Dnevnik 21.novembar 2012.

NOVI SAD *

SREDA 21. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23625 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZBOG SUMWE NA MALVERZACIJE U AGROBANCI U NASTAVKU BORBE PROTIV KORUPCIJE

Uhap {en Jo `ef Ka sa str. 13

INTERVJU: MILAN PAJEVI], DIREKTOR VLADINE KANCELARIJE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

FE STI VAL ZIM NI CE I ZDRA VE HRA NE DO SU BO TE NA SPEN SU U NOVOM SADU

Politika

Pra vi mo kon tru ne ga tiv nim ve tro vi ma

2 Napustila SNS i pre{la u Ligu

Ekonomija 4 U Zrewaninu proradila nova fabrika lekova 5 Za nova radna mesta u Vojvodini po 1.300 evra i hala i...

Poqoprivreda

str. 2

Amand ma ni ma do ustav nih se dam po sto str. 3

Foto: F. Baki}

SKUP[TINA VOJVODINE TRA@I IZMENE REPUBLI^KOG BUYETA

NASLOVI

Mam e tur{ i j a , m e d , vin o i rak i j a

str. 7

Gas }e po sku pe ti, ali ma lo str. 4

U naj go roj go di ni kod naj bo qih p{e ni ca naj bo qe ra |a str. 6

Novi Sad 7 Grad pravi gradsku mlekaru?

8 Sekli, pa sade 9 Borba za jednake {anse

Vojvodina 10 Mile Todorov na ~elu Nove Crwe 10 Pavlovci dobili crkvu

Dru{tvo

DIREKTOR „SRBIJAGASA” DU[AN BAJATOVI]

PAVLE NENADOVI] NAJBOQI SRPSKI PROIZVO\A^ HLEBNOG @ITA

6 Sad op{tina vodi bitku za „Kara|or|evo” 6 Jo{ vlada nered na tr`i{tu poqoprivrednih proizvoda

11 Te{ka, humana i plemenita misija

Crna 12 Iza re{etaka 12 osumwi~enih prestupnika

Obla~no s malo sunca

Najvi{a temperatura 13 °S str. 14 – 18

SPORT

n SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

NAJMAWE 400.000 SIROMA[NE DECE U SRBIJI

Ne ma {ti na i na si qe ugro `a va ju ma li {a ne str. 11

n SPARTAK I VOJVODINA DELE MEGDAN ZA POLUfINALE KUPA

n PLIVA^I SPREMNI ZA EP

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

2

POLiTikA

sreda21.novembar2012.

INTERVJU

Poslani^kE tEmE

(Ne)ozbiqni ministri Ras pra va o amand ma ni ma na iz me ne ca rin skog za ko na ju ~e ni je odr `a na u par la men tu Sr bi je jer se ni je po ja vio ni ko od pred stav ni ka Vla de. Po sle dva sa ta ~e ka wa par la men tar ci su od lu ~i li da sed ni cu pre ki nu i na sta ve je da nas. Pred sed nik Skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi} sa op {tio je

tim po vo dom da se sed ni ca od la `e “zbog ne mo gu} no sti Vla de da obez be di da ne ki mi ni star pri su stvu je sed ni ci”.

Ka ko je pred sed nik pro ~i tao na po ~et ku, na sed ni cu su u ime Vla de bi li po zva ni Su za na Gru bje {i}, Mla |an Din ki}, Ve ri ca Ka la no vi} i Su lej man Ugqa nin.

O vojvo|anskoj inicijativi sutra Ka ko “Dnev nik” sa zna je, voj vo |an ska ini ci ja ti va za iz me nu Za ko na o bu xet skom si ste mu pred po sla ni ci ma }e se naj ve ro vat ni je na }i su tra. O~e ku je se da }e to bi ti pr va ta~ ka dnev nog re da se si je po -

sve }e ne re pu bli~ kom bu xe tu za na re du go di nu. Po re ~i ma na {eg iz vo ra, ni je obez be |e na “po li ti~ ka vo qa u vla da ju }oj ko a li ci ji i pred log voj vo |an skog par la men ta ne }e bi ti iz gla san”.

Ko je kriv za progon iz Hrvatske Po sla ni ci su ju ~e je di no u pr vom sa tu sed ni ce is ko ri sti li svo je pra vo da tra `e oba ve {te wa od pred sed ni ka Skup {ti ne i pred stav ni ka iz vr {ne vla sti, {to je po Po slov ni ku pra vi lo sva kog utor ka i ~e tvrt ka.

Li be ral no-de mo krat ska par ti ja i Srp ski po kret ob no ve za tra `i li su ju ~e da se u Skup {ti ni Sr bi je otvo ri ras pra va o po sle di ca ma ra ta de ve de se tih go di -

na pro {log ve ka ko ji je iza zvao ta las iz be gli ca i po sle di ca ma et ni~ kog ~i {}e wa Sr ba iz Hr vat ske.

Pred sed nik Skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi} na ja vio je ju ~e da }e na kon kon sul ta ci ja s po sla ni~ kim gru pa ma i Vla dom Sr bi je, u par la men tu upri li ~i ti ras pra vu o pi ta wi ma ko ja su osta la otvo re na na kon {to je Ha {ki sud oslo bo dio hr vat ske ge ne ra le.

Model za srpsko pitawe Po sla ni ca DSS-a San da Ra {ko vi}-Ivi} ka za la je da se zna lo da je Tri bu nal po li ti~ ki sud, ali da je po sled wom, oslo ba |a ju }om pre su dom hr vat skim ge ne ra li ma, oza ko wen i po tvr |en „Tu| ma nov mo del re {a va wa srp skog pi ta wa u Hr vat skoj“.

– Ne sa mo da je otvo ren slo bo dan lov na Sr be u Hr vat skoj ne -

go je i dat mo del ka ko se ima re {a va ti srp sko pi ta we i u dru gim kra je vi ma, na pri mer na Ko so vu i Me to hi ji, BiH, mo `da Cr noj Go ri pa i Voj vo di ni – ka za la je San da Ra {ko vi}-Ivi}. – Za to pi tam pre mi je ra Ivi cu Da ~i }a i Vla du ko je kon kret ne ko ra ke mi sle da pre du zmu na kon ove pre su de.

Mito ili strah na lokalu [e fi ca po sla ni~ ke gru pe Li ge so ci ja de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dra Jer kov pi ta la je pr vog pot pred sed ni ka Vla de Alek san dra Vu ~i }a ka ko i pod ko jim uslo vi ma do la zi do pre kom po no va wa vla sti u lo kal nim sa mo u pra va ma.

– Ka ko se de {a va da stran ke ko je ni su po be di le na iz bo ri ma pre u zi ma ju vlast na lo ka lu? Ka ko se de {a va da su od bor ni ci iz lo `e ni pret wa ma i uce na ma i da im je nu |e no mi to da bi u~e stvo va li u no vim ko a li ci ja ma? Da li je ta~ no da su po sla ni ci iz lo `e ni pret wa ma, da im je nu |e no mi to, da su na raz ne na ~i ne pri mo ra ni na to da u~e stvu ju u tim no vim ko a li ci ja ma? – upi ta la

je Alek san dra Jer kov, ob ja sniv {i da je raz log za to {to pi ta “do ga |aj iz Ki kin de, gde su, po we nim re ~i ma, naj pre jed noj po sla ni ci nu |e ne pa re i funk ci je u ne koj bu du }oj lo kal noj sa mo u pra vi, a za tim upu }e ne pret we”– Zna mo {ta se de si lo u No vom Sa du i Zre wa ni nu. Vi de li smo {ta je po ku {a no da se de si u Ki kin di. Da li to tre ba da o~e ku je mo u Su bo ti ci i Som bo ru? Da li je Vu ~i }u po zna to ka kvim se me to da ma lo kal ni funk ci o ne ri Srp ske na pred ne stran ke slu `e da bi pri vo le li od bor ni ke na to da po mog nu SNS-u da do |e na vlast ~ak i u op {ti na ma u ko ji ma je iz gu bio iz bo re? – upi ta la je Alek san dra Jer kov.

Ko stoji iza „Gra|anskog otpora” Po sla nik SNS-a Pre drag Mi ja to vi} uka zao je par la men tu na, ka ko je na veo, pri ru~ nik za pru `a we gra |an skog ot po ra or ga ni za ci je ko ja se pot pi su je kao “Gra |an ski ot por”.

– Ne znam ko je ta or ga ni za ci ja i ka kva je, to je na po li ci ji da is pi ta. Ovaj pri ru~ nik de li se po gra -

do vi ma u Voj vo di ni i uno si ne mir me |u gra |a ne, ne slo gu, a na iz ve stan na ~in i ru {i ustav ni po re dak Sr bi je jer na vr lo grub, ne i sti nit, la `an na ~in da je po dat ke o vla sti u Sr bi ji i na ko ji na ~in joj pru `i ti ot por – re kao je Mi ja to vi}.

S. Stankovi}

dnevnik

MILAN PAJEVI], DIREKTOR VLADINE KANCELARIJE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

Pravimo kontru negativnim vetrovima – Ve ru jem u ka pa ci te te da pre va zi |e mo ~ak i ne ga tiv ne ve tro ve ko ji du va ju ka da je u pi ta wu na {e pri bli `a va we i ~lan stvo u EU, i da }e oni ja ~a ti. Mi slim da je naj va `ni je da uvek dr `a va ma ko je nas po dr `a va ju da je mo do voq no ar gu me na ta da mo gu da se za la `u za na {e in te re se kod onih dru gih dr `a va ~la ni ca EU. Taj agi lan, pro ak ti van pri stup i ostva ri va we kon kret nih re zul ta ta u sop stve nim re for ma ma mi slim da da ju naj bo qu ar gu men ta ci ju oni ma ko ji nas in ten ziv no za stu pa ju na na {em pu tu ka ~lan stvu u EU – iz ja vio je u in ter vjuu za „Dnev nik“ di rek tor Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Mi lan Pa je vi}, od go va ra ju }i na pi ta we da li Sr bi ja ima mo gu} no sti i ka pa ci te te da odo li is ku {e wi ma ~i we ni ce da kod od re |e nog bro ja ze mqa Uni je po sto ji pro ti vqe wa we nom pri bli `a va wu i ~lan stvu u EU i pre va zi |e ih.

Pa je vi} na ja vqu je da na {wu pr vu sed ni ca Ko or di na ci o nog te la za pro ces pri stu pa wa EU u no vom sa zi vu, na ko joj }e bi ti raz ma tran Ak ci o ni plan dr `av nih po te za do sep tem bra 2013. go di ne, ko ji je sa sta vi la Kan ce la ri ja ko ju pred vo di. l [ta nosi taj dokument kao glavne EU korake vlasti?

– Na crt ak ci o nog pla na upra vo smo i sa sta vi li kao od go vor, od no sno ope ra ci o na li za ci ju i kon kre ti za ci ju za kqu ~a ka i pre po ru ka ko je je do neo ovo go di {wi ok to bar ski iz ve {taj EK-a o na pret ku Sr bi je. Da bi smo se fo ku sa ra li na ono {to mo `e i tre ba da se ura di u na red nom pe ri o du, na pra vi li smo do ku ment ko ji je oti {ao svim mi ni star stvi ma i ni zu dru gih dr `av nih or ga na da da ju svo je mi {qe we, i ka da smo ih sa bra li, do pu ni li smo na crt ko ji }e se da nas na }i pred na ci o nal nim Ko or di na ci o nim te lom, ko jem pred se da va pre mi jer Ivi ca Da ~i}. Na kon sa stan ka usle di }e jo{ jed na run da kon sul ta ci ja s mi ni star stvi ma, da bi Vla da Sr bi je usvo ji la ko na~ ni ak ci o ni plan po ~et kom de cem bra. Ka da bu de usvo jen, bi }e to plan vr lo kon kret nih ak tiv no sti dr `av -

nih or ga na u na red nim me se ci ma na usva ja wu za ko na, pod za kon skih pro pi sa, a pr ven stve no utvr |i va wu me ra da se oni i re a li zu ju. l Mogu li Srbija i weni gra|ani o~ekivati da }e vode}e zemqe EU, pre svega Nema~ka, u ovom procesu pokazati, ako ni{ta drugo, makar malo dobre voqe prema na{oj dr`avi?

– Do bra vo qa na ~el no po sto ji.

Na rav no, za o sta ja we u pre u zi ma wu ili spro vo |e wu ne kih ra ni je pre u ze tih oba ve za je do ve lo do iz ve snog gu bit ka po dr {ke i od Ne ma~ ke i ne kih dru gih ze ma qa.

U jed nom tre nut ku su te ze mqe sta le na sta no vi {te da mi ne ~i ni mo do voq no da bi smo spro ve li ono na {ta smo se oba ve za li.

l Po na{im informacijama, Nema~ka je kqu~ i za decembarsku sednicu Saveta EU, ali i ono vi{e i realnije {to o~ekujemo u martu slede}e godine?

– To je pot pu no ta~ no, s tim {to, na rav no, Ne ma~ ka ni je je di na sa svo jim je din stve nim zah te vi ma. Ona je mo `da iza {la u pr vi plan kao ze mqa ko ja naj ja sni je go vo ri {ta se od Sr bi je o~e ku je, ali uz wu po sto ji jo{ od re |e ni broj ze mqa ko je mo `da mi sle sli~ no, ali ne go vo re to to li ko ja sni i pre ci zno. U sva kom slu ~a ju, na ma je uvek ko ri sno da ta~ no zna mo {ta se od nas o~e ku je i da u tom smi slu i de lu je mo. l Nema~ka je tu potpuno jasna po pitawu Kosova i Metohije, i tu su kqu~ ni zah te vi za daqi napredak ka EU? – Da, to je, uosta lom, i od lu ka pro {lo go di {we sed ni ce Evrop skog sa ve ta. Ni {ta se tu ni je pro me ni lo. l [ta o~ekujete u decembru, a {ta u martu jer niko vi{e nije ba{ toliko realisti~an ni o onom famoznom decembarskom „uslovnom datuma“ za Srbiju?

Di ja log s Pri {ti nom tre ba na sta vi ti i mi mo EU i me |u na rod ne za jed ni ce, za to {to je svi ma na Bal ka nu u in te re su da vi {e ni ka da ne do |e mo u si tu a ci ju ugro `a va wa bez bed no sti, i na {e li~ ne i op {te Po sled wih ne ko li ko me se ci to se po pra vqa i ide u do brom prav cu, i ako taj trend bu de na sta vqen, sa svim je re al no da se o~e ku je da }e ra sti i po dr {ka Ne ma~ ke i osta lih dr `a va za na sta vak na {ih evro in te gra ci ja, {to u kon kret nom slu ~a ju zna ~i wi ho vu po zi tiv nu od lu ku da sa Sr bi jom otvo re pret pri stup ne pre go vo re.

– Ako se trend uspe {no vo |e nog di ja lo ga s Pri {ti nom i na sta vi to kom na red nih ne ko li ko me se ci, ra stu na {e {an se da se na pro le }e, ili naj da qe do po ~et ka le ta, do ne se od lu ka o da tu mu za ot po ~i wa we pre go vo ra.

Naj va `ni je je mar qi vo na sta vi ti rad na tom uslo vu ko ji EU sma tra da je osnov ni za po ~et kak pre go vo ra.

l Aktuelna ha{ka odluka o nevinosti hrvatskih generala i ona koja se najavquje da }e biti ista za Ramu{a Haradinaja dovodi se u vezu s napretkom Srbije ka EU. Mislite li da je to tako?

– Ta kva at mos fe ra je de li mi~ no stvo re na u jav no sti, ali ne vi dim za {to bi se te dve stva ri po ve zi va le. Od lu ka Ha {kog tri bu na la je ne pra ved na, ali ne tre ba uvek o~e ki va ti da prav da i pra vo idu ru ku pod ru ku. Iza zva la je oprav da ni {ok u Sr bi ji i tre ba je po sma tra ti kao ta kvu. Ne vi dim za {to bi smo {o kant nu od lu ku Ha {kog tri bu na la ve zi va li za na sta vak na {eg kre ta wa ka EU. Tre ba do dat no pod se ti ti na to da su upra vo dvo ji ca su di ja ko ja su bi la pro tiv ta kve od lu ke – iz dr `a va ~la ni ca EU. Mi mo to ga ka ko je ko gla sao, ne vi dim za {to bi ne ko po ve zi vao te dve stva ri, po go to vu {to je Ha {ki tri bu nal te lo UN, a ne EU. Ne tre ba tu {o kant nu od lu ku zlo u po tre bqa va ti, a po seb no od onih ko ji su i ina ~e pro tiv na {eg kre ta wa ka ~lan stvu u EU. l Po mnogim procenama, upravo bi osloba|awe Haradinaja opteretilo proces koji se vodi izme|u Beograda i Pri{tine pod Briselom?

– Tre ba pr vo da sa ~e ka mo od lu ku Ha ga da ne bi smo pri ~a li {ta bi bi lo kad bi bi lo. Ne znam da li }e se to de si ti, a na `a lost sve uka zu je na to da je to mo gu }e. Kao i u pret hod nom slu ~a ju, tre ba da gle da mo na {e naj va `ni je in te re se, a ne da pod leg ne mo emo ci ja ma ko je se mo gu oprav da no raz vi ti u jed nom te nut ku. Di ja log s Pri {ti nom tre ba na sta vi ti i mi mo EU i me |u na rod ne za jed ni ce, za to {to je svi ma na Bal ka nu u in te re su da vi {e ni ka da ne do |e mo u si tu a ci ju ugro `a va wa bez bed no sti, i na {e li~ ne i op {te. Mo `e mo o~e ki va ti i dru ge ne pri jat ne i ne pra ved ne od lu ke, ali uvek tre ba usko da se usme ri mo na to {ta su na {i du go ro~ ni stra te {ki, pa i krat ko ro~ ni tak ti~ ki in te re si u sva kom od tih pro ble ma ti~ nih pi ta wa.

Dragan Milivojevi}

Imenovawa Vla da Sr bi je po sta vi la je Rok san du Nin ~i} za po mo} ni cu mi ni stra spoq nih po slo va za mul ti la te ral nu sa rad wu, ob ja vqe no je na saj tu Vla de.

Ona je bi la na du `no sti am ba sa do ra u Stal noj mi si ji Sr bi je pri EU u Bri se lu od 2005. go di ne. Pret hod no je slu `bo va la u Mi ni star stvu spoq nih po slo va u Be o gra du i u Mi si ji pri UN u Wu jor ku. Na me stu po mo} ni ka mi ni stra za mul ti la te ral nu sa rad wu, Rok san da Nin ~i} }e za me ni ti Sla |a nu Pri cu ko ja je na toj du `no sti bi la od de cem bra 2011. go di ne. Vla da je za po mo} ni cu mi ni stra re gi o nal nog raz vo ja i lo -

kal ne sa mo u pra ve za evrop ske in te gra ci je, me |u na rod nu sa rad wu i pro jek te po sta vi la Je le nu Spa si}, a za po mo} ni ka mi ni stra za stra te {ke ana li ze i is tra `i va we dr Edvar da Ja ko pi na.

Du `no sti di rek to ra Upra ve ca ri na u Mi ni star stvu fi nan si ja raz re {en je Pre drag Pe tro ni je vi}, a na we go vo me sto Vla da je po sta vi la Ti ho mi ra Bo gi }e vi }a. Za no vog di rek to ra Upra ve za {u me u Mi ni star stvu po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de po sta vqen je Pe ri ca Gr bi}.

Ova re {e wa bi }e ob ja vqe na u „Slu `be nom gla sni ku Sr bi je”.

Si ni {a Pa vi} po sta vqen je za ge ne ral nog kon zu la Sr bi je u So lu nu, dok je Vla di mir Ni ko li} po sta vqen na du `nost ge ne ral nog kon zu la u Ba wa lu ci, ob ja vqe no je u naj no vi jem bro ju „Slu `be nog gla sni ka”.

Du `no sti do sa da {weg ge ne ral nog kon zu la u Ba wa lu ci raz re {e na je Ja dran ka De ra ji}.

Slav ko Kru qe vi} po sta vqen je na du `nost iz van red nog i opu no mo }e nog am ba sa do ra Sr bi je u Re pu bli ci Esto ni ji na ne re zi den ci jal noj osno vi sa se di {tem u Hel sin ki ju.

Za za me ni ka di rek to ra Kan ce la ri je za sa rad wu s di ja spo rom i Sr bi ma u re gi o nu po sta vqen je Alek san dar Vlaj ko vi}.

TVIT CRTICA Namigu{e

Ko se prepoznao

Pred se da va ju }i Ge ne ral noj skup {ti ni UN Vuk Je re mi} upo zo rio je na laj ni: „Oslo ba |a ju }a pre su da za et ni~ ko ~i {}e we se ne sme gur nu ti pod te pih. U su prot nom, ne ko }e po mi sli ti da je to is pla tiv re cept i za se ver KiM„.

Na opa sku fa na: “Sa mo da ne na {ko di{ dr `a vi, Vu ~e. S te ri to ri je biv {e SFRJ je ra se qe no dva-tri mi li o na qu di, i tre ba mi sli ti na glo bal nu prav du”, Je re mi} ka `e: „Upra vo za to je ova ras pra va va `na. Da se vi {e ni ka da ne de si da ne ko ose ti da mo `e da na pra vi zlo ~in ako mu na mig ne ne ka si la„.

LDP-ovac Dra g o Ko v a ~ e v i} }e: „^ud no Je re mi }e vo tu ma ~e we po tre be da UN pre i spi ta rad Ha {kog su da.

Ka `e, ne zbog ne prav de, ne go zbog Ko so va„.

Pot pred sed nik voj vo |an ske vla de od go va ra na laj ni na iz ja vu gra do na ~el ni ka Mi la na Vu ~e vi }a: “’Na vo di Je {i }a su la`’. Dra go mi je {to sam po gre {io i {to je grad NS u sjaj noj fi nan sij skoj si tu a ci ji, znam po u zda no da dru gi gra do vi na `a lost ni su... a ne znam za {to se ~o vek pre po znao, sam je iz ja vio da je za po sle no 2.200 qu di sa mo u po sle de we ~e ti ri go di ne, na rav no, u jav nim pred u ze }i ma„, ka `e Je {i}, ko ji je na svoj ava tar “oka ~io” no vi am blem.

Goran Jesic‫@‏‬GJesic

Kuda ide{, Srbijo Ju~e je aktivan na “Tviteru” bio i lider SPO-a Vuk Dra{kovi}: „Podseti}u na otvoreno pismo koje sam 1. novembra 1991. uputio

tada{wem predsedniku Srbije. Samo nekoliko re~enica... ’Du`ni ste da stavite ta~ku na pogibeqnu politiku koja Srbe gura u rat protiv svih, a Srbiju pretvara u geto bez saveznika... Vi ste odbili i asimetri~nu federaciju i konfederaciju. Ono {to smo, i bez me{awa Evrope, lako mogli ju~e, danas ne mo`emo. Odbijawem ovoga {to danas nudi Ha{ki dokument, rizikujete da ve} sutra ni to ne}emo mo}i da dostignemo... Srbija nema ni snage, ni voqe, ni razloga da ratuje protiv Evrope i sveta. Nemate pravo da je gurate u propast i pod me|unarodne bombe!’

Politika slepila i inata je nastavqena, na{i porazi se umno`avali, a zavr{ili smo i pod bombama sveta...

Nismo, na`alost, ni danas izvukli nauk.

Ju~e je objavqen proglas da se Srbija suprotstavi Evropi! Quo vadis, Sebia?”

Partijski bankomat Funkcioner DSS-a @ivota Star~evi} ima komentar: „Priveden Jo`ef Kasa. Izgleda da je #agrobanka bila neki partijski bankomat.

Ubaci{ partijsku kwi`icu i lova do krova #korupcija #afera„.

Nova snajka na pomolu Analiti~ar Ratko Dmitrovi} “predvi|a” na lajni: „Razvela se hrvatska peva~ica Nina Badri}. Eto nam nove beogradske snajke, ne}e pro}i ni deset meseci. Vide}ete„.

Nacionalisti~ki rogovi Savetnik ekspredsednika Neboj{a Krsti} “otkriva“ svojim fanovima:

„Kad pro~itam izjavu Sowe Biserko, poput ove ju~era{we, porastu mi nacionalisti~ki rogovi. I rep„.

Slava je!

A novinar Nikola Trkqa }e povodom dana{weg rada parlamenta, po{to ministri nisu ju~e do{li: “Nije zgodno, danas je slava!“ [efica Narodne partije i poslanica Maja Gojkovi} obja{wava: „Nije svima, ko slavi slavu, osta}e s porodicom, ko ne – do}i }e u Skup{tinu.

Tako je i po Zakonu„.

Trkqa dodaje: „Slava je tradicionalni izgovor za otkazivawe skup{tinskih odbora, bar je nekada bilo tako. :))„

[ta }e pre Funkcioner SNS-a Bojan Marjanovi} bio je ju~e u dilemi: „Ne znam da l’ da gledam pre #skupstinans ili #skupstinavoj„.

S. St.

politika

dnevnik

SKUP [TI NA VOJ VO DI NE TRA @I IZ mE NE RE PU BLI^ KOG BU yE TA

Amand ma ni ma do ustav nih se dam po sto Skup{tina Vojvodine usvojila je ju~e amandmane na predlog republi~kog buxeta za 2013. godinu kojim se tra`i da se Vojvodini ustupi 43 odsto prihoda od akciza koje se prikupe na teritoriji Pokraji ne, a kako bi se obezbedile ustavne garancije o finansirawu APV. Amandmanima koji su upu}eni republi~kom parlamentu zahteva se i da se iz pokrajinskog buxeta izuzmu transferna sredstva namewena lokalnim samoupravama i za plate zaposlenih u osnovinim i sredwim {kolama, po{to su te oblasti u nadle`nosti Republike.

Vojvo|anske amandmane u republi~kom parlamentu obrazlaga}e predsednik Skup{tine APV I{tvan Pastor, a u slu~aju wegove spre~enosti to }e u~initi pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman, kojeg su za to ju~e ovlastili pokrajinski poslanici.

Zoran Radoman rekao je da su predlo`ene izmene neminovne kako bi se obezbedilo po{tovawe Ustava koji garantuje da pokrajinski buxet iznosi najmawe sedam procenata republi~kog buxeta, ali i da tri sedmine od tog iznosa mora biti plasirano u kapitalne investicije u Pokrajini. On je ukazao da bi u slu~aju neprihvatawa ovih amandamana pokrajinski buxet bio zakinut za oko dest milijardi dinara, a nau{trb kapitalnih investicija.

- Na osnovu predlo`enog buxeta transferna sredstva predvi|ena za lokalne samouprave i plate u obrazovawu iznose ~ak 66 odsto ukupnog pokrajinskog buxeta, odnosno 32 milijarde dinara! Na{ zahtev je da se ta sredstva ne prenose na pokrajinski buxet, te da nam se ustupi 43 odsto od akciza koje se prihoduju u Vojvodini - kazao je Radoman. On je naveo da bi na osnovu planiranog republi~kog

zarade zaposlenih i dobit preduze}a s teritorije APV - rekao je Radoman dodav{i da vojvo|anski amandmani ne}e uticati na planirani buxetski deficit.

Amandmane koje je predlo`ila Vlada APV podr`ale su poslani~ke grupe vladaju}ih stranaka, ali su protiv wih bili poslanici opozicije. Poslanik DS-a Nenad Borovi} ocenio je da bi usvajawe

predlo`enog republi~kog buxeta bilo antivojvo|anski i protivustavan ~in. On je kazao i da transferi lokalnim samoupravama i obrazovawu „samo stvaraju privid da se ostvaruje ustavni minimum od sedam procenata za Vojvodinu. [ef poslani~ke grupe LSV-a Branislav Bogaro{ki poru~io je da izglasavawe amandmana predstavqa ustavnu obavezu pokrajinskih poslanika „kako bi za{titili ustavni polo`aj Pokrajine„.

Istakao je i da APV „jednom mora da prese~e i da za{titi svoja prava”. Poslanik SVM-a Ako{ Ujhe qi kazao je da je pokrajinska vlast nakon {est godina od usvajawa Ustava po~ela da {titi interese gra|ana Vojvodoine. On je upozorio i da bi neprihvatawe ovih

Pa sto ro vo pi smo Predsednik vojvo|anskog parlamenta I{tvan Pastor istakao je da se amandmani upu}uju u ciqu za{tite vojvo|anskih interesa i da imaju za ciq da omogu}e realizaciju ustavnih garancija o finansirawu.

Pastor je novinariam rekao da je uz mandamane pripremio i propratno pismo koje }e uputiti svim poslanicima u republi~koj skup{tini sa teritorije Vojvodine, navode}i da wih ima 54.

Naveo je i da u pismu poziva poslanike, bez obzira kojim strankama pripadaju, da podr`e vojvo|anske amandmane. buxeta vojvo|anski buxet trebalo da iznosi najmawe 57, 3 milijarde dinara, od ~ega bi 24,6 milijardi dinara moralo da se plasira u kapitalne projekte, {to je, kako je istakao, nemogu}e po{to najve}i deo u pokrajinskoj kasi ~ine transferi. - Mi bismo fakti~ki raspolagali tek sa 15 milijardi dinara, a na osnovu udela u porezu na

predloga iz Vojvodine moglo da produbi politi~ku krizu izme|u dva nivoa vlasti, ali i da ima veoma negativne posledice po vojvo|ansku privredu i na rast nezaposlenosti.

Opozicioni poslanici kritikovali su, me|utim, predlo`ene amandmane, te optu`ili pokrajinsku administraciju da „selektivno

po{tuje Ustav”. [ef najve}e opo zicione stranke u Skup{tini APV - SNS, Igor Mirovi} bio je ipak najbla`i u kritici predlo`enih amandmana, ukazuju}i da ta kvi predlozi „mo`da i jesu opravdani”, ali da za wegovu stranku nisu prihvatqivi „jer je to jednostrano gledawe na problem”.

- Predlaga~ amandmana mo`da sasvim opravdano smatra da pred-

logom republi~kog buxeta finansirawe nije dobro balansirano, ali ovde je kqu~ni problem {to nemamo dijalog o tim pitawima ocenio je Mirovi}. On je istakao da problem u definisawu nadle-

vo|ansku vlast da predlo`enim amandmanima poku{ava da izvede „demonta`u finansijskog sistema jedne suverene dr`ave”.

- Sve je krenulo od Zakona o buxetskom sistemu, ali to nije bilo dovoqno za apetetite pokrajinskih vlastodr`aca, pa se oti{lo i korak daqe - kazale je ona, dodav{i da ovi predlozi predstavqaju „zloupotrebu Ustava i idu u prilog podgrevawu tenzija u Vojvdoini”. Poslanik DSS-a Branislav Ristivojevi} oce nio je da rasprava o amandmanima na republi~ki buxet neozbiqna.

- Ne mo`e biti ozbiqne rasprave ako se poslanici na sednicu pozivaju putem sms poruka, a na dnevnom redu su tako va`na pitawa kao {to je buxet - rekao je Ristivojevi}.

Potpredsednik Pokrajinske vlade Dragoslav Petrovi} pozvao je na kraju rasprave sve pokrajinske poslanike da podr`e amandmane na republi~ki buxet, kao i sve narodne poslanike iz Vojvodine da to u~ine u republi~kom parlamentu. On je poru~io da se ovim {tite ustavna prava gra|ana Vojvodine, te da bi u slu~aju da oni ne budu prihva}eni moglo do}i do velikih probelma u finansirawu nadle`nosti Pokrajine. Petrovi} je kazao i da je pokrajinska vlast

Ustav ne pro me ne?

Potpredsednik pokrajinske vlade Dragoslav Petrovi} izjavio je da }e u slu~aju da vojvo|anski amandamani ne budu usvojeni „neko morati da prizna da kr{i Ustav”.

-U tom slu~aju mora}e da se pokrene pitawe izmene Ustava kazao je Petrovi}. `nosti APV nakon odluke Ustavnog suda, kao i pitawe finansirawa APV , ali i tro{ewa novca iz pokrajinskog buxeta mora da bude re{eno u dogovoru svih poslani~kih grupa u pokrajinskom parlamentu. On je vladaju}e stranke pozvao da zato svim opozicionim stranakama omogu}e u~e{}e u ustanovama i preduze}ima koja se finansiraju iz pokrajinskog buxeta, a posebno u upravnim odborima Razvojne banke Vojvodine i Fonda za kapitalna ulagawa. I poslanik koalicije okupqene oko SPS-a Pavle Budakov usproti vio se „parcijalnom” re{avawu problema u funkcionisawu po krajinske autonomije, te zamerio vlastima u APV na izostanku „sistemske reakcije” na odluke Ustavnog suda o osporavawu vi{e od 20 nadle`nosti. Budakov smatra da je najpre neophodan dogovor oko paketa nadle`nosti Pokrajine, iz kojeg, kako je naveo, sledi sve ostalo pa i pitawe finansirawa. Poslanica SRS Ma rijana ^etojevi} optu`ila je voj-

otvorena za saradwu sa republi~kom, ali i da su prihvatqivi predlozi napredwaka da se u Skup{tini APV otvori dijalog o nadle`nostima i finansirawu Vojvodine.

Predsednik vojvo|anskog parlamenta I{tvan Pastor najavio je ju~e da }e u roku od 30 dana raspisati dopunske izbore za pokrajinskog poslanika u izbornoj jedinicii u Srbobranu po{to je poslanik Zoran Mladenovi} iz te izborne jeidnice podneo ostavku na tu funkciju. Ovaj poslanik izabran je po ve}inskom izbornom modelu na listi koalicije oko SPS-a. [ef poslani~kog kluba napredwaka Igor Mirovi} najavio je ju~e da }e poslanici te stranke podneti incijativu da se 25. novembra, na dan prisajediwewa Vojvodine Srbji, odr`i sve~ana sednica Skup{tine Vojvodine na koju bi bili pozvani i predstavnci lokalnih samouprava iz APV, kao i predstavnici dr`avnog vrha. Tu inicijativu podr`ali su i poslanci DSS-a.

B. D. Sa vi}

REKLI SU

Del Pon te: [o ki ra na sam

^a nak: Voj vo di na gur nu ta pod te pih

Biv{a glavna tu`iteqica Ha{kog suda Karla del Ponte izjavila je za „Blic„ da osloba|aju}a presuda za hrvatske genera le Antu Gotovinu i Mla de na Marka~a nije pravda i da ose}a punu solidarnost sa srpskim `rtvama.

– [okirana sam! Bila sam veoma iznena|ena i zaprepa{}ena. Neverovatno je {ta se dogodilo posle presu|ene kazne od 24 godine za Gotovinu. Ne mogu to da prihvatim. Ose}am punu solidarnost sa srpskim `rtvama prema kojima je po~iwen zlo~in koji smo ~vrsto dokazali – rekla je Del Ponteova.

– Ne znam {ta su napisali u obrazlo`ewu, ali se ne sla`em s novom presudom i ne znam kako bi ona mogla biti prihva}ena.

Srpska vlada i Srbi ne mogu da je prihvate i sla`em se onim {to su izjavili. Jasno je da je zlo~in po~iwen i sad se postavqa pitawe ko ga je po~inio – ka`e Del Ponteova.

Lider LSV-a Nenad ^a nak izjavio je da je u peri odu nakon pada Slobodana Milo{evi}a, umesto da se ne{to desi, Vojvodina i vojvo|ansko pitawe gurnuto pod tepih.

– Prva faza od deset godina, kada smo se borili protiv Milo{evi}a, zavr{ila se. Posle toga, umesto da se ne{to desi i pomakne napred, samo se u~vr{}ivalo u tome da se Vojvodina i celo vojvo|an sko pitawe gurnu pod tepih – izjavio je ^a nak na sednici Gradskog odbora LSV-a u Zrewaninu. – Rasterani su nam mladost i budu}nost i nas sve to kao dru{tvo ko {ta... Zemqu koju imamo pozajmili smo od potomaka da im pri~uvamo, a nismo je dobi li da je raspodamo. Pre 22 godine na istom ovom mestu sam rekao da ni najboqi doma }in ne mo`e zaraditi koliko najprose~niji lopov mo`e ukrasti. A mi imamo posla s ekspertima, a ne samo s lopovima. U Vojvodinu nije uneto ni{ta, a izneto je sve – kazao je ^anak.

Da ~i}: I za Ko so vo mo gu} Dej ton Premijer Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e na godi{wicu potpisivawa Dejtonskog sporazuma da je i za druge probleme kao {to je Ko sovo mogu} neki novi Dejtonski sporazum. Da~i} je novinarima u hotelu „M” rekao da je Dejtonski sporazum istorijski dokument koji je prekinuo rat i stvorio pravne, politi~ke i ustavne uslove za funkcionisawe BiH a samim tim i za nastanak Republike Srpske. „I za druge probleme kao {to je Kosovo mogu} je neki novi Dejtonski sporazum”, rekao je Da~i}. On je dodao da Dejtonski sporazum mo`da ima neke mawkavosti ali da ne veruje da bi ga iko toliko godina posle napisao boqe nego {to je to tada ura|eno. „Republika Srpska je prvi srpski entitet u srpskoj istoriji preko Drine i zato taj sporazum zaslu`uje da bude istorijski dokument u istoriji srpskog naroda”, rekao je Da~i}.

sreda21 . novembar2012.

3

LSV U SKUP [TI NI ZRE WA NI NA JA ^I ZA JED NOG OD BOR NI KA

Na pu sti la SNS i pre {la u Li gu Odborni~ka grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skup{tini grada Zrewanina od ju~e je ja~a za jednog odbornika. Odbornica Srpske napredne stranke u lokalnom parlamentu Svetlana \aji} pot pisala je pristupnicu za ~lanstvo u LSV-u i izjavila da }e od sada na stupati kao liga{ica. Kako je rekla, na taj korak se odlu~ila jer kao odbornica SNS-a nije mogla da zastupa interese gra|ana Zrewanina.

– U SNS-u sam od osnivawa.

Ali, definitivno je da su moje `eqe i planovi u vezi s odborni~kim radom po~eli da se razlikuju od programa SNS-a i ja tu sebe vi{e ne pronalazim. Verujem da }u kao odbornica LSV-a, jedne od najve}ih i najstabilnijih stranaka, mo }i da doprinesem boqem `ivotu u Zrewaninu i unapre|ewu mnogih stvari koje Zrewanincima mnogo zna~e – izjavila je na ju~era{woj konferenciji za novinare Svetla na \aji}, koja je bila i predsedni-

ca Mesnog odbora SNS-a u zrewaninskom nasequ “Nikola Tesla”.

Posle ovoga moglo bi se re}i da su liga{i napredwacima vratili milo za drago. Jer, prethodno je od bornica LSV-a Lukrecija Ursule sku odlu~ila da napusti Ligu i prikloni se koaliciji koju predvode SNS i SPS, omogu}iv{i joj tako da formira skup{tinsku ve}inu. Na konstitutivnoj sednici Skup{tine grada, koju ~ini 67 odbornika, odr`anoj 6. jula, tesnu ve}inu su oformilili napredwaci i socijalisti, a u opoziciji su se na {li DS, LSV, SVM i SRS. Najnovijim preletom ve}inu u Zrewaninu ~ini wih 34.

Odbornici Lige nisu prisustvovali nijednoj sednici Skup{tine grada Zrewanina do sada, a pro{le nedeqe su saop{tili da se vra}aju u svoje odborni~ke klupe.

Slede}a sednica zrewaninske Skup{tine zakazana je za petak, 23. novembar. @. B.

Pred sed nik SNS-a u Ki kin di pod neo ostav ku U Kikindi, koju potresa skandal oko otkrivenog poku{aja „preotimawa” odbornice Azre Valenti} kojoj je nu|ena direktorska foteqa ne bi li se promenila lokalna vlast predvo|ena demokratama i upodobila republi~koj koaliciji, predsednik Op{tinskog odbora SNS-a Ladislav Tomi} podneo je ostavku na tu strana~ku funkciju.

On je na{em listu ju~e rekao da je ostavku podneo preksino} na sednici OO SNS-a.

Tomi} je kazao da je to u~inio jer wegovim radom i rezultatima nije zadovoqan {ef Okru`nog od bora SNS-a Pavle Markov, kao i da s Markovim, ~ije kritike ne prihvata, ne mo`e daqe sara|ivati. Potvrdio nam je da je razlog wegove ostavke i u vezi s de{avawima oko odbornice Valenti}.

– Ima i toga. Predsednik Okru`nog odbora je na sednici na kojoj sam podneo ostavku izneo niz optu`bi, rekav{i da sam tu i ja napravio propust. Ne prihvatam te kritike, ali po{to je on hijerarhijski iznad mene, a ja dr`im do sebe i na~ina na koji sam vodio stranku, nije bilo druge nego da podnesem ostavku – rekao je Tomi}, i dodao da on ostaje ~lan SNS-a i aktivan u politici kao kikindski odbornik i pokrajinski poslanik.

U lokalne medije nedavno je dospeo snimak telefonskog razgovora odbornice Azre Valenti} sa ~lanom SNS-a Zoranom Kosti}em, koji joj tom prilikom govori o prekomponovawu vlasti u Kikindi i nudi mesto direktora Kulturnog centra. Obelodawene su i prete}e SMS-poruke koje su joj upu}ene i zbog kojih je policiji podneta krivi~na prijava.

– Osu|ujemo slawe prete}ih SMS-poruka koje je nedopustivo, ali osu|ujemo i tajno, neovla{}eno snimawe i objavqivawe tog razgovora – ka`e za na{ list odbornik Milenko Jovanov iz DSS-a.

On je tako|e ocenio da su „lice merne„ kritike demokrata o ponudi SNS-a Azri Valenti} mesta di-

rektora Kulturnog centra, gde je ona, isti~e, „od DS-a ve} dobila radno mesto” kada je napustila savez sa SPS-om.

Odbornica Valenti} nije dostupna za novinare, a predsednik Pokrajinskog odbora SDPS-a Zdravko Jelu{i} ka`e da se ni wemu ne javqa.

– Li~no sam zvao Azru da je pitam da li je jo{ ~lan SDPS-a, bez pritiska i neprijatnosti. Na`alost, nije se javila – ka`e za na{ list Jelu{i}.

On je, obja{wavaju}i za{to je kikindski SDPS raspu{ten, podsetio na stav stranke da se ne izlazi iz koalicija s kojima su na izborima osvojili odborni~ke mandate.

Skup {tin ski ras po red Za formirawe vlasti u Kikindi potrebna je podr{ka najmawe 20 od ukupno 39 odbornika. U Skup{tini su odbornici DS-a (11), LSV-a ({est), SPS-a (~etiri), SDPS-a i JS-a (po jedan).

Tako|e, tu su odbornici SNS-a (12) i DSS-a (dva).

– @elimo da budemo lojalni partneri. Sli~no se dogodilo u Be~eju, gde je na{ odbornik ostao u opoziciji s DS-om. Na{ problem u Kikindi je u tome {to smo im vi {e puta sretali pa`wu na to da je osnovni red da ostanemo sa SPSom kao {to smo ostali s DS-om u Be~eju – kazao je Jelu{i}.

Ipak, SDPS se nije svuda dr`ao tog stava. Na republi~ke izbore iza{ao je s demokratama, napustio ih i formirao vlast s napredwacima.

– Predsednik SDPS-a Rasim Qaji} je to objasnio i rekao da je to u~inio u saglasnosti s Draganom \ilasom iz DS-a – kazao je Jelu{i}.

S. Ko va ~e vi}

Ka bi net Zo ra ne Mar ko vi} jo{ za kqu ~an Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiqkovi} izjavio je sino} da jo{ nije izvr{ana primopredaja du`nosti nekada{we direktore te Agencije Zorane Markovi} i v.d. direktorke Tatjane Babi}.Stojiqkovi} je precizirao da je u razgovoru sa wom i wenim advokatom 9.novembra, bilo dogovoreno da }e joj prvog radnog dana nakon toga, u utorak 13. novembra, biti uru~ena odluka sa detaqnim obrazlo`ewem.

- O~ekivali smo da je vidimo, a pojavio se samo wen advokat i dao nam neko lekarsko svedo~ewe, opravdawe da je ona jako bolesna i na ivici hospitalizacije i da ne}e mo}i do}i. Ona je tog dana vi|ena kako {eta po ministarstvima - verovatno se hospitalizovala u Nemawinoj ili tako nekom mestu - rekao je Stojiqkovi} za Tanjug .

- Kabinet je jo{ zakqu~an, a jedini kqu~ je kod we. Ne pokazujemo `equ da dodatno dolivamo uqe na vatru i da radimo ono na {ta imamo pravo, da uz asistenciju policije obijemo prostorije. To ne}emo raditi, ali i ovo strpqewe dolazi do kraja - naveo je Stojiqkovi}.

4

ekonomija

sreda21.novembar2012.

dnevnik

DIREKTOR „SRBIJAGASA” DU[AN BAJATOVI]

Gas }e po sku pe ti, ali ma lo Ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa” Du {an Ba ja to vi} iz ja vio je ju ~e da ni po sle No ve go di ne ne }e bi ti ve li kog po sku pqe wa ga sa za po tro {a ~e u Sr bi ji, iako bi to bi lo mo gu }e.

– Dra sti~ no po sku pqe we, me |u tim, ne bi bi lo pri me re no i do go vor je da uva `i mo no vu ce nu ga sa iz du go ro~ nog aran `a ma na s Ru si jim, ko ja o~e ku je mo da }e bi ti jo{ jef ti ni ja – re kao je

da, ako ga bu de, to po sku pqe we bu de ma lo, jer mo `e mo da se do go vo ri mo s Agen ci jom za ener ge ti ku, ko ja }e od No ve go di ne utvr |i va ti ce ne ga sa, da ne ke tro -

pqe we bi lo pri me re no stan dar du po tro {a ~a.

On je za Te le vi zi ju B-92 na veo da bi u sa da {wim uslo vi ma gas za po tro {a ~e te ba lo da po sku pi ne -

Ni posle Nove godine ne}e biti velikog poskupqewa gasa za potro{a~e u Srbiji, iako bi to bilo mogu}e (Du{an Bajatovi}) Ba ja to vi}, i na veo da i sa da ku pu je mo gas iz Ru si je po ni `oj ce ni od 420, ume sto 500 do la ra za hi qa du ku bi ka. – Tru di }e mo se

{ko ve osta vi mo na te ret „Sr bi ja ga su” i da o to me raz go va ra mo po sle, a da pri ka `e mo sa mo deo tro {ko va pre u ze }a, da bi po sku -

HRVATSKA KOMPANIJA „FARMAS” ULO@ILA 18 MILIONA EVRA U GRAD NA BEGEJU

U Zre wa ni nu pro ra di la no va fa bri ka le ko va Hr vat ska far ma ce ut ska kom pa ni ja “Far mas” sa op {ti la je ju ~e da je po kre nu la pro iz vod wu u no vo o tvo re noj fa bri ci le ko va ko ja se na la zi u zre wa nin skoj In du -

Ova fa bri ka }e u zre wa nin skim po go ni ma pro iz vo di ti {i ro ku pa le tu ge ne ri~ kih le ko va, od no sno me di ka me na ta iden ti~ nih ori gi nal nom le ku svo jim kva li te tom,

strij skoj zo ni “Ba gqa{”. U mo der nim po go ni ma na la zi se naj sa vre me ni ja la bo ra to ri ja za is pi ti va we kva li te ta le ko va, pot pu no auto ma ti zo va na pro iz vod wa, kao i skla di {ni, teh ni~ ki i kan ce la rij ski pro stor. Za vr {et kom objek ta ko ji je u pot pu no sti uskla -

svoj stvi ma i de lo va wem. “Far mas” je do otva ra wa no ve fa bri ke u Sr bi ji pro iz vo dio se dam le ko va, dok }e u pr voj fa zi u Zre wa ni nu pro iz vo di ti de set, i to uglav nom iz kar di o va sku lar nog, ga stro en tro lo {kog, ne u rop si hi ja trij skog i ko {ta no-mi {i} nog pod ru~ ja. Pla ni -

{to vi {e od 30 po sto. Ba ja to vi} je ka zao da ne o~e ku je bi lo ka kve pro ble me u snab de va wu ga som to kom pred sto je }e zi me.

VLADA USVOJILA PREDLOG ZAKONA O JAVNIM PREDUZE]IMA

Di rek tor ske fo te qe opet ~e ka ju i po li ti ~a re?

Vla da Sr bi je usvo ji la je pred log za ko na o jav nim pred u ze }i ma, ko jim se pred vi |a pro fe si o na li za ci ja wi ho vog upra vqa wa, kao i da se di rek to ri bi ra ju na jav nim kon kur si ma, od ko jih bi pr vi mo gli bi ti ras pi sa ni ve} po ~et kom idu }e go di ne.

Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle sed ni ce Vla de da se usva ja we tog za ko na u Skup {ti ni Sr bi je o~e ku je po lo vi nom de cem bra.

On je ob ja snio da }e se za kon od no si ti na sve one ko ji bu du iza bra ni na funk ci ju po sle stu pa wa na sna gu tog ak ta, ali da }e ob u hva ti ti i sve do sa da {we vr {i o ce du `no sti, ko ji }e mo ra ti da idu na kon kurs. Mi ni star je re kao da se ra di o si stem skom za ko nu, ko ji je usvo jen u pred lo `e nom ob li ku.

Pred log za ko na pred vi |a, iz me |u osta log, da jav nim pred u ze }i ma upra vqa ju pro fe si o nal ci, ko ji ne }e mo }i da bu du ~la no vi or ga na po li ti~ kih stra na ka. Ka ko je ob ja snio Din ki}, uko li ko se za ru ko vo de }a me sta kan di du ju funk ci o ne ri stra na ka, tu funk ci ju mo ra }e da za mr znu ako bu du iza bra ni za di rek to re. Pred log za ko na pred vi |a uki da we uprav nih od bo ra jav nih pred u ze }a jer se dr `a va po vla ~i iz upra vqa wa i pre u zi ma nad zor nu ulo gu.

Din ki} je re kao da }e stru~ na ko mi si ja do sta vqa ti pred log tri

kan di da ta za di rek to ra jav nih pred u ze }a, a re sor no mi ni star stvo }e oda bra ti naj bo qeg i pred -

Mi ni star je re kao da }e ~la no vi stra na ka mo }i da se kan di du ju, ali da }e mo ra ti da za mr znu svoj

Uskratiti isplatu plata On je re kao da su du go vi jav nih pred u ze }a ve o ma ve li ki, kao na pri mer u „Pu te vi ma Sr bi je”, i da Mi ni star stvo ne ma ta~ ne po dat ke o to me i da }e zbog to ga jav na pred u ze }a od sa da mo ra ti da oba ve {ta va ju o svo jim du go vi ma, {to }e Mi ni star stvo re dov no pra ti ti.

Uko li ko pred u ze }a ne bu du is pu wa va la svo je oba ve ze, Mi ni star stvo }e mo }i da im us kra ti is pla tu za ra da, a pred vi |e ne su i pre kr {aj ne ka zne za ne sa ve sne di rek to re. lo `i ti ga za iz bor. On je na gla sio da je pred vi |e no i od go va ra ju }e te sti ra we kan di da ta da bi se pro ve ri le wi ho ve spo sob no sti.

sta tus u stran ci jer ne mo gu oba vqa ti dve funk ci je isto vre me no.

On je do dao da je ta kvo re {e we u skla du s evrop skim stan dar di ma.

„Vik to ri ja” `e li ceo Ve te ri nar ski za vod No vo sad ska Vik to ri ja gru pa ob ja vi la je po nu du za pre u zi ma we su bo ti~ kog Ve te ri nar skog za vo da na kon {to je u ne dav noj do ka pi ta li za ci ji ku pi la ve }i nu ak ci ja ove kom pa ni je i po sta la wen ve }in ski vla snik.

Ka ko je ob ja vi la Sin te za in vest gru pa, Vik to ri ja na me ra va da pre u zme pre o sta lih 21,7 od sto ak ci ja ko je se ne na la ze pod we nom kon tro lom. Ak ci o na ri ma je po nu |e na ce na od 550 di na ra {to je 31,6 od sto vi {a ce na od ce ne sa ju ~e ra {weg za tva ra wa. Po nu da je otvo re na od 20. no vem bra, i tra je sve do 19. de cem bra. Na ce ni od 550 di na ra tr `i {na ka pi ta li za ci ja Ve te ri nar skog za vo da iz no si 2,34 mi li jar de di na ra (20,8 mi li o na evra). Ova kom pa ni ja je u pr vih {est me se ci za be le `i la po slov ni pri hod od 1,4 mi li jar du di na ra {to je sla bi je za 12 pro ce na ta u od no su na go di nu da na ra ni je.

Din ki} je ka zao da }e iz vr {ni od bor sa ~i wa va ti di rek tor i sek tor ski di rek to ri i oni }e od lu ~i va ti, a ne sa mo je dan ~o vek kao do sa da, kao i da je to bio pred log Svet ske ban ke ko ji smo mi pri hva ti li. Po we go vim re ~i ma, bi }e sma wen broj ~la no va nad zor nog od bo ra ko ji }e u lo kal nim jav nim pred u ze }i ma ima ti mak si mal no tro je qu di, ukqu ~u ju }i i jed nog pred stav ni ka za po sle nih. U re pu bli~ kim jav nim pred u ze }i ma u nad zor nom od bo ru bi }e naj vi {e pet ~la no va, me |u ko ji ma je dan pred stav nik za po sle nih i je dan ne za vi sni stru~ wak. Kon kur si za iz bor di rek to ra }e mo ra ti da bu du ob ja vqe ni na in ter net-por ta li ma pred u ze }a i u {tam pa nim me di ji ma, a pred u ze }a }e ima ti oba ve zu da na svo jim saj to vi ma re dov no ob ja vqu ju bi lans po slo va wa i re zul ta te re dov nih i van red nih re vi zi ja.

Jav na pred u ze }a su do sa da „bi la jav na a ra di la taj no”, is ta kao je Din ki}, na vo de }i da to vi {e ne }e mo }i jer }e se tra `i ti ve }a od go vor nost za is pu wa va we pred vi |e nih re zul ta ta ta ko {to }e nad zor ni od bor po kre ta ti ini ci ja ti vu za sme nu ne u spe {nih di rek to ra.

Mi ni star je re kao da }e za po {qa va we u jav nim pred u ze }i ma bi ti ogra ni ~e no, kao i da }e ta pred u ze }a bi ti oba ve zna da is pla }u ju za ra de na vre me.

E. Dn.

Zaposleno 70 radnika “Far mas Sr bi ja” na sta la je 2010. go di ne pre u zi ma wem far ma ce ut skih kom pa ni ja “Ni me dik” i “In med”. Tre nut no ima oko 70 za po sle nih u na {oj ze mqi. “Far mas” je, ina ~e, pri sut na i u ze mqa ma re gi o na – Hr vat skoj, Bo sni i Her ce go vi ni, Ma ke do ni ji i Al ba ni ji, a re gi o nal ni fo kus omo gu }u je br zu pri la go dqi vost lo kal nim tr `i {ti ma kao i ce nov nu kon ku rent nost ve li kim si ste mi ma, is po ru ~u ju }i pri tom le ko ve vr hun skog kva li te ta. |en sa stan dar di ma Evrop ske uni je, ukup na in ve sti ci ja kom pa ni je “Far mas” u Sr bi ji iz no si vi {e od 18 mi li o na evra.

– Jed na od na {ih naj va `ni jih vred no sti je kva li tet na ko jem in si sti ra mo u svim seg men ti ma po slo va wa, a na {im da qim ak tiv no sti ma `e li mo da osi gu ra mo vi so ko kva li tet ne le ko ve i na taj na ~in do pri ne se mo una pre |e wu zdra vqa sva kog po je din ca – re kao je di rek tor kom pa ni je “Far mas Sr bi ja” Ra di voj To pa lov. – Za hva qu ju }i no voj fa bri ci, ukup ni ka pa ci te ti kom pa ni je }e bi ti zna ~aj no uve }a ni.

ra no je i pro {i re we pa le ta pro iz vo da u sle de }im fa za ma, u skla du s tr `i {nim po tre ba ma.

No va fa bri ka ima }e ka pa ci tet od 30 mi li o na pa ko va wa le ko va go di {we, {to }e kom pa ni ji pru `i ti broj ne mo gu} no sti za po ve }a we pro iz vod we le ko va ko ji }e i da qe pla si ra ti na srp skom tr `i {tu, ali je pla ni ra no i po ve }a we iz vo za u ze mqe re gi o na. U pot pu no auto ma ti zo va noj fa bri ci u Zre wa ni nu u pr voj fa zi }e ra di ti 30 vi so ko stru~ nih rad ni ka, a u skla du s raz vo jem kom pa ni je pla ni ra se i po ve }a we bro ja za po sle nih. @. Balaban

OD 9. DECEMBRA, PO ODLUCI „@ELEZNICA SRBIJE”

Mawe me|unarodnih vozova Zbog maw ka nov ca i vi so kih ta ri fa ko je Hr vat ska na pla }u je za ko ri {}e we pru `ne in fra struk tu re, „@e le zni ce Sr bi je„ od 9. de cem bra ra di kal no sma wu ju broj vo zo va.

Me |u wi ma bi }e oni ko ji idu pre ko gra ni~ nog pre la za [id, iz me |u Sr bi je i Hr vat ske.

Uki da ju se i di rekt ni po la sci za Sa ra je vo i Za greb, a ume sto do sa da {nih pet po la za ka iz Be o gra da ka Ci ri hu pre ko Hr vat ske, ubu du }e }e i}i sa mo je dan. Zbog ne ren ta bil no sti, „Hr vat ske `e le zni ce„ uki da ju ~ak 46 vo zo va u me |u na rod -

nom sa o bra }a ju, ali je su sed nim ze mqa ma osta vqe na mo gu} nost da odr `e te li ni je ako `e le, ali uz na dok na du.

Da bi u sa o bra }a ju ostao voz iz me |u Be o gra da i Sa ra je va, `e le zni~ ke upra ve iz Sr bi je, RS i BiH tre ba lo bi da na go di {wem ni vou iz dvo je oko 677.000 evra za ko ri {}e we 87 ki lo me ta ra hr vat skih pru ga. Ni mi, ali ni dru gi ni smo ima li eko nom ski in te res da tu li ni ju o~u va mo, ka `u u „@e le zni ca ma Sr bi je„. U me |u na rod nom put ni~ kom sa o bra }a ju od de cem bra ne }e sa o bra -

}a ti ni dnev ni voz „An dri}“ ko ji je i{ao iz Be o gra da za Bu dim pe {tu, kao ni voz na re la ci ji Be o grad–So fi ja–Is tan bul–Be o grad. Ta ko |e, uki da se po la zak i na li ni ji Be o grad–Bu ku re{t–Be o grad.

Upra vo zbog pre vi so kih na kna da za ko ri {}e we `e le zni~ ke in fra struk tu re u dru gim dr `a va ma, Sr bi ja je osta la bez di rekt nih me |u na rod nih `e le zni~ kih li ni ja ka Ita li ji i Austri ji.

Na {e „@e le zni ce„ jo{ ne na pla }u ju na dok na du za ko ri {}e we `e le zni~ ke in fra struk tu re.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

110,2819

112,5325

115,1207

109,9443

Australija

dolar

1

89,7111

91,5419

93,6474

89,4364

Kanada

dolar

1

86,4956

88,2608

90,2908

86,2308

Danska

kruna

1

14,7783

15,0799

15,4267

14,7331

Norve{ka

kruna

1

15,0146

15,3210

15,6734

14,9686

[vedska [vajcarska

kruna franak

1 1

12,7934 91,5202

13,0545 93,3880

13,3548 95,5359

12,7542

SAD

funta dolar

1 1

137,1835 86,2318

139,9832 87,9916

143,2028 90,0154

Cena

Promet

19,62

500

49.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

17,19

668

1.394.076

AIK banka, Ni{

3,47

1.552

22.775.076

Nama, [abac

16,67

350

419.300

NIS, Novi Sad

0,30

671

5.039.031

4,83

499

1.109.610

Imlek, Beograd

1,48

3.146

8.500.623

3,47 Promena

1.552 Cena

22.775.076 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,50

1.000

80.878.365

Energoprojekt holding, Beograd

1,64

559

558.780

Sokoprevoz, Sokobawa

-39,80

360

3.960

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Tehnoradionica, Zrewanin

-14,29

300

10.200

0,23

430

715.087

Soja protein, Be~ej

4,83

499

1.109.610

Jubmes banka, Beograd

0,00

Soja protein, Be~ej AIK banka, Ni{ Pet akcija s najve}im padom

Tehnogradwa, Zrewanin

-11,11

400

17.600

Novosadski sajam, Novi Sad

-10,26

350

5.073.250

-8,82 Promena

1.230 Cena

1.230 Promet

-10,26

350

5.073.250

0,30

671

5.039.031

Univerzal banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

91,2401 136,7636 85,9678

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 11. 2012. godine

BELEX 15 (464,71 1,71)

Veterinarski zavod, Subotica

Novosadski sajam, Novi Sad V. Britanija

Promena %

NIS, Novi Sad Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

17,19

668

1.394.076

Soja protein, Be~ej

4,83

499

1.109.610

Mlekara, Subotica

-0,57

1.400

560.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

0,00

8.648

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.601

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-0,10

2.000

400.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-0,07

4.390

351.200

Alfa plam, Vrawe Veterinarski zavod, Subotica Tigar, Pirot

0,00

5.303

0,00

19,62

500

49.000

0,00

190

1.330

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik PR VA RUN DA ZA VR [E NA, NA STA VAK SLE DI

MMF se vra}a na prole}e – Raz go vo ri Vla de Sr bi je s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom o skla pa wu no vog aran `ma na bi }e na sta vqe ni na pro le }e, ali da tum jo{ ni je pre ci zi ran – iz ja vio je ju ~e mi ni star fi nan si ja i pri vre de Sr bi je Mla |an Din ki}.

On je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da je na ju ~e ra {wim za vr {nim raz go vo ri ma s mi si jom MMF-a do go vo re no da se sa ~e ka ju ko na~ ni re zul ta ti o bu xe tu Sr bi je za 2012. da bi se

mo gla da ti pre ci zni ja oce na bu xe ta za na red nu go di nu. Ka ko je ka zao, naj no vi ji po da ci po ka zu ju da je sta we u bu xe tu bo qe ne go {to je bi lo pred vi |e no re ba lan som i da Sr bi ji u na red noj go di ni ne }e tre ba ti fi na sij ska po mo} MMF-a.

Po we go vim re ~i ma, uko li ko aran `man s MMF-om bu de sklo pqen, to }e bi ti aran `man „iz pre do stro `no sti„ na pe riod od tri go di ne.

– Sr bi ji je MMF po tre ban zbog kre di bi li te ta jer }e to uti ca ti na po boq {a we kre dit nog rej tin ga ze mqe – ka zao je Din ki}.

sreda21.novembar2012.

5

PO KRA JIN SKA VLA DA DRE [I KE SU ZA ZA PO [QA VA WE

Za nova radna mesta u Vojvodini po 1.300 evra i hala i...

Voj vo |an ski se kre tar za pri vre du Mi ro slav Va sin iz ja vio je ju ~e da }e Vla da Voj vo di ne u 2013. go di ni fi nan sij ski po mo }i in ve sti to re u Po kra ji ni, bez ob zi ra na to da li po ~i wu ula ga wa od te me qa (grin fild in ve sti ci ja) ili ko ri ste po sto je }e objek te (bra un fild in ve sti ci ja).

Va sin je, pred sta vqa ju }i „Pro gram za po boq {a we sta wa u obla sti pri vre de, pred u zet ni {tva i za nat stva u Voj vo di ni”, re kao da }e Po kra ji na pla ti ti za kup pro iz vod ne ha le na go di nu da na sva kom stra nom in ve sti to ru ko ji bu de ulo `io vi {e od tri mi li o na evra i za po slio vi {e od 100 rad ni ka pri re a li za ci ji bra un fild in ve sti ci ja.

– Kod grin fild in ve sti ci ja, ako stra ni ula ga~ in ve sti ra vi {e od tri mi li o na evra i za po sli vi {e od sto ti nu rad ni ka do bi }e do 100.000 evra po mo }i od Vla de Voj vo di ne za iz ra du pro jekt ne do ku men ta ci je – do dao je on.

Ka ko su na kon fe ren ci ji za no vi na re na ja vi li pred stav ni ci Se kre ta ri ja ta za pri vre du, Vla da Voj vo di ne }e i u 2013. na sta vi ti da pod sti ~e otva ra we no vih rad nih me sta u Po kra ji ni s po 130.000 di na ra, od no sno 1.300 evra.

– Po seb na me ra bi }e kre dit ni aran `man Raz voj ne ban ke Voj vo di ne za pod sti caj iz vo za i po mo} ma lim i sred wim pred u ze }i ma ko ja se ba ve pro iz vod wom – re kao je Va sin, i na ja vio da }e Vla da Voj vo di ne naj ve ro vat ni je do ne ti od lu ku da sub ven ci o ni {e ka ma te.

is ta kao po ~e tak su {tin ske sa rad we sin di ka ta, po slo da va ca i Po kra ji ne kroz so ci jal ni di ja log, i na ja vio da je ciq da se bu xet Voj vo di ne za 2013. usa gla si i na sed ni ci Po kra jin skog so ci jal no-eko nom skog sa ve ta.

Kao va `ne stra te {ke prav ce na veo je i otva ra we „ze le nih” rad nih me sta u Voj vo di ni, pod sti caj ino va ci ja, udru `i va we pri vred nih su bje ka ta u raz ne vi -

[al ter za in ve sti to re Kod grinfild investicija, ako strani ulaga~ investira vi{e od tri miliona evra i zaposli vi{e od stotinu radnika, dobi}e do 100.000 evra pomo}i od Vlade Vojvodine za izradu projektne dokumentacije On je na ja vio da }e bi ti re a li zo va ne po seb ne ak tiv no sti za po boq {a we po lo `a ja ma lih i sred wih pred u ze }a, kao {to su obu ke za po sle nih i pro ces ser ti fi ka ci je i men tor stva, da bi is pu ni la od re |e ne tr `i {ne uslo ve i bi la kon ku rent ni ja.

Kao pod sti caj ne me re ko je }e bi ti re a li zo va ne na red ne go di ne na ja vio je i no ve pro gra me Ga ran cij skog fon da Voj vo di ne, udru `i va we nov ca s lo kal nim sa mo u pra va ma, pro gra me po mo }i pred u ze }i ma ko je te {ko po slu ju, sa rad wu sa ste ~aj nim uprav ni ci ma i tran sfor ma ci ju ra da in spek cij skih slu `bi.

Va sin je re kao da }e „Pro gram za po boq {a we sta wa u obla sti pri vre de, pred u zet ni {tva i za nat stva u Voj vo di ni”, u ko jem su sa dr `a ne pod sti caj ne me re, od da nas bi ti na jav noj ras pra vi, i po zvao sve za in te re so va ne da upu te su ge sti je i pred lo ge do 15. de cem bra.

Osim pred lo ga me ra ko je }e se pri me wi va ti, Pro gram sa dr `i i oce nu sta wa u pri vre di Sr bi je i ana li zu eko nom skog po lo `a ja Voj vo di ne u pri vred nom si ste mu, kao i 11 stra te {kih pra va ca ko ji se ti ~u pod sti ca ja i una pre |e wa pri vre de.

Kao je dan od naj va `ni jih stra te {kih pra va ca, Va sin je

Va sin je na ja vio i da je ciq da se ula ga ~i ma uz sub ven ci je i olak {i ce pru `e i sve neo p hod ne in for ma ci je, i to na jed nom me stu. Zbog to ga je kao no vi ne na ja vio i otva ra we po seb nog {al te ra u zgra di Vla de Voj vo di ne za in ve sti to re kao i po seb nog te le fo na. do ve ko o pe ra ci ja, ve }u pri me nu jav no-pri vat nog part ner stva i efi ka sni ju bor bu pro tiv „si ve eko no mi je„. Bi }e na sta vqe ni i pro gra mi pri prav ni {tva od 6 do 12 me se ci i za po {qa va wa mla dih stru~ wa ka i pri prav ni ka u ve li kim kom pa ni ja ma, na sta vqa ju se pro gra mi na jav nim ra do vi ma i sa rad wa s lo kal nim sa mo u pra va ma na lo kal nim ak ci o nim pla no vi ma kao i s Na ci o nal nom slu `bom za za po {qa va we, a na kon usva ja wa bu xe ta za na red nu go di nu mo `da se po ja ve i ne ke pro {i re ne mo gu} no sti za to sub D. Ml. ven ci o ni sa we.

DR @A VA NA STA VI LA DA PO ZAJM QU JE

Javni dug dostigao 16,5 milijardi evra Jav ni dug Sr bi je na kra ju ok to bra bio je 16,59 mi li jar di evra, {to je 57,5 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, ob ja vi la je Upra va za jav ni dug.

Na kra ju sep tem bra jav ni dug ze mqe bio je 15,85 mi li jar di evra, {to zna ~i da je pro te klog me se ca po ve }an za oko 740 mi li o na evra.

Naj ve }i uti caj na po ve }a we jav nog du ga Sr bi je ima lo je re o tva ra we „Evro ob ve zni ce Sr bi ja 2021„ u iz no su od mi li jar du do la ra, ko ja do spe va u sep tem bru 2021. go di ne.

To kom ok to bra Sr bi ja se do dat no za du `i la kroz har ti je od vred no sti de no mi no va ne u di na ri ma – 21,57 mi li jar du, kao i har ti je de no mi no va ne u evri ma – 47,66 mi li o na.

Naj zna ~aj ni je stav ke u ser vi si ra wu jav nog du ga bi le su ot pla te har ti ja od vred no sti de no mi no va nih u evri ma od 272,15 mi li o na, oba ve ze pre ma Lon don skom klu bu – 51,11 mi lion evra, kre di ta za re pro gram EU od 45,95 mi li o na, ot pla ta kre di ta So si je te `e ne ral ban ci od 6,35 mi li o na, kao i ot pla te oba ve za pre ma Me |u na rod noj agen ci ji za raz voj od 4,49 mi li o na evra.

JO [ SE LO ME KO PQA OKO IZ ME NA ZA KO NA O RA DU

Gazde `ele da lak{e dele otkaze Pred stav ni ci pri vred ni ka u Sr bi ji za lo `i li su se za iz me ne Za ko na o ra du ko ji }e omo gu }i ti lak {e ot pu {ta we, dok je pre mi jer Ivi ca Da ~i} oce nio da no vi za kon tre ba da uva `i le gi tim ne in te re se i za po sle nih i po slo da va ca.

Na kon fe ren ci ji „Pr vo pro la zno vre me – 100 da na no ve Vla de”, odr `a noj u Be o gra du, pred sed nik po slov nog udru `e wa „Po slo da vac„ Mi o drag Ko sti} oce nio je da po sto je }i Za kon o ra du ve o ma kom pli ku je pro ce du ru ot pu {ta wa rad ni ka i vi {e vo di ra ~u na o za po sle nom ko ji tre ba da do bi je ot kaz ne go o ono me ko ji tre ba da osta ne da ra di.

Ko sti} je oce nio da u ze mqa ma u raz vo ju rad no za ko no dav stvo tre ba da bu de mno go flek si bil ni je, i kao pri mer na veo dr `a ve ju go i sto~ ne Azi je ko je se ubr za no raz vi ja ju.

On je do dao da za pri vla ~e we stra nih in ve sti ci ja ni je do voq no sa mo sma wi ti po rez, obez be di ti in fra struk tu ru i po li ti~ ku sta bil nost ve} da je po treb no omo gu }i ti i lak {e ot pu {ta we i za po {qa va we rad ni ka.

za kon spre ~a va la ko ot pu {ta we rad ni ka ne ma pro sto ra za no vo za po {qa va we, zbog ~e ga i we go ve od red be tre ba u~i ni ti mno go flek si bil ni jim.

ma iz ko jih do la ze in ve sti to ri, ako ve} ne mo gu ima ti iste pla te – re kao je Da ~i}.

On je do dao da je u Sr bi ji bi lo pri me ra „di vqeg ka pi ta li -

Pot pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je Mi ro slav Mi le ti} po seb no je uka zao na po tre bu sma we wa ad mi ni stra tiv nih i bi ro krat skih pre pre ka u bu du }em za ko nu o ra du jer one

zma” ko ji je ra dio i pro tiv za ko na i pro tiv do brih obi ~a ja, ali da to ne zna ~i da bu du }i za kon tre ba da sme ta do brom i efi ka snom po slo va wu u Sr bi ji.

– Ne bi bi lo do bro da stra ni in ve sti to ri ne po {tu ju ona pra vi la u Sr bi ji ko ja po {tu ju u svo joj ze mqi. Ja to ne }u ni ko me do zvo li ti. Ni smo u vre me nu sa mo u pra vqa wa, ali ni u di vqem ka pi ta li zmu – ka zao je pre mi jer.

Da ~i} je re kao da je ciq da se Za kon o ra du iz me ni {to pre, u to ku na red ne go di ne, ali ni je `e leo da pre ci zi ra da li }e se to de si ti na po ~et ku ili kra ju 2013. go di ne. Po we go vim re ~i ma, ter min do no {e wa no vog za ko na za vi si }e od is ho da so ci jal no-eko nom skog di ja lo ga jer je ve o ma bit no da taj no vi akt uva `i uslo ve ra da i po slo va wa u Sr bi ji u 2013. go di ni.

Ho}u da radnici u Srbiji imaju ista prava kao u zemqama iz kojih dolaze investitori, ako ve} ne mogu imati iste plate (Ivica Da~i}) Ko sti} se na {a lio da mu je bi lo mno go lak {e da se raz ve de od `e ne ne go da ot pu sti rad ni ka.

Dru gi pot pred sed nik Ame ri~ ke pri vred ne ko mo re Zo ran Pe tro vi} oce nio je da no vi za kon o ra du ne tre ba da bu de sa mo stvar do go vo ra po slo da va ca i za po sle nih ve} da tre ba uze ti u ob zir i po pu la ci ju ko ja ne ma po sao. Po we go voj oce ni, uko li ko

uspo ra va ju pro ces za po {qa va wa i ot pu {ta wa i ta ko {te te in te re si ma i po slo da va ca i za po sle nih.

Pre mi jer Da ~i} pri hva tio je su ge sti ju da Za kon o ra du mo ra da bu de pro me wen, ali je do dao da bu du }i sa dr `aj tog ak ta tre ba da bu de do go vo ren iz me |u rad ni ka i po slo da va ca.

– Ho }u da rad ni ci u Sr bi ji ima ju ista pra va kao i u ze mqa -

6

POQOPRivRedA

sreda21.novembar2012.

KAD MO @E BE O GRAD, [TO NE BI I BA^ KA PA LAN KA IMA LA SVOJ KOM BI NAT

Sad op{tina vodi bitku za „Kara|or|evo” Mesecima traje nesporazum poqoprivrednika u ba~kopalana~koj op{tini, odnosno Obrovcu, Mladenovu i selima u ~ijim se atarima nalazi vi{e od 4.000 hektara dr`avne zemqe koju decenijama koristi Vojska.

Ta~nije, {ezdesetih godina pro{log veka nekoliko zemqoradni~kih zadruga iz ovog kraja udru`ilo se s tada Vojnom ustanovom „Kara|or|evo“ i unelo pokretnu imovinu i nekretnine sa zemqom u novu firmu. „Kara-

Lokalna samouprava stala je na stranu poqoprivrednika i pokrenula razgovore u Ministarstvu poqoprivrede Republike Srbije i Pokrajinskom sekretarijatu za poqoprivredu.

Nadle`ni u Ba~koj Palanci tvrde da su dobili podr{ku, ali da u Ministarstvu odbrane nisu nai{li na razumevawe. Iz lokalne samouprave ka`u da je kr{en zakon jer se dr`avna zemqa, makar i ona koja je data na kori{}ewe Vojsci, ne mo`e da-

dnevnik

PRO IZ VO \A ^I PO QO PRI VRED NE ME HA NI ZA CI JE TRA @E SUB VEN CI JE ZA PA O RE

IMT-u potpuno stala prodaja Generalni direktor Industri^elnik fabrike koja je ve} ta ve}u prodaju u odnosu na 2008. je ma{ina i traktora (IMT) Slo devet godina u postupku regodinu, uvoz poqoprivredne mebo dan Pe tro vi} ocenio je da se strukturirawa je kazao da u hanizacije je bio prepolovqen i ukidawe podsticaja poqoprivredpredlogu buxeta za 2013. nisu u dr`avnom buxetu je ostalo 19 nicima za kupovinu poqoprivredpredvi|eni nikakvi podsticaji miliona evra koji bi se, ina~e, ne mehanizacije ve} odlili u inonegativno odra`ava stranstvo. – VideU ovom tre nut ku smo pri nu |e ni na to da na poslovawe tog }emo da li je ikako pro da je mo na {e pro iz vo de po pu nim ce na ma mogu}e amandmapreduze}a. i pro da je uop {te ne ma – Novac koji je nima izmeniti bio predvi|en u bupredlog buxeta za xetu za te podsticaje u ovoj goza nabavku poqoprivredne meha2013. godinu. Mislimo da ti poddini je potro{en. U ovom trenizacije. sticaji treba da ostanu sve dok se nutku smo prinu|eni na to da – Nama je u protekle ~etiri ne re{i {ta }e biti s preduze}iprodajemo na{e proizvode po godine to bilo od velike pomo}i ma u restrukturirawu, kao {to je punim cenama i prodaje uop{te – istakao je Petrovi}, ukazav{i IMT. nema. Potpuno je zaustavqena – na to da je 2009, kada su podstica Petrovi} smatra da se renaveo je za Tanjug Petrovi}. ji uvedeni, IMT imao ~etiri pustrukturirawe preduze}a koja

se bave proizvodwom poqoprivredne mehanizacije i podsticaji za wenu nabavku ne mogu odvajati.

DI REK TOR PRO DUKT NE BER ZE @AR KO GA LE TIN PO ZI VA NAD LE @NE DA RE A GU JU

|or|evo“ je vi{e od decenije bilo u krizi pa je pre nekoliko godina u {lo u sastav Vojne ustanove „Morovi}“.

Bez posla je ostalo nekoliko stotina radnika „Kara|or|eva“, uga{eni su preradni kapaciteti, kao i farme, a zemqu je najve}im delom kroz poslovnutehni~ku saradwu Vojska davala na obradu tre}im licima. Pro-

vati u podzakup. @ele da se oko 4.500 hektara oranica, bez {uma, vrati dr`avi, odnosno op{tini. Vele da bi se ta zemqa davala u zakup putem javne licitacije, na kojoj bi mogla u~estvovati i Vojska. Ovako lokalna samouprava, tvrde u Palanci, svake godine gubi oko 100 miliona dinara od zakupa dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta.

Mo `e se ob no vi ti U Kara|or|evu su nekada postojale ogromne farme krava muzara, tovnih junadi, kao i tovnih sviwa i krma~a prasiqa.

Postojala je klanica, semenski centar, brojni silosi, fabrika sto~ne hrane... U Ba~koj Palanci ka`u da se to sve mo`e obnoviti, a do posla bi na taj na~in, po wima, kao nekada, moglo do}i gotovo hiqadu radnika. Vele da vi{e ne mogu da gledaju da wive u wihovom ataru obra|uju tajkuni, a ovde tvrde da su neki od wih od Vojske uzimali zemqu u zakup pa je posle za ve}e novce davali u podzakup pojedinim paorima. Tvrde da je do{lo vreme kada zemqu treba vratiti op{tini, odnosno selima i me{tanima ovog kraja Ba~ke koji bi od we, kao i lokalna samouprava, imali koristi, a Vojska bi radila svoj po sao vezan za odbranu, a ne bi orala i sejala wive. {le godine Vojska je najavila da }e ponovo obra|ivati sve obradive povr{ine, a od starog sjaja ostala je samo poznata ergela. Ove jeseni paori iz okolnih sela u nekoliko navrata blokirali su magistralni put do Kara|or|eva, ali i poqske puteve, ~ime su spre~ili vojnu poqoprivrednu mehanizaciju da ore i seje. U wivama su se pojavili privatni i zadru`ni traktori iz okolnih sela koji su orali i sejali oranice koje koristi Vojska, a nadle`ni vojni organi zapretili su da }e sve biti preorano i presejano.

– Sigurni smo u to da dr`avno zemqi{te u Kara|or|evu nije nameweno {eicima – ka`e predsednik ba~kopalana~ke op{tine Bo jan Rad man. – @elimo da pomognemo na{im selima, odnosno qudima koji su u vremenu tranzicije ostali bez posla i prihoda pa sada moraju da uzimaju u zakup dr`avno zemqi{te. U op{tini je oko 8.000 nezaposlenih pa smo ~ak razmi{qali o tome da i mi, poput Beograda, formiramo poqoprivredni kombinat. Ako mo`e glavni grad, za{to ne bi i na{a op{tina!?

M. Su yum

Na tr`i{tu poqoprivrednih proizvoda jo{ vlada nered – Strah od nekontrolisanog rasta cena izazvanog netr`i{nim pona{awem, daqa mono polizacija tr`i{ta i skupi a nedovoqno efikasni sistemi za{tite poqoprivredne pro izvodwe samo su neki od brojnih razloga za definitivno uvo|ewe reda na robnom tr`i{tu Sr bi je – iz ja vio je za „Dnevnik” direktor Produkt ne berze u Novom Sadu @ar ko Ga le tin. – Proces tranzicije suvi{e dugo traje da bi se pi ta wa po put or ga ni zo va wa i ure |e wa rob nog tr `i {ta uporno ignorisala i zaobilazila.

Po wegovim re~ima, „ve~ita dilema o tome ko ima povla {}en polo`aj na tr`i{tu a ko je `rtva takvog tr`i{ta dugo je bila samo predmet dnevnopoliti~kih tema i prikupqawa jeftinih poena, bez ozbiqne namere da se i{ta re{i”.

Galetin je podsetio na to da smo u novijoj istoriji zakonske prakse, koja je tretirala berze kao institucije koje organizuju tr`i{te i tr`i{te kao ta kvo, ima li raz li ~it pristup i odnos prema robi i hartijama koje u svojoj podlozi imaju robu kao tr`i{ni mate rijal.

– U kona~nom definisawu pravnog okvira za funkcioni sawe robnih berzi kao polazno ishodi{te svakako bi mogla poslu`iti vizija neke budu}e robne berze sa svim kom-

petencijama i nadle`nostima organizatora robnog berzanskog tr `i {ta na spot – promptno – i terminskom tr`i{tu – ukazao je Galetin.

On je ocenio da je neophodno pre svega uva`iti postoje}u

Galetin je objasnio da se u startu postavqa dilema – ho}e mo li ima ti jed nu rob nu berzu koja }e organizovati i spot i ter min sko tr `i {te, ili }e to biti dva posebna pravna lica.

Sr bi ja jo{ ima {an su da osni va wem ter min ske rob ne ber ze po sta ne li der u rob nom ber zan skom tr go va wu, a sa ma ber za re fe rent na tr `i {na in sti tu ci ja za ceo re gion Ju go i sto~ ne Evro pe zakonsku regulativu, a prven stveno Zakon o tr`i{tu kapitala, pa potom Zakon o privrednim dru{tvima, Zakon o investicionim fondovima i Zakon o arbitra`i.

– Re{ewem ove dileme umnogome se defini{u pravci delovawa u pogledu dono{ewa novog pravnog okvira. Naime, ukoliko je opredeqewe da to bude jedno pravno lice, to jest

jedan organizator, tada smo verovatno bli`i re{ewu da treba doneti poseban zakon o robnim berzama koji bi regulisao i spot i terminsko trgovawe – objasnio je Galetin.

On je rekao i da bi, ukoliko bi se, me|utim, formiralo novo pravno lice samo za organi zo va we ter min ske tr go vi ne, bile dovoqne samo izmene i dopune postoje}eg Zakona o tr `i{tu kapitala.

– Izbor nije jednostavan, pa je zbog toga potrebno sagledati prednosti, nedostatke i rizike koje nam donose i jedna i druga opcija – podvukao je Galetin, napomiwu}i da nam prva opcija nudi sveobuhvatno re{ewe, a drugi put je „br`i i lak{i”. – Re{ewa se nude, ona postoje, treba dobro razmisliti, a pre svega treba biti pragmati~an i doneti ono koje je najprimenqivije u praksi i koje }e relativno brzo za`iveti.

On je podsetio na to da posto je }a tra di ci ja u ber zan skom trgovawu na robnom tr`i{tu datira jo{ od 1921. godine, a Produktna berza u Novom Sadu uspe{no funkcioni{e jo{ od 1958. godine.

– Siguran sam u to da Srbija jo{ ima {ansu da osnivawem terminske robne berze postane lider u robnom berzanskom trgovawu, a sama berza referentna tr`i{na institucija za ceo region Jugoisto~ne Evrope – zakqu~io je Galetin.

E. Dn.

PA VLE NE NA DO VI] NAJ BO QI SRP SKI PRO IZ VO \A^ HLEB NOG @I TA

U najgoroj godini kod najboqih p{enica najboqe ra|a Kada bi svi na{i ratari na wivama obarali rekorde kao Pa vle Ne na do vi} iz Vogwa, gde bi nam bio kraj? Ovaj, svakako najboqi p{eni~ar u Srbiji, jedan je od poqoprivrednika na kojima nam i Evropa mo`e poza videti. Uz pomo} iz dr`avnog agrarnog buxeta neuporedivo slabiju od one koju dobijaju ko lege iz EU, u nestabilnom pri vrednom ambijentu, za~iwenom nepredvidivim poqoprivrednim zakonima i uredbama, ovaj doma}in uspeva da, uva`avaju}i savete struke i nauke, nadma{i i najboqe evropske prinose. A ba{ ova neslavna i te{ka agrarna godina bila mu je beri}etna – p{enica mu je na nekim parce lama ponela rekordnih 8,8 tona po hektaru.

Zasejao ju je i ove jeseni, i to na istim povr{inama kao lane – oko 300 jutara.

– Bilo je ove godine posejano dosta kukuruza pa je prirodno da na te povr{ine do|e p{enice, a ina~e je ove jeseni vladalo ve}e interesovawe ratara za hlebno `ito. Koristio sam ponovo no vosadske sorte „simonida„ i

„zvezdana„, ali i malo nove ge netike. Uglavnom, na mojim wivama je iskqu~ivo sortiment Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, ve} pet godina ni{ta nisam drugo sejao. Pokazalo se, na mom primeru, da su

– Deset godina ma{tam o tom prinosu, a desio se ba{ u najnerodnijoj godini. Sve je to dokaz starog pravila – da pravila nema. Prose~an prinos na tih 300 jutara, odnosno 172 hektra, je 6,9 tona p{enice po hektaru, a mak-

Ba ca ju ko sku raz do ra Ne svi|a mu se, veli, ni to {to se u posledwe vreme namerno i neosnovano baca koska izme|u „velikih” i „malih” poqoprivrednika, Vojvo|ana i onih iz centralne Srbije...

– Svi smo mi, seqaci, pojedina~no progutali pra{ine vi{e nego svi zajedno u ministarstvima. Pravi se razdor izme|u velikih i malih i stalno se mo`e ~uti – lako je vama velikima, {to nije fer. Pravi, veliki proizvo|a~i ~esto se izjedna~avaju s ne kima koji nisu nikada ni zaorali wive a koriste neke privilegije – ka`e na{ doma}in. te sorte ipak najboqe za ovo podnebqe – pri~a nam Pavle, mladi sremski poqoprivrednik koji svaki pedaq wiva porodice Nenadovi} dr`i „pod konac”.

To {to je u ovoj, najgoroj, go dini ostvario najboqi rezul tat, do `i vqa va kao ve li ko priznawe. Na jednoj parceli ka`e, imao je 5.052 kilograma po jutru.

simalan prinos na parceli od 25 hektara je 8,8 tona, ~ime sam izuzetno zadovoqan – veli na{ doma}in, dodaju}i da je „simonida„ ve} nekoliko godina zastupqena na wegovim wivama i da je prezadovoqan wom, ali je ove godine „zvezdana„ pokazala sve svoje pozitivne osobine. – Parcela koja je dala vi{e od pet tona po jutru je zakupqeno dr`avno ze-

mqi{te koje nije vaqano ra|eno i obra|ivano gotovo petnaest godina.

Kako ka`e na{ doma}in, sve je maksimalno odra|eno, i to uz savremenu mehanizaciju. Poru~uje ratarima da se dr`e pravila da rezultat ne}e izostati ako primene svu agrotehniku.

Ina~e, ove godine je ukupno zasejao 800 jutara, a za slede}u ima sigurnih 600 hektara ali bi}e i licitacija, pa se nada da }e ostati na ovogodi{wim povr{inama ili }e ih prema{iti.

U setvenom planu su, podrazumeva se, kukuruz i p{enica.

No, koliko god se Nenadovi}i, ali i svi drugi poqopri vrednici u Srbiji, upiwali, grabili za poslom, za novim zasejanim hektarima, za vratom im je veliki problem – nestabilna agrarna politika. Po oceni na{eg doma}ina, {to{ta bi tu trebalo mewati, ali ka`e i da ne bi trebalo prekidati sistem premirawa po hektaru.

– U svakom slu~aju, smawewe agrarnog davawa bi}e jo{ ve}i problem poqoprivredi, a po meni }e najve}a muka nastati slede-

}e godine. Jer, ove godine ipak svi `ivimo od nekih zaliha iz pro{le i pretpro{le, a velikim delom su pomogla i dr`avna davawa. Ali, u svemu tome smeta mi jedno, ~ini se op{teprihva}eno ali sasvim pogre{no mi{qewe: da pravi, veliki proizvo|a~i na tome zara|uju. Pa novac iz dr`avne kase treba da bude usmeren za unapre|ewe proizvodwe, da nas u~ini ja~im i sposobnijim za neka daqa poslovawa, da nam

omogu}i da ulo`imo u mehanizaciju, bacimo vi{e |ubriva, kvalitetnije hemije... Ja tako vidim „seqa~ki dinar” iz buxeta. Recimo, kada pravim kalkulaciju, na te pare ne ra~unam jer pitawe je kada }e i ho}e ili uop{te do}i, to se kod nas nikada ne zna. Ali, kada ih dobijem, odmah znam – kupi}u |ubrivo, seme, hemiju.. U svakom slu~aju, ula`em u proizvodwu... – pri~a Nenadovi}.

S. Glu {~e vi}

Peva~ i tekstopisac Ari eb Az har }e odr`ati sutra koncert u klubu „Izba” u 21 sat.

Svirka je organizovana u okviru projekta „Multikulturizam u muzici” i ima ciq da uka`e na va`nost postojawa i o~uvawa kulturolo{kih razlika. Ulaz je besplatan.

Azhar je rodom iz Pakistana i veliki deo `ivota je proveo u Zagrebu. Bavi se razli ~itim muzi~kim `anrovima, te se u wegovim kompozicijama prepli}u tradicionalna muzika, bosanski sevdah, rok i bluz.

L. R.

Odno{ewe ba{tenskog otpada Odno{ewe ba{tenskog otpada traja}e do 30. novembra, a danas je zakazano u Futogu, sutra u Veterniku, dok su u petak na redu Petrovaradin i Bege~. Gra|ani treba ovo

sme}e da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~aso va, s tim da prethodno treba da ga upakuju u kese, xakove ili kutije.

G. ^.

[kola klizawa Upis na sporstko - rekreativne program, odnosno {kolu klizawa u Ledenoj dvorani Spensa po~eo je ju~e, a obuka }e trajati 10 nastavnih ~asova. Treninzi se odr`avaju radnim danima od 16 do 17 ~asova, a subotom

i nedeqom od 8.15 do 9.15 sati. Cena je 2.500 dinara za obuku i 800 dinara za klizaqke.

Zainteresovani se mogu upisati na blagajni klizali{ta, a ogranizator obuke je „Ajsstar”.

G. ^.

Novosadska sreda21.novembar2012.

A

@arko Dimi} u Novosadskom klubu Razgovor na temu “Veliki put slobode novembra 1918. godineKarlovci, Petrovaradin, Novi Sad” odr`a}e se ve~eras u 18 sa-

ti u Novosadskom klubu, Ulica Zmaj Jovina 3/1. U razgovoru u~estvuje istori~ar @ar ko Di mi}.

N. R.

Duet violine i klavira Koncert violinistkiwe Sve tla ne [tu le i pijanistkiwe Sve tla ne Pan te li odr`a}e se sutra u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti. Ulaz je besplatan, a koncert po~iwe u 19.30 ~asova.

L. R.

u novosadskom hotelu “Fabri” (dana{wa zgrada Garnizona kraj Ri bqe pijace) grupa intelektualaca je osnovala organizaciju “Srpskog sokola”. Vlasti su dozvolile wen rad tek 1910. i to tek kada je ona iz svog imena izostavila odrednicu “srpski”. U to vreme „Soko” je imao oko 60 gimnasti~ara.

N. C.

hronika

Mame tur{ija, med, vino i rakija Festival zimnice, zdrave hrane i zanatskih proiz voda otvoren je ju~e u Spensu i traja}e do subote. [tandove je na prvom spratu pored Gradske kafane postavilo tridesetak izlaga~a. Nude se razne vrste zimnica, slatkih proizvoda, vina i rukotvorine iz raznih krajeva Srbije. Ciq manifestacije je, kako ka`u organizatori, promovisawe doma}ih brendova.

Posetiocima je pa`wu plenila raznolika ponuda zimnice, meda, doma}eg vina, a bila je omogu}ena i besplatna degustacija za goste. [areno jeste, a cene }e ve} prosuditi Novosa|ani. Dakle, tegla ajvara, kao i krastavaca staje 500 dinara, a najskuplje je miks paradajza i komadi}a paprike, ko{ta 700 dinara. Litra vina staje od 300 do 400 dinara, a kod rakija je paleta cena ba{ {arena: {qivovica i kajsijeva~a staju 500-600 dinara, rakija od duwe 1.000-1.200 dinara.

Pola litre rakije ko{ta 300-400 dinara. Bagremov med staje 600 dinara, a livadski i lipov 400 ili 500 dianara.

Izlaga~i nagla{avaju da su cene prihvatqive s obzirom na kvalitet proizvoda, kao i da }e svi kupci biti veoma zadovoqni. Na festivalu su i {tandovi sa ru~no izra|enim nakitom i raznim vrstama kozmeti~kih proizvoda. Svi zainteresovani mogu da posete festival svakog dana od 8 do 20 ~asova, zakqu~no sa subotom.

