Dnevnik 22.februar 2011.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 22. FEBRUAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 22997 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

NA VANREDNOM ZASEDAWU SKUP[TINE SRBIJE KONSTATOVANE OSTAVKE TRI MINISTRA

Jasni Mati}, Rasimu Qaji}u i Sne`ani Samaryi}-Markovi} privremeno dvostruki resori IntervJu

nasLovI

BRA NI SLAV ^A NAK, LI DER UGS „NE ZA VI SNOST”

Dr `a va za br qa la oko mi ni mal ca str. 5

Ju^ e u f ra w ev a^kom sam os tan u u Ba^ u

Predstavqena freska Isusa Hr ista str. 15

Hladno sa snegom

Politika

Foto: N. Stojanovi}

str. 3

3 Aleksandar Radowi} napustio G17 plus

Ekonomija 4 Otkazi zamagqeni sumwivom statistikom

Nove cevi za Grbavicu

Novi Sad 7 Kompanije na zelenom putu

Vojvodina 11 Smene }e op{tinu ko{tati milione?

Crna hronika 13 Otac i sin okrivqeni za brutalan napad bejzbol palicama

PO LA TR GO VI NE U SI VOJ ZO NI I PO [AST SE [I RI

Ki ne ski ka na li, mra vqi {verc i srp ska bru ka

Svet 22 Na{i gra|ani ~ekaju evakuaciju iz Libije

Najvi{a temperatura 2 °S

str. 7

str. 5

re[ava se PItawe osvetQewa GraDskoG staDIona

„Kara|or|e” dobija reflektore? str. 9

sPort

str. 16 – 21

n [TA SU PAZARILI, A [TA PRODALI FUDBALSKI SUPERLIGA[I

n NOLE I TROICKI IZLAZE NA TEREN U DUBAIJU

n MRAK PRITISNUO

STADION NA DETELINARI

POLiTikA

utorak22.februar2011.

dnevnik

c m y

2

SR BI JA TRA @I MAN DAT UN-a ZA IS TRA GU O TR GO VI NI OR GA NI MA

PRE MA ZA KO NU O VLA DI

Je re mi}: Ni smo Za biv {e mi ni stre od bi je ni na sed ni ci SB pla ta jo{ po la go di ne

Mi ni star spoq nih po slo va Vuk Je re mi} iz ja vio je ju ~e da ini ci ja ti va Sr bi je za po kre ta we is tra ge o na vo di ma iz iz ve {ta ja Di ka Mar ti ja pod man da tom UN ni je od bi je na na ne dav noj sed ni ci Sa ve ta bez bed no sti

jer ju je po dr `a la ve li ka ve }i na ze ma qa ~la ni ca SB-a, na ro ~i to Ru si ja i Ki na.

Je re mi} je no vi na ri ma po sle otva ra wa sa stan ka na ci o nal nih ko or di na to ra Cen tral no e vrop ske ini ci ja ti ve u Be o gra du re kao da }e Sr bi ja na sta vi ti da in si sti ra na man da tu UN za is -

tra gu u ve zi s tr go vi nom or ga ni ma jer su svi zlo ~i ni na pod ru~ ju biv {e Ju go sla vi je is tra `i va ni pod man da tom UN. – Sve ~la ni ce UN sla `u se da je is tra ga neo p hod na, ali na red nih ne de qa tre ba oba vi ti kon -

sul ta ci je sa svim ~la ni ca ma Sa ve ta bez bed no sti da bi se po sti gao kon sen zus o to me ka kva }e bi ti for ma me |u na rod ne is tra ge, s ob zi rom na to da ne ke od ~la ni ca ima ju pra vo ve ta – re kao je Je re mi}.

Ka da je re~ o Mi si ji Euleks na Ko so vu, Je re mi} je re kao da

po sto je dva pro ble ma: je dan je te ri to ri jal na ju ris dik ci ja po {to Euleks ima man dat sa mo na Ko so vu, a dru gi za {ti ta sve do ka.

– Euleks bi mo rao da bu de osna `en da bi mo gao spro ve sti za { ti t u sve d o k a. Sve to je pred met raz go vo ra. Za Vla du Sr bi je ovo pi ta we pred sta vqa po li ti~ ki i mo ral ni im pe ra tiv – na gla sio je Je re mi}.

– Stav Sr bi je je da je re {e we u us po sta vqa wu ad hok is tra `nog me ha ni zma ko ji }e stvo ri ti Sa vet bez bed no sti i ko ji }e ovom te lu bi ti od go vo ran – is ta kao je Je re mi} 16. fe bru a ra na sed ni ci SB UN o Ko so vu.

Pod se tio je na to da je „ta ko bi lo i u svim osta lim slu ~a je vi ma rat nih zlo ~i na na Bal ka nu, bez ob zi ra na to ko joj su stra ni pri pa da li po ~i ni o ci i bez ob zi ra na wi ho vu po li ti~ ku ulo gu”. Po re ~i ma srp skog mi ni stra, is tra ga Eulek sa ne }e bi ti do voq na jer Euleks ne ma man dat da spro ve de ozbiq nu is tra gu.

Me |u ze mqa ma ko je su se u di sku si ji u Sa ve tu bez bed no sti za lo `i le za to da is tra gu vo di Euleks su SAD, Ve li ka Bri ta ni ja, Fran cu ska i Ne ma~ ka, dok su Ru si ja, Ki na, Ga bon i Ju `no a fri~ ka Re pu bli ka oce n i l e da SB tre b a da for mi ra me |u na rod ni is tra `ni me ha ni zam.

Sti gao Bra merc Glav ni tu `i lac Ha {kog tri bu na la Ser` Bra merc do pu to vao je ju ~e u u Be o grad. Glav ni tu `i lac sa sta }e se da nas s pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di }em, pred sed ni kom Na ci o nal nog sa ve ta za sa rad wu s Ha {kim tri bu na lom Ra si mom Qa ji }em, tu `i o cem za rat ne zlo ~i ne Vla di mi rom Vuk ~e vi }em i ~la no vi ma Ak ci o nog ti -

Po Za ko nu o Vla di, mi ni stri G17 plus ~i je su ostav ke ju ~e pri hva ti li po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi ja ima ju pra vo da u na red no po la go di ne pri ma ju „~i stu” pla tu, a bi }e us kra }e ni za sve do dat ke, dnev ni ce i osta le pri ho de ko je su po za ko nu do bi ja li uz li~ ni do ho dak.

Kon kret no, to zna ~i da }e biv {i vi ce pre mi jer i mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Mla |an Din ki} na red nih {est me se ci pri ma ti 109.318 di na ra. Osim to ga, jer to ni je ve za no za ostav ku, pri ma }e i 28.616 di na ra na ime ~lan stva u Uprav nom od bo ru Agen ci je za osi gu ra we de po zi ta ako u me |u vre me nu ni je pod neo i na to me sto ostav ku s ob zi rom na to da je zbog su ko ba in te re sa na to bio oba ve zan.

Mi ni star ka za NIP Ve ri ca Ka la no vi} pri ma la je pla tu od

110.172 di na ra me se~ no, a osim to ga, iz bu xe ta Sr bi je, za pi sa no je u imo vin skoj kar ti, do bi ja la je i 29.172 di na ra kao pred sed ni ca Ko mi si je Fon da za raz voj. Biv {i mi ni star zdra vqa To mi ca Mi lo sa vqe vi} na red no po la go di ne bi }e „naj jef ti ni ji” za gra |a ne Sr bi je jer }e na ime pla te do bi ja ti sa mo 42.615 di na ra jer je osta tak do

AM BA SA DOR NOR VE [KE JU ^E U NO VOM SA DU

Nor ve {ku in te re su je ener ge ti ka Nor ve {ka po dr `a va pro ce se ve za ne za re gi o nal nu sta bil nost i evrop ske in te gra ci je i za in te re so va na je za ja ~a we eko nom skih ve za, po seb no u obla sti ener ge ti ke, sa op {te no

Paj ti} je am ba sa do ra upo znao s Voj vo di nom kao Evro pom u ma lom i pri me rom do brih me |u na ci o nal nih od no sa, u ko joj je u slu `be noj upo tre bi {est je zi ka, oce niv {i da je Po kra ji na

je ju ~e iz Po kra jin ske vla de na kon pri je ma no vo i me no va nog am ba sa do ra te ze mqe u Sr bi ji Nil sa Rag na ra Kam sva ga kod pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne Bo ja na Paj ti }a.

raz vi je ni ji deo Sr bi je sa sta bil nim po li ti~ kim in sti tu ci ja ma, na vo di se u sa op {te wu.

Kra qe vi ni i nor ve {kom na ro du pred sed nik Vla de Voj vo di ne za hva lio se na ne se bi~ noj po -

ma za hap {e we be gu na ca. Bra merc }e sa srp skim zva ni~ ni ci ma raz go va ra ti o ko ra ci ma ko ji se pred u zi ma ju na lo ci ra wu i hap {e wu ha {kih be gu na ca Rat ka Mla di }a i Go ra na Ha xi }a, o sa rad wi Sr bi je s Ha {kim tu `i la {tvom, ali i o is tra zi o tr go vi ni qud skim or ga ni ma na Ko so vu i Me to hi ji.

DA NAS IZ BOR PRED SED NI KA I VLA DE KO SO VA

SLS kod Ta ~i ja – Pred sed ni {tvo Skup {ti ne Ko so va da nas pre pod ne od lu ~i }e o zah te vu vla da ju }e ko a li ci je da se istog da na odr `i van red na sed ni ca par la men ta na ko joj }e bi ti iza bran pred sed nik i Vla da Ko so va – iz ja vio je pred sed nik Сkup{tine Ja kup Kra sni }i.

Vla da ju }a ko a li ci ja je do sta vi la Skup {ti ni zah tev za odr -

`aваwe sed ni ce u uto rak u 15 ~a so va. De mo krat ska par ti ja Ko so va, ~i ji je li der Ha {im Ta ~i, pot pi sa la je u su bo tu spo ra zu me sa stran ka ma ko je }e joj bi ti ko a li ci o ni part ne ri u bu du }oj vla di Ko so va. Po spo ra zu mu, srp ska Sa mo stal na li be ral na stran ka ima }e tri mi ni star stva: za lo kal nu sa mo u pra vu, za po vra tak i za jed ni ce i za so ci -

jal no sta ra we, kao i tri za me ni ka mi ni sta ra, dok }e wen li der Slo bo dan Pe tro vi} bi ti za me nik pre mi je ra. Ta ~i je pot pi sao spo ra zum i s li de rom Ali jan se „No vo Ko so vo„ Be xe tom Pa co li jem, kao i s pred sed ni ci ma stra na ka ma wi na ko je }e u}i u vla du. Vla da ju }a ko a li ci ja je za pred sed ni ka Ko so va pred lo `i la Be xe ta Pa co li ja.

pu ne mi ni star ske pla te do bi jao kao re do van pro fe sor Me di cin skog fa kul te ta u Be o gra du. Ta mo je, pi {e u imo vin skoj kar ti, na po ~et ku pro {le go di ne za ra |i vao 60.915 di na ra.

Mi ni stri ~i je su ostav ke pri hva }e ne ima ju oba ve zu i da „raz du `e” slu `be ne auto mo bi le ko je su ko ri sti li dok su bi li deo srp skog ka bi ne ta.

Q. M.

mo }i raz vo ju na {e ze mqe i po ten ci rao pri ja teq stvo us po sta vqe no na kon Dru gog svet skog ra ta, na kon po vrat ka za ro bqe ni ka s pri sil nog ra da u lo go ri ma u Nor ve {koj, me |u wi ma i pri ja teq stvo gra do va iz obe dr `a ve, kao {to su Ki kin da i Nar vik, na vo di se jo{, i do da je da je Kam svag na ja vio isto rij sku kon fe ren ci ju u ju nu u Nor ve {koj na ko joj }e ovo bi ti jed na od te ma.

Am ba sa dor je is ta kao da je za po sled wih 15 go di na Nor ve {ka u Sr bi ju in ve sti ra la 1,5 mi li jar du evra, {to je svr sta va me |u naj ve }e in ve sti to re, slo `i li su se sa go vor ni ci, ka `e se u sa op {te wu. Osim to ga, do da je se, pre ko Fon da za ma le pro jek te po ma `e raz voj dru {tva, {to je deo ukup ne nor ve {ke po mo }i Za pad nom Bal ka nu.

U raz go vo ru je u~e stvo vao i pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo ris Bar jak ta ro vi}, po kra jin ski se kre tar za me |u re gi o nal nu sa rad wu.

Nor ve {ki am ba sa dor je ju ~e bio gost i Skup {ti ne gra da No vog Sa da.

S. N.

politika

dnevnik

Kon sta to va ne ostav ke mi ni sta ra ni~kih razloga“ odustalo od objediwene rasprave, a mo`da i zbog zahteva opozicije, da bi bilo vi{e vremena za raspravu, te da nedostaju poslanici iz svih posla-

zna kako G17 plus mo`e biti u Vladi ako je wen lider izba~en iz we.

– Dinki}eva ostavka je znak da Vlada }utke prelazi preko toga

red predloga predsednika Zakonodavnog odbora Vlat ka Rat ko vi }a (DS), nije vo|ena objediwena rasprava po svim ta~kama dnevnog reda. Za wu je potrebno 126 poslanika, dakle skup{tinska ve}ina koje, po tvrdwi opozicije, ju~e nije bilo, a „Dnevniku“ su u vladaju}oj garnituri rekli da nedostaju dva poslanika SPS-a.

Potpredsednica DS-a Je le na Tri van izjavila je novinarima da sve u vladaju}oj koaliciji funkcioni{e „normalno i uobi~ajenim tokom“ – ^itava javnost prime}uje da su odnosi u koaliciji normalni, uobi~ajeni i stabilni i defini{u se ne na osnovu li~nih percepcija ve} zajedni~kih odluka i da mi danas funkcioni{emo kao ve}ina – rekla je Jelena Trivan.

Ona je ponovila da vladaju}a ve}ina nije sporna i da se iz „teh-

On je dodao da mediji treba sami zakqu~e za{to vlast ju~e nije bila spremna na to da raspravqa o Dinki}u, s kim SNS ne}e sara|ivati ni kada bude u opoziciji, „ni

Krediti jedini izlaz

Opo zi ci ja sum wa da vlast ima ve }i nu u par la men tu

ni~kih grupa zbog bolesti i aktuelnog gripa.

Lider SNS-a To mi slav Ni ko li} je izjavio da je vladaju}a koalicija izbegla da glasa u parlamentu o objediwavawu ta~aka dnevnog reda vanredne sednice da se ne bi pokazalo kako }e da glasa G17 plus, i da }e Vlada nastaviti da `ivi na ucenama. Po wegovoj oceni, na politi~koj sceni vlada nepotizam svih stranaka, osim SNS-a, da ne bi do{lo do raspisivawa vanrednih izbora. Dodao je da }e Vlada nastojati da opstane do kraja mandata. On je rekao da ne

da on vi{e nije ministar i potpredsednik, dok G17 prelazi preko ~iwenice da je Vlada bila spremna da ga najuri, a ostavi neke druge – rekao je Nikoli} novinarima. – ^ak mislim da je Vlada ra~unala na to da }e im se u tome pridru`iti polovina poslanika G17 plus. Ako od mene o~ekujete da mrtvom vuku merim rep, nema razloga jer Dinki} vi{e ne postoji kao „meta“ SNS-a sve dok ne zavr{imo izbore i ne odredimo ko }e biti na vlasti, a ko bude, nek se zanima i wime i ostalim ministrima.

Pre mi jer od re dio pri vre me ne za me ne Premijer Srbije Mir ko Cvet ko vi} ovlastio je ju~e ministre Ja snu Ma ti}, Ra si ma Qa ji }a i Sne `a nu Sa mar xi}-Mar ko vi} da u narednih 15 dana obavqaju du`nosti ministara kojima je ju~e prestao mandat.

Cvetkovi} je ministarku za telekomunikacije i informaciono dru{tvo Jasnu Mati} ovlastio da obavqa i du`nost ministra ekonomije i regionalnog razvoja umesto Mla |a na Din ki }a.

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim

Qaji} ovla{}en je i za du`nost ministra zdravqa umesto To mi ce Mi lo sa vqe vi }a. Du`nost ministra za Nacionalni investicioni plan, umesto Ve ri ce Ka la no vi}, preuzela je ministarka za sport i omladinu Sne`ana Samrxi}Markovi}.

Premijer Srbije u narednih 15 dana treba da predlo`i nove ministre umesto Dinki}a, Milosavqevi}a i Verice Kalanovi}, koje parlament treba da izabere ve}inom glasova.

Ministarka finansija Di a na Dra gu ti no vi} zatra`ila je od poslanika u Skup{tini da podr`e zakon o zadu`ivawu kojim }e Srbija uzeti kredit od 400 miliona dolara kod Sosijete `eneral banke.

Ona je objasnila da je Vlada u izboru banke sprovela postupak javne nabavke i da je odabrana banka ponudila najboqu kamatnu stopu od 3,87 posto. Rok otplate je 72 meseca, a glavnica }e biti ispla}ena jednokratno po isteku trajawa kredita. Diana Dragutinovi} je pozvala poslanike da podr`e davawe garancija za obaveze preduze}a „Jugoimport–SDPR” u poslu s Al`irom, budu}i da je u pitawu veliki izvozni posao, koji namenskoj industriji Srbije mo`e doneti jo{ velikih izvoznih poslova.

posle izbora pri formirawu vlade“. On je rekao da }e se, ukoliko se o personalnoj rekonstrukciji Vlade bude raspravqalo u parlamentu, SNS pona{ati opoziciono, ne}e glasati niti za razre{ewe postoje}ih, niti za izbor novih ministara. Napredwaci }e glasati za smawewe broja ministarstava samo ako to bude bio predlog koji je ta stranka uputila skup{tinskoj proceduri.

U ime LDP-a Ivan An dri} je upozorio vlast na to da ne vodi politiku izvan institucija jer je to veoma opsano, rekav{i medijima da je LDP tra`io da se poslanicima obrati predsednik dr`ave kao politi~ki najodgovornija osoba u ovom trenutku, ili umesto wega premijer.

Andri} je konstatovao da ju~e vladaju}a ve}ina nije imala kvorum za objediwenu raspravu, odnosno 126 poslanika.

– Ne znamo da li je to zbog ne~ije bolesti ili zato {to ne postoji skup{tinska ve}ina – zakqu~io je on, i dodao da su obja{wewa da se odustalo od objediwene rasprave na zahtev opozicije, {to je tra`io i EK, neprihvatqiva.

Zamenik predsednik poslani~kog kluba DSS-a Ra de Ob ra do vi} rekao je da ju~era{wi nedostatak kvoruma predstavqa „jo{ jedan doprinos kompletnom haosu koji je Vlada u Srbiji napravila“. On ka`e da Vlada ima smao jedan prioritet: da napuni buxet, i to iz kredita, i da „te pare tro{i na partijske dogovore i nagodbe“.

D. Milivojevi}

rekli su

Stje pi}: Ne ma po de la u DHSS-u – Nema podela i nejedinstva u Demohri{}anskoj stranci Srbije – izjavio je ju~e potpredsednik DHSS-a @i vo jin Stje pi}, dodaju}i da postoji „jedna grupa zaverenika” koja `eli da izvr{i pu~ u DHSSu i na nelegalan na~in do|e do pozicija u vrhu stranke. – Mi se pridr`avamo programa i Statuta stranke. Iza nas stoje gotovo svi op{tinski odbori i DHSS }e posle izborne skup{tine iza}i jo{ ja~i i jo{ jedinstveniji.

On je dodao da ga je veliki broj op{tinskih odbora predlo`io za novog predsednika stranke.

– Jedan od osnovnih principa je i po{tovawe Sporazuma o strate{kom partnerstvu s Demokratskom strankom. ^lanovi stranke su odlu~ili da Vi to mir Ne deq ko vi} iz Kragujevca bude kandidat za poslanika u Skup{tini Srbije i tako preuzme mesto Vladana Bati}a koji je preminuo.

Jan ko vi}: Ne Po po vi}: Strep wa ra dim po na lo zi ma od ko a li ci je i `e qa ma DS i SNS Za{titnik gra|ana Srbije Sa {a Jan ko vi} saop{tio je ju~e da poku{aji wegovog disciplinovawa ne}e uspeti i da on nije izabran na funkciju da bi povla|ivao uticajima i davao Evropi dobre ocene o radu administracije Srbije. Jankovi} je, u pisanoj izjavi, istakao da je izabran da bi, kako je utvr|eno Ustavom Srbije, kontrolisao rad organa vlasti i {titio zagarantovana prava i slobode. To ne}e ~initi po bilo ~ijim nalozima i `eqama, ve} u skladu s propisima, najvi{im standardima posla koji obavqa i svojom save{}u, navodi se u saop{tewu. Poku{aji „disciplinovawa” za{titnika gra|ana kao nezavisnog kontrolnog dr`avnog organa kroz pojedine medije, nisu i ne}e uspeti, ocenio je Jankovi}, i istakao da deo vladaju}e elite do`ivqava nezavisne kontrolne organe kao nu`no zlo koje mora da postoji, ali ne i da funkcioni{e.

3

PROMENE I U SKUP[TINI VOJVODINE

VANREDNO ZASEDAWE SKUP[TINE SRBIJE

Skup{tina Srbije konstatovala je ju~e, bez rasprave, ostavke ministara iz G17 plus Mla |a na Din ki }a, Ve ri ce Ka la no vi} i To mi ce Mi lo sa vqe vi }a. Ovo zasedawe obele`ila je polemika, koju je pokrenula opozicija, o tome da li postoji ve}ina u parlamentu i ~udno zati{je vlasti kada je u parlamentu konstatovan odlazak iz Vlade jednog od lidera vladaju}e koalicije. Naime prvi put, i po-

utorak22.фебрuar2011.

Pravni zastupnik porodice ubijenog premijera Srbije Zorana \in|i}a, advokat Sr |a Po po vi}, ocenio je da Srbija strepi od takozvane velike koalicije koju bi predvodili Demokratska stranka i Srpska napredna stranka. Da se ta koalicija uveliko planira, istakao je Popovi} u izjavi za sarajevski Dnevni avaz, upu}uje i ~iwenica da se na mitingu SNS u Beogradu 5. februara nijednog trenutka nije pokrenula glavna, omiqena i centralna tema te partije - Kosovo. „Pazilo se veoma da se ne ulazi ni u kakav sukob sa DS, da se ne spomiwu teme oko kojih se ne mogu slo`iti. S druge strane, akcent je bio na takozvanim socijalnim pitawima i SNS je, na`alost, jedina u Srbiji koja se tim temama uop{te bavi. Ona se time bavi demago{ki, ali to uop{te nije bitno”, rekao je on. Koalicija Ta di }a i Ni ko li }a, naglasio je Popovi}, donela bi „negativni razvoj”.

Alek sa n dar Ra do wi} na pu stio G17 plus [ef poslani~kog kluba Unije regiona Srbije u Skup{tini Vojvodine Alek san dar Ra do wi} potvrdio je ju~e na{em listu da napu{ta G17 plus, te najavio i da }e podneti ostavku na funkciju u toj poslani~koj grupi.

– Izlazim iz G17 plus zbog neslagawa s politikom stranke.

Odluka je nastala zbog organizacionih i politi~kih promena u stranci G17 plus i ja nisam vi{e mogao da sledim te promene.

Moja odluka nije vezana za odnose DS-a i G17 plus na republi~-

je Maje Gojkovi} mnogi Dinki}evi ~lanovi u Novom Sadu nisu prihvatili s odu{evqewem, posebno ne oni koji su u prethodnom mandatu o{tro kritikovali poteze tada{we novosadske gradona~elnice, a me|u kojima je bio i Aleksandar Radowi}. U me|uvremenu, na posledwoj sednici Skup{tine APV, G17 plus je obezbedio parlamentarni status Narodnoj partiji kada se poslanik Ar se ni je Ka ta ni} priklonio toj stranci po{to je prethodno napustio DS.

kom nivou. Jednostavno, ne sla`em se s novom politikom stranke kojoj sam sve do sada pripadao – rekao nam je Radowi}.

Ju~e se nezvani~no moglo saznati da Radowi} prelazi u DS, {to on na{em listu nije potvr-

Aleksandar Radowi} nije prvi poslanik koji je napustio G17 plus i poslani~ki klub te stranke u pokrajinskom parlamentu. Pre wega to je u~inio Zo ran Ba bi}, koji je potom pre{ao u klub „Za evropsku Vojvodinu”.

Ra do wi} ni je po tvr dio na go ve {ta je da pre la zi u DS, ali je pod se tio na to da je man dat u Skup {ti ni Voj vo di ne do bio na li sti „Za evrop sku Voj vo di nu” dio ali ni demantovao, ve} je samo podsetio na to da je mandat u Skup{tini Vojvodine dobio upravo na listi „Za evropsku Vojvodinu”. G17 plus je godinu dana posle izbora formirala sopstveni poslani~ki klub u Skup{tini Vojvodine. Radowi} je rekao da je jedan od kqu~nih razloga za wegovo nezadovoqstvo saradwa G17 plus s biv{om gradona~elnicom Novog Sada Ma jom Goj ko vi}, koja je i koordinator ove unije stranaka za Vojvodinu.

Ina~e, dogovor o saradwi izme|u G17 plus i Narodne parti-

Ina~e, pojedini vojvo|anski parlamentarci uvereni su u to da Radowi} nije jedini iz poslani~kog kluba URS-a koji je nezadovoqan politikom G17 plus, zbog ~ega ih ne bi iznenadilo da „tu bude jo{ transfera” u narednom periodu. URS je u Skup{tini APV imao sedam poslanika, a nakon najavqene ostavke {efa tog poslani~kog kluba, u wemu }e ostati Jo `ef [an dor, Ja dran ka Be qan-Ba la ban, Bra ni mir Mi tro vi}, Ana Nov ko vi}, Da ne Pri bi} i Arsenije Katani}.

B. D. Savi}

Da ~i}: Ka kva vla da Sr bi ji tre ba – O rekonstrukciji Vlade }e se raspravqati u narednim danima. Do sada nije stigao nikakav zvani~an predlog modela rekonstrukcije Vlade. Socijalisti~ka partija Srbije spremna je da o tome razgovara i da u tome u~estvuje – kazao ju~e u Sremskoj Kamenici potpredsednik Vlade i ministar policije Ivi ca Da ~i}.

– Kao {to sam rekao vi{e puta, mi jednostavno mislimo da bi trebalo razgovarati o tome i da je neophodno analizirati {ta, u stvari, Srbiji treba, kakva Vlada, koja ministarstva, pogledati razne modele koji postoje u svetu i na osnovu toga sagledati i potrebe Srbije.

– Potez premijera da tra`i smenu Mla |a na Din ki }a su{tinski bio vezan za to da se ustanovi postoji li parlamentarna ve}ina i funkcioni{e li Vlada Republike Srbije ili ne. Pri tom su stranke koje su tra`ile wegovu smenu bile spremne i na to da idu na izbore ukoliko ta smena ne uspe, odnosno nema parlamentarne ve}ine, jer su boqi i izbori nego autodestrukcija unutar Vlade – kazao je Da~i} M. V.

Pa stor: Iz bo ri bi za u sta vi li sve Potpredsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine I{tvan Pa stor izjavio je da je potrebno obaviti rekonstrukciju Vlade Srbije jer to diktiraju uslovi, ali je ocenio da bi prevremeni izbori bili katastrofalni „jer bi stalo sve {to smo po~eli i {to imamo {anse da zavr{imo za godinu dana”.

– Velika je odgovornost na svima nama da tanka parlamentarna ve}ina izdr`i do kraja mandata – rekao je Pastor novinarima tokom boravka na Sajmu turizma u Milanu. – Situacija nije naivna i oni koji su je proizveli mo`da u tom trenutku

nisu bili svesni toga kavom vatrom se igraju. Mogu sada da ka`u da je situacija prevazi|ena, ali kada se izme|u partnera jednom izgubi poverewe, onda je to poverewe veoma krhko.

Povodom kritika potpredsednika Vlade Mla |a na Din ki }a na ra~un premijera Mir ka Cvet ko vi }a i Vlade, Pastor je ocenio da se radi o „neshvatqivoj situaciji”.

– Ako neko kao potpredsednik Vlade ima takve kvalifikacije o Vladi i premijeru, onda ta situacija vi{e govori o tom ~oveku nego o Vladi – rekao je Pastor.

4

ekonomija

utorak22.februar2011.

dnevnik

KRI ZA NA SE VE RU AFRI KE I PO SLE DI CE PO DO MA ]U PRI VRE DU

Sum wi va na pla ta ga sa

U Li bi ji ima na {ih rad ni ka, ali ne i ve li kih po slo va

– Distributeri prirodnog gasa u Srbiji ne po{tuju odluku Agencije za energetiku da ne obra~unavaju temperaturni koeficijent potro{a~ima koji imaju merne setove koji to obavqaju automatski – izjavio je ju~e na konferenciji za novinare predsednik Asocijacije individualnih potro{a~a prirodnog gasa (AIPPG) Alek san dar Pav kov.

Po wegovim re~ima, zbog takvog odnosa svih distributera gra|ani pla}aju mese~no izme|u 700 i 2.000 dinara vi{e, dok distributeri kao rok za vra}awe tako napla}enog novca odre|uju dve godine.

