to pitawe reguli{u kolektivnim ugovorom. U nacrtu, o kojem je prethodnih dana trajala javna rasprava, za sindikate je posebno sporna odredba koja kaè da minimum procesa rada nastavnika obuhvata izvo|ewe nastave i drugih oblika neposrednog obrazovnog ispitnog rada s u~enicima u trajawu od 30

IN MEMORIAM

SIN DI KA TI PRO SVE TE TRA @E IZ ME NU OD RED BI O [TRAJ KU

Nacrt zakona o osnovnom obrazovawu i vaspitawu predvi|a da zaposleni u {koli imaju pravo na {trajk pod uslovom da obezbede minimum procesa rada i ta odredba izazvala je veliko nezadovoqstvo sindikata i zaposlenih u prosveti. Predstavnici sindikata smatraju da tim odredbama uop{te nije mesto u nacrtu zakona o osnovnom obrazovawu i da ~itava deo teksta koji ure|uje pravo na {trajk u {kolama treba da se izbaci jer bi to moralo biti ure|eno op{tim zakonom o {trajku. Po re~ima predsednika Sindikata radnika u prosveti Srbije Slo bo da na Braj ko vi }a, sindikati }e se, u slu~aju da ove odredbe “pro|u”, obratiti poslani~kim klubovima, ali i me|unarodnim telima. Op{ti zakon o {trajku iz 1996. godine, kako je rekao Brajkovi}, nije uskla|en s konven-

ponedeqak21.novembar2011.

minuta, u okviru dnevnog rasporeda. Zaposleni u {koli smatraju da tokom {trajka treba da imaju pravo na potpunu obustavu rada i da te represivne odredbe treba izbaciti jer }e dovesti do sukoba poslodavca i zaposlenih, a ionako treba da budu predmet op{teg zakona o {trajku. Minimum procesa rada stru~nog saradnika je 20 ~asova rada nedeqno, a {trajka~ki odbor i zaposleni koji u~estvuju u {trajku du`ni su da {trajk organizuju i vode na na~in kojim se ne ugro`ava bezbednost u~enika i zaposlenih i koji omogu}ava nastavak rada po okon~awu {trajka. Ako zaposleni u~estvuju u {trajku ne obezbe|uju}i minimum procesa rada u skladu sa zakonom ili u slu~aju obustave rada, direktor {kole pokre}e postupak i izri~e mere u skladu sa zakonom, navedeno je u nacrtu.

Milorad–Mika Stevan~ev, dugogodi{wi novinar, dopisnik Tanjuga iz Budimpe{te i ured nik In for ma tiv nog pro gra ma Te le vi zi je No vi Sad preminuo je u Novom Sadu. Svo je bo ga to is ku stvo i znawe nesebi~no je prenosio na mla|e generacije, a beskompromisnim zalagawem za objek tiv nost i po {to va we pro fe si o nal nih stan dar da postao je uzor mnogim novinarima. Me|u kolegama }e ostati upam}en i po tome {to je uvek verovao saradnicima i borio se za po{tovawe wihovog integriteta. Svoju novinarsku karijeru zapo~eo je kao reporter u “Slobodnoj Vojvodini”, bele`e}i slike iz `ivota u vojvo|anskim selima, da bi nakon deset godina pre{ao u spoq no po li ti~ ku ru bri ku agencije Tanjug, a potom kao dopisnik izve{tavao iz Ma|arske. Po osnivawu Radiotelevizije Novi Sad dolazi na ~elo Dokumentarno-feqtonskog programa i priprema emisije koje su se i s prvim emitovanim signalom ove nove TV-ku}e pojavile na programima nacionalne televizije. Od marta 1979. godine kao glavni i odgovorni urednik RTV NS preuzima rukovo|ewe Informativno-poli-

ti~kom redakcijom na srpskohrvatskom jeziku. Kao vrstan novinar i urednik dao je nemerqiv doprinos afirmaciji i ugledu programa vojvo|anskog medijskog servisa. Nosilac je brojnih novinarskih nagrada, ~ak tri puta mu je dodeqena nagrada „Svetozar Markovi} Toza“, do bit nik je Po ve qe gra da Novog Sada, a ove godine mu je uru~ena i nagrada „Zlatno pero“ Dru{tva novinara Vojvodine. Penzionisan je 1990. godine, ali je od po~etka vi{estrana~kog sistema bio akti van i an ga `o vao se na ostvarivawu autonomije Vojvodine u Uniji socijalista Voj vo di ne i Voj vo |an skom pokretu.

SPORT

ponedeqak21.novembar2011.

SVETSKI KUP ZA ODBOJKA[E

Go re ni je mo glo Srbija - Argentina 0:3 (20:25, 13:25, 18:25) NA GO JA: Dvo ra na Ni pon ga i {i, gle da la ca: 1240, su di je: Vang (Ki na) i [a ban (Egi pat). SR BI JA: U. Ko va ~e vi} 2, Ve mi}, Pet ko vi} 1, Ter zi} 2, Stan ko vi} 7, Ni ki} 6, Mi ti}, Ra {i} 2, Miq ko vi} 11, Ata na si je vi}, Pod ra {~a nin 3, Ro si} (l). AR GEN TI NA: Ka ste la ni, Kon te 15, Ka va na, Ki ro ga 7, So le 7, Pe re i ra 14, Po gla jen, Krer 9, De ê ko 4, Gon sa les (l), \u sti ni ja no, Ga u na. Mu {ka od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je po ra è na je na star tu Svet skog Ku pa u Ja pa nu. Ar gen ti na je u Na go ji, u me ~u 1. ko la, po be di la Sr bi ju sa 3:0, po se to vi ma 25:20, 25:13 i 25:18, po sle 63 mi nu ta igre. Ar gen tin ci su bi li do mi nant ni to kom ~i ta vog to ka utak mi ce. Iza bra ni ci ma Igo ra Ko la ko vi }a jed no stva no ni {ta ni je po la zi lo za ru kom. Po ku {a vao je stru~ ni stab Sr bi je iz me na ma da pro me ni od nos sna ga na te re nu, ali iz u zet no ras po lo è ni, agre siv ni i kva li tet -

da bi po tom bi lo 12:9, pa 14:10 za Ar gen ti nu. Odr à va li su iza bra ni ci Ha vi je ra Ve be ra ste ~e nu pred nost do kra ja za ko na~ nih 25:18 i 3:0. Se lek tor Igor Ko la ko vi} re kao je da je raz o ~a ran igrom pro tiv Ar gen ti ne. - Na à lost, sa da smo stvar no raz o ~a ra li, mi slim da smo sam po ~e tak {am pi o na ta obe le ì li pre sve ga lo {om igrom, a re zul tat je do {ao kao po sle di ca to ga. Te {ko je pri ~a ti po sle ova kvog iz da wa, bez ener gi je, bez u~in ka, bez pro me ne rit ma. î tav me~ smo od i gra li na ni skom ni vou, bez ener gi je, {to naj vi {e za bri wa va u ovom tre nut ku. Mo ra mo bi ti sve sni ~i we ni ce da ap so lut no ni smo bi li u igri i da od sle de }eg me ~a mo ra mo to da pro me ni mo, {to sva ka ko, u od no su na ovaj me~, ne }e bi ti te {ko, ali vi de }e mo ka kav }e taj po mak bi ti - re kao je Ko la ko vi}. Ko la ko vi} pre pu ta u Ja pan ni je po mi wao ni ka kve pro ble me {to se ti ~e igra~ kog ka dra, ali sma tra da je o~e ki vao bo qu par ti ju

JELEN SUPER LIGA - 12. KOLO

]o vin sru {io Pa zar ce Hajduk – Novi Pazar 1:0 ( 1:0) KU LA: Sta dion Haj du ka, gle da la ca 1.000 Su di ja: Mi haj lo vi} ( Vra we). Strel ci: ]o vin u 16. mi nu tu za Haj duk. @u ti kar to ni: Fej sa, Mak si mo vi} i ^o vi lo (Haj duk), [a rac, [kri jeq, [u pi} i Ha xi bu li} ( No vi Pa zar).

Alek san dar ]o vin (le vo)

Blok Sr bi je ni je za u sta vio Ar gen tin ce

ni ji Ar gen tin ci ni su do zvo li li pre o kret. Po ve la je Sr bi ja sa 1:0, a on da je Ar gen ti na na pra vi la se ri ju 7:0. Sma wi la je Sr bi ja na 8:4, a po sle 10:5 sti glae do 12:9. Na dru gom teh ni~ kom tajm – autu Ar gen tin ci su vo di li sa 16:12, da bi u fi ni {u spre ~i li sve po ku {a je Sr bi je da su stig ne pred nost. Na kra ju bi lo je 25:20 za 1:0 u se to vi ma. Dru gi set je do neo iz jed na ~e nu bor bu, ali sa mo do 3:3, ka da Ar gen tin ci pra ve se ri ju 3:0. Na pr vom teh ni~ kom tajm – autu bi lo je 8:4, a na dru gom pre vi so kih 16:8 za Ar gen ti nu. Do kra ja Sr bi ja je osvo ji la jo{ sa mo pet po e na za ko na~ nih 25:13 i 2:0 u se to vi ma za Ar gen ti nu. Vo di la je Ar gen ti na na po ~et ku tre }eg se ta sa 5:3, a Sr bi ja pre o kre nu la re zul tat se ri jom 3:0. Ipak, na pr vom teh ni~ kom tajm – autu vo di li su Ar gen tin ci sa 8:7,

svo jih iza bra ni ka, a ne ube dqiv po raz od Ar gen ti ne. - Mi slim da ko god da je bio u igri, bez ob zi ra na sta we u ko jem se na la zi, je mo gao da da vi {e. Ne mi slim tu sa mo na igra ~e, svi smo u istom ko {u. Ener get ski ni smo bi li na ni vou i va `no sti i kva li te ta ovog me ~a, to je ne {to {to se mo è pod ve sti pod ko lek ti vom na gla sio je Ko la ko vi}. Blo ker Dra gan Stan ko vi} je is ta kao da je Sr bi ja od i gra la is pod sva kog o~e ki va wa. - Slo bod no mo gu da ka èm da od ovog ne mo è go re. Za sle de }u mo è mo da bu de mo op ti mi sti, jer od ovo ga mo è mo sa mo bo qe da igra mo. Ima mo jo{ de set utak mi ca i ni {ta ni je go to vo - re kao je Stan ko vi}. Sr bi ja da nas, u 2. ko lu, igra pro tiv Poq ske od 7 ~a so va po na {em vre me nu.

KUP SRBIJE ZA DAME

Mr |e no vi} naj bo qa Dru go ko lo Ku pa Sr bi je u `en skoj sport skoj gim na sti ci odr `a no je u So kol skom do mu u No vom Sa du, u or ga ni za ci ji SD Voj vo di na. Na stu pi le su ve `ba ~i ce iz Ni {a, Be o gra da i No vog Sa da. Po je di na~ no u ap so lut noj ka te go ri ji po be di la je Ta ma ra Mr |e no vi}, ~la ni ca SD Voj vo di na sa 49,980, is pred Ane Du kov ski iz Ni {a sa 44,830 i klup ske ko le gi ni ce Alek san dre Raj ~i} sa 41,850. Ekip no su po be di le ~la ni ce SD Voj vo di na sa 131,370, is pred Xim fi ta iz Ni {a sa 118,510.

Gim na sti ~ar ke So kol skog dru {tva Voj vo di na

U ukup nom pla sma nu po sle dva ko la (oba su odr `a na u No vom Sa du) po je di na~ no je po be di la Ta ma ra Mr |e no vi} sa 100,78, is pred Ane Du kov ski sa 89,93 i Alek san dre Raj ~i} sa 87,30. Ekip no su pr ve gim na sti ~ar ke SD Voj vo di ne sa 272,12 is pred Xim fi ta sa 234,66. G. M.

dnevnik

c m y

HAJ DUK: Bra} 7, Pa u qe vi} 7, Muj dra gi} 8, La li} 7, Fej sa 7, Mak si mo vi} 7, ^o vi lo 8, Vu ja kli ja 6, (Avri} 6), Nov ko vi} 7 (Ke ke zo vi} -), ]o vin 8 (Osei -) i Ha xi bu li} 8. NO VI PA ZAR: \o ga to vi} 7, [a rac 6, Lo ti nac 6, Ba bi} 6, Vu sqa nin 6, Sto ja no vi} 7, Bo gu no vi} 6 (od 44. Ke cap 7), Ade mo vi} 6 (\a lac -), [kri jeq 6 (Ha xi bu li} 6 ), [u pi} 6 i Mu go {a 6. Ko na~ no pot pu na ra dost na sta di o nu u Ku li. Fud ba le ri Haj du ka su ostva ri li pr vu po be du od ka ko je eki pu pre u zeo Pe tar Kur }u bi}.

Sa vla da na je eki pa No vog Pa za ra sa mi ni mal nih 1:0, upi sa na su tri bo da, ali osta je àl {to po be da ni je bi la re zul tat ski iz ra è ni ja. A bi lo je broj nih pri li ka za to. Ku qa ni su kre nu li si lo vi to, ve} u 4. mi nu tu Fej sa je sjaj no cen tri rao, a Vu ja kli ja gla vom {u ti rao krj go la. U 7. mi nu tu kor ner za do ma }i ne je iz veo Nov ko vi}, lop ta je pre le te la gol ma na No vog Pa za ra, na dru goj sta ti vi je u pa du za hva ta mla di La li} upu }u je ka pra znoj mre ì, a sa gol li ni je je je dan od igra ~a No vog Pa za ra iz bi ja i spa {a va gol. No, ofan zi va Ku qa na je da la re zul tat u 16. mi nu tu. Ha xi bu li} je krat ko pred {e sna e ster cem upo slio ô vi la, ovaj po ku {ao da u|e u ka zne ni pro stor go sti ju, ni je pro {ao, ali lop ta je ste, sve je bud no pra tio ]o vin, pri hva tio je i is ko sa sa 12 me ta ra po ga |a su prot ni ugao ne mo} nog \o ga to vi }a – 1:0 za Haj duk. Na sta vi li su Ku qa ni do mi na ci ju i u 22. mi nu tu Ha xi bu li} sjaj no iz vo di slo bo dan uda rac sa oko 23 me tra, upu }u je lop tu pre ko ì vog zi da, a ona se od bi ja od {ip ke ko ja dr ì mre ì i wi {e mre ù sa spoq ne stra ne. U 34. mi nu tu do bro je {u ti rao Pa u qe vi} sa 16 me ta ra, ali je bio ne pre ci zan, pa se na od mor oti {lo sa mi ni mal nom pred no {}u Haj du ka. I u dru gom de lu sve zna ~aj ni je se de {a va lo pred go lom go sti ju.

KU LA: Haj duk - No vi Pa zar BE O GRAD: Rad - BSK NO VI SAD: Voj vo di na - Sme de re vo SU BO TI CA: Spar tak ZV - Ja vor BE O GRAD: Par ti zan - Bo rac U@I CE: Slo bo da Po int - Me ta lac BE O GRAD: OFK Be o grad - Rad ni~ ki 1923 JA GO DI NA: Ja go di na - Cr ve na zve zda

1:0 (1:0) 1:1 (1:1) 2:0 (1:0) 1:0 (1:0) 5:1 (2:1) 4:1 (2:1) 1:3 (0:0) 1:3 (1:1)

1. Par ti zan 12 11 0 1 28:5 33 2. Cr ve na zve zda 12 9 2 1 25:7 29 3. Rad ni~ ki 1923 12 6 6 0 20:9 24 4. Slo bo da 12 6 4 2 18:12 22 5. Voj vo di na 12 5 6 1 21:8 21 6. Ja go di na 12 5 3 4 14:11 18 7. Spar tak ZV 12 4 6 2 11:11 18 8. Haj duk 12 5 3 4 11:14 18 9. Rad 12 3 4 5 14:10 13 10. OFK Be o grad 12 4 1 7 13:19 13 11. BSK Bor ~a 12 3 4 5 8:14 13 12. Ja vor 12 3 2 7 6:14 11 13. Sme de re vo 12 3 1 8 7:16 10 14. Bo rac 12 1 4 7 5:17 7 15. No vi Pa zar 12 1 4 7 5:21 7 16. Me ta lac 12 0 4 8 6:24 4 U sle de }em ko lu (26. i 27.no vem bra) sa sta ju se: BE O GRAD: BSK Bor ~a - Voj vo di na, Cr ve na zve zda - Par ti zan, IVA WI CA: Ja vor - Haj duk, SME DE RE VO: Sme de re vo - Spar tak ZV, Â ÂK: Bo rac - Rad, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Ja go di na, LU Â NI: Me ta lac - OFK Be o grad, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Slo bo da Po int. U 50. mi nu tu ]o vin je sjaj no po vrat nom lop tom upo slio Mak si mo vi }a ko ji {u ti ra sa 17 me ta ra, ali lop ta od blo ka od la zi u kor ner. U 53. mi nu tu od li~ na pri li ka za Haj duk. Ha xi bu li} je po ko zna ko ji put ski nuo lop tu gla vom i upo slio Vu ja kli ju. Ovaj na su prot noj stra ni upo {qa va ]o vi na ko ji iz bi ja sam pred gol go sti ju i sa 13 me ta ra {u ti ra pra vo u go la ma na \o ga to vi }a. Je di no {to je u be le `ni ca ma osta lo ka da je u~i nak No vog Pa za ra u pi ta wu je od li ~an {ut Ke ca pa u 56 mi nu tu ka da je pri mo rao ka pi te na Haj du ka Bo ja na Bra }a da sjaj nom pa ra dom va di lop tu is pod pre~ ke i {a qe je u kor ner. Po -

tom je sve opet bi lo na stra ni Haj du ka. U 61. mi nu tu Ha xi bu li} je od li~ no iz veo slo bo dan uda rac sa 22 me tra, lop ta je pro {la `i vi zid go sti ju i za ko ji san ti me tar pro hu ja la kraj sta ti ve. U 73. mi nu tu Avri} je bio u pri li ci, {u ti rao sa 10 me ta ra, ali lop ta umi re na blo kom bi la je plen gol ma na No vog Pa za ra. I u 79. mi nu tu zi cer za Ose ia, sa i gra ~i su mu iz ra di li ~i stu po zi ci ju, iza {ao je sam pred gol ma na No vog Pa za ra i sa de se tak me ta ra {u ti rao pra vo u we ga, te je osta lo 1:0 za Haj duk. Do voq no da pu bli ka svo je qu bim ce sa te re na is pra ti apla u zom. \. Bojani}

U SPARTAKU ZV ZADOVOQNI

Ko na~ no po be da i u Su bo ti ci Go lom Slo bo da na Si mo vi }a fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de pre ki nu li su ne u go dan niz bez po be de u Su bo ti ci. Sa 1:0 sa vla da li su Ja vor i sa tri bo da osta ju u tr ci za vi so ku po zi ci ju na kra ju je se weg de la tak mi ~e wa. Ni je bi lo kra ja ra do sti igra ~i ma i ma lo broj noj pu bli ci, jer su tri bo da ko na~ no osvo je na, iako je igra mo gla bi ti da le ko bo qa, pre bi se mo glo re }i opu {te ni ja i kre a tiv ni ja. - Igra mo ve} ja ko du go pod psi ho lo {kim pri ti skom u Su bo ti ci, ni smo po be di li jo{ od pr vog ko la, to je mu ~i lo sve, a po go to vo eki pi. Uz to, ima li smo pro tiv se be i od li~ nog ri va la, Ja vor nas je ma lo iz ne na dio ofan ziv ni jom po stav kom, ima li smo ma lo pro ble ma sa wi ho vim ve znim re dom, ali smo ipak us pe li da po ve de mo i na od mor ode mo sa mi ni mal nom, ali ve o ma zna ~aj nom pred no {}u. U na stav ku smo us pe li da se kon so li du je mo, da zbi je mo re do ve i pri ve de mo me~ kra ju ka ko va qa. Mo gla je po be da bi ti i ube dqi vi -

ja, ima li smo tri od li~ ne pri li ke u na stav ku, ali va `no je da smo bo do ve ukwi `i li i sa mim tim ski nu li ogro man te ret sa le |a – is ta kao je tre ner Su bo ti ~a na Zo ran We gu{. O va `no sti tri bo da stre lac po be do no snog go la Slo bo dan Si mo vi} je re kao: - Tri bo da su nam bi la iz u zet no po treb na jer je du go tra ja la pa u za bez po be de u Su bo ti ci, jo{ od pr vog ko la i po be de pro tiv Cr ve ne zve zde. Bi la je ovo te {ka utak mi ca, i zbog pri ti ska i zbog od li~ no ri va la, ali smo us pe li da je za vr {i mo ka ko tre ba. Sa mom igrom ne sme mo bi ti naj za do voq ni ji, ali bo do vi su ti ko ji se na kra ju ra ~u na ju. Dra go mi je {to sam po sti gao gol, hteo sam da {to ja ~e {u ti ram, ga |ao sam gol, a lop ta je u pra vom tre nut ku pro pa la i iz ne na di la gol ma na. Bez ob zi ra {to sam ja stre lac, za po be du je za slu `an ceo tim. Mo gli smo mo `da i bo qe da za vr {i mo utak mi cu, da slo bod ni je od i gra mo dru go po lu vre me, ali smo se mo `da ma lo ne -

Za Mi lo je vi }a 240.000 Od pro da tih ula zni ca na me ~u Ja go di ne i Cr ve ne zve zde pri ku pqe no je 240.000 di na ra za le ~e we biv {eg gol ma na ta dva klu ba i re pre zen ta ci je Zvon ka Mi lo je vi }a. No vac }e bi ti upla }en na `i ro ra ~un Mi lo je vi }a, a sli~ nih hu ma ni tar nih ak ci ja bi }e jo{, re kao je pred sed nik Uprav nog od bo ra Ja go di ne Go ran Mi la no vi}. Upra va Ja go di ne je do ne la od lu ku da se 20 od sto od pro da tih ula zni ca sa te utak mi ce iz dvo ji za le ~e we i re ha bi li ta ci ju Mi lo je vi }a, od po sle di ca te {ke sa o bra }aj ne ne zgo de ko ju je do `i veo u Ne ma~ koj. Fud ba le ri Ja go di ne is tr ~a li su na te ren sa bro jem je dan na le |i ma i ve li kim tran spa ren tom na ko jem je pi sa lo „Mi lo je, svim sr cem smo uz Te be“, a sa tri bi na, gde su bi li na vi ja ~i cr ve no-be lih, u jed nom tre nut ku se za o ri lo „Bo ri se Mi lo je, bez te be na go lu, stvar no, tru lo je“. Mi lo je vi} je tre ba lo da pri su stvu je utak mi ci Ja go di na – Cr ve na zve zda, ali je na pre po ru ku le ka ra iz o stao sa we zbog po vi {e ne tem pe ra tu re

Slo bo dan Si mo vi} (le vo), stre lac po be do no snog go la

sve sno po vu kli, `e le }i da sve de mo na mi ni mum mo gu} nost da ola ko pri mi mo gol ko ji bi nas po no -

vo osta vio bez po be de u Su bo ti ci – is ta kao je Si mo vi}. N. S.

ZVEZDA OPET UBEDQIVA U JAGODINI

Pro si ne~ ki hva li ka rak ter eki pe Zve zdi ba{ le ì eki pa Ja go di ne. Jo{ jed nom su cr ve no- be li la ko i ube dqi vo sla vi li u sr cu Po mo ra vqa, uz sa svim so lid nu par ti ju, po seb no u dru gom po lu vre me nu. Isti na, do ma }in je po veo, a to kao da je raz qu ti lo Be o gra |a ne, ko ji su pre u ze li po tom pot pu nu kon tro lu igre. - O~e ki va li smo te àk su sret pro tiv ri va la ko ji je u for mi. Sla bo smo ot vro i li me~, ali nas je pri mqe ni gol tr gao, pro bu dio. Br zo smo iz jed na ~i li, u na stav ku su sre ta po ka za li kva li tet nu igru. Mo `da je to obra zac ko ji tre ba pri me wi va ti u fi ni {u se zo ne. Po sti gli smo u tom pe ri o du dva, a mo gli jo{ ne ki po go dak- kon sta to vao je stre lac dru gog go la Ni ko la Mi ki}. Za do vo qan je bio i tre ner Ro bert Pro si ne~ ki. - U pra voj pr ven stve noj utak mi ci, uz iz van re dan am bi jent za slu è no smo osvo ji li bo do ve. Po hva le mo jim igra ~i ma jer su is -

ka za li ka rak ter po bed ni ka, pre o kre nuv {i re zul tat. Od li~ no je bi lo iz da we u dru gom po lu vre me nu- is ta kao je tre ner. U fi ni {u pr vog po lu vre me na, na kon po vre de Vi lo ti }a, {an su je do bio opo ra vqe ni Dar ko La zo vi} ko je se is ta kao sjaj nom asi sten ci jom za vo| stvo, kao i kon kret nom ak ci ja ma ko je su po di gle ubo ji tost na pa da. - Ni je nas po re me tio gol Ja go di ne, do da li smo gas i osta vri li ciq. Sa da tre ba uspe {no oba vi ti po sao u Ku pu pro tiv Sme de re va, a po tom se okre nu ti pri pre ma ma za ve ~i ti der bi, o ~i jem zna ~a ju ne tre ba tro {i ti re ~i- sma tra La zo vi}. Uz tri bo da u Ja go di ni, neo ~e ki va no Zve zda je osta la i bez tro ji ce fud ba le ra. Po vre de su za do bi li ka pi ten Ko va ~e vi}, za tim Vi lo ti} i Re qi}. Ako se do da od ra ni je ozle |e ni ]o si} i Ka du ka drov ska si tu a ci ja na Ma ra ka ni ni je ba{ ohra br ju }a. Z. Rangelov

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak21.novembar2011.

VOJVODINA, POBEDOM NAD SMEDEREVOM, ISPUNILA PLAN

PRVA LIGA SRBIJE

Mi sli se okre }u Vi sok let ka na ri na ca Ja vo ru Kolubara - Novi Sad 1:2 (1:1)

Pobedili su fudbaleri Vojvodine ekipu Smedereva 2:0 u me~u 12. kola Jelen Superlige, upisav{i `eqene, u krajwem slu~aju i planirane bodove. Ostali su u trci za tre}e mesto na tabeli na kraju jesewe polusezone, ali su napravili i dobar uvod za utakmicu ~etvrtfinala Kupa Srbije, koju, pro-

koja su stavila pe~at na pobedu, donev{i radost sebi, svojim saigra~ima, ali i za oko 1.000 gledalaca koji su se nalazili na tribinama â&#x20AC;&#x17E;Kara|or|aâ&#x20AC;?. Trener Vojvodine Dejan Vuki}evi} dosta toga je ispretumbao u startnoj postavi, pa u ekipi koja je istr~ala na megdan Smederevu nije bilo Pavlovi}a, Medojevi}a i Stevanovi}a. Ipak, Novosa|ani su bili tim koji je diktirao tempo, ekipa koja rivalu nije dozvolila da napravi prakti~no ni jednu priliku, a Brankovi}, Qubinkovi} i A|uru odradili su korektno svoj deo posla. - Odigrali smo normalnu utakmicu, bez trzavica - ocenio je strelac vode}eg gola Brana Ili}. - Bili smo boqi rival, odradili smo svoj deo posla i Smederevo nije imalo priliku da u~ini ne{to vi{e. Istina, mogli smo i ubedqivije da pobedimo, ali smo proma{ili nekoliko izuzetno povoqnih prilika, a i ja sam poMi ro slav Ste va no vi}, stre lac dru gog go la godio stativu. Ipak, Fo to: F. Ba ki} pi{e se pobeda i sada

mo`emo mirno da se pripremimo za utakmicu s Javorom u sredu. Ili} je, pored postignutog gola, imao priliku u 37. minutu, kada je sve u~inio kako treba, {utirao ka golu Rankovi}a, ali je stativa bila saveznik gostiju. U drugom poluvremenu, u 70. minutu, izbio je sam pred golmana Smedereva, ali je ovaj ukrotio wegov {ut. - Vi{e je ta lopta pogodila Rankovi}a - objasnio je Brana. Najva`nije je da smo ostvarili ciq po veoma hladnom vremenu. Upravo niska temperatura terala nas je da tr~imo, da se zagrejemo, ali, evo, sada ose}am lak{e posledice u vidu prehlade. Ju~e prepodne smo odradili trening, jer ~eka nas u sredu novi izazov s Ivawi~anima, pa nije bilo vremena za odmor. Javor je tradicionalno nezgodan rival? - Re~ je o ~vrstoj ekipi protiv koje se niko nikada ne naigra. Poznajemo tim iz Ivawice veoma dobro i svesni smo da nas ~eka te{ka utakmica, ali je na{ ciq jasan, jer `elimo da pred na{im navija~ima pobedimo i na prole}e zaigramo u polufinalu Kupa Srbije. Imamo kvalitet za to i ube|en sam da }emo ispuniti i na{a i o~ekivawa navija~a - kategori~an je bio Brana Ili}. A. Predojevi}

tiv Javora, igraju u sredu na svom terenu. Duel sa Smederevcima odigran je po izuzetno hladnom vremenu, a i magla je pretila da se ozbiqno suprotstavi fudbalu. Ipak, sve je proteklo onako kako je doma}in pri`eqkivao,

Za hval nost i po ziv na vi ja ~i ma Iako je na tribinama bilo tek oko 1.000 najhrabrijih gledalaca koji se nisu upla{ili hladno}e, atmosfera na utakmici sa Smederevom bila je lepa i sticao se utisak da je prisutno mnogo vi{e publike. - Atmosfera je bila super slo`io se i Ili}. - Uvek je tako u Novom Sadu, barem od kada sam ja stigao u redove Vojvodine. Zahvalni smo publici na bodrewu i pozivamo navija~e da i u sredu budu uz nas i pomognu nam da se plasiramo u polufinale Kupa.

