Dnevnik 21.decembar 2009.

m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 21. DECEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22579 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

INTERVJU

TEK OSLOBO\ENE VIZA, NA[E NESAVESNE VOZA^E ^EKAJU DRAKONSKE SANKCIJE U ZEMQAMA EU

Za „vi{ak” brzine kazne u Evropi i preko 1.000 evra Mnogo je na{ih motorizovanih gra|ana koji }e nakon podizawa vizne rampe krenuti ka zemqama EU. Wima, osim crvenog paso{a, para i rezervacije sme{taja, vaqa da za taj put pripreme

i auto. U Auto-moto savezu, ina~e, upozoravaju voza~e da je s druge strane granice za minimalno prekora~ewe brzine u nasequ kazna 80 evra, dok prekora~ewe od 30 km ko{ta ~ak 1.000! Ko ne

SOWA LIHT

Kandidatura predstavqa jasan gest

plati kaznu odmah, ne}e mo}i da nastavi put. Iznos kazne regulisane tek u banci duplo je ve}i, dok zbog te`ih prekr{aja policija ima pravo i da konfiskuje automobil. str. 12

str. 2

KANCELARIJA VOJVODINE U BRISELU – PRE ILI POSLE STICAWA STATUSA KANDIDATA ZA ^LANSTVO U EVROPSKOJ UNIJI?

(Pre)skupo je tek tako sedeti u Novom Vavilonu NASLOVI

Politika 3 Enciklopedija Vojvodine vi{e nije daleko

Ekonomija 5 Razvojnoj banci ne smetaju fondovi

Novi Sad 7 Le~ewe kod ku}e, pa kod doktora

ZA[TO SE SRBIJA NISKO KOTIRA NA GLOBALNOJ LISTI KONKURENTNOSTI

Prvi smo u monopolu i odlivu mozgova Iako se na{e vlasti konstantno kunu da tr`i{te Srbije nije optere}eno monopolima, stru~waci Svetskog ekonomskog foruma misle druga~ije. Prema kriterijumu efikasno-

sti antimonopolske politike zauzeli smo tek 130. mesto me|u 133 posmatrane zemqe sveta, a po stepenu dominacije na tr`i{tu jo{ goru – 131. poziciju. str. 5

Foto: J. Pap

Vojvodina 11 Sanske koze stigle u Kukujevce

Dru{tvo 13 Srbija kona~no bez minskih poqa

Crna

Najvi{a temperatura -4 °S

14 Pocepan plakat s Brankicom

Kultura 21 Sr|an Timarov: Gluma me i daqe provocira

Danas sun~ano, ali veoma hladno SPORT

str. 16– 19

VO[INA JESEWA LUTAWA

PARTIZAN BIRA PREDSEDNIKA

PO^EO „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

NADA KOLUNYIJA

str. 2

Ne}emo pristati na pritiske

str. 3

POLITIKA

ponedeqak21.decembar2009.

INTERVJU

c m y

2

DNEVNIK

SOWA LIHT, PREDSEDNICA SPOQNOPOLITI^KOG SAVETA MSP-a SRBIJE

Kandidatura je na{ nedvosmislen gest PREDSEDNIK TADI] SUTRA PREDAJE KANDIDATURU ZA ^LANSTVO U EU

Stajemo u red iza Islanda i Hrvatske

Kako je „Dnevnik” najavio jo{ pro{le sedmice, predsednik Srbije Boris Tadi} preda}e sutra, 22. decembra, u Stokholmu zahtev za kandidaturu Srbije za prijem u ~lanstvo u Evropskoj uniji. Premijer [vedske, koja predsedava EU, Frederik Rejnfelt, ocenio je u saop{tewu da je “Srbija napravila istorijski korak odlu~iv{i da aplicira za ~lanstvo u EU”. “Sa zadovoqstvom }u primiti predsednika Srbije Borisa Tadi}a u Stokholmu 22. decembra, kada }e zvani~no biti podnet zahtev”, naveo je Rejnfelt.

Memorandum Vlade Srbije Odluka Srbije da podnese zahtev za prijem u ~lanstvo EU predstavqa rezultat sna`ne privr`enosti temeqnim idejama, dostignu}ima i vrednostima EU, a ~lanstvo u Uniji strate{ki je ciq Srbije, navodi se u ju~e objavqenom Memorandumu kabineta Mirka Cvetkovi}a. U tom dokumentu se obja{wava i da Srbija odluku o podno{ewu kandidature temeqi na nekoliko osnovnih postulata - iskrenim namerama da u potpunosti u~estvuje te`wi evropskih naroda da izgrade Evropu pravde, slobode, solidarnosti i bezbednosti, kao i izgradwi dru{tva u kome najzna~ajnije vrednosti predstavqaju pluralizam, tolerancija, solidarnost i spre~avawe diskriminacije, ali i jedinstva u razli~itosti.

Po re~ima ambasadora Srbije u Stokholmu Ninoslava Stojadinovi}a, dobro je poznato da se [vedska dugi niz godina zala`e za pro{irewe EU na zemqe Zapadnog Balkana, a to je naro~ito izra`eno otkako je 2006. Karl Bilt do{ao za {efa diplomatije. Kruna

[utanovac: U MO 2.900 qudi vi{ak Ministar odbrane Dragan [utanovac ocenio je da je u ovoj godini najve}i uspeh tog resora otvarawe velike vojne baze “Jug”, a da }e glavni ciq u 2010. biti zavr{etak profesionalizacije Vojske. [utanovac je najavio da }e u narednoj godini biti nastavqene aktivnosti i na formirawu vojnog univerziteta, kao i na konverziji aerodroma La|evci za civilno-vojne potrebe.

On je, ina~e, potvrdio i da }e, po novoj sistematizaciji radnih mesta, u upravnom delu MO i Vojske biti oko 2.900 qudi mawe, te da se “stvaraju uslovi za formirawe oficirske piramide po ugledu na razvijene odbrambene sisteme u svetu”. “U Vojsci Srbije treba da, po planu, bude 36.000 profesionalnih pripadnika, od ~ega 178 dr`avnih slu`benika u Ministarstvu odbrane. Tako|e, sa oko 11.500 pripadnika u MO, po novoj formaciji se spu{tamo na 8.600, {to zna~i da }e 2.900 qudi biti mawe u upravnom delu Ministarstva i Vojske”, rekao je [utanovac, objasniv{i da }e deo zaposlenih biti preba~en u VS, deo u MUP, dok }e deo radnih mesta biti uga{en.

svega je {vedsko predsedavawe EU, za vreme kojeg je doneto nekoliko zna~ajnih odluka, od liberalizacije viznog re`ima za gra|ane Srbije do deblokade Prelaznog trgovinskog sporazuma, a kao kruna }e do}i aplikacija za ~lanstvo u EU. „Podno{ewe kandidature sna`no podr`ava u ovom trenutku najmawe 20 zemaqa Unije”, rekao je Stojadinovi}, navode}i da one smatraju da je i ovaj termin dobra osnova da se, po~etkom {panskog predsedavawa Unijom, preduzmu i naredni koraci u evropskim integracijama Srbije, kako bi u dogledno vreme dobila i status kandidata. Ambasador tvrdi da bismo time, „i formalno i su{tinski, nadoknadila zaostatak u odnosu na neke druge zemqe regiona, koje su pre nas aplicirale, pa i postale kandidati za ~lanstvo u EU, i na{li bismo se u toj kompoziciji odmah iza Hrvatske i Islanda”.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ve} je najavio u Briselu da }e zahtev Srbije biti razmotren posle Bo`i}a. No, bez obzira na to kada }e Savet ministara Evropske unije od Evropske komisije zatra`iti mi{qewe o aplikaciji Srbije za ~lanstvo u EU, {ef Delegacije EK-a u Beogradu Vensan De`er rekao je da bi ve} sada trebalo razmi{qati o priznavawu statusa kandidata i pripremati se za po~etak pregovora s Briselom. „[ta god se desi na proceduralnom nivou, su{tina je da po~ne rad na ispuwavawu obaveza iz evropske agende, jer je ciq da Srbija dobije pozitivno mi{qewe na svoj zahtev. A pozitivno mi{qewe zna~i odobravawe Srbiji statusa kandidata i stvarawe uslova za otvarawe pregovora o ~lanstvu. Mi ve} moramo o tome da razmi{qamo i da se pripremamo”, poru~io je De`er, navode}i da bi punom parom posao trebalo nastaviti u oblastima vladavine prava, administracije i pravosu|a, a potrebno je sprovesti i reforme u ekonomiji.

E. D.

Srbija je odlu~ila da podnese kandidaturu za prijem u Evropsku uniju a predsednica Spoqnopoliti~kog saveta MSP-a Sowa Liht ocewuje za na{ list da sada kada su gra|ani najzad dobili i konkretne dokaze da ih Evropa `eli u svojoj porodici, vi{e nema dileme o tome da je na{a dr`ava nepovratno na evropskom putu.

– Ukidawe viza i odmrzavawe Prelaznog trgovinskog sporazuma zna~ajni su koraci da se shvati {ta sve Evropa zna~i za na{e gra|ane i uop{te qude koji su u samoj Uniji ili sve bli`e woj.

Naravno, to nije sve, mada i sam po~etak obe}ava, jer na{e gra|ane ~eka jo{ mnogo toga {to sada nije dovoqno ni vidqivo ni prisutno, ali }e biti uskoro.

Samim tim {to vi{e nemamo ote`avawe u putovawu jer je skinut taj nevidqivi zid koji je postojao oko nas, na{i mladi qudi }e imati mnogo ve}e {anse da se ukqu~e u razne programe kroz razmene studenata, razna usavr{avawa i druge mogu}nosti. Me|utim, sve dok ne postanemo ~lanica Evropske unije, ne mo`emo u potpunosti u~esto-

vati u svim programa, ali i ovo {to nam se u ovom trenutku pru`a nije malo, a toga smo do sada bili li{eni. Dakle, najzad smo do{li dotle da gra|ani konkretno osete pomak u evropskim integracijama i korist od toga

Odluka Suda bi}e ni crna ni bela z Pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu zavr{ena je rasprava o legalnosti secesije Kosova. Ho}emo li na prole}e, kada se o~ekuje kona~no savetodavno mi{qewe MSPa, znati bli`e gde su Srbija i Kosovo, ili }e kosovski problem i daqe ostatiti otvoren?

– Ne mislim da se kosovska pri~a mo`e zavr{iti ni konsultativnim mi{qewem Me|unarodnog suda pravde. Ima}emo, ta~no, mi{qewe jedne autoritativne institucije, ali procewujem da }e ono biti takvo da se ne}e mo}i lako tuma~iti. Ne verujem da }e biti ni crno ni belo ve} pre da }e biti neke varijante izme|u. U svakom slu~aju, ~iwenica je da }e ono pomo}i i nama i drugima da ozbiqnije shvatimo ceo kosovski proces. Ne verujem da }e kosovski problem ostatiti iza nas ni dogodine, ali o~ekujem da }e on inicirati bar jedan novi krug razmi{qawa. Ho}u da verujem da }e i Evropska unija, koja po pitawu Kosova nema jedinstveni stav, u~initi dodatni napor da se kosovski problem re{i. Potpuno je, ina~e, neta~no da EU tera Srbiju da prizna nezavisnost Kosova. Jer, to bi zna~ilo da se na to primoravaju i neke ~lanice Unije, a ne samo Srbija, po{to ni one nisu priznale Kosovo kao dr`avu, a tvrde i da ne}e to u~initi. Dakle, pre nego {to bi Srbiji postavila taj uslov, morala bi to isto zahtevati od pet ~lanica, a to je, prizna}ete, te{ko ostvarqivo.

Zato i u~ekujem da i unutar same EU do|e do razmi{qawa o tome {ta i kako u~initi s kosovskim problemom, pogotovo da bi se re{ila humanitarna katastrofa koja je nesporna. ^ak ni to ne zna~i da bi se svi problemi prevazi{li, ali je nesporno da bi pod zajedni~kim evropskim ki{obranom {anse da se br`e do|e do re{ewa bile ve}e, pogotovo u oblasti prava mawina, standarda... jer je to ono {to olak{ava `ivot svima na Kosovu.

{to smo uradili da bismo prosto jasno ka`e da Srbija ~ise pribli`ili Evropi – ni ono {to mo`e. Naravno da bi ka`e Sowa Liht. nam bilo najboqe da ta komz Srbija je protepletna stvar ostane iza nas. Ne klih dana dobijala mesamo zbog Evropske unije ve} {ovite signale iz zepre svega zbog nas samih. Jer, maqa Evropske unije o na{a saradwa ili nesaradwa s tome kada da formalHa{kim tribunalom se o~ino podnese aplikaciju gledno i daqe smatra jednim od za ~lanstvo i ipak smo najozbiqnijih kriterijuma. se odlu~ili na taj koMoramo da poka`emo celom rak? svetu da umemo da napravimo – Kandidatura je, u distancu prema onome {to se stvari, na{ gest ka desilo devedesetih godina proEvropskoj uniji kojim sa{log veka. Osim toga, EU u toj op{tavamo da `elimo da saradwi vidi i spremnost ili budemo punopravni ~lanespremnost da prihvatimo sve novi, {to ujedno zna~i da ono {to su na{e obaveze u izsmo spremni da ispunimo gradwi dr`ave zasnovane na sve one pretpostavke kovladavini prava koja mo`e da se je moraju da se pre|u. Te nosi sa svim svojim pro{lim pretpostavke ne zna~e da demonima. z Predsednik Srbije Bomi mislimo da „sko~imo“ u ~lanstvo ve} da kreneris Tadi} poru~uje da }emo u mo pregovore o svim Evropsku uniju u}i s na{im onim bitnim pitawima identitetom, ponavqaju}i da bez kojih nema ulaska u EU. Napoliti~ki program koji ima ravno, kada `elite da u|ete u ve}insku podr{ku gra|ana takvu zajednicu kao {to je Srbije glasi: Srbija u EvroEvropska unija, pi s vlastitim ne mo`e a da ne identitetom.

Moramo da poka`emo oslu{neti {ta Mo`emo li to i ka`u weni poli- celom svetu da umemo ostvariti? da napravimo ti~ari. Ne mo`e– Sve su dr`ave mo se pona{ati distancu prema onome u Evropsku uniju kao da smo sami u{le sa svojim {to se desilo na mostu. Dakle, vlastititim devedesetih godina to nije crno-bela identitetom. Nisituacija iako pro{log veka. Ne samo jedna ga se nije mnogi kod nas odrekla. Ako se zbog Evropske unije `ele da to tako pogledaju nama suve} pre svega predstave. Ovde sedne dr`ave, Mazbog nas samih nije sad ili ni|arska, Rumunija, kad, da ili ne. To Bugarska, ali i tako ne funkcioni{e, situaciostale, pa nijedna se nije odreja je mnogo slo`enija, a mi smo kla vlastitog identiteta, ne zaimali dovoqno vremena pretto {to one to nisu `elele ve} hodnih godina da shvatimo svu iz prostog razloga {to to od slo`enost evropskog pitawa, u wih niko nije ni tra`io. Kod kojoj mnogo elementa igra vanas mnogi koji sebe nazivaju `ne uloge i sve je potrebno isevroskepticima – a po meni je puniti u pravo vreme i s pravom re~ i o neznawu i zloj voqi – merom. pri~aju gluposti da se Srbija z Upozorili ste da nas te mora odre}i vlastitog identi~eka ogroman posao na evropteta da bi bila deo EU. Za{to skom putu jer moramo usklabismo se odrekli kad to niko od diti sve oblasti dru{tvenas i ne tra`i? Ne ~ekaju sada nog, politi~ko i ekonomskog svi da ba{ Srbiju pritisnu da `ivota s pravilima EU, {to se samo ona odrekne svog identizna~i da, izme|u ostalog, moteta. Pre bi se reklo da je re~ o ramo zavr{iti i ha{ku pri~u. nepoznavawu evropskog funkciDa li je Srbija spremna i za onisawa ili, naprosto, zloj voto? qi onih koji truju gra|ane pri– Mislim da jeste. Posledwi ~om da }e Srbija ulaskom u EU izve{taj Ser`a Brameca ne saizgubiti sve, pa i vlastiti mo da je bio najboqi do sada ve} identitet. je zna~ajan i zbog toga {to naQ. Male{evi}

KANCELARIJA VOJVODINE U BRISELU – PRE ILI POSLE STICAWA STATUSA KANDIDATA ZA ^LANSTVO U EU?

(Pre)skupo je tek tako sedeti u Novom Vavilonu U pokrajinskoj vlasti nema saglasnosti o tome kada Vojvodina treba da otvori svoju kancelariju u Briselu – pre ili posle podno{ewa kandidature Srbije za ~lanstvo u EU. Mogu}nost da otvori predstavni{tvo u Briselu, podsetimo, Pokrajina je dobila svojim novim Statutom, kao vid me|uregionalne saradwe. U wemu pi{e da „AP Vojvodina mo`e osnovati predstavni{tva u regionima Evrope i u Briselu, uz saglasnost Vlade Republike Srbije, radi promocije, unapre|ivawa svojih privrednih, nau~nih, obrazovnih i turisti~kih kapaciteta, u skladu s Ustavom i zakonom”.

Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} izjavio je da APV ne}e otvarati kancelariju u Briselu pre nego {to Srbija postane kandidat za ~lanstvo u Evropskoj uniji, jer bi u suprotnom takav korak, kako je objasnio, bio “ekonomski neisplativ”.

– Ne `elim da to u~inimo ranije i da nam onda neko spo~itava da smo otvorili kancelariju koja vi{e tro{i nego {to zara|uje. A u ovom trenutku, s obzirom na koli~inu para iz EU kojima Srbija mo`e da raspola`e, takvo predstav-

ni{tvo se finansijski ne bi isplatilo. Ali, sigurno }e biti isplativo onda kad na{a zemqa postane kandidat za ~lanstvo u Uniji, a ja se nadam da }e se to desiti uskoro – rekao je Pajti}.

S druge strane, potpredsednica Skup{tine Vojvodine Maja Sedlarevi} (LSV) ka`e da kancelarija APV u Briselu mo`e biti otvorena i pre no {to Srbija postane kandidat za ulazak u EU. Po wenim re~ima, otvarawe kancelarije i sticawe statusa kandidata ne treba vezivati, a tu tvrdwu ilustruje ~iwenicom da su u Briselu (ve}) prisutni brojni regio-

ni dr`ava koje su od EU jo{ daqe no {to smo mi.

– Ako kanton Sarajevo i Republika Srpska mogu da imaju svoje predstavni{tvo u Briselu, a jo{ nemaju ni u naznaci kandidaturu za ~lanstvo u Evropskoj uniji, ne vidim za{to Vojvodina ne bi mogla imati svoju kancelariju – ka`e Maja Sedlarevi}, uz opasku da jedini razlog da se ovo pitawe gura u stranu mo`e biti namera politi~ke elite da ni ne otvori kancelariju Vojvodine u Briselu.

Na{ biv{i ambasador u Hrvatskoj Milan Simurdi}, sada predsednik Foruma za me|unarodne od-

Mora da donosi vi{e no {to ko{ta Potpredsednik Pokrajinske vlade i sekretar za regionalnu i me|unarodnu saradwu Boris Barjaktarovi} (G17 plus) navodi da }e vojvo|anska administracija, kada bude izgledno da }e Srbija dobiti status kandidata, uraditi ozbiqniju analizu na temu gde, kad i kojim tempom treba otvarati kancelarije. Pri tome je uveren u to da }e prvo predstavni{tvo APV u Evropi najverovatnije biti otvoreno ba{ u Briselu, jer tamo vi{e od 300 regiona ima svoje prostorije.

– Me|utim, to je stvar koja ko{ta. Po nekim na{im procenama, oko 20 miliona dinara godi{we. Stoga prvo mora da se defini{e takav program rada te kancelarije da ona u najkra}em mogu}em roku po~ne vi{e da donosi nego {to ko{ta – ka`e Bajraktarovi}.

nose Evropskog pokreta u Srbiji, ka`e da je otvarawe kancelarije „normalna evropska stvar”.

– Kao sve {to se prvi put doga|a, verovatno i to pitawe izaziva odre|ena podozrewa u odre|enim krugovima, ali ako se cela ta pri~a dobro postavi i ako je ona deo sinhronizovanog i jedinstvenog nastupa jedne dr`ave i wenih regiona, ne vidim nikakav problem,

ni {tetu, nego samo korist – ka`e Simurdi}.

On briselsku administracija opisuje kao “jedan Vavilon” u smislu hijerarhije gde je potrebno imati dobru koordinaciju, odnosno takvu podelu zadataka da se zna ko i gde mo`e da uka`e, izlobira i ostvari najvi{e. Na dobrobit svih, uveren je Simurdi}.

S. Nikoli}

POLITIKA

DNEVNIK

VOJVO\ANSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI POSLE STUPAWA NA SNAGU NOVOG STATUTA APV

Enciklopedija Vojvodine vi{e nije daleko Za Vojvo|ansku akademiju nauka i umetnosti 2009. je jubilarna i izborna godina. VANU je navr{ila pet godina rada, a u proceduru za izbor novih redovnih, dopisnih, inostranih i po~asnih ~lanova krenula je 13. decembra objavqivawem javnog poziva za predlagawe kandidata, {to se vremenski gotovo poklopilo s usvajawem Statuta AP Vojvodine, koji je VANU definisao kao nau~nu i umetni~ku ustanovu od posebnog zna~aja u APV i utvrdio da }e uslove za wen rad obezbe|ivati pokrajinski organi.

– Akademija nastavqa rad onako kako je radila i proteklih pet godina od svog konstituisawa – ka`e za “Dnevnik” akademik Endre Pap, predsednik VANU. – Usvajawe Statuta AP Vojvodine i Zakona o nadla`nostima, u kojima je ugra|eno finansirawe VANU, omogu}i}e da nadaqe stabilno mo`emo raditi na dugoro~nim projektima. To je, pre svega, Enciklopedija Vojvodine, koja se prili~no zahuktala i o~ekujemo da do kraja godine iza|e kwi`ica o odrednicama na A i B, kao i o saradnicima na ovoj enciklopediji, kojih je vi{e od stotinu. Na jesen 2010. trebalo bi da bude objavqen prvi tom, a verovatno }e se i pre toga pojaviti wegova elektronska verzija na sajtu, koji je ve} formiran. Isto tako, o~ekujemo da daqe

Endre Pap

radimo na dugoro~nim projektima i da ne}emo morati, kao dosad, svake godine da konkuri{emo za finansirawe po pojedina~nim projektima. To nam je pre svega va`no za me|unarodne projekte i saradwu, kakva je, recimo, pokrenuta izme|u na{ih i poqskih hemi~ara koji bi zajedno radili na novim lekovima i gde o~ekujemo da }emo potpisati sporazum o saradwi VANU i Poqske akademije nauka.

Akademija trenutno ima dva projekta u Odeqewu dru{tvenih nauka i umetnosti i {est u Odeqewu prirodnih i tehni~kih nau-

ka, a ukqu~ena je u dva me|unarodna projekta. Pap isti~e i odli~nu saradwu sa Slova~kom akademijom, ~iji }e jedan od rezultata biti i izdavawe monografije o istoriji Slova~ke. Na{ sagovornik najavquje i da }e VANU verovatno nastaviti rad na projektu “Istra`ivawe istine o stradawu naroda Vojvodine 1941–1948”, za koji su dosad prikupqeni podaci, ali je potrebno wihovo daqe ispitivawe i istra`ivawa.

Petogodi{wicu postojawa i rada (konstituisana je 22. jula 2004) VANU }e, najavquje wen predsednik, obele`iti u januaru, sve~anom sednicom. Kada je konstituisana, imala je 15 ~lanova, tri redovna i 12 dopisnih, a sada je u wenom radnom sastavu 17 ~lanova, tri redovna i 14 dopisnih i ima jednog po~asnog ~lana. Izbor novih ~lanova mo`e se o~ekivati u martu 2010, jer je rok za predlagawe kandidata 90 dana od dana objavqivawa javnog poziva.

– Ranije je taj rok bio 60 dana, ali smo se dogovorili da sad bude du`i da bi bilo dovoqno vremena da predlaga~i kvalitetno pripreme referate i potrebnu dokumentaciju o kandidatima – ka`e Pap. – I nadamo se da }e biti predlo`eni zaista kvalitetni kandidati, koji su ostvarili zna~ajne nau~ne, odnosno umetni~ke rezultate.

V. ^eki}

PRVA NA LISTI G17 PLUS U OYACIMA SNE@ANA SEDLAR ZA „DNEVNIK“

Vlast nas nije pokvarila Stranka G17 plus na lokalnim izborima u Oxacima, zakazanim za 24. januar naredne godine, `eli da se oku{a s novim konceptom „osvajawa“ glasova.

Naime, u skladu s idejom decentralizacije i regionalizacije, kako dr`ave, tako i partije, G17 plus }e pred bira~e iza}i s programom koji }e zastupati lokalni lideri stranke. Nosilac liste G17 plus Sne`ana Sedlar, koja je i poslanica u Skup{tini Srbije, s optimizmom gleda na ove izbore, s obzirom na ~iwenicu da su ona i wen tim za dva dana skupili vi{e od hiqadu potpisa za 27 odborni~ka kandidata.

– Trenutno radim u Beogradu, ali moja ku}a, moj dom i mesto kojem se uvek vra}am su Oxaci.

Ako sam izabrani predstavnik naroda u najvi{em predstavni~kom telu Srbije, red je da se od-

merim i na lokalu – ka`e Sne`ana Sedlar za „Dnevnik“.

Kako najavquje na{a sagovornica, kapmawa koju }e voditi G17 plus „i sada je i bi}e uvek pozitivna: propagiramo samo ono {to planiramo da uradimo, znamo {ta su bili nedostaci dosada{we vlasti i napravili smo program s kojim idemo“.

– Izme|u ostalog, ciq mi je da u Oxacima formimo odbor za borbu protiv siroma{tva po ugledu na op{tinu Ada, koja to izuzetno radi, a da ne govorimo o borbi protiv qudi iz „sive ekonomije“, neupla}enim doprnosima i nedefinisanim penzijskim sta`om. Uz to, o~ekujem realizaciju projekata samozapo{qavawa, i to novcem op{tinskog buxeta, a ne samo pokrajinskog i republi~kog – obja{wava Sne`ana Sedlar, dodaju}i da G17 plus u Oxacima nema

REKLI SU

Nikoli}: Vlast se mo`da odlu~i na vanredne izbore [ef poslani~ke grupe “Napred, Srbijo!” Tomislav Nikoli} ocenio je godinu na izmaku lo{om u svim aspektima, i istakao da zbog toga u slede}oj, 2010, o~ekuje raspisivawe vanrednih parlamentrarnih izbora, koje vidi kao re{ewe nagomilanih problema. „Vanredni izbori se mogu o~ekivati i zbog toga {to bi se vlast mogla odlu~iti na takav potez no{ena uspesima na poqu vizne liberalizacije i odmrzavawa Prelaznog trgovinskog sporazuma”, kazao je Nikoli}.

Palma: Da i moji paori vide kako se `ivi na Zapadu Gradona~elnik Jagodine Dragan Markovi} Palma odveo je ju~e, dan po ukidawu viza, delegaciju od 126 ~lanova, me|u kojim je 115 poqoprivrednika, u trodnevnu posetu Be~u. Markovi} je najavio da }e delegacija obi}i vi{e poqoprivrednih dobara i upoznati se s na~inom rada austrijskih farmera i wihovim iskustvima rada po principima EU. “Do{lo je vreme da bez viza putuju gra|ani, a mi iz Jagodine smo upravo hteli da poqoprivrednici odu u Be~ i vide kako `ive wihove kolege na Zapadu”, izjavio je Markovi}.

Qaji}: Ni{ta od hap{ewa Mladi}a do Nove godine [ef Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom Rasim Qaji} ne veruje da }e Ratko Mladi} biti uhap{en do Nove godine. Na pitawe da li }e, ako se ta prognoza obistini, wegova najavqena ostavka na funkciju koordinatora Akcionog tima za hap{ewe ha{kih begunaca biti prihva}ena, Qaji} je rekao da o toj ostavci “nema rasprave”. “Ipak, osta}u u Nacionalnom savetu da ne bi neko moju ostavku tuma~io kao politi~ki ~in, da `elim da se sklonim od Haga jer sam osnovao novu stranku”, ka`e Qaji}.

hipoteku nekog ko je u~estvovao u vlasti, a kamoli zloupotrebio polo`aj.

Na opasku da bi hipoteka stranke me|u gra|anima ipak mogle biti besplatne akcije, ona odgovara da je sigurna u to da je lider G17 plus, potpredsednik Vlade Mla|an Dinki}, „imao apsolutno iskrene, po{tene i krajwe profesionalne namere“.

– Neko ko se bavi iskqu~ivo lokalnom politikom nije taj ko bi trebalo da brani, obja{wava, obrazla`e za{to je do{lo do svetske ekonomske krize, ili ovakve ili onakve privatizacije javnih preduze}a, za{to je do{lo do takvog statusa akcija.

Ali sigurna sam u to da, jewavawem ove krize, akcije ne}e biti prazna pri~a kao ni sve ~ega se Dinki} dotakao – optimista je Sne`ana Sedlar.

S. Stankovi}

ponedeqak21.decembar2009.

3

U SKUP[TINI SRBIJE DANAS SE GLASA O BUYETU ZA 2010. GODINU

Ve}ina jako tesna, SVM i daqe protiv

Skup{tina Srbije danas }e glasati o predlogu buxeta za 2010. godinu, o zakonima koji prate buxet, kao i o potvr|ivawu pet me|unarodnih finansijskih sporazuma.

Podsetimo, predlog buxeta za idu}u godinu predvi|a deficit od 107 milijardi dinara (1,12 milijardu evra), na osnovu prihoda od 656 milijardi dinara i rashoda od 763 milijarde. No, kako trenutno stvari stoje, ve}ina }e biti veoma nategnuta jer ~etiri poslanika Saveza vojvo|anskih Ma|ara i daqe najavquju da }e biti protiv.

Poslanik SVM-a Balint Pastor obrazlo`io je da se radi o principijelnom stavu, s obzirom na to da je, kako je rekao, „ustavna obaveza da Vojvodina dobije sedam odsto iz republi~kog buxeta ispo{tovana samo formalno”.

INTERVJU

Naime, ve}ina novca u pokrajinskoj kasi je tzv. transfernog karaktera („buxet APV mu do|e kao proto~ni bojler kroz koji te pare samo pro|u”), tako da drugi deo obaveze koju predvi|a Ustav –

Ministarka finansija je pokazala spremnost na dijalog, ali nismo postigli dogovor (Balint Pastor) da 42 odsto novca namewenog Vojvodini mora biti potro{eno za kapitalne investicije – nije ispuwen. “Mi smo ove argumente izneli jo{ pre desetak dana i dva puta smo razgovarali s ministarkom finansija, koja je pokazala sprem-

nost za dijalog, ali, jednostavno, do dogovora nismo uspeli da do|emo. Dakle, ako se predlog buxeta usaglasi s Ustavom, mi }emo vrlo rado glasati za buxet. Ukoliko ostane u ovoj formi – ne}emo biti u mogu}nosti da ga podr`imo”, nedvosmislen je bio Pastor.

Ina~e, narodni poslanici bi danas trebalo da se izjasne i o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, kao i o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podr{ci porodici s decom. Skup{tina }e glasati i o izmenama i dopunama zakona o preuzimawu akcionarskih dru{tava, o javnom dugu i o osigurawu. Glasa}e se, tako|e, i o potvr|ivawu sporazuma o zajmu izme|u Vlade Srbije i Evropske banke za obnovu i razE. D. voj za Koridor 10 .

NADA KOLUNYIJA, [EF POSLANIKA DS-a

Ne popu{tamo pod pritiscima – O~ekujem da }e danas glasati „za“ oni koji razumeju koliko je va`no da gra|ani Srbije dobiju buxet i da svi wegovi korisnici u 2010. nesmetano ostvaruju svoja prava. Tako|e, ra~unam na glasove onih koji smatraju da je politi~ka stabilnost od izuzetne va`nosti i da je stabilnost ove vlade pretpostavka za sve budu}e korake koje na{a zemqa treba da preduzima na putu ostvarivawa svojih strate{kih ciqeva – ka`e za „Dnevnik“ {efica poslani~kog kluba ZES-a Nada Kolunxija na pitawe o „iskakawu“ u vladaju}oj koaliciji zbog tvrdog stava SVM-a. z Da li je malo neugodno kada vlast u posledwem trenutku, uo~i glasawa, nate`e glasove za buxet kao najbitniji dokument neke vlade?

– Nije neobi~no usagla{avati razli~ite poglede na to kako }e se tro{iti buxetske pare, to smatram prirodnim procesom.

Postavqa se samo pitawe da li u tom prirodnom procesu ima i onih koji ispostavqaju nemogu}e zahteve ili onih koji ispostavqaju zahteve koji nisu u skladu s Ustavom. Dakle, samo o tome ne mo`e biti pregovora, o probijawu ukupnog buxetskog deficita i o ne~emu {to nije u

skladu s Ustavom. O svemu drugom naravno da se mo`e razgovarati. Uostalom, i bilo je pregovora i tokom izrade buxeta i u toku rasprave, {to je i rezultiralo usvajawem pojednih amandmana. z Kako to da se, kao i lane, pri~a vrti oko Vojvodine i obaveza prema woj?

– U ovom buxetu Vlada je u punoj meri ispo{tovala ustavnu odredbu da sedam odsto buxeta ide AP Vojvodini i to nije sporno. Drugi deo zahteva, za do-

datnim obavezama, je zapravo sporan jer se on ne mo`e odnositi na buxet Srbije i zato je neprihvatqiv. Ne mo`e se razgovarati o ne~emu {to je mimo onoga {to je Ustav odredio i propisao. Ina~e, utisak da se ne{to opet de{ava u posledwi ~as plod je toga {to buxet radimo pred zavr{etak godine.

No, ~iwenica da se neki razgovori vode do samog dana kada }emo glasati o buxetu za mene je prosto prirodan tok stvari. z Da li to zna~i da primedbe koje se u taj „posledwi ~as“ ~uju od ~lanica va{e koalicije ne do`ivqavate kao pritiske?

– Ako postoji odgovornost, onda pritisci nisu sredstvo.

Ako postoji interes svih u~esnika da se uradi najboqe {to se mo`e u ovom trenutku, onda to ne do`ivqavam kao ucene.

No, ako neko i mimo mogu}nosti, mimo zakona, mimo Ustava insistira na ne~emu, onda to svakako jeste pritisak – ali na to se ne mo`e pristati.

S. Stankovi}

ISTRA@IVAWE O REGIONALNIM RAZLIKAMA U POLITI^KIM STAVOVIMA

Tre}ina za regionalizaciju, ve}ina protiv „beogradizacije” Stavovi gra|ana centralne Srbije o politi~kim odnosima bitno se razlikuju od stavova gra|ana Beograda i Vojvodine, zakqu~ak je istra`ivawa nevladine organizacija „Diferencija” iz Ni{a. Odnos gra|ana regiona prema ideji regionalizacije bio je, ina~e, centralna tema ovog istra`ivawa, sprovednog tokom oktobra i novembra nad uzorkom od 330 gra|ana Srbije iz 29 naseqenih mesta. Anketirano je 110 stanovnika grada Beograda, 110 gra|ana iz vi{e gradova u Vojvodini i 110 stanovnika ~etrnaest gradova i op{tina centralne Srbije.

Po rezultatima ove ankete, tre}ina ispitanika ima afirmativan stav prema formirawu novih autonomnih pokrajina i visokom nivou decentralizacije, s tim da jo{ oko 40 procenata podr`ava decentralizaciju ali je protiv formirawa novih autonomnih pokrajina. Oko deset odsto gra|ana sna`no se protivi i decentralizaciji i formirawu novih autonomnih pokrajina jer to vidi kao razbijawe dr`ave, dok je 13,3 odsto anketiranih bez stava.

Direktora „Diferencije” Aleksandar Kekew ocenio je da je ovo istra`ivawe pokazalao da gra|ani Vojvodine u ve}oj meri

nego gra|ani drugih regiona Srbije pokazuju razumevawe za savremeno, demokratsko teritorijalno ure|ewe zemqe, koje podrazumeva visok nivo decentralizacije i regionalizaciju. S druge strane, `iteqi centralne Srbije pokazuju najmawe razumevawa, pri ~emu se ~ak “bele`i zabriwavaju}i procenat gra|ana koji ove mere smatraju separatisti~kim”.

Naime, u Vojvodini je najve}i procenat gra|ana koji imaju afirmativan stav prema formirawu novih autonomnih pokrajina i visokom nivou decentralizacije (45,5 odsto), dok ne{to mawe wih

podr`ava decentralizaciju ali je protiv formirawa novih pokrajina (38,2). Svega 1,8 odsto anketiranih u Pokrajini protiv je decentralizacije i formirawe novih autonomnih pokrajina, a o ovom pitawu nema stav 14,5 odsto wih.

Tre}ina anketiranih u Beogradu podr`ava decentralizaciju i regionalizaciju Srbije, ali je ve}i procenat onih koji se zala`u samo za decentralizaciju ali ne i za formirawe novih pokrajina (44,5 odsto). Oko sedam procenata stanovnika glavnog grada protivi se ovim procesima, dok je wih 15,5 odsto bez stava. Ideje decentrali-

Neki bi da ipak ima jednakijih Zanimqivi su i odgovori na pitawe da li bi grad Beograd trebalo da bude razvijeniji i boqi za `ivot od svih drugih gradova u zemqi, a s obzirom na to da Srbija va`i za dr`avu s najve}im regionalnim razlikama u Evropi. Iako ve}ina gra|ana smatra da bi i drugi krajevi Srbije morali da se ravnomernije razvijaju, odgovori se ipak razlikuju gledaju}i po regionima. Najvi{e protivnika ideje da Beograd bude razvijeniji od drugih krajeva je u centralnoj Srbiji, kako se izjasnilo gotovo dve tre}ine anketiranih. Ideji favorizovawa razvoja Beograda protivi se i vi{e od 60 procenata Vojvo|ana, dok ne{to mawe od polovine anketiranih Beogra|ana tako|e smatra da dr`ava treba da vodi ra~una o razvoju svih svojih oblasti. Me|utim, ona druga polovina stanovnika Beograda uverena je da “glavni grad mora da bude prvi jer nas predstavqa u svetu”.

zacije i regionalizacije imaju najmawu podr{ku u centralnoj Srbiji, gde o tome samo ~etvrtina anketiranih ima pozitivan stav.

Animacija “Rezultati istra`ivawa o regionalnim razlikama u politi~kim stavovima trebalo bi da odgovore na pitawe da li su ta~ne pretpostavke o slabije razvijenoj demokratskoj svesti gra|ana centralne Srbije u odnosu na Beograd i Vojvodinu. Ukoliko bi odgovor bio pozitivan, pribavio bi se sna`an argument za intervenciju dr`ave s ciqem da se politi~ki animiraju pasivniji delovi zemqe”, navodi Kekew.

Ipak, oko 40 procenata wih podr`alo bi decentralizaciju bez formirawa novih pokrajina; vi{e od petine anketiranih izjasnilo se negativno o ovim procesima, a bez stava je deset procenata u~esnika ankete. Aleksandar Kekew zakqu~uje da su te razlike posledica “dugogodi{we centralizacije medijskog, kulturnog i politi~kog prostora Srbije”.

B. D. S.

4

EKONOMIJA

ponedeqak21.decembar2009.

PREMA PODACIMA MINISTARSTVA TRGOVINE

Porasla kupovna mo} gra|ana Kupovna mo}, merena odnosom prose~ne i minimalne potro{a~ke korpe i prose~ne neto zarade, u oktobru bila je povoqnija nego u pro{lom mesecu, pokazuju istra`ivawa Ministarstva trgovine.

Za pokri}e prose~ne potro{a~ke korpe bilo je potrebno 1,13 prose~ne plate, a za pokri}e minimalne korpe bilo je dovoqno 0,72 prose~ne plate.

Pod uticajem sezone, promewena je struktura obe potro{a~ke korpe, tako su iz obe iskqu~eni krastavac, lubenice, boranija, uz sve` paradajz i sve`i {aran u minimalnoj, a ukqu~eni spana}, cvekla, zamrznuta boranija i kru{ke, uz sardine u uqu u minimalnoj.

Istovremeno, u obe korpe pove}ana je koli~ina jabuka, uz krompir, june}u xigericu i salamu {un-

DNEVNIK

SINDIKAT TVRDI DA ZREWANINSKA „POMPEA” KR[I PRAVA ZAPOSLENIH

Ne daju im ni do toaleta Poverenik sindikata „Nezavisnost“ za Sredwobanatski okrug \or|e \uri} kazao je na konferenciji za novinare da je u preduze}u „Pompea“ zabele`en drasti~an primer kr{ewa osnovnih radni~kih prava. Naglasio je da to nije usamqen slu~aj u Zrewaninu, pri ~emu zaposleni trpe velike pritiske i {ikanirawa.

- Radnici u „Pompei“ poku{ali su da se udru`e u sindikat da bi za{titili svoja prava i interese ali im to nije omogu}eno.

Bili su u pravu kada su tvrdili da }e zbog toga biti pritisaka.

Mi }emo preduzeti sve da ih za{titimo, spremni smo na razgovor s poslodavcem, ali i na radikalnije mere. Obrati}emo se sindikatu u Italiji, odakle je poslodavac, zato {to ne `elimo da u Srbiji imamo moderno robqe – poru~io je \uri}.

Ju~e je predo~en i konkretan primer kr{ewa prava radnika u firmi „Pompea“. Naime, radnica Natalija Tadin ustvrdila je da je dobila otkaz dok je bila na bolovawu. Po tvrdwama Tadino-

Aleksandri Jak{i} koja joj je predlo`ila da zbog toga potpi{e sporazumni otkaz.

- Nisam to htela da u~inim i nastupile su pretwe. Kada sam se vratila sa bolovawa verbalno me

Lideri kao Italijani Na sve lo{iji polo`aj radnika u Zrewaninu ukazale su jo{ jednom i Branka Furtula i Dragana Backovi}, nekada{we radnice Hemijske industrije „Luksol“ koje su, zajedno sa jo{ dve koleginice, dobile otkaze zbog toga {to su, kako tvrde, tra`ile svoj radni~ka prava.

- Nemamo vlasnika Italijana, ve} su nam rukovodioci nekada{wi radni~ki lideri. Otkaze smo dobile navodno kao tehnolo{ki vi{ak, mada to nikako nije razlog. O tome smo obavestile inspekciju rada i pokrenule sudski postupak koji je jo{ u toku. Qudi koji sada rade u „Luksolu“ su u nezavidnoj situaciji, ali se pla{e o tome da govore, da ne bi pro{li kao nas ~etiri. Smawili su im plate, koje i ne primaju redovno - kazale su Furtula i Backovi}. ve, weni izostanci zbog bolesti dvoje dece, ali i we same, nisu se svideli direktorki fabrike

je napala i vre|ala mene i moju decu. Govorila je da izmi{qam odsustva, {to zaista nije ta~no –

rekla je Tadinova i dodala da je direktorka najverovatnije bila besna zbog wenog anga`ovawa u sindikatu. Kako je navela, slu~aj je prijavila zrewaninskoj policiji koja je podnela prekr{ajnu prijavu protiv Jak{i}eve.

Biv{a radnica italijanske fabrike za proizvodwu doweg ve{a istakla je da se u toj firmi radi u neadekvatnim i te{kim uslovima.

- U to vreme bila sam anga`ovana na radnom mestu pegla~a.

Tamo je toplo i vla`no, ne mo`e da se di{e. Radi se sedam i po sati, a ne smete da iskqu~ite ma{inu i odete do toaleta, niti po vodu. Morali smo da pored ma{ine dr`imo fla{u s vodom – prenela je Tadinova atmosferu iz proizvodnih pogona i podvukla da prose~na plata u “Pompei” iznosi oko 15.000 dinara. @. Balaban

MUKE ZAPOSLENIH I POSLODAVACA S UPLATOM DOPRINOSA

U oktobru je mese~na neto zarada od 31.734 bila je dovoqna za pokri}e minimalne potro{a~ke korpe, koja je iznosila 22.783 dinara, ali ne i prose~ne, ~ija je vrednost bila 36.014 dinara. Zarada je, u odnosu na septembar, nominalno bila ve}a za 1,3 odsto, a realno za 1,5 odsto. Prose~na potro{a~ka korpa za oktobar ve}a je za 0,08 odsto ili 28,7 dinara, a minimalna je mawa za 1,2 odsto ili 278 dinara.

karicu u minimalnoj i pasuq, zamrznuti gra{ak, limun i sviwsko meso u prose~noj, a smawena je koli~ina gro`|a u minimalnoj i mrkve u prose~noj.

Kupovnu mo} iznad proseka Republike imali su Beograd, Novi Sad, Pan~evo i Smederevo. U svim gradovima koji se statisti~ki prate, prose~na mese~na zarada pokrila je minimalnu potro{a~ku korpu, a u Beogradu i Novom Sadu i prose~nu.

Kiprani `ele „Savremenu administraciju” Konzorcijum kiparskog Broudhrst investmentsa i beogradskog Srbijateksa `eli da preuzimawem 30,8 odsto Savremene administracije zaokru`i vlasni{tvo u beogradskom izdava~ko-{tamparskom preduze}u. Ponuda za preuzimawe bi}e otvorena sutra, 21. decembra, a zatvara se 11. januara, navodi se u tekstu ponude objavqenom na sajtu Beogradske berze.

Ponu|a~ `eli da preuzme 45.914 akcija Savremene i spreman je da plati 4.750 dinara po hartiji ili dinarsku protivvrednost 52,65 evra po sredwem kursu NBS na dan

zatvarawa ponude, ako to bude iznad 4.750 dinara. Nominalna vrednost akcije Savremene administracije je 2.010 dinara a kwigovodstvena 870,26 dinara, prose~na ponderisana cena u prethodna tri meseca bila je 4.151,74 dinara a posledwa tr`i{na cena, na dan 18. decembra, 4.780 dinara.

Konzorcijum firme iz Nikozije i Srbijateksa formiran je ina~e po~etkom maja 2007. radi u~e{}a na tenderu za prodaju dru{tvenog kapitala Savremene administracije. Broudhrst ima 95 odsto u~e{}a u konzoricjumu.

Skijawe na Besnoj kobili Radovi na adaptaciji planinarskog doma na skijali{tu na Besnoj kobili, nedaleko od Vrawa, privode se kraju i o~ekuje se otvarawe doma polovinom januara, izjavio je direktor Javnog preduze}a "Skijali{te Besna kobila" Dejan Mani}. Mani} je za Betu izjavio da su skoro zavr{eni radovi na adaptaciji planinarskog doma na Besnoj kobili koji ima tri apartmana od po dva i tri le`aja i 56 le`aja u za-

jedni~kom sme{taju, kao i da je montiran mini ski lift sa kojim }e ove sezone biti otvorena skijali{na sezona.