S. R. - I. K.

NOVOSADSKI VODI^

DA LI SE PONOVO RA\A NOVOSADSKI BREND

Grad pravi gradsku mlekaru?

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROF. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 456-564 i 063/746-1693

Sokolstvo, kao sport i istovremeno dru{tveni pokret pro`et nacionalnom i panslovenskom idejom, pojavio se u 60-tim godinama 19. veka u ^e{koj, i brzo ra{irio me|u slovenskim narodima u Austro-Ugarskoj. Ugarske vlasti su u Ba~koj, Banatu i Sremu dugo spre~avale “sokola da tu svije svoje gnezdo”. Ipak, 21. no vem bra 1905.

FESTIVAL ZIMNICE I ZDRAVE HRANE DO SUBOTE NA SPENSU

[ah to vi vre ba ju zacija” ve} u prvoj polovini ove godine bilo prinu|eno da izdvoji 18 miliona dinara za nabavku novih re{etki i poklopaca. Jo{ gore od iznu|enog tro{ka je ~iwenica da neko mo`e pri padu u {aht ozbiqno da nastrada, a to je {teta koja je nenadoknadiva.

Otvorite ~etvore o~i, gledajte gde idete da vam se ne bi dogodilo da zavr{ite u rupi, pa u gipsu, jer gvo`|e je danas tra`ena roba. B. Markovi}

Osnovan „Srpski soko”

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ko vam ka`emo da je kra|a poklopaca {ahtova i re{etki slivnika sa ulica jako popularna u na{em gradu ne}emo re}i ni{ta novo, sem da je sada situacija sli~na epidemiji. Jedni postavqaju, drugi mari{u i tako u krug, pa kome pre dosadi. [alu na stranu, situacija je vi{e nego ozbiqna jer je materijalna {teta ogromna a u prilog ovoj tvrdwi ide i ~iwenica da je preduze}e “Vodovod i kanali-

V remeploV

Fo to: F. Ba ki}

Koncert Arieba Azhara

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Grad je zainteresovan da ima da{we sto~are zainteresovane Prema wegovim re~ima, Grad mlekaru za potrebe Novosa|ana, da posao pro{ire. je od 1986. do 2002. ulo`io poali je jo{ rano pri~ati o tome, kaAlek san dar Bog da no vi}, inisredstvom Robnih rezervi Novog zao je za “Dnevnik” gradona~elnik cijator i pokreta~ ideje da NoSada izme|u dva i po i tri miMi lo{ Vu ~e vi} povodom saznawa vosa|ani piju ovda{we mleko lion evra u podelu junica sto~ana{eg lista da se na tom planu nebio je detaqniji. Bogdanovi} rima. {to radi. Prema Vu~evi}evim re- (Nova Srbija) na ~elu je preduze- Imamo sirovinsku bazu, ali ~ima, ~elnici grada su razgovara}a „Odr`avawe i usluge”. i kadrovski potencijal. Moglo li sa predstavnicima AD bi se odmah prera|ivati “Imleka” (vlasnik je bri100.000 litara mleka dnev tanski investicioni fond no i zaposliti izme|u 150 Vu~evi} potvrdio razgovore s “Salford”) u ~ijem posedu je i dve stotine radnika- kapredstavnicima AD „Imlek” Novosadska mlekara, koji je zao je Bogdanovi}. Naveo je (u posedu britanskog u na{em gradu polovnom jula da su predstavnici “Salugasio proizvodwu mle~nih forda” bili koperativni u „Salforda”), koji je u na{em proizvoda i preradu mleka. razgovoru sa ~elnicima gradu polovinom jula ugasio Od “Imleka” smo dobili inGrada, jer razmi{qaju o pro iz vod wu mle~ nih pro iz vo da formacije o wihovim planoodlasku firme iz Novog vima u na{em gradu, kazao je Sada. gradona~elnik, i naveo da se Biv{i direktor Novorazgovaralo i o dugu “Radosnog de- Zemqi{te na kojem se nalazi sadske mlekare Bra ti slav Ba wa tiwstva” toj firmi.

Novosadska mlekara je gradsko, a nac rekao je, da je bio na nekim - Rano je govoriti gde bi se noInvesticioni fond “Salford”, sastancima uprili~enim tim pova mlekara nalazila i o obliku koji u posedu dr`i AD “Imlek”, vodom. vlasni{tva. Grad nema novca za vlasnik je objekata - kazao je - Pozvan sam, ukoliko krene taj projekat, ali se razgovara o Bogdanovi} i naveo da se pri~arealizacije ideje, da budem taj tome sa zainteresovanim ulagalo i o tome da “Salford” vrati koji }e preduze}e postaviti na ~ima iz inostranstva. Nije se deo opreme preme{tene iz Novozelene grane, jer je Novosadska i{lo u detaqe ve} su na~elno sadske mlekare. Ka`e da u gradmlekara pre vlasni~ke tranrazmewene informacije – kazao skoj vlasti postoji velika voqa sformacije va`ila za svojevrnam je gradona~elnik i dodao da da se krene u ozbiqne poslove na stan brend, ne samo u Novom Sadu taj projekat ne iskqu~uje ni ovstvarawu mlekare.

- kazao je Bawanac.

Z. Deli}

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda21.novembar2012.

DNEVNIK

Fo to: N. Sto ja no vi}

8

DOM ZDRAVQA TRA@I POMO] OD GRADA

Ne ma pa ra za no} nu pe di ja tri ju Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we uki nuo je pla }a we no} ne sme ne sto ma to lo ga u Do mu zdra vqa „No vi Sad“, zbog ~e ga po me nu ta zdrav stve na usta no va mo ra tre nut no ta de `ur stva da pla }a sa ma. Me |u tim, zbog lo {eg fi nan sij skog sta wa, ni je si gur no ko li ko }e jo{ mo }i da pru `a ju ovu zdrav stve nu uslu gu.

Pro blem je i no} na pe di ja trij ska slu `ba, ko ju Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we ni kad ni je ni pla }ao, pa i tu uslu gu Dom zdra vqa, bez po mo }i dr `a ve, sam fi nan si ra.

Iz Od se ka za ko mu ni ka ci je Do ma zdra vqa Olga Je{i} ka `e za na{ list da oni ove uslu ge ni su pre ki nu li ni na je dan dan, od non so no}, da pru `a ju pa ci jen ti ma, ali da ni su si gur ni ko li ko du go }e mo }i sa mi da je pla }a ju.

Zbog to ga su upu ti li do pis Gra du, ka ko bi pro na {li re {e we.

Sva ke no }i de `ur noj eki pi obra ti se za po mo} de se tak No vo sa |a na zbog zu bo bo qe, a u pe di ja trij sku slu `bu ne ka da s ro di te qi ma do |e i po dva de se tak ma li {a na.

I. D.

IZNAJMQENA GRADSKA KAFANA NA SPENSU

Za kup i za kli za we

Grad ska ka fa na na Spen su do bi la je no vog za kup ca, a, kao sa zna je mo, ovaj ugo sti teq ski obje kat usko ro bi tre bao da po~ ne sa ra dom.

Pre ma re ~i ma di rek to ra Spen sa Borislava Rajkova, usko ro }e bi ti iz dat i lo kal ko ji No vo sa |a ni zna ju pod ime nom “Pri ma”, a i Le de na dvo ra na da ta je u za kup. On je ob ja snio da u Le de noj dvo ra ni ni su iz da ti svi ter mi ni; ve} slo bod ne sme ne.

Sva sport ska tak mi ~e wa i ma nif sta ci je ov de }e se i da qe odr -

`a va ti, a slo bod ne sme ne }e pre u ze ti za ku pac. Raj kov sma tra da }e po pr vi pu, na kon vi {e go di na, pred u ze }e po ~e ti da ostva ru je pro fit, ali, ipak, ni je hteo da ot kri je ime na za ku pa ca. Pod se tio je da je pr vi sprat Spen sa go to vo ceo iz dat, a u naj vi {e lo ka la su kan ce la ri je jav nih pred u ze }a. Uz „No vo sad sku to pla nu”, „Grad sko ze le ni lo”, kan ce la ri ju Elek tro pri vre de Sr bi je, ovih da na bi tre ba lo da na pr vom spra tu bu de sme {te na i kan ce la ri ja Pri vred nog su da.

A. J.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

^e ti ri [ek spi rove tra ge di je Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „^e ti ri tra ge di je: Ro meo i Ju li ja, Ha mlet, Mag bet, Kraq Lir“ Vilijama [ekspira. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. [ek spi ro ve tra ge di je nas opo mi wu na zna ~aj eti ke kao li~ nog iz bo ra po je din ca jer we go vi ju na ci zbog svog iz bo ra ne mi nov no stra da ju. Ide a li ko ji ma oni stre me mo `da ni su po me ri ovog sve ta, ali je za to sva ka tra ge di ja iz raz op {te qud skih i ne pro la znih isti na. Zbog to ga nas [ek spi ro va sli ka vr li ne i po ro ka du bo ko uz ne mi ru je i pro vo ci ra, a maj stor stvo we go vih sti ho va od zva wa kao ne pre ki nu ti eho ve ko vi ma.

N. R.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Ero pi” (sin hro ni zo va no11.45, 13.45), „Le de no do ba 4: Po me ra we kon ti ne na ta” (12.10, 14.10), „Ne do dir qi vi” (16.05), „Hra bra Me ri da” (12.20, 14.20), „96 sa ti: Is tan bul” (18.30), „Ho tel Tran sil va ni ja” (13, 17), „Led” (20.15), „Aste riks i Obe liks u Bri ta ni ji” (15, 16.20), „Pa ra nor mal na ak tiv nost 4” (20.20), „Ar ti qe ro” (20.15) „Skaj fol” (14.15, 17, 20, 22.45), „Raz bi ja~ Ralf” (12, 12.15, 14, 16.10, 16.15), „Ar go” (22.15), „Aleks Kros” (19), „Ne mo gu }e” (18.05), „Vir” (18.10, 20.10, 22.20), „Atlas obla ka” (21), „Smrt ~o ve ka na Bal ka nu” (18.20, 22.10), „Ubi ca iz bu du} no sti” (22.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Ka mer na sce na, dra ma, „Go do na usi ja nom li me nom kro vu„ (21)

MUZeJi Muzej grada, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Muzej Vojvodine, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 14 sa ti i od 18 do 22 ~a sa, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: Jovanka Mojovi} i Nata{a Pani} iz No vog Sa da, Tamara Fru`a iz Ti te la, Olgica Glava{ki iz No vog Be ~e ja i Sa wa Ili} iz ^u ru ga, DE ^A KE: Resimije Bajrami i Natalija Vasili} iz No vog Sa da, Gordana @uqevi} iz ^o no pqe, Qubica Kuki} iz Fu to ga, Monika [ere{ iz Ba~ kog Pe tro vog Se la, Simona Selakovi} iz Ve ter ni ka, Mirela Mujakovi} iz Be ge ~a, Radmila Trivunovi} iz [aj ka {a, Ne na Radi{i} iz Su se ka, Violeta Feher iz Pa de ja i Sawa Baki} iz Srem ske Ka me ni ce.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Mi ka Mi lo {a Vuj kov (1940) u 9.45 ~a so va, Da fi na La za ra Kre sti} (1919) u 10.30, Pa vle Jo va na Du dok (1928) u 11.15, Ve ra Bo go mi ra Di mi tri je vi} (1927) u 12, Ja ku te Ba hri ja Sa li hi (1968) u 12.45 i Alek san dar Slav ka Pa vlo vi} (1952) u 13.30 ~a so va.

Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra wen Du {an Ra de ta Ter zi} (1936) u 15 ~a so va, a na No vom ma ju ru bi }e sa hra wen I{tvan Ba lin ta Ko va~ (1953) u 13 ~a so va.

As falt sa da, koc ka do go di ne Ma da ob no va Rad ni~ ke uli ce ne }e bi ti u pot pu no sti za vr {e na ove go di ne, vo zi la }e ne sme ta no mo }i da je ko ri ste, po {to je as fal ti ra we ko lo vo za u to ku. Pre ma re ~i ma po mo} ni ce di rek to ra za od no se s jav no {}u Za vo da za iz grad wu gra da Aleksandre Va -

siqevi}, ras ko pa ne po vr {i ne bi }e do ve de ne u teh ni~ ki is prav no sta we, ta ko da mo gu da se ko ri ste i odr `a va ju to kom zi me.

Na i me, ka ko na vo di Va si qe vi}, u ovoj go di ni bi }e po sta vqen bi tu mi ni zi ra ni no se }i sloj du` ce le sa o bra }aj ni ce, ko ji

}e bi ti osno va za na sta vak ra do va u na red noj go di ni. Ta ko bi ZIG, bez no vih ras ko pa va wa i do dat nih tro {ko va, ve} u ja nu a ru ras pi sao ten der za iz vo |a ~a ra do va za ure |e we sa o bra }aj nih po vr {i na u Rad ni~ koj uli ci, {to pod ra zu me va i vra }a we kal dr me.

Ono {to }e bi ti ura |e no ove go di ne je ste iz grad wa par kin ga s obe stra ne uli ce, od uli ce So we Ma rin ko vi} do uli ce Ste va na Mu si }a, tro to a ra od uli ce So we Ma rin ko vi} do Su tje ske, sa stra ne na ko joj je O[ „\or |e Na to {e vi}“.

N. H.

POPRAVKA BELE TEHNIKE MNOGIMA NO]NA MORA

Sa mo ra ~un {ti ti od lo {ih maj sto ra Po prav ka kva ra na ve{ ma {i ni, fri `i de ru, {po re tu, za mr zi va ~u i osta loj be loj teh ni ci mo `e pri ~i ni ti ve li ke pro ble me su gra |a ni ma ko ji ne ma ju svog pro ve re nog maj sto ra. Za vr zla ma sa ot kla wa wem kva ra po ~i we onog tre nut ka ka da iz ve li ke po nu de na tr `i {tu tre ba iza bra ti ve {tog i jef ti nog elek tri ~a ra. U ova kvim slu ~a je vi ma ~e sto se de {a va da se su gra |a ni ope ku, pa ume sto vi~ nog maj sto ra an ga `u ju elek tri ~a ra ko ji je do bar je di no u na pla }i va wu uslu ga. Iz Na ci o nal nog udru `e wa za za {ti tu po tro {a ~a ka `u da im sva ko dnev no sti `u `al be na maj sto re, ko ji ot klo ne kvar i pa pre -

ke, maj stor im na kon po prav ke mo ra iz da ti ra ~un i uz we ga pri lo `i ti pa pir na ko jem }e bi ti na pi sa no {ta je sve ura dio da bi po pra vio ure |aj. Sa mo u ova kvim si tu a ci ja ma po tro {a~ mo `e bi ti za {ti }en.

Ta ko |e, Pa po vi} is ti ~e da bi pre an ga `o va wa maj sto ra tre ba lo ura di ti pred ra ~un ra do va, gde }e bi ti na pi sa no ko ji ma te ri jal se ko ri sti i {ta }e sve maj stor ura di ti, ~i me se po tro {a~ osi gu ra va od pre vi so kog ra ~u na ko ji mu maj stor mo `e na pla ti ti na kon za vr {et ka ra do va.

- Po tro {a ~i mo ra ju do bro pro ve ri ti ko me po ve ra va ju ure |a je na

po prav ku. Uko li ko maj stor ima re gi stro va nu fir mu u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre, zna ~i da ra di le gal no. Mno go je onih ko ji ra de u si voj zo ni, pa ne pod le `u ni ka kvim ka zna ma, jer po tro {a~ ne ma do kaz - ob ja {wa va Pa po vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma maj sto ri ko ji ne iz da ju ra ~u ne ra de na cr no i ta kvim ra dom o{te }u ju po tro {a ~a, ali i dr `a vu, jer ne pla }a ju PDV. Pa po vi} ta ko |e na gla {a va da se ova kvim pro ble mi ma ba ve je di no udru `e wa za za {ti tu po tro {a ~a i da bi dr `av ni or ga ni tre ba li ma lo vi {e da se an ga `u ju na ovom po qu.

N. R.

„GRADSKO ZELENILO” IMA PUNE RUKE POSLA

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

no na pla te uslu gu, a ure |aj se na kon krat kog vre me na po no vo po kva ri.

Po re ~i ma pred sed ni ka Udru `e wa Gorana Papovi}a po tro {a ~i ma, ko ji od maj sto ra ni su uze li ra ~un, udru `e wa za za {ti tu po tro {a ~a ne mo gu da po mog nu, jer ne po sto ji do kaz da je po prav ka ura |e na.

-Uko li ko nam se ja ve qu di ko ji ima ju ra ~un, mi on da an ga `u je mo ve {ta ka iz stru ke, ko ji }e pro ve ri ti ka ko je i {ta maj stor ura dio - ka `e Pa po vi}. -Po tro {a ~i mo ra ju bi ti sve sni da je mno go maj sto ra ko ji ne zna ju svoj po sao. Ka da an ga `u ju ne kog za ku} ne po prav -

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Se kli, pa sa de

U svim de lo vi ma gra da pre pet na e stak da na rad ni ci „Grad skog ze le ni la” su za po ~e li se ~u su vih sta ba la, a ka ko su ka -

za li u tom pred u ze }u, na da ju se da }e dr ve }e, ko je je naj vi {e sklo no pa du, us pe ti da uklo ne do pr vog sne ga. Isto vre me no, po ~e la je i sad wa no vih sta ba la na me sti ma gde se do ne dav no

na la zi lo tru lo dr ve }e. Pod se }a mo, po sle vi {e me se~ nog su {nog pe ri o da ko ji je to kom le ta po go dio ceo re gion eki pe

sve ga, zbog bez bed no sti i imo vi ne gra |a na. Ova broj ka od no si se sa mo na sta bla uz glav ne sa o bra }aj ni ce u gra du.

Ina ~ e, ko n a ~ an broj sta ba la za ukla wa we zbog to ga {to su su va, pre sta re la ili bo le sna, iz no si ~ak 1.280. Tu je ob u hva }e no i ta ko zva no blo kov sko ze le ni lo.

Za pr vi i naj hit ni ji deo po sla (295 sta ba la) po treb no je iz dvo ji ti 9,3 mi li o na di na ra, a za oba ra we svih 1.280 sta ba la i sad wu no vih, mla dih i zdra v ih sad n i c a ukup no 32,5 mi li o na di na ra.

Va `no je re }i da je vi { e od 800 no v ih sad n i c a obez b e | e n o iz ra sad ni ka „Ze le ni la”, ko ji se na la zi na Fu t o { kom pu t u Fo to: F. Ba ki} 48. Po slov na po li ti „Grad skog ze le ni la„ kre nu le su ka no vog ru ko vod stva, iz me |u na te ren. osta log, ba zi ra se na po di za wu Na ze le nim po vr {i na ma o sop stve ne pro iz vod we, jer za to ko ji ma se oni bri nu re gi stro - „Grad s ko ze l e n i l o„ ime sve va no je ~ak 295 osu {e nih sta ba neo p hod ne uslo ve. la, ~i je je ukla wa we hit no, pre B. M.

AKCIJA „DNEVNIKA” I „ALNARIJA”

„No va stra `a” na dar Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom, sre dom i ~e tvrt kom. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ji se pr vi ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge „No va stra `a“ Sergeja Lukjawenka u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24.

Sve je mir no. Mo skov ske Stra `e pa ze da ne na ru {e krh ku rav no te `u i odr `a va ju sta we opre znog pri mir ja. Is pra tiv {i na avion sa rad ni ka No} ne stra `e iz ino stran stva, An ton Go ro dec ki se da da po pi je pi vo u aero drom skom ka feu. Kraj we ga iz ne na da pro la zi de be qu {kast de ~ak. Po ~eo je da se der wa ~im je pro {ao kroz vra ta [e re me tje va D. Ne }u! Ne }u! Ne }u da le tim! Ma ma, pa {}e avion! An ton istog tre na shva ta da gle da u ne i ni ci ra nog Inog, po ten ci jal -

nog pra vog pro ro ka, ko ji mu sa op {ta va deo uz ne mi ru ju }eg pro ro ~an stva. No} na stra `a po ku {a }e da re gru tu je de ~a ka u svo je re do ve, sa mo {to ovog pu ta na ne i ni ci ra nog Inog ne }e na va li ti Tam ni, ve} iskon ska i drev na si la, ne po be di vi lo vac sa plam te }im o~i ma, ko ji do la zi pra vo iz no} nih {u ma – Ti gar.

An ton }e ot kri ti da o sve tu ko ji de li s qu di ma ne zna go to vo ni {ta, i da po sto je pra i skon ske si le ko je nad zi ru Ine. A. Va.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda21.novembar2012.

9

SKUP [TI NA GRA DA USVO JI LA RE BA LANS BU YE TA

Stru~ ni tim za spor o sta ni ci Dva sa ta je ju ~e ka sni la sed ni ca Skup {ti ne gra da na ko joj je usvo jen re ba lans bu xe ta, da bi jo{ dva i po sa ta pro {la dok se od bor ni ci po zi ci je i opo zi ci je ni su is ko be qa li iz pre bro ja va wa kvo ru ma, po vre da po slov ni ka i uvr {ta va wa do dat nih 26 ta ~a ka u dnev ni red, ko ji je ta ko na ra stao na ce lih 85 stav ki. Na kon to ga, do 19 ~a so va usvo je no de vet ta ~a ka dnev nog re da: po me nu ti re ba lans, iz ve {taj o iz vr {e wu bu xe ta za pr vih de vet me se ci ove go di ne, ta~ ka o uslo vi ma pru `a wa prav ne po mo }i gra |a ni ma, ona o for mi ra wu stru~ nog ti ma za utvr |i va we sta wa u spo ru sa ATP „Voj vo di nom“ i Ili jom De vi }em, iz me {ta wu da le ko vo da na Adi ca ma...

Sed ni cu je obe le `i la `u stra po le mi ka po zi ci je (SNS, ko a li ci ja oko SPS, DSS, „Svi za No vi Sad“ i „No vi Sad od mah“) i opo zi -

po zna ni ca od no si se na is hod spo ra gra da i Ili je De vi }a i ulo gu i mo gu} no sti grad skog stru~ nog ti ma u ovom spo ru. Opo zi ci ja je, na i me, bi la slo `na u oce ni da je iz vr {na vlast do ve la do ovog pro ble ma, a da se uvo |e wem stru~ nog ti -

Ka {we we zbog teh ni~ kih raz lo ga?

Opozicioni razgovori

ci je (DS, LSV, SRS i SVM) oko to ga ko je od go vo ran za du go ve jav nih pred u ze }a, ne ve se lu si u ta ci ju u ve zi sa sud skim spo rom No vog Sa da i De vi }a.

Vu ~e vi}: Buyet po lo vi nom de cem bra - Po lo vi nom de cem bra do ne }e mo bu xet za na red nu go di nu. Do bar deo bi }e iz dvo jen za ka pi tal ne in ve sti ci je i pro jek te, po red te ku }ih sub ven ci ja jav nim pred u ze }i ma. Na sta vi }emo iz grad wu ka na li zacije u pri grad skim na se qi ma, za vr {i }e mo Bu le var Evro pe, po {to sad ima mo prav ne po te {ko }e, s ob zi rom na pro ble me s fir mom go spo di na Bo ro vi ce (iz vo |a~ ra do va, prim aut.). Vi de }e mo {ta }e mo sa sta di o nom „Ka ra |or |e“, da li }e mo ga kom plet no ure di ti ume sto sa mo is to~ ne tri bi ne, da li }e mo tu tra `i ti jav no-pri vat no part ner stvo. Ne iskqu ~u jem mo gu} nost da }e grad for mi ra ti i ve le tr `ni cu, da li sam ili opet kroz jav no-pri vat no part ner stvo – iz ja vio je no vi na ri ma gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}.

Fo to: R. Ha yi}

Opo zi ci ja je kri ti ko va la to {to se vlast okre nu la te ku }im sub ven ci ja ma pred u ze }i ma i „do ve la ih na bu xet“ ume sto da ih pri pre mi za tr `i {nu utak mi cu, ~e sto na po mi wu }i da su za du go ve jav nih pred u ze }a od go vor ni upra vo biv {i ko a li ci o ni part ne ri, ko ji su sa da u vla sti. Vlast je is ti ca la da je ovo po ku {aj „ga {e wa po `a ra“ u grad skim pred u ze }i ma, a da }e se stvar ni do met vla da ju }e ve }i ne vi de ti u bu xe tu za na red nu go di nu.

U sva kom slu ~a ju, jav na pred u ze }a }e do bi ti te ku }e sub ven ci je, ka pi tal nih in ve sti ci ja sko ro da ne }e bi ti do kra ja go di ne, da le ko vod na Adi ca ma bi }e iz me {ten, „Stan“ je do bio pra vo da se bri ne o zgra da ma od zna ~a ja za No vi Sad, a je di na ne -

PRED SED NIK SKUP [TI NE SR BI JE NEBOJ[A STE FA NO VI] PO SE TIO SO [O „MI LAN PE TRO VI]”

Bor ba za jed na ke {an se Po vo dom obe le `a va wa Svet skog da na de te ta, ~la no vi Od bo ra za pra va de te ta po se ti li su ju ~e SO [O „Mi lan Pe tro vi}” ka ko bi se upo zna li sa si ste mom

{ko le i raz go va ra li o una pre |e wu sa rad we. Ovom pri li kom pred sed nik Na rod ne skup {i ne i po me nu tog Od bo ra, Ne boj {a Ste fa no vi}, na veo je da je ciq

Fo to: F. Ba ki}

VESTI Mul ti me di jal na iz lo `ba u „Fa bri ci” Mul ti me di jal na iz lo `ba „So cial Cros sro ads„ }e ve ~e ras bi ti otvo re na u SKCNS “Fa bri ka”, Bu le var de spo ta Ste fa na 5, u 19 ~a so va. Auto ri ove iz lo `be su sli kar Ne ma wa Ra du si no vi} i mu zi ~ar Vla di mir Ra du si no vi}.

Ka ko or ga ni za to ri ovog pro jek ta ka `u, ciq iz lo `be je da se kroz raz li ~i te vi do ve umet no sti do ~a ra so ci jal ni i in te lek tu al ni do `i vqaj ne po sred nog ~o ve ko vog okru `e wa.

L. R.

Kon cert stu de na ta Aka de mi je Stu den ti sa ka te dre za du va~ ke in stru men te }e ve ~e ras odr `a ti kon cert u 20 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti. Ulaz je bes pla tan.

L. R.

da se omo gu }i {to sna `ni ja in klu zi ja, obra zov na i so ci jal na.

-Neo p hod no je da de ca ko ja ro |e wem mo `da ni su ima la jed na ke {an se kao osta li, u|u u pro ces obra zo va wa i ukqu ~e wa u za jed ni cu. U Sr bi ji je si ro ma {no sva ko ~e tvr to de te, wih 140.000, i ne ma ju obez be |e ne ni osnov ne po tre be, te se ova kvi cen tri mo ra ju gra di ti i raz vi ja ti i o de ci se mo ra mi sli ti sva ki dan- po ru ~io je Ste fa no vi}.

Ape lo vao je na sve usta no ve, fir me, po je din ce da se ukqu ~e u po mo} naj mla |i ma.

Di rek to ri ca {ko le Sla vi ca Mar ko vi} pod se ti la je da je ova usta no va raz vi ja la svoj pro gram ne sa mo kroz po {to va we za ko na ve} je is ku stvom pru `i la po dr {ku ve li kom bro ju ko ri sni ka i ini ci ra la pro me ne mno gih aka ta ko ji se ti ~u pra va de te ta. Po zva la je po je din ce i lo kal ne za jed ni ce da ukqu ~e u in klu ziv ne pro gra me de cu ko ja wi ma ni su bi la ob u hva }e na.

Ste fa no vi} je do bio i po klon, sli kar sko de lo jed nog od |a ka. De le ga ci ja se po tom pre me sti la u O[ „So wa Ma rin ko vi}” gde je odr `a na sed ni ca Od bo ra o prak si i iza zo vi ma in klu ziv nog obra zo va wa u Sr bi ji. А. Јe ri ni}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 12 ~a so va Haj duk Veq ko va 5, 7 i 9, Far ma ce ut ski i Me dic nski fa kul tet, Tran sfu zi ja, stam be ne zgra de u sklo pu bol ni ce, tra fo-sta ni ce na Saj mu, „Sa jam 2” i „Sa jam 3”, ho tel „Sa jam”, od 8 do 13 ~a so va ko wi~ k i klub „Gra n i ~ ar” i ben zin ske pum pe „Mi nut” i „Mi nut le vo” na auto pu tu.

Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 ~a so va Ca ra Jo va na Ne na da, No va uli ca i Sa bo \er |a.

Be o ~in: od 8.30 do 12 ~a so va Du nav ska, Pe tra Ko ~i }a i 29. no vem bra 25-29.

Pe tro va ra din: od 8.30 do 11.30 ~a so va deo vi kend na se qa Ali be go vac od ka fa ne „Ba ru tan” ka Ka ra ga ~i.

Ka}: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma.

Su tra: No vi Sad: od 9 do 12 ~a so va Ki sa~ ka od Ra {ke do kra ja Ha xi \e ri na i Sen tan drej ski put 2-10 i od 8 do 12 ~a so va Jo va na Hra ni lo vi }a 53 i 57. ^e re vi}: od 8.30 do 12.30 ~a so va deo na se qa Ba re uz put ka Ba no {to ru.

Be ge~: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa od Ivaw dan ske uli ce ka Ba~ koj Pa lan ci.

Fu tog: od 8 do 12 ~a so va crp ke DTD, pred u ze }a „Ga vri}” i „Tu pa wac”, `i vi nar ska far ma, „Maj ki}”, „Plan ta”, far ma go ve da, {qun ka ra na ka na lu i „Oba dov”.

Ve ter nik: od 10 do 13 ~a so va No vo sad ski put 29-41 i 78106, Du nav ska 1-2B, No va 35, Alek san dr Sa {e Po po vi }a 2-8 i 1-5 i T. J. La pi da 1-5 i 4.

Ka}: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma.

Bi lo je mno go stra sti u po ku {a ji ma opo zi ci je da sa zna za {to je sed ni ca ka sni la dva sa ta. I dok je pred sed nik Skup {ti ne dr Si ni {a Se vi} tvr dio ka ko su u pi ta wu teh ni~ ki raz lo zi, {ef od bor ni~ ke gru pe „Iz bor za bo qi No vi Sad – Bo jan Paj ti}“ Bo `i dar Pro ti} upi tao je da ni je raz log to {to je DSS tra `io me sto {e fa sa o bra }aj ne in spek ci je.

Ovu tvrd wu ne gi rao je za me nik gra do na ~el ni ka Bor ko Ili}. ma, od go vor nost de li i pre ba cu je na Skup {ti nu gra da. Do za kqu ~e wa ovog bro ja na {eg li sta, od lu~ivalo se o no vim ka dro vi ma u {kol skim, uprav nim i nad zor nim od bo ri ma i pred lo zima za vr {i o ce du `no sti di rek to ra Po zo ri {ta mla dih (dr Mi lo{ Sa vin) i Ste ri ji nog po zor ja (Se li mir Ra du lo vi}).

S. Kr sti} DA NAS U KAR LOV CI MA

Op {ti na obe le `a va sla vu Sla va Srem skih Kar lo va ca, Sa bor sve tog ar han ge la Mi ha i la, bi }e da nas obe le `e na mo li tve no u Sa bor noj cr kvi Sve tog oca Ni ko la ja. Sve ta li tur gi ja po vo dom Aran |e lov da na u ka te dral nom kar lo va~ kom hra mu po ~i we u 9.30 sa ti. U okvi ru li tur gi je bi }e pre re zan slav ski ko la~ i `i to.

Kum sla ve je ~lan Op {tin skog ve }a Sa {a Na kov.

Z. Ml.

Pro mo ci ja ro ma na „Kraq tu ge” Pro mo ci ja ro ma na „Kraq tu ge” spi sa te qi ce Sne `a ne Ili} bi }e odr `a na su tra, u 19 sa ti, u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska1.

U~e stvu ju Ve ri ca Se ki rar ski, Ta wa Vu ki ~e vi}, Ste fan Lan {~u {ki kao i autor ka.

L. R.

^LA NO VI JE DIN STVE NE SR BI JE ZA PA LI LI SVE ]E U CEN TRU

Se lek tiv na ha {ka prav da

Sim bo li~ nim pa qe wem sve }a ju ~e su, kraj Mi le ti }e vog spo me ni ka, ~la no vi Je din stve ne Sr bi je is ka za li ne za do voq stvo pre ma od lu ci Ha {kog tri bu na la ko jom su oslo bo |e ni hr vat ski ge ne ra li An te Go to vi na i Mla den Mar ka~. Pred sed nik Grad skog od bo ra ove par ti je Sr |an Kru `e vi} ka zao je da je ovim ~i nom oda ta po ~ast qu di ma ubi je nim u ak ci ji „Olu ja”, na vo de }i da je Ha {ki tri bu nal

pao na is pi tu prav de, ko ju spro vo di se lek tiv no.

- Zah te va mo od Re pu bli ke Sr bi je da po dig ne op tu `ni cu za ge no cid i et ni~ ko ~i {}e we nad Sr bi ma pro tiv hr vat skih ge ne ra la. Tra `i mo i od In ter po la da po dig ne me |u na rod nu po ter ni cu. Sma tra mo da je zlo ~in zlo ~in, a za mno go ma we zlo ~i ne srp ski ge ne ra li su u }e li ja ma Tri bu na la- po ru ~io je Kru `e vi}.

A. J.

USKO RO RE NO VI RA WE DE LA O[ „JO VAN DU ^I]”

Se dam mi li o na za ma lu {ko lu

U~e ni ci Osnov ne {ko le „Jo van Du ~i}” u Pe tro va ra di nu ne }e vi {e mo ra ti da idu u uda qe nu {ko lu, jer je Grad iz dvo jio se dam mi li o na di na ra za re no vi ra we ta ko zva ne ma le {ko le, ko je se na la zi u Ma li no voj uli ci.

Da bi po ~e lo re no vi ra we, tre ba lo bi pr vo ras pi sa ti ten der za ra do ve, pa iza bra ti do ba vqa ~a, te on da pri o nu ti na po sao.

Po mo} na {kol ska zgra da ni je funk ci o nal na ve} go di nu da na zbog o{te }e wa na do tra ja lom kro vu ko ji pro ki {wa va, zbog ~e ga de ca iz tog de la Pe tro va ra di na ne mo gu da bo ra ve u svo jim u~i o ni ca ma. Na pu tu do dru gog {kol skog objek ta u Pre ra dov }e voj , ma li {a ni mo ra ju da pre |u i

glav nu uli cu, ko jom sva ko dnev no pro la ze {le pe ri.Od ovog nov ca mo }i }e da se ob no vi ~i tav krov i okre ~i {ko la ka ko bi u~e ni ci ni `ih raz re da mo gli da se vra te u wu i tu po ha |a ju na sta vu.

- To je za i sta hit no, jer ovim uli ca ma sva kog da na ide vi {e od sto ti nu ma lih |a ka, a tu da ne pre sta no kr sta re auto mo bi li i ka mi o ni, pa za rad bez bed no sti de ce mo ra mo {to pre re {i ti ovaj pro blem, sma tra ju ro di te qi.

Ina ~e, `i te qi ma iz Pe tro va ra di na su, po red ob no ve {ko le, pri o ri te ti iz grad wa tro to a ra u Uli ci Ra~ kog i u Kra ji {koj.

Q. Na.

VE ^E RAS U OGRAN KU SA NU

Ta na sko vi} o Arap skom pro le }u Pre da va we „Uzro ci, su {ti na i po sle di ce tzv. arap skog pro le }a” odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u sve ~a noj sa li Ogran ka Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti u Pla to ne u mu, Ni ko le Pa {i }a 6. Pre da va~ je prof. dr Dar ko Ta na sko vi}.

L. R.

Iz lo `ba „Pro sto ri du {e” Iz lo `ba sli ka i cr te `a Ne na da Ri sto vi }a pod na zi vom „Pro sto ri du {e” otva ra se su tra u Ga le ri ji Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti, Pla to ne um, u 18 ~a so va. Iz lo `bu }e otvo ri ti aka dem ski sli kar Du {an To do ro vi}.

L. R.

10

sreda21.novembar2012.

ДО НА ЦИ ЈА МОР МОН СКЕ ЦР КВЕ СОМ БОР СКОМ УДРУ ЖЕ ЊУ ВЕ ТЕ РА НА

Инвалидска колица и деци СОМБОР: Пред став ни ци аме рич ке ху ма ни тар не ор га ни за ци је LDS (Цр ква Ису са Хри ста све та ца по след њих да на) и Пре драг Ор лић, пред сед ник Удру же ња ве те ра на рат них ин ва ли да ра то ва 1990. го ди не, уру чи ли су је да на ест ин ва -

дру ге ак ци је ко је до во де у рав но пра ван по ло жај осо бе са по себ ним по тре ба ма – ка зао је гра до на чел ник Де лић. Пре ма ре чи ма Пре дра га Олу ји ћа, ово Удру же ње са орг ни за ци јом LDS оства ру је са рад њу од 2007. го ди не, ка да су у Сом бо ру по де ли ли 11 ин ва лид ских ко ли ца.

- С об зи ром на то да има мо јед ног рат ног вој ног ин ва ли да, оста ла ко ли ца из до на ци је по кло ни ли смо де ци ка ко би по мо гли ро ди те љи ма да мо гу јед но став ни је функ ци о ни са ти, а дво је ко ли ца усту Град ће по др жа ти све слич не ак ци је пи ли смо Хит ној хи рур лид ских ко ли ца де ци и мла дим шкој слу жби Оп ште бол ни це „Др осо ба ма са по себ ним по тре ба ма, а Ра ди вој Си мо но вић“ у Сом бо ру – пред став ни ци ма ове ху ма ни тар не об ја снио је Ор лић. Цр ква Ису са Хри ста све та ца по ор га ни за ци је за хва лио се гра до на след њих да на, јед на од број них де чел ник Сом бо ра Не ма ња Де лић.

- Ло кал на са мо у пра ва по др жа ва но ми на ци ја про те стант ске цр кве све ова кве ху ма ни тар не ак ци је ко је на ста лих у САД, по зна ти ја је по су на до бро бит оних ко ји има ју по - име ну Мор мон ска цр ква чи ји је тре бу да их ко ри сте, а на жа лост тре нут но нај и стак ну ти ји члан си због те шке си ту а ци је са ми ни су би - гур но Мит Ром ни, пред сед нич ки ли у мо гућ но сти да та ква по ма га ла кан ди дат Ре пу бли кан ске стран ке у се би при ба ве и учи не свој жи вот САД, ко ји је на ово го ди шњим из бо ква ли тет ни јим. За хва љу јем се до - ри ма пре тр пео по раз од Ба ра ка на то ри ма и Град ће по др жа ти и све Оба ме. М. Ми ље но вић

ХУ МА НОСТ БЕ ЧЕ ЈА ЦА СЕ ШИ РИ ВАН ГРА НИ ЦА ОП ШТИН СКОГ АТА РА

Типурићев дрес бечејском Типурићу БЕЧЕЈ: Чла но ви Феј сбук гру пе „Сло бод но вој во ђан ско раз ми шља ње“ из Бе че ја по кре ну ли су ини ци ја ти ву да се по мог не су гра ђа ни ну Иштва ну Ер де гу (51), ме ђу Бе чеј ци ма по зна ти јем по на дим ку Ти пу рић, и већ су сти гле пр ве кон крет не ре ак ци је.

- Ху ма ни тар на ак ци ја је на и шла на по зи ти ван од јек ме ђу Бе чеј ци ма, али се ши ри и ван гра ни ца оп штин ског ата ра, чак и Ср би је. Јер, го сти ми ну лог Отво ре ног пр вен ства Бе че ја у сто ном те ни су из Ђа ко ва, по што су се упо зна ли са ак ци јом пу тем сним ка на Ју тју бу „Са ми и ни чи ји 2“ ауто ра Да не та Ман ди ћа, при ло жи ли су нов ча ни део, али и не из мер но об ра до ва ли Иштва на Ер де га ти ме што су му по кло ни ли дрес Јер ка Ти пу ри ћа, бив шег фуд ба ле ра Иг ма на из Ко њи ца, За гре ба, зе нич ког Че ли ка и сплит ског Хај ду ка, за ко ји Ер дег де це ни ја ма на ви ја. У по клон па ке ту су се на шли још мо но гра фи ја сплит ских „би лих“ „Тро феј Мар ја на“, клуп ска знач ка и још по не ка сит ни ца, ре кли су нам чла но ви

гру пе „Сло бод но вој во ђан ско раз ми шља ње“. Ка да су, пак, Ер де го ви су гра ђа ни у пи та њу, пр во је са ку пљен но вац за ку по ви ну два ку би ка огрев ног др ве та, а вла сник др ва ре „Ми ги“ је „гра тис“ до дао још по ла ку би ка. Сва ко днев но при сти жу обу ћа, оде ћа, ду го трај на хра на...

- У „Ти пу ри ће вом фон ду“ се са да на ла зи око 5.000 ди на ра и за тај из нос ће му се ку пи ти хра на, ко ја му је са да нај по треб ни ја и мо же да сто ји ду же вре ме. Осе ћа мо да је ак ци ја у за ма ху и оче ку је мо но ви при лив нов ча них при ло га, али и то пле оде ће, ће ба ди, огре ва, ра зних на мир ни ца... Љу ди до бре во ље мо гу све же ље не ин фор ма ци је у ве зи до на ци је Иштва ну Ер де гу – Ти пу ри ћу до би ти од Да не та Ман ди ћа на број 064/1046666, а роб не до на ци је се мо гу до не ти у Цен тар за мла де, Глав на ули ца 47. Ак ци ју смо пр во бит но оро чи ли од 6. до 26. но вем бра, али ако и ка сни је при стиг не не ки при лог, би ће му, сва ка ко, уру чен, до да ли су бе чеј ски ху ма ни тар ци. В. Јан ков

Такмичење средњошколаца НОВИ БЕЧЕЈ: Сви уче ни ци

Сред ње шко ле у Но вом Бе че ју од ју че, па до пет ка, мо гу се при ја ви ти на так ми че ње у кре и ра њу power point пре зен та ци је на те му афир ма ци је вред но сти мул ти кул тур ног дру штва и као пр ву на гра ду осво ји ти фо то а па рат. Ђа ци, свих на ци о нал них при пад но сти, има ће при ли ку да у ин фор ма тич ком ка би не ту Сред ње шко ле, уз при су ство чла но ва про јект ног ти ма и струч ног ли ца, на што кре а тив ни ји на чин из ра де пре зен та ци је ко је има ју за циљ

афир ма ци ју вред но сти мул ти кул тур ног дру штва. Тај ним гла са њем свих уче сни ка про јек та би ће ода бран нај бо љи рад ко ји ће би ти на гра ђен фо то а па ра том. За ин те ре со ва ни за уче шће у так ми че њу мо гу се при ја ви ти до пет ка, у кан це ла ри ји се кре та ра шко ле. Овај про је кат, под на зи вом “Не ма раз ли ке”, ре а ли зу је Ху ма ни тар ни цен тар “Сун цо крет”, уз по др шку По кра јин ског се кре та ри ја та за обра зо ва ње, упра ву и на ци о нал не за јед ни це. Ж. Б.

vOJvOdinA

dnevnik

СМЕ ЊЕН УХАП ШЕ НИ ПРЕД СЕД НИК ОП ШТИ НЕ ПЕ РА МИ ЛАН КОВ

Миле Тодоров на челу Нове Црње НОВА ЦРЊА: Но ви пред сед ник сред њо ба нат ске оп шти не Но ва Цр ња је Ми ле То до ров из Срп ске Цр ње, до са да шњи пред сед ник Скуп шти не оп шти не и функ ци о нер Со ци ја ли стич ке пар ти је Ср би је, са зна је “Днев ник”. То до ров је за пр вог чо ве ка но во цр њан ске оп шти не име но ван на пре кју че ра шњој сед ни ци ло кал ног пар ла мен та, ме сец и по да на на кон што је до ју че ра шњи пред сед ник Пе ра Ми лан ков (ДС) ухап шен и при тво рен због сум ње да је у ви ше на вра та при мио ми то од вла сни ка не ко ли ко фир ми, као и да је по чи нио кри вич но де ло зло у по тре бе слу жбе ног по ло жа ја у са и звр ши ла штву. То до ров је ју че по твр дио за наш лист да ће убу ду ће оба вља ти функ ци ју пред сед ни ка оп шти не и да је ус пео да ује ди ни де мо кра те и на пред ња ке, јер су ње гов из бор по др жа ле ко а ли ци је оку пље не и око Де мо крат ске стран ке и око Срп ске на пред не стран ке.

Но ви пред сед ник Но ве Цр ње Ми ле То до ров

- На сед ни ци Скуп шти не оп шти не, ко ја је про те кла у нај бо љем ре ду, за мој из бор гла са ло је 22 од укуп но 25 од бор ни ка. Је дан од бор ник ни је гла сао, дру ги је био уз др жан, а тре ћи је гла сао про тив мог

име но ва ња – из ја вио је То до ров и до дао да је за пред сед ни цу ло кал ног пар ла мен та, на кон што је он под нео остав ку, иза бра на Да ни ца Стри че вић из СНС. Но ви пред сед ник оп шти не је ка зао да је сме на Пе ре Ми лан ко ва био из ну ђен по тез јер ни ме сец и по да на од хап ше ња он ни је пу штен да се бра ни са сло бо де.

- Че ка ли смо не ко вре ме да ви ди мо шта ће се де си ти. При твор се очи глед но оду жио и мо ра ли смо да ре а гу је мо, по го то во јер се бли жи пе ри од за усва ја ње оп штин ског бу џе та за на ред ну го ди ну, па мо ра мо омо гу ћи ти све да оп шти на не сме та но функ ци о ни ше – ре као је То до ров. Пе ра Ми лан ков је ли шен сло бо де по чет ком ок то бра у ак ци ји при пад ни ка Упра ве кри ми на ли стич ке по ли ци је МУП-а Ср би је и По ли циј ске упра ве Зре ња нин. Од мах по сле то га, ка ко је за “Днев ник” по -

НА ДАН ДЕ ТЕ ТА У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ

Помоћ породици са шесторо деце

СТАРА ПАЗОВА: Свет ски дан де те та у ста ро па зо вач кој оп шти ни обе ле жен је уру че њем ху ма ни т ар не по мо ћи по ро ди ци Кор мош, у Ста рој Па зо ви, у ко јој жи ви пе то ро од ра слих и ше сто ро де це. У не што ви ше од 40 ква драт них ме та ра ста на, на углу Ка ра ђор ђе ве и Хвје здо сла во ве ули це, ко ји је ба ка Дра ги ца, пен зи о ни са на по моћ на рад ни ца ста ро па зо вач ке гим на зи је до би ла од сво је шко ле, жи ве њен син Пи шта и сна ха Пи ро шка, са ма ло лет ном де цом де вој чи ца ма Да ни је лом (12), Дра га ном (10), Сте фа ном (7) и Бо ја ном (2), те де ча ци ма Сте фа ном (5) и нај мла ђим Јо шком од 7 ме се ци, а ту су и Пи шти на бра ћа Ја ро слав и Ми ро слав, тек по вре ме но за по сле ни. Пен зи ја ба ке Дра ги це и пла та та те Пи ште ко ји ра ди у мли ну „Па но ни ја про ме та“ у Ста рој Па зо ви и деч ји до да так за че тво ро де це, при хо ди су од ко јих ова по ро ди ца жи ви па су би ли при ну ђе ни да за тра же по моћ оп шти не, ко ју је по ро ди ци Кор мош, баш због де це, уру чио пред сед ник оп шти не Ста ра Па зо ва Ђор ђе Ра ди но вић, са са рад ни ци ма.

- По ро ди ца те шко жи ви, али хва ла Бо гу има до ста де це, а зна мо ко ли ко је на та ли тет у Ср би ји ма ли. За то ће мо по мо ћи сва кој по ро ди ци са де цом, ако јој је по моћ по треб на. У оп шти ни Ста ра Па зо ва не ће мо до зво ли ти да се ико смр за ва и бу де гла дан -ис та као је Ра ди но вић, об ја снив ши да је оп шти на по ро ди ци Кор мош

VESTI Десета акција давања крви БЕЧЕЈ: Последња овогодишња акција добровољног давања крви у Бечеју одржаће се данас од 8 до 12 сати у сали за пробе Градског позоришта Бечеј. Биће то јубиларни десети пут ове године да мобила екипа Завода за трансфузију крви Војводина долази у највећи потиски град и прикупља драгоцену течност.

- Данашњом акцијом завршавамо овогодишњи циклус добровољног давања крви. Већ сада можемо да констатујемо задовољство одзивом суграђана, поготово у категорији оних који су први пут дали крв. Јер, прошле године их је било 67, а ове, пре данашње акције, 108. Иначе у минулих девет акција прегледано је 1.245, а крв је дало 1.136 житеља Бечеја - рекао је активиста Општинског одбора Црвног крста у Бечеју Невен Андрић. В. Ј.

Збор грађана

БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО:

По ро ди ца Кор мош за хвал на на по мо ћи

обез бе ди ла две то не угља, три кре ве та на спрат и да ће ма ли Сте фан (5) о тро шку оп шти не би ти упи сан увр тић, а по ро ди ца Кор мош би ти на спи ску по ро ди ца из ове оп шти не ко је ће па ке те хра не до би ја ти то ком це ле зи ме. Пред с ед ник ста ро па зо вач ке оп шти не је об ја снио да су по др шку овој ху ма ној ак ци ји пру жи ли и Ате ље „Ан тре“ из Ста ре Па зо ве, ко ји је обез бе дио под не обло ге за стан по ро ди це Кор мош, фир ма „Макс спорт“, ко ја је де ци обез бе ди ла јак не и зим ску обу ћу и „Ме ди ус“, ко ји је обез бе дио па кет хра не и сред ста ва за хи ги је ну. Пи ро шка Кор мош је за хвал на за по моћ ко ју је оп шти на Ста ра Па зо ва обез бе ди ла, ка ко

ре че по себ но због де це, јер до са да ни су ни од ко га ни шта до би ли, сем што су при ма ли пар ме се ци со ци јал ну по моћ док Пи шта ни је ра дио, а де ци сва ки дан не што тре ба. Уред ни и ле по вас пи та ни, ка ко смо чу ли и од ком ши ја, ма ли ша ни бри ну јед ни о дру ги ма, а ма ли Сте фан је сво је за до вољ ство да ро ви ма из ра зио та ко што је пред сед ни ка по слу жио оми ље ним слат ки ши ма. Пред с ед ник оп шти не Ста ра Па зо ва је на ја вио да ње го ви са рад ни ци сва ко днев но от пре ма ју по моћ по јед ној си ро ма шној по ро ди ци у оп шти ни, у из но су од 10 до 30 хи ља да ди на ра и да је та ко об у хва ће но већ њих пе де се так, а угаљ, ко ји је ис по ру чу је. А. Ма ли

Ноћ позоришта у Апатину

АПАТИН: Апа тин се пр ви пут укљу чио у ма ни фе ста ци ју Ноћ по зо ри шта па су та ко у До му кул ту ре Оп штин ског кул тур ног цен тра одр жа не две пред ста ве. Пр во је из ве де на деч ја пред ста ва „Ко је сме стио ву ку“ у из во ђе њу чла но ва КУД „Ле меш“ из Све то за ра Ми ле ти ћа, а по том и ка ба ре „Жен ски раз го во ри“ у из во ђе њу Драм ског сту ди ја Оп штин ског кул тур ног цен тра Апа тин. Улаз за обе пред ста ве био је сло бо дан, а по зо ри ште је по се тио ве ћи број ка ко мла дих та ко и ста ри јих Апа ти на ца. Ј. П.

твр дио за ме ник пред сед ни ка оп шти не Бра ни слав Да мја нов, ко а ли ци о ни парт не ри ко ји чи не оп штин ску власт одр жа ли су са ста нак на ко ме је раз ма тра на но во на ста ла си ту а ци ја. Та да је од лу че но да се Ми лан ков не сме њу је све док се не ви ди ко ли ко ће би ти за др жан у при тво ру, а за ме ник пред сед ни ка је до даљ њег пре у зео ње го ву ду жност. У ме ђу вре ме ну, по је ди ни ме шта ни оп шти не Но ва Цр ња, сма тра ју ћи да је Ми лан ков не вин, одр жа ли су у Срп ској Цр њи ми тинг по др шке ухап ше ном пред сед ни ку. В.д. ди рек то ра ЈП “Спорт ски објек ти” Ани ца Га врић ка за ла је та да да су се ми тин гу ода зва ли они ко ји ни су за бо ра ви ли све до бро што је Ми лан ков учи нио за ову ло кал ну са мо у пра ву, док је Бра ни слав Да мја нов, ина че и пред сед ник Оп штин ског од бо ра ДС, ис та као да су се гра ђа ни спон та но оку пи ли. Ж. Ба ла бан

Епи скоп срем ски Ва си ли је у то ку цр кве не слу жбе

НА КОН 60 ГО ДИ НА

Павловци добили цркву

ПАВЛОВЦИ: На кон ви ше од 60 го ди на, у се лу Па влов ци ма, нај ма њем у рум ској оп шти ни, са око 500 ста нов ни ка, из гра ђе на је цр ква. Иде ја да се са гра ди цр ква у Па влов ци ма по кре ну та је 2007. го ди не, али ње на ре а ли за ци ја је за по че та че ти ри го ди не ка сни је, 2011. го ди не, удру же ним сна га ма Цр кве не оп шти не, Ме сне за јед ни це, број них до на то ра, ме шта на и про те Јо ва на Јо ви чи ћа, ко ји је на че лу гра ђе вин ског од бо ра за из град њу ове цр кве. Епи ском срем ски Ва си ли је је одр жао цр кве ну слу жбу са рум ским све ште ни ци ма и на гла сио да је за сва ко се ло нај бит ни је да има сво ју бо го мо љу. При ли ком ове слу жбе, осве шта на су два кр ста, и са да у хра му Све тог Ни ко ла ја мо гу да се оба вља ју пра во слав ни вер ски об ре ди. Осве шта ва њу ова два кр ста при су ство ва ли су и број ни пред став ни ци рум ске ло кал не са мо у -

пра ве, а пр ви чо век рум ске оп шти не Го ран Ву ко вић ис та као је да су по мо гли ко ли ко су мо гли ма те ри јал но да се ова све ти ња по диг не и да, на ве ли ко за до вољ ство свих при сут них, са да по сто је основ ни усло ви за вер ске об ре де и слу жбе.

-Ан га жо ва њем про те Јо ва на и ње го вим за ла га њем ус пе ли смо да са ку пи мо зна чај ну сво ту нов ца ко ја је омо гу чи ла ре а ли за ци ју иде је од пре пет го ди на. Оно што са да сле ди и пред ста вља нај ве ћи иза зов је на бав ка зво на. Зво на су из у зе зно ску па, јер пред ста вља ју трај ну ин ве сти ци ју на гра ђе ви ни и мо ра ју би ти вр хун ског ква ли те та, та ко да ми већ кра јем ја ну а ра, по чет ком фе бру а ра на ста вља мо ак ци ју при ку пља ња нов ча них сред ста ва - до да ла је чла ни ца ини ци ја тив ног од бо ра Сне жа на Бо ја нић-Сто јић. М. Ма ру шић

Информације о раду Савета месне заједнице и финансијском стању Месне заједнице, евентуалном увођењу месног самодоприноса и актуелној проблематици водоснабдевања у селу биће теме о којима ће се говорити на предстојећем Збору грађана у Бачком Петровом Селу.

- Збор грађана смо заказали за петак 23. новембар, у 18 сати. Како је дневни ред врло актуелан, очекујемо да ће се нашем позиву одазвати велики број мештана и зато ће се Збор грађана одржати у Дому културе - рекао нам је секретар Месне заједнице Бачко Петрово Село Золтан Киш. В. Ј.

Слава у Мокрину

МОКРИН: У Мокрину је јуче и данас организована дводневна прослава варошке славе - Сабор светог архангела Михаила, познатијег као Арандјеловдан. Тим поводом организован је низ манифестација.

- Свечаност је започела вечерњем у цркви, а после тога је било књижевно вече у библиотеци, где је Дубравка Миленковић представила своју књигу „Мелем песме”. Даринка Маљугић је проглашена за најбољег библиотекара Србије. данас је дан сабора, па ће у цркви бити литургија, после тога у Варошкој кући је традиционално резање славског колача, након чега следи отварање самосталне изложбе слика др Зорана Србљина - рекао је председник МЗ Горан Думитров. Данас ће се, у поподневним сатима, представити деца спортисти свих категорија са својим достигнућима, а након тога планиран је коктел и пројекција филма. А. Ђ.

dru[tvo

dnevnik

NAJ MA WE 400.000 SI RO MA [NE DE CE U SR BI JI

Ne ma {ti na i na si qe ugro `a va ju ma li {a ne Sr bi ja ovo go di {wi Svet ski dan de te ta i Me |u na rod ni dan pre ven ci je zlo sta vqa wa i za ne ma ri va wa de ce do ~e ku je s bli zu 400.000 de ce ko j a `i v e u si r o m a { tvu i ogrom n im pro c en t om ma l i {a na ko ji ma pre ti na si qe sa svih stra na.

Po po da ci ma Mi ni star stva ra d a, za p o { qa v a w a i so c i jal n e po l i t i k e, go t o v o 400.000 de ce pri ma de~ ji do da tak pa se sa mim tim sma tra si ro ma {nim. Dru ge pro ce ne

ja, a za t im Tu ` i l a { tvo i cen tri za so ci jal ni rad. Sek su al no na si qe nad de com, po ka z u j u po d a c i tog cen t ra, uglav nom po ~i we u osmoj go di ni, od pe to ro zlo sta vqe ne de ce ~ak ~e ti ri su de voj ~i ce, u 38 slu ~a je va na si qe pri ja vqu je sa ma `r tva, od no sno de te, a u 29 slu ~a je va to ~i ni maj ka, dok sa mo u pet od sto slu ~ a j e v a to ~i n e qu d i iz okru `e wa.

Vi {e od po lo vi ne de ce u Sr bi ji uz ra sta 11 go di na i

sreda21.novembar2012.

11

RAK DE BE LOG CRE VA ME \U NAJ U ^E STA LI JIM MA LIG NI TE TI MA EVRO PQA NA

Ra no ot kri va we pro me na za u sta vqa bo lest

Rak de be log cre va je je dan od naj u ~e sta li jih ma lig ni te ta. Sva ke go di ne u Evro pi se di jag no sti ku je vi {e od 450.000 slu ~a je va ove bo le sti ko ja se pod jed na ko ja vqa i kod mu {ka ra ca i kod `e na, a na `a lost sva ke go di ne oko 230.000 oso ba umre od ovog ma lig ni te ta. Po da ci po ka zu ju da je pre `i vqa va we na kon pet go di na, kod onih ko ji ma je di jag no za po sta vqe na u ra nom sta di ju mu pre ko 90 od sto, dok je pe to go di {we pre `i vqa va we oso ba kod ko jih je di jag no za po sta vqe na u ka snom sta di ju mu ma we od 10 od sto. U Sr bi ji se sma tra da go di {we obo li vi {e od 3.500 qu di, dok oko 2.600 oso ba go di {we iz gu bi bit ku sa ovim ma lig ni te tom. ^i we ni ce ja sno po ka zu ju da ako se bo lest di jag no sti ku je na vre me i uko li ko se pri me wu je stan dard na ne ga i te ra pi ja za le ~e we obo le lih, rak de be log cre va mo `e u}i u re mi si ju. Uko li ko se ne po boq {a ni vo sve sti o ovom pro ble mu, na ~i nu di jag no sti ke i le ~e wa, mo `e mo o~e ki va ti zna ~a jan po rast no vih slu ~a je va u na red nim go di na ma. Pro ce wu je se da }e se do 2030. go di ne broj no vo o bo le lih od ra ka de be log cre va po ve }a ti vi {e ne go du plo. Na ne dav nom sa stan ku u Evrop skom par la men tu u

Bri se lu Evrop ska ne pro fit na or ga ni za ci ja „Euro pa Ko lon” pro mo vi sa la je svo ju Be lu kwi gu - Okvir za una pre |e we is ho da ra ka de be log cre va. U pri pre mi do ku men ta u~e stvo va lo je 20 udru `e wa ~la ni ca ove or ga ni za ci je, iz me |u osta lih i Udru `e we pa ci je na ta obo le lih od ra ka de be log cre va i je tre iz Sr bi -

ko je, na pri mer, ja sno usta no vqe na po ve za nost go ja zno sti sa ra kom de be log cre va, me |u tim jed no od tro je de ce u Evro pi je go ja zno pa se na vla de ze ma qa ape lu je da u~i ne ve }e na po re ka ko bi pod sta kle zdrav na ~in `i vo ta sta nov ni {tva.Do stup nost te ra pi je sva ka ko je va `an seg ment u le ~e wu, ali pri me }e no je da

^etvorogodi{wi pro je kat Voj vo |an ska aka de mi ja na u ka i In sti tut za on ko lo gi ju Voj vo di ne su ima li ~e tvo ro go di {wi pro je kat ra nog ot kri va wa ra ka de be log cre va ko ji se spro vo dio u In |i ji, Ru skom Kr stu ru, Ka wi `i i Ba~ kom Pe trov cu. Pre ko 8.000 qu di je pre gle da no, na |en je od re |en broj po zi tiv nih, ope ri sa ni su i wi ma je ili ot klo we na po ja va ra ka ili su bo le sni ci kod ko jih su na |e ne ma lig ne pro me ne u po ~et noj fa zi iz le ~e ni. je. Be la kwi ga po sta vqa mi ni mum stan dar da za put od po di za wa ni voa sve sti pre ko po sta vqa wa di jag no ze do le ~e wa i ne ge ka ko bi se po boq {a la ne sa mo pre ven ci ja ve} i le ~e we obo le lih od ra ka de be log cre va u Evro pi. „Euro pa Ko lon„ sma tra da su neo p hod ne pro me ne u ne ko li ko seg me na ta: me wa ti svest qu di o ra ku, jer su is tra `i va wa ja sno po ka za la da mno gi fak to ri na ~i na `i vo ta di rekt no uti ~u na raz voj ra ka. Ta -

je si tu a ci ja u ze ma qa ma ~la ni ca ma ove or ga ni za ci je ta kva da su le ko vi pr vi na uda ru ka da se zdrav stve ni sek tor su o ~a va sa fi nan sij skim po te {ko }a ma i ka da je po treb no da se pra ve re zo vi. Uz to pro ces re gi stra ci je le ko va po ne kad je dug i vi {e od {est me se ci.

Po se ban zna ~aj za ra no ot kri va we ra ka de be log cre va da je se i skri nin gu ko ji se sa da spro vo di u sa mo se dam ze ma qa EU. Po in for ma ci ja ma do bi je nim iz Mi ni star -

stva zdra vqa, skri ning na rak de be log cre va u Sr bi ji tre ba da za po~ ne od 2013. go di ne, ali su de }i po to me da smo ova kve na ja ve ima li i pret hod nih go di na, osta je pi ta we we go ve re a li za ci je. Za skri nig va qa obez be di ti ne ma lu su mu nov ca, a ve }i pro ble je edu ka ci ja le ka ra i na bav ka neo p hod ne opre me.

- Skri ning je iz u zet no zna ~a jan jer we go vim spro vo |e wem se ma lig ni tu mo ri de be log cre va ot kri va wu zna ~aj no ra ni je, ve} u ope ra tiv noj fa zi, ili jo{ bo qe ot kri va ju se po li pi ~i jim ski da we se pre ve ni ra pre la zak po li pa u ma lig ne tu mo re - ka `e di rek tor In sti tu ta za on ko lo gi ju Voj vo di ne prof. dr Du {an Jo va no vi}. - Skri ning se ra di na ne ko li ko na ~i na.

Naj jed no stav ni ji je test na ot kri va wu ne vi dqi vig kr va re wa u sto li ci, pa uko li ko je ono po zi tiv no ra di se ko lo no sko pi ja. On se spro vo di me |u sta nov ni {tvom sta ro sti iz nad 45 go di na i po na vqa se sva ke dve go di ne. Dru gi na ~in je da se sta no vi {tvu iz nad 45 go di na ra di pre gled ili do weg de la de be log cre va ili ko lo no sko pi ja, od no sno pre gled ~i ta vog de be log cre va, bez ob zi ra da li ima ju po zi ti van na laz kr vi u sto lo ci.

J. Bar bu zan

[E ZDE SE TI RO \EN DAN VI SO KE VAS PI TA^ KE [KO LE U NO VOM SA DU

go vo re da je broj si ro ma {ne de ce du plo ve }i sa mo da oni nig de zva ni~ no ni su uve de ni u so ci jal ni si stem zbog to ga {to wi ho vi ro di te qi ili ne mo gu ili ne zna ju da ostva re pra vo na de~ ji do da tak. U so ci j al n o ugro ` e n im po r o d i ca ma {i rom Sr bi je de ca ko ja

go to vo 80 od sto uz ra sta 16 go di na bar jed nom u `i vo tu do `i ve lo je ne ku for mu psi hi~ kog ili fi zi~ kog na si qa, po k a z a l o je is t ra ` i v a w e “Bal k an s ka epi d e m i o l o { ka stu di ja o zlo sta vqa wu i za ne ma r i v a w u de c e”. Psi h i~ k o na si qe se uglav nom svo di na

Me di ji i etika Ve }i na vo de }ih me di ja u Sr bi ji po {tu je osnov na eti~ ka pra vi la ka da iz ve {ta va ju o de ci, po seb no o de ci `r tva ma i po ~i ni o ci ma na si qa, ali ugro `a va we pra va de te ta na pri vat nost i za {ti tu iden ti te ta je ste pri sut no, po ka za lo je is tra `i va we Fon da Uje di we nih na ci ja za de cu i Udru `e wa no vi na ra Sr bi je. Kr {e we eti ke ma we je za stu pqe no na te le vi zi ja ma jer one obi~ no ne ula ze u ri zik iz ve {ta va wa o kon kret nim slu ~a je vi ma gde su `r tve na si qa de ca, na vo di se u ana li zi ra |e noj od 15. ju la do 10. no vem bra ove go di ne, ko jom su ob u hva }e ni tek sto vi i fo to gra fi je iz se dam li sto va i pri ka zi ~e ti ri te le vi zi je. Ka da je u pi ta wu {tam pa, si tu a ci ja je dru ga ~i ja. Iako su ret ki slu ~a je vi di rekt nog ot kri va wa iden ti te ta de te ta, ko dek si se kr {e ob ja vqi va wem fo to gra fi ja i po da ta ka ko ji ga na in di rekt no iden ti fi ku ju.

Po is tra `i va wu, u vi {e od tre }i ne tek sto va o na si qu nad de com u ovom pe ri o du pre kr {en je Ko deks, po {to je di rekt no ili in di rekt no uka za no na iden ti tet de ce `r ta va. Od ukup no 1.380 tek sto va o de ci, go to vo sva ki ~e tvr ti od no sio se na na si qe nad de com, a naj pri sut ni je u me di ji ma je na si qe nad de com uop {te, na kon ~e ga sle de na si qe u {ko li i po ro di~ no na si qe.

Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti Ro do qub [a bi} re kao je da ta in sti tu ci ja ne mo `e da in ter ve ni {e pre ma me di ji ma jer bi je to mo glo do ve sti u po zi ci ju cen zo ra, ali je po zvao da se stan dar di iz Ko dek sa u~i ne ~vr {}im i ja sni jim.

– De cu tre ba ohra bri ti da nam se i sa ma ja vqa ju i ko ri ste in sti tu ci je ko je im mo gu po mo }i – iz ja vi la je po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve na Pe tru {i}. dnev no ~e sto ne ma ju ni par ~e hle ba `i ve pod stre som i u stal nom su stra hu od sva ko dne vi ce. Uslu ge na rod nih ku wi ha u Sr bi ji ko ri sti vi {e od 31.000 gra | a n a, od to g a 9.940 de ce.

Go to vo dve tre }i ne ma li {a na u Sr bi ji do `i ve lo je psi ho lo {ko ili fi zi~ ko na si qe. In cest tra u ma cen tru ne deq no se pri ja vi de set slu ~a je va sek su al nog na si qa nad de com. Naj ~e {}e su zlo sta vqe ne de voj ~i ce, ko je na si qe tr pe go di na ma. Na sil ni ci su uglav nom oso be iz `r tvi nog okru `e wa, u naj ve }em bro ju slu ~a je va o~e vi, za tim o~uh, hra ni teq, de da. Di rek tor ka In cest tra u ma cen tra Du {i ca Po pa di} is ti ~e da je po ra `a va ju }e {to je, i po red to ga {to zna ju za sek su al no zlo sta vqa we de te ta u po ro di ci, sa m o pet od s to gra | a n a sprem no da to pri ja vi. Ona je do da la da je naj va `ni je pri ja vqi v a w e na s i q a i da pr v a adre sa tre ba da bu de po li ci -

vi k a w e i vre | a w e de c e i ugro `a va we wi ho ve pri vat no sti. U 8,1 od sto slu ~a je va ma li {a ni su iz ja vi li da im ro di te qi go vo re da `e le da su mr tvi ili da se ni ka da ni su ni ro di li, a u 2,1 od sto su im pre t i l i no ` em ili pi {to q em. Fi z i~ k o na s i q e uglav nom se svo di na {a mar ili uda rac po zad wi ci, ali oko tri od sto de ce je pri zna lo da su bi li pre bi ja ni pe sni ca ma, tu pim pred me ti ma, da vqe ni... Ot pri li ke tre }i na de ce sve do ~i la je i o ose }a ju za ne mar no sti.

Is t ra ` i v a w e je po k a z a l o da psi hi~ ko na si qe i nad de ~a ci ma i na de voj ~i ca ma naj ~e {}e vr {i od ra sla `en ska oso ba, ~e sto i maj ka, na dru gom me stu je od ra sla mu {ka oso ba – naj ~e {}e otac, pa za tim vr { wa c i ili sta r i j a bra }a i se stre. Fi zi~ ko na si qe nad de voj ~i ca ma naj ~e {}e vr {i maj ka, a nad de ~a ci ma otac.

Q. Ma le { e v i}

Te {ka, hu ma na i ple me ni ta mi si ja [ta je lo gi~ ni je od to ga da vi so ko o bra zov na usta no va ko ja {ko lu je vas pi ta ~e za rad s ma li {a ni ma svoj Dan obe le `a va na Svet ski dan de te ta, ta ko je ju ~e Vi so ka stru kov na {ko la za obra zo va we vas pi ta ~a u No vom Sa du sve ~a no pro sla vi la ne sa mo Dan {ko le ve} i ju bi lar ni 60. ro |en dan? Sve ~a no sti su, osim stu de na ta, pro fe so ra, asi ste na ta, pred stav ni ka in stu ci ja s ko ji ma usta no va sar |u je, pri su stvo va li i pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne prof. dr Dra go slav Pe tro vi}, po kra jin ski se kre tar za na u ku, teh no lo {ki raz voj i vi so ko obra zo va we, pot pred sed ni ca Skup {ti ne Voj vo di ne Ana To ma no va-Ma ka no va, pot pred sed nik Ma ti ce srp ske prof. Ne nad Osto ji} i dru gi. Wi ma, kao i pred stav ni ku Je vrej ske op {ti ne No vi Sad uru ~e ne su po ve qe [ko le.

De lat nost za ko ju se u ovoj ugled noj {ko li tre nut no obra zu je 547 stu de na ta, ve }i nom stu dent ki wa, u Voj vo di ni ima du gu tra di ci ju jer je pr va usta no va za rad s ma lom de com osno va na jo{ 1843. u Su bo ti ci, a u No vom Sa du 1867. Vi {e na ci o nal na, mul -

Dra go slav Pe tro vi} pri ma po ve qu od di rek to ra {ko le Ste va na Fo to: R. Ha yi} Di vja ko vi }a

ti kul tur na i mul ti kon fe si o nal na Voj vo di na je jo{ ta da ima la vi{ je zi~ ka za ba vi {ta pa su, na rav no, i za ba vi qe ra di le s de com na wi ho vom ma ter wem je zi ku. Do kra ja 19. ve ka u No vom Sa du je, osim srp skog, po sto ja lo i ma |ar sko i ne ma~ ko za ba vi {te.

Vi so ka vas pi ta~ ka {ko la i da nas je po seb no po no sna na ~i we ni cu da obra zu je bu du }e stru kov -

ne vas pi ta ~e na srp skom, ma |ar skom, slo va~ kom, ali i en gle skom je zi ku i sprem na je da uve de i na sta vu i na osta lim je zi ci ma ko ji su u Voj vo di ni u slu `be noj upo tre bi, is ta kao je di rek tor [ko le mr Ste van Di vja ko vi}, i na gla sio da je VS[OV pr vi put do bio akre di ta ci ju 2007, a ove go di ne je uspe {no pro {ao i dru gi ci klus akre di ta ci je. Po vo -

PRE DA VA WE O KO MI SI JI ZA UTVR \I VA WE RAT NIH ZLO ^I NA

Za bu du} nost mla dih Pre da va we pod na zi vom “RE KOM za bu du} nost mla dih” odr `a n o je u Kul t ur n om cen t ru Zre wa ni na, a pri sut ni ma su se obra t i l i di r ek t or Voj v o | an skog gra |an skog cen tra @eq ko Sta n e t i} i so c i o l o { ki w a i ~la ni ca Ko a li ci je za RE KOM Jo va na Ko la ri}. Na kon pro jek ci je fil ma o pro {lo go di {woj kam pa wi pri ku pqa wa pot pi sa po dr {ke ini ci ja ti vi za osni va we re g i o n al n e ko m i s i j e za utvr |i va we ~i we ni ca o rat nim zlo ~i ni ma, Sta ne ti} je pod se tio na va `nost ulo ge mla dih u toj ak ci ji.

– Ulo ga mla dih je ve o ma va `na.

Oni su ti ko ji bi tre ba lo da da ju pu nu po dr {ku ini ci ja ti vi jer sve ono {to bi mo glo bi ti za o stav {ti na RE KOM-a wi ma si gur no nu di bu du} nost u ko joj im `i vo ti ne }e bi ti op te re }e ni na sle |em rat ne pro {lo sti – is ta kao je Sta ne ti}.

Jo va na Ko la ri} je na po me nu la da se po sled wih da na mo `da i naj vi {e uvi |a po tre ba za po sto ja wem me |u dr `av ne ko mi si je kao {to je RE KOM.

– Oce na je mno gih, na kon pre su de hr vat skim ge ne ra li ma An ti Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u, da `r tve ni su za do vo qe ne – na ve la je

o ma ko ri sno tri bi ne, pre da va wa i sli~ ne ak tiv no sti u pro ce su za go va ra wa za osni va we RE KOM-a odr `a va ti i u ma wim sre di na ma

Pred log za me |u dr `av nu re gi o nal nu ko mi si ju Ko a li ci ja za RE KOM oku pqa vi {e od 1.800 or ga ni za ci ja ci vil nog dru {tva i po je di na ca iz svih dr `a va na sta lih ras pa dom biv {e SFRJ. Me |u wi ma su i udru `e wa ro di te qa i po ro di ca ne sta lih oso ba, ve te ra na, no vi na ra, pred stav ni ka ma win skih et ni~ kih za jed ni ca, or ga ni za ci ja za za {ti tu qud skih pra va… Ta ko a li ci ja pred la `e da dr `a ve osnu ju ne za vi snu, me |u dr `av nu re gi o nal nu ko mi si ju za utvr |i va we ~i we ni ca o svim `r tva ma rat nih zlo ~i na i dru gih te {kih kr {e wa qud skih pra va po ~i we nih na te ri to ri ji biv {e SFRJ od 1991. do 2001. U ju nu 2011. go di ne 543.000 gra |a na iz BiH, Sr bi je, Cr ne Go re, Ko so va, Hr vat ske, Ma ke do ni je i Slo ve ni je pot pi sa lo je tu pe ti ci ju.

Jo va na Ko la ri}. – RE KOM im mo `e pru `i ti pro stor da is pri ~a ju svo ju pri ~u. RE KOM sma tram do brim me ha ni zmom upra vo iz raz lo ga {to nu di kon cept po ko jem }e u sa mom fo ku su bi ti `r tva, a ne op tu `e ni.

Je din stve ni stav svih u~e sni ka zre wa nin skog sku pa je ste da je ve -

da bi se mla di upo zna li s da qim ko ra ci ma Ko a li ci je i ukqu ~i li u ne ke od wih. Na kon pre da va wa i di sku si je s u~e sni ci ma, ak ti vi sti su na pla tou is pred Kul tur nog cen tra spro ve li ak ci ju pri ku pqa wa pot pi sa po dr {ke Ini ci ja ti vi za RE KOM. @. Ba la ban

dom ovo go di {weg ju bi le ja ob ja vqe na je i Mo no gra fi ja {ko le, pr va pu bli ka ci ja tog ti pa u we noj isto ri ji.

Na gla siv {i da je rad s de com iz u zet no va `na mi si ja, Dra go slav Pe tro vi} je is ta kao da na {a ze mqa kva li tet no obra zu je ka dro ve na naj vi {im stup we vi ma, o ~e mu sti `u i mno go broj ne po tvr de iz ino stran stva. On je uka zao na to da „Voj vo di na ne gu je me |u na rod nu ko mu ni ka ci ju i raz u me va we, po {tu ju }i svo ju tra di ci ju i spe ci fi~ no sti”.

Ana To ma no va-Ma ka no va po ru ~i la je stu den ti ma da je po sao za ko ji se ov de {ko lu ju „te `ak, ple me nit i hu man jer vi gra di te qu de”, dok je Ne nad Osto ji} iz ra zio po {to va we za vi so ku pro fe si o nal nost ko ju bu du }i vas pi ta ~i naj mla |ih sti ~u u ovoj {ko li.

Pred sed nik Sa ve ta [ko le dr Jo van Qu {ta no vi} pod se tio je na sve ko ji su ra di li i u~i li u ovoj {ko li, upo tre biv {i re ne san snu me ta fo ru „mi smo pa tuq ci na ra me ni ma di vo va”. Stu den ti su sve ~a nu aka de mi ju za ~i ni li iz van red nim kul tur no-umet ni~ kim pro gra mom.

V. ^e ki}

Po dr {ka obo le li ma od ci sti~ ne fi bro ze Da nas je Me |u na rod ni dan po sve }en po dr {ci obo le li ma od ci sti~ ne fi bro ze, ret ke i ne iz le ~i ve bo le sti od ko je tre nut no u Sr bi ji bo lu je 150 qu di. Oni su psi ho fi zi~ ki zdra ve oso be, nor mal no in te gri sa ne u dru {tve ne to ko ve, ali im je za odr `a va we `i vo ta kroz le ko ve i te ra pi ju po treb no vi {e od 50.000 evra sva ke go di ne.

– Po dr {ka zdrav stve nih in sti tu ci ja je mi ni mal na pa se po ro di ce obo le lih stal no su sre }u s ve li kim pro ble mom ka ko obez be di ti no vac za te ra pi ju – ka `e pred sed nik Udru `e wa obo le lih od ci sti~ ne fi bro ze Sr bi je Dra gan \u ro vi}. – Pre o sta je nam sa mo po dr {ka i ve ra u bo qe su tra, a obo le le da edu ku je mo o gre {ka ma ko je ne bi sme li da ~i ne to kom te ra pi je.

Ci sti~ na fi bro za je ge net ski uslo vqe na, pro gre siv na i hro ni~ na bo lest za ko ju ne ma le ka. Iza zi va je de fek tan – mu ti ran gen – ko ji uzro ku je ne pra vi lan pre nos hlo ra i na tri ju ma. To uti ~e na ote `a nu funk ci ju plu }a, je tre, pan kre a sa...

J. B.

12

sreda21.novembar2012.

PO LI CI JA RA SVE TQA VA KRI MI NAL U SRP SKOM KR STU RU

Iza re {e ta ka 12 osum wi ~e nih pre stup ni ka Sva te`a krivi~na dela po~iwena u posledwe vreme u Srp skom Kr stu ru, op {ti na No vi Kne `e vac, ra sve tqe na su i protiv osumwi~enih izvr{ilaca su podnete krivi~ne prijave, sap{teno je ju~e iz Policijske uprave Kikiinda.

U Srpskom Krsturu je, kao {to smo pisali, nedvano odr-

vi~nih dela koja se gone po privatnoj tu`bi, pri ~emu ve}inu ~ine krivi~na dela sitne kra|e, utaje i prevare.

Zbog reme}ewa javnog reda i mira u Srpskom Krsturu je za prvih devet meseci ove godine podneto 14 zahteva za pokreta we prekr{ajnog postupka, dok su tri zahteva podneta protiv

crna hronika

dnevnik

NA KON PRA VO SNA @NE PRE SU DE HR VAT SKIM GE NE RA LI MA, SA VET NIK HA [KOG TU @I O CA FRE DE RIK SVI NEN IS TI ^E

Po sto ji mo gu} nost re vi zi je pro ce sa

Osloba|aju}a presuda hrvat skim generalima pred @albenim ve}em Ha{kog tribunala jeste pravosna`na, ali postoji mogu}nost revizije procesa ukoliko bi bila otkrivena neka zna~ajna ~iwenica koja nije bila poznata tokom prethodnih postupaka, re~eno je ju~e Tanju gu u tom sudu.

– Mada je odluka @albenog ve}a kona~na, postoji mogu}nost otvarawa procedure revizije u slu~aju da bude otkrivena neka nova ~iwenica koja nije bila poznata tokom postupka pred prvostepenim ili @albenim ve}em – rekao je Tanjugu specijalni savetnik glavnog ha{kog tu`ioca Fre de rik Svi nen. – Po pravilu 119 Pravilnika o proceduri i izno{ewu dokaza, zah tev za reviziju postupka mogu}e je podneti u roku od godinu dana od dana izricawa presude.

– Pred Ha{kim tribunalom je dosad samo jednom bio pokrenut postupak revizije procesa, i to u slu~aju biv{eg oficira JNA Ve -

se li na [qi van ~a ni na – podsetila je predstavnica za {tampu Tribunala Mag da le na Spa lin ska. [qivan~anin je 2009. godine bio pravosna`no osu|en na 17 godina zatvora, ali je wegova odbrana podnela zahtev za preispitivawe te presude, pozivaju}i se na iskaz kqu~nog svedoka, penzionisanog oficira JNA Mi o dra ga Pa ni }a. @albeno ve}e je poni{tilo tu presudu po{to je zakqu~ilo da je Pani}ev iskaz kredibilan i smawilo [qivan~aninu kaznu na deset godina.

Svinen nije `eleo da komentari{e osloba|aju}u presudu An ti Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u, ali je napomenuo da su dvojica od petorice sudija jasno nazna~ila da se ne sla`u s mi{qewem ve}ine.

– Po{to je ta odluka kona~na, ne}emo komentarisati presudu.

Mo`emo da istaknemo da su se dvojica sudija jasno usprotivila stavu ve}ine – rekao je Svinen.

Gotovina je, u prvostepenom postupku, pro{le godine bio

An te Go to vi na i Mla den Mar ka~

osu|en na 24 godine zatvora, a Marka~ na 18. @albeno ve}e Tribunala je poni{tilo presudu Pretresnog ve}a i oslobodilo hrvatske generale po{to je ocenilo da nema dokaza da je po stojao udru`eni zlo~ina~ki poduhvat s ciqem uklawawa srpskog civilnog stanovni{tva iz Krajine, kao ni za to da su napa -

di na Knin, Obrovac, Gra~ac i Benkovac bili protivpravni.

Za takvu odluku Ve}a izjasnili su se predsedavaju}i sudija Te o dor Me ron (SAD) i sudije Pa trik Ro bin son (Ju`na Afrika) i Meh met Gu nej (Turska), dok su protiv bili sudije Kar mel A|i jus (Malta) i Fa u sto Po kar (Italija).

U NO VO SAD SKI VI [I SUD STI GAO SPI SAK QU DI KO JI O^E KU JU PRE VRE ME NU SLO BO DU

Srp ski Kr stur

`an zbor gra|ana, na kojem je razmatrano pitawe bezbednosti i zah te va no efi ka sni je razre{avawe problema.

Za tri meseca pripadnici PU Kikinda i Policijske stanice u Novom Kne`evcu li{ili su slobode ili odredili zadr`avawe do 48 sati za 12 lica iz Srpskog Krstura zbog osnova sumwe da su po~inili tri raz boj ni {tva, vi {e kri vi~ nih dela nedozvoqenog prelaska dr`avne granice i krijum~arewa qudi i vi{e imovinskih kri vi~ nih de la. Svim osumwi~enim istra`ni sudija je odredio pritvor do 30 dana, a me|u wima najmla|i izvr{ilac imao je samo 14 godina, navodi se u saop{tewu.

U prvih devet meseci ove go dine na teritoriji Srpskog Krstura ukupno je registrovano 27 krivi~nih dela koja se gone po slu`benoj du`nosti, od kojih je rasvetqeno 70,42 odsto krivi~nih dela s nepozna tim iz vr {i o ci ma. Ra sve tqeno je i gotovo 70 odsto kri-

roditeqa zbog propu{tawa du`nog nadzora nad maloletnim li ci ma. Osta li pre kr {a ji, zbog nasiqa nad drugim licem i nepristojnog, drskog i bezobzirnog pona{awa, izvr{eni su uglavnom u ugostiteqskim objektima ili na ulici u wihovoj blizini.

U Srpskom Krsturu su se u ovom periodu dogodile ~etiri saobra}ajne nezgode, u kojima je jedno lice te`e i jedno lak{e povre|eno, a zbog u~estvovawa u saobra}aju pod dejstvom alkohola {est lica je zadr`a nojer su u organizmu imali vi{e od 1,2 promil alkohola.

Policijski slu`benici PS Novi Kne`evac su svakodnevno prisutni na podru~ju mesne zajednice Srpski Krstur, kako u dnevnim, tako i u no}nim satima. S predsednikom op{tine Novi Kne`evac dogovoreno je da se poja~aju aktivnosti Centra za socijalni rad, Poqo~uvarske slu`be i Komunalne inspekcije.

M. Mi tro vi}

Pre i spi tu ju se zah te vi 230 osu |e ni ka – Zakqu~no s ju~era{wim danom, iz Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija novosadskom Vi{em sudu dostavqeno je obave{tewe da 230 osu|enih lica imaju pravo na amnestiju. Ti zahtevi, odnosno obave{tewa koja su do{la iz svih zatvora na teritoriji Republike Srbije, odnose se na lica kojim je u na{em sudu su|eno u prvom stepenu za dela iz nadle`nosti Vi{eg suda kao {to su razbojni{tva, ubistva, posedovawe oru`ja, promet narkotika (sem kad je re~ o organizovanim kriminalnim grupama) i jo{ neka – izjavila je ju~e za „Dnevnik„ portparolka tog suda sudija Sve tla na To mi}-Jo ki}.

Ona nagla{ava da se ti zahtevi moraju preispitati. Svaki sudija iz krivi~nog odeqewa sa svojim ve}em dobio je od re|eni broj predmeta i proverava se da li su ispuweni uslo vi za umawewe kazne i osloba|awe, odnosno da li je za pomenutim licima bila izdata poternica za izvr{ewe krivi~nih sankcija, da li su ranije osu|ivana tri ili vi{e puta, da li potpadaju u grupu krivi~nih dela koja se mogu amnesti rati...

Pa la ta prav de u No vom Sa du

Za svaku osobu se donosi re {ewe o tome koliko se kazna umawuje procentualno, koliko je to u godinama, mesecima i danima i koliki je ostatak za izdr`avawe kazne. Re{ewe se dostavqa javnom tu`iocu i osu|enom licu, koji imaju pravo `albe u roku od tri dana u smislu toga da se mo`e doneti re{ewe da se zahtev odbija.

– Trenutno, vrlo mali broj zahteva, wih desetak, stiglo je od lica koja su pravosna`no ogla{ena krivim a jo{ nisu oti{la na izdr`avawe zatvorske kazne.

Tako|e, ni broj onih kod kojih su se stekli uslovi da se odmah otpuste s izdr`avawe kazne nije veliki. Na primer, ja sam u mom ve}u do sada imala tri takva re{ewa – navodi sudija Tomi}-Joki}.

– Dobili smo informacije iz Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija u petak, a Zakon o amnestiji stupio je na snagu od pono}i tog dana pa smo tek od ponedeqka mogli po~eti da radimo.

Iz samih predmeta, posebno onih starijih, ne mo`e se videti, odnosno utvrditi da li su lica osu|ivana u me|uvremenu,

pa to povla~i vreme za dono{ewe re{ewa. Stoga se tra`e izvodi iz kaznene evidencije.

Ukoliko je neko tri puta bio osu|ivan na bezuslovne kazne, nema pravo na amnestiju, obja {wava na{a sagovornica.

– Trebalo bi da se ovi predmeti koje smo dobili iz Uprave brzo zavr{e. Mi }emo ulo`iti napor da sve bude gotovo do kraja nedeqe, a mo`emo o~ekivati jo{ mawi priliv onih najsve`ijih zahteva zbog lica kojima je po{log i ovog meseca potvr|ena presuda, kao i zbog novijih sporazuma o priznawu krivice, zapravo zahteva onih koji jo{ nisu pozvani na izdr`avawe kazne a pravosna`no su osu|eni i mo`da jo{ nekih zahteva branilaca ili okrivqenih – isti~e sudija Tomi}-Joki}.

Zbog tih procedura, u Vi{em sudu je doneto re{ewe o prekovremenom radu pa se svaki dan radi do uve~e. Svih 11 ve}a krivi~nog odeqewa uz predsednika imaju jo{ po dvoje sudija, ~lanova ve}a i rade uz pomo} saradnika. Istra`ne sudije, uz svoja de`urstva, tako|e rade na tim predmetima, a postupaju}e sudije pre podne redovno rade na zakazanim glavnim pretresima.

M. V.

OD LU KA PR VOG OSNOV NOG SU DA U BE O GRA DU

Mi la dinu Ko va ~e vi}u odobreno pu {tawe iz za tvo ra NA PRE LA ZU GRA DI NA SPRE ^EN [VERC DE VI ZA

U alu-fo li ji 100.000 evra

Carinci su ju~e na grani~nom prelazu Gradina spre~ili dvo jicu turskih dr`avqana, koji su putovali iz Nema~ke u Tursku, da u automobilu marke „be-em-ve 765” prokrijum~are 100.000 evra.

Kako je saop{tila Uprava carina Ministarstva finansija i privrede, iako su na pitawe da li imaju ne{to da prijave za carinsku kontrolu, koje im je po stavqeno na turskom jeziku, od govorili odre~no, carinici su

se ipak odlu~ili da obave de taqnu kontrolu automobila i prtqaga. Tada je ispod zadweg sedi{ta otkrivena aluminijum ska folija u kojoj je bilo 100.000 evra.

Obojici putnika je vra}en iz nos od po 10.000 evra, dok je preostalih 80.000 evra privremeno zadr`ano do okon~awa postupka, jer je od juna 2008. godine limit za iznos deviza iz zemqe po ve}an na 10.000 evra, navedeno je u saop{tewu.

(Ta njug)

– Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je ju~e odluku da se Mi la din Ko va ~e vi} pusti iz zatvora po{to ispuwava uslove za umawewe kazne po Zakonu o amnestiji – izjavila je ju~e Tanjugu portparol suda Iva na Ra mi}.

Ona je precizirala da na tu odluku pravo da ulo`e `albu u roku od tri dana imaju i Tu`ila{tvo i odbrana, a rok }e po~eti da te~e od dana kad im re{ewe suda bude uru~eno. @alba zadr`ava izr{ewe re{ewa, odnosno Kova~evi} se ne}e na}i na slobodi pre nego {to re{ewe suda postane pravosna`no.

Kova~evi} izdr`ava kaznu od dve godine zbog brutalnog prebijawa ameri~kog dr`avqanina Bra ja na [taj nha u e ra u studentskom klubu u Bostonu 2008. godine u zatvoru u Somboru, a zapo~eo ju je po~etkom 2010. godine. Prethodno je u pritvoru u Beogradu, koji mu se ura~unava u kaznu, proveo dva meseca, kao i mesec dana u Americi, iz koje je pobegao.

Kova~evi} je prakti~no odslu`io celu kaznu, a iz zatvora }e iza}i tek nekoliko

dana pre isteka pune kazne. Po re~ima Ivane Rami}, sud odlu~uje i o zahtevima za amnestirawe drugih 1.070 osu|enika

Mi la din Ko va ~e vi}

koji izdr`avaju kazne u zatvoru po presudi tog suda.

Najve}i broj osu|enika, wih 1.100, koji ispuwavaju uslove za osloba|awe dela

kazne shodno Zakonu o amnestiji, robija u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, re~eno je ju~e Tanjugu u Upravi za izvr{ewe krivi~nih sankcija. Od tog broja wih 230 mo`e se na}i na slobodi idu}e sedmice, nakon {to sud donese re{ewe o osloba|awu dela kazne shodno Zakonu, dok }e ostali biti pu{tani iz zatvora kada se za to steknu uslovi, odnosno kad odslu`e propisani deo kazne.

Iz po`areva~ke „Zabele” na slobodi se vrlo brzo mo`e na}i 190 osu|enih, od wih 870 koji podle`u amnestiji, a iz zatvora u Ni{u 150 od 680 osu|enih. U zatvoru u Vaqevu uslove za amnestiju ispuwava 200 osu|enika, u Novom Sadu 170, a u beogradskom Okru`nom zatvoru 96. Iz ostalih zatvora u Srbiji bi}e amnestiran i pu{ten na slobodu mawi broj lica.