Do neo ra dost No vo sa |a ni ma: Vla di mir Tu feg yi}

Novog Sada su nadoknadili u derbi susretu u Lazarevcu protiv Kolubare. Kanarinci su do

sedme pobede do{li zahvaquju}i golovima Lekovi}a i Tufegxi}a, ~ime su nastavili seriju od ~etiri utakmice bez kiksa i jo{ jednom pokazali da im Kolubara le`i. Naime, ovo je bila ~etvrta uzastopna pobeda u duelima sa ekipom iz Lazarevca. Kanarinci su poveli u 11. minutu iz prestrogo dosu|enog penala kada se Tufegxi} sapleo o nogu Obradovi}a, a sudija Stoilkovi} pokazao na belu ta~ku. Prvu priliku za izjedna~ewe doma}ini su propustili u 30. minutu, Grkajac je mlako {utirao iskosa sa deset metara, a tri minuta kasnije doma}ini su stigli do izjedna~ewa. Golman Risti} oborio je Dimitrijevi}a, a kazneni udarac u gol pretvara Grkajac. Nepovezanu igru doma}ina, u nastavku, gosti su kaznili u 58. minutu, Tufegxi} je umakao ~uvarima, izbio ispred Luki}a i pogodio ugao. Do kraja Novosa|a ni su us pe li da sa ~u va ju prednost i zaslu`eno odnesu tri boda. I. G.

Pr ve nac kraj Sa ve

Srem - Mla di rad nik Pro le ter - Na pre dak Ko lu ba ra - No vi Sad In |i ja - Rad ni~ ki (N) ^u ka ri~ ki - Ba nat Rad ni~ ki (S) - Mla de no vac Be `a ni ja - Slo ga Sin |e li} - Do wi Srem Te le op tik - Mla dost (L)

Srem - Mladi radnik 2:1 (2:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Srema, gledalaca 150, su di ja: An |el ko vi} (Kru {e vac). Strelci: Tatomirovi} u 3. i Vu~kovi} u 22. za Srem, a Nedeqkovi} u 89. minutu za Mladi radnik. @uti kartoni: Trebovac (Srem), a Ceni} i Tasi} (Mladi radnik). SREM: Baji} 8, Mili} 7, Nikoli} 7, Trebovac 7 (Nenadovi}), Tatomirovi} 8, Milosavqevi} 8, Jankovi} 7 (Baqak 7), Milo{evi} 7, Vuka{inovi} 7 (Stani}), Obradovi} 7, Vu~kovi} 8. MLA DI RAD NIK: Pejovi} 7, Tasi} 6 (Stanojevi} 7), Moraira 7, Jovanovi} 7, Stojanovi} 6, Ceni} 7, Radovi} 7, Nedeqkovi} 7, Lepojevi} 6 (Rankovi} 7), Petkovi} 6, Veselinovi} 7. Naj zad su Mi trov ~a ni na svojoj promenadi ostvarili pobedu. Ve} u 2. minutu Trebovac je najavio dobru igru Mitrov-

~ana, kada je ozbiqno zapretio golmanu gostiju Pejovi}u. U 3. minutu, na nabacivawe Vuka{i no vi }a, gla vom je lop tu sproveo u mreù najboqi akter ove utakmice Ivan Tatomirovi} i doneo prvu radost Mitrov~anima. To kao da je dalo podstreka izabranicima trenera âvke i beli sa Save su stalno atakovali na gol Poàrevqana. U 22. minutu iz sli~ne akcije, ali ovoga puta na nabacivawe Milosavqevi}a, znala~ki je reagovao mladi fudbaler Srema Andrej Vu~kovi} i spretno glavom savladao golmana Pejovi}a - 2:0. U nastavku gosti su poku{ali izmenama da poja~aju napad i krenuli su na sve ili ni{ta. Me|utim, golman doma}ih Baji} nije dozvolio iznena|ewa. Ipak, u samom fini{u utakmice, u 89. minutu, gosti su preko Nedeqkovi}a ublaìli poraz. R. Artukov

2:1 2:0 1:2 2:1 1:1 2:1 2:0 0:0 0:1

1. Rad ni~ ki (N) 16 9 3 4 23:15 30 2. Te le op tik 16 8 4 4 24:9 28 16 7 6 3 15:6 27 3. Do wi Srem 4. Pro le ter 16 9 0 7 17:16 27 5. No vi Sad 16 7 4 5 20:18 25 16 8 1 7 18:19 25 6. Ko lu ba ra 7. Be à ni ja 16 5 9 2 12:6 24 8. Ba nat 16 6 6 4 17:13 24 9. Slo ga (K) 16 7 3 6 15:15 24 10. Mla de no vac 16 6 4 6 22:24 22 16 6 3 7 20:21 21 11. In |i ja 12. Mla dost (L) 16 5 6 5 11:12 21 13. Rad ni~ ki (S) 16 4 6 6 11:16 18 16 3 8 5 16:18 17 14. Srem 15. Sin |e li} 16 4 4 8 18:22 16 16 4 4 8 13:18 16 16. M. rad nik 17. Na pre dak 16 2 8 6 7:15 14 18. û ka ri~ ki 16 2 5 9 15:31 11 U sle de }em ko lu (26/27.no vem bra) sa sta ju se: No vi Sad - Sin |e li}, Do wi Srem - Te le op tik, Mla dost (L) - Srem, Slo ga (K) - Ko lu ba ra, Mla de no vac - Be à ni ja, Ba nat - Rad ni~ ki (S), Na pre dak - û ka ri~ ki, Rad ni~ ki (N) - Pro le ter, Mla di rad nik - In |i ja.

Naj bo qe iz da we Sla no ba ra ca

iako su vremenske (ne)prilike, ~ini se, bile najve}i rival igra~ima oba tima. To nije, me|utim, smetalo crveno-belima da urade ono {to su isplanirali, iako kvalitet igre nije bio na visokom nivou (a pitawe je da li je uop{te i mogao da bude po onakvoj studeni). Brana Ili} i Miroslav Stevanovi} bili egzekutori, postigav{i dva gola

Proleter - Napredak 2:0 (1:0)

SRPSKA LIGA VOJVODINA

Apla u zi i za bod Dunav - ^SK 1:1 (0:1) STA RI BA NOV CI: Igrali{te Dunava, gledalaca 450, sudija: Miqkovi} (Novi Sad). Strelci: Vukmir u 14. (iz penala) za ^SK, a Jerkovi} u 47. minutu za Dunav. @uti kartoni: Ka~ar, Zogovi}, Kokir i Jerkovi} (Dunav), a Vukanovi}, Bajat, Mari} i Jovani} (^SK). DU NAV: Kne`evi} 7, @e`eq 8 (Mili~i} 7), Javorac 8, Ilisi} 7, Ka~ar 7, Filipovi} 7 (Vidakovi}), A{}eri} 7, Zogovi} 7, Furtula 7, Kokir 7 (Haska 8), Jerkovi} 8. ^SK: Tankosi} 8, Vukanovi} 7, Jeli} 7, Radoja 7, Bajat 8, Vukmir 8, Mari} 7 (Jankov 7), Jovani} 6 (Tomi} 7), Tepi} 6 (Krstanovi} 6), Stankovi} 7, Momi} 7. Fudbaleri obe ekipe izgarali su za svaki pedaq terena, a prvi su pripretili gosti. U 14. minutu, nakon kiksa Zogovi}a, lopta dolazi do Momi}a, koga Jerkovi} ru{i i autorativni Miqkovi} pokazuje na belu ta~ku. Siguran realiza-

LA ZA RE VAC: Stadion Kolubare, gledalaca: 100, sudija: Stoilkovi} (Beograd). Strelci: Grkajac u 33. (iz jedanaesterca) za Kolubaru, Lekovi} u 11. (iz jedanaesterca) i Tufegxi} u 58. minutu za Novi Sad. @uti kartoni: Marinovi}, Stevanovi} (Kolubara), Risti}, Mr|anin, Valabanovi}, \okovi} (Novi Sad). Crveni karton: Marinkovi} (Kolubara) u 90. minutu. KO LU BA RA: Luki} 7, Jankovi} 6, Radoji~i} 6, Dimitrijevi} 6, Rankovi} 7 (od 79. Rundi} -), Vasiqevi} 6, Obradovi} 6 (od 38. Stevanovi} 6), Grkajac 6, Ili} 6 (od 63. Marinovi} 6), Medi} 7, Savi}evi} 6. NO VI SAD: Risti} 7, Skopqak 7, Mr|anin 7, Jakovqevi} 7, Mago~ 7, Balabanovi} 6, Mi{an 7 (od 90. Jovanovi} -), Lekovi} 7, \okovi} 6, Tufegxi} 8, Kalezi} 6 (od 61. Roksa 7). Ono {to su propustili u duelu sa Be`anijom na Detelinari pro{log vikenda, fudbaleri

tor bio je Vukmir. Od tog {oka doma}i se vrlo brzo oporavqaju i ofanzivnije kre}u ka golu odli~nog Tankosi}a. U 28. minutu, nakon odli~nog centar{uta Jovani},jedan gostuju}i igra~ odigrava loptu rukom i za Miqkovi}a nema dileme, ponovo najstroà kazna, ovoga puta za doma}ina. Odgovornost je preuzeo A{}eri}, ali wegov {ut Tankosi} efektnom brani. To nije obeshrabrilo doma}u ekipu, ve} do kraja poluvremena poku{avaju da izjedna~e rezultat, ali A{}eri} nije podesio ni{anske sprave. U drugom poluvremenu na terenu postoji samo ekipa doma}ina, koja od starta kre}e silovito i ve} u 47. minutu, nakon odli~no izvedenog korenera, odbijenu loptu Jerkovi} zakucava u mreù nemo}nog Tankosi}a. Re|ali su se napadi doma}ih, ali najpre @eèq, a potom i A{}eri} ne poga|aju mreù. Na kraju podela bodova. Sti~e se utisak da doma}i imaju za ~im da àle,

Ve ter nik - Ba~ ka To po la Tek sti lac Ites - Sen ta Ce ment - Ki kin da Slo ga (T) - Za dru gar Rad ni~ ki (NP) - Mla dost (BJ) Pa li} - Do li na Rad ni~ ki ([) - Vr {ac Du nav - ^SK Pi va ra

0:1 2:0 1:0 3:2 2:1 4:0 2:1 1:1

1. Rad ni~ ki (NP) 2. ^SK 3. Rad ni~ ki ([) 4. Tek sti lac 5. Sen ta 6. Ce ment 7. Mla dost (BJ) 8. Du nav 9. Ki kin da 10. Pa li} 11. Slo ga (T) 12. Do li na 13. Ve ter nik 14. B. To po la 15. Vr {ac 16. Za dru gar

34 29 23 22 21 21 20 20 20 19 17 17 15 15 12 12

1410 14 9 14 7 14 6 14 6 14 6 14 6 14 6 14 6 14 5 14 5 14 5 14 4 14 4 14 4 14 4

4 0 2 3 2 5 4 4 3 5 3 5 2 6 2 6 2 6 4 5 2 7 2 7 3 7 3 7 010 010

24:8 19:11 16:14 16:12 19:20 14:15 19:13 16:18 18:21 20:15 15:18 14:23 22:20 9:13 10:18 19:31

U sle de }em ko lu (26/27.no vem bra) sa sta ju se: Vr {ac - Ve ter nik Vi skol, Do li na - Rad ni~ ki ([), ^SK Pi va ra - Pa li}, Mla dost (BJ) - Du nav, Za dru gar - Rad ni~ ki (NP), Ki kin da - Slo ga (T), Sen ta - Ce ment, Ba~ ka To po la - Tek sti lac Ites.

ali su i za bod nagra|eni aplauzom G. Kova~i} vernih navija~a.

NO VI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 400, sudija: Di mi tri je vi} (Lo zni ca). Strelci: Ra{iovan u 33. (iz penala) i Zec u 57. minutu. @u ti kar to ni: Vi slav ski (Proleter), Jankovi}, Dragi~evi} (Napredak). PRO LE TER: D. Bogunovi} 7, Jablan 8, Asani 8, Radakovi} 8 (Vukasovi}), @igi} 8, S. Bogunovi} 8, Ra{iovan 8, Vislavski 8, Damwanovi} 8 (Tanasin), Krasi} 7 (Gali} 7), Zec 9. NA P RE D AK: Jan ko vi} 6, Mi lo sa vqe vi} 6 (Smiq ko vi}), Paunovi} 7, Dragi~evi} 6, Milosavqevi} 6, Milo{evi} 7, Milunovi} 6, Miqkovi} 6 (Radenkovi} 6), Risti} 6, Deliba{i} 6, Petronijevi} 7. U najboqoj utakmici ove jeseni, fudbaleri sa novosadske Slane bare savladali su solidnu ekipu iz Kru{evca. Tokom celog me~a vodila se rovovska bitka za svaki pedaq terena, pa su na kraju doma}i, uz puno ulo`enog truda, osvojili tri boda. Prvi su pripretili gosti, Paunovi} je dubinskom loptom prona{ao Deliba{i}a, a ovaj za trenutak zakasnio. U 28. minutu akcija Bogunovi}a i Zeca vi{e je obe}avala, me|utim, kada mu je put ka golu bio otvoren \uro Zec je suvi{e dao for i {ansa je oti{la

De taq s utak mi ce Pro le ter - Na pre dak

u nepovrat. ^etiri minuta kasnije odli~na akcija Bogunovi}a i Zeca koji je uposlio Damwanovi}a, a ovaj se stu{tio u {esnaesterac, gde ga je oborio Jankovi}. Dimitrijevi} se ni jednog trenutka nije dvoumio, pokazao je na belu ta~ku. Siguran realizator bio je Sekula Ra{iovan, poslao je golamana Jankovi}a u jedan, a loptu u suprotan ugao.

Fo to: D. Iva ni}

U nastavku su doma}i uspeli terensku inicijativu da kruni{u i drugim golom, Sekula Ra{iovan presekao je napad Kru{evqana, uposlio brzonogog Zeca, koji je loptu poveo dva koraka i preciznim udarcem zatresao mre`u. Dva minuta kasnije, nakon akcije za uxbenike Ra{iovana i Zeca, Bogunovi}ev {ut je zaustavila pre~ka. M. Popovi}

sport

ponedeqak21.novembar2011.

ABA LI GA

He mo farm - [i ro ki Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki Zla to rog - Par ti zan Bu du} nost - Ci bo na Ma ka bi - Olim pi ja Za greb - He li os 1. Olim pi ja 2. Ma ka bi 3. Par ti zan 4. Ce de vi ta 5. Bu du} nost 6. Ci bo na 7. Za greb 8. He mo farm 9. [i ro ki 10. C. zve zda 11. Rad ni~ ki 12. He li os 13. Zla to rog 14. Kr ka

8 7 8 7 8 8 8 7 8 8 8 8 8 7

7 7 6 6 5 5 4 4 3 2 2 1 1 1

1 0 2 1 3 3 4 3 5 6 6 7 7 6

673:619 591:483 626:552 616:502 603:589 646:671 624:660 556:558 613:622 698:698 619:658 549:654 572:689 513:544

15 14 14 13 13 13 12 11 11 10 10 9 9 8

RE GI O NAL NA @EN SKA LI GA

62:59 Bu du} nost - He mo farm R. Ko ra} - Voj vo di na NIS 74:67 Slo bo da - Vo `do vac 61:75 67:61 Ce qe - Mla di Kra ji {nik ^e lik - Par ti zan (14. de cem bar) 1. Par ti zan 6 2. He mo farm 7 3. Vo `do vac 7 4. Ce qe 7 5. R. Ko ra} 7 6. Bu du} nost 7 7. ^e lik 6 8. M. Kra ji {nik7 9. Voj vo d. NIS 7 10. Slo bo da 7

6 5 5 4 4 4 4 2 0 0

0 2 2 3 3 3 2 5 7 7

510:380 489:398 489:471 533:474 499:494 451:577 433:396 489:477 424:498 408:659

12 12 12 11 11 11 10 9 7 7

PR VA MU [KA LI GA

Slo bo da - Rad ni~ ki FMP Ta mi{ - @e le zni ~ar BKK Rad ni~ ki - Voj vo di na Me ga Vi zu ra - Na pre dak Slo ga - OKK Be o grad Bo rac - Prol. Naf ta gas Me ta lac - Sme de re vo 1. Slo ga 8 2. BKK Rad n. 8 3. M. Vi zu ra 8 4. Voj vo di na S.7 5. Bo rac 8 6. Radn. FMP 7 7. Ta mi{ 8 8. Sme de re vo 8 9. Me ta lac 8 10. Slo bo da 8 11. @e le zni ~ar 7 12. Pro le ter 8 13. OKK Be o grad5 14. Na pre dak 8

6 6 6 6 5 5 4 4 3 2 2 1 3 0

2 2 2 1 3 2 4 4 5 6 5 7 2 8

KUP KAR PA TA

PR VA @EN SKA LI GA 74:70 79:84 72:62 85:69 67:66 72:57

69:73 77:70 79:76 79:72 88:76 81:64 81:74

721:658 687:655 684:657 589:522 602:541 550:514 575:572 653:661 624:642 580:662 538:582 599:667 410:385 563:657

14 14 14 13 13 12 12 12 11 10 9 9 8 8

PR VA @EN SKA LI GA

^e la re vo - Spar tak 67:52 Sta ra Pa zo va - Ja go di na 82:95 Be o ~in - Stu dent 63:55 1. Ja go di na 8 7 1 676:614 15 2. C.zve zda 7 7 0 558:388 14 3. ^e la re vo 8 5 3 534:540 13 4. [a bac 7 5 2 506:481 12 5. Vr bas 7 5 2 521:500 12 6. S. Pa zo va 8 3 5 612:604 11 7. Stu dent 8 3 5 522:564 11 8. Be o ~in 8 3 5 533:592 11 9. Pro le ter 7 3 4 493:496 10 10. Rad ni~ ki 7 2 5 486:489 9 11. Spar tak 8 1 7 512:602 9 12. Lo zni ca 7 1 6 442:525 8

La vi ce ulo vi le go lu bi ce

ê la re vo – Spar tak 67:52 (24:13, 22:15, 12:14, 9:10) Ê LA RE VO: O[ ’’Zdrav ko ê lar’’, gle da la ca 150, Su di je: Pa ni}, Bo ro vi na i Ar si} (svi No vi Sad). Ê LA RE VO: Va si}16 (10-9), [tr bac 3, Do ma zet, Mi lu tin, Mar.Ra do {e vi} 9 (2-1), La lo vi} 4, Ter zi} 10 (2-2), Vu ~e ti}, Nin ko vi} 3, Gr bi} 5, Ma ri} 17 (12-8). SPAR TAK: [u tu lo vi}, Kri~ ka, Eme se 9 (4-3), Ve se li no vi} 7, Ke ke zo vi} 10, Gra ho vac 2, Ko va ~e vi} 2, Po pov, Zo lo ti}, Be qan ski 18 (13-10), Ko sa no vi}, Stoj ko vi} 4. Sa mo na po ~et ku utak mi ce bi lo je re zul tat ske ne iz ve sno sti (7:7)da bi za tim do me ko {ar ka {i ce pre u ze le stvar u svo je ru ke i za ti li ~as udvo stru ~i le pred nost. Raz li ka od je da na est po e na ve} po sle de set mi nu ta igre bi la je ne do sti `na za sim pa ti~ ni sa stav go sti ju, a na po lu vre me se oti {lo sa 18 po e na plus za do ma }i tim ((46:28). ê la rev ske la vi ce odr à va le su pred nost od de set i vi {e po e na da bi na kra ju sa vla da le su bo ti~ ke go lu bi ce sa 15 ko {e va vi {ka.U do ma }em sa sta vu naj e fi ka sni je bi le su ka pi ten So wa Ma ri} i ve te ran ka Swe à na Va si},a Mi li ca Be qan ski bi la je naj bo qa u ti mu go sti ju. V. Vu ja no vi}

dnevnik

Do ma }in ube dqiv Ru mu ni ja - Sr bi ja 37:18 (22:8) TURN SE VE RIN: Dvo ra na Po li va len ta. Gle d a l a c a: 1800. Su di je: Ha ra ba xi ju i Sta ne sku. Sed mer ci: Ru mu ni ja 1 (1), Sr bi ja 3 (1). RU MU NI JA: Tol nai, Pi sla ru, Be du, Eli sei 6, Ku rea 2, Ba be a nu, Ma nea 3, ]in toan 5, Kar ta{, Var za ru 3, Ne }i ta 2, Far kau 5, Fi e ra 4, Ama rei, Ti va dar, Bra de a nu 2, Bu ke ski 1, Ki riu 4. SR BI JA: @iv ko vi}, To {o vi}, Ka ~a re vi}, Ni ko li}, Kr -

1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. Rad ni~ ki 4. Me ta lopl. 5. C. zve zda 6. Ko lu ba ra 7. Na pre dak 8. Ju go vi} 9. PKB 10. Na i sus 11. Di na mo 12. Ru dar 13. Po `a re vac 14. Sme de re vo 15. Obi li} 16. Cr ven ka

Li {~e vi}eva naj bo qa igra ~i ca

Tre }e ko lo: Ru mu ni ja - Sr bi ja 37:18, Ma |ar ska - Ma ke do ni ja 31:20. 3 3 3 3

2 2 2 0

0 0 0 0

1 1 1 3

105:69 99:90 92:92 56:107

4 4 4 0

Kristina Li{~evi}

pe` 1, Dmi tro vi} 2, Dam wa no vi} 2, Vu~ ko vi} 3, Eri}, Pop La zi} 2, Lu ko vi}, Cvi ji} 1, ^o vi}, Ja wi}, Ni {a vi} 6, Li {~e vi}, Bar to {i} 1, Po po vi} @en s ka ru k o m et n a re p re zen ta ci ja Sr bi je po ra zom je za vr {i la u~e stvo va we na me |u na rod nom tur ni ru Kup Kar pa ta u Ru mu ni ji. U po sled wem me ~u, od na {e re pre zen ta ci je bi la je bo qa jed na od naj bo qih re pre zen ta ci ja sve ta i do ma }in tur n i r a Ru m u n i j a 18:37

Sprema se za me~ u Novom Sadu: Nenad Borov~anin (u sredini)

Se mer xi je va i osvo jio evrop ski {am pi on ski po jas) dao pred log da Ne nad Bo rov ~a nin bu de bo qe ran gi ran od do sa da {we 13. po zi ci je, za tim je pri sut ni ma pri ka zan me~ na vi deo bi mu, na kon ~e ga je Fran ~e sko Var ka rel - pred sed nik VBO or ga ni za ci je pred lo `io no vu 9. po zi ci ju za Bo rov ~a ni na, ko ju su svi pri sut ni jed no gla sno usvo ji li.

- Ve li ko pri zna we za me ne, ali i ve li ka oba ve za! Uvek sam imao è qu da bu dem me |u 10 naj bo qih na sve tu, a sa da ka da sam na 9. po zi ci ji, ape ti ti su po ra sli, jer è lim do sa mog vr ha. To je la ko po è le ti, ali ni je la ko i ostva ri ti, za to sam skon cen tri san na sle de }i me~ u de cem bru, ka da u Spen su u No vom Sa du bra nim evrop sku ti tu lu ko ja sam

DRU GO KO LO KU PA SR BI JE

Bo ba na Ve li~ ko vi} naj ra spo lo `e ni ja

Igor ^otra

(8:22). Ru m un k e su od sa m og star ta na met nu le `e stok ri tam. U 15. mi nu tu su ima le pred nost 12:4, a ve} je ta da bi lo ja sno da }e sla vi ti. Ve li ki broj teh ni~ kih gre {a ka na {e se lek ci je, ali i su |e we ko je ni je bi lo na ni vou ova kvog me ~a, i{li su u ko rist Ru mun ki, ko je su no {e ne po dr {kom sa tri bi na do {le do ube dqi vog tri jum fa. U ko na~ nom pla sma nu Sr bi ja je za u ze la tre }e me sto.

Ne nad Bo rov ~a nin de ve ti na sve tu

Bo ba na Ve li~ ko vi}, ~la ni ca Bo ra 030, za be le `li ja je naj bo qi re zul tat dru gog ko la Ku pa Sr bi je va zdu {nim oru` jem, ko je je odr à no u Mla de nov cu, u or ga ni za ci ji Stre qa~ ke dru ì ne „Fi lip Kqa ji}”. Ona je va zdu {nim pi {to qem upu ca la 388 kru go va i ta ko za be le ì la dru gu po be du u Ku pu. Osim Ve li~ ko vi }e ve, dve po be de va zdu {nim pi {to qem ima i Du {an La ti no vi}, ju ni or iz Ki kin de. Di mi tri je Gr gi} iz Aka dem ca sa 580 kru go va po be dio je kod se ni o ra pi {to qem i sa pr vim i dru gim me stom vo di is pred Uro {a Ka ~a ven de iz No vog Sa da. Emi li ja Zdrav ko vi} iz Ja go di ne po be di la je va zdu {nim pi {to qem za ju ni or ke i vo di na li sti za fi na le. Pu {kom dve po be de ima ju ni or Zve zda re Igor ô tra. On je naj bo qi u Mla de nov cu bio i kod se ni o ra. ô tra je po be dio is pred Dra ga na Mar ko vi }a iz No vog Sa da i Mi len ka Se bi }a iz Po li caj ca. Ol ga To do ro vi} iz Kra gu jev ca je bi la naj bo qa va zdu {nom pu {kom za se ni or ke, ali je dru go pal si ra na Je le na @iv ko vi} iz Ja go di ne u vo| stvu po sle dva tur ni ra. Naj bo qa ju ni or ka bi la je Ma ri na Si mi} iz No vog Be o gra da U{}a, dok je u vo| stvu dru go pla si ra na u ovom ku pu Ti ja na Ko la rik iz Pan ~e va.

9 7 6 5 5 5 4 4 4 4 3 2 2 2 2 1

0 2 1 1 1 1 2 2 1 0 0 1 0 0 0 0

0 0 2 3 3 3 3 3 4 4 6 6 6 7 7 8

(19)

294:240 18 260:231 16 247:222 13 261:234 11 237:216 11 246:229 11 256:253 10 228:226 10 231:239 9 243:261 8 251:263 6 208:231 5 205:223 4 202:234 4 242:276 4 232:264 2

0:3 Voj vo di na - Va ra din BMG Vi zu ra - Rad ni~ ki (B) 3:1 NIS Spar tak - TENT 3:2 Je din stvo (U) - Di na mo (P) 3:2 Ko lu ba ra - C. zve zda od go |e no

RANG-LI STA VBO-a

Naj bo qi srp ski bok ser, {am pion Evro pe u VBO kru zer ver zi ji, od 14. no vem bra na la zi se na 9. me stu svet ske rang - li ste u WBO Ratings Cruiserweight ver zi ji. Ula zak u TOP 10 Bo rov ~a ni nu da je mo gu} nost da iza zo ve svet ske {am pi o ne u te {koj ka te go ri ji: Mar ka Hu ka, Huan Pa bla Her nan de za (IBF), Kri sto fa Vlo dar ~i ka (VBC), Zi ler ma Xon sa (VBA). Me~ za svet sku ti tu lu }e bi ti re a lan po sle dve do tri od bra ne evrop ske ti tu le. Bo rov ~a ni na sa da o~e ku je od bra na ti tu le evrop skog {am pi o na ko ja je za ka za na za 23. de cem bar u No vom Sa du. VBO je imao go di {wi kon gres u Por to Ri ku, gde su se oku pi li naj va `ni ji qu di iz sve ta pro fe si nal nog bok sa. Tre }i dan kon gre sa bio je po sve }en ko mi si ji za rej ting i ti tu le, gde su pri su stvo va li svi funk ci o ne ri fe de ra ci je, kao i mo} ni pro mo te ri ko ji su lo bi ra li bo qe po zi ci je za svo je bok se re. Ta ko je ~lan bor da iz En gle ske De nis Zil mar tin, ko ji je bio su per vi zor na me ~u u Ba wa Lu ci ( ju na 2011. u ko me je Ne nad Bo rov ~a nin sa vla dao Bu ga ri na Kon stan ti na Ko koa

9 9 9 9 9 9 9 9 9 8 9 9 8 9 9 9

21:29 24:26 26:32 20:23 33:28 23:22 30:29

SU PER LI GA (@)

Sred wi bek na {e re pre zen ta ci je Kri sti na Li {~e vi}, ko ja gra di me |u na rod nu ka ri je ru u dre su skop skog Me ta lur ga, iza bra na je za naj bo qu igra ~i cu tur ni ra. Naj bo qi stre lac je le vo kri lo na {e re pre zen ta ci je i {am pi o na Za je ~a ra Je le na Ni {a vi} sa 20 go lo va.