– Niko ne vodi ra~una o tome.

Mi smo se `alili Agenciji za energetiku i Ministarstvu za energetiku i rudarstvo, koji su nam odgovorili da su oni doneli propise. Problem je u tome {to se niko ne dr`i tih propisa – naveo je Pavkov.

S. K.

Nemiri koji su zahvatili Libiju svakako }e ostaviti ekonomske posledice i na Srbiju, ali one ne}e biti zna~ajne jer, po raspolo`ivim podacima, u ovoj afri~koj dr`avi ima na{ih radnika, ali ne i velikih firmi i velikih poslova.

Kako je ju~e za na{ list izjavio sekretar Udru`ewa za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Go ran Ro di}, u Libiji ima ne{to na{ih gra|evinskih radnika koji su anga`ovani na mawim poslovima, ili se, pak, radi o {efovima predstavni{tava, a ima i zaposlenih u stranim kompanijama.

U takvoj atmosferi neizvesnosti danas se u Privrednoj komori Srbije sastaju predstavnici srpskih i hrvatskih gra|evinskih firmi da bi dogovorili strategiju u~e{}a u velikim infrastrukturnim projektima u inostranstvu, a

na prvom mestu navodi se ba{ Libija. Nakon dobrih iskustava s gra|evincima iz SFRJ, ova severnoafri~ka zemqa ve} du`e nudi poslove koji bi na{u gra|evinsku

va ulo`i oko 50 milijardi dolara!

Ova brojka ne treba da ~udi jer Libija je najbogatija dr`ava u Africi i taj novac zaradi samo za jednu godinu od prodaje nafte.

Na {i ka sno pa le Jo{ krajem 2009. srpske kompanije pozvane su da u~estvuju u projektima izgradwe infrastrukture u Libiji, vredne oko 25 milijardi dolara. Kopredsednik me{ovitog Srpsko-libijskog komiteta Mu ha med Hi xa zi istakao je na zasedawu Komiteta u Beogradu da su srpske kompanije dobrodo{le na tamo{wem tr`i{tu i opomenuo na to da }e ih na tenderima do~ekati velika konkurencija kompanija iz Evrope i Azije. Zato su na{i smislili da osnuju konzorcijum s hrvatskim firmama. operativu mogli izvu}i iz krize.

Po{to na{e firme imaju problem s garancijama, u pomo} su pozvani Hrvati koji mu~e istu muku, a zajedno su ja~i. Mo a mer el Ga da fi planira da samo u izgradwu stano-

Velike svetske kompanije ve} su do{le u Libiju i preduhitrile Srbiju. Samo ameri~ki AECOM trenutno gradi oko 150.000 stanova, luksuzne zgrade univerziteti i infrastrukturu. Me|u vi{e od 40

GU VER NER DE JAN [O [KI]

DA LI JE KRI ZA OD NE LA 400.000 RAD NIH ME STA ILI UPO LA MA WE

Ot ka zi za ma gqe ni sum wi vom sta ti sti kom ^ak i zvani~na statistika potvr|uje da je Srbija po stopi nezaposlenosti najgora u Evropi. Po podacima Privredne komore Srbije, stopa nezaposlenosti u ovom trenutku dostigla je 26,7 odsto, a kada se statistika preto~i u stvarnost, do|e se do podatka da je od po~etka krize, oktobra 2008. godine, do danas izgubqeno 400.000 radnih mesta. Tu istu brojku prvi put su pro{le nedeqe izneli predstavnici MMF-a na razgovorima sa sindikatima i ona je zbunila ~ak i sindikalne lidere koji su imali podatke o upola mawem broju radnika koji su ostali bez posla.

Sindikalni lideri bili su zaprepa{}eni podacima koje su pred wih izneli predstavnici MMF-a. Kada su „do{li sebi„, ocenili su da je dr`ava morala znati te podatke ali da ih je skrivala. Me|utim, resorni ministar rada i socijalne politike Ra sim Qa ji} nije se dao iznenaditi i odmah je imao odgovor da je MMF stigao do brojke o 400.000 otkaza.

Tako ministar Qaji} obja{wava da je od 400.000 otkaza zapravo 200.000 onih koji su imali legalna zaposewa a druga polovina su oni koji su radili „na crno”. Nije Qaji} ni poku{ao da objasni kako je uspeo da izbroji 200.000 otakaza onih koji su radili u sivoj ekonomiji jer to, ruku na srce, jo{ nikom nije po{lo za rukom.

Stalno se isti~e da se ne zna koliko ta~no qudi radi u sivoj ekonomiji ve} se odokativno pri~a o 600.000 nevoqnika koji dinar zara|uju bez prava na za{titu i prepu{teni voqi privatnih gazda.

Saradnik Instituta za evropske studije Go ran Ni ko li} nije siguran u to da je podatak MMF-a ta~an, ~ak ni pod uslovom da su obuhvatili kretawa u sivoj ekonomiji.

– Po zvani~noj statistici, gotovo 80.000 radnih mesta je smaweno u preduze}ima, a dvostruko vi{e u kategoriji preduzetnika, ~ime se dolazi do brojke od oko 200.000.

Ali, trebalo bi imati na umu da su, naro~ito preduzetnici, samo iz legalnog pre{li u rad na crno, ~ime su kompenzovali pad aktivnosti u toj zoni – ocenio je Nikoli}.

U ta~nost podataka MMF-a, ali i ~iwenicu da oni nisu izneti javno ve} saop{teni sindikatima koji su ih preneli javnosti, sumwa i saradnik MAT-a Mi la din Ko va ~e vi}.

– Uostalom, zvani~ni podaci iz ankete o radnoj snazi za period oktobar 2008. – isti mesec pro{le godine, pokazuje pad zaposlenosti u pravnim licima za 80.000 qudi, a taj sektor najvi{e uti~e na rast BDP-a. Kod preduzetnika, koji sa svega sedam odsto uti~u u strukturi BDP-a, pad zaposlenosti je 140.000, dok je u sivoj ekonomiji oko 240.000 radnika mawe – rekao je Kova~evi}.

Q. Ma le {e vi}

Ni kom ni je ja sno Ekonomista Mi ro slav Zdrav ko vi} tvrdi da podatak o oko 400.000 mawe zaposlenih u Srbiji proisti~e iz ankete o radnoj snazi.

– Me|utim, cifre nisu verodostojne jer je od septembra 2007. do istog meseca 2008, a to zna~i godinu dana pred krizu, broj zaposlenih uve}an oko 200.000 pa sada nikome u Srbiji nije jasno da li smo tokom krize izgubili 200.000 ili 400.000 radnih mesta. To nije odgovor na pitawe za{to Vlada to nije znala – rekao je Zdravkovi}.

No, pod pretpostavkom da je ministar Qaji} na{ao na~in da izbroji i one koji su radili na crno a zbog krize ostali bez posla, wih vaqa tra`iti u gra|evinarstvu, prehrambenoj industriji, turizmu i trgovini jer su upravo te delatnosti najvi{e stradale, s jedne strane, a s druge, javna je tajna da upravo u wima ima najvi{e zaposlenih na crno. Sad, da li je ta brojka od 200.000 otkaza ta~na ili nije – nema te statistike koja to mo`e ni potvrditi ni demantovati.

Ekonomista profesor Qu bo mir Ma xar nema odgovor na pitawe kako je mogu}e da je Vlada tek od MMF-a saznala da je u protekle tri godine bez posla ostalo 400.000 radnika. On isti~e da to prosto nije mogu}e jer i MMF koristi na{e zvani~ne podatke pa bi bilo logi~no da i zakqu~ci budi isti. Jedino, dodaje profesor, mo`da je MMF pa`qiviji ~italac na{e statitike od Vlade koja, kako ka`e, izgleda bira koje }e podatke izneti u javnost.

kompanija iz Srbije i Hrvatske, koje }e danas sesti za zajedni~ki sto, na}i }e se na{i „Energoprojekt”, „Ratko Mitrovi}”, „Mostogradwa”, „Planum”, „Zavariva~” i drugi, a od hrvatskih „Lav~evi}”, „Hidroelektro”, „Konstruktor”,

„Kon~ar”, „@elezara”... Rodi} ka`e da bi srpsko-hrvatski konzorcijum mogao biti konkurentan svetskim kompanijama jer ~im se udru`e dve dr`ave, eliminisa}e se firme koje daju niske cene, a i lo{ kvalitet.

Ako sve krene kako treba, sagovornik gaji nadu da bismo u Srbiji mogli uposliti jo{ 50 ozbiqnih preduze}a i oko 10.000 radnika, ne samo gra|evinskih nego i proizvo|a~e materijala, gra|evinske institute i projektante. Rodi} podse}a na to da su srpske firme u Libiji ostale zapam}ene kao graditeqi luka, puteva, stanova, sistema za viodosnabdevawe... a sada je u planu da se po~ne stanogradwom – ukoliko nemiri ne{to ne promene.

R. Da u to vi}

18. 02. 2011.

1.321,20257

Stru ja nek po sku pi u apri lu Guverner Narodne banke Srbije De jan [o {ki} izjavio je ju~e da je stav centralne banke da struja ne sme da poskupi u martu ve} u aprilu, i da to pove}awe mora biti mawe od tra`enog.

Prema ranijim najavama iz vlade Srbija, da podsetimo, struja je trebala da poskupi od 1. marta i to najvi{e za oko 13,5 odsto. [ta }e biti posle upozorewa iz NBS ostaje da se vidi.

NBS o~ekuje da }e me|ugodi{wa inflacija dosti}i najvi{i nivo sredinom prvog polugodi{ta, najvi{e zbog rasta regulisanih cena i cena hrane, rekao je [o{ki} i dodao da bi preduzete mere monetarne politike, kao i o~ekivana stabilizacija cena hrane, trebalo da dovedu do pada inflacije u drugoj polovini godine, tako da bi se krajem 2011. ona kretala oko gorwe granice ciqa.

Guverner je na tribini „Monetarna politika u 2011. godini”, odr`anoj u Po`arevcu, u organizaciji Regionalne privredne komore i NBS, istakao da su inflaciona o~ekivawa stabilizovana, dok je aktuelno ja~awe dinara rezultat pada premije rizika zemqe i pove}anog interesovawa stranih investitora za ulagawe u dinar.

Na osnovu analiza aktuelnih ekonomskih kretawa i februarske projekcije inflacije, u narednom periodu pre mo`e da do|e do pove}awa ili zadr`avawa na sada{wem nivou, nego do smawewa referentne kamatne stope, ukazao je [o{ki}.

Prema wegovim re~ima, kqu~ni izazovi monetarne politike u narednom periodu su „usidravawe” inflacionih o~ekivawa, „kresawe” kontrolisanih cena, smawivawe „volatilnosti” cena poqoprivrednih proizvoda i sprovo|ewe dogovorene fiskalne politike i strukturnih reformi.

U svojim projekcijama NBS predvi|a ubrzawe rasta bruto do-

ma}eg proizvoda na oko tri odsto u 2011. godini, koji }e, u najve}oj meri, biti zasnovan na rastu investicija, a u mawoj meri i na neto izvozu i potro{wi, naglasio je [o{ki}.

O~ekuje se da }e biti nastavqen br`i rast izvoza od uvoza, {to bi trebalo da uti~e da deficit teku}eg ra~una ostane nizak - oko 7,1 posto BDP, rekao je on.

O~ekujemo da }e preduze}a u 2011. godini, pre svega, koristiti doma}e izvore finansirawa i da }e se rast u~e{}a dinarskih u ukupnim kreditima nastaviti, rekao je [o{ki} i dodao da NBS preduzima sve neophodne mere iz svoje nadle`nosti kako bi se obezbedilo da inflacija u sredwem roku bude u granicama ciqa. E. Dn.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Kupovni Va`i za za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

101,4280

103,4980

105,8780

101,1170

Australija

dolar

1

75,0539

76,5856

78,3471

74,8241

Kanada

dolar

1

75,1373

76,6707

78,4341

74,9073

Danska

kruna

1

13,5995

13,8770

14,1962

13,5578

Norve{ka

kruna

1

13,0373

13,3034

13,6094

12,9974

[vedska

kruna

1

11,5503

11,7860

12,0571

11,5149

[vajcarska

franak

1

78,3288

79,9273

81,7656

78,0890

V. Britanija

funta

1

120,4030

122,8610

125,6860

120,0350

SAD

dolar

1

74,1702

75,6839

77,4246

73,9432

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 2. 2011. godine

Promena %

Cena

Neoplanta a.d. , Novi Sad

20,00%

288

5.905.440

Sand`aktrans a.d., Novi Pazar

20,00%

840

35.280

Energoprojekt Visokogradwa a.d

15,00%

230

10.350

9,70%

1.289

1.908.490

Putevi a.d. , U`ice Galenika Fitofarmacija a.d. , Zemun Pet akcija s najve}im padom

5,83% Promena %

7.927 Cena

1.720.130 Promet

Montinvest a.d. , Beograd

-12,00%

11.000

55.000

Autoprevoz Gorwi Milanovac a.d.

-11,97%

625

4.375

Institut za strane jezike a.d.

-11,76%

15.000

795.000

Impol Seval a.d. , Sevojno

-10,42%

851

56.166

-7,14% Promena %

1.300 Cena

443.300 Promet

Mlekara a.d. , Subotica Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (766,68

Promet

Neoplanta a.d. , Novi Sad

20,00%

288

5.905.440

Dijamant a.d. , Zrewanin

2,49%

10.750

5.267.500

Naziv kompanije AIK banka a.d. , Ni{

0,10)

Promena % -0,12%

Cena 4.283

Promet 6.900.306

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,80%

631

2.307.616

Agrobanka a.d. , Beograd

0,24%

8.728

1.605.979

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-0,29%

3.072

1.581.987

Imlek a.d. , Beograd

0,00%

2.117

736.765

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-0,01%

10.000

30.001

Privredna banka a.d. , Beograd

2,89%

640

21.120

Univerzal banka a.d. , Beograd

0,00

5.331

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

995

0,00

Soja protein, Be~ej

0,00

999

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.687

0,00

Tigar, Pirot

0,00

720

0,00

0,00

6.803

0,00

0,00

9.509

0,00

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,80%

631

2.307.616

Meser Tehnogas, Beograd

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-0,29%

3.072

1.581.987

Alfa plam, Vrawe

Sloga a.d. , Perlez

0,00%

74

569.800

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik OVE NE DE QE DO GO VOR O NO VOM ARAN @MA NU

Pa re ne }e mo, MMF za dr `a va mo Vlada Srbije i misija Me|unarodnog monetarnog fonda ove nedeqe }e zavr{iti razgovore o posledwoj, sedmoj reviziji teku}eg kreditnog aran`mana i dogovoriti se o novom aran`manu, re~eno je u Vladi.

Novi sporazum, koji }e zatra`iti Vlada, ne bi ukqu~ivao dodatno zadu`ivawe Srbije ve} bi bio aran`man iz predostro`nosti, ali jo{ nije precizirano na koji rok bi va`io.

MMF je voqan i za nastavak postoje}eg kreditnog aran`mana koji je ugovoren sredinom 2009. godine u iznosu od oko tri milijarde evra, a Srbija je do sada povukla 1,5 milijardu. Taj aran`man se zavr{ava u aprilu ove godine. Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} ocenio je ranije za Emg.rs da teku}i stend-baj aran`man s MMF-om ne bi trebalo

nastavqati jer Srbija nije povukla sav novac koji joj je bio na raspolagawu, kao i da nema potrebe da se sklapa novi kreditni aran`man. Za nastavak saradwe s MMF-om zala`e se i guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki}, a i stru~waci procewuju da bi to bio pozitivan signal me|unarodnim investitorima, odnosno da bi podr{ka MMF-a ubrzala sprovo|ewe strukturnih reformi i doprinela povoqnijim uslovima zadu`ivawa zemqe.

Aran`man iz predostro`nosti zna~io bi da MMF redovno kontroli{e makroekonomsku situaciju u Srbiji i da zemqa, u slu~aju nestabilnosti na me|unarodnom finansijskom tr`i{tu, od MMF-a mo`e dobiti povoqnu pozajmicu za ja~awe deviznih rezervi i redovno servisirawe obaveza prema inostranstvu. Misija MMF-a boravi u Beogradu od 9. februara i u dosada{wim razgovorima s predstavnicima Vlade, koji su se poklopili sa {trajkovima zaposlenih u javnim slu`bama, upozorila je na to da javna potro{wa mora da bude uskla|ena s mogu}nostima buxeta za 2011. godinu, kao i da je neophodno uspostavqawe ~vrste fiskalne discipline.

utorak22.februar2011.

5

DVA ME SE CA KA SNI FOR MI RA WE FI SKAL NOG SA VE TA

Vla da ne gde za tu ri la kon tro lo re bu ye ta Formirawe gromoglasno najavqenog fiskalnog saveta – novog tela koje bi trebalo da prati kako se dr`ava odnosi prema narodnim parama, to jest kako se tro{i buxet i koliko se zadu`ujemo, negde je zapelo. Skup{tina Srbije jo{ nije zakazala raspravu o kandidatima za ~lanove fiskalnog saveta, iako je pre dva meseca istekao rok za formirawe tog kontrolnog tela.

Kandidati za ~lanove Fiskalnog saveta su profesor Ekonom-

skog fakulteta Pavle Petrovi}, vanredni profesor Fakulteta za me|unarodnu efonomiju beogradskog Univerizeta „Megatrend„ Vladimir Vu~kovi} i finansijski savetnik USAID-a Nikola Altiparmakov.

Petrovi} je kandidat predsednika Srbije Borisa Tadi}a i on bi trebalo da bude predsednik fiskalnog saveta. Vu~kovi}a je kandidovao guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki}, a Altiparmakova ministarka finansija Di-

ana Dragutinovi}. Sva trojica kandidata za ~lanove fiskalnog saveta su nestrana~ke li~nosti.

Fiskalni savet, kako je predvi|eno izmenama Zakona o buxetskom sistemu, trebalo je da bude formiran do kraja 2010. godine.

To telo }e kontrolisati da li vlast po{tuje fiskalna pravila ili neodgovorno vodi javne finansije. Fiskalni savet }e biti nezavisna institucija koja }e, osim predsednika i dva ~lana, imati i stru~nu slu`bu. Visoke

plate ~lanovima Saveta, wihovim savetnicima, kao i ostalim zaposlenima, trebalo bi da garantuju samostalnosti te institucije. Fiskalni savet ne}e imati ovla{}ewe da ka`wava

PO LA TR GO VI NE U SI VOJ ZO NI I PO [AST SE [I RI

Ki ne ski ka na li, mra vqi {verc i srp ska bru ka Obim trgovine u sivoj ekonomiji i crnom tr`i{tu se radikalno pove}ao i sada dosti`e ~ak 50 odsto, tvrde u Asocijaciji malih i sredwih preduze}a. [vercovana roba, uglavnom tekstilna, prolazi kroz ~etiri „sive” rupe, ukazuje u razgovoru za „Dnevnik„ predsednik ove asocijacije Milan Kne`evi}.

Kako ka`e, jedan je {vercerski kanal kineska roba, koja se posle cariwewa sva preda nerazdu`ena, drugi su buvqe pijace i komisioni.

Cveta i „mravqi {verc”, to jest prebacivawe luksuzne robe u torbama preko granice, a kroz veliku rupu prolazi i roba doma}ih proizvo|a~a koji rade na crno.

– Recimo, u Pan~evu se {ije u vi{e od stotinu radionica, a takvih ima i u Zrewaninu. Po ~etiri-pet radnika u tim kroja~kim radwama radi na crno za buvqake pa ~ak i za kineske tr`ne centre. Obim takvog prometa, ra~unaju}i ukupan promet roba ali i dela zanatskih usluga, ve}i je od deset milijardi – navodi Kne`evi}. [to je najgore, nisu to jedine neza~epqene rupe kroz koje se odlivaju dr`avne pare. Siva ekonomija je bure bez dna, a iz wega bi se moglo zahvatiti dovoqno da se re{e mnogi finansijski problemi Srbije, smatra na{ sagovornik.

– Rupa su javne nabavke, gde se gubi 1,2 milijarda evra. Rupe su konsaltin{ke usluge, ugovori o delu...

U poslovawu poslovnim prostorima i imovinom dr`ave se gubi vi{e od 200 miliona dinara jer nema

[ver cu ju i Skan di nav ci – I u skandinavskim zemqama, s visokim poreskim moralom, siva ekonomija se procewuje na oko sedam odsto BDP-a – naveo je Arsi}.

Primera radi, u Belgiji je to izme|u tri i ~etiri odsto BDP-a, u Hrvatskoj deset, Moldaviji 31, Gruziji 28, Austriji 7,9, Poqskoj 7,8, Makedoniji 16,3 (2001–2005), Holandiji i [vedskoj jedan odsto. licitacija za to. Zapravo, celokupni tokovi novca se „spu{taju” po partijskim interesima – ka`e Kne`evi}, uz ocenu da bi dr`ava olako ubrala tri miliona evra pripadaju}ih prihoda kada bi sanirala samo pola onog {to gubi. – Su{tina je u tome kako poboq{ati prihode u buxetu, a o tome niko ne govori. U Asocijaciji tvrdimo da u Srbiji ima dovoqno prihoda ali, na`alost, poni{tavaju ih mnoge nedozvoqene tr`i{ne, privredne i ekonomske radwe.

INTERVJU

Asocijacija za mala i sredwa preduze}a svojevremeno je Vladi Srbije predala plan za „krpqewe rupa”, osnovana je ~ak i radna grupa u kojoj su bili predstavnici resornih ministarstava, Poreske uprave, Carine i asocijacije preduze}a. Navedeno je kako je mogu}e barem donekle zavrnuti {vercerske ventile.

– Recimo, neophodna je kontrola na izvoru tih roba, {to zna~i da kinesku robu treba loviti na skladi{tima i videti na koji se na~in

razdu`uju. Na buvqacima mora da se uvede obaveza pla}awa bilo kakvog poreza jer se samo u Pan~evu na berzi tekstila subotom i nedeqom obrne pet miliona evra na veliko, mimo tezgi. I naravno, neophodno je da se obavi poreska reforma koja bi stimulisala zapo{qavawe radnika iz zone sive ekonomije, a i mi, privrednici, uticali bismo na kolege da po~nu prijavqivati svoje radnike – ka`e Kne`evi}, uz ocenu da je porez po~eo dobijati krakter humanitarnog priloga, daje ga ko ho}e i kada ho}e, a ne pla}aju ga celi sektori – advokati, lekari, zubari, zanatstvo, gra|evina...

Kada je siva ekonomija u pitawu, pomenimo da je Jurij Bajec, jedan od ekonomskih savetnika premijera Mirka Cvetkovi}a, nedavno izneo pretpostavku da je udeo sive ekonomije u BDP-u danas izme|u 25 i 30 procenata. S tim se slo`io i dr Milojko Arsi}, tvorac predloga reforme javnog sektora i nove fiskalne politike u „Postkriznom modelu privrednog razvoja Srbije 2011–2020.” On je objasnio da se procena udela sive ekonomije u BDP-u mo`e utvrditi samo u nekom intervalu jer se precizno iskazuje samo ono {to je otkriveno.

I u mnogo ure|enijim zemqama, s velikim mogu}nostima istra`ivawa, dobijaju se procene koje se kre}u od 10 do 20 procenata, te da zapravo nema dr`ave koja se mo`e pohvaliti time da oporezuje celokupnu proizvodwu i usluge, kazao je Arsi}.

S. Glu {~e vi}

one koji kr{e fiskalna pravila, niti }e mo}i da stopira projekte koji nisu u skladu sa zakonom, ali }e o svojim nalazima obave{tavati dr`avne organe i javnost.

FO RUM „SR BI JA–TUR SKA”

Iz voz da bu de 200 mi li o na evra – Ukupan izvoz Srbije na tursko tr`i{te kre}e se oko 50 miliona dolara, a mogao bi biti mnogo ve}i i dosti}i 200 miliona dolara jer je Turska veliko tr`i{te s brojnim potencijalima– izjavio je ju~e ambasador Turske u Beogradu Ali Riza ^olak.

On je, na otvarawu drugog biznis-formuma „Srbija–Turska”, najavio da }e 10. marta premijer Srbije Mirko Cvetkovi} posetiti Tursku {to }e dati novi podstrek privrednoj saradwi dve zemqe. ^olak je istakao da je turska ekonomija velika i da se godi{wi uvoz u tu

zemqu kre}e oko 1.400 milijardi dolara.

On dodao da se u narednih pet godina o~ekuje veliki privredni rast u Turskoj, {to je {ansa i za srpske privrednike, kao i da }e Turska za mawe od deset godina postati ~lanica Evropske unije.

Napomenuv{i da su dve zemqe udaqene svega 70 minuta leta avionom, ambasador je kazao da svaki privrednik iz Turske ima mogu}nosti da investira u Srbiju.

On je rekao da bi trebalo ulagati u srpski turizam, napomiwu}i da dve nacionalne avio-kompanije imaju uspe{nu saradwu.

BRA NI SLAV ^A NAK, LI DER UGS „NE ZA VI SNOST”

Dr `a va za br qa la oko mi ni mal ca Mada je srpski minimalac od 16.530 dinara, ili 157 evra, najni`i u Evropi, socijalni partneri nisu ni ovoga puta uspeli da se dogovore o najni`oj ceni rada u prvoj polovini ove godine. Kako u razgovoru za “Dnevnik” obja{wava predsednik UGS ”Nezavisnost” Branislav ^anak, razlog za izostanak dogovora o minimalnoj ceni rada, ali i {ta }e biti s aktuelnim zahtevima {trajka~a, nije u nemogu}nosti dogovora sindikata i poslodavaca ve} u }utawu dr`ave.

– Mi smo istakli svoje zahteve a poslodavci svoje, ali dr`ava, kao najve}i poslodavac, nije iznela svoju ra~unicu. Sindikat je rekao neka minimalna cena radnog ~asa bude 105 dinara, mada bismo pristali i na mawe, a poslodavci su rekli da ne pristaju na pove}awe ve}e od jedanog dinara. No, onaj ko je u tome trebalo da presudi, a to je Ministarstvo finansija, nije iznelo svoj predlog jer on jo{ nije formiran. U takvoj situaciji je samo naizgled do{lo do neslagawa sindikata i poslodavaca i stvorila se slika da mi s wima ne mo`emo da se dogovorimo, a zapravo onaj ko je trebalo da sve pripremi da bi minimalac bio utvr|en, nije uradio svoj posao – ka`e ^anak. l Ka da se na kon ne u spe le sed ni ce So ci jal no-eko nom skog

govara~ki sto, a we nema bez ~lanstva koje mu veruje, a u wega se ne u~lawuje samo zato {to postoji neki problem. l I ova sed ni ca SES-a je po ka za la da, ~ak i ka da se na kon du gog vre me na so ci jal ni part ne ri sa sta nu, so ci jal ni di ja log ne mo `e da kre ne s mr tve ta~ ke. Za {to je to ta ko?

tako bilo nare|eno. Predstavnik Samostalnog sindikata prosvete je u jednom trenutku zamolio ministra prosvete da zavr{i {trajk kako zna i ume, uz obrazlo`ewe da }e oni u suprotnom izgubiti ~lanstvo zato {to su potpisali protokol. Dakle, potpisali su ne{to {to odgovara Vladi a ne ~lanstvu, a oni tako rade uvek i

U rit mu iz bo ra

sa ve ta oce ni da je „do go vor da ne ma do go vo ra„, {ta rad ni ci ma u Sr bi ji pre o sta je?

– Sindikati nemaju ~arobni {tapi} i pravo svakog zaposlenog je da u|e u wega, ali pre toga mora sam proceniti gde se u~lawuje i da li sindikat u koji ulazi zaslu`uje da mu on bude ~lan. Radnik mora da uzme u obzir sve sindikate i da vidi koji je dobar a koji nije i da ide u onaj za koji veruje da mu mo`e pru`iti ono {to o~ekuje. Ali da se unapred ka`e – {to ve}ina gra|ana u Srbiji ~ini – svi sindikati su isti, to je obi~na gra|anska lewost jer oni, zapravo, ne}e da u|u u dubinu sin-

dikalnog organizovawa ve} unapred etiketiraju sve istim i tako misle da su re{ili svoj problem.

No, kad dobiju otkaz, ulaze u prvi sindikat na koji nai|u i tra`e pomo} i onda o~ekuju da je i dobiju. Zato dolazimo do ovake situacije da se od sindikata o~ekuje da za{tite radnika a da ti isti radnici ne znaju od koga ~ekaju pomo}. Odbrana preko sindikata po~iwe pre nego {to nastane problem, a ne kada je on ve} tu, a da bi se tako ne{to moglo, radnici moraju biti tu pre a ne posle, kada je sve kasno, i tu ni najboqi sindikat ne mo`e pomo}i. Sindikalna snaga se stvara pre odlaska za pre-

– Sve dok budemo `iveli u ritmu izbora, bez obzira na to da li su redovni ili vanredni, nijedan ozbiqniji problem, a kamoli ovaj veliki reformski, ne}e isplivati na povr{inu. Svaki politi~ar koji je uzeo, ili bi to u~inio, da re{ava bilo koji od ovih problema, ne mo`e dobiti naredne izbore. To na{i politi~ari dobro znaju i zato i guraju te probleme pod tepih jer otvarawem pitawa javnih komunalnih i drugih preduze}a isplivali bi le{evi. Nadaju se da ih, dok ponovo ne dobiju izbore, niko ne}e pitati niti }e problem dotle isplivati. Zato `ivimo u ciklusima izbora ne re{avaju}i kqu~ne probleme. Jednog trenutka }e se ~a{a ipak preliti i mo`e nam se desiti da naizgled banalna stvar, kao u Tunisu, izlije radnike na ulice i da sve po~ne. Iz Tunisa se prenelo na Egipat pa daqe i tako redom.

