Dnevnik 22.januar 2012.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 22. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23324 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Foto: N. Stojanovi}

ekskluZivnO: POKRAJINSKOJ ADMINISTRACIJI IZ BEOGRADA STIGLA PRVA DOZVOLA ZA UPIS U KATASTAR NEPOKRETNOSTI

Vojvodina ponovo vlasnik Banovine

str. 2

tema „dnevnika”: DR@AVA JE DU@NA DA BRANI PRAVO DETETA

Javni radovi pla}aju alimentaciju Siroma{tvo u Srbiji dovelo je do toga da mnogi, ~ak i kada `ele da savesno ispuwavaju svoju obavezu pla}awa alimentacije, ne mogu da izdvoje ni minimalnu sumu, jer toliko ne zarade za ceo mesec. No, to ne zna~i da ne mo`e na drugi na~in da se re{i pi-

naslOvi

tawe alimentacije kao prava deteta, i da dr`ava treba }utke da posmatra kako se deca li{avaju bar mrve boqeg `ivota.

Re{ewe problema pla}awa alimentacije trebalo bi da na|e novi gra|anski zakonik, ali je on jo{ uvek u izradi i tek je na nivou

prednacrta. U tom aktu predvi|eno je, ina~e, da dr`ava ima obavezu da osnuje alimentacioni fond. Drugim re~ima, dr`ava bi pla}ala zaostale alimentacije a onda bi na woj bila obaveza da “vija” nesavesnog roditeqa i naplati dugovawe.

Malo toplije

„dnevnik” na licu mesta

Aleksandar Milo{evi}

Za Srbe dileme nema

Najvi{a temperatura 8°S

Miroqub Jevti}

Pare ne ra|aju bebe DU[KO POPOV

Avantura od A po~iwe

str. 6

Teofil Pan~i} Januarski profiteri

INTERVJU NEDEQE

Frawa Petrinovi}

str. 7

Bora Oti} ^UVAWE BA[TINE

Be}arac na{ nasu{ni

str. 11

Dugme

Jano{ Vrabel

Banatske su gajde najte`i zadatak

(Ne)zavisna [kotska

str. 14

str. 6

2

dnevnik

nedeqa22.januar2012.

Od lu ka o re ci pro ci te tu

CITATI

„

Na dao sam se da su za u vek osta la iza nas vre me na ka da mi ni star po li ci je {a qe po ter ni ce za ne po dob nim in te lek tu al ci ma i sme wu je ru ko vo di o ca bi lo ko je kul tur ne usta no ve po krat kom po stup ku, ne oba zi ru }i se na nad le `nog mi ni stra kul tu re i evi dent na do stig nu }a in sti tu ci je Sre ten Ugri ~i}, sme we ni uprav nik|Na rod ne bi bli ot e ke Sr bi je

”

Ko sov ska skup {ti na usvo ji la je no vu od lu ku o re ci pro ci te tu sa Sr bi jom. No vom od lu kom se vla da Ha{ima Ta~ija obavezuje da sva ka tri me se ca iz ve {ta va Skup {ti nu Kosova o spro vo |e wu recipro~nih me ra u od no si ma s Be o gra dom. „No vom od lu kom Skup {ti na Ko so va po zdra vqa sve po stig nu te spo ra zu me Vla de Ko so va i Sr bi je i po dr `a va wi ho vo spro vo |e we”, iz ja vio je Adem Gra bov ci, {ef po sla ni~ ke gru pe De mo krat ske par ti je Ko so va, ~i ji je li der pred sed nik vla de Ha {im Ta ~i, uz napomenu da je Vlada du`na i da redovno izve{tava parlament o toku dijaloga sa Beogradom. Za no vi pred log gla sa lo je 50 po sla ni ka, 41 je bio pro tiv i je dan uz dr `an.

Gra bov ci je oce nio da ovaj pred log otva ra put Ko so vu ka evrop skim in te gra ci ja ma.

Sr bi ja ne od u sta je od 1244 Sr bi ja je sprem na da ide u Bri sel na na sta vak di ja lo ga sa Pri {ti nom u bi lo kom mo men tu, ali je pre to ga ja ko va `no da ima mo iz ve snost oko to ga {ta }e bi ti sa Re zo lu ci jom 1244, iz ja vio je {ef be o grad skog pre go vo ra~ kog ti ma Bo ri slav Ste fa no vi}. On je ka zao da }e Sr bi ja na sta vi ti da in si sti ra na po {to va wu te re zo lu ci je, jer je ona ne sa mo deo na {eg ustav nog si ste ma, ve} i je di ni va `e }i me |u na rod ni akt o KiM. Ste fa no vi} je ka zao da su se on i za me nik po mo} ni ka dr `av nog se kre ta ra SAD Fi lip Ri ker slo `i li da se pre go va ra~ ki pro ces na sta vi {to pre, ali da ni je bi lo re ~i o da tu mu. “Raz go va ra li smo o to me ka da bi mo gao da se na sta vi pre go va ra~ ki pro ces u Bri se lu i {ta bi bi le mo gu} no sti da re {i mo si tu a ci ju sa re gi o nal nim pred sta vqa wem”, na gla sio je Stefanovi}.

EVROP SKI PAR LA MENT UPO ZO RIO SR BI JU DA NI JE IS PU NI LA OBA VE ZE PRE MA APV

I fi nan si ra we APV na pu tu ka EU na cr tu re zo lu ci je o ko joj Evrop ski par la ment tre ba da se iz ja sni po ~et kom mar ta, jed na od ta ~a ka, do du {e ne kqu~ nih ali ipak va `nih, je ste i po ziv vla sti ma u Sr bi ji da ubr za ju do no {e we za ko na o fi nan si ra wu Voj vo di ne, ko ji ni je ugle dao sve tlost da na ni dve go di ne na kon usva ja wa Sta tu ta APV. Ta~ ka je ste 27. po re du, ali na me }e se pi ta we oda kle se u re zo lu ci ji bit noj za do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU, uop {te na {ao ovaj za kon, iako vlast tvr di da je „evrop ska agen da” u pot pu no sti is po {to va na.

Pred sed nik Od bo ra za evrop ske in te gra ci je La slo Var ga ( SVM ) ob ja {wa va za „Dnev nik“ da je Evrop ska ko mi si ja jo{ u pro {lo go di {wem iz ve {ta ju utvr di la da ne do sta ju dva za ko na, neo p hod na za im ple men ta ci ju Sta tu ta Voj vo di ne – Za kon o jav noj svo ji ni, da kle o imo vi ni APV, i za kon o fi na si ra wu po kra ji ne.

– Ka da je Vla da u de cem bra 2010. go di ne utvr di la Ak ci o ni plan za sti ca we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU, utvr di la je po tre bu do no {e wa sa mo jed nog za ko na. Dru gim re ~i ma, ono {to je EK na ve la u mno `i ni, Vla da je pre ve la na je zik jed ni ne i do net je sa mo Za kon o imo vi ni. In te re sant no je da se u pro {lo go di {wem do ku men tu EK i mi {qe wu o na {oj kan di da tu ri, prak ti~ no ne go vo ri o za ko nu o fi nan si ra wu Voj vo di ne, ve} sa mo o Za ko nu o imo vi ni, ko ji je do net. Me |u tim, bi }e da ne ko, ili ne ki iz Evrop ske uni je, sa da ipak pa `qi vi je pra te ono {to se u Sr bi ji de {a va, od no sno po sto je po li ti ~a ri u EU ko ji ni su na ovo pi ta we za bo ra vi li. Re zul tat to ga je ~i we ni ca da je to pi ta we na ve de no u na cr tu re zo lu ci je EP i ve ru jem da }e ta kva for mu la ci ja osta ti i u ko na~ nom tek stu do ku men ta – na vo di Var ga.

Na pi ta we {ta to zna ~i za sam pro ces kan di da tu re Sr bi je, sa go vor nik „Dnev ni ka” uka zu je da se „ovo pi ta we sa da si gur no ne }e po sta ti uslov za kan di da tu ru“.

– Me |u tim, u za vi sno sti od to ga ka da }e bi ti do no {e na od lu ka o po ~et ku pre go vo ra, to pi ta we mo `e bi ti ak ti vi ra no. ^ak sam uve ren u to da }e se ono po no vo na -

U

}i u iz ve {ta ju EK. Na i me, ako ne ko u de ta qe pra ti uskla |i va we za ko na sa Usta vom Sr bi je, mo ra da uo~i taj ne do sta tak. Jer, ne spor no je da za ko no dav ni okvir, ko ji tre ba da se us po sta vi na osno vu no vog Usta va, mo ra da sa dr `i i ovaj za kon. I to bi se lak {e ostva ri lo ka da bi po sto jao ne ki pri ti sak, jer se, na `a lost, u Sr bi ji sve ra di sa mo pod pri ti skom. Ali sa svim je iz ve sno da se u ovom krat kom pe ri o du za kon o fi nan si ra wu Po kra ji ne ne }e na }i pred Skup {ti nom Sr bi je, ve} }e osta ti za na red ni sa ziv – za kqu ~u je Var ga.

Ne ki iz EU sa da ipak pa `qi vi je pra te ono {to se u Sr bi ji de {a va (La slo Var ga) O~e ku jem da }e Vla da utvr di ti i do sta vi ti pred log za ko na u pro ce du ru (Rat ko Vlat ko vi}) Upo zo ri li smo da }e se pro ces ce pa wa Sr bi je na sta vi ti sa Voj vo di nom (Dra gan To do ro vi}) Pred sed nik Za ko no dav nog od bo ra Skup {ti ne Sr bi je Vlat ko Rat ko vi} (DS) na vo di da je za kon o fi nan si ra wu AP Voj vo di ne pro pis ko jim bi se funk ci o na li zo va li svi pro pi si ko ji su pret hod no do ne ti – i za kon o utvr |i va wu nad le `no sti i Sta tut APV. – Za to sma tram da je to ne {to {to je pri o ri tet no i neo p hod no da Na rod na skup {ti na ~ak i u ovom sa zi vu ura di – upo zo ra va Rat ko vi}.

Po vo dom di le me ima li par la ment vre me na da do iz bo ra okon ~a taj po sao, Rat ko vi} ob ja {wa va da bi „ za ko no dav na ini ci ja ti va tre ba lo da do |e od Vla de“.

– Sto ga o~e ku jem da }e Vla da utvr di ti i do sta vi ti pred log za -

ko na u pro ce du ru – na vo di Rat ko vi} za „Dnev nik“.

Na opa sku da par la ment tvr di da su usvo je ni svi za ko ni iz evrop ske agen de, Vlat ko vi} ka `e da je „do ne to sve ono {to je bi lo bit no za oce nu Evrop ske ko mi si je i Evrop skog sa ve ta“.

– To je ste ura |e no sto po sto, jer je bi lo u okvi ru Na ci o nal nog pla na in te gra ci ja i ma pe pu ta.

Na ma i sle de }em sa zi vu par la men ta pred sto ji iz u zet no ve li ka nor ma tiv na i za ko no dav na ak tiv nost, a ve za na je za uskla |i va we sa prav nim te ko vi na ma EU – na ja vqu je Rat ko vi}, uz opa sku da „i bez ob zi ra na kon sta ta ci ju na {ih evrop skih part ne ra, za kon o fi nan si ra wu po kra ji ne mo ra mo ima ti na svo joj agen di, ne ve za no da li po sto ji bi lo ka kva pre po ru ka ove vr ste“.

S dru ge stra ne, za pot pred sed ni ka SRS Dra ga na To do ro vi }a sve to je „ne {to {to je pot pu no o~e ki va no”, jer su, ka ko ka `e, ra di ka li „upo zo ra va li i ra ni je da je pro ces ce pa wa Sr bi je ne za vr {en i da }e se na sta vi ti sa Voj vo di nom“.

– A sve }e bi ti spro ve de no po istom prin ci pu ka ko kao {to je raz bi ja na SCG. Da kle, ne da ni smo iz ne na |e ni upo zo re wem Evrop skog par la men ta, ne go smo to i o~e ki va li. I ~im se za vr {i sa Ko so vom i Me to hi jom, pri ti sci }e bi ti mno go `e {}i – tvr di To do ro vi} za „Dnev nik“.

On pod se }a na to da je SRS upo zo ra va la i kad je do no {en Sta tut APV „da je plan o raz bi ja wu Sr bi je i oti ma wu Voj vo di ne sta ri pro je kat”.

– Jo{ 1958. go di ne do ne ta je Salc bur {ka iz ja va on da {we imi grant ske or ga ni za ci je ’Voj vo |an ski po kret’ i prak ti~ no sve ta~ ke tog do ku men ta pri me we ne su pri li kom usva ja wa Sta tu ta Voj vo di ne – ka `e To do ro vi}. – Za va {u in for ma ci ju, sa mo oni ko ji ne }e da zna ju, ne shva ta ju da se biv {a SFRJ, pa SRJ, a sa da Sr bi ja, raz bi ja ju jo{ po pla nu ko ji je stvo ri la Hr vat ska se qa~ ka stran ka.

Ima te wi ho ve do ku men te, na ~in i put, ko ji se pri me wu ju od 1990. go di ne pr vo na SRFJ, on da SRJ, pa SCG. A sad je red do {ao i na Sr bi ju. n Svetlana Stankovi}

Kur ti: O ~e mu je Ta ~i raz go va rao sa Ta di }em?

Pred sed nik ko sov skog Po kre ta “Sa mo o pre de qe we” Al bin Kur ti ju ~e je na kon fe ren ci ji za no vi na re tra `io od ko sov skog pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja da ka `e ka da se sa stao sa pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di }em, ka ko to na vo di sajt „Vi ki liks”, i {ta je bi la te ma raz go vo ra. Kur ti se po zvao na in for ma ci je „Vi ki lik sa” da su se Ta ~i i Ta di} sa sta li dva pu ta, od ~e ga jed nom u vre me ka da je Ta ~i je va stran ka DPK bi la u opo zi ci ji. Na po mi wu }i da Ta ~i ni je ni ka da de man to vao te in for ma ci je, Kur ti je re kao da on mo ra da od go vo ri na pi ta wa ko ja se ti ~u tih sa sta na ka. [ef Po kre ta “Sa mo o pre de qe we” tra `i od Ta ~i ja da ka `e ka da je od lu ~e no da do |e do su sre ta, gde je do wih do {lo, ko je u wi ma u~e stvo vao, na ~i ju ini ci ja ti vu je do wih do {lo, ko je to me po sre do vao, ka kvi su

bi li za kqu~ ci, ko ga je Ta ~i o to me oba ve stio, ima li za pi sni ka sa tih sa sta na ka i ka kvu ko rist od wih je ima lo Ko so vo. Kur ti ja za ni ma i da li je Ta ~i ne ko ga o to me oba ve stio i da li su o to me zna li u vla di, ko sov ski pred sed nik, kao i Ta ~i je va par ti ja DPK. Ina~e, „Sa mo o pre de qe we” je za danas na ja vi lo no vi pro test i blo ka du pu te va kod ad mi ni stra tiv nih pre la za Mer da re i Be la Ze mqa, u po ku {a ju da spre ~i ula zak ro be iz cen tral ne Sr bi je. No vi pro te sti pri sta li ca ovog pokreta bi }e odr `a ni i po red protivqewa kosovskih vlasti. Ko sov ski mi ni star unu tra {wih po slo va Baj ram Re xe pi iz ja vio je da }e po li ci ja, ako bu de ne re da, od go vo ri ti na isti na ~in kao i na pret hod nom pro te stu i da mo ra bi ti za ra gan to va na slo bo da kre ta wa gra |a ni ma.

E K S K L U Z I V N O : PO KRA JIN SKOJ AD MI NI STRA CI JI IZ BE O GRA DA

Voj vo di na vla snik

z Re pu bli~ ke di rek ci je za imo vi nu sti glo je pre dva da na u No vi Sad pi sme no ko jim se prak ti~ no da je sa gla snost da AP Voj vo di na u ka ta stru ne po kret no sti upi {e pra vo svo ji ne nad zgra dom Vla de na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na – po pu lar ne Ba no vi ne. Ovim je i sim bo li~ no na sme tli {te isto ri je oti {ao fa mo zni Mi lo {e vi }ev Za kon o sred stvi ma u svo ji ni Re pu bli ke Sr bi je, ko jim je 1995. cen tral na vlast pri gra bi la sve ko li ku imo vi nu ne sa mo Voj vo di ne, ne go i gra do va i lo kal nih sa mo u pra va.

Osim ovog zda wa, pr va zva ni~ na do zvo la upi sa pra va svo ji ne pri sti gla iz Re pu bli~ ke di rek ci je, ob u hva ti la je i zgra du su da u Su tje skoj uli ci, za tim zgra du na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 6 (ko ri ste je po kra jin ski in spek cij ski or ga ni), te po slov ni obje kat u @e le zni~ koj 6 (gde sto lu je Ge o det ski za vod i Za vod za ur ba ni zam Voj vo di ne).

Sa gla snost je za sa da da ta i za jed nu zgra du u Pan ~e vu u Zmaj Jo vi noj uli ci, kao i za od ma ra li {te „Voj vo di na” u Cri kve ni ci.

Ka ko nam je po tvr |e no u Vla di APV, ko li ko su tra }e se za ove objek te kom plet na do ku men ta ci ja pre da ti ka ta stru da bi Voj vo di na i for mal no po sta la wi hov vla snik.

– Do no {e wem Za ko na o jav noj svo ji ni, Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi i Za ko na o jav no-pri vat nom part ner stvu, stvo ren je za ko no dav no-prav ni okvir za re a li zo va we jed nog za i sta isto rij skog pro jek ta, i to ni je fra za, jer smo ko na~ no u mo gu} no sti da na va qan na ~in na ni vou ce le dr `a ve ure di mo svo jin sko-prav ne od no se. To pod ra zu me va pot -

I

pu nu evi den ci ju imo vi ne, we nu ukwi `bu, vred no snu pro ce nu i upis ti tu la ra. Sve je to od iz u- zet nog zna ~a ja ne sa mo zbog har mo ni za ci je pro pi sa sa EU, ne go i zbog ~i we ni ce da ti me upu }u -

pi o nir ska” vi {e ni je do voq na, ve} se mo ra ju obez be di ti ured ni i va lid ni pa pi ri, me |u ko ji ma je i po tvr da da obje kat ni je pod spo rom, od no sno da ni je u to ku po stu pak re sti tu ci je.

je mo ja snu po ru ku do ma }im i stra nim in ve sti to ri ma da po sta je mo ozbiq na prav na dr `a va – ka `e za „Dnev nik” di rek tor Upra ve za za jed ni~ ke po slo ve po kra jin skih or ga na Mar ko Ra do sa vqe vi}.

Ka ko je u pi ta wu iz u zet no slo `en i obi man po sao, a ko ji se na pro sto mo ra ura di ti ka ko tre ba, za ko no da vac je pro pi sao rok od tri go di ne za pri ba vqa we re le vant ne do ku men ta ci je na te me qu ko je bi po ten ci jal ni ti tu la ri pod ne li zah tev za ukwi `bu pra va vla sni {tva nad po je di nim objek ti ma. Da kle, „~a sna

Po kra jin ska ad mi ni stra ci ja je do sa da pri ku pi la po dat ke za oko 300 zgra da, sta no va, re pre zen ta tiv nih obje ka ta, fa kul te ta, osnov nih i sred wih {ko la, stu dent skih i u~e ni~ kih do mo va... za ko je se sa si gur no {}u mo `e tvr di ti da tre ba da bu du u vla sni {tvu APV ili na te me qu tzv. funk ci o nal nog prin ci pa – da ih po kra jin ska ad mi ni stra ci ja, usta no ve ili in sti tu ci je u kon ti nu i te tu ko ri ste de ce ni ja ma – ili zbog ~i we ni ce da su iz gra |e ni od voj vo |an skih pa ra.

Upra va za za jed ni~ ke po slo ve po kra jin skih or ga na, ko ju je

HR VAT SKA DA NAS GLA SA O ULA SKU U EVROP SKU UNI JU

Za Sr be di le me ne ma n Pi {e: Sa{a Milo{evi} a Srp sko na rod no vi je }e, sa mo u pra vu Sr ba u Hr vat skoj – i za SDSS – je di nu srp sku par la men tar nu stran ku, pi ta we ula ska Hr vat ske u Evrop sku uni ju ni je iza zva lo di le me, ni ti je bi lo te {ko. Da, Hr vat ska tre ba u}i u EU, {to pri je, i mi }e mo u~i ni sve {to je u na {oj mo }i – kon tak ti ma, za go va ra wem, pa i su tra {wim iz la skom na re fe ren dum, da taj ula zak {to vi {e ubr za mo i olak {a mo.

Za {to ova kva ne u pit nost, iz o sta nak ma kar po le mi ka, ako ne sva |a? Iz in te re sa, na rav no! Od ula ska }e mo ima ti ko ri sti mi, od to ga }e pro fi ti ra ti Hr vat ska, od to ga }e bo qe bi ti i Sr bi ji i BiH. Bi ti }e di rekt nih i po sred nih ko ri sti, onih ko je }e mo osje ti ti tre nut no i onih {to }e da ti plo da na kon du `eg vre me na, bi ti }e ih na po li ti~ kom, eko nom skom, kul tur nom … i inim dru gim po qi ma.

Evrop ska uni ja naj ve }a je po li ti~ ka ide ja, naj ve }i i naj u spje {ni ji po li ti~ ki po du hvat XX sto qe }a.

Eko nom ski pro spe ri tet dru {ta va Uni je, stal ni na pre dak wi ho vih de mo kra ci ja i me to de rje {a va wa pro ble ma po sta li su uzo ri ni zu dru gih re gi o nal nih aso ci ja ci ja. Ne ma dr `a ve ko ja joj je pri stu pi la a da zbog to ga ni je po sta la bo qa – bo ga ti ja, slo bod ni ja i si gur ni ja.

I ovo sve sto ji i uz tre nut ne sla bo sti i kri zu Evrop ske uni je. Da na {wa kri za ni je kri za EU ve} kri za ne mu {tih po li ti~ kih vo| sta va – ma lih si no va ve li kih o~e va. To je kri za ka pi ta li zma, bi je snog i obi je snog ka pi ta li zma, a ne iz vor ne evrop ske po li ti ke ko ja pro kla mi ra ta~ no dru ga ~i je od we ga. I rje {e we te kri ze je mo gu }e sa mo pri mje nom evrop skih prin ci pa – su rad we i ukqu ~i va wa, si gur no sti i pla ni ra wa, da kle – sa mo sa vi {e Evro pe, a ne ma we.

Go to vo pa sve do bro {to se de si lo u po li ti ci sa mo stal ne Hr vat ske do {lo je na kon tra `e wa EU i s wom umre `e nih aso ci ja ci ja, ono lo {e – na {e su sla bo sti. Dok je bi la sa mo stal na, Hr vat ska je za bo ra vqa la svo je qu de, od sa da, dr `a va bi tre ba la bi ti ma we su ve re na no we ni gra |a ni slo bod ni ji i bo ga ti ji.

Sa EU u Hr vat sku do la ze fon do vi nu `ni za na{ raz voj. Na ro ~i to za raz voj pod ru~ ja po go |e nih ra tom, pod ru~ ja po vrat ka Sr ba. Ta mo {wa }e ula ga wa ne sum wi vo po di }i stan dard iz bje gli ca ko ji su se vra ti li, na da mo se i po kre nu ti no vi val po vrat ka.

Z

Sa EU do la zi do pro mje na i po pra vqa wa ni za lo {ih za ko no dav nih i po li ti~ kih prak si (da spo me nem sa mo su |e wa za rat ne zlo ~i ne, dis kri mi na ci ju u za po {qa va wu) {to }e do ve sti do po boq {a wa po lo `a ja Sr ba.

Pri stu pa we EU do ve sti }e do ve }e otvo re no sti dru {tva, raz mje na kul tu ra, re lak si ra wa po lo `a ja svih ma win skih gru pa … pa i na {e. Agre siv ni pro vin cij ski na ci o na li zam, taj naj lo {i ji a ~e sto naj vi dqi vi ji aspekt hr vat skog iden ti te ta, mo ra ti }e uz mi ca ti, ka ko }e Hr vat ska pri hva ta ti evrop ske vri jed no sti i evrop ski iden ti tet.

Za to za nas – za ili pro tiv EU i ni je pra vo pi ta we.

Za mi sli mo sa da na{ su prot ni stav. Za ne ma ri mo na tren o~i gled ne ko ri sti, po li ti~ ku mu drost i hi sto rij ske im pe ra ti ve. [ta bi bi lo se Sr bi iz Hr vat ske su prot sta ve ula sku, da po zo vu da se Hr vat sku ne pri mi u Uni ju? I da to ko jom ne sre }om us pi je.

Zar bi ta kva, si ro ma {na, mo `da i slo mqe na Hr vat ska za nas bi la bo qi dom? Zar bi bi lo vi {e pa ra za ob no vu i sta no ve, iz grad wu in fra struk tu re?

Da li bi raz o ~a ra no hr vat sko dru {tvo ima lo vi {e ra zu mi je va wa za na {e pro ble me i po tre be? Bi li Sr bi do bi li ne kog sa ve zni ka, bi li si gur ni ji, po ras tao im ugled?

Jo{ jed nom – ne ma u srp skom na ro du u Hr vat skoj iole re le vant ne po li ti~ ke op ci je ko joj od go vo ri na ova pi ta wa ni su ja sni. Bi lo jest po ku {a ja da se ovo pre o kre ne - pri je ne ko li ko mje se ci je Ko a li ci ja iz bje gli~ kih udru `e wa po zi va la da se su prot sta vi mo ula sku. To je osta lo bez ika kva od zi va: ja sno je qu di ma da osvet ni {tvo ni je do bar i iskren mo tiv u po li ti ci, ka sni je se po ka za lo da po ziv ne ma ni de mo krat ski le gi ti mi tet – ve }i na iz bje gli ca ni je za to.

Naj ve }e pi ta we da na {weg re fe ren du ma je da li }e do voq no qu di iza }i na we ga.

Sa mo su dvi je gru pa ci je u Hr vat skoj pro tiv ula ska u EU. To je na ci o na li sti~ ka de sni ca - ne ko li ko fi lo u sta {kih pra va {kih stra na ka sa svo jim de vet na e sto sto qet nim shva }a wem dr `av nog su ve re ni te ta. Za tim ne ki ne vla di ni po kre ti i udru ge an ti glo ba li sti~ ke ori jen ta ci je. Oni do i sta mo gu po sta vi ti re le vant na pi ta wa – od for si ra wa da se za o kru `i da, do upo zo ra va wa na stvar ne pro ble me EU da nas (za po sta vqa we de mo kra ci je, pod lo `nost ci je lih dru {tve nih si ste ma fi nan cij skom sek to ru). No ni ti jed ni ni dru gi ne mo gu mo bi li zi ra ti iole ve }e gru pe sta nov ni {tva i ne mo gu svo jim ak tiv no sti ma ugro zi ti gla sa we za pri kqu ~e we EU. (autor je ~lan Predsedni{tva Srpskog narodnog vije}a)

nedeqa22.januar2012.

c m y

dnevnik

STIGLA PRVA DOZVOLA ZA UPIS U KATASTAR NEPOKRETNOSTI

po no vo Ba no vi ne

Marko Radosavqevi}

Jasna slika titulara – Nije zna~ajna samo ukwu`ba postoje}e imovine, ve} se moraju postaviti jasni temeqi i za utvr|ivawe vlasni{tva kada su u pitawu objekti koji }e tek biti izgra|eni – navodi direktor Uprave za zajedni~ke poslove pokrajinskih organa. – Recimo, AP Vojvodina }e nastaviti da ula`e u puteve, kanale, vodovode, kanalizaciju, u infrastrukturu uop{te, ali da ne bi kasnije bilo problema, na vreme se mora utvrditi {ta je op{tinsko, {ta republi~ko, a {ta pokrajinsko. Slika titulara naprosto mora biti jasna, jer je to jedan od preduslova i za nekakve potencijalne kreditne aran`mane, kojima bi se finansirali drugi razvojni projekti.

3

KARMA KOMA

Ja nu ar ski pro fi te ri

M Vlada APV odredila da vodi ceo postupak, za sada je obradila potrebnu dokumentaciju za blizu 200 jedinica i svi ti dosiji su prosle|eni Republi~koj direkciji za imovinu Za sada je pozitivno re{ewe stiglo samo za navedenih {est objekata, ali Marko Radosavqevi} ka`e da to ne treba da brine, jer je postupak tek zapo~et, a Direkcija treba da odgovori na zahteve ne samo pokrajinske administracije, nego i Beograda, Novog Sada, Ni{a i svih ostalih gradova i op{tina u Vojvodini i Srbiji. Ina~e, nije zgoreg napomenuti da je na temequ Zakona o planirawu i izgradwi doneto 118 re{ewa, kojim je izvr{ena konverzija prava kori{}ewa u pravo svojine, tako da je Vojvodina danas upisana u zemqi{ne kwige kao vlasnik 552 hektara gra|evinskog zemqi{ta. Uz to, treba da se re{i i status blizu 800 projekata, realizovanih sredstvima Fonda za kapitalna ulagawa, kod kojih bi, srazmerno ulagawu, AP Vojvodina trebalo da bude upisana kao suvlasnik.

– Ne treba stvarati iluziju kod gra|ana da svi ti postupci mogu da se zavr{e „za tren oka” i da zavise od ne~ije dobre voqe – obja{wava sagovornik „Dnevnika”. – U pitawu je jasna pravna procedura koja mora biti ispo{tovana unutar institucija sistema, kako bi se otklonile sve nedoumice i re{ila eventualna sporna pitawa. To jeste proces koji }e potrajati, ali zato ima zdrave osnove, li{ene dnevne politike, zbog ~ega se i ne}e mo}i dogoditi da koliko sutra neko ka`e „puj pike ne va`i”. n Mi ro slav Sta ji}

o ra li za i sta, a po Mark so vom zna me ni tom afo ri zmu, ba{ sva ka tra ge di ja da se, ova ko ili ona ko, de ge ne ri {e u far su? I mo ra li, shod no to me, i sve ovo oko obe le `a va wa se dam de se te go di {wi ce No vo sad ske ra ci je da iz gle da ba{ ova ko? A ka ko ta~ no to iz gle da? Pa, ne ka ko kao Nu {i }e va O`a lo {}e na po ro di ca, osim {to ov de ni {ta ni je sme {no, {to ovo ni je te a tar – ma da te a tral no je ste, pre ko sva ke me re – i {to, bo `e me pro sti, ~o vek ne mo `e da se ne za pi ta je li iko od u~e sni ka u ovom vo dvi qu uop {te o`a lo {}en, i je li ta kav ka kav je uop {te „po ro di ca“ bi lo ko jim i bi lo ~i jim `r tva ma? [ta ima ju svi oni qu di ko ji su pre se dam de set zi ma bez ika kve kri vi ce – a ka kve bi kri vi ce i mo glo bi ti u to me {to se ne ko ne gde i ne ka ko ro dio?

– ba ~e ni pod led to kom jed ne na sil ni~ ke i osvet ni~ ke or gi je, ili oni ko ji su to pod le |i va we je dva iz be gli, ili wi ho vi bli `wi i po tom ci, {ta da kle svi ti qu di ima ju sa ovom ne do stoj nom igran kom? A sve ~e ga se ~o vek po du hva ti, zna sva ko ko se ima pra vo na zva ti od ra slom oso bom, tre ba ili ura di ti do stoj no i ka ko se va qa, ili ne tre ba ra di ti uop {te; bo qe bi bi lo sve, ba{ sve, ~ak i ti {i na sa svih mo gu }ih zva ni~ nih adre sa, od ovog ker me sa u ko jem `r tve jed nog dav nog rat nog zlo ~i na slu `e sa mo raz ra ~u na va wu sa vre me ni ka, raz ra ~u na va wu po li ti~ ke na ra vi, a po ne kad ~ak i tri vi jal ni jem od to ga, li~ nom i u sva kom smi slu ba `da re nom is pod cr te do pu sti vog, is pod cr te stvar nog i mo gu }eg me |u ~a snim qu di ma.

Ne znam ni za jed nu stra nu u ovom za um nom spo ru ko ja je bez gre ha i bez bru ke, ali ni sam ni ta ko na i- van ili be slo ve san da ne bih vi deo ko je tu ko, i ko ka kve igre igra. Da se ne la `e mo i da ne `mu ri mo pred onim {to nam bqe {ti pra vo u o~i, odav no je ovaj mi zan scen po sta vqen, i odav no su ulo ge po de qe ne, a no si o ci igra ju svo je ro le sa pri met nim `a rom, ~ak su s pro to kom go di na sve ja ro sni ji, ma da im je i ta ja rost ne ka ko upa dqi vo ve {ta~ ka, di le tant ska i {mi rant ska, ona ko kao `a lost ne ka kve pro fe si o nal ne na ri ka ~e nad ne po zna tim po koj ni kom. Odav no se ov de smi sao iz ve sne ri tu a li zo va ne vr ste ko me mo ra ci je fa {i sti~ ke Ra ci je is cr peo u ko me mo ra ci ji sa moj, a ta i ta kva ko me mo ra ci ja, pak, u re `i ji tih i ta kvih qu di, ni po {to ni je na me we na su }ut nom se }a wu na `r tve qud sko ga zla, da se to zlo ni ka da i nig de ne bi po no vi lo (uosta lom, po no vi lo se ve}, i te ka ko, sa de be lim ka ma ta ma, ne ta ko dav no i sa svim bli zu nas, a da su ovi na {i pa ra pa tri ot ski mu dri ja {i o to me mu dro }u ta li, ako ga ni su i gla sno po dr `a va li, sve ge ne ra li {u }i i mar {a li {u }i iz fo te qe) ne go je na me we na je dva i ovla {no pri kri ve nom i {i fri ra nom ne go va wu et no na ci o na li sti~ kih re san ti ma na i mi zer nih, ne -

qud skih ras ku su ra va wa sa qud skim gla va ma kao ne ka kvim kr pe nim lop ta ma u jed nom mor bid nom no go me ta wu. A bog me i ak te ri te ne do stoj ne pred sta ve uvek su jed ni te isti, i ne }e da ih vi di i da ih ras po zna ko ji su i {ta su i za {to to ~i ne sa mo onaj ko je slep kod zdra vih o~i ju, onaj ko je oda brao da bu de slep, {to je da ka ko jed na vr sta eti~ kog iz bo ra, od no sno od ri ca wa od eti~ kog kao od te ret nog vi {ka u No vim Vre me ni ma.

Odav no se, na i me, svi ma na ma na o ~i gled ov de for mi ra la i fer men ti ra la neo bi~ na sek ta ide o lo {ko-po li ti~ kih „ja nu ar skih pro fi te ra“, onih ko ji iz ja nu a ra u ja nu ar bez za zo ra i sti da pa ra zi ti ra ju i pro fi ti ra ju na tu |oj mu ci i ne sre }i, od ne kud mo no po li {u }i pra vo da di ri gu ju du hom i smi slom se }a wa na jed no zlo, zlo pro tiv ko jeg se ina ~e kroz sta ri ju i no vi ju isto ri ju ba{ i ni su pre tr gli bo re }i.

Ima u toj sek ti ci ve ~i tih, be sram nih ja nu ar skih pro fi te ra va ro {i no vo sad ske i sve {te nih i sve tov nih li ca, i de sni ~ar skih po li ti ~a ra i po li ti ka na ta, i „pje sni~ kih“ i „mi sli la~ kih“ na ci o na li sti~ kih mu dri ja {a ko ji su to kom de ve de se tih is ka za li svu ras ko{ svo jih mo gu} no sti upi su ju }i svo je tra go ve di rekt no na od ra ne ko `e svih nas, i me dij sko ga ba {i bo zu ka ko ji pra ti ta kve kao {to mu ve pra te zna te ve} {ta, i vas ko li kog lum pen skog po lu sve ta ko ji su uvek vu ca ra za mi ri som kr vi na da ju }i se ka kvoj ka ni bal skoj go zbi ci, i ce log onog po tu qe nog, pa siv noagre siv nog, svoj tre nu tak po met we i bez re |a va zda vre ba ju }eg ma lo gra |an skog slo ja, sa svim tim we go vim bed nim mr `wa ma, odr `a va nim i ne go va nim iz ge ne ra ci je u ge ne ra ci ju po put ka kve di~ ne tra di ci je, po put pom pe znog po ro di~ nog gr ba ili za sta ve.

Ve }i na gra |an ki i gra |a na No vog Sa da odav no je ta kve po sla la u aut, ne da ju }i im pra vo da je bi lo ka da i u bi lo ~e mu pred sta vqa ju, a ka mo li u ta kvoj jed noj stva ri, pre tu `noj i pre stra {noj, ali i pre za vo dqi voj za de ma go ge i ma ni pu lan te. Ali im je ta dru ga i dru ga ~i ja vlast no vo sad ska ipak pre du go i pre snis ho dqi vo i{la niz dla ku, ula gi va la im se, qu bi la ru ki ce, po pu {ta la wi ho vom ve he ment nom mr `we qu bqu. I ta ko je to i{lo sve dok kr ~ag ni je naj zad pu kao, ako je pu kao. A bo qe bi bi lo da je ste, jer ~a stan ~o vek ne mo `e `e le ti da ika da i u bi lo ~e mu bu de jed no i isto sa ja nu ar skim pro fi te ri ma: ne ma mo mi, go spo do, ba{ ni ~eg za jed ni~ kog. Ka da s ne kim po de li{ svoj an ti fa {i zam ti si ga za pra vo po mno `io, ali s ovi ma se ne ma {ta de li ti, ni ti ima {ta da se mno `i. n Teofil Pan~i}

EVROPSKA UNIJA ADUT I ZAGOVORNICIMA I PROTIVNICIMA INTEGRACIJA

Bi ra ~i ma se i da qe nu di sa mo re to ri ka pu sta ako ve}ina politi~kih anketama bilo ne{to mawe od ko i zbog problema na severu Koaktera i analiti~ara pola, kao i u Srbiji , zbog toga sova. Sve to daje vetar u le|a nasmatra da u predstoje}em {to postoji strah da }e stranci {im strankama koje se protive izbornom ciklusu ne}e biti mogukupovati nepokretnosti na jaulasku u EU i to }e svakako imati }a polarizacija dru{tva po pitadranskoj obali, ili da }a dobiti odraza i na rast evroskepticizma wu evropskih integracija, tema mawe kvote za ulov ribe i drugih u Srbiji, ali i na ukupno raspoloEU ipak bi mogla biti jedan od sli~nih razloga. U Srbiji je, `ewe bira~kog tela – ka`e Pokqu~nih izbornih „aduta” i onih pak, po wegovim re~ima, antiepov. koji prema tom procesu imaju povropsko raspolo`ewe koncenOn dodaje da zato antievropske zitivan odnos i onih koji se protrisano u desni~arskim politi~stranke smi{qeno i igraju na tu tive ulasku Srbije u Uniju. Jer, ni kim krugovima, ~ija pri~a je da kartu, s tim, {to, kako je ocenio, jedni ni drugi ba{ u osnovi neki drunemaju mnogo drugih Ov de po sto ji strah me |u po li ti~ kim ak te ri ma gi argument i neaduta koje bi mogli maju. S druge strada }e, ka ko se pri bli `i mo EU, bi ti jo{ ve }i ponuditi bira~ima. ne, Popov upozopri ti sak da in sti tu ci je pro funk ci o ni {u.

Vladaju}e stranke rava da i vladajuA kad in sti tu ci je funk ci o ni {u, on da se to zbog toga {to nakon }a garnitura, koja ~e tvo ro go di {weg se javno deklarine kom obi je o gla vu ako na sta vi da se po na {a mandata nisu doka{e za EU, i sama ko rup tiv no, {to se de si lo u Hr vat skoj zale svoju dosleddaje podstrek pro(Alek san dar Po pov) nost na planu usvativnicima Unije jawa evropskih potezima poput standarda, a opozicione, pre svega „EU ho}e da nam otme Kosovo” i podr{ke barikadama na severu one koje kampawu grade iskqu~ivo da }emo „ulaskom u EU izgubiti Kosova, pa naprasnoj promeni stana antievropskoj retorici, zato nezavisnost”. va... Uz to, proevropski oprede{to u ponudi zapravo i nemaju ni– Naravno, to prolazi kod jedqene stranke nisu to svoje opre{ta drugo. nog broja bira~a, s tim da }e sad, deqewe potvrdile ni na primeru Upravo zbog toga direktor ~ini mi se, prolaziti i vi{e, kausvajawa evropskih standarda, suCentra za regionalizam Aleksanko zbog previrawa u samoj EU, ta- de}i po tome da su zakoni iz dar Popov smatra da pri~a o EU ne}e biti skrajnuta na predstoje}im izborima, uprkos brojnim socijalnim i ekonomskim problemima, te problemima korupcije s kojima se dru{tvo suo~ava. Upore|uju}i odnos politi~kih aktera i raspolo`ewe gra|ana prema Uniji u Hrvatskoj, koja je na korak od ~lanstva ali sa gotovo istim procentom zagovornika i protivnika EU u javnom mwewu, i Srbiji kojoj je pro{log meseca promakla kandidatura, Popov je u izjavi za „Dnevnik” ocenio da je re~, ipak, o razli~itim razlozima otpora EU. On, naime, obja{wava da je u Hrvatskoj visok procenat evroSRS: Ne}emo u Evropsku uniju spektika, kojih je po posledwim

I

evropske agende usvajani pod prinudom i u cajtnotu.

– Sude}i po primeru Hrvatske, „sanaderizacija” Srbije, odnosno kandidatura i po~etak pregovora u slu~aju Srbije, zapravo bi podrazumevalo to da bi, kako se otvori neko poglavqe, mi zatvorili po jednog ministra, i sve tako do predsednika vlade. Ovde zapravo postoji strah me|u politi~kim akterima da }e, kako se pribli`imo EU, biti jo{ ve}i pritisak da institucije profunkcioni{u. A kad institucije funkcioni{u onda se to nekom obije o glavu ako nastavi da se pona{a koruptivno, {to se desilo u Hrvatskoj – istakao je Popov.

Zato, ka`e, ni proevropski orijentisane stranke u Srbiji nemaju bira~ima da ponude vi{e od proevropske retorike na predstoje}im izborima, a s obzirom na izneverena obe}awa koja su gra|anima dali na prethodnim izborima.

Ipak veruje da }e odnos stranaka prema EU i na predstoje}im izborima uticati na opredeqewe bira~a. Odnosno, da }e bira~i koji se zala`u za EU glasati za one koji se makar deklarativno zala`u za nastavak ovog procesa, dok }e, s druge strane, wihova kolebqivost i sporost tog procesa i problemi u samoj EU dati vetar u le|a i strankama koje se protive ulasku Srbije u Uniju, bez obzira {to te stranke ne nude nikakvu drugu alternativu.

I analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} smatra da je priroda evroskepticizma u Hrvatskoj i Srbiji potpuno druga~ija, ali ne veruje da }e tema EU biti kqu~na na narednim izborima u Srbiji. U izjavi za na{ list on napomiwe da je u Hrvatskoj vrlo izvestan ulazak u EU, {to }e doprineti rastu podr-

EU ipak mo`e biti predizborni adut

{ke integracijama, jer }e i efekti primene evropskih zakona u toj zemqi biti sve vidiqiviji. A Srbija }e, kako je ocenio, jo{ dugo ostati u evropskoj ~ekaonici, jer postoji niz politi~kih, ekonomskih i socijalnih dilema koje mora da razre{i.

– Mislim da se tu nikako ne mogu praviti paralele izme|u nas i Hravtske kad je re~ o procesu evropskih integracija, te odnosu politi~kih elita prema tom procesu i raspole`ewu gra|ana prema EU – ka`e na{ sagovornik.

Po wegovim re~ima, zbog zastoja u procesu evropskih integracija Srbije, ali i zbog krize u samoj Uniji, na na{oj je politi~koj sceni zapravo op{ti trend da se EU kao tema stavi u drugi, pa i u tre}i plan. A u prvi plan istu~u ga samo desni~arske starnke, me|u kojima su neke ranije bile sklone evropskim integracijama, koje smatraju da zbog kosovskog pitawa

EU ne treba da bude opredeqewe kojem Srbija treba da te`i. Oni su, dakle, jo{ uvek zastupnici onog na~ina mi{qewa i dr`avnog rezona koji je definisao politiku 90-ih godina – ocenio je Stankovi}.

Ovaj analiti~ar je uveren da tema evropskih integracija ipak ne}e biti u fokusu predstoje}ih izbora u Srbiji, i zbog ~iwenice da politi~ki akteri koji se zala`u za integracije sad sve vi{e govore o tome da Srbija treba da se evropeizuje nezavisno od toga kojom }e dinamikom te}i proces integracija.

– Wihova poruka je da treba da usvajamao evropske standarde, ali ne i da se nu`no prikqu~imo EU – ukazuje Stankovi}. – I taj stav je mawe-vi{e prihva}en od strane svih stranaka u Srbiji, posebno ukoliko se evropske integracije posmatraju u kontekstu re{avawa kosovskog pitawa. n Bran ka Dra go vi}-Sa vi}

4

dnevnik

nedeqa22.januar2012.

UZ NOVI RAST NEZAPOSLENOSTI U ZEMQI SRBIJI

Ko nas iz dr `a va? se jedino mo`e posti}i, i to treba otvoreno re}i, smawed po~etka krize krajem vo, neo dr `i wem plata u javnom sektoru, 2008. godine zaposlevost dr `av nog otpu{tawem vi{kova iz upranost u Srbiji je gotovo pen zi o nog si ve i javnih institucija, smawestalno opadala. Zaradu danas ste ma do dat no wem donacija, subvencija i poprima, formalno ili u sivoj je ogoqena ~imo}i dr`avnim gubita{ima zoni, oko 2.150.000 qudi, odnowe ni com da je preko wihove prodaje ili lisno za posledwe tri godine poprvi put broj penzionera ve- kvidirawa. sao je u Srbiji izgubilo preko }i od ukupnog broja zaposleKrajwe je, naprosto, vreme pola miliona radnika. Drugim nih koji pla}aju wihove do- da se javni sektor suo~i s realre~ima, do kraja 2011. godine prinose. Ovaj jaz se oslikava no{}u. Jer, ~itavu deceniju nezaposlenost je sko~ila na 24 kroz produbqivawe fiskal- bio je povla{}en u odnosu na procenata. To je sumorna stanog deficita Srbije, koji je u privatni sektor, i preko statistika tr`i{ta rada i predpo sled wih ~e ti ri go di ne bilnije zaposlenosti i kroz za stavqa pravu opomenu na alarprouzrokovao zadu`ivawe dr- tre}inu vi{ih prose~nih plamanto stawe srpske privrede. `ave od 6 milijardi evra! De- ta od onih koji ga, zapravo, izPogre{no je, pri tome, poficit penzionog sistema je dr`avaju. Dr`ava bi tako|e smatrati ukupnu zaposlenost ve}i od ukupnog deficita bu- morala da se odrekne i niza kao broj qudi koji stvaraju xeta i vi{e se ne mo`e po- nadle`nosti koje je do sada vrednost i pla}aju finansirala. Vlada doprinose. Jer, quvi{e nema kapaciteBroj pen zi o ne ra pr vi put je vi {i di koji rade u javnom ta da {akom i kapom od bro ja qu di ko ji pla }a ju do pri no se za poma`e tajkune, posektoru svoje plate dobijaju od poreza jedine industrije, pen zi je. Sva ki za po sle ni u pri vat nom kojima oni doprinosek to ru iz dr `a va pe to ro qu di ukup no, ~inovnike na Kosose znatno mawe od vu, da pla}a ekonomdvo je ko ji pri ma ju dr `av nu pla tu ili privatnog sektora. ske ambasadore i pen zi ju i tro je u svo joj po ro di ci Porezi i doprinosi, mnoge druge besmikoji se obra~unavaju slene i nepotrebne na plate u javnom sektoru, sakriti prilivom deviza kroz rasipni~ke poduhvate. mo su zapravo trasfer novca s privatizaciju preduze}a, doIstina, uslovi da se preojedne grupe dr`avnih ra~una znake ili strane direktne in- krenu trendovi nisu iskqu~ipo ministarstvima i javnim ve sti ci je. Sve to do dat no vo pod kontrolom doma}ih poinstitucijama – na ra~une miopomiwe da je posledwi tre- liti~ara. Fiskalna kriza, konistarstva finansija. No, taj nutak da se krene u reformu ja se {iri svetom, prouzrokonovac ne postoji sve dok se ne penzionog sistema, ma koliko va}e recesiju do kraja godine, prikupi kroz porez ili doprito bilo skupo, jer je ovaj tem- na {ta alarmanto ukazuju propo za du `i va wa za is pla tu cene MMF i finansijskih innos privatnog sektora. penzija prosto neodr`iv.

A formalno zaposlenih u stitucija. Me|utim, umesto da privatnom sektoru ima mawe Drugo, ukupno optere}ewe se {tedwom i ubrzanim priod 1.150.000 qudi, pa kada se na neto plata, od oko 70 procenavrednim reformama pripreto doda i siva zona, procene su ta, onemogu}ava da se trendovi mamo za novi talas krize, mi i da ukupna zaposlenost u pri- tr`i{ta rada promene. Ume- daqe tro{imo na{u pro{lost vatnom sektoru ne prelazi mi- sto ideje da se smawe porezi i i budu}nost na{e dece kroz lion i po qudi. Na drugoj stra- doprinosi, Vlada od svog for- ubrzano zadu`ivawe. A posleni su zaposleni u javnom sekto- mirawa fiskalne probleme dice su dramati~ne: ukoliko ru (okvirno 630.000 qudi), za- re{ava uvo|ewem novih i po- se preterana potro{wa ne obtim penzioneri (wih ve}awem starih poreza, odno- ustavi, sistem }e se uru{iti 1.770.000), onda nezaposleni sno zadu`ivawem. Naravno, je- na takav nivo da }e sada{wi (650.000) i svi ostali koji su dini na~in da se smawe porezi nivo potro{we izgledati kao neaktivni na tr`i{tu rada. i doprinosi za osaka}eni pri- sanak pusti!

Predstavqeni podaci mogu vatni sektor jeste da dr`ava (autor je se daqe interpretirati. Pr- smawi svoju potro{wu. Ali to eko nom ski ana li ti ~ar)

Pi {e: Pa vle Mi haj lo vi}

O

X

aba nadle`ni u Naftnoj industriji Srbije i ma|arskoj kompaniji GES uveravali da geofizi~ka istra`ivawa u zrewaninskoj varo{i i obodnim selima u potrazi za novim, jo{ neisu{enim izvorima nafte i gasa, ne}e izazvati o{te}ewa na ku}ama me{tana, i zalud gradski oci tvrdili kako }e od ovih seizmi~kih ispitivawa koja se sprovode uz pomo} vibratora, ~ujemo mi{qewe da li vibralokalna samouprava imati pocije mogu da izazovu {tetu. Mi zama{nu ekonomsku korist... imamo samo izjavu ~oveka iz @iteqi, naprosto, ne razumeju nadzora NIS-a koji ka`e da su otkud nekome ideja da se tevibracije “milovawe”. Ako je {kim vozilima zaputi u ovdatako, za{to ih nisu ~eki}em {we sokake i ve{ta~ki izaziizazivali – pita se Popovi}eva vibracije tla, ne bi li otva, kojoj su se gra|ani obratikrio da li se, ispod ne~ije li za pomo}. avlije, “crno zlato” nalazi.

Da ne veruje u pri~e nadleJer, prvo su ugazili useve i uz`nih u NIS-u veli i jedan od orane wive po seoskim atarime{tana Kara|or|evog trga. ma, ponavqaju}i da }e pri~iJer, ako tamo tvrde da vibrawenu {tetu po{teno nadoknacije ne mogu izazvati ozbiqditi, a sada su kablove razvunija o{te}ewa na stambenim kli i po ~itavom gradu. Je l’ objektima, za{to onda dolaze to cena koju Vojvo|ani pla}aju radnici da bi utvrdili da li za podr{ku Rusije u borbi za je ne~ija ku}a o~uvana, i bez o~uvawe Kosova, pitaju se po- naprslina i o{te}ewa. je din ci, ogor ~e ni namerama ruskog gazde NIS-a da do posledwe kapi iscrpi naf tu pod plod nom voj vo |an skom ze mqom.

Stanovnici Kara|or|evog trga u Zrewa ni nu, uda qe nog sve ga par de se ti na ko ra ka od naj u `eg gradskog jezgra, nisu samo gun|ali sebi u bradu, nego su i peticiju potpisali, tra`e}i da se obustavi po tra ga za naf tom koja se odvija pred wi ho vim do mo vi ma.

Wih {e zde se tak, potpomognuti, bogami, i sugra|ankom i potpredsednicom Skup {ti ne Sr bi je Ju di tom Po po vi}, pi ta ju se ka kva je uop{te logika da se nafta i gas tra`e u naseqenom mestu.

– Ho}emo od nezavisnih stru~waka da Jo`ef Ki{: @elim svoj mir

BRA]A RUSI DUBOKO

Zim ska naf ta {ke – Moje kom{ije i ja priznajemo da se ne razumemo u geodeziju, petrohemiju, gra|evinarstvo i statiku, ali se razumemo u logiku, pa kada neko ho}e da utvrdi stawe objekta pre neke radwe, pretpostavqamo da zna da ona mo`e da izazove nekakve promene – veli na{ sagovornik. – Ne krijemo da strahujemo za svoje porodice, ku}e i svoj grad. Ve}ini Zrewaninaca je poznato da je ovaj grad podignut na mo~varnom zemqi{tu i da ispod wega ima mnogo nepoznatih i neobele`enih tunela i laguma. Bilo kakve vibracije mogle bi izazva ti sle ga we tla, ru {e we objekata i uop{te – nesagledive posledice.

Me|u potpisnicima peticije je i advokat Branislav Stani}, iz ku}nog broja 25. Veli da je bilo izvesnih najava u medijima na koje nisu ni obra}ali pa`wu, dok u ku}e nisu po~eli da im dolaze “traga~i za naftom”, koji su bez legitimisawa i identifikacije, i bez pozivawa na odobrewe ili saglasnost, do{li da provere stawe objekata pre vibro ispitivawa. I wegov kom{ija, sve {te nik Pre drag Ne nin, stavio je potpis na protestno pismo.

– Mnogi od nas iz ove ulice nismo saglasni da se takva ispitivawa sprovode ispred na{ih ku}a – kazuje Nenin. – Namu~ili smo se grade}i ku}e, dizali kredite… Uradio sam i izolacionu fasadu. Sada neko svojim ispitivawima mo`da izazove o{te}ewe. Pitam se, uostalom, kako }e se uo~iti i utvrditi da li je ku}a eventualno o{te}ena prilikom ispitivawa, ako ima demit fasadu, odnosno oblogu od

PESIMISTI^NA O^EKIVAWA U IZVE[TAJU SVETSKOG EKONOMSKOG FORUMA: SVET ^EKA SUMORNA DECENIJA

Kud svi, tu i Sr bi ja ajve}a ekonomska pretwa ~ov~anstvu u narednoj deceniji bi}e hroni~na fiskalna neuskla|enost dr`ava, odnosno ~iwenica da vlade brojnih zemaqa ne}e uspevati da iz poreza prikupe onoliko novca koliko }e dr`avne administracije tro{iti. Ovo se navodi u izve{taju „Globalni rizici 2012.”

Svetskog ekonomskog foruma iz @eneve, pripremqenom pred samit te organizacije u {vajcarskom mondenskom skijali{tu Davos, koji }e i ove godine pred kraj januara okupiti globalnu politi~ku, ekonomsku i intelektualnu elitu.

To nisu i jedine opasnosti koje prete svetu u narednih 10 godina: izve{aj navodi da su realni rizici i da }e globalni finansijski sistem „zaribati”, da }emo imati period velike kolebqivosti cena hrane, sirovina i energenata... Autori ovog izve{taja nisu i jedini koji u posledwe vreme iznose pesimiti~ne prognoze. Nedavno je i nema~ka kancelarka Angela Merkel, kao i jo{ neki politi~ari i ~elnici me|unarodnih ekonomskih organizacija, ocenila da nas ~eka sumorna decenija. Godine pred nama, prema onome {to previ|a Merkelova, ne}e biti katastrofi~ne i recesione, ali mo`emo da o~ekujemo period stagnacije i veoma niskog privrednog rsta.

Analiti~ari Svetskog ekonomskog forum ne ka`u da }e se to sa sigurno{}u desiti, ali upozoravaju da postoji opasnost

N

ne samo od sloma finansijskog sistema i hroni~nih buxetskih neravnote`a u dr`avama, ve} i od produbqivwa jaza izme|u bogatih i siroma{nih, zatim velike nezaposlenosti mladih... U takvoj oskudici, navodi se daqe

tekcionizmu, nacionalizmu i populizmu. Takvo re{ewe bi, svakako, dodatno poja~alo spiralu propadawa globalne ekonomije.

Ovakva negativna o~ekivawa korene svakako vuku u aktu-

Dr `a ve bi se, pre ma jed nom od ne ga tiv nih sce na ri ja iz iz ve {a ta ja, mo gle okre nu ti pro tek ci o ni zmu, na ci o na li zmu i po pu li zmu u izve{taju, svet bi mogao da se suo~i sa gubitkom nade u napredak i op{tim pesimizmom, a sve bi moglo da dovede i do ja~awa pokreta gra|anskog nezdovoqstva, koji su danas jo{ uvek prili~no marginalni, kakav je, na primer, ameri~ki „Okupirajmo Volstrit”.

To bi, svakako, moglo pove}ati politi~ku nestabilnost, a dr`ave bi se, prema jednom od negativnih scenarija iz izve{ataja, mogle okrenuti pro-

elnoj evropskoj krizi javnog duga gde se veliki broj zemaqa ~lanica EU suo~ava sa te{ko premostivim preprekama prevelike zadu`enosti i narastaju}ih buxetskih deficita, bez jasne odlu~nosti da se stvari pre se ku. Ta ko |e, is ku stva s finansijskom krizom iz 2008. godine, analiti~arima su o~igledno isto tako bila dobra potka za pesimisti~ne prognoze o mogu}em krahu finansijskog sistema.

Kako u svemu tome stoji Srbija, barem kad je re~ o dve kqu~ne pretwe koje su navedene u izve{taju, buxetskim neravnote`ama i krhkosti finansijskog sistema? Srbija konstantno boluje od buxetskih minusa a javni dug nam se posledwe tri godine drasti~no uve}ao i dostigao nivo od 45 odsto bruto doma}eg proizvoda. Iako je malo verovatno da bi na{a zemqa ve} ove godina mogla da postane nesolventna, postavqa se pitawe kako }emo u bliskoj budu}nosti vra}ati dugove kada se sada zadu`ujemo po kamatnim stopama tri~etiri puta ve}im od stope privrednog rasta.

S druge strane, doma}i finansijski sistem je prili~no stabilan, {to se i pokazalo tokom finansijske krize 2008. godine. Ipak, ve} sada se od politi~ara mogu ~uti sugestije Narodnoj banci da „malo olabavi”, a takvi bi pristici - pre svega u smeru smawivawa obaveznih rezervi banaka pa ~ak i tro{ewa deviznih rezervi, {to bi finansijski sistem dramati~no oslabilo - svakako rasli u slu~aju da se obistine negativna o~ekivawa o okretawu protekcionizmu, nacionalizmu i populizmu.

Naravno, u slu~aju ostvarewa scenarija po kojem bi svet zahvatila ozbiqnija recesija, Srbija tu, kao mala ekonomija, prakti~no ne bi mogla ni{ta da uradi. I jednostavno bi podelila sudbinu sa ostatkom kontinenta i planete. n Vla di mir ^vor kov

Oce na ro{le nedeqe agencija za odre|ivawe rejtinga „Standard i Purs” je izazvala pravu buru sniziv{i procenu sposobnosti Francuske i jo{ 8 ~lanica evrozone da vra}aju dugove, nezadovoqna potezima Brisela u re{avawu trogodi{we krizu monetarne unije koja ugro`ava globalni finansijski poredak. S&P tvrdi da nije u pitawu samo nedoma}insko pona{awe periferije EU (poput Gr~ke, Irske, Portugala) nego – sistemski kvar. Nema~ka je jedina zadr`ala 3A, i to je po wima jedina zemqa ~iji rejting ne}e biti mewan ni u 2013!

Ova procena, ina~e, pada u godini kada zemqe ~lanice evrozone treba da namire preko 600 milijardi duga, i Francuska, Austrija, Malta, Slova~ka, Slovenija, koje su izgubile

P

Pla}ene „ubice” Ko iznajmquje usluge S&P? Pre svega dr`ave – uzdizawe agencija za rejting po~elo je jo{ tridesetih godina pro{log veka tokom svetske ekonomske krize, kada su vlasnici banaka zatra`ili pomo} u proceni onih papira od vrednosti koje su banke dr`ale u „sigurnoj rezervi“. Potom se po~elo s procenom osiguravaju}ih ku}a, penzionih fondova i tr`i{ta zlata.

Mo} mera~a rejtinga tokom 70-tih je bila poquqana, ali su mnogi ipak priznali da je S&P ne{to drugo – nepristrasnija i mawe podlo`na nacionalnom uticaju.

rejting za jedan stepen, a Kipar, Italija, [panija i Portugalija za dva, dobrano }e morati da stegnu kaj{ i naprave zaokret svog mr{avog ekonomskog rasta. Ujedno, time {to je oboren rejting Francuske i Austrije, i Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) pretrpeo je udarac i izgubio svoju od svedoxbu odlika{a od 3A. Kreditnu sposobnost kako dr`ava tako i ~itave regije, svakodnevno ispituju agencije koje proveravaju one koji nude novac i vrednosne papire na tr`i{tu, ali i one koji kreiraju finansijsku i monetarnu politiku – banke i dr`avne institucije. Ako je wihova procena „«palac nadole“», to za jednu zemqu i wena preduze}a zna~i da }e te`e i skupqe dobiti novac na tr`i{tu kapitala. ^ak i sama pretwa sni`avawa rejtinga ima ogroman uticaj. Agencija „Standard i Purs” je jedna od onih ~ija re~ se slu{a: sme{tena u tipi~nim wujor{kim vi{espratnicama na ju`nom Menhentu, a wene procene imaju ve}u te`inu od konkurencije, recimo „Mudisa” ili „Fi~a”. Jer, i drugi tako|e daju svoj sud, ali niko ne stavqa pod lupu toliko aspekata i podataka kao S&P, i niko nije toliko sna`an da ako obori poziciju za jedan stepen, onda to izazove takav pritisak na korporacije i banke: jednom re~ju donosi i odnosi milijarde, a vlade {aqe u bulu.

Rangirawe je profitabilan posao: 2010. je ova agencija svojim savetima prihodovala 1,7 milijardi dolara, pri ~emu je gotovo polovina od 762 miliona dolara mogla da se ukwi`i kao operativni dobitak, koji

nedeqa22.januar2012.

c m y

dnevnik

5

ZALAZE U VOJVO\ANSKU CRNICU

idi la uz vi bra to re ske ku }e u Zre wa ni nu – po ru ~u je ona. – U Ki kin di su, re ci mo, ve} ra |e na is tra `i va wa i de fi ni sa na su le `i {ta naf te. Oba vqa se eks plo a ta ci ja ali ta ko da su bu {o ti ne sme {te ne van gra da. Da kle, ako se

sti ro po ra, kao {to je slu ~aj kod we go vog do ma.

Pen zi o ner Jo `ef Ki{ ko ji sa su pru gom `i vi u ku }i sta roj go to vo sto go di na, pla {i se da ne osta ne bez kro va nad gla vom.

LEP[I I JA^I POL SE NEO^EKIVANO RAZLIKUJU U KORI[]EWU KREDITNIH KARTICA

Mu {kar ci tro {e vi {e, `e ne – mu dri je xe po vi ma i nov ~a ni ci ma gra |a na Sr bi je ima 1.041.359 kre dit nih kar ti ca, a ko ri sti ih 827.408 kli je na ta ba na ka.

