Dnevnik 22.januar 2010. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

PETAK 22. JANUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22608 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VLADA SRBIJE USVOJILA UREDBU O JEFTINIM STANOVIMA

Kvadrat u Novom Sadu od 900 do 1.100 evra

str. 4

Skupqi pivo, cigarete, gorivo...

OBELE@ENO 68 GODINA OD NOVOSADSKE RACIJE

NASLOVI

Politika

str. 4

2 Struka neoptere}ena partijskim kwi`icama 3 Vratite pare ako je kriza pro{la

Ekonomija 4 Kriza jo{ uvek u Srbiji stanuje 5 Dr`ava na lutriji dobila 4,5 milijarde

Novi Sad 8 Namirnice iz Ma|arske na meti inspektora 9 Bez rezawa plata svim radnicima

Mawak para odla`e operacije oka

Vojvodina 11 Sve pre~e od radni~kih tu`bi

Crna

Mr`wa nikada vi{e ne sme zavladati str. 7

Foto: S. [u{wevi}

str. 14

12 Majka iz po`ara spasla }erkice 13 Osmorka osumwi~ena za kra|u iz naftovoda 13 Za ubistvo u kafani 4,5 godine robije

Dru{tvo 14 Imunitet na drumu gospo|e sekretarice 14 Dvostruko vi{e `rtava H1N1 nego variole vere

Lov ODLUKA O ZAMRZAVAWU ZARADA NE VA@I ZA PRIVATNE FIRME

Tatarsko brdo pretresano zbog droge str. 12

Veoma hladno

Gazde koriste gu`vu da zalede bedne plate

str. 5

15 Svadbeni let za oko i du{u

str. 16– 20

SPORT

IZGUBQEN SET PROBUDIO NOLETA U MELBURNU

Foto: N. Perkovi}

Najvi{a temperatura -1 °S

SUDAR NA PUTU VRBAS – BA^KO DOBRO POQE

Poginuo voza~ „golfa”

PRVENAC ADAMSA ZA VO[U

str. 13

POMO] KLADIONI^ARIMA

POLITIKA

petak22.januar2010.

PRVE SRPSKE EKONOMSKE DIPLOMATE SREDINOM MARTA KRE]U U SVET

Struka neoptere}ena partijskim kwiìcama Prve srpske ekonomske diplomate sredinom marta krenu}e u zemqe regiona, EU, SAD, Kanadu, Rusiju, Kinu i Japan, ~ime Srbija realizuje pionirski poduhvat u ovom vidu me|unarodnog predstavqawa i zastupawa i pridruùje se time spoqnopoliti~koj praksi vode}ih zemaqa sveta. U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja ju~e je predstavqeno 28 budu}ih ekonomskih savetnika, od kojih je devet èna, koji }e raditi u diplomatskokonzularnim predstavni{tvima Srbije i kojima }e, po re~ima pomo}nice ministra Jelene Marijanovi}, neposredni {efovi biti ambasadori i generalni konzuli, a glavni nadre|eni – ministar Mla|an Dinki}. Po obja{wewu Jelene Marijanovi}, izme|u Ministarstva ekonomije i MSP-a ne}e biti preplitawa nadle`nosti jer je uspostavqena koordinacija i dobar sistem razmene informacija koje }e stizati u Dinki}evo ministarstvo. Sve prinadle`nosti i benificije i ekonomski predstavnici ima}e kao i ostale diplomate u DKP mreì Srbije po svetu. To je, kaè Jelena Marijanovi}, re{eno sporazumom ministarstava ekonomije i spoqnih poslova. – Ovaj model funkcioni{e i u zemqama EU, kako starim, tako i novoprido{lim ~lanicama, koje sve imaju ekonomske savetnike po svojim ambasadama i oni dolaze

iz ministarstava ekonomije – objasnila je Jelena Marijanovi}. Srbiji je u realizaciji ovog posla pomo} pru`ila Kanada. Prvih 28 zemaqa, u koje {aqe diplomate novog profila, Srbija je, kako se ~ulo, izabrala po svojim prioritetima, ostvarenoj robnoj razmeni, koli~ini novca koji su investirale na na{e tr`i{te, a potencijali su jo{ uvek veliki. Pomo}nica ministra ekonomije najavila je u budu}nosti otvarawe ovih mesta u DKP-ima Srbije u drugim zemqama, i konstatovala da }e, kao i do sada, MSP pratiti me|unarodne ekonomske teme.

Prvi tim ekonomskih diplomata ima najvi{e ekonomista, zatim parvnika, a tu su i filolozi, jedan filozof, pa potom in`eweri razli~itih struka. Izabrani su u konkurenciji od 300 aplikanata kao najboqi, kako u me|unarodnim ekonomskim odnosima, tako i u drugim oblastima iz kojih su testirani, od stranog jezika do informacionih tehnologija. Pro{li su, po re~ima pomo}nice ministra, niz treninga osposobaqavaju}i se za strate{ka lobirawa i predstavqawe zemqe, a me|u wima i one u MSP-u neophodne za diplomatsku slu`bu u ~iji si-

stem ulaze, ali i onaj koji sprovode BIA i SIEPA. Na pitawe „Dnevnika“ da li su budu}e ekonomske diplomate, i koliko wih, ~lanovi stranaka, Jelena Marijanovi} je odgovorila da ne zna da li je neko od wih ~lan politi~ke stranke jer se to nije tra`ilo u CV-ju. Jedan od kandidata novinarima je odgovorio, uz napomenu „u ime svih“: Svi smo ~lanovi jedne stranke, a zove se Srbija. On pri tom ipak nije odgovorio na pitawe da li je sam ~lan neke stranke, me|u ve}inom koja nema partijske kwi`ice. D. Milivojevi}

NOVI HRVATSKI PREDSEDNIK IVO JOSIPOVI] PORU^IO DA ZAGREB NE @ELI DA BIRA IZME\U SRBIJE I KOSOVA

To~ak istorije ne mo`e se vratiti

Novi predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} izjavio je da je trend srpsko-hrvatskih odnosa u posledwih desetak godina pozitivan i da mawi uzleti i padovi nisu najva`niji, dodav{i da politi~ari Hrvatske i Srbije, vode}i ra~una o interesima svojih zemaqa, treba da grade atmosferu poverewa i optimizma. Novoizabrani {ef hrvatske dr`ave je u intervjuu Tanjugu istakao da problemi izme|u wegove zemqe i Srbije treba otvoreno da se stave na sto i da ova generacija politi~ara ne sme me|udr`avne probleme da ostavi svojim naslednicima. „Prolaze vremena konfrontacija i oni politi~ari koji to prepoznaju bi}e zapam}eni po dobru, a oni koji budu {irili zlu krv – za koju godinu bi}e prepoznati kao negativci”, kazao je Josipovi}. Povodom izjave odlaze}eg hrvatskog predsednika Stjepana Mesi}a da bi u slu~aju referenduma u Republici Srpskoj u taj

entitet Bosne i Hercegovine poslao vojsku, Josipovi} je kazao da “usputne i neformalne izjave ne komentari{e”, ali je naglasio da za wega vojna opcija nije re{ewe bilo kojeg problema. “Za mene vojne opcije ne postoje, ve} postoje samo razgovori, dogovori i

trebno da zvani~nici dveju zemaqa razgovaraju “hladne glave i smireno i bez pritisaka javnosti i medija”. On je kazao da je glavni problem za povla~ewe tu`be s hrvatske strane ~iwenica da su ha{ki optu`enici Ratko Mladi} i Goran Haxi} na slobodi, ali je

Re{iti pitawe stanarskih prava Josipovi} je naveo da sve izbeglice i raseqena lica imaju pravo da vrate svoju imovinu i tu, po wemu, ne sme biti razlike izme|u Srba, Hrvata i Bo{waka. On je kazao i da oni koji ne `ele da se vrate moraju da dobiju nazad imovinu koja je oduzeta ili uzurpirana, dodaju}i da smatra da bi svi qudi koji su imali stanarsko pravo trebalo da dobiju priliku da otkupe svoje stanove. pravedna re{ewa”, rekao je novi hrvatski predsednik. Govore}i o tu`bama za genocid koji su Srbija i Hrvatska jedna protiv druge podnele Me|unarodnom sudu pravde u Hagu, {ef hrvatske dr`ave nije odbacio mogu}nost da one budu povu~ene, oceniv{i istovremeno da je za to po-

kao dobar signal ocenio to {to tuìla{tva za ratne zlo~ine Hrvatske i Srbije odlu~no sara|uju u procesuirawu optuènih. Predsednik Hrvatske je naglasio da bi voleo da se sve dràve u regionu {to pre na|u u Evropskoj uniji, i dodao da je u interesu Hrvatske, koja je }e, kako je rekao,

„realno prva u}i u Uniju”, da se tu {to pre na|u i Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija. Govore}i o problemu Kosova, Josipovi} je kazao da smatra da se to~ak istorije ne moè vratiti i da je Srbija izgubila Kosovo mnogo pre formalnog osamostaqewa. “Znam da to u Srbiji nema dobar prijem, ali Kosovo kao dràva postoji. Razumem probleme koje Srbija, s obzirom na istoriju, ima s tim, ali to nije problem Hrvatske. Mera dobrih odnosa Hrvatske i Srbije ne treba da bude Kosovo”, zakqu~io je Josipovi}. On je ponovio da bi mu bilo drago da predsednik Srbije Boris Tadi} do|e 18. februara na inauguraciju u Zagreb, ali je dodao i da ako ne do|e, to ne}e shvatiti kao akt neprijateqstva. “Mogu da razumem probleme koje predsednik Tadi} ima, ali jasno kaèm da Hrvatska pozivawem Borisa Tadi}a i Fatmira Sejdijua ne bira izme|u Srbije i Kosova”, zakqu~io je Josipovi}.

c m y

DNEVNIK

IZ FONDOVA APV 300 PROJEKATA ZA BOQI STANDARD MA\ARSKE ZAJEDNICE

Vaqa nadoknaditi dve decenije Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i izjavio je da je tokom 2009. godine realizovano ili zapo~eto vi{e od 300 razvojnih programa koji stvaraju uslove za poboq{awe ìvota ma|arskog stanovni{tva u lokalnim zajednicama u kojima ìve. U saop{tewu iz kabineta predsednika pokrajinskog parlamenta navodi se da je Egere{i ju~e u razgovoru sa ~elnicima ma|arske @upanije ôngrad u Segedinu kazao i da se iz razli~itih fondova AP Vojvodine finansiraju industrijski parkovi, gradwa infrastrukture, izgradwa domova za u~enike, domova kulture, crkava te domova zdravqa. – Gotovo da ne nema naseqa u kojem ìve pripadnici ma|arske zajednice u kojima nismo ostvarili barem jedan projekat. Nastojimo da nadoknadimo ogromno zaostajawe iz protekle dve decenije – naveo je Egere{i, koji je u Segedinu odrào i predavawe o poloàju ma|arske nacionalne zajednice u AP Vojvodini. On je tom prilikom posebno istakao i zna~aj usvajawa Statuta Vojvodine, ocewuju}i da su time “ostvarene nove nadle`nosti i mogu}nosti za Pokrajinu kojima

se odre|uje evropski put Vojvodine i Srbije, {to podrazumeva decentralizaciju i regionalizaciju Republike”. – Po Statutu, AP Vojvodina je vi{ejezi~na, multikonfesionalna i multikulturna regija, i shodno tome, pravo i obaveza svih pokrajinskih institucija jeste da pomaù o~uvawe identiteta nacionalnih zajednica, doprinesu me|usobnom po{tovawu, upoznavawu jezika, kulture i tradicije drugih – kazao je predsednik Skup{tine APV. Egere{i je ukazao i na zna~aj ukidawe viznog reìma za gra|ane Srbije, a posebno za pripadnike ma|arske nacionalne zajednice “koji kona~no mogu bez smetwi da neguju kontakte sa svojim ro|acima, prijateqima i poslovnim partnerima koji ìve u Republici Ma|arskoj, ali i u drugim zemqama Evropske unije”. On je tako|e izrazio zadovoqstvo i usvajawem Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih mawina, navode}i da je ma|arska nacionalna zajednica za mesec dana prikupila zakonom propisanih 117.320 potpisa neophodnih za direktan izbor nacionalnih saveta. B. D. S.

NASTAVQEN SPOR U NACIONALNOM SAVETU BUWEVA^KE NACIONALNE ZAJEDNICE

Sedlak: Buwevci, ujedinite se! Buweva~ka stranka Vojvodine je neutralna u sporu izme|u Nacionalnog saveta Buwevaca i p rivremenog organa koji je imenovalo Ministarstvo za qudska i mawinska prava. Predsednik stranke Branko Franci{kovi} ka`e da oni ne}e da zauzimaju strane, ali da je sada istorijski momenat za Buwevce i sve pozvao da se upi{u u poseban spisak za nacionalne mawine. – Buwevci su stari narod na ovim prostorima, i u Statutu Vojvodine se jasno ka`e da su oni poseban narod, a ne deo hrvatske nacionalne zajednice. Pozivamo sve Buwevce da se upi{u u poseban spisak za nacionalne mawine, da bi za ~etiri meseca, kada se budu birali ~lanovi i predsednik nacionalnog saveta, imali najkvalitetnije qude. Ovo je istorijski momenat i ne sme se dozvoliti da Buwevci nestanu – poru~io Branko Franci{kovi}. Podsetimo, pre tri dana Ministarstvo za qudska i mawinska prava raspustilo je Nacionalni savet Buwevaca i imenovalo privremeni organ upravqawa. Ministarstvo je dalo jedan dan dosada{wem savetu da obavi primopredaju prostorija i dokumenata, ali se to jo{ nije desilo. – Nismo mogli da obavimo primopredaju prostorija i dokumenata za jedan dan. Smatramo da re{ewe o imenovawu ~lanova privre-

menog organa nacionalnog saveta, koje je Ministarstvo donelo, nije steklo svojstvo izvr{nosti i `ali}emo se na wega – rekao je predsednik NSB-a Nikola Babi}. Po re~ima ~lana NSB-a Mirka Baji}a, ovakav potez Ministarstva ima za posledicu da se sve ono {to je Nacionalni savet Buwevaca do sada uradio bude poni{teno. – Ciq svega ovoga je da se nacionalni savet ne kostitui{e i da ne bude Buwevaca – ustvrdio je Baji} na konferenciji za novinare. S druge strane, predsednik Buweva~ke matice Ivan Sedlak tvrdi da niko buweva~kom narodu ne osporava wegova prava, nego da je Ministarstvo donelo navedeno re{ewe jer je bilo nezadovoqno radom dosada{weg saveta. – Ministarstvo je izabralo ~lanove privremenog organa NBS-a i sada je trenutak da se svi Buwevci ujedine. Sada je bitno da se svi Buwevci upi{u u poseban spisak buweva~ke nacionalne mawine, da bi na izborima za ~lanove i predsednika nacionalnog saveta izabrali qude koji }e ih predstavqati – rekao je predsednik privremenog organa dr Andrija Pei}, dodaju}i }e se to telo truditi da ujedini sve buweva~ke ustanove i institucije. U Srbiji, ina~e, ima oko 20.000 Buwevaca, od toga ih na podru~ju Subotice `ivi vi{e od 17.000. A. A.

hije Marko Jak{i}, koji smatra da je “najave o nekakvoj integraciji” podstaklo u~e{}e pojedinih Srba na lokalnim kosovskim izborima. Zbog toga, po Jak{i}evim re~ima, Ha{im Ta~i i neke zapadne zemqe, NATO i Euleks, sada misle da mogu “integrisati sever Kosova i Metohije “. Jak{i} zato smatra da stav Beograda o najavqenim kosovskim izborima za severnu Mitrovicu “mora biti jasan i nedvosmislen”. „U suprotnom, do}i }e do cepawa srpskog korpusa na Kosovu i Metohiji i slabqewa na{eg otpora”, rekao je Jak{i}.

vog predsednika Kosova u Domu mladih i sportova u Pri{tini. U ime biv{eg ~e{kog predsednika odlikovawe je primila amabasadorka ^e{ke na Kosovu Janina Hrebickova.

VESTI Partner na jugu Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednik Koordinacionog tela za Pre{evo, Bujanovac i Medve}u Milan Markovi} izrazio je danas uverewe da }e Albanci ubrzo formirati svoj Nacionalni savet, kao i ostale mawine u Srbiji. “Koordinaciono telo se iskreno nada da }e se to desiti i ovde i, ako do toga do}e, ima}emo partnera s kojim }emo mnogo br`e re{iti najva`nije probleme, izme}u ostalih, probleme obrazovawa, simbola, informisawa i slu`bene upotrebe jezika”, kazao je Markovi}.

Srbi ne daju sever Srbi na severu Kosova i Metohije “odlu~ni” su da ne dozvole pro{irivawe uticaja Pri{tine na ova podru~ja u kojima `ivi ve}inska srpska zajednica, izjavio je potpredsednik Skup{tine zajednica op{tina Kosova i Meto-

Sejdiju odlikovao Vaclava Havela Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju odlikovao je biv{eg predsednika ^e{ke Vaclava Havela Zlatnom medaqom za mir, demokratiju i humanizam “Ibrahim Rugova”. Sejdiju je tu odluku objavio ju~e na akademiji povodom ~etiri godine od smrti pr-

Ministri }utali, pa se sad bune Liberalno-demokratska partija protivi se par~awu sanxa~kih op{tina na dva regiona, saop{tio je poverenik LDP-a u Novom Pazaru Enes Curi}. On je, me|utim, ocenio i da je pri~a o zahtevima dve vladaju}e stranke, SDA i SDP-a, kada govore o zalagawu o celovitosti regiona, licemerna. “Ove dve stranke su mesecima }utale i u Vladi i u Skup{tini dok se donosila i smi{qala odluka o ovakavoj regionalizaciji, a ministri Sulejman Ugqanin i Rasim Qaji} su na dan usvajawa odluke o regionalizaciji glasali ’za’, a sada im se ona, tobo`e, ne svi|a i bore se protiv we”, rekao je Curi}.

POLITIKA

DNEVNIK

„DNEVNIK“ SAZNAJE: SKUP[TINA SRBIJE NASTAVQA ZASEDAWE PO^ETKOM FEBRUARA

Tadi}ev tim pi{e rezolucije

Kako „Dnevnik“ saznaje, poslanici }e se sa zimskog raspusta vratiti u poslani~ke klupe tek po~etkom februara. – Zasedawe Skup{tine }e biti po~etkom februara, ali ne 2. februara, kako navode neki mediji – obja{wava izvor „Dnevnika“ blizak vrhu vlasti. Na{ sagovornik ka`e da }e se deklaracija o Srebrenici na}i na dnevnom redu Skup{tine kada se budu stvorili takvi uslovi da se „ne postigne polurezultat“. – Sve zavisi od konsultacija, saglasnosti, podr{ke. Va`no je da dokument, kada u|e u Skup{tinu Srbije, iza sebe ima podr{ku ve}ine, i to ne samo 126 poslanika ve} i vi{e. Da-

}emo vremena koliko treba da ne bude polurezultat – kaè sagovornik „Dnevnika“. Kako saznajemo, o sadràju rezolucije konsultovani su brojni pravnici, „da iz wega ne bi proza{la neka pravna obaveza zemqe i tuma~ewa za kojima bi neko mogao posegnuti protiv Srbije“. U izradu su ukqu~eni qudi iz pravnog tima predsednika Borisa Tadi}a da bi ga „prihvatili i drugi u~esnici politi~kog ìvota Srbije, ali i da sadràj akta ne izazove lo{e reakcije izvan zemqe“. – U svakom slu~aju, vodi se ra~una o tome to bude dobro obavqen posao – zakqu~uje sagovornik „Dnevnika”. D. Milivojevi}

VANU DANAS OBELE@AVA PETOGODI[WICU RADA SVE^ANOM SEDNICOM U SKUP[TINI VOJVODINE

Dostignu}a nesporna, bez obzira na uslove rada Vojvo|anska akademija nauka i umetnosti, koja je minulog leta navr{ila pet godina postojawa i rada, ovaj poludecenijski jubilej obeleì}e danas sve~anom sednicom u Skup{tini Vojvodine, koja po~iwe u 12 sati. Tim povodom predsednik VANU akademik Endre Pap u izjavi za “Dnevnik” isti~e da }e se sve~anost odràti u Skup{tini koja je i proglasila VANU, odnosno Statut Vojvodine, gde je posebnim ~lanom regulisan status ove regionalne akademije. – Time je, posle ovih pet godina rada, utvr|ena pozicija VANU koja je progla{ena vrhunskom nau~nom institucijom u Pokrajini, koja se kao regionalna akademija bavi ovim prostorom i, pre svega, qudima ovde. Istorijom, ali, pre svega, budu}no{}u ovog podru~ja u oblasti nauke, umetnosti, kulture – kaè akademik Pap. On je najavio da }e na sve~anoj sednici biti predstavqena dostignu}a VANU u ovih pet godina, koja su, napomiwe, evidentna bez obzira na te{ke uslove rada.

Endre Pap

– Predstoji nam i izbor novih ~lanova, tako da o~ekujemo poja~awe dolaskom novih nau~nika i umetnika koji }e pomo}i da daqe razvijamo ono {to smo do sada radili. Predstavi}emo na sednici i na{ veliki projekat

Enciklopedije Vojvodine, koju smo po~eli 2008, i podeli}emo kwiìce u kojima su prezentovane biografije glavnih urednika i svih dosada{wih saradnika koji su u~estvovali u stvarawu azbu~nika na A i B, odnosno odrednica koje }e biti zavr{ene do kraja godine u prvom tomu Enciklopedije. Ukaza}emo i na predstoje}u saradwu s institucijama u Vojvodini, Srbiji i zemqama u okruèwu. To su pre svega akademije nauka, nacionalne i regionalne, od kojih smo dobili i dopise s ~estitkama – navodi akademik Pap. êstitke VANU uputile su akademije Slova~ke, Ma|arske, Austrije, Ukrajine, Rumunije, a dolazak na dana{wu sve~anu sednicu, kaè Pap, najavili su ambasadori nekoliko zemaqa. On posebno isti~e da }e danas biti prikazan kratki dokumentarni film rediteqa Petra Latinovi}a koji je ovekova~io prvih pet godina rada VANU. V. ^.

STALNA KONFERENCIJA GRADOVA I OP[TINA PROZVALA VLADU SRBIJE

Vratite pare ako je kriza pro{la

Stalna konferencija gradova i op{tine (SKGO) saop{tila je, povodom najave mogu}eg ukidawa poreza na impulse u mobilnoj telefoniji, da bi Vlada, ukoliko vi{e nema razloga za tu interventnu meru, trebalo i lokalnim samoupravama da vrati na transfere koji su zbog krize umaweni. SKGO podse}a na to da je porez na impulse u mobilnoj telefoniji stupio na snagu 1. juna 2009. godine kao deo

paketa mera za pove}awe republi~kih prihoda i smawewe buxetskog deficita, a republi~kim buxetom za 2010. planiran je nastavak primene ove mere i u teku}oj godini. „Ukoliko Vlada razmatra ukidawa privremenih mera za prevazila`ewe krize, kao {to je porez na impulse u mobilnoj telefoniji, onda bi u istom paketu trebalo da razmatra i meru kojom }e se gradovima i op{ti-

Predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} obavestila je ju~e ~lanove delegacije Monitoring komiteta Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope o radu parlamenta. Ona je podsetila da je u vreme pro{logodi{we posete delegacije SE, Skup{tina Srbije bila blokirana, ali je dodaoa i da je potom doneto 298 zakona i drugih zakonskih akata. Predsednica parlamenta je pri tome napomenula da je pa`wa bila posve}ena pribavqawu mi{qewa svetskih stru~waka kako bi zakoni bili vaqano uskla|eni i pomogli pribli`avawe Srbije EU. Ona je ocenila da je “monitoring podsticajan za rad parlamenta” i izrazila zahvalnost za pomo} Savet Evrope. [ef delegacije Andreas Glos je posle razgovora izjavio da se nada da }e se taj nadzor zavr{iti do kraja ove ili po~etkom 2011. godine. “Da bismo mogli da zatvorimo taj proces koji traje

vi{e godina, potrebno je da do|e do odre|enih promena u Srbiji, odnosno da se donese odre|eni broj zakona i da se sprovedu odre|ene promene od strane ministarstava kako bismo mogli da iznesemo takav predlog”, rekao je Glos.

Ma|arska koalicija imuna na kritike Demokratske stranke Predlog deset odbornika opozicione odborni~ke grupe Demokratske stranke “Za evropsku Kawiù” za smenu predsednika op{tine Mihaqa Wila{a iz redova Ma|arske koalicije nije pro{ao na ju~era{wem zasedawu SO Kawià. Sednici op{tinskog parlamenta prisustvovalo je svih 29 odbornika, a dve su~eqene opcije su u ù~noj raspravi i potowem tajnom izja{wavawu potvrdile ostanak na dosada{wim pozicijama. Naime, za opoziv predsednika op{tine glasalo je deset odbornika DS-a, dok je 19 predstavnika MK-a pruìlo jedinstvenu podr{ku Wila{u. Izja{wavawe za opoziv predsednika op{tine Kawià Foto: M. Mitrovi} Zahtev opozicije, u kojem su na ra~un predsednika op{tine upurisalo je kao odraz aktuelnih poOdbornici demokrata Imre }ene zamerke za zloupotrebu politi~kih odnosa izme|u Saveza Kova~, I{tvan Bontovi~, Joèf loàja, dono{ewe odluka o uspovojvo|anskih Ma|ara i DS-a u SuPalinka{ i drugi odbacili su stavqawu pe{a~ke zone u Glavnoj botici i na republi~kom nivou. tvrdwe iz MK-e da je u pitawu poulici Kawiè, poveravawe usluIznose}i prvi takve sumwe, Saliti~ka igra, ve} su tvrdili samo ga izno{ewa sme}a DOO “Brantbol~ Kavai je rekao da je inicijada su protiv lo{ih odluka i poner otpadna privreda” i davawe tiva za Wila{evu smenu tako|e stupaka predsednika op{tine. saglasnosti na cenovnik izno{epotekla iz Beograda, kao deo priMe|utim, predsednik op{tine wa sme}a, kao i za prema demokrata Mihaq Wila{ ponovio je stavove neracionalno i za izbore, odnosno svojih kolega iz MK-a da je zahtev Nije razlog nekontrolisano da DS misli da }e demokrata za wegov opoziv povepoliti~ka igra, ve} time oja~ati pozi- zan sa zbivawima u tzv. velikoj potro{ewe novca op{tinskog buxe- lo{ rad predsednika cije i da radi na litici. Wila{ je pri tome ustvrta i visoke li~ne tome da MK uzme dio da su on, wegovi saradnici i op{tine dohotke lokalnih pod svoje okriqe. ~lanovi Op{tinskog ve}a radili (Imre Kova~) ~elnika, predoPredsednik odsavesno i u skladu sa zakonom, te ~io je {ef odborborni~ke grupe da je predlog za wegovu smenu bez ni~ke grupe demokrata Imre KoMK-a Ede Sarapka je rekao da su i ikakvog osnova. Posle sednice va~. Opozicija je o{tricu kritira~unali na “{ou program” demoSO, predsednik op{tine je oceke usmerila direktno na ra~un krata, dok je pokrajinski poslanio da je izja{wavawe odbornika predsednika op{tine, zahtevajunik dr Laslo Kermeci ocenio da o predlogu demokrata pokazalo da }i od vladaju}eg MK-a da umesto je sednica „~isto politi~ki intoje poku{aj DS-a da razbije jedinWila{a predloì drugog kandinirana”, optuùju}i DS da „radi stvo u Ma|arskoj koaliciji nije data. ono {to nije uspeo Milo{evi}”, uspeo, navode}i da to predstavqa S druge strane, vi{e odbornite da je sada sve usmerio na Kawistimulans da se ispune ciqevi koka MK-a predlog za razre{ewe ù gde Ma|arska koalicija ima je je MK zacrtao za ~etvorogodipredsednika op{tine okaraktesamostalnu vlast. {wi mandat. M. Mitrovi}

VOJVO\ANSKI OGRANAK STRANKE VOJISLAVA KO[TUNICE UPOZORIO NA „ODMETAWE” ADMINISTRACIJE APV

DSS: Pokrajinska vlast leglo sukoba interesa

Portparol Pokrajinskog odbora DSS-a Milenko Jovanov izjavio je da je vlast u Vojvodini “leglo sukoba interesa”, i pozvao wene funkcionere da napuste nagomilane funkcije ili da iza|u na izbore. On je ju~e na konferenciji za novinare u Novom Sadu rekao da se pokrajinska vlast sve vi{e odme}e od pravnog sistema Srbije i da sama procewuje koja pravila ho}e da po{tuje. Kao najnoviji primer “odmetawa” naveo je izjave iz pokrajinske vlasti da se na wih ne odnosi novi zakon o antikorupcijskoj agenciji, va`e}i od 1. januara. – Pokrajinska vlast je odavno leglo sukoba interesa – izjavio je Jovanov, navode}i kao prime-

Strankama jo{ dva dana Politi~kim strankama preostalo je jo{ dva dana da Ministarstvu za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu podnesu zahtev za preregistraciju. U Registar je do sada upisano 29 partija, dok je jo{ 30 politi~kih organizacija predalo zahteve s prate}om dokumentacijom i potpisima. Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} ocenio je da je Zakon o politi~kim partijama, kojim su predvi|eni o{triji uslovi za preregistraciju postoje}ih i registraciju novih politi~kih stranaka, zapravo kqu~ celovite reforme politi~kog sistema koja o~ekuje Srbiju.

Deset partija u trci za vla{}u Predizborna ti{ina, od sino} pa do kraja izbornog procesa, vlada}e u oxa~koj op{tini, gde oko 35.000 glasa~a treba da se izjasni o novoj vlasti. Vanredni lokalni izbori u Oxacima zakazani su za nedequ, 24. januar, a za wih se prijavilo ukupno deset partija i koalicija. Tako }e gra|ani na 27 bira~kih mesta mo}i da biraju novu op{tinsku vlast posle polugodi{we vladavine Privremenog organa vlasti. Oxa~ani }e, podsetimo, mo}i da glasaju za: „Listu za evropsku Srbiju – DS – Boris Tadi}”, „G17 plus – Sne`ana Sedlar”, „SRS – dr Vojislav [e{eq”, „DSS – dr Vojislav Ko{tunica”, „SNS – Tomislav Nikoli}”, Koaliciju SPS–PUPS–JS-a, Koaliciju

SUKOB DS-a I SVM-a PRENEO SE I U KAWI@U

U OYACIMA PREDIZBORNA TI[INA

VESTI Uskoro kraj monitoringa

nama vratiti transferna sredstva na nivo koji je i definisan Zakonom o finansirawu lokalne samouprave”, navodi SKGO. Podsetimo, gradovi i op{tine u Srbiji su, u okviru mera za smawewe rashoda republi~kog buxeta u 2009, podneli najve}i teret u odnosu na sve druge delove javnog sektora, jer su transferna sredstva za lokalnu samoupravu smawena za gotovo 37 odsto. E. D.

petak22.januar2010.

„Srbija“, zatim „Novu Srbiju – Velimir Ili}”, „Romsku demokratsku stranku – Rajko Ranko Jovanovi}” i „Narodnu partiju – Maja Gojkovi}”. Privremene mere u op{tini Oxaci uvedene su 1. septembra 2009. godine, a do sada je wome vladala Srpska radikalna stranka. U predizbornoj kampawi, koju su svi akteri ocenili kao skromnu, bez velike medijske promocije, Oxake su posetili bezmalo svi ~elnici partija zastupqenih u Skup{tini Srbije. „Dnevnik” }e, kao i uvek do sada, ispratiti izborni dan, a na{i ~itaoci }e o rezultatima mo}i da ~itaju ve} u ponedeqak na politi~kim stranama na{eg lista. P. K.

re gomilawa funkcija predsednika Vlade APV Bojana Pajti}a, koji je i na ~elu dva upravna odbora fondova, zatim poslanika Sava Dobrani}a, koju uz funkciju direktora “Dnevnik holdinga” ima i mesto u UO kikindske Direkcije za izgradwu, zatim Gorana Je{i}a, Tomislava Bogunovi}a i jo{ dvadesetak poslanika koji su i lokalni funkcioneri. Jovanov je rekao da je vlast ignorisala i dosada{wi Zakon o spre~avawu sukoba interesa koji, isto kao novi zakon, nije dozvoqavao gomilawe funkcija. – Bojan Pajti} ponovo ma{e “kartama iz Bodruma” i ka`e da za vreme izborne utakmice pravila nisu bila poznata. A isti-

na glasi: zakon je donet 2004, a izbori su bili 2008. Imali su ~etiri godine da spre~e nagomilavawe funkcija i sukob interesa. Ali nisu, jer su tada sankcije bile moralne prirode, a sada su mnogo teè, ~ak i zatvorske, pa je to postao problem – kazao je Jovanov. On je dodao da “posebno zabriwava” poruka pokrajinskog sekretara Tama{a Korheca o dono{ewu posebne, pokrajinske odluke o sukobu interesa. – To pitawe Vojvodini nije dato Ustavom. A i da jeste, mora biti u skladu sa zakonom. Mora se po{tovati hijerarhija akata. Zakon mora da vaì isto za sve – kaè portparol PO DSS-a. S. N.

REKLI SU

Vu~i}: Podr{ka radni~kim zahtevima nije politizacija Srpska napredna stranka nikada i nigde nije u~estvovala u organizovawu {trajkova u Srbiji, ali podràva zahteve radnika koji protestuju, izjavio je zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i}. „Nema politizacije u tome {to SNS podràva zahteve radnika”, rekao je Vu~i}. Na pitawe da li SNS podràva i zahetev radnika EPS-a za pove}awe plata, on je rekao radnici imaju pravo da zahtevaju i traè, te da }e „biti za ve}e plate radnika u EPS-u i u drugim firmama ako se smawe plate ministara i ako se smawi korupcija”.

Martinovi}: Kre{ite ministarstva, a ne male plate „Srpska radikalna stranka smatra da Srbija, smawewem broja ministarstava, sama treba da pokaè primer {tedwe, a ne da sprovodi reforme na obi~nim qudima i radnicima s niskim platama”, izjavio je funkcioner SRS-a Aleksandar Martinovi}. On je na konferenciji za novinare zatraìo smawewe ne samo broja ministara nego i dràvnih sekretara, direktora organizacija i odricawe od privilegija, navode}i da i zbog toga {to dràvna uprava nije reformisana, radnici u javnom sektoru traè pove}awe plata.

EKONOMIJA

petak22.januar2010.

DNEVNIK

DR@AVA USVOJILA ODLUKU O POVE]AWU NAMETA

Akcize poskupquju pivo, cigarete, gorivo... Pove}awe akciza na duvan, gorivo i alkoholna pi}a, o ~emu je Vlada Srbije ju~e donela odluku, jo{ jednom }e udariti po xepovima gra|ana. Od naredne nedeqe gorivo i cigarete bi trebalo da budu skupqi dinar u proseku, a alkoholna pi}a za dva. Tu, me|utim, nije kraj, barem {to se goriva ti~e, jer }e ono ovih dana jo{ jednom i}i nagore. Zapravo, gorivo na pumpama u Srbiji naredne nedeqe bi}e skupqe oko ~etiri dinara. Prvo pove}awe od oko dinar bi}e zbog akciza, a redovnim uskla|ivawem cena gorivo }e poskupeti za jo{ tri dinara. – Cena sirove nafte je sko~ila i za nedequ dana }e cena go-

riva u Srbiji verovatno biti pove}ana oko tri dinara. Izvesno je i to da }e gorivo nastaviti da poskupquje jer }e cena nafte u toku godine biti ve}a u odnosu na lane zbog ve}e potra-

Kada su akcize u pitawu, one za benzin pora{}e sa 44 na 45 dinara, dok }e za dizel goriva biti 30,5 umesto dosada{wih 30 dinara. Akciza na te~ni naftni gas }e s 13 oti}i na 15 dinara.

Nove cene stupaju na snagu po objavqivawu u „Slu`benom glasniku”, dakle, za nekoliko dana `we – ka`e Neboj{a Atanackovi} iz AD “Nafta”. Ako se ostvari ova prognoza, nova cena benzina na srpskim pumpama za nekoliko dana bi}e oko 110,7 dinara, dok }e evrodizel ko{tati oko 108,3 dinara.

Tako }e nova cena benzina, ako ra~unamo samo poskupqewe usled akciza, iznositi 107,67 dinara, dok }e evrodizel ko{tati 105,3. Na to se, potom, nagra|uje i “redovna korekcija”. U ovoj godini, podsetimo, gorivo je ve} jednom poskupelo, a s na-

rednim poskupqewem dosti}i }e cenu iz juna 2008. godine, kada je tako|e ko{tao 110,7 dinara. Akciza na cigarete, umesto dosada{wih 17, iznosi}e 18 dinara. Duvanxije su pred samu Novu godinu priredile neprijatno iznena|ewe potro{a~ima. Recimo, “Filip Moris”, u ~ijem sastavu posluje Duvanska industrija Ni{, zbog uskla|ivawa s novim akcizama i inflacijom tada je podigao cene nekih cigareta i za 15 dinara. Akcize na pivo iznosi}e 16,6 umesto dosada{wih 15 dinara. Ina~e, iznosi akciza su uskla|eni po stopi od 10,37 posto za alkoholna pi}a, a po stopi od 1,58 posto za dizel i motorni

Kriza jo{ uvek u Srbiji stanuje

Kako drugi tako i mi Dr Dejan Miqkovi} Megatrend univeziteta je rezervisaniji prema tvrdwama da smo iza{li iz krize. Prime}uje da je i predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Liposovik nedavno rekao da, ako se drugi sporo izvla~e iz krize, ni oporavak Srbije ne moè biti brz. Po{to smatra da je na{a zemqa ve} godinama u krizi, izlaz se ne moè traìti u statistici i u nekom ~arobnom {tapi}u koji }e doneti boqi ìvot. Potrebne su nam ozbiqne ideje, ozbiqni potezi i ozbiqni qudi, zakqu~uje dr Miqkovi}. konstataciju da osnovni ekonomski pokazateqi govore da se situacija postepeno popravqa, Jela{i} je dodao da bi se odre|ena poboq{awa mogla osetiti tek u 2011. godini. Znatnijeg rasta zaposlenosti u ovoj godini ne}e biti, kao {to se vi{e ne moè o~ekivati ni skokovit rast kreditnih aktivnosti. Ta vremena su, jednostavno, pro{la. Za{to je guverner i daqe rezervisan, kad se od politi~ara, a pogotovo od stru~nih qudi,

o~ekuju lepe vesti? Kriza je na trì{tu rada ostavila jedan veoma neugodan faktor – inerciju. Kad jednom izvr{e racionalizaciju i kad se uvere da se odre|ena proizvodwa moè organizovati s mawim brojem qudi, poslodavci ne ùre da zapo{qavaju nove radnike. Konjunktura nije postojana, vi{a proizvodwa nije trajno izvesna, {to zna~i da nova racionalizacija broja zaposlenih nije nemogu}a. Kako je to uvek neugodan posao, pametnije je pri~ekati jo{ neko

Vlada Srbije usvojila je ju~e zakqu~ak u vezi s izve{tajem o postupku javnog nadmetawa za izdavawe jedne licence za javne fiksne telekomunikacione mre`e i usluge za teritoriju Republike Srbije, navedeno je u saop{tewu Vladine Kancelarije za saradwu s medijima. U Ministarstvu za telekomunikacije i informati~ko dru{tvo je potvr|eno da je Vlada prihvatila ponudu “Telenora”. Upravni odbor Republi~ke agencije za telekomunikacije (Ratel) bi, prema proceduri, trebalo da najkasnije do 10. februara odlu~i da li je ponuda “Telenora” zadovoqavaju}a i da li }e mu biti dodeqena licenca za fiksnu telefoniju.

Ratel bi, kao nadle`no regulatorno telo, trebalo da odredi i cenu po kojoj }e novi operater unajmqivati infrastrukturu. Kompanija koja dobije licencu ima obavezu da u roku od godinu dana po~ne da gra|anima pruà usluge fiksne telefonije, kao i ADSL prikqu~aka. “Telenor” je jedini dao ponudu na tenderu za drugu licencu fiksne telefonije u Srbiji, kojom se ukida monopol u toj oblasti. Licenca se dodequje na deset godina, uz mogu}nost produèwa za jo{ deset. Kako je ranije najavqivano, nastavak liberalizacije trì{ta fiksne telefonije planira se za kraj 2011. godine.

Novosadski kvadrat od 900 do 1.1000 evra

vreme. Sli~no je i s finansijama. Kad je novac skup i kad ga nema previ{e, boqe je ne srqati, pametnije je zao{triti proveru boniteta i pare ulagati u sigurnije (dràvne) papire. Ve}i deo ekonomske struke smatra da se u predvi|awu budu}ih kretawa mora zadràti zna~ajna doza opreza. Profesor Megatrend univerziteta u Beogradu dr Vladimir Vuk~evi} ne osporava da su po~etkom drugog polugodi{ta uo~ena odre|ena poboq{awa. Me|utim, ona nisu dovoqno uverqiva jer je statistika poredila avgustovske ili septembarske rezultate s katastrofalnim nivoima iz istih meseci 2008. godine. Za wega su poboq{awa samo statisti~ka. Bez obzira na to {to su neki indikatori dobri (BDP, cene...), opomiwu ostali najva`niji privredni agregati (likvidnost, promet, plate, socijalni poloàj qudi). Previ{e optimizma moè samo da zbuni i vi{e li~i na politi~ki martketing nego na ozbiqnu ekonomsku politiku, zakqu~uje ovaj ekonomista. V. Harak

20. 1. 2010.

1.160,67775

– Vlada Srbije usvojila je na ju~era{woj sednici uredbe o finansirawu izgradwe jeftinih stanova u Srbiji i regulisawu prenosa prava kori{}ewa zemqi{ta u pravo svojine – izjavio je ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli}. On je na konferenciji za novinare u Vladi kazao da bi za nekoliko meseci trebalo da po~ne iz-

cena kvadrata u prvoj zoni bi}e 1.100 evra, u drugoj 895, u Ni{u i Kragujevcu prva zona }e ko{tati 900 evra, a druga 695. Ministar Duli} je naveo da }e za stanove izgra|ene u objektima na teritoriji ostalih gradova i op{tina u Srbiji cena kvadrata biti 695 evra. Duli} je rekao da su za izgradwu jeftinih stanova obezbe|ene

Za nekoliko meseci trebalo bi da po~ne izgradwa 10.000 jeftinih stanova, najpre u Beogradu, Novom Sadu... gradwa 10.000 jeftinih stanova, najpre u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu, a da }e izgradwa u ostalim gradovima u Srbiji zavisiti od interesovawa. Kazao je da su uredbom o izgradwi jeftinih stanova utvr|ene maksimalne cene kvadrata po zonama – u Beogradu }e kvadrat u drugoj zoni ko{tati 1.595 evra, u tre}oj zoni 1.290 i ~etvrtoj 945 evra. U ostalim zonama cena kvadrata u glavnom gradu bi}e 895 evra, s tim {to se ne}e graditi u prvoj i ekstrazoni. U Novom Sadu

dve milijarde dinara i da }e dr`ava subvencionisati deo kamate koja se obra~unava po kamatnoj stopi od sedam posto godi{we po odobrenom kreditu, a da se prose~na kamata kre}e od devet do deset posto. Ministar je izrazio o~ekivawe da }e prvi gra|ani koji budu kupili jeftine stanove u wih mo}i da se usele slede}e godine. Konkurs za kreditirawe neprofitnih stanova bi}e najpre objavqen u “Slu`benom glasniku”, po~etekom slede}e nedeqe.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

VLADA PRIHVATILA PONUDU ZA DRUGOG OPERATERA FIKSNE TELEFONIJE

Dovoqno miliona evra od „Telenora”

paju na snagu po objavqivawu u “Slu`benom glasniku”, dakle za nekoliko dana. S. G.