1. Ru mu ni ja 2. Ma |ar ska 3. Sr bi ja 4. Ma ke do ni ja

MU [KA SU PER LI GA

Sme de re vo - Cr ve na zve zda Me ta lo pla sti ka - Ju go vi} Cr ven ka Ja fa - Par ti zan Ru dar - Voj vo di na Na pre dak - Obi li} Rad ni~ ki - PKB Di na mo - Ko lu ba ra Da nas Po `a re vac - Na i sus

Tre }e ko lo Ku pa Sr bi je odr à }e se 17. i 18. de cem bra u No vom Sa du. Re zul ta ti, va zdu {na pu {ka, se ni o ri: 1. Igor ô tra (Zve zda ra) 591 (44), 2. Dra gan Mar ko vi} (No vi Sad) 591 (42), 3. Mi len ko Se bi} (Po li ca jac) 591 (41). Ju ni o ri: 1. ô tra 591, 2. Ga briel Da u to vi} (Pan ~e vo) 590, 3. Ste fan Alek san drov ski (Je din stvo Sta ra Pa zo va) 589. Se ni or ke: 1. Ol ga To do ro vi} („î ka Ma ta“, Kra gu je vac) 393 (30), 2. Je le na @iv ko vi} (Ja go di na) 393 (29), 3. Du wa Dra gin (Po li ca jac) 393 (25). Ju ni or ke: 1. Ma ri na Si mi} (No vi Be o grad U{}e) 391, 2. Ti ja na Ko la rik (Pan ~e vo) 390 (26), 3. Dra ga na Pa le ~ek (No vi Be o grad U{}e) 390 (25). Va zdu {ni pi {toq, se ni o ri: 1. Di mi tri je Gr gi} (Aka de mac) 580, 2. An dri ja Zla ti} („Alek sa De jo vi}“, Uì ce) 579, 3. Uro{ Ka ~a ven da (No vi Sad) 573 kru ga. Ju ni o ri: 1. Du {an La ti no vi} (Ki kin da) 561, 2. Ni ko la La lo vi} (Cr ve na zve zda) 554, 3. Mi lo{ La zi} („Fi lip Kqa ji}“, Mla de no vac) 550. Se ni or ke: 1. Bo ba na Ve li~ ko vi} (Bor 030) 388, 2. Zo ra na Aru no vi} (Cr ve na zve zda) 384, 3. Bran ki ca Za ri} (Ki kin da) 381 krug. Ju ni or ke: 1. Emi li ja Zdrav ko vi} (Ja go di na) 369, 2. Ana Si mi} (Bor 030) 363, 3. Alek san dra Ma ti ja {e vi} (C. zve zda) 352. G. M.

osvo jio u ju nu u Ba wa Lu ci, a ko ja me je do ve la u svet ski vrh. Ula skom u ma gi~ nih 10 na sve tu osve `e na mi je i mo ti va ci ja za tre ning, ta ko da u Vr wa~ koj Ba wi, gde sam na pri pre ma ma, sva kog se kun da tre nin ga da jem sve od se be. Sve stan sam da ko u sa li za tre ning pe va, taj u rin gu pla ~e, pa sa da dok tre ni ram da jem zad wi atom sna ge, da bih u rin gu u No vom Sa du svi rao svo ju mu zi ku i od bra nio evrop ski tron! Tre ner Mi ro slav Bo rov ~a nin mi je brat, ali po na ~i nu ra da pra vi je Ne mac, ta ko da je di sci pli na pr va aso ci ja ci ja na na{ rad u sa li, a Pi per ski, Mar ce ta i Vi da ko vi}, ko ji se sa mnom pri pre ma ju za uvod ne bor be u No vom Sa du, tre ni ra ju kao da bok su ju za ti tu lu – re kao je srp ski i evrop ski {am pion Bo rov ~a nin. Rang - li sta: 1. Ola Afo la bi (Int-Cont), 2. De nis Le be dev, 3. La te ef Ka jo de, 4. BJ Flo res (NA BO), 5. Nu ri Se fe ri (WBO Europe), 6. Alek san dr Alek se ev (Asia-Pa ci fic), 7. Ma te us Ma ster nak, 8. Pa vel Ko lo xi ej, 9. Ne nad Bo rov ~a nin (WBO Europe Int.), 10. Stiv Ka nin gam.

Hej se vra }a u ring? Sa mo me sec da na po {to je ob ja vio da je za vr {io ka ri je ru, bri tan ski bok ser Dej vid Hej na go ve stio je po vra tak u ring. Hej, ipak, ima je dan uslov, a to je da mu pro tiv nik bu de svet ski {am pion u ver zi ji VBC Ukra ji nac Vi ta lij Kli~ ko, ot kri va ju ostrv ski me di ji. Pre ma pi sa wu tih me di ja Hej je do bio po nu du gru pe me na d`e ra ko ji za stu pa ju sta ri jeg od bra }e Kli~ ko da po ~et kom mar ta or ga ni zu ju me~ u Ne ma~ koj. Ta po nu da po klo pi la se sa ne dav nom iz ja vom He ja ko ji je re kao da bi se vra tio u ring sa mo u slu ~a ju da pro tiv nik bu de je dan od bra }e Kli~ ko. Hej je 1. ju la u Ham bur gu iz gu bio ti tu lu svet skog {am pi o na u te {koj ka te go ri ji u VBA ver zi ji od Vla di mi ra Kli~ ka, a po raz je prav dao slo mqe nim pr stom na no zi. Hej je to kom ka ri je re iz gu bio sa mo dva me ~a u 27 bor bi, a 2009. go di ne je osvo jio ti tu lu sa vla dav {i na po e ne Ru sa Ni ko qa Va lu je va.

1. Spar tak 2. Va ra din 3. TENT 4. Vi zu ra 5. Ko lu ba ra 6. C. zve zda 7. Je din stvo 8. Di na mo 9. Rad ni~ ki 10. Voj vo di na

6 7 7 6 6 3 6 7 7 7

6 5 4 3 3 3 3 1 2 1

0 2 3 3 3 0 3 6 5 6

18:8 17:10 15:10 14:12 13:10 9:2 13:13 10:19 8:19 5:19

15 14 13 11 10 9 8 5 4 4

SU PER LI GA (M)

M. rad nik - Voj vo di na NS se me 3:2 Klek - Rad ni~ ki (K) 0:3 Spar tak (Q) - @e le zni ~ar 3:0 C. zve zda - Rib ni ca od go |e no Je din. (SP) - Par ti zan od go |e no 1. C. zve zda 2. Voj vo di na 3. Rad ni~ ki 4. M. rad nik 5. Spar tak 6. Par ti zan 7. Klek 8. Je din stvo 9. Ri bi ca 10. @e le zni ~ar

6 7 7 7 7 6 7 6 6 7

6 5 5 5 3 3 2 2 2 0

0 2 2 2 4 3 5 4 4 7

18:7 16 18:9 16 18:9 16 17:11 15 13:15 9 12:11 8 10:16 7 9:13 6 9:13 6 1:121 0

PR VA LI GA (@)

La za re vac - No vi Sad @e le zni ~ar (L) - Klek MD Zre wa nin - Sme~ 5 Rad ni~ ki (K) - Gim na zi ja lac Stu dent - Je din stvo (SP)

PR VA LI GA (M)

Bo rac - Obi li} Ni{ - VGSK No vi Pa zar - Du nav vo lej Ja go di na - Sme de re vo No vi Sad - \er dap

1:3 3:0 3:0 3:1 0:3

3:0 1:3 3:2 1:3 0:3

ME \U NA ROD NI MI TING „MLA DOST 2011” U ZA GRE BU

Zla to za Si la |i ja

Srp ski pli va~ ^a ba Si la |i osvo jio je zlat nu me da qu na 50 pr sno na 39. me |u na rod nom mi tin gu „Mla dost 2011”, ko ji se odr `a va u Za gre bu. Pli va~ zre wa nin skog Pro le te ra sal vio je u vre me nu 27,75 (877 FI NA bo do va) se kun di is pred Slo ven ca Emi la Ta hi ro vi ~a (27,80, 872) i Hr va ta Sa {e Ger be ca (28,05, 849). Ivan Len |er je na 50 lep tir za dla ku ostao bez bron ze za vr {iv {i na ~e tvr tom me stu sa 24,39 se kun di (816). Sa mo 0,02 se kun de bio je uspe {ni ji Hr vat Go ran Maj lat osvo jiv {i bron zu. Bo ris Sto ja no vi} je na stu pio u dve di sci pli ne. ^lan Ki kin de je na 100 me {o vi to bio ~e tvr ti sa 55,46 (835). Na 100 slo bod no Sto ja no vi} ni je us peo da se pla si ra u fi na le, bio je de ve ti sa 50,43 (781). Kod de vo ja ka od na {ih pli va ~i ca naj u spe {ni ja pr vog da na bi la je Jo va na Bog da no vi}. Ona je na 100 pr sno bi la ~e tvr ta sa 1:12,40 (721). Jo va na Ni ko lov ski je pli va la u dve di sci pli ne. ^la ni ca no vo sad ske Voj vo di ne je na 50 le| no bi la sed ma sa 29,33 (765). Ni ko lov ski je na 50 slo bod no bi la de ve ta sa 26,48 (727). Jo{ jed na No vo sa |an ka, Ti ja na Vu ka no vi} je na 200 slo bod no bi la 10 sa 2:03,01 (797). Da nas se tak mi ~e we na sta vqa kva li fi ka ci ja ma u 9, dok su fi na la od 18 ~a so va. G. M.

SPORT

c m y

dnevnik

ME \U NA ROD NI MI TING U NO VOM SA DU

Ma sov no, kva li tet no, za ni mqi vo...

do 12 go di na naj bo qi re zul tat ima la je Ana Jef te ni} (Svim star, Be ~ej) na 200 slo bod no (2:19,38, 572), u ka te go ri ji 13 i 14 go di na Lo ta Za la Go me zeq (Ili ri ja) na 100 pr sno (1:14,77, 699) i u ka te go ri ji 15 i 16 go di na Ni na Ste gu. U tra di ci o nal noj {ta fe ti 8h50 slo bod no po sle 13 uza stop nih po be da pli va ~i Voj vo di ne su do ì ve li po raz. Po be di la je {ta fe ta Slo ve ni je sa 3:36,49 (518) is pred Voj vo di ne sa 3:38,52 (503) i Olim pi je iz Qu bqa ne sa 3:51,73 (422). Re zul ta ti - mu {kar ci, 100 slo bod no: 1. An è Tav ~ar (Ili ri ja, Qu bqa na) 52,53 (742), 2. Aleks Ko sto maj (Ili ri ja) 54,33 (671), 3. Ni ko la Traj ko vi} (Pro le ter, Zre wa nin) 55,53 (628). 100 le| no: 1. Mir ko Da u to vi} (Voj vo di na, No vi Sad) 1:03,91 (570), 2. Bog dan Alek san dru Opro ju (Te mi {var) 1:04,67 (550), 3. To ma{ Kest he qi (Pe ~uj) Mla den Si mi} (Voj vo di na) 1:06,65 (502). 100 del fin: Fo to: F. Ba ki} 1. Mla den Si mi} (Voj vo di na) 1:00,04 (614), 2. Alek san dar gu na 200 slo bod no sa 2:07,66 (745). Ni nov (Lev ski) 1:00,13 (611), 3. Na stu pi lo je ~ak 430 pli va ~a i Aqaz Gor za (Tri glav, Kraw) pli va ~i ca iz 31 klu ba iz Slo ve ni 1:01,48 (572). 100 pr sno: 1. Nejc Si je, BiH, Bu gar ske, Hr vat ske, Ne men ko (Tri glav) 1:08,07 (671), 2. ma~ ke, Ma |ar ske, Ma ke do ni je, Lu ka Ra mi} (Voj vo di na) 1:09,15 Cr ne Go re, Ru mu ni je i Sr bi je. (640), 3. Igor Ter zi} (Voj vo di na) Ta ma ra Vu ko brat iz no vo sad ske 1:09,53 (630). 200 me {o vi to: 1. Voj vo di ne sla vi la je na 100 slo Aleks Ko sto maj (Ili ri ja) 2:14,71 bod no is pred Slo ven ki Sa re Ku (659), 2. Da niel Sos (Olim pi ja) la u zo vi} i Ane Ka rin Ko zjek. 2:20,57 (580), 3. Bla` Dem {ar - Us pe la sam da po be dim, ali ni (Olim pi ja) 2:24,68 (532). 200 slo sam za do voq na vre me nom, jer se bod no: 1. Tav ~ar 1:57,78 (710), 2. ni smo pri pre ma li u pe de set me Traj ko vi} 2:00,30 (666), 3. Ivan tar skom ba ze nu - ka è Vu ko bra to Ste pa nov (Voj vo di na) 2:04,35 va. (603). We ne klup ske ko le ge Mir ko @e ne, 100 slo bod no: 1. Ta ma ra Da u to vi} i Mla den Si mi} bi li su Vu ko brat (Voj vo di na) 1:02,41 naj bo qi na 100 le| no, od no sno 100 (628), 2. Sa ra Ku la u zo vi} (Qu del fin. Obo ji ca su za do voq ni po bqa na) 1:02,87 (614), 3. Ana Ka rin be da ma, ali ne i vre me ni ma. Ko zjek (Qu bqa na) 1:02,96 (612). - Ni sam imao naj bo qe vre me, 100 le| no: 1. Adrien [an ta (Pe ma lo me je su sti gao umor, jer smo ~uj) 1:07,15 (685), 2. Ana ma ri Osta pro {le ne de qe ima li ve o ma va ri ja{ (Tri glav) 1:08,16 (655), 3. `no tak mi ~e we Sr bi ja gran pri u Ka ta ri na ^ Dra ga nov (Pro le ter, Zre wa ni nu - re kao je Da u to vi}. Zre wa nin) 1:09,21 (626). 100 del Si mi} se na do ve zao: fin: 1. Emi na Sej di no vi} (Ga leb - Sa tre }im vre me nom sam u{ao Lu ko vac) 1:07,68 (604), 2. De ni sa u fi na le, ali sam na kra ju po be Do le{ (Qu bqa na) 1:08,11 (593), 3. dio i ja ko sam za do vo qan. U fi na Ema Kar pa ti (Pe ~uj) 1:08,16 (591). lu sam is pli vao svoj naj bo qi re 100 pr sno: 1. Lo ta Za la Go me zeq zul tat, ma da ni sam u naj bo qoj (Ili ri ja) 1:15,49 (680), 2. Ana Bje for mi. la jac (Ili ri ja) 1:17,13 (637), 3. Kod de ~a ka naj bo qi po ka te go Tja sa Ma rin ko (Li ri ja) 1:17,71 ri ja ma bi li su: Ni ko la Mi lo va (623). 200 me {o vi to:1. [an ta no vi} u ka te go ri ji 12 go di na i 2:26,61 (697), 2. Mi la na Ba {i} mla |i (11. april, Be o grad) na 100 (Voj vo di na) 2:33,30 (609), 3. Za na pr sno (1:21,22, 395), Da niel Sos Plut (Olim pi ja) 2:36,97 (568). 200 (Olim pi ja, Qu bqa na) u ka te go ri slo bod no: 1. Ni na Ste gu (Qu bqa ji 13 i 14 go di na na 200 me {o vi to (2:20,57, 580) i Aqaz Gor za (Tri - na) 2:07,66 (745), 2. Ana ma ri Osta ri ja{ (Tri glav) 2:12,38 (668), 3. glav, Kraw) u ka te go ri ji 15 i 16 go di na na 200 slo bod no (2:01,27, Sil vi ja \e li} (Ili ri ja) 2:13,86 650). Kod de voj ~i ca u ka te go ri ji (646). G. Ma le no vi}

Naj bo qe re zul ta te na 32. tra di ci o nal nom me |u na rod nom pli va~ kom mi tin gu -No vi Sad 2011, u or ga ni za ci ji PK Voj vo di na, za be le `i li su Slo ven ci An `e Tav ~ar (Ili ri ja, Qu bqa na) i Ni na Ste gu (Qu bqa na). Tav ~ar je bio naj bo qi na 100 slo bod no sa 52,45 i za ra dio 746 FI NA bo do va, a Ste -

ponedeqak21.novembar2011.

NO VAK \O KO VI] VE ^E RAS (21) IGRA PR VI ME^ NA FI NA LU MA STER SA U LON DO NU

Spre man sam, ra me je u re du Naj bo qi te ni ser pla ne te No vak \o ko vi} iz ja vio da po sled wih da na tre ni ra pu nim in te zi te tom i da s op ti mi zmom do ~e ku je po ~e tak za vr {nog tur ni ra se zo ne u Lon do nu. No le }e ve ~e ras (21) za po ~e ti tr ku na Ma sters ku pu u Lon do nu, du e lom s ê hom To ma {om Ber di hom. Naj bo qi te ni ser sve ta je iz ja vio da je za le ~io po vre du ra me na i da sprem no do ~e ku je no ve iza zo ve . - Ser vi rao sam mak si mal no u po sled wa dva -tri da na. Ra me je u do brom sta wu, opo ra vio sam se i spre man sam za no vo tak mi ~e we is ta kao je \o ko vi}. - To ma{ je u do broj for mi, igrao je od li~ no u pret hod nom pe ri o du, na ro ~i to pro {le ne de qe na tur ni ru Ma sters se ri je u Pa ri zu, gde je sti gao do po lu fi na la. On je u Top 10 po sled wih pet-{est go di na, po be |i vao je na mno go tur ni ra u dvo ra ni i ova pod lo ga mu od go va ra. Bi }e to te àk me~. \o ko vi} je u 2011. go di ni ostva rio skor 69:4 i osvo jio 10 ti tu la, ukqu ~u ju }i tri grend-slem tro fe ja (Austra li jan Open, Vimbldon i US Open). - Bi la je ovo za i sta naj bo qa se zo na u mo joj ka ri je ri i po no san sam na uspeh ko ji sam na pra vio. Ali, ona jo{ uvek ni je za vr {e na. Na re du je ve o ma va àn tur nir i da }u sve od se be u na red nih ne de qu da na. Sva ko è li da se zo nu za vr -

Novak \okovi}

{i u ve li kom sti lu, pa }e i zbog to ga ovaj tur nir bi ti ve o ma za ni mqiv i ne iz ve stan - do dao je \o ko vi}, ko ji je po osva ja wu Vimbldo na za seo na ~el nu po zi ci ju na ATP li sti. U grupi A s Novakom u Londonu igra}e, pored Berdiha, i Endi Marej i David Ferer. U grupi B nastupa}e Rafael Nadal, Roxer

TO MA[ BER DIH OP TI MI STA

Mo gu da po be dim sva ko ga ^e { ki te n i s er To m a{ Ber dih dru gu go di nu za re dom igra }e na za vr {nom Ma ster -

To ma{ Ber dih

su se zo ne i pred po ~e tak tog tur ni ra iz ja vio je da mo `e da po be di sva ko ga. Ber di ha ve ~e ras o~e ku je su sret s No va kom \o ko vi }em, a on in si sti ra ka ko ne }e me wa ti svoj stil ka da bu de igrao sa naj bo qom ~e tvo ri com na sve tu. - Ne raz mi {qam u sti lu da li mo ram da ura dim ne {to dru ga ~i je pro tiv sva kog od pro tiv ni ka. Ako od i gram ka ko znam i umem, on da znam i da sva ki put mo gu da po be dim. Ka da sam igrao svoj naj bo qi te nis, po be dio sam sva kog od wih. Na dam se da }u mo }i po no vo da igram na tom ni vou, pa }e mo vi de ti {ta }e se de si ti - re kao je Ber dih. Te { ko je pred v i d e t i bi l o {ta. Naj va `ni je je da do bro za po~ nem pr vi me~ i on da }e mo vi de ti.

Federer, @o Vilfred Conga i Mardi Fi{. Veliki napredak u igri omogu}io je Beogra|aninu da postane najboqi igra~ na planeti, ali srpski teniser tvrdi da se tu ne}e zaustaviti. - Uvek postoji mogu}nosti da uradite jo{ vi{e. Moja igra je kompletna, ali uvek ima prostora za napredak.

On je naglasio da je svestan da ga ~eka te`ak posao u narednom periodu. Znam da }e biti veoma te{ko. Svestan sam na kom sam mestu, da su o~ekivawa velika, odgovornost je jo{ ve}a, ali sam spreman za to. Sve {to radim u `ivotu je zapravo izazov - dodao je najboqi teniser planete.

JAN KO TIP SA RE VI] SE NA DA DA ]E DO BI TI PRI LI KU U LON DO NU

U No le to voj gru pi sve sam po be |i vao Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} iz ja vio je da se na da da }e do bi ti pri li ku da igra na za vr {nom Ma ster su se zo ne u Lon do nu. On je, da pod se ti mo, pr va za me na u glav nom gra du Ve li ke Bri ta ni je, a na te ren }e iza }i ako se je dan od osmo ri ce naj bo qih po vu ~e s tur ni ra. l Ka ko se pri pre ma te fi zi~ ki i psi hi~ ki u Lon do nu? - Ovo je sa svim no va si tu a ci ja za me ne. Kao pr vo, ose }am se sja-

u top de set, ta ko da mi je pot pu no sve jed no. Ne `e lim da ove ne de qe imam bi lo ko ji pri ti sak, imao sam sjaj nu se zo nu i sre }an sam {to sam ov de. l Cen tral ni te ren O2 are ne se raz li ku je od onih na dru gim te re ni ma, jer igra ~i ne mo gu da vi de pu bli ku. Ko li ko to mo `e da po mog ne ili od mog ne? - Ako do bi jem pri li ku da igram, me n i to ne v e r o v at n o

TE [KE OP TU @BE NE KA DA [WEG TE NI SE RA JA NI KA NOE

[pan ci se do pin gu ju Biv {i fran cu ski te ni ser Ja nik Noa re kao je u in tr vjuu za list „Mond” da sma tra da se {pan ski spor ti sti do pin gu ju i da bi zbog jed na kih {an si za uspeh tre ba lo do zvo li ti ko ri {}e we za bra we nih sup stan ci u spor tu, {to je iza zva lo o{tre re ak ci je u {pan skoj sport skoj jav no sti. - Ka ko jed na ze mqa mo è da do mi ni ra u spor tu iz da na u dan? Da li su ot kri li ne ke na pred ne teh ni ke i me to de tre nin ga za ko je dru gi ne zna ju - upi tao se Noa u in ter vjuu za „Mond”. U od go vo ru na to pi ta we Noa ka è da je je di ni raz log ko ji on mo è da na ve de za {to fran cu ski spor ti sti ni su u sta wu da se su prot stve sprem ni jim [pan ci ma je upra vo za to {to [pan ci ko ri ste ne do zvo qe na sred stva. Ta kvi ko men ta ri biv {eg {am pi o na Ro lan Ga ro sa iza zva li su è sto ke kri ti ke u [pa ni ji. Tre ner i stric dru gog tni se ra sve ta Ra fa e la Na da la To ni Na dal oce nio je da pri med be Noe ne do la ze sa mo iz za vi sti, ve} i iz ne do stat ka po zna va wa ma te ri je. On je do dao i da ga ~u di da oso ba ta ko sum wi ve re pu ta ci je ima sme lo sti da ta ko go vo ri o {pan skim spor ti sti ma. Noa tvr di da u sport skim kru go vi ma po sto ji pri ~a da je je di ni na ~in da s do |e do upe ha bi ti ko rak is pred an ti do ping te sto va. - Uko li ko ne ma te ma gi~ ni na pi tak te {ko }e te po be di ti - re kao je Noa i do dao da mu se ~i ni da su [pan ci upa li u bu re ma gi~ nog na -

pit ka po put Obe lik sa, cr ta nog ju na ka i naj bo qeg pri ja te qa Ga la Aste rik sa iz isto i me nog stri pa. Ali Noa se ne za la `e za ot kri va we i ka `wa va we [pa na ca uko li ko se do pin gu ju. On, na pro tiv, `e li da i we go vo ze mqa ci po~ nu da ko ri ste do ping ka ko bi ima li jed na ke {an se ka da se tak mi ~e pro tiv spor tri sta iz dru gih ze ma qa.

Za la `e se da se svi do pin gu ju: Ja nik Noa

- Naj bo qi stav je da se pri hva ti i ko ri sti do ping. Ta ko bi svi ima li ma gi~ ni na pi tak ka zao je Noa. Svest ki te ni ser broj pet, [pa nac Da vid Fe rer re a go vao je na ko men ta re Fran cu za. - We gov sin igra u NBA, gde ne po sto ji an ti-do ping kon tro la. Mo `da on i ni je naj pri me re ni ja oso ba da pri ~a o to me - re kao je Fe rer. Sin Ja ni ka Noe Jo a kim igra za ^i ka go bul se u ame ri~ koj pro fe si o nal noj ko {ar ka {koj li gi NBA. Fran cu ski mi ni star spor ta Da vid Du i je osu dio je op tu `be Noe kao neo d go vor ne i re kao da je we gov pred log da se do zvo li do ping ne do pu stiv, kao i da se na da da }e se usko ro uve sti kri vi~ na ka zna za one ko ji ko ri ste ne do zvo qe na sred stva. - [ta mi u stva ri go vo ri mo ka da se za la `e mo za slo bod no ko ri{}we do pin ga? Da na {a de ca umi ru sa 40 go di na i da de ca od 12 go di na uzi ma ju pi lu le u svla ~i o ni ci, eto to zna ~i ka zao je Du i je. I tre ner fud ba skog klu ba Bar se lo na Pep Gvar di o la osvr nuo se na na vo de re kav {i da bi Noa tre ba lo da iz ne se do ka ze ili da u}u ti. Pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta [pa ni je Ale han dro Blan ko krat ko je pro ko men ta ri sao na vo de Ja ni ka Noe. - Te {ko je za ne u ke qu de da raz u me ju ne pre dak {pan skog spor ta -oce nio je Blan ko.

Jan ko Tip sa re vi}

j no {to sam uop {te u ovoj po zi ci ji. Ova go di na je za me ne bi la ne ve ro vat na, po seb no dru gi deo se zo ne. Po ~eo sam 2011. go di nu s 49. me sta i sti gao do po zi ci je da ~e kam da even tu al no bu dem u si tu a ci ji da igram na fi na lu ma sters se ri je. Ali, ja sam spre man! Po sle Pa ri za sam imao ne ko li ko da na od mo ra, na sta vio sam s tre nin zi ma u Be o gra du, pa u Lon do nu, i ako mi se uka è pri li ka, bi }u spre man da na stu pim - re kao je Tip sa re vi}. l U ko ju gru pu bi vo le li da u|e te ako se uka è pri li ka? - Vi deo sam gru pe, ali, iskren da bu dem, ni sam raz mi {qao o to me za ko ga bih vo leo da se po vre di. Jed no stav no, ne mo gu da ka èm da mi je sve jed no s kim bih igrao. U No le to voj gru pi osta le igra ~e sam do bi jao, ali ge ne ral no ceo dru gi deo se zo ne imao sam strep wu da li }u bi ti

od go va ra. Je dan sam od igra ~a ko ji ma sme ta ka da su tri bi ne iza igra ~a ve o ma ni ske, pa ka da se ba ca lop ta na ser vis gu bi se u pu bli ci. Zi mo wi} mi je re kao da je ~u dan ose }aj, jer ne ma{ taj ose } aj da te gle d a 15.000 qu di, ali, opet, vi di{ lop tu do bro. Te ren je ja ko do bro osve tqen, ta ko mi slim da }e mi, u slu ~ a j u da bu d em igrao, to od go va ra ti. l Da li pla ni ra te da gle da te sve me ~e ve, jer po sto ji mo gu} nost da uop {te ne iza |e te na te ren? - Ni je da pla ni ram, ne go mo ram. Pri ~ao sam s qu di ma iz ATP-a i kao re zer va, u oba ve zi sam da bu dem ov de pre po ~et ka oba sin gla. Na rav no, Zi ki i No le }e igra ti, pa }u gle da ti wi ho ve me ~e ve, ta ko da }u bi ti ov de - re kao je Jan ko Tip sa re vi}.

lekar

ponedeqak21.novembar2011.