"Od Skijali{ta Srbije dobili smo na poklon `i~aru sa Kopaonika kojoj pre montirawa treba da se uradi remont koji ko{ta od 60 do 80 miliona dinara. Za to trenutno nema novca pa }emo skijali{wu sezonu po~eti samo sa mini ski liftom", kazao je Mani}.

Ko je va`niji, dr`ava ili radnik?

U toku je drugo veliko povezivawe sta`a radnicima koje su poslodavci ostavili bez upla}enih penzionih doprinosa. U prvom mesecu primene odluke Vlade Srbije o povezivawu sta`a za zaposlene koji imaju „rupe“ od 2004. do polovine ove godine prijavilo se 269 privrednih subjekata s ukupno 44.000 radnika, a u Vojvodini 44 preduze}a s ne{to vi{e od 5.000 radnika.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} najavio je pro{le nedeqe u Novom Sadu da }e se i}i na odre|ene izmene u pravilima o povezivawu radnog sta`a koje }e se odnositi na preduze}a u ste~aju, na ona koje su privatizovana po starom zakonu kao i ona u ve}inskom dr`avnom vlasni{tvu jer je ve} sada jasno da bi bez dodatnih propisa dosta radnika moglo ostati bez povezanog sta`a, a ciq dr`ave je da ovog puta stavi kona~nu ta~ku na „rupe“ u sta`u.

Kao konkretan dokaz da dr`ava vi{e ne}e dozvoliti da se radnicima ne upla}uju doprinosi, ministar Qaji} najavquje od Nove godine poja~an inspekcijski nadzor u preduze}ima, kao i rigoroznu kontrolu uplate doprinosa i poreza za zaposlene. Mada takva mera deluje logi~no – a bilo ju je potrebno sprovoditi i svih prethodnih godina pa do ovih problema ne bi ni do{lo – sva je prilika da }e ona doneti nove probleme i tegobe za zaposlene. Naime, ve} sada je mnogim radnicima jasno da }e im zbog obaveze gazde da prvo uplati doprinose i poreze pa tek onda isplati zaradu, plate kasniti. Da je to tako, svedo~i i pismo Samostalnog sindikata metalaca Srbije, upu}eno predsedniku Srbije, premijeru i resornim ministrima, u kojem upozoravaju na to da je ve} sa-

da jasno da veliki broj preduze}a u metalskoj industriji nije u mogu}nosti da uz zarade upla}uje i doprinose za zaposlene, {to }e, kako isti~u, izazvati novi talas socijalnog nezadovoqstva. Naime, ukoliko gazde, koje ina~e svojim zaposlenima ispla}uju minimalnu zaradu, prvo budu morale da izvr{e

toga, metalci od Vlade tra`e i da vodi stimulativnu politiku tako {to }e smawiti porez s 12 na deset posto i pove}ati neoporezovani iznos zarada s 5.000 na 8.000 dinara.

Problem koji }e se pojaviti od Nove godine ako se uvede obaveza da gazde, odnosno poslodavci, prvo izmire obaveze prema dr`avi i do-

Ukoliko zbog kontrole inspektora budu morali prvo da uplate poreze i doprinose, nekim poslodavcima }e nedostajati novca za isplatu plata pa se mo`e dogoditi da sami radnici tra`e od gazde da kr{i pravila obaveze prema dr`avi, ne}e im ostatiti dovoqno novca za platu pa }e zbog toga one kasniti, a to }e, sasvim je sigurno, izazvati protest zaposlenih.

Metalci tra`e da se utvrdi koja to preduze}a ne mogu da isplate poreze i doprinose u isto vreme kada i plate pa da se za radnike u wima na|e odgovaraju}e re{ewe da ne bili prinu|eni da ~ekaju dok gazda ne nakupi novac i za plate. Osim

prinosima zaposlenih – a na koji sada ukazuju metalci, posta}e sveop{ti jer }e se radnici u mnogim, pa i dr`avnim preduze}ima, neminovno suo~iti s ka{wewem plata.

Naime, poznato je da i gazde koje redovno ispla}uju plate zaposlenima doprinose pla}aju naknadno, neki za nekoliko dana, a neki, bogme, i za nekoliko meseci, ali svakako ih na kraju plate, za razliku od onih koji to nisu u~inili godi-

nama. Ukoliko sad zbog kontrole inspektora budu morali prvo da uplate poreze i doprinose, nedostaja}e im novca za isplatu plata pa }e pred radnicima biti velika dilema i te{ka odluka: da li da insistiraju na tome da im se odmah isplati plata a doprinosi naknadno, ili da na zaradu ~ekaju jer su doprinosi va`niji. Dakle, mo`e se dogoditi da sami radnici tra`e od gazde da kr{i pravila pona{awa jer im je u ovom trenutku ipak va`nije da na vreme dobiju platu a da se doprinosi izmire naknadno nego da ide obrnutim redom. Jer kada se pred radnika koji ina~e ima malu platu postavi dilema da li prvo platiti doprinose pa onda platu ili obrnuto, sasvim je sigurno da }e ve}ina odabrati da prvo dobije svoju crkavicu od koje `ivi a posle – {ta bude nek bude.

Nema dileme da se red mora znati i da poslodavci na vreme moraju ispuwavati obaveze i prema dr`avi i prema radniku. Ali veliko je pitawe da li u vreme ekonomske krize, za koju ka`u da }e svoje lice pokazivati i dogodine, treba zapo~eti finanijsko disciplinovawe koje se godinama uz blagoslov dr`ave kr{i. Naime, moglo bi se dogoditi da se, u `eqi da se radnici za{tite od jednog zla, izrodi novo pa da radnici ubudu}e imaju pla}ene doprinose a da na platu ~ekaju nedequ-dve du`e, a to zna~i isto toliko dana besparice i nema{tine. Zaposleni su svesni toga da }e i ovoga puta, kao {to je slu~aj i kada imaju „rupu“ u sta`u, najve}u cenu platiti oni koji se zapravo ni do sada ni{ta nisu pitali niti su mogli da uti~u ni na gazdu ni na dr`avu da po{tuju svoje obaveze.

Q. Male{evi}

PO^ELA LICITACIJA POQOPRIVREDNOG ZEMQI[TA U VRBASU

Zakon o{tetio male paore Prva dva dana licitacija dr`avnog zemqi{ta u vrbaskoj op{tini donela su veliko nezadovoqstvo malih poqoprivrednika, koji tvrde da je novi zakon potpuno favorizovao velike firme i proizvo|a~e koji su ove godine jo{ lak{e nego prethodnih do{li do dr`avnih oranica. U subotu, prvog dana licitacije, izdavana je zemqa katastarskih op{tina Vrbas i Kucura, gde je ve}ina parcela zakupqena po po~etnoj ceni od 14.000 dinara po hektaru, dok su se ju~e, kada je bilo nadmetawe za KO Zmajevo, izlicitirani zakupi kretali od 25.000 do 35.000 dinara po hektaru i svega nekoliko parcela je izdato po ceni ni`oj od 20.000 dinara. U ataru Zmajeva ponu|eno je ukupno 1.050 hektara dr`avnog zemqi{ta podeqe-

nih u 44 parcele, dok je za nadmetawa prijavqeno 54 u~esnika. Po re~ima predsednika Udru`ewa poqoprivrednika op{tine Vrbas Branislava Prelevi}a, ovogodi{wa licitacija je po svemu najgora do sada, i to najvi{e zahvaquju}i novom zakonu.

– «Smatramo da je novi zakon nakaradno ura|en jer ne vidim razlog za{to su toliko favorizovani sto~ari, pri ~emu su takvi propisi opet omogu}ili velikim firmama, kao {to to slu~aj s „Karneksom“, da sada ~ak i pre licitacija dobije nekoliko hiqada hektara dr`avne zemqe, a s druge strane, za male proizvo|a~e ponuda na licitacijama sada je upola mawa jer je po pravima pre~eg zakupa pre licitacije podeqeno oko 3.000 hektara. Naravno, i na licitaciji se

Vrbaski poqoprivrednici na aukciji

mogu videti neke nepravilnosti, kao {to su ustupawe punomo}i i licitirawe za velike igra~e – tvrdi Branislav Prelevi}.

Po wegovim re~ima, „pre~e pravo zakupa“ je kao zakonska novina poslu`ila za zaobila`ewe licitacije i nezakonito davawe parcela u podzakup.

– I « mamo informaciju – i to smo i preneli Komisiji za izdavawe dr`avne zemqe – da je „Karneks“ ustupio 147 hektara firmi „Zmajevo“ AD, {to nije mogu}e o zakonu, ali, koliko vidimo, ni{ta nije ura|eno da se to spre~i. Tako|e smo uputili zahtev da se proveri sto~ni fond pojedninih proizvo|a~a koji su dobili odre|ene povr{ine dr`avne zemqe na osnovu nepostoje}e stoke, ali ni to nije ura|eno. Po na{em mi{qewu, zakon bi trebalo hitno ponovo da se mewa, i to u korist paora, a ne sto~ara – rekao je Prelevi}.

Prvi put je u primeni i pravilo da se, ukoliko cena zakupa po hektaru u toku licitacije pre|e 28.500 dinara, ona prekida i oni koji `ele da nastave da licitiraju moraju odmah na licu mesta da uplate polovinu iznosa ukup-

nog zakupa po toj ceni. U takvom slu~aju za parcelu od 35 hektara potencijalni zakupac kod sebe morati oko pola miliona dinara. Po re~ima Branislava Prelevi}a, i to pravilo je potencijalna opasnost, gde vrlo ~esto dolazi do kr{ewa pravila.

«– Svi znamo da seqaci i mali proizvo|a~i nemaju toliki novac, ali ga zato imaju razni me{etari, koji u takvim situacijama na licu mesta nude novac a zauzvrat dobijaju deo parcela – ka`e Prelevi}.

Danas }e u Vrbasu biti nastavqeno nadmetawe za KO Zmajevo, a do 24. decembra bi}e odr`ane licitacije za preostale katastarske op{tine u Ravnom Selu, Savinom Selu, Kosan~i}u i Ba~kom Dobrom Poqu.

N. Perkovi}

EKONOMIJA

DNEVNIK

„Ikarbus” sa Italijanima Beogradski proizvo|a~ autobusa „Ikarbus“ potpisa}e danas sa italijanskom kompanijom „Breda menarinibus“ ugovor o poslovno-tehni~koj saradwi, najavilo je Ministarstvo ekonomije Srbije.

Kako se navodi, ugovor }e potpisati i srpski ministar ekonomije Mla|an Dinki}.

Agencija za privatizaciju raskinula je 3. septembra ugovor o prodaji dr`avnog kapitala „Ikarbusa“ ruskom „Avtodetal servisu“, nakon ~ega je predsednik sindikata beogradske fabrike Velimir Gligori} u vi{e navrata govorio da je „Breda menarinibus“ zainteresovan da uzme u zakup „Ikarbus“.

Nakon {to je dr`ava opet postala ve}inski vlasnik „Ikarbusa“, italijanska kompanija je u pismu Akcijskom fondu izrazila spremnost za daqu saradwu kroz zakup kapaciteta i pomo} u obnovi proizvodwe. „Breda menarinibus“ i „Ikarbus“ su pre prodaje dr`vnog udela Rusima zapo~eli saradwu na proizvodwi autobusa za tr`i{te Evropske unije, ali je posao prekinut po{to su novi vlasnici `eleli da izvoze autobuse na rusko tr`i{te.

Kupoprodajni ugovor sa „Avtodetal servisom“ raskinut je zbog nepo{tovawa obaveza iz socijalnog i investicionog programa, kao i neispla}ivawa zarada.

Ruska kompanija je 39,4 odsto dr`avnog kapitala u Ikabusu, u julu 2008. kupila za 7,2 miliona evra, a kasnije je na berzi kupila jo{ 10 odsto akcija.

^LAN VLADE VOJVODINE ZADU@EN ZA FINANSIJE JOVICA \UKI]

Razvojnoj banci ne smetaju fondovi Sredinom godine, tada{we Izvr{no ve}e Vojvodine dokapitalizovalo je Metals banku, {to je omogu}ilo da Pokrajina postane ve}inski vlasnik (oko 62 odsto) ove finansijske ku}e. Po{to se odranije znalo da je pokrajinska vlast naklowena ideji razvojne banke, smatraju}i da je to ona nedostaju}a karika u zaokru`ivawu razvojnih mehanizama Vojvodine, odmah se postavilo pitawe na koji na~in }e Metals banka prerasti u razvojnu banku i kakva }e biti we-

na komunikacija s ostalim pokrajinskim razvojnim institucijama.

Odnosno, da li }e se postoje}i pokrajinski fondovi jednostavno pripojiti razvojnoj banci ili je mogu}e paralelno postojawe i korisna me|uzavisnost ovih institucija. ^lan Pokrajinske vlade zadu`en za finansije Jovica \uki} ka`e u razgovoru za „Dnevnik“ bli`i je drugoj soluciji. On prime}uje da je budu}a razvojna banka prva komercijalna institucija u vlasni{tvu Pokrajine. Ostali subjekti (Fond za kapitalna ulagawa, Fond za razvoj, Garancijski fond, Fond za razvoj poqoprivrede...), buxetski su korisnici i

„Ne o~ekujemo fenomenalne stope rasta u 2010, ali smo sigurni da }e do}i do rasta u poslovawu. Te{ko je re}i koliki }e rast biti, osim da }e stopa biti jednocifrena“, naveo je on.

Prioritet investicija Telenora u 2010. i narednim godinama, naveo je, bi}e obezbe|ivawe visokokvalitetanog pristupa {irokopojasnoj mre`i. Jonsen je kazao i da je potrebno da se obezbedi povezivawe gradova u Srbiji, kao i da se investira u osnovnu infrastrukturu za brodbend pristup u gradovima, i dodao da Telenor sada ima infrastrukturu koja povezuje Beograd i Budimpe{tu. Prema wegovim re~ima, razvoj {irokopojasnog pristupa omogu}i}e jeftinije poslovawe kompanijama i boqu komunikaciju gra|ana sa javnim slu`bama zbog ~ega se u razgovorima sa vlastima nagla{ava da je neophodno da operateri zadr`e frekvencije koje sada koriste i za razvoj ~etvrte generacije (4G) mre`e mobilne telefonije. „Telenor sam gradi infrasturkturu, ne tra`imo pomo} od Vlade, a pla}amo velike poreze.

Gradimo infrastrukturu budu}nosti besplatno, samo tra`imo da imamo jasne i predvidqive propise za telekomunikacionu industriju, da bismo se razvijali“, kazao je on.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

ni za trunku ne mo`e odstupiti od komercijalnih na~ela. Sve drugo bi bilo u sukobu s osnovnim ciqem. ^esto se razvojna banka ili sli~na institucija do`ivqava kao neka dobrotvorna ustanova koja daje ili besplatne kredite ili kredite s iznimno niskom kamatom. To je nerealno jer bi, tako rade}i, banka veoma brzo potro{ila svoje resurse i ve} sutra ne bi mogla funkcionisati.

S druge strane, fondovi funkcioni{u na principu rivolvinga.

Stalna obnova glavnice omogu}ava im kreditirawe novih korisnika. Oni raspola`u zavidnim sredstvima, koja, po pravilu, poti~u od privatizacije. Zato je mo-

Jovica \uki}

je mi{qewe, ka`e Jovica \uki}, da bi trebalo ostaviti te fondove da rade svoj posao, ali u sinergiji s razvojnom bankom. Posebno u delu onih kredita za koje smatramo da su razvojni. Ne za kupovinu stanova, ne za li~nu potro{wu, ve} samo za ono {to predstavqa razvojno ulagawe.

Ako bi se, kao primer, obja{wava \uki}, uzelo 100 dinara kredita neophodnog za funkcionisawe neke op{tine, pravnog ili privatnog lica koje se bavi registrovanom privrednom delatno{}u, deo tog kredita i{ao bi pod komercijalnim uslovima, a drugi pod povla{}enim. Prvi deo zajma bio bi optere}en komercijalnom kamatom, dok bi se na drugi pla}ala povla{}ena. Korist bi bila vi{estruka – fond bi, kroz taj projekat, zaposlio qude, banka bi uposlila svoj novac, a kao po-

sredni efekat dobili bismo ni`e kamatne stope. Ako bismo portfeqe fondova, jednostavno, pripojili banci, jeste da bi ona oja~ala svoj potencijal, ali bi se mogu}nost takvog finansirawa izgubila. S druge strane, onome ko gradi fabriku ili pro{iruje postoje}e pogone sasvim je svejedno koliko }e kome pla}ati, wega samo interesuje zbirna kamata. A na ovaj na~in ona }e, svakako, biti ni`a od sada{wih stopa.

Naravno, ta sinergija se ne bi ostvarivala samo s fondovima ve} i s organima uprave, koji imaju svoje buxete. Postoje razne mogu}nosti gde bi se, u skladu sa zakonom, mogao organizovati zajedni~ki tr`i{ni nastup. Pri ~emu se nikako ne bi smelo zaboraviti na krajwi ciq, a to je da ukupna cena usluge bude povoqnija od one koja preovla|uje na bankarskom tr`i{tu. Tako|e, ne bi se smela potceniti ni ~iwenica da ve}ina banaka sa svojim centralama odlazi u Beograd. To se mo`e razumeti jer je tamo centar finansijskog sveta, ali treba znati da }e ova banka svoje sedi{te sigurno imati u Novom Sadu. I imala bi veoma dobru komunikaciju s gra|anima. Dopustimo novom rukovodstvu, zakqu~uje \uki}, da se pripremi za slede}u poslovnu godinu. On je uveren u to da ova banka ima potencijale da preraste, ne samo u najsna`niju bankarsku grupaciju u Vojvodini ve} verovatno i u {irim okvirima.

Vladimir Harak

ZA[TO SE SRBIJA NISKO KOTIRA NA GLOBALNOJ LISTI KONKURENTNOSTI?

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

krajwi ciq wihovog rada nije lukrativnost (ostvarivawe profita). Nasuprot tome, kod banke je krajni ciq, ipak, profit i ona kao glavni ciq svog poslovawa mora imati to na~elo. Jer je i nama je u interesu, dodaje \uki}, da raste cena akcija koje smo kupili.

Kao ve}inski akcionar, Pokrajina ima pravo i obavezu da name}e svoju voqu i svoju politiku u banci. Ali, bilo koja politika da se izabere, obja{wava \uki}, ona

\uki} smatra da vojvo|anske razvojne fondove ne treba utopiti u budu}u razvojnu banku jer }e ona biti prva komercijalna institucija u vlasni{tvu Pokrajine, dok krajwi ciq Fonda za kapitalna ulagawa i Fonda za razvoj nije ostvarivawe profita

„Telenor” o~ekuje rast Kompanija „Telenor“ u Srbiji investira}e oko tri milijarde dinara u 2010. godini u razvoj infrastrukture mre`e i usluga, najavio je generalni direktor te telekomunikacione kompanije ]elMorten Jonsen. On je u intervjuu agenciji Beta kazao da „Telenor“ u Srbiji od oko 30 milijardi dinara prihoda godi{we oko 10 odsto ula`e u kapitalne investicije, {to je normalno za telekomunikacione kompanije u zreloj fazi razvoja.

Jonsen je istakao da su kapitalna ulagawa u 2009. godini bila smawena zbog uvo|ewa takse od 10 odsto na mobilnu telefoniju i krize, ali da }e „Telenor“ u 2010. godini ulo`iti vi{e novca u Srbiji. U narednoj godini, kazao je, o~ekuje se blagi rast u poslovawu „Telenora“, ako do|e do ekonomskog rasta u Srbiji i ukidawa takse na mobilnu telefoniju.

Jonsen je naveo da ne mo`e da iznese precizne podatke o rezlutatima poslovawa „Telenora“ u 2009. godini, po{to je mati~na norve{ka kompanija na berzi, ali je istakao da nema razloga da se mewa procena iz septembra po kojoj }e biti zabele`en rast prihoda do dva odsto. Prema ranije objavqenim podacima, ukupni prihodi „Telenora“ u Srbiji u 2008. godini iznosili su 364 miliona evra, {to je za oko osam odsto vi{e nego godinu ranije.

ponedeqak21.decembar2009.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

94,2422

96,1655

98,3773

93,9537

Australija

dolar

1

58,2209

59,4091

60,7755

58,0427

Kanada

dolar

1

61,3716

62,6241

64,0645

61,1837

Danska

kruna

1

12,6631

12,9215

13,2187

12,6243

Norve{ka

kruna

1

11,1968

11,4253

11,6881

11,1625

[vedska

kruna

1

9,0134

9,1973

9,4088

8,9858

[vajcarska

franak

1

62,8952

64,1788

65,6549

62,7027

V. Britanija

funta

1

106,033

108,197

110,686

105,709

SAD

dolar

1

65,5461

66,8838

68,4221

65,3455

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 12. 2009. godine

Predvodimo svet u monopolu i odlivu mozgova Privreda Srbije jedna je od najmawe konkurentnih na svetu: prema posledwem Globalnom izve{taju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma nalazimo se na 93. mestu u konkurenciji 133 zemqe. U gotovo svim kategorijama koje su ispitivali istra`iva~i Svetskog ekonomskog foruma na{a zemqa je veoma lo{e plasirana, a u pojedinim aspektima nalazi se me|u nekoliko najlo{ije rangiranih zemaqa. Globalni izve{taj o konkurentnosti zapravo predstavqa rangirawe dr`ava prema uslovima za vo|ewe biznisa i ovakav katastrofalan plasman Srbije sigurno nije dobra pozivnica stranim investitorima.

Iako, na primer, na{i vlastodr{ci konstantno kunu da tr`i{te Srbije nije optere}eno monopolima, stru~waci Svetskog ekonomskog foruma (SEF) misle druga~ije. Prema kriterijumu efikasnosti antimonopolske politike zauzeli smo 130. mesto me|u 133 svetske zemqe, a po stepenu dominacije na tr`i{tu jo{ goru 131. poziciju. Ono {to naro~ito zabriwava jeste ~iwenica da nam se pozicija, u odnosu na pro{logodi{wi izve{taj, dodatno pogor{ala. Indeks konkurentnosti nam se smawio sa 3,9 na 3,8 i pali smo sa 85. mesta za osam pozicija.

U svom izve{taju SEF se bavi i najve}im preprekama za vo|ewe biznisa u Srbiji. Kao najva`niji navode se oni aspekti o kojima se u doma}oj javnosti ve} godinama govori kao o na{im najve}im problemima, ali izve{taj jasno pokazuje da politi~ke elite nisu uspele da ih re{e, ve} da se stvari zapravo pogor{avaju. Na prvom mestu nalazi se korupcija, a slede politi~ka nestabilnost, slaba dostupnost finansijskim sredstvima i neefikasna dr`avna administracija.

Tr`i{te obele`eno dominatnim igra~ima i slaba antimonopolska politika, nisu i najgori

Samo deset zemaqa ima lo{iji kvalitet infrastrukture od Srbije, dok smo po za{titi prava mawinskih akcionara na katastrofalnom 128. mestu na svetu pokazateqi Srbije. SEF nas je stavio na pretposledwe mesto na svetu po jo{ jednom negativnom kriterijumu - odlivu mozgova. Me|u retkim svetlim ta~kama po kojima se nalazimo u svetskom vrhu jesu neke stvari koje se ti~u osnovne zdravstvene za{tite, poput za{tite od malarije i prevencije HIV virusa. Ogromna ve}ina ostalih kriterijuma stavqa nas daleko ispod svetskog proseka i jo{ daqe u odnosu na razvijene ekonomije kojima te`imo.

Kao veoma lo{i pokazateqi za Srbiju oceweni su i odnosi izme|u poslodavaca i radnika, sofisticiranost finansijskog tr`i{ta, pristup kompanija novim tehnologijama i mnogi drugi faktori. Samo 10 zemaqa ima lo{iji kvalitet infrastrukture od Srbije, dok smo po za{titi mawin-

skih akcionara na katastrofalnom 128. mestu na svetu. Pozitivnih aspekata ima malo, a uz osnovnu zdravstvenu za{titu, tu su i fiksna i mobilna telefonija, broj ra~unara i relativno nizak javni dug.

Daleko boqe od nas stoji ve}ina kom{ijskih zemqaqa, a od Srbije su u regionu lo{iji samo Albanija, koja je na 96. i Bosna i Hercegovina koja je na 109. mestu. S druge strane, Makedonija je na 84, Hrvatska na 72, Crna Gora 62, a Slovenija na 37. Prva na svetu je [vajcarska, slede SAD, Singapur i skandinavske zemqe, dok posledwa mesta zauzimaju Zimbabve i Burundi. Srbija se plasirala izme|u Senegala i Sirije, a boqe od nas stoje i zemqe kao {to su Libija, Vijetnam, Namibija, Bocvana...

V. ^vorkov

5

Tadi} u poseti „Fijatu” Predsednik Srbije Boris Tadi} doputovao je ju~e u iznenadnu posetu fabrici „Fijat“ u Torinu, gde je razgovarao sa predsednikom Grupe „Fijat“ Ser|om Markioneom, preneo je B92. Tadi} }e obi}i i Centar za dizajn Grupe „Fijat“. Osim sa Markioneom, predvi|eno je da Tadi} razgovara i sa izvr{nim direktorom FIAT Alfredom Altavilom. Predsednik Grupe FIAT Ser|o Markione izjavio je u Torinu, posle razgovora sa Tadi}em, da }e narednih dana, pre kraja ove godine, biti potpisan aneks ugovora, kojim }e biti finalizovan aran`man ove italijanske fabrike automobila sa „Zastavom“ iz Kragujevca.

Markione je najavio da }e Tadi}u pokazati model automobila koji }e „Fijat“ proizvoditi u kragujeva~koj „Zastavi“. Dr`avni sekretar ministarstva ekonomije Neboj{a ]iri}, za B92 obja{wava da se pregovori sa italijanskim partnerom privode kraju i da bi do kraja godine „Fijat“ trebalo da uplati 100 miliona evra za kragujeva~ku „Zastavu“. Tadi} i ministar ekonomije Mla|an Dinki} danas }e obi}i fabriku „Zastava“ u Kragujevcu.

Tadi} je izjavio da je zadovoqan {to je na kraju 2009. godine ostvaren jo{ jedan zna~ajan uspeh i da }e kona~no uslediti potpisivawe aneksa ugovora izme|u kompanije „Fijat“ i „Zastave“ iz Kragujevca, „velike i su{tinske investicije u ekonomiju Srbije“. „Fijat }e proizvoditi dva tipa automobila u Kragujevcu.

Po~etna proizvodwa automobila }e biti oko 200.000 automobila godi{we, {to je izuzetan i neverovatan uspeh“, naglasio je Tadi}.

Do kraja godine dolazi i prvih 100 miliona evra investicija, naglasio je Tadi} i objasnio da }e u narednim kvartalima stizati i ostale investicije, {to zna~i ispuwewe obe}awa koje je dato gra|anima i ispuwewe poslovnog plana koji je „Fijat“ izlo`io javnosti Srbije, pre finansijske krize.

Oti{li {trajka~i, do{li vozovi Redovan `elezni~ki saobra}aj na pruzi Beograd-Ni{ ponovo je uspostavqen, nakon {to su radnici „Prvog maja“ iz Lapova obustavili blokadu pruge. Redovan `elezni~ki saobra}aj na toj pruzi je uspostavqen tokom no}i, a o~ekuje se da }e kompletan putni~ki saobra}aj biti normalizovan, saop{tile su “@eleznice Srbije”. Od ponedeqka 21. decembra ponovo }e redovno saobra}ati svi vozovi koji su zbog blokade pruge bili otkazani. “@eleznice Srbije” su navele da o~ekuju i da }e narednih dana, prema prioritetima, putovawe nastaviti i veliki broj teretnih kompozicija koje su ~ekale zbog blokade pruge.

Dnevni gubitak srpskih `eleznica zbog blokade pruge Beograd–Ni{ iznosio je oko deset miliona dinara.

Uz to “@eleznice” zu izgubile i oko pet miliona dinara zbog obustave tranzitnog saobra}aja kroz Srbiju. Ukupni gubici zbog blokade pruge, kako je navedeno u toj kompaniji, procewuju se na oko 150 miliona dinara.

Radnici Gra|evinsko-industrijskog kombinata „Prvi maj“ iz Lapova su sino} oko 20.30 odblokirali me|unarodnu prugu na Koridoru 10 u stanici Lapovo Varo{, po{to im je poslodavac isplatio zarade koje im je dugovao. Radnici „Prvog maja“ dr`ali su u blokadi prugu od ponedeqka, 7. decembra, zbog toga {to im ve}inski vlasnik „Autovojvodina“ nije isplatio 11 zarada i doprinose.

6

BERZA

ponedeqak21.decembar2009.

DNEVNIK

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Slab dinar pla{i investitore Trgovina na Beogradskoj berzi i daqe je u znaku izuzetno skromnog ukupnog prometa i negativne korekcije berzanskih indeksa. Iako bele`i blago pove}awe u pore|ewu sa drugom nedeqom decembra, ukupan promet protekle nedeqe bio je svega 356 miliona dinara, istakla je {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta Fime interne{enel Tijana Cvetkovi}.

Predstoje}a nedeqa praznika verovatno }e daqe uticati na smawenu aktivnost na tr`i{tu i nastavak pada vrednosti indeksa i akcija na Beogradskoj berzi, smatra broker KBC Sekjuritisa Vladan Rankov. On je agenciji Beta kazao da je kretawe odnosa dinara i evra ovih dana bilo jedno od najozbiqnijih pitawa za strane investitore na Berzi. „Ako se slabqewe valute u narednom periodu nastavi, mo`e se o~ekivati da to natera iole oprezne strane investitore da revidiraju planove oko novog talasa priliva ka-

pitalnih fondova, {to mo`e daqe poja~ati pad na berzama koji je krenuo jo{ sredinom septembra“, rekao je Rankov.

Najvi{e se u sedmici izme|u 14. i 18. decembra trgovalo akcijama Komercijalne banke, za 32 miliona dinara. Cvetkovi} je podsetila da je krajem pro{le nedeqe potpisan ugovor o dokapitalizaciji Komercijalne banke u vrednosti 120 miliona evra. Ugovor su potpisali Ministarstvo finansija Srbije, Evropska banka za obnovu i razvoj, Me|unarodna finanisijska korporacija, nema~ki investicioni fond DEG i {vedski fond za investicije u zemqe u razvoju.

Vlada Srbije ima}e rok od tri godine da izvr{i jo{ jednu dokapitalizaciju i tako zadr`i trenutno u~e{}e u vlasni~koj strukturi banke od 42,6 odsto, navela je Cvetkovi}. Ona je ukazala na jo{ jednu novinu a to je da }e se od ponedeqka, 21. decembra, akcije Komercijalne banke na}i na B Listingu Beogradske berze,

Akcija Komercijalna banka, Beograd Alfa plam, Vrawe AIK banka, Ni{ Energoprojekt holding, Beograd AMS Osigurawe PB, Beograd

gde su trenutno jo{ samo Alfa plam iz Vrawa i Metalac iz Gorweg Milanovca.

Ina~e, kao posledica petodnevnog uzastopnog pada vrednosti indeks najlikvidnijih akcija Beleks 15 zavr{io je tre}u decembarsku nedequ sa 4,67 odsto ni`om vredno{}u dok je nedeqni pad indeksa Beleks lajn bio tri procenta.

Najve}i nedeqni rast cene ostvarili su ~a~anska banka, ne{to vi{e od osam odsto,

Velefarm, gotovo osam, i Telefonija, {est i po odsto.

Me|u nedeqne gubitnike svrstale su se prioritetne akcije Komercijalne banke sa minusom ne{to ve}im od 18 odsto, kao i Alfa plam i Pupin telekom sa padom od po 12 procenata. U~e{}e stranih investitora u pro{lonedeqnom prometu kretalo se u proseku oko 38 odsto sa ve}im prisustvom na strani kupovine, kazala je Cvetkovi}.

Posledwa cena

Vrednost prometa (din)

27.000 7.016 2.447 794 978

32.491.544 22.693.275 18.800.721 12.690.267 9.002.490

Dubai isplivao iz krize

Ve{ta~ko ostrvo ispred Dubaija

ra. Jedan izvor, blizak vladi tog emirata, izjavio je da su {eik Dubaija Ahmed bin Saed al-Maktum i wegov stric {eik Mohamed bin Ra{id alMaktum ve} u Londonu i da }e u ~etvrtak otputovati u Wujork i u petak u Va{ington, kako bi se sastali s vode}im

finansijskim i politi~kim liderima tih zemaqa.

Emirat Dubai, ~uven po svojim ve{ta~kim ostrvima u obliku palme , kao i po drugim infrastrukturnim projektima, potresao je 25. novembra globalna tr`i{ta zahtevom za odlagawe otplate 26 mili-

jardi dolara duga dr`avne kompanije „Dubai vorld“ i wenih vode}ih podru`nica „Nahil“ i „Limitles vorld“.

Susedni emirat Abu Dabi, koji proizvodi 90 odsto ukupne koli~ine nafte koju izvezu Ujediweni Arapski Emirati (UAE), uputio je deset milijardi dolara finansijske pomo}i Dubaiju, tako|e ~lanici UAE, kako bi mogao da podmiri du`ni~ke obaveze „Dubai vorlda“ do kraja aprila i da pomogne u otplati islamskih obveznica, poznatih kao sukuk, wegove podru`nice „Nahil“ koje su dospele za otplatu 14. decembra.

Islamske obveznice su otpla}ene u utorak, a sada je preostalo da „Dubai vorld“ postigne sporazum s poveriocima o odlagawu otplate duga, {to bi mu dalo vremena da sprovede sveobuhvatnu reorganizaciju. Zvani~nici „Dubai vorlda“ treba tek da se sastanu tim povodom sa predstavnicima oko 90 svetskih banaka.

„Saab” vozi u istoriju?

Ameri~ki proizvo|a~ automobila “Xeneral motors” (GM) je saop{tio da }e zatvoriti {vedski „Saab“, koji je u vlasni{tvu te kompanije.

Do odluke je do{lo nakon neuspe{nih pregovora o preuzimawu {vedske firme od strane holandske kompanije „Spajker“.

Prethodno je od kupovine „Saaba“ odustao i {vedski proizvo|a~ luksuznih automobila „Keninseg“, iako se ~inilo da }e sigurno preuzeti tu kompaniju. Pored wih, za Saab su bili zainteresovani i Kinezi, ta~nije pekin{ka kompanija BAIC. Ta pekin{ka korporacija za izradu automobila je nedav-

no saop{tila da je kupila intelektualno vlasni{tvo za platforme sedan modela „saab 9-5“ i „9-3“ i deo opreme za izradu. Analiti~ari ocewuju da je ugovor BAIC-a i Saaba deo nastojawa Kine da stvori mawi broj globalno konkurentnih kompanija za izradu automobila konasolidacijom doma}e proizvodwe i kupovinom posrnulih inostranih autokompanija ili wihove tehnologije.

Predsednik evropskog ogranka GM-a Nik Rejli je, povodom odluke o zatvarawu {vedske kompanije, u saop{tewu naveo da }e GM „tesno sara|ivati sa Saabom da bi na odgovoran i razuman na~in

Sirova nafta je na kraju sedmice na berzi u Wujorku ne{to pojeftinila, nakon {to je prethodno poskupela na iznad 74 dolara, {to je usledilo po{to je jedan ira~ki zvani~nik izjavio da su iranske trupe nakratko u{le na teritoriju nalazi{ta nafte u Iraku. Zamenik ira~kog ministra unutra{wih poslova je to kasnije negirao.

Ameri~kom „lakom“ naftom za terminsku isporuku u januaru se na Wujor{koj robnoj berzi trguje po ceni od 73,81 dolar za barel, ili 1,16 dolara vi{e nego ju~e, ali je u jednom trenutku

taj energent poskupeo na ~ak 74,32 dolara za barel, preneo je Rojters. Istovremeno je evropska „brent“ nafta na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela za 79 centi, na 74,16 dolara za barel.

Na rast cene „te~nog zlata“ je uticalo i hladno vreme na ameri~kom severoistoku, najve}em svetskom tr`i{tu lo`-uqa.

Pored toga, i dolar je oslabio sa tromese~nog maksimuma, a kad pada wegova vrednost, nafta i druge sirovine postaju jeftinije za investitore koji raspola`u drugim valutama.

Evro pod pritiskom gr~kog duga

IZBEGNUT PRVI DR@AVNI BANKROT U GLOBALNOJ RECESIJI

Ekonomska kriza Dubaiju je okon~ana, ka`e ministar inostranih poslova Ujediwenih Arapskih Emirata {eik Abdulah Bin Zajed al-Nahajan.

On je ocenio da je paket pomo}i, vredan deset milijardi dolara, koji je Dubaiju ove nedeqe obezbedio najbogatiji od sedam emirata, Abu Dabi, „pokazao jedinstvo Emirata“. [eik Abdulah je naglasio da je vlada Emirata odlu~na da iza|e na kraj sa efektima globalne krize po sve zemqe ~lanice. „Pojas za spasavawe pru`en Dubaiju je dokaz da su Emirati jedinstveni - politi~ki i ekonomski“, rekao je on.

Emiratski {ef diplomatije je izrazio uverewe da }e globalna kriza „biti za nama kada se oporave SAD. Verujemo da se SAD ve} oporavqaju, {to }e se odraziti i na ostale zemqe“. Zvani~nici Dubaija poseti}e narednih dana Britaniju i SAD u nastojawu da povrate poverewe investito-

Nafta opet skupa zbog Iraka i Irana

Kurs evra na evropskim deviznim berzama bio je na kraju radne sedmice ne{to ~vrs}i prema dolaru, jenu i {vajcarskom franku, nakon prethodnog osetnijeg pada, dok su akcije blago poskupele u „tankoj“ trgovini, podstaknute vi{im cenama nafte.

Glasine o nasilnoj smeni vlasti u Pakistanu su nakratko „pogurale“ navi{e kurs franka, ali je nakon demantija te informacije vrednost „{vajcarca“ opala do ranije dostignutog nivoa. Evro je na vode}oj deviznoj berzi u Londonu oja~ao prema ameri~kom takmacu 0,4 odsto - na 1,4401 dolara, posle pada u ~etvrtak na

VESTI „[koda” pove}ala prodaju Vode}i ~e{ki proizvo|a~ automobila „[koda auto“ prodao je u novembru 26 odsto vi{e vozila nego u istom mesecu lane. Ukupno je za mesec dana prodato vi{e od 55 hiqada vozila, od ~ega bezmalo polovina u Nema~koj. Drugo tr`i{te na koje ~e{ka firma najvi{e izvozi je Kina, gde je nedavno prema{ena cifra od sto hiqada prodatih „{koda“. Uspehu [kode je znatno doprinela prodaja na prekookeanskim tr`i{tima. U Kini je u novembru prodato 11.186 vozila, {to je godi{wi rast od 172,8 odsto, ukazao je portparol fabrike Jaroslav ^erni. „[koda“ do`ivqava ekspanziju i u Indiji, gde je prodaja porasla za oko 70 procenata.

„Volvo” u kineskim rukama Kineska holding grupacija „Xili“ je potvrdila da }e okon~ati preuzimawe {vedske kompanije „Volvo automobili“ po~etkom 2010. godine.

Najmawe tri velike kineske banke spremne su da garantuju jednu milijardu dolara kredita koju tra`i „Xili“ za finansirawe 1,8 milijardi dolara vredne ponude za Volvo. U „Xiliju“ tvrde da novac za wih nije problem, jer postoji i jedan broj privatnih investicionih fondova koji su spremni da ula`u. Ugovor „Xilija“ o kupovini „Volvoa“ podr`ava i zvani~ni Peking, koji ohrabruje doma}e firme na prekograni~ne akvizicije, bez obzira na svetsku recesiju. U septembru je „Goldman Saks“ ulo`io 334 miliona dolara u „Xili“ automobile.

Koliki je doprinos hrvatskog turizma

prekinuli sve aktivnosti firme“. „Uprkos naporima svih zainteresovanih strana, postalo je sasvim jasno da ne mogu na vreme da se ispune svi

uslovi potrebni da se izvede ova kompleksna transakcija“, rekao je Rejli dodaju}i da je {vedskoj firmi bilo potrebno „brzo re{ewe“.

1,43 „amerikanca“, {to je bio najni`i kurs od septembra.

Zapadnoevropski analiti~ari, na ~ije mi{qewe se pozivaju strane novinske agencije, navode da je evro i daqe pod pritiskom zbog du`ni~kih problema Gr~ke - jedne od 16 ~lanica Evropske unije koje primewuju jedinstvenu nov~anu jednicu umesto vlastite. Gr~ka je ovog meseca „pre`ivela“ dva sni`ewa kreditnog rejtinga i to je delovalo obeshrabruju}e na investitore i valutne trgovce, pa je usledilo za mnoge neo~ekivano obarawe tr`i{nih pozicija evra, iako su po~etkom decembra mnogi eksperti predvi|ali daqi rast wegove vrednosti.

Hrvatska je u ovoj godini pove}ala svoj udeo na evropskom turisti~kom tr`i{tu na 2,07 odsto, rekao je ministar turizma te zemqe Damir Bajs.

On je rekao da se ova turisti~ka godina pokazala boqom od o~ekivawa, budu}i da

je hrvatski turizam, s tri odsto mawe dolazaka i jedan procenat mawe no}ewa u deset meseci nego u isto vreme lane, bio uspe{niji od evropskog, gde je pad iznosio oko osam odsto. O prihodima od turizma za ovu godinu jo{ nema potpunih podataka, ali je ministar naveo da su turisti~ke kompanije koje su na berzi u devet meseci ove godine poslovale mnogo boqe od o~ekivawa, uz ukupni pad prihoda od 1,7 odsto u odnosu na 2008. godinu.

Evropa tro{i na ekologiju Evropski parlament je usvojio buxet Evropske unije za 2010, vredan 122,9 milijardi evra, od kojeg je polovina namewena za poqoprivredu, ekologiju i razvoj. Buxet je za {est odsto ve}i u odnosu na ovogodi{wi, koji je vredeo 116 milijardi evra. Buxet za 2010. ~ini}e 1,04 odsto bruto doma}eg prihoda Unije. Veliki deo sredstava namewen je i istra`ivawima, inovacijama, zapo{qavawu i regionalnim razvojnim programima. U 2010. godini }e dodatne 2,4 milijarde evra biti namewene projektima ekonomskog oporavka, sa razvojem energetskog sektora i {irokopojasnog Interneta kao prioritetima. Ta suma je deo posebnog fonda za ekonomski oporavak, vrednog ukupno pet milijardi evra za ovu i narednu godinu.

Japan protiv deflacije Japanska centralna banka saop{tila je da je od kqu~nog zna~aja za zemqu da pobedi deflaciju i ne prihvati nastavak pada cena. „Kriti~ni izazov za japansku privredu je da nadvlada deflaciju i vrati se na put odr`ivog rasta uz stabilnost cena“, saop{tila je centralna banka Japana posle dvodnevnog sastanka o monetarnoj politici. Na sastanku je jednoglasno odlu~eno da se zadr`i kqu~na kamatna stopa na rekordno niskih 0,1 odsto, {to se o~ekivalo, da bi se jeftinim pristupom novcu podr`ao oporavak druge najve}e privrede sveta. Maloprodajne cene u Japanu pale su gotovo rekordnom stopom od 2,2 odsto u oktobru u odnosu na isti mesec pro{le godine.

^itala~ka zna~ka najvernijima

DOM ZDRAVQA PROTIV VIRUSA N1H1

Deca od danas na vakcinu

Vakcinacija dece protiv novog gripa N1H1 po~iwe danas u ambulantama Doma zdravqa Novi Sad (DZNS). Mali{ani }e doze mo}i da dobiju kod svog ranije odabranog pedijatra. U Novi Sad je ina~e stiglo 5.300 doza vakcina, a najve}i deo te koli~ine – 4.400 doza je podeqen am-

bulantama Doma zdravqa. Gerontolo{ki centar je dobio 300 vakcina, Domu za decu ometenu u razvoju u Veterniku i Zavodu za zdravstvenu za{titu studenata isporu~eno je 100, @andarmeriji 250 i Institutu za javno zdravqe Vojvodine 150 doza.

S. T.

U ^itaonici Gradske biblioteke, Ulica Dunavska 1, danas u 18 ~asova bi}e podeqene ~itala~ke zna~ke za najvernije korisnike. Na tradicionalnoj manifestaciji u~estvova}e i kwi`evnica Marija Jovanovi} ~iji je roman "Dovoqan razlog" bio naj~itaniji u 2009.godini.

N. V.

Novosadska ponedeqak21.decembar2009.

Hit behu kratke bunde od korejskog psa!

P

bavno bilo je na post-dogorelom “Spensu”, gde su klince zabavqali Branko Kockica i glumci.

“Dnevnikov” turnir u fudbalu bio je glavna sportska atrakcija u gradu te nedeqe, a turisti~ki prognozeri najavili su da nas prava atrakcija tek o~ekuje na prole}e. Gomila Sovjeta, ^ehoslovaka i Poqaka o~ekivana je na novosadskim ulicama i pijacama, zbog ~ega se ponovilo pitawe aktuelno i danas: za{to Novi Sad nema turisti~ki mozak i uslove, da sve to zavr{i bez buke i gu`ve, a punog bu|elara.

Na sednici Zajednice gradskih snadbeva~a “Plantakopa” oceweno je tada da je snabdevenost novosadskog tr`i{ta odli~na!

Ima svega za svakoga, {to je ponajpre pravdano mawkom para.

Nisu, dodu{e pomenuli da su nam falili so i deteryent, kao ni uniformisanost dostupne robe, iste od vrata do vrata. A na sajamskom Novogodi{wem va{aru hit behu kratke bunde od korejskog psa. Ah, da, i kafa i kobasice upola cene.

Te nedeqe “Hronika” nije zabele`ila nijednu ordinarnu glupost, ali jeste bezobrazluk. GSP je preko no}i i bez najave odlu~io da poskupi bus kartu za ~itavih 51 odsto. Bez ustru~avawa, objasnili su nam da tako mora, na {ta je novinar gorko podsetio ~itaoca da je to deseti put kako mora. U jednoj godini.

Ig. Mihaqevi}

V REMEPLOV

Festival u ~ast Nu{i}a Povodom veka od ro|ewa Branislava Nu{i}a u Novom Sadu je 21. decembra 1964. po~eo trodnevni festival najboqih pozori{nih amatera Srbije. Tridesetak glumaca iz Kule izvelo je igrokaz "Ko se smeje - zlo mu se pi{e" koji je iz odlomaka Nu{i}evih komedija sastavio Jovan Putnik.

Sli~nu kola` predstavu dali su i amateri iz Zmajeva.