VLADA SRBIJE USVOJILA UREDBU O JEFTINIM STANOVIMA

KOLIKO SMO BLIZU ILI DALEKO OD EKONOMSKOG OPORAVKA

Niko ne spori da je kriza ostavila duboke oìqke na ekonomskom tkivu Srbije. Najnoviji podaci Republi~kog zavoda za statistiku govore da bi pad bruto doma}eg proizvoda u 2009. godini mogao iznositi 2,9 procenata. Industrijska proizvodwa u novembru pro{le bila je 4,2 odsto mawa nego u istom mesecu 2008. godine. U oktobru 2009. zvani~no je bilo nezaposleno 16,6 procenata stanovni{tva, odnosno 17,4 odsto radno sposobnih (od 15 do 64 godine). Ukupna spoqnotrgovinska razmena beleì zna~ajan pad, tako da je izvoz u novembru bio 29,5 procenata mawi nego u istom preklawskom mesecu, dok je uvoz bio niì celih 33,7 odsto. Me|utim, negde krajem pro{log leta do{lo je do blage promene privredne konjunkture. Te{ko je re}i da li je to poboq{awe dovoqno pouzdano i dugoro~no izvesno da bi se ekonomske vlasti s jasnim optimizmom mogle obra}ati srpskoj javnosti. Ova dilema ostaje otvorena i skepsa je jedan od va`nijih ~inilaca na{ih ekonomskih razmi{qawa. Ovih je dana svoje procene predo~io i poslovi~no oprezni guverner NBS-a Radovan Jela{i}. Mada su mediji wegovom stanovi{tu dodali prenagla{enu notu – “Srbija je iza{la iz krize” – pa`qivim ~itawem onoga {to je prvi ~ovek monetarnih vlasti rekao moè se uo~iti zna~ajna doza opreza. Uz

benzin kao i za duvanske prera|evine, to jeste cigarete, cigare i cigarilose. Nove cene stu-

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (682,89 -0,33%)

Promet

FIO Kostolac, Kostolac

20,00

432

864

MD - eks, Kragujevac

19,74

182

364.000

Karneks, Vrbas

18,44

1.599

Dunav Re, Beograd

17,65

24.000

5,56 Promena %

Rudnik, Rudnik

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,19

2.695

2.145.040

Komercijalna banka, Beograd

-0,05

30.000

150.000

1.272.000

Energoprojekt holding, Beograd

-0,85

820

987.318

190 Cena

95.000 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,91

9.000

2.403.000

Univerzal banka, Beograd

0,00

7.007

0,00

-12,00

2.508

15.048

Soja protein, Be~ej

-0,19

1.057

1.265.180

Palanka UTP, Sm. Palanka

-12,00

440

704.000

Imlek, Beograd

0,28

1.456

176.132

Dijamant, Zrewanin

-11,99

9.400

37.600

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.385

0,00

Metals banka, Novi Sad

Gradina, U`ice Pet akcija s najve}im padom

Ineks kompani - Ineko, Beograd Pekabeta, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

-11,89

10.750

21.500

0,00

6.898

0,00

-11,19 Promena %

1.000 Cena

1.000 Promet

Privredna banka, Beograd

0,00

710

0,00

Meser Tehnogas, Beograd

-2,82

6.900

269.100

-0,19

1.057

1.265.180

Tigar, Pirot

-2,23

746

132.796

U`ar oprema, Novi Sad

0,00

1.000

404.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.290

0,00

^oka duvanska industrija, ^oka

0,00

1.500

102.000

Telefonija, Beograd

-0,57

1.751

350.190

-11,99

9.400

37.600

Veterinarski zavod, Subotica

-0,86

575

23.000

3,70

280

27.952

Dijamant, Zrewanin Kompanija Fidelinka, Subotica

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK NOVI MONETARNI PROPISI OD APRILA

PRIHOD OD IGARA NA SRE]U NAPUNIO KASU

Dr`ava na lutriji zaradila 4,5 milijarde

NBS ide iz mewa~nica Saradwa mewa~nica i poslovnih banaka bi}e od 1. prila ove godine jo{ ~vr{}a. Narodna banka Srbije }e od tada prestati da posluje s ovla{}enim mewa~ima. Ova novina, po mi{qewu poslovnih banaka, eksperata i samih mewa~a, ne}e uticati na kretawe dinara prema evru. Preciznije, stranke u mewa~nicama zbog toga ne}e evro pla}ati skupqe niti ga

prodavati jeftinije. Presudan uticaj i daqe }e imati de{avawa na me|ubankarskom trì{tu. U saop{tewu koje je na{a centralna monetrana institucija tim povodom izdala kaè se da oni ovu oblast polako napu{taju jo{ od 2006. Wihov udeo u poslovawu s ovla{}enim mewa~ima tada je iznosio 80 odsto, a ostatak su radile poslovne banke. Od tada taj procenat stalno opada: u januaru 2008. je bio 19,3, da bi u oktobru saradwa spala na gotovo zanemarqivi 1,57 odsto. To je bio dovoqan signal NBS-u da u program monetarne politike za ovu godinu uvrsti i prestanak rada s ovla{}enim mewa~ima. – Ovim potezom NBS je uradio ono {to su mnogo godina pre wega u~inile sve evropske banke – obja{wava poznati stru~wak dr Bo{ko @ivkovi}. – Mi smo bili po tome izuzetak, a NBS je na sebe preuzeo tu ulogu 2002, kada su nam devizne rezerve bile tanke. Danas vi{e nema potrebe da to radi. [ta }e se od 1. aprila promeniti? Moè li se dogoditi da kurs poraste, odnosno da sve po~ne da li~i na prvoaprilsku {alu? Predsednik Udruèwa mewa~a Srbije Bora Bruji} kaè da ako se to tada i dogodi, ne}e biti u vezi s pomenutom odlukom NBS – Nama je centralna banka omogu}ila da, kada kurs dinara koji se formira na me|ubankarskom trì{tu padne ispod sredweg kursa NBS-a objavqenog za taj dan, moèmo da im prodamo do 50.000 evra po tom kursu. Od aprila te mogu}nosti vi{e ne}e biti. Ostaje sardwa s poslovnim bankama, {to je ve} duè presudno. Kurs se razlikuje od banke do banke, ali mewa~i su na to ve} navikli. NBS }e od aprila intervenisati jedino na me|ubankarskom trì{tu. D. Vujo{evi}

Srbija je tokom protekle godine od igara na sre}u ostvarila prihod od 4,46 milijardi dinara, pokazuju podaci Uprave za igre na sre}u. Od naknada i dozvola za takozvane posebne igre na sre}u u protekloj godini ostvaren je prihod od 2,1 milijarde dinara. Prihod od naknada za prire|ivawe igara na automatima bio je 687,8 miliona dinara, od naknada za kladionice 746,9 miliona, od naknada za nagradne igre u robi i uslugama 86,3 miliona, a od naknada za prire|ivawe posebnih igara na sre}u 163,6 miliona dinara. Kada se radi o naknadama za dozvole, od igara na automatima ostvaren je prihod od

247,9 miliona dinara, a od kladionica 140,4 miliona. Prihod od naknada za prire|ivawe klasi~nih igara na sre}u u pro{loj godini je bio 2,39 milijarde dinara. U Srbiji je 2009. legalno radio 81 prire|iva~ igara na sre}u na automatima sa 17.498 automata i 25 kladionica s 1.297 uplatno-isplatnih mesta. Od prihoda od igara na sre}u 60 odsto odlazi u buxet Srbije, a 40 odsto za finansirawe Crvenog krsta Srbije i drugih organizacija koje sprovode programe za{tite i unapre|ewa polo`aja osoba s invaliditetom, ustanova socijalne za{ti-

te, socijalno-humanitarnih organizacija, sporta i lokalne samouprave.

ODLUKA O ZAMRZAVAWU ZARADA NE VA@I ZA PRIVATNE FIRME

Gazde koriste gu`vu da zalede bedne plate Dok se proteklih dana pri~a o velikim platama i zahtevima javnih preduze}a da se one ~ak i pove}aju, u senci ostaju radnici koji s nestrpqewem ~ekaju da se utvrdi minimalna cena rada s kojom }e provesti prvu polovinu ove godine. Oni, sude}i po prvim reagovawima socijalnih partnera, te{ko mogu dobiti koju stotinu dinara vi{e, a o pove}awu koje prièqkuju zaposleni u javnim preduze}ima i javnim slu`bama odavno su prestali i da sawaju. Su{tina je u tome da gazde sada koriste gu`vu i, vade}i se na zamrzavawe plata u javnom sektoru, poku{avaju da zalede i one najbednije plate svojim zaposlenima. Na dana{woj sednici Stru~ne komisije za utvr|ivawe minimalne cene rada, koja je uvod u sednicu Socijalno-ekonomskog saveta koja }e se odràti krajem naredne nedeqe, sindikati, poslodavci i Vlada Srbije poku{a}e da se dogovore o tome da li postoji mogu}nost da se minimalac od 15.910 dinara pove}a. Kako gotovo milion zaposlenih u Srbiji prima minimalnu zaradu, mada ima onih koji dobijaju i mawe od te zakonom utvr|ene najniè plate, logi~no je da svi oni èle da se dràva i poslodavci saglase s predlogom sindikata da se minimalac pove}a barem za tro{kove ìvota, ako ne i vi{e od toga. Sindikati }e danas pred druge u~esnike u socijalnom dijalogu

Brinu svoju muku Dakle, kao {to se i moglo pretpostaviti, radnici i gazde su na suprotnim stranama a onaj ko vaqa da ih natera da se pribliè je Vlada Srbije, koja, po oceni ministra rada i socijalne politike Rasima Qaji}a, jo{ uvek ne zna kako da pomiri ova dva suprotna gledi{ta. Da zlo bude ve}e, ni samoj Vladi nije svejedno ko }e pobediti u ovom nadvla~ewu oko minimalca – od kojeg se, bez obzira na to da li ostaje isti ili }e biti pove}an za 1.000 dinara, ceo mesec preìveti ne moè – jer je i ona sama poslodavac zaposlenima u javnom sektoru i javnim preduze}ima, odnosno upravo onima koji ovih dana najavquju {trajk ukoliko im se plata ne pove}a. Tako je Vlada Srbije vi{e zabrinuta za samu sebe nego za radnike. izneti zahtev da minimalac u prvoj polovini ove godine umesto 15.910 dinara bude 17.400 dinara, odnosno da cena rada po satu bude najmawe 100 dinara. Dakle, oni, iako smatraju da bi trebalo zah-

tevati i vi{e, ovoga puta skromno tra`e pove}awe od oko 15 posto. Poslodavci su, pozivaju}i se na buxet za ovu godinu po kojem su plate u javnom sektoru i javnim preduze}ima zamrznute, odmah od-

govorili da nema osnova da se minimalac pove}a ni za jedan jedini dinar, dodaju}i i da je ~ak 70.000 blokiranih preduze}a, dok je svako tre}e od preostalih 39.500 nelikvidno. U dràvi u kojoj su markoekonski i privredni pokazateqi ovakvi ne samo da nema prostora za bilo kakvo pove}awe zarada nego bi one morale ~ak i da se spuste i prilagode kretawima u privredi, poru~ile su gazde. Bez obzira na to {to su sindikati u velikim javnim preduze}ima i javnom sektoru “jaki” pa lak{e ostvaruju svoje zahteve ~ak i onda kada su oni nerealni i neopravdani, zastupnici radnika nemaju pravo da zaborave i skrajnu one obi~ne, koji rade kod privatnog gazde i zbog straha od otkaza, pa i zabrane sindikalnog organizovawa, ne smeju da {trajkuju. Dràva bi prihvatawem ve}eg minimalca direktno pomogla radnicima koji rade kod privatnih gazda. No, to je ne bi bolelo i s tim ne bi imala problema kada odluka o minimalcu ne bi obavezivala i wu samu. Me|utim, ni zaposlenima kojima je ona poslodavac ìvot nije lak s 15.000 dinara, a po{to Srbija za sebe tvrdi da je socijalno odgovorna dràva, nije zgoreg da pogleda i svoja “~eda” pa da ih ne stavqa u istu ravan s velikim javnim preduze}ima i javnim sektorom gde se plate ne mere kroz minimalnu zaradu. Q. Male{evi}

Kamata ostaje 9,5 posto Monetarni odbor Narodne banke Srbije odlu~io je ju~e da referentnu kamatnu stopu zadr`i na 9,5 posto godi{we. Referentna kamata posledwi put je smawena 29. decembra 2009, za pola procentnog poena, na 9,5 odsto. NBS kao referentnu kamatu koristi kamatnu stopu na dvonedeqne repo-operacije. U repooperacijama NBS prodaje hartije od vrednosti uz obavezu da ih u odre|enom roku otkupi uz kamatu.

Rasprodaja „Jugoeksporta” Agencija za privatizaciju objavila je prodaju dela imovine beogradske kompanije “Jugoeksport” u ste~aju, ~ija je ukupna po~etna cena oko 672 miliona dinara. Na prodaju su ponu|eni lokali, zgrade, poslovni i proizvodni prostor u Beogradu, Novom Sadu i Ni{u, ukupne povr{ine ve}e od 7.400 kvadrata. Aukcija je zakazana za 23. februar, a ponude za u~e{}e na tom nadmetawu, uz bankarsku garanciju, dostavqaju se do 16. febuara.

Beogradski „Pevec” na odmoru Beogradski trgovinski centar “Pevec” je zatvoren, a 150 radnika poslato na pla}eno odsustvo. Direktor Dragan Malinovi} je izjavio da se nada da }e trgovina proraditi u martu, pi{e ju~e hrvatski T-portal. “’Pevec’ je zatvoren jer nismo mogli da pokrijemo tro{kove. Traju pregovori s najve}im poveriocem, OTP bankom, i ste~ajnim upravnikom u Hrvatskoj Darkom [ketom o restrukturirawu. Nadamo se da }e banka imati interes za nastavak poslovawa. Radnici su na pla}enom godi{wem dok se ne re{i situacija u Hrvatskoj”, kazao je Malinovi}.

Spremni za „Fijat” – Industrijska zona Korman poqe kod Kragujevca bi}e u drugoj polovini 2010. infrastrukturno opremqena i spremna za “Fijatove” kooperante – najavila je ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanovi}. U Industrijskoj i slobodnoj carinskoj zoni Korman poqe, povr{ine 65 hektara, predvi|ena je gradwa fabrika 15 “Fijatovih” kooperanata, u kojima }e raditi oko 10.000 radnika.

HERITEY TVRDI DA JE NA[A ZEMQA DALEKO OD EKONOMSKIH SLOBODA

Ruski kredit po drugi put

Birokratija, korupcija i sudovi kvare Srbiju

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

95,4228

97,3702

99,6097

95,1307

Australija

dolar

61,7983

63,0595

64,5099

61,6091

Kanada

dolar

64,6672

65,9869

67,5046

64,4692

Danska

kruna

12,8203

13,0819

13,3828

12,781

Norve{ka

kruna

11,7105

11,9495

12,2243

11,6747

[vedska

kruna

9,3888

9,5804

9,8007

9,3601

[vajcarska

franak

64,7681

66,0899

67,61

64,5698

V. Britanija

funta

110,137

112,385

114,97

109,8

SAD

dolar

67,6902

69,0716

70,6602

67,483

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 1. 2010. godine

Srbija je u 2010. godinu u{la kao 104. zemqa u svetu po ekonomskim slobodama, prema indeksu ekonomske slobode iz novog izve{taja koji su uradili fondacija Heritex i Vol strit `urnal. Za ekonomske slobode Srbija je dobila 56,9 poena, 0,3 poena vi{e nego pro{le godine, pri ~emu se 100 poena smatra apsolutnom slobodom. Osvojenim poenima Srbija je ispod svetskog proseka dok je na regionalnoj listi 38. me|u 43 evropske zemqe. Zemqe sa izme|u 50 i 59,9 poena smatraju se ina~e uglavnom ekonomski neslobodnim. Indeks ekonomske slobode za 2010. pokriva 183 zemqe, ali ~etiri nisu rangirane zbog nedostatka podataka. Mereno je deset komponenti ekonomske slobode: u biznisu, trgovini, fiskalna sloboda, vladina potro{wa, monetarna sloboda, investiciona, finansijska, prava na sektoru nekretnina, sloboda od korupcije i sloboda rada. U delu izve{taja o Srbiji navodi se da su strukturne reforme pomogle dostizawu ma-

VESTI

USKORO NASTAVAK PREGOVORA

– Pregovori o delu ruskog kredita namewenog infrastrukturnim projektima u Srbiji – 800 miliona dolara – treba da budu nastavqeni u narednih mesec dana – izjavio je pomo}nik ministra finansija Zoran ]irovi}. – Dat je rok da ruska strana prou~i dokumentaciju koja se odnosi na projekte koji bi bili kreditirani. ]irovi} je potvrdio da su krajem pro{le godine u Srbiji boravili predstavnici ruskih èleznica jer se ve}i deo projekata za koje se traì ruska pozajmica odnosi na èlezni~ku infrastrukturu. – Ruskoj delegaciji je predo~ena dokumentacija za konkretne projekte i o~ekujujemo da pregovori budu nastavqeni kad oni zavr{e stru~ne procene – naveo je ]irovi}. Delom ruske pozajmice bila bi finansirana gradwa èlezni~ke stanice Prokop u Beogradu, elektrifikacija pruge Ni{–Dimitrovgrad i gradwa pruge Vaqevo–Loznica, obilaznice oko Beograda...

Zemqa

petak22.januar2010.

kroekonomske stabilnosti i prose~nog godi{weg ekonomskog rasta ve}eg od pet odsto u prethodnih pet godina. Isti~e se tako|e da su porezi konku-

Me|u najgorima U svetu je ekonomski najslobodniji Hongkong, koji ima 89,7 poena, a slede Singapur, Australija, Novi Zeland. Na za~equ svetske liste je Severna Koreja na 179. mestu, tik ispred Zimbabvea i Kube. U okru`ewu su osim Bosne i Hercegovine, koja je 110. na listi zemaqa rangiranih prema ekonomskoj slobodi, sve zemqe boqe pozicionirane od Srbije. Tako je Albanija na 53. mestu, Makedonija na 56, Slovenija na 61, Crna Gora na 68. a Hrvatska je 92. rentni, kao i da su procedure za pokretawe biznisa efikasnije, dok je tr`i{te rada u Srbiji relativno fleksibilno. Me|utim, kako se navodi, privatiza-

cija velikih preduze}a je spora i brojna dr`avna imovina jo{ je neprodata. U izve{taju se ka`e i da je Srbija iznad svetskog proseka po slobodi trgovine ali i da su carine vi{e nego u ve}ini evropskih zemaqa. Vladini rashodi prema{uju 40 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) a neu-

sagla{eni propisi i netransprarentna regulativa nastavqu da ko~e rast, ukazuje se u delu o Srbiji u novom izve{taju o ekonomskim slobodama. Srbiji se savetuju daqe reforme kako bi se smawile birokratija i korupcija i poboq{ao sudski sistem koji je podlo`an politi~kom me{awu.

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

NAPREDUJE PREVOD PRAVNIH TEKOVINA EU Pi{e: MILA ]IPOVI]-GLIGORI]

lada Srbije je jo{ 16. aprila 2009. donela je odluku da se otpo~ne sa kooriniranim prevo|ewem pravnih tekovina Evropske unije na srpski jezik. Rukovodili smo se najpre na{om obavezom da uskla|ujemo zakonodavstvo sa propisima EU, koju smo i formalno preuzeli od datuma potpisivawa Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu. Dakle, ta obaveza ne zavisi od prijave za ~lanstvo niti od sticawa statusa dràve kandidata. Prevo|ewe je, zapravo, prepostavka dono{ewa uskla|enih zakona, jer kako da uskla|ujemo zakonodavstvo ako ga ne ~itamo i ne prevodimo. Pravno uskla|ivawe sprovode i dràve koje nisu ~lanice EU – Norve{ka je, primera radi, ispred mnogih ~lanica u pogledu primene evropskog zakonodavstva, ~ije usvajawe omogu}ava slobodan protok robe, usluga, kapitala i qudi u okviru Evropskog ekonomskog prostora, stvorenog izme|u EU i dràva ~lanica EFTA. Propisi EU na na{em jeziku izra|uju se u skladu sa Nacionalnim planom Srbije za integraciju koji se zasniva na prioritetima iz Sporazuma o stablizaciji i pridruìvawu i preporukama Evropskog partnerstva. U proces je ukqu~en veliki broj dràvnih organa, kao i spoqnih saradnika. Zbog obima propisa koji se objavquju u Slu`benom listu Evropske unije (u ovom trenutku oko 115.000 stranica Slu`benog lista, {to je 207.000 stranica standardnog formata, uz pro-

se~an godi{wi porast od 3.000 do 5.000 stranica), priprema pravnih tekovina EU na slu`benom jeziku pokazala se najve}im prevodila~kim poduhvatom ve}ine novih dràva ~lanica. Stoga smo mi spremni da sve {to bude rezultat ovog procesa podelimo sa Crnom Gorom i sa Bosnom i Hercegovinom. Posle odluke hrvatske Vlade da dràvama u regionu ustupi prevode, neophodno }e biti da se uloè zna~ajni napori da se urade jezi~ka, stru~na i pravnotehni~ka redakcija tih dokumentata. Ipak, davawe tih prevoda na kori{}ewe i pre nego {to postanu dostupni svima na internet prezetaciji EU od trenutka kad Hrvatska potpi{e ugovor o pristupawu, jeste dobrosusedski gest prema svim dràvama kojima bi mogli da koriste. Mi smo u ovom trenutku zadovoqni kako prevo|ewe napreduje. Prevo|ewe i stru~na redakcija primarnog zakonodavstva (osniva~ki ugovori EU) je pri kraju, dok je od juna 2009. godine do danas na prevo|ewe poslato oko 12.000 strana sekundranog zakonodavstva Unije (direktive, uredbe, preporuke, odluke), od ~ega je prevedeno oko 7.000 strana. Prikupqeno je i revidirano i oko 7.500 strana prevoda koji su ura|eni tokom proteklih godina van sistema koji je sada uspostavqen. Prevodi se, pri tome, kontinuirano prosle|uju na stru~nu, pravnotehni~ku i jezi~ku redakturu. (Autorka je pomo}nik direktora Kancelarije za evropske integracije)

VESTI ancelarija za evropske integraciK je i Delegacija Evropske unije u Beogradu dodelile su u Vladi Srbije nagrade

novinarima za najboqi prilog o procesu evropske integracije u Srbiji. Dobitnici su novinarka agencije Beta Mirjana Panti} za najboqi tekst objavqen u {tampanim medijima “Paradajz iz Martinaca sa EU diplomom”, novinar NTV Ni{a Neboj{a Veli~kovi} za najboqi prilog u lokalnim medijima, te novinar Radio Beograda Ivan Jovanovi} zanajboqi radijski prilog. Nagradu su dobili i novinar Radio Zrewanina Aranka Molnar za najboqi prilog na temu malih i sredwih preduze}a, kao i novinar Produkcijske kru}e Mre`a Aleksandra Krsti} za najboqi televizijski prilog. „Va`no je da gra|ani budu informisani da bi mogli boqe da shvate prirodu i proces evropskih integracija”, rekao je {ef Delegacije EU u Srbiji Vensan De`er, najaviv{i da }e nagra|eni novinari boraviti od 26. do 30. januara u

Briselu, gde }e razgovarati sa predstavnicima EK, Evropskog parlamenta, te posetiti Misiju Srbije pri EU.

ladi novinari mogu da se do 28. februara jave na konkurs za evropsku nagradu koji organizuje Generalni direktorat Evropske komisije za pro{irewe. Evropska nagrada za mlade novinare 2010. namewena je novinarima i studentima `urnalistike, od 17 do 35 godina, koji mogu da predaju {tampane, internet i radio publikacije objavqene izme|u 1. oktobra 2007. i 28. februara 2010. godine. U svakoj zemqi koja u~estvuje u takmi~ewu zvani~ne sudije }e izabrati 36 nacionalnih pobednika. Internacionalni sudija }e zatim izabrati tri najboqa rada u slede}im kategorijama: “Najoriginalniji ~lanak”, “Najboqe istra`ivawe” i “Najboqi novinarski stil”. Svaki od tri pobednika }e kao nagradu dobiti put u jedan od evropskih glavnih gradova po svom izboru. U~esnici se mogu prijaviti na konkurs na veb adresi - www.EUjournalist-award.eu.

vropska komisija i {pansko predE sedni{tvo EU pokrenuli su ju~e u Madridu Evropsku godinu borbe protiv siroma{tva i socijalne iskqu~enosti pod sloganom „Stop siroma{tvu”. [panski premijer Hose Luis Sapatero rekao je da je {pansko predsedni{tvo „itekako svesno ozbiqnih posledica krize u svetu i Evropskoj uniji”, podsetiv{i na to da je zbog krize osam miliona qudi u EU ostalo bez posla. „Borba protiv siroma{tva i socijalne iskqu~enosti sastavni je deo izlaska iz krize. Oni najrawiviji u dru{tvu pre~esto budu najteè pogo|eni posledicama recesije”, rekao je predsednik EK @ose Manuel Baroso, dodaju}i da bi Evropska godina borbe protiv siroma{tva i socijalne iskqu~enosti trebala biti „katalizator za podizawe svesti i ja~awe zamaha za izgradwu vi{e ukqu~ivog dru{tva”. Podsetimo, evropske statistike pokazuju da 17 procenata ìteqa EU, odnosno gotovo 80 miliona Evropqana, u ovom trenutku ìvi ispod praga siroma{tva.

âk 65 odsto gra|ana Srbije bi u ovom trenutku podràlo ulazak zemqe u Evropsku uniju. Po re~ima direktorke vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delevi}, podr{ka je porasla za ~etiri odsto u odnosu na rezultate istraìvawa sprovedenog u maju 2009. Ona ocewuje da je primetno obnovqen evrooptimizam reakcija na pozitivan pomak i pruènu ruku iz EU, ali da to podrazumeva i ve}u spremnost gra|ana za reforme, odnosno da su voqniji da napornije rade kada je ciq vidqiv. Gra|ani, ina~e, prema ovom istraìvawu, od EU o~ekuju boqu budu}nost za mlade (54 odsto), mogu}nost putovawa unutar Unije (39 odsto), ve}e mogu}nosti zapo{qavawa (37 odsto), kao i mogu}nost da stawe u Srbiji bude ure|eno (29 odsto). Zanimqiv je i podatak da bi ispitanici uzrasta od 18 do 29 godina u mnogo ve}em procentu podràli ~lanstvo EU na potencijalnom referendumu – „za” bi glasalo wih ~ak 78 odsto, a mladi su i znatno opstimisti~niji u o~ekivawu op{te koristi od prikqu~ewa Evropskoj uniji

redsednik Saveza ekonomista Vojvodine prof. dr Kosta Josifidis voli da ka`e da u ekonomiji nema besplatnog ru~ka. Odnosno, sve ima svoju cenu i svaka roba ko{ta, makar simboli~no. Ako se stvari tako posmatraju, onda je jasno da ni Evropska unija nije VIP salon u kome se odabrani gosti mogu ~astiti do mile voqe, ne podnose}i ra~une nikome i ne pla}aju}i ni{ta. Ekonomska kriza, koja je EU pogodila 2008. i pogotovo 2009. godine, do kostiju je ogolila probleme zemaqa ~lanica i zao{trila pitawe unutra{weg ustrojstva i funkcionisawa najve}e svetske integracije. Pre}utno se znalo i ranije da u uzornom evropskom razredu ima dobrih i savesnih |aka, ali i onih koji zabu{avaju i koji nisu najboqe savladali osnovne lekcije. Sada se to krajwe vidqivo i potvrdilo. Evropska unija nema jasna ekonomska pravila funkcionisawa. Kako nije imala svoju vladu – ve}a ovla{}ewa Saveta ministara mogli bi voditi ka takvom statusu – onda nije bilo ni zajedni~ke ekonomske politike. Onima koji su bili u ~ekaonici, kroz proces pridru`ivawa, osta-

godine pre ulaska ne smeju da imaju ozbiqnija kolebawa kursa nacionalne valute. Sve je lepo napisano i prili~no dugo se to i po{tovalo, ali zvani~nici u Briselu davno su uo~ili da u sistemu postoji ozbiqna unutra{wa gre{ka. Postoji jedinstvena monetarna politika, odnosno to je bar onaj deo kojim se pokriva evro zona, dok je fiskalna politika u rukama izvr{ne vlasti svake od 26 zemaqa ~lanica. Ba{ zbog toga su buxetski deficit i nivo javnog duga ve} godinama izazovna pitawa i neka vrsta “tankog leda” po kome hoda usagla{avawe ekonomske politike. U krugu neposlu{nih |aka predwa~i Gr~ka, gde buxetski deficit za 2009. godinu ne}e biti mawi od 12,5 procenata BDP-a. Sledi je Irska s prognoziranih 11,7 odsto, a slede Portugalija, Italija, [panija... Tri puta ve}i deficit od dozvoqenog (tri procenta), pojednostavqeno gledano, govori da je Gr~ka kreirala tri puta vi{e novca od onoga {to je realno mogla. Pove}ani dr`avni tro{kovi, pogotovo ako za wih nije bilo realnog pokri}a, vr{e pritisak na Evropsku centralnu banku u Frankfurtu i ugro`avaju po-

NEMA BESPLATNOG RU^KA

Stanovni{tvo 27 zemaqa Evropske unije prvi put je pre{lo granicu od 500 miliona stanovnika, objavio je francuski Nacionalni institut za statistiku. Prema podacima od 1. januara 2010. godine, ukupan broj stanovnika zemaqa EU bio je 501,26 miliona. Nema~ka je najmnogoqudnija zemqa u Uniji, sa 81,7 miliona stanovnika, ispred Francuske, koja ih ima 65,4 miliona, kada se ura~unaju sve wene prekomorske teritorije (62,8 miliona bez tih teritorija). Velika Britanija je na tre}em mestu sa 62 miliona stanovnika. Za proteklih deset godina stanovni{tvo Irske (4,45 miliona) i [panije (46,08 miliona) poraslo je za 15 odsto, dok je broj stanovnika Nema~ke stagnirao. Tokom 2009. godine zemqe na istoku EU, izuzev{i Poqsku, ^e{ku, Sloveniju i Slova~ku, zabele`ile su pad broja stanovnika

vqan je dovoqno dug period da podignu konkurentnost svojih privreda i da svoje zakonodavstvo prilagode evropskom. Mada nije zajedni~ki imeniteq za sve ~lanice, ~iwenica da evro ciq kome svi teè stavqa tzv. Mastrihtske kriterijume u neku vrstu pre}utno prihva}ewe ekonomske politike EU. Kriterijumi konvergencije, koji su usvojeni u Mastrihtu 1992. godine, predstavqaju grani~ni pojas u kome se mogu kretati osnovni ekonomski parametri, kako ne bi do{lo do sloma zajedni~ke monetarne politike i destabilizacije evropske valute. Ti kriterijumi nemaju obavezuju}i karakter za on ~lanice koje nisu u evrozoni, ali je gotovo nezamislivo da se u zoni evra vodi jedna politika, a da se na nivou EU vodi druga, koja bi poni{tavala sve ono {to ~ini u krugu onih ~lanica kojima je evro zvani~na valuta. Mastrihtskih kriterijuma nema mnogo - svega pet, ali oni daju zaokruèn i veoma jasan okvir ekonomske politike. Inflacija u svakoj od 16 ~lanica moè da bude najvi{e 1,5 posto iznad proseka tri najuspe{nije zemqe. Limit za visinu dugoro~ne kamatne stope je najvi{e dva procenta iznad proseka troje najuspe{nijih. Buxetski deficit ne sme da pre|e tri odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP), dok je granica javnog duga 60 procenata BDP-a. Uz to, za one koji nameravaju da u|u u evrozonu, propisano je da dve

ziciju evra. Ako bi evro zona ignorisala takvo pona{awe, onda bi se, posredno, priznalo da su oni koji tro{e vi{e nego {to mogu ve{ti, a oni drugi, koji se drè usagla{ene politike, naivni i neve{ti. Me|utim, nije tako. Gr~koj i Portugaliji ve} su poslati jasni signali da }e morati da promene svoju fiskalnu politiku. Slede ozbiqne i neugodne mere, kao {to je smawivawe javne potro{we i pove}avawe poreza. Predsedavaju}i EU, {panski premijer Hoze Luis Rodrigez Sapatero, najavio je da }e zajednica pomo}i Gr~koj da iza|e iz fiskalnih problema. Na pitawe novinara, da li ta solidarnost podrazumeva i finansijsku pomo}, Sapatero je odgovorio: “Ne! Govorimo o razumnoj solidarnosti”. Moglo bi se re}i da je to, ustvari, odgovor svima onima koji EU doìvqavaju kao “kasicu prasicu”, koju }e solidarno puniti bogatije ~lanice i iz koje }e oni siroma{niji uzimati kad im se prohte i koliko im je voqa. Mo`da je ranije i bilo popustqivosti, ali je globalna kriza promenila okolnosti, pove}ala podozrivost i poja~ala kontrolu tro{ewa. Zato bi, ne samo srpska politika, ve} i srpska javnost, morala da zna da u procesu pridruìvawa, ali i kasnije kad nam se otvori direktan pristup evropskim fondovima, ne postoje samo mogu}nosti, ve} i obaveze. Vladimir Harak

NIS poma`e najmla|ima

OD DANAS ISPLATA U PO[TAMA

Naknada za nezaposlene

Nezaposleni od danas na {alterima svih po{ta mogu da podignu naknade za septembar 2009. godine, saop{tavaju iz novosadske filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Istovremeno }e danas po~eti i isplata naknada raseqenima sa Kosova i Metohije za avgust pro{le godine. Z. Ml.

Sigurna de~ja ku}a pri Centru za socijalni rad dobila je donaciju od Naftne industrije Srbije. Za mali{ane iz ove ustanove bi}e obezbe|ena garderoba, posteqina i druge stvari koje su im potrebne. Iz ove kompanije su saop{tili da je donacija deo programa dru-

{tvene odrgovornosti pod nazivom „Humanitarni projekti”, a namewen je najmla|em uzrastu, posebno deci bez roditeqa i onima iz disfunkcionalnih porodica. Ciq akcije je da se pomogne deci da se pravilno razvijaju i zdravo i harmoni~no odrastaju. Q. Na.

OD 25. JANUARA KARTE U PRODAJI

Na Egzit i na rate Ulaznice za jedanaesti Egzit od 25. januara mo}i }e da se kupe za 7.990 dinara podeqenih na ~etiri, pet ili {est mese~nih rata, na koje distributer ulaznica „Gigstiks“ ne}e napla}ivati kamatu. Karte za Egzit na ovaj na~in mogu da kupe osobe starije od 18 godina s prijavqenim prebivali{tem u

Novosadska petak22.januar2010.

[trajkuju, ali napla}uju }a koji protestuju protiv odluke gradskih otaca da im se plate smawe za deset posto zbog krize. Radnici su nezadovoqni, protestuju ispred Gradske ku}e i ~ekaju ishod pregovora koji se vodi izme|u sindikata i predstavnika grada. U me|uvremenu, sugra|ani ne qube ovaj potez komunalaca jer se on itekako vidi u svakodnevnom `ivotu. Iako se u pomenutim preduze}ima po{tuje zakonski minimum rada, kontejneri kipe od sme}a. Spekuli{e se i o mawem broju

buseva na ulicama. Novosa|ani jedva ~ekaju da se saga okon~a i da se sve vrati u normalu. Iako je {trajk u punom jeku pojedina preduze}a rade redovno jer, kako ka`u, nije u redu da gra|ani trpe. Takva je situacija sa „Vodovodom i kanalizacijom“, „Poslovnim prostorom“, kao i sa „Parking servisom“. U potowem preduze}u radnici su se prikqu~ili {trajku, ali na gradskim ulicama ima dovoqno wihovih radnika, jer bi kompletna obustava rada direktno uticala na wihove prihode ... Parica ipak mora da kane. B. Markovi}

NOVI PROGRAM NA BAZENIMA SPENSA

„Tata, mama, plivajte sa nama” Edukativno-rekreativni program „Tata, mama, plivajte sa nama“ po~e}e 2. februara na malom zatvorenom bazenu Spensa. Ciq ovog programa je da pru`i roditeqima priliku da se igraju sa svojom decom i da se kroz tu igru deca oslobode straha od vode i pripreme za savladavawe

osnova plivawa. Deca od tri do pet godina mogu da se upi{u svakog dana od 15 do 20 ~asova, od 25 januara. Program }e se sprovoditi dva puta nedeqno, utorkom i ~etvrtkom, od 18. 45 do 19. 30 ~asova. Mese~na ~lanarina je 1.800 dinara, a za drugo dete 1.200 dinara. I. D.

V REMEPLOV

Danski ispit namu~io mlekare Predstavnici 80 mlekarskih zadruga iz Dunavske banovine potpisali si 22. januara 1930. ugovor o osnivawu centralnog

ovogodi{wi Egzit, a informacije su i na telefon 472-4816. Redovna cena ulaznica za Egzit koji }e biti odr`an od 8. do 11. jula, bi}e 10.990 dinara. Trenutno se ulaznice prodaju po promotivnoj ceni od 6.490 dinara, dok ih sredwo{kolci jo{ uvek mogu kupiti za 4.990 dinara. I. S.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

e} nekoliko dana u gradu V je aktuelan {trajk radnika javnih komunalnih preduze-

Srbiji, a jedan kupac mo}i }e da kupi najvi{e ~etiri ulaznice. Kupac }e sa „Gigstiksom“ potpisati ugovor koji defini{e sve uslove pla}awa, a ulaznicu }e preuzeti nakon {to uplati posledwu ratu. Na sajtu Exitfest.org i Gigstix.com mogu se prona}i sve pojedinosti o ovom na~inu kupovine ulaznica za

eskportnog saveza mlekara. U stvari, veliki proizvo|a~i sa podru~ja [umadije i dana{we Vojvodine, prvi su osetili da doma}e trì{te ne moè da primi svu proizvodwu i da mleko moraju da izvoze. Povezali su se sa svetskom mlekarskom velesilom, Danskom, i u wu po~eli da izvoze puter koji je ona daqe preprodavala. Tada su danski stru~waci u Novom Sadu odràli tromese~ni mlekarsko - sirski te~aj koji je poha|alo 43 kandidata za dobijawe zvawa mlekarskog majstora. Ali, na zavr{nom ispitu oni se nisu proslavili, po{to je samo 18 dokazalo da su stekli odgovaraju}a znawa iz struke. N. C.

OBELE@ENO 68 GODINA OD NOVOSADSKE RACIJE

Mr`wa nikada vi{e ne sme zavladati - Obaveza svih nas, kao i budu}ih generacija ~iji su predstavnici danas ovde sa nama, jeste da se}awe na dana{wi dan ~uvamo od zaborava, da svi zajedno odlu~no odreagujemo i stanemo na put svim oblicima fa{izma, mr`we i ksenofobije, jer u Novom Sadu oni ne smeju nikada vi{e pro}i! – rekao je ju~e na komemoraciji 68. godi{wice novosadske racije ispred spomenika “Porodica” predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}. Sneg, i relativna hladno vreme nisu spre~ili dvestotinak Novosa|ana da sa upaqenim sve}ama prisustvuju obele`avawu racije koju su su sproveli ma|arski fa{isti od 21. do 23. januara, i u kojoj je ubijeno najmawe 1.300 qudi, Jevreja, Srba, Roma, Ma|ara, Rusa, Slovaka, Rusina, Nemaca, Hrvata Slovenaca i muslimana. Komemoraciji su prisustvovali predstavnici Srpske pravoslavne crkve, jevrejske i romske zajednice u Srbiji, ~lanovi Gradskog ve}a, Vojske Srbije, potoma-

napisao Jano{ Kor~ak, koji je vodio siroti{te u Var{avi i koji je, iako je mogao da izbegne, sa svih 200 {ti}enika 1944. godine oti{ao u smrt u logoru Treblinka. I dok je sneg tiho padao, vence na spomenik polo`ili su, u ime grada Aleksandar Jovanovi}, u ime Pokrajine potpredsednici Skup{tine Vojvodine Branislav Mitrovi}, Martin Zloh i Sini{a Lazi}, zatim i ambasador Izraela u Srbiji Artur Kol, predstavnici Jevrejske op{tine Novog Sada, Saveza jevrejskih op{tina Srbije, predstavnici Marehabilitacije sli~nih pojava i pojedinaca, jer se time blati uspomena na sve `rtve zlo~ina po~iwenih u ime takvih ideologija. - Poklawaju}i se senima svih onih koji su stradali kao nevine `rtve bezumnog fa{isti~kog pohoda i odaju}i im po~ast, izra`avam iskrenu nadu da }e u najskorije vreme svi krivci za wihovo

Od 21. do 23. januara 1942. ubijeno najmawe 1.300 qudi: Jevreja, Srba, Roma, Ma|ara, Rusa, Slovaka, Rusina, Nemaca, Hrvata, Slovenaca i muslimana ka `rtava, Pokrajine, osnovci i predstavnici pojedinih politi~kih stranka. Otvaraju}i komemoraciju Jovanovi} je naglasio da ~iwenica da se takav doga|aj odigrao u Novom Sadu obavezuje da se osude i svi nemili doga|aji posledwih godina oli~enih u pojavi novih oblika fa{izma i organizacija sa sli~nim ideologijama, pomilovawima za zlo~ine protiv ~oveka i ~ove~nosti, poku{ajima

stradawe ubrzo biti privedeni pravdi – zakqu~io je Jovanovi}. Nakon hora “Sveti Georgije”, novosadski pravoslavni sve{tenici slu`ili su pomen i prenev{i blagoslove episkopa ba~kog Irineja i vladike jegarskog Porfirija poru~ili da su svi qudi isti, i da smo svi bra}a, te da je potrebno truditi se da uvek budemo qudi. Hor novosadske jevrejske op{tine “Ha{ira” zatim je otpe-

SUBNOR NIJE POZVAN NA KOMEMORACIJU @RTVAMA RACIJE

Borci venac poloìli sami i uvre|eni Mada nisu pozvani na komemoraciju `rtvama novosadske racije, predstavnici Pokrajinskog odbora Saveza udruèwa boraca narodnooslobodila~kog rata, ipak su samoinicijativno poloìli venac i odali po{tu `rtvama, saop{teno je ju~e iz ove organizacije. Kako se navodi, borci NOR-a, koji su isterali okupatorske zlo~ince sa ovih prostora, smatraju uvredom {to

ih organizator nije uvrstio u protokol. “Ako je neko `rtvovao svoj `ivot, porodicu, imetak, dakle sve {to je imao, u antifa{isti~koj borbi, onda ne znamo ko je to vi{e dokazao antifa{izam. Da li su to oni koji imaju tu sre}u da se samo u miru i bezbednosti izja{wavaju kao antifa{isti?”, navedeno je u saop{tewu. S. K.

vao kompoziciju “Eno{“, da bi vrhovni rabin Srbije Isak Asijel odrào pomen `rtvama. Asijel je u alegorijskoj pri~i o detetu koje spasava insekta iz vode, da bi kasnije mogao da tako spasava i qude poru~io da male stvari zasluùju pa`wu te da svako ko èli ispravno da ìvi treba da uvek zna odakle dolazi, gde ide i pred kim }e polagati ra~un. Vrhovni rabin je naveo da je pri~u o detetu i insektu

tice romske i predstavnik potomaka `rtava racije. Na kraju, uz po~asnu sirenu, sa broda Re~ne flotile zamenik gradona~elnika Sa{a Igi} (gradona~elnik nije prisustvovao komemoraciji) s predstavnicima novosadske jevrejske op{tine i Matice romske, spustio je u Dunav venac za sve one kojima je velika reka tih hladnih dana 1942. godine postala ve~no po~ivali{te. S. Krsti} Foto: S. [u{wevi}

Sutra komemoracija na [trandu Memorijalno dru{tvo „Racija 1942“ sutra u 16 ~asova na [trandu odr`a}e komemorativni skup `rtvama Novosadske racije. Dru{tvo podse}a da je tokom zloglasne racije u januaru 1942. godine na kupali{tu bilo masovno strati{te i da tu nije postavqeno adekvatno spomen-obele`je. Pomen `rtvama racije odr`a}e sutra u isto vreme na [trandu i Srpski narodni pokret „Svetozar Mileti}“.

„Crvena grudva” u Muzeju Vojvodine Povodom obele`avawa godi{wice racije u ju`noj Ba~koj 1942. godine, u Muzeju Vojvodine u Ulici Dunavskoj 37, sutra od 19 sati }e biti emitovan doku-

mentarni film “Crvena grudva”. Nakon projekcije, o raciji }e govoriti kustoskiwa istori~arka Muzeja Vojvodine Kristina Mene{i. S. T.

Izlo`ba Centra za grafiku Godi{wa izlo`ba Centra za grafiku, bi}e otvorena u ponedeqak u 18 sati u Malom likovnom salonu Kulturnog centra grada, na Bulevaru Mihajla Pupina 9. Ovim doga|ajem Centar za grafiku prezentuje produkt prve godine rada, a postavkom su obuhva}ene grafike Slobodana Kne`evi}a Abija, Branke Jankovi} Kne`evi}, Lazara Markovi}a, Radula Bo{kovi}a, Slobodana Boduli}a, Dragana Cohe, Tamare Pajkovi}, Biqane Vukovi}, Milana Ne{i}a, Jelene \uri}, \or|a Markovi}a i Neboj{e Lazi}a. Izlo`bu }e otvoriti sekretar za kulturu AP Vojvodine Milorad \uri}. S. T.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

petak22.januar2010.

HUMANITARAC MARIJA SIRI[KI IDE U BITKU PROTIV POSLEDICA KATASTROFE

Novosa|anka kre}e na Haiti Put zemqotresom poru{enog Haitija, u ovom momentu najugro`enijeg podru~ja na svetu, ovih se dana sprema i na{a sugra|anka Marija Siri{ki, ~lanica me|unarodne humanitarne organizacije ADRA. Kako je rekla za „Dnev-

- Haiti je i pre ovog razornog zemqotresa imao te{ko}a sa snabdevawem vodom i zbog nesta{ice koja je kulminirala ve} smo poslali iz Amerike brodom veliku ma{inu za pre~i{}avawe vode, koja bi trebalo da stigne dok mi do|emo. Sa sobom nosimo i tablete za pre~i{}avawe. Ovo je pilot program koji smo ograni~ili na mesec dana, da vidimo da li }e funkcionisati. Ukoliko uspemo u naumu, produì}emo ga - ispri~ala je Marija Siri{ki. Na pitawe da li moè da pretpostavi {ta je tamo ~eka, na{a sagovornica je, i pored velikog iskustva u ovakvom radu, rekla da ne moè, jer informacije

^lanica me|unarodne humanitarne organizacije ADRA ka`e da je osnovni ciq da Hai}anima obezbede pitku vodu nik“, u sredu bi trebalo da krene za Frankfurt, odakle }e sa kolegama iz ove organizacije u Nema~koj i}i do Dominikanske Republike, iz koje }e kontinetnalnim putem poku{ati da do|u do glavnog grada Haitija Portoprensa, do kojeg zbog razru{enog aerodroma ne mogu da stignu avionom. Osnovni ciq wihovog odlaska je da Hai}anima poku{aju da obezbede pitku vodu.

o stawu na Haitiju koje sti`u do wih nisu pouzdane, te }e tek na terenu videti pravu sliku. Kolege iz „ADRA internacionala“ su ve} na terenu, te }e ih one do~ekati, a o~ekuju da }e zbog haoti~nog stawa i lo{e bezbednosne situacije morati da imaju obezbe|ewe. Marija Siri{ki se prethodnih 15 godina bavila humanitarnim misijama na podru~jima Ju`ne Amerike i Afrike. A. Vidanovi}

JU^E U JEVREJSKOJ ULICI

Autobus naleteo na automobile Autobus GSP-a sudario se ju~e oko 9 sati sa dva automobila, neposredno pre pe{a~kog prelaza kod Geodetskog zavoda u Jevrejskoj ulici. Povre|enih nije bilo. Prema re~ima voza~a autobusa, do nezgode je do{lo po{to je autobus proklizao pri ko~ewu i udario u kola koja su se zaustavila da propuste pe{ake na prelazu. Posle policijskog uvi|aja, vozila su sklowena i saobra}aj je nastavio da se odvija uobi~ajeno. S. T.