Svi oni ima ju za jed no odo bren li mit od 76,4 mi li jar de di na ra, s tim da ko ri ste oko po lo vi ne tog iz no sa. Sta ti sti~ ki, sva ki gra |a nin Sr bi je du gu je 49 evra po osno vu ovih kar ti ca i ove oba ve ze ko ri sni ci naj te `e ser vi si ra ju. Za to je i ka {we we du `e od dva me se ca naj ve }e ba{ kod ove vr ste po zaj mi ca – na kon cu de cem bra bi lo je na ni vou od 9,1 od sto. Sve to upr kos ~i we ni ci da ove po zaj mi ce spa da ju me |u sku pqe na na {em tr `i {tu gde je ka ma ta u pro se ku oko 25 od sto go di {we. O~i gled no, ka da nov ca us tre ba, pr vo se ma {i mo za kre dit nu kar ti cu, a ka je mo se po sle ka da dug vra }a mo.

Na ~in na ko ji ko ji ko ri sti mo kar ti ce raz li ku je se i za vi si od pri ho da, na vi ka po tro {a ~a, ali i od – po la. Ma lo is tra `i va we na ovu te mu, ko je je ne dav no ura dio Kre dit ni bi ro Sr bi je, po ka za lo je da mu {kar ci ~e {}e po se `u za „pla sti kom” i tro {e vi {e, jer za ra |u ju vi {e, dok da me mu dri je ga zdu ju sred stvi ma ko ji ma ras po la `u. Ana li ze su, ta ko |e, po ka za le raz li ke ima i ka da su u pi ta wu mla |e i sta ri je oso be.

Naj vi {e plat nih kar ti ca ban ke su odo bri le ja ~em po lu – 523.114, i to sa li mi tom od 40,34 mi li jar de di na ra. Oni su is ko ri sti li 19,08 mi li jar di, ali ~e {}e ka sne s ot pla tom, od no -

U

Radnici GES-a {partaju po zrewaninskim ulicama

pro na |e naf ta is pod ku }a gra |a na, oni }e o to me bi ti oba ve {te ni. Uko li ko se to de si, naf ta }e se na la zi ti u le `i {ti ma na du bi ni od dve do tri hi qa de me ta ra, i gra |a ni ap so lut no ne }e ima ti bi lo ka kvih pro ble ma. [to zna ~i da je te o ret ski mo gu }e da me {ta ni naf tu iz avli ja im, po pr vi put ona ko svo jim o~i ma, ugle da ju tek na ben zin skim pum pa ma. A pre to ga, da ka ko, da se ma {e za nov ~a nik. Jer, i qu bav brat ska, u ovom slu ~a ju ru ska, po kat kad mo ra da se pla ti. n @eq ko Ba la ban

– Jed no stav no ne `e lim da mi iko na ru {a va mir i o{te ti imo vi nu – kra tak je u iz ja vi Jo `ef.

Ne za do voq ni Zre wa nin ci pi ta ju se i {ta }e bi ti ako se utvr di da Zre wa nin le `i na naf ti? Ho }e li ih u tom slu ~a ju ra se li ti i po ru {i ti ku }e da bi va di li naf tu, ili }e bu {o ti ne da osva nu u wi ho vim dvo ri {ti ma i par ko vi ma? Da ih raz u ve ri u sum wa ma, po ku {a la je di rek tor ka sek to ra za ge o lo {ka is tra `i va wa i li cen ci ra wa u NIS-u Go ri ca Man di}.

– Te o ret ski je mo gu }e da se naf ta pro na |e i is pod Grad -

sno doc wa se kod wih po pe la na 11,4 od sto. Lep {i je pol, pak, od ba na ka do bio 518.245 kar ti ca, uz odo bre ni li mit od 36,13 mi li jar di di na ra. Da me su od to ga is ko ri sti le 17,44 mi li jar de, a te oba ve ze ser vi si ra ju re dov ni je uz ka {we we od sa mo 6,7 od sto. Dru gim re ~i ma “one” bo qe pro ce wu ju svo je fi nan sij ske mo gu} no sti ne go “oni”.

Oba po la naj vi {e ko ri ste kar ti ce iz me |u 30. i 60. go di ne `i vo ta. Mu {kar ci iz me |u 40. i 50. go di ne ima ju odo bre nih 135.483 kar ti ca i li mit od 11,97 mi li jar di di na ra, a ko ri ste 5,36 mi li jar di. Dru gi na li sti ko ri sni ka su oni mla |i – iz me |u 30 i 40 go di ne – ko ji ma je odo bre no 133.907 kar ti ca uz li mit od 9,93 mi li jar de, s tim da su po vu~ ne 5,23 mi li jar de.

Ana li ze su, ina ~e, po ka za le i da je ban ka ma bo qe da se oslo ne na sta ri ju ge ne ra ci ju. Mu {kar ci mla |i od 30 go di na ka sne sa iz mi re wem oba ve za u ~ak 21,2 od sto slu ~a je va, {to je ube dqi vo naj ve }a broj ka doc wi pre ma is tra `i va wu Kre dit nog bi roa. Sta ri ji od 60 go di na do bi li su 88.006 kar ti ca i mo gu da po tro {e 6,30 mi li jar di di na ra, ali ko ri ste tek 2,43 mi li jar de, i u ka {we wu u~e stvu ju ne gde u rav ni pro se ka od 9,1 od sto. Ka ko ovo pro ko men ta ri sa ti, iz u zev da mla di ma u Sr bi ji – ni je la ko.

Lep {i pol je mno go oba zri vi ji. Ban ka ri to zna ju, pa su naj vi {e kar ti ca odo bri li `e na ma

iz me |u 40 i 50 go di na `i vo ta – 138.077. S li mi tom ma wim od mu {kog, ko ji je 10,03 mi li jar de, one ko ri ste 5,02 mi li jar de, uz ka {we we od sve ga 6,2 od sto. @e ne sta ri je od 60 go di na ima ju odo bre nih 79.075 kar ti ca a mo gu da po tro {e 5,04 mi li jar de ali su is ko ri sti le sve ga tre }i nu tog iz no sa. I svo je oba ve ze naj re dov ni je vra }a ju – ka sne u sa mo 3,1 od sto slu ~a je va. To je naj ma we kod svih ka te go ri ja u ce lom is tra `i va wu. Dru gim re ~i ma: raz bo ri to je pi ta ti ba ku za sa vet.

Unu ka ma je mno go te `e – one sta ro sti do 30 go di na ima ju 42.503 kar ti ca, li mit od 3,1 mi li jar du di na ra i ko ri ste 1,34 mi li jar de. Svo je oba ve ze ne mo `e re dov no da is pu ni wih 15,6 od sto, i od wih su lo {i ji – sa mo wi ho vi vr {wa ci.

Po sma tra no sa stra ne, re zul ta ti is tra `i va wa Kre dit nog bi roa mo gu bi ti do bra osno va za {a le – ko me je do sme ha. Ali ma lo ozbiq ni ja ana li za sva ka ko upu }u je na oprez, kao i na ge ne ral nu opa sku da su kre dit ne kar ti ce sku pa za ba va ko ju, po go to vo u na {im uslo vi ma, tre ba ko ri sti ti {to re |e i za {to ma we su me. Jer, po tro {ko vi ma je bo qe ima ti dva obi~ na kre di ta ne go dve po zaj mi ce po kar ti ca ma. Ru ku na sr ce, ovaj sa vet, pra }en ja snom ma te ma ti kom, po na vqa se ot ka ko se „pla sti ka” uop {te po ja vi la kod nas, ali iz gle da da su ga naj vi {e slu {a li i po slu {a li – naj sta ri ji. n Du {an ka Vu jo {e vi}

SPORNA MO] AGENCIJA ZA ODRE\IVAWE REJTINGA: OD NEZAVISNOSTI DO KONFLIKTA INTERESA

ko ja ko {ta mi li jar de evra je u pr vih 9 me se ci pro {le go di ne jo{ po ve }an. Po slom rej tin go va wa ili ti ran gi ra wa ba vi se mno go wih, a de li se po la - po la na SAD i osta tak sve ta.

Ana li ti ~a ri ku }e da ju oce ne me |u ko ji ma je naj vi {a AAA, po zna to tro stru ko A, i ko ga do bi je mo `e da po zaj mi no vac na tr `i {tu ka pi ta la po znat no ni `im ka mat nim sto pa ma od AAA / Aaa AA / Aa Minimalan Vrlo nizak Ni`e kamatne stope

A/A Nizak

ne kog ko ima sa mo BBB. Jer, ka da vi so ko ran gi ra ni po zaj mi no vac od ne kog, ovaj mo `e da bu de sto po sto si gu ran da }e ga do bi ti na zad u pred vi |e nom ro ku i s pred vi |e nom ka ma tom pri de.

Ako ne ko iz gu bi 3A – o ~e mu od lu ~u je S&P – to je ujed no ri zik za in ve sti to re ko ji auto mat ski po vla ~i i po ve }a we ka ma te.

BBB / Baa Promenqiv

Osnovao 1860.

Henri Pur S&P procena prihoda

1,7 milijardi dolara Dr`ave sa trostrukim A rejtingom

BB / Ba Realan

Ocena rizika neizmirewa dr`avnog duga

Agencije sni`avaju rejting dr`ava

Vlada prodaje dr`avni dug u obveznicama: Kamatna stopa AAA obveznica je niska, jer je otplata pozajmqenog novca bez rizika

„Standard end Purs“ je smawila i rejtinga Fonda za stabilizaciju evra. Ova agencija je taj potez objasnila time da, ako rejting gube dr`ave koje garantuju za sredstva fonda, onda to va`i i za sam Fond .

Sada se strahuje se da }e zemqe EU morati da izdvoje jo{ vi{e novca da bi stabilizovale tr`i{te i zajedni~ku valutu

Osnovao 1909.

Yon Mudi Moody’s

1,47 milijardi

B/B Visok

CCC / Caa Veoma visok

Vi{e kamatne stope Osnovao 1913.

Yon Fit~ Fitch

554 mil

Sedam ostalih agencija: 196 miliona Svih 10 agencija (osam u SAD, po jedna u Kanadi i Japanu) ima dozvolu za rad Ameri~ke komisije za hartije od vrednosti i berze Regulisani investicioni fondovi: Penzioni fondovi i osigurawa, koji Ni`i rejting mogu da ula`u obara vrednost samo u AAA obveznica i obveznice, podi`e primorani su kamatne stope da prodaju dr`avne hartije Sve je vi{e prodavaca a sve mawe kupaca hartija, pa wihova vrednost nastavqa da pada a kamatne stope da rastu

Obarawe rejtinga sa AAA na AA+ obi~no podi`e cenu zadu`ivawa za 0,5%. U slu~aju Francuske, sa dr`avnim dugom na nivou 87% BDP-a, to }e ko{tati poreske obveznike nekoliko milijardi evra

Za S&P ra di vi {e od 10.000 za po sle nih i oni s dru gim is tra `i va ~i ma us po sta vqa ju i ~u ve ni ber zan ski in deks S&P 500. Ana li ti ~a ri se an ga `u ju {i rom sve ta da bi po mo gli u pro ce ni uspe ha ne kog po sla i wi hov bi znis za vi si i od kva li te ta ra da te agen ci je – in ve sti to ri ce ne we nu ne za vi snost pa i `e le da je an ga `u ju za sa ve to dav ca. Kri za ko ja je po tra ja la, me |u tim, do ne la je i po do zre we pre ma agen ci ja ma – u ko joj me ri su u sta wu da odr `e ne za vi snost? To kom bu ma u pro te kloj de ce ni ji ana li ti ~a ri ko ji da ju pro ce ne pre u sko su sa ra |i va li s ban ka ma na Vol stri tu i da va li pro ble ma ti~ nim vred no snim pa pi ri ma naj bo qe oce ne. Kri ti ~a ri tvr de da se de sio ma siv ni kon flikt in te re sa.

Ta ko su to kom kri ze mno go broj ne naj bo qe oce ne do ve le do ogrom nih gu bi ta ka, a mno gi fon do vi, ban ke i osi gu ra wa „od po ve re wa“ su ukwi `i li mi nus.

Imix agen ci ja je bio na ru {en, a pro ce na ma ber zan skih iz gle da S&P pre ti li su ka zne ni pe na li.

U Evro pi su agen tu re ste kle uti caj pre de se tak go di na ka da se ime tak ba na ka pro ce wi vao s ob zi rom na ri zik, a Evrop ska cen tral na ban ka (ECB) po ~e la da ko ri sti rej ting kao kri te ri jum da bi se od re dio tzv. bo ni tet – s ko jom re zer vom ras po la `u ban ke. To je po vu klo i pri vat ne in ve sti to re da se ori jen ti {u u po slo vi ma na na ~in dr `a va.

S&P je jo{ pro {log le ta, ka da je oba rao rej ting SAD, upo zo ra vao da je od svih raz vi je nih ze ma qa Fran cu ska naj vi {e pod ri ve na te ku }om kri zom a wen spoq ni dug te `ak 1.700 mi li jar di evra (bu xet ski de fi cit 6,6 od sto, ne za po sle nost re kord na –

pre ko 9 od sto)... Ti me, pak, {to je Fran cu skoj i Austri ji sni zi la rej ting, S&P je na ne la i ozbi qan uda rac o~u va wu evro zo ne i je din stve ne va lu te – {to ne ma sa mo eko nom ske, ne go i po li ti~ ke po sle di ce. Sa da mno gi kri ti ~a ri tvr de vo de }a svet ska agen ci ja sa se di {tem u Sje di we nim Dr `a va ma na mer no pod ri va na po re ze ma qa EU da o~u va ju evro i da se iz bo re s jav nim du gom. Ta ko je ne ma~ ki po sla nik Mi hael Fuks op tu `io S&P da igra po li ti~ ku igru jer ne sma -

zni ce na de set go di ne su ne znat no iz gu bi le na vred no sti (3,08%) i pro da te su to kom ne de qe na dr `av noj ras pro da ji u iz no su od 8,56 mi li jar di evra. [pa ni ja ko ja je iz gu bi la dva ste pe na i sa da je na ni vou A, pro da la je svo je pa pi re po upo la ma woj kre dit noj sto pi ne go pre me sec da na – tj. wen dug je po jef ti nio!? Ta kav od ziv tr `i {ta je za be le `en i u av gu stu pro {le go di ne, ka da su fi na nij ska tr `i {ta ig no ri sa la to {to su SAD iz gu bi la sta tus 3A, i po ku po va la de se to go di {we

Italija uzvra}a udarac!

Ita li jan ska Fi nan sij ska stra `a od ~e tvrt ka uju tro pre tre sa mi lan sko se di {te agen ci je „Stan dard i Purs”. Fi nan si ple ne do ku men ta ci ju po na lo gu dr `av nog tu `i la {tva, ko je ve} ne ko vre me vo di is tra gu pro tiv S&P, ali i jo{ jed ne rej ting agen ci je – „Mu dis” – okri vqu ju }i ih za {te tu na ne tu ber za ma. Obe agen ci je okri vqe ne su da su „za svo ju ili ne ~i ju ko rist” ma ni pu li sa le tr `i {ti ma „la `nim, ne u te me qe nim, od no sno neo pre znim oce na ma” o ita li jan skom fi nan sij skom i ban kar skom si ste mu. Ana li ti ~a ri ma i ru ko vo di o ci ma ta ko pre ti vi {e go di {wi za tvor, zbog ~e ga se mi lan ski advo kat S&P An to nio Go li no ogla sio oce nom da je agen ci ja „pot pu no ne za vi sna”, te da su „op tu `be pot pu no neo dr `i ve”. wu je kre dit ni rej ting SAD i Ve li ke Bri ta ni je ko je ima ju ve }i de fi cit od Fran cu ske, dok je ne ma~ ki {ef di plo ma ti je Gi do Ve ster ve le iz ja vio da je kraj we vre me da Evro pqa ni do bi ju svo ju ne za vi snu agen ci ju, tvr de }i da agen ci je za rej ting da ju is kri vqe nu sli ku o sta wu u evro zo ni ko ja je po li ti~ ki mo ti vi sa na.

I odi sta, fa kat je da vo de }a evrop ska tr `i {ta ak ci ja ni su re a go va la u po ne de qak na kon sni `e wa rej tin ga, a evro je ostao na ne pro me we noj vred no sti. A u pe tak, ne de qu da na po {to je wu jor {ka kom pa ni ja skre sa la rej ting Fran cu ske, fran cu ske ob ve -

za pi se dr `av nog ter zo ra u re kord nom iz no su ne {to ka sni je.

Ka ko je tu ma ~i Karl Vajn berg, ana li ti ~ar iz Wu jor ka, “dok agen ci je za rej ting ob ja ve svo ja is tra `i va wa, ve} svi zna ju {ta se de {a va i tr `i {ta se br `e kre }u u pro ce na ma”. Jed no stav no, ni je vi |en ni ka kav dra ma ti ~an pad u Evro pi pro {le ne de qe, ni ti pro {le go di ne u SAD, iako je je di no Ne ma~ ka osta la sa sta bil nih AAA. To zna ~i da su pro ce ne ko je da ju agen ci je ~e sto – go re od re al nog sta wa. In ve sti to ri sma tra ju da se evrop ska si tu a ci ja bit no po boq {a na s no vom ulo gom Evrop ske cen tral -

ne ban ke ko ja je po sta la ve li ki igra~, re kao je me di ji ma Sti ven Bel, biv {i slu `be nik tre zo ra Ve li ke Bri ta ni je. On sma tra da je S&P pre sve ga `e le la da uka `e na ne spo sob nost vla da EU da pro na |u so lu ci ju za sma we we re gi o nal nog du ga. “Do sa da {wi po li ti~ ki spo ra zum ni je do vo qan za ope ra tiv nu flek si bil nost u evrop skim spa si la~ kim ak ci ja ma, i po tre ban je funk ci o na lan po li ti~ ki pro ces da bi se re {i li ti pro ble mi”.

Sve ovo go vo ri da ula ga ~i mno go vi {e ko ri ste dru ge in saj der ske iz vo re da bi pro ce ni li ne ~i je pa pi re, ne go {to se osla wa ju na agen ci je. Uosta lom, zar po zajm qi va we nov ca od ECB sa ka ma tom od 1 po sto za ku po vi nu ob ve zni ca na du `ni~ kim auk ci ja ma ni je ja san znak da eko no mi ja u evrop skom re gi o nu u`i va sna `nu po dr {ku? Cen tar za evrop ska eko nom ska is tra `i va wa je pre ne ki dan ob ja vio da je po ve re we ne ma~ kih in ve sti to ra re kord no. Po dr {ka ECB sni `a va ri zik po gre {nih od lu ka, ka `e Xe fri Ro zen berg, {ef stra te {kih ula ga wa u wu jor {kom Ble kro ku, naj ve }em svet skom me na xe ru za no vac. U~i nak uma weg ran gi ra wa sa mim tim ni je ta ko jak kao bi lo gde dru gde u sve tu.

S&P je ovog pu ta mo `da pot ce ni la evrop ski sta bi li za ci o ni fond, i pre ko mer no re a go va la na pri ti sak ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel za ja ~a we bu xet ske di sci pli ne. [ted wa za rad sma we wa jav nog du ga, o~i to, nu `an je ko rak, a in ve sti to ri pro ce wu ju da eko no mi je EU jo{ uvek ima ju do voq no re zer vi da mo gu da iza |u iz stag na ci je i po kre nu rast. n Re qa Kne `e vi}

6

dnevnik

nedeqa22.januar2012.

SU S RE T I: Dr DU [AN PO POV

DR @A VA JE DU @NA DA BRA NI PRA VO DE TE TA

Avan tu ra Jav ni ra do vi pla }a ju ali men ta ci ju J orodi~ni zakon, donet pre sedam godina trebalo je da doprinese da u Srbiji pla}awe alimentacije postane uobi~ajeno i standardno, jer je re~ o pravu deteta a ne majke ili oca.

Zakon je propisao i da prilikom odluke o visini alimentacije, sudije moraju da imaju u vidu minimalnu sumu koju dr`ava izdvaja za decu u hraniteqskim porodicama. Tako alimentacija ne bi trebalo da bude mawa od 9.000 dinara ~ak i kada roditeq ne radi, niti ve}a od 18.871 dinar, odnosno 674 dinara dnevno. Me|utim, pokazalo se da mese~no izdr`avawe za dete mnogi i daqe gledaju da izbegnu, iako je ono tek toliko da se za wega mogu kupiti samo najosnovnije i najneophodnije potrep{tine.

Kako je nepla}awe alimentacije ujedno i krivi~no delo a ne samo neizvr{avawe roditeqske du`nosti, roditeq koji je ostao sa detetom ima

P

va. ^ak i kada sud donese presudu, ka`e Vera Toti}, predsednica Udru`ewa samohranih roditeqa, prbolemi se nastavqaju.

– Ukoliko se stranka `ali, onda ti predmeti idu na Vi{i sud gde ~ekaju od ~etiri do {est meseci na dono{ewe odluke i eventualno vra}awe na ponovno su|ewe. Situaciju ote`ava {to su roditeqi koji ne `ele da plate izdr`avawe svojoj deci, spremni na sve. Odri~u se imovine, mewaju mesto boravka, pristaju da rade za minimalac, ne odazivaju se na sudske pozive… – obja{wava je Vera Toti}, dodaju}i da ovu roditeqsku obavezu izbegavaju i imu}ni i siroma{ni. I mnogi su u stawu da promene `ivot iz korena kako bi izbegli da daju novac za izdr`avawe sopstvenog deteta.

S druge strane, siroma{tvo u Srbiji dovelo je do toga da mnogi, ~ak i da `ele da savesno ispuwavaju svoju obavezu

„Ne }u woj da da jem pa re” Svake godine u Srbiji se razvede oko osam hiqada parova a svaki drugi mu{karac smatra da prestankom braka prestaje i wegov roditeqski status i odbija da pla}a alimentaciju. Podaci Republi~kog zavoda za statistiku pokazuju da oko hiqadu majki godi{we preko suda “podseti” nesavesne o~eve da treba da izmire svoje obaveze prema naslednicima, dok advokati koji su ukqu~eni u brakorazvodnu parnicu tvrde da je bitka za nepla}awe alimentacije jedna od najmu~nijih epizoda “ratovawa” posva|anih supru`nika. Ima i onih koji ra|e odlaze u zatvor nego {to pristaju da plate alimentaciju. Vera Toti} isti~e da misao kojom se rukovodi ve}ina mu{karaca glasi “ne}u woj da dajem pare”, ali dodaje da neodgovornost nije samo karakteristika mu{kog pola, odnosno da nisu samo o~evi ti koji nakon brakorazvodne parnice zaboravqaju decu. Naime, weno udru`ewe ima podatke da 132 samohrana oca vode sudske sporove protiv nesavesnih majki. pravo ali i obavezu da novac za izdr`avawe deteta potra`i na sudu. No, su|ewe za nepla}awe alimentacije uglavnom traje najmawe godinu dana i wime se muka ne zavr{a-

pla}awa alimentacije, ne mogu da izdvoje ni minimalnu sumu, jer toliko ne zarade za ceo mesec. U Srbiji je pola miliona onih koji primaju minimalac od 18.000 dinara,

oko 300.000 radnika ne prima redovno platu i na wu ~eka i po nekoliko meseci, dok je nezaposlenost na rekordnom nivou… No, to ne zna~i da ne mo`e na drugi na~in da se re{i pitawe alimentacije kao prava deteta, i da dr`ava treba }utke da posmatra kako se deca li{avaju bar mrve boqeg `ivota.

bedi posao nezaposlenom roditequ kako bi od wega naplatila alimentaciju koju je prethodno isplatila detetu kako ono ne bi ispa{talo samo zato {to posla u Srbiji nema. Jedan od smislenijih modela je da se to uradi kroz javne radove, kao {to se predvi|a u Hrvatskoj, ali pronala`ewe na~ina je u svakom

U posledwe ~etiri godine tri majke i ~etiri oca oti{li su na slu`ewe zatvorske kazne zbog nepla}awa alimentacije Re{ewe problema pla}awa alimentacije trebalo bi da re{i novi gra|anski zakonik, ali je on jo{ uvek u izradi i tek je na nivou prednacrta. U tom aktu predvi|eno je, ina~e, da dr`ava ima obavezu da osnuje alimentacioni fond.

Prema obja{wewu Olge Cveji} Jan~i}, profesora porodi~nog prava i ~lana radne grupe koja je u~estovala u izradi prednacrta gra|anskog zakonika, ciq osnivawa alimentacionog fonda je efikasnije ostvarivawe prava na izdr`avawe. Tim dokumentom predvi|eno je da se sredstva za po~etak rada fonda obezbe|uju prvenstveno iz buxeta.

Predvi|eno je da dete ima pravo na isplatu izdr`avawa u periodu od tri meseca uzastopno ili u roku od {est meseci s prekidima. A da bi dete dobilo sredstva iz ovog fonda, treba podneti dokaz da je prinudno izvr{ewe alimentacije bilo bezuspe{no.

Drugim re~ima, dr`ava bi pla}ala zaostale alimentacije a onda bi na woj bila obaveza da “vija” nesavesnog roditeqa i naplati ono {to je detetu kao pripadaju}e dato.

E sad, na koji na~in }e dr`ava to da u~ini i da li }e, to je wena briga.

Ba{ kao {to je briga dr`ave i na koji }e na~in da obez-

slu~aju zadatak za kreatore socijalne politike ove dr`ave, koji treba da propi{u “repcept” za vra}awe novca koji se na ime alimentacije daje deci.

– Dovoqno je da dr`ava izdvoji neki po~etni kapital za alimentacioni fond, da sprovede krivi~ni postupak protiv roditeqa koji ne pla}aju alimentaciju i da formira odeqewe pri sudu koje }e pozivati neuredne plati{e da donesu dokaz da (li) su platili alimentaciju. S obzirom na to da su po novom Porodi~nom zakonu i babe i dede obavezni da izmiruju obaveze svog sina ili k}erke koji nisu u stawu da pla}aju alimentaciju, dovoqno je da dr`ava sprovodi zakon koji je donela i da od wih napla}uje alimentaciju za unuke.

Ukoliko je odlu~na u svojoj nameri da od nesavesnih roditeqa naplati alimentaciju, dr`ava mo`e da sprovede i javnu prodaju imovine ili stana du`nika. U svakom slu~aju, dr`ava }e lak{e iza}i na kraj na nesavesnim roditeqima i tako najzad sprovesti u delo ~iwenicu da je alimentacija pravo deteta a ne davawe para supruzi ili suprugu, kako se to ~esto kod nas misli – ocewuje Vera Toti}. n Qu bin ka Ma le {e vi}

KA KO JE IZ VE [TAJ DR @AV NOG RE VI ZO RA RAZ BE SNEO GRA DO NA ^EL NI KA BE O GRA DA

Zar se ba{ mo ra mo dr `a ti za ko na!? ledaju}i javnu polemiku be o grad skog gra do na ~elnika i dr`avnog revi zo ra oko ne pra vi lo sti u tro{ewu buxeta Grada Beograda, neki su se odmah setili stare izreke, kada je Tito svojevremeno u doba socijalizma prebacio sudijama, da se, eto, ne treba ba{ dr`ati zakona „k’o pijan plota„. U pomenutom slu~aju, na zakon i na dr`awe za plot, ~ak i kad maligana nema, ukazala je Dr`avna revizorska agencija.

Naime, nakon {to je DRI objavila svoj izve{taj o tro{ewu gradskog buxeta Beograda za 2010. godinu, gradona~elnik \ilas se zahvalio na preporukama i sugestijama, ali mi sli da re vi zo ri u ne kim stvarima nisu u pravu.

– Propise i norme moramo prilago|avati realnom `ivotu, a ne realan `ivot propisima – kazao je \ilas na konferenciji za novinare i poru~io da Grad „ne mo`e i ne}e” odustati od nekih izdvajawa iz buxeta. Na primer, od izdvawa na ime plata za beogradske vaspita~ice. Ili, od socijalne pomo }i pen zi o ne ri ma s mi ni malnim penzijama.

DRI je imao vi{e primedbi o tome kako se tro{io buxetski no vac Be o gra da to kom 2010. go di ne i taj iz ve {taj

G

obelodanio je krajem decembra 2011. Iz wega se, izme|u ostalog, vidi da je za plate vaspita~ica ispla}eno 2,9 milijadi vi{e nego {to je zakonom dozvoqeno.

Me|utim, gradona~elnik ka`e da Grad ne mo`e osobama koje ~uvaju decu da daje plate od 20.000 dinara. Plate vaspita~icama, kazao je, ne}e biti sma wi va ne i osta }e iz me |u 35.000 i 38.000 dinara. Bi}e nastavqeno i s pomo}i od po 4.000 dinara za penzionere koji pri ma ju pen zi je ma we od 16.000 dinara, iako su revizori ukazali na to da je za to nepropisno potro{ena milijarda. Spremni smo, ponudio je \ilas, da na|emo na~in po ko-

me }e to biti u skladu sa uredbama, zakonima i propisima.

Nalaze DRI-ja uva`avaju i u Partiji ujediwenih penzionera, ali prioritet su – prazni sto ma ci, po ru ~i li su iz te stranke koja u~estuje u vlasti Beograda.

– Istraja}emo u tome da ta pomo} ni~im ne bude ugro`ena, kao i da se nakon predstoje}ih izbora pomo} najugro`enijim penzionerima ispla}uje ne samo u Beogradu, ve} i na teritoriji cele Srbije – poru~io je potpredsednik PUPS-a Milan Krkobabi}, koji je pri tom podsetio da je isplata te pomo}i bila jedan od uslova za u~e{}e te stranke u gradskoj vlasti.

„Oma {i li” sa mo 100 po sto Za plate, dodatke i naknade vojvo|anskih funkcionera i zaposlenih u pokrajinskim organima potro{eno je u 2010. godini 600,9 miliona dinara vi{e nego {to je to dozvoqeno Zakonom o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama. Naime, prema izve{taju Dr`avne revizorske institucije, za plate, dodatke i naknade za sve direktne korisnike buxeta APV ispla}eno je milijardu i 273,3 miliona dinara, dok bi, po nalazu DRI, „da su se primewivale zakonom propisane osnovice”, ta cifra bila 670,57 miliona. Zakonska „oma{ka” iznosi gotovo 100 posto, a u Banovini ka`u da je on posledica ~iwenice da se od 2001. u AP Vojvodini, na temequ odluke vojvo|anskog parlamenta, na poseban na~in utvr|uju zarade u pokrajinskoj administraciji.

Me|utim, DRI, isti~u u toj instituciji, nije osnovana da bi ogra ni ~a va la po ve }a we plata, dodelu nagrada najzaslu`nijim gra|anima u bilo kojoj profesiji, kao i druga socijalna davawa, ve} da kontro li {e pri me nu za ko na i propisa, sastavqa izve{taje i daje mi{qewa o tome. „Na taj na~in obave{tavamo javnost kako se i na koji na~in tro{e sredstva poreskih obveznika. To je na{a osnovna uloga koju }emo i daqe obavqati za dobrobit svih gra|ana Republike Srbije”, ka`u u DRI-ju.

Revizori pri tome napomiwu da deca sa posebnim potrebama, porodiqe, penzioneri, kao i svi gra|ani kojima je pomo} potrebna, treba da je dobiju, ali da isto tako svi poreski obveznici zaslu`uju da se javna sredstva koriste u zakonskim okvirima. „Ukoliko `eqe i mogu}nosti nisu uskla |e ne i pre va zi la ze okvire zakona, onda zakone treba mewati„, smatra DRI, ukazuju}i na to da ministri, gradona~elnici i predsednici op{tina mogu aktivno da u~estvuju u izmenama i dopunama zakona za koje smatraju da su se u praksi pokazali kao neadekvatni. n Sne `a na N. Ko va ~e vi}

a sam se odmalena bavio enciklopedijama i leksikonima.

Moj otac se 1936. godine pretplatio na Sveznawe, i ja sam iz Sveznawa u~io da ~itam. A pre toga, kada je deda do{ao sa Svetske izlo`be iz Pariza, doneo je “mali Larus”, jednu debelu kwigu, a moja bra}a koja su bila mla|a od mene, Ra{a i Laza, samo su gledali u mene {ta }u da im ka`em. “Ajde da se igramo tako {to }emo taj Larus prevrtati od slova do slova”. I tako, od slova “A” gde su bili razni crte`i – mi smo otkrivali avione, automobile, i tako smo tra`ili u tim slikama i crte`ima neke dodirne ta~ke s na{im jezikom i svetom oko nas.

kome je moj brat Ra{a, novinar i pesnik, pisao kako su lovci nedeqom iznajmqivali taksi da idu kod devojaka, kada je trebalo da se polivaju devojke na drugi dan Uskrsa. Senta je vozio te bogate mladi}e koji su imali da plate.

E pa moj otac je tim taksijem i{ao na fudbalske utakmice da sudi i kad ode u neko mesto pare za putne tro{kove da Senti. Jedanput se kladio Senta s momcima u Mokrinu ko }e pre doneti rezultat iz Kikinde: igrale su “Delije”, klub koji je moj otac osnovao, a tog dana nije radila po{ta ni telefon, nego se ~ekalo da neko javi {ta je bilo. Opklada je bila da }e rezultat znati i pre nego {to se Senta vra-

Ovo je mo`da bio nehoti~ni po~etak jednog `ivotnog projekta dr Du{ana Popova, novinara i istori~ara, kojem je dodeqena Februarska nagrada Novog Sada, pre svega za 30 kwiga Enciklopedije Novog Sada ~ime se nijedan drugi na{ grad ne mo`e podi~iti.

I tako, wegova avantura s pisanom re~i zapo~ela je od “A – kao automobil”, pa produbqena onim {to hoda i po vodi, `eqom da se to {to si saznao podeli s drugim.

– U Mokrinu je postojao tada samo automobil taksiste Sente, o

ti – a on je i{ao drumom. Ali kako je na jednom mestu prelazio preko pruge, kod Milo{eve kapije, nije mogao tako brzo da stigne kao jedan deran lenijom, koji je biciklom pre stigao nego Senta autom.

I tako je na{ laureat shvatio va`nost brzine {irewa vesti. Na pitawe da li je negde zapisao tu anegdotu, ka`e: “Ja sam sva{ta pisao, imam svoje bele{ke u nekoliko ukori~enih kwiga, pa mogu}e da sam i to napisao. Ponekad, kad nemam {ta da radim uzmem poneku od tih kwiga i sam se iznenadim {ta

ZEMAQSKI DANI TEKU

M

ili Bo`e, pa nisu vaqda pro{le i 33 godine od mog najstra{nijeg saobra}ajnog udesa – iz kojeg sam `ivu glavu izneo samo zahvaquju}i „toj ravnici, mojoj nesanici, i kad spavam, ja je ravnu sawam“. Bogami jeste, jer je do tog karambola na putu Novi Sad-Be~ej do{lo u jedno rano decembarsko jutro 1978. godine, kad sam na najravnijem delu puta na izlasku iz Ba~kog Gradi{ta stigao na tanko i gotovo nevidqivo par~e poledice i izleteo s druma kao iz pra}ke izba~en. ^etiri puta sam se prevrnuo u zimskom orawu i – ne}ete verovati. Nije mi usfalila ni dlaka s glave. Moj otac je posle, ne znam za{to, rekao da „ne}e grom u koprive“, a ja i danas ~esto uzdahnem: „Oj, ravnico, moja nesanico.“ Dakako, jer da mi se tako {togod desilo u kawonu Mora~e, u Si}eva~koj klisuri ili na sun~anoj strani Alpa, dok sam onuda bez paso{a ~esto hodio i lepo se provodio, mnogim ~itaocima „Dnevnika“ bi lak{e, vedrije i lep{e po~iwalo nedeqno jutro, a ne da ih ja u svaki taj sveti dan podse}am gde `ive i s kim vekuju, ako se to `ivotom uop{te i nazvati mo`e. Tj. ne bi me bilo.

Ovo dosad je bilo o mestu. Kod Prusta se onda nastavqa - o vremenu. Setite se posle koje re~enice je Kusturi~in „Otac na slu`benom putu“ oti{ao na onaj slu-

Na vuka `beni put koji mu je `ivot upropastio. Listao je u vozu „Politiku“ i video onu ~uvenu karikaturu Zuka Xumhura na kojoj Marks sedi za pisa}im stolom, a nad glavom mu visi uramqena slika Josifa Visarionovi~a. Miki Manojlovi} je samo prokomentarisao: „“E, ba{ ga pretera{e“, to ~ula wegova {valerka Mira Furlan, ispri~ala gde je ispri~ala i... daqe se pla~e. Pla~u deca, pla~e supruga Mirjana Karanovi}, pla~e sestra, pla~e majka, cela rodbina pla~e, a jednako pla~e i publika u bioskopu... Da, bilo je to vreme kad se i u bioskopima plakalo, ali se i za jednu re~ moglo na Golom otoku „kreketati“ i celih osam do dvanaest godina, {to je za te mu~enike obi~no zna~ilo i – do`ivotno. Ovde, na lo{em mestu i u zla vremena. Kojima budale ne daju da se promene i pro|u.

A sad se iz kawona Mora~e ponovo vra}am na jedno lep{e mesto, „u ravnicu, moju nesanicu“ gde se u saobra}ajnoj nesre}i obi~no nije gubila glava i u vreme kad se ona vi{e ne gubi za jednu re~. Ali ne}u o onom mla|anom Nikolaidisu, jer to {to je taj novinar i kwi`evnik, pa jo{ i savetnik predsednika Skup{tine Crne Gore napisao, toliko je ru-

DO BIT NIK FE BRU AR SKE NA GRA DE NO VOG SA DA

po ~i we od „A” sve tu pi{e. Bele`io sam sva{ta }i da imam samo 15 godina. Ja sam se Peri Stankovu, glavnom ured{to sam ~uo od qudi, a i sam sam to prihvatio i slao s utakmica u niku, da bi voleo da radi u “Slove} krajem osnovne {kole pravio Novom Sadu op{irne izve{taje bodnoj Vojvodini”. A on pita: “Jesvoje novine. Tako je otac doneo ku- kada je “Vojvodina” igrala sa “Zve- si li skojevac?” }i jedne novine na {apirografu zdom”. Poslali su mi i legitima– Nisam, ka`em, jer mi se nije koje su se zvale “Laste”. To je izda- ciju da mogu besplatno da ulazim svidelo to kao imitacija sovjetvao Jovan ]irilov i pisao sve tek- na stadion, i prvi put sam po~eo da skog Komsomola. Tu je bilo puno stove u wima, a ja sam odmah istog zara|ujem jer su mi pla}ali izvedirektiva, morao si da referitog dana rukom napisao i izdao {taje. {e{ kakvu devojku ima{, da li je “Rode”.

I odmah je stekao poverewe zbog poreklom iz sitnosopstveni~ke – Mlad novinar mora dosta ra- pouzdanosti informacija. porodice, ili iz radni~ke, morao no da po~ne da pi{e, izdavao sam – Jednom sam za “Na{ sport” posi s wom da raskine{ ako im se ni“Sedmo{kolac” kad sam bio u sed- slao vest da je atleti~arka Julija je svidela... Ja sam to odbio iako mom razredu, a moj brat Ra{a Mate bacila kuglu u Novom Sadu sam bio u raznim akcijama u gim“Tre}e{kolac” jer je bio u tre}em skoro do dr`avnog rekorda. Javio naziji. razredu – jedino tre}i brat Laza mi se Milan Kova~evi}, urednik: I kasnije kada je ve} postao uvenije bio zainteresovan da usko~i “Slu{aj ti de~ko, ovu vest }emo liko novinar i zamenik glavnog u trku. objaviti, ali ti poru~i tvojima da urednika u “Dnevniku”, neko je naI u prvom razredu gimnazije u izmere tu kuglu”, ne veruju}i da {ao da se `ali \urici Jojki}u u Kikindi gde su se preselili, pisao jedna devojka mo`e toliko da baci.

PK kako su mogli da izaberu na taje svoje “Male novine”, jednom i na Kad slede}e nedeqe – ona obori drko va`nu funkciju nekog koji je ~asu katehizisa pa su ga ukorili. `avni rekord. odbio da u|e u Skoj. “Izgleda da im Stalno je pisao i izdavao neke no^ak i za vreme okupacije pisao to nije smetalo”, ka`e Popov. vine, rukom pisane na papiru, a 2. je u zabavnoj {tampi koja je izlazi– Imao si stalni nadzor, malo oktobra 1944. godine kada je do{lo la u Beogradu. Posle oslobo|ewa, malo se neko `alio, tra`io da se oslobo|ewe u Be~kene{to ispravi, i tu je glavrek, video je da se ni urednik Fric [tajner Nemci spremaju na bio maher da “ispegla” proUvod nik o ora wu povla~ewe: idu za blem. Ali meni je smetala tenkovima kroz glavU Americi i daqe ima {tampanih novina, iako tokom radne karijere ta nu ulicu gde je stanosu radio, televizija, internet jako razvijeni, odgokontrola, ko si {ta si, bivao, a on stoji na vara dr Popov na pitawe o budu}nosti ne~ega {to lo je stra{nih hajki po reprozoru i pi{e vanga je od malih nogu privla~ilo – {tampane re~i. dakcijama – {ta si pisao, redno izdawe “Ma“Zna~i da qudi vole da imaje ne{to napismeno, da {ta nisi, za{to si radio lih novina”: “Nemci pro~itaju i da imaju priliku da se dru`e s novinahonorarno za ovoga ili odlaze”. Imao je sama stalno, a ne samo u vreme emisije u toliko i toonoga... Stalna partijska mo jednog pretplatliko sati. [ta }e biti u 22. veku ne znam, ali i dasastan~ewa. nika – sudiju tamoqe novine imaju velike tira`e. Isplati se i daqe Tako je bilo i kada je po{weg koji je hteo da raditi taj posao, ali novine treba da budu zanimqistao glavni urednik Inmu pomogne. Posle ve. Kada sam bio mlad novinar pisali su se uvodnifor ma tiv no-po li ti~ kog dva sata ve} je usleci na prvoj strani o dubokom orawu. Pa ne stane ceo programa novoosnovane Tedilo novo vanredno ~lanak koji je pisao neki rukovodilac u predvi|eni levizije Novi Sad 1972. goizdawe: “Sti`u Rustubac, i ispod pi{e: nastavak u slede}em broju. Ej, dine. si!”. Na`alost tih o dubokom orawu”, ~udi se i sada.

Tek u penziji, kada je ponovina vi{e nema, ~eo da radi Enciklopediju prilikom selidbe Novog Sada, nije morao niporodice za Novi Sad godinu dana slao je izve{taje sa sportskih prikom da pola`e ra~une {ta radi. kasnije, ispao je sanduk u kome su redbi ali i s omladinskih radnih Samo je odabrao pomo}nike i sabile iz kamiona. akcija iz Zrewanina u “Slobodnu radnike, a glavni problem je, za – Kada sam video Sveznawe, ja Vojvodinu”. Ustajao je rano, u {est promenu, bio sa izdava~ima i bessam se odu{evio i hteo sam da na- sati, da do~eka xip iz Novog Sada. paricom. pravim malo sveznawe Mokrina. “Dolazio je ~ika Ivan Ler da done– “Qubiteqi kwige”, biv{a MaOtac koji je bio veliki zaqubqe- se “Slobodnu Vojvodinu” i druge ti~ina kwi`ara, ima i izdava~ko nik u {tampu, i sam je bio dopi- novine na prodaju, a ja sam i{ao da preduze}e koje ho}e da napravi resnik novosadskog “Dana”, pre toga ga do~ekam u kwi`aru na glavnoj print Enciklopedije Novog Sada u “Jugoslovenskog dnevnika” koji je ulici. I molio ga da mi odnese pipet tomova. Brine me kako }e to da izlazio u Subotici, a pisao je po- smo u Novi Sad u redakciju. I tako izgleda jer oni ne}e ni{ta da se malo i za “Politiku” – bio je ono je on svaki drugi - tre}i dan nosio mewa, ali ako je neko umro, ili {to se nazivalo “dopisni~ar iz koverte. avanzovao u karijeri, od asistenta Mokrina”. Pod wegovim uticajem Kada je porodica pre{la u Novi postao profesor ili funkcioner, po~eo sam i sam da piskaram, slao Sad, ve} slede}eg jutra oti{ao je u ta odrednica mora da se promeni, sam u Beograd izve{taje sa utakmi- redakciju “Slobodne Vojvodine” to se mora dopisati. Lako je za meca ve} sa deset godina, a oni nisu da se predstavi – u kratkim pantane, dovoqno je dodati na kraju u jedznali da sam de~ak – i to objavqi- lonama. Vi{e de~ko koji pi{e nenoj re~enici – dobitnik Februarvali. Potpi{u me D. P. ili bez go novinar. I onda je Slobodan ske nagrade grada Novog Sada – potpisa, kako kada, u sportskoj re- Glumac koji je bio urednik uzimao ostalo sve ostaje isto. viji Crvene zvezde za koju sam pi- wegove rukopise, ispravqao pred Tako bi uradio dr Du{ko Posao. To su videli iz beogradskog wim tekstove, prera|ivao i davao pov, trenutno saradnik “Srpske “Na{eg sporta” i napisali mi pi- na prekucavawe, a on u~io zanat i enciklopedije”, kome i daqe venasmo da li bih hteo da se prihvatim zapamtio neke stvari do dana danama kolaju informacije. da budem wihov dopisnik, ne znaju- {weg. Kada je maturirao, prijavio n Re qa Kne `e vi}

povika... `no, da bi i svaka povika na wega samo kriti~ara ponizila. Zato o wemu ne}u, da se ne uma`em onim {to je prosuo po novinama. Ali zato ho}u o }utawu celog crnogorskog politi~kog vrha, koje dakako zna~i i odobravawe. Jer ne}u sebi da dozvolim da nam i ova „povika na vuka“ sakrije da nam ustvari i daqe - lisice meso jedu.

Jer je drug sve to {to je pisao i pisao samo da bi platio kiriju u toj budu}oj turisti~koj velesili, a i bi}e velesila samo ako mi opet nastavimo da leti odlazimo – ba{ tamo, i me|u wih takve.

I drug pisac, ne budi lew, pla}a tu kiriju, redovno i obilato.

Kao {to je i red. Nema besplatnog ru~ka, znaju to u Podgorici i u Beogradu, znaju to dobro i sve ostale devojake iz poslovne pratwe po onim ~uvenim nevladinim organizacijama raspore|enim posvuda gde qudi jo{ poku{avaju da misle svojom glavom... I te na{e devojke tu kiriju pokrivaju redovnim akcijama – apelima za slobodu {tampe, javne re~i, mi{qewa, abolirawa podstreka~a za neuspeli atentat na Vuka Dra{kovi}a, pa i one uspele na Ivana Stamboli}a, Zorana \in|i}a, a ve} sutra, ako im se posre}i, na predsednika Borisa Tadi}a i patri-

nedeqa22.januar2012.

c m y

dnevnik

jarha Srpske pravoslavne crkve g.

Irineja. Ne znaju, kao, da je podstrekavawe na zlo~in tako|e – zlo~in. I krivi~no delo! E, na{ta smo sve oguglali, kad nam i tako {ta promakne.

I kad na te pozive na terorizam, na pohvale ubistvu ne~ijeg dr`avnog vrha }uti i crnogorski dr`avni vrh, kad okleva, a zaista ne znam i ne vidim za{to, i srpska vlast, onda se, razume se, oglasi ve} uigrana beogradska poslovna pratwa – onda tabak presavije Filip David, i odmah mu se pridru`i kolkogod ho}e{ dokonih profesionalaca nevladinih organizacija. I ve} se formira „mwewe“ da na{ dr`avni vrh i treba pobiti i da to treba uraditi ba{ u Bawaluci, do~im je Republika Srpska „genocidna tvorevina“, za razliku od ve}ine ostalih novih dr`ava na Balkanu.

I sve ovo oko Nikolaidisa do`iveo bih kao „pas laje, a karavan

prolazi“ da na{eg dremqivog ministra kulture Predraga Markovi}a u smewivawu direktora Narodne biblioteke Srbije nije preduhitrio Ivica Da~i}, ministar unutra{wih dela, pa onda ~ak i @arko Obradovi}, ministar za obrazovawe. Nisu bili nadle`ni, ali su es-pe-es-ovci i znaju znawe.

I znaju da su izbori za republi~ki parlament na pragu.

A {to se ti~e nekog pore|ewa velikog pakistanskog kwi`evnika Salmana Ru`dija i mladog Nikolaidisa (a i to se poku{alo), mogu vam kasti: i ja sam jedared probao da igram bagminton na [trandu, dok se nisam posle 40 sekundi zaduvao. I zamislite, odonda me uop{te ne zovu „\okovi}“! A, eto, ba{ bih voleo. Nije da ne bih. I nije da se nisam trudio sa reketom, ~ak sam se i oznojao, ba{ kao i Nole posle ~etiri sata rvawa sa Marejem u onom polufinalu Vimbldona. Jer, verovali ili ne, ja ~ak nisam ni izgubio onu partiju na [trandu. Na{ao sam protivnika po svojoj meri, pa je i on posle samo dva dodavawa – sustao i odustao.

U literaturi su takva pore|ewa jo{ upadqivija, jer se odavno zna da je za pisawe kojekakvih plitkih i banalnih gluposti i baqezgarija potrebno isto toliko mastila, papira, vremena i `ivaca kao i za stvarawe remek-dela. n \or |e Ran deq

INTERVJU NEDEQE

7

FRA WA PE TRI NO VI], PI SAC

Na si qe je ov de je di na kon stan ta e do`ivqava Novi Sad negativno, ali ne mo`e ostati miran u situaciji u kojoj niko ne}e da ga u~ini boqim. „Verujem u postojawe utopisti~ke ideje. Bez nade, principa da }e se ne{to ostvariti nemogu}e je `iveti. Po~esto tonemo u besperspektivnost. Ne moraju to biti veliki utopisti~ki ciqevi, komunizam, liberalizam, verujem vi{e u male utopijske projekte. Tako i ovaj grad, uvek mora imati izvesnu veru koja ne sme da se pretvori u limunadu. Kada to sklopimo u na{im mikro-utopijskim projektima, mo`da }emo do}i do smisla”, ka`e nam pisac Frawa Petrinovi}, ~iji je posledwi roman „Alma{ki kru`oci le~enih mese~ara” u{ao u u`i krug izbora za NIN–ovu nagradu. „Nikad nisam do kraja otkrio identitet Novog Sada, mo`da i treba da bude rogobatan„, nastavqa ro|eni Novoslankamenac, kog smo, u duhu wegove posledwe kwige, zamolili da nam ka`e ne{to vi{e o izgubqenom balansu Novog Sada.

– Ose}awe pogubqene ravnote`e u vezi je sa pozicijom iz koje gledam grad – iz pe{a~ke zone. Kre}u}i se gradom, moja promi{qawa krenula su iz te pe{a~ke zone i zaklopi}e se tamo. lHo }e li do }i do ka tar ze u pe {a~ koj zo ni?

– Ja je trenutno ne vidim. Grad se pretvara u tog junaka, ali junaka koji ne mo`e da se ostvari, kao niko od nas {to nije uspeo da se realizuje za tih 20 godina.

Vreme praznine, inter-regnuma. To su pri~e koje bi mogle da se ispri~aju, sudbine koje bi mogle da se odigraju, ali praznina ne dozvoqava. Katarzu, ili smisao, omogu}ilo bi postojawe balansa najnormalnijih stvari, ogledanih u pri~awu, ~itawu, kwi`evnosti – da tamo mo`emo prona}i izvesni smisao svog `ivota. lPre po zna je li grad da ima pro blem, ili je auti sta?

– Puno je autizma u Novom Sadu. Nisam pristalica teorija zavera, ali unutar jednog grada postoji izvestan projekat koji se ogleda u tome da budemo obezli~eni i da se identiteti nikada ne ostvare. To „ni{ta”, {to radi na obesmi{qavawu, ja ne umem iskazati. Postoji taj tranzicioni logor, stalno se od vas o~ekujete da se dokazujete, da niste gre{ka, da se stalno prekvalifikujute da biste uop{te u~estvovali u `ivotu, a do toga ne dolazi. lNo vi Sad ni je grad iz gu bqe nog, ne go neo stva re nog iden ti te ta?

– Tako je. U romanu i{~itavam da su tih 20 godina nenadoknadivi gubitak. Kotrqali smo se ulicama ne prepoznavaju}i jedne druge, kao da jedan projekat `ivota nikad nije zavr{en. Brzo smo prevedeni u ne{to drugo, {to ne znamo {ta je, gde smo ~esto potezali za razli~itim znakovima identiteta, ali nikako ne zavr{avaju}i taj projekat `ivota, smisla. Nedore~eni smo, polusocijalisti, polumodernisti. lDa li smo na ve de ni ili je to ne gde du bo ko u na ma?

– Postoji izvesna, stalna mera nasiqa koje je po~iweno nad nama. Mogli smo i u~estvovati u tom nasiqu,

N

Ve ru jem u uto pi ju Prethodna go{}a „Intervjua nedeqe” glumica Milica Radakovi} pitala je „na nevi|eno” Frawu Petrinovi}a – da li veruje u boqitak i opsatanak u haosu koji traje?

– Poku{ao sam ve} na to odgovoriti. Nepopravqivi sam utopista, kada se ne bih nadao, kada ne bih video u tome smisao – prestao bih da `ivim. [to ne zna~i da ne promi{qam kriti~ki, ali uvek postoji `eqa da taj haos imenujem, organizujem i dovedem ga do nekog smisla.

ali bez svesti o svemu {to se raspalo. Pohrlili smo za idejom da je ne{to zavr{eno, da kro~imo u ne{to novo, ali u `ivotu se nikad ni{ta ne zavr{ava, niti ne{to novo po~iwe. lNo vi Sad u „En ci klo pe di ji mr tvih” Da ni la Ki {a?

– Mojim junacima je grad, bez obzira na weov rast, u du{i postajao sve si}u{niji, poput zrnca peska. Grad mora `iveti u ideji. Jeste to kao kod Ki{a sve negde zapisano, kao velika predstava, ali onda do|ete do ta~ke da se ona ne odigrava pred vama. A znate da postoji, vaqda je to gubqewe iluzije. Ne mogu druga~ije ovim gradom da hodam, nego da razmi{qam u heksametrima, da tra`im junake kojih nema. lI ju na ci su se pre kva li fi ko va li?

– Tako je. Ne znam kako }emo zavr{iti taj tranzicioni projekat. Uop{te, kod nas se jako dugo odvija. Ubacili su nam ideju da smo svi gre{ni, da postoji ve~iti problem dokazivawa nekoga, ne~emu, a da je to u su{tini nebitno. Stravi~no je kad vidite da psiholog mo`e biti sre}an {to se prekvalifikovao u portira. Uvek smo nedovoqno dobri. lI on da pre la ko po te `e mo za na si qem?

– Nasiqe je jedino permanentno i postojano za posledwih 20 godina. Ne samo bukvalna prebijawa, ve} okretawa, ignorancija. Samo u nasiqe ne mo`emo sumwati. lZbog par tij skih ra qa ili...?

– One su samo pojavni znaci, organizacije koje bez velikog smisla pote`u za velikim re~ima i idejama, pa galame. I wih ~ine qudi. Postoji izvestan teror partokratije, ali i to je kome{awe u jednoj ideji. Nismo do kraja i`iveli osnovne ideje, niti pose`emo do wih. Stalno skre}emo pri~u od onoga {to bi trebalo da bude osnovno: kako da izgleda na{ `ivot! Partije su tu da ka`u „{to bi ti smislio svoj `ivot, kada postoje puno va`nije stvari„. Zato se pose`e za frazama i manipuli{e krizama. I kriza je ~ista {pekulativna igra parama.

lQu di su sklo ni kri ti ko va wu par ti ja, ali ne gde smo i mi od go vor ni?

– Lako je koristiti situaciju obesmi{qenosti i neorganizovati se, a najlak{e je qude, koji su na ivici ponora, upu}ivati. Odgovornost partija vidim u odstupawu od proklamovanog. lDa li bi gra |an ska osve {}e nost uklo ni la taj ose }aj kri vi ce?

– U izvesnoj meri da, ali mi smo tek zagrebali gra|ansko dru{tvo. lGde za pi we?

– Stalno postoje prekidi. Nismo stigli do gra|anske svesti, nemamo mehanizme i alate da budemo civilno dru{tvo, da civilni govor ima zna~aj. Zna~aj nevladinih organizacija svodi se na opstanak, partije nemaju programske ciqeve. Da bi do kraja osmislili civilno dru{tvo va{ glas mora biti va`an. Da ne bude skup samo na izborima.

lRa u bo va we ter mia „to le ran ci ja„ u voj vo |an skom kon tek stu?

– To je fraza, slika. Ja od toga ni{ta nisam video, mo`da da sam turista. Mislim da je to frazeolo{ki obrt. Vojvodina je tolerantna kao i svi drugi. Mi smo kulturni?! U odnosu na {ta i koga? lVi i @il nik ste ostva ri li zna ~aj ne ra do ve na tu te mu, slu ~aj nost?

– Postoji ovde dug period kriti~nog mi{qewa, koji je dugo bio potiskivan. Nisu to bile zabrane, ali bila je izvesna ignorancija tih pravaca. Iskakale su druge pri~e u prvi plan. Kultura se u Novom Sadu dugo bavi wenim manifestnim, pojavnim smislom, kao da je to potiskivalo kriti~ko primi{qawe sveta u drugi plan. ^itavo izdava{tvo posledwih 20 gdina odjednom je izgubilo sistem. Pitam se kakao bi Aleksandar Ti{ma pro{ao danas? Koliko bi bio ~itan? lKa ko bi da nas pri hva ti li, za ono vre me, ta ko mo der nog pi sca?

– Bojim se da bi bilo upitno. ^esto bi ga qudi s ~itala~kim nepoverewem gurali u stranu, znate reakciju „{ta sad ovaj nama to pri~a”. l„Ma ni fest no ba vqe we kul tu rom” – kao ka da za Eg zit ka `e mo da je kul tu ra, a ne za ba va?

– Da! Pri tom, nemam ni{ta protiv Egzita, ali ne mo`e on pokriti sve stvarala~ke rupe i praznine u kulturi. Bojim se da tu upadamo. Tako je i sa romanom, moram verovati da se mora napisati veliki roman, koji mo`e da apsorbuje sve {to se oko nas de{ava. Kwi`evnost mora da se suo~i, na sve {to nam se de{avalo moramo imati odgovor. Spomenuo sam Ti{mu, Crwanskog, Ki{ov „Pe{~anik„... l@i vot u kam pa wi?

– To su sve nagrade, kad vas neko {utne – primetio vas je. Ako neko zazvoni i pita „razmi{qate i demokratski„, prime}ujem to kao prime}ivawe, jer se bojim da me u suprotnom niko ne bi ni video. lOd go va ra te kao Ha ri Ha ler iz „Step skog vu ka”?

– Ne smatram ironiju i cinizam lo{im kategorijama. Postoji druga opasnost, kojoj sam i sam sklon, da pateti~no preuveli~avamo. Tu skalameriju `ivota mo`emo pobediti samo kada ironi{emo. l...i iz lo `i mo se opa sno sti da nam ci ni zam po sta ne uto ~i {te du ha?

– To je cinizam koji je sam sebi dovoqan. Mislio sam na cinizam koji je aktivan. Ako nemate odgovora, ako osetite pretwu da }ete i vi mahati frazetinama – morate posegnuti za ironijom. lRe~ „strah” se sve ~e {}e po mi we u „In ter vjuu ne de qe”?

– Postali smo apsolutno nesigurno dru{tvo, u svakoj kategoriji. Ali ne mo`emo ve~no `iveti kao mi{evi, jednom moramo iskora~iti. lDe lu je te kao ~o vek ko ji se u tr `nom cen tru ose }a ne pri jat no?

– Apsolutno! Ose}am se dobro na Futo{koj pijaci, ali vi{e ni tu. Tamo ima vi{e smisla, drame i pitawa koje mo`ete postaviti. U tr`nom centru nema {anse da ih postavite. n Igor Mi ha qe vi}

8

dnevnik

nedeqa22.januar2012.

[ O R O M

S

B O R O M

Dugme

Nije da nije, odoleli smo velikoj opasnosti da nas sarani rajfer{lus il cipzar, kako ga ko ve} krsti.

Taj se malo-malo pa zaglavi kad je najva`nije e tqao sam ovih da na po rim skom Sre mu, to je sad jo{ jed na sre ma~ ka po de la. Fa le se Srem ~i ne da ima ju vin ski, ru zma rin ski i sviw ski Srem. To im je ta ko i te sno bi bi lo da umet nu jo{, iako su pro ba li da jed no par ~e kr ste ko ko la ~ar ski Srem. E, al ne mo{ ti Srem ~i na ma do sko ~i ti, ako ne ma od go re, ima me sta po du bi ni, sve je to Srem. Ot ko pa va ju jo{ od ono mad po Sre mu i ima pu no ar he o lo {kih na la zi {ta iz do ba kad je Rim bio glav ni, i oko lo i tu u Sre mu. I pre Ri mqa na je bi lo za gu la na toj sre ma~ koj ze mqi, al to jo{ ni je kr {te no, kr {ten je sa mo rim ski Srem. Zi di ne Sir mi ju ma i da nas bra ne sre ma~ ku te o ri ju da Srem ide i u du bi nu. U vi si nu su o~ li odav no, jo{ dok je Fru {ka go ra bi la Al ma Mon sa. [ta bi tek Ri mqa ni da li da su se se ti li da je pre kr ste u Fru {ku, pa da im se ri mo va lo: pu {ku pa u Fru {ku. Ri mqa ni bi da nas sa mo mo gli kroz ^al mu u Al mu.

P

Ti Ri mqa ni ni su ima li dug ma de, ni je bi lo di da to po ko re i osvo je. Umo ta va li su se u te wi ne pe {ki re, ko da idu da ku pe u sva to ve. To ge su za kop ~a va li zi he ri ca ma, on dak su ih zva li fi bu le. I mu `e vi ima li pa rad ne va tro ga sne uni for me sa zlat nim dug ma mu {ki i `en ske su se umo ta vi li di ma, pa da ih glan ca ju kad god ih pod jed na ko, da im bu de ko mot no i da lan da ra oko wih, kad ne ra tu ju po va de iz {i fo we ra da ih isun ~a ju i mal ko iz luf ti ra ju od naf i ne no si du oklo pe. Ako ni su ima li dug ma de on dak ni su ni du - ta li na.

Za mi sli te ~u ve ne rim ske ba ha }an ima li, ka ko bi ga bez dug ma di na li je da su ima li jo{ i dva har dr `a li za tvo re nog? Ne znam ni ko je izu mo dug me, a ni ko je kr - mo ni ka {a {to ras te `u dug me ta stio da se deo ~ak {i ra zo ve du - re, ti bi jo{ i dan da nas di god u }an. La ko je bi lo Ri mqa ni ma da rim skoj ka ~a ri te ra li ke ra, ne idu kud su te li kad su ima li jed nu bri gu ma we i ni su mo ra li da vo de ra ~u na dal im je du }an otvo ren, da se ne sra mo te po be lom sve tu.

Po sle {ni ra wa i per tla wa, iz u me li su qu di dug me, da nam bu de lak {e, lep {e i br `e. Da nas je kod nas sko ro sve na dug me. Naj ve }e dug me je bi lo ono od grom bi ka pu ta, ovo li ka~ ko je bi lo. To dug me i grom bi ka put je di no ar he o lo zi jo{ mo gu di god da na |u. Moq ci po je li {tof, de ~ur li ja po se kla dug ma de da se si gra ju i koc ka ju s wi - Zamislite rimske bahanalije uz dugmetaru... bi ni zna li da je pro po Rim i da ma. Kad god se koc ka lo i igra lo u smo po be di li Nem ce. Je di no bi dug me, va `an de taq u `i vo tu i mo `da fa lin ka bi la {to ni su u qu di i {naj de ra. to do ba ima li pa pir ni no va ca, ne Da su Ri mqa ni ima li dug ma de, car stvo im ga rant ne bi ta ko br - znam ka ko bi za ki ti li svir ce.

Ej, a tek lift na dug me. Kre nu zo pro pa lo. Pr vo, mo gli bi da se {i re i na se ver, di je lad ni je. go spo je i go spo da u tim wi nim pe Grom bi ka put, pa na put. U mi ru {ki ri ma bez dug ma di u are ne, da bi mo gli da za po sle voj sku da gle de ka ko ra ne la vo ve s pro bi glan ca ju dug ma de na uni for ma ma sve ti ma i lo pi na ma pa ume sto da za di `u aqi ne kad se pe wu na ba a ne da ko pa ju ka nal Jar ~i nu, ko sam ke, sa mo u|u u lift i sti snu {to ih car Prob na te ro. Za to je i dug me i ~a skom su di tre ba. do bio s bri com pod re bro, {to A go spon car ima dug me za sva ni je voj sku za po slio da ra de voj ku ka me ru, za vi deo nad zor, ima ni~ ki ne go ku bi ka {ki po so.

