Dnevnik 21.decembar 2010

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 21. DECEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22937 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DODATNA ZARADA NA KRAJU GODINE SAMO SANAK PUSTI

Trinaesta plata ko trinaesto prase

str. 5

UNS: NAJBOQI NOVINARI U 2010.

NOVI SAD DOBIJA NOVOGODI[WE RUHO

„Laza Kosti}” @eqku Markovi}u str. 14 NASLOVI

Politika 2 Druga~ija slika o Kosovu 3 Ostaje kombinovani model, promene kozmeti~ke

Ekonomija

Novi Sad 7 Glumci obla~e besku}nike 8 Paketi}i za 15.100 mali{ana 9 Petarde gruvaju na sve strane

Foto: R. Hayi}

Vojvodina 11 Vrbaska apoteka najboqa u Srbiji

Zasijale hiqade lampica SEDAM UDESA U SEVERNOBANATSKOM OKRUGU

Na tre`wewu petorica biciklista

str. 13

Toplije, ali obla~no Najvi{a temperatura 9 °S

Crna 4 Porez na kompjuter kamen o vrat razvoju?

Tre}e doba 6 Yaba se penzioneri nadali boqem

OPQA^KANA ERSTE BANKA U NOVOM SADU

Pqa~ka{i odneli milion? str. 13

SPORT

str. 16 – 22

PQU[TE PRIJAVE ZA „DNEVNIKOV” TURNIR

SINI[A MIHAJLOVI] PRED NOVOSADSKIM STUDENTIMA

ZA VR[^ANE BITI ILI NE BITI

GIMNASTI^ARI IMALI SVOJ DAN

VATERPOLISTI SRBIJE U KINI

RUKOMETNA PANORAMA

13 Samoubistvo o~evim pi{toqem

Dru{tvo 14 Izlo`bom protiv predrasuda o Nemcima

POLITIKA

utorak21.decembar2010.

VESTI Kacin: U januaru ratifikacija SSP-a

DNEVNIK

c m y

2

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI] cija“, ka`e se u Jankovi}evom pismu Fqorini Nini.

Qaji} u Strazburu

Poslanik Evropskog parlamenta i izvestilac za Srbiju Jelko Kacin izjavio je da }e evropski parlamentarci u januaru ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu EU sa Srbijom, i pozvao ~lanice Evropske unije koje to jo{ nisu u~inile da taj dokument ratifikuju {to pre.

Kacin je posle razgovora s ministrom unutra{wih poslova Srbije Ivicom Da~i}em rekao da su ratifikacija SSP-a i nastavak evropskih integracija Srbije va`ni za Srbiju, ali i za ceo region i za EU. – Navodi iz izve{taja Dika Martija o trgovini organima na Kosovu su te{ke optu`be o kojima bi trebalo sprovesti istragu – rekao Kacin. – Moraju se ukqu~iti me|unarodne institucije, i to se {to pre mora ispitati. Ako tu ima faktografije, onda treba stvar zavr{iti {to pre, a i ako nema, onda i to treba ra{~istiti, jer to truje politi~ku atmosferu na Kosovu, u Albaniji, Srbiji i regionu.

Predsednik Nacionalnog saveta za saradwu Srbije s Ha{kim tribunalom Rasim Qaji} razgovarao je sa zvani~nicima Saveta Evrope u Strazburu i preneo im da Srbija o~ekuje da Parlamentarna skup{tina 25. januara usvoji izve{taj Dika Martija o trgovini qudskim organima.

Qaji} je zatra`io da se, osim rezolucije, usvoji i preporuka Komiteta ministara, koja bi garantovala istragu o navodima iz izve{taja.

– Namera Srbije nije da ova stvar bude politizovana, niti je ovo predmet politi~ke borbe – rekao je Qaji}. –Ovde se iskqu~ivo radi o jednom humanitarnom pitawu, pitawu qudskih prava, i mi nemamo pravo, zbog `rtava i zbog procesa pomirewa, da ovu stvar na bilo koji na~in marginalizujemo, niti }emo dozvoliti da neko na bilo koji na~in relativizuje celi izve{taj Dika Martija.

Jankovi} pisao albanskom ombudsmanu

Radikali tra`e sednicu Skup{tine

Za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi} zamolio ombudsmana Albanije Fqorinu Ninu da se u albanskoj javnosti i institucijama zalo`i za istragu o izve{taju Dika Martija. U saop{tewu iz Jankovi}evog kabineta se podse}ana to da u Martijevom izve{taju pi{e da su zlo~ini trgovine organima po~iweni i na delu albanske teritorije. „Znaju}i da svi ombudsmani dele iste vrednosti, ali i ograni~ewa u pogledu kontrole sudske vlasti, molim vas da delujete preventivno i principijelno, i u javnosti se zalo`ite za to da se o navodima iz izve{taja sprovede puna i nezavisna istraga, bez ikakvih politi~kih obzira i konota-

Poslanici SRS-a zatra`ili su ju~e od rukovodstva parlamenta da za 24. decembar bude zakazana sednica s aktuelnom temom, na kojoj bi predstavnici Vlade odgovarali na pitawa poslanika u vezi s politikom Srbije prema Kosovu i Metohiji, u kontekstu izve{taja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini qudskim organima.

Radikali tra`e da na pitawa poslanika odgovaraju premijer Mirko Cvetkovi}, {ef diplomatije Vuk Jeremi}, ministarka pravde Sne`ana Malovi} i predsednik Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom Rasim Qaji}.

Druga~ija slika o Kosovu Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da je Srbija godinama ~ekala da se pojavi izve{taj poput onog koji je uradio izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, i naglasio da taj izve{taj zahteva sveobuhvatnu istra-

U ~etvrtak na operaciji Ahilove tetive Tadi} je najavio da }e verovatno u ~etvrtak biti podvrgnut operaciji Ahilove tetive.

– Idem na operaciju, ~ini mi se u ~etvrtak. Noga je nepromeweno – rekao je Tadi}.

On je Ahilovu tetivu leve noge povredio na ko{arci i time obnovio staru povredu.

Slomi}emo organizovani kriminal Predsednik je najavio da }e Srbija nastaviti borbu protiv organizovanog kriminala, poru~iv{i gra|anima da se mogu ose}ati sigurno jer }e dr`ava pobediti u toj borbi.

– Ako nastavimo ovim putem, slomi}emo organizovani kriminal u Srbiji, doprine}emo wegovom slamawu u regionu Jugoisto~ne Evrope i izgradi}emo u narednih nekoliko godina jedan bezbedan ekonomski prostor – rekao je Tadi}.

Predsednik Srbije je, na obele`avawu dana Specijalne antiteroristi~ke jedinice Ministarstva unutra{wih poslova, podr`ao napore wenih pripadnika u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma. gu. On je u izjavi novinarima na proslavi Dana Specijalne antiteroristi~ke jedinice rekao da veruje da }e, posle Martijeve ozbiqne istrage, postojati mogu}nost da se stvarawe „dr`ave Kosovo“ osvetli iz druga~ijeg ugla.

– Izve{taj zahteva sveobuhvatnu istragu, da se utvrdi da li je bilo zlo~ina trgovine organi-

Nema senke na izborima u DS-u – Strana~ki izbori u Demokratskoj stranci bili su regularni – rekao je Tadi}, i najavio da }e naredni biti direktni, {to }e obezbediti vi{i stepen demokrati~nosti. – Izbori su protekli onako kako je moglo biti o~ekivano, imaju}i u vidu strukturu stranke. @ao mi je {to nije bilo direktnih izbora, ali tako je ve}ina odlu~ila.

Na pitawe da li o~ekuje da bude nezadovoqnih posle strana~kih izbora, Tadi} je odgovorio odre~no, istakav{i da je i on gubio izbore i da posle toga „nekoliko dana nije bio najsre}niji ~ovek“.

– I ubudu}e }e biti gubitaka, poraza, ali i pobeda – dodao je Tadi}.

ma na Kosovu i u Albaniji, i ako ih je bilo, ko je za to kriv – istakao je Tadi}. – Srbija je godinama ~ekala da se pojavi takav izve{taj, apelovala da se svi zlo~ini na Kosovu rasvetle, ali ti apeli nisu na pravi na~in razmatrani u me|unarodnoj zajednici.

Zato je Srbija sad zahvalna Martiju na wegovom izve{taju.

On je dodao da je potrebno da svi oni za koje se utvrdi da su krivi za zlo~ine navedene u Martijevom izve{taju budu osu|eni na vi{edecenijske kazne.

– Ali dok se to ne desi, uvek postoji pretpostavka nevinosti – , napomenuo je Tadi}.

Na pitawe da li }e se u dijalogu s Pri{tinom sastati s Ha{imom Ta~ijem, koga je Marti ozna~io kao vo|u mafija{ke grupe, Tadi} je odgovorio da je wegova obaveza, kao predsednika Srbije, da zastupa interese zemqe i wenih gra|ana.

– Mnogo puta sam se do sada susretao s qudima s kojima nemam ni{ta zajedni~ko... To je moj posao, kao predsednika Republike – objasnio je Tadi}.

POLITIKA

DNEVNIK

Ustavni sud Srbije sutra o duplim funkcijama Ustavni sud Srbije raspravqa}e na sutra{woj sednici o duplim funkcijama srpskih funkcionera, a da li }e biti doneta i kona~na ocena ustavnosti ~lana 29 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ostaje da se vidi. Naime, USS je 28. oktobra razmatrao zahtev Agencije za borbu protiv korupcije za ocenu ustavnosti pomenutog ~lana Zakona i odlu~io da Skup{tini Srbije dostavi mi{qewe, predlog i inicijativu za ocenu ustavnosti. Rok za dostavqawe

mi{qewa Skup{tine Srbije istekao je 3. decembra, ali

stav Zakonodavnog odbora nije stigao, {to, po zakonu, ne predstavqa smetwu da USS ovu ta~ku ponovo stavi na dnevni red. Kako je potvrdila predsednica USS-a Bosa Nenadi}, ocena ustavnosti Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ima prioritet u radu, a ~iwenica da tra`eni odgovor od Narodne skup{tine

nije dostavqen ne spre~ava Sud da nastavi postupak.

Predsednik Zakonodavnog odbora Skup{tine Srbije Vlatko Ratkovi} obe}avao je pro{le nedeqe da }e Skup{tina Srbije do 16. decembra dostaviti odgovor USS-u, obrazla`u}i ka{wewe ~iwenicom da su „jo{ jednom zatra`ili od Vlade Srbije da se i ona izjasni o tome da li ostaje pri ranijim stavovima“, a to je da neposredno izabrani funkcioneri mogu do kraja mandata imati vi{e funkcija, s ~ime se ne sla`e Agencija za borbu protiv korupcije.

Q. M.

utorak21.decembar2010.

3

POSLANI^KE TEME

Od srede o buyetu Predlog buxeta za narednu godinu ju~e je zvani~no stigao u ruke narodnih poslanika. Dokument je na prijavnicu parlamenta prispeo u subotu, ali budu}i da je re~ o predlogu od preko hiqadu strana, bilo je potrebno vreme za wegovo umno`avawe.

pokretne stvari, zna~i, set izmena i dopuna zakona – kazala je Nada Kolunxija. – Bi}e dosta amandmana, a ako se na dnevnom redu na|e i zakon o penzijama, to }e biti ozbiqne teme, ozbiqni zakoni pa }e trebati dosta vremena, samim tim radi}emo produ`eno, ako tre-

[efica kluba ZES-a Nada Kolunxija najavila je da bi sutra trebalo da po~ne sednica na kojoj }e biti razmatran predlog buxeta za narednu godinu s prate}im zakonima. Uz napomenu da poziv za tu sesiju jo{ nije stigao, ona je istakla da se ceo posao rasprave i usvajawa mora okon~ati do 29. decembra u pono}, kada isti~e redovno zasedawe.

– O~ekujem da }e uz buxet i}i i izmene Zakona o buxetskom sistemu, izmene zakona o akcizama, o porezu na imovinu, o porezima na

ba i vikendom. Sa `aqewem mogu da konstatujem da je za ovako va`an i obiman dokument kakav je buxet premalo vremena za ozbiqno razmatrawe i tu mogu da se saglasim sa svim poslanicima u Skup{tini. Nadama se da je ovo posledwa godina u kojoj }e u Skup{tini Srbije buxet pred poslanicima biti svega desetak dana.

Na molbu da prokomentari{e stavke u dr`avnoj kasi, Nada Kolunxija je rekla da veruje da je „Vlada napravila mogu} predlog buxeta“.

ODBOR ZA ORGANIZACIJU UPRAVE I LOKALNU SAMOUPRAVU PRIHVATIO PREDLOG IZMENE IZBORNIH PROPISA U APV

Ostaje kombinovani model, promene kozmeti~ke Odbor Skup{tine Vojvodine za upravu prihvatio je predlo`ene izmene Odluke o izboru pokrajinskih poslanika, koje su, i po oceni predlaga~a, uglavnom tehni~ke prirode.

Pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne zajednice Andor Deli izjavio je da u predlo`enim izmenama Odluke o izboru pokrajinskih poslanika ne}e biti mewan postoje}i kombinovani izborni model. Deli je ju~e na sednici Odbora Skup{tine APV za upravu naveo da su ove izmene neophodne radi uskla|ivawa s novim Statutom, te da su one uglavnom tehni~ke i terminolo{ke prirode. On je naveo da je po tom osnovu u izborni propis uneta i razra|ena odredba po kojoj na obrazlo`en predlog Vlade Vojvodine predsednik Skup{tine mo`e raspustiti pokrajinski parlament.

– Ovom odlukom utvr|eni su rokovi u kojima bi se odr`ali vanredni izbori u slu~aju da predsednik Skup{tine APV prihvati takav predlog Vlade, i taj rok za raspisivawe prevremenih izbora iznosi 30 dana – kazao je Deli.

I u pogledu redovnog izbornog termina tako|e ima promena rokova, pa tako predsednik parlamenta te izbore raspisuje 90 dana pre isteka mandata skup{tinskog saziva, a oni moraju da se odr`e u narednih 60 dana. U sada{woj odluci od raspisivawa do odr`avawa izbora moglo je da protekne najvi{e 90 dana.

– Precizirane su i odredbe vezane za grupe gra|ana koje se

kandiduju za pokrajinske izbore, koje treba da prilo`e sudski overen sporazum s barem deset potpisa onih koji ~ine tu GG – naveo je pokrajinski sekretar za upravu.

Po wegovim re~ima, precizirane su i odredbe koje su predstavqale te{ko}e u radu Pokrajinske izborne komisije, pre svega, kad je re~ o wenom pro{irenom sastavu. Tako|e, naveo je

da su poo{treni i kriterijumi za izbor ~lanova za stalni sastav PIK-a, te da ~lanovi PIK-a i wihovi zamenici moraju biti diplomirani pravnici s najmawe tri godine iskustva u struci. Izmenama se izri~ito zabrawuje da se kandidati za poslanike mogu kandidovati i po ve}inskom i po proporcionalnom modelu.

Novina je i da potpisi podr{ke kandidatima, odnosno izbornim listama za pokrajinske izbore, moraju biti overeni.

Izborne liste, uz stranke i strana~ke koalicije, te grupe gra|ana, mo}i }e da formiraju i koalicije stranaka i grupa gra|ana.

Deli je novinarima kazao da se ovaj izborni propis ni na koji na~in ne bavi pitawem blanko ostvaki. Wima se se ina~e parlamentarne stranke i u Skup{tini APV koriste da „za{tite“ ste~enu kvotu mandata osvojenih po proporcionalnom modelu. Po wegovim re~ima, iz izmena izbornih propisa izuzeta je odluka o izbornim jedinicama, jer u koaliciji nije ni bilo inicijativa za promenu tog akta.

B. D. Savi}

MA\ARSKI NACIONALNI SAVET OBRAZLO@IO INTERESOVAWE ZA MUZEJ VOJVODINE

Zakon i zbirke daju pravo na UO Odbor Nacionalnog saveta ma|arske nacionalne mawine za kulturu poslao je saop{tewe u kojem ka`e da je pravi razlog wihove zainteresovanosti za Muzej Vojvodine to {to on u svojim zbirkama ima veliki broj muzejskih predmeta koji ~ine pokretna kulturna dobra Ma|ara u Vojvodini. Ova pokrajinska institucija, ka`u iz Odbora MNS-a za kulturu, obuhvata sredwovekovne nalaze iz Ba~a, Dumbova, Ara~e, brojne etnolo{ke predmete, razne arhivalije, fotografije vezane za li~nosti, kao i umetni~ka dela autora Ma|ara iz Vojvodine.

„Iz tog razloga i na osnovu Zakona, opravdana je zainteresovanost Nacionalnog saveta ma|arske nacionalne mawine za sudbinu i na~in muzeolo{ke valorizacije pokretnih kulturnih dobara u zbirkama Muzeja Vojvodine, kao i prezentacije istorije Ma|ara u Vojvodini i Srbiji”, ka`e se u saop{tewu.

Odbor za kulturu je demantovao da je razlog zainteresovanosti NSM-a za Muzej Vojvodine to {to je wegov prete~a osnovan u Pe{ti, {to je, kako tvrde, bila poenta teksta objavqenog u „Dnevniku” 6. i 7. decembra.

„S druge strane, Komisija za kulturu je s iznena|ewem primila vest da pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} do sada nije bio neobave{ten o sadr`aju zakona o nacionalnim savetima i da tek sada smatra za potrebno tuma~ewe tog zakona”, ka`e se u saop{tewu.

Da podsetimo, „Dnevnik” je, po~etkom decembra, izve{tavao o pravqewu spiskova institucija kulture od velikog zna~aja za nacionalne zajednice u Srbiji. Spiskove su sklapali nacionalni saveti i dostavqali ih osniva~ima tih in-

stitucija, uz pozivawe na Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih mawina, koji im obezbe|uje po jedno mesto u upravnim odborima tih institucija, te savetodavno mi{qewe pri izboru direktora.

Na spisku ma|arskog, kao i drugih nacionalnih saveta, na{li su se Muzej Vojvodine, Gradski arhiv u Subotici, Gradska biblioteka u istom gradu, dok je Hrvatski nacionalni savet ~ak i zoo-vrt stavio na spisak institucija od posebnog zna~aja.

P. K.

REKLI SU Trivan: Nije bilo primedbe

Turajli}: [to nisu zvali studente

Todori}: Nema frakcije

Potpredsednica Demokratske stranke Jelena Trivan ocenila je da nema elemenata da se ospori regularnost glasawa na izbornoj skup{tini stranke i pad sistema za elektonsko glasawe ozna~ila kao tehni~ku gre{ku. „Da je bilo primedbe ijednog od kandidata ili bilo koga, mi bismo ponovili izbore“, rekla je ona, gostuju}i u emisiji „Utisak nedeqe“ na TV B-92. Jelena Trivan je objasnila da je elektronski sistem na izbornoj skup{tini DS-a pao zbog nepripremqenosti, pa se zato pre{lo na ru~no glasawe.

Ona je napomenula da nije ta~no da je DS za svako mesto imao jednog kandidata. Niko, po wenim re~ima, nije branio drugim `enama ili nekom Vojvo|aninu da se kandiduje za funkciju potpredsednika.

Profesorka Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu Srbijanka Turajli} ocenila je da nema elemenata skandala na izbornoj skup{tini DS-a, ali je pad elektronskog sistema za glasawe ozbiqna blama`a za nekoga ko bi trebalo da vodi ovu zemqu napred. Ona smatra da je trebalo pozvati stru~wake da naprave sistem za elektronsko glasawe „jer je problem elektronskog glasawa davno re{en na nivou studentskog pitawa“. Da je DS hteo da anga`uje stru~waka, {to obi~no ne}e, imao izbore par ekselans, a po{to, kao i sve druge poslove u ovoj zemqi, treba da vodi neko ko je blizak DS-u, onda se to zavr{i kako je zavr{eno, rekla je Srbijanka Turajli}.

Direktor Centra za novu politiku Vladimir Todori} je izbornu skup{tinu DS-a nazvao fijaskom i izigravawem demokratije. Po wegovim re~ima, DS se nije otrgao od liderskog na~ina vo|ewa stranke i ritualnog, obrednog i priredbenog na~ina organizovawa skup{tina, bez prave debate i kriti~kih tonova.

Todori} smatra i da Vuk Jeremi}, koji nije izabran za potpredsednika, nema razloga napusti stranku. „Kao kandidat koji je imao lo{iju startniju poziciju i nije imao strana~ku inftastrukturu“, objasnio je Todori}, „ostvario je zadovoqavaju}i rezultat, koju mu omogu}ava da gradi boqu poziciju u budu}nosti.

Ne postoji opasnost gra|ewa nove frakcije ili nove stranke“, rekao je Todori}.

Socijalna stabilnost Predsednik poslani~ke grupe PUPS-a Momo ^olakovi} procenio je da je, i pored te{ko}a koje Vlada ima, buxet razvojni i da je izdvojen zna~ajan novac za podsticaj privrednih subjekata i ekonomije.

– Posebno je istaknuta potreba i izdvojene su pare za nastavak investicija i zavr{etak infrastrukturnih objekata, a posebno koridora 10 i 7. Druga stvar je da je izdvojeno dosta novca za soci-

jalna davawa, {to mi posebno podr`avamo, da se pomogne najsiroma{nijim gra|anima da pre`ive u 2011. godini, koja }e biti te{ka kao i 2010. I tre}a stvar, {to posebno nas interesuje, pitawe izdvajawe novca za servisivawe penzija i penzioneri mogu o~ekivati tri uskla|ivawa u 2011. godini i servisirawe svih penzija, svih prinadle`nosti, koje su predvi|ene zakonom – istakao je ^olakovi}.

Ispo{tovan MMF Zamenik {efa poslani~kog kluba G17 plus Vlajko Seni} nagla{ava da „nije neko veliko vreme na raspolagawu, ali da}emo sve od sebe da vidimo {ta, u nekom {irem smislu, buxet donosi za slede}u godinu“.

– Ono {to je za nas va`no je po{tovawe dogovora s MMF-om po pitawu osnovnih ekonomskih agregata, pre svega projektovanog deficita.– najavio je Seni}.

Koalicioni buyet Poslanik SRS-a Dragan Stevanovi} ocenio je da je predlo`eni buxet rasipni~ki i nastavak agonije i neizvesnosti iz 2010. godine.

– Kapitalna potro{wa }e biti podre|ena velikoj i nerazumnoj javnoj potro{wi. U 2011. godini sedam milijardi dinara }e biti odvojeno za pla}awe preuzetih dugova na ime garancija za javna preduze}a. Ono {to je u kontekstu javne potro{we i neodogovornosti bilo 2010. godini predstavqa}e kontinuitet

i u 2011. i bojim se da je dr`ava u opasnoj fiskalnoj i finansijskoj situaciji – upozorio je Stevanovi}.

Poslanik LDP-a Ivan Andri} ponovio je da ta stranka „ne}e podr`ati buxet, koji odslikava na{u stvatnost na najboqi na~in, iz wega je jasno da se ne}e ni{ta promeniti u 2011. godini i da gra|ani ne}e `iveti boqe“.

– On je koalicioni, a koalicioni interesi su razlog {to nema spremnosti ni za jedan ustupak – primetio je Andri}.

Ni vizije, ni plana Potpredsednica SNS-a Jorgovanka Tabakovi} prime}uje da se „trendovi nastavqaju – i daqe je modreno biti du`nik i tro{iti vi{e nego {to prihodujemo“.

– O tome govore cifre o buxetskom deficitu i daqem zadu`ivawu, gde nema nikakve u{tede. Dr`ava razmi{qa o o~uvawu radnih mesta i standardu onih koji imaju

najmawa primawa, a s druge strane, donosi zakone kojima se najvi{e poreskih prihoda uzima od sirotiwe – podvukla je Jorgovanka Tabakovi}.

Funkcioner SRS-a Rade Obradovi} kazao je da je buxet sastavni deo onog {to Vlada radi, a to je „da nema viziju i plan“.

S. Stankovi}

Seni}: Regioni ne}e biti mini-dr`ave ^lan uprave Ujediwenih regiona Srbije Vlajko Seni} rekao je da nacrt platforme za regionalizaciju i decentralizaciju, koji je ta koalicija predlo`ila, nema za ciq raspar~avawe Srbije i stvarawe mini-dr`ava. „Sve centralne funkcije dr`ave – spoqna, monetarna i fiskalna politika, kao i odbrana, osta}e na centralnom nivou, ali regioni treba da imaju {ira ovla{}ewa i samostalno odlu~uju o sopstve-

nom razvoju“, istakao je Seni} na konferenciji za novinare. On je dodao da postoji veliko interesovawe gra|ana za predlog URS-a o regionalizaciji, ~iji je ciq da bude sproveden uz podr{ku gra|ana i omogu}i im boqi `ivot. „Projekat ima za ciq da smawi ekonomske razlike izme|u regiona i nezaposlenost, {to je jedan od kqu~nih uslova za uspeh u evropskim integracijama“, kazao je Seni}.

4

EKONOMIJA

utorak21.decembar2010.

BEZ POMO]I DR@AVE ZREWANINSKOJ FIRMI NE PI[E SE DOBRO

„[invoz” dogodine otpu{ta radnike Svi su izgledi da }e zrewaninsko preduze}e za remont {inskih vozila “[invoz” biti prinu|eno na to da idu}e godine otpusti odre|eni broj radnika. Menaxment firme potvrdio je ovu informaciju, dodaju}i da }e nepopularne mere morati da preduzme uko-

Bez obzira na pesimisti~ne slutwe, ovda{wi remonteri ocewuju da je godina na izmaku bila veoma uspe{na na poslovnom planu. Sem ve} pomenutog aran`mana s gradom Beogradom i “@eleznicama Srbije” o remontu i modernizaciji {est garnitura elektro-

DNEVNIK

ZREWANINSKO BRODOGRADILI[TE ISPORU^ILO BROD U HOLANDIJU

Iz „Begeja” otplovio tanker – Remonteri Brodogradili{ta “Begej”, u vlasni{tvu “Merkurijus grupe”, zavr{ili su i predali kupcu iz Holandije teretni brod “Sinerxi”, ~ija vrednost iznosi pribli`no sedam miliona evra – izjavio je ju~e direktor tog brodogradili{ta Dragomir Subi}. – Brod, dug 110 a {irok 11,45 metara, krenuo je od ispostave kod Staji}eva, gde je dovr{en, i Begejom stigao do Dunava kod Novog Sada, odakle }e, posle jo{ nekih provera, nastaviti plovidbu do vlasnika.

Najnoviji tanker izgra|en u Brodogradili{tu „Begej“ ima

devet zasebnih tankova od ner|aju}eg ~elika.

– To je tre}e plovilo te vrste isporu~eno stranim kupcima od po~etka ove godine, uz ugovorena jo{ ~etiri, pa tako oko 200 remontera ima obezbe|en posao do polovine 2012. godine – istakao je Subi}.

Od osnivawa 1947. godine, u Brodograli{tu „Begej“, na istoimenoj reci izgra|eno je ukupno 289 re~nih i morskih plovila, razli~ite veli~ine i namene. Osim za tankere, u posledwe vreme u Zrewanin iz inostranstva sve ~e{}e sti`u naruxbine i za luksuzne jahte.

SPOR DVEJU MINISTARKI O POVE]AWU PDV-a NA RA^UNARE I OPREMU

Porez na kompjuter kamen o vrat razvoju?

Iznajmquju lokomotive Po re~ima Radomira Miqu{a, osim {to su prethodnih meseci ure|eni fabri~ki pogoni, “[invoz” je jednu svoju lokomotivu osposobio za javni saobra}aj i ve} je iznajmio @eleznici. Remontuju se jo{ dve lokomotive i one }e tako|e biti date u najam. liko dr`ava ne odlu~i da pomogne fabrici koja je ove godine, izme|u ostalih, ostvarila saradwu s gradom Beogradom i Javnim preduze}em “@eleznice Srbije”.

– Bez obzira na to {to rukovodstvo “[invoza” ~ini velike napore da i u 2011. godini organizuje proizvodwu i uposli proizvodne kapacitete, neizvesno je da li }e broj zaposlenih ostati isti – upozorio je direktor “[invoza” Radomir Miqu{ u izjavi datoj novinarima. – Nacionalni projekat „o`ivqavawa srpske vagonogradwe“, koji se finansira iz buxeta Republike Srbije, nije primewen na odgovaraju}i na~in i kod „[invoza“ pa nam, na`alost, nisu obezbe|eni neophodni finansijski resursi. Zato }emo u narednom periodu, verovatno ve} tokom 2011, biti prinu|eni na to da zna~ajno smawimo broj zaposlenih.

motornih vozova za potrebe saobra}aja na podru~ju srpske prestonice, tokom 2010. u fabrici se radilo i za NIS, odnosno MSK Kikinda. Remontovano je, naime, 200 vagon-cisterni za prevoz opasnih materija. Ostvarena je saradwa i sa `eleznicama Crne Gore i Republike Srpske.

– Uspe{nim okon~awem plana reorganizacije i zavr{etkom ste~ajnog postupka polovinom 2009, „[invoz” je tokom ove godine uspeo da anga`uje 250 qudi i za sve wih obezbedi dovoqnu uposlenost.

Nedavno smo krenuli i u realizaciju velikog ugovora s kupcem iz Turske o prodaji 150 rekonstruisanih teretnih plato-kola za prevoz kontejnera. Prvih deset kola je isporu~eno, a 30 vagona bi do kraja godine trebalo da krenu put Turske – istakao je Miqu{. @. Balaban

NEMA^KA KOMPANIJA U[LA U SRPSKO MLEKARSTVO

„Megle” kupio kragujeva~ku mlekaru Nema~ka kompanija “Megle – Isto~na Evropa” kupila je mlekaru “Mladost” iz Kragujevca od

firme “Silbo” iz Beograda. Cena nije saop{tena.

Direktor “Mladosti” Goran Tadi} je rekao da }e kona~na cena biti poznata kad bude zavr{en

proses preuzimawa mlekare, odnosno po~etkom naredne godine, i dodao da je ugovor o kupoprodaji zakqu~en 17. decembra.

Kompanija “Silbo”, dosada{wi vlasnik mlekare, jedan je od najuspe{nijih distributera u Srbiji i niz godina je poslovni partner “Meglea”.

Mlekara “Mladost” ima kapacitet 80.000 litara mleka dnevno i zapo{qava 110 radnika.

Po saop{tewu za javnost, novi vlasnik }e akcenat staviti na pasterizovano mleko, nekoliko kultura sira i kiselomle~nih proizvoda, kao {to su jogurt, kiselo mleko, pavlaka.

“Megle” ima tradiciju proizvodwe mleka du`u od 120 godina i u vlasni{tvu je tre}e generacije porodice Megle.

Danas “Megle” ima vi{e od 40 zavisnih dru{tava {irom sveta i vi{e od 700 miliona evra prometa godi{we.

Da u Vladi Srbije svaki ministar ili ministarstvo u svom resoru radi {ta ho}e i da jedinstve politike u stvari ima malo, dokaz je i nova poreska politika dr`ave za slede}u godinu. Ako se ne spore Diana Dragutinovi} i ministar ekonomije Mla|an Dinki} o novim nametima, onda na scenu stupa sukob Diane Dragutinovi} i ministarke telekomunikacija Jasne Mati}, a razlog je ovaj put pove}awe PDV-a na kompjutere.

– Od prvog januara porez na dodatu vrednost za kompjutere, kompjutersku opremu, ju`no vo}e i usluge hotelskog sme{taja pora{}e sa sada{wih osam na 18 posto – kazala je ministarka finansija Diana Dragutinovi}, ali je reakcija na ovaj potez iz kabineta druge ministarke stigla tek ju~e.

Kada se ve} nisu dogovorile na vreme, mala je {ansa da se {teta nadoknadi, a {tete }e, kako tvrdi Jasna Mati}, sigurno biti. Ministarka Mati} izjavila je ju~e da je sektor telekomunikacija ponovo stradao pove}awem poreza na dodatu vrednost za kompjutersku opremu, i ocenila to kao nerazumevawe zna~aja te oblasti za razvoj dr`ave.

ko meseci, a taj svoj naum po~ela je da sprovodi izgleda od kompjutera i limuna...

S druge strane, Saradnik Instituta za tr`i{na istra`ivawa Sa{a \ogovi}, komentari{u}i pove}awe PDV-a za ra~unare, ocewuje da to ne}e izazvati veliko negodovawe jer je stopa PDV-a do sada bila niska. Negativni efekat vide}e se na kupovini gra|ana, ali ne}e doprineti zna~ajnom padu (ukupne) prodaje, smatra on.

Kako je rekao, do kraja godine mo`e se o~ekivati porast prodaje ra~unara i ra~unarske opreme, a to }e dopuniti dr`avnu kasu.

Pove}awe PDV-a na pomenute stavke, po proceni Ministarstva finansija, done}e dodatni prihod u buxetu za 2011. godinu od oko 1,5 milijarde dinara. E. Dn.

Sektor telekomunikacija ponovo stradao pove}awem poreza na dodatu vrednost za kompjutersku opremu (Jasna Mati}) – Sektor telekomunikacija ponovo je stradao dodatnim poreskim optere}ewem. To pokazuje nerazumevawe zna~aja informacionih i komunikacionih tehnologija za unapre|ewe konkurentnosti privrede i za unapre|ewe `ivota gra|ana, rada administracije – rekla je ona na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Po wenim re~ima, pove}awe PDV-a na kompjutere dodatno }e ote`ati gra|anima wihovu nabavku.

– I do sad je na{im gra|anima bio problem da nabave novu opremu, i to je velika {teta – kazala je ona, i dodala da je {teta i za preduze}a koja, da bi bila konkurentna i da bi mogla izvoziti, {to je za Srbiju neophodno, moraju da imaju odgovaraju}u informacionu i komunikacionu opremu.

Da }e pove}ati PDV, to jest izjedna~avati stope ovog poreza Diana Dragutinovi} je najavqivala jo{ pre nekoli-

17. 12. 2010.

1.260,47130

@ELEZNI^ARI NAJAVILI OBUSTAVU RADA 27. DECEMBRA

Generalni {trajk na prugama Sindikati `elezni~ara organizova}e 27. decembra generalni {trajk ukoliko “@eleznice “Srbije ne ispune zahteve radnika, najavio je ju~e {trajka~ki odbor.

Oko 15.000 radnika zahteva od srpskih `eleznica da ih informi{e o transformaciji tog javnog preduze}a u holding kompaniju, planiranom broju radnika za narednu godinu i sprovo|ewu socijalnog programa.

Generalni direktor “@eleznica Srbije” Milovan Markovi} je nedavno izjavio Tanjugu da bi Vlada Srbije u prvom tromese~ju idu}e godine trebalo da usvoji novi osniva~ki akt tog preduze}a, koji predvi|a transformaciju u holding kompaniju da bi srpske `eleznice mogle uspe{nije poslovati.

U {trajku }e u~estvovati Sindikat `elezni~ara Srbije, Sindikat izvr{nih slu`bi srpskih `eleznica, Unija sindikata srp-

skih `eleznica, Nezavisni sindikat `elezni~ara Srbije, Nezavisni sindikat ma{inovo|a Srbije. U~e{}e su najavili i Sindikat stru~nih slu`bi srpskih `eleznica, Sindikat operativnih slu`bi “@eleznica Srbije”, Sindikat infrastrukture “@eleznica Srbije”, @elezni~ki sindikat, Srpski sindikat `elezni~ara 1884. i Sindikat `elezni~kog saobra}aja Srbije “Nezavisnost”, navedeno je u saop{tewu.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Novi Beograd, Beograd

20,05

1.036

3.108

Autoprevoz, Gorwi Milanovac

20,00

600

118.200

Nikolinci, Nikolinci

19,94

403

3.224

Ratko Mitrovi}, Beograd

18,03

550

16.500

9,38 Promena %

10.500 Cena

525.000 Promet

SBM Holding Beomedicina, BG Pet akcija s najve}im padom Ekonomija, Jarkovac

-20,05

654

4.578

Go{a FOM, Smederevska Palanka

-11,54

230

237.590

-9,48

1.050

105.000

Telefonija, Beograd AIK banka, Ni{ Univerzal banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-3,31

3.479

2.852.736

Komercijalna banka, Beograd

0,66

26.183

288.010

Energoprojekt holding, Beograd

-0,76

910

271.990

Agrobanka, Beograd

0,17

7.188

2.896.659

Imlek, Beograd

0,72

2.230

7.635.440

Univerzal banka, Beograd

-2,38

4.100

943.000

0,00

879

0,00

-1,41

2.100

147.000

Privredna banka, Beograd

-0,82

605

72.600

Tigar, Pirot

-1,02

680

102.000

Meser Tehnogas, Beograd

-0,36

5.600

56.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,52

3.066

383.088

937.500

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.904

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

618

0,00

-3,31

3.479

2.852.736

4.100 Cena

943.000 Promet

0,00

480

16.418.832

Pionir PP Srbobran, Srbobran

0,00

12.500

2.362.500

375

Promena %

Metalac, Gorwi Milanovac -2,38 Promena %

0,00

Naziv kompanije

Soja protein, Be~ej

NIS, Novi Sad

Mlin Kawi`a, Kawi`a

BELEX 15 (666,68 -0,95)

Promet

Mlekara, Subotica

0,00

1.650

495.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,52

3.066

383.088

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK POLA VEKA NACIONALNOG PARKA

utorak21.decembar2010.

DODATNA ZARADA NA KRAJU GODINE SAMO SANAK PUSTI

Trinaesta plata ko trinaesto prase

Fru{ka gora ukras Panonije Sumiraju}i aktivnosti u prethodnom periodu i posebno u ovoj godini, kada su od Pokrajine preuzeta osniva~ka prava, pokrajinski sekretar za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj dr Slobodan Puzovi} i direktor Javnog preduze}a “Nacionalni park Fru{ka gora” Dobrivoje Antoni} najavili su, na ju~era{woj

konferenciji za novinare zavr{no obele`avawe jubileja – 50 godina Nacionalnog parka “Fru{ka gora”.

U okviru finalne manifestacije, koja }e se odr`ati 22. decembra u sve~anoj sali Skup{tine Vojvodine, bi}e organizovan kulturni program, prikazivawe dokumentarnog filma TV Vojvodine o Fru{koj gori, kao i aktivnosti kojima je tokom ove godine obele`avan jubilej, uz dodelu najva`nijih priznawa – statue “Zlatni list Fru{ke gore”.

Na dan sve~ane proslave, u holu Vlade AP Vojvodine, odr`a}e se promocija foto-monografije “Nacionalni park Fru{ka gora”, izlo`ba odabranih fotografija iz monografije, postavka izlo`be slika o Fru{koj gori akademskog slikara Konstantina Gu{i}a...

Dr Slobodan Puzovi} rekao je da su aktivnosti koje su tokom ove godine realizovane u najstarijem nacionalnom parku u Srbiji, kao i one koje su, kao dugoro~ne zapo~ete, najboqi primer opravdanosti prenosa ingerencija na AP Vojvodinu.

U ne tako davna vremena gra|ani Srbije su u ovo doba godine zadovoqno trqali ruke jer su ih poslodavci nagra|ivali trinaestom platom, a danas je to samo san, i to ogromne ve}ine zaposlenih.

Naime, tek svaki deseti zaposleni u Srbiji na kraju godine, po istra`ivawima koje je sproveo portal “Infostud”, prima 13. platu i oni se s pravom u danima ekonomske krize mogu nazvati sre}nicima.

Istra`ivawe pokazuje da su oni kojima su gazde prethodne godine dali 13. platu zaposleni ve}inom u privatnim stranim preduze}ima, gde je gotovo ~etvrtina zaposlenih primila ovaj bonus, a tako }e biti i sada.

Nakon wih, ove beneficije naj~e{}e imaju zaposleni u privatnim doma}im preduze}ima, odnosno javnoj i lokalnoj upravi, dok ispitanici zaposleni u zadrugama ne primaju 13. platu.

Kada su u pitawu pozicije, pokazuje istra`ivawe, “bo`i}nicu” primaju uglavnom zaposleni kao tehni~ari telekomunikacija – ~ak 39 odsto wih. Sede finansijski kontrolori, in`eweri telekomunikacija i IT konsultanti.

Osim plata, poslodavci u Srbiji nude i bonuse koje wihovi zaposleni dobijaju tokom godine ili su im na raspolagawu dodatni dani godi{weg odmora. Dodatni dani godi{weg od-

mora, pokazuje ovo istra`ivawe, najvi{e se dele u javnim i lokalnim samoupravama gde gotovo 13 odsto zaposlenih dobija tu beneficiju, dok ih najmawe dobijaju ispitanici zaposleni u privatnim doma}im preduze}ima.

ne plate dobijaju zaposleni u svakoj petoj firmi. Ta~nije, u proseku samo oko 19 odsto privrednika redovno ispla}uje zarade dok ostali kasne od jednog meseca do pola godine, tako da se mo`e dogoditi da umesto 13. plate – pa i to ako bude

Bo`i}nicu ove godine, kao ni prethodne dve, ne}e dobiti ni zaposleni u javnim slu`bama jer ni dr`ava kao poslodavac nema novca da ih po~asti s nekoliko hiqada dinara Umesto najava da bi Deda Mraz mogao svratiti do srpskog radnika, proteklih dana stigla je poruka iz Unije poslodavaca Srbije da je sve vi{e preduze}a koja jedva opstaju i mogu normalno funkcionisati, ali i podatak da redov-

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE UPOZORAVA VLADU

sre}e – radnici dobiju julsku ili avgustovsku zaradu i wome proslave Novu godinu i Bo`i}.

Bo`i}nicu ove godine, kao ni prethodne dve, ne}e dobiti ni zaposleni u javnim slu`bama jer ni dr`ava kao posloda-

vac nema novca da ih po~asti s nekoliko hiqada dinara. No, vaqa podsetiti na to da je wih dr`ava, iako spadaju u one retke koji redovno i na vreme dobijaju plate, ~astila letos s po 5.000 dinara. No, kada je Vlada Srbije uvela mere {tedwe Zakonom o privremenom smawewu plata u javnom sektoru, koji prestaje da va`i za Novu godinu, zaposleni u ministarstvima, dr`avnim agencijama i javnim preduze}ima izgubili su i mogu}nost da dobiju tradicionalni novogodi{wi dodatak.

Vlada je krajem pro{le godine, a mo`da }e biti tako i ove, dala saglasnost za isplatu 13. plate samo u slu~ajevima kada odre|ene firme imaju dobit. Tako su od velikih preduze}a s ve}inskim dr`avnim vlasni{tvom pro{le godine pozitivno poslovala samo tri: Aerodrom “Nikola Tesla”, “Galenika” i Telekom “Srbija” pa su samo oni stekli pravo da isplate 13. platu, ali to nisu hteli.

Ipak, u “Galenici” su lane svim zaposlenima za Novu godinu dali poklon-~estitku od po 15.000 dinara. Koliko }e preduze}a ovu godinu zavr{iti s dobiti jo{ uvek se ne zna, ali ako je verovati onome {to su tokom godine govorili, onda takvih gotovo, barem {to se ti~e javnih preduze}a, ne}e ni biti pa samim tim ni prava na 13. platu.

Q. Male{evi}

5

GDE IDU PARE IZ DR@AVNE KASE

Za socijalu ~etvrtina buyeta Najvi{e novca uz buxeta za 2011. godinu bi}e izdvojeno za dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa koje }e dobiti 274,3 milijarde dinara, {to je 21,8 odsto ukupnih buxetskih izdataka.

Republi~kom fondu za penzijsko i invalidsko osigurawe nameweno je 230,9 milijardi dinara, {to je 46,3 odsto godi{wih rashoda za redovne isplate penzija. Za penzije vojnih osiguranika iz buxeta }e biti obezbe|eno 23,5 milijarde dinara.

Dotacije Nacionaloj slu`bi za zapo{qavawe iznosi}e 18,4 milijardi dinara. Za isplatu nov~anih naknada zaposlenima kojima nedostaje do pet godina do ostvarewa prava na penziju nameweno je 2,2 milijarde dinara.

Kapitalni izdaci buxeta iznosi}e 31,8 milijardu dinara. Subvencisonisawu privrede nameweno je 55,1 milijardi, gotovo deset vi{e nego ove godine. Od toga su subvencije privredi 3,1 milijarde, poqoprivredi 20, “@eleznicama Srbije” 16 i turizmu 2,9 milijarde dinara. Subvencije privatnim preduze}ima iznosi}e 8,4 milijardi dinara, {to je oko {est milijardi vi{e nego u 2010. godini. Dr`avu }e otplata kamata na doma}i javni dug ko{tati oko 24 milijarde dinara, duplo vi{e nego u ovoj godini, dok }e oplata kamata inostranim kreditorima iznositi 14,1 milijardi, dve mawe negu u 2010...

DA LI BA^KA PALANKA ZAOSTAJE U RAZVOJU

]orcima se pucalo Palana~ko dremawe na monopole u tranzicionoj krizi Savet za borbu protiv korupcije uputio je pismo premijeru Mirku Cvetkovi}u u kojem je ukazao na lo{e rezultate Vlade u borbi protiv monopola na tr`i{tu.

U analizi koja je dostavqena Vladi, navodi se da monopolisti u Srbiji finansiraju politi~ke partije i podmi}uju dr`avne slu`benike kako bi na tr`i{tu sa~uvali svoje interese.

“Vlada ima ozbiqe propuste u suzbijawu monopola, {to je dovelo do nesta{ice vitalnih proizvoda”, navodi se u pismu. Kao najo~iglednije primere zloupotreba, Savet navodi prodaju “Ce-marke-

ta” i slu~aj fonda “Salford”, koji ima monopol na tr`i{tu mleka, i kablovskog operatera SBB. Navode se kao primeri i stvarawe kartela proizvo|a~a lekova i veletrgovina, nedozvoqeni spo-

razumi osigurava~a i proizvo|a~a uqa, kao i tako|e nedozvoqen dominantni polo`aj kompanije “Vestern junion”.

U pismu se tvrdi i da ~iwenica da u novom Savetu Komisije za borbu protiv korupcije nije izabran niko od starih ~lanova, govori o vezi izme|u krupnih monopolista i vode}ih politi~ara, i o dominaciji izvr{ne vlasti nad zakonodavnom i sudskom.

“To je sistemska, krupna korupcija”, navodi se u pismu koji je Savet uputio premijeru. U izve{taju su navedene situacije koje Savet tuma~i kao direktan pritisak na biv{u predsednicu Komisije Dijanu Markovi}-Bajalovi}. Kako stoji u dokumentu, tokom prodaje lista “Ve~erwe novosti” bilo je poku{aja da se potkupi sitnim poklonima, a dono{eni su joj i katalozi sa slikama apartmana na Kipru. Dijana Markovi}-Bajalovi} je ranije optu`ila biznismena Milana Beka da je poku{ao da je podmiti, {to je on demantovao.

Italija na{a izvozna nada KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,4800

105,5920

108,0200

103,1630

Australija

dolar

1

77,6234

79,2076

81,0294

77,3858

Kanada

dolar

1

77,5652

79,1482

80,9686

77,3278

Danska

kruna

1

13,8883

14,1717

14,4976

13,8458

Norve{ka

kruna

1

13,1381

13,4062

13,7145

13,0979 11,4424

[vedska

kruna

1

11,4776

11,7118

11,9812

[vajcarska

franak

1

81,0462

82,7002

84,6023

80,7981

V. Britanija

funta

1

121,9130

124,4010

127,2620

121,5400

SAD

dolar

1

78,5544

80,1576

82,0012

78,3140

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 12. 2010. godine

Robna razmena Srbije i Italije dosti`e dve milijarde dolara, a Italija je prvi srpski izvozni partner, istaknuto je ju~e u Privrednoj komori Srbije, tokom posete predsednika Instituta za me|unarodne odnose Italije sa zemqama Evromediterana (IPALMA) \anija de Mikelisa.

– U tome veoma va`nu ulogu ima PKS, koji daje zna~ajan doprinos robnoj razmeni – rekao je potpredsednik PKS-a Mihailo Vesovi} tokom susreta s De Mikelisom, koji je ~lan italijanskog parlamenta i biv{i ministar inostranih poslova Italije, saop{tila je Komora.

Ba~ka Palanka, op{tina s oko 61.000 stanovnika, po~etkom posledwe decenije pro{log veka svrstavana je statisti~ki me|u deset najrazvijenijih u Vojvodini, a danas su sve glasniji oni koji zbog nedostatka zvani~ne statistike smatraju da se ova sredina pomerila nadole. Takav se utisak sti~e me|u laicima prate}i medije, gledaju}i i slu{aju}i {ta se de{ava i pri~a, primera radi, o In|iji, Pazovi, Rumi, Sremskoj Mitrovici, [idu, Beo~inu, Zrewaninu... Oni koji pravdaju ovda{wu lokalnu vlast, skloni su tome da tvrde da su pri~e o razvoju drugih sredina samo dobar marketing, a da je stawe isto kao i u Palanci?! A kako je ovde?

Na posao ~eka vi{e od 7.500 qudi, op{tinski buxet planiran za 2011. godinu samo je osam posto ve}i od planiranog za ovu godinu, a ni to nije izvesno da }e se

{wavawa {ta vaqa ~initi. Oni ka`u da Ba~ka Palanka ni po statistici nije me|u najuspe{nijima, a ako kojim zbirom podataka to i jeste, onda je to zbog toga

Prevoznici i trgovci Me|u dve najuspe{nije privatizacije sredwih preduze}a ovde se spomiwu AD „Dunavprevoz“ i AD „Podunavqe“, koje je preraslo u veliku kompaniju s vi{e od 400 zaposlenih. Ovda{wi prevoznici, a ve}inski vlasnik je Milenko Damjani}, obnovili su kompaniju ~iji su autobusi u trenutku privatizacije li~ili na onaj iz filma „Ko to tamo peva“. Sada se putnici voze u “mercedesima” i “setrama”, sve je uredno i ta~no, a „Dunavprevoz“ je postao regionalni lider u prevozu putnika.

Ako ovde ne}e da do|u proizvodne kompanije, ho}e trgovci. „Merktor“ je od „Rodi}a“ otkupio hipermarket, a svoj nov nedavno je na ulazu u grad iz pravca Novog Sada otvorio „Univereksport“ koji je zaposlio 50 radnika. ostvariti. Nove industrijske zone, odnosno nove fabrike i radna mesta, o ~emu se proteklih godina uglavnom pri~alo, sada se samo sporadi~no spomene. Ovda{wi biznismeni, koji su se delom okupili u Klubu privrednika, u~estvovali su u uzradi Strategije razvoja op{tine u narednoj deceniji, kao da su se umorili od obja-

{to su drugi lo{iji, a to nije opravdawe.