GODI[WICA KARLOVA^KOG MIRA BEZ POMPE

Obilazak Kapele mira s vodi~ima Povodom 311 godina od sklapawa ~uvenog Karlova~kog mira u Sremskim Karlovcima, 26. januara ne}e biti odr`an nikakav program. Na ovaj korak nadle`ni u karlova~koj op{tini odlu~ili su se zbog trenutne finansijske situacije. Ipak, tog dana }e Kapela mira biti otvorena od 10 do 21 sat za posetioce. U objektu }e de`urati vodi~i op{tinske Turisti~ke organizacije, koji }e na srpskom i engleskom jeziku posetiocima govoriti o spomeniku i doga|aju koji se na tom mestu odigrao 26. januara 1699. godine. Na ovaj dan pro{le godine u obnovqenoj Kapeli, povodom jubilarne, tristadesetogodi{wice,

potpisivawa mira, odr`ana je sve~anost kojoj su prisustvovali amabasadori i predstavnici ambasada zemaqa koje su u~estvovale u mirovnim pregovorima - potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli}, predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}, mnogobrojni republi~ki i pokrajinski funkcioneri, predstavnici pravoslavne i katoli~ke crkve. Tom prilikom izveden je umetni~ki program pod nazivom “Ipak je najboqi mir”, koji je zbog uno{ewa oru`ja u objekat izazvao negodovawe predstavnika katoli~ke crkve. Tokom 2008. godine kapela je obnovqena, a jo{ uvek traje izgradwa ograde oko we. Z. Ml.

Besplatna pravna pomo} Tim pravnika Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine, danas od 17 do 19 ~asova pru`a}e besplatne pravne savete gra|anima. Prostorije stranke nalaze se na Trgu mladenaca 10, u prizemqu. B. P. P.

c m y

DNEVNIK

NE MO@E SVE NA PIJA^NE TEZGE

Namirnice iz Ma|arske na meti inspektora Vir{le, salama, suvomesnati i mle~ni proizvodi, jaja, slatki{i, hrana u konzervama – samo su neke od visokokvarqivih namirnica koje se mogu na}i na gotovo svakoj pijaci u Novom Sadu i na improvizovanim kartonskim tezgama pred robnom ku}om na Detelinari i u Balzakovoj ulici preko puta Limanske pijace. Obi~no se ova roba transportuje u gepecima automobila, a skladi{ti po stanovima, {to svakako nije higijenski. Prodavci koje smo zatekli na „poslu“ nisu bili voqni da pri~aju za novine, ali kaù da wihovi proizvodi imaju garanciju i deklaraciju na kojoj je ozna~en rok upotrebe. – Pogledajte rok trajawa, nema {anse da je nevaè}e. Sve je to s Kvanta{a, ne}u vaqda prodavati zatrovano pa da mi sutra neko do|e i kaè da se wegovo dete zbog mene razbolelo! I ja imam decu i zbog wih ovo radim, nemam drugi posao pa moram. Imam ja svoju muku, juri nas inspekcija,

pleni nam robu – ka`e prodavac koji iz razumqivih razloga nije hteo da se predstavi. Tako je ju~e i prekju~e tr`i{na inspekcija na Futo{koj pijaci prodavcima oduzimala suhomesnate proizvode, kobasice, salame i na osnovu toga su napravili zapi-

snik, a interesantno je da im nisu oduzimali ~okolade, bombone i konzerve. [ef gradske komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev kaè da trì{na inspekcija jedina ima pravo da oduzima robu, pa ~ak i na pijacama, dok komunalna inspekcija kontroli{e zauze}e javne povr{ine. Ove dve inspekcije ~esto su zajedno na terenu uz asistenciju policije. Gra|ani, me|utim, kupuju robu bez ustru~avawa. Kaù da je jeftinija nego u supermarketima. Mesni narezak od 500 grama plate 75 dinara, a tuwevinu 65 do 70, {to je neuporedivo povoqnije ~ak i od raznih akcija u marketima. Lekari smatraju da prodaja robe na pijacama nije bezazlena stvar, a na~elnik Klinike za infektivne bolesti dr Jovan Vukadinov kaè da qudi ne razmi`mi{qaju {ta sve moè da im se dogodi ako kupuju hranu na divqim pijacama. Q. Nato{evi}

STANARI U HRONI^NOJ BESPARICI

Za kvarove u zgradi nema para Pucawe i zagu{ivawe dotrajalih vodovodnih i kanalizacionih cevi, liftovi stari 30 godina koji se ~esto kvare i proki{wavawe zbog ravnih krovova naj~e{}e su mane zgrada u Novom Sadu. Preduze}e “Stan”, od 1.450 liftova odr`ava 999, a u ovoj godini planiraju da sklope jo{ 40 novih ugovora sa skup{tinama stanara. - Trudimo se maksimalno da svi liftovi budu u funkciji. Me|utim redovnim kontrolama ustanovili smo je da je preko 35 odsto liftova odavno trebalo da bude remontovano. A kako je za generalni remont potrebno puno novca, vlasnici stanova, kao ni ovo preduze}e, nemaju mogu}nost da to urade – ka`e portparol u

tom preduze}u Mirko Jeftovi} i dodaje da grad nije predvideo da se iz gradskog buxeta izdvoji novac za ovu namenu. Tako|e ovo preduze}e odràva i 1.001 ure|aj za pove}awe pritiska u stambenim zgradama, a ove godine o~ekuju da }e potpisati jo{ 50 ugovora o odràvawu. Kako kaè Jeftovi} problem ovih ure|aja je veoma izraèn, a posebno za qude koji ìve iznad ~etvrtog sprata. Po{to su ure|aju dosta skupi, “Stan” se trudi da skup{tinama stanara ponudi {to boqe uslove za popravku. Tokom godine, ekipe “Stana” u svakom reonu imaju oko 8.000 prijava zbog kvarova na instalacijama vodovoda, kanalizacije, grejawa.

^ITAOCI PI[U SMS

Za popravke, stanari naj~e{}e nemaju para ni za svoj stan, a kamo li u zajedni~kom delu zgrade. Pritom, samo za remont lifta treba izdvojiti 800.000 do milion dinara po zgradi, sanacija 1.000 kvadrata ravnog krova staje

tako|e oko milion dinara, a popravka hidropostrojenja 600.000 dinara. Ipak, tu pomo}i za Novosa|ane nema, jer zakon ka`e da su sami obavezni da otklone nedostatke u svojoj zgradi. Q. Na.

065/47-66-452 & 063/366-977

Berza (ne)rada Podràvamo zahtev Novosa|ana da se hitno objave imena arhitekata koji su odgovorni za izgradwu ovog gra|evinsko-arhitektonskog rugla zvanog “hotel” u centru Novog Sada, kako bi preduzeli sve mere da se sankcioni{u oni koji svojom nestru~no{}u i nesposobno{}u besomu~no uni{tavaju lepotu na{eg grada! 064/3385... *** Sramota! Javna preduze}a {trajkuju, {ta }e, moè im se. Neka pove}aju cene kao EPS, sve }e to narod pozlatiti. Davno zaboravqeni radnici bez posla, penzioneri i oni koji ne mogu da {trajkuju uredno }e i daqe pla}ati ra~une. Sramota! 064/1765... *** Ajde da ne platimo komunalno, jer ne rade svoj posao redovno i mewam se sa wima. Neka do|u kod mene u {kolu da ~iste za platu od 15.454 dinara. 063/8657... *** Komunalci dajte otkaz ako vam je mala plata, ima nas puno koji }emo da radimo za mawe pare. Zato boqe neka idu ako im ne vaqa. 063/8746... *** @ive kao bubrezi u loju, a bune se - ma hajte, molim vas! Oladite malo! Ve}ina JKP je u takvoj privilegovanosti! 064/0499... *** Nije mi jasno za{to se opet stvara gu`va u rano jutro ispred gradskog SUP-a (na Bulevaru kraqa Petra) kad li~ne karte i paso{i mogu da se izra|uju (osim u novoj {alter sali kod mosta slobode) i u Mi{e Dimitrijevi}a, kao i Rumena~koj, a pored toga na Klisi, Petrovaradinu i Futogu. @ao mi je tih promrzlih qudi. 064/0400... *** Kako dvogodi{wem detetu objasniti da vi{e ne moè da gleda crti} Pepa prase. Molim KDS i TV Ultra da se dogovore i nastave saradwu! Znam da bi svi to voleli. 064/2369...

*** [ta }e s tolikim novcem od ukidawa povlastica penzionerima sa penzijom vi{om od proseka?! Da li GSP zna da su najbrojniji oni ispod proseka. Alal im ra~unica! 064/4913... *** Pitao bih ispektore {ta rade? U Ba~kom Jarku {est kladionica rade na crno i nikom ni{ta. Da li ima ovde neki zakon? 065/6798... *** Kolporteri prodaju novine bez grejawa, bez toaleta, rade za minimalac, bez toplog obroka... Pa ne {trajkuju... E, to su heroji, ulice. 063/7244... *** [trajk JP i JKP je sramota, posebno u Toplani. Predlog za re{ewe problema: sve otpustiti i posao ponuditi onima kojima odgovaraju nadprose~ne zarade i to na vreme! 063/8043... *** Radnici “Magnohroma” su shvatili ono {to se sve ~e{}e ~uje. Boqe u zatvoru nego na slobodi, gde rinta{ danono}no i ni{ta nema{, a u zatvoru sve obezbe|eno. Sramota demokrate. 064/2149... *** I odbornici dobijaju besplatne pokazne! Sirotiwa... Svaka ~ast Pavli~i}u. Penzioner, 26.500 din. 062/490... *** Zaprepa{}en sam da {a~ica qudi protestuje pred Gradskom ku}om zbog ubijawa `ivotiwa, misle}i da je to u redu. Za{to nisu napravili protest kad je u Boru mu~ki ubijen de~ak? Gde je tu humanost? 064/2850... *** Birawe patrijarha je klasi~no “{ibicarewe” kao {to rade {ibicari po pijacama. Tri

{ibice, a u jednoj patrijarh! Da li su i Rusi tako birali svog patrijarha? Mitropoliti imaju na hiqade hektara zemqe i {uma i xipova, pa kao i svi bogati tajkuni navikli na kockawe. Samo za wih vaì restitucija. 063/8375... *** Posle mene potop! 063/8614... *** Jel’ to Bora Drqa~a, s mikrofonom u ruci, predvodi {trajka~e u Novom Sadu? Gde mu je Era Ojdani}? Pa da zapevaju! 063/8614.. *** Molim KDS i TV Ultra da se dogovore i nastave saradwu. Mislite na decu, molim vas. O~ajna. 064/2369... *** Oni koji imaju posao i redovno primaju lepu platu se bahate i “{trajkuju” (ne rade), a o~ekuju da penzioneri i gra|ani koji jedva preìvqavaju izmire svoje obaveze, da plate neodno{ewe sme}a, ne~i{}en sneg i sve nepruène usluge. E, ne}e mo}i! I gra|ani bi trebalo da odgovore “{trajkom” i ne plate informatiku i poreze i takse, pa neka besni komunalci prime platu iz prazne kase. 063/8789...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

petak22.januar2010.

GRADSKO VE]E [TRAJKA^IMA PREDLO@ILO RAZLI^ITE RECEPTE ZA KOMUNALNA PREDUZE]A

Bez rezawa plata svim radnicima Pregovara~ki tim grada predlo`io je [trajka~kom odboru Sindikata zaposlenih u stambeno - komunalnoj delatnosti da se masa novca za zarade smawi od 5 do 15 osto u zavisnosti od visine plata u javno komunalnim preduze}ima. ^lan Gradskog ve}a za finansije @ivko Makari} kazao je da je gradska vlada predlo`ila da se masa novca za li~ne do-

hotke smawi za 15 odsto u „Tr`nici“, ZIG-u, „Poslovnom

bi ni`a u „Informatici“ i Novosadskoj toplani, dok bi

Predlo`eno da se masa novca za plate smawi od 5-15 odsto u zavisnosti od primawa u javnokomunalnim preduze}ima, kao i da se zarade u pet firmi ne diraju prostoru“, „Urbanizmu“ i Spensu. Za deset odsto masa novca, kazao je Makari}, bila

umawewe za pet odsto dobili „^isto}a“, „Put“, „Vodovod“ i Gradsko saobra}ajno preduze}e

“Novi Sad“. Masa za plate ne bi se dirala radnicima u „Stanu“ , „Zelenilu“ „Parking servisu“ , „Lisju“ i u „Apolo centru“. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za finansije napomenuo je da je ve}e preporu~ilo direktorima da se li~ni dohoci ne smawuju radnicima koji imaju platu u neto iznosu ni`u od 34.700 dinara. Z. Deli}

KOMUNALCI I JU^E PROTESTOVALI PRED GRADSKOM KU]OM

Danas odluka o ponudi Grada Zaposleni u komunalnim preduze}ima protestovali su i ju~e pred Gradskom ku}om, nezadovoqni odlukom Skup{tine grada da se ove godine masa novca za plate smawi za deset odsto. Bez obzira na to {to je ju~e ceo dan padala susne`ica, okupili su se u velikom broju, a u tome su, kao i proteklih dana, predwa~ili radnici koji su najvi{e pogo|eni umawewem plate; dakle oni kojima je radna obaveza direktno vezana za odr`avawe komunalnog reda u gradu. Predsednik Sindikata zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnosti Zoran Radosavevi} zakazao je i za danas proteste u isto vreme i na istom mestu. Ipak, on je novinarima skrenuo pa`wu da oku-

VESTI Koncert studenata akademije Koncert dobitnika stipendije iz „Fonda za unapre|ewe vokalne umetnosti mladih Melanija Bugarinovi} i }erka Mirjana Kalinovi} Kalin“, bi}e odr`an ve~eras u 19 ~asova u sve~anoj sali Gradske ku}e. U~estvova}e studenti katedre za solo pevawe i klavir novosadske Akademije umetnosti u klasi Milice Stojadinovi} i uz klavirsku saradwu Maje Gruji}, a to su Emilija Mini}, Nikola Basta, Tawa Lazin, Ivan Daji}, Du{ica Vuceqa, Radoslava Vorgi} i Jelena Jawi}, kao i Jovana Roguqa u klasi Vere Kova~ Vitkai i Tara Glon~ak Karapanxi} u klasi Rite Kinke. Koncert organizuje Muzi~ka omladina Novog Sada a, ulaz je besplatan. B. P. P.

O kultu Branka Radi~evi}a Promocija kwige Sne`ane Mi{i} „Kult Branka Radi~evi}a u srpskoj vizuelnoj kulturi krajem 19. veka“ bi}e odr`ana danas u 12 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Govori}e profesor Mirosalav Timotijevi}, docent Nenad Makuqevi}, magistar Tijana Palkovqevi} i autorka. B. P. P.

pqawe mo`e biti otkazano ukoliko [trajka~ki odbor prihvati novi predlog Gradskog ve}a da se li~ni dohoci u JKP ne smawe svima za 10 odsto, nego da najve}i teret rezawa plata podnesu bogatije gradske firme, dok u onima s najmawim platama ne bi ni bilo wihovog smawewa. I ju~e su radnici upu}ivali pogrdne re~i gradona~elniku Igoru Pavli~i}u. Predsednik jednog od tri sindikata u Gradskom saobra}ajnom preduze}u „Novi Sad“ Rajko Hrwak zatra`io je izviwewe od gradona~elnika, po{to je Pavli~i} kazao kako voza~i gradskog autobusa imaju platu 80.000 dinara, {to, prema Hrwakovim re~ima, nije ta~no. Z. D.

[TRAJK KOMUNALACA TRAJE

Busevi i sme}e po ju~era{woj mustri Zbog {trajka dela radnika, u ku}ama ali se od prekju~e, sme}e }e biti sakupqeno {to u „îsto}i“ je i daqe na snazi kante prazne i u popodnevnoj pre i grad }e biti detaqno minimum procesa rada, s tim smeni, pa gra|ani svoje kante o~i{}en. Zbog najavqenog {to radnici, kaù u ovom treba da iznesu prema uobi~asnega zimska slu`ba „îstopreduze}u, pokazuju odgovorjenom rasporedu. Kontejneri }e“ nalazi se u pripravnosti, nost prema gra|anima, te je jukoji se nalaze {irom grada i a predvi|ene poslove }e oba~e na novosadskim ulicama daqe }e se prazniti smawevqati redovno bez obzira na bio ve}i broj kamiona i radnim intenzitetom, ali }e se {trajk. Autobusi Gradskog sanika nego {to je to propisano voditi ra~una da se ne desi da obra}ajnog preduze}a „Novi minimumom rada. se stvore gomile sme}a oko Sad“ ju~e su saobra}ali po Rukovodstvo preduze}a i wih. ustaqenom redu vo`we. Tako {trajka~ki odbor su u stalSmaweno angaòvawe rad}e biti i danas, bez obzira na nim dogovorima i ne}e dopunika, ipak, onemogu}ava da svo to, {to je u toku {trajk radnistiti da grad bude ka zaposlenih u koblokiran sme}em, munalnim preduzeKontejneri {irom grada i daqe }e se kaù u „îsto}i“ prazniti smawenim intenzitetom, ali }e se }ima. [trajk podr. Oni dodaju da àvaji tri sindikavoditi ra~una da se ne stvore gomile kao i prethodnih ta u ovoj gradskoj sme}a oko wih. Autobusi GSP-a vozi}e dana, nikakve pofirmi, ali za sada sledice {trajka smatraju, da interedanas po ustaqenom redu vo`we ne}e osetiti se Novosa|ane ne preduze}a, institucije, ustasme}e iz grada bude odneto. treba da dovode u pitawe, renove, vrti}i i {kole, jer se Radnici „îsto}e“, kako kadukuju}i broj polazaka autowihovi kontejneri prazne reù, ozbiqno shvataju svoj pobusa. Kako }e biti narednih dovno svih dana {trajka. sao i bez obzira na {trajk nedana, sindikati }e pravovrePrva dva dana {trajka u po}e dopustiti da nakupqeno meno obavestiti korisnike podnevnoj smeni nisu pra`wesme}e ugrozi zdravqe gra|ana. usluga. B. M. ne kante gra|anima koji ìve Kada {trajk bude okon~an, sve Z. D.

GRADSKO VE]E SAMOSTALNIH SINDIKATA O PLATAMA KOMUNALACA

Prete radni~kim protestom pred Skup{tinom grada Gradsko ve}e Saveza samostalnih sindikata Novog Sada organizova}e proteste {irih razmera 29. januara, kada je zakazano zasedawe gradskog parlamenta, u kojima }e se radnicima iz komunalne privrede prikqu~iti i zaposleni iz drugih privrednih grana, ukoliko Grad ne odustane od smawewa plata za deset odsto zaposlenima u javnim komunalnim preduze}ima, kazao je predsednik Gradskog ve}a sindikata Drago \oki}. Prema wegovim re~ima, neshvatqivo je da Grad izbegava

socijalni dijalog. Kako je rekao \oki}, grad je bez prethodne najave u aprilu otkazao delove kolektivnog ugovora u komunalnim preduze}ima u delu radni~kih primawa, potom odbio miriteqa u mirnom re{avawu spora sa komunalcima i sada ponovo bez dogovora sa sindikatom jednostrano u Skup{tini grada odlu~io da se masa za plate smawi za deset odsto - Zarade u javnom sektoru su zamrznute i preporuka Vlade Srbije nije da se plate smawe, ve} da ostanu na istom nivou,

da se ni ne pove}avaji a ni ne smawuju u odnosu na 2009. godinu - objasno je \oki}. Razlog vi{e zbog kog Samostalni sindikat planira {ire proteste je ocena da u Novom Sadu ne funkcioni{e ni Socijalno-ekonomski savet. Predstavnike Grada u savetu, nagla{ava, ~ine izaslanici koji nisu iz izvr{ne vlasti i zbog toga se blokira rad. Nijedna odluka, isti~e \oki}, ne mo`e se doneti odmah, po{to gradski izaslanici prvo moraju da konsultuju bazu. Z. Deli}

KAMPAWA BORBE PROTIV RAKA GRLI]A MATERICE

Prvog dana 450 potpisa

Kako bi se prikqu~ili inicijativi Evropske asocijacije za borbu protiv raka grli}a materice, Centar za preventivne usluge Doma zdravqa „Novi Sad“ organizuje prikupqawe potpisa podr{ke za ovu borbu. Na ovaj na~in, sa ostalim prikupqenim potpisima {irom Evrope, upu}uje se apel da se u {to vi{e evropskih dr`ava pokrenu konkretne preventivne mere protiv ove vrste raka.

Ju~e je prikupqeno 450 potpisa, a kampawa se nastavqa i danas od 18 do 20 ~asova, kao i u ponedeqak od 10 do 20 ~asova, u ~etiri megamarketa kompanije „Univereksport“ - „Alba“, „021“ i objektima u ulicama Narodnog fronta i Cara Du{ana. Tako|e, bi}e odr`ana i predavawa o prevenciji raka grli}a materice, danas u 12 ~asova u O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Sremskoj Kamenici. A. V.

GRAD ODAJE PO^AST VELIKANIMA

Pet novih spomenika do kraja godine Novi Sad }e do kraja ove godine dobiti pet novih spomenika, i tako odati po~ast Lazi Kosti}u, Mihajlu Pupinu, Vasi Staji}u, Ferencu Feheru i Marini Olewinovoj. Na ju~era{woj sednici Saveta za kulturu Skup{tine grada ustanovqeni su odbori koji }e se detaqnije baviti realizacijom spomenika, najavio je za na{ list predsednik te komisije Milo{ Pankov. - Za svaki od spomenika formira}e se odbori koji }e odlu~ivati gde }e se oni nalaziti i kako }e izgledati idejna re{ewe, ho}e li biti konkursa ili }e se uzeti ve}

gotovo re{ewe. Iz Zavoda za izgradwu grada smo dobili obave{tewe da je odobren novac za izgradwu tri spomenika - Kosti}u, Pupinu i Staji}u, te stoga o~ekujem da }e odbori po~eti s radom negde u martu; a na{e odluke sa posledwe sednice su upu}ene Skup{tini grada na usvajawe rekao je jo{ Pankov. Laza Kosti}, Mihajlo Pupin, Vasa Staji} i Marina Olewina dobi}e spomenike, dok }e pesniku Ferencu Feheru biti podignuta bista na gradskom trgu koji nosi wegovo ime. N. V.

Ubrzo besplatne karte za sve stare Upravni odbor Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad“ (GSP) u najskorije vreme promeni}e odluku o besplatnim penzionerskim kartama, tako da tu povlasticu prema novoj preporuci gradona~elnika Igora Pavli~i}a u`ivaju svi penzioneri stariji od 65 godina bez obzira na visinu primawa. Dok se odluka ne izmeni, gradski prevoznik izdaje godi{we karte samo penzionerima ~ije su penzije ispod gradskog proseka, oko 25.190 dinara , kazao je portparol GSP-a Milorad Vuka{inovi}. Prvobitno je Pavli~i} odlu~io da godi{we besplatne karte mogu da dobiju samo pen-

zioneri s penzijama ni`im od gradskog proseka, ali je zbog pritiska najstarijih Novosa|ana preina~io odluku na {tetu gradskog prevoznika. Lane je JGSP „Novi Sad“ izdalo 28.500 besplatnih godi{wih karti ovoj grupi korisnika. Me|utim, wihove besplatne karte, kao i besplatne karte vi{estrukih davalaca krvi i ~lanova invalidskih udru`ewa, koji tako|e imaju ovu povlasticu, Grad nije platio GSP-u. Izrada godi{wih besplatnih karata ko{ta 750 dinara. Zahtevi se predaju na {alteru MAS-a, radnim danom od 7 ~asova do 14.45. Z. D.

VOJVODINA

petak22.januar2010.

U STAROPAZOVA^KOJ OP[TINI OD FEBRUARA

REVNOSNI U VR[A^KOM „DRUGOM OKTOBRU”

Po~elo iskqu~ewe gasa VR[AC: Ve} nekoliko dana ekipe vr{a~kog komunalca „Drugi oktobar” obilaze neplati{e i iskqu~uju gas ba{ u vreme kada je on najpotrebniji za ogrev. U „Drugom oktobru” ka`u da su dugovawa za gas dostigla enormnu sumu od preko 600 miliona dinara, od ~ega dug doma}instava iznosi 175, a firme 421 miliona dinara. -U vi{e navrata preko medija molili smo du`nike da uplate dugove, zvali ih, ako neko nema para, da do|u da se dogovorimo, da im pomognemo, ali svi apeli su ostali bez odgovora. Ima i onih koji za kori{}ewe plina, pa i vode, dug nisu namirili po vi{e meseci. Eto u nevreme moramo da iskqu~ujemo plin. Naravno, i daqe na{a vrata su otvorena za dogovor za one koji ba{ nemaju para, ali za nemarne nema odlagawa – ka`e direktor ovog distibutera Qubisav [qivi} o ovoj nepopularnoj meri, koju je „Drugi oktobar” morao da preduzme u trenutku „kad joj vreme nije”, usred sezone grejawa, jer firmi

preti nelikvidnost, ali ~ini se da je to jedino mogu}a alternativa za du`nike koji se nadaju da }e nepla}awe mo}i da ote`u u nedogled. -Mi smo vaqda jedini u zemqi koji nemamo dug prema „Srbija gasu”. Dovijamo se na razne na~ine, a naj~e{}e moramo u banku po kredite, {to i onako skup gas dodatno poskupquje, zbog limitirane cene mi nismo u mogu}nosti da naplatimo od nesavesnih potro{a~a. Ovom merom iskqu~ewa {titimo sve one koji godinama na vreme izmiruju dugovawa i nebi bilo po{teno da oni ispa{taju zbog onih nisu redovne plati{e - isti~e direktor [qivi} u obra}awu javnosti zbog ove nepopularne mere. Zanimqivo, isti~u u „Drugom oktobru”, u posledwe vreme sve vi{e je onih koji na razli~ite na~ine kradu gas. Ukoliko se dugovawa ipak ne izmire, u „Drugom oktobru” isti~u da }e du`nike tu`iti, a sudski tro{kovi }e jo{ vi{e opteretiti wihove obaveze. R. Jovanovi}

Ste~aj za 27 firmi APATIN: Prema podacima Regionalne privredne komore Sombor, u Zapadnoba~kom okrugu nelikvidno je 1.339 preduze}a. Ste~ajni postupak se vodi u 27 firmi u okrugu, a ukupan iznos blokade je 17,4 milijardi dinara.U nelikvidnim preduze}ima zaposleno je 4.500 qudi. Nezaposlenost u okrugu je porasla za1,5 odsto, a industrijska proizvodwa je za deset meseci 2009. pala za 19,2 procenta,

u odnosu na isti period 2008. godine. Za ne{to vi{e od ~etvrtine je mawi i izvoz, ali je okrug, ipak, u plusu sa 68,8 miliona dinara. Prose~na zarada u regiji u periodu januar-oktobar 2009. godine je mawa za oko 3.000 dinara od republi~kog proseka i iznosi 37.997 dinara, a neto zarada je 27.538 dinara. U zaradama i daqe predwa~i Apatin, a slede Kula, Sombor i Oxaci. J. P.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e 20. januara, u sedam ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Goranka Ponorac iz Novog Sada, Natalija [i{kova\uri} iz Ba~kog Jarka, Gabriela Zeqko iz @abqa, Biqana Bawanin iz In|ije, Sowa Mandi}-Niki} i Sla|ana Medenica iz Veternika, Sawa Soki} iz Sremske Kamenice, Jasna âni iz Ba~kog Petrovca, Milica [ajinovi} iz Beo~ina i Mirjana Paji} iz Kr~edina, DEÂKE: Sabina Huseni, Julijana Qubi{evi}, Aleksandra Ivan~i}, Sabina Ademi i Jelena Jovi}-Lon~ar iz Novog Sada, Lidija Giric iz Rumenke, Katica Sabo-Perkovi} iz Sremskoh Karlovaca, Marijana Jandri} iz \ur|eva, Svetlana Stoji} iz In|ije, Danijela Radovanovi} iz Veternika i Jelena [kori} iz Futoga.

DNEVNIK

c m y

Usluge osobama o{te}enog sluha STARA PAZOVA: Osobe sa o{te}ewem sluha ubudu}e ne}e morati za preglede i savete lekara da idu u udaqene medicinske centre, ve} }e, svakog drugog utorka, po~ev od 9. februara, usluge mo}i da dobiju u Staroj Pazovi. Naime, po{to je utvr|eno da je dosta osoba iz ove sredine sa o{te}ewem sluha i dosta korisnika slu{nih aparata, predstavnici Op{tine Stara Pazova, Centra za socijalni rad, Me|uop{tinske organizacije gluvih i nagluvih iz Sremske Mitrovice i „Simensa” dogovorili su se da se ovim gra|anima omogu}i pregled, svakog drugog utorka u mesecu, u Klubu za dnevni boravak sta-

rih i osoba sa invaliditetom. Tako|e oni }e mo}i da dobiju i savet o kori{}ewu i nabavci slu{nih aparata, ispitivawu sluha, kao ostvarivawe zakonskih prava u ovoj oblasti. Socijalni radnik i rukovodilac Slu`be ku}ne nege, pomo}i u ku}i i Kluba za dnevni boravak Mirjana Sokolovi} ka`e da su inicijatori ovakvog dogovora bili Organizacija gluvih i nagluvih osoba za region Srema iz Sremske Mitrovice i predstavnici „Simensa”, firme koja je jedan od najuglednijih proizvo|a~a slu{nih aparata koji deluje na na{em tr`i{tu. Klub za stara i invalidna lica u Staroj Pazo-

vi, koji je i zami{qen kao mesto za pruàwe usluga starima, bolesnima i invalidima, najboqe je mesto za takvu vrstu usluga, smatraju u Centru za socijalni rad, kao i oni kojima su ove usluge namewene, naro~ito {to, za one kojima je oteàno kretawe, Centar pruà i usluge prevoza, kombijem koji je dobijen pre godinu dana. U prostorijama Kluba za stara i invalidna lica, u staropazova~kom parku, svakog ~etvrtka od 10 do 12 ~asova stariji gra|ani i osobe sa invaliditetom mogu besplatno da provere krvni pritisak i nivo {e}era u krvi. A. N.

PROJEKAT NA DUGE STAZE TE@AK 80 MILIONA EVRA

Regionalni vodovod za ~etiri op{tine BA^KA PALANKA: U Ba~koj Palanci predstavqen je projekat regionalnog vodovoda za ~etiri op{tine sa oko 150.000 stanovnika. Wime je predvi|eno da op{tine Ba~ka Palanka, Ba~, Od`aci i Kula zajedni~ki re{e problem vodosnabdevawa do 2040. godine. Da bi se u{lo u ovaj veliki posao potrebno je da se ~etiri op{tine dogovore, ali i da dobiju podr{ku Izvr{nog ve}a AP Vojvodine, pa i Republike. - Projekat je predstavilo DOO „Alma mons”, a re~ je o agenciji koju je svojevremeno formiralo PIV – ka`e zamenica predsednika Op{tine Ba~ka Palanka Spomenka Rokvi}.

U celoj pri~i veoma bitnu ulogu ima MISPP program, odnosno Evropska komisija za razvoj infrastrukture lokalnih samouprava. Ovakvi projekti ve} su ra|eni u zemqama koje su pro{le tranzi-

ciju i potom na{le svoje mesto u EU koja je zna~ajno finansijski pomogla ovakve i sli~ne poslove. - Ukoliko bi se opredelili za regionalni vodovod to bi bio prvi projekat ovakve vrste kod nas – kaè Rokvi}eva. – Me|utim, u ovaj projekat ni jedna op{tina ne moè da se upusti ukoliko podr{ku zajedno ne dobijemo od Pokrajinske vlade. – Re~ je o relativno skupom projektu, a po Studiji izvodqivosti ko{tao bi od 60 do 80 miliona evra. Kada bi se opredelili za to, odnosno po dobijawu saglasnosti dràve, bilo bi potrebno uraditi tehni~ku dokumentaciju, a sve bi moglo da zaìvi tek 2015. godine. M. Suyum

@ivot sa stomom BEÊJ: Dru{tvo pacijenata sa stomom Srbije „Ilko” iz Beograda, odrà}e ve~eras od 18 sati, u Gradskom pozori{tu Be~ej, tribinu po imenu „@ivot sa stomom – na{e iskustvo”. - Li~nim primerom pokazujemo i dokazujemo da stoma zna~i ìvot i nastojimo da pomognemo pacijentima da se {to pre vrate u normalne tokove ìvota, a ~lanovima wihovih porodica da olak{amo

ìvot u novim okolnostima – kaù u Dru{tvu „Ilko”, obja{wavaju}i da je stoma hiru{kom intervencijom izveden otvor na povr{ini stomaka, kroz koji se izbaciju {tetne i nepotrebne materije. Ugradwa stome (otvora) je operacija koja spasava ìvot, pa zato svoja iskustva èle da prenesu {to ve}em broju sada{wih i potencijalnim pacijentima. V. J.

Od tradicije do suvenira BEÊJ: Entuzijasti iz Be~eja, u èqi da se pomognu onima koji se bave rukotvorinama ili srodnim zanatima autenti~nim za vojvo|ansko podnebqe, konkurisali su i dobili sredstava od Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne mawine, radi organizovawa projekta po imenu „Od tradicije do suvenira”. Trening seminar }e se odràti 6. februara u maloj sali Gradske ku}e Be~ej, a po~iwe u 10 sati. - Realizacijom projekta, omogu}i}emo zainteresovanima da kroz jednodnevni trening seminar pro|u ~etiri edukativna programa i steknu osnovna saznawa iz komunikacije, promocije, brendirawa i prodaje. Obuku }emo realizovati u saradwi s novosadskim agencijama „Obrazovni grafit” i „STI Consulting & Trening”. U~e{}e u trening seminaru besplatno, ali je broj u~esnika ograni~~en na 30. Zainteresovani iz cele Vojvodine mogu da se prijave do 1. februara putem mejla bigbecej@gmail.com ili faksom na broj 021/6910295. Vi{e informacija o projektu mogu se dobiti i telefonom na broj 063/1020601 – kaè koordinatorka projekta Miomira Baji}. V. J.

VOJVODINA

DNEVNIK

petak22.januar2010.

PETORO OTPU[TENIH RADNIKA OP[TINE STARA PAZOVA NIKAKO DA STIGNE DO SUDA

Sve pre~e od radni~kih tu`bi STARA PAZOVA: êtvoro biv{ih radnika op{tine Stara Pazova poku{ava da sudskim putem dokaè da su nezakonito otpu{teni s posla, ali im to ne uspeva, jer se ro~i{ta odlaù, mada radni sporovi imaju prioritet i morali bi biti re{eni u roku od {est meseci. Jedno ro~i{te je odloèno jer je sudija Zoran Jovanovi} polomio nogu, drugo 17. decembra pro{le godine, nije odràno, jer je op{tinski javni pravobranilac Marjan Gagi} bio na zimovawu, a sudija Zoran Jovanovi} imao je pre~a posla, tog dana je u~estvovao na Forumu Roma Republike Srbije, pa je su|ewe, po tu`bi petoro radnika, odloìo na neodre|eno vreme. Kada }e kona~no tuìoci biv{i komunalni inspektor Milijana Petrovi}, portir Dragan Lazi}, domar Stevan Kova~evi} i dostavqa~ Dragan Bajki}, sti}i do suda, te{ko je re}i, jer je sudija Zoran Jovanovi} izabran za sudiju Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, pa dok se u sudstvu sredi stawe, tek onda }e slu~aj petoro op{tinskih radnika do}i na red.

- Sva ova odlagawa u 2009. godini su upravo i{la ka tome da se spor ote`e i da do|emo u sada{we stawe, kada se ne zna ni gde, ni kada }e ovaj spor po~eti, a mi smo bez posla na ulici. Ja sam samohrana majka, mu` mi ne radi, imam dvoje dece, ~ekam da sud to re{i, ali od toga ni{ta. Do dana kada smo mi ostali neraspore|eni kao vi{ak, op{tina je zaposlila 20 novih radnika, a nama dala otkaz – ka`e Milijana Petrovi}. U op{tini Stara Pazova na~elnik Op{tinske uprave Radmila Odoba{i} je objasnila da su ovi radnici postali vi{ak i dobili otkaze, jer je po novoj sistematizacija smawen broj radnika na poslovima koje su oni obavqali, a da za ove radnike nije bilo mogu}nosti da im se obezbede druga radna mesta, te da }e im biti ispla}ena otpremnina. - Dobila sam 138 hiqada dinara otpremnine, ali, ja ne mogu da prihvatim da me kao samohranu majku otpu{taju s posla, iako nisam u svom radu pravila gre{ke,

SON]ANKI VAWI PILIPOVI] NEOPHODNA HITNA POMO]

Srce ne mo`e da ~eka SONTA: Son}anki Vawa Pilipovi}, u~enici Sredwe ekonomske {kole u Somboru lekari su pre nekoliko meseci rekli da je tran-

splantaciju srca jedini vid le~ewa. Vawa je trenutno u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dediwe, u Beogradu, na ponovnom ispitivawu.

riod pogor{alo i da je srce uve}ano za jo{ dva centimetra, a pro{irena joj je i jetra. Sve to govori da bi trebalo {to hitnije da se obavi transplantacija srca – ka`e otac Perica Pilipovi}. Lekari su tako|e konstatovali da se ova operacija mo`e izvesti samo u inostranstvu, a za operaciju je potrebno oko 100.000 evra, {to Vawini roditeqi ne mogu da plate. Weni vr{waci i {kolski drugovi u Somboru i Sonti organizovali su akcije prikupqawa novca. Roditeqi su se obratili i mnogim fondacijama, ali bez uspeha. - Obra}ali smo se i apatinskoj op{tini, me|utim i tu su nam rekli da novca nema u buxetu, ali su uputili pismo Ministarstvu zdravqa kako bi prona{li mogu}nost u~estvovawa u tro{kovima le~ewa. Do sada smo prikupili oko 10.000

Ra~un za donatore Kod NLB „Kontinental banke” otvoren je dinarski i devizni ra~un za novac donatora za transplantaciju srca Vawi Pilipovi}. Broj dinarskog ra~una: 310-0210100336655-83 sa naznakom za Vawu Pilipovi}, donacija za transplantaciju srca. Broj deviznog ra~una: 02-315-0031209.4 sa istom naznakom kao i kod dinarskog ra~una. - Danas bi Vawa trebalo da do|e ku}i sa kompletnim nalazima koji }e omogu}iti pripremu za transplantaciju srca. Me|utim, ve} prvi rezultati, potvr|uju da se stawe u odnosu na prethodni pe-

evra, {to je premalo. Osim toga, sami moramo na}i bolnicu u inostranstvu gde }e se operacija izvesti i sve je to teret koji te{ko mo`emo sami nositi - govori Pilipovi}. J. P.

Stigle vakcine za {kolsku decu BA^KA PALANKA: Od po~etka vakcinacije protiv sviwskog gripa u Srbiji, u Ba~kopalana~koj op{tini vakcinu je primilo oko 1.300 qudi. U ovda{wem Domu zdravqa je re~eno da je trenutno evidentirano 10 obolelih od gripa i ~etrdesetak sa obolewem sli~nim gripu, a u novembru pro{le godine, na primer, bilo je oko 200. Lekari upozoravaju da se sa po~etkom nastave u {kolama moè o~ekivati ve}i broj obolelih. Do sada je potvr|eno da je 20 osoba sa teritorije koju pokriva Doma zdravqa bilo obolelo od tzv. meksi~kog gripa, a da su umrli dvanaestogodi{we dete, koje je imalo i drugu bolest i èna ro|ena 1966. godine. - Mi epidemiolozi iz prakse znamo da se novi talas obolewa gripa moè o~ekivati krajem januara i tokom februara – rekla je dr Mirjana Valan, epidemilog Doma zdravqa u Ba~koj Palanci. – Zbog toga sa vakcinacijom treba nastaviti, a stariji

od 60 godina i deca od {est meseci do osam godina koji su primili prvu dozu trebali bi da se jave za drugu. Za vakcinaciju nije potrebno potpisivawe, a sa maloletnicima bi trebalo da do|u roditeqi. Kod 1.300 vakcinisanih nije bilo ne`eqenih reakcija, a samo u pet slu~ajeva konstatovana je povi{ena temperatura ili otok ruke. Palana~ki medicinari prvo koli~inu vakcine, 1.020 doza, dobili su 17. decembra pro{le godine, a 850 doza pred Novu godinu. Najve}i deo tih doza je potro{en, a 18. januara ove godine u Ba~ku Palanku stiglo je jo{ 1.400 doza od ~ega je polovina planirana za {kolsku decu. - Niko se ne prisiqava na vakcinaciju ve} je sve na bazi dobrovoqnosti - rekla je dr Valan. –Ako znamo da se u drugim sredinama procenat vakcinisanih kre}e od 1,4 do 2 odsto onda smo mi negde tu sa 1,8 odsto vakcinisanih stanovnika. M. Suyum

Milijana Petrovi}

nisam disciplinski gowena, imam visoku {kolsku spremu. Mislim da je sve to obojeno politikom, jer sam ja zaposlena u op{tini u vreme dok su radikali bili na vlasti, mada nisam ~lan ni jedne stranke – ogor~ena je Milijana Petrovi}. U sudskoj tu`bi petoro otpu{tenih radnika isti~e da sistematizacija, po kojoj su oni ostali bez posla, nije dobila saglasnost reprezentativnog sindikaga zaposlenih u Op{tinskoj upravi, {to potvr|uje i predsednik Op{tinskog ve}a Samostalnog sindikata u Staroj Pazovi Rade Erceg i kaè da je prema ovim radnicima po~iweno mnogo gre{aka, koje se sada mogu ispraviti jedino sudskim putem. - Ne}emo jo{ dugo ~ekati, obrati}emo se predsedniku Vlade Srbije i predsedniku Republike, a onda pravac Strazbur, mora pravde biti i za obi~nog malog ~oveka, koji ne traì ni{ta vi{e nego da radi i od svog rada izdràva porodicukaè Milijana Petrovi}. S. Bojevi}

U FABRICI „ZASTAVA SPECIJALNI AUTOMOBILI”

^ekaju „Fijat” SOMBOR: Somborska fabrika „Zastava specijalni automobili” (ZSA) u restrukturirawu, zahvaquju}i pre svega pomo}i republi~kog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, nastavila je program proizvodwe specijalnih automobila i u novoj godini. Re~ je o vozilima “florida“, „poli“ i „skala“ namewenih zdravstvu i maloj privredi, a kako ka`e direktor marketinga u ovoj fabrici Radivoj Romi} u posledwem mesecu protekle godine sa proizvodnih taraka je si{lo 50 vi{enamenskih vozila ovog tipa, koja imaju i ugra|en pogon na gas.

Kako bi ostali u trci na tr`i{tu potresenom svetskom, ali i doma}om recesijom, u somborskoj fabrici automobila su tokom novogodi{we sezone odobravali specijalne popuste, koji su se po vozilu kretali od 190 do 292 hiqade dinara, {to je dovodilo do toga da su cene specijalnih automobila proizvedenih u Somboru bile po dva-tri puta ni`e od uvoznih vozila sli~ne nosivosti i tovarnog kapaciteta. Grupa „Zastava” i republi~ki Fond za razvoj, koji zajedno imaju 99,23 odsto vlasni{tva u fabrici „Zastava specijalni automobili”, tri puta su poku{ali da prodaju somborsku fabriku, ali na lici-

ishod ove vizite je postajao sve neizvesniji, ali lagano ga{ewe svetske recesije moglo bi da pomogne i Somboru, odnosno wegovoj fabrici specijalnih automobila, nadaju se ovde. Nadawa su usmerena

Socijalni program - U „Zastava specijalnim automobilima” trenutno radi 191 radnik. Otpremnine je nedavno uzelo wih 58, jo{ troje ~eka re{ewe - ka`e Drago Bo{wakovi}, predsednik Samostalnog sindikata u fabrici i dodaje da ovi radnici dobijaju otpremnine od {est prose~nih bruto zarada na nivou dr`ave i mese~nu naknadu do sticawa uslova za penziju u visini od 60 odsto od zarade.

Radivoj Romi}

- I pored te{ko}a u poslovawu, zbog posledica ekonomske krize koja je najvi{e pogodila autoindustriju, rukovodstvo i zaposleni uspeli su da minule godine proizvedu 200 specijalnih vozila - ka`e Romi} i podse}a da je za 30 godina postojawa ovog pogona „Zastave” iz Sombora put tr`i{ta oti{lo preko 120.000 specijalnih vozila.

tacijama nije bilo zainteresovanih kupaca. Ulaskom Italijana u „Zastavu”, ovu fabriku je pre vi{e od godinu dana posetila i tehni~ka ekipa „Fijat”, {to je nagovestilo da bi italijanski auto-gigant mogao da ulo`i novac i u ovu ~lanicu „srpskog Detroita”. Kako se ekonomska kriza zao{travala,

pre svega prema nadle`nom Ministarstvu ekonomije, koje traga za strate{kim partnerom ZSA, a menaxment i 191 radnik ove fabrike i pored neizvesne budu}nosti nastavqaju i u ovoj godini da sklapaju specijalna vozila, po{to imaju obezbe|ene komponente. M. Miqenovi}

SREMSKA MITROVICA DOBILA SAGLASNOST ZA UVO\EWE KOMUNALNE POLICIJE

Osam policajaca za po~etak SREMSKA MITROVICA: Dràvni sekretar u Ministarstvu dràvne uprave i lokalne samouprave Du{ko Radakovi} uru~io je ju~e saglasnog ovog ministarstva zameniku gradona~elnika Sremske Mitrovice Sr|anu Kozlini, na odluku Gradske uprave o uvo|ewu komunalne policije, vrsti uniformi, vozilima i plovilima koje }e u svom radu koristiti budu}a komunalna policija. Sremska Mitrovica }e imati 23 komunalna policajca, a ovih Uru~ewe saglasnosti dana treba da se raspi{e konkurs za budu}e radnike u ovom sektoru, odaberu odre|ena lica, koja }e morati da provedu na obuci 3,5 meseci, odnosno oko 400 ~asova teorijske i prakti~ne obuke, pa tek onda da se pojave na ulicama grada. U stvari, komunalna policija po~e}e da radi tek krajem leta, kada }e na ulicama biti samo osam policajaca, da bi se kasnije u posao uvelo jo{ wih petnaest, a saglasnost koja je dobijena od Ministarstva dràvne uprave i lokalne samouprave stupa na snagu 25, januara.