A ka ko bi se tek `e ne rim skih dug me od mi kro fo na, da ~u je {ta va tro ga sa ca ra do va le da su im na rod di va ni, ima dug me kad

o`ed ni, da mu do tr ~e s am fo rom vi na, ima dug me na cr ve nom te le fo nu, kad o}e da di va ni s dru gim ca re vi ma, on dak ima dug me za kli mu, kad kre ne kod Kle o pa tre, kod we je na vek bi lo vru }i na.

Ti Ri mqa ni su zdra vo vo le li da se be }a re i da kr ka ju, wi ne de voj ~u re su stal no ci ~a le i pod vri ski va le od sil nog be }ar {a ga.

Da su ima li da qin ski za TV, oni bi ga rant gle da li sa mo te fil mo ve {to nam pu {ta ju po sle po no }i. Kan da da bi na da qin ci ma u wi no do ba sa mo to dug me bi lo iz li za no.

Mo `da su Ri mqa ni i zna li za dug me pa su se na mer no od we ga ~u va li. Ko ima dug me ne mo ra da mi sli.

Sti sne ga i ajd, sve ide na dug me, kad ra di. Mo `da su jo{ on dak zna li da }e do }i do ba i mo da da se dug ma di pre svla ~e. Ovi na {i su pr vo po ~e li da pre svla ~e dug ma de, on dak je na rod po ~o sam da se pre svla ~i a po sle su oni po ~e li da po ma `u na rod, da ga {to lak {e i bo qe pre svu ku.

Sil ne voj ske su po ~e le da ra tu ju na dug me. Jo{ se ne zna ko je pr vi izu mo dug me za kraj sve ta, al kan da da su to bi li Ru si, Ame ri kan ci su ve} ma drk }a li. Da su Ri mqa ni ima li ta ko dug me, ga rant bi ga ne ko sti sno. Em su ima li po tri-~e tir ca ra od je da red, em su pi li vi {e neg Ru si, em su sva {ta ra di li {to ne tre ba, od ko wa u se na tu do pa qe wa Ri ma. [ta je jed no dug me, sa mo da ve se qe bu de no vi je, lep {e i bo qe. I do bro je

{to on dak ni je bi lo tih po klo pqe nih cr ve nih dug ma di. Da nas ne bi ni kog bi lo da se fa li i pi ta: Ej, di bi nam bio kraj, da je osta lo ona ko.

Pro pa li Ri mqa ni i bez dug me ta za in ter net, bez dug me ta za in ter fon, bez Bi je log dug me ta, bez dug me ta ra, bez dug men ce ta na `en skom ve {u, bez dug me ta za si re nu, bez dug ma di ume sto slo va i olov ke, bez dug me ta za si ja li cu, bez dug me ta na upa qa ~u, pro pa do {e i bez dug ma di na ban ko ma ti ma.

La ko je na ma, mo` ne ko sad da ka `e. Ni je da ni je, odo le li smo ve li koj opa sno sti da nas sa ra ni raj fer {lus il cip zar, ka ko ga ko ve} kr sti. Taj se ma lo-ma lo pa za gla vi kad je naj va `ni je. On dak, il nas pro |e vo qa il na pu ni mo ga }e, sve jed no je – efe kat je isti. Za to je dug me va qa no i na vek ra di. A i na vil ki smo da nam je sve na dug me i la ko, sa mo tre ba na pi pa ti ono pra vo.

E, al ima mo je dan ba uk ko ji kru `i Evro pom i sve tom. Do {la mo da da se iz ba cu ju dug ma di. Sad su mo der ni ti ure |a ji na sti ska we. Sti sne{ pr stom na ekran di tre ba i to je ko da si sti sno dug me. ^ak se ~u je i zvuk ko kad ko god sti sne dug me za pra vo.

Mi se ve} odav no sti ska mo i pre ko me re al se jo{ ni {ta ne ~u je, kan da da mo `e mo vi {e ne go Ri mqa ni, oni ni su ni ima li dug ma de. Ne vo qa je {to i na ma sad uvo de tu no vu mo du, bez dug ma di.

Da ne pro pad ne mo i mi ko Ri mqa ni, ako ve} ni smo, sa mo {to ni ko ne }e da sti sne dug me pa da to i pro ~i ta mo. [ta li }e od nas osta ti ar he o lo zi ma, kad nam i dug ma de uki nu, jo{ nas sa mo dug me dr `i. Ako puk ne, odo {e i ~ak {i re i ga }e. Za du }an vi {e ni ne ma ri mo, odav no je pra zan.

Da ima ne {to unu tra, ve} bi ko god kre no da se me wa mo, ma kar za ve }e dug me. n Bo ra Oti}

FE STI VAL HUR KI I KO BA SI CA U ADOR JA NU, KOD KA WI @E

Ve li ka go zba u rit mu ~ar da {a o ba si ca i hur ki bi lo je u ra to vqe ni ka `r tvo va nog za ovu iz o bi qu ju ~e po su na~ nom pri li ku, kao ne kad, opa li la sla da nu u po ti skom se lu mom.

Ador jan kod Ka wi `e, gde su se u – Kod ku }e ova ko vi{e ne ra di spra vqa wu ovih spe ci ja li te ta mo, jer je prak ti~ ni je i br `e sa bu nad me ta le 104 eki pe iz mno gih voj ta nom – kon sta tu je Oro vec. vo |an skih me sta i su sed ne Ma |ar Pred sed nik MZ Ador jan i vla ske, a na de gu sta ci ju se sja ti lo vi snik DOO „Kon takt” ^a ba Bor {e hi qa da svetova raznih. Se lo sa {o{ ka `e da je pod ru~ je sev e ra oko hi qa du `i te qa ta kvu fe {tu Ba~ ke po zna to kao naj ra zvi je ni ji jo{ ni je do `i ve lo u svo joj vi {e ve sto ~ar ski kraj u Sr bi ji, pa je to kov noj isto ri ji, jer su u~e sni ci i po vod {to su se oku pi li pro iz vo wini go sti sma za li |a ~i ko ba si ca i vi {e od to ne ko ba hur ki. On na po mi U slast je smazano si ca i hur ki ko je su we da je pr vo bit na vi{e od tone klope pri pre mi le tak mi za mi sao bi la da ~ar ske eki pe, a ko „snage odmeri” do li ko se jo{ pri pre mi lo i po je lo 50 eki pa, ali po {to su sva o~e ki pri de, e to ni ko ni je me rio. I svi va wa pre va zi |e na pri ja vqi va we su se bo gov ski ve se li li u rit mu je za kqu ~e no na sto ti nu. A hte lo ~ar da {a. Do bar {ti mung od ju tra je, ka`e nam, da do |e pre ko 200 do ve ~e ri pra vi lo je {est svad bar eki pa. skih or ke sta ra iz Tre {wev ca, Ki – Jed no stav no, ni smo bi li fi kin de, Su bo ti ce, Mar to no {a i zi~ ki u mo gu} no sti da pri hva ti mo Ade, a uve ~e su na stu pi li i po zna - vi {e eki pa, pa po {to je fe sti val ti pe va ~i iz Ma |ar ske. pun po go dak, za idu }u se go di nu mo – Za nas je ovo ne {to do sa da ne ra mo jo{ bo qe pri pre miti, jer se vi |e no – odu {e vqen je bio Mi haq na ro du o~i to svi de lo ovo {to smo Bi~ kei. – Za 76 go di na od svog ro za po ~e li. Jednostavno, vo li ko ba |e wa u Ador ja nu, ni sam ni sa wao da si ce, hur ke i ve se qe. }e se ta ko ne {to de si ti. Uvek sam Pri ja vqi va we eki pa je bi lo bes sa in te re so va wem slu {ao, gle dao i plat no, a za spra vqa we ko ba si ce ~i tao o ma ni fe sta ci ja ma ko je se sva ka eki pa je do bi la pet ki lo gra pri re |u ju u dru gim me sti ma, a eto ma me sa i istu ko li ~i nu iz nu tri ca, ovo li ko u~e sni ka zbog hur ke i ko - od gla ve i ko `u ri ca, za spra vqa we ba si ca pre va zi la zi sve {to je do hur ki. Mle ve nu za ~in sku pa pri ku sa da kod nas vi |e no. obe ze be di la je fir ma „Te lek pa Uju tro je pri re |en di sno tor na pri ka” iz Mar to no {a, osta le za ~i sta rin ski na ~in, jer je me sar ska ne i cre va za pu we we su obez be |i eki pa Jo `e fa Oro ve ca iz ^an ta vi va li u~e sni ci, ko ji su po svo jim re -

K

Sve {to su pri pre mi le tak mi ~ar ske eki pe de gu stri ra no bes plat no

cep ti ma spra vqa li hur ke i ko ba si - tro ga snog dru {tva iz Tor de. Tu su ce. Spon zo re, napomiwe Bor{o{, Ja no{ [an dor, Ja no{ Bar na, Zol ni u mo ra li da tra `e, ja vqa li su se tan Or ban i Ge za ^i ko{.

– Mi Tor |a ni pra vi mo ko ba si sa mi, a sve hur ke i ko ba si ce, ko je su ce bez ale ve pa pri ke, ali ovog pu spre mi le tak mi ~ar ske eki pe, slu ta se pri la go |a va mo kom {i ja ma `e ne su po se ti o ci ma bes plat no. iz Ba~ ke. Ove cr ve ne sa pa pri ^i ji su pro iz vo di naj u ku sni ji oce wi vao je re no mi ra ni me |u na rod ni `i ri pred vo |en vi te zom ku li nar stva An dra {em Men ~om iz Bu dim pe {te, ko me su asi sti ra le ko le ge [an dor Be ne i La slo Bi a ~i iz Ma |ar ske, te Imre Es Sa bo iz Gor weg Bre ga, An dra{ Var bai iz Ma lih Pi ja ca.

– Bit no je da se dr `i mo tra di ci je i o~u va mo sta re do bre do ma }e re cep te za pri pre ma we ko ba si ca i hur ki. Kod nas u Ba~ koj je obi Fo to: M. Mitrovi} ~aj da mle ve no me so Va tro ga sci iz Tor de kom lep {e iz gle da ju, ali sve je za ko ba si ce za ~i ni mo sa so qu, bi stvar uku sa. Kad se do bro za ~i ne, be rom, mle ve nom pa pri kom, ki mom po sle se naj bo qe `e| ga si vi nom i be lim lu kom, a za hur ke u sa mle i pi vom – pre po ru ~u je Ja no{ ve nu ba ro ti nu i pi ri na~ idu sa mo [an dor. so i bi ber, dok u Ma |ar skoj i Ru mu Mar to no {ku eki pu „Te lek pa ni ji sta vqa ju i dru ge za ~i ne. Na di sno tor skim ve ~e ra ma svi obi~ no pri ke” pred vo dio je An tal Dan ~o, hva le hur ke, ali nor mal no je da ko - koji po no sno po ka zu je pe har osvo ba si ce ima ju bo qu pro |u – ka `e jen je se nas za spra vqa we ko ba si ce pred sed nik Udru `e wa ga stro tra - na ve li kom fe sti va lu u ma |ar di ci je Voj vo di ne An dra{ Var bai skom gra du Be ke {~a ba u kon ku ren ci ji 500 eki pa. Dan ~o je di no ne iz Ma lih Pi ja ca. @i vo jin Pe jin, ka pi ten eki pe skri va da je pa pri ka mar to no {ka, „Ale ve” iz No vog Kne `ev ca, ve li a sve osta lo ~u va kao taj nu. Po ro da je sa dru {tvom do {ao da pred - di~ ni re cept za ko ba si ce ne oda ju sta vi ba nat ske uku se i pra vqe we ni Ati la i Jo `ef Na| iz Tre ko ba si ca i hur ki na ba nat ski na - {wev ca, a ta ko |e ni Fe renc Far ~in, a uz we ga su Mi lan Per ku ~in, ka{ iz No vog Ora ho va. I{tvan Jo van Jan ~i}, @i vo jin Ili jin i Vrec ko, {ef ku hi we Do ma za sta Vla di mir Vu ki}. Eki pa, tvrde, ko - re i pen zi o ne re u Mo lu, otac mu Imre Far ka{, ja zna po sao, ali mo `e i do bro da I{tva nom, I{tvan Ho dik i Ja no{ Bez dan je de i po pi je.

– Ne bih mno go o re cep tu, to je hur ku su pri pre ma li sa ger {lom, na {a taj na. Po treb no je do bro me - qu {te nim je~ mom, ko ji se za ovaj so, a za ~i ni i ume }e su na {i. Na tr - na dev ko ri stio ne ka da dok ni je bi lo pi rin ~a. pe zi je naj bo qe ka da se na |u me {a – Za jed no sa iz nu tri ca ma, ko `u no hur ke, ko ba si ce, pe ~e ni krom pi ri ca ma i me som od gla ve u bo gra ~u ri }i i sa la te – ka `e Pe jin. se za ve zan u kr pi ku va i pi ri na~, U ve {tom na de va wu ko ba si ca ta ko da do bi je isti ukus, pa je ta da pre ki da mo eki pu Do bro voq nog va -

hur ka naj bo qa – ot kri va Ru dolf Ju has iz Ka wi `e.

Po red ko ba si ca i hur ki, eki pa Sa na da sa Vla da nom Su bo ti nom, me ni je po ja ~a la bur ki com i dru gim |a ko ni ja ma is pod sa ~a, a od mah do wih raz mah nu la se eki pa Tu ri je. Pro ve re nom me sa ru i ko ba si ~a ru Mi ro sla vu Mi lan ko vu [u ka ri u mle ve wu me sa i za ~i wa va wu sme se asi sti rao je sin \or |e, a {am pion i am ba sa dor Tu ri je u ku va wu ri bqe ~or be i dru gih ku li nar skih sep ci ja li te ta Je vrem Je {a Mol do va nov nad zi rao je ba ro ti nu i to pio ~var ke.

– Mi u Tu ri ji pra vi mo naj du `e ko ba si ce, pa }e mo je ove go di ne pra vi ti du gu 2.028 me ta ra, ali i ove kra }e su nam naj bo qe na sve tu. Ni smo za pro bu do ne li na {e ko ba si ce, ve} ih ovde pra vi mo po re cep tu ko je su za 28 go di na pro sla vi le Tu ri ju. Za hur ku ba{ i ne ma ri mo, ali ko ba si ca nam je pro ve re nog kva li te ta – uve ra va Je {a Mol do va nov, a Mi ro slav Mi lan kov do da je da mo `e bi ti da u Ador ja nu i oko li ni ima vi {e to vqe ni ka i si ro vi na ali da ko ba si ce ne mo gu bi ti bo qe od tu rin skih. [tan do vi eki pa MZ Ka wi `e i „Vot ka{ Pi }u” iz Sen te pro gla {e ni su za naj bo qi u o~u va wu sta rin skog obi ~a ja. Me |u me sar skim re li kvi ja ma Ka wi `a ni su pri ka za li i dr ve nu ska la me ri ju za na de va we ko ba si ca sta ru vek i po, ko ja jo{ funk ci o ni {e i ~u va je Mi haq Pe ho. Ka wi {ku eki pu je po ja ~ao Jo `ef An tal iz No vog Ite be ja, ko ji o kva li te tu hur ke u ko ju do da je i ku ku ru zni griz ni je una pred hteo da su di, dok `i ri ne ka `e svo je, ali svi su se do bro sla di li sal ~i }i ma sa pek me zom od {qi va ko je je is pe kla Er `i ka Ba ko ta. Pr va na gra da za naj u re |e ni ji {tand pri pa la je eki pi „Kum” iz Gor weg Bre ga. @i ri ju ni je bi lo la ko pa se oce wi va we naj u ku sni jih hur ki i ko ba si ca i pro gla {e we naj bo qih odu `i lo. Po bed nik u spra vqa wu hur ke je eki pa Ador ja na, naj u ku sni ju ko ba si cu pri pre mi la je eki pa Oro ma, a ap so lut ni po bed nik fe sti va la je eki pa „Bo ko i Hu ba” iz Bo ga ra {a, ko joj je pri pao ve li ki pre la zni pe har i to vqe nik od sto ti nu ki lo gra ma. n Mi lo rad Mi tro vi}

OB JA VQE NA RE P PRA I S

B

Gvo zd sa ob

ogovi su se naqutili. Odjednom je je zatutwalo i srce sela proguta ci, koji su brzo po~eli da plaze i bu. Slamnati krovovi, nasloweni jedan li su za tren. Ko je stigao, spasao je po alata iponeko `ivin~e. Ali cela je `e pepeo. Nozdrve su i sada, dok su posledw na nestajali u no}i, palili vrelina, dim `enog mesa. Tek kada se razdani zna}e k klo a ko je sve stradao. Bar su ~amci spa izgorela, ostale su nekako uspeli da obalu. U jednom se {}u}urio de~ak ste` nog psa. Naslowena na wegova kolena s ca. [ta sad? Pokupiti sve {to se mo` oti}i negde niz reku. Ili ostati? Ho}e dozvoliti..?

Tra go vi ovog ka ta stro fal nog po `a r gde oko 750. go di ne pre no ve ere, vi dqi v he o lo {kom lo ka li te tu Gra di na, ali pr qe na sta vi lo je da `i vi. „Pre te kli” st sa li su i sa ni ra li te ren i na istom me na se qe ko je }e po tom jo{ pet ve ko va o oba li Bo su ta, na spoq noj kri vi ni kod u ga, po stav {i na kra ju ma ti~ no na se qe s do ba. U mo nu men tal noj mo no gra fi ji „Gr ~i ji su auto ri na{ ~u ve ni ar he o log dr i we go va sa rad ni ca Il di ko Me do vi}, a i ski za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re de APV, de taq no su ob ra |e ni re zul ta ti ovom van red no zna ~aj nom lo ka li tu, je di vo ~e ti ri me tra de be lim na sla ga ma na se bo ga tih pri li~ no o~u va nim ar te fak ti `i vo tiw skim osta ci ma.

Ar he o lo {ko na la zi {te Gra di na na B po mi we kra jem 19. ve ka u epi sto li iz ve s ti }a, opa ta iz So ti na, za gre ba~ kom Ar h Me |u tim, tek {e zde se tih go di na pro {l do bi ja na zna ~a ju, ka da je, pri li kom iz gr Bo su ta, na po vr {i nu „iz ro nio” iz u zet n {ki ma te ri jal. Pr va za {tit na is tra `i 1964. i 1965, ali se tek de ce ni ju ka s ozbiq ni, si ste mat ski za hva ti, ko ji }e tra ja ti sve do 1988, pod ru ko vod stvom D Ni ko le Ta si }a i Pre dra ga Me do vi }a. bi }e po tvr da da Gra di na na Bo su tu – po lit ili Fe u dva ra kod Mo {o ri na za sre ba – pred sta vqa ju tzv. ma ti~ ni lo ka li te kvar za sta ri je gvo zde no do ba, gde se u d kul tu ra go to vo od go di ne do go di ne, od n Ka ko za „Dnev nik” ka `e dr Pre drag M ne na ce loj voj vo |an skoj te ri to ri ji ni j

Pehar iz starijeg gvozdenog doba

dnevnik

nedeqa22.januar2012.

U P O T R E B A ­ @ I V O T A

U „Bo ok Caf fe-u” kod [a pe i Ru `i ce

l Док једни другима радимо о глави, убијамо се од посла.

l Правда се делила шаком и капом док капо није узео предмет у своје руке.

NAOPA^KE

kao i 70 nad zem nih ku }a, i sve su u mo no gra fi ji pre ci zno opi sa ne – po ~ev od di men zi ja, pa sve do iz gle da pod ni ce i og wi {ta.

U stva ri, ova mo no gra fi ja pr vi put na ovim pro sto ri ma do no si pri kaz osnov ne kon struk ci je i lo gi ~an iz gled ku }a i po lu ze mu ni ca, kao i sa mu sa dr `i nu stam be nih obje ka ta. Jer, ka ko pre zic no na vo de auto ri, u ku }a ma su se na la zi la ra zna va tri {ta (od rav nih og wi {ta do po kret nih ma lih pe }i), a tu je bi lo i sva ko vr snog dru gog in ven ta ra: ker mi ke (pi to si i lon ci za `i ta ri ce, am fo re, zde le, pe ha ri, {o qe, ka {i ke od gli ne), za tim de~ ji pri bor i igra~ ke (zve~ ke, mi ni ja tur no po su |e), pa `rv we vi za mle ve we `i ta ri ca, pri bor za tka we, ma li bru se vi, kre me ni no `i }i, {i la...

Ina ~e, po re ~i ma, dr Me do vi }a, ni sa ma lo ka ci ja na ko joj je po dig nu to na se qe uop {te ni je slu ~aj no iza bra na. Oko Gra di ne su se pro stra ne hra sto ve {u me s pra vim car stvom naj kva li tet ni je di vqa ~i to kom ce le pra i sto ri je; Bo sut je, opet, re ka bo ga ta ri bom, ko ja je isto vre me no bi la i iz uz et no va `na „sa o bra }aj ni ca”, dok se iz me |u na se qa i za pad nih ob ro na ka Fru {ke go re, uda qe nih sve ga dva de se tak ki lo me ta ra, pro sti re iz u zet no plod no ze mqi {te, ko je se la ko ob ra |u je i po god no je za ga je we svih po qo pri vred nih kul tu ra. A sta nov ni ci Gra di ne, uka zu je dr Me do vi}, bi li su ve li ki se qa ci: utvr |e no je da su ga ji li ~ak 7 vr sta `i ta ri ca, 5 ma hu nar ki i 3 uqa ri ce.

Is tra `i va wa su po ka za la da su se, po red ze mqo rad we, sta nov ni ci Gra di ne ba vi li i sto ~ar stvom. Od do ma }ih `i vo ti wa naj vi {e su ga ji li go ve da, ov ce, ko ze i svi we, a bi lo je i ko wa. Lo vi li su krup ne i me sna te di vqe `i vo ti we ko jih je u obli `wim hra sto vim {u ma ma bi lo u izo bqu. Na ro ~i to je bio omi qen cr ve ni je len, a na tr pe zi su ~e sto ima li i di vqe go ve ~e, di vqu svi wu i sr nu. @i ve }i po red re ke lo vi li su ri bu har pu nom, udi com i mre `a ma, o ~e mu sve do ~i ri bar ski pri bor, pro na |en u tzv. ku }i 24, ko ja se na la zi la uz sa mu re ku. Na `a lost, ne ki od pred me ta ot kri ve nih na Gra di ni ne sta li su pre dva de se tak go di na to kom pro va le u zbir ku u [i du. Po re ~i ma dr Me do vi }a, od ne ti su ne ki ma we va `ni pred me ti, jer o~i to lo po vi ni su zna li ba{ naj bo qe {ta bi va qa lo ukra sti – ali su, na `a lost, ne sta li i srp od je len skog ro ga, kao i di vov ski o~ wak di vqeg ve pra, po tvrd wa ma zna la ca – istin skog svet skog pr va ka.

– Du go se mi sli lo da u Voj vo di ni uop {te ne ma tra go va sta ri jeg gvo zde nog do ba, pa su po je di ne ko le ge ~ak raz vi le te zu da je to po sle di ca ve li kih ki {a, ko je su is pra le ma te ri jal – na vo di dr Me do vi}. – Me |u tim, po ka za lo se, eto, da ne sa mo da to ni je ta~ no, ne go je ce la kul tu ra po ne la na ziv Bo sut ska gru pa. Pun wen pr sten ide sve ne gde do Vu ko va ra, pa Oxa ci, Som bor, Su bo ti ca, ceo Ba nat, deo Ru mu ni je... Vi {e pu ta se u pra i sto ri ji po ka za lo da je to gra ni ca kul tu ra, pri alp skih i ju go i sto~ no step skih, za pad nih i is to~ nih. I ta ko je osta lo sve do da nas... n Mi ro slav Sta ji}

l Ко с ђаволом тикве сади, обере бостан.

Bo su tu pr vi se put snog An tu na Bo ge he o lo {kom mu ze ju. og ve ka lo ka li tet rad we mo sta pre ko no bo gat ar he o lo i va wa za po ~e ta su sni je pred u zi ma ju e u kon ti nu i te tu Dra ga na Po po vi }a, Kqu~ ni re zul tat o put Vin ~e za neo ed we bron za no do et, svo je vr stan bu de ta qe vi di raz voj na se qa do na se qa...

Me do vi}, do Gra di e bi lo na la zi {ta

Le de no do ba Po ve }a we bro ja og wi {ta i pe }i u ku }a ma, da to va no oko 800. go di ne pre no ve ere, kao i pri met no umno `a va we pri bo ra za iz ra du tek sti la, na ro ~i to pr {qe na ka i ka le mo va za na mo ta va we pre |e, uka zi va lo je na zna ~aj no za hla |e we ko je je za hva ti lo ove pro sto re. To me u pri log i{ao je i pro na |e ni sim bol sun ca od ke ra mi ke, neo bi ~an za ove kra je ve, gde je sve tlo sti to kom ra ni je pra i sto ri je bi lo je u iz o bi qu, pa ni je bi lo po tre be da se stva ra i prak ti ku je kult sun ca, kao {to se to ~i ni lo na se ve ru Evro pe. Tek, po tvr da da su se sta nov ni ci Gra di ne za i sta u jed nom pe ri o du su o ~i li sa svo je vr snim le de nim do bom sti gla je ka sni je i iz kli ma to lo {ke li te ra tu re.

l Ако лонац не нађе поклопац, шерпе ће.

a, ko ji se zbio ne vi su i da nas na ar ra i sto rij sko na se ta nov ni ci ni ve li e stu po di gli no vo op sta ja ti na le voj u{}a po to ka Stru sta ri jeg gvo zde nog ra di na na Bo su tu”, Pre drag Me do vi} iz da va~ Po kra jin e uz po dr {ku Vla i is tra `i va wa na in stve nom po go to e o bin skih slo je va, i ma, te biq nim i

ko je je mo glo da uka `e na to ka ko su iz gle da le ku }e gvo zde nog do ba. I pre to ga se pret po sta vqa lo da su one bi le pra vo u ga o ne, ali ni ~im to ni je mo glo bi ti do ka za no...

Ipak, na po mi we dr Me do vi}, ti mu ar he o lo ga je bi lo iz u zet no va `no i da upo zna ju pra i sto rij ski `i vot na Gra di ni, da o we mu sa zna ju {to vi {e de ta qa: zbog to ga se, re ci mo, in si sti ra lo na to me da se, ka da god je to mo gu }e, de fi ni {u za tvo re ne ce li ne, po put ku }e ili ja me, da se ta ko otva ra ju i tu ma ~e, ka ko bi se pro ni klo u ono {to je pret ho di lo i ono {to je sle di lo.

Pr vo na se qe na Gra di ni ni klo je u dru goj po lo vi ni ra nog gvo zde nog do ba. Po ka za lo se da su ti pr vi na se qe ni ci `i ve li u ra {tr ka nim po lu ze mu ni ca ma, raz li ~i tih ob li ka, ali gra |e vin ski ~i sto ura |e nim, o ~e mu sve do ~e ja sni osta ci kon struk ci je. Ubr zo po tom po dig nu te su pr ve ku }e na stu bo vi ma, ko je su se kroz ve ko ve raz vi ja le do bi ja ju }i sve oziq ni ji i ob lik i ga ba rit. Za pra vo, ka da se pod vu ~e cr ta, na si ste mat ski is tra `e noj po vr {i ni u 10 stam be nih ho ri zo na ta, ko ji ob u hva ta ju vre men ski pe riod od 9. do 3. ve ka pre no ve ere, ukup no su ot kri ve ne tri po lu ze mu ni ce,

U

Ili­ja­Mar­ko­vi}

de ni ~o vek ba la Bo su ta

Raz go va ram, da kle, za tim div nim {an kom, kao za ne ka kvim “okru glim me sto sne ga i, s wim u ve zi, be lih ~a ro li ja: sit na i me lan ho li~ na sto lom” (s xe zom u u{i ma i lam pi o ni ma s jel ki ce u ze ni ca ma), naj pre sa ja nu ar ska ki {a, ta ko re }i ne pri rod na iz lu ~e vi na za ovo ka len dar Vla di mi rom Ba la {}a kom, dram skim umet ni kom ko ji je glu ma~ ku di plo mu sko do ba, ki {a ko ja ka pqe, fli su je i ma gli na sta kle nom ekra nu ste kao na be o grad skom FDU u kla si pro fe so ra Vla di mi ra Jef to vi }a “Dnev ni ko ve” li mu zi ne (ot ka ko smo pre ko Ve li ke vo de pre {li na kon ti (2006), a on da i sa Je le nom Jan ko vi}, ta ko |e mi tro va~ kom dram skom umet nent Srem), do ne kle je iz me ni la mo je da na {we pla no ve u eks te ri je ru Car ni com, ko ja je na be o grad skoj aka de mi ji di plo mi ra la u kla si Pe tra Ze ca skog gra da, s ob zi rom na to da se do sad na ne be ska te~ nost, od ju tros, ov de, u (2004). Obo je su bi li “de ca” mi tro va~ kog po zo ri {ta “Do bri ca Mi lu ti no Mi tro vi ci, ba{ za i na ti la, bri zga, sli ni, ali na mo men te je to i vo de na vi}”, glu ma~ kom ~a ro li jom i stra {}u in fi ci ra ni su od ma le na na we go voj dra pe ri ja, su mor ni da`d ko ji }e po tra ja ti sve do pred ve ~er ja. I, da kle, dok sce ni, i obo je su, prem da fak ti~ ki na po ~et ku ka ri je re, ve}, biv {i glum ci fo to re por ter S. [. i mo ja ma len kost u bu rekxni ci kod Op {te bol ni ce « vog po zo ri {nog an sam bla, “si lom pri li ka u sta tu su «s» a mo stal nih umet ni `va }e mo ugqe ne hi dra te, iz lo `e ni kao mr zo voq ne lut ke u sta kle noj kap - o ka”, jed no gla sni u tvrd wi da su osta li bez an ga `ma na zbog “po li ti~ ke ne su li na }o {ku di ja go nal no od bol ni ce, do tle li me na go ve da, ki {o bra ni i po dob no sti”. Obo je Srem sku Mi tro vi cu vi de kao “ra sad nik fe no me nal nih ka pu qa ~e pro mi ~u kao utva re u ka pqa vom iz lo gu si ve i mut ne sce no gra fi ta le na ta i stva ra la ca”, ali to je i grad “upro pa {te nih mo gu} no sti, pro je bu le var skog ras kr {}a, s me di cin skim se stra ma, i po ne kim bra tom, za o tra }e ne ener gi je”, sre di na ko ja je, sma tra Je le na, “pro pa ti la, pa i da qe pa gr nu tim tam no pla vim pe le ri na ma (ku pu ju u`i nu u obli `wim pe ka ra ma i ti, zbog po li ti~ kih stva ri i ni ka ko da po~ ne da `i vi ka ko za slu `u je”. Ona rad wa ma). Dve bol ni~ ke se stre, obe bez na de `no pla ve, za o gr nu te jed na u je bez an ga `ma na u po zo ri {tu osta la pre tri go di ne, ka `e, ka da joj ni su jak ni, dru ga u bun di, udi {u ni ko tin is pod ten de, ~a vr qa ju i cup ka ju u bqu pro du `i li ugo vor, i ta da joj je re ~e no da je ot pu {ta ju “zbog svet ske eko zga vi ci na tro to a ru, sku pqe ne kao dve pro mr zle pti ce. Vo zi lo hit ne po mo nom ske kri ze” (Su tra pu tu je u Be~ i po ka zu je mi “lut ku” «so ve od pa pi ra i }i u smr to no snoj vo `wi bu le va rom, s upa qe nom ro ta ci jom, za la ma (kroz bron ze, rad Vu ka Mu {ki we, ko ju no si na po klon jed nom ko lek ci o na ru so `u to) pre ma bol ni~ koj ka pi ji: ne ko me `i vot vi si o kon cu. Ne ko me je ovo, va.). Ba la {}ak, ko ji je kao je di ni stal no za po sle ni glu mac ot kaz do bio pro ba{, ma le ro zan dan. U bu rek xi ni cu ula zi mla di} s po la gla ve i okom u za vo ji ma, upra vo je (~u jem) ope ri sao ka ta rak tu. Ko bi re kao da je na me stu ove sta kle ne bu rek xi ni ce na }o {ku ku }e na la kat, pod ovim kro vom i pla fo nom, funk ci o ni sa la ~u ve na bo em ska bir ti ja “Kri stal”, eg zo ti~ na mu {ka Si gur na ku }a, “~a |a va me ha na”, s po gle dom na sar ko fag Op {te bol ni ce.

Ko tr qa mo se kroz ki {u u sr ce gra da.

So lar ski trg, po zor ni ca Glav ne pi ja ce, naj `i vqi lim fni ~vor u sta rom je zgru Mi tro vi ce u pr vom gra vi ta ci o nom pr ste nu Ve li ke cr kve, ka me nom koc kom (tu i ta mo kre zu bom i iz vi to pe re nom) po pla ~a na bla go nag nu ta po vr {i na s tri stra ne ob ru bqe na sta rim pri zem nim ku }a ma s du }a ni ma, }e vab xi ni ca ma i bi fe i ma, i s li me nim go ve di ma kao s ra zno boj nim igra~ ka ma, par ki ra nim pred iz lo zi ma pod `i ~a nim kro {wa ma op {tin skog dr ve }a i pod kan de la bri ma s imi ta ci ja ma fe we ra. Su va, po kva re na i opo ga we na jav na ar ter ska ~e sma u funk ci ji kan te za ot pat ke. O, Bo `e! Trg sko ro opu steo u za mu }e noj sve tlo sti zim ske ki {e, ali ~im lip ta we pre sta ne i ne bo se osu {i i raz ve dri, pa tu qa sti, skraj nu ti trg o`i vi, qu di iz mi le iz okol nih uli ca, so ka ka i pro la za, ka fa ni ca i du }a na, i sve se, opet, vra ti u pre po zna tqi vu “rav no te `u” i uobi ~a je ne pri zo re pi ja~ ne dra ma tur gi je. Ov de, na So lar - Glum ci Je le na Jan ko vi} (le vo) i Vla di mir Ba la {}ak na „sce ni” mi tro va~ kog ka fi }a Fo to: S. [u {we vi} skom tr gu, pul si ra sr ce sva ko dnev ne Mi - u dru {tvu Sne `a ne \or |e vi} tro vi ce! Pro dav ci dr va za lo `e we, Sr bi jan ci iz pro vin ci ja la Ma ~ve, sto {le go di ne, ka `e mi ka ko su u po zo ri {tu «“po ~e li da uvo de rad no vre me od je pod olu ci ma ili vi re iz ka bi na “ta mi }a” i nu de ce pa ni ce na to va re ne na se dam do pet na est ~a so va”, {to je po we mu ne spo ji vo sa bi }em po zo ri {ta i gr ba ~i svo jih ma lih, ska ra bu xe nih to var nih `i vo ti wa. Smr tov ni ce iz le dram skog umet ni ka («“Da sam to pri hva tio, bio bi je di ni glu mac na sve tu ko pqe ne na si vo ma sli na stoj fa sa di pi ja~ ne zgra de s re {et ka stim pro zo ri ji ra di od se dam do tri!”»). Eg zi sten ci jal no ugro `e ni, a `eq ni ra da na sce ma, ta mo gde im me sto ni je, po me {a ne sa pla ka ti ma par tij ske pro pa gan de i ni, Vla di mir Ba la {}ak, Je le na Jan ko vi} i jo{ ne ko li ko glu ma ca, an ga `o po nu da ma za pro da ju ku }a i svi wa, iz le pqe ne na zi du pre ko pa pir na tih ri va ni su po ugo vo ru u pu tu ju }oj po zo ri {noj tru pi «“Ire na Ko le sar”, osno va ta, ode ro ti na i {kra bo ti na: ubo gi iz log na {eg ne be skog men ta li te ta. De noj 2006. go di ne pri dru {tvu Ru si na, igra ju ma le for me i go stu ju na sce na taq u pro la zu: pro da vac `i ve, to vqe ne ri be, iz vla ~i krup ne pri mer ke iz ma u gra do vi ma biv {e Ju go sla vi je. Pro {le go di ne u dvo ri {tu Buk Ba ra od vo de i uba cu je ih `i ve u ke se ku pa ca, ta ko {to ri be ko je se tr za ju hva ta kao i gra li su pred se lek to rom Me |u na rod nog fe sti va la ka mer nih for mi u kle {ti ma za bi ja ju }i im pa lac i ka `i prst u o~i. Na vi ka. A ne bo pla ~e. Ku Sta roj Ru si kod Sankt Pe ter bur ga (Nov go rod ska oblast) pred sta vu po mo da kre nu ti i {ta ra di ti po ta kvom vre me nu? Gde po be }i iz ovog po ki slog, ti vi ma Do sto jev skog i u re `i ji Dra ga na Jo vi ~i»}a, da bi po lo vi nom no vem ske wa nog, ka ra ku {qi vog da na? A sne ga nig de! I se tih se Obe lik sa: “Gde bra, a na po ziv iz Ru si je, za do vo qiv {i, a po ka za }e se, i oprav dav {i vi so ke po be }i, ka da su svu da Ri mqa ni?” kri te ri ju me, u~e stvo va li na fe sti va lu i od i gra li Do sto jev skog u Nov go Pa, ipak, ima jed no me sto: Bo ok Caf fe! U da qem tek stu: Buk Bar. ]o {ak rod skom te a tru kao je di na po zo ri {na tru pa iz Sr bi je.

Mu zej ske i Za na tlij ske uli ce ne ko li ko ko ra ka iza le |a @it nog tr ga (kod U ne ko do ba ve ~e ri na sta kle nim vra ti ma (pri stup iz dvo ri {ta i stam Ma le cr kve, pla vog kro va) s oka ~e nim bu ren ce tom po red sta kle nih vra ta i be nog de la Buk Ba ra) po ja vqu je se iz su mra ka wu {ki ca sve tlo bra on skog dr ve nom cr nom ta blom na lan ~i }i ma s gra fi~ ki slat ko od ra |e nim nat pi ~up ka, bes kraj no sim pa ti~ nog ga zda ri ci nog psi }a, pro pe tog na zad we no ge, som “]o {ki}”, pri zem na sve tlo `u ta zgra da neo bi~ ne for me na dve uli ce ho }e unu tra, i Sne `a na \or |e vi} mu s uva `a va wem otva ra vra ta (“Iz vo li, s vi so kom struk tu rom neo bo je nog dvo ri {nog zi da i u{u {ka nim, se no vi tim [a po!«”» ), s ob zi rom da [a pa – pas ko ji je, ~u jem, ro |en u toj ku }i – ima, da dvo ri {tan cem – ko je je u stva ri, re kli su mi unu tra, let wa ba {ta (po zor bo me, slo bo dan pri stup i ka fi }u i kwi `a ri, pro {e ta se iz me |u sto lo va i ni ca, pro mo tiv ni pro stor, ga le ri ja) pod kro {wom ora ha – je din stve no je po li ca sa kwi ga ma, po raz go va ra s go sti ma, ko ji ga do `i vqa va ju kao «do ma ta kvo me sto u SM, spoj i us pe la si ner gi ja kwi `a re, s ula zom iz Za na tlij }i na Buk Ba ra, i istim pu tem vra ti se na zad u dvo ri {te. Ka sni je se upo zna ske, i na knad no otvo re nog ka fi }a u sce no gra fi ji an ti kvar ni ce, s vra ti ma jem i sa ke ru {i com Ru `i com, ko ju je Alek san dra Kr ti ni} spa si la sa uli na lak tu }o {ka, re~ ju: Buk Bar! Ako sam na kon (sve ga) dva do la ska u kwi ce, dok je `i vuq ka, iz gu bqe na u sve mi ru, na pu {te na i pre str {e na, drh ta `a ru-ka fi} i (sve ga) dva pi va, jed nog po pi je nog za sto lom, po red kwi ga na la i pro si la u par ku kod Ma le cr kve, i sa da je ona, ka `e mi Sne `a na, «“» zlat po li ca ma i ras puc ke ta ne fu ru ne, i dru gog za dr ve nom fan ta sti~ nom plat na, do bra i mi la” `i vo ti wi ca, pra vo jag we ko je sa [a pom ta ko |e {vr qa for mom zi da nog {an ka, shva tio ide ju, smi sao i mi si ju ovog pro sve }e nog i slo bod no, da ju }i ovoj i « n sti tu ci ji di men zi ju vi {eg re da i ple me ni to sti, smi ru ju }eg kut ka s ha ri zmom ne for mal nog “kul tur nog cen tra” – vla sni ko ja me je, kao {to re koh, istog mo men ta «“ku pi la” i pri kqu ~i la fa no vi ma {tvo i autor stvo go spo |e Alek san dre Kr ti ni}, zva ne Sa wa, ko ja me je od Buk Ba ra. Ka da mi ne ko ka `e da ne vo li pse, ne znam za i sta {ta bih da qe mah “ku pi la”, i ne zna ju }i to, a po sle }u re }i i zbog ~e ga! – ra di se o sa da pri ~ao sa ta kvim slu ~a jem, a go spo |u Sa wu ni sam ni upo znao, a ba{ fi no ve} kult nom pro sto ru s re pu ta ci jom, uslov no re ~e no, al ter na tiv ne sce ne smo se, pre ko [a pe i Ru `i ce, is pri ~a li i raz u me li u we nom Buk Ba ru! Jed SM, ra di se ste ci {tu mu zi ~a ra, pi sa ca, bo e ma, no vi na ra, pri ja te qa kwi ge, nom mi je, ali to be {e u pro {lom ve ku, ne ka le pa, pre le pa, i for mal no fa no va Buk Ba ra svih ge ne ra ci ja. Da ma za {an kom, ko ja isto vre me no op obra zo va na cu ra, re kla da ne pod no si `i vo ti we, i od je da red je po ru `ni la, slu `u je i kwi `a ru u su sed noj pro sto ri ji, ti ha i do bro du {na Sne `a na i spo qa i iz nu tra, {to je sve is pa lo tim ru `ni je i u stva ri bez na de `ni je \or |e vi}, sto ma to log, ko ju je `i vot, eto, da sa da ne ula zi mo u de ta qe, do po {to je cu ra za i sta bi la le pa. A {te ta. I ta ko, pri ~i ni kad kra ja! A ki veo me |u kwi ge ovog ka fi }a (“Pri ja mi ovaj po sao.”), na bra ja mi pri ja te qe {a je, ina ~e pre sta la, iz la zi mo u mrak, i sta we je na po qu nor mal no: jo{ je Buk ba ra: sli ka ri Vuk Mu {ki wa i Ivan Ca wer, vi o lon ~e li sta Mi lo{ dan dan bez sne ga. Sneg se be li je di no u Cr noj Tra vi. n @eq ko Mar ko vi} Ma ti}, pa za tim glum ci... Evo jed nog za {an kom!

l Ако сте се декларисали као патриота, декларација је исправа да поступате исправно.

PRE ZEN TA TIV NA MO NO GRA FI JA O @I VO TU STO RIJ SKOG NA SE QA GRA DI NA

e sve go re lo. Sa mo a li su cr ve ni je zi i ka ku }a ma na ru na dru gi, ne sta ja o ne ku ko `u, ko mad e tva pre tvo re na u wi tra go vi pla me m i te {ki vow spr ko li ko ih je pre te a se ni. Sa mo su dva pre ba ce na dru gu `u }i u ru ci gli ne spa va la je de voj ~i `e is ko ri sti ti i e li im bo go vi to

9

R

e gi o na li za ci ja Sr bi je po ko zna ko ji put u po sled wih dva de se tak i vi {e go di ne po sta je va `na stav ka u pred iz bor nim pro gra mi ma i ma lih i ve li kih par ti ja. Sve bi se to mo glo sve sti na pre ve li ka obe }a wa i pre ma la o~e ki va wa bi ra~ kog te la, ali je iz ve sno da pre do no {e wa sa svim no vog za ko na ko ji bi ovu oblast re gu li sao va qa za vi ri ti i u pa ra gra fe dru gih dr `a va i wi ho va is ku stva u re gi o na li za ci ji i de cen tra li za ci ji kao sa stav nom de lu ovog pro ce sa. Ne ke ana li ze uka zu ju da se u na {oj jav no sti o re gi o na li za ci ji kao dru {tve nom kon cep tu ne pri la zi kao ide al nom ci qu upr kos po gub nim eko nom skim, so ci jal nim i de mo graf skim aspek ti ma ko ji od li ku ju sve de lo ve Sr bi je sem Be o gra da i even tu al no No vog Sa da. To bi zna ~i lo da Sr bi ja sa ma kr {i svoj Ustav jer je, ma ko li ko bio maw kav, naj vi {i prav ni akt ze mqe od re dio da se dr `a va sta ra o rav no mer nom i odr `i vom re gi o nal nom raz vo ju u skla du sa za ko nom.

Za ko no dav stva evrop skih dr `a va pri li~ no ne u jed na ~e no od re |u ju poj mo ve re gi o na li zma i re gi o na. Re gi o ni evrop skih dr `a va mo gu pred sta vqa ti s jed ne stra ne, te ri to ri jal ne je di ni ce ko je ima ju svo je or ga ne sa

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE za ci je i po sti za wu prav nih stan dar da ko je Uni ja pro pi su je i na me }e svo jim sa da {wim i bu du }im (po ten ci jal nim) dr `a va ma ~la ni ca ma: – Even tu al na re gi o na li za ci ja Sr bi je, ka da bu de ko na~ no de fi ni sa na po seb nim za ko nom i ka da bu de po ~e la da se spro vo di, u sva kom slu ~a ju ne }e bi ti ~a rob ni {ta pi} ko ji re {a va sve pro ble me srp skog dru {tva, dr `a ve i eko no mi je, ka ko to tre nut no pri ka zu ju po je di ni stra na~ ki li de ri i po li ti~ ke par ti je u Sr bi ji. Pra vil na i ujed na ~e na pri me na bu du }eg za kon skog re {e wa – mo de la re gi o na li za ci je – kao i pri me na pod za kon skih aka ta ko ji }e pra ti ti re a li za ci ju tog pro ce sa, bi }e slo `en za da tak, a jo{ u fa zi do no {e wa tih pro pi sa, ne tre ba gu bi ti iz vi da da je pro pi se lak {e do ne ti, ne go pra vil no i uspe {no pri me ni ti”.

Ta ko |e, po oce ni dr [u pu ta, uspe {na pri me na bi lo kog mo de la re gi o na li za ci je pret po sta vqa stro gu kon tro lu tro {ko va, mno go jef ti ni ji , a ne sku pqi dr `av ni apa rat i, na rav no, pret hod nu ka drov sku ospo so bqe nost dr `av nih i or ga na je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve. Ka da je re~ o ko ri {}e wu is ku sta va dru gih dr `a va, a po go to vo ako je re~ o ko ri {}e wu is ku sta va ze ma qa u tran zi ci ji,

Recept za Regionalizaciju ve }im ili ma wim pra vi ma i oba ve za ma u okvi ru po je di ne uni tar ne dr `a ve, od no sno u okvi ru po je di ne ~la ni ce fe de ra ci je ili na ni vou fe de ra ci je, od no sno s dru ge stra ne, oni mo gu ima ti sa mo ad mi ni stra tiv ni ka rak ter – mo gu po sto ja ti sa mo kao ad mi ni stra tiv ni re gi o ni.

Re gi o na li za ci ja i re gi o nal ni raz voj od vi ja se u ve }i ni evrop skih dr `a va kon ti nu i ra no ve} vi {e de ce ni ja. Taj pro ces ni je iden ti ~an, ne sa mo u evrop skim dr `a va ma, ve} ni u dr `a va ma ~la ni ca ma EU. Pri sut ne su zna ~aj ne raz li ke u po gle du for me i na ~i na spro vo |e wa pro gra ma re gi o nal nog raz vo ja i in ten zi te ta spro vo |e wa pro ce sa re gi o na li za ci je. Neo p hod no je na gla si ti da ima i evrop skih dr `a va ko je ni su spro ve le re gi o na li za ci ju. Ta kav pri mer pred sta vqa ju Gr~ ka, Mal ta, Bu gar ska, Island, Ir ska i Tur ska ko je uglav nom ima ju po ne ko li ko ge o graf skih re gi o na us po sta vqe nih iz ~i sto sta ti sti~ kih i ad mi ni stra tiv nih raz lo ga. Ne ta ko dav no je i pred sed nik Evrop ske ko mi si je Ho ze Ma nuel Ba ro zo uka zao na sa vre me ne ten den ci je re gi o na li zma u Evro pi is ti ~u }i da je „Re gi o na li zam sr ce Evro pe, a ja ~a we re gi o nal ne po li ti ke i de cen tra li za ci ja ne za o bi la zan in stu ment pri vred ne, so ci jal ne, ali i kul tur ne sta bil no sti svih evrop skih na ro da”.

Sa go vor nik „Dnev ni ka”, dr De jan [u put iz In sti tu ta za upo red no pra vo, ka `e da za Sr bi ju i je su naj zna ~aj ni ja is ku stva dr `a va ~la ni ca EU po {to ona ve} de set, pa i vi {e go di na, te `i stu pa wu u ~lan stvo te or ga ni -

tre ba bi ti iz u zet no oba zriv, i ne sa mo pa `qi vo, ve} i kri ti~ ki na pra vi ti iz bor ze mqe, od no sno ve }eg bro ja ze ma qa ~i ja }e se is ku stva ko ri sti ti i pre ne ti u pro pi se Re pu bli ke Sr bi je.U tom slu ~a ju va qa lo bi pro a na li zi ra ti i is ku stva u re gi o na li za ci ji Ita li je, Bel gi je, [pa ni je, kao i ne kih dru gih ~la ni ca EU. – U sva kom slu ~a ju, tre ba po }i od sta no vi {ta da auto mat sko pre u zi ma we bi lo kog stra nog mo de la i pro sto pre pi si va we sa dr `i ne po je di nih ino stra nih pro pi sa, bez vo |e wa ra ~u na o spe ci fi~ no sti ma Re pu bli ke Sr bi je i sta wa u we nom si ste mu or ga na vla sti, mo `e da do ve de is kqu ~i vo do stva ra wa jed nog ide al nog te o rij skog mo de la, ko ji ne }e ima ti ve li kog iz gle da za uspeh u prak si – sma tra [u put.

Dru gim re ~i ma, re gi o na li za ci ja ni srp skom dru {tvu ni je po treb na ra di we sa me – ka ko bi mo glo da se ka `e da je Sr bi ja re gi o na li zo va na – ve} je ciq da se wom po stig ne ne {to sa svim dru go: ostva ri rav no me ran re gi o nal ni raz voj i obez be di u~e {}e gra |a na u dru {tve nim pro ce si ma u sre di na ma u ko ji ma `i ve i stva ra ju. Taj za da tak je, ko li ko je po zna to, ne za vi san i ni je uslo vqen od stra ne EU ili ne kog we nog te la, ve} je po se bi zna ~a jan. I to ra di gra |a na i sa me Sr bi je, u ko joj su „dis pro por ci je u raz vi je no sti po je di nih we nih de lo va ve} ta kve da je ja sno da su uni tar ni kon cept i cen tra li sti~ ki pri stup ugro zi li ~o ve ka i we go vu osnov nu eg zi sten ci ju„. n Ve sna Sa vi}

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

O

bi ~an ~o vek re zo nu je: EU, to su ro go vi u vre }i, ni je i{lo s Ju go sla vi jom, gde su je zi ci sli~ ni, a ka mo li da }e i}i ta mo gde ima te de se ti ne na ro da ko ji sva ki pe va svo ju pe smu. No, ni je stvar u to me da se od raz li ~i tog pro iz ve de je din stvo, ne go da se na u ~i ka ko `i ve ti s raz li ka ma – ob ja {wa va dr Da vor Ro din, pro fe sor eme ri tus na Fa kul te tu po li ti~ kih na u ka u Za gre bu.

– Odr `i ve su u Evro pi one me |u dr `av ne or ga ni za ci je i po li ti~ ke za jed ni ce ko je zna ju da vla da ju raz li ka ma. [vaj car ska je, na pri mer, us pe la kroz ve ko ve da po ve `e tri pot pu no raz li ~i ta na ro da jer je zna la da ope ri {e s raz li ka ma me |u wi ma. Da kle, to je bio pro blem Ju go sla vi je i biv {eg SSSR-a: u tim ve li kim sa ve zi ma ni je se zna lo ka ko sa ~u va ti raz li ke, ve} su se one ne gi ra le. Da su ve li ka bra }a zna la da o~u va ju ma le i po go du ju im vi {e ne go se bi sa mi ma, mo `da bi se ve li ke dr `a ve odr `a le – tvr di Ro din.

Po re ~i ma hr vat skog pro fe so ra, evro skep ti ci zam ge ne ri {u pr ven stve no kon zer va tiv ne evrop ske na ci o nal ne eli te ko je kon tro li {u si tu a ci ju u svo jim dr `a va ma, na svo jim te ri to ri ji ma, i te {ko se od ri ~u pri vi le gi ja ko je otu da pro iz la ze. One se `i la vo opi ru to ko vi ma ko ji idu u prav cu ja ~a wa in te gra tiv nih pro ce sa, po go to vo ako bi gra |a ni Evro pe u svim dr `a va ma, na svim te ri to ri ji ma, ima li jed na ka dr `av na

Na ro di i dr `a ve su po ve za ni evrop skim prav nim te ko vi na ma i stal no se {i re po li ti~ ka i de mo krat ska pra va Evro pqa na, mi mo i pre ko wi ho vih na ci o nal nih gra ni ca. To je ne vi dqi vi pro ces ko ji dr `av ne eli te ne mo gu da za u sta ve, a sve te `e ga i kon tro li {u.

Ni ra di kal na de sni ca, tvr di hr vat ski pro fe sor, ko ja to po ku {a va da za u sta vi – ne }e us pe ti, jer ide pro tiv ono ga {to se fak ti~ ki do ga |a. Na pro sto, na su prot evro skep ti~ nim na ci o nal nim eli ta ma, sto je pri vred ni in te re si. Oni po ve zu ju evrop ske na ro de od pam ti ve ka i to se vi {e ne mo `e spre ~i ti.

– Za mi sli te da po nov no us po sta vi te gra ni~ ne kon tro le iz me |u Ne ma~ ke, Bel gi je, Ho lan di je i Fran cu ske. Ka kav bi to sa o bra }aj ni ha os iza zva lo. Pa ener ge ti ka, tr go vi na ili ban kar ski si stem. Kri za evra se pre u ve li ~a va, jer se za bo ra vqa da smo hi qa du go di na Evro pom pu to va li s ke som du ka ta za po ja som. Da ne spo mi we mo uni ver zte te i na u ku, sport, za ba vu, pa na kra ju i re li gi ju. Sve to po ve zu je evrop ske na ro de ja ~e od svih evrop skih ko mi si ja ko je su uspe {ne sa mo sto ga {to evrop ski na ro di `e le da `i ve za jed no kao {to od vaj ka da i `i ve. Sve je ta ko po ve za no da bi po nov no raz gra ni ~a va we do ve lo do ve li kih gu bi ta ka. To bi bio udar na te ko vi ne hi qa du go di {we po ve za no sti Evro pe ko ja je da nas sve o bu hvat ni ja ne go u do ba Kar la Ve li kog – tvr di pro fe sor Ro din.

izme\u velikog i malog sveta

i gra |an ska pra va, pa bi, re ci mo, ne ki tu ri sta ko ji go di na ma do la zi na Ja dran mo gao da po sta ne gra do na ~el nik Opa ti je ili Bre la.

– Hr vat ski gra |a ni ne }e, na pri mer, do bro pri mi ti ako se ov de Al ban ci ili ^e si mo gu jed na ko do bro za po sli ti kao i Hr va ti. Oni }e de mo krat skim pro ce som na sto ja ti da spre ~e da im rad na me sta od u zi ma ju Nem ci ili Bo san ci. Da kle, sa mo gra |an stvo mo ra do zre ti do uvi da da ako Hr va ti mo gu da ra de u Ne ma~ koj i se de u ne ma~ kom par la men tu, on da i Nem ci mo gu da ra de u Hr vat skoj, re ci mo kao uni ver zi tet ski pro fe so ri. To se ne mo `e pro pi sa ti, jer ako se i pro pi {e, on da ne }e funk ci o ni sa ti dok gra |a ni to ne pri hva te kao nor mal no sta we stva ri. De mo kra ti za ci ja de mo kra ti je i ci vi li zo va we Evro pe su dva pro ce sa kroz ko ja evrop sko ~o ve ~an stvo po la ko mar {i ra. To se ne da ok tro i sa ti, to ni je mo gu }e in sti tu ci o nal no re {i ti, to je pro ces ko rak po ko rak – ob ja {wa va Ro din.

On sma tra da je da nas od lu ~u ju }e to {to se evrop ske ze mqe po ve zu ju kroz raz me nu i ino va tiv ne te ko vi ne.

– Ne mo `e te u sve mu bi ti kom pe tent ni, ali u ne ~e mu mo ra te bi ti – ka `e dr Ro din. – Dr `a ve su da nas naj ~e {}e nad le `ne za si gur nost vla sti tog i in ter na ci o nal nog ka pi ta la i in ve sti ci ja na svo joj te ri to ri ji. Po li ci ja i voj ska i do de la dr `a vqan stva su mo no po li ko je jo{ kon tro li {u dr `a ve.

Pra vo su |e ve} ni je sa svim pod dr `av nom kon tro lom, jer Ha {ki sud i evrop ski su do vi i prav du iz mi ~u dr `av noj kon tro li, kao {to i nad dr `av ne in sti tu ci je, Evropska unija, NA TO i Uje di we ne na ci je, mr ve tra di ci o nal nu sa mo do voq nost. Ni Ne ma~ ka ni je su ve re na dr `a va, jer je su ve re ni tet struk tu ral no ve} dis lo ci ran na svet ske i evrop ske in sti tu ci je i pro ce se. n E. N. L.

dnevnik

nedeqa22.januar2012.

laj smo se sastali be}ari, A a ni jedan za ku}u ne mari; Ja malena, sukwica {arena,

svaka {ara po tri momka vara; Ala volim dobre tambura{e, stare pesme i mla|ane sna{e; To sam ~ula i od mame svoje, da je lep{e spavati u dvoje; Rodi, majko, jo{ jednog be}ara, kad lumpujem da imam drugara...

Nema ba{ mnogo Vojvo|ana koji se uz be}arce barem jedared nisu kerili: na sve~arima, u kafani, na svadbi, makar za Novu godinu ili tek onako... Tambura, katkad gajde, nasmejana, raspolo`ena lica, dobro vino, ponekad i ~a{ica vi{e, pritvorno snebivawe „moralnih vertikala” kad se razleti „Turam, guram, a ne}e da u|e... moja noga u cipele tu|e” ili „Al’ sam sino} jednu uz banderu... desnom nogom udario keru”... Sve je to nerazdvojni deo vojvo|anskog miqea od Sombora do Bele Crkve, od Hajdukova do [ida i Rume, ali i sve dole do Kovina i Kladova.

Nije stoga zgoreg napomenuti da su be}arci od kraja pro{le godine i na Reprezentativnoj listi nematerijalne ba{tine ~ove~anstva, s tim {to inicijativa nije potekla iz Srbije, nego iz na{eg zapadnog kom{iluka, uz obrazlo`ewe da je re~ o „najpopularnijem `anru tradicionalne muzike na prostoru isto~ne Hrvatske”, koji je „duboko usa|en u kulturu Slavonije, Barawe i Srema”. Tako su se, uz Siwsku alku, dubrova~ku Festu sv. Vlaha ili ~ipkarstvo, na predlog iz Zagreba pod okriqem Uneska na{li i be}arac, i gluvo kolo Dalmatinske zagore, dok je jo{ ranije u popis Ugro`ene nematerijalne kulturne ba{tine uvr{teno – ojkawe.

Novosadski pesnik Nenad Gruji~i}, koji je zna~ajan deo svog rada posvetio upravo izu~avawu desetera~kog dvostiha, u koji spadaju i be}arac i ojka~a, za „Dnevnik” ka`e da nije dobro da se ne{to {to je

11

NI SU BA[ UVEK ZAPADNE KOM [I JE KRI VE ZA SRP SKE BR QO TI NE

Be }a rac na{ na su {ni ni va`e}a zakonska regulativa.

Predmetni za{titarski akt donet je, naime, jo{ 1994. i tek je nedavno Pravni fakultet u Beogradu dobio „doma}i zadatak” da pripremi krovni zakon koji bi sa pravnog aspekta tretirao i tu oblast.

Ako je za neku utehu, bar smo kona~no formirali Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasle|e i po~ele su polako da sti`u prijave za za{titu pojedinih obi~aja, muzi~-

Ina~e, u razgovoru sa predstavnicima Ministarstva kulture Hrvatske saznali smo da oni nemaju ni{ta protiv da Srbija pokrene inicijativu da Unesko defini{e be}arac kao multinacionalni fenomen. Uostalom, oni podse}aju na to da je u aplikaciji za be}arac izri~ito navedeno da je „najbli`i postoje}i `anr u Vojvodini, koji nosi isto ime, te da, shodno tome, upis be}arca na Uneskovu reprezentativnu listu podr`ava i ohrabruje dijalog i na

Ko re ni u 19. ve ku

tradicija mnogo {ireg prostora zakiva u nove dr`avne okvire, „poput nekakvog ratnog plena”. Po wegovim re~ima, u pitawu je istovetno kulturno blago koje se preliva daleko preko novoustanovqenih granica, te upravo ta ~iwenica treba da predstavqa motiv vi{e za saradwu i korektno zajedni~ko izu~avawe i za{titu pojedinih kulturnih fenomena, a ne za wihovo svojatawe u ciqu „potencirawa malih razlika”.

Gruji~i}, ipak, u prvi plan ne stavqa to {to je Hrvatska sama pokrenula inicijativu da be}arac „kao obele`je identiteta Slavonije, Barawe i Srema” – kako stoji u nominaciji prilo`enoj Unesku – bude stavqen pod za{titu,

Dnev no po li ti~ ka pra {i na Za razliku od be}arca, ~iji upis na Uneskovu listu krajem novembra 2011. nije izazvao neku veliku pa`wu ovda{we ni stru~ne ni ine javnosti, pre dve godine se podigla velika pra{ina kada je, tako|e na hrvatsku inicijativu, ojkawe dospelo na listu ugro`ene ba{tine. Razlog za to le`i u ~iwenici da se radi o tradiciji pravoslavnog `ivqa sa prostora Dalmatinske zagore, Like, Banije i Korduna, {to u hrvatskoj aplikaciji nigde nije navedeno, te da je ojkawe prevashodno ugro`eno jer je zbog rata veliki broj ~uvara tog starog na~ina pevawa morao da napusti svoja ogwi{ta i danas uglavnom `ivi i peva – u Vojvodini. Na`alost, i ta podignuta pra{ina je, kako ukazuje Gruji~i}, ostala na nivou dnevne politike, umesto da je iskori{}ena za pronala`ewe na~ina za institucionalnu za{titu i o~uvawe ojkawa kao po mnogo ~emu jedinstvenog fenomena.

Do go vor o ste} ci ma Ono {to mo`e da ohrabri jeste opredeqewe Srbije, Hrvatske, Crne Gore i BiH da na temequ Uneskovog Registra dobre prakse za{tite, koji omogu}ava razli~itim dr`avama da podnose zajedni~ke kandidature, udru`enim snagama nominuju ste}ke za upis na listu svetske ba{tine. Naime, na prostoru sve ~etiri dr`ave ukupno je registrovano preko 66.000 sredwovekovnih nadgrobnih spomenika, od ~ega ih je oko 4.000 u Hrvatskoj, oko 2.000 u Srbiji, blizu 3.000 na teritoriji Crne Gore, a ostali se nalaze na prostoru BiH, i zaista bi bilo besmisleno kada bi svaka dr`ava pojedina~no sa „svojim” ste}cima i{la pred Unesko. Uostalom, i direktor kancelarije Uneska u Veneciji Entoni Krasu izri~it je u oceni da „upravo ~iwenica da se mnogi izrazi kulturnog nasle|a mogu na}i sa svih strana dr`avnih granica, otvara brojne mogu}nosti za saradwu”. ve} ocewuje da je najve}i problem u na{im vodama. Naime, kako obja{wava novosadski kwi`evnik, Hrvatska tu svoju nameru ne samo da nije krila, ve} je ona javno predo~ena u prvom broju ~asopisa „Nematerijalno kulturno nasle|e Srbije”, ali na{a dr`ava na to nije reagovala ~ak ni porukom da bi se rado pridru`ila kom{ijskoj kandidaturi – iako je be}arac i obele`je identiteta Vojvodine.