Odavno ovde nije proradila nova fabrika, ta~nije – od po~etka ove decenije, kada je pu{tena u rad fabrika za proizvodwu ve{ta~kog |ubriva „Fertil“. Osim ove kompanije, tu su i „Tarket“, „Nektar“, Pivara u ^elarevu, Fabrika pivskog slada „Maltineks“

u Ba~koj Palanci i tu bi otprilike bio kraj uspe{nim kompanijama u industriji. Te firme su i ranije, odnosno pre privatizacije, bile uspe{ne. Velike svetske kompanije kupile su najuspe{nije, odnosno kupile su tr`i{te, ali je velik broj zaposlenih morao da ode.

Ostale privatizacije, odnosno dokapitalizacije, u industriji, poput „Majevice“, „Merkura“, „Nopala“, „Marine“ nisu uspele, a neke od ovih firmi fakti~ki vi{e i ne postoje, a zapo{qavale su na hiqade radnika. U isto vreme, lokalna samouprava, kao i u jo{ nekim sredinama, tvrdi da nije nadle`na za zapo{qavawe, ali niko ne}e da ka`e da joj niko nije zabranio da stvori uslove koji bi privukli investitore. I sada se spomiwe mogu}nost izgradwe industrijske zone na oko 50 hektara pored obilaznice iz pravca Novog Sada, ali dr`ava treba tu zemqu da ustupi op{tini, treba, treba, treba... Sve li~i na konstataciju o zimskoj idili i ba~kom dreme`u u priobaqu Dunava u vremenu tranzicione krize.

M. Suyum

6

TRE]E DOBA

utorak21.decembar2010.

Paorima ~ekovi danas, ostalima u petak Isplata drugog dela novembarske penzije za penzionisane paore po~iwe danas, dok }e biv{i zaposleni koji imaju teku}e ra~une svoje prinadle`nosti po~eti da dobijaju od petka, 25. decembra. Oni koji ~ekaju po{tara mogu mu se nadati od ponedeqka, 27. decembra, pa do pre novogodi{wih praznika.

Iznos na ~eku je kao i prethodni i u proseku iznosi 21.700 dinara.

SEKSUALNO AKTIVNE I POSLE 90. GODINE SAMO BOLESTI OGRANI^AVAJU

I kod starina se gu`va posteqina Istra`ivawe objavqeno u “Analima interne medicine” pokazalo je da gotovo jedna tre}ina Australijanaca u sedamdesetim, osamdesetim, pa ~ak i u devedesetim godinama ostaje seksualno aktivna, a mnogi iskazuju `equ za jo{ ~e{}im seksom.

- Iako i daqe vlada predrasuda kako stariji qudi nisu zainteresovani za seks, na{a studija pokazuje da nije tako: ~ak i u desetoj deceniji, jednom od pet mu{karaca i seks je i daqe va`an deo `ivota – obja{wava doktor-

uzima, dok, recimo, dijabetes i visok krvni pritisak, uzrokuju erektilnu disfunkciju.

Ispostavilo se da su zdravstveni problemi mu{karaca osnovni razlog zbog kojeg heteroseksualni parovi prestaju da budu seksualno aktivni. Istina, smawewu broja seksualno aktivnih starijih mu{karaca doprinosi i gubitak partnera, kao i partnerkino zdravstveno stawe – ka`e Hajd. – Hroni~ne bolesti, naro~ito dijabetes, najve}a su prepreka seksualnoj aktivno-

Ne`nosti nikad dosta i u poznim godinama

ka Zoi Hajd, vo|a istra`iva~kog tima Zdravstvenog centra Zapadne Australije.

Od 3.274 mu{karca starih izme|u 75 i 95 godina koji su intervuisani u tri navrata u periodu od 13 godina, 2.783 su pru`ila podatke o svom seksualnom `ivotu i wima je meren i nivo polnih hormona. Gotovo

sti. Problem seksualne disfunkcije ~esto zanemaruju i doktori, tako|e pod uticajem predrasude da stariji qudi gube `equ za seksom, pa izostaju dragoceni saveti i le~ewe (recimo, promena medikamenata u one koji ne obaraju libido) kako bi pomogli starijima da ostanu seksualno aktivni.

Od 2.783 australijska mu{karca stara izme|u 75 i 95 godina, gotovo tre}ina je i daqe seksualno aktivna, odnosno imaju bar jedan polni odnos godi{we tre}ina je i daqe bila seksualno aktivna, {to se definisalo najmawe jednim odnosom tokom godine. U~estalost seksualnih odnosa smawuje se sa starewem, te mu{karci u sedamdesetim imaju mnogo vi{e seksa nego oni u devedesetim, pokazalo je istra`ivawe.

Gotovo polovina ispitanika rekla je kako bi `elela vi{e seksa. Ipak, da to ostvare, seniori moraju da prevazi|u mnoge prepreke: starost, nizak nivo testosterona, fizi~ka ograni~ewa, lo{e nuspojave lekova za hroni~ne bolesti koje ve}ina

- Rezultati pokazuju da ve}ina starijih qudi `eli da ostane seksualno aktivna, pa bi lekari morali da povedu ra~una i o tome kad im prepisuju lekove za odre|ene bolesti. Jer, ne treba zanemarivati wihove potrebe.

Iako se nivo testosterona dovodi u direktnu vezu sa erektilnom funkcijom i seksualnom `eqom, ne mora zna~iti da bi uvek dala dobre rezultate testosteronska terapija. No, potrebna su nova, opse`nija istra`ivawa da odmere wene prednosti i rizike – smatra dr Hajd.

I. Vujanov

DNEVNIK

FONDU PIO RASHODI DVE MILIJARDE VE]I OD PRIHODA

Povi{ice „apotekarski” minimalne Upravni odbor Fonda PIO usvojio je rebalanas finansijskog plana za ovu godinu kojim su sredstva namewena ovoj instituciji smawena milijardu dinara. Izve{taj o finansijskom poslovawu Fonda za prvih devet meseci ove godine je pokazao da su rashodi na kraju obra~unskog perioda bili dve milijarde ve}i od prihoda.

Dotacije iz buxeta iznosile su 47 odsto prihoda i prema{ile su uplate iz doprinosa, iako

je samo na ime povezivawa sta`a dr`ava uplatila 24,8 milijarde dinara za zaostale doprinose. Isplata je bila redovna i za to je utro{eno 98,7 odsto prihoda, dok su tro{kovi zaposlenih u Fondu 0,71 procenat.

Prose~ne penzije su kao i lane: za biv{e zaposlene 21.749 dinara, ili 64,93 odsto prose~ne zarade, samostalce 21.302, {to je 63,6 odsto, dok je prosek primawa biv{ih paora 8.161 dinar, ili 24,36 odsto.

redno uskla|ivawe najni`ih penzija u januaru za biv{e zaposlene i samostalce ~ija primawa ne prelaze 11.088 dinara, {to bi iznosilo oko tri posto, dok }e najni`a primawa paora u penziji biti 9.000.

U finansijskom planu UO Fonda usvojio je da se i 2011. izdvoji 252,23 miliona dinara za odlazak penzionera u bawe i ve} po~etkom godine treba da se utvrde uslovi da on bude besplatan.

Q. M.

PENZIONERI VRLO NEZADOVOQNI NOVIM PREDLOGOM ZAKONA

Yaba su se nadali boqem Predlog izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu opet je „preba~en“ u Skup{tinu Srbije i wegovo usvajawe zavisi iskqu~ivo od narodnih poslanika. Razlika izme|u predloga koji je bio u Skup{tini Srbije u junu i ovog kojeg je Vlada Srbije vratila krajem pro{le nedeqe sadr`i samo dve izmene: da minimalna penzija ne mo`we biti mawa od 27 odsto prose~ne zarade i da }e se radni sta` za `ene pove}ati od 2013, a ne od naredne godine.

Sve ostalo je isto.

No, predsednik Saveza penzionera Vojvodine Milan Nenadi} tvrdi da je ovaj predlog, koji treba da bude usvojen po hitnom postpuku jer na to tera dogovor s MMF-om, ~ak gori za penzionere nego onaj iz juna. On isti~e da je u wemu navedeno da najni`a penzija ne mo`e biti ni`a od 27 odsto prose~ne zarade bez poreza i doprinosa, a to onda zna~i da }e biti mawa nego {to je sada. Wegova ra~unica pokazuje da bi, ako tako ostane, to zna~ilo da najni`a penzija u odnosu na sada{wu zaradu iznosi 9.000 dinara, i podse}a da je to sad 11.088 dinara. On tvrdi da se zato u predlog mora dodati da najni`a penzija ne mo`e biti mawa od 27 odsto prose~ne zarade s porezima i doprinosima.

Osim toga, dodaje Nenadi}, iz predloga je jasno da dr`avi nedostaje novac i da je odlu~ila da ga „u{tedi“ na grba~i najstarijih, ~ije penzije su ve} dve godine zamrznute. To ilustruje time da }e penzioneri sada, umesto {est odsto ve}ih penzija, koli-

U bawu svake pete godine Savez penzionera Vojvodine uputio je Upravnom odboru Republi~kog fonda PIO predlog za izmenu Pravilnika o dru{tvenom standardu korisnika penzija. Predlo`eno je da pravo na bawski oporavak o tro{ku Fonda penzioneri koji su ve} jednom bili u bawi mogu ponovo ostvariti tek nakon pet godina a ne kao dosad na tri. SPV to predla`e da bi {to vi{e penzionera koji ispuwavaju uslove moglo oti}i u bawu o tro{ku Fonda PIO. ko im pripada po Zakonu o fiskalnoj odgovornosti, u januaru dobiti samo dva posto. Uz to, 1. aprila }e se uzimati inflacija za tri meseca a ne za {est, kako je prvobitno bilo planirano, tako da }e dobiti izme|u dva i tri posto ve}e penzije. Ni za 1. oktobar, kad }e se uzeti u obzir {estomese~na inflacija, penzioneri se ne}e ovajditi jer ni on-

Hrvati i Crnogorci radi}e du`e od Srba Ne pate se samo na{i gra|ani sa sada{wim i budu}im penzijama. Naime, i Hrvatska i Crna Gora promenile su nadle`ne zakone. Hrvatski Sabor izglasao je da od 2030. `ene u starosnu penziju odlaze kao i mu{karci sa 65 godina. Do tad }e se za dame sada{wa starosna granica od 60 godina svake godine podizati po tri meseca. @ene koje se odlu~e za prevremenu penziju tako|e }e morati da rade du`e nego wihove koleginice koje su dosad iskoristile ovu mogu}nost i primale ~ekove ve} s 55 godina `ivota i najmawe 30 godina sta`a. Ukoliko se usvoje predlo`ene izmene zakona, Crnogorci }e od 2017. a `ene od 2022. u penziju odlaziti tek s navr{enih 67 godina. Postepeno, za starosno penzionisawe, umesto dosada{wih 15 mora}e imati najmawe 25 godina sta`a.

KAKO LEKAR KA@E

Creva su malo nervozna Nadra`ena ili „nervozna creva“ su poreme}aj od koga pati veliki broj qudi.

Obi~no se ispoqava naduto{}u, jakim i ~estom prolivima, ali i bolnim gr~evi u stomaku. Kako se ovi simptomi mogu javiti i kao znak mnogih drugih bolesti, ponekad je te{ko dijagnostikovati nadra`aj creva. Pojedini lekari ovu bolest ~ak i ne priznaju, ve} je tretiraju kao podvrstu neuroze.

Ispitivawa su pokazala da se nadra`ena creva mogu javiti kao posledica neke crevne infekcije, na primer salmonelom, ali i posle antibiotika i nekih drugih lekova. Antibiotici uni{tavaju i dobre i lo{e bakterije, pa mogu poremetiti ravnote`u crevne flore. Jer, neki se {tetni mikroorganizmi, ukqu~uju}i i gqivice, razmno`avaju na ra~un drugih, koje su antibiotici uni{tili. Zato kad se uzimaju

Finansijskim planom za 2011, koji je tako|e usvojen na sednici UO, predvi|eno je poslovawe s jednog ra~una umesto s tri kao do sada. Za narednu godinu planirani su prihodi od 498,8 milijardi dinara, odnosno {est posto ve}i nego ove. Od toga treba da budu upla}ene 253 milijarde, a od dotacija u transfera 236. Po ovom planu, 2011. penzije }e porasti sedam posto: u januaru dva, u aprilu 2,95 i oktobru jo{ dva. Planira se i van-

Nikotin napada osetqive stomake

antibotici, potrebno je crevima obezbediti dodatnu koli~inu dobrih bakterija, {to se posti`e pomo}u bio-jogurta ili probiotika u pilulama.

Stimulisati nervne zavr{etke u crevima mo`e i nikotin iz duvanskog dim, koji izaziva mu~ninu, bolove i proliv. Oni sa osetqivom stomakom, ne samo da bi vaqalo da se odreknu pu{ewa, ve} i izbegavaju zadimqene prostorije, alkohol i kofein.

Godinama se smatralo da su `ene sklonije ovoj bolesti od mu{karaca, ali se pokazalo kako su one samo spremnije da priznaju svoje probleme. Ustanovqeno je da oko 15 odsto qudi u nekom `ivotnom razdobqu `ivota pati od „nervoznih creva“.

Iako mnogi smatraju da }e problemi pro}i sami od sebe, ukoliko simptomi ostanu i posle desetak dana, treba tra`iti lekarsku pomo}.

J. Barbuzan

da ne}e dobiti vi{e od dva procenta ve}e penzije.

– Sve u svemu, penzioneri, sada je to vi{e nego jasno, treba da se zadovoqe time da tokom cele godine dobiju pove}awe penzija od ukupno oko sedam posto, {to je zaista malo i poni`avaju}e za najstarije koji su po{teno odradili svoj radni vek – obja{wava za „Dnevnik“ Nenadi}. – Osim toga,

~ekaju ih jo{ gora vremena jer }e se ovako penzije uskla|ivati samo naredne i 2012, a nakon toga }e one iz godinu u godinu zaostajati za prose~nom zaradom i biti svedene na puku socijalu. To najstariji ipak nisu zaslu`ili! Razumeju penzioneri da je dr`ava u problemu, ali nikako ne mogu prihvatiti da se prilikom izrade buxeta za narednu godinu najvi{e moralo zakidati na wima iako im je obe}ano da }e odmrzavawe biti odmah na po~etku 2011.

Napomiwe i da }e penzioneri naredne godine `iveti jo{ u gorim socijalnim uslovima nego ove, kad su im penzije zvani~no bilo zamrznute.

– O~ekivali smo da }e biti druga~ije. U dogovoru koji su potpisali premijer i predsednici sindikata navedeno je da }e se najni`i iznos penzija uskla|ivati sa zaradama, a sada je to izostalo jer je brisano ono „doprinosi“ i „zarade“. Narednih godina penzionerima }e biti jo{ gore jer }e biti {ti}eni daleko mawe. Nije prihva}eno jo{ mnogo toga {to smo tra`ili.

Mnogo bi boqe bilo da je prihva}en na{ predlog da se najni`a primawa zadr`e na nivou od 25 odsto prose~ne zarade s doprinosima i poreza, a ne ovako kad je, navodno, pove}ano na 27 odsto, ali bez doprinosa. Tako smo `eleli da ih {tititimo na sada{wem nivou minimalne penzije, a ne dovedemo da imaju jo{ mawa primawa. Ne `ive dobro penzioneri s najni`im penzijama ni sad, a kako da `ive s jo{ mawim? – pita se Nenadi}.

Qubinka Male{evi}

Penzije kaskaju za platama, a bi}e jo{ gore Pre usvajawa izmewenog zakona o PIO u Srbiji penziju prima 1.621.183 penzionera, i to 1.340.763, ili 82,70 odsto biv{ih zaposlenih, zatim 57.570, ili 3,55 odsto samostalnih delatnosti i 222.850, ili 13,75 odsto iz reda penzionisanih poqoprivrednika.

Najvi{e je starosnih, i to 913.663, ili 56,36 odsto. Invalidskih je 354.337, ili 21,86 odsto i porodi~nih 353.183, ili 21,78 odsto. U prvih deset meseci ove godine broj penzionera u Srbiji pove}ao se za 11.454. Jedino se smawio broj penzionisanih paora, kojih je u prvih deset meseci bilo mawe 2.703 nego na po~etku 2010.

Prose~na penzija za biv{e zaposlene je 21.764 dinara, za samostalce 21.316, a za poqoprivrednike 8.175. Starosnim penzionerima prose~an ~ek je 25.122 dinara, samostalcima 24.651, a paorima 8.412. Invalidski penzioneri imaju prose~nu penziju od 20.015 dinara, samostalne delatnosti

21.216, a paori 8.951. Kod porodi~nih penzionera prose~na penzija je 16.045, samostalaca 15.449, a poqoprivrednika 6.024 dinara.

U prvih deset meseci ove godine, dakle i pre nego {to se usvoji novi, znatno restriktivniji zakon, prose~na penzija u Srbiji je sa 73 odsto, koliko je iznosila u januaru, svedena na sada{wa 63 odsto prose~ne plate. U kategoriji samostalaca od januarskog 71 procenta pala je na 62 odsto u oktobarskoj isplati, dok se prosek paorskih penzija s januarskih 27 sveden na 24 odsto u oktobarskoj isplati.

Najvi{a penzija u prvih deset meseci iznosi 102.766 dinara i prima je 62 penzionera iz kategorije zaposlenih, 50 starosnih i dvoje invalidskih. Vi{e od toga dobilo je petoro iz kategorije zaposlenih, ~etvoro starosnih i jedan porodi~ni.

Dvoje starosnih penzionera iz reda zaposlenih svakog meseca evidentiraju u ku}nom buxetu 96.721 rinar.

Q. M.

Dunavska ~eka nove ukrase

Deli se so za ~i{}ewe snega

Re~ gra|ana u MZ „Bistrica”

Mesna zajednica “Omladinski pokret” obezbedila je za besplatna pakovawa industrijske soli za ~i{}ewe snega, te poziva predsednike skup{tina stanara i vlasnike ku}a da preuzmu svoj paket. Potrebno je poneti li~nu kartu i pe~at zgrade, a radno vreme MZ je svakog dana od 8 do 12 i od 17 do 19 sati, osim ~etvrtkom i petkom kada je otvorena od 8 do 15 sati.

Tako|e, ova MZ u saradwi s Gradskom upravom za za{titu `ivotne sredine, posadila je 82 sadnice raznog drve}a {irom kvarta, te ovom jesewom akcijom nastavqa ozelewavawe Novog Sada.

D. B.

Komisija za re{avawe gra|anskih inicijativa MZ “ Bistrica” prima}e gra|ane danas, kao i svakog drugog utorka od 18.30 do 19.30 ~asova, Ulica Bra}e Drowak 11.

Predsednik Komisije Vesna Tadi}, poziva gra|ane ove Mesne zajednice, da do|u i iznesu svoje inicijative i sugestije, ~ijom realizacijom bi se poboq{ao kvalitet i uslovi `ivota gra|ana.

T. L.

Kvartet Terem u Sinagogi

Radnici „Stana“ jo{ nisu ukrasili Dunavsku ulicu i deo iza Pozori{ta mladih povodom Bo`i}a i Nove godine. Jovica Kresovi} iz ove firme koji rukovodi ukr{avawem grada ka`e da se ~ekaju novi ukrasi, koji bi trebalo da stignu sutra. Prema wegovim re~ima, novogodi{we ukra{avawe je zavr{eno skoro u potpunosti, jer je posao odra|en u naju`em centru grada i na bulevarima. Z. D.

Velike zvezde svetskog umetni~kog ranga iz Sankt Peterburga, Kvartet “Terem” nastupi}e u ~etvrtak od 20 sati u Sinagogi i time otvoriti ciklus “Bo`i}no-novogodi{wi koncerti” u organizaciji Muzi~ke omladine grada.

Ovaj ~etverac imao je preko 2.000 nastupa u najpresti`nijim svetskim dvoranama, gde su osvajali publiku muzikalno{}u, neobi~nim stilom i repertoarom. Ovaj put, na tradicionalnim ruskim instrumentima, “tremovci” }e odsvirati dela Astora Pijacole, Franca [uberta, muziku iz ^aplinovih i Felinijevih filmova, kao i muzi~ka dela poznatih filmskih ostvarewa.

Ulaznice se mogu kupiti na prodajnim mestima Eventima, u Mungosu, Kom trejdu i Globus tursu, a ko{taju 800 i 1000 dinara. Sve vezano za koncert mo`e se pro~itati i na sajtu www.eventim.rs.

D. B.

Novosadska utorak21.decembar2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Naknada uvodi ti{inu

N

eko re~e da budu}nost ove zemqe zavisi od malih i sredwih preduze}a, a preduzetnici za sada grcaju pod raznim nametima ~iji se broj iz dana u dan pove}ava. Ugostiteqi }e zbog visokih nakanada za autorska prava danas na jedan sat ugasiti muzi~ke aparate, a ako se situacija ne popravi, od februara se mo`emo nadati ti{ini u kafi}ima.

Niko ovde ne spori da se autorska prava i tantijeme napla}uju, ali pitawe je mere dobrog ukusa koliko ta prava treba da ko{taju. U vreme “Jutjuba” i sli~nih internet sajtova muzika nikad nije bila dostupnija, a da ne spomiwemo da se sve vi{e muzi~a-

ra odlu~uje da besplatno deli muziku preko neta, dok im se zarada bazira na koncertnim nastupima.

No, nije ovde re~ o muzi~arima, ve} kafexijama. O~igledno je da kafi}i i klubovi nisu u istom polo`aju, i da ne treba isto da pla}aju. Da ne govorimo o tome da se vrsta muzike razlikuje, kao i wen intezitet i uloga u kafani.

Jednostrano razrezivawe naknade, izazavalo je i revolt, a to se jedino mo`e prevazi}i dogovorom. Ukoliko ga ne bude, bar }e neki sugra|ani imati mirnije snove, a broj kafi}a mogao bi da po~ne da opada. Kao i prihod gradske kase.

S. Krsti}

DANAS OD 12 DO 13 SATI

Kafi}i gase radio U novosadskim kafi}ima danas od 12 do 13 ~asova ne}e svirati muzika, u znak protesta zbog visokih naknada koje ugostiteqima uzimaju organizacije muzi~kih autora Srbije (SOKOJ) i proizvo|a~a fonograma Srbije (OFPS).

Predsednik novosadskog Udru`ewa ugostiteqa Miroslav Dotli} ka`e da je to zajedni~ka akcija dve republi~ke organizacije, ugostiteqske i Unije poslodavaca Srbije.

Dotli} ka`e da je dana{wi protest upozorewe pred 22. januar dogodine kada }e ugostiteqi ugasiti muzi~ke ure|aje ~itav dan, a onda za mesec dana, dakle 22. februara planiraju da u kafi}ima uop{te ne svira muzika.

Novosadska vlast je ukinula taksu za dr`awe muzi~kih ure|aja za 2011. godinu , jer je ovogodi{wa komunalna taksa od 5.000 dinara

izazvala nezadovoqstvo kod kafexija. U Organizaciji muzi~kih autora Srbije Marija Cvijanovi} ka`e da nakanada nije velika i da taksa zavisi od veli~ine objekta i obima posla.

Unija poslodavaca zbog visine naknade uspela je da za{titi ~lanstvo tako {to se izborila da se visina takse dogovori izme|u poslodavaca i SOKOJ-a formirawem Komisije za autorska prava. Komisija nije jo{ po~ela da radi, a iz SOKOJ - a Marija Cvijanovi} navodi da pomenutu Komisiju treba da formiraju Ministarstvo za nauku i tehnologiju i Zavod za intelektualnu svojinu Srbije. Dok se to ne u~ini, ka`e, na snazi su tarife od ranije. Prema re~ima Cvijanovi} takse nisu visoke, ve}, na primer, za neke ugostiteqe iznose koliko staju dve kafe u kafi}u.

Z. Deli}

V REMEPLOV

Okrugi}eve predstave za sva~iji ukus Sve~anom predstavom drame iz narodnog `ivota „Sa}urica i {ubara“, 21. decembra 1924. obele`ena je {ezdesetogodi{wica postavqawa ovog komada na scenu Srpskog narodnog pozori{ta. O tom doga|aju, i o autoru drame, Iliji Okrugi}u Srijemcu, govorio je profesor Frawo Malin, istaknuti saradnik letopisa Matice srpske. On je ocrtao lik Okrugi}a uzornog rimokatoli~kog sve{tenika, dugogodi{weg `upnika u Petrovaradinu, koji je bio omiqeni pisac i uva`eni javni kultuni radnik. Wegovi pozori{ni komadi prikazivali su svakodnevnicu na vojvo|anskom prostoru, pa su

hronika

ih rado igrali i profesionalni ansambli i diletantske grupe, kako hrvatske, tako i srpske.

N. C.

HUMANITARNA AKCIJA NOVOSADSKOG POZORI[TA

Glumci obla~e besku}nike

Novi kontigent ode}e koju kao je glumac Gabor Pongo i su sakupili ~lanovi Novosaddodao da }e posle praznika, skog pozori{ta, odnet je ju~e u sakupiti i dostaviti jo{ odePrihvatnu sta}e. Odziv ~lanicu Centra za Za jedan dan uspeli nova Pozoribesku}nike. To {ta, kako ka`u, da sakupe ~ak je drugi put da bio je i vi{e 10 kesa ode}e glumci, na ~elu nego zadovoqasa Ziom Figivaju}i, jer su za rom i Gaborom Pongom, poklajedan dan uspeli da sakupe ~ak waju ode}u, za koju su iz Cen10 kesa ode}e. tra za besku}nike saznali da Osobqe i korisnici centra im je najpotrebnija. za besku}nike ganuti su ovim - Ansambl Novosadskog poplemenitim gestom i nadaju se zori{ta se nada da }e ovaj da }e ovakvih akcija ubudu}e gest inspirisati i druge inbiti sve vi{e. stitucije i pojedince da poSvi gra|ani koji `ele da na klone makar jedan odevni ovaj na~in pomognu besku}nipredmet i na taj na~in od cima, mogu ode}u da odnesu u hladno}e spasu bar jednog siPrihvatnu stanicu, Ulica roma{nog sugra|anina – rekraqa Petra 28 c.

T. L.

Foto: S. [u{wevi}

HO]E LI NOVI SAD KONA^NO DOBITI MODERAN BIOSKOP

U „Arenu” tek 29. decembra?

Bioskop „Arena“ bi, po najnovijim najavama, trebalo da bude otvoren 29. decembra, predvi|a direktor kompanije „Art Vista“ Zoran Cvetanovi}. Po wegovim re~ima mogu}e je da do tog datuma ne}e biti sve sale u funkciji ve} samo one koje su prioritet - Velika sala i 3D sala, kao i foaje i kafe-bar.

- Mawe sale su prakti~no gotove, stigli su projektori i u fazi smo montirawa sedi{ta i audio i video ure|aja. U Velikoj sali momentalo radnici postavqaju podove, a sledi kre~ewe i postavka sedi{ta - ka`e Cvetanovi}.

Kako dodaje, u zavisnosti od brzine radova moglo bi da se desi da svih {est sala budu gotove, me|utim, ve}a je verovatno}a da }e samo deo „Arene“ biti dostupan za posetioce na dan najavqenog spektakularnog otvarawa koje bi tre-

VESTI Film o Hilandaru Projekcija dokumentarnog filma „Svetlost iz hiqadu magli -Hilandar pre i posle po`ara 2004“ odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u ^itaonici Gradske biblioteke, Dunavska ulica 1. Rediteq filma je Radoslav @ivkovi}\, a scenarista Milo{ Mili{i} sa kojim }e prisutni mo}i da porazgovaraju nakon projekcije filma.

J. Z.

Foto: R. Hayi}

balo da bude pra}eno novosadskom premijerom filma „MontevideoBog te video!“.

Da podsetimo, zakupac bioskopa „Arena“- preduze}e „Art Vista“, najavilo je otvarawe kompletno rekonstruisanog bioskopa sredinom meseca. Predvi|awa se svake

GRAD POMA@E NEZAPOSLENIM @ENAMA

S engleskim lak{e do posla

Za uspe{no zavr{en po~etni kurs engleskogh jezika Sertifikate je ju~e primilo od gradona~elnika Novog Sada Igora Pavli~i}a i ~lana Gradskog ve}a za privredu Marka Naran~i}a 150 Novosa|anki. Ova obuka realizovana je u okviru sprovo|ena Akcionog plana zapo{qavawa grada za 2010. godinu, sa ciqem da se {to vi{e `ena, kao najugro`enije socijalne grupe, lak{e zaposli.

Pavli~i} je ovom prilikom izjavio da ve}ina poslodavaca zahteva od svojih zaposlenih poznavawe engleskog jezika, te da se slede}e godine planira i izdvajawe sredstava za kurseve za sredwi i vi{i nivo, u nadi da }e to pomo}i Novosa|ankama da do|u do radnog mesta.

D. B.

nedeqe mewaju, tako da su u posledwih mesec dana tri datuma bila u igri, 22. ili 23. decembar, potom 28. a sada se ~eka potvrda da }e Novosa|ani posle vi{e od dve godine provedene bez po{tenog bioskopa, film pogledati u “Areni” 29. decembra.

J. Zdjelarevi}

U ORGANIZACIJI OMLADINE LIGE SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE

„Novi Sad kroz tvoj objektiv”

Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine raspisuje konkurs za najboqe fotografije na temu „Novi Sad kroz tvoj objektiv“. Fotografije koje `iri odabere bi}e prikazane na izlo`bi koja }e se organizovati povodom Dana grada, 1. februara, naredne godine. Za prva tri mesta obezbe|ene su i nagrade.

Na konkursu mogu u~estvovati profesionalni i fotografi amateri, a veli~ina fotografija treba da bude izme|u 150 i 300 piksela po in~u. Radove treba slati ili na i-mejl konkurslsvo@gmail.com ili na adresu Trg mladenaca 10, Novi Sad. Prilikom slawa fotografija, u~esnik treba da napi{e ime i prezime, mesto odakle je i broj telefona. Konkurs je otvoren do 15. januara 2011. godine.

A. J.

„Umetno{}u za Kraqevo” Savez studenata Medicinskog fakulteta organizuje humanitarno ve~e za Kraqevo, ve~eras u 19 ~asova u amfiteatru pomenutog fakulteta. Humanitarna akcija pod sloganom “Umetno{}u za Kraqevo” prire|uje se u dogovoru s dekanom i u saradwi s docentkiwom dr Gordanom Boji}, koja }e doga|aj uveli~ati svojom poezijom.

I. D.

„Opijum: Dnevnik lude `ene” Projekcija filma “Opijum: Dnevnik lude `ene” odr`a}e se ve~eras u 20 ~asova u Omladinskom centru CK13, Ulica Vojvode Bojovi}a13. Film se prikazuje u okviru programa „Besplatan bioskop”, a posetioci pored toga {to ne pla}aju ulaz dobiju i besplatne kokice.

J. Z.

Koncert Milane Vuksan Koncert Milane Vuksan odr`a}e se sutra u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti, Ulica \ure Jak{i}a 7. Solo pevawe ove umetnice po~iwe u 19 sati, a ulaz je slobodan.

N. R.

Sremska Kamenica dva sata bez gasa Isporuka prirodnog gasa u Sremskoj Kamenici bi}e obustavqena zbog intervencije na gasovodu. Gasa ne}e biti od 10 do 12 sati.

N. R.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak21.decembar2010.

c m y

8

DNEVNIK

OTVOREN KLUB ZA PODR[KU OBOLELIMA OD SIDE

Od informacije do lepe re~i

Foto: B. Lu~i}

DONACIJA „UNIVEREKSPORTA” PRED[KOLSKOJ USTANOVI

Paketi}i za 15.100 mali{ana Sva deca, wih 15.100, koja su upisana u vrti}e Pred{kolske ustanove “Radosno detiwstvo” dobila su novogodi{wi paketi} zahvaquju}i donaciji kompanije “Univereksport”. Paketi}e su roditeqi ve} preuzeli u prodavnicama ove kompanije, a ju~e je u vrti}u “Guliver” organizovana novogodi{wa predstava, koju je posetio i Deda Mraz. S decom su je odgledali i gradona~elenik Igor Pavli~i}, generalna direktorka i vlasnica

“Univereksporta” Vesna Vu~urevi} i direktor “Radosnog detiwstva” Borislav Samarxi}.

Novogodi{wi paketi}i }e pored novosadskih vrti}a sti}i i u vrti}e “Radosnog detiwstva” u Koviqu, Ka}u, Budisavi, Petrovaradinu, Sremskim Karlovcima, Sremskoj Kamenici, Rumenki, Futogu, Veterniku, Bege~u, kao i svim ostalim mestima u okviru kojih posluju vrti}i ovog preduze}a.

A. V.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

Srasti i qubavi „Dvoje” Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e "Mono i Mawana" i "Alnari", u sa¬rad¬wi s "Dnev¬ni¬kom", u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro¬ma¬na "Dvoje" Iris Hanika, u izdawu "Mono i Mawane".

Re~ izdava~a: Naizgled jednostavan qubavni roman, ispod prvog sloja urbane qubavne pri~e krije brojne teme, od politi~kih, preko istorijskih do psiholo{kih i socijalnih. Qubav poga|a glavne junake

kao grom iz vedra neba. On ima o~i koje obaraju s nogu, a ona je tako lepa da on veruje da halucinira.

Kako, po pravilu, ~ovek nije sklon da bespogovorno prihvati sre}u i u woj opu{teno u`iva, tako i taj sudbinski susret glavni junaci pretvaraju u li~nu tragediju, igraju}i po nepisanim dru{tvenim pravilima, nekakvu igru u koju unose svoje strahove, drame, sumwe.

Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari "Vulkan" u tr`nom centru "Merkator", gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a "Mono i Mawana" i "Alnari".

A. V.

IZLO@BA STUDENATA AKADEMIJE UMETNOSTI

Skup{tina Vojvodine na kalendarima

Izlo`ba kalendara studenata Akademije umetnosti odr`ana je ju~e u Skup{tini Vojvodine. Kustos Muzeja Vojvodine Lazar Simonovi} istakao je da je zadovo-

- Prethodnih godina dobijali smo kalendare koji nisu imali veze sa Skup{tinom. Ove godine pokrajinska Vlada dogovorila se s Akademijom umetnosti da se naprave kalendari za narednu godinu, a ovo je jedna od formi koje su ponudili studenti - rekao je Simonovi}.

Studentkiwe Dragana Kne`evi}, Verica Veqkov i Selena Kr~evinac radile su mesec dana na izradi kalendara, a usmeravao ih je prof.

Ivan Karlavaris. Verica Veqkov ka`e da kalendari jednostavnog dizajna prikazuju eleFoto: N. Stojanovi} mente koji se pojavquju u Skup{tini, stubove, qan saradwom sa studentima koji stepeni{ta, lukove, a boje na kasu ovim putem prikazali slike kolendarima uskla|ene su s mesecije se nalazile izlo`ene u Skupma koje prikazuju. {tini.

N. R.

Klub za podr{ku osobama koje `ive sa HIV-om i AIDS-om otvoren je u Novom Sadu, ali, iz bezbednosnih razloga, wegova adresa ostaje tajna. U ovaj projekat italijansko Ministarstvo spoqnih poslova je, sa regijama Emilija Romawa i Friuli Venecija \ulija, ulo`ilo oko 12.000 evra. Referent regije Emilija Romawa Luka de Pietri istakao je da je inicijativa za ovaj projekat pokrenuta od nevladinih sektora, {to je znak da je civilno dru{tvo aktivno.

- Ovaj projekat dokazuje da Novi Sad ima sluha za osetqive teme, jer nije bitna koli~ina novca koja se ulo`i, ve} kvalitet

usluge - rekao je De Pietri. ^lanica Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci Sawa Stojanovi} rekla je da je ovo prvi klub u na{em gradu

}e u Klubu postojati socijalni radnik, sociolog, psiholog, lekar op{te prakse i druge osobe kojima }e korisnici mo}i da se obrate.

U ovaj projekat italijansko Ministarstvo spoqnih poslova , sa regijama Emilija Romawa i Friuli Venecija \ulija, ulo`ilo oko 12.000 evra gde }e nosioci virusa, kao i zara`eni, mo}i “diskretno da do|u, a da niko ne upire prstom u wih, ali da dobiju informacije o za{titi i poboq{awu imunog sistema”. Stojanovi} je rekla da

Predsednik Omladine “Jazas” Novi Sad Vuka{in Grozdanovi} naveo je da }e se u Klubu odr`avati sastanci, biti omogu}eno neformalno dru`ewe, ali i pravni i lekarski saveti, razgo-

vori s porodicama i prijateqima, organizovawe preventivnih i drugih aktivnosti. Radno vreme kluba je nedeqom i ponedeqkom od 16 do 21 ~as. Korisnici }e mo}i da mu pristupe tako {to }e se javiti Klini~kom centru Vojvodine ili Crvenoj liniji, a informacije }e mo}i da dobiju na broj telefona 021/ 454-514 ili putem i-mejla novi.sad@jazas.rs.

U ovom projektu su, pored Omladine “Jazasa” i Crvene linije, u~estvovali i Novosadski humanitarni centar i gradska organizacija “Crveni krst” uz podr{ku Instituta za javno zdravqe Vojvodine.

A. Jerini}

DE@URSTVA KOMUNALNE POLICIJE I INSPEKCIJE

Radno i za Novu godinu Iako je do~ek Nove godine za desetak dana, komunalna inspekcija prakti~no je po~ela sa de`urstvom. Kako je ju~e za “Dnevnik” rekao {ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev vremenske prilike takve da se ovih dana mogu o~ekivati sne`ne padavine.

- U skladu sa odlukom o ure|ewu grada kontrolisa}emo ~i{}ewe snega ispred zgrada i poslovnih prostorija. U kontaktu smo sa „^isto}om”, „Gradskim zelenilom” i „Tr`nicom”. Ta preduze}a imaju obavezu da uklawaju sneg i led sa pesa{kih pre-

ne redovno raditi, osim u slu~ajevima nekih vanrednih okolnosti, kao {to su sneg ili ve}e havarije.

- Nakon 16 sati 31. decembra ima}emo zadu`ewe da u centru grada prekontroli{emo da li su uklowene tezge za prodaju novogodi{wih ukrasa, ure|aja za kokice, letwih ba{ti koje su dozvoqene u zimskom periodu, prodajnih pultova za {tampu – obja{wava Jakovqev.

Razlog za ovu rigoroznu kontrolu je bezbednost posetilaca koji }e pratiti novogodi{wi

Pqu{te kazne Komunalna inspekcija je napisala preko 30 kazni sugra|anima koji nisu po~istili sneg ispred svih lokala, odnosno ku}a i zgrada. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je za na{ list da su ovaj posao radili u saradwi s kolegama iz komunalne policije. Ove godine nisu opomiwali, ve} su odmah pisali kazne. Mandatne kazne za gra|ane koji ne po~iste sneg ispred ku}a i zgrada je 2.500 dinara, a za privatnike kazna je 10.000 dinara. Ukoliko im se napi{e prekr{ajna prijava, kazne su mnogo ve}e. Kazne kod sudije za prekr{aje za gra|ane su od 250 do 25.000 dinara, za preduze}a od 2.500 do 250.000 dinara, a za odgovorne osobe u preduze}ima od pet hiqada do pola miliona dinara. Ovih dana sugra|ani mogu da odahnu, po{to je temperatura u plusu, sneg se topi, pa po ovom pitaqu ni komunalci nemaju puno posla. laza i staza, autobuskih stajali{ta i oko pijaca – isti~e Jakovqev i dodaje da su ve} ju~e, po nalogu inspekcije, na nekim mestima, po potrebi, po~eli sa posipawem soli.

Ova inspekcija }e, kako Jakovqev ka`e, do do~eka Nove godi-

program na trgu. Ukoliko neko od vlasnika ovih objekata ne postupi po re{ewu Uprave za komunalne poslove, bi}e mu objekat prinudno uklowen. Komunalna inspekcija }e de`urati i za do~ek.

- Sve ove i druge poslove koji se odnose na bespravno zauze}e

^ITAOCI PI[U SMS

javne povr{ine, praqawe javnih povr{ina, prodaju jelki, radi}emo u saradwi sa kolegama iz Komunalne policije, kako bi komunalni red u gradu do Nove godine bio na zadovoqavuju}em nivou.

Na istom poslu bi}emo anga`ovani pred Bo`i} i srpsku Novu godinu, a sve vreme novogodi{wih praznika bi}e de`urnih komunalnih inspektora – zakqu~io je Jakovqev.

I komunalna policija ima}e de`urne ekipe za vreme praznika, ali i na sam do~ek. Kako saznajemo od {efa komunalne policije Neboj{e Radovanca za do~ek }e komunalna policija, u saradwi s inspektorima, kontrolisati kafi}e gde se posumwa da bi moglo da do|e do nereda ili eventualnih tu~a.

- Za do~ek ne}emo kontrolisati radno vreme kafi}e, ali opomiwa}emo osobqe i vlasnike tamo gde nam se u~ini da }e biti problema. Ukoliko bude potrebno zva}emo i policiju – ka`e Radovanac.

Ovih dana po~iwe i poja~ana kontrola prodaje jelki, u vezi koje }e komunalna policija biti u stalnom kontaktu sa {umarskom inspekcijom.

- Trenutno na terenu, u tri smene, imamo 39 inspektora, a uskoro }e nam se pridru`iti jo{ wih jedanaestoro. Danas pola`u usmeni deo uspita, a nakon toga }e nam se prikqu~iti na ulici, {to }e svakako olak{ati posao – zakqu~io je Radovanac.

Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Pada ki{a, ali i sun~ano je Pitamo se, za{to su prognoze vremena nesigurne i razli~ite od medija do medija, i kad ve} `ivimo pod jednim nebom, za{to nemamo jednog izve{ta~a.

Ne treba zaboraviti ni to da je ta~nost iste bitna. Ko pla}a tu razli~itost ?

060/0227... *** Mi gra|ani Telepa ~vrsto, transparentno, neopozivo i krajwe patriotski obe}avamo da }emo, ukoliko se okliznemo na zamrznutim neo~i{}enim ulicama i slomimo noge, ruke, pa i glave "operisati u Srbiji".

061/1571... *** Kako je gradska Toplana do{la do grejne povr{ine stana?

Qudi proverite, ba{ vas opqa~ka{e. Stan mi je od 89 metra kvadratnih, a pla}am 84.

Gledam projekat, odbijem tri terase, dve ostave, toalet (tu nema grejnog tela) ispadne 74, 93 metara kvadratnih. Gde odo{e moje pare zadwih 30 godina. Izra~unajte i vi grejnu povr{inu.

063/7490... *** Od petardi, da ne ka`em bombi, koje odjekuju kao da se ru{e zgrade i mostovi, ne mo`emo da opstanemo na Limanu 3. Po~iwu ujutro u sedam-pola osam pa do predve~e! Kome da se obratimo?

066/9294...

*** Visoka {kola nasiqa maloletnika, pa i starijih, su serije i filmovi koje prikazuju skoro svi TV kanali! Gde bi maloletnik nau~io da davi svog druga najlon kesom? Sigurno ne od bake i deke.

064/2466... ***

*** Pozivam gra|ane na neposlu{nost prema dr`avi i wenim satelitima. Neka dr`ava omogu}i gra|anima da normalno `ive, pa nek onda deru gra|ane. Ja imam izbor da ispo{tujem dr`avu ili svoje dete, a znam da sam u velikoj ve}ini. Ispo{tujmo de-

Ako je Parking servis tako uspe{no poslovao ove godine uzurpacijom ulica stanara koji tu `ive, bio bi red da izda besplatne nalepnice stanarima za parkirawe pred svojom ku}om!

064/2466... *** Pozdravqam mnogo ~itaoca sa brojem 063/7509... i pridru`ujem se wegovom predlogu Bore Oti}a za Februarsku nagradu.

065/4444...

cu, a dr`avu }emo kad ona ispo{tuje nas.

064/2130... *** Tereza! Zna{ li {to to zna~i pjevati opet u Beogradu? Netkom prije, a netkom kasnije "propijeva" savijest. U svakom slu~aju, pohvalno za dubrova~ku sirenu kao i za doma}ine iz Beograda koji uvek moraju biti prvi u regionu sa ispru`enom rukom koja blagosiqa umetnost.

064/4615...

*** Misao Laze Kosti}a, dopuwena i primewena na sada{wi trenutak: " Guslari (DS) nemaju vi{e {ta da ka`u, wihovo pevawe je jednosmerno i gusle treba malo oka~iti o klin, da se odmore."

064/4368... *** Bravo za na{e toplane! Ova Novogodi{wa ~estitka sa novim cenama grejawa nas je zaista ohladila. Jo{ kad se na taj iznos naka~i i dr`ava sa svojim PDVom, onda je taj iznos prevazi{ao sav bezobrazluk i svaku meru. Bravo, za Vladu koja se brine o na{em zdravqu (gde }emo i koliko pu{iti) a da li }emo psihi~ki izdr`ati wene presije i stege, to nije bitno.

062/8488... *** Javno preduze}e "Srbijagas" je nedavno kupilo ~ak 60 automobila za svoje potrebe...Ima se, mo`e se! Pla}a li zato ovaj narod abnormalne cifre za kori{}ewe gasa? Imamo cene najve}e u Evropi, ali su nam primawa zato (ako ih uop{te primimo) najni`a u Evropi. Ba{ smo jadan narod! Sramota me je {to sam ro|ena ovde! Jo{ ve}a me je sramota, {to sam to u~inila i svom detetu!

062/8488...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

Svetlosni potpis za dobro raspolo`ewe

koncept, grad poku{ava da postane ~lan LUCE-a, me|unarodnog udru`ewa gradova svetlosti, koji ~ine preko 100 gradova sa ~etiri kontinenta.

Me|utim, javno osvetqewe ko{ta, a to slabo ko prime}uje, osim kada mu “rikne” sijalica pred ulazom. Samo ove godine grad je za struju platio 1,3 miliona evra, dok je za odr`avawe utro{eno 300.000 evra. Nini}-Stupar ka`e da se trude da {to vi{e rade sistematsko odr`avawe, odnosno da se u odre|enom bloku sve sijalice zamene odjednom, po{to je interventno odr`avawe skupqe.

Tu dolazimo i do ~uvenog pitawa: “Za{to se sijalice na banderama mewaju dawu?”. Po re~ima Nini}-Stupar, ZIG ima ugovor sa “Eleketrovojvodinom” o odr`avawu i u ugovoru insistiraju da se radovi obavqaju {to re|e po dnevnom svetlu.

Me|utim, pitawe je u kolikoj meri se izlazi u susret zahtevima ZIG-a, kada isto preduze}e odr`ava sistem javnog osvetqewa, ali i prodaje tu istu struju.

No, kako ZIG poku{ava da smawi tro{kove, tako se umesto `ivinih sijalica postavqaju natrijumske ili metal-halogen sijalice. Novije sijalice imaju vek trajawa od ~etiri godine, dok `ivine traju godinu, a tro{eskoro 40 procenata mawe struje. U toku je i pilot projekat uvo|ewa LED rasvete u Mi~urinovoj ulici, a Nini}-Stupar napomiwe da }e diodne svetiqke prvo biti postavqane u pe{a~kim zonama. Ovi poluprovodni~ki izvori svetlosti imaju rok rajawa od 12 godina, a tro{e jo{ mawe energije od natrijumskih i metalhalogenih sijalica. Pored toga, u toku je uvo|ewe upravqawa javnim osvetqewem, koje se sastoji iz smawivawa inteziteta svetla kako odmi~e no}. Tako se u sitne sate silajica mo`e i do polovine da slabije svetli nego na po~etku no}i.

S. Krsti}

IAKO SU POO[TRENE MERE NADZORA

Petarde gruvaju na sve strane Bli`e se bo`i}na i novogodi{wa slavqa i sve je ve}i strah od petardi i wima sli~nih eksplozivnih naprava koje prave deca i kojima mogu da ugroze zdravqe i nanesu povrede. Komunalna policija nema prava da oduzima petarde koje se nelegalno prodaju, kao ni da ka`wava prodavce. U toj slu`bi ka`u da je to iskqu~ivo u nadle`nosti policije.

Ono za {ta je komunalni policajac du`an da uradi jeste da, kad nai|e na petarde i druge eksplozivne materije, odmah obavesti policiju. Bacawe petardi spada u

vo oko Nove godine i Bo`i}a, strogo kontorli{u de~ije xepove i torbe. Lekari apeluju i na vlasnike trgovina i pija~nih tezgi da ne nabavqaju petarde i sli~ne eksplozivne naprave ili da ih barem ne prodaju deci. Nesmotreno{}u se mo`e dogoditi da iz bezazlenih de~ijih igara nastanu te`e povrede koje }e ih pratiti kroz ~itav `ivot.

U ovo doba godine, pogotovo u ve~erwim satima, u pedijatrijskim ordinacijama je sve vi{e malih pacijenata koji imaju raznolike povrede uzrokovane ovim

De~ja radinost Posebno su opasne eksplozivne naprave koje deca sama prave.

To su razne boce ili stakleni predmeti u koje mali{ani ubacuju eksploziv i onda ih aktiviraju na nekoj razdaqini. To se rasprskava i mo`e jo{ vi{e da povredi dete, kako ono koje je bacilo napravu, tako i sve one koji su se zatekli u neposrednoj blizini. reme}ewe javnog reda i mira, za {ta komunalna policija opet mora da zove kolege iz policije.

Zbog toga lekari Doma zdravqa „Novi Sad“ apeluju na roditeqe da ne dozvoqavaju deci bacawe petardi i drugih ekplozivnih naprava, kao i da narednih dana, pogoto-

napravama. Skoro svake no}i, lekarima u pedijatrijskoj ambulanti Doma zdravqa „Novi Sad“ u ulici Zmaj Ogwena Vuka 19 javi se po dvoje-troje dece s povredama od petardi.

- Te povrede mogu biti raznolike od bezazlenih - lak{eg stepena

VESTI u programu u~estvuju kwi`evni kriti~ar Vladimir Arseni} i pesnik Bojan Samson.

A. J.

Savetovali{te Centra za ratnu traumu u saradwi s Odsekom za psihologiju Filozofskog fakulteta organizuje predavawe “Osnovne postavke EMDR psihoterapije – Terapije reprocesirawa, AIP model, klini~ki i istra`iva~ki aspekti”. Predavawe }e biti odr`ano ve~eras u 19 ~asova na Filozofskom fakultetu. Gosti predava~i }e biti ameri~ki psiholog i psihoterapeut Roger Solomon i predsednica Asocijacije EMDR Srbija dr Vesna Bogdanovi}.