– To je zato {to – a mnogi to ne `ele da vide – postoji dr`avni sindikat i onaj koji to nije. Na ovoj sednici je bilo jasno, kada su raspravqali sindikati iz prosvete i zdravstva o wihovim zahtevima za ve}e plate i {trajku koji traje, da su samostalci potpisali protokol zato {to im je

tu su re~i suvi{ne. Neko se u~lani u taj sindikat i sada je razo~aran prihvatawem protokola koji mu ni{ta ne donosi i onda sutra pri~a da su svi sindikati isti. To nije ta~no, i to se na ovakvim sastancima najboqe vidi. Predstavnici UGS ”Nezavisnost” tako ne rade niti pristaju na to da potpi-

suju ne{to {to nije u interesu onih koje zastupaju. Dok radnici u Srbiji ne shvate da je to tako, odnosno da jedni sindikati pregovaraju a drugi samo potpisuju, bi}e nam uvek ovako i vi{e posti}i ne}emo. l Sti ~e se uti sak da sin di ka ti mo gu da tra `e ve }e pla te sa mo u jav nom sek to ru?

– Na`alost, to je tako, ali ne zato {to u javnom sektoru ima vi{e socijalne pravde i spremnosti na socijali dijalog ve} zato {to tu zavisi ko }e dobiti slede}e izbore. Zato nas saslu{aju u javnom sektoru i zato su spremni da daju jer ra~unaju da }e im to trebati na izborima. Privatnici u realnom sektoru nemaju potrebe da izlaze na izbore, oni gledaju samo da li imaju profit ili gubitak.

Sasvim je normalno {to oni gledaju svoje interese. Ali to su im omogu}ili na{i politi~ari, koji se nedogovorno i neozbiqno poigravaju tu|im parama, odnosno parama svih nas. Pri tom, privatne gazde rade za sebe i ne pada im na pamet da “potkupquju” radnike jer su svesni da }e za male pare na}i druge i da ovima koje sada imaju ne moraju da daju ni{ta vi{e od onog {to ve} imaju. Ta gazdina ra~unica je logi~na u dru{tvu kao {to je na{e.

Q. Ma le {e vi}

6

utorak22.februar2011.

Su tra pen zi je Isplata drugog dela januarske penzije za korisnike teku}ih ra~una po~iwe sutra, dok oni koji svoje prinadle`nosti dobijaju dostavom na ku}nu adresu po{tara mogu o~ekivati od ~etvrtka, 24. februara. Iznos na ~eku je isti kao i prethodnog meseca.

NaKNada i za Pomo] i NeGU [ti]eNiKa GeroNtoceNtara

No va pra vi la za ne po kret ne

Od Nove godine, kada su stupile na snagu izmene i dopune penzijskog zakona, va`e i nova pravila iz ostvarivawa prava iz invalidskog osigurawa jer je pojednostavqeno pokretawe postupka za ostvarivawe prava na invalidsku penziju, a nov~ana naknada za pomo} i negu sada se

prirode i te`ine stawa povreda ili bolesti utvr|ena potreba za pomo}i i negom za obavqawe radwi radi zadovoqavawa osnovnih `ivotnih potreba.

Re~ je o nepokretnim osobama ili onim korisnicima i osiguranicima koji nisu sposobni da se samostalno kre}u u stanu uz

Proteze i u 75. godini?

Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe pokrenuo je inicijativu za izmenu kriterijuma za ugradwu endoproteza kuka i Ministarstvu zdravqa predlo`io da se starosna granica za ugradwu bescementne proteze sa 60 godina pomeri na 75, a da stariji dobijaju cementne.

Proceweno je da vek trajawa bescementnih proteza znatno du`i od ostalih vrsta, a razlog za inicijativu RZZO-a je taj {to je u Srbiji posledwih godina znatno porastao broj pacijenata starijih od 60 godina kojima je neopohodan ve{ta~ki kuk. Promene su i u skladu s trendovima u svetskoj ortopedskoj hirurgiji. Zavod je za ovu namenu obezbedio je 1,3 milijardu dinara i snizio cenu ugradnog materijala u ortopediji pet odsto u odnosu na prethodne godine. Pomerawem starosne granice za ugradwu cementnog ve{ta~kog kuka na 75 godina bi}e smawena potreba za ina~e skupom revizionom hirurgijom. ispla}uje i korisnicima koji su sme{teni u ustanove socijalne za{tite za sme{taj starih lica, {to do sada nije bio slu~aj.

Naime, sada pravo na nov~anu naknadu za pomo} i negu drugog lica imaju osiguranici i korisnici penzija kojima je zbog

upotrebu odgovaraju}ih pomagala, niti da se sami hrane, svla~e i obla~e i da odr`avaju osnovnu li~nu higijenu , kao i o slepim osobama koje su izgubile ose}aj svetlosti s ta~nom projekcijom i osobama koje posti`u vid s korekcijom do 0,05.

Q. m.

TRe]e dOBA

dnevnik

U dr@aVNi BUYet UGra\eNe i sUPrUGe VoJNiH stare[iNa

^e ko vi za ne za po sle ne ofi cir ske `e ne Vlada Srbije usvojila je krajem pro{le sedmice izmewenu uredbu o na~inu i uslovima ostvarivawa prava na penzijsko i invalidsko osigurawe i naknadu zbog prestanka zaposlewa bra~nog druga profesionalnog oficira i podoficira.

Po tom aktu, iz prava na PIO i naknadu zbog prestanka zaposlewa bra~nog druga „izbacuju” se oficiri i podoficiri iz Crne Gore. Mewa se i iznos ove naknade i ubudu}e }e zavisiti od ste~enog stepena stru~ne spreme korisnika u procentu od prose~ne mese~ne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Srbiji ispla}ene u prethodnom mesecu. Tako }e se za doktorske akademske

studije ispla}ivati 19 odsto prose~ne mese~ne zarade, za drugi stepen specijalisti~kih 18, a master studije 17 procenata. Za prvi stepen osnovnih akademskih studija 16, za ~etvorogodi{we sredwe obrazovawe sa zavr{enom specijalizacijom 15, sredwe od ~etiri godine 14 a za trogodi{we sredwe 13 odsto.

Za osnovno obrazovawe i vaspitawe za rad u trajawu od dve godine izdvaja}e se 12 procenata prose~ne mese~ne zarade, dok }e 11 odsto biti izdvajano za osnovno obrazovawe i stru~no osposobqavawe u trajawu do jedne godine. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u “Slu`benom glasniku”.

Q. male{evi}

Ured ba im zbri nu la i bra~ ne dru ga ri ce

dom za stare U VladimiroVcU NUdi KomFor Kao Hotel s Pet zVezdica

Si gur na ku }a za ge ne ra le U pro stra nom i de cent no ure|enom dnevnom boravku Doma za stare u Vladimirovcima u foteqama zavaqeni stanari ~itaju novine ili gledaju televi zi ju s dva {i ro ka pla zma ekrana. One koji ne mogu da hodaju nasme{ene negovateqice {irokim hodnicima kolicima (nigde stepenica) voze do wihovih soba, apoteke ili isto tako lepo neme{tene trepeza-

Americi ili Zapadnoj Evropi.

Nad {ti}enicima stalno bdije i menaxer Doma Stojimir Matovi}.

– Nedavno smo se uselili u ovaj objekat od 2.600 kvadrata u koji smo ulo`ili ~ak milion evra, svojih i obezbe|enih kreditima. Svaka od 66 soba svaka ima kupatilo, parno grejawe, pla zma te le vi zor, in ter net, zvonce za negovateqicu, a oni

ugra di li smo sed mo go di {we iskustvo iz prethodnog doma na Devoja~kom bunaru. Trenutno ima mo tri de se tak sta na ra, a mo`emo da primimo 126 – obja{wava Matovi}, i dodaje da su zaposleni uz platu stimulisani dodatkom, ali ne zarade ga svi uvek.

Anga`ovano je {est lekara specijalista, pet medicinskih sestara, socijalni radnik, 17

Mno go se pen zi o ni {e, ali mno go i umi re U protekle tri godine u Srbiji je re{ewe o penzionisawu dobilo 302.845 qudi. U istom periodu preminulo je 207.599 pen zi o ne ra, da kle penzioni fond „ve}i” je zapravo za samo 95.246 novih penzionera. Ovaj porast ukazuje na to da je broj penzionisanih ve}i od broja umrlih penzionera i da zbog ni`eg ste pe na smrt no sti wi hov broj iz godine u godinu raste.

Direktorka slu`be Fonda PIO za odnose s javno{}u Je-

lica Timotijevi} ka`e da godi{we prose~no broj penzionera raste 1,5 posto. Kad se sve kategorije saberu, 2008. bilo ih je 1.580.339, a lane 1.626.581.

U Fondu PIO je 2008. registrovano 88.685 novih penzionera, ali je umrlo 66.512. U 2009. bilo je 105.956 novih penzionera a umrlo je 69.390, dok je lane do re{ewa o penziji stiglo wih 108.204 a umrlo 71.697.

Q. m.

KaKo leKar Ka@e

Vi ta min ska bom ba u gqi vi {i ta ke Iz tradicionalne kineske meenzimom Q-10, supstancijom s dokadicine preuzeti su od Evrope i zanim antioksidantnim i imunoAmerike do Australije brojni meprotektivnim svojstvima. Weno todi za ~uvawe zdravqa i le~ewe osnovno blagotvorno dejstvo u norbrojnih bolesti. Neki se koriste malnom funkcionisawu digestivparalelno uz konvencionalnu menog trakta pripisuje se bogatstvu dicinu, neki vode kao alternativbiqnih vlakana koje pospe{uju rad ni lekovi, a neke je u svoju tehnolocreva. U {itake gqivi je visoka giju ugradila farmaceutska indukoncentracija ergosterola, neopstrija. Prihva}ene su i brojne biqke za koje Kinezi tvrde da produ`avaju `ivot i efikasno le~e mnoge bolesti. Jedna od wih je i gqiva {itake.

Wen ekstrakt je tretiran kao gotovo nezaobilazan medikament, a i danas ga tradicionalna kineska medicina koristi u Uku sne, a pri de i le ~e terapiji razli~itih trovawa, virusnih infekcija, hodnog za sintezu vitamina D, pa su povi{enog krvnog pritiska ili neke analize dokazale da samo neporeme}aja metabolizma masti. koliko grama su{ene gqive potpuNa osnovu mnogobrojnih laborano zadovoqava dnevne potrebe za torijskih analiza pouzdano se zna ovim vitaminom. da ona sadr`i nutritivno zna~ajne Glavni razlog pove}anog intekoli~ine vitamina B grupe i vitaresovawa za {itake su, osim izvanmina D. Uz to je i procenat va`nih rednog ukusa, i dobri rezultati u minerala – kalcijuma, magnezijusni`avawu holesterola u krvi. ma, fosora i gvo`|a – veoma visok Naime, dokazano je da se uzimawem pa je sve to dovoqan razlog velideset grama suvih gqiva dnevno, kog ineresovawa za upotrebu {inakon samo jedne sedmice nivo hotake gqiva u svakodnevnoj ishrani. lesterola smawuje u krvi oko 15 Pojedini istra`iva~i su ustaprocenata. novili da su ove gqive bogate i koJ. Barbuzan

Sva ka so ba ima i te le vi zor s pla zma ekra nom

rije, na neki od od pet do sedam dnevnih obroka, zavisno od menija koji je lekar odredio za svakog stanara ponaosob. Jedan od najudbnijih geronto-centara u Srbiji po komforu nimalo ne zaostaje za onim luksuznim u

koji `ele, sa sobom mogu doneti i omiqeni komad name{taja.

Svi mogu beplatno da koriste telefon i mobilni na podru~ju Srbije, {tampu po `eqi, kao i prevoz do Pan~eva i Alibunara. U rad sa starim osobama

negovateqica, a imaju i ugovor s Domom zdravqa iz obli`weg Alibunara o pru`awu nestandarnih usluga. Ranije su najbrojniji stanari bili Beogra|ani, sad je vi{e onih iz mesta ju`nog Banata, Srba, Rumuna,

Ma|ara, pa je me|u zaposlenima tre}ina rumunske nacionalnosti, dok se neki slu`e i ma|arskim jezikom.

– Ovde dolaze da u miru pro`ive stare dane poznate javne li~nosti, kwi`evnici, novinari, profesori, biv{i politi~ari... Svoje posledwe godine s nama je proveo general i biv{i predsednik Srbije Petar Gra~anin, a sad je sa nama i general Mom~ilo Dugali}, stare{ina proslavqene Prve proleterske brigade i branilac Drvara. O ostalima ne bih pri~ao jer je to poslovna tajna. U Domu je `ivelo oko 150 osoba i samo ga je jedna napustila – ponosno ka`e Matovi}, pa se srda~no grli s gotovo stogodi{wim Dugali}em, kome je ovde o~igledno sve potaman.

– Ma, kao u hotelu s pet zvezdica! Ispuwavaju mi sve `eqe, mlade negovateqice bude me s osmehom, uvek ispri~aju neku {alu i pitaju za zdravqe kao da smo rod ro|eni. Danas sam se malo uspavao, ali nigde ne `urim – veli on.

Jedna `ena me je prepoznala – setio sam se, bila je vredna i lepa. Po~ela je pri~u iz pro{losti. Negovateqica re~e da je dementna, se}a se doga|aja i lica od pre 30 i vi{e godina, a iz sada{wosti ni~ega. @ivela je dugo u Banatu, potom oti{la u rodno selo kraj Po`ege, ali posledwe godine po`elela da se vrati i ravnicu, gde je provela mladost.

Matovi} obja{wava da je cena me se~ nog bo rav ka iz me |u 30.000 i 50.000 dinara, ili od 300 do 500 evra jer ima i deviznih „pi to ma ca„, za vi sno od opredeqewe da `ive u jednokre vet noj, dvo kre vet noj ili trokrevetnoj sobi, kao i dodatnih usluga. Jer, po `eqi dolaze fizioterapeut, manikir, pedikir i drugi kad stanarima zatrebaju. r. Jovanovi}

i PreVarama Vlada iNdiJe reKlamira sVoJU sociJalNU PolitiKU

Ya ba su se se qa ci sme ja li Osmeh na licima nekoliko starijih qudi koji su slikani za kampawu kojom je indijska vlada propagirala svoj penzijski program skroz se smrzao kada su shvatili da od wihovih penzija ne}e biti ni{ta.

– Prevareni smo! – ogro~eni su Sujan Sing (66), Vixej Sing (60), Ramdas (65), Deviram (80), Pijaralal (70), Kunvar Pal (70) i Mahendra Sing (60) koji su reklamirani kao zadovoqni korisnici Nacionalnog penzionog plana „Indira Gandi”, iako zapravo ne primaju ni rupiju nadoknade, niti su upoznati s tom vrstom pomo}i.

Ceo skandal dospeo je u javnost kada su natur{~ici videli svoja nasmejana lica u lokalnim novina- Kom {i je im bez raz lo ga za vi de ma. Po zvani~nim izvorima, reklama se po- predsednice), iako zapravo ni{ta ne dobijavila u brojnim listovima 11. februara i jaju. prikazivala seniore iz sela Lutsan nasme– Slikani smo na prevaru – tvrde seqani, jane jer su postali korisnici programa (ko- koji su bili iznena|eni kad je jedan wihov ji bombasti~no koristi i ime legendarne kom{ija kupio novine, video reklamu, i uz-

bunio ostale stanovnike sela da tra`e da i oni dobiju pravo na penziju.

– Pre nekoliko sedmica pri{li su nam i pitali ho}emo li da u~estvujemo u reklami za neku vrstu socijalne pomo}i. Niko nije spomiwao penziju. Bili smo {okirani kad smo shvatili da su na{e slike upotrebqene za sasvim drugu kampawu, od koje nemamo apsolutno nikakve koristi.

Ina~e, reklama na pola strane prikazuje nekoliko starijih qudi koji u`ivaju u pomo}i dobijenoj od Nacionalnog penzionog plana, koja qudima starijima od 65 godina koji `ive ispod granice siroma{tva obezbe|uje mese~ni 200 rupija iz dr`avnog buxeta. „Vladina penzija pru`a nam podr{ku i po{tovawe„, pi{e u vrhu reklame koja je podigla najve}u pra{inu u Indiji u posledwe vreme.

Centralna vlast u Delhiju za sad ne komentari{e na ovaj skandal, ali tvrdi da ga je uzela u razmatrawe. i. Vujanov

Ve ~e ras bez te le fo na

Iz lo `ba o od li ko va wi ma do 1. mar ta

Do prekida telekomunikacionog saobra}aja na Sajlovu, Satelitu i Detelinari do}i }e ve~eras u 22 sata, saop{teno je ju~e iz Telekoma.

Telefoni i internet veze proradi}e sutra ujutro u pet ~asova.

S. K.

Izlo`ba „Odlikovawa Kne`evine i Kraqevine Srbije”, organizovana povodom obele`avawa Dana dr`avnosti u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1, produ`ena je do 1. marta. Jo{ jedno stru~no tuma~ewe izlo`be odr`a}e se u petak 25. februara u 18 ~asova kada }e govoriti autorka i vi{a kusto{kiwa

beogradskog Vojnog muzeja Du {an ka Ma ri ~i}.

Posetioci mogu videti vi{e od stotinu odlikovawa, ordewa, medaqa, diploma i drugog, kao i likovna dela iz Galerije, svakog dana od 10 do 20 ~asova. Dodatne informacije mogu se dobiti na broj telefona 021/489 9 015.

A. J.

Novosadska utorak22.februar2011.

I

Pri me na eti mo lo gi je

Promocija monografije Go ra na Vuk ~e vi }a „Sveta gora, okom i du{om” odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u ^itaonici Gradske biblioteke, Ulica Dunavska 1.

Pored autora, na promociji u~estvuju sve{tenik Mi o drag An dri} i istori~ar umetnosti Pa vle Sta no je vi}.

T. L.

Predavawe i diskusija o primeni etimologije bi}e odr`ano danas, od 18 do 20 ~asova, u Mesnoj zajednici „Narodni heroji”, ulica Majevi~ka 2b.

Predava~ je Sta ni slav No va ko vi}, a organizator Udru`ewe za raz voj na u ke „Ni ko la Te sla”.

Ulaz je slobodan.

T. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Jav ne ~e sme u ne mi lo sti

posledwe analize Instituta za javno zdravqe Vojvodine pokazale su da je deset novosadskih javnih bunara i fizi~ki i mikrobiolo{ki zaga|eno. Vi{ak mangana, gvo`|a i fekalne bakterije samo su deo onoga {to stru~waci redovno nalaze u uzorcima vode iz javnih bunara, o ~emu obave{tavaju iz meseca u mesec na redovnim konferencijama, kako medije tako i nadle`ne. Me|utim, usled nepostojawa tabli upozorewa, pojedini sugra|ani se i daqe „zalete” po vodu s javnih bunara, naro~ito za vreme vrelih letwih dana.

O~igledno nisu dovoqni upozoravaju}i natpisi da voda nije

„Sve ta go ra, okom i du {om”

zdravstveno ispravna, koji, nakon postavqawa, vrlo brzo i nestanu, {to je delo nesavesnih gra|ana. Ali, sigurno je da je neki drugi vid upozorewa neophodan. Ukoliko se ve} ne obavqa tehni~ko odr`avawe, a da ne govorimo o malko ve}im radovima, kao {to su asanacija terena i sanacija svih javnih bunara, onda bi se barem mogle uraditi mere koje bi onemogu}ile uzimawe vode s ovih bunara. Ili se prvo ~ekaju negativni zdravstveni simptomi kod sugra|ana, kako bi se reagovalo... A ne daj Bo`e da do|e do o{te}ewa vodovodnih cevi, kada voda iz javnih bunara kao „zlatna rezerva” ne bi bila od koristi.

I. Dra gi}

JU ^E U GRAD SKOJ KU ]I POT PI SAN MEMORANDUM O PROJEKTU „EKO PRO FIT”

Kom pa ni je na ze le nom pu tu Memorandum o razumevawu povodom realizacije projekta „Ekoprofit Novog Sada” potpisan je ju~e u Gradskoj ku}i izme|u Grada, Austrijske agencije za razvoj i konzorcijuma Denk{tat. Kako je navela na~elnica Gradske uprave za za{titu `ivotne sredine Alek san dra Jo va no vi}-Ga lo vi}, saradwa se ostvaruje s kancelarijama za lokalni razvoj da bi se stvorili temeqi za profesionalno upravqawe `ivotnom sredinom.

- U naredne dve godine 25 kompanija na teritoriji Novog Sada, ukoliko u~estvuju u projektu, mo}i }e da prilagode svoju proizvodwu tako da budu ekonomi~nije i da imaju istovremeno boqi uticaj na ekologiju

i ostave mawi trag na `ivotnu sredinu - rekla je na~elnica.

Potpisnik konzorcijuma Vi li bald Kal ten bru ner kazao je da }e projekat omogu}iti lokalnim op{tinama i gradovima da sara|uju sa spoqa{wim partnerima i stru~wacima radi stvarawa ekonomskog profita.

Ovom prilikom najavqeno je da }e uskoro biti objavqen poziv kompanijama za u~e{}e u projektu koji }e imati dve faze. Nakon treninga i seminara, koji }e trajati devet meseci, bi}e odabrane kompanije za daqe u~e{}e i edukaciju.

U ime Austrijske agencije za razvoj, memorandum je potpisao Kla us Kla per. Projekat „Ekoprofit” zapo~et je pre 20 godi-

na u Austriji, u Gracu, i danas ga koristi vi{e od 2.000 kompanija. Treba napomenuti da je

Novi Sad prvi grad u Srbiji koji je pokrenuo ovakvu vrstu saradwe.

A. J.

TU RI STI^ KA OR GA NI ZA CI JA NO VOG SA DA NA SAJ MU TU RI ZMA U BE O GRA DU

Do bri pro gra mi pri vla ~e go ste Fo to: N. Sto ja no vi}

Sre |u je se ka na li za ci ja na Gr ba vi ci Po~ela je rekonstrukcija kanalizacije u Vojvo|anskoj ulici na Grbavici, koja }e obuhvatiti i Ulicu Vere Pavlovi} kao i u deo Pu{kinove od Bulevara cara Lazara do Vojvo|anske u du`ini od

750 metara. Pored toga bi}e rekonstruisan i deo vodovoda i ku}nih prikqu~aka u Vojvo|anskoj, a ceo posao }e ko{tati oko 53 miliona dinara. Rok za zavr{etak radova je 60 dana.

B. M.

Raz voj or gan ske pro iz vod we Konsultativni sastanci za potencijalne poqoprivredne proizvo|a~e organske hrane u mesnim zajednicamana na teritoriji Grada bi}e odr`ane u okviru sprovo|ewa Akcionog plana razvoja organske proizvodwe u organizaciji Gradske uprave za privredu. Prvi kosultativni sastanak odr`ava se u ^eneju u ~etvrtak u 17 sati u MZ ^enej u Ulici Vuka Karaxi}a 289, u Koviqu u petak u 17 sati u prostorijama KUD „Laza Kosti}”, Laze Kosti}a 113, a u subotu u 17 ~asova u Kisa~u

u Klubu poqoprivrednika u Slova~koj 45. Ciq konsultacija je da se naj{iroj javnosti pribli`i zna~aj organske poqoprivrede i pru`i podr{ka i pomo} za ovu vrstu proizvodwe. Sastancima }e prisustvovati ~lan Gradskog ve}a za privredu Mar ko Na ran ~i}, na~elnik Gradske uprave za privredu Ivan ka ^u bri lo, Oli ve ra Ra do va no vi} iz Zelene mre`e Vojvodine, Bran ka La zi} sa Poqoprivrednog fakulteta i direktor OCS Subotica Ne nad No va ko vi}.

A. L.

V remeploV

Ove ko ve ~e ne va `ne per so ne „Serbske narodne novine”, iz Pe{te, {tampale su 22. fe bru a- ra 1845. oglas „`ivopisca Dimitrija Avakumovi}a” iz Novog Sada. On je preveo sa nema~kog kwigu jednog italijanskog slikara, {tampao je i ponudio ~itala{tvu. Ina~e, on je doma}oj likovnoj umetnosti ostavio vredne tragove. Na primer, oslikao je Sabornu crkvu u Beogradu, naslikao portrete mnogih znamenitih Srba, od Svetog Save do Vuka Karaxi}a. Bio je i jedan od na{ih prvih karikaturista.

N. C.

„I nekad i sad, zaviri u Novi Sad” slogan je pod kojim }e Turisti~ka organizacija Novog Sada predstaviti grad na sajmu turizma u Beogradu, koji }e se odr`ati od 24. do 27. februara, najavqeno je na ju~era{woj konferenciji za novinare.

- Sajamske dane zapo~e}emo predstavqawem na{ih turisti~kih potencijala uobli~enih u okviru projekta Strategije privrednog razvoja Novog Sada, a na{ zadatak je da te potencijale iskoristimo u ciqu pove}awa broja turista - rekao je di rek tor TONS - a Bran ko Ron do vi} dodaju}i da }e prvog sajamskog dana grado-

Zma je ve de~ je igre raj za ma li {a ne

Na gr ada za naj lep {u fo to gra fi ju Od utorka 22. februara posetioci na sajtu www.po se ti tens.rs ima}e priliku da postave svoju fotografiju snimqenu u Novom Sadu ili da ostave pisanu poruku na {tandu TONS - a. Najboqe uspomene o~ekuju nagrade poput komplet ulaznica za Egzit i druge novosadske festivale, muzeje, koncerte, vikend aran`mani u novosadskim hotelima, turisti~ke ture, ve~ere na sala{ima i mnoge druge.

Iz ri zni ce mul ti je zi~ ke Voj vo di ne Okrugli sto pod nazivom „Iz riznice multijezi~ke Vojvodine„ bi}e odr`an danas u 11 ~asova u Plavoj sali Skup{tine grada, Ulica @arka Zrewanina 2. Bi}e predstavqena is-

Fo to: A. Er ski

na~elnik Igor Pa vli ~i} pozvati investitore i posetioce saj ma da tre ti ra ju No vi Sad kao zna~ajnu turisti~ku destinaciju.

Sajamska publika }e drugog dana imati priliku da se upozna sa sedam najzna~ajnijih novosadskih kulturnih manifestacija, kao {to su Egzit, Sinema Siti, Xez festival, Infant, Festi-

tra`ivawa li~nih imena, nadimaka i prezimena u nacionalnim zajednicama Vojvodine. Organizator je Pedago{ki zavod Vojvodine, a povod je Me|unarodni dan materweg jezika.

T. L.

val uli~nih svira~a, Zmajeve de~je igre i Interfest.

- Novi Sad je poznat po kulturnim proizvodima od kojih neki imaju tradiciju dugu deset godina i ideja je da se krene s pretvarawem kulturnih u turisti~ke proizvode, a na{ zadatak je da taj proizvod u~inimo vidqivim i pristupa~nim - ukazao je pomo}nik direktora za kulturu Ra do van Jo ki} dodaju}i da je ciq da zemqe, koje tako|e budu u~estvovale na Sajmu, privuku na novosadske festivale, koji su do sada stekli iskustvo i zavidan nivo, a to bi zna~ilo oko 20.000 novih posetioca u Novom Sadu.

Subota, 26. februar, je dan planiran za predstavqawe ukupne turisti~ke ponude Novog Sada, kada }e hoteli i agencije iza}i sa svojim najnovijim ponudama i stimulativnim popustima za zakupe dok traje Sajam. Nedeqa je dan za sva pitawa, predloge i posebne `eqe posetilaca sajma, na osnovu kojih }e TONS pripremiti jedinstvene turisti~ke ponude.

I. Dra gi}

Film i ko ki ce u CK13 U okviru Otvorene kuhiwe CK13 projekcija filma „Legenda o Frenkiju Vajldu - gluvom DJ - u” odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u Omla-

dinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Uz besplatan bioskop, posetioce o~ekuju i besplatne kokice.

T. L.

c m y

utorak22.februar2011.

SU GRA \A NI NI SA [I FROM NE MO GU DA PRO VE RE SVO JE RA ^U NE

No vi sajt „In for ma ti ke” do sre de No vi sajt „In for ma ti ke” pro ra di }e do sre de, pa }e gra |a ni ma ko ji su ga po se }i va li, ka ko bi ima li uvid u sta we svo jih ra ~u na, po no vo bi ti na ras po la ga wu. Ovih da na Re dak ci ji na {eg li sta ja vi lo se ne ko li ko su gra |a na ko ji su se za bri nu li, jer ne mo gu ni sa svo jom {i from da u|u u stav ku pre gled ra ~u na. PR me na xer u „In for ma ti ci” Gor da na Ga le {ev ka `e za na{ list da je

raz log to me pre me {ta we po da ta ka na no vi sajt.