– Bojim se da se ovde radi o na{oj inerciji, pa mo`da ~ak i nedovoqnoj svesti o zna~aju nematerijalne ba{tine i wenog o~uvawa. Uostalom, Srbija je Uneskovu Konvenciju o za{titi nematerijalne kulturne ba{tine, utvr|enu 2003, ratifikovala tek u maju

2010. godine, za razliku od Hrvatske, koja je to u~inila gotovo odmah i u nacionalnom registru ve} ima preko 100 temeqno obra|enih jedinica. Na`alost, ponekad imam utisak da se kod nas naprosto previ|a da, recimo, tradicionalna umetnost zna biti presudnije obele`je kulturnog kontinuiteta nekog naroda i prostora od redova naslaganih cigala – ka`e Nenad Gruji~i}.

A da puno toga zaista {kripi kod nas potvr|eno nam je iz vi{e meritornih izvora, koji su nam ukazali i na ~iwenicu da Srbija, ne samo {to je dobrano zakasnila s ratifikacijom Uneskove konvencije, nego za{titu nematerijalne ba{tine zapravo ne poznaje

Govore}i o istorijatu be}arca, Nenad Gruji~i} podse}a na to da je do sada najmeritornija antologija nastala 1958. pod okriqem Matice srpske, iz pera Mladena Leskovca. U toj antologiji se navodi da je be}arac nastao u Sremu, Ba~koj i Banatu, „da bi se onda preko Slavonije a kroz [okadiju” – gde je, ka`e Leskovac, na{ao „~vrsto i plodno, so~no stani{te” – spustio negde ka Kordunu i Lici. Po Leskovcu, be}arac je „ve} pre sredine 19. veka bio formiran, ili u jeku formirawa”. O tome svedo~e i primeri iz pesmarica pravoslavnog sve{tenika Nikole Begovi}a (1843) i Petra Vuki~evi}a iz Sombora (1844), te „Ba~vanskih pesaama” Stevana Bo{kovi}a (1862). Me|utim, uticaj be}arca se, ukazuje Gruji~i}, {irio i na istok, a to ilustruje antologijom, koju je u Bukure{tu 1988. priredio Stevan Bugarski.

Te za i an ti te za U hrvatskoj inicijativi da be}arac postane deo Reprezentativne liste nematerijalne ba{tine, a koju je Unesko prihvatio, pi{e da je va`no obele`je ovog `anra wegov veseli, `ovijalni karakter. Be}arac se, kako je opisano, „obi~no izvodi tako da prvi stih ili deo stiha, koji tvori odre|enu smisaonu tezu, otpeva jedan peva~, dok je drugi stih naj~e{}e humorna antiteza prvom stihu, a pevaju ga obi~no svi peva~i, sve to uz svirku narodnih instrumenata, nekada gajdi i tambure samice, a potom tambura{kih sastava ili me{ovitih sastava s violinom, harmonikom i tamburama...

Najraniji zapisi be}arca, koji datiraju iz 19. veka, vezuju se no}ni `ivot razuzdanih mladi}a. Me|utim, danas ga ~uva od zaborava jednak broj mu{karaca i `ena i zahvaquju}i wegovoj popularnosti i ~iwenici da je duboko usa|en u kulturu Slavonije, Barawe i Srema, i preno{ewe be}arca na mla|e generacije nije ugro`eno”, pi{e u hrvatskoj aplikaciji. kih izraza, jedinstvenih svetkovina... ali jo{ }e prote}i neko vreme dok sve te aplikacije ne budu temeqno obra|ene. Prema informacijama s kojima „Dnevnik” raspola`e, prvi na listi za upis u nacionalni registar su srpske slave i kola, pokrenuta je inicijativa i za za{titu guslarstva, a kada je o Vojvodini re~, do sada su predlozi stigli za Du`ijancu, bo`i}ne i uskr{we obi~aje...

me|unarodnom nivou”. Kako nam je rekla na~elnica Odela za pokretnu i nematerijalnu kulturnu ba{tinu Bianka Per~ini} Kavur, po sli~nom }e se modelu Hrvatska uskoro prikqu~iti [paniji i Italiji, na ~iji je predlog mediteranski na~in ishrane ve} u{ao na Uneskovu listu svetske kulturne ba{tine, ali je dodala i da sa Srbijom do sada na temu be}arca – nije bilo razgovora. n Mi ro slav Sta ji}

NA CI O NAL NA PEN ZI JA ZA JA NO [A VRA BE LA, MAJ STO RA NA ROD NIH IN STRU MEN TA IZ ^O KE

Ba nat ske su gaj de naj te `i za da tak i{edecenijski majstorluk u izradi narodnih instrumenata i wihovom spa{avawu od izumirawa, prosvetaru u penziji Jano{u Vrabelu iz ^oke na posledwem konkursu Ministarstva kulture Srbije donelo je priznawe za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno „nacionalnu penziju”. „Obi~nu” penziju je stekao kao likovni pedagog, ali `ivot je posvetio izu~avawu i gradwi narodnih instrumenata, kojima se od pamtiveka muzicira na ovim prostorima.

– Narodno blago mora se ~uvati, jer ako se odbaci, {ta }e od ~oveka ostati, ako se ne po{tuje i ~uva tradiciju i kulturu. Ako po{tuje{ svoju, po{tova}e{ tradiciju i kulturu drugih naroda sa kojim `ivi{ – ka`e nam Vrabel.

Izra|uje Vrabel u svojoj radionici citre, kobze, okarine, tambure, frule i mno{to drugih instrumenata, ali postao je ~uven po pravqewu gajdi svih fela. Pronikao je Vrabel u tajne ma|arskih, srpskih, ju`nomoravskih , mokrinskih ili banatskih, lev~arskih koje su najstarija vrsta drevnih srpskih gajdi... Zna da pravi i vla{ke, erske, tako|e i gajde sa {irih prostora.

– Banatske ili mokrinske gajde, od svih gajdi na svetu su najkomplikovanije i za izradu i za svirawe – uverava Vrabel. – [koti gajde koriste za vojne parade, a na{e gajde su narodni instrument koji je u

V

upotrebi odvajkada, da bi se qudi veselili i ~uvali izvornu tradiciju. Ma|arske gajde su karakteristi~ne po tome {to imaju ne{to kra}e karabe, za razliku od banatskih, koje su prepoznatqive po tome {to su im karaba, rog, prdaqka i lakta~a u odnosu na druge ogromni. Banatske gajde su koristili Srbi u Banatu, dok su sa istog prostora druga~ije one koje su koristili Ma|ari. Zapravo svaki kraj u Srbiji ima gajde koje se me|usobno po ne~emu razlikuju, po izgledu,

na~inu svirawa i zvuku. Na`alost, danas su gotovo izumrli i gajda{i, i gajde i majstori koji ih prave.

Za izradu mno{tva narodnih arhai~nih instrumenata u Panoniji, posebno za banatske gajde, Vrabel je isto {to i ~uveni italijanski graditeqi violina iz Kremone, jer banatske gajde iz radionice ~okanskog majstora poru~uju i kupuju stvaraoci arhai~ne muzike iz celog sveta. Vrabel pri~a da je pre gotovo ~etiri decenije imao priliku da obilazi stare gajda{e i

Maj stor i za we we re Tako Vrabel pravi i redak narodni instrument – wewere, koji je neka vrsta vrte}e laute. U instrumentu, koji izgledom podse}a na violon~elo, to~ak koji se okre}e dodiruje `ice i pravi zvuke.

– Vrste gajdi odoma}enih kod nas su azijskog porekla, a wewere je sredweevropski instrument. Wewere su uveseqavale Francuze, Flamance i druge Evropqane. Ima ih raznih oblika, sli~nih po izgledu na laute, violine i druge forme, ali zvuka uvek spremnog da razgali i uveseli qude. Wewere ili wewara, kako Srbi zbog lak{eg izgovora zovu ovaj instrument, verovatno su sredwevekovni evropski trgovci doneli u ovaj kraj. U 15. i 16. veku koristio se kao dvorski instrument. Na dvorovima gospode je izumro, ali je seme ostalo u okolini Segedina na sala{ima, gde su se qudi uz wih veselili i nau~ili da prave ovaj instrument. Wewara je bio instrument najobi~nijih muzi~ara, siroma{nih qudi, koji su i{li da sviraju za disnotore ili na siroma{nijim svadbama, gde doma}ini nisu imali novca da plate ozbiqniji orkestar. U tim prilikama uz svirku na wewari igrao se naj`e{}i ~arda{. Na sala{u kraj Segedina upoznao sam sada ve} pokojnog Mihaqa Bar{owa, koji je na wewari svirao, pa i dobro pravio ovaj instrument, tako da sam od wega nau~io da sviram i pravim ovaj instrument – pri~a Vrabel.

majstore, pa je bele`io, crtao i od wih nau~io da ih pravi.

– Hvala bogu, vidim da ipak i danas ima mladih koji se intersuju za tu vrstu muzike, samo je problem {to sem mene nema puno majstora za izradu gajdi. Zanat sam u~io od vi{e majstora, a u Mokrinu je poznat bio Lazar Rac, koji je stanovao na sala{u i bio ov~ar. On je za mene bio nenadma{an gajda{ i majstor, u `ivotu nisam ~uo da je neko boqe svirao gajde od wega. Na`alost, u {iroj okolini te{ko je danas sresti nekoga ko zna da gajde napravi ili popravi. Neki su to od mene nau~ili, poput Maksima Mudrini}a u Sivcu ili Branislava Zari}a u Kikindi – napomiwe Vrabel.

Po wegovim re~ima, banatske gajde je ne samo najte`e praviti, nego i nau~iti svirati, pa zato Vrabel po~etnicima preporu~uje da krenu s lev~anskim gajdama, jer lak{e su i za dr`awe i za svirawe.

On obja{wava da lev~anske gajde imaju jedno sviralo i jedan bordon, zgrabi{ ih, naduva{ i svira{, a banatske imaju sviralo, rog i bordon, ukupno tri piska. Karabe, deo banatskih gajdi na kome se svira, te{ke su za dr`awe. Treba raditi lakta~om, u mehu odr`avati jednak pritisak vazduha, pumpati drugom rukom i istovremeno svirati. Zbog jednostavnijih melodija koje se sviraju na ovom instrumentu, treba i zapevati, ali uprkos ~iwenici da nije lako biti gajda{ na banat-

Na ci o nal na pen zi ja Ja no {u Vra be lu, maj sto ru za iz ra du gaj di Fo to: M. Mi tro vi} i ~e tr de se tak drev nih in stru me na ta

skim gajdama, Vrabel nagla{ava da zbog lepog gajda{kog zvuka ne treba `aliti truda.

Tradicionalna narodna muzika i drevni instrumenti zainteresovali su ga, ina~e, jo{ u mladosti, na izvoru paorskog `ivota u banatskoj ravnici.

– Kada odrasta{ i stasava{ u seqa~koj porodici, snala`qivost i privr`enost prirodi i tradiciji su ono {to je sudbinski neizbe`no – pri~a Jano{ Vrabel. – Zato je i sasvim normalno {to smo se od malih nogu igrali sa onim {to je bilo pri ruci i od prirodnih materijala. Zove, vrbe i trske, oduvek je bilo u izobiqu, pa smo kao deca, od onoga {to nam je priroda darivala kraj Tise i Zlatice, pravili dobre sviraqke. Posle, kada sam ve} bio sredwo{kolac i student, svesno sam po~eo da se bavim starim instrumetnima – skupqao ih, zapisivao i crtao sve {to me je interesovalo, da bih po~eo i da ih pravim.

Plod vi{edecenijskog Vrabelovog predanog rada je vi{e hiqada instrumenata. On pravi i ~etrdesetak vrsta narodnih instrumenata koji izumiru i sve se re|e koriste u Panonskoj niziji. U toj lepezi, pored onih karakteristi~nih za ma|arsku tradiciju, arhai~ni su i instrumenti drugih naroda s kojima Ma|ari pod svodom Panonije `ive zajedno vi{e od jednog milenijuma. Za pravqewe gajdi i drugih arhai~nih instrumenata Vrabel koristi prirodne materijale. Za gajda{ki meh najboqa je kozja ko`a, boqi od ov~ije koja je mek{a.

Sviralo gajde pravi se od drveta {qive koje se u ^oku doprema iz srca [umadije. Drugi instrumenti zahtevaju orahovina ili neku drugu vrstu drveta, a za citre najboqe drvo omorike sa Karpata iz Erdeqa, ali do wega se dolazi te`e, pa ih Vrabel ~e{}e pravi od „masnije” bosanske ~amovine. n Mi lo rad Mi tro vi}

nedeqa22.januar2012.

dnevnik

c m y

12

I U BUDIMPE[TI OBELE@ENO 70 GODINA OD NOVOSADSKE RACIJE

Kad je vera – optimizam e ret ni va gon ko jim su to kom ra ta ne vi ni qu di pre vo `e ni u lo go re smr ti, a ne ma lo wih i skon ~a va lo u wi ma, na da ska ma ule pqe nim od qud skih osta ta ka, do ~e kao nas je is pred Me mo ri jal nog cen tra Ho lo ka ust u Bu dim pe {ti. Pre dva da na, po si vom i mr zlom vre me nu, no vo sad ska eki pa no vi na ra, na u~ ni ka i pred stav ni ka vla sti, ob re la se u pre sto ni ci Ma |ar ske da sve do ~i ot kri va wu spo men plo ~e svim No vo sa |a ni ma pa lim od naj stra {ni je ru ke i ide je u isto ri ji Evro pe. Pi {e mo da je vre me bi lo u skla du sa po vo dom na {e po se te, ali sa mo ono, jer osta tak da na bio je obe le `en u dru ga ~i jem ras po lo `e wu. Ve dri nu, ko ja je u ova kvim pri li ka ma emo tiv no ne do sti `na, za me nio je op ti mi zam i na da da }e mo se }a wem na be sti jal ne gro zo te spre ~i ti wi ho vo po na vqa we, jed nom za svag da.

Di rek tan po vod na {eg pu ta na se ver bio je tu `an ju bi lej – 70 go di na od no vo sad ske Ra ci je.

No vo sa |a ni i Pe {tan ci do {li su u pe {tan sku si na go gu i Me mo ri jal ni cen tar Ho lo ka ust ne sa mo da pri su stvu ju ot kri va wu spo men ta ble, ve} i ko me mo ra tiv noj sed ni ci i po men-iz lo `bi po sve }e noj na {im bez du {no li kvi di ra nim kom {i ja ma. Po ~ast mr tvi ma i wi ho vim po ro di ca ma us pe li smo da oda mo pre sve ga za hva qu ju }i sa rad wi Isto rij skog ar hi va No vog Sa da i Mu ze ja Voj vo di ne sa pred u sre tqi vim do ma }i ni ma.

Zva ni~ ni do ku men ti, fo to gra fi je i pred me ti ma |ar skog fa {i sti~ kog re `i ma ko ji se i`i vqa vao nad No vo sa |a ni ma, ni ka da nam ni su bi li bli `i.

T

Pe dant na ma {i ne ri ja zla i svo |e we qu di na sta ti sti ku upo zo ra va ju o la ko }i pa da u am bis.

Sve do ~an stva o sle pi lu du ha i uma ne mo le `a pred na ma, u tre nut ku ka da u Evro pi ra stu eks trem no de sni ~ar ske or ga ni za ci je naj ra zli ~i ti jih ob li ka.

Pam }e we, kog se la }a mo i kad

pro fe sor ka Na u~ nog in sti tu ta u Se ge di nu [aj ti Eni ke (Oku pa ci ja Voj vo di ne i Ra ci ja) i isto ri ~a ri Sa kaq [an dor i Mar ko \er| (Ma |ar ska kra qev ska `an dar me ri ja u de {a va wi ma u Voj vo di ni).

Vre me ko je smo ima li pre i po sle zva ni~ nog de la pro gra ma

Spomen-tabla na sinagogi

tre ba i kad ne, iz gle da ni ka da ni je bi lo ra wi vi je.

Re sta u i ra na si na go ga, ko ju je u eklek ti~ nom sti lu pro jek to vao slav ni Li pot Ba um horn, po dig nu ta je 1923. i pre kju ~e je od zva wa la re ~i ma stru~ wa ka. Na ko me mo ra tiv noj sed ni ci po sve }e noj no vo sad skom stra da wu go vo ri li su za me nik glav nog di rek to ra Voj nog in sti tu ta i Voj nog mu ze ja Her man Ro bert (te ma: Et ni~ ki rat u Voj vo di ni: srp sko - ma |ar ski od no si 1948-49), voj ni isto ri ~ar Ba bu~ Zol tan (Pri sje di we we Voj vo di ne 1941),

po klo ni li smo in ter ak tiv noj po stav ci Me mo ri jal nog cen tra Ho lo ka ust. Na ~in na ko ji se u Bu dimp {e ti ga ji se }a we na `r tve ho lo ka u sta i wi ho ve po ro di ce jed na ko iza zi va di vqe we i `al. Ori gi nal no, sup til no, po tre sno, ume sno - i ta ko da le ko od ono ga {to mo `e mo po gle da ti u na {oj ze mqi.

Me mo ri jal ni cen tar pro stor no ~i ne ce li ne ko je sim bo li {u ra |a we, `i vot i smrt po gro ma je vrej skog na ro da u fa {i sti~ koj ma |ar skoj. Od gu bit ka ele men tar nih qud skih pra va, do ton -

skih sve do ~an sta va pre `i ve lih, po stav ka po se ti o ce la ko osta vqa bez re ~i. Mrak! U hod ni ci ma me mo ri jal nog cen tra sva ki je zrak sve tlo sti dra go cen. Ar te fak ti, bi li oni lut ka stra da le de voj ~i ce ili ka ni ster „Ci klo na B”, bri `qi vo su oda bra ni i pred sta vqe ni po se ti oc i ma. Iz u zet no su ge stiv nu ra sve tu, ak ti vi ra nu po kre tom, pra te pri me re ni zvu ci, po put ba ta ko ra~ ni ce te pod mu klog zu ja wa u odeq ku „Au{vic-Bir ke a nu”.

Sa ~u va na je i naj bi zar ni ja pro pa gan da fa {i sta ko ja ocr wu je Je vre je, pred me ti spa {e ni iz lo go ra smr ti, vi deo za pi si krv ni ka i `r ta va. Eks po na te pra te ekra ni ose tqi vi na do dir, gde se po se ti lac dvo je zi~ no mo `e in for mi sa ti o od re |e nom do ga |a ju i sam od re di ti tok in for ma ci ja ko ji ma ga po stav ka oba si pa. Jed nom, ka da se la vi rint ski put kroz be smi sao za vr {i, po se ti lac }e ~u ti zvu ke je vrej ske na rod ne pe sme. Ona ga na vo di kroz po sled wa, i pr va vra ta u ni zu, iza ko jih se ne na da no uka zu je - unu tra {wost si na go ge.

Na ma je po seb no bio za ni mqiv deo zi da ko ji go vo ri o no vo sad skoj Ra ci ji, na kom na mer nik sa zna je da je to kom tri le de na da na `i vo te iz gu bi lo oko 3.300 No vo sa |a na, od to ga 729 `e na i 147 de ~a ka i de voj ~i ca.

Bu dim pe {tu smo, na `a lost, na pu sti li s gor ~i nom sa da {wi ce u usti ma. Na{ grad-stra dal nik ni ove go di ne Ra ci ju ne }e obe le `i ti slo `no, kao je dan, ma da je mra~ na iro ni ja ure di la da upra vo ta kav, i ta ko, bu de ka sa pqen pre 70 le ta. n Igor Mi ha qe vi}

T E M A „ D N E V N I K A ” : NATALITET I RELIGIJA

Pare (ipak) ne ra|aju bebe sta re la Evro pa mo ra ozbiq no da se }i na, a ta mo gde su autoh to ni Be gi jan ci vla da za mi sli nad svo jom bu du} no {}u: de ne ve ro vat na ti {i na. U bel gij skim ~e tvr ti ma mo graf ska sli ka u go to vo svim ze se ne ~u je ni mu va, a u mu sli man skim sve pu ca mqa ma naj sta ri jeg kon ti nen ta po ka zu je da ve} od `i vo ta – uka zu je pro fe sor Jev ti}. du `e vre me vi {e qu di umi re ne go {to se ra On pri me }u je se da su sve te po ro di ce s mno |a, pa to do vo di u pi ta we bi o lo {ku ob no vu i {tom de ce tra di ci o nal ne i da po {tu ju ver ska pre `i vqa va we na ci ja. Zbog sma we ne sto pe ose }a wa, i ta ko se do la zi do za kqu~ ka o ~vr ra |a wa, Nem ci ima ju sve ma we re gru ta i sto stoj ve zi iz me |u re li gi je i na ta li te ta. Broj ga wi ho vo mi ni star stvo od bra ne sni `a va no vo ro |e ne de ce po ve }a va se u re li gi o znim kri te ri ju me za pri jem u voj sku. Uz to, evi po ro di ca ma i, {to je po seb no va `no, po ve }a va dent no je da ve} dve de ce ni je sva ko tre }e ne se i u od no su na to ko joj re li gi ji pri pa da ju po ma~ ko do ma }in stvo ima jed nog ~la na u pod ma ro di ce. klim go di na ma. Do pa da na ta li te ta je do {lo i – Sva ve li ka ver ska u~e wa su pro na ta li u onim ze mqa ma ko je su va `i le za pro na ta li tet na, i sva u~e svo je pri pad ni ke da ra |a ju de tet ne po put Ita li je (po seb no we nog ju ga), za cu bez ogra ni ~e wa. Ta ko je vrej stvo i hri tim [pa ni je, Por tu ga la i Gr~ ke, a sli~ no je {}an stvo, ko je ima ju istu sve tu kwi gu Bi bli i u osta lim ~la ni ca ma EU. Si tu a ci ja s na ta ju, kao stav o ra |a wu uzi ma ju ono {to pi {e u li te tom ne raz li ku je se ni u Sr bi ji i u dru - Pr voj kwi zi Moj si je voj, ko ja se zo ve Po sta gim bal kan skim ze mqa ma sem Al ba ni je i al we. Ta mo u po gla vqu 1, u sti hu 28 sto ji „I bla ban skom po pu la ci jom na se qe nih re gi o na na go slo vi ih Bog i re ~e im Bog: ra |aj te se i {e dr `a ve. mno `i te se, i na pu ni te ze mqu, i vla daj te Mno gi se pi ta ju da li je do voq no kao znak wom...„ Na osno vu to ga raz vi jen je je vrej ski i Miroqub Jevti} upo zo re wa jed nom me se~ no uga si ti sve tlo u hri {}an ski stav pre ma ra |a wu. On ~i ni sa nad le `nom mi ni star stvu, ka ko to ~i ne u ne stav ni deo u~e wa o dru {tve nom po na {a wu plod zdrav ili ne, oni ko ji do slov no shva ta ju kim da le kim va ne vrosp kim ze mqa ma, i ti me pri pad ni ka ovih dve ju ve ra. Na osno vu we ga, po ru ku iz kwi ge Po sta wa ne `e le da pre ki nu pod sta }i na ci ju na ra |a we. Ili su po treb ne su {ti na bra ka u hri {}an stvu je pro du `e tak trud no }u. I ta kvu trud no }u do `i vqa va ju kao dru ga ~i je me re? Svi vi de da }e pad na ta li te vr ste a ne na sla da. Za to se pro po ve da ver ni bo` ju vo qu ko joj ne `e le da se su prot sta ve. ta iza zva ti ka ta stro fal ne po sle di ce, jer se ci ma da je pre qu ba greh, da se ne sme ko ri sti Na{ sa go vor nik sve re ~e no su mi ra u za kqu ~aj broj za po sle nih i pen zi o ne ra po la da re li gi o zni hri {}a ni ni su pre ko iz jed na ~a va. Me |u tim, stru~ wa ki da li trud no }e, ra no su skla pa li Ne ma raz vi je ne ze mqe ko ja ne ma pro ble ma ci ra znih pro fi la za kqu ~u ju da je bra ko ve i ra |a li su pu no de ce, i ta s na ta li te tom, i isto ta ko ne ma ze mqe na ta li tet po sle di ca mo der nih da hri {}an ske ze mqe ni su ima le uslo va. Pro fe sor Fa kul te ta po li pro blem s na ta li te tom. Sma we we u ko joj je na ta li tet vi sok a da se to ne po kla pa ti~ kih na u ka u Be o gra du dr Mi ro re li gi o zno sti – sma wi lo je i na ta s ve o ma ve li kim uti ca jem re li gi je na na rod qub Jev ti}, ~lan bor da di rek to ra li tet. (dr Mi roqub Jev ti}) Ko mi te ta 43 za po li ti ko lo gi ju re – Broj re li gi o znih u ukup noj ma li gi je u okvi ru IP SA (Me |u na si se ne sma wu je – tvr di dr Jev ti}. – rod nog udru `e wa za po li ti~ ke na u ke), tvr di ti pre zer va tiv, kon tra cep tiv na sred stva, a Sa mo se me wa ju pro por ci je ver skih za jed ni ca. da ni su ta~ ne kon sta ta ci je da je naj va `ni ji po go to vu ne na si lan pre kid trud no }e...

Sa da je hri {}a na ma we a mu sli ma na vi {e. I uzrok ni skog na ta li te ta ne do sta tak nov ca.

Po we go vim re ~i ma, sve dok je ver sko ose taj se broj sve vi {e me wa u ko rist mu sli ma na.

– Svi u prin ci pu sva qu ju kri vi cu na dr `a - }a we me |u hri {}a ni ma bi lo ja ko, ni je bi lo Po je di ni ana li ti ~a ri ~ak pred vi |a ju da }e vu i dru {tvo ko je ne da je do voq no nov ca, pa se pro ble ma s na ta li te tom. Qu di su ra no skla - jed nog da na Evro pa po sta ti do mi nant no mu sti ~e uti sak da svi oni mi sle da su pa re je di - pa li bra ko ve jer je kult po ro di ce bio ve o ma sli man ska. A to bi se za i sta i mo glo de si lo, ni pro blem i da bi na ta li tet na glo sko ~io raz vi jen, a u bra ku je trud no }a lo gi~ na po sle - jer je broj ro |e ne de ce po maj ci u Evro pi pao ka da bi bi lo pa ra. Me |u tim, ne ma raz vi je ne di ca bra~ ne ve ze. na 2,1 de te a to je ne do voq no da bi se pa ri ra lo ze mqe ko ja ne ma pro ble ma s na ta li te tom, i – Ako zdra vi i mla di qu di ima ju stal ne sto pi smrt no sti. Pro ce ne su da bi broj sta isto ta ko ne ma ze mqe u ko joj je na ta li tet vi - sek su al ne po tre be, trud no }e su bi le ~e ste. nov ni ka Evro pe, ako se ne bi do zvo lio pri liv sok a da se to ne po kla pa s ve o ma ve li kim uti - Po {to ni kom ni je pa da lo na pa met da trud no - stra na ca, do 2075. go di ne pao za 100 mi li o na. ca jem re li gi je na na rod. Nem ci u Be li nu ima - }u shva ti druk ~i je ne go kao po sle di cu bo` je Da kle, vi {e je ne go o~i gled no da re li gi ja ve ju jed no ili ne ma ju ni jed no de te, a Tur ci ima - vo qe, lo gi~ no je sa su se de ca stal no ra |a la – o ma bit no uti ~e na na ta li tet. Sto ga sva ko ko ju po ro di ce i sa de se to ro de ce. U Pa ri zu Ara - iz no si za „Dnev nik” pro fe sor Jev ti}. se ba vi po li ti kom me |u ver skih od no sa na pla pi ima ju ta ko |e po pe to ro ili {e sto ro de ce, ^ak i s raz vo jem na u ke, kod onih ko ji su ne ti ili de mo graf skom po li ti kom mo ra da na a Fran cu zi jed no ili ni jed no. Ili u Bri se lu, hri {}an ski ori jen ti sa ni, ni {ta se ni je pro ovu ~i we ni cu obra ti vi {e pa `we. gde bu ja ju kvar to vi u ko ji ma su mu sli ma ni ve - me ni lo. Iako mo gu da vi de da li je, re ci mo, n Ve sna Sa vi}

O

Predmeti `rtava holokausta

Antijevrejska propaganda fa{isti~ke Ma|arske

Ispovesti pre`ivelih na dohvat uha

N A [ A P R I ^ A : MEDIJSKI

Emigranti bez kamera a su ka na „Kon kor di ja” u Ti ren skom mo ru kod ita li jan skog gra da Gro se ta ve} dve ne de qe je udar na vest u svim svet skim me di ji ma.

Ova po mor ska tra ge di ja od ne la je dva de se tak `i vo ta (jo{ ni je ta~ no utvr |e no), ali o to me se naj ma we go vo ri lo ovih da na, ve} su u pr vom pla nu bi le sve dru ge in for ma ci je ko je su pra ti le ovaj do ga |aj.

Za hva qu ju }i za i sta do bro ura |e nom is tra `i va~ kom po slu na {ih ko le ga {i rom sve ta, o na su ka va wu “Kon kor di je” sa da ve} zna mo sko ro sve. Zna se s ki me je pri ~ao Ka pe tan Ku ka vi ca (ka ko su ga pro zva li u Ita li ji zbog na pu {ta wa bro da), ko je ko me do da vao po jas, ko je sve od put ni ka sa bro da do ja vqi vao {ta se de {a va.

Tre }i dan na kon po mor ske ne sre }e, pi sa lo se o tu `ba ma i pro ce na ma o sto ti na ma mi li o na po ten ci jal ne od {te te, za tim iz ne ti su po da ci o dra go ce no sti ma iz gu bqe nim u op {toj po met wi zbog eva ku a ci je, a po ja vi le su se i fo to gra fi je de voj ke ko ju je ka pe tan na vod no “mu vao” dok se brod na su ka vao na gre ben. Pi sa lo se o mu zi ci ko ja je pu {ta na u tre nut ku ka da je brod do `i veo ne sre }u i o mno gim dru gim pri li~ no ne bit nim de ta qi ma, ali sve to su {i ro ke na rod ne ma se gu ta le u spe ci ja li ma ko ji su ob ja vqi va ni.

Pa `wu ce le pla ne te udes “Kon kor di je” je sva ka ko za do bio i zbog sli~ no sti sa naj ~u ve ni jim po to nu }em u isto ri ji – „Ti ta ni kom”, ko ji }e u apri lu ove go di ne “pro sla vi ti” sto go di na pro ve de nih pod vo dom. Ve zu sa „Ti ta ni kom” do dat no je po ja ~a la dra ma ti~ na is po vest de voj ke iz Na pu qa ko ja je pre `i ve la bro do lom “Kon kor di je”, a ~i ja je ba ka pre jed nog ve ka pre `i ve la po to nu }e „Ti ta ni ka”.

Sve ove in for ma ci je pret hod nih da na su nam sti za le iz ~a sa u ~as ili ti kao “brej king wuz”, osta vqa ju }i u dru gom pla -

N

nu sve one ve sti ko je se za i sta ti ~u mi li o na qu di. Ni je to ni {ta no vo jer je si stem gu ra wa u pr vi plan ne bit nih in for ma ci ja ka ko bi se ma we go vo ri lo o pra vim pro ble mi ma odav no usta no vqen {i rom sve ta, a pi ta we da li smo za i sta to li ko za bri nu ti zbog na su ka nog bro da – te je „Kon kor di ja” da ni ma glav na vest, ili smo zbog me dij ske po dr {ke pri nu |e ni da zna mo sve o ne sre }i, sli~ no je drev nom pi ta wu o ko ko {ki i ja je tu.

Isti na je da qu di vo le da bu du upu }e ni u tu |e ne sre }e, ali de fi ni tiv no je ta~ no da taj na gon u me di ji ma zdu {no po dr `a va mo i po ja ~a va mo kroz eks klu zi van pla sman ta kvih in for ma ci ja.

Pra voj po ma mi za ve sti ma o po mor skom in ci den tu na ita li jan -

skoj oba li do pri ne li su gla mur, bo gat stvo i ras ko{ vi {e sprat nog kru ze ra, a ako je ve ro va ti ne kim me di ji ma ve} se ra di i na “ro man si ra nom” sce na ri ju za film ka ko bi se u pot pu no sti is ko ri stio pun po ten ci jal pri ~e o na su ka nom bro du.

I dok se dra ma kod Gro se ta na sta vqa, pod se ti }e mo na broj ne po mor ske ne sre }e ko je pro {le sa mno go ma we pa `we. Na i -

dnevnik

nedeqa22.januar2011.

V I [ E O D I S T O R I J E : VEK RA TA PRO TIV DRO GE

Po raz ko ji se jo{ ne pri zna je o sla nik poq skog Sej ma i li der no ve an ti kle ri kal ne stran ke Po kret Pa li ko ta, Ja nu{ Pa li kot, ni je us peo u na me ri da u zgra di par la men ta za pa li xo int, ali je za to us peo, pred {o ki ra nim no vi na ri ma, da za pa li {ta pi }e ma ri hu a ne. Kao sim bol za la ga wa za de kri mi na li za ci ju dro ga, ova stran ka je pod ne la pred log iz me na za ko na o dro ga ma ko ji pre ci zno na vo di ko ja ko li ~i na dro ge }e se sma tra ti da je za li~ nu upo tre bu, i sa mim tim onog ko je po se du je ne }e ote ra ti u za tvor.

Te a tar poq skog po sla ni ka pa ra dig ma je tren da ko ji je po sled wih go di na pri me tan u mno gim ze mqa ma. Ini ci ja ti ve za pro me nom ri gid nog sta va dru {tva pre ma is kqu ~i vo oni ma ko ji u`i va ju dro ge, da kle ne i oni ma ko ji je ras tu ra ju, za ne ke je pi ta we in di vi du al nih slo bo da – jer se pret po sta vqa da od lu ka o ko ri {}e wu dro ga ni kog ne ugro `a va, pa se ta kav ne bi smeo za tvor ski sank ci o ni sa ti, ali se sve gla sni je mo `e ~u ti i stav da je le ga li za ci ja po je di nih vr sta dro ga, za po ~e tak, mo `da i je di ni na ~in da se dr `a ve su prot sta ve or ga ni zo va nom kri mi na lu.

Glo bal ni rat pro tiv dro ge ni je us peo, oce ni la je sre di nom pro {le go di ne u svom iz ve {ta ju Glo bal na ko mi si ja za po li ti ku o nar ko ti ci ma. U tom iz ve {ta ju, ko ji su sa ~i ni li po red osta lih i biv {i ge ne ral ni se kre tar UN-a Ko fi Anan, biv {i pred sed ni ci Mek si ka, Bra zi la i Ko lum bi je, gr~ ki pre mi jer Jor gos Pa pan dreu, ali i po pu lar ni pi sci Kar los Fu en tes i Ma rio Var gas Qo sa, vla de svih ze ma qa su po zva ne da raz mi sle o le ga li za ci ji la kih dro ga.

P » o li ti~ ki li de ri i jav ne oso be bi tre ba lo da smog nu sna ge da jav no ob zna ne ono {to ve }i na wih pri vat no pri zna je – da po sto je do ka zi ko ji po ka zu ju da se re pre siv nim me ra ma ne }e re {i ti pro blem dro ge, i da rat pro tiv dro ge ni je, ni ti mo `e da bu de do bi jen, na po mi we se u tom iz ve {ta ju. Ko mi si ja da qe pred la `e da se uki ne ka `wa va we ko ri sni ka ko ji »ne ugro `a va ju dru ge« i da vla de okon ~a ju ka zne no tre ti ra we ko ri {}e wa dro ge.

P

^i tav vek, ko li ko zva ni~ no tra je rat pro tiv dro ge, za re zul tat ima po ra `a va ju }u ko no ta ci ju: tr `i {te nar ko ti ka ima go di {wi pro met od 320 mi li jar di do la ra, ili kao dva bu xe ta Evrop ske uni je, {to ga ~i ni 21. pri vre dom u sve tu. Rat pro tiv nar ko kar te la u Mek si ku do sa da je od neo bli zu 40.000 `i vo ta, a pre ma zva ni~ nim po da ci ma Uje di we nih na ci ja, upo tre ba dro ga u sve tu od 1998. do 2008. go di ne po ve }a la se za 34,5 po sto – sa mo u`i va la ca ko ka i na za 27 po sto, dok je broj ko ri sni ka ma ri hu a ne sko ~io za 8,5 po sto. Ame ri~ ke vla sti ko je sve srd no po ma `u me ski~ kim ko le ga ma bu du }i da gro iz vo za dro ge iz te dr `a ve ide u SAD, na vo -

de, me |u tim, da su me re ko je Va {ing ton pred u zi ma do ve le do to ga da se u po sled wih 30 go di na sma wi la upo tre ba dro ga, a sa mo u po sled nih pet go di na je za go to vo po lo vi nu sma wen broj mla dih za vi sni ka o ko ka i nu.

Ame ri~ ke, ko li ko i mek si~ ke vla sti, upr kos ve li kim `r tva ma ali i tro {ko vi ma ra ta pro tiv dro ge, otu da od ba cu ju ide ju ko ju je iz ne la Glo bal na ko mi si ja.

Uosta lom, SAD su tu bor bu i po ve le pre ta~ no 100 go di na i ve ro vat no }e bi ti po sled wa ze mqa ko ja }e iz we iza }i. Me |u na rod na kon ven ci ja o opi ju mu pot pi sa na je je 23. ja nu a ra 1912. u Ha gu, to kom odr `a va wa Pr ve me |u na rod ne kon fe ren ci je o opi ju mu,

SLU ^AJ „KON KOR DI JA” ILI STOJ TE GA LI JE CAR SKE

tonu i dave se i velike pompe me pred oba la ma iste te Ita li je, Mal te i Gr~ ke sa mo pro {le go di ne uto pi lo se oko 2.000 (!) ile gal nih emi gra na ta, uglav nom iz Afri ke, ko ji su pre ko Sre do zem nog mo ra po ku {a li da na |u spas za se be i svo je po ro di ce. Po je di na~ nih slu ~a je va ima go to vo sva ko dnev no, a de {a va le su se i ve }e tra ge di je u ko ji ma su na de se ti ne pa i sto ti ne qu di od jed nom stra da le ne do ~e kav {i da vi de obe }a nu oba lu Evro pe. Ovi ne sret ni qu di su svo je kar te „u jed nom prav cu” pla ti li pr vo svim ma te ri jal nim do bri ma ko je su po se do va li, a na kra ju i svo jim `i vo ti ma. Wi ho ve sud bi ne u cen tru pa `we jav no sti bi le su po ko ji dan, od no sno ono li ko ko -

li ko obal skoj stra `i tre ba da po ku pi te la i pre bro ji ih.

Na bro do vi ma ko ji pre vo ze ove ne sret ni ke de {a va ju se i go re stva ri od uta pa wa, a to je smrt od gla di i `e |i. Na i me, or ga ni za to ri pre vo za ile ga la ca, ne kad ih jed no stav no na po la pu ta osta ve bez igde i~e ga, usred mo ra, pa ne sret ni ci pro ve du i po 10 - 15 da na bez hra ne i vo de u plu ta ju }im

kov ~e zi ma, bez trun ke luk su za ko ji pru `a kru zer na pet na est spra to va. Ne ma ko mu ni ka ci je, ne ma spa si la~ kih eki pa, he li kop te ra, pod mor ni ca i sli~ ne opre me, a wi ho vi naj bli `i ko ji su ih is pra ti li ili ko ji ih even tu al no ~e ka ju

gli ce i Me |u na rod na or ga ni za ci ja za mi gra ci je (IOM) tra `i li su od svih bro do va u ovim vo da ma da obra te pa `wu na bro do ve pre tr pa ne imi gran ti ma i hit no oba ve ste o to me uko li ko je ne ki od wih u ne vo qi.

Voj ni bro do vi ko ji su pri me ti li ile gal ce u Sre do ze mqu sa mo bi pro {li po red wih i fo to gra fi sa li ih, iako su uto pqe ni ci o~aj ni~ ki tra `i li po mo} – ~e sto ni kad ne sa zna ju sud bi nu put ni ka ovih bro do va.

U ovim slu ~a je vi ma ne po sto ji ni ka kva od {te ta, a po ro di ce onih ku ka va ca ko ji se po da vi {e po ku {a va ju }i da po beg nu od afri~ ke be de, sret ne su ako im ne na pla te do pre ma we te la na stra da lih.

Pre ma sve do ~e wi ma ne ko li ci ne pre `i ve lih Li bi ja ca ko ji su gle da li ka ko im pred o~i ma iz da na u dan umi re 63 qu di, me |u ko ji ma i `e na i de ca, brod ko jim su po ku {a li da se pre ba ce do Ita li je je da ni ma plu tao Sre do zem nim mo rem, a voj ni bro do vi ko ji su ih pri me ti li sa mo bi pro {li po red wih i fo to gra fi sa li ih, iako su ile gal ci o~aj ni~ ki tra `i li po mo} od wih.

Gro zna is ku stva sa ova kvih pu to va wa kao {to su ga {e we `e |i sop stve nom ili tu |om mo kra }om, je de we sve ga mo gu }eg – od pa ste za zu be do na kva {e nih tka ni na, tek po ne kad osva nu u me di ji ma kao udar ne pri ~e. O to me se ne {to vi {e mo `e pro ~i ta ti je di no na saj to vi ma hu ma ni tar nih or ga ni za ci ja ko je se ba ve pro ble mom iz be gli ca i ile gal nih emi gra na ta.

Po go to vo to kom 2011. go di ne zbog ra ta ko ji je vo |en u Li bi ji, Vi so ki ko me sa ri jat Uje di we nih na ci ja za iz be -

Me |u tim, taj apel je ostao ne u sli {en i bro do vi i da qe iz be ga va ju kon takt sa plo vi li ma na ko ji ma su ile gal ci, jer u slu ~a ju da ih even tu al no pri me na brod, mo ra ju ih od ve sti u dr `a vu pod ~i jom za sta vom plo ve, gde ma kar i pri vre me no mo ra ju bi ti pri mqe ni kao iz be gli ce ili azi lan ti. Ovo na rav no ni ka ko ne od go va ra evrop skim dr `a va ma ko je se su o ~a va ju sa po ra stom bro ja emi gra na ta, zbog ~e ga “po li ti ka” spa sa va wa bro do va sa ile gal ci ma naj vi {e za vi si od li~ nog od no sa po sa de.

Po ku {a va ju }i da skre ne pa `wu na sud bi nu ovih ne sret nih mor skih put ni ka i de {a va wa u Sre do zem nom mo ru, kao i o wi ho vim mu ka ma ka da us pe ju da stig nu do Ita li je, ita li jan ski re `i ser Ema nuel Kri ja le ze je sni mio od li ~an film “Te ra fer ma” (Kop no), ali na `a lost to ni je mno go pro me ni lo sta we na te re nu. ^ak i za vre me ak tu el nih de {a va wa oko “Kon kor di je”, za be le `e no je ne ko li ko uta pa wa ile ga la ca u Gr~ koj i Al ba ni ji, ali sa mo kao spo red ne ve sti. Uosta lom, ko im je kriv {to su ri zi ko va li svo je `i vo te ka ko bi se do ko pa li {an se za bo qim `i vo tom. Ne ma tu “me sa” za ve li ku pri ~u... n Ni ko Per ko vi}

a me |u pot pi sni ci ma su, po red SAD, bi le i Ne ma~ ka, Uje di we no Kra qev stvo, Ki na, Fran cu ska, Ita li ja, Ja pan, Ho lan di ja, Per si ja, Por tu gal, Ru si ja i ta da {wi Si jam. U tek stu kon ven ci je je na ve de no da }e pot pi sni ce „na sto ja ti da kon tro li {u sve oso be ko je pro iz vo de, uz vo ze, pro da ju, di stri bu i ra ju i iz vo ze mor fi jum, ko kain i wi ho ve pro duk te, kao i objek te u ko ji ma se oba vqa pro iz vod wa ili tr go vi na“. Kon ven ci ja je glo bal no stu pi la na sna gu na kon {to se na {la kao in te gral ni deo Ver saj skog mi rov nog spo ra zu ma iz 1919. go di ne.

Pr va re vi zi ja kon ven ci je usle di la je 1925. go di ne, uvo |e wem kon trol nog te la na zva nog Stal ni cen tral ni opi jum ski od bor uz Li gu na ro da. Na ini ci ja ti vu Egip ta, me |u pro skri bo va nim dro ga ma na ve den je i ha {i{, te je pred lo `e no da u tekst kon ven ci je bu de une to da se upo tre ba in dij ske ko no pqe (od ko je se do bi ja i ha {i{) mo `e do zvo li ti is kqu ~i vo za me di cin ske i na u~ ne svr he, ali da se ina ~e za bra wu je we na pro iz vod wa, pro da ja i uvoz. Me |u tum, zbog pro ti vqe wa In di je i jo{ ne ko li ko ze ma qa, u fi nal ni tekst kon ven ci je une to je da se za bra wu je iz oz ko no pqe u ze mqe ko je to iz ri ~i to za bra wu ju, dok se od ze ma qa ko je je uvo ze tra `i da uvo zni ci mo ra ju da ima ju do zvo lu ko ja do ka zu je da je ko no pqa na me we na is kqu ~i vo za rad me di ci ne i na u ke.

Po ja vom no vih vr sta dro ga, pre sve ga sin te ti~ kih, uka za la po tre ba za no vim me |u na rod nim spo ra zu mom. On je, pod na zi vom Kon ven ci ja o nar ko ti ci ma, pot pi san 1961. go di ne. Na cr noj li sti nar ko ti ka na {ao se i ka na bis (ma ri hu a na) kao i ve }i broj sin te ti~ kih dro ga. Do 2005. ovu kon ven ci ju pot pi sa lo je 180 ze ma qa, a wen mo `da naj ve }i uspeh bi la je ini ci ja ti va da se kri mi na li zu je pu {e we opi ju ma, upo tre ba ka na bi sa (ma ri hu a ne i ha {i {a), te `va ka we li sta ko ke.

Kon ven ci jom ko ja je pod okri qem UN pot pi sa na 1988. u Be ~u ak ce nat se sta vqa na glo bal nu bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la uvo |e wem me ha ni za ma me |u na rod ne sa rad we, za ple ne i za mr za va wa imo vi ne kri mi na la ca. n E. N. L.

13

VESTI Sko pqe i Ati na bez do go vo ra Po sled wa run da raz go vo ra Ati ne i Sko pqa o spor nom ime nu biv {e ju go slo ven ske re pu bli ke po tvr di la je sum we da Gr~ ka po ku {a va da „ku pi vre me”, sma tra pre mi jer Ma ke do ni je Ni ko la Gru ev ski. Na sta vak pre go vo ra uz asi sten ci ju po sred ni ka UN Me tjua Ni me ca, ko ji su pla ni ra ni za 4. i 15. fe bru ar, mo `da }e bi ti od lo `e ni jer Gr~ ka i Ma ke do ni ja jo{ ni su usa gla si le da tu me po se ta pre sto ni ca ma, pre ne la je ma ke don ska agen ci ja MIA. U slu ~a ju da Ati na i Sko pqe pro pu ste pri li ku za raz go vo re u fe bru a ru, oni }e bi ti pro lon gi ra ni zbog odr `a va wa iz bo ra u Gr~ koj. „@ao mi je {to me |u na rod na za jed ni ca za tva ra o~i pred onim {to ra di Gr~ ka”, re kao je Gru ev ski .

Naj ma we 143 po gi nu lih u Ka nou Naj no vi ji bi lans {est ko or di ni ra nih eks plo zi ja i puc wa ve u dru gom po ve li ~i ni ni ge rij skom gra du Ka nou, iz no si 143 po gi nu la.

Pre ma ne i me no va nim bol ni~ kim iz vo ri ma, u taj su broj ukqu ~e na i te la do ne ta u mr tva~ ni cu naj ve }e bol ni ce u Ka nou, kao i te la qu di ko je je ra ni je iden ti fi ko va la po ro di ca i ve} su u toku pripreme za wihovu sa hra nu. Pret hod no je iz vor iz or ga ni za ci je Cr ve nog kr sta sa op {tio da u {est ju ~e ra {wih ko or di ni ra nih eks plo zi ja ima 121 mr tvih. Od go vor nost za na pa de je pre u ze la isla mi sti~ ka gru pa „Bo ko ha ram” (u pre vo du „Za bra we no za pad no obra zo va we”), for mi ra na 2002. go di ne, ko ja se za la `e za uvo |e we {e ri jat skog za ko na u ce loj Ni ge ri ji, ukqu ~u ju }i i jug ze mqe, gde pre te `no `i ve hri {}a ni i ani mi sti.

NO VI I JE DIN STVEN ZA JED NI^ KI MA STER STU DIJ SKI PRO GRAM NA LI NI JI SLO VE NI JA - VOJ VO DI NA

Di plo ma na tri je zi ka i pri zna ta u EU L

o gi sti ka si ste ma u eko no mi ji – na ziv je po mno go ~e mu je din stve nog ma ster stu dij skog pro gra ma, ko ji }e za jed ni~ ki re a li zo va ti Eko nom ski fa kul tet iz Su bo ti ce Uni ver zi te ta u No vom Sa du i Fa kul tet za lo gi sti ku iz Ce qa Uni ver zi te ta u Ma ri bo ru, a o ~e mu su 13. ja nu a ra na UNS-u spo ra zum pot pi sa li ov da {wi rek tor prof. dr Mi ro slav Ve sko vi}, te de ka ni EF-a prof. dr Ne nad Vu wak i FL UM prof. dr Mar tin Ivan Li pi~ nik. Pro gram }e za jed ni~ ki re a li zo va ti pro fe so ri ova dva fa kul te ta, a nov je i je din stven u obla sti ma eko nom ske na u ke i me nax men ta i bi zni sa na ovim pro sto ri ma. Pri to me je pri la go |en po seb no sti ma me |u na rod nih si ste ma lo gi sti ke i po tre ba ma pri vre de Sr bi je i Slo ve ni je, ali i mno go {i re. Pr va ge ne ra ci ja stu de na ta ovih ma ster stu di ja, na ja vqe no je, bi }e upi sa na u aka dem skoj 2012/13, na kon akre di ta ci je pro gra ma u obe dr `a ve.

Pro gram }e ima ti dva mo du la: Lo gi sti ka u fi nan si ja ma i ban kar stvu i Lo gi sti ka sa vre me nog

Prof. dr Mar tin Ivan Li pi~ nik

Za {to u Be~ kad je Slo ve ni ja bli `e?

Ap so lut no po dr `a va ju }i ja ~a we sa rad we u re gi o nu na svim po qi ma, a po seb no u ovom aka dem skom i na u~ nom, de kan Li pi~ nik pi ta: Za {to bi va {i stu den ti i{li u Be~, ka da mo gu i bli `e, u Slo ve ni ju, na pri mer?!

– Za 10 ili 20 go di na, mi slim da }e, ba{ kao Sje di we ne Dr `a ve Ame ri ke, po sto ja ti i Sje di we ne Dr `a ve Evro pe, a evrop ske re gi je }e znat no bo qe funk ci o ni sa ti i sa ra |i va ti. Ali mi mo ra mo tim mla dim qu di ma, i iz Slo ve ni je i iz Sr bi je, stvo ri ti pret po stav ke da mo gu bez stra ha da idu na evrop sko tr `i {te, da tra `e po sao, a ne da ta mo sum wa ju u wi ho ve di plo me i da ih pla }a ju upo la ma we. To nas je i te ra lo da na pra vi mo ovaj za jed ni~ ki pro gram i di plo mu ko ja }e u EU bi ti jed no stav no pre po zna ta bez do dat nog pri zna va wa – ob ja {wa va de kan Fa kul te ta za lo gi sti ku u Ce qu. bi zni sa, a iz u zet no va `no za bu du }e stu den te je to {to su dva po me nu ta uni ver zi te ta i fa kul te ta do go vo ri li uza jam no pri zna va we stu dij skih oba ve za i po stig nu tih bo do va (ESPB), kao i to da }e stu den ti ma ko ji za vr {e ovaj pro gram dru gog ni voa aka dem skog obra zo -

va wa iz da va ti za jed ni~ ku di plo mu na srp skom, slo ve na~ kom i en gle skom je zi ku. S ob zi rom na to da je Sr bi ja na pu tu da do bi je kan di da tu ru za ula zak u Evrop sku uni ju, a Slo ve ni ja je ve} uve li ko we na ~la ni ca, ova di plo ma ima }e ze le no sve tlo u ze mqa ma EU, pa u slu -

~a ju da bu du }i ma ste ri ovog pro gra ma bu du u pri li ci da se za po sle u ne koj od ze ma qa Uni je, ne }e mo ra ti da pro la ze kroz pro ces pri zna va wa stra ne vi so ko {kol ske is pra ve.

Uni ver zi te ti u Ma ri bo ru i No vom Sa du su „dva bli ska uni ver zi te ta”, na gla sio je rek tor Ve sko vi} i pod se tio da }e usko ro bi ti ob no vqen po sto je }i ugo vor o sa rad wi ove dve usta no ve, te da po sto ji obo stra no do bra vo qa i mno go ide ja o bu du }oj sa rad wi i na pro jek ti ma u okvi ru evrop skog kon cep ta raz vo ja Po du nav skog re gi o na. De kan ceq skog Fa kul te ta za lo gi sti ku prof. dr Mar tin Li pi~ nik je, pak, pod se tiv {i na du ge ko re ne sa rad we dva uni ver zi te ta, is ta kao da i ka da smo „po sta li dr `a vqa ni dve dr `a ve”, aka dam ski i na u~ ni po sle ni ci obe stra ne shva ti li su da „po de qe nost u stru ci, od no sno na u ci – jed no stav no ne ide”. I upra vo sto ga su oba fa kul te ta tra `i la naj bo qa re {e wa i za po me nu ti ma ster pro gram, „ko ja bi bi la do bra i za stu den te u Sr bi ji i za stu den te u Slo ve ni ji„. Sa rad wa dva fa kul te ta stva ra wem za jed ni~ kog stu dij skog pro gra ma, sma tra ju i na Uni ver zi te tu u Ma ri bo ru (ko ji je pot pu no in te gri sa ni uni ver zi te ta, dok je UNS to de li mi~ no) tre ba da bu de pri mer ko ji }e po kre nu ti i dru ge za jed ni~ ke po du hva te pro fe so ra i is tra `i va ~a.

– Udru `i li smo dva kva li tet na pro gra ma eko no mi je i lo gi sti ke u onom de lu gde je wi ho vo zdru `i va we smi sle no, a to je u pod ru~ ju fi nan si ja, ban kar stva, gde se na {a zna wa mo gu do bro do pu wa va ti. To }e bi ti ja ko ko ri sno za one mla de iz obe dr `a ve ko ji tra `e svoj pro stor na tr `i {tu ra da i mo gu da se sna |u i u evrop skim uslo vi ma, a kroz ne ko li ko go di na po ka za }e se da li smo bi li u pra vu ili ne. Ja ve ru jem da je smo – re kao nam je de kan Li pi~ nik, pod se tiv {i da je „lo gi sti ka kre i ra we vred no sti, te da no vi pro iz vod ni {ta ne vre di dok ni je pro dat i pla }en”. n Ve sna ^e ki}

nedeqa22.januar2012.

c m y

14

dnevnik SOPA, PIPA

Sve se ipak N

D

rugog dana ove 2012. godine sleteo sam na dobro poznatu destinaciju, me|unarodni aerodrom u Glazgovu, i ve} u ustaqenom maniru usko~io u staromodni okruglasti LTI taksi kakvi dominiraju u Glazgovu otkad su se iz Londona pro{irili po ~itavom ostrvu. Taksista, kao i obi~no, pri~qiv [kot, {to mi ne bi puno zna~ilo da nisam proveo dve godine u ovom gradu i adaptirao svoj sluh na glazgovsku verziju engleskog jezika. Zna sve, nije kao jedan od onih uli~nih promotera religija, humanitarnih fondova ili „novih neverovatnih„ sni`ewa cena iz centralne glazgovske Bjukenen ulice, koji, ako ne uspete da ga izbegnete, uvek zapo~ne sa „odakle ste?”, pa kad ~uje „Serbia„, zgrozi se od hladno}e i ka`e „Sajberia (Sibir)”, i doda da mora da je jako hladno kod nas. Za razliku od wih, taksista je u stawu da nabroji na{ prvi medijski tim, od Milo{evi}a i ~itave ha{ke klupe, do najnovijih srpskih teniskih idola mladih. Da ne bi mnogo kopkali po „na{em dvori{tu„, brzo ga prevedoh na temu kvalifikacija za svetsko prvenstvo u fudbalu i prvog me~a na „Hempdenu„ izme|u [kotske i Srbije u septembru, a odmah potom i direktno na wegov teren: „Pa, ho}e li biti nezavisnosti?”.

Odgovor je bio tipi~no {kotski: „Srce bi reklo ’da’, ali nov~anik se pita!” [koti su zreo i racionalan narod.

Da je na pitawe lako odgovoriti, ne bi se ni Aleks Salmond, sada{wi premijer, toliko ustru~avao da ga postavi sopstvenom narodu. Tokom prvog mandata sa mawinskom vladom (do 2011.), o tome se samo nagove{tavalo, ali ~ak i u poletu ve}inske pobede wegove [kotske nacionalne partije na izborima pro{le godine, referendum se oprezno najavquje tek za kraj mandata, dakle jesen 2014. [kote zaista vezuje jak ose}aj nacionalne pripadnosti, ali nasuprot tome, sna`an

„DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: (NE)ZAVISNA [KOTSKA

Sr ce ka`e „da”, ali yep se pi ta

oni u gojaznosti, a koja predstavqa jedan od najve}ih problema modernog {kotskog dru{tva. Me|utim, kriza skom Britanijom, sa uvoznom holand2007. ozbiqno je udarila na ovaj sloj, skom protestantskom dinastijom Vikoji je verovatno apsorbovao najve}i lijama Oran{kog, napravila je razdor gubitak radnih mesta. Stoga je ovaj koji se i na {kotskom, a naro~ito na deo populacije, koji je svakako najsevernoirskom tlu, ose}a jo{ i danas. brojniji, danas vi{e nego ikada zainMe|utim, ovaj razdor je danas na marteresovan za opciju koja bi mogla doginama {kotskog dru{tva. Razne proneti vi{e posla i boqe sutra – kako testantsko „oran`isti~ke„ parade i god se ta opcija zvala. katoli~ke svetkovine u Glazgovu za Kona~no, ~ak i u u{minkanom mene su bile samo prilika da vidim Edinburgu, a svakako i u radni~kom neki nesvakida{wi svet koji se preGlazgovu, ne treba zaboraviti na lio u centar grada iz raznih predgra{kotsku sirotiwu, mahom zarobqenu |a, mahom odeven u plave ili zelenou predgra|ima u kojima kriminal, tibele boje voqenih Renxersa ili Selnejxerski gangovi, te{ki oblici altika, a za koje ni ve}ina uobi~ajenih koholizma i narkomanije verno osliglazgovskih prolaznika nije imala kane u „Trejnspotingu„ Irvina Vel{a ba{ previ{e razumevawa. (i popularnoj ekranizovanoj verziji Od prili~nog broja crkvi, danas u Denija Bojla) predstavqaju svakoGlazgovu je tek ne{to malo katoli~dnevnicu. Kao ekstrem naspram edinkih, malo vi{e protestantskih, i to bur{ke elite, ovde i me|u ovim svezbog toga {to je broj frakcija protetom mo`e se na}i ne stantske crkve postao tako mali sloj, istinte{ko pratqiv i za pravog poznavaoca te- [kot uglavnom najvi{e veruje u brojke i pokazateqe, ski nusproizvod kaologije, a zapravo doi to one koje smatra ozbiqnim i nezavisnim, one na pitalizma, koji je ve} generacijama tumara miniraju crkve pre~iju je verodostojnost ve} navikao ulicama upropa{}en tvorene u pabove, rei potpuno nezamisliv storane i neke od naj~ak i za na{e poimawe sirotiwe. Ova boqih prostora za `ivu svirku koje zavisnosti i u ovoj kategoriji raste. mo`ete na}i u gradu. Pored ovih, ne Politi~ki najaktivnija sigurno je grupa, pome{ana sa siroma{nom imiretki crkveni objekti, ~iji je „bi{kotska sredwa klasa, zna~ajan seg- gracijom, pre`ivqavala je uglavnom znis„ u me|uvremenu propao, ogla{ement dru{tva u Edinburgu i u Glazgo- na ra~un dr`avne pomo}i, ali je taj ni su na prodaju. Sve u svemu, prega`evu. U Glazgovu, recimo, ovaj sloj domi- izvor u posledwe godinu-dve zna~ajno na ozbiqnom industrijalizacijom i nira i nastavqa tradiciju ~uvenog redukovan, {to je i ovu tipi~no nezaurbanizacijom, crkva danas ima relaglazgovskog preduzetni{tva. Glazgov interesovanu grupu danas u~inilo tivno mali uticaj u {kotskom drusu razvili „lordovi duvana„, koji su mnogo svesnijom da su jo{ ve}i pro{tvu. snabdevali Evropu duvanom iz ame- blemi na vidiku.

Kona~no, ne tako veliki Aberdin, ri~kih kolonija sve do wihove nezavisnosti, da bi kratku krizu zamenila danas se ~ini mnogo ve}im zbog naftindustrijalizacija nevi|enih razme- ne industrije Severnog mora koja bi ra koja je Glazgov do kraja 19. veka u~i- mogla biti razlog da se [kotska ose}a nila „drugim gradom imperije„. Od sigurno i samouvereno u prvim godinanajve}eg svetskog proizvo|a~a brodo- ma, pa i decenijama nezavisnosti. Grad va, ~uvenih brodogradili{ta sa Klaj- koji je pro{le godine predvodio listu da, do potpunog sloma industrije i de- gradova u Britaniji s najve}im promepresije tokom {ezdesetih, danas je tom luksuznih nekretnina (skupqih od simbili~no preostao tek jo{ jedan milion funti) o~igledno ima kapaciugovor s britanskom mornaricom po- tet da ponudi {kotskoj vladi i parlasle kojeg }e u naredne dve godine ko- mentu brojke i garancije kojima }e ova na~no i posledwe brodogradili{te mo}i da iza|e pred narod. Sa druge biti uga{eno. Sve {to je ostalo od strane, ni probritanski politi~ari mo}nog i ponosnog „proizvedeno na nisu nemi, a pro{lonedeqnu analizu Klajdu„ slogana, koji je garantovao biv{eg britanskog ministra finankvalitet {irom sveta, danas je sme- sija Alistera Darlinga, {kotskog po{teno u prelepi novootvoreni muzej liti~ara koji je jedan od predvodnika pomorstva na obali reke, delo ~uvene pokreta „Zadr`imo [kotsku u Britaniji„, o ekonomskim te{ko}ama koje Zaha Hadid arhitektonske ku}e.