ZDRA VO SR CE KAO IZ BOR

In fek tiv ne bo le sti i da qe ozbiq na pret wa drav stvo u EU je su o ~e no sa 80.000 no vih slu ~a je va tu ber ku lo ze go di {we, a ima ozbiq ne pro ble me i sa ma lim bo gi wa ma, HIV in fek ci ja ma i za ra zom na le ko ve ot por nim bak te ri ja ma, tzv. „su per bak te ri ja ma”, ob ja vio je ovih da na u iz ve {ta ju za 2011. Evrop ski cen tar za pre ven ci ju i kon tro lu bo le sti (ECDC) sa se di {tem u Stok hol mu. U pred go vo ru iz ve {ta ja, di rek tor ECDC-a, Mark Spren ger, upo zo ra va da naj ve }u opa snost pred sta vqa sa mo za do voq stvo u po gle du in fek tiv nih bo le sti, od no sno stav da je bor ba s wi ma do bi je na. Na pri mer, „za bri wa va ju }i sig na li” na pla nu ma lih bo gi wa, re gi stro va ni 2009. go di ne, sa da su pre ra sli u epi de mi ju te bo le sti u mno gim ze mqa ma ~la ni ca ma Uni je. Od po ~et ka 2011. re gi stro va no je vi {e od 30.000 slu ~a je va ma lih bo gi wa u Uni ji. Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja (SZO) je u sep tem bru ove go di ne upo zo ri la da se na vi {e le ko va ot por na tu ber ku lo za, kao i na me di ka men te eks ten ziv no ot por na tu ber ku lo za u Evro pi „alar -

mat no” {i re i da }e od wih umre ti na hi qa de qu di, uko li ko zdrav stve ne vla sti evrop skih ze ma qa ne bu du br zo re a go va le.Je dam od raz lo ga za da na {wu epi de mi ju tu ber ku lo ze je i sve ras pro stra we ni ja ot por nost bak te ri ja na an ti bi o ti ke. Ve li ku pret wu pred sta vqa i „su per bak te ri ja” iz In di je, ko ja se pr vi put po ja vi la u Evro pi, ta~ ni je u Bri ta ni ji av gu sta pro {le go di ne i otad se ubr za no {i ri. U ci qu bor be pro tiv za ra znih bo le sti od naj ve }e va `no sti su stal na ula ga wa u si stem nad zo ra nad wi ma, kao i we go vo una pre |e we, upr kos eko nom ske re ce si je {i rom Evro pe”, sto ji u iz ve {ta ju. ECDC upo zo ra va na jo{ ne ke no ve bo le sti ko je bi mo gle da pred sta vqa ju pret wu jav nom zdra vqu. Ima na pri mer, zna ko va da se tzv. „vi rus Za pad nog Ni la” po ja vio u ne kim de lo vi ma ju go i sto~ ne Evro pe, a re gi stro va na su i lo kal na in fi ci ra wa bo le sti ma za ko je se ra ni je sma tra lo da mo gu bi ti sa mo „uve ze ne”, kao {to su ma la ri ja, den ga gro zni ca i ~i kun gu wa. (Ta njug)

Vak ci na pro tiv me li o i do ze? ri tan ski na u~ ni ci su ostva ri li ve li ki pro dor ko ji bi mo gao da do ve de do stva ra wa vak ci ne za smr to no snu trop sku bo lest me li o i do zu, od ko je bo lu ju mi li o ni qu di.

Tim stru~ wa ka sa [e fild skog uni ver zi te ta je utvr dio da je dan tok sin, ko ji pro iz vo di bak te ri ja „burk hor de lia pse u do mal lei” spre ~a va sin te zu od re |e nih pro te i na, one mo gu }a va ju }i raz -

voj dru ge bak te ri je, iza zi va ~a me li o i do ze. Me li o i do za je vr lo ~e sta u Ju go i sto~ noj Azi ji i Se ver noj Austra li ji. Uz HIV i tu ber ku lo zu, ona je tre }i naj ~e {}i uzrok smr ti u ne kim de lo vi ma Ju go i sto~ ne Azi je. Bo lest se te {ko di jag no zi ra, a smrt nost od we do sti è 40 od sto. Bak te ri ja ko ja iza zi va me li o di o zu obi ta va u vo di i u to plom, vla `nom ze mqi {tu, a u te lo ula zi pre ko plu }a ili otvo re nih ra na. Obo qe we je po zna to i pod na zi vom „vi jet nam ska tem pi ra na bom ba” jer ~o vek mo è wi me da bu de za ra èn go di na ma pa i de ce ni ja ma pre ne go {to iz bi je. [e fild sa ki tim stru~ wa ka pla ni ra da is tra ì mo gu }u pri me nu bak te rij skog tok si na ko ji su ot kri li i u bor bi pro tiv dru gih bo le sti, iz me |u osta log i ra ka. (Ta njug)

Po du hvat bri tan skih le ka ra u le ~e wu je tre ri tan ski le ka ri iz Bol ni ce Kingz ko le xa su ob ja vi li ka ko su iz le ~i li osmo me se~ nu mu {ku be bu od po `i vot opa {ne bo le sti je tre, ko ri ste }i pi o nir sku te ra pi ju ubri zga va wa }e li ja je tre u sto mak.Te }e li je su pri vre me ne pre u ze le po sao be bi ne je tre, ~i ste }i or ga ni zam od tok si na i pro iz vo de }i od re |e ne pro te i ne, dok pra va je tra ni je po sle dve ne de qe po ~e la da se opo ra vqa od o{te }e wa iza zva nog vi ru som. Ovo da je na du u iz le ~e we i mno gih dru gih slu ~a je va akut nog ot ka zi va wa je tre bez po tre be za tran splan ta ci jom. Kli ni~ ka is pi ti va wa }e po ka za ti da li ova me to da mo `e da po sta ne stan dard ni me tod le ~e wa ka ko de ce, ta ko od ra slih. Ina ~e, sa mo u Bri ta ni ji sva ke go di ne umi re oko 100 qu di ~e ka ju }i na do ni ra nu je tru. (Ta njug)

No vo cepivo pro tiv ma la ri je? s tra ì va ~i bri tan skog Vel kam trast Sen ger in sti tu ta, ko ji se ba vi ge net skim is tra ì va wi ma, ob ja vi li su da su ot kri li mi kro skop ski si tan ka nal kroz ko ji pa ra zi ti iza zi va ~i ma la ri je mo ra ju da pro |u da bi za ra zi li cr ve na krv na zrn ca ~o ve ka, {to mo è da pred sta vqa put za iz na la è we uspe {ne vak ci ne. Put do za ra ze je isti za sve for me do ti~ nog pa ra zi ta, pla zmo di jum fal ci pa ru ma, ta ko da bi te o ret ski bu du }a vak ci na mo gla da bu de uspe {na pro tiv svih wih. Na u~ ni ci su do sad mi sli li da iza zi va~ ma la ri je ima ne ko li ko op ci ja za pro -

bi ja we od bra ne krv ne }e li je. U is tra `i va wi ma Ge vi na Raj ta i we go vog ti ma s po me nu tog in sti tu ta se, me |u tim, po ka za lo da pro dor pa ra zi ta za vi si od in ter ak ci je iz me |u jed nog we go vog mo le ku la, pod na zi vom li gand, i spe ci fi~ nog re cep to ra krv ne }e li je. Blo ki ra wem te in ter ak ci je one mo gu }a va se pro bi ja we za {tit nog zi da krv ne }e li je.U po sled woj de ce ni ji smrt nost od ma la ri je u sve tu je sma we na za ~e tvr ti nu, ali od we i da qe umi re oko 800.000 qu di go di {we, uglav nom de ce mla |e od pet go di na iz Pod sa har ske Afri ke. (Ta njug)

dnevnik

Po kre ni te se da nas za zdra vqe su tra ko ima te bo le sno sr ce, ili mi sli te da ima te, mo `e te u~i ni ti mno go to g a da za { ti t i t e we g o v o zdra vqe. Ovaj vo di~, ~i ji su auto ri In sti tu za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne i Dom zdra vqa No vi Sad da je vam bit ne po je di no sti o kon tro li bo le sti i spre ~a va wu ozbiq nih o{te }e wa sr ~a nog mi {i }a. Bri ga o va {em sr cu je vred na sva kog tru da.

[ta je bo lest sr ca? Ka da na sta ne, bo lest sr ca tra je ce log ì vo ta, a ako ne pro me ni te svo je dnev ne na vi ke, do }i }e do po gor {a wa we go vog sta wa. Mo è te u~i ni ti mno go to ga da bi ste kon tro li sa li bo lest sr ca, spre ~i li pr vi ili dru gi sr ~a ni udar i po ve }a li svo je {an se za dug i vi ta lan ì vot.

Fak to ri ri zi ka Fak t o r i ri z i k a su zdrav stve na sta wa ili na vi ke ko je po ve }a va ju mo gu} nost raz vo ja bo le sti ili we nog po gor {a wa.Po sto je dve vr ste fak to ra ri zi ka - oni ko je ne mo `e te da kon tro li {e te i oni ko je je mo -

mo gu „udru ì ti” i po gor {a ti efek te jed ni dru gi ma. Sva ki fak tor ri zi ka je bi tan. Ve }i na fak to ra ri zi ka se, me |u tim, mo è kon tro li sa ti pro me nom sti la ì vo ta, s tim da su po ne kad neo p hod ni i le ko vi.

Pre gled fak to ra ri zi ka Pu {e we/pa siv no pu {e we do pri no si ote à noj cir ku la ci ji kr vi kroz ar te ri je, {to mo è do ve sti do sr ~a nog uda ra. Ne po sto ji „zdra va ko li ~i na ci ga re ta” ko je mo è te po pu {i ti, ni ti po sto ji bez be dan ni vo udah nu tog du van skog di ma. Do bre stra ne pre stan ka pu {e wa ose ti }e te go to vo od mah na kon ne ko li ko da na, krv ni pri ti sak pa da i ni vo ki so ni ka i ugqen-di o k s i d a u kr v i se vra }a ju u nor ma lu. Sa mo go di nu da na na kon pre stan ka, ri zik da do bi je te sr ~a nu bo lest bi }e du plo ma wi. Ni je la ko pre sta ti, ali ako se na pra vi plan or g a n i z o v a n i pro g ra m i ili ci qa ni le ko vi, uspeh je za ga ran to van. Ri zik obo le va wa od kar d i o v a s ku l ar n ih bo l e s ti po sto ji i kod ne pu {a ~a ako pa siv no udi {u du van ski dim u ì vot noj i rad noj sre di ni. Iz la ga we de ce du van skom di mu od

se obra ti te Va {em le ka ru, da pro ce ni da li je po treb no i uzi ma we le ko va ko ji sni à va ju krv ni pri ti sak. Vi sok ho le ste rol u kr vi vi {ak ho le ste ro la i ma sno }a u kr vi na go mi la va se na zi do vi ma krv nih su do va ko ji snab de va ju sr ce. Ovo na go mi la va we, zva no plak, mo è do ve sti do za ~e pqe wa. Ho le ste rol mo è te sma wi ti pri dr à va ju }i se pla na is hra ne „za zdra vo sr ce” (pri me ren ener get ski unos, sa ma wom ko li ~i nom ukup nih i za si ~e nih ma sti i pro stih {e -

ne iz nad 88 cm a za mu {kar ce iz nad 102 cm) pred sta vqa ri zik za kar di o va sku lar ne bo le sti, jer go vo ri o ri zi~ noj pre ra spo de li ma sov nog tki va, ~ak i ka da je in deks te le sne ma se ide a lan (od 20 do 25). Fi z i~ k a ak t iv n ost - ~ak iako ne m a t e ni j e d an dru g i fak tor ri zi ka, fi zi~ ka ne ak tiv n ost po v e } a v a mo g u} n ost raz vi ja wa ne kog od kar di o va sku lar nih obo qe wa. Po ku {aj te da ra di te aerob ne ve `be ume re nog in ten zi te ta bar 30 mi nu ta dnev no, ako ne sva kog

Pri me ti te zna ko ve upo zo re wa Glav ni zna ci upo zo re wa i kod è na i kod mu {ka ra ca su: Ne la go da u gru di ma - ve }i na sr ~a nih uda ra pod ra zu me va ne la go du u pre de lu sred weg de la gru di ko ja tra je ne ko li ko mi nu ta. Mo è bi ti po put pri ti ska, ste za wa, na du to sti ili bo la. Ne la god nost mo è bi ti ili bla à ili ozbiq na, ali mo è sa mo da se ja vi i ne sta ne. Ne la god nost u pre de lu gor weg de la te la - u jed noj ili obe ru ke, le |a, vra tu, vi li ci ili sto ma ku. Ne do sta tak va zdu ha - ovaj znak mo è bi ti pra }en ne la god no {}u u gru di ma ili se ja vi te bez we. Dru gi simp to mi - ne sa ni ca, ma lak sa lost ili pre ko mer no zno je we.

gu }e pro me ni ti. Oni fak to ri ri zi ka ko je je ne mo gu }e iz me ni ti su - po ro di~ na isto ri ja ra ne bo le sti sr ca i go di ne `i vo ta. Kod `e na, ri zik od bo le sti sr ca se po ve }a va po sle 55. go di ne, dok se kod mu {ka ra ca taj ri zik po ve }a va po sle 45. go di ne. Fak to ri ri zi ka ko ji se mo gu kon tro li sa ti su pu {e we (i pa siv no pu {e we), pre ko mer na te le sna ma sa/go ja znost, fi zi~ ka ne ak tiv nost, pre ko mer no ko ri {}e we al ko ho la, stres, po vi {en ho le ste rol i {e }er na bo lest. Dok je po sto ja we sa mo jed nog od fak to ra ri zi ka opa sno, po sto ja we vi {e wih je ve o ma ozbiq no jer se fak to ri

stra ne ro di te qa i uku }a na po ve }a va wi hov ri zik da ka sni je u ì vo tu obo le od kar di o va sku lar nih bo le sti, ~ak i ka da sa mi osta nu ne pu {a ~i. Vi sok krv ni pri ti sak (hi per ten zi ja) - po ve }a va ri zik od do bi ja wa bo le sti sr ca, {lo ga i sr ~a ne sa bo sti. âk i ma lo po ve }a we krv nog pri ti ska iz nad nor ma le - pred hi per ten zi ja - po ve }a va ri zik od bo le sti sr ca. Po sto ji ne ko li ko na ~i na da svoj krv ni pri ti sak kon tro li {e te - pri dr à vaj te se pla na pra vil ne is hra ne, sma wi te unos so li, re dov no ve `baj te i odr à vaj te nor mal nu te ì nu. Ako uzi ma te al ko hol na pi }a, ~i ni te to ume re no. Oba ve zno

}e ra, a po ve }a nim uno som slo è nih {e }e ra i vo }a i po vr }a), pla na re dov ne fi zi~ ke ak tiv no sti, do sti za wem i odr à va wem po èq ne te le sne ma se i, ako je po treb no, ko ri {}e wem le ko va. Pre k o m er n a te l e s na ma s a mo è po ve }a ti ri zik od do bi ja wa ne sa mo bo le sti sr ca ne go i dru gih hro ni~ nih obo qe wa. âk i ma li gu bi tak te le sne ma se (za 10%) po mo }i }e vam u sma we wu ri zi ka od bo le sti sr ca. Ako pla ni ra te zna ~aj ni je sma we we te le sne ma se, po sa ve tuj te se sa le ka rom ili kva li fi ko va nim nu tri ci o ni stom za po mo} i ne mr {a vi te vi {e od 1 kg ne deq no. Va `no je zna ti da i po ve }an obim stru ke (za è -

da na, bar ve }i nu da na u ne de qi. U to spa da br zo ho da we, di za we la kih te go va, ali ~ak i spre m a w e ku } e i dvo r i { ta. Ako je po treb no, 30 mi nu ta po de li te na kra }e in ter va le od ko jih }e sva ki tra ja ti bar 10 mi nu ta. [e }er na bo lest (di ja be tes) oko dve tre }i ne oso ba sa {e }er nom bo le sti umi re od obo qe wa sr ca ili obo qe wa krv nih su do va. Di ja be tes se mo `e ot kri ti te sti ra wem {e }e ra u kr vi. Ako bo lu je te od di ja be te sa, ve o ma je va `no da ga dr `i te pod kon tro lom. Ma le ko rek ci je u is hra ni i po ve }an ni vo fi zi~ ke ak tiv no sti ~e sto mo gu spre ~i ti ili od go di ti raz voj {e }er ne bo le sti. J. B.

VESTI ^i sti zu bi ~u va ju od in fark ta Re dov no pro fe si o nal no ~i {}e we zu ba sma wu je ri zik od sr ~a nog uda ra i {lo ga, utvr di li su taj van ski stru~ wa ci iz Op {te

bol ni ce za sta re u Taj pe hu. Ana li zi ra ju }i zdra vqe vi {e od 100.000 oso ba to kom se dam go di na, taj van ski tim je utvr dio da se, kod onih ko ji ma stru~ wa ci re dov no ~i ste zu be, ri zik od sr ~a nog uda ra sma wu je za 24 od sto, a od {lo ga za 13 od sto. Iz gle da da pro fe si o nal no ~i {}e we zu ba naj ma we jed nom go di {we sma wu je za pa qen ske pro ce se, a ti me i raz voj bak te ri ja ko je mo gu da do ve du do in fark ta ili {lo ga, ob ja {wa va ju taj van ski stru~ wa ci. (Ta njug)

No vi ne u le ~e wu sla bo sti sr ca Gru pi pa ci je na ta obo le lim od sr ~a ne in su fi ci jen ci je (sla bo sti), ko ji ma su to kom jed nog od kli ni~ kih is pi ti va wa ubri zga ne sop stve ne }e li je, po boq {a no je na kon go di nu da na zdrav stve no sta we. To pr vo kli ni~ ko is pi ti va we, za sno va no na zre lim }e li ja ma sr ca, a ~i ji su re zul ta ti ob ja vqe ni u bri tan skom me di cin skom ~a so pi su „Lan set”, pred sta vqa no vu na du za pa ci jen te obo le le od sr ~a ne in su fi ci jen -

ci je. Sa da je, me |u tim, po treb no oba vi ti du `a is pi ti va wa na ve }em bro ju pa ci je na ta, jer je ovo pr vo oba vqe no na 23 pa ci jen ta obo le la od te `eg ob li ka sr ~a ne in su fi ci jen ci je pret hod no pod vrg nu tih ko ro nar nim punk ti ra wi ma. (Ta njug)

Elek tron ski nos re gi stru je tu ber ku lo zu Gru pa in dij skih na u~ ni ka ob ja vi la je da nas da je pred raz vo jem „elek tron skog no sa” ko ji mo `e da re gi stru je slu ~a je ve tu ber ku lo ze iz da ha pa ci jen ta, ~i me se omo gu }a va br za di jag no sti ka. „Elek tron ski nos” na zvan „E-nos” funk ci o ni {e uz po mo} ba te ri je i li ~i na al ko te sto ve ko je ko ri sti po li ci ja za re gi stro va we tra go va al ko ho la u da hu vo za ~a. Pa ci jent du va u ure |aj i pri jem ni ci de tek tu ju ~e sti ce tu ber ku lo ze, {to je sko ro tre nu tan i ve o ma si gu ran di jag no sti~ ki me tod, sma tra ju na u~ ni ci. Is tra `i va ~i se na da ju da }e pro to tip tog ure |a ja bi ti spre man za kli ni~ ka is pi ti va wa do ok to bra 2013. go di ne. (Ta njug)

STUdenTSki dnevnik

c m y

dnevnik

Me |u na rod na kon fe ren ci ja stu de na ta dru {tve nih na u ka „Bi mun 2012”, de ve ta po re du, odr `a }e se od 15. do 18. mar ta na red ne go di ne u Be o gra du. Za u~e {}e na ovom do ga |a ju mo gu se pri ja vi ti stu den ti i post di plom ci fa kul te ta dru {tve nih na u ka, sta ro sti do 29 go di na, ko ji do bro zna ju en gle ski je zik, uz oba ve zu da po pu ne apli ka ci o ni for mu lar i na pi {u mo ti va ci o no pi smo do 250 re ~i. Broj me sta je ogra ni ~en, a naj bo qi u~e sni ci do bi }e nov ~a nu na gra du i u~e {}e na pro jek tu „Bi mun plus“. Stu den ti }e mo }i da se u prak si bo qe upo zna ju s ak tu el nim me |u na rod nim

pi ta wi ma i na ~i ni ma wi ho vog re {a va wa u okvi ru UN. U~e sni ci pre u zi ma ju ulo ge di plo ma ta, pred sta vqa ju raz li ~i te ze mqe i ras pra vqa ju o ak tu el nim svet skim te ma ma. Kao de le ga ti raz ra |i va }e stra te gi ju, pri pre ma ti re zo lu ci je, pre go va ra ti i re {a va ti kon flik te, u skla du s pro ce du rom UN. Pri ja vqi va we je do 25. ja nu a ra 2012. go di ne. Vi {e in for ma ci ja o kon fe ren ci ji i pro ce du ri pri ja ve mo `e se na }i na saj tu w w w. b i m u n - u n a s e r b i a . o r g . Organizator je Udru`ewe za Ujediwene nacije Srbije. A. J.

Radionica za uspe{ne studente Edu ka tiv na ra di o ni ca „Ve {ti ne uspe {nih stu de na ta” odr `a }e se 29. i 30. no vem bra, od 11 do 15 ~a so va, u Cen tru za raz voj ka ri je re i sa ve to va we stu de na ta, Uli ca dr Ili je \u ri ~i }a 3. Ra di o ni ca se sa sto ji iz dve ce li ne „Pro ve re ne fo re za do bru pre zen ta ci ju” i „ Pre va zi |i te pred is pit nu tre mu”. U~e {}e je bes plat no, a za in te re so va ni se mo gu pri ja vi ti pu tem mejl adre se czs.org@gmail.com ili putem telefona 063/50-25-35 najmawe dva dana pre odr`avawa. Organizator je Centar za samoaktualizaciju. A. J.

Nagrade od 1.500, 1.000 i 500 evra Fran cu sko-srp ska Pri vred na ko mo ra ras pi sa la je kon kurs za stu den te na te mu „Se lo-grad: Da li eko nom ski raz voj ne mi nov no po vla ~i de po pu la ci ju srp skih se la?„. Za naj bo qa tri ra da obez be |e ne su nov ~a ne na gra de i to za pr vo me sto 1500 evra, za dru go 1000 a za tre }e 500 evra. na kon kur su mo gu da u~e stvu ju do ma }i i stra ni stu den ti, ko ji }e 31. de cem bra 2012. go di ne ima ti ma we od 30 go di na, a upi sa ni su {kol sku 2011/2012 na ne ku od in sti tu ci ja vi so kog obra zo va wa u Sr bi ji. Pri ja va na kon kurs tre ba da sa dr ì FSPK do si je sa ese jom ko ji ni je du ì od 20 stra na (mak si mum 70 000 ka rak te ra s raz ma kom),for mu lar za ko ni ku ri sa we ( mo è se pre u ze ti sa saj ta ww w.ccfs.r s), kopiju indek sa ili pot vrdu o up is anoj {kolsk oj 2011/2 012 go di -

BRUCO[ I KARATE [AMPION RADOVAN [IMUN

Fakultet na prvom mestu No vi ~lan FTN po ro di ce, Ra do van [i mun, po sle za vr {e ne sred we gra |e vin ske {ko le, od lu ~io se da osta ne u istim vo da ma i upi sao ge o de zi ju i ge o ma ti ku. Iako se Ra do va nu svi |a fa kul tet, we go va naj ve }a qu bav tre nut no je ka ra te {to do ka zu ju i broj ne me da qe. -Na stu pio sam pro {le go di ne na svet skom pr ven stvu u Sao Pa o lu u Bra zi lu kao ka det i po stao ka det ski vi ce {am pion i to je moj naj ve }i re zul tat, a pre me sec da na sam osvo jio tre }e me sto na Evrop skom pr ven stvu u \e ru u Ma |ar skoj u ju ni or skoj ka te go ri ji +80 ki lo gra ma. Pr vak dr à ve sam bio se dam pu ta, a sa 12 go di na sam bio dru gi na svet skom ku pu u Ru mu ni ji. Ve o ma sam za hva lan pre sed ni ku op {ti ne Vr bas ko ji je stao uz me ne fi nan sij ski i omo gu }io mi da se po ka èm u naj bo qem sve tlu i po stig nem sve ove re zul te te-ka è Ra do van. Ka ra te tre ni ra pu nih 12 go di na, a po ~eo je da se ba vi ovim

spor tom jer je kao ma li vo leo da gle da fil mo ve sa Brus Li jem. -On mi je bio idol dok sam bio ma li i `e leo sam da bu dem kao on, a ~ak i bo qi od we ga. Ba vio sam se do sta du go i fud ba lom, ali sam se ipak opre de lio za ka ra te, jer sam se pro na {ao u we mu- ka `e Ra do van. Naj ve }i ciq mu je da po sta ne svet ski se ni or ski pr vak, iako

se jo{ tak mi ~i u ju ni or skoj ka te go ri ji. Tre nut ni ciq mu je da bu de ju ni or ski svet ski pr vak, za {ta }e mu se pri li ka uka za ti sle de }e go di ne u ok to bru, ka da se u No vom Sa du odr à va Svet sko pr ven stvo za de cu, ka de te i ju ni o re. Ka ko Ra do van ka è, ni je mu te {ko da uklo pi i tre ning i fa kul tet, sti è i na sva pre da va wa, a i na sva ki tre ning - Ukla pam se u obe stva ri, ali na rav no fa kul tet mi je va `ni ji od spor ta i sport uskla |u jem s fa kul te tom, ma da za sad ne mam pro ble ma da stig nem i jed no i dru go da oba vim. ô vek sa mo se bi tre ba da na pra vi do bar ras po red i sti è na sve stra ne, ta ko da ja imam vre me na i za pro vod, a sva ki vi kend mi je re zer vi san za no} ne iz la ske. Za sad ne pla ni ra da le ku bu du} nost. Na pr vom me stu su mu za vr {a va we fa kul te ta i me da qa svet skog se ni or sog pr va ka. A. Varga

STUDENTI S FTN-a NA PROJEKTU „SO LAR BI KE”

Za zdraviji Novi Sad i Novosa|ane Gru pa stu de na ta Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka ra di na pro jek tu „So lar Bi ke„ ~i ji je ciq re a li za ci ja no vog vi da jav nog tran spor ta u No vom Sa du. Pred no sti ovog pro jek ta su efi ka snost tran spor ta i za {ti ta ì vot ne sre di ne. U ovaj pro je kat ukqu ~e ni su stu den ti sa me ha tro ni ke, ener ge ti ke, elek tro ni ke i te le ko mu ni ka ci ja i ar hi tek tu re- Vla di mir Bu ha, De jan Ri sti}, De jan Mi tov, Al bert Men rat, Ga jo Pe tro vi}, Mar ko Kne è vi} i Vla di mir Kra {ko. Pro jek tom se pred la è uvo |e we elek tri~ no po go we nih bi ci ka la u sa o bra }aj, iz grad wa sta ni ce za wi ho vo par ki ra we, iz najm qi va we i so lar no do pu wa va we.

Pro jek tom se ta ko |e raz ra |u je pri la go |a va we obi~ nih bi ci ka la po tre ba ma si ste ma kao i raz voj soft ve ra za nad gle da we si ste ma i upra vqa we we go vim ra dom. Ob zi rom da se ra di o bi ci kli ma ko ji ima ju po mo} ni elek to mo tor, oni ne za ga |u ju oko li nu, ni iz duv nim ga so vi ma ni bu kom. Na ovaj na ~in se sma wu je za ga |e we grad skih sre di na i po ve }a va efi ka snost kre ta wa sta nov ni {tva {to je glav ni mo tiv pred la ga wa ove ide je. Po red to ga sta nov ni ci No vog Sa da ima ju i iz ra `e ne kar dio va sku lar ne pro ble me zbog sla be fi zi~ ke ak tiv no sti i ne pra vil ne is hra ne, a ko ri {}e we ovog vi da tran spor ta }e de li mi~ no tran -

KONKURS FRANCUSKO-SRPSKE PRIVREDNE KOMORE

SKUP BUDU]IH DIPLOMATA U BEOGRADU

Prijave za „Bimun 2012” po~ele

ponedeqak21.novembar2011.

sfor mi sa ti pre voz gra dom u vi du re kre a ci je. Re zul tat pro jek ta je auto mat ska sta ni ca za so lar no pu we we i iz najm qi va we elek tri~ nih bi ci ka la u ko joj je mo gu }e da ko ri snik bez pri su stva po mo} nog rad ni ka iz naj mi bi cikl. Evi den ci ja o iz najm qi va wu i sta wu bi ci ka la se vo di auto mat ski i po ve za na je u si stem sta ni ca ras po re |e nih po ce lom gra du. Ovi bi ci kli bi se iz najm qi va li od apri la do sep tem bra, a u osta lom de lu go di ne sta ni ca bi slu `i la kao me sto oku pqa wa uz mo gu} nost ko ri {}e wa be `i~ nog in ter ne ta. Pred vi |a se da si stem po~ ne sa ra dom na pro le }e sle de }e go di ne. A. Va.