- Sajt je ve o ma zah te van, jer tre ba da se pre ba ce svi po da ci, od ra ~u na ob je di we ne na pla te, zah te va i uput stva grad skih upra va, iz vo da i uve re wa ma ti~ ne slu `be, bi ra~ kih spi sko va, sta ti sti ke iz op {tih po da ta ka. Za to smo pri vre me no ob u sta vi li ula zak u ra ~u ne - ka `e Ga le {ev.

Q. Na.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

Fo to tip sko iz da we gra da na po klon Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Pro me tej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih {est ne de qa da¬ri¬va¬}e sva kog da na ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se sva kog da na pr va ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwi ge. Oni ko ji se ove ne de qe pr vi ja ve, do bi }e bes pla tan pri me rak kwi ge “No vi Sad: fo to tip sko iz da we” auto ra Va se Sta ji }a. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u kwi `a ri “Most – Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744.

U ovom fo to tip skom iz da wu mo gu se pro ~i ta ti tek sto vi o po ja vi Sr ba na po zor ni ci isto ri je, a na tlu da na {weg gra da No vog Sa da, od po ~et ka 18. ve ka, pa sve do pri lo ga ko je su na pi sa li sa mi No vo sa |a ni po ~et kom 20. ve ka. Ovo je ori gi na lan tekst sa re pro duk ci ja -

ma fo to gra fi ja, cr te `a, ma pa, por tre ta i de ta qa gra da. Autor na vo di ka ko je neo p hod no pi sa ti o isto ri ji gra da: „Tre ba ve} je dan put pi sa ti i tu srp sku isto ri ju No vo ga Sa da. Ona je in te re sant ni ja od sva ke dru ge.

Srp ski No vi Sad ni je kon su ment kul tu re ko ja se dru gde stva ra, on, je di ni, ne `i vi od imi ta ci je, ne go ima re dak onaj dar no vo ga stva ra wa, dar in ven ci je.

Za to }e da qi re ci ka zi va ti isto ri ju gra da sa te `wom da ob ja sne: ko je su okol no sti po ma ga le, a ko je od ma ga le, te je No vi Sad u 1861. me sto u kom se {tam pa naj vi {e srp skih no vi na i ~a so pi sa, zbog ~e ga ve} po ma lo osta re la Punk ta tor ka Si me Mi lu ti no vi }a, pi {e ka ko }e mo ra ti ku pi ti no ve, do bre na o~ a ri „pa da ~i ta{ sve {to se sa da le po ga i ~e sti to ga u No vo me Sa du pi {e i pe ~a ta.”

A. J.

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

8

U VR TI ]U „GU LI VER” ZA GA \E NA JO[ SA MO JED NA ^E SMA

I da qe se pi je fla {i ra na vo da Pre ven tiv ne me re pri li kom upo tre be vo de i da qe su na sna zi u vr ti }u „Gu li ver“ na No vom na s e q u. Ana l i z e tre } eg uzor ka vo de je su ne ga tiv ne na bak t e r i j u pse u d o m o n as, ali, ka k o ka ` e di r ek t or Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de -

tiw stvo“ Bo ri slav Sa mar xi}, uzo rak sa jed ne od ~e smi po ka zao je pri su stvo ove bak te ri je.

- Ka da smo do bi li na la ze dao sam na log da se ~i tav si stem po no vo is pe re i da se za me ni ~e sma na ko joj je je di no pro na |e na bak te ri ja. Da kle, de ca i

na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro man “Ma le ru ke“ An dre sa Bar be, u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Re~ iz da va ~a: Ovaj ro -

Mo no gra fi ja Na ta {e Cr wan ski Pro mo ci ja mo no gra fi je Na ta {e Cr wan ski „Mu zi~ ka se mi o ti ka kroz D-S-C-H” odr `a }e se u ~e tvr tak u 18 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti, Uli ca \u re Jak {i }a 7. Uz auto ra u~e stvu ju pro fe so ri Ne nad Osto ji} i Mi lo{ Za tka lik i do cent dr Ira Pro da nov Kra ji {nik. Spe ci jal ni gost bi }e gu da~ ki kvar tet „TAJJ”. Or ga ni za tor je De part man mu zi~ ke umet no sti Aka de mi je umet no sti.

T. L.

vo da ma, pro na |e na je u ovom vr ti }u pre dve ne de qe, a pret pro {log vi ken da su rad ni ci „Vo do vo da“ is pra li i dez in fi ko va li ce vi, {to }e sa da mo ra ti po no vo da bu de u~i we no.

A. V.

Od tri sme ne dve, a mo `da i jed na Osnov n a {ko l a „Ko s ta Trif k o v i}“ bi od sle d e } e {kol ske go di ne mo gla da ra di u dve sme ne, uko li ko bu de po pla nu te kao ovaj pro je kat Mi ni star stva pro sve te, fi nan si ran zaj mom od Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke, te ako usko ro bu de pot pi san me mo ran dum, a ten de ri ras pi sa ni.

Di rek tor {ko le Mi lan Spa so je vi} ka `e za „Dnev nik“ da su pro jek te do grad we pre da li, da su pre go vo ri u to ku, ta ko da usko ro o~e ku ju ras pi si va we jav nih na bav ki.

- Na da mo se da }e ra do vi po ~e ti u apri lu, ka ko bi bi li za vr {e ni do sle de }e {kol ske go di ne, u ko ju bi on da kre nu li s na sta vom u dve sme ne, s

tim da po sto ji mo gu} nost da u bu du} no sti na sta vu or ga ni zu je m o sa m o u jed n oj sme n i.

Ovom do grad wom }e mo do bi ti pro stor ko ji nam je neo p ho dan i {ko la }e pr vi put, po sle 44 go di ne, do bi ti pra vu zbor ni cu – re kao je Spa so je vi}.

Na k on {to {ko l a bu d e pro {i re na sa 12 no vih u~i o- ni ca i jo{ tri ko je }e bi ti do b i j e n e re k on s truk c i j om sta rog de la zgra de, sva ki }e pred met ima ti svoj ka bi net, a mo }i }e mo i fi zi~ ki da odvo ji mo ni `e od vi {ih raz re da, ob ja {wa va Spa so je vi}. Osim u~i o ni ca i zbor ni ce, {ko la }e po r a s ti za kan c e l a r i j e psi ho lo {ke i pe da go {ke slu -

„Ma le ru ke” An dre sa Bar be

man je za sno van na isti ni toj pri ~i iz jed nog si ro ti {ta u Rio de @a ne i ru. De voj ~i ca Ma ri na sti ca jem tra gi~ nih okol no sti osta je bez oba ro di te qa i od la zi u si ro ti {te. We ne `e qe su da bu de po zna ta, da joj se di ve, da bu de vo |a, a po ku {a ju in te gra ci je u gru pu, kroz na iz gled de~ je igre, po ka zu je do ko jih gra ni ca ~o ve ka, u ovom slu ~a ju de te, mo `e da od ve de po tre ba za qu ba vqu i pri zna wem.

Sam autor svo ju pri ~u opi su je i kao pri ~u o qu ba vi, ko ja nam kroz li ko ve de ce uka zu je da nam je svi ma po treb no da bu de mo vo qe ni, a da i sa mo na si qe ne ka da pro iz i la zi iz po tre be da se bu de pri hva }en. „Sve ima ve ze s po gle dom onih ko ji nas vo le, jer kroz wi ho ve o~i mi po sma tra mo i sa mi se be.“- re kao je Bar ba.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri „Vul kan” u tr `nom cen tru „Mer ka tor”, gde mo gu na }i i mno {tvo dru gih iz da wa ku }a „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”.

A. V.

da qe pi ju i umi va ju se fla {i ra nom vo dom, a mi is po ~et ka kre }e mo s ana li zo vo de da bi smo na kon tre }eg uzor ka bi li si gur ni da je pse u do mo nas ne stao - re kao je Sa mar xi}.

Bak te ri ja pse u do mo nas, ko ja se obi~ no na la zi u sta ja }im

SPRE MA SE DO GRAD WA O[ „KO STA TRIF KO VI]“

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” NAJ BR @IM ^I TA O CI MA PO KLA WA JU KWI GE

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na

dnevnik

Nacrt izgleda {kole nakon pro{irewa

^ITAOCI PI[U SMS

Fo to: A. Er ski

[kola danas

`be, u~i o ni cu za zdrav stve nu za {ti tu u~e ni ka i vi {e na men sku sa lu.

- Sem fi z i~ k og {i r e w a ovom do grad wom }e mo bi ti u mo gu} no sti da do dat no una pre d i m o kva l i t et na s ta v e.

Imaj te u vi du da je ova {ko la gra | e n a za 600 |a k a, a ve} 1985. go di ne ih je ima la 700.

Po sled wi put je bi la do gra |i va na 2006. go di ne, ali to ni je bi lo do voq no jer {ko lu „Ko s ta Trif k o v i}“ po h a | a sve vi {e u~e ni ka iz ra znih de lo va gra da i sa da bro ji mo 946 |a ka – is ti ~e na{ sa go vor nik.

Ma d a pro j e k at po { i r e w a {ko le sa dr `i i na crt ma log ba ze na, on ne }e bi ti gra |en u pr vim fa za ma ra do va. Spa so je vi} ovaj ma li {kol ski luk -

suz ob ja {wa va ti me da su una zad 10 go di na raz mi {qa li o we m u i pred v i d e l i ga za zdrav stve no ko rek tiv ni rad sa de com. Ipak, ne }e se od re }i te ide je, jer sma tra ju da se pru `a we ra znih mo gu} no sti i kva li tet nih uslo va de ci uvek is pla ti. Ka da bu du vi de li ka ko te ku ra do vi, Spa so je vi} ka `e da }e po ku {a ti da spro ve du ovaj plan.

Osim O[ „Ko sta Trif ko vi}“ u ovom pro gra mu Mi ni star stva pro sve te i EIB-a, ka da je re~ o No vom Sa du, bi }e pro {i re na i {ko la „Sve to zar Mar ko vi} To za“, dok }e ka sni je na Kli si, za po ~e tak pod okri qem O[ „Du {an Ra do vi}“ bi ti iz gra |e na no va {ko la.

A. Vi da no vi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Uli ca pro di sa la, hva la „Ze le ni lu” Sve po hva le rad ni ci ma”Ze le ni la” za ore za no {i bqe, jer je sa da uli ca sev nu la, a za bli sta }e ka da se uklo ne gra ne sa dr v e } a ko j e se na s la w a j u na zgra de i spre ~a va ju cir ku la ci ju va zdu ha, gu {e osve tqe we i za dr `a va ju vla gu. Hva la, sta na ri Uli ce F.Ti va do ra.

062/1758... * * * Ne }u pi sa ti o na {im ne vo qa ma. Pi {em o ku ca ma ko je ~e sto sre }em. Le pe su, pi to me, mo gu da ih po mi lu jem. Ono {to me ~i ni iz u zet no tu `nom je trag ogr li ce - sve`, ja san. Bo jim se jer `i vim u gra du sa ta kvim qu di ma -li sta epi te ta bi bi la du ga~ ka. Vi, osta li, od ve di te ih do azi la (ima ih vi {e ). Ako po gle da te wi ho ve o~i, mo `da }e te ih usvo ji ti.

Ve ruj te, u ovom otu |e nom sve tu, oni su lek za du {u .

064/5809... * * * I da qe se is pred @e le zni~ ke sta ni ce na tro to a ru par ki ra ju tak si vo zi la...Ko mu nal na po li ci jo na vra ti ma lo do @e le zni~ ke sta ni ce No vi Sad. 064/8452... * * * Bra vo za AD „Hleb“. I ja imam du `ni ke, pa da pri ja vim tr `i {noj in spek ci ji!

066/6619... * * * Pa vli ~i }u, Ma ka ri }u, ne }e mo bu le va re, mo sto ve i osta le sku pe pred iz bor ne op se ne, ko je gra |a ni fi nan si ra ju kroz po re ze, a gra |a ni si ro ma {ni ji ne go ikad. Ho }e mo ce nu vo de i po re ze ko je mo `e mo da pla ti mo.

065/4606...

* * * Pi tam se za {to mi No vo sa |a ni da pla }a mo gre {ke biv {e gra d o n a ~ el n i c e Ma j e? De v i} {to je na pra vio sta ni cu ni ko mu ni je kriv, a ako tre ba ne kog da tu `i to je Ma ja. Ot kud wi ma pra vo da od lu ~u ju o sta ni ci u ime 300 hi qa da No vo sa |a na.

064/1685...

* * * Pi tam se! U ~i jim xe po vi ma se za dr `ao no vac na me wem za is p la t u so c i j al n og pro g ra m a rad ni ci ma „Pe tra Drap {i na“ u re struk tu ri ra wu?!?

066/9494... * * * Za { to dr ` av n e sud s ke in sti tu ci je ko ri ste to li ko ne -

* * * Sa ~e ka li no vu ce nu, pa o~i ta li vo do me re, za tim ve }u ce nu pri me ni li re tro ak tiv no. ^e tvo r o ~ la n a po r o d i c a po t ro {i la u de cem bru tri ku bi ka, a u ja nu a ru {est ku bi ka - ne }e bi ti.

062/212...

re al nih i na vi ja~ kih stra sti da grad pri h va t i Auto b u s ku sta ni cu ATP „Voj vo di na„ kao svo ju. Ta sta ni ca je to tal ni in v e s ti c i o n i i pro s tor n i pro ma {aj. Grad No vi Sad ko ji je svoj raz voj auto bu skog sa o bra }a ja ve} odav no de fi ni sao sa auto bu skim ter mi na lom od -

mah po red @e le zni~ ke sta ni ce, ni u kom slu ~a ju ne sme da pri hva ti re {e we ko je mu se nu di sta ni com ATP”Voj vo di na” ni ti sme da se ose }a kri vim.

063/524... * * * Bus broj 747, oko 16.50 ~a so va, li ni ja 7, iz u zet no ner vo zan vo za~... Dve `e ne sa be bom u ko li ci ma iz la ze, vo za~ jed noj hva ta ru ku vra ti ma i jo{ je psu je. GSP mo ra re a go va ti i stro go ga ka zni ti i „ski nu ti“ ga sa vo la na.

065/6402... * * * Za {to se mi No vo sa |a ni `a li mo na lo {e gre ja we? Ima to i do brih stra na. Ni jed na do ma }i ca se ni je po `a li la da joj se u pla ka ru po kva rio ku va ni pa ra dajz, kom pot od du wa ili xem od kaj si ja. Isto je i sa le ko vi ma, na ko ji ma pi {e: ~u va ti na hlad nom me stu. O pi vu da i ne go vo ri mo. Dr `i{ ga po red ra di ja to ra i ne ma {an se da se ugre je.

063/8523... * * * [ta se de { a v a po Voj v o d i ni? Sto t i n e za r a ` e n ih svi w a i pa s a le ` i ba ~ e n o po de p o n i ji u La } ar k u. Kraj uli c a u No vom Sa d u na de s e t i n e ugi n u lih go l u b o v a i ma ~ a k a, ko j e ~ak ni psi i ma~ k e lu t a l i c e obi l a z e... [ta se za p ra v o kod nas de {a v a? Za { to se o to m e }u t i? [ta je uzrok to m e? Za { to okre } e m o gla v u na ta k ve stva ri? Da li je u pi t a w u tro v a we, ili ne k a za r a z a?

062/8488...

RE [A VA SE PI TA WE OSVE TQE WA GRAD SKOG STA DI O NA

„Ka ra |or |e” do bi ja re flek to re?

Stadion „Kara|or|e” uskoro bi mogao da dobije reflektore, ukoliko grad oceni kao povoqnu ponudu slova~ke firme „OMS” koja treba da dostavi zvani~an dokument ovih dana.

Kako se nezvani~no mo`e saznati, radi se o osvetqewu od 1.400 luksa na ~etriri stuba, ~ija je cena 300.000 evra, dok bi obaveza grada bila da obavi pripremne gra|evinske radove.

U Zavodu za izgradwu grada ju~e nisu mogli ni{ta da nam ka-

`u o ovome, dok je direktor Spensa @iv ko Po pov, preduze}a koje upravqa stadionom, bio nedostupan. Mogu}e da je razlog za postavqawe reflektora i Evropsko prvenstvo u fudbalu za mla|e od 17 godina koje }e odr`ati u Srbiji od 3. do 15. maja, a Novi Sad bi mogao da bude doma}in finala.

Ranije je najavqivano da bi na „Kara|or|u” mogla da zasija krovna rasveta, ali tek nakon rekonstrukcije stadiona. Pred

Evropsko prvenstvo u atletici za juniore, najavqivano je, tako|e, da }e biti postavqena ~etiri reflektora, ali se od toga odustalo, po{to je na mestu jednog od wih, izgra|en restoran. Stoga se prvenstvo odr`alo u dnevnim terminima, na velikoj vru}ini.

Stadion „Kara|or|e” delimi~no je rekonstruisan 2004.

godine, kada su i uklowena dva stuba za reflektore, pod izgovo rom da su do tra ja li i da predstavqaju opasnost. Od tada traje saga o vra}awu osvetqewa na gradski stadion i omo gu }a va wu no vo sad skim sportistima i Fk „Vojvodini” da igraju me~eve u no}nim terminima.

S. K.

NA DA NA [WOJ SED NI CI KAR LO VA^ KE SKUP [TI NE

Iz ja {wa va we o ovo go di {wem buyetu Odbornici Skup{tine op{tine Sremski Karlovci, razmatra}e na dana{woj, 18. po redu sednici lokalnog parlamenta, predlog odluke o buxetu za 2011. godinu. Po tom predlogu, u op{tinsku kasu ove godine treba da se slije 190 milina dinara,

od ~ega su 26 milina dinara takozvana transferna sredstva iz republi~kog buxeta. U istom iznosu planirani su i ovogodi{wi rashodi, pri ~emu je 52 miliona dinara predvi|eno za podmirivawe plata i drugih naknada za zaposlene.

utorak22.februar2011.

Pred odbornicima }e se na}i i predlozi za izmenu odluke o op{tinskoj upravi, o potvr|ivawu ~lanstva op{tine u Stalnoj konferenciji gradova i op{tina, te pristupawu eksternoj reviziji zavr{nog ra~una buxeta za pro{lu godinu. Odbornici

treba danas da razre{e stare i imenuju nove ~lanove Op{tinske izborne komisije i Upravnog i Nadzornog odbora JKP „Belilo”, a bi}e im predo~en i izve{taj o radu op{tinske uprave za 2010. godinu.

Z. Ml.

9

„DNEV NIK” I NO VO SAD SKI STU DENT SKI KUL TUR NI CEN TAR NA GRA \U JU

Dra gu qi tra di ci onal ne mu zi ke „Novosadska hronika” danas poklawa po jedan kopmakt disk mladog etnomuzikologa Sr |a na Asa no vi }a” Ni{nu se zvezda niz vedro nebo”. Dva ~itoaca koja danas prva jave od 12 do 12.05 ~asova se jave na telefon 528 - 765 dobi}e po kompakt disk. Nagra|eni }e poklon mo}i da preuzmu u „Dnevniku” u redakciji „Novosadske hronike”.

Re~ je o srpskim starodrevnim pesmama izdatim u produkciju novosadskog Studentskog kulturnog centra. Sr|an

Slo va ci na po te zu Generalni sekretar Fudbalskog kluba „Vojvodina” Ra di sav Ra bre no vi} ka`e da u klubu ~ekaju zvani~nu ponudu slova~ke firme „OMS”.

- Kako nam je najavqeno, ponuda sa svim detaqima u vezi sa cenom i sa time {ta bi ~ija obaveza bila, treba da stigne danas ili sutra. Kada dobijemo zvani~an dopis od slova~ke firme „OMS”, prosledi}emo ga, u skladu sa ranijim dogovorom, gradskim vlastima. Nadamo se da }e se sve zavr{iti onako kako `elimo svi u Novom Sadu, a to je da }e na prole}e na stadionu „Kara|or|e” reflektori ponovo zasijati - izjavio je Rabrenovi}.

S. S.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Asanovi} zavr{ava master studije na Odseku za etnomuzikologiu novosadske Akademije umetnost i bavi se prou~avawem razli~itih vidova narodne muzi~ke tradicije. Kao rezultat wegovog istra`ivawa nastao je ova kompakt disk na kojem je snimqen izbor tradicionalnih pesama iz raznih krajeva Srbije, od Vojvodine, [umadije, Homoqa, jugoisto~ne Srbije do Kosova i Metohije po zapisima eminetnih melografa i etnomuzikologa.

Z. De li}

U KAR LO VA^ KOJ BI BLI O TE CI

Se }a we na Mi li }a od Ma ~ve Program pod nazivom „Se}awe na Mili}a od Ma~ve (30. 10. 1934 -8. 12. 2000)” bi}e odr`an danas u 12 sati u ~itaonici biblioteke „Branko Radi~evi}” u Sremskim Karlovcima. O ~uvenom slikaru govori}e kwi`evnica Da ni ca Vuj kov, profesor dr Ni ko la Straj ni} i profesor kwi`evnosti Da ni je la Pe ji}, a u umetni~kom delu u~estvova}e glumac Srpskog narodnog pozori{ta

Mi o drag Pe tro vi}, Ma ri ja na Hu pik (flauta) i Ste van Ra di vo je vi} (gitara).

Posle programa bi}e organizovana poseta Zavi~ajnoj zbirci Muzeja grada Novog Sada u Sremskim Karlovcima, gde se ~uva legat Mili}a od Ma~ve, koji je on darivao Karlovcima. Organizatori su Zavi~ajna zbirka Muzeja grada i Biblioteka „Branko Radi~evi}”.

Z. Ml.

AR HI TEK TON SKE LE PO TI CE PRO PA DA JU

Novom Sadu ima dosta napu{tenih i neiskori{}enih objekata, ali i ruiniranih, koji imaju kakvu-takvu funkciju. Vredni arhitektonski spomenici ubrzano propadaju, a nadle`ni su spremni mnogo vi{e energije i vremena da utro{e na smi{qawe izgovora, nego na konkretne akcije. Iza oronulih fasada i uru{enih zidova, popucalih podova i plafona koji samo {to ne padnu stoji tamna mre`a preplitawa nadle`nosti, zakonskih normi i odgovornosti. Ipak, jedno je jasno – niko dosad nije zasukao rukave i u~inio ne{to da te gra|evine spasi od propasti. U me|uvremenu, ^e{ki magazin, E|{eg, „fiskulturna sala” (betonska konstrukcija) u studentskom gradu, Kineska ~etvrt, Streqana – mo`da pre`ivqavaju svoje posledwe dane i to u Novom Sadu, gradu kulture. Takva sudbina, na`alost, zadesila je i ^e{ki magacin. Zgrada je sagra|ena 1921. godine na Limanu, u nekada{woj industrijskoj zoni grada. Po{to dokumentacija nije prona|ena, pretpostavqa se da je slu`io za

Foto: A. Erski

^e {ki ma ga zin ~e ka bo qe da ne

privremeno skladi{tewe proizvoda, koji su potom Dunavom transpotovani na sever.

Prostrani enterijer, sav u ~eli~nim vitkim stubovima, postavqenim u dva reda po jedanaest, i nezaklowenim spletom drvenih greda u krovu, sa teretnim liftom u sredi{tu prostora, danas se koristi za sme{taj dela bogatog kwi`nog fonda Biblioteke Matice srpske. Me|utim, Biblioteka planira preseqewe gra|e

iz ^e{kog magacina u novu zgradu koja je zavr{ena i opremqena 2007. godine, pa }e taj prostor ostati prazan. Sem biblioteke tu se u jednom delu magacina nalazio i nekada popularan klub NS Tajm, koji je pre izvesnog vremena zatvoren, tako da taj deo sada zvrzji prazan. Ovim objektom upravqa „Poslovni prostor”, a kako saznajemo u tom preduze}u ve}i deo ove zgrade je trenutno iskori{}en.

- Suterenski deo koristi gradska administracija, a tamo se dr`i oko dvadesetak tezgi koje se izdaju u zakup za neke praznike za uli~nu prodaju. Tako|e, deo koristi i gradska inspekcija za dr`awe zaplewene robe, a od 1990. godine u delu zgrade sme{tena su i kwige Biblioteke Matice srpske - ka`u u ovom preduze}u.

Ina~e, Biblioteka je ovde privremeno smestila kwige, a to se razvuklo ve} na 20 godina, pa se dovodi u pitawe u wihovo preseqewe. Upitani zbog ~ega se ne izdaje deo gde je nekada bio klub NS tajm, u ovom preduze}u isti~u da vlasnik tog kluba zapravo nikada i nije bio wihov zakupac.

- Taj klub je radio mimo “Poslovnog prostora”, a kome je vlasnik pla}ao zakup zaista nismo upoznati. Klub je sada zatvoren, a preduze}e ne mo`e da do|e do kqu~a. Kada budemo videli u kakvom su stawu prostorije, tek tada bi mogli da razmi{wamo o izdavawu i naravno u koju namenu bi ovo moglo da se da pod zakup zakqu~uju u ovom preduze}u.

Q. Na to {e vi}

U PO VE RE NI [TVU ZA IZ BE GLI CE U KAR LOV CI MA

Evi den ci ja no si la ca sta nar skog pra va

Foto: R. Hayi}

U KAM PU SU NO VO SAD SKOG UNI VER ZI TE TA

„Ople vi li” tru le gra ne Radnici „Gradskog zelenila” rezali su ju~e trule grane na stablima topole u kampusu Novosadskog univerziteta. U pomenutom preduze}u ka`u da je ovaj posao uobi~ajen za ovo doba godine, kao i da se trule grane uklawaju kako ne bi predstavqale potencijalnu opasnost.

B. M.

U Povereni{tvu za izbeglice u Sremskim Karlovcima, u kancelariji broj 4 Magistrata, u toku je evidencija gra|ana koji su nosioci stanarskog prava u Hrvatskoj.

Obrazac koji je naslovqen kao „Pregled polo`aja i potreba biv{ih nosilaca stanarskog prava iz Hrvatske koji borave u Srbiji” popuwava nosilac stanarskog prava, a ako to iz nekih razloga nije mogu}e, mo`e to da u~ini ~lan wegovog doma}instva svakog radnog dana od 8 do 13 sati.

Anketu sprovodi Me|unarodna organizacija za migracije u saradwi s nevladinom organizacijom „Komitet za pomo} i za{titu”.

Sada je u toku a`urirawe tada{wih podataka i evidentirawe onih koji to nisu u~inili pre 10 godina bez obzira da li imaju izbegli~ki status ili ne. Evidentirawe ne zna~i pokretawe bilo ka-

kvog pravnog postupka niti predstavqa formalni zahtev, koji bi bio prosle|en hrvatskim vlastima. To je samo prijava za evidentirawe potreba lica li{enih stanarskih prava u Hrvatskoj da bi se {to pre stekla {to realnija slika o brojnosti i stawu takvih slu~ajeva. Onaj ko popuni obrasce mo`e da pristupi programu stambenog zbriwavawa u Hrvatskoj ili nekoj drugoj zemqi, {to zna~i da anketirawe ne predstavqa prepreku za tako ne{to.

Za vi{e informacija treba pozvati brojeve telefona „Komiteta za pomo} i za{titu” u Novom Sadu 021/66 13 336, poverenika za izbeglice u karlova~koj op{tini 021/685-3075 ili pogledati internet sajtove: www.rpc-sr.org i www.kirs.gv.rs. Projekat finansira Vlada Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

Z. Ml.

HO ME ROV EP U IZ VO \E WU PLE SNE GRU PE „VA TRA ANA DO LI JE”

Spek takl „Tro ja” na Spen su Poznata plesna trupa „Vatra Anadolije”, pod kreativnim ru ko vod stvom Mu s ta f e Er do ga na, do~ara}e Novosa|anima legendarni Homerov ep o qubavi i ratu „Troja”, 10. marta u Velikoj dvorani Spensa, u 20 ~asova.

Trupu „Vatra Anadolije” ~ini preko osamdeset igra~a, peva~a i muzi~ara. Trojanski kow visok devet metara, originalna muzika kompozitora Ji ce la Ar ze na, fascinantni svetlosni efekti i dve hiqade atraktivnih kostima ~ine „Troju„ jednom od najspektakularnijih scenskih produkcija na svetu i zasigurno je najve}a koja je posetila Novi Sad. U svom originalnom tuma~ewu “Troje” ova plesna

grupa spojila je folklorne igre Male Azije, Egeja i Balkana, elemente folklora Orijenta, a zanosni ritmovi isprepleteni su s modernim plesom i baletom.

Do sada je „Troju” videlo vi{e od 20 miliona qudi u preko ~etrdeset zemaqa sveta, a zanimqivost je da u Ginisovoj kwizi rekorda trupa „Vatra Anadolije” dr`i dva rekorda - za najbr`i grupni ples sa 241 stepom u minuti kao i za najve}i broj posetilaca za pojedina~nu predstavu - 400.000 qudi.

Ulaznice za ovaj spektakl mogu se kupiti na blagajni Spensa, u prodavnici „Gigstiksa” u Pariskom magazinu, kao i preko interneta na stranici www.gig stix.com.

J. Z.

U AK CI JI „OTVO RE NA VRA TA DO MA ZDRA VQA”

Ka }a ni pro ve ri li zdra vqe

U 50. akciji „Otvorena vrata Doma zdravqa” koja je u subotu 19. februara odr`ana u „Svetosavskom domu” u Ka}u, svoje zdravqe je pregledalo vi{e od 750 stanovnika ovog naseqa.