- Komunalna policija }e biti pri gradskoj upravi i wen zadatak je prevashodno da odr`ava komunalni red u gradu. Ra~unamo da }e nam grad biti ~istiji i uredniji, te da }e i gra|ani biti disciplinovaniji kod odlagawa sme}a i otpada, kako ne bi pla}ali kazne - ka`e na~elnik Uprave za stambeno-komunalne poslove u Sremskoj Mitrovici Zoran Bere`wi. - Policiju treba opremiti za uspe{no obavqawe ovog posla. Re{ili smo pitawe izgleda uniformi, a predvi|amo da kao prevozno sredstvo policajci mogu koristiti putni~ke automobile, mopede i bicikle, a za reku Savi, kada i ona bude pokrivena komunalnom policijom, potrebno je obezbediti adekvatno plovilo. Komunalna policija }e se finansirati iz gradskog buxeta, u koji }e se slivati prihod od kazni koje }e biti izricane posebno kod nepropisnog bacawa sme}a i drugog otpada. Ra~una se da }e grad biti mnogo uredniji, jer samo pojava komunalne policije na ulicama uticati na korektnije pona{awe gra|ana. S. Bojevi}

VESTI Uskoro op{tinski odbor [ID: @eqa ~elnih qudi NSDS je da se u narednom periodu oformi stranka jasne socijaldemokratske orijentacije, jer u ovom trenutku oko ~etrdesetak stranaka i pokreta koji imaju predznak socijaldemokratije nisu u stawu da skupe najve}i deo bira~kog tela u Srbiji, koji je u najve}em delu okrenut upravo partijama levice – rekao je predsednik Nove socijaldemokratije Srbije Du{an Jawi} u [idu na sastanku inicijativnog odbora ove stranke koja }e ubudu}i delovati u ovom gradu. Inicijator ovog sastanka bio je Qubomir Bo`i} preduzetnik u op{tini [id. D. S.

Siroma{nih porodica dvostruko vi{e KIKINDA: U kikindskoj op{tini oko 500 porodica je na samoj ivici egizistencije. Izme|u ostalog nemaju ni grejawe, a ove zime Centar za socijalni rad je uz pomo} novca koji je obezbedila lokalna samouprava, uspeo da obezbedi ogrev za 150 porodica. Kriterijumi za dodelu pomo}i su poo{treni i prioritet za dodelu ima}e porodice sa troje i vi{e dece, stariji i bolesni. U decebru je kikindski Centar za socijalni rad izdvojio jednokratnu pomo} od oko ~etiri hiqade dinara za kupovinu ogreva za 25 porodica. Trenutno u op{tini 1.355 familija prima socijalnu pomo}, a pro{le zime ih je ispod nivoa socijalne sigurnosti bilo 800. Ovo pokazuje da je bar dva puta ve}i broj odraslih i dece koji `ive na minimumu egizistencije. Kriterijum za dobijawe socijalne pomo}i je taj da su primawa u porodici 5.300 dinara i mawe za jedno~lano doma}instvo odnosno 10.700 dinara ukupno za porodicu sa pet i vi{e ~lanova. A. \.

Radio Dunavu preti ga{ewe APATIN: Vlasnik jedine lokalne stanice koja ima dozvolu RRA za emitovawe programa Aleksandar Duki} upozorava da bi Radio Dunav uskoro mogao da prestane da radi zbog finansijskih problema. - Op{tina nam je odredila za informisawe gra|ana mese~nu naknadu od 130 hiqada dinara, {to je tek plata za dvoje zaposlenih. Traì}emo od op{tinskog ve}a ve}u sumu, jer sa sada{wom ne moèmo finansirati sedam zaposlenih i pla}ati obaveze brojnim institucijama od RRA, preko Ratela, SOKOJ-a do OFPS, a da se pri tom kvalitetno informi{u gra|ani o aktivnostima lokalne samouprave - kaè Duki}. J. P.

Besparica odloìla „Susrete” PIVNICE: Tradicionalni festival slova~ke narodne pesme, koji se ve} 45 godina odràva u Pivnicama „Susreti u pivni~kom poqu” odloèn je zbog besparice. Izvr{ni odbor KUD „Pivnice” i Realizacioni odbor ovogodi{weg festivala nagla{avaju da }e ova manifestacija biti odràna od 30. aprila do 2. maja. Prve probe sa peva~ima iz Srema i Banata bi}e odràne 18. aprila od 10 do 14 sati, a sa peva~ima iz Ba~ke od 15 do 19 sati. Dolazak gostiju zakazan je za 29. april. M. Sy

CRNA HRONIKA

petak22.januar2010.

DNEVNIK

POLICIJA PREKINULA JO[ JEDAN LANAC [VERCA DERIVATA

Osmorka osumwi~ena za kra|u sirove nafte iz naftovoda

Milovan R.

@eqko P.

Osmo~lana kriminalna grupa uhap{ena je ju~e rano ujutro zbog sumwe da je kra|om nafte iz naftovoda o{tetila Naftnu industriju Srbije za vi{e stotina hiqada evra, potvrdio je agenciji Beta direktor policije Milorad Veqovi}. Pripadnici kriminalisti~ke policije Ministarstva unutra{wih poslova i

Qubinko P.

Policijske uprave u Zrewaninu, u saradwi sa Specijalnim tu`ila{tvom za organizovani kriminal, uhapsili su osumwi~ene na podru~ju Beograda, Novog Sada i Zrewanina, kazao je Veqovi}. Na ~elu te kriminalne grupe bio je Milan A. iz Zrewanina (31), a uhap{eni su i Davor K. (35) iz Beograda, koji je vlasnik preduze}a „Lajf

GORELA KU]A U CENTRU PAN^EVA

Majka iz poàra spasla }erkice Ve}a materijalna {teta pri~iwena je ju~e u poàru ku}e u centru Pan~eva, ali povre|enih nije bilo, izjavio je ju~e agenciji Beta komandant bataqona vatrogasne brigade Nedeqko Gagi}. „U trenutku poàra u ku}i su spavale dve devoj~ice, ali je wihova majka uspela na vreme da ih iznese iz ku}e, tako da je spre~ena tragedija“, dodao je Gagi}. Vatra je izbila na krovu ku}e, a u ga{ewu je u~estvovalo pet vatrogasnih ekipa iz Pan~eva koje su uspele da spre~e {irewe poàra na susedne ku}e, rekao je Gagi}. Naveo je da su vatrogasci morali da skidaju crep s ~itavog krova kako bi uspeli da pri|u poàru i ugase ga.

Milan O.

iz fajn“, Qubinko P. (39) iz Novog Sada, radnik NIS-a Nikola B. (28) iz Zrewanina. Uhap{eni su i Dragan M. (31) iz Zrewanina, radnik MUP-a Milovan R. (46) iz Beograda, Milan O. (20) iz Zrewanina i @eqko P. (50) iz Rumenke. Pripadnici te kriminalne grupe su u posledwe dve godi-

Dragan M.

Davor K.

Nikola B.

U novembru uhap{eno 15 qudi Pripadnici MUP-a Srbije uhapsili su 6. novembra 2009. 15 qudi zbog toga {to su osumwi~eni da su raznim mahinacijama o{tetili Rafineriju nafte iz Novog Sada za oko 15,6 miliona dinara. Oni su osumwi~eni da su od marta 2009. godine do po~etak novembra pla}ali mazut Rafineriji „Novi Sad“, ali su umesto mazuta uzimali naftu D-2 i evrodizel. Pretpostavqa se da su tako uzeli oko 230.000 litara tih naftnih derivata. Na taj na~in pribavili su sebi protivpravnu imovinsku korist od oko 15,6 miliona dinara.

Milan A.

ne organizovano krali sirovu naftu iz naftovoda NIS-a. Oni su koristili specijalne aparate i, u dogovoru s pojedinim radnicima NIS-a, prilikom pada pritiska u cevovodima sekli cevi i izvla~ili ve}e koli~ine sirove nafte koju su kasnije prodavali, a novac delili. Sirovu naftu su prodavali preko firme „Lajf iz fajn“.

PRO[IRENA ISTRAGA O [VERCU KOKAINA IZ JU@NE AMERIKE U EVROPU

Blokirane ulice i pretresane vile na Tatarskom brdu

MLADI]A IZ RUME TERETE ZA RAZBOJNI[TVO

Napadao `ene i otimao ta{ne

Milan M. (26) iz Rume uhap{en je zbog osnovane sumwe da je tokom januara u Rumi izvr{io {est krivi~nih dela, zbog ~ega mu je istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, posle saslu{awa, odredio pritvor od 30 dana. Milan M. je u ~etiri navrata, na ulici, po danu, `enama s le|a otimao ta{ne i brzo nestajao.

Strahuju}i od ovog napasnika, `ene su po~ele da izbegavaju ulice oko pijace da ne bi bile napadnute i opqa~kane. Osim otimawa `enskih ta{ni, Milan M. se tereti i za provalu u jednu zanatsku radwu, iz koje je navodno pokrao alat, a osumwi~en je i da je iz De~je ustanove „Poletarac“ ukrao DVD-ure|aj. S. B.

PORODI^NO NASIQE U BANATSKOM VELIKOM SELU

Nasrnuo na biv{u suprugu Kikindska policija li{ila je slobode i uz krivi~nu prijavu privela istra`nom sudiji Zorana K. (1969) iz Banatskog Velikog Sela zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo nasiqa u porodici. Istra`ni sudija je osumwi~enom odredio pritvor u trajawu do osam dana. Policija je saop{tila da je Zoran

K. preksino} u Banatskom Velikom Selu pogrdnim re~ima vre|ao i poku{ao da udari biv{u suprugu na radnom mestu. Wemu je, ina~e, Op{tinski sud u Kikindi izrekao sudsku zabranu pristupa u prostor na udaqenosti mawoj od 100 metara oko mesta stanovawa i zaposlewa biv{e supruge. M. Mr.

U ADI ^ETVORO OSUMWI^ENO ZA IZNUDU

Za rezervni kqu~ uzeli 200 evra? Protiv Jovice J. (1947) i Miroslava J. (1990) iz Ade, Paje P. (1980) i Jovana P. (1948) iz Mola policijski slu`benici u Adi podneli su krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo iznude nad o{te}enim Sa{om B. iz Sremske Kamenice.

Policija je saop{tila da su osumwi~eni pozvali Sa{u B. da do|e u Adu, pod izgovorom da }e mu dati punomo} i rezervni kqu~ od automobila, koji je o{te}eni kupio od Jovice J. ^etvorica A|ana i Molaca se terete da su Sa{u B. na silu uveli u ku}u Jovice J. i iznudili mu 200 evra. M. Mr.

Specijalne jedinice MUP-a i pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije ju~e posle podne blokirale su neke delove elitnog naseqa u Sremskoj Kamenici, Tatarskog brda, zbog pretresa nekoliko velelepinih vila. Policisjki xipovi povremeno su spre~avale prolazak vozilima u ulicama Bogdana Gavrilovi}a, Ivana Franka i Ladislava De{pera. Kako nezvani~no saznajamo, re~ je o nastavku akcije srpske policije usmerene ka rasvetqavawu krupnih poslova u vezi s trgovinom narkotika. Navodno, ovom prilikom niko nije uhap{en, jer u objektima nisu bile osobe s kojima su organi reda èleli da popri~aju. Po saznawima „Dnevnika“ ta lica trenutno se najverovatnije nalaze u dràvi iz okruèwa. Po svoj prilici, prilikom akcije zapleweni su kompjuteri, dokumentacija i nekoliko skupocenih motocikala. Tako|e, saznajemo da je prilikom useqewa vlasnika u jedan od pomenutuh zamkova pre oko godinu dana pevala i jedna od najpoznatijih folk zvezda.

Na Tatarskom brdu su pregledane ~etiri vile na tri lokiacje, a akcija je jo{ trajala u vreme zakqu~ewa na{eg lista. Tako|e, nezvani~no saznajemo da je me|u vlasnicima pretresenih objekata i nedavno u medijima pomiwan,

Darko [ari}

zbog mogu}e veze s te{kim krivi~nim delima, Darko [ari}a. Po svoj prilici, radi se o nastavku istrage istrage povodom {ver-

Uhap{en po poternici

teroristi~ke jedinice Ministarstva unutra{wih poslova, na podru~ju Novog Sada i Beograda pretresaju vi{e objekata koji su u vlasni{tvu ili ih koriste osumwi~eni [ari} i Sokovi}. U saop{tewu se dodaje da je u vezi sa zaplenama 2,1 tone kokaina u oktobru pro{le godine u Urugvaju, a narednog meseca jo{ oko 500 kilograma u Argentini, do kojih je do{lo u zajedni~koj operativnoj akciji na{e BIA-e i ameri~ke DEA-e, Tu`ila{tvo za organizovani kriminal je nastavilo saradwu s pravosudnim organima tih dr`ava, kao s pravosudnim organima evropskih zemaqa, {to je i dovelo do pro{irewa istrage na sam vrh ove kriminalne organizacije“. Nakon posledweg pro{irewa, istraga se sada vodi protiv ukupno 19 lica, od kojih je devet u pritvoru u Srbiji. Ina~e, osumwi~eni @eqko Vujanovi} je u oktobru pro{le godine uhap{en u no}nom klubu „Kasino klub“ u Kragujevcu, gde je radio kao menaxer, a kao osniva~ je upisan Darko [ari} iz Pqevaqa. E. D.

NA GRANI^NOM PRELAZU BATROVCI

U KRAQEVU, NAKON DVE GODINE SKRIVAWA

Kraqeva~ka policija je ju~e rano ujutro, posle dve godine skrivawa, uhapsila Aleksandra Zubqi}a iz Mrsa}a kod Kraqeva, za kojim je Op{tinski sud u tom gradu raspisao poternicu zbog izbegavawa izdr`avawa kazne zatvora za vi{e prevara i te{ke kra|e. Policija je saop{tila da je prilikom hap{ewa kod Zubqi}a (35) prona|eno 5,2 grama pra{kaste supstance za koju se sumwa da je heroin, kao i sredstva za obijawe vozila, me|u kojima i ure|aj za startovawe vozila iz „Zastavinog“ proizvodnog programa. Protiv Zubqi}a je podneta krivi~na prijava zbog sumwe daje {vercovao drogu. (FoNet)

ca kokaina iz Ju`ne Amerike i Evrope prilikom koje je Srbija pokupila zna~ajne poene. – Istraga koja se po zahtevu Tuìla{tva za organizovani kriminal vodi u Posebnom odeqewu Vi{eg suda u Beogradu povodom ilegalnog prometa kokaina na podru~ju zemaqa Ju`ne Amerike i Evrope, pro{irena je i na Darka [ari}a i Gorana Sokovi}a – saop{tio je ju~e specijalni tuìlac Miqko Radisavqevi}. Ovo je, kako je navedeno, peto pro{irewe istrage koja je pokrenuta 17. oktobra 2009. godine povodom zaplene 2.171 kilograma kokaina u Urugvaju. Tuìlac je u saop{tewu precizirao da se „zahtevom za pro{irewe istrage Darko [ari} i Goran Sokovi} sumwi~e da su zajedno sa @eqkom Vujanovi}em suorganizatori me|unarodne kriminalne grupe“. Tim povodom, kako je navedeno, na predlog Tuìla{tva za organizovani kriminal a po naredbi istra`nog sudije Posebnog odeqewa, slu`bena lica Uprave kriminalisti~ke policije Srbije, uz asistenciju pripadnika Protiv-

Zapleweno 13 kilograma marihuane Zajedni~kom akcijom carine i policije, na grani~nom prelazu s Hrvatskom Batrovci spre~en je poku{aj krijum~arewa 13 kilograma marihuane „skank“, saop{tila je ju~e Uprava carine. Ta vrsta opojne droge bila je sakrivena u 17 paketa u specijalno napravqenom bunkeru rezervoara automobila slovena~ke registracije, navodi se u saop{tewu.

Carinici su drogu prona{li po{to je iz rezervoara isto~eno gorivo, „jer je tek tada bilo mogu}e otkriti da postoji jo{ jedna specijalno napravqena pregrada, gde je potom prona|en opijat“. Slovena~ki dr`avqanin koji je uhva}en u poku{aju krijum~arewa droge predat je u daqu nadle`nost policiji i istra`nim organima.

„Skank“ je opojna droga koja sadr`i koncentrovanu marihuanu, odnosno wen cvet s visokim procentom psihoaktivne supstance, ~ija je vrednost na narkotr`i{tu Srbije i Zapadne Evrope i do nekoliko hiqada evra kilogram. Uzgaja se u staklenicima ili u ku}nim uslovima uz pomo} sistemama za zagrevawe, ventilaciju, a narkodileri mogu imati i pet berbi godi{we, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak22.januar2010.

U JU^ERA[WEM SUDARU NA PUTU VRBAS–BA^KO DOBRO POQE

Poginuo voza~ „golfa” U te{koj saobra}ajnoj nesre}i, koja se dogodila ju~e oko 14 ~asova, na putu izme|u Vrbasa i Ba~kog Dobrog Poqa, jedna osoba je izgubila `ivot, dok je druga te`e povre|ena. @ivot je izgubio S. M. (1982) iz Vrbasa, koji je upravqao vozilom „golf 2“, dok je Du{anka Kobilarov iz Zmajeva, koja je sedela za volanom „fijata regata“ povre|ena u ovoj nesre}i i zbrinuta u vrbaskoj bolnici. Po zate~enoj

situaciji, ova dva vozila su se najverovatnije direktno sudarila, ali po re~ima Mirjane Vigwevi}, istra`ne sudije iz Vrbasa, uzroci ove nesre}e nisu jo{ ta~no utvr|eni. Na licu mesta je malo tragova koji ukazuju na neposredan uzrok nesre}e, a povre|ena `ena tako|e nije mogla precizno da ka`e {ta se dogodilo. Jedino je sigurno da se ona svojim vozilom kretala u smeru Vrba-

sa, ali jo{ uvek nije utvr|eno iz kojeg smera se kretao „golf“ kojim je upravqao nesre}ni mladi}. Zbog ovog udesa, put izme|u Vrbasa i Ba~kog Dobrog Poqa bio je zatvoren za saobra}aj puna tri sata, a gotovo na istom mestu, gde se ju~e desila nesre}a, u posledwih desetak godina u saobra}ajnim nesre}ama `ivot je izgubilo nekoliko qudi. N. Perkovi}

Stravi~an prizor na mestu udesa

Foto: N. Perkovi}

NAKON TRAGEDIJE U NOVOBE^EJSKOM BRODOGRADILI[TU

Neopreznost u „Katarini” pla}ena `ivotima

Kafi} u kojem se dogodilo ubistvo

OSU\EN QUBI[A MILOJKOVI] IZ STAJI]EVA

Za ubistvo u kafani 4,5 godine robije Me{tanin Staji}eva Qubi{a Milojkovi} (29) osu|en je u Vi{em sudu u Zrewaninu na jedinstvenu kaznu zatvora od 4,5 godine, po{to je u prvostepenom postupku utvr|eno da je po~inio krivi~na dela ubistva na mah i nedozvoqenog dr`awa vatrenog oru`ja. Po navodima presude, Milojkovi} je 14. marta pro{le godine, u ve~erwim satima, u kafani “Stela rosa” u Staji}evu, iz pi{toqa ubio sugra|anina i poznanika Mileta Jovanovi}a (40). Prethodno su sedeli i pili, a u jednom

trenutku Jovanovi} ga je napao i i{amarao. Milojkovi} se posle incidenta, nakon {to je platio ra~un, udaqio iz kafane i oti{ao ku}i. Vratio se s pi{toqem, za koji nije imao dozvolu, i bez re~i ispalio vi{e hitaca u Jovanovi}a, koji je na mestu izdahnuo. Nakon izre~ene presude, Milojkovi} je pu{ten iz pritvora. Ovo je, ina~e, prva presuda koju je Vi{i sud u Zrewaninu izrekao od ustanovqewa nove sudske mre`e koja je po~ela da funkcioni{e od Nove godine. @. B.

PRITVOR SLAVKU G. ZBOG SUMWE DA JE UBIO POZNANIKA U ZREWANINU

Ne se}a se zlo~ina Zrewaninac Slavko G. (26), osumwi~en da je u sredu, oko 13 ~asova, s vi{e uboda no`em usmrtio sugra|anina i poznanika Marinka Rajli}a (33), na saslu{awu pred istra`nim sudijom Vi{eg suda u Zrewaninu izjavio je da se ne se}a zlo~ina za koji se tereti.

re|ivawu pritvora, a na teret mu se stavqa krivi~no delo ubistva. Kako saznajemo, osumwi~eni ubica je stanovnik Sigurne ku}e, a bi}e upu}en na posmatrawe u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu. Po svedo~ewu o~evidaca, Rajli} i Slavko G. su kobnog

U sredu popodne u novobe~ejskom brodogadili{tu tragi~no su stradali radnici suboti~ke firme „Eurogas“ Arpad \uri{ (36) iz Subotica i Gabor Firi} (29) iz Ba~kog Du{anova, dok je nesre}u jedva preìveo Nenad Guti} (55) iz Novog Be~eja, koji im je pritekao u pomo}. Do tragedije je najverovatnije do{lo zbog gu{ewa dvojice radnika u unutra{wosti barè „Eurogasa“za prevoz te~nog naftnog gasa „Katarina“, koja je bila na remontu u novobe~ejskom brodogradili{tu. Tragedija, u kojoj je stradalo dvoje mladih radnika, u crno je zavila wihove porodice, ali firmu „Eurogas“, a ju~e su u {oku bili i zaposleni u novobe~ejskom brodogradili{tu. – Ve}i deo radova na remontu ve} je obavqen, pa je barà u ponedeqak spu{tena u vodu. Preostalo je da se ispita propustqivost tankova za prevoz TNG-a i da s podese sigurnosti ventili, {to je trebalo da obavi specijalizovano preduze}e iz Pan~eva „Jugoregistar“, pod ~ijim nadzorom se

Bar`a u kojoj su nastradali radnici

obavqa remont. Petorica radnika „Eurogasa“ trebalo je da obave pripremne radove, a onda da stru~waci pan~eva~kog preduze}a obave ispitivawa – ka`e direktor MCI d.o.o.

Foto: M. Kiseli~ki

Novi Be~ej Predrag \or|evi}. – Radnici Gabor Firi} i Arpad \uri{, ne slute}i tragediju, otvorili su poklopce tanka i bez za{titne opreme

Neverica da Arpada vi{e nema Porodica nastradalog Arpada \uri{a (36) iz Subotice i daqe ne veruje da ostala bez svoga voqenog, oca, sina, muà i ro|aka. Arpad je imao ènu Irenu i dva sina, desetogodi{weg Davida i petogodi{weg Balinta, koji i sada ~ekaju da se otvore vrata porodi~ne ku}e i Arpad vrati s posla. Proteklu deceniju \uri{ je radio na odràvawu pumpi i cisterni za suboti~ku firmu „Eurogas“. Toga kobnog dana imao je da obi|e nekoliko terena, i pre povratka u Suboticu i porodici, oti{ao je da proveri tank postavqen na Tisi u Novom Be~eju. – Moj sin je bio izuzetno odgovoran. îm je stigao, oti{ao je da proveri da li je sve u redu. Kada su kolege primetile da ga nema, oti{le su do tanka da vide u ~emu je problem. Gabor Firi} ga je na{ao kako leì u tanku i poku{ao da ga spase, {to je i wega stajalo ìvota – kaè kroz suze

novinarima Arpadov otac Joèf \uri{. [ta se ta~no dogodilo i kako je Arpad upao u cisternu, jo{ uvek se ne zna. Qudi naga|aju da je oti{ao da skine poklopce s cisterne da bi ispustio azot, okliznuo se i pao u tank. Ro|aci nastradalog Suboti~anina kaù kako je bio odgovoran radnik, da je radio na pomenutim poslovima na terenu od severa Srbije do Crne Gore. – U prvi mah nisam mogao da verujem da se to dogodilo, kada su do{le wegove kolege i rekle da je Arpad poginuo – kaè wegov stric Bela \uri{, koji je Arpada u~io zanatu. Ro|aci kaù da je direktor „Eurogasa“ Rudolf Boboj~ev ponudio da snosi tro{kove sahrane, za koju se jo{ uvek ne zna kada }e biti. Tela dvojice nastradalih se nalaze na Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu. Porodica preminulog Gabora Firi}a nije èlela da pri~a za novine. A. A.

Arpad \uri{

NEDALEKO OD @ELEZNI^KE STANICE U SONTI

Voz mladi}u odsekao noge

Mesto obra~una ispred kafane

Ubistvo se, da podsetimo, desilo u Petefijevoj ulici u Zrewaninu, ispred kafane sme{tene u prostorijama Kulturno-umetni~kog dru{tva “Petefi”, u kojoj su ubica i `rtva konzumirali alkohol. Slavko G. je prilikom saslu{awa ustvrdio da se ne se}a ~ak ni toga da je bio s pokojnim Rajli}em u kafani! Posle saslu{awa, istra`ni sudija Vi{eg suda Goran Zec doneo je re{ewe o otvarawu istrage protiv Slavka G. i od-

dana sedeli za istim stolom u pomenutoj kafani. Hvalili su jedan drugog, grlili se i qubili, da bi posle izvesnog vremena iza{li na ulicu. Posle kra}e prepirke, Slavko G. je izvadio no` i Rajli}u zadao ~etiri ubodne rane u stomak. Raweni Rajli} teturao se tridesetak metara, nakon ~ega je pao na trotoar. Hitna pomo} je brzo stigla, ali je na putu za Urgentni centar Rajli} izdahnuo. @. B.

si{li u barù. Niko sa sigurno{}u na moè da kaè koliko su se zadràli, pa se procewuje da su u unutra{wosti bili vi{e od petnaest minuta, mo`da pola sata – kaè \or|evi}, i dodaje da svi poku{aji da ne{to sami u~ine nisu pomogle, pa je pozvana Hitna pomo}, alarmirani su i vatrogasci. – Jedan od na{ih radnika, Nenad Guti}, odvaìo se i u{ao u unutra{wost barè, poku{avaju}i da pomogne. Naàlost, za Firi}a i \uri{a bilo je ve} kasno. Sre}a je {to je Guti} o{amu}en pao blizu izlaza, pa su vatrogaci uspeli da mu pomognu, i sada se ose}a dobro – pri~a direktor \or|evi}. Tek kada stignu nalazi iz novosadskog Instituta za sudsku medicinu i istra`ni sudija Osnovnog suda u Zrewaninu, zaduèn za op{tinu Novi Be~ej, Karoq [mit zavr{i istragu, zna}e se pod kakvim se okolnostima se desila ova tragedija nezapam}ena u novobe~ejskom brodogradili{tu. M. Kiseli~ki

Nedaleko od èlezni~ke stanice u Sonti devetnaestogodi{wi Du{ko Odoba{a iz ovog sela apatinske op{tine zadobio je preksino} te{ke povrede kada je na wega, dok je oko 21.30 sat leào na pruzi, naleteo voz koji saobra}a na relaciji Novi Sad – Sombor. Voz je nesre}nom mladi}u pre{ao preko obe noge. Du{ko se s prijateqima, kako nezvani~no saznajemo, vra}ao s ro|endana zajedni~kog druga, ~ija se ku}a nalazi s druge strane pruge, oko 350 metara od èlezni~ke stanice u Sonti. Po pri~i wegovih drugara, Du{ko je odlu~io da se vrati na ro|endan, iako su ga prijateqi nagovarali da to ne ~ini jer je ve} bio pripit. S obzirom na to da ga nisu mogli nagovoriti da ide ku}i, oni su na-

stavili svojim putem, ostaviv{i Du{ka samog i stoga je nejasno {ta se daqe doga|alo, odnosno da li je pao ili sam legao na prugu pa zaspao. Voz je na wega naleteo pedesetak metara od pru`nog prelaza, iako je ma{inovo|a Milivoj K., ~im ga je primetio, pritisnuo ko~nicu i sirenu, ali nije uspeo da zaustavi voz na vreme. Du{ko je odmeh preba~en u somborsku bolnicu, gde su mu amputirane obe noge. Nalazi se na intenzivnoj nezi i, kako kaù lekari, za sada je wegovo stawe stabilno i nije ìvotno ugroèn. Nesre}ni mladi} je iz izbegli~ke porodice, ima roditeqe i dva mla|a brata. Saobra}aj na pruzi kod Sonte, gde se dogodila nesre}a, bio je zbog uvi|aja zatvoren oko ~etiri ~asa. J. P.

JU^E NA KEJU U NOVOM SADU

Le{ mu{karca ispred zgrade

Le{ nepoznatog mu{karca zate~en je ju~e oko 11 sati na novosadskom Keju `rtava racije ispred ku}nog broja dva. Na telu nije bilo vidqivih tragova nasiqa. Le{ je prevezen u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu radi utvr|ivawa identiteta i uzroka smrti. Prema prvim saznawima, pretpostavqa se da smrt nije nastupila kao posledica krivi~nog dela. Istraga je u toku, a vi{e detaqa o doga|aju o~ekujemo iz policije danas. M. V.

DRU[TVO

petak22.januar2010.

Dvostruko vi{e `rtava H1N1 nego variole vere U Op{toj bolnici u Sremskoj Mitrovici od posledica novog gripa preminuo je pacijent iz [ida (62). Na podru~ju Vojvodine do sad su od virusa H1N1 preminule 32 osobe, a samo ju~e je hospitalizovano {est novih. Na bolni~kom le~ewu su 104 obolela, a sedmoro je prikqu~eno na respirator. Posle pelcovawa 224 zaposlenih – medicinskog osobqa, stra`ara i vaspita~a ju~e je po~ela i vakcinacija pitomaca mitrova~kog zatvora. Wegova je uprava tra`ila 500 doza, mada je nadle`na za oko 1.280 robija{a i 65 pritvorenika u istra`nom odelewu. – Od novog gripa dosad je u Srbiji umrlo duplo vi{e qudi nego od variole vere u SFRJ i vakcinacija je jedi-

ni na~in da se stanovni{tvo za{titi – rekao je predsednik Radne grupe za pra}ewe pandemije dr Predrag Kon na sednici Zdravstvenog saveta Srbije, i dodao da ve}ina populacije jo{ uvek nije imuna na H1N1, a dobra je okolnost {to on trenutno ne cirkuli{e. ^lan te grupe Branislav Tiodorovi} procewuje da }e se pandemija nastaviti i slede}e godine, a u Srbiji bi sada broj vakcinisanih bio 100.000 ve}i da se po~elo ranije. Predsednik Saveta Dragan Delevi} navodi da le~ewe pacijenta na respiratoru dr`avu ko{ta 320.000 dinara, na op{tem odeqewu izme|u 30.000 i 35.000, pa je vakcina svakako isplativija.

DANAS PO^IWE IZBORNI SVETI ARHIJEREJSKI SABOR SPC

Da li je svejedno ko }e na tron patrijarha Pavla Danas u Patrijar{iji SPC po~iwe izborni Sabor na kojem }e se birati naslednik patrijarha Pavla. On }e biti 45. poglavar u istoriji SPC i {esti od kad je obnovqena 1920, nakon Dimitrija, Varnave, Gavrila, Vikentija, Germana i Pavla. Saborom }e predsedavati najstariji arhijerej po hirotoniji, {aba~ki Lavrentije, koji je u tom ~inu ve} ~etiri decenije. Novi patrijarh bi}e izabran nasumi~nim izvla~ewem ceduqice s imenom jednog od tri kandidata koji su u{li u naju`i izbor. Po Ustavu SPC, patrijarh mo`e postati svaki vladika koji eparhijom upravqa bar pet godina, a takvih je sada 37. Da bi odluka Sabora bila validna, mora mu prisustvovati najmawe dve tre}ine ~lanova. Sve vladike se pre glasawa zakliwu da }e voditi ra~una samo o dobru i interesu Crkve, naroda i otaxbine, pa }e glasati za najboqeg. Glasa

VOZA^I DR@AVNIH FUNKCIONERA NAVIKLI DA BUDU PRIVILEGOVANI

Imunitet na drumu gospo|e sekretarice

Voza~i slu`benih lica i daqe umi{qeno veruju da ne moraju da po{tuju Zakon o bezbednosti saobra}aja samo zato

slove, koji je vozio sekretaricu predsednice Skup{tine Srbije Slavice \uki}-Dejanovi}. [ofer je pretekao ko-

Zakon va`i i iza zatamwenih stakala

{to voze osobu koja obavqa dr`avnu funkciju. To je potvrdila i upravo podneta prekr{ajna prijava protiv voza~a Uprave za zajedni~ke po-

Punoletstvo obnovqenog „Privrednika” Srpsko privredno dru{tvo „Privrednik“ obeleì}e sutra koncertom svojih pitomaca u gradskoj Sinagogi od 19.30 ~asova 18 godina od reosnivawa u Novom Sadu, a specijalni gost je Slobodan Trkuqa. Od 19. veka, kada je veletrgovac i bankar Vladimir Matijevi} s istomi{qenicima i Srpskom bankom, Fondom za pomagawe u {kolovawu mladih i {tedno-kreditnim zadrugama, osnovao lanac koji je onima s taze diplomom pomagao da zapo~nu posao, „Privrednik“ je, uz pomo} dobrotvora, me|u kojima su i Pupin, Tesla i kraq Aleksandar, od{kolovao vi{e od 40.000 dece. Obnovqeni „Privrednik“ toj brojci je dodao jo{ 1.989. Wegova istorija, aktuelnost i budu}nost obeleèni su svevremenim na~elom – rad, {tedwa, ~estitost. „Privrednikovi“ pitomci ìve danas u svim delovima sveta, ali se ~esto vra}aju svom Dru{tvu, aktivno u~estvuju u wegovom radu, pozivaju}i i druge da budu pitomci, trudbenici ili dobrotvori. D. D.

lonu i hteo da pro|e iako je na putu bio uvi|aj posle saobra}ajne nesre}e u kojoj je jedna osoba nastradala, s obrazlo`ewem da `uri i vozi – osobu

s imunitetom. Iako wegov suvoza~ to svakako nije. Profesor Milan Vujani} nagla{ava da je Komiteta za bezbednost saobra}aja zatraìo od MUP-a da o{tro kontroli{e i procesuira voza~e slu`benih vozila dràvnih organa koji zloupotrebqavaju autoritet institucije ili li~nosti koje prevoze i jo{ se nasilni~ki pona{aju. Kada saobra}aj reguli{e slu`beno lice i postoji svetlosna signalizacija, nijedan voza~ ne sme da pro|e kroz crveno, bez obzira na to da li vozi predsednika dràve. Demir Haxi} iz Ministarstva za infrastrukturu kaè da je novi saobra}ajni zakon veoma rigorozan prema silexijskoj vo`wi. Samo za nepo{tovawe ovla{}enog slu`benog lica predvi|eno je {est kaznenih poena, globa od 15.000 do 30.000 dinara i zabrana upravqawa vozilom najmawe tri meseca. Za dodatnu i nasilni~ku vo`wu sledi 15 kaznenih poena, „oduzmawe volana“ devet do 12 meseci, plus re{etke 30 do 60 dana. R. Dautovi}

HILARI KLINTON U NOVOSADSKOM „AMERI^KOM KUTKU“

Samo internet Srbiji pomaè – Devojka koja je posle zemqotresa ostala zatrpana u ru{evinama jednog supermarketa u Port-o-Prensu uspela je da po{aqe SMS i u ponedeqak su je spasila~ke ekipe na{le. S na{im partnerima uspeli smo da napravimo interaktivne mape, pa su komunikacije odigrale odlu~uju}u ulogu posle velike nesre}e na Haitiju. Internet je postao novi nervni sistem planete – rekla je ju~e dràvna sekretarka SAD Hilari Klinton, govore}i u va{ingtonskom „Newseumu“ o slobodi Interneta, {to je direktno preno{eno u novosadskom „Ameri~kom kutku“. No, ona je globalnu mreù uporedila s nuklearnom energijom, kao resursom koji se moè iskoristiti i za dobro i za zlo. Ona ima ve}u mo} i potencijale od bilo kojeg vida komunikacije i zato mora sluìti slobodi govora, tj. „sinhronizovati tehnolo{ki razvoj i principe“. Hilari Klinton smatra da, s jedne strane, internet moè {iriti istinu i prepoznavati ne-

DNEVNIK

pravdu, navode}i primer snimka ubijene ène u Iranu kao dokaza brutalnosti reìma Mahmuda Ahmadinexada, ali i sluìti povezivawu kriminalaca, terorista i seksualnih napasnika. Komunikacija, {tampawe i preno{ewe samizdata, tvrdi dràvna sekretarka, imalo je zna~ajnu ulogu i u ru{ewu Berlinskog zida i „~eli~ne zavese“. – Internet je samizdat dana{wice. Talenat je oduvek bio podjednako rasprostrawen na celoj planeti, ali ne i mogu}nosti, i to moè biti frustriraju}e. Kao snaàn izvor znawa i informacija, on moè biti izjedna~iva~. U Banglade{u se, recimo, 300.000 qudi javilo na kurs u~ewa engleskog jezika putem mobilnog telefona – istakla je Hilari Klinton. Ona je ukazala na to da internet moè i ekonomski pomo}i pojedinim zemqama, kao {to je Srbija, jer investitori retko ulaù tamo gde na globalnom nivou ne na|u dovoqno informacija o wima. D. Apro

Sabor pod svodovima Pe}ke patrijar{ije

se tajno, na listi}ima, a svaki od trojice kandidata mora dobiti vi{e od polovine glasova. Predstoje najmawe dva kruga glasawa, a prilikom izbora patrijarha Pavla bilo ih je ~ak devet. Kad se saznaju imena trojice kandidata koji su dobili natpolovi~ne ve}ine glasova, prelazi se na apostolski `reb.

^lanovi Sabora prelaze u patrijar{ijsku kapelu svetog Simeona Miroto~ivog na slu`bu Priziva Svetog duha, koju slu`i najstariji arhijerej. Tri imena se stavqaju u posebne koverte, one u Jevan|eqe, a zatim jedan od najstarijih monaha, koga izabere Sabor, izvla~i koverat s imenom novog patrijarha. Wegovo ime }e pr-

vi saznati i javno pro~itati vladika Lavrentije. ûvar trona, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, najavio je da bi ustoli~ewe novog poglavara moglo biti u nedequ, 24. januara, u beogradskoj Sabornoj crkvi, a kasnije i u Pe}koj patrijar{iji. Prethodna dva meseca su pomiwane mnoge vladike koje bi mogle sesti na tron svetog Save, ali episkop ni{ki Irinej tvrdi da samo Bog zna kad }e SPC dobiti novog patrijarha. Jo{ se definitivno ne moè re}i ~ak ni da li }e on biti biran apostolskim putem, koji nije dogma da se mora slediti, navodi on, ali i izraàva nadu da }e se ta praksa nastaviti. – Nije golema razlika izme|u episkopa i najuzvi{enijeg, patrijarha. Ko god bude izabran za prvog me|u jednakima, na najboqi na~in }e obavqati svoju du`nost – poru~uje vladika Irinej. Q. Male{evi}

BUYETSKI MAWAK U NOVOM SADU ODLO@IO VI[E OD STO OPERACIJA KATARAKTE

Klinika s pacijentima komunicira telepatski

Novosa|anin Tomislav Mladenovi} bio je neprijatno iznena|en kada je iz Klinike za o~ne bolesti Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu, s jo{ {estoro pacijenata iz drugih gradova, umesto zakazane operacije poslat ku}i. – Jo{ u novembru sam zakazao operaciju katarakte, a nalaze potrebne za intervenciju skupqao sam do pre nekoliko dana. Kada sam stigao na Kliniku, s ostalim pacijentima koji su do{li iz istog razloga, uveden sam kod lekara koji nam je saop{tio da operacija ne}e biti jer je ponestalo kontaktnih so~iva. Nije znao da nam ka`e ni kad }e ih biti, niti kad da se javimo da bismo ponovo pro{li kroz proceduru zakazivawa i pribavqawa nalaza plu}a, srca, krvne slike i svega potrebnog za operaciju – pri~a za „Dnevnik“ Mladenovi}. Sedmoro revoltiranih pacijenata, me|u kojima su prete`no stari qudi koji se te{ko kre}u, uputilo se u kancelariju kod upravnika, ali im je ulaz prepre~io jedan od zaposlenih na Klinici, rekav{i da upravnik „nema ni{ta s tim i da se obrate za{titniku prava pacijenata“. To su i u~inili. Od upravnika Klinike za o~ne bolesti KCV-a dr Vladimira ^a-

Pacijentima ni za{titnik ne mo`e pomo}i

nadanovi}a saznajemo da je u 2010. otkazano vi{e od sto operacija katarakte jer je zbog nedostatka novca iz Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe do{lo do pote{ko}a u dinamici izmirivawa duga isporu~iocima intraokularnih so~iva. – Bili smo primorani da sve planirane operacije otka`emo, te zbriwavamo samo hitne slu~ajeve. Pacijente kojima smo otkazali operaciju stavili smo na listu ~ekawa jer u najve}em broju slu~aja zahvat nije hitan i nema trajnih posledica na funkciju vida – objasnio je dr ^anadanovi}. Na pitawe za{to se niko nije udostojio da ovim pacijentima ja-

vi da im je operacija otkazana, on kaè da je svima detaqno obja{weno da }e im biti javqen novi termin kada RZZO izmiri dug. – Naàlost, iz tehni~kih razloga samo nekoliko wih nismo uspeli da obavestimo o promenama. Veoma nam je ào {to je do{lo do ovakvog zastoja i molimo pacijente za razumevawe i strpqewe – rekao je dr ânadanovi}. Tomislavu i drugim pacijenatima koji nisu bili obave{teni o otkazivawu operacija, opet nije uzet broj telefona, mada tvrdi da su nudili lekaru da ga zapi{e, pa je nejasno kako }e ih iz Klinike obavestiti kad stignu so~iva. Samo da opet ne izvise. I. Brcan

E^KA NA[LA ZANIMACIJU SVOJIM ZALUDNIM OMLADINCIMA

Karate zahvati u u~ionici Udru`ewe gra|ana „Kormilo“ iz Zrewanina privodi kraju sprovo|ewe projekta „Sportsko-edukativne aktivnosti i slobodno vreme“, za koji je od Ministarstva omladine i spor-

tom, u~e}i engleski jezik ili poha|aju}i edukativne radionice s terapeutima, psiholozima i radnicima Policijske uprave u Zrewaninu. Menaxerka projekta i aktivistkiwa „Kormila“

Br~kawe u mati~nom bazenu Ivana Len|era

ta dobilo gotovo 1,2 milion dinara. Ovo udru`ewe, s e~anskom Osnovnom {kolom „Aleksandar Sabovqev“, Savate klubom „Banat“ i Ronila~kim „Begej“, trudi se da omladincima iz E~ke uzrasta od 15 do 30 godina, omogu}i da kvalitetno tro{e svoje slobodno vreme, bave}i se spor-

Mirjana Gavrilovi} veli da je posao u zavr{noj fazi. – Zadovoqni smo {to je ve}ina mladih, i nakon zavr{etka projekta, nastavila da svoje slobodno vreme provodi bave}i se sportom na Gradskom bazenu u Zrewaninu i u Hali sportova „Medison“ na treninzima Sava-

te kluba „Banat“. Omogu}ili smo i da Internetom kontaktiraju s psihologom i terapeutom – obja{wava Mirjana Gavrilovi}. U e~anskoj {koli odr`ana je zavr{na edukativna radionica i prigodna sve~anost za sve u~esnike projekta. Uru~ene su i zahvalnice direktoru {kole Marinelu Bugaru, treneru Teniskog kluba „Galeb“ Draganu Markovi}u, Ivani Popadi} (Savate „Banat“), ronila~kog „Begej“ Miroslavu Molnaru, psihologu Neveni [uput, programskom direktoru Kulturnog centra Vladimiru \uri}u, Centru za edukaciju stranih jezika „Big Ben“, gradu Zrewaninu... Bugar nagla{ava da u ovom selu `ivi oko 5.500 stanovnika, a me|u wima oko 400 u~enika, koji, me|utim, nemaju zadovoqavaju}e uslove za fizi~ke aktivnosti jer {kola nema ni fiskulturnu salu. – Nikad je nismo ni imali. Trenutno se nastava fizi~kog odvija u jednoj ve}oj u~ionici. Tu improvizovanu salu koriste karate i aikido klub, a svojevremeno su i stonoteniseri – rekao je Bugar. @. Balaban

petak22.januar2010.

c m y

LOV

DNEVNIK

VE]INA LOVACA U POKRAJINI VE] GODINAMA MUKU MU^I S NAPU[TENIM KEROVIMA

Psi lutalice – glavni predatori vojvo|anskih lovi{ta! Zakazanog komercijalnog lova na fazane u rakova~kom lovi{tu minule subote nije bilo, jer su nedequ dana ranije psi lutalice u tamo{woj fazaneriji masakrirali 155 fazaana, o ~emu je na{ list ranije izve{tavao. Ovaj slu~aj pokrenuo je lavinu lova~kog nezadovoqstva s obzirom da je dugo

Re{ewe problema se ne nazire. Lovci ne smeju da odstrequju ovakve pse. Srbija, sa druge strane, jo{ ni izbliza nema evropske modele ~ipovawa pasa, iako je ova kacija krenula. Lutalice su mahom napu{teni psi od kojih su gazde, iz nekog razloga, digle ruke, a kako im je bilo `ao da ih uspavaju, najjednostav-

Tu`na slika rakova~ka nakon pse}eg pira

poznato da psi lutalice prave r{um po mnogim vojvo|anskim lovi{tima, te da ih mnogi smatraju najve}im predatorima u pokrajini, ve}im od lisica i {akala!