Amnestijom je obuhva}eno oko 4.350 qudi, od ukupno oko 8.000 koji su, zakqu~no sa 17. novembrom, pravosna`no osu|eni za krivi~na dela predvi|ena za konom.

crna hronika

dnevnik INICIJATIVA UDRU@EWA JAVNIH TU@ILACA I ZAMENIKA TU@ILACA SRBIJE

Tra `e sme nu ~la no va DVT-a

^la no vi Udru `e wa jav nih ti `i la ca i za me ni ka tu `i la ca Sr bi je po ~e li su pot pi si va we ini ci ja ti ve za sme nu, od no sno za po kre ta we po stup ka ra di utvr |i va wa po je di na~ ne od go vor no sti ~la no va pr vog i stal nog sa sta va Dr `av nog ve }a tu `i la ca (DVT) iz re da tu `i la ca i za me ni ka tu `i la ca to kom re i zbo ra no si la ca jav no tu `i la~ ke

funk ci je 2009. go di ne i po to weg pre i spi ti va wa pri go vo ra oko 160 ne i za bra nih, sa op {ti lo je ju ~e Udru `e we tu `i la ca.

Do sad je 110 no si la ca jav no tu `i la~ ke funk ci je po dr `a lo ini ci ja ti vu, a po ziv da joj se pri dru `e po je di na~ nim ogla {a va wem upu }en je ka ko ~la no vi ma Udru `e wa tu `i la ca i stru~ wa ci ma u obla sti prav ne na u ke, ta ko i {i roj jav no sti.

Ini ci ja ti va je usle di la na kon {to je pre ~e ti ri me se ca Ustav ni sud Sr bi je svo jim od lu ka ma usvo jio `al be ne i za bra nih jav nih tu `i la ca i za me ni ka tu `i la ca i na lo `io DVT-u da ih vra ti na po sao, utvr div {i da „u po stup ku od lu ~i va wa o pri go vo ri ma pod no si la ca `al bi ni je

obo re na pret po stav ka da is pu wa va ju uslo ve za iz bor na jav no tu `i la~ ku funk ci ju“.

Udru `e we tu `i la ca uka zu je na to da je do sad vi {e pu ta po sta v i l o pi t a w e “utvr | i v a w a od go vor no sti ~la no va DVT-a u po stup ku re i zbo ra i pre i spi ti va wa od lu ka ne i za bra nih no si la ca jav no tu `i la~ ke funk ci je, a po do sa da {wim sa zna wi ma, osim me dij skog upo zna va wa, zva ni~ nog ogla {a va w a nad l e ` nih or g a n a ni je bi lo”.

“In ci ja ti va za utvr |i va w a po j e d i n a~ n e od g o vor no sti ~la no va Dr `av nog ve }a po kre nu ta je zbog to ga {to su svo jim ne za ko ni tim od lu ka ma po ga zi li na {a osnov na pra va i qud sko do sto jan stvo, na ~i ni li su ve li ku {te tu pra vo sud nom si ste mu na {e ze mqe, na ~i ni li su ve li ku ma t e r i j al n u {te t u svom na ro du. Ustav ni sud je po ni {tio sve od lu ke DVT-a. Zbog to ga je pre i spi ti va we wi ho ve po je di na~ ne od go vor no sti ne mi nov no. Na i me, do ne te od lu ke Ustav nog su da bez pre i spi ti va we ra da i od go vor no sti ~la no va DVT-a su be smi sle ne i da qi rad istih ~la no va DVT-a is kqu ~u ju me |u sob no po sto ja we”, na vo di se u sa op {te wu za jav nost ko je je pro sle di lo Udru `e we tu `i la ca.

Uz na po me nu da se Udru `e we tu `i la ca za la `e za in di vi du al ni pri stup od go vor no sti, iz ne ta je oce na da „ni su svi ~la no vi Dr `av nog ve }a tu `i la ca po stu pa li na jed nak na ~in i da su spor ne od lu ke uglav nom do no {e ne gla so vi ma tu `i la ca i za me ni ka tu `i la ca“.

J. J.

ZBOG NASILNI^KOG PONA[AWA UO^I SUBOTWE UTAKMICE U NI[U

Pri tvor na vi ja ~i ma iz No vog Sa da Zbog sum we da su se na sil ni~ ki po na {a li na sport skoj pri red bi, tro ji ci na vi ja ~a is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Ni {u od re dio je jed no me se~ ni pri tvor, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Ni {u.

Jed no me se~ ni pri tvor od re |en je D. J. (22) iz No vog Sa da i D. N. (22) iz Fu to ga zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la na pa da na slu `be no li ce i na sil ni~ kog po na {a wa na sport skoj pri red bi, a S. A. (25) iz No vog Sa da zbog sum we da se na sil ni~ ki po na {ao na sport skoj pri red bi, na ve li su u po li ci ji.

Oni su pred po ~e tak fud bal ske utak mi ce „Rad ni~ ki„–„Voj vo di na„ u su bo tu, 17. no vem bra, iza zva li ne re de i na pa li po li caj ce, me |u ko ji ma je je dan lak {e po vre |en, na ve li su u po li ci ji. (Tanjug)

PRIJAVE KIKINDSKE POLICIJE PROTIV PET OSOBA

Sum wi va pre pro da ja sta rog gvo `|a

Po li ci ja je pod ne la kri vi~ ne pri ja ve pro tiv Da ni je la L. (1984) iz Ru skog Se la, Zla to mi ra N. (1955), Bi ser ke N. (1961), \o ke R. (1983) i La ze R. (1979) iz Ki kin de, zbog osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ na de la ne do zvo qe ne tr go vi ne.

Po sa o p { te w e po l i c i j e, osum wi ~e ni su, sva ko za se be,

od 2010. do av gu sta 2012. go di ne, neo vla {}e no na ba vqa li i pre p ro d a v a l i se k un d ar n e si ro vi ne (sta ro gvo `|e, olo vo, ba kar, ot pad ne gu me i dru go), pred u ze }u DOO „Cen tar za re ci kla `u” iz Ki kin de, u ukup noj vred no sti ve }oj od osam mi li o na di na ra.

M. Mr.

ZBOG POKU[AJA UBISTVA U NOVOM SADU

Po tra ga za mla di }em

No vo sad ska po li ci ja tra ga za Vo ji sla vom Mi lo va no vi -

}em (22) iz No vog Sa da, ko ji je osum wi ~en za po ku {aj ubi stva.

On se te re ti da je 18. no vem bra oko 23.50 ~a so va u Uli ci Mi le ve Ma ri} na No vom na se qu is pred bro ja 26 no `em vi {e pu ta ubo No vo sa |a ni na M. \. (31) i na neo mu te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot.

Po vre |e ni No vo sa |a nin je sme {ten na Ode qe we grud ne hi rur gi je na In sti tu tu u Srem skoj Ka me ni ci.

Po li ci ja ape lu je na gra |a ne ko ji mo gu po mo }i u pro na la `e wu osum wi ~e nog da se ja ve na te le fo ne 192 ili 064/892–4055.

sreda21.novembar2012.

13

JU^E POSLE PODNE U NOVOM SADU UHAP[ENA DVOJICA MLADI]A

Iz nu da stavila li si ce No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja i pri pad ni ci spe ci jal ne je di ni ce UKP-a ju ~e oko 16 ~a so va li {i li su slo bo de mla |eg mu {kar ca zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo iz nu de.

Hap {e we je iz vr {e no u ka fi }u na Bu le va ru ca ra La za ra u No vom Sa du, a ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, po li ci ja je in ter ve ni sa la to kom pri mo pre da je vi {e de se ti na hi qa da evra.

Po la sa ta na kon hap {e wa pr vog osum wi ~e nog, po li ci ja je li {i la slo bo de jo{ jed nu oso bu. U Uli ci Bran ka Ba ji }a li si ce na ru ke sta vqe ne su mu {kar cu za ko ga se sum wa da je sa u ~e snik u ovoj iz nu di. On je uhap {en ka da je ne da le ko od svog sta na iza {ao iz auto mo bi la „be-em-ve 6” be o grad skih re gi stra ci ja. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, po li ci ja je si no} iz vr {i la i pre tres we go vog sta na.

Vi {e de ta qa o ovim hap {e wi ma o~e ku je mo u da na {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve.

N. P.

U NASTAVKU BORBE PROTIV KORUPCIJE U SUBOTICI SLOBODE LI[ENE ^ETIRI OSOBE

Jo `ef Ka sa uhap {en zbog mal ver za ci ja u Agro ban ci U na stav ku ak ci je na su zbi ja wu fi nan sij skog kri mi na la, pri pad ni ci Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je, Mi ni star stva unu tra {wih po slo va i Po li cij ske upra ve za grad Be o grad u sa rad wi s Tu `i la {tvom za or ga ni zo va ni kri mi nal, li {i li su slo bo de ne ka da {weg di rek to ra su bo ti~ ke fi li ja le Agro ban ke i pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je u vre me pre mi je ra Zo ra na \in |i }a Jo `ef Ka sa i jo{ tri oso be. Oni su uhap {e ni ju ~e uju tro zbog sum we da su u~e stvo va li u mal ver za ci ja ma pri li kom odo bra va wa i ko ri {}e wa sred sta va te ban ke, a pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da }e is tra ga po ka za ti ima li osno va za po stu pa we Tu `i la {tva.

Pre mi jer je na gla sio da pri vo |e we Ka se ne ma ni ka kve ve ze s pi ta wem na ci o nal nih ma wi na i wi ho vih pra va, ve} da je u pi ta wu bor ba pro tiv ko rup ci je.

– To ne ma ni ka kve ve ze s tim, ov de ni je bit no da li je ne ko Sr bin, Al ba nac, Ma |ar ili Hr vat, mi ne gle da mo po na ci o nal noj i po li ti~ koj pri pad no sti – re kao je Da ~i} no vi na ri ma.

Osim Ka se, ko ji je do pre dve i po go di ne bio ~lan Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, pri ve de ni su

Pe |i M. imo vin sku ko rist ve }u od 13 mi li o na evra, a na {te tu Agro ban ke.

Jo `ef Ka sa i Zo ran M. su, ka ko na vo di RTS, u do go vo ru s ra ni je uhap {e nim ne ka da {wim pred sed ni kom Iz vr {nog od bo ra Agro ban ke Du {a nom An to ni }em i we go vim sa rad ni ci ma, mi mo za ko na odo bri li tri kre di ta i pet ban kar skih ga ran ci ja, pod po voq ni jim uslo vi ma i bez ade -

Antoni} a, tada su bili prive deni i saslu{ani i wegov sin Milan, kao i saradnici Slavoqub K., Branimir U., Suad H., Vehbo P., Boban L., Milo{ U. i Bojan Z. Biv{i preds ed n ik IO Agroban ke ekskluzivno je dan uo~i hap{ewa za B-92 govori o o t om e ko je kriv za mawak od 300 miliona evra i priznao da je od banke dobio 600.000 evra.

u okvi ru „afe re Agro ban ka”, ali da is tra `ni or ga ni ra de svoj po sao.

– Ve o ma je ne za hval no u ovim vre me ni ma spe ku li sa ti o ta kvim stva ri ma. Ne ka is tra `ni or ga ni ra de svoj po sao – krat ko je pro ko men ta ri sao Du li}.

Na kon od re |i va wa me ra za dr `a va wa, li ca li {e na slo bo de }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni Tu `i la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal.

U sa op {te wu MUP-a na vo di se da }e pri pad ni ci Mi ni star stva unu tra {wih po slo va na sta vqa ju rad na ra sve tqa va wu svih ne za ko ni to sti u po slo va wu Po qo pri vred ne ban ke Agro ban ka a.d. Be o grad.

Pod se ti mo, zbog mal ver za ci ja u po slo va wu Agro ban ke 9. av gu sta je uhap{en bi v{i pr edsednik I O Agroba nke Du{an An to ni }. On je dan ranije n ap ustio S rbi ju , a uha p{en je na grani~nom pr ela zu kod S re mske Ra~e, na ulasku u zemqu. Osi m

Zbog malverzacija, 25. av gusta su uhap{en i R a d oslav Sekuli } , v l a s n ik „Habit farma”, wegov si n Du{ko S., kao i odgovorna lica u predu ze } ima „Habit f arm”, „S v is farmaci j a „ , „Svis in termedikal” , „Produkt tr ejd”, „Vestern s t aj ls”, „Luton” i „ Novi dani” Drag om ir J., Bo rk a F., Mi lan S., Br ati sl av M., Du{k o [ ., Drago va n M. i Ne na d M. Ta pre duze}a su kao pove zana lica bila ko ri sni ci kr ed ita i banka rs kih garancij a k od Agro ban ke, a wi hove neizmiren e obaveze pr em a toj banc i su ve}e od pe t i po mili jard i din ara i nad ne kima je ve } pokrenut ste~ajni postupak, dok su neka ve} likvidirana.

Tako|e, krajem oktobra, u nastavku istrage o „aferi Agrobanka” privedeni su Bojan S., ~lan IO Agrobanke, Stevan A., vlasnik „Asproma”, i Predrag V., direktor „Agrartrejda”. E. D.

Jo`ef Kasa

Pastor: Privo|ewe nema veze s politikom Predsednik Skup{tine AP Vojvodine i predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor izjavio je da privo|ewe Jo`efa Kase nema nikakve veze s politikom, niti s Kasinom nacionalnom pripadno{}u.

– Kasa nije ~lan SVM ve} dve i po godine i mislim da wegovo privo|ewe nema nikakve veze s politikom, niti s wegovom nacionalnom pripadno{}u – istakao je Pastor.

On je kazao da ga to privo|ewe nije iznenadilo jer se ve} danima, kako je rekao, „zahuktava pri~a oko Agrobanke” u kojoj je Kasa bio direktor filijale u Subotici.

Pastor je dodao da su „ju~era{wi doga|aji” delom dali odgovor onima koji su se pitali za{to dugi niz godina nije re{eno pitawe suboti~ke fabrike ve{ta~kih |ubriva „Azohem”, ~iji je vlasnik Zoran M. tako|e priveden. i we gov za me nik u Agro ban ci Zo ran M., vla snik pred u ze }a „Azo hem”, „Ma la Bo sna” i „Azo ta ra Su bo ti ca” Pe |a M. i sud ski ve {tak Mi o mir P.. Oni se sum wi ~e da su zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja pri ba vi li

wi ~i se da je u do go vo ru s Pe |om M. sa ~i nio osam la `nih pro ce na ne po kret no sti Fa bri ke za pro iz vod wu ve {ta~ kog |u bri va „Azo ta ra Su bo ti ca” i vi {e stru ko ih pre ce nio. Na taj na ~in je za po tre be Agro ban ke stvo ren pri vid obez be |e wa za vra }a we kre di ta.

Gra do na ~el nik Su bo ti ce Mo dest Du li} re kao je da je bio iz ne na |en hap {e wem Jo `e fa Ka se

kvat nih sred sta va obez be |e wa, po ve za nim pri vred nim dru {tvi ma „Azo hem”, „Ma la Bo sna” i „Azo ta ra Su bo ti ca” u vla sni {tvu Pe |e M. Sud ski ve {tak Mi o mir P., ka ko pre no si ta te le vi zi ja, sum -

BEOGRADSKA POLICIJA PRIVELA PET OSOBA ZBOG ZLOUPOTREBE POLO@AJA

Fak tu re fik tiv ne, za dru ga ri bez za ra de?

Be o grad ska po li ci ja ju ~e je, u sa rad wi s Vi {im jav nim tu `i la {tvom, li {i la slo bo de pet oso ba zbog po sto ja wa osno va sum we da su u sa i zvr {i la {tvu iz vr {i li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, sa op {te no je iz MUP-a Sr bi je.

Ka ko je na ve de no, u na stav ku ak ci je su zbi ja wa fi nan sij skog kri mi na la slo bo de su li {e ni biv {i di rek tor pred u ze }a „Di rect gro up„ Ni ko la M. (47) iz No vog Sa da i biv {i fi nan sij ski di rek tor tog pred u ze }a Dra gan G. (46) iz Srp ske Cr we. Slo bo de su li {e ni i biv {a {e fi ca ra ~u no vod stva u „Di rect gro u pu„ Ka ta ri na K. (42), di rek tor ka i su vla sni ca Omla din ske za dru ge „Ga u de a mus” Ran -

ka D. (43) i Ra de D. (55) bez for mal nog svoj stva u toj za dru zi, svi iz Be o gra da.

Sum wa da su oni iz vr {i li po me nu to kri vi~ no de lo ta ko {to su od ja nu a ra 2010. do mar ta 2011. go di ne la `no pri ka za li da je pre ko Omla din ske za dru ge „Ga u de a mus” an ga `o van ve }i broj fi zi~ kih li ca – omla di na ca za rad u ma ga cin skim pro sto ri ja ma „Di rect gro u pa„ i sa ~i ni li fik tiv ne fak tu re, na osno vu ko jih je s ra ~u na za vi snih prav nih li ca gru pa ci je „Di rect gro up„ pre ba ~e no na ra ~un omla din ske za dru ge vi {e od 7.500.000 di na ra.

U sa op {te wu se na vo di da je osum wi ~e na Ka ta ri na K. ini ci ra la pla }a we na vod no

an ga `o va nih omla di na ca svo jim pot pi som na in ter nim do ku men ti ma „odo bre we za kwi `e we i pla }a we”, na osno vu ko jih je za tim osum wi ~e ni Dra gan G., po pret hod nom do go vo ru s osum wi ~e nim Ni ko lom M., odo bra vao pla }a wa i no vac pre ba ci vao na ra ~un Omla din ske za dru ge „Ga u de a mus”. Upla }e ne pa re li~ no je po di za la osum wi ~e na Ran ka D. i za dr `a va la ih za se be, dok je u po slov nim kwi ga ma Omla din ske za dru ge „Ga u de a mus” bez zna wa ~la no va za dru ge – omla di na ca, fik tiv no pri ka za la da im je no vac is pla ti la, ~i me je se bi pri ba vi la pro tiv prav nu imo vin sku ko rist i o{te ti la „Di rect gro up„ za na ve de nu iz nos.

(Tanjug)

14

SPORT

sreda21.novembar2012.

PLIVA^I RADOVAN SIQEVSKI I STEFAN [ORAK UO^I EP U FRANCUSKOJ

@REB EVROPSKIH KUPOVA ZA DAME

Fi na la ni su ne do sti `na Re pre zen ta ci ja Sr bi je ot pu to va la je na Evrop sko pr ven stvo, ko je }e se od ~e tvrt ka do ne de qe odr `a ti u fra cu skom gra du [ar tru. Bo je na {e re pre zen ta ci je u 25 - me tar skim ba ze ni ma bra ni }e: Mi ro sla va Naj da nov ski (50 i 100 slo bod no), Ka ta ri na Si mo no vi} (100 i 200 slo bod no), MI la Jo va nov (50,100 i 200 del fin), Ivan Len |er (50 i 100 del fin), ^a ba Si la |i (50 i 100 pr sno), Ra do van Si qev ski (100 slo bod no, 50 i 100 del fin), Bo ris Sto ja no vi} (100 me {o vi to, 50 i 100 slo bod no), Ste fan [o rak (200 i 400 slo bod n o), Ni k o l a Traj k o v i} (100 i 200 me {o vi to), Igor Ter zi} (100 i 200 pr sno), Igor Mi j a t o v i} (200, 400 i 1500 slo bod no) i La zar Le ki} (50 i 100 pr sno).

Po red Iva na Len |e ra, od ko jeg se naj vi {e i o~e ku je, naj i sku sni ji je Ra do van Si qev ski. Po red vi {e go di {weg na stu pa na evrop skim pr ven stvi ma, dva pu ta na stu pio na olim pij skim igra ma, 2008. u Pe kin gu i ove go di ne u Lon do nu, u di sci pli ni 200 slo bod no. Po sle Lon do na od lu ~io je i da pro me ni di sci pli nu.

- Po ~eo sam vi {e da pli vam del fin sti lom, ko ji mi ni je

Ra do van Si qev ski

pot pu no ne po znat, jer sam ga sve vre me „vu kao” kao do dat nu teh ni ku. Mi slim da je ovo pra vi tre nu tak za to, kre nu li smo sa Svet skim ku pom u Stok hol mu, gde sam bio 5. na 50 del fin i 8. na 100 del fin. To je do bar re zul tat, po {to na svet ske ku -

dnevnik

po ve do la ze ja ki tak mi ~a ri. Na sta vio sam sa do brim re zul ta ti ma i na Sr bi ja gran pri ju u Zre wa ni nu. I ma da sam i na 100 i 50 del f in iz g u b io od Len |e ra ve o ma sam za do vo qan. Ivan je u od li~ noj for mi i kan di dat je za me da qu na EP u [ar tru - re kao je ~lan no v o s ad s ke Voj v o d i n e Ra d o v an Si qev ski. [ta o~e k u j e t e u Fran cu skoj?

- Do sa da sam u po sled w ih pet go d i n a uvek be le `io po lu fi na la i na pro {lom pr ven stvu fi na le u {ta fe ti. @e leo bih da se opet pla si ra mo u fi na le {ta fe ta, ali i da po je di na~ no uspem da po no vim uspeh iz Ste fan [o rak Ri je ke 2008. ka da sam bio u fi - Na EP }u pli va ti na 200 i na lu. Mo ja do sa da {wa glav na 400 slo bod no i na dam se da }u di sci pli na 200 slo bod no uvek is pli va ti naj bo qe re zul ta te. je bi la na kra ju tak mi ~e wa i Ni je ne re al no i da to bu de do ne ka ko kao da sam gu bio kon voq no za fi na le, ali to za vi si cen tra ci ju. Sa da }e u Fran cu i od sprem no sti kon ku ren ci je. skoj 100 del fin bi ti na kra ju [ta je pre su di lo da do |e te tak mi ~e wa. Na dam se da }u us - u Voj vo di nu? pe ti da se do mog nem fi na la.

- Pro {le go di ne sam tre ni Po red del fin sti la, pli va }u rao u Du ba i ju kod en gle skog i 100 slo bod no kao do pun sku tre ne ra Kri sa Taj di ja, ko ji ra di i sa na {im Ve li mi rom Stje pa no vi }em. Ka da smo se spre ma li za {ta fe tu za EP na pri pre me su do {li tre ner u Voj vo di ni Igor Be re ti} i Ra do van Si qev ski da ma lo tre ni ra mo za jed no. Ta da sam po pri ~ao sa Be re ti }em i do go vo ri li smo se da pre |em u Voj vo di nu. No vi Sad mi od go va ra i zbog uslo va, a i zbog {ko lo va wa, jer sam po sle go di nu da na pa u ze po za vr {et ku gim na zi j e u Ki k in d i od l u ~ io da upi {em TIMS, gde sa da stu di ram. Za sa da sam za do vo qan, vi de }e mo ka ko }e bi ti na EP. U dru {tvo naj bo qih pli va ~a Evro pe na {li ste se pro {le go di ne osva ja wem ~e ti ri od li~ ja na tri svet ska ku pa.

- Da, uzeo sam ne ko li ko me da qa, ma lo mi se i po sre }i lo, teh ni ku. Ve ru jem da }u i tu is ali bio sam i u ve o ma do broj pli a ti naj bo qe vre me - na da se for mi. Pli vao sam sve bo qe i Si qev ski. bio sam sve si gur ni ji, ti re Ste fan [o rak je no va na da zul tai su mi po di gli duh i da srp s kog pli v a w a. Ro | en je li mo tiv za da qi rad, ta ko da 1992. u Ki kin di i do ove go di ve ru jem da }u ima ti jo{ bo qe ne bio je ~lan Ba na ta, a sa da re zul ta te - uve ren je [o rak. pli va za Voj vo di nu.

G. Malenovi}

No vo pa zov ~an ke s Hr va ti ca ma Ru ko me ta {i ce Za je ~a ra, kao i pro {le se zo ne, sa sta }e se sa ru skim {am pi o nom Di na mom iz Vol go gra da u osmi ni fi na la Ku pa po bed ni ka Ku po va. Ru ski we su mar ta ove go di ne bi le bo qe u ~e tvrt fi nal nim du e li ma, pa }e ovo bi ti le pa pri li ka Za je ~ar ka ma za re van{. Pr vi me~ se igra u Ru si ji 2. ili 3. fe bru a ra, a re van{ je ne de qu da na ka sni je.

U Ku pu EHF ru ko me ta {i ce kra gu je va~ kog Rad ni~ kog od me ri }e sna ge sa ru skom Astra ha no~ kom iz Astra ha na. Kra gu jev ~an ke }e po ~et kom fe bru a ra bi ti go sti u pr vom me ~u ti mu, za ko ji na stu pa na {a re pre zen ta tiv ka Je le na Eri}. Re van{ je se dam da na ka sni je.

U ^e lenx ku pu Maks Sport iz No ve Pa zo ve po no vo je imao sre }e {to se pu to va wa ti ~e. Eki pa ko ja je ve} pre sko ~i la dva pro tiv ni ka u naj mla |em evrop skom ku pu, ukr sti }e ko pqa sa hr vat skim pred stav ni kom Fan ta zi len dom iz Sa mo bo ra. Pr vi me~ se igra u No voj Pa zo vi.

VR[^ANI UO^I EP U RUKOMETU ZA @ENE

Pr ven stvo mo `e da po~ ne

Ka da se ra di or ga ni za ci ji ve li kih sport skih nad me ta wa, Vr {~a ni su se do ka za li kao ve o ma do bri do ma }i ni.To je na ro ~i to po stig nu to od ka ko je iz gra |en pre le pi ko pleks SPC Mi le ni jum, jed na od naj lep {ih sport skih dvo ra na, sa pra te }im sa dr `a ji ma, u Sr bi ji i re gi o nu. Vr {ac je je dan od do ma }i na Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu za `e ne. Re pre zen ta ci je Islan da, Cr ne Go re, Ru mu ni je i Ru si je }e se nad me ta ti u gra du pod Ku lom u D gru pi. Pri pre me za do ma }in stvo i or ga ni za ci ju tak mi ~e wa su sko ro pri kra ju, a Vr {~a ni ve ru ju da }e i na kon ovog tur ni ra do bi ti po hva le , kao

ni ka i ru ko met nih fo ru ma Sr bi je i Ru mu ni je oba vqe na je iz vr sna pre zen ta ci ja EP u Te mi {va ru, oda kle se o~e ku je ve li ki broj na vi ja ~a wi ho ve re pre zen ta ci je.

- Su de }i po pro da ji ka ra ta, in te re so va we za me ~e ve `en skog ru ko me ta je ve li ko i o~e ku je se da }e dvo ra na Mi le ni jum bi ti pu na - is ta kla je Je le na Jo va no vi}, jed na od broj nih ~la no va or ga ni za ci o nog ti ma.

- Vi {e od po la ka ra ta je ras pro da to, ima mo naj vu da }e na vi ja~ ke gru pe iz Ru mu ni je ku pi ti ve li ki broj ula zni ca, o~e ku je mo i do la zak na vi ja ~a iz Cr ne Go re, dok je in te re so va we Ru sa ne -

Mi le ni jum spre man za nad me ta we ru ko met nih da ma

{to je to bi lo za or ga ni za ci je mu {kog EP u ru ko me tu ja nu a ra ove go di ne.

- Is ku stvo ko je smo ste kli to kom mu {kog pr ven sva mno go nam je po mo glo, pa smo ve} sa da sprem ni za jo{ je dan fe sti val ru ko me ta u na {em gra du – ka `e ~lan Op {tin skog ve }a za sport Jul ki ca Mi tra {i no vi}.

Mi tra {i no vi }e va je is ta kla da je u ovom de lu Ba na ta, u sa rad wi sa Ru ko met nim sa ve zom Sr bi je, do sta ura |e no na pro mo ci ji do la ze }eg {am pi o na ta.

Uz po mo} tu ri sti~ kih po sle -

DOO EG ZIT DA RI VAO LOP TA MA NO VO SAD SKE KLU BO VE: Fudbalski savez grada Novog Sada, u saradwi sa proizvo |a~em sportske opreme DOO Egzit, poklonio je svim klubovima sa teritoriji Novog Sada po dve kvalitetne lopte, marke „Imix„.

Ujedno je to i promocija prve srpske lopte proivodene u na{oj ze-

{to ma we. Ape lu je mo na do ma }u pu bli ku da po `u re sa na bav kom ka ra ta, po {to je, po na vqam, in te re so va we iz ino stran stva ve li ko ve li ko – ka `e me na xer Gru pe D Jo van Po pa di}.

Do la zak pr ve eki pe je na ja vqen za 3. de cem bar i ov de ve ru ju da }e sve i ovog pu ta pro }i u naj bo qem re du. Va qa na po me nu ti da su u mu {kom pr ven stu Vr {~a ni od ra di li sve bez i jed nog in ci den ta i tom pri li kom ugo sti li Hr va te, Slo ven ce, Islan |a ne i Nor ve `a ne.

R. Jovanovi}

Ni je svejed no

^e ti ri da na po sle ve ~i tog der bi ja fud ba le ri Par ti za na igra ju me~ Li ge Evro pe s Nef ~i jem u Ba kuu. Ti me se na sta vqa se ri ja te {kih utak mi ca cr no – be lih u ko joj su dva pu ta od me ri li sna ge sa ve li kim In ter om.

Par ti zan je iz me |u me ~a sa Mi la ne zi ma i onog sa Cr ve nom zve zdom do bio u pr ven stvu kra gu je va~ ki Rad ni~ ki sa 2:0, ali sto ji da je eki pa u lo {oj se ri ji.

Iz gu bi li su cr no - be li tri od ~e ti ri utak mi ce i sva ka ko da je lam pi ca za alarm ve} upa qe na.

Su tra im pred sto ji jo{ je dan va `an me~, pro tiv Nef ~i ja, ko ji }e di rekt no od lu ~i va ti o to me ko je naj sla bi ji ugru pi. Am bi ci je Par ti za na si gur no ne za do vo qa va po sled we me sto u gru pi i oni }e po ku {a ti, ako ni su us pe li u Be o gra du, on da da u Ba kuu sa vla da ju Azer bej xan ce.

- Ta~ no je da ni smo u naj bo qoj po zi ci ji – ka `e na pa da~ Alek san dar Mi tro vi}. – Iz gu bi li smo tri od ~e ti ri utak mi ce, naj vi {e na {im gre {ka ma. Je di no smo od Zvze de nad i gra ni u dru gom po lu vre me nu, a sve osta le smo is pu sti li po sle gre {a ka u za vr {ni ci ak ci ja. Tre ba nam iwek ci ja adre na li na i ve ru jem da }e mo je do bi ti pred duel sa Azer bej xan ci ma.

Par ti zan je mo `da naj sla bi je do sa da u Li gi Evro pe od i grao ba{ pro tiv Nef ~i ja u Be o gra du, za to je ovo {ans da po ka `e da ni je naj go ra eki pa u gru pi ve} da su to Azer bej xan ci.

- Vr lo va `na utak mi ca za nas.

Ne to li ko zbog tak mi ~ar skog zna ~a ja ve} da bi smo do bi li na sa mo po u zda wu. Sla `em se da je pr va utak mi ca u Be o gra du bi la na {a naj sla bi ja u Li gi Evro pe, evo sa da pri li ke da do ka `e mo da smo bo qi. Der bi sa Cr ve nom zve zdom je ar hi vi ran, okre nu ti smo evrop skoj utak mi ci – ka `e Mi tro vi}.

Ima te isti skor sa Nef ~i jem, da li to go vo ri da ste eki pe sli~ nih kva li te ta ?

- Ne raz mi {qam ta ko. Mi slim da smo pro tiv In ter a i Ru bi na po ka za li da smo bo qi.

Ali, to nas ne za va ra va, ni su Azer bej xan ci ma~ ji ka {aq da bi smo se mi sa da ne {to uz di za li u iz ja va ma.Bez ob zi ra {to utak mi ca ne ma re zul tat ski zna ~aj, za i sta ni je sve jed no da li }e mo po be di ti ili iz gu bi ti, od no sno ve o ma nam je bit no da ne bu de mo po sled wi u gru pi.

Da li o~e ku je te da po~ ne te me~, s ob zi rom na do bru igru i gol u ve ~i tom der bi ju?

- Vo leo bih, ali za sve se pi ta {ef. Ko bu de naj sprem ni ji taj }e is tr ~a ti na te ren – ja san je Mi tro vi}.

I. Lazarevi}

mqi po najnovijoj tehnologiji. Klubovi koji koriste lopte „Imix” ve} su uputili pohvale na kvalitet novog srpskog proizvoda, a sada }e 55 klubova sa teritoriji Novog Sada (seniori, omladinci, kadeti, pioniri, futsal i `enski klubovi) mo}i da se uvere u kvalitet lope koju proizvodi DOO Egzit.

OSNOVANA VOJVO\ANSKA YET-SKI FEDERACIJA

Pu ne ru ke po sla

U No vom Sa du osno va na je Voj vo |an ska xet-ski fe ce ra ci ja, sa se di {tem u uli ci Ste va na Hri sti }a 14. No voj sport skoj or ga ni za ci ji `i vot su udah nu li no vo sad ski klu bo vi Mo to xet i Ura gan i zre wa nin ski Po sej don. Za pr vog pred sed ni ka iza bran je Alek san dar Kre ve {i}, du go go di {wi pr vi ~o vek XSK Mo to xet i u~e snik mno gih me |u na rod nih tak mi ~e wa.

- Ciq nam je da po pu la ri {e mo, pro mo vi {e mo i do pri ne se mo raz vo ju xet-ski spor ta, kao i pru `a we po mo }i svo jim ~la no vi ma i una pre |e wu ra da, za stu pa we za jed ni~ kih in te re sa pred dr `av nim i po kra jin skim or ga ni ma. Na{ ~lan mo `e da po sta ne sva ki klub sa te ri to ri je Po kra ji ne ko ji usa gla si svoj sta tut sa fe de ra ci jom i ko is pu ni pri stup ni cu - re kao

LIGA EVROPE: PARTIZAN SUTRA GOST NEF^IJA

je Kre ve {i}, a po tom do dao:- Tru di }e mo se da se do ma ja 2013. go di ne or ga ni zu je mo {to bo qe i sprem no do ~e ka mo no vu se zo nu. S ob zi rom na to da xet-ski sport u Po kra ji ni go to vo ne po sto ji ima }e mo pu ne ru ke po sla, iz me |u osta log da obez be di mo se di {te na vo di, {to vi {e me dij skih part ne ra, do na to ra, spon zo ra i pri ja te qe ko ji }e po mo }i raz voj na {eg spor ta. O~e ku je mo po dr {ku i po kra jin skih or ga na, jer }e mo po red pro mo ci je spor ta ra di ti na po ve }a wu sve sti qu di ka da je u pi ta wu za {ti ta `i vot ne sre di ne na vo da ma, bez bed nost plov nog sa o bra }a ja, kao i pro mo ci ju na u ti~ kog tu ri zma.

No vo o sno va na fe de ra ci ja }e or ga ni zo va ti me |u na rod ne tr ke, mi ni mum tri tr ke za {am pi o nat Voj vo di ne, tr ke za me di je, xet-ski {ko la...

J. Gali}

SPORT

dnevnik

15

sreda21.novembar2012.

DANAS SE IGRAJU ^ETVRTFINALNE UTAKMICE KUPA SRBIJE SUBOTI^ANI SPREMNI I OPREZNI PRED OKR[AJ S NOVOSA\ANIMA

Vojvodini se ne preti U voj vo |an skom der bi ju, u okvi ru ~e t vrt f i n a l a Ku p a Sr b i j e, Spar tak ZV do ~e ku je no vo sad sku Voj vo di nu. Do bra for ma obe eki pe i od lu~ nost da se do kra ja bo re na oba fron ta obe }a va ju pra vi fud bal ski spek takl na Grad skom sta di o nu u Su bo ti ci, a ulaz je bes pla tan.

– Si gur no je da obe eki pe sa ve li k im am b i c i j a m a ula z e u ovu utak mi cu, Voj vo di na `e li da po ku {a da ko na~ no do |e do ne kog tro fe ja na do ma }oj sce ni, dok mi `e li mo da na sta vi mo us pe {an niz i na pra vi mo zna ~a jan re zul tat i u Kup tak mi ~e wu. No vo sa |a ni ma ne pre ti mo, zna mo da su u do broj se ri ji, ima ju sa mo je dan po raz, pri mi li su ma lo go lo va, ali ve ru je mo u na {u do bru for mu i po dr {ku na vi ja ~a – re kao je tre ner Pe tar Kur }u bi} i do dao: – Ni {ta ne kal ku li {e mo, ve} }e mo pro tiv Voj vo di ne igra ti u naj ja ~em sa sta vu. Zbog bo le sti u eki pi jo{ uvek ne ma \or |e vi }a, An to ni} je pro pu stio po sled wi tre ning zbog tem pe ra tu re i pod zna kom je pi ta wa, dok su svi osta li igra ~i u tre na `nom pro ce su.

N. S.

Danas SU BO TI CA: Spartak ZV - Vojvodina (13) BE O GRAD: Rad - Jagodina (13) ^A ^AK: Borac - Javor (13) BE O GRAD: C. zvezda - OFK (TV Are na 1, 16) U slu ~a ju da se utak mi ce na kon 90 mi nu ta za vr {e ne re {e nim re zul ta tom pri stu pi }e se iz vo |e wu je da na e ste ra ca.

Po lu fi nal ne utak mi ca igra ju se 17. mar ta i 17. apri la, a fi na le je 8. ma ja.

ZVEZDA ORNA DA SE REVAN[IRA ROMANTI^ARIMA

Pobeda kao obaveza

Tri jumf u ve ~i tom der bi ju ras te rao je tmur ne obla ke sa Ma ra ka ne. Sna `an ka rak ter eki pe, pre o kret za pam }e we i da qe su te ma o ko joj se ra do pri ~a u ta bo ru cr ve no - be lih.

- Za do vo qan sam utak mi com, po seb no igrom ve znog re da na der bi ju, 45 mi nu ta smo kon tro -

- Pro tiv nik je u ja ko do broj for mi. Me |u tim, u~i ni }e mo sve da ih po be di mo i da im se re van {i ra mo za ne u go dan po raz na Ka ra bur mi - re kao je Mi ja i lo vi}.

Alek san dar Jan ko vi} is ti ~e zna ~a ja ~e tvrt fi na la u naj ma sov ni jem tak mi ~e wu.

U gol ge ter skoj for mi: Alek san dar No sko vi}

Vigwevi} najavquje radovawe Duel iz me |u fud ba le ra Spar ta ka Zla ti bor vo de i Voj vo di ne po bu |u je po ve }a no in te re so va we qu bi te qa fud ba la u se ver noj srp skoj po kra ji ni. Oba ti ma su u se ri ji ve o ma do brih re zul ta ta, na la ze se na tre }em (Voj vo di na), od no sno pe tom (Spar tak ZV) me stu na ta be li i ima ju iz ra `e nu am bi ci ju da se pla si ra ju u po lu fi na le na ci o nal nog Ku pa. Na rav no, ta mo me sta ima sa mo za jed nu od eki pa, pa ne ma sum we da }e da na {wi duel u Su bo ti ci do -

ne ti ne iz ve stan su sret, u ko jem ne ma iz ra zi tog fa vo ri ta.

Su bo ti~ ki go lu bo vi op ti mi zam gra de na ~i we ni ci da u po sled wih de vet pr ven stve nih ko la ni su do `i ve li po raz ({est po be da i tri re mi ja), ali i No vo sa |a ni u {est po sled wih utak mi ca ni su ose ti li gor ~i nu po ra za (po tri po be de i ne re {e na re zul ta ta), a wi hov op ti mi zam i do bro ras po lo `e we po ve }a la je po be da nad Rad ni~ kim u Ni {u. Uz to, na po sled woj utak -

mi ci u Su bo ti ci Voj vo di na je sa vla da la Spar tak ZV (1:0), {to si gur no do dat no ohra bru je tim iz No vog Sa da, ko ji je nad me ta we u Ku pu na po ~et ku se zo ne pro gla sio za iz u zet no va `no i kao naj kra }i put da se stig ne do jed nog od tro fe ja.

- Bez ob zi ra na va `nost utak mi ce sa Spar ta kom ZV, mir no smo se i u ti {i ni pri pre ma li

igri, ali od li~ no ko ri sti po zi tiv ne stva ri i iz ma log bro ja {u te va ka go lu ri va la ima vi sok ni vo re a li za ci je. Ima ju Su bo ti ~a ni ka rak ter, ali su i ra wi vi i na sto ja }e mo da ka zni mo wi ho ve sla bo sti. Uz to, mi slim da }e Su bo ti ~a ni igra ti ma lo steg nu ti je i opre zni je u du e lu s na ma i u to me vi dim na {u {an su za ostva re we ci qa. U tim }e se

Put do ~etvrtfinala Fud ba le ri Voj vo di ne do ~e tvr fi na la Ku pa sti gli su po sle dve mi ni mal ne, na svom te re nu u {e sna e sti ni fi na la sa va la dli su Do weg Sre ma, a u osmi ni fi na la ^u ka ri~ kog u Be o gra du.

Spar tak ZV je u {e sna e sti ni fi na la u go sti ma sa vla dao Mla de no vac 1:0, da bi po tom po sle iz vo |e wa pe na la eli mi ni sao Me ta lac - 8:7 (0:0). za ovaj su sret – ob ja snio je {ef stru ke Ne boj {a Vig we vi}. – To nam je omo gu }i la po be da u Ni {u, ta ko da je at mos fe ra u eki pi iz van red na. ^e ka nas duel sa Su bo ti ~a ni ma ko ji se na la ze u du goj se ri ji utak mi ca u ko ji ma ni su po ra `e ni, ali na{ ciq je da pro |e mo u po lu fi na le. Op ti mi zam ko ji imam po ve }a va ~i we ni ca da su svi igra ~i u kon ku ren ci ji za sa stav i si gu ran sam da }e mo se na kra ju mi ra do va ti pro la sku me |u ~e ti ri naj bo qe eki pe u Ku pu.

Na pi ta we da li je imao pri li ku da gle da ne ke me ~e ve ko je je Spar tak ZV od i grao u ovoj se zo ni, Vig we vi} je od go vo rio: - Gle dao sam utak mi ce Spar ta ka ZV u vi {e na vra ta. Moj je uti sak da je to eki pa ko ja je sklo na i uspo ni ma i pa do vi ma u

Alek san dar Ka tai igra u sve bo qoj for mi

si gur no vra ti ti Vu li }e vi} i Ste va no vi}, pa }e mo bi ti u pri li ci da s naj ja ~im sna ga ma po ku {a mo da ostva ri mo ciq.

Alek san dar Ka tai ve} ne ko li ko me ~e va u ni zu za po ~i wao je utak mi ce, la ga no se vra }a u pre po zna tqi vu for mu, a pred da na {wi su sret je re kao: - Zna mo da nas ~e ka te {ka utak mi ca, ali nas hra bri to {to }e mo bi ti u pri li ci da za i gra mo u naj ja ~oj po sta vi. O~e ku jem da }e mo od i gra ti do bar su sret, po boq {a ti re a li za ci ju i, na rav no, da }e mo po be di ti i pla si ra ti se u po lu fi na le.

Voj vo di na bi su sret mo gla da po ~e ne u ovom sa sta vu: Su pi} – Vu li }e vi}, Traj ko vi}, Jo ki}, Pa vlo vi} – A|u ru, Ra do ja – Ste va no vi}, Mo re i ra, Ka tai - Abu ba kar.

A. Predojevi}

Dar ko La zo vi} i Pe tar Gr bi} }e i da nas vo di ti `e sto ke du e le

li sa li zbi va wa na te re nu i na pa da li. Zna li smo da Par ti zan ima br ze igra ~e i da mo ra mo ne {to da pro me ni mo. Tu pro me nu do neo je Mi ja i lo vi}, jer po se du je agre siv nost i ima ve li ki ra -

- Am bi ci je su iste. Mo ra mo da od bra ni mo tro fej, a i ima mo oba ve zu da po be di mo po sle pr ven stve nog po ra za na Ka ra bur mi. Ta ko |e, tri jum fom mo ra mo da pro du `i mo ovo do bro ras po -

Nada uvek postoji U pr ven stvu ro man ti ~a ri su nad i gra li i iz ne na di li cr ve nobe le. Sle di okr {aj u Ku pu, na Ma ra ka ni.

- Na da uvek po sto ji i ve ru je mo u svoj kva li tet. Cr ve na zve zda je si gur no po di gla ni vo kva li te ta igre, {to je po ka za la u du e lu sa Par ti za nom. Po red Ka sa li ce, Mu drin skog, Mi li ja {a, La zo vi }a, to je skup igra ~a za po {to va we, ali do bro se po zna je mo, te o~e ku jem ja ko le pu utak mi cu - iz ja vio je {ef stru~ nog {ta ba OFK Be o gra da Zo ran Mi lin ko vi} za klup ski sajt. di jus kre ta wa - is ta kao je tre ner Jan ko vi}.

Pres kon fe ren ci ji uo~i du e la sa ro m an t i ~ a r i m a pri s u stvo vao je i mla di re pre zen ta ti vac Sr |an Mi ja i lo vi}, ko ji je pri znao da ge je {ef pri jat no iz ne na dio uvrstv{i ga me |u star te re, ali je u we go vom fo ku su sa mo su sret sa Ofk Be o gra dom.

lo `e we, ko je tra je od der bi ja.

Pro tiv nik je ste do bar ri val, ali da }e mo sve od se be da ga eli mi ni {e mo i da osta ne mo u tr ci za tro fe ji ma u oba tak mi ~e wa po ru ~io je Jan ko vi}.

Mi ki} i Mi lu no vi} zbog po vre da ni su si gur ni da }e bi ti u eki pi, a {to per Jo va no vi} zbog `u tih kar to na ne ma pra vo na stu pa.

Z. Rangelov

DANAS PREOSTALE UTAKMICE PETOG KOLA LIGE [AMPIONA

Siti za samopouzdawe, Real za prolaz Eki pa Man ~e ster si ti ja i ove i pro {le se zo ne u Li gi fud bal skih {am pi o na igra o~aj no, ali i da qe s op ti mi zmom gle da na pred sto je }e okr {a je u Evro pi i `e le da po pra ve uti sak. A mo `da je i naj bo qa pri li ka za to me~ s Re a lom, naj tro fej ni jim ti mom Sta rog kon ti nen ta.

- Ne shva tqi vo je {ta se sa na ma do ga |a – ka `e me na xer Man ~e ster si ti ja ita li jan ski stru~ wak Ro bert Man ~i ni. – U pr ven stvu igra mo sjaj no, go to vo bez gre {ke, a u evrop skim utak mi ca ma se ne sna la zi mo. @e qa po sto ji, ali nas je i sre }a na pu sti la. U pr vom me ~u s Re a lom ima li smo pred nost do na dok na de vre me na i iz gu bi li. Pro tiv Ajak sa {an se smo pro ma {i va li u se ri ja ma. Red je da i nas sre }a po gle da. Po ku {a }e mo po be dom pro tiv Re a la da vra ti mo po qu ja no sa mo po u zda we

i da se iz bo ri mo za tre }e me sto u gru pi.

Ma dri |a ni su iz gle da uhva ti li for mu, de lo va li su sjaj no u pr ven stve nom okr {a ju s Atle ti kom iz Bil ba oa (5:1). Do du {e, Ro nal do se ni je upi sao u li stu stre la ca, ali su bli sta li Ben ze ma, Mo dri} i Ozil.

- Za do vo qan sam, igra mo ona ko ka ko sam za mi slio, na dam se da }e mo i na Iti ha du pru `i ti do bru par ti ju. Jo{ uvek ni smo osi gu ra li pro laz u osmi nu fi na la, za to mo ra mo bi ti opre zni. Znam da }e Si ti u}i u me~ sa ogrom nim mo ti vi ma, ali se na dam uspe hu - op ti mi sta je tre ner @o ze Mu ri wo Za ni mqi vo }e bi ti i u Bri se lu, gde An der leht do ~e ku ju eki pu Mi la na.

- Neo ~e ki va no nam se uka za la {an sa da osvo ji mo dru go me sto u gru pi – ka `e Mi lan Jo va no vi}. –

Grupa A

Grupa C

Por to – Di na mo (Z) Di na mo (K) – PS@ 1. Por to 2. PS@ 3. Di na mo (K) 4. Di na mo (Z)

4 4 4 4

3 3 1 0

1 0 1 0

(20.45) (20.45) 0 6:2 10 1 10:2 9 2 5:7 4 4 0:0 0

Grupa B

Duel Kom pa ni ja i Ro nal da u Ma dri du

Svi su u na {em ta bo ru op ti mi sti, ka `u da Mi lan vi {e ni je ta ko opa san tim, me |u tim, ne sme mo se za va ra va ti, Ita li ja ni su na go sto va wi ma uvek ne u god ni. Na dam se da }e mo bi ti na vi si ni za dat ka.

Mi la ne zi ove se zo ne igra ju pro men qi vo, mo `da i bo qe na go sto va wi ma ne go pred svo jom pu bli kom.

- Ima li smo do sta pro ble ma oko sa sta va ti ma u po sled we vre me, uz to Ro bi wo i Pa to su da le -

4 4 4 4

2 2 2 0

2 1 0 1

1. Ma la ga 2. Mi lan 3. An der leht 4. Ze nit

4 4 4 4

3 1 1 1

(18) (20.45) 1 2 1 0

0 1 2 3

8:1 10 4:4 5 1:4 4 3:7 3

Grupa D

Ar se nal – Mon pe qe [al ke – Olim pi ja kos 1. [al ke 2. Ar se nal 3. Olim pi ja kos 4. Mon pe qe

Ze nit – Ma la ga An der leht – Mi lan

0 1 2 3

(20.45) (20.45)

Ajaks – Bo ru si ja

8:5 7:7 7:7 5:9

1. Bo ru si ja (D) 2. Real (M) 3. Ajaks 4. Man. si ti

8 7 6 1

ko od `e qe ne for me, {to ne zna ~i da smo se od re kli vi so kih am bi ci ja – ve li tre ner Mi la na Mak si mi li ja no Ale gri. – O~e ku -

(20.45) Man ~e ster si ti – Real (20.45) 4 4 4 4

2 2 1 0

2 1 1 2

0 6:4 1 10:7 2 6:8 2 6:9

8 7 4 2

je nas te `ak me~ u Bri se lu, ali se na dam ba rem re mi ju, ima mo i tim i igru da se su pro sta vi mo An der leh tu.

G. Kova~

16

SPORT

sreda21.novembar2012.

DRUGA SREMSKA LIGA

OP[TINSKA LIGA IN\IJA – STARA PAZOVA

Pa zov ~a ni ma je se we po ~a sti

Gre {ka ma u po raz Jedinstvo (P) - @elezni~ar 0:3 (0:2) PLA TI ^E VO: Igra li {te Je din stva, gle da la ca 100, su di ja Ra din (Ba ~in ci).Strel ci: Jo vi ~i} u 13. i 28. i Va si} u 60. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mi lo{ Ma xar (Je din stvo), Pa {i} (@e le zni ~ar).

JE DIN STVO: Der, Pe tro vi}, Sto ji}, Mi lo{ Ma x ar, Tru m i}, Zu ber, Sto ja n o v i} (Na sti}), Iva no vi}, Mi haj lo Ma xar, @a ku la (Smol ~i}), Ku li}. @E L E ZNI ^AR: Straj n i}, Pa {i}, Kr qi}, Jo va no vi}, Ra {i}, Mra o vi} (Ba ji}), Va si} (Vu ko vi}), Cvje ti no vi}, Jo vi ~i}, Ma ~ak (Ba ta lo), Ra kar.

Po sle gre {ki Tru mi }a, Jo vi ~i} je efek tim {u te vi ma s 16 me ta ra ma ti rao De ra. Va si} je, opet, bio ve{t kod cen tar {u ta, i gla vom je s pet me ta ra sa vla dao De ra.

S. Brankovi}

Hrtkovci - Grani~ar (G) 2:0 (1:0) HRT K OV C I: Igra l i { te Hrt ko va ca, gle da la ca 200, su di j a Cve t ri ~ a n in (Ru ma).Strel ci: Pje vac u 10. i Me |ed u 58. mi nu tu. @u ti kar ton: Sto ja no vi} (Gra ni ~ar).

HRT KOV CI: ^i ~a 7, Man di} 7, Me |ed 8, [o pa lo vi} 8, A. Sa vi} 8, Ni ko li} 8, Br kqa ~a 7, D. Sa vi} 8, No vak 8 (Ga vri lo vi} 7), No va ko vi} 7 (Su {i}), Pje vac 9.

GRA NI ^AR: Nov ~i} 6, Pet ko vi} 6, Ri sti vo je vi} 7, Jo vi} 7, Jo va no vi} 6, S. \or |i} 6, Kar da{ 6 (Ma ri}), Sto ja no vi} 6, Sa mar xi} 6, Mi lo va no vi} 6, M.\or |i} 6.

Vr lo le pa i bor be na utak mi ca. A, do ma }i ni bo qi ri val, i na kra j u za s lu ` e n o sla v i l i.

Pje vac je bio pr vi stre lac. On je is k o r i s tio upo t re b qi v i cen tar {ut i sa {est me ta ra ma ti rao Nov ~i }a. Na 2:0 po vi sio je Me |ed gla vom sa pet me ta ra. Pred hod no je A. Sa vi} iz veo iz van re dan kor ner.

N. Ugr~i}

Sloga - Dunav 0:0 KR WE [EV CI: Igra li {te Slo ge, gle da la ca 20, su di ja Qu bin ko vi} (Ru ma).

SLO GA: [ko ri} 7, Vuj ~i} 6, Mar ~e ti} 8 (Be li} 6), Gla mo ~ak 6, Ko ma zec 7, In |i} 7, Bo `i~ ko vi} 6, Jo va no vi} 5, Ga gi} 6, Bo gu no vi} 7, Vo ki} 7.

DU NAV: Je lo vac 8, @e `eq 7, Ka l e z i} 6, Ba d o v i n ac 7, [ko ri} 6, Vu ~e ti} 7, Naj da no vi} 6 (To mi} 7), Si ri xan ski 6 (Mi ji} 6), Vu ka {in 7, Ki ti} 7, @iv ko vi} 7.

Go sti iz No vog Slan ka me na ima li su stal nu ini ci ja ti vu, a do m a } i n i tri sto p o s tot n e {an se, ali do ma }im strel ci ma se is p re ~ io od l i~ n i gol m an Je lo vac, ko ji je od bra nio sjaj no.

D. Trifunovi}

Borac - Napredak (P) 1:3 (0:0) MAR TIN CI: Sta dion Bor ca, gle da la ca 100, su di ja Vla di} ([id).Strel ci: Du {ko Jo vi} u 90. za Bo rac, a No vi} u 67, Mar ja no vi} u 68. i Ju ri {i} u 78. mi nu tu za Na pre dak. @u ti kar to ni: Ra do sa vqe vi}, R. Ma le {e vi}, [u mar ski, [pa no vi}, Ta li ro vi} (Bo rac), Sav ko vi} (Na pre dak).

BO RAC: Jan dri} 7, [ar ~e vi} 7, Se la ko vi} 7 (Du {ko Jo vi} 7), [u mar ski 7, Ra do sa vqe vi} 7, @i li} 7, De jan Jo vi} 7, R.Ma le {e vi} 7, Ta li ro vi} 7, Z.Ma le {e vi} 7 (Ma ti} 8), [pa no vi} 7 (Jo ve li} 7).

NA PRE DAK: Ni ko li} 7, Pe jo vi} 7, Ve si} 8, No vi} 8, Gu `vi} 8, Pa ni} 7 (Ba ki} 7), Jo va no vi} 7, Be `a no vi} 7 (Sav ko vi} 7), Mar ja no vi} 8, Ba no va~ ki 7, Ju ri {i} 8.

Go sti su bi li bo qi, ali i Mar ti ~a ni za slu `u ju po hva le, da su u ra ni jim me ~e vi ma igra li pri bli `no ta ko an ga `o va no si gur no bio bi li bo qe pla si ra ni.

R. Me|edovi}

Jedinstvo (R) Grani~ar (K) 0:1 (0:1) RU M A: Igra l i { te Je d in stva, gle da la ca 50, su di ja Ili} (No va Pa zo va).Stre lac: B. Va si li} u 36. mi nu tu. @u ti kar to ni: P. Bo `i}, S. Sa bo, Qu bin k o v i} (Je d in s tvo), Lu k a~ (Gra ni ~ar). Cr ve ni kar ton: Ze ~e vi} (Gra ni ~ar).

JE D IN S TVO: Qu b in k o v i} 7, Ba sa ra 6, Cvi ji} 6 (Ma go{ 6), Gr bi} 6, Nin ko vi} 6, P. Sa bo 6, S. Sa bo 6, P. Bo `i} 6 (Haj nal 6), Su dar 6, S. Bo `i} 6, Va si qe vi} 6 (Jo vi} 6).

GRA NI ^AR: M. Mi lin ko vi} 7, M. Si mi} 7, Ze ~e vi} 7, Q. Si mi} 7, B. Mi lin ko vi} 8, Ve s e l i n o v i} 7 (Vu k a d i n o v i} 7), Lu ka~ 7 (Po li} 7), Pe ~e ni ca 7, Ma ki vi} 7 (Ra du lo vi} 7), Ste fa no vi} 7, B. Va si li} 8.

Sla bo iz da we do ma }i na, a go sti is ko ri sti li svo ju naj bo qu {an su. B. Va si li je od li~ no {u ti rao s 18 me ta ra, a gol man Qu bin ko vi} je bio ne mo }an, sa mo je is pra tio lop tu, ko ja je oti {la iza we go vih le |a.

B. \or|evi}

Lovac - Napredak (V) 1:4 (0:3) KAR L OV ^ I]: Igra li {te Lov ca, gle da la ca 250, su di ja: Bo ro |i (Srem ska Mi tro vi ca).Strel ci: Pan to vi} u 69. (iz pe na la) za Lo vac, a N. Pe tro vi} u 2, Alek si} u 19, V. Pe tro vi} u 28. i No va ko vi} u 85. mi nu tu za Na pre dak. @u ti kar ton: \. De vr wa (Lo vac).

LO VAC: Sa mar xi} 7, P. \a li} 7 (Ko va ~e vi} 7), Opa ~i} 7, Z. De vr wa 7, Mla den Vu ka {i no vi} 7, Osto ji} 7, \. De vr wa 7, Mi lo sa vqe vi} 7, @i va no vi} 7, Pan to vi} 7, Mar ko Vu ka {i no vi} 7 (Bo {ko vi} 7).

NA PRE DAK: M. Do bro je vi} 9, Ja stre bi} 8, V. Pe tro vi} 8, Ku la ~a nin 8, Lu ji} 8 (Ma le ti}), ^a li na 8, Alek si} 9, \a ~a nin 8, Bo {wa ko vi} 9, No va ko vi} 8, N. Pe tro vi} 8.

U ne rav no prav nom du e lu, jer su go sti da le ko bi li kva li tet ni ji, do ma }i ni mo gu bi ti i za do voq ni ko na~ nim re zul ta tom.

Gle da o ci su, u fi ni {u utak mi ce, mo gli vi de ti i ve o ma lep gol No va ko vi }a. Iz tr ka je {u ti rao sa ne kih 20 me ta ra, a lop ta je sa mo fi juk nu la u mre `u.

M. Klin~arevi}

Podunavac - Sloboda 3:0 (2:0) BE LE GI[: Igra li {te Po du nav ca, gle da la ca 150, su di ja Ba zi} (Be {ka).Strel ci: Lu ki} u 24, No vo se lac u 37. i La ko vi} u 84. mi nu tu. @u ti kar to ni: No vo se lac, Lu ki} (Po du na vac), Mi ja to vi} (Slo bo da).

SUBOTI^KA LIGA Udarnik - Zriwski 1932. 5:0, \ur|in - Poqoprivrednik 1:2, @ednik - Du{an Silni 0:4, Hajduk - Mala Bosna 4:0, Bratstvo - Ba~ka B 1:6, Solid - Elektrovojvodina 3:0, Lokomotiva - Subotica 0:3.

1. Subotica 13 11 2. D. Silni 13 9 3. Hajduk 13 9 4. Solid 13 9 5. Ba~ka B 13 8 6. M. Bosna 13 8 7. Udarnik(-3) 13 9 8. Poqoprivr.13 6 9. Elektrov. 13 4 10. Lokomotiva13 3 11. @ednik 13 3 12. Bratstvo(-1)13 3 13. Zriwski 13 1 14. \ur|in 13 1

1 1 2 2 1 3 0 4 1 4 0 5 0 4 1 6 1 8 2 8 1 9 0 10 3 9 1 11

33:8 31:15 36:15 20:14 37:20 28:14 29:19 18:19 21:26 17:32 19:33 17:31 7:29 15:53

34 29 28 27 25 24 24 19 13 11 10 8 6 4

dnevnik

Borac (S) - Radni~ki (NP) 2 0:6 (0:3)

HRTKOVCI: Hrtkovci - Grani~ar (G) 2:0, PLATI^EVO: Jedinstvo - @elezni~ar 0:3, MARTINCI: Borac - Napredak (P) 1:3, KARLOV^I]: Lovac Napredak (V) 1:4, KRWE[EV CI: Sloga - Dunav 0:0, RAVWE: Zeka Buquba{a -Budu}nost 1:3, BELEGI[: Podunavac Sloboda 3:0, RUMA: Jedinstvo - Grani~ar (K) 0:1.

1. @elezni~ar15 10 2. Budu}nost 15 9 3. Napredak (P)1510 4. Z. Buquba{ 15 9 5. Podunavac 15 9 6. Hrtkovci 15 8 7. Sloboda 15 8 8. Grani~ar (G)15 7 9. Grani~ar (K)15 6 10. Napredak (V)15 5 11. Borac 15 5 12. Dunav 15 4 14. Jed. (R) 15 3 15. Sloga 15 2 16. Lovac 15 1

3 2 5 1 1 4 2 4 1 5 3 4 2 5 2 6 2 7 3 7 0 10 3 8 5 7 4 9 3 11

19:10 31:12 29:15 26:12 38:17 25:15 27:20 20:20 25:26 26:23 16:33 17:36 13:17 9:26 13:36

33 32 31 29 28 27 26 23 20 18 15 15 14 10 6

PO DU NA VAC: Tar buk 7, Do bro ta 8, Ko tur 7 (La ko vi} 7), Kri vo {i ja 7, Lep {a no vi} 7, ]ir ko vi} 7 (Jo va no vi} 7), Gra di} 7, Pe {eq 7, No vo se lac 7, Vi da ko vi} 8, Lu ki} 8.

SLO BO DA: Po po vi} 6, Pe tro vi} 6, Sta no je vi} 6, Mi ja to vi} 6 (\uk ni} 6), P. ^a na xi ja 7, Da mja no vi} 6 (Ma ti} 6), Pu po vac 6, Z. ^a na xi ja 6, Kul pi nac 7, Dok ma no vi} 6, Zmi ja nac 6.

Sva tri go la po stig nu ta su iz bli zi ne. Dva pu ta iz vr sno je cen tri rao pred gol go sti ju Vi da ko vi}, kod pr vog i tre }eg go la, a Ko tur je uba cio lop tu po sle us pe le le pe, te~ ne i br ze kon tre.

M. Radakovi}

Zeka Buquba{a - Budu}nost 1:3 (0:2) RAV W E: Igra l i { te Ze k e Bu qu ba {e, gle da la ca 400, su di ja Ma noj lo vi} (Srem ska Mi tro v i c a).Strel c i: Za b la } an ski u 75. za Ze ku Bu qu ba {u, a Tu feg xi} u 12, La zi} u 21. i V. Jef ti} u 50. mi nu tu za Bu du} nost. @u t i kar t o n i: Si m i}, Stan ko vi} (Ze ka Bu qu ba {a), V.Si me u no vi} (Bu du} nost).

ZE KA BU QU BA [A: Vi }en ti} 6, Ro m an d i} 7, Va s i} 5, Stan k o v i} 6, Mi l o { e v i} 5, Ko we vi} 6, \on li} 6, Si mi} 5, Mar ti no vi} 5, Be lo vu ko vi} 5 (Sta ni}), Za bla }an ski 6.

BU DU] NOST: D. ^u pi} 7, S. Gru ji} 8, Mi ha i lo vi} 8, V. Si me u no vi} 8, Ra do sa vqe vi} 9, V. Jef ti} 9, Mi lo va no vi} 9 (G. Si me u no vi} 8), N. Gru ji} 8, La zi} 9, Ro go 8 (S. ^u pi} 8), Tu feg xi} 9.

Do ma }i ni, su nad i gra ni, i ima li su sa mo jed nu {an su iz igre. Go sti su ima li in ci ja ti vu i od mno go broj nih {an si, po sti gli su i tri go la. Tu feg xi} i La zi} su po go di li mre `u Vi }en ti }a {u te vi ma s 20 me ta ra, dok je V. Jef ti} po sti gao lep gol gla vom sa ne kih pet me ta ra. A, gol za do ma }i ne po sti gao je Za bla }an ski po sle do bre kon tre.

M. Simi}

SUR DUK: Igra li {te Bor ca, gle da la ca 20, su di ja Jo vi} (In |i ja). Strel ci: Ra i ~e vi} u 3, Ivan ~e vi} u 24, 70. i 79, Bo ji} u 32. i ^a ~a ri} u 82. mi nu tu. @u ti kar to ni: Stan ko vi}, Ma sa la re vi} (Bo rac).

BO RAC: Mar ko vi} 6, Stan ~i} 6 (Dro wak 6), Gru ba~ 6, Ma sla re vi} 6, Mr ko brad 6, Ba bi} 6, Stan ko vi} 6, Pa u no vi} 6, Vu ki ~e vi} 6, Tep {i} 6, Ba qak 6.

RAD NI^ KI: Tri fu no vi} 8, \u ri} 8, Bo sni} 8, Ili} 8, Bje li} 8, Ivan ~e vi} 8, Bo ji} 8, ^a ~a ri} 8, Mar ko vi} 8, Ra i ~e vi} 8, Su bo ti} 8.

Dru ga po sta va pr vo li ga {a Rad ni~ kog iz No ve Pa zo ve nad vi si la je do ma }i ne i u igri i u go lo vi ma. I ta ko su No vo pa zov ~a ni, kao naj bo qi tim u li gi, po sta li i je se wi pr va ci. Za slu `e no.

N. Medi}

Jedinstvo (SP) 2 - Borac (J) 2:1 (1:1) STA RA PA ZO VA: Sta dion Je din stva, gle da la ca 50, su di ja Ru smir (Sta ri Ba nov ci).Strel ci: [pa no vi} u 30.i 65. za Je din -

stvo, Tr bo je vi} u 35. mi nu tu za Bo rac.

JE DIN STVO: Mu dri ni} 7, Bo nac 7, Sa vi} 7, [u pe qak 7, Z. Po po vi} 7, Tu tek 7, Avra mo vi} 7, Mom ~i lo vi} 7, [pa no vi} 7 (P. Po po vi}), Ka lik 7, \u ri} 7.

BO RAC: Mi li ~i} 8, Na ran xi} 7, Mra o vi} 7, Ke zi} 7, M. Nov ko vi} 7, R. Ra du lo vi} 7 (J. Ra du lo vi} ), Tr bo je vi} 7 (Bla go je vi}), Man di} 7 (Ku pre {a nin), D. Nov ko vi} 7, Ja wa nin 7, Pe tro vi} 7.

Do ma }i ni, su za mo za hva qu }i bo qoj fi zi~ koj spe mi, sla vi li u du e lu pro tiv bor be nih go sti ju iz Jar ko va ca.

M. Obradovi}

Sloga - ^ortanovci 2:1 (1:0) MA RA DIK: Igra li {te Slo ge, gle da la ca 100, su di ja Ro si} (In |i ja).Strel ci: J. Haj nal u 27. i @i van ~e vi} u 80. za Slo gu, a Su bo tin u 54. za mi nu tu za ^or ta nov ce. @u ti kar to ni: Len dvaj, @i van ~e vi} (Slo ga), Du {an Di mi}, Su bo tin, Jo ki}, Dra gi ~e vi} (^or ta nov ci).

1.Rad. (NP) 2 10 2.^ortanovci 10 3.Fru{kogorac 10 4.Borac (S) 10 5.Borac (J) 10 6.Jed. (SP) 2 9 7.Polet 9 8.Sloga 10

7 6 4 5 4 2 2 2

2 2 4 1 1 2 1 1

1 2 2 4 5 5 6 7

32:9 31:12 20:16 32:31 11:15 13:31 9:17 13:30

23 20 16 16 13 8 7 7

SLO GA: Uze lac, Ri sti} (Da vi dov ski), Klin ko, P. Haj nal, An dri}, Len dvaj, Ku si}, Mi lin, @i van ~e vi}, [ko ri}, J. Haj nal. ^OR TA NOV CI: Pe tro vi}, Dra go mir Di mi}, Du {an Di mi}, Lap ~i}, Pi li po vi}, Cve ji} (Si mi}), Su bo tin, Sta men ko vi}, Jo ki}, Dra gi ~e vi}, Mir ~ev ski.

Fa vo ri zo va ni go sti bi li su nad i gra ni i na kra ju i za slu `e no po be |e ni. Vre de lo je do }i na utak mi cu i vi de ti dva za i sta le pa i efekt na go la. Pr vi je po sti gao, iz jed na ~u ju }i za go ste, Su bo tin iz slo bod nog udar ca s 17 me ta ra. I dru gi po bed ni~ ki, ko ji je po sti gao, @i van ~e vi}, ta ko |e iz slo bod nog udar ca s 16 me ta ra.

S. Pavlovi}

SOMBORSKA ME\UOP[TINSKA LIGA

Der bi bez od lu ke @AK – Terekve{ 1:1 ( 1:1) SOM BOR: Igra li {te @AKa, gle da la ca 100, Su di ja: Mi tro vi} ( Oxa ci ), strel ci: Jo va no vi} u 45. za @AK, a B. Je li sa vac u 40 mi nu tu za Te re kve{. @u ti kar to ni: Ra ci} – Be ri} ( @AK ), Ra pa ji} ( Te re kve{ ). @AK: Ca ri}, Ra du sin, Vu ke li}, Sa zda ni}, Vu kas, An ti ~e vi}, Mi ja to vi}, Sa vi}, Or si}, Ra ci} – Be ri}, ( Ob ra do vi} ), Jo va no vi}.

TE RE KVE[: Bo `i}, Ra kas, Kra ja ~i} ( Gol), Ka u rin, Voj vo di}, Re li}, Ra duj ko, G. Gr mu {a, Je li sa vac, ( Tu raj li} ), V. Gr mu {a, Ra pa ji}, ( Qu bo je vi}.

Der bi je za vr {en bez po bed ni ka.Ovaj re zul tat vi {e od go va ra go sti ma. Te re kve{ je iz ne na dio so lid nom igrom. Po ve li su go sti go lom Bo ja na Je li sav ca, a re zul tat je iz jed na ~io Jo va no vi}.

Ovaj is hopd ustva ri naj vi {e je od go va rao fud ba le ri ma Ru si -

na, ko ji su se ta ko oki ti li ti u lom je se weg pr va ka i to neo M. Jovi}evi}

Dinamo – OFK Oyaci 0:3 (0:0) SON TA: Igra li {te Di na ma, gle da la ca 100, su di ja: Ke ko vi} ( Cr ven ka), strel ci: [o {ki} u 52. i 68. i Ar si} u 76 mi nu tu, `u ti kar to ni: Ba ru nov, Du ra ko vi} (Di na mo).

DI NA MO: N. Du ra ko vi}, Kr stin, Vi da ko vi}, Ba ru nov, Mi ha qev , Pe tro vi}, Kr pqan, M. Du ra ko vi}, Br kin, Kme zi} (Er de {i), \ur |e vi}.

OFK OXA CI: Iva no vi}, Mar ja no vi} (Ja ko vqe vi}), Spa si} (Min ~i} ), Jo va no vi}, Sto ja no vi}, Zec, [o {ki}, Bra di} (]i ri}), Sto ja no vi}, Mo gu{, Ar si}.

Go sti su po tvr di li kva li tet.

U pr vom de lu su sre ta Di na mo je

SOMBOR: [ikara - Aleksa [anti} 3:2, RUSKI KRSTUR: Rusin - Rastina 1:0, SOMBOR: @AK (Terekve{) Svilojevo 1:1, SONTA: Dinamo - Oxaci 0:3, RIBAREVO: Jedinstvo - Jedin stvo (Kolut) 5:1, LALI]: Panonija Metalac (Sombor) 4:2, LIPAR: Lipar - Dunav (Ba~ki Mono{tor) 3:3.

1. Rusin 2. Oxaci 3. Terekve{ 4. @AK 5. Lipar 6. A. [anti} 7. Rastina 8. Dunav 9. [ikara 10. Dinamo 11. Panonija 12. Jed. (R) 13. Jed. (K) 14. Metalac

13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13

9 9 9 8 7 5 4 3 4 3 3 2 2 2

4 0 4 0 3 1 5 0 3 3 4 4 4 5 4 6 1 8 3 7 1 9 3 8 2 9 1 10

42:9 35:7 43:13 43:12 28:17 20:17 22:18 22:25 23:36 15:33 19:45 14:33 14:48 13:40

31 31 30 29 24 19 16 13 13 12 10 9 8 7

pro pu stio dve pri li ke, go sti jed nu. U dru gom po lu vre me nu, ap so lut na do mi na ci ja OFK Oxa ka, se ri ju je za po ~eo [o {ki} sa dva po god ka, a ta~ ku na sve je sta vio Ar si}.

M. Jo.

TURNIR U SRPSKOM KRSTURU

Zve zda {i za si ja li na se ve ru Xu do klub Zmaj iz Srp skog Kr stu ra, me sta u no vok ne `e va~ koj op {ti ni na se ve ru Ba na ta, bio je osmi put do ma }in i ora ni za tor kva li tet nog tur ni ra (Zma jev xu do tur nir). U~e -

(Zre wa nin), Mla do sti (Be ~ej), Ja ma Ara {i (Ba~ ki Ja rak) i Zma ja (Srp ski Kr stur).

Tur nir je otvo rio pred sed nik UO XSS i XSV Sve ti slav Vuk mi ri ca, ko ji je na gla sio da je ovo zna ~aj na ak ci ja i da je ciq

PODRU^NA LIGA NOVI SAD Omladinci

Jedinstvo - Ba~ka 1:4, Vojvodina - Metalac 1:3, Obili} - Petrovaradin 1:4, Tvr|ava - Hercegovac 4:0, Veternik - Stari grad 3:1, Omladinac - Borac 1:3, Kabel TSK 0:2, Sutjeska - Vrbas 2:2.

1. TSK 14 2 2 0 50:6 38 2. Omladinac 14 10 2 2 41:14 32 3. Metalac 14 10 1 3 36:15 31 4. Borac 13 9 2 2 50:9 29 5. Ba~ka 14 9 1 4 37:26 28 6. Kabel 14 9 0 5 25:17 27 7. Veternik 14 8 2 4 36:20 26 8. Vojvodina 14 7 1 6 34:25 22 9. Petrovar. 14 5 2 7 30:25 17 10. Vrbas 14 5 1 8 35:43 16 11. Tvr|ava 13 5 1 7 15:29 16 12. Sutjeska 14 3 3 8 32:47 12 13. Jedinstvo 14 2 2 10 19:36 8 14. Hercegovac 14 2 1 11 12:41 7 15. Stari grad 13 2 0 11 11:40 6 16. Obili} 13 1 1 11 12:82 4

MARADIK: Sloga-^ortanovci 2:1, STARA PAZOVA: Jedinstvo 2 - Borac (J) 2:1, SURDUK: Borac - Radni~ki (NP) 2 0:6.

U~e sni ci Zma je vog yu do tur ni ra u Srp skom Kr stu ru

stvo va lo je 106 tak mi ~a ra u uz ra stu po le ta ra ca i po le tar ki, mla |ih pi o ni ra i pi o nir ki, sta ri jih pi o ni ra i pi o nir ki iz de vet klu bo va: Par ti za na (Ki kin da), Cr ve ne zve zde (Be o grad), No vo sad skog xu do klu ba (No vi Sad), Par ti zan KOT i Ka wi `e (Ka wi `a), Pro le te ra

da se xu do kao pri vla~ na bo ri la~ ka ve {ti na za mla de tre ni ra {i rom Sr bi je, po put Srp skog Kr stu ra, ko ji je do bar pri mer da se mo `e uspe {no ra di ti i u ma lim sre di na ma. On je po seb no is ta kao za la ga we pred sed ni ka XK Zmaj Raj ka To do ro vi }a, ko ji ula `e ogrom nu ener gi ju da de ca

u ovom me stu tre ni ra ju xu do, po go to vo {to zah te va spe ci fi~ ne uslo ve i opre mu.

- Po red oku pqa wa tri de se tak de ce iz Srp skog Kr stu ra, uz or ga ni zo va we tra di ci o na log tur ni ra na {a naj ve }a po be da i uspeh je da upra vo ~e ka mo no ve stru wa ~e, za ko je su sred stva od 220.000 di na ra do na ci ja ma obe ze be di li Osi gu ra we DDOR No vi Sad i Op {ti na No vi Kne `e vac. Na no vim stru wa ~a mo ima }e mo bo qe uslo vi za tre nin ge, a sve bo qim re zul ta ti ma na {ih ~la no va do pri no si sa rad wa sa tre ne rom Mu ni rom [a bo ti }em i od la sci dva pu ta ne deq no na za jed ni~ ke tre nin ge sa ~la no vi ma XK Ka wi `a - na gla {a va Raj ko To do vo ri}.

Sa se ve ra Ba na ta na de Cr ve ne zve zde su po ne le pe ha re do ma }i na kao naj u spe {ni ji, a do de qen im je pe har i kao naj ma sov ni joj eki pi jer su na stu pi li sa 35 tak mi ~a ra. Do bro su se po ka za le i xu do na de iz dru gih klu bo va, kao i ~la no vi do ma }eg Zma ja.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

SPORT

dnevnik

sreda21.novembar2012.

17

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

Godi{te: 2000 FC PP Tim FK Bistrica 05 0:5 Go lo ve za FK Bi stri cu 05 da li su: Da mja no vi}, [ma wa 2 i Iva ni} 2.

FC PP TIM: Lo ti na, Mar kov, Sa va no vi}, Bog da nov, Mar ti no vi}, Sur du~ ki, Br ~in, [e bez, Cvet ko vi}, Lep ~e vi}, Ko ska, Mi lo {e vi}, Ba {ka lo.

FK BISTRICA 05: Po po vi}, Si me u no vi}, Bac ko vi}, Mi len ko vi}, Iva no vi}, Ni ko li}, Ma snec, Vor gu {i}, Da mja no vi}, Mar ko vi}, Kop ~an ski, Ra da {i no vi}, [ma wa, Isa kov ski, Lu ki}, Iva ni}.

2000. godi{te 1. Krila Krajine65 2. Tvr|ava 6 4 3. Petli} 5 3 4. A. proing 5 3 5. P. Pua~a 4 3 6. NS junajted 5 3 7. Bistrica 05 6 2 8. Futog-Gale 5 1 9. Prof.Boles.5 1 10. S. Mihajl.

5 0 11. PP tim 4 0

1 0 1 1 0 0 0 1 1 1 0

0 2 1 1 1 2 4 3 3 4 4

23:7 16 16:1512 14:6 10 14:8 10 14:4 9 17:14 9 11:13 6 10:12 4 6:16 4 3:16 1 0:16 0

FK Sini{a Mihajlovi} - Tvr|ava (Ba~) 2:1 Gol za FK Si ni {a Mi haj lo vi} je da la: ]u ri ~ek 2, a za FK Tvr |a va Jer gi}.

FK SINI[A MIHAJLOVI]: [u put, Spa so je vi}, Ili}, Te o fi lo vi}, Vla i sa vqe vi}, Ugre no vi} V, Be ri}, Gr gi}, \u ri ~ek, Ka ras, Sla do ja, Dra gu ti no vi}.

TVR\AVA: Kr sti}, Mr {i}, Bo do wa, Du ki}, Mi li no vi}, Pro da no vi}, Ba bi}, Jer gi}, Mi li no vi}, Ba lan go, Mi lu ti nov, Stoj ni}, Pu po vac.

NS Junajted Krila Krajine 3:4 Go lo ve za FK NS Ju naj ted je dao: Alek si} 3, a za FK Kri la Kra ji ne Dra gi ~e vi}, Ma ri} i Ka ra no vi} 2.

NS JUNAJTED: Kr go vi}, Po li}, Sto ja no vi}, [a ko la, Ra doj ko vi}, ]a to vi}, La za re vi},

KINDER: Bar zakt, Do kva{, Ni ko li}, V. Ru `i}, Ha xi}, Pa vlo vi}, V. Ru `i}, Axe mi, Fi fa, Ri sta no vi}, Ob ra do vi}, Voj no vi}.

FK PETAR PUA^A: Mi lo va no vi}, Voj no vi}, Ja cen ko, Vi da ko vi}, Der vi {i, @iv ko vi}, Ce ki}, Ze ko vi}, Pa ro {ki, No va ko vi}, Aba xi ja, Ri sti}, Voj vo di}, Ga }e {a.

Futog Gale - FK Prof.

Bolesnikov 0:6 Go lo ve za FK Prof. Bo le sni kov su da li: Jo ~i}, Po pov, ]o rac i Te di} 3.

FUTOG GALE: Pa ni}, Ja zi}, Ne deq kov, Lan ~u `a nin, To kin, Ba bi}, Ra do sav ki}, Alek si}, Ka ~a ven da, Ku ri{, [pi ri}, ]ur guz.

FK PROF. BOLESNIKOV: Avra mov, Jo ~i}, Po pov, Mi tro vi}, Te di}, Vlaj ko vi}, Vr ki}, Dra ga ni}, Mar ko vi}, No va ko vi}, ]o rac, Lo pa ti}, No vo sel.

FK Petrika 03 FK Petrika 04 0:3 Go lo ve za FK Pe tri ka 04 su da li: Drob wak i Ra do va nov 2.

FK PETRIKA 03: Ive zi}, Ra din, Ru `i}, Ma li no vi}, Bre sto vac, Trif ko vi}, Mak si mo vi}, Bi ~an.

FK PETRIKA 04: Ra o ni}, Ba la{, Sa raj li ja, Sr da no vi}, Po lo vi na, Ra do va nov, Kre me no vi}, Drob wak, Ga lo vi}.

FK Petar Pua~a Meridijana 3:1 Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a su da li: Der vi {i, Ja cen ko i Voj no vi}, a za FK Me ri di a na Po po vi}.

FK PETAR PUA^A: Ga }e {a, Voj vo di}, Ri sti}, Aba xi ja, No va ko vi}, Pa ro {ki, Ze ko vi}, Ce ki}, @iv ko vi}, Der vi {i, Vi da ko vi}, Ja cen ko, Voj no vi}, Mi lo va no vi}.

MERIDIJANA: Se dlar, [a hu ri}, Po po vi}, Fat, Ga ji}, To -

2003. godi{te 1. Bistrica 5 5 2. Meridijana 6 3. Novi Sad 5 4. P. Pua~a 6 5. Prof. Boles. 5 6. Tvr|ava 6 7. Kinder 6 8. Petrika 04 5 9. Vojvod. RMR 6 10. Petrika 03 5 11. ^amp 07-03 6 12. S. Mihajl. 04 5 13. ^amp 07-04 6 14. Futog-Gale 6 15. S. Mihajl. 03 5

5 5 5 4 4 3 3 3 2 1 1 1 1 0 0

0 0 0 2 1 1 1 0 0 2 0 0 0 1 0

0 1 0 0 0 2 2 2 4 2 5 4 5 5 5

36:4 15 28:5 15 14:4 15 25:6 14 26:4 13 16:1310 14:1510 8:11 9 13:26 6 8:9 5 13:26 3 3:17 3 7:27 3 5:18 1 5:22 0

FK SINI[A MIHAJLOVI]: Den da, M. Di ko sa vqe vi}, Do ma ze to vi}, I. Di ko sa vqe vi}, Mol nar, \u ro vi}, Mi lin ko vi}, Pa vlov, Gvo zde nac, Der vi {i.

FK ^emp 07-04 Bistrica 05 1:9 Gol za FK ^emp 07-04 je dao: Bo ro zan, a za FK Bi stri ca 05

Gol za FK ^emp 07 -04 je dao: Xa ri}, a za FK Tvr |a va Ju has 3 i Ko va ~e vi} 3. ^EMP 07-04: Ra ki}, Ma ru na, Dra `i}, Agi}, Ka picl, Xa ri}, Akim, L. Ma ru na, Tu co vi}.

TVR\AVA: Ja ki}, Ma ti}, Kec man, Ju has, Zin do vi}, Vu lin, Zec, Uze lac, Bun da lo, ]u li brk, [tr bac, Ko va ~e vi}, Axi}.

Go lo ve za FK ^emp 07 - 03 je dao Agi} 2, a za RFK No vi Sad O`vat i Mla di} 2. ^EMP 07-03: Ra ki}, Agi}, Po po vi}, Si mi}, Bo di ro ga, \u ro vi}, Pap. RFK NOVI SAD: Za vi{, Boj kov, Jak {i}, Ve le mir, Vuk sa no vi}, Tr ku qa, Mi lo va no vi}, O`vat, Mar ti no vi}, Mla di}, Lo hin ski, Tri ki}.

Go lo ve za FK Bi stri cu 05 da li su: Iva ni} 2, a za Ar hi tek ti u ra Pro ing Var ga, Ra do vi}, Ma jer i Vu ka {i no vi} 2.

FK BISTRICA 05: Po po vi}, Si me u no vi}, Bac ko vi}, Mi len ko vi}, Iva no vi}, Ni ko li}, Ma snec, Vor gu {i}, Da mja no vi}, Mar ko vi}, Kop ~aw ski, Ra da {i no vi}, [ma wa, Isa kov ski, Lu ki}, Iva ni}.

ARHITEKTURA PROING: Var ga, Ra do vi}, Bo {kan, Do ron ti}, To ma no vi}, Glu {~e vi}, No va ko vi}, Opar ni ca, Vu ka {i no vi}, Do li naj, Pu pin, Ma jer, La lo vi}, Ku {e ta, Po po vi}.

Gol za FK Prof. Bo le sni kov dao: La ho{, a za FK Fu tog Ga le U~ur.

FK PROF. BOLESNIKOV: Sto ja nov, La ho{, Stan ko vi}, Mi qu{, Ta si}, To mi}, Dar di}, Ta lo, Bur gi}, Ru `i~ ka, Dri ni}, Ga lin, No vev ski, Era ko vi}.

FUTOG GALE: Zda rav ko vi}, Vu lin, U~ur, [u mar, Je li ~i}, Va ja gi~, Ili}, Sa ra vo lavc, [pi ri}, Ri sti}, Po qak, Kr~ mar, [e vi}, Tri fu no vi}, Po pa di}.

^emp 07-04 - Tvr|ava 1:6

^emp 07-03 RFK Novi Sad 2:3

FK Bistrica 05 Arhitektura Proing 2:5

FK Prof. Bolesnikov FK Futog Gale 1:1

vi} i Mi la no vi}, a za SK Voj vo di na RMR Su bo ti} i Po pa di} 2.

FK SINI[A MIHAJLOVI]: \u ri}, Den da, Di ko sa vqe vi}, Ne go va no vi}, Do ma ze to vi}, [o dor, \u ro vi}, Der vi {i, [a ko ta, Pa vlov, Mi la no vi}.

SK VOJVODINA RMR: Su {i}, Pej ~i}, Ra jo vi}, Po pa di}, Pe ka no vi}, ^vo ro vi}, Po po vi}, Pe tro vi}, Sav ~i}, Su bo ti}, Pe {o vi}, Ken |ur, Tri fu no vi}, Pe ri}.

Meridijana - Futog Gale 3:0

Mir ko vi}, Aba xi ja, De sni ca, ]o ro vi}, Pet ko vi}, Mi lo va no vi}, Vu ko vi}, Alek si}.

KRILA KRAJINE: Dra gi}, Bu di sa vqe vi}, Ma rin kov, Ka ra no vi}, Ma ri}, Dra gi ~e vi}, Vu ji}, Mi ~i}, ]o ro vi}, Vej no vi}, Glu vi}, Drob wak.

Godi{te: 2003 Kinder (NS) FK Petar Pua~a 0:9 Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a su da li: @iv ko vi}, No va ko vi}, Pa ro {ki 2, Ja cen ko 2 i Der vi {i 3.

FK S. Mihajlovi} Kinder 0:3 Go lo ve za FK Kin der su da li: Ni ko li}, Ru `i} i Ri sta no vi}.

FK SINI[A MIHAJLOVI]: Kec man, [e rew vi}, [a ko ta, Mi la no vi}, Zec, Ve li~ ko vi}, Gru ba~ ki, Va si}, Der vi ka, ^on ki}, An drei, Mar ja no vi}, Vi da ko vi}.

KINDER: Bar zakt, Do kva{, Ni ko li}, V. Ru `i}, Ha xi}, Pa vlo vi}, V. Ru `i}, Axe mi, Fi fa, Ri sta no vi}, Ob ra do vi}, Voj no vi}.

pi}, Do lo vac, \or |i ev ski, Dum ni}, Du ki}, Ga ji} B, [i ket, Jo vi}, Sa vi}, Tor bi ca.

FK Bistrica 05 FK S. Mihajlovi} 10:0 Go lo ve za FK Bi stri ca 05 su da li: Ka bi}, Mo ro vi}, Ro si}, Te { a n o v i}, Mi j a t o v i}, Je len ko vi}, Po po vi} 2 i Mi lo sa vi} 2.

FK BISTRICA 05: Ka bi}, Mi lo sa vi}, Mo ra vi}, Ro si}, Po po vi}, Vu ko ti}, Ga vra no vi}, Te {a no vi}, Mi ja to vi}, Pan te li}, Je len ko vi}.

Te {a no vi}, Ga vra no vi}, Mi lo sa vi} 2, Ka bi} 2 i Po po vi} 3. ^EMP 07-04: Mar se ni}, Ma ru na, Ra ki}, Agi}, Ka picl, Akin, L. Ma ru na, Tu co vi}, Bo ro zan.

BISTRICA 05: Pe tro vi}, Je len ko vi}, Pan te li}, Mi ja tob vi}, Te {a no vi}, Ga vra no vi}, Vu ko ti}, Po po vi}, Ro si}, Mo ro vi}, Mi lo sa vi}, Ka bi}.

FK S. Mihajlovi} SK Vojvodina RMR 2:3 Go lo ve za FK Si ni {a Mi haj lo vi} su da li: Di ko sa vqe -

Go lo ve za FK Me ri di a na su da li: Du ki} i \or |i ev ski 2.

MERIDIJANA: Jo vi}, Tor bi ca, Sa vi}, [i ket, B. Ga ji}, Du ki}, Dum ni}, \or |i ev ski, Do la vac, To pi}, J. Ga ji}, Fat, Po po vi}, [a hu ri}, Se dlar.

FUTOG GALE: ]o ro vi}, ]ir guz, [pi ri}, Ka ~a ven da, Ra do sav ki}, Ba bi}, To kin, Lan ~u `a nin, Ne deq kov, Ja zi}, Ku ri{.

Foto: J. Barajevac

18

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda21.novembar2012.

dnevnik

17. ME MO RI JAL BO RE KO STI ]A

Gra |a nin sve ta Va si lij Ivan ~uk

TUR NIR KRA QE VA

Ivan ~uk najboqi

U Bukure{tu je zavr{en Turnir kraqeva. Igrala su ~etiri asa dvokru`no, {est kola. Vasilij Ivan~uk i Veselin Topalov su podelili prvo mesto (obojica su jedinu pobedu postigli protiv Nisipeanua), dok su sve ostale partije zavr{ene nere{enim rezultatom.

Zatim su Ivan~uk i Topalov odigrali me~ od dve partije po ubrzanom tempu, a Ivan~uk je postao pobednik po{to je dobio taj mini me~ sa 1,5:0,5.

Kona~no stawe: 1-2. Ivan~uk, Topalov 3,5, 3. Karuana 3, 4. Nisipeanu 2 poena.

REJ TING TUR NIR U ZRE WA NI NU

Po be dio Lev na ji} U Zrewaninu je zavr{en turnir u organizaciji [K Aradac i TKM centra. Pobedio je, kao {to se i o~ekivalo, FM Pavle Levnaji}, a velika borba za drugu vizu za glavni turnir okon~ana je u korist Bo{ka Stanimirovi}a.

Kona~an plasman posle: 1. P. Levnaji} 8, 2-6. B. Stanimirovi}, Besede{, Milovi}, R. Jankov, S. Popov 6, 7. T. Raci} 5,5, 8-15. Babi}, D. Lali}, Zarin, D. Omorjan, Maksimovi}, M. Stanimirovi}, S. Petkovi}, Tomi} 5, 16-18. Subi}, Horvat, Litri~in 4,5, 19-23. S. Levnaji}, Savin, Igri`an, Te{i}, Bir~akovi} 4, 24-26. Bogovi}, B. Robal, M. Milivojievi} 3,5, 27-28.

M. Robal, K. Levnaji} 3, 29. Kqaji} 1,5 poen.

Ba nat ski grad Vr {ac je po mno go ~e mu po znat, ali kod {a hi sta ime ove va ro {i bu di uspo me ne na ve le maj sto ra Bo ru Ko sti }a. Drev na igra u Vr {cu ima bo ga tu tra di ci ju ko ja se na sta vqa i ovog me se ca, od 20. do 30. no vem bra igra se me mo ri jal ni tur nir u znak se }a wa na vr {a~ kog i svet skog ve li ka na Bo ru Ko sti }a (1887-1963). Ko sti} je do sa da je di ni ve le maj stor ko ji je ob i {ao ce lu ze mqi nu ku glu pri re |u ju }i si mul tan ke, eg zi bi ci o ne me ~e ve, hen di kep utak mi ce i dru ge po pu lar ne {a hov ske pri red be.

Igrao je {ah da bi pu to vao, a pu to vao je da bi igrao {ah.

Od Aqa ske pa do Og we ne Ze mqe, od En gle ske do Austra li je, svu da se ob reo Bo ra Ko sti}.

Kosti}u je stvarno mogao da pozavidi svaki svetski putnik. U svim tim zemqama su we go va go sto va wa osta vi la dubok utisak. Bio je ~ovek prefiwenog pona{awa i nespornog {arma. Na crno-beloj sceni bio je omiqena li~nost zbog o{trih gambitnih otvarawa i smelih kombinacija. Wegova pojava je osve`avaju}e delovala u areni i bio je miqenik publike, kao {to su ka sni je to bi li Fi {er, Taq ili Naj dorf. We mu u slavu Vr{ac, evo ve} 17-ti put, o`i vqa va uspo me nu na

Se ~a kne gi wa U Kanti Mansijsku (Rusija) sve vrvi od iznena|ewa na Svetskom {ampionatu za `ene, koje se igra od 11. do 30. novembra po kup sistemu. Najboqe rejtingovane {ahistkiwe su ve} ispale sa {ampionata. Predstava autsajdera po~ela je u drugom kolu ube-

Kvar tet na vr hu

PRO BLEM BR. 416

Be li da je mat u dva po te za E. Hansen The ma Da ni cum 1998.