Dana{wi naslednici industrijske bi zadesile [kotsku ako se opredeli Unionisti~ka zastava vijori se na zidinama edinbur{kog zamka elite su pripadnici bankarskog sek- putem nezavisnosti, sigurno je ve}ina intelektualan razvoj dru{tva, pokre^esto ovako te{ka pitawa znaju da tora, tehnokrate, administracija, [kota uzela za ozbiqno. nut jo{ edinbur{kom elitom za vreme Nadolaze}e dve godine bi}e kqu~ne rasloje dru{tvo na geografskoj osnoakademija, svi mahom u`urbani, zamivode}eg evropskog, {kotskog prosvevi. Me|utim, kod [kota to ne deluje {qeni i okovani svojim „eplovim aj- za debatu o {kotskoj nezavisnosti kotiteqstva pod vodstvom Dejvida Hjukao slu~aj. Ne postoji region koji je ped/ajfon„ proizvodima ~ije ekrane ja se tek rasplamsava. S jedne strane, ma, kao i sna`an industrijski razvoj i izrazito „za”, niti za koji bi se reklo zadovoqno pipkaju u retkim pauzama moglo bi se re}i da ekonomske krize urbanizacija pokrenuta Xejmsom Vada je izrazito protiv nezavisnosti. potro{enim u svojim omiqenim mo- obi~no pogoduju razvoju nacionalitom u Glazgovu, napravili su od [kozma i pogodnoj klimi za nezavisnost, Kada se na referendumsko pitawe budernim i ukusno ali minimalisti~ki ali sa druge strane, upravo ta kriza ure|enim kafeima u centru grada ili ta promi{qen narod koji te{ko nasede odgovoralo, rezultat }e dominantu presti`nom glazgovskom Vestendu. zajedno sa krizom evra za koju je Brida na jeftinu politi~ku propagandu. no zavisiti od „centralnog pojasa„, Meni li~no ovaj sloj ne deluje kao po- tanija zbog svoje vernosti sterlingu [kot uglavnom najvi{e veruje u brojoblasti koju ~ine Glazgov i Edinburg pulacija koja bi htela ne{to da mewa vi{e posmatra~ nego aktivan akter, ke i pokazateqe, i to one koje smatra s u{}ima reka Klajd i Fort, gde `ivi mo`e da uti~e na [kota da mu se u~iili rizikuje, naprotiv. ozbiqnim i nezavisnim, one na ~iju je vi{e od 70 posto od ne{to preko pet ni sigurnije danas pod britanskom neKao balans prethodnima, neka vrverodostojnost ve} navikao. miliona [kota. Iz oba centra, pogo sutra pod evropskom kapom. Kako sta radni~ke klase, ponajvi{e iz trPored razuma i brojki, pre svega iz gled }e delimi~no i upitno i}i ka bilo, ~ak i ako se nezavisnost izglasa gova~ko-uslu`nog sektora, s obzirom sfere ekonomskog `ivota, te{ko je „granitnom gradu„ Aberdinu, ali mona referendumu, proces „devolucije„ na to da industrije u pravom smislu [kota i „uhvatiti„ na neki drugi na`da da probam redom da protr~im }e, zbog kompleksnosti me|usobnih ~in. Kao prvi alat, koji vlastodr{cu kroz jedan kombinovani geografsko- re~i ima sve mawe, mogla bi potenciodnosa, po nekim procenama trajati i jalno biti najve}i pobornik nezavimo`e da padne na pamet, religija je u dru{tveni presek: do deset godina posle referenduma. {kotskom dru{tvu marginalizovana Edinburg, iako nije najve}i, jeste snosti. Ova klasa je do svetske ekoDa li }e se to dogoditi, te{ko je dati pojava. Iako tradicionalno katoli~prestoni grad [kotske. ^im iza|ete nomske krize bila uquqkana u ~ari bilo kakvu prognozu, ali je potpuno ka do vremena dinastije Stjuart (jedisa centralne Vejverli `elezni~ke konzumerizma, u`ivala u subotwim jasno da }e odlu~iti onaj ko argumenna {kotska dinastija na britanskom stanice, otvara se pogled na grad od masovnim pohodima na jeftine „hajtovanije ubedi taksistu s po~etka tronu), za [kote se protestantizam, kojeg zastaje dah. Odmah vas osvaja sre- strit„ robne marke i letwim pohodipri~e da }e wegova opcija biti sigurkoji je Xon Noks doneo ne{to pre dodwevekovna arhitektura “old tauna” ma na mediteransku obalu. Zbog brzog nije re{ewe za {kotski nov~anik. laska Stjuarta na vlast, pokazao kao koja defini{e linije grada sve do ~u- `ivota, popularnosti vikend alkoho(autor je docent na primamqivija opcija. Smena Stjuarvenog Edinbur{kog zamka. Sa druge lizma i gotove supermarket ishrane, Katedri za telekomunikacije i ta, koji su kao prokatoli~ka dinastistrane, ne{to je hladnija i pravilni- ova klasa je mo`da i najodgovornija obradu signala FTN-a) ja vladali ve} uveliko protestantja, ali ipak impresivna xorxijanska {to su [koti danas evropski {ampiPi {e: Dr Dejan Vukobratovi}

arhitektura “wu tauna”, koja krije salone za okupqawe edinbur{ke inteligencije jo{ od vremena prosvetiteqstva, ili tek ne{to kasnije epohe nacionalnog sina Voltera Skota.

I danas su aristokratski tragovi ovde jasno prisutni i za stanovnike ovog grada va`i da su umi{qeni elitisti koji na ostatak [kotske gledaju s visine. „Pazite svoje nov~anike, pri~a se da je par Glazgovqana stiglo u grad„, ~uo sam jednom prilikom {alu uli~nog stend-ap komedija{a na platou ispred Nacionalne galerije, {to je izazvalo sveop{ti smeh publike.

Ova edinbur{ka elita bi po tradiciji trebalo da je konzervativnija i unionisti~ka, ali slabqewem tradicionalnih vrednosti, broj pobornika ne-

akon protesta u svetu bez presedana, kada je u jednom danu vi{e od 115.000 sajtova, predvo|enim Vikipedijom, Guglom i Vordpresom, na svojim stranicama istaklo protivqewe ideji da se zarad borbe protiv piraterije ugu{i sloboda govora, broj ameri~kih zakonodavaca koji su, vaqda nesmotreno isprva podr`ali antipiratsku legislativu, naglo je po~eo da opada. Kombinacija pritiska i kolebqivosti zakonodavaca izazvala je odlagawe planiranih rasprava u oba doma ameri~kog Kongresa, no to ne zna~i da su ameri~ke vlasti potpuno odustale od osnovne ideje koja je, pod akronimima SOPA i PIPA, izazvala toliki u`as proteklih dana.

Hap{ewe osniva~a najpoznatijeg sajta za razmenu fajlova, Megaaplouda, zbog sumwe da su od piraterije prihodovali 170 miliona dolara, istovremeno vlasnicima autorskih prava nanose}i {tetu od pola milijarde dolara, dalo je dodatno za pravo svima onima koji su digli glas protiv sprone namere ameri~kih zakonodavaca: SAD, dakle, ve} ima pravne mehanizme za borbu protiv piraterije i drugih oblika sajberkriminala. Ima i toliku mo} da nalog za hap{ewe i izru~ewe ~etvoro sajberpirata, ina~e neameri~kih gra|ana, uputi novozelandskim vlastima. Dakle, ~emu onda SOPA i PIPA? Najnapadanije odredbe zakonskog predloga koji je iniciran u Predstavni~kom domu (SOPA) i ne{to bla`e verzije u Senatu (PIPA) ticale su se ovla{}ewa ameri~kih federalnih vlasti da se `estoko obra~unava – dakle, da ukida – sajtove koji promovi{u pirateriju na svojim stranicama, ali bi pritom palo podosta kolateralnih `rtava: bili bi uklawane i one internet stranice koje makar jednim linkom upu}uju na proskribovane sajtove sklone pirateriji. Ono oko ~ega su se, nekim drugom povodom, jo{ tokom pro{le godine ameri~ke demokrate i republikanci sporili – normirawe interneta od strane ameri~kih vlasti – u o~ekivawu da SOPA i PIPA u identi~noj verziji usvoje oba doma Kongresa, kako propisuje procedura ove godine, odjednom je dobila podr{ku u obema partijama.

U video spotu koji se pojavio na internetu, iza kojeg se pretpostavqa da stoje Anonimni, ameri~kim vlastima dat je rok od 72 sata, dakle do danas, da potpuno odustanu od ideje da donose antipiratski zakon ili }e u protivnom na meti ove grupe biti i Fejsbuk, Jutjub i ostali Kada se vidi spisak onih koji nisu {tedeli novce lobiraju}i za usvajawe antipiratskog zakona – tu nema koga nema od najve}ih medijskih, filmskih i muzi~kih kompanije na teriritoriji SAD – argumentacija da je u ovako te{koj ekonomskoj situaciji potrebno stati u za{titu onih koji zbog piraterije trpe enormne gubitke, ~ime je, je li, ugro`en i veliki broj radnih mesta, ve}inu zakonodavaca, pretpostavqamo, naterao je da prihvate mantru kako je zbog jednog interesa, u izbornoj godini veoma oportunog, sasvim u redu `rtvovati neki drugi. Sloboda govora za daqe nepogor{avawe ekonomske situacije. Identi~no situaciji od pre 10 godina kada je zarad bezbednosti gra|ana od novih teroristi~kh napada usvojen zakon, ~uveni Patriotski akt, koji je, paradoksalno, u ciqu za{tite slobode gra|ana su{tinski upravo suzio te slobode.

Veli~ina globalnog protesta protiv usvajawa antipiratskog zakona samo prividno upu}uje na zakqu~ak da su se oko

DARKO TANASKOVI] ZA „DNEVNIK” O ODNOSIMA EU I TURSKE

Ne ma vaj de ni od ra sta d svih dr`ava kandidata i potencijalnih kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji, lane je ubedqivo najsna`niji ekonomski rast imala Turska – gotovo 8,7 procenata, i u toj je dr`avi jedino otvoren veliki broj novih radnih mesta, navodi se u analizi Evropske komisije objavqenoj ove sedmice. Kao rezultat ekonomskih reformi baziranih na principima slobodnog tr`i{ta, turska privreda je u proteklih 20 godina ostvarivala prose~nu stopu rasta od 5 procenata, s tim da je, recimo, u 2010. ostvaren rast od ~ak 8,9 procenata. Procene su, me|utim, da to {to je turska ekonomija, uz nema~ku, jedina u ekspanziji na Starom kontinentu i da }e Turska mo`da ve} za deceniju dospeti me|u prvih 10 ekonomija sveta, i daqe ne}e biti dovoqno sna`an motiv za Brisel da ubrza proces pribli`avawa te zemqe EU. – Zavidne performanse, neki ka`u pregrejane turske privrede u vreme ozbiqne finansijske i ekonomske krize u EU, te{ko da bi mogle biti faktor ubrzavawa procesa evrointegracije. ^ak naprotiv, mogle bi oja~ati argumente onih (Nema~ka, Francuska, Austrija...) koji se, umesto punopravnog ~lanstva, zala`u samo za neki vid „privilegovanog partnerstva“ s Turskom – obja{wava za „Dnevnik” na{ biv{i ambasador u Ankari, dr Darko Tanaskovi}.

Po wegovim re~ima, su{tinske prepreke na putu evrointegracije Turske, ~ije su aspiracije u tom pogledu na dnevnom redu ve} vi{e od pola veka, nisu u domenu ispuwavawa postavqenih uslova, odnosno tzv. „kopenha{kih kriterijuma“. Nisu, naravno, ni u ekonomskoj sferi, o ~emu se zvani~no govori, ve} su na terenu civilizacijske odbojnosti znatne ve}ine gra|ana u zapadnoevropskim dru{tvima prema integrisawu jedne sna`ne i demografski ekspanzivne muslimanske zemqe u evropsku porodicu.

– Mada }e retko ko javno priznati, to je pre}utno svima jasno, pa i samim Turcima. Uostalom, tamo{wa politi~ka i intelektualna elita, s nekim malim izuzecima, ve} odavno i ne ra~una s punopravnim ~lanstvom u Evropskoj uniji – zakqu~uje sagovornik „Dnevnika”. n Reqa Kne`evi}

O

dnevnik

nedeqa22.januar2012.

I DRU GE PRI ^E

vrti oko... love tog pi ta wa su ko bi la dva u{an ~e na ta bo ra: in ter net ko ri sni ci i ve li ke in ter net kom pa ni je, s jed ne stra ne, i in du stri ja za ba ve i za ko no dav ci, s dru ge. Za pra vo, bez ob zi ra {to su se tog da na na {li na is toj stra ni in ter net ko ri sni ci, ili ba rem ve li ka ve }i na wih, i in ter net kom pa ni je, po put Gu gla, Fej sbu ka i dru gih, raz log zbog ko jih su po to wi ini ci ra li pro test umno go me se po kla pa s in te re si ma dru ge stra ne. Dru gim re ~i ma, in ter net kom pa ni je je su iz ra zi le svoj pro test pro tiv pred lo `e nih ver zi ja za ko na jer gu {e slo bo du go vo ra, ali ni po {to ni su qu bi te qi pi ra te ri je. Uosta lom, pe ti ci ja na Gu glu pro tiv usva ja wa SO PA i/ili PI PA od vi ja la se pod slo ga nom „Okon ~aj te pi ra te ri ju, ne slo bo du“.

No, sa ko ri sni ci ma in ter ne ta stva ri sto je pot pu no dru ga ~i je. U po dat ku da je 10 mi li o na qu di pot pi sa lo pe ti ci je pro tiv usva ja wa za ko na, i jo{ wih 3 mi li o na ko ji su po sla li pro test ne imej lo ve ~la no vi ma Kon gre sa, sva ka ko tre ba tra `i ti `e sto ke pro tiv ni ke ogra ni ~a va wa slo bo de go vo ra na in ter ne tu, ali i one ko ji se isto ta ko `e sto ko pro ti ve na ru {a va wu sta tus kvoa po pi ta wu pot pu no slo bod nog pre u zi ma wa ra zno ra znih sa dr `a ja sa in ter ne ta, pre vas hod no onih ko ji bi tre ba lo da pod le `u za {ti ti autor skih pra va. U per cep ci ji ma kar onih 50 mi li o na ko ji su dnev no ko ri sti li sajt Me ga a ploud, in ter net je si no nim za ap so lut nu, ne sank ci o ni sa nu slo bo du. Pro blem je u to me {to ta ko per ce pi ra -

na slo bo da ne mo `e da osta ne sa mo su bjek tiv ni ose }aj, jer ona ti me objek tiv no ugro `a va slo bo de ali i pra va dru gih. Ali kad vam ha ke ri „po ~i ste” kre dit nu kar ti cu, ko ju ste ko ri sti li na, re ci mo, ben zin skoj pum pi, psu je te in ter net, we go ve slo bo de i one ko ji je zlo u po tre bqa va ju, i uz da te se u or ga ne go we wa, je li ta ko?

Kao {to ni je za ko nom do zvo qe no da se u|e u pro dav ni cu i bez pla }a wa iz ne se hleb, mle ko ili gaj ba pi va, ta ko po zi tiv nim pro pi si ma ni je do zvo qe no ni da se kr {e autor ska pra va. No, de ba ta o to me {ta sve pod le `e autor skim pra vi ma i da li se ona kr {e ako se pi ra ti zo va ni ma te ri jal ne ko ri sti za sti ca we pro fi ta, sta ri ja je od SO PA i PI PA. Vla sni ci ma autor skih pra va pri to me je sla ba ute ha to {to mi li o ni ko ri sni ka ne po se `u za „ple nom“ pi ra ta ka ko bi even tu al no iz be gli pla }a we bi o skop ske kar te ili ce-dea, ve} pro sto za to {to im se sve to nu di – na je dan klik.

Za raz li ku od obi~ nih ko ri sni ka in ter nte ta, svo je pro ti vqe we su na dra sti ~an na ~in is ka za li ~la no vi no tor nih Ano nim nih, ko ji su na kon hap {e wa vla sni ka Me ga a plo u da kre nu li u ru {e we saj to va ame ri~ kog Mi ni star stva prav de, Ef-Bi-Aja, te saj to va naj ve }ih po bor ni ka usva ja wa an ti pi rat skog za ko na. U vi deo spo tu ko ji se po ja vio na in ter ne tu, iza ko jeg se pret po sta vqa da sto je Ano nim ni, ame ri~ kim vla sti ma dat je rok od 72 sa ta, da kle do da nas, da pot pu no od u sta nu od ide je da do no se an ti pi rat ski za kon ili }e u pro tiv nom na me ti ove gru pe bi ti i Fej sbuk, Ju tjub i osta li. U pr vom na pa du, ka ko ob ja {wa va ju stru~ wa ci, Ano nim ni su ko ri sti li no vu me to du: sa u ~e sni {tvo ne u pu }e nih ko ri sni ka in ter ne ta. Otva ra ju }i link ko ji je na vod no oba ve {ta vao o ak ci ji Ano nim nih, sva ki ko ri snik je ne sve sno po stao na pa da~ na tar ge ti ra ne saj to ve.

Iako se sva koj ak ci ji po me nu te gru pe mo `e pu no to ga za me ri ti, ak ci ja u znak od ma zde zbog za tva ra wa Me ga a plo u da za slu `u je po seb nu pa `wu i umno go me je pro ble ma ti~ na: ti me Ano nim ni, na i me, ni su za {ti ti li pi ra te ri ju, ni ti su sta li u od bra nu slo bo de na in ter ne tu, ve} za pra vo one ko ji su na to me ve o ma do bro za ra |i va li. I to na me }e pi ta we: za {to su spor ni za ko ni ma pred vi |e ni pri ho di vla sni ka autor skih pra va, ali ni su oni ko ji za ra |u ju upra vo kr {e }i ta pra va?

Na kon cu, SO PA i PI PA }e kao za kon, sva je pri li ka, s iz me we nim sa dr `a jem – na kra ju bi ti usvo jen. I pot pi sa }e ga pred sed nik Ba rak Oba ma: em je prav nik, em po klo nik autor skih pra va. A ako to ni je do voq no, ne tre ba za bo ra vi ti da je Ho li vud bio me |u naj i zda {ni jim do na to ri ma we go ve kam pa we iz 2008. go di ne. Uosta lom, ~i ta va fur tut ma oko SO PA i PI PA ima pre sve ga ve ze s nov cem – ne ki za to {to mi sle da im pri pa da vi {e, a ne ki za to {to mi sle da ga vi {e ne }e ima ti kao pre, na ovaj ili onaj na ~in. Is pred te {u me, in ter net ko ri sni ci vi de tek dr vo slo bo de. n Denis Kolunyija

SU MOR NI PRA ZNI CI U GR^ KOJ

@ivot od „trojke” do „trojke” Pi {e: Branislav Tarla} rvi put za pro te klih 20 go di na Bo `i} i No va go di na u Gr~ koj ni su pro te kli u onom bqe {ta vi lu i {a re ni lu ko je bi u re gu lar nim uslo vi ma po ~e lo kra jem no vem bra a za vr {i lo se kra jem ja nu a ra. Kad sam po le tao za Sr bi ju 22. de cem bra, aero drom po lu pra zan a ista sli ka i u po vrat ku 8. ja nu a ra – {to je ne ve ro vat no. Ali, da li za i sta ne ve ro vat no? Ze mqa ko ja ni je ima la ozbiq nu kri zu od vre me na voj ne hun te, ko ja je oti {la svo jim pu tem 1974. go di ne, do spe la je u ni {ta ma wu kri zu pre dve go di ne, ali sa po sle di ca ma ko je }e se tek vi de ti.

Ov de je `i vot po ~eo da se me ri od jed nog do dru gog do la ska “troj ke” (kon tro lo ra MMF-a) i sva ki put je pi ta we {ta }e tra `i ti i {ta }e bi ti mi ni mum ko ji }e Vla da pri hva ti ti. Taj mi ni mum je po stao to li ko ras te gqi va ka te go ri ja da ono {to je do ju ~e iz gle da lo kao ne mo gu} zah tev, da nas je ve} iz gla sa no kao za kon.

Po vre me ni {traj ko vi ne ma ju uti ca ja na sve te od lu ke, jer se si tu a ci ja ne me wa ve} ide svo jim to kom (MMF pra vac), pa ta ko pr vi put sin di kal ne vo |e, ko je su ra ni je ima li ve li ki uti caj na Vla du, da nas slu `e da bi po pu ni le ve ~er we dnev ni ke svo jim “neo d stu pa ju }im” sta vo vi ma.

Za svo te vre me na rod raz mi {qa ka ko da pre gu ra zi mu ko ja je do sta hlad na, a go ri vo ko je se naj vi {e ko ri sti za gre ja we je pre {lo ce nu od jed nog evra (pro {le go di ne 0,65-0,72 evra) {to je ve li ki tro {ak na ku} ni bu xet. Vra ti lo se ko ri {}e we dr va u ka mi ni ma ali ta ko |e po vi soj ce ni, ko ju je is pra tio i skok ce ne stru je od 1. ja nu a ra. Uz ra ~un za stru ju sti `e i ra ta za po rez na imo vi nu, pa bi raj: po rez i stru ja ili mrak. Taj po rez se ni je pla }ao i sa da je to ve li ki udar, ali jed nom se mo ra lo po ~e ti, jer ako de ca mo ra ju da na sle de te du go ve, on da ro di teq -

P

ska `r tva mo `e da bu de ba rem ot pla ta tog po re za.

Pi ta we je i gde }e ta de ca su tra bi ti jer je ve li ki broj wih ve} kre nuo ka Ne ma~ koj, Ame ri ci, Austra li ji, ali i ka Tur skoj, tra `e }i na ~in da obez be de ne ku eg zi sten ci ju. Sto pa ne za po sle no sti je pre {la 18%, a pro ce wu je se da }e jo{ ra sti – pre ko 25%. Pri ~e o in ve sto to ri ma se i da qe vr te bez re al ne osno ve, osim u slu ~a ju eks plo a ta ci je ga sa i naf te oko Ki pra i is pod Kri ta. Tu je ve} na pra vqe na “stra te {ka ko a li ci ja” sa Iz re a lom kao uti caj nim part ne rom u ovom ve li kom po slu, a ujed no i kao pro tiv te `a tur skom ot po ru eks plo a ta ci ji oko Ki pra.

Unu tra {wa tr ve wa me |u par ti ja ma oko pro ce na ta bi ra ~a }e br zo do }i na sve tlo da na jer su iz bo ri na ja vqe ni za dru gu po lo vi nu apri la. Dve ne kad ne pri ko sno ve ne par ti je su do `i ve le ve li ku ka tar zu i unu tra i spo qa. Unu tra je do {lo do ~i {}e wa osta ta ka tri naj ja ~e po li ti~ ke po ro di ce (Ka ra man lis, Mi co ta kis i Pa pan dreu) ko je su po ti snu te iz vi {e de ce nij ske “di na stij ske” vla da vi ne obe le `e ne wi ho vom ne do dir qi vo {}u.

Spo qa je to do ve lo do ja ~a wa dru gih par ti ja ko je su bi le na mar gi na ma, po go to vo le vo ori jen ti sa nih. Pr vi put }e vla du for mi ra ti ko a li ci ja i to }e bi ti ve li ki {a mar ve li kim par ti ja ma, jer da nas za jed no ima ju oko 43% po dr {ke. Od to ga PA SOK 13%, a No va de mo kra ti ja 30%.

Mo gu} nost for mi ra wa vla de de sne ko a li ci je je ma we ve ro vat na jer u ovom tr ne ut ku ne pre la zi 40%, ta ko da le va ko a li ci ja ima ve }e {an se, ali sa mo u slu ~a ju da se pre va zi |u su je te i na |e za jed ni~ ka po la zna ta~ ku.

Kraj pro {le go di ne su obe le `i la mno go broj na hap {e wa onih ko ji ni su go -

di na ma pla }a li po re ze dr `a vi, a bi li su “re spek ti bil ni pri vred ni ci” – a u ~i jim uprav nim od bo ri ma su se de li po li ti ~a ri iz dve vo de }e par ti je. Po ~e tak 2011. su obe le `i la ot kri va wa ile gal nih kla di o ni ca ili ka zi na po Ati ni i dru gim gra do vi ma, ko je su ra di le pod ra znim ime ni ma, kao na pri mer “In ter net ka fe”. Ipak jed no hap {e we je uz bur ka lo jav nost – vi so ko ran gi ra nog sve {te nog li ca oca Efra i ma, op tu `e nog u afe ri Va to ped (za me na dr `av ne s ma na stir skom ze mqom za vre me vla da vi ne No ve de mo kra ti je), kao i za pra we nov ca i pro ne ve ru ko ja je ko {ta la po re ske ob ve zni ke oko mi lion evra.

Za ni mqi vo je da je on je di ni od 32 osum wi ~e na ko ji se na {ao iza re {e ta ka po zna tog atin skog za tvo ra Ko ri da los.

Cr kva i de sni ~ar ske par ti je (LA OS pre svih) su pro te sto va li jer je uhap {en pred Bo `i}, ~i me se “bo go hu li i po ka zu je ne po {to va we cr kve i Bo ga”. ^i we ni ca je da je spor no {to je sa mo on uhap {en, ali s dru ge stra ne, ovo je ve li ki pre se dan u ze mqi gde cr kva ima enor man uti caj. Taj uti caj je pr vo po ~eo da se qu qa uvo |e wem po re za cr kvi to kom 2011. go di ne, a na sta vqen ovim hap {e wem. Da li je u pi ta wu to {to kroz eko nom sku kri zu dr `a va tra `i na ~in da se otrg ne od uti ca ja cr kve ili ne {to dru go, tek, u sva kom slu ~a ju do bro je da se ta gra ni ca po me ra.

Jer bo gat stvo cr kve se ni je okr wi lo u ovoj kri zi, pa je ta ko i da nas vla snik naj skuq nih par ce la iz nad Vu qar me ni ja (ju `nog de la Ati ne na sta we nog imu} ni jim slo jem) i mno gih dru gih lo ka ci ja {i rom Gr~ ke. Osim ne ko li ko na rod nih ku hi wa ko je je cr kva or ga ni zo va la, dru gog pri bli `a va wa ka obi~ nim smrt ni ci ma – ni je bi lo.

U sve mu to me obi ~an ~o vek osta je na mar gi ni `i vo ta i pre pu {ten sa mom se bi. (autor `ivi i radi u Atini)

15

RU MU NI JA SU O ^E NA S DE MON STRA CI JA MA PRO TIV [TED WE

„Ne“ raspodeli krize i korupcije o sle 22 go di ne tran zi ci je i re - pro ble me re {a va nov cem ko jim ras po for mi u du hu tr `i {ta i prav - la `e, a to su sve ma wi pri ho di od po ne dr `a ve, Ru mu ni ja je vi {e od re za i kre di ti. An ti kri zna po li ti ka ne de qu da na uz ne mi re na uli~ nim de - Ru mu ni je, ta ko, ne od stu pa od me |u na mon stra ci ja ma. Sva ko po pod ne hi qa de rod nih po li ti~ kih smer ni ca bor be qu di oku pqa se na grad skim tr go vi ma u pro tiv pla ne tar ne fi nan sij ske kri ze.

Bu ku re {tu i jo{ {e zde se tak gra do va Pre mi jer Emil Bok je za sle de }u ne de {i rom Ru mu ni je da bi is ka za li svo je qu na ja vio van red nu sed ni cu par la ne za do voq stvo sa da {wom po li ti kom. men ta i po ku {a va da ras pra vu o pro Wi ho vo ne za do voq stvo je na iz gled ble mi ma dru {tva vra ti u in sti tu ci je upe re no pro tiv vla de de snog cen tra i si ste ma, a ne na mi tin zi ma. Za sa da pred sed ni ka Tra ja na Ba se skua, ko jeg pre mi jer bez u spe {no po zi va sve za in kri ti ku ju za, na vod no, auto ri tar nu po - te re so va ne ~i ni o ce na di ja log. Otvo li ti ku. Sva ka du bqa ana li za ovih pro - re nu ras pra vu u Na ci o nal nom sa ve tu te sta po ka za }e, me |u tim, da je re~ o ne - za dru {tve ni di ja log su do sa da pri pri sta ja wu Ru mu na na po ku {a je da se hva ti li sa mo vlast i po slo dav ci, dok do ma }a ko rup ci ja ,,de mo krat ski“ pre - se sin di ka ti ne oda zi va ju ili po sta ra spo de li na ~i ta vu na ci ju, a me |u na - vqa ju uslo ve. rod na kri za sva li na ma le i sred we ze Dve glav ne opo zi ci o ne par ti je – na mqe. U tom smi slu pro te sti u Ru mu ni - ci o nal ni li be ra li i so ci jal de mo kra ji ima ju do sta sli~ nog sa ne za do voq - ti – pri hva ta ju di ja log u Par la men tu, stvom Gr ka. ali u isto vre me ani mi ra ju ne vla din U uslo vi ma me |u na rod ne fi nan sij - sek tor, or ga ni zu ju ili po dr `a va ju ske kri ze, Ru mu ni ja je pri nu |e na da po - uli~ ne mi tin ge i pro te ste, tra `e }i {tu je evrop ska pra vi la po na {a wa i pre vre me ne iz bo re. Re dov ni iz bo ri u kao ~la ni ca Evrop ske uni je dra sti~ no Ru mu ni ji tre ba lo bi da bu du kra jem go sma wi bu xet sku po tro {wu. Ta ko je di ne i ni ko, osim onih ko ji bi pre ~i vla da u Bu ku re {tu do sa da uga si la oko com do vla sti, ne vi di svr hu pre vre me 200.000 rad nih me sta u ko lek ti vi ma nih iz bo ra. ko ji se fi nan si ra ju iz bu xe ta. U isto Po je di na gla si la op tu `u ju opo zi ci vre me, pen zi je su za mr znu te, a pla te ju, pre sve ga sa vez so ci jal de mo kra ta i slu `be ni ka sni `e ne za go to vo ~e tvr - li be ra la - So ci jal no li be ral nu uni ju ti nu. Sto pa PDV-a po ve }a na je sa 19 na (USL) - da se u bor bi za vlast obra ti 24 od sto. la brat skim par ti ja ma u Evrop skom U ze mqi u ko joj je ko mu ni sti~ ki dik - par la men tu. Na ne dav nom za se da wu ta tor Ni ko la je ^a u {e sku go di na ma evrop skog par la men ta, a po vo dom kri plan ski odr `a vao pu nu upo sle nost i ti ke ma |ar skih re for mi, ru mun ski li ra zna so ci jal na da va wa, dra sti~ ne me - de ri so ci jal de mo kra ta i li be ra la re {ted we iza zi va ju ose }a we ne si gur - Vik tor Pon ta i Krin An to ne sku, po no sti. Obi~ ni qu di po }i wu da se ose - ku {a li su da akre di tu ju ide ju ka ko i u }a ju kao gu bit ni ci Ru mu ni ji vlast tran zi ci je.

Na od stu pa od de mo Me |u de mon stran ti ma ima dru goj stra ni, krat ske po li ti ke stal no ja ~a sloj pu no onih ko ji o~e ku ju re {e wa, EU. Ne ko li ko bo ga tih, ba ha tih i a ne da po sva ku ce nu me wa ju evrop skih li de ra po li ti~ kih pro je to pri mi lo sa da {wu vlast po si ste mu fi te ra. Sve to zdra vo za go to vo i sku pa uti ca lo je na „sja {i Kur ta da uz ja {e Mur ta“ ve} su u svo jim stva ra we at mos fe istu pa wi ma skre re da su pre vre me nu li pa `wu vla di ni iz bo ri je di no re {e we ili ka ko se u Bu ku re {tu i pred sed ni ku Ru mu ni je mo glo pro ~i ta ti na tran spa ren ti ma ka ko bi mo ra li da po sve te vi {e pa `we de mon stra na ta „da se oslo bo di mo i ne za do voq stvu gra |a na. ovih“ .

Pred sed nik Ru mu ni je Tra jan Ba se Na red nih da na u Bu ku re{t tre ba da sku, ko ji je na po lo vi ni dru gog man da stig ne de le ga ci ja Me |u na rod nog mo ne - ta, po ka zao je do sa da okret nost u po li tar nog fon da ko ja }e raz go va ra ti sa ti~ kom klin ~u s opo zi ci jom. On se ne pred stav ni ci ma vla sti, sin di ka ta i upu {ta u ko men ta ri sa we de mon stra ci po slo da va ca. Ru mu ni ja se MMF-u obra - ja, jer sva ko ima pra vo na mir ne pro te ti la za po mo} u slu ~a ju da joj bu du po - ste. Ba se sku je pre No ve go di ne u jed treb ni kre di ti za pre mo {}a va we ve - nom in ter vi juu o{tro kri ti ko vao Na }ih kri znih si tu a ci ja. Po mo} MMF-a ci o nal nu di rek ci ju za bor bu pro tiv je u po sled we vre me ~e sto na uda ru kri - ko rup ci je (DNA) zbog ne do voq ne efi ti ~a ra li be ral nog ka pi ta li zma. No be - ka sno sti u do ka zi va wu po sto je }e spre lo vac Xo zef [ti glic sma tra da je ge iz me |u kla se bo ga tih i po li ti ~a ra.

Fond kriv za pro ble me biv {ih ko mu - De mon stra ci je ko je su u to ku upra vo su ni sti~ kih ze ma qa. MMF, ka `e [ti - gur nu le u dru gi plan tek obe lo da we ni glic, svi ma pre pi su je istu re cep tu ru, a slu ~aj ko rup ci je di rek to ra ko map ni je to su {ted wa, pri va ti za ci ja i li be ra - „In ter A gro“ Jo na Ni ku la ea, ko ji se li zam. [ti glic sma tra da u ze mqa ma u op tu `u je za na vod no pod ri va we na ci o tran zi ci ji {ted wa uti ~e da si ro ma - nal ne eko no mi je. U do si jeu ovog slu ~a {ni po sta ju jo{ si ro ma {ni ji. Pri va - ja ko rup ci je, Ni ku lae je, kao tre nut no ti za ci ja omo gu }a va da bo ga ti po sta nu je dan od naj bo ga ti jih Ru mu na, sa mo pr jo{ bo ga ti ji, a li be ra li za ci ja stva ra vi na li sti osum wi ~e nih. Ta je li sta, pro stor da bo ga te ze mqe pla si ra ju svo - tvr de ko men ta to ri, mno go du `a i na je pro iz vo de na no va tr `i {ta. woj se na la ze ime na mno gih biv {ih i Sva ova za pa `a wa no be lov ca su vi - sa da {wih po li ti ~a ra na vi so kim dr {e ne go pre po zna tqi va i u da na {woj `av nim funk ci ja ma.

Ru mu ni ji. [ted wa je na te ra la qu de na Pr vi ko men ta ri na ovu te mu uka zu ju pro te ste. Za sle de }u ne de qu {traj ko ve da je ne do voq na efi ka snost DNA, iz su na ja vi li i pro svet ni rad ni ci, ko ji me |u osta log, po sle di ca „de mo krat ske op tu `u ju vla du da ne po {tu je pro pi se pre ra spo de le ko rup ci je“ me |u pri pad o obra zo va wu. Ume sto {est od sto, ko - ni ci ma par ti ja svih bo ja i vla sti i li ko je do go vo re no, za obra zo va we se opo zi ci je. Sto ga me |u de mon stran ti ma iz dva ja sa mo 2,3% na ci o nal nog do hot - ima pu no onih ko ji o~e ku ju re {e wa, a ka, ka `u u sin di ka tu pro svet nih rad ni - ne da po sva ku ce nu me wa ju sa da {wu ka Ru mu ni je. vlast po si ste mu “sja {i Kur ta da uz ja Vla da pre mi je ra Bo ka je sve sna svih {e Mur ta“. ne za do voq sta va, ali je pri nu |e na da n Petar Tomi}

P

SPORT

nedeqa22.januar2012.

dnevnik

c m y

16

EVROP SKO PR VEN STVO ZA VA TER PO LI STE U AJ NDHO VE NU (16–29. JANUAR)

Srbija ve} u polufinalu

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Od li ~an po sao

Sr bi ja - Ru mu ni ja 14:5 (3:0, 4:0, 3:1, 4:4) AJ N DHO V EN: Bazen „Peter van den Hugeband”, gledalaca: 700, sudije: Tajlan (Tusrka) i Korizna (Poqska), Igra~ vi{e: Srbija 8 (5), Rumunija 8 (2).

Peterci: Srbija 2 (2), Rumunija 1 (1).

SR BI JA: Soro, [apowi} 1, Goci} 1, Udovi~i} 2, ]uk 1, Pijetlovi} 4, Niki} 1, Aleksi}, Ra|en 1, Filipovi}, Prlainovi} 3, S. Mitrovi}, B. Mitrovi}.

RU MU NI JA: Stoenesku, Radu 1, Negrean, \akonu 2, Josep 2, Bu{ila, Matei, Kiovanu, Gvanta, \or|esku, Giban, Kadar, Dragusin.

Vaterpolisti Srbije su se kolo pre kraja takmi~ewa u grupama plasirali u polufinale Evropskog prvenstva u Holandiji. Zahvaquju}i nere{enom ishodu me~a Crna Gora - [panija 10:10, Srbija je obezbedila prvo mesto u grupi B. Delfini su nastavili s pobedama na Evropskom prvenstvu u

SUTRA[WI PROGRAM Hr vat ska - [pa ni ja (13) Tur ska - Ma |ar ska (14.30) Sr bi ja - Cr na Go ra (16) Ru mu ni ja - Ne ma~ ka (17.30) Ma ke do ni ja - Ho lan di ja (19) Ita li ja - Gr~ ka (20.30)

Ajndhovenu. U ~etvrtom kolu B grupe su vi{e nego ubedqivo nadigrali reprezentaciju Rumunije 14:5.

I Srbi i Rumuni su u ovom duelu nastupili bez selektora Dejana Udovi~i}a i I{tvana Kova~a, koji su na prethodnim susretima dobili crvene kartone. To naravno nije ni najmawe omelo na{e momke. Posle odli~ne partije protiv Hrvatske i pobede delfini su sjajnom igrom u odbani i izuzetno efikasnim napadom potopili Rumune. Na{i isto~ni susedi nisu uspeli u prve dve ~etvrtine da zatresu mre`u Sora, a za to vreme su delfini dali sedam pogodaka Stoeneskuu. Goleadu je otvorio kapiten Vawa Udovi~i} ve} posle 32 sekunde utakmice iz situacije s igra~em vi{e. Do kraja ovog perioda igre pogodili su jo{ Du{ko Pijetlovi} i Slobodan Niki} iz peterca za 3:0. Slobodan Soro bio je ^e tvo ro stru ki stre lac Du {ko Pi je tlo vi} siguran na golu sa ~etiri odbrane. U drugoj deonici ista a posle dve pre~ke i Milo{ minutu utakmice. Pre toga je slika, na{i su nastavili s od]uk. U posledwim sekundama Udovi~i} pogodio. Prvi streli~nom odbranom, a Rumuni su ovog perioda igre Pjetlovi} polac za Rumune bio je \akonu iz bili potpuno nemo}ni u napadu. sti`e i sedmi gol za delfine. kontranapada. Dodu{e, ni tu Pijetlovi} je pove}ao na 4:0 po- Soro i daqe ne savladan. kontru ne bi imali da nije bilo sle dva propu{tena igra~a viRumuni su na{eg ~uvara mre- na{e gre{ke. Do kraja ove ~e{e, zatim poga|a @ivko Goci}, `e uspeli da savladaju tek u 18. tvrtine jo{ dva gola u mre`i

Utakmicu sa Rumunima vodio je pomo}nik Dejana Udovi~i}a Dejan Stanojevi}.

- Prezadovoqan sam odbranom posebno u prve tri ~etvrtine. To nam je bio i glavni zadatak u ovoj utakmici. Znali smo da sa Rumunima ne smemo da u|emo u jurwavu, jer bi to wima vi{e odgovaralo. Ispalo je kako smo mi `eleli i sada se okre}emo duelu sa Crnogorcima - rekao je Stanojevi}.

I Andrija Prlainovi} je bio zadovoqan.

- Rumuni kao da su se okrenuli narednim susretima. Sada }emo videti {ta }e nam doneti susret sa Crnom Gorom - rekao je Prlainovi}.

Du{ko Pijetlovi} je jo{ jednom pokazao kakav je centar.

Igra~ Pro Reka je postigao ~etiri gola.

Stoeneskua, a strelci su bili Pijetlovi} i Ra|en. Sredinom tre}e deonice {ansu umesto Sora je dobio drugi golman Branislav Mitrovi}.

Po~etkom posledwe deonice napravqen je prekr{aj nad Udovi~i}em, a sa peterca prvenac na Evropskom prvenstvu posti`e Aleksa [apowi}. Zatim su Rumuni uspeli da smawe preko Radua s igra~em vi{e i \akonua. U ovom periodu znatno je opao tempo. Sredinom ~etvrtine Prlai-

- Divna utakmica sa mene.

Odigrali smo kako treba i na individualni kvalitet pokazali koliko mo`emo. Rumuni su bi li ma lo opu {te ni ji, o~igledno je da se oni okre}u narednim utakmicama koji su im va`ni za odlazak na kvalifikacioni turnir u Edmonton za Olim pij ske igre u Londonu - rekao je Pijetlovi}.

Alek sa [a po wi} }e ovu utak mi cu pam ti ti po to me {to je postigao prvi gol na Evropskom prvenstvu.

- Hvala igra~ima {to su mi omogu}ili da {utiram peterac. Mnogo sam sre}an {to u~e stvu jem na ovom Evrop skom pr ve ne stvu.

Igramo sve boqe i nadam seda }emo tako i nastaviti rekao je [apowi}. novi} je pove}ao na 12:3, a Rumuni su iz peterca preko Josepa postigli ~etvrti pogodak. Do kraja Niki} i Prlainovi} za nas i Josep odli~nom parabolom za Rumune za kona~nih 14:5.

Iako rezultat to ne pokazuje Rumunija uop{te nije slaba reprezentacija, ali kada su delfini u formi malo ko mo`e da im parira.

Pripremila: G. Malenovi}

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE ANA IVA NO VI] LA KO PO BE DI LA VA WU KING

Pe tra pra vi iza zov Ana Ivanovi} je na korak od prvog gren slem finala posle tri i po godine. Pobedom nad Vawom King 6:3, 6:4 u tre}em kolu Australijan opena, srpska teniserka domogla se osmine finala u kojoj }e joj protivnica biti Petra Kvitova.

- Uvek `elim da gledam samo na naredni me~. A upravo on mo`e da me odvede u ~etvrtfinale. - istakla je 24-godi{wa Beogra|anka.Me|utim, bi}e te{ko. Petra igra sjajno. Trenutno je me|u najboqim teniserkama na svetu i predamnom je veliki izazov. - dodala je Ana Ivanovi}.

Drugi nosilac, pobednica pro{logodi{weg Vimbldona igra odli~no, a dodatno }e joj pomo}i to {to se u tre}em kolu nije umorila. Naime, Ruskiwa Marija Kirilenko se predala posle sedam izgubqenih gemova.

Osvr}u}i se na pobedu nad Vawom King, Ana je podsetila na neizvestan posledwi gem na svoj servis.

Tada je izgubila prednost 30:0, ali ipak uspela da posle velike borbe forhendom stavi ta~ku na me~.

- Dobro je da sam pre`ivela taj gem. Naporno smo radili, na servisu posebno i rezultati su vidqivi. Me|utim, nijedan udarac ne smete zapostaviti, mislim da smo uspeli da unapredimo i moj forhend.

Ona je dodala da se ose}a boqe posle terapije po{to se osetila lo{e dva dana ranije.

- Pila sam tablete i smirila prehladu.

Ana Ivanovi}

Iako u jeku Australijan opena, Ana je zamoqena da govori i o drugim isku{ewima u 2012.

Prvenstveno o Olimpijskim igrama u Londonu.

- Pre ~etiri godine u Pekingu nisam mogla da nastupim zbog povrede. Predstavqati svoju zemqu je ne{to posebno i nadam se da mogu da osvojim medaqu.

Tako|e, igra}u u miksu sa Nenadom Zimowi}em.

Bi}e uzbudqivo.

Srpkiwa je rekla da jo{ nije odlu~ila da li }e igrati za reprezentaciju u Fed kupu protiv Belgije.

- Jo{ nisam odlu~ila. @eqa da igram naravno postoji, ali sve }e zavisiti od toga da li }u biti spremna posle Melburna - zakqu~ila je Ana Ivanovi}

Jan ko gre {ka ma u po raz Premijerni nastup na gren slem turniru od ulaska u Top 10 svetskog tenisa Janko Tipsarevi} zavr{io je u tre}em kolu.

Srpskog tenisera je sa Australijan opena lako eliminisao Ri{ar Gaske - 3:6, 3:6, 1:6.

Da Janko nije u dobroj formi videlo se i u prethodna dva me~a, namu~io se protiv Rusa Dmitrija Tursunova i australijskog tinejxera Xejmsa Dakvorta, koje je ipak uspeo da savlada na „suvi kvalitet”. Ipak, 18. igra~ sveta bio je preveliki zalogaj za Tipsarevi}a.

Gaske igra dobro u Melburnu i devetom igra~u sa ATP liste

je sedam puta oduzeo servis, a samo jednom pretrpeo brejk. To je 25-godi{wem Francuzu bilo dovoqno da maksimalnim rezultatom dobije Janka i tre}i put u isto toliko me~eva. Na terenu su proveli sat i 37 minuta. Kako se situacija razvijala najboqe govori podatak da je Janko napravio ~ak 33 neiznu|ene gre{ke, naspram samo osam protivnika!

Zato }e Gaske na megdan Davidu Fereru. Tipsarevi} je nadma{io rezultat ostvaren pro{le godine na Australijan openu kada je takmi~ewe zavr{io ve} u drugom kolu

No vak raz bio Ma ua Teror Novaka \okovi}a na Austra li jan ope nu se na sta vqa. Najboqi svetski teniser „razbio” je Nikolu Maua 6:0, 6:1, 6:1 u tre}em kolu i plasirao se u osminu finala gde }e se sastati sa Lejtonom Hjuitom. \okovi} nije imao milosti ni prema slavqeniku. U danu kada je proslavio 30. ro|endan Mau je na terenu proveo samo 73 minuta i na „poklon” dobio dva gema.

U kakvoj je formi Novak \okovi} svedo~i podatak da je u uvodna tri kola Australijan opena protivnicima prepustio samo deset gemova. Pre Francuza, Italijan Paolo Lorenci mu je uzeo dva, a najja~i otpor pru`io mu je Kolumbijac Santjago

Hiraldo, koji ih je osvojio {est.

Branilac titule u Melburnu je napravio 27 „vinera”, uz samo osam neiznu|enih gre{aka i lako do{ao do druge pobede u tre}em duelu sa Mauom. Prethodno, pobedio ga je u Mecu 2006, a godinu ranije Francuz je bio boqi na ~elenxeru u [erburu. \okovi}u }e na putu do ~etvrtfinala stajati iskusnin Hjuit, koji je iznenadio zahuktalog Kana|anina Milo{a Raoni}a - 4:6, 6:3, 7:6, 6:3. Novak je od Hjuita izgubio prvi me~, 2006. godine, a od tada ga je dobio ~etiri puta, zakqu~no sa Vimbldonom 2010. Legendarni Australijanac ima 30 godina, a na ATP listi zauzima 181. mesto.

No vak \o ko vi}

\O KO VI ]U PRI JA MEL BURN

Igram naj bo qi te nis Sport, makar vrhunski, nije za milosrdne. Novak \okovi} to zna, zato nema milosti prema rivalima, zato je najboqi teniser sveta i zato je tri me~a na Australijan openu zavr{io za mawe od ~etiri i po sata. Nikola Mau je uzeo samo dva gema Srbinu u me~u tre}eg kola. Nije \okovi} imao „popusta” ni prema francuskom kolegi koji je proslavio 30. ro|endan.

Novak je, govore}i posle plasmana u osminu finala, podsetio je da je Mau imao problem sa povredom kolena.

- Nije mogao da ‘ve`e’ dva, tri udarca. Verujem da je ve}ina gledalaca o~ekivala da }e se predati i oti}i sa terena, ali je izdr`ao do kraja. Na tome mu ~estitam i `elim mu sre}an ro|endan. - istakao je branilac titule u Melburnu. \okovi} je osvojio 24 uzastopna seta na Australijan openu.

Posledwi je izgubio u drugom kolu pro{logodi{weg turnira, od Ivana Dodiga.

- Igrao sam zaista dobro protiv Maua. Odli~no sam servirao i riternirao, svi udarci su me slu`ili, bio sam dobar i na mre`i.

On je poru~io da je svakom igra~u va`no da dobro odigra Australijan open, da bi imao samopouzdawa i da bi znao da je u

pravoj formi da mo`e da po~ne sezonu kako `eli.

- Uvek sam dobro igrao u Australiji. Ovo je jedini gren slem koji sam dva puta osvajao.

Kao {to sam rekao pre, propustio sam prvu nedequ sezone da bih se spremio za Melburn. Uslovi su sjajni. Odgovaraju jako mom stilu igre, i dawu i no}u. Stvarno jedva ~ekam slede}u nedequ. \okovi} je pro{le godine odigrao jednu od najboqih sezona u istoriji tenisa, a novinari su primetili da Beogra|anin deluje opu{teno i veselo, a ne optere}eno zbog broja bodova koje treba da brani, kako su o~ekivali.

- Mislim da mi takav stav poma`e da ostanem predan i koncentrisan. Ali, nije to posao samo jednog ~oveka. Ekipa qudi koja je oko mene mi poma`e da igram najboqe {to mogu na terenu i da `ivim `ivot vrlo jednostavno, znate, da se koncentri{em za svake pripreme za svaku sezonu u posledwih pet godina.

Situacija nije druga~ija ni sada, kada brani mnogo bodova.

- To se nije promenilo ni ove godine iako je situacija posebna, druga~ija od prethodnih godina, u kojima nisam morao da branim svaki poen na svakom turniru u prvih {est meseci. Vidite, tako je kako je, ne `elim da tro{im

vreme i energiju razmi{qaju}i o gubitku bodova. Stvarno samo mislim kako da unapredim igru i sebe i da ostanem stvarno predan. - rekao je \okovi} i nastavio: -Poenta je da imam 24 godine i da ose}am da igram najboqi tenis u `ivotu. Na vrhuncu sam. Tako da bi trebalo da iskoristim svaki trenutak i u`ivam u svojoj igri. \okovi} je poznat kao {aqivxija i ne izbegava da pri~a o raznim temama, pa novinari zato ne propu{taju priliku da ga pitaju i pitawa koja imaju samo posredne veze sa tenisom. Ovog puta izve{ta~e je zanimalo da li on misli da bi i teniseri, kao teniserke, trebalo da se fotografi{u u kupa}im kostimima za ~asopis Sports ilustrejted.

- Vrlo pa`qivo }u da biram slede}e re~i. - rekao je kroz smeh \okovi} i dodao: - Pa ne znam.

Mislim da da, svi bi trebalo da imamo ista prava. Ali, ne razmi{qam mnogo o tome.

Mislim da su `ene mnogo zgodnije nego {to smo mi. Pretpostavqam da imaju vi{e toga da poka`u.

Usledilo je pitawe: - Ne biste odbili ako bi to bilo ura|eno sa ukusom?

A onda je Novak zavr{io pri~u re~ima: - Ne skidam se ni za koga osim za svoju devojku.

Re zul ta ti Mu{karci: Frederiko @il – @o-Vilfred Conga 2:6, 2:6, 2:6, Huan Ignasio ^ela – David Ferer 5:7, 2:6, 1:6, Novak \okovi} – Nikolas Mau 6:0, 6:1, 6:1, @ilijen Beneto – Kei Ni{ikori 6:4, 6:7, 6:7, 3:6, Janko Tipsarevi} – Ri{ar Gaske 3:6, 3:6, 1:6, Mihail Kuku{kin – Gael Monfis 6:2, 7:5, 5:7, 1:6, 6:4, Endi Mari – Majkl Qodra 6:4, 6:2, 6:0, Lejton Hjuit- Milo{ Raoni} 4:6, 6:3, 7:6 (5) 6:4, @ene: Sorana Kristea – Sara Erani 7:6, 0:6, 2:6, Marija Kiriqenko – Petra Kvitova 0:6, 0:1, predala Kiriqenko, An`elok Kerber – Marija [arapova 1:6, 2:6, \i @eng – Marion Bartoli 6:3, 6:3, Vera Zvonarjova – Ekaterina Makarova 6:7, 1:6, Vawa King – Ana Ivanovi} 3:6, 4:6, Sabine Lisicki – Svetlana Kuzwecova 2:6, 6:4, 6:2, Greta Arn – Serena Vilijams 1:6,1:6.

Je le na i Ber nard po be di li U no}i izme|u petka i subote uspe{na je bila i Xej Xej u miksu. Ona je u paru sa Bernar dom To mi }em po be di la Australijance E{lej Berti i Benxamina Mi~ela 6:1, 6:3.

SPORT

c m y

dnevnik

17

nedeqa22.januar2012.

E V R O P S K O P R V E N S T V O R U K O M E T A [ A U S R B I J I ( 1 5 – 2 9 . J A N U A R )

Hr va ti i [pan ci za po lu fi na le U Novom Sadu danas po~iwe druga faza takmi~ewa na rukometnom Prvenstvu Evrope. U Srpskoj Atini megdane }e deliti [panci, Francuzi i Ma|ari, koji su i u preliminarnoj grupi igrali u valikoj sali Spensa, ali i trojka iz vr {a~ ke gru pe Hr va ti, Slovenci i Islan|ani. Kalkulacija vi{e nema.

Ma|ari, kojih je bilo uvek oko 3.000, ve} su se odoma}ili, kao i malobrojni [panci i Francuzi. Ali, pristi`u Slovenci i Hrvati, koji obe}avaju da }e ih biti jo{ vi{e nego u Vr{cu. Dakle, bi}e to pravi praznik rukometa.

Ve} u prvom kolu na megdan }e Hrvati, koji imaju ~etiri pre ne ta bo da i [pan ci sa tri. Te{ko je bilo {ta prognozirati u ovom duelu, ali iz tabora „{ahovni~ara� sti`u

stvo je veoma kvalitetno i mi idemo na pobedu.- istakao je Rivera.

Zanimqiv }e biti i duel Ma|ara i Islan|ana. Na{i severni susedi ukwi`ili su tri boda za zavr{nicu i iznad svega `ele da ostvare pobedu.

- Imamo sjajnu podr{ku na{ih navija~a. Sve vreme nas bodre i to nam mnogo zna~i.

Ni jednog rivala ne potcewujemo, ali se i ne pla{imo.

Islan|ani su se plasirali u drugi krug zahvaquju}i boqoj gol razlici od Norve`ana.

Uvek su imali dobru ekipu, ali neka moji momci ve~eras poka`u onoliko koliko su do sada i pobeda ne}e izostati naglasio je selektor Ma|arske Lajo{ Mo~ai.

Francuzi se ba{ nisu pokazali u onom svetlu, koje se od

Dra ma u re `i ji vi kin ga Poqska - [vedska 29:29 (9:20) BE O GRAD: Hala Arena, gledalaca 3.000 , sudije: Lazar i Revers (Francuska). Sedmerci: Poqska 2 (1), [vedska 1 (0), iskqu~ewa: Poqska 8, [vedska 6 minuta.

Sudar izme|u rukometa{a Poqske i [vedske na Evropskom prvenstvu doneo je istinsku dramu. Naime, [ve|ani su prvo poluvreme dobili sa 20:9 i svi su mislili da je ta utakmica zavr{ena.

strong i Edberg su znali to da iskoriste i poga|ali su mre`u Poqaka. Na golu [ve|ana stajao je odli~ni Andreas Pali~ka koji je branio sve. Pove}avala se prednost u korist ~etvorostrukih pr-

Grupa 1 - Beograd

Poq ska - [ved ska Dan ska - Ma ke do ni ja Sr bi ja - Ne ma~ ka 1. Ne ma~ ka 2. Sr bi ja 3. Poq ska 4. Ma ke do ni ja 5. [ved ska 6. Dan ska

2 2 3 2 3 2

2 2 1 0 0 0

0 0 1 1 2 0

0 0 1 0 0 2

29:29

53:47 46:40 74:77 49:50 79:84 48:51

Ponedeqak Poq ska - Ma ke do ni ja Dan ska - Ne ma~ ka Sr bi ja - [ved ska Sreda [ved ska - Ne ma~ ka Dan ska - [ved ska Sr bi ja - Ma ke do ni ja

4 4 3 1 2 0

(16.20) (18.20) (20.20) (16.15) (18.15) (20.15)

Grupa 2 - Novi Sad

Danas Ma |ar ska - Island Fran cu ska - Slo ve ni ja [pa ni ja - Hr vat ska 1. Hr vat ska 2. [pa ni ja 3. Ma |ar ska 4. Slo ve ni ja 5. Island 6. Fran cu ska

2 2 2 2 2 2

2 1 1 1 0 0

0 1 1 0 0 0

(16.10) (18.10) (20.10) 0 0 0 1 2 2

62:58 53:50 50:47 63:63 61:65 49:55

Utorak

[pa ni ja - Island Fran cu ska - Hr vat ska Ma |ar ska - Slo ve ni ja

4 3 3 2 0 0

(16.10) (18.10) (20.10)

Sreda Fran cu ska - Island (16.10) [pa ni ja - Slo ve ni ja (18.10) Ma |ar ska - Hr vat ska (20.10)

POQ SKA: Ja{ka 8, Lijevski, Ku~`inski 4, Tka~ik, Bilecki 1, Vi{wievski 5, Vi{ari (9 odbrana), B. Jurecki, M. Jurecki 4, Vi`omirski, Tlu~inski 3 (1), Jurkievi~ 2, Sipr`ak 2, Kvatkovski, Zaremba, Or`e{ovski.

[VED SKA: M. Anderson, Lundstrong 6, K. Anderson K. Anderson 2, Edberg 7, Doder 1, Pali~ka (11 odbrana), [tenbeken, Larholm 4, Karlson 1, Jakobson 2, Sjostrand (4 odbrane, 1 sedmerac), Petersen, Egdal 2, Barud, Nilson 4.

Me|utim, sjajni i hrabri Poqaci demantovali su sve i oni su drugi deo utakmice dobili sa istim rezultatom, tako da je na kraju na semaforu stajalo 29:29.

Ve} na po~etku susreta [ve|ani su poveli sa 6:1, koriste}i neverovatne gre{ke svojih rivala koji nikako nisu uspeli da probiju zonu 6-0. Istina trgli su se Poqaci u jednom trenutku i poku{avali da se {to vi{e pribli`e svojim protivnicima, ali to im nije polazilo za rukom. I{li su iz gre{ke u gre{ku, a sjajni Lund-

vaka Evrope i negde u 27. minutu iznosila je ~ak 11 razlike (8:19).

Na odmor su [ve|ani oti{li sa 11 golova prednosti.

Dr`ali su se [ve|ani dobro i u uvodnim minutima drugog dela utakmice, sve do 43. minuta imali su prednost od 6-7 golova.

A onda su Poqaci otkrili slabe ta~ke u odbrani rivala i polako ali sigurno po~eli to da koriste. Ko se nadao da }e Ja{ka, Vi{wevski i Mihal Jurecki uspeti da nadoknade visoko vo|stvo rivala. jednostavno

Poqaci nisu stali, igrali su istim tempom i to je sasvim zbunilo wihove protivnike. Poga|ali su iz svih polo`aja, a razbranio se i golman Vi{ari. Wegove odbrane doprinele su da Poqaci iz polukontri i kontri prolaze kao kroz sir zonu [ve|ana.

U tim trenucima vikinzi su delovali potpuno razbijeno i Poqaci su minut pre kraja uspeli da smawe vo|stvo [ve|ana 29:28, a u posledwem minutu pogodili su za 29:29 i osvojili dragocen bod u drugom krugu takmi~ewa.

M. Pavlovi}

Bla `en ko Lac ko vi} (Hr vat ska)

uveravawa da }e igrati mnogo boqe nego u prvoj fazi.

- Nema vi{e opu{tawa i gre {a ka. Mi smo se lek ci ja koja uvek mora biti u vrhu na svim velikim me|unarodnim takmi~ewima. Poznajemo mi [pance, ali i oni nas. Ipak, mislim da smo u ovom trenutku kva li tet ni ji i da }e mo osvojiti dva nova boda. Bio bi nam to veliki korak ka po-

wih o~e ki va lo. Je di ni, uz Island, nemaju ni jedan bod.

To je zaista za ~u|ewe, jer Galski petlovi su olimpijski, svet ski i dvo stru ki evropski {ampioni. Oni su najvi{e razo~arali ovda{wu ru ko met nu jav nost, a da nas megdan dele sa Slovencima, koji imaju dva boda, po{to su savladali Island u preliminarnoj grupi.

Fa ze ka{ (Ma |ar ska) bra ni uda rac @i la (Fran cu ska)

lu fi na lu. Na rav no, `e leo bih da se u tom delu ogledamo sa reprezentacijom Srbije re kao je od li~ ni hr vat ski igra~ Bla`enko Lackovi}. [panci ne pri~aju mnogo.

Wihov selektor Valero Rivera o~ekuje istinski kvalitetan susret i ne osvr}e se na ono {to je bilo u preliminarnoj grupi.

- Uzmicawa nema ni u napadu, ni u odbrani. Ovo prven-

- Svesni smo daigramo veoma slabo. Me|utim, verujem da mo`emo da se trgnemo i da u dru gopj fa zi za be le `i mo tri pobede.Istina, male su nam {anse da se dokopamo zavr{nice, ali uvek nada postoji. Mislim da }emo danas ukwi`iti ceo plen u duelu sa selekcijom Slovenije - kratko je prog no zi rao naj bo qi igra~ Francuske reprezentacije Nikola Karabati}.

Sr bi ja pre Ma ke do ni je Biv{i fudbaler Crvene zvezde Bo{ko \urovski rekao je da na Evropskom prvenstvu u rukometu navija za Srbiju, a da mu je selekcija Makedonije na drugom mestu.

- Navijam za Srbiju, pa za Makedoniju - rekao je \urovski na blagajni Beogradske arene gde je kupovao karte za prijateqe iz Makedonije.Biv{i fudbalski reprezentativac Jugoslavije i Makedonije ocenio je da Srbija igra izvanredno.

- Bio sam na otvarawu prvenstva i video da reprezentacija Srbije igra izvanredno, da su bili motivisani i dobro radili. Selektora Veselina Vukovi}a poznajem ba{ dobro i veoma mi je drago zbog wega - rekao je \urovski.

On je dodao da bi voleo da se Makedonija i Srbija sastanu u finalu.

Moram da ka`em da i dok sam bio igra~ i trener Zvezde, pored fudbala, voleo sam da gledam i odbojku i rukomet. Ovo je jedna velika stvar za Srbiju, o~ekujem i voleo bih da finale bude Srbija Makedonija - kazao je \urovski.

On je, ipak, istakao da bi svaki naredni bod za makedonsku reprezentaciju bio ogroman uspeh.

Makedonija je napravila veliki uspeh kada je uspela da [vedskoj uzme bod, a posle se i kvalifikovala u narednu rundu. Imaju dobru reprezentaciju, oni su uvek igrali dobar rukomet. Poznato je da iz Pelistera, Prilepa i Bitoqa poti~u dobri rukometa{i - ocenio je \urovski.

Pomo}nik Dragana Stojkovi}a na klupi japanske Nagoje rekao je da je u`ivo pratio jedino otvarawe prvenstva u beogradskoj hali Pionir.

Lind berg ma ti rao Ma ke don ce Danska - Makedonija 33:32 (16:19) BE O GRAD: Hala Arena, gledalaca: 17.000, sudije: Lopez i Ramirez ([panija). Sedmerci: Danska 1 (1), Makedonija 3 (3). Iskqu~ewa: Danska 6, Makedonija 4 minuta.

DAN SKA: Landin (9 odbrana), Mogensen, M. Kristiansen, Lauge 3, L. Kristiansen 2, Markusen, Egert, Spelerberg 5, Svan, Lindberg 7, R. Toft 2, Kleverli (1 odbrana), Sondergard 1, H. Toft, Hansen 12, Nilsen.

MA K E D O N I J A: Ri stovski (11 odbrana), Manaskov, Stoilov 7, Alu{ovski 4, K. Lazarov 13, Mitkov, Jonovski, Angelovski, Temelkov 1, Mir- Uda rac La za ro va za u sta vqa blok Da na ca kulovski 1, V. Markoski 1, Z. rukometa{ima Makedonije, koMarkovski, Z. Mojsoski, Ri- ji su boqe otvorili me~ golostovski, N. Mojsoski 3, Dimov- vima iskusnog Alu{ovskog i ski, Angelov, F. Lazarov 2.