"Sumwivo lice", u izvo|ewu ~lanova beogradskog pozori{ta "^ukarica" veoma se dopalo publici, koja je vrlo lepo primila i predstavu "Vlast", koju su prikazali na ma|arskom jeziku ~lanovi pozori{ta "Mada~" iz Zrewanina. A "Gospo|a ministarka" vaqevskog "Abra{evi}a" bila je toliko sjajna, da bi se i mnoga profesionalna pozo-

Promocija nove kwige Vuka Dra{kovi}a "Doktor Aron" otkazana je zbog bolesti autora.

Publika }e biti uskoro obave{tena o novom datumu promocije.

D. A.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

re osvrta na de{avawa u na{em gradu stara 20 godina, red je podsetiti se da su tada u na{em kom{iluku, dr`avi Rumuniji, trajale bespo{tedne borbe izme|u naroda i wemu lojalnih snaga i “Sekuritatee”, te drugih dugih cevi na strani tiranina Nikolaja ^au{eskua. Krvavi prizori iz Bukure{ta, Temi{vara i ostalih gradova bili su glavna tema “Dnevnika” i ~ar{ije. Jednom uhva}eni, pomahnitali diktator i `ena mu Elena su nakon hitre provere krvnog pritiska na pre~ac likvidirani, a na kraju je ustanovqeno da su truli, represivni re`im vodili wih dvoje i izme|u 50 i 70 ~lanova u`e familije. Zvu~i poznato ?

A u Novom Sadu, beli horizont sa~ekali smo uz poskupqewe grejawa, za desetinu. Osim rumunske revolucije, glavna vest u gradu bila je po`ar u SPC “Vojvodina”, kog su izazvali nepa`qivi varioci. Oni su u bifeu i restoranu pored bazena varnicom zapalili hidroizolaciju, koja je brzo buknula uz opasan, crni dim.

Nije bilo povre|enih niti ve}e {tete, ali je po`ar odlo`io otvarawe bazena, kog smo ~ekali punih devet godina. Ukus odugovla~ewa bio je ja~i od dima, kada su nam saop{tili da zimi mo`emo plivati tek u januaru 1990.

U “Areni” se davao “Kuduz”, a u Gradskoj ku}i urpili~ena je dodela priznawa povodom Dana JNA, 23. decembra. Jednako za-

Odlo`en promocija romana Vuka Dra{kovi}a

U ULICI NOVOSADSKOG SAJMA NEZADOVOQNI GRADILI[TEM GIGANT-ZGRADE

Razrovano do prole}a?

Stanari zgrada u Ulici Novosadskog sajma 6 i 8, odmah iza vi{espratnice “Bulevar centar Aleksandar” koju na uglu te ulice sa Bulevarom oslobo|ewa dovr{ava preduze}e “Aleksandar”, tvrde da su se radnici sa kom{ijskog gradili{ta previ{e “ra{irili”. Zbog toga im je ote`an prilaz do ulaznih vrata u zgradu a uni{tena je i zelena povr{ina oko zgrada, kazao je za “Dnevnik” ispred Skup{tine stanara Petar Banov~anin.

- Potpuno je uni{tena zelena povr{ina izme|u na{e i nove zgrade. Nastala je deponija od razbacanog gra|evinskog materijala, a ispred ulaza u na{u zgradu je parkirana prikolica u kojoj borave radnici. Raskopavano je pa je uru{ena asfaltna staza koja vodi do ulaza.

Zbog blata nosimo ~izme kad ulazimo – rekao je Banov~anin. Dodao je da se do sada obra}ao radnicima na gradili{tu jer mu je bitno da zna da li }e to biti popravqeno, ali da konkretan odgovor nije dobio.

Na povr{ini izme|u zgrada, koja je trenutno razrovana, bi}e po-

u okolnim vi{espratnicama. Uz to je dodao da wegovo preduze}e i radnici nemaju nikakve veze sa raskopavawem ispred ulaza, po{to su na tom delu tokom pro{log meseca izvo|eni radovi na kanali-

POGOR[ANO ZDRAVSTVENO STAWE DETETA NIJE UVEK HITNO

Le~ewe kod ku}e, pa kod doktora Hladni dani pove}ali su opasnost od bolesti, a ~ekaonice Slu`be za zdravstvenu za{titu dece u domovima zdravqa zbog toga su svakodnevno pune. Redaciji „Dnevnika“ obratilo se nekoliko roditeqa, zabrnituih {to po dolasku u ambulantu, wihovo dete s visokom temperaturom nije odmah bilo primqeno.

Razjasniti roditequ koja su hitna stawa u pedijtriji izuzetno je te{ko. Me|utim, nije na odmet

De~ja ku}na apoteka

ri{ta wome pohvalila. Sve tri ve~eri dvorana je bila dupke puna, a wome su skoro neprekidno odzvawali smeh i pqesak. N. C.

stavqen parkig, posejana trava i ure|ena rasveta, rekao je direktor preduze}a “Aleksandar” Vojislav Gaji}. Po wegovim re~ima, za ure|ewe tog dela zadu`en je ZIG, i ono }e biti korisno za sve stanare

Svako doma}instvo u kojem boravi odoj~e ili starije dete, mora da ima neke od osnovnih lekova u slu~aju da se mali{an razboli. Ku}na apoteka za decu mora da sadr`i toplomer, lek protiv temperature i bolova (paracetamol u sirupu ili ~epi}ima), fiziolo{ki rastvor ili kapi za nos, tropostotni rastvor hidrogena, antibiotike u pra{ku, medicinski alkohol i sterilne gaze.

podsetiti da se pogor{awe zdravqa deteta pred{kolskog ili {kolskog uzrasta mo`e le~iti najpre kod ku}e.

- Bolesno dete mo`e tokom radnog vremena da se obrati svom pedijatru bez zakazivawa. Detetu koje ima temperaturu izme|u 38 i 38,5 stepeni, roditeqi prvo treba da daju paracetamolske preparate (paracetamol, panadon, febricet, eferalgan), daju dosta te~nosti (~ajeve, supu), da ga izoluju i obezbede da miruje – obja{wava na~elnice Slu`be za zdravstvenu za{titu dece dr Slavica Male{evi}.

Ukoliko dete ima gu{oboqu preporu~uje se tantum verde sprej u usta ili tablete za sisawe u zavisnosti od uzrasta deteta. Ako mu curi sekret iz nosa, koriste se kapi za nos ili sprej.

- Dete tako treba le~iti kod ku}e dva dana. Ukoliko se tegobe nastavqaju i daqe ili ~ak pogor{avaju (intenzivno ka{qawe, ote`ano disawe, dete mewa boju ko`e i sli~no) obavezno se mora oti}i kod pedijatra – ka`e dr Male{evi}. [to se ti~e hitnih slu~ajeva u pedijatriji, roditeq ne sme ~ekati s odlaskom kod pedijatra kad

zacionoj mre`i. Veliki broj behatonskih plo~a stajao je i ju~e oko dela na koji su se stanari `alili.

Wihova ugradwa tek sledi, kao i ure|ewe zelenih povr{ina na prole}e.

S. T.

Izlo`ba slika Izlo`ba slika akademskog slikara Koqe Obrovskog bi}e otvorena danas u 19 sati u galeriji na prvom spratu Novosadskog otvorenog univerziteta u Radni~koj 20.

Izlo`bu }e sve~ano otvoriti profesor folozofije Darko Kozlova~ki koji je izme|u ostalog napisao i da susret sa slikama Koqe Obrovskog kod posmatra~a u prvi ~as mo`e izazvati "dvostrukost op~iwenosti i zbuwenosti". Ulaz je besplatan.

D. A.

Davaoci krvi, napred!

dete ima anafilakti~ki {ok (te`i oblik alergije), krize svesti (kada je dete bez svesti, epi napad ili ima „fras“), ako se otrovalo, ako se gu{i stranim telom, ako je povre|eno, krvari ili ima akutno pogor{awe astme.

Visoka telesna temperatura koja se smatra hitnim slu~ajem je preko 39 stepeni, a dete }e, tako|e, imati prioritet ako ima neki oblik poreme}aja sr~anog ritma.

I. Brcan

Mobilna ekipa Zavoda za transfuziju sutra }e prikupqati krv na Fakultetu za menaxment od 11 do 13 sati, dok }e u Zavod dolaziti ~lanovi udru`ewa “Makedonija”.

U sredu u Zavod dolaze dobrovoqni davaoci iz “Telekoma, a u ~etvrtak ekipa odlazi u “Elektrovojvodinu” od 7.30 do 9.30 sati.

Q. Na.

Iskqu~ewe struje Futog: od 8 do 13 sati povremeno u pojedinim ulicama Novog Futoga i naseqa Va{ari{te; Beo~in: od 10 do 13 Ulica Vuka Karaxi}a od broja 2 do 4 i @eleznika.

Se}awe na Prvu proletersku brigadu Povodom 68. godi{wice formirawa Prve proleterske brigade, sutra u 11 sati bi}e odr`ana Sve~ana akademija u organizaciji Pokrajinskog odbora SUBNOR u Domu vojske Srbije, Beogradski kej 9.

Akademiju }e otvoriti predsednik SUBNORA Svetomir Atanackovi}, a o isto-

rijskom zna~aju Prve proleterske brigade govori}e novinar i publicista Jovan Radovanovi}.

U programu }e jo{ u~estvovati glumica Gordana \ur}evi} Dimi}, KUD "Prigrevica", op{tina Apatin i Peva~ka grupa sekcije `ena Vojske Srbije iz Novig Sada.. \. S.

c m y

ponedeqak21.decembar2009.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

c m y

8

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Dvaput blizanci, svi de~aci Blizanci: Aleksa i Boris - Sowe Male{evi} Grubi{e i Jovana Grubi{e, Matej i Aqo{a - Jasmine Milini}-[ipragi} i Darka [ipragi}a.

Devoj~ice: Iva - Biqane i Qubi{e Vukeqe, Nikolina - Maje i Zorana Barne, Milica - Aleksandre i Mi}e Pavlovi}a, Dejana - Mirjane i Stojana Dragoqevi}a, Maja - Dobrile Jorgi} i Qubomira Ostoji}a, Sa{ka - Sandre Jawi} i Sa{e Paunovi}a, Milica - Jovanke i Qubomira Radakovi}a, Ivona - Nata{e i Zorana Rajovi}a, Sofija - Maje Mudrini} i \or|a Popovi}a, Maja - Sla|ane i Novice Dragi}a, Danica Marijane i Dejana Vu~enovi}a, Katarina Sne`ane Bo`i} i Aleksandra Vlaisavqevi}a, Aleksandra - Katarine i Sime Medi}a, Milica - Jasmine i Milana Joji}a, Ana Marija - Andrijane i Dejana Kosa, Una - Aleksandre i Aleksandra Puri}a, Teodora - Jovane i Radenka Vuki}evi}a, An|ela - Danijele i Dragana Pilipovi}a, Milica - Slavice i \or|a Graovca, Ema - Miqane i Marka Popovi}a, Jovana - Melinde i Bojana Spasojevi}a, Daria Danijele i Igora Neri}a, Nina - Tawe i Svetozara Xini}a, Tijana - Radmile Moldvaj i Ivice Stojkova, Sara - Dragice Vuji} i Ne-

boj{e Jaki}a, Petra - Brankice i Stojana Bo`i}a, Leona - Milene ^elikovi}-Vojnovi} i @eqka Vojnovi}a, Tamara - Smiqane Mijatovi}-Jokanovi} i Du{ana Jokanovi}a, Jelena Marike i Gorana Sikimi}a, Marijana - Marine i Nikole Milo{evi}a, Elena - Slavice i Dejana Pejina, Sne`ana - Branke i \or|a Jankovi}a, Betina - Tinde i Imrea Morvaia, Antonela - Rozalije Ismailov i Ota Kova~a, Petra - Marije i Steve Felbaba, Dragana - Mirjane i Igora Ivanova, Anastasija - Branislave i Stevana Vilovskog, Selena - Sawe i \or|a Vu~ini}a, An|ela - Nikolete i Darka Grdini}a, Elena - Zorice Kne`ev i Zorana Brankova, Nora - Alene i Danijela Tarnocia, Milana - Du{ke i Milanka Kne`evi}a, Duwa - Ivane i Dalibora Velimirova, Tijana - Olivere i Dragana Anti}a, Milica - Jelene i Aleksandra Dragojlovi}a, Petra - Milice i Sla|ana Prodanovi}a, Maja - Biqane i Zorana Milo{evi}a, Dina - Teodore Mari}-Siva~ki i Gavrila Siva~kog.

Ven~ani: Marija Veli~kovi} i Branko Marjanovi}, Merita Bajrami i Sead \urakovac, Marija Ivanov i Stojan Krstev, Orlanda Albreht i [ahin Spasoli, Sandra Backovi} i Stevica Mi{i}, Tawa Trifunovi} i Dragomir Gli-

{i}, Sandra Kolari} i Aleksandar Buri}, Mira Goji} i Radovan Plav{i}, Irenka Balog i Slavko Tomi}, Svetlana Manevski i Tihomir Ka{anin, Irena Paunovi} i Nenad Nikoli}, Slavica Ga}inovi} i Du{an Raki}.

Branislav, Marija i sin Konstantin Paji}

De~aci: Mihajlo - Dijena Kolar i Dalibora Melnika, Nikola - Dragane i Aleksandra Uzelca, Luka - Jelene i Marka Ostojina, Nikola - Miane i Branislava Zori}a, Maksim - Ivane i Igora Gari}a, Filip - Dragane i Zorana Marinkovi}a, Jakov - Slavice i Mirka @arkovi}a, Adnan - Xeqane Aziri i Ervina Saqihua, Lazar - Isidore i Milorada Lon~ara, Mihailo - Ivane i Milana Gvozdenovi}a, Marko - Radmile i Milo{a Peri{i}a, Marko - Sandre i Nemawe Kova~a, Filip - Jelene i Nikole Mili}a, Vuk - Aleksandre i Slobodana Kosa, Milan - Brankice i Gorana Jani}a, Simon - Tatjane i Slavi{e Gavri}a, Sava Du{anke Kukoq i \or|a [ovqanskog, Uro{ Violete i Milo{a Bulatovi}a, Mihajlo - Dijane i Radovana Bogdani}a, David - Faziqe [akiri i Senada Demovi}a, Boris - Branke i Stanislava Kne`evi}a, Danilo - Daniele i Veqka Bo`i}a, Marko - Dragane i Predraga

Svorcana, Luka - Milice i Mileta Male{a, Novak - Dragane i Gorana Tucakova, Aleksandar - Du{ke i Radenka Josipovi}a, Dimitrije - Jelene i Nenada Stankovi}a, Lazar - Marine i Milomira Todi}a, Strahiwa - Sla|ane i Miqana Komatine, Dalibor - Jelene i Miroslava Huraka, Mateja - Vojislavke i Mirka Milosavca, Lazar - Olivere i Vladimira Segedinca, Vasilije - Olivere i @eqka Blitve, Gavrilo - Olinke i Dra{ka Macanovi}a, Vuk - Dragane i Sa{e [obata, Sr|an - Marije \ilas i Neboj{e ^avi}a, Marko - Milane Savanovi} i Branislava Drku{i}a, Robert - Maje i Sini{e Mijatovi}a, Zoran - Iboqe Hajdu i Aleksandra Novaka, Andrej - Duwe i Vuka Popovi}a, Andrija - Jasne i Gorana Trnini}a, Nikola - Mirjane i Bojana Dmitrovi}a, Nemawa - Mirjane i Zlatka Stojanova, Mihajlo Gordane i Dejana Radi}a, Aleksandar - Iboqe i Qupka ]iri}a.

Umrli: Ilonka Popov ro|. Kuril (1941), Perka Dragi} ro|. Latinovi} (1926), Jo`ef Varga (1920), Qubica Veli~kov ro|. Vukmirovi} (1930), Rosa Ma|istorov ro|. Petrovi} (1940), Ru`ica Paunesku ro|. Berkovi} (1921), Marijan Vidovi} (1936), Slobodan Jovovi} (1950), Bosiqka Ili} ro|. Radi{a (1934), Milan Pilipovi} (1949), Rosa Peri{i} ro|. Milovi} (1945), Sava Vuji} ro|. Jeli} (1922), Marija Jovanovi} ro|. Majer (1944), Nata{a Kondi} (1980), Slobodan Kosti} (1934), Slavica Beli} ro|. Kli{ani} (1953), Ilona Silak ro|.

Ki{ (1919), @arko Bukurov (1939), Stevo Drakuli} (1930), Ivan Vevc (1933), \or|e Milutinovi} (1927), Ana Nem~ev ro|. Simon (1930), Qupko Mitrovi} (1933), Nade`da Tora~ki ro|. Petruc (1933), Dragica Pakeq ro|.

Dragojevi} (1922), Miroslav Si~ (1997), Slobodan Grbi} (1935), Stojanka Stani} ro|. Tepi} (1960), Laslo Navratil (1956), Qubomir Jovanov (1935), Du{an Ra{ajski (1928), Nada Milovan Mali~evi} i Senka Luburi}

Vidosavqevi} ro|. Stoiqkovi} (1930), Jelisavka Firaw ro|. Jovanovi} (1922), Jordanka Paunovi} ro|. \uri} (1946), Marija Fabijani} ro|. Goti} (1923), \or|e Tomin (1927), Ru`enka Vasiqevi} ro|. Hlpka (1949), Qubinka Vaguri} ro|. Mom~ilovi} (1931), Ranko Ili} (1937), Nedeqko Stoji} (1937), Stevan Igi} (1941), Piro{ka Aniti} ro|. Kova~-Neme{ (1927), Milan Vi{wi} (1933), Danilo Krzman (1939), Petar Doki} (1934), Dobrila [}epanovi} ro|. Pirkovi} (1929), Petar Ivi} (1937), Zoran Damjanovi} (1946), Qubica Mi}ovi} ro|. Krivoku}a (1934), Stana Rokvi} ro|. Bodro`a (1909), Vinko Ciceri (1932), Vesna Marjanovi} ro|. Ahmetovi} (1955), Jaroslava Bo`i} ro|. [inka (1968), Katica Krsti} ro|. Popov (1929), Milorad \ilas (1933), Pavle Mikala~ki (1944), Desanka Babi} ro|.

Vujinovi} (1933), Petar Crnkovi} (1950), Stana Malen~i} ro|. Miqani} (1952), Sawa Lopati} (1983).

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

Pono}ni truba~i i {ampawac s jagodama

Zgodne „mrazice” iza{le iz mode?

Prethodnih godiona zanosne “Deda-mrazice” u kratkim crvenim sukwicama i topovima, sa kapicama i belim krznom plenile su na `urkama tokom novogodi{we no}i. Ove godine ih nema. Organizatori ih ne najavquju, a mo`da i je Deda mraz zabranio no}ne izlaske?!

Ponuda za pripadnike mla|ih generacija, koje preferiraju lude `urke uz doma}u narodnu ili zabavnu muziku, bazirana je uglavnom na provodu po klubovima. Za 40 evra po

osobi, u klubu “Teatro” najavqen je nastup Veqka Pantovi}a i Danijele Trkuqe uz neograni~enu degustaciju doma}ih i stranih pi}a, dok }e u kafi}u “Que passa?” za deset evra mawe do zore “pr`iti” di-xej Paun.

Uz to, u ovom lokalu }e se pored pi}a slu`iti i hrana iz grila “Bubi”, u pono} sviraju truba~i, a organizovana je i nagradna igra za goste.

Po ceni od 35 evra, Novosa|ani do~ek mogu proslaviti u Klubu “Trema” uz “Apsolutno

romanti~no”, klopu u neograni~enim koli~inama i ~etiri pi}a, ili u kafi}u “Ba ba riba” na Bulevaru oslobo|ewa.

Tamo goste o~ekuje {vedski sto i pi}e za celu no}, di-xej iznena|ewa koji }e pu{tati i stranu i doma}u, narodnu i zabavnu muziku, u pono} nastupaju truba~i a tokom no}i organizovana je i nagradna igra.

Di-xejevi Patak i Xo atmosferu }e dizati u pabu “Lazino tele” gde ulaz bez propratnih |akonija ko{ta 1200 dinara. Je-

dan besplatan koktel rezervisan je za one koji 200 dinara plate ulaznicu za otvorenu `urku u klubu “Rut 66”, gde }e se do zore slu{ati strani pop, rok i disko i doma}i rok.

Hotel “Park” za 65 evra nudi do~ek u Bal sali uz nastup Jellene. Skup gostiju uz {ampawac sa jagodama, koktele i guda~ki kvartet odr`a}e se izme|u 20 i 21 sati, a organizatori najavquju pravu novogodi{wu dekoraciju i mnogo iznena|ewa. Tamburice }e se ~uti na Dunavu, u restoranu “Aqua Doria”, uz {vedski sto i neograni~eno doma}e pi}e, za 60 evra po osobi.

Uprkos bogatoj ponudi pojedinih, mnogi novosadski ugostiteqi na samo desetak dana pre proslave, jo{ uvek nisu odlu~ili da li }e raditi tokom novogodi{we no}i. O tome }e, kako ka`u, misliti ove nedeqe po{to smatrau da vremena jo{ ima.

Za Karlov~ane dobra trpeza

Foto: Z. Milosavqevi}

Restoran “Dunav”, u Sremskim Karlovcima nudi za do~ek program po ceni od 55 evra, koji ukqu~uje kompletnu ve~eru s toplim i hladnim predjelom, tortu, kafu, pi}e u neograni~enim koli~inama, kao i sarmu posle pono}i i `ivu svirku orkestra “Kvartet plus.

U restoranu “Pod mansardom” novogodi{wi provod ko{ta 25 evra, a za te pare dobija se sremska zakuska za predjelo, bela ~orba, pile}i file, sviwski odrezak s prilogom, salata, sarma, dezert i muzika tambura{a. U “Bermetu”, gde jo{ ima malo mesta, nude provod za 30 evra uz bogatu ve~eru, ali bez pi}a, ne ra~unaju}i {ampawac

u pono}. Ostali restorani i kafane 31. decembra uglavnom ne rade.

Kafi}i u novogodi{woj no}i bi}e mawe-vi{e otvoreni, ali ne}e organizovati do~ek. U kafeu “Kruna” posledwe no}i u ovoj godini bi}e `iva muzika, a ulaznice po ceni od 500 dinara su u prodaji od ~etvrtka. “Trokadero” }e 31. decembra raditi uobi~ajeno, a 1. januara }e muzi~ari zabavqati goste.

U Op{tinskom udru`ewu penzionera najavquju lud provod, pa do~ek kod wih za ~lanove ko{ta 1.500, a za ostale 200 dinara vi{e.

Z. Ml.

Kolaps percepcije Qudi moji, stvarno mi nije jasna ova situacija sa ovim prvim snegom. Celu no} su radili putari, ~istili ulice i ka`em sebi svaka im ~ast. Kad u novinama ~itam kolaps u Novom Sadu.

Ja to stvarno nisam primetio.

Ho}u da ~estitam svim radnicima „Puta“ na dobro obavqenom poslu.

064/2403... *** Dva puta u tri dana Toplana ispada iz sistema. Na 9 stepeni, radijatori hladni. Hladni su bili i na 7 stepeni. Nema grejawa, nema tople vode, grad okovan ledom. [to ka`e moj kom{ija, ovako nije bilo ni u vreme sankcija. Pitawe: ako se ovo ranije nije doga|alo, ko to radi u Toplani? Upomo}, gradona~elni~e!

063/8043... *** Autobus GSP-a na liniji 11A, registarski broj NS 304363, oko 15.30 ~asova, dana 17.12. nije stao kod Medicinskog fakulteta. Na pitawe putnika {to nije stao na stanici, voza~ je odgovorio „niste se pripremili“. Zna~i, ko treba da iza|e iz autobusa treba da stoji zalepqen uz vrata da bi iza{ao iako je vozilo u pokretu.

062/286... *** Meni stvarno nije jasno ~emu slu`e informacije 988 jer {ta god da tra`itite oni daju pogre{no. Na primer, tra`ite broj lekarske komisije, a dobijete broj sekretarice direktora Fonda za zdravqe ili tra`ite

Instut u Sremskoj Kamenici, a dobijete Institut u Novom Sadu, itd. A da ne ka`em koliko naplate te usluge.

064/2369... *** Gospodo draga, nadamo se da }e usvajawem Statuta i nega Vojvo|ana biti boqa. Ministri zdravqa, hvalite se novim dostignu}ima u transplantaciji jetre, kupujete najsavremenije dijagno-

Sramota, vratili ste nas u sredwi vek. Zar moram da kupujem pelene dok mi je otac na le~ewu jer se {tedi na tako sitnim stvarima? A ovamo gradimo najsavremeniji urgentni centar.

Sramota za Vojvo|ane. I Vojvodinu...

063/560... *** Parking raskopan i zatrpan, a radnici JKP „Put“ sede u ko-

sti~ke aparate, a u KC Vojvodine vam bolesnici le`e u krpama jer se nema novaca za pelene.

lima i piju viwak na uglu Keja `rtava racije u podne!

064/6862...

9

RADNICI „FUTURE PLUS“ MESECIMA BEZ PLATE

NOVOGODI[WA NO] ZA QUBITEQE KAFANA

Za neke toliko dugo ~ekana, dok za druge potpuno obi~na, proslava po~etka 2010. godine, u gradskim kafi}ima i hotelima u Novom Sadu ko{ta od 200 dinara do 70 evra. Saglasni menaxeri gostiona, koje organizuju do~ek Nove godine, najavquju spektakl, a po ponudi se ~ini da }e se te no}i popiti galoni {ampawca, u pono} }e mnogi |uskati uz truba~e, a ni tamburice i elektronske muzike ne}e izostati.

ponedeqak21.decembar2009.

*** Be{e xabe moj trud da po~istim sneg ispred ku}e i trotoar, kao i ostalih `iteqa Ulice Marka Ore{kovi}a u Sremskoj Kamenici. Pro|o{e posle kamioni-ralice koji ~iste drum za automobile i za tren zatrpa{e pe{a~ke staze s 20-50 cm snega i leda. Pitam se ko }e sad da plati kaznu i kuda da idu pe{aci?

Da idu drumom?!

063/285... *** ...I tako, po~elo je, eto, „ra|awe mi{eva“, pravosu|u se po~eo doga|ati reizbor. Boqi poznavaoci znaju da se u Novom Sadu to desilo i pre dana „D“. Dobro ka`e @ika Gojkovi} iz SPO-a ko nam je elita! (deca biv{ih nezamewivih pa i unuci, a oni ve} znaju {ta je prava stvar).

060/0227... *** Tomica se vakcinisao, narode navali: pazite samo za kim }emo kad se bude skakalo u bunar.

064/3078... *** Sudiju koji je okorelog kriminalca i narkodilera osudio za ubistvo Igora Pavlova na ~etiri godine trebalo bi za primer osuditi na 40 godina da nau~i kako se deli pravda.

063/505... *** [ta ima Toplana da mi {aqe ~estitku, neka greju. I ve~eras su mlaki radijatori, a napoqu minus, prekarda{ili su, ni ovog meseca im ne}u platiti pa nek smi{qaju {ta ho}e, ali ne za moje pare.

064/1655...

Ste~ajni upravnik tra`i strpqewe Zaposleni u preduze}u „Futura plus“ koje je u ste~aju, gde privre|uje oko tri i po hiqade radnika nisu primili gotov sedam meseci platu. Krajem novembra, ka`u, dobili su 5.000 dinara dinara, a od decembra pro{le godine nisu dobili ni novac za prevoz. Ste~ajni upravnik Budimir Mrdovi} ka`e da je pre nekoliko dana odr`ano prvo poverila~ko ro~i{te na kome je sud prihvatio predlog poverilaca da se napravi reorganizacija preduze}a.

- Firma ima 40 miliona evra duga i nema slobodne imovine, sva je optere}ena u korist banaka - nagla{ava Mrdovi} i dodaje da je najgore {to me|u doju~era{wim poslovnim partnerima vlada nerazumevawe i nepoznavawe zakona.U prilog ovoj konstataciji, Mrdovi} navodi dopis prispeo nedavno od gradske Uprave za komunalne poslove, koja uprkos tome {to ugovor s Gradom i Futurom nije jo{ istekao, zahteva da se kiosci uklone. Me|utim u gradskoj Upravi za komunalne poslove tvrde da „Futura“ nije platila lokalnu komunalnu taksu za ovu godinu.

-Ulo`i}emo `albu i ne}emo osloboditi lokacije kako se to od nas tra`i - nagla{ava Mrdovi}.

Saznajemo da „Futura plus“ u gradu ima {ezdesetak kioska i da je u wima zaposleno oko 150 radnika.

- Niko nas ne obave{tava {ta se u firmi de{ava niti od nekoga u „Futuri plus“ mo`emo da saznamo kada }emo dobiti zaostale plate. Ne znamo ni za{to nam upla}eno svega pet hiqada dinara - rekla je jedna od radnica `ele}i da ostane anonimana.

Zbog toga je, ka`e, formiran sindikat „Nezavisnot“ ali jo{ nema predstavnika u gradu. Zaposlena je mahom mla|a radna snaga, ali ima i starijih radnika koji su u najgoroj situaciji jer zbog godina ne mogu da tra`e nov posao.

Mrdovi} nagla{ava da su radnici obave{teni o tome da je „Futura“u ste~aju, te da svaki pojedina~no zna kolika su mu potra`ivawa. Ne obe}ava brzu isplatu zaostalih zarada, ve} savetuje zaposlene da rade i budu strpqivi, jer jedino tako mogu da sa~uvaju radna mesta i do|u do svoje plate.

Z. Deli}

POMO] POVRE\ENOJ NOVINARKI RTV-a

Javno snimawe „Petkazawa”

Javno snimawe novogodi{weg izdawa popularne emisije Radio televizije Vojvodine - „Petkazawe“, bi}e odr`ano sutra na Novosadskom sajmu. Publika koja `eli da u~estvuje u ovoj emisiji mo`e to u~initi kupovinom ulaznice od 200 dinara, a prikupqeni novac namewen je za le~ewe povre|ene novinarke RTV-a Sne`ane Mihailovi}. Ovu akciju su podr`ali i Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova i Novosadski sajam.

U novogodi{wem „Petkazawu“, koje }e biti emitovano 25. decembra u uobi~ajenom terminu, predstavi}e se udru`ewa seoskih `ena iz cele Vojvodine, bi}e pripremane razli~ite |akonije koje }e mo}i i da se probaju, a u`iva}e se uz

muziku tambura i harmonika. Ulaznice za javno snimawe emisije mogu se kupiti na Novosadskom sajmu od 11 do 20 ~asova. D. Ml.

ponedeqak21.decembar2009.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

10

U SUBOTICI DO KRAJA MESECA AKCIJA DERATIZACIJE

Protiv {teto~ina u svim doma}instvima SUBOTICA: Odlukom Gradske uprave na teritoriji Grada Subotice }e do 31. decembra biti sprovo|ena sistematska deratizacija, koju }e, nakon tendera, obavqati radnici novosadskog preduze}a za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju „Ciklonizacija”. Kako je tim povodom na ju~era{woj konferenciji za novinare rekla ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za komunalije i za{titu `ivotne sredine mr Suzana Duli} re~ je o poslu vrednom 1,9 miliona dinara koji }e tokom ovog meseca obuhvatiti sva doma}instva u svim mesnim zajednicama na teritoriji koju pokriva Grad Subotica.

Po re~ima Suzane Duli}, deratizacija se obavqa u 14.500 stanova, tj. u 746 zgrada u koji-

ma }e biti ostavqeno 100 grama mamaka po stanu, a u 40.794 individualnih doma}instava bi}e ostavqen po jedan kilogram preparata. Osim ovoga, deratizacija }e se obavqati i na „[andorskoj bari” na povr{ini od 90.000 kvadratnih metara, kao i na sto~nim grobqima u Subotici, Bajmoku i ^antaviru. Izvo|a~ ovoga posla je u obavezi da ukloni mamke u stambenim zgradama.

-Ove godine predvi|eni su parafinizirani briketi, {to zna~i da ne}e biti rasutog mamka, ~ime }emo poboq{ati samu efikasnost deratizacije, jer su mawe higroskopni i imaju du`i vek trajawa- rekla je Suzana Duli} i dodala kako lokalna samouprava ove godine nije

imala oko milion dinara sredstava da plati Poqoprivrednom fakultetu koji bi obavqao kontrolu efikasnosti deratizacije, ali i da }e taj posao obavqati radnici komunalne inspekcije.

Gra|ani mogu direktno da se jave komunalnoj inspekciji ili u Slu`bu za za{titu `ivotne sredine na telefon 024/ 626-927 ukoliko imaju primedbe, koje }e onda biti prosle|ene komunalnoj inspekciji. Kako je na ju~era{woj konferenciji re~eno, akcija deratizacije do kraja ovog meseca bi}e besplatna za gra|ane, a radnici koji ovaj posao obavqaju na svojim }e odelima imati vidne oznake „Ciklonizacije”.

Z. Romi}

JKP „EKOS” IZ @ITI[TA @ALI SE NA PONA[AWE LOKALNE SAMOUPRAVE

Pove}ali cenu grejawa, pa je snizili Majstori „Stil-plasta” sa Mirkom Drini}em ispred portala

NESTALO RUGLA SA ULAZA U DOM KULTURE

Novi portali za lep{i izgled [AJKA[: Akcijom koju je nedavno pokrenuo Savet Mesne zajednice, ruinirana zgrada Doma kulture u [ajka{u postepeno dobiva lep{i i savremeniji izgled. Promene su ve} vidqive spoqa i iznutra. Kona~no je nestao onaj ru`ni portal sa razbijenim staklima na ulazu u Dom kulture, a na wegovo mesto {ajka{ka firma „Stil-plast” je poklopnila i postavila novi aluminijsko-plastificirani portal. „Plastal” iz [ajka{a je tako|e uradio portal na novom lokalu koji se nalazi na uli~nom pro~equ zgrade, a koji }e Mesna zajednica izdavati u zakup, od ~ije }e se rente odr`avati ova zgrada. Ako vreme dozvoli, ovih }e se dana obnoviti fasada na

uli~nom pro~equ, tako da }e Dom kulture sa ulice dobiti savim novi izgled.

U sali nekada{weg bioskopa postavqa se plafon od gipsanih plo~a koji predstavqa donaciju AD „Budu}nost” iz Novog Sada, a radove kao donatori izvode „Momo-mont”, „Sava-rigips” i „Tron”.

-Radovi se odvijaju ~ak i br`e od planiranog. Slede}u najve}u investiciju predstavqa}e nam podovi, a po{to se i za wih javqaju sponzori, postoji velika {ansa da se i to brzo re{i. Do kraja nedeqe odvoji}emo lokal od sale i zavr{iti pregradne zidove biblioteke – isti~e predsednik Saveta Mesne zajednice [ajka{ Mirko Drini}.

N. T}

@ITI[TE: Javno komunalno preduze}e „Ekos” iz @iti{ta, zadu`eno za distribuciju gasa i toplotne energije u `iti{tanskoj op{tini, na{lo se u te{koj poslovnoj situaciji. Cena distributivnog gasa, naime, u disproporciji je sa nabavnom a lokalna samouprava ne `eli da odobri weno pove}awe, zbog ~ega „Ekos” iz meseca u mesec ostvaruje milionski gubitak. Tehni~ki direktor pomenutog preduze}a Sa{a Bogi}evi} isti~e u razgovoru za „Dnevnik” da je „Ekos” ove godine tri puta - u januaru, februaru i aprilu, slao op{tinskoj vlasti zahtev za pove}awe cene distributivne energije, odnosno daqinskog grejawa.

- U junu nam je to i odobreno i odluka je zvani~no doneta na sednici Op{tinskog ve}a. Pove}awe je iznosilo oko 17 odsto.

Posle tri – ~etiri meseca, a pre po~etka grejne sezone, ve}e je tu cenu dalo na razmatrawe Ministarstvu trgovine. Stigao je odgovor da ministarstvo nije nadle`no za to pitawe. Na slede}oj sednici op{tinski ve}nici su sami sebe pobili i vratili cenu na prvobitni nivo – obja{wava Bogi}evi}, uz napomenu da su gra|ani pisali peticiju kada su ~uli da je odobreno poskupqewe grejawa, tra`e}i da se vrati pre|a{wa cena, {to bi, pretpostavqa i mogao biti razlog ovakvog pona{awa lokalne samouprave.

Zgrada SO @iti{te

Kad je o tome i zvani~no obave{teno, preduze}e „Ekos” je ponovo poslalo zahtev za korekciju cene, napomiwu}i da je gas u pro{loj godini poskupeo za 60 odsto.

- Cenu smo mewali samo jednom, u januaru i to za zakonskih osam posto, {to se odobrava svake godine. Ipak, ona ne mo`e da podmiri ni tro{kove ulaznog energenta – gasa – nagla{ava na{ sagovornik i precizira da je u pro{loj sezoni mese~ni gubitak „Ekosa” iznosio oko 1,2 miliona dinara.

Cena toplotne energije koja je va`ila u minuloj grejnoj sezoni nije omogu}avala distributeru ni da pokrije osnovne tro{kove nabavke prirodnog gasa, a kamoli teku}e tro{kove odr-

`avawa, struje i plate radnika u kotlarnici.

Bogi}evi} skre}e pa`wu na ~iwenicu da su u ostalim okolnim op{tinama, kao {to su Zrewanin, Se~aw, Kikinda, Novi Kne`evac i drugim, cene za daqinsko grejawe odobrene, odnosno dovedene na realan iznos. Jedino je na podru~ju Op{tine @iti{te cena ostala na pro{logodi{wem nivou.

- Na{ predlog je da cena toplotne energije za stambeni prostor bude 153 dinara po kvadratnom metru, a za poslovni 255 dinara - kazao je Bogi}evi} i naveo da je „Ekos” zadu`en za grejawe ukupno oko 11.000 kvadrata, odnosno 60 stanova i oko 50 objakata u vlasni{tvu privatnih pravnih lica. @. Balaban

Renoviran „Veterinar” SUBOTICA: U Srbiji se jede zdrava, bezbedna i kvalitetna hrana, rekao je direktor Uprave veterine Zoran Mi}ovi}, priliko otvarawa renovirane veterinarske ambulante „Veterinar” u Subotici.

- Srbija ima integrisani sistem kontrole bezbednosti hrane, u skladu sa sistemom Evropske unije. Zbog toga je bitno da imamo {to vi{e ovako ure|enih ambulanti - istakao je Mi}ovi}.

-Objekat je prilago|en svim standardima i boqi su uslovi rada zaposlenih, kao i za stranke. Veterinarska ambulanta „Veterinar” radi od 1992. godine. Bavi se prevencijom i le~ewem `ivotiwa. Sada u renoviranom objektu mogu da se pru`e kompletne usluge strankama rekao je veterinar i vlasnik objekta Grgo Tikvicki.

Ministar poqoprivrede, vodoprivrede i {umarstva Sa{a Dragin, prilikom obilaska preure|enog objekta, rekao je da bi tako trebalo da izgledaju sve veterinarske ambulante u Srbiji.

A. A.

ARADA^KI VINOGRADARI ZREWANINCIMA PREDSTAVILI SVOJE PROIZVODE

Hektolitri teku banatskom ravnicom

GORDANA BIROVQEVI] @IVI OD KIOSKA I ^EKA BOQA VREMENA

Kad plati dr`avi, ostanu joj mrvice IRIG: Ve} petnaest godina Gordana Birovqevi} iz Iriga, vlasnica STR „Goca”, zorom otvara kiosk u parku u Irigu i s osmehom do~ekuje ranoranioce koji `ure na posao, zaustavqaju se da bi kupili cigarete i jutarwe novine. Znala je {ta ko ujutro kupuje, posao je dobro i{ao i od kioska se moglo pristojno `iveti. Tako je nekad bilo... Vremena su se promenila, na Gordaninom licu nema onog vragolastog osmeha, a nema ni starih dobrih mu{terija. Sve je nekako krenulo tumbe, a od kioska se jedva namiruju obaveze, Gordani ostaju tek mrvice.

- Nekad sam znala sve kupce, mnogima sam ostavqala novine, jer bi se brzo rasprodale. Danas je potpuno druga~ije. Prodaja {tampe svedena je na minimum.

Svakodnevno vra}am 50-60 odsto neprodatih primeraka. Nema ni one uobi~ajene gu`ve pred kioskom. Prodajem samo cigarete i `vake – pri~a Gordana.

Po{to se kiosk nalazi uz magistralni put Novi Sad–[abac, ranije su se zaustavqali voza~i, posebno iz Republike Srpske. Kupovali su {tampu, cigarete… Danas, `ali se Gordana, ni wih nema.

- Da nisam uzela radnika sa berze rada, za koga dr`ava pla}a sve obaveze, mogla bih raditi samo jednu smenu, ili zatvoriti kiosk.

Jednostavno, nema narod para. Sve je vi{e me{tana, poznanika, koji kupuju na crtu, na odlo`eno. Sramota ih da me mole, ali {ta da radim i oni su osiroma{ili. Takvih kupaca je danas polovina. Sre}a moja {to me dobavqa~i dobro poznaju, pa shvataju u kakvoj sam krizi. Imaju razumevawa i ~ekaju da im isplatim robu. Ne znam dokle }e ovako i}i, ali znam da se namu~im dok prikupim pare za poreze i druge obaveze prema dr`avi, a meni {ta ostane. Naj~e{}e isuvi{e malo, da vredi raditi, ali, {ta }u, stegnem zube pa nastavim, nadam se boqem - ka`e Gordana.

S. Bojevi}

ZREWANIN: Udru`ewe vinara i vinogradara iz Aradca organizovalo je u prostorijama Kulturno – umetni~kog dru{tva „Petefi” u Zrewaninu promotivnu i prodajnu degustaciju arada~kih vina. Po re~ima predsednika udru`ewa Jana Hrubika, ovo je bio prvi put da se arada~ki vino-

U`ivaju u arada~kim vinima

gradari organizovano predstave zrewaninskim qubiteqima „pi}a bogova” i doka`u da i u ravnici mogu da se sprave odli~na doma}a vina. Prezentacija je bila bez takmi~arskog karaktera i glavni ciq je bio da posetioci na jednom mestu probaju {to vi{e vina nastalih u Aradcu, selu nadomak Zrewanina.

- Stru~waci ka`u da u ravnici vino ne mo`e biti dobrog kvaliteta. Aradac je pravi primer da to

ponekad i nije tako, s obzirom da je na{e selo oaza uspe{nih vinograda. Nigde se nismo postideli na{ih proizvoda, ni u Sremu, ni u Vr{cu, gde god da smo bili – veli Hrubik, uz opasku da se u posledwe vreme sve vi{e proizvode crvena vina, zato {to su i tra`enija na tr`i{tu.

Za o~ekivati je da }e Ara|ani i ubudu}e imati ~ime da se di~e.

Hrubik napomiwe da je ova godina bila izuzetno dobra za vinogradare, sa puno sun~anih dana, i da su ispuweni svi preduslovi da vina budu odli~nog kvaliteta. Sada je stvar na proizvo|a~ima da se poka`u i odrade posao onako kako vaqa.

Me|u vinarima koji su se predstavili u zrewaninskom „Petefiju” bio je i Miroslav [}evko. On je jedan od ve}ih proizvo|a~a iz Aradca. Lane je zasadio vi{e od pola hektara pod vinogradima, a danas ima preko jednog hektara.

O~ekuje da }e slede}e godine proizvesti oko 10.000 litara vina koje, kako ka`e, treba popiti i prodati. Sla`e se da bi crvena vina trebalo malo du`e da odstoje, bar dve – tri godine, ali je, isti~e on,

te{ko to do~ekati, jer se u me|uvremenu popiju.

- Ove godine prodaja je i{la veoma dobro. Imamo sre}e {to se nalazimo blizu Zrewanina koji je potencijal. Treba nam samo reklama, da se qudi upoznaju sa na{im proizvodima i da ih probaju. Ne moraju vina iz ^ilea da budu boqa od arada~kih – smatra [}evko i nagla{ava da su vina iz Aradca ve} postala prepoznatqiva.

Udru`eni dve decenije Udru`ewe vinogradara iz Aradca osnovano je pre 20 godina. Danas broji oko 80 ~lanova, od ~ega 50-ak aktivno u~estvuje u radu. Neki do najve}ih me|u wima predstavili su se ovog puta u Zrewaninu. [}evko za sada ne sara|uje ni sa jednim ve}im trgovinskim lancem, ali planira da, kad bude imao 10.000 litara vina, svoje proizvode plasira preko odre|enih vinarija.

Fla{e sa wegovim vinima obele`ene su etiketama koje je jo{ za vreme manifestacije „Vikend u centru” pripremila Gradska uprava u Zrewaninu. Za sada planira da ih zadr`i. @. Balaban

Zdravstvena stanica u [ajka{u

Dobrovoqno davawe krvi [AJKA[, MO[ORIN: Zavod za trasfuziju krvi iz Novog Sada i Mesne organizacije Crvenog krsta iz [ajka{a i Mo{orina, oerganiizuju akciju dobrovoqnog davawa krvi u [ajka{u i Mo{orinu koja }e se odr{ati u ~etvrtak, 24. decembra 2009. godine. Krv }e se davati u Ambulanti u Mo{orinu od 8 do 10 ~asova i u Zdravstvenoj stanici u [ajka{u od 10,30 do 12,30 ~asova.

N. T}

Samodoprinos nije pro{ao NOVI BE^EJ: Budu}i da na birali{ta u Novom Be~eju nije iza{le polovina bira~a, a za samodoprinos se nije izjasnilo vi{e od polovine onih koji su glasali, samodoprinos u Novom Be~eju nije pro{ao. Novobe~ejci su se izja{wavali o uvo|ewu, odnosno produ`ewu mesnog samodoprinosa za period od 1.januara 2010. do 31. decembra 2020. godina. Na 16 bira~kih masta od 11.293, glasalo je 5.186 bira~a, ili 45,52 odsto. Za samodprinos je glasalo 3.983 glasa~a ili 34,96 odsto, a protiv je bilo 1.154 ili 10,13 odsto glasa~a.

M. K.

VOJVODINA

DNEVNIK BOQA BEZBEDNOST U^ENIKA IN\IJSKIH [KOLA

Uz ogra|ena dvori{ta i reflektori IN\IJA: Za ve}u bezbednost dece u osnovnim i sredwim {kolama u In|iji su doneli odluku da ograde {kolska dvori{ta, poja~aju osvetqlewa u dvori{tima i na prilazima {kolama gde je to potrebno. Odeqewe za dru{teve delatnosti odbilo je zadatak da snimi stawe u osnovnim i sredwim {kolama i da prelo`i mere pove}ane bezbednosti u~enika, dok }e Direkcija za izgradwu op{tine In|ija krenuti u akciju ogra|ivawa {kolskih dvori{ta.

Ogra|ivawe dvori{ta po~e}e prvo kod Osnovne {kole BA^KA PALANKA IZME\U HTETI I MO]I

Bez novih fabrika sve je samo pri~a

BA^KA PALANKA: Odbornici Ba~kopalana~kog lokalnog parlemnta, u okviru diskusije u vezi sa a usvajawem buxeta za 2010. godinu, govorili su o temama tesno vezanim za dugoro~ni razvoj ove op{tine, koja se ubraja me|u 10 razvijenijih u Vojvodini. Za idu}u godinu planirano je da se u op{tinsku kasu slije 1,11 milijardi dinara, a to je za par miliona mawe od planiranog ostvarewa u ovoj godini.