I. D.

Dodela paketi}a za decu

„U`ici hermeneutike” Prezentacija kwige eseja i kriti~kih tekstova “U`ici hermeneutike” autora i novinara Sa{e ]iri}a bi}e odr`ana ve~eras u 19 ~asova u Ameri~kom kutku, Ulica Petra Drap{ina 3. Pored autora

Paketi}i za decu iz socijalno ugro`enih porodica deli}e se ve~eras u Mesnoj zajednici Adice, Ulica Sime [olaje 2a.

Zajedno sa aktivistima Mesnog odbora Adice deci }e paketi}e deliti Deda Mraz, a po~etak je u 18 sati.

N. R.

Priredba u Salajci Priredba „ Deci s qubavqu“ u okviru koje }e biti podeqeni novogodi{wi paketi}i zakazana je za ve~eras u 18 ~asova u Mesnoj zajednici „Salajka“, Ulica [ajka{ka 26. Organizatori skupa su Asocijacija individualnih potro{a~a prirodnog gasa i mesne organizacije SPS „Salajka“ i „Bratstvo - Telep“.

Z. D.

Pomo} za ugro`enu decu i mlade Gradona~elik Novog Sada Igor Pavli~i} i predstavnik regije Emilija Romawa Luka de Pjetri potpisali su ju~e sporazum na osnovu koga }e se realizovati program “Podr{ka politici za decu i mlade u Srbiji”. Potpisivawem ovog ugovora Grad je dobio dvesto hiqada evra koji }e biti ulo`eni u razli~ite programe socijalne pomo}i deci i mladima.

- Dvanaest hiqada evra ulo`eno je u otvarawe Kluba podr{ke osobama obolelim od side, a ostatak novca }e se rasporediti u skladu sa mre`om ustanova Centra za socijalni rad, kao {to je Sigurna de~ja ku}a i Svrati{te

za decu ulice – ka`e ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci dr Sawa Stojanovi}.

Aktivnosti koje }e se odvijati u okviru ovog programa podrazumevaju i ukqu~ivawe dece ulice u obrazovni sistem, vr{wa~ku edukaciju i radionice u osnovnim i sredwim {kolama na temu prevencije nasiqa, kao i stvarawe socijalnog preduze}a u kom bi se zapo{qavale socijalno ugro`ene grupe mladih qudi. Program finansira italijansko Ministarstvo spoqnih poslova, regija Emilija Romawa i Autonomna regija Friuli Venecija \ulija.

J. Z.

SUGRA\ANI ]E POMAGATI „PARKING SERVISU”

SMS porukom protiv bahatih voza~a Prema re~ima portparola „Parking servisa“ Radovana Jekni}a wihovi radnici razvijaju sistem pomo}u koga }e sugra|ani SMS porukom mo}i da prijave bahate voza~e koji se nepropisno parkiraju, nakon ~ega }e pauk odnositi te automobile. Kako saznejemo, pomenuti sistem trebalo bi da za`ivi u toku naredne godine.

- Su{tina ove ideje je otvarawe informativnog centra u koji bi stizale fotografije nepropisno parkiranih vozila koje uslikaju sugra|ani mobilnim telefonima.

Fotografije }e mo}i da se po{a-

qu i mejlom, a na osnovu wih bi pauk izlazio na teren i uklawao automobile koji se nalaze u prekr{aju - dodaje Jekni}.

On napomiwe da bi u pomenutom informativnom centru funkcionisao i sistem video pauka, pa bi uz ove dve novotarije moglo mnogo br`e da se reaguje po pitawu bahatih voza~a ne samo u centru grada ve} i u delovima gde parkinzi nisu pod naplatom. Predvi|eno je da se sistem putem koga }e sugra|ani slati fotografije a`urira svakih tridesetak sekundi kako bi se moglo {to br`e reagovati.

B. M.

Iskqu~ewa struje opekotina, ogrebotina, razderotina, do ozbiqnijih - opekotina po ko`i, naro~ito na rukama, odnosno prstima. Mogu}e su i rane na ekstremitetima, licu, pa i o~ima. Nisu retke ni traumatske amputacije prstiju ruku i ozbiqnije povrede o~iju i povrede lica, pa je potrebna hirur{ka intervencija – obja{wavaju pedijatri i dodaju da je u posledwe dve-tri godine, ipak, mawe ovih povreda nego {to je to bio slu~aj ranije.

Oftalmolog u Domu zdravqa dr Svetlana Popovi} upozorava da povrede nastale petardama mogu dovesti do opekotina kapaka i

spoqa{wih delova oka: ve`wa~e i ro`wa~e. Tako|e, mo`e do}i do prisustva stranog tela u oku.

- Osim toga, kao posledica kori{}ewa petardi mogu nastati povrede kao {to su probijawe o~ne jabu~ice, {to iziskuje operativno le~ewe, a tada je i neizvesna prognoza vidne funkcije. Odnosno, mo`e se desiti i trajni gubitak vida – isti~e Popovi}eva.

Prema wenim re~ima, sve te povrede mogu biti izuzetno ozbiqne, a svakako su bolne i zahtevaju svakodnevno previjawe i odlazak lekaru, a neke mogu izazvati trajne posledice.

Q. Nato{evi}

TRGOVAWE AKCIJAMA U NEKADA[WOJ „ZVEZDI”

Predavawe o ratnoj traumi

9

POTPISAN SPORAZUM IZME\U GRADA I REGIJE EMILIJA ROMAWA

JAVNO OSVETQEWE DAJE NOV IDENTITET GRADU

Rekonstrukcija javnog osvetqewa u gradu, koje ~ini oko 30.000 svetiqki, traje ve} pet godina, a slede}e godine, svetlosni identitet trebalo bi da dobiju Ka}, Sremska Kamenica, Koviq, deo Petrovaradina, dok }e zamena stubova od pet metara biti obavqena na Novom nasequ i Limanu i u drugim zonama stanovawa, ka`e za “Dnevnik” rukovodilac slu`be za pripremu investicija u Zavodu za izgradwu grada Zorica Nini}-Stupar. Do sada je javno osvetqewe rekontruisano u Bege~u, Futogu, Veterniku, Stepanovi}evu, Rumenki, Budisavi, Klisi, najve}em delu Telepa, na bulevarima i glavnim gradskim saobra}ajnicama.

- Ciq nam je da sa~inimo master plan javnog osvetqewa grada, koji }e dati smernice na koji na~in u kojim delovima grada da re{avamo osvetqewe, kao i koje zgrade treba da poseduju dekorativnu rasvetu. Ideja nam je da delovi grada dobiju svetlosni identitet.

Qudi malo pa`we poklawaju osvetqewu, ali od toga ne samo da zavisi bezbednost gra|ana, ve} i wihovo raspolo`ewe i sam identitet grada – navodi Nini}-Stupar, dodaju}i da po javnom osvetqewu Novi Sad u svetu upore|uju sa Lionom. Da bi dodatno razvijao takav

utorak21.decembar2010.

Uzalud tra`e pravdu Mali akcionari nekada{weg Trgovinskog preduze}a „Zvezda“, koji sada posluje pod imenom „Neostar“, zahtevaju poni{tewe privatizacije i oduzimawe imovine od sada{wih ve}inskih vlasnika konzorcijuma koji ~ine Petar Skokandi} i Miqan \urovi}, ka`e se u saop{tewu malih akcionara, kojima pripada oko 30 odsto kapitala biv{e „Zvezde“. Ova firma prodata je na aukciji 2005. godine, po ceni od oko 87 miliona dinara. Sve do sada mali akcionari zahtevaju da nadle`ni dr`avni organi utvrde ~iwenice u vezi vlasni~ke transformacije, po{to tvrde da ima nezakonitosti u poslovawu pre i posle aukcije.

Oni isti~u da su ponovo od nadle`nih zahtevali da se preispita procena imovine preduze}a i poslovawe ve}inskih vlasnika.

U saop{tewu navode da zahtevaju da se utvrdi koliko je puta umawena vrednost Trgova~kog dru{tvenog preduze}a „Zvezda“ {tetnim poslovawem sada{wih ve}inskih vlasnika prodajom

objekata i izdavawem poslovnog prostora, po{to se osnovnom delatno{}u nisu ni bavili, sem forme radi, prodaju}i robu koju su nasledili prilikom kupovine preduze}a.

Mali akcionari podse}aju da su posle privatizacije zaposleni ostali bez i~ega, bez otpremnina i prava na posao. U „Zvezdi“navode akcionari, od tri stotine radnika, sada je svega deset uposleno.

Uprkos tome {ta mali akcionari misle o vlasni~koj transformaciji ve}inski vlasnik je do 15. decembra otkupqivao akcije malih akcionara. Akciju je pla}ao 600 dinara. Iz finansijske slu`be „Neostara“saznajemo da je trgovawe bilo uspe{no, ali da nemaju podatak o tome koliko je akcija prodato. Kako navode, to }e biti objavqeno na sajtu Agencije za trgovawe akcijama od vrednosti. Kako ka`u u preduze}u, ponovo }e otupqivati akcije malih akcionara, ali po ni`oj ceni.

Z. Deli}

Novi Sad: od 9 do 11 sati ulice Ilije Ne{ina, Janka Buqika, Jovana Miki}a Spartaka, Klisanski put od 23 do 39, Mileve Simi} od 19 do 39, Milice Nikoli}, profesora Gr~i}a, Radivoja Milina Kairca, Zdravka Erdevika, od 9 do 12 ulice Cara Du{ana od 2 do 8, Kotorska od 14 do 58, i od 9 do 51, Kozara~ka od 1 do 19, Bra}e Miladinov od 1 do

8, od 9 do 13 ATC-6, Bulevar Slobodana Jovanovi}a od 1 do 3, Futo{ki put 12 i 14A-E, Lo`ioni~ka od 2 do 12, SVetozara ]orovi}a od 1 do 15 i od 2 do 24.

Koviq: od 8.30 do 11 Ulica Toze Markovi}a od Petra Drap{ina do kraja i Ulica B. Vuko, od 8.30 do 13.30 Ulica 7. jula od Ulice Stevana Pe{i}a do Ulice vojvo|anskih brigada.

utorak21.decembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

NOVINA U RADU ZREWANINSKE PRED[KOLSKE USTANOVE

Deca s posebnim potrebama u redovnim vrti}ima

Potpisivawe sporazuma

SARADWA BRITI[ KAUNSILA I GRADA SOMBORA

Najboqima pet ispita besplatno

SOMBOR: Sombor je nedavno imao retku priliku da uspostavi saradwu sa najva`nijim promoterom britanske istorije, kulture i jezika, Briti{ kaunsilom. Naime, protekle nedeqe gradona~elnik Sombora Nemawa Deli} i direktor Britanskog saveta Endru Glas potpisali su sporazum o saradwi izme|u grada Sombora i Britanskog saveta.

Sporazumom o saradwi regulisano je da Britanski savet organizuje licencirane ispite engleskog jezika Univerziteta u Kembrixu za zainteresovane i posebno prijavqene kandidate na teritoriji grada Sombora, u skladu sa ispitnim rokovima objavqenim na internet prezentaciji Britanskog saveta. Sporazumom je definisana i obaveza Britanskog saveta da Gradskoj upravi Sombora, u toku jedne kalendarske godine, omogu}i besplatno polagawe jednog od ispita poslovnog ili op{teg engleskog jezika za pet kandidata (najboqih u~enika osnov-

nih i sredwih {kola, kao i studenata sa teritorije grada Sombora, ili zaposlenih u Gradskoj upravi). Obaveze grada Sombora, prema sporazumu, su da za potrebe organizacije ispita engleskog jezika Univerziteta u Kembrixu Britanskom savetu besplatno ustupi na kori{}ewe prostorije u zgradi Skup{tine grada Sombora.

Govore}i o zna~aju sporazuma za Britanski savet, direktor Saveta Endru Glas je istakao da je za Britanski savet podru~je Sombora izuzetno zna~ajno, jer iz Sombora i okoline oko 200 kandidata godi{we pola`e neki od ispita engleskog jezika.

- Veoma je va`no da uspostavimo ovakvu saradwu, jer se u Srbiji, kao i u Somboru, u~ewu engleskog, ali i drugih stranih jezika pridaje sve ve}i zna~aj. Sertifikati koje izdaje Briti{ Kaunsil su priznati, prilikom upisa na fakultete, kao i za sve druge potrebe – naglasio je Glas.

M. Miqenovi}

Dva miliona za opti~ko ~vori{te VRBAS: Na osnovu raspisanog Konkursa za dodelu bespovratnih sredstava, op{tini Kula je dodeqeno blizu dva miliona dinara za finasirawe izrade Glavnog projekta lokalne metropoliten mre`e i opti~kog ~vori{ta zajedni~ke industrijske zone Kula-Vrbas. Ugovor o finansirawu su potpisali Pokrajinski sekretar za privredu I{tvan Pastor i predsednik op{tine Kula Svetozar Bukvi}. N. P.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Alisa u zemqi ~uda“ (18), „[i{awe“ (19.45), „Jedi, moli, voli“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: Festival evropskog i nezavisnog filma „Nordijska panorama” (od 18.30), „Animanima” (od 20), „Batori“ (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Jovan \or|evi}“: tradicionalni novogodi{wi koncert Vojvo|anskih simfoni~ara (20), Scena „Pera Dobrinovi}“: „Lepotica Linejna“ (19.30), Kamerna scena: „Kome verujete?“ (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Marija Bo`i}, Danijela Zelen, Bojana Maksimovi}, Marijana Maglovski, Tamara Petrovi}–Milinovi}, Maja Balog, Stana Biki}, Kristina Nikoli}, Csilla Kova~, Jelena Ran|elovi}, Daliborka Suxum, Marijana Caki}, Dragana Gaji}, Ma{a Trti} i Tamara Utvi} iz Novog Sada, Ilinka Sama|aj iz Koviqa, Olgica Antoni} iz ^uruga, Sne`ana Kova~ iz Vajske, Milka Milki} iz Be~eja, Jadranka Kosti} iz I|o{a i Vesna Joki} iz Ravnog Sela, DE^AKE: Jelena Nikoli}, Milena Basta, Sla|ana Mijanovi}, Nevena Jovanovi}, Qubinka Rankovi}, Milena Bo`ovi}, Isidora Ivanovi}, Jovana Vu~i}, Katarina Zlokolica i Jelena Proti} iz Novog Sada, Jelena Mani} iz Be~eja, Marina Mago~ iz Maradika, Ivana Simi} iz Rumenke, Sla|ana Miqevi~-Gravowa iz Petrovaradina, Zorica Ku{akovi} iz Veternika, Radoslava Vasi} iz Maradika, Nikolina Stojanovi} iz Sremske Kamenice, Ana Bokan iz Veternika, Suzana Ika~ iz Vajske, Ana @ivkov iz Ba~ke Palanke, Biqana Peji} iz ^uruga, Tijana Kozomora iz Ba~ke Palanke i Mirjana Savi} iz Rumenke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Envera Adema Kostelnik (1935) u 11.15 sati, Milana Milana Mrazovi} (1946) u 12, Draga Jovana Novakovi} (1934) u 12.45, Milivoj Vojislava Simi} (1939) u 13.30, Ferenc Katalin Or{o{ (1943) u 14.15 i Milan Marka @ivkovi} (1950) u 15 sati.

Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Mara Andrije Savi}-Gruji} (1959) u 13 sati. Na Dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Jelica Vase Ne{i} (1927) u 13 sati.

ZREWANIN: Deca s posebnim potrebama pred{kolskog uzrasta, koja poha|aju zrewaninske vrti}e, odsad }e biti u grupama sa mali{anima redovne populacije. Ovaj pomak u radu sa pred{kolcima ostvaren je zahvaquju}i projektu „Ne tako razli~iti” kojim je Pred{kolska ustanova Zrewanin, u okviru prekograni~ne saradwe, konkurisala kod predpristupnih fondova IPA. Ugovor o finansirawu projekta vrednog oko 70.000 evra potpisan je po~etkom decembra. Partner u projektu, koji }e biti sproveden u delo u narednih godinu dana, jeste rumunska nevladina organizacija „Duga”.

- Su{tina ove pri~e je inkluzija dece sa posebnim potrebama. Procewuje se da u na{oj ustanovi ima preko 200 takvih mali{ana

pred{kolskog uzrasta, {to je pozama{an broj, o ~emu dru{tvo mora da vodi ra~una. Do sada smo sa wima radili u okviru razvojne grupe. Ciq projekta je da se animiraju roditeqi koji nikada nisu uputili decu u obdani{ta, da to sada u~ine. Ti roditeqi uglavnom nisu radno anga`ovani, jer su primorani da se bave odgojem dece. Ovim projektom nekako bismo im pomogli da na|u posao i svojoj porodici pru`e ono {to do sada nisu mogli – izjavio je na ju~era{woj konferenciji za novinare menaxer projekta @eqko Cvijanovi} iz ovda{we Pred{kolske ustanove.

Cvijanovi} je naglasio i da je va`no probuditi svest u dru{tvu i ukazati na ~iwenicu da me|u nama ima dece sa posebnim potrebama. U Srbiji ih je, po nekim procena-

ma, skoro 40.000 samo pred{kolskog uzrasta.

-Pred{kolska ustanova }e, u okviru projekta, dobiti i automobil koji }e biti kori{}en, izme|u ostalog i za ku}ne posete onim porodicama koje i pored svega, ne pristanu da se odazovu na{em pozivu i decu upute u zrewaninske vrti}e – precizirao je Cvijanovi}.

Zamenica projekt menaxera Biqana Staji} pojasnila je da }e biti formirani radni tim i grupe, u okviru kojih }e sa decom sa posebnim potrebama raditi logoped, socijalni radnik i pedagozi. Po re~ima Staji}eve, bi}e odra|ena i uli~na anketa kako bi u Pred{kolskoj ustanovi saznali stavove gra|ana o inkluziji, a bi}e izra|eni i testovi za kategorizaciju dece. @. Balaban

PROSTORNI PLAN PRED ODBORNICIMA KRAJEM DECEMBRA

Investitorima otvaraju vrata [ID: Pedeset ~etvrta sednica Op{tinskog ve}a u [idu pamti}e se po zna~ajnom dnevnom redu. Nije toliko zna~ajan rebalans buxeta za 2010, niti odluka o buxetu op{tine [id za 2011. godinu, koliko je zna~ajan predlog odluke o dono{ewu prostornog plana op-

Nata{a Cvjetkovi}

{tine [id, koji treba da se usvoji 27. decembra na sednci SO [id.

- Zbog neuskla|enosti starog prostornog plana sa Zakonom iz 2007. godine dosad nije bilo mogu}e pregovarati sa investitorima.

Ovaj dokument, kada ga usvoji

Skup{tina op{tine [id, posta}e ~vrst temeq za na{ strate{ki plan razvoja u narednom periodu ka`e predsednica op{tine [id Nata{a Cvjetkovi}.

Zahvaquju}i wemu {idska op{tina zakora~ila je me|u investitore sa svojih sedam industrijskih zona. Najva`nija je na autoputu, sa svim prilaznim putevima, vodom, elektri~nom strujom, telefonom i drugom infrastrukturom. O~igledno da tvorci ovog zna~ajnog plana nisu zaboravili i na ostale stanovnike {idske op{tine, pa su tu ugradili i isto~ni, zapadni i ju`ni deo grada [ida, koji ima sve elemente za razvoj dobre infrasturkture, kao {to to ima i nekoliko sela u ovoj op{tini.

U Vi{wi}evu }e se, nakon dve godine pregovarawa sa Nema~kim investitorima, kona~no sagraditi fabrika za recikla`u guma.

Ova fabrika }e zaposliti 150 radnika. U Kukujevcima, pored pogona najve}e farme koza „Beokapre”, jedan privatan investitor je kupio zemqi{te, s namerom da i on tamo ne{to gradi. I u Erdevi-

Detaq prostornog plana op{tine [id

ku je odre|ena lokacija za industrijsku zonu.

Kako je rekla Nata{e Cvjetkovi}, op{tina [id ne}e investitorima poklawati zemqi{te, ve} postoji ~itav niz mogu}nosti kojima se mogu privu}i investitori, sni`ewa, mawe takse, brzo dobijawe dokumentacije i niz

drugih olak{ica. Uporedo sa izradom ovog dokumenta, Zavod za urbanizam iz [ida izradio je i planove detaqne regulacije, {to }e olak{ati lokalnoj samoupravi sklapawe ugovora, jer }e se cela papirologija sa investitorima zavr{avati vrlo brzo.

D. Savi~in

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK ATILA ^ENGERI U VR[CU

Nesporazumi nepotrebno naduvavani VR[AC: Op{tina Vr{ac i Vlada Vojvodine imaju dobru saradwu sa Sekretarijatom za zdravstvo, na realizaciji projekata zdravstvenih ustanova u ovom gradu, a neki od nesporazuma, u javnosti su nepotrebno naduvavani. To je izme|u ostalog re~eno na konferenciji za medije, u okviru posete pokrajinskog sekretara za zdravstvo Atile ^engerija i wegovog pomo}nika Borisa Kopilovi}a Vr{cu. Oni su razgovarali sa predsednikom Op{tine ^edomirom @ivkovi}em i wegovim saradnicima, potom obi{li Op{tu bolnici, psihijatrijsku bolnicu, Dom Zdravqa i Apotekarsku ustanovu.

- Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo u ovu op{tinu u minulom periodu ulo`io 90 miliona dinara i ima aktivan odnos za dobijawe IPA projekata za prekograni~nu saradwu sa Rumunijom. Rezultat toga je i zajedni~ki projekat bolnica iz Re{ice i Vr{ca iz telemedicine u vrednosti od 1,2 miliona evra. Od aktuelnih pitawa je i snabdevawe vr{a~ke bolnice sa medicinskim gasovima i to }e Sekretarijat nastojati u najskorije vreme da re{i - rekao je ^engeri - U vr{a~ku psihijatrijsku bolnicu preko Fonda za kapitalna ulagawa za dve godine ulo`eno je 30 miliona dinara u ob-

novu opreme, a sada se radi na energetskom projektu, kako bi se re{io problem grejawa i u{tede energije - istakla je direktorka Bolnice Tatjana Voskresenski.

Dogovoreno je da se za finansirawe projekata rekonstrukcije kotlarnice u Op{toj bolnici u ovom gradu konkuri{e kod Fonda za kapitalna ulagawa. Zamenik predsednika op{tine Mirko Dobrosavqevi} i ~lan Op{tinskog ve}a za zdravstvo Bojan Mandi} su rekli da je postignut sporazum o budu}im investicijama u zdravstvo Vr{ca. U posledwe vreme u javnosti je bilo re~i o ga{ewu Slu{be za trasfuziju krvi u bolnici, pa je Fondacija „Hemofarma” pokrenula akciju za prikupqawe sredstava za obnavqawe opreme ove ustanove. Direktor Pokrajinskog zavoda za transfuziju krvi Vojvodine Miroslav Milosavqevi} je najavio da }e se i ovo pitawe re{iti. -Pri kraju su izrade pravilnika po novom zakonu i na osnovu wih predstoji utvr|ivawe mre`e ustanova za transfuziju u Srbiji i Vojvodini. Naravno, Vr{ac ima sve uslove za takvu ustanovu, pogotovu kada se zna da u ovoj op{tini ima preko dve hiqade davalaca krvi, pa }e uslediti i obnavqawe opreme istakao je Milosavqevi}.

R. Jovanovi}

ZAHVAQUJU]I VLASNIKU „ANGROPROMETA” RUDOLFU VALTERU I DOBRIM QUDIMA

Dijana Siv~ev ide na operaciju KIKINDA: Dvadesetogodi{wa Dijana Siv~ev iz Kikinde 4. janura putuje na operaciju pankreasa u Segedin.

Ova endoskopska operacija bi}e obavqena u Internisti~koj klinici, gde garantuju uspeh. Porodica je zahvaquju}i vlasniku „Angroprometa” Rudolfu Valteru, op{tini Kikinda i dobrim qudima, prikupila dovoqno novca za operaciju koja je neophodna da bi Dijana nastavila da `ivi.

Ova mlada Kikin|anka ro|ena je sa deformacijom pankreasa i ~itavog `ivota ima jake bo- Dijana Siv~ev love. Tek nedavno je otkrivno {ta je uzrok tome i tada su zapo~ele muke oko prikupqawa novca, jer se ovakve operacije ne rade u na{oj zemqi, a zdravstveni problem Dijane Siv~ev jedini je ovakav slu~aj u Srbiji.

S obzirom na to da otac Milan radi u trgovinskoj ku}i „Angropromet”, vlasnik Rusolf Valter ~uo je za problem koji ima ova porodica i ponudio je pomo}. Najpre se kod svojih prijateqa raspitao gde se i na koji na~in obavqaju ovakve operacije i ispostavilo se da je to u Segedinu, koji je svega stotinak kilometara udaqen od Kikinde. Iako je prvobitno operacija trebalo da se obavi u Rimu, nakon puto-

vawa u Segedin, profesor dr Tama{i Taka~ potvrdio je da je operacija neophodna i da on mo`e da operi{e.

- Profesor dr Tama{i Taka~ ulio nam je novu nadu, jer je rekao da garantuje uspe{an ishod – pri~a Dijanina majka Radmila Siv~ev. – Nakon prve operacije bi}e neophodna jo{ jedna, ali za sada ne znamo kada }e ona biti obavqena.

Mi 4. januara putujemo za Segedin i nemam re~i da se zahvalim svima koji su nam pomogli. Na novac koji smo mi sakupili vlasnik „Angroprometa” Rudolf Valter doda}e novac koji nedostaje. Svi ra~uni iz ove bolnice bi}e upu}eni Rudolfu Valteru. On }e platiti i tro{kove kontrole nakon operacije.

Dijana je presre}na i ka`e da jedva ~eka da se sve zavr{i, te da ponovo mo`e da `ivi normalnim `ivotom, bez problema ide u {kolu i u`iva sa dru{tvom.

- Drago mi je {to idemo u Segedin, naro~ito po{to imam strah od letewa avionom. Moram da istaknem da nam je prva pomo} u iznosu od hiqadu dinara upla}ena iz Kraqeva. Tako|e veliku pomo} pru`ila nam je i op{tina Kikinda koja je izdvojila 1.300 evra – isti~e Radmila Siv~ev.

A. \uran

Edukacija u~iteqa BE^EJ: Dru{tvo u~iteqa Be~ej organizovalo je dvodnevni seminar „Kreirawem individualnih obrazovnih planova do inkluzivne prakse”, koji je odr`an 18. i 19. decembra u Be~eju.

U~e{}e je uzelo ~etrdesetak vaspita~a Pred{kolske ustanove „Labud Pejovi}” iz Be~eja i nastavnika osnovnih {kola „Zdravko Glo`anski” i „Petefi [andor” iz Be~eja, „Sveto-

zar Markovi}” iz Ba~kog Gradi{ta, „[amu Mihaq” iz Ba~kog Petrovog Sela i „Novak Radoni}” iz Mola.

Sada su polaznici seminara u obavezi da sami izrade po jedan primer Individualnog obrazovnog plana u ustanovi iz koje dolaze i dostave ga predava~ima, posle ~ega }e dobiti uverewe o poha|awu 22 sata akreditovanog seminara.

V. J.

utorak21.decembar2010.

11

DR BOJAN PAJTI] I DR RAJKO PERI] POSETILI TITELSKU OP[TINU

Novi put pribli`ava Novi Sad MO[ORIN/[AJKA[: Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} i dr`avni sekretar u republi~kom Ministarstvu za infrastrukturu dr Rajko Peri} obi{li su ju~e radove na obnovi i pro{irewu 5,5 kilometara puta izme|u [ajka{a i Mo{orina, u op{tini Titel. Po obilasku radova na ovoj saobra}ajnici, predsednik Vlade Vojvodne dr Bojan Pajti} izjavio je da je op{tina Titel pre ~etiri godine svrstavana u red nerazvijenih op{tina u Vojvodini.

- U proteklom periodu u op{tinu Titel usmerili smo 1,5 milijardu dinara preko Fonda za kapitalna ulagawa i to u razvoj infrastrukture, sistema za vodosnebdevewe i pre~i{}avawe otpadnih voda, tako da danas ova op{tina ima status sredwe razvijene - rekao je predsednik dr Bojan Pajti}.

On je dodao da je sanacija puta koji povezuje [ajka{ i Mo{orin zna~ajna ne samo za me{tane ova dva vojvo|anska sela, nego i ~itavu op{tinu Titel, jer je povezuje sa Koridorom 10. S druge

strane, ova saobra}ajnica zna~ajna je infrastruktura za potencijalne investitore.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu za infrastukturu dr Rajko Peri} istakao je da Vlada

KOMUNALNI RADOVI SE PRIVODE KRAJU

Ma{ine olak{avaju ~i{}ewe ki{nih kanala STARA PAZOVA: Iako se zima sve vi{e pribli`ava, u staropazova~koj op{tini se jo{ uvek radi, kako bi {to vi{e poslova iz programa komunalnih radova za ovu godinu bilo zavr{eno.

Upravo je zato predsednik op{tine Stara Pazova Goran Jovi}, sa saradnicima obi{ao gradili{ta u Staroj Pazovi i Novim Banovcima i sportski objekat Fudbalskog kluba „Omladinac” u Novim Banovcima. Predstavnici Op{tine Stara Pazova su, najpre, prisustvovali ~i{}ewu kanala Mali Begej, u Staroj Pazovi, u ulici Nikole Mom~ilovi}a, gde se intenzivno radi novim rovokopa~em koji je kupqen ove godine za potrebe JKP „Vodovod i kanalizacija”. Obja{wavaju}i da se radi o zajedni~kom poslu javnih preduze}a „Vodovod i kanalizacija”, „^isto}a” i Op{tine, Goran Jovi} je istakao da je ranije problem otvorenih ki{nih kanala re{avan parcijalno, s obzirom na to da nije bilo odgovaraju}e mehanizacije, a anga`ovawe privatnika je bilo preskupo i najavio da }e se ma{inama ki{ni kanali ubudu}e efikasnije ~istiti.

Direktor JP „Vodovod i kanalizacija” Jaroslav Hrebik najavio je nabavku i ostale mehanizacije koja }e doprineti efikasnijem obavqawu posla, a rukovodilac Odeqewa za stambeno komunalne poslove, za{titu `ivotne sredine i inspekcijske poslove Op{tine Milenko Bubowa, najavio je sprovo|ewe sli~nih akcija i u ostalim mestima u staropazova~koj op{tini, u ciqu uspostavqawa komunalnog reda.

Predsednik op{tine je obi{ao i radove na sanaciji kanalizacionog voda koji je prolazio ispod stambene zgrade u Novim Banovcima, pa se donedavno izlivala kanalizacija. Krsto Suboti}, jedan od stanara zgrade u kojoj je 19 stanova, ka`e da taj problem postoji ve} 15 godina. Postavqawem nove cevi i prikqu~ewem na glavni kolektor kanalizacione mre`e, problem stanara ove zgrade je trajno re{en.

A op{tinska delegacija je u Novim Banovcima obi{la i sportski objekat Fudbalskog kluba Obilazak gradili{ta u staropazova~koj op{tini „Omladinac”, gde je u toku gradwa svla~ionica i sluRupov Sala{, izgradwi trotoara `benih prostorija kluba. Predu Wego{evoj ulici u Staroj Pasednik Jovi} je izrazio o~ekivazovi, rekonstrukciji krova na we da }e boqi uslovi doprineti zgradi Centra za socijalni rad u uspehu novobanova~kog kluba, Staroj Pazovi. U Novoj Pazovi je dok se Goran Dragoqi}, u ime FK postavqena ograda oko sportskog „Omladinac”, zahvalio na razuterena kod obdani{ta, ure|ena su mevawu i podr{ci da „Omladiotresi{ta na vi{e poqskih punac”, nakon 30 godina, dobije poteva u celoj op{tini, a narednih trebne prostorije. dana }e se jo{ raditi na adaptaciOve jeseni, po{to je zavr{eno ji osnovne {kole u Golubincima, asfaltirawe vi{e ulica u Staure|ewu ki{nog kanala u ulici roj i Novoj Pazovi i nasipawe Branka Radi~evi}a u Staroj Pagrebanog asfalta u nekoliko ulizovi i obnavqawu saobra}ajne ca u Novim Banovcima, Vojki i signalizacije na podru~ju cele Belegi{u, radilo se i na sanacija op{tine, najaviqeno je iz Diudarnih rupa na putu Stara Pazorekcije za izgradwu Op{tine va – Krwe{evci i Stara Pazova – Stara Pazova.

A. Mali

Vrbaska apoteka najboqa u Srbiji VRBAS: Gradska apoteka u Vrbasu je, prema rezultatima analize Ministarstva zdravqa, progla{ena za najboqu apotekarsku slu`bu u Srbiji i tim povodom dr predsednik op{tine Vrbas @eqko Vidovi}, organizovao je prijem za direktorku vrba{ke apoteke mr Gordanu Novkovi}. Priznawe za rad vrbaskim apotekarima uru~eno je na {estoj Nacionalnoj konferenciji o stalnom unapre|ewu kvaliteta zdravstvene za{tite u Republici Srbiji, koju je organizovalo Ministarstvo zdravqa.

- Lokalna samouprava se zahvaquje apotekarskoj slu`bi na pru`enim uslugama i postignutim rezultatima. Nadamo se da }e nastaviti na isti na~in da rade i daqe, ali i da }e druge zdravstvene ustanove po}i ovim primerom - rekao je Vidovi} i

Prijem u Op{tini Vrbas

iskoristio priliku da mr Gordani Novkovi} uru~i zahvalnicu i sliku.

- Mi radimo timski i to je najboqi na~in da se do|e do dobrih rezultata - rekla je Novkovi}.

Glavna apoteka u Vrbasu nedavno je renovirana sredstvima same slu`be, bez pomo}i op{tine, {to je dokaz da dobri menaxeri uvek na|u na~in da urade ne{to dobro.

N. P.

Srbije i resorno Ministarstvo imaju sluha za zna~aj lokalne putne infrastrukture, jer je ovaj put prakti~no koridor 10 za gra|ane op{tine Titel.

- Obnovom puta me{tanima koji se u ovom kraju prete`no bave proizvodwom mleka i mesa bi}e bli`i Novi Sad, a time otvoreno i ve}e tr`i{te za plasman wihovih proizvoda rekao je dr Peri}.

Predsednik op{tine Titel Milivoj Petrovi} zahvalio se pokrajinskoj i republi~koj Vladi {to su prepoznale zna~aj ulagawa u titelski kraj, posebno u razvoj infrasturukture koja je preduslov za br`i privredni razvoj.

Za obnovu puta izdvojeno je ukupno 125 miliona dinara, a sredstva su obebedili Ministarstvo za infrastrukturu i Razvojna banka Saveta Evrope.

H. V.

VESTI Prednost projektima prekograni~ne saradwe ALIBUNAR: Odbornici Skup{tine op{tine Alibunar usvojili su rebalans i buxet za narednu godinu u iznosu od 408,1 milion dinara. Planirani priliv sredstava zasniva se na realnim izvorima, a kako je rekao sekretar sekretarijata za finansije Zorel Rujan, svi korisnici }e biti namireni.

Predsednik op{tine Danijel Ki{marton je podneo izve{taj o svom radu i svojih saradnika u minuloj godini.

Ocenio je da su u ovoj godini ostvareni dobri rezultati na realizaciji projekata koji su finansirani iz Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine i drugih odakle je u ovu op{tinu do{lo oko 90 miliona dinara investicija.

Za narednu godinu prednost }e imati projekti iz prekograni~ne saradwe sa Rumunijom i za kori{}ewe sredstava iz fondova EU. Smawene su zarade o{p{tinskih funkcionera, a stimulaciju od 30 odsto dobija}e samo oni koji budu imali izuzetne rezultate.

Za novog ~lana Op{tinskog ve}a izabran je ekonomista iz Banatskog Karlovca Dragi{a ^an~arevi}.

Referendumi za samodoprinose u Vladimirovcu i Banatskom Karlovcu nisu uspeli, pa }e ova mesta za svoje projekte sredstva morati na obezbede na konkursima pokrajinskih, republi~kih i fondova iz prekograni~ne saradwe.

R. Jovanovi}

BUM u Evropskom parlamentu BE^EJ: Zahvaquju}i ~iwenici da je Be~ejsko udru`ewe mladih (BUM) jedno od osniva~a AKRIMA – mre`e mladih za afirmaciju zakonitosti u Srbiji, koja je osnovana uz podr{ku OEBS u Srbiji i FLARE mre`e, predstavnik BUM Marina Kova~ev bila je jedan od 800 u~esnika iz celog sveta obele`avawa Dana borbe protiv korupcije i Me|unarodnog dana qudskih prava u Evropskom parlamentu.

- Jedan od organizatora pomenuta dva skupa je FLARE mre`a, pa smo kao predstavnici AKRIMA mre`e u Srbiji dobili priliku da prisustvujemo konferencijama i predstavimo svoj dosada{wi rad. S obzirom na to da su na konferencijama govorili stru~waci iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, pravnici, novinari i aktivisti koji se godinama zala`u za podizawe svesti stanovni{tva na me|unarodnom nivou, imali smo {ta da nau~imo - rekla je, po povratku iz Brisela, Marina Kova~ev.

V. J.

12

utorak21.decembar2010.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

POKRET MA\ARSKE NADE O „SLU^AJU TEMERIN”

Da li je Tadi} obe}ao pomilovawe Pokret ma|arske nade saop{tio je ju~e da pozdravqa izjavu predsednika Srbije Borisa Tadi}a povodom slu~aja temerinskih mladi}a koju je dao tokom razgovora sa ~lanicom Evropskog parlamenta Zitom Gurmai.

“Nadamo se da }e obe}awa biti pra}ena konkretnim delima i da }e {to pre biti stavqena ta~ka na slu~aj koji bi trebalo da je krajwe delikatan i za srpsko pravosu|e. Iskqu~ivo od predsednika Srbije zavisi da li }e potpisati zahtev za pomilovawe povodom slu~aja temerinskih mladi}a”, dodaje se u saop{tewu Pokreta ma|arske nade.

“Temerinski mladi}i”, koji se pomiwu u tom saop{tewu su petorka iz Temerina koja je 2005. osu|ena na ukupno 61 godinu zatvora zbog poku{aja ubistva Zorana Petrovi}a. Taj slu~aj iz 2004. izazvao je veliku pa-

Temerin

`wu javnosti zbog brutalnosti, a sud u Novom Sadu je godinu kasnije prilikom izricawa presu-

ZALAGAWE AKADEMIKA KOSTE ^AVO[KOG

^lanove „Obraza” pustiti na slobodu – ^lanovi Pokreta "Obraz" koji su u pritvoru od odr`avawa "Parade ponosa", 10. oktobra, treba da budu pu{teni na slobodu i da im se omogu}i vaqana odbrana – izjavio je ju~e akademik Kosta ^avo{ki.

On je na konferenciji za novinare, sazvanoj zbog, kako je najavqeno, "pravnog i medijskog nasiqa" nad ~lanovima Pokreta "Obraz", istakao da se Mla-

Mladen Obradovi} je u pritvoru

denu Obradovi}u, Krsti Milovanovi}u i ostalim privedenim aktivistima stavqa na teret krivi~no delo nasilni~kog pona{awa na sportskim priredbama u javnosti.

– Takozvana Gej-parada nije bila sportska priredba, a ni javni skup, kojem u na~elu svako mo`e da prisustvuje bez poziva.

Ta parada je bila privatni skup na kojem nije mogao da u~estvuje niko sem onih koji su bili na spisku pozvanih – rekao je ^avo{ki, istakav{i da je navedena kvalifikacija za pravno delo

nepostoje}a i da se lako mo`e odbaciti.

Po wegovim re~ima, osumwi~eni se mogu teretiti za druga dela, kao {to je reme}ewe javnog reda i mira, gde je kazna mnogo bla`a, ali nikako za nasilni~ko pona{awe na javnom skupu kojeg nije bilo.

– Jedan od razloga za odre|ivawe pritvora, kao {to je navedeno u prvom re{ewu, bila je mogu}nost uticaja na svedoke, {to je o~igledno razlog koji je vaqan – rekao je ^avo{ki, i dodao da je saslu{awe svedoka po~elo tek pre deset dana.

Pripadnici Pokreta "Obraz" uhap{eni su dan pre odr`avawa "Parade ponosa" i od tada su u pritvoru.

Istovremeno s odr`avawem "Parade ponosa", koja je bila ograni~ena na nekoliko ulica u naju`em centru grada, vi{e stotina pripadnika navija~kih grupa i simpatizera ultradesni~arskih organizacija izazvalo je nemire u {irem centru grada. U sukobima s policijom povre|en je veliki broj demonstranata i policajaca, pri~iwena znatna materijalna {teta, a napadnute su i prostorije nekoliko parlamentarnih stranaka.

Iako su organizatori nemira tvrdili da je re~ o skupu protiv "Parade ponosa", predstavnici vladaju}ih stranaka su konstatovali da su huligani, koji su napali policiju, politi~ki instruirani.

(Tanjug)

RASVETQENO RAZBOJNI[TVO U STAROM SLANKAMENU

Pi{toq iznajmqen od maloletnika Pqa~ka prodavnice „Du{an junior“ u Starom Slankamenu, koja se dogodila 7. decembra oko 19.30 ~asova, kada je maskiran i pi{toqem naoru`an razbojnik, uz pretwu da }e pucati, od prodava~ice oteo dnevni pazar i mobilni telefon, operativnim radom policije je rasvetqena.

Ovu pqa~ku, kako se osnovano sumwa, izvr{ili su Aleksandar [. (31) i Ivan Z. (22), a logisti~ka podr{ka im je bio sedamnaestogdi{wi maloletnik iz Novih Banovaca, koji se tereti da je razbojnicima pozajmio pi{toq da bi uspe{no izveli pqa~ku.

Naime, Aleksandar [. se tereti da je kobne ve~eri, maskiran i naoru`an pi{toqem, upao u prodavnicu, pokupio dnevni pazar i od prodava~ice oteo mobilni telefon, a napoqu ga je automobilom ~ekao Ivan Z. Od-

mah posle pqa~ke ova dvojica su se kolima odvezli prema Novim Banovcima.

Posle identifikovawa i hap{ewa Aleksandra [. i Ivana Z. nemalo iznena|ewe za policiju je bilo da je maloletnik obezbedio oru`je za pqa~ku. Osumwi~eni su priznali da su pi{toq za pqa~ku pozajmili, ali nisu rekli da li je maloletnik tra`io i dobio naknadu za to.

Istra`ni sudija Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici odredio je Aleksandru [. i Ivanu Z., zbog postojawa osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo razbojni{tva, pritvor od 30 dana, dok je protiv maloletnika, ~iji je neregistrovani pi{toq poslu`io za izvr{ewe krivi~nog dela razbojni{tva, podneta krivi~na prijava Vi{em javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici, u redovnom postupku.

S. B.

de, kako je to saop{teno, imao u vidu i “dru{tvenu opasnost ovog dela”. Petrovi} je pretu-

~en i maltretiran, a prona|en je go, krvav i povre|ene utrobe.

Zoran Petrovi} je 2009. godine preminuo.

Pokret ma|arske nade je u svom saop{tewu, kako je to ju~e na{em listu rekao wegov vo|a Balint Laslo, mislio je na Tadi}evu izjavu koju je objavila ma|arska agencija MTI. U tekstu te agencije od 18. decembra o izbornoj skup{tini DS-a kojoj je prisustvovala i ma|arska poslanica u Evropskom parlamentu Zita Gurmai, navodi se da je ona imala odvojene sastanke sa srpskim politi~arima, a od Tadi}a je zatra`ila da posreduje za petoro mladi}a u “slu~aju Temerin”. Navodi se i da su oni osu|eni na kazne od 10 do 15 godina zatvora i daje ocena o “veoma kontroverznom” su|ewu. Agencija MTI je prenela da je srpski politi~ar upo-

trebio izraz “nehumano” i da }e u tom slu~aju biti “popusta”.

“Dnevnik” je poku{ao da dobije potvrdu tih navoda, ali ju~e na{em listu iz Pres slu`be predsednika Republike nije stigao nikakav odgovor. Pitali smo da li je predsednik Tadi} s poslanicom EP Zitom Gurmai razgovarao o “slu~aju Temerin” i da li je rekao da }e potpisati zahtev za pomilovawe qudi koji su osu|eni na vi{egodi{we kazne zbog poku{aja ubistva. Tako|e, {ta je o tom slu~aju rekao Tadi}?

Zahtev za pomilovawe uputio je advokat osu|enih Antal Bozoki. Osu|eni su I{tvan Maria{, @olt Ile{, Zoltan Sakal, Jo`ef Ura~ i Arpad Horvat.

Predsednik Pokreta ma|arske nade uveren je da oni nisu hteli da ubiju Petrovi}a, za

~ega su dobili 61 godinu, {to je po wemu “nenormalno”.

– Jer, ratni zlo~inci u Srbiji ne dobijaju toliko. U zatvoru su pet godina i mislimo da je dosta – ka`e Balint Laslo.

Ina~e, Balint Laslo je sin pokrajinskog poslanika \ule Lasla iz Ma|arske koalicije I{tvana Pastora. Otac i poslanik \ula Laslo zapravo je jedan od osniva~a Pokreta ma|arske nade, ~iji naziv je najpre bio “Ma|arska koalicija” (stranka) ali je to ime zbog sli~nosti s Pastorovom MK moralo da bude promeweno. Pokret ma|arske nade dovodi se u vezu s pokretom “64 `upanije”, ma|arske desni~arske organizacije koja se zala`e za reviziju Trijanonskog sporazuma, odnosno povratak starih ma|arskih granica.

S. Nikoli}

ZAVR[NE RE^I NA SU\EWU OPTU@ENIMA ZA RAZBOJNI[TVA I LIKVIDACIJU VLADIMIRA GRANIDA]A IZ NOVOG SADA

Za ubistvo policajca optu`en Danijel Tomi} Tu`ila{tvo za organizovani kriminal predlo`io je ju~e u zavr{noj re~i da Specijalni sud oglasi krivim i kazni po zakonu grupu optu`enih za krivi~no delo razbojni{tva, a okrivqenog Danijela Tomi}a i po optu`bi koja ga tereti da je 11. aprila 2009. godine, nakon {to je s jo{ trojicom okrivqenih u~estovovao u pqa~ki zlatare u Zrewaninu, u bekstvu od policijske potere, kod Novog Sada ubio saobra}ajnog policajca Vladimira Grandi}a.

Tu`ila{tvo je u zavr{noj re~i ocenilo da su izvedeni dokazi za optu`be, a odbrana }e zavr{ne re~i izneti danas, nakon ~ega }e sud zakazati objavqivawe presude u roku od tri dana.

Po optu`bama, nakon pqa~ke zlatare „Mali{a“ u Zrewaninu 11. aprila 2009, okrivqeni Danijel Tomi}, Nenad Mati}, Aleksandar Majmunovi} i Zoran Jovanovi} su se automobilom „sitroen“ dali u bekstvo prema Novom Sadu, a kod benzinske pumpe „Minut“ zaustavio ih je uniformisani sa-

obra}ajni policajac na motociklu BMW Vladimir Grandi} iz Novog Sada, koji im je naredio da iza|u iz vozila. „Dok je policajac Grandi} obavqao proveru li~nih dokumenata voza~a sumwivog ’sitroena’ Zorana Jovanovi}a, okrivqeni Nenad Mati}, koji je ostao u kolima s Aleksandrom Majmunovi}em i Danijelom Tomi}em, podstrekao je Tomi}a, koji je dr`ao pi{toq kod sebe, da puca na policajca“, iznela je sumwe optu`ba.

Potom je, navodi se u optu`nici, okrivqeni Danijel Tomi} ispalio jedan hitac u policijaca Grandi}a pri ~emu ga je smrtno ranio. Nakon toga, oglu{uju}i se o naredbu u me|uvremenu pristiglih radnika MUP-a da svi iza|u iz „sitroena“, okrivqeni Mati} je ipak uspeo da startuje automobil pa su bekstvo nastavili on, Tomi} i Majmunovi}, voze}i se pri tom kroz atar, gde su automobil i ostavili. Napustiv{i vozilo u poku{aju bekstva, poneli su sa sobom torbu s plenom iz zlatare – novac, srebro i zlato, koju je Majmunovi} u

Ubijeni Vladimir Grandi}

be`awu odbacio. Za to vreme, tvrdi optu`ba, Danijel Tomi} je pobegao u nepoznatom pravcu i prilikom be`awa je odbacio od sebe vatreno oru`je.

Nekoliko sati kasnije policajci su sve osumwi~ene prona{li i uhapsili.

Kao organizatora razbojni~ke grupe, okupqene krajem 2008. godine do hap{ewa 11. aprila 2009, optu`ba je ozna-

~ila okrivqenog Slavka Risti}a (29) iz Vaqeva, a kao ~lanovi su ozna~eni: Danijel Tomi} (19) i Zoran Jovanovi} (40) iz Vaqeva, Nenad Mati} (28) iz Beograda, kao i Aleksandar Majmunovi} (24) iz Grocke.

Okrivqeni Slavko Risti} i Danijel Tomi} se sumwi~e i za razbojni{tvo koje je izvr{eno 18. marta pro{le godine u zlatari „Rada“u Novoj Pazovi, odakle je otet zlatan nakit ukupne vrednosti oko 500.000 dinara.

Za tre}e razbojni{tvo, 23. marta 2009. u zlatari „Gold {op“ u Po`arevcu, osumwi~eni su tako|e Slavko Risti} i Danijel Tomi}, a za ume{anost u vezi s razli~itim okolnostima terete se okrivqeni Vladimir Vojinovi} (25) iz Lazarevca, Du{ko Milovanovi} (28) iz Vaqeva, Ivan Nikoli} (37), dr`avqanin Srbije s prebivali{tem u Br~kom. Istra`ni organi su izneli kao utvr|en podatak da je iz zlatare „Gold {op“ oteto 4.999 grama raznog zlatnog nakita.

J. J.

UO^I NASTAVKA SU\EWA STANKU SUBOTI]U, WEGOVI ADVOKATI NAJAVQUJU

Argumenti Canetove odbrane i „crna kwiga” U procesu koji se pred Specijalnim sudom u Beogradu vodi protiv biznismena Stanka Suboti}a Caneta i grupe s wim saoptu`enih za {verc cigareta tokom 1995. i 1996 godine, na glavnom pretresu zakazanom za posledwa tri dana ove nedeqe, odbrana okrivqenih, koji negiraju sve optu`be, mogla bi izneti dokazne predloge u vezi s pojedinim Suboti}evim tvrdwama u intervjuu RTV B-92.