Foto: J. Pap

niji na~in da ih se otarase je da ih jednostavno puste na ulicu ili u atar. ^iji su - ne zna se, nemaju ~ip, pa niko za to ne odgovara. Azila za pse mahom nema, a tamo gde ih ima - prebukirani

su i retko ispuwavaju iz Evrope (usiqeno i nerealno) prepisane uslove sme{taja ishrane i nege kakve nemaju ni mnoge srpske biolnice. Izgradwom Prihvatili{ta za napu{tene pse, Be~ejci su u velikoj meri smawi broj pasa lutalica u gradu. Ali, lovi{ta su ostala neza{ti}ena, pogotovo u blizini naseqenih mesta i farmi sviwa ili goveda. - Psi lutalice su nam glavni predatori u lovi{tu, koji ~ak organizovano love divqa~, pogotovo mladun~ad. Jo{ mi je u sveèm se}awu slu~aj iz pro{log maja, gde je srna okotila tri laneta i psi su ih pojeli! Sli~nu sudbinu doìvqavaju i mladi ze~i}i, a napadaju psi i odraslu divqa~. Umesto da sugra|ani neèqene kerove, pogotovo {tence, odnesu u Prihvatili{te, oni ih iznose u lovi{te i tu ostavqaju. Gotovo svakodnevno oko farmi u okolini Be~eja susre}em po dva,

i napadaju srnu, zeca, fazana, svu vrstu divqa~i bez obzira da li je u pitawu krupna ili sitna - kaè za “Dnevnik”, predsednik Lova~kog dru{tva “Srnda}” u Tavankutu, Mirko Skenderovi}. - Ubijawe pasa u lovi{tima sada je krivi~no delo. Ranijih godina organizovali smo hajke, ali sada to vi{e ne sme da se radi. Qudi do|u na pecawe i ostave psa. Problem nije samo u lovi{tima, nego psi lutalice napadaju i doma}e ìvotiwe po sala{ima. Ne znam Napadaju srne, ze~eve, fazane... stvarno kako }emo re{iti ovaj problem, ali to }e ujela lisica, onda smo morali da biti jedna od ta~ki dnevnog reda ga uspavamo. Mi imamo Prihvana slede}em upravnom odboru – tili{te za pse i ma~ke lutaliobja{wava Skenderovi}. ce, gde svaka ìvotiwa ima svoj zdravstveni karton, a i udomqavamo ih rekla je – pr JKP “îsto}a i zelenilo”, Maja Muti}. Jo{ mi je u sveèm se}awu slu~aj iz pro{log maja, Navala pasa lutalica u sremkad je srna okotila tri laneta i psi su ih pojeli! skomitrova~kim lovi{tima Sli~nu sudbinu doìvqavaju i mladi ze~i}i, ozbiqno ugroàva fazansku dia napadaju psi i odraslu divqa~ vqa~, ali i ze~eve. Sve je ~e{}a (Mile Medi}, lovo~uvar LU „Be~ej”) pojava da napu{teni psi u atarima tamane ptice pu{tenu iz fazanerija, a nije retkost da natri i pet odba~enih {tenadi. Lova~ko dru{tvo “Srnada}” padaju i same fazanerije, gde loIz dana u dan se broj pasa lutaobuhvata povr{inu od 16.000 va~ka dru{tva uzgajaju pili}e. lica u lovi{tu uve}ava i predhektara i to od Subotice do Baj- Na{e lovi{te je puno pasa postavqam da su ve} pre{li moka, sa svim okolnim selima. lutalica i oni nanose ogromnu brojku od 200, pa su velika opaSli~na situacija je i u ostalih {tetu love}i fazane i ze~eve. snost za divqa~, rekao nam je pet lova~kih dru{tava, koji Najopasniji su u prole}e, kada lalovo~uvar Lova~kog udruèwa pripadaju Lova~kom udruèwu ko love tek izleène mlade fazaBe~ej Mile Medi}. “Suboti~ka pe{~ara”. ne i ze~i}e. U na{oj fazaneriji - [tete koje psi lutalice - Upoznati smo sa problemom na Tr{~ari, gde redovno uzgajamo prave u suboti~kim lovi{tima koji imaju lovci. Nedavno smo fazane, psi lutalice su nam rassu velike. Kre}u se u ~oporima imali slu~aj da je psa lutalicu trgali pet mladih fazana. Mi tu

JANUARSKO PAREWE ORLOVA BELOREPANA

ni{ta ne moèmo da uradi, jer ne smemo organizovati hajku na wih, a niko ne preduzima ni{ta da se oni uklonu iz lovi{ta i smeste u azile – kaè predsednik Lova~kog dru{tva „Fazan“ iz Kuzmina Jovica Kotarli}. Lovnik Drinko Travica nagla{ava da su trenutno najve}i predatori, koji love fazane i ze~eve upravo psi lutalice. Ako u zimskom periodu bude potrebe da se divqa~ hrani na hranili{tima, to }e biti mesta gde }e se okupqati i psi lutalice u ~oporima i nasrtati na srne}u divqa~. - Re{ewe za ovo se mora na}i, jer je gladnih pasa lutalica sve vi{e i oni }e u lovi{tima pravi sve ve}u {tetu, uzalud {to lovci stalno rade da se broj divqa~i, posebno fazana i ze~eva u lovi{tina pove}a – kaè Travica. Re{ewe se ne nazire... E. D.

VOJVO\ANSKE HAJKE

Dolijala jedna lija, al’ sa belom kragnom U hajci na banatsko - stepsku lisicu“, gde je doma}in bilo LD „Fazan“ iz Vladimirovca, minulog petka i subote pala je samo jedna lisica. U subotu, posle (obilnog) banatskog doru~ka i smotre oru`-

ja i oprem, lovci su na obroncima Deliblatske pe{~are po lepom vremenu krenuli u hajku: lova~ka sre}a je poslu`ila samo Stani{u Vuli}evi}a iz Lazarevca, on je odstrelio jedinu lisicu i osvojio nagradu „brak ja-

zavi~ara“, dar Gorana Vlajkovi}a. Veterinar Dragan Trajkovi} re~e da lisica ima levu zadwu {apu sa belom kragnnom, {to do sada nije video i to je protuma~io kao genetska mutacija. R. J.

Pali vepar i tri nazimeta U hajci na divqe sviwe koja je minulog vikenda odràna u maradi~kom lovi{tu, odstreqeno je vaper teàk 140 kilograma i tri nazimeta koja su teìla izme|u 60 i 70 kila. êtrdesetak lovaca

koji su u~estvovali u hajci ka`u da su videli mno{tvo divqih sviwa, {to je pozitivna novina za ovaj deo srema u kom se prethodnih godina “crna divqa~” re|e sretala. D. Kn.

Rekordan ulov na Ko~ovatu Foto: J. Pap

Svadbeni let za oko i du{u Prva ptica koja je zapo~ela parewe u ovoj godini je orao belorepan, ~iji svadbeni let, kako se ta~no naziva qubav izme|u mu`jaka i `enki ovih prelepih leta~a, nije promakao fotoreporteru Jaroslavu Papu. Belorepani su verni jedni drugima, kada izaberu partnera

qubav traje godinama. Ovih dana, udvarawe je intenzivno: ptice lete jedna kraj druge, hvataju se kanxama i prevr}u u vazduhu, a pauzu u parewu mogu da privremeno sa izazovu samo ja~i sneg i(li) hladno}a. @enka naj~e{}e snese dva jajeta, a na wima le`i 36 dana.

Priroda i u slu~aju ovih divnih ptica pokazuje svoju surovost: ja~i mladunac ~esto ubija slabijeg i tako sebi pove}ava {anu da pre`ivi. Podmladak koji opstane bude u gnezdu oko 105 dana, a iz wega izlazi u julu. D. Kn.

IZ LOVA^KOG KODEKSA

Ne protestovati zbog lo{ije lovine Dobar lovac ne}e sam sebe pozivati u lov, ili tra`iti da dobije poziv, ako se u lov ide po pozivu, a tako|e na kraju lova, ako je bio grupni lov, ne}e sam birati ulov, ve} sa~ekati da mu ulov preda lovnik ili drugi organizator lova. Pri tome ne}e protestovati {to je dobio lo{iju lovinu od drugih.

U toku lova i lovac i pogoni~i vodi}e ra~una da ne prave {tetu u lovi{tu na usevima, zasadima, vinogradima ili objektima. Ako je mogu}e u lovu na sitnu divqa~ treba zaobi}i povr{inu na kojima se mo`e napraviti {teta ga`ewem ili pucawem.

Beri}et ko~ovatskih hajka~a

U osmoj “Hajci na ko~ovatsku lisicu” u potesu Ko~ovat nadomak srpko-rumunske granice minulwe subote u ataru Banatskog Aran|elova, odstreqeno je {est lisica i tri divqe sviwe, {to je najbogatiji ulov u svim dosada{wim hajkama. Prema oceni `irija najlep{u lisicu na Ko~ovatu odstrelio je

Steva Repa iz Novog Slankamena, koji je prvi put boravio na severu Banata. - Dva puta sam pucao i u velikog vepra od oko 250 kilograma, ali nije pao, odjurio je daqe - `ali za propu{tenim ulovom Repa. Lisice su jo{ odstrelili Jovan Stojkov-Soni iz Novog Kne`evca,

Ivan Malagurski iz Gorweg Tavankuta, Velibor Vasiqevi}-Kec iz Jankov Mosta, Predrag Vladuq iz Zrewanina i Boris Kirsanov iz Be~eja. Divqe sviwe odstrelili su Zoran Savi} iz Po`arevca, Milan Mrdaqa iz Zrewanina i @olt Balango iz Banatskog Aran|elova. Tekst i foto: M. Mitrovi}

SPORT

petak22.januar2010.

c m y

DNEVNIK

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE U MELBURNU

Izgubqen set probudio Noleta Tek kada mu je protivnik uzeo set i zapretio iznena|ewem Novak \okovi} , probudio se iz sna, po~eo da igra onako kako se o~ekuje od tre}eg reketa sveta i stigao do ipak ubedqive pobede nad Kjudinelijem- 3:6, 6:1, 6:1, 6:3. [ampion Otvorenog prvenstva Australije iz 2008. godine, u tre}em kolu }e se sastati sa Denisom Istominom iz Uzbekistana i bi}e to wihov prvi susret. Istomin zauzima tek 103. mesto na ATP listi, ali je u dosada{wa dva me~a igrao odli~no. U prvom kolu iznenadio je 32. nosioca, Francuza @eremija

[ardija, a potom eliminisao i Nemca Mihaela Berera sa 3:0 (7:5, 6:3, 6:4). \okovi} verovatno nije `eleo, ali je protiv Kjudinelija morao da ostane na terenu skoro puna tri sata. Po~etak je bio frustriraju}i. Marko je bio agresivan, napadao je kad god je mogao, a ja sam se automatski povukao i ~ekao wegove gre{ke, {to je bio problem. - U nastavku je bilo boqe, preuzeo sam kontrolu. - rekao je Novak na konferenciji za novinare posle me~a. - Svi igraju tenis. Ne sme{ nikoga da potceni{ - dodao je tre}i nosilac na prvom grend slemu sezone.

\okovi} je u duelu sa Kjudinelijem napravio devet dvostrukih servis gre{aka, a u igri jo{ 52 gre{ke. O~igledno je da moram boqe da igram. Ipak, dobro je {to sam pro{ao ove uvodne runde, jer su u wima, posebno ovde u Melburnu, iznena|ewa ~esta. Ti prvi me~evi su nezgodni, igra{ sa teniserima koji nemaju {ta da izgube. Ose}a se mali pritisak. Prethodno u~e{}e u Melburnu \okovi} je zavr{io u ~etvrtfinalu, gde su ga zaustavili Endi Rodik i paklena vru}ina. Ove sezone \okovi}a mnogi nisu svrstali u krug fa-

Teniseri Endi Rodik (7) - Felisijano Lopez Huan Martin Del Potro (4) - Florijan Majer Rafael Nadal (2) - Filip Kol{rajber Endi Marej (5) - Floran Sera Ivan Qubi~i} (24) - Ivo Karlovi} Gael Monfis (12) - Xon Ajzner (33) Marin ^ili} (14) - Stanislas Vavrinka (19)

Teniserke Dinara Safina (2) - Elena Balta~a Svetlana Kuzwecova (3) Angelik Kerber Jelena Jankovi} (8) - Alona Bondarenko (31), po~etak u jedan ~as posle pono}i Alisa Klejbanova (27) @istin Enan Kim Klajsters (15) - Na|a Petrova (19) Marion Bartoli (11) \ie @eng

Mu{karci U me~evima drugog kola Australijan opena u mu{koj konkurenciji postignuti su slede}i rezultati: Federer ([vajcarska) - Hanesku (Rumunija) 6:2, 6:3, 6:2, \okovi} (Srbija) - Kjudineli ([vajcarska) 3:6, 6:1, 6:1, 6:3, Davidenko (Rusija) - Mar~enko (Ukrajina) 6:3, 6:3, 6:0, Verdasko ([panija) - Sergejev (Ukrajina) 6:1, 6:2, 6:2, Conga (Francuska) - Dent (SAD) 6:4, 6:3, 6:3, Bagdatis (Kiupar) - Ferer ([panija) 4:6, 3:6, 7:6, 6:3, 6:1, Has (Nema~ka) - Tipsarevi} (Srbija) 4:6, 6:4, 6:3, 1:6, 6:3, Ju`ni (Rusija) - Hajek ( ê{ka) 6:2, 6:1, 6:1, Hjuit (Australija) Jang (SAD) 7:6, 6:4, 6:1, Almagro ([panija) - Beker (Nema~ka) 6:4, 6:2, 3:6, 4:6, 6:3, Monako (Argentina) Qodra (Francuska) 3:6, 3:6, 7:6, 6:1, 6:3, Montanes ([panija) - Robert (Francuska) 4:6, 6:7, 6:2, 6:3, 6:2, Faqa (île) - Granoqers ([panija) 6:4, 6:1, 6:3, Kubot (Poqska) - Hiraldo (île) 6:4, 3:6, 6:3, 6:1, Kubek (Austrija) - Dodig (Hrvatska) 7:6, 6:1, 6:2, Istomin (Uzbegistan) Berer (Nema~ka) 7:5, 6:3, 6:4 dakle da osvojim turnir. Svestan sam kvaliteta rivala, neki od wih imaju i ve}a o~ekivawa od mene i to je normalno. Trudim se da se ne optere}ujem previ{e, nego da razmi{qam samo o slede}em me~u - objasnio je Novak.

Novak \okovi}

Raspored za danas

vorita za osvajawe titule, iako po plasmanu na ATP listi to zaslu`uje. - Pro{le godine sam imao lo{e iskustvo, ali trudim se da uvek imam najvi{e ambicije,

Janko ispustio Hasa Tomi Has je u drugom kolu Australijan opena imao boqu koncentraciju i ja~e ìvce od Janka Tipsarevi}a - 3:2. Janko propustio veliku {ansu da povede sa 2:0 u setovima, zatim dao sve od sebe ali to nije bilo dovoqno za pobedu. Nema~ki veteran, polufinalista pro{logodi{weg Vimbldona i 18. nosilac Australijan opena, bio je samo za nijansu boqi - 3:2, po setovima 4:6, 6:4, 6:3, 1:6, 6:3. On }e u {esnaestini finala igrati sa Francuzom Congom ili Amerikancem Dentom. Janko je zavr{io takJanko Tipsarevi} mi~ewe u drugoj rundi, kao i pro{le godine, a najboqi qem putu. Vodio je sa 4:2, bio rezultat na Melburnu ostaje na dva gema od te{ko dostimu plasman u tre}e kolo 2008, `nih 2:0 u setovima, ali je onda kada je u pet setova poraèn od neobja{wivo posustao. Has je Roxera Federera. Has je 2002. i osvojio ~etiri gema zaredom za 2007. godine dogurao do poluizjedna~ewe na 1:1, a zatim nafinala. Tre}i srpski teniser stavio seriju u tre}em setu, do po plasmanu na ATP listi (36) vo|stva od 3:0, koje je kasnije ima}e razloga da àli za pobepretvorio u drugi osvojen set. dom, jer se sredinom drugog seTipsarevi} je dominirao u ~eta ~inilo da se nalazi na najbotvrtom, ali u setu odluke nije

uspeo da slomi prekaqenog protivnika. Janko se dugo opirao u posledwem gemu, odbranio je ~etiri me~ lopte, propustiv{i u me|uvremenu dve {anse da se brejkom vrati u me~. Potom je dugim forhendom poslao lopticu u aut i bilo je vreme da krene ka mre`i sa ispru`enom rukom...

Favoriti se nisu oznojili Ko je ~etvrtog dana Australijan opena tra`io uzbu|ewa, nije trebalo da gleda me~eve najvi{e rangiranih tenisera i teniserki... Jelena Jankovi} u jedan ~as posle pono}i igra sa Alonom Bondarenko u okviru tre}eg kola. Roxer Federer, Nikolaj Davidenko, Fernando Verdasko, sestre Vilijams, Karoline Voznija~ki... svi su se plasirali u tre}e kolo bez izgubqenog seta, a samo je Venus Vilijams imala malo problema

u drugom setu me~a sa Austrijankom Sibil Bamer. Federerov trijumf nad Rumunom Viktorom Haneskuom sa tribina je posmatrao i britanski princ Vilijam. [vajcarac je trostruki osvaja~ grend slem turnira u Melburnu, ali je pro{logodi{we finale sa Rafaelom Nadalom zavr{io u suzama. Najvi{e drame doneo je okr{aj Kipranina Markosa Bagdatisa i [panca Davida Ferera,

u kojem je finalista Australijan opena iz 2006. godine slavio sa 3:2, iako je Ferer re{io u svoju korist prva dva seta. Bagdatis }e se u narednoj rundi sastati sa Lejtonom Hjuitom, finalistom turnira iz 2005. Oni su u Melburnu ve} igrali 2008. godine, kada se wihov me~ zavr{io u 4.34 ~asa posle pono}i! To je najkasniji kraj jednog me~a u istoriji Otvorenog prvenstva Australije.

Yo Vilfrid Conga

Ana Ivanovi} u suzama

Sudije i servisi zaustavili Anu Ivanovi} je izgubila od 36. teniserke sveta Hisele Dulko iz Argentine sa 1:2 (6:7, 7:5, 6:4).Ani je ovogodi{wi rezultat na grend slemu u Melburnu najgori jo{ od 2006. Pro{le sezone stigla je do tre}eg kola, dok je godinu dana ranije, 2008, igrala finale, ali je izgubila od Marije [arapove. - Te{ko je, boli - kazala je posle me~a dvadesetdvogodi{wa Beogra|anka, koja je pretrepela prvi poraz u tri dosada{wa susreta sa Hiselom Dulko. Prvi setg duela osvojila je iako je wena protivnica imala vo|stvo od 4:1 uz dva brejka. Ivanovi}eva se, ipak, izborila za taj-brejk, povela sa 4:0, potom gubila sa 4:5, ali na kraju stigla do seta prednosti. Drugi set odlu~en je u posledwem 12. gemu, kada je Argentinka naravila jedini brejk i izjedna~ila na 1:1. Me|utim mora se re}i da su sudije o{tetile Anu kod rezultata 5:5 i jednu dobru loptu proglasili autom . To je izbacilo iz koloseka na{u igra~icu izgubila je gem , a potom na svoj servis uz duplu gre{ku i set. U tre}em odlu~uju}em setu Dulkova je ponovo na servis Ivanovi}eve, stigla do kona~ne pobede. Prethodno je Dulko vodila i sa 5:2, ali je Ivanovi}eva uspela da zaostatak uz dva brejka smawi na 4:5 i stekne priliku da servira za izjedna~ewe. Servis je, ipak, nije poslu`io. Razo~aravaju}e je kada se vrati{ u igru i onda napravi{ dve duple servis gre{ke i bukvalno joj pokloni{ tri me~ lopte... Servis me je definitivno izdaoâ&#x20AC;&#x153;, rekla je Ivanovi}eva i objasnila da ima problema sa bacawem loptice pri servisu. Nekada prva teniserka sveta pro{le sezone je najboqe rezultate na grend slem turnirima bele`ila na Rolan Garosu i Vimbldonu, ali je i na ta dva turnira stigla samo do ~etvrtog kola. Na Otvorenom prvenstvu SAD izgubila je na samom startu. Rezultati Ivanovi}eve nisu bili boqi ni na ostalim turnirima. [ampionka Rolan Garosa iz 2008. godine pro{le sezone nije osvojila nijednu titulu, {to je za posledicu imalo pad na 21. mesto WTA rang liste.

- Moram da budem strpqiva. Potrebno je vreme. Ose}am se boqe kada sam na terenu, igram mnogo boqe, ose}am se kao stara ja. Ali... neki segmenti igre, oni na koje treba da se oslonim, jednostavno nekada nisu tu - ocenila je srpska teniserka koja je u duelu sa Dulkovom napravila 75 neiznu|enih gre{aka.

@ene U me~evima drugog kola Australijan opena u ènskoj konkurenciji postignuti su slede}i rezultati: (1) S. Vilijams (SAD) - Kvitova (ê{ka) 6:2, 6:1, (4) Voznijacki (Danska) - Gerges (Nema~ka) 6:3, 6:1, (6) V. Vilijams (SAD) - Bamer (Austrija) 6:2, 7:5, (7) Azarenka (Belorusija) - Fegele ([vajcarska) 6:4, 6:0, (9) Zvonareva (Rrusija) - Benesova (ê{ka) 6:0, 6:3, (10) A. Radvanska (Poqska) - Kudrjavceva (Rusija) 6:0, 6:2, (13) Stosur (Australija) - Barois (Nema~ka) 7:5, 6:3, (16) Na (Kina) - Savai (Ma|arska) 3:6, 7:5, 6:2, (17) Skijavone (Italija) - Coan (Francuska) 6:3, 6:4, Dulko (Argentina) - (20) Ivanovi} (Srbija) 6:7, 7:5, 6:4, Brijanti (Italija) - (21) Lisicki (Nema~ka) 2:6, 6:4, 6:4, (22) Hantuhova (Slova~ka) - Arvidson ([vedska) 6:4, 6:1, (29) Per (Izrael) Pironkova (Bugarska) 6:1, 6:4, (32) Suarez Navaro ([panija) - Petkovi} (Nema~ka) 6:1, 6:4, Garbin (Italija) - [vedova (Kazahstan) 6:7, 6:2, 6:0, Delakva (SAD) Sprem (Hrvatska) 7:6, 7:6. - Na teren iza|em bez o~ekivawa, samo da uìvam. Krenem dobro, igram dobro, a onda po~nem da razmi{qam kako bih uvek mogla da igram tako. Onda postanem napeta i po~nem da gre{im... Moram toga da se re{im - dodala je Ana Ivanovi}. Hisela Dulko }e u narednom kolu igrati sa devetim nosiocem Verom Zvonarevom iz Rusije, koja je ubedqivo pobedila êhiwu Ivetu Bene{ovu sa 2:0 (6:0, 6:3).

Jelena i Du{an dobri u dublu Jelena Jankovi} i Du{an Vemi} pobedama su po~eli takmi~ewe u igri parova na Otvorenom prvenstvu Australije u Melburnu. Viktor Troicki bez motiva posle poraza u pojedina~noj konkurenciji. Jankovi}eva i [inej Peri iz SAD savladale su Slovakiwu Dominiku Cibulkovu i Holan|anku Mihaelu Kraji~ek sa 2:0 (6:1, 6:4) u prvom kolu `enskog dubla. Naredne protivnice bi}e im osmi nosioci, Betani Matek Sends (SAD) i Xi Jan (Kina). Zanimqivo je da je Matek Sends pre nekoliko godina ~esto bila partnerka Jankovi}eve u dublu. Jelena je 2007. godine osvojila grend slem titulu u konkurenciji dublova, ali me{ovitih, po{to je sa Xejmijem Marejem bila najboqa na Vimbldonu.

Du{an Vemi} i Hrvat Ivo Karlovi} napravili su iznena|ewe, pobediv{i devete nosioce Kristofera Kasa (Nema~ka) i Dika Normana (Belgija) - 2:1, po setovima 6:4, 3:6, 6:4. Naredni rivali su im Australijanci Greg Xons i Kejden Hensel, koji su re{ili u svoju korist dva â&#x20AC;&#x17E;taj-brejkaâ&#x20AC;&#x153; i eliminisali Italijana Paola Lorencija i Belgijanca Kristofa Rohusa, tako|e sa 2:1. Nastup na Australijan openu zavr{io je Viktor Troicki. Dan posle ispadawa iz singla, udru`io se sa [vajcarcem Markom Kjudinelijem, koji posle poraza od Novaka \okovi}a tako|e nije bio naro~ito raspolo`en za igru. Wih dvojica glatko su izgubili od Rusa Igora Kuwicina i Dudija Sele iz Izraela - 6:4, 6:2.

SPORT

DNEVNIK SUPERLIGA ZA @ENE

Visok let golubica Spartak – Vizura 3:0 (25:15, 25:15, 25:23) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 500. Sudije: Svetlana Zotovi} (Beograd) i Dejan Anti} (Subotica). SPARTAK: Bokan 13 (1 blok), Memi{evi} (libero), Niki} 9 (1 blok, 1 as), Stojanovi} 9 (3 bloka), Medi} 8 (2 bloka, 1 as), ^e{qar 2 (2 bloka), Klisura 13 (2 bloka, 3 asa), Markovi} 1, Heli}, [imi}. Nije igrala: Bogdanovi}. Trener: Sa{a Nedeqkovi}. VIZURA: Lazarevi} 12 (3 asa), Vukomanovi} (libero), Puzovi} 9 (4 bloka), Terzi} 9 (3 asa), Grbi} 1 (1 blok), Dini} 2, Dragovi} 3, Nikoli}, Ota{evi}, Vojvodi} 2 (2 asa), Savi}. Trener: Zoran Kova~i}. Pobedom protiv Vizure od 3:0 u vanrednom kolu Super lige Srbije odbojka{ice Spartaka su prakti~no osigurale poziciju u plej-ofu. To nikako ne zna~i da sledi period pauze za „golubice“, jer se vaqa izboriti za {to boqu poziciju pre po~etka kona~ne borbe za titulu prvaka Srbije. U me~u sa Vizurom Spartak je igrao odli~no, a da tako golubice igraju svaki me~ ni titula ne bi bila daleko. Derbi kola bio je va`an za obe ekipe, Vizura je ~ak stigla u Suboticu dan ranije, ne bi li se {to boqe spremila i poku{ala da otkine makar bod Spartaku.

Od prvog poena doma}e su zaigrale sna`no, a servis je bio jedno od najja~ih oru`ja izabranica Sa{e Nedeqkovi}a. Na dobar servis Sare Klisure, Spartak je u seriji od 7:0 stigao do prednosti od 10:5. Servis-blok igra je funkcionisala na najboqi na~in. Poku{ale su go{}e da ne{to vi{e urade, ali sa nepovezanim prijemom i lo{om organizacijom igre nisu imale {anse protiv bloka Spartaka. Drugi set je doneo mnogo ve}u borbu i verovatno je i odlu~io o pobedniku me~a. Zablistala je tada Ana Lazarevi}, prvotimka Vizure. Prvo je osvojila ~etiri poena u seriji, a zatim sna`nim servisima opasno uzdrmala ekipu Spartaka. Vizura je povela sa 11:5, no ponovo na servis dolazi Sara Klisura, a Spartak u novoj seriji od 8:0 potpuno preokre}e set u svoju korist. U tre}em setu je Spartak igrao sna`no u napadu, a razigrala se tada Tawa Bokan. Kombinovala je razorne sme~eve i meke lobove, a Spartak je poveo sa 16:10. Ipak, sigurne zavr{nice nije bilo. Golubice su gre{kama vratile protivnice u `ivot, pa je tako u jednom momentu bilo samo 23:22 nakon poena Lazarevi}eve. Tawa Bokan donosi potom prvu me~ loptu za Spartak, a gre{kom Terzi}eve „golubice“ sti`u do maksimalne pobede od 3:0. N. S.

Pan~evke protutwale Klekom

EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E U AUSTRIJI

Francuzi se opet provukli (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) LINC: Evropsko rukometno prvenstvo u Austriji donelo je nova uzbu|ewa drugog dana nadmetawa u grupama C i D, gde apsolutni favoriti nisu do kraja opravdali o~ekivawa ili su se provukli kroz iglene u{i. Jedan od me~eva gde se sudbina

odlu~ivala u posledwim sekundama me~a bio je susret u grupi C gde su Slovenija i Nema~ka podelili bodove 34:34(16:11). Malo je nedostajalo Slovencijma, koje od nedavno predvodi iskusni Zvonimar Noka Serdaru{i}, da slave protiv Nemaca. Pobedu su ispustili u posledwim sekundama

lo{ prijem Kle~anki u tre}em setu, a to je i prelomilo utakmicu, ve} tada se videlo da bodovi odlaze u Pan~evo posle pobede u tom delu igre rezultatom 26:24 u zanimqivoj zavr{nici ovog seta. Kada je bilo najpotrebnije kqu~ne igra~ice u doma}em timu odigrale su ispod proseka, a mlade Cveti}anin i Radenkovi} jo{ uvek nemaju potrebnog iskustva da pored zapaènih partija donesu odlu~uju}u prevagu u trenutcima kada se susret lomio. Rutinski kako se i o~ekuje, a vidno demoralisane igra~ice Kleka su im i pomogle, gostuju}i sastav zasluèno je slavio u ~etvrtom setu i dokazao da je ovoga puta kvalitetniji od Kleka. Doma}i tim }e neke stvari morati da mewa ukoliko ambiciozno rukovodstvo na ~elu sa legendarnim Vawom Grbi}em èle stabilnog liga{a sa prepoznatqivim imixom u ènskoj Super ligi. Ponovo su sjajne bile Milena Ra{i} i Jelena Mladenovi}, koje su ovoga puta imale doli~nu podr{ku u Mii Vulovi} i Bojani Markovi}. Sa druge strane, mlada Aleksandra Cveti}anin je odigrala vrlo dorbo, kao i rezervni diza~ Danica Radenkovi}, ali je to bilo nedovoqno za pobedu protiv izuzetno raspoloènih N. Jowev Pan~evki.

IN MEMORIAM

Stani{a Radmanovi} 1940 – 2010. U Sremskoj Mitrovici je ju~e, u 70. godini, posle opake bolesti, prestalo da kuca srce Stani{e Radmanovi}a, nekada{weg kajaka{a Vala i saveznog trenera. Stani{a je za ìvota u{ao u legendu, jer je petostruki u~esnik olimpijskih igara, kao takmi~ar i trener. Ceo ìvot posvetio je sportu, a kao trener ostavio je neispisiv trag u mitrova~kom Valu, Slavonskom Brodu, a u posledwoj deceniji ìvota bio je trener jedinog seoskog kluba „Filip Vi{wi}“ u Vi{wi}evu.

Grupa A

susreta, kada su Nemci uspeli da izjedna~e. Ina~e, Slovenci su sve vreme susreta bili u prednosti, a pobedu su prokockali kada su u posledwih deset minuta primili devet golova, skoro koliko za celo prvo poluvreme. Ono {to je jo{ gore po wih je to da su Nemci imali ~ak i posledwi na-

Prvo kolo: Rusija -Ukrajina 37:33 (21:16), Hrvatska - Norve{ka 25:23 (11:10)

Grupa B Prvo kolo: Danska - Austrija 33:29(17:15), Srbija - Island 29:29 (11:15)

Grupa C Prvo kolo: Nema~ka - Poqska 25:27 (8:12), [vedska Slovenija 25:27 (13:7). Drugo kolo: Slovenija - Nema~ka 34:34 (16:11), Poqska - [vedska. 1. Poqska 2. Slovenija 3. Nema~ka 4. [vedska

2 2 2 2

2 1 0 0

0 1 1 0

0 0 1 2

27:25 61:59 59:61 25:27

4 3 1 0

Grupa D Prvo kolo: [panija - ê{ka 37:25 (17:10), Francuska - Ma|arska 29:29 (16:16). Drugo kolo:ê{ka - Francuska 20:21 (10:16), Ma|arska - [panija 25:34 (9:17). 1. [panija 2 2 0 0 71:50 4 2. Francuska 2 1 1 0 50:49 3 3. Ma|arska 2 0 1 1 54:63 1 4. ê{ka 2 0 0 2 45:58 0

Momenat s utakmice Ma|arska - [panija

„Dnevnik” u Austriji

Klek – Dinamo Azotara 1:3 (25:17, 21:25, 24:26, 20:25) KLEK: Hala O[ „Milo{ Grbi}“ u Kleku. Gledalaca: 300. Sudije: An|elko Popovi} (Sremski Karlovci) i Vladimir Simonovi} (Kragujevac). KLEK: Radanovi}, Cveti}anin 15, Mihajlovi} (libero), Joksi} 7, Sandi} 11, Bartula 13, Radenkovi} 5, Vasi} 10, \uri} 2, ^ikiriz, Sakraxija, Grbi} (libero). DINAMO AZOTARA: Furtula 2, Sredi}, Petrov (libero), Le~i} 2, [kari} (libero), Sekuli}1 , Bezarevi} 3, Divac, Markovi} 12, Ra{i} 17, Mladenovi} 17, Vulovi} 13. Kle~anke su svojoj vernoj publici ispri~ale novu tu`nu pri~u, izgubile su rezultatom 1:3 u setovima od ekipe Dinamo Azotare koja se predstavila kao kompaktnija i uigrana ekipa. Samo u prvom setu doma}i tim je dominirao i dobio ga ubedqivo rezultatom 27:17, a onda se dogodilo ve} vi|eno u nekoliko utakmica u ovogodi{wem {ampionatu, neverovatan pad u igri, poquqano samopouzdawe i tim trenera [egrta do`iveo je novi neuspeh. Od drugog seta go{}e preuzimaju konce igre u svoje ruke naro~ito odli~ni tandem Milena Ra{i} - Jelena Mladenovi} koji je napravio kvalitativnu razliku na parketu hale u Kleku. Proradio je napad go{}i koje su iskoristile

petak22.januar2010.

Jovo Gali}

SPONZORI NA[EG IZVE[TA^A

pad i priliku da pobede, ali su Slovenci uspeli da se odbrane. Posle drugog dana EP u Austriji iz grupe C plasman u drugi krug su ve} obezbedili Poqaci i Slovenci, a tre}eg u~esnika }emo saznati danas po{to posledwu utakmicu dana igraju Nemci i [ve|ani. Zahvaquju}i golmanu Terijeru Omijeru Francuzi su se provukli protiv izuzetno raspoloèni i nadarenih êha - 21:20 (16:10). Posle odli~nog prvog poluvremena u kome su Francuzi bez ve}ih pote{ko}a bili golgeterski raspoloèniji od êha i vodili 5-6 golova razlike. Me|utim, u drugom delu olimpijski i svetski {ampion postigao je samo pet golova, pa su êsi uspeli da izjedna~e rezultat na 17:17. U tim trenucima Francusima nije ni{ta polazilo za rukom, a malo

Dana{wi program Grupa C Nema~ka - [vedska Poqska - Slovenija

(18.15) (20.15)

Grupa D Francuska - [panija Ma|arska - ^e{ka

(18.15) (20.15)

je nedostajalo da êsi do|u do boda. U tome ih je spre~io fantasti~ni Tereri Omijer koji je sa 24 odbrana bio najzaslu`niji za pobedu Francuza, podse}amo Francuzi su pre toga remizirali sa Ma|arima (29:29). Drugi krug iz grupe D ve} su osigurali [panija i Francuska, dok se tre}e mesto traì izme|u Ma|ara i êha. Na{i severni susedi imaju bod dok êsi su za sada bez bodova. Zato, dana{wi dan }e biti izuzetno zanimqiv i uzbudqiv. J. Gali}

[umaher ne voli Debakl Novosa|ana ~etvorku PRVA MU[KA LIGA SRBIJE

Povratnik u Foraminuje i Me|unarodna fedemulu jedan, sedmeroracija autosportova. Glavni struki svetski prvak razlog [umaherovog zahteva Mihael [umaher, odzapravo le`i u praznoverju. bio je da predstoje}e sezone - [ef ekipe Ros Braun zna da vozi Mercedesov bolid sa vi{e volim neparne startne brostartnim brojem ~etiri. Akjeve - izjavio je Nemac za „Bild“. tuelni {ampion sveta Xenson Baton je prelaskom u Meklaren, automatski odneo brojeve jedan i dva, tako da su wegovoj donedavnoj ekipi Mercedesu (biv{i Braun GP), pripala slede}a dva broja. [efovi tima su odlu~ili da broj tri daju mla- Mihael [umaher Osim toga, Mihaelu [umahedom Niku Rosbergu, a [umaheru se ne svi|a ni “ukletost” ru su namenili ~etvorku. Ali broja ~etiri u Formuli jedan. najtrofejniji voza~ u istoriNikad nijedan voza~ sa tim ji F1 je takvu odluku odbio i startnim brojem nije postao zatra`io da na wegovom bolisvetski prvak, a u posledwih dedu bude “trojka”. Mercedes je, set godina su vlasnici tog broja naravno, udovoqio svojoj zvepobedili u svega ~etiri trke. zdi, a tu promenu treba da

Napredak – Vojvodina Srbijagas 88:55 (27:12, 21:9, 18:19, 22:15)

KRU[EVAC: Hala sportova, sudije: Li~ina (Zrewanin), Obrkneèvi} i \or|evi} (Beograd). NAPREDAK: Stojanovski 10, Pejovi} 10, Savi} 10, Puzi} 7, \or|evi} 2, Popovi} 10, \ur|evi}, Markovi} 14, Krsti} 6, Milojevi}, Kalaw 7, Mici} 12. VOJVODINA SRBIJAGAS: Veli~kovi}, Martini} 11, Toma{evi} 1, Jev|i}, Bo{wak 1, Kova~evi} 10, Fekete 2, Drowak, Radak 2, Marjanovi} 9, Mi~eta 11, Avlija{ 8. Otputovali su ko{arka{i Vojvodine Srbijagas u Kru{evac sa èqom da se revan{iraju Napretku za poraz u Novom Sadu, ali i da pobedom naprave novi korak ka Superligi. Me|utim, bile su to samo nerealne èqe, jer su crveno-beli doìveli katastrofalan poraz i, uz to, pruìli su o~ajnu, najlo{iju partiju u teku}oj sezoni. Ve} u prvom poluvremenu utakmica je bila re{ena po{to su doma}ini stekli

Prva liga Srbije Metalac – Ma{inac sino} Novi Sad – Radn. KG 06 88:59 Napredak – Vojvodina S. 88:55 Radni~ki B. – Proleter N. 82:81 Ergonom – Tami{ P. 73:80 Sloga – Mega Vizura 83:64 Borac – OKK Beograd 82:71 1. Borac 17 13 4 1421:1292 30 2. Beograd 17 12 5 1469:1354 29 3. Proleter 17 11 6 1455:1348 28 4. Vojvodina 17 11 6 1360:1291 28 5. Tami{ 17 11 6 1306:1260 28 6. Metalac 16 11 5 1270:1312 27 7. Napredak 17 10 7 1325:1276 27 8. Novi Sad 17 8 9 1297:1257 25 9. Sloga 17 8 9 1308:1320 25 10. Mega V. 17 7 10 1322:1397 24 11. Ma{inac 16 7 9 1143:1278 23 12. Ergonom 17 4 13 1238:1315 21 13. Radni~ki B.17 4 13 1265:1355 21 14. Radni~ki 17 1 16 1252:1476 18

prednost od 48:21, a Kru{evqane su predvodili nekada{wi igra~ novosadskog tima Marko Popovi}, Dragan Markovi} i \or|e Mici}. Na drugoj strani nije bilo ni jednog jedinog iole raspolo`enijeg igra~a, pa kona~ni skor zapravo i nije iznena|ewe. R. D.

Olimpijada s ve{ta~kim snegom Sahrana kajaka{kog velikana obavi}e se danas u 13 ~asova, na Novom grobqu u Sremskoj Mitrovici.

Organizatori Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru nameravaju da kamionima donesu sneg na staze na planini Sajpres na kojoj }e biti odr`ana olimpijska takmi~ewa u skijawu i snoubordu. Vremenska prognoza za narednu nedequ ne predvi|a sneg za planinu na severnoj obali Vankuvera. Ne}e biti ni dovoqno hladno da se sneg napravi, ali se organizatori igara nisu iznenadili. - Pripremamo se kao da ne}e biti snega - izjavila je predstavnica organizacionog

komiteta igara Prajstner Alinger i dodala da }e sneg biti dono{en kamionima, a ako bude bilo potrebno i helikopterima. - Napravi}emo fantasti~an ambijent, samo }emo to uraditi na malo druga~iji na~in. Zimske olimpijske igre u Vankuveru po~e}e 12. februara i traja}e do 28. februara. Olimpijski komitet ^e{ke objavio je spisak od rekordnih 88 sportista za Zimske olimpijske igre. Me|u ~lanovima eki-

pe koja }e nastupati u Kanadi, kros-kantri skija{ Lukas Bauer i takmi~arka u brzom klizawu Martina Sablikova va`e za najve}e favorite za zlatnu medaqu. U sastavu ekipe nalazi se alpska skija{ica Sarka Zarobska, koja je 2007. godine osvojila titulu prvakiwe sveta u slalomu. ^esi se nadaju medaqi i u hokeju, ~ija postava broji 23 ~lana i u kojoj se nalazi nekada{wa NHL zvezda Jaromir Jagr. Ekipa je u Torinu pre ~etiri godine osvojila bronzu.

SPORT

petak22.januar2010.

Slavili Pe|a i Krle [arlot Bobketsi savladali su Majami Hit rezultatom 104:65, ostvariv{i najubedqiviju pobedu u istoriji kluba. Timovi srpskih internacionalaca uspe{ni u neizvesnim zavr{nicama. [arlot Bobketsi savladali su Majami Hit rezultatom 104:65, ostvariv{i najubedqiviju pobedu u istoriji kluba. Bobketsi su u 2010. godini najboqi tim NBA lige sa skorom 9-1 (ukupno 21-19), pa se nalaze na dobrom putu ka svom prvom u~e{}u u plej-ofu. Stiven Xekson pobedi je doprineo sa 24 poena, dok je Xerald Valas imao “20-10” utakmicu. Nikako da krene Wu Xersi Netsima, koji su glatko poraèni u Finiksu od Sansa - 118:94. Nekada{wi tim Nenada Krsti}a, Vinsa Kartera i Xejsona Kida ta~no na polovini sezone ima katastrofalan skor 3-38. Ne bi bilo iznena|ewe da “mreìce” obore negativni rekord Filadelfija Siksersa iz sezone 1972/73, u kojoj su dobili devet, a izgubili ~ak 73 me~a! Wu Orleans Hornetsi zaustavili su zahuktali Memfis (113:111), ko{em Xejmsa Pouzija 1,1 sekundu pre kraja. Iako su iznad 50 odsto uspe{nosti, oba tima bi ostala izvan plej-ofa, kada bi regularni deo sezone bio zavr{en danas. Predrag Stojakovi} nastavio je sa solidnim partijama u dresu Hornetsa. Ovog puta imao je 18 poena ({ut iz igre 8/12), ~etiri asistencije, po dva skoka i ukradene lopte. Dva poena vi{ka imala je i Oklahoma na gostovawu Minesota Timbervulvsima - 94:92. Kevin Durant bio je najboqi sa 31 poenom i deset skokova, a Krsti} osam poena ({ut 4/8), pet skokova i ~etiri blokade. Denver je savladao Golden Stejt Voriorse (123:118), za koje nije zbog povrede i daqe ne igra Vladimir Radmanovi}. Rezultati: Atlanta - Sakramento 108:97, Orlando - Indijana 109:98, Filadelfija - Portland 90:98, Va{ington - Dalas 93:94, Detroit - Boston 92:86, Milvoki - Toronto 113:107, San Antonio - Juta 98:105, LA Klipers - îkago 104:97.