Me|utim, potrebe i planovi su mnogo ve}i od novca koji se planira.

Ba~ka Palanka skoro da nema ve}u fabriku koja je u posledwe dve decenije nikla od temeqa. Ovde su decenijama perjanice nekada{wi „Sintelon”, a sada „Tarket”, Pivara u ^elarevu, sada „Karlsber Srbija”, Fabrika pivskog slada „Maltineks” u Ba~koj Palanci, od pre godine vlasnik je francuski „Sufle”, ovda{wi „Nektar”, pa fabrika mineralnog |ubriva „Fertil” i jo{ nekoliko sredwih i malih kompanija. Kupci iz sveta opredelili su se za kupovinu od ranije poznatih i uspe{nih doma}ih kompanija, a nisu gradili nove. Dodu{e, ulagali su u novu tehnologiju, a to je, kao po pravilu, zna~ilo otpu{tawe radnika. Nije dovoqno samo napraviti industrijske parkove ili zone, ve} se treba boriti za svakog investitora, koji ide tamo gde im se nude boqi uslovi. A od razvoja industrije, svakako, zavisi i koli~ina novca u gradskoj kasi.

M. Suyum

Zimska slu`ba 24 sata na terenu ZREWANIN: Javno komunalno preduze}e „^isto}a i zelenilo” ocenilo je da je wegova zimska slu`ba posledwih dana bila efikasna. Od pro{log ponedeqka pa nadaqe ekipe su bile na terenu 24 ~asa. Radi se intenzivno na ~i{}ewu snega i posipawa soqu i kamenim agregatom u centru grada, na mostovima, magistrali i Bulevaru Veqka Vlahovi}a. U ranim prepodnevnim satima ekipe prelaze na trotoare, biciklisti~ke staze i autobuska stajali{ta u ulicama drugog stepena odr`avawa.

- U toku prva dva dana ba~eno je oko deset tona me{avine soli i kamenog agregata. Ina~e, zimska slu`ba JKP „^isto}a i zelenilo” i daqe je u drugom stepenu anga`ovanosti, odnosno spremnosti – izjavila je portparolka tog preduze}a Danijela Tan~i}. @. B.

„Du{an Jerkovi}” i Gimnazije, a pomo}nik predsednika op{tine In|ija Petar Filipovi} ka`e da se ogra|ivawem {kolskih dvori{ta ne}e zavr{iti akcija kojom se `eli posti}i ve}a bezbednost u~enika.

- Za nas je bezbednost |aka prioritet i pored toga {to }emo pove}ati stepen bezbednosti u {kolama, koja je ve} na zavidnom nivou, neprekidno nastojimo da se poboq{a bezbednost dece na putevima koji vode do {kola. Posebno nastojimo da obezbedimo nesmetan prelazak u~enika na vitalnim raskrsnicama, zbog

gustog saobra}aja koji se odvija kroz grad i to }e tako biti sve dok se ne zavr{i zaobilaznica oko grada - isti~e Petar Filipovi}.

Me|u projektima koji }e biti realizovani posle ogra|ivawa {kolskih dvori{ta je i plan da se reflektorima dobro osvetle sva dvori{ta i prilazi {kolama, {to }e uz {kolske policajce realno pove}ati sigurnost u~enika i, naravno, obezbediti boqu za{titu i {kolskih objekata, koji su ~esto upravo zbog slabe osvetqenosti {kola, na udaru provalnika.

S. Bojevi}

ponedeqak21.decembar2009.

U STAROJ PAZOVI OTVORENA KANCELARIJA ZA MLADE

Sve`e ideje za razvoj STARA PAZOVA: U Staroj Pazovi je otvorena kancelarija za mlade, a vrpcu na ulasku u prostoriju, na Slovenskom trgu bb, presekli su zajedni~ki dr`avna sekretarka za omladinu Ivana Kova~evi} i predsednik op{tine Stara Pazova Goran

Zajedni~ko presecawe vrpce

Jovi}, u prisustvu velikog broja gimnazijalaca i mladih iz organizacija koje ih u ovoj sredini okupqaju.

- Svaka sredina ima svoje specifi~nosti i kroz otvarawe ovakvih kancelarija mi svima mladima dajemo {ansu. Na{e ministarstvo je dosta ulo`ilo u staropazova~ku op{tinu: ku}a fudbala, popravka sportske sale, tereni za pred{kolsku ustanovu, ali ovo sada je vezano za aktivizam svih mladih. Op{tina je dala prostor, a na{e ministarstvo obezbedilo opremu, a mladi treba maksimalno da iskoriste {ansu i preko

„BEKAPRA” DOO ZAPO^IWE PROIZVODNI CIKLUS

Sanske koze stigle u Kukujevce KUKUJEVCI: Kukujevci su ovih dana postali bogatiji za savremenu farmu koza, koja }e mnogo u~initi za razvoj mesta.

Naime, u firmu „Beokapra” stigao je kamion sa 179 sanskih koza iz okoline Linca u Austriji.

Radnici „Beokapre” okupili su se na farmi da do~ekaju nove stasnare. Kada je pecijalni kamion sa kozama, nakon carine, pre{ao grani~ni prelaz Horgo{, stigao je u Kukujevce, gde su koze istovarene.

- Krenuli smo iz okoline Linca u petak. Koze smo moja supruga i ja vozili u specijalnom vozilu, pa su i pored hladno}e, dobro podnele put. U specijalno zatvorenim pregradama, bez dovoda spoqnog vazduha, s ventilaciom, temperatura se odr`avala na jedom stepenu Celzijusa.

po~ela proizvodni proces. Koze su bremenite, ojari}e se krajem aprila i po~etkom maja, ako bude sve kako treba, bar 179 jari}a.

-Dok su koze bremenite, mi ih hranimo koncentrovanom hranom automatski. Kada se koze ojare, tre}eg do petog dana, jari}e odvajamo od koza u svoje boksove i hranimo ih mlekom u prahu. Na zidu su fiksirane cevi sa cuclama i po desetak jari}a mo`e da jede u isto vreme. Na suprotnoj strani je voda iz automatskih pojilica. Kad koze ostanu bez jari}a, po~iwemu mu`u, mu`a je elektri~na, a da bi bila i produktivna, pove}avamo koli~inu koncentrata do pola kilograma dnevno. To zna~i: vi{e proteina, vi{e kvalitetnog mleka. U toku jednog dana u po-

Koze u svom paviqonu

Uspe{no smo dovezli 179 bremenitih koza i {est jar~eva - pri~a vlasnik vozila Engel Gerhart.

Radnici su brzo istovarili koze, a vlasnici farme koza Radomir Roganovi}, Predrag Nik~evi} i Sr|an Kova~evi}, smestili ih u jedan deo objekta, koji je gra|en za 400 koza. Postoji i poseban deo za jari}e, iza se nalazi sewak, povr{ine oko 400 kvadratnih metara, a pored je objekat za jar~eve.

Uvozom koza farma „Beokapra” u Kukujevcima prakti~no je

~etku koze obi~no daju ~etiri do pet litara mleka po grlu, a ta koli~ina se kasnije pove}ava. Mo`u obavqaju ~etiri radnika sa 12 automatskih aparata, dva puta dnevno - ka`e {ef proizvodwe Zlatko Fe}e{i.

- „Beokapra” je izgradila sve planirane objekte i omogu}ila sebi da krene u proizvodni ciklus iste godine kada je u {idskoj op{tini potpisala ugovor.

Mi }emo u Austriji kupiti jo{ 200 koza da bismo popunili glavni objekat. U drugoj fazi razvoja na{e firme, naredne go-

Stoj~evi}, Roganovi} i Nik~evi}

dine, preostaje nam izgradwa vawu, za poznato tr`i{te - ismlekare kapaciteta 4.000 litati~e Radomir Roganovi}. ra dnevno. Kapacitet mlekare Predsednik mesne zajednice tra`i i pove}awe broja koza.

Kukujevci Miroslav Stoj~evi} Zato }emo objasniti me{tanima nagla{ava da je malo ovakvih prednosti uzgoja koza i pozvati firmi kao {to je „Beokapra”, ih da budu na{i kooperanti. Besplatno }emo im dati najmawe po 50 koza, ~ija je ukupna vrednost oko 20.000 evra. Kooperanti ne}e imati obaveze da nam vrate koze ili novac. Wihova jedina obaveza je da nam svakodnevno isporu~uju osam do 10 litara mleka po tr`i{noj ceni ka`e direktor „Beokapre” Predrag Nik~evi}.

U nastavku razgo- Boksovi sa~uvali koze od zime vora Radomir Roganovi} dodaje koja je u aprilu ove godine potpida su wihovi sala ugovor o dolasku u Kukujev- Na{a }e farma zadovoqiti ce, a evo ve} u decembru zapo~isve zahteve evropskog tr`i{ta. we proizvodni ciklus. Kada bi U woj je sve digitalizovano, pa ostali tako radili svi bi bili ~ak i podizawe i spu{tawe zazadovoqni. Zato, kako on ka`e, vesa na prozorima, voda, struja, „Beokapri” treba iza}i u susret otvarawe kapija, dizawe gumei ponuditi joj dr`avno zemqinih zastora za izlazak koza u {te u zakup. Wima je za sejawe deogra|eni deo spoqnog odrediteline potrebno od 20 do 25 hek{ta, mu`a, transmisija mleka u tara, a oni }e to platiti kao i mlekaru i na kraju proizvodwa svi drugi. sira ka~kavawa u malom pakoD. Savi~in

Kwige sme{tene u 500 kvadrata kvadratnih metara, sa fondom od 40 hiqada kwiga, zavi~ajnom gra|om, novinama, ~itaonicom, internet-salom, elektronskom obradom kwi`nog fonda, salom za radionice i kwi`evne ve~eri i sa vi{e od dve hiqade korisnika. Objekat je ko{tao 18,5 miliona dinara, a novac je obezbe|en iz NIP-a, Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine i op{tinskog buxeta.

Na sve~anosti uprili~enoj prilikom otvarawa prisustvovali su i upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten

ove kancelarije plasiraju svoje kreativne ideje - istakla je Ivana Kova~evi}.

Sr|an Stankovi}, kao jedan od inicijatora za otvarawe kancelarije za mlade je rekao da ova kancelarija treba da bude mesto za okupqawe i organizovawe, te edukaciju mladih, kako bi se osposobqavali da budu nosioci razvoja. Goste i mlade pozdravila je i na~elnoca za sport i omladinu staropazova~ke op{tine Libu{ka Lakato{, a u ime mladih, na otvarawu kancelarije, zahvalio je predsednik |a~kog parlamenta Momir Popovi}.

U okviru ove sve~anosti, ~ulo se i da je Ministarstvo za sport i omladinu, kroz svoje programe, do sada stipendiralo dvadesetak najboqih studenata iz staropazova~A. N. ke sredine.

VESTI Besplatno 42 slu{na aparata BE^EJ: Zahvaquju}i aktivnosti Organizacije gluvih i nagluvih u Be~eju, donacija nema~ke pokrajine Visbaden u vidu 42 slu{na aparata stigla je u prave ruke. Organizator je 12 aparata uru~io svojim ~lanovima, a preostalih 30 je podeqeno sugra|anima u be~ejskoj op{tini.

Imaju}i u vidu da se cena doniranih aparata kre}e od 300 evra i navi{e, vrednost donacije nije zanemarqiva.

Kada se zna da su ovim putem do preko potrebnih slu{nih aparata stigli qudi koji nisu imali sredstava da ih nabave, onda je zna~aj ~itave akcije ve}i.

V. J.

Prva repriza „Gavrila”

[IDSKA BIBLIOTEKA OBELE@ILA JUBILEJ U NOVOJ ZGRADI

[ID: [id je postao veoma frekventno mesto na kulturnoj mapi Vojvodine, zahvaquju}i Muzeju i Galeriji slika Save [umanovi}a, ali i zbog ra|awa jedne nove zgrade u okviru kulturne institucije sa dugom tradicijom kao {to je Biblioteka „Simeon Pi{~evi}” – rekao je pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} povodom otvarawa nove zgrade i 160 godina rada Narodne biblioteke „Simeon Pi{~evi}” u [idu.

Izgradwa novog objekta zapo~ela je u martu 2007. godine.

Biblioteka je sme{tena na 500

11

novi}, predstavnici op{tine [id, zaposleni, qubiteqi kwige i drugi gosti. U kulturno-umetni~kom programu, u~estvovali su violinista Tripo Simonuti, glumica Qiqana Blagojevi} i Srpsko Nova zgrada opremqena Internet salom kulturno-umetUgri~i}, upravnik Biblioteni~ko dru{tvo „Sveti Sava” ke Matice srpske Miro Vuksaiz [ida.

L. N.

BE^EJ: Nedavno odr`ano premijerno izdawe predstave „Gavrilo” u izvo|ewu Dramskog studija mladih pri Kreativnom centru Gradskog pozori{ta Be~ej do`ive}e ve~eras u 19,30 sati prvu reprizu.

Vaqa dodati da gluma~ki ansambl broji ukupno 16 mladih aktera, koji na sceni improvizuju pri~u o svakodnevnom `ivotu mladih i problemima savremenog dru{tva.

V. J.

Izlo`ba slika Umetni~ke kolonije ZREWANIN: Izlo`ba radova nastalih u Umetni~koj koloniji E~ka bi}e otvorena ve~eras u 19 sati, u Savremenoj galeriji Zrewanin. Od 31. avgusta do 6. septembra organizovana je Umetni~ka kolonija u E~ki pod nazivom „Slika 2009”, u kojoj je u~estvovalo sedam umetnika – Laslo Lonovi~ i Zoltan Sabo (Beke{~aba), Ranka Markovi} (Beograd), Sr|an Simi} (Zrewanin), Maja Jockov, Danijel Babi} i Korina Gubik (Novi Sad). Saziv je zadr`ao svoju osobenost, koja je izdvojila Koloniju u E~ki 50-tih godina, a to je prisustvo, osim vojvo|anskih i beogradskih slikara, i umetnika iz inostranstva, ove godine iz Ma|arske.

Izlo`ba }e biti otvorena do 8.januara 2010. godine. @. B.

12

DRU[TVO

ponedeqak21.decembar2009.

TEK OSLOBO\ENE VIZA, NA[E NESAVESNE VOZA^E ^EKAJU DRAKONSKE SANKCIJE U ZEMQAMA EU

Za „vi{ak” brzine u Evropi kazne i po 1.000 evra Mnogo je na{ih motorizova{ta 2.000 dinara), i za rentavozilo. U obavezan dodatni innih gra|ana koji }e nakon pokar. Za ovaj dokument vaqa u ventar svakog automobila spada trougao, prva pomo}, prsluk dizawa vizne rampe krenuti ka AMSS odneti dve fotografii komplet sijalica, a protivzemaqama EU, ali osim crveje, li~nu kartu i paso{, voza~po`arni aparat – na putevima nog paso{a, para i rezervacije ku dozvolu, fotokopiju i popusme{taja, moraju pripremiti i svoje vozilo. Iako u Auto-moto savezu Srbije velike gu`ve na granicama o~ekuju tek uo~i novogodi{wih praznika, savetuju {ofere da ne zaborave u gepeku svetle}i prsluk, jer je kazna 40 evra, {to i nije tako mnogo u odnosu na ostale sankcije.

Za prekora~ewe brzine od deset kilometara u nasequ kazna je 80 evra, a prekora~ewe od 30 km ko{ta ~ak 1.000! Ko ne plati kaznu odmah, ne}e mo}i da nastavi put! Iznos kazne regulisane tek u banci duplo je ve}i, dok zbog te`ih prekr{aja policija Nepropisno parkirawe u Be~u ko{ta 271 evro ima pravo i da konfiskuje Bugarske i Gr~ke. U svim zeautomobil. wen zahtev, koji se dobija na mqama, osim Austrije, i tokom Osim paso{a (vlasnicima {alteru. dana treba da budu ukqu~ena „plavih” viza je, podsetimo, i Za izlazak iz zemqe voza~isvetla. Svi voza~i i putnici daqe potrebna), za prelazak ma je potreban i zeleni karmoraju biti vezani. Na kolima granice na ~etiri to~ka obaveton, ~ija je cena 1.000 dinara i ne sme da bude zaka~ena kuka za zna je i me|unarodna voza~ka dobija se u AMSS-u, a preporuvu~u, ako nije demonta`na, a ko dozvola (va`i tri godine i ko~uje se i „kasko“ osigurawe za

I od lutrije zavise Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} o~ekuje da novi zakon o socijalnoj za{titi, kqu~an za wenu reformu, bude usvojen u prvoj polovini 2010. godine, kao i zakoni o znakovnom jeziku i o kretawu slepih osoba, ~ime bi bio zaokru`en sistem propisa o za{titi prava invalida. Najavio je da od prihoda igara na sre}u i Lutrije Srbije, za finansirawe organizacija invalidnih osoba i projekte Ministarstva treba da bude izdvojen isti iznos kao i ove godine, odnosno oko 339 miliona dinara. Naglasio je i da je alarmantno {to u Srbiji 60 odsto osoba s invaliditetom `ivi ispod granice siroma{tva, a svega 13 odsto je zaposleno.

Qaji} ka`e da }e i daqe insistirati na otvarawu dnevnih centara u {to vi{e op{tina Srbije, uvo|ewu personalnih asistenata i promociji hraniteqstva, te uklawawu arhitektonskih i drugih barijera koje spre~avaju ukqu~ivawe invalidnih osoba dru{tveni `ivot.

vozi auto na plin, mora da ima atest TNG. Iako jo{ u svim dr`avama EU nije uveden jedinstven sistem elektronske naplate putarine, {to je, ina~e, u planu u narednih pet godina, u ve}ini zemaqa mora se kupiti viweta za prolaz autoputevima, kroz tunele ili preko mostova.

Najve}a opasnost za na{e voza~e je prelazak tzv. „nevidqivih granica“, jer viwete za putarinu moraju da se pazare pre prelaska preko tih linija.

Tako je izme|u Slovenije i Austrije, gde voza~ mo`e da se zbuni gde prelazi granicu.

Ina~e, cene su razli~ite, od 6,4 evra za ~etiri dana vo`we po ma|arskim autoputevima do 7,70 evra za sedmicu u Austriji. Visoke su i kazne za nepropisno parkirawe – u Be~u ~ak 271 evro. Posebno se sankcioni{e parkirawe na mestima predvi|enim za hendikepirane, pa se {oferi moraju dokopati mesta na hotelskom ili javnom parkingu.

R. Dautovi}

PENZIONER JOVAN RANKOVI], SA 70 ODSTO TELESNOG O[TE]EWA, ^UDI SE PROPISIMA

Nelogi~ne razlike u invalidskim pravima Apatinski penzioner Jovan Rankovi} (68) uvezao je auto iz inostranstva bez carine, na {ta je kao invalid od 70 odsto imao pravo. Kada je ~uo da bi mo`da kao invalid imao popust i na registraciju auta, re~eno mu je da na to nema prava. Jo{ vi{e ga iznenadilo da lica sa 60 odsto invalidnosti nemaju pravo na uvoz auta bez carine, kao {to je on imao, ali imaju pravo na popust prilikom registracije.

Ovih dana je nailazio na razna tuma~ewa kada su u pitawu prava invalida.

– ^uo sam da invalidi iznad 60 odsto telesnog o{te}ewa imaju popust od 30 odsto prilikom registracije, {to iznosi oko 8.500 dinara. Podneo sam zahtev, ali su mi saop{tili da, i pored visine procenta moje invalidnosti, nemam prava na popust kod registracije, i da to pravo ostvaruju samo invalidi dowih ekstremiteta od 60 odsto

Sve je krenulo kad je odlu~io da uveze kola

– ka`e Rankovi}. On je tra`io obja{wewe od vi{e pravnika, ali mu nijedan nije dao zadovoqavaju}i odgovor.

– Logi~no je da qudi kojima su o{te}eni dowi ekstremiteti imaju popust zbog te`ine upravqawa autom, ali za{to onda i oni ne bi imali pravo na uvoz

auta bez carine, jer wima je to mo`da i potrebnije nego nama koji se prilikom upravqawa slu`imo dowim ekstermitetima? – razmi{qa Rankovi}.

Raspituju}i se o svojim pravima iz invalidnosti, jo{ vi{e se ovaj penzioner iznenadio kada je podneo zahtev i dobio besplatan prolaz na svim autoputevima Srbije kao i besplatno parkirawe, dok qudi sa 60 odsto invalidnosti to pravo nemaju.

– Po toj odluci, ja imam pravo, kao invalid od 70 odsto, na besplatnu vo`wu svog auta, dok invalidi s mawim stepenom invalidnosti od, na primer, 60 odsto, bez obzira na to o kakvoj vrsti invalidnosti se radi, nemaju to pravo – dodaje Rankovi}, i pokazuje dozvolu JP „Putevi Srbije“, na kojoj je registarski broj wegovog auta i li~ne karte, na kojem pi{e: „Besplatan prolaz na svim autoputevima Srbije“. J. Prel~ec

DNEVNIK PRIVREDNICI U ZREWANINU TE[KO SVOJ PROFIT DELE S DRUGIMA

Zmija iz bu|elara ujela „Bambija” Ili je ekonomska kriza tolikacija. Pomo}nica direktora ko zakucala na vrata zrewaninPred{kolske ustanove „Zrewaskih privrednika, ili oni, jednonin“ Jovanka Maqkovi} kazala je stavno, smatraju da ulagawe u deprilikom sve~anog otvarawa cu i omladinu nije u vrhu priorimultimedijalne u~ionice, smeteta ovda{weg dru{tva. Udru`e{tene u fiskulturnoj sali, da su we gra|ana „Foto ekspo“ iz nabavqene igra~ke, diskovi, Aradca, naime, u partnerstvu sa kwige i projektor, {to }e omoguzrewaninskim obdani{tem }iti da se ubudu}e organizuju „Bambi“, i uz finansijsku podrmnogi zanimqivi programi.

– Prikupqawe novca trajalo {ku roditeqa, nekoliko organije devet meseci, tokom kojih smo zacija i preduze}a i Balkanskog realizovali dve dobrotvorne fonda za lokalne inicijative, priredbe, dva prodajna bazara i ostvarilo je projekat „Kreativni duh dolazi u vrti}“, koji je trebalo da skrene pa`wu na polo`aj dece u dru{tvu i da probudi humanost u zajednici. Ova akcija, po re~ima ~lanova udru`ewa „Foto ekspo“, izgleda da nije nai{la na pravi odjek, ali je, uprkos tome, privedena kraju.

– Tokom akcije prikupqawa novca poslali smo vi{e od stotinu donatorskih pisama bankama i preduze}ima u Zrewaninu.

Slab odziv donatora za vrti} „Bambi” Na`alost, dobili smo samo dve akcije slawa donatorskih tri pozitivna odgovora! To je zapisama – istakla je Jovank briwavaju}i podatak, a ujedno i Maqkovi}. pokazateq koliko je niska svest Predsednik Skup{tine grada lokalnih privrednika i banaka o Zrewanina Aleksandar Marton dru{tveno odgovornom poslovaocenio je da je u pretprazni~ne wu i potrebi za kreirawem nadane lepo prisustvovati ovakvim prednije lokalne zajednice kroz de{avawima i ~uti da neko pomapodr{ku obrazovawu dece – ka`e koordinatorka projekta Ivana `e, posebno kada su u pitawu deca.

– Imam informaciju da brojni Brankovi}. vrti}i u gradu nisu opremqeni Slab odziv donatora, ipak, nina odgovaraju}i na~in i iz tog je uticao na pozitivan ishod ove razloga je zna~ajna pomo}, kako akcije. Prikupqeno je ukupno lokalne samouprave, tako i svih 170.000 dinara, a Balkanski fond ostalih – primetio je Marton. za lokalne inicijative duplirao Projekat su podr`ali i Kulje taj iznos. Novac je utro{en za turni centar Zrewanina, mesna kupovinu didakti~kog materijazajednica „Veqko Vlahovi}“, la i opremawe multimedijalne vaspita~ice u vrti}u „Bambi“ u~ionice u vrti}u „Bambi“, ~ii Kancelarija za mlade. me je mali{anima obezbe|ena @. Balaban kvalitetnija i kreativnija edu-

UNS: Najboqi urednik Zoran Stanojevi} Udru`ewe novinara Srbije saop{tilo je ju~e da je dodelilo novinarske nagrade za 2009. godinu, koje }e bitu uru~ene 22. decembra, na Dan UNS-a.

Nagradu za `ivotno delo dobili su novinar u penziji Miodrag Ili} i dopisnik „Politike“ iz Rumunije Milan Petrovi}.

Godi{wa nagrada za ure|ivawe „Dimitrije Davidovi}“ pripala je uredniku emisije RTS-a „Oko magazin“ Zoranu

ZAKON O TAJNOSTI PODATAKA OTVARA STARA DOSIJEA

Zbog tajnih grobnica i BIA skida oznaku „poverqivo” Pro{le nedeqe usvojeni Zakon o tajnosti podataka omogu}i}e otvarawe starih dosijea koji su decenijama bri`no ~uvani i skrivani od o~iju {ire javnosti jer }e s wih sada biti skinute oznake dr`avne tajne. Otvarawe do sada nedostupnih arhiva iz ne tako davne pro{losti posebno je va`no za rad Dr`avne komisije za istra`ivawe tajnih grobnica nastalih posle 1944. godine, koja ima za zadatak da {to vi{e sazna o sudbinama onih koji su zatvarani, nestali, ubijeni, osu|eni bez suda i presuda.

Komisija, koju je pro{log meseca osnovala Vlada Srbije, donela je odluku da od we zatra`i skidawe oznake „poverqivo“ s dokumenata pohrawenih u Bezbednosno-informativnoj agenciji koji bi trebalo da budu indirektna baza podataka za broj likvidiranih neposredno posle oslobo|ewa. Re~ je o spiskovima lokalnih i okru`nih odeqaka NOR-a o narodnim neprijateqima na wihovim teritorijama koji su prosle|ivani u sedi{te Udbe

u Beogradu. Ovi dokumenti, po oceni istori~ara iz Dr`avne komisije, ubrza}e potragu za ta~nim brojem i mestom likvidiranih tokom 1944, ali u isto vreme ne}e direktno dati odgovor o broju nastradalih i mestu izvr{ewa egzekucije.

Vaqa podsetiti na to da je BIA pre ~etiri godine Arhivu Srbije predala hiqade dokumenata koji jo{ nisu dostupni javnosti. U wima su podaci o tome ko je koga hapsio, prijavio, ocinkario, potkazao, ko je i za koju slu`bu radio i {ta. Tek kada se s toga skine oznaka „poverqivo“ i „dr`avna tajna“, otkri}e se istorija Slu`be dr`avne bezbednosti iz wenog najmra~nijeg perioda. Da bi istorijskom delu Dr`avne komisije sve to bilo dostupno, oni moraju ~ekati da se skinu te oznake, a po najavi dr`avnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena, sigurno je da }e s vi{e od 80 odsto dokumenata biti skinuta oznaka poverqivosti.

Ina~e, dr`avna komisija za otkrivawe tajnih grobnica formi-

rala je pro{le nedeqe odbore za istra`ivawe i evidentirawe tajnih grobnica i za wihovo potvr|ivawe i ekshumacije. Koordinator prvog odbora je istori~ar Mom~ilo Pavlovi}, a wegov zamenik Mom~ilo Mitrovi}. Na ~elu drugog odbora je Veqko Odalovi}, a zamenik mu je prof. dr Branimir Aleksandri}. Sada }e

dacija i tajnih grobnica, pred ~lanovima Komisije je ne samo te`ak ve} i odgovoran posao da ustanove {ta je prava istina i koliko je qudi likvidirano nakon 1944. godine. ^lan Komisije istori~ar Sr|an Cvetkovi}, iako isti~e da ne `eli da spekuli{e brojevima nastradalih posle rata dok se ne

Kako se procewuje da nema grada u Srbiji, pa gotovo ni sela, u kojem nije bilo likvidacija i tajnih grobnica, pred ~lanovima Dr`avne komisije je te`ak i odgovoran posao da ustanove istinu i koliko je qudi nakon 1944. godine likvidirano se krenuti u objediwavawe arhivskih podataka iz svih civilnih i vojnih arhiva, ali i u saslu{avawe svedoka. Komisija }e otvoriti i telefonski centar na koji }e svako ko ima bilo kakvu informaciju mo}i da je saop{ti, a ~lanovi }e proveravati wenu verodostojnost. Kako se procewuje da nema grada u Srbiji, pa gotovo ni sela, u kojem nije bilo likvi-

okon~a rad, ka`e da se u javnosti pomiwe da je samo u u`oj Srbiji nekoliko hiqada tajnih grobnica, jer svako mawe mesto ima saznawa da postoje tajne grobnice i da je na svakih 1.000 stanovnika bilo u proseku osam `rtava. Po dosada{wim saznawima, u Vojvodini je mawe tajnih grobnica, ali su one mnogo ve}e zbog kolektivne odmazde nad Nemcima i

Ma|arima, za koje se tvrdi da su bile masovnije.

Naravno, sve dok se sve `rtve ne utvrde i ne ozna~e punim imenom i prezimenom, jer svaki ~ovek ima pravo da mu se zna mesto stradawa, sve brojke s kojima se izlazi u javnost – a kre}u se od 30.000 do 80.000 likvidiranih – treba uzimati s rezervom. Isto tako, prilikom osnivawa Dr`avne komisije re~eno je da se ona ne}e baviti istorijskom ocenom, te da, ~ak i kada napravi spisak likvidiranih, to ne zna~i da se mo`e dovoditi u pitawe zna~aj NOR-a.

Otvarawe tajnih arhiva ne}e biti dovoqno da bi se broj likvidiranih ta~no utvrdio, jer ve} sada se zna da o tajnim grobnicama ni u wima nema direktne dokumentacije. Ali iskustvo Slovenije, koja svoje grobnice istra`uje ve} 19 godina i stigla je do 600 otkrivenih, govori da se za najve}i deo tajnih mesta saznalo preko svedoka i jo{ uvek `ivih neposrednih aktera.

Q. Male{evi}

Stanojevi}u. @anrovsku nagradu „Laza Kosti}“ dobili su novinar „Blica“ Mom~ilo Petrovi} za reporta`u, dopisnik „Ve~erwih novosti“ iz Novog Pazara Miroqub Ni}iforovi} za vesti i izve{taje, novinar „Presa“ Mihailo Medenica za komentare i fotoreporter lista „Alo“ Aleksandar Stankovi}“ za fotografiju. Nagrada za karikaturu ove godine nije dodeqena.

NVO: Ne zaboraviti Milo{evi}eve tajne Grupa nevladinih organizacija podr`ala je ju~e osnivawe dr`avne komisije za pronala`ewe i obele`avawe svih tajnih grobnica nastalih posle 1944. godine, ali i zatra`ila formirawe dr`avne komisije za otkrivawe masovnih grobnica iz vremena vladavine Slobodana Milo{evi}a. „Tra`imo da Vlada Srbije formira komisiju za otkrivawe preostalih tajnih grobnica u Srbiji, nastalih u vreme oru`anih sukoba u biv{oj Jugoslaviji, i za utvr|ivawe ~iwenica povodom navoda da je tokom NATO bombardovawa bilo spaqivawa tela albanskih `rtava u fabrici Ma~katica, termoelektrani Obili}, u Ni{u i Smederevu“, ka`e se u saop{tewu 15 NVO - Fonda za humanitarno pravo, Inicijative mladih za qudska prava, Helsin{kog odbora za qudska prava, JUKOM-a, Gra|anske inicijative i drugih.

DRU[TVO

DNEVNIK

OVE GODINE VI[E POTRO[ENO ZA MEDIKAMENTE IZDATE NA RECEPT

ponedeqak21.decembar2009.

13

KAKO O@IVETI SPORT U [KOLAMA

Neke lekove ni s mlekom!

Loptawe samo u Internet igrici

U prvih devet meseci ove gofarmaceuti ka`u, niko sa sidejstvo antibiotika i zato ih ne dine Republi~ki zavod za zdravgurno{}u ne mo`e da ka`e katreba uzimati dva sata pre i postveno osigurawe je za sle leka. To va`i i za lekove izdate na rebiofosfonate koji se cept platio 17,5 milikoriste za osteoporojardi dinara, {to je 3,5 zu. U kombinaciji s dimilijarde vi{e nego u ureticima, slatki{i istom periodu 2008. mogu izazvati nedostaVelika je koli~ina i tak kalijuma, slabqemedikamenata koji se u we mi{i}a i povi{en apotekama kupuju bez krvni pritisak. recepta. Sude}i po Masna hrana usporaprocenama farmaceuva pra`wewe `eluca, ta, suma koja se za te pa }e lek du`e biti izlekove pla}a nije zanelo`en delovawu enzimarqiva. ma koji smawuju wegovo Iako lekari upozodelovawe. To se posebravaju na to da na viruno odnosi na antibiosne respiratorne intike, koji bi trebalo fekcije, pa i na H1N1, da se uzimaju izme|u antibiotici ne deluju, dva obroka. Kuvano ili u apotekama ka`u da pe~eno povr}e, npr. sve ve}i broj qudi traluk, kao i grejpfrut, `i da pazare ba{ neke mogu pove}ati efekat od ovih lekova. Tra`e nekih lekova, dok tamse i drugi preparati za Ne zalivati antidepresive novogodi{wim pi}em nozeleno povr}e bogakoje gra|ani sami procewuju da kve }e efekte u organizmu pojeto vitaminom K ko~i u~inak lebi im mogli pomo}i. Za mnoge je dinca izazvati istovremeno dukova koji spre~avaju zgru{avadovoqno da ~uju da je neki lek `e uzimawe preparata. Me|uwe krvi. Biqna vlakna, a naropomogao kom{iji, pa ga i sami tim, i pojedine kombinacije ~ito pektin, usporavaju apsorpnabave da le~e svoju boqku. Nahrane u sadejstvu s nekim lekociju ve}ine lekova. Alkohol se ravno, antibiotici su najpopuvima mogu doneti nevoqe, odnone preporu~uje ni u jednoj komlarniji jer uvre`en je stav da sno poja~ati ili umawiti wihobinaciji s lekovima, a posebno s le~e sve. Me|utim, doktori navo dejstvo, pa i dovesti do poreantihistaminima, analgeticima gla{avaju da su antibiotici zame}aja minerala i vitamina u i antidepresivima. Ako ste za ista mo}no oru`je u borbi proorganizmu. predstoje}e praznike prinu|etiv bakterija, ali su kod viru– Ne bi trebalo piti mleko i ni da uzimate lekove, bilo zbog snih infekcija nemo}ni. mle~ne proizvode u isto vreme gripa ili neke druge bolesti, Bez kontrole lekara i kombikad i antibiotike koji sadr`e budite obazrivi s konzumiranacija medikamenata mo`e izatetraciklin – ka`e dr Spomenwem alkohola. zovati ozbiqne nuspojave. Kako ka Ostoji}. – Oni }e umawiti J. Barbuzan

jednog pojedina~nog sporta, ve} wenica da je ba{ zbog velike Dok, s jedne strane, ~ak vi{e ukqu~ivawe {to vi{e dece. ekspanzije moderenih tehnolood tre}ine {kola u Srbiji nema Kako se ~ulo na ovom skupu, gija wihovo interesovawe za veliku fiskulturnu salu, a tek ~iji je osnovni ciq bio promou~e{}e u sportskim aktivnokoji procenat vi{e od dve trevisawe {kolskog sporta kao vastima posledwih godina dra}ine nema malu, {to }e re}i da `nog elementa u psihofizi~sti~no opalo. Da bi se to postiobe ima samo dva-tri procenta kom razvoju dece i u~enika i glo, neophodno je plansko i na{kola, ba{ kao {to samo 12 od unapre|ivawe nastave fizi~kog mensko ulagawe u razvoj i una1.533 {kole ima bazen a teretapre|ivawe sportnu tek 42, |aci su ske infrastruktusve vi{e pred re, jer ne samo u kompjuterom, vi{kolama nego i deo-igricama ili van wih, sportski televizorom po objekti u na{oj zeceo dan bez ikakve mqi su u veoma lofizi~ke aktivno{em stawu, {to sti, re~eno je na umawuje mogu}nost nedavnoj konfebavqewa dece i renciji o {kolu~enika sportom. skom sportu u Zbog toga Stratefunkciji zdravqa gija predvi|a obdece i u~enika.

– Obrazovawe je novu postoje}ih strate{ka investisportskih objekata cija budu}nosti, a gde je to mogu}e i ono ne mo`e biti izgradwu novih. kvalitetno ako oni Osim toga, posekoji su u taj proces ban prioritet ukqu~eni nisu doStrategije je ulavoqno zdravi i psi- Pred ekranom pada interes za sportsku aktivnost gawe u razvoj vrhi~ki i fizi~ki hunskog sporta jer spremni – rekao je ministar provaspitawa da bi se osiguralo je on va`an identifikacioni i svete prof. dr @arko Obradovi}. wihovo boqe zdravqe, petogomotivacioni faktor celog dru– Zato je strategija razvoja sporta di{wa Strategija razvoja spor{tva, a {kolske populacije poveoma va`na za budu}nost Srbije ta u Republici Srbiji, doneta sebno, po{to vrhunski rezultai u napretku na ovom poqu moramo lane, zahteva zajedni~ki angati, kao i odgovorno pona{awe se svi anga`ovati. `man, kako nadle`nih minivrhunskih sportista, ne samo da Ministarka omladine i sporstarstava, tako i svih ostalih imaju nacionalnu reprezentata Sne`ana Samarxi}-Marko~inilaca u ovoj oblasti. tivnost u svetu nego su i uzori vi} naglasila je da ova strategiOsnovni prioritet ove stramladima. ja nema za ciq promovisawe nitegije su deca u sportu jer je ~iD. Deve~erski

PRAVNE USLUGE MNOGIMA U SRBIJI NEDOSTI@NE

[vedski milioni za besplatnu pomo} [vedska agencija za me|unarodni razvoj (SIDA) obezbedila je oko 2,5 miliona evra za pru`awe besplatne pravne pomo}i za siroma{ne, nacionalne mawine, kao i marginalizovane i osetqive grupe stanovni{tva u Srbiji, saop{tila je kancelarije Svetske banke u Beogradu. „Boqi pristup pravdi i omogu}avawe besplatne

`ene da zatra`e pomo} od formalnog pravnog sistema“, ukazuje se u saop{tewu.

Pristup pravdi i besplatna pravna pomo} spadaju u osnovna qudska prava koja su sadr`ana u Evropskoj konvenciji za qudska prava i Ustavu Srbije, podse}a se i isti~e da je Vlada Srbije, u ciqu dostizawa kriterijuma za

I pristup pravdi je osnovno qudsko pravo

pravne pomo}i predstavqa jedan od najve}ih izazova s kojima se Srbija suo~ava u procesu modernizacije pravosu|a kako bi dostigla evropske standarde“.

U Srbiji trenutno ne postoji sveobuhvatan mehanizam kojim bi se na odgovaraju}i na~in obezbedila besplatna pravna pomo} za one kojima je najpotrebnija – siroma{ne, nacionalne mawine, te razli~ite marginalizovane i osetqive grupe stanovni{tva, ka`e se u saop{tewu, i upozorava na to da su pravne usluge nedosti`ne mnogim gra|anima.

Razlozi za nedostupnost te vrste pomo}i odre|enom broju gra|ana su nedostatak para, limitiranost u obrazovawu, kao i nedostatak odgovaraju}ih informacija o dostupnim uslugama i pravima gra|ana, precizira se u saop{tewu. Kako je navedeno, situacija je naro~ito ozbiqna kada je u pitawu romska zajednica, koja je i daqe u najlo{ijoj situaciji kada su mawine u Srbiji u pitawu, a izbeglice tako|e imaju problema da svoje slu~ajeve iznesu pred sud. „Sve se ~e{}e javqaju i slu~ajevi rodne neravnopravnosti u srpskom pravosu|u – nepoznavawe sopstvenih prava spre~ava mnoge

~lanstvo u EU, re{ena da preduzme odlu~ne mere za unapre|ivawe tog sistema u Srbiji.

Ministarstvo pravde trenutno priprema strategiju i neophodnu legislativu koji bi rukovodili reformske napore, s krajwim ciqem da se razvije finansijski i socijalno odr`iv mehanizam kojim bi se obezbedila besplatna pravna pomo} svakome u Srbiji ko na to ima pravo.

Srpski partneri u razvojnom procesu ponudili su finansijsku i stru~nu pomo} Ministarstvu pravde u stvarawu modernog sistema pravne pomo}i koji bi bio u potpunosti u skladu s evropskim standardima, a SIDA je obezbedila finansijsku pomo} u navedenom iznosu za podr{ku tim vladinim ciqevima.

Pomenuta finansijska pomo} ostvaruje se kroz Multidonatorski fond za podr{ku pravosu|u.

Tim fondom, koji sadr`i donacije partnera, administrira Svetska banka, a zajedni~ki ga sprovode Ministarstvo pravde i Svetska banka. Osim [vedske, donatori Fonda su i Danska, Holandija, Norve{ka, Slovenija, [panija, [vajcarska i Velika Britanija.

POSLE 18 GODINA ZAVR[ENO RAZMINIRAWE TERENA U POQIMA I [UMAMA OKO [IDA

Srbija bez minskih poqa Posle 18 godina Srbija je o~i{}ena od minskih poqa. Najvi{e protivpe{adijskih i protivtenkovskih mina bilo je u atarima sela Morovi}, Jamena i Batrovci u op{tini [id, u pograni~nom podru~ju Srbije s Hrvatskom. Tamo su postavqena jo{ 1991. godine. Bilo je to vreme ratnih sukoba u Hrvatskoj, a u pograni~nom podru~ju protivpe{adijske i protivtenkovske mine su postavqane da bi se spre~io eventualnih upad kom{ijskih vojnih formacija na na{u teritoriju. Problem je bio {to je to ura|eno stihijski, bez nekog plana, niti su ostavqene bilo kakve skice, {to je kasnije mnogo ote`alo pronala`ewe minskih poqa. ^itavu deceniju protiv{epadijske i protivtenkovske mine su le`ale u wivama i {umama oko Morovi}a, Jamene i Batrovaca. Tek 2002. u Srbiji je osnovan Centar za razminirawe, pa se krenulo u ~i{}ewe zaga|enog terena. Me|utim, ovaj problem Srbija nije mogla re{iti bez me|unarodne finansijske pomo}i. Kada je od donatora pristizao novac, pretra`ivao se teren i va|ene su mine. ^im bi se kasa ispraznila, radovi su prekidani. Zbog toga je trebalo {est godina da se ovo pograni~no podru~je potpuno deminira.

– Razminirawe terena je obavqeno prema 44 projekta Centra za razminirawe Republike Srbije s povr{ine od 6.197.791 kvadratnog metra. Prona|eno je i uni{teno oko 5.000 komada raZima na Zemqinoj severnoj polulopti po~iwe danas u 18:47 ~asova, a u isto vreme, na Ju`noj, po~iwe leto. Astronom Opservatorije astronomskog dru{tva „Ru|er Bo{kovi}“ Aleksandar Ota{evi} rekao je Tanjugu da }e zima trajati do 20. marta 2010. Prvi dan zime bi}e hladan, sa minimalnim jutarwim temperaturama od minus 20 stepeni u severnim i zapadnim delovima Srbije, dok }e u ju`nim biti ne{to toplije.

Na najoptere}enijim putnim pravcima u Srbiji, autoputevima, poluautoputevima i dr`avnim putevima prvog reda kolovozi su vla`ni, ali bez snega, saop-

znih vrsta mina i drugih neeksplodiranih ubojnih sredstava – ka`e za „Dnevnik“ direktor Centra za razminirawe Petar Mihajlovi}. – Donacije za razminirawe na ovom, kao i nekim drugim prostorima, obezbe|ene su preko me|unarodne fondacije za razminirawe, a donatori su bili SAD, Nema~ka, Norve{ka, Slovenija, [panija, ^e{ka i EU. Zahvaquju}i wima, ovo je podru~je potpuno o~i{}eno od mina i potpuno je bezbedno, a sve povr{ine su vra}ene vlasnicima.

Ru~ni rad deminira u ataru Jamene

Sledi ~i{}ewe kasetnih bombi

Uklawawe mina je, naglasio je Mihajlovi}, specifi~an posao koji se obavqa ru~nom detekcijom mina. Deminer mora po ta~no odre|enom projektu da obra|uje deo po deo zemqi{ta, koriste}i se detektorima, ali i za{titnom opremom, poput za{titnih prsluka, {lemova s vizirom i sli~no. Kako nala`u

me|unarodni standardi, deminer mo`e raditi najvi{e pet sati dnevno s pauzama, od toga u jednom satu neprekidno 45 minuta, prose~no 100 kvadrata dnevno. Po Mihajlovi}evim re~ima, zadatak Centra je bio da kontroli{e kvalitet opreme i rada deminera, kvalitet radova, a sve to se proverava i dodatno nakon zavr{enog posla, kada se po principu slu~ajnog uzorka bira deo zemqe koji se podvrgava ponovnoj kontroli. Tek nakon toga mesto se progla{ava potpuno o~i{}enim i izdaje se upotrebna dozvola.

Jedan veliki posao je zavr{en, ali to ne zna~i da je Srbija potpuno o~i{}ena od eksplozivnih sredstava. Naime, opasnost i daqe predstavqaju kasetne bombe, koje je pre deceniju „posejala“ avijacija NATO-a.

LEDENI, SNE@NI I VETROVITI DANI U SRBIJI

Zima i zvani~no

{teno je ju~e iz JP „Putevi Srbije“.

Na pojedinim magistralnim putevima kolovozi su vla`ni i ima uga`enog snega do pet centimetara, a raskva{enog snega ima na teritoriji Vrawa, Ni{a, Po`arevca, Vaqeva, Pan~eva, Kosova, Novog Pazara, Subotice, Ba~ke, Kragujevca, Zrewanina, Rume, Zaje~ara, Kru{evca, U`ica, Po`ege, Ma~ve i Kolubare, pa se voza~ima preporu~uje oprezna vozwa.

U vi{im planinskim predelima uga`enog snega ima do 10 centimetara, prilazi planinskim turisti~kim centrima, Kopaoniku, Zlatiboru, Go~u i Div~ibarama su prohodni, ali je upotreba zimske opreme obavezna. Na nekim grani~nim prelazima ima snega do pet centimetara.

Svi najva`niji magistralni i regionalni putevi na podru~ju Vojvodine su prohodni, ali se i ju~e saobra}aj bio veoma ote`an

Najve}i broj neeksplodirane kasetne municije identifikovan je u Ni{u i u {est op{tina na jugu Srbije. Proceweno je da se na podru~ju ni{ke op{tine Crveni krst nalazi 800 komada ili tre}ina ukupne koli~ine neeksplodirane kasetne municije na teritoriji Srbije.