– Slu~ajno sam do{ao u posed dokumenta, originalne "crne kwige" Dan~a [uturkova, u kojem postoje ta~ne bele{ke o tome ko je od 1995. do 1998. godine kupovao cigarete u „Makedoniji tabaku“, koje su to firme iz Srbije – naveo je Suboti} u prekju~e emitovanoj emisiji “Izme|u redova”. – To je "crna kwiga" o tome gde je roba pla}ena u ke{u – tada je stalno sve pla}ano u ke{u – ali koja nije zavo|ena nigde, {to zna~i da nije zavo|ena ni na granicama Srbije. To mogu da vam dam na uvid, da}u vam i kopiju toga gde se to vidi. Eto, to je mo`da isto razlog zbog ~ega mene ne `ele u procesu u Beogradu – kazao je Suboti}, ~iji je temeq odbrane da je on u relevantnom peri-

Stanko Suboti}

odu bio legalno u biznisu s cigaretama kao ovla{}eni distributer cigareta nekoliko kompanija.

Advokat Radoslav Tadi}, biv{i Suboti}ev izabrani branilac, ali i daqe wegov generalni pravni zastupnik, u izjavi za “Dnevnik” isti~e mi{qewe da se bi “crna kwiga” mogla pojaviti kao dokazni predlog odbrane u nekoj fazi postupka.

– To }e sigurno biti upotrebqeno u postupku, ali u kojoj fazi, ne znamo. Suboti} je do{ao u

posed te kwige koju je, koliko sam shvatio, li~no vodio Dan~o [uturkov iz „Makedonija tabaka“ tokom devedesetih godina pro{log veka – objasnio je advokat Tadi}.

On je istakao da je skepti~an prema mogu}nosti da „crna kwiga“ bude izvedena kao dokaz do kraja prvostepenog postupka koji je u toku.

Advokat Predrag Mari}, koji je 15. septembra Suboti}u postavqen za branioca po slu`benoj du`nosti, izjavio je za “Dnevnik” da je prvi put, gledaju}i Suboti}ev televizijski intervju, ~uo za svesku, nazvanu „crna kwiga“, te da je, kako ka`e, „hipoteti~ki govore}i, te{ko proceniti da li bi ona mogla biti izvedena kao dokaz na sudu“. S tim u vezi, Mari} je objasnio da “ne zna na {ta se ta~no kwiga odnosi“.

– Ako govorimo na~elno o proceduri koju je neophodno da pro|e neki dokument da bi se utvrdilo da li bi mogao biti uvr{}en u dokaze, morala bi da se proveri wegova autenti~nost, da li je to neki javni dokument ili ne{to mimo procedure, ko je to pisao, da li ovla{}eno lice ili neko

drugi, relevantnost za konkretan predmet, kao i da se vidi na koju okolnost bi to trebalo da se odnosi. Ali, da bi se uop{te u{lo u tu pri~u, mora se izneti predlog u tom pravcu da se zatra`e podaci o ~emu je re~ – naveo je Mari}.

Dodaju}i da }e do nastavka su|ewa, zakazanog za 22. decembar, poku{ati da kontaktira s brawenikom Suboti}em u vezi s daqom odbranom, advokat Mari} je naveo da do wihovog susreta do tada najverovatnije ne}e do}i.

– Dosad nisam dobio odgovor na podnesak u kojem sam predlo`io da mi, kao braniocu po slu`benoj du`nosti, sud omogu}i da otputujem u [vajcarsku kod Suboti}a radi pripreme daqih poteza odbrane, tako da ne verujem da }e mi odgovor sti}i do srede – kazao je Mari}.

Ukoliko to wegov brawenik Suboti} bude zahtevao, advokat Mari} bi ve} tokom nastavka glavnog pretresa ove nedeqe mogao ponoviti predlog za prihvatawe jemstva u iznosu od pet miliona evra za odbranu Suboti}a sa slobode.

J. J.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak21.decembar2010.

13

ZAVR[ENA ANALIZA AVIO-BOMBI S GRADILI[TA NA JUGOVI]EVU U NOVOM SADU

Projektile rasprskava hemijska reakcija

NA PODBARI U NOVOM SADU

Opqa~kana Erste banka Dvojica maskiranih razbojnika opqa~kali su ju~e oko 9.30 sati, uz pretwu pi{toqima, filijalu Erste banke u [umadijskoj ulici na Podbari u Novom Sadu, saop{tila je novosadska Policijska uprava.

Povre|enih nije bilo, a u trenutku pqa~ke u filijali je bilo troje slu`benika i dvoje klijanata. Izgrednici su utekli i odneli ve}u sumu novca, koja, po prvim saznawima, nije mawa od milion dinara, saznajemo nezvani~no.

M. V.

KRAJ PUTA SENTA – BA^KA TOPOLA

Samoubistvo o~evim pi{toqem Policijska patrola iz Torwo{a prona{la je u nedequ, 19. decembra, oko 21.40 sati be`ivotno telo K. B. (1981) iz Torwo{a, op{tina Senta, koji je izvr{io samoubistvo vatrenim oru`jem, saop{teno je ju~e iz Polocijske uprave u Kikindi.

Be`ivotno telo K. B. prona|eno je s desne strane regionalnog puta Senta – Ba~ka Topola, nadomak re~ice ^ik u blizini

Novog Orahova, op{tina Ba~ka Topola. Uvi|aj je izvr{ila policija, predstavnik Tu`ila{tva i de`urni istra`ni sudija Vi{eg suda u Subotici.

Po nazvani~nim podacima istra`nih organa, K. B. je samoubistvo izvr{io o~evim pi{toqem. Posle izvr{enog uvi|aja telo preminulog prevezeno je u Op{tu bolnicu u Senti.

M. Mr.

Stru~ne analize Nacionalno-tehni~kog centra MUP-a pokazale su da su avio-bombe, prona|ene u posledwih desetak dana na gradili{tu iza novosadskog supermarketa "Tu{" na Jugovi}evu, puwene kalcijum-karbonatom i hlorovodini~nom (sonom) kiselinom. Kako je ranije za "Dnevnik" rekao {ef odseka krim-tehnike i protivdiverzione za{tite u novosadskoj Policijskoj upravi Tomislav Matovi}, re~ je projektilima iz Drugog svetskog rata u kojima su ampule s hemijskim jediwewima, a ne klasi~ni ekploziv. Ona se prilikom pada s velike visine usled udara pome{aju, aktiviraju i stvaraju pritisak pa posledi~no eksploziju.

Do sada je na ovoj lokaciji u produ`etku Bulevara Slobodana Jovanovi}a prona|en ukupno

31 projektil. Na prve tri bombe nai{ao je bager ka{ikom 10. decembra, tri dana kasnije zate~eno je jo{ osam, a slede}eg dana jo{ 20 komada. Po svoj prilici, radi se o zaostalim napravama skladi{tenim ratnih, ~etrdesetih godina pro{log veka, na vojnom kompleksu Jugovi}evo. Podsetimo, na mestu gde su prona|eni projektili za vreme svetskih ratova bili su aerodromi, a u vreme NATO-ovog bombardovawa vi{e puta je ga|ana iz vazduha obli`wa kasarna. Sada je pored pomenutog gradili{ta blok novih neuseqenih vi{espratnica "Sun~ana strana" ~iju gradwu je in-

vestirala Republi~ka gra|evinska direkcija.

– Sneg i kaqav teren zaustavili su daqa istra`ivawa na

NOVO RO^I[TE ZA ODUZIMAWE DELA KU]E MILORADU ULEMEKU

Legija iz zatvora brani vilu Specijalni sud u Beogradu odr`a}e sutra glavno ro~i{te po zahtevu Tu`ila{tva za organizovani kriminal da se biv{em komadantu Jedinice za specijalne operacije Miloradu

rencijske veze iz Specijalnog zatvora u Po`arevcu, gde slu`i jednistvenu kaznu od 40 godina zatvora zbog ubistva premijera, krivi~nih dela "zemunskog klana", zlo~ina na Ibarskoj magi-

nog suda o trajnom oduzimawu dela ku}e od Ulemeka i nalo`io da se rasprava ponovi zbog bitnih povreda odredbi krivi~nog postupka i jer presuda sadr`i nerazumqivu izreku i

SEDAM UDESA U SEVERNOBANATSKOM OKRUGU

Na tre`wewu petorica biciklista Na podru~ju Severnobanatskog okruga proteklog vikenda dogodilo se sedam saobra}ajnih nezgoda u kojima su dva lica lak{e povre|ena. ^etiri nezgode zbile su se na podru~ju sen}anske, dve u kikindskoj i jedna u ~okanskoj op{tini.

Sne`ne padavine ote`ale su odvijawe saobra}aja, a bilo je i nesavesnih veza~a koji su sedali za volan pod dejstvom alkohola.

Sen}anska policija je u subotu, 18. decembra, oko 9 sati odredila zadr`avawe O. ^. (1970) iz Torwo{a, koji je pod dejstvom alkohola izgubio kontrolu nad traktorom i sleteo s puta. Utvr|eno je da je u organizmu imao

1,51 promil alkohola. Prilikom kontrole u~esnika u saobra}aju petorici biciklista odre|eno je zadr`avawe jer je alko-testirawem utvr|eno da su u organizmu imali vi{e od 1,20 promil alkohola, saop{teno je ju~e iz Policijske uprave u Kikindi.

Pripiti voza~i bicikla o~ito ne haju za ote`ane uslove saobra}aja. Ina~e, ovo nisu prvi slu~ajevi zadr`avawa pijanih biciklista na tre`wewu. Neslavni rekord dr`i jedan Sen}anin koji je pre tri meseca na tre`wewu zadr`an jer je ustanovqeno da u organizmu ima 4,11 promila alkohola.

M. Mr.

SU\EWE ZA SVIREPO UBISTVO SMAILA TARI]A ODLO@ENO ZA 28. DECEMBAR

Advokatica slomila nogu

Su|ewe Veliboru Baki}u (25) i Milo{u Ra{i}u (25), optu`enima za svirepo ubistvo Smaila Tari}a iz Malog Zvornika, odlo`eno je ju~e u Vi{em sudu u Beogradu za 28. decembar zbog izostanka branioca optu`enih. Sudija Dragomir Gerasimovi} saop{tio je da se su|ewe odla`e jer je branilac optu`enih Zora Dobri~aninNikodinovi} slomila nogu.

Tari}evo raskomadano telo na|eno na dve lokacije u centru Beograda krajem avgusta 2008. godine, a nedugo posle toga uhap{eni su Baki} i Ra{i} iz Beograda.

Tari}evoj biv{oj devojci Danici Todorovi} sudi se zbog nedozvoqenog dr`awa oru`ja.

Po optu`nici, Baki} i Ra{i} namamili su Tari}a u Kara|or|ev park pored Veterinarskog fakulteta, u no}i izme|u 18. i 19. avgusta pro{le godine, gde mu je Baki} iz nekoliko poku{aja ma~etom odrubio glavu. Obdukcijom je utvr|eno da je Tari} bio `iv kada je Baki} posledwi put zamahnuo se~ivom i otkinuo mu glavu, a ve{ta~ewe komisije sudskih ve{taka da je bio svestan prilikom prvih povreda ma~etom. Tari}evo

telo optu`eni su zapalili, kao i ma~ete kojima je po~iweno ubistvo.

U optu`nici je kao motiv ubistva navedena Baki}eva sumwa da ga je Tari} prijavio policiji za nedozvoqeno dr`awe dva pi{toqa, zbog kojih je bio u pritvoru.

Baki} i Ra{i} od po~etka su|ewa negiraju da su izvr{ili taj zlo~in.

Odrubqena glava Smaila Tari}a prona|ena je 22. avgusta pro{le godine na Bulevaru kraqa Aleksandra kod broja 318 posle anonimne dojave upu}ene beogradskim medijima, a wegov identitet utvr|en je DNK analizom. Policija je sutradan u dowem delu Kara|or|evog parka u Beogradu, prekoputa Veterinarskog fakulteta i stotinak metara od autoputa, prona{la i Tari}evo telo u `buwu.

Tari} je odranije bio poznat policiji, a tokom su|ewa }e biti utvr|eno da li je wegova tragi~na sudbina posledica ume{anosti u {verc oru`ja i povezanosti s vi{e kriminalnih klanova u zemqi, ali i u zemqama okru`ewa.

(Tanjug)

ovom prostoru, ali }e se nastaviti ~im to vremenske prilike dozvole – izjavio je ju~e Matovi}.

M. V.

Tu`ila{tvo tra`i da se Ulemeku oduzme stan u ku}i

Ulemeku Legiji oduzme deo ku}e na Ceraku.

Ro~i{te }e biti odr`ano u Okru`nom zatvoru u Beogradu, a Ulemek bi trebalo da u raspravi u~estvuje putem video-konfe-

strali i ubistva Ivana Stamboli}a.

Ovo je ponovqena rasprava o zahtevu Tu`ila{tva, po{to je Apelacioni sud 27. jula ukinuo prvostepenu odluku Specijal-

NA PO^ETKU PROCESA PRIPADNICIMA PARAVOJNE FORMACIJE „[AKALI”

Komandant negirao naredbu za napad

Okrivqeni Toplica Miladinovi} negirao je ju~e da je kao komandant Vojno-teritorijalnog odseka Pe} naredio pripadnicima paravojne formacije "[akali" pretres sela ]u{ka u blizini Pe}i, gde je ubijeno 44 civila albanske nacionalnosti.

Miladinovi} je, iznose}i svoju odbranu pred Ve}em za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu na po~etku su|ewa "[akalima", rekao da nije naredio taj napad i da je o naredbi ~uo tek iz optu`nice.

Po optu`nici, Miladinovi} je u maju 1999. godine izdao naredbu sada pokojnom Neboj{i Mini}u, vo|i jedinice "[akali", da se u selima u okolini Pe}i izvr{i pretres porodi~nih ku}a u ciqu navodnog pronalaska i likvidacije naoru`anih pripadnika Oslobodila~ke vojske Kosova.

Mini}, zvani "Mrtvi", je kao komandir voda "[akali", koji je pripadao VTO-u Pe}, organizovao napad na selo ]u{ka 14. maja 1999. godine i izdao naredbu pripadnicima te jedinice da sve civile koje zateknu u ku}ama primoraju na to da se okupe u

centru sela, a wihove ku}e zapale. Prvookrivqeni Miladinovi} je rekao da je Mini}a vi|ao kao i druge dobrovoqce, ali da on u wegovom odseku nije imao nikakvu ulogu.

– Nisam nikad ~uo za taj vod, a kamoli da je on bio u okviru mog odseka – rekao je Miladinovi}, i dodao da je za pojam "[akali" ~uo tek kada je uhap{en. – Nisam mu (Mini}u) davao naoru`awe, municiju, posebne oznake za kola, niti je on ikada ulazio u moju kancelariju.

On je tako|e rekao da ne poznaje ni ostalu osmoricu optu`nenih, Sre}ka Popovi}a, Slavi{u Kastratovi}a, Bobana Bogi}evi}a, Zvonimira Cvetkovi}a, Radoslava Brnovi}a, Vidoja Kori}anina, Veqka Kori}anina i Abdulaha Soki}a.

Kako je navedeno u otu`nici, "[akali" su prilikom napada na selo ]u{ka li{ili `ivota 44 albanska civila, oduzeli vi{e od 125.000 nema~kih maraka, kao i nakit i dragocenosti, a izazivawem po`ara uni{tili vi{e od 40 porodi~nih ku}a i iz sela proterali vi{e od 400 civila.

(Tanjug)

nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe.

Na novom su|ewu po nalogu Apelacionog suda, Specijalni sud treba da detaqno preispita na koji na~in je Ulemek do{ao do

spornog stana, da li od novca Dr`avne bezbednosti, u kojoj je radio, ili na nelegalan na~in, i kako su vr{ene sve te transakcije.

Biv{i komadant JSO-a je na pripremnom ro~i{tu u oktobru u celosti osporio zahtev da mu se trajno oduzme imovina, isti~u}i da je u vi{e navrata Tu`ila{tvo mewalo sadr`inu svog zahteva, ne uspevaju}i da pove`e spornu nekretninu s nizom krivi~nih dela za koja je pravosna`no osu|en na vi{edecijsku kaznu zatvora. Pored ostalih dokaza koje }e na ro~i{tu predstaviti Ulemekova obrana, sudija Velimir Lazovi} je najavio da }e sud poku{ati da od Bezbednosno-informativne agencije nabavi dokumentaciju o tome da li su nekada na Ulemekov ra~un izvr{ene ve}e uplate, koje nisu bile plata. Tu`ila{tvo zahtevom tra`i da se Ulemeku oduzme stan u ku}i na Ceraku od oko 178 kvadratnih metara jer smatra da nije ste~en legalnim prihodima. Tu`ila{tvo smatra da je Ulemek nekretninu kupio novcem proisteklim iz niza krivi~nih dela, najve}im delom od otkupa od otmica koje je vr{io "zemunski klan".

(Tanjug)

U RECIKLA@NOM CENTRU „BO@I] I SINOVI”

Uni{tavawe 120.000 piratskih diskova U recikla`nom centru "Bo`i} i sinovi" ju~e je u prisustvu ministra trgovine i usluga Slobodana Milosavqevi}a po~elo uni{tavawe 120.000 piratskih CD-ova, koje je Tr`i{na inspekcija zaplenila od 2007. do 2009. godine.

Ministar Milosavqevi} je rekao da je zaplena tih nosa~a slike i zvuka deo standardnih aktivnosti Tr`i{ne inspekcije s ciqem borbe za za{titu intelektualne svojine i prava, borbe protiv piraterije, ali i za zdravqe stanovni{tva, budu}i da su svi materijali u zaplewenoj robi nepoznatog zdravstvenog kvaliteta.

– Srbija u periodu koji je pred nama mora upravo u ovim oblastima da postigne ve}i napredak, ne samo zbog ispuwavawa evropskih i svetskih standarda ve} i da bismo za{titili doma}u kinematografiju i muzi~ku industriju i obezbedili ravnopravnu konkurenciju – naglasio je Milosavqevi}.

On je podsetio na to da su, u saradwi s firmom "Najk" i o wihovom tro{ku, u toku ove godine uni{teni falsifikovani proizvodi te firme – 1.704 komada sportske ode}e i 4.151 par sportske obu}e.

Ministrastvo je finansiralo uni{tavawe krivotvorenih proizvoda "Marbo produkta" – 33.477 kesica, ili 1.560 kilograma ~ipsa.

Milosavqevi} je istakao da je ove godine do novembra usvojeno 46 zahteva za za{titu prava intelektualne svojine i pri redovnim kontrolama uli~ne i nelegalne prodaje, najve}im delom u Beogradu, Novom Sadu i Vrawu, oduzeto 39.592 piratskih CD-ova. Po zahtevu nosilaca prava oduzeto je vi{e od 1.000 komada falsifikovanih igra~aka "gormiti", vi{e od 2.000 komada pi}a "gorki list" i oko 600 pari obu}e "ske~ers".

Otpravnik poslova ambasade SAD Erl Licenberger je naveo da Srbija godi{we gubi 19 miliona dolara zbog piraterije, istakav{i potrebu zajedni~ke borbe protiv te pojave koja lo{e uti~e na ekonomiju zemqe.Direktor Recikla`nog centra "Bo`i} i sinovi" Nikola Egi} je ukazao na to da je recikla`a opasnog otpada skup posao, ali da jo{ nisu doneti zakoni kojima bi se regulisalo prikupqawe sirovina i obezbedila podsticajna sredstva. On je gostima pokazao i magacin s prikupqenim kompjuterskim i TV ekranima i rekao da je to nameweno za izvoz kao sirovina.

Najavquju}i da }e centar po~eti recikla`u rashladnih ure|aja, kojom se niko u Srbiji ne bavi, Egi} je rekao da je ve} nabavqen holandski ATN-sistem za degasifikaciju hladwaka.

(Tanjug)

14

DRU[TVO

utorak21.decembar2010.

UNS: NAJBOQI NOVINARI U 2010.

„Laza Kosti}” dodeqen @eqku Markovi}u Udru`ewe novinara Srbije saop{tilo je ju~e imena predstavnika „sedme sile“ koji su se svojim radom istakli u 2010. godini i kojima }e u sredu, 22. novembra, biti uru~ene

„Politika“ Ivanka Be{evi}-Boreli, a zlatnu povequ UNS-a za doprinos razvoju novinarske organizacije dobio je glavni i odgovorni urednik lista „Srpski glas

Reporter „Dnevnika” @eqko Markovi}

tradicionalne godi{we nagrade UNS-a.

Godi{wa nagrada za ure|ivawe „Dimitrije Davidovi}“ pripala je novinarki radiotelevizije B92 Qubici Gojgi}, a dobitnici nagrade „Laza Kosti}“ u kategorijama komentar, reporta`a, vest i fotografija su novinarka nedeqnika NIN Ru`a ]irkovi}, reporter novosadskog „Dnevnika“ @eqko Markovi}, ekipa dopisni{tva RTS-a iz Kraqeva i fotereporter dnevnog lista „Kurir“ Nemawa Pan~i}.

Za `ivotno delo nagra|ena je biv{a novinarka lista

Australije“ ^edomir [o{ki}. Nagrada za publicistiku „@ika M. Jovanovi}“ pripala je autoru kwige „Budimo qudi - `ivot i re~ patrijarha Pavla“ Jovanu Jawi}u, dok je prema proceni `irija najboqi karikaturista Marko Somborac iz lista „Blic“. ^lanovi `irija bili su predsednica UNS-a Qiqana Smajlovi}, predsednik Asocijacije medijskih fotografa Srbije Zvezdan Man~i}, urednik RTS-a Zoran Stanojevi}, novinar lista „Pres“ Mihailo Medenica, a predsednik je bio Miodrag Ili}.

DANAS SNIMAWE NOVOGODI[WEG „PETKAZAWA” U IN\IJI

Sedam godina prijateqstva i tolerancije

Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vojvodine Vesna [ija~ki, Bora Oti}, autor „Petkaza-

Bora Oti}, autor „Petkazawa“, podsetio je na to da ova emisija postoji ve} sedam godina i rekao da su novogodi{we emisije najboqi na~in da se odu`i svima onima koji su to-

DNEVNIK

BOGATO GRADITEQSKO NASLE\E BANA]ANA: [VAPSKE KU]E

Izlo`bom protiv predrasuda o Nemcima „[vapska ku}a – uticaj Nemaca na graditeqsko nasle|e sela sredwobanatskog regiona“ naziv je izlo`be koja }e ve~eras, u 19 sati, biti otvorena u Malom salonu zrewaninskog Narodnog muzeja, i koja }e trajati do polovine januara idu}e godine. Izlo`bu, koju je sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, organizuje Zavod za za{titu spomenika kulture iz Zrewanina, u saradwi s Narodnim muzejom.

– Nema~ki narod je u ne toliko dalekoj pro{losti ~inio zna~ajnu etni~ku zajednicu na teritoriji dana{we Vojvodine.

Spletom istorijskih doga|awa, polovinom 20. veka je napustio ove prostore, ali je ostavio neizbrisive tragove, kako u duhovnoj kulturi, tako i u materijalnoj – ka`e autor izlo`be etnolog Branislav Mili}, vi{i stru~ni saradnik Zavoda za za{titu spomenika kulture.

Osim prikaza nema~ke kolonisti~ke ku}e, posetioci }e mo}i da se upoznaju i s uslovima i na~inom na koji su Nemci dolazili u Banat, kao i s detaqnijim podacima o formirawu nema~kih naseqa u ovom regionu.

– U selima u kojima su nekada `iveli Nemci jo{ uvek postoje ku}e koje predstavqaju izraz bogatstva i sveukupnog ekonomskog napretka ove sredine u jednom istorijskom periodu. Danas

su ove ku}e deo na{e ina~e bogate i slojevite kulturne ba{tine i zavre|uju da se, izme|u ostalog i na ovakav na~in, putem izlo`bi, prezentuju javnosti. Poku{aj da se prikazom tog nasle|a predstavi nema~ki narod iz druga~ije perspektive, s humanim porukama, usmeren je, izme|u ostalog, i ka otklawawu izvesnih predrasuda, prisutnih kod dela javnosti ovog podnebqa o Nemcima – poja{wava Mili}.

Privilegovan polo`aj koji su kao kolonisti u`ivali u vreme vladavine Habzbur{ke monarhije Nemcima je omogu}avao br`i ekonomski prosperitet, {to je imalo uticaja na kulturu stanovawa, ~iji se nivo zna~ajno podizao ve} krajem 18. veka. Samim tim, i stambeni objekti koje su zidali uz po{tovawe propisa o gradwi, prostorno su se razvijali ka dubini placa i izgledom se polako po~eli razlikovati od svog izvornog tipa – tradicionalne panonske ku}e.

Izra`avaju}i iskqu~ivo poqoprivredni karakter, znatno su ve}ih dimenzija, s ve}im i boqe osvetqenim prostorijama, a od druge polovine 19. veka, pod uticajem gradske arhitekture, u selima se podi`u i „preke ku}e“. Prvo su ih gradili bogatiji Nemci, zbog ~ega su u narodu i nazivane „{vapskim ku}ama“ – napomiwe Mili}. @. Balaban

VESTI Uru~ewe nagrada „Dr Zoran \in|i}”

„[i{awe” u Skup{tini Vojvodine

Nagrade „Dr Zoran \in|i}“ za najboqeg mladog nau~nika i istra`iva~a, kao i za najboqi diplomski, master ili magistarski rad iz filozofije i sociologije, ~iji je pokroviteq Vlada Vojvodine preko svog Sekretarijata za nauku i tehnolo{ki razvoj, ovogodi{wim dobitnicima bi}e uru~ene ve~eras na sve~anosti u holu Banovine, kada }e nagradu Pokrajinske vlade primiti i najboqi student Univerziteta u Novom Sadu u 2009/10.

Laureat Nagrade „Dr Zoran \in|i}“ za najboqeg mladog nau~nika i istra`iva~a s teritorije Vojvodine u 2010. je doc. dr Mihaq Po{a s Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dok je Nagrada „Dr Zoran \in|i}“ za najboqi diplomski, master ili magistarski rad iz filozofskih i sociolo{kih nauka odbrawen na nekom od univerziteta u Srbiji u 2010. pripala Nori Hicko, za diplomski rad iz filozofije, odbrawen na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Nagradu Vlade Vojvodine kao najboqi student Univerziteta u Novom Sadu u 2009/10. dobija Damjan Vu~urovi}, diplomirani in`ewer biohemijskog in`ewerstva na Tehnolo{kom fakultetu.

Nagrade laureatima uru~i}e predsednica Fonda „Dr Zoran \in}i}“ Ru`ica \in|i}, predsednik Srbije Boris Tadi} i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}.

V. ^.

Projekcija filma „[i{awe“, koji se bavi navija~kim huliganskim grupama i desnim esktremizmom, namewena pokrajinskim poslanicima i ~lanovima Vlade Vojvodine, bi}e odr`ana danas u Skup{tine Vojvodine, najavila je potpredsednica skup{tine Maja Sedlarevi}.

– S obzirom na to da se film bavi aktuelnom temom nasiqa huliganskih grupa u dru{tvu i da je u filmu sagledan i politi~ki aspekt ove pojave, smatramo da je veoma bitno da poslanici i ~lanovi Vlade Vojvodine budu u prilici da ga pogledaju – rekla je Maja Sedlarevi}.

Ona je podsetila na to da se navr{ilo pet godina od kada je pokrajinski parlament usvojio informaciju Ministarstva unutra{wih poslova Srbije o postojawu ekstremisti~kih, neonacisti~kih i klerofa{tisti~kih organizacija i zatra`io od Vlade Srbije i drugih nadle`nih institucija wihovu zabranu.

Masovno emitovawe bez dozvole Vi{e od 40 radio-stanica trenutno emituje program bez dozvole ne teritoriji Srbije, dok je od septembra 2007. godine, kada je po~ela akcija ga{ewa emitera koji rade

SINDIKAT ZAPOSLENIH U ZDRAVSTVU I SOCIJALNOJ ZA[TITI SRBIJE

Pogor{an materijalni polo`aj wa” i predstavnik op{tine In|ija, odr`ali su konferenciju za novinare povodom snimawa novogodi{weg „Petkazawa“.

Ono }e biti odr`ano danas u 12 ~asova, u glavnoj ulici u In|iji.

– Vlada Vojvodine ve} drugu godinu zaredom zvani~no najavquje snimawe emisije „Petkazawe“ – rekao je Miroslav Vasin, i naglasio da je ovo doga|aj koji ima {iri zna~aj za Vojvodinu, samim tim {to je ovo najgledanija emisija u Vojvodini. – „Petkazawe“ je prihvatio {irok sloj Vojvo|ana, ali i gledalaca u Srbiji i dijaspori. Najva`nija poruka emisije je {irewe duha prijateqstva, razumevawa me|u qudima i tolerancije, {to su su{tinski postulati politike i rada i Vlade Vojvodine.

kom godine bili doma}ini snimawu. Pro{logodi{wa emisija imala je humanitarni karakter, snimana je u „Master centru“ Novosadskog sajma i ozna~ila je po~etak saradwe s Pokrajinskim sekretarijatom za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, kao i sa Zavodom za ravnopravnost polova Vojvodine, da bi se promovisao projekat „@ene na selu“. Oti} je najavio da }e danas u In|iji, na otvorenom prostoru, u glavnoj ulici, gde }e biti snimano „Petkazawe”, biti oko 400 u~esnika, me|u wima brojna udru`ewa `ena kao i „starih“ zanatlija, a u sedam srema~kih ku}ica bi}e postavqen izlo`beni prostor, kao i ~etrdesetak tezgi s najrazli~itijom ponudom.

Republi~ki odbor Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi smatra Vladu Srbije direktno odgovornom za nezadovoqavaju}e stawe prava zaposlenih u toj oblasti, pogor{awe materijalnog polo`aja zaposlenih i odsustvo socijalnog dijaloga. Kako se ka`e u saop{tewu Sindikata, zahteva se od Vlade da odmah povu~e iz skup{tinske procedure predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama. Zahteva se uve}awe osnovice za obra~un i isplatu plata zaposlenih u ovim oblastima do kraja ovog meseca, a s isplatom do kraja januara naredne godine, kao i da obezbedi novac za isplatu neispla}enih jubilarnih nagrada. Do 15. januara naredne godine zahteva se izvr{ewe isplate novogodi{we nagrade za sve zaposlene u zdrav-

stvu i socijalnoj za{titi u visini koju Vlada i Sindikat dogovore.

Republi~ki odbor zahteva od Vlade da odmah obezbedi realizaciju prava utvr|enih Posebnim kolektivnim ugovorom za ustanove ~iji je osniva~ Republika Srbija kao i korekciju koeficijenata za obra~un i isplatu zarada zaposlenih u ovim oblastima i uspostavqawe odgovaraju}eg odnosa izme|u koeficijenata po grupama poslova s isplatom zarada za januar 2011. godine. U ciqu odbrane prava zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi Srbije, Republi~ki odbor je doneo odluku o organizovawu protesta u Beogradu ukoliko Vlada ne realizuje zahteve Sindikata, odnosno ukoliko se do kraja ove godine ne postigne saglasnost o wihovoj realizaciji.

J. B.

bez dozvole, 161 stanica prestala emitovawe. Na konferenciji za novinare Asocijacije nezavisnih elektronskih medija o merama protiv nelegalnih emitera re~eno je da na teritoriji Beograda i okoline radi 11 nelegalnih radio-stanica, u Novom Sadu ih je osam, a na teritoriji Vojvodine bez Novog Sada ukupno 12. U ostalim delovima Srbije program bez dozvole emituje ukupno 14 radio-stanica.

Zdravstveni sistem postavqen na noge Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} izjavio je ju~e da je zdravstveni sistem Srbije definitivno postavqen na noge i da je izazov za slede}u godinu odr`avawe dostignutog nivoa.

On je na skupu na kojem su sumirani rezultati rada Ministarstva zdravqa za ovu godinu i izneti planovi za slede}u, naveo da je uspeo ogroman posao vezan za pandemiju virusa gripa tipa A-H1N1, jer su „planovi ra|eni s potencijalno najcrwim scenarijem, a nabavke kao da je u pitawu bla`a pandemija“. Po wegovim re~ima, ukupno oko 7,5 milijardi dinara potro{eno je za za{titu qudi od takozvanog novog virusa gripa, od ~ega su deset odsto ko{tale vakcine, a ostalo je potro{eno na ukupan efekat tog gripa, odnosno le~ewe, opremu i sli~no.

OZVANI^ENA PROMENA NA ^ELU KARLOVA^KE BOGOSLOVIJE

Prota Jovan Petkovi} vr{ilac du`nosti rektora Potvr|ena je promena na ~elu Srpske pravoslavne bogoslovije svetog Arsenija Sremca Prvog u Sremskim Karlovcima, o kojoj se posledwih dana nezvani~no govorilo u javnosti i pisalo u medijima i na internet-portalima. Rektor Bogoslovije protojerej-stavrofor Du{an N. Petrovi} razre{en je du`nosti zakqu~no s 31. decembrom ove godine. U odluci Svetog arhijerejskog Sinoda SPC , donetoj na sednici 7. decembra, stoji da se “osna`uje odluka Svetog arhijerejskog sinoda br. 909/zap. 646 od 15. juna 2005. godine, kojom je protojerej-stavrofor Du{an Petrovi}, rektor Bogoslovije svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima, razre{en svih du`nosti u ovoj Bogosloviji, s tim da se ista primeni s 31. decembrom 2010. godine”. Dakle, u tom aktu, koji je prosle|en Bogoslo-

viji, ne navodi se kao razlog za smenu govor koji je Petrovi} odr`ao 2. novembra u manastiru [i{atovac povodom imendana ra{~iwenog vladike Artemija, {to se posledwih dana nezvani~no spomiwalo, nego se potvr|uje prethodna sinodska odluka o razre{ewu zbog wegovog odlaska u penziju.

Sinod je za vr{ioca du`nosti rektora Bogoslovije postavio protojereja-stavrofora Jovana Petkovi}a, profesora u {koli i stare{inu Gorwe crkve u Sremskim Karlovcima. Prota Petkovi} treba na du`nost da stupi 1. januara slede}e godine, a do tada treba da bude obavqena i primopredaja. Do Nove godine bi trebalo da bude poznato i ko }e protu Petkovi}a zameniti na mestu stare{ine Gorwe crkve, {to je u delokrugu nadle`nosti episkopa sremskog Vasilija.

Z. Ml.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

utorak21.decembar2010.

15

ZAVR[EN 14. INTERNACIONALNI VIDEO FESTIVAL „VIDEOMEDEJA”

Arhitektura, priroda i qudske sudbine

Progla{ewem dobitnika nagrada u kategorijama videa i medijske instalacije, i projekcijom nagra|enih video radova, preksino}, u kasnim ve~erwim satima, zavr{eno je 14. izdawe Internacionalnog video festivala "Videomedeja 2010". Ovogodi{wi festivalski `iri koji je radio u sastavu Slobodan [ijan (Srbija), Dan Oki (Hrvatska) i Maks Hetler (Nema~ka/Velika Britanija) je Nagradu za najboqu medijsku instalaciju "Bogdanka Poznanovi}" dodelio Jergu Niehageu (Nema~ka) za rad "Samplingplong", dok je u istoj kategoriji pohvaqen rad Vladimir Mitreva (Nema~ka) "This Never Happend". Nagrada "Sfinga", za najboqi video rad, je ravnopravno dodeqena "P. W. Paintbrushes and Panels" Vivijan Ostrovski (SAD) i "Regarding Vancouver" Laurina-

sa Navidauskasa (Kanada). Ovi radovi istra`uju pitawa vezana za odnose izme|u arhitekture, prirode i qudskih sudbina.

U ovoj kategoriji je `iri pohvalio jo{ dva rada: "Dusk" Ervina Olafa (Holandija) i "Masa" Ansija Kasitonija (Finska). Ovom prilikom je plaketa za najboqu medijsku instalaciju li~no uru~ena Jergu Niehageu.

Festival "Videomedaja" je 17. decembra otvorio ~lan ovogodi{weg `irija, rediteq Slobodan [ijan, koji je imao i autorsko ve~e na kojem su prikazni [ijanovi rani kratki i eksperimentalni filmovi kao i najnoviji video rad "Pesma za Toma" posve}en nedavno preminulom filmskom stvaraocu i performeru Tomislavu Gotovcu. Tako|e, odr`an je i razgovor sa [ijanom koji je vodio Dragan @ivan~evi}.

Takmi~arski program u okviru neformalnih tema "Dance and The City" i "Facing Prometheus" predstavio je autore iz vi{e od 20 zemaqa sa ukupno 45 radova. Me|u wima je bilo 31 video rad i jedan kratki film (narativni i apstraktni video radovi, animacije, eksperimentalni kratki filmovi) i 14 medijskih instalacija (vi{ekanalne i jednokanalne video instalacije, `ive AV izvedbe, softver i net projekti, ~ak i hibridne hardver art forme u formi izlo`be).

Na festivalu su u okviru prate}ih programa prikazani i odabrani kratkometra`ni i dugometra`ni radovi ostalih ~lanova `irija, Dana Okija i Maksa Hetlera, koji je upoznao posetioce sa svojim radovima iz oblasti `ive AV izvedbe, video instalacijama.

V. C.

POZORI[NE PREMIJERE

Humoristi~ka pozori{na nastava Po motivima drame „Dunav“ Marije Ajrin-Fornis, Ma|ar(ski) bez muke, re`ija Olivera \or|evi}, Pozori{te „Kostolawi De`e“, Subotica Sada je ve} izvesno da se „Kostolawi De`e“ isprofilisalo kao specifi~no pozori{te u kojem se radi gotovo iskqu~ivo po autorskom principu, {to }e re}i da se u wemu predstave kreiraju u dosluhu sa aktuelnim, savremenim teatrom, u kojem se umesto dramske estetike neguje ono {to se zbog svoje specifi~ne forme, slobode u rediteqskom i gluma~kom izrazu, odnedavno naziva postdramskim. I predstava „Ma|ar(ski) bez muke“, poput mnogih drugih u ovom suboti~kom pozori{tu, dramski tekst ima samo kao povod, koji slu`i da bi se razvio scenski igrokaz mnogo kompleksnije poetike i odnosa prema stvarnosti na sceni i van we.

Drama Marije Ajrin-Fornis napisana je manirom jezi~kih lekcija i samo zbog toga, mnogo mawe zbog pri~e o `ivotnom ciklusu jedne prose~ne ma|arske porodice (iako se i to uklapa u koncept predstave), „legla je“ Oliveri \or|evi} da scenskim jezikom ansambla „Kostolawi De`e“ otelotvori svoju lekciju o nacionalnom i jezi~kom identitetu Ma|ara iz Srbije. Kao u pravoj {koli ili na nekom seminaru, publiku poput |aka do~ekuju glumci u ulogama predava~a, da bi ubrzo zatim svi formirali neku vrstu razreda (deo publike i izvo|a~a sedi u klupama raspore|enim na sceni) pred kojim }e svako od wih {est (Ako{ Buza, Andrea Erdeq, Endre Ma~ai, Arpad Mesaro{, Gabor Mesaro{, Imre Elek Mike{) odr`ati po jednu lekciju. Na tapetu su ne samo jezi~ke, nego i lekcije iz istorije, kulture, politike, a svaka od wih smewuje se ske~evima, ponekad i koreografskim me|uscenama „prakti~ne nastave“ ili ise~cima iz „kartonizi-

ranih“ likova i situacija iz drame „Dunav“ (odli~an kostimografsko-scenografski pristup Diane Radosavqevi}).

Sve u predstavi u funkciji je tematske preokupacije koju ~ine stereotipi o Ma|arima, a osnovna intonacija je krajwe humoristi~ka. Jedini momenat u kojem

nog Roma, {to je samo po sebi dodatno ironi~no kad je re~ o nacionalnim zajednicama i wihovom ose}aju bi}a u svojim, a drugim, tu|im sredinama.

Poznavaocima rada pozori{ta „Kostolawi De`e“ ve} ovo re~eno bio bi dovoqan povod za interes i taj interes ne bi bio

Nagra|ena medijska instalacija „Samplingplong” Jerga Niehagea

ROBERTU MAJORO[U NAGRADA „MA\ARSKI TEATRUM”

Priznawe majstoru svetla

Majstor svetla u Novosadskom pozori{tu/Ujvideki sinhazu Robert Majoro{ dobitnik je novoustanovqene nagrade "Ma|arski teatrum" za vrhunsko pozori{no majstorstvo, saop{tio je ju~e taj teatar.

Nagrada istoimene asocijacije u Ma|arskoj, ustanovilo 15 je ma|arskih pozori{ta.Dodequje se pozori{nom posleniku iz takozvanih "pozadinskih redova"a u konkurenciji su bila sva pozori{ta u toj zemqi kao i u vangrani~nim podru~jima, navedeno je u saop{tewu.

VE^ERAS U ZAVODU ZA KULTURU VOJVODINE

Po~iwu 36.

Dositejevi dani

Izlo`bom skulptura istaknutog vajara Jovana Soldatovi}a (1920-2005) u Galeriji “Most”, ve~eras u 18 ~asova po~iwu 36. Dositejevi dani, koje organizuje Zavod za kulturu Vojvodine. Postavku su omogu}ili Zavi~ajni muzej ^erevi} i Udru`ewe filmskih i TV radnika, a otvori}e je likovni kriti~ar Sava Stepanov.

Drugog dana manifestacije posve}ene jednom od najve}ih srpskih prosvetiteqa i kulturnih poslenika, sutra u 11 ~asova Nikola Grdini} }e predstaviti aktivnosti Dru{tva za prou~avawe

18. veka i program obele`avawa dvestote godi{wice smrti Dositeja Obradovi}a. Potom }e biti promovisana 8. kwiga zbornika radova sa nau~nog skupa “Vojvodinaistorija, problemi, ure|ewe”, kao i kwiga “Od Ra~ana do Sterije”, koju je priredila Nada Savkovi}.

Sutra u 18 ~asova najvaqen je muzi~ki program klarinetiste Aleksandra Tasi}a i gitariste Zorana Kraji{nika, odnosno promocija wihovog novog CD-a “Ben ritmato e decizo” o kome }e govoriti muzikolo{kiwa Ira Prodanov Kraji{nik.

R. L.

NA ME\UNARODNOM FILMSKOM I MUZI^KOM FESTIVALU „KUSTENDORF”

Gosti Otokar Vavra i Abas Kjarostami

Foto: Edvard Molnar

se odstupa od ove matrice jesu istinite pri~e Andree Erdeq i Imrea Eleka Mike{a koje su i od su{tinskog zna~aja za motivaciju autora i aktera predstave „Ma|ar(ski) bez muke“. Andrea Erdeq govori o tome kako joj je konobar u Jagodini, nakon {to je ~uo da sa kolegama govori „na strawskom“, provokantno postavio pitawe na kom jeziku }e da naru~i. Ali, ona govori i o komentarima sa foruma nekog internet sajta iz Ma|arske, na kojem su ih, `argonski re~eno, ispquvali nakon gostovawa u Pe~uju. Mike{ se osvrnuo na incident u kojem je zbog glasnog ma|arskog govora na javnom mestu opsovan, a nakon {to je uzvratio bio je i napadnut od strane jed-

izneveren. Me|utim, ne bi bio ni ne{to naro~ito nagra|en, jer predstava „Ma|ar(ski) bez muke“ i pored svog {arma i va`nog idejnog identiteta, nije jedna od zna~ajnijih predstava ovog pozori{ta. Dramatur{ki je od po~etka prili~no predvidiva, po gluma~kim re{ewima ujedna~ena (nedovoqno iznijansirana) i zapravo je na tankoj granici kakofonije sa previ{e afektacija i karikirawa. Naravno da je sme{na, jer u rukama Mandu{i}a Vuka... Publika }e je voleti, a i treba da je vidi, ~uje oseti, da nau~i ne{to. Ka`u da je tolerancija upoznavawe drugog, tu|eg, stranog. Kad je ono bez muke, jo{ je privla~nije. Upoznajte se!

Igor Buri}

U IZBORU BRITANSKOG ^ASOPISA „STEJY”

Yudi Den~ najboqa glumica svih vremena Britanska glumica Xudi Den~ progla{ena je za najboqu britansku pozori{nu glumicu svih vremena u izboru ~asopisa "Stejx", koji prati de{avawa u svetu pozori{ta.

"Potpuno sam ostala bez re~i, bi}e u`asno te{ko ostati na visini", kazala je za list poznata glumica, koja je svoju prvu pozori{nu nagradu Olivije osvojila 1977.

Na drugom mestu na{la se Megi Smit, koja, tako|e, ima bogatu gluma~ku karijeru. Na listi 10 najboqih britanskih pozori{nih glumaca su jo{ Mark Rajlans, Ian Mekelen, Lorens Olivije, Vanesa Redgrejv, Xon Gilgud i Majkl Gambon.

Xudi Den~ (76), zapo~ela je gluma~ku karijeru 1957. godine sa ulogom Ofelije na sceni u Liverpulu. Kasnije je glumila i u mjuziklima i na filmu. Osvojila je ~ak sedam pozori{nih nagrada Olivije, a vlasnica je i jednog Oskara za ulogu kraqice Elizabete I u filmu "Zaqubqeni [ekspir".

Specijalni gosti ovogodi{weg Me|unarodnog filmskog i muzi~kog festivala "Kustendorf", koji }e biti odr`an od 5. do 11. januara u Drvengradu na Mokroj Gori, bi}e ~e{ki rediteq Otokar Vavra i iranski rediteq Abas Kjarostami.

Jedan od najzna~ajnijih ~e{kih filmskih autora, stogodi{wi Otokar Vavra, svojim filmovima obele`io je protekli vek, a me|u wegovim studentima, pored autora poput Milo{a Formana ili Jir`ija Mencla, bio je i osniva~ "Kustendorfa", rediteq Emir Kusturica.

Na ju~era{woj konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture Srbije Kusturica je rekao da }e tokom festivala biti prikazani Vavrini filmovi "Romansa za trubu" (1967) i "^eki} za ve{tice" (1970), a ~e{ki rediteq }e zajedno s doma}inom odr`ati i filmsku radionicu za studente.

Abas Kjarostami }e tako|e razgovarati sa studentima, uz projekciju svog prvog filma snimqenog van Irana "Overena kopija" (Francuska, 2010). U programu "Retrospektiva velikana" bi}e prikazani i Kjarostamijevi filmovi "Gde je ku}a mog druga?" (1987), "Krupni plan" (1990), "Kroz masliwake" (1994) i kanski pobednik "Ukus tre{awa" (1997).

Gosti ovogodi{weg "Kustendorfa" bi}e i ruski rediteq Nikita Mihalkov, meksi~ki glumac Gael Garsija Bernal ("Dnevnik motocikliste"), norve{ki rediteq Erik Pope, koji }e, tako|e, voditi filmske radionice za studente.

Ministar kulture Neboj{a Bradi} rekao je da wegovo resorno ministarstvo sa zadovoqstvom podr`ava festival "Kustendorf" jer je re~ o manifestaciji koja "na najboqi mogu}i na~in integri{e najve}e svetske filmske stvaraoce i mlade autore".

Za ovogodi{wi "Kustendorf" Ministarstvo kulture izdvojilo je

U takmi~arskom programu festivala, posve}enom budu}im filmskim stvaraocima i velikanima savremenog autorskog filma, bi}e prikazano 20 filmova iz Bugarske, Italije, Libana, Makedonije, Poqske, SAD, Slova~ke, Srbije, Turske, Hrvatske, [vajcarske i [vedske.

Program ~ini 13 kratkih igranih filmova, pet dokumentaraca, jedan animirani i jedan sredwemetra`ni film, a autorima najboqih radova bi}e dodeqene nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje.

Bi}e dodeqena i novoustanovqena nagrada za kameru "Vilko Fila~".

O nagradama }e odlu~ivati `iri u sastavu: producenti Vensan Maraval i Ri~ard Brik i profesorka Iva Dra{ki} Vi}anovi}.

Akademija lepih umetnosti Emir Kusturica je istakao da }e, u skladu s osnovnom misijom "Kustendorfa", da omogu}i mladim autorima da steknu nova znawa od najve}ih svetskih filmskih stvaralaca, od naredne jeseni na Me}avniku biti otvorena i Akademija lepih umetnosti. U toj {koli u po~etku }e biti 25 studenata, a akademija }e nuditi studije dramaturgije, re`ije, monta`e, glume.

Kusturica je rekao da ove godine ne}e biti "sahrawivawa lo{ih filmova" ne samo zato {to je "izbor prevelik" nego i zato {to je festival sada "sazreo", tako da }e na otvarawu manifestacije biti uprili~en vatromet i performans inpisiran scenom iz filma "Amarkord" Federika Felinija.

25 miliona dinara, rekao je Bradi} i dodao da }e, povodom Godine jezika i kwige, u saradwi s organizatorima manifestacije u Drvengradu biti otvorena i Ku}a pisaca, koja }e okupqati dramaturge i filmske scenariste.

Zvezde muzi~kog programa festivala ove godine }e biti "Ngoma Afrika" bend iz Tanzanije," Manu{ka orkestar" iz Francuske, Andre Vilijams iz SAD, "Farmer Market" iz Norve{ka i "Beogradski sindikat" iz Srbije.

utorak21.decembar2010.

SPORT

DNEVNIK

c m y

16

Sini{a Mihajlovi} strpqivo odgovarao na pitawa studenata

Foto: F. Baki}

SINI[A MIHAJLOVI] SA STUDENTIMA NOVOSADSKOG FAKULTETA SPORTA I FIZI^KOG VASPITAWA

Jednog dana na klupi Zvezde ili reprezentacije Srbije Prepun amfiteatar Fakulteta sporta i fizi~kog vaspitawa Univerziteta u Novom Sadu do~ekao je na{eg proslavqenog fudbalera, reprezentativca, a danas trenera italijanske Fjorentine Sini{u Mihajlovi}a, koji je ovu ustanovu posetio u pratwi brata Dra`ena i autora kwige “Bo`ija levica”, novinara Miroslava Gavrilovi}a.

Moderator dru`ewa sa studentima, profesor Zoran Milo{evi}, uz prisustvo dekana Milene Mikala~ki, potrudio se da udovoqi svima koji su Mihajlovi}u `eleli da postave pitawe, a fudbalski as bio je izuzetno raspolo`en i voqan da odgovori na sve ono {to su studenti `eleli da saznaju.

Po~elo je dirqivim susretom Sini{e Mihajlovi}a i profesora Slavka Obadova, nekada{weg proslavqenog xudiste koji je, po dolsaku Sini{e Mihajlovi}a u Vojvodinu pre 22 godine, strpqivo s wim, kao kondicioni trener, ve`bao i pomogao da ja~awem trbu{nog zida eskivira hirur{ki zahvat koji su mu lekari sugerisali.