Stoilova poveli 4:2. Danci su Atomski rukomet i velika forsirali brzu igru, pavu jurdrama koja je uz zvuk sirene re- wavu po terenu koja im vi{e {e na u ko rist ru ko me ta {a odgovara i sa lako}om dolazisvet skog vi ce {am pi o na Dan - li do golova preko desnog beka ske, epilog su zaista sjajne ru- Lidberga, Kristjansena i Spekometne predstave koju su pred leberga. U 19. minutu no{eni vi{e od 17.000 navija~a uglav- fanati~nom podr{kom sa trinom iz Makedonije priredile bina Makedonci su do{li do reprezentacije Danske i Make- velika tri gola vi{ka (12:9), a do ni je. Na kra ju sla vi li su ovu prednost uspevaju da uve}aDanci (33:32) i to u posledwoj ju preko Kirila Lazarova u 23. sekundi. Najefikasniji stre- minutu (16:10). lac susreta Hansen (12 golova) U fini{u prvog dela Danci je sjajno uposlio Lidberga koji su uspeli da konsoliduju odrje uz zvuk sirene matirao Ri- branu, na gol je stao Kleverlistovskog. je i to je urodilo plodom, pa su Ruku na srce kockali su se u vikinzi uspeli da ubla`e zaoposledwem napadu Lazarov i statak do odlaska na odmor drugovi imali devet sekundi da (16:19). do|u do pobede, ili barem sa~uKako su zavr{ili prvo, tako vaju bod, ali su Danci po ko zna su nastavili igra~i Danske u koji put pokazali za{to im je drugom poluvremenu. Makedonkontra najubojitije oru`je. ci su platili danak kratkoj kluPr vo po lu vre me su sre ta u Pri pre mili: J. Gali}, M. beogradskoj Areni pripalo je

pi i maloj rotaciji, a i popustila je koncentracija. Na drugoj strani, Lauge i Speleberg lako su poga|ali iz svih pozicija pa su Danci uspeli u 47. minutu da izjedna~e a zatim i povedu 25:24. Usledio je desetominutni {ou program Mikela Hansena koji je postigao ~etiri vezana gola i bio nere{iva enigma za odbranu rivala u tim trenutcima. Ipak u fini{u susreta (58.minut) prva zvezda Kiril Lazarov donosi novo izjedna~ewe 32:32. Selektor Danaca Vilbek zatra`io je tajm aut, ali nakon toga Rostovski brani udarac do tad nepogre{ivog Lindberga, pa su Makedonci imali ceo minut za posledwi napad.

Landin je fenomenalno zaustavio posledwi put Makedonaca, koji su zbog pasivnog napada morali {utirati,a u kontri Danci su stigli do velike pobede, koja ih ostavqa u trci za polufinale.

Pavlovi} i I. Grubor

18

sport

nedeqa22.januar2012.

EVROPSKO PRVENSTVO U AJNDHOVENU A grupa Re zul ta ti, pr vo ko lo: Ma ke do ni ja Tur ska 16:4, Gr~ ka Ho lan di ja14:12, Ma |ar ska - Ita li ja 12:8. Dru go ko lo: Ma ke do ni ja - Gr~ ka 6:10, Ho lan di ja - Ma |ar ska 6:19, Tur ska - Ita li ja 6:17. Tre }e ko lo: Ma |ar ska - Ma ke do ni ja 14:9, Gr~ ka - Tur ska 20:2, Ita li ja - Ho lan di ja 14:6. ^et vro ko lo: Ma ke do ni ja - Ita li ja 5:15, Tur ska - Ho lan di ja 7:12, Gr~ ka - Ma |ar ska 7:9.

1. Ma |ar ska 2. Ita li ja 3. Gr~ ka 4. Ma ke do ni ja 5. Ho lan di ja 6. Tur ska

4 4 4 4 4 4

4 3 3 1 1 0

0 0 0 0 0 0

0 1 1 3 3 4

1. Sr bi ja 2. Cr na Go ra 3. Hr vat ska 4. Ne ma~ ka 5. [pa ni ja 6. Ru mu ni ja

4 4 3 3 4 4

4 2 2 1 1 0

0 1 0 0 1 0

ABA MU[KA LIGA

0 1 1 2 2 4

50:34 12 42:35 7 32:30 6 35:36 3 37:44 4 30:47 0

SPUST U KICBILU

Partizan - Makabi 78:84 (24:17, 24:31, 15:22, 15:14) BEOGRAD: Dvo ra na Pi o nir, gle da la ca: 5500, su di je: Ra do vi} (Cr na Go ra), Do `ai (Hr vat ska), Ru te {i} (Cr na Go ra).

PAR TI ZAN: Kec man 2, Ra du qi ca 14, Lu ~i} 16, Mi lo sa vqe vi} 5, Bog da no vi}, Ka ti} 4, Be {o vi} 4, Bo `i}, ^a ka re vi}, Ma ~van 12, An |u {i} 18, Ber tans 3.

10 mi nu ta pri mio sa mo 17 ko {e va, a dru gih de set ~ak 31! U pr vom po lu vre me nu dao je {est troj ki iz 11 po ku {a ja, u dru gom po lu vre me nu sa mo jed nu iz 12 po ku {a ja! U pr vom de lu cr no-be li su ima li 14 asi sten ci ja, u dru gih 20 mi nu ta sa mo dve! Od nos u iz gu bqe nim lop ta ma: Par ti zan 17, Ma ka bi 10.Po sle svih ovih sta ti sti~ kih broj ki

Ma ~van u du e lu sa Pa pa lu ka som

MA KA BI: Pa pa lu kas, Hen driks 8, Smit 4, Blu 9, Eli ja hu, Ma let 2, Bur {tajn 18, Oha jon 9, [e jer 8, Xejms 6, Skor ci na i tis 12, Long ford 8.

Od li~ na igra u pr voj i de lu dru ge ~e tvr ti ne anu li ra na je ve li kim pa dom u fi ni {u pr vog po lu vre me na. Par ti zan je za pr vih

ja sno je ka ko je Par ti zan iz gu bio.

A mo gao je bo qe da pro |e. Mno go bo qe.Imao je Par ti zan plus 13 u dva na vra ta u dru goj ~e tvr ti ni, a on da je „mle ko pro su to”. Tre ner Ma ka bi ja Dej vid Blat uba cio je ta da u igru svo je is ku sni je igra ~e, ta ko da su Dej vid Blu, Kit Leng ford i dru gi do ne li pre o kret.

Rezultati Bu du} nost - Rad ni~ ki 93:86 Za greb - Ce de vi ta 96:92 Zla to rog - C. zve zda 56: 70 Izra el ski tim je do po lu vre me na iz jed na ~io na 48:48. Par ti zan je krat ko bio u vo| stvu u dru gom po lu vre me nu, a on da je Ma ka bi po ~eo da me qe i ste kao je dvo ci fre nu raz li ku, i do kra ja me ~a ni je is pu {tao pred nost. ^ak pet mi nu ta do ma }i igra ~i bi li su bez ko {a, a Ma ka bi je sa mo „si pao”.

Se ri ja 15-0 i od 55:57, sti gao je do 70:57! Tek je Mi lan Ma ~van, po e ni ma sa li ni je ba ca wa, us peo da pre ki ne se ri ju go sti ju...Da ni lo An |u {i}, mo mak ko ji je jo{ jed nom po ka zao da na we ga mo `e naj o zbiq ni je da se ra ~u na na po zi ci ji plej mej ke ra, ali i be ka{u te ra, svo jom tre }om troj kom u me ~u po kre nuo je ve} gro gi ra ne sa i gra ~e, ko ji ma je sa mo po u zda we bi lo po qu qa no cr nim mi nu ti ma u tre }oj ~e tvr ti ni.Ko {em Mi ro sla va Ra du qi ce Par ti zan je pri {ao na 75:78 dva mi nu ta i 18 se kun di pre kra ja me ~a, ali je De vin Smit po sti gao lak ko{ za vo| stvo 80:75. U sle de }em na pa du ni su se raz u me li ko {ar ka {i be o grad skog ti ma, ta ko da je do da va we Mar ka ^a ka re vi }a za vr {i lo udar cem u le |a Da ni la An |u {i }a, po sle ~e ga je Ma ka bi po no vo po en ti rao i prak ti~ no re {io me~.

KUP SRBIJE ZA @ENE

Ubedqive Beogra|anke

@AK - Ta{ 2000 5:28 (2:8, 1:5, 0:7, 2:8) KIKINDA: Ba zen SC „Je ze ro”, gle da la ca 50, su di je: Dvor ni} i Sa ve li} (Su bo ti ca).

Igra~ vi {e: @AK 4 (1), Ta{ 2000 2 (2). Pe te rac: @AK -, a Ta{ 2000 1 (1). @AK: Bu qin, Pan te li}, \or |e vi}, Du ji}, N. Ta li ja nov, Pe {te ri}, Si mi} 3, Ri ke, Ra dak 2, R. Ta li ja nov.

TA[ 2000: An dri ja {e vi}, Di mi tri je vi} 4, Pan te li} 6, Dra ku li}, Uze li} 9:1, Si mo no vi} 2, Mar ko vi}, Tri~ ko vi} 7, Jo vi}.

Bi la je ovo ube dqi va po be da li de ra na ta be li. Do ma }e igra ~i ce po sti gle su sve ga pet po go da ka i ta ko po sle pet od i gra nih ko la ku pa tak mi ~e we za vr {i le na po sled wem me stu, dok }e Be o gra |an ke igra ti u plej ofu za pr vo me sto.

M. S.

Senta - Partizan 8:9 (1:2, 1:2, 3:1, 3:4) KIKINDA: Ba zen SC „Je ze ro”, gle da la ca 30, su di je: Vi ri je vi} (Su bo ti ca), a Pe tro vi} (Zre wa nin). Igra~ vi {e: Sen ta 6 (4), a Par ti zan 2 (1).

SEN TA: Bo ro{, Ru di~ 2, Be nak, Bu raw, Len |el, Ve lez 1, Kin ~e{ 2, Mo mi rov, Me me do vi}, Klin kov ski, Tot, Pa ta ki 3, Kirq, Pi ri PAR TI ZAN: Si mo no vi}, Stan ko vi}, ^e gar 3, Ki ti}, Ja ni} 1, Pri ca 2, Ti mo ti je vi}, \or |e vi}, Ve si}, Pre ka je vi} 1, Lu ka~, Zi mi} 2, La zi}.

U iz jed na ~e noj bor bi Be o gra |a ni su sa vla da li do ma }u Sen tu.

Obe eki pe su se pla si ra le za za vr {ni deo tur ni ra.

M. S. SUPERLIGA ZA @ENE

Vr{~anke boqe Flip - Vr{ac 0:4 KIKINDA: Sa la Par ti za na, gle da la ca 20, su di ja: Vuk Vla {i} (Ki kin da). Re zul ta ti: Vi co - Ra dak 0:3 (-3, -5, -6), Vu jin - Ra ti} 2:3 (-2, -4, 5, 5, -2), Kor ma wo{ - Tur ka nau 0:3 (-4, -2, -2), Vi co - Ra ti} 1:3 (-10, 5, -5, -5).

U der bi ju za ~e qa ube dqi ve su bi le Vr {~an ke i ta ko po sve mu su de }i osvo ji le bo do ve spa sa. U po bed ni~ koj eki pi is ta kla se An |el ka Ra ti} sa dve po be de.

M. S.

Penzioner za istoriju

Makabiju prija Pionir

54:30 12 54:29 9 51:29 9 36:43 3 36:54 3 19:65 0

B grupa Re zul ta ti, pr vo ko lo: Hr vat ska - Ru mu ni ja 10:7, Ne ma~ ka - Cr na Go ra 7:13, Sr bi ja [pa ni ja 8:5. Dru go ko lo: Sr bi ja - Ne ma~ ka 13:12, [pa ni ja - Ru mu ni ja 12:10, Cr na Go ra Hr vat ska 8:10. Tre }e ko lo: Ne ma~ ka - [pa ni ja 16:10, Hr vat ska - Sr bi ja 12:15, Ru mu ni ja - Cr na Go ra 8:11. ^e tvr to ko lo: Sr bi ja - Ru mu ni ja 14:5, [pa ni ja - Cr na Go ra 10:10, Ne ma~ ka - Hr vat ska si no}.

dnevnik

NOVOSA\ANKE NA KLISI DO^EKUJU VO@DOVAC

Prilika za popravni Ko {ar ka {i ce Voj vo di na NIS na kon ube dqi vog po ra za u du e lu pro tiv {am pi o na Par ti zan Ga le ni ke (100:60) u Be o gra du, da nas }e od i gra ti su sret 13.ko la Re gi o na le li ge sa Vo `dov cem u Ha li na Sla noj ba ri. Bi }e ovo le pa pri li ka da No vo sa |an ke po ka `u da te `ak po raz u du e lu sa cr no - be li ma ni je osta vio tra ga na eki pu. Si gur no da bi po zi ti van is hod ve ~e ra {weg su sre ta de la o vao kao „ve tar u le |a„ za mla du i per spek tiv nu eki pu tre ne ra Du {a na Ka su ma. Po sle vi {e me se~ ne pa u ze zbog te {ke po vre de i ope ra ci je na par ket se vra ti la San dra Bo {ko vi} ko ja je u du e lu sa Par ti za nom po ka za la da }e u na stav ku {am pi o na ta bi ti ve li ko po ja ~a we za tim iz Srp ske Ati ne.

- U Be o gra du smo od i gra li ono li ko ko li ko nam je do ma }in to do zvo lio. Po raz ni je osta vio tra ga na eki pu. Do bro smo tre ni ra li ove ne de qe i o~e ku jem da u du e lu sa Vo `dov cem ko ji nas je do bio u pr vom de lu {est raz li ke, po ka `e mo pra vo li ce i sla vi mo. Naj ve }a opa snost nam pre ti od wi ho vih kri la i cen ta ra. Vo `dov ~an ke igra ju na oku pu po sled we dve se zo ne i to je wi ho va naj ve }a sna ga.

Po vrat kom Bo {ko vi }e ve do bi li smo mno go. Wen pri stup i bor be nost na par ke tu sva ka ko su pu to kaz za sve igra ~i ce ka ko se bra ne klup ske bo je. ka zao je tre ner Voj vo di ne Du {an Ka sum.

Utak mi ca 13.ko la Re gi o nal ne li ge Voj vo di na NIS - Vo `do vac igra se u SC Sla na ba ra na Kli si sa po ~et kom u 20 ~a so va.

I. Grubor

NBA LIGA

Mili~i} osvojio grad an|ela Sa 22 po e na i se dam sko ko va Sr bin do neo tri jumf Mi ne so ti nad Kli per si ma. Ha u ard raz neo Lej ker se. Iz ne na |e we - Sa kra men to do bio u San An to ni ju.

Dar ko Mi li ~i} je sa 22 po e na, se dam sko ko va, po dve asi sten ci je i blo ka de bio naj bo qi, uz Ke vi na La va, u po be di Mi ne so te pro tiv Kli per sa u Los An |e le su - 101:98. Lav je do dao 17 po e na i 14 sko ko va.Mi li ~i} je na par ke tu pro veo 34 mi nu ta, dok je Ni ko la Pe ko vi} za 12 mi nu ta uba cio osam po e na i dva pu ta uhva tio lop tu.Or lan do je po be dio Lej ker se 92:80 naj vi {e za hva qu ju }i ne za u sta vqi vom Dvaj tu Ha u ar du.

Sjaj ni cen tar je dao 21 poen i imao 23 sko ka!

Ma gi~ ni su sa vla da li te {kog ri va la iako im je to bio ~e tvr ti me~ za pet da na. Ta ko |e, Or lan do je {e sti put po be dio Lej ker se u de vet me |u sob nih du e la u re gu lar nom to ku se zo ne.Za pa `e ne ro le kod do ma }i na ima li su Xa mir Nel son sa 17 po e na i de vet asi sten ci ja i Xej Xej Re dik sa 15 po e na. Ko bi Bra jant je za go ste dao 30 po e na, a asi sti rao je osam pu ta.Ve li ko iz ne na |e we na pra vio je Sa kra men to tri jum fom u San An to ni ju - 88:86.

King si su do dru ge po be de na go sto va wi ma do {li na nev {i Spar si ma pr vi po raz kod ku }e.

Sa 23 po e na i 11 sko ko va eki pu Sa kra men ta pred vo dio je Taj rik Evans, ukqu ~u ju }i i po go dak za tri po e na na 47 se kun di pre kra ja, ko ji

Di di je Ku{ pe ti put po be dio u spu stu u Kic bi lu, ko ji je u su bo tu bio skra }en zbog lo {ih vre men skih uslo va.Di di je Ku{, ko ji je pre ne ko li ko da na na ja vio od la zak u pen zi ju po za vr {et ku se zo ne, tri jum fo vao

ri ju. Po stao je pr vi ski ja{ ko ji je pet pu ta po be |i vao na spu stu u Kic bi lu. Pret hod no, re kord je de lio sa Austri jan cem Fran com Kla me rom.

Do 19. po be de u Svet skom ku pu u naj br `oj di sci pli ni Ku{ je do {ao u vre me nu 1:23,28.Po red

Di di je Ku{

je u spu stu u Kic bi lu.Upr kos iz u zet no lo {im vre men skim uslo vi ma u ~u ve nom austrij skom zim skom cen tru, or ga ni za to ri su od lu ~i li da se tr ka ipak odr `i, ali su skra ti li sta zu. Ni ma gla ni ja ke sne `ne pa da vi ne ni skra }e we sta ze ni su sme ta le sjaj nom [vaj car cu da u|e u isto -

is ku snog [vaj car ca na po bed ni~ kom po sto qu na {la su se dvo ji ca Austri ja na ca, Ro med Ba u man, ko ji je ka snio 24 sto tin ke za Ku {om, i Kla us Ke rel, sa za o stat kom od 30 sto tin ki.U ne de qu }e se u Kic bi lu vo zi ti sla lom, a te dve tr ke }e se ra ~u na ti za kom bi na ci ju.

VELESLALOM ZA @ENE U KRAWSKOJ GORI

Pobeda Vorlijeve Fran cu ski wa Te sa Vor li po bed ni ca je ~e tvr tog ve le sla lo ma se zo ne ko ji je u okvi ru Svet skog ku pa odr `an u Kraw skoj Go ri.

Vor li je va je do pr vog tri jum fa po sle vi {e od go di nu da na, a {e stog ukup no, do {la ukup nim vre me nom od 2:03:02 mi nu ta.

Dru go me sto, sa 56 sto tin ki za o stat ka, za u ze la je Ita li jan ka Fe de ri ka Bri wo ne, dok se na tre }i ste pe nik po bed ni~ kog po sto qa po pe la olim pij ska {am pi on ka u ve le sla lo mu Vik to ri ja Re ben sburg iz Ne ma~ ke.

Tak mi ~e we u okvi ru „Zlat ne li si ce“ tra di ci o nal no se odr `a va ju na ma ri bor skom Po hor ju, ali je zbog to plog vre me na ono ove go di ne pre ba ~e no u Kraw sku Go ru. Ta mo je po sle pr ve vo `we naj bo qa bi la Austri jan ka Eli za bet Gergl, sa 29 sto tin ki pred no sti u od no su na Vor li je vu, dok je Bri wo ne o- va na tre }oj po zi ci ji ima la za jo{ tri de se tin ke sla bi je pro la zno vre me.

U dru goj vo `wi, dok na red ni su do {le po sled we tri ski ja {i ce, na vr hu se na la zi la Re ben sbur go va, ko ja je pr vu za vr {i la kao sed ma. Ita li jan ka je po tom us pe la da je nad ma {i za 27 sto tin ki, da bi Vor li je va u svo joj naj bo qoj tr ci u po sled wih go di nu da na us pe la da do |e

Te sa Vor li

do pr ve po zi ci je. Po sled wa na sta zi bi la je Ger glo va, ko ja je u pr vom de lu i da qe ima la pred nost, ali se ona po tom is to pi la pre ne go {to je na pra vi la gre {ku i pa la i ta ko osta la bez pla sma na u Kraw skoj Go ri.

Iza naj bo qe tri na {la se vo de }a u ge ne ral nom pla sma nu Svet skog ku pa Lind zi Von, a sle di le su je do ma }a ski ja {i ca Ti na Ma ze, ak tu el na osva ja ~i ca ve li kog Kri stal nog glo bu sa Ma ri ja Hefl-Ri{ i jo{ jed na Fran cu ski wa Ane mon Mar mo tan. Me |u pr vih de set pla si ra le su se i Austri jan ke Ana Fe nin ger i Ka trin Ce tel, kao i Ta wa Po u ti a i nen iz Fin ske.

Tak mi ~e we u Kraw skoj Go ri na sta vqa se da na sa ka da je za ka zan {e sti sla lom se zo ne.

KUP AFRI^KIH NACIJA

Bez vode, ve~era uz pacove Dar ko Mi li ~i}

je od lu ~io po bed ni ka. Naj e fi ka sni ji na me ~u bio je To ni Par ker (San An to nio) sa 24 po e na.I Mil vo ki je ko na~ no po be dio na stra ni.

Nor mal no, to je u~i nio u Me di son Skver Gar de nu. Nor mal no, jer je to {e sti uspeh Bak sa na se dam go sto va wa u Wu jor ku - 100:86.Bren don Xe nings je sa li~ nim re kor dom se zo ne (36 po e na) do neo tri jumf Mil vo ki ju. Sa mo poen ma we na dru goj stra ni uba cio je Kar me lo En to ni.Wu jork je do `i veo pe ti uza stop ni po raz, od no sno tre }i ve za ni u Me di so nu!^i ka go je de mon tri rao si lu u Kli vlen du (114:75) iako je u tre }oj utak mi ci za re dom bio bez po vre |e nog De ri ka Ro u za.

Za to su po vu kli Luol Deng (21p) i Kar los Bu zer (19p, 14sk).Kli vlend

je do `i veo naj u be dqi vi ji po raz na do ma }em te re nu u isto ri ji klu ba!

Vla di mir Rad ma no vi} je dao tri po e na, imao tri sko ka i dve asi sten ci je za 17 mi nu ta. We go va Atlan ta je iz gu bi la u Fi la del fi ji - 76:90.Jan Ve se li je u po ra zu Va {ing to na od Den ve ra (104:108) igrao tri mi nu ta, bez za pa `e nog u~in ka.

RE ZUL TA TI:Va {ing ton - Den ver 104:108, To ron to - Por tland 84:94, Fi la del fi ja - Atlan ta 90:76, Wu jork - Mil vo ki 86:100, De tro it - Mem fis 81:98, Kli vlend - ^i ka go 75:114, Bo ston - Fi niks 71:79, Or lan do - LA Lej kers 92:80, San An to nio - Sa kra men to 86:88., LA Kli pers - Mi ne so ta 98:101, Gol den Stejt - In di ja na 91:94

Ka da su se fud ba le ri Zam bi je sme sti li u ne u gled ni ho tel u Ba ti, naj ve }em gra du Ekva to ri jal ne Gvi ne je, shva ti li da u so ba ma uop {te ne ma ju vo de. Dok su ve ~e ra li dru {tvo su im pra vi li pa co vi. Ni {ta bo qe ni su pro {li ni re pre zen ta tiv ci Bur ki ne Fa so. „Tajms of Zam bi ja” ob ja vio je mu ku re pre zen ta ti va ca te ze mqe u Ekva to ri jal noj Gvi ne ji, ze mqi ko ja ima 70 po sto si ro ma {nog sta nov ni {tva ko je u pro se ku za ra |u je ma we od dva do la ra dvev no.

- Na kon {to su se igra ~i sve jed no sme sti li, ve ~e ru su ~e ka li pu na tri sa ta po sle do go vo re nog ro ka. Ali, tu ni je bio kraj.

Dok su je li, oko wi ho vih no ga su bi le na de se ti ne pa co va. - pi {u zam bij ski me di ji.

Na kon pre tr pqe ne tra u me, ko li ko god opi sa ne okol no sti

za si ro ma {ne sred wo a fri~ ke dr `a ve i ni su to li ko iz ne na |u ju }e, Zam bij ci su se pre se li li u dru gi ho tel.

- Mo `da ni smo naj bo qa re pre zen ta ci ja u Afri ci, ali mi ni mum po {to va wa sve jed no za slu `u je mo. - re kao je se lek tor Zam bi je Erv Re nar.

Zam bij ci ni su je di ni ko ji su ne go do va li zbog sme {ta ja. Pre se qe we raz ma tra ju jed ni od fa vo ri ta tak mi ~e wa, Oba la Slo no va ~e, dok se na we ga od lu ~io i se lek tor Bur ki ne Fa so Pa u lo Du ar te.

- „Kad smo do {li da se sme sti mo, shva ti li smo da }e mo pre no }i ti u pre ru {e nom ka fi }u, od no sno re sto ra nu. To uop {te ni je bio ho tel. Ni smo ima li kon fe ren cij sku ni ti so bu sa te le vi zo rom. Uvek smo pri si qe ni da im pro vi zu je mo. Ta ko je to sa Ku pom na ci ja. - re kao je Du ar te.

c m y

SPORT

dnevnik

nedeqa22.januar2012.

19

VE STI IZ FK VOJ VO DI NA

MI RO SLAV MA @I] U TOP KLA SI UEFA AR BI TA RA

FC Vu ja din Bo {kov i Ka ra |or |e za Evro pu

Mun di jal san sva kog su di je

Kra jem pro {le ka len dar ske go di ne do sta se pi sa lo o am bi ci o znim pla no vi ma re kon struk ci je sta di o na „Ka ra |or |e“ i Fud bal skog cen tra „Vu ja din Bo {kov“. Ka ko su u jed nom de lu jav no sti po ~e le da se po ja vqu ju sum we i ra zni ko men ta ri o to me da od na ja vqe nih ra do va ne ma ni {ta, iz klu ba, pu tem ofi ci jel nog in ter net saj ta, po na vqa ju ve} to li ko pu ta iz re ~e nu

Fud ba le ri i stru~ ni {tab po ceo dan pro vo de u FC „Vu ja din Bo {kov“. Dva pu ta dnev no su na te re nu, a pa u ze iz me |u tre nin ga pro vo de ne na pu {ta ju }i svo ju ba zu.

FK Voj vo di na ni po jed nom osno vu ne du gu je ni je dan di nar svo jim igra ~i ma, kao ni za po sle ni ma u Rad noj za jed ni ci. Ja nu ar ske pla te is pla }e ne su 20. ja nu a ra, a ener gen ti (stru ja, gas, vo da), ko mu nal ne i

Usko ro jo{ jed na „bom ba” Voj vo di na je ve li ki fud bal ski klub, a ten den ci ja je da po sta ne - jo{ ve }i, tvr di se na zva ni~ nom saj tu klu ba. No vo sa |a ni ne kri ju am bi ci je i `e le da ih ostva re na sport skom po qu, po {te nom i fer igrom, a da bi ostva ri li ovo se zon ski za cr ta ni ciq, od no sno da bi osvo ji li Kup Sr bi je, ja sno je da }e mo ra ti da po se du ju i od go va ra ju }i igra~ ki kva li tet.

Upra vo to je je dan od mo ti va ko jim se upra va klu ba vo di la ka da je od lu ~i la da do ve de Al ma mi ja Mo re i ru. Me |u tim, ~el ni ci Voj vo di ne ne se de skr {te nih ru ku, ne za do vo qa va ju se ura |e nim i na ja vqu ju da }e usko ro jo{ jed na „bom ba“ pre la znog ro ka eks plo di ra ti u No vom Sa du.

A|u ru naj zad sti gao Ni ge rij ski in ter na ci o na lac Na e me ka A|u ru, ko ji je zbog ge ne ral nog {traj ka sin di ka ta sa o bra }a ja u Ni ge ri ji imao sil nih pro ble ma da se vra ti u No vi Sad, ko na~ no se pri dru `io svo jim klup skim dru go vi ma.

Sa da su na re du pre go vo ri iz me |u klu ba i igra ~a oko na stav ka sa rad we, jer je po zna to da po pu lar nom \u ri ugo vor is ti ~e na le to. tvrd wu da }e sta dion „Ka ra |or |e“ do ~e ka ti fi na le ku pa Sr bi je pot pu no re kon stru i san.

Pri ba vqe ne su sve po treb ne do zvo le, iz ra da pro jekt ne do ku men ta ci je je pri kra ju, a ra do vi }e po ~e ti u naj sko ri je vre me. [to se ti ~e re kon struk ci je FC „Vu ja din Bo {kov“, ve sti ko je smo ve} ob ja vi li sa da su do pu we ne, pa }e u sklo pu Cen tra bi ti sa gra |en i za tvo re ni ba zen. Pri pre me za pro le} ni deo se zo ne u pu nom su je ku.

PTT uslu ge pla }e ni su go di nu da na una pred.

Po red to ga, eki pa Voj vo di ne pro ve {}e dve ne de qe na pri pre ma ma u An ta li ji (od 5. do 20. fe bru a ra), a bi }e sme {te na u ul traluk su znom ho te lu „Ro jal Ho li dej Pa las“, {to }e klub (za jed no s pre vo zom i osta lim tro {ko vi ma) sta ja ti oko 2.000 evra po ~la nu eks pe di ci je, u ko joj }e bi ti ukup no 40 qu di.

Pri pre mio: A. P.

Po sled wih dva de se tak go di ne Ukra ji ni i Poq skoj. Mo `da je ka fud ba le ri Sr bi je igra li su na sno i za Mon di jal u Bra zi lu, ali evrop skim i svet skim pr ven stvi - imam ciq - da su di ma na Evrop ma, a ime na Ne ma we Vi di }a, De ja na skom i svet skom pr ven stvu ko ji po Stran ko vi }a, Si ni {e Mi haj lo vi - tom do la ze.San sva kog su di je je da }a, Dra ga na Stoj ko vi }a i sa da se sa de li prav du na svet skom pr ven stvu. po {to va wem iz go var ju u sve tu. Na Od ka ko je sa znao da je uvr {}en `a lost, uspe he fud ba le ra ni su u top kla su, Ma `i} ne ma ni dan od pra ta li i ar bi tri. Na pr ste jed ne mo ra. Uz ~e stit ku iz UEFA, od mah ru ke mo `e mo iz bro ja ti one ko ji su je sti gla pre po ru ka ka ko da se pri de li li prav du na evrop skim, svet - pre ma za no vu se zo nu, s de taq nim skim pr ven stvi ma i u Li gi {am pi - pla nom tre nin ga. o na.

- Naj te `e tek do la zi. Za de se tak Oni sta ri ji jo{ uvek se se se }a - da na idem na se mi nar su di ja u An ju Du {a na Mak si mo vi }a, ko ji je de - ta li ju. Ima }e mo i te sti ra we, jo-jo lio prav du na Mun di ja lu u Ar gen - test ko ji je osmi slio Pjer lu |i Ko ti ni 1978. go di ne,a oni mla |i pam - li na, za du `en za sva su dij ska pi ta te Zo ra na Pe tro vi }a, ko ji je ne ko li ko go di na bio me |u vo de }im ar bi tri ma u sve tu i su dio je na svet skim pr ven stvi ma u Mek si ku i Ita li ji.

U smi raj pro {le go di ne sti gla je le pa vest iz se di {a UEFE iz Ni o na- u top kla su su di ja ( naj bo qi 30 u Evro pi) uvr {ten je i ar bi tar iz Vr ba sa Mi ro slav Ma `i} (38).

Mo `da za ne ke i neo ~e ki va no, jer je Ma `i} sa mo tri go di ne me |u na rod ni su di ja, a u po sled we vre me ni je bio u `i `i sport ske jav no sti po {to ni je su dio du e le ve ~i tih ri va la Par ti za na i Cr ve ne zve zde (su dio tri ve ~i ta der bi ja, dva u pr ven stvu i je dan u ku pu).

Kod nas se sve me ri pre ma jed noj utak mi ci, a u UEFA je do sled na, pra ti sva ki po kret, sva ki me~ se va ga i be le `i.

- Mo `da sam imao i sre }e – iskren je Mi ro slav Ma `i}, ko ji je tek {est go di na vo di su - Mi lo rad Ma `i} per li ga {ke me ~e ve. – Is po sta vi lo se da se po go di lo da wa u UEFI. Sve je no vo. Ne ma Ku su mi u kon tro li bi li ne ki bit ni pe ro vog te sta, bip te sta, ve} ne ka qu di iz UEFE. O~i gled no da sam no va tra ~a wa, 20 me ta ra po lu za do vo qio sve kri te ri ju me. Na rav - sprin ta za ~e ti ri se kun de u se ri ji no, ~ast mi je da sam sti gao u top od 80 po na vqa wa, pa ko iz dr `i. kla su su di ja, ali je to ujed no i ve - Tre ni ram kao da se sam fud ba ler. li ka obe ve za. Sve stan sam do kle An ga `o vao sam nu tri ci o ni stu, ra sam sti gao, da }u su di ti naj va `ni - dim sa Igo rom De li ba {i }em i je fud bal ske me ~e ve u Evro pi, kao pro fe so rom Mi la nom [o la jom i i da ne mam pra va na gre {ku. Znam na dam se da }u us pe ti. U kon tak tu da sam za Evrop sko pr ven stvo za ka - sam i sa ne kim su di ja ma u re gi o nu i snio, UEFA je ve} odav no od re di - oni su u ~u du, ni ka da ni ko ni je po la ar bi tre ko ji }e de li ti prav du u la gao ta kve te sto ve.

Ma `i} je ve} tri go di ne su di u Evro pi, vo dio je oko 40 me ~e va i ima is ku stva.Ka `e da ne ma pu no razlki ke u de le wu prav de na me |u na rod nim me ~e vi ma i u na {oj Su per li gi.

- Sve za vi si od igra ~a. Mo `da je u Evro pi ne {to lak {e, po go to vo ka da igra ju En gle zi, Nem ci, Ho lan |a ni, Skan di nav ci. Oni su di sciplki no va ni. Ita li ja ni, [pan ci, Gr ci i Tur ci su mno go tem pe ra ment ni ji, sli~ ni su na ma, tra `e sit ne ustup ke, stal no se `a le, ali ve }i na wih je ko rekt na. Ni sam su dio svim vo de }im fud ba le ri ma sve ta, ali su na me ne po na {a wem iz u ze tan uti sak osta vi li Klo se, Be la mi, Hi pi ja, Mi ko li... Ne mo gu da za o bi |em ni En fild, dom Li ver pu la. Kop je ne {to ne vi |e no, svi pe va ju kao je dan. Sma tram da ni ko na En fil du ne mo `e da igra sla bo, ali ni da su di.

A {to se na {ih su di ja ti ~e, oni su sve bo qi, ma da klu bo vi ni su ba{ naj za do voq ni ji de le wem prav de.

– Ima mo od li~ ne su di je, mno go bo qe ne go {to se mi sli.

Uosta lom, to je po tvr di la i UEFA. Mi mo ra mo da pri la go di mo sve ona ko kao to ra di evrop ska ku }a fud ba la.

Bi lo bi ide al no da se i kod nas troj ke ne me wa ju. Li~ no naj bo qe sa ra |u jem sa Ra do ji ~i }em, Ri sti }em i @iv ko vi }em. Te le vi zi ja nam mno go po ma `e i od ma `e, vi di se sve. Go to vo da ne ma mo pra vo na gre {ku, vi de li ste u me ~u Real- Bar se lo na da su di ja ni je pri me tio da je Pe pe stao na ru ku Me si ja, ali su ka me re sve za be le `i le. Ipak, qu di smo, u de li }u se kun de od lu ~u je mo, ~e sto ni smo ni u naj bo qem po lo `a ju. Kod nas svi sve svr sta va ju u na mer ne gre {ke, UEFA je ipak to le rant ni ja. Ali, kod wih po vrat ka ne ma, ako jed nom po gre {i{ za vr {io si ka ri je ru. Za to su mi tri na red na me ~a mo `da i naj bit ni ja.

Slu ~aj no me |u ar bi tre Mi lo rad Ma `i} je bio per spek ti van fud ba ler, po ni kao je u re do vi ma no vo sad ske Voj vo di ne, ka sni je je no sio dres Vra ba sa, Ka be la i Su tje ske iz Ba~ kog Po qa, ali ga je te {ka po vre da odvo ji la od te re na.

- @e leo sam da osta nem u fud ba lu i od lu ~io sam da po sta nem su di ja. Ta da ni sam ni sa wao da }u jed nog da na vo d i t i me ~ e v e naj b o q ih evrop skih klu bo va- iskren je Ma `i}

Pri pre ma dok to rat Po red su |e wa, Ma `i} ima i dru ge `i vot ne ci qe ve, za vr {io je eko nom ski fa kul tet i pri pre ma dok tor sku di ser ta ci ju, uz to te~ no go vo ri en gle ski. O`e wen je i ima dvo je de ce.

- Oda brao sam ve} te mu.

Jo{ se dam go di na mo gu da su dim, za to vre me ve ru jem da }u dok to ri ra ti. Da bi us pe li u `i vo tu uvek mo ra da se ima ciq - na po mi qe vr sni su di ja. [to se ti ~e Evro pe sve se zna, sva ki mi nut na pu tu je is pla ni ran.

- Ve ruj te, te `e je sti }i do Sur ~i na, ne go od su di ti me~. Ka da stig ne ta na od re di {te ne ma te ni naj ma wi pro blem. UEFA je sve or ga ni zo va la, is pla ni ra la sva ki mi nut. Pred stav ni ke klu bo va i ne vi di te, zna te gde }e te od se sti, {ta }e te je sti, ka da ima te tre ning i ka da sti `e te na me~. Va {e je sa mo da su di te Kao i ve }i na na {ih su di ja i Ma `i} je za po slen , re gi o nal ni je di rek tor „Zla ti bor ca“. U fir mi su za do voq ni we go vim ra dom i svi ga po dr `a va ju u we go vim sport skim ak tiv no sti ma.

- Pu no od su stvu jem sa po sla, da ni je po dr {ke vo de }ih qu di „Zla ti bor ca“ si gur no je da ne bi sti gao dov de. U Evro pi su ve }i na su di ja pro fe si o nal ci, ali mi se ne mo `e mo me ri ti s wi ma, jer na {a na dok na da za su |e we je de se tak pu ta ma wa ne go u vo de }im evrop skim fud bal skim ze mqa ma - re kao je Ma `i}.

Ga bor Ko va~

LI VER PUL VE] VI [E OD 20 GO DI NA NI JE OSVO JIO PR VEN STVO EN GLE SKE

Ti tu le umi ru na En fil du En fild je jed no od evrop skih fud bal skih sve ti li {ta.Ta kav sta tus, ovaj sa da ve} oro nu li sta dion, ste kao je to kom slav nih se dam de se tih i osam de se tih go di na pro {log ve ka, ka da je Li ver pul va `io za jed nu od naj ve }ih si la u sve tu fud ba la. Za kqu~ no sa 1990. go di nom, ovaj klub sa se ve ro-za pa da En gle ske, uz je ca je na vi ja ~a Man ~e ster ju naj te da, ^el si ja i Ever to na, osvo jio je 18 ti tu la pr va ka En gle ske i ~e ti ri pr va ka Evro pe!

Do da nas, vi {e od dve de ce ni je ka sni je, Li ver pul ni ka da vi {e ni je bio pr vak ze mqe, a jed nom je na ma gi ~an na ~in us peo da po ko ri Evro pu u se zo ni 2004/05.

Od go vor na pi ta we za {to Li ver pul ni je osvo jio ni jed nu ti tu lu pr va ka En gle ske od osni va wa Pre mi jer li ge na le to 1990. go di ne mo `da le `i u to me {to je ovaj ba uk od klu ba iz gu bio sta tus ne po be di vo sti na svom sta di o nu. Iako vas na iz la zu na trav wak, kao go stu ju }eg fud ba le ra, o~e ku je ta bla sa nat pi som „To je En fild„, to vi {e ni je bi lo to li ko va `no.

Ra si pa we bo do va Od `r tve nih jag wa di, go stu ju }i fud ba le ri sve ~e {}e po sta ja li su „kon kvi sta do ri”, ko ji su se go sti li na o~i gled zlo gla snog „Ko pa”.

I to, da bo li ja ~e, na En fil du se u po sled wih de set go di na ni su ra do va li ni Man ~e ster ju naj ted, ni Ar se nal, ni ^el si, ko li ko ne ki Bir min ge mi, No ri ~i, Ha lo vi,

Fu la mi, Blek pu li, San der len di, Vi ga ni...

Ne ve ro vat nim ra si pa wem bo do va na svom te re nu pro tiv eki pa ko je gu be 2:0 u tu ne lu Old Tra for da ili Stam ford Bri xa, Li ver pul je sro zao te {ko ste ~e ni ugled. Ne ka da naj slav ni ji en gle ski klub do `i veo je da se na vi ja ~i ri va la ru ga ju, sla de, pod sme va ju tu `nom sud bi nom „red sa”.

Tre ba lo bi na po me nu ti i to da bi lans na kra ju se zo ne ne ka da ni je u pot pu no sti me ro da van jer je Li ver pul mno ge od svo jih „slav nih” re mi ja i po ra za kod ku }e do `i vqa vao u pr vom de lu se zo ne, ~i me se ra no opra {tao od ti tu le, pa se okre tao Kup tak mi ~e wi ma i Evro pi.

SE ZO NA 2011/12 - Me na xer Ke ni Dal gli{. Sa stav: Rej na - Xon son, [rk tel, Ager, En ri ke - Lu kas, Adam, Xe rard, Da u ning - Su a rez, Ke rol. Po zi ci ja na ta be li po sle 21. ko la: 7. Skor kod ku }e: 4-7-0 (19 bo do va). Skor li de ra Man ~e ster si ti ja: 10-0-0 (30 bo do va).

Te ku }a se zo na jed na je od naj ve ro do stoj ni jih pri me ra da je po sr ta we Li ver pu la po sle di ca ne mo }i na svom te re nu. Dal gli {ov tim ni je ni jed nom po ra `en u 11 utak mi ca na En fil du ove se zo ne, ali je ~ak se dam pu ta re mi zi rao i to, iz me |u osta log, pro tiv San der len da (1:1), No ri ~a (1:1), Svon si ja (1:1), Blek bur na (1:1), Sto u ka (0:0)...

Na En fil du odo le va li su i Man ~e ster ju naj ted (1:1) i Man ~e -

ster si ti (1:1), ali to po pra vi lu ni su utak mi cu u ko ji ma se „osva ja ju ti tu le”, re }i }e vam naj i sku sni ji me na xe ri Pre mi jer li ge. Odav no ve}, Li ver pul ni je u po zi ci ji da raz mi {qa o ti tu li ove se zo ne, fo kus }e bi ti iz la zak u Evro pu.

Pre mi ja bi bi la ~e tvr to me sto ko je vo di u kva li fi ka ci je za Li gu {am pi o na, u ko joj pe to stru ki {am pion Evro pe ni je u~e stvo vao jo{ od se zo ne 2009/10, ka da „red si” ni su pro {li ni gru pu.

SE ZO NA 2010/11 - Me na xe ri Roj Hox son do 8. ja nu a ra 2011. i Ke ni Dal gli{ od ta da. Sa stav: Rej na Ke li, [kr tel, Ka ra ger, Xon son Lu kas, Me i re qe{, Xe rard, Kujt, Ro dri gez - Su a rez. Po zi ci ja na ta be li: 6. Skor kod ku }e: 12-4-3 (40 bo do va). Skor {am pi o na Man ~e ster ju naj te da: 18-1-0 (55 bo do va).

La ko pro tiv naj ja ~ih Pro {le se zo ne, Li ver pul se ra no opro stio od ti tu le po ra zi ma i re mi ji ma kod ku }e pro tiv San der len da (2:2), Blek pu la (1:2), Vul ver hemp to na (0:1), Vi ga na (1:1), itd. A, za ne ve ro va ti, iste se zo ne eki pa je na svom te re nu do bi la der bi je pro tiv ^el si ja (2:0), Aston Vi le (3:0), Man ~e ster ju naj te da (3:1), Man ~e ster si ti ja (3:0), Wu ka sla (3:0)...

Ka ko to ob ja sni ti? La ko je mo ti vi sa ti se za Ru ni ja, Drog bu i Ba lo te li ja... Ali, ta ko ne raz mi {qa ju {am pi o ni. Za to je {am pion Ju naj ted kod ku }e osvo jio 55, a Li ver pul sve ga 40 u ce loj se zo ni.

SE ZO NA 2009/10 - Me na xer Ra fael Be ni tez. Sa stav: Rej na - Xon son, Ka ra ger, Ager, In sua - Ma ske ra no, Lu kas, Xe rard, Be na jun Kujt, To res. Po zi ci ja na ta be li: 7.

Skor kod ku }e: 13-3-3 (42 bo da).

Skor {am pi o na ^el si ja: 17-1-1 (52 bo da).

U po sled woj se zo ni na En fil du obo `a va nog Ra fa e la Be ni te za, ~o ve ka ko ji je vo dio Li ver pul do ti tu le pr va ka Evro pe 2005. go di ne u is tan bul skom tri le ru, „red si” su kod ku }e ostva ri li sve ga 13 po be da i za vr {i li kao sed mi na ta be li, bez iz la ska u Evro pu. O ti tu li da ne go vo ri mo.Naj da sti~ ni ji pri me ri ne mo }i Li ver pu la u ulo zi do ma }i na je po raz od Aston Vi le (1:3) ili re mi ji sa Fu la mom (0:0), Bir min ge mom (2:2)... Na sve to, na do ve za li su se i po ra zi u der bi ji ma sa Ar se na lom (0:2), ^el si jem (0:2).

SE ZO NA 2008/09 - Me na xer Ra fael Be ni tez. Sa stav: Rej na - Ar be loa, Ka ra ger, [kr tel, Auere lio - Ma ske ra no, Alon so, Xe rard, Ri je ra - Kujt, To res. Po zi ci ja na ta be li: 2. Skor kod ku }e: 12-7-0 (43 bo da). Skor {am pi o na Man ~e ster ju naj te da: 16-2-1 (50 bo do va).

Ovo je sa vr {en pri log go re na ve de noj tvrd wi da je En fild sa hra nio {am pi on ske na de klu ba. U se zo ni 2008/09, Li ver pul je po sled wi put bio ozbi qan tak mac za ti tu lu, ko ju je iz gu bio iako je u go sti ma osvo jio vi {e bo do va od, is po sta vi }e se, {am pi o na Man ~e ster ju naj te da (43:40)!?

Je dan od naj go rih me na xe ra u isto ri ji Li ver pu la, @e rar Uli je, u se zo ni 2002/03 do veo je slav ni klub do sve ga de vet (!?) po be da kod ku }e u 19 me ~e va, {to je naj ma we u pret hod nih de set go di na. Klub je za {am pi o nom Ju naj te dom, sa mo na svom te re nu, za o stao 15 bo do va.

Ova se zo na, u ko joj eki pa ni je za be le `i la ni po lo vi ~an uspeh kod ku }e, kao da je na go ve sti la do ga |a je i bol ne po ra ze ko ji se ni `u do da nas.Epi log smo ve} na ve li - pod smeh, a {to na vi ja ~e Li ver pu la vi {e bo li, to je pot pu na do mi na ci ja Man ~e ster ju naj te da u istom pe ri o du. Ka da je Li ver pul 1990. go di ne osvo jio 18. i po sled wu ti tu lu pr va ka, Ju naj ted je imao sa mo se dam ti tu la pr va ka, uz je dan Kup {am pi o- na Evro pe.

Od ta da, do da nas, „|a vo li” su osvo ji li dve ti tu le pr va ka

Evro pe, je dan Kup po bed ni ka Ku po va, 12 ti tu la u Pre mi jer li gi, pet FA Ku po va, ~e ti ri Li ga ku pa... Je ziv od nos iz ugla ono ga ko sto ji u „Ko pu”.

Uu pret hod nih de set se zo na, Li ver pul je na En fil du po be dio na 113 pr ven stve nih utak mi ca od ukup no 182, {to je 62 od s to uspe { no s ti. Naj u s pe {ni ji tim u tom pe ri o du, Man ~e ster ju naj ted, sla vio je na 143 utak mi ce od 182 na Old Tra for du.

Ono {to Li ver pu lu, ipak, ni ko ni ka da ne mo `e od u ze ti, to su we go vi na vi ja ~i, wi ho va ver nost i strast i onaj sa vr {en ose }aj i ka da pred TV ekra ni ma gle da te i slu {a te ka ko pun En fild gr mi: „ Ni ka da ne }e{ ho da ti sam” N. Jan ko vi} - Mon do

20

sport

nedeqa22.januar2012.

PRI PRE ME PAR TI ZA NA

VE ZI STI ZVE ZDE EVAN DRO I DI MI TRI JE VI] NAJ VQU JU BO QE IGRE

Iz rael ume sto Du ba i ja Do ju ~e u 14 ~a so va ni je bi lo po zna to gde }e cr no - be li oba vi ti pr vi deo pri pre ma. Vi za za tre ne ra Avra ma Gran ta spor na, pa }e Be o gra |a ni ume sto u Du ba i- ji mo `da oti }i do Izra e la. ^o vek za du `en za sport ska pi ta wa u klu bu Al bert Na| re kao nam je da o~e ku ju od go vor am ba sa de ove azij ske ze mqe.

- Ni {ta jo{ ni je go to vo, ali pro ble mi po sto je.

Na| is ti ~e da je al ter na tiv na de sti na ci ja Iz rael.

- Jo{ uvek sve va ga mo, mo `da je re {e we da je dan deo pri pre ma od ra di mo u Izra e lu. Na po mi wem da se ne ra di o hi ru go spo di na Gran ta, ka ko bi bo ra vio u svo joj ze mqi ve} o klup skom in te re su. U sva kom slu ~a ju eki pa }e ima ti op ti mal ne uslo ve za rad i ne }e joj ni {ta ne do sta ja ti.

U Par ti za nu zna ju da }e pla ti ti pe na le uko li ko ot ka `u aran `man za Du ba ji.

- Sva ka ko, ali ve ruj te da se ne ra di o ci fri ko ju ne ki spo mi -

Vu ki} se ni je do go vo rio Is ku sni fud ba ler sre di ne te re na Zvo ni mir Vu ki} ne }e osta ti u Par ti za nu jer se ni je do go vo rio oko no vog ugo vo ra sa pred sed ni kom Dra ga nom \u ri }em.

- Pa li smo bu kval no na pr voj ste pe ni ci. Ja sam tra `io ugo vor na dve go di ne, klub je nu dio na go di nu da na i tu smo se vr te li da ni ma u krug. Hteo sam da za vr {im ka ri je ru u Par ti za nu, ali su u klu bu ima li dru ga ~i ji plan - re kao je Vu ki}.

Pre go vo ri oko na stav ka sa rad we tra ja li su sko ro me sec da na, a Vu ki} tvr di da ni su ta~ ne pri ~e da je spor na stao zbog fi nan si ja.

- Mi prak ti~ no ni smo ni do {li do dru gog ste pe ni ka i pri ~e o nov cu jer smo se sa ple li o du `i nu ugo vo ra. @ao mi je {to ne }u ka ri je ru za vr {i ti u Hum skoj jer sam je se nas po ka zao da mo gu da igram sa uspe hom jo{ dve go di ne. Ako ne mo gu ov de, igra }u u ne kom dru gom klu bu u Evro pi.

Vu ki} ipak ne is kqu ~u je mo gu} nost da po no vo do |e do ne kog obr ta kad je Par ti zan u pi ta wu. wu. Pro sto je ne iz vo dqi vo is pad ne 300.000 evra. Znam to iz is ku stva.- ob ja {wa va Na|.

Sa ko jim bi ste se eki pa ma, even tu al no, sa sta li u Izra e lu?

- Ne zna mo jo{, ali stru~ wak re no mea Avra ma Gran ta si gur no }e na }i naj bo qe re {e we.

Sa ko or di na to rom za sport ska pi ta wa do ta kli smo se i pre la znog ro ka.

- Ne ma ni {ta no vo. Ka ma ra je imao po nu du od Gra na de ko ju smo od bi li. Ni {to se do la za ka ti ~e ne ma ni ka kvih no vo sti - is ta kao je Al bert Na|.

I. La za re vi}

IGRA ^I HAJ DU KA IGRA LI NA DVA GO LA

Ku qa ni ose ti li lop tu Fud ba le ri Haj du ka su kon trol nim su sre tom ozna ~i li kraj dru ge rad ne sed mi ce u sklo pu pri pre ma za pro le} ni deo su per li ga {kog pr ven stva.

Stru~ ni {tab Ku qa na je ras po lo `i vi igra~ ki ka dar po de lio na dva ta bo ra ( pla vi i `u ti) ko ji su me |u sob no od me ri li sna ge. Igra lo se dva pu ta po 30 mi nu ta i ono {to va qa re }i je po da tak da su po be di li `u ti sa 2:1 go lo vi ma Ro do qu ba Pa u no vi }a, dok je gol za pla ve po sti gao Sead Ha xi bu li}.

- U ovoj pro ve ri `e le li smo da pro ba mo ne ke va ri jan te. Evo, u pr vom de lu smo pro ba li da igra mo sa dva na pa da ~a,da vi di mo ka ko to funk ci o ni {e, a su sret je do - Zol tan Sa bo de li sa ve te bro do {ao da igra ~i ma lo ose te - No vo do da va we ga sa. Iz ne lop tu, jer ove ne de qe to ni su de qe u ne de qu di `e mo in ten zi ima li i ovo im je bi la ra zo no da tet ra da, jer tre }e, ~e tvr ta i pe za kraj rad ne ne de qe. - ka `e ta rad na ne de qa su udar ne. I {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka tre }oj ne de qi smo pla ni ra li i Zol tan Sa bo. dve kon trol ne utak mi ce {to ja Ne de qa je slo bo dan dan za haj sno go vo ri da `e li mo jo{ `e du ke. [ta po sle da na od mo ra {}i rad. Za sa da ide ona ko ka ko sle di? smo pla ni ra li i to je naj bit ni je

- pod vu kao je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Zol tan Sa bo.

Te dve kon trol ne utak mi ce fud b a l e r i Haj d u k a }e od i gra ti u sre du u Sta roj Pa zo vi sa In |i jom, a u su bo tu }e ugo sti t i Pro l e t e r a iz No v og Sa da. \. Bo ja ni}

NE MA^ KA BUN DES LI GA

[al ke sti gao Ba jern Tim iz Gel zen kir he na is ko ri stio je zim ski san do sa da {weg li de ra Bun de sli ge, ko ji je u pe tak uve ~e na pre mi je ri pro l e} n og de l a {am p i o n a t a pora`en od Borusije u Menhengladbahu. [alke je na svom terenu rutinski nadigrao [tutgart rezultatom 3:1 i izjedna~io se Bavarcima na vrhu tabele.

mijeri pred svojim navija~ima zabele`io identi~an rezultat kao i na zatvarawu jeseweg dela {ampionata.

Tada su „vukovi” Feliksa Magata pobedili [tutgart rezultatom 1:0, a strelac je bio Sebastijan Polter u 74. minutu. Ove subote popodne, Volfsburg je pobedio Keln rezultatom 1:0, a strelac je bio

Radost fudbalera [alkea

[alke je ve} u tre}em minutu otvorio „{vabe” na prepunoj Feltins Areni. Kamerunac sa nema~kim paso{em @oel Matip postigao je drugi gol u sezoni kao stoper i posle toga „plavima” je bio {irom otvoren put ka ~etvrtoj uzastopnoj pobedi u Bundesligi od poraza u velikom lokalnom derbiju protiv Dortumnda (0:2). U isto vreme, Volfsburg je na prole}noj pre-

Sebastijan Polter, samo u 78. minutu. On je tako surovo kaznio zihera{ki potez i proma{aj Milivoja Novakovi}a dva minuta ranije.

Slovenac je tada dobio loptu u muwevitoj kontri i u situaciji jedan na jedan sa golmanom doma}ih Dijegom Benaqom {utirao lo{e, preko gola.

Keln je imao tri stopostotne {anse i nije iskoristio

dnevnik

nijednu. Volfsburg je imao dve, iskoristio je jednu i zabele`io tre}u pobedu u posledwe ~etiri utakmice kod ku}e, uz jedan remi.

Fudbaler Bajerna iz Minhena Danijel van Bujten slomio je kost levog stopala i mora}e da bude operisan. Van Bujten se povredio u petak uve~e, u 76. minutu utakmice sa Borusijom Menhengladbah, posle borbe za loptu sa Markom Rojsom. Bajern je naveo da }e klupski lekar Hans-Vilhelm Miler-Volfhart operisati belgijskog reprezentativca u bolnici u Minhenu. Jo{ se ne zna koliko }e dugo ovaj defanzivac odsustvovati sa terena, a lekar je kazao da }e se to znati posle operacije.

Rezultati 18. kola: Hofenhajm - Hanover 0:0, [alke - [tutgart 3:1 (1:0) /Matip 3, Papadopulos 58, Draksler 80 - Okazaki 87/, Volfsburg - Keln 1:0 (0:0) /Polter 78/, Frajburg Augsburg 1:0 (0:0) /Ginter 88/, Nirnberg - Herta 2:0 (1:0), /Esvajn 43, Maroh 85/, Borusija Menhengladbah - Bajern Minhen 3:1 (2:0) /Rojs 11, Herman 41, 72 - [vajn{tajger 74./ TABELA: Bajern 37, [alke 37, Menhengladbah 36, Dortmund (-1) 34, Verder (-1) 29, Leverkuzen (-1) 26, Hanover 24, Hofenhajm 23, Volfsburg 23, [tutgart 22, Keln 21, Nirnberg 21, Herta 20, Hamburg (-1) 19, Majnc (-1) 18, Kajserslautern (-1) 16, Frajburg 16, Augsburg 15.

Bi }e mo br `i i efi ka sni ji Za si stem igre ko ji for si ra tre ner Pro si ne~ ki, da se kroz po sed lop te i pas do la zi do go la, naj va `ni ji je ma ne var. Tan dem Evan dro- Di mi tri je vi}, za du `en za kre a ci ju, ni je se ba{ pro sla vio to kom je se weg de la se zo ne. Bra zil cu je po seb no te {ko pao onaj pro ma {e ni pe nal u ve ~i tom der bi ju.

- Ni ka da u ka ri je ri ne }u za bo ra vi ti tu no} po sle utak mi ce. Bi lo mi je te {ko da leg nem, a ka mo li za spim. Mi slim da je to naj ve }i pro ma {aj ika da za me ne. Znam da sam na {ko dio mno gim na vi ja ~i ma Zve zde i za i sta mi je zbog to ga `ao. Ipak, po tru dio sam se da za bo ra vim pro ma {aj jer ne vre di sa da gle da ti una zad, sa mo na pred. Je dva ~e kam pro le }e ka ko bih se ma kar ma lo is ku pio za ono {to sam pro pu stio je se nas. Vi dim da ~i ta va eki pa ta ko raz mi {qa i to je do bro- ka `e Evan dro.

Re a lan je u svo ijm raz mi {qa wi ma i Mi lo{ Di mi tri je vi} ko ji bi mo gao ba{ to kom pro le -

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde na tre nin gu u Cr noj Go ri

}a da is ka `e do kra ja svoj kva li tet.

-Iza nas je vr lo lo{ pe riod.

Na pra vi li smo ve li ki za o sta tak i za to sa da ni smo u pri li ci da pri ~a mo i raz mi {qa mo o ti tu li. Ta kav raz voj stva ri mo `e da bu de lo{ za pro fe si o nal nog spor ti stu, ali sti mu la ti van za

Mi ri} do la zi, Tri fu no vi} ide Bra zi lac Men de{ Ka du i Mi lo{ Tri fu no vi} od la ze put Ki ne, dok je na pa da~ An dri ja Ka lu |e ro vi} sa da naj bli `i Fran cu skoj.

Po vre me ni re pre zen ta ti vac Sr bi je Mi ri} }e pot pi sa ti tro i po go di {wi ugo vor sa Cr ve nom zve zdom. Do go vor iz me |u tri stra ne po stig nut je i pot pi san u pe tak. Mar ko Mi ri} je za jed no sa gol ma nom Bra ni mi rom Alek si }em to kom no vem bra pro {le go di ne fi gu ri rao kao mo gu }e po ja ~a we li de ran na ta be li Par ti za na o ~e mu su pi sa li do ma }i me di ji. Me |u tim, u jed nom tre nut ku, „cr no-be li” su od u sta li od ovog tran sfe ra, ~i me su ve ~i ti ri va li „cr ve no-be li” is ko ri sti li {an su ko ja im se uka za la i do ve li u svo je re do ve

od li~ nog ve zi stu iz Su bo ti ce.

U okvi ru do go vo ra Zve zde i Spar ta ka na {e sto me se~ nu po zaj mi cu u su bo ti~ ki klub oti {ao je zve zdin igra~ Vla dan Bi ni}, a to kom pro {le ne de qe je je dan od zve zdi nih omla di na ca Alek san dar Ko va ~e vi} po stao ~lan Spar ta ka.

Cr ve na zve zda je oba vi la jo{ je dan po sao - do go vo ri la tran sfer svog na pa da ~a Mi lo {a Tri fu no vi }a ko ji je pro te klih {est me se ci pro veo na po zaj mi ci u uz be ki stan skom Bun |o ko ru u Ki nu. To kom na red ne ne de qe o~e ku je se i tran sfer biv {eg ka pi te na Mi la na Vi lo ti }a, na ko ga Ro bert Pro si ne~ ki ne ra ~u na, u Ki nu, a na pa da~ An dri ja Ka lu |e ro vi} je bli zu od la ska u Fran cu sku.

mla du eki pu. Ima mo ve li ki im pe ra tiv Zve zdi nog dre sa i ar mi je na vi ja ~a, ali ne ma mo raz lo ga da mno go gle da mo ta be lu. Na `a lost, ta ko je. Dru ga je pri ~a u Ku pu. Ima mo ogro man mo tiv, bez pra va na gre {ku. Taj tro fej nam je neo p ho dan za spas se zo ne – ve li Di mi tri je vi}.

Eki pa }e bi ti pri li~ no iz me we na, an ga `o va no je de se tak no vih igra ~a.

- Je di no sam do sa da pri me tio da su se sjaj no uklo pi li. O~e ku ju nas me ~e vi sa cr no gor skim klu bo vi ma pa }e mo vi de ti ko li ko ko mo `e. Do sa da je rad i pri stup od li ~an. Ali, te {ko je bi lo {ta za kqu ~i va ti na osno vu „su vih“ tre nin ga osim da svi ima ju ve li ku `e qu – ja san je Di mi tri je vi}.

Evan dro je uve ren da }e Zve zda de lo va ti mno go ube dqi vi je u dru gom de lu se zo ne.

- Ne }u da obe }a vam ni {ta, jer je iza nas lo {a po lu se zo na pa bi iz gle da lo sme {no. Znam sa mo da pe na le vi {e ne }u pro ma {i va ti.

Mi slim i da }e Zve zda igra ti mno go br `e i efi ka sni je ali to }e mo pri ~a ti kad po~ nu utak mi ce. Za sa da sa mo tr ~i mo kao lu di, ali ta ko mo ra – uz osmeh je za kqu ~io Evan dro.

Ve} da nas Zve zdu o~e ku je pr vi test, pri ja teq ski me~ pro tiv Gr bqa.

Z. Ran ge lov

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

^el si bled, tor pe do Fu la ma Ako je i bi lo ne ka kve na de za ^el si i we go ve na vi ja ~e da bi mo gli da se ume {a ju u tr ku za ti tu lom pr va ka En gle ske, ona je ras pr {e na. ^el si je na go sto va wu No ri ~u od i grao mr {a vih 0:0 i ne sa mo da se (de fi ni tiv no) opro stio od bor be za pr vim me stom, ne go je do veo u opa snost i po zi ci ju ko ja vo di u Li gu {am pi o na.

No vi igra~, de fan zi vac Ge ri Kej hil mo ra }e da sa ~e ka na de bi za ^el si (ni je bio ni u pr o to ko lu), Di di je Dr og ba i Sa lo mon Ka lu su na Afri~ kom ku pu na ci ja, tek opo ra vqe ni Bra ni slav Iva no vi} bio je na klu pi, a no vi pr o ble mi za An dre Vi qa {aBo a {a do go di li su se kra jem pr vog de la ka da je zbog po vre de mo rao da iza |e Frenk Lam pard (za me nio ga je Flo ran Ma lu da). Bez ob zi ra na to, Por tu ga lac je na ras po la ga wu imao re spek ta bi lan sa stav, sa Ma tom, Me i re le {om u ve zi, po tom Sta ri xom i To re som u na pa du...Ali, „plav ci” ni su pr o na {li kqu~ za bra vu No ri ~a. Ovo je bio ~e tvr ti re mi ^el si ja na go sto va wi ma ove se zo ne, ukup no pe ti. Za o sta tak za vo de }im Man ~e ster si ti jem je de set bo do va, ali „gra |a ni” u ne de qu do ~e ku ju To ten hem.