Re{ewe problema br.415 (J. Hartong, 1948.) sa pozicijom: beli – Kf2, Df1, Tf3, pe{ak f7; crni – Kf8, pe{aci e7, g7; je 1.Da1! Na 1…e5 (e6) sledi 2.Da3 mat. Na 1…g5 (g6) sledi 2.Dh8 mat.

igrati dvokru`no. Posebnost ovog turnira je u~e{}e istak nu tog ve le maj sto ra iz Ukra ji ne Dmi tri ja Sve tu {kina, zatim bugarskog olimpijca Kirila Georgieva, koji }e se po drugi put na}i u vr{a~koj areni, zatim biv{eg ju go slo ven skog {am pi o na i re pre zen ta tiv ca Pre dra ga Nikoli}a, kome je ovo tre}e

@EN SKI SVET SKI [AM PI O NAT

REJ TING TUR NIR NS LI GE

U prostorijama Novosadskog {ah kluba u toku je rejting turnir Novosadske lige koji zajedni~ki organizuju Novosadski {ahovski savez i [K Bubamara.

Posle ~etri odigrana kola u vo|stvu se nalaze ~etvorica igra~a sa 3,5 poena.

Plasman: 1-4. M. Popovi}, M. Ilij}, Jevti}, Domastovi} 3,5, 5-7. [krivanko, Kawuh, Vojvodi} 3, 8-14. S. Popovi}, S. Mu {icki, Vrane{, Aleksi}, M. Dra`i}, Pjetlovi}, @. Mu{icki, Zlatkovi} 2,5, 15-20. Z. Milenkovi}, Stikovi}, Vujevi}, J. Milivojevi}, Vukovi}, Radanovi} 2, 21-28. Ili}, D. Ilij}, \uri}, Borba{, Sukwaja, Rati}, Karli~i} 1,5, 29-34. Marjanovi}, Mutlak, Jakovqevi}, D. Jovanovi}, M. Ilin~i}, Peri{i} 1, 35. Te{anovi} 0 poena.

svog velikog i slavnog sugra|anina.

Ovaj memorijalni turnir se igra, kao {to je to u svetu, u posledwe vreme, uobi~ajeno sa {est u~e sni ka ko ji }e

Mo ni ka So} ko

dqivom pobedom Natalije @ukove koja je izbacila pro{logodi{wu finalistkiwu Hampi Koneru. Iznena|ewa su se nastavila tako {to se aktuelna evropska {ampionka Valentina Guwina oprostila od takmi~ewa. Ona je izgubila me~ od veteranke Alise Gaqamove. I biv{a svetska {ampionka Aleksandra Kostewuk je eliminisana. Kostewuk je pora`ena od aktuelne ruske {ampi-

onke Natalije Pogowine. Vladaju}a svetska {ampionka Jifan Hou je tako|e bila `rtva ovog kola, a iznena|ewe je priredila Monika So}ko. Posle poraza u prvoj partiji, iskusna poqska {ahistkiwa nije oklevala u drugoj partiji da se opredeli crnim figurama za agresivnu igru. Maksimalno je iskoristila gre{ke svoje protivnice i posle 33 poteza rezultat je bio izjedna~en (1:1). U doigravawu Monika je u ubrzanom {ahu sa 2:0 eliminisala svetsku {ampionku.

Tako }e aktuelna svetska {ampionka postati izaziva~ica nove prvakiwe na koje je stekla pravo kao najboqa na Gran-pri turnirima. Ina~e, da je ona ostala svetska prvakiwa izaziva~ica bi bila Hampi Koneru, kao drugoplasirana na Gran-pri turnirima.

U tre}em kolu sastaju se: So}ko – Stefanova, Sebag – Gaqamova, @ao Ksi – M. Muzi~uk, Jaka{vili – Harika, @ukova – Ju Venxun, Huang – Kru{, U{ewina – Pogowina, N. Kosinceva – T. Kosinceva.

u~e{}e, isto koliko i vr{a~kom zetu Nikoli Sedlaku i qubimcu doma}e publike, nasledniku Bore Kosti}a, sugra|aninu Bobanu Bogosavqevi}u. Ipak, posebnu dra` pobu |u je pri su stvo biv{eg omladinskog prvaka sveta Ogwena Cvi ta na iz Ri je ke, kome je ovo ~etvrto u~e{}e! Pobednik je 13-tog me mo ra ja la, 1989. godine.

Ovaj memorijalni tur nir, me |u na rod nog velemajstorskog sastava, pored ostalog, je i potvrda da ovaj stari banatski grad ~uva svoju tradiciju i zbog toga i spa da u za pa `e ni je {a hov ske cen tre sveta. Na ovim turnirima svetskog renomea su igrali vele maj sto ri eks trakla se, kao {to su: Ti gran Pe tro sjan, Efim Geler, Svetozar Gligori}, Evgenij Vasjukov, David Bron{tajn, Qubomir Qubojevi}, Jan Elvest i drugi. Turnir je bio izazov i takvim igra~ima kao {to su nekada{wi prvaci sveta, u~esnici me~eva kandidata za prvaka sveta i vi{estruki {ampioni svojih zemaqa, ukqu~uju}i i na{u.

B. Dan ko vi} ME MO RI JAL NI TUR NIR U SEN TI

Na| He |e {i po Bu hol cu U Senti je odigran Drugi otvo re ni me mo ri jal ni vi kend turnir u spomen na premi nu log ~la na [K Sen te I{tvana Kajarija.

Igra lo se po [vaj car skom si ste mu, 9 ko la, 15 mi nu ta po igra ~u. Po be dio je IM Ba lind Na| He |e {i sa 8 po e na, is pred Ako {a Ple tla, ko ji je imao ne {to sla bi ji Bu holc.

Plasman: 1-2. Na| He|e{i, Pletl 8, 3. N. ^abarkapa 7, 4.

Vrani} 6,5, 5-8. Zakarias, Kumi}, Tan~ik, Davidoci} 6, 916. A. Na|, [. Lorinc, Pacal, Re{ta{, Vujovi}, [inka, Tovilovi}, Pajzer 5,5, 17-21. T. Novak, Savin, Omerovi}, Kasa{, Juhas 5, 22-30.

Ko zo mo ra, Bor {o{, K. Na|, Buj do {o, Jur ~ak, Gru bor, L. Lo rinc, A. Ko va~ 4,5,31-36. Manojlovi}, Po{a, Karali}, Orcik, Fleis, Radi{i} 4, 37-41. Igaz, ^iko{, Barta, \eri, Samec 3,5, 42-44.

Grbin, [ipo{, Paligros 3, 35. Jankov 2,5, 46-49. \uki}, A. Boro{, T. Boro{, Varga 2, Ke~ke{ 1 poen.

Povodom proslave prve godi{wice aktivnosti, @enski {ahovski klub „Dame” iz Novog Sada organizuje, u saradwi sa Novosadskim {ahovskim klubom, de~iji {ahovski turnir pod nazivom „Ro|endanski turnir 2012’’.

Takmi~ewe }e se igrati 24. novembra (subota) u 10 ~asova u prostorijama N[K-a, a pravo u~e{}a imaju svi polaznici de~ijih {ahovskih {kola iz Novog Sada i okoline. Odigra}e se pet kola po [vajcarskom sistemu, uz tempo igre 15 minuta po igra~u, u dve grupe – devoj~ice i de~aci, s tim da }e u svakoj grupi biti posebno obra~unat plasman za 14. razred i 5-8. razred. Svi u~esnici treba da ponesu ispravan {ahovski sat, a organizator obezbe|uje {ah garniture. Obezbe|ene su prigodne nagrade, za pobednike sve ~etiri grupe pehari, a za troje prvoplasiranih medaqe, za prvih pet diplome, a za sve ostale kwige, {ahovski suveniri i drugo. Za sve u~esni-

ke obezbe|ena je zakuska i sokovi i naravno ro|endanska {ahovska torta.

Istim povodom odr`a}e se i pozivni brzopotezni turnir za {ahistkiwe pod nazivom „Ro|endanski blic 2012“. Turnir }e se igrati, tako|e u prostorijama N[K-a, istog dana sa po~etkom u 17 ~asova. Pravo u~e{}a imaju sve pozvane dame-{ahistkiwe sredwo{kolskog i starijeg uzrasta. Organizator obezbe|uje {ah garniture i satove. Nagradni fond iznosi 10.000 dinara i raspore|en je na pet nagrada (3.000; 2.500; 2.000; 1.500- i 1.000 dinara). Pobednica turnira dobija i ro|endansku {ahovsku tortu.

Za oba turnira niz drugih specijalnih nagrada doniraju prijateqi kluba: „Eliksir’’, „Prizma’’, „Univereksport’’, „Prometej’’, „Podravka’’ i drugi.

Predsednik klub Dame Stanislav Kli{ani} – Deka poziva decu i {ahistkiwe na dru`ewe sa osniva~ima kluba.

Pro ce nat za le po ti cu U Vr{cu je u toku 17. memorijal Bore Kosti}a. Zahvaquju}i, pre svega, literaturi, i danas mo`emo u`ivati u partijama velikih majstora kakav je bio i Bora Kosti}. Wegova pobeda nad Bogoqubovom u Geteborgu 1920. godine svakako je ostvarewe koje se pamti. Prenosimo ovu partiju koja je karakteristi~na za Kosti}ev stil igre, uz komentar tako|e po~iv{eg vrhunskog igra~a Braslava Rabara. Komentar je objavqen u “Jugoslovenskom {ahovskom glasniku” 1964. godine. Jednu od najboqih karakteristika Kosti}evog stila dao je jedan wegov savremenik: “Preteranu suptilnost hipermodernih majstora Kosti} je izbegavao, jer im nije mnogo verovao. Pored velike {ahovske fantazije, Kosti} zna da koristi i svoje ogromno iskustvo.

On je izraziti predstavnik ameri~kog empirizma – bistrog i zdravog suda. Sme{a jugoslovenskog samopouzdawa i ameri~kog empirizma, dala je dosta zanimqiv tip {ahovskog majstora, koji se me|u evropskom majstorskom gardom odlikuje neobi~nom oso beno{}u…” Na to je dr Emanuel Lasker dodao: “Da, Kosti} je imao svoj stil, a imati stil mnogo zna~i…”

Bo go qu bov – Ko sti} [panska partija Varijanta izmene (C68) 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.L:c6 d:c6 5.Sc3 f6 6.d4 e:d4 7.D:d4 D:d4 8.S:d4 Ld6 Elasti~niji je nastavak 8…Ld7 9.Le3 0-0-0 10.0-0-0 Se7 11.h3 Sg6 12.Sb3 Lb4 uz 13…The8, itd. Me|u tim, ni potez u partiji nije lo{, pogotovo jer se u ono vreme tra`ila {to br`a mobilizacija crnih figura u sredi {tu kao protivte`a majoritetu belih pe{aka. 9.Le3 Se7 10.Sb3 b6 11.0–0–0 c5 12.Sd2 Le6 13.f4 0–0–0 14.Sf3 Sc6 15.h3 Td7 16.g4? Beli, koji je sve vreme igrao suvi{e optimisti~ki, nije opazio {ta mu je crni pripremio potezom 15…Td7, pa sada ovim slabqewem osetno pogor{ava svoj polo`aj. Sa skromnim 16.The1, mogla se jo{ dr`ati kakva-takva ravnote`a.

16…Sd4!

17.Sh4 Uzeti skaka~a 17.S:d4? cd 18.Td4 nije vaqalo zbog 18…Lf4! 19.Td7 Le3+ 20.Td2 Td8 21.Td1 h5 i crni bi stajao nadmo}no. Na 15.Thf1 sledilo bi vrlo jako h5!

17…Te8 18.Sg2 Lc4 19.The1 Sb5! Dosledna izgradwa pritiska na ta~ku e4. Beli vi{e nema velikog izbora.

20.Ld2 S:c3 21.L:c3 Tde7 22.e5 f:e5 23.Se3 Na tu kartu zaigrao je beli, ra~unaju}i na idu}i potez 24.Sf5, budu}i da 23…Le6

o~ito ne ide. Me|utim, Kosti} je ovde pripremio vrlo fini odgovor koji je doveo wegovu vojsku do nadmo}ne zavr{nice. 23…Le2!

Neo~ekivana `rtva lovca koja belom kvari ra~une.

24.T:d6 Najjevtiniji izlaz, dok bi drugi nastavci bili jo{ nepovoqniji za belog. 24…c:d6 25.f:e5 Na 25.Sf5 sledilo bi, naravno, 25…e:f4! 25…Lf3 26.Sf5 d5 27.S:e7+ T:e7 Crni nije stekao nikakvu materijalnu prednost, ali je uspeo da rasplete igru u nadmo}nu zavr{nicu koja mu, uprkos ra znobojnim lovcima, pru`a dobre izglede na pobedu. U Kosti}evim partijama ~esto nailazimo na sli~ne takti~ke rasplete u kojima posle prelaznih kombinacionih bura, nastupa polagana realizacija pozicionih prednosti.

28.Ld2 Mo`da je bilo najboqe putem 26.e6 pomiriti se s gubitkom pe{aka, ali aktivnom igrom zadavati vi{e problema crnom u wegovom nastojawu da dovede partiju do pobede.

28…Le4 29.c4 Kd7 30.c:d5 L:d5 31.a3 Tf7 32.h4 Ke6 33.h5 Tf2 34.h6 g:h6 35.L:h6 Tg2 36.g5 Beli je poku{ao da redukcijom pe{aka na kraqevom krilu olak{a svoj polo`aj, ali je zapao u drugu nevoqu: wegov je lovac ostao odse~en od igre na daminom krilu. 36…Lb3 37.Th1 Lc2 38.Lg7 Ld3! Spre~ava upad belog topa preko f i d-linije.

39.Th3 c4 40.b3 b5 41.b:c4 b:c4 42.Lh8 Na 42.Lf6 sledilo bi, naravno, 42…Ta2, ali posle gubitka pe{aka na g5, beli gubi i bez topova na tabli.

42…T:g5 43.Kd2 Kd5 44.Kc3 a5 45.Th2 Tg3 46.Td2 Kc5 47.e6 Lf5+ 48.Kb2 Tb3+ 49.Ka2 L:e6 50.Ld4+ Kc6 51.Ka1 T:a3+ 52.Kb2 Tb3+ 53.Ka1 c3 54.L:c3 T:c3 Beli predaje. Kada je posle ove pobede bilo izvesno da }e se partija proglasiti lepoticom turnira, Bora Kosti} je potap{ao po ramenu svog kolegu i rekao: - Jefi me, vi ste uticajni, nastojte kod organizatora da nagrada za tu lepoticu bude {to ve}a…

- A koliki }e biti moj procenat? – uzvrati Jefim.

Pripremio: B. Dan ko vi}

VI KEND TUR NIR U IRI GU

RO \EN DAN SKI TUR NI RI U N[K-u

Or ga ni za to ri @[K „Da me” i N[K

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Tri jumf Jo vi }a i Gr ~i }a U Iri gu, u pro sto ri ja ma Vin ske ku }e – Ko va ~e vi}, odr`ana su dva turnira. Stariji su igrali brzopotezni tur nir a de ca po ubr za nom tempu.

Plasman na cugeru: 1. Stevan Jovi} 15,5, 2. Nenad Dimitrijevi} 14, 3. Ivan Banovi} 13,5, 4. Miodrag Jevti} 13, 5.

Dragan Radi} 9, 6. Predrag Nikoli} 7,5, 7. Dragi{a Jaki} 6, 8-9. Radivoje Prodanovi}, Miodrag Stankovi} 4,5, 10. Goran Gr~i} 2,5. Turnir VI KEND TUR NIR U SOM BO RU

Tak mi ~e we pa ro va U organizaciji Somborskog op{tinskog saveza {ahovskih klubova 1. decembra (subota), sa po~etkom u 10 ~asova, u prostorijama Somborskog {k (^itaoni~ka 9), odigra}e se zanimqiv ekipni vikend turnir, 15 minuta po igra~u, 7 kola po [vajcarskom sistemu. Ekipu ~ine 2 igra~a. Turnir je nagradni a kotizacija za u~e{}e iznosi 1.000 dinara po ekipi. Broj ekipa je ograni~en. Prijave se primaju do 29. novembra na tel: 064 18 999 03 (Dragi{a) ili na e-mail: dragisa.lemes@gmail.com. Ostale informacije na: www.dragisa.in.rs.

dece: 1 Vuka{in Gr~i} 6,5, 2 \or|e Male{evi} 6, 3 Ilija Vukovi} 5, 4 Ivan Groznica 4,5, 5-8. \or |e Dra gi ~e vi}, Aleksandar Zdravkovi}, Tamara Gr~i}, Lazar Srdanovi} 4, 9-10. Teodora Toma{evi}, Nade`da Pavkovi} 3,5, 11-14.

Milo{ Jovanovi}, Du{an Raji}, Luka Suboti}, @arko Obradovi} 3, 15. Hajdo Kota 2,5, 16-17. Mar ko Su bo ti}, 1,5, Milica Srdanovi} 18. Filip Mihajlovi} 1.

kultura

dnevnik

sreda21.novembar2012.

19

ПЕСНИЧКЕ ЗБИРКЕ

ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ ОЛИВЕРЕ ЈАНКОВИЋ О РАНИМ РАДОВИМА ПОЗНАТЕ УМЕТНИЦЕ

Тријумф над пролазношћу

Београдски период Марине Абрамовић

У престижној едицији „Панонска светла“ новосадског „Орфеуса“, отвореној за савремену поезију, недавно су се појавиле изабране и нове песме Гордане Ђилас „Била сам послушно дрво“. Приређивач ове збирке је Михајло Пантић, који је исцрпан предговор , заправо образложење избора из целoкупног стваралаштва ауторке, назвао „Мали тренуци тријумфа над пролазним“.

Гордана Ђилас је, током три деценије колико пише и објављује поезију, остајала некако по страни, иако је како наводи Пантић, „продужила и оснажила једну од магистрала колико традиционалног, толико и модерног српског песништва“. Овај анто-

логијски избор сачињен је од стихова објављених у првој књизи „Пред огледалом“ (1985), а следе наслови „Господине, господине“ (1989), „Царски врт“ (1996), „Звезда југа“ (2002), „Успутна станица“ (2005), „Учитељ сећања“ (2009) и „Сећање које се није догодило“ (2011). Једна од главних карактеристика песничког опуса Гордане Ђилас јесте лиричност. А по својој природи та поезија је махом нематеријална. Кроз свих седам књига песама Гордане Ђилас, уочава се „етерично, лирско саглашавање и сашаптавање поетског субјекта са светом“- наглашава Михајло Пантић. И додаје да би се, ако је потребно, у две речи окарактерисати њен песнички израз, могло рећи да је то „лирско треперење“. То се видело већ у ауторкином песничком дебију, у чувеној едицији Матице српске „Прва књига“. Узгред, већина аутора која је добила прилику да започне књижевни живот у овој библиотеци, потврдила је касније сопствене књижевне квалитете. Гордана Ђилас (1958) објавила је седам песничких књига и неколико наслова из културне историје Новог Сада, у коме живи. Приредила је и објавила преко шездесет селективних библиографија савремених српских писаца. Р. Лотина

Књига Оливере Јанковић „Марина Абрамовић: рани радови – београдски период“, коју je издалa новосадска галерија „Бел арт“ са МСУВ, као прву монографску публикација о делу велике светске уметнице објављену у Србији, биће представљена сутра у 18 часова у Музеју савремене уметности Војводине. Књига се бави „уводним” стваралаштвом Марине Абрамовић (Београд 1946) који се односи на њен београдски период од 1971. до 1975. када се уметница сели у Амстердам. По завршетку студија Марина Абрамовић се бавила цртежом, сликањем и писањем. У међувремену је похађала Мајсторску радионицу Крсте Хегедушића у Загребу и кратко време предавала на Академији уметности у Новом Саду. Прве перформансе извела је током 1972, а радови настали до 1975. у Београду и на фестивалима уметности у иностранству, представљају њен београдски период. По речима Весне Латиновић, уреднице издања, током овог периода она делује при Галерији Студентског културног центра (СКЦ) у Београду, који управо тада постаје култно место авангардистичких збивања. Заједно са групом београдских уметника (Раша Тодосијевић, Неша Париповић, Зоран Поповић, Слободан Ера Миливојевић, Гергељ Урком) млада Марина Абрамовић гради дух и атмосферу „нове уметничке праксе” и концептуалне уметности. У актуелном тренутку наша историја уметности, уз обезбеђену временску дистанцу, евидентира ову појаву као изузетно

ЈЕДАН ОД НАЈСЛАВНИЈИХ ВИОЛИНИСТА ДАНАШЊИЦЕ НА БЕОГРАДСКОМ КОЛАРЦУ

Чудесни Венгеров Одушевљавајући на сваком гостовању у Београду публику свих генерација (потписницу ових редова, чак четврти пут), један од најблиставијих виолиниста данашњице, Максим Венгеров је и на недавном концерту у Коларчевој задужбини максимално испунио дворану, интензитетом аплауза и акламацијама посетилаца (који су га окруживали и на подијуму), надмашивши све досадашње наступе. Већ интерпретацијом прве композиције , контрапунктски мајсторски писане Чаконе из Бахове виолинске Партите у де-молу, остварен је први магични тренутак вечери. Венгерово тумачење подсетило нас је на „маестрално, истовремено и енергично, префињено и суптилно извођење“ јапанске виолинисткиње Нацуми Тамаи (Дани музике, Херцег Нови, 2011), које је овом енормно тешком комаду дало обележја „заносне, готово лирски импровизоване“, беспрекорно чисте, али и апсолутно мирне, продуховљене тонске слике, какву до сада нисмо „видели“ на концертној сцени. Највиши ниво музицирања и приврженост „гвозденом“ репертоару, за нас и први и најхуманији (а тек 38-годишњи) виолиниста света, приказао је одабиром по једне опсежне сонате (Бетовена и Шуберта) у којима му се као сјајни сарадник придружио руски пијаниста Рустем Сајткулов. Од првих тонова Сонате у А-дуру, опус 47, најславније, најизражајније и најдраматичније од свих десет Бетовенових соната за клавир и виолину, познате као „Кројцерова“, у којој се два равноправна инструмента „хватају у коштац“, изванредни клавирски партнер дао је извођењу посебну димензију, дубину и значење. Потпуно изједначен с виолинистом и у развијању страствене експресивности, снажном супростављању контрастних мисли и порасту драмских сукоба, овај млади уметник респектабилне биографије, представио се као право откриће концерта.

Идеално одговарајућу способностима обојице интерпретатора, поред Виолинског концерта такође ненадмашну у испољавању техничких достигнућа, ову легендарну, високо виртуозну „концертантну“ Сонату за клавир и виолину, Сајткулов и Венгеров

донели су у пуној концентрацији, с примереним укусом ( и поред бравурозног стила, без празних ефеката), сагласни и „дикцијски“ јасни и „разговетни“ у сваком тону и боји. У том смислу, не само у фуриозном Престу првог става (с „ишчекујућим“ лаганим клавирским уводом) и готово агресивном финалу (који је упорно стремио карактеру тарантеле, али и „менделсоновски“ фантазмагоричном „Сну летње ноћи“), па чак и у средњем ставу у облику варијација ( с чаробним колористичким изменама синкопиране теме), невероватан утисак остављали су, поред бриљантног техничког учинка, ипак природност и једноставност, али и дубока духовност и интелектуалност предавања. Шубертова Соната опус 162, Де 574, такође врло обимна и у А-дуру, којом је започет други део реситала, довела нас је у нове звучне сфере, чинећи одгова-

рајући романтичарски прелаз ка минијатурама Петра Чајковског и извођачки сличним „бисевима“. Волумен и покретљивост пуног звука, звонког и перластог у кристално испулсираној клавирској деоници, стилска трансформација, кантабилност споријих одсека

(трио другог става, чаролики Андантино, налик „песми без речи“), бетовенска акцентуација у финалном Алегру, красили су понуђено тумачење коме су надахнута изражајност и оригиналност дали још једну нарочиту вредност. Јединствена лепота и богатство руске националне музике обележене утицајем плесних образаца, посебно валцера (Валсскерцо), али и израженом лиричношћу и елегичношћу (Меланхолична серенада), и још један Скерцо Чајковског, такође у „романтичном тону“, крунисали су овај очаравајући концерт. На изливе одушевљења препуног аудиторијума, Венгеров и Сајткулов одговорили су са три додатка (две Брамсове Мађарске игре и Маснеова „Медитација“), доказујући да се и ови, за неке „чистунце“ лакши комади, могу свирати озбиљно и без „параде“, а опет „с мером“ и савршено блиставо. Марија Адамов

значајну у процесу развоја целокупне српске модернистичке уметности. Јер, управо је група уметника окупљених око Галерије СКЦ-а, коју је „предводила” Марина Абрамовић, унела бројне новине у тадашњи уметнички контекст – бављење новим медијима, схватање „идеје као форме”, перформативна реализација уметничког дела, измењен однос уметника према уметничким институцијама. Сама уметница свој београдски „прелудијски период” сматра изузетно значајним. У интервјуу за „Време“ 1996. Марина Абрамовић свој рада у Југославији назива „каменом темељцем“. „Био је врло важан тај мој почетак и, наравно, са групом људи с којима сам радила, то је било есенцијално. У то време наш рад је толико био против свих нормалних норми у Београду. Цео тај рад био је врло значајан за мој развој касније и у сваком свом каталогу ја увек помињем тај почетак као врло важан моменат у свом животу”.

- Данас, када Марина Абрамовић припада врху светски афирмисаних уметника, теоријска анализа њеног раног београдског периода представља истински допринос теорији и историји српске уметности - указује Весна Латиновић. - Оливера Јанковић с наглашеним осећањем интерпретативне одговорности тумачи дело велике уметнице. Успева да темељно размотри све аспекте радова Марине Абрамовић, да аналитички перципира и критички интерпретира њену уметност, да је контекстуализује, те да је на дискретан, али уверљив начин мериторно оцени.

После уводне речи Весне Латиновић, уреднице издања и Владимира Митровића, в.д. директора МСУВ, на промоцији ће учествова-

ти ауторка мр Оливера Јанковић и рецензенти др Јеша Денегри и Славко Тимотијевић. К. Р.

СУТРА НА КОНЦЕРТУ КВАРТЕТА „БЕСТЕР” У СИНАГОГИ

Од класике до џеза и авангарде Пољски квартет „Бестер“, ново издање легендарног „Краков клезмер бенда“, наступиће сутра у 20 часова у Синагоги и представити свој нови албум „Метаморфозе“. Овај ансамбл наступа у најпрестижнијим дворанама широм света, изводећи музику огромног стилског распона: од класике, преко џеза до авангардне музике. Чланови квартета су: Јарослав Бестер, хармоника, Јарослав Тирала, виолина Олег Дииак, хармоника, кларинет, удараљке, и Миколај Поспјешалски, контрабас. Квартет Бестер је настао из „Краков клезмер бенда“ који је основан 1997. на иницијативу Јарослава Бестера, тада младог музичара, композитора и хармоникаша.

- Музика најразличитијих стилова коју овај ансамбл негује, укључује и најбоља достигнућа савремене ка-

мерне музике у којима импровизација представља темељ за изградњу јединствених инструменталних облика.Уметнички смео и оригиналан репертоар квартета заснован је на ауторским композицијама чланова, а писаним у духу клезмер музике или на аранжманима креираним за овај инструментални састав – напомињу у Музичкој омладини Новог Сада. Карте стају 500 динара и продају се у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2, тел. 021/452344), од 8 до 14 часова, као и два сата пред почетак концерта у холу Синагоге. Могућа је и резервација и продаја улазница преко веб сајта www.muzickaomladina.org Реализацију концерта омогућила је Амбасада Пољске у Београду. Н. П-ј.

ПРЕМИЈЕРА У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ

КЊИГА РАНКА МУНИТИЋА КАО ЕСЕНЦИЈА СХВАТАЊА ФИЛМА

Најмлађи у „Успаваној лепотици”

Питање филмске критике

Представа „Успавана лепотица„ премијерно ће бити изведена 25. новембра на Ђачкој сцени “Шарене искрице” Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз. Ово је представа најмлађе групе Ђачке сцене и у њој игра укупно 20 основаца (од 5. до 8. разреда). Две су премијере, у 16 и у 19 сати, јер су и улоге распоредељене тако да скоро сви учесници у представи имају две улоге. Редитељка, кореографкиња и композиторка „Успаване лепотице“ Лаура Тот о својој представи каже: „Трудила сам се да саставим представу која забавља и лако се прихвата, а рачунала сам на то да ће публика углавном бити деца. Акценат сам ставила на очаравајуће призоре и на игру и забаву. Главни циљ ми је био да гледаоце понесем са собом у живот без брига, у живот бајке, што, ако погледамо жанр ове представе, не би требало да буде тешко да се постигне. Наравно, ни љубав није изостала пошто је она сама и главна тема, мотив ове приче. Мало сам променила ову љубав, показала сам и другу, реалнију слику љубави...“ Ауторка Ализ Мошоњи је написала ову драму тако да је вештици дала главну улогу у причи. Да би представа била маштовитија, редитељка је убацила и плес и певање. Оригинална драма садржи и текстове песама за које је Лауара Тот компоновала музику. Н. П-ј.

У Филмском центру Србије у прилично филмичној атмосфери, уз много подсећања, упадица и шаљивих анегдота, представљена је књига „Питања филмске критике„ можда најчувенијег београдског филмског критичара и теоретичара Ранка Мунитића. У књижици од 150-ак страница Мунитић је, према речима учесника промоције - Душана Макавејева, Бранка Вучићевића, Лазара Стојановића, Мирољуба Стојановића и супруге Зорице Јевремовић Мунитић - учинио немогуће, спојивши потпуно различите ауторе и текстове у целину која делује као да ју је једна особа написала. Зорица Јевремовић Мунитић рекла је да је „Питање филмске критике„ заправо унутрашња биографија Ранка Мунитића која се завршава његовим омиљеним текстом „Уметност треба цимнути„ (Макавејев). Она је објаснила да је књига заправо продужетак тротомног дела Београдски филмски критичарски круг и збир такозване „београдске мисли„ коју је Мунитић звао „београдизација”. Он је волео замах, емоцију, луцидност београдске мисли, а ово је београдска књига о београдским критичарима, рекла је је Јевремовић Мунитић. Према речима уредника издавачке делатности ФЦС Мирољуба Стојановића, „Питање филмске критике„ је значајна књига која на једном месту обухвата мисли о филму и есенцију схватања филма у историји српске критике.

Ово није само глорификација прошлих великана већ прекретница, књига о ономе шта се десава данас у свету филма, узимајући у обзир нестанак биоскопа, специјалне ефекте, рекао је Стојановић. Критичар и теоретичар филма Бранко Вучићевић присетио се да се са Мунитићем увек ословљавао презименом али да га је сматрао великим пријатељем са којим, иако не верује у паранормалне активности и није у истом агрегатном стању, и данас разговара. Ова књига је такође нека форма тих разговора али и тријумф пријатељства свих људи укључених у њу. У „Питању филмске критике„ читаоци могу да осете линију слободарске традиције у филмској критици, што данас није у моди али је неопходно, рекао је Вучићевић. Редитељ Душан Макавејев, који је и рецензент књиге, сматра да је оно што Мунитићеву књигу чини „једним уживањем„ јесте што су сви аутори у њој слични и потпуно различити. То је једно изванредно друштво занимљивих људи који су сви оригинални али имају заједничку особину да су слободни, рекао је Макавејев који је оценио и да је Мунитић ову књигу урадио „као филмска животиња а не као интелектуалац„ јер цела књига делује као да ју је написао један човек а не различити аутори. Филм је био велика територија слободе што је Ранко и показао, рекао је Макавејев. (Танјуг)

20

svet

sreda21.novembar2012.

dnevnik

ZBOG ZLOUPOTREBE POLO@AJA, RATNOG PROFITERSTVA I PRIMAWA MITA

UKRATKO

Sa na de ru de set go di na za tvo ra

Odba~ena tu `ba ISLA MA BAD: Pakistanski vrhovni sud odbacio je sve optu`be protiv hri{}anske devoj~ice koja je u avgustu bila optu`ena za paqewe stranica Kurana, saop{tili su advokati. Sud je poni{tio slu~aj i proglasio Rim{u nevinom”, rekao je wen advokat Akmal Bhati u izjavi za agenciju AFP. Pripadnica hri{}anske mawine Pakistana, Rim{a Masih (14), u nekim ranijim novinarskim izve{tajima nazvana „Rifta” ili „Riftah” iz naseqa Mehrabadi u Islamabadu, uhapsila je pakistanska policija u avgusta i pre}eno joj je smrtnom kaznom zbog bogohuqewa po{to je, navodno, „skrnavila i spalila stranice Kurana”. Devo~icu sa Daunovim sindromom je 2. septembra prijavio lokalni imam, Hafiz Muhamed Kalid, koji je kasnije uhap{en pod sumwom da je on podmetnuo te stranice Kurana u wenu torbu. Nedugo zatim Rim{a je pu{tena na slobodu uz kauciju od milion pakistanskih rupija, po{to je tri nedeqe provela u zatvoru za odrasle.

ZA GREB: Biv{i hrvatski premijer Ivo Sanader osu|en je na jedinstvenu kaznu zatvora od deset godina za ratno profiterstvo i primawe mita.

„Progla{eni ste krivim za oba krivi~na dela koja vam ste stavqaju na teret”, rekao je ~itaju}i presudu predsedavaju}i Sudskog ve}a Ivan Turudi}.

U procesu u @upanijskom sudu u Zagrebu Sa nader je osu|en na tri i po godine zatvora za slu~aj „Hipo banka” i sedam godina za slu~aj „MOLIna”, a dr`avi treba da vrati pet miliona evra.

Tu`ila{tvo je u zavr{noj re~i pro{le sedmice tra`ilo maksimalnu kaznu od 15 godina zatvora, dok je odbrana tra`ila osloba|awe.

Dr`avno tu`ila{tvo Hrvatske teretilo je Sanadera za ratno profi-

terstvo, odnosno uzimawe oko 480.000 evra provizije za kredit koji je Hrvatska dobila od „Hi po banke” dok je bio zamenik ministra spoqnih poslova, sredinom devedesetih godina pro{log veka.

U objediwenom postupku sudi lo mu se i za navodno uzimawe 10 miliona evra mita od direktora MOL-a za prepu{tawe upravqa~kih prava u „Ini”, iz koje je pritom trebalo da bude izdvojeno nerentabilino plinsko poslovawe.

Nekada najmo}niji politi~ar u Hrvatskoj je i jedina osoba kojoj se sudi za ratno profiterstvo. Biv{i premijer se u jo{ nekoliko slu~ajeva tereti za korupciju, a u toku je proces i u slu~aju „Fimi-medija”, u kojem

mu se sudi za izvla~ewe novca i puwewe crnog fonda Hrvatske demokratske zajednice novcem dr`avnih institucija i preduze}a. S obzirom na to da mu je izre~ena kazna ve}a od pet godina, Sanader }e odmah biti preba~en u pritvor, u zatvor Remetinac.

Prema nepravosna`noj presudi, nekada najmo}niji ~ovek u dr`avi du`an je da vrati nezakonito pribavqenih 41,1 milion kuna. Za izricawe prve presude Ivu Sanaderu vlada veliki interes doma}e i strane javnosti.

Kako javqa HRT, u Zagrebu je vi{e od 200 novinara, fotoreportera i snimateqa, od Bi-BiSija, Rojtersa, kineske dr`avne novinske agencije, francuskog AFP-a, ameri~kog AP-a, austrijskih i nema~kih medija.

IZRAELSKI AMBASADOR U BEOGRADU JOSEF LEVI

Iz rael za odr `i vi pre kid va tre sa Ha ma som

Protiv smrtne kazne

WUJORK: Rekordnih 110 zemaqa podr`alo je ju~e rezoluciju o ukidawu smrtne kazne o kojoj se svake dve godine glasa u Generalnoj skup{tini UN. SAD, Japan, Kina, Iran, Indija, Severna Koreja i Sirija bile su me|u 39 zemaqa koje su glasale protiv neobavezuju}e rezolucije, dok je 36 zemaqa bilo uzdr`ano.

Prilikom prethodnog glasawa 2010. godine rezoluciju je podr`alo 107 zemaqa, navodi AFP.

BE O GRAD: Ambasador Izraela u Srbiji Josef Levi najavio je u Beogradu da }e u narednim satima biti doneta odluka o mogu}oj izraelskoj kopnenoj ofanzivi na Gazu u slu~aju neuspeha u postizawu pregovora o trajnom i realisti~nom prekidu vatre sa organizacijom Hamas.

Levi je naglasio da je Izrael iskqu~ivo zainteresovan za odr`ivi prekid vatre sa Hamasom, a ne za neke la`ne mirovne sporazume kakve je u pro{losti zakqu~ivao sa tom organizacijom.

On je novinarima rekao da ciq Izraela nije da u|e u Gazu ve} }e to, kako je dodao, u~initi jedino u slu~aju da bude primoran da na taj na~in onesposobi „teroristi~ku organizaciju Hamas, koja se mo`e smatrati pandanom Al Kaidi”, da daqe ubija nedu`ne gra|ana Izraela.

Levi je podsetio da se Izrael povukao iz Gaze 2005. godine ukqu~uju}i svoju vojsku, civile, ~ak i grobove i dodao da Izrael nema name-

Po ro di ca pqa~ ka la ban ke OSTIN: Policija u Teksasu uhapsila je porodicu osumwi~enu za nekoliko oru`anih pqa~ki banaka u dve ameri~ke dr`ave.

Ronald Ket (50), wegov 20-godi{wi sin Hejden i 18-godi{wa }erka Ebi uhap{eni su nakon {to su ih inspektori povezali sa dve pqa~ke u Teksasu. Veruje se da su odgovorni za jo{ najmawe pet pqa~ki u Oregonu.

Mu{ki deo familije Ket je preru{en u molere upadao u banke, dok ih je Ebi ~ekala u kolima za beg. Hejden Ket je obi~no nosio la`ne brkove, a otac Ronald nao~are za sunce i za{titnu masku.

Prijateqi porodice Ket ka`u da je Ronald, koji koristi svoje sredwe ime Skot, bio samohrani, veoma posve}eni i bri`ni otac, a Hejden i Ebi su bili odlika{i u svojoj sredwoj {koli i istaknuti ~lanovi pliva~kog tima.

Ronald i Hejden Ket su u zatvoru i odre|ena im je kaucija od po 140.000 dolara, dok je kaucija za 18godi{wu Ebi postavqena na 100.000 dolara.

ru da se vra}a tamo, ve} samo `eli da „spre~i teroriste” da daqe napadaju Izrael raketama, bombama i da zbog wih stotine hiqade gra|ana Izraela moraju da budu u skloni{tima. „Teroristi iz Gaze `ele da

vi dodaju}i, da su Palestinci na Zapadnoj obali u~inili kompromis i prihvatili dr`avu Izrael.

Levi je dodao da je svestan rizika koje nosi mogu}a kopnena operacija izraelske vojske navode}i da

Josef Levi

naru{e suverenitet Izraela, {to nije slu~aj sa Zapadnom obalom, gde je Izrael sklopio mirovni spora zum sa Palestincima”, rekao je Le-

Hamas: Pripremimo se za kopneni rat GA ZA: Lider militantnog krila Hamasa pozvao je „sve ratnike da se pripreme za kopneni rat sa Izraelom”, dok se ~eka ishod pregovora o obustavi vatre. Poruka Mohameda Deifa emitovana je tonski na televiziji Al Aksa koju kontroli{e Hamas u Gazi i u woj se ne spomiwe primirje, isti~e Bi-Bi-Si. „Ratnici, pripremite se na kopnenu ofanzivu. Neprijateq }e platiti visoku cenu ako pomisli da u|e u Gazu. Ovo je samo po~etak”, naveo je Deif.

U isto vreme, italijanska „Republika” objavila je intervju sa Abuom Muhamedom, vo|om jedne od militantnih grupom, koji je rekao da su po „prvi put sve palestinske formacije jedinstvene”. „Po prvi put postoji grupa koja koordinira sve formacije, od Hamasa pa nani`e.

Ako se prihvati primirje, prihvati}e ga sve grupe”, rekao je on.

bi u tom slu~aju nastupio veoma mra~an period na Bliskom istoku. „Ulazak u Gazu je rizi~an potez.

Svesni smo komplikacija. Bilo bi `rtava. Gaza je jedna od najgu{}e naseqenih teritorija na svetu sa 1,5 miliona qudi koji `ive na 3.500 kvadratnih kilometara”, rekao je ambasador Izraela i dodao da }e Izrael biti posledwi koji }e se pla{iti da u|e u Gazu.

Izraelski diplomata, koji je istakao da je Tel Aviv vrlo zadovoqan naporima novog egipatskog predesdnika Mohameda Morsija u pregovara~kom procesu, izrazio je o~ekivawe da Egipat ne}e u}i u konflikt sa Izraelom, s kojim je pre vi{e decenija sklopio mirovni sporazum, isti~u}i da je Kairo svestan da bi takav postupak stvorio paklenu atmosferu na Bliskom

^omski okrivquje SAD AN KA RA: Ugledni ameri~ki filozof Noam ^omski izjavio je u intrervjuu Agenciji Anadolija da se iza izraelskih napada na Gazu krije SAD i ocenio da se radi o zlo~inu protiv ~ove~nosti. Tako|e, istakao je ^omski, nasiqe koje sprovodi izraelska vlada „nikako se ne mo`e shvatiti kao opravdan postupak”. ^omski je rekao da Sjediwene Ameri~ke Dr`ave decenijama otvoreno podr`avaju Izrael, te da „zatvaraju o~i pred napadima sna ga te dr`ave na Gazu”. „Amerika ne samo da podr`ava, nego i direktno u~estvuje u izraelskim napadima na Gazu.

Ti napadi se izvode oru`jem iz SAD i uveliko zavise od ekonomske, vojne i diplomatske podr{ke SAD”, kazao je ovaj eminentni ameri~ki intelektualac. ^omski je istakao i da „Izrael ne bi mogao ni{ta u~initi na Bliskom Istoku sve dok ne dobije odobrewe poli ti~kog establi{menta SAD”. istoku, koja bi ozna~ila po~etak jednog novog mra~nog perioda.

Levi je ocenio da }e postizawe odr`ivog prekida vatre sa Hamasom biti te{ko izvodqivo, s obzirom da oni ne `ele da vode realne pregovore i da „ne prihvataju podelu na palestinsku i izraelsku dr`avu, ve} je wihov jedini ciq uni{tewe izraelske dr`ave”.

Ki ne ski bro do vi u spor nim vo da ma TO KIO: ^etiri kineska vladina broda uplovila su u vode oko spornih ostrva u Isto~nom kineskom moru, saop{tila je japanska obalska stra`a. Brodovi kineske slu`be pomorskog nadgledawa u{li su u zonu od 12 nauti~kih miqa kod ostrva Minamiko|ima, jednog od ostrva arhipelaga koji u Japanu zovu Senkaku a u Kini Diaoju, ju~e pre 11 sati po lokalnom vremenu. Obalska stra`a navodi da su kineski brodovi prime}ivani u i oko teritorijalnih voda svakog dana u posledwih mesec dana, preneo je AFP. Suverenitet nad ovim ostrvima je povod ve} vi{edecenijskog spora, ali je posebno intenziviran nakon {to je vlada u Tokiju pro{log meseca kupila tri sporna ostrva od privatnog japanskog vlasnika. To je izazvalo `estoke proteste u Kini i poziva na bojkot japanske robe.

Pomorske aktivnosti u blizini nenaseqenih ostrva usledile su nakon {to su zva ni~nici Japana i Kine pro{log meseca razgovarali o na~inima re{avawa spora koji je doveo do zahla|ewa od nosa izme|u dva suseda.

Obe strane su rekle da }e nastaviti s diplomatskim susretima radi re{avawa spornog pitawa koje je dovelo do velikog zahla|ewa odnosa i {tete po trgovinu i privrednu saradwu dve najve}e ekonomije Azije.

Me|unarodni predstavnici i SAD su zatra`ili od obeju zemaqa uzdr`avawe u sporu i wegovo mirno re{a vawe, jer odnosi izme|u Japana i Kine imaju veliki uticaj ne samo na mir i stabilnost u Isto~noj Aziji, nego i na celokupnu svetsku privredu.

Opet {trajk LON DON: Nekoliko stotina zaposlenih u Amnesti interne{enelu najavili su {trajk, drugi u dva meseca. Time se dovodi u pitawe sposobnost te organizacije da ostane jedna od vode}ih u svetu za odbranu qudskih prava.

Obustave rada predstavqaju kulminaciju wihovih pritu`bi koje su se godinama gomilale, a posledwih nedeqa su se posebno zao{trile zbog priprema reorganizacije me|unarodnih operacija Amnestija.

Ta promena predvi|a da se oko 500 radnih mesta preseli iz Londona u 10 regionalnih centara {irom sveta, kao deo nastojawa da se bude bli`e mestima gde se kr{e qudska prava.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ROBERT FICO Slova~ki premijer Robert Fico rekao je da traga za vlasnikom nov~anika punog novca i kreditnih kartica koji je na{ao tokom jutarweg xogirawa u Bratislavi. „Vlasnik mo`e da do|e po nov~anik u vladinu kancelariju”, rekao je premijer na konferenciji za {tampu. Usledili su potom i komentari :”Pun nov~anik. To se retko mo`e na}i u Slova~koj” glasila je jedna dosetka.

BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun izrazio je u Kairu strahovawe da daqa „militarizacija” sukoba u Siriji ne dovede do stvarawa „regionalnog rati{ta”. „Duboko smo zabrinuti daqom militarizacijom sukoba, gnusnim kr{ewima qudskih prava i rizikom da Sirija postane regionalno bojno poqe s nasiqem koje se intenzivira”, rekao je Ban Kimun na konferenciji za novinare.

PRINC VILIJAM Britanski princ Vilijam progla{en je za najpopularnijeg ~lana kraqevske porodice nakon {to je osvojio 62 odsto glasova, dok je wegova baka kraqica Elizabeta druga osvojila 48 odsto glasova u anketi koju je sproveo londonski Kraqevski kolex. Vilijam je, koji je drugi u redu za presto, ‘’pobedio’’ pored kraqice i svoju suprugu vojvotkiwu od Kembrixa i svog brata, princa Harija.

Na u~ nik pla ni rao na pad na par la ment VAR [A VA: U Krakovu je uhap{en Poqak koji je spremao teroristi~ki napad na dowi dom poqskog parlamenta ili na predsednika Browislava Komorovsko. U toj nameri, uzor mu je bio Norve`anin Anders Brejvik i dvojica Amerikanaca koji su 1995. godine iskoristili automobil sa eksplozivom da sru{e zgradu federalnih vlasti u Oklahoma Sitiju, u SAD, kada je poginulo 168 qudi, a 700 povre|eno. „Uhap{en je uz optu`bu da je planirao teroristi~ki napad eksplozivom na ustavne organe Poqske”, saop{tio je ju~e portparol tu`ila{tva u Krakovu Pjotr Kosmati.

Istraga Agencije za unutra{wu bezbednost po~ela je jo{ 5. novembra, a pre nekoliko dana obave{ten je i premijer Donald Tusk. Prema {turim informacijama do kojih su nezvani~no do{li mediji pre dana{we konferencije za novinare, re~ je o tipi~nom teroristi usamqeniku koji mrzi dr`avu.

Uhap{en nau~nik je osumwi~en za radikalni nacionalizam, po{to je planirao da ak-

Krakov

tivira automobil sa ~etiri tone eksploziva ispred zgrade poqskog parlamenta, kada bi predsednik dr`ave i premijer bili u zgradi, javila je poqska televizija. „Slu~aj izgleda veoma ozbiqno”, izjavio je portparol poq-

ske vlade Pavel Gras. Poqski tu`ilac Mariju{ Krason je precizirao da je osumwi~eni uhap{en 9. novembra u Krakovu i da se radi o 45-godi{wem poqskom nau~nom istra`iva~u koji je imao pristup hemijskoj laboratoriji i koji je ilegalno posedovao eksplozivne materije, municiju i oru`ja, navodi agencija AP. Uhap{eni mu{karac je delimi~no priznao krivicu i ukoliko bude dokazna wegova krivica, sledi mu vi{egodi{wa zatvorska kazna, kao i dvojici sau~esnika koji su uhap{eni zbog ilegalnog posedovawa oru`ja.

Mada osumwi~eni nije identifikovan na ju~era{woj konferenciji za novinare u Var{avi, tu`ila{tvo je navelo da je uhap{eni Poqak bio „motivisa ni nacionalisti~kim, ksenofobi~nim i antisemitskim idejama, mada nije formal no pripadao nijednoj politi~koj partiji”.

dnevnik

OGLASi

sreda21.novembar2012.

21

22

sreda21.novembar2012.

OGLASi

dnevnik

dnevnik

OGLASi

sreda21.novembar2012.

23

24

sreda21.novembar2012.

OGLASil ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav

PRO DA JEM dr va: hrast, ba grem i ja sen, 3500 din metar. Prevoz gratis. Te le fo ni: 061/617-22-19, 063/77-19-142.

64621 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo`|e, ve{ ma{ine, {po rete, automobile stare za ot pad. Te le fo ni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/8485-495.

64627

Bubici Mari

od wenih praunuka: Sare, Uro{a, Luke i Lene.

64664

Posledwi pozdrav nikad pre`aqenoj koleginici

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni

Mikiki

Pavle Dudok

od wenih kolega po{tara iz: Rakovca, Beo~ina, ^erevi}a, Bano{tora, Suseka i Luga.

1928 - 2012.

Sahrana je danas, 21. 11. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 21. 11. 2012. godine u 14 ~asova, u ^erevi}u.

Supruga Ana, }erka Elena i unuk Slobodan sa porodicom.

64666

64656

Posledwi pozdrav na{oj koleginici

Mirjani Lukovi} 2. 5. 1958 - 19. 11. 2012. od zaposlenih PTT radnika RJ Po{tanskog saobra}aja „Novi Sad”.

445-P1

3 Posledwi pozdrav na{em bratu, ujaku i dedi

FRU[KOGORSKA ULI CA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411.

63799

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

64502

PRODAJEM koke nosiqe stare 11 meseci, te{ke 2kg.

Telefoni: 069/511-93-22, 063/511-932, Me|unarodni put 310b, ^enej.

64578 FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe‚ prasi}e, polovan kavez za koke nosiqe, dostava na adresu.

Povoqno.

Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

64663

Schaler Ernestu nastavniku u penziji koji je preminuo 14. 11. 2012. godine u Be~u.

Sahrana je u ~etvrtak, 22. novembra 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice: Varga, Grujin, Erbez, Peri} i ^u~kovi}.

64655

Tu`nim srcem obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je na{a majka, svekrva, baka i prabaka

Mara Medvidovi} umrla u 82. godini.

Sahrana }e se obaviti 22. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

O`alo{}ena porodica [}epanovi}.

64662

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Preminuo je na{ dragi tata, tast i deda

Du{an Terzi}

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Du{anu Terzi}u

sreda21.novembar2012.

Pro{lo je ~etrdeset dana.

Aco

Milkica Luki~i} 1953 - 2012.

ro|. 1936.

Uvek si nas ~uvao, hvala ti.

od: prijateqa Bore, prije Perse, Mi}e, Goce i Milice Kremenovi}.

Zauvek tvoji: \u|a, Rade, Daca i Sale.

64636

Sa tugom i bolom opra{tamo se od oca, dede i svekra

Du{ana Terzi}a

Nedostaje{ nam, volimo te.

Qiqani Mijatovi} 1955 - 2012. od zaove Olgice Begovi} sa porodicom.

Neka te an|eli ~uvaju.

Milena.

Neda, Nikola, Boba, Braca i baka Katica.

64639

64651

^ETRDESETODNEVNI POMEN

1936 - 2012.

Sin \or|e, snaja Slavica, unuka Jovana i unuk Nemawa.

pamtim sve dane provedene sa tobom.

Se}awe na tebe nikada ne}e izbledeti.

64634

Posledwi pozdrav

25

Tata,

Milkici Luki~i}

Aleksandar Pavlovi}

ro|. Hajdukovi} 1953 - 2012.

Hvala ti za sve u `ivotu, puno }e{ mi nedostajati.

Sa puno qubavi ~uvamo uspomenu na tebe.

Nemawa.

Tvoji: Gordana, Mi{a, Ivan i Sowa.

64650

64633

64638

64643

TU@NO SE]AWE

SE]AWE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav voqenom ocu, sinu i bratu

na supruga i oca

Aleksandru Pavlovi}u

Dragoslava Andri}a Batu

Prof. dr \or|e Ba{i} 19. 11. 2007 - 19. 11. 2012.

Sedmogodi{wi pomen.

Milica Mitrovi} 1934 - 2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana odr`ati 21. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Supruga Zora i sinovi Boban i Dika.

64631

Dana, 20. 11. 2012. godine preminuo je na{ otac, deda, svekar i tast

O`alo{}ena porodica Pavlovi}.

Sa po{tovawem spomiwemo i sa qubavqu ~uvamo u srcu.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav.

64637

Sahrana je danas, 21. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na Mesnom grobqu u Novim Ledincima.

SEDMODNEVNI POMEN

TU@NO SE]AWE

dragom ~lanu

Du{an Terzi}

Tu`ne: }erka Tijana i supruga Marija Ba{i}.

O`alo{}ena porodica.

64649

64657

\or|e Po`arev iz Mo{orina

Pro{lo je godinu dana od kako nisi sa nama.

1936 - 2012.

Milkanu Jovanovi}u

Sahrana je danas, 21. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: sin \or|e, }erka \ur|inka, zet Rade, snaja Slavica, unuci Jovana, Danijela, Aleksandar i Nemawa.

od ~lanova Demokratske stranke \ur|evo.

64632

445-P

Oti{ao si iznenada i prerano, ali si uvek u na{im srcima i mislima. Tuga je zauvek.

Vole te najmiliji.

I posle {est meseci za tobom ostaje tuga i bol.

Po~ivaj u miru, an|ele na{.

64590

SE]AWE

23. 11. 1984 - 23. 11. 2012.

Kre{imir Koska 21. 11. 2011 - 21. 11. 2012.

Ne pro|e ni dan da ne mislimo na tebe, nedostaje{ nam.

Qiqana Mijatovi} 1955 - 2012.

Mom~ilo Bro}eta

Uz neizreciv bol i tugu oplakujemo tvoj prerani odlazak. Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Sahrana je 22. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Ve~no tvoji: suprug Mi{a, deca Nenad i Tamara i svekrva Jelena.

64642

Tvoji: najmiliji: supruga Ankica, brat Zvonimir sa familijom i Katarina Kolesar.

64629

Josip Major Prolazi dvadeset osam godina od kako nisi sa nama.

Tvoja sestra Nada Bajilo sa porodicom.

64599

Tvoji najmiliji.

64291

26

06.30 09.00 09.05 10.10 11.00 11.30 11.55 12.10 12.20 12.30 13.00 13.30 14.00 14.05 15.00

tv program

sreda21.novembar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Конструкторске катастрофе Палета Строго платонски: Даље од Игоа Кухињица Име мог сокака Како...Препознати Вивалдијеву зиму Како...Овце и овчари Добар посао: Стилиста Све странци Документ Вести Гламур тужур Вести за особе са оштећеним слухом

Да на Гар си ја

Лола Улоге: Да на Гар си ја, Се гун до Сер на дас, Ма риа Хе ле на До е ринг (Па но ни ја, 18.00) 07.30 08.00 09.00 11.15 12.00 14.00 15.00 15.30 15.50 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Глас Америке - отворени студио Панонско јутро Лола Наш гост Агро Парламент Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Барометар Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.04 10.39 11.05 11.09 11.33 12.00 12.15 12.31 13.17 13.23 14.44 15.10 15.59 16.53 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.55 20.40 22.40 00.10 00.25 01.13 01.21 02.05

Ма ри на Бу љов чић и Ана ма ри ја Ер делy

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Повратак отписаних Вести Траг Задња кућа, Србија Вести Чопор Како се то ради Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Евронет Циклус - Љубавне приче И ја имам таленат Ово је Србија Војна академија Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Војна академија Фудбал-Лига шампиона: Манчестер сити-Реал Мадрид, пренос Фудбал-Лига шампиона Дневник Истражитељи из Мајамија Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Добар живот, филм

Гламур тужур

Ово је Србија

Кроз добру атмосферу у студију воде вас Ма ри на Бу љов чић, Ана ма ри ја Ер дељи пијаниста Да вид Клем. (РТВ 1, 14.05)

Док у Банату цене некретнина падају, обрадиво земљиште је све скупље. Зашто је цена земљишта висока и шта на то кажу пољопривредници истражује новинар ТВ центра у Зрењанину, Ни ко ла Бо жо вић. Како се у време економске кризе припрема славска трпеза, откриће вам новинарка ТВ центра у Панчеву, Да ни ца Јо ва но вић. Емисију уређују Гор да на Пе тро вић, На де жда Ме дић и Го ран Ђур ко вић. Водитељка је Дра га на Ана ста си је вић. (РТС 1, 15.10)

15.05 16.00 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 19.55 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.50 00.15 00.40

06.30 06.55 08.35 09.00 09.25 09.55 10.40 11.05 11.25 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.00 23.25 00.15

Преживели Радар ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Под истим кровом ТВ Дневник Државни посао - Грчка криза Преживели Живопис: Ја видим Повратак на село-Мирис земље Војвођански дневник Један на један Вајтчепел Строго платонски: Даље од Игоа Под истим кровом Повратак на село-Мирис земље

Кухињица – мађ. Миљеница Шкољкице Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Зелено, волим те, зеленоквиз Академац: Тајна успеха ФТНа Увек медаља: Бициклизам Кад зазвони: Притисак друштва Центар света Вести на мађарском Македонско сонце Таблоид Биографије: Силвестер Сталоне, страни док. филм Добро вече, Војводино Голи оток – исповест Музички програм ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино Вајтчепел Биографије: Хитлер и Стаљин Плави круг Палета ТВ Продаја

06.30 08.30 09.00 09.10 09.35 10.30 11.00 11.10 11.35 12.00 13.00 13.05 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 20.30 21.25 22.00 22.30 23.20 00.10

Новосадско јутро Цртани филм Вести Храна и вино Серијски програм Серијски програм Вести Спринт Истрага Обалска стража Вести Опчињени Бели мантил ИЦТ плус Вести Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а НС поподне Конак Објектив Опчињени Ево нас код вас Мистерије КГБ-а Објектив Обалска стража Људи са Менхетна Украдена срца

12.30 Кошарка ВТБ лига: Кхимки – Калев 14.15 НБА 14.30 Преглед руске лиге 15.00 Фудбал мондијал магазин 15.40 Седмица пред вама 16.00 Преглед аргентинске лиге 17.00 Премијер лига 18.40 НБА 18.45 Преглед Дејвис купа 19.45 Специјал на лицу места: Мото ГП Мугело 20.30 Шпански рукомет: Раyо Валадолид – Барселона 22.00 Евролига

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Зоо пузле, 08.30 Кућица у цвећу, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Изблиза, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Инвестиције, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Дра га на Ана ста си је вић

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 00.45 01.10

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Домаћине,ожени се Филм: Теорија завере Ноћни журнал Евро пулс Лас Вегас

Ива на Ди мић

Беокулт: У процепу Збирка књижевних критика Ја сми не Вр ба вац „Идентитет у процепу”, бави се односом између књиге и публике, књиге коју књига треба и може да има. Ово издање емисије посвећујемо и списатељици Мир ја на Па вло вић. Као одговор на бурно лето глумачког незадовољства, на челно место Атељеа 212 стигла је Ива на Ди мић. У емисиј говори о позицији глумца данас, али и о плановима за позориште. (РТС 2, 20.40) Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Викинг Вики Томас и другари Дени и Деди Добро вече, децо Плава птица Романсирана ботаника Одгонетање историје Е-ТВ Седница Народне скупштине Републике Србије, пренос Програм зависи од трајања преноса 10.22 ТВ мрежа 10.52 Други век 11.24 Савремено тумачење српске историје 12.16 Хор мелоди: Осмех вечности на лицу времена 12.50 Либела 13.14 Трезор У великој паузи заседања скупштине Елиза из Ривомброзе Линк 14.24 Плава птица 14.38 Романсирана ботаника 14.56 Одгонетање историје 15.39 Проветравање 16.04 Ви и Мира Адања Полак 16.50 Линк 17.17 Елиза из Ривомброзе 18.14 Ритам Балкана 18.49 Викинг Вики 19.12 Томас и другари 19.22 Дени и Деди 19.29 Добро вече, децо 19.37 Стони тенис 19.59 У свету 20.25 Фудбал-Лига шампиона 20.40 Беокулт 21.10 Елиза из Ривомброзе 22.08 Озбиљан човек, филм 00.01 Африка и Србија на вези 00.29 И ја имам таленат 00.50 Сергеј Ћетковић шоу

06.02 07.00 07.20 07.25 07.37 08.00 08.10 08.17 08.25 08.51 09.09 09.53 10.00

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00 02.00 03.30

Добро јутро Гранд шоу Први Национални дневник Недељно поподне Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Брачни судија Прељубници Црна хроника Српска посла Филм: Школа шарма Филм: Јесењи вртови

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.35 08.25 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 12.30 14.45 15.00 16.00 16.40 17.00 17.30 18.00 18.30 19.15 21.10 23.10 23.45 00.05 01.00 01.45

Најбоље године Топшоп У здравом телу Топшоп Кажипрст Вести Дневни магазин Цртани филмови Топшоп Амерички топ-модел Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Приљатељи Пут око света Вести Кошарка: Црвена звезда - Динамо Сасари Филм: Мирис лове Вести Спортски преглед Амерички топ-модел Најбоље године Укључење у Б92 Инфо

Ти ја на Марк 08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 14.30 15.00

Цртани филмови Ђавоља вечера Филм: Скакач Сити њуз Филм: Поротник Породични обрачун Агенција за СИС Др. Оз

Легенде о страсти Улоге: Бред Пит, Ен то ни Хоп кинс, Еј дан Квин, Џу ли ја Ор монд Режија: Едвард Звик (Пинк 2, 22.00)

Бред Пит 15.45 16.15 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45

Симар Маријана и Скарлет Туркан Собарица са Менхетна Сити њуз Опасна игра Филм: Дистурбиа Филм: Легенде о страсти Опасна игра Тријумф љубави Сити њуз

Једна жеља, једна песма Популаран извођач испуњаваће жеље гледаоцима телевизије Хепи, а да све буде још лепше и боље, побринуће се водитељка Ти ја на Марк. (Хе пи, 20.45) 05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.40 12.05 12.25 12.45 13.10 13.40 13.55 14.10 15.00 15.45 16.45 17.00 17.30 17.55 18.30 19.30 20.25 20.45 22.30 00.00 01.00 01.40 02.45

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња Бен 10 Бакуган 3 Моћни ренџери Хантик Кунг Фу мајстори зодијака Ешли Хепи квизић Телешоп Вести Неочекивани живот Црвени орао Долина вукова Телешоп Насловна страна – квиз Гласови у времену, док. серија Телемастер Долина вукова Црвени орао Вести Једна жеља једна песма Црна мачка бели мачор, филм Долина вукова Неочекивани живот Црвени орао Звездана капија

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda21.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

12

27

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Шминкање са Клио Екстремни преображај Велике ромске свадбе Венчаница из снова Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мисија „Мени” Уштедети купујући Спасавање оронулих грађевина Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Велике ромске свадбе Невесте са Беверли Хилса Нисам знала да сам трудна Ургентни центар Мајами инк Велике ромске свадбе Невесте са Беверли Хилса

08.00 Наполеон 09.00 Геније дизајна 10.00 Мистерије олупина на дну океана 11.00 Оци, археолошка детективска прича 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Звезде сребрног екрана 14.00 Стопама Берлиоза 15.00 Рим: Последња граница 16.00 Геније дизајна 17.00 Варвари Терија Џонса 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Све Кенедијеве жене 20.00 Освалдов дух 21.30 Сведок. са балкона собе 306.

22.00 Наполеон 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Тајм тим година X 01.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори

08.00 Вилењаци 08.30 Вилењаци 09.30 Срећни клинци 11.00 Филм: Песма љубави 13.15 Филм: Снегови Килиманџара 16.00 Филм: Грофица 18.00 Филм: Посрећило се 20.00 Филм: Жртва 22.00 Филм: Ледени амбис 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Ле де ни ам бис Би ти пр ви ко ји ће се по пе ти на врх пла ни не Еигер са се вер не стра не, ко ја је у ства ри вер ти кал ни ле де ни ам бис ду бок пре ко 1000 ме та ра – то је сан мно гих ал пи ни ста из це ле Евро пе то ком ле та 1936. го ди не. То је, та ко ђе, је ди на ствар о ко јој раз ми шља ју дво ји ца не мач ких ал пи ни ста... Уло ге: Бе но Фур ман, Фло ри јан Лу кас, Јо ха на Во ка лек Ре жи ја: Фи лип Столц (Си не ма ни ја, 22.00)

Јо ха на Во ка лек

06.00 Први осветник: Капетан Америка 08.05 Поноћ у Паризу 09.40 Моја љубавна песма 11.25 Артур 3: Рат два света 13.05 Холивуд на снимању 13.35 Медвед Јоги 14.55 Мало раја 16.40 Живот као такав 18.35 Марс тражи маме 20.05 Планета мајмуна. почетак 21.45 Права крв 22.35 Игра престола 23.30 Адвокат из Линколна 01.25 Бити Џон Малкович 03.15 Прави секс 04.05 Инвазија света: Битка Лос Анђелес

Добро јутро, Хрватска 07.00 09.50 ЗАБА - 90 секунди, емисија под покровитељством 10.11 Митским путевима 4, док. серија 11.07 Кључ у руке, док. серија 12.00 Дневник 12.41 Пркосна љубав 13.33 Др Оз 14.13 Наврх језика 14.20 Вести уз хрватски знаковни језик 14.50 Реч и живот 15.26 Индекс 15.58 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт: Друга страна медаље 18.23 8. спрат 19.30 Дневник 20.09 Лото 7/39 20.14 Глобално село 20.45 И ружичасто је црно - док. филм (38’20”) 22.01 Хоризонти 22.55 Дневник 3 23.15 Вести из културе 23.35 Други формат 00.26 Секс и град) 00.57 Регионални дневник 01.18 Талац на један дан, филм 02.48 Др Оз 2 03.29 Потрошачки код

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Добра жена Браћа и сестре Филм: Слепо веровање Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Смртоносна опчињеност Монк Видовњак Филм: Вампирска нација Филм: У име правде Вокер, тексашки ренџер

08.00 Галилео 09.10 Флешпојнт 11.25 Ексклузив таблоид 11.45 Крв није вода 12.55 Ружа ветрова 13.55 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.30 Менталист 00.20 Светац, филм 02.20 Астро шоу 03.20 Змајево срце, филм

Екс клу зив та бло ид (РТЛ, 18.05)

Ро ми Шнај дер

Тро стру ка пре ва ра Ве ли к а Бри та ни ја, уочи Дру гог свет ског ра та. От ме ни ло пов, спе ци ја ли ста за за во ђе ње же на, са свим амо рал ни Еди Чап ман за вр ши у за тво ру на остр ву Џер си ју, ка да кон тро лу над остр вом пре у зму на ци сти. Не ви ђе но ин те ли ген тан и сна ла жљив, Еди успе да уве ри на ци сте да то ли ко мр зи Бри та ни ју, да ће ра ди је жи ве ти за Не мач ку не го умре ти за Бри та ни ју... Уло ге: Кри сто фер Пла мер, Ро ми Шнај дер, Тре вор Ха урд, Јул Бри нер Ре жи ја: Те ренс Јанг (ХРТ 2, 17.28) 07.57 Телетабис 08.22 Девојчица из будућности 08.46 Фантастични пријатељи 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.40 Талац на један дан, филм 15.10 Школски сат 16.00 Регионални дневник 16.21 Жупанијска панорама 16.36 100 посто предузетник+ 16.41 У канцеларији 17.02 Еко зона 17.28 Трострука превара, филм 19.30 Кухарски дует, док. серија 20.40 Фудбалска Лига првака: Порто - Динамо, пренос 23.33 Заштитница сведока 00.20 Звездана врата: Свемир 01.03 Ретровизор 02.54 Ноћни музички програм

09.00 Биографија - Елизабет Харли 10.00 Пространо је море 11.30 Џејнина кућа 13.00 Екстремни Холивуд 14.00 Бес и част 16.00 Наоружан и невин 17.30 Екстремни Холивуд 18.30 Градски каубоји 2 20.00 Екстремни Холивуд 21.00 За сва времена 23.00 Блејд у Хонгконгу

04.00 06.00 08.00 10.20 12.30 14.30 16.30 18.30 20.00 22.00 00.00 01.30

Обучена да убије Празници са Ејприл Мужеви и жене Светла велеграда Лажов Белфегор, фантом из Лувра Школски дани Заљубљена Тежак избор Журба Тинејџерски идоли 5. Секси латино девојке

Еди та Ми си рић

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Грмљавина из Канзаса Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Преживљавање удвоје Како извући живу главу Опасне телесне повреде Суперљуди Стена Лија Преваранти на делу

10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.00 19.45 20.40 21.45 23.20 23.25

Скијашки скокови Сви спортови Уметничко клизање Билијар Сви спортови Скијашки скокови Сви спортови Билијар Сви спортови Коњички спорт Голф Једрење Сви спортови

М

По ни же ње за све Ср бе

илошевић је био изузетан преговарач: мисли слимани схватили да је крајњи исход прекида ватре су му биле јасне, одлучне и разумне, нарочиомогућава војсци босанских Срба да се прегрупише – то кад у руци држите адут у облику санкција. они су бранили изузетно дугу линију фронта са знатЗнао је како да тражи максимум, али и одлучи се за но мањим бројем војника – док су снаге Федерације једруго решење ако процени да се скупила „критична два чекале да крену у офанзиву, користећи ново наомаса“ – његов омиљен израз – позитивних елемената. ружање добијено из разних извора. Како су муслимаКао преговарач је грешио кад је настојао да превазиђе ни и Хрвати појачавали притисак на босанске Србе, то себе играјући на све или ништа. За мене као дипломаје неминовно доводило до контранапада. После дана у ту је био огроман изазов како надиграти или бити равкојем је у Унпрофор забележио 2.700 инцидената у Боноправан са човеком који је дестабилизовао не само сни, генерал Смит је поднео ултиматум босанским Срједну земљу него регион на начин који није виђен у бима да врате тешко наоружање које су узели из склаЕвропи пола века. Током целе те моје мисије успеси су били депримирајуће ретки. Кад је у Контакт-групи дошло да расправе о попуштању санкција, Холбрук је најавио да ће САД преузети вођење преговора јер ће имати највише проблема да било шта одобре Милошевићу. Његов помоћник Боб Фрејзер отићи ће убрзо у Београд да разговара с Милошевићем. Био је прави стратешки мислилац с развијеним осећајем за хумор и занимљивим ванземаљским цинизмом. Провео је с Милошевићем три дана, у мају 1995. у Карађорђеву. Кад ме је обавестио о договору који је склопио, па и суспензији санкција Lord Dejvid Oven na po~etku karijere u Forin ofisu на нестратешку робу и омогућавање увоза довољних количина нафте за невојне подишта УН. Кад је ултиматум истекао а наоружање нитребе Србије, мислио сам да је то изненађујуће велије враћено, издата је наредба да се изведу ваздушни кодушно према Србима. Да су тај договор склопили удари, што је резултирало жестоком реакцијом босанБританци или Французи, изазвао би непријатне коменских Срба, који су узели око 400 војника УН за таоце таре типа да је „мек према Србима“. Но, кад је договор и покренули снажне нападе по целој Босни. анализиран у Вашингтону, одбачен је и Фрејзеру је наУ том критичном тренутку отишао сам код Милоложено да опет преговара. Остао је утисак да су Мешевића с поруком премијера да употреби сва располодлин Олбрајт, потпредседжива средства да војници ник Гор и Ворен Кристофер УН буду ослобођени. МилоМи ло ше вић ми је отво ре но имали дубоке резерве. шевић је тврдио да је постире као: „Јо ви ца Ста ни шић ће Није било могуће наћи ђен акцијама босанских Сроти ћи на Па ле и ре ћи Ка ра џи ћу ба, које су, сматрао је, пониметод за превазилажење јаза између решености САД да ћу на ре ди ти да га уби ју ако не жење за све Србе. Но, право да остави могућност поновпонижење је несумњиво биосло бо ди вој ни ке УН, ко је је узео ног наметања санкција без ла катастрофа у односима с за та о це. Он зна да то мо гу повређивања руског вета и јавним мњењем. Караџићев учи ни ти.“ Мо жда је ште та што се и Младићев поступак је тад решености Русије да не дото ни је де си ло зволи да САД једнострано често поређен с понашањем одлучују. САД нису прихваСадама Хусеина приликом тиле да одлучујућу реч о узимања талаца као људског санкцијама има генерални секретар УН или Савет безштита. Питао сам Милошевића шта ће учинити, одгобедности. Пошто је Фрејзер отишао код Милошевића ворио је мрачно да ће предузети драстичне мере и у још неколико пута, САД су пребациле тај проблем на Босну послати свог ужасног шефа тајне полиције ЈоКарла Билта, предстојећег представника ЕУ. вицу Станишића (човека за кога се говорило да тачно Тихо повлачење Дејвида Овена после три незахвалзна где су тела сахрањена), који ће пренети страшне не године није представљало изненађење, али ми је претње. Упитао сам га на шта мисли, а он ми је одгобило много жао што одлази. Како би само другачије ворио умирујуће отворено: „Станишић ће рећи Караизгледала његова репутација да је прихваћен џићу да ћу наредити да га убију ако не ослободи таоВенс–Овенов план! Иако је Овен имао трновит пут до це. Он зна да то могу да учиним.“ Можда је штета што угледа у Форин офису седамдесетих година, за 21 годо тога није дошло. дину је много сазрео па је било задовољство радити с У Зворник сам однео формално писмено упозорење њим, човеком пуним енергије и интелектуалне оштриЛондона да су угрожени витални британски интереси не. и да ће Караџић и његов тим сносити сву одговорност Билт је дошао у Београд на неколико састанака раако се било шта догоди неком од наших војника. Дочеди упознавања с процесом и показао се као одличан кали с ме потпредседник босанских Срба Никола Кослушалац, али с врло јасном идејом. Затим је отишао у љевић и Караџићев портпарол Јован Заметица. Током Вашингтон да тражи подршку САД за своја настојања. састанка, Кољевић се телефонски консултовао с КараНо, администрација САД није била спремна да га поџићем, али су ми његове инструкције указивале на то држи више него што је подржавала Фрејзера. Диплода није спреман да понуди гаранције безбедности наматски канал је још једном блокиран. ших војника и њиховог брзог ослобађања. Још једна А ситуација се на терену погоршавала. Четворомеразочаравајућа посета Босни, моја последња за време сечни прекид ватре све мање се поштовао јер су мурата.

Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

sreda21.novembar2012.

dnevnik

21. novembar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

Да на шњи дру штве ни до га ђај мо гао би вас до ве сти у кон такт са ста рим при ја те љи ма ко ји вам мно го зна че. Тај су срет би ће ве о ма то пао и при ја тељ ски иако ће те се мо жда осе ти ти ма ло пот чи ње но.

BIK 20.4-20.5.

Бли ска са рад ња с од ре ђе ном осо бом мо же до не ти сна жну и то плу на кло ност из ме ђу вас. То мо же, а и не мо ра би ти љу бав на при влач ност. Ипак, ако је сте, не упу штај те се су ви ше у то.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Љу бав, при влач ност и ро ман ти ка су сву да око вас. Сна жно је дин ство с бли ским при ја те љи ма, чла но ви ма по ро ди це и љу бав ним парт не ром но си ће вас кроз дан. Ужи вај те у да на шњем да ну. Сна жни пси хич ки ути сци о од сут ним при ја те љи ма или чла но ви ма по ро ди це мо гли би вас да нас окру жи ва ти. Чи ни се као да су сви ве о ма по зи тив ни, што ће ва ма би ти по ма ло за бри ња ва ју ће. По тру ди те се да то ис ко ри сти те. Да нас би сте мо гли осе ти ти сна жан осе ћај при вр же но сти пре ма не ко ме. Мо гу ће је да ће те осе ти ти на лет оду ше вље ња пре не го што ва ша скеп тич на стра на ка же да је све то са мо пу ста же ља. Ва ша љу ба зност и до бри ма ни ри мо гли би се да нас ис пла ти ти. Не ко ко вас мно го по шту је мо гао би вам по ну ди ти мо гућ ност да по ве ћа те сво је при хо де. Ве ро ват но по зна је те ту осо бу већ ду го.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Љу бав и ро ман ти ка ће се да нас за вас див но од ви ја ти. Ако сте у ве зи, љу бав ће на ста ви ти да цве та из ме ђу вас и парт не ра. Сна жан осе ћај је дин ства до ве шће до сна жне при вр же но сти и је дин ства. Да нас ће те мо жда усме ри ти не ко сво је зна ње у кре а тив не ак тив но сти. Ва ша ин ту и ци ја и ма шта ра де пре ко вре ме но. Ако раз ми шља те о по кре та њу но вог про јек та, да нас је пра ви дан за то. Љу бав, пи смо по др шке или по зив од до брог при ја те ља да нас мо же би ти оно што ће вам док тор про пи са ти. Мо гу ће је да пре ви ше ра ди те или сте пе си ми стич ни по во дом сво јих пла но ва. По тра жи те по моћ при ја те ља. Да нас би сте мо гли до би ти при влач не по ну де да уна пре ди те сво ју ка ри је ру и по ве ћа те при хо де. Бу дућ ност из гле да са свим до бро ако пре ду зме те нео п ход не ко ра ке да ре а ли зу је те сво је иде је.

VODOLIJA Да нас ће те мо жда осе ти ти на лет 21.1-19.2. ду хов ног уви да. Шта год да до ла зи ка ва ма, из гле да ве о ма до бро и ис прав но, што би вас мо гло ин спи ри са ти на му зи ку, по е зи ју или сли кар ство. За пи ши те те уви де да их не за бо ра ви те.

RIBE 20.2-20.3.

Да нас би сте мо гли до би ти не ке нео че ки ва но до бре ве сти о пред сто је ћем при ли ву нов ца ко ји оче ку је те већ ду го. То ће би ти ве о ма до бро до шла вест за вас и сва ка ко за слу жу је про сла ву.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Oблачно

Vojvodina Novi Sad

12

Subotica

11

Sombor

12

Kikinda

12

Vrbas

12

B. Palanka

12

Zreњanin

13

S. Mitrovica 12 Ruma

12

Panчevo

12

Vrшac

11

Srbija Beograd

12

Kragujevac

11

K. Mitrovica 12 Niш

У шоку због ћеркиног понашања

12

Evropa

С мало СУнца

НО ВИ САД: Облач но, а по под не су мо гу ћи крат ко трај ни сун ча ни ин тер ва ли. Ду ва ће слаб до уме рен ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6 сте пе ни, а мак си мал на 12. ВОЈ ВО ДИ НА: Ве ћи ном облач но и су во, али су мо гу ћи и крат ко трај ни сун ча ни ин тер ва ли. Ду ва ће слаб до уме рен ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 3 сте пе на, а мак си мал на 13 сте пе ни. СР БИ ЈА: Облач но и ве ћи ном су во, са мо је на ју гу и у Ти моч кој Кра ји ни мо гу ћа сла ба крат ко трај на ки ша ују тру. Ду ва ће слаб до уме рен ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 3 сте пе на, а мак си мал на 13 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: До кра ја сед ми це ве ћи ном су во и про мен љи во облач но, с тем пе ра ту ром ма ло из над про се ка за ово до ба го ди не. Сла ба ки ша је мо гу ћа у Ти моч кој Кра ји ни, где ће би ти хлад ни је. Ују тро и пре под не би ће ма гле или ни ских обла ка са су ма гли цом у за пад ној и ју жној Ср би ји. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Пре под не опрез се са ве ту је аст ма ти ча ри ма, као и осо ба ма с ва ри ра ју ћим крв ним при ти ском и пси хич ким те го ба ма. Мо гу ћи су раз дра жљи вост, гла во бо ља и бо ло ви у ко сти ма и згло бо ви ма. У са о бра ћа ју је нео п ход на до дат на па жња.

Madrid

12

Rim

18

London

12

Cirih

10

Berlin

9

Beч

10

Varшava

5

Kijev

3

Moskva

2

Oslo

8

St. Peterburg 4 Atina

20

Pariz

12

Minhen

11

Budimpeшta

11

Stokholm

6

Му зи чар Џон Бон Џови је из ј а в ио да не ће на сту па ти док не сре ди по ро дич не про бле ме. Стра ни ме ди ји пи шу да му је ово нај го ри ме с ец у жи во ту, јер је пр во мо рао да от ка же кон ц ер т е по Евро пи због ура га на Сен ди, а по том се ње го ва ћер ка пре дозирала и умало завршила у затвору. Суд у Њујорку је одбацио све оптужбе против певачеве ћер ке Стефани (19), али је рокер и даље забринут за своју јединицу. „У шоку сам. Она је моја мезимица. Одгајао сам је да буде поштена, али сад се бојим да сам негде погрешио„, изјавио је певач.

VIC DANA Оже нио се Му јо. Ве ли ње му Фа та: „Де, кад си на но га ма, при ста ви ка хву.” Па: „Де, кад си на но га ма, за спи ка хву.”

Oпет: „Де, кад си на но га ма, по слу жи нас.” Ма ло по том: „Де, кад си на но га ма, на ло жи ва тру.” Ко нач но Му јо сед не, а Фа та се диг не са сто ли це. Утом ће Му јо њој: „Де, док си на но га ма, врат’ се свом ба би.”

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

170 (-15)

Slankamen

395 (--)

Apatin

262 (-18)

Zemun

353 (-8)

Bogojevo

225 (-19)

Panчevo

360 (-6)

Smederevo

508 (-4)

Baч. Palanka 264 (-16) Novi Sad

261 (-13)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

163 (-1)

Tendencija opadawa

Senta

231 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

286 (-9)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

62 (-10)

TISA

-58 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 289 (-15) Beograd

Kusiћ

298 (-7)

30 (0)

Reшeњe:

DUNAV

NOVI SAD *

SREDA 21. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23625 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZBOG SUMWE NA MALVERZACIJE U AGROBANCI U NASTAVKU BORBE PROTIV KORUPCIJE

Uhap {en Jo `ef Ka sa str. 13

INTERVJU: MILAN PAJEVI], DIREKTOR VLADINE KANCELARIJE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

FE STI VAL ZIM NI CE I ZDRA VE HRA NE DO SU BO TE NA SPEN SU U NOVOM SADU

Politika

Pra vi mo kon tru ne ga tiv nim ve tro vi ma

2 Napustila SNS i pre{la u Ligu

Ekonomija 4 U Zrewaninu proradila nova fabrika lekova 5 Za nova radna mesta u Vojvodini po 1.300 evra i hala i...

Poqoprivreda

str. 2

Amand ma ni ma do ustav nih se dam po sto str. 3

Foto: F. Baki}

SKUP[TINA VOJVODINE TRA@I IZMENE REPUBLI^KOG BUYETA

NASLOVI

Mam e tur{ i j a , m e d , vin o i rak i j a

str. 7

Gas }e po sku pe ti, ali ma lo str. 4

U naj go roj go di ni kod naj bo qih p{e ni ca naj bo qe ra |a str. 6

Novi Sad 7 Grad pravi gradsku mlekaru?

8 Sekli, pa sade 9 Borba za jednake {anse

Vojvodina 10 Mile Todorov na ~elu Nove Crwe 10 Pavlovci dobili crkvu

Dru{tvo

DIREKTOR „SRBIJAGASA” DU[AN BAJATOVI]

PAVLE NENADOVI] NAJBOQI SRPSKI PROIZVO\A^ HLEBNOG @ITA

6 Sad op{tina vodi bitku za „Kara|or|evo” 6 Jo{ vlada nered na tr`i{tu poqoprivrednih proizvoda

11 Te{ka, humana i plemenita misija

Crna 12 Iza re{etaka 12 osumwi~enih prestupnika

Obla~no s malo sunca

Najvi{a temperatura 13 °S str. 14 – 18

SPORT

n SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

NAJMAWE 400.000 SIROMA[NE DECE U SRBIJI

Ne ma {ti na i na si qe ugro `a va ju ma li {a ne str. 11

n SPARTAK I VOJVODINA DELE MEGDAN ZA POLUfINALE KUPA

n PLIVA^I SPREMNI ZA EP

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

NOVI SAD

SREDA 21. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23625 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

zBOG SUMWE NA MALVERzACIJE U AGROBANCI U NASTAVKU BORBE PROTIV KORUPCIJE

Uhap {en Jo `ef Ka sa str. 13

INTERVJU: MILAN PAJEVI], DIREKTOR VLADINE KANCELARIJE zA EVROPSKE INTEGRACIJE

FE STI VAL ZIM NI CE I ZDRA VE HRA NE DO SU BO TE NA SPEN SU U NOVOM SADU

Politika

Pra vi mo kon tru ne ga tiv nim ve tro vi ma

2 Napustila SNS i pre{la u Ligu

Ekonomija 4 U Zrewaninu proradila nova fabrika lekova 5 Za nova radna mesta u Vojvodini po 1.300 evra i hala i...

Poqoprivreda

str. 2

Amand ma ni ma do ustav nih se dam po sto str. 3

Foto: F. Baki}

SKUP[TINA VOJVODINE TRA@I IzMENE REPUBLI^KOG BUYETA

NASLOVI

Mam e tur{ i j a , m e d , vin o i rak i j a

str. 7

Gas }e po sku pe ti, ali ma lo str. 4

Stru~ ni tim za spor o sta ni ci

Novi Sad 7 Grad pravi gradsku mlekaru?

8 Sekli, pa sade 9 Borba za jednake {anse

Vojvodina 10 Mile Todorov na ~elu Nove Crwe 10 Pavlovci dobili crkvu

Dru{tvo

DIREKTOR „SRBIJAGASA” DU[AN BAJATOVI]

SKUP[TINA NOVOG SADA USVOJILA REBALANS BUYETA

6 Sad op{tina vodi bitku za „Kara|or|evo” 6 Jo{ vlada nered na tr`i{tu poqoprivrednih proizvoda

11 Te{ka, humana i plemenita misija

Crna 12 Iza re{etaka 12 osumwi~enih prestupnika

Obla~no s malo sunca

Najvi{a temperatura 13 °S

str. 9

str. 14 – 18

SPORT

n SPENSOVA LIGA MALIh [AMPIONA

NAJMAWE 400.000 SIROMA[NE DECE U SRBIJI

Ne ma {ti na i na si qe ugro `a va ju ma li {a ne str. 11

n SPARTAK I VOJVODINA DELE MEGDAN zA POLUfINALE KUPA

n PLIVA^I SPREMNI zA EP

n „DNEVNIKOV” [Ah SREDOM

2

POLiTikA

sreda21.novembar2012.

INTERVJU

Poslani^kE tEmE

(Ne)ozbiqni ministri Ras pra va o amand ma ni ma na iz me ne ca rin skog za ko na ju ~e ni je odr `a na u par la men tu Sr bi je jer se ni je po ja vio ni ko od pred stav ni ka Vla de. Po sle dva sa ta ~e ka wa par la men tar ci su od lu ~i li da sed ni cu pre ki nu i na sta ve je da nas. Pred sed nik Skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi} sa op {tio je

tim po vo dom da se sed ni ca od la `e “zbog ne mo gu} no sti Vla de da obez be di da ne ki mi ni star pri su stvu je sed ni ci”.

Ka ko je pred sed nik pro ~i tao na po ~et ku, na sed ni cu su u ime Vla de bi li po zva ni Su za na Gru bje {i}, Mla |an Din ki}, Ve ri ca Ka la no vi} i Su lej man Ugqa nin.

O vojvo|anskoj inicijativi sutra Ka ko “Dnev nik” sa zna je, voj vo |an ska ini ci ja ti va za iz me nu Za ko na o bu xet skom si ste mu pred po sla ni ci ma }e se naj ve ro vat ni je na }i su tra. O~e ku je se da }e to bi ti pr va ta~ ka dnev nog re da se si je po -

sve }e ne re pu bli~ kom bu xe tu za na re du go di nu. Po re ~i ma na {eg iz vo ra, ni je obez be |e na “po li ti~ ka vo qa u vla da ju }oj ko a li ci ji i pred log voj vo |an skog par la men ta ne }e bi ti iz gla san”.

Ko je kriv za progon iz Hrvatske Po sla ni ci su ju ~e je di no u pr vom sa tu sed ni ce is ko ri sti li svo je pra vo da tra `e oba ve {te wa od pred sed ni ka Skup {ti ne i pred stav ni ka iz vr {ne vla sti, {to je po Po slov ni ku pra vi lo sva kog utor ka i ~e tvrt ka.

Li be ral no-de mo krat ska par ti ja i Srp ski po kret ob no ve za tra `i li su ju ~e da se u Skup {ti ni Sr bi je otvo ri ras pra va o po sle di ca ma ra ta de ve de se tih go di -

na pro {log ve ka ko ji je iza zvao ta las iz be gli ca i po sle di ca ma et ni~ kog ~i {}e wa Sr ba iz Hr vat ske.

Pred sed nik Skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi} na ja vio je ju ~e da }e na kon kon sul ta ci ja s po sla ni~ kim gru pa ma i Vla dom Sr bi je, u par la men tu upri li ~i ti ras pra vu o pi ta wi ma ko ja su osta la otvo re na na kon {to je Ha {ki sud oslo bo dio hr vat ske ge ne ra le.

Model za srpsko pitawe Po sla ni ca DSS-a San da Ra {ko vi}-Ivi} ka za la je da se zna lo da je Tri bu nal po li ti~ ki sud, ali da je po sled wom, oslo ba |a ju }om pre su dom hr vat skim ge ne ra li ma, oza ko wen i po tvr |en „Tu| ma nov mo del re {a va wa srp skog pi ta wa u Hr vat skoj“.

– Ne sa mo da je otvo ren slo bo dan lov na Sr be u Hr vat skoj ne -

go je i dat mo del ka ko se ima re {a va ti srp sko pi ta we i u dru gim kra je vi ma, na pri mer na Ko so vu i Me to hi ji, BiH, mo `da Cr noj Go ri pa i Voj vo di ni – ka za la je San da Ra {ko vi}-Ivi}. – Za to pi tam pre mi je ra Ivi cu Da ~i }a i Vla du ko je kon kret ne ko ra ke mi sle da pre du zmu na kon ove pre su de.

Mito ili strah na lokalu [e fi ca po sla ni~ ke gru pe Li ge so ci ja de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dra Jer kov pi ta la je pr vog pot pred sed ni ka Vla de Alek san dra Vu ~i }a ka ko i pod ko jim uslo vi ma do la zi do pre kom po no va wa vla sti u lo kal nim sa mo u pra va ma.

– Ka ko se de {a va da stran ke ko je ni su po be di le na iz bo ri ma pre u zi ma ju vlast na lo ka lu? Ka ko se de {a va da su od bor ni ci iz lo `e ni pret wa ma i uce na ma i da im je nu |e no mi to da bi u~e stvo va li u no vim ko a li ci ja ma? Da li je ta~ no da su po sla ni ci iz lo `e ni pret wa ma, da im je nu |e no mi to, da su na raz ne na ~i ne pri mo ra ni na to da u~e stvu ju u tim no vim ko a li ci ja ma? – upi ta la

je Alek san dra Jer kov, ob ja sniv {i da je raz log za to {to pi ta “do ga |aj iz Ki kin de, gde su, po we nim re ~i ma, naj pre jed noj po sla ni ci nu |e ne pa re i funk ci je u ne koj bu du }oj lo kal noj sa mo u pra vi, a za tim upu }e ne pret we”– Zna mo {ta se de si lo u No vom Sa du i Zre wa ni nu. Vi de li smo {ta je po ku {a no da se de si u Ki kin di. Da li to tre ba da o~e ku je mo u Su bo ti ci i Som bo ru? Da li je Vu ~i }u po zna to ka kvim se me to da ma lo kal ni funk ci o ne ri Srp ske na pred ne stran ke slu `e da bi pri vo le li od bor ni ke na to da po mog nu SNS-u da do |e na vlast ~ak i u op {ti na ma u ko ji ma je iz gu bio iz bo re? – upi ta la je Alek san dra Jer kov.

Ko stoji iza „Gra|anskog otpora” Po sla nik SNS-a Pre drag Mi ja to vi} uka zao je par la men tu na, ka ko je na veo, pri ru~ nik za pru `a we gra |an skog ot po ra or ga ni za ci je ko ja se pot pi su je kao “Gra |an ski ot por”.

– Ne znam ko je ta or ga ni za ci ja i ka kva je, to je na po li ci ji da is pi ta. Ovaj pri ru~ nik de li se po gra -

do vi ma u Voj vo di ni i uno si ne mir me |u gra |a ne, ne slo gu, a na iz ve stan na ~in i ru {i ustav ni po re dak Sr bi je jer na vr lo grub, ne i sti nit, la `an na ~in da je po dat ke o vla sti u Sr bi ji i na ko ji na ~in joj pru `i ti ot por – re kao je Mi ja to vi}.