Da li razvoj ugro`ava srpsko selo

ni , pism o pre po ruke (ovaj dokument ni je oba vezan). Es eji moraj u biti li ~ni rad, n eobja vqeni i na pis an i na sr -

pskom j ezi ku. Ne smeju biti v e} preze nti rani ni ti predsta vqati deo ra da s nekog p retho dnog kon ku rsa .

@ir i }e odabrati tri najboq a rada i obav es ti ti kandida te 31. m aja 2012. godine. T ri kandid ata }e u smeno b ra ni ti svoj rad pred ì rijem (da tum i m est o odràv awa u Be ogradu } e biti nakna dno ob ja vqe ni ). Esej i }e bit i oc ew ivani na o sno vu o ri ginalno st i, n au ~ne utem eq en osti i a rgumento va no sti, ko herentno sti p re dloènih akcija i kval it et a pisawa i prezentacije. Krajwi r ok za konku risawe je petak, 16. ma rt 2 012. go dine, na adr esu Fr anc usko-s rps ka Privredna kom o ra – Stude nts ka nagrada, Kos ov ska 10, 1100 0 B eograd. Istovremeno e se j i formular treba poslati u vord ili PDF formatu i na mejl office@ccfs.rs, gde se mogu dobiti i dodatne informacije. A. J.

SVETSKA [AMPIONKA U [OU DENSU, ANITA ETER

Ponosno se poklonim publici... Ba lan si ra ti iz me |u pro fe si o nal nog sport skog ì vo ta i stu di ja sva ka ko ni je la gan po sao i osta vqa ve o ma ma lo pro sto ra za dru {tve ni ì vot i uì va we. Ipak, oni ko ji se od lu ~e za obe ka ri je re, ve }i nom zna ju u {ta se upu {ta ju, go vo re }i ka ko je upra vo taj sport ski seg ment deo gde oni da ju pro sto ra uì va wu. Stu dent ki wa pr ve go di ne Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta, dvo pred met nih stu di ja bi o lo gi ja-ge o gra fi ja, Ani ta Eter (19) ba vi se ve} 11 go di na {ou den som i ni è uspeh za uspe hom. Ne dav no se okre nu la i ulo zi in struk tor ke ovog ple sa, ta ko da wen ì vot ples op se da sa svih stra na. -Po ~e la sam da tre ni ram ta ko {to me je se strin tre ner pri me tio to kom jed nog wi ho vog tre nin ga, ka da sam ih u uglu sa le po sma tra la i po na vqa la po kre te ta ko do bro da je mo jim ro di te qi ma pred lo è io da i ja po~ nem da tre ni ram- ka è Eter, na vo de }i da se u tim vo da ma za dr à la jer vo li mu zi ku, da igra, glu mi to kom ko re o gra fi je, a {ou dens je upra vo to- „tri u je dan”. Ka ko ka è, uspe va da ba lan si ra iz me |u tre nin ga i fa kul te ta uz po mo} do bre or ga ni za ci je vre me na i do da je da ne tre ba ima ti sa mo oba ve ze, ne go ne ka da tre ba i „is ku li ra ti” i opu sti ti se. Sma tra da ovim tem pom ì vo ta vi {e do bi ja, iako se po ma lo sa se tom se ti svih mo me na ta to kom sred we

{ko le, ka da su we ni pri ja te qi iz la zi li a ona od la zi la na tre nin ge. -Ve o ma je na por no za to {to u tom ple su ima ele me na ta kla si~ nog ba le ta, la ti no ple so va, gim na sti ke i glu me. Do bi la sam no va po znan stva, do bi la sam to da znam da mo ram u `i vo tu da se bo rim, da imam tak mi ~ar skog

du ha, po tom, tu su pu to va wa i dru ge dra ge uspo me nena vo di ova ple sa ~i ca. Se }a ju }i se tak mi ~e wa, ka `e da joj je naj dra `e svet sko pr ven stvo 2003. go di ne, gde je u kon ku ren ci ji 55 tak mi ~ar ki iz ce log sve ta osvo ji la pr vo me sto.

-Jed no od dra ìh mi je i tak mi ~e we 2007. go di ne u Slo ve ni ji, ka da smo mo ja ma ma, tre ner i ja ko li ma oti {li u Ko par. Bi lo je naj o pu {te ni je tak mi ~ e w e ika d a, ni s am ima l a tre mu, od i gra la sam sa vr {e no i bi la pr va. A jo{ sam se i ku pa la u mo ru taj dan, bi la slo bod na da pro ve dem je dan sa vr {e ni dan u ino stran stvu s ma mom- se }a se sa go vor ni ca. Ka da upo re di se be kao tak m i ~ ar k u i kao in struk tor ku, ka è da su oba po s la na p or n a na svoj na ~ in. Ka k o ob j a {wa va, fi zi~ ki joj je na por ni je ka da tre ni ra i spre ma se za ne ko tak mi ~e we, a na por no je ka da dru ge tre ni ra jer se ner vi ra i po ku {a va da svo je zna we pre ne se na osta le. Ove go di ne }e bi ti sa mo na na s tu p i m a, od n o s no utak mi ca ma jer je u gru pi ~i li der si ca KK „Voj vo di na” i KK „No vi Sad”. Sle de }e go di ne pla ni ra da ide na dr àv no pr ven stvo u {ou den su, a on da mo `da evrop sko i svet sko, sve za vi si i od pla sma na. Se be u bu du} no sti vi di i u ple su i u stru ci ko ju }e ima ti na kon za vr {et ka stu di ja. -Ono {to stu d i r am sma tram po slom, a ples iz duv nim ven ti lom i ho bi jem- za kqu ~u je Ani ta Eter i do da je da, ipak, ne ma lep {eg ose }a ja od onog „ka da se re flek to ri upa le i ka da qu di po za vr {et ku tvog na stu pa tap {u i uz vi ku ju tvo je ime, a ti se s po no som po klo ni{ pu bli ci„. A. Jerini}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak21.novembar2011.

dnevnik

ГОРАН МАРКОВИЋ О СВОМ НОВОМ ФИЛМУ

У МУЗЕЈУ МоМА У ЊУЈОРКУ

„Фалсификатор” ће бити црна комедија

Почаст Педру Алмодовару

Редитељ и сценариста Горан Марковић најавио је да ће његов нови филм „Фалсификатор„, чије је снимање недавно почело, бити црна комедија. „Данас је први дан, почело је прилично мрино и рутински”, изјавио је искусни редитељ Танјугу у студију „Цептер” на Новом Београду. Он је додао да филмска екипа „има доста добре услове„ и да ће „пробати да направи нешто што би могло да буде добро”. На питање о жанру одговорио је да је „Фалсификатор” замишљен као „нека врста црне коме-

дије”. „Суштина приче је у томе да се прати лични пад једног фалсификатора који се поклапа са падом једне земље која се зове Југославија. Те две линије се пре-

плићу и то је идеја овог филма”, образложио је Марковић. Текст је настао по његовој истоименој драми која се са успехом игра у Београдском драмском позоришту, а сарадник на сценарију је Тихомир Станић, тумач главне улоге и у представи и на филму. Што се тиче планова за премијеру, Марковић је изјавио да се то још не зна. „Ми сад снимамо први део, па правимо паузу до пролећа. У марту или априлу ћемо снимати други део. Не верујем да ће филм бити завршен пре јесени наредне године”, рекао је он.

Шпанском редитељу Педру Алмодовару одата је почаст на свечаној вечери у Музеју модерне уметности (МоМа) у Њујорку. Холивудске звезде попут Дру Баримур и Еме Стоун биле су присутне на вечери док су Пенелопе Круз и Антонио Бандерас своје честитке упутили преко видео порука, преноси БиБи-Си.Алмодовар је четврти редитељ коме је одата почаст на овом годишњем скупу. Пре њега су почаствовани Баз Лурман, Тим Бартон и Кетрин Бигелоу. У својој поруци Пенелопе Круз је Алмодовара назвала „једним од најдуховитијих људи на свету и додала да се нада да ће заједно имати још много специјалних тренутака. Антонио Бандерас похвалио је режисера због истраживања „тешких, понекад болних и увек узбудљивих територија уметничког стварања”.

НА ФЕСТИВАЛУ АУТОРСКОГ ФИЛМА У БЕОГРАДУ ОД 30. НОВЕМБРА ДО 5. ДЕЦЕМБРА

Лауреати из Кана, Венеције, Берлина... Фестивал ауторског филма биће одржан од 30. новембра до 5. децембра у Београду, са више од 60 остварења у главном и пратећим програмима, најавили су на конференцији за новинаре председник Савета фестивала Срдан Голубовић и продуцент Игор Станковић. Обиман и квалитетан програм 17. издања те значајне културне манифестације отвориће британски филм „Срам” (Sha me) у режији ликовног и филмског уметника Стива Меквина, чији је главни глумац Мајкл Фасбендер у Венецији награђен признањем за најбољу мушку улогу. У главном програму биће и друга остварења са престижних светских фестивала, као што је ирански „Развод: Надер и Симин” редитеља Ашгара Фархадија, награђен у Берлину „Златним медведом” за најбољи филм и признањем за најбоља остварења и за мушку и за женску глумачку екипу тог филма, који је добио и награду Екуменског жирија у Кану. У селекцији су и „Фауст” руског реди-

„Нарцис и Ехо” Саше Радојевића, по истоименој оперској представи Ање Ђорђевић. У жирију за доделу награда биће прошлогодишњи победник, редитељ Мајкл Роу, редитељ Владимир Блажевски и представница фестивала у Котбусу (Немачка) Габријела Бруне Мајер. Фестивал ауторског филма, основан 1994. године, организује удружење грађана „Поглед у свет”. Манифестацију која је омиљена и веома цењена у круговима филмофила подржавају и Министарство културе Србије и Град Беогад, али је због опште беспарице укупни буџет свега 36.500 евра. Главна сала 17. фестивала биће у реновираном Дому омладине. Пројекције ће се такође одржаватзи, као и до сада, у Дворани културног центра, Музеју кинотеке и Дому културе „Сту-

Из филма „Пина“ Вима Вендерса

Пабла Ђорђелија, добитника канске „Златне камере” за најбољег дебитанта. Ту су и „Тираносаурус” Падија Консидина, награђеног за режију

У пратећем програму омаж Живку Николићу Пратећи програм „Оф Холивуд” представиће запажена остварења америчке независне продукције иза које стоји студио „Fox Se ar chlight Pic tu res”, нове редитеље и ону страну америчке свакодневнице која се не виђа у холивудским хитовима. Уметнички саветник фестивала Срђан Вучинић најавио је и пратећи програм „Искушавање филма„ - омаж редитељу Живку Николићу, једном од балканских аутора са најоригиналнијим опусом, затим програме „Хипноза као метафора”, „Аутори представљају”, „ЛГБТ”, „Ангажовани обрачуни”, „Увећање”, „Ветар са севера” и „Индиа поп”. на америчком независном фестивалу Санденс, као и прво 3Д остварење немачког редитеља Вима Вендерса „Пина”, о славној плесачици и кореографкињи Пини Бауш.

У различитим програмима биће приказани домаћи филм „The Box” Андријане Стојковић, македонско српска копродукција „Панк није мртав” Владимира Блажевског, као и премијера

Мерил Стрип као „Гвоздена лејди” Америчка глумица и двострука Оскаровка Мерил Стрип представила је недавно у Лондону постер за свој нови филм „Гвоздена лејди” у којем глуми Маргарет Тачер, конзервативну премијерку која је била на челу британске владе од 1979. до 1990. Филм, који у британске биоскопе стиже 6. децембра, режирала је Филида Лојд с којом је Стрип снимила и мјузикл „Мама Миа„. „Гвоздена лејди” приказује остарелу Маргарет Тачер која се осврће на успоне и падове у својој политичкој каријери као и на цену коју је платила да би остварила моћ. „Била је то за мене привилегија да је глумим”, казала је за лист

Дејли мејл Мерил Стрип говорећи о својој улози Тачерке. „То је један од оних веома ретких филмова у којима сам била

„Моје крштење било је овде ово је био почетак готово свега”, рекао је Алмодовар. Циљ годишње вечере МоМа је прикупљање средстава за унапређење колекције музеја. Кустос Раџ Рој рекао је да је ове године прикупљено више од милион долара. (Танјуг)

Награда „Лукс” филму „Снегови Килиманџара” Филм „Снегови Килиманџара„ (Les ne i ges du Ki li man dja ro), француског редитеља Робера Гедигиана, овогодишњи је добитник филмске награде „Лукс” коју пету годину за редом додељује Европски парламент. Филм је прича о брачном пару пензионера чији се живот мења када их нападне један млади радник који је остао без посла. Награда, вредна 90.000 евра, омогућава да филм буде преведен и титлован на 23 званична језика ЕУ и дистрибуиран у оквиру њених граница. Агенција АФП подсећа да је филм приказан на овогодишњем Канском фестивалу у оквиру селекције „Известан поглед”.

Друга два финалиста били су грчко остварење „At ten berg„ Атине Рахеле Цангари и шведскофранцуско-данска копродукција „Play”. Награда Европског парламента додељује се филмовима који приказују вредности које чине европски идентитет, различите културе ЕУ или европску интеграцију. Европски парламент је одобрио извештај о филмској индустрији у којем се позива на адекватнију финансијску помоћ продуцентским и дистрибутерским кућама, посебно оним мањим и независним, како би им се помогло да пређу на дигиталну пројекцију. (Танјуг)

„Intouchables” хит у Француској Јесењи филмски феномен у Француској, филм „In to uc ha bles” о милијардеру тетраплегичару, прешао је праг од пет милиона гледалаца за мање од две седмице, саопштио је његов дистрибутер “Гомон”. Филм Ерика Толедана и Оливијеа Накаша, са Франсоаом Клизеом и Омаром Сијем, у биоскоп је стигао 2. новембра и имао је „пет милиона гладалаца за 13 дана у биоскопима”, наводи у саопштењу дистрибутерска кућа. За исти временски период, филм „In to uc ha bles” надмашио је „Тинтинове авантуре” Стивена Спилберга које су почеле да се приказују недељу дана раније.

Филм „In to uc ha bles „ приказује се у 603 биоскопа, а многи гледаоци због великог интересовања не успевају да дођу до улазница. Филм је прича о Филипу (Франсоа Клизе), аристократи који не може да покреће тело после несреће са параглајдером и за помоћника у кући ангажује Дриса (Омар Си), младића који тек што је изашао из затвора. Накаш и Толедано написали су и сценарио за филм, заснован на истинитој причи. Филм „In to uc ha bles” доспео је међу најуспешнија остварење последњих година, а рекорд држи филм „Bi en ve nue chez les Ch‘tis” који је 2008. у биоскопима имао више од 20 милиона гледалаца.

Кристен Стјуарт у „Акири”? Питер Малан у филму „Тираносаурус“ Падија Консидина

теља Александра Сокурова, добитника „Златног лава” на фестивалу у Венецији, „Било једном у Анадолији” Нурија Билге Џејлана, добитника Гран прија у Кану, „Акације” аргентинског редитеља

Педро Алмодовар добио је 2003. године Оскара за филм „Причај са њом„. Филм је такође добио и британску награду Бафта за филм ван енглеског говорног подручја. Алмодовар се на вечери присетио како је пре 27 година МоМа приказао један од његових филмова помогавши му тада да изгради име у САД.

захвална што сам глумица”, додала је 62-годишња глумица, истичући да је улога Тачерке досад њена највећа улога у каријери.

дентски град”, а први пут и у мултиплексу „Колосеј”. Улазнице ће коштати од сто до 300 динара, зависно од програма и термина, а биће и бесплатних пројекција. (Танјуг)

Хенкс као председник САД Амерички глумац Том Хенкс преговара о улози председника САД у акционом филму „Pa tri ot Donwn”, објавио је дневник „Варајети”. Филм говори о америчком председнику који мора сам да се сналази у Авганистану након обарања председничког авиона. Јунак филма „Да Винчијев код” тренутно снима комедију телевизије ХБО под називом „Players”. Биоскопска публика ускоро ће га видети у филму „Ex tre mely Loud and In cre dibly Clo se” поред Сандре Булок и Вајоле Дејвис.

Америчка глумица Кристен Стјуарт добила је понуду за главну улогу у филмској адаптацији „Акире”, стрипа и цртаног филма Јапанца Кацухира Отома из 1980их година, објавио је магазин “Холивуд рипортер”. Радња филма одвија се у имагинарном „Њу Менхетну”, а два главна лика су Канеда, вођа банде моторциклиста, и његов друг из школе Тетсуо, који је отет и подвргнут владиним експериментима. Звезди „Сумрака” Кирстен Стјуарт понуђена је улога Кју, жене из тајног покрета који настоји да разоткрије те владине експерименте чији је циљ стварање живог оружја. Амерички глумац Гарет Хедлунд преговара о улози Канеде, вође банде. „Акира„ је замишљен као серија филмова и, уколико уговор буде потписан, то ће бити трећи у каријери Кирстен Стјуарт. Њен други могућ и серијал је „Snow Whi te and the Huntsman”. Међу осталим глумцима су Гери Олдман као пуковник, и Хеле-

на Бонам Картер као Леди Мијако. За улогу Тетсуа разматрани су Роберт Патисон, Ендру Гарфилд, Џејмс МекАвој и Зак Ефрон. Филм ће највероватније почети да се приказује 2013. Кирстен Стујарт (21) је америчка глумица најпознатија као Бела Свон из серије филмова „Сумрак„. Поред вампирске саге, позната је по улогама у филмовима „Соба панике„ 2002, „Затурасвемирска авантура” 2005, „In The Land of Wo men” 2007, „The Meссengers” 2007, „Adven tu re land„ 2009. и „The Ru nan ways” 2010. Добитница је награде Бафта за најбољу нову глумицу, као и бројних филмских награда МТВ.

Креативна борба Речима „Успели смо!“, Нуне Поповић је почео говор на отварању властите изложбе у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду. Ретроспективна изложба на којој je презентован вебсајт и објављена монографија „Нуне Поповић и Група ‘Магнет’: Живела слобода!“, отворена је у петак, уз присуство бројне публике. До краја је Поповићев говор остао интригантан, а аутор га је завршио речима да смо ми унутра, а да је све око нас производ („поражене“?) политике деведесетих.

Провокативан као и увек, Нуне Поповић и „Магнет“ на изложби у Новом Саду, кроз принтове великог формата, фотографије, видео записе, факсимиле медијских извештаја, артефакте и бројне документе, први пут јавно представљају укупну „слику“ о свом раду, на неки начин реафирмишући идеју кративних и ненасилних начина масовне борбе која је у њиховом случају била уперена против политике Слободана Милошевића. Изложба ће бити отворена до 15. децембра. И. Б.

ponedeqak21.novembar2011.

ТИХА ВОДА ОДЈЕКА НОВОСАДСКОГ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛА

Суптилна осећајност брег рони Још једном се потврдило како џез на чудан начин повезује људе. Под његовом капом, поделе бледе. Рокери, панкери, лузери, фенсери, љубитељи класичне музике, стари, млади, крајем прошле недеље, сви су поново били окупљени под кровом СНП, у четверодневној авантури званој Новосадски џез фестивал. Овај пут, она је прошла нешто тише, осећајније, са музичким финалима концертних вечери која и поред спектакуларне виртуозности, нису доносила комуникацијски ватромет, него љубавну предигру, како би се метафорички могао да опише осећај да су уметници били у стању да на сцени заправо поставе своје собе, своју најдубљу интиму изражену низом хармонија, тонова, ритмова. Оно што су прве две вечери започели „Хит брадерс“ и Душко Гојко-

наступ састава „Клаб бугалу“ Ендија Кисенбека и Гисле Торвик трио. Уз лидера на хемонду и веселу екипу музичара окупљених око фјужн звука, у „Клаб бугалу“ је поново могао да се види гитариста Торстен Гудс, који је као и прве вечери фестивала пленио разиграном појавом, зеленом гитаром и умећем свирања на њој. Занимљиво, и Гисле Торвик свира гитару, али са триом који углавном негује ауторске композиције. Фјордови су њихова главна инспирација, а музика им је чиста контемплација. Даб. У петак је занимљиво било пратити тонску и стилску градацију звука понуђеног од не тако често примарног инструмента у џезу – гитаре. Кевин Јубенкс који такође свира гитару, и код Рон Картера је био у главној улози. Јесте, све очи су биле упр-

роду музике и шаманске квалитете сваког доброг извођача. Да, од разметљиво експресивне, преко језгровите, дубоке, до прелепо баршунасте, занесено распричане, тако би се могле назвати те гитаре. Грозница суботње вечери није слутила да ће премашити ону од петка. Ипак, поприлично дугачки гардероберски ред у фоајеу сцене СНП већ до другог наступа био је испуњен до последњег места. Штета за све што нису чули Тадеја Томшића и Биг бенд РТВ Словеније. Нимало комерцијални, напротив, усвирани, сигурни и с разиграним диригентом Томшићем, који стиже и да „одсaкасофонише“ понешто у репертоару састављеном углавном од управо његових композиција, били су право слатко освежење на почетку програма фестивалског финала.

ИЗЛОЖБА У БЕОГРАДУ ПОВОДОМ 170 ГОДИНА САНУ

Академици – ликовни уметници У Галерији Српске академије наука и уметности (САНУ) у Београду крајем прошле недеље отворена је изложба “Академици - ликовни уметници из Уметничке збирке САНУ“ (1841-2011), у оквиру прославе којом се обележава 170 година од оснивања САНУ. На изложби су представљена дела сликара и вајара који су били чланови Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске

Мило Милуновић, Уметност

академије, Српске академије наука и Српске академије наука и уметности, до данас активних чланова Одељења ликовне и музичке уметности. Изложено је 89 радова 50 аутора, чланова САНУ, од тога 21 скулптура. Међу изложеним су дела Уроша Предића, Паје Јовановића, Ђорђа Крстића, Стеве Тодоровића, Петра Убавкића и Ђорђа Јовановића, као и дела савременика Петра Лубарде, Стојана Аралице, Ђорђа Андрејевића Куна, Мила Милуновића, Пеђе Милосављевића, Недељка Гвозденовића, Ивана Радовића, Марка Челебоновића, Зоре Петровић, Љубице Сокић, Сретена Стојановића и

Ристе Стијовића. Заступљена су и дела најмлађих академика Олге Јеврић, Светомира Арсића Басаре, Младена Србиновића, Стојана Ћелића, Миодрага Миће Поповића, Радомира Рељића, Петра Омчикуса, Милорада Бате Михаиловића, Владимира Величковића, Љубе Поповића, Душана Оташевића, Тодора Стевановића и Милице Стевановић. На изложби су приказани и радови иностраних уметника чланова САНУ Божидара Јакца, Франа Кршинића, Лазара Личеноског, Марка Мурата, Влаха Буковца, Томе Росандића, Ивана Мештровића, Марина Тартаље, Антуна Аугустинчића, Душана Џамоње и Томета Серафимовског. Изложба је конципирана тако да се хронолошки прати историјат Академије, кроз догађаје везане за ликовну уметност. Дела академика се представљају редом по коме су уметници били примани у чланство Академије. Овај принцип је задржан у публикацији и у поставци. Изложбу прати каталог који доноси текстове академика Љубомира Симовића и др Станислава Живковића и студију о присуству ликовних уметности и уметника у Академији, од њеног оснивања до данас, и о формирању Уметничке збирке САНУ, коју је написала кустос који руководи Збирком Јелена Межински Миловановић.У публикацији се први пут у боји репродукују сва дела која се излажу у оквиру поставке Уметничке збирке. Уметничка Збирка САНУ је формално дефинисана 1968-1969. године, када су дела пописана и од када се обављају систематски откупи радова за колекцију, тако да данас Збирка броји око 3.000 предмета. Одабрана дела из Збирке моћи ће да се разгледају до краја јануара 2012, а током њеног трајања бити организована стручна вођења не само кроз изложбу већ и кроз просторије САНУ у којима се налазе значајна дела која нису укључена у поставку.

ЂОРЂЕ КУБУРИЋ ДОБИО „ЛЕНКИН ПРСТЕН“

Љубавна песма Књижевна награда „Ленкин прстен“ уручена је протеклог викенда Ђорђу Кубурићу, песнику из Суботице. Ову награду, шести пут за редом, додељује Дом културе Србобран за најбољу љубавну песму на српском језику написану претходне године. Награда се додељује у знак сећања на Ленку Дунђерски која је била инспирација Лази Костићу када је написао једну од најлепших љубавних песама на српском језику, „San ta Ma ria del la Sa lu te“. У образложењу жирија који је радио у саставу др Зоран Ђерић (председник), Драгана Белеслијин, Наташа Пивнички, стоји да би се песма „Укинула је све наше песме“ могла доживети и као рок балада, јер је Кубурић песник урбаног сензибилитета. М. Кк.

Голден страјкер трио

вић квинтет, последње две је прерасло у трио варијанту Рона Картера и Гонзала Рубалкабе, с тим што је Кубанац ипак донео сву разузданост музике какав зна бити џез, поготово ако је жанровски окренут својим коренима, у чудној елипси перкусија и клавира. Концерту „Голден страјкер трија“ Рона Картера, у петак је претходио

те у легенду контрабаса, и легенда није била шкрта, али то што из њених руку сипа више личи на вилинску прашину, а омађијаност публике која је без трептаја и шума пратила концерт заиста сјајне, максимално суптилне дружине (сат и по пре концерта слетеле у Београд!), по ко зна који пут је потврдило мистичну при-

Вокални уметник Џеј-Ди Волтер управо је био то – вокални уметник и колико год његов наступ био атрактиван, људи који се поигравају својим ма колико потентним гласом - имитирају инструменте, звуке, дигиталним секвенцерима праве сами себи пратећи хор - на крају остану само „жонглери“. Истина, Џеј-Ди је

Фото: Ф. Бакић

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „МАГНЕТА” У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ

c m y

kultura

dnevnik

Рон Картер

добио пратећи оркестар, али је истина и то да му није требао, јер ту, као ни ван њих на сцени, није могла да се успостави нека дубља веза. Зато је Гонзало Рубалкаба показао да не мораш чак да будеш ни присутан како би људе својом музиком одвео на дуго и лепо путовање, готово из снова (или у њима). Пробраним фразицама на инструменту од старта виртуозно наглашавајући да неће свирати „латино џез“, без иједног посебног геста спољашње комуникације са публиком, Гонзало Рубалкаба трио је свој сет, очигледно веома зависан од расположења лидера бенда, његових брзих, разлетелих прстију и шака којима просто преклапа дирке са запањујућим хармонским резултатима, отпрашио фуриозно, али нипошто врцаво на површан начин. Што више Рубалкаба „одлепи“ на клавиру, то више иде шешир доле његовим колегама Ернесту Симсону на бубњевима и Метјуу Бруеру на контрабасу. Они су учинили да готово лаконски делује вештина успостављања аутентичне атмосфере ритма и његовог праћења, јер са ударачки расположеним пијанистом, и то је морало да се ради. Игор Бурић

НОВИ РОМАН ВЛАДИМИРА КЕЦМАНОВИЋА „СИБИР“

Слика света из којег треба побећи Издавачка кућа „Моно и Мањана“ објавила је нови роман већ афирмисаног писца млађе генерације Владимира Кецмановића „Сибир“ у оквиру библиотеке „Путеви“ коју је осмислио и уређује проф. др Александар Јерков. Међу писцима чија су дела објављена, за сада, у едицији „Путеви“ су и лауреат НИН-ове награде Горан Петровић, доајен српске прозе Воја Чолановић, Т.Х Раич, Крста Поповски...и Кецмановић коме је „Сибир“ шести наслов. Кецмановић (39) се пробио међу писце „о којима се прича“ романом „Феликс“ који се нашао у најужем избору за НИН-ову награду 2007, а добио је награду

„Бранко Ћопић“. Још већи успех постигао је следећи Кецмановићев роман „Топ је био врео“ (2008) који не само да је ушао у најужи избор за НИН-а, већ се окитио наградом „Меша Селимовић“ коју додељује велики жири критике окупљен око „Вечерњих новости“. Нови роман „Сибир“ стаје, према оценио уредника, уз његове раније који су били међу најзначајнијим остварењима претходних година, а сва три повезује време кризе вредности и распада државе и друштва на крају прошлог века. У „Сибиру“ (наслов је алузија на изгнанство Достојевског, а не место радње, према ту-

мачењу аутора), Кецмановић је проширио своју галерију необичних, упечатљивих ликова. Док су у „Феликсу“ главни јунаци пензионер који преварама опстаје у време инфлације и његов син, а у „Топу“ је дечак који као српско сироче остаје у опседнутом Сарајеву, у „Сибиру“ је главна јунакиња млада девојка која се нашла затечена између криминала, српско-хрватског рата и полиције. Кецмановић је зато на корицама означио књигу као „српски љубавни трилер у који су се упетљали Хрвати“. Док се расплиће питање ко јој је отац и како се она затекла у свему томе, у позадини је њена аме-

ричка романса од које се не очекује да има срећан крај. Кецмановић развија причу о једној од безброј девојака које носе балканске непогоде као „листове на ветру“, на фону подлости и преваре за које је ратни сукоб параван за богаћење, а полицајци су сарадници криминалаца и обрнуто. Писац не крије да је „Сибир“ писан са мање амбиција од романа „Топ је био врео“, јер му је циљ био да напише узбудљиву причу у изузетно ефектном стилу и са вртоглавим темпом, за коју је одабрао кратке пасусе од једне реченице, сленг у коме, наоко, нема дубљих мисли, јер то је слика света из кога треба побећи. (Танјуг)

ПРЕМИЈЕРА ДРАМЕ „ЗЛИ ДУСИ” НА ДАН НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ

Оживљавање света Достојевског

Представа „Зли дуси“, по роману Фјодора Михајловича Достојевског, у драматизацији и режији Тање Мандић Ригонат, биће премијерно изведена на Дан Народног позоришта у Београду- 22. новембра, на реконструисаној сцени „Раша Плаовић“. Управник Божидар Ђуровић истакао је да је реч о великом писцу, одличној драматизацији и сјајној сарадничкој и глумачкој екипи. В. д. директора Драме Молина Удовички Фотез најавила је да ће текст драматизације бити објављен уз програм представе „која садржи есенцију онога што су ликови у роману„ великог руског писца. Редитељка је захвалила Народном позоришту на могућности да ради „у посвећеној, истраживачкој атмосфери“ и са екипом коју је одабрала „без компромиса, са људима спремним на авантуру проналажења позоришних идеја за оживљавање света Достојевског“.