To res je obo rio sop stve ni ne ga tiv ni re kord. Ni je us peo da po go -

di mre `u ri va la na po sled wih 11 me ~e va u Pre mi jer li gi na ko ji ma je igrao, a do sa da {wi cr ni niz mu je bio 10 utak mi ca (od ja nu a ra do apri la 2011. go di ne).

Pre o kret ovog ko la na pra vi li su fud ba le ri Fu la ma pr o tiv Wu ka sla. „Svra ke” su bi le od li~ ne u pr vom po lu vre me nu me ~a na „Krejvn ko ti xu”, mo gli su da vo de sa tri go la raz li ke, a us pe li su da da ju je dan. Me |u tim, u dru gom de lu Wu kasl se pot pu no ras pao. To me su „ku mo va la” i dva pe na la do su |e -

na za Fu lam, kao i tr o stru ki stre lac Klint Dem si. Ever ton i Blek burn su od i gra li mu {ki me~ u Li ver pu lu, a go sti za slu `e no no se bod ku }i. Po stig nu ta su dva go la, a oba se mo gu svr sta ti u ka te go ri ju spor nih. Tim Kej hil je do veo

Ubi jen Ntu ka Fud ba ler Ju `ne Afri ke Xe fri Ntu ka iz bo den je na smrt no `em u jed nom klu bu u toj ze mqi. Ntu ka je svo je vre me no bio ~lan pod mlat ka ^el si ja, a po tom se vra tio u Ju `nu Afri ku gde je igrao za Kaj zer ^ifs i Su per spots ju naj ted.Imao je 26 go di na.

Pet pu ta je igrao za re pre zen ta ci ju svo je ze mqe.

Ever ton u vo| stvo u 24. mi nu tu, {to je we gov pr vi gol po sle vi {e od go di nu da na. Ali, pre ne go {to je uba cio u mre `u lop tu mu je ru kom do dao sa i gra~ Ma ruan Fe la i ni, {to su di ja ni je pri me tio.

Fud ba le ri Aston Vi le na lep na ~in su ~e sti ta li ro |en dan svom tre ne ru Alek su Me kli {u. U uz bu dqi vom me ~u u go sti ma pr o tiv Vul ver hemp to na po be di li su 3:2, a naj za slu `ni ji za po be du bio je Ro bi Kin, dvo stru ki stre lac. Vi la je po ve la iz pe na la, Vul vsi su br zo pre o kre nu li, a on da je Kin u dru gom po lu vre me nu sa dva go la do neo tri bo da eki pi iz Bir min ge ma, ko ja je po sled wih 20ak mi nu ta ima la igra ~a vi {e na te re nu.

Re zul ta ti 22. ko la: No ri~ - ^el si 0:0, Ever ton - Blek burn 1:1 (1:0) /Kej hil 24’ - Gu dvil 77’/, Fu lam - Wu kasl 5:2 (0:1) /Mar fi 51’p, Dem si 59’, 61’, 89’, Za mo ra 69’p - Ga tri 43’, Ben Arfa 85’/,.

KPR - Vi gan 3:1 (2:0) /Hel gu son 33’p, Bu za ki 45’, Smit 81’ - Ro da le ga 66’/, Sto uk - VBA 1:2 (0:1) /Xe rom 86’ - Mo ri son 35’, Do rans 90’/, San der lend - Svon si 2:0 (1:0) /Se se won 14’, Gard ner 85’/, Vul ver hemp ton - Aston Vi la 2:3 (2:1) /Naj tli 21’, Edvards 31’ - Bent 11’p, Kin 51’,85’/.

TA BE LA: Man ~e ster si ti /-1/ 51, Man ~e ster ju naj ted /-1/ 48, To ten hem /-1/ 46, ^el si 41, Arse nal /-1/ 36, Wu kasl 36, Li ver pul /-1/ 35, Sto uk 30, No ri~ 29, San der lend 27, Aston Vi la 27, Svon si 26, Ever ton 26, Fu lam 26, VBA 25, KPR 20, Vulvs 18, Blek burn 18, Bol ton /-1/ 16, Vi gan 15 bo do va.

nedeqa22.januar2012.

c m y

dnevnik

21

V I [ E O D I S T O R I J E : „KLEOPATRA“ – 50 GODINA SLAVE

Ep ski spek takl sa za ~i nom skan da la ed na od naj po pu lar ni jih i naj bur ni jih ro man si u sve tu po zna tih film skih po lu bo `an sta va do da nas, ot po ~e la je pi ta wem: „Da li ti je ne ko ika da re kao da si ve o ma zgod na de voj ka?“ Ba{ ta ko, tvr di li su ne ki od sve do ka, Ri ~ard Bar ton se obra tio Ele za bet Tej lor ka da su se pr vi put sre li 22. ja nu a ra 1962. na po ~et ku sni ma wu fil ma „Kle o pa tra“. Bar ton je igrao Mar ka Aure li ja, a Tej lo ro va, u na slov noj ulo zi, na po zna ti ju egi pat sku kraq cu. Sem u toj film skoj pri ~i, Bar ton i Tej lo ro va su ubr zo i pri vat no po sta li qu bav ni ci, na pu stiv {i bra ko ve u ko ji ma su se ve} na la zi li.

Bio je to pr vo kla sni skan dal, ko ji je do bro do {ao ep skom spek ta klu, za ko ji se bo rio da ga iz gu ra do kra ja, ta da ve} is ku sni, Oska ri ma ove na ~an, ho li vud ski re di teq i sce na ri sta Xo zef Man ki je vi~ (“Pi smo za tri `e ne”, “Sve o Evi”).

Film je sni man do 1963, go to vo tri go di ne, i sem {to je osvo jio ~e ti ri Oska ra, bio je pr vi po za ra di u bi o sko pi ma te go di ne vi so ko po sta viv {i i ne ke no ve stan dar de, ali za ma lo da je sta vio i ta~ ku na even tu al na bu du }a sni ma wa ho li vud skih epo va. Bio je to film u ko jem je pr vi put jed na glu mi ca za ulo gu do bi la mi lion do la ra – ce lo kup na pro duk ci ja je ko {ta la 44 mi li o na. Ako se zna da je pret hod ni naj sku pqi film sta jao 15 mi li o na, „Kle o pa tra“ je go to vo utro stru ~i la re kord. Po da na {wim me ri li ma (ka da se u ob zir uzme in fla ci ja) ta da {wih 44 bi da nas bi lo oko 300 mi li o na ame ri~ kih do la ra. Pro duk ci ja je bi la po svim me ri li ma gran di o zna. Sni ma lo se na lo ka ci ja ma u Egip tu, [pa ni ji,

J

En gle skoj, Ame ri ci i Ita li ji. Re a li za ci ju fil ma su pra ti li broj ni pre ki di i od la ga wa. Jed nom i zbog hit ne tra he o to mi je ko joj je bi la pod vrg nu ta Eli za bet Tej lor ( o ~e mu sve do ~i, u ne ko li ko ka dro va fil ma, pri me tan oxi qak na glu mi ~i nom vra tu).

Tej lo ro va je kao Kle o pa tra u fil mu no si la 60 ko sti ma. Da je za i sta u di zajn fil ma ulo `e no enorm no no va ca i tru da, po tvr di li su i Oska ri za fo to -

gra fi ju, spe ci jal ne efek te, sce no gra fi ju i ko stim. Oni naj pre sti `ni ji za naj bo qi film, glum ce i sce na rio su mu ipak iz ma kli. Ka da je za vr {e no sni ma we Man ki je vi~ je u mon ta `i do {ao do {e sto ~a sov ne ver zi je. Stu dio je na rav no in si sti rao da se na pra vi upo la kra }a ver zi ja, da bi da nas u op ti ca ju bi la ona od ~e ti ri sa ta. Hro ni ~a ri su za be le `i li da je u ne ku ru ku

Man ki je vi~ bio op sed nut fil mom.

Pre te ri vao je ra de }i i pre re |u ju }i sce na rio za Kle o pa tru, ka ko bi do {ao do na bo qe ver zi je. Go di na ma ka sni je se to ga pri se }a ju }i is po ve dio Mar ti nu Lan da uu, jed nom od glu ma ca u fil mu, re kav {i mu, da ~e sto za sce nu ko ju bi ura di li da nas, ni je imao na pi sa nu ni onu ko ja joj pret ho di, ni onu ko je bi tre ba lo da usle di po sle we. I ni je to bi lo pr vi put da su ogrom na film ska ma {i ne ri ja i bri ga o tro {ko vi ma fil ma (pla ni ra ni bu xet za „Kle o pa tru“ je na vod no pre ma {en za 200 po sto), ome li po tvr |e ne ta len te u wi ho vim na bo qim na me ra ma.

U sva kom slu ~a ju, ogrom ni tro {ko vi re la i za ci je „Kle o pa tre“ su ko ma pa ni ju „Tven ti sen ~e ri foks“ uva li li u si gur ne gu bit ke. Bi la je to pra va fi nan sij ska ka ta stro fa, ko ja je uka zi va la da se za vra {a va era ho li vud skih epo va. Ipak, Ho li vid se ubr zo vra tio ve li kim pro duk ci ja ma ula `u }i s pro me wi vim uspe hom u wih sve do na {ih da na. Da nas, u vre me no vih teh no lo gi ja, spek ta kli se pra ve uz po mo} kom pju ter ski ge ne ri sa nih sli ka. Ta ko |e ni su jef ti ni, i za wih se una pred ne mo `e ga ran to va ti da }e po s ta ti kla s i~ n i hi to vi. Qud s ki fak tor za sa da jo{ uvek ima pre sud nu ulo gu. Jer, pri ~a, ko li ko i glu ma, jo{ uvek su su {tin ski ~i ni o ci istin skog kva li te ta.

Pro te klih de ce ni ja, pa i sa da, fil mo fi li Man ki je vi ~e vu „Kle o pa tru“, iako po ma lo raz vu ~e nu i spo ru, gla da ju s po seb nim uva `a va wem i u`i va wem u iz van red noj sli ci, u ko joj je sve {to se vi di „pra vo“ – bez i jed nog ava ta ra.

Tek, i po la ve ka od ka da je na stao, „Kle o pa tra“ osta je upam }en kao ono vre me ni pla ne tar ni hit, naj sku pqi film u isto ri ji ame ri~ ke ki ne ma to gra fi je, ali i kao i sim bol jed ne od naj bur ni jih, ne sa mo ho li vud skih, qu ba vi 20. ve ka. Tu je, za ve~ no pam }e we, i onaj po gled Kle o pa tre ko jim je Tej lo ro va, ve ro vat no u svom naj lep {em i naj za vo dqi vi jem iz da wu, im pre si o ni ra la svet. n Vla di mir Cr wan ski

T R E N D R A P O R T : O QUBAVI, MODI I DRUGIM SITNICAMA

(Ne)pod no {qi va pri vla~ nost le pe fa sa de

ud no je to gde smo se be do ve li sve u `e qi da nam `i vot va zda bu de pri ja tan i lak, da se bi uvek sa mo uga |a mo i da nam je sve ta man-po ta man. Kad ho }e mo da smr {a mo pi je mo ra zno ra zne ta ble te ili jed no stav no s» kok ne mo« na li po suk ci ju, kad po `e li mo du gu ko su trk do fri ze ra da nam ugra di eks ten zi je, du ga~ ki nok ti u sa lo nu »iz ra stu« za ne kih sat vre me na, bo re za te `e mo ra zno ra znim iwek ci ja ma, bol zbog ne sa vr {e nog po pr sja skal pe lom, a po istom prin ci pu kad po `e li mo da se za po sli mo po sta ne mo ~ » lan bi bli o te ke«, to jest, ne ke stran ke, jer je ta ko, po ga |a te - br `e i lak {e. I ta ko sti go smo do tog div nog sta wa bez bo la i mu ke u ko jem se ve }i na nas ob re la - uga |a mo se bi mak si mal no, za o bi la zi mo u {i ro kom lu ku sva ku even tu al nu ne pri ja nost po du {u i te lo i je di no o ~e mu raz mi {qa mo je ste ka ko da se jo{ vi {e »raz ma zi mo« i bu de mo jo{ sre} ni ji i bez bri `ni ji.

Na rav no, tu se ova kav i ovaj »laj fstajl« ne za vr {a va. Sa pod jed na kom la ko }om (Kun de ra bi re kao »ne pod no {qi vom) bi ra mo ka ko pri ja te qe, ta ko i qu ba vi. U oba slu ~a ju va `e sli~ ni kri te ri ju mi pri li kom se lek ci je - va `no je da se oda bra ni sa vr {e no ukla pa ju u imix ko ji `e li mo da pred sta vi mo u jav no sti i da nas ne »sma ra ju« od ve}. No, to na {e ne str pqe we, to hi ta we ka sre }i i pri jat no sti, pri ~e mu i na go ve {taj ne ke mu ke is pre -

^

PUT OKO SVETA

NE STVAR NO: Ame ri~ ki grad ^i ka go je ove ne de qe do `i veo ne {to {to se ni je do go di lo sko ro go di nu da na – 24 sa ta bez pu ca wa i ubi sta va. Ram Ema nuel je u svo joj kam pa wi za gra do na ~el ni ka obe }ao da }e na uli ce po sta vi ti vi {e po li ca ja ca, i to se iz gle da is pla tio. Ve} idu }eg da na bi lo je puc wa ve, ali ni je bi lo ni jed nog ubi stva.

MI LI JAR DER: Je dan in dij ski pro svet ni rad nik ostao je za te ~en ka da je pri li kom in ter net ske pro ve re svog ban kov nog ra ~u na ume sto o~e ki va nih 10.000 ru pi ja (200 do la ra) ot krio su mu od 9,8 mi li jar di do la ra. Po sle pre tr pqe nog {o ka, po zvao je ban ku u ko joj, me |u tim, ni su mo gli da mu ob ja sne ka ko je do {lo do sko ka sal da.

Uglav nom, osta u~a bez tih pa ra.

Mu{ka modna biblija

DR @I RE^: Li der no ve poq ske an ti kle ri kal ne stran ke Po kret Pa li ko ta, Ja nu{ Pa li kot, spre ~en je u na me ri da u par la men tu za pa li xo int, ali je ipak us peo da une se i za pa li {ta pi }e ma ri hu a ne. Osim tog obe }a wa, Pa li kot je is pu nio jo{ jed no da to u kam pa wi: pod neo je pred log iz me ne za ko na o dro ga ma ko jim bi tre ba lo da se de fi ni {e ko li ~i na dro ge za li~ nu upo tre bu.

IZ NE NA DIO IZ SNEG: Ovo se vi |a iz u zet no ret ko: pro te kle ne de qe na se ve ro za pa du Al `i ra, u de lu Sa har ske pu sti we pao je sneg! Mo gle su se vi de ti nad re al ne sli ke pal mi ko je se po vi ja ju pod sne `nim ve trom, po put onog u Si bi ru, kao i ori jen tal nih pej za `a na lik ski ja {kim cen tri ma. Sneg je si gur no iza zvao ra dost kod ma li {a na, no isto vre me no }e po go do va ti pod zem nim vo da ma, od ko jih za vi si op sta nak oaza.

Za ne kih 90 od sto mu {ke po pu la ci je {i rom sve ta omi qe ni stil ode va wa je onaj po znat kao „sport ska ele gan ci ja”.

I to je u re du. Pro blem na sta je ka da se kre ne sa i{ ~i ta va wem {ta bi to u sva ko dnev nom `i vo tu za pra vo tre ba lo da zna ~i, to jest, ka da na uli ci vi di mo raz ne ma we ili vi {e uspe {ne in ter pre ta ci je ovog mod nog „iz ri ~a ja”.

Osno va: do bro skro je ne pan ta lo ne, sa ko, be la ko {u qa, kar di gan, kva li tet ne ci pe le i do bar ka put/man til, svi ma je do bre po zna ta. To je ta ko zva ni „bej zik”, ko ji je za tim po treb no sa mo ma lo „za ~i ni ti” ne kim de ta qom.

A oni, ko li ko god sit ni bi li, de taq na ru ka vu ili unu tra {wem de lu krag ne, po sta va na sa kou u ne koj ma lo atrak tiv noj bo ji ili de ze nu, {e {ir/ka pa, {al, e{ar pa, ru ka vi ce ili, pak, za ni mqi va ma ra mi ca ko ja dis kret no iz vi ru je iz xe pa sa koa, ne {to su {to sa svim sa svim si gur no ne }e pro }i ne za pa `e no. Ode }i da ju pre fi we nu no tu i uti sak ne ~e ga {to ne no si sva ko. Ukrat ko: va {u „ni {ta spe ci jal no” odev nu kom bi na ci ju „pre svla ~e” u li~ ni stil.

pa da ni za o bi la zi mo u {i ro kom lu ku, za pra vo nas sva ko ma lo do ve de do ne ~e ga pu no go reg od pat we - do pot pu ne apa ti je i ma lo du {no sti; do pra zni ne ko ju on da, po ga |a te, kao bez du {e po ku {a va mo da re {i mo no vim p » re ~i ca ma« i kom pen za ci ja ma.

Ta ko pra vu i is kre nu qu bav jed ni kom pen zu ju {o pin gom: no vom ta {nom, te le fo nom, ha qi nom, auto mo bi lom; dru gi od pre te {ke im re al no sti be `e u svet ilu zi je, tra `e }i spas u fil mo vi ma i mu zi ci; tre }i du {u po ku {a va ju da n » a hra ne« pre te ri va wi ma u i}u i pi }u; ~e tvr ti se su ma nu to ba ca ju na spra ve u te re ta ni... A on da na kra ju, ta ko le pi, si ti i na mi re ni, po sta ne mo upra vo ono od ~e ga smo svo vre me be `a li - ne sre} ni, pra zni i mi qa ma da le ko od svo je su {ti ne, svo jih is kre nih emo ci ja i `e qa.

Moj drim tim frajera od stila Za ba ve ra di, po ku {a }u da sa sta vim d» rim tim« pla ne tar nu se lek ci ju fra je ra od sti la (na ovim na {im pro sto ri ma to se ~i ta kao me tro sek su a lac). Bez sva ke sum we i pot pu no za slu `e no, me sto u ovoj mod noj re pre zen ta ci ji pri pa da ele gant nom i uvek u »pra vom fa zo nu« go spo di nu Klu ni ju, Xor xu Klu ni ju, mod no je sa svim si gur no osve {}en i ko le ga mu Xo ni Dep, bo je Bri ta ni je i den di sti la ve} go di na ma uspe {no bra ne Xud Lou i Da ni jel Krejg, uvek je le po vi de ti i raz i gra ne odev ne kom bi na ci je Bre da Pi ta, ume da se skoc ka i [pa nac Ha vi jer Bar dem, dok je srp ski dres, ipak, re zer vi san za jed nog po li ti ~a ra - ^e do mi ra Jo va no vi }a.

E sad, ne ki }e re }i ka ko sam za pra vo na bro ja la naj bo qe fra je re, a ne one ko ji ume ju da se obu ku. Wi ma sa ve tu jem da u ~a so vi ma do ko li ce ma lo p » ro {e ta ju« in ter ne tom i po gle da ju r » a ne ra do ve« ove go spo de, to jest, ka ko su iz gle da li pre ne go {to su se ma lo po za ba vi li pi ta wem sti la. Ve ruj te mi, ne ke od wih }e te je dva mo }i i da pre po zna te...

Pre ve de no na je zik mo de (jer o to me bi ov de tre ba lo da ka `em ko ju) le po ta/qu bav za i sta je di na spa sa va svet i, na rav no, va `no je da i »fa sa da« sva ko ga od nas bu de oku pri jat na ko li ko je god to mo gu }e. Ru ku na sr ce, ja pr va vo lim da vi dim skoc ka nog i zgod nog fra je ra/me tro sek su al ca, ko ji vo di ra ~u na o svom iz gle du. To je u sve tu ne ver bal ne ko mu ni ka ci je je dan od po ka za te qa da dr `i do se be i da po {tu je qu de iz svog okru `e wa, da vo di ra ~u na o to me ka kav }e uti sak osta vi ti i da, u naj kra }em, ni je je dan od a) ma snih, neo bri ja nih i ne u red nih, b) »za gla vqe nih« u ti nej xer skim da ni ma i u zre lim ~e tr de se tim i c) »spor ti sta«, ko ji u tre ner ka ma i pa ti ka ma pa ra di ra ju od ju tra do mra ka – ukrat ko da ni je di gao ru ke od `i vo ta. Le po je vi de ti ti pa ko ji »ume« s bo ja ma i ko jem pra vi la mod ne kom bi na to ri ke ni su ne {to kao nu kle ar na fi zi ka. U pre vo du, le po je vi de ti mu {kar ca ko ji ima sti la i ko ji upra vo sto ga sve {to sta vi na se be no si sa ne kom po seb nom (a sa mim tim i pri vla~ nom) non {a lan to {}u.

Su {ti na te pri vla~ no sti (u {ta sam se, bi lo da je re~ o `e na ma ili mu {kar ci ma, uve ri la u ne ko li ko na vra ta) le `i u rav no te `i iz me |u one u» nu tra {we« i ove spo qa {ne le po te. Jer sa mo ta kva - pot pu na i isti ni ta, ona (ka ko je to jo{ Do sto jev ski dav nih da na za kqu ~io) mo `e da spa si svet. Sve dru go je ma we ili vi {e ne u spe {an (i tre ba li uop {te re }i ba nal no jed no sta van) po ku {aj da bren di ra nim i sku pim kr pi ca ma s jed ne, i »fejk« sa to vi ma, pla sti~ nim ci pe la ma, te snim ma ji ca ma i ka me no va nim xin som s dru ge stra ne, sa kri je mo vla sti ti p » ra zi luk«. A to, slo `i }e te se, ume da bu de ret ko tra gi ~an pri zor... n Ja sna Bu di mi ro vi}

Novosadska nedeqa22.januar2012.

DAnAS U grADU poZorI[TA pozori{te mladih ma la sa la „Ma la si re na „ (11)

BIoSKopI Arena „Pa ra da” (15, 17.15, 22.30, 20.20), „Naj mra~ ni ji sat” (22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „No va go di na u Wu jor ku” (22.35), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.45, 13.45, 15.45), „[er lok Holms: igra sen ki” (17.30, 20), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11.30, 13.30,14.10, 15.30, 18), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.15), „Po no} u Pa ri zu” (20.30), „Kung fu pan da 2” (12), „He pi fit 2” (11.15,12.10, 13.15, 16.10), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (19.30, 22.20), „Ma pe tov ci” (14, 16.05, 18.10), „Stvor” (20.10, 22.15), „Yek i Yil” (18.05, 20.15, 22.10).

mUZeJI muzej grada, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri juA muzej Vojvodine, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” muzejski prostor pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbirka strane umetnosti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

DANAS U MUZEJU VOJVODINE

^a sov ni ci ne kad i sad Mu zej ska igra o ni ca „^a sov ni ci ne kad i sad” odr `a }e se da nas u 11 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35. De ca }e to kom igra o ni ce sa zna ti ka ko se u pro {lo sti me ri lo vre me, a ka ko se to ra di da nas, dok }e u prak ti~ nom de lu pra vi ti svo je sa to ve. Igra o ni ca je na me we na de ci od 6 do 10 go di na, a vo di je ku sto ski wa pe da go {ki wa Iva na Ste pa nov -Ta si}.

J. Z.

Mu min i „Han ter si” u „Fa bri ci” Pro mo ci ja no vog DVD iz da wa sa sta va „Lov Han ters” pod na zi vom „Li ve in No vi Sad 2011.” bi }e odr `a na u uto rak, u pod ne u klu bu „Fa bri ka”, Bu le var De spo ta Ste fa na 5. U sklo pu pro mo ci je, front men gru pe Mi lan Mu min od svi ra }e ne ko li ko aku sti~ nih nu me ra, a po se ti o ci }e po red de lo va DVD iz da wa mo }i da po gle da ju i iz lo `bu fo to gra fi ja Alek san dra Ka ma si ja.

I. J.

V remeploV

No vi Sad u broj ka ma

„Dnev nik” je 22. ja nu a ra 1955. u ru bri ci „Na{ grad u broj ka ma” sa op {tio ne ko li ko po da ta ka ko ji sli ko vi to pred sta vqa ju no vo sad sku sva ko dnev ni cu tog vre me na. Na pri mer, u SUP - u je bi lo re gi stro va no de vet pri vat nih ka mi o na i 315 za pre `nih vo zi la u vla sni {tvu ra zno ra znih pred u ze }a i pri vat ni ka.

Isto vre me no, grad skim uli ca ma

i okol nim se li ma sa o bra }ao je 21 auto tak si. Po je din ci su po ku {a va li da pre vo zni~ ke uslu ge pru `a ju „na di vqa ka”, ali je mi li ci ja sa wi ma la ko iz la zi la na kraj. A je dan od pre vo zni ka, upo ran u na me ri da ra di bez re gi stra ci je, bez pla }a wa po re za, pla tio je ka znu oko de set hi qa da di na ra.

N. C.

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de `u ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de `ur stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci „Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SUTRA SE OBELE@AVA SEDAMDESETOGODI[WICA NOVOSADSKE RACIJE

Pa tri jarh Iri nej i Efra im Zu rof oda ju po {tu `r tva ma Di rek tor Cen tra „Si mon Vi zen tal„ u Je ru sa li mu Efra im Zu rof u~e stvo va }e u su tra {wem pro gra mu obe le `a va wa se dam de se to go di {wi ce No vo sad ske ra ci je, na po ziv Epar hi je ba~ ke i je vrej ske za jed ni ce. Oku pqe ni ma }e se po red Zu ro fa, obra ti ti i pa tri jarh srp ski Iri nej ko ji }e slu `i ti po men za jed no sa vr hov nim ra bi nom Sr bi je Isa kom Asi e lom. Ove in for ma ci je po tvr dio je ju ~e epi skop ba~ ki Iri nej i ujed no opo vr gao tvrd we da je Epar hi ja ba~ ka za bra ni la u~e {}e Efra i ma Zu ro fa u obe le `a va wu tra ge di je iz 1942. go di ne, sa mo za to {to su ga po zva le grad ske vla sti.

- Ta tvrd wa je ne i sti ni ta, a sa op {te we ko je je pot pi sao Bo ris Ko pi lo vi} kao pred sed nik no vo sad ske Je vrej ske op {ti ne pod met nu to je kao ku ka vi~ je ja je. Ko pi lo vi} ni je pred sed nik i ne ma ovla {}e wa da istu pa u ime je vrej ske za jed ni ce.U sa op {te wu je iz ra zio sop stve ni stav, a ne stav Je vrej ske op {ti ne - re kao je epi skop Iri nej ne ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za {tam pu.

Vla di ka Iri nej ob ja snio je da je ne dav no sa znao da Efra im

Zu ro of `e li da uki nu la, vla di ka Iri u~e stvu je u obe le nej ka `e da jo{ ni je vi `a va wu Ra ci je, te je deo taj do ku ment ali da na kon kon sul ta ci ja „ko god da je uki nuo ovo sa Isa kom Asi e lom, te lo, u~i nio je to sa mo raz go va rao i sa Zu voq no, bez da su nas ro fom, na kon ~e ka oba ve sti li”. je potv|e no we go vo - Mi ina ~e pre ko sa u~e {}e u pro gra mu. op {te wa sa za na je mo Na veo je i da to {to {ta gra do na ~el nik mi je Efra im Zu rof sli, ne ma mo ni ka vu di gost gra do na ~el ni rekt nu ko mu ni ka ci ju. ka Igo ra Pa vli ~i Ov de se ne ra di o ina tu }a ni ko me ne sme ta i sva |a la {tvu, ve} o za i ne ma ve ze sa ov da jed ni~ kim do go vo ri ma, {wim ne spo ra zu mi a ako ne ko ne ma vo qu da ma. On je opo vr gao i se do go vo ri on da i mi tvrd we da je raz log to od bi ja mo - re kao je do la ska srp skog pa vla di ka Iri nej. tri jar ha Iri ne ja Su tra {wem po me nu, su kob ko ji se vo di ko ji je za ka zan za 12 ~a oko obe le `a va wa so v a kod spo m e n i k a Ra ci je. „Po r o d i c a„ na Ke j u - Ovo }e bi ti pr `r ta va ra ci je, pri su vi bo ra vak no vo i za stvo va }e i am ba sa do ri bra nog pa tri jar ha u Izra e l a i Ma | ar s ke.

No vom Sa du i to bi Istog da na, u 15 ~a so va tre ba lo da bu de do na [tran du }e se u or ga |aj od va `no sti ga n i z a c i j i Cr k ve n e Fo to: N. Sto ja no vi} op { ti n e No v i Sad i za ceo grad, {to }e Epi skop ba~ ki Iri nej i bi ti, ne za vi sno od da tih }i da u~e stvu ju u su tra {wem Me mo ri jal nog dru {tva „Ra okol no sti - do dao je vla di ka do ga |a ju, a ka da je re~ o od bo ru ci ja 1942„ odr `a ti po men koj Iri nej. za obe le `a va we Ra ci je ko ji je }e slu `i ti no vo sad ski sve On je jo{ jed nom potvdio i po sto jao, dok ga biv {a gra do - {te ni ci. stav da grad ske vla sti ne }e mo - na ~el ni ca Ma ja Goj ko vi} ni je J. Zdjelarevi}

JU^E KOD SPOMENIKA „PORODICA”

Ven ci za stra da le od fa{izma Se d am d e s e t o go di {wi cu No vo sad ske ra ci je ju ~e su obe le `i li ~la no vi Grad skog od bo ra Omla di ne Li ge so c i j al d e m o k ra ta Voj vo di ne po la ga wem ve na ca na spo me nik „Po ro di ca” i mi nu tom }u ta wa na Ke ju `r ta va ra ci je.

Ka ko je na ve la pot p red s ed n i c a GO Omla di ne LSV-a An drea Je ri ni} po men je odat ne vi nim ci vi li ma ko ji su pred na le tom fa {i sti~ ke voj ske stra da li 1942. go di ne jer su bi li pri pad ni ci jed ne od na ci o- nal nih ili dru {tve nih gru pa ko je je fa {i zam obe le `io kao svo je ne pri ja te qe.

- Upra vo ovaj spo me nik je upo zo re we za sve nas da ni -

Fo to: N. Sto ja no vi}

ka da vi {e ne do zvo li mo da ta kve ide o lo gi je i po ja ve za `i ve u No vom Sa du, jer wi -

ho v a re h a b i l i t a c i j a pred sta vqa bla }e we uspo me ne na `r t ve ovog i svih dru g ih zlo ~i na po ~i we nih u ime ta kvih ide o lo gi ja - re kla je Je ri ni}.

Ona je do da la da je oba ve za svih gra |a na da sta nu na put kse no fo bi ji, fa {i zmu, ap so -

KVALIFIKACIJE U NOVOM SADU 4. FEBRUARA

Tak mi ~e we „Be se de u Zo ra no vu ~ast” De mo krat ska stran ka i Fon da ci ja dr Zo ran \in |i} or ga ni zu ju tak mi ~e we u be sed ni {tvu „Be se de u Zo ra no vu ~ast”, ko je se po sed mi put odr `a va u znak se }a wa na pr vog de mo krat skog pre mi je ra Sr bi je i pred sed ni ka De mo krat ske stran ke.

Te ma ovo go di {weg tak mi ~e wa je ci tat Zo ra na \in |i }a „Re for me u Sr bi ji mo gu da us pe ju sa mo

ako ose }a we na de i vo qe po be di ose }a we pra znog mu dro va wa i ci ni zma”.

Kva li fi ka ci o no tak mi ~e we u No vom Sa du bi }e odr `a no 4. fe bru a ra u sa li Kul tur nog cen tra, Ka to li~ ka por ta 5, sa po ~et kom u 17 ~a so va. Mla di ime |u 18 i 30 go di na ifor ma ci je o pra vi li ma tak mi ~e wa, ras po re du kva lif ka ci ja i na ~i nu pri ja vqi va wa mo gu pro na }i na adre si www.ds.org.rs/be sed ni stvo.

A. L.

lu ti zmu, jed no u mqu, mr `wi i ti ra ni ji, od no sno sve mu ono me {to je usme re no pro tiv ~o ve ka.

Na kon Omla di ne LSV-a, po men `r tva ma oda le su i pri sta li ce An ti fa {i sti~ ke ak ci je No vi Sad. J. Zd.

Od vi ka va we od pu {e wa Cen tar za pre ven ci ju Do ma zdra vqa „No vi Sad” or ga ni zu je no vu gru pu za od vi ka va we od pu {e wa.

Bes plat ni pe to dnev ni pro gram za od vi ka va we od pu {e wa po ~i we su tra u 18 sa ti u Cen tru za pre ven ciu, Ru me na~ ka 102. Svi za in te re so va ni za ovaj pro gram mo gu se pri ja vi ti na te le fon 021/479-0668 i 064/80-88-120 ili mej lom na cpzno vi sad@ gmail.com.

I. J.

c m y

dnevnik

nOvOSAdSkA HROnikA

VIN SKA MA NI FE STA CI JA U TE ME RI NU

U`i va we u bo `an skom pi }u U te m e r in s kom Sport s kom cen tru ju ~e su se oku pi li pro iz vo |a ~i i qu bi te qi vi na u okvi ru „Pet na e stog ja nu ar skog me |u na rod nog fe sti va la vi na„.

Na ula zu u Cen tar mo gla se pa za ri ti vin ska ~a {a, a na kon

to ga i bo no vi za de gu sta ci ju `e qe nog vi na. Iz bor je bio ve li ki, po {to su se u po nu di na {la vi na od 614 pro iz vo |a ~a.

Po se ti o ci su u`i va li ka ko u cr nom i be lom vi nu, ta ko i u pri g od n om pro g ra m u ko j i su

Po ro di~ no osvo ji li vrh Ki li man ya ra

- Vo lim pla ni na re we, ali ne ve ru jem da }u i}i vi {e od ovo ga. Po {to sam od ma le na sa ro di te qi ma od la zi la na Dur -

Ona na vo di da je naj za ni mqi v i j e bi l o sa afri~ k om eki pom, ko ja sve vre me po ku {a va la da na u ~i srp ski, dok su oni po ku {a va li da na u ~e sva hi l i. Pe t ra ka ` e da we n i {kol ski dru ga ri ve ro vat no ne

Pla ni na Ki li man xa ro je naj vi {a pla ni na u Afr ri ci, a wen naj vi {i vrh „Uhu ru” se na la zi na 5. 896. me ta ra nad mor ske vi si ne. Pr vi qu di ko ji su se po pe li na naj vi {i vrh su ne ma~ ki ge o log Hans Ma jer i austrij ski pla ni nar Lu dvig Purt {e ler 1889. go di ne.

PO VO DOM SE ]A WA NA @R TVE RA CI JE

Pro mo ci ja kwi ge u ga le ri ji „Pro me tej” Pred sta vqa we kwi ge „Ula zak ma |ar ske voj ske u Ba~ ku i Ba ra wu 1941”, ko ju je pri re dio Dra go We go van, odr `a }e se su tra u ga le ri ji „Pro me tej”, u 18 sa ti. Ovo je ~e tvr ta kwi ga u edi ci ji „Zlo ~i ni oku pa to ra i wi ho vih po ma ga ~a u Voj vo di ni” u ko joj su ob ja vqe ni do ku men ti Po kra jin ske ko mi si je za utvr |i va we zlo ~i na oku pa to ra i wi ho vih po ma ga ~a u Voj vo di ni. Na pro mo ci ji go vo re Zvo ni mir Go lu bo vi}, Alek san dar Ka sa{, @ar ko Di mi}, Zo ran Ko lun xi ja i Dra go We go van.

J. Z.

ne sta ni ce, za sa da }e pro sto ri je ko ri sti ti rad ni ci za Uprav ne po slo ve i gra ni ~a ri.

Me |u tim, pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} ka `e da ni je za do vo qan ova kvim raz vo jem si tu a ci je, jer je ciq otva ra wa sta ni ce bi l o po v e } a w e bez b ed n o s ti na No vom na se qu, ali da se na da da }e bar {al ter-sa la do pri ne ti sma we wu re do va za li~ ne is pra ve.

A. J.

MA LI BI LI O TE KA RI VR [WA CI MA KWI GE PRE PO RU ^U JU

Drugari, ~i ta we je „kul” U okvi ru sek ci je „Ma li bi li o te kar” na De~ jem ode qe wu Grad ske bi bli o te ke de ca od 12 do 15 go di na ima ju pri li ku da se upo zna ju sa bi bli o te kar stvom, pre po ru ~u ju i sor ti ra ju kwi ge, a pre sve ga, na kva li te tan na ~in po pu wa va ju slo bod no vre me. Ka ko je ob ja sni la bi -

U sek ci ji po sto je su per vi zor ke, de voj ~i ce ko je su pro {le od re |e nu obu ku le tos i ima ju do voq no zna wa o bi bli o te ci. One ra de sa osta lim ~la ni ca ma, upu }u ju ih u „rad sa kwi ga ma„, po ma `u pri ko mu ni ka ci ji sa ko ri sni ci ma. U~e ni ca O[ „Ivo Lo la Ri bar” i su per vi zor ka

Na De~jem odeqewu Gradske biblioteke deca od 12 do 15 godina imaju priliku da se upoznaju sa bibliotekarstvom, sortiraju kwige i kvalitetno provedu slobodno vreme tokom raspusta

Osvo ji ti „Uhu ru”

ste go di ne sa ro di te qi ma pla ni na ri. Ona skrom no ka `e da joj ni je bi lo to li ko fi zi~ ko te {ko, sve do po sled we de o ni ce.

Otva ra se sta ni ca po li ci je

sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne, [an dor Ege re {i. @i ri ni je imao ni ma lo lak po sao, ali na kra ju su us pe li da oda be ru naj bo qa vi na u {est ka te go ri ja - cr no vi no, be lo vi no, ro ze vi no, vi no ru `i ca, de sert na vi na i vo} na vi na. Naj vi {e bo do va, bli zu mak si mal nih sto, osvo ji lo je cr no vi no ka ber ne sa vi won, jed nog ma |ar skog pro iz vo |a ~a.

G. ^et nik Fo to: N. Sto ja no vi}

PLANINARSKI ODMOR BRA NI MIRA [E [E QA, AN DRE JE TE PAV ^E VI] I WI HO VE K]ER KE PE TRE

Po sled wi deo uspo na za sve je bio naj te `i, a sa pe wa wem su kre nu li u po no}, a tek oko 8 sa ti uju tru sti gli do Uhu ru pi ka, ko ji je naj vi {i vrh Ki li man xa ra.

- Ta de o ni ca, oko 1.200 me ta ra je ube dqi vo naj te `a, jer bu kval no na pra vi te par ko ra ka i ve} ste za di ha ni. Na tim vi si na ma va zduh je raz re |en, pri ti sak je sla bi ji pa te lo, ko li ko kod da ste u kon di ci ji, ne mo ` e t e pre v i { e for s i r a t i.

Ka da se pop ne te na vrh, iako se ne osta je du go na we mu, sli ka je pre le pa, ali i ose }a te za do voq stvo {to se us pe li ta ko ne {to - ka `e Bra ni mir.

Pe tra, u~e ni ca pr vog raz re da gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj” i ve ro vat no naj mla |a de voj ka ko ja se po pe la na vrh Ki li man xa ra, bar iz Sr bi je, is ti ~e da ni je hte la da pro pu sti ova kvu pri li ku i da od svo je {e -

23

SU TRA NA NO VOM NA SE QU

Sta ni ca po li ci je na No vom na se qu, u Uli ci Ste va na Hlad nog, otva ra se su tra, ka da se use li po gra ni~ na po li ci ja.

Ka ko je na ja vqe no u MUP-u, po ~e }e da ra di i {al ter-sa la, ali jo{ ni je po zna to ka da }e po ~e ti da ra di i re dov na po li ci ja. Iako je ra ni je bi lo na ja vqe no da }e u pro sto ri je biv {e Apo te kar ske usta no ve na Sa te li tu, ko ju je Grad do de lio na ko ri {}e we po li ci ji, bi ti sme {te ni pri pad ni ci pod ru~ -

pri pre mi la kul tur no-umet ni~ ka dru {tva iz Te me ri na. Ka ko ka ` e je d an od or g a n i z a t o r a, La slo Hor vat, iz Dru {tva pri ja t e q a ba { te iz Te m e r i n a, iako ovaj kraj ni je po znat po vi nu, qu bi te qi ovog bo `an skog pi }a iz qu ba vi i uz en tu zi ja zam sva ke go di ne us pe ju da pri vu ku ne ko li ko hi qa da po se ti la ca.Ove go di ne bi lo je {est hi q a d a qu d i iz svih de l o v a Voj vo di ne, a me |u wi ma i pred -

Pr va sli ka ko ja vam pad ne na pa met ka da po mi sli te na po ro di~ no le to va we ve ro vat no je ku pa we u mo ru, sun ~a we i od ma ra we na ne koj od pe {~a ni ha pla ` a Gr~ k e, Hr v at s ke ili Cr ne Go re, ali po sto je i po ro di ce ko je svoj od mor pro vo de pot pu no dru ga ~i je. Bra ni mir [e {e qa, we go va su pru ga An dre j a Te p av ~ e v i} i wi h o v a pet na e sto go di {wa }er ka Pe tra [e {e qa, po seld wih de se tak go di na le ta uvek pro vo de ak tiv no, na pla ni na ma {i rom Evro pe i sve ta. Po sled wa u ni zu po ro di~ nih eks pe di ci ja bi la je na naj v i { oj pla n i n i Afri ke, pla ni ni Ki li ma xa ro ko ja se na la zi u se ve ro - za pad noj Tan za ni ji. Ako se uzme u ob zir da je naj vi {i vrh pla ni ne na 5.896 me ta ra i da te me pra tu re od pod no` ja do vr ha idu od 30 do - 6 ste pe ni Cel zi ju se vih, ovaj svo je vr stan pod vig do bi ja jo{ vi {e na te `i ni.

Bra ni mir, ko ji je kao i we go va su pru ga, pro fe sor ma te ma ti ke na Pri rod no ma te ma ti~ kom fa kul te tu, ka `e da su se za ovaj put pri pre ma li du go, uglav nom zbog fi nan si ja, jer sa mo bo ra vak u Afri ci ko {ta oko 1.500 do la ra po oso bi.

- Od lu ~i li smo se da se pe we mo naj du `om ru tom ko ja tra je osam da na, zbog pra vil ne akli ma ti za ci je, jer se bez to ga mo gu po ja vi ti ozbiq ni zdrav stve ni pro ble mi zbog raz re |e no sti ki se o ni ka na ve li kim vi s i n a m a - ka ` e Bra n i m ir [e {e qa. - Sva ki dan se pe {a ~i po pet, {est sa ti i uz to se mo ra te po pe ti par sto ti na me ta ra vi {e od kam pa, pa se spu sti ti na zad da bi se te lo pri vi klo i da bi ste mo gli nor mal no spa va ti. Na svu sre }u le po vre me nas je pra ti lo to kom ~i ta vog uspo na, a na sneg smo na i {li tek na po sled woj de o ni ci.

nedeqa22.januar2012.

mi tor, ste kla sam upor nost i men tal nu sta bil nost ko ja mi je ovog pu ta mno go po mo gla - ka `e Pe tra.

shva ta ju ko li ko to sve mo `e da bu de te {ko.

Bra n i m ir po r u ~ u j e svi m a ko ji se od lu ~e na ova kvu avan tu ru, da sva ka ko bi ra ju naj du `u ru tu zbog akli ma ti za ci je i da kon di ci ja ni je je di no {to je po t reb n o da bi se uspe { no osvo jio ne ki vrh.

G. ^et nik

bli o te kar ka ovog ode qe wa Dra ga na Bo `i}, ide ja je po te kla od we ne ko le gi ni ce Iva ne Me di}, a de ca su spon ta no po ~e la da do la ze sa `e qom da pro vo de vre me u bi bli o te ci. Ak ci ja tra je ve} ne ko li ko go di na, ali je 2011. do bi la svo je pra vo li ce.

- Le tos smo an ga `o va li 20 de voj ~i ca ko je ov de pre po ru ~u ju kwi ge, po ma `u vr {wa ci ma i tru de se da im bu du pri me ri - ka za la je Bo `i}. Ovo je na ~in da kva li tet no pro ve du slo bod no vre me to kom ras pu sta i dru gi ma po ka `u da je ~i ta we, `ar gon ski re ~e no, „kul”.

Ini ci ja tor ka ak ci je Iva na Me di} re kla je da se „ma li bi bli o te ka ri„ odav no ova ko dru `e, a da za po sle ni po ku {a va ju da im ob ja sne „taj ne” bi bli o te kar stva.

- Ko li ko smo mi uspe {ni u ra du sa wi ma, to li ko su oni uspe {ni u {i re wu ove ide je - na ve la je Me di} do da ju }i da su ima li slu ~aj ka da su ro di te qi za mo li li da se wi ho va k}er ka pri kqu ~i sek ci ji, jer su za ro |en dan hte li da je po klo ne u~la we we.

Sa {ka Uze lac ka za la je da ju je qu bav pre ma ~i ta wu in spi ri sa la da po sta ne deo ove ak tiv no sti.

- @e le la sam da po mog nem ma lim bi bli o te ka ri ma da shva te tri ko ve ka ko sor ti ra ti kwi ge, pre po ru ~i ti ih, shva ti ti kom `an ru pri pa da ju i da je ni su pro ~i ta le re kla je do da ju }i da de voj ~i ce uglav nom iz najm qu ju qu bav ne ro ma ne, a de ~a ci na u~ nu fan ta sti ku.

A. Je ri ni}

24

oglasi

nedeqa22.januar2012.

USAMQENI VOJVO­\ANIN, 50, NS, jednostavan, skroman, upoznao bi sli~nu, usamqenu Vojvo|anku, skromnu i jednostavnu, radi mogu}e veze.

Telefon 062/960-1431.

45252

PROFESOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i.

Telefon 063/490-136.

45385 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

45387 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni.

Dolazim ku}i. Profesor.

Telefon 021/6399-305.

45388 PROFESOR univerziteta dr`i privatne ~asove iz matematike za sredwo{kolce i studente.

Telefon 021/6363-994.

45515 ISKUSAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika.

Prijemni, matura.

Povoqno.

Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644.

45547 PROFESORICA dr`i individualne i grupne ~asove srpskog jezika i kwi`evnosti, pripreme za maturski i prijamni ispit.

Uspeh zagarantovan.

Telefon 060/5353-489 45597

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik.

Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

Telefon 021/6399-305.

45389

KOMFORNA soba sa terasom i posebnim WC, za studente ili zaposlene.

Telefon: 6366-631.

45607

IZDAJEM u Branimira ]osi}a lepo name{ten stan 28m2, i Tolstojeva 25m2 name{ten. Telefon 063/8117331.

568250 IZDAJEM prazan dvosoban stan na Novom nasequ 57m2, centralno, toplovod, telefon, 130E. Pla}awe unapred.

Telefon 064/3417710.

45264

IZDAJEM mawi jednosoban stan iza Sajma, 25m2, CG, telefon, terasa, kablovska. Telefon: 064/ 0400364.

45310 LIMAN IV - Narodnog fronta 73/a jednosoban 27 m2. name{ten, lift, CG, daqinski toplovod, kablovska, telefon, 130 eura.

Telefon 021/469-125, 065/505-3471.

45350 IZDAJEM name{ten dvosoban stan na Limanu.

Useqiv odmah. Telefoni: 064/891-38-49, 021/468-926.

45396 IZDAJEM name{tenu garsoweru od 30m2 kod Sajma.

Telefon 063/538-413.

45403 IZDAJEM nename{ten dvosoban stan u naju`em centru, drugi sprat, vrlo povoqno.

Telefoni: 021/371-989, 061/232-72-51.

45417 IZDAJEM jednosoban name{ten stan 35m2 u centru Novog Sada, ulica Stra`ilovska na potezu centarfakulteti.

Telefon 064/42-222-35, 021/6500-758.

45476 IZDAJEM jednosoban name{ten stan na Futo{kom putu - Satelit, centralno grejawe, parket, kablovska, prizemqe, 120E+re`ije.

Telefon 021/63-66-882, 064/819-5093.

45498 IZDAJEM novu komplet name{tenu garsoweru na Grbavici, useqivu od 1. februara.

Telefoni: 069/300-61-33, 021/300-613.

45540 IZDAJEM jednosoban stan 30m2, na Limanu. Telefon: 021/540-771, posle 13 ~asova.

45556 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan (CG, klima, kablovska, TV...) Telefon 066/9236081.

45561 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.

Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

45578 POTREBNI kvalitetno opremqeni stanovi u {irem centru grada za kontinuirano izdavawe na dnevnoj/nedeqnoj bazi.

Odli~na zarada. Telefon 065/256-2540.

45474 OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan.

Pla}awe devizno. Telefon: 063/1616300.

45554 POTREBNI U­ ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@stanovi.rs 45575 HITNO potrebna u zakup name{tena luksuzna reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800-2000 e. Telefon 063/519533.

45576 POTREBNI boqe name{teni stanovi: iskqu~ivo centar za egzit i okolina sajma. Telefon: 021/522-533.

45577

KUPUJEMO stanove svih struktura. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

568112 KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528137.

568251 KUPUJEMO stanove, ku}e, sala{e, zemqu na ^eneju, lokaciju za zgradu gde je iskqu~ivo jedan vlasnik.

Telefoni: 063/598-463, 021/621-52-60, 021-66-21-797.

45602

GRBAVICA, ukwi`en dupleks 67m2, lift, terasa, povoqno. Telefon 6624-218.

568289 NOV useqiv dupleks 88m2, 3. i 4. sprat, dole dnevni boravak sa kuhiwom, WC, gore 3 sobe i kupatilo, isto~na strana, CG... Cena sa PDV-om 72.100E. Telefoni: 064/8236601,021/424-963, www.avenia-nekretnine.com.

568155

VASE STAJI]A garsowera 25m2, ukwi`ena, odmah useqiva, veoma korektna, centralno grejawe.

Telefoni: 528-137, 063/8117331.

568252 CENTAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 29m2 u novoj zgradi.

Povoqno, 19.000E. Telefon 060/621-1685.

568269 KRAQEVI]A MARKA, na prodaju odmah useqiva garsowera od 28m2, III sprat, lift, terasa.

30.000E. Telefon 063/504799.

568270 NOVO NASEQE, na [onsiju, prodajem odli~nu garsoweru od 29m2, hitno i povoqno. Telefon 063/82883-77, www.bomil.rs.

568113 CARA­ DU[ANA, ukwi`ena garsowera na III spratu za 29.700. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

568115 N. DETELINARA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2, cena 27.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

568116 GARSOWERA 24m2 N. Detelinara - nova garsowera, lift, franc. balkon, klasi~na gradwa, useqiva u aprilu, komunalije ispla}ene u celosti.

Telefon 063/7-333-621.

568106 PRODAJEM garsoweru 24m2 u izgradwi 695E/m2, u Novom Sadu.

Telefon 062/577-595.

568104

dnevnik

PRODAJEM garsoweru 14.500E, kod Stanice u Novom Sadu.

Telefon 063/598-878.

568100 UKWI@ENA garsowera na Novoj Detelinari Bulevar Evrope, 24m2, lift, CG, PTV... Useqiva odmah! Cena 28.000 evra.

Telefoni: 021/424-963, 064/823-6618, (www.avenianekretnine.com).

568153 SOCIJALNO: garsowera, 25m2, nova, odmah useqiva, 1. sprat, lift, francuski balkon, CG... Cena 32.000 evra. Telefoni: 064/8236621, 021/542-779, (www.avenia-nekretnine.com).

568156 GRBAVICA garsowera 23m2 u Pu{kinovoj ulici 25.950 nova zgrada gleda na dvori{te. Kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193.

568171 UGAO BULEVARA EVROPE i Koste Racina 27m2 na prvom spratu, lift, terasa, uredni papiri, Investitor „Moj Dom”.

Telefoni: 451-318, 523-193, w w w . n e k r e t n i n e mojdom.com.

568172 NOVO NASEQE 29m2 ukwi`en, cena 24.000, IV sprat, lift. Telefoni: 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com.

568174 GARSOWERA, centarWego{eva, 29m2, ~isti papiri, odmah useqiva.

Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

568196 SALAJKA, useqiva garsowera, 21m2-17.000E. Telefoni: 064/215-60-90, 021/526-622.

568204 NOVA DETELINARA, 29m2, useqiva, name{tena, III sprat, 34.000E. Telefoni: 064/215-60-90, 021/526-622.

568206 JANKA ^MELIKA, odmah useqiva garsowera u zgradi bez lifta - 16.000E. Name{tena, cg, parketodli~na!!! Telefoni: 526622, 064/188-74-91.

568213 NOVO NASEQE, 20m2 ukwi`ena garsowera, lift 21.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

568237 DETELINARA 26m2 jednosoban, terasa, ukwi`en 24.000, nije fiksna cena.

Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

568238 RUMENA^KA 30m2, jednosoban, ukwi`en, lift, terasa, odmah useqiv 31.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

568239

STANICA!!! Jednosoban zgodan za stan pregra|ivawe od 40m2, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Ekstra povoqno!!!

Telefon 065/2500-213.

568214 [ANTI]A, ALEKSE pla}ene komunalije, pred useqewem, 39m2, I sprat.

Telefoni: 063/780-99-09, 021/526-622.

568209 JEDNOSOBAN, Liman II, 39m2, mo`e jednoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv, cena 41.500E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

568198 U CENTRU kod Ribqe pijace odli~an jednosoban stan 28m2, ukwi`en, III sprat, terasa, cena 30.000. w w w . n e k r e t n i n e mojdom.com. {ifra 1002099. Telefoni: 451-318, 523-193.

568173 NOVO NASEQE - Mileve Mari}: jednosoban, ukwi`en stan od 29m2, 4. sprat, lift, CG, PTV...

Cena 23.500 evra.

Telefoni: 064/823-6618, 021/661-4200.

568157 PRODAJEM jednosoban stan 46m2 - 550E po m2. Novi Sad, Bulevar Evrope.

Telefon 063/105-0-105.

568102 KOD CARA­ DU[ANA ukwi`en jednosoban stan 28m2, lift, cena 32.000.

Telefoni: 451-318, 061/273-62-89, www.nekrtnine-mojdom.com. {ifra 1002088.

568176 CENTAR, u Sowe Marinkovi} ukwi`en stan od 33m2 na I spratu, pogodan za kancelarije. Telefon 6366-952, www.bomil.rs.

568117 KOD RIBQE­ PIJACE, noviji stan od 32m2, terasa, lift, prodajem po ceni od 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

568114 GRBAVICA, blizina Limanske pijace, na prodaju klasi~an jednosoban stan od 32m2. Lift, terasa. Cena 33.000E. Telefon 060/6211685.

568271 ODLI^AN jednosoban stan 25m2 novije gradwe u Ulici Bore Prodanovi}a.

III sprat, terasa, odvojena kuhiwa sa prozorom. Ekstra zgrada. Telefon 063/7759121.

568272 JEDNOSOBAN stan, M. Dimitrijevi}a, II sprat, dvori{no orjentisan, lep raspored, 44m2. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

568203 PRODAJEM stan u 9 jugovi}a, VP, 33m2, vlasnik.

Telefoni: 063/89-70-668, 065/89-70-668.

45430 PRODAJEMO ukwi`enu garsoweru 29m2 na Novom nasequ, cena 25.000.

Telefon: 6447-622.

45594 GARSOWERA, Valentina Vodnika, 1. sprat, 25.000E, jednosoban, Temerinska, visoko prizemqe, idealan za lokal, 28.000E, Cviji}eva, 36m2, 29.000.

Telefoni: 061/601-93-93, 021/6621-797.

45601

oglasi

dnevnik

HITNO garsowera Wego{eva ukwi`ena, visoko prizemqe. Telefon 062/89011-99.

45617 HITNO prodajemo jednoiposoban stan od 45m2 za 32.000 na Novom nasequ, odmah useqiv. Telefon: 6447-622.

45592

NOVA DETELINARA, ukwi`en jednoiposoban stan 35 m2, novija zgrada, terasa. Telefon 6624218.

568285 [IRI CENTAR, noviji, ukwi`en, bez ulagawa, 42 m2, ni`a spratnost.

Telefon 6624-218.

568286 LIMAN DVA 40m2 na petom spratu sa liftom, lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en Telefon 528-137, 063/538166.

568253 CENTAR, Radni~ka ulica, blizina SUD-a, nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 29m2.

Idealno za kancelarijski prostor. 32.000E. Telefon 060/621-1685.

568273 NOVO NASEQE, ukwi`en, odmah useqiv mawi jednoiposoban stan od 29m2. IV sprat, lift.

Povoqno, 24.000E! Telefon 063/692-917.

568274 BULEVAR JA[E TOMI]A, ukwi`en jednoiposoban stan od 41m2.

Brzo useqiv. Povoqno, 36.000E. Telefon 063/7759121.

568275 NOVO NASEQE, 37m2, na I spratu, nov odli~an 1.5 stan po ceni od 39.000 sa PDV-om. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

568119 LIMAN, nov odmah useqiv i ukwi`en 1.5 stan, cena 53.500. Telefon 636-8429.

568120 PRODAJEM jednoiposoban stan u mansardi 450E/m2.

Brzo gotov. Na Novom nasequ u Novom Sadu. Telefon 063/598-878.

568101 JEDNOIPOSOBAN 39m2 Grbavica - nov stan na izuzetnoj lokaciji, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, komunalije ispla}ene u celosti, vredi kupiti.

Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333-621.

568107 BULEVAR EVROPE, novi 1.5 stanovi od 31-37m2, cene sa PDV-om, mogu} dogovor oko cene, uslova pla}awa i kredita. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

568122 U [IREM CENTRU kod Socijalnog prodajem odli~an jednoiposoban stan 42m2 u novijoj ukwi`enoj zgradi 46.350, odmah useqiv. w w w . n e k r e t n i n e mojdom.com. {ifra 1000221. Telefoni: 451-31,8 523-193.

568177

NA UGLU BUL. EVROPE i Koste Racina 39m2 jednoiposoban stan severoisto~na strana, 1100 evra/m2 ima povrat PDV-a.

Telefoni: 451-318, 523-193, w w w . n e k r e t n i n e mojdom.com.

568178 ODLI^AN ukwi`en stan 37m2 na Bulevaru Evrope u blizini Liman 4, odvojena kuhiwa, prvi sprat, cena 42.000.

Telefoni: 0600730577, 451-318, w w w . n e k r e t n i n e mojdom.com. {ifra 1002402.

568179 PODBARA: Jednoiposoban, nov, useqiv, pred ukwi`bom - 27m2, 2. sprat sa liftom, terasa, CG gradsko... Cena 31.000 evra.

Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618.

568150 STAN 33m2 preure|en u jednoiposoban na III spratu, cena 24.000. {ifra 1001830. w w w . n e k r e t n i n e mojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193.

568175 NOV, odmah useqiv jednoiposoban stan od 37m2, 1 sprat, terasa, CG, lift, cena sa PDV-om 40.200E. Telefoni: 064/823-6621 021/542-779.

568152 BULEVAR OSLOBO\EWA: odli~an jednoiposoban stan, 47m2, 5. sprat sa liftom, 2 terase, 2 sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa. ukwi`en - mo`e kredit. Cena 48.400 evra.

Telefoni: 064/823-6618, 021/542-779, (www.avenianekretnine.com).

568165 LIMAN II!!!

Jednoiposoban stan od 53m2, ni`e spratnosti, okrenut na dvori{te, hitno i povoqno!!! Telefon 065 2500213.

568215 GRBAVICA 40m2, jednoiposoban, drugi sprat, lift, terasa, cena sa name{tajem i gara`om u zgradi 53.600. Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

568240 BRA]E JOVANDI] jednoiposoban stan 50m2 na ni`e spratnosti, u dobrom stawu, odmah useqiv za 49.000 uz dogovor.

Telefoni: 528-137, 6612262.

568256 NOVO NASEQE jednoiposoban stan 43m2 na prvom spratu, ukwi`en, odmah useqiv, gleda na mirnu stranu 37.000.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

568257

NOV odmah useqiv jednoiposoban stan 35m2, odli~an raspored, lift, terasa, u neposrednoj blizini @elezni~ke stanice, povoqno. Telefoni: 528137, 063/538-166.

568258 NOVO NASEQE jednoiposoban nov, ukwi`en stan 35m2 na tre}em spratu sa liftom, ima terasu.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

568259 HITNO!!! Novo naseqe blizu robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 u zgradi sa liftom za 39.500.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

568260 RUMENA^KI PUT!!! U zgradi od fasadne cigle sa liftom i proto~nom toplom vodom odli~an stan od 48m2!! Ekstra povoqno!

Telefon 065/2500-213.

568218 NOV jednoiposoban 42m2, Kisa~ka, II sprat, gleda na dvori{te, useqiv po isplati, ukwi`en, 39.500.

Telefon 063/517-846.

568226 KOMFORAN dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, odvojena kuhiwa, mogu}e dobijawe dvoiposobnog, ukwi`en, 52.000. Telefon 063/517846.

568227 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 42.000. Telefon 063/517-846.

568228 KLASI^AN dvosoban 48m2, Grbavica, Pu{kinova, I sprat, kompletno renoviran, ukwi`en, treba videti stan, 49.500.

Telefon 063/517-846.

568229 BULEVAR OSLOBO\EWA na mirnu stranu gleda, kod Lutrije dvosoban stan 60m2 na prvom spratu za 53.500.Telefoni: 528-137, 661-2262.

568261 SEQA^KIH BUNA u zgradi od crvene cigle, stan 76m2 odli~nog rasporeda, na prvom spratu, sa pogledom na park. Telefon 528137.

568262 PARISKE KOMUNE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwi`en, odmah useqiv 47.400 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

568241

MAKISMA GORKOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana. Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

568242 RIBQA PIJACA 51m2, prvi sprat, dvosoban, terasa, ukwi`en 51.500, nije fiksno, odmah useqiv.

Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

568243 LIMAN II dvosoban, ukwi`en, o~uvan, u blizini [tranda 45.300. Slike na www.trefnekretnine.co.rs Telefoni: 444-107, 633-7853.

568244 VESELINA MASLE[E 60m2 II sprat, lift, terasa 46.400 cena nije fiksna.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

568245 LIMAN I 53m2, dvosoban, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 53.000, cena nije fiksna. Telefoni: 444-107, 6337853.

568246 NOVO NASEQE 69m2, dvosoban, ukwi`en, gradila „Budu}nost”, dve terase 52.500. Telefoni: 444-107, 633-7853.

568247 MAKSIMA GORKOG!!!

Dvosoban stan od 50m2 ni`e spratnosti na odli~no mestu!!! Telefon 065/2500213.

568216 LIMAN III!!!

65m2 dvosoban stan, nov, odmah useqiv ni`e spratnosti!!!

Telefon 063/500-213.

568217 LIMAN, ukwi`en dvosoban stan za renovirawe, V sprat, lift, terasa, cg, 51.500E. Telefoni: 063/780-99-09, 021/526-622.

568207 NOVOSADSKOG SAJMA, ukwi`en dvosoban stan, 51m2, sa parkingom mestom, II sprat. Telefoni: 063/78099-09, 021/526-622.

568208 NOVA DETELINARA, ukwi`en dvosoban stan, III sprat, 46.500E. Telefoni: 064/215-60-90, 021/526-622.

568205 DVOSOBAN, nov, odmah useqiv, blizina Cara Du{ana, I sprat, ekstra kvalitet, 44,5m2, cena 1200E/m2 sa PDV-om. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

568201 SOCIJALNO: nov, dvosoban, 51m2, mogu} dvoiposoban, odmah useqiv, ukwi`en! Cena 52.550 evra.

Telefoni: 021/424-963, 064/823-6604.

568166 UKWI@EN, nov, zgrada stara 5 godina, useqiv odmah, dvosoban, 52m2, 2. sprat, terasa, ekstra raspored. Cena 41.200 evra.

Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779.

568164 RENOVIRAN, 50 m2 @elezni~ka stanica, dvosoban, dvostrano orjentisan, terasa, CG. Ukwi`en, odmah useqiv!

Cena 46.400 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/6614-200.

568160 JANKA ^MELIKA: dvosoban stan od 47m2 na 2. spratu (od 5), u dobrom stawu, ukwi`en, useqiv...

Cena 37.100 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/ 542-779.