DNEVNIK

NOVOSA\ANI ZADOVOQNI POBEDOM NAD STUDENTOM, ALI NE I IGROM

Oscilacije jo{ uvek prisutne Vaterpolisti Vojvodine u ~etiri odigrana kola u Prvoj A ligi imaju tri pobede i poraz. Na startu prvenstva o~ekivano su pretrpeli poraz od {ampiona Partizana, a onda su zabele`ili tri pobede. Me|utim, igra u ta tri susreta nije bila na zadovoqavaju}em nivou. Do sada se pokazalo da Novosa|ani mnogo boqe i lak{e igraju sa ja~im rivalima i tada im ne fali motiva. No, u situaciji kada oni imaju ulogu favorita, kao {to je slu~aj u doma}em prvenstvu, onda je motivacija glavni problem. Za razliku od utakmica sa Beogradom i Ni{om u koje su lo{e u{li, ova posledwa sa Studentom u Novom Sadu imala je dobar po~etak. Dobro je Vojvodina otvorila susret i ve} posle prvih osam minuta vodila sa 6:2. Ali, u nastavku susreta Novosa|ani su igrali sa oscilacijama, pa je Student dva puta uspevao da do|e na tri gola minusa. Pored oscilacija u igri tokom duela sa Studentom Novosa|ani su gotovo pola me~a odigrali samo sa jednim centrom. Naime, u drugom delu tre}e deonice prvi centar Vojvodine Petar Filipovi} zaradio je drugo iskqu~ewe. Ali po{to on nije na vreme napustio bazen sudija Bala`evi} je dosudio peterac za Student, ~ime je Filipovi} zaradio i tre}e iskuqu~ewe. Od tada jedini centar doma}ih bio je Milo{ Vuki}evi}. - Bili smo boqi tim u ovoj utakmici. Ne{to mawe od pola utakmice bio sam jedini centar u ekipi, ali Student nije tako sna`na ekipa kao {to su to Va{a{ ili Eger, pa se nisam jako umorio. Posle poraza od Va{a{a u Evrointer ligi i Barselonete u Evroligi ova pobeda nam

je veoma va`na za samopouzdawe. Zadovoqan sam, mada verujem da mo`emo mnogo boqe - rekao je Milo{ Vuki}evi}. Prvi trener Dejan Stanojevi} zbog dva `uta kartona utakmicu je posmatrao sa tribina, dok je

smele da nam se de{avaju. Verujem da }e nam ovi treninzi, ali i susreti sa Ujpe{tom i TENT- om pomo}i da ispravimo uo~ene gr{ke i u {to boqoj formi do~ekamo Barselonetu 3. februara. Tko bismo pred svojom publikom

DANAS IGRAJU VOJVODINA I CRVENA ZVEZDA

Crveni ledeni duel

U {estom kolu prvenstva Srbije hokeja{i Vojvodine po drugi put za samo sedam dana ugosti}e ekipu Crvene zvezde. Pro{lonedeqni duel dva quta rivala bio je izuzetno uzbudqiv, èstok ali je opravdao sva o~ekivawa qubiteqa hokeja u Novom Sadu i potvrdio da obe ekipe kako prvenstvo odmi~e igraju u sve boqoj formi. Novosa|ani posle pet odigranih utakmica zabaleìli su isto toliko pobeda i sigurno drè prvo mesto na tabeli sa maksimalnim u~inkom. Na drugoj strani beograski crveno -beli posle tri poraza, uspeli su da osvoje prvi bod uprkos neuspehu u duelu sa Spartakom, posle produètka 2:1. Ako se po jutru dan poznaje i ve~era{wi okr{aj obeleì}e pre svega fanati~na borbenost, sijaset lepih poteza i ki{a golova. Sigurno je da pobedonosni gol Veqe Babi}a uz zvuk sirene, jo{ uvek pe~e prvotimce Crvene zvezde, a varnice sa leda Spensa koje su sevale svih 60 minuta nisu zaboravqene, pa }e publika u Spen-

su imati prilike da vidi zanimqiv susret. Izabranici trenera Saka~a predvo|eni iskusnim Ra`natovi}em , ûkovi}em i nekada{wim golamanom Novog Sada Milanom Lukovi}em put Novog Sada stiù bez bele zastave èqni revan{a. Uo~i novog okr{aja sa Crvenom zvezdom, kapiten Novosa|ana Goran Risti} o~ekuje kvalitetan me~: - Dueli sa Zvezdom godinama u nazad obilovali su neizvesno{}u. Beogra|ani su dobili veliko poja~awe na golu dolaskom Lukovi}a, a imaju i nekoliko veoma kvalitetnih pojedinaca. Sigurno je da }e u~initi sve kako bi se revan{irali za poraz od pro{log petka i zabeleìli prvu pobedu. Prednost doma}eg terena i kvalitet su na{i aduti.Ako odigramo kako znamo nema razloga za brigu, a bilo bi lepo da nastavimo trijumfalnu seriju - kazao je Risti}. Utakmica Vojvodina - Crvena zvezda igra se u ledenoj dvorani Spensa sa po~etkom u 19.30 ~asova. I. Grubor

EVROPSKO PRVENSTVO U FUTSALU U MA\ARSKOJ

Milo{ Vuki}evi}

ekipu vodio pomo}ni trener Darko Bili}. Pred Novosa|anima je kratka jednonedeqna pauza, a onda ih 28. januara o~ekuje gostovawe u Budimpe{ti Ujpe{tu i dva dana kasnije u Obrenovcu TENT-u. - Ovu kratkotrajnu pauzu iskoristi}emo da se oporavimo, ali i podignemo formu, jer nas o~ekuju nove utakmice. Susret sa Studentom pokazao je da smo dobro odigrali pozicionu odbranu, {to smo i ve`bali, ali je opet bilo gre{aka, koje ne bi

Foto: F. Baki}

popravili utisak iz prethodnog me~a - rekao je Stanojevi}. Ali, Novosa|ani ne}e biti kompletni, jer ve} u nedequ se okupqa reprezentacija u Beogradu, a delfinima bi trebalo da se pridru`e trener Stanojevi} i igra~i Vapenski, Filipovi}, Kalini} i Vuksanovi}. Reprezentacija }e u ponedeqak sparingovati u Segedinu, a onda }e u utorak u Ni{u odigrati utakmicu Svetske lige sa [panijom. G. Malenovi}

Orlovi na startu sa Slovenijom

Reprezentacija Srbiju u futsalu u prvoj utakmici prvenstva sastaje se sa selekcijom Slovenije. U grupi C pored ova dva tima nalazi se i nacionalni tim Rusije. U prvom kolu ba}u{ke su ubedqivo savladale Sloveniju 5:1, tako da }e dana{wi duel izabranika selektora Ace Kova~evi}a i Slovenaca najverovatnije odlu~iti o drugom putniku u ~etvrtfinale Evropskog prvenstva. Zanimqivo je da }e ovo biti drugo odmeravawe snaga ova dva tima. Podsetimo

se 2003. godine na FIFA svetskom kupu, Slovenci su slavili posle velike borbe 2:1. Bi}e ovo lepa prilika za revan{ a ujedno i {ansa da na{a reprezentacija opravda dobre igre sa prethodnog Evropskog prvenstva koje je odr`ano 2007 godine kada su “orlovi” zauzeli sjajno peto mesto. Utakmica Srbija-Slovenija igra se u Pap Laslo Areni u Budimpe{ti od 18 ~asova( prenos na Eurosportu 2). I. G.

SPORT

DNEVNIK NOVOSADSKI SUPERLIGA[ ODIGRAO PRVI TRENING ME^

Prvenac Adamsa, Mudrinski se name}e Vojvodina – Metalac Asko Vidak 3:0 (2:0) VETERNIK: FC “Vujadin Bo{kov”, gledalaca 100, sudija: Murselin (Novi Sad). Strelci: Mudrinski u 8, Karan u 11. i Adams u 60. minutu. @uti karton: Jovovi} (Metalac AV). VOJVODINA: Drini}, Vuli}evi}, Nestorovi}, Karan, \uri{i}, Medojevi}, Novakovi}, Stevanovi}, Katai, Mojovi}, Mudrin-

biju prelaznu ocenu za prilaz igri po veoma te{kom terenu i nefudbalskom vremenu, ba{ kao i wihov rival iz Futoga. Ogwen Mudrinski na~eo je Metal~evu mre`u, sjajnim pogotkom posle centar{uta Vuli}evi}a. Ipak, ovo nije bio wegov prvenac za seniore, jer je to zadovoqstvo osetio jo{ pre meseci u duelu s ekipom Mladosti u Derowama. Na

Momenat iz me~a Vojvodina – Metalac Asko Vidak

ski. Igrali su jo{: Pajovi}, Faber, Kova~evi}, Ple~, Bulatovi}, Mito{evi}, A|uru, Zeqko, Smiqani}, Adams i [u{war. METALAC ASKO VIDAK: Savkovi}, Tanasin, Jovovi}, Stanojev, Ivanovi}, Ratkovi}, Radakovi}, Balabanovi}, Vu~i}, Ivkovi}, Vujanovi}. Igrali su jo{: Bjeki}, Bjelajac, Dragojevi}, Kukoq, Tanasi} i Vorkapi}. U prvoj kontrolnoj utakmici ove zime kombinovan tim Vojvodine pobedio je Metalac Asko Vidak iz Futoga 3:0 (2:0). [ef stru~nog {taba Branko Babi} izveo je dva tima i obe postave mogu da do-

Foto: F. Baki}

2:0 povisio je {toper Dejan Karan, a kona~an rezultat postavio je novajlija iz Madrida, Sadik Adams. Igra~ iz Gane pokazao je zavidne kvalitete, snagu u duelima, dobru saradwu, igru glavom (uprkos niskom rastu) i na kraju realizatorsku sposobnost. Ako bi trebalo izdvojiti jo{ nekoga, onda to svakako zaslu`uju Stevanovi} u prvom i Zeqko u drugom poluvremenu, a po`rtvovanost standardnih Medojevi}a i Vuli}evi}a treba svima da slu`i za primer kako istisnki profesionalci ne razlikuju prijateqske od takmi~arskih utakmica. S. Savi}

PARTIZAN OTPUTOVAO U ANTALIJU

Bez Ili}a u avionu, Moreira u Dubaiju Sa{a Ili} od preksino} je u Beogradu, ali nije potpisao ugovor sa Partizanom niti je otputovao sa ekipom u Antaliju. Koordinator za sportska pitawa {ampiona Albert Na| obja{wava situaciju oko iskusnog veziste: - Tek treba da razgovaramo. Sale je tu i brzo }e se sve znati. Da smo i postigli dogovor ne bi stigao da otputuje u Tursku. U me|uvremenu stigla je ponuda za Almani Moreiru i to iz Dubaija, pa ako se ovaj transfer realizuje, kako ka`u u crno - belom taboru sve }e biti lak{e, jer Navodno, crno – beli nemaju novca za obojicu , posebno {to im za vratom stoji dug prema Nenadu \or|evi}u od 560 hiqada evra. Fudbaleri Partizana otputovali su ju~e u Antaliju gde }e do 7. februara sprovesti prvi deo priprema za prole}nu sezonu. U avionu se na{ao kompletan igra~ki pogon izuzev ,,otpisanih’’ \or|evi}a, Bre`an~i}a, Kosori}a i Vujovi}a, koji }e trenirati u Zemunelu dok ne na|u novi klub. Mladi Popara ostao je u Beogradu jer je dobio bogiwe. Srpski {ampion u Turskoj }e odigrati {est pripremnih utakmica i to protiv: Bra{ova (24. januar), Rida (27. januar), Polonije (29. januar), Hiro{ime (2. februar), Liteksa (4. februar) i Dwepra (6. februar). - Rivali su po meri. Radi se o predstavnicima razli~itih zema-

Igra~ki kadar U Antaliju su otputovali: Mladen Boòvi}, Darko Boòvi}, Aleksandar Radosavqevi}, Marko Jovanovi}, Radenko Kamberovi}, Marko Lomi}, Vojislav Stankovi}, Aleksandar Lazevski, Mladen Krstaji}, Jovan Krneta, Sr|a Kneèvi}, Predrag Miji}, Radosav Petrovi}, Aleksandar Davidov, Almami Moreira, Branislav Jovanovi}, Nemawa Tomi}, Qubomir Fejsa, Darko Bra{anac, Lamin Dijara, Brana Ili}, Va{ington i Kleo. qa i fudbalskih filozofija – kaè trener Goran Stevanovi}. O planu priprema Plavi kaè: - Odmah }emo krenuti na uigravawe tima jer su igra~i ve} fizi~ki odli~no spremni. Forsira}emo agresivan i ofanzivan stil jer imamo tim za tako ne{to. Novajlije su dovo|ene po tom kriterijumu i mislim da }e zadovoqiti. Sa{a Ili} bio bi veliko poja~awe za {ampiona. - Voleo bih da ga dovedemo , ali i zadrìmo Moreiru. Takve kreativce te{ko bi neko mogao da zaustavi i pove}ali bismo {anse za odbranu trofeja. Siguran sam bi se ukopili. I. Lazarevi}

petak22.januar2010.

@REB KVALIFIKACIJA ZA NAREDNO EVROPSKO PRVENSTVO

Orlovi u drugom {e{iru Ceremonija `reba kvalifikacionih grupa za plasman na Prvenstvo Evrope, koje }e 2012. godine zajedni~ki organizovati Poqska i Ukrajina, bi}e odr`ana u nedequ, 7. februara, u prostorijama Doma kulture i nauke u Var{avi, sa po~etkom u 12 sati. Tokom juna 2012. godine 16 najboqih evropskih selekcija takmi~i}e se u te dve zemqe za naslov najboqeg na Starom kontinentu u Poqskoj (Var{avi, Gdawsku, Poznawu i Vroclavu) i u Ukrajini ( Kijevu, Harkovu, Dowecku i Qvovu). U kvalifikacijama }e u~estvovati 51 evropska reprezentacija. Dve preostale, zemqe suorganizatori Poqska i Ukrajina, obezbedile su direktan plasman na kontinentalni {ampionat. UEFA je obavestila nacionalne saveze o proceduri `reba kvalifikacionih grupa. Bi}e formirano devet grupa- A, B, C, D, E, F, G, H i I. U prvih {est grupa (od A do F) bi}e po {est selekcija, a u preostale tri (od G do I) bi}e po pet reprezentacija. Igra}e se po dvokru`nom bod sistemu, kod ku}e i na strani. Pobednici devet kvalifikacionih grupa i najboqa drugoplasirana reprezentacija (sa posebno formirane tabele) obezbedi}e direktan plasman na Prvenstvo, dok }e preostalih osam selekcija koje na kraju takmi~ewa zauzmu druga mesta po grupama igrati bara` susrete po klasi~nom principu (~etiri pobednika obezbedi}e plasman). Posebna

Stankovi} propu{ta derbi Fudbaler Intera i kapiten reprezentacije Srbije Dejan Stankovi} propusti}e derbi 21. kola Serije A protiv velikog rivala Milana, prenose italijanski mediji. Stankovi} ima problema sa povredom i jo{ uvek radi po posebnom re`imu. Podsetimo, povredio se protiv Sijene krajem prvog poluvremena, a propustio je i me~ u Bariju. Trener milanskih “nero-azura” @oze Muriwo nalazi se u velikim kadrovskim problemima pred derbi sa Milanom jer osim na Stankovi}a ne mo`e da ra~una ni na Samjuela Etoa, koji je na Kupu afri~kih nacija, Tijaga Motu i Salija Muntarija.

Inter ho}e Krasi}a Srpski fudbaler i ~lan moskovskog CSKA Milo{ Krasi} nalazi se na listi èqa milanskog Intera. Istina je da Inter jedini moè da plati obe{te}ewe od 15 miliona evra koje traì CSKA. Me|utim, ~ak {est klubova iz Premijer lige je zainteresovano za Krasi}a i imaju mogu}nost da zadovoqe finansijske prohteve Rusa. @elim da naglasim da je transfer mogu} tek na leto, kada Milo{u istekne ugovor. - rekao je Joksimovi}. Milo{ Krasi}, najboqi fudbaler Srbije u 2009. godini, nalazi se na listi potencijalnih poja~awa Man~ester junajteda, Arsenala, Liverpula i Man~ester sitija.

Promocija Gazteic kupa Jedan od najve}ih turnira za mlade igra~e odràve se svake godine u Vitoriji u [paniji pod imenom Gazteic kup, a tradicionalno i na{e ekipe se takmi~e na turniru u Baskiji. Sutra u 10 sati u prostorijama Sportskog saveza Novog Sada (Masarikova 25) odrà}e se promocija Gazteic kupa. Turnir se odràva od11. do 17. jula, a na takmi~ewe se mogu prijaviti ekipe iz bilo kog kluba ili {kole fudbala.

@reb

tabela drugoplasiranih selekcija bi}e formirana na taj na~in {to }e se drugoplasiranima iz grupa sa po {est u~esnika odbaciti ostvareni rezultati protiv posledwe plasiranih timova, {to }e ih sve dovesti u isti polo`aj. Reprezentacije }e na po~etku `reba biti raspore|ene na osnovu kvaliteta u {est “{e{ira”. Najkvalitetniji }e biti prvi, a najslabiji {esti “{e{ir”. U prvom, drugom, tre}em, ~etvrtom i petom “{e{iru” bi}e po devet selekcija, a u {estom }e biti wih {est (ukupno 51). @reb }e po~eti od posledweg, {estog “{e{ira”. Tih {est nacionalnih timova bi}e raspore|eno, redom kako budu izvla~eni, od grupe A do grupe F. Na taj na~in, prvih {est grupa }e imati po {est u~esnika, a preostale tri po pet. Nastavi}e se sa selek-

cijama iz petog “{e{ira”, kojih ima devet, a koje }e redom kako budu izvla~ene zauzimate pozicije u grupama od A do I. Po istom principu nastavi}e se daqe, s tim da }e nosioci grupa, ekipe iz prvog “{e{ira”, do}i na red na kraju ceremonije `reba. Prvi put u novijoj istoriji UEFA }e imati i dva posebna slu~aja tokom `reba, odnosno izuzetke po pitawu reprezentacija koje ne mogu zajedno da budu u predstoje}em takmi~ewu. Razlozi se ne navode, a samo je istaknuto da zajedno u grupi ne mogu da budu Rusija i Gruzija, odnosno Jermenija i Azerbejxan. Reprezentacija Srbije }e biti u drugom kvalitetnom “{e{iru”. Zbog toga, zna se da na{a selekcija ne}e igrati protiv ostalih ekipa iz ovog “{e{ira”, a to su Gr~ka, ^e{ka, [vedska, [vaj-

Utvr|eni raspored evropskih selekcija po “{e{irima”izgleda ovako: Prvi {e{ir: [panija, Nema~ka, Holandija, Italija, Engleska, Hrvatska, Portugalija, Francuska i Rusija Drugi {e{ir: Gr~ka, [vedska, ^e{ka, [vajcarska, Srbija, Turska, Danska, Slova~ka i Rumunija Tre}i {e{ir: Izrael, Bugarska, Finska, Norve{ka, Republika Irska, [kotska, Severna Irska, Austrija i Bosna i Hercegovina ^etvrti {e{ir: Slovenija, Letonija, Ma|arska, Litvanija, Belorusija, Belgija, Vels, BJR Makedonija i Kipar Peti {e{ir: Crna Gora, Albanija, Estonija, Gruzija, Moldavija, Island, Jermenija, Kazahstan i Lihten{tajn [esti {e{ir: Azerbejxan, Luksemburg, Malta, Farska Ostrva, Andora i San Marino. carska, Turska, Danska, Slova~ka i Rumunija. Prilikom odre|ivawa koeficijenata za sastav “{e{ira” kori{}eni su ostvareni rezultati u kvalifikacijama za SP 2010. i PE 2008. godine (u~estvuju sa po 40 procenata zna~aja) i SP 2006. (u~estvuje sa 20 odsto zna~aja). Z. Rangelov

FERENC AROK SAVETUJE KENGURE

Napadnite Stojkovi}a Biv{i selektor Australije Frenk Arok savetovao je prvog stratega Kengura Pima Verbeka da u me~u protiv Srbije, na predstoje}em Svetskom prvenstvu, iskoristi slabosti golmana Vladimira Stojkovi}a, ali i da se pazi prekida i defanzivaca Vidi}a i Ivanovi}a. Biv{i prvi strateg Australije u periodu 1983-1989. godine ve} sedam godina `ivi u Novom Sadu, a u razgovoru sa australijskim novinarima rekao je {ta misli o predstoje}em duelu Plavih i Kengura na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. Ferenc Arok - To ne}e biti lepa utakmica i odlu~i}e je jedan kovi} za dve godine nije odigrao korner ili slobodan udarac. Da vi{e od 20 me~eva u klupskim sam na mestu Verbeka, stavio takmi~ewima. Nije siguran, nije bih u napad dvojicu brzih napadobar i ja bih izvr{io pritisak da~a i ra{irio igru, jer to ne na wega - izjavio je Arok. odgovara visokim defanzivcima Nekada{wi selektor, ali i Srbije. Golman Vladimir Stojbiv{i novinar otkrio je i adute

Srbije u duelu sa Australijom. - Srbija nema dobre napada~e, ali }e velika pretwa biti Ivanovi} i Vidi}, koji igraju u Engleskoj. Ova dva momka }e ulaziti u {esnaesterac protivnika kod svakog prekida, a oni su izuzetno dominantni u igri glavom. Zato mislim da }e me~ biti odlu~en posle jednog kornera ili “slobodwaka” - upozorio je Arok. Nekada{wi trener Novog Sada i Vojvodine imao je samo re~i hvale za selektora Srbije. Radomir Anti} ne trenira zbog novca, nego zato {to to `eli. Ima odre{ene ruke u radu sa selekcijom, jer je stvorio tako dobru atmosferu me|u igra~ima. Srbija ima druga~iji tim od, recimo, Nema~ke, igra~i su “~eli~ni”, oni ne}e gubiti tako lako kao pre ~etiri godine - rekao je Arok.

Qungberg u Livornu

Gvardiola veran Barsi

Jedan od najve}ih “plejboja” evropskog fudbala, a uz to i svojevremeno vrhunski fudbaler, Karl Frederik Fredi Qungberg (32), pregovara sa Livornom oko privremenog, a mo`da i stalnog prelaska u italijansku Seriju A, tvrde mediji na Apeninima. Qungberg je trenutno igra~ ameri~kog MSL tima, Sijetl Saunders, u koji je pre{ao po~etkom pro{le godine iz Vest Hema. Potreba za igra~em sredine terena, otvorila se nakon {to je pre nekoliko dana Antonio Kanderva pre{ao u Juventus.

List “Korijere delo sport” navodi da upravo sportski direktor Juventusa Roberto Betega, tokom pregovora oko Kandervinog transfera, preporu~io predsedniku Livorna Aldu Spineliju da dovede [ve|anina, koji se proslavio igrama u Arsenalu i slikawem u dowem ve{u za Kelvina Klajna. Livorno, za sada, insistira da Qungberg pro|e testove fizi~ke spreme, pre nego {to bude re~i oko toga da li }e igra~ do}i na pozajmicu, poput one Bekamove ili }e biti govora o klasi~nom transferu.

To{i} bio dva dana u Beogradu Srpski fudbalski reprezentativac Zoran To{i} boravio je u Beogradu, ali ne da bi pregovarao o povratku u Partizan ili igrawu za neki drugi klub iz Superlige, ve} da bi video porodicu i sredio papire za radnu dozvolu. To{i} jo{ uvek ne zna da li }e ostati u Man~esteru ili }e i}i na pozajmicu. - Sve }e se znati u narednih deset dana. Imam nekoliko ponuda, ali jo{ ne znam kakav }e ishod biti. Za mene je najbitnije da igram. Ako ostanem u Junajtedu to zna~i da veruju u mene. Ako me daju na pozajmicu to zna~i da }u da igram {to zna~i da konkuri{em za sastav za Mundijal - rekao je Zoran To{i}.

Osvojiv{i {est trofeja u 2009. godini, \ozep Gvardiola je postao jedan od najtraènijih svetskih trenera. Ipak, od wegove selidbe sa Nou Kampa za sada nema ni{ta. Trener Barselone \ozep Gvardiola (39) obe}ao je ~elnicima kluba da }e ostati jo{ godinu dana. On }e staviti potpis na produètak ugovora po~etkom jula, po okon~awu izbora za novog predsednika Barse. - Dao sam re~ sada{wem predsedniku, \oanu Laporti, da }u ostati u klubu ako novi predsednik to bude èleo - izjavio je Gvardiola. - Takva sam osoba, moram dobro da izvagam dobre i lo{e strane koje donosi svaka odluka. Morao sam da utvrdim da li imam snage za jo{ jednu sezonu u Barseloni i da li imam podr{ku igra~a. Sada sam uveren da sam dovoqno jak za to. Ekipa koju predvodi najboqi fudbaler sveta, Leo Mesi, na dobrom je putu da odbrani titulu dràvnog prvaka, po{to nema nijedan poraz i “beì” Real Madridu pet bodova. Katalonci }e se u osmini finala Lige {ampiona sastati sa [tutgartom.

SPORT

petak22.januar2010.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA – SERIJA A Subota Katanija - Parma Juventus - Roma Nedeqa \enova - Atalanta Bolowa - Bari Sijena - Kaqari Lacio - Kjevo Palermo - Fiorentina Livorno - Napoli Udineze - Sampdorija Inter - Milan 1. Inter 20 14 4 2. Milan 19 12 4 3. Roma 20 10 5 4. Napoli 20 9 7 5. Juventus 20 10 3 6. Palermo 20 8 7 7. Kaqari 19 9 3 8. Fiorent. 19 9 3 9. Bari 20 7 8 10. Parma 20 8 5 11. \enova 20 8 4 12. Kjevo 20 8 3 13. Sampdor. 20 7 6 14. Livorno 20 6 3 15. Udineze 19 5 5 16. Lacio 20 4 8 17. Bolowa 20 5 5 18. Atalanta 20 4 5 19. Katanija 20 3 7 20. Sijena 20 3 3

(18) (20.45)

2 3 5 4 7 5 7 7 5 7 8 9 7 11 9 8 10 11 10 14

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 43:19 46 35:19 40 33:24 35 29:24 34 32:26 33 24:21 31 31:23 30 26:19 30 25:20 29 24:26 29 33:36 28 21:21 27 23:28 27 13:27 21 20:24 20 15:21 20 21:29 20 20:30 17 18:29 16 21:41 12

ITALIJA – SERIJA B Danas Empoli - Torino Subota Salernitana - Ankona Albinolefe - Citadela Bre{a - Krotone Mantova - Frosinone ]ezena - Galipoqi Askoli - Modena Padova - Re|ina Groseto - Triestina Sasuolo - Vi}enca Ponedeqak Le}e - Pja}enca 1. Le}e 22 11 6 5 2. ]esena 22 10 8 4 3. Ankona 21 11 4 6 4. Sasuolo 21 9 9 3 5. Frosinone 22 10 4 8 6. Empoli 22 9 6 7 7. Groseto 22 8 9 5 8. Bre{a 22 9 5 8 9. Modena 22 9 5 8 10. Torino 22 8 6 8 11. Albinol. 22 7 8 7 12. Vi}enca 22 6 10 6 13. Askoli 22 7 7 8 14. Galipoqi 22 7 7 8 15. Triestina 21 7 6 8 16. Sitadela 21 6 8 7 17. Padova 22 6 8 8 18. Krotone 21 6 9 6 19. Re|ina 22 6 5 11 20. Pja}enca 21 5 6 11 21. Mantova 21 3 10 8 22. Salernit. 21 2 6 13

(20.45) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (20.45) 34:25 39 31:13 38 32:21 37 32:19 36 31:33 34 28:25 33 31:31 33 28:28 32 20:20 32 28:21 30 29:31 29 20:19 28 33:34 28 21:29 28 22:27 27 27:25 26 24:25 26 22:25 25 26:34 23 26:34 21 21:26 19 16:35 12

NEMA^KA BUNDES LIGA Danas Frajburg - [tutgart (20.30) Subota Verder - Bajern (M) (15.30) Bohum - [alke (15.30) Majnc - Hanover (15.30) Nirnberg - Ajntraht (15.30) Herta - Borusija (M) (15.30) Borusija (D) - Hamburg (18.30) Nedeqa Volfsburg - Keln (15.30) Hofenhajm - Bajer (17.30) 1. Bajer 18 10 8 1 39:15 38 2. [alke 18 11 4 3 27:13 37 3. Bajern (M) 18 10 6 2 36:15 36 4. Hamburg 18 9 7 2 36:19 34 5. Borusija(D)18 9 6 3 26:19 33 6. Verder 18 7 7 4 32:17 28 7. Ajntraht 18 7 6 5 23:24 27 8. Hofenhajm 18 7 4 7 27:19 25 9. Volfsburg 18 6 6 6 33:35 24 10. Majnc 18 6 6 6 23:26 24 11. Borusija(M)18 6 3 9 25:31 21 12. [tutgart 18 4 7 7 19:24 19 13. Bohum 18 5 4 9 20:34 19 14. Keln 18 4 6 8 12:18 18 15. Frajburg 18 5 3 10 19:35 18 16. Hanover 18 4 5 9 21:30 17 17. Nirnberg 18 3 3 12 12:33 12 18. Herta 18 2 3 13 16:39 9

BELGIJA Subota Varegem - Sent Truden Serkl Bri` - [arlroa Vesterlo - Gent Lokeren - Ruselar Kortrijk - @erminal Nedeqa Mehelen - Standard Genk - Klub Bri` 1. Anderleht 21 16 3 2. Bri` 20 13 4 3. Gent 22 12 5 4. @erminal 21 10 5 5. S. Truden 22 9 5 6. Varegem 21 9 6 7. Mehelen 21 9 1 8. Kortrijk 22 8 8 9. Standard 21 7 8 10. Genk 22 5 8 11. S. Bri` 22 7 5 12. Vesterlo 20 6 5 13. [arlroa 21 4 7 14. Lokeren 22 5 3 15. Ruselar 22 3 4 16. Muskron 20 6 5

2 3 5 6 8 6 11 6 6 9 10 9 10 14 15 9

Gradski derbi drma San Siro (2.45) Inter - (3.00) Milan (2.70) Susreti izme|u Intera i Milana uvek su bile prave poslastice, ali sada kada se dve milanske ekipe bore za titulu je pravi spektakl. Inter ima {est bodova vi{e od Milana,pa }e ovaj duel biti presudan za daqi tok {ampionata. Plavo -crni su u pro{lom kolu remizirali sa Barijem 2:2, a Milan je slavio ubedqivih 4:0 u duelu protiv Sijene, a briqirao je Ronaldiwo. Milan je vezao tri pobede, Inter opet u seriji od {est trijumfa kao doma}in i bez poraza na San Siru. U prvom delu sezonu slavio je Inter 4:0, a jedan od golova postigao je i na{ Dejan Stankovi}. Zanimqivo je da je u sezoni 2008. oba puta slavio Milan, a revan{irali su se fudbaleri Intera pro{le sezone sa dva trijumfa. Nadmudrivawe Muriwa i Leonarda mo`e da po~ne a izvesno je da za Inter ne}e igrati povre|eni Muntari. Na{ predlog: h, 2

(4.55) Tenerife - (3.10) Valensija (1.70) Nakon dva vezana trijumfa protiv Viqareala 4:1 i Ksereza 3:1, fudbale Valensije o~ekuje gostovawe na Kanarskim ostrvima i duel protiv Tenerifa koje su posledwih pet kola bez pobede. Izabranici trenera Emerija ~vrtsto drè tre}e mesto na tabeli iza Barselone i Reala, a upravo }e duel protiv otrvqana biti dobra provera za seriju te{kim me~eva koji o~ekuju slepe mi{eve. Viqa, Baraha i Albelda uz ve~itog xoketa Nikolu @igi}a nadaju se novom trijumfu. Na drugoj strani doma}in predvo|en kapitenom Martinezom èle da na svom Heliodoru poloè na ple}a velikana iz Valensije. Posledwi duel ova dva tima odigran je sad ve} daleke 2002. godine a slavila je Valensije 1:0. Na{ predlog: 2

Fudbaleri Arsenala pobedili su u Londonu ekipu Boltona rezultatom 4:2 u zaostalom me~u Premijer lige. Golove za Arsenal postigli su Rosicki u 44, Fabregas u 52, Vermalen u 65. i Ar{avin u 65. minutu. Po-

(18) (20.30) 43:16 48 39:23 42 44:25 40 29:27 32 29:29 32 33:27 30 28:38 28 30:24 28 29:25 28 25:27 23 36:33 20 20:28 20 21:34 19 24:32 12 23:50 12 22:37 0

Fudbaleri Milana u posledwe vreme igraju odli~no

(1.50) Seviqa - (3.45) Almerija (5.75) Crna serija fudbalera Seviqa (4 poraza) ~ini se kao da nema kraja. Ovog vikenda na stadion Ramon San~ez Pichuan dolazi Almerija kojoj preti gr~evita borba za opstanak u Primeri. Zanimqivo je da ~eta trenera Lila nije slavila na gostovawima ~ak pet kola. Ekipa na{eg internacionalca Ivice Dragutinovi}a posle poraza od Barselone (4:0) i Rasinga (2:1), `eli da prekine seriju lo{ih igara. U pro{loj sezoni slavila je Seviqa oba puta 2:1 i 1:0. Na{ predlog: 1, 3+

(1.90) Herta - (3.05) Borusija (M) (3.60) Kona~no su fudbaleri Herte osetili slast pobede. U pro{lom kolu slavili su Gekas i drugovi na gostovawu u Hanoveru 3:0, a ovog vikenda do~ekuju Borusiju iz Mehengladbaha. Tradicija je na strani doma}ina koji je slavio na {est od posledwih sedam duela na Olimpij-

gotke za goste dali su Kejhil u sedmom i Tejlor u 28. minutu iz penala. Liverpul je na svom terenu savladao Totenhem 2:0. Oba gola za doma}e postigao je Kujt u {estom i 90. minutu iz penala.

Aston Vila u finalu Karling kupa Fudbaleri Aston Vile plasirali su se u finale engleskog Karling kupa. Vila je u Birmingemu pobedila Blekburn rezultatom 6:4 u revan{ me~u polufinala Karling kupa. U prvom me~u odigranom pre nedequ dana pobedila je Aston Vila rezultatom 1:0. Golove za klub iz Birmingema u ve~era{wem me~u postigli su Milner u 40. i 57. minutu, a po jednom u listu strelaca upisali su se Varnok u 30, N’Zonzi (autogol) u 53, Heski u 62. i Jang u 90. minutu. Dva gola za goste dao je Kalini} u 10. i 26. minutu, a jedan pogodak postigli su Olson u 63. i Emerton u 84. minutu. Aston Vila }e u finalu Karling kupa igrati sa boqim iz duela izme|u Man~ester sitija i Man~ester junajteda. Siti je u prvom me~u pobedio 2:1, a revan{ }e biti odigran za nedequ dana na “Old trafordu”. Subota Asteras - Panionios Ergoletis - Levadaikos Larisa - Iraklis Nedeqa Atromitos - Kavala Pantrakikos - Ksanti Aris - Panatinaikos AEK - Jawina Olimpijakos - PAOK 1. Panatin. 18 15 2 1 2. Olimpiak. 18 12 4 2 3. PAOK 18 14 4 3 4. Aris 18 8 7 3 5. Tripolis 18 7 5 6 6. AEK 18 7 5 6 7. Kavala 18 6 6 6 8. Panionios 18 6 6 6 9. Atromitos 18 6 5 7 10. Ergotelis 18 5 7 6 11. Ksanti 18 6 3 9 12. Iraklis 18 5 4 9 13. Larisa 18 4 6 8 14. Jawina 18 4 6 8 15. Levadiak. 18 4 4 10 16. Pantrakik. 18 0 2 16

ENGLESKI FA KUP

(15.45) (15.45) (18) (13.30) (13.30) (15.45) (18) (18) 37:11 47 28:10 40 23:8 37 23:16 31 18:16 26 25:25 26 17:15 24 24:21 24 23:23 23 19:20 22 13:17 21 22:28 19 17:26 18 16:26 18 17:29 16 9:40 2

Subota Seviqa - Almerija (18) Vaqadolid - Barselona (20) Deportivo - Atletik (22) Nedeqa Hihon - Rasing (17) Tenerife - Valensija (17) Viqareal - Saragosa (17) Deportivo - Osasuna (17) Espawol - Majorka (17) Hetafe - Atletiko (M) (19) Real (M) - Malaga (21) 1. Barselona 18 14 4 0 46:10 46 2. Real (M) 18 13 2 3 42:14 41 3. Valensija 18 11 5 2 35:18 38 4. Majorka 18 10 3 5 32:20 33 5. Deportivo 18 9 4 5 20:18 31 6. Seviqa 18 9 3 6 28:21 30 7. Atletik 18 9 3 6 23:21 30 8. Hetafe 18 9 0 9 26:24 27 9. Hihon 18 6 6 6 20:20 24 10. Viqareal 18 6 5 7 27:25 23 11. Atlet. (M) 18 6 5 7 30:30 23 12. Osasuna 18 5 5 8 16:20 20 13. Rasing 18 5 5 8 22:27 20 14. Espawol 18 5 4 9 12:25 19 15. Almerija 18 4 6 8 18:28 18 16. Malaga 18 3 8 7 21:24 17 17. Vaqadolid 18 3 8 7 23:32 17 18. Tenerife 18 4 4 10 16:36 16 19. Saragosa 18 3 5 10 18:37 14 20. Kserez 18 1 5 12 7:32 8

[PANIJA – SEGUNDA

Arsenal stigao ^elzi

GR^KA

(20) (20) (20) (20) (20)

[PANIJA – PRIMERA

Subota Preston - ^elzi (13.45) Reding - Barnli (16) Aston Vila - Brajton (16) Bolton - [efild V. (16) Everton - Birmingem (16) Portsmut - Sanderlend (16) Sautempton - Ipsvi~ (16) VBA - Wukastl (16) Vulverhempton - Kristal Palas (16) Totenhem - Lids (18.15) Nedeqa Stouk - Arsenal (14.30) Skantorp - Man. siti (17)

FRANCUSKI KUP

Danas FK Saumur - Ren Subota Buvais - Agen Kvevili - An`ers Bordo - Aja~io Raon - Vesoul Mulhaus - Gengamp Nedeqa PS@ - Ejvian Tanon Monako - Lion

(20.45) (15) (17) (17.45) (18) (20) (17.45) (20.45)

skom stadionu u Berlinu. Gosti su vezali dva poraza od Bajera 3:2 i Bohuma 2:1, pa je pobeda u Berlinu imerativ. Trener Froncek ima velikih problema oko sastava tima. Povre|eni su Breker, Stalterija i Alberman. U prvom delu {ampionata slavila je Borusija 2:1. Na{ predlog: 3+

~iji post traje ve} pet kola. Na terenu ne}e biti povre|enog Senegalca Demba Ba. U prvom delu sezone pobeda je pripala Leverkzenu 1:0. Na{ predlog: 2.

(2.55) Hofenhajm (3.00) Bajer (2.55)

Posle poraza od gradskog rivala Sitija 2:1 u Kupu, fudbaleri Man~estera okre}u su prvenstvenim izazovima i poteri za prvoplasiranim ^elzijem. Na Old Traford dolazi slaba{ni Hal siti, ekipa koja nema pobedu na gostovawima. U pro{lom kolu doma}in je slavio protiv Barnlija 3:0, dok su tigrovi ucpeli da osvoje bod protiv Totenhema (0:0),{to im je drugi vezani remi u seriji od sedam liga{kim kola bez pobede. U prvom delu prvenstva slavio je Man~ester 3:1. Pod znakom pitawa je roviti Nemawa Vidi}. Trener gostiju Braun ima na raspolagawu sve igra~e. Na{ predlog: 1, 4+ I. G.

Vode}i Bajer iz Leverkuzena gostuju na Rajn Nekar Areni u Hofenhajmu, gde po tradiciji bele`i dobre igre. Farmaceuti su slavili na tri od posledwa ~etiri duela na ovom stadionu. Pobedama nad Borusijom (M) 3:2 i Majncom 4:2, izabranici trenera Hajnkesa uhvatili su zalet ka Hofenhajmu. Standardna postava predvo|ena prvi strelcem Kislingom, uz Vidala, Hipiju, Helmesa i kapitena Rolfsa deluje zaista mo}no. Na drugoj strani doma}in ne pru`a igre na nivou pro{logodi{wih, ali osmo mesto na tabeli veliki je uspeh za Ibi{evi}a i drugove

(1.20) Man~ester junajted - (4.00) Hal (9.00)

PRVENSTVO FRANCUSKE

Gosti se ~astili U utakmicama 21. kola Prve lige Francuske u fudbalu postignuti su slede}i rezultati: Sent Etjen - Ren 0:0, Grenobl Bordo 1:3 (1:0) (Batls 45’ - Gufran 52’, [amak 55’, Kavenagi 81’), Lens - Monpeqe 0:1 (0:0) (Montano 85’), Lorijen - Lion 1:3 (1:0) (Dukas 27’ - Lopez 62’,

Kalstrom 72’, 87’), Marsej - Le Man 2:1 (1:1) (Niang 29’, 53’pen Talek 15’), Nica - Okser 0:1 (0:0) (Jelen 90’), PS@ - Monako 0:1 (0:0) (Edel 67’ag), So{o Lil 2:1 (2:0) (Perkuis 8’, Dalma 11’ - Vitek 75’), Tuluz - Nansi 0:0, Bulow - Valensijen 0:2 (0:0) (Bong 49’, Benkhalfala 90’).

Pobede Seviqe i Hetafea Fudbaleri Seviqe pobedili su u gostima ekipu Deportiva rezultatom 3:0 u prvom me~u ~etvrtfinala {panskog Kupa kraqa. Golove za Seviqu postigli su Negredo u 27, Renato u 68. i Navas u 70. minutu. Hetafe je u gostima pobedio Majorku 2:1. Golove za goste postigli su Del Moral u 58. i Miku u 60. minutu. Jedini gol za doma}e dao je Kastro u 90. Preostala dva prva me~a ~etvrtfinala {panskog kupa bi}e odigrana sutra, a sasta}e se Rasing - Osasuna i Atletiko - Selta. Revan{ utakmice bi}e odigrane naredne nedeqe.

Fiorentina u polufinalu Fudbaleri Fiorentine plasirali su se u polufinale Kupa Italije, po{to su na svom terenu pobedili rimski Lacio rezultatom 4:2. Dva gola za klub iz Firence postigao je Mutu u devetom i 44. minutu, a jednom se u listu strela-

ca upisao Kroldrup u 58. Pogotke za Lacio dali su Zarate u 50. i Roki u 68. minutu. Preostali me~evi ~etvrtfinala Kupa Italije bi}e odigrani od 26. do 28. januara, a sasta}e se Roma - Katanija, Milan - Udineze i Inter - Juventus.

Adebajor spreman za povratak Fudbaler Man~ester sitija Emanuel Adebajor spreman je da ponovo zaigra fudbal. Podsetimo, on je zamolio ~elnike kluba i trenera Roberta Man}inija da mu dozvole da se potpuno oporavi od {oka koji je pretrpeo pred po~etak Kupa afri~kih nacija. Tada su gericli u Angoli, gde se odr`ava takmi~ewe, napali autobus sa fudbalerima Togoa prilikom ~ega su poginule tro osobe. Reprezentacija Togoa odmah je napustila turnir i vratila se u zemqu.Adebajor se posle toga vratio u svoj klub, ali nije igrao zbog psiholo{kih problema. Wegov povratak na teren o~ekuje se narednog vikenda, u revan{ utakmici polufinala Liga kupa protiv velikog gradskog rivala Man~ester junajteda, na “Old trafordu”. Siti je dobio prvi me~ rezultatom 2:1, a oba gola postigao je biv{i igra~ Junajteda Karlos Tevez.

Subota Numansija - Kadiz Albasete - Kartagena Herkules - Real Union Salamanka - Viqareal Himnastik - Las Palmas Nedeqa Levante - Betis Rekreativo - R. Vaqekano Kordoba - Kasteqon Hueska - Selta Sosijedad - El~e Mursija - \irona 1. Sosiedad 20 12 6 2 2. Herkul 20 11 7 2 3. Kartagena 20 9 6 5 4. Numansia 20 9 5 6 5. Betis 20 8 6 6 6. Vilareal 20 8 6 6 7. Rajo 19 7 8 4 8. Himnastik 20 8 5 7 9. Levante 20 6 9 5 10. Salamanka 19 7 6 6 11. El~e 20 7 6 7 12. Kordoba 19 6 9 4 13. L. Palmas 20 6 8 6 14. Albasete 20 6 6 8 15. Hueska 20 5 8 7 16. Selta 20 5 8 7 17. Rekreat. 20 6 5 9 18. Hirona 20 5 7 8 19. Kadiz 20 4 8 8 20. Mursia 20 3 9 8 21. Real Union 20 4 5 11 22. Kastelon 19 3 3 13

(16) (18) (18) (18) (18) (12) (17) (17) (17) (17) (17) 32:17 42 31:14 40 27:19 33 28:24 32 29:22 30 24:25 30 32:22 29 19:21 29 22:20 27 23:23 27 33:34 27 19:20 27 21:20 26 29:34 24 17:19 23 19:23 23 17:21 23 28:32 22 18:30 20 24:28 18 17:26 17 18:33 12

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Man~ester j unajted - Hal Utorak Portsmut - Ves Hem Totenhem - Fulam Vulverhempton - Liverpul Bolton - Barnli Sreda Aston Vila - Arsenal Blekburn - Vigan ^elzi - Birmingem Everton - Sanderlend 1. ^elzi 21 15 3 3 2. Arsenal 22 15 3 4 3. Man~es. j. 22 15 2 5 4. Totenhem 22 11 5 6 5. Man. siti 21 10 8 3 6. Liverpul 22 11 4 7 7. Aston Vila 21 10 6 5 8. Birmingem 21 9 6 6 9. Fulam 21 7 6 8 10. Everton 21 6 8 7 11. Stouk 21 6 7 8 12. Blekburn 22 6 6 10 13. Sanderl. 21 6 5 10 14. Vigan 20 6 4 10 15. Barnli 21 5 5 11 16. Vest Hem 21 4 7 10 17. Vulverh. 21 5 4 12 18. Hul 21 4 7 10 19. Bolton 20 4 6 10 20. Portsmut 20 4 2 14

HOLANDIJA

PSV - NEC

Danas

Subota Herakles - Vitese Roda - Utreht Herenven - Viqem RKC - Breda Nedeqa Ajaks - AZ Alkmar Groningen - Tvente Venlo - Fejenord Sparta - Den Hag 1. Tvente 18 15 3 2. PSV 17 14 3 3. Ajaks 18 12 3 4. Fejenord 18 11 4 5. Herkules 18 10 2 6. Utreht 18 8 7 7. AZ Alkmar 18 9 1 8. Breda 18 6 5 9. Venlo 18 4 8 10. Vitese 18 5 3 11. Sparta 18 5 3 12. Groningen 17 4 5 13. Roda 17 4 5 14. Herenven 17 5 2 15. Breda 18 3 7 16. Viqem 18 4 2 17. Den Hag 18 3 5 18. RKC 18 4 0

(16) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) 52:18 48 59:25 48 49:19 47 42:24 38 42:30 38 40:26 37 29:18 36 21:19 33 26:24 27 30:34 26 19:26 25 23:39 24 30:38 23 23:44 22 22:43 20 28:37 19 17:38 19 20:42 19 28:42 18 18:32 14

(20.45) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45)

0 0 3 3 6 3 8 7 6 10 10 8 8 10 8 12 10 14

(12.30) (14.30) (14.30) (14.30) 38:15 48 43:13 45 54:16 39 29:15 37 26:24 32 23:16 31 32:21 28 25:29 23 25:26 20 21:32 18 19:35 18 20:28 17 23:33 17 17:30 17 21:32 16 20:34 14 18:35 14 16:36 12

SVET

DNEVNIK

RUSIJA

IZRAEL

Pregovara~i tapkaju u mestu

MOSKVA: Rusija sopstvene atomske }e u nuklearnu enerenergije na najmogiju ulo`iti do dernijem tehnolo2012. godine vi{e od {kom nivou“. Pre220 miliona evra, mijer je istakao da u rekao je premijer okviru programa Rusije Vladimir treba napraviti tehPutin na zasedawu nologije novog pokovlade. Putin je nalewa. Re~ je o takojavio da se predvi|a zvanom zatvorenom stvarawe efikasniciklusu koji omogujih i ekolo{ki ~i}ava racionalno kostih atomskih cenri{}ewe prirodnog Vladimir Putin trala, dok je Sergej urana i zna~ajno smaKirijenko, direktor „Rosatowuje koli~inu odra|enog gorima“, rekao da je odluka vlade da va. Prema ranijim izjavama, usvoji program „veliki korak oko 85 procenata programa biza atomsku granu privrede“. }e finansirano iz federalnog Osnovni zadatak novog probuxeta. Od toga }e najve}i deo grama je, prema Putinovim rebiti usmeren na stvarawe teh~ima, da se realizuje „konkunologije brzog reaktora i na rentna prednost Rusije u tom zatvarawe atomskog ciklusa za visoko tehnolo{kom sektoru“ izradu novih vrsta goriva. i treba da obezbedi „razvoj (Tanjug)

Erekt odmah odbacio, TEL AVIV: Izranaglasiv{i da paleelski premijer Bewastinska dràva ne}e min Netanijahu izjadozvoliti nikakvo vio je da Izrael mora izraelsko prisustvo. ostati prisutan na is„Jo{ jednom Netato~noj granici Zapadwahu traì diktate, ne obale. a ne pregovore,“ izjaTo je neophodno kako vio je Erekat svetbi se spre~ilo krijumskim agencijama, ka~arewe oru`ja u budu}u ko su preneli izraelpalestinsku dràvu. ski mediji. Netanijahu je precizaNetanijahu je tarao da Izrael mora biBewamin Netanijahu ko|e ponovio poziv ti u stawu da spre~ava na momentalnu obnovu pregovoraketne napade. „U slu~aju budu}eg ra o miru, bez postavqawa dogovora sa Palestincima, ja }u preduslova. Me|utim, paletraìti prisustvo Izraela na isstinski predsednik Mahmud to~noj granici mogu}e palestinAbas odbija da se vrati za preske dràve, „ rekao je izraelski govraa~ki sto dok Izrael u premijer stranim novinarima u Jepotpunosti ne obustavi izgradrusalimu. Netanijahu je prvi put izneo wu u jevrejskim naseqima na takav zahtev , koji je glavni paZapadnoj obali, ukqu~uju}i i lestinski pregovara~ Saeb isto~ni Jerusalim.