Плакат представе

Драматург је Славко Милановић, сценограф Александар Денић, костимограф Бојана Никитовић, кореограф Анђелија Тодоровић, композитор Ања Ђорђевић. Ставрогина игра Игор Ђорђевић, а у великом ансамблу са чак

18 глумаца су Душанка Стојановић Глид, Горан Јевтић, Борис Комненић, Данијела Штајнфелд, Александра Николић, Ненад Сојменовић, млада глумица којој је ово прва улога Марија Бергам, Милутин Милошевић, Слободан Бештић, Вјера Мујовић, Александар Срећковић, Добрила Стојнић, Бранко Видаковић, Вања Милачић, Зоран Ћосић, Данијела Уграновић и Љума Пенов. Тања Мандић Ригонат је истакла да роман Достојевског „о савремености на беспућу“ има пуно додирних тачака са нашим временом, обухвата суму вечних питања и дубински се бави човеком. „То ремек дело је политички роман, савременици су се у њему могли препознати, а ја сам настојала да политичке идеје које стоје иза деловања ликова учиним једнако ватреним данас, јер те идеје нису мртве“,

рекла је она, напомињући да је у текст укључила и манифест анархизма као оду слободи. Цитирајући реплику из драме да је „неразликовање добра од зла - морални идиотизам“, најавила је да се представа бави питањем како променити свет да буде бољи, ако човек није у стању да промени себе, своје ‘зле духе‘ као што су охолост, егоизам, лажи, среброљубље... Тема комада је и „шта се дешава када се најлепших идеја дочепају политичке хуље, па идеје о револуцији и солидарности постају пакао за савременике“, рекла је она и додала да текст драматизације не преноси фабулу и није неутрална илустрација романа већ одабира догађаје и ставља их у нови контекст. „Током два сата и 15 минута пратимо исповест Ставрогина, потрагу за слободом и какве последице то сеје кад прелази у самовољу“, изјавила је редитељка.

svet

ponedeqak21.novembar2011.

UKRATKO

VLA DA EGIP TA PO ZVA LA JE DA SE OKON ^A JU SU KO BI

[pa ni ja bi ra par la ment MA DRID: U [paniji su ju~e odràni parlamentarni izbori na kojima bi , po anketama, vladaju}i socijalisti mogli da doìve istorijski poraz. Istraìvawa sprovedena nedequ dana pred izbore pokazala su ubedeqivu prednost desni~arske Narodne stranke na ~elu sa Marijanom Rahojom, koji se smatra budu}im premijerom. Alfredo Peres Rubalkaba, kandidat vladaju}ih socijalista, koji bi, prema predizbornim anketama, mogli da doìve istorijski poraz, bio je me|u prvima koji su glasali jutros. „Naredne ~etiri godine bi}e veoma va`ne za na{u budu}nost. Gra|ani su ti koji moraju da donesu velike odluke koje su neophodne, i zato je va`no glasati”, rekao je Rubalkaba, pozivaju}i pristalice socijalista da iza|u na izbore. U [paniji je 36 miliona qudi s pravom glasa.

U po pla va ma 600 mr tvih BANG KOK : Broj mrtvih u najve}im poplavama koje su za posledwih pola veka zadesile Tajland prema{io je 600, saop{tila je vlada ove zemqe na jugu Azije. Po posledwim podacima, u poplavama je poginulo 602 qudi, a ve}ina `rtava se udavila. Poplave su po~ele krajem jula, pod uticajem monsunskih ki{a ali i serije tropskih oluja, i zahvatile su ~itave gradove pomeraju}i se polako iz centralnih delova zemqe ka jugu, u pravcu Bangkoka i Tajlandskog zaliva. Pogo|eno je bilo vi{e od dve tre}ine od 77 tajlandskih provincija. Situacija se posledwih dana zna~ajno popravila, i ~i{}ewe je po~elo u mnogim oblastima Tajlanda, ali se o~ekuje da }e neke od provincija biti pod vodom jo{ nekoliko sedmica. U ovom trenutku je poplavqeno jo{ 17 provincija, saop{tila je vlada u Bangkoku.

LIBIJA

Ubi je no naj ma we dvo je, Sa if al Islam, a na sto ti ne po vre |e no mi qe nik Za pa da KA I RO: Na centralnom ka- li{u grad. Vlada je pozvala na irskom trgu Tahrir, drugi dan za okon~awe sukoba i mirne proteredom, nastavqeni su sukobi po- ste. licije i demonstranata, u kojima „Mirne demonstracije su zagasu ubijene najmawe dve osobe, a rantovano ustavno pravo, ali ova676 je povre|eno. Policija je bacila suzavac na demonstranate koji su se okupili na Trgu Tahrir i oko wega, a oni su odgovorili kamenicama. Policijske snage za razbijawe demonstracija udarile su na demonstrante koji su postavili barikade u blizini egipatskog ministarstva policije na ivici trga - simbo- Protiv demonstranata surove metode li~no nazvanog „srce protesta”, u kome je svrgut Hosni kav razvoj situacije zna~i da svi Mubarak u februaru. Sukobi na moraju {to pre da se vrate razumu Trgu Tahrir u Kairu bili su te- i odgovornosti”, navodi se u saopma ju~era{weg sastanka vlade. {tewu vlade. U saop{tewu se doEgipatske vojne vlasti, koje su daje da }e za nekoliko dana narodu preuzele upravqawe dràvom biti saop{teni rezultati istraposle svrgavawa reìma Hosnija ge oko „okolnosti koje su dovele Mubaraka 11. februara, toleri- do incidenata”. {u dnevna okupqawa na trgu Ta„Imamo samo jedan zahtev: hrir, ali tvrde da dugoro~ni feldmar{al (Husein Tantavi, protesti na ovom prostoru para- vojni {ef egipatske dràve i

nekada{wi Mubarakov ministar odbrane) mora da odstupi sa vlasti i bude zamewen civilnim savetom”, rekao je ju~e jedan od demonstranata koji je ranije gumenim metkom pogo|en u ~elo. Po wegovim re~ima, najnovije nasiqe pokazuje da je Mubarak jo{ na vlasti. Nekoliko stotina demonstranata kampuje na travwaku saobra}ajnog ostrva na Tahriru, a drugi u~esnici protesta postavili su barikade oko trga i legitimi{u svakog ko ulazi. Neki od wih nose hirur{ke maske kako bi se za{titili od gasa. „Feldmar{al je Mubarakov pas”, glasi jedan od najnovijih grafita na trgu. Novim ovla{}ewima Vojnog saveta protive se i islamisti~ke i liberalne grupe u Egiptu, mada se me|usobno nadme}u, uo~i parlamentarnih izbora koji }e se odr`ati krajem novembra.

TRI PO LI: Sin biv{eg libijskog lidera Moamera Gadafija Saif al Islam, uhap{en prekju~e u Libiji, bio je miqenik Za pa da zbog bri tan skog obrazovawa i demokratskih pogleda. Po izbijawu pobune u zemqi sna`no je podr`ao oca, koga je trebalo da nasledi. Sa if (39) je obra zo van u Britaniji, te~no govori engleski jezik i bio je omiqen me|u intelektualcima sa Zapada. U Libiji je dobio diplomu in`ewera, u Austriji za biznis, a master i doktorat iz ekonomije 2008. godine u Londonu. Politi~ki je u Libiji postao aktivan 90-ih godina pro{log veka. Tako|e je {irom sve ta or ga ni zo vao iz lo `be svojih slika i ~esto je govorio

intervjuu agenciji AP da razmi{qa da u Libiji uspostavi ustavnu demokratiju. Me|utim, po izbijawu pobune u Libiji, Saif je stao na o~evu stranu. Pet dana posle pobune, Saif je zapretio da }e „reke krvi” da poteku ako demonstranti odbiju da prihvate vladine reforme. „Bori}emo se do posledweg ~oveka, posledwe `ene i metka”, kazao je tada Saif. Ro|en 1972. godine, Saif je najstariji od sedmoro dece Moamera i Safije Gadafi. Ima jednog starijeg polubrata Mohameda. Gadafijev sin je ju~e uhap{en zajedno sa dvojicom pomo}nika, koji su poku{ali da ga prebace u susedni Niger. Odveden je u Zintan, a za sada nije poznato kada i gde }e mu biti su|eno.

AVGANISTAN

Stu den ti te ra ju voj sku SAD KA BUL: Vi{e od 1.000 studenata blokiralo je glavni magistralni put na istoku Avganistana negoduju}i zbog predlo`enog sporazuma da vojska SAD ostane i posle 2014. Studenti ka`u da ne}e prihvatiti nikakve partnerske odnose svoje zemqe sa SAD. Demonstranti su preksino} u gradu Xalalabadu blokirali drum koji vodi ka glavnogm gradu Kabulu uzvikuju}i „Smrt

Americi, smrt Karzaiju”, misle}i na predsednika Avganistana Hamida Karzaija. Dan ranije, plemenska skup{tina Loja |irga, koju ~ine plemenske stare{ine u Avganistanu, podr`ala je ideju o strate{kom partnerstvu sa SAD, uz uslov za{tite suvereniteta zemqe, to jest da prestanu no}ne racije me|unarodnih snaga i da vlasti u Kabulu dobiju punu kontrolu nad privedenim lici-

ma. Na petodnevnom zasedawu u Kabulu kojem je prisustvovalo oko 2.000 delegata iz 34 provincije prihva}en je i zakqu~ak o strate{kom partnerstvu sa SAD i razgovorima s talibanima o prekidu nasiqa. Zakqu~ci Loje |irge nisu obavezuju}i, ali mogu da osna`e poziciju predsednika Avganistana Hamida Karzaija kad bude pregovarao o strate{kom partnerstvu sa SAD.

Ka zna za le pe i za vo dqi ve o~i RI JAD: @ene u Saudijskoj Arabiji }e, ukoliko imaju privla~ne i zavodqive o~i, morati da ih pokrivaju u javnosti, pi{e britanski „Dej li mejl”. Predlog novog zakona kojim }e to pitawe biti regulisano sastavio je Komitet za za{titu vrlina i prevenciju poroka, a portparol Komiteta {eik Matlab al Nabet ka`e da je predlog zakona ve} poslat na usvajawe. Odluka je doneta nakon incidenta posle kojeg je jedan od ~lanova Komiteta zavr{io u bol-

dnevnik

nici. Naime, taj ~lan Komiteta naredio je jednoj Saudijki da pokrije o~i, posle ~ega ga je pretukao wen mu`. Me|utim, Komitet jo{ nije odredio definiciju zavodqivih o~iju. Komitet, u javnosti poznat kao religijska policija ili Mutaven, nekoliko puta je od strane organizacija za za{titu qudskih prava optu`ivan za kr{ewe qudskih prava. Osnovan je 1940. godine s ciqem da kontroli{e sprovo|ewe ve} donetih islamskih zakona, ali i

donosi nove u zavisnosti od potrebe. Najradikalniju odluku to dr`avno telo donelo je 2002. godine kada je 14 u~enica poginulo u po`aru u jednoj {koli u Meki, zbog zabrane Komiteta da iza|u iz zgrade, jer nisu bile odgovaraju}e pokrivene. @ene u Saudijskoj Arabiji zakonski se tretiraju kao maloletnici bez prava da samostalno odlu~uju i moraju da budu u dru{tvu mu{kog „starateqa”, ~ija je saglasnost neophodna za sve odluke.

Saif al Islam

o demokratiji i razvoju, {to su pozdravqali mnogi lideri i borci za qudska prava. Razlikovao se Saif od druge bra}e, koji su „slavu sticali” vi{e svojim ekscentri~nim pona{awem, nego dostignu}ima, navela je agencija AP. Dugo se verovalo da }e Saif naslediti oca Moamera Gadafija i da }e to biti ~ovek koji }e modernizovati i reformisati zemqu. Ipak, Saif se suo~avao sa jakim otporom tvrdokorne linije re`ima, kao i svog mla|eg brata Mutasima, koji je bio savetnik za nacionalnu bezbednost. Mutasim je ubijen zajedno sa Moamerom Gadafijem 20. oktobra. Ranije, tokom pobune u zemqi, Saif je ostao i bez jo{ dvojice mla|e bra}e Seifa alAraba i Hamisa. Jo{ jedan Gadafijev sin, alSadi, uspeo je u septembru da pobegne u Niger, gde ga vlada tretira kao izbeglicu. Wihova majka Safija i sestra Aj{a su pobegle u susedni Al`ir. Saif, poznat po obrijanoj glavi i uvek modernim nao~arima, izjavio je 2008. godine u

Sin biv{eg libijskog lidera Mo a me ra Ga da fi ja, Sa if al-Islami, nije se opirao prilikom hap{ewa, a borci iz Zintana su poru~ili da }e ga dr`ati u tom planinskom mestu sve dok ne bude formirana vlada, kojoj bi mogli da ga isporu~e. Kod Saifa je prona|eno neliko hiqada dolara i municija. Saif (39) je potom helikopterom, u kom su se nalazili i izve{ta~i Rojtersa, preba~en u Zintan. Po sletawu, helikopter je opkolilo na stotine qudi zbog ~ega je Gadafijev sin ostao u letelici vi{e od jednog sata. U tim trenucima se strahovalo da bi mogla da ga zadesi o~eva sudbina, koji je pretu~en i ubijen nakon hap{ewa pre ta~no mesec dana. Borci iz Zintana su spre~ili masu da u|u u helikopter, a Saifa su uspeli da sprovedu do automobila i odvezli ga na nepoznatu lokaciju. Vest o hap{ewu Saifa, gra|ani {irom Libije su proslavili na ulicama.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PA TRI JARH KI RIL Patrijarhu Moskovskom i cele Rusije Kirilu iznenada je pozlilo tokom sve~ane slu`be u Hramu Hrista Spasiteqa, povodom wegovog 65. ro|endana “Patrijarh se ose}ao lo{e, ali sada je sve u redu, rekao je portparol Patrijar{ije Vladimir Vigiqanski. Kasnije, kada se o~ekivalo da }e patrijarh odr`ati govor zahvalnosti vernicima i sve{tenstvu, on se ipak nije pojavio.

DMI TRIJ ME DVE DEV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev se na{alio da ponekad ima èqu da likvidira dràvne slu`benike osu|ene za korupciju. „Teìna kazne nikada nije bila najva`nija stvar za nas. Naravno u drugim dràvama, smaknete dràvnog slu`benika javno, ali u na{em dru{tvu nije isto”, rekao je Medvedev. „Nekad, me|utim, imam èqu da uradim ne{to poput toga”.

BA [AR AL ASAD Predsednik Sirije Ba{ar al Asad ka`e da se obra~un sa demonstrantima nastavqa i pored pritisaka Arapske lige. „Konflikt }e se nastaviti, ali i pritisak da se Sirija pot~ini. Sirija se sagiwati ne}e”, rekao je Asad. Dve ru~ne granate ba~ene su na sedi{te vladaju}e sirijske BAAS partije u Damasku nekoliko sati po isteku roka koji je Arapska liga dala vlastima te zemqe da okon~aju krvave sukobe.

Li Osvald sam ubio Yona Kenedija? VA [ING TON: Tim istori~ara i biv{ih pripadnika ameri~ke tajne slu`be, koje je predvodio istori~ar i novinar Maks Holand, utvrdili su, uz pomo} najnovije tehnologije, da je Li Harvi Osvald sam ubio predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Xona Kenedija Holand je predvodio tim koji je uz pomo} nove tehnologije uve}ao velik broj amaterskih snimaka napravqenih 22. novembra 1963. godine i napravio jedinstveni snimak, koji daje jasnu sliku {ta se de{avalo tog dana. Tim }e svoje istra`ivawe predstaviti u dokumentarcu „Xon Ficxerald Kenedi: Izgubqeni metak”, na kanalu Nacionalna geografija.

Yon Kenedi u Dalasu neposredno pre atentata

Tim je na amaterskom snimku, koji je tog dana napravio Robert Hjuz, otkrio figuru u senci koja se kre}e na {estom spratu zgrade teksa{ke biblioteke {kolskih kwiga i veruje se da je to Osvald. „Na{ zakqu~ak je da je Osvald ispalio tri hica za 11 sekundi, {to je gotovo dvostruko vi{e od {est sekundi, kako ve}ina qudi veruje da je bilo i kako je zapisano u memoarima ’[est sekundi u Dalasu’. Mi tvrdimo da su bila tri hica u 11 sekundi, {to odgovara Osvaldovim sposobnostima”, rekao je Holand. Kenedi je ubijen 22. novembra 1963. godine, dok se u otvorenom automobilu vozio ulicama Dalasa u dru{tvu supruge i teksa{kog guvernera Xona Konalija.

BALkAn

dnevnik

Do dik: Da ni je bi lo Dej to na, ne bi bi lo ni BiH ki sistem kojim je ukinuta dotada{wa BiH i uspostavqena nova sa dva entiteta i tri naroda, te da je

rodno priznawe i da je bila deo {irih i ve}ih suverenih dr`ava, a da je na referendumu te godine,

Milorad Dodik

Dejton bio re{ewe za dogovor oko tog politi~kog sistema. Dodik je podsetio da BiH do 1992. nikada nije imala me|una-

na kojem Srbi nisu u~estvovali, jedan deo me|unarodne zajednice priznao BiH, koja je postala ~lanica UN bez unutra{weg konsen-

zusa o tome da li moè da ìvi kao zajednica. „Tek nakon Dejtonskog sporazuma BiH ima svoj puni me|unarodni kapacitet, ali iskqu~ivo kao sloèna konfederalno-federalna zemqa sa dva entiteta koji imaju vi{e dràvnih nadle`nosti nego sama BiH”, kazao je Dodik. On je istakao da je period od tada me|unarodna zajednica koristila da „razvlasti Republiku Srpsku nadle`nosti i da oja~a BiH”, ali da se to pokazalo kao pogre{no, jer je upravo zbog toga BiH danas „u najve}em zastoju jer nema buxet, ni ministarsko ve}e, ni mnoge druge potrebne stvari”. Dejtonski sporazum potpisali su 21. novembra 1995. godine tada{wi predsednici Srbije Slobodan Milo{evi}, BiH Alija Izetbegovi} i Hrvatske Frawo Tu|man posle tronedeqnih pregovora u vojnoj bazi Rajt-Paterson kod ameri~kog grada Dejtona da bi se zvani~no prekinuo rat u BiH koji je trajao od 1992. do 1995. godine.

HRvaTSKa

Pu po vac: Pla ni ra mo bo qi re zul tat ZAGREB: Lider Samostalne demo kratske srp ske stran ka (SDSS) u Hrvatskoj Milorad Pupovac izjavio je da ta stranka namerava da na izborima u decembru osvoji vi{e od tri poslani~ka mandata, jer tri nije broj koji odgovara mogu}em u~e{}u Srba u hrvatskom parlamentu, prenosi Tanjug . Pupovac je, u intervjuu za zagreba~ki „Ve~erwi list” rekao da se SDSS sasvim sigurno ne}e nuditi nikome za koaliciju i kritikovao praksu da se na lokalnim izborima srpski odbornici skidaju sa lista drugih stranaka, kako bi se ispunila kvota za mawinske poslanike. Upitan da li wegova stranka i daqe mora da bude uz vlast da bi efikasno zastupala pitawa mawine, Pupovac je rekao da mnogi smatraju da je tako, ali da to on nikad nije i ne bi rekao. „Nismo mi tra`ili koaliciju sa Sanaderom, nego on sa nama. Koliko je Srbima trebalo

HDZ op tu ù je le vi ~a re OSI JEK: Tokom predizbornog mitinga u Osijeku, ~lan HDZ-a Josip \aki} sa pozornice je poru~io da bi levi~ari opet hteli u jugosferu i na Balkan. „Ne damo Hrvatsku ni za {ta i nikome, naro~ito ne levici“ , poru~io je \aki}. Jadranka Kosor je poru~ila da joj niko ne moè ukrasti osmeh sa lica, a Vladimir [eks je okupqenim bira~ima poru~io da se za HDZ mora glasati. On je to obrazloìo time da je premijerka Jadranka Kosor, u najteìm ekonomskim momentima, uspela odràti, kako je rekao, hrvatski brod iznad vode. Kosor se Osje~anima na gradskom trgu poàlila da su je u zadwe dve godine mnogi poku{avali poniziti „do neslu}enih razmera”, od medija do opozicionih politi~ara, za koje je rekla da misle kako treba vre|ati, pa }e im vlast pasti s grane. „Mi smo odgovarali radom, radom i radom”, zakqu~ila je {efica HDZ-a. Da je upravo woj vlast pala s grane kad je 2009. oti{ao Sanader, Kosorica nije spomenula, pi{e hrvtaski portal Indeks.hr.

deo razli~itih kampawa„, naveo je Pupovac. Na pitawe novinara za{to 2007. godine nije i{ao u koaliciju sa Zoranom Milanovi}em, {efom Socijaldemokrata, Pu-

na putu ka EU i borbu protiv korupcije, kao i da je uspela da, u tim okolnostima, sa~uva minimum politi~ke stabilnosti u zemqi. Pupovac je rekao da ne}e zameriti novoj vlasti ukoliko

Odnos prema mawinama

da se institucije vlasti otvore za wihove probleme, toliko je dràvi i hrvatskoj vladi trebalo da pokaè da ima druga~iju politiku prema Srbima. To vaì i za svaku slede}u vladu”, rekao je Pupovac. „SDSS nije imao presudnu ulogu za osvajawe drugog mandata Ive Sanadera, a to {to se stvarao dojam da mi odlu~ujemo o formirawu vlade, to je bio

Pupovac smatra da je biv{i premijer Ivo Sander uneo nove elemente i novi profil HDZ-a u hrvatski politi~ki `ivot kad je u pitawu odnos prema mawinama, antifa{isti~koj tradiciji, Evropi ili saradwi sa Hagom. „Odmakao je HDZ od desne nacionalisti~ke prema konzervativnoj stranci, sa elementima liberalnog pona{awa. Mi nismo bili jedini koji smo to prepoznali kao dobro za Hrvatsku i {teta je da je taj tip politike, sa svim {to se posle po~elo otkrivati, pao u ozbiqnu pozadinu”, rekao je lider SDSS-a. povac je rekao da nije mogao da prihvati da u toj koaliciji bude i Hrvatski demokratski sabor za Slavoniju i Barawu, na ~ijem ~elu je bio zlo~inac Branimir Glava{. Pupovac je pohvalio premijerku Jadranku Kosor zato {to je nastavila posao

CRna GoRa

DEJTONSKI SPORAZUM POTPISAN PRE 16 GODINA

BA WA LU KA: Predsednik RS Milorad Dodik rekao da je re{ewe krize u BiH vra}awe na izvorne principe ovog sporazuma, kao najboqe osnove postojawa dràve. Da nije bilo Dejtona, ne bi bilo ni BiH, ona bi morala da se raspadne i dok je Dejtona BiH je na bazi na kojoj moè da ìvi, a nakon toga verovatno je nemogu}e spasti wen integritet”, rekao je Dodik. On je istakao da su „mnogi poku{ali tokom svih ovih 16 godina da revidiraju zna~aj Dejtona, ali se on ipak pokazao kao najva`niji me|unarodni dokument u novijoj politi~koj istoriji”. Predsednik RS je ukazao da su naknadna tuma~ewe Dejtona „u~inila da Bosna i Hercegovina bude nefunkcionalna i neodrìva”, a da je re{ewe „vra}awe na izvorni Dejton, izvorne principe, na {ta se upravo svodi na{a politika”. Dodik je ukazao da je zna~aj Dejtonskog sporazuma, kojim je 1995. godine okon~an troipogodi{wi rat u BiH, u tome {to je prethodnim dogovorom utvr|en politi~-

ponedeqak21.novembar2011.

Ras pra va zbog ka fe po mi re wa POD GO RI CA: Predsednik Vlade Crne Gore Igor Luk{i} poru~io je studentima, preko svoje Fejsbuk stranice, da sam pla}a kafu, na koju ih je pozi-

na kafu u jedan od kafi}a u kojima je pijem sa svojim prijateqima. Na wima je da poziv prihvate ili ne”, napisao je Luk{i} na svojoj Fejsbuk stranici.

vao, ali i da }e se rado odazvati wihovom pozivu da topli napitak popiju u kafeu tehni~kog fakulteta. Nakon protesta podgori~kih studenta, odrànog u ~etvrtak, predsednik Studentskog parlamenta Petar Golubovi} rekao je da je Luk{i} pozvao organizatore na kafu u „Buda Bar”. Do tog susreta, ipak, nije do{lo po{to su studenti iz, kako se naveli, obzira prema dràvnom buxetu, smatrali da je bife tehni~kih fakulteta prikladniji. Luk{i} je pozdravio tu racionalnost crnogorskih studenata kada je dràvni buxet u pitawu. „Ipak, kafe na koje pozivam sam pla}am, pa sam organizatore studentskog protesta pozvao

Crnogorski premijer je naveo da }e se svakako rado odazvati pozivu studenata i {to bi „bila sjajna prilika da nastave druèwe i u bifeu tehni~kog fakulteta”. „@elim tu priliku da iskoristim i ukaèm na potrebu izmene odnosa svih gra|ana, pa i studenata, prema zajedni~ koj budu}nosti”, rekao je Luk{i} dodav{i da }e u budu}nosti biti sve mawe prilika da se ne{to dobije, a sve vi{e }e morati da se zaradi. To, prema premijerovim re~ima, pokazuje vreme u kojem ìvimo i izazove koji su pred nama i pred Evropom. „Studen ti, verujem, treba stoga da podrè napore koje Vlada i ja u celi ni ulaè mo”,rekao je Luk{i}.

Slovenija

Qu bqa na do bi ja islam ski cen tar QU BQA NA: Na me|unarodnom konkursu za arhitektonsko re{ewe islamskog kulturnog centra u Qubqani, od 44 prispela rada, izabrano je re{ewe objekta sa otvorenim prostorom i jednostavnim izgledom, koji }e biti kombinacija apstraktnog jezika moderne evropske ar-

slimana, ve} onih koji odlu~uju o tome da li }e se graditi ili ne”. „Mi kao evropski muslimani sigurno }emo biti ponosni na ovaj projekat”, rekao je Grabus. Do danas su, prema wegovim re~ima, tro{kovi iznosili pet

ona bude mislila da im pripadnici mawina nisu potrebni, kao i da bez mawina mogu re{avati pitawa me|uetni~kih odnosa i povratka izbeglica, mawinske politike i politi~ke tolerancije, kao i nove politi~ke kulture u Hrvatskoj.