568161

nedeqa22.januar2012.

NOVA DETELINARA Bulevar Evrope: odli~an dvosoban (mogu} dvoiposoban) stan od 52m2, 3. sprat, lift, terasa, CG, PTV, ekstra gradwa.

Useqiv u martu. Cena 53.000 evra sa PDV-om. Telefoni: 064/823-6610, 021/661-4200, ( w w w . a v e n i a nekretnine.com).

568162 INVESTITOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, u jednoj eta`i 150m2, cena 60.000.

Telefoni: 021/523-193, 021/451-318, www.nekretninemojdom.com.

568170 GRBAVICA - Limanska pijaca: ukwi`en dvosoban stan, 55m2, 4. sprat (od 9), lift, terasa, CG... Cena 56.650 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963.

568151 NOVA DETELINARA, dvosoban 44m2 na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina, investitor „Moj Dom”, pozovite! Cena 1100 ima povrat PDV-a. Telefoni: 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com.

568180 DVOSOBAN stan 48m2, ukwi`en, III sprat, cena 37.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. {ifra 1002103.

568181 DVOSOBAN stan u centru kod Stadiona Vojvodine, prvi sprat, ukwi`en 56m2, cena 53.500. {ifra 1002098. w w w . n e k r e t n i n e mojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193.

568182 DVOSOBAN stan na Bulevaru oslobo|ewa 53m2 nova zgrada kod „Dnevnika”, ukwi`en, cena 54.000.

Telefoni: 451-318, 523-193, w w w . n e k r e t n i n e mojdom.com.

568183 KOD STANICE i Sajma dvosoban stan 50m2 na III spratu, ukwi`en, renoviran, cena 46.400. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

568184 U NOVOJ ZGRADI Okrugi}eva ulica dvosoban stan 48m2 na III spratu.

Ekstra povoqno 38.200.

Telefoni: 451-318, 0600730577, www.nekretninemojdom.com. {ifra 1002278.

568185 GRBAVICA ukwi`en 48m2, II sprat, cena 51.500 novija zgrada. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

568186 CENTAR, 2.0 ukwi`en odli~an 2.0 klasi~an stan od 51m2, na I spratu, cena 51.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

568123 BETANIJA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2.0 ukwi`en stan, cena 51.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

568124 LIMAN, kod parka, klasi~an 2.0 stan odli~nog rasporeda, cena 54.500.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

568125

25

CENTAR, kod Suda i Spensa, odli~an, klasi~an 2.0 stan, bez ulagawa, 57m2, cena 56.000. Telefon 63-66952, www.bomil.rs.

568126 DETELINARA, ukwi`en, klasi~an 2.0 stan od 51m2, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 38.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

568128 DVOSOBAN 47m2 Grbavica - nov stan na odli~noj lokaciji, vrhunska oprema, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, Merkatora, komunalije pla}ene u celosti, vredi kupiti. Telefoni: 021/5577-58, 065/555-77-58.

568108 DVOSOBAN 52m2 centarokolina I. ve}a stan salonskog tipa, 2. sprat, okrenut na dve strane, ukwi`en, odmah useqiv, blizina Suda, fakulteta, Spensa… vredi kupiti. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-77-58.

568109 DVOSOBAN 53m2 Rumena~ka stan klasi~nog rasporeda okrenut istokjug, 6. sprat, lift, terasa, ostava, vlasni{tvo 1/1, odmah useqiv, cena 42.000E. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-77-58.

568110 NOVA DETELINARA, nov, useqiv, odli~an 2.0 stan od 48m2, III sprat, terasa, lift, cena 46.500.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

568121 BULEVAR, kod hotela „Novi Sad”, ukwi`en 2.0 stan od 41m2, po ceni od 36.000, Telefon 063/742-2180.

568118 NOV, odmah useqiv dvosoban stan od 47m2 u ]irpanovoj ulici. Lift, terasa. Povoqno, 45.000E. Telefon 063/108-8017.

568276 KOD Sup-a u Kraqa Petra dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwi`en za 45.400. Telefoni: 528-137, 661-2262.

568254 @ELEZNI^KA ULICA, odli~an noviji dvosoban stan 45m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500 ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 063/8117331.

568255 GRBAVICA, ukwi`en dvosoban stan 52m2, starija gradwa, lep raspored.

Telefon 6624-218.

568287 UKWI@EN, odmah useqiv, dvosoban 52m2, Bulevar oslobo|ewa, preko puta Dnevnika, IV sprat, terasa, parket, CG, lift. Nije agencija, 52.000E. Telefon 065/5252-446.

45065 BEZ POSREDNIKA, prodajem stan Bulevar oslobo|ewa 51m2, 5. sprat, bez ulagawa, useqiv, ukwi`en, mo`e na kredit. Telefon 064/128-47-49.

45510 NA PRODAJU dvosoban stan u Novom Sadu, drugi sprat, centralno grejawe, topla voda, lift, terasa, 56.46m2, cena 60.000E. Telefon 0669509350.

45516

26

oglasi

nedeqa22.januar2012.

HITNO prodajemo dvosoban stan 57m2 na Limanu za 51.500E, drugi sprat sa liftom. Telefon: 6447-622.

45591

BULEVAR kod Lutrije, dvoiposoban stan 60m2, odmah useqiv, cena - 50.500.

Telefon 6624-218.

568288 RUMENA^KA originalan dvoiposoban stan 61m2, ukwi`en, odli~nog rasporeda, za 55.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

568264 LIMAN TRI odli~nog rasporeda dvoiposoban stan 71m2 na tre}em spratu, ima terasu. Telefoni: 528-137, 661-2262.

568265 MAKSIMA GORKOG, dvoiposoban stan 58m2, terasa, ukwi`en, kompletno renoviran. Dvori{na strana. Hitno! 51.500E. Telefon 063/504-799.

568277 TRG MARIJE TRANDAFIL, nov, useqiv dvoiposoban stan, 62m2. II sprat, lift, terasa.

Izuzetna zgrada. Parking u dvori{tu. Telefon 063/692917.

568278 GRBAVICA, odli~an nov 2.5 stan ukwi`en, 62.500, mogu}a kupovina i sa gara`om, cena 70.000.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

568129 GRBAVICA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 78.000. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs.

568130 KOD BETANIJE, u novoj zgradi vrhunskog kvaliteta, odli~an ukwi`en stan od 64m2 sa prelepom terasom, cena 69.000 uz mogu} dogovor. Telefon 063/516-478, www.bomil.rs.

568131 PRODAJE SE odli~an ukwi`en 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

568132 HITNO, na Novom nasequ u Tozinom sokaku, odli~an, sre|en 2.5 stan, cena 63.800.

Telefon 063-828-83-77.

568133 BULEVAR OSLOBO­\EWA, 2.5 renoviran stan od 60m2, cena 51.000.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

568127 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

568138 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwi`en 2.5 stan od 85m2, sa velikom terasom. Telefon 063/742-21-80.

568139 DVOIPOSOBAN stan na uglu Bul. Evrope i Koste Racina 48m2, gleda na istok, cena 1100 evra/m2 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

568187

EKSTRA sre|en, pre godinu dana renoviran dvoiposoban stan na [onsiju, 62m2, lift, terasa, CG, proto~na topla voda, dvori{na strana - jugoistok... Cena 63.900 evra.

Telefoni: 021/542-779, 064/823-6621.

568158 DVOSOBAN, Liman II, 61m2 odli~an stan, ukwi`en, mo`e dvoiposoban ekskluzivna prodaja. „Kvart” 021/450417; 064/189-38-87.

568195 BULEVAR­ OSLOBO­\EWA 72m2, dvoiposoban ukwi`en, dva sanitarna ~vora, zgrada od fasadne cigle 70.000. Telefoni: 444107, 633-7853.

568248 CARA DU[ANA 59m2, nov ukwi`en dvoiposoban, neuseqavan 64.000.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

568249 PARK SITI!!!

Dvoiposoban stan od 70m2.

Pozovite!!!

Telefon 063/500-213.

568219 GRBAVICA!!!

Odli~an dvoiposoban stan od 75m2 na drugom spratu u ekstra zgradi sa gara`om ili bez!!!

Pozovite!!!

Telefon 065/2500-213.

568220 NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na Bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwi`en, mogu}e pregraditi u dva stana 93.000.

Telefon 063/517-846.

568230 SALONSKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, pogodan za poslovni prostor, ukwi`en 89.000.

Telefon 063/517-846.

568231 KLASI^AN trosoban 75m2, kod gradskog SUP-a, Bra}e Jovandi}, lepo odr`avan, odvojena kuhiwa, dva mokra ~vora, dve terase, ukwi`en 69.000. Telefon 063/517-846.

568232 NOVO NASEQE, 71m2 trosoban, ukwi`en, 1 sprat, terasa, CG, lift, komplet renoviran - odli~an raspored. Cena 63.900 evra.

Telefoni: 064/823-6621, 021/424-963, (www.avenianekretnine.com).

568163

TROSOBAN 70m2, Fru{kogorska, Liman II, izuzetno lep raspored, mogu}e troiposoban, lep pogled, ukwi`en 70.000.

Telefon 063/517-846.

568233 KLASI^AN trosoban 70m2, Bulevar oslobo|ewa kod Betanije, vojna zgrada, fasadna cigla, IV sprat sa liftom, ostava, ve{ernica na spratu, odvojena kuhiwa, dva kupatila, ukwi`en, dvori{no 72.000. Telefon 063/517-846.

568234 HITNO! Prazan, odmah useqiv, ukwi`en trosoban stan na Keju, 81m2, 2. sprat, lift, 2 terase, dvostrano orijentisan, u dobrom stawu... Cena dogovor.

Telefoni: 064/823-6618, 021/542-779.

568149 UGAO BULEVARA EVRO­PE i Koste Racina, trosoban stan 66m2, lift, terasa, uredni papiri, investitor „Moj Dom”.

Telefoni: 451-318, 523-193, w w w . n e k r e t n i n e mojdom.com.

568188 ODLI^AN stan u Mi{e Dimitrijevi}a 70m2 ukwi`en, novija gradwa, cena 61.300. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193.

568189 U NARODNOG­ FRONTA 68m2 komplet renoviran, cena 72.200, Liman III. {ifra 1000752. www.nekretnine-mojdom.com.

Telefoni: 451-318, 523-193.

568190 NA BEOGRADSKOM KEJU trosoban stan 81m2 na drugom spratu, s pogledom na Tvr|avu, lift, terasa, odr`avan 88.000. {ifra 1002250. www.nekretnine-mojdom.com.

Telefoni: 451-318, 523-193.

568191 CENTAR Ilije Vu~eti}a 95m2 trosoban ukwi`en salonski, prvi sprat. {ifra 1002379. www.nekretnine-mojdom.com.

Telefoni: 451-318, 0632736289.

568192 LIMAN, odli~an 3.0 stan u funkciji 3.5 stana, na I spratu, cena 74.000.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

568140 NOVI BULEVAR, nov, ukwi`en i useqiv 3.0 stan od 64m2 odli~nog rasporeda, III sprat sa liftom, cena 60.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

568134

LIMAN 2, odli~an 3.0 stan od 75m2, cena 67.000 nije fiksno. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

568135 @. STANICA, ukwi`en 3.0 stan od 75m2, renovirano cena 67.000. kupatilo, Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

568136 HITNO!!! Ekstra ponuda!

Bulevar oslobo|ewa: 93m2 nov, ukwi`en odmah useqiv trosoban stan, 1. sprat, odvojena kuhiwa sa velikom trpezarijom, 2 kupatila, 2 terase, lift... Mo`e kredit. Cena: 93.000 evra.

Telefoni: 064/823-6604, 021/424-963.

568154 CENTAR, kod Spensa, nov luks 3.0 stan, cena 103.000.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

568137 TROSOBAN 90m2 centarS. Musi}a stan salonskog tipa, 1. sprat, okrenut na dve strane, idealan za ordinacije, kancelarije, blizina fakulteta, Suda, Spensa… vredi kupiti.

Telefoni: 063/7-333-621, 021/55-77-58.

568111 BULEVAR OSLOBO­\EWA, vojna zgrada, odli~an trosoban stan od 71m2. 5 sprat, lift, terasa.

Ukwi`en, odmah useqiv.

Telefon 060/621-1685.

568279 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, ukwi`en, noviji trosoban stan, III sprat, terasa. Mogu}nost prodaje sa gara`om i name{tajem.

Povoqno. Telefon 063/1088017.

568280 BALZAKOVA ULICA, ukwi`en, odli~an trosoban stan od 78m2. II sprat, lift, dve terase.

Povoqno!

Telefon 060/621-1685.

568281 LIMAN II, Ravani~ka ulica, komforan trosoban stan od 90m2. Lift, dve terase, ukwi`en. Telefon 063/777-6233.

568282 RADNI^KA!!! Trosoban salonski stan 101m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan. Telefoni: 528137, 063/811-7331.

568266 TELEP: dvoiposoban dupleks u izgradwi, 65m2, useqiv za 2 meseca, legalan, dobar raspored, kvalitetna gradwa. Cena: 42.250 evra.

Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601.

568167 PRODAJEMO dvoiposoban stan od 61m2 u blizini sajma za 55.000, odmah useqiv.

Telefon: 6447-622.

45590 CENTAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000. Telefon: 063/502025.

44762 HITNA prodaja !!!

Trosoban, kod Socijalnog, stara gradwa, ukwi`en, lift, molim pogledati, a cena po dogovoru!!!

Vlasnik. Telefon 061/26920-66.

45436 ODLI^AN 3.0 stan 78m2, 1. sprat, Liman IV, 1300 kaplara 16, ukwi`en. Telefon 063/524-133.

45444

dnevnik

VEOMA povoqno useqiv stan 77m2 na prvom spratu, ugao Suboti~kog bulevara i Futo{kog puta, Prezidentova zgrada.

Informacije na telefon: 063/47-57-65.

45494

LIMAN, Narodnog fronta, nov, odmah useqiv troiposoban stan od 70m2.

Lift, terasa.

Uredni papiri.

Cena 62.000E. Telefon 063/108-8017.

568283 PE[A^KA ZONA centra Novoga Sada u odli~noj zgradi sa liftom, III sprat, ukwi`en, sre|en troiposoban stan povr{ine 102m2 sa pogledom na katedralu. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. {ifra 1002181. Telefoni: 451-318, 523-193.

568193 NOVO NASEQE, fasadna cigla, 3.5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250.

Telefon 6368-429, www.bomil.rs.

568143 BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs.

568145 TROIPOSOBAN, Suboti~ki bulevar, bli`e Limanu, 85m2, odli~an stan, preporu~ujemo, cena 77.000E. „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97.

568199 DIMITRIJA AVRA­MOVI]A stan 75m2 u veoma korektnom stawu, ukwi`en, ima terasu, lift, za 66.000 uz dogovor.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

568263 EKSKLUZIVAN salonski petosoban stan, 134m2, centar, Mihaila Pupina, II sprat, prema Keju.

Kompletno renoviran, ukwi`en. Treba videti stan. Telefon 063/517-846.

568235 SALONSKI!!! Odli~an stan ni`e spratnosti kod Dunavskog parka!!!

Za informacije pozovite 063/500-213.

568221 PARK SITI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!!

Nov!!!

Telefon 063/500-213.

568222 SALONSKI STAN!!! U blizini Radni~kog univerziteta odli~an ~etvorosoban stan!!!

Telefon 063/500-213.

568223 GRBAVICA!!! ^etvorosoban stan na drugom spratu u odli~noj novijoj zgradi, ukwi`en sa gara`om. Telefon 063/500213.

568224 KOD­ OSNOVNE [KOLE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Telefon 065/2500-213.

568225 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, salonski 4.0 stan od 104m2, cena 118.500.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

568146

GRBAVCA, prodajem nov useqiv luks i ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

568144 NOVA DETELINARA, nov brzo useqiv 4.0 stan od 101m2, cena 72,900 sa PDVom, mo`e kupovina putem kredita... Telefon 6366952, www.bomil.rs.

568141 CENTAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

568142 VOJVODE [UPQIKCA, hitno, 95m2, nov, useqiv ~etvorosoban stan po povoqnoj ceni 67.000E. Hitno!

Telefon 063/108-8017.

568284 CENTAR u blizini Spensa ekstra sre|en ~etvoroiposoban stan 130m2 na prvom spratu u odli~noj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

568267 LIMAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/538-166.

568268 ^ETVOROSOBAN dupleks u ]irpanovoj, 90m2, 4. sprat, odmah useqiv, sre|en, pred ukwi`bom...

Cena 65.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779, ( w w w . a v e n i a nekretnine.com).

568159 INVESTITOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2+30m2 terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana. Bulevar Evrope, „Moj Dom”.

Pozovite 451-318, 523-193.

568194 PRODAJEM ili mewam za mawi uz doplatu stan, 170m2 u blizini Futo{ke pijace.

Telefon 063/560-087.

45521 PRODAJEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene.

Telefon: 063/50-90-30.

42595

KUPUJEM zemqu u Vojvodini od 10-80 hektara.

Telefoni: 021/526-622, 063/11-24-911.

568210 GRA\EVINSKI PLAC Popovica, 1000 m2, mo`e dve parcela, sva infrastruktura, cena 32E m2. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

568200 GRA\EVINSKI PLAC, Bocke 10 ari, ukwi`en, pogled, infrastruktura, vredi pogledati!!!

Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

568197 PRODAJEM ve}u ku}u blizu centra u Novom Sadu.

Telefon 063/105-0-105.

568103 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, na Klisi kod autoputa - 35.000E. Telefon 063/26-77-80.

568105

oglasi l ^iTUQe l PoMeni

dnevnik

TELEP, novija ukwi`ena ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2, odli~na.

Telefon 064/220-9565, www.bomil.rs.

568147 NOVI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane koje se mogu gara`e pretvoriti u stambenoposlovni prostor-92.000E. Telefoni: 526-622, 063/1124-911.

568211 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwi`ena.

Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

568236 ODLI^NA dvojna ku}a u centru Veternika, Pr+S+Pk, 200m2, plac 3 ara, komplet infrastruktura, u odli~nom stawu...

Ukwi`ena. Cena 51.500 evra. Telefoni: 064/8236621, 542-779.

568168 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena.

Telefoni: 419-375, 060/4419-375.

45435 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2.

Telefon 063/545-613.

45477 PORODI^NA ku}a - vila kod sportskog centra „Bolesnikov”, ulica Ilije Gara{anina, ukupna bruto povr{ina 400m2 korisne povr{ine 350m2. Sastoji se od tri eta`e, sutern, prizemqe i sprat, sa dve velike terase i gara`om za dva automobila na placu 576m2.

Cena 350.000 evra. Telefon 063/174-39-42.

45544 KU]A od 322m2 i pomo}ni objekat u kome se nalaze dve gara`e, ostava i ve{ernica ukupno 70m2, na placu od 432m2. Izlaz na dve ulice sa centralnim gradskim grejawem, prizemqe, sprat i potkrovqe. Ukwi`eno, vlasnik 1/1, u ulici Jovana Hranilovi}a, cena 415.000E bez posrednika. Telefon 063/174-3942.

45545 HITNO i povoqno prodajem ku}u, kod `elezni~ke stanice. Mo`e i zamena za stan uz doplatu. Telefon: 064/611-73-75.

45557 ADICE ulica Qubice Ravasi, ku}a oko 300m2 u osnovi 114m, plac 800m2, bez ulagawa. Telefon 062/543816.

45616

VEOMA povoqno prodajem lokale 16 i 19m2 kompletno opremqeni u strogom centru grada. Informacije na telefon: 063/47-57-65.

45493 KANCELARIJSKI PROSTOR od 50m2 u strogom centru. Visoki parter, CG, interfon, parking.

Mese~no 200E. Telefon 062/291-829.

45633 PRODAJEM dvospratnu ku}u u Veterniku (blizu ambulante), 200m2+50m2, plac 750m2. Voda, struja, gas, papiri sre|eni. Cena po dogovoru.

Telefon 060/55-1-9977.

44011 ^ENEJ, sala{, 2 stana i 5 jutara zemqe, Klisa plac 12000, ku}a Rumenka, useqiva stana, 65.000. Telefoni: 063/598463, 021/6215260, 021/6621797.

45599 KLEK - Lukavica, 10km od Sarajeva, Jahorine, drvena vikendica na najlep{em placu 700m2, ukwi`enu, asvalt, struja, voda pred kapijom, 4000E. Telefon: 021/493-378.

45405

KANCELARIJSKI poslovni prostor, Nova Detelinara, ekstra sre|en, u dva nivoa, 120m2 cena 700E/m2. „Kvart” 021/450417; 064/189-38-87.

568202 NOVI SAD, lokal u Cara Lazara, 38m2, uli~ni veliki portal, 40.000E. Hitno!

Telefoni: 526-622, 063/1124-911.

568212

IZDAJEM odli~an lokal 60m2+20m2 podruma na Bulevaru oslobo|ewa 67, parking, telefon. Mo`e za sve namene.

Telefon 063/505-257.

45090 IZDAJEM lokal 17m2 Trg Republike br. 10 prizemqe, lokal L-4. Javiti na telefon 0637668602.

45407 IZDAJE se lokal Bulevar oslobo|ewa Novi Sad, 130m2 sa jednom kancelarijom i bilbordom. Telefon 063/86-01-192.

45412 IZDAJEM opremqenu autoperionicu 80m2 na dobrom mestu u Novom Sadu, pogodno i za druge delatnosti. Telefon 064/134-5770, 064/128-9916.

45509 IZDAJEM lokal oko 75m2 u tri nivoa, Mi{e Dimitrijevi}a 2. Novi Sad. Telefon 065/55-123-43.

45600

KUPUJEM sve vrste automobila, maksimalno pla}am. Dolazim po pozivu.

Telefoni: 064/27-69-638, 062/896-39-45.

44939 KUPUJEM sve vrste automobila. Pla}am maksimalno na licu mesta. Dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/337-7695, 824-611.

45038 KUPUJEM automobile, sve vrste, novije i starije mo`e i havarisane, maksimalno pla}am. Telefon 021/822714, 063/70-81-939.

45185 FIAT UNO, troja vrata, 55ks, benzinac, teget plavo, prva reg. 1997, 600E. Telefon 6338-818, 063/524.391.

45604 PRODAJEM mazdu-karavan 1.600 kubika 323, 90 godi{te u voznom stawu. Telefon 6330-891, 062/8586-667.

45598 PRODAJEM Renault Clio, 1.2 authentique, godina proizvodwe 2002, registrovan do oktobra 2012, pre{ao 148.000km, prvi vlasnik, redovno servisiran. U paketu i ~etiri letwe gume.

Telefon za informacije 069/1557-100.

45331 PASAT dobro o~uvan, fabri~ka metalik boja, pre{ao 200.000, cena 450E. Telefon 064/3844090.

45565

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode....

Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728.

45482

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br.

23.

Telefon:021/421-452, 064/131-2135.

41654 JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362.

45045 KADA servis - osnova zlazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefoni: 500155, 6321-332, 065/543-68-96.

45415 OTAC I SIN vr{e molerske farbarske radove. Brzo, kvalitetno i povoqno.

Telefoni: 791-615, 0600765195, 0640765195.

45441 MOLER radi sve molerske radove: gletovawe, kre~ewe, {panske zidove i farbawe stolarije i tapete. Telefon 064/29146-53 i 021/531-869.

45472

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

45489 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu.

Temerinska 8 dvori{te.

Telefon 6612-570 od 9-12 15 -19.

45526 KU]NI MAJSTOR monta`e, demonta`e, nema{teja, sanitarija, popravke, vrata prozori roletne brave, {arke, kre~ewe, farbawe resveta.

Telefon 065/6824-398.

45543 ODGU[EWE kanalizacije ma{inski i snimawe cevi, rekonstrukcija kupatila, zamena kanalizacije, vodoinstalaterske usluge, sesrvis i prodaja.

Telefon: 6393-737 i 064/160-4725.

45606

nedeqa22.januar2012.

GODI[WI POMEN

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

44672 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/9533-943.

45573

Milenko Ivanov Vreme prolazi, a `ivot bez tebe ostaje bolan, i surova stvarnost, svakim danom sve te`i.

Supruga Dragica.

45392

Pre pet godina napustio nas je na{ voqeni suprug i otac

Dana, 23. januara navr{ava se tu`na godina otkad je preminuo na{ voqeni

Krsto ^omi} Bo{ko Vrane{

2007 - 2012.

Sa ponosom te spomiwemo.

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

45007 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah!

Non - stop, Mladen! telefoni: 421-516 i 064/157-2514.

45008

27

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

O`alo{}eni: supruga Radmila, sin Dragan i k}i Dragica.

Tvoji najmiliji.

45635

45566

POMEN

Navr{ava se pola godine od kada nisi sa nama.

Dana, 25. 1. 2012. navr{ava se pet godina od smrti na{eg voqenog tate, dede i supruga

Mi{a Stankovi} FARMA iz Stepanovi}eva rasprodaje izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu.

Povoqno.

Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

45503

Tuga koju vreme ne le~i i qubav koja tvoj odlazak ne priznaje, uvek }e biti u na{im srcima.

Jovana Milutinova

Tvoja supruga i }erka.

S po{tovawem, wegova porodica.

45627

45613

SE]AWE

AGENCIJI „Avenia nekretnine” potrebni agenti prodaje. Razgovor zakazati na 064/823-6601 ili 021/542-779.

568169 AGENCIJI „Bomil„, potreban agent prodaje nekretnina sa radnim iskustvom. Telefon 6368429.

568148 POTREBNA radnica sa iskustvom za rad u kozmeti~kom salonu. Telefon 063/500-950.

45445 KU]NA NEGA. gerontolo{ke, medicinske kurirske usluge za bolesne i stare.

AGENCIJA za ~uvawe dece, podu~avawe, pomo} porodiqama.

Telefon 021/400-148.

45571 ^UVALA bih stariju baku ili deku za mese~nu platu ili wihovu ostav{tinu.

Telefon 066/935-82-43.

45323 RADNIK OBEZBE\EWA sa polo`enim stru~nim ispitima tra`i posao na obezbe|ewu poslovnih objekata. Telefon 062/729466.

45508

Radovan Be~eli} 1958 - 2007.

Bol, tuga, suze, sastavni deo su na{eg `ivota. Da si tu sve bi bilo druga~ije.

Tvoji najmiliji: Zorica, Jelena, Milana, Dragica i Krle.

45619

TROGODI[WI POMEN na{em voqenom sinu i bratu.

Marjan Urekar Suze, tuga i bol ne mogu da te vrate. Qubav i se}awe na tvoj dragi lik i dobrotu zauvek ostaju u nama.

Tvoji: mama Bosiqka, bra}a Ivan i Predrag, snaje @anet i Ivlin, deca Ivan, Natali, Emanuel i Stefani.

45716

28

^iTUQe l POMeni

nedeqa22.januar2012.

POMEN

POMEN

PETOGODI[WI POMEN

Pro{la je godina od kada nas je napustila na{a

Dr Boris Privrodski

Milki Mati}

1990.

U ponedeqak, 23. 1. 2012. godine navr{ava se pet godina od kada nas je iznenada napustila na{a majka, i baka. ]erka Jelena sa porodicom.

pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i voqenoj

Porodica Kowovi}.

45709

45688

profesor 1994.

dragoj

Mici

ro|. Trifunovi} 1948 - 2007.

Vi{eslava Privrodski

Raca

Posledwi kom{inici

dnevnik

POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Janko Mi{~evi}

^abradi Qubica

18. 1. 2008 - 2012.

1932 - 2012.

Dok `ivimo ~uva}emo te od zaborava.

Sahrana }e se obaviti 23. 1.

2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Mara Privrodski 2000.

Uspomenu na wu ~uvamo u na{im mislima i srcima.

Va{a Nata{a.

Sestra Marija sa porodicom.

Supruga Koviqka i k}erka Sowa sa Nemawom.

45315

45447

POMEN

O`alo{}ene porodice: ^abradi i \ogo.

45505

45714

Navr{ava se deset tu`nih godina od kako nisi sa nama.

Danici ^ovi}

od porodice Marjanov.

Milanka Ili} 24. 1. 1998.

Miodrag Ili} 26. 1. 2009.

Uspomenu na na{e roditeqe, baku i deku, ~uvaju: sinovi Dejan i Dragan, snaje Tawa i Jelena, unuci Katarina i Dimitrije, Milan - Kozma, Damjan i Marta.

Angelina Antonijevi} Nina

Neka joj je ve~na slava i hvala.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

O`alo{}ena porodica Antonijevi}.

45707

45537

45488

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga, majka i baka

Danica ^ovi} 1935 - 2012.

Sahrana je u ponedeqak, 23. 1. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Milan, sin Darko, snaja Olga, }erka Merima, zet Mi{a i unuci: Milan, Stevan, Danica, Marija, Ma{a i Mia. 45696

^iTUQe l POMeni

dnevnik

3

nedeqa22.januar2012.

S tugom opra{tamo koleginice

Posledwi pozdrav priji

i po{tovawem se od drage

29

DVOGODI[WI POMEN na{oj dragoj

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom ocu i dedi

Danici ^ovi}

Qubice Pova`an

Branku Uzelcu odr`a}e se u utorak, 24. 1. 2012. godine, u 11 ~asova, na Kameni~kom grobqu.

Suze, tuga i bol ne mogu da te vrate, qubav i se}awe na tvoj dragi lik zauvek ostaju u nama.

Tvoj sin Mi{o sa porodicom.

1938 - 2010. od porodice Kisi}.

Posledwi pozdrav

Dobrila Stankovi} Beba

Posledwi pozdrav dragoj

Draganu Gaborovu Ujedno se zahvaqujemo svim wegovim prijateqima, rodbini i kom{ijama na ispra}aju i poslatim telegramima sau~e{}a kako bi ubla`ili bol porodice.

Ve~ito o`alo{}eni tvoji najmiliji.

45511

Preminuo je moj prijateq, dobar i po{ten ~ovek

Trimuni - Miri Simunovi}

dipl. gra|. in`.

Rija i Mi{a ]uri}.

obele`i}emo u nedequ, 22. 1.

2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice: Milenkovi} i Ibro~i}.

45713

Danas, 22. januara dajemo sedmodnevni pomen na{em

Dr Qubici

Porodica I|u{ki.

45710

45666

Pro{lo je 9 godina od kad nisi sa nama

Smiqki Milenkovi}

Veqko Gluhovi} Iskreno sau~e{}e porodici.

od zaove Milanke - Mice Simunovi}.

Prija Dragica Popovicki.

Porodica Gaborov.

45711

45668

POMEN

45704

45695

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

Posledwi pozdrav dragoj tetki i svastiki

Trimuni - Miri Simunovi}

Trimuni - Miri Simunovi}

45689

Dana, 27. januara 2012. godine navr{ava se trinaest godina od kako nije sa nama

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 62. godini preminula na{a draga supruga, majka i baka

Jovan Plav{i}

Trimuna - Mira Simunovi}

2009 - 2012.

Pamti}emo tvoju qubav i dobrotu. Uvek }e{ nam biti primer za dostojanstvo i prave vrednosti. Spavaj s an|elima...

Lerinc @eli Ilona - Ila

Supruga Radmila, }erka Jelica sa porodicom i sin Neboj{a.

Ve~no }e `iveti u se}awima }erke i supruga.

Sahrana je danas, 22. 1. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu u [ajka{u.

O`alo{}eni: suprug Milun, k}erka Biqana, unuka Una i zet Rade.

45421

45698

45442

Dana, 23. januara 2012. godine navr{avaju se tri godine od smrti na{eg dragog

ro|. Tesla 1950 - 2012.

Napustila nas je draga

Hilda Simin Qubomira Dragi~evi}a

Kad kod nam je trebala pomo} vi ste bili prisutni i na tome vam veliko hvala.

Zauvek u na{im srcima.

Maja, Bo`o i Ana.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

\u|i Kelemen

\ur|ici Kelemen

Trimuni - Miri Simunovi}

Krinka i Ranko Kon~ar.

45697

POMEN

Posledwi pozdrav dobrom, dragom i voqenom tati

Opra{tamo se od na{e drage kom{inice

45700

Posledwi pozdrav majci i supruzi

voqenoj

Trimuni - Miri Simunovi} 1950 - 2012.

Porodica Xini}.

45693

45690

Porodica Jovan~evi}.

45699

Posledwi pozdrav dragoj priji

Za vama tuguju porodice: Rekecki i Dickov.

45658

Sestra Branka Ubovi}, sestri} \or|e, sestri~ina Marija Gorowa sa porodicom.

Porodica Kuzmanovi}.

O`alo{}eni: k}erka Biqana i suprug Milun.

45701

45702

SE]AWE

Pro{lo je pet godina od kada je u neugled oti{la na{a voqena i po{tovana supruga, majka, baka, }erka i snajka

Du{anka Simin

Jovanu Kovi}u

1953 - 2005.

1931 - 2012.

Zauvek te ~uvamo od zaborava.

O`alo{}eni: suprug @ivan, sinovi Kuzman, \or|e i Stevan sa porodicama.

45659

Dr \ur|ica Kelemen \ur|ice Kelemen

Mira Ka~ar

ro|. Ma{i}

ro|. Carevi}

Sahrana je danas, 22. 1. 2012. godine, u Ba~kom Jarku, u 13 ~asova.

O`alo{}eni: }erka Nada i zet Mom~ilo sa decom i unucima i prijateq @ivko Svrkota.

Stanari zgrade Jovana \or|evi}a 9.

Posledwi pozdrav dragoj \u|i od kolektiva „Alimenka�

DOO Veternik.

Nisu te zaboravili tvoji najmiliji.

45692

45687

45708

45694

tv program

nedeqa22.januar2012.

08.05 Цртани филмови 08.30 Авантуре Тотенвокерових, филм 09.55 Звончић и Маргарета цртани филм (слов) 10.05 Све о животињама 10.30 Кад зазвони 11.00 Бразде 12.00 Вести 12.10 Зелени сат 12.35 Центар света 13.00 Додати живот годинама 14.00 Нови таблоид НС

07.30 08.00 09.00 09.30 10.00 11.00 13.00 13.45 14.30 15.30 16.00 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Глас Америке ТВ Продаја Портрет привредника Ноге на пут Музичка емисија Више од откоса Филм: Наша земља Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Улови трофеј 7. дан Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм

Седамдесет година од Новосадске рације Ледених јануарских дана 1942. године у местима Шајкашке, као и у Новом Саду и Бечеју, током такозване „рације” догодио се незапамћени погром над цивилним становништвом, у којем су фашистички окупатори без икакве кривице и суђења побили више од 4.400 недужних мушкараца, жена и деце. Сценариста емисије је Борислав Хложан. (РТВ 1, 23.00) 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здраво живо 15.30 Чари риболова 16.00 Ток шок 17.00 ТВ Дневник 17.20 Све(т) око нас 17.55 Човек са планом, филм 1. део 19.30 ТВ Дневник 20.10 Живот 21.00 Ловац 22.00 Војвођански дневник 22.30 Спортска хроника 23.00 70. година од Новосадске рације 23.30 Грување 00.20 Ловац 01.05 Човек са планом, филм 1.део 02.20 Све(т) око нас 02.45 Нови таблоид НС

07.30 Српски екран, информативна емисија МТВ-а 08.00 Агро мозаик 08.30 Спортска Војводина 09.00 Плаже шездесетих 09.50 Зимзарије 10.20 ФЛУОШ 2011.- Ако сте нас родили онда нас волите 10.35 Марцелко и деда Бонифац, цртани филм (слов) 10.40 Приче из Индије, цртани (слов) 11.00 Духовка (слов) 11.30 Емисија за село (слов) 12.00 ТВ Магазин (рум) 13.00 Баразда, емисија за пољопривреднике (мађ) 13.30 Мађарска народна музика 14.00 Заједно 14.30 Тајна у твојим очима, док.филм на румунском језику са титл. на српском 15.00 Недељни магазин (ром) 16.00 Изравно (хрв) 16.30 Свјетионик (хрв) 17.00 Украјинска панорама 17.30 Спектар (буњ) 18.00 Македонско сонце 18.30 Наука у пола сата (мађ) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Баразда, емисија за пољопривреднике (мађ) 20.00 ТВ Магазин (рус) 21.00 Хало ТВ, породични магазин (мађ) 22.30 ТВ Спорт (мађ) 23.00 Плаже шездесетих

06.05 08.00 09.05 11.05 12.35 13.00 13.15 13.30 14.10 14.50 15.15 16.03 17.00 17.35 18.27 19.00 19.30 20.05 21.00 22.05 23.55 00.10 02.04 02.40 03.30 04.03 04.53

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Сат Цват липе на Балкану Задња кућа Србија Ледени дани, 1. део Сасвим природно Слагалица, квиз Дневник Цват липе на Балкану Ја имам таленат Салон лепоте, филм Дневник Егзит Балканском улицом Заборављени умови Србије Сасвим природно Сат Цват липе на Балкану

07.00 07.45 08.00 09.00 09.25 09.30 09.45 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 15.05 15.35 16.05 19.45 20.15 21.45 22.05 22.50 00.00 00.30 04.30 05.00 05.30

06.30 08.35 09.00 11.30 13.05 13.30 14.00 15.50 16.00 16.05 17.05 17.30 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 22.00 22.30 23.00

Филм: Леминг Вреле гуме Филм: Једнооки Џек Филм: Унајмљен Азбука родитељства Лична грешка Инспектор Морс Неон Сити Вести Серијски програм 7 НС дана Храна и вино Неон сити Најбољи лек Објектив Човек лав Ево нас код вас Објектив 7 НС дана Инспектор Морс

06.00 06.30 07.00 08.00 09.30

Паулина Манов

СЕРИЈА

Цват липе на Балкану

Кевин Вејтли

СЕРИЈА

Инспектор Морс Морс је усамљеник, љубитељ Вагнера, уметности и пива, и има сарадника, крајње практичног човека с породицом, мало ужих видика, али наклоњеног Морсу. Њих двојица решавају убиства у Оксфорду и околини. Улоге: Џон Тоу, Кевин Вејтли, Колин Декстер, Џејмс Гроут (Новосадска ТВ, 23.00)

10.15 12.00 14.00 14.30

НБА: Орландо – ЛА Лејкерс Премијер лига: Стоук – ВБА Најава дербија, студио Премијер лига: Манчестер Сити – Тотенхем 16.30 Голови Премијер лиге 17.00 Премијер лига: Арсенал – Манчестер јунајтед 19.00 НБА: Вашингтон – Бостон 21.45 Руска кошарка: Уникс – Кимки 23.30 Холандска лига: АЗ – Ајакс 01.15 Премијер лига: Манчестер Сити – Тотенхем

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Бибер плус, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 19.00 Филм, 20.30 Бибер плус, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

Инда покушава да започне нови живот, на факултету упознаје Сташу Несторовића, наследника старе београдске породице. Одлази за Дубровник да се види са својим другарицама Рином и Ланом... Улоге: Весна Станојевић, Наташа Нинковић, Војин Ћетковић, Слободан Ћустић, Раша Буквић, Паулина Манов, Невена Ристић, Тијана Чуровић Режија: Иван Стефановић (РТС 1, 20.05)

Дођи на вечеру Домаћин Жене Галилео Филм: Отпоран на метке Филм: Тесна кожа 4 Вече са Иваном Ивановићем Став Србије Филм: Троја Вести Филм: Заувек млад Филм: Индијана Џонс и уклети храм 23.30 Кобра 00.30 Став Србије 01.30 Топ спид

11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.15 13.30 14.30 15.00 16.00 18.00 19.00 19.30 20.00 22.00 23.00 01.00 03.00 04.30

Амен ађес Време одлуке Дозволите... Тролови Бернард Поштар Пат Занимање дете Штоперица Мој љубимац Знање имање Српски источници Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Од плочника до царичиног града Српске спортске легенде Фудбал: Еуро магазин Рукомет: ЕП, други круг, пренос Рукомет: ЕП, други круг, пренос Рукомет: ЕП, други круг, пренос Рукомет: ЕП Јелен топ десет Гала концерт музичке продукције РТС: Миса Криоља и Кармина Бурана Викенд Евронет Рукомет: ЕП, други круг Српске спортске легенде Фудбал: Еуро магазин Мој љубимац

ВОА Слике живота Маратон Универзум Филм: Лов на убицу са Зелене реке 2 Топ шоп Улови трофеј Мајсторски Здравље и Ви Кефалица Фуснота Прљави полицајци Слике живота Откопчано Филм: Мушке ствари Лажи ме Кефалица Слике живота Филм: Немогућа мисија 3 Откопчано Филм: Божанствени дани Филм: Мушке ствари Откопчано Филм: Божанствени дани

Божанствени дани Прича почиње у Чикагу 1916. године, када Бил, радник у чикашкој челичани, одлази у Тексас са својом сестром Линдом и девојком Еби у потрази за новим послом. Он почиње да ради као жетелац на ранчу богатог фармера, који се убрзо заљубљује у Еби. Улоге: Ричард Гир, Брук Адамс, Сем Шепард, Линда Манц Режија: Теренс Малик (Авала, 23.00)

05.00 Серија: Индија 08.00 Знање на поклон 10.00 Цртани филм 11.00 Вести Б92 11.35 Два и по мушкарца 14.00 Штребери 16.00 Вести Б92 17.05 Филм: Полицијска академија 7: Мисија у Москви 18.30 Вести Б92 19.10 Серија: Наша мала клиника 20.00 Џет сет 20.30 Веллика Србија 21.00 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: Л. А. без водича 01.40 Филм: Музика Кубана 2

Александра Пол

Зона несреће: Вулкан у Њујорку Зли доктор по имену Ајронсајд, покушава да развије извор геотермалне енергије и тиме изазива велики вулкански раскол испод Њујорка. Нико ни не сумња да је вулкан и даље испод Велике јабуке и да је само питање времена када ће поново постати активан. Улоге: Костас Мандилор, Мајкл Ајронсајд, Александра Пол, Рон Селмур, Ерик Брекер (Хепи, 16.00) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00

Воја Недељковић

У рингу Једночасовни ток шоу у коме учествују четири госта. Тема вечерашње емисије је: Да ли брак или веза могу да опстану без пара? Гости су Сузана Манчић и Вања Булић, који се изјашњавају са „да”, док су Гога Секулић и Беби Дол против. Водитељ: Воја Недељковић (Пинк, 22.30) 07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.30 04.00

04.00 06.00 07.00 08.00 09.00 10.50 12.30 14.00 15.05 19.00 19.15 21.05

dnevnik

c m y

30

11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.00 03.30

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељи Мега минималас Меда Чарли Телешоп Барби - школа шарма за принцезе, анимирани филм Хорсленд Моћна чигра Фантастично путовање Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Парови – поподне Телешоп Вести Филм: Зона несреће: Вулкан у Њујорку Телемастер Мој подвиг Парови – преглед дана Парови – Пар (не) пар - уживо Једна жеља, једна песма Парови – ноћ уживо Филм Једна жеља, једна песма

Добро јутро Филм: Гле ко то говори Шопингхоличарке Гранд хит године Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Секула и његове жене Национални дневник Папарацо лов Тренутак истине У рингу Филм: Седам душа Филм: Хостел 2 Филм

Radio Novi Sad

Ричард Гир

PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa22 . januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

2

31

ЈУ ГО СЛО ВЕН СКЕ И СРП СКЕ ГРА НИ ЦЕ И МЕ ЂЕ

Пи ше: Ђу ро За го рац 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Луксузни дом Паклена Кели Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада НY Инк Нисам знала да сам трудна Највећи губитник Породилиште Приче о злочинима са Афродитом Џоунс Полицајке округа Брауард Л.А. Инк Највећи губитник Породилиште

08.00 Архитектура сећања – споменици Богдана Богдановића 09.00 Геније и геометрија. трагови наших тајанствених предака 10.00 Звезде сребрног екрана 11.00 Пали асови Првог светског рата 12.00 Човекова историја 13.00 Рим није изграђен за један дан 14.00 Видео је убио радио 15.00 Вердијевим стопама 16.00 Мане. човек који је измислио модерну уметност 17.30 Прерафаелитско братство. Викторијански револуционари 18.00 Афера Каравађо 19.00 Азијске монархије 20.00 Ханибал 21.30 Велике британске војсковође 22.00 Ко си заправо ти?

23.00 Вердијевим стопама 00.00 Мане. човек који је измислио модерну уметност

08.13 Златна кинотека - Циклус Дагласа Сирка: Записано на ветру, филм 10.09 Ни да ни не 11.02 Поаро 12.00 Дневник 12.30 Плодови земље 13.25 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Луцкасти профестор 2: Породица Кламп, филм 17.15 Мир и добро 17.48 Баштованка 18.17 Лепом нашом 19.30 Дневник 19.54 Спорт 20.020 Референдум о уласку у ЕУ 22.36 Лоза 23.25 Дневник 3 23.52 Недељом у два 00.52 Луцкасти профестор 2: Породица Кламп, филм (р) 02.36 Поаро

Легенда о змају Спаркијева велика вантура Путујуће приче Тито и ја Прича без краја Прекобројна Браћа Грим Тајна у њиховим очима Рикошет Еротски филмови

Ти то и ја При ча о де се то го ди шња ку ко ји, као и сва де ца у Ју го сла ви ји 50-тих го ди на те шко мо же да за ми сли би ло ко ји део свог жи во та без ве ли ког во ђе на ци је - мар ша ла Ти та... Уло ге: Ди ми три је Вој нов, Ла зар Ри стов ски, Ми ки Ма ној ло вић, Ани ц а До бра, Оли ве ра Мар ко вић, Ра де Мар ко вић, Бог дан Ди клић Ре жи ја: Го ран Мар ко вић (Си не ма ни ја, 12.00)

Луц ка сти про фе сор 2: По ро ди ца Клумп Та лен то ва ни на уч ник Шер ман Клумп је до бро ду шан и при лич но не спре тан де бељ ко, ве ру је да се уз по моћ атрак тив не ко ле ги ни це Де ни се Гејнс, и на за до вољ ство де ка на Рич мон да, при бли жио фор му ли за ства ра ње елик си ра за по мла ђи ва ње... Уло ге: Еди Мар фи, Џе нет Џек сон, Ле ри Ми лер, Џон Алес, Ри чард Гант, Ен Ма ри ја Хор сфорд, Ме лин да Мек гро Ре жи ја: Пи тер Се гал (ХРТ 1, 15.05)

08.02 08.33 08.59 09.20 10.10

12.00 12.15 13.25 14.23 16.04 16.35 17.20 20.00 21.50 23.22 23.47

06.00 07.50 09.30 09.55 11.45 12.10 14.15 16.00 17.40 18.10 19.40 20.05 22.00 23.45 00.30 02.05 03.40 05.30

Породица чудака План Б Васпитање за почетнике II Мисија на Марс Филмови и звезде IV Секретаријат Сестре Маторани Холивуд на снимању IX Кад си у Риму Васпитање за почетнике II Инвазија света. Битка Лос Анђелес Борац Узвратни ударац Дечко који не обећава Најбољи тата на свету Инвазија света. Битка Лос Анђелес Филмови и звезде IV

07.25 Поп Пикси, цртани 08.20 Ружа ветрова 10.05 Екипа из снова, филм 12.05 Кућа Дебеле Маме, филм 13.50 Лопови, филм 15.35 Острво 16.30 Љубав је на селу 17.40 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Жикина династија, филм 21.40 Љубав је на селу 22.35 РТЛ вести 22.50 ЦСИ Мајами 01.20 Астро шоу 02.20 РТЛ данас 02.55 Жикина династија, филм

СЕ РИ ЈА

10.58

Ани ца До бра

19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Неш Бриџис Видовњак Краљевски болесници Филм:Остани прибран Филм:Мегаајкула против крокосауруса Мистерије хејвена Да ли знате ко сте? Плаве крви Добра жена Краљевски болесници

ЦСИ: Ма ја ми

Џе нет Џек сон

08.00 09.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

08.00 09.00 14.00 15.00 17.00

04.00 05.20 06.45 08.15 10.15 11.50 14.20

ТВ вртић Веселе тројке Хамтаро Мерлин 2 Кицбухел: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 1. вожње Бестовје (Новаки, Ракитје): Миса, пренос Библија Резервисан термин Кицбухел: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 2. вожње Циклус носталгија: Пинк Пантер: Пуцањ у тами, филм Олимпијски магазин Олимп - спортска емисија Хокеј, Ебел лига: КХЛ Медвешчак Загреб - Линз, пренос Понос Хрватске 2011, пренос Филмски бутик: Обрачун на Дан св. Валентина, филм Музички специјал Ноћни музички програм

16.00 17.40 19.10 20.40 22.00 23.30 01.10

Игра са замишљеним другом Легенда о Бучу и Санденсу Џејнина кућа Марта иза решетака Осуда Хомеланд секурити Жена, мајка, убица: Прича Мари Хили Једно убиство Одбрана домовине Засебан мир Игра са замишљеним другом Завера Мастергејт Братска љубав Блејд у Хонгконгу

04.00 06.00 07.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Дневник кошаркаша Септембар Једина права ствар Господин бејзбол Полицајац из вртића Акција у центру града Останите с нама Кад китови дођу Осуђеници Дневник кошаркаша Неверне домаћице 5. део Секси Азија

По што је пре гле дао те ло на при ста ни шту, Алекс по твр ди Хо ра ти је ву прет по став ку - жр тва је би ла уби је на пре не го што је ба че на у мо ре. У те лу је про на ђен ко ма дић пла сти ке, за ко ји се ис по ста ви да је део ауто мо би ла... Уло ге: Деј вид Ка ру со, Еми ли Прок тер, Ро ри Ко крејн, Адам Ро дри гез, Кан ди Алек сан дер (РТЛ, 22.50)

Еми ли Прок тер

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 20.35 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Нафта, зној и нафтне платформе Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Амерички чопери Аутомобили Моћни бродови Погранична полиција Чудовишта из реке Страствени риболовци Препродавци аутомобила Благо на отпаду Лет изнад Аљаске Преживљавање удвоје Чудо да сам жив Невоље у рају Погранична полиција

03.00 09.00 15.00 16.30 17.00 19.00 19.30 21.00 00.00 00.30 01.00

Тенис Тенис Биатлон Биатлон Фудбал Тенис Билијар Билијар Сви спортови Тенис Тенис

Ko{mar kraj ohridskog jezera osle Prvog svetskog rata postalo jasno da ne}emo ga napustiti, osim pred silom! Oglasila se Balkan ne}e biti prepu{ten balkanskim i albanska vlada i zapretila da, ako joj se uzme Nanarodima. Pa{i}eva delegacija je u tom ko- um, tra`iti za{titu Lige naroda, u koju je bila {maru ideja predlo`ili da se plemenima na severu primqena uz podr{ku Kraqevine SHS. I KonfeAlbanije omogu}i pravo na samoopredeqewe u kojoj rencija se obratila na istu adresu, tra`ila je mi}e dr`avi `iveti. Predsednik SAD Vilson se kate- {qewe od Saveta Dru{tva Naroda – da li je ona isgori~ki usprotivio. Katoli~ko pleme Miriditi crpela svoju misiju u pogledu Sv. Nauma, odlukom diglo se na ustanak i proglasilo „Miriditsku Repu- koju je donela 1922. Dru{tva Naroda smatrao je da je bliku“. Odlu~ili su i da wu vojno brani i u ino- ovo pitawe pravne prirode, pa ga je uputio Stalnom stranstvu zastupa Kraqevina SHS, ali je republika sudu pravde u Hag, tra`e}i od wega mi{qewe. On se ugu{ena u krvi.

Kako konferencija na najvi{em nivou nije uspela da re{i pitawe Jadrana i granica Albanije, odlu~ivawe je preneto na Konferenciju ambasadora. Ona je novembra 1921. odlu~ila da prihvati ve} odlu~eno, kako su presudile wihove kolege u Londonu 1913. Jedino {to je bilo dopu{teno bile su „izvesne ispravke“. Tako je Kraqevstvo SHS, dobilo ispravku granice kod Prizrena i Debra, a Albanija kod Ohridskog jezera. Odluku Konferencije o granicama imala je na terenu da sprovede Me|unarodna komisija, ~iji su terenci u udarawu grani~nih ko~i}a nai{li na prepreku. Oko manastira Sv. Naum, jeUmalo da Sveti Neum ostane u Albaniji dan od najstarijih bisera srpske i pravoslavne duhovnosti nedaleko od Ohridskog je- oglasio u septembru 1924. donev{i konsultativno zera, nalazila se na{a vojska, a prema wihovim ski- mi{qewe – da je Konferencija ambasadora svojom ranijom odlukom ’iscrpila svoju misiju’?! Ode Svecama – manastir treba da ostane u Albaniji.

Sv. Naum je – {ta }e on raditi u Albaniji? Tra- ti Naum?

Beogradskoj vladi je preostalo jedino da u diseri su prekinuli rad i ~ekali instrukcije iz Pariza. Na{i su se pozivali na protokol Konferen- rektnim pregovorima sa Tiranom re{i to pitawe. cije iz Londona, usvojen 1913. I pored toga, Pariska Albanskoj strani su ponu|eni teritorijalni ustupkomisija je odlu~ila da Naum i cela dolina Vrmo{a ci, ali je i taj poku{aj propao, jer su Albanci bili pripadne Albaniji. Na na{oj strani usledio je tada nezaja`qivi.

Mnoge je ~udilo {to Brii prekid aktivnosti, jer je patanci tako uporno dr`e la Vlada, raspala se koaliciNi mnogim diplomatama nije stranu Albancima. Ubrzo se ja izme|u radikala i demokrata. Ubrzo, nova vlada je posla- bilo jasno za{to Britanci tako otkrilo da su u pozadini bili interesi britanskih komla memorandum u Pariz. uporno dr`e stranu Albaniji panija u eksploataciji nafAmbasadorska Konferenu wenom pograni~nom sporu te, a i {ume oko Sv. Nauma su cija je ignorisala sve argusa Srbijom. Ubrzo se otkrilo pomiwane. mente dostavqene iz BeograKonferencija ambasadoda, pa i one da je sve okolno da su u pozadini bili interesi ra, posle svega, pozvala je stanovni{tvo manastira ~iwenih kompanija predstavnike Albanije i sto srpsko. Kad ni to nije uvau eksploataciji nafte Kraqevstva SHS u Pariz da `eno, usledio je i ultimatum poku{aju da zajedni~kim rekraqevske vlade: Kraqevstvo {e grani~ni problem. Ve}alo se tri meseca, nudiSHS ne}e odustati od svog stava, osim pred silom!

Prikupqeni dokazi i upornost ministra Nin~i- lo, povla~ilo, odustajalo... Konferencija ambasa}a i ambasadora u Parizu Spalajkovi}a, te protesti dora je notama od 6. avgusta 1925. obavestila zainteiz Beograda na{li su odjeka u francuskoj javnosti. resovane da – Sv. Naum pripada Kraqevstvu SHS. Uz grani~ne, i crkveni problemi zagor~avali Posle rasprave u u`em komitetu Konferencije ambasadora, francuska delegacija je dala za pravo tu- su odnose suseda. Albanska pravoslavna crkva proma~ewu beogradske vlade. Francuzi su zauzeli stav glasila je autokefalnost. To joj nije priznala ni da ima dovoqno dokaza da Konferencija povu~e svo- SPC, ni Vaseqenska patrijar{ija. Sukob je kulju odluku o Sv. Naumu. Britanski i italijanski minirao kad je SPC rukopolo`ila svog episkopa predstavnici, me|utim, imali su suprotno mi{qe- Viktora za vikara u Skadru. APC je odgovorila we. Smatrali su da bi izmena odluke mogla izazvati tako da je zabranila rad Viktoru i u Skadru postalan~anu reakciju, vratiti u razmatrawe i mnoge vila svog ~oveka. Ovaj crkveni spor Albanci su druge odluke. A za Sv. Naum imali su i svoje dokaze: izneli i pred Dru{tvo Naroda da ga ono re{i. Odda tamo `ive Bugari i Albanci, da Srba i nema, a da govoreno im je da je to – pitawe crkveno-kanonske je manastir ekonomski i saobra}ajno upu}en na al- prirode.

Ni{ta od carinske unije i odbrambenog saveza, bansku stranu. Francuzi su ostali uporni, prihvatali su dokaze Beograda. I Pravni komitet Konfe- {to je Pa{i} nudio kom{ijama. Albanija je bila rencije se bavio Naumom i zakqu~io da je on 1913. optere}ena nesavladivim unutra{wim preprekama. Komisija za razgrani~ewe uredila je karte i ostao izvan Albanije. sve~ani potpisi su stavqeni 1926. u Parizu. GraI pored ovog pravnog tuma~ewa, Britanci su nica izme|u Kraqevine SHS i Albanije, od u{}a ostali uporni, jo{ upornije brane}i ’nepravedBojane do trome|e na Prespanskom jezeru bila je nost’ ve} donete odluke Konferencije. Iz Beograduga 465 km. da je opet poru~eno: Sv. Naum je definintivno na{,

P

Књи гу Ђу ре За гор ца „КР ВА ВЕ МЕ ЂЕ ЈУ ГО СЛА ВИ ЈЕ (Ср би ја и Ср би у њи ма)”, у из да њу „До си је сту ди ја”, мо же те по 400 ди на ра на ру чи ти пу тем те ле фо на 063/ 779–95–95 или 011/ 2474–457

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa22.januar2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Не де ља је дан за од мор. Али, ак ти ван од мор. Не мо же те да ми ру је те, па се ша тај те или ба ви те спор том. У ве зи фи нан сиј ске си ту а ци је, до бро је да ја сно де фи ни ше те при о ри те те за тро шко ве и ула га ња.

BIK 20.4-20.5.

Има те по во љан уплив Ме се ца из зе мља ног зна ка, па сте кон цен три са ни за мен тал не де лат но сти. Ис пла ни рај те по сло ве у на ред ној сед ми ци, али се и до вољ но од мо ри те и на спа вај те. Са мо опу ште но.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

22. januar 2012.

Овог ви к ен да сте сми ре ни и озбиљ ни. Да ли због зим ског вре ме на или за то што је ваш Мер кур у те мељ ном зна ку Јар ца, тек мир ни ји сте не го ина че. По за ба ви те се сво јом де цом и при ја те љи ма.

Раз у ме те се са стал ним парт не ром, па је пра во вре ме да сва ко ка же шта има на уму. Мо же те се по све ти ти уку ћа ни ма, по себ но сво јој де ци, и на ква ли тет ни на чин про ве сти сво је вре ме.

По за ба ви те се сва к о днев ним оба ве за ма или од у ста ни те на са мом по чет ку. Уоста лом, не де ља је. Здрав стве но ста ње мо же би ти сла би је, та ко да је пре по руч љи во да по бољ ша те ис хра ну. По се та?

По но во ће те раз ма тра ти ра ни је те ме и ди ле ме, вра тив ши се не ким по зна тим си ту а ци ја ма и са др жа ји ма. Уко ли ко ла ко гу би те жив це, то ме је крив ре тро град ни Марс ко ји се не по на ша ко рект но.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Од но си са ши ром род би ном мо гу би т и ак т у ел н и ји не го обич н о. Оби|ите фа ми ли ју и раз го ва рај те о све му и сва че му. Мо гу ћи су ду го роч ни за је нич ки по сло ви и пла но ви, ко ји ће се до бро ре а ли зо ва ти.

Сло бод но тро ши те но вац на шо пинг или из ве ди те дра гу осо бу у ре сто ран на ру чак. Де ца има ју сво је зах те ве, ко је мо ра те ис пу ни ти. Дру штве ни сте, али не ко од при ја те ља баш и ни је, да нас.

Скло ни сте да го во ри те оно што осе ћа те, да де ли те са ве те и ми шље ње, и то је ОК. Не мој те са мо пре ви ше кри ти ко ва ти, ни ти се љу ти ти, убе|ивати, јер то већ ни је ОК. Пи ши те, пла ни рај те, дру жи те се.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Оку пља те по ро ди цу у свом до му, и док дла ном о длан, ви кенд је већ про шао. Де лу је те пе да го шки и ста бил но. Мо же те да чи та те књи гу или ра ди те не ки ин те лек ту ал ни по сао, ако баш же ли те и во ли те.

Још је дан дан у ни зу, у ко ме сте мен тал но ак тив ни у за тво ре ном про сто ру. Сун це је ушло у ваш знак, па је вре ме ро|ендана и го ди шњег хо ро ско па от по че ло. Не ко вам по ста је ве о ма ва жан.

Окру же ни сте угод ним и ле пим ути сци ма, у дру штву во ље не осо бе ко ја вам по кла ња сву мо гу ћу па жњу. Су тра вас че ка по сао, а да нас мо же те ка ко хо ће те. При ја те љи вас ани ми ра ју на свој на чин.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Опро штај за жде ра чи цу му шка ра ца PROGNOZA

Ро дри Гигс одлучио је да опрости својој супрузи На та ши Гигс зато што га је варала с његовим пуно славнијим братом, фудбалером Ра ја ном Гиг сом. Двадесеттрогодишњи Британац Гра хам Гри фитс одлучио је да јавно изађе с детаљима њихове летње афере и да га упозори да Наташа није жена за брак.

- Знао сам је само три ноћи и сваку сам ноћ спавао с њом. Она ме је исцрпила, дала ми је да јој радим све и нисам могао да одолим. Наташа је ждерачица мушкараца и једини начин да њихов брак опстане јесте да је Родри држи закључану. Она је ђаво од жене и очигледно воли да буде с мушкарцима и не би требала да буде у браку - сматра Грахам Грифитс. Он се у августу проводио с Наташом Гигс на Кипру, недуго пошто је пукао скандал око тога да је она варала супруга Родрија с његовим братом Рајаном Гигсом.

МалО

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

5

Sombor

6

Kikinda

6

Vrbas

6

B. Palanka

7

Zreњanin

6

S. Mitrovica

6

Ruma

6

Panчevo

8

Vrшac

7

Srbija Beograd

8

Kragujevac

7

K. Mitrovica

5

Niш

7

Evropa

тОплије

Madrid

NOVI SAD: Malo toplije, ali uz obla~no vreme i povremeRim nu ki{u. Vetar umeren jugozapadni. Pritisak u porastu. Minimalna temperatura 2, a maksimalna do 7 stepeni.

London VOJVODINA: Toplije, ali uz obla~no vreme i povremenu Cirih ki{u. Vetar umeren jugozapadni. Pritisak u porastu. MinimalBerlin ne temperature od 1 do 3, a maksimalne od 5 do 7 stepeni.

SRBIJA: Toplije, ali uz obla~no vreme i povremenu ki{u.

Beч Vetar umeren jugozapadni. Pritisak u porastu. Minimalne Varшava temperature od -6 na jugu do 3 na severu, a maksimalne od 4 do Kijev 9 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak jo{ Moskva malo toplije sa sun~anim periodima i novim naobla~ewem Oslo krajem dana. U utorak obla~no sa ki{om. Od srede sve hladniSt. Peterburg je sa mogu}im snegom.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenski uslovi mogu izazvati tegobe kod ve}ine hroni~no obolelih osoba. Izvesna opreznost se naro~ito savetuje kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima. Preporu~uje se adekvatno odevanje,a u saobra}aju poja~ana opreznost.

15 14 11 8 5 9 2

VIC DANA Му ја поч не да спо па да Фа ту, она се пр во нећ ка ла, али је убр зо по пу сти ла. На кон сек са, упи та Му јо Фа ту: - Фа то, ка кав сам био?

- Као вул кан, мој Му јо, као вул кан! Му јо се по но сно на сме је и по но ви за Фа том: - Да, као вул кан ... хе хе хе, а што баш као вул кан?

- Па, Му јо мој, ак ти ви раш се сва ких пет го ди на!!

-2 -10 -2 -3

Atina

12

Pariz

10

Minhen

8

Budimpeшta

5

Stokholm

1

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

130 (-19)

Slankamen

212 (-10)

Jaшa Tomiћ

Apatin

188 (-20)

Zemun

256 (-8)

Bogojevo

164 (-18)

Panчevo

280 (-10)

Smederevo

454 (-2)

Baч. Palanka 188 (-19) Novi Sad

170 (-16)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

167 (0)

S. Mitrovica

90 (-10)

Tendencija stagnacije

Senta

230 (-3)

Beograd

208 (-9)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

202 (-12)

NERA

Hetin

72 (0)

TISA

66 (6)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

40 (2)

Reшeњe iz proшlog broja