Rezultati su pokazali da 214 Ka}ana ima povi{ene vrednosti {e}era u krvi, 379 od 589 ima povi{en holesterol, a 277 povi{ene vrednosti triglicerida u krvi. Pritisak je izmerilo 552 qudi, od kojih je 223 imalo povi{ene vrednosti. Za samopregled dojke edukovano je 250 posetiteqki, kapacitet plu}a

proverilo je 68 Ka}ana, a mlade`e je prekontrolisalo 127 stanovnika, od kojih je dvoje upu}eno hirurgu. Savet endokrinologa dobilo je 94 gra|ana.

I. D.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

utorak22.februar2011.

DNEVNIK

c m y

10

„ВОДОКАНАЛ“ ДОБИО ОПРЕМУ ЗА ДЕТЕКЦИЈУ ГУБИТАКА ВОДЕ

Геофон лако проналази рупе на цевима Бечеј: У оквиру пројекта „Јачање локалне самоуправе“ и захваљујући успешној међуопштинској сарадњи Јужнобачког управног округа, ЈП „Водоканал“ је ових дана добило опрему за детекцију губитка воде у водоводној мрежи. Донација вредна пола милиона динара, геофон произвођача Себа КМТ, обезбеђена је преко немачке организације за техничку сарадњу ГTЗ и у сарадњи с Удружењем ИПМ (Интер–институционална професионална мрежа у сектору вода).

- Ово је основна опрема за детекцију губитка воде у водоводној мрежи, која чини почетак систематског мерења ради препознавања где постоје цурења у водоводној мрежи пре него вода избије на површину. Сада треба да обезбедимо корелатор, легере, информатичку обраду података... Суштина читаве приче је у томе да ћемо сада моћи ефикасније да радимо, прецизније да лоцирамо квар у мрежи, чиме ћемо избећи непотребна раскопавања јавних површина, самим тим ћемо уштедети на времену и квалитету обављеног посла каже технички директор ЈП „Водоканал“ Светлана Карабаш. А када се поведе реч о губицима воде у водоводној мрежи,

Нова опрема одмах примењена

онда је то рак-рана свих произвођача и дистрибутера питке воде у Србији. Бечејци су на том плану направили искорак у односу на друге средине Јужнобачког округа. Средином прошле године обучени су радници уз двонедељни тренинг на терену, и оцену бечејског водовода према међународно признатој ИВА методологији.

- Физички губици воде у Србији крећу се у распону од 30 до 80 процената. Ми смо с 50 одсто негде у средини, али се не задовољавамо тиме. У жељи да пре-

половимо губитке, направили смо пројекцију неопходних улагања у наредне четири године. То нису само улагања у опрему, већ и у мераче протока, зонирање и реконструкцију водоводне мреже... Речју, предстоји нам доста посла у наредном периоду, поготово што, одлуком Општинског већа, више водом не снабдевамо само Бечеју, већ бринемо о водоснабдевању и у насељеним општинским местима - закључује Светлана Карабаш. В. Јанков

У славу језика

Бечеј: Светски дан матерњег језука обележен је јуче и тим поводом је Народна библиотека Бечеј расписала литерарни конкурс за основце виших разреда и средњошколце. За разлику од прошле године, када се пријавило укупно 12 такмичара, три на српском и девет на мађарском језику, ове године своје радове послало шездесетак литерараца. Томе су, највероватније, допринеле инспи-

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Me­ha­ni­~ar­-­pla­}en­da­ubi­je”­(18.15,­­20.15,­22.15),­„Mon­te­vi­deo, Bog­ te­ vi­deo!”­ (15,­ 18,­ 19,­ 21,­ 22),­ „Me­dved­ Jo­gi”­ (13.10,­ 14.50,­ 16.40), „Upo­znaj­te­ma­le­Fo­ke­ro­ve”­(16.30),­„Tu­ri­sta”­(18.10),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­(13.30),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti”­(13,16),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(15.30,­16.10,­17.30),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(14.10),­„Pa­ra­nor­mal­na­ak­tiv­nost­2”­(22.40),­„Ar­tur­i­rat­dva­sve­ta­(14.30),­„Bez­oba­ve­ze”­(20.10, 22.20),­„Lov­na­ve­{ti­ce”­(18.30,­20.30),­„Bur­le­ska”­(20,­22.30).

Jadran:­„Me­ga­um”­(17.30),­„Se­stra­osmeh”­(19.15),­„Di­le­ma”­(21.30) Art­bi­o­skop­„Vojvodina”­na­Spen­su:­„@e­na,­pi­{toq­i­re­zan­ci”­(20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­ „Jo­van­ \or­|e­vi}”­ „Po­zo­ri­{ne­ zgo­de­ i ne­zgo­de„­(19),­­Sce­na­„Pe­ra­Do­bri­no­vi}”­„Brod­za­lut­ke”­(19.30),­Ka­mer­na sce­na­„Po­se­ti­lac”­(21) Pozori{te mladih:­„Qu­bav”­(20)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od petka, 18. februara, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: ^i la Vig–Oros iz Temerina (de~aci), DEVOJ^ICE: Sve tla na Faj fer, Emi na Pja ni}, Qi qa na Man di}, Ma ri ja Da ko vi}, Ani ta Ku zma no vi}, An |el ka Mi ja i lo vi} i Bi qa na Mi li dra go vi} iz Novog Sada, Dra ga na Spre mo i Mi le na Jan kov iz Rumenke, Mi li ja na Dra gi ~e vi} iz Veternika, Mar je na Pa ni} iz Stepanovi}eva, Ta tja na Gru bi {i} iz In|ije, Ta ma ra Gr bi} iz Novog Slankamena, Emi na Piv ni~ ki iz Srbobrana, Ma ri na Sol dat iz Vrbasa, Va len ti na Pan ti} i Sla |a na Zeq ko iz Ba~ke Palanke i Je le na Jan ko vi} iz Suseka,.

DE^AKE: Se na da ]o so vi}, Mi re la Ska ka vac, Je le na Bo to {ki, Ni na Le ~i}, Ja dran ka Mi tri}, Se na de Gra ku, Na ta li ja Bu din ski, Bo ja na Iv kov, Na da Iva nov, Sne `a na Di mi trov, Mi la na Maj sto ro vi}, Mi li ca Pa sku lov i Sa bi na Gre ku iz Novog Sada, Ve sna Pe ji} iz Ka}a, Ta ma ra Jer ko vi} iz Kara|or|eva, Du brav ka Sta no je vi} i @eq ka Veq ko vi} iz Veternika, Dra ga na Mi ko vi} iz Srbobrana, Bo ri sla va Da ni lo vi} iz Ba~kog Jarka, Du {i ca Ra do vi} iz Be{ke, Mir ja na Stje pa no vi} iz ^uruga i Mir ja na Vr ho vac iz Futoga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Ana Juraja Mi{kovi} (urna) (1931) u 9.45 ~asova, Velimir Jove Rajkovi} (1938) u 10.30, \or|e Petra Petrovi} (1956) u 11.15, Zoranka Stojana Bawac (1926) u 12, Qubomir Jovana Jezdi} (1930) u 12.45, Dragan Milivoja Zirojevi} (1954) u 13.30, Marija Aleksandra Gucuwa (1922) u 14.15 i Milena Nedeqka Stojanovi} (1939) u 15 sati. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawena Smiqka Jovana A|anski (1925) u 13 sati. Na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawena [arlota Josipa Vasiqevi} (urna) (1918) u 11 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Mara Pera Zdjelar (1937) u 13 ~asova. Na grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Ru`a Dimitrija Pajkanovi} (1933) u 11 sati. Na Dowem novom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Marija Jo`efa Tati} (1926) u 13 sati. Na Gorwem novom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Gordana Nikole [umar (1957) u 15 ~asova.

српском и осам на мађарском језику. Сви учесници актуелног литерарног конкурса добиће чланске карте Народне библиотеке Бечеј за текућу годину. По оцени стручног жирија, најбоље радове аутори ће прочитати на свечаности која ће се одржати сутра на мађарском и сутрадан на српском језику, када ће им бити уручене награде у виду књига. В. Јанков

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

ративне теме, „Језик је моје богатство“ и „Матерњи језик је моја прошлост, садашњост и будућност“. Међутим, приметно је несразмерно интересовање за матерње језике у узрасној доби. У конкуренцији основаца стигло је, чак, 30 радова на мађарском, а само два на српском језику. Када су средњошколци у питању, онда ће жири оценити вредност 20 радова на

420-374

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI]-GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”,

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Скупља и шидска векна

ШИД: Свако даље дизање цена основних намирница све више узнемирава грађане шидске општине. Први покушај дизања цена векни хлеба, због поскупљења брашна још у јануару није успео, а већ наредног месеца векна шидског хлеба скочила је увис рекордним скоком и ту остала на 60 динара. Цену је дигла Градска пекара и сви приватници шидске општине. Осим хлеба пекари нису дигли цене осталих својих производа сад већ знатно раније, па сразмерно једног килогра-

Рекорд давалаца крви ПЕЋИНЦИ: Црвени крст општине Пећинци, у сарадњи са Институтом за трансфузију крви из Београда, организовао је ових дана акцију добровољног давања крви у просторијама Културног центра, којом, су поред седишта општине обухваћена и насеља

Сибач, Попинци, Суботиште и Брестач. По речима секретара Црвеног крста Пећинци Аните Живић то је прва акција добровољног давања крви на територији општине у 2011. години, а одзив је био рекордан. Позиву да покажу хуманист одазвали су се грађани појединачно, али и институције.

- Сви ми у Црвеном крсту, укључујући и наш управни одбор, потрудили смо се да акција успе, али је одзив био преко свих наших очекивања. Наиме, крв је понудило 83 даваоца, а њих 73 је крв и дало, док су остали одбијени из здравствених разлога. Желим да се захвалим свима који су допринели успеху акције, а посебно Полицијској управи Пећинци, директору Средње техничке школе „Миленко ВеркићНеша“ из Пећинаца и његовим матурантима, Културно-уметничком друштву „Пећинци“ и представницима Високе пословне школе Чачак и едукативног центра „Дисципулус“ - каже Анита Живић. А. М.

11

ПРЕДСТАВЉЕН ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО КИКИНДЕ

ма брашна, кажу да се тесно уклапају, а становници Шида стежу каиш и уместо три векне хлеба за своје укућане купују две. Поред хлеба у продавницама су дигнуте цене шећера, уља, брашна, детерџената и других артикала. Очигледно је да породични буџет тражи ребаланс. Пошто у њему нема никаквих резерви да би се то надокнадило остала је само једна могућност, а то је удар на потрошачку корпу у којој за њихова домаћинства ионако нема шта више да се избаци. Д. С.

Около је мања гужва

КИКИНДА: На презентацији идејног пројекта обилазног пута око Кикинде – јужни крак, коју је пројектовао Саобраћајни институт – ЦИП из Београда , а инвеститор је Јавно предузеће „Путеви Србије“ објашњено је како би она требало да изгледа и шта са њом Кикинда добија. Ради се о првом делу читавог прстена који би требао да се реализује око Кикинде.

- Обилазница ће се градити од садашњег пута Зрењанин – Кикинда, преко пута за Наково, па све до пута за Мокрин. То је око 15 километара пута са две траке, од три и по метра ширине и прескаче пругу на два места -

каже технички директор ЦИП-а Београд Милосав Анђелковић и додаје да би по њиховом предрачуну, обилазница коштала око 18 милиона евра. Пут је намењен свим возилима, а намера је да што мање возила саобраћа кроз град и тиме смањи гужву у саобраћају. Када ће се започети са радовима још увек није могуће прецизирати.

- Позвали смо стручњаке са Саобраћајног института да дођу и објасне нам о чему се ради, пошто су они израдили пројекат - објашњава члан Општинског већа Бранислав Чолак. - Сматрам да је потребније било прво урадити северни крак, пошто се на њега на-

слања Банатска магистрала, односно пут Иђош – мост на Ади. Ипак, урадиће се и један и други пројекат. Нама, као локалној самоуправи тек предстоји борба за средства, како би уопште отпочели радови на обилазници, код Путева Србије, НИП-а, Фонда за капитална улагања, као и код страних инвеститора. Обилазница ће бити саставни део мреже магистралних путева Србије и функционисаће као некомерцијална саобраћајница. Пут је пројектован за моторни саобраћај са по једном возном траком за сваки смер вожње. А. Ђ.

СУД ОБОРИО КАДРОВСКЕ ПРОМЕНЕ У ДОМУ ЗДРАВЉА

Смене ће општину коштати милионе?

ВРБАС: Општински одбор Српске радикалне странке у Врбасу, најавио је да ће др Јасмина Аси, коју је Привремени орган општине Врбас без образложења сменио у јулу 2009. године са места директорице Дома здравља затражити исплату разлике у платама у укупном износу од 1,6 милиона динара. Наиме, пре неколико дана на адресу локалне самоуправе у Врбасу је стигла одлука Управног суда којом се поништава решење о смени др Јасмине Аси јер Привремени орган тада није дао образложење за њену смену.

- У пресуди која је стигла из Управног суда јасно се каже да се решење о смени поништава што значи да је др Јасмина Аси практично и даље директорица

Смењена др Јасмина Аси

Дома здравља и због тога ћемо од председника општине и председника СО Врбас тражити да

Општина Врбас: смене без образложења

већ у току ове недеље она буде враћена на место директорице, а биће поднет и захтев за исплату разлика у платама за претходних 18 месеци - рекао је Бранислав Петровић, председник врбаских радикала чији је члан и др Јасмина Аси. Према Петровићевим речима, ових дана се очекује још једна пресуда из Управног суда која се односи на смену начелнице општинске управе, Дубравку Жарковић коју је При-

ВОЈНО ОБРАЗОВАЊЕ ПРЕДСТАВЉЕНО У ГИМНАЗИЈИ „ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ“

Позив будућим официрима

СОМБОР: На позив руководства сомборске Гимназије „Вељко Петровић” јуче су се ученицима ове школе представили припадници Војске Србије, тачније представници војног образовног система. Наставници, професори и кадети београдске Војне гимназије и Војне академије предвођени потпуковником Урошом Домазетом, начелником кадетске службе Војне академије, били су након презентације предности војног образовања под правом „опсадом” питања више од стотину ученика сомборске Гимназије, заинтересованих да наставе школовање у склопу система војног образовања. Да би у пра-

utorak22.februar2011.

вом светлу младим Сомборцима представили све предности војног образовања али и самог позива, постарали су се и рођени брат и сестра Момир и Јасмина Ковачевић, такође Сомборци а сада питомци Војне академије у Београду. Прва је пут војног позива кренула Јасмина која је тренутно на трећој години Академије, а њој се од јесенас придружио и млађи брат Момир.

са јавношћу Министарства одбране, који је истакао да им је позив за презентацију из Сомбора стигао још пре скоро пола године.

- Овако успешне презентације смо већ имали у Новом Бечеју и Новом Саду, данас ћемо бити и у Врбасу, док смо у среду за сва питања на располагању младима у Инђији и Руми - каже капетан Кривокапић, уједно позива-

времени орган такође без образложења сменио пре годину и по дана.

- Обзиром да се ради о потпуно идентичном случају очекујемо да ће Управни суд донети исту одлуку као у случају др Јасмине Аси, с тим да ће у случају смењене начелнице одштетни захтев бити већи јер њој ће морати да се исплате пуне зараде плус пратећи доприноси за период од 18 месеци што ће локалну самоуправу коштати око 3 милиона динара. Као члан тадашњег Привременог органа сам упозоравао да незаконитост таквих смена и након годину и по дана добили смо потврду да смо били у праву – наводи Петровић.

Према речима Вукашина Вујичића, помоћника председника општине, још увек није утврђено да ли ће локална самоуправа морати да плати одштету др Јасмини Аси, коју је Привремени орган врбаске општине без образложења сменио 2009. године.

- Морам да истакнем да смо приликом избора др Јасмине Аси за директорицу Дома здравља и ми гласали за њено именовање. Међутим, касније се испоставило да то није било добро решење и она је смењена са тог места. Сада смо добили пресуду Управног суда којом се поништава решење о њеној смени због формалних разлога, односно због тога што уз смену није дато образложење. По мени то не значи да др Јасмина Аси аутоматски има право на одштету јер се ни у пресуди која је стигла не налаже да се она врати на место директорице нити да јој се мора исплатити евентуална одштета - каже Вујичић. Он каже да ће СО Врбас у сваком случају поступити у складу са пристиглом пресудом Управног суда и да ће на наредној седници скупштине бити исправљен недостатак тадашње одлуке Привременог органа тако што ће смена др Јасмине Аси бити употпуњена образложењем.

- У међувремену општински Јавни правобранилац је упутио захтев Касационом суду да се испита одлука Управног суда тако да тај случај још увек није затворен - рекао је Вујичић. Н. Перковић

јући младе заинтересоване за наставак образовања у оквиру војног школства да се за додатне детаље распитају у регионалним Центрима Министарства одбране или их потраже на званичном сајту МО. Цела акција се одвија у оквиру пројекта Министарства одбране Србије усмереног ка популаризацији војног образовања и позива, а конкурси расписани 15 фебруара трају до 15. марта за Војну гимназију односно до 31. марта за Војну академију. М. Миљеновић

ЗРЕ ЊА НИН: Због пораста броја оболелих од грипа Х1Н1 на територији Војводине, у зрењанинској Општој болници “Др Ђорђе Јоановић” посете болесницима на стационарном лечењу у потпуности су забрањене, саопштила је портпаролка ове здравствене установе Ма ја Сла до је вић. Ове мере јуче су ступиле на снагу. Ж. Б.

Нада Мркшић

По зо ри ште на гра ди ло гле да тељ ку ЗРЕ ЊА НИН: Народно позориште “Тоша Јовановић” у Зрењанину наградило је На ду Мрк шић годишњом претплатном картом. Ова Зрењанинка је у суботу, на осмом по реду извођењу представе “Збогом, жохари”, била 2.500-ти гледалац тог позоришног комада. Ж. Б.

ОДБОРНИЦИ ПРИХВАТИЛИ ОДЛУКЕ О ПОСКУПЉЕЊИМА

Више цене воде и одношења смећа СТАРА ПАЗОВА: Одборници Скупштине општине Стара Пазова су на фебруарској седници већином гласова прихватили програме пословања и финансијске планове јавних предузећа „Чистоћа“ и „Водовод и канализација“, а сами тим је прихваћено и поскупљење услуга које ова два јавна предузећа пружају грађанима старопазо-

квадратном местру, а цена за пражњење контејнера иде са 4.506 на 5.002 динара. Прихваћена је и корекција цена погребних, пијачних и услуга, одржавања зелених површина, као и услуга зоо хигијене. Прихватањем програма рада ЈКП „Водовод и канализација“, Скупштина је дала зелено светло и за повећање це-

вачке општине. Према новом ценовнику, изношење смећа за домаћинства са 5, 20 динара по квадратном метру стамбеног простора поскупљује на 5,80 динара, за пословни простор ће се уместо 15,70 плаћати 17,50 динара по

на за око 15 посто, па ће кубни метар воде за домаћинства коштати 30,94 динара уместо досадашњих 26,90 динара. Привреда ће сада плаћати кубик воде 68,75 динара уместо 59,78, а ова повећања цена су исказана без пореза на додату

Наставници, професори и кадети београдске Војне гимназије и Војне академије били су под правом опсадом питања више од стотину сомборских ученика - Пријатно смо изненађени бројем младих Сомборки и Сомбораца које интересује наставак школовања у систему војног образовања које је у потпуности усклађено са болоњским процесом и пружа могућност да након завршетка школовања кадети, поред осигураног запослења, стекну и адекватно „цивилно” звање менаџера у одбрани, инжењера или однедавно захваљујући ВМА, звање доктора медицине - импресије су капетана речних јединица Јована Кривокапића, координатора за односе

За бра ње не по се те бол ни ци

вредност. Прихваћено је и поскупљење услуга канализације, као и црпљења фекалног отпада из септичких јама одборници су донели и одлуку о обављању делатности одржавања и коришћења јавних простора за паркирање, а посао је поверен ЈКП Чистоћи. Одборник Дејан Станић, који је у Скупштину изабран са листе ГГ „Препород“, а дуже делује као самостални одборник, упозорио је одборнике да одлука о паркингсервису није у складу са законом јер није било јавног огласа пре поверавања овог посла „Чистоћи“, али то није омело одборнике владајуће коалиције да одлуку донесу. Иначе, наплата паркирања у Старој Пазови се већ дуже најављује, постављене су табле за информисање возача, радници „Чистоће“ су обилазили паркиралишта и опомињали власнике возила шта следи, чак је било и плаћања паркирања путем смс порука, иако још нису створени комплетни услови за обављање ове делатности. И док се с једне стране полако стварају услови за организовану наплату паркинг места, доста је стручњака који указују да Стара Пазова као насеље не испуњава законске предуслове за наплату паркирања, а возачи , сем понеког лаковерног, још не плаћају. А. Мали

12

utorak22.februar2011.

crna hronika U SOM BO RU SLO BO DE LI [EN JO[ JE DAN MLA DI]

AK CI JA SOM BOR SKE PO LI CI JE

^o no pqa nac uhap {en zbog dro ge Ope r a t iv c i Ode q e w a kri mi na li sti~ ke po li ci je u Som bo ru su uo~i pro te klog vi ken da pri ve li i od re di li po li cij sko za dr `a va we do 48 sa ti Ra de tu V. (20) iz ^o no pqe zbog osno va sum we da je iz vr {io kri v i~ n o de l o neo v la { }e n a pro iz vod wa i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga.

Pri li kom pre tre sa u sta nu osum wi ~e nog Ra de ta V. pro na |e no je 78 gra ma ma ri hu a ne, pre ko pet gra ma am fe ta mi na, di gi tal na va ga za pre ci zno me re we i no vac. Na osno vu ovih me ra som bor ske po li ci je Ra de V. je u pe tak uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Som bo ru.

M. M}

IZ OSNOV NOG TU @I LA [TVA U ZRE WA NI NU

Sto li com po gla vi Zbog sum we da je na neo te {ke te le sne po vre de su gra |a ni nu ]. M, zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv Mom ~i la K. (31) iz Zre wa ni na.

Po na vo di ma tu `i la {tva, on je 20. ja nu a ra pro {le go di ne, oko 22,30 ~a so va, u zre wa nin -

skom ugo sti teq skom objek tu “Sla |a”, ko ji se na la zi u Uli ci Alek se [an ti }a 34, na kon sva |e, pri {ao ]. M. i pe sni com ga uda rio po bra di. O{te }e ni je usled to ga pao na ze mqu, a na pa da~ ga je po tom jo{ ne ko li ko pu ta uda rio dr ve nom sto li com po gla vi, na nev {i mu te {ke te le sne po vre de.

Iz am ba sa de u sud ni cu Osnov no jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv Vla di {e N. (28) iz No vog Sa da, zbog sum we da je fal si fi ko vao is pra ve. We mu se sta vqa na te ret da je 1. sep tem bra 2008. go di ne, od ne po zna te oso be, na ba vio la `nu po tvr du da je u stal nom rad nom od no su u zre wa nin skom pred u ze }u “Auto ba nat”, kao i da je u toj fir mi, od 1. ju na do 31. av gu sta ostva rio za ra du od 86.243 di na ra. Fal si fi ko va ni do ku ment je pre dao Am ba sa di Ma |ar ske u Be o gra du ra di pod no {e wa zah te va za iz da va we vi ze po {en gen skom spo ra zu mu.

Di vqao pred ham bu rgeri jom Zre wa nin ca Goj ka R. (33) Osnov no jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu te re ti da se na sil ni~ ki po na {ao, kao i da je na pao po li caj ce u oba vqa wu slu `be nih du `no sti.

U op tu `ni ci pod ne toj pro tiv we ga pi {e da je Goj ko 14. ja nu a ra ove go di ne, oko pet sa ti, is pred ham bur ge ri je “^i li” u Zre wa ni nu, pre tio mu {te ri ja ma da }e ih po bi ti.

O{te }e nom B. B. je pri {ao

dnevnik

Li si ce zbog iza zi va wa ver ske mr `we Po li cij ska upra va u Som bo ru sa op {ti la je ju ~e da je u na stav k u ra s ve t qa v a w a svih okol n o s ti kri v i~ n og de l a iza zi va we na ci o nal ne, ra sne i ver ske mr `we i ne tr pe qi vo sti iz vr {e nog na {te tu Je vrej ske op {ti ne uhap {en i uz kri vi~ nu pri ja vu, is tra `nom su di ji Vi {eg su da, spro ve den Ni ko la K. (26).

Ka ko je na ve de no, sum wa se da su Ni ko la K., ko ji je uhap {en u pe tak i Fi lip D, ko ji se od 10. fe bru a ra na la zi u pri tvo ru, u dva na vra ta to kom ja nu a ra is pi si va li gra fi te i po ru ke mr `we na Je vrej skoj op {ti ni i rom skim ku }a ma u Som bo ru.

Kon kret na kri vi~ na de la su u pot pu no sti ra sve tqe na, a po li c ij s ki slu ` be n i c i na s ta vqa ju sa spro vo |e wem pre ven -

Uvre dqi vi gra fit na zgra di Je vrej ske op {ti ne

tiv nih me ra ra di obez be |e wa ver skih obje ka ta, li~ ne i imo vin ske si gur no sti svih gra |a na.

Iz PU su po zva li sve nad le `ne in sti tu ci je i po je din ce da pred u z i m a w em me r a iz svo j e nad le `no sti i u skla du sa svo -

PRO CES U BE O GRA DU ZA ZLO U PO TRE BE SA SE KUN DAR NIM SI RO VI NA MA

Na op tu `e ni~ koj klu pi 66 okri vqe nih Na op tu `e ni~ koj klu pi Vi {eg su da u Be o gra du ovog me se ca se na {la gru pa od ~ak 66 okri vqe nih oso ba iz sfe re bi zni sa, uglav nom ~el ni ka po je di nih pri vat nih fir mi u ra znim me sti ma {i rom Sr bi je: Be o gra du, Va qe vu, No vom Sa du, [ap cu, Som bo ru, ko je op tu `ni ca sum -

kar“ Mi la din @i va no vi} (48) iz Va qe va i di rek tor fir mi „Agros” i „Se kun dar pro fe si o nal MB” Zo ran Ko lar ski (35) iz Be ge ~a, kod No vog Sa da.

Od fe bu ra pro {le go di ne, kad je spro ve de na po li cij ska ak ci ja u ko joj je i po hap {e na ve }i na osum wi ~e nih, jo{ uvek ih je

Op tu `ba pri pi su je okri vqe nom Lu ~i }u da je kao od go vor no li ce pred u ze }a „Eole tran sport”, is ko ri {}a va ju }i svoj po lo `aj, u na me ri da pri ba vi se bi i dru gi ma imo vin sku ko rist, u kwi ge pred u ze }a uno sio la `ne po dat ke, pri ka zu ju }i da se kun dar ne si ro vi ne ot ku pqu je

bez po vo da i uda rio ga pe sni com u gla vu, dok je M. N. gla vom uda rio u obraz. Rad ni ca ham bur ge ri je po sle to ga je po zva la po li ci ju, a na li ce me sta su do {la ~e tvo ri ca uni for mi sa nih slu `be ni ka.

Okri vqe ni je, me |u tim, na sta vio da vre |a po li caj ce, a jed nog od wih je i fi zi~ ki na pao.

Tek po sle pri si le, Goj ko je sa vla dan i spro ve den u slu `be ne po li cij ske pro sto ri je.

Oru` je bez do zvo le Osnov ni jav ni tu `i lac po deo je Osno vom su du u Zre wa ni nu op tu `ni pred log pro tiv Zo ra na P. (50), iz Jar kov ca, zbog neo vla {te nog dr `a wa va tre nog oru` ja, sa op {te no je ju ~e u Osnov nom tu `i la {tvu. Pre ma na vo di ma iz op tu `nog pred lo ga, Zo ran P. je, od 1. ja nu a ra 2007. go di ne do 2. fe bru a ra ove go di ne, u svo joj ku }i u Jar kov cu, bez do zvo le dr `ao auto mat sku pu {ku M-56, ka li bra 7,62mm, pi {toq ka li bra 9mm i ve }u ko li ~i nu mu ni ci je.

Autom u od vod ni ka nal Alek san dar P. (40) iz Be o- gra da od go va ra }e pred Osnov nim su dom u Zre wa ni nu zbog ugro `a va wa jav nog sa o bra }a ja. We ga Osnov no jav no tu `i la {tvo sum wi ~i da je 1. mar ta 2010. go di ne, oko 19 sa ti, u pi ja nom sta wu upra vqao auto mo bi lom mar ke “opel ka det”, i

to ne pri la go |e nom br zi nom od 100 ki lo me ta ra na ~as.

Kre }u }i se sred wo ba nat skim dru mo vi ma, Be o gra |a nin je u jed nom mo men tu autom sle teo s ko lo vo za i za vr {io u od vod nom ka na lu. Tom pri li kom we gov sa put nik A. B. iz Be o gra da je lak {e po vre |en.