Ha {ki osu |e ni ci „do ~e ku ju” |a ke ZA GREB: Na zgradi osnovne {kole „Petar Zrinski” u centru Zagreba ve} mesec dana je oka~en plakat sa slikama hrvatskih generala i ha{kih osu|enika Ante Gotovine i Mladena Marka~a, uz slogane „Od pobede preko istine do pravde” i „Hrvatski mu~enici”. Pojedini roditeqi su se tome protivili, ali im je direktor {kole Kre{imir Mihajlovi} odgovorio -”kome taj plakat smeta, neka ide u Srbiju”, preneli su hrvatski mediji. „To su hrvatski generali i onom kome to smeta poru~ujem da slobodno ode da `ivi u Srbiju. Ja sam odobrio postavqawe tih plakata. Re~ je o generalima koji su branili svoju domovinu i ne mislim da je re~ o rat nim zlo ~in ci ma. Kad sud do ne se pra vo sna `nu pre su du, onda }emo videti”, izjavio je Mihajlovi}. U zagreba~koj kancelariji za obrazovawe, kulturu i sport izjavili su da je Mihajlovi}eva izjava potpuno neprimerena. „Ipak je to vaspitno-obrazovna ustanova i svakako }emo razgovarati s direktorom o celom slu~aju”, poru~ili su iz kancelarije. Ministarstvo na-

Janez Ko`eq predstavqa projekat yamije

„Ako nekome plakati smetaju, neka ide u Srbiju”, poru~uje direktor {kole Kre{imir Mihajlovi} uke, obrazovawa i sporta do sada se nije oglasilo oko slu~aja plakata na {koli. Ha{ki sud je 15. aprila zbog ratnih zlo~ina za vreme i nakon Oluje i u~e{}a u zlo~ina~kom poduhvatu isterivawa Srba iz Krajine Gotovinu osudio

na 24, a Mladena Marka~a, koji je komandovao specijalnom jedinicom policijom, na 18 godina zatvora. U toku je `albeni postupak. Nedavno je Gradsko ve}e Zadra dodelilo godi{wu nagradu grada Gotovini.

hitekture izraène modernim kubi~nim oblicima, rekao je zamenik gradona~elnika Qubqane Janez Koèq predstavqaju}i objekat. Gra do na ~el nik Qu bqa ne Zoran Jankovi} je, komentari{u}i izbor, naglasio da je izgradwa islamskog centra projekat, koji se po zna~aju za Qubqanu moè porediti sa projektom kulturno-privrednog i sportskog centra Stoìce, i naglasio da mu je „uvek bilo te{ko kada su muslimani na svoj najve}i praznik bili gosti qu bqan skih sport skih dvorana”. „Svako ko ima svoju veru mora imati i svoj prostor”, rekao je jo{ Jankovi}, koji gra|evinsku dozvolu za objekat o~ekuje do kraja idu}e godine. Qubqanski muftija Nexad Grabus smatra da qubqanska xamija „nikada nije problem mu-

miliona evra dok ukupni tro{kovi izgradwe jo{ nisu poznati. Qubqanski gradona~elnik Zoran Jankovi} i muftija Islamske zajednice u Sloveniji Nexad Grabus potpisali su ugovor 2008 godine o prodaji zemqi{ta za izgradwu Islamskog kulturnog centra. Jankovi} je, izme|u ostalog, tada pohvalio i Katoli~ku crkvu, po{to je podr`ala izgradwu d`amije. Islamska zajednica u Sloveniji bila je jedina koja se javila na konkurs za kupovawe zemqi{ta izme|u Parmove i Kurilniske ulice, koja je u prostornom planu namewena izgradwi xamije. Polazna cena za 11.364 kvadratnih metara zemqi{ta je bila 402 evra za kvadratni metar, odnosno 4.568.328 evra, a Islamska zajednica ponudila je evro vi{e.

de^Ji dnevnik

ponedeqak21.novembar2011.

Volim Volim i u srcu uvek nosim, tatu, mamu, batu, baku i deku. Tatu {to me finansira, mamu jer mi pri~a lepe pri~e, brata {to se igra sa mnom baku jer me pazi, a deku {to me uvek mazi.

dnevnik

c m y

Mo je `e qe, mo ji sno vi

va ko de te na sve tu ima svo je è qe i sno ve. Ne ki sno vi mo gu da se ostva re, a ne ki ne mo gu. I ja imam è qu. Mo ja è qa je da po se tim Pa riz i evrop ski Di zni lend, ko ji se ta mo na la zi. î ta la sam da se u Di zni len du na la ze Di zni je vi ju na ci Mi ki Ma us,

[i qa, Pe pe qu ga, Pe tar Pan i mno gi dru gi. Vo le la bih da se s wi ma dru `im, da po se tim dvo rac uspa va ne le po ti ce i da po pi jem ~aj s Lu dim [e {ir xi jom iz „Ali se u ze mqi ~u da”. Oba ve zno bih po se ti la ku }u du ho va, kroz ko ju se put ni ci vo ze u ve li kim cr nim {koq ka ma. S Pe -

trom Pa nom bih oti {la u ze mqu Ne do |i ju. Na dam se da }e se moj san ostva ri ti i da }u jed nog da na po se ti ti Di zni lend, gde i od ra sli po no vo po sta ju de ca. Bar ba ra Do bro sa vqev, III-a O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

Sve ih volim podjednako, i to je iskreno tako. Nada Radukin, III-5 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

Katarina Bo{kovi}, I-1, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

Put jed ne se men ke

ed nog da na je du vao ve tar. Ka ko je ve tar sve ja ~e i ja ~e du vao, ot ki nuo je se men ku sun co kre ta, pa ju je pti ca na {la i po ne la mla dun ci ma, ali us put joj je is pa la. On da ju je na {la dru ga `i vo ti wa, ali je po ~e la ki {a pa je i ta `i vo ti wa osta vi la se men ku. Kad je osta la po ki {i na ze mqi, se men ka je po ~e la da kli ja, a za tim, sve

vi {e i vi {e da ra ste. I on da, ka da je ki {a pre sta la, sun ce je iza {lo i se men ka je bi la sre} na kao no vi sun co kret. La na Vik, II-6 O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko” ^e re vi}

Milo{ Dimitrov, III-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Mo ja naj bo qa dru ga ri ca

ri ja teq stvo sva ko je sre} no, pri ja teq nam zna ~i ne {to naj ve }e i naj lep {e na ovo me ce lom sve tu! Mo ja dra ga dru ga ri ca zo ve se Isi do ra Ili}, ima dve go di ne i iz No vog Sa da je. We ne sme |e oki ce ka da me po gle da ju ja se bes kraj no na sme jem. Te ma le ne usne su kao cr ve na la ti ca ru `e. Ten joj je ma lo tam ni ji, ali opet mi je slat ka. Isi do ri na ko si ca je sme |a i pu na lok ni ca. We ne me ke ru k e ka d a me do t ak n u kao da me je do ta kla naj lep {a prin ce za. Ona je ma le na i slat ka de voj ~i ca. Sva ka dru ga ri ca mi

je do bra, ali ni jed na ni je kao Isi do ra. Ona me naj lep {e i naj sla |e na sme je. Isi do ra i ja }e mo uvek bi ti za jed no, naj bo qe dru g a r i c e. Ka d a osta ne kod me ne i ka da joj se spa va, ona spu sti gla vi cu kod me ne u kri lo, a ja joj ~i tam baj ku i u me ni je to li ka sre }a, pa po mi slim da sam joj ma ma na je dan dan. Isi do ra i ja se ni kad, ni kad ne sva |a mo, sa mo se bes kraj no vo li mo. Ka da ne kog vo li{, vo li, jer ako ga iz gu bi{ vi {e ti se ne }e vra ti ti! Na ta li ja Ra di}, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

Mina Adamovi}, II-5, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica

Svako dete je li~nost I tamo gde je pustiwa i tamo gde je trava, svako dete treba da ima potpuno ista prava. Iz celog sveta ovog, iz mog kraja, a i iz tvog, do{la je grupa razigrane dece. Svako }e sada svakom svoju ruku da pruì i sada }e svako imati s kim da se druì. Slavqe sada ovde vlada, nema vi{e mr`we ili sva|a. Bilo da je crn, beo ili ùt, sva~ije je pravo da bude nekom drug jer svako dete je li~nost!

Jana Trandafilovi}, I razred, O[ „Petar Ko~i}”, Temerin

Marija Raki}, VII razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Bi la sam u ze mqi ~u da

a nas sam bi la ja ko umor na i ~im sam spu sti la gla vu na ja stuk, od mah sam za spa la. Kre nu la sam u ne ku ~ud nu ze mqu. Ka da sam sti gla ta mo, vi de la sam da je to ja ko le po me sto. Ta mo je sve bi lo ~ud no. Tra va je bi la cr ve na sa `u tim {a ra ma. Dr ve }e i cve }e je bi lo ja ko ~ud no, ra znih bo ja i {a ra, ali i neo bi~ nih ob li ka. Sun ce je bi lo bo je li mu na, a obla ci bo je {qi va. Po red me ne je pro le teo pa pa gaj i sle teo na sta blo. Od mah sam u{la u sta blo i kre nu la da ga pra tim. Bi lo je ja ko mra~ no i za ni mqi vo. U sta blu je bi lo pu no pro zo ra ra znih bo ja, ob li ka i ve li ~i na. Po red sva kog pro zo ra bio je po je dan sto ~i}, a na sva kom sto ~i }u po je dan kqu~ od pro zor ~i }a. Po red kqu ~a je bi la jed na bo ~i ca, na ko joj je pi sa lo „pip ni me„. Do {la sam do naj ma weg pro zo ra i ni sam mo gla da odo lim, a da ne po pi jem ono

{to je u bo ~i ci. Pre ne go {to sam to po pi la, pa `qi vo sam po gle da la, da li ne gde na bo ci pi {e „otrov,a po {to nig de ni je pi sa lo, po pi la sam na pi tak i sma wi la se. Ta ko ma la, mo gla sam da iza |em kroz pro zor. Ka da sam iza {la, vi de la sam cve }e, dr ve }e i `i vo ti we ra znih bo ja i {a ra. Po la ko sam i{la i ugle da la sam jed nu ve li ku ku }u. Pri {la sam ku} nim vra ti ma, vra ta su bi la ot kqu ~a na i ja sam u{la.U pr voj pro sto ri ju su bi li slat ki {i, u dru goj igra~ ke, koc ke, bar bi ke, lut ke, lop te, u tre }oj qu qa {ke, klac ka li ce, to bo ga ni. Ta mo sam se igra la i je la slat ki {e. Ma ma me je pro bu di la i on da sam joj is pri ~a la {ta mi se de si lo u ze mqi ~u da. vo le la bih da opet sa wam taj san, ali da tra je du `e. Bi qa na Ko la ri}, III-3 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Eh, ta moda! Qudi se pitaju, pri~aju sva{ta, ne mogu da shvate, da je moda ma{ta! Ma{ta se tu, ma{ta itekako, neki misle da je te{ko, a drugi da je lako! Pojava mode, zanimqivih detaqa, pro{irila se krugom, raznih zemaqa! Tu po~iwu prvi ukusi, i rasprave o tome... Ludilo o modi, ~asopisi lome!!!

An|ela Dragovi}, VII-1 O[ „Da{o Pavi~i}” Herceg Novi

iz drugog ugla

dnevnik

ponedeqak21.novembar2011.

Цензура на интернету: О(гугл)ати или не Doj~e vele

Г Турска постаје битан енергетски мост TRT (Turska Radio-televizija)

асовод који ће везати источни са западним делом Турске, биће главна веза Азербејџану за транспорт гаса према Европи. На трећем Црноморском економском и енергетском форуму који се одржава у Истанбулу, разматрано је више тема. На састанку на коме су присуствовали представници ЕУ, САДи земаља региона, главне теме говора биле су усредсређене на нови гасовод који ће из Азербејџана преко Турске транспортовати гас за Европу. Турска ће на овај начин постати битан енергетски мост. Предсједник азербејџанске нафтне компаније СОЦАР Ровнаг Абдулајев је изјавио да ће гасовод вршити испоруку плина из регије Каспијског језера према Европи. Абдулајев је казао да се још увек воде разговори у вези услова под којима ће 16 милијарди кубних метара плина из Азербејџана бити испоручено у Турску и даље.

угл, попут других компанија, мора да води рачуна о садржајима које износи на интернет, па и о онима које на светску рачунарску мрежу „каче“ корисници Гугловог видео-портала ЈуТјуб. Гугл од влада широм света стално добија захтеве за уклањање видео материјала са ЈуТјуба. Корисници тог портала се често жале на цензуру, па је Гугл пре две године решио да почне са објављивањем листе захтева за уклањањем садржаја са интернета које су му званично упутиле владе широм света.

Све је више захтева - са званичних места - упућених интернет-фирмама да уклоне одређене садржаје из своје понуде. Гугл је објавио свој извештај о томе колико таквих захтева добија од појединих земаља Листа за прву половину 2011. је врло занимљива. Она показује да је Гугл из САД добио укупно 757 таквих захтева, што је за 70 одсто више у односу на исти период прошле године. Када је реч о ЈуТјубу, америчке власти су тражиле уклањање 113 видео-снимака, укључујући и неке на којима се види полицијско насиље. Гугл преноси и да је број захтева из Вашингтона за испостављањем података о самим корисницима

Више новца за образовање, а мање за банке! П

озадину протестне акције чини међународни покрет ученика и студената под називом „Глобалне недеље акције за образовање“. Једна школа за све – захтев је да се укину три врсте средње школе које имају врло неједнаку проходност на више ступ-

њеве образовања, при чему се ђаци у њих усмеравају већ после 4. разреда основне школе. Демонстранти су тражили и смањивање броја ђака у одељењима, у којима веома често седи више од 30-оро деце. Ево извода из коментара регионалних и надрегионалних листова. Донаукурир (Инголштат): Било би прејевтино оптуживати ђаке и студенте да су неваспитани и да неће да уче. Старији то чине готово рефлексно, кад год се ова тема поново начне. Пароле које су се чуле на улицама универзитетских градова коначно неко мора и да чује и размотри. Истина је, наиме, да се према нашим ресурсима не односимо како треба. Школа и студије су одавно организовани тако да се у младе мозгове набије што више

стручног знања, при чему готово да не остаје времена за образовање музичких и социјалних способности.“ Ноје оснабрикер цајтунг (Оснабрик): „Број учесника јучерашњег штрајка је релативно мали у поређењу са 2009. и 2010. годином. Је ли то знак да

су се ствари у међувремену окренуле на добро? – Не: млада генерација има довољно

порастао за 29 одсто у односу на одговарајући период у 2010.

се запатила теза да квалитет образовања не зависи толико од система колико од добра саме материје. То је практично идеолошка баријера на путу ка будућности – а то је готово трагично.” Ноје пресе (Хановер): “Стално треба имати у виду да се на плану образовања не дешава много. Додуше, политичари неуморно наглашавају да је образовање све важније за децу, али и поред тога, све више наставних часова отпада, школе су лоше опремљене, добро образовање зависи од порекла – а потврде за то наша влада стално добија и од европских стручњака. Без икаквих последица по њу.” Зидојче цајтунг (Минхен): “На универзитетима је протеклих недеља било необично тихо. Пола света је на ногама, Европа тетура од кризе до кризе, демонстранти опседају Вол стрит – но немачки сту-

Расте број захтева за блокаду садржаја Број захтева за уклањање садржаја упућених Гуглу из Немачке повећао се за 38 одсто. Кина је тражила да се уклони 121 садржај са Гуглових сервиса. Када је реч о Великој Британији, са ЈуТјуба је уклоњено 135 видео-снимака и то из разлога „националне безбедности“, а 43 резултата претраге преко Гугла је забрањено владиним де-

кретом. Укупан пораст броја таквих захтева Велике Британије повећао се за 71 одсто у односу на друго полугодиште 2010. „Владе“, пише Гугл у свом извештају о транспарентности, „траже од интернеткомпанија уклањање садржаја из различитих разлога. У њих спадају пропагирање насиља, позивање на линч, кршење локалних закона, ширење говора мржње или порнографије. Закони на којима се темеље такви захтеви варирају од земље до земље, тако да су ови захтеви одраз актуелног стања у правосуђу“.

Ефекти кризе у Шпанији и Француској Glas Amerike

фек ти ду жнич ке кри зе осе ти ли су се и у Шпа ни ји и Фран цу ској, ко је су би ле при мо ра не да пла те ве ће ка ма та не сто пе за фи нан си ра ње др жав ног ду га. Тро шко ви за ду жи ва ња Шпа ни је, че твр те по ве ли чи не еко но ми је у Евро пи, по ра сли су на нај ви ши ни во од 1997, док су у Фран цу ској дво стру ко ве ћи не го у Не мач кој, иако обе зе мље има ју нај ви ши кре дит ни реј тинг. На европ ским тр жи шти ма об ве зни ца по но во је при сут на не ста бил ност, на кон раз о ча ра ва ју ћих аук ци ја шпан ског и фран цу ског ду га. Шпа ни ја је би ла при мо ра на да пла ти нај ви шу ка мат ну сто пу у по след њих 14 го ди на. „Де се то го ди шње об ве зни ц е про да те су по ка мат ној сто пи од го то во се дам од сто, што ни је до бро од но сно ша ље ло шу по ру ку о Шпа ни ји”, ка же ана ли ти чар Ма нож Ла два.

Тро шко ви за ду жи ва ња Фран цу ске, ко ја је та ко ђе про да ла об ве зни це, у дво го ди шњем и че тво ро го ди шњем пе ри о ду по ра сли су за по ла про цен та, што је по твр да све ве ће из ло же но сти те зе мље ду жнич ким про бле ми ма еуро зо не. Ис ход да на шњих аук ци ја био

је не по во љан упр кос ра ни јим по ку ша ји ма Европ ске цен т рал не бан ке да, ин те вен ци јом на тр жи шти ма об ве зни ца, ума њи при ти сак на др жа ве у ду го ви ма. „Ка мат не сто пе на те об ве зни це и да ље ра сту, док њи хо ва ци је на па да. Уко ли ко Европ ска Цен трал на бан ка ни је у мо гућ но -

сти да от ку пи до вољ но об ве зни ца, де си ће се нај го ри мо гу ћи сце на рио и ка ма те ће би ти све ви ше, као што је то био слу чај у по след њих не ко ли ко да на”, на во ди Ла два. Уло га цен трал не бан ке у ре ша ва њу кри зе по де ли ла је Фран цу ску и Не мач ку. Па риз се за ла же за њен ве ћи ути цај, док се не мач ка кан це лар ка Ан ге ла Мер кел то ме про ти ви. „Уко ли ко по ли ти ча ри ми сле да Европ ска цен трал на бан ка мо же да ре ши кри зу у еуро зо ни, ва ра ју се. За то се ја за ла жем за по ли тич ку ак ци ју.” Јаз из ме ђу шпан ских и фран цу ских на јед ној и не мач ких об ве зни ца на дру гој стра ни до сти гао је но ви ре корд, с об зи ром на то да ин ве сти то ри све ви ше сма тра ју Не мач ку је ди ним без бед ним уто чи штем у еуро зо ни. Шпан ска ми ни стар ка фи нан си ја Еле на Сал га до и европ ски ко ме сар за фи нан си је Оли Рен у Бри се лу (Фо то: АП)

У више од тридесет немачких градова, међу њима у Минхену и Хамбургу, млади су планирали протесте против, о њиховом мишљењу, неправедних услова и неједнаких шанси за образовање разлога за незадовољство ситуацијом у обдаништима, школама и на факултетима. Издаци за образовање у Немачкој су далеко испод просека за индустријске нације, а успех у образовању још увек врло зависи од социјалног порекла. Савез и покрајине инвестирају премало у образовање на раном ступњу развоја деце. Осим тога, у политичким дебатама

денти и професори приљежно одржавају и посећују семинаре. Шта да се ради? Збуњеност је карактеристика овог времена. Сада су хиљаде ђака и студената ставиле руку на срце и одржали штрајк. Све и ако активисти не репрезентују већину својих колега, они штрајкују – с правом. Они се бране од све већег јаза између богатих и сиромашних…”

Призор с изложбе мачака у Вухану, у покрајини Хубеи у централној Кини

(Фото: АФП)

ponedeqak21.novembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom i iskrenom prijatequ

Slavku Mileti}u

dr Slavku Mileti}u Ostaju uspomene i se}awa, tu`ne porodice: Marjanovi}, [krbi}, Kurbatvinski-Vrane{evi} i porodica Blagojevi} iz Beograda.

od porodice Arsenijevi}.

41967

41977

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom porodi~nom prijatequ

dr Slavku Mileti}u

Opra{tamo se sa velikom tugom od na{eg dragog prijateqa.

velikom ~oveku, izuzetnom lekaru i humanisti ve~no zahvalni, Vasin Ra~a i Nada, Jovica i Mira, Qubica i @are sa decom.

Zlata i \or|e \uri}.

41966

41991

Posledwi pozdrav na{em dragom

Slavku drugu i prijatequ.

Mi}a Uli} sa sinovima. 41985

s dubokim bolom opra{tamo se od na{eg dragog prijateqa, divnog i plemenitog ~oveka, na{eg kolege

IZDAJEM dvosoban name{ten stan, 100m2, terasa 20m2 parno grejawe na gas. Cena 150 eura ul. Mitrova~ka 33. Telefon 504-118, 062/8337987 41893

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 41630

FARMA iz stepanovi}eva prodaje mesnate pili}e, prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521559, 063/539-051. 40986

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/9533-943. 41490 BESPLATNO odnosimo va{ nepotrebni name{taj. Pozovite i odmah dolazimo. Telefon 063/779-5150. 41491 KUPUJEM kwige, dolazim na adresu. Telefon 064/9945-002, Mile. 41568

interniste - kardiologa Qiqana i Lazar Lep{anovi}. 41978

BOlnO i Tu@nO se]awe

\or|e Po`arev iz Mo{orina

PRIRODNI preparat protiv hemoroida i i{ijasa ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, le~ewe sedam dana. Deda Rado{. Telefon: 064/24055-49, 037/490-797. 41801

dr Slavka Mileti}a

u ime se}awa, u ime uspomena. na{a je qubav tiha molitva za mir u ve~nosti.

Posledwi pozdrav dragoj nam

Smiqi ^ovi} Panteli} Petar i An|elija, Zoran i Bojana i Sljep~evi} Emilija, Nenad i Du{an.

Vole Te najmiliji. 41947

41988

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom kolegi i prijatequ.

^etiri godine su pro{le od kako nije sa nama na{a draga

Milorad - Mika Stevan~ev

na{oj

Sa neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ voqeni

ro|. Stankovi}

Komemorativna sednica }e se odr`ati danas, 21. 11. 2011. u 10 ~asova, u sali TV Novi Sad, Sutjeska 1. Saradnici, kolege i prijateqi iz Radio-televizije Novi Sad. OG-1 pozdrav

Maja Ribi}

1928 - 2011. glavni i odgovorni urednik Televizije Novi Sad u penziji

Posledwi kom{inici

ponedeqak21.novembar2011.

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od iskrenog i plemenitog prijateqa

Samo mi koji te volimo znamo kako je te{ko `iveti bez tebe. Sa tugom i bolom ~uva}emo uspomenu na tvoju lepotu i dobrotu u srcima. Porodice: Ribi} i Stankovi}.

Radenko Raci} 1949 - 2011.

41964

Posle kra}e bolesti, 19. 11. 2011. godine preminuo je O`alo{}ena porodica.

41986

Milorad - Mika Stevan~ev

Zori Danilovi} na{oj tetka Zori. Opra{tamo se od `ene koja je hrabro i gordo kora~ala kroz ovaj `ivot. Wene kom{ije: Popovi} Stevo, Stojanka i Vera sa porodicama.

Milorada - Mike Stevan~eva Olga, Sne`ana, Gordana i Miroslav Francuski.

glavni i odgovorni urednik Televizije Novi Sad u penziji

Zora Danilovi}

Sahrana je danas, 21. 11. 2011. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Ba~koj Palanci. O`alo{}ena supruga Branka.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 20. 11. 2011. godine, preminuo na{ dragi i voqeni

U se}awu Zlate i Sa{e.

41984 41980

41990

41976

SE]AWE

Posledwi pozdrav kumu

Oti{la si tiho kao {to si i `ivela.

23. 11. 1984 - 23. 11. 2011.

Posledwi pozdrav kumu

Dana, 20. 11. 2011. godine navr{ila se 21 godina od kada nije sa nama na{a

Du{an Bo`in 1952 - 2011. Sahrana }e se obaviti 21. 11. 2011. godine, u 14 ~asova, iz kapele na Ka}kom grobqu.

Du{an Bo`in Radenku Raci}u

od Jelene i Drage sa porodicom.

Josip Major

Vera Rako~evi}

Prolazi dvadeset sedam godina od kada nisi sa nama. Tvoji najmiliji.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ, drugu i kom{iji.

Du{anu Bo`inu 1952 - 2011.

ro|. Bedov Uspomenu na tebe ~uvamo i ne damo da je vreme odnese u zaborav.

Porodica @egarac: Dane, Milica, Danijela i Jelena.

od: Maje, Verice i Milana Laki}a.

O`alo{}eni: sin Branislav, snaha Jovana i unuk Du{an.

Tvoji najmiliji. 41588

41992

POMEN

SE]AWE

Danas, 21. novembra navr{ilo se 6 meseci od kako sa nama nije na{a

Nadica Saravolac Savka Stepanov

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

Du{anu Bo`inu

Nada Ne{in

21. 11. 1921 - 16. 7. 1991. iz Kikinde

41983

41982

POMEN Navr{avaju se dve godine od kako je umrla moja sestra

1952 - 2011. od Vinislava i Vinka Kondi}a sa porodicama.

Dragoqub, Nada i Dragana sa porodicom.

S qubavqu i po{tovawem, sin Goran, snaha Marijana, unu~ad Olivera i Novak.

41773

41668

41981

41969

Danas, 21. 11. 2011. godine, navr{ava se {est godina od kada nije sa nama na{ voqeni otac i suprug

Posledwi pozdrav velikom ~oveku i dragom kom{iji

Posledwi pozdrav dragoj

Oliveri Dimitrov Dragoslav Andri} U svojim srcima ~uva}emo najlep{e uspomene na tebe.

41975

Posledwi pozdrav dragom bratu

Du{anu Bo`inu

Du{anu Bo`inu 1952 - 2011.

1952 - 2011.

ro|. Dovijarov 1935 - 2011. S qubavqu ~uvamo uspomenu na wu. Brat Milo{, snaja Stojanka, deca Branislava i Branislav, zet Stevan, unuke Aleksandra, Ivana, An|ela i Mina.

S qubavqu i ponosom ~uvamo te u srcima sve ove godine.

41974

velikom

Du{anu Bo`inu

od porodica: Stojisavqevi}, ^voki} i Marka Mari}a.

O`alo{}eni: brat i snaha sa decom.

41973

41972

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav zetu

Du{anu Bo`inu

1952 - 2011.

Sin Mihajlo, snaja Ivanka unuka Valentina i unuk Nikola.

Tvoji najmiliji.

Sahrana je u ponedeqak, 21. 11. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

41910

41979

od porodice Jove Peji}a.

od ta{te Boje i {uraka @ivka Belenzade.

od Milenka Belenzade sa porodicom.

od Simeuna Belenzade sa porodicom.