- Ko zna u kom pravcu bi moja karijera oti{la da sam tada bio operisan - rekao je Sini{a Mihajlovi}, koji je ispri~ao u toku sedamdesetominutnog }askawa sa studnetima jo{ nekoliko anegdota u vezi s Obadovim, od kojih je najvi{e smeha i aplauza izavala ona kada je na pripremama na slovena~koj Rogli prepla{io medveda koji se, iznenada, na{ao ispred igra~a dok su tr~ali futnig kroz {umu.

U mno{tvu pitawa izdvajamo neka od najinteresantnijih:

z Kakvo je va{e mi{qewe o Dejanu Stankovi}u s kojim ste zajedno nastavili karijeru u Interu?

- Dejan je u Inter oti{ao {est meseci ranije. Trudio sam se da mu pomognem po dolasku u Italiju, u Lacio, koliko god sam mogao. U me|uvremenu mi je postao kao ro|eni brat. Re~ je o jednom od najboqih srpskih fudbalera, koji me je prevazi{ao u osvojenim trofejima, ali }u se, kao trener, truditi da ga dostignem i prestignem. z Kako tuma~ite dolazak Roberta Proisine~kog na klupu Crvene zvezde?

- ^uli smo se u nedequ, a danas }emo se videti. On je bio jedan od najboqih svetskih igra~a, a o~ekujem da takav bude i kao trener. Neki ka`u da nije iskusan, ali nekada nisu bili iskusni ni Lipi, ni Kapelo. Igraju}i u velikim klubovima, Robi je u~io od najboqih trenera. ^etiri godine bio je uz Bili}a i vreme mu je da gradi svoj put. Wegovim anga`ovawem Zvezda je napravila dobar potez. z Da li }ete se na kraju karijere vratiti u Novi Sad i postati trener Vojvodine?

- Dvadeset godina `ivim u Italiji, supruga mi je Italijanka, tamo su mi se deca rodila. Ose}am se kao Srbin i Srbija je za mene najlep{a zemqa na svetu i trudim se da kad god mogu skoknem ovamo. Ipak, dovoqno mi je da to bude na tri~etiri dana, jer moje obaveze su vezane za Italiju. @elim da jednoga dana sednem na klupu Crvene zvezde ili reprezentacije Srbije. Neki bi to hteli odmah, a ja onda kada procenim da je do{lo vreme za takvu odluku.

z Kakav je ose}aj istr~ati pred punu Marakanu?

- Kada sam pre{ao iz Vojvodine i na{ao se u tunelu za igra~e u prvoj velikoj utakmici, po`eleo sam da me neko izvede odatle i ja bih ga poqubio. Pomislio sam “kud sam i dolazio”. Kada smo do~ekali Bajern u revan{u KE[-a, naslonio sam jednu ruku na tunel, a beton je podrhtavao od huka i skakawa navija~a. Bio sam na par metara od Prosine~kog, jedan drugog nismo ~uli, ve} sam video samo kako otvara usta `ele}i ne{to da mi ka`e.

A tek kad sam video Augentalera i igra~e Bajerna! Oni su i ovako bledi, a tada su pobeleli. Na tribinama je bilo 90.000 navija~a, a napoqu jo{ 30-40 hiqada koji nisu mogli da u|u. z Kakvo mi{qewe imate o reprezentaciji Srbije i promeni selektora?

- Srbija ima dobre igra~e koji svakoga mogu da pobede, ali i od svakoga da izgube. Dolazak Anti}a bio je odli~an potez. Wegovom radu nema ko {ta da zameri, ali je ~iwenica da na SP reprezentacija nije imala uspeh. I Pi`on ima svoje adute, dobar tim i verujem da mo`e da se kvalifikuje za EP. Ne ka`e se xabe da postoje dve vrste trenera - oni koji su smeweni i oni koji }e tek biti smeweni. z Da li je ta~no da ste uticali da Fran~esko Toti zaigra za prvi tim Rome?

- Ta~no je da sam indirektno uticao na to, sugeri{u}i tada{wem treneru Vujadinu Bo{kovu da povede na gostovawe u Bre{u talentovanog Totija, kojeg sam u par navrata gledao u omladincima Rome. Bo{kov je uva`io moj predlog, a po{to smo vodili 2:0, petnaestak minuta pre kraja Bo{kov je u igru uveo Totija. Kada je zvao rezervnog igra~a, iskusni Muci je pomislio da wega poziva, a {ansu je dobio Toti koji je kasnije postao veliki igra~. z Ko vam sastavqa tim u Fjorentini?

- Ja. z A ko dovodi igra~e?

- Sportski direktor, uz konsultacije sa mnom. Sve zavisi koliki je buxet za poja~awa.

Prema tome, pravimo spisak `eqa po mestima, gde obi~no postoje tri alternative. Kre}emo od najboqeg i najskupqeg, pa ako ne mo`emo da anga`ujemo wega idemo redom. z Kako ste doveli Matiju Nastasi}a, kada ga niste nikada gledali?

- Nastasi} je na pregovorima bio dok ja jo{ nisam postao trener Fjorentine. z Ali ni{ta nije potpisao?

- To ti samo misli{ da nije. z Koliko je Roberto Man}ini uticao na va{u karijeru?

- Mnogo. Ali, nije me vodio sa sobom zato {to me je voleo, nego zbog toga {to je znao koliko mogu da pru`im. z Koji gradski derbi je najve}i?

- Za mene, kao navija~a Crvene zvezde, to je na{ gradski derbi. Uvek su igra~i koji su i navija~i jednog kluba pru`ali vi{e od onih koji su tu do{li iskqu~ivo kao profesionalci.

Ali, dok sam ja igrao derbi Zvezda je ve} posle 15-ak minuta vodila 3:0. U Rimu je, pak, najva`niji samo rezultat derbija. Va`no je da pobedi Lacio ili Roma, a koji }e plasman zauzeti na kraju, navija~e mawe zanima. z Koliko mo`e Fjorentina u ovoj sezoni?

- Na{ hendikep je to {to smo svaki me~ igrali bez trojice,

~etvorice pa i petorice standardnih igra~a. Bez Joveti}a i Freja, to je druga ekipa, kao {to i svaki drugi tim ima problem kada ostane bez uzdanica. z Koji igra~ u Italiji mo`e najvi{e da popije?

- Majkon. On bez problema popije 30-ak piva. z Da li je ta~no da ste s peterca prebacili loptom suprotni gol?

- Nije ta~no. S peterca sam mogao loptu, a da ne padne, da ispucam u suprotni {esnaesterac. z Koji je najlep{i gol koji ste postigli?

- Pre bih pri~ao o najdra`im golovima. Pamtim ih nekoliko, kao onaj za Inter u polufinalu Kupa {ampiona protiv Bajerna ili u rimskom derbiju protiv Lacija, koji je bio moj prvenac za Romu. Nisam davao mnogo golova, ali dr`im tri rekorda u Italiji: postigao sam najvi{e golova iz slobodnih udaraca u italijanskim prvenstvima, postigao sam najvi{e golova iz slobodnih udaraca u jednom prvenstvu – 10 i postigao sam najvi{e golova iz slobodwaka u jednoj utakmici – tri gola iz tri slobodna udarca. z Koji igra~ vam je bio najnezgodniji za ~uvawe?

- Brazilac Ronaldo. Kada on krene s loptom, mi iz odbrane samo smo kretali glavu da ne jurne na nekoga od nas. Nismo mu mogli ni{ta dok je bio u punoj formi.

I tako je moglo do kasnih ve~erwih sati. Bio je to nezaboravni dan koji je Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa u Novom Sadu priredio svojim studentima.

S. Savi}

SPORT

DNEVNIK

utorak21.decembar2010.

17

PRED TRADICIONALNI 48. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Ve} prijavqeno 60 ekipa Do po~etka 48. tradicionalni „Dnevnikov” turnir u malom fudbalu ostalo je jo{ pet dana,a prijave se primaju jo{ danas i sutra. Po starom dobrom obi~aju, ve}ina ekipa ~eka posledwi ~as da obezbedi u~e{}e na na{em turniru, ali ve} i sada su o~ekivawa prema{ena- do ju~e se prijavilo 60 ekipa.Pro{le godine tak-

- Igra}emo u standardnom sastavu - ka`e igra~ Dunis trasporta Vladimir Brkqa~. -U ekipi su fudbaleri Veternika i Metalca iz Fuoga, a pripremamo i iznena|ewa. Radujem se {to se turnior igra na Spensu, po{to sam ube|en da }e se igrati odli~an fudbal.

Interesantno je da su se ve} prijavili pro{logodi{wi

na turniru). Ekipe moraju nastupiti u jednoobraznoj opremi i u ga}icama (trenerice su zabrawene). Parket na Spensu je izvanredan, pa nema bojazni od povreda.

Pijave za 48. tradicionalni Dnevnikov turnir, prvi na Spensu, prima}emo jo{ samo danas i sutra. Danas u standardnom terminu, od 10 do 14

Kod mla|ih kategorija za kadete mogu da nastupe igra~i koji su ro|eni 1994. i mla|i, za pionire 1996. i mla|i, a za mla|e pionire ro|eni posle prvog januara 1997. godine. Ove godine veterani }e igrati u dve grupe, u mla|oj mogu nastupati fudbaleri koji su na dan utakmice navr{ili 35 godina i novoj kategoriji - stariji fudba-

Sr|an Vuksanovi} usko~io umesto @ivka Goci}a

Foto: F. Baki}

REPREZENTACIJA NA SEDMODNEVNIM PRIPREMAMA U KINI

Nastavak uspe{ne saradwe

Momenat s utakmice Vulves – Mewa~nica Ris

mi~ilo se 92 ekipe. Verujemo da }e ove godine brojka biti trocifrena, jer se turnir preselio na Spens, gde su uslovi fantasti~ni – odli~an parket, sjajno osvetlewe, tople svla~ionice i pun konfor za gledaoce. A pobrinuli smo se da u foajeu male sale za vreme turnira radi i restoran.

Ju~e su, izme|u ostalih, u~e{}e potvrdili Agromarket, Visoka tehni~ka {kola, Agencija Sabqar, Tomkor, Lavovi, Novosa|ani, Dunis transport...

finalisti Sportski klub Meridiana i Carigrad, ali su se prijavili i Zrewaninci, Be~ejci, [i|ani, In|ijci, Rumqani...

Igra}e se po starim pravilima - pet igra~a u poqu i golman, a jednu ekipu sa~iwavaju 10 fudbalera. Ekipe za svaku utakmicu mogu prijaviti novih deset fudbalera, ali ne mogu anga`ovati igra~a koji je ve} igrao za neku drugu ekipu na na{em turniru (igra~i ka`weni vremenskom kaznom od strane fudbalskih organizacija ne mogu da nastupe

IO FSS USKORO ANALIZIRA GODINU NA IZMAKU

Stankovi}u Zlatna lopta

Izvr{ni odbor FSS sednicu zakazanu za 23. decembar posveti}e analizi svega {to je ura|eno u proteklom periodu. Razmatra}e se aktivnosti svih nacionalnih selekcija. Izme|u ostalog na dnevnom redu }e biti izve{taji takmi~arskih organa u

}e va`ne mere za samu finalizaciju radova. Na stolu }e se na}i finansijski izve{taj za period januar- septembar 2010.godine, kao i predlog buxeta za narednu godinu.

Na kraju fudbalska vlada done}e odluku o izboru najboqeg

Dejan Stankovi}

jesewem delu sezone u Super ligi koja je optere}ena nizom problema. Bi}e ocewen i rad Sudijske komisije, kao i Udru`ewa fudbalskih trenera.

Izgradwa Sportskog centra FSS, najva`nija investicija posledwih decenija, ulazi u zavr{nu fazu, a ~lanovi IO done-

igra~a i trenera Srbije u 2010. godini. Zlatnu loptu pone}e kapiten orlova Dejan Stankovi}, jo{ uvek postoji dilema oko trenera, a u kombinaciji su Aleksandar Stanojevi} i Milovan Rajevac. Sve~anost povodom uru~ewa vrednih nagrada zakazana je za 28. decembar.

Z. R.

Foto: F. Baki}

sati u sportskoj rubrici Dnevnika (Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat, soba 14),a sutra od 10 do 11 sati (i na `iro ra~un [ahovskog kluba “Dnevnik”, broj 340 – 2511 -60) u sportskoj rubrici, a potom u Kafeu Inedksova tribina do po~etka `reba (12).

Kotizacija je slede}a – seniori: 14.000 dinara, veterani 12.000, stariji veterani: 11.500, kadeti: 10.000, pioniri: 9.000 i mla|i pioniri: 7.000 dinara. Sve informacije u vezi s turnirom mogu se dobiti na telefon 021/ 480 – 6827.

leri koji na dan utakmice imaju 45 i vi{e godina. Za mla|e veterane mogu igrati i stariji, oni iznad 45 godina, ali moraju se pre po~etka takmi~ewa odlu~iti u kojoj }e kategoriji nastupiti, jer i kod wih va`i isto pravilo da ne mogu igrati za dve ekipe.

Turnir po~iwe u subotu 25. decembra, a trebalo bi da se se zavr{i 9. januara. Pre i posle Nove godine igra}e se svakodnevno, a ako se prijavi vi{e od 100 ekipa jedan deo turnira }e se odigrati i u velikoj sali Spensa.

G. K.

Vaterpolo reprezentacija Srbije slede}ih sedam dana priprema }e se u Kini. U [angaj su otputovali: Slobodan Soro, Gojko Pijetlovi}, Branislav Mitrovi} (golmani), Marko Avramovi}, Vawa Udovi~i}, Boris Vapenski, Du{ko Pijetlovi}, Slobodan Niki}, Milan Aleksi}, Nikola Ra|en, Filip Filipovi}, Andrija Prlainovi}, Stefan Mitrovi} i Sr|an Vuksanovi}. U stru~nom {tabu su selektor Dejan Udovi~i}, treneri Dejan Stanojevi} i Vladimir Pavlovi}, fizioterapeut Golubovi}, a u delegaciji }e biti i generalni sekretar VSS Marko Stefanovi} i predsednik stru~nog saveta Nenad Manojlovi}. U odnosu na prethodne akcije, umesto @ivka Goci}a, koji ima obaveze u svom klubu Latini, na spisku je Vuksanovi}, a u [angaju }e biti i kapiten Udovi~i} iako je povre|en.

- U [angaj idemo u okviru saradwe na{eg i kineskog vaterpolo saveza. Reprezentacija Kine je u dva navrata ove godine bila u Srbiji, letos u Ni{u i jesenas u Novom Sadu. Oni su sada nas pozvali, a iskoristi}emo priliku da upoznamo objekte gde }emo slede}e godine igrati na Svetskom prvenstvu.Boravak u Kini iskoristi}emo da se pripremimo i uigramo neke tehni~ke varijante za utakmicu Svetske lige, koja nas o~ekuje 25. januara sa [panijom kod wih. Pobeda bi nam gotovo osigurala prvo mesto u grupi, a time i plasman na zavr{ni turnir u Firenci. Sa nama }e biti i nekoliko mla|ih igra~a, me|u kojima i Sr|an Vuksanovi} - rekao je pomo}nik selektora Dejan Stanojevi}.

Zvani~na utakmica sa kineskom reprezentacijom nisu predvi|ene.

G. Malenovi}

IZ PARTIZANA

Tomi} u Francuskoj?

Nemawa Tomi}, kako saznajenajve}i zadatak mediji isti~u mo, na oku je PS@ – a. Menaxer zadr`avawe Gereta Bejla, pored Jovica Radowi} potvrdio je da silnih interesovawa najve}ih vezistu `eli jedan francuski evropskih ekipa. Levi vezni odprvoliga{, ali ne i koji, a po igrao je sezonu `ivota pa mu je svemu sude}i to je PS@, koji cena enormno porasla i proce`eli da poja~a tanku konkurenwuje se na oko 40 miliona evra. ciju na sredini terena Prvak Evrope Inter, posle sveKako vreme prolazi, tranga {to mu je priredio reprezensfer Marka Jovanovi}a u Monatativac Velsa u Ligi {ampiona, ko je sve izvesniji. Francuzi su navodno je ponudio da sami upijo{ letos bili zainteresovani {u visinu obe{te}ewa. Kako za mladog defanzivca, a tako je, saznajemo, i sada.

Kne`evi, koji su na po~etku sezone imali visoke ambicije, posle 18 odigranih kola nalaze se na 17. mestu, sa samo bodom vi{e od zone ispadawa, a za rezultatska posrtawa, prema francuskom ,,Lekipu’,’ kriva je slaba konkurencija na {toperskim pozicijama. Jovanovi} se vidi kao idealna zamena za veterana Petera Hansona (34). .Radosav Petrovi} nije u planovima trenera Totenhema Harija Rednapa za Blizu dresa PS@: Nemawa Tomi} zimski prelazni rok. Iako se sada stvari stoje, Bejl }e, ipak, kod nas {u{kalo o interesovado kraja sezone ostati u Totenwu trenera Totenhema za zadweg hemu, a engleski mediji potom veznog Partizana u engleskim isti~u samo dva igra~a koje bi medijima ta opcija uop{te ne Totenhem na zimu mogao da dovepostoji. Neki od wih, analizide, Endija Kerola, napada~a Wuraju}i sjajnu sezonu koju pevci kasla i Stivena Pijenara, veziimaju iza sebe, postavqaju pitastu Evertona , a sve u ciqu kako we ima li uop{te potrebe za pobi Totenhem na prole}e igrao ja~awima uz tako glomazan ve} jo{ ofanzivniji fudbal. postoje}i igra~ki kadar. Kao I. Lazarevi}

Ivan Basara, prvotimac Vojvodine

Foto: F. Baki}

VOJVODINA OSVOJILA PRVI BOD U DALEKOVOD EVROLIGI

@al za pobedom

Vaterpolisti Vojvodine silno su `eleli da ovu kalendarsku godinu zavr{e prvom pobedom u ovogodi{wem nadmetawu u Evroligi. I imali su Novosa|ani {ansu da to i u~ine, ali iskusna ekipa Spartaka iz Volgograda uspela je da nadoknadi minus od tri gola (7:10) i na kraju izvu~e bod . [ef stru~nog {taba Vojvodine Dejan Stanojevi} pohvalio je svoje pulene i ~estitao im na velikoj borbenosti, koju su pokazali u duelu sa daleko sna`nijom i iskusnijom ekipom. Tako|e, je ~estitao i Spartaku na fer i korektnoj igri.

Milo{ Mili~i} vodio je veliku borbu sa centrima Spartaka.

- Utakmica je bila veoma te{ka, oni su veoma iskusni i dosta su fizi~ki ja~i od nas. Dali smo sve od sebe, imali smo {anse i da pobedimo, a onda smo do{li u situaciju da vadimo bod. O~ekivali smo pobedu, ali

na kraju nismo uspeli u tome.

Jednostavno, presudilo je na{e neiskustvo - rekao je Mili~i}.

Jedan od najboqih igra~a Spartaka i ruske reprezentacije Dimitri Stratan se slo`io sa Mili~i}em da je utakmica bila veoma te{ka i naporna i ~estitao Vojvodini na odli~noj igri.

- Odigrali smo izuzetno te`ak me~. Igra~i Vojvodine su veoma mladi i ambiciozni.

Svaka ~ast na odli~noj pripremi za utakmicu, snimili su sve na{e akcije. Mi nismo igrali sto posto ozbiqno, puno smo gre{ili. I mi i Vojvodina smo imali {ansu da pobedimo, ali je nismo iskoristili, tako da je na kraju remi i realan rezultat ove utakmice - rekao je Stratan.

Slede}u utakmicu u Evroligi Vojvodina }e opet odigrati sa Spartakom u Volgogradu 9. januara.

G. Malenovi}

18

utorak21.decembar2010.

SPORT

AMBICIOZNI PLANOVI SRPSKOLIGA[A SENTE ZA PROLE]E

Porasli prvoliga{ki apetiti

Fudbaleri Sente zimuju na petom mestu Srpske lige - grupa Vojvodina sa solidnim u~inkom od 25 bodova, sedam mawe od vode}eg Doweg Srema, a ~lanovi uprave kluba i {ef Stru~nog {taba Branislav Bulatovi} nisu nezadovoqni, ali ni prezadovoqni, imaju}i u vidu potencijal ekipe. Iz minulog jeseweg dela prvenstva `ali se za neostvarenim povoqnijim rezultatima na doma}em terenu protiv Pali}a i ^SK Pivare, protiv kojih se nije uspela materijalizovati dobra igra pa je ukwi`en samo po bod, a s druge strane svi su kategori~ni da nisu smeli iozgubiti ku}i od Doline, a ni u Rastini.

- Imamo mladu ekipu prose~ne starosti 21,5 godinu, u kojoj imamo ~ak osam bonus igra~a, {to smatram velikom predno{}u i bogatstvom kluba. To povla~i neiskustvo, ali pred mladom ekipom je lepa budu}nost i mislim da mo`emo da se oslonimo na mlade igra~e. Jo{ jedan segment u kojem smo zadovoqni je da smo sa odnosom datih i primqenih golova u vrhu, jer smo postigli 30 golova, a po broju primqeni smo tre}i - sumira u~inak Bulatovi}.

Utisak onih koji pomno prate ligu, a to govore i svi pokazateqi da Senta igra lep i dopadqiv fudbal, po oceni mnogih stru~waka ~ak najlepr{aviji i najboqi u vojvo|anskoj srpskoliga{koj konkurenciji.

Ono {to svakako zavre|uje pa`wu je ~iwenica da su Sen}ani ubedqivo lideri u fer-pleju, {to je najboqi pokazateq da je u prvom planu fudbalska igra, koretno i fer nadmetawe na terenu i oko wega.

- Napravili smo pravi potez dovo|ewem Gruji}a, Nikolina i Milivojeva, jer smo uz raspolo`ive snage koje smo imali dobili na kvalitetu i snazi kolektiva. Pored toga punu afirmaciju do`ivqavaju mla-

|i igra~i, pa je Farka{ u{ao u u`i izbor za kadetsku reprezentaciju Srbije, tu su i Na|, Radin, Besla}, Vasin, Po~, Romi} i Maravi}a, perspektivni mladi igra~i koji su imali dosta nastupa u prvoj postavi konstatuje Bulatovi}.

U jednom trenutku Sen}ani su se vinuli na lidersku poziciju na tabeli, ali je potom usledio pad forme za koji trener prve ekipe Bulatovi} i wegov pomo}nik Jo`ef Ezve| smatraju da donekle snose krivicu, upravo zbog bacawa u vatru mla|ih igra~a, pa je pla}en danak neiskustvu, stvarano je izuzento puno {ansi, ali je izostala adekvatna realizacija u zavr{nici.

litet i potencijal ove ekipe.

Jeste da smo jesenas igrali rastere}eno bez konkretnih ambicija za prvo mesto, me|utim, vidimo da ova ekipa ima potencijal i uz neka poja~awa poku{a}emo da izborimo prvo mesto. To nije nerealno, s obzirom da imamo povoqan raspored u prole}nom delu prvenstva, po{to jednu utakmicu vi{e igramo pred svojom publikom. Prve dve utakmice kod ku}e protiv Kikinde i Slobode iz Novih Kozaraca zna~i}e nam odsko~nu dasku. Senta ima potencijal, pa }emo napraviti pritisak na ekipu i ne}emo se zadovoqiti sada{wim pozicijama, jer smo po zavr{etku jeseweg dela prvenstva zakqu~ili

ji prevazilazi ovaj rang takmi~ewa.

- U zavisnosti kako se stvari budu odvijale na terenu, tako }emo prilago|avati na{e ambicije - dodaje \urovi}. Senta ima sve infrastrukturne preduslove da igra u prvoliga{koj konkurenciji, u odnosu na druge imamo izvanredne uslove za rad ne samo prve ekipe nego i mla|ih kategorija. Ono {to je sigurno, krug qudi koji finansiraju Sentu mogu da podnesu sada{wi rang takmi~ewa, me|utim, za vi{i rang koji je mnogo zahtevniji, bez ozbiqnije podr{ke grada u finansijskom smislu ne bi se moglo vi{e od kratkog izleta koji bi verovatno doneo dale-

Polet i Bogi} laureati Op{tinski fudbalski savez Kula je ustanovio lepu praksu da na izmaku godine sumira u~iweno i shodno u~inku proglasi ono najboqe u fudbalu u kulskoj op{tini. Komisija za izbor najboqih, koju je OFS Kula imenovao, je zasedala i cene}i pristigle predloge izabrala najboqe. Birani su najboqi u sedam kategorija. Za najboqi klub progla{en je Fudbalski klub Polet iz Sivca, ~lan Vojvo|anske lige grupa zapad. Ovaj sportski kolektiv je u godini koju privodimo kraju izborio plasman u Vojvo|ansku ligu, u kojoj je kao novajlija jesewi deo prvenstva zavr{io na petom mestu. Najboqi profesionalni fudbaler je kapiten Hajduka Nikola Bogi}. Najboqi mladi fudbaler je prvotimac Hajduka Milo{ Kova~evi}, koji je u ovoj sezoni pru`io nekoliko veoma zapa`enih partija na superliga{koj sce-

ni. Najboqi fudbaler amater je Predrag Ki{juhas, igra~ka legenda i za{titni znak Mladosti iz Kru{~i}a. Najboqi trener je Mirko Golubovi}, koji je svoju trenersku karijeru gradio i u Hajduku, bio je na kormilu Poleta kada je u{ao u Vojvo|ansku ligu, a i sada je na trenerskoj klupi kluba iz Sivca. Najboqi sudija je mladi i perspektivni delilac fudbalske pravde Dejan [}epanovi} iz Kule, a najboqi sportski radnik doktor Nikola ]irovi}, predsednik Fudbalskog kluba Polet iz Sivca.

Trebalo je u vremenima op{te nema{tine smo}i snage pa svom klubu stvoriti uslove za odlazak u vi{i rang, a to je po{lo za rukom Nikoli ]irovi}u i wegovim saradnicima.

Sve ove odluke Komisija je donela jednoglasno, a priznawa najboqima }e biti uru~ena na prigodnoj sve~anosti 23. decembra. \. Bo.

Poja~awa za opstanak Prvi pogon fudbalera Sente

Sen}ani po~etak priprema planiraju izme|u 15. i 20.januara, a vo|stvo kluba najavquje da }e biti izmena u sastavu.

- Poku{a}emo da dovedemo jo{ nekolicinu kvalitetnih mladih igra~a `eqnih afirmacije, po{to na{ rad i baziramo na mladim igra~ima koji ho}e da se dokazuju. Opravdane su na{e ambicije, za {ta imamo razloge i dobru podlogu iz prvog dela prvenstva da se ume{amo ~ak i u borbu za sam vrh tabele, jer nas na to tera kva-

da mo`emo i mnogo vi{e - uverava Bulatovi}, upu}uju}i pohvale rukovodstvu kluba da su za rad obezbe|eni uslovi na maksimalnom nivou, pa da bez razloga nisu porasli proliga{ki apetiti. ^lan Izvr{nog odbora FK Sente Predrag \urovi} smatra da je plasman realan, mada prema wegovom mi{qewu ostaje utisak da je ekipa mogla da ostvari i boqu poziciju na tabeli, po{to je na vi{e utakmice pokazala potencijal ko-

kose`ne {tetne posledice za razvoj fudbala u Senti. Potrebno bi bilo da ~elnici lokalne samouprave prepoznaju i procene, da li je prihvatqiva afirmacija preko najpopularnijeg sporta, kakav je fudbal.

Ako bi se takav interes prepoznao, onda Prva liga Srbije ne bi bila nemogu}a misija, jer sve ostalo, {to se ti~e igra~kog kadra i ifrastrukture, uz odre|ene korekcije, Senta ve} ima.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

Fini{ sve ukrasio igrati. Trebalo se tada pripremati za Sremsku ligu – istakao je Vuleti}.

Za trenera je postavqen Dragan Vuleti} Gaga, prelazni rok za igra~e ura|en je dobro, a u klub se vra}aju La|evac, Vasi} i Simi}, Miji} i Jo{i} dolaze iz mitrova~kog Radni~kog, Todorovi} (iz Zeke Buquba{e, Ravwe), Radulovi}(mitrova~ki Bumerang) i Mitrovi} (iz Podriwa, Ma~vanska Mitrovica).Samo je Boji} oti{ao u mitrova~ki Radni~ki.

- U prvom kolu LSK je blago re~eno torpedovao vitojeva~ki

Aleksi} je vadio loptu sedam puta, a Milivojevi} samo jednom – jasan je Vuleti}. – Najboqu partiju LSK je pru`io protiv Hajduka iz Be{ke. Igralo se napada~ki, ali je golman gostiju Simovi} branio kao da je imao sto ruku. Ipak, pravda je bila zadovoqena.U nadoknadi vremena mla|ani Radulovi} je matirao Simovi}a. Veseqe je bilo do neba.

Najve}i teret na le|ima su izneli La|evac, Jovani}, Gavrilovi}, Todorovi} i Savi}.Po {est golova u prvenstvu su postigli Savi} i Gavrilovi}.

Fudbaleri LSK-a iz La}arka

vala nego gubila, ali to nije bilo dovoqno za kona~an opstanak. LSK je fakti~ki ispao, a onda ga je spasla fuzija ba~ina~kog Big bula i Radni~kog iz [ida.To se desilo dve nedeqe pre po~etka prvenstva, nismo ni znali, stvarno koju }emo ligu

OP[TINSKI FUDBALSKI SAVEZ KULA IZABRAO NAJBOQE

BA^KA IZ PA^IRA ZIMUJE NA DEVETOM MESTU

JESEWA SEZONA LSK-a IZ LA]ARKA ZA POHVALU

Jesewu sezonu, u Sremskoj ligi, LSK iz La}arka, zavr{io je na ~etvrtom mestu sa 27 bodova(tri mawe od Podriwa i Hajduka iz [imanovaca).Bilans od sedam pobeda, {est remija i samo dva poraza, uz gol-razliku 25:8, ocewen je dobar od strane Lazara Vuleti}a Laleta, direktora kluba.

- Pre godinu dana, vratio sam se u klub, kada je LSK bio u te{koj igra~koj krzi sa malo bodova u gr~evitoj borbi za opstanak u ligi.U prole}noj sezoni, ekipa se konsolidovala, po~ela je dobro da igra, vi{e je pobe|i-

DNEVNIK

Partizan sa 5:0. Ali ve} na toj utakmici video se pravi spoj iskustva i mladosti.A, nastavio se kroz prvenstvo. Iskusni Gavrilovi}, Jovani} i Mitrovi} i mladi}i Radulovi}, Vukoli}, Savi}. Golmani su primili samo osam golova, najmawe u ligi,

- Geslo ekipe je bilo dati gol vi{e, ali nije izostajala i igra u poqu, na{i navija~i su bili zadovoqni, jer su mogli u`ivati u lepim akcijama, velikom borbeno{}u svakog pojedinca.Odbrana je igrala ~vrsto na ~elu sa golmanom Aleksi}em,

zatim tu su bili stameni Radulovi}, Vukoli}, Papi} i La|evac.U vezi su se istakli bra}a Milan i Milovan Bosan~i}, a Jovani} i Todorovi} su bili kreatori igre la}ara~kih zelenih – ka`e Vuleti}.

Zadovoqan je u~inkom zelenih i Qubi{a [ulaja predsednik kluba. Vukadin Savi} je odli~no vodio sekretarski posao kluba, Nedeqko Divqak Pega vodio je kadete, posle povratka u klub. Doktor je bio Zoran Tumari}. Ekonomi su sa uspehom radili, kako bi igrali{te, i dresovi bili u najboqem sjaju.

Za to su bili zadu`eni \or|e Savi} i Radovan Rakovi} Caci, legenda kluba, napustio je redovan posao, kako bi pomogao svom voqenom klubu.

Po{to u selu nije izglasan samodoprinos, jedino se klub finansiran iz op{tinskog buxeta. La}arci imaju i punu podr{ku od Branislava Nedimovi}a, gradona~elinka SO Sremska Mitrovica.

- U nastavku LSK-u su porebna neka mala osve`ewa u igra~kom kadru. Ra|aju se i neki dobri klinci u kadetskom timu kao {to su Vuleti}, Ov{ek, ali pun pogodak je {to je za trenera postavqen Dragan Vuleti}, koji je svojim marqivim radom ostvario zna~ajan rezultat. I jo{ je ne{to zna~ajno za LSK, {to u La}arku radi [kola fudbala Poletarac za najmla|e uzraste, a ideja je kada u {koli prerastu taj uzrast, najboqi de~aci dobiju {ansu da igraju za kadete na{eg kluba.[kolu fudbala uspe{no vode Dragan Vuleti} i Damir Dura} – zavr{ava Lazar Vuleti}.

B. R.

Spu{tena je zavesa jeseweg dela prvenstva u Vojvo|anskoj ligi istok, fudbaleri Ba~ke iz Pa~ira su na zaslu`enom odmoru. Pa~irci su jesewu sezonu zavr{ili na devetom mestu sa 18 bodova, i gol razlikom od 22:22. Pet utakmica su dobili tri puta remizirali i sedam puta pognute glave napustili teren. Uz malo sre}e i objektivnije su|ewe Ba~ka je mogla imati i vi{e bodova.

- Imamo solidnu ekipu , napravili smo spoj mladosti i istkustva, trebalo je vremena da se upoznaju, zato i o~ekujemo na prole}e boqe rezultate. Igramo tehni~ki i doteran fudbal, stvaramo mnogo {ansi, a na nekoliko utakmica sudije su nas drasti~no o{tetili - ka`e predsednik kluba Jo`ev Miklo{.- Ve} drugu sezonu se takmi~imo u Vojvo|anskoj ligi, napravili smo i dugoro~an plan. Mnogo toga smo urasdili u ovoj godini, zavr{ili smo izgradwu nove tribine koje su pokrivene za 300 gledalaca, izra|ene su nove prostorije i kancelarije sa prate}im sadr`ajima. Da je re~ o ozbiqnom klubu svedo~i i podatak da se vodi i ra~una u usavr{avawu kadrova u trenerskoj organizaciji, pa su licence uz Miroslava Lazarevi}a dobili i golman Milan Ivan~evi} i trener mla|ih selekcija Jovica Popovi}. Ba~ke }e u pauzi dovesti nekoliko proverenih igra~a i

nekoliko bonus igra~a. Pripreme za novu sezonu }e po~eti 1. februara.

Igra~i imaju sjajne uslove za treninge i utakmice.

-Ba~ka je izuzetno organizovan klub. Podr{ku nam daje Mesna zajednica i lokalna samouprava i dosta sponzora - ka`e presednik Skup{tine Rajko Mostarski.

Ba~ka je na kraju pro{le sezone bila u grupi timova koja je izgubila mesto u ligi, e odustajawa Tami{ana dobili su novu {ansu.

- Zadovoqan sam postignutim, s obzirom da smo pripreme po~eli deset dana pre po~etka prvenstva.

Pripreme su bile kratke, ali `estoke. Nadamo se da }emo na prole}e igarti boqe, naravno ima}emo vi{e vremena za pripreme, uz to poja~a}emo i redove. Verujem da }emo ostati u ligi - ka`e trener Ba~ke Miroslav Lazarevi}.

Najboqi strelac Ba~ke u ovom prvenstvu bio je Dragan [icar koji je postigao sedam golova, a dobro su igrali jo{ Radovan Polovina, Velibor Lon~ar, Igor \ereg, Sr|an \urovi}, Igor Balunovi} i golman Danijel Gorjanac, a u timu su bili jo{: Gorjanac, Vadasi, \ereg, \urovi}, Polovina, Balunovi}, [icar, Lon~ar, Ramovi}, Bexula, Vujaklija, Mati}, Sjeran, Mirkov, Halas, Reme{, Predojevi}, Stojanovi}, Maruni} i Lu`aji}.

S. Stojiqkovi}

OP[TINSKA LIGA KIKINDA – NOVI BE^EJ

Ba{aidci ispunili plan Fudbaleri Vojvodine iz Ba{aida ozarena lica provode zimski odmor, jer su osvojili titulu jeseweg prvaka u Op{tinskoj ligi Kikinda- Novi Be~ej. Ba{aidci su do laskave titule do{li u konkurenciji {est timova i to sa 24 boda (7 pobeda i 3 remija). Pre po~etka takmi~arske sezone Uprava kluba je zacrtala da tim ~ine igra~i iz sela, a to se pokazalo opravdanim. Momci su svim srcem branili boje svog kluba.

Najstandardniji od 20 igra~a koji su obla~ili dres Vojvodine bili su golman Aleksandar Gruji}, zatim Marko Kne`ev i Radovan Balog a potom me~ mawe imali su Svetislav Selakovi}, Nenad Pani}, Sa{a Qubinkovi, Radovan Milin, Milo{ Gavri}.

Boje kluba branili su jo{: Aleksandar Kijurski, Davor Todorov, Du{ko Popov, Radovan Bo{wak, Dragan Armacki, Stanislav [o{i}, Mirko Gruji}, Dragan Gruji}, Nikola Gruji}, Goran Popov, Goran Bimirac.

Strelci su postigli ukupno 26

golova, a na listi je sa sedam golova Aleksandar Kijurski.

Predsednik kluba Sava Doroslovac ka`e: - Imamo najboqe uslove za igru u ligi, sjajn sportski objekat. Doneli smo odluku da ekipu ~ine momci iz sela i to je pokazalo kao pravo re{ewe. Ostalo nam je dosta sredstava, nismo morali da pla}amo putne tro{kove za dolazak igra~a na treninge i utakmice. Stvarno, moram da pohvalim sve igra~e, ali terka ni izbliza jo{ nije gotova, moramo biti na oprezu, a onda nas ~ekaju bara` me~evi za popunu Zrewaninske podru~ne lige. Na{ najve}i rival je ekipa Borca iz I|o{a. Krajem januara po~e}emo pripreme - ka`e Sava Doroslovac, ina~e alfa i omega u klubu. [to se ti~e trenera, ekipu je na po~etku predvodio Triva Aramcki, a potom je na klupu seo Milo{ Jankov pod ~ijom palicom je Vojvodina osvojila titulu jeseweg prvaka.

M. S.

SPORT

DNEVNIK

FRU[KOGORAC IZ MAN\ELOSA SLAVI OSAM DECENIJA POSTOJAWA

San o Sremskoj ligi Fudbalski klub Fru{kogorac iz Man|elosa zauzima zna~ajno mesto u sremskom podru~ju.Ovaj uzoran kolektiv u sremskomitrova~koj op{tini osnovan je daleke 1930.godine pod imenom Sremac.

-To ime nosio je do po~etka Drugog svetskog rata.U ovom periodu, prihodi kluba sastojali su se od ~lanarine, dobrovoqnih priloga prikupqenih po selu i na igrali{tu, a zimi od odr`avawa zabava – pri~a Du{ko Ivo{evi}, sada{wi predsednik Fru{kogorca. –Tada je odigrano i nekoliko prijateqskih utakmica.U kom{ijskim Grgurevcima 26.jula 1932. godine doma}i tim je pobedio sa 6:1.Revan{ susret usledio je u avgustu , a ovoga puta trijumfo-

daqe nastavili sa takmi~ewem u op{tinskom srezu.U izve{taju o radu Sport kluba Fru{kogorac od 7.februara 1949.godine, navodi se da je predsednik kluba bio Stanko Stojkovi}, potpresednik @ivko Jeremi}, a sekretar Voja Beli}.

- Zabele`eno je, da su se u sezoni 1961/1962. Man|elo{ani takmi~ili u rumskoj grupi (drugi razred sa timovima iz Jazka, Pavlovaca, @arkovca, Stejanovaca, Malih Radinaca, Bu|anovaca i Rivice – nastavqa pri~u Ivo{evi}. – Ponovnim formirawem Op{tinske lige – Sremska Mitrovica 1963/1964. Fru{kogorac se vratio, da se nadme}e sa klubovima iz kom{ijskih sela.Tu se zadr`ao zakqu~no saezonom 1978/1979. kada je osvojio prvo mesto i plasirao

Fudbaleri Fru{kogorca iz Man|elosa

vao je Sremac (4:0). Prona|en je i podatak, da su 1935.godine Man|elo{ani pora`eni u Jarku (3:1). Za Sremac iz Man|elosa izme|u ostalog igrali su :Rada Divni}, Sava Brwa{evi}, Nikola Stoj{i}. Milan Jeki}, Milo{ Mihajlovi}, Lazar Stojkovi}, Vlada Subi}..Ratne strahote koje su zadesile celu zemqu nisu mimoi{le ni malo fru{kogorsko mesto Man|elos.Sportski dresovi zameweni su vojni~kom pu{kom.

Po zavr{etku Drugog svetskog rata, klub dobija dana{we ime Fru{kogorac.Prvi zna~ajniji uspeh ostvaren je 1949.godine, kada su Man|elo{ani postali prvaci sremskomitrova~kog sreza(druga grupa).U kvalifikacijama za Grupno prvenstvo – centar Ruma, najpre, su bili uspe{niji od Hajduka iz Divo{a (5:0 0:1), me|utim u odlu~uju}im duelima sa Slogom iz Sremske Mitrovice imali su slabiji skor (0:5 i 2:1), pa su i

se u Me|uop{tinsku ligu – Zapad.Pamti}e Man|elo{ani 1984. godinu, jer su tada u finalu Kupa Srema pora`eni od Srema iz Sremske Mitrovice, tada{weg vojvo|anskog liga{a, sa 5:1(1:1).Do finala, Branko Bogosavac, Zoran Stojanovi}, Dragan Roqi}, Veqko \ori} i drugovi ubedqivo su savladali i takve timove kao {to su rumski Sloven(4:0) i Radni~ki iz [ida sa 7:1.Naredne godine Fru{kogorac je u polufinalu Kupa Srema pora`en od in|ijske Agrounije, ali tek posle izvo|ewa penala.

- Takmi~arske 1987/1988. fudbaleri iz Man|elosa izborili su istorijski plasman u Sremsku ligu, gde su se zadr`ali dve sezone – ka`e Sava Roqi}, trener Fru{kogorca. – Spomenimo neke tada{we igra~e:\or|e Bor|o{ki, Du{an i ^edomir Lu`aji}, Milan Savi}, @eqko Ratkov, Sini{a Saranovac, Goran Markovi}, Stevan i Alek-

sandar Brwa{evi}. Reorganizacijom sremskog fudbala 1993.godine klub je pao u Op{tinsku ligu.Iz bogate klupske istorije vredi izdvojiti i 1995/1996 godinu .Naime, Fru{kogorac je na kraju prvenstva podelio prvo mesto s Divo{em.

Kako su oba tima na svom terenu slavila pobedu od 3:2 usledila je „majstorica“.Na neutralonom terenu (stadion Srema u Sremskoj Mitrovici), 30.juna 1996. godine, okupilo se oko 3.000 gledalaca.Posle 90 minuta rezultat je glasio 2:2, a nakon produ`etaka man|elo{ki plavi trijumfovali su sa 4:2 golovima Drage Savi}a, Vlade Cvjeti}a, Ratka Grabi}a i ^ede Lu`aji}a, pa su se plasirali u Drugu sremsku ligu – Zapad. Kao prvak Op{tinske lige 2004/2005. Fru{kogorac je po drugi put izborio plasman u Sremsku ligu, gde se zadr`ao samo jednu sezonu.

- Danas Fru{kogorac igra u Op{tinskoj ligi – Sremska Mitrovica(prvi razred) i na kraju jesewe sezone je {esti, {to je za nas dobar plasman, jer u na{im redovima pored najiskusnijeg Slavka Beli}a, igraju prakti~no golobradi mladi}i kao {to su Dragan Bojani}, Slavko Vukojevi}, Dragoqub Grabi}, Nemawa Leki}, \or|e i wihovo vreme tek dolazi.Ipak, u idu}oj sezoni poku{a}emo da budemo prvi i vratimo se u Sremsku ligu, gde nam je i mesto – jasan je Milan Maslari}, kapiten Fru{kogorca.

Man|elos je sremskom, vojvo|anskom, srpskom i jugoslovenskom fudbalu dao nekoliko sjajnih igra~a. Najdaqe je dogurao Svetozar Xani}, nekada{wi ~lan novosadske Vojvodine, dok je u zagreba~kom Gra|anskom (dana{wem Dinamu) zabele`en kao najmla|i prvotimac u predratnom periodu.Smatran je najboqim halfom u zemqi.Odigrao je tri utakmice za reprezentaciju Jugoslavije 1940. i 1941.godine. Ratko Grabi} nastupao je za prvoliga{a Sutjesku iz Nik{i}a, dok su Milan Maslari} i Slavko Beli}, nosli dres Big bula iz Ba~inaca, u tada{woj Drugoj ligi – Sever (2001.).

B. Rokni}

OMLADINAC ZIMUJE NA DRUGOM MESTU

Milo{evi} za vi{i rang Pro{le godine Omladinac iz Stepanovi}eva je zimski odmor proveo na ~elu novosadskog podru~ja. Sada su zaostali zaostali samo zbog slabije gol razlike u odnosu na Ba~kopetrov~ane, ali i ovo je po re~ima Vladimira Samaxi}a predsednika i trenera veliki uspeh.

- Startovali smo odli~no. Trener Kasalovi} znala~ki je vodio tim, a onda je preko no}i oti{ao u apatinsku Mladost - poja{wava alfa i omega Stepanov}ana Vladimir Samarxi}. - Nismo se u tim trenucima predavali, nastavali smo u istom ritmu i na kraju ostvarili zavidan uspeh, uz deset pobeda tri nere{ena rezultata i samo dva poraza. Uz to posle Petrovaradina (26) i Slavije najefikasniji smo tim jeseni. Dobre

]eli} prvi strelac Tokom jeseni najvi{e utakmica su odigrali: Zeqkovi}, An|elkovi} i M. Pupovac (15), Peceq (14), Avdi}, Maksimovi}, Bjeki}, J. Pupovac, ]eli} (13) i T. Samarxi} (12)... Najboqi strelac je ]eli} sa {est, Avdi} ~etiri, Jovo Pupovac, zatim slede Tomislav Samarxi} i M. Pupovac sa tri gola.

Radost igra~a Omladinca

igre starijih, iskusnijih doprineli su da i mladi stasaju, ozbiqno se nametnu pre svih Jovo Pupovac, Zeqkovi}, Tomi}, ]ur~i}, Cime{a. Oni su budu}nost kluba.

Najboqe igre pru`ili smo na gostovawu sa Petrovaradinom (3:0) kod ku}e sa Kabelom (2:0) i @elezni~arom u Novom Sadu u me~u koju nismo uspeli da dobijemo, a najlsabije u pobedi nad @SK-om (1:0). Naravno, u to ubrajamo i neo~ekivani kiks sa Tvr|avom.

Bi}e prilika da na prole}e vratimo dugove.

Odmah nakon zavr{etka polusezone Stepanov~ani su anga`ovali trenera Dragana Milo{evi}a.

- Dragan Milo{evi} je provereni stru~wak i biv{i trener kovinskog Radni~kog mla|ih kategorija TSK-a, Elana i Jedinstva. Obostrane ambicije su se uklopile ve} je po~eo sa radom s nekolicinom mla|ih igra~a. Sigurno je da }emo se u toku zimske pauze poja~ati.Poku{a}emo da osvojimo prvo mesto. Imamo zaista sjajne uslove za rad, ali }e one biti jo{ boqe. U planu je izgradwa tribine sa 300 mesta koja bi trebalo da se zavr{i na Mitrovdan kada }emo se nadam se, na otvarawu proslaviti i ulazak u Vojvo|ansku ligu.

M. Po.

utorak21.decembar2010.

19

NOVOSADSKA CRVENA ZVEZDA MOGLA I BOQE

^eka se novi trener Analizom proteklog dela prvenstva Vojvo|anske lige Zapad i rastankom sa trenerom Goranom Rai~evi}em zavr{ena je jesewa polusezona u Crvenoj zvezdi, pa }e u novoj godini Novosa|ane predvoditi novi stru~wak. O ostvarenom {estom mestu uz sedam pobeda, tri nere{ena rezultata, pet poraza i 24 osvojena boda sportski direktor Denis Male{evi} isti~e: - Iza nas je relativno uspe{na polusezona, s obzirom da smo u dve prethodne zavr{avali na drugom, odnosno tre}em mestu. Na{ ciq je bio uvek vrh tabele.

U dogovoru sa trenerom Goranom Rai~evi}em prekinuli smo saradwu - poja{wava Male{evi} i dodaje. - Sjajno smo startovali u prvih pet kola osvojili od 15 mogu}ih 13 bodova zaposeli lidersku poziciju, a onda u naredna tri u gostima do`iveli dva poraza (Ba~ka 2:4 i Polet 0:2) uz nere{en rezultat sa Obili}em (1:1). Zvezda najboqu partiju odigrala protiv Indeksa Nismo se predavali, zbili smo lo da u narednom kolu izgubimo svih 15 utakmica. Slede Avakuredove, a potom i dve sjajne pobeu Ka}u. Smogli smo snage da pomovi} i \urikin sa me~em mawe. de nad najboqom u ligi Dunavom bedom zavr{imo polusezonu u Najboqi strelci su: \or|evi} i (3:0), a eksplodirali na \a~kom utakmici u kojoj umalo da od goRa{iovan (5), a tri gola su dali protiv Indeksa (4:0), dokazali tovog napravimo veresiju, jer Celin, Mijin i Uzelac. Igra~i da imamo tim za velika dela. Kasmo vodili protiv erdevi~ke su na odmoru, a kada }e po~eti da smo o~ekivali da do polusezoSloge (4:1), a na kraju nekako sapripreme za novu sezonu vide}ene uhvatimo prikqu~ak za sam ~uvali prednost (4:3) - ka`e dimo u dogovoru sa novim trenevrh usledio je poznati prekid sa rektor crveno-belih. rom. Razgovarali smo sa nekoliMetalcem AV uz ka`wavawe ToKo je poneo teret jeseni? ko stru~waka, a ime novog {efa mqanovi}a, Peri{i}a uz izgu- Standardno dobro igrali su stru~nog {taba zna}e se nakon bqenu utakmicu za zelenim stokapiten Uzelac, Mijin i Ra{ionovogodi{wih praznika. lom (3:0) {to je i te kako uticavan, koji je uz Amixi}a odigrao M. Po.