Bi ci klist ki wi ukra de na tor ba Osnov no jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu po di glo je op tu `ni cu pro tiv Zre wa nin ca Slo bo da na P. (28), a na te ret mu se sta vqa kri vi~ no de lo te {ke kra |e. Sum wa se da je on 29. ju la pro {le go di ne, oko 23,30 ~a so va, u Zre wa ni nu, u Pri zren skoj uli ci, pri tr ~ao iza le |a bi ci klist ki wi M. J. i za tim je od gur nuo ru ka ma. Ona je ta da pa la na ko lo voz, po sle ~e ga je Slo bo dan P. s bi ci kla ukrao `en sku tor bu u ko joj su se na la zi la li~ na do ku men ta, 500 di na ra i mo bil ni te le fon.

Pro ne ve re ni ~e ko vi „Bo re li ja” Pro tiv Isi do re D. (40) iz Zre wa ni na, Osnov no jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu po di glo je op tu `ni cu zbog sum we da je po ~i ni la kri vi~ no de lo pro ne ve re. Ona se te re ti da je od 1. ja nu a ra do 17. mar ta 2009. go di ne, ra de }i kao po slo vo |a u zre wa nin skoj pro dav ni ci Dru {tve nog pred u ze }a “Bo re li” iz

Som bo ra, se bi pri ba vi la pro tiv prav nu imo vin sku ko rist.

Na i me, fir mi u ko joj je za po sle na Isi do ra ni je pre da va la ~e ko ve od dnev nog pa za ra, ukup ne vred no sti 524.731 di nar, ve} se te re ti da ih je od no si la ku }i i ko ri sti la za sop stve ne po tre be. @. Ba la ban

jim mo gu} no sti ma u okvi ru za jed ni~ kih ak tiv no sti do pri ne su spre ~a va wu sli~ nih po ja va u bu du} no sti.

E. D.

Du {ko Lu ~i} Zo ran Ko lar ski Mi la din @i va no vi}

wi ~i za pra we nov ca, uta ju po re za i dru ga kri vi~ na de la u po slo vi ma ve za nim za ku po pro da ju se kun dar nih si ro vi na, te da su o{te ti li dr `a vu za oko 60 mi li o na di na ra.

Pro tiv ove naj broj ni je gru pe okri vqe nih una zad ne ko li ko de ce ni ja, Vi {e tu `i la {tvo u Be o gra du op tu `ni cu je po di glo 19. av gu sta pro {le go di ne, pri ~e mu su pr vih de set stra na sa mo ime na s osnov nim li~ nim po da ci ma op tu `e nih, a na pr va tri me sta su di rek tor pred u ze }a „Eole tran sport”, Du {ko Lu ~i} (52) iz Va qe va, di rek tor fir me „Drim

u pri to vo ru 22, od ukup no ~ak 44 ko ji ma je pri tvor bio od re |en to kom is tra ge.

U op tu `ni ci se na vo di da je „u pe ri o du od 14. mar ta 2007, do 28.sep tem bra 2008. go di ne, Du {ko Lu ~i} kao di rek tor i vla snik pred u ze }a ’Eole tran sport’, vr {io ot kup se kun dar nih si ro vi na od fi zi~ kih li ca bez evi den ti ra wa u po slov nim kwi ga ma pred u ze }a“, dok se osta li okri vqe ni sum wi ~e za u~e {}e na raz ne na ~i ne u, po op tu `bi, spor nim du `ni~ ko- po ve ri la~ kim re la ci ja ma s tom fir mom.

od vi {e ra znih pred u ze }a, iako iz me |u “Eole tran spo ro ta” i tih ta ko zva nih pred u ze }a do ba vqa ~a, stvar nog pro me ta do ba ra ni je bi lo.

- Okri vqe ni je to ra dio u na me ri da ostva ri pra vo na od bi tak po re za is ka za nog u fak tu ra ma do ba vqa ~a, pred u ze }a ko ja su u na ve de nom pe ri o du pre re gi stro va na na ve }i broj li ca, upi sa nih kao osni va ~i, di rek to ri ili kao za kon ski za stup ni ci. Oni su, ta ko |e, kao od go vor n a li c a is k o r i {}a va w em svog po lo `a ja, u na me ri pri ba vqa wa imo vin ske ko ri sti za

NA KON HAP [E WA ZVON KA MA TE O VI ]A I JO[ DVO JI CE OSUM WI ^E NIH ZA IZ NU DU OKO 100.000 EVRA

Ar ka nov te lo hra ni teq u pri tvo ru

Vi {i sud u Be o gra du od re dio pri tvor do me sec da na Zvon ku Ma te o vi }u i jo{ dvo ji ci osum wi ~e nih za iz nu du od oko 100.000 evra i po kre nuo is tra gu pro tiv wih, re ~e no je Ta nju gu u tom su du.

Is tra `ni su di ja je sa slu {ao osum wi ~e ne, do neo je re {e we o od re |i va wu pri tvo ra i spro vo |e wu is tra ge pro tiv Ma te o vi }a, Dar ka Bran ko vi }a i Ivi ce Faj fe ri }a, zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo iz nu de, re kla je port pa rol su da Du {i ca Ri sti}.

Ona je na ve la da je pri tvor osum wi ~e ni ma od re |en zbog bo ja zni da bi mo gli da uti ~u na sve do ke u to ku is tra ge.

Ma te o vi} je jav no sti po znat kao te lo hra ni teq ubi je nog pred sed ni ka Stran ke srp skog je din stva @eq ka Ra `na to vi }a Ara ka na. On je, pri li kom aten ta ta na

Zvon ko Ma te o vi}

Ra `na to vi }a u ho te lu „In ter kon ti nen tal” u Be o gra du 2000. go di ne, ra nio Do bro sa va Ga vri }a, ko ji je ka sni je pra vo sna `no osu |en na 30

go di na za tvo ra kao iz vr {i lac ubi stva, ali je u bek stvu.

Ma te o vi} i Bran ko vi} se sum wi ~e da su, uz po mo} Faj fe ri }a, od sep tem bra 2008. go di ne upu }i va li ozbiq ne pret we po `i vot Go ra nu M. i we go voj po ro di ci, ka ko bi iz nu di li no vac. O{te }e ni ni je bio u mo gu} no sti da obez be di no vac, pa su osum wi ~e ni po ku {a li da ga pri mo ra ju da pro da stan u ko me `i vi sa po ro di com, ka ko bi obez be dio tra `e nu su mu.

Go ran M. je slu ~aj pri ja vio po li ci ji, pa su Ma te o vi} i Bran ko vi} uhap {e ni na kon {to su po ku {a li da od o{te }e nog iz nu de deo nov ca, u iz no su od 8.000 evra, a ubr zo je uhap {en i Faj fe ri}.

Po li ci ja sum wa da je ova troj ka po ~i ni la jo{ sli~ nih kri vi~ nih de la, pa je ape lo va la na gra |a ne da ih pri ja ve.

(Ta njug)

se be i dru gog, u svo jim po slov nim kwi ga ma fik tiv no pri ka zi va li po sto ja we po slov nog od no sa s “Eole tran sport”. Evi den ti ra li su “Eole tran sport” kao kup ca, ko me su u svoj stvu do ba vqa ~a is po sta vqa li la `ne ra ~u ne, ot prem ni ce s ukup nim iz no som fak tu ri sa ne vred no sti ro be s is ka za nim PDV-om na fak tu ra ma do ba vqa ~a, ko je je okri vqe ni Lu ~i} ne za ko ni to is ko ri {}a vao kao pret hod ni po rez s pra vom na od bi tak, s ob zi rom da se ra di lo o si mu lo va nim po slo vi ma, te za ko ni to ste ~e ni pri hod ni je ni po sto jao”- pi {e u op tu `ni ci.

Is tra `ni or ga ni pro ce wu ju da je okri vqe ni ma do bro i{la pre pro da ja gvo `|a i ba kra, kao i da od za ra de ni su svi ma pri pa da le iste svo te, a da su se ne ki za do vo qa va li i sa svim skrom nim svo ta ma. Na i me, je dan broj okri vqe nih se sum wi ~e da su za osni va we fir me na sop stve no ime, do bi ja li na kna du od 100 do 1.000 evra, te sli~ ne iz no se u istom ra spo nu i za sva ku tran sak ci ju.

Pro ce wu je se da bi ukup no oko me sec da na mo glo da po tra je sa mo iz la ga we od bra ne svih okri vqe nih, ra ~u na ju }i i vre me ko je je su du bi lo po treb no za uzi ma we wi ho vih osnov nih po da ta ka, kao i Tu `i la {tvu za ~i ta we op tu `ni ce. Me |u tim, za pr vi ter min u fe bru a ru se po ka za lo da ni je do vo qan za sve te rad we, pa }e se su |e we iz la ga wem od bra ne op tu `e nih na sta vi ti to k om dve ne de q e u mar tu.

J. Ja ko vqe vi} U CEN TRU KRA GU JEV CA

Ukra de no {est bi sta U cen tru Kra gu jev ca, sa vi {e lo ka ci ja, ukra de no je {est bi sta u po sled wih ne ko li ko da na, iz ja vi la je ju ~e po mo} ni ca gra do na ~el ni ka za oblast za {ti te kul tur ne ba {ti ne Sla vi ca \or |e vi}.

Ona je re kla Ta nju gu da su to kom vi ken da ukra de ne dve bi ste, od ko jih jed na Vu ka Ka ra xi }a u dvo ri {tu Na rod nog mu ze ja u Kra gu jev cu, a dru ga Tri {e Kac le ro vi }a u Ma lom par ku u ne po sred noj bli zi ni mu ze ja. ^e ti ri bi ste na rod nih he ro ja ukra de ne su pro te kle ne de qe, a bi le su po sta vqe ne iza sta re Uprav ne zgra de „Za sta ve”, ta ko |e, u bli zi ni Na rod nog mu ze ja, ka za la je ona.

Za sa da jo{ ni je po zna to ko je u~e stvo vao u kra |i bi sti.

crna hronika

dnevnik

utorak22.februar2011.

13

U KAFANI KOD NOVOSADSKE NAJLON PIJACE

Otac i sin okrivqeni za brutalan napad bejzbol palicama Po li ci ja je uhap si la Sret ka Z. (1975) i we go vog ~e tr na e sto go di {weg si na pod sum wom da su pre kju ~e oko po no }i u ka fa ni „\o va ni li be ro” na Te mrin skom pu tu kod Naj lon pi ja ce bej zbol pa li ca ma pre tu kli D. B. (1956) iz Fu to ga, ko ji je za do bio te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot, i te {ko po vre di li S. J. (1990) iz No vog Sa da.

Osum wi ~e ni ma je na kon sa slu -

{a wa kod de `ur nog is tra `nog su di je od re |en pri tvor do me se ca da na.

Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, osum wi ~e ni Sret ko i dvo ji ca ko ja su ka sni je po vre |e na u ka fa ni su pi li za istim sto lom.

Na vod no su se pri tom po sva |a li, mi ri li pa po no vo su ko bqa va li. U jed nom tre nut ku Sret ko je iza {ao, a po tom se vra tio sa si nom a za tim su pa li ca ma pre -

OKRIVQEN ZA [VERCOVAWE QUDI

Propao put s Kosmeta u Ma|arsku No vo sad ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Mi lo {a M. (1988) iz @it ko va ca kod Zve ~a na zbog sum we da je za no va ~a nu na kna du do No vog Sa da do ve zao tri oso be s Ko so va i Me to hi je bez li~ nih do ku me na ta Re pu bli ke Sr bi je. Pri pad ni ci MUP-a spre ~i li su ta li ca u na me ri da pre |u gra ni cu s Ma |ar skom i pod ne li pro tiv wih

pre kr {aj nu pri ja vu zbog kr {e wa Za ko na o za {ti ti dr `av ne gra ni ce i Ured be o kon tro li pre la ska ad mi ni stra tiv ne li ni je pre ma Ko so vu i Me to hi ji.

Mi lo{ je okri vqen za ne do zvo qen pre laz dr `av ne gra ni ce i kri mju ~a re we qu di, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

M. V.

U TEMERINU

Grafiti mr`we Na ka pi ji Pro te stant ske hri {}an ske za jed ni ce u Te me ri nu is pi sa ni su gra fi ti iz ~i je sa dr `i ne pro iz la zi da je ne po zna ti iz vr {i lac po ~i nio kri vi~ no de lo iza zi va wa na ci o na le, ra sne i ve r ske mr `we i ne tr pe qi vo sti. Po li ci ja je ju ~e jo{ sa op {ti la da in ten ziv no tra ga za po ~i ni o ci ma.

M. V.

U BO\ANIMA, KOD BA^A

Oskrnavqeno grobqe Ne po zna te oso be su u pro te klih me sec da na po ru {i le de set nad grob nih spo me ni ka na sta rom pra vo slav nom gro bqu u Bo |a ni ma, kod Ba ~a, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Gro bqe se ne ko ri sti ve} 30 go di na pa je po li ci -

ja o ovom do ga |a ju oba ve {te na tek u pe tak. U to ku je is tra ga o mo ti vi ma i po ~i ni o ci ma kri vi~ nog de la ko je je Tu `i la {tvo okva li fi ko va lo kao po vre du gro ba, na vo di se u sa op {te wu.

M. V.

NOVA PRIJAVA PROTIV OSUMWI^ENIH ZA PROVALE U PADEJU

Plen prodavali putem interneta Pro tiv Zol ta na M. (1968) i Ed mon da E. (1984) iz Pa de ja po li cij ski slu `be ni ci u ^o ki pod ne li su Osnov nom jav nom tu `i la {tvu Ki kin da no vu kri v i~ n u pri j a v u zbog

Padej

osno va sum we da su po ~i ni li tre {ku kra |u u po ku {a ju na {te tu vi {e li ca iz Pa de ja.

Po li ci ja je kra jem ja nu a ra ove go d i n e pro t iv dvo j i c e osum wi ~e nih Pa de ja ca pri ja vu pod ne la zbog sum we da su po ~i ni li se ri ju pro va la u ku }e u ovom me stu ~o kan ske op {ti ne.

No va kri vi~ na pri ja va ih te re ti da su od de cem bra 2010. pa do sre di ne fe bru a ra ove go di ne u ka snim ve ~er wim sa -

ti ma do la zi li do ku }a za ko je su zna li da su ne na sta we ne i uz upo tre bu po de snog ala ta i fi zi~ ke sna ge vr{ pro va qi va li u wih. Po ovoj pri ja vi te re te se da su o{te }e ni ma pri ~ i n i l i ma t e r i jal nu {te tu u iz no su od oko 30.000 di na ra.

U se r i j u pro v al nih kra |a na po ru~ ju na se qa Pa dej, po ~i we n ih u de c em b ru pro { le i ja n u a r u ove go di ne, Zol tan M. i Ed mond E. pret hod n om pri j a v om osum wi ~e ni su da su pro va li li u 23 ku }e u Pa de ju, a na me ti su im uglav nom bi le ku }e ~i ji su vla sni ci na pri vre me nom ra du u ino stran stvu.

Iz Po li cij ske upra ve u Ki kin di ta da je sa op {te no da su oni iz osam ku }a od ne li ra z nu ro b u vred n u oko 270.000 di na ra. Pro val ni~ ki tan dem iz Pa de ja ot kri ven je, iz me |u osta log, i ta k o {to je ukra d e n u ro b u ogla sio na pro da ju pre ko jed nog in ter net-saj ta. Po kra de ni vla s ni c i pre p o z na l i su svo je stva ri pa su alar mi ra li po li ci ju, ko ja je ina ~e ve} bi la na ga `o va na na ra sve tqa va wu se ri je kra |a. Deo ukra de nih stva ri po li ci ja je pro na {la kod osum wi ~e nih za pro va le.

M. Mr.

bi li go ste u lo ka lu D. B. i S. J. Ni je is kqu ~e no da su par ni ci u ovom ob ra ~u nu ima ju ne ke raz mi ri ce od ra ni je.

Vla snik ka fa ne nam je re kao da ne zna ni {ta o tu ~i i da ta da ni je bio u lo ka lu.

Okri vqe ni ma se sta vqa na te ret po ku {aj te {kog ubi stva.

Is tra ga }e utvr di ti de ta qe ovog do ga |a ja M. V.

Ka fa na u ko joj se do go dio in ci dent

Fo to: A. Er ski

HRVATSKI RATNI VETERAN ISPITIVAN JU^E U SARAJEVU

Purda saslu{an po zahtevu Tu`ila{tva Srbije Port pa rol Tu `i la {tva BiH Bo ris Gru be {i} po tvr dio je da su tu `i o ci BiH, po zah te vu Tu `i la {tva Sr bi je, ju ~e is pi ta li Ti ho mi ra Pur du, pro tiv ko ga je po dig nu ta op tu `ni ca zbog rat nih zlo ~i na po ~i we nih u Vu ko va ru.

Gru be {i} je re kao da je is pi ti va we tra ja lo oko dva i po sa ta i da je Pur da od go va rao na pi ta wa ko ja su mu, u do go vo ru s Tu `i la {tvom Sr bi je, po sta vqa li tu `i o ci BiH. – Pur di nom is pi ti va wu pri su stvo va li su tu `i o ci Sr bi je, od bra na op tu `e nog i pred stav ni ci am ba sa de Hr vat ske u BiH –

ka zao je Gru be {i}, i do dao da ovo sa slu {a we ne ma ve ze s eks tra di ci o nim po stup kom, ko ji se od vi ja u Su du BiH. Gru be {i} je na po me nuo da }e za pi snik s ju ~e ra {weg is pi ti va wa bi ti pro sle |en za in te re so va noj stra ni, Tu `i la {tvu Sr bi je.

– Srp s ko Tu ` i l a { tvo za rat ne zlo ~i ne ne }e se iz ja {wa va ti o slu ~a ju hr vat skog ve te ra na Ti ho mi ra Pur de dok se ne sa slu {a ju i dru ga dvo ji ca osum wi ~e nih za zlo ~i ne u Bo ro vo na se qu – iz ja vio je ju ~e za me nik tu `i o ca Bru no Ve ka ri}.

Kosorova o~ekuje osloba|awe Hr vat ska pre mi jer ka Ja dran ka Ko sor ju ~e je iz ra zi la o~e ki va we da }e hr vat ski ve te ran Ti ho mir Pur da, ko ji je uhap {en u BiH po zah te vu Sr bi je, bi ti ubr zo oslo bo |en, na vo de }i da je is kaz ko ji ga op tu `u je pot pi sao u ne qud skim uslo vi ma.

– O~e ku jem da }e Pur da usko ro bi ti oslo bo |en jer je re le vant no da su hr vat ske in sti tu ci je is pi ta le sve do ke i utvr di le da je Pur da ne vin i da je svoj is kaz pot pi si vao u pot pu no ne pri hva tqi vim i ne qud skim uslo vi ma, mu ~en i po ni `en – re kla je pre mi jer ka, i do da la da te ~i we ni ce si gur no ne mo `e pre sko ~i ti ni jed na ne za vi sna in sti tu ci ja ni u jed noj de mo krat skoj dr `a vi.

PRITVOR OSUMWI^ENOM ZA RAZBOJNI[TVO U SREMSKOJ MITROVICI

Dva puta provalio u istu ku}u

Zbog osno va ne sum we da je iz vr {io jed nu te {ku kra |u i jed nu u po ku {a ju, uhap {en je Mi lan K. (50) iz Srem ske Mi tro vi ce, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va Srem ske Mi tro vi ce.

Osum wi ~e ni se te re ti da je u su bo tu, u no} nim ~a so vi ma, za te ~en u pro va li u jed nu pri vat nu

ku }u u Srem skoj Mi tro vi ci, iz ko je je pre ne de qu da na otu |io elek tri~ ne ka blo ve. Mi lan K. je po sle po li cij skog za dr `a va wa, u za kon skom ro ku, uz kri vi~ nu pri ja vu, pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da ko ji mu je od re dio pri tvor do me sec da na.

(Tanjug)

Po li cij ska sta ni ca u No vom Kne `ev cu

PORODI^NO NASIQE U MAJDANU, KOD NOVOG KNE@EVCA

Majci {tapom polomio ruku Pro tiv Pa la Z. (1964) iz Maj da na, op {ti na No vi Kne `e vac, po li cij ski slu `be ni ci u No vom Kne `ev cu pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu zbog osno vane sum we da je po ~i nio kri vi~ no delo na si qa u po ro di ci.

Po li ci ja je ju ~e sa op {ti la da je osum wi ~e ni Pal Z. 10. fe bru a ra ove go di ne, na kon sva |e, dr ve nim {ta pom uda rio svo ju maj ku po ru ci na nev {i joj te {ke te le sne po vre de. Ka ko sa zna je mo, raz ja re ni sin je maj ci udar cem {ta pom po lo mio ru ku.

M. Mr.

Ti ho mir Pur da

On re kao da }e u ~e tvr tak i pe tak bi }e sa slu {a ni i Pe tar Ja wi} i Dan ko Ma slov.

Kri vi~ no ve }e Su da BiH je pred kraj pro {le sed mi ce do ne lo od lu ku da su is pu we ni svih za kon ski ro ko vi za iz ru ~e we Pur de Sr bi ji.

We go va od bra na na ja vi la je `al bu Ape la ci o nom su du BiH, ko ji }e raz ma tra ti i do ne ti od lu ku u ve zi s Pur di nim iz ru ~e wem Sr bi ji.

Na kon pra vo sna `ne od lu ke Su da BiH, u slu ~a ju „Pur da” ko na~ nu re~ }e da ti mi ni star prav de BiH Ba ri {a ^o lak.

Pur da je uhap {en 5. ja nu a ra u Ora{ ju na te ri to ri ji BiH na osno vu po ter ni ce Sr bi je zbog rat nih zlo ~i na po ~i we nih u Vu ko va ru nad tro ji com za ro bqe nih voj ni ka JNA. E. D.

ISTRAGA O EKSPLOZIJI U ^A^ANSKOJ VOJNOJ FABRICI

Dostavqen predmet o „Slobodi” Is tra `ni su di ja Osnov nog su da u ^a~ ku do sta vi la je Tu `i la {tvu pred met ve zan za is tra gu ek plo zi je u kom pa ni ji „Slo bo da” kra jem de cem bra pro {le go di ne.

I ~a ~an ska po li ci ja je ta ko |e tu `i o cu do sta vi la do si je o ovom slu ~a ju pa }e, na kon {to pro u ~i do ka zni ma te ri jal, tu `i lac pred u ze ti da qe ko ra ke.

I na kon me sec i po ot ka ko je u „Slo bo di” do {lo do se ri ja esk plo zi ja, stru~ ne eki pe Mi ni star stva od bra ne i da qe ra de na ukla wa wu ne ek splo di ra nih sred sta va u ovoj ~a ~an skoj kom pa ni ji i oko we. @i te qi pri grad skog na se qa To ma {e vi }i u ^a~ ku, ~i je su ku }e u ne po sred noj bli zi ni fa bri~ kog kru ga, ka `u da se ose }a ju kao da `i ve na bu re tu ba ru ta jer su im dvo ri {ta pu na obe le `e nih pro jek ti la. Oni iz ove si tu a ci je vi de sa mo je dan iz laz: da se ise le sa te lo ka ci je. Ka `u i da stra hu ju da bi se mo gla do go di ti i ne ka no va eks plo zi ja u „Slo bo di”.

Pro blem je, me |u tim, u to me {to `i te qi To ma {e vi }a tvr de da su le ga li zo va li ku }e i da su se tu jo{ pre jed nog ve ka na se li li wi ho vi pre ci, ka da „Slo bo da” ni je bi la ni u pla nu grad we. Di rek tor ove kom pa ni je Zo ran Ste fa no vi}, s dru ge stra ne, ka `e da

je pre se qe we u di rekt noj ve zi sa sa na ci jom uni {te nog objek ta.

– Tek ka da bu de mo do ne li de fi ni tiv nu od lu ku o to me {ta }e se ra di ti u tom objek tu na kon sa na ci je, do ne }e se od lu ka i o even tu al noj na dok na di {te te. Te o ret ski, zna ~i, po sto ji ta mo gu} nost da im bu de is pla }e na, ili obez be |en ne ki dru gi pro stor gde }e `i ve ti – ka zao je on.

– Za od go vor na pi ta we ko je odgovoran za eskploziju i kako je do we do{lo podjednako su zainteresovani i rukovodstvo, ali i zaposleni u „Slobodi„ – ka`e predsednik Samostalnog sindikata u ovoj fabrici Dragan Jekni}. – Zaposleni tako|e o~ekuju da se utvrdi ta~na {teta nastala eksplozijom koja se dogodila u kompaniji „Sloboda”.

Jer, imali smo pri~u da je {teta deset miliona evra, a sada se u lokalnim medijima maltene pomiwe cifra od 500.000 evra, {to je nedopustivo i neodgovorno.

Generalni direktor tvrdi da je „Sloboda” pod stalnim inspekcijskim nadzorom.

Jo{ u februaru pro{le godine inspektori su ukazali na niz propusta, ali se na wihovom otklawawu svakodnevno radi, po planu i stavkama koje je inspekcija zahtevala.

(B-92)

14

dRU[TvO

utorak22.februar2011.

IVI CA DA ^I] NA PRO MO CI JI PO LI CA JA CA PRI PRAV NI KA U SREM SKOJ KA ME NI CI

Pla te u voj sci i po li ci ji tre ba da bu du jed na ke

Po la zni ci ~e tvr te kla se Cen tra za osnov nu po li cij sku obu ku u Srem skoj Ka me ni ci pro mo vi sa ni su ju ~e u po li caj ce pri prav ni ke.

Obu ku je za vr {i lo 154 ka de ta, od ko jih su 44 de voj ke. Me |u tro je naj bo qih u ran gu, dve su da me. Na gra |e ni su Ta wa @iv ko vi} iz [ap ca, ko joj je tim po vo dom pri pao lap top, De jan Sta men ko vi} iz Le skov ca ko me je da ro va na ka me ra, a tre }e pla si ra noj Sla vi ca Mi li} po klo wen je fo to a pa rat. Na gra de je uru ~io mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}. Sve ~a nost je na ja vqe na uz zvu ke fan fa ra, a de fi le su otvo ri le da me u pla vom uz zvu ke pe sme “Mar{ na Dri nu”.

Pot pred sed nik Vla de i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} ka zao je da je ciq da da se {to vi {e ob na vqa po li cij ski ka dar.

- Ovi mla di pri pad ni ci Mi ni star stva od ra di }e pri prav ni~ ki sta` u Be o gra du. Do ne li smo ova kvu od lu ku jer je naj ma we in te re so va we za rad u ve li kim gra do vi ma, a po ne kim pro ce ni ma, u pre sto ni ci ne do sta je ~ak 2.000 po li ca ja ca. Ov de u Voj vo di ni `e lim da is tak nem da po zi va mo da se pri pad ni ci na ci o nal nih ma wi na pri ja vqu ju za po li cij sko obra zo va we jer je to naj bo qi na ~in da oni po sle ra de u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va – iz ja vio je Da ~i}. – Dra go mi je {to su od

Fo to: N. Sto ja no vi}

tro je naj bo qih dve da me. U MUP-u ima mo oko 20 od sto `e na, tre ba da ih bu de vi {e. U U`i cu je `e na na me stu na ~el ni ka po li cij ske upra ve, to je lep pri mer.

On je ka zao da se ula `e trud da se na pra vi na ~in po sma tra ma te ri jal ni po lo `aj pri pad ni ka MUP-a.

- Ni je ta~ no da su po li caj ci do bi li po ve }a we od 30 po sto, ka ko ne ki sin di ka ti tvr de, vo leo bih da je ta ko. Po li ci ja na to ima pra vo po za ko ni ma ko ji se ne pri me wu ju. Go di na ma su do no {e ni za ko ni ko ji su ima li za ciq sa mo da za ma `u o~i po li caj ci ma i da se po -

sle ne pri me wu ju. Po li caj ci ima ju pra vo na ko e fi ci jen te ve }e do 50 po sto u od no su na dru ge dr `av ne slu `be ni ke. Po li caj ci ma se da nas ne pla }a pre ko vre me ni i no} ni rad i rad za vre me pra zni ka, a svim osta lim rad ni ci ma u Sr bi ji se to pla }a. Ne sa mo da ni su pri vi le go va ni ve} je to van bi lo ka kve lo gi ke i ra zu ma. Mi sa da po ku {a va mo da se pr vi put u isto ri ji do ne se po se ban ko lek tiv ni ugo vor za po li cij ske slu `be ni ke ko ji bi uki nuo ra zno ra zne za vr zla me. Mi slim da bi osno vi ca za pla te za Voj sku i po li ci ju tre ba lo da bu de ista.