Kasetnom municijom zaga|ena je i Vojvodina – u ataru Vajske proceweno je da ima 46 komada neeksplodiranih „`utih ubica“, kako se u `argonu nazivaju ova eksplozivna sredstava.

– Dogodine }emo na{e aktivnosti usmeriti na podru~ja u kojima su kasetne bombe, avionske bombe i druga neeksplodirana ubojna sredstva, ukqu~uju}i i ~i{}ewe korita Save i Dunava od zaostalih velikih avionskih bombi – isti~e direktor Mihajlovi}.

M. Bozokin zbog snega i poja~anog vetra koji stvara nanose, naro~ito u ju`nom Banatu, re~eno je Tanjug u u zimskoj slu`bi „Vojvodina puta“.

Ekipe i sva raspolo`iva mehanizacija tog preduze}a su prekju~e i tokom no}i ~istili sneg na najprometnijim pravcima, tako da je, uprkos obilnim padavinama, saobra}aj omogu}en i na onim deonicama gde je bilo nanosa i do metar visine, izjavio je de`urni u zimskoj slu`bi Jovan \akova~ki.

Preko Iri{kog venca zabrawen je saobra}aj za {lepere i kamione iznad pet tona nosivosti, a ostalim vozilima se preporu~uje veoma oprezna vo`wa.

14

CRNA HRONIKA

ponedeqak21.decembar2009.

DNEVNIK

NOVI ZAKON O SAOBRA]AJU VE] DAJE POZITIVNE REZULTATE

Poginulo upola mawe qudi Od po~etka primene novog Zakona o bezbednosti saobra}aja, 10. decembra, broj saobra}ajnih nesre}a u odnosu na isti period pro{le godine smawen je oko 20 odsto, broj povre|enih oko 30 odsto a broj poginulih 40 odsto, re~eno je ju~e agenciji Beta u MUP-u Srbije.

Na~elnik Odeqewa za kontrolu i regulisawe saobra}aja Vladimir Rebi} rekao je Beti da je jo{ rano za opse-

`nu i stru~nu analizu stawa, ali da se, ukoliko se takav trend nastavi, mo`e smatrati da primena novog zakona daje pozitivne i o~ekivane efekte. Rebi} je ocenio da je o~igledno da su apeli saobra}ajne policije uticali na voza~e da se jo{ vi{e pridr`avaju propisa.

– Dan Svetog Nikole protekao je relativno zadovoqavaju}e s aspekta bezbednost saobra}aja. U 90 saobra}aj-

UO^I VE^ERA[WE TRIBINE U ZREWANINU

Pocepan plakat s Brankicom Nepoznati po~inilac je minulog vikenda, u zgradi Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“ u Zrewaninu, cepawem oskrnavio plakat koji je najavqivao tribinu povodom gostovawa novinara Brankice Stankovi}, autorke „Insajdera“, i Jugoslava ]osi}a, autora emisije „Intervju sa...“. Tribina, ~iji }e moderator biti urednik „Kikindskih“ @eqko Bodro`i}, odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova, u Pozori{nom klu-

bu “Zeleno zvono“, koje se i nalazi u zgradi zrewaninskog pozori{ta.

Tribina se odr`ava u organizaciji Pokreta „Novi optimizam“, i uz podr{ku Gra|anske akcije Pan~evo. Organizatori su izrazili sna`an protest protiv svih ekstremisti~kih grupa i pojedinaca koji na bilo koji na~in poku{avaju da izvr{e atak na op{tu demokratiju i lik i delo Brankice Stankovi}. @. B.

HA{KI TRIBUNAL

Karayi}u 165.000 evra Predsednik Ha{kog tribunala Patrik Robinson odobrio je ha{kom optu`eniku Radovanu Karaxi}u 165.000 evra za pripremu odbrane pred sudom za ratne zlo~ine.

Radovan Karayi}

Tribunal je saop{tio da je svota odobrena imaju}i u vidu sate koji }e wegovim pravnim savetnicima biti potrebne da pripreme odbranu od optu`bi za najte`e ratne zlo~ine u Bosni.

Karaxi} je pred Ha{kim tribunalom optu`en za genocid nad nesrpskim stanovni{tvom u Srebrenici i jo{ sedam op{tina u BiH, kao i za progon, istrebqewe, ubistva, deportacije, nehumano pona{awe, terorisawe, nezakonite napade na civile i uzimawe me|unarodnih talaca za vreme rata u BiH izme|u 1992. i 1995. godine.

Su|ewe je po~elo u oktobru, ali je Karaxi} bojkotovao proces pod izgovorom da nije imao dovoqno vremena za pripremu odbrane.

Novi termin su|ewa je 1. mart 2010. godine.

NAKON [TO GA JE TRIBUNAL OSUDIO NA 17 GODINA ROBIJE

[qivan~anin u slova~kom zatvoru Slova~ka televizijska stanica „Markiza“ prenela je da }e Veselin [livan~anin, pukovnik biv{e JNA, osu|en zbog zlo~ina po~iwenih u Vukovaru 1991. godine, odslu`i}e zatvorsku kaznu u Slova~koj, [qivan~anin je, navodi ta TV, pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju osu|en na 17 godina zatvora „zbog masakra po~iwenog u Vukovaru pre osamnaest godina“. Ha{ki sud je za izdr`avawe [qivan~aninove kazne odabrao Slova~ku zbog „kulturne i jezi~ke bliskosti osu|eniku“, prenela je slova~ka novinska agencija TASR. „U svakom slu~aju, regionalni sud Slova~ke sada treba da odlu~i o prihvatawu te odluke Me|unarodnog krivi~nog suda“, rekla je ministar pravde Slova~ke Vjera Petrikova, dodaju}i da je ta zemqa primila zahtev suda, da je „sprem-

Veselin [qivan~anin

na da ispuni svoje me|unarodne obaveze“ i da je „zatvor spreman“. [qivan~anin }e biti sme{ten u posebnom krilu zatvora u Leopoldovu, na jugozapadu Slova~ke, gde }e odslu`iti kaznu koja mu je izre~ena 2007. godine.

nih nesre}a nije bilo mrtvih, a 13 osoba je zadobilo lake ili te{ke povrede – rekao je Rebi}.

On je dodao da je smawen broj otkrivenih prekr{aja, naro~ito onih ozbiqnih. U 88 slu~ajeva policija je utvrdila kr{ewe propisa zbog kojih }e voza~i morati kod sudije za prekr{aje, kod 45 voza~a utvr|eno je da su vozili pod dejstvom alkohola, od kojih je 13 zadr`ano u policiji do is-

tre`wewa. Ostali prekr{aji odnosili su se, uglavnom, na vo`wu bez voza~ke dozvole ili za vreme trajawa za{titne mere, kao i na ve}a prekora~ewa brzine ili nepropisna preticawa.

Rebi} je najavio da }e u narednom periodu saobra}ajna policija nastaviti aktivnu kontrolu i da }e nastaviti da zadr`ava voza~e kod kojih se utvrdi prisustvo vi{e od 1,2 promila alkohola u krvi.

Broj nesre}a 20 odsto mawi u odnosu na pro{lu godinu

DESETKOVANA USTANOVA ZA PROCESE S ELEMENTIMA ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Specijalni sud ~eka nove sudije Sudnice Specijalnog suda za krivi~na dela s elementima organizovanog kriminala mogu o~ekivati i izvestan broj novih sudija jer je osmoro od ukupno 12 sada{wih sudija izabrano u apelacione sudove i Vrhovni kasacioni sud.

Portparolka i sude}i sudija Maja Kova~evi}-Tomi}, koja je izabrana u Vrhovni kasacioni sud, u izjavi za „Dnevnik“, uz ogradu da samo iznosi tehni~ki podatak, potvrdila je da je u Specijalnom sudu od dosada{wih sudija ostaje wih troje.

– Ostaju dvoje sude}ih sudija, kolege Vladimir Vu~ini} i Sne`ana Jovi} i istra`ni sudija Dragan Lazarevi} – ka`e sudija Kova~evi}-Tomi}.

Na na{u napomenu da na spisku reizabranih nema imena sudije Milana Rani}a, dosada{weg predsednika Specijalnog suda, ona ka`e da je i sama to uo~ila.

– Mogu samo da ka`em da mi je poznato da sudija Rani} za {est meseci ispuwava 40 godina radnog sta`a. Ina~e, te godine sta`a su uslov za odlazak u penziju. Zna~i, iznela sam podatak, a ne obja{wewe. Ne znam ni{ta drugo i ne mogu da govorim u ime Visokog saveta sudstva – nagla{ava sudija Kova~evi}-Tomi}.

Ona je dodala da se nakon objavqivawa odluke o izboru sudija u Specijalnom sudu „radi normalno i teku su|ewa koja su od-

ranije zakazana do kraja decembra“. Me|utim, nije mogla proceniti da li }e eventualno funkcionisawe Specijalnog suda od januara, posle uspostavqawa nove sudske mre`e, biti usporeno jer, kako isti~e, to je

liko predmeta, me|u kojima je i „zrewaninska afera“, u kojem je pre mesec dana po~elo su|ewe biv{em gradona~elniku Zrewanina Goranu Kne`evi}u.

– Zakon ka`e: kad se promeni predsednik ve}a, da su|ewe mo-

Specijalni sud

pitawe za budu}e predsednike sudova kako }e organizovati rad.

– Ne znam kako }e biti organizovan rad, da li }e do}i nove sudije ili }e mo`da poneko od ranijih sudija biti delegiran u ovaj sud – ka`e na{a sagovornica.

Sudija Maja Kova~evi}-Tomi} je predsednik ve}a u neko-

ra da krene iz po~etaka, ali postoji na~in da se to ubrza. Postoji mogu}nost da se samo okrivqeni saslu{aju ponovo, a da se uz dozvolu Vanraspravnog krivi~nog ve}a iskazi saslu{anih svedoka i ve{taka samo pro~itaju i da se oni ne saslu{avaju ponovo. To je re{ewe

koje nudi zakon, a da li }e budu}e ve}e tu mogu}nost koristiti, ja to ne mogu znati – ka`e sudija Kova~evi}-Tomi}.

Pre mesec dana, na sve~anosti povodom {este godi{wice formirawa ovog odeqewa, predsednik Okru`nog suda u Beogradu Sini{a Va`i} je izneo podatak da pred Specijalnim sudom u prvom stepenu ima 66 predmeta protiv 562 okrivqenih, a da su u toku 23 istra`na postupka protiv 121 lica.

Nekoliko predmeta je u me|uvremenu presu|eno.

Gotovo svi predmeti tog suda su ogromni, a, recimo, spis predmeta „ste~ajna afera“ sa ~ak {est optu`nica, u kojem se u posledwe tri godine sudi grupi od tridesetak okrivqenih, ima nekoliko hiqada stranica. Ina~e, predsednik ve}a u tom predmetu je sudija Du{an Vojnovi}, koji je izabran za sudiju Apelacionog suda u Novom Sadu.

Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarovi} je na pitawe novinarke „Dnevnika“ da li }e od Nove godine funkcionisawe Specijalnog suda eventualno biti usporeno odgovorila: – Ne}e. Bi}e tamo upu}ivane sudije iz cele Srbije ako bude potrebno. Taj sud mora biti organizaciono i stru~no popuwen i opremqen u svakom slu~aju.

J. Jakovqevi}

DA LI NOVINARI SMEJU DA KOMENTARI[U SU\EWA POSLE IZMENA KZ-a

Umerena ti{ina do pravosna`nosti presude?

Novinari mogu da, i pre pravosna`nosti presude, komentari{u sudski postupak i nesmetano izve{tavaju sa su|ewa, ali ne smeju da, kao i ostali u~esnici u postupku i bilo koja li~nost, vre|aju i(li) omalova`avaju sud i sudije, kr{e pretpostavku nevinosti okrivqenog, prejudiciraju ishod i „navijaju“ u pravcu dono{ewa bilo kakve presude – mo`e se, u najkra}em, izvesti zakqu~ak nakon okruglog stola u organizaciji Udru`ewa novinara Srbije na temu „Smeju li novinari da komentari{u su|ewa posle najnovijih izmena Krivi~nog zakonika?“ Na`alost, ~ini se da stvari ni izbliza nisu tako jednostavne, te da }e famozni ~lan 336a KZ-a, ukoliko ostane takav kakav jeste, i daqe ostavqati brojne nedoumice. „Ko za vreme trajawa postupka pred sudom, a pre dono{ewa pravosna`ne sudske odluke, u nameri da povredi pretpostavku nevinosti ili nezavisnosti suda, daje javne izjave u sredstvima javnog informisawa, kazni}e se zatvorom do {est meseci i nov~anom kaznom“ – ka`e pomenuti ~lan. ^ak i povr{nom analizom postaje jasno da tu nije sve

ba{ najjasnije. Dileme su, svako iz svog ugla, poku{ali da razre{e u~esnici okruglog stola: dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen, za{titnik gra|ana Republike Srbije Sa{a Jankovi}, predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi}, predsednik Advokatske komore Srbije Dragoqub \or|evi} i advokat Zdenko Tomanovi}.

Sa stanovi{ta za{titnika gra|ana Sa{e Jankovi}a, ako bi se sporna odredba primewivala, to bi zna~ilo da Srbija treba da }uti o svemu {to je u pravosu|u aktuelno. On je najavio da bi ustao u za{titu novinara ukoliko bi se na{li na udaru ~lana 336a.

Me|u diskutantima je od po~etka provejavalo mi{qewe da je ovaj ~lan „uba~en“ u zakon od

„Ratni zlo~inac” Ratko Mladi} Govore}i u kontekstu da se i mediji ~esto pona{aju u skladu s aktuelnim dru{tvenim ili politi~kim trenutkom, advokati napomiwu slu~aj ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a, kraj ~ijeg imena u nekim medijima stoji „etiketa“ ratnog zlo~inca. Pravno gledano, Mladi} to ne mo`e biti jer ni nepravosna`no nije osu|en zbog eventualnih ratnih zlo~ina.

Slobodan Homen smatra da novinari ne treba da brinu jer se izuzetno retko de{ava da neko od wih predvi|a sudsku odluku ili navija za nekog u~esnika u postupku.

– Sud bi, po ~lanu 336, morao da doka`e nameru novinara da se okrivqeni o{teti, sud uvredi ili omalova`i i sli~no, ali mislim da to nije jednostavno – rekao je Homen.

sudija i nosilaca pravosudnih funkcija. Iznose}i svoje mi{qewe o ovoj temi, sudija Dragana Boqevi} je rekla da se u Srbiji neretko de{ava da se pretpostavka nezavisnosti suda „ne kr{i, nego gazi“, te da mahom politi~ari daju sebi za pravo da ocewuju kompetentnost suda i sudija i da po svom naho|ewu komentari{u sudski postupak. Wen stav je da se sud-

ske odluke mogu komentarisati tek kada postanu pravosna`ne, a nikako dok traje su|ewe.

Advokat Dragoqub \or|evi}, pak, smatra da se sporni ~lan KZ-a ne odnosi na politi~are, ve} na advokate i novinare, shodno nepisanoj srpskoj praksi da su politi~ari „vi{a sila“, a da se u Srbiji ponekad sudi u atmosferi aktuelnog politi~kog trenutka.

On je podsetio na to da su politi~ari, a ne novinari, ti koji komentari{u sudske postupke i presude, a kao primer je naveo Vuka Dra{kovi}a u slu~aju „Ibarska magistrala“ i Mla|ana Dinki}a u slu~aju „Astra banka“.

Wegov kolega Zdenko Tomanovi} je ~lan 336a KZ-a ocenio kao „nejasan i nedefinisan“, napomiwu}i da po pravnoj kulturi i etici svi mogu komentarisati su|ewa i presude pre nego {to postanu pravosna`ne, ali da to nikako ne bi smeli da rade predstavnici zakonodavne i izvr{ne vlasti. Po wegovoj oceni, kod nas se de{ava upravo suprotno. On smatra da se ovom odredbom ne {tite sud i sudije, ve} zabrawuju komentari.

D. Kne`i}

c m y

DNEVNIK

ponedeqak21.decembar2009.

15

SPORT

ponedeqak21.decembar2009.

DNEVNIK

c m y

16

DOK LOPTA MIRUJE

Jesen Vo{inih lutawa Debeli temperaturni minus i jo{ debqi sneg prekrili su pola Evrope. Tamo gde uslovi za igru postoje lopta se kotrqa, a u Srbiji se o fudbalu sad samo pri~a. U prvom planu je, dakako, novi ugovor selektora Radomira Anti}a i u`ivawe u plasmanu orlova na Svetsko prvenstvo. Licitira se i transferima Krasi}a, Jovanovi}a, Panteli}a...

Kada je doma}i fudbal u pitawu, na odmor se oti{lo u razli~itim rspolo`ewima. Crvena zvezda u`iva u jesewim plodovima. Skromnih najava, s jo{ skorminijim timom, beogradski crveno-beli nisu se trsili i prsili.

Dobro proceniv{i svoje snage zbili su redove, vratili jedinstvo i uz dobro osmi{qen marketin{ki plan imali solidno popuwene tribine sa kojih je stizala gromoglasna podr{ka.

Zvezda se nije obrukala u Evropi, naprotiv, nadma{ila je trenutne mogu}nosti i ispala tek u tre}em krugu od pra{ke Slavije.

Jesewa titula je u wenim vitrinama, polufinale Lav kupa, gde je ~eka OFK Beograd, je u xepu, {to dovoqno govori o tome da u Qutice Bogdana na miru mogu da kuju prole}ne planove.

Partizan se na evropskom planu prera~unao. Liga {ampiona bila je ve} upisana u crno-beli tefter, da bi kiparski Apolon sru{io snove aktuelnog rukovodstva, igra~kog kadra i armije navija~a. Smewen je trener Joka-

Upravni odbor Vojvodine ima}e ove zime pune ruke posla

novi}, a u Ligi Evrope Partizan je do jedine pobede stigao tek u posledwem kolu kada je [ahtjor igrao “pod ru~nom”. Ni u doma}em prvenstvu parni vaqak nije ispunio o~ekivawa navija~a.

Istina, kako razmi{qaju, bar polovina crno-belih pristalica }e vam re}i da je “jedino va`no to {to je pobe|ena Crvena zvezda i to na Marakani”, ali to samo govori o ovda{wem mentalitetu. Na kraju je crno-bela pri~a zavr{ena pismom iz Man~estera

u kojem se isti~e odustajawe od anga`mana Adema Qaji}a, {to je ozbiqno uzdrmalo kasu pred predsedni~ke klupske izbore.

Protekla fudbalska polusezona bila je jesen Vo{inih lutawa. Po obi~aju, koji se ve} mo`e nazvati „ustaqen“, gromoglasno je najavqen juri{ na titulu.

Olako su Novosa|ani procenili i, ispostavilo se, precenili sopstvene snage. Na pri~u o sjajnim uslovima za rad, koje niko ne mo`e da ospori, nadovezala se

Foto: F. Baki}

neutemeqena pri~a o mo}nom timu – najboqem u Srbiji. Ta mo} oli~ena je u minusu od 16 bodova za vode}om Crvenom zvezdom.

Mnogo bi bilo i da je kraj prvenstva u pitawu, a ne kada je re~ o polovini pre|enog puta.

Vo{a je stigla i ove jeseni da promeni trenera, na wenoj klupi do pola puta je sedeo Dragoslav Stepanovi}, a od pola Branko Babi}. Stepi je dobro po~eo, da bi mu Crvena zvezda i Partizan do{li glave. Oceweno je to, uz

eliminaciju iz Evrope od be~ke Austrije, kao nedovoqno s obzirom na ulo`eni novac. Stigao je zatim jeftiniji Sosa, koji je dobro po~eo ali katastrofalno zavr{io porazima od ekipa koji su dugo ~ekali na red da zaigraju s Vojvodinom da bi osetili slast pobede (Rad i Napredak), uz poraz od Javora na “Kara|or|u.”

Vrhunac Vo{inih lutawa doga|a se ovih dana. Pro{log ~etvrtka `rebani su parovi polufinala Lav kupa. Niko posle te

TRADICIONALNO DRU@EWE NOVOSADSKIH FUDBALSKIH SUDIJA I INSTRUKTORA: Vi{e od 30 godina novosadske fudbalske sudije i instruktori u smiraj godine na tradicionalnoj proslavi nagra|uju najistaknutije u svojim redovima.Nekoliko godina unazad doma}in novosadskih sudija i instruktora je Restoran „Zlatna medaqa“ u Hotelu Sajam.

Ove godine novosadski arbitri i instruktori imali su zaista razlog za slavqe, wihova organizacija broji ~ak 235 ~lanova i po svim parametrima je najboqa u Srbiji, {to su gosti iz Beograda, istina te{ka srca, i priznali. Prvi put u istoriji Novosa|ani imaju ~ak devet sudija ( gorwa slika) na Superligi, a to su: Miodrag Gogi}, Majo Vujovi}, Pe|a Dumni}, Robert K{~epegi ( glavne sudije), Sa{a @ivkovi}, Nikola Tomi~i}, Miroslav Paj~in , Radovan Strepanovi} i Milan Korajlija (maha~i). Pored wih, ple-

ceremonije “a” nije rekao o neregularnosti, o sumwi, o bilo ~emu. Nije o tome ni slova izvestio ni jedan medij, a {to je najva`nije niko ni re~ prozborio na tu temu nije ni iz Vojvodine.

Kada se dan kasnije pro{irivao vozni park u salonu “Por{ea”, odjednom su svi, izme|u sebe, pri~ali o neregularnosti, ali ni tada jasno opredeqeni da li je pametno reagovati ili ne. U toj svojoj zbuwenosti i neodlu~nosti, kakva je tokom sezone demonstrirana i u odabiru igra~a i trenera, postupilo se i sada: Vojvodina }e igrati s Partizanom ali }e ukazati na nepravilnosti prilikom `reba. Dovoqno da joj se iz FS Srbije, Zajednice superliga{a i beogradskih ve~itih rivala samo nasme{e i potap{u je po ramenu.

A moglo je i druga~ije: da se odmah po vra}awu kuglice i uzimawem nove udari na sva zvona, ako ve} u Vojvodini sada `ele da to bude tema. Ovako, trebao im je ~itav dan da bi tek potom, bez zvani~nog saop{tewa, krenuli iz Veternika probni baloni.

Jo{ pametnije bi Novosa|anima bilo da svoju energiju usmere na teren, na stru~ni {tab i tim, na zimske pripreme i poku{aj da na terenu isprave ono {to su scenaristi `reba zamislili. Pobede su oduvek bile najboqi lek u fudbalu. Wih je ove jeseni u Vo{i bilo nedovoqno, naro~ito onih o kojima se pri~a. A toga su upravo `eqni navija~i Vojvodine.

Sava Savi}

jada mladih sudija velikim koracima napreduje, a najboqima me|u wima pripali su vredni pokloni.Velike zasluge za izuzetnu organiciju ima i predsednik novosadske sudijske organizacije Miwa Radakovi} i wegov zamenik \or|e @uti}.

Bilo je i dirqivih susreta starih delilaca pravde, na`alost zbog lo{eg vremena mnogi nisu uspeli da do|u, mnogi su poslali telegram ~estitke, a ~estitka Pere Raleti}a je i pro~itana. „Ove je drugi put u posledwih 30 godina da izostaje, nadam se }ete u dru`ewu i u dobrom raspolo`ewu provesti ve~e“.

Pored doma}ina dobro su se zabavqali i gosti, me|u kojima je bio i predsednik FSV Ratko Borovnica, kao i grupa beogradskih sudija i instruktora.

G. K. Foto: F. Baki}

SPORT

DNEVNIK NIKOLA LAZETI], KAPITEN CRVENE ZVEZDE

Od crnih predvi|awa do istorijskog uspeha Kapiten fudbalera Crvene zvezde Nikola Lazeti} prezadovoqan u~inkom svoje ekipe u jesewoj polusezoni. Crveno-beli su prvi deo sezone u doma}em prvenstvu zavr{ili na prvom mestu sa tri boda prednosti u odnosu na drugoplasirani Partizan.

- Crna o~ekivawa javnosti mo`da su davana s pravom, jer svi dobro znamo u kakvim smo okolno-

nisam igrao ni pro{le godine.

Situacija u klubu je bila takva da se vi{e obra}alo pa`we na neke druge stvari. Dosta se pri~alo da }u oti}i pre po~etka {ampionata, s obzirom na visinu mog ugovora i lo{u finansijsku situaciju u klubu. Nisam uop{te razmi{qao o toj mogu}nosti jer nisam `eleo da mi jedna godina devalvira deset uspe{nih u inostranstvu. Bio sam

ponedeqak21.decembar2009.

17

PO^EO TRADICIONALNI 47. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Mla|i pioniri otvorili smotru Na terenima Sportskog centra Sajmi{te po~eo je tradicionalni 47. Dnevnikov turnir u malom fudbalu utakmicama mla|ih kategorija.Utakmicom mla|ih pionira izme|u ekipa Frizerski salon IM i Go Serbia startovao je na{ turnir, a prvu pobedu ostvarili su fudbaleri IM frizerski salom, slavili su

sa 3:1. Junak pobede bio je trostruki strelac Stefan Petrovi}.

Snage su zatim odmerili Autootpad @ika i pioniri Indeksa, a pobeda je posle velike borbe pripala fudbalerima Indeksa- 3:1. Najmawe rezultatske neizvesnosti bilo je u me~u ekipa Mewa~nica Ris i Potez, koju su pioniri Poteza dobili sa ubedqivih 11:1.

Detaq s me~a Indeks - Ofset print

Nikola Lazeti}

stima po~eli rad. Nova i mlada ekipa, nov trener, promene u rukovodstvu, lo{a finansijska situacija, prethodna sezona za zaborav... Zaista, kada se objektivno pogleda, gotovo sve je bilo protiv nas, zbog ~ega je i uspeh koji smo postigli verovatno istorijski.

Pokazali smo da vrednim radom i zalagawem mo`emo da se izborimo sa svim problemima i prevazi|emo prvobitna skromna o~ekivawa - rekao je Lazeti} .

On je istakao da u letwem prelaznom roku nije imao nameru da napusti beogradski klub.

- Uz neke privatne razloge, u svoju Crvenu zvezdu vratio sam se da ostavim dubqi trag. Za u~inak u ovoj sezoni dobijam pohvale, ali moram da ka`em da ni{ta lo{ije

optimista, verovao sam da u pravoj atmosferi mo`emo da napravimo ne{to i drago mi je {to se moja odluka pokazala ispravnom.

On je istakao da je klub do{ao do dobrih rezultata zahvaquju}i treneru Vladimiru Petrovi}u Pi`onu i navija~ima Zvezde.

- Sve {to smo u~inili ne bi bilo mogu}e bez Pi`ona. Mislim da je on jedini trener koji je mogao iz ove ekipe da izvu~e maksimum.

Stvorio je pravu atmosferu zahvaquju}i kojoj smo ponekad boqe odigrali nego {to je to bilo realno. Navija~i su od po~etka bili uz nas, davali nam podr{ku, i{li su u velikom broju na sva gostovawa. Ne verujem da bi ostvarili pola od ovoga {to jesmo da nije bilo wih - istakao je Lazeti}.

MLA\E KATEGORIJE ULIVAJU NADU U BOQE SUTRA BE^EJSKOG FUDBALA: Potpomognut stabilnom finansijskom situacijom, fudbal u Be~eju je pro{le decenije do`iveo enorman uzlet, ~ak do evropske konkurencije, ali u tom zlatnom periodu nije poklawana du`na pa`wa mla|em uzrastu i kazna je ubrzo stigla. Izvor finansirawa je presu{io, „zvezde“ su oti{le, a naslednika u klubu nije bilo.

Finansijsku nemo} prvi su na svojoj ko`i osetili mladi tako {to ih je rukovodstvo kluba iskqu~ilo iz takmi~ewe. Na svu sre}u, to nije ve~no potrajalo.

Nekoliko entuzijasta iz redova biv{ih fudbalera pokrenulo je [kolu fudbala u gradu kraj Tise i de~ija graja je, posle nekoliko godina, opet po~ela da se prolama Gradskim stadionom. Istina, klub i daqe nije u mogu}nosti da se organizaciono i finansijski nosi sa, uslovno re~eno, teretom koji iziskuju mla|e kategorije, pa su treneri i roditeqi preuzeli na sebe taj deo. Godina za godinom i mla|e kategorije su po~ele da ulivaju nadu u boqe sutra be~ejskog fudbala.

Prvi put na „Dnevnikovom” turniru montiran je video-bim foto: F. Baki}

Momenat s me~a Iris farm - Gagaplast

- Preko stotinu dece je okupqeno u rad tri uzrasne selekcije [kole fudbala, koje su ukqu~ene i u takmi~ewa Gradske lige Novog Sada, i isto toliko mla|ih kategorija pri klubu, koje se takmi~e u Podru~noj ligi Novi Sad kao i seniori. Zadovoqni smo kako te~e rad sa decom, kako to demonstriraju kroz igru na utakmicama i, mada to nije primarno u ovom uzrastu, kakve rezultate bele`e na terenu - nagla{ava jedan od inicijatora rada [kole fudbala trener Dejan Stanojev.

Imaju}i u vidu rezultate, najuspe{niji su pioniri. Deca koju vodi trener Dalibor Nov~i} nisu osetila gor~inu poraza u 15 utakmica. Samo su u premijernom me~u s Indeksom u Novom Sadu igrali nere{eno 1:1, a onda su zare|ali seriju od 14 uzastopnih pobeda i jesewu polusezono okon~ali na prvom mestu sa 43 boda i impozantnom gol razlikom 75:4! Kota 6 je na kraju jesewe polusezone bila domet kadeta, koje vodi Vladimir Radulovi}, i omladinaca, ~iji je trener Oto Barta.

- Imamo sjajnu generaciju de~aka 1995. godi{ta i godinu dana mla|ih.

To ne govorim samo na osnovu postignutih rezultata minule jeseni, ve}

Sli~an razvoj doga|aja na terenu vi|en je u prvoj utakmici pionira u kojoj je ekipa CO Viskol savladala ekipu SMSB Enigma sa 7:1.Zatim je ekipa SK Meridijana slavio u duelu protiv Lavova 4:2, AD \or|e Zli~i} je u kvalitetnoj utakmici pora`en od Kafe grila Be~ 3:5, a Slavija Metalplast podelio je bodove sa SK Monako 2:2.

Posle revije najmla|ih fudbalera, na red su do{li i stariji i iskusniji. U kadetskoj kon-

kurenciji fudbaleri Mewa~nice Ris prikazali dopadqivu igru u duelu sa Auto centrom Cune drajver i zabele`ili pobedu od 9:5, ~ime su najavili borbu za najvi{i plasman. Dve naredne utakmice zavr{ene su identi~nim rezultatom - 4:0, Gagaplast 93 - Iris farm i Ofset Print - Indeks, gde su prvoimenovani timovi prikazali blistavu igru i istakli kandidaturu za prolaz u nokaut fazu turnira.

I. G.

na osnovu ~iwenice da su stvorili `eqenu atmosferu i svakim danom izrastaju u pravi sportski kolektiv. Nastavak prvenstvene trke }e pokazati da imamo znawa i snage da zadr`imo prvo mesto na tabeli, a da li }emo nastaviti takmi~ewe u Kvalitetnoj ligi Vojvodine zavisi od finansijske mo}i - ostaje nedore~en trener Dalibor Nov~i}.

Be~ejske petli}e vodi Dejan Stanojev i wihovo „kukurikawe“ se daleko ~uje, jer su jesen zavr{ili kao drugoplasirani u Gradskoj ligi Novog Sada. U istoj ligi se takmi~e i dve selekcije poletaraca, ali bez vo|ewe zvani~ne tabele, po{to se deca na terenu mawih dimenzija tek uvode u takmi~arski sistem. Trener starijih poletaraca (1999. godi{te) je kapiten seniora Be~eja golman Milo{ Andri}, a sa godinu dana mla|ima radi Budimir Ba{i}.

Za sada, uglavnom, roditeqi finansiraju rad i takmi~ewe mla|ih kategorija be~ejskih fudbalera. Dokle }e takav na~in bitisawa trajati, ostaje da se vidi.

V. Jankov

18

SPORT

ponedeqak21.decembar2009.

DNEVNIK

DANAS IZBORI U PARTIZANU

\uri} ili Milo{evi}?

Partizan danas bira predsednika. U 18 ~asova u Zemunelu po~iwe sednica Skup{tine kluba na kojoj }e se Dragan \uri} boriti za produ`etak trenutnog, odnosno Savo Milo{evi} za po~etak svog prvog mandata. O pobed-

Za{to je aktuelni predsednik ostao ,,u rukavicama’’ mnogi se sada pitaju. Ukoliko je uveren u perfektnost svoje vladavine onda nije ba{ u pravu. \uri} je funkciju nasledio od Tomislava Karad`i}a 2008. godine i, nedavno se pokazalo, obavqao je sa trzavi-

nedavno je propao transfer u Man~ester junajted, sa obja{wewem ,,da jesenas nije dovoqno napredovao’’. Ima li alarmantnijeg signala za crno - bele od toga ? ^elnici Partizana uveravali su da }e klub poslovati pozitivno na kraju godine, me-

vodno, strani sponzori. Ali, biv{em golgeteru na pamet ne pada da spomene imena ,,50 fudbalera i 10 trenera koji samo ~ekaju da do|e na ~elo Partizana’’. Ako je to istina – svaka ~ast, ali trenutno sve li~i na nemu{to kupovawe podr{ke javnosti.Milo{evi} se ogre-

Qupko Petrovi}

QUPKO PETROVI] ISKREN:

Rado bih vodio reprezentaciju BiH Dragan \uri}

Savo Milo{evi}

niku odlu~uje 65 delegata, a sve re{ava prosta ve}ina.

Uvod u izbore bio je u najmawu ruku ~udan. Klasi~ne kampawe Dragana \uri}a nije ni bilo dok je Savo Milo{evi} tek delimi~no javnosti predstavio svoje ideje. Uglavnom ,

cama. Dugovawa igra~ima za dve duple krune i plasmane u Ligu Evrope iznenadilo je javnost koja je bila uveravana da u Humskoj teku med i mleko.

Navodno je do danas ne{to novca ispla}eno i dogovorena je dinamika ostatka, me|utim,

|utim, gubitkom 10 miliona evra od Qaji}evog transfera u{lo se u dugovawa. Na koji na~in se planira izlazak iz problema \uri} je bio du`an da saop{ti javnosti. Vladati u nema{tini i nije neki uspeh.

{io o navija~e Partizana, to nije tajna,a mo`da je i sebi u~inio medve|u uslugu. Sa barem jednim saop{tenim imenom sigurno bi nakupio mnogo poena i naterao Skup{tinu da najozbiqnije razmotri wegovu kandidaturu . Ovako, verovatno }e

\URI] SE OGLASIO SAOP[TEWEM

Milo{evi}eve neistine Savo Milo{evi} je gostuju}i na jednoj televiziji izneo niz optu`bi na rad aktuelnog Upravnog odbora.Zamerio je da klub ne vodi brigu o Stjepanu Bobeku, da nije na pravi na~in odao po~ast preminulom ~lanu prve generacije kluba Mindi Jovanovi}u, da je kao ,,nepodobne’’ oterao najve}e donatore Miliju Milosavqevi}a Ktitora i Sretena Nikoli}a i da je namerno odbijao neke sponzore iz inostranstva ,,koji su `ivo zainteresovani da ula`u u Partizan’’. Tim povodom oglasio se predsednik Dragan \uri}.

- Nije istina da ne vodimo brigu o Stjepana Bobeku i da mu nismo ~estitali 86. ro|endan. Fudbalski klub Partizan, zajedni~ki sa JSD , ve} du`i niz godina vodi kompletnu brigu o wemu, materijalnu, zdravstvenu i svaku drugu. ^estitka je bila na zvani~nom sajtu kluba. Povodom smrti proslavqenog igra~a Minde obojica su pristalice Partizana uskratili za uvid u plan i program koji nameravaju da sprovedu.

pitawe je {ta posle. Partizan `ivi od prodaje fudbalera, ali koliko }e jo{ mo}i ? Najtalentovanijem Ademu Qaji}u

Jovanovi}a u klubu su sprovedene sve protokolarne radwe - komemoracija, objavqivawe ~ituqe, prisustvo sahrani, kojima se klub tradicionalno opra{ta od svojih istaknutih ~lanova. Zvani~nici UEFA nisu bili u mogu}nosti da odobre minut }utawa pre utakmice sa FK [ahtjor zbog reme}ewa unapred utvr|enog programa organizacije utakmica UEFA Evropske lige. Proverom u poslovnim kwigama kluba za posledwih pet godina utvr|eno je da lica koje je spomiwao Savo Milo{evi}, Milija Milosavqevi} i Sreten Nikoli}, ne samo da nisu bila me|u ve}im finansijerima kluba, ve} nisu vr{ila nikakve uplate na ra~un kluba po osnovu sponzorstva, donatorstva i sl. Proverom je utvr|eno i da posledwih godina klub nije odbio nijednu ponudu za sponzorstvo, niti poziv za poslovne razgovore, doma}ih ili stranih kompanija – napisao je \uri} u saop{tewu.

Obe}awe Sava Milo{evi}a da }e u klub ve} sutra doneti milionsku sumu zato zvu~i optimisti~ki. Donatori su, na-

sve re{iti predizborno lobirawe, gde je po mnogim signalima \uri} u velikoj prednosti.

I. Lazarevi}

Nakon odlaska Miroslava Bla`evi}a sa klupe reprezentacije BiH, svakodnevno u medijima iska~u nova trenerska imena koja su potencijalni naslednici legendarnog „trenera svih trenera“. Safet Su{i}, Sergej Barbarez, Du{an Bajevi}, Mehmed Ba`darevi}, Dragoslav Stepanovi} svakako su velika fudbalska i trenerska imena, ali u odnosu na Qupka Petrovi}a, koji se sa Crvenom zvezdom popeo na krov Evrope i sveta, te{ko mogu da se porede u rezultatskom smislu. Srpski stru~wak priznao je da je zainteresovan za posao selektora reprezentacije BiH. - Neozbiqno je da se nudim jer me niko od nadle`nih nije kontaktirao, ali obzirom da sam Bosanac, ro|en u okolini Bosanskog Broda, mislim da imam pravo da budem jedan od kandidata - izjavio je Petrovi}.

Prema wegovim re~ima, otvoren je za razgovore sa Fudbalskim savezom BiH oko eventualnog preuzimawa A selekcije.

- @eqa s moje strane postoji, ali vide}emo ho}e li i{ta biti od toga. Bosna ima odli~ne igra~e koji su u kvalifikacijama bili nadomak plasmana na Mundijal. Verujem da }e igrati va`nu ulogu u narednim kvalifikacijama za

Evropsko prvenstvo, bez obzira ko }e biti selektor - dodao je Petrovi}.

On je u karijeri vodio Crvenu zvezdu, Vojvodinu, Espawol, PAOK, Olimpijakos, Pewarol, te [angaj [enhua, koji je nedavno preuzeo ]iro Bla`evi}. Tako|e, postao je prvi Srbin posle rata, koji je sa klupe vodio jedan hrvatski klub - Kroaciju iz Sesveta. Potpredsednik FS BiH Bogdan ^eko izjavio je za MONDO da qudi iz Saveza svakako imaju Petrovi}a u vidu.

- Ponovi}u opet, ne trebamo nigde da `urimo sa izborom novog selektora. Novinari, posebno sarajevski, ve} su odabrali, jer svakodnevno ~itam o tome.

To se ne radi tako i ne pada mi na pamet da putem medija predla`em kandidate - ironi~no je rekao ^eko.

Ipak, priznao je da Qupko Petrovi} jeste ~ovek koji poseduje sve kvalitete za selektora reprezentacije BiH. - Petrovi}evi trenerski uspesi govore sami za sebe. ^ovek je bio prvak Evrope i sveta i to svakako daje veliku te`inu. Razgovara}u s wim, ali ponavqam neformalno, jer dok se ne usaglase zvani~ni stavovi Predsedni{tva FS BiH i Upravnog odbora ne}emo izlaziti u javnost sa imenima.

(Mondo)

Yaji} poma`e klubovima u Republici Srpskoj

Fernando Tores

Tores napu{ta Liverpul!?

Fudbaler Liverpula Fernando Tores (25) mogao bi da napusti Enfild u zimskom prelaznom roku. I pored neprestanog ponavqawa da ne `eli da mewa klub jer voli grad i navija~e Liverpula, Tores, bar prema tvrdwama neimenovanih izvora, ne `eli da bude deo tima koji naredne sezone ne}e igrati u Ligi {ampiona.

- Istina je da se Tores u Liverpulu ose}a kao kod ku}e. Vole ga svi, po~ev od qudi u klubu pa do navija~a. Iskreno je odan Liverpulu, ali nema nameru da naredne sezone igra u Ligi Evrope.

Mo`e ~ak da se desi da Liverpul uop{te ne izbori plasman u Evropu, {to bi za wega bilo pogubno - rekao je neimenovani izvor blizak [pancu.

Za Fernanda Toresa ve} du`e vreme se raspituje ^elsi, ta~nije menaxer Karlo An}eloti koji je odu{evqen wegovim igrama. Londonski klub je jo{ letos hteo da anga`uje Toresa, ~ak je bio spreman da ponudi 50 miliona funti, ali Liverpul nije `eleo ni da ~uje.

- Ako bude odlazio, najverovatnije }e napustiti Englesku jer Tores ne `eli da igra protiv Liverpula - dodao je izvor.

Fernando Tores je stigao u Liverpul jula 2007. godine. Do sada je postigao 49 premijerliga{kih golova. Me|utim, jo{ uvek nije osvojio nijedan trofej sa klubom.

Nekada{wi reprezentativac Jugoslavije stigao je u Lakta{e na nagovor bra}e Radanovi}, Laze i Drage, s kojima je dugogodi{wi prijateq.

- Znam da Lakta{i nisu imali dobre rezultate u jesewoj sezoni Premijer lige. Ali obave{ten sam da su puno toga uradili i jo{ rade na boqoj klupskoj organizaciji. ^uo sam da u ovu sredinu dolazi Slobodan Komqenovi}, nekada{wi uspe{ni fudbaler. Sve su to garancije da }e ekipa u narednom periodu bele`iti mnogo boqe rezultate, a iskreno se nadam da }e u tome uspeti - rekao je Xaji} za bawalu~ki „Fokus“.

Legendarno levo krilo Crvene zvezde nema ni{ta protiv da bude po~asni predsednik FK Lakta{a.

- Ne pri~am iz kurtoazije, ali ukoliko i zvani~no dobijem takvu ponudu sa rado{}u }u je prihvatiti, ne samo da budem po~asni predsednik, ve} i da sa svoje strane pomognem ekipi podvukao je Xaji}.

Biv{i predsednik Zvezde se na trenutak osvrnuo i na sudski proces koji se vodi protiv wega i traje ve} pune dve godine.

- U celi slu~aj u{ao sam zaslugom male grupe qudi, kojima sam smetao i koji su hteli da me uni{te kao sportistu i ~oveka, da razvale moju porodicu. Ali, na wihovu nesre}u, nisu uspeli. Siguran sam da }e ovaj proces biti veoma brzo okon~an i to u moju korist.

Xaja se potom posebno zahvalio qudima iz Republike Srpske na podr{ci.

Dragan Yaji}

- U ove dve godine zajedno sa svojom porodicom prolazio sam kroz te`ak period, ali najva`nije je da je najve}i deo javnosti ~itavo vreme bio uz mene. Posebno bih zahvalio svima iz Republike Srpske koji su mi davali podr{ku i verovali u moju nevinost - zakqu~io je Xaji}.

Posle Lakta{a produ`io je za Bawaluku, gde ga je primilo rukovodstvo Borca. Xaji} je od prijateqa iz Borca, kao znak pa`we, dobio dres sa brojem 11, zastavicu i navija~ki {al.

- Drago mi je {to sam do{ao jer znam {ta Borac predstavqa u Republici Srpskoj.

Razgovarao sam s vode}im qu-

dima bawalu~kog kluba i spreman sam da im pomognem savetima. Iz razgovora sa wima saznao sam da je ovaj kolektiv na pravom putu da se razvije u moderan fudbalski klub i da ima dobre {anse da bude najboqi na ovim prostorima, {to mu ja od srca `elim - rekao je Xaja.

SPORT

DNEVNIK SVETSKI KUP- SUPERVELESLALOM (@)

ponedeqak21.decembar2009.

19

EVROINTERLIGA: VOJVODINA GOSTUJE HONVEDU

Spremni za nadigravawe Utakmica sa Honvedom u Budimpe{ti u Evrointerligi bi}e posledwa u ovoj kalendarskoj godini za vaterpoliste Vojvodine. U prvom duelu na bazenu Slana bara pre deZA REPREZENTATIVNE AKCIJE

Pozvan i Vuksanovi}

Frenzi Aufdenblaten

Pobeda Aufdenblatenove [vajcarkiwa Frenzi Aufdenblaten napravila je veliko iznena|ewe trijumfom na drugom superveleslalomu ovogodi{weg Svetskog kupa u francuskom Val d’Izeru. Aufdenblatenova je do prve pobede u karijeri do{la u vremenu od 1:26.43 minuta i za 23 stotinke je nadma{ila sunarodnicu Na|u Stajger. Tre}e mesto zauzela je aktuelna osvaja~ica velikog Kristalnog globusa Amerikanka Lindzi Von. Zahvaquju}i tre}em mestu Vonova je izbila na ~elo generalnog plasmana Svetskog kupa po{to je posle superkombinacije prvo mesto delila sa Nemicom Marijom Ri{.

Rezultati superveleslaloma u Val d’Izeru: 1. Frenzi Afdenblaten ([vajcarska) 1:26.43, 2. Na|a Stajger ([vajcarska) + 0.23, 3.

Linzi Von (SAD) + 0.26, 4. Fabi-

jen Zuter ([vajcarska) + 0.90, 5.

Na|a Fankini (Italija) + 1.02, 6.

Dominik @isin ([vajcarska) + 1.07, 6. Martina [ild ([vajcarska) + 1.07, 8. Viktorija Rebensburg (Nema~ka) + 1.10, 9. Andrea Fi{bajer (Austrija) + 1.18, 10.

Ingrid @akemo (Francuska) + 1.40 itd.

Generalni plasman superveleslaloma: 1. Lindzi Von (SAD) 140, 2. Elizabet Gergl (Austrija) 124, 3. Na|a Stajger ([vajcarska) 116, 4. Frenzi Aufdenblaten ([vajcarska) 113, 5. Fabijen Zuter ([vajcarska) 90, 6. Ingrid @akemo (Francuska) 86 itd.

Generalni plasman Svetskog kupa: 1. Lindzi Von (SAD) 581, 2.

Marija Ri{ (Nema~ka) 531, 3. Katrin Cetel (Austrija) 384, 4. Elizabet Gergl (Austrija) 298, 4. Awa Per{on ([vedska) 298, 6. Tina Maze (Slovenija) 278 itd.