Tim temerinskog TSK

TSK IZ TEMERINA ZIMUJE NA TRE]OJ POZICIJI NOVOSADSKE LIGE

Lavrwa pi{e pobedni~ke note Posle ispadawa iz Podru~ne lige, temerinski TSK, dve sezone je bezuspe{no poku{avao da osvoji titulu u Novosadskoj ligi. Najpre je za nijansu bilo uspe{nije Jedinstvo iz Rumenke, a u junu ove godine, kroz ciq je prvi pro{ao novosadski @elezni~ar. Crveno-beli su odlu~ni da se u tre}em poku{aju vrate u staro dru{tvo, jer po infrastrukturi i igra~kom kadru, ne zaslu`uju da se dru`e sa loptom u najni`em stepenu takmi~ewa. Pod dirigentskom palicom Ivice Plav{i}a, nekada{weg igra~a, Temerinci su na zimski odmor oti{li kao tre}eplasirani, sa 32 boda, uz bilans od deset pobeda, dva remija i tri poraza. Golman Mom~ilo Petkovi} je najboqe oceweni ~uvar mre`e u ligi,

jer je na 15 me~eva, samo pet puta vadio loptu iz mre`e, a TSK je jedini otkinuo bod lideru Stra`ilovo Milanu (0:0). Karlov~ani imaju osam bodova vi{e od drugoplasirane Ba~ke i te{ko je o~ekivati da }e prokockati takav kapital. Bege~ani, Temerinci, novosadska Mladost, Dinamo i Partizan iz Suseka, bori}e se za drugu poziciju i {ansu da kroz bara` prona|u put ka dru{tvu podru~nih liga{a. Glavni adut Temerinaca, u borbi za ostvarewe postavqenih ciqeva, bi}e golgeter Vladimir Lavrwa, prvi strelac sa 12 pogodaka.

Odli~nom realizatorskom u~inku crveno-belih, doprineli su i 18-godi{wi Atila [ere{ (8 golova), Lazar Leti} i Sr|an Rosi} (po 7 golova). Je-

dini minus, nekada{wi ~lan Vojvo|anske lige, upisao je u iznena|uju}em porazu od Sremca iz ^erevi}a (0:1), ali onda je usledila sjajna serija i sedam uzastopnih pobeda, kqu~ prodora u vrh tabele. Najubedqiviji trijumf, ostvaren je na gostovawu ^eneju (8:0), Ajaks je ispra}en sa 6:0, dok su u mre`i Tatre, Vinogradara i Proletera, pukle petarde.

Zimski odmor je po~eo nakon prijateqskog odmeravawa snaga sa gradskim rivalom, srpskoliga{em Slogom (2:5) i traja}e do kraja januara. Uz planirana poja~awa u veznom redu i napadu, kao i ostanak okosnice tima na okupu, TSK ima realne {anse da stane uz rame neprikosnovenim Karlov~anima.

M. Meni}anin

OP[TINSKI FUDBALSKI SAVEZ SREMSKA MITROVICA PROGLASIO NAJBOQE TRENERE U 2010. GODINI

Prvi Slavko Herceg

I ove godine OF Sremska Mitrovice proglasio je najboqe trenere u minuloj godini.

Prvi trener u 2010. godini je mladi stru~wak Podriwa (iz

Ma~vanske Mitrovice, jeseweg prvaka Sremske lige). Sledi Dragan Vuleti} (LSK, La}arak), dok je tre}i @eqko Dimitri}, koji se mnogo puta do-

kazao u trenirawu mla|ih kategorija, izme|u ostalog uveo je u Vojvo|ansku ligu pionire i kadete Srem Bumeranga.

B. R.

20

SPORT

utorak21.decembar2010.

EVROKUP: VE^ERAS POSLEDWE KOLO TAKMI^EWA PO GRUPAMA

KO[ARKA[KI SEMAFOR NLB mu{ka liga Partizan - Krka 75:50, Hemofarm Zadar 74:88, Budu}nost - Cibona 80:71, Cedevita - Radni~ki 98:87, Olimpija Crvena zvezda 80:67, Zagreb - Nimburk 92:84, [iroki - Igokea 76:72.

1. Budu}nost 12 8 4 934:877 20 2. Olimpija 12 8 4 895:859 20 3. Krka 12 7 5 900:852 19 4. Cedevita 12 7 5 949:911 19 5. Zagreb 12 7 5 914:919 19 6. [iroki 12 7 5 929:962 19 7. Partizan 12 6 6 964:885 18 8. Hemofarm 12 6 6 979:991 18 9. Radni~ki 12 6 6 995:1022 18 10. Igokea 12 5 7 874:875 17 11. Cibona 12 5 7 928:961 17 12. Nimburk 12 5 7 926:961 17 13. Zadar 12 4 8 964:968 16 14. C. zvezda 12 3 9 894:922 15

IVBL `enska liga Gospi} - Partizan 72:63, Medve{~ak Radivoj Kora} 58:70, Lupa - Vo`dovac 69:55, Maribor - Ceqe 62:83, Jedinstvo Vojvodina NIS 62:54, ^elik - [ibenik 2. februara 2011.

1. Ceqe 12 10 2 896:798 22 2. Gospi} 11 10 1 997:747 21 3. Partizan 12 9 3 906:813 21 4. Jedinstvo 12 7 5 815:799 19 5. [ibenik 11 7 4 764:705 18 6. R. Kora} 12 6 6 871:843 18 7. Lupa 12 6 6 792:803 18 8. ^elik 11 4 7 751:821 15 9. Vo`dovac 11 4 7 709:740 15 10. Vojvodina 12 3 9 719:791 15 11. Maribor 12 3 9 832:972 15 12. Medve{~ak 12 1 11 725:923 13

Prva A mu{ka liga Srbije Superfund - Vojvodina 76:83, Tami{ Proleter Naftagas 78:79, Novi Sad Borac 91:79, Mega Vizura - OKK Beograd 96:92, Crnokosa - Sloga 88:86, Sloboda FMP 68:84, Metalac - Napredak 81:80.

1. FMP 13 13 0 1181:896 26 2. Beograd 13 9 4 1037:962 22 3. M. Vizura 13 8 5 1143:1121 21 4. Napredak 13 7 6 1019:998 20 5. Novi Sad 13 7 6 1021:1027 20 6. Sloboda 13 7 6 1014:1047 20 7. Tami{ 13 6 7 882:918 19 8. Vojvodina 13 6 7 896:944 19 9. Borac 13 6 7 953:1028 19 10. Metalac 12 7 5 955:946 18 11. Proleter 13 5 8 1057:1112 18 12. Crnokosa 13 4 9 1021:1086 17 13. Sloga 12 4 8 970:983 16 14. Superfund 13 1 12 995:1086 14

Prva A `enska liga Srbije Proleter - Spartak 61:59, Radni~ki Student 73:70, Loznica - Kovin 53:58, Hemofarm - ^elarevo 80:43, Crvena zvezda bila je slobodna.

1. Hemofarm 10 10 0 833:529 20 2. C. zvezda 9 6 3 706:642 15 3. Spartak 10 5 5 657:659 15 4. Student 10 5 5 664:700 15 5. Kovin 10 5 5 723:756 15 6. ^elarevo 8 5 3 597:601 13 7. Proleter 10 3 7 588:647 13 8. Radni~ki 9 2 7 586:678 11 9. Loznica 9 2 7 509:639 11

Prva B mu{ka liga Radni~ki KG 06 - Vojvodina 71:80, Spartak - Ni{ 95:66, Smederevo Vizura - @elezni~ar 87:84, Sin|eli} - KG Student UK 79:62, Viva Basket - Mladost 95:86, Radni~ki (O) - BKK Radni~ki 74:84, Jagosina - Radni~ki basket 50:73.

1. BKK Radn. 12 11 1 1036:789 23 2. Spartak 12 10 2 1087:940 22 3. Radni~ki B. 12 9 3 914:802 21 4. Smeder. V. 12 7 5 1033:982 19 5. @elezn.

12 7 5 968:945 19 6. Sin|eli} 12 7 5 978:986 19 7. Radni~. (O) 12 6 6 977:947 18 8. Student UK 12 6 6 952:963 18

9. Viva Basket12 10. Vojvodina 12 11. Ni{ 12 12. Mladost 12 13. Jagodina 12 14. Radni~ki KG12

5 7 5 7 4 8 4 8 3 9 0 12

DNEVNIK

988:1014 902:951 841:918 921:1029 905:991 877:1122

Za Vr{~ane biti ili ne biti

17 17 16 16 15 12

Prva B `enska liga Vrbas Medela - Basket Stars 71:50, Trep~a - Sivac 65:74, [abac - Stara Pazova 70:64, Beo~in - Plej of 20:0 (sr), Kraqevo - Moravac 63:54, Kolubara Mladost - Radivoj Kora} MT 78:72, Jagodina 2001 - Bor 84:60.

1. R. Kora} MT12 11 1 948:664 23 2. Vrbas M. 12 11 1 938:661 23 3. [abac 12 10 2 824:730 22 4. S. Pazova 12 9 3 964:726 21 5. Beo~in 12 7 5 765:662 19 6. Jagodina 12 7 5 930:886 19 7. Kolubara 12 6 6 804:767 18 8. Basket St. 12 6 6 719:838 18 9. Sivac 12 4 8 748:827 16 10. Plej of 12 3 9 646:718 14 11. Moravac 12 3 9 625:754 14 12. Kraqevo 10 3 7 658:761 13 13. Trep~a 11 2 9 549:712 12 14. Bor 11 0 11 501:913 11

Prva srpska mu{ka liga - sever Jedinstvo - Meridiana 73:82, Radni~ki - Mladost Teletehnika 60:74, Nova Pazova - Veternik 103:83, Dunav Oyaci 82:51, Stara Pazova - Novi Sad MT 22. decembra, Duga - Vrbas 0:20 (sr), Sport Ki - Topola 0:20 (sr).

1. Mladost 15 15 0 1065:807 30 2. Dunav 14 12 2 860:707 26 3. N. Pazova 14 11 3 887:717 25 4. Meridiana 14 11 3 885:740 25 5. Oyaci 15 10 5 961:911 25 6. Vrbas 14 9 5 932:830 23 7. Veternik 14 9 5 860:817 23 8. S. Pazova 13 9 4 779:648 22 9. Jedinstvo 14 7 7 829:765 21 10. Topola 14 6 8 755:820 20 11. Radni~ki 14 4 10 766:801 18 12. N. Sad MT 13 5 8 754:810 18 13. Sport Ki 24 0 24 0:480 0 14. Duga 24 0 24 0:480 0

Druga srpska mu{ka liga - sever Top - Akademik 64:73, Apatin Partizan 62:71, Srem - Kikinda 84:61, Krajina Grme~ - Sveti \or|e 84:90, Ruma - Mladost 83:53, Ba~ka Palanka Crvenka 79:65, Hajduk - Dinamo 67:80.

1. Srem 12 10 2 1088:775 22 2. Akademik 12 10 2 1026:864 22 3. Dinamo 12 10 2 1021:860 22 4. Krajina G. 12 9 3 1029:896 21 5. Sv. \or|e 12 9 3 996:895 21 6. Kikinda 12 8 4 1049:858 20 7. Ruma 12 7 5 1013:960 19 8. Hajduk 12 5 7 904:892 17 9. Top 12 4 8 886:885 16 10. Apatin 12 4 8 807:876 16 11. Crvenka 12 4 8 865:967 16 12. Partizan 12 3 9 782:991 15 13. B. Palanka 12 1 11 665:1086 13 14. Mladost 12 0 12 675:1001 12

Ve~eras se utakmicama posledweg kola zavr{ava prva faza takmi~ewa u ko{arka{kom Evrokupu. Najboqih 16 ekipa, po dve prvoplasirane iz svake grupe, pro}i }e u naredni krug i obezbediti barem jo{ {est evropskih me~eva, dok }e se ostali oprostiti od me|unarodne scene.

Pred ekipom Hemofarm [tade(jedini predstavnik Srbije) je odlu~uju}i duel u francuskom gradu Vilerbanu. Naime, vizu za prolaz ve} su obezbedili igra~i nema~kog Getingena, dok se za drugo mesto bore na{ i francuski tim. Doma}in Asvel ima pobedu mawe, ali i priliku da se kvalifikuje u narednu rundu samo pod uslovom da pobedi Vr{~a-

Tabela B grupe 1. Getingen 2. Hemofarm 3. Asvel 4. Be{ikta{

5 5 5 5

4 3 2 1

1 2 3 4

396:365 416:431 413:426 439:451

9 8 7 6

ne s vi{e od ~etiri poena. U prvom susretu ekipa trenera @eqka Lukaji}a slavila je rezultatom 97:93 i sada, da bi ostarila ciq, mo`e sebi da dozvoli i poraz, ali ne ve}i od navedene razlike. Sve to ve~era{wem duelu daje na dra`i, jer karte su za obe ekipe {irom otvorene i rivali dobro znaju {ta im vaqa ~initi.

Hemofarm [tada je ostao bez najboqeg igra~a, reprezentativca Milana Ma~vana, koji karije-

Program 6. kola

Na ispitu: Marko [utalo

ru nastavqa u Makabiju iz Tel Aviva. To }e Vr{~anima stvoriti velike probleme, jer je upravo ovaj sjajni krilni centar bio jedan od stubova ekipe. Tim iz Banata sigurno ima ko{arka{e koji mogu da nadoknade izostanak Ma~vana, ali }e to od ~itave ekipe zahtevati da u utakmicu u|e sa 100 odsto mogu}nosti. Sigurno je da trenutna forma ne ide naruku na{em timu, ali ve~era{wa utakmica im je presudna i izbora nemaju.

U prvoj utakmici Francuze je predvodio sjajni Amerikanac Klif Hemonds s 25 poena, a veoma zapa`eni bili su i wegov zemqak Dejvon Xeferson (19) i hr-

SJAJNI KRILNI CENTAR STIGAO U IZRAEL

Ma~van do~ekan kao velika zvezda Ko{arka{ki reprezentativac Srbije Milan Ma~van doputovao je u Tel Aviv i do~ekan je kao velika evropska zvezda. Ju~e popodne Makabi je zvani~no pred medijima predstavio novo poja~awe, u prisustvu trenera Dejvida Blata i prvog ~oveka kluba [imona Mizrahija.

- Znam u kakav sam klub stigao i zaistam sam prezadovoqan zbog ~iwenice da sam prvi inostrani

Jedinstvena juniorska liga Srbije Novi Sad - Hemofarm [tada 75:79, Kwa`evac - Mega Vizura 111:108, Morava - Borac 81:107.

1. Hemofarm 8 8 0 735:528 16 2. FMP 7 7 0 664:468 14 3. Mega Vizura 8 6 2 758:634 14 4. Beovuk 7 4 3 598:576 11 5. Mladost 7 4 3 577:557 11 6. Novi Sad 8 3 5 657:649 11 7. Kwa`evac 8 3 5 708:704 11 8. Partizan 7 4 3 516:529 11 9. C. zvezda 7 3 4 527:566 10 10. Radni~ki 7 2 5 495:532 9 11. Borac 8 1 7 504:584 9 12. Morava 8 0 8 509:921 8

JO[ JEDAN SRPSKI IGRA^ U INOSTRANSTVU

Drami}anin u Miteldoj~eru Nekada{wi ko{arka{ ~a~anskog Borca Rastko Drami}anin napustio je ekipu beogradske Mega Vizure i do kraja sezone igra}e za nema~ki Miteldoj~er.

Bundesliga{ je posle pet vezanih poraza morao da se poja~a, pa je odlu~io da anga`uje pouzdanog krilnog centra koji je u na{oj ligi prose~no bele`io 16,4 poena i 5 skokova.

Drami}aninu }e u novom klubu saigra~i biti Radenko Pil~evi}, jo{ jedan biv{i igra~ Borca, kao i Velimir Radinovi}, Srbin iz Kanade kojeg se se}amo kao centra FMP-a i Hemofarma.

vatski internacionalac Andrija @i`i} (19). Wima treba dodati i reprezentativca Francuske Mikaela @elabala i nekada{weg ko{arka{a Hemoframa Neboj{u Bogavca.

- U Francusku putujemo samo s dvojicom visokih igra~a - neposredno pred poletawe iz Beograda rekao je trener Lukaji}. - Ma~vanov izostanak je zaista te{ko kompenzovati, a pored wega u Vilerbanu ne}e nastupiti Bo`ovi} i Mara{. Zna~i, u ekipi prakti~no, {to se visine ti~e, imamo Amerikanca Xordana i Savovi}a, a uz wih }e biti i jo{ uvek junior Luka Mitrovi}. Ciq nam je da vratimo poquqano samopou-

ugovor potpisao s Makabijem - rekao je u prvom obra}awu novinarima doju~era{wi igra~ Hemofarm [tade. - Makabi u Evroligi ima skor od 8-1 i to, samo po sebi, govori da ima sjajnu ekipu. Potrudi}u se da pru`im maksimum u svakoj utakmici i doprinesem ostvarewu ciqeva koji su pred ekipu postavqeni.

Ma~van }e u Makabiju nositi broj 14.

A. P.

A grupa: EVE Baskets - Le Man (20), Banvit - Uniks (20).

B grupa: Asvel - Hemofarm (20), Be{ikta{ - Getingen (20).

C grupa: Gran Kanarija Budu}nost (20), Siauliai Budivelnik (20).

D grupa: Cedevita - Azovma{ (20), Aris - Hapoel Galil (20).

E grupa: Kantu - Galatasaraj (19.45), Gas Tera - Panelinios (19.45).

F grupa: Beneton - PAOK (19.45), Estudijantes - Roan (19.45).

G grupa: Hapoel Jerusalim - Kahasol (19.45), Nimburk Riga (19.45).

H grupa: Krasnije krila Alba (19.45), Anvil - Kazerta (19.45). zdawe i da odigramo dobro, pa }emo videti za ~ega }e nam to biti dovoqno.

Kakva je situacija s Bojanom Krstovi}em i Amerikancem Mustafom Abdul-Hamidom, koji su tako|e kuburili s povredama?

- Wih dvojica bi}e u timu, ali je ~iwenica da ve} mesec dana vuku povrede - objasnio je Lukaji}. Na`alost, ritam u kojem igramo ne nudi nam mogu}nost da im ostavimo prostor za oporavak, pa treniraju samo jednom dnevno i sigurno je da ne mogu da igraju punom snagom. To nam jeste problem, ali ne vredi kukati.

Ve~eras }e Vr{~ani poku{ati da naprave podvig s desetkovanom ekipom, a teret me~a pa{}e na ple}a iskusnih Miqana Pavkovi}a, Marka [utala, Xeroma Xordana i Milo{a Borisova, koji }e sigurno trebati maksimalnu pomo} od Krstovi}a, Abdul-Hamida, An|u{i}a, Savovi}a, pa i Mitrovi}a.

Duel u Vilerbanu igra se od 20 ~asova.

A. P. - J. Tu.

PRVA A LIGA DAMA

Zrewaninke prizemqile golubice Proleter – Spartak 61:59 (15:13, 10:13, 12:12, 24:21) ZREWANIN: Nova hala sportova, gledalaca 100. Sudije: Pani} (Novi Sad), Savi} (Kovin), Rodi} (Novi Sad).

PROLETER: ^arki} 4, Gobeqi} 27, Bajat, Takov 2, Momirov, Ivkovi}, Marinkov 8, Prvulovi}, Jekni} 20, ^orda, Vidri}, Gruslav.

SPARTAK: Kova~i} 10, Suturovi}, Orizovi} 9, Vida 3, ^eli}, Veselinovi}, Grahovac, [krbi}, Kova~evi}, Popov, Vran~i} 18, Kne`evi} 19.

Zrewaninske ko{arka{ice savladale su velikog favorita Spartak i pored ~iwenice da im nije igrala plejmejker Prvulovi}eva. Tandem Gobeqi} – Jekni} predvodio je ekipu doma}ina u mo`da najboqem izdawu ove sezone. Po~etak me~a doneo je o~ekivano, go{}e su povele sa 11:8, ali se na odmor oti{lo samo sa jednim ko{em vi{ka u korst golubica, kao i u tre}oj deonici - 38:37.

Posledwa ~etvrtina je donela neverovatan obrt, Proleter je do{ao u vo|stvo od 50:44, a samo minut kasnije bilo je i 54:44.

Tada su svi u hali pomislili da }e Suboti~anke do`iveti ubedqiv poraz, ali su one brzo stigle do rezultata 53:54.

Onda se 23 sekundi pre kraja desilo ne{to se vaqda ni u pionirskoj kokurenciji ne de{ava, go{}e su posle tajm – auta na parket iza{le sa 6 igra~ica {to je automatski donelo tehni~ki gre{ku Spartaku.

Takav poklon ne propu{ta iskusna Gobeqi} koja sa 4 vezana slobodna bacawa pove}ava razliku na 59:54 i uvodi svoj tim u mirniju penal zavr{nic i na kraju i pobedu.Ovaj uspeh doneo je veliku radost doma}inu, dok su gostuju}e tugovale ne veruju}i da im se sve to dogodilo.

N. Jowev

Detaq s utakmice Proleter-Spartak

Detroit slavi Vila Bajnama Detroit slavi Vila Bajnama. Nekada{wa zvezda Makabija iz Tel Aviva imala je petqu da se sedam sekundi pre kraja produ`etka probije do ko{a [arlota i polo`i loptu za pobedu. To su bila samo dva od 21 poena koliko je Bajnam postigao, uz 9 asistencija. Imao je pored sebe i raspolo`enog Taj{ona Princa, koji je imao dabl-dabl u~inak s 28 poena i 12 skokova. Dobro je odigrao i Ben Gordon ubaciv{i 25 poena, pritom pogodiv{i trojku koja je odvela wegov tim u produ`etke desetak sekundi pre kraja ~etvrtog perioda. Sa druge strane parketa, Dejvid Vest je bio najboqi sa 32 poena i 9 skokova, potom Kris Pol sa 23 poena i 10 asistencija, dok je Emeka Okafor Postigao 13 poena uz 12 skokova.

- Kada ste u ovakvoj situaciji napadate, ne mislite na prethodnu akciju.

Nakon ovog me~a mora jo{ utakmica da se igra - rekao je Bajnam.

Oslabqen neigrawem Stojakovi}a, Barwanija i Vimsa, Toronto nije pri`io preteran otpor aktuelnom {ampionu, te je u Er Kanada Centru do`iveo 18 poraz ove sezone. Igra~i Fila Xeksona su bili i te kako raspolo`eni, pa je ~ak {est igra~a imalo dvocifren u~inak: Kobi Brajant (20 poena, uz 4 asistencije), Gasol(19, 8 skokova), Bajnam (16,7 sk), Braun (14), Barns (12) i Odom (11).

S druge strane, u ekipi doma}ina istakli su se Kalderon (20 poena,12 asistencija), Linas Klejza (26, 10 skokova) i Derouzn (23). Lejkersi su re{ili pitawe pobednika po~etkom tre}e deonice, kada su napravili maksimalnu razliku od 16 poena, {to su Reptorsi, posle velike borbe, uspeli da obore na 10.

Vil Bajnam (Detroit)

Pol Pirs je imao svoj prvi tripldabl u zadwe tri sezone (18 poena, 10 skokova, 12 asistencija), a tre}i u karijeri u pobedi Seltiksa nad Pejsersima. Doprinos pobedi doma}oj ekipi dali su Rej Alen sa 17 poena, Nejt Robinson i Glen Dejvis s po 18 poena. U timu iz Indijanapolisa najboqi je bio Deni Grejnxer sa 19 poena . Dok su Seltiksi slavili 13 put zaredom, ovo je Indijani bio ~etvrti poraz u pet utakmica. Seltiksi su osigurali trijumf serijom od 10-2 na startu posledwe deonice.

Finiks Sansi, predvo|eni veteranima Stivom Ne{om (20 poena i 10 asistencija) i Grentom Hilom (30 poena, 11 skokova) su zabele`ili 13. pobedu ove sezone. Sansi su imali ’’kra}u’’ klupu zbog izvr{enih trejdova s Orlandom, jer NBA liga propisuje koliko vremena minimum treba da pro|e da

bi igra~ mogao da igra za svoj tim nakon trejda. Interesantan je podatak da je Grentu Hilu ovo bila prva utakmica posle 2000. godine da je postigao 30 poena. U ekipi doma}ih Nenad Krsti} nije igrao zbog povrede. Kevin Durent (28 poena, 4 skoka) i Rasel Vestbruk (19, 9 asistencija) su igrali dobro. Uspeli su igra~i Oklahome da se povrate iz deficita od 13 poena s poluvremena i u ~etvrti period da u|u s tri poena prednosti. Ali to nije bilo dovoqno.

Kada je na semaforu pisalo 94 za oba tima, Finiks se odlepio na {est razlike tri minuta pre kraja, Oklahoma je uspela da pri|e na tri poena zaostatka i tu je stala.

Rezultati: Detroit - [arlot 111:108, Toronto - LA Lejkers 110:120, Boston - Indijana 99:88, Oklahoma Finiks 110:113, Wu Xersi - Atlanta 89:82, Sakramento - Hjuston 93:102.

SPORT

DNEVNIK

utorak21.decembar2010.

OKUPILI SE NAJBOQI RUKOMETA[I

Vukovi}a brinu povrede

Milo{ Bari{i} (s loptom) u akciji

SUPERLIGA: VOJVODINA @ELEZNI^AR DOMA]IN CRVENKI

Pobeda za rastanak Od dolaska za {efa stru~nog {taba \ura|a Trbojevi}a rukometa{i Vojvodine @elezni~ara su pobedili pan~eva~ki Dinamo i izgubili u Ka}u. Prethodnih desetak dana Novosa|ani su trenirali i pripremali se za posledwi me~

ne}e do}i u Spens sa belom zastavom.

- Iako smo imali ne{to mawe od dve nedeqe za odmor i pripremu posledwa utakmice u ovoj godini, moram re}i da nismo to na najboqi na~in iskoristili.

Brojne povrede i bolest jednog broja igra~a su nas primorali

Selektor Veselin Vukovi} ju~e je okupio rukometne reprezentativce, koji se nalaze pred jo{ jednim te{kim ispitom - Svetskim prvenstvom, koje }e se od 13. do 30. januara odr`ati u [vedskoj. Reprezentacija Srbije }e igrati u grupi sa Danskom, Hrvatskom, Rumunijom, Al`irom i Australijom.

Nakon brojnih razo~arewa na prethodnim takmi~ewima, orlovi mundijal u [vedskoj do~ekuju sa puno optimizma i vrlo oprezni. I ranijih godina srpski rukometa{i obe}avali su i najavqivali borbu za visok plasman, ali su se ku}i vra}ali pora`eni i posti|eni. Vreme je da Srbija ponovo po~ne da veruje u svoje rukometa{e.

Te`ak zadatak nalazi se pred selektorom Veselinom Vukovi}em i wegovim u~enicima, koji su u Beogradu po~eli pripreme za Svetsko prvenstvo.

Posle kraha na Evropskom prvenstvu, Vukovi} je na klupi orlova zamenio Seada Hasanaefendi}a. Novi selektor uspeo je ve} na prvom ispitu da stekne poverewe.

Pre`aqenu Srbiju odveo je na Svetsko prvenstvo, nakon pobeda u bara`u protiv ^e{ke. Pred po-

zala`u, a da }e se kako takmi~ewe bude odmicalo videti kave su im mogu}nosti.

- Ne bih i{ao daqe, ali bilo bi dobro da budemo me|u prvih sedam i da mo`emo da u~estvujemo u kvalifikacijama za Olimpijske igre, rekao je Vukovi}.

Ekipa }e biti kompletna tek 2. januara, jer se nema~ko prvenstvo zavr{ava uo~i Nove godine.

- O~ekujem da }u uskoro dobiti lekarski izve{taj o povredi Mladena Bojinovi}a, na{eg najiskusnijeg igra~a. Te{ko }e mi pasti wegov izostanak, jer on ima vi{e od 100 nastupa u reprezentaciji.

Ako budemo igrali bez wega, mora}emo jo{ vi{e da se potrudimo da imamo pozitivan bilans - istkao je selektor.

On je dodao da na pripreme zbog povreda ne}e biti golmana Radivoja Ristanovi}a i Vuka{ina Rajkovi}a.

- Razgovarao sam i sa Milutinom Dragi}evi}em i mislim da nema razloga da bilo koga molim.

Mislim da je mogao da pomogne, ali i da je reprezentacija mogla wemu da pomogne.

Selektor je ocenio da }e prijateqske utakmice uo~i {ampio-

pred dobijene utakmice. Crvenka igra dobar rukomet i ne zaslu`uje trenutni polo`aj na tabeli. Za nas je pobeda imerativ i sigurno je da }emo uprkos brojnim neda}ama u~uniti sve da trijumfijemo pred na{im navija~ima.Nama je jako bitno da polusezonu zavr{imo uspehom, ve-

jesewe polusezone sa Crvenkom.

Bez obzira {to je Crvenka ve} sedam kola bez pobede Vojvodina ne sme da je potceni, jer jo{ su sve`a se}awa na poraze u Spensu od Po`arevca i Radni~kog. Crven~ani u svakom slu~aju

Znaju wegovi izabranici da je na klupi doma}ina \ura| Trbojevi}, jedna od legendi crvena~kog rukometa, {to ovom susretu daju posebnu dra`.

- Uveri}emo ga da je wegov mati~ni klub i daqe nepresu{an izvor talenata i igra~a velikog dometa i o~ekujem da to nastojawe i rezultatski potvrdimo - optimista je Mladen Mjerima~ka, koji sjajno nastavqa golmansku tradiciju oca Jovana, dugogodi{weg Trbojevi}evog saigra~a iz vremena velikih uspeha Crvenke.

Potajna `eqa Crven~ana svakako podgreva i kona~an povratak Jo`efa Holperta nakon povrede, tako da }e trener Kova~evi} imati na raspolagawu najja~i sastav.

T. Jovovi}

da treniramo u nekompletnom sastavu.Susret sa Crven~anima }e sigurni propustiti Milorad Radi{i}, a nastup Qubomira Jovanovi}a i jo{ nekolicine igra~a su pod znakom pitawa je pod znakom pitawa.Ali, {ta je tu je, a najte`e je igrati una-

rujem da }e tako i biti i da }e ovogodi{wi rastanak sa na{im pristalicama biti lep- optimista je trener Trbojevi}.

Utakmica Vojvodina @elezni~ar - Crvenka igra se ve~eras od 18 ~asova u maloj dvorani Spensa.

I. Grubor

Superliga (M)

Radni~ki - Naisus PKB - Vrawe Partizan - Dinamo Smederevo - Jugovi} Vojvodina @. - Crvenka Planinka - Kolubara Metalopl. - C. zvezda Po`arevac - Priboj 1. Partizan 14 13 2. C. zvezda 14 12 3. Kolubara 14 12 4. Metalopl.14 9 5. PKB 14 7 6. Planinka 14 7 7. Radni~ki 14 7 8. Po`arev. 14 6 9. Jugovi} 14 6 10. Vojvodina 14 4 11. Dinamo 14 5 12. Smederevo14 3 13. Priboj 14 4 14. Vrawe 14 3 15. Naisus 14 2 16. Crvenka 14 3

0 1 1 2 2 2 1 1 1 2 0 2 0 1 2 0

1 1 1 3 5 5 6 7 7 8 9 9 10 10 10 11

(19) (18) (20) (16.30) (18) (19) sutra sutra

454:352 26 458:383 25 410:359 25 385:363 20 394:374 16 382:382 16 391:391 15 363:362 13 345:348 13 359:379 10 390:422 10 338:375 8 375:413 8 339:383 7 338:374 6 351:412 6

Prva liga (M) Vrbas - Jagodina Vojput - Mladost TSK N. Pazova - M. Gora Bask Soko - Rudar Zaje~ar - Proleter N. C. zvezda - Napredak Obili} - Zlatar 1. Napredak 13 2. Obili} 13 3. C. zvezda 13 4. Rudar 14 5. Vojput 13 6. Zaje~ar 13 7. Vrbas 13 8. N. Pazar 13 9. Zlatar 13 10. Jagodina 13 11. Proleter 13 12. Mladost 13 13. N. Pazova 13 14. M. Gora 13 15. Bask 13

10 10 9 9 8 7 7 5 5 6 5 4 2 2 0

2 0 1 0 2 2 0 3 2 0 0 0 3 3 0

42:32 26:25 26:26 28:41 31:25 25:21 38:36

1 3 3 5 3 4 6 5 6 7 8 9 8 8 13

366:317 22 387:352 20 353:321 19 424:381 18 336:311 18 374:326 16 362:361 14 332:325 13 415:424 12 393:411 12 375:404 10 322:358 8 328:360 7 370:410 7 325:401 0

Druga liga (M) Radni~ki - Radni~ki ([) 43:28 Metalac - @elezni~ar 32:27 Hercegovina - Jabuka 29:27 Jedinstvo - Titel YD 27:30 B. Karlovac - Potisje P. 38:34 @SK - Apatin 31:25 Sombor - Ruma sino} Hajduk slobodan

Crven~anima bod puna kapa Nizom uzastopnih poraza, od kojih je najbolniji bio onaj od Dinama pred svojim navija~ima, rukometa{i Crvenke su dospeli na samo dno tabele. Sa te pozicije gostuju u Novom Sadu, a utisak je da je to samo formalnost koju }e doma}ini iskoristiti da se za korak pribli`e sredini tabele, a Crven~ane isprate na zimsku nesanicu.

- Sve ono {to nam se desilo u fini{u jesewe sezone ne uliva optimizam za ishod duela u Spensu. Ali, tradicionalno u susretima ova dva rivala iznena|ewa su mogu}a. Pri`eqkujem da izbegnemo poraz od veoma kvalitetne ekipe Vojvodine - ka`e trener Crvenke Radosav Kova~evi}.

21

Povre|en: Mladen Bojinovi, najiskusniji srpski reprezentativac

~etak priprema Vukovi} je rekao da je ciq wegove ekipe da proba da pobedi sve protivnike na Svetskom prvenstvu, ali da nije siguran da }e tim mo}i da odigra dobro u kontinuitetu.

- Mislim da sa svima mo`emo da igramo, ali nisam siguran da mo`emo da odigramo nekoliko dobrih me~eva u kontinuitetu. Druge reprezentacije imaju vi{e iskustva, a mi nismo mla|i od wih.

Problem za igra~e je kada se propuste velika takmi~ewa - rekao je Vukovi}, koji je dodao da je zbog toga ciq da se igra~i maksimalno

JUGOVI] U SMEDEREVU

Za evropsku vizu Posle pobede nad Vojvodinom i remija sa [ap~anima, rukometa{i Jugovi} Unimeta prili~no rastere}eni gostuju u Smederevu (16.30 ~asova).

Ivan Pap je jedan od momaka koji daju poseban ton `ustroj igri Jugovi}a, zbog ~ega ovda{wi qubiteqi rukometa o~ekuju da bi on mogao biti predvodnik plave ~ete u obra~unu sa oklopnicima.

- Dobro bi nam do{la jo{ dva boda pred zimsku pauzu, tako bi se pribli`ili ekipama koje Ivan Pap (16) se bore za Evropu, jer i na{e li. Posle tronedeqne pauze naambicije na prole}e imaju {a forma ide uzlaznom putaevropski predznak - smatra wom, tako da uz kvalitetnu igru Pap. - Pred po~etak sezone zai jaku odbranu mo`emo do pobecrtali smo plan da budemo u srede u Smederevu. Idemo da se naddini tabele, a ako izborimo igravamo i da se u {to lep{em evropsku vizu jo{ boqe. svetlu predstavimo smederevO~ekuje vas te`ak okr{aj sa skoj publici. Svesni smo da su doma}inom, kojem gori pod nobodovi doma}inu za opstanak vagama? `ni, ali mora}e da ih tra`i - U posledwih sedam dana odiprotiv drugih rivala - nagla{agrali smo dve te{ke utakmice, va Pap. jednu pobedili, drugu remiziraJ. Gali}

nata, sa Rusijom, Tunisom, Austrijom i BiH, biti dovoqne za procenu ekipe.

- Nije lo{e napravqeno {ta se sve de{avalo. Nismo hteli da igramo turnir u [paniji, jer dva dana ne bismo imali treninge.

Trebalo je da sa Rusima igramo ranije...Planiram da vodim 17 igra~a na Svetsko prvenstvo i nakon posledwe utakmice saop{ti}u spisak.

Reprezentacija se preselila u E~ku, gde }e trenirati do 26. decembra kada }e u Beogradu odigrati utakmicu sa Rusijom.

J. G. PRVA MU[KA LIGA

Spartak Vojput – Mladost TSK 26:25 (14:12) SUBOTICA: Sportska hala Dudova {uma, gledalaca 200, sudije: Radakovi} i Bakmaz (Novi Sad). Sedmerci: Spartak 3 (3), Mladost TSK 2 (2), iskqu~ewa: Spartak 6, Mladost TSK 4 minuta.

SPARTAK VOJPUT: Vukoslavovi}, Kosovi}, Vru~ini} 2, Ta{kovi} 2, Rojevi} 7, Kalini}, Nikutovi}, Todorovi}, Vitas, Marinkovi}, Ristovski 1, Abazovi} 1, Distol 4, Veselinovi} 9 (3).

MLADOST TSK: Okuka 1, Vuki}, Halasi, Gruji~i} 6, Pili} 5 (2), Bjelac 2, Vrawe{evi}, Lisica 2, Agi} 4, Pe{i} 3.

Mnogo napora su ulo`ili suboti~ki rukometa{i u duelu sa odli~nim Temerincima da bi stigli do bodova.Tokom ~itavog me~a vodila se izjedna~ena borba, da bi zahvaquju}i ponajvi{e Veselinovi}u i Rojevi}u doma}in stigao do pobede.

S. St.

1. @elezn. 14 2. Apatin 14 3. Titel 14 4. Jedinstvo14 5. @SK 14 6. Radni~ki 14 7. Metalac 14 8. Hajduk 14 9. Ruma 13 10. Potisje 14 11. Herceg. 14 12. Radni~ki 14 13. B. Karlov.14 14.Jabuka 14 15. Sombor 13

11 11 9 8 9 8 6 6 4 4 4 4 4 3 1

1 1 2 3 0 1 5 0 2 2 2 2 0 1 2

2 2 3 3 5 5 3 8 7 8 8 8 10 10 10

422:369 23 407:357 23 408:365 20 426:419 19 449:408 18 475:417 17 380:352 17 368:409 12 410:413 10 364:395 10 373:412 10 406:448 10 434:456 8 388:412 7 357:432 4

Druga liga (@) Ravangrad - Mladost Temerin - Spartak Apatin - Jedinstvo Lehel - Vojvodina Srem M. - Kikinda Jabuka 95 - Pan~evo Radni~ki - Vrbas 1. Vojvodina 13 2. Kikinda 2 12 3. Pan~evo 13 4. Mladost 12 5. Temerin 13 6. Lehel 13 7. Spartak 12 8. Jabuka 95 13 9. Srem 13 10. Radni~ki 13 11. Vrbas 12 12. Ravangrad11 13. Apatin 12 14. Jedinstvo10

11 11 9 8 7 7 6 5 5 5 4 2 2 0

1 0 0 1 2 1 1 2 0 0 0 0 0 0

23. decembra 22:21 nije igrano 18:26 25:33 20:19 28:24 1 1 4 3 4 5 5 6 8 8 8 9 10 10

424:275 23 346:290 22 395:317 18 337:295 17 305:279 16 338:325 15 326:306 13 309:312 12 384:349 10 361:350 10 281:299 8 256:319 4 242:416 4 173:352 0

PRVA @ENSKA LIGA

Radni~ki - Vrbas 28:24 (14:10) BAJMOK: Sportska hala, gledalaca 100, sudije: Xaji} (Ba~ka Palanka), Kova~evi} (Crvenka). Sedmerci: Radni~ki 3 (2), Vrbas 2 (2), iskqu~ewa: Radni~ki 6, Vrbas 14 minuta.

RADNI^KI: Tot, Petri} 3, Tekewe{, @imgund 8, Komenda 1, Rotluk 8, Hajnal 5, Saka~ 3, Stefanovi}, Farago.

VRBAS: Miklo{, Gardani} 2, Veskovi} 1, Majki} 2, Jovi} 4, Milivojevi}, Reqi}, Mari} 1, D. \ura{inovi}, Nota 11, Radulovi} 2, Kankara{, Cvelf 1, J. \ura{inovi}.

Rukometa{ice Radni~kog pobedom su se oprostile od svojih navija~a. Boqom igrom su zaslu`eno do{li do pobede.

Najmla|a u redovima doma}ih Eme{i Hajnal bila je nezadr`iva i sve akcije Radni~kog su i{le preko we.Istakle su se jo{ @igmund i Rotluk, a kod Vrbasa Nota sa 11 golova.

S. St.

22

SPORT

utorak21.decembar2010.

MEMORIJAL „KRSTI] I YELATOVI]” U NOVOM SADU

DNEVNIK PRVIH DANA NOVE GODINE

Lep{e i od najlep{ih Festival odbojka{ke predvi|awa mladosti Pro{la je gotovo li najvi{e takmi~ara, a dodecenija i po od kada {li su sa predsednikom Saveje Novi Sad bio doza Jordanom Jov~evom, legenma}in jednog velikog dom gimnasti~kog sporta - regimansti~kog takmi~ewa. Qukao je Drakuli}. biteqi ovog sporta se}aju se Na to se nadovezao wegov manifestacije Kup gradova, na kolega Aleksandar Pandurov, kojoj su se afirmisali mladi trener `enske gimnastike u gimnasti~ari iz okru`ewa, kaSD Vojvodina. snije osvaja~i mnogobrojnih me- I kod dama bila je odli~|unarodnih odli~ja. Vredni enna konkurencija. Zadovoqni tuzijasti iz Sokolskog drusmo rezultatima, u sve tri ka{tva Vojvodina odlu~ili su da tegorije smo imali takmi~ardah ta vremena vrate u Novi ke. U prvoj kategoriji Dejana Sad. Organizovali su me|unaKuzmanovi} je bila tre}a u rodni turnir na koji se odazvavi{eboju u DKMT Kupu, u lo preko 200 takmi~ara i takdrugoj kategoriji je dominimi~arki iz 12 zemaqa (Sloverala Tamara Mr|enovi}, kako nija, Hrvatska, Ma|arska, Rumuna Memorijalu, tako i u nija, Bugarska, Tunis, Austrija, DKMT kupu. Pobedila je u viMakedonija, Portugal, Finska, {eboju, a uzela je odli~ja (dva Ju`na Afrika i Srbija). Nazlata i dva srebra) i u finalu zvali su ga "Memorijal Laze po spravama. I u tre}oj kateKrsti}a i Marice Xelatovi}", goriji su Aleksandra Raj~i} i po trenerima koji su nekada Maja Pisarevi} osvojile srestvarali gimnasti~ke asove. bro i bronzu u vi{eboju, a biAleksandra Raj~i} i Maja Pisarevi} Takmi~ewu je prisustvovala i Foto: F. Baki} le su odli~ne i u finalu po mla|a }erka Laze Krsti}a, Gorspravama. Raj~i}eva je osvojidana, koja je rekla da joj je drago qan nastupom de~aka u sve ~etiri la zlato i bronzu, a Pisarevi}e{to su se qudi iz kluba setili da kategorije. va zlato, srebro i bronzu. Od se na ovakav na~in sete wenog oca.

- Svi gimnsti~ari iz SD Vojvostranaca posebno su se istakle Ovaj turnir je odr`an prvi put, ali dina dobro su odve`bali s obzitakmi~arke iz Slovenije i Hr}e prerasti u tradiciju, tvrde u SD rom da je kraj godine i da je forma vatske, uz uvek dobre Rumunke Vojvodina. U izuzetno jakoj konkuu padu. Najvi{e se istakao Nikorekao je Pandurov. renciji takmi~ari doma}ina su la Mr|enovi}, koji je pobedio u Posle dva dana gimnasti~ke feosvojili dosta medaqa. Ekipno su vi{eboju u tre}oj kategoriji u {te, gosti su napustili Novi Sad mu{karci bili tre}i, iza BugarDKMT Kupu, a na memorijalu je puni utisaka i hvale za organizaske i rumunskog Lugo{a, a devojke bio ~etvrti. I Dejan Zima je bio ciju, sa `eqom da se ponovo okupe prve ispred Bugarske i slovena~ke dobar, osvojio je bronz na preskoslede}e godine. Tokom takmi~ewa [i{ke. U okviru memorijala odrku na Memorijalu u tre}oj kategoprotokol o saradwi Gimnasti~`an je i tradicionalni DKMT riji. Konkurencija je bila odli~kog saveza Tunisa i Srbije razmeKup. Vladimir Drakuli}, trener na, Slovenci su nastupili u najjanili su predsednici Fejsal Ben mu{ke sportske gimnastike u SD ~em sastavu i prikazali su dobre Ali Zemni i Sne`ana Laki}evi}.

Vojvodina istakao je da je zadovosastave, kao i Bugari koji su doveG. Malenovi} PALILULA NAJUSPE[NIJA U RITMI^KOJ GIMNASTICI: Na Prvenstvu Srbije u ritmi~koj gimnastici (A program)u~estvovalo je 17 ekipa, u pet kategorija (ukupno 94 ritmi~arke iz 11 klubova ). U kategoriji mla|ih pionirki pobedile su ritmi~arke Partizana (Beograd) ispred Palilule (Bograd) i Ritam Pinkija (Beograd), kod pionirki je slavio Ritam ispred Palilule i Papilona (U`ice). I kod kadetkiwa je prvi bio Ritam ispred druge i prve ekipe Palilule. Juniorke Palilule su osvojile titulu prvakiwa dr`ave ispred Para}ina i Ritmike (Novi Sad), a i kod seniorki su slavile ritmi~arke Palilule.

G. M.

Odbojka{ki savez Vojvodine i Odbojka{ki savez grada Novog Sada organizuju me|unarodni festival odbojke u Novom Sadu od 3. do 5. januara 2011. godine. Namera je da se ovaj festival odr`ava svake godine. Turnir }e biti otvorenog tipa, a pravo u~e{}a ima}e registrovani odbojka{ki klubovi koji mogu da prijave jednu ili vi{e ekipa u kategoriji pionira, pionirki, kadeta i kadetkiwa.

O~ekuje se veliki broj ekipa iz Srbije,kao i iz biv{ih ju- Me|unarodni festival odbojke goslovenskih republika. Za sapuni. U svakoj kategoriji je da su se prijavile ekipe Luka predvi|eno u~e{}e po 24 ekiBar (Crna Gora), Roviw, Split, pe, {to ~ini ukupan broj od 96 Super cure (Zagreb), Osijek, u sve ~etiri kategorije. Utak@i`enberk (Slovenija), Jedinmice }e se igrati na 12 terena stvo (Br~ko), Prijedor, Gradiu pet sportskih dvorana (veli{ka (BiH)... ka sala Spensa (pet terena), Broj u~esnika je ograni~en, a DIF (dva terena), \a~ko igraprijave }e se primati sve dok li{te (dva terena), Gimnazija se predvi|en broj ekipa ne po"Isidora Sekuli}" (dva tere-

Vo{a u Makedoniji Odbojka{ice Vojvodine iz Novog Sada, trenutno vode}e na tabeli Prve lige, danas i sutra u~estvova}e na turniru u makedonskom gradu Tetovu. Pored Novosa|anki, u~estvova}e jo{ CSKA iz Sofije i dve makedonske ekipe, Quboten i Forca volej.

Od 26. do 30. decembra crveno-bele }e biti u Modeni u Italiji na jakom me|unarodnom turniru, na kojem tradicionalno u~estvuju posledwih nekoliko godina.

M. R.

Prvotimac Sente Viza prom Robert Erwe{i osvojio je sve ~etiri titule na [ampionatu Srbije za mlade kugla{e!

Slavio je, na stazama kuglane u Bawi Junakovi}, pojedina~no i za kombinaciju u kadetskoj i juniorskoj konkurenciji i to veoma ubedqivo! Dve {ampionske titule, kombinacija i pojedna~no, osvojili su kadetkiwa Radni~kog iz Novog Sada Maja \uki} i pionir Slovena iz Rume Marko Anti}, dva puta drugi u pionirskom Svetskom kupu ove godine – pojedina~no i u miksu sa Herminom Luka~ iz Vojvodine (Ba~ko Gradi{te). Luka~eva je

Robert Erwe{i

ove godine pojedina~na {ampionka i druga i kombinaciji. Maja \uki} i Hermina Luka~ su pro{le godine bile prve za kombinaciju, a druge pojedina~no. Dve medaqe, zlatnu i srebnu osvojile su juniorke Ana Marton iz kikindskog „Toze Markovi}“ (prva za kombinaciju i druga pojedna~no) i Jasmina An|elkovi} iz Jagodine (prva pojedina~no i druga za kombinaciju).

Norbert Erwe{i iz novobe~ejskog Jedinstva, pro{le godine dvostruki pionirski {ampion Srbije, ove godine je osvojio vice{ampionsku titulu u kombinaciji i bronzu pojedina~no u kadetskoj konkurenciji.

ODIGRANI TRAJAL VOJVODINE I TRAJAL BEOGRADA U BRIYU

Finale u Novom Sadu

Odigrana su dva zna~ajna brix takmi~ewa, Trajal Vojvodine i Trajal Beograda. Oba ova takmi~ewa su bila kvalifikaciona za Trajal (prvenstvo) Srbije, koje }e se odr`ati u martu slede}e godine u Novom Sadu.

Na Trajalu (prvenstvu) Vojvodine dominirali su igra~i Brix kluba NS - 1 osvojiv{i prva tri mesta. Prvi su Nenad Mi{kovi} i Branislav \uri~i}, drugi Jovana Marinkovi} i Darko Pare`anin, a tre}i Boris Altman i Goran Radi{i}. Do posledweg kola vodila se neizvesna borba za prvo mesto, ali je na kraju presudilo iskustvo Mi{kovi}a i \uri~i}a. Jovana Marinkovi} prvi put je igrala sa novosadskim velemajstorom Darkom Pare`aninom, pa je drugo mesto uspeh za ovaj novoformirani par. Tre}e

mesto, posledwe koje vodi na Trajal Srbije, Altmana i Radi{i}a izboreno je u posledwim deqewima posledweg kola. Najprijatnije iznena|ewe prvenstva je plasman pan~eva~kog para Gorana Jankovi}a i Olgice Simi} na ~etvrto mesto, kao i rezervista NS - 1 \or|a Radoj~i}a i Dejana \uri}a.

Na Trajalu Beograda pobedio je par Mom~ilo Igwatovi} i Sawa Lazi}, mada su gotovo dve tre}ine turnira u vo|stvu bili favorizovani Dejan Jovanovi} i Zoran Kolxi}. Tre}e mesto, a samim tim i plasman na Trajal Srbije izborili su \or|e Poqak i Ogwen Stankovi}, najprijatnije iznena|ewe takmi~ewa u Beogradu. Tako|e su dobar plasman ostvarili i Goran Kapetanovi} i Vuk Markovi}.