S. Stankovi}

dnevnik

MILAN PAJEVI], DIREKTOR VLADINE KANCELARIJE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

Pravimo kontru negativnim vetrovima – Ve ru jem u ka pa ci te te da pre va zi |e mo ~ak i ne ga tiv ne ve tro ve ko ji du va ju ka da je u pi ta wu na {e pri bli `a va we i ~lan stvo u EU, i da }e oni ja ~a ti. Mi slim da je naj va `ni je da uvek dr `a va ma ko je nas po dr `a va ju da je mo do voq no ar gu me na ta da mo gu da se za la `u za na {e in te re se kod onih dru gih dr `a va ~la ni ca EU. Taj agi lan, pro ak ti van pri stup i ostva ri va we kon kret nih re zul ta ta u sop stve nim re for ma ma mi slim da da ju naj bo qu ar gu men ta ci ju oni ma ko ji nas in ten ziv no za stu pa ju na na {em pu tu ka ~lan stvu u EU – iz ja vio je u in ter vjuu za „Dnev nik“ di rek tor Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Mi lan Pa je vi}, od go va ra ju }i na pi ta we da li Sr bi ja ima mo gu} no sti i ka pa ci te te da odo li is ku {e wi ma ~i we ni ce da kod od re |e nog bro ja ze mqa Uni je po sto ji pro ti vqe wa we nom pri bli `a va wu i ~lan stvu u EU i pre va zi |e ih.

Pa je vi} na ja vqu je da na {wu pr vu sed ni ca Ko or di na ci o nog te la za pro ces pri stu pa wa EU u no vom sa zi vu, na ko joj }e bi ti raz ma tran Ak ci o ni plan dr `av nih po te za do sep tem bra 2013. go di ne, ko ji je sa sta vi la Kan ce la ri ja ko ju pred vo di. l [ta nosi taj dokument kao glavne EU korake vlasti?

– Na crt ak ci o nog pla na upra vo smo i sa sta vi li kao od go vor, od no sno ope ra ci o na li za ci ju i kon kre ti za ci ju za kqu ~a ka i pre po ru ka ko je je do neo ovo go di {wi ok to bar ski iz ve {taj EK-a o na pret ku Sr bi je. Da bi smo se fo ku sa ra li na ono {to mo `e i tre ba da se ura di u na red nom pe ri o du, na pra vi li smo do ku ment ko ji je oti {ao svim mi ni star stvi ma i ni zu dru gih dr `av nih or ga na da da ju svo je mi {qe we, i ka da smo ih sa bra li, do pu ni li smo na crt ko ji }e se da nas na }i pred na ci o nal nim Ko or di na ci o nim te lom, ko jem pred se da va pre mi jer Ivi ca Da ~i}. Na kon sa stan ka usle di }e jo{ jed na run da kon sul ta ci ja s mi ni star stvi ma, da bi Vla da Sr bi je usvo ji la ko na~ ni ak ci o ni plan po ~et kom de cem bra. Ka da bu de usvo jen, bi }e to plan vr lo kon kret nih ak tiv no sti dr `av -

nih or ga na u na red nim me se ci ma na usva ja wu za ko na, pod za kon skih pro pi sa, a pr ven stve no utvr |i va wu me ra da se oni i re a li zu ju. l Mogu li Srbija i weni gra|ani o~ekivati da }e vode}e zemqe EU, pre svega Nema~ka, u ovom procesu pokazati, ako ni{ta drugo, makar malo dobre voqe prema na{oj dr`avi?

– Do bra vo qa na ~el no po sto ji.

Na rav no, za o sta ja we u pre u zi ma wu ili spro vo |e wu ne kih ra ni je pre u ze tih oba ve za je do ve lo do iz ve snog gu bit ka po dr {ke i od Ne ma~ ke i ne kih dru gih ze ma qa.

U jed nom tre nut ku su te ze mqe sta le na sta no vi {te da mi ne ~i ni mo do voq no da bi smo spro ve li ono na {ta smo se oba ve za li.

l Po na{im informacijama, Nema~ka je kqu~ i za decembarsku sednicu Saveta EU, ali i ono vi{e i realnije {to o~ekujemo u martu slede}e godine?

– To je pot pu no ta~ no, s tim {to, na rav no, Ne ma~ ka ni je je di na sa svo jim je din stve nim zah te vi ma. Ona je mo `da iza {la u pr vi plan kao ze mqa ko ja naj ja sni je go vo ri {ta se od Sr bi je o~e ku je, ali uz wu po sto ji jo{ od re |e ni broj ze mqa ko je mo `da mi sle sli~ no, ali ne go vo re to to li ko ja sni i pre ci zno. U sva kom slu ~a ju, na ma je uvek ko ri sno da ta~ no zna mo {ta se od nas o~e ku je i da u tom smi slu i de lu je mo. l Nema~ka je tu potpuno jasna po pitawu Kosova i Metohije, i tu su kqu~ ni zah te vi za daqi napredak ka EU? – Da, to je, uosta lom, i od lu ka pro {lo go di {we sed ni ce Evrop skog sa ve ta. Ni {ta se tu ni je pro me ni lo. l [ta o~ekujete u decembru, a {ta u martu jer niko vi{e nije ba{ toliko realisti~an ni o onom famoznom decembarskom „uslovnom datuma“ za Srbiju?

Di ja log s Pri {ti nom tre ba na sta vi ti i mi mo EU i me |u na rod ne za jed ni ce, za to {to je svi ma na Bal ka nu u in te re su da vi {e ni ka da ne do |e mo u si tu a ci ju ugro `a va wa bez bed no sti, i na {e li~ ne i op {te Po sled wih ne ko li ko me se ci to se po pra vqa i ide u do brom prav cu, i ako taj trend bu de na sta vqen, sa svim je re al no da se o~e ku je da }e ra sti i po dr {ka Ne ma~ ke i osta lih dr `a va za na sta vak na {ih evro in te gra ci ja, {to u kon kret nom slu ~a ju zna ~i wi ho vu po zi tiv nu od lu ku da sa Sr bi jom otvo re pret pri stup ne pre go vo re.

– Ako se trend uspe {no vo |e nog di ja lo ga s Pri {ti nom i na sta vi to kom na red nih ne ko li ko me se ci, ra stu na {e {an se da se na pro le }e, ili naj da qe do po ~et ka le ta, do ne se od lu ka o da tu mu za ot po ~i wa we pre go vo ra.

Naj va `ni je je mar qi vo na sta vi ti rad na tom uslo vu ko ji EU sma tra da je osnov ni za po ~et kak pre go vo ra.

l Aktuelna ha{ka odluka o nevinosti hrvatskih generala i ona koja se najavquje da }e biti ista za Ramu{a Haradinaja dovodi se u vezu s napretkom Srbije ka EU. Mislite li da je to tako?

– Ta kva at mos fe ra je de li mi~ no stvo re na u jav no sti, ali ne vi dim za {to bi se te dve stva ri po ve zi va le. Od lu ka Ha {kog tri bu na la je ne pra ved na, ali ne tre ba uvek o~e ki va ti da prav da i pra vo idu ru ku pod ru ku. Iza zva la je oprav da ni {ok u Sr bi ji i tre ba je po sma tra ti kao ta kvu. Ne vi dim za {to bi smo {o kant nu od lu ku Ha {kog tri bu na la ve zi va li za na sta vak na {eg kre ta wa ka EU. Tre ba do dat no pod se ti ti na to da su upra vo dvo ji ca su di ja ko ja su bi la pro tiv ta kve od lu ke – iz dr `a va ~la ni ca EU. Mi mo to ga ka ko je ko gla sao, ne vi dim za {to bi ne ko po ve zi vao te dve stva ri, po go to vu {to je Ha {ki tri bu nal te lo UN, a ne EU. Ne tre ba tu {o kant nu od lu ku zlo u po tre bqa va ti, a po seb no od onih ko ji su i ina ~e pro tiv na {eg kre ta wa ka ~lan stvu u EU. l Po mnogim procenama, upravo bi osloba|awe Haradinaja opteretilo proces koji se vodi izme|u Beograda i Pri{tine pod Briselom?

– Tre ba pr vo da sa ~e ka mo od lu ku Ha ga da ne bi smo pri ~a li {ta bi bi lo kad bi bi lo. Ne znam da li }e se to de si ti, a na `a lost sve uka zu je na to da je to mo gu }e. Kao i u pret hod nom slu ~a ju, tre ba da gle da mo na {e naj va `ni je in te re se, a ne da pod leg ne mo emo ci ja ma ko je se mo gu oprav da no raz vi ti u jed nom te nut ku. Di ja log s Pri {ti nom tre ba na sta vi ti i mi mo EU i me |u na rod ne za jed ni ce, za to {to je svi ma na Bal ka nu u in te re su da vi {e ni ka da ne do |e mo u si tu a ci ju ugro `a va wa bez bed no sti, i na {e li~ ne i op {te. Mo `e mo o~e ki va ti i dru ge ne pri jat ne i ne pra ved ne od lu ke, ali uvek tre ba usko da se usme ri mo na to {ta su na {i du go ro~ ni stra te {ki, pa i krat ko ro~ ni tak ti~ ki in te re si u sva kom od tih pro ble ma ti~ nih pi ta wa.

Dragan Milivojevi}

Imenovawa Vla da Sr bi je po sta vi la je Rok san du Nin ~i} za po mo} ni cu mi ni stra spoq nih po slo va za mul ti la te ral nu sa rad wu, ob ja vqe no je na saj tu Vla de.

Ona je bi la na du `no sti am ba sa do ra u Stal noj mi si ji Sr bi je pri EU u Bri se lu od 2005. go di ne. Pret hod no je slu `bo va la u Mi ni star stvu spoq nih po slo va u Be o gra du i u Mi si ji pri UN u Wu jor ku. Na me stu po mo} ni ka mi ni stra za mul ti la te ral nu sa rad wu, Rok san da Nin ~i} }e za me ni ti Sla |a nu Pri cu ko ja je na toj du `no sti bi la od de cem bra 2011. go di ne. Vla da je za po mo} ni cu mi ni stra re gi o nal nog raz vo ja i lo -

kal ne sa mo u pra ve za evrop ske in te gra ci je, me |u na rod nu sa rad wu i pro jek te po sta vi la Je le nu Spa si}, a za po mo} ni ka mi ni stra za stra te {ke ana li ze i is tra `i va we dr Edvar da Ja ko pi na.

Du `no sti di rek to ra Upra ve ca ri na u Mi ni star stvu fi nan si ja raz re {en je Pre drag Pe tro ni je vi}, a na we go vo me sto Vla da je po sta vi la Ti ho mi ra Bo gi }e vi }a. Za no vog di rek to ra Upra ve za {u me u Mi ni star stvu po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de po sta vqen je Pe ri ca Gr bi}.

Ova re {e wa bi }e ob ja vqe na u „Slu `be nom gla sni ku Sr bi je”.

Si ni {a Pa vi} po sta vqen je za ge ne ral nog kon zu la Sr bi je u So lu nu, dok je Vla di mir Ni ko li} po sta vqen na du `nost ge ne ral nog kon zu la u Ba wa lu ci, ob ja vqe no je u naj no vi jem bro ju „Slu `be nog gla sni ka”.

Du `no sti do sa da {weg ge ne ral nog kon zu la u Ba wa lu ci raz re {e na je Ja dran ka De ra ji}.

Slav ko Kru qe vi} po sta vqen je na du `nost iz van red nog i opu no mo }e nog am ba sa do ra Sr bi je u Re pu bli ci Esto ni ji na ne re zi den ci jal noj osno vi sa se di {tem u Hel sin ki ju.

Za za me ni ka di rek to ra Kan ce la ri je za sa rad wu s di ja spo rom i Sr bi ma u re gi o nu po sta vqen je Alek san dar Vlaj ko vi}.

TVIT CRTICA Namigu{e

Ko se prepoznao

Pred se da va ju }i Ge ne ral noj skup {ti ni UN Vuk Je re mi} upo zo rio je na laj ni: „Oslo ba |a ju }a pre su da za et ni~ ko ~i {}e we se ne sme gur nu ti pod te pih. U su prot nom, ne ko }e po mi sli ti da je to is pla tiv re cept i za se ver KiM„.

Na opa sku fa na: “Sa mo da ne na {ko di{ dr `a vi, Vu ~e. S te ri to ri je biv {e SFRJ je ra se qe no dva-tri mi li o na qu di, i tre ba mi sli ti na glo bal nu prav du”, Je re mi} ka `e: „Upra vo za to je ova ras pra va va `na. Da se vi {e ni ka da ne de si da ne ko ose ti da mo `e da na pra vi zlo ~in ako mu na mig ne ne ka si la„.

LDP-ovac Dra g o Ko v a ~ e v i} }e: „^ud no Je re mi }e vo tu ma ~e we po tre be da UN pre i spi ta rad Ha {kog su da.

Ka `e, ne zbog ne prav de, ne go zbog Ko so va„.

Pot pred sed nik voj vo |an ske vla de od go va ra na laj ni na iz ja vu gra do na ~el ni ka Mi la na Vu ~e vi }a: “’Na vo di Je {i }a su la`’. Dra go mi je {to sam po gre {io i {to je grad NS u sjaj noj fi nan sij skoj si tu a ci ji, znam po u zda no da dru gi gra do vi na `a lost ni su... a ne znam za {to se ~o vek pre po znao, sam je iz ja vio da je za po sle no 2.200 qu di sa mo u po sle de we ~e ti ri go di ne, na rav no, u jav nim pred u ze }i ma„, ka `e Je {i}, ko ji je na svoj ava tar “oka ~io” no vi am blem.

Goran Jesic‫@‏‬GJesic

Kuda ide{, Srbijo Ju~e je aktivan na “Tviteru” bio i lider SPO-a Vuk Dra{kovi}: „Podseti}u na otvoreno pismo koje sam 1. novembra 1991. uputio

tada{wem predsedniku Srbije. Samo nekoliko re~enica... ’Du`ni ste da stavite ta~ku na pogibeqnu politiku koja Srbe gura u rat protiv svih, a Srbiju pretvara u geto bez saveznika... Vi ste odbili i asimetri~nu federaciju i konfederaciju. Ono {to smo, i bez me{awa Evrope, lako mogli ju~e, danas ne mo`emo. Odbijawem ovoga {to danas nudi Ha{ki dokument, rizikujete da ve} sutra ni to ne}emo mo}i da dostignemo... Srbija nema ni snage, ni voqe, ni razloga da ratuje protiv Evrope i sveta. Nemate pravo da je gurate u propast i pod me|unarodne bombe!’

Politika slepila i inata je nastavqena, na{i porazi se umno`avali, a zavr{ili smo i pod bombama sveta...

Nismo, na`alost, ni danas izvukli nauk.

Ju~e je objavqen proglas da se Srbija suprotstavi Evropi! Quo vadis, Sebia?”

Partijski bankomat Funkcioner DSS-a @ivota Star~evi} ima komentar: „Priveden Jo`ef Kasa. Izgleda da je #agrobanka bila neki partijski bankomat.

Ubaci{ partijsku kwi`icu i lova do krova #korupcija #afera„.

Nova snajka na pomolu Analiti~ar Ratko Dmitrovi} “predvi|a” na lajni: „Razvela se hrvatska peva~ica Nina Badri}. Eto nam nove beogradske snajke, ne}e pro}i ni deset meseci. Vide}ete„.

Nacionalisti~ki rogovi Savetnik ekspredsednika Neboj{a Krsti} “otkriva“ svojim fanovima:

„Kad pro~itam izjavu Sowe Biserko, poput ove ju~era{we, porastu mi nacionalisti~ki rogovi. I rep„.

Slava je!

A novinar Nikola Trkqa }e povodom dana{weg rada parlamenta, po{to ministri nisu ju~e do{li: “Nije zgodno, danas je slava!“ [efica Narodne partije i poslanica Maja Gojkovi} obja{wava: „Nije svima, ko slavi slavu, osta}e s porodicom, ko ne – do}i }e u Skup{tinu.

Tako je i po Zakonu„.

Trkqa dodaje: „Slava je tradicionalni izgovor za otkazivawe skup{tinskih odbora, bar je nekada bilo tako. :))„

[ta }e pre Funkcioner SNS-a Bojan Marjanovi} bio je ju~e u dilemi: „Ne znam da l’ da gledam pre #skupstinans ili #skupstinavoj„.

S. St.

politika

dnevnik

SKUP [TI NA VOJ VO DI NE TRA @I IZ mE NE RE PU BLI^ KOG BU yE TA

Amand ma ni ma do ustav nih se dam po sto Skup{tina Vojvodine usvojila je ju~e amandmane na predlog republi~kog buxeta za 2013. godinu kojim se tra`i da se Vojvodini ustupi 43 odsto prihoda od akciza koje se prikupe na teritoriji Pokrajine, a kako bi se obezbedile ustavne garancije o finansirawu APV. Amandmanima koji su upu}eni republi~kom parlamentu zahteva se i da se iz pokrajinskog buxeta izuzmu transferna sredstva namewena lokalnim samoupravama i za plate zaposlenih u osnovinim i sredwim {kolama, po{to su te oblasti u nadle`nosti Republike.

Vojvo|anske amandmane u republi~kom parlamentu obrazlaga}e predsednik Skup{tine APV I{tvan Pastor, a u slu~aju wegove spre~enosti to }e u~initi pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman, kojeg su za to ju~e ovlastili pokrajinski poslanici.

Zoran Radoman rekao je da su predlo`ene izmene neminovne kako bi se obezbedilo po{tovawe Ustava koji garantuje da pokrajinski buxet iznosi najmawe sedam procenata republi~kog buxeta, ali i da tri sedmine od tog iznosa mora biti plasirano u kapitalne investicije u Pokrajini. On je ukazao da bi u slu~aju neprihvatawa ovih amandamana pokrajinski buxet bio zakinut za oko dest milijardi dinara, a nau{trb kapitalnih investicija.

- Na osnovu predlo`enog buxeta transferna sredstva predvi|ena za lokalne samouprave i plate u obrazovawu iznose ~ak 66 odsto ukupnog pokrajinskog buxeta, odnosno 32 milijarde dinara! Na{ zahtev je da se ta sredstva ne prenose na pokrajinski buxet, te da nam se ustupi 43 odsto od akciza koje se prihoduju u Vojvodini - kazao je Radoman. On je naveo da bi na osnovu planiranog republi~kog

zarade zaposlenih i dobit preduze}a s teritorije APV - rekao je Radoman dodav{i da vojvo|anski amandmani ne}e uticati na planirani buxetski deficit.

Amandmane koje je predlo`ila Vlada APV podr`ale su poslani~ke grupe vladaju}ih stranaka, ali su protiv wih bili poslanici opozicije. Poslanik DS-a Nenad Borovi} ocenio je da bi usvajawe

predlo`enog republi~kog buxeta bilo antivojvo|anski i protivustavan ~in. On je kazao i da transferi lokalnim samoupravama i obrazovawu „samo stvaraju privid da se ostvaruje ustavni minimum od sedam procenata za Vojvodinu. [ef poslani~ke grupe LSV-a Branislav Bogaro{ki poru~io je da izglasavawe amandmana predstavqa ustavnu obavezu pokrajinskih poslanika „kako bi za{titili ustavni polo`aj Pokrajine„.

Istakao je i da APV „jednom mora da prese~e i da za{titi svoja prava”. Poslanik SVM-a Ako{ Ujheqi kazao je da je pokrajinska vlast nakon {est godina od usvajawa Ustava po~ela da {titi interese gra|ana Vojvodoine. On je upozorio i da bi neprihvatawe ovih

Pa sto ro vo pi smo Predsednik vojvo|anskog parlamenta I{tvan Pastor istakao je da se amandmani upu}uju u ciqu za{tite vojvo|anskih interesa i da imaju za ciq da omogu}e realizaciju ustavnih garancija o finansirawu.

Pastor je novinariam rekao da je uz mandamane pripremio i propratno pismo koje }e uputiti svim poslanicima u republi~koj skup{tini sa teritorije Vojvodine, navode}i da wih ima 54.

Naveo je i da u pismu poziva poslanike, bez obzira kojim strankama pripadaju, da podr`e vojvo|anske amandmane. buxeta vojvo|anski buxet trebalo da iznosi najmawe 57, 3 milijarde dinara, od ~ega bi 24,6 milijardi dinara moralo da se plasira u kapitalne projekte, {to je, kako je istakao, nemogu}e po{to najve}i deo u pokrajinskoj kasi ~ine transferi. - Mi bismo fakti~ki raspolagali tek sa 15 milijardi dinara, a na osnovu udela u porezu na

predloga iz Vojvodine moglo da produbi politi~ku krizu izme|u dva nivoa vlasti, ali i da ima veoma negativne posledice po vojvo|ansku privredu i na rast nezaposlenosti.

Opozicioni poslanici kritikovali su, me|utim, predlo`ene amandmane, te optu`ili pokrajinsku administraciju da „selektivno

po{tuje Ustav”. [ef najve}e opozicione stranke u Skup{tini APV - SNS, Igor Mirovi} bio je ipak najbla`i u kritici predlo`enih amandmana, ukazuju}i da takvi predlozi „mo`da i jesu opravdani”, ali da za wegovu stranku nisu prihvatqivi „jer je to jednostrano gledawe na problem”.

- Predlaga~ amandmana mo`da sasvim opravdano smatra da pred-

logom republi~kog buxeta finansirawe nije dobro balansirano, ali ovde je kqu~ni problem {to nemamo dijalog o tim pitawima ocenio je Mirovi}. On je istakao da problem u definisawu nadle-

vo|ansku vlast da predlo`enim amandmanima poku{ava da izvede „demonta`u finansijskog sistema jedne suverene dr`ave”.

- Sve je krenulo od Zakona o buxetskom sistemu, ali to nije bilo dovoqno za apetetite pokrajinskih vlastodr`aca, pa se oti{lo i korak daqe - kazale je ona, dodav{i da ovi predlozi predstavqaju „zloupotrebu Ustava i idu u prilog podgrevawu tenzija u Vojvdoini”. Poslanik DSS-a Branislav Ristivojevi} ocenio je da rasprava o amandmanima na republi~ki buxet neozbiqna.

- Ne mo`e biti ozbiqne rasprave ako se poslanici na sednicu pozivaju putem sms poruka, a na dnevnom redu su tako va`na pitawa kao {to je buxet - rekao je Ristivojevi}.

Potpredsednik Pokrajinske vlade Dragoslav Petrovi} pozvao je na kraju rasprave sve pokrajinske poslanike da podr`e amandmane na republi~ki buxet, kao i sve narodne poslanike iz Vojvodine da to u~ine u republi~kom parlamentu. On je poru~io da se ovim {tite ustavna prava gra|ana Vojvodine, te da bi u slu~aju da oni ne budu prihva}eni moglo do}i do velikih probelma u finansirawu nadle`nosti Pokrajine. Petrovi} je kazao i da je pokrajinska vlast

Ustav ne pro me ne?

Potpredsednik pokrajinske vlade Dragoslav Petrovi} izjavio je da }e u slu~aju da vojvo|anski amandamani ne budu usvojeni „neko morati da prizna da kr{i Ustav”.

-U tom slu~aju mora}e da se pokrene pitawe izmene Ustava kazao je Petrovi}. `nosti APV nakon odluke Ustavnog suda, kao i pitawe finansirawa APV , ali i tro{ewa novca iz pokrajinskog buxeta mora da bude re{eno u dogovoru svih poslani~kih grupa u pokrajinskom parlamentu. On je vladaju}e stranke pozvao da zato svim opozicionim stranakama omogu}e u~e{}e u ustanovama i preduze}ima koja se finansiraju iz pokrajinskog buxeta, a posebno u upravnim odborima Razvojne banke Vojvodine i Fonda za kapitalna ulagawa. I poslanik koalicije okupqene oko SPS-a Pavle Budakov usprotivio se „parcijalnom” re{avawu problema u funkcionisawu pokrajinske autonomije, te zamerio vlastima u APV na izostanku „sistemske reakcije” na odluke Ustavnog suda o osporavawu vi{e od 20 nadle`nosti. Budakov smatra da je najpre neophodan dogovor oko paketa nadle`nosti Pokrajine, iz kojeg, kako je naveo, sledi sve ostalo pa i pitawe finansirawa. Poslanica SRS Marijana ^etojevi} optu`ila je voj-

otvorena za saradwu sa republi~kom, ali i da su prihvatqivi predlozi napredwaka da se u Skup{tini APV otvori dijalog o nadle`nostima i finansirawu Vojvodine.

Predsednik vojvo|anskog parlamenta I{tvan Pastor najavio je ju~e da }e u roku od 30 dana raspisati dopunske izbore za pokrajinskog poslanika u izbornoj jedinicii u Srbobranu po{to je poslanik Zoran Mladenovi} iz te izborne jeidnice podneo ostavku na tu funkciju. Ovaj poslanik izabran je po ve}inskom izbornom modelu na listi koalicije oko SPS-a. [ef poslani~kog kluba napredwaka Igor Mirovi} najavio je ju~e da }e poslanici te stranke podneti incijativu da se 25. novembra, na dan prisajediwewa Vojvodine Srbji, odr`i sve~ana sednica Skup{tine Vojvodine na koju bi bili pozvani i predstavnci lokalnih samouprava iz APV, kao i predstavnici dr`avnog vrha. Tu inicijativu podr`ali su i poslanci DSS-a.

B. D. Sa vi}

REKLI SU

Del Pon te: [o ki ra na sam

^a nak: Voj vo di na gur nu ta pod te pih

Biv{a glavna tu`iteqica Ha{kog suda Karla del Ponte izjavila je za „Blic„ da osloba|aju}a presuda za hrvatske genera le An tu Go to vi nu i Mla de na Mar ka~a ni je pravda i da ose}a punu solidarnost sa srpskim `rtvama.

– [okirana sam! Bila sam veoma iznena|ena i zaprepa{}ena. Neverovatno je {ta se dogodilo posle presu|ene kazne od 24 godine za Gotovinu. Ne mogu to da prihvatim. Ose}am punu solidarnost sa srpskim `rtvama prema kojima je po~iwen zlo~in koji smo ~vrsto dokazali – rekla je Del Ponteova.

– Ne znam {ta su napisali u obrazlo`ewu, ali se ne sla`em s novom presudom i ne znam kako bi ona mogla biti prihva}ena.

Srpska vlada i Srbi ne mogu da je prihvate i sla`em se onim {to su izjavili. Jasno je da je zlo~in po~iwen i sad se postavqa pitawe ko ga je po~inio – ka`e Del Ponteova.

Lider LSV-a Nenad ^anak izjavio je da je u periodu nakon pada Slobodana Milo{evi}a, umesto da se ne{to desi, Vojvodina i vojvo|ansko pitawe gurnuto pod tepih.

– Prva faza od deset godina, kada smo se borili protiv Milo{evi}a, zavr{ila se. Posle toga, umesto da se ne{to desi i pomakne napred, samo se u~vr{}ivalo u tome da se Vojvodina i celo vojvo|ansko pitawe gurnu pod tepih – izjavio je ^anak na sednici Gradskog odbora LSV-a u Zrewaninu. – Rasterani su nam mladost i budu}nost i nas sve to kao dru{tvo ko{ta... Zemqu koju imamo pozajmili smo od potomaka da im pri~uvamo, a nismo je dobili da je raspodamo. Pre 22 godine na istom ovom mestu sam rekao da ni najboqi doma}in ne mo`e zaraditi koliko najprose~niji lopov mo`e ukrasti. A mi imamo posla s ekspertima, a ne samo s lopovima. U Vojvodinu nije uneto ni{ta, a izneto je sve – kazao je ^anak.

Da ~i}: I za Ko so vo mo gu} Dej ton Premijer Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e na godi{wicu potpisivawa Dejtonskog sporazuma da je i za druge probleme kao {to je Kosovo mogu} neki novi Dejtonski sporazum. Da~i} je novinarima u hotelu „M” rekao da je Dejtonski sporazum istorijski dokument koji je prekinuo rat i stvorio pravne, politi~ke i ustavne uslove za funkcionisawe BiH a samim tim i za nastanak Republike Srpske. „I za druge probleme kao {to je Kosovo mogu} je neki novi Dejtonski sporazum”, rekao je Da~i}. On je dodao da Dejtonski sporazum mo`da ima neke mawkavosti ali da ne veruje da bi ga iko toliko godina posle napisao boqe nego {to je to tada ura|eno. „Republika Srpska je prvi srpski entitet u srpskoj istoriji preko Drine i zato taj sporazum zaslu`uje da bude istorijski dokument u istoriji srpskog naroda”, rekao je Da~i}.

sreda21 . novembar2012.

3

LSV U SKUP [TI NI ZRE WA NI NA JA ^I ZA JED NOG OD BOR NI KA

Na pu sti la SNS i pre {la u Li gu Odborni~ka grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skup{tini grada Zrewanina od ju~e je ja~a za jednog odbornika. Odbornica Srpske napredne stranke u lokalnom parlamentu Svetlana \aji} potpisala je pristupnicu za ~lanstvo u LSV-u i izjavila da }e od sada nastupati kao liga{ica. Kako je rekla, na taj korak se odlu~ila jer kao odbornica SNS-a nije mogla da zastupa interese gra|ana Zrewanina.

– U SNS-u sam od osnivawa.

Ali, definitivno je da su moje `eqe i planovi u vezi s odborni~kim radom po~eli da se razlikuju od programa SNS-a i ja tu sebe vi{e ne pronalazim. Verujem da }u kao odbornica LSV-a, jedne od najve}ih i najstabilnijih stranaka, mo}i da doprinesem boqem `ivotu u Zrewaninu i unapre|ewu mnogih stvari koje Zrewanincima mnogo zna~e – izjavila je na ju~era{woj konferenciji za novinare Svetlana \aji}, koja je bila i predsedni-

ca Mesnog odbora SNS-a u zrewaninskom nasequ “Nikola Tesla”.

Posle ovoga moglo bi se re}i da su liga{i napredwacima vratili milo za drago. Jer, prethodno je odbornica LSV-a Lukrecija Ursulesku odlu~ila da napusti Ligu i prikloni se koaliciji koju predvode SNS i SPS, omogu}iv{i joj tako da formira skup{tinsku ve}inu. Na konstitutivnoj sednici Skup{tine grada, koju ~ini 67 odbornika, odr`anoj 6. jula, tesnu ve}inu su oformilili napredwaci i socijalisti, a u opoziciji su se na{li DS, LSV, SVM i SRS. Najnovijim preletom ve}inu u Zrewaninu ~ini wih 34.

Odbornici Lige nisu prisustvovali nijednoj sednici Skup{tine grada Zrewanina do sada, a pro{le nedeqe su saop{tili da se vra}aju u svoje odborni~ke klupe.

Slede}a sednica zrewaninske Skup{tine zakazana je za petak, 23. novembar. @. B.

Pred sed nik SNS-a u Ki kin di pod neo ostav ku U Kikindi, koju potresa skandal oko otkrivenog poku{aja „preotimawa” odbornice Azre Valenti} kojoj je nu|ena direktorska foteqa ne bi li se promenila lokalna vlast predvo|ena demokratama i upodobila republi~koj koaliciji, predsednik Op{tinskog odbora SNS-a Ladislav Tomi} podneo je ostavku na tu strana~ku funkciju.

On je na{em listu ju~e rekao da je ostavku podneo preksino} na sednici OO SNS-a.

Tomi} je kazao da je to u~inio jer wegovim radom i rezultatima nije zadovoqan {ef Okru`nog odbora SNS-a Pavle Markov, kao i da s Markovim, ~ije kritike ne prihvata, ne mo`e daqe sara|ivati. Potvrdio nam je da je razlog wegove ostavke i u vezi s de{avawima oko odbornice Valenti}.

– Ima i toga. Predsednik Okru`nog odbora je na sednici na kojoj sam podneo ostavku izneo niz optu`bi, rekav{i da sam tu i ja napravio propust. Ne prihvatam te kritike, ali po{to je on hijerarhijski iznad mene, a ja dr`im do sebe i na~ina na koji sam vodio stranku, nije bilo druge nego da podnesem ostavku – rekao je Tomi}, i dodao da on ostaje ~lan SNS-a i aktivan u politici kao kikindski odbornik i pokrajinski poslanik.

U lokalne medije nedavno je dospeo snimak telefonskog razgovora odbornice Azre Valenti} sa ~lanom SNS-a Zoranom Kosti}em, koji joj tom prilikom govori o prekomponovawu vlasti u Kikindi i nudi mesto direktora Kulturnog centra. Obelodawene su i prete}e SMS-poruke koje su joj upu}ene i zbog kojih je policiji podneta krivi~na prijava.

– Osu|ujemo slawe prete}ih SMS-poruka koje je nedopustivo, ali osu|ujemo i tajno, neovla{}eno snimawe i objavqivawe tog razgovora – ka`e za na{ list odbornik Milenko Jovanov iz DSS-a.

On je tako|e ocenio da su „licemerne„ kritike demokrata o ponudi SNS-a Azri Valenti} mesta di-

rektora Kulturnog centra, gde je ona, isti~e, „od DS-a ve} dobila radno mesto” kada je napustila savez sa SPS-om.

Odbornica Valenti} nije dostupna za novinare, a predsednik Pokrajinskog odbora SDPS-a Zdravko Jelu{i} ka`e da se ni wemu ne javqa.

– Li~no sam zvao Azru da je pitam da li je jo{ ~lan SDPS-a, bez pritiska i neprijatnosti. Na`alost, nije se javila – ka`e za na{ list Jelu{i}.

On je, obja{wavaju}i za{to je kikindski SDPS raspu{ten, podsetio na stav stranke da se ne izlazi iz koalicija s kojima su na izborima osvojili odborni~ke mandate.

Skup {tin ski ras po red Za formirawe vlasti u Kikindi potrebna je podr{ka najmawe 20 od ukupno 39 odbornika. U Skup{tini su odbornici DS-a (11), LSV-a ({est), SPS-a (~etiri), SDPS-a i JS-a (po jedan).

Tako|e, tu su odbornici SNS-a (12) i DSS-a (dva).

– @elimo da budemo lojalni partneri. Sli~no se dogodilo u Be~eju, gde je na{ odbornik ostao u opoziciji s DS-om. Na{ problem u Kikindi je u tome {to smo im vi{e puta sretali pa`wu na to da je osnovni red da ostanemo sa SPSom kao {to smo ostali s DS-om u Be~eju – kazao je Jelu{i}.

Ipak, SDPS se nije svuda dr`ao tog stava. Na republi~ke izbore iza{ao je s demokratama, napustio ih i formirao vlast s napredwacima.

– Predsednik SDPS-a Rasim Qaji} je to objasnio i rekao da je to u~inio u saglasnosti s Draganom \ilasom iz DS-a – kazao je Jelu{i}.

S. Ko va ~e vi}

Ka bi net Zo ra ne Mar ko vi} jo{ za kqu ~an Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiqkovi} izjavio je sino} da jo{ nije izvr{ana primopredaja du`nosti nekada{we direktore te Agencije Zorane Markovi} i v.d. direktorke Tatjane Babi}.Stojiqkovi} je precizirao da je u razgovoru sa wom i wenim advokatom 9.novembra, bilo dogovoreno da }e joj prvog radnog dana nakon toga, u utorak 13. novembra, biti uru~ena odluka sa detaqnim obrazlo`ewem.

- O~ekivali smo da je vidimo, a pojavio se samo wen advokat i dao nam neko lekarsko svedo~ewe, opravdawe da je ona jako bolesna i na ivici hospitalizacije i da ne}e mo}i do}i. Ona je tog dana vi|ena kako {eta po ministarstvima - verovatno se hospitalizovala u Nemawinoj ili tako nekom mestu - rekao je Stojiqkovi} za Tanjug .

- Kabinet je jo{ zakqu~an, a jedini kqu~ je kod we. Ne pokazujemo `equ da dodatno dolivamo uqe na vatru i da radimo ono na {ta imamo pravo, da uz asistenciju policije obijemo prostorije. To ne}emo raditi, ali i ovo strpqewe dolazi do kraja - naveo je Stojiqkovi}.

4

ekonomija

sreda21.novembar2012.

dnevnik

DIREKTOR „SRBIJAGASA” DU[AN BAJATOVI]

Gas }e po sku pe ti, ali ma lo Ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa” Du {an Ba ja to vi} iz ja vio je ju ~e da ni po sle No ve go di ne ne }e bi ti ve li kog po sku pqe wa ga sa za po tro {a ~e u Sr bi ji, iako bi to bi lo mo gu }e.

– Dra sti~ no po sku pqe we, me |u tim, ne bi bi lo pri me re no i do go vor je da uva `i mo no vu ce nu ga sa iz du go ro~ nog aran `a ma na s Ru si jim, ko ja o~e ku je mo da }e bi ti jo{ jef ti ni ja – re kao je

da, ako ga bu de, to po sku pqe we bu de ma lo, jer mo `e mo da se do go vo ri mo s Agen ci jom za ener ge ti ku, ko ja }e od No ve go di ne utvr |i va ti ce ne ga sa, da ne ke tro -

pqe we bi lo pri me re no stan dar du po tro {a ~a.

On je za Te le vi zi ju B-92 na veo da bi u sa da {wim uslo vi ma gas za po tro {a ~e te ba lo da po sku pi ne -

Ni posle Nove godine ne}e biti velikog poskupqewa gasa za potro{a~e u Srbiji, iako bi to bilo mogu}e (Du{an Bajatovi}) Ba ja to vi}, i na veo da i sa da ku pu je mo gas iz Ru si je po ni `oj ce ni od 420, ume sto 500 do la ra za hi qa du ku bi ka. – Tru di }e mo se

{ko ve osta vi mo na te ret „Sr bi ja ga su” i da o to me raz go va ra mo po sle, a da pri ka `e mo sa mo deo tro {ko va pre u ze }a, da bi po sku -

HRVATSKA KOMPANIJA „FARMAS” ULO@ILA 18 MILIONA EVRA U GRAD NA BEGEJU

U Zre wa ni nu pro ra di la no va fa bri ka le ko va Hr vat ska far ma ce ut ska kom pa ni ja “Far mas” sa op {ti la je ju ~e da je po kre nu la pro iz vod wu u no vo o tvo re noj fa bri ci le ko va ko ja se na la zi u zre wa nin skoj In du -

Ova fa bri ka }e u zre wa nin skim po go ni ma pro iz vo di ti {i ro ku pa le tu ge ne ri~ kih le ko va, od no sno me di ka me na ta iden ti~ nih ori gi nal nom le ku svo jim kva li te tom,

strij skoj zo ni “Ba gqa{”. U mo der nim po go ni ma na la zi se naj sa vre me ni ja la bo ra to ri ja za is pi ti va we kva li te ta le ko va, pot pu no auto ma ti zo va na pro iz vod wa, kao i skla di {ni, teh ni~ ki i kan ce la rij ski pro stor. Za vr {et kom objek ta ko ji je u pot pu no sti uskla -

svoj stvi ma i de lo va wem. “Far mas” je do otva ra wa no ve fa bri ke u Sr bi ji pro iz vo dio se dam le ko va, dok }e u pr voj fa zi u Zre wa ni nu pro iz vo di ti de set, i to uglav nom iz kar di o va sku lar nog, ga stro en tro lo {kog, ne u rop si hi ja trij skog i ko {ta no-mi {i} nog pod ru~ ja. Pla ni -

{to vi {e od 30 po sto. Ba ja to vi} je ka zao da ne o~e ku je bi lo ka kve pro ble me u snab de va wu ga som to kom pred sto je }e zi me.

VLADA USVOJILA PREDLOG ZAKONA O JAVNIM PREDUZE]IMA

Di rek tor ske fo te qe opet ~e ka ju i po li ti ~a re?

Vla da Sr bi je usvo ji la je pred log za ko na o jav nim pred u ze }i ma, ko jim se pred vi |a pro fe si o na li za ci ja wi ho vog upra vqa wa, kao i da se di rek to ri bi ra ju na jav nim kon kur si ma, od ko jih bi pr vi mo gli bi ti ras pi sa ni ve} po ~et kom idu }e go di ne.

Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle sed ni ce Vla de da se usva ja we tog za ko na u Skup {ti ni Sr bi je o~e ku je po lo vi nom de cem bra.

On je ob ja snio da }e se za kon od no si ti na sve one ko ji bu du iza bra ni na funk ci ju po sle stu pa wa na sna gu tog ak ta, ali da }e ob u hva ti ti i sve do sa da {we vr {i o ce du `no sti, ko ji }e mo ra ti da idu na kon kurs. Mi ni star je re kao da se ra di o si stem skom za ko nu, ko ji je usvo jen u pred lo `e nom ob li ku.

Pred log za ko na pred vi |a, iz me |u osta log, da jav nim pred u ze }i ma upra vqa ju pro fe si o nal ci, ko ji ne }e mo }i da bu du ~la no vi or ga na po li ti~ kih stra na ka. Ka ko je ob ja snio Din ki}, uko li ko se za ru ko vo de }a me sta kan di du ju funk ci o ne ri stra na ka, tu funk ci ju mo ra }e da za mr znu ako bu du iza bra ni za di rek to re. Pred log za ko na pred vi |a uki da we uprav nih od bo ra jav nih pred u ze }a jer se dr `a va po vla ~i iz upra vqa wa i pre u zi ma nad zor nu ulo gu.

Din ki} je re kao da }e stru~ na ko mi si ja do sta vqa ti pred log tri

kan di da ta za di rek to ra jav nih pred u ze }a, a re sor no mi ni star stvo }e oda bra ti naj bo qeg i pred -

Mi ni star je re kao da }e ~la no vi stra na ka mo }i da se kan di du ju, ali da }e mo ra ti da za mr znu svoj

Uskratiti isplatu plata On je re kao da su du go vi jav nih pred u ze }a ve o ma ve li ki, kao na pri mer u „Pu te vi ma Sr bi je”, i da Mi ni star stvo ne ma ta~ ne po dat ke o to me i da }e zbog to ga jav na pred u ze }a od sa da mo ra ti da oba ve {ta va ju o svo jim du go vi ma, {to }e Mi ni star stvo re dov no pra ti ti.

Uko li ko pred u ze }a ne bu du is pu wa va la svo je oba ve ze, Mi ni star stvo }e mo }i da im us kra ti is pla tu za ra da, a pred vi |e ne su i pre kr {aj ne ka zne za ne sa ve sne di rek to re. lo `i ti ga za iz bor. On je na gla sio da je pred vi |e no i od go va ra ju }e te sti ra we kan di da ta da bi se pro ve ri le wi ho ve spo sob no sti.

sta tus u stran ci jer ne mo gu oba vqa ti dve funk ci je isto vre me no.

On je do dao da je ta kvo re {e we u skla du s evrop skim stan dar di ma.

„Vik to ri ja” `e li ceo Ve te ri nar ski za vod No vo sad ska Vik to ri ja gru pa ob ja vi la je po nu du za pre u zi ma we su bo ti~ kog Ve te ri nar skog za vo da na kon {to je u ne dav noj do ka pi ta li za ci ji ku pi la ve }i nu ak ci ja ove kom pa ni je i po sta la wen ve }in ski vla snik.

Ka ko je ob ja vi la Sin te za in vest gru pa, Vik to ri ja na me ra va da pre u zme pre o sta lih 21,7 od sto ak ci ja ko je se ne na la ze pod we nom kon tro lom. Ak ci o na ri ma je po nu |e na ce na od 550 di na ra {to je 31,6 od sto vi {a ce na od ce ne sa ju ~e ra {weg za tva ra wa. Po nu da je otvo re na od 20. no vem bra, i tra je sve do 19. de cem bra. Na ce ni od 550 di na ra tr `i {na ka pi ta li za ci ja Ve te ri nar skog za vo da iz no si 2,34 mi li jar de di na ra (20,8 mi li o na evra). Ova kom pa ni ja je u pr vih {est me se ci za be le `i la po slov ni pri hod od 1,4 mi li jar du di na ra {to je sla bi je za 12 pro ce na ta u od no su na go di nu da na ra ni je.

Din ki} je ka zao da }e iz vr {ni od bor sa ~i wa va ti di rek tor i sek tor ski di rek to ri i oni }e od lu ~i va ti, a ne sa mo je dan ~o vek kao do sa da, kao i da je to bio pred log Svet ske ban ke ko ji smo mi pri hva ti li. Po we go vim re ~i ma, bi }e sma wen broj ~la no va nad zor nog od bo ra ko ji }e u lo kal nim jav nim pred u ze }i ma ima ti mak si mal no tro je qu di, ukqu ~u ju }i i jed nog pred stav ni ka za po sle nih. U re pu bli~ kim jav nim pred u ze }i ma u nad zor nom od bo ru bi }e naj vi {e pet ~la no va, me |u ko ji ma je dan pred stav nik za po sle nih i je dan ne za vi sni stru~ wak. Kon kur si za iz bor di rek to ra }e mo ra ti da bu du ob ja vqe ni na in ter net-por ta li ma pred u ze }a i u {tam pa nim me di ji ma, a pred u ze }a }e ima ti oba ve zu da na svo jim saj to vi ma re dov no ob ja vqu ju bi lans po slo va wa i re zul ta te re dov nih i van red nih re vi zi ja.

Jav na pred u ze }a su do sa da „bi la jav na a ra di la taj no”, is ta kao je Din ki}, na vo de }i da to vi {e ne }e mo }i jer }e se tra `i ti ve }a od go vor nost za is pu wa va we pred vi |e nih re zul ta ta ta ko {to }e nad zor ni od bor po kre ta ti ini ci ja ti vu za sme nu ne u spe {nih di rek to ra.

Mi ni star je re kao da }e za po {qa va we u jav nim pred u ze }i ma bi ti ogra ni ~e no, kao i da }e ta pred u ze }a bi ti oba ve zna da is pla }u ju za ra de na vre me.

E. Dn.

Zaposleno 70 radnika “Far mas Sr bi ja” na sta la je 2010. go di ne pre u zi ma wem far ma ce ut skih kom pa ni ja “Ni me dik” i “In med”. Tre nut no ima oko 70 za po sle nih u na {oj ze mqi. “Far mas” je, ina ~e, pri sut na i u ze mqa ma re gi o na – Hr vat skoj, Bo sni i Her ce go vi ni, Ma ke do ni ji i Al ba ni ji, a re gi o nal ni fo kus omo gu }u je br zu pri la go dqi vost lo kal nim tr `i {ti ma kao i ce nov nu kon ku rent nost ve li kim si ste mi ma, is po ru ~u ju }i pri tom le ko ve vr hun skog kva li te ta. |en sa stan dar di ma Evrop ske uni je, ukup na in ve sti ci ja kom pa ni je “Far mas” u Sr bi ji iz no si vi {e od 18 mi li o na evra.

– Jed na od na {ih naj va `ni jih vred no sti je kva li tet na ko jem in si sti ra mo u svim seg men ti ma po slo va wa, a na {im da qim ak tiv no sti ma `e li mo da osi gu ra mo vi so ko kva li tet ne le ko ve i na taj na ~in do pri ne se mo una pre |e wu zdra vqa sva kog po je din ca – re kao je di rek tor kom pa ni je “Far mas Sr bi ja” Ra di voj To pa lov. – Za hva qu ju }i no voj fa bri ci, ukup ni ka pa ci te ti kom pa ni je }e bi ti zna ~aj no uve }a ni.

ra no je i pro {i re we pa le ta pro iz vo da u sle de }im fa za ma, u skla du s tr `i {nim po tre ba ma.

No va fa bri ka ima }e ka pa ci tet od 30 mi li o na pa ko va wa le ko va go di {we, {to }e kom pa ni ji pru `i ti broj ne mo gu} no sti za po ve }a we pro iz vod we le ko va ko ji }e i da qe pla si ra ti na srp skom tr `i {tu, ali je pla ni ra no i po ve }a we iz vo za u ze mqe re gi o na. U pot pu no auto ma ti zo va noj fa bri ci u Zre wa ni nu u pr voj fa zi }e ra di ti 30 vi so ko stru~ nih rad ni ka, a u skla du s raz vo jem kom pa ni je pla ni ra se i po ve }a we bro ja za po sle nih. @. Balaban

OD 9. DECEMBRA, PO ODLUCI „@ELEZNICA SRBIJE”

Mawe me|unarodnih vozova Zbog maw ka nov ca i vi so kih ta ri fa ko je Hr vat ska na pla }u je za ko ri {}e we pru `ne in fra struk tu re, „@e le zni ce Sr bi je„ od 9. de cem bra ra di kal no sma wu ju broj vo zo va.

Me |u wi ma bi }e oni ko ji idu pre ko gra ni~ nog pre la za [id, iz me |u Sr bi je i Hr vat ske.

Uki da ju se i di rekt ni po la sci za Sa ra je vo i Za greb, a ume sto do sa da {nih pet po la za ka iz Be o- gra da ka Ci ri hu pre ko Hr vat ske, ubu du }e }e i}i sa mo je dan. Zbog ne ren ta bil no sti, „Hr vat ske `e le zni ce„ uki da ju ~ak 46 vo zo va u me |u na rod -

nom sa o bra }a ju, ali je su sed nim ze mqa ma osta vqe na mo gu} nost da odr `e te li ni je ako `e le, ali uz na dok na du.

Da bi u sa o bra }a ju ostao voz iz me |u Be o gra da i Sa ra je va, `e le zni~ ke upra ve iz Sr bi je, RS i BiH tre ba lo bi da na go di {wem ni vou iz dvo je oko 677.000 evra za ko ri {}e we 87 ki lo me ta ra hr vat skih pru ga. Ni mi, ali ni dru gi ni smo ima li eko nom ski in te res da tu li ni ju o~u va mo, ka `u u „@e le zni ca ma Sr bi je„. U me |u na rod nom put ni~ kom sa o bra }a ju od de cem bra ne }e sa o bra -

}a ti ni dnev ni voz „An dri}“ ko ji je i{ao iz Be o gra da za Bu dim pe {tu, kao ni voz na re la ci ji Be o grad–So fi ja–Is tan bul–Be o grad. Ta ko |e, uki da se po la zak i na li ni ji Be o grad–Bu ku re{t–Be o grad.

Upra vo zbog pre vi so kih na kna da za ko ri {}e we `e le zni~ ke in fra struk tu re u dru gim dr `a va ma, Sr bi ja je osta la bez di rekt nih me |u na rod nih `e le zni~ kih li ni ja ka Ita li ji i Austri ji.

Na {e „@e le zni ce„ jo{ ne na pla }u ju na dok na du za ko ri {}e we `e le zni~ ke in fra struk tu re.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

110,2819

112,5325

115,1207

109,9443

Australija

dolar

1

89,7111

91,5419

93,6474

89,4364

Kanada

dolar

1

86,4956

88,2608

90,2908

86,2308

Danska

kruna

1

14,7783

15,0799

15,4267

14,7331

Norve{ka

kruna

1

15,0146

15,3210

15,6734

14,9686

[vedska [vajcarska

kruna franak

1 1

12,7934 91,5202

13,0545 93,3880

13,3548 95,5359

12,7542

SAD

funta dolar

1 1

137,1835 86,2318

139,9832 87,9916

143,2028 90,0154

Cena

Promet

19,62

500

49.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

17,19

668

1.394.076

AIK banka, Ni{

3,47

1.552

22.775.076

Nama, [abac

16,67

350

419.300

NIS, Novi Sad

0,30

671

5.039.031

4,83

499

1.109.610

Imlek, Beograd

1,48

3.146

8.500.623

3,47 Promena

1.552 Cena

22.775.076 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,50

1.000

80.878.365

Energoprojekt holding, Beograd

1,64

559

558.780

Sokoprevoz, Sokobawa

-39,80

360

3.960

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Tehnoradionica, Zrewanin

-14,29

300

10.200

0,23

430

715.087

Soja protein, Be~ej

4,83

499

1.109.610

Jubmes banka, Beograd

0,00

Soja protein, Be~ej AIK banka, Ni{ Pet akcija s najve}im padom

Tehnogradwa, Zrewanin

-11,11

400

17.600

Novosadski sajam, Novi Sad

-10,26

350

5.073.250

-8,82 Promena

1.230 Cena

1.230 Promet

-10,26

350

5.073.250

0,30

671

5.039.031

Univerzal banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

91,2401 136,7636 85,9678

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 11. 2012. godine

BELEX 15 (464,71 1,71)

Veterinarski zavod, Subotica

Novosadski sajam, Novi Sad V. Britanija

Promena %

NIS, Novi Sad Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

17,19

668

1.394.076

Soja protein, Be~ej

4,83

499

1.109.610

Mlekara, Subotica

-0,57

1.400

560.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

0,00

8.648

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.601

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-0,10

2.000

400.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-0,07

4.390

351.200

Alfa plam, Vrawe Veterinarski zavod, Subotica Tigar, Pirot

0,00

5.303

0,00

19,62

500

49.000

0,00

190

1.330

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik PR VA RUN DA ZA VR [E NA, NA STA VAK SLE DI

MMF se vra}a na prole}e – Raz go vo ri Vla de Sr bi je s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom o skla pa wu no vog aran `ma na bi }e na sta vqe ni na pro le }e, ali da tum jo{ ni je pre ci zi ran – iz ja vio je ju ~e mi ni star fi nan si ja i pri vre de Sr bi je Mla |an Din ki}.

On je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da je na ju ~e ra {wim za vr {nim raz go vo ri ma s mi si jom MMF-a do go vo re no da se sa ~e ka ju ko na~ ni re zul ta ti o bu xe tu Sr bi je za 2012. da bi se

mo gla da ti pre ci zni ja oce na bu xe ta za na red nu go di nu. Ka ko je ka zao, naj no vi ji po da ci po ka zu ju da je sta we u bu xe tu bo qe ne go {to je bi lo pred vi |e no re ba lan som i da Sr bi ji u na red noj go di ni ne }e tre ba ti fi na sij ska po mo} MMF-a.

Po we go vim re ~i ma, uko li ko aran `man s MMF-om bu de sklo pqen, to }e bi ti aran `man „iz pre do stro `no sti„ na pe riod od tri go di ne.

– Sr bi ji je MMF po tre ban zbog kre di bi li te ta jer }e to uti ca ti na po boq {a we kre dit nog rej tin ga ze mqe – ka zao je Din ki}.

sreda21.novembar2012.

5

PO KRA JIN SKA VLA DA DRE [I KE SU ZA ZA PO [QA VA WE

Za nova radna mesta u Vojvodini po 1.300 evra i hala i...

Voj vo |an ski se kre tar za pri vre du Mi ro slav Va sin iz ja vio je ju ~e da }e Vla da Voj vo di ne u 2013. go di ni fi nan sij ski po mo }i in ve sti to re u Po kra ji ni, bez ob zi ra na to da li po ~i wu ula ga wa od te me qa (grin fild in ve sti ci ja) ili ko ri ste po sto je }e objek te (bra un fild in ve sti ci ja).

Va sin je, pred sta vqa ju }i „Pro gram za po boq {a we sta wa u obla sti pri vre de, pred u zet ni {tva i za nat stva u Voj vo di ni”, re kao da }e Po kra ji na pla ti ti za kup pro iz vod ne ha le na go di nu da na sva kom stra nom in ve sti to ru ko ji bu de ulo `io vi {e od tri mi li o na evra i za po slio vi {e od 100 rad ni ka pri re a li za ci ji bra un fild in ve sti ci ja.

– Kod grin fild in ve sti ci ja, ako stra ni ula ga~ in ve sti ra vi {e od tri mi li o na evra i za po sli vi {e od sto ti nu rad ni ka do bi }e do 100.000 evra po mo }i od Vla de Voj vo di ne za iz ra du pro jekt ne do ku men ta ci je – do dao je on.

Ka ko su na kon fe ren ci ji za no vi na re na ja vi li pred stav ni ci Se kre ta ri ja ta za pri vre du, Vla da Voj vo di ne }e i u 2013. na sta vi ti da pod sti ~e otva ra we no vih rad nih me sta u Po kra ji ni s po 130.000 di na ra, od no sno 1.300 evra.

– Po seb na me ra bi }e kre dit ni aran `man Raz voj ne ban ke Voj vo di ne za pod sti caj iz vo za i po mo} ma lim i sred wim pred u ze }i ma ko ja se ba ve pro iz vod wom – re kao je Va sin, i na ja vio da }e Vla da Voj vo di ne naj ve ro vat ni je do ne ti od lu ku da sub ven ci o ni {e ka ma te.

is ta kao po ~e tak su {tin ske sa rad we sin di ka ta, po slo da va ca i Po kra ji ne kroz so ci jal ni di ja log, i na ja vio da je ciq da se bu xet Voj vo di ne za 2013. usa gla si i na sed ni ci Po kra jin skog so ci jal no-eko nom skog sa ve ta.

Kao va `ne stra te {ke prav ce na veo je i otva ra we „ze le nih” rad nih me sta u Voj vo di ni, pod sti caj ino va ci ja, udru `i va we pri vred nih su bje ka ta u raz ne vi -

[al ter za in ve sti to re Kod grinfild investicija, ako strani ulaga~ investira vi{e od tri miliona evra i zaposli vi{e od stotinu radnika, dobi}e do 100.000 evra pomo}i od Vlade Vojvodine za izradu projektne dokumentacije On je na ja vio da }e bi ti re a li zo va ne po seb ne ak tiv no sti za po boq {a we po lo `a ja ma lih i sred wih pred u ze }a, kao {to su obu ke za po sle nih i pro ces ser ti fi ka ci je i men tor stva, da bi is pu ni la od re |e ne tr `i {ne uslo ve i bi la kon ku rent ni ja.

Kao pod sti caj ne me re ko je }e bi ti re a li zo va ne na red ne go di ne na ja vio je i no ve pro gra me Ga ran cij skog fon da Voj vo di ne, udru `i va we nov ca s lo kal nim sa mo u pra va ma, pro gra me po mo }i pred u ze }i ma ko je te {ko po slu ju, sa rad wu sa ste ~aj nim uprav ni ci ma i tran sfor ma ci ju ra da in spek cij skih slu `bi.

Va sin je re kao da }e „Pro gram za po boq {a we sta wa u obla sti pri vre de, pred u zet ni {tva i za nat stva u Voj vo di ni”, u ko jem su sa dr `a ne pod sti caj ne me re, od da nas bi ti na jav noj ras pra vi, i po zvao sve za in te re so va ne da upu te su ge sti je i pred lo ge do 15. de cem bra.

Osim pred lo ga me ra ko je }e se pri me wi va ti, Pro gram sa dr `i i oce nu sta wa u pri vre di Sr bi je i ana li zu eko nom skog po lo `a ja Voj vo di ne u pri vred nom si ste mu, kao i 11 stra te {kih pra va ca ko ji se ti ~u pod sti ca ja i una pre |e wa pri vre de.

Kao je dan od naj va `ni jih stra te {kih pra va ca, Va sin je

Va sin je na ja vio i da je ciq da se ula ga ~i ma uz sub ven ci je i olak {i ce pru `e i sve neo p hod ne in for ma ci je, i to na jed nom me stu. Zbog to ga je kao no vi ne na ja vio i otva ra we po seb nog {al te ra u zgra di Vla de Voj vo di ne za in ve sti to re kao i po seb nog te le fo na. do ve ko o pe ra ci ja, ve }u pri me nu jav no-pri vat nog part ner stva i efi ka sni ju bor bu pro tiv „si ve eko no mi je„. Bi }e na sta vqe ni i pro gra mi pri prav ni {tva od 6 do 12 me se ci i za po {qa va wa mla dih stru~ wa ka i pri prav ni ka u ve li kim kom pa ni ja ma, na sta vqa ju se pro gra mi na jav nim ra do vi ma i sa rad wa s lo kal nim sa mo u pra va ma na lo kal nim ak ci o nim pla no vi ma kao i s Na ci o nal nom slu `bom za za po {qa va we, a na kon usva ja wa bu xe ta za na red nu go di nu mo `da se po ja ve i ne ke pro {i re ne mo gu} no sti za to sub ven ci o ni sa we.

D. Ml.

DR @A VA NA STA VI LA DA PO ZAJM QU JE

Javni dug dostigao 16,5 milijardi evra Jav ni dug Sr bi je na kra ju ok to bra bio je 16,59 mi li jar di evra, {to je 57,5 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, ob ja vi la je Upra va za jav ni dug.

Na kra ju sep tem bra jav ni dug ze mqe bio je 15,85 mi li jar di evra, {to zna ~i da je pro te klog me se ca po ve }an za oko 740 mi li o na evra.

Naj ve }i uti caj na po ve }a we jav nog du ga Sr bi je ima lo je re o tva ra we „Evro ob ve zni ce Sr bi ja 2021„ u iz no su od mi li jar du do la ra, ko ja do spe va u sep tem bru 2021. go di ne.

To kom ok to bra Sr bi ja se do dat no za du `i la kroz har ti je od vred no sti de no mi no va ne u di na ri ma – 21,57 mi li jar du, kao i har ti je de no mi no va ne u evri ma – 47,66 mi li o na.

Naj zna ~aj ni je stav ke u ser vi si ra wu jav nog du ga bi le su ot pla te har ti ja od vred no sti de no mi no va nih u evri ma od 272,15 mi li o na, oba ve ze pre ma Lon don skom klu bu – 51,11 mi lion evra, kre di ta za re pro gram EU od 45,95 mi li o na, ot pla ta kre di ta So si je te `e ne ral ban ci od 6,35 mi li o na, kao i ot pla te oba ve za pre ma Me |u na rod noj agen ci ji za raz voj od 4,49 mi li o na evra.

JO [ SE LO ME KO PQA OKO IZ ME NA ZA KO NA O RA DU

Gazde `ele da lak{e dele otkaze Pred stav ni ci pri vred ni ka u Sr bi ji za lo `i li su se za iz me ne Za ko na o ra du ko ji }e omo gu }i ti lak {e ot pu {ta we, dok je pre mi jer Ivi ca Da ~i} oce nio da no vi za kon tre ba da uva `i le gi tim ne in te re se i za po sle nih i po slo da va ca.

Na kon fe ren ci ji „Pr vo pro la zno vre me – 100 da na no ve Vla de”, odr `a noj u Be o gra du, pred sed nik po slov nog udru `e wa „Po slo da vac„ Mi o drag Ko sti} oce nio je da po sto je }i Za kon o ra du ve o ma kom pli ku je pro ce du ru ot pu {ta wa rad ni ka i vi {e vo di ra ~u na o za po sle nom ko ji tre ba da do bi je ot kaz ne go o ono me ko ji tre ba da osta ne da ra di.

Ko sti} je oce nio da u ze mqa ma u raz vo ju rad no za ko no dav stvo tre ba da bu de mno go flek si bil ni je, i kao pri mer na veo dr `a ve ju go i sto~ ne Azi je ko je se ubr za no raz vi ja ju.

On je do dao da za pri vla ~e we stra nih in ve sti ci ja ni je do voq no sa mo sma wi ti po rez, obez be di ti in fra struk tu ru i po li ti~ ku sta bil nost ve} da je po treb no omo gu }i ti i lak {e ot pu {ta we i za po {qa va we rad ni ka.

za kon spre ~a va la ko ot pu {ta we rad ni ka ne ma pro sto ra za no vo za po {qa va we, zbog ~e ga i we go ve od red be tre ba u~i ni ti mno go flek si bil ni jim.

ma iz ko jih do la ze in ve sti to ri, ako ve} ne mo gu ima ti iste pla te – re kao je Da ~i}.

On je do dao da je u Sr bi ji bi lo pri me ra „di vqeg ka pi ta li -

Pot pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je Mi ro slav Mi le ti} po seb no je uka zao na po tre bu sma we wa ad mi ni stra tiv nih i bi ro krat skih pre pre ka u bu du }em za ko nu o ra du jer one

zma” ko ji je ra dio i pro tiv za ko na i pro tiv do brih obi ~a ja, ali da to ne zna ~i da bu du }i za kon tre ba da sme ta do brom i efi ka snom po slo va wu u Sr bi ji.

– Ne bi bi lo do bro da stra ni in ve sti to ri ne po {tu ju ona pra vi la u Sr bi ji ko ja po {tu ju u svo joj ze mqi. Ja to ne }u ni ko me do zvo li ti. Ni smo u vre me nu sa mo u pra vqa wa, ali ni u di vqem ka pi ta li zmu – ka zao je pre mi jer.

Da ~i} je re kao da je ciq da se Za kon o ra du iz me ni {to pre, u to ku na red ne go di ne, ali ni je `e leo da pre ci zi ra da li }e se to de si ti na po ~et ku ili kra ju 2013. go di ne. Po we go vim re ~i ma, ter min do no {e wa no vog za ko na za vi si }e od is ho da so ci jal no-eko nom skog di ja lo ga jer je ve o ma bit no da taj no vi akt uva `i uslo ve ra da i po slo va wa u Sr bi ji u 2013. go di ni.

Ho}u da radnici u Srbiji imaju ista prava kao u zemqama iz kojih dolaze investitori, ako ve} ne mogu imati iste plate (Ivica Da~i}) Ko sti} se na {a lio da mu je bi lo mno go lak {e da se raz ve de od `e ne ne go da ot pu sti rad ni ka.

Dru gi pot pred sed nik Ame ri~ ke pri vred ne ko mo re Zo ran Pe tro vi} oce nio je da no vi za kon o ra du ne tre ba da bu de sa mo stvar do go vo ra po slo da va ca i za po sle nih ve} da tre ba uze ti u ob zir i po pu la ci ju ko ja ne ma po sao. Po we go voj oce ni, uko li ko

uspo ra va ju pro ces za po {qa va wa i ot pu {ta wa i ta ko {te te in te re si ma i po slo da va ca i za po sle nih.

Pre mi jer Da ~i} pri hva tio je su ge sti ju da Za kon o ra du mo ra da bu de pro me wen, ali je do dao da bu du }i sa dr `aj tog ak ta tre ba da bu de do go vo ren iz me |u rad ni ka i po slo da va ca.

– Ho }u da rad ni ci u Sr bi ji ima ju ista pra va kao i u ze mqa -

6

POQOPRivRedA

sreda21.novembar2012.

KAD MO @E BE O GRAD, [TO NE BI I BA^ KA PA LAN KA IMA LA SVOJ KOM BI NAT

Sad op{tina vodi bitku za „Kara|or|evo” Mesecima traje nesporazum poqoprivrednika u ba~kopalana~koj op{tini, odnosno Obrovcu, Mladenovu i selima u ~ijim se atarima nalazi vi{e od 4.000 hektara dr`avne zemqe koju decenijama koristi Vojska.

Ta~nije, {ezdesetih godina pro{log veka nekoliko zemqoradni~kih zadruga iz ovog kraja udru`ilo se s tada Vojnom ustanovom „Kara|or|evo“ i unelo pokretnu imovinu i nekretnine sa zemqom u novu firmu. „Kara-

Lokalna samouprava stala je na stranu poqoprivrednika i pokrenula razgovore u Ministarstvu poqoprivrede Republike Srbije i Pokrajinskom sekretarijatu za poqoprivredu.

Nadle`ni u Ba~koj Palanci tvrde da su dobili podr{ku, ali da u Ministarstvu odbrane nisu nai{li na razumevawe. Iz lokalne samouprave ka`u da je kr{en zakon jer se dr`avna zemqa, makar i ona koja je data na kori{}ewe Vojsci, ne mo`e da-

dnevnik

PRO IZ VO \A ^I PO QO PRI VRED NE ME HA NI ZA CI JE TRA @E SUB VEN CI JE ZA PA O RE

IMT-u potpuno stala prodaja Generalni direktor Industri^elnik fabrike koja je ve} ta ve}u prodaju u odnosu na 2008. je ma{ina i traktora (IMT) Slo devet godina u postupku regodinu, uvoz poqoprivredne mebo dan Pe tro vi} ocenio je da se strukturirawa je kazao da u hanizacije je bio prepolovqen i ukidawe podsticaja poqoprivredpredlogu buxeta za 2013. nisu u dr`avnom buxetu je ostalo 19 nicima za kupovinu poqoprivredpredvi|eni nikakvi podsticaji miliona evra koji bi se, ina~e, ne mehanizacije ve} odlili u inonegativno odra`ava stranstvo. – VideU ovom tre nut ku smo pri nu |e ni na to da na poslovawe tog }emo da li je ikako pro da je mo na {e pro iz vo de po pu nim ce na ma mogu}e amandmapreduze}a. i pro da je uop {te ne ma – Novac koji je nima izmeniti bio predvi|en u bupredlog buxeta za xetu za te podsticaje u ovoj goza nabavku poqoprivredne meha- 2013. godinu. Mislimo da ti poddini je potro{en. U ovom trenizacije. sticaji treba da ostanu sve dok se nutku smo prinu|eni na to da – Nama je u protekle ~etiri ne re{i {ta }e biti s preduze}iprodajemo na{e proizvode po godine to bilo od velike pomo}i ma u restrukturirawu, kao {to je punim cenama i prodaje uop{te – istakao je Petrovi}, ukazav{i IMT. nema. Potpuno je zaustavqena – na to da je 2009, kada su podsticaPetrovi} smatra da se renaveo je za Tanjug Petrovi}. ji uvedeni, IMT imao ~etiri pustrukturirawe preduze}a koja

se bave proizvodwom poqoprivredne mehanizacije i podsticaji za wenu nabavku ne mogu odvajati.

DI REK TOR PRO DUKT NE BER ZE @AR KO GA LE TIN PO ZI VA NAD LE @NE DA RE A GU JU

|or|evo“ je vi{e od decenije bilo u krizi pa je pre nekoliko godina u {lo u sastav Vojne ustanove „Morovi}“.

Bez posla je ostalo nekoliko stotina radnika „Kara|or|eva“, uga{eni su preradni kapaciteti, kao i farme, a zemqu je najve}im delom kroz poslovnutehni~ku saradwu Vojska davala na obradu tre}im licima. Pro-

vati u podzakup. @ele da se oko 4.500 hektara oranica, bez {uma, vrati dr`avi, odnosno op{tini. Vele da bi se ta zemqa davala u zakup putem javne licitacije, na kojoj bi mogla u~estvovati i Vojska. Ovako lokalna samouprava, tvrde u Palanci, svake godine gubi oko 100 miliona dinara od zakupa dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta.

Mo `e se ob no vi ti U Kara|or|evu su nekada postojale ogromne farme krava muzara, tovnih junadi, kao i tovnih sviwa i krma~a prasiqa.

Postojala je klanica, semenski centar, brojni silosi, fabrika sto~ne hrane... U Ba~koj Palanci ka`u da se to sve mo`e obnoviti, a do posla bi na taj na~in, po wima, kao nekada, moglo do}i gotovo hiqadu radnika. Vele da vi{e ne mogu da gledaju da wive u wihovom ataru obra|uju tajkuni, a ovde tvrde da su neki od wih od Vojske uzimali zemqu u zakup pa je posle za ve}e novce davali u podzakup pojedinim paorima. Tvrde da je do{lo vreme kada zemqu treba vratiti op{tini, odnosno selima i me{tanima ovog kraja Ba~ke koji bi od we, kao i lokalna samouprava, imali koristi, a Vojska bi radila svoj posao vezan za odbranu, a ne bi orala i sejala wive. {le godine Vojska je najavila da }e ponovo obra|ivati sve obradive povr{ine, a od starog sjaja ostala je samo poznata ergela. Ove jeseni paori iz okolnih sela u nekoliko navrata blokirali su magistralni put do Kara|or|eva, ali i poqske puteve, ~ime su spre~ili vojnu poqoprivrednu mehanizaciju da ore i seje. U wivama su se pojavili privatni i zadru`ni traktori iz okolnih sela koji su orali i sejali oranice koje koristi Vojska, a nadle`ni vojni organi zapretili su da }e sve biti preorano i presejano.

– Sigurni smo u to da dr`avno zemqi{te u Kara|or|evu nije nameweno {eicima – ka`e predsednik ba~kopalana~ke op{tine Bo jan Rad man. – @elimo da pomognemo na{im selima, odnosno qudima koji su u vremenu tranzicije ostali bez posla i prihoda pa sada moraju da uzimaju u zakup dr`avno zemqi{te. U op{tini je oko 8.000 nezaposlenih pa smo ~ak razmi{qali o tome da i mi, poput Beograda, formiramo poqoprivredni kombinat. Ako mo`e glavni grad, za{to ne bi i na{a op{tina!?

M. Su yum

Na tr`i{tu poqoprivrednih proizvoda jo{ vlada nered – Strah od nekontrolisanog rasta cena izazvanog netr`i{nim pona{awem, daqa monopolizacija tr`i{ta i skupi a nedovoqno efikasni sistemi za{tite poqoprivredne proizvodwe samo su neki od brojnih razloga za definitivno uvo|ewe reda na robnom tr`i{tu Sr bi je – iz ja vio je za „Dnevnik” direktor Produktne berze u Novom Sadu @ar ko Ga le tin. – Proces tranzicije suvi{e dugo traje da bi se pita wa po put or ga ni zo va wa i ure |e wa rob nog tr `i {ta uporno ignorisala i zaobilazila.

Po wegovim re~ima, „ve~ita dilema o tome ko ima povla{}en polo`aj na tr`i{tu a ko je `rtva takvog tr`i{ta dugo je bila samo predmet dnevnopoliti~kih tema i prikupqawa jeftinih poena, bez ozbiqne namere da se i{ta re{i”.

Galetin je podsetio na to da smo u novijoj istoriji zakonske prakse, koja je tretirala berze kao institucije koje organizuju tr`i{te i tr`i{te kao ta kvo, ima li raz li ~it pristup i odnos prema robi i hartijama koje u svojoj podlozi imaju robu kao tr`i{ni materijal.

– U kona~nom definisawu pravnog okvira za funkcionisawe robnih berzi kao polazno ishodi{te svakako bi mogla poslu`iti vizija neke budu}e robne berze sa svim kom-

petencijama i nadle`nostima organizatora robnog berzanskog tr `i {ta na spot – promptno – i terminskom tr`i{tu – ukazao je Galetin.

On je ocenio da je neophodno pre svega uva`iti postoje}u

Galetin je objasnio da se u startu postavqa dilema – ho}e mo li ima ti jed nu rob nu berzu koja }e organizovati i spot i ter min sko tr `i {te, ili }e to biti dva posebna pravna lica.

Sr bi ja jo{ ima {an su da osni va wem ter min ske rob ne ber ze po sta ne li der u rob nom ber zan skom tr go va wu, a sa ma ber za re fe rent na tr `i {na in sti tu ci ja za ceo re gion Ju go i sto~ ne Evro pe zakonsku regulativu, a prvenstveno Zakon o tr`i{tu kapitala, pa potom Zakon o privrednim dru{tvima, Zakon o investicionim fondovima i Zakon o arbitra`i.

– Re{ewem ove dileme umnogome se defini{u pravci delovawa u pogledu dono{ewa novog pravnog okvira. Naime, ukoliko je opredeqewe da to bude jedno pravno lice, to jest

jedan organizator, tada smo verovatno bli`i re{ewu da treba doneti poseban zakon o robnim berzama koji bi regulisao i spot i terminsko trgovawe – objasnio je Galetin.

On je rekao i da bi, ukoliko bi se, me|utim, formiralo novo pravno lice samo za organizo va we ter min ske tr go vi ne, bile dovoqne samo izmene i dopune postoje}eg Zakona o tr`i{tu kapitala.

– Izbor nije jednostavan, pa je zbog toga potrebno sagledati prednosti, nedostatke i rizike koje nam donose i jedna i druga opcija – podvukao je Galetin, napomiwu}i da nam prva opcija nudi sveobuhvatno re{ewe, a drugi put je „br`i i lak{i”. – Re{ewa se nude, ona postoje, treba dobro razmisliti, a pre svega treba biti pragmati~an i doneti ono koje je najprimenqivije u praksi i koje }e relativno brzo za`iveti.

On je podsetio na to da posto je }a tra di ci ja u ber zan skom trgovawu na robnom tr`i{tu datira jo{ od 1921. godine, a Produktna berza u Novom Sadu uspe{no funkcioni{e jo{ od 1958. godine.

– Siguran sam u to da Srbija jo{ ima {ansu da osnivawem terminske robne berze postane lider u robnom berzanskom trgovawu, a sama berza referentna tr`i{na institucija za ceo region Jugoisto~ne Evrope – zakqu~io je Galetin.

E. Dn.

PA VLE NE NA DO VI] NAJ BO QI SRP SKI PRO IZ VO \A^ HLEB NOG @I TA

U najgoroj godini kod najboqih p{enica najboqe ra|a Kada bi svi na{i ratari na wivama obarali rekorde kao Pa vle Ne na do vi} iz Vogwa, gde bi nam bio kraj? Ovaj, svakako najboqi p{eni~ar u Srbiji, jedan je od poqoprivrednika na kojima nam i Evropa mo`e pozavideti. Uz pomo} iz dr`avnog agrarnog buxeta neuporedivo slabiju od one koju dobijaju kolege iz EU, u nestabilnom privrednom ambijentu, za~iwenom nepredvidivim poqoprivrednim zakonima i uredbama, ovaj doma}in uspeva da, uva`avaju}i savete struke i nauke, nadma{i i najboqe evropske prinose. A ba{ ova neslavna i te{ka agrarna godina bila mu je beri}etna – p{enica mu je na nekim parcelama ponela rekordnih 8,8 tona po hektaru.

Zasejao ju je i ove jeseni, i to na istim povr{inama kao lane – oko 300 jutara.

– Bilo je ove godine posejano dosta kukuruza pa je prirodno da na te povr{ine do|e p{enice, a ina~e je ove jeseni vladalo ve}e interesovawe ratara za hlebno `ito. Koristio sam ponovo novosadske sorte „simonida„ i

„zvezdana„, ali i malo nove genetike. Uglavnom, na mojim wivama je iskqu~ivo sortiment Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, ve} pet godina ni{ta nisam drugo sejao. Pokazalo se, na mom primeru, da su

– Deset godina ma{tam o tom prinosu, a desio se ba{ u najnerodnijoj godini. Sve je to dokaz starog pravila – da pravila nema. Prose~an prinos na tih 300 jutara, odnosno 172 hektra, je 6,9 tona p{enice po hektaru, a mak-

Ba ca ju ko sku raz do ra Ne svi|a mu se, veli, ni to {to se u posledwe vreme namerno i neosnovano baca koska izme|u „velikih” i „malih” poqoprivrednika, Vojvo|ana i onih iz centralne Srbije...

– Svi smo mi, seqaci, pojedina~no progutali pra{ine vi{e nego svi zajedno u ministarstvima. Pravi se razdor izme|u velikih i malih i stalno se mo`e ~uti – lako je vama velikima, {to nije fer. Pravi, veliki proizvo|a~i ~esto se izjedna~avaju s nekima koji nisu nikada ni zaorali wive a koriste neke privilegije – ka`e na{ doma}in. te sorte ipak najboqe za ovo podnebqe – pri~a nam Pavle, mladi sremski poqoprivrednik koji svaki pedaq wiva porodice Nenadovi} dr`i „pod konac”.

To {to je u ovoj, najgoroj, godini ostvario najboqi rezultat, do `i vqa va kao ve li ko priznawe. Na jednoj parceli ka`e, imao je 5.052 kilograma po jutru.

simalan prinos na parceli od 25 hektara je 8,8 tona, ~ime sam izuzetno zadovoqan – veli na{ doma}in, dodaju}i da je „simonida„ ve} nekoliko godina zastupqena na wegovim wivama i da je prezadovoqan wom, ali je ove godine „zvezdana„ pokazala sve svoje pozitivne osobine. – Parcela koja je dala vi{e od pet tona po jutru je zakupqeno dr`avno ze-

mqi{te koje nije vaqano ra|eno i obra|ivano gotovo petnaest godina.

Kako ka`e na{ doma}in, sve je maksimalno odra|eno, i to uz savremenu mehanizaciju. Poru~uje ratarima da se dr`e pravila da rezultat ne}e izostati ako primene svu agrotehniku.

Ina~e, ove godine je ukupno zasejao 800 jutara, a za slede}u ima sigurnih 600 hektara ali bi}e i licitacija, pa se nada da }e ostati na ovogodi{wim povr{inama ili }e ih prema{iti.

U setvenom planu su, podrazumeva se, kukuruz i p{enica.

No, koliko god se Nenadovi}i, ali i svi drugi poqoprivrednici u Srbiji, upiwali, grabili za poslom, za novim zasejanim hektarima, za vratom im je veliki problem – nestabilna agrarna politika. Po oceni na{eg doma}ina, {to{ta bi tu trebalo mewati, ali ka`e i da ne bi trebalo prekidati sistem premirawa po hektaru.

– U svakom slu~aju, smawewe agrarnog davawa bi}e jo{ ve}i problem poqoprivredi, a po meni }e najve}a muka nastati slede-

}e godine. Jer, ove godine ipak svi `ivimo od nekih zaliha iz pro{le i pretpro{le, a velikim delom su pomogla i dr`avna davawa. Ali, u svemu tome smeta mi jedno, ~ini se op{teprihva}eno ali sasvim pogre{no mi{qewe: da pravi, veliki proizvo|a~i na tome zara|uju. Pa novac iz dr`avne kase treba da bude usmeren za unapre|ewe proizvodwe, da nas u~ini ja~im i sposobnijim za neka daqa poslovawa, da nam

omogu}i da ulo`imo u mehanizaciju, bacimo vi{e |ubriva, kvalitetnije hemije... Ja tako vidim „seqa~ki dinar” iz buxeta. Recimo, kada pravim kalkulaciju, na te pare ne ra~unam jer pitawe je kada }e i ho}e ili uop{te do}i, to se kod nas nikada ne zna. Ali, kada ih dobijem, odmah znam – kupi}u |ubrivo, seme, hemiju.. U svakom slu~aju, ula`em u proizvodwu... – pri~a Nenadovi}.

S. Glu {~e vi}

Peva~ i tekstopisac Ari eb Az har }e odr`ati sutra koncert u klubu „Izba” u 21 sat.

Svirka je organizovana u okviru projekta „Multikulturizam u muzici” i ima ciq da uka`e na va`nost postojawa i o~uvawa kulturolo{kih razlika. Ulaz je besplatan.

Azhar je rodom iz Pakistana i veliki deo `ivota je proveo u Zagrebu. Bavi se razli~itim muzi~kim `anrovima, te se u wegovim kompozicijama prepli}u tradicionalna muzika, bosanski sevdah, rok i bluz.

L. R.

Odno{ewe ba{tenskog otpada Odno{ewe ba{tenskog otpada traja}e do 30. novembra, a danas je zakazano u Futogu, sutra u Veterniku, dok su u petak na redu Petrovaradin i Bege~. Gra|ani treba ovo

sme}e da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~asova, s tim da prethodno treba da ga upakuju u kese, xakove ili kutije.

G. ^.

[kola klizawa Upis na sporstko - rekreativne program, odnosno {kolu klizawa u Ledenoj dvorani Spensa po~eo je ju~e, a obuka }e trajati 10 nastavnih ~asova. Treninzi se odr`avaju radnim danima od 16 do 17 ~asova, a subotom

i nedeqom od 8.15 do 9.15 sati. Cena je 2.500 dinara za obuku i 800 dinara za klizaqke.

Zainteresovani se mogu upisati na blagajni klizali{ta, a ogranizator obuke je „Ajsstar”.

G. ^.

Novosadska sreda21.novembar2012.

A

@arko Dimi} u Novosadskom klubu Razgovor na temu “Veliki put slobode novembra 1918. godineKarlovci, Petrovaradin, Novi Sad” odr`a}e se ve~eras u 18 sa-

ti u Novosadskom klubu, Ulica Zmaj Jovina 3/1. U razgovoru u~estvuje istori~ar @ar ko Di mi}.

N. R.

Duet violine i klavira Koncert violinistkiwe Sve tla ne [tu le i pijanistkiwe Sve tla ne Pan te li odr`a}e se sutra u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti. Ulaz je besplatan, a koncert po~iwe u 19.30 ~asova.

L. R.

u novosadskom hotelu “Fabri” (dana{wa zgrada Garnizona kraj Ribqe pijace) grupa intelektualaca je osnovala organizaciju “Srpskog sokola”. Vlasti su dozvolile wen rad tek 1910. i to tek kada je ona iz svog imena izostavila odrednicu “srpski”. U to vreme „Soko” je imao oko 60 gimnasti~ara.

N. C.

hronika

Mame tur{ija, med, vino i rakija Festival zimnice, zdrave hrane i zanatskih proizvoda otvoren je ju~e u Spensu i traja}e do subote. [tandove je na prvom spratu pored Gradske kafane postavilo tridesetak izlaga~a. Nude se razne vrste zimnica, slatkih proizvoda, vina i rukotvorine iz raznih krajeva Srbije. Ciq manifestacije je, kako ka`u organizatori, promovisawe doma}ih brendova.

Posetiocima je pa`wu plenila raznolika ponuda zimnice, meda, doma}eg vina, a bila je omogu}ena i besplatna degustacija za goste. [areno jeste, a cene }e ve} prosuditi Novosa|ani. Dakle, tegla ajvara, kao i krastavaca staje 500 dinara, a najskuplje je miks paradajza i komadi}a paprike, ko{ta 700 dinara. Litra vina staje od 300 do 400 dinara, a kod rakija je paleta cena ba{ {arena: {qivovica i kajsijeva~a staju 500-600 dinara, rakija od duwe 1.000-1.200 dinara.

Pola litre rakije ko{ta 300-400 dinara. Bagremov med staje 600 dinara, a livadski i lipov 400 ili 500 dianara.

Izlaga~i nagla{avaju da su cene prihvatqive s obzirom na kvalitet proizvoda, kao i da }e svi kupci biti veoma zadovoqni. Na festivalu su i {tandovi sa ru~no izra|enim nakitom i raznim vrstama kozmeti~kih proizvoda. Svi zainteresovani mogu da posete festival svakog dana od 8 do 20 ~asova, zakqu~no sa subotom.

S. R. - I. K.

NOVOSADSKI VODI^

DA LI SE PONOVO RA\A NOVOSADSKI BREND

Grad pravi gradsku mlekaru?

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROF. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 456-564 i 063/746-1693

Sokolstvo, kao sport i istovremeno dru{tveni pokret pro`et nacionalnom i panslovenskom idejom, pojavio se u 60-tim godinama 19. veka u ^e{koj, i brzo ra{irio me|u slovenskim narodima u Austro-Ugarskoj. Ugarske vlasti su u Ba~koj, Banatu i Sremu dugo spre~avale “sokola da tu svije svoje gnezdo”. Ipak, 21. no vem bra 1905.

FESTIVAL ZIMNICE I ZDRAVE HRANE DO SUBOTE NA SPENSU

[ah to vi vre ba ju zacija” ve} u prvoj polovini ove godine bilo prinu|eno da izdvoji 18 miliona dinara za nabavku novih re{etki i poklopaca. Jo{ gore od iznu|enog tro{ka je ~iwenica da neko mo`e pri padu u {aht ozbiqno da nastrada, a to je {teta koja je nenadoknadiva.

Otvorite ~etvore o~i, gledajte gde idete da vam se ne bi dogodilo da zavr{ite u rupi, pa u gipsu, jer gvo`|e je danas tra`ena roba. B. Markovi}

Osnovan „Srpski soko”

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ko vam ka`emo da je kra|a poklopaca {ahtova i re{etki slivnika sa ulica jako popularna u na{em gradu ne}emo re}i ni{ta novo, sem da je sada situacija sli~na epidemiji. Jedni postavqaju, drugi mari{u i tako u krug, pa kome pre dosadi. [alu na stranu, situacija je vi{e nego ozbiqna jer je materijalna {teta ogromna a u prilog ovoj tvrdwi ide i ~iwenica da je preduze}e “Vodovod i kanali-

V remeploV

Fo to: F. Ba ki}

Koncert Arieba Azhara

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Grad je zainteresovan da ima da{we sto~are zainteresovane Prema wegovim re~ima, Grad mlekaru za potrebe Novosa|ana, da posao pro{ire. je od 1986. do 2002. ulo`io poali je jo{ rano pri~ati o tome, kaAlek san dar Bog da no vi}, inisredstvom Robnih rezervi Novog zao je za “Dnevnik” gradona~elnik cijator i pokreta~ ideje da NoSada izme|u dva i po i tri miMi lo{ Vu ~e vi} povodom saznawa vosa|ani piju ovda{we mleko lion evra u podelu junica sto~ana{eg lista da se na tom planu nebio je detaqniji. Bogdanovi} rima. {to radi. Prema Vu~evi}evim re(Nova Srbija) na ~elu je preduze- Imamo sirovinsku bazu, ali ~ima, ~elnici grada su razgovara}a „Odr`avawe i usluge”. i kadrovski potencijal. Moglo li sa predstavnicima AD bi se odmah prera|ivati “Imleka” (vlasnik je bri100.000 litara mleka dnevtanski investicioni fond no i zaposliti izme|u 150 Vu~evi} potvrdio razgovore s “Salford”) u ~ijem posedu je i dve stotine radnika- kapredstavnicima AD „Imlek” Novosadska mlekara, koji je zao je Bogdanovi}. Naveo je (u posedu britanskog u na{em gradu polovnom jula da su predstavnici “Salugasio proizvodwu mle~nih forda” bili koperativni u „Salforda”), koji je u na{em proizvoda i preradu mleka. razgovoru sa ~elnicima gradu polovinom jula ugasio Od “Imleka” smo dobili inGrada, jer razmi{qaju o pro iz vod wu mle~ nih pro iz vo da formacije o wihovim planoodlasku firme iz Novog vima u na{em gradu, kazao je Sada. gradona~elnik, i naveo da se Biv{i direktor Novorazgovaralo i o dugu “Radosnog de- Zemqi{te na kojem se nalazi sadske mlekare Bra ti slav Ba wa tiwstva” toj firmi.

Novosadska mlekara je gradsko, a nac rekao je, da je bio na nekim - Rano je govoriti gde bi se noInvesticioni fond “Salford”, sastancima uprili~enim tim pova mlekara nalazila i o obliku koji u posedu dr`i AD “Imlek”, vodom. vlasni{tva. Grad nema novca za vlasnik je objekata - kazao je - Pozvan sam, ukoliko krene taj projekat, ali se razgovara o Bogdanovi} i naveo da se pri~a- realizacije ideje, da budem taj tome sa zainteresovanim ulagalo i o tome da “Salford” vrati koji }e preduze}e postaviti na ~ima iz inostranstva. Nije se deo opreme preme{tene iz Novo- zelene grane, jer je Novosadska i{lo u detaqe ve} su na~elno sadske mlekare. Ka`e da u gradmlekara pre vlasni~ke tranrazmewene informacije – kazao skoj vlasti postoji velika voqa sformacije va`ila za svojevrnam je gradona~elnik i dodao da da se krene u ozbiqne poslove na stan brend, ne samo u Novom Sadu taj projekat ne iskqu~uje ni ovstvarawu mlekare.

- kazao je Bawanac.

Z. Deli}

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda21.novembar2012.

DNEVNIK

Fo to: N. Sto ja no vi}

8

DOM ZDRAVQA TRA@I POMO] OD GRADA

Ne ma pa ra za no} nu pe di ja tri ju Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we uki nuo je pla }a we no} ne sme ne sto ma to lo ga u Do mu zdra vqa „No vi Sad“, zbog ~e ga po me nu ta zdrav stve na usta no va mo ra tre nut no ta de `ur stva da pla }a sa ma. Me |u tim, zbog lo {eg fi nan sij skog sta wa, ni je si gur no ko li ko }e jo{ mo }i da pru `a ju ovu zdrav stve nu uslu gu.

Pro blem je i no} na pe di ja trij ska slu `ba, ko ju Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we ni kad ni je ni pla }ao, pa i tu uslu gu Dom zdra vqa, bez po mo }i dr `a ve, sam fi nan si ra.

Iz Od se ka za ko mu ni ka ci je Do ma zdra vqa Olga Je{i} ka `e za na{ list da oni ove uslu ge ni su pre ki nu li ni na je dan dan, od non so no}, da pru `a ju pa ci jen ti ma, ali da ni su si gur ni ko li ko du go }e mo }i sa mi da je pla }a ju.

Zbog to ga su upu ti li do pis Gra du, ka ko bi pro na {li re {e we.

Sva ke no }i de `ur noj eki pi obra ti se za po mo} de se tak No vo sa |a na zbog zu bo bo qe, a u pe di ja trij sku slu `bu ne ka da s ro di te qi ma do |e i po dva de se tak ma li {a na.

I. D.

IZNAJMQENA GRADSKA KAFANA NA SPENSU

Za kup i za kli za we

Grad ska ka fa na na Spen su do bi la je no vog za kup ca, a, kao sa zna je mo, ovaj ugo sti teq ski obje kat usko ro bi tre bao da po~ ne sa ra dom.

Pre ma re ~i ma di rek to ra Spen sa Borislava Rajkova, usko ro }e bi ti iz dat i lo kal ko ji No vo sa |a ni zna ju pod ime nom “Pri ma”, a i Le de na dvo ra na da ta je u za kup. On je ob ja snio da u Le de noj dvo ra ni ni su iz da ti svi ter mi ni; ve} slo bod ne sme ne.

Sva sport ska tak mi ~e wa i ma nif sta ci je ov de }e se i da qe odr -

`a va ti, a slo bod ne sme ne }e pre u- ze ti za ku pac. Raj kov sma tra da }e po pr vi pu, na kon vi {e go di na, pred u ze }e po ~e ti da ostva ru je pro fit, ali, ipak, ni je hteo da ot kri je ime na za ku pa ca. Pod se tio je da je pr vi sprat Spen sa go to vo ceo iz dat, a u naj vi {e lo ka la su kan ce la ri je jav nih pred u ze }a. Uz „No vo sad sku to pla nu”, „Grad sko ze le ni lo”, kan ce la ri ju Elek tro pri vre de Sr bi je, ovih da na bi tre ba lo da na pr vom spra tu bu de sme {te na i kan ce la ri ja Pri vred nog su da.

A. J.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

^e ti ri [ek spi rove tra ge di je Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „^e ti ri tra ge di je: Ro meo i Ju li ja, Ha mlet, Mag bet, Kraq Lir“ Vilijama [ekspira. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. [ek spi ro ve tra ge di je nas opo mi wu na zna ~aj eti ke kao li~ nog iz bo ra po je din ca jer we go vi ju na ci zbog svog iz bo ra ne mi nov no stra da ju. Ide a li ko ji ma oni stre me mo `da ni su po me ri ovog sve ta, ali je za to sva ka tra ge di ja iz raz op {te qud skih i ne pro la znih isti na. Zbog to ga nas [ek spi ro va sli ka vr li ne i po ro ka du bo ko uz ne mi ru je i pro vo ci ra, a maj stor stvo we go vih sti ho va od zva wa kao ne pre ki nu ti eho ve ko vi ma.