SVETSKI KUP - VELESLALOM (M)

Trijumf Blardonea

Italijan Masimilijano Blardone pobednik je ~etvrtog veleslaloma sezone koji je u okviru Svetskog kupa odr`an u italijanskoj Alta Badiji. Blardone je do trijumfa pred svojim navija~ima do{ao ukupnim vremenom od 2:35.76, s predno{}u od 43 sto-

mon~eli (Italija) + 0.43, 3. Siprijen Ri{ar (Francuska) + 1.63. itd.

Generalni plasman veleslaloma: 1. Bewamin Rajh (Austrija) 235, 2. Masimilijano Blardone (Italija) 230, 3. Ted Ligeti (SAD) 192, 4. Karlo Janka ([vaj-

Masimilijano Blardone

tinke u odnosu na sunarodnika Davidea Simon~elija. Tre}e vreme ostvario je Siprijen Ri{ar iz Francuske, dok je zahvaquju}i ~etvrtom mestu Austrijanac Bewamin Rajh preuzeo prvo mesto u generalnom plasmanu Svetskog kupa.

Rezultati veleslaloma u Alta Badiji: 1. Masimilijano Blardone (Italija) 2:35.76, 2. Davide Si-

carska) 173, 5. Didije Ku{ ([vajcarska) 162, 6. Davide Simon~eli (Italija) 141 itd.

Generalni plasman Svetskog kupa: 1. Bewamin Rajh (Austrija) 565, 2. Karlo Janka ([vajcarska) 553, 3. Didije Ku{ ([vajcarska) 436, 4. Aksel Lund Svindal (Norve{ka) 434, 5. Mihael Valhofer (Austrija) 333, 6. Ted Ligeti (SAD) 317 itd.

Posledwe pripreme vaterpolo reprezentacije Srbije u ovoj godini odr`a}e se od 24. do 28. decembra na beogradskoj Bawici. Savezni selektor Dejan Udovi~i} na pripreme je pozvao slede}e igra~e: Slobodan Soro, Marko Avramovi}, @ivko Goci}, Du{ko Pijetlovi}, Milan Aleksi}, Nikola Ra|en, Andrija Prlainovi}, Branislav Mitrovi}, Stefan Mitrovi} (Partizan Rajfajzen), Vawa Udovi~i}, Slobodan Niki}, Filip Filipovi} (Pro Reko), Gojko Pijetlovi} (Kataro) Sr|an Vuksanovi}, Petar Filipovi}, Boris Vapenski, Uro{ Kalini} (Vojvodina).

U stru~nm {tabu su pored Udovi~i}a i Dejan Stanojevi}, Vladimir Pavlovi}, dr Neboj{a Jeremi}, Goran Golubovi}, Milo} ]iri} i Nikola Kuqa~a.

Prvi trenig zakazan je za ~etvrtak u 9.30 ~asova, a dan kasnije igra~i }e prisustvovati sve~anosti koju u Skup{tini grada organizuje Vaterpolo savez Srbije.

G. M.

Momenat iz novosadskog duela Vojvodina - Honved

set dana Novosa|ani su savladali jednu od najboqih evropskih ekipa 10:8, a ~ak su u jednom trenutku imali i visoko vo|stvo od 7:1. No, iskusni ma|arski sastav na kraju je uspeo da se vrati u utakmicu i izgubi s minimalnom razlikom. Ve~eras }e Honved pred doma}om publikom u~initi sve kako bi se revan{irao Vojvodini. No, Novosa|ani su pokazali da mogu da se nose sa ja~im ekipama,

tako da su i sada spremni za nadigravawe sa rivalom. Trener Novosa|ana Dejan Stanojevi} je istako da }e ovo biti prilika da wegov mladi sastav odigra jo{ jednu utakmicu sa vrhunskom ekipom kao {to je Honved.

- Jo{ jednom }emo sa Honvedom odmeriti snage i probati da se i u wihovom bazenu poka`emo u {to boqem svetlu. Ovo }e nam biti posledwa utakmica u ovoj

PRVA @ENSKA LIGA

Sjajna Sawa Orozovi} Spartak – Proleter 71:61 (20:17, 13:16, 24:17, 14:11) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca oko 100. Sudije: Milo{ Dr~a, Nata{a Virijevi} i Ivana Ivanovi} (svi iz Beograda).

SPARTAK: Kova~i} 12, Sutorovi}, Orozovi} 25, Vida, Celi}, Veselinovi} 11, Kekezovi}, [krbi}, Mlinar, Kova~evi} 1, Pijeva 4, Ajdukovi} 18.

PROLETER: Jovanovi} 18, Luka~ 9, ^orto, Gici}, Male{, Grahovac, Jankovi}, Kravi} 10, Prvulovi} 7, Vujkovi}, Jovanov 13, Marinkov.

Uspele su ko{arka{ice Spartaka da do|u do jo{ jedne va`ne pobede u Prvoj ligi Srbije, ovoga puta u me~u sa Zrewaninkama. Bilo je i u ovoj utakmici dosta problema u igri Spartaka, dosta „mrtvih“ minuta, ali i nekoliko furioznih deonica kada je utakmica i prelomqena. Utakmicu je pre svih obele`ila sjajna Sawe Orozovi}, koja je me~ zavr{ila sa 39 indeks poena (25 ponena, 8 skokova, 4 ukradene lopte, 2 blokade).

Mini-serijom susret su boqe otvorile go{}e. Kravi}eva i Jovanovi}eva su lako pronalazile rupe u odbrani Spartaka, a

bilo ih je poprili~no. Prvu veliku seriju od 9:0 ko{arka{ice Spartaka prave od {estog minuta i prvi put vode na me~u sa 15:13. Sve je to brzo palo u vodu, jer je Proleter serijom od 13:2 vratio u igru i ponovo poveo sa 30:22. Tek se tada stabilizovala odbrana Spartaka, proradio je skok pod oba ko{a, a kao plod takve igre do{lo je vo|stvo Spartaka od 33:32.

Prelomna je bila tre}a ~etvrtina u kojoj je Spartak postigao {esnaest uzastopnih poena.

Nisu mogle ZreSawa Orozovi}, najboqa igra~ica Spartaka waninke da se vrate u me~, uhvatile su prigo{}e da trojkama stignu razlikqu~ak na tri poena zaostatka, ku, kockawe im se nije isplatiali je usledio jo{ jedan nalet lo, pa su golubice sa~uvale veSawe Orozovi} i drugarica za liku prednost. veliku prednost. Poku{ale su N. S.

ZAVR[ENO SVETSKO PRVENSTVO ZA DAME

Ruskiwe odbranile titulu @enska rukometna reprezentacija Rusije odbranila je titlulu svetskog {ampiona pobedom u finalu nad Francuskom rezultatom 25:22 (14:11) u Kini. Ruskiwama je to tre}i trofej zaredom na {ampionatima sveta.

Bronzanu medaqu osvojila je selekcija Norve{ke koja je u borbi za tre}e mesto savladala [paniju rezultatom 31:26 (15:9). Peto mesto je zauzela Danska, a pobedama su se od takmi~ewa oprostile i rukometa{ice Nema~ke, Ma|arske i Angole. Kina je kao doma}in zauzela 11. poziciju.

Ruskiwe su odli~no igrale i vodile tokom ~itavog finalnog me~a pa su zaslu`e-

no tre}i put zaredom na najvi{em stepeniku na postoqu. Nove-stare svetske {ampionke zabele`ile su samo jedan poraz na prvenstvu u Kini, a u polufinalu i reprizi finala iz 2007. godine lako su savladale Norve`anke.

Kona~an poredak: 1. Rusija , 2. Francuska, 3. Norve{ka, 4. [panija, 5. Danska, 6. Ju`na Koreja, 7. Nema~ka, 8. Rumunija, 9. Ma|arska, 10. Austrija, 11. Angola, 12. Kina, 13. [vedska, 14. Tunis, 15. Brazil, 16. Japan, 17. Ukrajina, 18. Obala Slonova~e, 19. Argentina, 20. Kongo, 21. Tajland, 22. Kazahstan, 23. ^ile, 24. Australija.

Tre}i put zaredom najboqe na svetu: rukometa{ice Rusije

Foto: F. Baki}

godini, a onda }emo poku{ati da se u kratkoj pauzi koja nam predstoji {to boqe oporavimo i pripremimo za nastavak sezone.

Narednih desetak dana iskoristi}emo da poja~amo treninge i dignemo fizi~ku spremu. Evidentno je da se nalazimo u padu forme, po{to smo u posledwe vreme imali vi{e utakmica nego treninga - rekao je Stanojevi}.

G. Malenovi}

MU[KA SUPERLIGA

Zvezda doma}in Ka}anima

Rukometa{i Jugovi} Unimeta su prekinuli svoj post i pobedni~ki niz [ap~ana, pa sa dozom umerenog optimizma putuju u Beograd na megdan Crvenoj zvezdi, koji igraju najbr`i rukomet u superici. Da bi ostvarili povoqan rezultat, ti}i Jugovi}i }e morati du`e da kru`e oko zone doma}ina, koji bi, u suprotnom, i sam mogao da dobije krila.

Pro{le godine ste iznenadili Zvezdu u [umicama. Jeste li i sada spremni za pobedni~ki ples – pitamo kreatora igre Ka}ana Nikolu Vugdragovi}a.

- Sportski gledano sve je mogu}e. Ali, realno bi}e to zaista te{ko ostvarqivo imaju}i u vidu da Zvezda ove godine igra sjajno, brzo, moderno, da je sastavqena od kvalitetnih igra~a... Bi}e to te{ka i neizvesna borba. Nadam se da }emo pru`iti kvalitetan otpor. Najva`nije je to da mi odigramo dobro, te~no, najboqe {to znamo, a ako to bude dovoqno za bod mi }emo biti sre}ni, naravno, s dva jo{ sre}niji - rekao je Vugdragovi}.

Utakmica Crvena zvezda - Jugovi} Unimet se igra u [umicama u 16.30 ~asova.

J. G.

20

ponedeqak21.decembar2009.

FILMSKA PLANETA

DNEVNIK

NOVA RE@IJA KENETA BRANE

PREMIJERNO NA BERLINALU

Rene Ruso – Friga u „Toru”

Novi film Romana Polanskog

Rene Ruso prikqu~ila se ekipi filma „Tor“ u kojem }e igrati Frigu, majku norve{kog bo`anstva, objavio je „Varajeti“.

Kenet Brana re`ira film ~ije snimawe po~iwe u januaru, a ~ija je premijera planirana za 20. maj 2011.

Kao supruga norve{kog boga Odina (Entoni Hopkins), Friga je kraqica Asgarada i majka Tora i Lokija, glavnog negativca kojeg glumi Tom Hidlston.

Natali Portman }e igrati devojku za koju je Tor sentimentalno zainteresovan.

Film je pri~a o mo}nom ali arogantnom ratniku Toru koji „potpaquje“ jedan stari rat, pa je za kaznu poslat na Zemqu, da `ivi me|u obi~nim smrtnicima.

Kad se tamo na|e, nau~i}e kako se postaje pravi heroj kad najopasniji negativac iz wegovog sveta po{aqe mra~ne sile Asgarada da zagospodare Zemqom.

{en je 26. septembra na aerodromu u Cirihu po nalogu ameri~kih vlasti i vi{e od dva meseca proveo je u zatvoru u Vinterturu. Pu{ten je uz kauciju od tri miliona evra.

Dok u ku}nom pritvoru ~eka na eventualno izru~ewe SAD, Polanski mora da nosi elektronsku narukvicu kojom vlasti prate wegovo kretawe. SAD su pre vi{e od 30 godina izdale nalog za hap{ewe Polanskog zbog seksualnih odnosa s jednom maloletnicom. Me|unarodni filmski festival u Berlinu traja}e od 11. do 21. februara.

Novi film poqsko-francuskog re`isera Romana Polanskog, „The Ghost Writer“, bi}e premijerno prikazan na predstoje}em Berlinalu, saop{tili su organizatori. Film je francusko-nema~ko-britanska koprodukcija, a glavne uloge igraju Juan Makgregor, Pirs Brosnan, Kim Katral i Olivija Vilijams.

Na 60. filmskom festivalu u Berlinu bi}e prikazan u takmi~arskoj selekciji.

Polanski od 4. decembra boravi u ku}nom pritvoru u svojoj vili u {vajcarskom gradu G{tatu. Uhap-

REDITEQ MILO[ RADIVOJEVI] ZAVR[IO SNIMAWE SVOG NOVOG DUGOMETRA@NOG OSTVAREWA

Kako su me ukrali Nemci Upravo je zavr{eno snimawe filma „Kako su me ukrali Nemci’’, rediteqa Milo{a Radivojevi}a, u produkciji filmske ku}e „Testament films“, iz Beograda. Film je dobio podr{ku ministarstva za kulturu Republike Srbije

– Berlin, „Concept films“ – Beograd, „Filmteam“ – Budimpe{ta, „Pinter film“ – Budimpe{ta. Distributer filma je „Tuck“. Buxet filma iznosi 1,2 miliona evra.

Film „Kako su me ukrali Nemci’’ je 16. igrani film

Radivojevi} je kompletan autor kultnih filmova novog talasa srpske kinematografije: “ @iveti kao sav normalan svet”, “De~ko koji obe}ava”, “Una”, osamdesetih kao filomova “ Ni na nebu ni na zemqi”, “Bu|ewe iz mrtvih”

Nova uloga Hjua Granta Engleski glumac Hju Grant se posle dvogodi{we pauze vratio svetu filma ulogom u komediji „Did You Hear About the Morgans?“ u kojem mu je partnerka Sara Xesika Parker. „Na snimawu mog prethodnog filma ’Pesma za tebe’, iako sam u wemu zaista u`ivao i film mi se dopao, imao sam neverovatne napade panike“, ispri~ao je Grant.“ Posle toga sam pomislio da ne bih voleo da se suo~im sa novim napadima panike i to me je odvra}alo od novih uloga“, rekao je 49-godi{wi glumac.Film „Did You Hear About the Morgans?“ sutra sti`e u severnoameri~ke bioskope.

Hju Grant je 1995. dobio nagradu BAFTA i „Zlatni globus“ za ulogu u filmu „^etiri ven~awa i sahrana“.

Igrao je izme|u ostalog u filmovima „Razum i ose}ajnost“, „Noting Hil“, „Devet meseci“, „Dve nedeqe za zaqubqivawe“, „Sve o de~aku“ i „Plavooki Miki“.

Jelena \oki} i Voja Brajovi} u sceni iz filma „Kako su me ukrali Nemci”

preko odobrenih sredstava na konkursu Filmskog Centra Srbije 2008. godine u iznosu od 20 odsto celokupnog buxeta. U projektu su kao koproducenti u~estvovali: „Jadran film“, Zagreb, „Atalanta“ – Qubqana, „Refresh“ – Sarajevo, „Balkan film“ – Bawa Luka, „Magic Box“ – Novi Sad, „Cine Box“ – Beograd, „27 films“

ovog autora, zasnovan na autobiografskoj pri~i Milo{a Radivojevi}a o nema~kom oficiru Tre}i rajha koji u uslovima okupacije ostvaruje roditeqski kontakt sa usamqenim de~akom iz provincijskog grada u Srbiji.

Uz autora, scenario potpisuju Svetozar Vlajkovi} i Vladislava Vojnovi}. Mi{a

nastalih u posledewe dve decenije.

Film „Kako su me ukrali Nemci“ vra}a nas u 1991. godinu i donosi nam pri~u o Aleksu, sredove~nom a nedovoqno afirmisanom piscu, poreklom iz biv{e Jugoslavije, koji ve} 30. godina `ivi u malom primorskom mestu na obali Jadrana, usamqeniku koji je namer-

no poru{io sve veze sa svojim prethodnim `ivotom i svojim sunarodnicima. Jednog dana u wegovom `ivotu pojavquje se Dita, nekada{wa prostitutka koja mu dovodi devoj~icu Romi. Ona je dete Ditine pokojne sestre s kojom se Aleks nekada susretao, pa Dita smatra da je Romi mo`da i wegovo dete. Aleks odlu~uje da devoj~icu odvede u obli`wi ve}i grad i tamo je preda Centru za nezbrinuta lica. Tokom puta od Aleksove ku}e na obali do Centra za socijalni rad, on devoj~ici u nekoliko krupnih fle{bekova pri~a pri~u o svom detiwstvu.

Glavni junak Aleksove pri~e je Jelena, Aleksova majka, a radwa se doga|a sredinom pro{log veka obuhvataju}i period od trenutka kad je Aleks 1939. za~et do wegove osme godine. Pored intimne linije radwe, Aleks usput posredno analizira i kritikuje tragi~nost socijalnog eksperimenta vremena u kom je ro|en korene i razvoj socijalizma u svom zavi~aju, Jugoslaviji. Na putu do socijalne ustanove, preko svoje pri~e o detiwstvu Aleks na druga~iji na~in po~iwe da posmatra `ivot i budu}nost napu{tene devoj~ice Romi. Na televiziji su najnoviji izve{taji o ratnom raspadu zemqe, romanti~na a izgubqena pro{lost se susre}e sa surovom sada{wo{}u, Aleks uzima Romi za ruku i kre}e drugim putem...

Zavr{etak postprodukcije filma i wegova pojava u javnosti o~ekuju se na prole}e 2010. godine.

S JUTJUBA U HOLIVUD

Napad panike Jedan urugvajski producent postavio je pro{log meseca svoj kratkometra`ni film na sajt jutjub i ubrzo dobio ponudu od 30 miliona dolara da snimi holivudski film, preneo je Bi-Bi-Si.

Film Fedea Alvaresa sponzorisa}e renomirani holivudski rediteq i producent Sem Rejmi me|u ~ijim ostvarewima su serijali „Spajdermen“ i „Evil Dead“ kao i filmovi „Brzi i mrtvi“, „Jednostavan plan“ i „Dar“.

Alvaresov film „Attaque de Panico!“ (Napad panike) traje ~etiri minuta i 48 sekundi i do sada je na jutjubu pogledan vi{e od 1,7 miliona puta.

Film prikazuje xinovske robote kako uni{tavaju urugvajsku prestonicu Montevideo. „U ~etvrtak sam postavio film a u ponedeqak je moj imejl bio zatrpan ponudama holivudskih studija“, ispri~ao je Alvares latinoameri~kom servisu Bi-Bi-Sija. „Bilo je neverovatno, svi smo bili {okirani.“ Ponu|eno mu je da u Urugvaju i Argentini snimi nau~nofantasti~ni film. Alvares je rekao da }e po~eti „od nule“ i napisati novu pri~u za taj projekat.

DOKUMENTARAC IVANA MANDI]A U TRSTU

I KOD NAS FILM KOJI SU SVI NESTRIPQIVO ^EKALI

Nestanak heroja

„Avatar” Yejmsa Kamerona

Dokumentarni film „Nestanak heroja“ autora Ivana Mandi}a, bi}e prikazan na Filmskom festivalu u Trstu koji }e biti odr`an od 21. do 28. januara 2010. godine.

U saop{tewu organizatora Me|unarodnog festivala dugometra`nog dokumentarnog filma u Beogradu (BELDOCS) navodi se da je ostvarewe Ivana Mandi}a, kao prvonagra|eni film na ovogodi{wem BELDOCS-u, izazvalo veliko interesovawe publike i ~lanova `irija.

BELDOCS je ujedno distributer i promoter ovog filma sa istorijskom, socijalnom i politi~kom tematikom koji je nastao kroz postupak ozbiqnog pasioniranog istra`ivawa i prikupqawa materijala samog autora.

Obelodawuju}i procese skora{wih promena naziva ulica u Beogradu koje su nosile imena li~nosti i doga|aja iz Drugog svetskog rata, Ivan Mandi} u razgovoru sa sugra|anima, potomcima i prijateqima „nekada{wih“ narodnih heroja, wihovim saborcima, savremenim umetnicima, u~enicima sredwih {kola, ~lanovima Komisije za nazive ulica i trgova Beograda i predstavnicima op{tinskih vlasti, daje sveobuhvatan pregled situacije.

Detaq iz filma

Ivan Mandi} je ro|en u Beogradu, gde je zavr{io elektrotehniku, a zatim reklamu i medije. Filmom se bavi kroz rad u Akademskom filmskom centru, gde je bio autor vi{e kratkih filmova i sa wima u~estvovao na brojnim festivalima.

Filmski festivala u Trstu se odr`ava od 21. do 28. januara, na wemu }e biti prikazano oko 150 naslova iz razli~itih zemaqa i regiona, bi}e odr`an veliki broj nacionalnih i internacionalnih premijera.

(Beta)

Novo filmsko ostvarewe jednog od najtra`enijih holivudskih rediteqa Xejmsa Kamerona, dugo o~ekivani „Avatar“, premijerno je u Srbiji prikazano pro{log petaka u velikoj dvorani beogradskog Centra „Sava“. Rad na ovom filmu Kameron je zapo~eo pre 14 godina kada mogu}nosti za realizaciju wegove ideje jo{ nisu ni postojale.

Jedinstveni vizuelni efekti, kakve do sada nismo imali priliku da vidimo na velikom platnu, spajaju se u nau~nofantasti~noj pri~i o vanzemaqskoj civilizaciji Na’vi, koja se de{ava 2154. godine na dalekoj planeti Pandori. Dvanaest godina nakon „Titanika“, Kameron nam predstavqa jo{ jedno neverovatno filmsko ostvarewe, za koje ka`e da je najizazovniji film koji je ikada snimio. „@eleo sam da napravim poznati tip avanture u nepoznatom okru`ewu, tako {to sam klasi~nu pri~u o prido{lici u stranoj zemqi i kulturi smestio na vanzemaqsku planetu. Pri~a je klasi~na u najop{tijem smislu, ali imamo puno obrta i iznena|ewa za gledaoce“, izjavio je nedavno Kameron. Radwa filma „Avatar“ sme{tena je u 22. vek, tri

Iz filma „Avatar”

decenije po{to su qudi uspostavili rudarsku koloniju na Pandori, planeti naseqenoj ogromnim plavim humanoidima, miroqubivim, dok ih neko ne napadne.

Qudi ne mogu da di{u na Pandori, pa su genetskim in`eweringom stvorili hibrid poznat kao Avatar - qudski duh u telu vanzemaqca.

Xejk Suli, invalid i ratni veteran, dobrovoqno se prijavio da `ivi na planeti Pandori kao Avatar. On se zaqubquje u princezu Na’vi plemena Nejtiri i postaje deo sukoba izme|u dve vrste. „Avatar“ nas vodi u spektakularni svet iz ma{te, u kojem prido{lica sa Zemqe kre}e u epsku avanturu, u kojoj }e se na

kraju boriti za spas vanzemaqskog sveta, koji je postao wegov novi dom.

Uloge tuma~e Sem Vortington, Zoi Saldana, Sigorni Viver, Mi{el Rodrigez, \ovani Ribizi i Xoel Dejvid Mur. Film }e se na redovnom repertoaru doma}ih bioskopa naalazi od 17. decembra.

(Tanjug)

KULTURA

DNEVNIK

SR\AN TIMAROV, LAUREAT „DNEVNIKOVE” NAGRADE NA STERIJINOM POZORJU

PO IZBORU BRITANSKOG “TAJMSA”

Gluma me i daqe provocira i zove

Makartijev „Put” najboqi Roman “Put” ameri~kog pisca Kormaka Makartija progla{en je za najboqi roman u posledwih deset godina po izboru kriti~ara britanskog dnevnika “Tajms”.

Presti`ni Makartijev roman, koji izra`ava strahovawa i nade savremenog ~oveka u XXI veku, mo`e se kupiti i kod nas u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Beobuk” koja je ovaj roman izdala 2007. godine, kao i druga dva romana istog autora “Nema zemqe za starce” i “Krvavi merdijan”.Beogradski izdava~ je saop{tio da je roman “Put” ve} nagra|en Pulicerovom nagradom, 2007. godine, od kada prakti~no ne prestaje da intrigira i osvaja laskave nagrade.

Makarti, koga kritika naziva i Foknerom XXI veka, pesnik je ekstrema, a ~esta tema wegovih romana je demitologizacija ameri~ke pro{losti.Zbog toga su wegovi romani ~esto i ekranizovani. Pre dve godine roman “Nema zemqe za starce” doneo je nekoliko Oskara bra}i Koen, me|u kojima i Oskara za najboqi scenario. Roman “Svi lepi kowi” (All the pretty horses), koji }e se uskoro, tako|e, pojaviti u srpskom prevodu u izdawu “Beobuka” ekranizovan je jo{ 2000. godine.

“Put” se prikazuje u bioskopima {irom Amerike, a u Evropi se o~ekuje januara naredne godine.Fabula romana sme{tena je u apokalipti~no doba u kome otac i sin lutaju kroz spaqenu Ameriku u potrazi za domom.

Suo~eni sa golotiwom egzistencije i elementarnim instinktom za opstankom ~itaocu i gledaocu nude portret qudske du{e suo~ene sa primarnim pitawima. Na prvi pogled mra~an i divqi, “Put” daje nadu i otvara perspektivu vere u qudsko bi}e, uprkos sna`no prisutnom bezna|u u kome tumara savremeni ~ovek.

Iz “Beobuka” najavquju da }e nastaviti da objavquju Makartijeva dela.Wegov roman “Krvavi meridijan” je posledwi objavqen na srpskom jeziku u oktobru ove godine, a za 2010. godinu planirano je i objavqivawe romana “Svi lepi kowi”.

(Tanjug)

Sr|an Timarov, dobitnik tradicionalne nagrade na{eg lista na posledwem Sterijinom pozorju, svoju gluma~ku karijeru zapo~eo je u Srpskom narodnom pozori{tu, u predstavama “Vere i zavere”, “Mre{}ewe {arana”, “O`alo{}ena porodica”, “Mera za meru”, a nastavio je posledwih godina u Beogradu. Od 2001. je ~lan Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, a redovno, i vrlo uspe{no, igra i u predstavama drugih poznatih beogradskih pozori{ta. Upravo je ovih dana gostovao u Novom Sadu s predstavom “Pomoranxina kora” Ateqea 212, izuzetno duhovit u ulozi fudbalera neponovqivih re~eni~nih sklopova, kojima uvek fali smisao.

Nagradu “Dnevnika” Timarov, ina~e i laureat Sterijine nagrade 2001, dobio je za tri uloge u predstavama ovogodi{weg Pozorja: “Nevinost” Lee Doer, u re`iji Dejana Mija~a i “[uma blista” Milene Markovi} u re`iji Tomija Jane`i~a, obe u izvo|ewu Ateqea 212, i “Kandid ili optimizam” Voltera u re`iji Aleksandra Popovskog, u izvo|ewu Jugoslovenskog dramskog pozori{ta.

Timarov je bio deo i gluma~ke ekipe predstave”Nebeski odred” \or|a Lebovi}a i Aleksandra Obrenovi}a, u re`iji Marka Manojlovi}a, izvedene van konkurencije. z Na kraju smo godine, i kada bi sumirali rezultate, opet bi se vratili na Pozorje i rekli da se skoro nije dogodilo da neko u~estvuje s toliko predstava. Je li to bio izuzetak, pa se sada vra}ate u stare tokove, ili nagove{taj plodnog perioda?

- Ne znam. Sad sam imao ~etiri predstave na jednom Pozorju, a bilo je godina kad nijedna moja nije u~estvovala. Desi se, ali ne mislim o tome da li je to plodniji period ili nije. Jednostavno, prvi razlog je {to je Sterijino pozorje uvrstilo i strane pisce uz doma}e. Meni se de{avalo da u nekim sezonama ne radim ni{ta od doma-

}ih autora, tako da tada nisam mogao ni da u~estvujem na Pozorju.

Smatram i da nemalo puta, potpuno iz nepoznatih razloga, da li iz sujetnih, ili zbog ne~ijeg nedostatka ose}aja, da se grubqe ne izrazim, neke predstave ne do|u na Pozorje, kao {to neke, isto tako iz bezveznog razloga, do|u.

Evo, sad u novoj sezoni, posle15 godina, desilo se da u prva ~etiri meseca ne radim novu predstavu.

Dakle, {to se plodnosti ili neplodnosti ti~e, ja sam uvek ne{to radio, po ne~ijem ukusu dobro ili ne.

Da, malo je neobi~no {to sam imao ~etiri predstave sad na Pozorju. Niko me za to nije pitao, da li ho}u ili ne}u, da li `elim isto ve~e da od sedam sati igram takmi~arsku predstavu, a od deset premijeru. Ali, ispalo je u redu.

Bio mi je to kao izazov, da vidim

FESTIVAL IGRE U APRILU U BEOGRADU

Devet svetskih plesnih trupa Sedmi Beogradski festival igre, u okviru koga }e nastupiti baletske kompanije i plesne trupe iz Italije, Belgije, Velike Britanije, Kine, Francuske, Izraela, Portugala, Holandije i [vajcarske, bi}e odr`an od 9. do 23. aprila. Direktorka festivala Aja

pa “AlterBalletto”, koja }e izvesti plesne predstave “Kao udisaj” i “Zemqa” u koreografiji Maura Bigoncetija. Trupa “AlterBalletto” }e slede}eg dana nastupiti u Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu, gde }e izvesti predstavu “Certe Notti”, tako|e u koreografiji

Iz predstave „Kef–Kafim” iz Izraela

Jung rekla je na konferenciji za novinare da }e predstave biti izvedene u Sava centru, Beogradskom dramskom pozori{tu, Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, Operi “Madlenianum”, Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu, Narodnom pozori{tu u Ni{u i Narodnom pozori{tu u Somboru.

Prema wenim re~ima, festival }e 9. aprila u Sava centru otvoriti italijanska tru-

ponedeqak21.decembar2009.

Bigoncetija. U Operi “Madlenianum” }e 11. aprila nastupiti Nacionalni balet iz Pekinga, koji }e izvesti predstavu “Bahok” u koreografiji Akrama Kana, koji sara|uje sa zvezdama kao {to su balerina Silvi Gijem i glumica @ilijet Bino{.

U okviru beogradskog festivala igre, 13. aprila u Beogradskom dramskom pozori{tu trupa “Peeping Tom” iz Belgije predstavi}e se predstavom

“Ulica Vanderbranden 32” u koreografiji Gabrijele Karizo i Franka ^artijera. Izraelska plesna trupa “Kibuc” izve{}e 15. aprila u Sava centru, predstavu “Kef-Kafim” u koreografiji Ramia Beera, a ta trupa }e 16. decembra izvesti istu predstavu u Narodnom pozori{tu u Somboru. Na Beogradskom festivalu igre 17. aprila u Operi “Madlenianum” nastupi}e plesna kompanija “Bianca Li” iz Pariza, sa predstavom “Vrt u`ivawa”, a slede}eg dana }e se u Narodnom pozori{tu u Ni{u predstaviti trupa “Paolo Ribiero” iz Lisabona sa predstavom “Majorka”.

Trupa “Jasmin Vardimon” iz Londona izve{}e plesnu predstavu “Justicija” 19. aprila u Sava centru, a 21. aprila u jugoslovenskom dramskom pozori{tu }e se predstaviti trupa “Emio Greco” iz Amsterdama.

Sedmi Beogradski festival igre bi}e zatvoren 23. aprila nastupom u Sava centru Baleta @eneve, koji }e izvesti predstave “Para-dice” u koreografiji Sabura Te{ivara, “Prema `eqi” koreografa Andonisa Fonijadakisa i “Daleko” Sidija Larbija ^erkauija.

da li i to mogu da izdr`im. Mo`e se. z Sad nas je stigla svetska kriza, pa mo`da zato nema vi{e predstava i svi mawe rade, a ne iz drugih razloga?

- Meni to iskreno sad odgovara, jer sam dobio sina pre ~etiri meseca, tako da ne moram bar preko dana da budem odsutan. Mogu da gledam kako raste.Zapravo, sad sam otprilike u fazi kada ne mislim da se mora raditi po svaku cenu i voleo bih da sebi dam za pravo, da nemam glad da po svaku cenu budem stalno na sceni. Trenutno igram devet razli~itih predstava u tri pozori{ta. Greje me samo to da radim neke stvari koje me se stvarno ti~u. Zato mislim da je moja gluma~ka mladost pro{la, tako da postoji glad za scenom samo onda kad ja mislim da ne{to vredi, a ne zato da se, eto, igra.

z Kad smo ve} kod faza, neki kod vas prime}uju napredak u gluma~kom smislu, {to je sve re|e prisutno kod glumaca, pa time i dragocenije, a to jeste novi kvalitet koji se sti~e?

- Drago mi je ako imaju takav utisak. Mislim da je gluma takva stvar da ako si po{ao na prijemni na akademiju zato {to te zaista zanima, a ne zato {to na sceni `eli{ da bude{ popularan, onda je najve}i poklon od `ivota ako te taj `ar ne napusti vremenom, ni posle hiqadu odigranih predstava.

O~igledno je da ja jo{ uvek posedujem taj `ar i `equ, da nisam zadovoqan, i da me stalno gluma provocira i zove sebi. Qudi izgube taj `ar vremenom. Jako malo glumaca do~eka da se u godinama jednog \uze Stojiqkovi}a ili Radeta Markovi}a, podjednako raduju sceni i dan danas, da rade sa `arom, i da su ostali mladi u du{i. Mene jo{ nije napustio taj `ar, prerano je da me napusti. Mislim da jo{ postoji ne{to {to `elim da iska`em.

Drago mi je {to se vidi to zrewe, mislim da ono dolazi vremenom, da ~ovek godinama upoznaje samog sebe i na sceni. A i dosta radim, i mislim da bi malo bilo neobi~no ako se to ne bi videlo.

Uvek je najte`e biti iskren i objektivan prema sebi. Umem da budem ~ak i vrlo strog prema sebi i nezadovoqan, ali to je mo`da ne{to {to me gura napred, ne u smislu `eqe za uspehom, nego u smislu zrelosti, nove boje, lako}e rada.

Bi}u tu`an kad to nestane. Ne ka`em da ne}u igrati, ali te stvari se iscrpquju. z [ta vam je ili ko je uzor u tome?

- Ne mogu da ka`em. Ja sam imao uzore i u negativnim primerima, kroz celo moje bavqewe glumom. I qudi koji stagniraju, i koji ne rade dobro, po mom mi{qewu, i oni su mi podstrek, a ne samo dobri, tako da imam mnogo uzora kako treba, ili ne treba raditi. A podstrek mi je i kad samog sebe iznenadim u dobrom smislu.

Nata{a Pej~i} Foto: B.Lu~i}

21

NA FESTIVALU „FILMSKI FRONT”

Najboqi „Teskoba ekspres” i „Mikijeva balada” Peti me|unarodni festival malih i nezavisnih produkcija “Filmski front” (Omladinski centar Crna ku}a 13, od 17. do 19. decembra) u organizaciji Nezavisnog filmskog centra Kino klub Novi Sad, preksino} je zavr{en projekcijom filmova iz inostrane selekcije i progla{ewem najboqih. @iri u sastavu Milan Nikodijevi} (predsednik), Zelda Hoha, go{}a iz Izraela i Andrea Vajda, za najboqe otvarewe u doma}oj selkciji proglasio je kratki igrani film “Teskoba ekspres” Sini{e Dugowi}a (produkcija: OUR Satibara, Beograd), dok je najboqi u selekciji inostranih, tako|e kratki igrani film “Mikijeva balada” Nine Vukojevi} iz Nema~ke. @iri je dodelio i dve specijalne nagrade, italijanskom igrano – dokumentarnom “Banduryst” Danila Kaputa i bugarskom kratkom igranom filmu “Fugata” Svetlina Jolova.

Specijalna nagrada za kinoentuzijazam, koji dodequje NFC Kino klub Novi Sad, pripala je ostvarewu “Qiqan” Bogdana Jankovi}a.

Tokom tri ve~eri “Filmskog fronta” u dve takmi~arske selekcije, doma}oj i stranoj, prikazano je 34 filma. U okviru festivala predstavqen je i rad poznate Sem Spigel filmske {kole iz Jerusalima.

V. C. VE^ERAS U ART KLINICI

Izlo`ba „Perspektive 8” Ve~eras u 19 ~asova u prostorijama Art klinike u Gr~ko{kolskoj 5 u Novom Sadu otvara se zajedni~ka izlo`ba beogradskih i novosadskih studenata koji su ove godine progla{eni za perspektivne. Izlo`bu “Perpektive 8” otvori}e Milorad \uri}, pokrajinski sekretar za kulturu, Dragan @ivan~evi}, vanredni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu i Zdravko Joksimovi}, vanredni profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.

RADOVI S KONKURSA „SVET U FOKUSU” ^ASOPISA „REFOTO”

Putuju}a izlo`ba fotografija ^asopis za kulturu fotografije “ReFoto” realizovao je foto-konkurs „Svet u fokusu“, pod pokroviteqstvom firme „Olimpus“ u saradwi s kompanijom „Masel“. Do redakcije je stiglo oko 1.500 fotografija, a na stranicama ~asopisa tokom 2009. objavqeno je preko 250 radova ~italaca.

Izlo`bu nekih od ovih radova vide}e me|utim vi{e od pet miliona posetilaca jer je 150 fotografija postavqeno na panoima u gradskom prevozu. Fotografije u autobusima putuju do kraja godine ulicama Beograda, Novog Sada, Ni{a, Subotice i Kragujevca.

Prema proceni agencije Masmi samo u Novom Sadu, tokom decembra, vide}e ih vi{e od 650.000 putnika! ^asopis “ReFoto” je organizovao ovu neobi~ajenu izlo`bu da populari{e kvalitetne fotografije ~italaca, uglavnom amatera, kao i da {iroj javnosti pribli`i svu kreativnu mo} fotografije koja svakom od nas omogu}ava da dokumentuje svet i `ivot oko nas.

Mnoge fotografije snimqene su obi~nim malim digitalcima, dostupnim ve}ini, {to jasno dokazuje da su vrata fotografskog sveta otvorena svima, ka`u u uredni{tvu ocog ~asopisa.

Najuspe{niji u~esnik konkursa je Miodrag Trajkovi}, Beograd.U kategoriji „Dokumentarni portret“ je Sawa Kne`evi}, Beograd i Tatjana Gali}, u kategoriji „Okru`ewe“ Zoran Buleti}, u kategoriji „Mesto“ Dragan Drobac,

Nagra|ena fotografija Miodraga Trajkovi}a: Portret kwi`evnika Miqenka Jergovi}a

[id, a u kategoriji „Reporta`a“ Irma Pu{karevi} iz Novog Sada za fotografiju “The Football Factory” i svima su pripali fotoaparati, dok su pohvale( pretplata na

ReFoto dobili :Branislav Markovi}, Novi Sad, El Gvojos, Beograd, Mirsad Mujanovi}, Travnik, Goran Stamenkovi}, Ba{aid.

N. P.

22

SVET

ponedeqak21.decembar2009.

DNEVNIK

VELIKI ZAGA\IVA^I O SAMITU U KOPENHAGENU

ZATEGNUTI ODNOSI KOLUMBIJE I VENECUELE

Ugo ^aves naredio pripreme za rat

Kina i Indonezija zadovoqne ishodom PEKING, YAKARTA: Kina i Indonezija su pozdravile rezultate postignute na proteklom klimatskom samitu u Kopenhagenu, izve{tava ju~e londonski Bi-Bi-Si i prenosi izjavu kineskog {efa diplomatije Jang \ije}ia koji je ocenio da je skup u glavnom gradu Danske doneo zna~ajne i pozitivne rezultate. Indonezija je, sude}i prema oceni predsednika te zemqe Susila Bambang Judhujona, tako|e zadovoqna ishodom klimatskog samita, uprkos vrlo prohladnoj reakciji na taj skup brojnih klimatskih i humanitarnih organizacija. [ef kineske diplomatije je u posebnom

saop{tewu za javnost pozdravio dogovor postignut u Kopenhagenu, ali je istovremeno upozorio da "razvijene i zemqe u razvoju imaju veoma razli~itu istorijsku odgovornost za emisiju {tetnih gasova u pro{losti i sada{wosti" i da bi stoga trebalo da imaju tako|e i "razli~it nivo obaveza" u borbi protiv globalnih klimtskih promena. Predsednik Indonezije, ~ija zemqa je tre}i najve}i zaga|iva~ u svetu posle SAD i Kine, ako uzme u obzir i efekti degradacije {umskog blaga na `ivotnu sredinu, je u svom saop{tewu naveo da on pozdravqa napore u~esnika klimatskog sa-

mita za "o~uvawe Planete".

U~esnici samita su na kraju, nakon duge rasprave, samo "primili k znawu" klimatski dogovor izme|u SAD i drugih velikih svetskih ekonomija, ukqu~ju}i Kinu i Indiju, ali su odbili da ga zvani~no usvoje. Dogovorom koje su prethodno postigli lideri SAD, Kine, Inadije, Brazila i Ju`noafri~ke republike ustanovqeno je da rast temperature treba do polovine ovog veka da bude ograni~en na dva stepena Celizujusa, a obe}ava se i po 18,5 milijardi dolara pomo}i zemqama u razvoju tokom naredne tri godine.

(Bi-Bi-Si)

BOGOTA: Vlada Kolumbije saop{tila je da }e izgraditi novu vojnu bazu na granici sa Venecuelom u kojoj }e biti sme{teno hiqadu vojnika.Odnosi dve zemqe nalaze se na najni`em nivou.

Predsednik Venecuele naredio je svojim generalima da se pripreme za rat i prebacivawe jo{ 15 hiqada vojnika na granicu, optu`uju}i susednu dr`avu i wenog saveznika Ameriku za planirawe napada na Venecuelu. Ministar odbrane Kolumbije Gabrijel Silva najavio je otvarawe nove baze u mestu La Gvahira, na severu zemqe, u blizini granice sa Venecuelom. Osim toga, aktivirano je 6 vazduhoplovnih bataqona, potpomognutih sa 120 ameri~kih he-

POSLE ODLUKE PAPE BENEDIKTA HVI O BEATIFIKACIJI PRETHODNIKA

Izrael tra`i otvarawe arhiva Vatikana TEL AVIV: Izrael je zatra`io od Vatikana da otvori crkvene arhive iz Drugog svetskog rata, posle odluke pape Benedikta XVI da obnovi proces progla{ewa za sveca pape Pija XII, koga optu`uju da nije pokrenuo akciju da spase Jevreje za vreme holokausta. Portparol izraelskog Ministarstva spoqnih poslova Jigal Palmor izjavio je za svetske agencije da kandidatura tog pape za sveca nema uticaja toliko na Izrael koliko na katoli~ku crkvu. Me|utim, istori~arima mora biti omogu}eno da procene akcije tog pape, otvarawem arhiva, rekao je Palmor. Papa Benedikt je odobrio dekret koji potvr|uje "herojske vrline" pape Pija XII (1876-1958) i na

taj na~in mu dodelio titulu "pre~asni", koju od titule sveca dele jo{ samo dva koraka - tzv. beatifikacija i kanonizacija, javio je Rojters.

Jevrejske orgnizacije smatraju da bi nastavak ovog procesa mogao da naru{i katoli~ko-jevrejske odnose, pa su od pape Benedikta zatra`ile da ovaj proces zamrzne dok ne budu prou~ene jo{ neke arhive iz perioda Drugog svetskog rata (1939-1945), budu}i da se Pije XII na polo`aju pape nalazio upravo u tom periodu i daqe do 1958. Vatikan, me|utim, tvrdi da je Pije, ipak, po- Papa Benedikt HVI

magao Jevrejima tokom Drugog svetskog rata, ali putem "tajne diplomatije", jer je direktnom intervencijom, kako se navodi, mogao da pogor{a polo`aj i Jevreja i katolika u Evropi.

S obzirom da je papa Benedikt u januara ove godine odlu~io da rehabilituje biskupa Ri~arda Vilijamsona koji je, u vi{e navrata, negirao nacisti~ki holokaust, mogu}nost progla{ewa pape Pija XII za sveca samo je jedno od nekoliko pitawa koja naru{avaju odnose izme|u katolika i Jevreja, ocewuju posmatra~i.

(Tanjug)

Nestala tinejyerka koja je htela sama da oplovi svet AMSTERDAM: ^etrnaestogodi{wa Lora Deker koja je htela da sama oplovi svet nestala je ovih dana. Policija u Holandiji je navela da je brod devojke usidren i da je ona, izgleda, sama napustila porodi~nu ku}u. Portparol policije izjavio je za AP da su vlasti, ipak, zabrinute. Policija je zatra`ila od susednih zemaqa da nadgledaju svoje aerodrome. Lora Deker je sme{tena pod brigu dr`ave, nakon {to je holandski sud blokirao wen zahtev da oplovi svet. Ona je nastavila da `ivi sa ocem, tokom perioda dr`avne kontrole, koja }e trajati do jula 2010. godine. Portparol devojke izjavio je da je ona razo~a-

Lora Deker

rana odlukom suda, ali da i daqe ima {anse da postavi rekord, ukoliko isplovi naredne godine. Lora Deker je iskusni mornar. Ona je ro|ena na jahti, kod obale Novog Zelanda, dok je wena porodica bila na sedmogodi{wem putu oko sveta. Do {este godine imala je svoj brod, a sama je po~ela da plovi kad je napunila desetu.

Dik Deker, wen otac, podr`ava wene namere da postavi rekord, dok je majka rekla da je zabrinuta. Lora Deker je planirala da provede oko dve godine na svojoj jahti "Gupi", dugoj osam metara, i obori rekord koji je u avgustu postavio 17-godi{wi Britanac Mike Perham.

Ugo ^aves

likoptera tipa "blekohouk".Iz Kolumbije sti`u i optu`be na ra~un suseda. Gabrijel Silva optu`uje Venecuelu da se na wenoj teritoriji nalazi ve}i broj pripadnika kolumbijske gerilske organizacije Fark. "Kada se prona|u teroristi ili postoje informacije o wima na teritoriji neke dr`ave, me|unarodno pravo je obavezuje da ih uhapsi, deportuje i protera", ka`e Silva.

Prema navodima vlade u Bogoti, radi se o 15-oro lidera Farka koji su uto~i{te na{li du` granice. Predsednik Venecuele Ugo ^aves kritikovao je sporazum Kolumbije i Amerike kojim se dozvoqava ameri~kim trupama da koriste baze u Kolumbiji.

IRAN

Zatvorenici prebijeni nasmrt TEHERAN: Iranske vlasti priznale su po prvi put da su tri opoziciona demonstranta, uhap{ena posle spornih predsedni~kih izbora u junu, prebijena nasmrt. U saop{tewu iranskog sudskog ve}a navodi se da je obdukcijom sutanovqeno da uzrok smrti trojice zatvorenika nije meningitis, kako je ranije navedeno, ve} fizi~ko zlostavqawe.