G. M.

Superliga (m) Radni~ki (K) - NIS Vojvodina M. radnik - Smederevo @elezni~ar - Partizan Ribnica - Spartak (Q) Jedinstvo (SP) - C. zvezda

0:3 3:0 1:3 3:1 1:3

1. Partizan 2. C. zvezda 3. Vojvodina 4. Radni~ki 5. Ribnica 6. M. radnik 7. Jedinstvo 8. Spartak 9. @elezni~ar 10. Smederevo

25 21 20 18 17 10 9 7 4 4

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 7 7 6 6 3 3 3 1 1

1 2 2 3 3 6 6 6 8 8

26:8 23:8 22:9 18:12 20:15 14:20 13:22 15:24 9:25 7:25

Superliga (`)

[AMPIONAT SRBIJE

Erwe{iju ~etiri titule

na), O[ "Jovan Popovi}" (jedan teren). Svaka ekipa }e biti u mogu}nosti da odigra najmawe {est utakmica.

Turisti~ki savez Novog Sada }e za u~esnike festivala, koji za to izraze `equ, besplatno organizovati obilazak grada i Petrovaradinske tvr|ave.

Kolubara - NIS Spartak Radni~ki (B) - Dinamo (P) Vizura - Jedinstvo (U) Po{tar - TENT

3:1 3:2 3:0 0:3

1. C. zvezda 2. Vizura 3. Spartak 4. TENT 5. Radni~ki 6. Kolubara 7. Jedinstvo 8. Dinamo 9. Klek 10. Po{tar

29 25 24 22 17 15 13 12 5 0

10 11 11 11 11 11 11 11 10 11

10 8 8 7 6 5 4 4 2 0

0 3 3 4 5 6 7 7 8 11

30:5 26:11 27:12 25:14 22:21 19:21 17:25 18:25 7:27 2:33

Celuloidna loptica u Spensu skakutala od jutra do mraka Foto: B. Lu~i}

NOVOGODI[WI „JOLA TURNIR” U SPENSU

Medaqe najboqima, paketi}i svima Blizu 400 de~aka i devoj~ica takmi~ilo se na tradicionalnom Novogodi{wem stonoteniskom turniru u novosadskom SPC “Vojvodina”. Zajedni~ki organizator STSGNS i STSV najboqima je dodelio medaqe i pehare, generalni sponzor “Jola” - sportske rekvizite, dok su paketi}e dobili svi u~esnici iz sedam zemaqa.

Pobednici su:do 14 godina su Marko Popovi} (Crvena zvezda) i Diana Lupu (Slatina), do 12 - @eqko Vlajkovi} (Prva petoletka) i Adina Diaconu (Slatina), a do 10 - Filip Radovi} (Lov}en) i Ksenia Vereb (Senta).

Rezultati: Kadeti do 14 godina – Polufinale: Kati} - \uraki} 3:0, Popovi} – Mesaro{ 3:0.

Finale: Popovi} – Kati} 3:2.

Kadetkiwe do 14 godina – Polufinale: Savi} – Trifu 3:1, Lupu – Kohanec 3:1. Finale: Lupu – Savi} 3:2.

Mla|i kadeti do 12 godina – Polufinale: Marinkovi} – Adamovi} 3:0, Vlajkovi} – Milo{evi} 3:2. Finale: Vlajkovi} – Marinkovi} 3:2.

Mla|e kadetkiwe do 12 godina – Polufinale: Diaconu – Culica 3:0, Lupulesku – Dani 3:0.

Finale: Diaconu – Lupulesku 3:0.

Mini kadeti do 10 godina – Polufinale: Radovi} – Jovi~i} 3:0, Pletea – Oprea 3:1. Finale: Radovi} – Pletea 3:1.

Mini kadetkiwe do 10 godina – Polufinale: Kir}eanu – [urjan 3:1, Vereb – Joki} 3:2. Finale: Vereb – Kir}eanu 3:2. S. S.

DANAS U FC „VUJADIN BO[KOV”

Promocija kwige o Tozi Promocija kwige o proslavqenom fudbalskom asu novosadske Vojvodine Todoru Tozi Veselinovi}u - “Toza tobxija sa Salajke” bi}e odr`ana danas u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku. O kwizi }e govoriti autor Jovo Vukovi}, a izdava~ je APV – Auto Pablik Vlaovi}.

Po~etak promocije je zakazan za 13 sati.

S. S.

Prva liga (m) Borac - Obili} VGSK - Mladost Bavani{te - Novi Sad Ni{ - Spartak (S) Klek S. - Crnokosa Jagodina - Putevi (I) 1. Novi Sad 2. Spartak 3. Klek 4. Crnokosa 5. Obili} 6. Bavani{te 7. VGSK 8. Borac 9. Jagodina 10. Putevi 11. Ni{ 12. Mladost

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

9 10 9 5 6 5 5 5 4 4 4 0

2 1 2 6 5 6 6 6 7 7 7 11

2:3 3:0 0:3 3:0 3:1 3:2 29:12 30:14 29:11 22:20 23:22 22:24 17:21 19:22 17:24 14:25 17:25 8:33

28 26 26 17 16 16 15 14 13 13 11 3

Prva liga (`) Vojvodina - Radni~ki (K) Varadin BMG - Vizura SN Spartak (Q) - Novi Sad PP Sme~ 5 - Putevi (P) [umadija - Gimnazijalac Lazarevac - Jedinstvo (SP)

3:0 3:1 3:0 3:0 0:3 1:3

1. Vojvodina 2. Varadin 3. Jedinstvo 4. Novi Sad 5. Radni~ki 6. Sme~ 5 7. Vizura SN 8. Spartak 9. Gimnazij.

10. Lazarevac 11. Putevi 12. [umadija

31 28 25 23 18 18 18 14 12 7 2 2

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

11 9 9 8 6 6 5 5 4 2 1 0

0 2 2 3 5 5 6 6 7 9 10 11

33:9 29:11 28:14 27:16 21:16 21:17 24:22 21:23 19:26 15:28 5:27 4:33

SVET POZNATIH

DNEVNIK

utorak21.decembar2010.

Nogom u glavu

A

23

PAPARACO

meri~ki peva~ A{er ne}e tako brzo zaboraviti koncert u Wujorku gde je nastupio u ponedeqak. Naime, tokom izvo|ewa pesme „Trading Places”, obo`avateqka ga je neo~ekivano po~astila udarcem u glavu. Nezgoda se dogodila nakon {to je A{er na pozornicu pozvao obo`avateqku iz publike, a ona je po~ela da izvodi vratolomije. U jednom trenutku htela je da mu stavi noge oko vrata, {to nije zavr{ilo ba{ najboqe jer ga je udarila po glavi. A{er, koji je ipak pro{ao bez povrede, na{alio se da su oboje `estoki u krevetu.

- Udaramo se u lice i sve ostale dobre stvari - rekao je 32-godi{wi peva~.

Lari King nije vi{e u programu

P

oznati ameri~ki TV voditeq Lari King vodio je protekle nedeqe posledwu emisiju, koja je 25 godina svakog ~etvrtka u udarnom terminu emitovana na Si-En-Enu. Larija Kinga }e zameniti britanski voditeq Pirs Morgan, koji je bio i sudija u emisiji „Amerika ima talenta”. U Kingovom, na trenutke emotivnom finalu, dru{tvo su mu pravili Bil Mar i Rajan Sikrest, koji su ga ranijih godina, kad bi bio odsutan, povremeno zamewivali u programu.

Tokom emisije „Lari King u`ivo”, priznawe Kingu odali su predsednik Barak Obama, guverner Kalifornije Arnold [varceneger, investitor Donald Tramp, kao i mnoge kolege.

King (77) je u junu ove godine najavio povla~ewe, zbog privatnih razloga. Tokom karijere je uradio 50.000 intervjua, od toga vi{e od 6.000 na Si-En-Enu. Kriti~ari su mu zamerali da je ponekad bio slabo pripremqen za svoje goste, dok je on govorio da je wegov pristup „minimalisti~ki”, odnosno da navede gosta da ka`e {to vi{e.

Lari King je izjavio da je ponosan {to je wegov {ou najdu`i {ou u istoriji, koji je imao istog voditeqa i bio emitovan u isto vreme.

Bahanalije

eper Pi Didi proslavqao R je izlazak svog novog albuma na „tradicionalan na~in” sa polugolim lepoticama u kadi, ru`inim laticama, {ampawcem i sve}ama... koje su zapalile kosu jedne od „kupa~ica”.

Poznat kao organizator najve}ih i najskupqih `urki od Wujorka do Los An|elesa, Pi

Didi je re{io da proslavi i izlazak svog posledweg ostvarewa „Last Train To Paris”.

Bahatu proslavu je re{io da zabele`i kamerom, a voditeqa je igrao wegov prijateq komi~ar Kevin Hart. Dok je on pri~ao da je album i zvani~no iza{ao, lepotica u kadi se name{tala, zabacivala kosom, a onda se malo zapalila.

- O! Sra... Jeste li uspeli da snimite ovo! - vri{tao je Hart od smeha videv{i devojku kako poku{ava da ugasi buktiwu. Toliko o saose}awu i wihovoj qudskosti.

M

Yenifer Lopez

OUT

IN

Manekenka Adrijana Lima, supruga srpskog ko{arka{a Marka Jari}a, promovisala je brushalter sa dijamantima vredan dva miliona dolara. Promocija uspela!

I

Pem za Plejboj

ako mnogi ka`u da je weno vreme pro{lo, zvezda serije „Bejvo~“, Pamela Anderson, trinaesti put se na{la na naslovnici „Plejboja“, a to se jo{ nikome nije dogodilo.

Januarsku naslovnu stranu popularnog magazina za mu{karce krasi jedna i jedina Pamela Anderson.

Mnogi za wu ka`u da je ocvala seks-bomba, me|utim urednici „Plejboja“ o~igledno ne misle tako.

Ova bujna plavu{a ima 43 godine i majka je dvoje dece, a svoje je ~ari u spomenutom magazinu pokazala ~ak trinaest puta i time postavila rekord. Niko se od we nije vi{e puta skinuo za „Plejboj“ u pedesetsedmogodi{woj istoriji ovog magazina.

Atraktivna Irina

Magija

agazin „Mari Kler” napravio je prvu pokretnu naslovnu stranu, ta~nije aplikaciju za „iPad” sa koje se ~itaocima sme{i Ema Votson. Ko bi boqe demonstrirao magiju ovakve naslovne strane od drugarice Harija Potera Hermione Grejnyer?

Magazin „Meri Kler” upotrebio je „magiju Hermione Grejnxer” kako bi javnosti predstavio prvu pokretnu naslovnu stranu, aplikaciju za iPad, namewenu ameri~kom izdawu ~asopisa.

Ema je za naslovnu stranu pozirala nasme{ena u beloj haqinici, pomerala se naprednazad, sme{ila se...

Mi{el Vilijams

BISERI

anekenka Irina [ajk, M verenica Kristijana Ronalda progla{ena je za

najatraktivniju Ruskiwu.

Internet portal Englishrussia.com organizovao je izbor za najtraktivniju devojku iz Rusije i prvo mesto je osvojila Irina. Verenica slavnog fudbalera je iza sebe ostavila teniserke Mariju [arapovu i Elenu Dementijevu, manekenku Nataliju Vodjanovu, Marinu Kirilenko, Elenu I{imbajevu i Anu Kurwikovu.

R bi ekl sv ti z a sa a m g sa ke tr odni da m } is udn ja po u po o} sl {t e i e ov al to a.

Demi Mur, glumica

24

SVET

utorak21.decembar2010.

DNEVNIK

Martowi: Nastavqamo tamo gde je stala Belgija BRISEL: Ma|arsko predsedavawe Evropskoj uniji nastavi}e da radi na pro{irewu u skladu sa onim {to su radile Belgija i [panija, koje su prethodile na ~elu EU, i u skladu sa evropskom agendom, izjavio je ju~e u Briselu {ef ma|arske diplomatije Jano{ Martowi predstavqaju}i prioritete svoje zemqe. Martowi, ~ija }e zemqa predsedavati EU od 1. januara do 1. jula 2011. naglasio je da }e Ma|arska po svim pitawima voditi politiku kontinuiteta, i da promena predsedni{tva ne}e biti „ni prime}ena“. On je izrazio nadu da }e, tokom predsedavawa Ma|arske, biti okon~ani predpristupni pregovori sa Hrvatskom, a da }e ostale dr`ave Zapadnog Balkana „napraviti zna~ajan napredak“ na svom putu ka ~lanstvu u Uniji.

Po wegovim re~ima, Ma|arska }e, u skladu sa ovim, „pomo}i koliko god mo`e, u okviru svoje uloge i u skladu sa postoje-

}im sporazumima i prakosm“ i u predstoje}em dijalogu Beograda i Pri{tine, koji, kako je rekao, treba da po~nu od najneutralnijih, najtehni~kijih pitawa.

Jano{ Martowi

Voleli bismo da taj dijalog po~ne {to pre. Razo~arani smo wegovim odlagawem, do kojeg je do{lo iz objektivnih razloga“, rekao je Martowi i dodao da oni `ele da pomognu koliko god mogu u okviru svoje

uloge u skladu sa sporazumima i praksom. [ef ma|arske diplomatije, kao jedan od ma|arskih prioriteta, naveo je Dunavsku strategiju, koja, kako je rekao, pored velikog privrednog i ekonomskog potencijala koji ima za dr`ave Centralne Evrope, kako one koje su ~lanice Unije, tako i one koje tom ~lanstvu te`e, jo{ ve}u va`nost ima u povezivawu i isticawu kulture i identiteta ovog dela kontinenta. Martowi je rekao da Ma|arska tokom svog predsedavawa „`eli da Evropu u~ini sna`nijom“ i da }e deviza tokom narednih {est meseci biti „Sna`na Evropa sa qudskom crtom“.

On je naglasio da nije va`no da Unija ima samo sna`ne dr`ave, nego i sna`ne institucije i najavio da }e wegova zemqa naporno raditi na „zavr{avawu institucionalne tranzicije koja traje ve} vi{e od godinu dana, od stupawa na snagu Lisabonskog sporazuma“.

(Tanjug)

ALEKSANDAR LUKA[ENKO ^ETVRTI PUT PREDSEDNIK BELORUSIJE

Masovna hap{ewa posle izbora MINSK: Dosada{wi predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko osvojio je i ~etvrti mandat, ubedqivom pobedom na prekju~era{wim predsedni~im izborima. Kako je, na osnovu 99 odsto prebrojanih glasa~kih li-

Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da su predsedni~ki izbori u Belorusiji unutra{wa stvar jedne nezavisne dr`ave i nije `eleo da komentari{e doga|aje u Minsku.

Preksino}, po saop{tavawu preliminarnih rezultata pred-

Protest opozicije posle progla{ewa izbora

sti}a, saop{tila predsednica Centralne izborne komisije Lidija Jermo{ina, Luka{enko je osvojio 79,67 odsto glasova, a odziv bira~a bio je 90,66 odsto, prenela je agencija Itar-Tas. Agencija Aso{iejted pres javqa da je posle wega najvi{e glasova dobio jedan od osam opozicionih kandidata - 2,56 odsto.

Posmatra~ka misija Zajednice Nezavisnih Dr`ava saop{tila je da su izbori bili legitimni i da nije prona}ena nijedna ~iwenica koja bi mogla da baci senku na izborni proces, rekao je {ef te misije Sergej Lebedev. Predsednik

sedni~kih izbora, u glavnom gradu, Minsku, do{lo je do sukoba demonstranata i policije. Specijalne jedinice beloruske policije za razbijawe demonstracija, zajedno sa pripadnicima ministarstva unutra{wih poslova, potisli su demonstrante sa Trga nezavisnosti u Minsku, koji su poku{ali da u|u u zgrade vlade i parlamenta, u najve}im postizbornim protestima u toj zemqi, u posledwih 14 godina.

U neredima su polomqeni prozori na zgradama parlamenta i vlade, u kojoj je sedi{te Izborne komisije, ali je policija koja

se nalazila unutra spre~ila demonstrante da u zgradu u|u.

Policija je uhapsila nekoliko stotina qudi, a povre|eno je i vi{e desetina policajaca, kao i nekoliko novinara.

Sedam od devet opozicionih kandidata na predsedni~kim izborima privedeno je no}u, a pretresane su prostorije opozicionih stranaka i wihovih lidera.

Policija je preksino} pretukla vode}eg kandidata opozicije Vladimira Nekqajeva, koji je predvodio nekoliko stotina demonstranata, i on je sa povredama glave hitno prevezen u bolnicu, saop{tila je wegova supruga, a preneo AP. Specijalne policijske jedinice, odevene u crno, pucale su u vazduh i bacale suzavac, posle razbijawa Nekqajeve grupe, izvestio je Rojters.Kako je naveo AP, policija je kasnije, ispred zgrade Vlade, pretukla jo{ jednog opozicionog kandidata, Vitalija Rima{evskog.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton osudila je ju~e nasiqe i hap{ewa koja su usledila u Belorusiji nakon predsedni~kih izbora, rekla je wena predstavnica za {tampu Maja Kocijan~i}.

Predsednik Evropskog parlamenta Jer`i Buzek izjavio je da je napad „nezamisliv i sramotan“.

Aleksandar Luka{enko nalazi se na ~elu Belorusije od 1994. godine i ovo }e mu biti ~etvrti predsedni~ki mandat.

MEKSIKO

Eksplozija naftovoda odnela 27 `ivota MEKSIKO SITI: Prema najnovijem bilansu, najmawe 27 qudi, me|u kojima dvanaestoro dece, poginulo je u eksploziji koja se dogodila na jednom naftovodu u centralnom delu Meksika, prilikom kra|e nafte. U eksploziji su povre|ene najmawe 52 osobe i uni{teno je vi{e od 115 ku}a, saop{tili su meksi~ki zvani~nici. Usled eksplozije, do{lo je do izlivawa nafte na radijusu od pet kilometara, koja je preplavila gradske ulice i slila se u obli`wu reku.

Posle prve sna`ne eksplozije, usledile su ~etiri mawe, zbog ~ega je stotine `iteqa gradi}a San Martin Teksmelukan, u saveznoj dr`avi Puebla,

oko 75 kilometara isto~no od Meksiko Sitija, u panici po~elo da be`i. Ministar unutra{wih poslova dr`ave Puebla, Valentin Meneses rekao je da su eksploziju koja se dogodila pred zoru, najverovatnije izazvali lopovi koji su poku{ali da ukradu sirovu naftu.

Dr`avna kompanija „Pemeks“, u ~ijem je vlasni{tvu naftovod, saop{tila je da je on zatvoren.

Predsednik Meksika Felipe Kalderon izrazio je sau~e{}e porodicama nastradalih.

Kalderon je rekao da }e savezna vlada dati potpunu podr{ku u istrazi, kako bi se prona{li odgovorni i priveli pravdi.

KOREJSKO POLUOSTRVO

Seul zavr{io ve`be bez reakcije Pjongjanga SEUL, WUJORK: Vanredna sednica Saveta bezbednosti UN, posve}ena krizi na korejskom poluostrvu i na~inima spre~avawa wene eskalacije, zavr{ena je bez rezultata, posle vi{e od osam sati rasprave iza zatvorenih vrata, prenele su agencije.

Kako je novinarima izjavio ruski ambasador pri Ujediwenim nacijama Vitalij ^urkin, na ~iji je zahtev sednica i sazvana, ~lanovi Saveta nisu uspeli da se usaglase o zajedni~kom saop{tewu. „Nismo uspeli da premostimo sve razlike“, rekao je ^urkin i pozvao Ju`nu Koreju da se u, ovom trenutku, uzdr`i od najavqenih artiqerijskih ve`bi bojevom municijom, na ostrvu u blizini pomorske granice sa Severnom Korejom.

Ameri~ka ambasadorka Suzan Rajs izjavila je da su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i neke druge ~lanice Saveta bezbednosti tra`ile osudu Severne Koreje, zbog dva smrtonosna napada ove godine, ali da se Kina tome sna`no usprotivi-

Vitalij ^urkin

la. Ona je podsetila i na incident 26. marta u kome je potopqen ju`nokorejski patrolni brod, za koji Seul i Va{ington optu`uju Severnu Koreju.

Po wenim re~ima, treba osuditi ta dva incidenta koji predstavqaju neisprovociranu agresiju Severne Koreje na Ju`nu Koreju.

Kako je javila ju`nokorejska novinska agencija Jonhap, Ju`na Koreja je ju~e ujutro zavr{ila artiqerijske vojne

ve`be sa ostrva Jeonpjong, u blizini zapadne pomorske granice sa Severnom Korejom.

Seul je saop{tio da je anga`ovao borbene mlazne avione, da bi spre~io napad sa severa tokom artiqerijskog bojevog ga|awa koje je trajalo sat vremena.

Severna Koreja je ju~e saop{tila da se ne}e svetiti za vojne ve`be Ju`ne Koreje, koje je nazvala „nerazboritom vojnom provokacijom“.

VELIKA BRITANIJA

Hap{ewa zbog terorizma LONDON: Dvanaest qudi je ju~e ujutro uhap{eno u Velikoj Britaniji, zbog sumwe da su pripremali teroristi~ke napade u toj zemqi, saop{tila je policija. Do hap{ewa je do{lo u Londonu, Stouk-on-Trentu, u centralnoj Engleskoj, i u glavnom gradu Velsa, Kardifu, rekao je Xon Jejts, glavni ~ovek britanske policije za borbu protiv

terorizma. Po wegovim re~ima, hap{ewa su bila neophodna, zbog o~uvawa javne bezbednosti.

Jejts nije rekao ni{ta vi{e u vezi sa zavereni~kim planom zbog kojeg }e osumwi~eni biti ispitivani, ali je izjavio da je jutro{wa akcija bila rezultat pripremnih radwi {irokih razmera, u kojoj je u~estvovala policija nekoliko gradova.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI LOREN GBAGBO EU }e u toku sedmice uvesti zabranu ulaska u zemqe ~lanice odlaze}em predsedniku Obale Slonova~e Lorenu Gbagbou, koji je pobedio na spornim izborima. Zabrana }e se odnositi i na suprugu Gbagboa i na jo{ 17 wemu bliskih zvani~nika.Ovu odluku doneli su ju~e stru~waci vlada 27 ~lanica Unije, a u sredu }e je usvojiti ministri spoqnih poslova EU.

MAHMUD AHMADINEYAD Predsednik Irana Mahmud Ahmadinexad smenio je ju~e direktora nacionalne Omladinske organizacije i na wegovo mesto postavio jednu `enu, prenela je ju~e agencija Irna. Na tu funkciju imenovana je Farahnaz Torkestani koja se time prikqu~ila ostalim trima `enama u vladi, od kojih je jedna ministarka zdravqa (Marzije Vahid Dastjerdi), a dve su potpredsednice.

DMITRIJ MEDVEDEV Rusija i Indija treba da potpi{u sporazume vredne vi{e milijardi dolara iz oblasti odbrane i proizvodwe nuklearne energije, tokom posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Indiji koja po~iwe danas. Najva`niji me|u wima je ugovor vredan 30 milijardi dolara za nacrt i proizvodwu stelt lovca za indijske vazduhoplovne snage.

Muke „Vikiliksovog” insajdera LONDON: Ameri~ki vojnik Bredli Mening (23), koji je optu`en da je veb-sajtu „Vikiliks“ dostavio poverqive dopise ameri~kih diplomata, ve} sedam meseci boravi u samici jednog ameri~kog vojnog zatvora u veoma te{kim uslovima, pi{e britanski „Indipendent“.

Mening se nalazi u malenoj }eliji zatvora u gradu Kvantiko, na istoku savezne ameri~ke dr`ave Virxinije, u kojem se sprovode najstro`e mere bezbednosti. Wegov advokat, potpukovnik Dejvid Kumbes, rekao je da je Mening, koji bi mogao da bude osu|en na ~ak 52 godine zatvora, jo{ pod prismotrom, da bi se spre~ilo eventualno samopovre|ivawe.

Meningovi prijateqi ka`u da na taj na~in vlasti vr{e pritisak na wega, da bi

Bredli Mening, optu`en da je sajtu „Vikiliks” dostavio poverqive dopise ameri~kih diplomata, ve} sedam meseci boravi u samici jednog ameri~kog vojnog zatvora, u veoma te{kim uslovima, pi{e „Indipendent”

izneo dokaze protiv osniva~a „Vikiliksa“ Xulijana Asan`a. Zatvorenik, pre spavawa, predaje ~uvarima ode}u, budi se u pet ~asova ujutro i tada mu je dozvoqeno da se ponovo obu~e, navodi list, isti~u}i da mu nije dozvoqeno da koristi posteqinu i jastuke, ve} samo }ebad.

Meningu nije dozvoqeno ni da spava u periodu do 20 ~asova, a ako to ipak u~ini, mora da sedi ili stoji pored ~uvara, koji svakih pet minuta, 24 sata dnevno, proveravaju da li je sa wim sve u redu.

Kada je re~ o razonodi, dozvoqeno mu je da gleda lokalne televizijske kanale, najvi{e tri sata tokom radnih dana, ne{to vi{e tokom vikenda, i da ~ita samo po jednu kwigu i jedan ~asopis koje bira sa prethodno odobrenog spiska, pi{e „Indipendent“.

BALKAN

DNEVNIK

Ostavke zbog komunisti~ke pro{losti Govore}i o dvojici vladinih funkcionera koji su bili involvirani u strukture re`ima Todora @ivkova, bugarski vicepremijer Cvetan Cvetanov je istakao da je na premijeru Bojkovu da odredi koga }e da imenuje za wihove naslednike.

Cvetanov, me|utim, ka`e da mu je `ao obojice jer su profesionalno obavqali du`nosti koje su im bile poverene, pogotovo Dimitrov, koji je kao nestrana~ki politi~ar, imao zadu`ewe da brine o nacionalnim pravima svih u Bugarskoj i pravima Bugara u rasejawu.

Pavlin Dimitrov

Vlada premijera Bojka Borisova je nedavno zatra`ila da se opozove 190 bugarskih diplomata koji su osumwi~eni da su odr`avali odnose sa biv{im obave{tajnim slu`bama.

Me|u wima su sada{wi ambasadori Bugarske u Ujediwenim nacijama, Rusiji, Japanu, Nema~koj, Velikoj Britamniji, Italiji, [paniji, Turskoj i Gr~koj, javio je AP. Predsednik Bugarske Georgi Parvanov je dosad odbijao da prihvati ovaj zahtev. U Bugarskoj se

Bo`idar Dimitrov

razgovara o otvarawu dosijea jo{ od 1992. godine. U me|uvremenu dobar deo dosijea je otvoren, ali lustracija nikad nije provedena.

Na spisku "sumwivih" na{li su se ~ak i aktuelni predsednik Georgi Prvanov i nekada{wi premijer iz redova socijalista @an Videnov. Obojica su negirala saradwu sa Slu`bom bezbednosti.

Ina~e, i premijer Bojko Borisov, prvo zaposlewe je dobio u jedinici koja je brinula o li~noj bezbednosti Todora @ivkova.

RUMUNIJA

Basesku: Bukure{t ne prihvata nove obaveze BUKURE[T: Predsednik Rumunije Trajan Basesku izjavio je u Briselu da Rumunija ne prihvata nove obaveze za pristup "[engenskoj zoni" i da ne `eli da bude "kolateralna `rtva" u vreme kada Evropskoj uniji ne ide dobro, prenosi agencija "Mediafaks".

Na skupu Evropskog saveta u Briselu 16. i 17. decembra Basesku je upozorio da Rumunija - osim obaveza predvi|enih u Sporazumu o pridru`ivawu Evropskoj uniji - ne prihvata dodatne obaveze za ulazak u "[engensku zonu" prometa putnika i robe bez grani~ne kontrole.

Basesku je dodao da Mehanizam o saradwi i nadgledawu u oblasti pravosu|a i borbe protiv kurup-

Potraga za brodom PULA: @upanijski centar Pazin primio je ju~e informaciju od Nacionalnog centra za tragawe i spasavawe na moru da tragaju za jednim ribarskim brodom sa dva ribara u blizini Pule, pi{e Internet portal "Indeks". Ju~e ujutro oko 8.30 u uvali Cintinera, kod Bawola, prona|eno je jedno telo koje tek treba da bude identifikovano, posle ~ega }e se znati da li ono ima veze nestankom broda. "Indeks" javqa da su na istom mestu prona|ene i dve bove, kojima se obele`ava mesto gde su ba~ene ribarske mre`e.

Nestanak ribarskog broda prijavio je Lu~koj kapetaniji wegov vlasnik. Ribarski brod, zajedno sa jo{ jednim brodom, isplovio je ju~e oko 15 ~asova iz rta Verudica u pravcu svetionika Porer, a trebalo je da se vrati preksino} do 18 sati. Me|utim, vratio se samo jedan brod, dok se drugom gubi trag.

U tragawe su se ukqu~ili Pomorska policija, Lu~ka kapetanija Pula i obalska stra`a. Potraga za nestalim ribarima i ribarskom brodom obustavqena je u 2.35, bez rezultata, a nastavqena je ujutro, javio je Dr`avni centar za tragawe.

cije nije deo tog Sporazuma, ve} su o tome odlu~ile Evropska unija i Rumunija, a nije bio ratifikovan ni u rumunskom parlamentu, niti u parlamentima drugih zemaqa EU. Na osnovu izve{taja o tom mehanizmu, u kojem se navodi da Rumunija nije postigla dovoqan napredak u suzbijawu korupcije, tra`i se da se odlo`i pridru`ivawe Rumunije slobodnoj "[engenskoj zoni", predvi|eno za mart 2011. godine.

"Rumunija ne vidi smisao Mehanizma o saradwi i nadgledawu ako je politi~ki kori{}en protiv Rumunije, kao sredstvo blokirawa jednog prava i jedne obaveze koje Rumunija ima", naveo je Basesku u Briselu i dodao da to treba

Trajan Basesku

da bude mehanizam o saradwi, a ne o spre~avawu saradwe. Rumunija je po{tovala sva pravila "evropskog kluba" i ne `eli da bude

"kolateralna `rtva" za sve {to sada ne ide dobro u Evropskoj uniji, ocenio je rumunski predsedik.

Sve kontrolne misije su do sada pozitivno ocewivale spremnost Rumunije za pristupawe "[engenskoj zoni" koja sada obuhvata 25 zemaqa, od kojih su 22 ~lanice EU. Rumunski predsednik je nedavno izjavio za "Fajnen{el tajms" da "ako neke dr`ave imaju sumwe, u~tivo ih pozivamo da se pridru`e pograni~noj policiji, zajedno sa nama, na rumunskoj granici u du`ini od 2.070 kilometara, koja je i granica EU, ali da ne blokiraju pristup Rumunije '[engenskoj zoni' ".

UKRATKO Ro}en: Kruna svih uspeha PODGORICA: Odluka Evropskog saveta da Crnoj Gori da status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji je "kruna" svih uspeha te dr`ave, ocenio je danas crnogorski ministar spoqnih poslova Milan Ro}en.

"To je kruna svih na{ih uspeha", rekao je Ro}en na novogodi{wem prijemu koji je priredio za ~lanove diplomatskog kora u Podgorici, predstavnike dr`avnih institucija, privrednih kompanija i medija.

Ro}en je zahvalio ambasadorima zemaqa Evropske unije u Podgorici na tome {to, kako je rekao, {ire pri~u o Crnoj Gori kao balkanskoj zemqi "dobrih pri~a". "Ta pri~a jo{ nije zavr{ena", kazao je Ro}en koji je najavio daqe napore Crne Gore na putu do prikqu~ewa Evropskoj uniji.

Buyet i ekonomska politika BAWALUKA: Narodna skup{tina Republike Srpske razmatra}e danas po hitnom postupku na vanrednoj, posebnoj sednici, predlog buxeta RS za narednu godinu, koji je pripremila vla-

da u tehni~kom mandatu. Predlog buxeta za narednu godinu je na nivou ovogodi{weg i iznosi 1,6 milijardi KM. Na dnevnom redu sednice je i predlog ekonomske politike za narednu godinu koju karakteri{e pove}awe poreza i doprinosa. Predlo`eni buxet, kao i ekonomska politka, koja je dosta restriktivna prema buxetskim korisnicima, nema podr{ku sindikata i bora~ke organizacije, zbog najave da }e biti umawewa li~nih primawa u narednoj godini.

Vanredno skup{tinsko zasedawe zakazano je na zahtev vlade u tehni~kom mandatu, koja je predlo`ila i vi{e izmena i dopuna zakonskih re{ewa, koja se ti~u poreza, kao i plata zaposlenih u organima uprave. Poslanici po hitnom postupku }e razmatrati i izmene zakona o prenosu prava svojine na kapitalu RS u preduze}ima koja obavqaju komunalne delatnosti na jedinice lokalne samouprave i o elektri~noj energiji.

Platforma ~etiri stranke SARAJEVO: Predstavnici ~etiri politi~ke partije BiH predstavili su ju~e u Sarajevu programsku platformu "za re{avawe problema koje je mogu}e re{iti u ~etverogodi{wem

25

HRVATSKA

POTRESI U BUGARSKOJ VLADI

SOFIJA: Bo`idar Dimitrov, ministar bez portfeqa u Vladi Bojka Borisova ponudio je ostavku posle saznawa da je bio ~lan nekada{we Dr`avne bezbednosti u vreme komunizma.

Kako pi{e sofijski dnevnik "Trud", premijer Borisov je ostavku ve} prihvatio, a o~ekuje i ostavku zamenika ministra unutra{wih poslova Pavlina Dimitrova. U izjavi Nacionalnoj televiziji Bo`idar Dimitrov je rekao da odluku do`ivqava kao politi~ki ~in.

utorak21.decembar2010.

periodu". Platformu su potisali predstavnici Socijaldemokratske partije BiH (SDP), Stranke demokratske akcije (SDA), Narodne stranke "Radom za boqitak" i Hrvatske stranke prava BiH (HSP). Naziv dokumenta je "Osnove za formirawe vlasti u Federaciji BiH i platforma zajedni~kog nastupa u instuticijama BiH u mandatnom periodu 20102014", a sastoji se iz {est delova: evro-atlantske integracije, politi~ki i ekonomski prioriteti, ravnopravnost konstitutivnih naroda i ostalih, sistemska pitawa, transformacija OHR i proces ustavnih reformi.

Lider SDP Zlatko Lagumxija kazao je da "platforma nudi odgovore na pitawa kako re{iti probleme i koji su konkretni mehanizmi da se do|e do promena u BiH". U tom dokumentu se ne govori o raspodeli politi~kih pozicija, "ve} o tome {ta svi zajedno treba da rade", rekao je Lagumxija i pozvao ostale politi~ke stranke da podr`e dokument. Predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH Dragan ^ovi} ju~e je kritikovao potpisanu Platformu i saop{tio da "~etiri stranke na taj na~in grubo izigravaju BiH i wen duh".

Jadranka Kosor rekonstrui{e Vladu zanosti sa razli~itim aferaZAGREB: Predsednica Vlade ma.

Hrvatske Jadranka Kosor zatraKosorova ne `eli da spomiwe `ila je za 27. decembar vanrednu imena kako nikog ne bi uvredisednicu Sabora, pi{e "Jutarwi la, a onima koji odlaze ponudilist", isti~u}i da se sprema rekonstrukcija vlade o kojoj je kona~nu odluku Kosorova donela nakon povratka iz Brisela.

Premijerka je imala problem da na|e nove qude da zamene ministre koji }e iz raznih razloga morati da iza|u iz vlade.

"Jutarwi list" je kao kandidate ~iji je odlazak izvestan Jadranka Kosor naveo imena mini}e ~asno radno mesto, pi{e stra finansija Ivana [ukera, list, dodaju}i da neki od navedeministra odbrane Branka Vunih umaju uslove za penziju. keli}a, ministarke prostornog Rekonstukcija dolazi godinu ure|ewa i gra|evine Marine dana pre izbora za Sabor koji Matulovi} Dropuli} i minibi trebalo da se odr`e u novemstra kulture Bo`e Bi{kupi}a, bru 2011. godine, iako zakon koji odlaze ili zbog povezanoomogu}ava da se odr`e i mesec sti sa biv{im premijerom dana pre ili posle.

Ivom Sanaderom ili zbog pove-

Advokat: Ponuda kaucije za Sanadera ZAGREB: Zagreba~ki advovatskog premijera zbog prawa kat Ive Sanadera, koji se nalanovca. Sanader bi pred istrazi u austrijskom pritvoru, na`nim sudijom u Salcburgu 27. javio je ju~e da }e se s kolegama decembra trebalo da se izjasni iz Austrije dogovoriti o ponupristaje li na izru~ewe Hrvatdi kaucije za pu{tawe na sloskoj. Bez obzira na wegov odgobodu biv{eg premijera Hrvatvor, istraga i eventualna optuske tokom ekstradicionog pri`nica protiv Sanadera u tvora. Tu`ila{tvo u Be~u poAustriji ote`a}e postupak wetvrdilo je ju~e da je primilo govog izru~ewa Hrvatskoj u kokrivi~nu prijavu za prawe novjoj je osumwi~en za korupciju ca protiv Sanadera, ~ime je on jer }e postupak u Austriji imai zvani~no postao osumwi~eti prednost u odnosu na izru~enik u Austriji. "Prerano je we. Hrvatski mediji navode da govoriti o na{im budu}im kosu austrijski sudovi, za razliracima, pa i o tome kada }emo ku od hrvatskih, skloni da eksponuditi kauciju, ali svakako tradicioni pritvor zamene ka}emo to razmotriti na sastanucijom. ku s (Sanaderovim) be~kim advokatom Vernerom Zupanom", izjavio je za Hinu advokat Goran Sui}, kojem je Sanader pro{le sedmice potpisao punomo}je za zastupawe.

Advokatska kancelarija Sui}-Lovri}-Klobu~ar ju~e su sudu i Uredu za borbu protiv korupcije i organi- Privo|ewe Ive Sanadera u Austriji zovanog krminala (USKOK) Iz Dr`avnog tu`ila{tva u predali punomo}je za zastupaSalcburgu pro{le sedmice je, we, a danas }e, kako su najavime|utim, re~eno da u slu~aju li, Sanadera posetiti u priSanadera, kojeg hrvatske vlatvoru u Salcburgu. Portpasti sumwi~e za korupciju, nije rolka tu`ila{tva za korupcipredvi|ena kaucija budu}i da ju u Be~u Eva Habiher potvrdipostoji mogu}nost skrivawa la je za "Ve~erwi list" da je ju~iwenica i uticaja na svedoke. ~e stigla krivi~na prijava Sanader je uhap{en 10. decemprotiv Sanadera zbog prawa bra na autoputu kod Salcburga novca i istakla da }e tu`ilana osnovu me|unarodne poter{tvo u najkra}em mogu}em roku nice koju je za wim raspisala proveriti navode iz prijave.

Hrvatska po{to mu je prethodNa pitawe ho}e li Sanader bino ukinut poslani~ki imuniti salu{an videolinkom, kao tet. {to }e to u~initi tu`ila{tvo U Zagrebu mu je odre|en jedu Klagenfurtu u sredu u slu~anomese~ni pritvor, a sud je ju Hipo banke, Habiher je odgoblokirao wegovu imovinu i vorila da tu`ila{tvo u Be~u imovinu wegove porodice. Hrima te mogu}nosti, ali da }e o vatski mediji ranije su objavitome odlu~iti dr`avni tu`ili da je Interpol na dva tajna lac zadu`en za Sanaderov predra~una u Austriji i SAD Sanamet. Ona nije `elela da otkrider sklonio oko 1,3 miliona je koja je banka iz Tirola podevra koje je biv{i premijer nenela prijavu protiv biv{eg hrlegalno "oprao" u Hrvatskoj.

Uhap{en gradona~elnik zbog primawa mita SOFIJA: Gradona~elnik bugarske op{tine Beloslav Emil Di~ev uhap{en je u isto~noj Bugarskoj u blizini Varne zbog primawa mita, saop{tilo je Okru`no tu`ila{tvo Varne. Di~ev je uhap{en neposredno posle uzimawa mita od 5.000 leva (oko 2.500 evra), a prilikom pretresa wegovog kabineta otkriven je novac razli~itih valuta u vrednosti od oko 75.000 evra.

Di~evu preti kazna od oko 10.000 evra i zatvorska kazna od tri do deset godina.

26

MOJA KU]A

utorak21.decembar2010.

DNEVNIK

Sitnice ~ine lepo kupatilo odaci za kupatile obi~no su male stvari koje se nazivaju i kupatilska galanterija. Iako su u kupatilima sanitarije te koje odre|uju i

D

tro. Osim toga, ogledala su odli~an reflektor prirodnog sun~evog svetla, ako ga ima, pa }e pravilno postavqeno ogledalo dati va{em kupatilu jo{ vi{e svetlosti. Prilikom izbora ogledala potra`ite ona koja se ne magle, jer }ete sebi olak{ati posao odr`avawa.

U tradicionalno ure|enim kupatilima po-

stavite ormari} ili ogledalo s okvirom dok u novijim i modernijim kupatilima slobodno postavite ogledalo bez okvira.

Dr`a~e za sapun, ~a{e za ~etkice i dozne za {ampone dobro je kupovati u kompletu, a prilikom postavqawa treba da budu pravilno u~vr{}eni i osigurani kako ne bi nastala o{te}ewa na sanitarijama.

Dr`a~i ili police odli~no su re{ewe za odlagawe {ampona, sapuna, mirisnih soli, sun|era u kadama, dok se u tu{ kabinama takve police mogu montirati na {ipku tu{a. ^etke za VC, dr`a~i za toalet papir i VC daske sve vi{e su istaknute u kupatilima, izgled i materijali kao {to su mesing, ner|aju}i ~elik i mutno staklo i ovim su predmetima dali dozu elegancije. VC daske odavno nisu jednobojne i jednostavne. Daske s ribicama, {koqkicama, svetle}e, one u masivnom drvetu i sve ostale mogu da se kupe u skoro svakoj prodavnici sanitarija.

defini{u prostor, i ovi mali detaqi mogu kvalitetno odigrati sporednu ulogu. Sa kupatilskim dodacima olak{avate svakodnevno kori{}ewe toaleta, ali i ovde u izboru detaqa va{a kreativnost i individualnost nemaju granica.

Dr`a~i za pe{kire mogu biti raznih oblika i izra|eni od raznih materijala, u obliku kukice, fiksni ili pomi~ni. Dr`a~i se postavqaju obi~no kod umivaonika i kade jer tamo je upotreba pe{kira u~estala.

Trebalo bi da izbegavate masivne dr`a~e koji {tr~e u prostor, a najtra`eniji i najprodavaniji dr`a~i su oni od ner|aju}eg ~elika.

Ogledala su vrlo bitan deo svakog kupatila, a niko ne `eli da ima ogledalce pred kojim zna da se desi i gu`va, naro~ito uju-

U`ivajte u lepoti bo`i}ne zvezde o`i}na zvezda je za vreme praznika najtra`eniji cvet. Prodavnice, cve}are i trgova~ki centri danas su ih prepuni i svi ih kupuju, ali pre nego {to je kupite, treba da znate da je to cvet koji poti~e iz suptropskih krajeva i da ne podnosi temperaturu ni`u od 15 stepeni Celzijusa. Na putu od radwe do ku}e za{titite cvet od hladno}e, a kad u|ete u stan, nemojte je odmah staviti pored izvora toplote, ve} je postavite na mesto ge }e mo}i da se privikne na promenu temperature. Idealna temperatura za wu je oko 20 stepeni Celzijusa.

Bo`i}na zvezda je cvet poreklom iz Meksika, a 1834. godine prenesena je u Kaliforniju oda-

B

kle se ra{irila po celom svetu. U izvornom podru~ju mo`e da naraste i do 3 metra u visinu, a ve{ta~ki uzgojena u staklenicima visoka je od 40 do 70cm.

Ono {to ve}ina nas smatra cve-

tovima, zapravo su pricvetni listovi crvene boje (brakteje), ~ija je uloga (u prirodi) privla~ewu buba i insekata radi opra{ivawa.

Ova biqka za uspe{an rast zahteva dosta svetla, ali kad je jako sunce pomerite je u senku jer ne podnosi sna`nu sun~evu svetlost. Biqka zahteva veliku vla`nost u vazduhu pa je redovno prskajte svaki dan, ali samo zeleni deo biqke. • ako listovi po~nu da `ute, otpadaju i da se su{e, u prostoriji je previsoka temperatura, suv vazduh ili premalo svetla

Za lak{e peglawe

• ako cela biqka uvene, krivac je promaja ili previ{e hladna prostorija • ako listovi postanu qepqivi, biqku su napali insekti pa je onda poprskajte nekim od insekticida • ako su listovi srebrno pro{arani, uni{tite ih jer su zara`eni virusom srebrewa Ako biqku `elite da uzgajate i po{to odbaci pricvetne listove, podre`ite je vrlo nisko, nekih desetak centimetara od korena, kako bi se podstakla na cvetawe slede}e godine.

Bo`i}na zvezda je otrovna, zato je treba dr`ati daqe od dece i `ivotiwa, a otrovan je sok koji izgleda kao mleko, a curi kad se prelomi deo stabiqke.

U kojem smeru sedimo nost i smirenost, kao i fleksibilnost. Pogodan je za poslove vezane uz edukaciju.

Severoistok U ovom smeru ja~aju motivacija i odgovornost prema poslu. Tu dolazi do pove}awa takmi~arskog duha i preporu~uje se za trgova~ke delatnosti.

Zapad Ako sedimo okrenuti u smeru zapada, mo`emo o~ekivati pro~i{}ewe u racionalnim odlukama.

Predla`e se za sve koji su okru`eni finansijama i investicijama.

ma li smer sedewa veze s na{im raspolo`ewem, zdravqem, emocijama? Prema feng {ui ve{tini, izgleda da ima. Od smera u kojem smo okrenuti dok sedimo zavisi}e i na{e raspolo`ewe, kreativnost i vredno}a. Evo obja{wewa:

I

Istok Ako smo okrenuti u smeru istoka mo`emo o~ekivati pove}awe kreativnosti i nadolazak ve}eg broja ideja. Ovo se naro~ito

odnosi na poslove povezane s informacionim tehnologijama.

Sever Suprotno od ju`ne strane, hladni sever donosi temeq-

Severozapad Svi rukovodioci i menaxeri trebalo bi da sede u ovom smeru kako bi pove}ali svoje ve{tine, kao i dozu odgovornosti.

Jug Ju`na strana poja~ava energiju i stvara potencijale za br`e razmi{qawe i kvalitetnije dono{ewe va`nih odluka.

Idealno za poslove prodaje i odnose s javno{}u.

Jugostok Sedewe u ovome smeru poja~ava `equ za rad s qudima, ali savetuje oprez i prakti~nost. Za seda~e u smeru jugoistoka predla`u se poslovi upravqawa timovima i rukovode}i poslovi.

a li vam ponekad upravo ispeglana ode}a jo{ uvek ima nabore i deluje izgu`vano? Evo nekoliko saveta ko-

D

Kako o~istiti rezervoar za vodu ji }e vam pomo}i i olak{ati taj, za mnoge najmukotrpniji posao.

Mesto i na~in peglawa Peglajte u spava}oj sobi kako biste mogli da sortirate sav ve{ i da ga pore|ate po krevetu kako bi se prosu{io, a posle toga odmah slo`ite u orman. Tako }ete spre~iti naknadno gu`vawe. Ako ne volite peglawe, pove`ite ga s nekom drugom radwom koja vam pru`a zadovoqstvo. Recimo, ukqu~ite neki film ili pogledajte omiqenu seriju, ili prosto slu{ajte muziku.

Ne treba ni napomiwati da peglate na dasci za peglawe ~iju delotvornost mo`ete poboq{ati ako ispod presvlake postavite debqu alu foliju. Na taj na~in }e toplina delovati i s dowe strane!

Ako nemate nastavak za peglawe rukava ko{uqa, sna|ite se tako da urolate pe{kir i gurnete ga u rukav.

Kamenac iz vode se nakupqa, talo`i i smawuje efikasnost parne akcije pegle. Jednostavno ga uklonite tako da u rezervoar ulijete mawu koli~inu sir}eta i vode, ukqu~ite peglu i ostavite da se zagreva nekoliko minuta. Okrenite peglu licem prema dole i pu-

stite da te~nost isparava kroz rupe. Na kraju prostor oko rupica dodatno o~istite {tapi}ima za u{i. Ve}ina pegli ima filter za vodu, koji treba jednom mese~no potapati u ~a{u sa sir}etom i ostaviti nekoliko sati da kamenac nestane.

Odr`avawe pegle

Jugozapad Jugozapadna strana neba poja~ava komunikacije i idealna je za poboq{awe aktivnosti vezanih uz marketing, komunikacije ili turisti~ka putovawa. Jo{ je pogodna i za razvijawe specifi~nih ideja i poslova, kao i za brejnstorming.

da o{teti tkaninu. Za uklawawe nabora sa kravate umetnite komad kartona i kravatu prekrijte gazom, a zatim lagano pritisnite parnom peglom.

Ako je ve{ previ{e suv uzmite obi~nu prskalicu za cve}e i lagano po{pricajte ali iskqu~ivo destilovanom vodom (da ne ostavi mrqe) i taj komad preklopite ili urolajte i pri~ekajte par minuta.

Ve}inu odevnih predmeta peglajte s druge strane (naopako) jer ako je pegla previ{e vru}a mo`e

Pegla uvek mora biti ~ista i glatka. Ako osetite bilo kakvu neravninu ili qepqivost s dowe strane pegle obavezno je o~istite.

Uzmite mekanu tkaninu, namo~ite je u sodu bikarbonu i lagano istrqajte povr{inu. No`eve i sli~na sredstva za strugawe zaboravite jer }ete izgrebati teflonski ili stakleni deo.

MRE@A

DNEVNIK

utorak21.decembar2010.

27

Izlo`ba o pola veka ra~unarstva u Srbiji zlo`ba posve}ena petoj deceniji digitalnog ra~unarstva u Srbiji otvorena je sino} u holu Narodne banke Srbije, a posetioci imaju priliku da vide ra~unare, proizvode i komponente koji ilustruju razvoj ra~unarske tehnike. Osnovni ciq izlo`be je da uka`e na vreme kada je Srbija bila me|u vode}im zemqama u oblasti digitalnog ra~unarstva, u kojoj je samo 12 godina posle ra~unara „Eniaca“ razvijen prvi doma}i digitalni ra~unar CER-10, rekao je ~lan Dru{tva za informatiku Radivoje Filipovi} na sve~anom otvarawu.

Tri godine posle IBM personalnog ra~unara nastali su prvi doma}i ra~unari „Lola“, „Galaksija“ i „TIM 001“, rekao je Filipovi} i dodao da izlo`ba pokazuje kako su u Srbiji proizvodwa i primena ra~unara pro{li kroz brz i uspe{an razvoj u pro{lom veku.