M. Vuja~i}

RE PU BLI^ KI ZA VOD ZA ZDRAV STVE NO OSI GU RA WE U[TE DEO VI [E OD PET MI LI JAR DI DI NA RA

Pro to kol o sa rad wi s pro iz vo |a ~i ma le ko va Re pu bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we, na kon ni za sa sta na ka s pro iz vo |a ~i ma le ko va ra di pro na la `e wa na ~i na za nor m a l i z a c i j u snab d e v a w a tr `i {ta le ko vi ma s li sta, pot pi sao je s wi ma Pro to kol o sa rad w i. Tim ak t om je ujed n o pred v i | e n o da far m a c e u t s ke kom pa ni je uma we po tra `i va wa za le ko ve od RZ ZO-a de set od -

sto. To se od no si na sva do spe la law ska ne pla }e na du go va wa ve le dro ge ri ja ma, od no sno apo te ka ma, kao i na sva du go va wa ko ja na sta nu to kom ove go di ne. Na taj na ~in RZ ZO }e uma wi ti pri spe le oba ve ze za go to vo pet mi li jar di di na ra, {to }e omo gu }i ti re dov ni je iz mi re we po tra `i va wa, ali i stvo ri ti pro stor za uvo |e we ino va tiv nih, od no -

Obez be |en „in ter fe ron be ta” Re pu bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we, ka ko je sa op {te no, obez be dio je “in ter fe ron be ta” za le ~e we pa ci je na ta obo le lih od mul ti ple skle ro ze, a do na ci jom od 143 mi li o na di na ra omo gu }io je i le ~e we jo{ 123 pa ci jen ta obo le la od ove bo le sti. Vred nost pot pi sa nog ugo vo ra iz no si 336.741.682 di na ra. Na ovaj na ~in RZ ZO je u{te deo ~ak 35 od sto pa ra za na bav ku “in ter fe ro na be ta”. RZ ZO je na ba vio i “pe gi lo va ni in ter fe ron” po 15 pro ce na ta ni `oj ce ni, ~i me je u{te |e no 11 mi li o na di na ra. Pa ci jen ti ma na di ja li zi ko ji ma je ra di po boq {a wa krv ne sli ke neo p ho dan “ori tro po e tin” RZ ZO je obo rio ce nu le ka ~ak 40 pro ce na ta i ti me u{te deo 140 mi li o na di na ra. Za ci to sta ti ke s Li ste C, ko ji se iz da ju po po seb nom re `i mu, RZ ZO je u{te deo 16 mi li o na di na ra.

sno le ko va no ve ge ne ra ci je, o tro {ku RZ ZO-a.

Spo ra zum pred vi |en ovim Pro to ko lom di rekt no se pri me wu je na le ko ve s Li ste A i A-1, dok }e za one s Li ste B bi ti pri me wen isti prin cip, ali kroz po stup ke jav ne na bav ke ko je }e re a- li zo va ti zdrav stve ne usta no ve.

Pro to kol de fi ni {e i da se pla }a we za is po ru ~e ne le ko ve ogra ni ~a va na rok od 120 do naj ka sni je 150 da na od da na pri je ma sva ke po je di na~ ne fak tu re, a po pri li vu nov ca RZ ZO-u.

Po seb nim ugo vo rom ko je RZ ZO bu de za kqu ~i vao s apo te ka ma a pro iz vo |a ~i le ko va s ve le dro ge ri ja ma osi gu ra }e se bla go vre me no i kon ti nu i ra no pla }a we svim u~e sni ci ma u lan cu. To }e omo gu }i ti li kvid nost, ne sme ta nu pro iz vod wu i pla sman pro iz vo da, a sve za jed no do ve {}e do zna ~aj nih po zi tiv nih efe ka ta na tr `i {tu le ko va.

Q. Ma le {e vi}

dnevnik

JE DA NA EST UNI VER ZI TE TA IZ RE GI O NA I EU NA ZA JED NI^ KOM TEM PUS PRO JEK TU „MO REMS”

Kom {ij ska stra te gi ja za mo der ni ji uni ver zi tet Uni ver zi tet u No vom Sa du od ju ~e je do ma }in tro dnev ne ra di o ni ce u sklo pu Tem pus pro jek ta „Mo der ni za ci ja i re kon struk ci ja me nax men ta i struk tu re uni ver zi te ta - MO REMS”, ~i ji je ko or di na tor Uni ver zi tet u Mar bur gu (Ne ma~ ka), a ko ji je oku pio 11 uni ver zi te ta iz Sr bi je, Bo sne i Her ce go vi ne, Hr vat ske, Ma ke do ni je, Slo ve ni je, Austri je i Bel gi je.

Ciq tro go di {weg pro jek ta, ko ji fi nan si ra EU, je ja ~a we in sti tu ci o nal nih i funk ci o nal nih ka pa ci te ta uni ver zi te ta u ze mqa ma Za pad nog Bal ka na, ra di da qe im ple men ta ci je Bo low skog pro ce sa, ka ko u po gle du in ter na ci o na li za ci je, ta ko i kroz obez be |i va we kva li te ta na sta ve, stu dij skih pro gra ma i vi so ko {kol skih in sti tu ci ja.

Is ti ~u }i re gi o nal ni ka rak ter pro jek ta, ko ji }e po mo }i ze mqa ma Za pad nog Bal ka na da uskla de svo je si ste me, rek tor UNS-a prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} re kao je da je za da tak pro jek ta da se ba vi mo der ni za ci jom i re struk tu ri ra wem uni ver zi te ta.

- Na la zi mo se u tre nut ku ka da ne pri ~a mo vi {e o Bo low skom pro ce su ve} o je din stve nom evrop skom vi so ko o bra zov nom pro sto ru i ovo je jo{ je dan pri mer to ga da taj pro stor, a pre sve ga ovaj pro stor Za pad nog Bal ka na, funk ci o ni {e. Uni ver zi te ti ona kvi ka kvi su bi li i s obra zo va wem ka kvo su da va li u ovom tre nut ku mo ra ju su {tin ski da pro me ne svo ju vi zi ju o to me {ta za pra vo `e le da da ju stu den ti ma. Pred u zet ni {tvo je kqu~ na stvar ko ju mo ra mo po nu di -

ti kao ob lik po na {a wa - na gla sio je rek tor Ve sko vi}.

- Sa mo obra zo va ne i pro sve }e ne na ci je i qu di idu mno go br `e na pred i, na rav no, vu ku sve osta le.

Bez re gi o nal ne sa rad we ne ma na pret ka i u okvi ru ovog Tem pus pro jek ta raz go va ra mo o to me ka ko da ne ka da vr lo fi no i ta na no iz gra |e ne ve ze u obla sti ne sa mo

sni ke ra di o ni ce upo znao s raz vo jem si ste ma obra zo va wa u Sr bi ji.

Prof. dr Rad mi la Ma rin ko vi}-Ne du ~in, ko or di na tor MO REMS-a na No vo sad skom uni ver zi te tu kao naj va `ni ju ka rak te ri sti ku pro jek ta is ti ~e we go vu ori jen ta ci ju pre ma re gi o nal noj stra te gi ji mo der ni za ci je uni ver -

Sve po ~i we od re for me obra zo va wa Prof. dr Mir sad \on la gi}, ko or di na tor MO REMS pro jek ta na Uni ver zi te tu u Tu zli, u iz ja vi za me di je na gla sio je da su na u ka, is tra `i va we, raz voj i obra zo va we ne de qi ve ak tiv no sti i za to je neo p hod no po ve zi va we uni ver zi te ta u jed nu mre `u zbog pre no sa zna wa i is ku sta va, ali i zbog stva ra wa pra vih po ten ci ja la da se raz vi ja ju svi mno go broj ni ci qe vi ko ji sto je pred vi so kim obra zo va wem. Uka zu ju }i da su i Fin ska i In di ja, ma la i ve li ka ze mqa ko je su po sta le teh no lo {ko ~u do, od no sno teh no lo {ki div u svet skim raz me ra ma, po ~e le od re for me svog si ste ma obra zo va wa, \on la gi} je re kao da je „to put ko jim, po go to vo mi ma le ze mqe, mo ra mo i}i„. obra zo va wa, ne go i pri vre de i in du stri je po no vo po ve `e mo i stvo ri mo am bi jent pri jem ~iv i va `an za sve i da u na red nom pe ri o du, po ve zu ju }i re gion, stvo ri mo uslo ve da po sta ne mo deo jed nog lep {e ure |e nog pro sto ra ka kav je EU. Ne mo gu }e je sa ra |i va ti s Ne ma~ kom, Nor ve {kom ili Fran cu skom, a ne sa ra |i va ti na pra vi na ~in sa su se di ma, kom {i ja ma. I sve dok to ne pre po zna mo ni for mal no, ni su {tin ski ne }e mo mo }i po sta ti deo pro jek ta ko ji se zo ve EU- is ta kao je prof. dr Ra di vo je Mi tro vi}, dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu pro sve te, ko ji je u~e -

zi te ta, una pre |e wa struk tu re svih we go vih ser vi sa - onih okre nu tih stu den ti ma, me |u na rod noj raz me ni, pi ta wi ma ka ri je re...

- Iz na {eg do sa da {weg dvo go di {weg ra da pro is te kao je ve} ~i tav niz vr lo kon kret nih re zul ta ta i pre po ru ka ko je mo gu da se pri me ne na sva kom uni ver zi te tu, kao i ana li ze ra da svih uni ver zi te ta ko je su u kon zor ci ju mu. Ta ko |e, jo{ na po ~et ku ra da, iz ovog pro jek ta pro i za {la je ide ja i za je dan na ci o nal ni Tem pus pro je kat - GO MES, po sve }en re for mi upra vqa wa i me nax men ta u si ste mu vi so kog obra zo va wa u Sr bi ji.

V. ^e ki}

IME MI LO RA DA PA VI ]A PO NE LA BI BLI O TE KA FI LO ZOF SKOG FA KUL TE TA U NO VOM SA DU

Baj ko li ka sud bi na „Ha zar skog re~ ni ka”

Bi bli o te ka Fi lo zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du po ne la je ime Mi lo ra da Pa vi }a, na {eg pi sca svet ske sla ve, aka de mi ka, ali i pro fe so ra i de ka na ovog fa kul te ta. Spo menplo ~u s Pa vi }e vim ime nom na ula zu u Cen tral nu ~i ta o ni cu Bi bli o te ke ju ~e su sve ~a no ot kri li pro de kan ka Fi lo zof skog fa kul te ta prof. dr Iva na @i van ~e vi}-Se ke ru{ i prof. dr Sa va Da mja nov s Od se ka za srp sku kwi `ev nost. Za ni mqi vo je da je obo ma Mi lo rad Pa vi} bio pro fe sor, a Da mja nov mu je bio i asi stent.

– Ret ki su fa kul te ti na ko ji ma po red ve li kih na u~ ni ka ra de i ve li ki pi sci, a mi smo ima li tu pri vi le gi ju da na Fi lo zof skom fa kul te tu od 1974. do 1990. pre da je pro fe sor Pa vi}, ko ji je od 1977. do 1979. bio i we gov de kan.

Ne ka da se de si da vam pro fe sor bu de ve li ki na u~ nik, ret ko se de si da bu de i ve li ki na u~ nik i ve li ki, svet ski pi sac. Pa vi} je ra dio na Od se ku za srp sku kwi `ev nost, bio na{ dra gi pro fe sor i osta vio je za so bom du hov no po tom stvo – is ta kla je pro de kan ka @i van ~e vi}-Se ke ru{.

– Sla va Mi lo ra da Pa vi }a ~u la se po ce lom sve tu jo{ pre ~e -

Fo to: R. Hayi}

tvrt ve ka, ka da je kre nu la jed na za i sta za ~ud na, a da nas, iz ove per spek ti ve, go to vo baj ko li ka sud bi na naj slav ni je srp ske kwi ge „Ha zar skog re~ ni ka„– re kao je Da mja nov, i ukrat ko pod se tio na to ka kva je bi la re cep ci ja ove Pa vi }e ve kwi ge u sve tu. – Ov de, na Fi lo zof skom fa kul te tu, Pa vi} je osta vio mo `da naj kva li tet ni ji kre a tiv ni deo svog `i vo ta, pe riod u ko jem je pi sao mo `da naj zna ~aj ni je i kwi `ev no-isto rij ske i be le tri sti~ ke kwi ge.

Ti m e {to je fa k ul t et s ka bi bli o te ka po ne la ime ve li kog pi sca, pri su stvo Pa vi }a na Fi lo zof skom fa kul te tu, gde je do bio pr vu aka dem sku pro fe su ru, bi }e traj ni je ne sa mo za Pa vi }e ve sa vre me ni ke, stu den te i sa rad ni ke „ne go i za one ge ne ra ci je za ko je je on za pra vo isto ri ja kwi `ev no sti”, re kao je Da mja nov, po `e lev {i Bi bli o te ci dug vek i po r u ~ iv { i: „Sre} n a vam ve~ nost, pro fe so re!”.

V. ^.

VESTI

MU ZEJ NAFT NE IN DU STRI JE: Po ~e ci naft ne in du stri je u Sr bi ji, raz voj ener ge ti ke i naft ne in du stri je kao pri vred ne gra ne, na ~in ra da na naft nim i ga snim po qi ma ne ka da i sa da – deo je ono ga {to je iz lo `e no u Mu ze ju naft ne in du stri je Sr bi je ko ji je ju ~e otvo ren u zgra di NIS-a. Iz lo `e ni su do ku men ti, fo to gra fi je, pla no vi, objek ti, de lo vi ra fi ne rij skih po stro je wa i apa ra ti za to ~e we go ri va ko ji pru `a ju sli ku o raz vo ju ove pri vred ne gra ne, od pro iz vod we i pre ra de, do pro me ta. Po re ~i ma ge ne ral nog di rek to ra NIS-a Ki ri la Krav ~en ka, Mu zej NIS-a omo gu }a va da se vi {e sa zna o po slu naf ta {a, ko ji je iz uz et no te `ak i zah te van, o ra du broj nih ge ne ra ci ja ko je su do pri ne le raz vo ju naft ne in du stri je i kom pa ni je i da le ~vrst oslo nac za da qi rad i uspe {nu bu du} nost. Eks po na ti iz lo `e ni u Mu ze ju Naft ne in du stri je Sr bi je mo gu se po gle da ti ~e tvrt kom od 10 do 16 ~a so va.

D. Ml. Fo to: B. Lu ~i}

Ka ko na dok na di ti pro pu {te ne ~a so ve

Obe le `en Dan ma ter weg je zi ka

Mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi} na sta vqa da kr {i za kon ko ji ga oba ve zu je da pre go va ra sve dok se ne po stig ne spo ra zum, oce ni la su ju ~e tri pro svet na sin di ka ta ~i ji su ~la no vi u {traj ku, uka zu ju }i da se mi ni star na za kon po zi va sa mo kad pre ti i ka da mu ta ko od go va ra. Uni ja sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je, Sin di kat rad ni ka u pro sve ti Sr bi je i sin di kat “Ne za vi snost” u za jed ni~ kom sa op {te wu na vo de ka ko Ob ra do vi} i da qe tvr di da su zah te vi sin di ka ta is pu we ni. Tri re pre zen ta tiv na sin di ka ta sa op {ta va ju da bi sve na stav ne je di ni ce tre ba lo da se ob ra de, kao i da se u~e ni ci, ko ri {}e wem kom bi no va nog ti pa ~a sa, po stup no i kon ti nu i ra no oce wu ju. Ta ko se ra di po {te no i pro fe si o nal no pre ma u~e ni ci ma i ro di te qi ma, na gla {a va se u sa op {te wu i do da je da }e na taj na ~in plan do kra ja {kol ske go di ni bi ti u pot pu no sti re a li zo van.

U okvi ru obe le `a va wa Me |u na rod nog da na ma ter weg je zi ka, mi ni star za qud ska i ma win ska pra va Sve to zar ^i pli} ju ~e je uru ~io pri zna wa u~e ni ci ma ko ji su na pi sa li naj bo qe ra do ve na kon kur su „Moj ma ter wi je zik”, ~i ji je ciq ne go va we vi {e je zi~ no sti. Na kon kur su je u~e stvo va lo vi {e od pe de set u~e ni ka ~i ji su ma ter wi je zi ci srp ski, ma |ar ski, ru mun ski, bu gar ski, rom ski, ukra jin ski, slo va~ ki, a sva ki od wih je na svom ma ter wem je zi ku opi sao od nos pre ma tom, ali i je zi ku sre di ne u ko joj `i ve - srp skom. Naj bo qi rad je Va we Ma dov, u~e ni ce pr vog raz re da @e le zni~ ke teh ni~ ke {ko le, dok je dru go i tre }e me sto pri pa lo Si mo ni Bra |an, u~e ni ci ~e tvr tog raz re da Gim na zi je „Uro{ Pre di}” iz Pan ~e va i Te o do ri Be li}, u~e ni ci pe tog raz re da O[ „\or |e Na to {e vi}” iz No vog Sa da.

kultura

c m y

dnevnik

ВЕЛИКА ИЗЛОЖБА НИКОЛЕ ЏАФА У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ

Зец на вратима У Музеју савремене уметности Војводине, у Новом Саду, сутра у 19 часова биће отворена самостална изложба Николе Џафа названа „Lepus in fabula”, што би у слободном преводу значило „Ми о зецу...”. На самом отварању биће изведена „Зечја опера”, а у оквиру изложбе биће представљен уметников интернет сајт www.zeckojijepojeomuzej.com, као и монографија „Џафо”. „Зечја опера” замишљена је као драма с музиком, наводи се у најави Џафове изложбе у МСУВ. Писана је за двоје солиста, хор и инструментални састав. Аутор је Никола Џафо, композицију чији је основни мотив заснован на Фибоначијевом низу бројева написала је Нинета Аврамовић-Лончар, либрето Весна Гргинчевић, а режију потписује Филип Марковиновић. Извођачи су Агота Виткаи-Кучера (сопран) и Александар Младеновић (баритон), оркестар чине Кристијан Борош (кларинет), Горан Ерић (туба), Кристоф Јан (виолончело), Јелена Рашић (удараљке), а хор ће бити полазници експерименталне радионице посвећене певању „Хор-ор-ооор!”. Пројекат „Зец који је појео музеј” Николе Џафа, а који ће у оквиру његове самосталне изложбе у МСУВ бити презентован путем интернет сајта, зачет је још средином деведесетих, када се у Џафовим радовима почео да појављује мотив зеца. Позив знанцима да креативно одговоре на питање „У ком грму лежи зец?” уследио је 1997, а радови-одговори су били приказани у част црног зеца Куненеа Мандиндија, који је до тада живео у уметниковом атељеу у Петроварадину. Црни зец име је добио по две личности из Јужне Африке, по историчару уметности Даниелу Куненеу и уметнику активисти Билију Мандиндију. Добијени одговори на питање „У ком грму лежи зец?”, у виду цртежа, графика,

колажа, постају књига „Зец који је појео музеј”, названа по истоименом цртежу-донацији Мирољуба Филиповића Филимира. Од првобитне колекције, набавкама аутора и прилозима дародаваца, збирка се увећавала и нарасла до идеје о музеју. Комплексну веза „зеца” са делатношћу Николе Џафа, кустос

изложбе у МСУВ Живко Грозданић види као балансирање између уметности и културе као ширег оквира, као стратегију која ствара магијске призоре, урбане колико и примитивне. „Сличност преузетих предмета из непосредних друштвених околности и њихово пресељење у свет предмета које ствара уметност један је од циљева Николе Џафа. Слично, попут Дишана, овде се дешава магијски обред унутар уметности и културе у којем се ствара један дискурс који Николу Џафа означава као уметника који ради као врач или шаман”, пише Грозданић, који тврди да Џафо тиме истражује компликовани однос уметника и његових симболичких стратегија унутар

уметничке праксе и изван ње, нудећи идеју да се сачини мапа симболичких места на којима се преплићу или уписују друштвени неспоразуми кроз ироничне и контроверзне инсталације које поставља.

- Џафо историју уметности претвара у својеврсни полигон иронија које симболизује присуство зеца у материјалном смислу. Зец се појављује у мноштву оригиналних артефаката преузетих из свакодневног живота. Конкретан низ ready made предмета, поређаних у стаклене витрине, сачињава бриљантну мапу прозаичних конзументских инстинкта које поседује сваки појединац, било ког друштва. Управо на месту које Никола Џафо назива „Музеј зеца”, сусрећемо се са свим бесмислицама од којих је живот састављен или помоћу којих се он деконструише у онтолошком смислу – каже Грозданић. Сам Џафо свој пут који ће у уметничком смислу бити пред публиком МСУВ до 15. марта, реконструише на следећи начин: - Од деведесетих сам на добровољном принудном раду у Србији, највећем и најлепшем логору на свету. Принудни рад, који траје до данас, обављам на релацији Београд-Нови Сад. Нужда и присила терају ме да се бавим утопијама и да верујем како уметност мења свет. Идејни сам творац и покретач групе „Лед арт”, с којом сам креирао и реализовао све пројекте. Суоснивач сам Центра за културну деконтаминацију у Београду (1995) и Мултимедијалног центра „Лед арт” у Новом Саду (2000). У његовом окриљу ради Арт клиника, највећи пројекат „Лед арт”, где сам први међу једнакима. Дежурни тим за здравство у култури прописује терапију ‘уметност лечи’.” И. Бурић

ПРИПРЕМА ЗА НАШ НАСТУП НА САЈМУ КЊИГА У ЛАЈПЦИГУ У МАРТУ

Србија земља у фокусу Визуелни идентитет наступа Србије као земље у фокусу на предстојећем Међународном сајму књига у Лајпцигу, од 17. до 20. марта, представљен је у београдској галерији „Озон”. „Слика коју ћемо упутити немачкој културној јавности, нарочито оној која прати књижевност, истовремено је слика коју желимо да упутимо и нашој јавности. Желимо да покажемо на који начин можемо да представимо српску културу и књижевност у свету”, рекао је на промоцији министар културе Небојша Брадић. Он је подсетио да је промоција српске књижевности на немачком говорном подручју почела још пре две године, када је потписан протокол о сарадњи с лајпцишким сајмом књига и када је најављено учешће Србије на тој манифестацији као земље у фокусу 2011. Брадић је посебно нагласио да ће активности на промоцији српске књижевности не само на немачком говорном подручју, него и на француском, енглеском и руском, бити настављене и убудуће. Небојша Брадић ће, у склопу промотивних активности поводом наступа Србије у Лајпцигу, данас и сутра боравити у Берлину. У Бундестагу ће се састати са члановима парламентарног Комитета за културу и медије, а на Катедри за славистику Хумболт универзитета биће представљени преводи на немачки српских аутора који ће учествовати на сај-

му, у том програму учествоваће писац Драган Великић. На данашњој конференцији за немачке новинаре биће представљен програм Србије на Сајму у Лајпцигу, након чега ће се српски министар културе састати с помоћником министра спољних послова Немачке задуженим за културу Петером Амоном. Брадић и Амон разговараће о подршци коју Немачка пружа развоју уметности и културе Србије кроз Гете институт и одрживом развоју у оквиру Дунавске стратегије. Србију ће на лајпцишком сајму представљати делегација од 40 домаћих писаца, а поред савремене српске књижевности, посебан део програма биће посвећен нобеловцу Иви Андрићу и српској културној баштини. Српски павиљон у Лајпцигу ове године биће знатно већи од прошлогодишњег и простираће се на површини од око 160 метара квадратних, на два нивоа. Поред више стотина наслова савремених српских аутора, у оригиналним издањима и у преводу на немачки и друге стране језике,

биће представљен и промотивни материјал који обухвата каталог писаца, списак српске литературе која је објављена на немачки језик и друге брошуре. Штанд ће имати и мали парк, место за сусрете, разговоре, за одмор. Поред груписаних црно-белих фото-силуета писаца, зидове штанда красиће и мисли Иве Андрића исписане писаним словима, као и слоган овогодишњег наступа „Србија... Лајпциг 2011”, на српском и на немачком језику.

utorak22.februar2011.

15

JU ^e U Fra we va^kom sa mo sta nU U Ba ^U

Pred sta vqe na fre ska Isu sa Hri sta Ba~ je ju ~e bio kul tur ni cen tar Voj vo di ne, jer je u ta mo {wem fra we va~ kom sa mo sta nu odr `a na kon fe ren ci ja za {tam pu na ko joj je me di ji ma pred sta vqe na n o v o o t k r i v e n a fre ska „Ras pe }e Hri sto vo”, ko ja je ve ko vi ma bi la sa kri ve na iza glav nog zi da.

Di rek tor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re Zo ran Va pa sma tra da je re~ o de lu ko je pri pa da vi zan tij skom sti lu i da to stru~ wa ci tre ba da ob ja sne. A to ne }e bi ti la ko, jer fre ska ko ja je pr vih da na po ot kri va wu na zva na „Ras pe }e Hri sto vo“ ve ko vi ma je bi la sa kri ve na iz me |u zi di na, ve ro vat no ka pe le. Bi la je uzi da na iza do dat nog tan kog zi da na ko me je sta ja la za sta kqe na u san du ku iko na „Ra do sna Go spa“. Na fre sci je is pi sa no gr~ kim pi smom „Isus Hrist“. Ka da je fre ska s li kom Go spe pro {le go di ne od ne ta na re sta u ra ci ju, stru~ wa ci Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re po ~e li su {te ma we zi da. Po ja vio se ta nak zid od jed ne ci gle, a po tom fre ska osli ka na na mal te ru.

Re sta u ra tor Ma rio Vuk ni} is ta kao je da je fre ska, di men zi je jed nog kva drat nog me tra, iz u zet -

\u ri}: Fre ska za Une sko Kon fe ren ci ji za me di je, od no sno svo je vr snoj ra do sti, iz me |u osta lih, pri su stvo vao je i po kra jin ski se kre tar za kul tu ru Mi lo rad ]u ri}, ko ji je re kao: „Ovo je ve li ki dan za kul tu ru na ro da ko ji `i ve u Voj vo di ni. Ovo je stvar ko ju Une sko tre ba da une se u svo ju ba {ti nu.„

no do bro osli ka na i o~u va na.

Pro ce wu je se da da ti ra iz me |u 12. i 14. ve ka i da li ~i na fre ske iz ma na sti ra Stu de ni ce.

Fra we va~ kom sa mo sta nu u Ba ~u te me qe su uda ri li tem pla ri jo{ 1169. go di ne, a ka sni je je pri pao fra wev ci ma, uglav nom ma |ar ske na ci o nal no sti (oko 1300. go di ne). Jo sip [pe lar, na stoj nik ovog sa mo sta na, re kao je da mu je `ao {to su me di ji do ju ~e bi li us kra }e ni za pra vo sni ma wa no vo ot kri ve ne fre ske, a za bra na je, po we go vim re ~i ma, do {la od stra ne Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re.

M. Suyum

У ОКВИРУ МЕЂУНАРОДНОГ ПОЗОРИШНОГ ИНСТИТУТА

Основан Српски центар У Стеријином позорју у Новом Саду након оснивачке скупштине, прошле недеље конституисан је Српски центар Међународног позоришног института. После двадесетогодишње паузе, позоришни ствараоци у Србији поново су се укључили у деловање најраспрострањеније међународне асоцијације у области сценских уметности. Међународни позоришни институт (ИТИ), основан 1948, представља невладину организацију која, делујући под окриљем Унеска, окупља преко стотину националних позоришних центара и делује на развијању сарадње између позоришних стваралаца читавог света, то јест на размени знања и искустава у свим областима представљачких уметности (драма, плесни театар, перформанс). И на РОМАН ВЛАДИСЛАВА БАЈЦА НА МАКЕДОНСКОМ

Бекство од биографије Роман Владислава Бајца „Бекство од биографије” објављен је на македонском језику у издању скопске издавачке куће „Три”. Роман „Бекство од биографије” су на македонски језик превеле Елизабета Селева и Славица Гадзова. Роман, који је на српском језику објављен 2001. у издању београдске издавачке куће „Чигоја” , представља романсирану биографију Ђорђа Шагића који је непосредно после слома Карађорђевог устанка преко Угарске и Немачке дошао до Америке. Ђорђе Шагић је у Америци под именом Џорџ Фишер направио изузетну каријеру. Био је вођа Тексашке револуције (18351836), а након тога је био цариник у Мексичком заливу. Започео је са издањем либералистичких новина „Mercurio del Puerto de Matamoros” у Матаморосу, а заједно са Хозеом Антониом Мексијом организоаво је покрет у Њу Орлеансу против централистичке владе. Комисијски агент Хјустона постао је 1837, а након тога судија и члан градског одбора Хјустона. Служио је у разним градским одборима Сан Франциска, а 1870. је постао конзул САД у Грчкој. Издавачка кућа „Три” из Скопља објавила је и Бајчеву „Књигу о бамбусу”, а други македонски издавачи претходно су објавили његове романе „Друид из Синдидуна” и „Европа експрес”.Издавачка кућа „Магор” из Скопља ускоро ће објавити и Бајчев роман „Хамам Балканија” у преводу Александра Прокопиева.

нашим просторима, до распада Југославије деведесетих година, деловала је југословенска Секција ИТИ. На оснивачкој Скупштини, одржаној у просторијама Стеријиног позорја, више од тридесет домаћих посленика из свих позоришних професија усвојило је статут Српског центра Међународног позоришног института и основна начела програмског деловања удружења, изабравши потом и Управни одбор, на чијем челу ће бити Светислав Јованов, театролог из Новог Сада а чланови Јелена Кајго, драматург, Дијана Милошевић, редитељка, Немања Ранковић уметнички директор Позоришта у Ужицу и Душана Тодоровић, руководилац међународне сарадње Стеријиног позорја.

КЊИЖЕВНА ПЕРИОДИКА: ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ

Припадност светској литератури И децембарска свеска Летописа Матице српске почиње књижевним новитетима, а први је одломак из романа у настајању „Ода мањем злу“, из пера Воје Чолановића. Најновију прозу објавили су још Радован Вучковић, Стојан Бербер и Милош Латиновић, а поезију, Вук Крњевић, Флорика Штефан, Илеана Урсу и Ана Сеферовић.У ЛМС су објављена и два огледа- „Могућност сагласја филозофије и поезије“ Милосава Шутића и „Павић, светски писац“ Јована Попова.