"Sudski ve{tak je odbio tvrdwu da su ovi qudi umrli od meningitisa i potvrdio da modrice na wihovim telima sve-

do~e o seiriji batina od kojih su umrli," saop{tila je kancelarija dr`avnog tu`ioca. U saop{tewu se tako|e navodi da je protiv 12 osoba podignuta optu`nica, od ~ega tri za ubistvo. Vlada je ranije demantovala optu`be opozicije da je ve}i broj od oko 200 demonstranata u zatvoru Kahrizak mu~eno i seksualno zlostavqano.

Najmawe pet demonstranata je osu|eno na smrtnu kaznu. Ajatolah Hamenei naredio je zatvarawe ovog zatvora u julu pro{le godine.

NIGERIJA

Kamion usmrtio grupu qudi LAGOS: Najmawe 55 osoba je poginulo kada je kamion pun vre}a cementa uleteo u masu qudi na jednom putu u dr`avi Kogi u centralnoj Nigeriji, saop{tila je policija. "Mogu da potvrdim da je 55 osoba poginulo.

Voza~ kamiona izgubio je kontrolu nad vozilom i udario u grupu qudi koja je pe{a~ila du` puta" u Dekini, izjavio je izve{ta~u Frans presa predstavnik

policije. Lokalni mediji navode da je u nesre}i stradalo izme|u 65 i 90 qudi, dok je 35 povre|eno. Predstavnik lokalne policije tako|e je rekao da se, prema prvim nalazima istrage, veruje da je voza~ izgubio kontrolu nad vozilom jer su mu otkazale ko~nice.

Saobra}ajni udesi su vrlo ~esti u Nigeriji zbog lo{eg stawa puteva i starosti vozila.

(Beta-AFP)

JU@NA KOREJA

Nestalo pet ribara BUSAN: Pet ju`nokorejskih ribara vode se kao nestali nakon {to je wihov brod potonuo nekih 70 kilometara od lu~kog grada Busana, saop{tila je lokalna policija. Brod "Geumjang" nosivo-

sti 129 tona, potonuo ju~e ujutro oko sedam sati po lokalnom vremenu, u vodama isto~no od Busana.

Policija istra`uje uzrok nesre}e, prenela je ju`nokorejska agencija Jonhap.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HUSEIN ALI MONTAZERI Iranski verski vo|a, pisac i borac za qudska prava ajatolah Husein Ali Montazeri preminuo je ju~e u 87. godini, saop{tio je wegov unuk Naser Montazeri. On je konstantno kritikovao vladaju}i islamski establi{ment da je u ime islama zaveo diktaturu i zalagao se za po{tovawe gra|anskih i `enskih prava u Iranu.

SILVIO BERLUSKONI Rejting italijanskog premijera Silvija Berluskonija ponovo je iznad 50 procenata posle napada u Milanu, pokazali su rezultati ju~e objavqene ankete. Berluskonija (73) je pre nedequ dana pogodio minijaturnom replikom Milanske katedrale du{evni bolesnik Masimo Tartaqa. Povrede nanete Berluskoniju izazvale su talas saose}awa ~ak i me|u opozicionim glasa~ima, prenose mediji.

LIL VEJN Ameri~ki reper Lil Vejn i jo{ 11 osoba koje su putovale sa wim, nakratko su zadr`ani u petak uve~e u policiji po{to je grani~na patrola prona{la marihuanu u dva autobusa kojima muzi~ar putuje na turneji. Lil Vejn, ~ije je pravo ime Dvejn Karter, i ostali saslu{ani su i pu{teni.Problemati~ni reper se u oktobru izjasnio krivim za ilegalno posedovawe oru`ja u Wujorku.

SNEG USPORIO SAOBRA]AJ U EVROPI

Mraz i niske temperature odnele na desetine `ivota BRISEL: Zbog snega i mraza zatvoren aerodrom u Briselu. "^inimo sve da osposobimo barem jednu pistu u nadi da }emo barem delimi~no uspostaviti saobra}aj, ali sve zavisi od meteorolo{kih uslova", izjavio je predstavnik briselskog aerodroma.

Situacija na putevima je, tako|e, te{ka jer je oko podneva zabele`en zastoj na autoputevima u du`ini oko 200 kilometara, {to je ipak, mnogo mawe nego u ~etvrtak kada je sneg po~eo da pada i kada je zastoj iznosio vi{e od 500 kilometara. Saobra}aj u Briselu je slabog intenziteta, samo taksisti i retka vozila mogu da se vide na ulicama glavnog grada, dok autobusi saobra}aju samo po {irokim ulicama. I u susednoj Ho-

Od mraza naj~e{}e stradaju besku}nici

landiji, `elezni~ki i vazdu{ni saobra}aj su tako|e, poreme}eni zbog obilnih sne`nih padavina, a predstavnici `eleznice savetuju putnike da odlo`e putovawa. U Hagu, gde je izmereno 15 centimetara snega, gradski saobra}aj ne funkcioni{e.

U Poqskoj, gde je temperatura u pojedinim mestima pala na minus 20 stepeni, samo tokom subote umrlo je 15 osoba.

U ^e{koj jak mraz i temperature i ni`e od 20 stepeni ispod nule odnele su u posledwa dva dana pet `ivota bes-

ku}nika u Ostravi i Pragu. Kasne vozovi za Pariz, Keln i Amsterdam, dok je Eurostar, voz koji ide do Londona, otkazan.

U Poqskoj se samo tokom protekle ledene no}i smrzlo 15 qudi, a ukupan broj mrtvih od smrzavawa od prvog ja~eg nastupa zime u toj zemqi dostigao je 47. "Ne pamtimo tako tragi~nu no}", kazala je televiziji TVN24 portparolka Glavne komande poqske policije Gra`ina Puhalska. Tokom pretpro{le no}i `iva u termometru spustila se ~ak do 24 stepena ispod nule a policija apeluje na Poqake da ne budu ravnodu{ni, pogledaju za{to neko le`i na ulici ili provere da li su u redu wihovi stariji sugra|ani koji `ive sami.

BALKAN

DNEVNIK NEMA STRAHA OD POVRATKA BIV[EG PREMIJERA HRVATSKE

Kosor: Sanader se ne}e vratiti u politiku ZAGREB: Premijerka Hrvatske i predsednica Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Jadranka Kosor, rekla je da nema

straha od raspada vladaju}e koalicije zbog povratka biv{eg premijera Ive Sanadera, jer je rekao da se ne}e vratiti u poli-

Jadranka Kosor

tiku i da nema politi~kih ambicija. Na pitawe da li se pla{i scenarija da koalicioni partneri HDZ-a, Hrvatska socijalno-liberalna stranka (HSLS) i Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS), istupe iz koalicije, kako su najavili ukoliko se Sanader vrati, Kosor je rekla da nema straha. ^elnici HSLS-a i SD[-a najavili su nedavno mogu}nost da napuste vladaju}u koaliciju u slu~aju da se ostvare nezvani~ne najave o povratku biv{eg premijera u aktivnu politiku.

Sanader posle 15. januara mo`e da aktivira poslani~ki mandat u Saboru, koji je zamrznuo na {est meseci sredinom jula.

Mediji spekuli{u da Sanader planira povratak u politiku kroz Sabor, gde bi na mestu predsednika Sabora mogao da zameni aktuelnog predsednika Luku Bebi}a.

Turska poku{ala da pomiri bo{wa~ke lidere SARAJEVO, ANKARA: Propao poku{aj stvarawa svebo{wa~ke koalicije pod pokroviteqstvom Turske, javila BHT1. Na sastanak koji je, trebalo da se odr`i uz u~e{}e Rexepa Tajipa Erdogana, do{ao samo lider stranke za BiH Haris Silajxi}.

Turska je poku{ala da pomiri bo{wa~ke lidere u BiH, ali je propao poku{aj stvarawa svebo{wa~ke koalicije pod wenim pokroviteqstvom, javila je BHT1.

Taj medij navodi da je propao sastanak koji je, uz u~e{}e turskog premijera Rexepa Tajipa Erdogana, trebalo da bude odr`an u ~etvrtak, jer se pozivu odazvao samo lider Stranke za BiH Haris Silajxi}.

Pored wega, na sastanak su bili pozvani i lideri Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihi} i Socijaldemokratske partije (SDP) Zlatko Lagumxija.

Pozivaju}i se na nezvani~ne izvore, BHT1 prenosi da se ocewuje da iza prijateqskih re~i i u~esta-

Istorijski trenutak za Makedoniju

Makedonski presednik \or|e Ivanov i wegov bugarski kolega Georgi Prvanov obele`ili su u subotu simboli~nim podizawem rampe na grani~nom prelazu Deve Barir po~etak vizne liberalizacije za gra|ane Makedonije. Oba presednika pozdravila su viznu liberalizaciju, navode}i da }e ona doprineti, izme|u ostalog, i boqoj saradwi Makedonije i Bugarske.

"Padom {engenskog zida ru{e se kona~no barijere, a simboli~no se ru{e i mentalne rampe koje su postojale izme|u nas. Mi gledamo na na{ region kao na deo Evrope i wenog duha", izjavio je Ivanov.

Dodao je da smatra da }e sada biti prevazi|ena i neka otvorena pitawa iz pro{losti, koja su optere}ivala odnose Makedonije i Bugarske. Prvanov je naveo da }e ukidawem viza do}i do ve}e komunikacije izme|u gra|ana dve zemqe.

Haris Silajyi} i Sulejman Tihi}

lih poseta turskih zvani~nika BiH stoje dubqi politi~ki motivi uplitawa u politi~ke odnose u toj zemqi. Kako se navodi, Sulejman Tihi} izjavio je da smatra da probleme BiH treba re{avati u samoj zemqi, a ne u inostranstvu.

"To ne treba raditi ni u Beogradu

Pomen Srbima stradalim kod Fo~e SARAJEVO: Slu`ewem parastosa i palewem sve}a kod spomenika u Jo{anici, nasequ u op{tini Fo~a u Republici Srpskoj obele`ena je 17. godi{wica stradawa 56 srpskih civila Jo{anice koje su ubili pripadnici muslimanske armije BiH iz Gora`da, za vreme proslave krsne slave Svetog Nikole.

Me|u ubijenima je 37 `ena, troje maloletne dece, i osam bra~nih parova. Najmla|a `rtva Danka Tanovi} imala je samo dve godine, a najstarija je Rade Pqevaq~i} (98) koji je ubijen na ku}nom pragu a zatim zapaqen.

Muslimanske snage su na podru~ju Jo{anice, koja se nalazi 12 kilometara nizvodno od Fo~e, 19. decembra 1992. godine ra-

prisustvovaliu makedosnki zvani~nici.

Na koncertu su u~estvovali Zdravko ^oli} i britanski bend "Fetboj slim". Na trgu je postavqen i elektronski sat, koji je ovih dana odbrojavao vreme do viznog osloba|awa.

Mi{qewe gra|ana o svemu {to se doga|a je razli~ito.

Od onih koji smatraju da je vlada omogu}ila da se mo`e putovati bez viza do onih koji misle da je "Zdravko ^oli} pozvan da bi se okupio narod, jer bi ina~e na slavqu bili prisutni samo ~lanovi vlade sa porodicama".

U proslavi povodom ukidawa viza su se ukqu~ili i drugi

gradovi u Makedoniji, a oni koji to ne rade, organizuju prevoz do Skopqa. U okviru obele`avawa vizne liberalizacije, oko 150 gra|ana, imalo je jednodnevni izlet do Pariza, a wihovi vodi~i su bili vicepremijer za evrointegracije Vasko Naumovski i ministarka unutra{wih poslova Gordana Jankulovska. U avionu je bilo 100 gra|ana ~ija su imena izvu~ena u nagradnoj igri u organizaciji vlade, 20 studenata i dvadesetak novinara. U vladi ka`u da je ovaj let u wihovoj organizaciji, ali da su pare za to obeze|ene od sponzora i da se ne radi o buxetskim sredstvima.

(Beta-Tanjug)

55 slu~ajeva, dok je samo u Bukure{tu ju~e potvr|eno 20 novih obolewa.Celokupni broj zara`enih virusom

virus jo{ {iriti, a novi talas zaraza se mo`e o~ekivati i na po~etku prole}a. Vakcina protiv virusa A(H1N1) se

Ministarstvo zdravqa priprema odluku prema kojoj }e oni koji odbiju vakcinaciju, morati da same plate le~ewe u slu~aju zaraze A(H1N1) od maja do sada je od 5.207. Ministarstvo zdravqa upozorava da }e se tokom zime

zorile i zapalile 68 srpskih ku}a u 18 sela i zaseoka. Za po~iwene zlo~ine u Jo{anici jo{ niko nije odgovarao iako je stanica policije u Fo~i, izve{taje o zlo~inima sa dokumentacijom i izjavama svedoka predala Ha{kom tribunalu 2001. godine. Taj predmet je prosle|en Tu`ila{tvu BiH u Sarajevu.

Ko }e graditi autoput?

PODGORICA: Crna Gora je najavila po~etak pregovora sa gr~ko-izraelskim konzorcijumom "Aktor-HCH" za izgradwu autoputa od Bara do Boqara, iako je prethodno odlu~ila da realizaciju tog projekta prepusti hrvatskoj kompaniji "Konstruktor", prenosi nema~ki Radio "Doj~e vele". Hrvatski

U Rumuniji do sada 32 osobe umrle od novog gripa BUKURE[T: U Rumuniji raste broj obolelih od novog gripa tipa A H1N1, a do sada su u toj zemqi od posledica tog gripa umrle 32 osobe, saop{tilo je ju~e ministarstvo zdravqa. Po~etkom novembra u Rumuniji je bilo 555 registrovanih slu~ajeva novog gripa, dok ih sada ima 5.207, dodaje se u saop{tewu ministarstva. Za posledwa 24 sata zabele`ena su dva smrtna slu~aja, a broj zara`enih virusom A(H1N1) pove}ao se za

ni u Zagrebu, kao ni u Istanbulu", rekao je predsednik SDA. Zlatko Lagumxija rekao je da mu "nije bilo ni na kraj pameti" da putuje u Istanbul na sastanak sa Tihi}em i Silajxi}em, jer oni "nisu dru{tvo kome bi mogao da pripada".

CRNA GORA

\or|e Ivanov i Georgi Prvanov

Ivanov i Prvanov obele`ili novi po~etak

23

BOSNA I HERCEGOVINA

SVE^ANOST POVODOM STUPAWA NA SNAGU VIZNE LIBERALIZACIJE

SKOPQE: Ukidawe viza, istorijski je trenutak na koji se ~ekalo dve decenije, rekao premijer Makedonije Nikola Gruevski. U centru Skopqa odr`an je u subotu skup povodom stupawa na snagu vizne liberalizacije, kojem su prisustvovali makedonski zvani~nici.

Makedonski premijer Nikola Gruevski izjavio je da je ukidawe viza, istorijski trenutak na koji se ~ekalo dve decenije. "Do{ao je dan kada }e makedonski gra|ani mo}i da putuju bez viza. Oni koji imaju biometrijski paso{ kreta}e se slobodno kao i svi drugi evropski gra|ani", rekao je Gruevski na zajedni~koj konferenciji za novinare sa slovena~kim evroparlamentarcima Zoranom Talerom i Tawom Fajon. U centru Skopqa na Trgu Makedonija odr`an je skup povodom stupawa na snagu vizne liberalizacije, kojem su

ponedeqak21.decembar2009.

proizvodi na Institutu Kantakuzino u Bukure{tu, {to je jedan od 11 proizvo|a~a vak-

cina protiv novog gripa u svetu. Rumunija je ve} isporu~ila vakcinu protiv novog gripa Moldaviji i Makedoniji, ali ve}ina Rumuna odbija vakcinaciju, pa ~ak i lekari to odbijaju, tako da je do sada samo 10 odsto lekara pristalo da se vakcini{e. Ministarstvo zdravqa priprema odluku prema kojoj }e osobe koje odbijaju vakcinaciju, morati da same plate le~ewe u slu~aju zaraze.

(Beta)

konzorcijum, okupqen oko splitske firme "Konstruktor", je zatra`io produ`ewe roka za dostavqawe dodatne dokumentacije, a crnogorski Savet za izgradwu autoputeva je dao novi rok za dostavqawe finansijskih garancija u tom poslu i istovremeo odlu~io da se povedu i pregovori sa drugoplasiranim na tenderu za realizaciju tog projekta, konzorcijumom "Aktor-HCH", navodi nema~ki radio. "Doj~e vele"prenosi saop{tewe pomenu-

tog Saveta u kojem se ka`e da garancije koje je pro{le sedmice predao hrvatski konzorcijum "ne obezbe|uju kona~no zakqu~ewe finansijskog ugovora, zbog ~ega Savet smatra da treba uzeti u obzir i alternativna re{ewa."

Hrvatskom konzorcijumu je, prema odluci Saveta, nalo`eno da do 28. decembra dostavi novu tendersku dokumentaciju, nakon {to je "Konstruktor" pro{le sedmice dao finansijske garancije komercijalnih banaka - Zagreba~ke banke i Uni kredit banke, ali je tra`io produ`ewe roka kako bi obezbedio podr{ku me|unarodnih finansijskih institucija, koje nude ni`e kamate na odobrene zajmove.

Na tenderu za izgradwu pomenutog autoputa najpovoqniju ponudu dao je "Konstruktor" koji predvodi konzorcijum hrvatskih gra|evinskih firmi.

Hrvatski gra|evinari su, kako je ranije saop{teno u Podgorici, tro{kove gradwe autoputa procenili na 2,77 milijardi evra, a od toga bi Crna Gora u~estvovala sa 1,74 milijarde evra.

24

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak21.decembar2009.

DNEVNIK

Zima Zima je do{la pa {eta Niz ulice i {umarke.

Donela nam mnogo snega, pa sad deca tra`e sanke.

Niz breg sanke jure, Deca se nigde ne `ure.

Dok je igre i snega, U~ewe mo`e i da ~eka.

Celog dana sneg nam veje, al }e sutra Sne{ko da se smeje.

Ko lepotan }e biti pravi Sa {e{irom na glavi.

Igri ovoj nema kraja.

Ej, {to ne traje ta Zima do maja.

Nikolina Mili{i}, V2 O[ „Branko ]opi}“ Mladenovo

I ove godine „De~ji Dnevnik“ poziva na saradwu osnovne {kole. Bi}e nam drago da nam {aqete likovne i literarne radove va{ih u~enika za koje smatrate da bi trebalo da budu objavqeni na va{oj i na{oj strani, koja }e, kao i do sada, izlaziti svakog ponedeqka. Radove potpisane imenom i prezimenom u~enika, razredom koji poha|a, te nazivom i sedi{tem {kole, mo`ete li~no doneti na portirnicu „Dnevnika“, poslati po{tom na adresu „Dnevnik“ – za „De~ji Dnevnik“, 21.000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81, ili mejlom, na adresu danica.deve@dnevnik.rs cerski@ Awa Rackovi}, II-5, O[ „Du{an Radovi}“, Novi Sad

Zimski dan

S

tigla je zima. Obukla je drve}e u svoje bele i sve~ane haqine.

Haqine su ukra{ene pahuqama koje svojim sjajem odu{evqavaju qude i `ivotiwe.

Sve je utonulo u doboki zimski san. Vesela deca su jedva do~ekala zimu da se grudvaju, sankaju i prave Sne{ka Beli}a. I tako od jutra, pa sve do mraka. Samo po koji zrak zubatog sunca koji se probija kroz tamne oblike

obasjava pahuqe na golim granama drve}a. Qudi su zagrejali svoje domove i u`ivaju u ~arima hladne i duge zime. Neki su otputovali na planine a neki su odlu~ili da zimu provedu u svojim toplim domovima.

Volim zimu jer me privla~i wenim ~arima.

Dejan [ekuqica, III-5 O[ „Jovan Popovi}“ Bano{tor

O

@elim... @elim da me shvate, vi, odrasli, priliku da mi date. @elim da jo{ dok sam maloletan budem zadovoqan i sretan.

Lazar Miri}, VI3 O[ „\or|e Nato{evi}“ Novi Sad

Videli smo skakavce kako ska~u po travi: bubamare kako lete s lista na list, leptire kako lete i gusenice kako puze po li{}u.

Ujutru je vazduh bio haladan, ali je granulo sunce i bilo nam je toplo. U {umi je bilo i zrelih kupina. Nismo smeli da ih jedemo. [areno li{}e bilo je kao {u{te}i tepih kada smo hodali po wemu. Drve}e je bilo

visoko. Po povratku iz {ume seli smo da se odmorimo na livadi. Brali smo raznovrsno cve}e. Zatim smo se vratili u hotel.

Mojim drugarima i meni se jako dopala {etwa kroz {umu.

Teodora Pudar, III 1 O[ „Nikola Tesla“ Novi Sad

Zdrava hrana Mama mi ka`e: „Ostavi taj ~ips, a umesto wega uzmi ^oko flips.

Hamburger i kola lo{i su drugari, kuvani kupus se mnogo lak{e vari.

Milo{ Golub, VI razred O[ „@arko Zrewanin - U~a“ Nadaq

Mudro sam postupila

R

nom trenutku imao sam loptu u ruci. Od silne `eqe za pobedom, bacio sam loptu {to sam ja~e mogao, a ona je zavr{ila u golu. Publika je poludela, po~ela je da ska~e i da vi~e: Lazare, Lazare.

Ja sam se trgao, a mama me je budila za {kolu.

Taj san jo{ uvek pamtim, a nadam se da }e mi se ostvariti.

Svako jutro uzmi ~a{u mleka jer uz wega tebe put odli~nog uspeha ~eka.

Da nasiqa ne bude me|u nama, da zauvek nestane jednog dana. @elim da qudi jedni druge cene da prijateqstvo nikada ne vene.

oditeqi mi ~esto govore da je u `ivotu najte`e sa~uvati prijateqa. Pravi prijateq se te{ko sti~e, a lako gubi. Ispri~a}u vam kako sam mudro postupila i sa~uvala prijateqa.

Dok sam `ivela u @abqu, moja najboqa drugarica bila je Nata{a. Zajedno smo sedele u klupi, delile u`inu, radile doma}i i i{le u {kolu. Me|utim, primetila sam da je Nata{a po~ela da me iznenada izbegava.

Stalno sam razmi{qala da li sam je mo`da ne~im uvredila.

Jednom prilikom, dok sam se igrala s drugom decom, me|u kom je bila i devoj~ica po imenu Mirjana, pri{la nam je Nata{a i po~ela da me vre|a. Bilo mi je neprijatno, a Mirjana me je sve vreme nagovarala da odgovorim Nata{i i da se sva|am s wom. U trenutku sam se setila lepih dana koje sam provela s Nata-

edne divne oktobarske no}i legao sam umoran, posle treninga vaterpola i zaspao.

Po~eo sam da tonem sve dubqe i dubqe u san i da sawam najlep{i san, koji }u dugo pamtiti. Sawao sam vaterpolo utakmicu koja je bila odlu~uju}a za ulazak u finale. Rezultat je dugo bio nere{en, mi igra~i smo imali veliku `equ za pobedom, bili napeti i nervozni. Veliku podr{ku smo imali od publike. Oni su vri{tali, pevali i bodrili nas. U jed-

[etwa kroz {umu

ve jeseni moj razred i ja boravili smo sedam dana u prirodi, odnosno u jednom mestu koje se zove Kati}i. U blizini tog mesta je {uma, koju smo posetili.

Gledali smo kako je drve}e {areno. Bilo je naranyastog, `utog, crvenog, qubi~astog i ponegde zelenog li{}a. I{li smo uz brdo.

Aleksandra Gruji}, IV-4, O[ „Ivo Lola Ribar“, Novi Sad

J

Vaterpolo me~

{om i nisam odgovorila na wene uvrede. Pitala sam Nata{u zbog ~ega se tako pona{a prema meni, a onda mi je odgovorila da sam neiskrena. Oti{la sam ku}i tu`na, a Nata{a je prestala da mi se javqa. Pro{lo je mesec dana dok mi se Nata{a nije javila na moj pozdrav, a zatim, malo po malo, opet smo po~ele da se dru`imo. Tek tada sam saznala da je Nata{a bila quta na mene zbog neistina koje joj je govorila Mirjana koja je bila qubomorna na na{e prijateqstvo.

Mudro sam postupila {to se nisam posva|ala s Nata{om, ve} sam sa~ekala da istina iza|e na videlo. Svet bi bio mnogo sre}niji kad bi qudi mawe zavideli jedni drugima.

Anastasija Dimitri}, III3 O[ „\ura Dani~i}“ Novi Sad

Jabuka i ananas puni su vitamina, pica je naj~e{}e puna lo{ih sirovina.“ Jelena Nik{a, VI-1 O[ „\ura Dani~i}“ Novi Sad

Pesma o zimi Napadao je prvi sneg pokrio je ~itav breg.

Dobio je Mi{a sanke, vrlo tanke, vrlo tanke.

Oti{ao na breg, i pao u sneg.

Ina~e je ne`an, al je pao sne`an.

Mila A}i}, III-2 O[ “Branko ]opi}” Mladenovo-Kara|or|evo

Duwa Kopli}, IV-5, O[ „Jovan Gr~i} Milenko“,^erevi}

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak21.decembar2009.

25

NOVOSADSKI STUDENTI MILO[ VASI] I STEVAN ALEKSI] ME\U DOBITNICIMA STIPENDIJA EUROBANKE EFG

Uz 1.000 evra i potvrda da su u akademskoj eliti Stipendije u iznosu od 1.000 evra, koje Eurobanka EFG dodequje najboqim studentima na{ih dr`avnih fakulteta kao deo programa „Investiramo u evropske vrednosti“, za ~etiri godine dobilo je 1.250 vrhunskih studenata. Stipendije, ~ija je dosada{wa ukupna vrednost prema{ila 1,2 miliona evra, dodequju se studentima zavr{nih godina i apsolventima s najni`om prose~nom ocenom 9,5, koji osim odli~nih ocena imaju akademska dostignu}a i nagrade, isti~u se u vannastavnim aktivnostima, odli~no poznaju strane jezike i posve}eni su razvoju lokalne zajednice.

– Prepoznaju}i mlade talente i investiraju}i u wih, verujemo da ula`emo u budu}nost zemqe, wen ekonomski razvoj i br`e

pristupawe Evropskoj uniji – rekao je predsednik Izvr{nog odbora Eurobanke EFG u Srbiji Filipos Karamanolis uru~uju}i ovogodi{we stipendije na sve~anosti u sedi{tu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, kojoj su prisustvovali i ministar za nauku i tehnolo{ki razvoj Bo`idar \eli} i ministar prosvete @arko Obradovi}.

Od stotinu dobitnika ovogodi{wih stipendija tre}ina su studenti Univerziteta u Novom Sadu. Me|u wima su apsolvent farmacije na Medicinskom fakultetu Stevan Aleksi} i student zavr{ne godine osnovnih akademskih studija elektrotehnike i ra~unarstva na Fakultetu tehni~kih nauka Milo{ Vasi}. Oni misle da ~iwenica {to

Sa sve~anosti u SANU

su obojica odli~ni studenti i {to su aktivni u stru~nim studentskim asocijacijama nije presudno uticala na odluku komisije koja procewuje kandidate koji su konkurisali za stipendije.

– Pred komisijom je bilo najva`nije predstaviti se u pravom svetlu, ko si, {ta si i {ta si po-

diplomiram. Drago mi je {to je komisija ocenila da je to plan vredan stipendije – ka`e Stevan, uz savet budu}im kandidatima da na razgovor treba da u|u opu{teno i da nemaju ~ega da se stide kada se predstavqaju pred komisijom, jer }e wihovi kvaliteti i rezultati svakako biti pravilno proceweni.

Od stotinu dobitnika ovogodi{wih stipendija tre}ina su studenti Univerziteta u Novom Sadu

Milo{ Vasi}

stigao na fakultetu i van wega.

Osim toga, trebalo je {to boqe objasniti motiv za{to sam uop{te konkurisao za stipendiju i {ta nameravam da uradim s tim parama – ka`e Stevan. – Moj plan je da u aprilu slede}e godine odem na kongres Evropske asocijacije studenata farmacije (EPSA), koji }e biti odr`an u Krakovu, i da tamo predstavim nau~ni rad s kojim nameravam da

Stevan Aleksi}

S druge strane, Milo{ veruje da mu je mnogo pomoglo to {to je nekoliko godina aktivan u ogranku Evropskog udru`ewa studenata elektrotehnike (EESTEC) na FTN-u: – U~estvovao sam u organizaciji studentskih razmena i me|unarodnih seminara na FTN-u.

Kada vam u Novi Sad do|e dvadesetak studenata iz cele Evrope, i ostane ovde nedequ dana, nazad

KONKURS ZA STUDIJE U IZRAELU

Kursevi jezika i istra`iva~ki rad U okviru primene Sporazuma o saradwi u oblasti obrazovawa, nauke, kulture, omladine i sporta, potpisanog izme|u Izraela i Srbije, nedavno je otvoren konkurs za stipendirawe studija za strane studente u ovoj zemqi. Konkurs je otvoren do 31. decembra, a molbe se podnose ambasadi Izraela u Beogradu od{tampane na engleskom u tri kopije.

U ponudi su letwi kursevi jezika (Ulpan), jedna akademska godina ili stipendija za istra`iva~ki rad.

Osnovni uslovi koje kandidat mora da ispuni su da poseduje univerzitetsku diplomu BA ili BSc (ili vi{u) s visokim prosekom studija, da

bude dr`avqanin zemqe u kojoj podnosi molbu za stipendiju i ima mawe od 35 godina, sertifikat o znawu engleskog ili hebrejskog jezika, kao i da zadovoqi akademske zahteve izraelskog univerziteta na koji konkuri{e.

Trajawe i uslovi stipendije mewa}e se u zavisnosti od godi{weg buxeta, a stipendija je uglavnom delimi~na i ukqu~uje zdravstveno osigurawe i {kolarinu ili mese~nu naknadu za jednu akademsku godinu u trajawu od osam meseci. U pojedinim slu~ajevima mo`e biti odobrena i puna stipendija, koja ukqu~uje sve navedene stavke. Kandidat je, s druge strane, obavezan da sam

obezbedi sme{taj i prevoz do Izraela.

Po pravilima, prioritet }e imati oni studenti koji konkuri{u na postdoktorske programe ili za istra`iva~ke stipendije. Slede studenti doktorskih ili master studija (PhD i MA), a tre}i prioritet ima}e studenti koji konkuri{u na programe za studente iz inostranstva.

Molba za konkurs treba da sadr`i popuwen formular za stipendiju, detaqno pismo s opisom oblasti kojom kandidat namerava da se bavi na studijama u Izraelu, navode}i univerzitet koji `eli da poha|a, biografiju (CV), kopije prepiske s

izraelskim univerzitetima ili s mentorom u toj zemqi u slu~aju istra`ivawa ili postdoktorskog programa. Potreban je i original diplome fakulteta, ukqu~uju}i i prepis ocena, ili overena kopija, najmawe dva pisma preporuke predava~a/profesora sa studija kandidata, tri fotografije i zdravstveno uverewe.

Odluka o dodeli stipendija donosi se u maju 2010. godine, a vi{e informacija o procesu podno{ewa molbi mogu se dobiti u ambasadi Izraela ww.belgrade.mfa.gov.il ili slawem zahteva na imejl scholarship@mfa.gov.il.

V. Vukojev

ne}e poneti samo stru~na znawa ve} }e zapamtiti i grad i {ta su u wemu do`iveli. Mislim da je i to na~in da se promovi{e lokalna zajednica, {to se na konkursu tako|e uzima u obzir – ka`e Milo{.

Iako jo{ nema konkretan plan o tome {ta posle diplomirawa, isti~e da }e mu stipendija dobro do}i kada bude aplicirao za nastavak studija i dodatno usavr{avawe na nekom od doma}ih ili inostranih fakulteta.

Milo{ i Stevan smatraju da stipendija Eurobanke EFG, osim materijalne, ima i dodatnu vrednost. U akademskim krugovima se zna da se godi{we dodequje samo sto ovih stipendija i da za wih konkuri{e vi{estruko ve}i broj kandidata. To zna~i da }e biografija svakog stipendiste dobiti na te`ini ako u woj navede i da je dobitnik ovog svojevrsnog priznawa najtalentovanijim akademcima.

I. Sabado{

NA NOVOSADSKOM PRAVNOM FAKULTETU

Odgovori studentima i putem mejla Slu`ba za nastavu Pravnog fakulteta u Novom Sadu odnedavno na pitawa studenata odgovara i elektronskom po{tom. Adresa na koju studenti mogu slati pitawa je studentska@pf.uns.ac.rs. Na sajtu Slu`be je uputstvo da studenti treba da {to preciznije da navedu ono {to ih interesuje i da obavezno dostave li~ne podatke: ime, prezime, smer i broj indeksa, a oni }e se sa svoje strane potruditi da odgovore u najkra}em roku.

V. V.

U Indoneziju po znawa i ve{tine Republika Indonezija nudi stipendije studentima iz AP Vojvodine da u ovoj zemqi u~e indone`anski jezik, tradicionalnu muziku i ples, kulinarstvo, ve{tine i slikawe u {kolskoj 2010/11. Za stipendije za Darmasiswa RI jednogodi{wi program, kao i {estomese~ni kratki kurs mogu konkurisati osobe do 35 godina, a informacije se mogu na}i na sajtu: www.darmasiswa.diknas.go.id.

V. ^.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

26

PORODICA

ponedeqak21.decembar2009.

DNEVNIK

Kroz praznike bez stresa ako bi bilo da ove praznike provedete bez stresa? @elite to vi{e nego i{ta?

Mo`da imamo tajni recept. Za po~etak sedite. Setite se pro{lih praznika. Haos? Recite sami sebi da ove godine ne}e biti tako. Evo i plana kako bezbolno provesti praznike.

K

KAKO DRESIRATI PSA

Nau~ite ga ko je gazda ri dresirawu pasa, najjednostavniji postupci naj~e{}e daju naboqe rezultate. U svakom ~oporu dominantan pas odre|uje pravila, dok ostali samo prate. Postavqaju}i sebe kao alfu, mo`ete biti sigurni da }e va{ trening poslu{nosti psa biti mnogo produktivniji. Evo nekoliko saveta kojima mo`ete nau~iti svoje {tene ili neposlu{nog psa da ste vi {ef.

1. Nikada ne hranite psa sa svog tawira kada jedete. Pas mora da nau~i da ste vi alfa i da mo`e da jede tek kada ste vi gotovi sa jelom.

2. Ne dajte svom psu da se pewe na kau~ ili na va{ krevet. I ako vam pas legne na put, ne`no ga odgurnite. Postavqaju}i granice, dajete mu do znawa da vas mora poslu{ati.

3. Nemojte dopustiti svom qubimcu da vam `va}e pe{kire, ~arape, cipele ili ode}u. Prona|ite u pet {opu sprej sa ekstraktom gorke jabuke i u~inite mu `vakawe neukusnim.

4. Nikada nemojte udarati psa zbog neposlu{nosti. Umesto toga, povisite ton ili ga malo stegnite kai{em.

5. Nemojte dozboqavati da vam {tene gricka prste, ina~e }e mu to pre}i u naviku, koje }e se te{ko re{iti i kada odraste.

Naspreji{ite prste sprejom gorkog ukusa i pustite ga da sam nau~i da ne mo`e da vam grize prste bez posledica.

P

6. Neka va{ hiperaktivan qubimac obavezno ve`ba. Igra s lopticom pre nego odete na posao i po{to se vratite umawi}e wegovu neiskori{}enu energiju.

7. Nikada ne ostavqajte psa samog u dvori{tu po nekoliko dana. Bez primerene socijalizacije on }e postati agresivan prema drugim psima, kao i prema qudima. Psu je potreban kontakt sa svojom vrstom kako bi nau~io kako da se pona{a u grupi, kao {to mora da nau~i kako da se pona{a me|u qudima. Ako ostavite psa samog, on }e po~eti da se ose}a kao alfa i poku{a}e da zagospodari nad vama, umesto da bude obrnuto.

8. Ne dozvolite psu da ska~e na va{e goste. To je zabavno kada je jo{ {tene, ali zamislite kako }e to izgledati kada naraste. Uve`bajte ga pomo}u kai{a. Nau~ite ga kako da se pona{a kada vam neko pozvoni na vrata. O{tro povucite kai{ i naredite mu da sedne kada vam gost ulazi u ku}u. Ne zaboravite da ga pohvalite kada vas poslu{a. Kada nau~i {ta treba da radi, poku{ajte bez kai{a i u slu~aju da ipak sko~i na gosta, glasno podviknite na wega, uz o{tru re~ „ne“. Kada poslu{a, pohvalite ga. Tako }e nau~iti da asocira pohvalu sa pravilnim pona{awem. Takvim postupcima odredi}ete sebe kao alfu i lak{e ga nau~iti da po{tuje va{ autoritet.

Samo jednostavno Zvu~i jednostavno, ali sami ~esto odbijamo da razmi{qamo jednostavno. Ali ove godine moramo. Odlu~ili smo tako. Odredite sebi granice i po{tujte ih.

Nemojte poku{avati da napravite sto vrsta kola~a, dovoqne su i dve. Prisetite se samo da li iko pojede sve te kola~e? Da li ih je uop{te zdravo jesti u toj koli~ini? Za desert }e biti dosta i dve, eto, tri vrste kola~a.

Beskrajni popisi Postoji ceo niz popisa. Popis za hranu, popis za poklone, popis popisa... nije ni ~udo da nas boli glava. Poku{ajte i to da pojednostavitei. Napravite samo jedan popis ili ih barem dr`ite zajedno. I ne preterujte sa stvarima na tim popisima.

Olak{ajte sebi Tehnologija postoji s razlogom. Pa i sve te opcije na va{em mobilnom postoje s razlogom da vam olak{aju `ivot. Imate podsetnik? Ukqu~ite ga i namestite i unesite sve na {ta treba da vas podseti. Tako }ete izbe}i situacije da se vratite ku}i i shvatite da vam ne{to nedostaje.

Provera Dobar na~in da ne zaboravite je i provera. Proverite {ta vam sve treba, {ta sve imate i {ta }e sve trebati da se kupi. Ukrase za jelku, lampice, poklone...

Rokovi Postavite sebi rokove do kojih morate obaviti odre|ene stvari. Sa svom tom frkom moglo bi vam se dogoditi da ne{to presko~ite, a va`nije je od ne~eg drugog {to ste uradili i sli~no. Odredite prioritete i wihove rokove.

Tro{kovi To nas sve najvi{e poga|a.

Na ra~unima sti`u velike brojke, a mi ne znamo kako smo ih „natukli“.

Zato unapred odredite koliko smete potro{iti za {ta i dr`ite se toga.

Smawite izdatke Osim {to bi trebalo da pazite na {ta tro{ite, pazite i poku{ajte da smawite potro{wu.

Nije bitno kupovati puno i veliko, kao {to se i na va{em popisu sigurno nalaze stvari koje vam i nisu nu`no potrebne. Razmislite o tome, procenite {ta vam treba, koliko vam treba i poku{ajte da smawite nepotrebne tro{kove.

Kupujte pametno Najboqe i najlak{e bi bilo kupovati preko interneta. Tada ne bismo gubili vreme na hodawe po gradu i du}anima, nego bismo sve re{avali potezom mi{a. Ipak, kod nas nije za`ivela onlajn kupovina, pa }e biti boqe odrediti neku „rutu kretawa“. Odredite koje du}ane `e-

Najva`nija pravila zdravog `ivota ale promene u va{oj svakodnevnoj rutini mogu zna~iti ogromne dobitke na va{em zdravstvenom i telesnom planu. Donosimo vam najva`nija nutricionisti~ka

M

}e slediti razne dijete i ~esto }e biti zabrinuti oko telesne te`ine. Iako se vama ~ini da preskakawe doru~ka zna~i jesti mawe kalorija, {to zna~i mawe kilograma, to ne funkcioni{e na taj na~in!

Ne preska~ite doru~ak

Qudi koji jedu doru~ak obi~no imaju ve}i ukupan unos kalorija tokom dana, ali }e i dobiti znatno vi{e vlakana i kalcijuma, te ostalih mikronutrijenata.

^ini vam se da to stalno ~ujete? Ako je to istina, onda vaqda to i ima nekog smisla. U 2005. godini nau~nici su prou~avali rezultate ~ak 47 istra`ivawa koji su ispitivali va`nost doru~ka. Evo {to su zakqu~ili: Osobe koje preska~u doru~ak imaju ve}u verovatno}u da }e pu{iti ili piti, a mawa je verovatno}a da }e redovno ve`bati, ve}

Previ{e nas ima na umu ono “gledajte ono {to jedete”, a zaboravqamo na drugu ozbiqnu opasnost za na{e zdravqe – ne gledamo ono {to pijemo. Prema jednom istra`ivawu, Amerikanci gotovo 25 posto kalorija unose u obliku te~nosti, {to je gotovo dvostruko vi{e od koli~ine koju su

pravila o ishrani, koja treba da sledite ukoliko `elite da `ivite zdravim `ivotom.

Pijte odgovorno

pili pre dvadeset godina, a u Evropi je stawe samo malo boqe.

Problem je {to ve}inom konzumiramo zasla|ena pi}a, {to je 330 dodatnih kalorija dnevno, ka`u nau~nici. Budite oprezni kad ku-

pujete sokove, te dobro proverite koliki je procenat vo}a u soku, a koliko ima drugih dodataka.

Jedite sve`u i celu hranu Evo glavnog pravila: {to je mawe sastojaka i dodataka navedeno na ambala`i, to je hrana zdravija. Pojedina hrana zna da ima preko pedeset sastojaka – to nikako ne mo`e biti zdravo! ^esto je pakovana i procesirana hrana puna natrijuma, te je mogu}e da }ete ga i konzumirati mnogo vi{e nego {to je potrebno.

lite da pregledate. Najboqe bi bilo oti}i u neki od {oping centara, ali ako ba{ morate u grad, poku{ajte da na|ete lokaciju na kojoj }ete mo}i da obavite vi{e stvari.

Ko rano rani...

Nemojte ~ekati zadwi tren za kupovinu, jer su gu`ve za praznike ionako velike. Kupujte rano ujutro i na vreme, a ne zadwi dan. Osim toga, tako }ete najboqe uhvatiti i sni`ewa, ako ih ima.

^istite postepeno Morate spremiti i o~istiti celu ku}u? Poku{ajte to da

radite postepeno. Odredite si da }ete danas na primer, srediti sve u kuhiwi. Boqe pomalo nego sve odjednom.

Ne zaboravite na Deda Mraza Koliko god mi vi{e ne verujemo u wega i ne `elimo da „zalu|ujemo“ decu, ipak im nemojte do kraja uni{titi bo`i}nu ~aroliju. Dobacite im koji put „Deda Mraz se trudi da na|e najboqe poklone za decu“ ili ne{to sli~no.

Tako }ete im ostaviti mesta za ma{tu.

Pakujte poklone i mislite na okolinu ti`u nam praznici, a s wima i prazni~na {oping manija i pokloni.

No, poklone }emo morati i da re{ite uz pomo}e ovih eko saveta.

Neka istra`ivawa pokazala su da prose~an ~ovek zapakuje 20 oklona tokom praznika. Da su samo tri od tih 20 poklona zamotana u reciklirani papir ili neku alternativu papiru, spasili bismo {umu veli~ine 45 hiqada fudbalskih igrali{ta. Mislite na {ume, pa barem ta tri poklona zamotajte na jedan od slede}ih na~ina.

Koje su alternative papiru?

Poklone mo`ete zamotati i {arenim stranicama ~asopisa, starih kwiga, karata, kalendara ili stripova. Za kreativno pakovawe mogu vam poslu`iti i note, odnosno, muzi~ka dela.

Ako imate dece, onda verovatno imate i gomilu crte`a, kojih se nikako ne mo`ete re{iti. Razveselite baku, pa joj umotajte poklon u jedan od umetni~kih radova wenih unuka.

Pokloni }e izgledati zani-

S

mqivo umotani u tkaninu. Za to vam mogu poslu`iti vre}e od tkanine, jastu~nice ili neke druge stva-

vatno imate i neke stare papire za pakovawe, pa iskoristite i to. Ako ne, onda evo i savet –

ri od tkanine koje vam vi{e ne trebaju. Za kreativno zamotan poklon dobro }e vam do}i i borove

ubudu}e ~uvajte papire u kojima ste dobili poklone. ^uvajte i ponovno iskoristite i ukrasne trake, a pazite i kad drugima pakujete poklone. Ako je re~ o kutiji, zalepite ukrasni papir tako da se mo`e otvarati a da se ukrasni papir ne pocepa. Tako }e mmo}i opet da se upotrebi.

Kada pakujete poklon, koristite {to mawe selotejpa, tako da se papir mo`e ponovno iskoristiti i da se ne cepa previ{e.

Ako volite poklone da ozna~ite imenima, iskoristite stare bo`i}ne ~estitke kao kartice na koje }ete pisati imena.

Ipak, ako kupujete ukrasni papir, poku{ajte da prona|ete onaj reciklirani.

gran~ice, ali i gran~ice drugih biqaka, koje mo`ete koristiti umesto traka. Vero-

MRE@A

DNEVNIK

ponedeqak21.decembar2009.

27

[ta nam „Gugl” odbrojava osetioce po~etne stranice “Gugla” koji su ove nedeqe koristili opciju “I’m Feeling Lucky” do~ekao je s dowe strane prozora misteriozni broja~. [ta “Gugl” poku{ava da nam ka`e? Bli`i li nam se smak sveta ili broja~ jednostavno odbrojava sekunde do po~etka nove godine?

P

Sasvim je jasno da broja~ prikazuje ukupan iznos sekundi do odre|enog doga|aja, ali o ~emu se ta~no radi, u “Guglovom” taboru nisu razotkrili. Ako pretvorimo prikazani iznos sekundi u dane dobijamo pribli-

`no vreme po~etka 2010. godine, ali neki internet izvori navode i neka apokalipti~na scenarija, kao {to je odbrojavawe do smaka sveta, na primer.

Teorija odbrojavawa do po~etka nove godine ba{ i ne dr`i vodu, s obzirom na to da se isti broja~ prikazuje korisnicima na tlu SAD, Evrope i Austra-

lije, gde najlu|a no} ne pada u isto vreme.

S druge strane, mo`da broja~ odbrojava do trenutka lansirawa nekog novog “Guglovog” proizvoda, a sude}i prema posledwim najavama iz internet diva,

Prva 4G mre`a u svetu

moglo bi se raditi o predstavqawu mobilnog telefona Nexus One. Postoji i velika mogu}nost da se ovde radi o jo{ jednoj {ali kompanije, fenomenu globalno poznatom kao Easter Egg. “Gugl” je poznat po svojim {alama ove vrste, jer ih je ugradio u svu silu svojih proizvoda, usluga i aplikacija.