Prema wegovim re~ima, iako su politi~ka i ekonomska kriza,

I

ratovi i raspad SFRJ devedesetih godina ugasili svaki vid doma}e proizvodwe ra~unara, danas u Srbiji postoji oko 2.000 preduze}a, sa vi{e od 11.000 zaposlenih, koji se bave proizvodwom

softvera, sklapawem i prodajom ra~unara od uvezenih delova, a postoje i srpski brendove PC ra~unara koji su konkurentni na tr`i{tu.

Predsednik Privredne komore Beograda Milan Jankovi} je ka-

zao da ova izlo`ba ne treba da bude retrospektiva se}awa, nego ponos, jer je uspeh biti me|u prvih nekoliko zemaqa po razvoju.

Jankovi} je rekao da stru~waci, koji su bili uspe{ni u proteklih nekoliko decenija, treba da budu ‘’savetnici’’ mladim qudima kako ne bi odlazili iz zemqe.

U radno sposobnoj grupi qudi, od 24 do 64 godine `ivota, u Beogradu je svega 20 odsto visokoobrazovanih, ispred su i Bukure{t i Sofija, a daleko ispred su Prag i Bratislava’’, naveo je Jankovi} i dodao da je 48 odsto vlasnika kompanija i preduzetnika visokoobrazovano. „Kada pre|emo 50 odsto potencijala i mogu}nosti, svi }emo biti zadovoqni i naplati}emo svoje usluge.

Bez toga Srbija ne mo`e da ide daqe’’, kazao je Jankovi}.

Izlo`ba ‘’50 godina digitalnog ra~unarstva u Srbiji 19602010’’, otvorena je do 24.decembra, a posetioci mogu da vise vi{e od 50 eksponata.

Gradi se novi superkompjuter entar LRZ (Leibniz Supercomputing Centre) u Garhingu u Nema~koj, blizu Minhena, potpisao je ugovor sa kompanijom IBM o razvoju i izgradwi novog superkompjutera „SuperMUC“, zasnovanog na narednoj generaciji „Intel kseon“ procesora, koji }e biti kori{}en pri naprednim nau~nim istra`ivawima, saop{tio je IBM. Izgradwu superkompjutera, ~iji je kapacitet jednak radu vi{e od 110.000 kompjutera, finansira}e nema~ka federalna vlada i pokrajina Bavarska.

SuperMUC je najve}i ra~unarski sistem visokih per-

C

formansi, na ~ijem su projektu kompanije IBM i „Intel“ sara|ivale, koriste}i inovativnu tehnologiju rashla|ivawa toplom vodom, koja tro{i 40 odsto mawe energije od standardnih rashladnih sistema. Superkomjuter je namewen istra`iva~ima i industrijskim institucijama {irom Evrope, a novi sistem }e pru`iti mogu}nost nau~noj zajednici LRZ centra, da testira teorije, sprovodi eksperimente i predvi|a ishode, kao nikada do sada. U okviru LRZ centra sprovode se istra`ivawa iz mnogih oblasti, od kosmologije i za~etka univerzu-

ma, preko seizmologije i predvi|awa zemqotresa.

Pore|ewa radi, tri milijarde qudi, od kojih svaki koristi xepni digitron, moralo bi da izvede milion prora~una u sekundi po osobi, kako bi dobili performanse superkompjutera. LRZ je ra~unarski centar Univerziteta u Minhenu i Bavarske akademije nauka i umetnosti. Predsedavaju}i odbora IBM-a Nema~ke Martin Jeter istakao je da uz pomo} novog superkompjutera, nema~ka i evropska istra`iva~ka zajednica dobija podsticaj da izbije na ~elo me|unarodne konkurencije.

Ekolo{ki sertifikat za LG televizore ompanija LG objavila je da su weni proizvodi sa LED (Light Emiting Diod) i plazma sistemom osvetqewa dobili zvani~an sertifikat evropske, kineske, japanske i korejske vlade, kojim se potvr|uje wihova energetska efikasnost, kvalitet, bezbednost i ekolo{ka podobnost.

Zahvaquju}i dobijenim sertifikatima, LG je, kako je navedeno u saop{tewu beogradskog predstavnika te kompanije, sada u prilici da, kao kompanija koja je razvila kompletnu ponudu re{ewa u oblasti rasvete, na globalnom nivou predstavi svoju najnoviju „zelenu“ poslovnu inicija-

tivu, koja je u skladu sa principima ekolo{ki osve{}enog poslovawa. „Koncepti „zelene“ energije i za{tite `ivotne sredine prihva}eni su {irom sveta, a kompanijama koje razvijaju sopstvene tehnologije i poseduju prepoznatqivi brend pru`aju ogromne mogu}nosti“, istakao je jedan od rukovodilaca LG-a Jonghvan Kim. On je dodao i da, imaju}i u vidu dugogodi{we iskustvo i ekspertizu LG-a u oblasti energetsko efikasnih tehnologija, ta kompanija ima potencijal da u ogromnoj meri doprinese razvoju ekologije i za{tite `ivotne sredine.

K

Takmi~ewe za najtehnolo{ku inovaciju akmi~ewe za najboqu tehnolo{ku inovaciju u 2010. godini u kategorijama „Inovativne ideje“ i „Sredwo{kolski timovi“ bi}e odr`ano danas u Privrednoj komori Srbije, najavili su organizatori.

U kategoriji „Inovativne ideje“ nadmeta}e se 17 timova, podeqenih u {est oblasti, dok se u kategoriji „Sredwo{kolski timovi“ u finale plasiralo sedam timova.

Takmi~ewe sredwo{kolskih timova se ove godine prvi put organizuje, u saradwi sa USAID Projektom za razvoj konkurentno-

T

sti Srbije, koji je obezbedio nagrade za dva tima koja se poka`u kao najboqa u finalu.

Zavr{nica takmi~ewa zakazana je za 23. decembar, uz direktan prenos na RTS-u, kada }e inovacije predstaviti {est najboqe plasiranih timova u kategoriji „Realizovane inovacije“.

Na ovogodi{wem takmi~ewu u~estvovalo je 1.014 takmi~ara, koji su prijavili 284 inovacije. Me|u realizovanim inovacijama najzastupqenije oblasti su - energetika (13 odsto), ma{instvo (12 odsto), elektronika

(10 odsto) i informaciono-komunikacione tehnologije (10 odsto). Me|u inovativnim idejama predwa~e energetika (19 odsto), ma{instvo (15 odsto) i ekologija (10 odsto).

Sredwo{kolci su najve}i broj inovacija prijavili u oblasti elektronike i telekomunikacija, urbanizma i ekologije.

Organizator takmi~ewa je Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj Srbije, uz podr{ku Fakulteta tehni~kih nauka iz Novog Sada, PKS i RTS, navedeno je u saop{tewu.

Novi VIP izazov IP mobajl i Samsung najavili su konkurs za razvoj doma}ih mobilnih aplikacija VIP izazov3. Nakon uspeha

V

konkursa VIP Android izazov 1.0 i 2.0, ciq novog konkursa je da inspiri{e i stimuli{e talentovane programere da nastave da razvijaju

aplikacije za potrebe doma}ih korisnika, ovog puta na tri uzbudqive mobilne platforme. VIP, osim za Android otvara konkurs i za dve potpuno nove mobilne platforme: bada i Windows Phone 7, pribli`avaju}i ih doma}im programerima i pripremaju}i lokalno tr`i{te na novo korisni~ko iskustvo.

Razvojem aplikacija za ove tri mobilne platforme, kroz tri razli~ite faze konkursa, programeri se takmi~e za tri kategorije nagrada: za tri najboqe aplikacije na svakoj od platformi, i ukqu~uju dve nov~ane nagrade, od 3.000 i 1.000 evra, i jedan smartfon najnovije generacije. Najboqe studentske aplikacije: `iri }e autore tri najboqe studentske aplikacije nagraditi anga`ovawem na projektima u VIP-u u trajawu do {est meseci. Nagrade programera: programeri, u~esnici sva tri VIP-ova

konkursa, svojim glasovima odabra}e najboqu aplikaciju na svakoj od platformi, a wihovi autori }e biti nagra|eni nov~anom nagradom od po 1.000 evra.

Poseban fokus konkursa „VIP izazov3“ bi}e na edukaciji mladih programera, pre svega studenata.

Tokom prve faze, predvi|ene za edukaciju u~esnika, bi}e organizovana predavawa VIP-ovih i Samsungovih stru~waka na nekoliko fakulteta o razvojnim alatima i tr`i{tima aplikacija. Ukupan nagradni fond konkursa „VIP izazov3“ iznosi 40.000 evra.

Programeri se mogu registrovati na konkurs od 16. decembra do 1. marta, putem sajta http://izazov3.VIPmobile.rs, a dovr{ene aplikacije potrebno je poslati do 1. aprila. Dodela nagrada pobednicima konkursa bi}e odr`ana u maju.

Lansirana Vikiliksova igrica ajt Vikiliks, pored toga {to je izazvao lavinu reakcija povodom objavqivawa ameri~kih diplomatskih depe{a, inspirisao je i kreatore video igrica.

Naime, na Internetu se nedavno pojavila igrica „Wikileaks: the game“, koja poziva u~ensike da usko~e u lik Xulijana Asan`a i poku{aju da ukradu poverqiva dokumenta iz laptopa Baraka Obame. Zadatak Asan-

S

`a je da se diskretno u{uwa u Ovalnu sobu dok ameri~ki predsednik drema i preuzme 300.000 tajnih podataka iz wegovog laptopa uz pomo} USB-a.

Ukoliko bi se Obama probudio za vreme operacije, Asan` bi automatski bio uhap{en zbog „seksualne delikvencije“ u Beloj ku}i. Ako je suditi po najavama na blogovima, u projektu je jo{ nekoliko video igrica na temu Vikiliksa.

Uskoro veb Android market ugl“ je objavio da bi za oko 15 dana trebalo da lansira potpuno novu verziju svoje virtuelne prodavnice aplikacija - „Android market“.

Radi se o modernijoj verziji te usluge koja }e biti dostupna preko ve}ine „pametnih“ telefona (smartfona) i tablet (mini prenosivih) ure|aja zasnovanih na „Guglovom“ operativnom sistemu „android 1.6“ ili nekoj od wegovih novijih verzija, preneli su francuski elektronski mediji. „Android market“ }e dobiti novi dizajn, tako da }e korisnici na primer samo prela`ewem prstom mo}i da imaju pristup pale-

G

ti trenutno najtra`enijih aplikacija, kao i mogu}nost lakog uvida u komplementarne aplikacije.

„Gugl“ je skratio i vreme naplate preuzetih aplikacija, sa 24 ~asa na 15 minuta.

Maksimalna veli~ina aplikacija .apk }e, istovremeno, biti pove}ana na 50 megabajta kako bi se korisnicima mogle ponuditi bogatije igrice.

28

OGLASI z ^ITUQE

utorak21.decembar2010.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav mojoj du{i, sre}i, lepoti i dobroti

Posledwi pozdrav Ilijinoj mami

KUPUJEMO automobile novije i starije, ispravne i havarisane.

Dolazak, procena i isplata odmah.

Telefoni: 021/824-885, 064/150-12-00.

16914

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

17898

Mila Mrazovi}

Neni

Tvoja plemenitost i dobrota uvek }e nam biti uzor i se}awe na zajedni~ki provedene {kolske dane.

S po{tovawem se opra{tamo od kolege, dugogodi{weg ~lana Saveza udru`ewa likovnih umetnika Vojvodine, slikara

Mari Savi} - Gruji} Homonai Pala

od: Toze i Ele sa porodicama. od wene svekrve Milene.

Mir~ek, Moca, \urika, Hana, Nadica, Zita, Iboqa.

SULUV. 17976

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta.

Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

16351 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

17000 DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520-841.

17499

Posledwi pozdrav tetka

Mila Mrazovi} S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni

17958

17981

Uvek }emo ti biti zahvalni na bezrezervnoj podr{ci u svim te{kim trenucima.

Porodice Farka{, Bogdanov i Roguqa.

1120-P

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Dr Mara Savi} - Gruji}

Ru`i Stamenkovi}

Sa tugom i setom opra{tamo se od na{e doktorke, dugogodi{we radnice, koja je iznenada preminula u 52. godini.

Osta}e u lepoj uspomeni svih nas kao osoba vedrog duha, po{tovan i drag kolega.

Dragi Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Dule, Leca i Cale Mu{icki.

Dom zdravqa „Dr \or|e Basti}� Srbobran.

17977

17980

]erka Sun~ica, zet Zoran i unuka Aleksandra.

17946

17954

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je 20. decembra preminuo na{ otac, deda i tast

Luka Lazi~i}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 19. 12. 2010. godine preminula na{a voqena

ro|. 1929. god Sahrana je danas, 21. 12. 2010. godine, u 14 sati, u Srpskoj Crwi.

O`alo{}ena porodica.

17983

Najmilija

Mar~eli

Ru`a Stamenkovi}

Stevan Mar~i}

od porodice I|o{ki.

Wegovi najmiliji.

Sahrana je danas, 21. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na Gardinova~kom grobqu.

O`alo{}eni: suprug Dobrivoj, sin Sr|an i }erka Sun~ica.

17967

17953

Sahrana je u sredu, 22. 12. 2010. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

17968

Mila

SE]AWE

Posledwi pozdrav tetka

Danas, 21. 12. 2010. godine navr{ava se deset godina kako nije sa nama

zauvek }e na{e prijateqstvo pamtiti tvoja

Preminula je na{a sestra i tetka

Sa tugom i bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i drage prijateqe da je preminula na{a voqena

Qubica ^onki}

Zita.

iz @abqa

17982

Posledwi pozdrav prijatequ

Sahrana je danas, u 13.30 ~asova, na Mesnom grobqu, u @abqu.

Qubinki Neka va{a plemenita du{a po~iva u miru.

Porodice Erceg i \urovi}.

O`alo{}ena sestra Vera Isakov sa suprugom i decom.

Tvoja sestra Zorica, \urica, Tamara i Milena Vere`an.

17978

S po{tovawem opra{tamo se od

Posledwi pozdrav

1935 - 2010.

Branko [estanov Vreme prolazi, ali te nije izbrisalo iz na{ih uspomena.

i

Hri~anek Nedeqka

17971

17974

bolom

Posledwi pozdrav po{tovanoj i dragoj

Sahrana }e se obaviti u sredu, 22. 12. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni weni najmiliji: sin Ilija i snaja Jovanka.

17957

Posledwi pozdrav na{em treneru

Mar~eli Eni Kostelnik Muja, Cole, Enver, Vera, Bega, Vilma, Dragana, @ivka, Erna, Rade, Ilija, Pop, Plav{a Milo{ i Mirko.

17969

Stevici

Mile Mrazovi}

od Laze Simi}a.

Porodica Soldatovi}.

17979

17962

Kom{ije: Obradovi}, Stamenkovi}, Velhner, Kuli} i Pla~kov.

Radojici Nikitovi}u Laletu Vlada Vukovi}, Aleksandar [veqo, Slavica, Buba, Soldo i Veza.

17973

17966

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Preminula je moj supruga

Qubica Radojkovi}

Sahrana je danas, 21. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Za{to me ostavi sre}o moja, qubavi, du{o moja jedina.

Tuga moja bi}e ve~na doveka.

ro|ena Dobri} 1942 - 2010.

Voli te tvoj suprug Sa{a - tvoj Meda zauvek.

Milivoju Simi}u ro|. 1939.

Posledwe zbogom bratu, deveru, stricu i dedi

Sre}kov Du{anu ro|. 27. 11. 2010. vodoinstalater

^edomir Perute Radovanovi} Dragi brate, ostavio si nas pre osam godina. Da zna{ samo kako nam je te`ak `ivot bez tebe.

Sahrana je danas, 21. 12. 2010. godine, u 12 ~asova, na seoskom grobqu, u Vilovu.

O`alo{}eni: sin Nikola, snaja Branka i unuci Nemawa i Stefan.

Tvoje sestre: Kosa, Ana, Saveta i Dana.

17933

17816

17956

dragom

Posledwi pozdrav na{oj dragoj brati~ini

Posledwi pozdrav jedinoj sestri i tetki

Qubici Radojkovi}

Qubici Radojkovi}

ro|. Dobri}

Posledwi pozdrav majki

Dragi

ro|. Dobri}

Sahrana je danas, 21. 12. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 21. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, iz kapele sa ^uru{kog grobqa.

O`alo{}ena supruga sa decom i unu~adima.

Wegovi: Steva, Nada, Julkica, Radivoj i Miroslav.

17948

17947

Sa neizmernim bolom u srcu, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada i prerano napustila na{a voqena }erka i sestra

Mila na{a, sa mnogo qubavi, se}awa i tuge nosi}emo te u srcu i mislima.

Tvoja neute{na sestra Beba i sestri~ine Nina i Maja sa porodicama.

Sa velikim bolom i tugom se opra{tamo od tebe.

Tvoji: ^ika i Tetica iz Vilova.

Brzanovi} Nata{a i Smiqani} Mirela sa porodicama.

17935

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga i voqena mama, majka i ta{ta

17934

17939

Danas, 21. 12. 2010. godine navra{ava se godina dana od kada nas je zauvek napustila na{a draga i plemenita

Danas, 21. 12. 2010. godine navr{ava se godina dana od kada nije sa nama

Stanica V. Popovi}

dr Mara Savi} - Gruji} Sahrana i posledwi ispra}aj je danas, 21. decembra 2010. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Osta}e{ nam zauvek u srcu, majka Stanojla, brat Predrag i ostala rodbina i prijateqi.

ro|. Kadija iz Lov}enca

Draga Novakovi}

Stanica V. Popovi}

ro|. [uvakov 1934 - 2010.

ro|. Kadija 1922 - 2009.

iz Lov}enca

Ostaje nam u lepom se}awu na{a

Sahrana je danas, 21. 12. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Hvala ti za svu qubav koju su nam pru`ila. Uspomenu na tebe ~uva}emo ve~no. ]erka Radmila i zet Lazar iz Kotora.

17959

Posledwi pozdrav

29

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, svekrva i baka

Mara Savi} - Gruji}

Posledwi pozdrav suprugu i ocu

utorak21.decembar2010.

Hvala ti za svu qubav, pa`wu i dobrotu koju si nam pru`ila.

Uspomenu na tebe ~uva}emo zauvek od zaborava i nositi te u na{im srcima.

17825

Danas, 21. 12. 2010. godine navr{ava se godina dana od kada nije sa nama

O`alo{}eni: }erka Mirjana, zet Radivoj, unuci Senka i Stevan i zet Aleksandar.

Tvoji: sinovi Radovan i Bo`idar sa porodicama.

17937

17823

Po{tovanoj koleginici

Milivoju Simi}u od kom{ija iz zgrade, Ul. Veselina Masle{e 130.

Sa puno qubavi i po{tovawa, kumovi Maleti}i i tetka Ru`a.

17950

17940

Posledwi pozdrav

Stanica V. Popovi}

Posledwi pozdrav dragoj sestri, snaji i tetki

tetka Draga

ro|. Kadija iz Lov}enca Po dobroti }emo te pamtiti, sa ponosom spomiwati i u na{im srcima zauvek ~uvati. Hvala ti za sve majko. ]erka Bosa sa porodicom.

17822

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

POMEN

mr Qiqani Mati}

Dragi Novakovi} ro|. [uvakov posledwi pozdrav.

Milivoju Simi}u

od brata Ne{e sa porodicom.

Or{o{ Ferenc

Mirko Gvozdenovi} Brat Mile, snaja Bosiqka, sinovac Brane, snaja Nena i unuka Bojana.

Odsek za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Dragi tata, danas se navr{ava godina od kako si nas napustio.

Vreme prolazi, a tuga ostaje.

O`alo{}eni: supruga Branka, }erka Sne`ana, sinovi Nikola i Slobodan, unuci, snaja i zet.

Nenad i Milorad.

17949

17941

Sahrana je danas, 21. 12. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

17938

59207-P

17942

30

TV PROGRAM

utorak21.decembar2010.

Bilo je to 1990.

U posledwoj epizodi bi}e re~i o ujediwewu Nema~ke, kao i prvim vi{estrana~kim izborima u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori. Podseti}emo se i vremena kada je Srbija uvela carine na robu iz Slovenije i Hrvatske, kao i kada su progla{eni postkomunisti~ki ustavi Slovenije i Hrvatske i Statut SAO Krajine Autor i scenarista: Mihal Rama~ Rediteqka: Nada Belegi{anin (RTV 1, 22.35) 06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 23.30 01.10

Jutarwi program Trolovi Slon Benyamin Bajko kviz Vesti @ivopis: Podunavqe Plej gejms Faca Kuhiwica Desilo se Vesti Imam jednu `equ No}na smena Klasik rok Vesti Plej gejms Slon Benyamin Vesti Tek ro|eni Grad an|ela Desilo se TV Dnevnik Tajna hrane: Kivi Kuhiwica Razglednice Dnevnik TV Fonija - kviz Dokolica Signali Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika Bilo je to 1990.

Lov na ~oveka, film Koncert Biqane Krsti} i grupe „Bistrik“

06.30 07.00 08.35 09.40 10.10 10.25 11.15 12.00 12.30 12.40 13.15 14.10 14.40 15.10 16.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 23.00 00.00

Kuhiwica (ma|) Nevidqivi ratnik Kviz: Koliko se poznajemo Znawe Ru~ak na lepe o~i Tek ro|eni Grad an|ela Centar sveta Vesti (ma|) Izravno (hrv) Doba zlo~ina Folder kultura Bajko kviz Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Nedeqni magazin (rom) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Momci iz kom{iluka, film Doba zlo~ina 2 TV Prodaja

07.30 08.00 08.30 09.00 09.15 09.30 09.50 10.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 15.50 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.15 22.00 22.30 22.35 23.00

Glas Amerike U susret suncu Vesti U ogledalu Tin in Vesti Barometar Qubav na prodaju Vesti Bila jednom jedna nedeqa Prostor Bez cenzure Vesti Beli luk i papri~ica Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Barometar O~istimo Srbiju U ogledalu Baldini i Simoni Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Na{ gost Vojvo|anske vesti An|elo, an|eo ~uvar Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Barometar Razgoli}eni Italijanski vegeterijanski kuvar 00.00 Glas Amerike

09.00 09.30 10.20 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 17.00 17.10 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 00.10

Hrana i vino Put za Ejvonli Agro dan Korak po korak Objektiv Nemi svedok Evo nas kod vas Objektiv Izme|u redova Razglednice Svet divqine Objektiv Put za Ejvonli Sprint Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti Popodnevni program Istraga Objektiv Hrana i vino [esto pitawe Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Nemi svedok Info kanal

10.00 11.00 13.00 14.45 15.00 15.30 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 20.00

Ful Tilt poker NBA: Toronto – LA Lakers NHL: Otava–Va{ington NBA u`ivo Pregled [ampionata Pravi NBA Pregled Premijer liga Holandska liga Premijer liga Uskijavawe NHL: Boston–Anaheim Kopa del Rej: Barselona Atletik Bilbao 22.00 Svetska Liga - Boks: Astana–Baku 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Premijer liga: Man~ester Siti - Everton

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 Kultura tela, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 No}ni program 10.00 [ampioni, 10.40 Vi{e od sporta, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subotom popodne, 15.00 Sportski pregled, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Putujte kao grof, 17.30 Travel, 18.00 Ku}a sedam `ena, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Marfijev zakon, 00.30 Tok {ou

06.05 08.00 08.15 09.02 09.44 10.00 10.05 10.31 11.00 11.05 11.49 12.00 12.15 12.30 12.36 12.52 13.48

03.16 03.30 04.00 04.03 04.33 05.09 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Boqi `ivot U zdravom telu Vesti Kvadratura kruga Putopis Vesti O~ajne doma}ice Iza naslova Dnevnik Sport plus Evronet Gastronomad Operativci Ciklus: Jovan Radulovi} Bra}a po materi, film Vesti Vreme je za bebe Vesti Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Pirati sa Kariba: Tajna {kriwe, film Dnevnik Operativci Evronet Sjaj trulog novca No}ni bioskop: Puqubac smrti, film Gastronomad Putopis Vesti Oko Kvadratura kruga TV prodaja Verski kalendar

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 09.50 11.30 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.10 23.30 23.50 00.10 00.40 01.30 02.15

Eksploziv Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Gumu{ Survajver profil Film: Teorija zavere Elenin duh Kada li{}e pada ^ari Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Gumu{ Kada li{}e pada?

Ja volim Srbiju Survajver Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil ^ari

15.00 15.10 16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 20.55 23.30 23.45 00.44 00.50 01.38

Tok {ou U ve~era{woj emisiji gledaoci }e imati priliku da se podsete najzanimqivijih delova iz prethodnih emisija. Za pretprazi~no zagrevawe kraj malih ekrana autor emisije Danica Radi} pripremila je mno{tvo zabave, zanimqivih gostiju i sjajne muzike uz uvek dobar bend „Slatki greh“...

Voditeqi: Tea Topi} Lani{tanin i Milenko Kri{an (KTV, 20.00)

DNEVNIK

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 06.02 Koncert za dobro jutro 07.02 U zdravom telu 07.16 Kuvati srcem: Ne{a Aleks Ratkovi} 07.45 [umska {kola 07.50 Ka`i mi ka`i 08.04 Metro Erni 08.16 Spajdermen 08.36 Telmo i Tula, mali kuvari 08.43 Enciklopedija za radoznale 09.14 Matematika u srcu 09.36 Pri~e o Frojdu 10.03 Enciklopedija 10.10 Umetnost [panije 11.01 Trag 11.30 Gra|anin 12.03 Muzi~ki program 12.56 Trezor 13.58 Enciklopedija za radoznale 14.28 Matematika u srcu 14.50 Pri~e o Frojdu 15.13 Muzi~ki spotovi 15.17 Tuma~ewe kwi`evnog dela 15.32 U svemiru 16.00 Ovo je Srbija 16.35 Uspon ideje 16.58 Pri~e iz prirode 17.21 Kamerom kroz Srbiju 17.45 Enciklopedija 18.06 Mini koncert Bajage i instruktora 18.38 [umska {kola 18.43 Ka`i mi ka`i 18.57 Metro Erni 19.12 Spajdermen 19.32 Telmo i Tula 19.59 TV mre`a 20.26 Drugi vek 21.00 O~ajne doma}ice 21.47 @ivot sa muzikom 22.17 Nauka 2010.

22.46 Likovna kolonija RTS 23.03 Bitef dens kompanija 23.30 U svemiru 23.54 Trezor 00.53 Pri~e iz prirode 01.14 Kamerom kroz Srbiju 01.35 Muzi~ki program 02.07 @ivot sa muzikom 02.33 Mini koncert Bajage i instruktora

07.05 07.15 07.20 07.30 07.45 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.05 12.00 12.15 13.02 14.00 14.30 15.00 15.01 15.55 16.00 16.05 17.01 17.55 18.00 18.30 19.00 20.30 22.35 23.45 00.00 02.00

Otvoreni studio Crtana serija Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Info Jagodica Bobica Vesti Rej~el Rej Info Qubav u zale|u Vesti Milica na kvadrat Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Info Dok.serija: Mitovi, magija i monstrumi Otvoreni studio Vesti Qubav u zale|u Rej~el Rej Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Porodica Serano Film: Kolateral 24 Milica na kvadrat Film: Ekstremno muvawe Dokumentarna serija

Yulija Ormon

Tra~ak nade Ameri~ki novinar Varijan Fraj me|u prvima je ukazivao na zastra{uju}e posledice, koje bi nacisti~ka politika mogla da ima {irom sveta.

Ali, tokom tridesetih u Americi nije bilo mnogo qudi koji su delili wegovo mi{qewe.

Zato on odlazi u Nema~ku, kako bi na licu mesta pomagao Jevrejima i svim drugim `rtvama Hitlerovog re`ima...

Uloge: Vilijam Hart, Yulija Ormon, Mat Krejven Re`ija: Lajonel ^etvind (B92, 21.00) 06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Kviz: Super genije 11.00 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 11.30 Top {op 12.00 Film: Ubica u blizini 14.00 Dok. program: Drugi svetski rat u boji 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Bratska banda 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 Nacionalna geografija i BiBi-Si: U potrazi za jaguarom s Najyelom Marvenom 18.00 Kviz: Super genije 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Drugi svetski rat u boji 21.00 Film: Tra~ak nade 23.20 Vesti B92 23.55 Film: Zameweni identitet 01.55 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija

05.30 06.30 06.50 07.00 10.00 10.05 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 20.45 21.00 01.00 02.45 03.00

08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.10 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 18.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.30 03.00

Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Vinks Sirene Kvizi} Presovawe Zdravo, Kiti Nodi Tele{op Vesti Zvezdana kapija Jelena Tele{op Film: Posledwi detaq Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota 1. svetski rat Jelena Vesti Hepi stars I to je `ivot Zvezdana kapija 7 `ivota Luda ku}a Hepi stars Zvezdana kapija

Yek Nikolson

Posledwi detaq Dvojica mornara prate povu~enog novajliju, optu`enog da je ukrao novac namewen za dobrotvorne svrhe, iz baze u Viryiniji u zatvor u Masa~usetsu. Mladi} ih osvoji svojom vedrom naravi i svojom nesre}nom sudbinom...

Uloge: Yek Nikolson, Rendi Kvejd, Otis Jang Re`ija: Hol E{bi (Hepi, 16.00)

Valentina Farma Siti kids Dobro jutro Medela ~arolija Farma Siti Pali an|eo Farma Grand {ou More qubavi Farma Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Loto Farma - izbor sluga i `urka Film: Boqi na~in za umirawe Siti Film: Stvoriteq

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.35 Tandem, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.30 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina

08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Raskr{}a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

utorak21.decembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

2

31

SRE]A PUTUJE VOJVODINOM NA PRAZNI^NIM ^ESTITKAMA

Pi{e: Milkica Popovi} 07.00 09.07 10.10 11.00 11.10 12.00 12.17 12.36 13.23 14.20 15.00 15.35 16.10 17.35 18.25 18.40 19.30 20.15

Songul Olden

SERIJA

Gumu{

21.10 22.35 23.10 23.20 00.15 01.05 01.50

Dobro jutro, Hrvatska Lugarnica ^udom pre`iveli, dok. serija Kod Ane Debi Trevis preure|uje Dnevnik TV kalendar More qubavi Hitna slu`ba Me|u nama Luda ku}a Nau~na petica Hrvatska u`ivo 8. sprat, tok {ou Kod Ane Na{i i Va{i Dnevnik Hrvatsko prole}e: Vi{eglasja, dok. serija Dr`ava, selo, grad Dnevnik 3 Vesti iz kulture Lica nacije Hitna slu`ba CSI: Las Vegas CSI: Majami

Gumu{ nakon puno muke uspeva da dobije kredit. Iznajmquje kroja~ku radionicu i s velikim uzbu|ewem se baca na posao. Mehmet opet odlazi ka Gumu{ i govori joj da sama ne}e mo}i da obavqa toliki posao i zamoli je da mu dopusti da joj pomogne. Te re~i razqute Gumu{. Quta je na Mehmeta, jer smatra da je potcewuje i izbija sva|a...

Uloge: Kivanc Tatlitug, Songul Olden, Ekrem Bora (Nova TV, 17.25) Jagodica Bobica, crtani Rori, crtani Gumu{ Asi IN Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumu{ IN Dnevnik Najboqe godine Asi Pqa~ka, film Ve~erwe vesti Tra`i se heroj, film Bra~ne vode Ezo TV Heroji

08.00 K.S. Luis 09.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 10.00 Mark Forster – dozvola za snimawe 11.00 ^ovek pred tenkom 12.00 Genije dizajna 13.00 Po~etak rata 14.00 Snimawe rata 15.00 Abrahamova deca 16.00 Legenda o Merlinu 17.00 Apsolutna nula 18.00 Hitlerov omiqeni plemi} 19.00 Pra{ko prole}e 21.00 Posledwi let poru~nika Estila 22.00 Tajna tibetanske mumije 23.00 Abrahamova deca 00.00 Legenda o Merlinu 01.00 Apsolutna nula

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.30 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

06.00 07.40 09.05 10.30 11.55 13.50 15.15 17.05 18.35 20.05 21.30 23.00 00.35 02.00 03.50 05.30

Crni lepotan Zov divqine Deda sa izraslinom Putuju}e pri~e Kako se pripremiti za prvog unuka Vreme za `enidbu Putopisna emisija Beograd 011 Sekretarica Damer Tajfun U`ivaj 3 U`ivaj 4 Tajna Kaspara Hauzera

Princeza iz centra grada Doktor Dulitl 4 Gospodin mama Sve moje li~nosti @ivot sa Helen Dragonbol. evolucija Templ Grendin @ivi dokaz Starateqstvo Goli pi{toq - Kona~na uvreda Matursko ve~e Putovawe na koleyu 2 ^ekaju}i Gafmana Gospodari ulice Mese~arewe Holivud na snimawu

07.55 08.55 10.30 11.25 11.55 12.55 14.40 15.35 17.15 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.50 23.40 23.55 00.50 01.50

Piter Bilingslej

08.00 08.25 09.05 11.00 12.55 13.40 14.40 15.35 17.25 18.25 19.15 20.05 21.05 20.00 23.45 00.00 01.35 02.00 03.00

01.00 Dijagnoza: Ubistvo 01.50 Bra}a i sestre 03.50 Film: Ubistva u Midsameru 06.50 Sudija Ejmi 07.50 Meklaudove }erke 09.50 Film: Bo`i}ni an|eo 11.40 Sudija Ejmi 12.40 Ne{ Briyis 13.40 Film: Kod ku}e za praznike 15.30 Film: Na{ prvi Bo`i} 17.20 Film: Bo`i}ne prepravke 19.10 Film: Udaj se za mene 21.00 Film: Opasna {ifra 23.10 Film: Danteov vrh

Bo`i}na pri~a ^etrdesetih godina u jednom malom mestu odrasta Ralfi Parker. @ivi s mamom, tatom i mla|im bratom Rendijem. Najboqi prijateqi su mu Flik i [varc, a najve}i problem de~ak nasilnik Skat Farkus, koji wega i wegove prijateqe do~ekuje na putu do {kole i ~esto tu~e.

Uloge: Piter Bilingslej, Melinda Dilon, Daren Mekgevin, Ian Petrela, Skot [varc Re`ija: Bob Klark (HRT 2, 15.00) 07.55 08.25 08.55 09.25 09.50 10.45 11.30 12.00 12.50 13.45 14.00 14.30 15.00 16.30 16.55 17.23 17.43 18.30 19.00 20.00 22.20 23.10 23.55 00.40 01.20 02.05

Mala TV [kolarci obave{tajci Jelenko Crno proro~anstvo Kur{evel: Svetski skija{ki kup (@) - slalom, prenos 1. vo`we Beverli Hils Globalno selo Prizma, multinacionalni magazin Kur{evel: Svetski skija{ki kup (@) - slalom, prenos 2. vo`we Koko Bil Mala TV Jelenko Bo`i}na pri~a, film Yoni Bravo Hana Montana Dva i po mu{karca Yamowa, dok. film @upanijska panorama ^udom pre`iveli Zaklada Ana Rukavina, prenos CSI: Las Vegas CSI: Majami Zavr{ni udarac Blizu doma Ksena - princeza ratnica Ciklus Sinatra: Detektiv, film

06.40 10.30 11.30 13.10 15.00 16.00 17.00 19.00 21.15 22.00 00.00 02.00

Slepi mi{ @ene fudbalera Hari i Hendersonovi No} ciklona @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Zemqa 2 Vajld Trava Saborci Ubica cara Neobi~na qubav Marte Ajvers

06.10 08.20 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.10 02.00

Kviz Dueti Moj tata lopov Evelin Negde daleko Na sve`em vazduhu Pobuna u {koli Bogata{eva `ena Nestao Doma}ice iz Amberlejna Cena po`ude

RTL ritam zona Zabrawena qubav U dobru i zlu Ekskluziv tabloid Ezel Klon An|eo i |avo Osveta qubavi Bibin svet Ekskluziv tabloid RTL Danas U dobru i zlu Ezel Doktor Dulitl 3 Malo druga~iji Bo`i}, film, 1. deo RTL Vesti Malo druga~iji Bo`i}, film, 2. deo Astro {ou Nema predaje, film

Malo druga~iji Bo`i} Yejn Beri je marketin{ki stru~wak i radoholi~arka.

Ona nema vremena da razmi{qa ni o ~em drugom osim o poslu, kojim je opsednuta. Bo`i} i porodi~no dru`ewe nisu na wenoj listi prioriteta.

Nakon mawe nesre}e, Yejn se na|e u paralelnom svetu u kom je sve druga~ije: doma}ica je u sre}nom braku s dvoje dece...

Uloge: Nensi Mekeon, Stiven Ekholt, Pol Duli, Endrju Kalmers Re`ija: Megi Grinvald (RTL, 22.50)

Nensi Mekeon

10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 14.35 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`ja budu}nosti Auta po meri Peta brzina Pre`ivqavawe na Berov na~in Pre`ivqavawe Kako to rade?

Gra|evinske intervencije Mo}ni brodovi Ekstremne eksplozije Oru`ja budu}nosti Auta po meri Prqavi poslovi Gra|evinske intervencije

08.30 08.45 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.45 17.00 18.00 19.00 19.05 19.30 20.00 21.00 23.00 23.15 00.30 01.15

Svi sportovi Fudbal Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Biatlon Alpsko skijawe Fudbal Fudbal Skija{ki skokovi Fudbal Fudbal Olimpijske igre Svi sportovi Svi sportovi Boks Boks Ekstremni sportovi Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Fudbal

Zahvali teti za pekmez od {qiva orodica je uticala na negovawe veza izme|u momente iz `ivota svojih ~lanova, pa je ~estitkama svojih ~lanova, a kad su bili razdvojeni, primaocu ukazana pa`wa, po{tovawe i ~ast. Porurazmewivali su pisma s op{irnim tekstom ka je, sadr`ajem i formom, mnogo govorila i o sai anzihtskarte s kratkim, jezgrovitim porukama. mom po{iqaocu. Svako ~estitawe je izra`avalo Deca na {kolovawu u drugom gradu ili inostran`eqe za blagostawem, sre}om i uspehom povodom stvu, kao i bra~ni parovi privremeno rastavqeni, ulaska u novo `ivotno doba (ro|ewe, ro|endani...) redovno su jedni druge obave{tavali o novostima. ili dru{tveni status (veridba, ven~awe...). Po nePrepiska nije prekidana ni kim istra`iva~ima, blagou vanrednim prilikama: raslov u tradicijskoj kulturi tu, dugotrajnom le~ewu i predstavqa verbalnu foroporavku. mulu kojom se na poetski, Kroz pozdravne tekstove sve~an i uzvi{en na~in `epo~etkom 20. veka ~esto je li odagnati zlo od drage ili provejavao veoma blizak, po{tovane osobe, odnosno ne`an odnos izme|u ~lanoprizvati sre}a i blagostava porodice. Takve poruke we. su: “Mili i qubezni moj siU `ivotu mladog vojvone”, “Zdrav sam, {to i vama |anskog gra|anskog dru`elim”, “Iskrene i tople {tva po~etkom 20. veka bipozdrave svima, a posebno li su osetni uticaji iz Zamojoj seki”, “Zahvali teti padne Evrope, stigli preko za pekmez od {qiva”, “^eBe~a i Budimpe{te. Tradistitaj pro{evinu na{em ujcija obele`avawa hriki”, “Izvestite me i javite {}anskih praznika se negoda li ste dobro”, “Pozdravala, uz po{tovawe naciovite Va{u dragu gospo|a nalnih, verskih i kulturmamu”. Po{tovawe ustrojenih odlika pojedinih naronih formi i pravila iluda. Prihva}ene su i mnoge struje i tada{we patrijarnovine, kao slawe ~estitki halno dru{tvo, u kojem je za odre|ene praznike, prpostojao ~vrst hijerarhijvenstveno Bo`i} i Uskrs, a ski red. Uobi~ajeni modeli kasnije Novu godinu i pou prepisci, kao {to je, rerodi~ne slave. Vremenom cimo, izraz “koje i vama `ese ustalio i obi~aj ~estilimo”, naizgled deluju istawa va`nih doga|aja u `iprazno, ali se wima, zapravotu pojedinih ~lanova povo, izra`avala briga za rodice: ro|ewa, kr{tewa, Svaki je ro|endan bitan doga|aj bli`we. veridbi, ven~awa... Od peOd polovine 20. veka i{~ezavaju stereotipi, a destih godina se ~estita i punoletstvo, polagawe emocije se ispoqavaju otvorenije. Od pedesetih i mature, diplomskog ispita, magistrature, dokto{ezdesetih godina poruke se sa`imaju na veoma rasrata, polaska u vojsku, ali i Dan `ena. prostrawen model, tipa “Mnogo pozdrava od...” MeSve su anzihtskarte prvobitno bile pravougaone, |utim, ~esta putovawa i proslave mnogih praznika standardnih dimenzija 14 puta 9 cm, a kasnije se meuticali su na ekspanziju razglednica i ~estitki, kowaju i format i oblik. Ilustracija s kraja 19. veka je svedo~e o promeni starih zauzimala je dve tre}ine porodi~nih i me|uqudskih predwe strane, a tre}ina je Prepune ne`nosti, ali i odnosa. predstavqala prostor za po{tovawa, jesu poruke na starim pozdravnu poruku. Druga Po{to je prepiska vo|eanzihtskartama: „Mili i qubezni strana bila je predvi|ena na samo me|u obrazovanim, pismenim delom stanovnimoj sine”, „Zdrav sam, {to i vama za adresu. Tek 1905. an{tva Vojvodine, prve ~e- `elim”, „Iskrene i tople pozdrave zihtskarte se transformistitke pripadaju gra|an{u i dobijaju oblik kakav svima, a posebno mojoj seki”, skom sloju. Ovaj vid komuniimaju i danas. Na celoj „^estitaj pro{evinu na{em ujki” predwoj strani se nalazila cirawa vremenom je postao deo svakodnevice mladih ilustracija, dok je pole|iqudi, a kasnije su te „novotarije“ prihvatili i na bila podeqena na dva dela: jedan deo za adresu, a ostali. Slawe ~estitki bilo je sastavni deo `ivota drugi za tekst. uglednih ku}a, da bi se docnije pro{irilo i na druVizuelne predstave ra|ene su razli~itim tehnige slojeve. kama. Od 1895. do 1914. su {tampane tehnikama litoPrete~e ~estitki su pisma, koja su omogu}avala grafije, hromolitografije, kolotipije i autotipiop{irnu i intimnu prepisku. Koverta i hartija bije, u jednoj ili vi{e boja. Razli~ite vrste podrazule su ukra{ene raznovrsnim stilizovanim motivimevale su i razli~ite procese proizvodwe. Zapo~ima ili satenskim ma{nama. Dopisnica je, pak, bila wali su ih crta~i ili fotografi ~ija su ostvarewa obi~na po{tanska karta s od{tampanom po{tanumno`avani u {tampariji. Neke serije su odmah skom markom. Na predwoj strani je bilo mesto predprodavane, a druge vra}ane u foto-ateqee radi doravi|eno za adresu, a na zadwoj za tekst. Javnost pisade. Zbog dobijawa specijalnih efekata, pomo}ni ne poruke diktirala je druga~iju prepisku. Na anradnici su, pod nadzorom vlasnika, ru~no kolorisazihtskartama pojavio se jedan novi elemenat – iluli, retu{irali i lakirali ~estitke. Otuda se na stracija. Tekst je bio kratak, jezgrovit i povezan s wima javqa mno{tvo razli~itih boja i tonova – od ilustracijom. Poruke postaju javne, a qudi su, objasme|e, zelene i plave do qubi~aste. Tako je obezbevquju}i svoje emocije i misli, izlazili iz anonim|ivana unikatnost svakoj ~estitki. Boja se mogla nosti. nanositi i u {tamparijama, preko posebnih plo~a, Razmene `eqa povodom odre|enih praznika imasvaka nijansa posebno. Nakon Prvog svetskog rata je le su radostan i sve~ani ton. Porodice su, osim gouveden fotomehani~ki postupak, koji je oduzeo prdi{wih praznika, obele`avale i va`ne, radosne vobitnu lepotu i vrednost.

P

Tematska izlo`ba starih prazni~nih i prigodnih ~estitki “Sre}a putuje” je u staroj zgradi Muzeja Vojvodine (Dunavska 35 u Novom Sadu) od 21. decembra do 10. marta

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

utorak21.decembar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Situacija u domu iziskuje vi{e va{eg prisustva i anga`ovawa, pogotovo oko dece koja zavr{avaju prvo polugodi{te u {koli. Atmosfera treba da bude topla i za{titni~ka. Posetite neke profesore.

BIK 20.4-20.5.

Utorak je ne{to bla`i i smireniji od prethodnih dana pa se mo`ete opustiti u odre|enoj dozi i na boqi na~in komunicirati i raditi.

Izlo`eni ste javnosti i upu}eni na druge, poslovno i privatno.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

21. decembar 2010.

Tro{ite novac, neplanirano, ali srcem, pa je pravo vreme za kupovinu poklona uku}anima i dragim osobama. Ula`ete u svoj dom, {to po principu potreba, {to po principu nagrada.

Emotivni ste i romanti~ni pa vam mnogo zna~i partnerova podr{ka. Dome, slatki dome! Na li~nom planu ste promenqivog raspolo`ewa, a samim tim i podlo`ni uticaju okoline. Bra~ne sva|e.

Ukoliko ste iscrpli i posledwi atom energije, danas je vreme da se povu~ete u neki svoj intimni prostor i iskqu~ite telefone. Potrebno vam je toplo ose}awe jedinstva u porodici, a i sa sobom.

Prijateqi reaguju emotivno pa vam se mogu obratiti za savet i podr{ku. Ipak, saradwa s wima nije pod stabilnim okolnostima pa uvek imajte u vidu i neko rezervno re{ewe.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Ba{ je lep ovaj svet! A {to ne bi bio? Poslovna situacija se poboq{ava, iz dana u dan, kako se praznici pribli`avaju. Kao da su svi veseli tim povodom, {to se pozitivno odra`ava na rad.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Sunce u va{em znaku postavqa vas u centralno mesto svega {to vam se de{ava i {to vam je va`no.

Partnerski odnos je bio ne{to labilniji ovih dana, ali sada je trenutak da to ispravite.

Oslu{nite savete onih iz senke, kojima je boqe nego vama. Mo`da znaju vi{e ili imaju sre}e. Odnosi s inostranstvom su povoqni pa se mo`ete spremati na daleko putovawe i du`i boravak.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Sklni ste dramatizovawu situacije i odnosa s dragom osobom, za svaki slu~aj, da ne pokvarite ono {to ve} imate. Partner }e to shvatiti, iz ~iste navike, ali mo`da neko i ne}e.

Samo optimisti~ki! Ne mo`ete da pohvatate i spojite sve konce, sve poslovne segmente, da uklopite li~ni i radni deo, pa imate ose}aj da `ivite od danas do sutra. Ali, to je subjektivno!

Finansijska situacija zavisi od ulo`enog truda i aktivnosti. Koliko para, toliko muzike. Zato se potrudite najboqe {to umete da izvu~ete maksimum iz datih {ansi i okolnosti. Qubav je OK.

TRI^-TRA^

Odustala od tu`be V REMENSKA

TOPLIJE,

Vojvodina Novi Sad

Glumica Nikolet [eridan, koja je tuma~ila ulogu Idi Brit u hit seriji „O~ajne doma}ice”, tu`ila je tvorca serije Marka ^erija i mre`u Ej-Bi-Si zbog nezakonitog kr{ewa ugovora i fizi~kog napada, ali je ipak odustala od obra~unavawa na sudu. [eridanova je tvrdila da se sa ^erijem posva|ala oko teksta, pa ju je on o{amario, a kada je incident prijavila ~elnicima mre`e, uzvratio joj je tako {to je ubio wen lik u seriji. Glumica je od tu`be odustala kada su advokati odbrane zatra`ili da pro|e kroz detaqnu evaluaciju kod lekara i psihologa.

Prethodno je [eridanova zahtevala 20 miliona od{tete.

PROGNOZA

6

Subotica

4

Sombor

4

Kikinda

7

Vrbas

4

B. Palanka

6

Zrewanin

7

S. Mitrovica

7

Ruma

6

Pan~evo

9

Vr{ac

9

Srbija Beograd

10

Kragujevac

10

K. Mitrovica

8

Ni{

11

ALI OBLA ~ NO

Evropa Madrid

NOVI SAD: Malo toplije i obla~no vreme. Vetar slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Temperatura Rim od 2 do 6 stepeni.

London VOJVODINA: Malo toplije i obla~no vreme. Pre podne ponegde je mogu}a magla. Vetar slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni.

Cirih Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura -1, a maksimalna 9 Berlin stepeni na jugu.

Be~ SRBIJA: Jo{ malo toplije i delimi~no obla~no vreme. Pre podne ponegde je mogu}a magla. Vetar slab do umeren ju`ni i juVar{ava goisto~ni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura -3, a Kijev maksimalna 12 stepeni na zapadu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Do petka toplije Moskva od proseka za ovo doba godine uz maksimalne temperature preOslo ko 10 stepeni. Otopi}e se sne`ni pokriva~. U subotu zahla|ewe sa ki{om koja u no}i ka nedeqi prelazi u sneg.

St. Peterburg BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane biometeorolo{ke prilike mogu imati uticaja na kardio i cerebrovaskularne bolesnike, kao i na astmati~are. Meteoropatske reakcije u vidu glavoboqe i nervoze bi}e izra`ene u bla`oj formi. Preporu~uje se dodatni oprez u saobra}aju, naro~ito u isto~nim i jugoisto~nim delovima zemqe.

12 15 2 4 -5 1 -2

VIC DANA Do{la prosvetna inspekcija u Pirot i pita u~iteqa: - Kako to u~ite decu?

Svi pri~aju „gi“, „gu“, „ga“.

A u~iteq odgovori: - Pa, ja gi u~im, a oni gu ne s’vataju.

-1 -3 -16 -9

Atina

18

Pariz

4

Minhen

3

Budimpe{ta

1

Stokholm

-10

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

329 (-27)

Slankamen

526 (-2)

Ja{a Tomi}

Apatin

409 (-31)

Zemun

554 (-4)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

544 (-4)

Smederevo

624 (2)

Ba~. Palanka 386 (-16) Novi Sad

437 (-7)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

589 (1)

S. Mitrovica

574 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

582 (0)

Beograd

509 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

494 (1)

Tendencija opadawa

Titel

546 (-4)

NERA

Hetin

106 (-14)

TISA

86 (-6)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

Kusi}

60 (2)

Re{ewe iz pro{log broja