N. R.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Ero pi” (sin hro ni zo va no11.45, 13.45), „Le de no do ba 4: Po me ra we kon ti ne na ta” (12.10, 14.10), „Ne do dir qi vi” (16.05), „Hra bra Me ri da” (12.20, 14.20), „96 sa ti: Is tan bul” (18.30), „Ho tel Tran sil va ni ja” (13, 17), „Led” (20.15), „Aste riks i Obe liks u Bri ta ni ji” (15, 16.20), „Pa ra nor mal na ak tiv nost 4” (20.20), „Ar ti qe ro” (20.15) „Skaj fol” (14.15, 17, 20, 22.45), „Raz bi ja~ Ralf” (12, 12.15, 14, 16.10, 16.15), „Ar go” (22.15), „Aleks Kros” (19), „Ne mo gu }e” (18.05), „Vir” (18.10, 20.10, 22.20), „Atlas obla ka” (21), „Smrt ~o ve ka na Bal ka nu” (18.20, 22.10), „Ubi ca iz bu du} no sti” (22.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Ka mer na sce na, dra ma, „Go do na usi ja nom li me nom kro vu„ (21)

MUZeJi Muzej grada, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Muzej Vojvodine, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 14 sa ti i od 18 do 22 ~a sa, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: Jovanka Mojovi} i Nata{a Pani} iz No vog Sa da, Tamara Fru`a iz Ti te la, Olgica Glava{ki iz No vog Be ~e ja i Sawa Ili} iz ^u ru ga, DE ^A KE: Resimije Bajrami i Natalija Vasili} iz No vog Sa da, Gordana @uqevi} iz ^o no pqe, Qubica Kuki} iz Fu to ga, Monika [ere{ iz Ba~ kog Pe tro vog Se la, Simona Selakovi} iz Ve ter ni ka, Mirela Mujakovi} iz Be ge ~a, Radmila Trivunovi} iz [aj ka {a, Nena Radi{i} iz Su se ka, Violeta Feher iz Pa de ja i Sawa Baki} iz Srem ske Ka me ni ce.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Mi ka Mi lo {a Vuj kov (1940) u 9.45 ~a so va, Da fi na La za ra Kre sti} (1919) u 10.30, Pa vle Jo va na Du dok (1928) u 11.15, Ve ra Bo go mi ra Di mi tri je vi} (1927) u 12, Ja ku te Ba hri ja Sa li hi (1968) u 12.45 i Alek san dar Slav ka Pa vlo vi} (1952) u 13.30 ~a so va.

Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra wen Du {an Ra de ta Ter zi} (1936) u 15 ~a so va, a na No vom ma ju ru bi }e sa hra wen I{tvan Ba lin ta Ko va~ (1953) u 13 ~a so va.

As falt sa da, koc ka do go di ne Ma da ob no va Rad ni~ ke uli ce ne }e bi ti u pot pu no sti za vr {e na ove go di ne, vo zi la }e ne sme ta no mo }i da je ko ri ste, po {to je as fal ti ra we ko lo vo za u to ku. Pre ma re ~i ma po mo} ni ce di rek to ra za od no se s jav no {}u Za vo da za iz grad wu gra da Aleksandre Va-

siqevi}, ras ko pa ne po vr {i ne bi }e do ve de ne u teh ni~ ki is prav no sta we, ta ko da mo gu da se ko ri ste i odr `a va ju to kom zi me.

Na i me, ka ko na vo di Va si qe vi}, u ovoj go di ni bi }e po sta vqen bi tu mi ni zi ra ni no se }i sloj du` ce le sa o bra }aj ni ce, ko ji

}e bi ti osno va za na sta vak ra do va u na red noj go di ni. Ta ko bi ZIG, bez no vih ras ko pa va wa i do dat nih tro {ko va, ve} u ja nu a ru ras pi sao ten der za iz vo |a ~a ra do va za ure |e we sa o bra }aj nih po vr {i na u Rad ni~ koj uli ci, {to pod ra zu me va i vra }a we kal dr me.

Ono {to }e bi ti ura |e no ove go di ne je ste iz grad wa par kin ga s obe stra ne uli ce, od uli ce So we Ma rin ko vi} do uli ce Ste va na Mu si }a, tro to a ra od uli ce So we Ma rin ko vi} do Su tje ske, sa stra ne na ko joj je O[ „\or |e Na to {e vi}“.

N. H.

POPRAVKA BELE TEHNIKE MNOGIMA NO]NA MORA

Sa mo ra ~un {ti ti od lo {ih maj sto ra Po prav ka kva ra na ve{ ma {i ni, fri `i de ru, {po re tu, za mr zi va ~u i osta loj be loj teh ni ci mo `e pri ~i ni ti ve li ke pro ble me su gra |a ni ma ko ji ne ma ju svog pro ve re nog maj sto ra. Za vr zla ma sa ot kla wa wem kva ra po ~i we onog tre nut ka ka da iz ve li ke po nu de na tr `i {tu tre ba iza bra ti ve {tog i jef ti nog elek tri ~a ra. U ova kvim slu ~a je vi ma ~e sto se de {a va da se su gra |a ni ope ku, pa ume sto vi~ nog maj sto ra an ga `u ju elek tri ~a ra ko ji je do bar je di no u na pla }i va wu uslu ga. Iz Na ci o nal nog udru `e wa za za {ti tu po tro {a ~a ka `u da im sva ko dnev no sti `u `al be na maj sto re, ko ji ot klo ne kvar i pa pre -

ke, maj stor im na kon po prav ke mo ra iz da ti ra ~un i uz we ga pri lo `i ti pa pir na ko jem }e bi ti na pi sa no {ta je sve ura dio da bi po pra vio ure |aj. Sa mo u ova kvim si tu a- ci ja ma po tro {a~ mo `e bi ti za {ti }en.

Ta ko |e, Pa po vi} is ti ~e da bi pre an ga `o va wa maj sto ra tre ba lo ura di ti pred ra ~un ra do va, gde }e bi ti na pi sa no ko ji ma te ri jal se ko ri sti i {ta }e sve maj stor ura di ti, ~i me se po tro {a~ osi gu ra va od pre vi so kog ra ~u na ko ji mu maj stor mo `e na pla ti ti na kon za vr {et ka ra do va.

- Po tro {a ~i mo ra ju do bro pro ve ri ti ko me po ve ra va ju ure |a je na

po prav ku. Uko li ko maj stor ima re gi stro va nu fir mu u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre, zna ~i da ra di le gal no. Mno go je onih ko ji ra de u si voj zo ni, pa ne pod le `u ni ka kvim ka zna ma, jer po tro {a~ ne ma do kaz - ob ja {wa va Pa po vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma maj sto ri ko ji ne iz da ju ra ~u ne ra de na cr no i ta kvim ra dom o{te }u ju po tro {a ~a, ali i dr `a vu, jer ne pla }a ju PDV. Pa po vi} ta ko |e na gla {a va da se ova kvim pro ble mi ma ba ve je di no udru `e wa za za {ti tu po tro {a ~a i da bi dr `av ni or ga ni tre ba li ma lo vi {e da se an ga `u ju na ovom po qu.

N. R.

„GRADSKO ZELENILO” IMA PUNE RUKE POSLA

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

no na pla te uslu gu, a ure |aj se na kon krat kog vre me na po no vo po kva ri.

Po re ~i ma pred sed ni ka Udru `e wa Gorana Papovi}a po tro {a ~i ma, ko ji od maj sto ra ni su uze li ra ~un, udru `e wa za za {ti tu po tro {a ~a ne mo gu da po mog nu, jer ne po sto ji do kaz da je po prav ka ura |e na.

-Uko li ko nam se ja ve qu di ko ji ima ju ra ~un, mi on da an ga `u je mo ve {ta ka iz stru ke, ko ji }e pro ve ri ti ka ko je i {ta maj stor ura dio - ka `e Pa po vi}. -Po tro {a ~i mo ra ju bi ti sve sni da je mno go maj sto ra ko ji ne zna ju svoj po sao. Ka da an ga `u ju ne kog za ku} ne po prav -

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Se kli, pa sa de

U svim de lo vi ma gra da pre pet na e stak da na rad ni ci „Grad skog ze le ni la” su za po ~e li se ~u su vih sta ba la, a ka ko su ka -

za li u tom pred u ze }u, na da ju se da }e dr ve }e, ko je je naj vi {e sklo no pa du, us pe ti da uklo ne do pr vog sne ga. Isto vre me no, po ~e la je i sad wa no vih sta ba la na me sti ma gde se do ne dav no

na la zi lo tru lo dr ve }e. Pod se }a mo, po sle vi {e me se~ nog su {nog pe ri o da ko ji je to kom le ta po go dio ceo re gion eki pe

sve ga, zbog bez bed no sti i imo vi ne gra |a na. Ova broj ka od no si se sa mo na sta bla uz glav ne sa o bra }aj ni ce u gra du.

Ina ~ e, ko n a ~ an broj sta ba la za ukla wa we zbog to ga {to su su va, pre sta re la ili bo le sna, iz no si ~ak 1.280. Tu je ob u- hva }e no i ta ko zva no blo kov sko ze le ni lo.

Za pr vi i naj hit ni ji deo po sla (295 sta ba la) po treb no je iz dvo ji ti 9,3 mi li o na di na ra, a za oba ra we svih 1.280 sta ba la i sad wu no vih, mla dih i zdra v ih sad n i c a ukup no 32,5 mi li o na di na ra.

Va `no je re }i da je vi { e od 800 no v ih sad n i c a obez b e | e n o iz ra sad ni ka „Ze le ni la”, ko ji se na la zi na Fu t o { kom pu t u Fo to: F. Ba ki} 48. Po slov na po li ti „Grad skog ze le ni la„ kre nu le su ka no vog ru ko vod stva, iz me |u na te ren. osta log, ba zi ra se na po di za wu Na ze le nim po vr {i na ma o sop stve ne pro iz vod we, jer za to ko ji ma se oni bri nu re gi stro „Grad s ko ze l e n i l o„ ime sve va no je ~ak 295 osu {e nih sta ba neo p hod ne uslo ve. la, ~i je je ukla wa we hit no, pre B. M.

AKCIJA „DNEVNIKA” I „ALNARIJA”

„No va stra `a” na dar Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom, sre dom i ~e tvrt kom. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ji se pr vi ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge „No va stra `a“ Sergeja Lukjawenka u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24.

Sve je mir no. Mo skov ske Stra `e pa ze da ne na ru {e krh ku rav no te `u i odr `a va ju sta we opre znog pri mir ja. Is pra tiv {i na avion sa rad ni ka No} ne stra `e iz ino stran stva, An ton Go ro dec ki se da da po pi je pi vo u aero drom skom ka feu. Kraj we ga iz ne na da pro la zi de be qu {kast de ~ak. Po ~eo je da se der wa ~im je pro {ao kroz vra ta [e re me tje va D. Ne }u! Ne }u! Ne }u da le tim! Ma ma, pa {}e avion! An ton istog tre na shva ta da gle da u ne i ni ci ra nog Inog, po ten ci jal -

nog pra vog pro ro ka, ko ji mu sa op {ta va deo uz ne mi ru ju }eg pro ro ~an stva. No} na stra `a po ku {a }e da re gru tu je de ~a ka u svo je re do ve, sa mo {to ovog pu ta na ne i ni ci ra nog Inog ne }e na va li ti Tam ni, ve} iskon ska i drev na si la, ne po be di vi lo vac sa plam te }im o~i ma, ko ji do la zi pra vo iz no} nih {u ma – Ti gar.

An ton }e ot kri ti da o sve tu ko ji de li s qu di ma ne zna go to vo ni {ta, i da po sto je pra i skon ske si le ko je nad zi ru Ine. A. Va.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda21.novembar2012.

9

SKUP [TI NA GRA DA USVO JI LA RE BA LANS BU YE TA

Stru~ ni tim za spor o sta ni ci Dva sa ta je ju ~e ka sni la sed ni ca Skup {ti ne gra da na ko joj je usvo jen re ba lans bu xe ta, da bi jo{ dva i po sa ta pro {la dok se od bor ni ci po zi ci je i opo zi ci je ni su is ko be qa li iz pre bro ja va wa kvo ru ma, po vre da po slov ni ka i uvr {ta va wa do dat nih 26 ta ~a ka u dnev ni red, ko ji je ta ko na ra stao na ce lih 85 stav ki. Na kon to ga, do 19 ~a so va usvo je no de vet ta ~a ka dnev nog re da: po me nu ti re ba lans, iz ve {taj o iz vr {e wu bu xe ta za pr vih de vet me se ci ove go di ne, ta~ ka o uslo vi ma pru `a wa prav ne po mo }i gra |a ni ma, ona o for mi ra wu stru~ nog ti ma za utvr |i va we sta wa u spo ru sa ATP „Voj vo di nom“ i Ili jom De vi }em, iz me {ta wu da le ko vo da na Adi ca ma...

Sed ni cu je obe le `i la `u stra po le mi ka po zi ci je (SNS, ko a li ci ja oko SPS, DSS, „Svi za No vi Sad“ i „No vi Sad od mah“) i opo zi -

po zna ni ca od no si se na is hod spo ra gra da i Ili je De vi }a i ulo gu i mo gu} no sti grad skog stru~ nog ti ma u ovom spo ru. Opo zi ci ja je, na i- me, bi la slo `na u oce ni da je iz vr {na vlast do ve la do ovog pro ble ma, a da se uvo |e wem stru~ nog ti -

Ka {we we zbog teh ni~ kih raz lo ga?

Opozicioni razgovori

ci je (DS, LSV, SRS i SVM) oko to ga ko je od go vo ran za du go ve jav nih pred u ze }a, ne ve se lu si u ta ci ju u ve zi sa sud skim spo rom No vog Sa da i De vi }a.

Vu ~e vi}: Buyet po lo vi nom de cem bra - Po lo vi nom de cem bra do ne }e mo bu xet za na red nu go di nu. Do bar deo bi }e iz dvo jen za ka pi tal ne in ve sti ci je i pro jek te, po red te ku }ih sub ven ci ja jav nim pred u ze }i ma. Na sta vi }emo iz grad wu ka na li zacije u pri grad skim na se qi ma, za vr {i }e mo Bu le var Evro pe, po {to sad ima mo prav ne po te {ko }e, s ob zi rom na pro ble me s fir mom go spo di na Bo ro vi ce (iz vo |a~ ra do va, prim aut.). Vi de }e mo {ta }e mo sa sta di o nom „Ka ra |or |e“, da li }e mo ga kom plet no ure di ti ume sto sa mo is to~ ne tri bi ne, da li }e mo tu tra `i ti jav no-pri vat no part ner stvo. Ne iskqu ~u jem mo gu} nost da }e grad for mi ra ti i ve le tr `ni cu, da li sam ili opet kroz jav no-pri vat no part ner stvo – iz ja vio je no vi na ri ma gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}.

Fo to: R. Ha yi}

Opo zi ci ja je kri ti ko va la to {to se vlast okre nu la te ku }im sub ven ci ja ma pred u ze }i ma i „do ve la ih na bu xet“ ume sto da ih pri pre mi za tr `i {nu utak mi cu, ~e sto na po mi wu }i da su za du go ve jav nih pred u ze }a od go vor ni upra vo biv {i ko a li ci o ni part ne ri, ko ji su sa da u vla sti. Vlast je is ti ca la da je ovo po ku {aj „ga {e wa po `a ra“ u grad skim pred u ze }i ma, a da }e se stvar ni do met vla da ju }e ve }i ne vi de ti u bu xe tu za na red nu go di nu.

U sva kom slu ~a ju, jav na pred u ze }a }e do bi ti te ku }e sub ven ci je, ka pi tal nih in ve sti ci ja sko ro da ne }e bi ti do kra ja go di ne, da le ko vod na Adi ca ma bi }e iz me {ten, „Stan“ je do bio pra vo da se bri ne o zgra da ma od zna ~a ja za No vi Sad, a je di na ne -

PRED SED NIK SKUP [TI NE SR BI JE NEBOJ[A STE FA NO VI] PO SE TIO SO [O „MI LAN PE TRO VI]”

Bor ba za jed na ke {an se Po vo dom obe le `a va wa Svet skog da na de te ta, ~la no vi Od bo ra za pra va de te ta po se ti li su ju ~e SO [O „Mi lan Pe tro vi}” ka ko bi se upo zna li sa si ste mom

{ko le i raz go va ra li o una pre |e wu sa rad we. Ovom pri li kom pred sed nik Na rod ne skup {i ne i po me nu tog Od bo ra, Ne boj {a Ste fa no vi}, na veo je da je ciq

Fo to: F. Ba ki}

VESTI Mul ti me di jal na iz lo `ba u „Fa bri ci” Mul ti me di jal na iz lo `ba „So cial Cros sro ads„ }e ve ~e ras bi ti otvo re na u SKCNS “Fa bri ka”, Bu le var de spo ta Ste fa na 5, u 19 ~a so va. Auto ri ove iz lo `be su sli kar Ne ma wa Ra du si no vi} i mu zi ~ar Vla di mir Ra du si no vi}.

Ka ko or ga ni za to ri ovog pro jek ta ka `u, ciq iz lo `be je da se kroz raz li ~i te vi do ve umet no sti do ~a ra so ci jal ni i in te lek tu al ni do `i vqaj ne po sred nog ~o ve ko vog okru `e wa.

L. R.

Kon cert stu de na ta Aka de mi je Stu den ti sa ka te dre za du va~ ke in stru men te }e ve ~e ras odr `a ti kon cert u 20 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti. Ulaz je bes pla tan.

L. R.

da se omo gu }i {to sna `ni ja in klu zi ja, obra zov na i so ci jal na.

-Neo p hod no je da de ca ko ja ro |e wem mo `da ni su ima la jed na ke {an se kao osta li, u|u u pro ces obra zo va wa i ukqu ~e wa u za jed ni cu. U Sr bi ji je si ro ma {no sva ko ~e tvr to de te, wih 140.000, i ne ma ju obez be |e ne ni osnov ne po tre be, te se ova kvi cen tri mo ra ju gra di ti i raz vi ja ti i o de ci se mo ra mi sli ti sva ki dan- po ru ~io je Ste fa no vi}.

Ape lo vao je na sve usta no ve, fir me, po je din ce da se ukqu ~e u po mo} naj mla |i ma.

Di rek to ri ca {ko le Sla vi ca Mar ko vi} pod se ti la je da je ova usta no va raz vi ja la svoj pro gram ne sa mo kroz po {to va we za ko na ve} je is ku stvom pru `i la po dr {ku ve li kom bro ju ko ri sni ka i ini ci ra la pro me ne mno gih aka ta ko ji se ti ~u pra va de te ta. Po zva la je po je din ce i lo kal ne za jed ni ce da ukqu ~e u in klu ziv ne pro gra me de cu ko ja wi ma ni su bi la ob u hva }e na.

Ste fa no vi} je do bio i po klon, sli kar sko de lo jed nog od |a ka. De le ga ci ja se po tom pre me sti la u O[ „So wa Ma rin ko vi}” gde je odr `a na sed ni ca Od bo ra o prak si i iza zo vi ma in klu ziv nog obra zo va wa u Sr bi ji. А. Јe ri ni}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 12 ~a so va Haj duk Veq ko va 5, 7 i 9, Far ma ce ut ski i Me dic nski fa kul tet, Tran sfu zi ja, stam be ne zgra de u sklo pu bol ni ce, tra fo-sta ni ce na Saj mu, „Sa jam 2” i „Sa jam 3”, ho tel „Sa jam”, od 8 do 13 ~a so va ko wi~ k i klub „Gra n i ~ ar” i ben zin ske pum pe „Mi nut” i „Mi nut le vo” na auto pu tu.

Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 ~a so va Ca ra Jo va na Ne na da, No va uli ca i Sa bo \er |a.

Be o ~in: od 8.30 do 12 ~a so va Du nav ska, Pe tra Ko ~i }a i 29. no vem bra 25-29.

Pe tro va ra din: od 8.30 do 11.30 ~a so va deo vi kend na se qa Ali be go vac od ka fa ne „Ba ru tan” ka Ka ra ga ~i.

Ka}: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma.

Su tra: No vi Sad: od 9 do 12 ~a so va Ki sa~ ka od Ra {ke do kra ja Ha xi \e ri na i Sen tan drej ski put 2-10 i od 8 do 12 ~a so va Jo va na Hra ni lo vi }a 53 i 57. ^e re vi}: od 8.30 do 12.30 ~a so va deo na se qa Ba re uz put ka Ba no {to ru.

Be ge~: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa od Ivaw dan ske uli ce ka Ba~ koj Pa lan ci.

Fu tog: od 8 do 12 ~a so va crp ke DTD, pred u ze }a „Ga vri}” i „Tu pa wac”, `i vi nar ska far ma, „Maj ki}”, „Plan ta”, far ma go ve da, {qun ka ra na ka na lu i „Oba dov”.

Ve ter nik: od 10 do 13 ~a so va No vo sad ski put 29-41 i 78106, Du nav ska 1-2B, No va 35, Alek san dr Sa {e Po po vi }a 2-8 i 1-5 i T. J. La pi da 1-5 i 4.

Ka}: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma.

Bi lo je mno go stra sti u po ku {a ji ma opo zi ci je da sa zna za {to je sed ni ca ka sni la dva sa ta. I dok je pred sed nik Skup {ti ne dr Si ni {a Se vi} tvr dio ka ko su u pi ta wu teh ni~ ki raz lo zi, {ef od bor ni~ ke gru pe „Iz bor za bo qi No vi Sad – Bo jan Paj ti}“ Bo `i dar Pro ti} upi tao je da ni je raz log to {to je DSS tra `io me sto {e fa sa o bra }aj ne in spek ci je.

Ovu tvrd wu ne gi rao je za me nik gra do na ~el ni ka Bor ko Ili}. ma, od go vor nost de li i pre ba cu je na Skup {ti nu gra da. Do za kqu ~e wa ovog bro ja na {eg li sta, od lu~ivalo se o no vim ka dro vi ma u {kol skim, uprav nim i nad zor nim od bo ri ma i pred lo zima za vr {i o- ce du `no sti di rek to ra Po zo ri {ta mla dih (dr Mi lo{ Sa vin) i Ste ri ji nog po zor ja (Se li mir Ra du lo vi}).

S. Kr sti} DA NAS U KAR LOV CI MA

Op {ti na obe le `a va sla vu Sla va Srem skih Kar lo va ca, Sa bor sve tog ar han ge la Mi ha i la, bi }e da nas obe le `e na mo li tve no u Sa bor noj cr kvi Sve tog oca Ni ko la ja. Sve ta li tur gi ja po vo dom Aran |e lov da na u ka te dral nom kar lo va~ kom hra mu po ~i we u 9.30 sa ti. U okvi ru li tur gi je bi }e pre re zan slav ski ko la~ i `i to.

Kum sla ve je ~lan Op {tin skog ve }a Sa {a Na kov.

Z. Ml.

Pro mo ci ja ro ma na „Kraq tu ge” Pro mo ci ja ro ma na „Kraq tu ge” spi sa te qi ce Sne `a ne Ili} bi }e odr `a na su tra, u 19 sa ti, u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska1.

U~e stvu ju Ve ri ca Se ki rar ski, Ta wa Vu ki ~e vi}, Ste fan Lan {~u {ki kao i autor ka.

L. R.

^LA NO VI JE DIN STVE NE SR BI JE ZA PA LI LI SVE ]E U CEN TRU

Se lek tiv na ha {ka prav da

Sim bo li~ nim pa qe wem sve }a ju ~e su, kraj Mi le ti }e vog spo me ni ka, ~la no vi Je din stve ne Sr bi je is ka za li ne za do voq stvo pre ma od lu ci Ha {kog tri bu na la ko jom su oslo bo |e ni hr vat ski ge ne ra li An te Go to vi na i Mla den Mar ka~. Pred sed nik Grad skog od bo ra ove par ti je Sr |an Kru `e vi} ka zao je da je ovim ~i nom oda ta po ~ast qu di ma ubi je nim u ak ci ji „Olu ja”, na vo de }i da je Ha {ki tri bu nal

pao na is pi tu prav de, ko ju spro vo di se lek tiv no.

- Zah te va mo od Re pu bli ke Sr bi je da po dig ne op tu `ni cu za ge no cid i et ni~ ko ~i {}e we nad Sr bi ma pro tiv hr vat skih ge ne ra la. Tra `i mo i od In ter po la da po dig ne me |u na rod nu po ter ni cu. Sma tra mo da je zlo ~in zlo ~in, a za mno go ma we zlo ~i ne srp ski ge ne ra li su u }e li ja ma Tri bu na la- po ru ~io je Kru `e vi}.

A. J.

USKO RO RE NO VI RA WE DE LA O[ „JO VAN DU ^I]”

Se dam mi li o na za ma lu {ko lu

U~e ni ci Osnov ne {ko le „Jo van Du ~i}” u Pe tro va ra di nu ne }e vi {e mo ra ti da idu u uda qe nu {ko lu, jer je Grad iz dvo jio se dam mi li o na di na ra za re no vi ra we ta ko zva ne ma le {ko le, ko je se na la zi u Ma li no voj uli ci.

Da bi po ~e lo re no vi ra we, tre ba lo bi pr vo ras pi sa ti ten der za ra do ve, pa iza bra ti do ba vqa ~a, te on da pri o nu ti na po sao.

Po mo} na {kol ska zgra da ni je funk ci o nal na ve} go di nu da na zbog o{te }e wa na do tra ja lom kro vu ko ji pro ki {wa va, zbog ~e ga de ca iz tog de la Pe tro va ra di na ne mo gu da bo ra ve u svo jim u~i o ni ca ma. Na pu tu do dru gog {kol skog objek ta u Pre ra dov }e voj , ma li {a ni mo ra ju da pre |u i

glav nu uli cu, ko jom sva ko dnev no pro la ze {le pe ri.Od ovog nov ca mo }i }e da se ob no vi ~i tav krov i okre ~i {ko la ka ko bi u~e ni ci ni `ih raz re da mo gli da se vra te u wu i tu po ha |a ju na sta vu.

- To je za i sta hit no, jer ovim uli ca ma sva kog da na ide vi {e od sto ti nu ma lih |a ka, a tu da ne pre sta no kr sta re auto mo bi li i ka mi o ni, pa za rad bez bed no sti de ce mo ra mo {to pre re {i ti ovaj pro blem, sma tra ju ro di te qi.

Ina ~e, `i te qi ma iz Pe tro va ra di na su, po red ob no ve {ko le, pri o ri te ti iz grad wa tro to a ra u Uli ci Ra~ kog i u Kra ji {koj.

Q. Na.

VE ^E RAS U OGRAN KU SA NU

Ta na sko vi} o Arap skom pro le }u Pre da va we „Uzro ci, su {ti na i po sle di ce tzv. arap skog pro le }a” odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u sve ~a noj sa li Ogran ka Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti u Pla to ne u mu, Ni ko le Pa {i }a 6. Pre da va~ je prof. dr Dar ko Ta na sko vi}.

L. R.

Iz lo `ba „Pro sto ri du {e” Iz lo `ba sli ka i cr te `a Ne na da Ri sto vi }a pod na zi vom „Pro sto ri du {e” otva ra se su tra u Ga le ri ji Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti, Pla to ne um, u 18 ~a so va. Iz lo `bu }e otvo ri ti aka dem ski sli kar Du {an To do ro vi}.

L. R.

10

sreda21.novembar2012.

ДО НА ЦИ ЈА МОР МОН СКЕ ЦР КВЕ СОМ БОР СКОМ УДРУ ЖЕ ЊУ ВЕ ТЕ РА НА

Инвалидска колица и деци СОМБОР: Пред став ни ци аме рич ке ху ма ни тар не ор га ни за ци је LDS (Цр ква Ису са Хри ста све та ца по след њих да на) и Пре драг Ор лић, пред сед ник Удру же ња ве те ра на рат них ин ва ли да ра то ва 1990. го ди не, уру чи ли су је да на ест ин ва -

дру ге ак ци је ко је до во де у рав но пра ван по ло жај осо бе са по себ ним по тре ба ма – ка зао је гра до на чел ник Де лић. Пре ма ре чи ма Пре дра га Олу ји ћа, ово Удру же ње са орг ни за ци јом LDS оства ру је са рад њу од 2007. го ди не, ка да су у Сом бо ру по де ли ли 11 ин ва лид ских ко ли ца.

- С об зи ром на то да има мо јед ног рат ног вој ног ин ва ли да, оста ла ко ли ца из до на ци је по кло ни ли смо де ци ка ко би по мо гли ро ди те љи ма да мо гу јед но став ни је функ ци о ни са ти, а дво је ко ли ца усту Град ће по др жа ти све слич не ак ци је пи ли смо Хит ној хи рур лид ских ко ли ца де ци и мла дим шкој слу жби Оп ште бол ни це „Др осо ба ма са по себ ним по тре ба ма, а Ра ди вој Си мо но вић“ у Сом бо ру – пред став ни ци ма ове ху ма ни тар не об ја снио је Ор лић. ор га ни за ци је за хва лио се гра до на Цр ква Ису са Хри ста све та ца по чел ник Сом бо ра Не ма ња Де лић. след њих да на, јед на од број них де - Ло кал на са мо у пра ва по др жа ва но ми на ци ја про те стант ске цр кве све ова кве ху ма ни тар не ак ци је ко је на ста лих у САД, по зна ти ја је по су на до бро бит оних ко ји има ју по - име ну Мор мон ска цр ква чи ји је тре бу да их ко ри сте, а на жа лост тре нут но нај и стак ну ти ји члан си због те шке си ту а ци је са ми ни су би - гур но Мит Ром ни, пред сед нич ки ли у мо гућ но сти да та ква по ма га ла кан ди дат Ре пу бли кан ске стран ке у се би при ба ве и учи не свој жи вот САД, ко ји је на ово го ди шњим из бо ква ли тет ни јим. За хва љу јем се до - ри ма пре тр пео по раз од Ба ра ка М. Ми ље но вић на то ри ма и Град ће по др жа ти и све Оба ме.

ХУ МА НОСТ БЕ ЧЕ ЈА ЦА СЕ ШИ РИ ВАН ГРА НИ ЦА ОП ШТИН СКОГ АТА РА

Типурићев дрес бечејском Типурићу БЕЧЕЈ: Чла но ви Феј сбук гру пе „Сло бод но вој во ђан ско раз ми шља ње“ из Бе че ја по кре ну ли су ини ци ја ти ву да се по мог не су гра ђа ни ну Иштва ну Ер де гу (51), ме ђу Бе чеј ци ма по зна ти јем по на дим ку Ти пу рић, и већ су сти гле пр ве кон крет не ре ак ци је.

- Ху ма ни тар на ак ци ја је на и шла на по зи ти ван од јек ме ђу Бе чеј ци ма, али се ши ри и ван гра ни ца оп штин ског ата ра, чак и Ср би је. Јер, го сти ми ну лог Отво ре ног пр вен ства Бе че ја у сто ном те ни су из Ђа ко ва, по што су се упо зна ли са ак ци јом пу тем сним ка на Ју тју бу „Са ми и ни чи ји 2“ ауто ра Да не та Ман ди ћа, при ло жи ли су нов ча ни део, али и не из мер но об ра до ва ли Иштва на Ер де га ти ме што су му по кло ни ли дрес Јер ка Ти пу ри ћа, бив шег фуд ба ле ра Иг ма на из Ко њи ца, За гре ба, зе нич ког Че ли ка и сплит ског Хај ду ка, за ко ји Ер дег де це ни ја ма на ви ја. У по клон па ке ту су се на шли још мо но гра фи ја сплит ских „би лих“ „Тро феј Мар ја на“, клуп ска знач ка и још по не ка сит ни ца, ре кли су нам чла но ви

гру пе „Сло бод но вој во ђан ско раз ми шља ње“. Ка да су, пак, Ер де го ви су гра ђа ни у пи та њу, пр во је са ку пљен но вац за ку по ви ну два ку би ка огрев ног др ве та, а вла сник др ва ре „Ми ги“ је „гра тис“ до дао још по ла ку би ка. Сва ко днев но при сти жу обу ћа, оде ћа, ду го трај на хра на...

- У „Ти пу ри ће вом фон ду“ се са да на ла зи око 5.000 ди на ра и за тај из нос ће му се ку пи ти хра на, ко ја му је са да нај по треб ни ја и мо же да сто ји ду же вре ме. Осе ћа мо да је ак ци ја у за ма ху и оче ку је мо но ви при лив нов ча них при ло га, али и то пле оде ће, ће ба ди, огре ва, ра зних на мир ни ца... Љу ди до бре во ље мо гу све же ље не ин фор ма ци је у ве зи до на ци је Иштва ну Ер де гу – Ти пу ри ћу до би ти од Да не та Ман ди ћа на број 064/1046666, а роб не до на ци је се мо гу до не ти у Цен тар за мла де, Глав на ули ца 47. Ак ци ју смо пр во бит но оро чи ли од 6. до 26. но вем бра, али ако и ка сни је при стиг не не ки при лог, би ће му, сва ка ко, уру чен, до да ли су бе чеј В. Јан ков ски ху ма ни тар ци.

Такмичење средњошколаца НОВИ БЕЧЕЈ: Сви уче ни ци

Сред ње шко ле у Но вом Бе че ју од ју че, па до пет ка, мо гу се при ја ви ти на так ми че ње у кре и ра њу power point пре зен та ци је на те му афир ма ци је вред но сти мул ти кул тур ног дру штва и као пр ву на гра ду осво ји ти фо то а па рат. Ђа ци, свих на ци о нал них при пад но сти, има ће при ли ку да у ин фор ма тич ком ка би не ту Сред ње шко ле, уз при су ство чла но ва про јект ног ти ма и струч ног ли ца, на што кре а тив ни ји на чин из ра де пре зен та ци је ко је има ју за циљ

афир ма ци ју вред но сти мул ти кул тур ног дру штва. Тај ним гла са њем свих уче сни ка про јек та би ће ода бран нај бо љи рад ко ји ће би ти на гра ђен фо то а па ра том. За ин те ре со ва ни за уче шће у так ми че њу мо гу се при ја ви ти до пет ка, у кан це ла ри ји се кре та ра шко ле. Овај про је кат, под на зи вом “Не ма раз ли ке”, ре а ли зу је Ху ма ни тар ни цен тар “Сун цо крет”, уз по др шку По кра јин ског се кре та ри ја та за обра зо ва ње, упра ву и на ци о нал не Ж. Б. за јед ни це.

vOJvOdinA

dnevnik

СМЕ ЊЕН УХАП ШЕ НИ ПРЕД СЕД НИК ОП ШТИ НЕ ПЕ РА МИ ЛАН КОВ

Миле Тодоров на челу Нове Црње НОВА ЦРЊА: Но ви пред сед ник сред њо ба нат ске оп шти не Но ва Цр ња је Ми ле То до ров из Срп ске Цр ње, до са да шњи пред сед ник Скуп шти не оп шти не и функ ци о нер Со ци ја ли стич ке пар ти је Ср би је, са зна је “Днев ник”. То до ров је за пр вог чо ве ка но во цр њан ске оп шти не име но ван на пре кју че ра шњој сед ни ци ло кал ног пар ла мен та, ме сец и по да на на кон што је до ју че ра шњи пред сед ник Пе ра Ми лан ков (ДС) ухап шен и при тво рен због сум ње да је у ви ше на вра та при мио ми то од вла сни ка не ко ли ко фир ми, као и да је по чи нио кри вич но де ло зло у- по тре бе слу жбе ног по ло жа ја у са и- звр ши ла штву. То до ров је ју че по твр дио за наш лист да ће убу ду ће оба вља ти функ ци ју пред сед ни ка оп шти не и да је ус пео да ује ди ни де мо кра те и на пред ња ке, јер су ње гов из бор по др жа ле ко а ли ци је оку пље не и око Де мо крат ске стран ке и око Срп ске на пред не стран ке.

Но ви пред сед ник Но ве Цр ње Ми ле То до ров

- На сед ни ци Скуп шти не оп шти не, ко ја је про те кла у нај бо љем ре ду, за мој из бор гла са ло је 22 од укуп но 25 од бор ни ка. Је дан од бор ник ни је гла сао, дру ги је био уз др жан, а тре ћи је гла сао про тив мог

име но ва ња – из ја вио је То до ров и до дао да је за пред сед ни цу ло кал ног пар ла мен та, на кон што је он под нео остав ку, иза бра на Да ни ца Стри че вић из СНС. Но ви пред сед ник оп шти не је ка зао да је сме на Пе ре Ми лан ко ва био из ну ђен по тез јер ни ме сец и по да на од хап ше ња он ни је пу штен да се бра ни са сло бо де.

- Че ка ли смо не ко вре ме да ви ди мо шта ће се де си ти. При твор се очи глед но оду жио и мо ра ли смо да ре а гу је мо, по го то во јер се бли жи пе ри од за усва ја ње оп штин ског бу џе та за на ред ну го ди ну, па мо ра мо омо гу ћи ти све да оп шти на не сме та но функ ци о ни ше – ре као је То до ров. Пе ра Ми лан ков је ли шен сло бо де по чет ком ок то бра у ак ци ји при пад ни ка Упра ве кри ми на ли стич ке по ли ци је МУП-а Ср би је и По ли циј ске упра ве Зре ња нин. Од мах по сле то га, ка ко је за “Днев ник” по -

НА ДАН ДЕ ТЕ ТА У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ

Помоћ породици са шесторо деце

СТАРА ПАЗОВА: Свет ски дан де те та у ста ро па зо вач кој оп шти ни обе ле жен је уру че њем ху ма ни т ар не по мо ћи по ро ди ци Кор мош, у Ста рој Па зо ви, у ко јој жи ви пе то ро од ра слих и ше сто ро де це. У не што ви ше од 40 ква драт них ме та ра ста на, на углу Ка ра ђор ђе ве и Хвје здо сла во ве ули це, ко ји је ба ка Дра ги ца, пен зи о ни са на по моћ на рад ни ца ста ро па зо вач ке гим на зи је до би ла од сво је шко ле, жи ве њен син Пи шта и сна ха Пи ро шка, са ма ло лет ном де цом де вој чи ца ма Да ни је лом (12), Дра га ном (10), Сте фа ном (7) и Бо ја ном (2), те де ча ци ма Сте фа ном (5) и нај мла ђим Јо шком од 7 ме се ци, а ту су и Пи шти на бра ћа Ја ро слав и Ми ро слав, тек по вре ме но за по сле ни. Пен зи ја ба ке Дра ги це и пла та та те Пи ште ко ји ра ди у мли ну „Па но ни ја про ме та“ у Ста рој Па зо ви и деч ји до да так за че тво ро де це, при хо ди су од ко јих ова по ро ди ца жи ви па су би ли при ну ђе ни да за тра же по моћ оп шти не, ко ју је по ро ди ци Кор мош, баш због де це, уру чио пред сед ник оп шти не Ста ра Па зо ва Ђор ђе Ра ди но вић, са са рад ни ци ма.

- По ро ди ца те шко жи ви, али хва ла Бо гу има до ста де це, а зна мо ко ли ко је на та ли тет у Ср би ји ма ли. За то ће мо по мо ћи сва кој по ро ди ци са де цом, ако јој је по моћ по треб на. У оп шти ни Ста ра Па зо ва не ће мо до зво ли ти да се ико смр за ва и бу де гла дан -ис та као је Ра ди но вић, об ја снив ши да је оп шти на по ро ди ци Кор мош

VESTI Десета акција давања крви БЕЧЕЈ: Последња овогодишња акција добровољног давања крви у Бечеју одржаће се данас од 8 до 12 сати у сали за пробе Градског позоришта Бечеј. Биће то јубиларни десети пут ове године да мобила екипа Завода за трансфузију крви Војводина долази у највећи потиски град и прикупља драгоцену течност.

- Данашњом акцијом завршавамо овогодишњи циклус добровољног давања крви. Већ сада можемо да констатујемо задовољство одзивом суграђана, поготово у категорији оних који су први пут дали крв. Јер, прошле године их је било 67, а ове, пре данашње акције, 108. Иначе у минулих девет акција прегледано је 1.245, а крв је дало 1.136 житеља Бечеја - рекао је активиста Општинског одбора Црвног крста у В. Ј. Бечеју Невен Андрић.

Збор грађана

БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО:

По ро ди ца Кор мош за хвал на на по мо ћи

обез бе ди ла две то не угља, три кре ве та на спрат и да ће ма ли Сте фан (5) о тро шку оп шти не би ти упи сан увр тић, а по ро ди ца Кор мош би ти на спи ску по ро ди ца из ове оп шти не ко је ће па ке те хра не до би ја ти то ком це ле зи ме. Пред с ед ник ста ро па зо вач ке оп шти не је об ја снио да су по др шку овој ху ма ној ак ци ји пру жи ли и Ате ље „Ан тре“ из Ста ре Па зо ве, ко ји је обез бе дио под не обло ге за стан по ро ди це Кор мош, фир ма „Макс спорт“, ко ја је де ци обез бе ди ла јак не и зим ску обу ћу и „Ме ди ус“, ко ји је обез бе дио па кет хра не и сред ста ва за хи ги је ну. Пи ро шка Кор мош је за хвал на за по моћ ко ју је оп шти на Ста ра Па зо ва обез бе ди ла, ка ко

ре че по себ но због де це, јер до са да ни су ни од ко га ни шта до би ли, сем што су при ма ли пар ме се ци со ци јал ну по моћ док Пи шта ни је ра дио, а де ци сва ки дан не што тре ба. Уред ни и ле по вас пи та ни, ка ко смо чу ли и од ком ши ја, ма ли ша ни бри ну јед ни о дру ги ма, а ма ли Сте фан је сво је за до вољ ство да ро ви ма из ра зио та ко што је пред сед ни ка по слу жио оми ље ним слат ки ши ма. Пред с ед ник оп шти не Ста ра Па зо ва је на ја вио да ње го ви са рад ни ци сва ко днев но от пре ма ју по моћ по јед ној си ро ма шној по ро ди ци у оп шти ни, у из но су од 10 до 30 хи ља да ди на ра и да је та ко об у хва ће но већ њих пе де се так, а угаљ, ко ји је ис А. Ма ли по ру чу је.

Ноћ позоришта у Апатину

АПАТИН: Апа тин се пр ви пут укљу чио у ма ни фе ста ци ју Ноћ по зо ри шта па су та ко у До му кул ту ре Оп штин ског кул тур ног цен тра одр жа не две пред ста ве. Пр во је из ве де на деч ја пред ста ва „Ко је сме стио ву ку“ у из во ђе њу чла но ва КУД „Ле меш“ из Све то за ра Ми ле ти ћа, а по том и ка ба ре „Жен ски раз го во ри“ у из во ђе њу Драм ског сту ди ја Оп штин ског кул тур ног цен тра Апа тин. Улаз за обе пред ста ве био је сло бо дан, а по зо ри ште је по се тио ве ћи број ка ко мла дих та ко и ста ри јих Апа ти на ца. Ј. П.

твр дио за ме ник пред сед ни ка оп шти не Бра ни слав Да мја нов, ко а- ли ци о ни парт не ри ко ји чи не оп штин ску власт одр жа ли су са ста нак на ко ме је раз ма тра на но во на ста ла си ту а ци ја. Та да је од лу че но да се Ми лан ков не сме њу је све док се не ви ди ко ли ко ће би ти за др жан у при тво ру, а за ме ник пред сед ни ка је до даљ њег пре у зео ње го ву ду жност. У ме ђу вре ме ну, по је ди ни ме шта ни оп шти не Но ва Цр ња, сма тра ју ћи да је Ми лан ков не вин, одр жа ли су у Срп ској Цр њи ми тинг по др шке ухап ше ном пред сед ни ку. В.д. ди рек то ра ЈП “Спорт ски објек ти” Ани ца Га врић ка за ла је та да да су се ми тин гу ода зва ли они ко ји ни су за бо ра ви ли све до бро што је Ми лан ков учи нио за ову ло кал ну са мо у пра ву, док је Бра ни слав Да мја нов, ина че и пред сед ник Оп штин ског од бо ра ДС, ис та као да су се гра ђа ни спон та но оку пи ли. Ж. Ба ла бан

Епи скоп срем ски Ва си ли је у то ку цр кве не слу жбе

НА КОН 60 ГО ДИ НА

Павловци добили цркву

ПАВЛОВЦИ: На кон ви ше од 60 го ди на, у се лу Па влов ци ма, нај ма њем у рум ској оп шти ни, са око 500 ста нов ни ка, из гра ђе на је цр ква. Иде ја да се са гра ди цр ква у Па влов ци ма по кре ну та је 2007. го ди не, али ње на ре а ли за ци ја је за по че та че ти ри го ди не ка сни је, 2011. го ди не, удру же ним сна га ма Цр кве не оп шти не, Ме сне за јед ни це, број них до на то ра, ме шта на и про те Јо ва на Јо ви чи ћа, ко ји је на че лу гра ђе вин ског од бо ра за из град њу ове цр кве. Епи ском срем ски Ва си ли је је одр жао цр кве ну слу жбу са рум ским све ште ни ци ма и на гла сио да је за сва ко се ло нај бит ни је да има сво ју бо го мо љу. При ли ком ове слу жбе, осве шта на су два кр ста, и са да у хра му Све тог Ни ко ла ја мо гу да се оба вља ју пра во слав ни вер ски об ре ди. Осве шта ва њу ова два кр ста при су ство ва ли су и број ни пред став ни ци рум ске ло кал не са мо у-

пра ве, а пр ви чо век рум ске оп шти не Го ран Ву ко вић ис та као је да су по мо гли ко ли ко су мо гли ма те ри јал но да се ова све ти ња по диг не и да, на ве ли ко за до вољ ство свих при сут них, са да по сто је основ ни усло ви за вер ске об ре де и слу жбе.

-Ан га жо ва њем про те Јо ва на и ње го вим за ла га њем ус пе ли смо да са ку пи мо зна чај ну сво ту нов ца ко ја је омо гу чи ла ре а ли за ци ју иде је од пре пет го ди на. Оно што са да сле ди и пред ста вља нај ве ћи иза зов је на бав ка зво на. Зво на су из у зе зно ску па, јер пред ста вља ју трај ну ин ве сти ци ју на гра ђе ви ни и мо ра ју би ти вр хун ског ква ли те та, та ко да ми већ кра јем ја ну а ра, по чет ком фе бру а ра на ста вља мо ак ци ју при ку пља ња нов ча них сред ста ва - до да ла је чла ни ца ини ци ја тив ног од бо ра Сне жа на М. Ма ру шић Бо ја нић-Сто јић.

Информације о раду Савета месне заједнице и финансијском стању Месне заједнице, евентуалном увођењу месног самодоприноса и актуелној проблематици водоснабдевања у селу биће теме о којима ће се говорити на предстојећем Збору грађана у Бачком Петровом Селу.

- Збор грађана смо заказали за петак 23. новембар, у 18 сати. Како је дневни ред врло актуелан, очекујемо да ће се нашем позиву одазвати велики број мештана и зато ће се Збор грађана одржати у Дому културе - рекао нам је секретар Месне заједнице Бачко Петрово Село ЗолВ. Ј. тан Киш.

Слава у Мокрину

МОКРИН: У Мокрину је јуче и данас организована дводневна прослава варошке славе - Сабор светог архангела Михаила, познатијег као Арандјеловдан. Тим поводом организован је низ манифестација.

- Свечаност је започела вечерњем у цркви, а после тога је било књижевно вече у библиотеци, где је Дубравка Миленковић представила своју књигу „Мелем песме”. Даринка Маљугић је проглашена за најбољег библиотекара Србије. данас је дан сабора, па ће у цркви бити литургија, после тога у Варошкој кући је традиционално резање славског колача, након чега следи отварање самосталне изложбе слика др Зорана Србљина - рекао је председник МЗ Горан Думитров. Данас ће се, у поподневним сатима, представити деца спортисти свих категорија са својим достигнућима, а након тога планиран је коктел и пројекција филма. А. Ђ.

dru[tvo

dnevnik

NAJ MA WE 400.000 SI RO MA [NE DE CE U SR BI JI

Ne ma {ti na i na si qe ugro `a va ju ma li {a ne Sr bi ja ovo go di {wi Svet ski dan de te ta i Me |u na rod ni dan pre ven ci je zlo sta vqa wa i za ne ma ri va wa de ce do ~e ku je s bli zu 400.000 de ce ko j a `i v e u si r o m a { tvu i ogrom n im pro c en t om ma l i {a na ko ji ma pre ti na si qe sa svih stra na.

Po po da ci ma Mi ni star stva ra d a, za p o { qa v a w a i so c i jal n e po l i t i k e, go t o v o 400.000 de ce pri ma de~ ji do da tak pa se sa mim tim sma tra si ro ma {nim. Dru ge pro ce ne

ja, a za t im Tu ` i l a { tvo i cen tri za so ci jal ni rad. Sek su al no na si qe nad de com, po ka z u j u po d a c i tog cen t ra, uglav nom po ~i we u osmoj go di ni, od pe to ro zlo sta vqe ne de ce ~ak ~e ti ri su de voj ~i ce, u 38 slu ~a je va na si qe pri ja vqu je sa ma `r tva, od no sno de te, a u 29 slu ~a je va to ~i ni maj ka, dok sa mo u pet od sto slu ~ a j e v a to ~i n e qu d i iz okru `e wa.

Vi {e od po lo vi ne de ce u Sr bi ji uz ra sta 11 go di na i

sreda21.novembar2012.

11

RAK DE BE LOG CRE VA ME \U NAJ U ^E STA LI JIM MA LIG NI TE TI MA EVRO PQA NA

Ra no ot kri va we pro me na za u sta vqa bo lest

Rak de be log cre va je je dan od naj u ~e sta li jih ma lig ni te ta. Sva ke go di ne u Evro pi se di jag no sti ku je vi {e od 450.000 slu ~a je va ove bo le sti ko ja se pod jed na ko ja vqa i kod mu {ka ra ca i kod `e na, a na `a lost sva ke go di ne oko 230.000 oso ba umre od ovog ma lig ni te ta. Po da ci po ka zu ju da je pre `i vqa va we na kon pet go di na, kod onih ko ji ma je di jag no za po sta vqe na u ra nom sta di ju mu pre ko 90 od sto, dok je pe to go di {we pre `i vqa va we oso ba kod ko jih je di jag no za po sta vqe na u ka snom sta di ju mu ma we od 10 od sto. U Sr bi ji se sma tra da go di {we obo li vi {e od 3.500 qu di, dok oko 2.600 oso ba go di {we iz gu bi bit ku sa ovim ma lig ni te tom. ^i we ni ce ja sno po ka zu ju da ako se bo lest di jag no sti ku je na vre me i uko li ko se pri me wu je stan dard na ne ga i te ra pi ja za le ~e we obo le lih, rak de be log cre va mo `e u}i u re mi si ju. Uko li ko se ne po boq {a ni vo sve sti o ovom pro ble mu, na ~i nu di jag no sti ke i le ~e wa, mo `e mo o~e ki va ti zna ~a jan po rast no vih slu ~a je va u na red nim go di na ma. Pro ce wu je se da }e se do 2030. go di ne broj no vo o bo le lih od ra ka de be log cre va po ve }a ti vi {e ne go du plo. Na ne dav nom sa stan ku u Evrop skom par la men tu u

Bri se lu Evrop ska ne pro fit na or ga ni za ci ja „Euro pa Ko lon” pro mo vi sa la je svo ju Be lu kwi gu - Okvir za una pre |e we is ho da ra ka de be log cre va. U pri pre mi do ku men ta u~e stvo va lo je 20 udru `e wa ~la ni ca ove or ga ni za ci je, iz me |u osta lih i Udru `e we pa ci je na ta obo le lih od ra ka de be log cre va i je tre iz Sr bi -

ko je, na pri mer, ja sno usta no vqe na po ve za nost go ja zno sti sa ra kom de be log cre va, me |u tim jed no od tro je de ce u Evro pi je go ja zno pa se na vla de ze ma qa ape lu je da u~i ne ve }e na po re ka ko bi pod sta kle zdrav na ~in `i vo ta sta nov ni {tva.Do stup nost te ra pi je sva ka ko je va `an seg ment u le ~e wu, ali pri me }e no je da

^etvorogodi{wi pro je kat Voj vo |an ska aka de mi ja na u ka i In sti tut za on ko lo gi ju Voj vo di ne su ima li ~e tvo ro go di {wi pro je kat ra nog ot kri va wa ra ka de be log cre va ko ji se spro vo dio u In |i ji, Ru skom Kr stu ru, Ka wi `i i Ba~ kom Pe trov cu. Pre ko 8.000 qu di je pre gle da no, na |en je od re |en broj po zi tiv nih, ope ri sa ni su i wi ma je ili ot klo we na po ja va ra ka ili su bo le sni ci kod ko jih su na |e ne ma lig ne pro me ne u po ~et noj fa zi iz le ~e ni. je. Be la kwi ga po sta vqa mi ni mum stan dar da za put od po di za wa ni voa sve sti pre ko po sta vqa wa di jag no ze do le ~e wa i ne ge ka ko bi se po boq {a la ne sa mo pre ven ci ja ve} i le ~e we obo le lih od ra ka de be log cre va u Evro pi. „Euro pa Ko lon„ sma tra da su neo p hod ne pro me ne u ne ko li ko seg me na ta: me wa ti svest qu di o ra ku, jer su is tra `i va wa ja sno po ka za la da mno gi fak to ri na ~i na `i vo ta di rekt no uti ~u na raz voj ra ka. Ta -

je si tu a ci ja u ze ma qa ma ~la ni ca ma ove or ga ni za ci je ta kva da su le ko vi pr vi na uda ru ka da se zdrav stve ni sek tor su o ~a va sa fi nan sij skim po te {ko }a ma i ka da je po treb no da se pra ve re zo vi. Uz to pro ces re gi stra ci je le ko va po ne kad je dug i vi {e od {est me se ci.

Po se ban zna ~aj za ra no ot kri va we ra ka de be log cre va da je se i skri nin gu ko ji se sa da spro vo di u sa mo se dam ze ma qa EU. Po in for ma ci ja ma do bi je nim iz Mi ni star -

stva zdra vqa, skri ning na rak de be log cre va u Sr bi ji tre ba da za po~ ne od 2013. go di ne, ali su de }i po to me da smo ova kve na ja ve ima li i pret hod nih go di na, osta je pi ta we we go ve re a li za ci je. Za skri nig va qa obez be di ti ne ma lu su mu nov ca, a ve }i pro ble je edu ka ci ja le ka ra i na bav ka neo p hod ne opre me.

- Skri ning je iz u zet no zna ~a jan jer we go vim spro vo |e wem se ma lig ni tu mo ri de be log cre va ot kri va wu zna ~aj no ra ni je, ve} u ope ra tiv noj fa zi, ili jo{ bo qe ot kri va ju se po li pi ~i jim ski da we se pre ve ni ra pre la zak po li pa u ma lig ne tu mo re - ka `e di rek tor In sti tu ta za on ko lo gi ju Voj vo di ne prof. dr Du {an Jo va no vi}. - Skri ning se ra di na ne ko li ko na ~i na.

Naj jed no stav ni ji je test na ot kri va wu ne vi dqi vig kr va re wa u sto li ci, pa uko li ko je ono po zi tiv no ra di se ko lo no sko pi ja. On se spro vo di me |u sta nov ni {tvom sta ro sti iz nad 45 go di na i po na vqa se sva ke dve go di ne. Dru gi na ~in je da se sta no vi {tvu iz nad 45 go di na ra di pre gled ili do weg de la de be log cre va ili ko lo no sko pi ja, od no sno pre gled ~i ta vog de be log cre va, bez ob zi ra da li ima ju po zi ti van na laz kr vi u sto lo ci.

J. Bar bu zan

[E ZDE SE TI RO \EN DAN VI SO KE VAS PI TA^ KE [KO LE U NO VOM SA DU

go vo re da je broj si ro ma {ne de ce du plo ve }i sa mo da oni nig de zva ni~ no ni su uve de ni u so ci jal ni si stem zbog to ga {to wi ho vi ro di te qi ili ne mo gu ili ne zna ju da ostva re pra vo na de~ ji do da tak. U so ci j al n o ugro ` e n im po r o d i ca ma {i rom Sr bi je de ca ko ja

go to vo 80 od sto uz ra sta 16 go di na bar jed nom u `i vo tu do `i ve lo je ne ku for mu psi hi~ kog ili fi zi~ kog na si qa, po k a z a l o je is t ra ` i v a w e “Bal k an s ka epi d e m i o l o { ka stu di ja o zlo sta vqa wu i za ne ma r i v a w u de c e”. Psi h i~ k o na si qe se uglav nom svo di na

Me di ji i etika Ve }i na vo de }ih me di ja u Sr bi ji po {tu je osnov na eti~ ka pra vi la ka da iz ve {ta va ju o de ci, po seb no o de ci `r tva ma i po ~i ni o ci ma na si qa, ali ugro `a va we pra va de te ta na pri vat nost i za {ti tu iden ti te ta je ste pri sut no, po ka za lo je is tra `i va we Fon da Uje di we nih na ci ja za de cu i Udru `e wa no vi na ra Sr bi je. Kr {e we eti ke ma we je za stu pqe no na te le vi zi ja ma jer one obi~ no ne ula ze u ri zik iz ve {ta va wa o kon kret nim slu ~a je vi ma gde su `r tve na si qa de ca, na vo di se u ana li zi ra |e noj od 15. ju la do 10. no vem bra ove go di ne, ko jom su ob u hva }e ni tek sto vi i fo to gra fi je iz se dam li sto va i pri ka zi ~e ti ri te le vi zi je. Ka da je u pi ta wu {tam pa, si tu a- ci ja je dru ga ~i ja. Iako su ret ki slu ~a je vi di rekt nog ot kri va wa iden ti te ta de te ta, ko dek si se kr {e ob ja vqi va wem fo to gra fi ja i po da ta ka ko ji ga na in di rekt no iden ti fi ku ju.

Po is tra `i va wu, u vi {e od tre }i ne tek sto va o na si qu nad de com u ovom pe ri o du pre kr {en je Ko deks, po {to je di rekt no ili in di rekt no uka za no na iden ti tet de ce `r ta va. Od ukup no 1.380 tek sto va o de ci, go to vo sva ki ~e tvr ti od no sio se na na si qe nad de com, a naj pri sut ni je u me di ji ma je na si qe nad de com uop {te, na kon ~e ga sle de na si qe u {ko li i po ro di~ no na si qe.

Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti Ro do qub [a bi} re kao je da ta in sti tu ci ja ne mo `e da in ter ve ni {e pre ma me di ji ma jer bi je to mo glo do ve sti u po zi ci ju cen zo ra, ali je po zvao da se stan dar di iz Ko dek sa u~i ne ~vr {}im i ja sni jim.

– De cu tre ba ohra bri ti da nam se i sa ma ja vqa ju i ko ri ste in sti tu ci je ko je im mo gu po mo }i – iz ja vi la je po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve na Pe tru {i}. dnev no ~e sto ne ma ju ni par ~e hle ba `i ve pod stre som i u stal nom su stra hu od sva ko dne vi ce. Uslu ge na rod nih ku wi ha u Sr bi ji ko ri sti vi {e od 31.000 gra | a n a, od to g a 9.940 de ce.

Go to vo dve tre }i ne ma li {a na u Sr bi ji do `i ve lo je psi ho lo {ko ili fi zi~ ko na si qe. In cest tra u ma cen tru ne deq no se pri ja vi de set slu ~a je va sek su al nog na si qa nad de com. Naj ~e {}e su zlo sta vqe ne de voj ~i ce, ko je na si qe tr pe go di na ma. Na sil ni ci su uglav nom oso be iz `r tvi nog okru `e wa, u naj ve }em bro ju slu ~a je va o~e vi, za tim o~uh, hra ni teq, de da. Di rek tor ka In cest tra u ma cen tra Du {i ca Po pa di} is ti ~e da je po ra `a va ju }e {to je, i po red to ga {to zna ju za sek su al no zlo sta vqa we de te ta u po ro di ci, sa m o pet od s to gra | a n a sprem no da to pri ja vi. Ona je do da la da je naj va `ni je pri ja vqi v a w e na s i q a i da pr v a adre sa tre ba da bu de po li ci -

vi k a w e i vre | a w e de c e i ugro `a va we wi ho ve pri vat no sti. U 8,1 od sto slu ~a je va ma li {a ni su iz ja vi li da im ro di te qi go vo re da `e le da su mr tvi ili da se ni ka da ni su ni ro di li, a u 2,1 od sto su im pre t i l i no ` em ili pi {to q em. Fi z i~ k o na s i q e uglav nom se svo di na {a mar ili uda rac po zad wi ci, ali oko tri od sto de ce je pri zna lo da su bi li pre bi ja ni pe sni ca ma, tu pim pred me ti ma, da vqe ni... Ot pri li ke tre }i na de ce sve do ~i la je i o ose }a ju za ne mar no sti.

Is t ra ` i v a w e je po k a z a l o da psi hi~ ko na si qe i nad de ~a ci ma i na de voj ~i ca ma naj ~e {}e vr {i od ra sla `en ska oso ba, ~e sto i maj ka, na dru gom me stu je od ra sla mu {ka oso ba – naj ~e {}e otac, pa za tim vr { wa c i ili sta r i j a bra }a i se stre. Fi zi~ ko na si qe nad de voj ~i ca ma naj ~e {}e vr {i maj ka, a nad de ~a ci ma otac.

Q. Ma le {e vi}

Te {ka, hu ma na i ple me ni ta mi si ja [ta je lo gi~ ni je od to ga da vi so ko o bra zov na usta no va ko ja {ko lu je vas pi ta ~e za rad s ma li {a ni ma svoj Dan obe le `a va na Svet ski dan de te ta, ta ko je ju ~e Vi so ka stru kov na {ko la za obra zo va we vas pi ta ~a u No vom Sa du sve ~a no pro sla vi la ne sa mo Dan {ko le ve} i ju bi lar ni 60. ro |en dan? Sve ~a no sti su, osim stu de na ta, pro fe so ra, asi ste na ta, pred stav ni ka in stu ci ja s ko ji ma usta no va sar |u je, pri su stvo va li i pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne prof. dr Dra go slav Pe tro vi}, po kra jin ski se kre tar za na u ku, teh no lo {ki raz voj i vi so ko obra zo va we, pot pred sed ni ca Skup {ti ne Voj vo di ne Ana To ma no va-Ma ka no va, pot pred sed nik Ma ti ce srp ske prof. Ne nad Osto ji} i dru gi. Wi ma, kao i pred stav ni ku Je vrej ske op {ti ne No vi Sad uru ~e ne su po ve qe [ko le.

De lat nost za ko ju se u ovoj ugled noj {ko li tre nut no obra zu je 547 stu de na ta, ve }i nom stu dent ki wa, u Voj vo di ni ima du gu tra di ci ju jer je pr va usta no va za rad s ma lom de com osno va na jo{ 1843. u Su bo ti ci, a u No vom Sa du 1867. Vi {e na ci o nal na, mul -

Dra go slav Pe tro vi} pri ma po ve qu od di rek to ra {ko le Ste va na Fo to: R. Ha yi} Di vja ko vi }a

ti kul tur na i mul ti kon fe si o- nal na Voj vo di na je jo{ ta da ima la vi{ je zi~ ka za ba vi {ta pa su, na rav no, i za ba vi qe ra di le s de com na wi ho vom ma ter wem je zi ku. Do kra ja 19. ve ka u No vom Sa du je, osim srp skog, po sto ja lo i ma |ar sko i ne ma~ ko za ba vi {te.

Vi so ka vas pi ta~ ka {ko la i da nas je po seb no po no sna na ~i we ni cu da obra zu je bu du }e stru kov -

ne vas pi ta ~e na srp skom, ma |ar skom, slo va~ kom, ali i en gle skom je zi ku i sprem na je da uve de i na sta vu i na osta lim je zi ci ma ko ji su u Voj vo di ni u slu `be noj upo tre bi, is ta kao je di rek tor [ko le mr Ste van Di vja ko vi}, i na gla sio da je VS[OV pr vi put do bio akre di ta ci ju 2007, a ove go di ne je uspe {no pro {ao i dru gi ci klus akre di ta ci je. Po vo -

PRE DA VA WE O KO MI SI JI ZA UTVR \I VA WE RAT NIH ZLO ^I NA

Za bu du} nost mla dih Pre da va we pod na zi vom “RE KOM za bu du} nost mla dih” odr `a n o je u Kul t ur n om cen t ru Zre wa ni na, a pri sut ni ma su se obra t i l i di r ek t or Voj v o | an skog gra |an skog cen tra @eq ko Sta n e t i} i so c i o l o { ki w a i ~la ni ca Ko a li ci je za RE KOM Jo va na Ko la ri}. Na kon pro jek ci je fil ma o pro {lo go di {woj kam pa wi pri ku pqa wa pot pi sa po dr {ke ini ci ja ti vi za osni va we re g i o n al n e ko m i s i j e za utvr |i va we ~i we ni ca o rat nim zlo ~i ni ma, Sta ne ti} je pod se tio na va `nost ulo ge mla dih u toj ak ci ji.

– Ulo ga mla dih je ve o ma va `na.

Oni su ti ko ji bi tre ba lo da da ju pu nu po dr {ku ini ci ja ti vi jer sve ono {to bi mo glo bi ti za o stav {ti na RE KOM-a wi ma si gur no nu di bu du} nost u ko joj im `i vo ti ne }e bi ti op te re }e ni na sle |em rat ne pro {lo sti – is ta kao je Sta ne ti}.

Jo va na Ko la ri} je na po me nu la da se po sled wih da na mo `da i naj vi {e uvi |a po tre ba za po sto ja wem me |u dr `av ne ko mi si je kao {to je RE KOM.

– Oce na je mno gih, na kon pre su de hr vat skim ge ne ra li ma An ti Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u, da `r tve ni su za do vo qe ne – na ve la je

o ma ko ri sno tri bi ne, pre da va wa i sli~ ne ak tiv no sti u pro ce su za go va ra wa za osni va we RE KOM-a odr `a va ti i u ma wim sre di na ma

Pred log za me |u dr `av nu re gi o nal nu ko mi si ju Ko a li ci ja za RE KOM oku pqa vi {e od 1.800 or ga ni za ci ja ci vil nog dru {tva i po je di na ca iz svih dr `a va na sta lih ras pa dom biv {e SFRJ. Me |u wi ma su i udru `e wa ro di te qa i po ro di ca ne sta lih oso ba, ve te ra na, no vi na ra, pred stav ni ka ma win skih et ni~ kih za jed ni ca, or ga ni za ci ja za za {ti tu qud skih pra va… Ta ko a li ci ja pred la `e da dr `a ve osnu ju ne za vi snu, me |u dr `av nu re gi o nal nu ko mi si ju za utvr |i va we ~i we ni ca o svim `r tva ma rat nih zlo ~i na i dru gih te {kih kr {e wa qud skih pra va po ~i we nih na te ri to ri ji biv {e SFRJ od 1991. do 2001. U ju nu 2011. go di ne 543.000 gra |a na iz BiH, Sr bi je, Cr ne Go re, Ko so va, Hr vat ske, Ma ke do ni je i Slo ve ni je pot pi sa lo je tu pe ti ci ju.

Jo va na Ko la ri}. – RE KOM im mo `e pru `i ti pro stor da is pri ~a ju svo ju pri ~u. RE KOM sma tram do brim me ha ni zmom upra vo iz raz lo ga {to nu di kon cept po ko jem }e u sa mom fo ku su bi ti `r tva, a ne op tu `e ni.

Je din stve ni stav svih u~e sni ka zre wa nin skog sku pa je ste da je ve -

da bi se mla di upo zna li s da qim ko ra ci ma Ko a li ci je i ukqu ~i li u ne ke od wih. Na kon pre da va wa i di sku si je s u~e sni ci ma, ak ti vi sti su na pla tou is pred Kul tur nog cen tra spro ve li ak ci ju pri ku pqa wa pot pi sa po dr {ke Ini ci ja ti vi za RE KOM. @. Ba la ban

dom ovo go di {weg ju bi le ja ob ja vqe na je i Mo no gra fi ja {ko le, pr va pu bli ka ci ja tog ti pa u we noj isto ri ji.

Na gla siv {i da je rad s de com iz u zet no va `na mi si ja, Dra go slav Pe tro vi} je is ta kao da na {a ze mqa kva li tet no obra zu je ka dro ve na naj vi {im stup we vi ma, o ~e mu sti `u i mno go broj ne po tvr de iz ino stran stva. On je uka zao na to da „Voj vo di na ne gu je me |u na rod nu ko mu ni ka ci ju i raz u me va we, po {tu ju }i svo ju tra di ci ju i spe ci fi~ no sti”.

Ana To ma no va-Ma ka no va po ru ~i la je stu den ti ma da je po sao za ko ji se ov de {ko lu ju „te `ak, ple me nit i hu man jer vi gra di te qu de”, dok je Ne nad Osto ji} iz ra zio po {to va we za vi so ku pro fe si o nal nost ko ju bu du }i vas pi ta ~i naj mla |ih sti ~u u ovoj {ko li.

Pred sed nik Sa ve ta [ko le dr Jo van Qu {ta no vi} pod se tio je na sve ko ji su ra di li i u~i li u ovoj {ko li, upo tre biv {i re ne san snu me ta fo ru „mi smo pa tuq ci na ra me ni ma di vo va”. Stu den ti su sve ~a nu aka de mi ju za ~i ni li iz van red nim kul tur no-umet ni~ kim pro gra mom.

V. ^e ki}

Po dr {ka obo le li ma od ci sti~ ne fi bro ze Da nas je Me |u na rod ni dan po sve }en po dr {ci obo le li ma od ci sti~ ne fi bro ze, ret ke i ne iz le ~i ve bo le sti od ko je tre nut no u Sr bi ji bo lu je 150 qu di. Oni su psi ho fi zi~ ki zdra ve oso be, nor mal no in te gri sa ne u dru {tve ne to ko ve, ali im je za odr `a va we `i vo ta kroz le ko ve i te ra pi ju po treb no vi {e od 50.000 evra sva ke go di ne.

– Po dr {ka zdrav stve nih in sti tu ci ja je mi ni mal na pa se po ro di ce obo le lih stal no su sre }u s ve li kim pro ble mom ka ko obez be di ti no vac za te ra pi ju – ka `e pred sed nik Udru `e wa obo le lih od ci sti~ ne fi bro ze Sr bi je Dra gan \u ro vi}. – Pre o sta je nam sa mo po dr {ka i ve ra u bo qe su tra, a obo le le da edu ku je mo o gre {ka ma ko je ne bi sme li da ~i ne to kom te ra pi je.

Ci sti~ na fi bro za je ge net ski uslo vqe na, pro gre siv na i hro ni~ na bo lest za ko ju ne ma le ka. Iza zi va je de fek tan – mu ti ran gen – ko ji uzro ku je ne pra vi lan pre nos hlo ra i na tri ju ma. To uti ~e na ote `a nu funk ci ju plu }a, je tre, pan kre a sa...

J. B.

12

sreda21.novembar2012.

PO LI CI JA RA SVE TQA VA KRI MI NAL U SRP SKOM KR STU RU

Iza re {e ta ka 12 osum wi ~e nih pre stup ni ka Sva te`a krivi~na dela po~iwena u posledwe vreme u Srp skom Kr stu ru, op {ti na No vi Kne `e vac, ra sve tqe na su i protiv osumwi~enih izvr{ilaca su podnete krivi~ne prijave, sap{teno je ju~e iz Policijske uprave Kikiinda.

U Srpskom Krsturu je, kao {to smo pisali, nedvano odr-

vi~nih dela koja se gone po privatnoj tu`bi, pri ~emu ve}inu ~ine krivi~na dela sitne kra|e, utaje i prevare.

Zbog reme}ewa javnog reda i mira u Srpskom Krsturu je za prvih devet meseci ove godine podneto 14 zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka, dok su tri zahteva podneta protiv

crna hronika

dnevnik

NA KON PRA VO SNA @NE PRE SU DE HR VAT SKIM GE NE RA LI MA, SA VET NIK HA [KOG TU @I O CA FRE DE RIK SVI NEN IS TI ^E

Po sto ji mo gu} nost re vi zi je pro ce sa

Osloba|aju}a presuda hrvatskim generalima pred @albenim ve}em Ha{kog tribunala jeste pravosna`na, ali postoji mogu}nost revizije procesa ukoliko bi bila otkrivena neka zna~ajna ~iwenica koja nije bila poznata tokom prethodnih postupaka, re~eno je ju~e Tanjugu u tom sudu.

– Mada je odluka @albenog ve}a kona~na, postoji mogu}nost otvarawa procedure revizije u slu~aju da bude otkrivena neka nova ~iwenica koja nije bila poznata tokom postupka pred prvostepenim ili @albenim ve}em – rekao je Tanjugu specijalni savetnik glavnog ha{kog tu`ioca Fre de rik Svi nen. – Po pravilu 119 Pravilnika o proceduri i izno{ewu dokaza, zahtev za reviziju postupka mogu}e je podneti u roku od godinu dana od dana izricawa presude.

– Pred Ha{kim tribunalom je dosad samo jednom bio pokrenut postupak revizije procesa, i to u slu~aju biv{eg oficira JNA Ve -

se li na [qi van ~a ni na – podsetila je predstavnica za {tampu Tribunala Mag da le na Spa lin ska. [qivan~anin je 2009. godine bio pravosna`no osu|en na 17 godina zatvora, ali je wegova odbrana podnela zahtev za preispitivawe te presude, pozivaju}i se na iskaz kqu~nog svedoka, penzionisanog oficira JNA Mi o dra ga Pa ni }a. @albeno ve}e je poni{tilo tu presudu po{to je zakqu~ilo da je Pani}ev iskaz kredibilan i smawilo [qivan~aninu kaznu na deset godina.

Svinen nije `eleo da komentari{e osloba|aju}u presudu An ti Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u, ali je napomenuo da su dvojica od petorice sudija jasno nazna~ila da se ne sla`u s mi{qewem ve}ine.

– Po{to je ta odluka kona~na, ne}emo komentarisati presudu.

Mo`emo da istaknemo da su se dvojica sudija jasno usprotivila stavu ve}ine – rekao je Svinen.

Gotovina je, u prvostepenom postupku, pro{le godine bio

An te Go to vi na i Mla den Mar ka~

osu|en na 24 godine zatvora, a Marka~ na 18. @albeno ve}e Tribunala je poni{tilo presudu Pretresnog ve}a i oslobodilo hrvatske generale po{to je ocenilo da nema dokaza da je postojao udru`eni zlo~ina~ki poduhvat s ciqem uklawawa srpskog civilnog stanovni{tva iz Krajine, kao ni za to da su napa-

di na Knin, Obrovac, Gra~ac i Benkovac bili protivpravni.

Za takvu odluku Ve}a izjasnili su se predsedavaju}i sudija Te o dor Me ron (SAD) i sudije Pa trik Ro bin son (Ju`na Afrika) i Meh met Gu nej (Turska), dok su protiv bili sudije Kar mel A|i jus (Malta) i Fa u sto Po kar (Italija).

U NO VO SAD SKI VI [I SUD STI GAO SPI SAK QU DI KO JI O^E KU JU PRE VRE ME NU SLO BO DU

Srp ski Kr stur

`an zbor gra|ana, na kojem je razmatrano pitawe bezbednosti i zah te va no efi ka sni je razre{avawe problema.

Za tri meseca pripadnici PU Kikinda i Policijske stanice u Novom Kne`evcu li{ili su slobode ili odredili zadr`avawe do 48 sati za 12 lica iz Srpskog Krstura zbog osnova sumwe da su po~inili tri raz boj ni {tva, vi {e kri vi~ nih dela nedozvoqenog prelaska dr`avne granice i krijum~arewa qudi i vi{e imovinskih kri vi~ nih de la. Svim osumwi~enim istra`ni sudija je odredio pritvor do 30 dana, a me|u wima najmla|i izvr{ilac imao je samo 14 godina, navodi se u saop{tewu.

U prvih devet meseci ove godine na teritoriji Srpskog Krstura ukupno je registrovano 27 krivi~nih dela koja se gone po slu`benoj du`nosti, od kojih je rasvetqeno 70,42 odsto krivi~nih dela s nepozna tim iz vr {i o ci ma. Ra sve tqeno je i gotovo 70 odsto kri-

roditeqa zbog propu{tawa du`nog nadzora nad maloletnim li ci ma. Osta li pre kr {a ji, zbog nasiqa nad drugim licem i nepristojnog, drskog i bezobzirnog pona{awa, izvr{eni su uglavnom u ugostiteqskim objektima ili na ulici u wihovoj blizini.

U Srpskom Krsturu su se u ovom periodu dogodile ~etiri saobra}ajne nezgode, u kojima je jedno lice te`e i jedno lak{e povre|eno, a zbog u~estvovawa u saobra}aju pod dejstvom alkohola {est lica je zadr`anojer su u organizmu imali vi{e od 1,2 promil alkohola.

Policijski slu`benici PS Novi Kne`evac su svakodnevno prisutni na podru~ju mesne zajednice Srpski Krstur, kako u dnevnim, tako i u no}nim satima. S predsednikom op{tine Novi Kne`evac dogovoreno je da se poja~aju aktivnosti Centra za socijalni rad, Poqo~uvarske slu`be i Komunalne inspekcije.

M. Mi tro vi}

Pre i spi tu ju se zah te vi 230 osu |e ni ka – Zakqu~no s ju~era{wim danom, iz Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija novosadskom Vi{em sudu dostavqeno je obave{tewe da 230 osu|enih lica imaju pravo na amnestiju. Ti zahtevi, odnosno obave{tewa koja su do{la iz svih zatvora na teritoriji Republike Srbije, odnose se na lica kojim je u na{em sudu su|eno u prvom stepenu za dela iz nadle`nosti Vi{eg suda kao {to su razbojni{tva, ubistva, posedovawe oru`ja, promet narkotika (sem kad je re~ o organizovanim kriminalnim grupama) i jo{ neka – izjavila je ju~e za „Dnevnik„ portparolka tog suda sudija Sve tla na To mi}-Jo ki}.

Ona nagla{ava da se ti zahtevi moraju preispitati. Svaki sudija iz krivi~nog odeqewa sa svojim ve}em dobio je odre|eni broj predmeta i proverava se da li su ispuweni uslovi za umawewe kazne i osloba|awe, odnosno da li je za pomenutim licima bila izdata poternica za izvr{ewe krivi~nih sankcija, da li su ranije osu|ivana tri ili vi{e puta, da li potpadaju u grupu krivi~nih dela koja se mogu amnestirati...

Pa la ta prav de u No vom Sa du

Za svaku osobu se donosi re{ewe o tome koliko se kazna umawuje procentualno, koliko je to u godinama, mesecima i danima i koliki je ostatak za izdr`avawe kazne. Re{ewe se dostavqa javnom tu`iocu i osu|enom licu, koji imaju pravo `albe u roku od tri dana u smislu toga da se mo`e doneti re{ewe da se zahtev odbija.

– Trenutno, vrlo mali broj zahteva, wih desetak, stiglo je od lica koja su pravosna`no ogla{ena krivim a jo{ nisu oti{la na izdr`avawe zatvorske kazne.

Tako|e, ni broj onih kod kojih su se stekli uslovi da se odmah otpuste s izdr`avawe kazne nije veliki. Na primer, ja sam u mom ve}u do sada imala tri takva re{ewa – navodi sudija Tomi}-Joki}.

– Dobili smo informacije iz Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija u petak, a Zakon o amnestiji stupio je na snagu od pono}i tog dana pa smo tek od ponedeqka mogli po~eti da radimo.

Iz samih predmeta, posebno onih starijih, ne mo`e se videti, odnosno utvrditi da li su lica osu|ivana u me|uvremenu,

pa to povla~i vreme za dono{ewe re{ewa. Stoga se tra`e izvodi iz kaznene evidencije.

Ukoliko je neko tri puta bio osu|ivan na bezuslovne kazne, nema pravo na amnestiju, obja{wava na{a sagovornica.

– Trebalo bi da se ovi predmeti koje smo dobili iz Uprave brzo zavr{e. Mi }emo ulo`iti napor da sve bude gotovo do kraja nedeqe, a mo`emo o~ekivati jo{ mawi priliv onih najsve`ijih zahteva zbog lica kojima je po{log i ovog meseca potvr|ena presuda, kao i zbog novijih sporazuma o priznawu krivice, zapravo zahteva onih koji jo{ nisu pozvani na izdr`avawe kazne a pravosna`no su osu|eni i mo`da jo{ nekih zahteva branilaca ili okrivqenih – isti~e sudija Tomi}-Joki}.

Zbog tih procedura, u Vi{em sudu je doneto re{ewe o prekovremenom radu pa se svaki dan radi do uve~e. Svih 11 ve}a krivi~nog odeqewa uz predsednika imaju jo{ po dvoje sudija, ~lanova ve}a i rade uz pomo} saradnika. Istra`ne sudije, uz svoja de`urstva, tako|e rade na tim predmetima, a postupaju}e sudije pre podne redovno rade na zakazanim glavnim pretresima.

M. V.

OD LU KA PR VOG OSNOV NOG SU DA U BE O GRA DU

Mi la dinu Ko va ~e vi}u odobreno pu {tawe iz za tvo ra NA PRE LA ZU GRA DI NA SPRE ^EN [VERC DE VI ZA

U alu-fo li ji 100.000 evra

Carinci su ju~e na grani~nom prelazu Gradina spre~ili dvojicu turskih dr`avqana, koji su putovali iz Nema~ke u Tursku, da u automobilu marke „be-em-ve 765” prokrijum~are 100.000 evra.

Kako je saop{tila Uprava carina Ministarstva finansija i privrede, iako su na pitawe da li imaju ne{to da prijave za carinsku kontrolu, koje im je postavqeno na turskom jeziku, odgovorili odre~no, carinici su

se ipak odlu~ili da obave detaqnu kontrolu automobila i prtqaga. Tada je ispod zadweg sedi{ta otkrivena aluminijumska folija u kojoj je bilo 100.000 evra.

Obojici putnika je vra}en iznos od po 10.000 evra, dok je preostalih 80.000 evra privremeno zadr`ano do okon~awa postupka, jer je od juna 2008. godine limit za iznos deviza iz zemqe pove}an na 10.000 evra, navedeno je u saop{tewu.

(Ta njug)

– Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je ju~e odluku da se Mi la din Ko va ~e vi} pusti iz zatvora po{to ispuwava uslove za umawewe kazne po Zakonu o amnestiji – izjavila je ju~e Tanjugu portparol suda Iva na Ra mi}.

Ona je precizirala da na tu odluku pravo da ulo`e `albu u roku od tri dana imaju i Tu`ila{tvo i odbrana, a rok }e po~eti da te~e od dana kad im re{ewe suda bude uru~eno. @alba zadr`ava izr{ewe re{ewa, odnosno Kova~evi} se ne}e na}i na slobodi pre nego {to re{ewe suda postane pravosna`no.

Kova~evi} izdr`ava kaznu od dve godine zbog brutalnog prebijawa ameri~kog dr`avqanina Bra ja na [taj nha u e ra u studentskom klubu u Bostonu 2008. godine u zatvoru u Somboru, a zapo~eo ju je po~etkom 2010. godine. Prethodno je u pritvoru u Beogradu, koji mu se ura~unava u kaznu, proveo dva meseca, kao i mesec dana u Americi, iz koje je pobegao.

Kova~evi} je prakti~no odslu`io celu kaznu, a iz zatvora }e iza}i tek nekoliko

dana pre isteka pune kazne. Po re~ima Ivane Rami}, sud odlu~uje i o zahtevima za amnestirawe drugih 1.070 osu|enika

Mi la din Ko va ~e vi}

koji izdr`avaju kazne u zatvoru po presudi tog suda.

Najve}i broj osu|enika, wih 1.100, koji ispuwavaju uslove za osloba|awe dela

kazne shodno Zakonu o amnestiji, robija u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, re~eno je ju~e Tanjugu u Upravi za izvr{ewe krivi~nih sankcija. Od tog broja wih 230 mo`e se na}i na slobodi idu}e sedmice, nakon {to sud donese re{ewe o osloba|awu dela kazne shodno Zakonu, dok }e ostali biti pu{tani iz zatvora kada se za to steknu uslovi, odnosno kad odslu`e propisani deo kazne.

Iz po`areva~ke „Zabele” na slobodi se vrlo brzo mo`e na}i 190 osu|enih, od wih 870 koji podle`u amnestiji, a iz zatvora u Ni{u 150 od 680 osu|enih. U zatvoru u Vaqevu uslove za amnestiju ispuwava 200 osu|enika, u Novom Sadu 170, a u beogradskom Okru`nom zatvoru 96. Iz ostalih zatvora u Srbiji bi}e amnestiran i pu{ten na slobodu mawi broj lica.

Amnestijom je obuhva}eno oko 4.350 qudi, od ukupno oko 8.000 koji su, zakqu~no sa 17. novembrom, pravosna`no osu|eni za krivi~na dela predvi|ena zakonom.

crna hronika

dnevnik INICIJATIVA UDRU@EWA JAVNIH TU@ILACA I ZAMENIKA TU@ILACA SRBIJE

Tra `e sme nu ~la no va DVT-a

^la no vi Udru `e wa jav nih ti `i la ca i za me ni ka tu `i la ca Sr bi je po ~e li su pot pi si va we ini ci ja ti ve za sme nu, od no sno za po kre ta we po stup ka ra di utvr |i va wa po je di na~ ne od go vor no sti ~la no va pr vog i stal nog sa sta va Dr `av nog ve }a tu `i la ca (DVT) iz re da tu `i la ca i za me ni ka tu `i la ca to kom re i- zbo ra no si la ca jav no tu `i la~ ke

funk ci je 2009. go di ne i po to weg pre i spi ti va wa pri go vo ra oko 160 ne i za bra nih, sa op {ti lo je ju ~e Udru `e we tu `i la ca.

Do sad je 110 no si la ca jav no tu `i la~ ke funk ci je po dr `a lo ini ci ja ti vu, a po ziv da joj se pri dru `e po je di na~ nim ogla {a va wem upu }en je ka ko ~la no vi ma Udru `e wa tu `i la ca i stru~ wa ci ma u obla sti prav ne na u ke, ta ko i {i roj jav no sti.

Ini ci ja ti va je usle di la na kon {to je pre ~e ti ri me se ca Ustav ni sud Sr bi je svo jim od lu ka ma usvo jio `al be ne i za bra nih jav nih tu `i la ca i za me ni ka tu `i la ca i na lo `io DVT-u da ih vra ti na po sao, utvr div {i da „u po stup ku od lu ~i va wa o pri go vo ri ma pod no si la ca `al bi ni je

obo re na pret po stav ka da is pu wa va ju uslo ve za iz bor na jav no tu `i la~ ku funk ci ju“.

Udru `e we tu `i la ca uka zu je na to da je do sad vi {e pu ta po sta vi l o pi ta w e “utvr | i va w a od go vor no sti ~la no va DVT-a u po stup ku re i zbo ra i pre i spi ti va wa od lu ka ne i za bra nih no si la ca jav no tu `i la~ ke funk ci je, a po do sa da {wim sa zna wi ma, osim me dij skog upo zna va wa, zva ni~ nog ogla {a va w a nad l e ` nih or g a n a ni je bi lo”.

“In ci ja ti va za utvr |i va w a po j e di n a~ n e od g o vor no sti ~la no va Dr `av nog ve }a po kre nu ta je zbog to ga {to su svo jim ne za ko ni tim od lu ka ma po ga zi li na {a osnov na pra va i qud sko do sto jan stvo, na ~i ni li su ve li ku {te tu pra vo sud nom si ste mu na {e ze mqe, na ~i ni li su ve li ku ma te r i j al n u {te tu svom na ro du. Ustav ni sud je po ni {tio sve od lu ke DVT-a. Zbog to ga je pre i spi ti va we wi ho ve po je di na~ ne od go vor no sti ne mi nov no. Na i me, do ne te od lu ke Ustav nog su da bez pre i spi ti va we ra da i od go vor no sti ~la no va DVT-a su be smi sle ne i da qi rad istih ~la no va DVT-a is kqu ~u ju me |u sob no po sto ja we”, na vo di se u sa op {te wu za jav nost ko je je pro sle di lo Udru `e we tu `i la ca.

Uz na po me nu da se Udru `e we tu `i la ca za la `e za in di vi du al ni pri stup od go vor no sti, iz ne ta je oce na da „ni su svi ~la no vi Dr `av nog ve }a tu `i la ca po stu pa li na jed nak na ~in i da su spor ne od lu ke uglav nom do no {e ne gla so vi ma tu `i la ca i za me ni ka tu `i la ca“.

J. J.

ZBOG NASILNI^KOG PONA[AWA UO^I SUBOTWE UTAKMICE U NI[U

Pri tvor na vi ja ~i ma iz No vog Sa da Zbog sum we da su se na sil ni~ ki po na {a li na sport skoj pri red bi, tro ji ci na vi ja ~a is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Ni {u od re dio je jed no me se~ ni pri tvor, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Ni {u.

Jed no me se~ ni pri tvor od re |en je D. J. (22) iz No vog Sa da i D. N. (22) iz Fu to ga zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la na pa da na slu `be no li ce i na sil ni~ kog po na {a wa na sport skoj pri red bi, a S. A. (25) iz No vog Sa da zbog sum we da se na sil ni~ ki po na {ao na sport skoj pri red bi, na ve li su u po li ci ji.

Oni su pred po ~e tak fud bal ske utak mi ce „Rad ni~ ki„–„Voj vo di na„ u su bo tu, 17. no vem bra, iza zva li ne re de i na pa li po li caj ce, me |u ko ji ma je je dan lak {e po vre |en, na ve li su u po li ci ji. (Tanjug)

PRIJAVE KIKINDSKE POLICIJE PROTIV PET OSOBA

Sum wi va pre pro da ja sta rog gvo `|a

Po li ci ja je pod ne la kri vi~ ne pri ja ve pro tiv Da ni je la L. (1984) iz Ru skog Se la, Zla to mi ra N. (1955), Bi ser ke N. (1961), \o ke R. (1983) i La ze R. (1979) iz Ki kin de, zbog osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ na de la ne do zvo qe ne tr go vi ne.

Po sa o p { te w e po l i c i j e, osum wi ~e ni su, sva ko za se be,

od 2010. do av gu sta 2012. go di ne, neo vla {}e no na ba vqa li i pre p ro d a v a l i se k un d ar n e si ro vi ne (sta ro gvo `|e, olo vo, ba kar, ot pad ne gu me i dru go), pred u ze }u DOO „Cen tar za re ci kla `u” iz Ki kin de, u ukup noj vred no sti ve }oj od osam mi li o na di na ra.

M. Mr.

ZBOG POKU[AJA UBISTVA U NOVOM SADU

Po tra ga za mla di }em

No vo sad ska po li ci ja tra ga za Vo ji sla vom Mi lo va no vi -

}em (22) iz No vog Sa da, ko ji je osum wi ~en za po ku {aj ubi stva.

On se te re ti da je 18. no vem bra oko 23.50 ~a so va u Uli ci Mi le ve Ma ri} na No vom na se qu is pred bro ja 26 no `em vi {e pu ta ubo No vo sa |a ni na M. \. (31) i na neo mu te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot.

Po vre |e ni No vo sa |a nin je sme {ten na Ode qe we grud ne hi rur gi je na In sti tu tu u Srem skoj Ka me ni ci.

Po li ci ja ape lu je na gra |a ne ko ji mo gu po mo }i u pro na la `e wu osum wi ~e nog da se ja ve na te le fo ne 192 ili 064/892–4055.

sreda21.novembar2012.

13

JU^E POSLE PODNE U NOVOM SADU UHAP[ENA DVOJICA MLADI]A

Iz nu da stavila li si ce No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja i pri pad ni ci spe ci jal ne je di ni ce UKP-a ju ~e oko 16 ~a so va li {i li su slo bo de mla |eg mu {kar ca zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo iz nu de.

Hap {e we je iz vr {e no u ka fi }u na Bu le va ru ca ra La za ra u No vom Sa du, a ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, po li ci ja je in ter ve ni sa la to kom pri mo pre da je vi {e de se ti na hi qa da evra.

Po la sa ta na kon hap {e wa pr vog osum wi ~e nog, po li ci ja je li {i la slo bo de jo{ jed nu oso bu. U Uli ci Bran ka Ba ji }a li si ce na ru ke sta vqe ne su mu {kar cu za ko ga se sum wa da je sa u ~e snik u ovoj iz nu di. On je uhap {en ka da je ne da le ko od svog sta na iza {ao iz auto mo bi la „be-em-ve 6” be o grad skih re gi stra ci ja. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, po li ci ja je si no} iz vr {i la i pre tres we go vog sta na.

Vi {e de ta qa o ovim hap {e wi ma o~e ku je mo u da na {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve.

N. P.

U NASTAVKU BORBE PROTIV KORUPCIJE U SUBOTICI SLOBODE LI[ENE ^ETIRI OSOBE

Jo `ef Ka sa uhap {en zbog mal ver za ci ja u Agro ban ci U na stav ku ak ci je na su zbi ja wu fi nan sij skog kri mi na la, pri pad ni ci Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je, Mi ni star stva unu tra {wih po slo va i Po li cij ske upra ve za grad Be o grad u sa rad wi s Tu `i la {tvom za or ga ni zo va ni kri mi nal, li {i li su slo bo de ne ka da {weg di rek to ra su bo ti~ ke fi li ja le Agro ban ke i pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je u vre me pre mi je ra Zo ra na \in |i }a Jo `ef Ka sa i jo{ tri oso be. Oni su uhap {e ni ju ~e uju tro zbog sum we da su u~e stvo va li u mal ver za ci ja ma pri li kom odo bra va wa i ko ri {}e wa sred sta va te ban ke, a pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da }e is tra ga po ka za ti ima li osno va za po stu pa we Tu `i la {tva.

Pre mi jer je na gla sio da pri vo |e we Ka se ne ma ni ka kve ve ze s pi ta wem na ci o nal nih ma wi na i wi ho vih pra va, ve} da je u pi ta wu bor ba pro tiv ko rup ci je.

– To ne ma ni ka kve ve ze s tim, ov de ni je bit no da li je ne ko Sr bin, Al ba nac, Ma |ar ili Hr vat, mi ne gle da mo po na ci o nal noj i po li ti~ koj pri pad no sti – re kao je Da ~i} no vi na ri ma.