MMF POZVAO SVE DR@AVE SVETA DA POMOGNU

Mar{alov plan za obnovu Haitija?

Pravite bebe SEUL: Zaposleni u dràvnim ustanovama Ju`ne Koreje dobili su neuobi~ajeni nalog: da idu ku}i i prave bebe. Prekju~e u 19.00 ~asova zvani~nici ministarstva zdravqa iskqu~ili su sva svetla u zgradi kako bi potstakli zaposlene da idu ku}i svojim porodicama i potrude se da ih {to pre uve}aju. Ovaj eksperiment, preduzet u okviru borbe protiv „bele kuge“ bi}e redovno ponavqan svakog meseca. Glavni inicijator ove akcije, ministarstvo zdravqa, koga mnogi u {ali zovu ministarstvo za provodaxisawe, ~esto organizuje dru{tvena okupqawa u ciqu zbliàvawa zaposlenih i poklawa vredne vau~ere radnicima koji imaju vi{e od jednog deteta. Ju`na Koreja ima jednu od najniìh stopa nataliteta na svetu, niù ~ak i od susednog Japana. (Tanjug)

Au{vicu vra}en natpis VAR[AVA: Muzej u Au{vicu povratio je metalnu tablu sa natpisom „Rad osloba|a“ (Arbeit maht frei), koja je u decembru bila ukradena sa nekada{weg nacisti~kog logora a potom je poqska policija prona{la, izjavio je danas portparol muzeja Barto{ Bartizel. [est dana pre sve~anosti 65. godi{wice osloba|awa zloglasnog nacisti~kog logora Au{vic-Birkenau, sud je vratio muzeju tablu koju su kradqivci bili izlomili na tri dela. „Na{i konzervatori }e sada ispitati natpis da bi utvrdili kako }e abla biti vra}ena u pre|a{we stawe. Tek }e onda uprava muzeja odlu~iti da li da tablu vrati na nekada{we mesto“, rekao je artizel za AFP. Nakon kra|e, uprava je iznad ulaza u logor postavila kopiju table sa tim natpisom.

PORT-O-PRENS: Sjediwene Ameri~ke Dràve saop{tile su da }e na Haiti poslati jo{ 4.000 vojnika, ~ime }e se broj vojnika popeti na 16.000, ~ija }e uloga biti uvo|ewe reda na ulicama i dostava pomo}i. Zbog logisti~kih problema sa transportom i raspodelom, kao i iz bezbednosnih problema, pomo} ne stiè do mnogobrojnih Hai}ana kojim je pomo} potrebna. Posle devet dana od razornog zemqotresa, u prestonici Haitija dogodilo se pravo ~udo. Naime, iz ru{evina je prona|ena ìva 11godi{wa devoj~ica Menxi Bahina Sanon i preneta u jednu poqsku bolnicu. Me|u `rtvama potresa su i deca koja su ostala siro~ad. Uto~i{te im je ponudila jedna austrijska de~ija ustanova, koja je osnovana jo{ 1978. godine, a sre}om nije bila o{te}ena u potresu. „Sada je najva`nije da deca budu za{ti}ena u na{oj ku}i, da imaju dovoqno hrane. Zbog razmera potresa bi}e im potrebno vreme da sve ovo shvate“, rekao je upravnik ku}e za decu Georg Vilajt. Me|unarodni monetarni fond pozvao je sve dràve sveta da pokrenu neku vrstu Mar{alovog plana za obnovu te zemqe. U Wujorku je uz prisustvo generalnog sekretara svetske organizacije Ban Kimuna odràna misa u jednoj crkvi i odata po{ta poginulima iz redova zaposlednih u UN koji su radili u sedi{tu u Porto Prensu. „Za Ujediwene nacije, ovo je bio najve}i gubitak u istoriji na{e organizacije. 50-oro na{ih kolega nastradalo je, a mnogi se i da-

EKS-JU

Za nuklearke 220 miliona evra

UKRATKO

petak22.januar2010.

Namirnice po astronomskim cenama Hai}ani posle katastrofalnog zemqotresa te{ko dolaze do vode i hrane, {to koriste preprodavci koji osnovne namirnice prodaju po astronomskim cenama. U gradu gde je 90 odsto restorana i prodavnica sravweno sa zemqom, obrok je luksuz. Prema izjavama novinara koji su iz sveta do{li u razoreni grad, rezanca prelivena paradajz sosom treba platiti 11 dolara, dok kajgana ko{ta 13 dolara. Time su se cene u Port-O-Prensu, najsiroma{nijem glavnom gradu Latinske Amerike, izjedna~ile sa Madridom i Rimom. No}ewe u obi~nom hotelu ko{ta 200 dolara, a uo~i zemqotresa no}ewe u istom hotelu je ko{talo 70 dolara. Cena fla{irane vode je udvostru~ena, kao i cena benzina. Roba koja se prodaje na ulicicama Port-O-Prensa najve}im delom je pokradena iz sru{enih samousluga qe smatraju nestalima. Ipak, nastavqamo da radimo svoj posao“, rekao je Ban Kimun. Sna`an potres ja~ine 6,1 stepen Rihterove skale koji je ponovo pogodio Haiti, izazvao je paniku me|u stanovni{tvom.

Hai}anski zvani~nici ka`u da je broj nastradalih izme|u 100 i 200 hiqada, milion i po qudi ostalo je bez domova a 75 hiqada qudi ve} je sahraweno u masovnim grobnicama. (Tanjug-Beta)

„Gardijan”: Raste napetost na Balkanu LONDON: Londonski „Gardijan“ ocewuje da na Balkanu raste napetost oko budu}nosti Bosne po{to su lideri razmenili uvrede koje su podsetile na ratove iz devedesetih. Izjava odlaze}eg predsednika Hrvatske Stjepana Mesi}a da bi poslao vojsku u slu~aju referenduma o otcepqewu Republike Srpske od BiH izazvala je premijera RS Dodika da ga optu`i za hu{kawe na rat, a o{tro je reagovao i Beograd. Gardijan podse}a da je „verbalni rat“ izbio dok se Bosna sprema za izbore ove godine i dodaje da diplomate i analiti~ari o~ekuju da }e izbore sa svih strana karakterisati „qutiti i destabili{u}i nacionalizam“, Bi-Bi-Si.

Dodik je odlu~an da u najve}oj mogu}oj meri zadrì nacionalno podeqenu Bosnu i odupre se me|unarodnim naporima za stvarawe funkcionalnije dràve i uvo|ewe centralne vlasti, a Mesi} ga je optuìo da obnavqa neuspelu srpsku politiku ~iji je ciq velika Srbija, pi{e Gardijan. Dodik vodi politi~ki rat iscrpqivawa sa me|unarodnim snagama koje jo{ kontroli{u Bosnu, gotovo 15 godina od kraja rata, ocewuje Gardijan i na kraju navodi Mesi}evu izjavu o tome da Dodik veruje da }e se svet umoriti od Bosne i zakazati referendum o ostanku RS u Bosni, {to }e kona~no realizovati san o velikoj Srbiji. (Beta)

Crna Gora ne}e platiti rentu Srbiji PODGORICA: Crna Gora ne}e platiti Srbiji 1,5 miliona evra za kori{}ewe vile „Crnogorka“ na Dediwu, jer ne postoji nikakav pisani trag za takvo i toliko potraìvawe Beograda, objavile su podgori~ke „Vijesti“. Pozivaju}i se na izvor iz Vlade Crne Gore, list prenosi da izvr{na vlast u Podgorici smatra neutemeqenim zahtev za pla}awe rente za kori{}ewe vile, kao i da }e pitawe pla}awa ra~una ostati na ~ekawu dok o wemu ne budu razgovarali i na{li re{ewe predstavnici dràvnog vrha Srbije i Crne Gore. List pi{e da za Vladu u Podgorici nije sporno da je dràva Srbija vlasnik vile „Crnogorka“, u kojoj je sme{tena crnogorska ambasada, jer joj je pripala shodno dogovorenoj teritorijalnoj podeli imovine biv{e zajednice, ali da nije jasno kako je vlada te zemqe do{la do toga da

Vila „Crnogorka”

treba platiti zakup i iznos od 1,5 miliona evra. U vladi smatraju da Beograd „prenebregava ~iwenicu da je Crna Gora ulo`ila zna~ajan novac u vilu Crnogorka“, kao i da postoji ugovor na osnovu kojeg je vila „Crnogorka“ ustupqena Vladi Crne Gore na kori{}ewe bez naknade.Taj ugovor potpisali su 3. juna 1994. godine, tada{wi predsednik savezne vlade i premijer Milo \ukanovi}.

Dodik optu`uje Mesi}a BAWALUKA: Premijer RS Milorad Dodik izjavio je da je po~etak politi~ke karijere Stjepana Mesi}a vezan za usta{tvo i da se on ni danas nije odmakao od tog opredeqewa. Dodik je u Bawaluci rekao da je Mesi} bio predsednik ratne hrvatske vlade, koja je etni~ki o~istila Hrvatsku od Srba, a da je 1991. godine u Australiji i [irokom Brijegu promovisao usta{ki program iz doba Drugog svetskog rata. „Zna se kako su Srbi iz ovog kraja i Hrvatske pro{li sa usta{ama u Jasenovcu“, kazao je Dodik. Premijer RS daqe je

rekao da je „izjava predsedavaju}eg Predsedni{tva BiH @eqka Kom{i}a frapantnija od Mesi}eve izjave o upotrebi nasiqa“, navode}i da je „sam Kom{i} izjavio da je pre dve godine sa Mesi}em pravio planove te vrste“. Dodik je podsetio na Mesi}evu ulogu u razbijawu biv{e Jugoslavije, tvrde}i da je on „politi~ki arhitekta zlo~ina na ovim prostorima sa svih strana“. Komentari{u}i Mesi}evu tvrdwu da ga Dodik podse}a na Slobodana Milo{evi}a, premijer RS je odgovorio da je „Mesi} pio kafu sa Milo{evi}em, a ne on“.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VIGAJDAS USACKAS Ministar inostranih poslova Litvanije podneo je ostavku na tu du`nost. „Sada je posebno zna~ajno da vlada nastavi da bez pote{ko}a radi sa parlamentom i predsednicom, kako bi pomogla Litvancima da prevazi|u ekonomske i finansijske te{ko}e”, izjavio je Usackas. Predsednica dr`ave Grubauskaite rekla je da je {ef diplomatije „izgubio weno poverewe“ i da odbija da daqe radi sa wim.

HILARI KLINTON Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton izrazila je podr{ku SAD ulasku Crne Gore u „evroatlantsku zajednicu“. Posle razgovora sa premijerom Milom \ukanovi}em, ona je izjavila da je „~estitala Crnoj Gori na postizawu MAP statusa (Akcioni program za ~lanstvo) unutar NATO-a i garantovala podr{ku SAD da Crna Gora postane integralni deo evroatlantske zajednice“.

BARAK OBAMA Predsednik SAD Barak Obama je izjavio kako „ameri~ka privreda ima izgleda da 2010. bude u zna~ajno boqem stawu“, ali i dodao da je potpuno svestan frustracije koju stanovni{tvo ose}a u vezi sa dr`avnom pomo}i bankama koje su bile na ivici kolapsa. „Morali smo da spasemo finansijski sistem da situacija ne bi postala mnogo gora - rekao je Obama u intervjuu TV stanici „ABC Wuz“, preneo je Rojters.

Osmostruki ubica iz Viryinije se predao VA[INGTON: Kristofer Spejt (39), koji je osumwi~en za ubistvo osmoro qudi, od kojih je ~etvoro dece, u ameri~koj saveznoj dr`avi Virxiniji, predao se vlastima. Protiv wega podignuta je optu`nica za ubistvo s predumi{qajem, a mogao bi da bude optu`en i po drugim ta~kama. Spejt je osumwi~en da je u utorak u gradu Apomatoksu, na jugozapadu Virxinije, iz vatrenog oru`ja ubio sestru i zeta, wihovog ~etvorogodi{weg sina i jo{ dvoje odraslih i troje tinejxera. Tri tela su prona|ena u Spejtovoj ku}i, ~etiri pored ku}e, a jedan te{ko raweni, koji je zate~en pored puta, izdahnuo je na put ka bolnici. Ameri~ka {tampa je prenela da su me|u ubijenima Spejtovi sestra i zet. Policajci su u ku}i otkrili i razne vrste eksploziva. Spejt se predao policiji posle 18-~asovne potere u {umi kod Apoma-

Kristofer Spejt se predao posle vi{esatnog bekstva

toksa, u kojoj je u~estvovalo vi{e od 100 policajaca s psima i helikopterima. Lokalni {erif O’Vilson Stejpls izjavio je da je Spejt na sebi imao pancir, maskirne pantalone i ~izme, ali da u trenutku hap{ewa nije bio naoru`an i da mu nije bila potrebna lekarska pomo}. Prema {erifovim re~ima, policija jo{ traga za Spejtovim oru`jem po{to je osumwiceni tokom potere pucao na helikopter, probu{iv{i mu rezervoar za gorivo, i primorao ga da sleti. Portparol guvernera Virxinije izjavio je da je Spejt tokom ispitivawa sara|ivao sa islednicima, mada motiv ubistva jo{ nije utvr|en. To je jedno od najte`ih ubistava u istoriji Virxinije, posle ubistva na Univerzitetu „Virxinija teh“ 2007. godine, kada je student ubio 32 qudi. (Beta)

KWIGA

petak22.januar2010.

GLAS IZDAVA^A

DNEVNIK

Bekstvo od svakodnevice ema izdava~a koji ne}e re}i da ga je za ovaj posao opredelila prevashodno qubav prema kwizi i ~itawu. Po tome nije izuzetak ni Vesna Jeremijevi} iz Zemuna. Po zavr{etku studija dugo je radila u prodaji , da bi 1995. godine osnovala “Feniks libris”u Zemunu. Do sada je objavqeno preko stotinu doma}ih i inostranih naslova, a ime ku}e po ne{to govori o ure|iva~kim zamislima osniva~a. -Zna se da je feniks mitska ptica koja se iznova ra|a iz pepela, obja{wava na{a sagovornica. Tako je i sa dobrom kwigom, onom koja nema rok trajawa i koja pretrajava kroz vekove. Zbog toga sam se opredelila da u osnovi moje izdava~ke koncepcije uvek budu klasi~ni naslovi i autori.

Potraga za tajnama U “Feniks librisu” su objavili kultni roman Oskara Vajlda “Slika Dorijana Greja”, u prevodu Davida S. Pijade. Prema ovom klasiku, koji se bavi potragom za tajnama `ivota i ve~ne mladosti, snimqeni su mnogi filmovi. A naslovnica kwige , rad dizajnera Zlatka Uro{evi}a, nagra|ena je dva puta: na 22. me|unarodnom salonu kwiga u Novom Sadu, priznawem “Zaharije Orfelin” za likovno i tehni~ko ure|ewe kwige. Iste 2006. godine, na Sedmom salonu kwige i grafike u Pirotu dobila je priznawe “[ara”. Polovinom devedesetih, kada sam osnovala izdava~ku ku}u, videlo se da se mnogi qudi vra}aju proverenim kwi`evnim vrednostima, pa se moglo zakqu~iti da su takve kwige uto~i{te i bekstvo od svakodnevice.

TOP-LISTA

VESNA JEREMIJEVI], „FENIKS LIBRIS”, ZEMUN

Kasnije smo po~eli da izdajemo kwige za sve uzraste, tematski i sadr`inski razli~ite, nastoje}i da zadovoqimo sve ~itala~ke potrebe i ukuse. U “Feniks librisu” za sada postoji dvadesetak edicija. Tako je u ediciji “Atlasi” je-

KWIGA ZAUVEK

dan od najtraènijih naslova “Pelagi}ev narodni u~iteq” Vase Pelagi}a. Zanimqivo je da je prvo izdawe ovog uxbenika zdravog ìvota objavqeno davne 1879. godine, ali da mu popularnost ne prolazi ve} postaje sve ve}a. Dragi{a Milovanovi} je autor “Atlasa lekovitog biqa”, kwige koja, kao i mnoge sli~ne, dopuwava konvencionalne na~ine le~ewa. U ediciji “Doma}i pisci” je, izme|u ostalih, kwiga Ane Atanaskovi} “Jelena Anùjska”( o srpskoj kraqici, supruzi kraqa Uro{a). U izboru Dragana Laki}evi}a objavqene su “Misli” Matije Be}kovi}a (poput ove-Najlep{e peva onaj kome je najmawe do pesme). Me|u izabranim delima je zaostav{tina Vuka Stefanovi}a Karaxi}a u osam kwiga, a na talasu obnovqene popularnosti zaslugom TV serijakomplet Milice Jakovqevi}, poznatije kao Mir-Jam. U jednoj od najbogatijih kolekcija “Klasici”, objavqeni su naslovi “Gradinar/peva~eve `rtve” Rabindranata Tagore, “Ana Karewina” Lava Nikolajevi~a Tolstoja, “Pisma Mileni” Franca Kafke. Dragan Laki}evi} je priredio izvanrednu zbirku qubavnih pri~a “San o jabuci” (uz pre-

poruku “Lepota se mora videti- to je pri~a, a videti, zna~i voleti- to je qubav”). Iz posebnih izdawa izdvajamo kultnu kwigu-testament Ar~ibalda Rajsa “ûjte Srbi...~uvajte se sebe”. U psiholo{ko/filozofskoj kolekciji su, izme|u ostalih, Oto Vajninger- “Pol i karakter”, Vladimir Stanojevi}- “Tragedija genija”( o du{evnim poreme}ajima znamenitih qudi) i Fridrih Ni~e- “Tako je govorio Zaratustra”. Slede ih edicije “Re~ i igra”, “Istorija/mitologija”, “Kwige za decu”, “Zdravqe/poqoprivreda” i druge. “Feniks libris” jo{ uvek nema svoju kwiàru, ali kroz svoju veleprodajnu mreù kwige plasira u mnoge kwiàre, {kole, biblioteke, udruèwa. Vesna Jeremijevi}, pou~ena vi{edecenijskim iskustvom, smatra da je za svakog izdava~a veoma korisno pojavqivawe na sajmovima. Uz veb prezentaciju, to je najjednostavniji na~in da ~itaoci prelistaju ponudu ove izdava~ke ku}e, pa nastoje da ne propuste ni jednu sajamsku manifestaciju u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. I za “Feniks libris” moè se re}i da je porodi~na firma-uz nekoliko zaposlenih i brojne spoqne saradnike, u proizvodwu kwiga su ukqu~eni }erka i sin Vesne Jeremijevi}. Mnoge kwige se rade u saradwi sa kolegama iz Slovenije, Italije, [panije, a neke se {tampaju u Kini. Jedan od najnovijih naslova, sa uredno pla}enim autorskim pravima, je planetarno popularni roman Salmana Ru{dija “Satanski stihovi”. Radmila Lotina

Najtraèniji naslovi u kwiàri „Solaris“ 1. „Izgubqeni simbol“, Den Braun, Solaris 2. „Doktor Aron“, Vuk Dra{kovi}, Srpska re~ 3. „Voda iz kamena“, Qiqana Habjanovi}-\urovi}, Globosino 4. „Lak na~in da prestanete da pu{ite“, Alen Kar, Viva Partners 5. „Glad”, Mirjana Bobi}-Mojsilovi}, Gane{a klub 6. „Kakve su ti misli, takav ti je ìvot“, Starac Tadej, Linc 7. „Glasovi u vetru“, Grozdana Oluji}, Srpska kwièvna zadruga 8. „Marina“, Karlos Ruis Safon, ârobna kwiga 9. „Lovac na zmajeve“, Haled Hoseini, Laguna 10. „Tajna“, Ronda Birn, Dejadora

KAPITALNA IZDAWA

Pri~a o boju kosovskom proteklih mesec dana, razli~itim manifestacijama vezanim za kwigu, novosadski “Prometej” obele`io je dve decenije trajawa. A prva kwiga koja je iza{la u novoj godini bila je „@itije kneza Lazara”-ovo kapitalno izdawe priredila je prof. dr Jelka Re|ep, jedan od najboqih znalaca srpske sredwovekovne kwi`evnosti i kosovskog mita. Ina~e, „@itije kneza Lazara” iz 18. veka ~uva zavr{ni i celovit oblik kosovske legende, pa je u nauci dobilo i adekvatniji nazivPri~a o boju kosovskom, obja{wava u predgovoru profesorka Re|ep. Ona je u kwizi „@itije kneza Lazara” prikupila i objavila 18 do sada nepoznatih varijanata “Pri~e o boju kosovskom”, kao i pet poznatih. O Kosovskom boju 1389. i pogibiji kneza Lazara, postoje dva tematski celovita kruga tekstova. Prvi je nastao posle prenosa Lazarevih mo{tiju iz pri{tinske Crkve Vaznesewa u Ravanicu i wegovog progla{ewa za sveca 1390/91. To su takozvani kultni spisi i sa~uvano ih je deset.

Drugi tematski krug ~ine varijante „@itija kneza Lazara”, nastalog krajem 17. ili po~etkom 18. veka u Crnoj Gori iz pera nepoznatog autora. Narednih 150 godina sastavqeno je ~ak 36 varijanti tog teksta, koji se prepisivao na {irokom prostoru od Boke Kotorske do do Moskve, Sofije i Budimpe{te. Svi rukopisi su pisani }irilicom, osim najmla|eg, iz 1839. godine, koji je jedini pisan latinicom. R. L.

MARIJA [IMOKOVI], kwi`evnica

Skrivena u krilu bajki reba zamisliti jedan svetlo plavi zid, u wemu ovalni luk i {irom otvorenu kapiju od kovanog gvo`|a iza koje puca pogled na rasko{ni put pokriven kaldrmom, oivi~en drve}em. Treba zamisliti da je na kraju tog `utog puta, kao u daqini, zamak sa sedam crvenih kula na jednom brdu! Kad se sve to zamisli dobija se slika sa naslovne stranice kwige „Kapija Zemqe bajki“„Meseország kapuja“, koja je jedna od

mojih Kwiga zauvek. Uz podnaslov: najlep{e bajke Andersena, Beh{tajna, Grima i Haufa, drugo izdawe, Izdava~ka ku}a Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad 1951. Mo`da je i vi imate. Na tavanu, u nekoj fioci, na dnu velikog {ifowera. Pa tako i vi znate da u toj kwizi nisu dajxestirane, ve} integralne bajke koje nisu {tetne za mentalno varewe. Kwiga je {tampana na recikliranoj hartiji ili onoj koja je po`utela od vremena. I pre~este upotrebe. Mislim da sam tokom svog `ivota naj~e{}e boravila upravo na

KWI@EVNA BA[TINA

Zbirka Save Tekelije i~na biblioteka Save Tekelije (1761–1842), velikog dobrotvora srpskog naroda, koji je ostavio snaàn trag u politi~kom i kulturnom ìvotu Srba u Ugarskoj kao saborski poslanik, carski ~inovnik, pisac, zadu`binar, predstavqa najve}u privatnu biblioteku u Srba u 18. veku. Marta 1843. preneta je iz Arada u wegovu zadu`binu Tekelijanum u Pe{ti, i tako stavqena pod upravu Matice srpske. Ona danas sadrì 1.794 sveske, {to ~ini 1.984 katalo{ke jedinice na 15 jezika. Posebnu vrednost u zbirci ima rukopisna kwiga “Du{anov zakonik” s po~etka 18. veka. Od {tampanih izdawa po starini isti~u se dve inkunabule iz 1478. i 1482. godine. Zbirka Save Tekelije obra|ena je u elektronskoj bazi Biblioteke Matice srpske i dostupna je i preko Interneta.

deonici puta izme|u kapije i dvorca. Gledaju}i odande svet, kao iz sopstvenog dvori{ta. I ~itaju}i gomilu sjajnih kwiga uz ibise, jednoroge, patuqke, prin~eve i vilewake, sa kojima sam nalazila granawa za izlaz, obrasla br{qanom, ulazila u tajne chiaroscuro-a, zazivaju}i ovo dru{tvo uvek kada je trebalo da mi priteknu u pomo}. Tako sam nau~ila da prepoznajem simptomatologiju straha i opasnosti, nadolazak herbalisti~ke tuge i vatrometa radosti, skrivena u krilu bajki koje su, kako ka`u znalci, okrenute budu}-

nosti, uvek. I vaqda sam tako i opstajala skoro zdravog uma svemu uprkos. I rasla IZNUTRA. Po dobrom receptu. „Bajka ne bi mo-

je sve mogu}e. I sve ~ista terapija. Jer – bajke su uvek nudile izlaz. Naravno, vaqalo je prvo platiti na }upriji, pa na mostu, i tako makar tri puta. Vaqalo je pregrmeti najcrwe strahove, najdebqe muke. Ali bi na kraju svega toga uvek stajala nagrada, {to je ve} po sebi, kako je Luis Kerol definisao bajku - „qubavni dar“. Poruka da se ne sme odustati i pored po~etnog neuspeha, jer u detiwstvu je sve u nastajawu. I jer je svaka bajka xep magije. A uteha iz we redovno sti`e, samo je treba umeti sa~ekati.

Jabuka ne pada daleko od drveta

riginalni rukopis o Wutnu i jabuci O dostupan je na internetu. Jedna bele{ka iz XVIII veka, o tome kako je jabu-

Katalog “Biblioteka Save Tekelije” (Novi Sad, 1997) objavqen je kao druga kwiga u ediciji “Katalog legata Biblioteke Matice srpske”.

gla imati svoje psiholo{ko dejstvo na dete da nije najpre i iznad svega umetni~ko delo“, citiram Betelhajma. Naravno, nisam saznala kako su bajke izvodile ~udo, mada sam stalno bila nadomak, ali sam prisustvovala kada se doga|alo i ostajala ~udom o~arana. Jer ta „spiritualna istraìvawa“, kako je êsterton nazivao bajke, razotkrivaju qudski ìvot IZNUTRA. Da, treba umeti preìveti sopstveno detiwstvo, a to nikada nije jednostavno. Ali u svetu od ~iste ma{te kakav su stvorili Andersen i bra}a Grim, bilo

ka pomogla Isaku Wutnu da razvije teoriju gravitacije, postavqena je na sajt Britanskog kraqevskog dru{tva i prvi put je postala dostupna {iroj javnosti. Rukopis koji se ~uva u biblioteci Kraqevskog dru{tva napisao je Wutnov savremenik Vilijam Stakeli, a na sajtu tog dru{tva na}i }e se zajedno za dugo zagubqenim zapisima Wutnovog suparnika Roberta Huka. Biografija koju je napisao Vilijem Stakeli, jedani od Wutnovih saradnika, odavno je dostupna na internetu u analognoj i tekstualnoj verziji, ali je Kraqevsko dru{tvo odlu~ilo da otvori digitalni pristup rukom pisanom dokumentu objavqenom 1752. godine, ~etvrt veka posle Wutnove smrti.

Wutnov „bliski susret“ sa jabukom va`i za jednu od najpoznatijih anegdota u istoriji nauke. Stakeli se u toj bele{ci prise}a prole}nog popodneva 1726. godine kada mu je ~uveni nau~nik uz ~aj, „u senci nekoliko stabala jabuke“, ispri~ao kako je jabuka koja mu je pala na glavu doprinela stvarawu teorije gravitacije. “On mi je rekao da je bio upravo u istoj situaciji kao sada, kada je mu je pao na pamet pojam gravitacije. Povod za to bio je pad jabuke, dok je sedeo u dubokim mislima”, napisao je Stakeli. Wuton se zapitao za{to je jabuka pala na zemqu, doga|aj koji uzimamo zdravo za gotovo. “Za{to jabuka uvek vertikalno pada na zemqu, mislio je za sebe. Za{to ne ide bo~no, ili prema gore, ve} stalno prema centru Zemqe? Zaista, jedini

[E O ] NET

razlog je da je Zemqa privla~i. Mora postojati privla~na sila. “ Ovaj doga|aj zbio se 1666. godine, kada se Wutn povukao na porodi~no imawe na severu Engleske, po{to je Univerzitet u Kembriyu bio zatvoren zbog epidemije kuge. Na veb stranici Kraqevskog dru{tva http://royalsociety.org/Turning-the-Pages/ moète razgledati originalni manuskript. Wutnovu slavu obeleìo je i Gugl, koji je 4. Januara, na Wutnov ro|endan, svoju po~etnu stranicu ukrasio drvetom jabuke. Kraqevsko dru{tvo osnovano je 1660. i ove godine obeleàva 350 godina postojawa objavquju}i na internetu vi{e od 60 najzna~ajnijih nau~nih rukopisa iz svoje zbirke. I. Vujanov

KULTURA

DNEVNIK INSTITUCIJE I UDRU@EWA O PREDLO@ENOM SETU PROPISA VEZANIH ZA ZAKON O KULTURI

Samo jedna primedba iz Vojvodine Pribliàva se rok kada bi Zakon o kulturi trebalo da stupi na snagu i ve} od prvih dana 2010. godine zapo~ele su konsultacije me|u institucijama kulture u Vojvodini o setu potrebnih propisa za wegovu primenu, kojima se preciziraju i reguli{u odre|ene oblasti. Radi se, izme|u ostalog, o nacrtu zakona o kinematrografiji, arhivskoj gra|i i slu`bi, pravilnicima o kriterijumima za projekte koje finansira Ministarstvo kulture Srbije, tako|e i za dobijawe statusa od nacionalnog zna~aja, kao i institucija koje }e biti reprezentativne, i imati mo} da odlu~uju o tome ko je stekao status slobodnog umetnika. Sugestija Ministarstva kulture Srbije bila je da sve institucije kulture, udruèwa i asocijacije, dostave eventualne primedbe na ove predloène

propise do 15. januara, da bi se u februaru do{lo do kona~ne verzije tih akata. One su to mogle da proslede direktno ovom ministarstvu, ili, ako su iz Vojvodine, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu. Ali, kako saznajemo, jedino je Zajednica profesionalnih pozori{ta Vojvodine stavila na papir svoje primedbe i dostavila ih Sekretarijatu za kulturu. ^ak ni posle sastanka 11. januara, na koji je Pokrajinski sekretarijat za kulturu pozvao sve zainteresovane vojvo|anske institucije i razna strukovna udru`ewa u kulturi, nije bilo pisanih primedbi i sugestija o tome. U Ministarstvu kulture Srbije tako|e potvr|uju da oni iz Vojvodine nisu direktno dobili nikakve primedbe, dok je, recimo, iz ostalih delova Srbije stiglo dosta sugestija s raznih

strana - od umetni~kih udruèwa i ustanova kulture, ~ak i od sindikata. Moè se ste}i utisak da su predloèni propisi prihvatqivi, ali i da su institucije i sami umetnici iz Vojvodine nezainteresovani da se ukqu~e u raspravu o tome. Me|utim, o va`nosti tih propisa ~ini se da }e se tek naknadno uveriti oni kojima su nameweni, odnosno umetnici pojedina~no, kada se bude odlu~ivalo o wihovom statusu i sticawu prava na osloba|awe od doprinosa, ali i zajedno, kada se bude odre|ivalo da li je status wihovog udruèwa reprezentativan. Tada se moè dogoditi da im propisi budu krivi, ali vi{e ne}e biti mogu}nosti da ih mewaju, bez obzira da li to mo`da i ne èle, jer ne veruju da }e im sugestije biti prihva}ene. N. Pej~i}

ME\UNARODNA LIKOVNA IZLO@BA U GALERIJI „MOST”

Oma` Milevi i Albertu Ajn{tajnu U galeriji „Most“ Zavoda za kulturu Vojvodine do kraja meseca traje izlo`ba likovnih radova „Relativna kolonija“ posve}ena Milevi Mari}-Ajn{tajn i Albertu Ajn{tajnu. Po drugi put ova me|unarodna likovna manifestacija, ~iji je autor slikarka Nada \urovi}-Nedeqkovi}, okupila je umetnike koji su svoju inspiraciju na{li u `ivotu i delu ovih nau~nika. Postavka je obuhvatila 32 rada, a pored umetnika iz Novog Sada i Beograda, odazvali su se i stvaraoci

iz Republike Srpske - BiH, Hrvatske, [vajcarske, Italije i Izraela. Prva izlo`ba ove likovne manifestacije okupila je 20 autora i prire|ena je 2007. u Novom Sadu, a naredne godine u Titelu, rodnom mestu Mileve Mari}. Po re~ima autorke projekta, po starosnoj strukturi na ovim izlo`bama u~estvovali su umetnici od mladih i perspektivnih stvaralaca, preko zrelih stvarala~kih li~nosti do laureata likovne umetnosti na{eg {ireg okru`ewa. Za Rikardo Serafin, Italija, mnoge od wih i ovaj objekat uqe na dasci put je bila posebno inspirativna intrigantna i ~iwenica da su od 1905. do figura Mileve Mari} i 1907. godine u vreme nastanka weni doprinosi i zasluge wihovog najve}eg nau~nog doza veliko Ajn{tajnovo nastignu}a, boravili u Novom Sau~no dostignu}e teorije redu, u ku}i Milevinih roditeqa lativiteta. Kako ukazuje u Kisa~koj ulici. Nada \urovi}-NedeqkoPrema ideji organizatora ove vi}, Novi Sad ima dovoqlikovne manifestacije, planino razloga da istakne znarano je da deo radova nastalih u ~aj svoje sugra|anke, kao i okviru ove jedinstvene koloniwenu ulogu i nesebi~an doje budu nameweni budu}em spoprinos razvoju nauke u `imen-muzeju koji bi trebalo da se votnom delu Alberta Ajnotvori u nekada{woj ku}i poroDragoqub Ayi}, skulptura kamenina {tajna. Jedan od razloga je dice Mari} u Kisa~koj 20.

U MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI U BEOGRADU

Filmska radionica @elimira @ilnika Centar za vizuelnu kulturu Muzeja savremene umetnosti (MSU) iz Beograda raspisao je konkurs za u~e{}e u filmskoj radionici na temu Od „dionizijskog socijalizma“do „predatorskog kapitalizma“ koju }e voditi rediteq @elimir @ilnik.Konkurs }e biti otvoren do 15. februara, a na wemu mogu da u~estvuju filmski i video autori do 30 godina starosti, saop{teno je iz MSU. Autori zainteresovani za u~e{}e na radionici treba da priloè realizovan autorski filmski ili video projekat i da poznaju proces pravqewa scenarija, snimawa i montaè. Konkursni materijal treba da sadrì detaqnu biografiju, motivaciono pismo do 500 re~i i do tri izabrana, ve} realizovana projekta u DVD formatu.Konkursni materijal treba poslati na adresu: Muzej savremene umetnosti (s naznakom - Za konkrus filmske radionice), U{}e 10, blok 15, 11070 Novi Beograd. Ideja projekta Od „dionizijskog socijalizma“ do „predator-

skog kapitalizma“ jeste da pokaè da istorija nije naprosto data, ve} je uvek konstruisana, te da moè biti i rekonstruisana ili dekonstruisana. Ciq projekta jeste podsticawe razvijawa aktivnog kriti~kog stava prema na~inu na koji se uobi~ajeno stvaraju i kanonizuju istorijski narativi. Rad u poqu savremene eksperimentalne vizuelne umetnosti omogu}ava neposredna i direktna sredstva za suo~avawe s mnogim izbrisanim ili nikada javno ispisanim alternativnim istorijama, a tako|e da se proizvedu novi i druga~iji narativi na na~in koji bi bio razumqiv razli~itoj publici, isti~e se u saop{tewu. Filmska radionica bi}e usmerena na kreativno ~itawe odnosa dru{tvene istorije i istorije umetni~ke produkcije u Srbiji od 1949. do 2009. godine. Kao finalni rezultati od u~esnika radionica o~ekuju se filmovi u ànru kratke dokufikcije, odnosno video radovi koji reintepretiraju dokumente i svedo~ewa o navedenom odnosu.

U TRCI ZA OSKARA

Devet stranih filmova Devet filmova, me|u kojima su i dela iz Bugarske i Kazahstana, u uèm je izboru za Oskara za najboqi strani film, saop{tila je ameri~ka Akademija za film. Od 65 ponu|enih odabrano je devet filmova, a taj broj bi}e smawen na pet kada 2. februara budu saop{tene nominacije za Oskara u svim kategorijama. Kandidat Srbije je bio film „Sveti Georgije ubiva a`dahu“ po scenariju Du{ana Kova~evi}a i u reìji Sr|ana Dragojevi}a, mada je prvobitno bio predloèn film Darka Lungulova „Tamo i ovde“ ali nije ispuwavao propozicije jer je ve}io deo dijaloga na engleskom jeziku. U konkurenciji za Oskara za najboqi film snimqen izvan engleskog govornog podru~ja su ostvarewa „El Secreto de Sus Ojos“ iz Argentine, „Samson i Dalila“ iz Australije, bugarski film „The World Is Big and Salvation Lurks Around the Corner“, kao i „Prorok“ iz Francuske. Nominaciju za Oskara mogli bi dobiti i filmovi „Bela traka“ (Nema~ka), „Ajami“ (Izrael), „Kelin“ (Kazahstan), „Winter in Wartime“ (Holandija) i „Mleko tuge“ (Peru). Sve~ana dodela Oskara zakazana je za 7. mart.

petak22.januar2010.

VE^ERAS U MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI VOJVODINE

Slike Viktora Vazarelija Povodom progla{ewa Pe~uja za jednu od ovogodi{wih kulturnih prestonica Evrope, zajedno s Istanbulom i Esenom, u vi{e gradova {irom Srbije bi}e otvorena izlo`ba slika Viktora Vazarelija, ro|enog u tom gradu na jugu Ma|arske. Izlo`be u Novom Sadu, Beogradu, Subotici, Vr{cu, Zrewaninu i brojnim drugim gradovima organizova}e ambasada Republike Ma|arske u Srbiji, u saradwi s lokalnim institucijama kulture. Izlo`ba 140 grafika i 20 predmeta ~uvenog majstora oparta, iz privatne kolekcije Tibora ^epeija iz Budimpe{te, najpre }e biti otvorena u Novom Sadu, ve~eras u 19 sati, u suorganizaciji doma}ina Muzeja savremene umetnosti Vojvodine.Postavku }e otvoriti ambasador Ma|arske u Srbiji Imre Vrga. Vazareli je ro|en u Pe~uju 9. aprila 1908. godine kao Va{arheqi, a sa 24 godine se trajno nastanio u Parizu, gde je i umro 1997. Zbog toga se u istoriji umetnosti navodi kao francuski slikar ma|arskog porekla, koji je studije zavr{io u Budimpe{ti, u Akademiji „Radionica“, poznatoj kao ma|arska varijenta ~uvenog „Bauhausa“.Tu se upoznaje s tada{wim istra`iva~ima boje, optike i geometrijskih formi, ukqu~uju}i i velikane na tom poqu ruske slikare Kazimira Maqevi~a i Vasilija Kandinskog, koji su mnogo uticali na wegov budu}i umetni~ki rad.

U okviru prate}eg programa ove postavke bi}e otvorena izlo`ba studentskih radova pristiglih na konkurs “U dijalogu sa Vazarelijem” Ambasada Republike Ma|arske nagra|uje autore dva najboqa rada putovawem u Pe~uj, evropsku prestonicu kulture 2010. godine. U posledwoj sedmici izlo`be od 15. do 20.

februara Centar za likovno vaspitawe dece i omladine Vojvodine organizova}e radionicu za decu pod nazivom „Kaleidoskop“, a od 16. do22. februaa bi}e emitovan filmski program koji ~ini izbor najuspe{nijih ma|arskih filmova nastalih u proteklih pet godina, svakog dana u 18:30 i 19:00 u Kino-sali MSUV.

U NARODNOM POZORI[TU U BEOGRADU

Ivana Dimi} direktor Drame Dramaturg i pripoveda~ Ivana Dimi} stupila je na du`nost direktora Drame Narodnog pozori{ta, saop{tio je nacionalni teatar. Dimi}eva je ro|ena 1957. godine u Beogradu. Pi{e kratke pri~e, drame, tv-scenarije i prevodi sa engleskog i francuskog: Napisala je kwige pri~a „Crna zelen“ (1995), „Mahorka, mastilo i mu`“ (1998), „Uzimawe vremena“ (2001), „Ima li koga?“ (2006), „Popis imovine“ (2009). U wenoj biografiji su i drame „Pred ogledalom“ (Ateqe 212,

1986), „Pepequga“ (Malo pozori{te Du{ko Radovi}, 1989), „Goqe“ (Pozori{te na Terazijama, 2001) i „Zmajovini pangalozi“ (Bo{ko Buha, 2007). Drama „Beli ugao“ prvi put je {tampana u ~asopisu „Kwi`evnost „ 1998.Dimi}eva je prevela sa engleskog drame Frejna, Pintera, Kauarda, Eltona, Munro, Xons, Maknelija, Stoparda, romane „Prva damska detektivska agencija“ i „@irafine suze“ Aleksandra Mekola Smita, dok je sa francuskog prevodila drame Sardua, Marivoa, Kusa, Joneska, Reze.

NAJAVQEN BOGAT PROGRAM CENTRA „SAVA”

Nastupi Plasida Dominga i Svetlane Zaharove Sava centar }e tokom sezone organizovati niz zna~ajnih kulturnih doga|aja, me|u kojima su gostovawe tenora Plasida Dominga, koji }e se u Beogradu predstaviti kao dirigent, balerine Svetlane Zaharove, orkestra „Kamerata Serbika“ i xez gitariste Peta Metini.

najve}ih tenora u istoriji operske umetnosti i uva`eni dirigent, a mnogi kriti~ari ga smatraju „kraqem opere“ i najve}im operskim umetnikom dana{wice. Domingo }e u Sava centru nastupiti sa osam mladih peva~a koje je sam odabrao i koji poha|aju wegov Program za mlade ta-

Svetlana Zaharova

Pomo}nik direktora Sava centra Vuk @ugi} rekao je na konferenciji za novinare da }e Plasido Domingo u Sava centru gostovati 12. aprila, kada }e kao dirigent nastupiti sa mladim operskim talentima koji poha|aju wegov Program za mlade talente i orkestrom „Kamerata Serbika“. Prema wegovim re~ima, Plasido Domingo je jedan od

lente, koji je osnovan 2002. a sa wima }e nastupiti i srpska operska peva~ica Katarina Jovanovi}, koja je pre nekoliko godina u{la u finale takmi~ewa „Operijada“ koje je organizovao Domingo. U Sava centru }e 20. marta nastupiti poznata balerina Svetlana Zaharova, koja }e se predastaviti u baletskoj predstavi

„Karmen svita“ na muziku @orà Bizea i u aran`manu Rodiona [~edrina. Svetlana Zaharova je prva zvezda Boq{oj teatra, Milanske skale i Tokio baleta, a tako|e je i ~est gost Wujor{kog baleta, Metropolitena, Pariske opere i britanskog Kraqevskog baleta. @ugi} je najavio da }e 3. februara u Sava centru biti odràn koncert pobednika me|unarodnih pijanisti~kih takmi~ewa sa orkestrom „Kamerata Serbika“, pod vo|stvom dirigenta Biqane Radovanovi}.U Sava centru }e se, izvode}i dela Mocarta, [opena i âjkovskog, predstaviti pijanisti Milo{ Mihajlovi}, koji je osvojio prvu nagradu na takmi~ewu u Sidneju, Vladimir Milo{evi}, koji je na tom takmi~ewu osvojio tre}e mesto, kao i Vladimir Gligori}, koji je dobitnik tre}e nagrade na takmi~ewu „Giqels“ u Odesi. Xez gitarista i kompozitor Pet Metini }e sa svojim bendom nastupiti 26. juna u Sava centru. Metini je dobitnik 17 Gremi muzi~kih nagrada, izme|u ostalih, za najboqi rok instrumental, za najboqi savremni xez snimak, kao najboqi xez instrumentalista, za najboqu instrumentalnu kompoziciju. (Beta)

petak22.januar2010.