Upi{ete li tako na primer u poqe za unos pojma unutar “Guglovog” pretra`iva~a “answer to life, the universe and everything” kao rezultat }ete dobiti odgovor “42”, aluziju na IT bibliju “Autostoperski vodi~ kroz galaksiju” Daglasa Adamsa; ako potra`ite unutar Google Eartha most Takoni Palmira koji povezuje Wu Xerzi i Filadelfiju, do~eka}e vas legendarna scena automobilskog skoka iz filma “Bra}a Bluz”; ako upi{ete u ogranku posve}enom povr{ini Marsa u okviru aplikacijee Google Earth 5 pojam “Meliza”, bi}ete odvedeni do lokacije gde se nalazi pravi pravcati Marsovac, s kojim mo`ete i da porazgovarate... Ovakvih skrivenih dodataka ima nebrojeno mnogo i “Guglovi” programeri prili~no su poznati po wima.

Za pravu istinu o misterioznom broja~u mora}emo pri~ekati jo{ oko 15 dana.

Dru{tvena mre`a za poznate redstavqena je dru{tvena mre`a VIPer, jedinstvena dru{tvena mre`a na srpskom jeziku koja okupqa veliki broj poznatih estradnih li~nosti, sportista, glumaca i drugih javnih li~nosti.

Dru{tvena mre`a VIPer je projekat kompanije “Futuremedija”, koju su osnovale kompanija “Color Press Group” i agencija “McCann Erickson Public Relations”, a do sada je okupila 65 javnih li~nosti iz Srbije.

VIPer je dru{tvena mre`a sli~na mnogima na internetu, ali je specifi~na po tome {to okupqa veliki broj poznatih li~nosti iz Srbije. Funkcioni{e najsli~nije Tviteru, ali su ugra|ene mogu}nosti da se formiraju grupe obo`avalaca i da se jednostavno pretra`uju profili poznatih li~nosti koji su jasno grafi~ki ozna~eni. Osniva~i mre`e o~ekuju da VIPer u krat-

P

kom vremenu okupi pravu armiju obo`avalaca koji pored pra}ewa `ivota svojih omiqenih zvezda na ovoj web adresi mogu i da me|usobno komuniciraju.

“Za sada je 65 poznatih li~nosti pristalo da u~estvuje u radu ove lokacije, sa tendencijom da ih u budu}nosti bude jo{ vi{e,

Tu`ba zbog CrunchPada sniva~ kompanije “TechCrunch” ka`e da je protiv kompanije “Fusion Garage” pro{log ~etvrtka podneo tu`bu Saveznom sudu u severnom distriktu Kalifornije zbog navodne prevare i obmawivawa, pronevere poslovnih ideja, kr{ewa obligacionih obaveza, nepo{tene konkurencije i kr{ewa Lanamovog zakona o za{titi robne marke.

“Fusion Garage” planira da prodaje ure|aj pod novim imenom JooJoo (xuxu, {to navodno zna~i “magi~an”). Ure|aj se poja-

O

U saop{tewu, Arington je obznanio pravne dokumente u kojima se navode detaqi na koje se “TechCrunch” `ali, kao i neke preliminarne dokaze za koje veruje da }e i}i u prilog tu`be. “TechCrunch” tvrdi da je u~estvovao u projektovawu ure|aja CrunchPad, koji je u me|uvremenu “Fusion Garage” preimenovao u

Tehni~ke karakteristike lavni {vedski mobilni operater TelijaSonera pustio je u komercijalnu upotrebu ~etvrtu generaciju (4G) mobilne mre`e u [vedskoj i Norve{koj, ~ime je postala prva kompanija u svetu koja nudi tu tehnologiju.

Nova 4G mre`a je i do 10 puta br`a od postoje}e 3G i omogu}i}e korisnicima daleko boqi protok multimedijalnih sadr`aja preko mobilnih telefona, kao {to je kori{}ewe televizijskih servisa ili igrawe na mre`i.

Iz TelijaSonera saop{tavaju da je pu{tawe 4G mre`e u rad u Stokholmu i Oslu prva komercijalna upotreba nove tehnologije u svetu, {to je potvrdila i {vedska Agencija za po{tanske i telefonske usluge.

Opremu za novu mre`u u Stokholmu obezbe|uje Erikson, dok je za 4G mre`u u Oslu zadu`ena kineska kompanija Huavej. „Upotreba mobilnog interneta u nordijskim zemqama je eksplodirala i potro{a-

G

olicija upozorava kupce na internetu da budu vrlo oprezni jer prevarantske stranice na lakovernosti okre}u milione, a vrlo lako zame}u trag i ponovo se pojavquju na drugoj adresi. Vi{e od 1200 prevarantskih veb stranica koje su vrebale bo`i}ne kupce zatvorio je Skotland jard u dosad nevi|enoj akciji.

Naime, u ovo pretprazni~no vreme stru~waci Skotland jarda za internet kriminal uo~ili su stotine stranica koje su

P

~ima su potrebne ve}e brzine i kapaciteti. To je razlog {to smo pokrenuli 4G servis u Stokholmu i Oslu“, izjavio je {ef odeqewa za mobilne usluge u kompaniji TelijaSonera Kenet Karlberg (Kenneth).

Iz kompanije navode da }e uskoro omogu}iti 4G signal i u drugim ve}im gradovima [vedske i Norve{ke. [vedska Agencija za po{tanske i telefonske usluge dodelila je 2008. godine TelijaSoneri licencu na 15 godina na 4G mre`u. Od svetskih mre`a tu licencu imaju jo{ Tele2, HI3G, norve{ki Telenor i korporacija Intel u SAD. Me|unarodna unija za telekomunikacije je nadle`na za propise prema kojima se vr{i kategorizacija 2G, 3G i 4G mobilnih mre`a u skladu sa brzinom skidawa podataka sa interneta i kvalitetom mre`e.

Prema specifikaciji, 4G mre`a omogu}ava protok od 100 megabita u sekundi do jednog gigabita po sekundi i daleko boqi kvalitet od 3G mre`e.

JooJoo je tablet ure|aj s kapacitivnim LCD ekranom dijagonale 30,7 cm koji mo`e da prikazuje sadr`aj u portretnom i pejza`nom polo`aju.

Ima samo jedno dugme (za ukqu~ivawe) – sve druge kontrole se izvode dodirivawem, kao kod “ajfona”a. Za uno{ewe teksta koristi se ekranska tastatura koja nestaje kad se ne koristi, dok se navigacija izvodi potezima prstiju.

Za povezivawe se koristi Wi-Fi veza, dok se operativni sistem zasnovan na “junisku” podi`e direktno u veb ~ita~, sli~no kao {to to radi operativni sistem :krom” kompanije “Gugl”. JooJoo ima fle{ disk od 4 GB koji je projektovan samo da ~uva informacije iz brauzera.

Ure|aju je navodno potrebno svega devet sekundi da bude spreman za kori{}ewe.

Kao {to se i o~ekivalo, JooJoo je napravqen samo za krstarewe vebom, gledawe videa i najosnovniju e-po{tu, ali Ratakri{nan tvrdi da se mo`e koristiti i kao ~ita~ e-kwiga. “Fusion Garage” navodno pregovara s nekoliko kompanija koje bi ponudile specijalno dizajniran sadr`aj za JooJoo. Polazna strana koja se pojavi po ukqu~ivawu podeqena je vertikalno u tri sekcije nazvane “Budi povezan”, “Budi informisan” i “Jo{ aplikacija”. U prvoj su veb usluge kao {to su Tvtier, LinkedIn, Flikr, Fejsbuk i Jutjub, u drugoj veze do ~asopisa Wujork tajms, agencije Rojters, AOL-a i CNN-a, dok su u tre}oj sli~ice koje vas povezuju na Gugl doks, Jahu i Hulu. vio u prodaji u petak ujutro, ali samo preko mre`e. Ko{ta 500 dolara, a na isporuku se ~eka 8–10 nedeqa.

JooJoo, ukqu~uju}i rad na wegovom dizajnu, definisawu specifikacija i karakteristi~nih performansi (me|u

kojima je i brzina podizawa u trajawu od devet sekundi), arhitekturi softvera, projektovawu hardverske platforme i odre|ivawu dobavqa~a komponenata, dimenzijama ure|aja, integrisawu upravqa~kih programa, korisni~kom interfejsu itd.

U tu`bi se ka`e i da je “TechCrunch” platio ra~une i dugove koje “Fusion Garage” nije mogao da pokrije, pru`ao savete i smernice za prevazila`ewe tehni~kih problema, pomagao rad ameri~ke podru`nice singapurske kompanije “Fusion Garage” i pripremao poslovne ugovore da se CrunchPad promovi{e, reklamira i distribuira.

La`waci preko Interneta vodile prevaranti iz Azije, a skrivali su se iza imena britanskog domena. Veb stranice su nudile popuste na dizajnerske proizvode, ukqu~uju}i ode}u i nakit, a policija ka`e da su kupcima u zamenu za wihov novac slali, u najboqem slu~aju la`wake ili u najgorem slu~aju - ni{ta. Policijski predstavnik za medije precizirao

kroz redovno li~no obra}awe svojim obo`avaocima. Na vrlo jednostavan na~in mo}i }e da obave{tavaju svoje obo`avaoce gde su i {ta rade slawem SMS poruke, bilo gde da se nalaze.

O~ekujem da upravo zbog ovoga VIPer bude najaktivniji oko Nove godine, kada VIP li~nosti, od kojih je veliki broj iz muzi~ke industrije, krenu na gostovawa”, predvi|a Miloje Sekuli}, direktor internet izdawa kompanije “Futuremedija”, koji je osmislio i realizovao VIPer. Dok se broj ~lanova VIPera i poseta lokaciju uve}avaju, “Futuremedija” i wen tehni~ki partner na ovom projektu, kompanija “KlikMee”, rade na razvoju novih mogu}nosti za komunikaciju izme|u poznatih li~nosti i wihovih obo`avalaca, od kojih }e prve biti uvedene odmah posle novogodi{wih praznika.

je da je zatvoreno 1219 stranica koje su nudile proizvode, ukqu~uju}i ~izme “ug”, u~vr{}iva~e za kosu GHD, ali i nakit “tifani”.

Me|utim, niko nije uhap{en jer prevaranti vrlo lako zame}u trag i te{ko ih je locirati.

Zato policija kupcima na internetu sugeri{e veliki oprez i kupovinu samo na proverenim

mestima. Pretpostavqa se da prevarantske veb stranice zara|uju milione funti za bande koje se wima slu`e.

- Prevaranti su uo~ili `equ kupaca za kupwom dizajnerskih proizvoda po ni`oj ceni, pogotovo u ovo doba godine. Rizik za kupca po~iwe kad ga zaslepi `eqa te izgubi mo} pravilnog rasu|ivawa. Ako ponuda na in-

ternetu izgleda predobra da bi bila istinita, verojatno je la`na - rekao je ^arli MekMurdie, {ef policijskog odreda za borbu protiv internetskog kriminala.

Policija upozorava da `rtve tako|er riskiraju da im se ukrade identitet ili da ga se zloupotrebi. Ove prevarantske stranice mogu se vrlo brzo

Vaqa podsetiti i da je u video obra}awu novinarima organizovanom ^andra Ratakri{nan, izvr{ni direktor “Fusion Garage”-a, osporio ve}inu Aringtonovih navoda o podr{ci koju je “TechCrunch” davao celom projektu. Ratakri{nan smatra da je “Fusion Garage” jedini odgovoran za kona~ni prototip koji je wegova kompanija prikazala tog dana.

Projekat “CrunchPad” je rezultat jednog saop{tewa koje je Arington objavio u julu 2008. U to vreme osniva~ “TechCrunch” -a je `eleo „krajwe jednostavnu veb tablu“ koja bi ko{tala oko 200 dolara.

Arington ka`e da je wegova kompanija sama razvila dva prototipa pre nego {to je nastao tre}i uz pomo} kompanije “Fusion Garage”. Taj tre}i CrunchPad bio je navodno spreman jo{ u junu.

Me|utim, poslovni odnosi dve kompanije su se pogor{ali i u novembru su raskinuti.

Arington je krajem novembra objavio da je CrunchPad mrtav.

Po wegovom mi{qewu to je posledica obmawiva~ke politike kompanije “Fusion Garage”. Ratakri{nan je objavio da }e wegova kompanija nastaviti rad na projektu i da }e ure|aj izneti na tr`i{te i bez “TechCrunch” -a, jer se nijedno od Aringtonovih mnogobrojnih obe}awa o podr{ci nikada nije obistinilo.

(Mikro) ukloniti i promeniti adresu, a kupac se nema kome `aliti kad jednom uplati robu.

Policija je istaknula da su prevarantske ~ak tri od pet web stranica koje nude popularne proizvode. Kad jednom nestanu, vrlo im je te{ko u}i u trag. Za o~ekivati je da }e se ove zatvorene prevarantske stranice opet pojaviti za nekoliko dana, samo malo promewenog imena i opet }e varati qude.

Internetski kriminal zabiqe`i se svakih deset sekundi.

28

ponedeqak21.decembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

POMEN

JEDNOSOBAN name{ten stan u Majevi~koj, izdajem, renoviran, CG. kablovska. Telefon 064/2249-341.

93245

MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge, non-stop, garancija. Telefon: 6393-737 i 064/160-47-25.

93138 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

92912

DVOGODI[WI POMEN

Qubica Bahat

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

\or|e Kurjakov

Qubica Bahat

Pro{le su dve tu`ne godine i daqe nam neizmerno nedostaje{.

ro|. 26. 8. 1953.

Vreme prolazi, ali tugu ne bri{e. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Sestre Anka i Kata i brat Pera.

]erke Mira i Bela sa porodicama.

Sahrana je u ponedeqak, 21. 12. 2009. godine, u 13 sati, na pravoslavnom grobqu, u Srbobranu.

O`alo{}eni: supruga Teodora i sin Jovan.

93300

93280

93279

Preminula je na{a baka

POMEN

TU@NO SE]AWE Draga

VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738.

92318

Mila Hofman Nevenka Despotov

Lenkice 2007 - 2009. vreme prolazi, ostala je samo pro{lost, tuga i tvoje prisustvo u mojim mislima.

Tvoj Isa. DEDA MRAZ za tili ~as sti`e do Vas, da se sa Va{om decom dru`i i zadovoqstvo svima pru`i. Telefon: 064/888-25-85 i 520-841.

92864 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din.

Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Telefoni: 065/444-3697, 062/87-129-13, 066/51-286-45.

93151 DRVA izrezano iscepano bukva, cer. bagrem, hrast, jasen sa prevozom 2.900 Telefon 064/9582103, 064/910-1289.

92721 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439.

92734 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-26-18, 066/51286-35.

93152 BUKVA bagrem mo`e cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-32048, 062/ 835-88-56, 062/871-2927.

93153 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

85496 DRVA na prodaju - bukva, bagrem, hrast, grab, cer - 2600 ekstra cena, meternice, izrezano, iscepano, 2900 sa prevozom. Telefon: 064/144-25-33.

92800 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575.

92794

2004 - 2009.

Sahrana je u ponedeqak, 21. 12. 2009. godine, u 12.30 sati, na Veterni~kom grobqu.

O`alo{}ena porodica Despotov.

22. 12. 1991 - 22. 12. 2009.

Navr{ava se 18 godina od kako nije sa nama na{a draga baka, mama i supruga.

Weni: Bruno, Verica, Moca, Dina i Mina.

93286 93291

Posledwi pozdrav sinu i bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a mama i baka

\or|u Beli}u Majka Branka i sestra Biqa sa porodicom.

Sahrana je danas, 21. 12. 2009. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

Posledwi i bratu

pozdrav

93290

93288

sestri}u

Posledwi pozdrav mom dragom bratu Radi

93297

POMEN Danas, 21. 12. 2009. godine navr{ila se tu`na godina dana od kada nisi sa nama.

Nevenka - Nena Simi~i}

Cecilija De`e

„Bila si radost {to na zemqi hoda, najlep{i biser plavih voda, mirisni cvet iz na{e ma{te {to sada krasi rajske ba{te“.

Hvala ti za carstvo svetla, mira i dobrote, hvala ti za svu pa`wu, qubav i toplinu, zauvek }e{ `iveti sa nama an|ele na{.

Privilegija je bilo `iveti sa tobom, mirno spavaj ve~nim snom mila.

Nevenka - Nena Simi~i} Zauvek }e{ `ivetu u nama.

Tvoj ^aki.

93295

POMEN Danas, 21. 12. 2009. godine navr{ila se godina dana od kako nas je napustila na{a draga

U znak neizmerne zahvalnosti i se}awa, tvoji: Dule, Sale i Zoka.

93296

Posledwi pozdrav

\or|u Beli}u

Radivoju Tubi}u

Tetka Radmila, brat Du{an, Mirjana i Zdravko.

Nevenka - Nena Simi~i} Osta}e{ srcima.

od sestre Leposave.

ve~no

u

na{im

Koleginice iz agencije „Skalar”.

93289

PETOGODI[WI POMEN

29

ponedeqak21.decembar2009.

93293

93294

Posledwi pozdrav dragom kumu

Dana 19. 12. 2009. godine preminuo je na{ dragi

\or|u

Veronika Tajti Draga na{a prijateqice, imati tebe bila je radost. Tebe izgubiti ostala je `alost i tuga.

Sa qubavqu se se}aju: Ru`ica, Jelena i Mica.

93166

od kom{ija iz Novosadskog sajma 16.

Radivoj Tubi} Sahrana je u ponedeqak, 21. 12. 2009. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od kumice Vesne sa porodicom.

Posledwi pozdrav od: sestara Jelice, Leposave i Milene, bra}e Milana, Nove, Milo{a, Stanka i Milorada, snaje Vere i sestri}a Zorana sa porodicama.

93292

\or|u Beli}u

93287

93299

30

07.00 08.30 09.00 09.30 10.05 10.30 11.30 12.00 12.05 13.05 14.05 15.05 15.30 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.30 20.10

TV PROGRAM

ponedeqak21.decembar2009.

TV ba{tina Most u Bruklinu Na{i stranci Bajko kviz Stil i grad Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Iz studija M Preokret Frej`er Pustiwsko belo sunce, film TV Dnevnik Tajna hrane: Kesten Most u Bruklinu Razglednice Plej gems TV Dnevnik Skrivena kamera

Liza Edelstajn

SERIJA

Dr Haus (Panonija, 21.00) 07.30 08.00 11.00 12.00 12.30 14.00 15.20 15.30 16.00 17.30 18.30 19.05 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40

Glas Amerike - otvoreni studio U susret suncu Stari zanati Multietnik Modni magazin Beli luk i papri~ica Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Pravila igre Razgovori o zdravqu Bez cenzure Top 7 Dr Haus Vojvo|anske vesti Hedonist

^arde na Dunavu Kad strastveni ribar nema kome da proda ulov, on otvori ~ardu! Tako je nastala ~arda Kod Bra{e blizu Bege~a. ^arda je simbol dobrog provoda uz ribqe specijalitete u okolini Novog Sada.

Scenario: Miroslav Bo`in Re`ija: Petar Latinovi} (RTV 1, 20.30) 20.30 21.00 21.25 22.00 22.30 23.00 23.30

^arde na Dunavu Kolumbo Belutak Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika Folder kultura No}na smena

06.55 07.20 08.35 09.05

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Brazde (ma|) Vive 2009. - Ma|arska narodna muzika Razgovor s povodom (ma|) Izvorna narodna muzika (ma|) @il u ofsajdu, film za decu Zajedno Tajna hrane Ru~ak na lepe o~i Godar-qubav, poezija Dotiki (slov) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Na{i dani (ma|) Su~eqavawe (ma|) Porodica Serano ^ine~ita Gitar art NS fest TV prodaja

09.30 10.00 10.30 12.00 12.40 12.45 13.00 14.00 15.30 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.40 23.30 00.10

10.00 11.10 12.05 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.10 18.15 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.30 23.30

Hrana i vino Luna - sirena sa Kariba Lenija Karmelita Buntovnici NS klinci Vitra` Novosa|anka Objektiv (slov) Luna - sirena sa Kariba Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Radionica Istraga Buntovnici Karmelita Luna-sirena sa Kariba

09.30 Be-Em-Iks Superkros Svetski kup 10.00 Portugalska liga: Benfika – Porto 12.30 ACB Liga: Estudiantes – Bilbao 14.15 NBA u`ivo 14.30 EBEL: Alba – Olimpija 16.15 Koley fudbal 18.00 NBA: Majami – Portland 20.00 Real NBA 20.30 MU TV: Vest Hem – Man~ester junajted 22.15 NBA u`ivo 22.30 Holandska liga 23.30 Francuska liga

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Rat, revolucija, gerila, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

06.05 08.00 09.06 09.22 09.36 10.05 10.36 11.10 12.00 12.13 12.15 12.32 12.47 13.34 14.03 14.30 14.36 15.06 15.08 16.00 17.00 17.26 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.09 21.08 21.15 22.14 23.14 00.00 00.24 01.07 02.41 03.22 04.15 04.44

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Lov i ribolov Eko karavan Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem Mesto zlo~ina Pozitivna energija Pevajte moje pesme Moj ujak Moj ujak, serija za decu Na{ auto na{im gledaocima Visok napon, kviz Greh wene majke Dnevnik RT Vojvodine [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Upitnik Mesto zlo~ina Dnevnik Zovem se Erl Lova do krova, film Jedna pesma, jedna `eqa Upitnik Oko Lov i ribolov

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.00 23.30 23.35 00.40 00.45 01.15 03.30 04.00 05.00 05.30

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Suvajver - Vez cenzure Vajpaut Film: Srebrni soko Foks vesti ^ari Suvajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Viking Film: Spava~i Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: @rtva lutalice Ukradena sre}a Divqa stvorewa Survajver - Bez cenzure Va`ne stvari

Bred Pit

Spava~i Sve{tenik Bobi igra ulogu oca grupi problemati~nih tinejyera, Lorenca, Majkla, Yona i Tomija. Wihovi pravi roditeqi i ne obra}aju pa`wu na svoju decu...

Uloge: Kevin Bejkon, Robert de Niro, Bred Pit, Mini Drajver, Dastin Hofman Re`ija: Beri Levinson (Foks, 21.00)

DNEVNIK

\ina Dejvis

Muva Set Brandl je nau~nik potpuno posve}en svom istra`ivawu. Da bi sa svetom podelio svoja saznawa, u laboratoriju poziva novinarku Veroniku Kvajf. Set je do{ao do neverovatnog otkri}a – na~ina da materiju teleportuje kroz prostor...

Uloge: \ina Dejvis, Yef Goldblum, Yon Gec Re`ija: Dejvid Kroneberg (RTS 2, 22.10) 07.02 07.32 07.56 08.20 08.27 08.38 09.23

11.30 12.00 12.31 13.00 14.00 16.00 16.40 17.10 17.39 17.47 18.17 18.49 19.14 19.38 20.00 21.00 21.47 22.10 23.30 23.55 00.53 02.34 03.31 04.23 05.30

Kuvati srcem Garfild i prijateqi Tri medveda [umska {kola Tragom na{e nauke Stepeni{te Umetnost u nacionalnoj galeriji Ku}a matematike Adi u divqini Enciklopedija Sednica Skup{tine Srbije (Program zavisi od trajawa prenosa) Obrazovno ogledalo Koncert: Guda~i Sv. \or|a An|elov sin Trezor ju~e Karmen Yons, film Ovo je Srbija Tranzionik Alternativna medicina Enciklopedija Razglednica Podijum Tri medveda Garfild i prijateqi [umska {kola Pregled Premijer lige Bostonski advokati Obelisk: Paja Jovanovi} Muva, film Obelisk Pono}ni bluz Karmen Yons, film Trezor Pregled Premijer lige Pono}ni bluz Razglednica

06.00 06.30 07.00 08.00 08.45 09.30 10.00 13.10 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.30 17.55 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 01.15

Glas Amerike SMS Slatka moja Huverova brana Slavni Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zlo~ini iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Zdravqe i Vi Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Film: Mawe zlo Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Film: Mawe zlo

09.42 09.51 09.55 10.00

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus.

08.00 Uz kafu, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 1 na 1, 11.00 Leksikon zdravqa, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za Vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Tajm aut, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls +, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

06.00 07.00 10.00 10.35 11.20 11.35 12.00 12.05 12.25 13.00 15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 00.15

Radijsko dizawe TV Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Top {op Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat, u`ivo Utisak nedeqe Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat - Izbacivawe Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Saut Park

[aman king (Hepi, 10.15)

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 12.45 13.00 14.00 15.35 15.45 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 22.30 01.00 02.00 03.45

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Magi~na privla~nost Iznad zakona Farma (u`ivo) Nevina Siti Farma Balkan parti ^arolija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Farma Ja imam talenat Farma (u`ivo) Tudorovi Film: Paukova mre`a Film: [erif iz dr`ave Tenesi

^arolija

06.37 07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 09.48 10.00 10.15 10.37 11.00 11.24 11.43 12.00 13.00 13.23 13.55 14.15 14.32 15.15 16.00 16.45 17.40

Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Mala princeza Meda Rupert Skipijeve avanture Muzika bez struje Papirmanija Presovawe [aman king Dinosaur king Eon kid Presovawe Papirmanija Kvizi} Dinosaur king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 22.15 23.05 23.55 00.10 01.10 02.00 03.00 03.40

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Sponzoru{e ]irilica Telemaster Zagrevawe i gol Luda ku}a Telemaster Srce Zakleti na }utawe Zagrevawe i gol Sponzoru{e Dok. program

Emisija kratke forme u okviru najve}eg i najuglednijeg de~ijeg festivala „^arolija”, koji se ove godine odra`ava po ~etvrti put. Ova emisija prenosi atmosferu sa audicija, a tako|e javnosti se predstavqaju mali{ani koji su odabirom stru~nog `irija u{li u finale.

(Pink, 15.35)

08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

ponedeqak21.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON I PAD NIKOLAJA ^AU[ESKUA

31 8

Pi{e: Petar Tomi}

Yejn Vasko

SERIJA

Ubojita Yejn Yenina ekipa prati Neura koji je sposoban da natera qude da vide ono {to on `eli.

Svoju mo} je iskoristio kako bi za{ti}ene svedoke nagnao na samoubistvo i to tako da ih je naterao da vide ne{to sasvim druga~ije...

Uloge: Yejn Vasko, Morin Bouers, Konor King, Rili Yensen Re`ija: Nik Kopus (Nova TV, 01.00) 08.30 08.35 08.55 10.30 11.30 12.30 13.15 14.15 15.15 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.45 23.00 00.00 00.30 01.00 01.45 02.45 04.45 05.30 06.15

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Najboqe godine Kasper, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Deda Mraz se `eni, film Vesti Zakon brojeva Sajnfild Televizijska posla Ubojita Yejn Nova lova Policijska pravda, film Zakon brojeva Lude 70-e In

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00

Zaboravqeni bogovi Misterije mumija Tajne dubina Isusov tajni `ivot Nedeqa kada su izabrali papu ^edna kraqica Ko si zapravo ti?

Nebeski put ~aja Rimske misterije Rimske misterije Misterije olupina na dnu okeana Vampirska princeza @iveti sa neprijateqem Stounheny Staqingrad Najva`nija utakmica u `ivotu Nebeski put ~aja Rimske misterije Rimske misterije Misterije olupina na dnu okeana

12.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Gladijatorska akademija 09.30 Malo Korigan 10.00 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.30 Gladijatorska akademija 11.00 Arsen Lupin 13.30 Kako sam sistematski uni{ten od idiota 16.00 Vasabi 18.00 Kapetan Kid 20.00 Ponovo u igri 22.00 Nema malih Bogova 00.00 Prokletstvo obe{enog

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.20 Na vodenom putu 3: Norve{ka - Brzom linijom, dok. serija 11.05 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.28 @iveti zdravije 12.35 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Normalan `ivot 15.40 Direkt 16.20 Hrvatska u`ivo 17.32 Najslabija karika, kviz 18.15 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.06 Predsedni~ki izbori 2009.

- bonusi 20.25 Potro{a~ki kod 20.55 ^arolije letewa: Nebeski jaha~i - istorija helikoptera, dok. serija 21.50 Proces 22.30 Otvoreno 23.45 Predsedni~ki izbori 2009.

- bonusi 00.05 Na rubu nauke 01.00 Zvezdane staze

08.05 08.50 11.00 11.25 11.55 12.45 13.35 14.25 16.05 16.35 17.00 17.30 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00

Dadiqa Astro {ou Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Izgubqeno blago Velikog Kawona, film 21.40 Draguq s Nila, film 23.50 Luda Bo`i}na zvona, film 01.30 Astro {ou

Izgubqeno blago Velikog kawona Hju Lori

SERIJA

Dr Haus Kada nekoliko qudi naglo premine pet godina po{to su primili transplantate jednog darovateqa organa, Haus i ekipa nastoje da spasu jedino dvoje pre`ivelih...

Uloge: Hju Lori, Lisa Eld{tajn, Omar Eps, Robert [in Leonard, Yenifer Morison, (HRT 2, 22.00) 08.10 08.25 08.35 08.50 09.15 09.50 10.40 11.30 12.55 13.50 14.15 15.00 15.15 15.35 15.50 16.20 17.05 18.20 18.47 19.08 19.30 20.10 21.05 22.00 22.50 01.05

07.00 08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00

^arobna plo~a Platno, boje, kist Kratki spoj Slu~aj za ekipu BARZ Vip Muzi~ki klub Alta Ba|a: Svetski ski kup (M) - slalom, 1. vo`wa Neukrotiva lepota Hugo i Yozefin, film Alta Ba|a: Svetski ski kup (M) - slalom, 2. vo`wa Zovem se Erl Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} ^arobna plo~a Juraj Dalmatinac Zvezdane staze Na rubu nauke @upanijska panorama Uvek je sun~ano u Filadelfiji Razred Vip Muzi~ki klub TV Bingo {ou Bitange i princeze Dr Haus Heroji neba, film Porotnici

22.00 00.00 01.00

Pri~a iz rodnog grada Intermeco 1 Moja slatka debequca Akapulko H.E.A.T. Intermeco 2 Besplatna lova Moja slatka debequca Gospodari horora - Plavokoso dete Akapulko H.E.A.T. Intermeco 3 Ameri~ki vukodlak u Parizu Gospodari horora - Prokleta stvar Izigravaju}i boga Mekalum O`iqak

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Savr{ena slika Blizanci Momci sa Zapada Sirene Ovo je Spinal Tap Kako biti normalan [akal Predator Lezbijske fantazije

17.00 18.30 19.00 21.00

07.30 Kukavi~ko ubistvo Yesija Yejmsa od strane Roberta Forda 10.10 Bernard i Doris 11.55 Holivud na snimawu 12.25 Kit 14.00 Ana i kraq 16.25 Legenda o jezeru 18.15 Putovawe na koley 19.40 Filmovi i zvezde 20.05 Vuk 21.40 Yo{ua 23.20 Kad sam shvatio 23.55 Majka svih suza 01.35 Nestala

06.00 Dodir an|ela 07.00 Meklodove }erke 08.00 Mis Marpl: Misterija Sitaforda 10.00 Upoznajte Deda Mrazove 12.00 Meklodove }erke 13.00 Sudija Ejmi 14.00 Mis Marpl: Prst koji se pomera 16.00 Van sezone 18.00 Pomorska patrola 19.00 Sudija Ejmi 20.00 Advokatova kazna 21.00 Mis Marpl: Uspavani ubica 23.00 Grehovi iz pro{losti 01.00 Istinite ispovesti go go devojke

Na po~etku dvadesetog veka, istra`iva~ka ekipa instituta Smitsonijan, na ~elu s uglednim arheologom Samuelom Yordanom, nalazi se duboko u Velikom kawonu u misiji potrage za mitskim izgubqenim aste~kim gradom. Kako od wih ne dolaze nikakve vesti, Yordanova }erka okupqa novi tim i kre}e u potragu...

Uloge: Majkl [anks, [anen Doerti, Yej Ar Burn, Tobi Berner, Heder Doerksen, Dankan Frej`er Re`ija: Farad Man (RTL, 20.00)

[anen Doerti

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.35 09.15 10.00 11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 18.45 19.45 20.45 22.10 22.15 23.00

Kako se pravi?

Pametwakovi} Majami ink Generalka Peta brzina Najboqi momenti na Diskaveri kanalu U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

Najboqi momenti na Diskaveri kanalu Opasan lov Kako pre`iveti u opasnim situacijama U deli}u sekunde O~evidac Generalka Ameri~ki hotrod automobili

Nordijsko skijawe Ski skokovi Alpsko skijawe Biatlon Biatlon Ski skokovi Alpsko skijawe Biatlon Biatlon Ski skokovi Kros kantri skijawe Biatlon Fudbal Fudbal Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Fudbal Kowi~ki sportovi

Zemqa gladnih dotira svetsku sirotiwu au{esku je bio dobro obave{ten o tome kuda ide svet. Shvatio je i da u tom novom svetu vi{e nema mesta za diktature i koketirawa s komunizmom i nacionalizmom radi opstanka na vlasti. Wegovi saborci u ostalim zemqama Var{avskog ugovora ve} su silazili s politi~ke scene: Gustav Husak i Milo{ Jake{ u ^ehoslova~koj, Jano{ Kadar u Ma|arskoj, Todor @ivkov u Bugarskoj i Erih Honeker u Isto~noj Nema~koj. Rumunska {tampa je otvoreno kritikovala predsednika Poqske generala Jaruzelskog {to je dozvolio da te 1989. na izborima pobedi „Solidarnost“. ^au{esku je bio svestan da }e do}i red i na wega, pa je vi{e puta u govorima nagla{avao da }e u Rumuniji biti promena kad na vrbi rodi gro`|e, a topoli kru{ke. Tokom te, po komunizam kobne godine, preduzimao je vi{e mera, pre svega na unutra{wem planu, da zemqu jo{ hermeti~nije zatvori od uticaja nove Gorba~ovqeve Uru{ava se kult li~nost politike. Zapadnu granicu je poku{ao da ojaVar{avskog ugovora, a ^au{esku ne namerava da se ~a poveravaju}i je na ~uvawe i policiji i vojsci. povu~e iz politike. Za Gorba~ova, a i lidere Zapada, Promene u Moskvi i sve ve}e nezadovoqstvo iscrRumunija postaje problem. Istorija }e tek odgovoripqenih rumunskih radnika bili su prvi pouzdani znati ko je pokrenuo i kako su mobilisane anti~au{ici da se i ^au{eskuovom re`imu pribli`ava kraj. To sti~ke i antikomunisti~ke snage je ohrabrilo radnike Bra{ova da unutar Rumunije da bi se do{lo do novembra 1987, {trajkuju. Prvi put decembarske revolucije, koja je je radni~ka klasa, u ~ije je ime on uistinu bila eksplozija nezadovoqvladao, skandirala „Dole diktatunog naroda. ra!“, „Ho}emo hleb!“, „Dole ^au{eOno {to ^au{eskuova opozicija sku!“. [trajk su, naravno, brutalno nije uspela da obelodani putem ruugu{ile policija i vojska, a javnim munske {tampe, objavqeno je u raglasilima je strogo zabraweno da o dio-emisijama „Slobodne Evrope“, tome pi{u. No, {trajk je bio upozo„Doj~e velea“, „Glasa Amerike“ na rewe anti~au{isti~kim snagama u rumunskom i rumunske {tampe u Rumuniji da se moraju dobro organiIzraelu. Raznim kanalima tim glazovati ako misle da obore diktaturu silima dostavqene su informacije samovoqe i megalomanije. Posle pao situaciji u Rumuniji. Bezbroj puta da komunizma je jedan od stratega desam imao neprijatnosti s ^au{eskucembarske revolucije, Sliviju Bruovim vlastima jer se „Slobodna kan, objavio osvrt na ranije poku{aEvropa“ ~esto slu`ila lukavstvije ru{ewa re`ima. Decembarska rema. Obi~no bi vest po~iwala re~ivolucija nije prvi poku{aj. Polovima: ,,Kako javqa dopisnik Tanjuga iz nom semdesetih ministar odbrane Bukure{ta, izvor koji je dobro obaJon Nonica je prvi do{ao na ideju da ve{ten i javqa se s lica mesta...“ Na vojska izvr{i dr`avni udar. I tad su, Silviju Brukan tri re~enice iz Tanjugovih vesti dokao i decembru 1989, u taj scenario dali bi svoj tekst na osnovu pisama iz Rumunije, ne nabili ukqu~eni radio i TV. Ali, preovladavala je vode}i imena i izvore. Posle svake takve emisije, doprocena da rumunski narod mo`da ne bi masovno popisnik Tanjuga je „opomenut“ ispumpavawem guma ili dr`ao tu akciju, pa su planovi odlo`eni do 1984, kad nekim drugim kvarom na automobilu. je naglo do{lo do drasti~nih restrikcija u ime plaUvoda u decembarske }awa inostranog duga. U doga|aje bilo je otvoreno me|uvremenu su, o~igledno, Mada su lideri zemaqa Var{avskog pismo {estorice starih tajni dogovori procurili partijskih lidera: George ugovora jedan za drugim padali do ^au{eskua pa je on predApostol (De` ga je preduhitrio generale. Neke s vlasti, ^au{esku je u svojim lo`io za svog naslednipenzionisao, a druge kaznio govorima ko~operno nagla{avao da ka), Konstantin Prvuledegradirawem. }e u Rumuniji biti promena kad na sku, Korneliju Manesku I poku{aji partijskog vrbi rodi gro`|e, a na topoli (biv{i predsednik Genescenarija borbe protiv ^aralne skup{tine UN), u{eskua su zavr{eni neukru{ke Aleksandar Brladeanu spehom. Na 11. kongresu (penzionisani ~lan IzvrKPR Konstantin Prvule{nog biroa), Grigore Ra~anu (veteran KPR) i Silvisku, jedan od osniva~a partije i komunista s velikim ju Brukan (savetnik De`a, kasnije profesor politi~ugledom u ~lanstvu, otvoreno je napao kult li~nosti kih nauka, urednik i direktor partijskog lista ^au{eskua, kao i Vir|il Trofin, ministar privrede „Skanteja“ i rumunske televizije). Optu`ili su ^auu vreme kad je ^au{esku nepromi{qeno uzeo kredite {eskua za demolirawe sela, ru{ewe crkava i drugih da podigne predimenzionirane fabrike. Ostali su vrednih gra|evina u Bukure{tu radi zidawa adminiusamqeni i na kraju bili smeweni. strativni centar veli~ine Pentagona. Kritikovali U aprilu 1989. ^au{esku je objavio da je isplatio su ga i da je dr`avnu bezbednost pretvorio u oru`je me|unarodni dug do posledweg dolara. Bila je to retprotiv radnika, naredio prislu{kivawe telefona ko dobra vest, ali joj se niko nije naro~ito obradogra|ana, terao radnike da rade i nedeqom, izvozio vao. U diktatorovoj glavi se odmah rodila ideja da hranu namewenu stanovni{tvu i biolo{ki ugro`agra|ani jo{ malo stegnu kai{ i Rumunija, zajedno s vao rumunski narod. To pismo je „Slobodna Evropa“ nekim arapskim zemqama, osnuje alternativni fond emitovala u nastavcima. Tanjug je o tome pisao, s naza kreditirawe siroma{nih zemaqa. Polovinom pomenom da to javqa radio koji se obra}a rumunskim 1989. objavqene su Teze za posledwi, 14. kongres KPRslu{aocima. Bili smo kritikovani da to nije rumuna, iz kojih se jasno videlo da Rumunija ne prihvata ski izvor informacija. promene do kojih je do{lo u svim ostalim ~lanicama

^

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

ponedeqak21.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je, dan za nove pobede, radne i poslovne! Ipak, kao da nemate dobar plan ni koncentraciju, pa ste rasejani i rastrzani na sve strane. Dru{tvo vas okupira, uz mnogo pri~a i pri~ica. Akcija!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Komunikacija u qubavi i o qubavi, u vezi s dragom osobom i svim onim lepi {to bi moglo ili trebalo da se desi, nagla{ena je. Predstoje praznici, putovawa, zaqubqivawa, maskenbali i druga maskirawa.

BIK 20.4-20.5.

Ovo vreme je kao poru~eno za dugo spavawe i sporo bu|ewe. Jo{ kada bi vam voqena osoba donela kaficu u krevet! Ali, zalud ma{ta, kada vas finansijska situacija tera na rad, posao, i to ozbiqno! Putovawa?

[KORPION 24.10- 23.11.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

Jo{ uvek se de{ava ne{to interesantno, mada se vi trudite da ostanete po strani. Odnosi s inostranstvom su veoma optimisti~ki, tako da mo`ete planirati putovawe s dru{tvom i pakovati kofere.

STRELAC 24.11- 21.12.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

21. decembar 2009.

PROGNOZA

Divan dan za vas! Mo`da ne znate ta~no gde ste i {ta se stvarno de{ava, ali odustanite od posla, i u`ivajte u inspiraciji, neizvesnosti, putovawu i umetnosti. Qubavi, pre svega! Neko nekog zavodi.

Kreativan i zanimqiv, a zna~ajan odnos koji imate s dragom osobom, danas zaslu`uje va{e puno po{tovawe i interesovawe. Posvetite se qubavi, na nov i nestvaran na~in, umetni~ki i duhovan.

Mo`da poneki ne znaju gde su i {ta bi danas, ali vi i te kako znate. U poslu ste stabilni i odgovorni, stojite ~vrsto na zemqi, pa se na vas mo`e osloniti. Dajte savete onima koji vas pitaju.

Va{ Mars je krenuo retrogradno, umesto da hrabro hrli napred, u bitku i osvajawe, na svom putu po zvezdanom nebu. To nije povoqna okolnost za ne{to novo. Vratite se starim vrednostima.

Izlu|uju vas mno{tvo mogu}nosti i nepostojanost obe}awa, ideja, doga|awa. Treba da uzmete u obzir ~iwenicu da malo toga zaista zavisi od vas u ovom periodu. Ra~unajte na promene.

JARAC 22.12-20.1.

Finansijski tro{kovi i ulagawa, investirawa, prevazilaze va{a o~ekivawa i planove. Budite razlo`ni i ne morate reagovati na svaku poslovnu promenu i izazov. Dubina misli i koncentracije.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Ba{ ste optimisti~ki raspolo`eni, ni~im izazvani, duhoviti i duhovni, velikodu{ni i zaneseni.

To vam stvara nerealan stav u poslovnim sastancima i qubavnom odnosu. Partner se povla~i, zbuweno.

RIBE 20.2-20.3.

Koliko truda treba da ulo`ite da biste zadovoqili sve ono {to se od vas o~ekuje, mada i nije re~eno naglas? Nemojte preterivati i ~uvajte svoju snagu, zdravqe, {tedite se za lepe i kreativne momente.

TRI^-TRA^

Mejbi bejbi!

SUN~ANO,

Vojvodina Novi Sad

-6

Subotica

-5

Sombor

-6

Kikinda

-5

Vrbas

-5

B. Palanka

-6

Zrewanin

-6

S. Mitrovica -5 Ruma

-4

Pan~evo

-5

Vr{ac

-6

Srbija Beograd

-4

Kragujevac

-5

K. Mitrovica -3 Ni{

-5

Ameri~ki tabloidi su se raspisali o tome da je glumica Xenifer Aniston trudna, te da je otac deteta Xon Majer zbog ove vesti na sedmom nebu.

Anistonova jo{ uvek nije slu`beno ni negirala ni potvrdila ovu informaciju, a ni prema wenom pona{awu u javnosti u posledwe vreme ne mo`e da se zakqu~i da li je to istina ili ne. Ona je ve} nekoliko puta izjavila da nije u vezi sa Xonom Majerom, da bi kasnije negirala tu tvrdwu. Tako|e je javno govorila o tome da joj je velika `eqa da ima decu i porodicu, zapravo da joj je to jedna od najbitnijih stvari u `ivotu, da bi posle samo nekoliko dana rekla da jo{ nije spremna na takav korak.

Evropa

ALI VEOMA HLADNO

Madrid

NOVI SAD: U ponedeqak ujutru jak mraz. Tokom dana sun~ani periodi i vrlo hladno. Vetar slab jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. MinimalRim na temperatura -19, a maksimalna do -6 stepeni.

London VOJVODINA: U ponedeqak ujutru jak mraz, ponegde oko -20 stepeni Celzijusa. Mogu}a je i magla. Tokom dana sun~ani periodi i hladno. Vetar Cirih slab jugoisto~ni, popodne umeren, a u ju`nom Banatu krajem dana poja~an.

Berlin Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -20 do -14 stepeni, a maksimalne od -6 do -4 stepeni.

Be~ SRBIJA: U ponedeqak ujutru vrlo jak mraz, ponegde oko -20 stepeni Var{ava Celzijusa. Mogu}a je i magla. Tokom dana sun~ani periodi i hladno. Vetar slab ju`ni i jugoisto~ni, popodne umeren. Pritisak iznad normale. MiniKijev malne temperature od -23 do -12 stepeni, a maksimalne od -7 do -2 stepena.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od utorka sledi postepeno otopqewe uz poja~an jugoisto~ni vetar. U utorak ujutru sneg, zatim ledena Oslo ki{a, a popodne ki{a. U sredu prolazna ki{a i toplije u svim krajevima. U ~etvrtak i petak jo{ toplije uz ju`ne vetrove. Za naredni vikend hladnije St. Peterburg sa ki{om i susne`icom u subotu i nedequ.

Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske Pariz prilike }e imati relativno nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike.

Minhen Neophodna je adekvatna za{tita od niskih temperatura jer su u celoj zemqi minimalne temperature u domenu hladno i veoma hladno. Mogu}i su Budimpe{ta glavoboqa i bolovi u kostima i zglobovima kod meteoropata. Svim u~esnicima u saobra}aju se preporu~uje maksimalna opreznost.

Stokholm

VIC DANA

10 12 3 2 0 -1 -5

Pita u~iteqica: - Perice, za{to ju~e nisi bio u {koli?

- Izvolite, mama je napisala opravdawe - ka`e Perica.

- A {ta ti je bilo?

- Ne znam, nisam pro~itao {ta je mama napisala.

-10

SUDOKU

-6 -7 -10 12 0

3

6 9

-5

VODOSTAWE TAMI[

Bezdan

134 (-23)

Slankamen

264 (-2)

Ja{a Tomi}

Apatin

206 (-20)

Zemun

330 (-2)

Bogojevo

186 (-20)

Pan~evo

346 (-2)

Smederevo

498 (0)

Ba~. Palanka 194 (-16) Novi Sad

196 (-19)

Tendencija opadawa

SAVA 178 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

244 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija opadawa

Titel

256 (-3)

NERA

12 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Kusi}

2

5

3

282 (-3)

2

1

9

S. Mitrovica 298 (-16) Beograd

4

1 5

N. Kne`evac

Hetin

96 (-8)

TISA

2

-3

6 DUNAV

9

2

4

4

1

8

3

3

1

5

51 (-1)

2 3

8

3 1

7 9

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8

2

5

3

6

7

4

1

9

1

4

9

5

8

2

3

7

6

6

7

3

9

1

4

8

5

2

4

8

1

2

7

6

9

3

5

9

3

6

8

5

1

2

4

7

2

5

7

4

3

9

6

8

1

3

9

4

7

2

5

1

6

8

7

6

2

1

4

8

5

9

3

5

1

8

6

9

3

7

2

4

Re{ewe iz pro{log broja