Osim Ka se, ko ji je do pre dve i po go di ne bio ~lan Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, pri ve de ni su

Pe |i M. imo vin sku ko rist ve }u od 13 mi li o na evra, a na {te tu Agro ban ke.

Jo `ef Ka sa i Zo ran M. su, ka ko na vo di RTS, u do go vo ru s ra ni je uhap {e nim ne ka da {wim pred sed ni kom Iz vr {nog od bo ra Agro ban ke Du {a nom An to ni }em i we go vim sa rad ni ci ma, mi mo za ko na odo bri li tri kre di ta i pet ban kar skih ga ran ci ja, pod po voq ni jim uslo vi ma i bez ade -

Antoni} a, tada su bili prive deni i saslu{ani i wegov sin Milan, kao i saradnici Slavoqub K., Branimir U., Suad H., Vehbo P., Boban L., Milo{ U. i Bojan Z. Biv{i preds ed n ik IO Agroban ke ekskluzivno je dan uo~i hap{ewa za B-92 govori o o t om e ko je kriv za mawak od 300 miliona evra i priznao da je od banke dobio 600.000 evra.

u okvi ru „afe re Agro ban ka”, ali da is tra `ni or ga ni ra de svoj po sao.

– Ve o ma je ne za hval no u ovim vre me ni ma spe ku li sa ti o ta kvim stva ri ma. Ne ka is tra `ni or ga ni ra de svoj po sao – krat ko je pro ko men ta ri sao Du li}.

Na kon od re |i va wa me ra za dr `a va wa, li ca li {e na slo bo de }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni Tu `i la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal.

U sa op {te wu MUP-a na vo di se da }e pri pad ni ci Mi ni star stva unu tra {wih po slo va na sta vqa ju rad na ra sve tqa va wu svih ne za ko ni to sti u po slo va wu Po qo pri vred ne ban ke Agro ban ka a.d. Be o grad.

Pod se ti mo, zbog mal ver za ci ja u po slo va wu Agro ban ke 9. av gu sta je uhap{en bi v{i pr edsednik I O Agroba nke Du{an An to ni }. On je dan ranije n ap ustio S rbi ju , a uha p{en je na grani~nom pr ela zu kod S re mske Ra~e, na ulasku u zemqu. Osi m

Zbog malverzacija, 25. av gusta su uhap{en i R a d oslav Sekuli } , v l a s n ik „Habit farma”, wegov si n Du{ko S., kao i odgovorna lica u predu ze } ima „Habit f arm”, „S v is farmaci j a „ , „Svis in termedikal” , „Produkt tr ejd”, „Vestern s t aj ls”, „Luton” i „ Novi dani” Drag om ir J., Bo rk a F., Mi lan S., Br ati sl av M., Du{k o [ ., Drago va n M. i Ne na d M. Ta pre duze}a su kao pove zana lica bila ko ri sni ci kr ed ita i banka rs kih garancij a k od Agro ban ke, a wi hove neizmiren e obaveze pr em a toj banc i su ve}e od pe t i po mili jard i din ara i nad ne kima je ve } pokrenut ste~ajni postupak, dok su neka ve} likvidirana.

Tako|e, krajem oktobra, u nastavku istrage o „aferi Agrobanka” privedeni su Bojan S., ~lan IO Agrobanke, Stevan A., vlasnik „Asproma”, i Predrag V., direktor „Agrartrejda”. E. D.

Jo`ef Kasa

Pastor: Privo|ewe nema veze s politikom Predsednik Skup{tine AP Vojvodine i predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor izjavio je da privo|ewe Jo`efa Kase nema nikakve veze s politikom, niti s Kasinom nacionalnom pripadno{}u.

– Kasa nije ~lan SVM ve} dve i po godine i mislim da wegovo privo|ewe nema nikakve veze s politikom, niti s wegovom nacionalnom pripadno{}u – istakao je Pastor.

On je kazao da ga to privo|ewe nije iznenadilo jer se ve} danima, kako je rekao, „zahuktava pri~a oko Agrobanke” u kojoj je Kasa bio direktor filijale u Subotici.

Pastor je dodao da su „ju~era{wi doga|aji” delom dali odgovor onima koji su se pitali za{to dugi niz godina nije re{eno pitawe suboti~ke fabrike ve{ta~kih |ubriva „Azohem”, ~iji je vlasnik Zoran M. tako|e priveden. i we gov za me nik u Agro ban ci Zo ran M., vla snik pred u ze }a „Azo hem”, „Ma la Bo sna” i „Azo ta ra Su bo ti ca” Pe |a M. i sud ski ve {tak Mi o mir P.. Oni se sum wi ~e da su zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja pri ba vi li

wi ~i se da je u do go vo ru s Pe |om M. sa ~i nio osam la `nih pro ce na ne po kret no sti Fa bri ke za pro iz vod wu ve {ta~ kog |u bri va „Azo ta ra Su bo ti ca” i vi {e stru ko ih pre ce nio. Na taj na ~in je za po tre be Agro ban ke stvo ren pri vid obez be |e wa za vra }a we kre di ta.

Gra do na ~el nik Su bo ti ce Mo dest Du li} re kao je da je bio iz ne na |en hap {e wem Jo `e fa Ka se

kvat nih sred sta va obez be |e wa, po ve za nim pri vred nim dru {tvi ma „Azo hem”, „Ma la Bo sna” i „Azo ta ra Su bo ti ca” u vla sni {tvu Pe |e M. Sud ski ve {tak Mi o mir P., ka ko pre no si ta te le vi zi ja, sum -

BEOGRADSKA POLICIJA PRIVELA PET OSOBA ZBOG ZLOUPOTREBE POLO@AJA

Fak tu re fik tiv ne, za dru ga ri bez za ra de?

Be o grad ska po li ci ja ju ~e je, u sa rad wi s Vi {im jav nim tu `i la {tvom, li {i la slo bo de pet oso ba zbog po sto ja wa osno va sum we da su u sa i zvr {i la {tvu iz vr {i li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, sa op {te no je iz MUP-a Sr bi je.

Ka ko je na ve de no, u na stav ku ak ci je su zbi ja wa fi nan sij skog kri mi na la slo bo de su li {e ni biv {i di rek tor pred u ze }a „Di rect gro up„ Ni ko la M. (47) iz No vog Sa da i biv {i fi nan sij ski di rek tor tog pred u ze }a Dra gan G. (46) iz Srp ske Cr we. Slo bo de su li {e ni i biv {a {e fi ca ra ~u no vod stva u „Di rect gro u pu„ Ka ta ri na K. (42), di rek tor ka i su vla sni ca Omla din ske za dru ge „Ga u de a mus” Ran -

ka D. (43) i Ra de D. (55) bez for mal nog svoj stva u toj za dru zi, svi iz Be o gra da.

Sum wa da su oni iz vr {i li po me nu to kri vi~ no de lo ta ko {to su od ja nu a ra 2010. do mar ta 2011. go di ne la `no pri ka za li da je pre ko Omla din ske za dru ge „Ga u de a mus” an ga `o van ve }i broj fi zi~ kih li ca – omla di na ca za rad u ma ga cin skim pro sto ri ja ma „Di rect gro u pa„ i sa ~i ni li fik tiv ne fak tu re, na osno vu ko jih je s ra ~u na za vi snih prav nih li ca gru pa ci je „Di rect gro up„ pre ba ~e no na ra ~un omla din ske za dru ge vi {e od 7.500.000 di na ra.

U sa op {te wu se na vo di da je osum wi ~e na Ka ta ri na K. ini ci ra la pla }a we na vod no

an ga `o va nih omla di na ca svo jim pot pi som na in ter nim do ku men ti ma „odo bre we za kwi `e we i pla }a we”, na osno vu ko jih je za tim osum wi ~e ni Dra gan G., po pret hod nom do go vo ru s osum wi ~e nim Ni ko lom M., odo bra vao pla }a wa i no vac pre ba ci vao na ra ~un Omla din ske za dru ge „Ga u de a mus”. Upla }e ne pa re li~ no je po di za la osum wi ~e na Ran ka D. i za dr `a va la ih za se be, dok je u po slov nim kwi ga ma Omla din ske za dru ge „Ga u de a mus” bez zna wa ~la no va za dru ge – omla di na ca, fik tiv no pri ka za la da im je no vac is pla ti la, ~i me je se bi pri ba vi la pro tiv prav nu imo vin sku ko rist i o{te ti la „Di rect gro up„ za na ve de nu iz nos.

(Tanjug)

14

SPORT

sreda21.novembar2012.

PLIVA^I RADOVAN SIQEVSKI I STEFAN [ORAK UO^I EP U FRANCUSKOJ

@REB EVROPSKIH KUPOVA ZA DAME

Fi na la ni su ne do sti `na Re pre zen ta ci ja Sr bi je ot pu to va la je na Evrop sko pr ven stvo, ko je }e se od ~e tvrt ka do ne de qe odr `a ti u fra cu skom gra du [ar tru. Bo je na {e re pre zen ta ci je u 25 - me tar skim ba ze ni ma bra ni }e: Mi ro sla va Naj da nov ski (50 i 100 slo bod no), Ka ta ri na Si mo no vi} (100 i 200 slo bod no), MI la Jo va nov (50,100 i 200 del fin), Ivan Len |er (50 i 100 del fin), ^a ba Si la |i (50 i 100 pr sno), Ra do van Si qev ski (100 slo bod no, 50 i 100 del fin), Bo ris Sto ja no vi} (100 me {o vi to, 50 i 100 slo bod no), Ste fan [o rak (200 i 400 slo bod n o), Ni k o l a Traj k o v i} (100 i 200 me {o vi to), Igor Ter zi} (100 i 200 pr sno), Igor Mi j a t o v i} (200, 400 i 1500 slo bod no) i La zar Le ki} (50 i 100 pr sno).

Po r ed Iva n a Len | e r a, od ko jeg se naj vi {e i o~e ku je, naj i sku sni ji je Ra do van Si qev ski. Po red vi {e go di {weg na stu pa na evrop skim pr ven stvi ma, dva pu ta na stu pio na olim pij skim igra ma, 2008. u Pe kin gu i ove go di ne u Lon do nu, u di sci pli ni 200 slo bod no. Po sle Lon do na od lu ~io je i da pro me ni di sci pli nu.

- Po ~eo sam vi {e da pli vam del fin sti lom, ko ji mi ni je

Ra do van Si qev ski

pot pu no ne po znat, jer sam ga sve vre me „vu kao” kao do dat nu teh ni ku. Mi slim da je ovo pra vi tre nu tak za to, kre nu li smo sa Svet skim ku pom u Stok hol mu, gde sam bio 5. na 50 del fin i 8. na 100 del fin. To je do bar re zul tat, po {to na svet ske ku -

dnevnik

po ve do la ze ja ki tak mi ~a ri. Na sta vio sam sa do brim re zul ta ti ma i na Sr bi ja gran pri ju u Zre wa ni nu. I ma da sam i na 100 i 50 del f in iz g u b io od Len |e ra ve o ma sam za do vo qan. Ivan je u od li~ noj for mi i kan di dat je za me da qu na EP u [ar tru - re kao je ~lan no v o s ad s ke Voj v o d i n e Ra d o v an Si qev ski. [ta o~e k u j e t e u Fran cu skoj?

- Do sa da sam u po sled w ih pet go d i n a uvek be le `io po lu fi na la i na pro {lom pr ven stvu fi na le u {ta fe ti. @e leo bih da se opet pla si ra mo u fi na le {ta fe ta, ali i da po je di na~ no uspem da po no vim uspeh iz Ste fan [o rak - Na EP }u pli va ti na 200 i Ri je ke 2008. ka da sam bio u fi na lu. Mo ja do sa da {wa glav na 400 slo bod no i na dam se da }u is pli va ti naj bo qe re zul ta te. di sci pli na 200 slo bod no uvek Ni je ne re al no i da to bu de do je bi la na kra ju tak mi ~e wa i ne ka ko kao da sam gu bio kon - voq no za fi na le, ali to za vi si cen tra ci ju. Sa da }e u Fran cu - i od sprem no sti kon ku ren ci je. [ta je pre su di lo da do |e te skoj 100 del fin bi ti na kra ju tak mi ~e wa. Na dam se da }u us - u Voj vo di nu?

- Pro {le go di ne sam tre ni pe ti da se do mog nem fi na la.

Po red del fin sti la, pli va }u rao u Du ba i ju kod en gle skog i 100 slo bod no kao do pun sku tre ne ra Kri sa Taj di ja, ko ji ra di i sa na {im Ve li mi rom Stje pa no vi }em. Ka da smo se spre ma li za {ta fe tu za EP na pri pre me su do {li tre ner u Voj vo di ni Igor Be re ti} i Ra do van Si qev ski da ma lo tre ni ra mo za jed no. Ta da sam po pri ~ao sa Be re ti }em i do go vo ri li smo se da pre |em u Voj vo di nu. No vi Sad mi od go va ra i zbog uslo va, a i zbog {ko lo va wa, jer sam po sle go di nu da na pa u ze po za vr {et ku gim na zi j e u Ki k in d i od l u ~ io da upi {em TIMS, gde sa da stu di ram. Za sa da sam za do vo qan, vi de }e mo ka ko }e bi ti na EP. U dru {tvo naj bo qih pli va ~a Evro pe na {li ste se pro {le go di ne osva ja wem ~e ti ri od li~ ja na tri svet ska ku pa.

- Da, uzeo sam ne ko li ko me da qa, ma lo mi se i po sre }i lo, teh ni ku. Ve ru jem da }u i tu is - ali bio sam i u ve o ma do broj pli a ti naj bo qe vre me - na da se for mi. Pli vao sam sve bo qe i bio sam sve si gur ni ji, ti re Si qev ski.

Ste fan [o rak je no va na da zul tai su mi po di gli duh i da srp s kog pli v a w a. Ro | en je li mo tiv za da qi rad, ta ko da 1992. u Ki kin di i do ove go di - ve ru jem da }u ima ti jo{ bo qe ne bio je ~lan Ba na ta, a sa da re zul ta te - uve ren je [o rak.

G. Malenovi} pli va za Voj vo di nu.

No vo pa zov ~an ke s Hr va ti ca ma Ru ko me ta {i ce Za je ~a ra, kao i pro {le se zo ne, sa sta }e se sa ru skim {am pi o nom Di na mom iz Vol go gra da u osmi ni fi na la Ku pa po bed ni ka Ku po va. Ru ski we su mar ta ove go di ne bi le bo qe u ~e tvrt fi nal nim du e li ma, pa }e ovo bi ti le pa pri li ka Za je ~ar ka ma za re van{. Pr vi me~ se igra u Ru si ji 2. ili 3. fe bru a ra, a re van{ je ne de qu da na ka sni je.

U Ku pu EHF ru ko me ta {i ce kra gu je va~ kog Rad ni~ kog od me ri }e sna ge sa ru skom Astra ha no~ kom iz Astra ha na. Kra gu jev ~an ke }e po ~et kom fe bru a ra bi ti go sti u pr vom me ~u ti mu, za ko ji na stu pa na {a re pre zen ta tiv ka Je le na Eri}. Re van{ je se dam da na ka sni je.

U ^e lenx ku pu Maks Sport iz No ve Pa zo ve po no vo je imao sre }e {to se pu to va wa ti ~e. Eki pa ko ja je ve} pre sko ~i la dva pro tiv ni ka u naj mla |em evrop skom ku pu, ukr sti }e ko pqa sa hr vat skim pred stav ni kom Fan ta zi len dom iz Sa mo bo ra. Pr vi me~ se igra u No voj Pa zo vi.

VR[^ANI UO^I EP U RUKOMETU ZA @ENE

Pr ven stvo mo `e da po~ ne

Ka da se ra di or ga ni za ci ji ve li kih sport skih nad me ta wa, Vr {~a ni su se do ka za li kao ve o ma do bri do ma }i ni.To je na ro ~i to po stig nu to od ka ko je iz gra |en pre le pi ko pleks SPC Mi le ni jum, jed na od naj lep {ih sport skih dvo ra na, sa pra te }im sa dr `a ji ma, u Sr bi ji i re gi o nu. Vr {ac je je dan od do ma }i na Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu za `e ne. Re pre zen ta ci je Islan da, Cr ne Go re, Ru mu ni je i Ru si je }e se nad me ta ti u gra du pod Ku lom u D gru pi. Pri pre me za do ma }in stvo i or ga ni za ci ju tak mi ~e wa su sko ro pri kra ju, a Vr {~a ni ve ru ju da }e i na kon ovog tur ni ra do bi ti po hva le , kao

ni ka i ru ko met nih fo ru ma Sr bi je i Ru mu ni je oba vqe na je iz vr sna pre zen ta ci ja EP u Te mi {va ru, oda kle se o~e ku je ve li ki broj na vi ja ~a wi ho ve re pre zen ta ci je.

- Su de }i po pro da ji ka ra ta, in te re so va we za me ~e ve `en skog ru ko me ta je ve li ko i o~e ku je se da }e dvo ra na Mi le ni jum bi ti pu na - is ta kla je Je le na Jo va no vi}, jed na od broj nih ~la no va or ga ni za ci o nog ti ma.

- Vi {e od po la ka ra ta je ras pro da to, ima mo naj vu da }e na vi ja~ ke gru pe iz Ru mu ni je ku pi ti ve li ki broj ula zni ca, o~e ku je mo i do la zak na vi ja ~a iz Cr ne Go re, dok je in te re so va we Ru sa ne -

Mi le ni jum spre man za nad me ta we ru ko met nih da ma

{to je to bi lo za or ga ni za ci je mu {kog EP u ru ko me tu ja nu a ra ove go di ne.

- Is ku stvo ko je smo ste kli to kom mu {kog pr ven sva mno go nam je po mo glo, pa smo ve} sa da sprem ni za jo{ je dan fe sti val ru ko me ta u na {em gra du – ka `e ~lan Op {tin skog ve }a za sport Jul ki ca Mi tra {i no vi}.

Mi tra {i no vi }e va je is ta kla da je u ovom de lu Ba na ta, u sa rad wi sa Ru ko met nim sa ve zom Sr bi je, do sta ura |e no na pro mo ci ji do la ze }eg {am pi o na ta.

Uz po mo} tu ri sti~ kih po sle -

DOO EG ZIT DA RI VAO LOP TA MA NO VO SAD SKE KLU BO VE: Fudbalski savez grada Novog Sada, u saradwi sa proizvo|a~em sportske opreme DOO Egzit, poklonio je svim klubovima sa teritoriji Novog Sada po dve kvalitetne lopte, marke „Imix„.

Ujedno je to i promocija prve srpske lopte proivodene u na{oj ze-

{to ma we. Ape lu je mo na do ma }u pu bli ku da po `u re sa na bav kom ka ra ta, po {to je, po na vqam, in te re so va we iz ino stran stva ve li ko ve li ko – ka `e me na xer Gru pe D Jo van Po pa di}.

Do la zak pr ve eki pe je na ja vqen za 3. de cem bar i ov de ve ru ju da }e sve i ovog pu ta pro }i u naj bo qem re du. Va qa na po me nu ti da su u mu {kom pr ven stu Vr {~a ni od ra di li sve bez i jed nog in ci den ta i tom pri li kom ugo sti li Hr va te, Slo ven ce, Islan |a ne i Nor ve `a ne.

R. Jovanovi}

Ni je svejed no

^e ti ri da na po sle ve ~i tog der bi ja fud ba le ri Par ti za na igra ju me~ Li ge Evro pe s Nef ~i jem u Ba kuu. Ti me se na sta vqa se ri ja te {kih utak mi ca cr no – be lih u ko joj su dva pu ta od me ri li sna ge sa ve li kim In ter om.

Par ti zan je iz me |u me ~a sa Mi la ne zi ma i onog sa Cr ve nom zve zdom do bio u pr ven stvu kra gu je va~ ki Rad ni~ ki sa 2:0, ali sto ji da je eki pa u lo {oj se ri ji.

Iz gu bi li su cr no - be li tri od ~e ti ri utak mi ce i sva ka ko da je lam pi ca za alarm ve} upa qe na.

Su tra im pred sto ji jo{ je dan va `an me~, pro tiv Nef ~i ja, ko ji }e di rekt no od lu ~i va ti o to me ko je naj sla bi ji ugru pi. Am bi ci je Par ti za na si gur no ne za do vo qa va po sled we me sto u gru pi i oni }e po ku {a ti, ako ni su us pe li u Be o gra du, on da da u Ba kuu sa vla da ju Azer bej xan ce.

- Ta~ no je da ni smo u naj bo qoj po zi ci ji – ka `e na pa da~ Alek san dar Mi tro vi}. – Iz gu bi li smo tri od ~e ti ri utak mi ce, naj vi {e na {im gre {ka ma. Je di no smo od Zvze de nad i gra ni u dru gom po lu vre me nu, a sve osta le smo is pu sti li po sle gre {a ka u za vr {ni ci ak ci ja. Tre ba nam iwek ci ja adre na li na i ve ru jem da }e mo je do bi ti pred duel sa Azer bej xan ci ma.

Par ti zan je mo `da naj sla bi je do sa da u Li gi Evro pe od i grao ba{ pro tiv Nef ~i ja u Be o gra du, za to je ovo {ans da po ka `e da ni je naj go ra eki pa u gru pi ve} da su to Azer bej xan ci.

- Vr lo va `na utak mi ca za nas.

Ne to li ko zbog tak mi ~ar skog zna ~a ja ve} da bi smo do bi li na sa mo po u zda wu. Sla `em se da je pr va utak mi ca u Be o gra du bi la na {a naj sla bi ja u Li gi Evro pe, evo sa da pri li ke da do ka `e mo da smo bo qi. Der bi sa Cr ve nom zve zdom je ar hi vi ran, okre nu ti smo evrop skoj utak mi ci – ka `e Mi tro vi}.

Ima te isti skor sa Nef ~i jem, da li to go vo ri da ste eki pe sli~ nih kva li te ta ?

- Ne raz mi {qam ta ko. Mi slim da smo pro tiv In ter a i Ru bi na po ka za li da smo bo qi.

Ali, to nas ne za va ra va, ni su Azer bej xan ci ma~ ji ka {aq da bi smo se mi sa da ne {to uz di za li u iz ja va ma.Bez ob zi ra {to utak mi ca ne ma re zul tat ski zna ~aj, za i sta ni je sve jed no da li }e mo po be di ti ili iz gu bi ti, od no sno ve o ma nam je bit no da ne bu de mo po sled wi u gru pi.

Da li o~e ku je te da po~ ne te me~, s ob zi rom na do bru igru i gol u ve ~i tom der bi ju?

- Vo leo bih, ali za sve se pi ta {ef. Ko bu de naj sprem ni ji taj }e is tr ~a ti na te ren – ja san je Mi tro vi}.

I. Lazarevi}

mqi po najnovijoj tehnologiji. Klubovi koji koriste lopte „Imix” ve} su uputili pohvale na kvalitet novog srpskog proizvoda, a sada }e 55 klubova sa teritoriji Novog Sada (seniori, omladinci, kadeti, pioniri, futsal i `enski klubovi) mo}i da se uvere u kvalitet lope koju proizvodi DOO Egzit.

OSNOVANA VOJVO\ANSKA YET-SKI FEDERACIJA

Pu ne ru ke po sla

U No vom Sa du osno va na je Voj vo |an ska xet-ski fe ce ra ci ja, sa se di {tem u uli ci Ste va na Hri sti }a 14. No voj sport skoj or ga ni za ci ji `i vot su udah nu li no vo sad ski klu bo vi Mo to xet i Ura gan i zre wa nin ski Po sej don. Za pr vog pred sed ni ka iza bran je Alek san dar Kre ve {i}, du go go di {wi pr vi ~o vek XSK Mo to xet i u~e snik mno gih me |u na rod nih tak mi ~e wa.

- Ciq nam je da po pu la ri {e mo, pro mo vi {e mo i do pri ne se mo raz vo ju xet-ski spor ta, kao i pru `a we po mo }i svo jim ~la no vi ma i una pre |e wu ra da, za stu pa we za jed ni~ kih in te re sa pred dr `av nim i po kra jin skim or ga ni ma. Na{ ~lan mo `e da po sta ne sva ki klub sa te ri to ri je Po kra ji ne ko ji usa gla si svoj sta tut sa fe de ra ci jom i ko is pu ni pri stup ni cu - re kao

LIGA EVROPE: PARTIZAN SUTRA GOST NEF^IJA

je Kre ve {i}, a po tom do dao:- Tru di }e mo se da se do ma ja 2013. go di ne or ga ni zu je mo {to bo qe i sprem no do ~e ka mo no vu se zo nu. S ob zi rom na to da xet-ski sport u Po kra ji ni go to vo ne po sto ji ima }e mo pu ne ru ke po sla, iz me |u osta log da obez be di mo se di {te na vo di, {to vi {e me dij skih part ne ra, do na to ra, spon zo ra i pri ja te qe ko ji }e po mo }i raz voj na {eg spor ta. O~e ku je mo po dr {ku i po kra jin skih or ga na, jer }e mo po red pro mo ci je spor ta ra di ti na po ve }a wu sve sti qu di ka da je u pi ta wu za {ti ta `i vot ne sre di ne na vo da ma, bez bed nost plov nog sa o bra }a ja, kao i pro mo ci ju na u ti~ kog tu ri zma.

No vo o sno va na fe de ra ci ja }e or ga ni zo va ti me |u na rod ne tr ke, mi ni mum tri tr ke za {am pi o nat Voj vo di ne, tr ke za me di je, xet-ski {ko la...

J. Gali}

SPORT

dnevnik

15

sreda21.novembar2012.

DANAS SE IGRAJU ^ETVRTFINALNE UTAKMICE KUPA SRBIJE SUBOTI^ANI SPREMNI I OPREZNI PRED OKR[AJ S NOVOSA\ANIMA

Vojvodini se ne preti U voj vo |an skom der bi ju, u okvi ru ~e t vrt f i n a l a Ku p a Sr b i j e, Spar tak ZV do ~e ku je no vo sad sku Voj vo di nu. Do bra for ma obe eki pe i od lu~ nost da se do kra ja bo re na oba fron ta obe }a va ju pra vi fud bal ski spek takl na Grad skom sta di o nu u Su bo ti ci, a ulaz je bes pla tan.

– Si gur no je da obe eki pe sa ve li k im am b i c i j a m a ula z e u ovu utak mi cu, Voj vo di na `e li da po ku {a da ko na~ no do |e do ne kog tro fe ja na do ma }oj sce ni, dok mi `e li mo da na sta vi mo us pe {an niz i na pra vi mo zna ~a jan re zul tat i u Kup tak mi ~e wu. No vo sa |a ni ma ne pre ti mo, zna mo da su u do broj se ri ji, ima ju sa mo je dan po raz, pri mi li su ma lo go lo va, ali ve ru je mo u na {u do bru for mu i po dr {ku na vi ja ~a – re kao je tre ner Pe tar Kur }u bi} i do dao: – Ni {ta ne kal ku li {e mo, ve} }e mo pro tiv Voj vo di ne igra ti u naj ja ~em sa sta vu. Zbog bo le sti u eki pi jo{ uvek ne ma \or |e vi }a, An to ni} je pro pu stio po sled wi tre ning zbog tem pe ra tu re i pod zna kom je pi ta wa, dok su svi osta li igra ~i u tre na `nom pro ce su.

N. S.

Danas SU BO TI CA: Spartak ZV - Vojvodina (13) BE O GRAD: Rad - Jagodina (13) ^A ^AK: Borac - Javor (13) BE O GRAD: C. zvezda - OFK (TV Are na 1, 16) U slu ~a ju da se utak mi ce na kon 90 mi nu ta za vr {e ne re {e nim re zul ta tom pri stu pi }e se iz vo |e wu je da na e ste ra ca.

Po lu fi nal ne utak mi ca igra ju se 17. mar ta i 17. apri la, a fi na le je 8. ma ja.

ZVEZDA ORNA DA SE REVAN[IRA ROMANTI^ARIMA

Pobeda kao obaveza

Tri jumf u ve ~i tom der bi ju ras te rao je tmur ne obla ke sa Ma ra ka ne. Sna `an ka rak ter eki pe, pre o kret za pam }e we i da qe su te ma o ko joj se ra do pri ~a u ta bo ru cr ve no - be lih.

- Za do vo qan sam utak mi com, po seb no igrom ve znog re da na der bi ju, 45 mi nu ta smo kon tro -

- Pro tiv nik je u ja ko do broj for mi. Me |u tim, u~i ni }e mo sve da ih po be di mo i da im se re van {i ra mo za ne u go dan po raz na Ka ra bur mi - re kao je Mi ja i lo vi}.

Alek san dar Jan ko vi} is ti ~e zna ~a ja ~e tvrt fi na la u naj ma sov ni jem tak mi ~e wu.

U gol ge ter skoj for mi: Alek san dar No sko vi}

Vigwevi} najavquje radovawe Duel iz me |u fud ba le ra Spar ta ka Zla ti bor vo de i Voj vo di ne po bu |u je po ve }a no in te re so va we qu bi te qa fud ba la u se ver noj srp skoj po kra ji ni. Oba ti ma su u se ri ji ve o ma do brih re zul ta ta, na la ze se na tre }em (Voj vo di na), od no sno pe tom (Spar tak ZV) me stu na ta be li i ima ju iz ra `e nu am bi ci ju da se pla si ra ju u po lu fi na le na ci o nal nog Ku pa. Na rav no, ta mo me sta ima sa mo za jed nu od eki pa, pa ne ma sum we da }e da na {wi duel u Su bo ti ci do -

ne ti ne iz ve stan su sret, u ko jem ne ma iz ra zi tog fa vo ri ta.

Su bo ti~ ki go lu bo vi op ti mi zam gra de na ~i we ni ci da u po sled wih de vet pr ven stve nih ko la ni su do `i ve li po raz ({est po be da i tri re mi ja), ali i No vo sa |a ni u {est po sled wih utak mi ca ni su ose ti li gor ~i nu po ra za (po tri po be de i ne re {e na re zul ta ta), a wi hov op ti mi zam i do bro ras po lo `e we po ve }a la je po be da nad Rad ni~ kim u Ni {u. Uz to, na po sled woj utak -

mi ci u Su bo ti ci Voj vo di na je sa vla da la Spar tak ZV (1:0), {to si gur no do dat no ohra bru je tim iz No vog Sa da, ko ji je nad me ta we u Ku pu na po ~et ku se zo ne pro gla sio za iz u zet no va `no i kao naj kra }i put da se stig ne do jed nog od tro fe ja.

- Bez ob zi ra na va `nost utak mi ce sa Spar ta kom ZV, mir no smo se i u ti {i ni pri pre ma li

igri, ali od li~ no ko ri sti po zi tiv ne stva ri i iz ma log bro ja {u te va ka go lu ri va la ima vi sok ni vo re a li za ci je. Ima ju Su bo ti ~a ni ka rak ter, ali su i ra wi vi i na sto ja }e mo da ka zni mo wi ho ve sla bo sti. Uz to, mi slim da }e Su bo ti ~a ni igra ti ma lo steg nu ti je i opre zni je u du e lu s na ma i u to me vi dim na {u {an su za ostva re we ci qa. U tim }e se

Put do ~etvrtfinala Fud ba le ri Voj vo di ne do ~e tvr fi na la Ku pa sti gli su po sle dve mi ni mal ne, na svom te re nu u {e sna e sti ni fi na la sa va la dli su Do weg Sre ma, a u osmi ni fi na la ^u ka ri~ kog u Be o gra du.

Spar tak ZV je u {e sna e sti ni fi na la u go sti ma sa vla dao Mla de no vac 1:0, da bi po tom po sle iz vo |e wa pe na la eli mi ni sao Me ta lac - 8:7 (0:0). za ovaj su sret – ob ja snio je {ef stru ke Ne boj {a Vig we vi}. – To nam je omo gu }i la po be da u Ni {u, ta ko da je at mos fe ra u eki pi iz van red na. ^e ka nas duel sa Su bo ti ~a ni ma ko ji se na la ze u du goj se ri ji utak mi ca u ko ji ma ni su po ra `e ni, ali na{ ciq je da pro |e mo u po lu fi na le. Op ti mi zam ko ji imam po ve }a va ~i we ni ca da su svi igra ~i u kon ku ren ci ji za sa stav i si gu ran sam da }e mo se na kra ju mi ra do va ti pro la sku me |u ~e ti ri naj bo qe eki pe u Ku pu.

Na pi ta we da li je imao pri li ku da gle da ne ke me ~e ve ko je je Spar tak ZV od i grao u ovoj se zo ni, Vig we vi} je od go vo rio: - Gle dao sam utak mi ce Spar ta ka ZV u vi {e na vra ta. Moj je uti sak da je to eki pa ko ja je sklo na i uspo ni ma i pa do vi ma u

Alek san dar Ka tai igra u sve bo qoj for mi

si gur no vra ti ti Vu li }e vi} i Ste va no vi}, pa }e mo bi ti u pri li ci da s naj ja ~im sna ga ma po ku {a mo da ostva ri mo ciq.

Alek san dar Ka tai ve} ne ko li ko me ~e va u ni zu za po ~i wao je utak mi ce, la ga no se vra }a u pre po zna tqi vu for mu, a pred da na {wi su sret je re kao: - Zna mo da nas ~e ka te {ka utak mi ca, ali nas hra bri to {to }e mo bi ti u pri li ci da za i gra mo u naj ja ~oj po sta vi. O~e ku jem da }e mo od i gra ti do bar su sret, po boq {a ti re a li za ci ju i, na rav no, da }e mo po be di ti i pla si ra ti se u po lu fi na le.

Voj vo di na bi su sret mo gla da po ~e ne u ovom sa sta vu: Su pi} – Vu li }e vi}, Traj ko vi}, Jo ki}, Pa vlo vi} – A|u ru, Ra do ja – Ste va no vi}, Mo re i ra, Ka tai - Abu ba kar.

A. Predojevi}

Dar ko La zo vi} i Pe tar Gr bi} }e i da nas vo di ti `e sto ke du e le

li sa li zbi va wa na te re nu i na pa da li. Zna li smo da Par ti zan ima br ze igra ~e i da mo ra mo ne {to da pro me ni mo. Tu pro me nu do neo je Mi ja i lo vi}, jer po se du je agre siv nost i ima ve li ki ra -

- Am bi ci je su iste. Mo ra mo da od bra ni mo tro fej, a i ima mo oba ve zu da po be di mo po sle pr ven stve nog po ra za na Ka ra bur mi. Ta ko |e, tri jum fom mo ra mo da pro du `i mo ovo do bro ras po -

Nada uvek postoji U pr ven stvu ro man ti ~a ri su nad i gra li i iz ne na di li cr ve nobe le. Sle di okr {aj u Ku pu, na Ma ra ka ni.

- Na da uvek po sto ji i ve ru je mo u svoj kva li tet. Cr ve na zve zda je si gur no po di gla ni vo kva li te ta igre, {to je po ka za la u du e lu sa Par ti za nom. Po red Ka sa li ce, Mu drin skog, Mi li ja {a, La zo vi }a, to je skup igra ~a za po {to va we, ali do bro se po zna je mo, te o~e ku jem ja ko le pu utak mi cu - iz ja vio je {ef stru~ nog {ta ba OFK Be o gra da Zo ran Mi lin ko vi} za klup ski sajt. di jus kre ta wa - is ta kao je tre ner Jan ko vi}.

Pres kon fe ren ci ji uo~i du e- la sa ro m an t i ~ a r i m a pri s u stvo vao je i mla di re pre zen ta ti vac Sr |an Mi ja i lo vi}, ko ji je pri znao da ge je {ef pri jat no iz ne na dio uvrstv{i ga me |u star te re, ali je u we go vom fo ku su sa mo su sret sa Ofk Be o- gra dom.

lo `e we, ko je tra je od der bi ja.

Pro tiv nik je ste do bar ri val, ali da }e mo sve od se be da ga eli mi ni {e mo i da osta ne mo u tr ci za tro fe ji ma u oba tak mi ~e wa po ru ~io je Jan ko vi}.

Mi ki} i Mi lu no vi} zbog po vre da ni su si gur ni da }e bi ti u eki pi, a {to per Jo va no vi} zbog `u tih kar to na ne ma pra vo na stu pa.

Z. Rangelov

DANAS PREOSTALE UTAKMICE PETOG KOLA LIGE [AMPIONA

Siti za samopouzdawe, Real za prolaz Eki pa Man ~e ster si ti ja i ove i pro {le se zo ne u Li gi fud bal skih {am pi o na igra o~aj no, ali i da qe s op ti mi zmom gle da na pred sto je }e okr {a je u Evro pi i `e le da po pra ve uti sak. A mo `da je i naj bo qa pri li ka za to me~ s Re a lom, naj tro fej ni jim ti mom Sta rog kon ti nen ta.

- Ne shva tqi vo je {ta se sa na ma do ga |a – ka `e me na xer Man ~e ster si ti ja ita li jan ski stru~ wak Ro bert Man ~i ni. – U pr ven stvu igra mo sjaj no, go to vo bez gre {ke, a u evrop skim utak mi ca ma se ne sna la zi mo. @e qa po sto ji, ali nas je i sre }a na pu sti la. U pr vom me ~u s Re a lom ima li smo pred nost do na dok na de vre me na i iz gu bi li. Pro tiv Ajak sa {an se smo pro ma {i va li u se ri ja ma. Red je da i nas sre }a po gle da. Po ku {a }e mo po be dom pro tiv Re a la da vra ti mo po qu ja no sa mo po u zda we

i da se iz bo ri mo za tre }e me sto u gru pi.

Ma dri |a ni su iz gle da uhva ti li for mu, de lo va li su sjaj no u pr ven stve nom okr {a ju s Atle ti kom iz Bil ba oa (5:1). Do du {e, Ro nal do se ni je upi sao u li stu stre la ca, ali su bli sta li Ben ze ma, Mo dri} i Ozil.

- Za do vo qan sam, igra mo ona ko ka ko sam za mi slio, na dam se da }e mo i na Iti ha du pru `i ti do bru par ti ju. Jo{ uvek ni smo osi gu ra li pro laz u osmi nu fi na la, za to mo ra mo bi ti opre zni. Znam da }e Si ti u}i u me~ sa ogrom nim mo ti vi ma, ali se na dam uspe hu - op ti mi sta je tre ner @o ze Mu ri wo Za ni mqi vo }e bi ti i u Bri se lu, gde An der leht do ~e ku ju eki pu Mi la na.

- Neo ~e ki va no nam se uka za la {an sa da osvo ji mo dru go me sto u gru pi – ka `e Mi lan Jo va no vi}. –

Grupa A

Grupa C

Por to – Di na mo (Z) Di na mo (K) – PS@ 1. Por to 2. PS@ 3. Di na mo (K) 4. Di na mo (Z)

4 4 4 4

3 3 1 0

1 0 1 0

(20.45) (20.45) 0 6:2 10 1 10:2 9 2 5:7 4 4 0:0 0

Grupa B

Duel Kom pa ni ja i Ro nal da u Ma dri du

Svi su u na {em ta bo ru op ti mi sti, ka `u da Mi lan vi {e ni je ta ko opa san tim, me |u tim, ne sme mo se za va ra va ti, Ita li ja ni su na go sto va wi ma uvek ne u god ni. Na dam se da }e mo bi ti na vi si ni za dat ka.

Mi la ne zi ove se zo ne igra ju pro men qi vo, mo `da i bo qe na go sto va wi ma ne go pred svo jom pu bli kom.

- Ima li smo do sta pro ble ma oko sa sta va ti ma u po sled we vre me, uz to Ro bi wo i Pa to su da le -

4 4 4 4

2 2 2 0

2 1 0 1

1. Ma la ga 2. Mi lan 3. An der leht 4. Ze nit

4 4 4 4

3 1 1 1

(18) (20.45) 1 2 1 0

0 1 2 3

8:1 10 4:4 5 1:4 4 3:7 3

Grupa D

Ar se nal – Mon pe qe [al ke – Olim pi ja kos 1. [al ke 2. Ar se nal 3. Olim pi ja kos 4. Mon pe qe

Ze nit – Ma la ga An der leht – Mi lan

0 1 2 3

(20.45) (20.45)

Ajaks – Bo ru si ja (20.45) Man ~e ster si ti – Real (20.45)

8:5 7:7 7:7 5:9

1. Bo ru si ja (D) 2. Real (M) 3. Ajaks 4. Man. si ti

8 7 6 1

ko od `e qe ne for me, {to ne zna ~i da smo se od re kli vi so kih am bi ci ja – ve li tre ner Mi la na Mak si mi li ja no Ale gri. – O~e ku -

4 4 4 4

2 2 1 0

2 1 1 2

0 6:4 1 10:7 2 6:8 2 6:9

8 7 4 2

je nas te `ak me~ u Bri se lu, ali se na dam ba rem re mi ju, ima mo i tim i igru da se su pro sta vi mo An der leh tu.

G. Kova~

16

SPORT

sreda21.novembar2012.

DRUGA SREMSKA LIGA

OP[TINSKA LIGA IN\IJA – STARA PAZOVA

Pa zov ~a ni ma je se we po ~a sti

Gre {ka ma u po raz Jedinstvo (P) - @elezni~ar 0:3 (0:2) PLA TI ^E VO: Igra li {te Je din stva, gle da la ca 100, su di ja Ra din (Ba ~in ci).Strel ci: Jo vi ~i} u 13. i 28. i Va si} u 60. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mi lo{ Ma xar (Je din stvo), Pa {i} (@e le zni ~ar).

JE DIN STVO: Der, Pe tro vi}, Sto j i}, Mi l o{ Ma x ar, Tru mi}, Zu b er, Sto j a n o vi} (Na sti}), Iva no vi}, Mi haj lo Ma xar, @a ku la (Smol ~i}), Ku li}. @E L E ZNI ^ AR: Straj n i}, Pa {i}, Kr qi}, Jo va no vi}, Ra {i}, Mra o vi} (Ba ji}), Va si} (Vu ko vi}), Cvje ti no vi}, Jo vi ~i}, Ma ~ak (Ba ta lo), Ra kar.

Po sle gre {ki Tru mi }a, Jo vi ~i} je efek tim {u te vi ma s 16 me ta ra ma ti rao De ra. Va si} je, opet, bio ve{t kod cen tar {u ta, i gla vom je s pet me ta ra sa vla dao De ra.

S. Brankovi}

Hrtkovci - Grani~ar (G) 2:0 (1:0) HRT K OV C I: Igra l i { te Hrt ko va ca, gle da la ca 200, su di j a Cve t ri ~ a n in (Ru ma).Strel ci: Pje vac u 10. i Me |ed u 58. mi nu tu. @u ti kar ton: Sto ja no vi} (Gra ni ~ar).

HRT KOV CI: ^i ~a 7, Man di} 7, Me |ed 8, [o pa lo vi} 8, A. Sa vi} 8, Ni ko li} 8, Br kqa ~a 7, D. Sa vi} 8, No vak 8 (Ga vri lo vi} 7), No va ko vi} 7 (Su {i}), Pje vac 9.

GRA NI ^AR: Nov ~i} 6, Pet ko vi} 6, Ri sti vo je vi} 7, Jo vi} 7, Jo va no vi} 6, S. \or |i} 6, Kar da{ 6 (Ma ri}), Sto ja no vi} 6, Sa mar xi} 6, Mi lo va no vi} 6, M.\or |i} 6.

Vr lo le pa i bor be na utak mi ca. A, do ma }i ni bo qi ri val, i na kra j u za s lu ` e n o sla v i l i.

Pje vac je bio pr vi stre lac. On je is k o r i s tio upo t re b qi v i cen tar {ut i sa {est me ta ra ma ti rao Nov ~i }a. Na 2:0 po vi sio je Me |ed gla vom sa pet me ta ra. Pred hod no je A. Sa vi} iz veo iz van re dan kor ner.

N. Ugr~i}

Sloga - Dunav 0:0 KR WE [EV CI: Igra li {te Slo ge, gle da la ca 20, su di ja Qu bin ko vi} (Ru ma).

SLO GA: [ko ri} 7, Vuj ~i} 6, Mar ~e ti} 8 (Be li} 6), Gla mo ~ak 6, Ko ma zec 7, In |i} 7, Bo `i~ ko vi} 6, Jo va no vi} 5, Ga gi} 6, Bo gu no vi} 7, Vo ki} 7.

DU NAV: Je lo vac 8, @e `eq 7, Ka l e z i} 6, Ba d o v i n ac 7, [ko ri} 6, Vu ~e ti} 7, Naj da no vi} 6 (To mi} 7), Si ri xan ski 6 (Mi ji} 6), Vu ka {in 7, Ki ti} 7, @iv ko vi} 7.

Go sti iz No vog Slan ka me na ima li su stal nu ini ci ja ti vu, a do m a } i n i tri sto p o s tot n e {an se, ali do ma }im strel ci ma se is p re ~ io od l i~ n i gol m an Je lo vac, ko ji je od bra nio sjaj no.

D. Trifunovi}

Borac - Napredak (P) 1:3 (0:0) MAR TIN CI: Sta dion Bor ca, gle da la ca 100, su di ja Vla di} ([id).Strel ci: Du {ko Jo vi} u 90. za Bo rac, a No vi} u 67, Mar ja no vi} u 68. i Ju ri {i} u 78. mi nu tu za Na pre dak. @u ti kar to ni: Ra do sa vqe vi}, R. Ma le {e vi}, [u mar ski, [pa no vi}, Ta li ro vi} (Bo rac), Sav ko vi} (Na pre dak).

BO RAC: Jan dri} 7, [ar ~e vi} 7, Se la ko vi} 7 (Du {ko Jo vi} 7), [u mar ski 7, Ra do sa vqe vi} 7, @i li} 7, De jan Jo vi} 7, R.Ma le {e vi} 7, Ta li ro vi} 7, Z.Ma le {e vi} 7 (Ma ti} 8), [pa no vi} 7 (Jo ve li} 7).

NA PRE DAK: Ni ko li} 7, Pe jo vi} 7, Ve si} 8, No vi} 8, Gu `vi} 8, Pa ni} 7 (Ba ki} 7), Jo va no vi} 7, Be `a no vi} 7 (Sav ko vi} 7), Mar ja no vi} 8, Ba no va~ ki 7, Ju ri {i} 8.

Go sti su bi li bo qi, ali i Mar ti ~a ni za slu `u ju po hva le, da su u ra ni jim me ~e vi ma igra li pri bli `no ta ko an ga `o va no si gur no bio bi li bo qe pla si ra ni.

R. Me|edovi}

Jedinstvo (R) Grani~ar (K) 0:1 (0:1) RU M A: Igra l i { te Je d in stva, gle da la ca 50, su di ja Ili} (No va Pa zo va).Stre lac: B. Va si li} u 36. mi nu tu. @u ti kar to ni: P. Bo `i}, S. Sa bo, Qu bin k o v i} (Je d in s tvo), Lu k a~ (Gra ni ~ar). Cr ve ni kar ton: Ze ~e vi} (Gra ni ~ar).

JE D IN S TVO: Qu b in k o v i} 7, Ba sa ra 6, Cvi ji} 6 (Ma go{ 6), Gr bi} 6, Nin ko vi} 6, P. Sa bo 6, S. Sa bo 6, P. Bo `i} 6 (Haj nal 6), Su dar 6, S. Bo `i} 6, Va si qe vi} 6 (Jo vi} 6).

GRA NI ^AR: M. Mi lin ko vi} 7, M. Si mi} 7, Ze ~e vi} 7, Q. Si mi} 7, B. Mi lin ko vi} 8, Ve s e l i n o v i} 7 (Vu k a d i n o v i} 7), Lu ka~ 7 (Po li} 7), Pe ~e ni ca 7, Ma ki vi} 7 (Ra du lo vi} 7), Ste fa no vi} 7, B. Va si li} 8.

Sla bo iz da we do ma }i na, a go sti is ko ri sti li svo ju naj bo qu {an su. B. Va si li je od li~ no {u ti rao s 18 me ta ra, a gol man Qu bin ko vi} je bio ne mo }an, sa mo je is pra tio lop tu, ko ja je oti {la iza we go vih le |a.

B. \or|evi}

Lovac - Napredak (V) 1:4 (0:3) KAR L OV ^ I]: Igra li {te Lov ca, gle da la ca 250, su di ja: Bo ro |i (Srem ska Mi tro vi ca).Strel ci: Pan to vi} u 69. (iz pe na la) za Lo vac, a N. Pe tro vi} u 2, Alek si} u 19, V. Pe tro vi} u 28. i No va ko vi} u 85. mi nu tu za Na pre dak. @u ti kar ton: \. De vr wa (Lo vac).

LO VAC: Sa mar xi} 7, P. \a li} 7 (Ko va ~e vi} 7), Opa ~i} 7, Z. De vr wa 7, Mla den Vu ka {i no vi} 7, Osto ji} 7, \. De vr wa 7, Mi lo sa vqe vi} 7, @i va no vi} 7, Pan to vi} 7, Mar ko Vu ka {i no vi} 7 (Bo {ko vi} 7).

NA PRE DAK: M. Do bro je vi} 9, Ja stre bi} 8, V. Pe tro vi} 8, Ku la ~a nin 8, Lu ji} 8 (Ma le ti}), ^a li na 8, Alek si} 9, \a ~a nin 8, Bo {wa ko vi} 9, No va ko vi} 8, N. Pe tro vi} 8.

U ne rav no prav nom du e lu, jer su go sti da le ko bi li kva li tet ni ji, do ma }i ni mo gu bi ti i za do voq ni ko na~ nim re zul ta tom.

Gle da o ci su, u fi ni {u utak mi ce, mo gli vi de ti i ve o ma lep gol No va ko vi }a. Iz tr ka je {u ti rao sa ne kih 20 me ta ra, a lop ta je sa mo fi juk nu la u mre `u.

M. Klin~arevi}

Podunavac - Sloboda 3:0 (2:0) BE LE GI[: Igra li {te Po du nav ca, gle da la ca 150, su di ja Ba zi} (Be {ka).Strel ci: Lu ki} u 24, No vo se lac u 37. i La ko vi} u 84. mi nu tu. @u ti kar to ni: No vo se lac, Lu ki} (Po du na vac), Mi ja to vi} (Slo bo da).

SUBOTI^KA LIGA Udarnik - Zriwski 1932. 5:0, \ur|in - Poqoprivrednik 1:2, @ednik - Du{an Silni 0:4, Hajduk - Mala Bosna 4:0, Bratstvo - Ba~ka B 1:6, Solid - Elektrovojvodina 3:0, Lokomotiva - Subotica 0:3.

1. Subotica 13 11 2. D. Silni 13 9 3. Hajduk 13 9 4. Solid 13 9 5. Ba~ka B 13 8 6. M. Bosna 13 8 7. Udarnik(-3) 13 9 8. Poqoprivr.13 6 9. Elektrov. 13 4 10. Lokomotiva13 3 11. @ednik 13 3 12. Bratstvo(-1)13 3 13. Zriwski 13 1 14. \ur|in 13 1

1 1 2 2 1 3 0 4 1 4 0 5 0 4 1 6 1 8 2 8 1 9 0 10 3 9 1 11

33:8 31:15 36:15 20:14 37:20 28:14 29:19 18:19 21:26 17:32 19:33 17:31 7:29 15:53

34 29 28 27 25 24 24 19 13 11 10 8 6 4

dnevnik

Borac (S) - Radni~ki (NP) 2 0:6 (0:3)

HRTKOVCI: Hrtkovci - Grani~ar (G) 2:0, PLATI^EVO: Jedinstvo - @elezni~ar 0:3, MARTINCI: Borac - Napredak (P) 1:3, KARLOV^I]: Lovac Napredak (V) 1:4, KRWE[EVCI: Sloga - Dunav 0:0, RAVWE: Zeka Buquba{a -Budu}nost 1:3, BELEGI[: Podunavac Sloboda 3:0, RUMA: Jedinstvo - Grani~ar (K) 0:1.

1. @elezni~ar15 10 2. Budu}nost 15 9 3. Napredak (P)1510 4. Z. Buquba{ 15 9 5. Podunavac 15 9 6. Hrtkovci 15 8 7. Sloboda 15 8 8. Grani~ar (G)15 7 9. Grani~ar (K)15 6 10. Napredak (V)15 5 11. Borac 15 5 12. Dunav 15 4 14. Jed. (R) 15 3 15. Sloga 15 2 16. Lovac 15 1

3 2 5 1 1 4 2 4 1 5 3 4 2 5 2 6 2 7 3 7 0 10 3 8 5 7 4 9 3 11

19:10 31:12 29:15 26:12 38:17 25:15 27:20 20:20 25:26 26:23 16:33 17:36 13:17 9:26 13:36

33 32 31 29 28 27 26 23 20 18 15 15 14 10 6

PO DU NA VAC: Tar buk 7, Do bro ta 8, Ko tur 7 (La ko vi} 7), Kri vo {i ja 7, Lep {a no vi} 7, ]ir ko vi} 7 (Jo va no vi} 7), Gra di} 7, Pe {eq 7, No vo se lac 7, Vi da ko vi} 8, Lu ki} 8.

SLO BO DA: Po po vi} 6, Pe tro vi} 6, Sta no je vi} 6, Mi ja to vi} 6 (\uk ni} 6), P. ^a na xi ja 7, Da mja no vi} 6 (Ma ti} 6), Pu po vac 6, Z. ^a na xi ja 6, Kul pi nac 7, Dok ma no vi} 6, Zmi ja nac 6.

Sva tri go la po stig nu ta su iz bli zi ne. Dva pu ta iz vr sno je cen tri rao pred gol go sti ju Vi da ko vi}, kod pr vog i tre }eg go la, a Ko tur je uba cio lop tu po sle us pe le le pe, te~ ne i br ze kon tre.

M. Radakovi}

Zeka Buquba{a - Budu}nost 1:3 (0:2) RAV W E: Igra l i { te Ze k e Bu qu ba {e, gle da la ca 400, su di ja Ma noj lo vi} (Srem ska Mi tro v i c a).Strel c i: Za b la } an ski u 75. za Ze ku Bu qu ba {u, a Tu feg xi} u 12, La zi} u 21. i V. Jef ti} u 50. mi nu tu za Bu du} nost. @u t i kar t o n i: Si m i}, Stan ko vi} (Ze ka Bu qu ba {a), V.Si me u no vi} (Bu du} nost).

ZE KA BU QU BA [A: Vi }en ti} 6, Ro man di} 7, Va s i} 5, Stan k o v i} 6, Mi l o { e v i} 5, Ko we vi} 6, \on li} 6, Si mi} 5, Mar ti no vi} 5, Be lo vu ko vi} 5 (Sta ni}), Za bla }an ski 6.

BU DU] NOST: D. ^u pi} 7, S. Gru ji} 8, Mi ha i lo vi} 8, V. Si me u no vi} 8, Ra do sa vqe vi} 9, V. Jef ti} 9, Mi lo va no vi} 9 (G. Si me u no vi} 8), N. Gru ji} 8, La zi} 9, Ro go 8 (S. ^u pi} 8), Tu feg xi} 9.

Do ma }i ni, su nad i gra ni, i ima li su sa mo jed nu {an su iz igre. Go sti su ima li in ci ja ti vu i od mno go broj nih {an si, po sti gli su i tri go la. Tu feg xi} i La zi} su po go di li mre `u Vi }en ti }a {u te vi ma s 20 me ta ra, dok je V. Jef ti} po sti gao lep gol gla vom sa ne kih pet me ta ra. A, gol za do ma }i ne po sti gao je Za bla }an ski po sle do bre kon tre.

M. Simi}

SUR DUK: Igra li {te Bor ca, gle da la ca 20, su di ja Jo vi} (In |i ja). Strel ci: Ra i ~e vi} u 3, Ivan ~e vi} u 24, 70. i 79, Bo ji} u 32. i ^a ~a ri} u 82. mi nu tu. @u ti kar to ni: Stan ko vi}, Ma sa la re vi} (Bo rac).

BO RAC: Mar ko vi} 6, Stan ~i} 6 (Dro wak 6), Gru ba~ 6, Ma sla re vi} 6, Mr ko brad 6, Ba bi} 6, Stan ko vi} 6, Pa u no vi} 6, Vu ki ~e vi} 6, Tep {i} 6, Ba qak 6.

RAD NI^ KI: Tri fu no vi} 8, \u ri} 8, Bo sni} 8, Ili} 8, Bje li} 8, Ivan ~e vi} 8, Bo ji} 8, ^a ~a ri} 8, Mar ko vi} 8, Ra i ~e vi} 8, Su bo ti} 8.

Dru ga po sta va pr vo li ga {a Rad ni~ kog iz No ve Pa zo ve nad vi si la je do ma }i ne i u igri i u go lo vi ma. I ta ko su No vo pa zov ~a ni, kao naj bo qi tim u li gi, po sta li i je se wi pr va ci. Za slu `e no.

N. Medi}

Jedinstvo (SP) 2 - Borac (J) 2:1 (1:1) STA RA PA ZO VA: Sta dion Je din stva, gle da la ca 50, su di ja Ru smir (Sta ri Ba nov ci).Strel ci: [pa no vi} u 30.i 65. za Je din -

stvo, Tr bo je vi} u 35. mi nu tu za Bo rac.

JE DIN STVO: Mu dri ni} 7, Bo nac 7, Sa vi} 7, [u pe qak 7, Z. Po po vi} 7, Tu tek 7, Avra mo vi} 7, Mom ~i lo vi} 7, [pa no vi} 7 (P. Po po vi}), Ka lik 7, \u ri} 7.

BO RAC: Mi li ~i} 8, Na ran xi} 7, Mra o vi} 7, Ke zi} 7, M. Nov ko vi} 7, R. Ra du lo vi} 7 (J. Ra du lo vi} ), Tr bo je vi} 7 (Bla go je vi}), Man di} 7 (Ku pre {a nin), D. Nov ko vi} 7, Ja wa nin 7, Pe tro vi} 7.

Do ma }i ni, su za mo za hva qu }i bo qoj fi zi~ koj spe mi, sla vi li u du e lu pro tiv bor be nih go sti ju iz Jar ko va ca.

M. Obradovi}

Sloga - ^ortanovci 2:1 (1:0) MA RA DIK: Igra li {te Slo ge, gle da la ca 100, su di ja Ro si} (In |i ja).Strel ci: J. Haj nal u 27. i @i van ~e vi} u 80. za Slo gu, a Su bo tin u 54. za mi nu tu za ^or ta nov ce. @u ti kar to ni: Len dvaj, @i van ~e vi} (Slo ga), Du {an Di mi}, Su bo tin, Jo ki}, Dra gi ~e vi} (^or ta nov ci).

1.Rad. (NP) 2 10 2.^ortanovci 10 3.Fru{kogorac 10 4.Borac (S) 10 5.Borac (J) 10 6.Jed. (SP) 2 9 7.Polet 9 8.Sloga 10

7 6 4 5 4 2 2 2

2 2 4 1 1 2 1 1

1 2 2 4 5 5 6 7

32:9 31:12 20:16 32:31 11:15 13:31 9:17 13:30

23 20 16 16 13 8 7 7

SLO GA: Uze lac, Ri sti} (Da vi dov ski), Klin ko, P. Haj nal, An dri}, Len dvaj, Ku si}, Mi lin, @i van ~e vi}, [ko ri}, J. Haj nal. ^OR TA NOV CI: Pe tro vi}, Dra go mir Di mi}, Du {an Di mi}, Lap ~i}, Pi li po vi}, Cve ji} (Si mi}), Su bo tin, Sta men ko vi}, Jo ki}, Dra gi ~e vi}, Mir ~ev ski.

Fa vo ri zo va ni go sti bi li su nad i gra ni i na kra ju i za slu `e no po be |e ni. Vre de lo je do }i na utak mi cu i vi de ti dva za i sta le pa i efekt na go la. Pr vi je po sti gao, iz jed na ~u ju }i za go ste, Su bo tin iz slo bod nog udar ca s 17 me ta ra. I dru gi po bed ni~ ki, ko ji je po sti gao, @i van ~e vi}, ta ko |e iz slo bod nog udar ca s 16 me ta ra.

S. Pavlovi}

SOMBORSKA ME\UOP[TINSKA LIGA

Der bi bez od lu ke @AK – Terekve{ 1:1 ( 1:1) SOM BOR: Igra li {te @AKa, gle da la ca 100, Su di ja: Mi tro vi} ( Oxa ci ), strel ci: Jo va no vi} u 45. za @AK, a B. Je li sa vac u 40 mi nu tu za Te re kve{. @u ti kar to ni: Ra ci} – Be ri} ( @AK ), Ra pa ji} ( Te re kve{ ). @AK: Ca ri}, Ra du sin, Vu ke li}, Sa zda ni}, Vu kas, An ti ~e vi}, Mi ja to vi}, Sa vi}, Or si}, Ra ci} – Be ri}, ( Ob ra do vi} ), Jo va no vi}.

TE RE KVE[: Bo `i}, Ra kas, Kra ja ~i} ( Gol), Ka u rin, Voj vo di}, Re li}, Ra duj ko, G. Gr mu {a, Je li sa vac, ( Tu raj li} ), V. Gr mu {a, Ra pa ji}, ( Qu bo je vi}.

Der bi je za vr {en bez po bed ni ka.Ovaj re zul tat vi {e od go va ra go sti ma. Te re kve{ je iz ne na dio so lid nom igrom. Po ve li su go sti go lom Bo ja na Je li sav ca, a re zul tat je iz jed na ~io Jo va no vi}.

Ovaj is hopd ustva ri naj vi {e je od go va rao fud ba le ri ma Ru si -

na, ko ji su se ta ko oki ti li ti u- lom je se weg pr va ka i to neo M. Jovi}evi}

Dinamo – OFK Oyaci 0:3 (0:0) SON TA: Igra li {te Di na ma, gle da la ca 100, su di ja: Ke ko vi} ( Cr ven ka), strel ci: [o {ki} u 52. i 68. i Ar si} u 76 mi nu tu, `u ti kar to ni: Ba ru nov, Du ra ko vi} (Di na mo).

DI NA MO: N. Du ra ko vi}, Kr stin, Vi da ko vi}, Ba ru nov, Mi ha qev , Pe tro vi}, Kr pqan, M. Du ra ko vi}, Br kin, Kme zi} (Er de {i), \ur |e vi}.

OFK OXA CI: Iva no vi}, Mar ja no vi} (Ja ko vqe vi}), Spa si} (Min ~i} ), Jo va no vi}, Sto ja no vi}, Zec, [o {ki}, Bra di} (]i ri}), Sto ja no vi}, Mo gu{, Ar si}.

Go sti su po tvr di li kva li tet.

U pr vom de lu su sre ta Di na mo je

SOMBOR: [ikara - Aleksa [anti} 3:2, RUSKI KRSTUR: Rusin - Rastina 1:0, SOMBOR: @AK (Terekve{) Svilojevo 1:1, SONTA: Dinamo - Oxaci 0:3, RIBAREVO: Jedinstvo - Jedinstvo (Kolut) 5:1, LALI]: Panonija Metalac (Sombor) 4:2, LIPAR: Lipar - Dunav (Ba~ki Mono{tor) 3:3.

1. Rusin 2. Oxaci 3. Terekve{ 4. @AK 5. Lipar 6. A. [anti} 7. Rastina 8. Dunav 9. [ikara 10. Dinamo 11. Panonija 12. Jed. (R) 13. Jed. (K) 14. Metalac

13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13

9 9 9 8 7 5 4 3 4 3 3 2 2 2

4 0 4 0 3 1 5 0 3 3 4 4 4 5 4 6 1 8 3 7 1 9 3 8 2 9 1 10

42:9 35:7 43:13 43:12 28:17 20:17 22:18 22:25 23:36 15:33 19:45 14:33 14:48 13:40

31 31 30 29 24 19 16 13 13 12 10 9 8 7

pro pu stio dve pri li ke, go sti jed nu. U dru gom po lu vre me nu, ap so lut na do mi na ci ja OFK Oxa ka, se ri ju je za po ~eo [o {ki} sa dva po god ka, a ta~ ku na sve je sta vio Ar si}.

M. Jo.

TURNIR U SRPSKOM KRSTURU

Zve zda {i za si ja li na se ve ru Xu do klub Zmaj iz Srp skog Kr stu ra, me sta u no vok ne `e va~ koj op {ti ni na se ve ru Ba na ta, bio je osmi put do ma }in i ora ni za tor kva li tet nog tur ni ra (Zma jev xu do tur nir). U~e -

(Zre wa nin), Mla do sti (Be ~ej), Ja ma Ara {i (Ba~ ki Ja rak) i Zma ja (Srp ski Kr stur).

Tur nir je otvo rio pred sed nik UO XSS i XSV Sve ti slav Vuk mi ri ca, ko ji je na gla sio da je ovo zna ~aj na ak ci ja i da je ciq

PODRU^NA LIGA NOVI SAD Omladinci

Jedinstvo - Ba~ka 1:4, Vojvodina - Metalac 1:3, Obili} - Petrovaradin 1:4, Tvr|ava - Hercegovac 4:0, Veternik - Stari grad 3:1, Omladinac - Borac 1:3, Kabel TSK 0:2, Sutjeska - Vrbas 2:2.

1. TSK 14 2 2 0 50:6 38 2. Omladinac 14 10 2 2 41:14 32 3. Metalac 14 10 1 3 36:15 31 4. Borac 13 9 2 2 50:9 29 5. Ba~ka 14 9 1 4 37:26 28 6. Kabel 14 9 0 5 25:17 27 7. Veternik 14 8 2 4 36:20 26 8. Vojvodina 14 7 1 6 34:25 22 9. Petrovar. 14 5 2 7 30:25 17 10. Vrbas 14 5 1 8 35:43 16 11. Tvr|ava 13 5 1 7 15:29 16 12. Sutjeska 14 3 3 8 32:47 12 13. Jedinstvo 14 2 2 10 19:36 8 14. Hercegovac 14 2 1 11 12:41 7 15. Stari grad 13 2 0 11 11:40 6 16. Obili} 13 1 1 11 12:82 4

MARADIK: Sloga-^ortanovci 2:1, STARA PAZOVA: Jedinstvo 2 - Borac (J) 2:1, SURDUK: Borac - Radni~ki (NP) 2 0:6.

U~e sni ci Zma je vog yu do tur ni ra u Srp skom Kr stu ru

stvo va lo je 106 tak mi ~a ra u uz ra stu po le ta ra ca i po le tar ki, mla |ih pi o ni ra i pi o nir ki, sta ri jih pi o ni ra i pi o nir ki iz de vet klu bo va: Par ti za na (Ki kin da), Cr ve ne zve zde (Be o- grad), No vo sad skog xu do klu ba (No vi Sad), Par ti zan KOT i Ka wi `e (Ka wi `a), Pro le te ra

da se xu do kao pri vla~ na bo ri la~ ka ve {ti na za mla de tre ni ra {i rom Sr bi je, po put Srp skog Kr stu ra, ko ji je do bar pri mer da se mo `e uspe {no ra di ti i u ma lim sre di na ma. On je po seb no is ta kao za la ga we pred sed ni ka XK Zmaj Raj ka To do ro vi }a, ko ji ula `e ogrom nu ener gi ju da de ca

u ovom me stu tre ni ra ju xu do, po go to vo {to zah te va spe ci fi~ ne uslo ve i opre mu.

- Po red oku pqa wa tri de se tak de ce iz Srp skog Kr stu ra, uz or ga ni zo va we tra di ci o na log tur ni ra na {a naj ve }a po be da i uspeh je da upra vo ~e ka mo no ve stru wa ~e, za ko je su sred stva od 220.000 di na ra do na ci ja ma obe ze be di li Osi gu ra we DDOR No vi Sad i Op {ti na No vi Kne `e vac. Na no vim stru wa ~a mo ima }e mo bo qe uslo vi za tre nin ge, a sve bo qim re zul ta ti ma na {ih ~la no va do pri no si sa rad wa sa tre ne rom Mu ni rom [a bo ti }em i od la sci dva pu ta ne deq no na za jed ni~ ke tre nin ge sa ~la no vi ma XK Ka wi `a - na gla {a va Raj ko To do vo ri}.

Sa se ve ra Ba na ta na de Cr ve ne zve zde su po ne le pe ha re do ma }i na kao naj u spe {ni ji, a do de qen im je pe har i kao naj ma sov ni joj eki pi jer su na stu pi li sa 35 tak mi ~a ra. Do bro su se po ka za le i xu do na de iz dru gih klu bo va, kao i ~la no vi do ma }eg Zma ja.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

16

SPORT

sreda21.novembar2012.

dnevnik

OD I GRA NE PR VE UTAK MI CE PE TOG KO LA LI GE [AM PI O NA

Ju ven tus de kla si rao ^el si Aktuelni {ampion Star gog kon ti neta ekipa ^elsija, posle poraza u me~u s Juventusom (3:0), nalazi se pred eliminacijom u Ligi {ampiona.

Plavce samo ~udo mo`e odra`ati u Ligi {ampiona, visoka pobeda u posledwem kolu protiv Nordsjilenda ili pobeda [ahtjora u me~u s Torincima.

Juventus je u svemu nadvisio Gru pa E Nor dsje land - [a htjor 2:5 (Nord stand u 24. i Lo ren sen u 29. - An dri a no u 26, 53. i 81, Vi lian u 44. i 50.)

Ju ven tus - ^el zi 3:0 (Kva qa re al u 38, Vi dal u 61. i \o vin ko u 90.)

1. [a htjor 5 3 1 1 12:7 10 2. Ju ven tus 5 2 3 0 11:4 9 3. ^el zi 5 2 1 2 10:9 7 4. Nor dsje land 5 0 1 3 3:16 1

Gru pa F BA TE - Lil (Si di be u 14. i Bru no u 31.)

Va len si ja - Ba jern (M) (Fe hu qi u 77. - Mi ler u 82.)

1. Va len si ja 5 3 1 1 2. Ba jern (M) 5 3 1 1 3. BA TE 5 2 0 3 4. Lil 5 1 0 4

0:2 1:1 11:5 10 11:6 10 8:11 6 4:12 3

Gru pa G Spar tak (M) - Bar se lo na 0:3 (Al ve{ u 16, Me si u 27. i 39.)

Ben fi ka - Sel tik 2:1 (Yon u 7. i Ga a raj u 71. - Sa ma ras u 31.)

1. Bar se lo na 5 4 0 1 11:5 12 2. Sel tik 5 2 1 2 7:7 7 3. Ben fi ka 5 2 1 2 5:5 7 4. Spar tak (M) 5 1 0 4 6:12 3

Gru pa H Klu` - Bra ga 3:1 (Pe dro u 1, 15. i 34. - Alan u 17.)

Ga la ta sa raj - Man ~e ster j.

1:0 (Jul maz u 54.)

1. Man ~e ster j. 5 4 0 1 9:5 12 2. Klu` 5 2 1 2 8:7 7 3. Ga la ta sa raj 5 2 1 2 5:5 7 4. Bra ga 5 1 0 4 6:11 3

Po to pio Mo sko vqa ne: Li o nel Me si

plavce, Stara dana je lako bez problema golovima Kvaraqele, Vidala i \ovinka stigla do sigurne pobede. U me~u izme|u Nordsjilenda i [ahtjora vodila se velika bitka u prvom delu Danci su bili boqi, ali u nastavku Ukrajinci su uspeli da preokrenu rezultat. Mo`da se kqu~ni momenat dogodio u 44. minutu, kada Adrijano nije ispo{tovao loptu iz prekida, i bezobrazno oteo loptu i izjena~io rezultat na 2:2. Kasnije, u drugom poluvremenu nije bilo dileme Adrijano i potom Vilijiam postigli su nove pogotke i do neli po bedu Ukrajin ci ma (2:5).U fini{u me~as [ahtjor je dominirao.

U okr{aju izme|u Klu`a i Brage slavila je filijala por-

tugalskog tima, ekipa iz Rumunije. Dodu{e, Braga je uspevala kako tako odr`i rezultatsku ravnote`u u prvih dvadesetak minuta, ali kako utakmica odmicala tako je Klu` igrao sve boqe, blistao je Rui Pedro{ koji je posigao ~ak tri gola.

Spartak je u prvom me~u protiv Barselone na Nou Kampu bio na pragu da napravi iznena|ewe. Imao je prednost od 2:1 sve do 72. minuta, kada je Lionel Mesi izjedna~io, a osam minuta kasnije, drugim golom na utakmici, doneo pobedu Kataloncima. U Moskvi je izostala drama, i to ve} posle pola sata igre. Barselonu je sa~ekao pun Lu`wiki, ali joj to nije predstavqalo nikakav problem.

Maq ko vi} na pu stio Ce de vi tu Bo`idar Maqkovi} nije vi{e trener Cedevite. Proslavqeni trener oti{ao iz zagreba~ke Cedevite, uprkos dobrim rezultatima u posledwe vreme. Ostavka nije motivisana politi~kim razlozima. Ostavka je iznena|ewe, pogotovo posle dve uzastopne pobede u Evroligi (Kaha Laboral i @algiris), kojima je Cedevita pokazala da je u usponu forme i najavila napad na Top 16 fazu.

Za{to je Maqkovi} oti{ao pomalo je misterija. Navodno

ke, video analizu i tako daqe. I ne poma`e. Tako da je u mojoj glavi sva{ta... Qut sam na celu ekipu. Igra~i bi trebalo da se zabrinu zbog svog odnosa prema profesionalnim obavezama, a i prema svom novcu. Znam {ta ula`em, a kad se izgubi utakmica onda sam ja jedini krivac - kazao je tada Maqkovi}.

Zagrep~anima u narednih nekoliko dana predstoje dva izuzetno va`na gostovawa - Emporio Armaniju, koji im je direktan konkurent za ~etvrto mesto u C grupi Evrolige, a zatim i

Na pu stio Za greb: Bo `i dar Maq ko vi}

vi{e nije imao voqe da vodi ekipu. U Cedeviti odlu~no negiraju bilo kakvu politi~ku pozadinu Maqkovi}eve ostavke i prili~no su iznena|eni, pa i quti na Maqkovi}a zbog na~ina na koji je oti{ao iz kluba sa kojim je imao ugovor na dve godine.Pro{losezonski finalista ABA lige zauzima tre}e mesto na tabeli regionalnog takmi~ewa sa skorom 6 - 3. Za vikend je te`e nego {to se o~ekivalo savladan posledweplasirani Solnok, nakon ~ega je Maqkovi} javno osuo paqbu po (odli~no pla}enim) igra~ima.

- Ko zna po koji put imali smo najozbiqniju mogu}u pripremu, najozbiqnije treninge, sastan-

Partizanu, koji je uz Igokeu lider regionalnog takmi~ewa.U javnosti u regionu se {pekulisalo o razlozima wegove ostavke. Prema jednoj verziji, bio je qut na Marka Tomasa, jer je do{ao na trening pod uticajem alkohola, po{to je slavio oslaba|awe hrvatskih generala Anta Gotovine i Mladena Marka~a iz Ha{kog tribunala, gde su odgovarali za zlo~ine nad Srbima.Navodno, Maqkovi}u nije bilo dozvoqeno da kazni Tomasa.

Me|utim, ~elnici Cedevite su odlu~no negirali takve glasine.

- Ja bih ga prvi kaznio da je na poslepodnevni trening do{ao u takvom stawu - rekao je

sportski direktor Matej Mami}.

U Cedeviti su prili~no iznena|eni Maqkovi}evim iznenadnim odlaskom: - Ju~e u 11 sati me je pozvao Maqkovi}ev agent Ivo Naki} i rekao mi da Maqkovi} odustaje od daqweg anga`mana. Neprijatno me je iznenadio, nisam verovao da to mo`e da se dogodi.

Odmah sam pozvao Maqkovi}a i shvatio da on nema snage da daqe vodi ekipu. Te{ko mi je da ka`em koji je wegov razlog jer onaj koji mi je naveo nije dovoqan za ovakvu odluku koja uop{te nije sportska - izjavio je Mami} na vanrednoj konferenciji za novinare.

Maqkovi} se Mami}u po`alio da je izolovan, da nema dobru komunikaciju u klubu. To je, tako|e, naqutilo qude u Cedeviti.

- Pa, ja sam sa wim bio u stalnoj komunikaciji, stru~ni {tab je uvek bio uz wega. Bilo je qudski i profesionalno da sednemo i razgovaramo i da vidimo da li mo`emo da na|emo re{ewe, a ne da dobijem informaciju iz Qubqane - istakao je Mami}.

Jo{ jednom je potom podvukao da Maqkovi} nije pomiwao nekakve politi~ke razloge.Mami} je istakao da je uprava Cedevite u~inila sve {to je Maqkovi} `eleo u prelaznom roku.

- Probili smo i buxet samo da mu dovedemo igra~e poput @elabala. Postoji mogu}nost i da tra`imo od{tetu - rekao je Mami}.

Predsednik kluba Mladen Veber je qut na srpskog trenera.

- Tajming je totalno neprimeren. Klub ni u ~emu nije prekr{io ili iza{ao iz bilo ~ega {to smo se dogovarali tako da stvarno ne znam o ~emu se radi rekao je Veber.

Pretpostavqa se da }e Cedevitu u narednim utakmicama pred vo di ti do sa da {wi Maq kovi}ev pomo}nik Jak{a Vuli}.

Stigla je u najja~em sastavu, re{ena da posle kiksa u Glazgovu (poraz od Seltika 1:2) zavr{i posao u Grupi G. Zadatak je odradila za 10.

Iako su igra~i Spartaka kod rezultata 0:0 propustili dve odli~ne prilike, Barsa je u 16. minutu preko Danija Alve{a povela. Brazilac je u prvom me~u postigao autogol, ali se u Moskvi iskupio za taj kiks. Ponovo je pripretio doma}in i nakon jo{ jedne pro pu{tene prilike stigla je dupla kazna.

Na scenu je stupio Mesi. Najboqi igra~ vice{ampiona [panije prvo je u 27. minutu duplirao prednost svog tima, da bi se pred odlazak na odmor novi pogotkom jo{ vi{e pribli`io Gerdu Mileru.

Naime, Argentinac ima priliku da do kraja godine sru{i rekord slavnog nema~kog golgetera, ko ji je u kalen dar skoj 1972. godini postigao 85 golova. Mesi je sa dva pogotka u Rusiji stigao do broja 80. Barselona je i matemati~ki u osmini fi nala Li ge {ampi o na, dok Spartaku predstoji borba za tre}e mesto.

Bate Borisov je pre dva kola bio tako bli zu plasmanu u osminu finala Lige {ampiona.

Beloruska ekipa u kojoj je jedini stranac Srbin Marko Simi} (bio na klupi), posle tri kola bila je lider u Grupi F, a onda su usledili porazi na Mestaqi od Valensije (2:4) i neo~ekivan od Lila u Minsku (0:2). Bate je napadao, propu{tao prilike, a Francuzi su postizali golove.

Proteklo je bilo samo 14. minuta kada je \ibril Sidibe zatresao mre`u. Op{tu ofanzivu doma}ina sasekao je jo{ jedan pogodak Lila. Ovaj put \ani Bruno je bio strelac gola, koji Belorusima ostavqa minimalne {anse za prolaz u narednu rundu. Nije bilo dileme ni u Lisabonu, Benfika je lako sru{ila otpor Seltika, dodu{e u jednom trenutku Kelti su posle pogotka Samarasa pripretili, ali na kraju Portugalci su do{li do va`ne po bede (2:1).

Man~ester junajted je u Istanbul doputavo s drugim timom, bez Runija, Van Persija, Ferdinanda , De Heja, i jo{ nekoliko igra~a pa nije ni ~udo da su Turci uspeli da slome otpor |avola. Ne{to se sli~no doga|alo u Valensiji, ali kada su doma}i poveli Hajnkes trener Bajerna ubacio je u vatru Manxuki}a , Gomeza i [akirija i Bavarci su uspeli da izjedna~il i da osvoje bod za osminu finala G. Ko va~

ME MO RI JAL BO RE KO STI ]A

Bor be no ko lo U organizaciji [K “Bora Kosti}” i SO Vr{ac ju~e je u hotelu Srbija po~eo 17. Memorijal u spomen prvog srpskog velemajstora Boru Kosti}a. Turnir 14. kategorije privukao je veliku pa`wu doma}ih qubiteqa {aha pogotovo {to na wemu igraju qubimac doma}e publike Boban Bogosavqevi}, kao i naturalizovani Vr{~anin (po onoj narodnoj: odakli ti `ena – odatle si i ti), Nikola Sedlak. Tu su jo{ dva biv{a omladinska prvaka sveta Kiril Georgiev i Ogwen Cvitan, pa savremeni globtroter Dmitri Svetu{kin, a biv{i dvostruki jugoslovenski {ampion Predrag Nikoli} je, posle duge pauze, evo ve} drugi put za kratko vreme na jednom turniru u Srbiji. Igra~i

svojom borbemo{}u nisu izneverili publiku. Iako su dve od tri partije zavr{ene remijem to se desilo tek posle vremenske kontrole od 40 poteza. Na sceni su posledwi ostali Bogosavqevi} i Nikoli} gde je beli poku{avao da u|e u luku spasa sa raznobojnim lovcima, nakon {to je crni u sredi{wici preuzeo inicijativu i osvojio dva pe{aka. U bormi sa pozicijom i sekundama na ~asovniku u tome nije uspeo i u 96. potezu bio je prinu|en da preda partiju na `alost doma}e publike.

Rezultati 1. kola: Bogosavqevi} – Nikoli} 0:1, Cvitan – Svetu{kin remi, Georgiev – Sedlak remi.

Partije se mogu pratiti u`ivo na www.kosticmemorial.vrsac.com od 16,30 ~asova kada po~iwu sva kola.

B.Dankovi}

TUR NIR U SRP SKOM KR STU RU

Zve zda {i za si ja li na se ve ru Xudo klub Zmaj iz Srpskog Krstura, mesta u novokne`eva~koj op{tini na severu Banata, bio je osmi put doma}in i oranizator kvalitetnog turnira (Zmajev xudo turnir). U~estvovalo je 106 takmi~ara u uzrastu poletaraca i poletarki, mla|ih pionira i pionirki, starijih pionira i pionirki iz devet klubova: Partizana (Kikinda), Crvene zvezde (Beograd), Novosadskog xudo kluba (Novi Sad), Partizan KOT i Kawi`e (Kawi`a), Proletera (Zrewanin), Mladosti (Be~ej), Jama Ara{i (Ba~ki Jarak) i Zmaja (Srpski Krstur).

Turnir je otvorio predsednik UO XSS i XSV Svetislav Vukmirica, koji je naglasio da je ovo zna~ajna akcija i da je ciq da se xudo kao privla~na borila~ka ve{tina za mlade trenira {irom Srbije, poput Srpskog Krstura, koji je dobar primer da se mo`e uspe{no raditi i u malim sredinama. On je posebno istakao zalagawe predsednika XK Zmaj Rajka

Todorovi}a, koji ula`e ogromnu energiju da deca u ovom mestu treniraju xudo, pogotovo {to zahteva specifi~ne uslove i opremu.

- Pored okupqawa tridesetak dece iz Srpskog Krstura, uz organizovawe tradicionalog turnira na{a najve}a pobeda i uspeh je da upravo ~ekamo nove struwa~e, za koje su sredstva od 220.000 dinara donacijama obezebedili Osigurawe DDOR Novi Sad i Op{tina Novi Kne`evac. Na novim struwa~amo ima}emo boqe uslovi za treninge, a sve boqim rezultatima na{ih ~lanova doprinosi saradwa sa trenerom Munirom [aboti}em i odlasci dva puta nedeqno na zajedni~ke treninge sa ~lanovima XK Kawi`a - nagla{ava Rajko Todovori}.

Sa severa Banata nade Crvene zvezde su ponele pehare doma}ina kao najuspe{niji, a dodeqen im je pehar i kao najmasovnijoj ekipi jer su nastupili sa 35 takmi~ara. Dobro su se pokazale i xudo nade iz drugih klubova, kao i ~lanovi doma}eg Zmaja.

M. Mi tro vi}

ODBOJKA[KI SEMAFOR Dru ga voj vo |an ska li ga – No vi Sad (`) De te li na ra - VST Fu tog - Voj vo di na 3 Li be ro - SK vo lej For tu na - No vi Sad 2 1. Fu tog 5 5 0 2. Be o ~in 4 4 0 3. No vi Sad 5 4 1 4. De te li na ra 5 3 2 5. VST 5 2 3 6. Li be ro 5 2 3 7. For tu na 5 2 3 8. Bit 3 1 2 9. Voj vo di na 4 0 4 10. SK Vo lej 5 0 5

15:0 12:1 12:7 11:6 8:9 8:11 6:11 5:7 0:12 2:15

3:0 3:0 3:1 0:3 15 12 11 10 6 6 6 3 0 0

Dru ga voj vo |an ska li ga - No vi Sad (m) Som bor - De te li na ra ^emp 07 - Du nav vo lej 1. De te li na ra 2 2 0 2. Apa tin 1 1 0 3. Som bor 2 1 1 4. D. vo lej 3 1 2 5. ^emp 07 2 0 2

6:2 3:0 4:3 4:6 0:6

1:3 0:3 6 3 3 3 0

Dru ga voj vo |an ska li ga – Ju `na Ba~ ka (`) Oya ci - Goksin Vol fland - Je din stvo Tem po - Ba~ ki zmaj Elan vo lej - Pa no ni ja Neo plan ta - So ko 1. Goks in 4 4 0 2. So ko 4 4 0 3. Ba~ ki zmaj 4 3 1 4. Neo plan ta 4 2 2 5. Elan v.

4 2 2 6. Pa no ni ja 4 2 2 7. Oxa ci 4 2 2 8. Je din stvo 4 1 3 9. Vol fland 4 0 4 10. Tem po 4 0 4

12:0 12:4 9:4 10:7 10:9 7:6 7:8 4:9 0:12 0:12

0:3 0:3 0:3 3:1 2:3 12 10 9 8 7 6 5 3 0 0

Tro fej No vog Sa da 1. li ga (`) Fu tog 1 - Par ti zan VST - NS vo lej NS tim - ^emp 07-1 Gr bi} - Fu tog vest 1. VST 5 4 2. ^emp 07-1 5 4 3. Gr bi} 5 3 4. Par ti zan 5 2 5. Fu tog 5 2 6. Fu tog vest 5 2 7. NS v. t.

4 2 8. NS tim 5 2 9. No vi Sad 4 2 10. NS vo lej 5 1

9:2 8:4 6:5 6:6 6:7 6:8 5:4 5:8 4:4 2:9

2:1 2:0 1:2 2:1 9 8 6 6 6 6 5 5 4 2

10:0 10:1 8:3 6:4 6:6 5:8 4:6 2:8 2:9 2:10

2:0 1:2 0:2 1:2 2:0 10 10 8 6 6 5 4 2 2 2

^emp 07-2 - Vo {a 2 SK vo lej 2 - As NS vo lej tim 2 - FOK RK [trand vo lej - Fu tog BTV Kli sa - Du nav vo lej 1. ^emp 07-2 5 5 0 10:1 2. NS v. t.

5 4 1 9:2 3. Du nav v.

5 4 1 8:3 4. As 5 3 2 7:5 5.FOK RK 5 3 2 6:4 6. [trand v. 5 3 2 6:6 7. SK Vo lej 5 2 3 4:6 8. Kli sa 5 1 4 3:8 9. Fu tog 5 0 5 2:10 10. Vo {a 5 0 5 0:10

2:0 0:2 2:0 2:1 0:2 10 9 8 7 6 6 4 3 2 0

1 1 2 3 3 3 2 3 2 4

2. li ga (`) De te li na ra - FOK B[ SK Vo lej - Sme~ Vo {a 1 - Va ra din Star - Zmaj For tu na - Fu tog 2 1. Va ra din 5 5 0 2. For tu na 5 5 0 3. Sme~ 5 4 1 4. Vo {a 5 3 2 5. Zmaj 5 3 2 6. SK Vo lej 5 1 4 7. Fu tog 5 2 3 8. De te li na ra 5 1 4 9. FOK B[ 5 1 4 10. Star 5 0 5

3. li ga (`)

5-6 li ga (`) Fu tog f - For tu na Star - ^emp 07 NS vo lej tim - Gr bi} No vi Sad - SK vo lej Mla dost (NS) - FOK RK 1. NS v.t.

5 5 0 2. Gr bi} 5 4 1 3. No vi Sad 5 4 1 4. For tu na 5 3 2 5. Fu tog 5 3 2 6. Mla dost 5 2 3 7. ^emp 07 5 2 3 8. FOK RK 5 1 4 9. Star 5 1 4 10. SK Vo lej 5 0 5

10:1 9:2 8:2 6:4 6:4 4:6 4:7 2:8 2:8 1:10

0:2 0:2 2:1 2:0 2:0 10 9 8 6 6 4 4 2 1 1

10:0 9:4 7:2 6:5 5:4 2:10 0:6 0:6

2:1 2:0 10 9 7 6 5 2 0 0

1. li ga (m) Fu tog - Stra `i lo vo De te li na ra - SK vo lej 1. Fu tog 5 5 0 2. Stra `i lo vo 5 4 1 3. Vo {a 2 4 3 1 4. De te li na ra 5 3 2 5. As1 4 2 2 6. SK Vo lej 5 0 5 7. Vo {a 1 3 0 3 8. As2 3 0 3

SPORT

dnevnik

sreda21.novembar2012.

17

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

Godi{te: 2000 FC PP Tim FK Bistrica 05 0:5 Go lo ve za FK Bi stri cu 05 da li su: Da mja no vi}, [ma wa 2 i Iva ni} 2.

FC PP TIM: Lo ti na, Mar kov, Sa va no vi}, Bog da nov, Mar ti no vi}, Sur du~ ki, Br ~in, [e bez, Cvet ko vi}, Lep ~e vi}, Ko ska, Mi lo {e vi}, Ba {ka lo.

FK BISTRICA 05: Po po vi}, Si me u no vi}, Bac ko vi}, Mi len ko vi}, Iva no vi}, Ni ko li}, Ma snec, Vor gu {i}, Da mja no vi}, Mar ko vi}, Kop ~an ski, Ra da {i no vi}, [ma wa, Isa kov ski, Lu ki}, Iva ni}.

2000. godi{te 1. Krila Krajine65 2. Tvr|ava 6 4 5 3 3. Petli} 4. A. proing 5 3 4 3 5. P. Pua~a 6. NS junajted 5 3 7. Bistrica 05 6 2 8. Futog-Gale 5 1 9. Prof.Boles.5 1 5 0 10. S. Mihajl.

11. PP tim 4 0

1 0 1 1 0 0 0 1 1 1 0

0 2 1 1 1 2 4 3 3 4 4

23:7 16 16:1512 14:6 10 14:8 10 14:4 9 17:14 9 11:13 6 10:12 4 6:16 4 3:16 1 0:16 0

FK Sini{a Mihajlovi} - Tvr|ava (Ba~) 2:1 Gol za FK Si ni {a Mi haj lo vi} je da la: ]u ri ~ek 2, a za FK Tvr |a va Jer gi}.

FK SINI[A MIHAJLOVI]: [u put, Spa so je vi}, Ili}, Te o fi lo vi}, Vla i sa vqe vi}, Ugre no vi} V, Be ri}, Gr gi}, \u ri ~ek, Ka ras, Sla do ja, Dra gu ti no vi}.

TVR\AVA: Kr sti}, Mr {i}, Bo do wa, Du ki}, Mi li no vi}, Pro da no vi}, Ba bi}, Jer gi}, Mi li no vi}, Ba lan go, Mi lu ti nov, Stoj ni}, Pu po vac.

NS Junajted Krila Krajine 3:4 Go lo ve za FK NS Ju naj ted je dao: Alek si} 3, a za FK Kri la Kra ji ne Dra gi ~e vi}, Ma ri} i Ka ra no vi} 2.

NS JUNAJTED: Kr go vi}, Po li}, Sto ja no vi}, [a ko la, Ra doj ko vi}, ]a to vi}, La za re vi},

KINDER: Bar zakt, Do kva{, Ni ko li}, V. Ru `i}, Ha xi}, Pa vlo vi}, V. Ru `i}, Axe mi, Fi fa, Ri sta no vi}, Ob ra do vi}, Voj no vi}.

FK PETAR PUA^A: Mi lo va no vi}, Voj no vi}, Ja cen ko, Vi da ko vi}, Der vi {i, @iv ko vi}, Ce ki}, Ze ko vi}, Pa ro {ki, No va ko vi}, Aba xi ja, Ri sti}, Voj vo di}, Ga }e {a.

Futog Gale - FK Prof.

Bolesnikov 0:6 Go lo ve za FK Prof. Bo le sni kov su da li: Jo ~i}, Po pov, ]o rac i Te di} 3.

FUTOG GALE: Pa ni}, Ja zi}, Ne deq kov, Lan ~u `a nin, To kin, Ba bi}, Ra do sav ki}, Alek si}, Ka ~a ven da, Ku ri{, [pi ri}, ]ur guz.

FK PROF. BOLESNIKOV: Avra mov, Jo ~i}, Po pov, Mi tro vi}, Te di}, Vlaj ko vi}, Vr ki}, Dra ga ni}, Mar ko vi}, No va ko vi}, ]o rac, Lo pa ti}, No vo sel.

FK Petrika 03 FK Petrika 04 0:3 Go lo ve za FK Pe tri ka 04 su da li: Drob wak i Ra do va nov 2.

FK PETRIKA 03: Ive zi}, Ra din, Ru `i}, Ma li no vi}, Bre sto vac, Trif ko vi}, Mak si mo vi}, Bi ~an.

FK PETRIKA 04: Ra o ni}, Ba la{, Sa raj li ja, Sr da no vi}, Po lo vi na, Ra do va nov, Kre me no vi}, Drob wak, Ga lo vi}.

FK Petar Pua~a Meridijana 3:1 Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a su da li: Der vi {i, Ja cen ko i Voj no vi}, a za FK Me ri di a na Po po vi}.

FK PETAR PUA^A: Ga }e {a, Voj vo di}, Ri sti}, Aba xi ja, No va ko vi}, Pa ro {ki, Ze ko vi}, Ce ki}, @iv ko vi}, Der vi {i, Vi da ko vi}, Ja cen ko, Voj no vi}, Mi lo va no vi}.