OGLASI

DNEVNIK

17176

DNEVNIK

OGLASI

petak22.januar2010.

VR[IM selidbe i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane. Telefon 063-8584-159. 95621

POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 96076

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 96278 RAZNE vrste svih sitnih kola~a, koktel peciva i torte. Dostava besplatna. Telefoni: 021-6412-535, 064-646-2907. 95475

POTREBAN lekar za otvarawe ordinacije op{te prakse na Bul. oslobo|ewa u Novom Sadu. Telefon 069/69-69-68. 96382

DRVA, stovari{te, 2500, me{ano drvo i bukva, cer, bagrem hrast, 2900 izrezano sa prevozom. Telefon 064/95-82103 96380 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem gvo`|e karoserije, automobile stare. Telefon:6618-846 i 063/84-85495. 95637 EKSTRA CENA, ta~na mera, bukva, hrast, bagrem i grab, iscepano, izrezano, 3000 u meterice 2800, sa prevozom. Telefon: 064/144-2533. 95750 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 96134

^ITUQE z POMENI

petak22.januar2010.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj mami i baki

Posledwi pozdrav snaji

DNEVNIK

Dana, 23. 1. 2010. godine, u Sabornoj crkvi, u 9 ~asova dajemo godi{wi pomen

Posledwi pozdrav jetrvi i strini

Posledwi pozdrav snaji

snajki,

An|elija Stara~ek ro|ena Vinoki} 1956 - 2010.

Ru`ici Bo{wak

An|eliji

An|eliji Stara~ek

ro|. Kuzmanovi} Posledwi pozdrav od tvoje drugarice Ankice.

96548

An|elija Stara~ek ro|ena Vinoki} 1956 - 2010. Posledwi drugarici.

pozdrav

na{oj

Magdaleni Na|feji 1929 - 2010.

An|eliji Stara~ek Porodica Bo{wak.

Preminula je posle kra}e bolesti, u 81. godini. Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u subotu, 23. januara 2010. godine, u 12 ~asova.

Wenog dragog i plemenitog lika uvek }e se se}ati porodice Mr|anovi} i Palan~anin: }erke Slavica i Angela, unuci @eqko, Jovica, Kristina, Andrej i Emil, praunuci Filip i Stefan, snaja Jasna i zetovi Nikola i Vladimir.

od porodica Kinka i [trbac.

od porodice Brankov.

96446

96502

96500

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Posledwi pozdrav jetrvi i strini

snajki,

od porodice Kinka Ladislava.

96544

[ESTOMESE^NI POMEN voqenom suprugu, ocu, svekru i dedi.

An|elija Stara~ek 1956 - 2010. iz Futoga

An|eliji

An|eliji Stara~ek

S bolom se opra{tamo od na{e sestre i tetke. od kumova Miji}a.

od porodice Ferike Kinka. Brat Joca i sestra Mila sa decom.

IV1, generacija 1975. Ekonomske {kole. 96533

96547

SEDMODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

96503

96492

Petar Kati} Risto

96504

Posledwi pozdrav

Hvala ti za qubav i sve {to si nam pru`io. Ponosni smo {to smo te imali, a tako tu`ni {to si nas zauvek napustio. S qubavqu i po{tovawem tvoji najmiliji: supruga Milka, }erka Swe`ana, sin Miroslav, snaha Vawa i unuk Nemawa. 96454

Ru`ici Stoji}

Dragan Roganovi} Gaga

ro|. Pavlov

[ESTOMESE^NI POMEN voqenom tati.

Srbislavu [vowi An|elija Stara~ek 1956 - 2010.

S tugom: Maja, Voja, Lena, Mina, Vlada, Sergej i Nada.

Milanovom tati od radnika ELEKTROMATERIJALA D.O.O. NOVI SAD.

Brate na{, `ive}e{ dok je nas. Zoki i Boki Simeonov.

96532

96535

Pro{lo je {est meseci od kako nije sa nama na{ suprug, tata i deda, ali i daqe je u na{im srcima i mislima

Petar Kati} Risto Bio si mi oslonac, pru`aju}i mi nesebi~nu o~insku qubav. Svega toga vi{e nema, ostaje mi da drugujem sa suzama i tugom, samujem bez tebe i da mi zauvek nedostaje{. Ponosna na tebe tvoja }erka Swe`ana.

An|ele moj oti{la si zauvek od mene i ostavila me da tugujem za tobom.

Majka Dragoslava Vinoki}.

230/P

3 GODI[WI POMEN na{oj voqenoj supruzi i majci

96490

96455

Posledwi pozdrav snaji

@ivko Stankovi} 1948 - 2010.

Branki Luki}

Dana, 23. 1. 2010. godine, u 11 ~asova, obele`avamo pomen na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Milka, sin Vjekoslav, }erka Vesna, zet Jovan, snaja Neda i unu~i}i Teodora, Filip, \or|e i Sowa.

obele`i}emo u subotu, 23. januara, u 10.30 ~asova, na grobqu u Sr. Kamenici. Suprug Cvjetko sa sinovima Draganom i Jovanom.

96444

96447

ro|. Bandi}

Umrla je na{a sestra

An|elija Stara~ek An|eliji

1956 - 2010. iz Futoga

POMEN

S bolom se opra{tamo od na{e sestre i tetke.

Ru`ica Stoji}

od devera Stevana Stara~eka sa porodicom.

ro|. Pavlov

Branislav Stevanov 1959 - 2009.

Tu`ni smo {to je vi{e nemamo.

Brat Nikola, snaja Sne`ana, deca Stevan, Dragana i Branko.

Godi{wi pomen dajemo u subotu, 23. 1. 2009. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu. Ostaje{ zauvek u na{im uspomenama.

Sestre Vela i Dobrica i brat Bata sa porodicama. 96534

Tvoji: \oka, Ciga, Maja i Bi}a. 96498

96493

96489

^ITUQE

DNEVNIK

Majci na{eg kolege, dragoj i po{tovanoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle du`e bolesti na{a draga supruga, majka i baka preminula dana 21. 1. 2010. godine.

petak22.januar2010.

Posledwi pozdrav koleginici u penziji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

dipl. farm. Ru`ici Stoji}

Ru`ici Stoji}

Budimka [eguqev preminula 21. 1. 2010. godine, u 90. godini.

Sau~estvujemo u bolu wene porodice.

posledwe zbogom. Saradnici sa Zavoda za patologiju trudno}e.

An|elija Stara~ek

Kolektiv Apoteke Novi Sad.

Ispra}aj je danas, 22. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Srbobranu. Porodica. 96486

96459

Sa po{tovawem i velikom tugom opra{tamo se od na{e drage kom{inice

Sahrana }e se obaviti 22. 1. 2010. godine, u 15 sati, na Dowem grobqu, u Futogu.

57659/P

Posledwi pozdrav

Sa dubokom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 79. godini umrla na{a supruga, majka i baka

O`alo{}ena porodica Stara~ek.

96487

Posledwi pozdrav majci na{eg prijateqa

mr ph Ru`ica Stoji}

Ru`ici Stoji}

Ru`ice Stoji}

Sahrana je u subotu, 23. 1. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Stanari zgrade Du{ana Vasiqeva 20.

Danki Ivan~i}

Porodica Blagojevi}.

Suprug Mladen, sin Sini{a, unuci Ivana, Marko i Nikola.

od Qiqane i Slobodana Rube`i} sa porodicom. 96456

96530

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Posledwi pozdrav majci na{eg saradnika

96442

96434

Posledwi pozdrav na{oj

Danki Ivan~i} od: Milovana i Nene Rube`i} sa porodicom.

Ru`ici Stoji}

96457

Porodice: \uri~in i ^eli}.

Posledwi pozdrav majci na{eg dugogodi{weg saradnika.

Ru`ici Stoji} Sa neizmernom tugom i bolom smo ispratili tvoj kona~ni zalazak na zapadu. Qubav i briga koju si iskazivala za sve tvoje najmilije i nas koji smo imali ~ast i sre}u da te poznajemo sija}e ve~ito kroz tvoj duh poput oka koje se nikada ne zatvara.

96531

Posledwi pozdrav kumi

Danka Ivan~i}

An|eliji Stara~ek

Dunav grupa agregati Novi Sad, generalni direktor Milovan Rube`i} sa saradnicima.

Sa dubokim po{tovawem porodice: Markovi}, Kova~evi}, Bokan, Golubovi}, Lazi}, Marijanski, Stefanovi}, Novakovi}, @ivkovi}, Kolunxija, ^ule, [i|anin, Rado{evi}, Geri}, Novak, Vasi}, Cvetkovi}, \ureti}, Milosavqevi}, Ili}, Popovi} i Simi}.

od porodice Kova~evi}.

96499

231/P

96481

^ITUQE z POMENI

petak22.januar2010.

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

dragom

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Mati Kati}u

Posledwi pozdrav deveru i stricu

Posledwi pozdrav dragom bratu

Srbislavu [vowi

1942 - 2010.

DNEVNIK

od kom{ija, Gunduli}eva 20.

od prijateqa Horvatovi} i Nik{i}.

96392

96391

dragom

Srbislavu [vowi

Posledwi pozdrav kom{iji

Srbislavu [vowi

od brata Nixe Gu`vice sa porodicom. od: Anke, \or|a i Bate sa porodicom.

od kom{inice Rajke.

96432

96431

96428

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav po{tovanom

Briker Arpadu

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 19. 1. 2010. godine iznenada preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Mate Kati}

Arpadu

Srbislavu [vowi

1942 - 2010.

Sa~uva}e te od zaborava tvoje kom{ije iz zgrade Bulevar Jovana Du~i}a br. 25.

od porodice Banovi}.

96384

96349

Posledwi bratu

Posledwi pozdrav dragom

Sahrana je danas, 22. 1. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica: supruga Todora, }erka Jelena, unuci Kristina i Pe|a i zet Sa{a.

pozdrav

dragom

Srbislavu [vowi

od porodice Priji}.

od brata Miqkana sa porodicom.

96435

96436

96390

POLUGODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Briker Arpad

Posledwi dedi

Posledwi pozdrav

pozdrav

voqenom

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Ejdi Velagi} ro|. 1942.

preminuo 19. 1. 2010. u 71. godini. Ispra}aj je danas, 22. 1. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu. Supruga Smiqa i }erka Julijana. 96319

Posledwi pozdrav majci na{eg direktora

Srbislavu [vowi

Dana, 23. 1. 2010. godine, u 11 ~asova, poseti}emo wegovu ve~nu ku}u i zaliti je suzama na Gradskom grobqu u Novom Sadu. [est meseci nade da }e{ do}i. Nada nestaje, ostaje tuga u srcu, jer nije sa nama na{ dragi suprug, otac, deda i tast. Po~ivaj u miru.

Miladinu Opan~arevu

od stanara zgrade Bul. kraqa Petra I br. 45.

Srbislavu [vowi

od: unuke Milane, praunuka Milana i zeta Nemawe.

od: sestara Boje i Mare sa porodicama.

96437

96438

Posledwi pozdrav ocu, tastu i dedi

voqenom

Posledwi pozdrav dragom

Tuguju za tobom tvoji najmiliji: supruga Nena, }erka Sawa, unuke Jelena i Jovana i zet Zoran.

96140

Danki Ivan~i}

96421

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Finansijski sektor.

Srbislavu [vowi

od: Zore, Pere, Nikole i Irene.

od brata Jovice sa porodicom.

96439

96430

96460

Posledwi drugarici

pozdrav

divnoj

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav priji

Navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{eg dragog

Srbislav [vowa Slavko preminuo u 80. godini. Opelo }e se odr`ati danas, petak, 22. 1. 2010. godine, u 13.30 ~asova, u Veterni~koj crkvi.

Danki Ivan~i}

Nata{i Marijanovi}

iz Pivnica

od Svetlane i Milo{a Reqin.

od prije \u|e Lavnaji}.

O`alo{}eni: sin Milan, snaja Branka i unuka Jelena.

Srbislavu [vowi od kuma Joce sa porodicom.

Danila Spase Krzmana Pomen obele`avamo 23. 1. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Neute{na porodica Krzman.

96482

96479

96427

96440

96433

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav suprugu i ocu

petak22.januar2010.

Posledwi pozdrav dragoj zaovi i tetki

Du{anu Joki}u od: supruge Deve, sina @i}e i }erke @eqane.

POMEN

22. 1. 2009 - 22. 1. 2010.

Navr{ava se pet godina od kako nije sa nama supruga, majka i baka

Bogdan Hajdin

Stanki Suboti~ki

1949 - 2010.

Du{ica Simin

od Mice i Stanislava.

Osta}e{ zauvek srcima, voqen zaboravqen.

u i

na{im nikad

Tvoje: }erka Marijana i supruga Danica. 96404

Suprug @ivan, sinovi Kuzman, Stevan i \or|e sa porodicama.

96361 96332

Posledwi pozdrav bratu

Du{anu Joki}u

1949 - 2010.

Na{em najmilijem suprugu i ocu

Predragu Janci}u

Jefti Ubovi}u

Du{anu Joki}u od: }erke @eqane, zeta @eqka i unuka Jovana, Sretka, Du{ana i Milice.

od brata Mi}e sa porodicom.

od brata Dragana sa porodicom.

POMEN

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu i dedi

1920 - 2010.

Godi{wi pomen da}emo u subotu, 23. 1. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Dora i sin Sa{a.

96396

96283

96407

96408

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav bratu

pozdrav

dragom

preminulom 19. 1. 2010. god. Sahrana je na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u petak, 22. 1. 2010. godine, u 12 ~asova.

Porodica Ubovi}. 96397

Posledwi pozdrav dragom zetu

96371

Posledwi pozdrav

Danas, 22. 1. 2010. godine navr{ava se godina dana od smrti drage nam majke i bake

Vida Ravli} 22. 1. 2009 - 22. 1. 2010.

Du{anu Joki}u

1949 - 2010.

od svastike Dare Koji} sa porodicom.

od brata Vinka sa porodicom.

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Ru`ici

Posledwi pozdrav dragom zetu

Stojanke Golubi} 1929 - 2009. Zauvek si u na{im srcima.

Weni najmiliji.

Tvoji najmiliji.

96398

96057

96403

96409

96410

Posledwi pozdrav

od prijateqa Stoji~i}a.

Dana, 22. 1. 2010. godine navr{ava se godina od smrti na{e drage i voqene majke, bake, prabake i ta{te.

Voqeni na{

Posledwi pozdrav od Micike sa porodicom.

96445

Danki Ivan~i} Nevi

Arpadu Brikeru

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 79. godini preminuo na{

Du{anu Joki}u

Boro Duki}

deda Vladi

1949 - 2010. od sestre Dese sa porodicom.

od: sestre Irene, ne}aka Miroslava i Maje i tetke Lidije.

96423

od: unuka Vladimira, unuke Maje i praunuke Jovane.

od svastike Zore sa porodicom.

Tvoji najmiliji.

96405

96350

pro{lo je 10 godina od kada nisi sa nama, ali }e{ uvek `iveti u na{im srcima.

96379

96418

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav dragom zetu

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je posle kra}e i te{ke bolesti preminula na{a draga

Posledwi pozdrav ocu na{eg druga

Vladimir Sre}kov

Danka Ivan~i}

Du{anu Joki}u

1938 - 2010.

1949 - 2010.

Sahrana je danas, 22. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, u Pivnicama. Weni najmiliji: sinovi Milosav, Vojislav i Gavra, snaja Vesna i unuci Aleksandar, Nikolina i Ivana. 96420

Sahrana je danas, 22. 1. 2010. godine, u 14.30 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Zmajevu.

Du{anu Joki}u

od brata @ivka sa porodicom.

O`alo{}eni: supruga Angelina, sin Marko i }erka Branka sa porodicama.

od {ure Slavka Mijatovi}a sa porodicom.

od veterana Borca sa Klise.

96406

96417

96400

96399

06.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 13.35 14.00 14.05 15.00 15.05 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.05 21.30 22.00 22.35 23.45

TV PROGRAM

petak22.januar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Vojvodina kao drugi svet Bajko kviz Vesti Brevijer PCTV Dokolica Kuhiwica Vesti Tabloid Vesti Lajo{ Dunafalvi, dok. program Ru~ak na lepe o~i Vesti Sa{a Vasi}, 2. deo Vesti Zemqa indiga, film 5. deo TV Dnevnik Tajna hrane: Cimet Izlog strasti Razglednica Plej gejms Agro mozaik TV Dnevnik Povratak ku}i, film Igra Vojvo|anski dnevnik 5kazawe Zemqa indiga, film 5. deo

06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.22

Yejson Hjuyis

Ubistva u Midsameru (Panonija, 22.40) 08.00 09.00 09.50 11.00 12.30 14.30 15.30 16.00 17.30 18.30 19.05 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40

Prepodnevni program U ogledalu Crtani filmovi Lice s naslovnice Hedonist Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Pravila igre Vrele gume Bez cenzure Da se upoznamo ^uvaj me Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru

Povratak ku}i

07.00 07.25 08.45 09.45 10.10 10.40 12.00 12.30 12.40 13.00 13.50 14.00 14.35 15.00 15.30 17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.20 22.30

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Pretkazawe Me|uprostor Izbliza Porodica Serano U~iteqica Brandusa Cikala, film Vesti (ma|) Wu{kawe ^ine~ita Rudolfove dogodov{tine, crtani Univerzitet @ivopis Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Priadky (slov) Emisija za selo (slov) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Al`ebitin dvor, film 3. deo @ivot je roman, film

12.46 13.31 15.05 15.13 15.16 16.02 16.05 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.58 18.59 19.30 20.11 21.00 21.08 21.15 22.05 22.10 23.05 23.08 00.00 00.15 00.22 01.06

Lila Savasta

Poku{avaju}i da pobegne od mafije, \ina se skriva u malom gradu kod svoje majke Kaj, koja je i nau~ila }erku da krade. \inina }erka ìvi sa bakom, koja poku{ava devoj~ici da pruì normalan ìvot... Uloge: Lila Savasta, Hali Bokamp, Ever Karadin Reìja: Horhe Montesi (RTV 1, 20.05)

09.38 10.00 10.08 10.40 11.05 11.10 12.00 12.13 12.15 12.30

10.00 10.30 11.10 13.10 14.05 15.10 15.40 16.10 16.45 17.10 18.15 18.30 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.20

Hrana i vino Nodi S vetrom u le|a Karmelita Buntovnici Portal Sprint Najboqi lek Objektiv (slov) S vetrom u le|a Objektiv (ma|) Hrana i vino Nodi Lenija Buntovnici Objektiv Karmelita S vetrom u le|a

11.00 13.00 15.00 15.30 15.45 17.30 18.00 18.30 19.15 20.45 22.45 23.30 00.00

NHL: Wu Yersi – Florida Klupske TV Pregled NHL NBA u`ivo Fudbal Fudbal mondijal magazin Milan TV NBA akcija Profi boks Holandska liga: PSV – NEC NBA u`ivo Evroliga Magazin Profi boks: Bota – Karion

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 09.40 De~iji program, 10.00 Izlog strast, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dokumentarni program, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Kazivawa, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Stanoje Vasiqkovi} Slagalica, kviz Vesti Razglednica Na skriveno te vodim mesto Vesti Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem: Stanoje Vasiqkovi} Mesto zlo~ina: Las Vegas Tenis: Australian open: Jelena Jankovi} - Alona Bondarenko Vesti Na{ auto na{im gledaocima Sat Vesti Moj ro|ak sa sela Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Greh wene majke Sednica Saveta bezbednosti, prenos Na{ auto na{im gledaocima Visoki napon Vesti Da, mo`da ne Vesti Mesto zlo~ina: Las Vegas Dnevnik Evronet Jedinica No}ni bioskop: Optimisti, film

TENIS: AUSTRALIJAN OPEN

Jelena Jankovi} – Alona Bondarenko

07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.25

Soran Ebrahim

Korwa~e mogu da lete U vreme ameri~kih napada na Irak 13-godi{wi de~ak iz Kurdistana poku{ava da uspostavi kontakt sa svetom putem satelita. Soran `ivi blizu turskoiranske granice. Zbog toga {to postavqa satelitske antene dobio je nadimak Satelit. Uloge: Soran Ebrahim, Avaz Latif Re`ija: Baman Gobadi (RTS 2, 22.54) 06.06 Kuvati srcem: Stanoje Vasiqkovi} 06.36 Ru`no pa~e 07.01 Majmunoqupci 07.06 Tri medveda 07.33 Nemogu}e 07.54 Adi u qudskom telu 08.00 Male pri~e 08.04 Antonije Gaudi 08.35 Veliki kineski zid 09.00 Tenis: Australian open: Filip Kol{rajber - Radael Nadal, prenos (Program zavisi od prenosa tenisa) 10.04 Enciklopedija 10.11 Kontekst 10.36 Metropolis 11.01 Lov i ribolov 11.30 Siti folk 12.00 Bemus 12.38 Klinika Vet 13.05 Trezor 14.05 Nu{i} na TV: Svet, komedija 16.00 Ovo je Srbija 16.37 Jugoslavija u ratu 1941-1945. 17.54 Enciklopedija 18.02 Simfonija duha i daha 19.30 Klizawe - EP: Plesni parovi (slobodno) 21.40 Bostonski advokati 22.28 Integracije: Dejton 22.54 Festival festivala: Korwa~e mogu da lete, film 00.37 Tango me|u zvezdama: Ivana Jordan 01.08 Nu{i} na TV: Svet, komedija

NAPOMENA: Prenosi me~eva sa teniskog turnira Australijan open }e se emitovati na RTS 2, posle 01.00

(RTS 1, 13.31)

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.18 22.00 23.10 23.20 00.05 00.06 00.35

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver - Bez cenzure Vajpaut Film: @rtva qubavi Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Crni Gruja Foks dosije Survajver specijal Foks vesti ^ari No}ni program Survajver - Bez cenzure Film: Vi{e od vode

DNEVNIK

07.00 07.40 08.30 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 15.45 16.15 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30

Slatka moja Slavni Na tragu prirode Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op SMS Top {op Poslovni dan Vesti Top {op Na tragu prirode Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Doktor Martin Everest 1 Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Doktor Martin Everest 1

08.15 [kole, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Ku}ni video, 12.55 [tedimo za vas, 13.00 Fokus, 13.38 Udahnite Zlatibor, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Slike u oku, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Turisti~ke, 21.30 Info klub, 22.25 Pop top ten, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ke, 00.26 Auto {op, 00.30 Haj-faj, 01.15 Fokus. 08.00 Puls +, 08.30 Crtani, 09.00 Slavni parovi, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Veze, 11.40 Leksikon zdravqa, 12.00 Opra {ou, 13.30 Atlas, 14.30 Estrada, 15.00 Mis Svetlana, 16.00 Auto fle{, 17.00 Srbija i svet, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 19.30 U me|uvremenu, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Krokan klub, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

13.00 13.05 15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.35 00.35 01.00

07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 12.00 12.30 13.55 14.00 16.00 16.45

TV dizawe Vesti B92 Top{op Na{a mala klinika Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Nacionalna geografija: Hronike divqine Vesti B92 Film: Luda~ka ko{uqa Moje drage kom{ije Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Trnav~evi}i u divqini Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Dok. film: Dosije Osijek Potraga Patrola Vesti B92 Moje drage kom{ije Saut Park Na{a mala klinika

Nacionalni dnevnik Mladi musketari Magi~na privla~nost Film: Kad budem mrtav beo Mobto Kuku vasa Film: Pustiwski mesec Mobto Petkom u dva Gre{ne du{e Nacionalni dnevnik

Dinosaur king (Hepi, 13.00) 05.00 07.00 07.22 07.29 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 10.00 10.30 11.18 11.43 12.00 13.00 13.23 13.55 14.15 14.40 15.00 15.24 16.15 17.00 17.55

Muzika Nodi Engleski sa Nodijem Kliford Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Yem Konan [adou rajders Presovawe Kvizi} Dinosaur king [adou rajders Presovawe Dino king Iznad neba Mra~no proro~anstvo Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 22.00 23.00 23.55 00.05 00.10 01.00 02.00 02.45 04.00 04.55

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Sponzoru{e Film Telemaster Luda ku}a Biseri Telemaster Vremenska prognoza Slike iz regiona Zakleti na }utawe Sponzoru{e Strava emisija Dok. program Vremenska prognoza

Koni Nilsen

Gladijator Kada je rimski general izneveren i wegova porodica ubijena od strane korumpiranog princa, on dolazi u Rim kao gladijator da bi se osvetio... Uloge: Rasel Krou, Hoakin Finiks, Koni Nilsen, Oliver Rid Re`ija: Ridli Skot (Pink, 00.00) 17.10 17.15 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 20.45 21.00 23.00 00.00 02.00

Mobto Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Danijela Nacionalni dnevnik Seqaci Loto Grand {ou U tu|oj ko`i Film: Gladijator Film: Panika u vazduhu

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak22.januar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MITROPOLITI I PATRIJARSI OBNOVQENE SRBIJE

31 19

Priredio: Mi{ko Lazovi}

Med{en Ejmik

Smrtonosna igra Doktorica Grejs Mi~el je postala slede}a mogu}a `rtva psihoti~nog serijskog ubice koji ubija `rtve koje igraju igricu “Ve{ala” na internetu. Detektiv Nik Ros istra`uje taj slu~aj i otkriva kako je doktorica Grejs nekako povezana sa svim `rtvama… Uloge: Lu Dajmond Filips, Med{en Ejmik, Mark Vilson, Vins Koraca, Robert Hejli Re`ija: Ken \iroti (Nova TV, 20.00) 08.35 08.55 09.05 11.05 11.50 12.35 13.35 14.20 15.05 16.05 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 22.00 23.45 01.15 02.15 04.00 05.45

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Pokojo Tomica i prijatqi Ezo TV Tata i zetovi Na{i najboqi dani Nejvi CIS IN magazin Na{a mala klinika Provereno H2O: Posledwi premijer 2, film Vesti Nove TV Na{a mala klinika IN magazin Dnevnik Nove TV Smrtonosna igra, film Anakonda: Lov na ..., film Vatrena oluja: Pakao, film Vidoviti Milan Vatromet ta{tine, film Uqez, film IN magazin

Duhovna muzika Drevna otkri}a Najve}i afri~ki istra`iva~ Strogo poverqivo – istorija {pijuna`e Pri~e iz groba Lete}i nosa~ aviona Sicilijanske mumije Drugi svetski rat u boji Impresionisti Kraqevski dnevnici Faraoni koji su izgradili Egipat Bler Mi Evropqani Kraq Stounhenya Klondajk: Potraga za zlatom Yejn Birkin: Razmi{qawa Sudwi dan: Slike raja i pakla Rat veka Impresionisti Kraqevski dnevnici Faraoni koji su izgradili Egipat

Papirmanija Skajland Gladijatorska akademija Papirmanija Skajland Gladijatorska akademija @ikina `enidba [esta brzina Galileo Psihijatar na delu Nezakonit ulazak Nestali 2: Snaga patwi Goli skandal

06.00 Mali izdajnik 07.30 2009 Dodela evropske filmske nagrade 09.05 Uranija 10.40 Longford 12.10 Snovi 13.45 Koridor 8 15.00 Muwa 16.35 Doktor Dulitl 3 18.05 Kraqevi Saut Bi~a 19.35 Filmovi i zvezde 20.05 Kalifornifikacija - Zoso 20.35 Matursko ve~e 22.05 Prava krv 23.00 Nagon za ubijawem 00.35 Romulus, moj otac 02.20 Anakonda 3 03.50 Neuhvatqivi 05.30 Filmovi i zvezde

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.09 Dolina sunca 10.10 Glavni nacist - Herman Gering, dok. serija 11.05 ûdesni spas 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Glas domovine 15.05 Drugo mi{qewe 15.35 Nau~na petica 16.20 Hrvatska uìvo 17.50 Iza ekrana 18.25 Kod Ane 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 Obra~un kod OK korala, film 22.15 Lica nacije 23.35 Drugi red partera 00.30 Zvezdane staze 01.15 Zigzag, film 02.50 Vip Muzi~ki klub LP 04.20 Na{ ìvot 05.10 Oprezno s an|elom

Nata{a Lion

Zigzag Tamnoputi Luis Fle~er zvani Zigzag, pomalo autisti~ni sin alkoholi~ara i sitnog kriminalca Dejva, ~esto je izloèn o~evim nasilnim ispadima. Radi kao pera~ sudova u restoranu gospodina Voltersa, a jedina svetla ta~ka u wegovom ìvotu je druèwe s Hispanoamerikancem Dinom, dosta starijim mladi}em… Uloge: Sem Yons III, Yon Leguizamo, Oliver Plat, Nata{a Lion, Vesli Snajps, [erman Avgustus, Elizabet Pena Reìja: Dejvid S. Gojer (HRT 1, 01.15)

08.00 08.25 09.00 09.25 10.00 10.44 11.20 12.35 13.30 13.50 14.10 14.50 15.05 15.20 15.35 16.10 17.05 18.20 18.50 19.25 20.10 21.10 22.15 23.45

07.00 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00

06.00 08.00 10.10 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00

Deksterova laboratorija Trejsi Beker Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Ali Mekbil Indonezija - tropski raj, dok. film Kicuhel: Svetski skija{ki kup (M) - superG Dve sestre, dok film Prijateqi Sre}ni sat Ksena - princeza ratnica Kod Ane Puni krug Izazovi TV vrti} Zvezdane staze Drugi red partera @upanijska panorama Vip Muzi~ki klub Doktor Hu ^arolija Na{i `ivoti: Najve}i de~ak na svetu, dok. serija Krivica i nevinost Massimo peva Sinatru, snimak koncerta

Milioni Moja slatka debequca Akapulko H.E.A.T. @ene fudbalera Moja slatka debequca Dr Finli Akapulko H.E.A.T. Crni mesec Dr Finli Gor{tak 2: Ubrzawe @ene fudbalera

CB4 Kazna na planini Ajger Zlo pod suncem Mra~na sudbina Detroit, grad roka Bejb. prase u gradu Bra}a Bluz 2000 Nemamo {ta da izgubimo @iveti i umreti u Los An|elesu 00.00 Operacija pustiwska po`uda 1 02.00 @estoko ven~awe

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 01.00 03.00 05.00

Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Samo san Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Vreni~ki prsten Pomorska patrola Yordan Medijum Zakon i red Medijum @ivot je stao Seks, la`i i {pijuni 2

07.30 07.45 08.05 08.30 09.20 11.25 11.50 12.20 12.45 13.00 13.55 14.45 16.20 16.45 17.10 17.35 18.05 18.30 18.55 19.05 20.00 21.35

Pink Panter Mifi Princ iz Bel-Era Pod istim krovom Astro {ou Dadiqa Malkolm u sredini Kraq Kvinsa Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Bel-Era Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Kraq Kvinsa Vesti Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 Takti~ki napad, film Iza neprijateqskih linija, film 23.20 Vesti 23.35 Robokap, film 01.15 Takti~ki napad, film

Iza neprijateqskih linija Vojni pilot Kris Barnet je nezadovoqan brojnim zadacima posmatrawa koje dobija i frustriran je ~iwenicom da zbog politi~kih razloga ne radi ono u ~emu je najboqi: upravqawem vojnih aviona F/A-18. Tokom preleta ratom zahva}ene Bosne, Barnet skrene s predvi|ene rute kako bi proverio sumwiva de{avawa… Uloge: Oven Vilson, Yin Hekman, Gabrijel Ma~t, ^arls Malik Vitfild, Dejvid Kit, Olek Krupa Re`ija: Yon Mur (RTL, 21.35)

Oven Vilson

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40 01.40

Napravqeno u fabrici Kako to rade? Megainèwering Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Preìvqavawe Megainèwering Generalka Razotkrivawe mitova Napravqeno u fabrici Kako to rade? Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Usporen snimak U deli}u sekunde O~evidac Generalka Automobili po naruybini Pametwakovi}

09.00 14.15 15.45 16.15 18.00 18.30 18.35 18.50 19.00 20.45 23.00 00.45 01.00

Tenis Biatlon Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Tenis Tenis Fudbal Fudbal Reli Umetni~ko klizawe Reli Tenis Tenis

Komesarski kandidati za patrijarha io je Vikentije Prodanov od 1921. do 1932. 1956. preuzeo wegovu @i~ku eparhiju, a u me|utajnik Upravnog odbora Karlova~ke mivremenu je od 1952. bio administrator Buditropolije, u me|uvremenu proizveden za mqansko-polimske i Ra{ko-prizrenske eparhije, arhi|akona, a potom pre{ao u Beograd, jer je na kao i glavni sekretar Sinoda. konkursu izabran za glavnog sekretara Svetog arZa poglavara SPC German je izabran 1958. i od hijerejskog sabora SPC. Za vikarnog vladiku Prodanova nasledio nepremostivo velike promar~anskog hirotonisan je 1936, da bi tri godine bleme: dogodio se veliki raskol u Americi kada kasnije preuzeo Zletovsko-strumi~ku eparhiju. se episkop Dionisije Milivojevi} odvojio s deOhridsko-bitoqskom upravqao je od 1940, a ve} lom sve{tenstva i pastve od crkve 1963, a stvorenaredne godine iz [tipa su ga prognali bugarski na je, i pored silnih protivqewa, MPC u Skookupatori, a posleratna komunisti~ka vlast nije pqu, koju do danas nije priznala nijedna pravodozvolila da se u wu vrati, planiraju}i stvarawe slavna crkva u svetu. Uz nemerqivu podr{ku dr“Makedonske pravoslavne crkve”. Po izri~itoj àvnih vlasti u wu su ukqu~ene Skopska, Zletovèqi vladike ì~kog Nikolaja Velimirovi}a, sko-strumi~ka i Orhidsko-bitoqska eparhija. koji je bio interniran u konc-logor Dahau, a naZa vreme 32 godine duge Germanove uprave kon zavr{etka rata ìveo u SAD kao emigrant, SPC, najduè u novijoj crkvenoj istoriji, osnoVikentije ga je zamewivao u wegovoj eparhiji od vane su nove epahije: Isto~noameri~ka, Sredwe1941. do 1947. zapadnoameri~ka i Zapadnoameri~ka, ZapadnoeNakon formirawa Sremske eparhije, postao je vropska, Australijska, Vrawska, Kanadska i Biwen administrator, dok je za patrijarha izabran ha}ko-petrova~ka. Otvorene su dve mona{ke 1950. Tokom svog relativno mirnog mandata po{kole u manastirima Preobraèwe i Ostrog, savezao se sa sestrinskim pravoslavnim crkvama zidana nova zgrada Bogoslovskog fakulteta u Bekoje su tokom rata osiroma{ile, promenom poliogradu i Bogoslovija u manastiru Krka, a nakon ti~kih sistema dru{tveno degradirane, pa je vaqalo uspostaviti i nove oblike saradwe. Uspeo je da re{i problem socijalnog i penzionog osigurawa sve{tenika, {to u uslovima dominantnog ateisti~kog dràvnog sistema vlasti nije bilo nimalo jednostavno. Zbog patrijarhovog odbijawa da se razmotri saglasnost za stvarawe tzv. Makedonske pravoslavne crkve, Bogoslovski fakultet je 1952. izba~en iz sastava Beogradskog univerziteta, a on je preminuo je pod zagonetnim Vikentije Prodanov German \ori} okolnostima 1958. – neposredno posle zasedawa Svetog arhijerejskog sabota~no 88 molbi i sastanaka s predstavnicima vlara na kojem nije priznata MPC. Sahrawen je u sti uspeo je da se 1985. izbori za saglasnost da nagrobnici mitropolita Mihaila Jovanovi}a, u bestavi podizawe Hrama svetog Save na Vra~aru. U ogradskoj Sabornoj crkvi. drugoj polovini osamdesetih pokrenuti su mnogi Na patrijar{ijskom tronu nasledio ga je Gercrkveni listovi. man, ro|en 1899. u Jo{ani~koj bawi kao HraniPrvih pet poglavara SPC u 20. veku na tron sveslav, sin u~iteqa Mihaila \ori}a, koji je katog Save stizalo je na izbornim saborima ve}inom snije rukopoloèn i za prezvitera. Osnovnu glasova. Kako su se nakon Drugog svetskog rata ko{kolu je u poha|ao u Velikoj Drenovi i Kru{evmunisti~ke vlasti sve vi{e me{ale u rad crkve, cu, a devetorazrednu Bogosloviju zapo~eo u BeoGerman je, da bi se ubudu}e izbegao uticaj sa stragradu a diplomirao u Sremskim Karlovcima. U ne, 1967. sazvao vanredni sabor, na kojem su episkoParizu je neko vreme studirao pravo, dok je Prapi prihvatili da se ubudu}e patrijarsi biraju apovoslavni bogoslovski fakultet zavr{io u Beostolskim `rebom. Po kuloarima se govorilo da je gradu 1942. wegov izbor “pogurao” i Dobrica ]osi}, tada viZa |akona rukopolosoko kotiran u hijerarìo ga je episkop ì~ki hiji srpskih komunista, Patrijarh Vikentije Prodanov Jefrem. Neko vreme je jer je \ori}a poznavao preminuo je pod zagonetnim bio pisar Duhovnog suda dok je bio paroh u Vrokolnostima, neposredno nakon u â~ku i paralelno prowa~koj Bawi. fesor veronauke u gimnaPatrijarh German je zasedawa Svetog arhijerejskog ziji, ali je zbog zdravsabora SPC, koji je odbio da prizna na drugi dan obeleàvastvenih razloga morao da wa 600. godi{wice Kotzv. Makedonsku pravoslavnu crkvu. sovske bitke polomio napusti ovu slu`bu. Sa Sumwa se da je otrovan ~inom prezvitera 1927. je kuk, pa po{to nije mopostavqen je za sve{tegao da obavqa svoje renika sela Miokovci, a ~etiri godine kasnije Vrdovne du`nosti penzionisan je 1990. i kako je wa~ke Bawe, gde su ga parohijani „familijarno“ zbog wegove bolesti patrijar{ijski tron dugo zvali pop-Hrana. Kad je 1938. na patrijar{ijski bio upra`wen, i to ba{ u te{kim vremenima rastron do{ao Gavrilo Doì}, \ori} se preselio u pada Jugoslavije, sazvan je vanredni Sveti arhijeBeograd gde je postao referent Svetog arhijerejrejski sabor na kojem je za wegovog naslednika skog sinoda i taj posao radio narednih 13 godina. izabran episkop ra{ko-prizrenski Pavle. Zamona{io se 1951. u manastiru Studenica poPreminuo 27. avgusta 1991. i sahrawen u beo{to je ostao udovac i odmah izabran za vikarnog gradskoj crkvi svetog Marka. Na wegovom grobu vladiku moravi~kog, naredne godine episkopa bupo izri~itoj li~noj èqi stoji zapis: „Ja spavam, dimskog, ali do ustoli~ewa nije do{lo jer se nia srce moje je budno“. je mogla dobiti saglasnost tada{wih ma|arskih KRAJ vlasti. German je nakon smrti vladike Nikolaja

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak22.januar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Va{ omiqeni dan je uglavnom petak, i to ono vreme kada zavr{ite posao i krenete put ku}e, pa put dru{tva. Ne dr`e vas ni mesto ni vreme, tako da vas o~ekuje zanimqiv vikend. Planinarewe?

[KORPION 24.10- 23.11.

Vrlo uzbudqiv dan, nepredvidiv, ali bi mogao biti i stresan, ukoliko dozvolite da vas drugi opterete svojim problemima. Povedite ra~una o svom zdravqu i nemojte se preforsirati u poslu ili provodu.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

VAGA 23.9- 23.10.

Promenqivog ste raspolo`ewa i u promenqivim okolnostima. Nemojte nastupati ni raditi, otvorenog, punog srca, da se ne biste izlo`ili povredama i uvredama. Radije ~uvajte svoj integritet i energiju.

BIK 20.4-20.5.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

22. januar 2010.

Moète se suvi{e ozbiqno udubiti u posao, pa zaboraviti na vreme i ~iwenicu da vas negde neko ~eka. Vesti iz nesvesti su pravo osveèwe. Pozovite dru{tvo u svoj topli dom i napravite ùrku!

STRELAC 24.11- 21.12.

Petak je, dan za sve lepe sitnice koje `ivot zna~e, ako na|ete dovoqno vremena. Kra}i put ili neki plan i kontakti u vezi s daqom destinacijom mogli bi biti zanimqivi i vredni pa`we. Dru{tvo?

Novi vidici su pred vama, pa i nova poznansta, nove mogu}nosti. Unutra{wi mir doprinosi spokojnoj atmosferi u domu. Mo`ete se posvetiti porodici i uku}anima, na kvalitetan na~in. Poslovna dugovawa.

JARAC 22.12-20.1.

Radite kao da je sredina radne sedmice, umesto da shvatite da je ve} petak pa biste mogli na produ`eni vikend. Mnogi nisu zadovoqni, ali kada imate jasan ciq pred sobom, vi mo`ete biti.

Neki novi likovi u poslu }e vam pomutiti vodu i poremetiti planove. U jednom trenutku }e vas prijatno iznenaditi, a ve} slede}i put ih ne}e biti, i to ba{ onda kada }e sve zavisiti od wih. Odmor?

VODOLIJA 21.1-19.2.

Vi{e osoba je zainteresovano da sara|uje s vama, poslovno ili privatno. Koga odabrati? ^emu praviti razliku kada svi pone{to mogu i znaju? Okupite dru{tvo oko sebe i organizujte aktivnosti.

Niko vam ni{ta ne mo`e! Ako vas mu~i nesanica, ni sami sebi ne mo`ete pomo}i jer vas unutra{we uzbu|ewe ne napu{ta! [ta re}i, a ne preterati? Dru{tveni ste! Bavite se sportom.

RIBE 20.2-20.3.

Poslovna situacija je nepromewena. Ali, zato bi va{a interesovawa mogla biti ve}a i oboga}ena nekim novinama. Razmislite o dugoro~nim ulagawima i nekretninama, kreditu, osigurawu, {tedwi.

Pred sobom imate divan vikend, u kojem }ete potpuno i sasvim u`ivati, onako opu{teno i bez `urbe. Jedino }e vas danas poneki iritirati, ali }ete ih brzo i ubrzo ostaviti sebi iza le|a. Qubav.

TRI^-TRA^

Uma ili [erlok

PROGNOZA

VIC DANA

VEOMA

Vojvodina Novi Sad

-1

Subotica

-2

Sombor

-1

Kikinda

-2

Vrbas

-1

B. Palanka

-1

Zrewanin

-2

S. Mitrovica -2 Ruma

-2

Pan~evo

-2

Vr{ac

-4

Srbija Beograd

-3

Kragujevac

-2

K. Mitrovica -2 Ni{

-3

Evropa

HLADNO

Madrid NOVI SAD: Promenqivo obla~no i hladno. Vetar umeren isto~Rim ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od -5 do -1 stepen. VOJVODINA: Ledeni dan uz promenqivo obla~no i suvo vreme. London Mogu}i su i sun~ani intervali, posebno na severu Vojvodine. Vetar Cirih umeren isto~ni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -7, a maksimalna -1 stepen u Somboru. Berlin SRBIJA: Ledeni dan i obla~no vreme sa slabim snegom na zapadu Be~ i jugu. Na severu suvo i ponegde sa kratkotrajnim sun~anim intervalima po Vojvodini. Vetar umeren isto~ni i severoisto~ni. Pritisak Var{ava iznad normale. Najhladnije u Timo~koj Krajini. Temperatura od -11 do Kijev -1 stepen. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend jo{ hladnije Moskva sa temperaturom ispod nule tokom celog dana u svim krajevima. BiOslo }e suvo uz mogu}e sun~ane periode u nedequ. U ponedeqak sli~no vreme, a od utorka do ~etvrtka obla~no i vrlo hladno sa povremenim St. Peterburg snegom. Ledeni dani }e potrajati do kraja idu}e sedmice. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se izvesno poboq{awe biometeorolo{kih prilika iznad na{eg podru~ja. Oprez se savetuje kardiovaskularnim bolesnicima i astmati~arima. Mogu}e su tipi~ne meteoropatske reakcije u blagoj formi.

11 11 9 3 -7 -4

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

Otac ka`e Perici: - Ti sve {to radi{, radi{ polako: polako se kre}e{, polako u~i{, polako pere{ zube. Da li ima ne{to da radi{ brzo? - Ima, brzo se zamaram.

petak

Bezdan

113 (-8)

Slankamen

437 (-9)

Apatin

178 (-10)

Zemun

506 (-10)

Bogojevo

171 (-9)

Pan~evo

508 (-6)

Smederevo

602 (2)

Ba~. Palanka 211 (-11) Novi Sad

297 (-11)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

-3 -15 6

Minhen

-1

Budimpe{ta

-2

Stokholm

-5

9 7

SAVA

Senta

585 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

474 (-6)

Tendencija opadawa

Titel

476 (-9)

NERA

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 582 (-28)

Kusi}

nedeqa

ponedeqak

utorak

sreda

~etvrtak

prva ~etvrtina

veoma dobro

4 4

5 3

Tendencija opadawa

Tendencija stagnacije

592 (-6)

165 (-9)

SUDOKU

-15

Pariz

Beograd

po podne

najboqe

-14

N. Kne`evac

Hetin

236 (-24)

TISA

subota

pre podne

-10

VODOSTAWE TAMI[

11~ 53â&#x20AC;&#x2122;

8 DUNAV

90 (-2)

463 (-9)

6 1

2 9

www.ribolovacki-magazin.co.rs

V REMENSKA

Paparaci su uslikali Umu Turman u Wujorku kad je do{la po svog sina Levona Roana u {kolu obu~ena kao da je krenula u lov ili na jahawe. Uma je sa kariranom kapom i pelerinom izgledala poput slavnog detektiva [erloka Holmsa. Turmanova je uspela i malo da ufleka svoju englesku kombinaciju jer je hodaju}i ulizom jela picu, pa joj je malo ke~apa sletelo na pelerinu. A da se Uma ne stidi da jede ili pokazuje svoje emocije na ulici dokazala je nedavno kad je uslikana kako se qubi sa svojim biv{im verenikom biznismenom Arpadom Busonom, premda par negira da se pomirio.

pun mesec

dobro

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 4

Re{ewe iz pro{log broja