41989

41968

41970

41971

07.30 08.00 09.00 10.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Глас Америке Панонско јутро У огледалу Аналија Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Аналија Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Немам шта да обучем Вино и виноградарство

Лариса Гузејева

Сурова романса На свадби сестре Олге Лариса је упознала племића и богаташа Сергеја Сергејевића у којег се заљубљује. Он је одводи на свој брод „Ластавицу“ и настоји да јој покаже сву лепоту живота како би касније отпутовао на годину дана. Улоге: Алиса Фројндлих, Лариса Гузејева, Никита Михалков Режија: Ељдара Рјазанова (РТВ 1, 23.00) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.15 16.20 16.15 16.50 17.00 17.20 18.00 19.30 20.05 21.45 22.00 22.30 23.00 00.10 00.35

06.40 07.00 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.10 00.00

tv program

ponedeqak21.novembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Зелени сат Вести Стање на путевима Чари риболова Балкан експрес Кухињица Вести Додати живот годинама Знање имање Вести Приче из кафане Путеви наде Вести за особе са оштећеним слухом Жене на селу Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Судија Мастранђело Име мог сокака Војвођански дневник Дунав заувек Сурова романса, филм Један на један Судија Мастранђело

Кухињица (мађ) Најлепше бајке света Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Мађарска народна музика Урбна џунгла, емисија на мађарском са титл. на српском Прича о кукурузу (мађ) Фолклор који живи (мађ) Вести (мађ) Заједно Живопис Дотики (слов) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Не боли ме, филм ТВ Баштина ТВ Продаја

08.30 09.05 10.00 10.05 10.30 11.05 12.00 12.07 12.30 12.40 13.05 14.00 14.05 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Интерна истрага Вести Славни парови Ленија Крајња сила Вести Године пролазе Цртани филм Неон сити Интерна истрага Вести Ево нас код вас Крајња сила Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Витраж Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Без визе Интерна истрага Неон сити Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

Новосадско јутро У данашњој емисији гостује Живко Макарић, члан Градског већа за финансије. Са њим ћемо, између осталог, разговарати о финансијској ситуацији и о томе у каквим приликама Нови Сад дочекује крај године. Поводом Аранђеловдана, велике српске славе, у госте смо позвали и доктора Душана Живића, специјалисту за исхрану. Водитељке: Сандра Зекић и Љиљана Бандић (Новосадска ТВ, 06.30)

10.00 12.30 13.15 15.00 17.00 18.15 18.30 19.15 21.00 23.00 00.00

АТП Мастерс Куп Лондон Тенис студио АТП Мастерс Куп Лондон дубл АТП Мастерс Куп Лондон сингл Холандска лига Премијер лига Тенис студио АТП Мастерс Куп Лондон дубл АТП Мастерс Куп Лондон сингл Преглед Премијер лиге Премијер лига: Тотенхам – Астон Вила

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.52 10.05 10.37 11.10 12.00 12.15 12.30 12.37 13.21 14.42 15.15 16.01 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.00 22.05 23.30 23.45 00.35 00.44 01.41 03.00 03.03 03.48 04.20 04.50 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Отворена врата Гастрономад Лов и риболов Еко караван Атлас света Дневник Рукометна фантазија Евронет Злочиначки умови Одбојка(м): Светски куп: Србија - Пољска, снимак И ја имам таленат Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо Песма без граница Вести Београдси фантом, филм Дневник Место злочина Евронет Моје другарице Одбојка(м): Светски куп: Србија - Пољска Вести (4.00, 05.00) Отворена врата Око Лов и риболов Породично благо Верски календар

06.49 07.04 07.39 07.45 07.50 08.00 08.19 08.29 08.53

Маринко Роквић

Песма без граница У овонедељној емисији специјални гост биће Маринко Роквић. Маринко ће уз пратњу Народног оркестра РТС-а под управом Владе Пановића изводити своје највеће хитове као и неке старије народне мелодије. Водитељка: Светлана Алексић (РТС 1, 21.05)

УНХЦР - Повратак: Косово Слагалица Мунзи Ози бу Велики и мали Грчка митологија Томас и другари Заточени Очима физике

Џоди Витакер

Доброта Јохан Халдер је немачки професор књижевности. Тридесетих година нерадо прихвата идеје нацистичке партије, али се убрзо повлачи у међу узак круг „добрих” људи гајећи необичне емоције према супрузи, мајци, љубавници и пријатељу јеврејину. Улоге: Виго Мортенсен, Џејсон Ајзак, Џоди Витакер Режија: Висент Аморим (РТС 2, 22.11) 09.07 09.35 09.47 09.53 10.24 10.48 11.20 11.44

dnevnik

c m y

12.14 12.46 13.49 14.13 14.27 14.55 15.07 15.13 15.40 16.28 17.03 18.01 18.40 19.10 20.00 20.35 21.11 22.11 23.55 00.16 01.08

Књижевна школица Једна слика једна прича Како су се волели наши преци Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Клиника вет Живот са музиком 17. међународна трибина композитора Животна средина и здравље Трезор Заточени Очима физике Књижевна школица Једна слика једна прича Како су се волели наши преци 52. октобарски салон, хроника Сат Све боје живота Породица Сопрано Београдски џез фестивал Мера за музику Верски мозаик Србије Бинго Научни интервју Породица Сопрано Доброта, филм И ја имам таленат Музика на струју Трезор

06.30 07.00 08.05 08.10 08.15 08.45 09.00 09.30 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

Чист рачун Маратон Кефалица Двоугао Иза вести Милица² Здравље и Ви Отворени студио Милица² Филм: Прогласите ме кривим Вести Иза вести Шарено Ред и закон Чист рачун Вести Двоугао Коров Монк С.О.С. Милица² Филм: Шафт НЦИС Вести С.О.С Милица² Филм: Зодијак

06.15 07.00 07.05 07.30 08.00 08.15 08.30 09.30 10.00 10.40 11.05 11.40 11.55 13.50 15.00 17.00 17.15 18.00 18.30 19.05 19.35 20.05 21.00 23.00 23.40 00.00 00.05 01.05 01.35

Долина сунца Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Вести Б92 Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Топ шоп Филм: Усамљена срца Истражитељи из Мајамија АТП Мастерс 1000 Лондон Вести Б92, после тениса Спортски преглед Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија АТП Мастерс 1000 Лондон Вести Б92 Спортски преглед Шта да обучем? Доушници Саут Парк Укључење у Б92 Инфо

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Све за љубав 12.00 Тајна љубав 12.50 Сити 13.30 Двоструки живот 14.00 Сестре 14.45 Квиз, породични обрачун 15.15 Гојковићи 16.00 Ноћ у јуну 16.50 Национални дневник 17.15 Сити 17.30 Мала невеста 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Луде године 21.00 Гранд народ пита 22.30 Амиџи шоу 23.30 Јавна тајна 00.30 Наслеђе једне даме 01.30 Ноћ у јуну 02.30 Филм: Плава лагуна 04.30 Филм: Слепи хоризонт

Ћирилица Александар Вучић говори какав ће бити град Београд ако „напредњаци“ дођу на власт. Економиста проф. Миодраг Зец открива где су наше развојне шансе на путу у небо, које се сада зове Европа. Редитељ Никола Лежајић резигнирано говори о својој изгубљеној генерацији која нема чему да се нада... Аутор и водитељ: Миломир Марић (Хепи, 20.00) 05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15 05.15

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Авантуре малог Пере Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ-1 Црвени орао Телешоп Вести Главна улога Телемастер Насловна страна, квиз Црвени орао Вести Ћирилица Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 Вести Црвени орао Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 7 живота Ћирилица Насловна страна, квиз

Наташа Беквалац

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.15 13.30 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 21.10 22.05 00.30 01.30 02.00

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће Изађи на црту Вести Изађи на црту-наставак Срећне вести Дођи на вечеру Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Жене са Дедиња Филм: Разоткривање Вампирски Дневници Експлозив Ексклузив

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Амиџи шоу Овог понедељка, ексклузиву коју није желела да подели с другим медијима, Наташа Беквалац, искрено, дирљиво и интригантно пред милионским аудиторијумом, у шкакљивом разговору с Огњеном Амиџићем. Куриозитет емисије су „Плејбој” зечице... (Пинк, 22.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak21.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MIHIZ – BIOGRAFIJA POSVE]ENA DRUGIMA

Пише: Радован Поповић 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Све о мачкама Велики пројекти Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о мачкама Велики пројекти Мајами инк Лепота по сваку цену Тајна трудноћа Гојазни тинејџери Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Лепота по сваку цену

08.00 Дневник скулптура 09.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 10.00 У потрази за Бетовеном 11.00 Потрага за Северозападним пролазом 12.00 Героуов закон 13.00 Импресионисти 14.00 Ко си заправо ти? 15.00 Фарма из Едвардијанског доба 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Највећи афрички истраживач 18.00 Тајне историје Краљица девица 19.00 Историја расизма 20.00 Домаћица број 49. 21.30 Велики научници 22.00 Ко си заправо ти? 23.00 Фарма из Едвардијанског доба 00.00 Најгори послови у историји 01.00 Највећи афрички истраживач

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Салон Осека Хаос Камелеон Зли поручник Хајдук Успаљене детективке Вруће грешнице Голе лепотице

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.08 Краљ винограда 10.14 Земље-људи-пустоловине, док. серија 11.04 Код Ане 11.18 Благо светских пијаца, док. серија 12.00 Дневник 12.35 Кад заволим, време стане 13.20 Све ће бити добро 14.18 Треће доба 14.50 Алиса, слушај своје срце 15.33 Глас домовине 16.03 Културна баштина 16.25 Хрватска уживо 17.39 8. спрат, ток шоу 18.30 Од Ларк Рајса до Кендлфорда 19.30 Дневник 20.35 Проводи и спроводи 21.15 Мила тражи Сениду, док. филм 22.50 Дневник 3 23.25 Свет профита 23.55 Џо Страмер: Неисписана будућност, док. филм 01.55 Др Хаус

Џо Стра мер

Џо Страмер: Неисписана будућност Као вођа групе „Clash„ од 1977. године Џо Страмер заувек је променио животе других људи. Четири године после његове смрти Страмеров утицај захвата цео свет. У документрацу Џулијена Темпла Џо је представљен не само као легендарни музичар него и као истински представник модерног доба... Режија: Џу ли јен Темпл (ХРТ 1, 23.55)

06.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Убиства у стиховима 08.20 Неш Бриџис 09.20 Закон и ред 10.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Дан св. Малија 12.20 Неш Бриџис 13.20 Вокер, тексашки ренџер 14.20 Закон и ред 15.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Дар за живот 17.20 Ургентни центар 18.20 Вокер, тексашки ренџер 19.20 Неш Бриџис 20.20 Ургентни центар 21.20 Закон и ред: Злочиначке намере 23.20 Филм: Синбад и Минотаур

07.50 Кобра 11 10.00 Ексклузив викенд 10.45 Вечера за 5 11.35 Емператриз 13.15 Ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Амерички нинџа, филм 22.40 Критична тачка, филм 00.25 РТЛ Вести 00.40 ЦСИ Мајами 01.30 Астро шоу 02.30 ЦСИ Мајами 03.15 РТЛ Данас

Амерички нинџа Како би избегао затворску казну, Џо Армстронг прихвати судску нагодбу и одлази у америчку војну базу на Филипинима. Током једне од првих мисија напада га група побуњених нинџа коју предводи опасни трговац оружјем Ортега... Улоге: Мајкл Ду д у коф, Стив Џејмс, Џу ди Арон сон Режија: Сем Фир стен берг (РТЛ, 21.00)

Зли поручник Напета прича о корумпираном њујоршком детек тиву, који има озбиљне проблеме са зависношћу од алкохола и коцкања... Улоге: Харви Кајтел, Виктор Арго, Пол Калдерон Режија: Абел Ферара (Синеманија, 20.00)

07.50 08.20 08.40 09.25 09.55 10.40 12.10 12.35 12.55 13.30 15.20 15.50 16.05 16.30 18.05 18.50 19.05 19.30 20.00 20.45 21.15 22.05 22.50 23.10 00.10 00.50 01.20 02.00

Харви Кејтел

Кад си у Риму Драги Џоне Филмови и звезде Како да дресирате свог змаја Мала црна књижица Евет, пристајем Адам Улични плес 3Д Секретаријат Камелот Царство порока Дечко моје девојке Досадно на смрт Трилогија: Песме о неузвраћеној љубави 01.35 Рок барка 03.45 Генсбур: Херојски живот

06.00 07.30 09.15 09.45 11.20 13.05 14.40 16.20 18.00 20.05 21.00 21.50 23.10 23.40

07.30 09.05 10.40 12.20 13.55 15.15 16.55 18.30 20.00 21.30 23.05 00.30 02.05

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски програм Четворо против З Алиса, слушај своје срце Певај моју песму, музички шоу Баштованка Јеловници изгубљеног времена Мала ТВ Избори 2011. - представљања Школски програм Тон и тон Руперт Избори 2011. - сучељавање Хрватски краљеви, докиграна серија Цртани филм Патак Фрка Музички специјал Живот иде даље Трауматологија Др Хаус ЦСИ: Лас Вегас Путем европских фондова Жица Закон и ред Откад си отишла Монк Ноћни музички програм

Опседнута Правила опсесије Права забрањена љубав Засебан мир Татини анђели Опседнута Правила опсесије Украдене жене, освојена срца До просјачког штапа Једно убиство Узбуна: Рубиконова завера Кад прошлост сустигне Долина светлости

06.00 Жена француског поручника 08.30 Позајмљивачи 10.00 Помама за летећим тањирима 12.00 Ф/X – Убиство триком 2. 16.00 Прва лига 2 18.00 Прва лига 3: Повратак у друголигаше 20.00 Бронсон 22.00 Робокап 2 00.00 48 сати 02.00 Опклада

Џу ди Арон сон

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица Генералка Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Преживљавање Опасан лов Угаљ Потрага за природним гасом Разоткривање митова Преживљавање Опасан лов

08.30 10.00 11.00 11.15 15.30 16.30 17.30 18.30 20.45 21.00 21.30 22.25 22.30 23.30

Крос-кантри скијање Аутомобилизам Мотоспортови Уметничко клизање Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Фудбал Крос-кантри скијање Сви спортови Рвање Рвање Сви спортови Фудбал Крос-кантри скијање

Ре чит до по ро ка

„У мом до жи вља ју Ми хиз је нај ин те ли гент ни ји ски за да так из на у ке ве ре: „Мо же се би ти до бар чо век ког сам упо знао. Та ко хи тру и про дор ну, све - при пад ник сво је ве ре, и жи ве ти по на че лу: Брат је стра ну и при ла го дљи ву ин те ли ген ци ју не знам да мио ко је ве ре био“. ико има да нас у срп ској кул ту ри. По роч но ра до знао Уз бу ђи ва ле су га бе се де ка ти хе те Гли го ри ја–Гли дух, не спо ко јан и ре зиг ни ран, тем пе ра мен тан и ме - ше Ми ки ћа. Пред во дио је ли те рар ну дру жи ну лан хо ли чан, сваг да спре ман на ди ја лог и по ри ца ње „Стра жи ло во“ и да вао тон ње ним ску по ви ма: без се бе и дру гог, би строг и стро гог су да а до бре и ме - око ли ше ња из ри цао је суд о ра до ви ма сво јих дру го ке ду ше, ви ше го вор ник но пи сац, по у зда ни ји су ди - ва – том при ли ком ни је ште део ни сво га при ја те ља ја но ана ли ти чар, бун то ван и не ре во лу ци о на ран, с Де ја на Ме да ко ви ћа, кад се рас пра вља ло о сти хо ви под јед на ким слу хом за кла сич но и аван гард но, по - ма ко је је овај пи сао. У ства ри, у Кар лов ци ма Ми што ва лац тра ди ци је и под стре кач ино ва ци је, у мла - хиз се фор ми рао као лич ност из у зет не књи жев не до сти мла ки ле ви чар, у зре ло сти об зир ни кон зер ва ти вац, на ци о на лист без ијед не мр жње и ко смо по лит ду хом и кул ту ром, чо век ко ји је са мо јед ног са вре ме ни ка мр зео и то ли ко се њи ме ба вио да, кад би ко јим слу ча јем био у пи та њу Ари сто тел, он би на Бал ка ну и у сред њој Евро пи био нај бо љи зна лац Ари сто те ла... Ни кад се не ће мо ћи пра вед но и исти ни то про це ни ти ко ли ко је Ми хиз по мо гао Ћо си ћу, Пе ки ћу, Ан то ни ју Иса ко ви ћу, Дра го сла ву Ми ха и- ло ви ћу, Ме ши Се ли мо ви ћу, Се ле ни ћу, Бећ ко ви ћу, Ду ша ну Ко ва че ви ћу...” Ова ко је 1988. До бри ца Ћо сић ски ци рао пор трет култ ног пи сца, есе ји сте, књи жев ног кри ти ча ра и дра ма ти ча - Фа ми ли ја про те Гој ка Ми хај ло ви ћа ра, је дин стве на лич ност срп ске кул ту ре дру ге по ло - ра до зна ло сти. Он на са стан ци ма мла дих ли те ра та ви не 20. ве ка Бо ри сла ва Ми хај ло ви ћа Ми хи за. из о штра ва свој кри ти чар ски дух – у су до ви ма је ја У про то кол кр ште них пра во слав не цр кве Ус пе - сан али и ело квен тан. Има „уз др жа ност по но си тих ни ја Пре све те Бо го ро ди це у Ири гу све ште ник и од ва жност сти дљи вих“. Бран ко Авра мо вић упи сао је 17. ок то бра 1922. да се Про фе сор ка Пе тро вић у сво јим се ћа њи ма за пи ње го вом при ја те љу Гој ку Ми хај ло ви ћу, све ште ни - са ла је: Ми хиз је био је дан од нај бри љант ни јих ђа ку и ад ми ни стра то ру епар хиј ском, ро дио син Бо ри - ка ко је је у ду гој про фе су ри има ла. Она са ма по ти слав. Ње го во род но ме сто Ириг на па ди на ма Фру - ца ла је из углед не гра ђан ске по ро ди це и у сво је ђа шке го ре, са сво је две пра во слав не цр кве, осно ва но ке на сто ја ла је да „угра ди“ култ јед не из у зет не сре још у 15. ве ку као на се ље де спот ске по ро ди це ди не – са ма Гим на зи ја је „би ла на да ле ко чу ве на у Бран ко вић, оста ви ће ду бок срп ском на ро ду“, а ту су и траг у ње го вом жи во ту и де по но си те цр кве и цр кве ни У седмом разреду Дунавска лу. ве ли ко до стој ни ци – па три Мај ка Ву ко са ва ро дом је банска управа награђује Михиза јар си, вла ди ке, ар хи ман дри би ла „из ја ке се љач ке по ро ти – ко ји су се и у вре ме Ми с 1.000 динара за најбоље ди це ви но гра дар ске, од Јеф хи зо вог шко ло ва ња че сто написан школски задатак из ти ће вих“ из Ле ди на ца. Мла мо гли ви де ти ка ко се до во зе науке вере: „Може се бити дом на о чи том бо го сло ву Гој или од во зе у фи ја ке ри ма... А ку до па ла се ле па де вој ка „из добар припадник своје вере, и тек при че о слав ним Кар лов до бре ку ће, с ми ра зом“. Мла ча ни ма ка кви су по е та и ми живети по начелу ди пар је мно го пу то вао – чак тро по лит Му шиц ки, ми тро – Брат је мио које вере био” по лит Стра ти ми ро вић, па до Бе ча, Пра га и на рав но Пе ште; у Љу бља ни ће пр ви пут ба рон Ра ја чић, ве ли ки до у жи во ту слу ша ти опе ру, и та мо, слу чај но, упо зна - бро твор Са ва Те ке ли ја, а тек по е та на вас ко ли ком ти већ слав ног сло ве нач ког пе сни ка Ото на Жу пан - гла су Бран ко Ра ди че вић... Он да при че о „здра во от чи ча и он ће им по кло ни ти сво ју књи гу “Ци ци бан”, ме ним Кар ло вач ким гра ђа ни ма и по ро ди ца ма“... с по све том. Све је то би ло „слат ко и от ме но“ слу ша ти. Ту, на Де чак је у Ири гу за вр шио основ ну шко лу, а он да кар ло вач кој кал др ми, Ми хиз ће ви де ти и пр вог ве се упи сао у слав ну Гим на зи ју у Срем ским Кар лов - ли ког пи сца Вељ ка Пе тро ви ћа, та ко ђе си на све ште ци ма. Од пр вог раз ре да је, као син све ште ни ка, ста - ни ка сом бор ског и по том не су ђе ног вла ди ку. Кар но вао свих осам го ди на у ин тер на ту, тзв. Све ште - лов ци су му, што ре као ње гов оми ље ни пе сник нич ком кон вик ту. Као од ли чан ђак – је ди не вр ло до - Бран ко Ра ди че вић – би ли ме сто дра го це лог жи во бре оце не имао је из грч ког и ла тин ског је зи ка и та, а на ро чи то не за бо рав не бер бе, па ви но, кар ло гим на сти ке – осло бо ђен је по ла га ња ни жег те чај - вач ка го спо шти на, слав на зда ња (Вла ди чан ски ног ис пи та. У пе том раз ред ни ста ре ши на би ла му је двор, Ма ги страт, Гим на зиј ска згра да), гро бља на чу ве на про фе сор ка срп ског је зи ка и књи жев но сти Ма гар че вом бр ду и Че ра ту, кал др ма по ко јој су хо Те о до ра Пе тро вић и има ла ве ли ког ути ца ја на по то - ди ли До си теј, Вук, Си ма Са рај ли ја, Сте ри ја, Јо а- ње фор ми ра ње Ми хај ло ви ће во као пи сца. ким Ву јић, али и гро фо ви и ба ро ни, срп ски кра ље Сло бод но вре ме нај ра ди је је про во дио с дру го ви - ви и кра љи це, цар Фра ња Јо сиф, слав ни ру ски ге ма, у оби ла же њу око ли не, бес крај ним раз го во ри ма не рал Вран гел... Ми хиз је осва јао сво јом на чи та но о књи жев но сти, али ре дов но је и у Са бор ној цр кви, шћу, ре чи то шћу, не по сред но шћу и, ка ко је јед ном на ли тур ги ја ма, а не про пу шта ни бе се де све ште ни - при ли ком ре кла го спо ђа Те о до ра, „ра но је по стао ка и вла ди ка. У сед мом раз ре ду Бан ска упра ва на - оно што ће би ти“, а по слу жи ла се и Мон те ње вом гра ђу је га с 1.000 ди на ра за нај бо ље на пи сан школ - фра зом: „ре чит до по ро ка“.

Монографију Радована Поповића “МИ ХИЗ – ОД ГО НЕ ТА ЊЕ ЈЕД НОГ ЖИ ВО ТА” можете у књижари „Службеног гласника” (Јеврејска 13, Нови Сад), уз попуст од 30 одсто купити за 630 динара или наручити путем телефона 021/ 6622–609 и и-мејла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak21.novembar2011.

Horo skop OVAN 21.3-19.4.

Ак тив ни ји сте у љу ба ви, у јав но сти, де лу је те не у стра ши во и ра зло жно. При пре ма те се за зи му, ан га жу је те око уку ћа на, по го то во око сво је де це. Не мој те их гр ди ти. Же ли те да пу ту је те. Бу ди те стр пљи ви.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 21. novembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

По не де љак је пра ви рад ни дан за вас. У ди рект ном кон так ту с дру ги ма се те шко укла па те и уса гла ша ва те. Скло ни сте да чи ни те на сво ју ру ку. И то је ОК. Има ће те ви ше во ље и сна ге за све.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ни сте ни спо кој ни ни си гур ни шта би сте и ка ко би сте. Под ло жни сте ту ђим ути ца ји ма, што мо же би ти до бро, али и не мо ра. Ат мос фе ра на рад ном ме сту се сми ру је а сам по сао стаг ни ра. Успо ра ва те.

Ме сец је упло вио у знак Ва ге, што вас упу ћу је на ком про ми се и за јед нич ке те жње, ин те ре се, уса гла ша ва ња. Оку пље ни око пу не тр пе зе, ужи вај те у про дич ној ат мос фе ри. До ме, то пли до ме!

Има те по тре бу за кон крет ним ци ље ви ма, сна гу да их ре а ли зу је те и успех на свим по љи ма, ка ко при ват но, та ко и по слов но. Окол но сти су вам на кло ње не, али је нео п ход но још не чи је ан га жо ва ње.

Рад ни дан ће про те ћи ре ла тив но сми ре но, с по ко јом про ме ном пла но ва. Ра чу нај те на не до след ност у од но си ма са са рад ни ци ма. Но, мо же те се осло ни ти на ста ри је и ис ку сни је, над ре ђе не.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Спа ја те ле по и ко ри сно, по сао и но вац, ин те рес и љу бав. То је уме ће ко је не мо же сва ко. Мо же те се ан га жо ва ти око при ја те ља, на соп стве но за до вољ ство. По тре бан вам је пре дах. Тај не.

Сти че се ути сак да вам све иде баш она ко ка ко тре ба, да вам је до бро. Па што не би би ло?! Уме те и мо же те да се ор га ни зу је те по не ком свом стан дар ду и нео п те ре ће ном спон та ном на чи ну.

Му дре од лу ке и ве шта сред ства су пре по руч љи ви и нео п ход ни да би сте са чу ва ли ни во и углед, успех. Љу бав ни од нос се по ла ко вра ћа у не ку нор ма лу ко ја се те ме љи на по ве ре њу и по све ће но сти.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По не кад вам све што вас окру жу је и ка ко је сте, мо же де ло ва ти јед но лич но и за мор но. То је због не у мо љи вог Са тур на. Ме ђу тим, и то има сво јих до брих стра на: са зре ва те, по ста је те мир ни ји и му дри ји.

За но си те се ле пим ства ри ма и лу дим иде а ли ма, али, ни су сви око вас та ко и то ли ко до бро на мер ни, ал тру и сти и са о се ћај ни. Има те по тре бу да по ма же те дра гим би ћи ма. Не за бо ра ви те сво је по тре бе.

Парт нер ски од нос вас оку пи ра јер је дра га осо ба пре у зе ла на се бе ини ци ја ти ву, у ко јој и ви тре ба да уче ству је те. Шта ре ћи, сем да је сред њи пут увек нај бо љи. Да кле, без пре те ри ва ња. Опу ште но!

TRI^-TRA^

Мр зи сво је те ло V REMENSKA

Хладно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 12 Niш

На кон по ро ђа ја, те ло ших кри ти ка на ра чун ње ног по след њег ал бу ма, али и раз во да ду го го ди шњег бра ка, аме рич ка пе ва чи ца Кри сти на Аги ле ра уте ху је про на шла у хра ни, а ре зул та ти то га су по ста ли ја сно ви дљи ви у ње ним но во на ста лим обли на ма. То га је све сна и са ма Кри сти на ко ја је ко нач но отво ре но про го во ри ла о свом про бле му и при зна ла да ни са ма ни је за до вољ на сво јом фи гу ром. - Мр зим сво је те ло. Обе ше на сам, де бе ла и пу на це лу ли та, имам са ло па стал но но сим ши ро ку цр ну оде ћу да то са кри јем - ре кла је пе ва чи ца уз на по ме ну да по ку ша ва да смр ша уз по моћ тре не ра, ну три ци о ни сте и пси хи ја тра. По је ди ни та бло и ди на по ми њу да Кри сти на и ни је са да то ли ко круп на, ко ли ко је ра ни је би ла мр ша ва. Али то је већ ствар уку са.

PROGNOZA

VIC DANA

Evropa

и Магла

Madrid НО ВИ САД: Хлад но уз су ма гли цу и ни ску облач ност. Ве тар слаб Rim ис точ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -2, а мак си мал на око 3 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: И да ље хлад но уз су ма гли цу и ни ску облач ност. Ве тар слаб ис точ них пра ва ца или про мен љив. При ти сак из над нор ма ле. Cirih Ми ни мал на тем пе ра ту ра од -3 до 1, а мак си мал на од 0 до 5 сте пе ни. Berlin СР БИ ЈА: У се вер ним и цен трал ним пре де ли ма Ср би је ма гла или су ма гли ца са ни ском облач но шћу и хлад но вре ме. У оста лим кра је ви Beч ма сун ча но и ре ла тив но то пло. Ве тар слаб ис точ них пра ва ца. При ти Varшava сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од -7 до 1, а мак си мал на од 0 до 5 у пре де ли ма са ма глом, а у сун ча ним обла сти ма од 8 до 12 Kijev сте пе ни. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У уто рак и сре ду по сте пе но ра зи ла же ње ма гле и ни ске облач но сти уз сун ча не ин тер ва ле и Oslo ма њи по раст тем пе ра ту ре. У сре ду по под не на о бла че ње, а у че твр так St. Peterburg и пе так облач но вре ме уз ре|у по ја ву сла бе ки ше.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: За др жа ва се ре ла тив но повољан ути цај би о ме те о ро ло шких при ли ка на ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Из ве стан опрез се и даље са ве ту је аст ма ти ча ри ма и ср ча ним бо ле сни ци ма. Ме те о ро пат ске ре ак ци је се мо гу ја ви ти у бла жем об ли ку. По треб но је аде кват но одевање и ак тив но сти у скла ду са днев ним тем пе ра ту ра ма као и опрез у са о бра ћа ју.

15 18 14 10 5 2 1

Во зи Ла ла трак тор кроз ва ро ши цу и до бра но ви ју га, за у ста ве га два по ли цај ца и пи та ју: - Је сте ли пи ја ни? - Ни сам... хик... мај ке ми! - Ко ле га дај те ба лон. - Та не мој те, љу ди, не мо гу ви ше.

4 -2 3 0

Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-39 (0)

Slankamen

94 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

10 (-2)

Zemun

185 (0)

Bogojevo

18 (-2)

Panчevo

214 (-6)

Baч. Palanka

45 (-5)

Smederevo

424 (8)

Novi Sad

30 (-4)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

154 (2)

S. Mitrovica

18 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

224 (0)

Beograd

138 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

80 (-1)

NERA

Hetin

96 (0)

TISA

32 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

37 (1)

Reшeњe iz proшlog broja