MERIDIJANA: Se dlar, [a hu ri}, Po po vi}, Fat, Ga ji}, To -

2003. godi{te 1. Bistrica 5 5 2. Meridijana 6 5 3. Novi Sad 4. P. Pua~a 6 5. Prof. Boles. 5 6. Tvr|ava 6 7. Kinder 6 8. Petrika 04 5 9. Vojvod. RMR 6 10. Petrika 03 5 11. ^amp 07-03 6 12. S. Mihajl. 04 5 13. ^amp 07-04 6 14. Futog-Gale 6 15. S. Mihajl. 03 5

5 5 5 4 4 3 3 3 2 1 1 1 1 0 0

0 0 0 2 1 1 1 0 0 2 0 0 0 1 0

0 1 0 0 0 2 2 2 4 2 5 4 5 5 5

36:4 15 28:5 15 14:4 15 25:6 14 26:4 13 16:1310 14:1510 8:11 9 13:26 6 8:9 5 13:26 3 3:17 3 7:27 3 5:18 1 5:22 0

FK SINI[A MIHAJLOVI]: Den da, M. Di ko sa vqe vi}, Do ma ze to vi}, I. Di ko sa vqe vi}, Mol nar, \u ro vi}, Mi lin ko vi}, Pa vlov, Gvo zde nac, Der vi {i.

FK ^emp 07-04 Bistrica 05 1:9 Gol za FK ^emp 07-04 je dao: Bo ro zan, a za FK Bi stri ca 05

Gol za FK ^emp 07 -04 je dao: Xa ri}, a za FK Tvr |a va Ju has 3 i Ko va ~e vi} 3. ^EMP 07-04: Ra ki}, Ma ru na, Dra `i}, Agi}, Ka picl, Xa ri}, Akim, L. Ma ru na, Tu co vi}.

TVR\AVA: Ja ki}, Ma ti}, Kec man, Ju has, Zin do vi}, Vu lin, Zec, Uze lac, Bun da lo, ]u li brk, [tr bac, Ko va ~e vi}, Axi}.

Go lo ve za FK ^emp 07 - 03 je dao Agi} 2, a za RFK No vi Sad O`vat i Mla di} 2. ^EMP 07-03: Ra ki}, Agi}, Po po vi}, Si mi}, Bo di ro ga, \u ro vi}, Pap. RFK NOVI SAD: Za vi{, Boj kov, Jak {i}, Ve le mir, Vuk sa no vi}, Tr ku qa, Mi lo va no vi}, O`vat, Mar ti no vi}, Mla di}, Lo hin ski, Tri ki}.

Go lo ve za FK Bi stri cu 05 da li su: Iva ni} 2, a za Ar hi tek ti u ra Pro ing Var ga, Ra do vi}, Ma jer i Vu ka {i no vi} 2.

FK BISTRICA 05: Po po vi}, Si me u no vi}, Bac ko vi}, Mi len ko vi}, Iva no vi}, Ni ko li}, Ma snec, Vor gu {i}, Da mja no vi}, Mar ko vi}, Kop ~aw ski, Ra da {i no vi}, [ma wa, Isa kov ski, Lu ki}, Iva ni}.

ARHITEKTURA PROING: Var ga, Ra do vi}, Bo {kan, Do ron ti}, To ma no vi}, Glu {~e vi}, No va ko vi}, Opar ni ca, Vu ka {i no vi}, Do li naj, Pu pin, Ma jer, La lo vi}, Ku {e ta, Po po vi}.

Gol za FK Prof. Bo le sni kov dao: La ho{, a za FK Fu tog Ga le U~ur.

FK PROF. BOLESNIKOV: Sto ja nov, La ho{, Stan ko vi}, Mi qu{, Ta si}, To mi}, Dar di}, Ta lo, Bur gi}, Ru `i~ ka, Dri ni}, Ga lin, No vev ski, Era ko vi}.

FUTOG GALE: Zda rav ko vi}, Vu lin, U~ur, [u mar, Je li ~i}, Va ja gi~, Ili}, Sa ra vo lavc, [pi ri}, Ri sti}, Po qak, Kr~ mar, [e vi}, Tri fu no vi}, Po pa di}.

^emp 07-04 - Tvr|ava 1:6

^emp 07-03 RFK Novi Sad 2:3

FK Bistrica 05 Arhitektura Proing 2:5

FK Prof. Bolesnikov FK Futog Gale 1:1

vi} i Mi la no vi}, a za SK Voj vo di na RMR Su bo ti} i Po pa di} 2.

FK SINI[A MIHAJLOVI]: \u ri}, Den da, Di ko sa vqe vi}, Ne go va no vi}, Do ma ze to vi}, [o dor, \u ro vi}, Der vi {i, [a ko ta, Pa vlov, Mi la no vi}.

SK VOJVODINA RMR: Su {i}, Pej ~i}, Ra jo vi}, Po pa di}, Pe ka no vi}, ^vo ro vi}, Po po vi}, Pe tro vi}, Sav ~i}, Su bo ti}, Pe {o vi}, Ken |ur, Tri fu no vi}, Pe ri}.

Meridijana - Futog Gale 3:0

Mir ko vi}, Aba xi ja, De sni ca, ]o ro vi}, Pet ko vi}, Mi lo va no vi}, Vu ko vi}, Alek si}.

KRILA KRAJINE: Dra gi}, Bu di sa vqe vi}, Ma rin kov, Ka ra no vi}, Ma ri}, Dra gi ~e vi}, Vu ji}, Mi ~i}, ]o ro vi}, Vej no vi}, Glu vi}, Drob wak.

Godi{te: 2003 Kinder (NS) FK Petar Pua~a 0:9 Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a su da li: @iv ko vi}, No va ko vi}, Pa ro {ki 2, Ja cen ko 2 i Der vi {i 3.

FK S. Mihajlovi} Kinder 0:3 Go lo ve za FK Kin der su da li: Ni ko li}, Ru `i} i Ri sta no vi}.

FK SINI[A MIHAJLOVI]: Kec man, [e rew vi}, [a ko ta, Mi la no vi}, Zec, Ve li~ ko vi}, Gru ba~ ki, Va si}, Der vi ka, ^on ki}, An drei, Mar ja no vi}, Vi da ko vi}.

KINDER: Bar zakt, Do kva{, Ni ko li}, V. Ru `i}, Ha xi}, Pa vlo vi}, V. Ru `i}, Axe mi, Fi fa, Ri sta no vi}, Ob ra do vi}, Voj no vi}.

pi}, Do lo vac, \or |i ev ski, Dum ni}, Du ki}, Ga ji} B, [i ket, Jo vi}, Sa vi}, Tor bi ca.

FK Bistrica 05 FK S. Mihajlovi} 10:0 Go lo ve za FK Bi stri ca 05 su da li: Ka bi}, Mo ro vi}, Ro si}, Te { a n o v i}, Mi j a t o v i}, Je len ko vi}, Po po vi} 2 i Mi lo sa vi} 2.

FK BISTRICA 05: Ka bi}, Mi lo sa vi}, Mo ra vi}, Ro si}, Po po vi}, Vu ko ti}, Ga vra no vi}, Te {a no vi}, Mi ja to vi}, Pan te li}, Je len ko vi}.

Te {a no vi}, Ga vra no vi}, Mi lo sa vi} 2, Ka bi} 2 i Po po vi} 3. ^EMP 07-04: Mar se ni}, Ma ru na, Ra ki}, Agi}, Ka picl, Akin, L. Ma ru na, Tu co vi}, Bo ro zan.

BISTRICA 05: Pe tro vi}, Je len ko vi}, Pan te li}, Mi ja tob vi}, Te {a no vi}, Ga vra no vi}, Vu ko ti}, Po po vi}, Ro si}, Mo ro vi}, Mi lo sa vi}, Ka bi}.

FK S. Mihajlovi} SK Vojvodina RMR 2:3 Go lo ve za FK Si ni {a Mi haj lo vi} su da li: Di ko sa vqe -

Go lo ve za FK Me ri di a na su da li: Du ki} i \or |i ev ski 2.

MERIDIJANA: Jo vi}, Tor bi ca, Sa vi}, [i ket, B. Ga ji}, Du ki}, Dum ni}, \or |i ev ski, Do la vac, To pi}, J. Ga ji}, Fat, Po po vi}, [a hu ri}, Se dlar.

FUTOG GALE: ]o ro vi}, ]ir guz, [pi ri}, Ka ~a ven da, Ra do sav ki}, Ba bi}, To kin, Lan ~u `a nin, Ne deq kov, Ja zi}, Ku ri{.

Foto: J. Barajevac

18

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda21.novembar2012.

dnevnik

17. ME MO RI JAL BO RE KO STI ]A

Gra |a nin sve ta Va si lij Ivan ~uk

TUR NIR KRA QE VA

Ivan ~uk najboqi

U Bukure{tu je zavr{en Turnir kraqeva. Igrala su ~etiri asa dvokru`no, {est kola. Vasilij Ivan~uk i Veselin Topalov su podelili prvo mesto (obojica su jedinu pobedu postigli protiv Nisipeanua), dok su sve ostale partije zavr{ene nere{enim rezultatom.

Zatim su Ivan~uk i Topalov odigrali me~ od dve partije po ubrzanom tempu, a Ivan~uk je postao pobednik po{to je dobio taj mini me~ sa 1,5:0,5.

Kona~no stawe: 1-2. Ivan~uk, Topalov 3,5, 3. Karuana 3, 4. Nisipeanu 2 poena.

REJ TING TUR NIR U ZRE WA NI NU

Po be dio Lev na ji} U Zrewaninu je zavr{en turnir u organizaciji [K Aradac i TKM centra. Pobedio je, kao {to se i o~ekivalo, FM Pavle Levnaji}, a velika borba za drugu vizu za glavni turnir okon~ana je u korist Bo{ka Stanimirovi}a.

Kona~an plasman posle: 1. P. Levnaji} 8, 2-6. B. Stanimirovi}, Besede{, Milovi}, R. Jankov, S. Popov 6, 7. T. Raci} 5,5, 8-15. Babi}, D. Lali}, Zarin, D. Omorjan, Maksimovi}, M. Stanimirovi}, S. Petkovi}, Tomi} 5, 16-18. Subi}, Horvat, Litri~in 4,5, 19-23. S. Levnaji}, Savin, Igri`an, Te{i}, Bir~akovi} 4, 24-26. Bogovi}, B. Robal, M. Milivojievi} 3,5, 27-28.

M. Robal, K. Levnaji} 3, 29. Kqaji} 1,5 poen.

Ba nat ski grad Vr {ac je po mno go ~e mu po znat, ali kod {a hi sta ime ove va ro {i bu di uspo me ne na ve le maj sto ra Bo ru Ko sti }a. Drev na igra u Vr {cu ima bo ga tu tra di ci ju ko ja se na sta vqa i ovog me se ca, od 20. do 30. no vem bra igra se me mo ri jal ni tur nir u znak se }a wa na vr {a~ kog i svet skog ve li ka na Bo ru Ko sti }a (1887-1963). Ko sti} je do sa da je di ni ve le maj stor ko ji je ob i {ao ce lu ze mqi nu ku glu pri re |u ju }i si mul tan ke, eg zi bi ci o ne me ~e ve, hen di kep utak mi ce i dru ge po pu lar ne {a hov ske pri red be.

Igrao je {ah da bi pu to vao, a pu to vao je da bi igrao {ah.

Od Aqa ske pa do Og we ne Ze mqe, od En gle ske do Austra li je, svu da se ob reo Bo ra Ko sti}.

Kosti}u je stvarno mogao da pozavidi svaki svetski putnik. U svim tim zemqama su we go va go sto va wa osta vi la dubok utisak. Bio je ~ovek prefiwenog pona{awa i nespornog {arma. Na crno-beloj sceni bio je omiqena li~nost zbog o{trih gambitnih otvarawa i smelih kombinacija. Wegova pojava je osve`avaju}e delovala u areni i bio je miqenik publike, kao {to su ka sni je to bi li Fi {er, Taq ili Naj dorf. We mu u slavu Vr{ac, evo ve} 17-ti put, o`i vqa va uspo me nu na

Se ~a kne gi wa U Kanti Mansijsku (Rusija) sve vrvi od iznena|ewa na Svetskom {ampionatu za `ene, koje se igra od 11. do 30. novembra po kup sistemu. Najboqe rejtingovane {ahistkiwe su ve} ispale sa {ampionata. Predstava autsajdera po~ela je u drugom kolu ube-

Kvar tet na vr hu

PRO BLEM BR. 416

Be li da je mat u dva po te za E. Hansen The ma Da ni cum 1998.

Re{ewe problema br.415 (J. Hartong, 1948.) sa pozicijom: beli – Kf2, Df1, Tf3, pe{ak f7; crni – Kf8, pe{aci e7, g7; je 1.Da1! Na 1…e5 (e6) sledi 2.Da3 mat. Na 1…g5 (g6) sledi 2.Dh8 mat.

igrati dvokru`no. Posebnost ovog turnira je u~e{}e istak nu tog ve le maj sto ra iz Ukra ji ne Dmi tri ja Sve tu {kina, zatim bugarskog olimpijca Kirila Georgieva, koji }e se po drugi put na}i u vr{a~koj areni, zatim biv{eg ju go slo ven skog {am pi o na i re pre zen ta tiv ca Pre dra ga Nikoli}a, kome je ovo tre}e

@EN SKI SVET SKI [AM PI O NAT

REJ TING TUR NIR NS LI GE

U prostorijama Novosadskog {ah kluba u toku je rejting turnir Novosadske lige koji zajedni~ki organizuju Novosadski {ahovski savez i [K Bubamara.

Posle ~etri odigrana kola u vo|stvu se nalaze ~etvorica igra~a sa 3,5 poena.

Plasman: 1-4. M. Popovi}, M. Ilij}, Jevti}, Domastovi} 3,5, 5-7. [krivanko, Kawuh, Vojvodi} 3, 8-14. S. Popovi}, S. Mu{icki, Vrane{, Aleksi}, M. Dra`i}, Pjetlovi}, @. Mu{icki, Zlatkovi} 2,5, 15-20. Z. Milenkovi}, Stikovi}, Vujevi}, J. Milivojevi}, Vukovi}, Radanovi} 2, 21-28. Ili}, D. Ilij}, \uri}, Borba{, Sukwaja, Rati}, Karli~i} 1,5, 29-34. Marjanovi}, Mutlak, Jakovqevi}, D. Jovanovi}, M. Ilin~i}, Peri{i} 1, 35. Te{anovi} 0 poena.

svog velikog i slavnog sugra|anina.

Ovaj memorijalni turnir se igra, kao {to je to u svetu, u posledwe vreme, uobi~ajeno sa {est u~e sni ka ko ji }e

Mo ni ka So} ko

dqivom pobedom Natalije @ukove koja je izbacila pro{logodi{wu finalistkiwu Hampi Koneru. Iznena|ewa su se nastavila tako {to se aktuelna evropska {ampionka Valentina Guwina oprostila od takmi~ewa. Ona je izgubila me~ od veteranke Alise Gaqamove. I biv{a svetska {ampionka Aleksandra Kostewuk je eliminisana. Kostewuk je pora`ena od aktuelne ruske {ampi-

onke Natalije Pogowine. Vladaju}a svetska {ampionka Jifan Hou je tako|e bila `rtva ovog kola, a iznena|ewe je priredila Monika So}ko. Posle poraza u prvoj partiji, iskusna poqska {ahistkiwa nije oklevala u drugoj partiji da se opredeli crnim figurama za agresivnu igru. Maksimalno je iskoristila gre{ke svoje protivnice i posle 33 poteza rezultat je bio izjedna~en (1:1). U doigravawu Monika je u ubrzanom {ahu sa 2:0 eliminisala svetsku {ampionku.

Tako }e aktuelna svetska {ampionka postati izaziva~ica nove prvakiwe na koje je stekla pravo kao najboqa na Gran-pri turnirima. Ina~e, da je ona ostala svetska prvakiwa izaziva~ica bi bila Hampi Koneru, kao drugoplasirana na Gran-pri turnirima.

U tre}em kolu sastaju se: So}ko – Stefanova, Sebag – Gaqamova, @ao Ksi – M. Muzi~uk, Jaka{vili – Harika, @ukova – Ju Venxun, Huang – Kru{, U{ewina – Pogowina, N. Kosinceva – T. Kosinceva.

u~e{}e, isto koliko i vr{a~kom zetu Nikoli Sedlaku i qubimcu doma}e publike, nasledniku Bore Kosti}a, sugra|aninu Bobanu Bogosavqevi}u. Ipak, posebnu dra` pobu |u je pri su stvo biv{eg omladinskog prvaka sveta Ogwena Cvi ta na iz Ri je ke, kome je ovo ~etvrto u~e{}e! Pobednik je 13-tog me mo ra ja la, 1989. godine.

Ovaj memorijalni tur nir, me |u na rod nog velemajstorskog sastava, pored ostalog, je i potvrda da ovaj stari banatski grad ~uva svoju tradiciju i zbog toga i spa da u za pa `e ni je {a hov ske cen tre sveta. Na ovim turnirima svetskog renomea su igrali vele maj sto ri eks trakla se, kao {to su: Ti gran Pe tro sjan, Efim Geler, Svetozar Gligori}, Evgenij Vasjukov, David Bron{tajn, Qubomir Qubojevi}, Jan Elvest i drugi. Turnir je bio izazov i takvim igra~ima kao {to su nekada{wi prvaci sveta, u~esnici me~eva kandidata za prvaka sveta i vi{estruki {ampioni svojih zemaqa, ukqu~uju}i i na{u.

B. Dan ko vi} ME MO RI JAL NI TUR NIR U SEN TI

Na| He |e {i po Bu hol cu U Senti je odigran Drugi otvo re ni me mo ri jal ni vi kend turnir u spomen na premi nu log ~la na [K Sen te I{tvana Kajarija.

Igra lo se po [vaj car skom si ste mu, 9 ko la, 15 mi nu ta po igra ~u. Po be dio je IM Ba lind Na| He |e {i sa 8 po e na, is pred Ako {a Ple tla, ko ji je imao ne {to sla bi ji Bu holc.

Plasman: 1-2. Na| He|e{i, Pletl 8, 3. N. ^abarkapa 7, 4.

Vrani} 6,5, 5-8. Zakarias, Kumi}, Tan~ik, Davidoci} 6, 916. A. Na|, [. Lorinc, Pacal, Re{ta{, Vujovi}, [inka, Tovilovi}, Pajzer 5,5, 17-21. T. Novak, Savin, Omerovi}, Kasa{, Juhas 5, 22-30.

Ko zo mo ra, Bor {o{, K. Na|, Buj do {o, Jur ~ak, Gru bor, L. Lo rinc, A. Ko va~ 4,5,31-36. Manojlovi}, Po{a, Karali}, Orcik, Fleis, Radi{i} 4, 37-41. Igaz, ^iko{, Barta, \eri, Samec 3,5, 42-44.

Grbin, [ipo{, Paligros 3, 35. Jankov 2,5, 46-49. \uki}, A. Boro{, T. Boro{, Varga 2, Ke~ke{ 1 poen.

Povodom proslave prve godi{wice aktivnosti, @enski {ahovski klub „Dame” iz Novog Sada organizuje, u saradwi sa Novosadskim {ahovskim klubom, de~iji {ahovski turnir pod nazivom „Ro|endanski turnir 2012’’.

Takmi~ewe }e se igrati 24. novembra (subota) u 10 ~asova u prostorijama N[K-a, a pravo u~e{}a imaju svi polaznici de~ijih {ahovskih {kola iz Novog Sada i okoline. Odigra}e se pet kola po [vajcarskom sistemu, uz tempo igre 15 minuta po igra~u, u dve grupe – devoj~ice i de~aci, s tim da }e u svakoj grupi biti posebno obra~unat plasman za 14. razred i 5-8. razred. Svi u~esnici treba da ponesu ispravan {ahovski sat, a organizator obezbe|uje {ah garniture. Obezbe|ene su prigodne nagrade, za pobednike sve ~etiri grupe pehari, a za troje prvoplasiranih medaqe, za prvih pet diplome, a za sve ostale kwige, {ahovski suveniri i drugo. Za sve u~esni-

ke obezbe|ena je zakuska i sokovi i naravno ro|endanska {ahovska torta.

Istim povodom odr`a}e se i pozivni brzopotezni turnir za {ahistkiwe pod nazivom „Ro|endanski blic 2012“. Turnir }e se igrati, tako|e u prostorijama N[K-a, istog dana sa po~etkom u 17 ~asova. Pravo u~e{}a imaju sve pozvane dame-{ahistkiwe sredwo{kolskog i starijeg uzrasta. Organizator obezbe|uje {ah garniture i satove. Nagradni fond iznosi 10.000 dinara i raspore|en je na pet nagrada (3.000; 2.500; 2.000; 1.500- i 1.000 dinara). Pobednica turnira dobija i ro|endansku {ahovsku tortu.

Za oba turnira niz drugih specijalnih nagrada doniraju prijateqi kluba: „Eliksir’’, „Prizma’’, „Univereksport’’, „Prometej’’, „Podravka’’ i drugi.

Predsednik klub Dame Stanislav Kli{ani} – Deka poziva decu i {ahistkiwe na dru`ewe sa osniva~ima kluba.

Pro ce nat za le po ti cu U Vr{cu je u toku 17. memorijal Bore Kosti}a. Zahvaquju}i, pre svega, literaturi, i danas mo`emo u`ivati u partijama velikih majstora kakav je bio i Bora Kosti}. Wegova pobeda nad Bogoqubovom u Geteborgu 1920. godine svakako je ostvarewe koje se pamti. Prenosimo ovu partiju koja je karakteristi~na za Kosti}ev stil igre, uz komentar tako|e po~iv{eg vrhunskog igra~a Braslava Rabara. Komentar je objavqen u “Jugoslovenskom {ahovskom glasniku” 1964. godine. Jednu od najboqih karakteristika Kosti}evog stila dao je jedan wegov savremenik: “Preteranu suptilnost hipermodernih majstora Kosti} je izbegavao, jer im nije mnogo verovao. Pored velike {ahovske fantazije, Kosti} zna da koristi i svoje ogromno iskustvo.

On je izraziti predstavnik ameri~kog empirizma – bistrog i zdravog suda. Sme{a jugoslovenskog samopouzdawa i ameri~kog empirizma, dala je dosta zanimqiv tip {ahovskog majstora, koji se me|u evropskom majstorskom gardom odlikuje neobi~nom osobeno{}u…” Na to je dr Emanuel Lasker dodao: “Da, Kosti} je imao svoj stil, a imati stil mnogo zna~i…”

Bo go qu bov – Ko sti} [panska partija Varijanta izmene (C68) 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.L:c6 d:c6 5.Sc3 f6 6.d4 e:d4 7.D:d4 D:d4 8.S:d4 Ld6 Elasti~niji je nastavak 8…Ld7 9.Le3 0-0-0 10.0-0-0 Se7 11.h3 Sg6 12.Sb3 Lb4 uz 13…The8, itd. Me|utim, ni potez u partiji nije lo{, pogotovo jer se u ono vreme tra`ila {to br`a mobilizacija crnih figura u sredi{tu kao protivte`a majoritetu belih pe{aka. 9.Le3 Se7 10.Sb3 b6 11.0–0–0 c5 12.Sd2 Le6 13.f4 0–0–0 14.Sf3 Sc6 15.h3 Td7 16.g4? Beli, koji je sve vreme igrao suvi{e optimisti~ki, nije opazio {ta mu je crni pripremio potezom 15…Td7, pa sada ovim slabqewem osetno pogor{ava svoj polo`aj. Sa skromnim 16.The1, mogla se jo{ dr`ati kakva-takva ravnote`a.

16…Sd4!

17.Sh4 Uzeti skaka~a 17.S:d4? cd 18.Td4 nije vaqalo zbog 18…Lf4! 19.Td7 Le3+ 20.Td2 Td8 21.Td1 h5 i crni bi stajao nadmo}no. Na 15.Thf1 sledilo bi vrlo jako h5!

17…Te8 18.Sg2 Lc4 19.The1 Sb5! Dosledna izgradwa pritiska na ta~ku e4. Beli vi{e nema velikog izbora.

20.Ld2 S:c3 21.L:c3 Tde7 22.e5 f:e5 23.Se3 Na tu kartu zaigrao je beli, ra~unaju}i na idu}i potez 24.Sf5, budu}i da 23…Le6

o~ito ne ide. Me|utim, Kosti} je ovde pripremio vrlo fini odgovor koji je doveo wegovu vojsku do nadmo}ne zavr{nice. 23…Le2!

Neo~ekivana `rtva lovca koja belom kvari ra~une.

24.T:d6 Najjevtiniji izlaz, dok bi drugi nastavci bili jo{ nepovoqniji za belog. 24…c:d6 25.f:e5 Na 25.Sf5 sledilo bi, naravno, 25…e:f4! 25…Lf3 26.Sf5 d5 27.S:e7+ T:e7 Crni nije stekao nikakvu materijalnu prednost, ali je uspeo da rasplete igru u nadmo}nu zavr{nicu koja mu, uprkos raznobojnim lovcima, pru`a dobre izglede na pobedu. U Kosti}evim partijama ~esto nailazimo na sli~ne takti~ke rasplete u kojima posle prelaznih kombinacionih bura, nastupa polagana realizacija pozicionih prednosti.

28.Ld2 Mo`da je bilo najboqe putem 26.e6 pomiriti se s gubitkom pe{aka, ali aktivnom igrom zadavati vi{e problema crnom u wegovom nastojawu da dovede partiju do pobede.

28…Le4 29.c4 Kd7 30.c:d5 L:d5 31.a3 Tf7 32.h4 Ke6 33.h5 Tf2 34.h6 g:h6 35.L:h6 Tg2 36.g5 Beli je poku{ao da redukcijom pe{aka na kraqevom krilu olak{a svoj polo`aj, ali je zapao u drugu nevoqu: wegov je lovac ostao odse~en od igre na daminom krilu. 36…Lb3 37.Th1 Lc2 38.Lg7 Ld3! Spre~ava upad belog topa preko f i d-linije.

39.Th3 c4 40.b3 b5 41.b:c4 b:c4 42.Lh8 Na 42.Lf6 sledilo bi, naravno, 42…Ta2, ali posle gubitka pe{aka na g5, beli gubi i bez topova na tabli.

42…T:g5 43.Kd2 Kd5 44.Kc3 a5 45.Th2 Tg3 46.Td2 Kc5 47.e6 Lf5+ 48.Kb2 Tb3+ 49.Ka2 L:e6 50.Ld4+ Kc6 51.Ka1 T:a3+ 52.Kb2 Tb3+ 53.Ka1 c3 54.L:c3 T:c3 Beli predaje. Kada je posle ove pobede bilo izvesno da }e se partija proglasiti lepoticom turnira, Bora Kosti} je potap{ao po ramenu svog kolegu i rekao: - Jefime, vi ste uticajni, nastojte kod organizatora da nagrada za tu lepoticu bude {to ve}a…

- A koliki }e biti moj procenat? – uzvrati Jefim.

Pripremio: B. Dan ko vi}

VI KEND TUR NIR U IRI GU

RO \EN DAN SKI TUR NI RI U N[K-u

Or ga ni za to ri @[K „Da me” i N[K

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Tri jumf Jo vi }a i Gr ~i }a U Iri gu, u pro sto ri ja ma Vin ske ku }e – Ko va ~e vi}, odr`ana su dva turnira. Stariji su igrali brzopotezni tur nir a de ca po ubr za nom tempu.

Plasman na cugeru: 1. Stevan Jovi} 15,5, 2. Nenad Dimitrijevi} 14, 3. Ivan Banovi} 13,5, 4. Miodrag Jevti} 13, 5.

Dragan Radi} 9, 6. Predrag Nikoli} 7,5, 7. Dragi{a Jaki} 6, 8-9. Radivoje Prodanovi}, Miodrag Stankovi} 4,5, 10. Goran Gr~i} 2,5. Turnir VI KEND TUR NIR U SOM BO RU

Tak mi ~e we pa ro va U organizaciji Somborskog op{tinskog saveza {ahovskih klubova 1. decembra (subota), sa po~etkom u 10 ~asova, u prostorijama Somborskog {k (^itaoni~ka 9), odigra}e se zanimqiv ekipni vikend turnir, 15 minuta po igra~u, 7 kola po [vajcarskom sistemu. Ekipu ~ine 2 igra~a. Turnir je nagradni a kotizacija za u~e{}e iznosi 1.000 dinara po ekipi. Broj ekipa je ograni~en. Prijave se primaju do 29. novembra na tel: 064 18 999 03 (Dragi{a) ili na e-mail: dragisa.lemes@gmail.com. Ostale informacije na: www.dragisa.in.rs.

dece: 1 Vuka{in Gr~i} 6,5, 2 \or|e Male{evi} 6, 3 Ilija Vukovi} 5, 4 Ivan Groznica 4,5, 5-8. \or |e Dra gi ~e vi}, Aleksandar Zdravkovi}, Tamara Gr~i}, Lazar Srdanovi} 4, 9-10. Teodora Toma{evi}, Nade`da Pavkovi} 3,5, 11-14.

Milo{ Jovanovi}, Du{an Raji}, Luka Suboti}, @arko Obradovi} 3, 15. Hajdo Kota 2,5, 16-17. Mar ko Su bo ti}, 1,5, Milica Srdanovi} 18. Filip Mihajlovi} 1.

kultura

dnevnik

sreda21.novembar2012.

19

ПЕСНИЧКЕ ЗБИРКЕ

ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ ОЛИВЕРЕ ЈАНКОВИЋ О РАНИМ РАДОВИМА ПОЗНАТЕ УМЕТНИЦЕ

Тријумф над пролазношћу

Београдски период Марине Абрамовић

У престижној едицији „Панонска светла“ новосадског „Орфеуса“, отвореној за савремену поезију, недавно су се појавиле изабране и нове песме Гордане Ђилас „Била сам послушно дрво“. Приређивач ове збирке је Михајло Пантић, који је исцрпан предговор , заправо образложење избора из целoкупног стваралаштва ауторке, назвао „Мали тренуци тријумфа над пролазним“.

Гордана Ђилас је, током три деценије колико пише и објављује поезију, остајала некако по страни, иако је како наводи Пантић, „продужила и оснажила једну од магистрала колико традиционалног, толико и модерног српског песништва“. Овај анто-

логијски избор сачињен је од стихова објављених у првој књизи „Пред огледалом“ (1985), а следе наслови „Господине, господине“ (1989), „Царски врт“ (1996), „Звезда југа“ (2002), „Успутна станица“ (2005), „Учитељ сећања“ (2009) и „Сећање које се није догодило“ (2011). Једна од главних карактеристика песничког опуса Гордане Ђилас јесте лиричност. А по својој природи та поезија је махом нематеријална. Кроз свих седам књига песама Гордане Ђилас, уочава се „етерично, лирско саглашавање и сашаптавање поетског субјекта са светом“- наглашава Михајло Пантић. И додаје да би се, ако је потребно, у две речи окарактерисати њен песнички израз, могло рећи да је то „лирско треперење“. То се видело већ у ауторкином песничком дебију, у чувеној едицији Матице српске „Прва књига“. Узгред, већина аутора која је добила прилику да започне књижевни живот у овој библиотеци, потврдила је касније сопствене књижевне квалитете. Гордана Ђилас (1958) објавила је седам песничких књига и неколико наслова из културне историје Новог Сада, у коме живи. Приредила је и објавила преко шездесет селективних библиографија савремених српских писаца. Р. Лотина

Књига Оливере Јанковић „Марина Абрамовић: рани радови – београдски период“, коју je издалa новосадска галерија „Бел арт“ са МСУВ, као прву монографску публикација о делу велике светске уметнице објављену у Србији, биће представљена сутра у 18 часова у Музеју савремене уметности Војводине. Књига се бави „уводним” стваралаштвом Марине Абрамовић (Београд 1946) који се односи на њен београдски период од 1971. до 1975. када се уметница сели у Амстердам. По завршетку студија Марина Абрамовић се бавила цртежом, сликањем и писањем. У међувремену је похађала Мајсторску радионицу Крсте Хегедушића у Загребу и кратко време предавала на Академији уметности у Новом Саду. Прве перформансе извела је током 1972, а радови настали до 1975. у Београду и на фестивалима уметности у иностранству, представљају њен београдски период. По речима Весне Латиновић, уреднице издања, током овог периода она делује при Галерији Студентског културног центра (СКЦ) у Београду, који управо тада постаје култно место авангардистичких збивања. Заједно са групом београдских уметника (Раша Тодосијевић, Неша Париповић, Зоран Поповић, Слободан Ера Миливојевић, Гергељ Урком) млада Марина Абрамовић гради дух и атмосферу „нове уметничке праксе” и концептуалне уметности. У актуелном тренутку наша историја уметности, уз обезбеђену временску дистанцу, евидентира ову појаву као изузетно

ЈЕДАН ОД НАЈСЛАВНИЈИХ ВИОЛИНИСТА ДАНАШЊИЦЕ НА БЕОГРАДСКОМ КОЛАРЦУ

Чудесни Венгеров Одушевљавајући на сваком гостовању у Београду публику свих генерација (потписницу ових редова, чак четврти пут), један од најблиставијих виолиниста данашњице, Максим Венгеров је и на недавном концерту у Коларчевој задужбини максимално испунио дворану, интензитетом аплауза и акламацијама посетилаца (који су га окруживали и на подијуму), надмашивши све досадашње наступе. Већ интерпретацијом прве композиције , контрапунктски мајсторски писане Чаконе из Бахове виолинске Партите у де-молу, остварен је први магични тренутак вечери. Венгерово тумачење подсетило нас је на „маестрално, истовремено и енергично, префињено и суптилно извођење“ јапанске виолинисткиње Нацуми Тамаи (Дани музике, Херцег Нови, 2011), које је овом енормно тешком комаду дало обележја „заносне, готово лирски импровизоване“, беспрекорно чисте, али и апсолутно мирне, продуховљене тонске слике, какву до сада нисмо „видели“ на концертној сцени. Највиши ниво музицирања и приврженост „гвозденом“ репертоару, за нас и први и најхуманији (а тек 38-годишњи) виолиниста света, приказао је одабиром по једне опсежне сонате (Бетовена и Шуберта) у којима му се као сјајни сарадник придружио руски пијаниста Рустем Сајткулов. Од првих тонова Сонате у А-дуру, опус 47, најславније, најизражајније и најдраматичније од свих десет Бетовенових соната за клавир и виолину, познате као „Кројцерова“, у којој се два равноправна инструмента „хватају у коштац“, изванредни клавирски партнер дао је извођењу посебну димензију, дубину и значење. Потпуно изједначен с виолинистом и у развијању страствене експресивности, снажном супростављању контрастних мисли и порасту драмских сукоба, овај млади уметник респектабилне биографије, представио се као право откриће концерта.

Идеално одговарајућу способностима обојице интерпретатора, поред Виолинског концерта такође ненадмашну у испољавању техничких достигнућа, ову легендарну, високо виртуозну „концертантну“ Сонату за клавир и виолину, Сајткулов и Венгеров

донели су у пуној концентрацији, с примереним укусом ( и поред бравурозног стила, без празних ефеката), сагласни и „дикцијски“ јасни и „разговетни“ у сваком тону и боји. У том смислу, не само у фуриозном Престу првог става (с „ишчекујућим“ лаганим клавирским уводом) и готово агресивном финалу (који је упорно стремио карактеру тарантеле, али и „менделсоновски“ фантазмагоричном „Сну летње ноћи“), па чак и у средњем ставу у облику варијација ( с чаробним колористичким изменама синкопиране теме), невероватан утисак остављали су, поред бриљантног техничког учинка, ипак природност и једноставност, али и дубока духовност и интелектуалност предавања. Шубертова Соната опус 162, Де 574, такође врло обимна и у А-дуру, којом је започет други део реситала, довела нас је у нове звучне сфере, чинећи одгова-

рајући романтичарски прелаз ка минијатурама Петра Чајковског и извођачки сличним „бисевима“. Волумен и покретљивост пуног звука, звонког и перластог у кристално испулсираној клавирској деоници, стилска трансформација, кантабилност споријих одсека

(трио другог става, чаролики Андантино, налик „песми без речи“), бетовенска акцентуација у финалном Алегру, красили су понуђено тумачење коме су надахнута изражајност и оригиналност дали још једну нарочиту вредност. Јединствена лепота и богатство руске националне музике обележене утицајем плесних образаца, посебно валцера (Валсскерцо), али и израженом лиричношћу и елегичношћу (Меланхолична серенада), и још један Скерцо Чајковског, такође у „романтичном тону“, крунисали су овај очаравајући концерт. На изливе одушевљења препуног аудиторијума, Венгеров и Сајткулов одговорили су са три додатка (две Брамсове Мађарске игре и Маснеова „Медитација“), доказујући да се и ови, за неке „чистунце“ лакши комади, могу свирати озбиљно и без „параде“, а опет „с мером“ и савршено блиставо. Марија Адамов

значајну у процесу развоја целокупне српске модернистичке уметности. Јер, управо је група уметника окупљених око Галерије СКЦ-а, коју је „предводила” Марина Абрамовић, унела бројне новине у тадашњи уметнички контекст – бављење новим медијима, схватање „идеје као форме”, перформативна реализација уметничког дела, измењен однос уметника према уметничким институцијама. Сама уметница свој београдски „прелудијски период” сматра изузетно значајним. У интервјуу за „Време“ 1996. Марина Абрамовић свој рада у Југославији назива „каменом темељцем“. „Био је врло важан тај мој почетак и, наравно, са групом људи с којима сам радила, то је било есенцијално. У то време наш рад је толико био против свих нормалних норми у Београду. Цео тај рад био је врло значајан за мој развој касније и у сваком свом каталогу ја увек помињем тај почетак као врло важан моменат у свом животу”.

- Данас, када Марина Абрамовић припада врху светски афирмисаних уметника, теоријска анализа њеног раног београдског периода представља истински допринос теорији и историји српске уметности - указује Весна Латиновић. - Оливера Јанковић с наглашеним осећањем интерпретативне одговорности тумачи дело велике уметнице. Успева да темељно размотри све аспекте радова Марине Абрамовић, да аналитички перципира и критички интерпретира њену уметност, да је контекстуализује, те да је на дискретан, али уверљив начин мериторно оцени.

После уводне речи Весне Латиновић, уреднице издања и Владимира Митровића, в.д. директора МСУВ, на промоцији ће учествова-

ти ауторка мр Оливера Јанковић и рецензенти др Јеша Денегри и Славко Тимотијевић. К. Р.

СУТРА НА КОНЦЕРТУ КВАРТЕТА „БЕСТЕР” У СИНАГОГИ

Од класике до џеза и авангарде Пољски квартет „Бестер“, ново издање легендарног „Краков клезмер бенда“, наступиће сутра у 20 часова у Синагоги и представити свој нови албум „Метаморфозе“. Овај ансамбл наступа у најпрестижнијим дворанама широм света, изводећи музику огромног стилског распона: од класике, преко џеза до авангардне музике. Чланови квартета су: Јарослав Бестер, хармоника, Јарослав Тирала, виолина Олег Дииак, хармоника, кларинет, удараљке, и Миколај Поспјешалски, контрабас. Квартет Бестер је настао из „Краков клезмер бенда“ који је основан 1997. на иницијативу Јарослава Бестера, тада младог музичара, композитора и хармоникаша.

- Музика најразличитијих стилова коју овај ансамбл негује, укључује и најбоља достигнућа савремене ка-

мерне музике у којима импровизација представља темељ за изградњу јединствених инструменталних облика.Уметнички смео и оригиналан репертоар квартета заснован је на ауторским композицијама чланова, а писаним у духу клезмер музике или на аранжманима креираним за овај инструментални састав – напомињу у Музичкој омладини Новог Сада. Карте стају 500 динара и продају се у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2, тел. 021/452344), од 8 до 14 часова, као и два сата пред почетак концерта у холу Синагоге. Могућа је и резервација и продаја улазница преко веб сајта www.muzickaomladina.org Реализацију концерта омогућила је Амбасада Н. П-ј. Пољске у Београду.

ПРЕМИЈЕРА У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ

КЊИГА РАНКА МУНИТИЋА КАО ЕСЕНЦИЈА СХВАТАЊА ФИЛМА

Најмлађи у „Успаваној лепотици”

Питање филмске критике

Представа „Успавана лепотица„ премијерно ће бити изведена 25. новембра на Ђачкој сцени “Шарене искрице” Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз. Ово је представа најмлађе групе Ђачке сцене и у њој игра укупно 20 основаца (од 5. до 8. разреда). Две су премијере, у 16 и у 19 сати, јер су и улоге распоредељене тако да скоро сви учесници у представи имају две улоге. Редитељка, кореографкиња и композиторка „Успаване лепотице“ Лаура Тот о својој представи каже: „Трудила сам се да саставим представу која забавља и лако се прихвата, а рачунала сам на то да ће публика углавном бити деца. Акценат сам ставила на очаравајуће призоре и на игру и забаву. Главни циљ ми је био да гледаоце понесем са собом у живот без брига, у живот бајке, што, ако погледамо жанр ове представе, не би требало да буде тешко да се постигне. Наравно, ни љубав није изостала пошто је она сама и главна тема, мотив ове приче. Мало сам променила ову љубав, показала сам и другу, реалнију слику љубави...“ Ауторка Ализ Мошоњи је написала ову драму тако да је вештици дала главну улогу у причи. Да би представа била маштовитија, редитељка је убацила и плес и певање. Оригинална драма садржи и текстове песама за које је Лауара Тот Н. П-ј. компоновала музику.

У Филмском центру Србије у прилично филмичној атмосфери, уз много подсећања, упадица и шаљивих анегдота, представљена је књига „Питања филмске критике„ можда најчувенијег београдског филмског критичара и теоретичара Ранка Мунитића. У књижици од 150-ак страница Мунитић је, према речима учесника промоције - Душана Макавејева, Бранка Вучићевића, Лазара Стојановића, Мирољуба Стојановића и супруге Зорице Јевремовић Мунитић - учинио немогуће, спојивши потпуно различите ауторе и текстове у целину која делује као да ју је једна особа написала. Зорица Јевремовић Мунитић рекла је да је „Питање филмске критике„ заправо унутрашња биографија Ранка Мунитића која се завршава његовим омиљеним текстом „Уметност треба цимнути„ (Макавејев). Она је објаснила да је књига заправо продужетак тротомног дела Београдски филмски критичарски круг и збир такозване „београдске мисли„ коју је Мунитић звао „београдизација”. Он је волео замах, емоцију, луцидност београдске мисли, а ово је београдска књига о београдским критичарима, рекла је је Јевремовић Мунитић. Према речима уредника издавачке делатности ФЦС Мирољуба Стојановића, „Питање филмске критике„ је значајна књига која на једном месту обухвата мисли о филму и есенцију схватања филма у историји српске критике.

Ово није само глорификација прошлих великана већ прекретница, књига о ономе шта се десава данас у свету филма, узимајући у обзир нестанак биоскопа, специјалне ефекте, рекао је Стојановић. Критичар и теоретичар филма Бранко Вучићевић присетио се да се са Мунитићем увек ословљавао презименом али да га је сматрао великим пријатељем са којим, иако не верује у паранормалне активности и није у истом агрегатном стању, и данас разговара. Ова књига је такође нека форма тих разговора али и тријумф пријатељства свих људи укључених у њу. У „Питању филмске критике„ читаоци могу да осете линију слободарске традиције у филмској критици, што данас није у моди али је неопходно, рекао је Вучићевић. Редитељ Душан Макавејев, који је и рецензент књиге, сматра да је оно што Мунитићеву књигу чини „једним уживањем„ јесте што су сви аутори у њој слични и потпуно различити. То је једно изванредно друштво занимљивих људи који су сви оригинални али имају заједничку особину да су слободни, рекао је Макавејев који је оценио и да је Мунитић ову књигу урадио „као филмска животиња а не као интелектуалац„ јер цела књига делује као да ју је написао један човек а не различити аутори. Филм је био велика територија слободе што је Ранко и показао, рекао је Макавејев. (Танјуг)

20

svet

sreda21.novembar2012.

dnevnik

ZBOG ZLOUPOTREBE POLO@AJA, RATNOG PROFITERSTVA I PRIMAWA MITA

UKRATKO

Sa na de ru de set go di na za tvo ra

Odba~ena tu `ba ISLA MA BAD: Pakistanski vrhovni sud odbacio je sve optu`be protiv hri{}anske devoj~ice koja je u avgustu bila optu`ena za paqewe stranica Kurana, saop{tili su advokati. Sud je poni{tio slu~aj i proglasio Rim{u nevinom”, rekao je wen advokat Akmal Bhati u izjavi za agenciju AFP. Pripadnica hri{}anske mawine Pakistana, Rim{a Masih (14), u nekim ranijim novinarskim izve{tajima nazvana „Rifta” ili „Riftah” iz naseqa Mehrabadi u Islamabadu, uhapsila je pakistanska policija u avgusta i pre}eno joj je smrtnom kaznom zbog bogohuqewa po{to je, navodno, „skrnavila i spalila stranice Kurana”. Devo~icu sa Daunovim sindromom je 2. septembra prijavio lokalni imam, Hafiz Muhamed Kalid, koji je kasnije uhap{en pod sumwom da je on podmetnuo te stranice Kurana u wenu torbu. Nedugo zatim Rim{a je pu{tena na slobodu uz kauciju od milion pakistanskih rupija, po{to je tri nedeqe provela u zatvoru za odrasle.

ZA GREB: Biv{i hrvatski premijer Ivo Sanader osu|en je na jedinstvenu kaznu zatvora od deset godina za ratno profiterstvo i primawe mita.

„Progla{eni ste krivim za oba krivi~na dela koja vam ste stavqaju na teret”, rekao je ~itaju}i presudu predsedavaju}i Sudskog ve}a Ivan Turudi}.

U procesu u @upanijskom sudu u Zagrebu Sanader je osu|en na tri i po godine zatvora za slu~aj „Hipo banka” i sedam godina za slu~aj „MOLIna”, a dr`avi treba da vrati pet miliona evra.

Tu`ila{tvo je u zavr{noj re~i pro{le sedmice tra`ilo maksimalnu kaznu od 15 godina zatvora, dok je odbrana tra`ila osloba|awe.

Dr`avno tu`ila{tvo Hrvatske teretilo je Sanadera za ratno profi-

terstvo, odnosno uzimawe oko 480.000 evra provizije za kredit koji je Hrvatska dobila od „Hipo banke” dok je bio zamenik ministra spoqnih poslova, sredinom devedesetih godina pro{log veka.

U objediwenom postupku sudilo mu se i za navodno uzimawe 10 miliona evra mita od direktora MOL-a za prepu{tawe upravqa~kih prava u „Ini”, iz koje je pritom trebalo da bude izdvojeno nerentabilino plinsko poslovawe.

Nekada najmo}niji politi~ar u Hrvatskoj je i jedina osoba kojoj se sudi za ratno profiterstvo. Biv{i premijer se u jo{ nekoliko slu~ajeva tereti za korupciju, a u toku je proces i u slu~aju „Fimi-medija”, u kojem

mu se sudi za izvla~ewe novca i puwewe crnog fonda Hrvatske demokratske zajednice novcem dr`avnih institucija i preduze}a. S obzirom na to da mu je izre~ena kazna ve}a od pet godina, Sanader }e odmah biti preba~en u pritvor, u zatvor Remetinac.

Prema nepravosna`noj presudi, nekada najmo}niji ~ovek u dr`avi du`an je da vrati nezakonito pribavqenih 41,1 milion kuna. Za izricawe prve presude Ivu Sanaderu vlada veliki interes doma}e i strane javnosti.

Kako javqa HRT, u Zagrebu je vi{e od 200 novinara, fotoreportera i snimateqa, od Bi-BiSija, Rojtersa, kineske dr`avne novinske agencije, francuskog AFP-a, ameri~kog AP-a, austrijskih i nema~kih medija.

IZRAELSKI AMBASADOR U BEOGRADU JOSEF LEVI

Iz rael za odr `i vi pre kid va tre sa Ha ma som

Protiv smrtne kazne

WUJORK: Rekordnih 110 zemaqa podr`alo je ju~e rezoluciju o ukidawu smrtne kazne o kojoj se svake dve godine glasa u Generalnoj skup{tini UN. SAD, Japan, Kina, Iran, Indija, Severna Koreja i Sirija bile su me|u 39 zemaqa koje su glasale protiv neobavezuju}e rezolucije, dok je 36 zemaqa bilo uzdr`ano.

Prilikom prethodnog glasawa 2010. godine rezoluciju je podr`alo 107 zemaqa, navodi AFP.

BE O GRAD: Ambasador Izraela u Srbiji Josef Levi najavio je u Beogradu da }e u narednim satima biti doneta odluka o mogu}oj izraelskoj kopnenoj ofanzivi na Gazu u slu~aju neuspeha u postizawu pregovora o trajnom i realisti~nom prekidu vatre sa organizacijom Hamas.

Levi je naglasio da je Izrael iskqu~ivo zainteresovan za odr`ivi prekid vatre sa Hamasom, a ne za neke la`ne mirovne sporazume kakve je u pro{losti zakqu~ivao sa tom organizacijom.

On je novinarima rekao da ciq Izraela nije da u|e u Gazu ve} }e to, kako je dodao, u~initi jedino u slu~aju da bude primoran da na taj na~in onesposobi „teroristi~ku organizaciju Hamas, koja se mo`e smatrati pandanom Al Kaidi”, da daqe ubija nedu`ne gra|ana Izraela.

Levi je podsetio da se Izrael povukao iz Gaze 2005. godine ukqu~uju}i svoju vojsku, civile, ~ak i grobove i dodao da Izrael nema name-

Po ro di ca pqa~ ka la ban ke OSTIN: Policija u Teksasu uhapsila je porodicu osumwi~enu za nekoliko oru`anih pqa~ki banaka u dve ameri~ke dr`ave.

Ronald Ket (50), wegov 20-godi{wi sin Hejden i 18-godi{wa }erka Ebi uhap{eni su nakon {to su ih inspektori povezali sa dve pqa~ke u Teksasu. Veruje se da su odgovorni za jo{ najmawe pet pqa~ki u Oregonu.

Mu{ki deo familije Ket je preru{en u molere upadao u banke, dok ih je Ebi ~ekala u kolima za beg. Hejden Ket je obi~no nosio la`ne brkove, a otac Ronald nao~are za sunce i za{titnu masku.

Prijateqi porodice Ket ka`u da je Ronald, koji koristi svoje sredwe ime Skot, bio samohrani, veoma posve}eni i bri`ni otac, a Hejden i Ebi su bili odlika{i u svojoj sredwoj {koli i istaknuti ~lanovi pliva~kog tima.

Ronald i Hejden Ket su u zatvoru i odre|ena im je kaucija od po 140.000 dolara, dok je kaucija za 18godi{wu Ebi postavqena na 100.000 dolara.

ru da se vra}a tamo, ve} samo `eli da „spre~i teroriste” da daqe napadaju Izrael raketama, bombama i da zbog wih stotine hiqade gra|ana Izraela moraju da budu u skloni{tima. „Teroristi iz Gaze `ele da

vi dodaju}i, da su Palestinci na Zapadnoj obali u~inili kompromis i prihvatili dr`avu Izrael.

Levi je dodao da je svestan rizika koje nosi mogu}a kopnena operacija izraelske vojske navode}i da

Josef Levi

naru{e suverenitet Izraela, {to nije slu~aj sa Zapadnom obalom, gde je Izrael sklopio mirovni sporazum sa Palestincima”, rekao je Le-

Hamas: Pripremimo se za kopneni rat GA ZA: Lider militantnog krila Hamasa pozvao je „sve ratnike da se pripreme za kopneni rat sa Izraelom”, dok se ~eka ishod pregovora o obustavi vatre. Poruka Mohameda Deifa emitovana je tonski na televiziji Al Aksa koju kontroli{e Hamas u Gazi i u woj se ne spomiwe primirje, isti~e Bi-Bi-Si. „Ratnici, pripremite se na kopnenu ofanzivu. Neprijateq }e platiti visoku cenu ako pomisli da u|e u Gazu. Ovo je samo po~etak”, naveo je Deif.

U isto vreme, italijanska „Republika” objavila je intervju sa Abuom Muhamedom, vo|om jedne od militantnih grupom, koji je rekao da su po „prvi put sve palestinske formacije jedinstvene”. „Po prvi put postoji grupa koja koordinira sve formacije, od Hamasa pa nani`e.

Ako se prihvati primirje, prihvati}e ga sve grupe”, rekao je on.

bi u tom slu~aju nastupio veoma mra~an period na Bliskom istoku. „Ulazak u Gazu je rizi~an potez.

Svesni smo komplikacija. Bilo bi `rtava. Gaza je jedna od najgu{}e naseqenih teritorija na svetu sa 1,5 miliona qudi koji `ive na 3.500 kvadratnih kilometara”, rekao je ambasador Izraela i dodao da }e Izrael biti posledwi koji }e se pla{iti da u|e u Gazu.

Izraelski diplomata, koji je istakao da je Tel Aviv vrlo zadovoqan naporima novog egipatskog predesdnika Mohameda Morsija u pregovara~kom procesu, izrazio je o~ekivawe da Egipat ne}e u}i u konflikt sa Izraelom, s kojim je pre vi{e decenija sklopio mirovni sporazum, isti~u}i da je Kairo svestan da bi takav postupak stvorio paklenu atmosferu na Bliskom

^omski okrivquje SAD AN KA RA: Ugledni ameri~ki filozof Noam ^omski izjavio je u intrervjuu Agenciji Anadolija da se iza izraelskih napada na Gazu krije SAD i ocenio da se radi o zlo~inu protiv ~ove~nosti. Tako|e, istakao je ^omski, nasiqe koje sprovodi izraelska vlada „nikako se ne mo`e shvatiti kao opravdan postupak”. ^omski je rekao da Sjediwene Ameri~ke Dr`ave decenijama otvoreno podr`avaju Izrael, te da „zatvaraju o~i pred napadima snaga te dr`ave na Gazu”. „Amerika ne samo da podr`ava, nego i direktno u~estvuje u izraelskim napadima na Gazu.

Ti napadi se izvode oru`jem iz SAD i uveliko zavise od ekonomske, vojne i diplomatske podr{ke SAD”, kazao je ovaj eminentni ameri~ki intelektualac. ^omski je istakao i da „Izrael ne bi mogao ni{ta u~initi na Bliskom Istoku sve dok ne dobije odobrewe politi~kog establi{menta SAD”. istoku, koja bi ozna~ila po~etak jednog novog mra~nog perioda.

Levi je ocenio da }e postizawe odr`ivog prekida vatre sa Hamasom biti te{ko izvodqivo, s obzirom da oni ne `ele da vode realne pregovore i da „ne prihvataju podelu na palestinsku i izraelsku dr`avu, ve} je wihov jedini ciq uni{tewe izraelske dr`ave”.

Ki ne ski bro do vi u spor nim vo da ma TO KIO: ^etiri kineska vladina broda uplovila su u vode oko spornih ostrva u Isto~nom kineskom moru, saop{tila je japanska obalska stra`a. Brodovi kineske slu`be pomorskog nadgledawa u{li su u zonu od 12 nauti~kih miqa kod ostrva Minamiko|ima, jednog od ostrva arhipelaga koji u Japanu zovu Senkaku a u Kini Diaoju, ju~e pre 11 sati po lokalnom vremenu. Obalska stra`a navodi da su kineski brodovi prime}ivani u i oko teritorijalnih voda svakog dana u posledwih mesec dana, preneo je AFP. Suverenitet nad ovim ostrvima je povod ve} vi{edecenijskog spora, ali je posebno intenziviran nakon {to je vlada u Tokiju pro{log meseca kupila tri sporna ostrva od privatnog japanskog vlasnika. To je izazvalo `estoke proteste u Kini i poziva na bojkot japanske robe.

Pomorske aktivnosti u blizini nenaseqenih ostrva usledile su nakon {to su zvani~nici Japana i Kine pro{log meseca razgovarali o na~inima re{avawa spora koji je doveo do zahla|ewa odnosa izme|u dva suseda.

Obe strane su rekle da }e nastaviti s diplomatskim susretima radi re{avawa spornog pitawa koje je dovelo do velikog zahla|ewa odnosa i {tete po trgovinu i privrednu saradwu dve najve}e ekonomije Azije.

Me|unarodni predstavnici i SAD su zatra`ili od obeju zemaqa uzdr`avawe u sporu i wegovo mirno re{avawe, jer odnosi izme|u Japana i Kine imaju veliki uticaj ne samo na mir i stabilnost u Isto~noj Aziji, nego i na celokupnu svetsku privredu.

Opet {trajk LON DON: Nekoliko stotina zaposlenih u Amnesti interne{enelu najavili su {trajk, drugi u dva meseca. Time se dovodi u pitawe sposobnost te organizacije da ostane jedna od vode}ih u svetu za odbranu qudskih prava.

Obustave rada predstavqaju kulminaciju wihovih pritu`bi koje su se godinama gomilale, a posledwih nedeqa su se posebno zao{trile zbog priprema reorganizacije me|unarodnih operacija Amnestija.

Ta promena predvi|a da se oko 500 radnih mesta preseli iz Londona u 10 regionalnih centara {irom sveta, kao deo nastojawa da se bude bli`e mestima gde se kr{e qudska prava.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ROBERT FICO Slova~ki premijer Robert Fico rekao je da traga za vlasnikom nov~anika punog novca i kreditnih kartica koji je na{ao tokom jutarweg xogirawa u Bratislavi. „Vlasnik mo`e da do|e po nov~anik u vladinu kancelariju”, rekao je premijer na konferenciji za {tampu. Usledili su potom i komentari :”Pun nov~anik. To se retko mo`e na}i u Slova~koj” glasila je jedna dosetka.

BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun izrazio je u Kairu strahovawe da daqa „militarizacija” sukoba u Siriji ne dovede do stvarawa „regionalnog rati{ta”. „Duboko smo zabrinuti daqom militarizacijom sukoba, gnusnim kr{ewima qudskih prava i rizikom da Sirija postane regionalno bojno poqe s nasiqem koje se intenzivira”, rekao je Ban Kimun na konferenciji za novinare.

PRINC VILIJAM Britanski princ Vilijam progla{en je za najpopularnijeg ~lana kraqevske porodice nakon {to je osvojio 62 odsto glasova, dok je wegova baka kraqica Elizabeta druga osvojila 48 odsto glasova u anketi koju je sproveo londonski Kraqevski kolex. Vilijam je, koji je drugi u redu za presto, ‘’pobedio’’ pored kraqice i svoju suprugu vojvotkiwu od Kembrixa i svog brata, princa Harija.

Na u~ nik pla ni rao na pad na par la ment VAR [A VA: U Krakovu je uhap{en Poqak koji je spremao teroristi~ki napad na dowi dom poqskog parlamenta ili na predsednika Browislava Komorovsko. U toj nameri, uzor mu je bio Norve`anin Anders Brejvik i dvojica Amerikanaca koji su 1995. godine iskoristili automobil sa eksplozivom da sru{e zgradu federalnih vlasti u Oklahoma Sitiju, u SAD, kada je poginulo 168 qudi, a 700 povre|eno. „Uhap{en je uz optu`bu da je planirao teroristi~ki napad eksplozivom na ustavne organe Poqske”, saop{tio je ju~e portparol tu`ila{tva u Krakovu Pjotr Kosmati.

Istraga Agencije za unutra{wu bezbednost po~ela je jo{ 5. novembra, a pre nekoliko dana obave{ten je i premijer Donald Tusk. Prema {turim informacijama do kojih su nezvani~no do{li mediji pre dana{we konferencije za novinare, re~ je o tipi~nom teroristi usamqeniku koji mrzi dr`avu.

Uhap{en nau~nik je osumwi~en za radikalni nacionalizam, po{to je planirao da ak-

Krakov

tivira automobil sa ~etiri tone eksploziva ispred zgrade poqskog parlamenta, kada bi predsednik dr`ave i premijer bili u zgradi, javila je poqska televizija. „Slu~aj izgleda veoma ozbiqno”, izjavio je portparol poq-

ske vlade Pavel Gras. Poqski tu`ilac Mariju{ Krason je precizirao da je osumwi~eni uhap{en 9. novembra u Krakovu i da se radi o 45-godi{wem poqskom nau~nom istra`iva~u koji je imao pristup hemijskoj laboratoriji i koji je ilegalno posedovao eksplozivne materije, municiju i oru`ja, navodi agencija AP. Uhap{eni mu{karac je delimi~no priznao krivicu i ukoliko bude dokazna wegova krivica, sledi mu vi{egodi{wa zatvorska kazna, kao i dvojici sau~esnika koji su uhap{eni zbog ilegalnog posedovawa oru`ja.

Mada osumwi~eni nije identifikovan na ju~era{woj konferenciji za novinare u Var{avi, tu`ila{tvo je navelo da je uhap{eni Poqak bio „motivisani nacionalisti~kim, ksenofobi~nim i antisemitskim idejama, mada nije formalno pripadao nijednoj politi~koj partiji”.

dnevnik

OGLASi

sreda21.novembar2012.

21

22

sreda21.novembar2012.

OGLASi

dnevnik

dnevnik

OGLASi

sreda21.novembar2012.

23

24

sreda21.novembar2012.

OGLASil ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav

PRO DA JEM dr va: hrast, ba grem i ja sen, 3500 din metar. Prevoz gratis. Tele fo ni: 061/617-22-19, 063/77-19-142.

64621 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za ot pad. Te le fo ni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/8485-495.

64627

Bubici Mari

od wenih praunuka: Sare, Uro{a, Luke i Lene.

64664

Posledwi pozdrav nikad pre`aqenoj koleginici

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni

Mikiki

Pavle Dudok

od wenih kolega po{tara iz: Rakovca, Beo~ina, ^erevi}a, Bano{tora, Suseka i Luga.

1928 - 2012.

Sahrana je danas, 21. 11. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 21. 11. 2012. godine u 14 ~asova, u ^erevi}u.

Supruga Ana, }erka Elena i unuk Slobodan sa porodicom.

64666

64656

Posledwi pozdrav na{oj koleginici

Mirjani Lukovi} 2. 5. 1958 - 19. 11. 2012. od zaposlenih PTT radnika RJ Po{tanskog saobra}aja „Novi Sad”.

445-P1

3 Posledwi pozdrav na{em bratu, ujaku i dedi

FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411.

63799

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

64502

PRODAJEM koke nosiqe stare 11 meseci, te{ke 2kg.

Telefoni: 069/511-93-22, 063/511-932, Me|unarodni put 310b, ^enej.

64578 FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe‚ prasi}e, polovan kavez za koke nosiqe, dostava na adresu.

Povoqno.

Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

64663

Schaler Ernestu nastavniku u penziji koji je preminuo 14. 11. 2012. godine u Be~u.

Sahrana je u ~etvrtak, 22. novembra 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice: Varga, Grujin, Erbez, Peri} i ^u~kovi}.

64655

Tu`nim srcem obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je na{a majka, svekrva, baka i prabaka

Mara Medvidovi} umrla u 82. godini.

Sahrana }e se obaviti 22. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

O`alo{}ena porodica [}epanovi}.

64662

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Preminuo je na{ dragi tata, tast i deda

Du{an Terzi}

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Du{anu Terzi}u

sreda21.novembar2012.

Pro{lo je ~etrdeset dana.

Aco

Milkica Luki~i} 1953 - 2012.

ro|. 1936.

Uvek si nas ~uvao, hvala ti.

od: prijateqa Bore, prije Perse, Mi}e, Goce i Milice Kremenovi}.

Zauvek tvoji: \u|a, Rade, Daca i Sale.

64636

Sa tugom i bolom opra{tamo se od oca, dede i svekra

Du{ana Terzi}a

Nedostaje{ nam, volimo te.

Qiqani Mijatovi} 1955 - 2012. od zaove Olgice Begovi} sa porodicom.

Neka te an|eli ~uvaju.

Milena.

Neda, Nikola, Boba, Braca i baka Katica.

64639

64651

^ETRDESETODNEVNI POMEN

1936 - 2012.

Sin \or|e, snaja Slavica, unuka Jovana i unuk Nemawa.

pamtim sve dane provedene sa tobom.

Se}awe na tebe nikada ne}e izbledeti.

64634

Posledwi pozdrav

25

Tata,

Milkici Luki~i}

Aleksandar Pavlovi}

ro|. Hajdukovi} 1953 - 2012.

Hvala ti za sve u `ivotu, puno }e{ mi nedostajati.

Sa puno qubavi ~uvamo uspomenu na tebe.

Nemawa.

Tvoji: Gordana, Mi{a, Ivan i Sowa.

64650

64633

64638

64643

TU@NO SE]AWE

SE]AWE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav voqenom ocu, sinu i bratu

na supruga i oca

Aleksandru Pavlovi}u

Dragoslava Andri}a Batu

Prof. dr \or|e Ba{i} 19. 11. 2007 - 19. 11. 2012.

Sedmogodi{wi pomen.

Milica Mitrovi} 1934 - 2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana odr`ati 21. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Supruga Zora i sinovi Boban i Dika.

64631

Dana, 20. 11. 2012. godine preminuo je na{ otac, deda, svekar i tast

O`alo{}ena porodica Pavlovi}.

Sa po{tovawem spomiwemo i sa qubavqu ~uvamo u srcu.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav.

64637

Sahrana je danas, 21. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na Mesnom grobqu u Novim Ledincima.

SEDMODNEVNI POMEN

TU@NO SE]AWE

dragom ~lanu

Du{an Terzi}

Tu`ne: }erka Tijana i supruga Marija Ba{i}.

O`alo{}ena porodica.

64649

64657

\or|e Po`arev iz Mo{orina

Pro{lo je godinu dana od kako nisi sa nama.

1936 - 2012.

Milkanu Jovanovi}u

Sahrana je danas, 21. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: sin \or|e, }erka \ur|inka, zet Rade, snaja Slavica, unuci Jovana, Danijela, Aleksandar i Nemawa.

od ~lanova Demokratske stranke \ur|evo.

64632

445-P

Oti{ao si iznenada i prerano, ali si uvek u na{im srcima i mislima. Tuga je zauvek.

Vole te najmiliji.

I posle {est meseci za tobom ostaje tuga i bol.

Po~ivaj u miru, an|ele na{.

64590

SE]AWE

23. 11. 1984 - 23. 11. 2012.

Kre{imir Koska 21. 11. 2011 - 21. 11. 2012.

Ne pro|e ni dan da ne mislimo na tebe, nedostaje{ nam.

Qiqana Mijatovi} 1955 - 2012.

Mom~ilo Bro}eta

Uz neizreciv bol i tugu oplakujemo tvoj prerani odlazak. Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Sahrana je 22. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Ve~no tvoji: suprug Mi{a, deca Nenad i Tamara i svekrva Jelena.

64642

Tvoji: najmiliji: supruga Ankica, brat Zvonimir sa familijom i Katarina Kolesar.

64629

Josip Major Prolazi dvadeset osam godina od kako nisi sa nama.

Tvoja sestra Nada Bajilo sa porodicom.

64599

Tvoji najmiliji.

64291

26

06.30 09.00 09.05 10.10 11.00 11.30 11.55 12.10 12.20 12.30 13.00 13.30 14.00 14.05 15.00

tv program

sreda21.novembar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Конструкторске катастрофе Палета Строго платонски: Даље од Игоа Кухињица Име мог сокака Како...Препознати Вивалдијеву зиму Како...Овце и овчари Добар посао: Стилиста Све странци Документ Вести Гламур тужур Вести за особе са оштећеним слухом

Да на Гар си ја

Лола Улоге: Да на Гар си ја, Се гун до Сер на дас, Ма риа Хе ле на До е ринг (Па но ни ја, 18.00) 07.30 08.00 09.00 11.15 12.00 14.00 15.00 15.30 15.50 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Глас Америке - отворени студио Панонско јутро Лола Наш гост Агро Парламент Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Барометар Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.04 10.39 11.05 11.09 11.33 12.00 12.15 12.31 13.17 13.23 14.44 15.10 15.59 16.53 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.55 20.40 22.40 00.10 00.25 01.13 01.21 02.05

Ма ри на Бу љов чић и Ана ма ри ја Ер делy

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Повратак отписаних Вести Траг Задња кућа, Србија Вести Чопор Како се то ради Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Евронет Циклус - Љубавне приче И ја имам таленат Ово је Србија Војна академија Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Војна академија Фудбал-Лига шампиона: Манчестер сити-Реал Мадрид, пренос Фудбал-Лига шампиона Дневник Истражитељи из Мајамија Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Добар живот, филм

Гламур тужур

Ово је Србија

Кроз добру атмосферу у студију воде вас Ма ри на Бу љов чић, Ана ма ри ја Ер дељи пијаниста Да вид Клем. (РТВ 1, 14.05)

Док у Банату цене некретнина падају, обрадиво земљиште је све скупље. Зашто је цена земљишта висока и шта на то кажу пољопривредници истражује новинар ТВ центра у Зрењанину, Ни ко ла Бо жо вић. Како се у време економске кризе припрема славска трпеза, откриће вам новинарка ТВ центра у Панчеву, Да ни ца Јо ва но вић. Емисију уређују Гор да на Пе тро вић, На де жда Ме дић и Го ран Ђур ко вић. Водитељка је Дра га на Ана ста си је вић. (РТС 1, 15.10)

15.05 16.00 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 19.55 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.50 00.15 00.40

06.30 06.55 08.35 09.00 09.25 09.55 10.40 11.05 11.25 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.00 23.25 00.15

Преживели Радар ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Под истим кровом ТВ Дневник Државни посао - Грчка криза Преживели Живопис: Ја видим Повратак на село-Мирис земље Војвођански дневник Један на један Вајтчепел Строго платонски: Даље од Игоа Под истим кровом Повратак на село-Мирис земље

Кухињица – мађ. Миљеница Шкољкице Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Зелено, волим те, зеленоквиз Академац: Тајна успеха ФТНа Увек медаља: Бициклизам Кад зазвони: Притисак друштва Центар света Вести на мађарском Македонско сонце Таблоид Биографије: Силвестер Сталоне, страни док. филм Добро вече, Војводино Голи оток – исповест Музички програм ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино Вајтчепел Биографије: Хитлер и Стаљин Плави круг Палета ТВ Продаја

06.30 08.30 09.00 09.10 09.35 10.30 11.00 11.10 11.35 12.00 13.00 13.05 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 20.30 21.25 22.00 22.30 23.20 00.10

Новосадско јутро Цртани филм Вести Храна и вино Серијски програм Серијски програм Вести Спринт Истрага Обалска стража Вести Опчињени Бели мантил ИЦТ плус Вести Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а НС поподне Конак Објектив Опчињени Ево нас код вас Мистерије КГБ-а Објектив Обалска стража Људи са Менхетна Украдена срца

12.30 Кошарка ВТБ лига: Кхимки – Калев 14.15 НБА 14.30 Преглед руске лиге 15.00 Фудбал мондијал магазин 15.40 Седмица пред вама 16.00 Преглед аргентинске лиге 17.00 Премијер лига 18.40 НБА 18.45 Преглед Дејвис купа 19.45 Специјал на лицу места: Мото ГП Мугело 20.30 Шпански рукомет: Раyо Валадолид – Барселона 22.00 Евролига

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Зоо пузле, 08.30 Кућица у цвећу, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Изблиза, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Инвестиције, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Дра га на Ана ста си је вић

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 00.45 01.10

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Домаћине,ожени се Филм: Теорија завере Ноћни журнал Евро пулс Лас Вегас

Ива на Ди мић

Беокулт: У процепу Збирка књижевних критика Ја сми не Вр ба вац „Идентитет у процепу”, бави се односом између књиге и публике, књиге коју књига треба и може да има. Ово издање емисије посвећујемо и списатељици Мир ја на Па вло вић. Као одговор на бурно лето глумачког незадовољства, на челно место Атељеа 212 стигла је Ива на Ди мић. У емисиј говори о позицији глумца данас, али и о плановима за позориште. (РТС 2, 20.40) Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Викинг Вики Томас и другари Дени и Деди Добро вече, децо Плава птица Романсирана ботаника Одгонетање историје Е-ТВ Седница Народне скупштине Републике Србије, пренос Програм зависи од трајања преноса 10.22 ТВ мрежа 10.52 Други век 11.24 Савремено тумачење српске историје 12.16 Хор мелоди: Осмех вечности на лицу времена 12.50 Либела 13.14 Трезор У великој паузи заседања скупштине Елиза из Ривомброзе Линк 14.24 Плава птица 14.38 Романсирана ботаника 14.56 Одгонетање историје 15.39 Проветравање 16.04 Ви и Мира Адања Полак 16.50 Линк 17.17 Елиза из Ривомброзе 18.14 Ритам Балкана 18.49 Викинг Вики 19.12 Томас и другари 19.22 Дени и Деди 19.29 Добро вече, децо 19.37 Стони тенис 19.59 У свету 20.25 Фудбал-Лига шампиона 20.40 Беокулт 21.10 Елиза из Ривомброзе 22.08 Озбиљан човек, филм 00.01 Африка и Србија на вези 00.29 И ја имам таленат 00.50 Сергеј Ћетковић шоу

06.02 07.00 07.20 07.25 07.37 08.00 08.10 08.17 08.25 08.51 09.09 09.53 10.00

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00 02.00 03.30

Добро јутро Гранд шоу Први Национални дневник Недељно поподне Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Брачни судија Прељубници Црна хроника Српска посла Филм: Школа шарма Филм: Јесењи вртови

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.35 08.25 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 12.30 14.45 15.00 16.00 16.40 17.00 17.30 18.00 18.30 19.15 21.10 23.10 23.45 00.05 01.00 01.45

Најбоље године Топшоп У здравом телу Топшоп Кажипрст Вести Дневни магазин Цртани филмови Топшоп Амерички топ-модел Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Приљатељи Пут око света Вести Кошарка: Црвена звезда - Динамо Сасари Филм: Мирис лове Вести Спортски преглед Амерички топ-модел Најбоље године Укључење у Б92 Инфо

Ти ја на Марк 08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 14.30 15.00

Цртани филмови Ђавоља вечера Филм: Скакач Сити њуз Филм: Поротник Породични обрачун Агенција за СИС Др. Оз

Легенде о страсти Улоге: Бред Пит, Ен то ни Хоп кинс, Еј дан Квин, Џу ли ја Ор монд Режија: Едвард Звик (Пинк 2, 22.00)

Бред Пит 15.45 16.15 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45

Симар Маријана и Скарлет Туркан Собарица са Менхетна Сити њуз Опасна игра Филм: Дистурбиа Филм: Легенде о страсти Опасна игра Тријумф љубави Сити њуз

Једна жеља, једна песма Популаран извођач испуњаваће жеље гледаоцима телевизије Хепи, а да све буде још лепше и боље, побринуће се водитељка Ти ја на Марк. (Хе пи, 20.45) 05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.40 12.05 12.25 12.45 13.10 13.40 13.55 14.10 15.00 15.45 16.45 17.00 17.30 17.55 18.30 19.30 20.25 20.45 22.30 00.00 01.00 01.40 02.45

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња Бен 10 Бакуган 3 Моћни ренџери Хантик Кунг Фу мајстори зодијака Ешли Хепи квизић Телешоп Вести Неочекивани живот Црвени орао Долина вукова Телешоп Насловна страна – квиз Гласови у времену, док. серија Телемастер Долина вукова Црвени орао Вести Једна жеља једна песма Црна мачка бели мачор, филм Долина вукова Неочекивани живот Црвени орао Звездана капија

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda21.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

12

27

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Шминкање са Клио Екстремни преображај Велике ромске свадбе Венчаница из снова Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мисија „Мени” Уштедети купујући Спасавање оронулих грађевина Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Велике ромске свадбе Невесте са Беверли Хилса Нисам знала да сам трудна Ургентни центар Мајами инк Велике ромске свадбе Невесте са Беверли Хилса

08.00 Наполеон 09.00 Геније дизајна 10.00 Мистерије олупина на дну океана 11.00 Оци, археолошка детективска прича 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Звезде сребрног екрана 14.00 Стопама Берлиоза 15.00 Рим: Последња граница 16.00 Геније дизајна 17.00 Варвари Терија Џонса 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Све Кенедијеве жене 20.00 Освалдов дух 21.30 Сведок. са балкона собе 306.

22.00 Наполеон 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Тајм тим година X 01.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори

08.00 Вилењаци 08.30 Вилењаци 09.30 Срећни клинци 11.00 Филм: Песма љубави 13.15 Филм: Снегови Килиманџара 16.00 Филм: Грофица 18.00 Филм: Посрећило се 20.00 Филм: Жртва 22.00 Филм: Ледени амбис 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Ле де ни ам бис Би ти пр ви ко ји ће се по пе ти на врх пла ни не Еигер са се вер не стра не, ко ја је у ства ри вер ти кал ни ле де ни ам бис ду бок пре ко 1000 ме та ра – то је сан мно гих ал пи ни ста из це ле Евро пе то ком ле та 1936. го ди не. То је, та ко ђе, је ди на ствар о ко јој раз ми шља ју дво ји ца не мач ких ал пи ни ста... Уло ге: Бе но Фур ман, Фло ри јан Лу кас, Јо ха на Во ка лек Ре жи ја: Фи лип Столц (Си не ма ни ја, 22.00)

Јо ха на Во ка лек

06.00 Први осветник: Капетан Америка 08.05 Поноћ у Паризу 09.40 Моја љубавна песма 11.25 Артур 3: Рат два света 13.05 Холивуд на снимању 13.35 Медвед Јоги 14.55 Мало раја 16.40 Живот као такав 18.35 Марс тражи маме 20.05 Планета мајмуна. почетак 21.45 Права крв 22.35 Игра престола 23.30 Адвокат из Линколна 01.25 Бити Џон Малкович 03.15 Прави секс 04.05 Инвазија света: Битка Лос Анђелес

Добро јутро, Хрватска 07.00 09.50 ЗАБА - 90 секунди, емисија под покровитељством 10.11 Митским путевима 4, док. серија 11.07 Кључ у руке, док. серија 12.00 Дневник 12.41 Пркосна љубав 13.33 Др Оз 14.13 Наврх језика 14.20 Вести уз хрватски знаковни језик 14.50 Реч и живот 15.26 Индекс 15.58 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт: Друга страна медаље 18.23 8. спрат 19.30 Дневник 20.09 Лото 7/39 20.14 Глобално село 20.45 И ружичасто је црно - док. филм (38’20”) 22.01 Хоризонти 22.55 Дневник 3 23.15 Вести из културе 23.35 Други формат 00.26 Секс и град) 00.57 Регионални дневник 01.18 Талац на један дан, филм 02.48 Др Оз 2 03.29 Потрошачки код

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Добра жена Браћа и сестре Филм: Слепо веровање Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Смртоносна опчињеност Монк Видовњак Филм: Вампирска нација Филм: У име правде Вокер, тексашки ренџер

08.00 Галилео 09.10 Флешпојнт 11.25 Ексклузив таблоид 11.45 Крв није вода 12.55 Ружа ветрова 13.55 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.30 Менталист 00.20 Светац, филм 02.20 Астро шоу 03.20 Змајево срце, филм

Екс клу зив та бло ид (РТЛ, 18.05)

Ро ми Шнај дер

Тро стру ка пре ва ра Ве ли к а Бри та ни ја, уочи Дру гог свет ског ра та. От ме ни ло пов, спе ци ја ли ста за за во ђе ње же на, са свим амо рал ни Еди Чап ман за вр ши у за тво ру на остр ву Џер си ју, ка да кон тро лу над остр вом пре у зму на ци сти. Не ви ђе но ин те ли ген тан и сна ла жљив, Еди успе да уве ри на ци сте да то ли ко мр зи Бри та ни ју, да ће ра ди је жи ве ти за Не мач ку не го умре ти за Бри та ни ју... Уло ге: Кри сто фер Пла мер, Ро ми Шнај дер, Тре вор Ха урд, Јул Бри нер Ре жи ја: Те ренс Јанг (ХРТ 2, 17.28) 07.57 Телетабис 08.22 Девојчица из будућности 08.46 Фантастични пријатељи 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.40 Талац на један дан, филм 15.10 Школски сат 16.00 Регионални дневник 16.21 Жупанијска панорама 16.36 100 посто предузетник+ 16.41 У канцеларији 17.02 Еко зона 17.28 Трострука превара, филм 19.30 Кухарски дует, док. серија 20.40 Фудбалска Лига првака: Порто - Динамо, пренос 23.33 Заштитница сведока 00.20 Звездана врата: Свемир 01.03 Ретровизор 02.54 Ноћни музички програм

09.00 Биографија - Елизабет Харли 10.00 Пространо је море 11.30 Џејнина кућа 13.00 Екстремни Холивуд 14.00 Бес и част 16.00 Наоружан и невин 17.30 Екстремни Холивуд 18.30 Градски каубоји 2 20.00 Екстремни Холивуд 21.00 За сва времена 23.00 Блејд у Хонгконгу

04.00 06.00 08.00 10.20 12.30 14.30 16.30 18.30 20.00 22.00 00.00 01.30

Обучена да убије Празници са Ејприл Мужеви и жене Светла велеграда Лажов Белфегор, фантом из Лувра Школски дани Заљубљена Тежак избор Журба Тинејџерски идоли 5. Секси латино девојке

Еди та Ми си рић

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Грмљавина из Канзаса Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Преживљавање удвоје Како извући живу главу Опасне телесне повреде Суперљуди Стена Лија Преваранти на делу

10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.00 19.45 20.40 21.45 23.20 23.25

Скијашки скокови Сви спортови Уметничко клизање Билијар Сви спортови Скијашки скокови Сви спортови Билијар Сви спортови Коњички спорт Голф Једрење Сви спортови

М

По ни же ње за све Ср бе

илошевић је био изузетан преговарач: мисли слимани схватили да је крајњи исход прекида ватре су му биле јасне, одлучне и разумне, нарочиомогућава војсци босанских Срба да се прегрупише – то кад у руци држите адут у облику санкција. они су бранили изузетно дугу линију фронта са знатЗнао је како да тражи максимум, али и одлучи се за но мањим бројем војника – док су снаге Федерације једруго решење ако процени да се скупила „критична два чекале да крену у офанзиву, користећи ново наомаса“ – његов омиљен израз – позитивних елемената. ружање добијено из разних извора. Како су муслимаКао преговарач је грешио кад је настојао да превазиђе ни и Хрвати појачавали притисак на босанске Србе, то себе играјући на све или ништа. За мене као дипломаје неминовно доводило до контранапада. После дана у ту је био огроман изазов како надиграти или бити равкојем је у Унпрофор забележио 2.700 инцидената у Боноправан са човеком који је дестабилизовао не само сни, генерал Смит је поднео ултиматум босанским Срједну земљу него регион на начин који није виђен у бима да врате тешко наоружање које су узели из склаЕвропи пола века. Током целе те моје мисије успеси су били депримирајуће ретки. Кад је у Контакт-групи дошло да расправе о попуштању санкција, Холбрук је најавио да ће САД преузети вођење преговора јер ће имати највише проблема да било шта одобре Милошевићу. Његов помоћник Боб Фрејзер отићи ће убрзо у Београд да разговара с Милошевићем. Био је прави стратешки мислилац с развијеним осећајем за хумор и занимљивим ванземаљским цинизмом. Провео је с Милошевићем три дана, у мају 1995. у Карађорђеву. Кад ме је обавестио о договору који је склопио, па и суспензији санкција Lord Dejvid Oven na po~etku karijere u Forin ofisu на нестратешку робу и омогућавање увоза довољних количина нафте за невојне подишта УН. Кад је ултиматум истекао а наоружање нитребе Србије, мислио сам да је то изненађујуће велије враћено, издата је наредба да се изведу ваздушни кодушно према Србима. Да су тај договор склопили удари, што је резултирало жестоком реакцијом босанБританци или Французи, изазвао би непријатне коменских Срба, који су узели око 400 војника УН за таоце таре типа да је „мек према Србима“. Но, кад је договор и покренули снажне нападе по целој Босни. анализиран у Вашингтону, одбачен је и Фрејзеру је наУ том критичном тренутку отишао сам код Милоложено да опет преговара. Остао је утисак да су Мешевића с поруком премијера да употреби сва располодлин Олбрајт, потпредседжива средства да војници ник Гор и Ворен Кристофер УН буду ослобођени. МилоМи ло ше вић ми је отво ре но имали дубоке резерве. шевић је тврдио да је постире као: „Јо ви ца Ста ни шић ће Није било могуће наћи ђен акцијама босанских Сроти ћи на Па ле и ре ћи Ка ра џи ћу ба, које су, сматрао је, пониметод за превазилажење јаза између решености САД да ћу на ре ди ти да га уби ју ако не жење за све Србе. Но, право да остави могућност поновпонижење је несумњиво биосло бо ди вој ни ке УН, ко је је узео ног наметања санкција без ла катастрофа у односима с за та о це. Он зна да то мо гу повређивања руског вета и јавним мњењем. Караџићев учи ни ти.“ Мо жда је ште та што се и Младићев поступак је тад решености Русије да не дото ни је де си ло зволи да САД једнострано често поређен с понашањем одлучују. САД нису прихваСадама Хусеина приликом тиле да одлучујућу реч о узимања талаца као људског санкцијама има генерални секретар УН или Савет безштита. Питао сам Милошевића шта ће учинити, одгобедности. Пошто је Фрејзер отишао код Милошевића ворио је мрачно да ће предузети драстичне мере и у још неколико пута, САД су пребациле тај проблем на Босну послати свог ужасног шефа тајне полиције ЈоКарла Билта, предстојећег представника ЕУ. вицу Станишића (човека за кога се говорило да тачно Тихо повлачење Дејвида Овена после три незахвалзна где су тела сахрањена), који ће пренети страшне не године није представљало изненађење, али ми је претње. Упитао сам га на шта мисли, а он ми је одгобило много жао што одлази. Како би само другачије ворио умирујуће отворено: „Станишић ће рећи Караизгледала његова репутација да је прихваћен џићу да ћу наредити да га убију ако не ослободи таоВенс–Овенов план! Иако је Овен имао трновит пут до це. Он зна да то могу да учиним.“ Можда је штета што угледа у Форин офису седамдесетих година, за 21 годо тога није дошло. дину је много сазрео па је било задовољство радити с У Зворник сам однео формално писмено упозорење њим, човеком пуним енергије и интелектуалне оштриЛондона да су угрожени витални британски интереси не. и да ће Караџић и његов тим сносити сву одговорност Билт је дошао у Београд на неколико састанака раако се било шта догоди неком од наших војника. Дочеди упознавања с процесом и показао се као одличан кали с ме потпредседник босанских Срба Никола Кослушалац, али с врло јасном идејом. Затим је отишао у љевић и Караџићев портпарол Јован Заметица. Током Вашингтон да тражи подршку САД за своја настојања. састанка, Кољевић се телефонски консултовао с КараНо, администрација САД није била спремна да га поџићем, али су ми његове инструкције указивале на то држи више него што је подржавала Фрејзера. Диплода није спреман да понуди гаранције безбедности наматски канал је још једном блокиран. ших војника и њиховог брзог ослобађања. Још једна А ситуација се на терену погоршавала. Четворомеразочаравајућа посета Босни, моја последња за време сечни прекид ватре све мање се поштовао јер су мурата.

Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

sreda21.novembar2012.

dnevnik

21. novembar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

Да на шњи дру штве ни до га ђај мо гао би вас до ве сти у кон такт са ста рим при ја те љи ма ко ји вам мно го зна че. Тај су срет би ће ве о ма то пао и при ја тељ ски иако ће те се мо жда осе ти ти ма ло пот чи ње но.

BIK 20.4-20.5.

Бли ска са рад ња с од ре ђе ном осо бом мо же до не ти сна жну и то плу на кло ност из ме ђу вас. То мо же, а и не мо ра би ти љу бав на при влач ност. Ипак, ако је сте, не упу штај те се су ви ше у то.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Љу бав, при влач ност и ро ман ти ка су сву да око вас. Сна жно је дин ство с бли ским при ја те љи ма, чла но ви ма по ро ди це и љу бав ним парт не ром но си ће вас кроз дан. Ужи вај те у да на шњем да ну. Сна жни пси хич ки ути сци о од сут ним при ја те љи ма или чла но ви ма по ро ди це мо гли би вас да нас окру жи ва ти. Чи ни се као да су сви ве о ма по зи тив ни, што ће ва ма би ти по ма ло за бри ња ва ју ће. По тру ди те се да то ис ко ри сти те. Да нас би сте мо гли осе ти ти сна жан осе ћај при вр же но сти пре ма не ко ме. Мо гу ће је да ће те осе ти ти на лет оду ше вље ња пре не го што ва ша скеп тич на стра на ка же да је све то са мо пу ста же ља. Ва ша љу ба зност и до бри ма ни ри мо гли би се да нас ис пла ти ти. Не ко ко вас мно го по шту је мо гао би вам по ну ди ти мо гућ ност да по ве ћа те сво је при хо де. Ве ро ват но по зна је те ту осо бу већ ду го.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Љу бав и ро ман ти ка ће се да нас за вас див но од ви ја ти. Ако сте у ве зи, љу бав ће на ста ви ти да цве та из ме ђу вас и парт не ра. Сна жан осе ћај је дин ства до ве шће до сна жне при вр же но сти и је дин ства. Да нас ће те мо жда усме ри ти не ко сво је зна ње у кре а тив не ак тив но сти. Ва ша ин ту и ци ја и ма шта ра де пре ко вре ме но. Ако раз ми шља те о по кре та њу но вог про јек та, да нас је пра ви дан за то. Љу бав, пи смо по др шке или по зив од до брог при ја те ља да нас мо же би ти оно што ће вам док тор про пи са ти. Мо гу ће је да пре ви ше ра ди те или сте пе си ми стич ни по во дом сво јих пла но ва. По тра жи те по моћ при ја те ља. Да нас би сте мо гли до би ти при влач не по ну де да уна пре ди те сво ју ка ри је ру и по ве ћа те при хо де. Бу дућ ност из гле да са свим до бро ако пре ду зме те нео п ход не ко ра ке да ре а ли зу је те сво је иде је.

VODOLIJA Да нас ће те мо жда осе ти ти на лет 21.1-19.2. ду хов ног уви да. Шта год да до ла зи ка ва ма, из гле да ве о ма до бро и ис прав но, што би вас мо гло ин спи ри са ти на му зи ку, по е зи ју или сли кар ство. За пи ши те те уви де да их не за бо ра ви те.

RIBE 20.2-20.3.

Да нас би сте мо гли до би ти не ке нео че ки ва но до бре ве сти о пред сто је ћем при ли ву нов ца ко ји оче ку је те већ ду го. То ће би ти ве о ма до бро до шла вест за вас и сва ка ко за слу жу је про сла ву.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Oблачно

Vojvodina Novi Sad

12

Subotica

11

Sombor

12

Kikinda

12

Vrbas

12

B. Palanka

12

Zreњanin

13

S. Mitrovica 12 Ruma

12

Panчevo

12

Vrшac

11

Srbija Beograd

12

Kragujevac

11

K. Mitrovica 12 Niш

У шоку због ћеркиног понашања

12

Evropa

С мало СУнца

НО ВИ САД: Облач но, а по под не су мо гу ћи крат ко трај ни сун ча ни ин тер ва ли. Ду ва ће слаб до уме рен ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6 сте пе ни, а мак си мал на 12. ВОЈ ВО ДИ НА: Ве ћи ном облач но и су во, али су мо гу ћи и крат ко трај ни сун ча ни ин тер ва ли. Ду ва ће слаб до уме рен ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 3 сте пе на, а мак си мал на 13 сте пе ни. СР БИ ЈА: Облач но и ве ћи ном су во, са мо је на ју гу и у Ти моч кој Кра ји ни мо гу ћа сла ба крат ко трај на ки ша ују тру. Ду ва ће слаб до уме рен ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 3 сте пе на, а мак си мал на 13 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: До кра ја сед ми це ве ћи ном су во и про мен љи во облач но, с тем пе ра ту ром ма ло из над про се ка за ово до ба го ди не. Сла ба ки ша је мо гу ћа у Ти моч кој Кра ји ни, где ће би ти хлад ни је. Ују тро и пре под не би ће ма гле или ни ских обла ка са су ма гли цом у за пад ној и ју жној Ср би ји. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Пре под не опрез се са ве ту је аст ма ти ча ри ма, као и осо ба ма с ва ри ра ју ћим крв ним при ти ском и пси хич ким те го ба ма. Мо гу ћи су раз дра жљи вост, гла во бо ља и бо ло ви у ко сти ма и згло бо ви ма. У са о бра ћа ју је нео п ход на до дат на па жња.

Madrid

12

Rim

18

London

12

Cirih

10

Berlin

9

Beч

10

Varшava

5

Kijev

3

Moskva

2

Oslo

8

St. Peterburg 4 Atina

20

Pariz

12

Minhen

11

Budimpeшta

11

Stokholm

6

Му зи чар Џон Бон Џови је из ј а в ио да не ће на сту па ти док не сре ди по ро дич не про бле ме. Стра ни ме ди ји пи шу да му је ово нај го ри ме с ец у жи во ту, јер је пр во мо рао да от ка же кон ц ер т е по Евро пи због ура га на Сен ди, а по том се ње го ва ћер ка пре дозирала и умало завршила у затвору. Суд у Њујорку је одбацио све оптужбе против певачеве ћер ке Стефани (19), али је рокер и даље забринут за своју јединицу. „У шоку сам. Она је моја мезимица. Одгајао сам је да буде поштена, али сад се бојим да сам негде погрешио„, изјавио је певач.

VIC DANA Оже нио се Му јо. Ве ли ње му Фа та: „Де, кад си на но га ма, при ста ви ка хву.” Па: „Де, кад си на но га ма, за спи ка хву.”

Oпет: „Де, кад си на но га ма, по слу жи нас.” Ма ло по том: „Де, кад си на но га ма, на ло жи ва тру.” Ко нач но Му јо сед не, а Фа та се диг не са сто ли це. Утом ће Му јо њој: „Де, док си на но га ма, врат’ се свом ба би.”

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

170 (-15)

Slankamen

395 (--)

Apatin

262 (-18)

Zemun

353 (-8)

Bogojevo

225 (-19)

Panчevo

360 (-6)

Smederevo

508 (-4)

Baч. Palanka 264 (-16) Novi Sad

261 (-13)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

163 (-1)

Tendencija opadawa

Senta

231 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

286 (-9)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

62 (-10)

TISA

-58 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 289 (-15) Beograd

Kusiћ

298 (-7)

30 (0)

Reшeњe:

DUNAV