-Уз Иву Андрића, чија је рецепција у свету започела Нобеловом наградом, а три деценије касније оживљена ратом у Босни и интересовањем за амбијент и историју ових простора, Милорад Павић је несумњиво најпревођенији српски писац- наводи Попов.- А ако би се за критеријум узела пре свега популарност код шире публике, онда би му, вероватно, чак припало почасно место. Уз опаску да су превођеност и читаност несумњиво потребни услови да би неко ко пише на „малом“ језику био примећен у планетарним размерама, Попов се у овом есеју пита да ли су та два услова и довољна за припадност светској литератури. У Сведочанстивима, Михајло Пантић пише о стопедесетогодишњици рођења Војислава Илића („Песник новог почетка“), а Рајо Петров Ного о Меши Селимовићу и Скендеру Куленовићу („Исхак и Рамиз, два наша завјереника“). О њима у ЛМС пише и Иван Негри-

шорац („Српска књижевност и динамика културолошких кодова: искуство Меше Селимовића, Скендера Куленовића и других српских муслимана“). О књизи Емира Кустируце „Смрт је непровјерена гласина“пишу Матија Бећковић и Миро Вуксановић.

У овом поглављу ЛМС аутори су још Драган Хамовић- „Лице оца и лица отаџбине у поезији Петра Пајића“, Милован Витезовић„Егерић од етике и естетике“, Горан Максимовић- „Заборављени Мита Калић“, Милета Аћимовић Ивков- „Трагови читања“. Сведочанства се завршавају интервјуом Душана Видаковића са Милославом Шутићем, а ЛМС- критичким приказима најновије књижевне продукције. Р. Лотина

SPORT

utorak22.februar2011.

DA NAS U DU BA I JU NA STU PA JU DVA NA [A IGRA ^A

ZA VR [EN 60. OLSTAR VI KEND U LOS AN \E LE SU

Novak protiv Qodre Teniski turnir iz ATP kategorije 500, koji se igra u Dubaiju, po~eo je ju~e me~evima prvog kola, a danas }e na teren iza}i i dvojica srpskih igra~a. Branilac titule, i to dve uzastopne Novak \okovi}, odbranu trofeja po~e}e protiv Francuza Majkla Qodre, ina~e dubl partnera na{eg Nenada Zimowi}a. Ovaj me~ igra}e se na centralnom terenu, a po~etak je zakazan za 11 sati po vremenu u Srbiji.

Do sada su se \okovi} i Qodra dva puta sastajali i rezultat je 1:1. Posledwi duel, na pro{logodi{wem turniru Masters serije 1.000 u Parizu, dobio je francuski igra~, koji je slavio sa 7:6, 6:2, dok je prvi me~, odigran 2007. godine u Majamiju, u svoju korist re{io na{ as, pobediv{i sa 6:4, 6:1.

rezultate iz prethodne dve sezobe u Dubaiju, moglo bi da se dogodi da na ATP listi pretekne Federera na drugom mestu, po{to razlika izme|u wih dvojice iznosi samo 85 poena. Qodra je na 27. mestu u singlu na ATP listi.

U me~u 1. kola danas }e na teren iza}i i {esti nosilac Viktor Troicki, koji za rivala ima Nemca Filipa Kol{ajbera. Me~ Troickog po~iwe tako|e u 11 ~asova, ali na terenu broj 3. Do sada su wih dvojica odgrali tri me~a i nema~ki teniser vodi 2:1 u me|usobnom skoru. Troicki je slavio jedini put 2008. godine na US openu, kada je Kol{ajber predao me~ pri rezultatu 6:2, 3:6, 4:6, 0:3. Pro{le godine ova dvojica tenisera igrala su dva puta i Nemac je slavio u oba me~a. U Dizeldorfu je bilo 7:6, 6:4, a u Torontu 6:4, 3:6,

dnevnik

c m y

16

Kobi Brajant, MVP olstar me~a

Zapad slavio, Kobiju MVP titula

Novak \okovi}

Podse}awa radi, Nole je pro{le godine u finalu Dubaija pobedio Rusa Mihaila Ju`nog sa 7:5, 5:7, 6:3, a na putu do titule pred wim su padali i Bagdatis (polufinale), Qubi~i} (~etvrtfinale), Troicki u 2. kolu i na startu [panac Garsija-Lopez. Kada je prvi put pobedio na ovom turniru, 2009. godine, u finalu je naboqi srpski igra~ savladao [panca Davida Ferera sa 7:5, 6:3.

- Veliko mi je zadovoqstvo {to sam ponovo u Dubaiju - rekao je \okovi}. - Volim da do|em u ovaj grad i dobar je ose}aj koji imam dok ovde treniram i igram. Prili~no sam sve` i radujem se novim izazovima. Veoma mi je va`no da zabele`im dobar rezultat kako bih ostao u pobedni~kom ritmu.

Ina~e, Novak je i daqe tre}i igra~ sveta i, uspe li da ponovi

6:0. Trenutno se Troicki nalazi na 18., a Kol{ajber na 35. mestu ATP liste.

Ina~e, turnir u Dubaiju igra se od 1993. godine, a sam Dubai tenis stadion izabran je od strane igra~a za najboqi na ATP turu u toku posledwe tri godine. Stadion ima 5.000 mesta za sedewe i, kada na wemu nisu teniseri, ovde se odr`avju koncerti velikih zvezda poput Stinga, Geri Halivel, Brajana Adamsa, Enrikea Inglesijasa i drugih.

Sam turnir igra se pod pokroviteqstvom {eika Mohameda Bin Ra{ida Al Maktuma, predsednika Vlade Ujediwenih Arapskih Emirata i vladara ove bogate zemqe.

Nagradni fond tunira iznosi 1.619.500 dolara, a u konkrenciji nastupa 32 igra~a.

A. Pre do je vi}

ATP LI STA

Veliki pad Bozoqca Srpski teniser Viktor Troicki za jednu poziciju popravio je najboqi plasman karijeri i trenutno je 18. igra~ sveta. Novak \okovi} zadr`ao je tre}e mesto na samo 85 poena od drugoplasiranog Roxera Federera. Prvo mesto ubedqivo dr`i Rafael Nadal. Janko Tipsarevi} je nazadovao za jedno mesto i sada je 52, Ilija Bozoqac je pao za ~k 33 pozicije i sada je na 178, a Nikola ]iri} je 199.

ATP lista: 1. Rafael Nadal ([panija) 12.390 poena, 2. Roxer Federer ([vajcarska) 7.965, 3. Novak \okovi} (Srbija) 7.880, 4. Robin Soderling ([vedska) 6.055, 5. Endi Mari (V. Britanija) 5.760, 6. David Ferer ([panija) 4.510, 7. Toma{ Berdih (^e{ka) 4.270, 8. Endi Rodik (SAD) 3.735, 9. Fernando Verdasko ([panija) 3.140, 10. Jirgen Melcer (Austrija) 2.865... 18. (19) Viktor Troicki (Srbija) 1.670... 52. (51) Janko Tipsarevi} (Srbija) 935... 178. (145) Ilija Bozoqac (Srbija) 311... 199. (193) Nikola ]iri} (Srbija) 265...

Kobi Brajant nije dozvolio nikome da mu ukrade {ou u wegovom gradu, u wegoj dvorani.

Zapad je pobedio Istok 148:143 (37:27, 39:37, 41:36, 31:43) u Stejpls centru u Los An|elesu, a as Lejkersa osvojio je ~etvrtu MVP nagradu na 60. olstaru.

Najve}e ko{arka{ke zvezde na planeti sjatile su se u grad glamura, ili grad an|ela kako wegovi `iteqi vole da ka`u, da poka`u {ta znaju. Ali, u ve~eri kada je zabava bila na prvom, a ko{arka i sve ostalo na drugom mestu, Kobi Brajant nije dozvolio da mu bilo ko ukrade {ou u wegovom rodnom gradu i wegovoj dvorani. Najboqi igra~ Lejkersa i jedan od najboqih ko{arka{a dana{wice postigao je 37 peona i imao ~ak 14 skokova i od samog po~etka utakmice bilo je jasno kao dan da mu je MVP titula u fokusu i da }e sve u~initi da je osvoji po ~etvrti put.

- Ose}ao sam dozu odgovornosti, jer su qudi masovno glasali za nas, zbog svega {to smo uradili do sada u sezoni, a to je zna~ilo da moramo da igramo sna`no. Pozvani smo ovde jer su navija~i `eleli to da vide od nas. @eleli su da vide da nam je stalo da se takmi~imo, tako da sam to poku{ao da radim i ka`em mojim sa-

igra~ima da u~ine isto - rekao je Brajant, koji je do poluvremena ve} postigao 21 poen.

Posle prvog poluvremena svima je bilo jasno da jedan od najboqih ko{arka{a svih vremena ne `eli da bilo ko drugi bude MVP u Stejpls Centru.

- Jasno nam je bilo da je krenuo jako od starta, da je `eleo MVP trofej. Uop{te nije dodavao loptu, ali - uop{te! Ali, to je Kobi prokomentarisao je starter Istoka Amare Studemajer, koji je prethodnih godina igrao za Zapad.

Brajant se snije obazirao na ove prozivke.

- Sjajan je ose}aj igrati kod ku}e, pred svojim navija~ima. Ovo je moj posledwi ol star pred ovim navija~ima i zato je fenomenalan ose}aj zbog toga {to sam uspeo - dodao je Brajant.

MVP bi verovatno bio Lebron Xejms da je Istok u fini{u uspeo da kompletira kam-bek sa 17 poena deficita, ali je Brajant uz pomo} prvog strelca lige Kevina Durenta odbio taj napad i doneo Zapadu 24. pobedu, dok je Istok ostao na 36. King Xejms postao je tek drugi igra~ u istoriji ol stara koji je zabele`io tripl-dabl u~inak: 29 poena, 12 skokova, 10

asistencija. Pre wega to je po{lo za rukom samo Majklu Xordanu.

U reviji neobavezne ko{arke i gomile zakucavawa, igra~i su se uozbiqili tek dva i po minuta pre kraja, kada se Istok ozbiqno primakao, ali je onda Durent vezao pet poena i ubio neizvesnu zavr{nicu.

Pro{le sezone igralo se u Arlingtonu u Teksasu pred vi{e od 110.000 gledalaca na stadionu NFL tima Dalas Kaubojsa, a MVP je bio Dvejn Vejd, uz pobedu Istoka od 141:139. Taj igra~, na`alost, morao je da napusti igru u prvom poluvremenu, posle 14 postignutih poena, zbog problema s uganu}em sko~nog zgloba. Ne{to posle toga, na parket je u pauzi izme|u dva poluvremena iza{la Rijana, koja je zabavqala publiku prepunu „selebriti� faca, poput XejZija, [ona Didija Kombsa, Xeka Nikolsona, Stivi Vondera, Xona Lexenda i naravno, a koga drugog, do Xastina Bibera, kojeg je oficijelni spiker najavio kao Xastin Berber.

Pomalo razma`ena publika izvi`dala je igra~e najve}ih rivala Los An|eles Lejkersa, ~lanove Boston Seltiksa. Na predstavqawu zvi`duke su dobili i Pol Pirs i Kevin Garnet i Rej Alen i Rexon Rondo.

DA NAS UTAK MI CE 5. KO LA TOP 16 FA ZE EVRO KU PA

Vr{~ani u Zagreb po bodove Danas se igraju utakmice 5. kola Top 16 faze takmi~ewa u Evrokupu. Na{ jedini predstavnik, ekipa Hemofarma gostuje u Zagrebu, gde }e joj doma}in biti tim Cedevite i ovaj susret u sebi donosi imperativ pobede s kojim }e se suo~iti ko{arka{i obe ekipe. Naime, Vr{~ani jo{ uvek imaju {ansu da se plasiraju u ~etvrtfinale, iako se trenutno nalaze na posledwem mestu u grupi, ali da bi to zaista i ostvarili moraju da pobede Cedevitu, a zatim u posledwem kolu i {pansku Gran Kanariju u Milenijumu. Hemofarm ima skor od jedne pobede i tri poraza, dok su Zarep~ani trenutno drugi s po dve pobede i dva poraza.

Zanimqivo je da je tim trenera @eqka Lukaji}a do jedinog trijumfa stigao u prvom kolu kada je u Vr{cu pobedio ve~era{weg doma}ina sa 86:73. I ne samo to: na{a ekipa imala je tokom me~a i svih 30 poena predTa be la I gru pe 1. Uniks 2. Cedevita 3. G. Kanarija 4. Hemofarm

4 4 4 4

4 2 1 1

0 2 3 3

335:295 352:376 332:336 307:319

8 6 5 5

nosti i tek pri kraju Cedevita je uspela da smawi na pristojnih -13 poena. U kasnijim me~evima, me|utim, ekipa iz Banata zabele`ila je tri neuspeha, dok je hrvatski predstavnik neo~ekivano ostvario dve pobede i sada Zagrep~ani, pobede li u ve~era-

u pro{lom kolu NLB lige, Hemofarm je pobedio u gostima ~e{ki Nimbirk (71:66). U tom susretu odli~nu igru pru`ili su Bojan Krstovi} i Mladen Jeremi}, a u fini{u i hladnokrvni i raspolo`eni Pavkovi}. ^iwenica je da Vr{~ani igraju po

Dana{wi program I GRU PA: Cedevita - Hemofam (18.15), Gran Kanarija UNIKS (21.30).

J GRU PA: Budivelnik - Aris (18), Le Man - Getingen (20.30).

K GRU PA: Nimbirk - Estudijantes (18.30), Galatasaraj - Kazerta (19.45).

L GRU PA: Alba - Beneton (20), Kahasol - Panelinios (20.30). {woj utakmici, imaju veliku {ansu da se plasiraju u ~etvrtfinale, a mo`da i ~ak da definitivno overe vizu, {to bi za wih bio izuzean uspeh. Naime, ukoliko Cedevita ve~eras pobedi, a do sada nepora`eni Uniks bude boqi od Gran Kanarije u gostima, do}i }e i do kona~nog raspleta u I grupi i ne treba sumwati da }e Miqanu Pavkovi}u i wegovim saigra~ima biti veoma te{ko u dvorani Sutinska vrela.

Lukaji}a mo`e da ohrabri veoma dobra partija wegove ekipe

sistemu toplo-hladno, ali wihovi navija~i se nadaju da }e u fini{u sezone biti sve boqi i da }e ve~eras uspeti da ponovo pobede Cedevitu, kao {to su to uradili u prvom delu NLB lige, kada su u Zagrebu, u oktobru 2010. godine, slavili sa 97:89.Trener Zarep~ana Aleksandar Petrovi} ima na okupu kvalitetan i veoma iskusan tim, ali i Hemofam je odli~na ekipa koja, kada je u pravom izdawu, mo`e da savlada svakog rivala.

Nadamo se da }e ve~eras u Zagrebu to i dokazati. A. P. - J. Tu.

Duel Yordana (Hemofarm) i Edvardsa (Cedevita)

Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi}

VTA LI STA

Jelena napredovala Danska teniserka Karolina Voznijacki vratila se na prvo mesto na rang-listi najboqih igra~ica sveta, po{to je tron povratila posle samo sedam od Belgijanke Kim Klajsters. Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} sa osme se popela na {estu poziciju, dok je Ana Ivanovi} nazadovala za dva mesta i sada je 21. Bojana Jovanovski je sa 54. oti{la na 55. mesto, Aleksandra Kruni} je 283, dok je Ana Jovanovi} na 324. poziciji.

VTA lista: 1. (2) Karolina Voznijacki (Danska) 9.430, 2. (1) Kim

Klajsters (Belgija) 8.835 bodova, 3.

Vera Zvonareva (Rusija) 7.155, 4.

(5) Samanta Stosur (Australija) 5.086, 5. (4) Fran~eska Skijavone (Italija) 5.051, 6. (8) Jelena Jankovi} (Srbija) 4.665, 7. (7) Na Li (Kina) 4.300, 8. (6) Venus Vilijams (SAD) 3.745, 9. (9) Viktorija Azarenka (Belorusija) 3.440 10. (10) Agwe{ka Radvanska (Poqska) 3.270... 21. (19) Ana Ivanovi} (Srbija) 2.445... 55. (54) Bojana Jovanovski (Srbija) 1087... 283. Aleksandra Kruni} (Srbija) 178.... 321.

(324) Ana Jovanovi} (Srbija) 142...

SME NA NA TRE NER SKOJ KLU PI FMP-a

Aco Petrovi} umesto \oki}a Iako FMP ubedqivo vode na tabeli Prve A svazne lige Srbije i ve} je obezbedio u~e{}e u Superligi (igrali i u finalu Kup Radivoj Kora}) klupski ~elnici su odlu~ili da promene trene ra. Ume sto Bo {ka \o ki }a klub iz beogradskog pregra|a u nastavku sezone vodi}e Aco Petrovi}, javqa internet portal ko{arka.rs.

Iskusni stru~wak je sezonu po~eo u evro li ga {u @al gi ri su,

Smena: Bo{ko \oki} i Aco Petrovi}

ali je iz neobja{wivih razloga tamo dobio otkaz i bio je bez posla. Aco Petrovi} je dva puta u karijeri trenirao ko{arka{e FMP-a i, prema nezvani~nim informacijama, s klubom iz @eleznika se dogovorio da vodi tim u narednih godinu i po.

Panteri su ubedqivo pobedili Slogu (107:63) u 22. kolu KLS lige, ali Bo{ko \oki} je ipak smewen i u narednom periodu Petrovi} }e voditi mladi tim koji `eli da se vrati u NLB ligu.

A. P.

SPORT

dnevnik

17

utorak22.februar2011.

DA NAS DVE UTAK MI CE OSMI NE FI NA LA LI GE [AM PI O NA

Olim pik Re a lov ve li ki du `nik Bra ni slav Iva no vi} i Yon Te ri

GA ZDA ^EL SI JA RO MAN ABRA MO VI^ BE SAN

Sa mo Iva no vi} i Te ri za ra |u ju pla tu Cr ni obla ci nad vi li su se nad Stam ford bri xom, jer je je dan tro fej ve} iz gu bqen (FA Kup), a dru gi je te {ko od bra wiv (u Pre mi jer li gi). Do voq no raz lo ga da ga zda ^el si ja Ro man Abra mo vi~ sa zo ve hi tan sa sta nak naj od go vor ni jih, na ko jem su, pi {e „Dej li mejl”, sa mo dvo ji ca fud ba le ra - Ba ne Iva no vi} i Xon Te ri - do bi li pre la zne oce ne za do sa da {we par ti je. Svim osta lim fud ba le ri ma bi }e po ru ~e no da }e mo ra ti da oprav da ju enorm ne ko li ~i ne nov ca ko je do bi ja ju.

Eli mi na ci ja iz FA Ku pa, po sle {o kant nog me ~a i is ho da pro tiv Ever to na, uz dr ma la je klub, a po mi we se i mo gu} nost da Ita li jan Kar lo An }e lo ti do bi je ot kaz.

An }e lo ti je iz ja vio da ne raz mi {qa o ostav ci i da je sa da usred sre |en na Li gu {am pi o na. Ostrv ski me di ji, me |u tim, {pe ku li {u da bi Ita li jan mo gao da se vra ti u svo ju ze mqu, na me sto tre ne ra Ro me, na kon {to je Kla u dio Re ni je ri dao ot kaz (ili je bio pri mo ran da ga da, sa svim sve jed no). Pre ma

sa zna wi ma „Dej li mej la”, Abra mo vi~ ne zna {ta da ra di sa An }e lo ti jem u ovom tre nut ku. Iako je Ita li jan sa ^el si jem pro {le se zo ne osvo jio du plu kru nu u En gle skoj, vr lo je mo gu }e da plav ci ove se zo ne osta nu krat kih ru ka va, {to se ti ~e tro fe ja.

Ali, s dru ge stra ne, Abra mo vi~ ne ma sprem nu al ter na ti vu u ovom tre nut ku. En gle ski me di ji na vo de tri ime na ko ja su u op ti ca ju, to su Ho lan |a nin Gas Hi dink (ima tro go di {wi ugo vor sa Tur skim fud bal skim sa ve zom), Mark Hjuz, sa da {wi tre ner Fu la ma i tre ner por tu gal skog Por ta An dre Vi qasBo as, ko ji je bio asi stent @o zeu Mu ri wu u vre me dok je on bio tre ner ^el si ja. Bo ga ti Rus ove zi me po tro {io je 75 mi li o na fun ti na do vo |e we Fer nan da To re sa i Da vi da Lu i sa, a ve} je okre nut let wem pre la znom ro ku i `e li da ku pi jo{ ne ke igra ~e, ka ko bi iz vr {io pri ti sak na ove ko ji su ve} u ti mu i ta ko, ja ~a wem kon ku ren ci je, po ka zao svi ma da ne ma ju za ga ran to va no me sto u ti mu.

Fa vo ri ti su se pro ve li kao bo si po tr wu u pr ve ~e ti ri utak mi ce osmi ne fi na la Li ge fud bal skih {am pi o na. Bar se lo na je iz gu bi la u Li on do nu, Mi lan je po kle kao na San Si ru od To ten he ma, [a htjor iako ni je od i grao vi {e od dva me se ca zva ni ~an me~ us peo je da po be di u Ri mu, a na Me sta qi Va len si ja i [al ke su re mi zi ra li.

Pi ta we je {ta }e se de si ti da nas i su tra ka da su na pro gra mu pre o sta le ~e ti ri utak mce pr vog kru ga no ka ut fa ze. Pod ra zu me va se da je Real fa vo rit u okr {a ju s Olim pi kom, kao i ^el zi u me ~u s Ko pen ha ge nom, ali Fran cu zi su po sta li spe ci ja li ti za kra qev ski tim, u po sled wa tri okr {a ja na @er la nu su sla vi li. Do du {e, sa sta vi su se u po sled wih go di nu da na dra sti~ no pro me ni li, ali tra di ci ja je tra di ci ja.

- Bi lo bi le po da na sta vi mo tra di ci ju – ka `e tre ner Olim pi ka Klod Paul. - No, re al no bi }e te {ko jer Real ima sja jan tim. Igra }e mo otvo re no, na rav no da }e Ro nal do do bi ti po seb nog ~u va ra. Pro blem nam je taj {to se po vre dio Li san dro Lo pez i pi ta we je da li }e bi ti spre man za ovaj duel.

U kra qev skom klu bu at mos fe ra je od li~ na, Mu ri wo je u su bo tu sla vio- de vet go di na ni je do `i veo po raz s ti mo vi ma ko je je vo dio na do ma }em te re nu. Po sle po be de pro tiv Le van tea bio je to li ko odu {e vqen da je pro pu stio i me~ Bar se lo ne ( El kla si ko je na pro gra mu sle de }e su bo te) i oti {ao na po ro di~ no sla vqe.

- Olim pik je na{ ve li ki du `nik – tvr di ka pi ten Re a la Iker Ka si qas. - Ne }e mio sr qa -

Da nas KO PEN HA GEN: Ko pen ha gen – ^el zi (su di Bjorn Ku i pers, Ho lan di ja) LION: Olim pik – Real Vol fgang [tark, Ne ma~ ka)

Su tra MAR SEQ: Olim pik – Man ~e ster ju naj ted MI LA NO: In ter – Ba jern Sve utak mi ce po ~i wu u 20.45 sa ti

Od i gra no MI LA NO: Mi lan – To ten hem VA LEN SI JA: Va len si ja – [al ke RIM: Ro ma – [a htjor LON DON: Ar se nal – Bar se lo na

- Ni smo ima li pra vi ri tam i od lu~ nost u pr vom de lu me ~a. @e qa je po sto ja la ali ose tio se i gr~, ve ro vat no zbog sjaj nog am bi jen ta. U dru gom de lu ima li smo pot pu nu kon tro lu lop te, po sti gli smo dva go la. Za do vo qan sam sa tih tri de se tak mi nu ta. Osve `i }e mo se u na red nih se dam da na i bi ti jo{ ube dqi vi ji pro tiv Sme de re va.

Zve zdi ne akvi zi ci je Bor ha i Evan dro, od ko jih se naj vi {e o~e ku je, go lo vi ma su po di gli oce ne o svom u~in ku na te re nu.

- Do bro je za wi ho vo sa mo po u zda we da su da li go lo ve. Vi deo sam da ima ju ve li ku `e qu, bo ri li su se, ali to je nor mal no po {to stra nac mo ra da gi ne i da je vi {e od do ma }eg igra ~a.

2:3(1:3) 2:1(0:1)

MO SKVA: CSKA- PA OK (2:2)

Ima }e po seb nog ~u va ra: Kri sti ja no Ro nal do, pr va zve zda Ma dri |a na

ti, po ku {a }e mo u otvo re noj igri da stig ne mo do po be de. S klu pe nas vo di sjaj ni stra te @o ze Mu ri wo, ko ji ka ko nam je sa op {tio da jo{ ni je ose tio gor ~i nu po ra za u me ~e vi ma s Olim pi kom. I to nam da je si gur nost i na du da mo `e mo i do uspe ha.

Sve `i na do no si pra vi ri tam

Vi {e od 20.000 qu di do ~e ka lo Pro si ne~ kog i we go ve iza bra ni ke

1:1(1:0)

LI GA EVRO PE Da nas

PRO SI NE^ KI UGLAV NOM ZA DO VO QAN GE NE RAL NOM PRO BOM

Re zul tat i am bi jent po kri li su is ka za ne sla bo sti fud ba le ra Cr ve ne zve zde u ge ne ral noj pro bi s ba wa lu~ kim Bor cem pred na sta vak se zo ne. Na kon pre o kre ta u dru gom po lu vre me nu, Be o gra |a ni su sa vla da li so li dan sa stav Bor ca (2:1). Ipak, va qa po hva li ti sja jan de kor na Ma ra ka ni, im pre siv nu po se tu (20.000) i ve li ~an stven do ~ek no vog tre ne ra Ro ber ta Pro si ne~ kog.

- No sim fe no me nal ne im pre si je sa de bi ja. Emo ci je su pro ra di le, a one me raz bi ja ju kad vi dim Zve zdi nu pu bli ku. Na vi ra le su i uspo me ne, su per sam se ose }ao. Led je pro bi jen, bi }e mi lak {e u na red nim su sre ti ma, a ve ru jem da }e na vi ja ~i po dr `a ti eki pu i me ne ka ko bi na pra vi li {to bo qe re zul ta te - bio je iskren Pro si ne~ ki. ^i ni se da su Ba wa lu ~a ni de mon stri ra li sve ono {to }e cr ve no- be le u pro le} nom de lu pr ven stva o~e ki va ti na na {em naj ve }em sta di o nu. Or ga ni zo va no su se bra ni li i ~e ka li svo je {an se iz kon tre.

0:1(0:0)

Zve zdi na igra je br `a, du ge lop te su „za bra we ne“, ali pas jo{ uvek ni je te ~an i ta ~an, {to opet do vo di do maw ka iz gled nih po zi ci ja za gol. Eki pa je bo qe iz gle da la u dru gom po lu vre me nu ka da je mla |a ni Mi ja i lo vi} za me nio in di spo ni ra nog Isa ha u ma ne vru, a po seb no je na pad `iv nuo ula skom Jev ti }a ko ji je dej stvo vao po le voj stra ni i is ta kao se sa ne ko li ko iz van red nih asi sten ci ja.

- Imam na ras po la ga wu 15-16 igra ~a na ko je ozbiq no ra ~u nam. Vi de }e mo ko }e po ~e ti su sret pro tiv Sme de re va. Po hva le za slu `u je kom plet na eki pa ko ja je po ka za la ka rak ter pri ne ga tiv nom re zul ta tu - za kqu ~io je Pro si ne~ ki.

Gol ge ter Ka lu |e ro vi} ko ji je za ra dio po vre du pro tiv Bor ca bi }e spre man za start pr ven stve ne tr ke, ali ne i Ve {o vi} ko ji je na tre nin gu ozle dio ko le no.

Z. Ran ge lov

U dru gom ve ~e ra {wem okr {a ju sa sta ju se Ko pen ha gen i ^el z i. Lon d on c i su ve l i k i fa v o r i t i, no s ob z i r om na pret hod ne me ~e ve Li ge {am pi o na sve je mo gu }e.

- Do bro je da se pr vi me~ igra u Ko pen ha ge nu, jer }e i

re van{ ima ti svo ju dra`. ^el zi je ve li ki fa vo rit,a na ma je ~ast da smo sti gli me |u 16 naj bo qih ti mo va Evro pe - ka `e tre ner Stel Stol ba ken. ^el zi je neo ~e ki va no u su bo tu is pao u pe nal ru le tu pro tiv Ever to na u FA ku pu, po raz je do bro uz dr mao plav ce.

- Ide mo da qe – kon sta tu je tre ner Kar lo An }e lo ti. – Ne u speh bo li, ali iz ove ko `e se ne mo `e mo. Do bro je je di no to {to smo igra li sa svim so lid no i {to smo ima li de se tak pri li ka. Na dam se da sam us peo da osve `im tim i da }e mo u Ko pen ha ge nu pru `i ti do bru par ti ju.

G. Ko va~

SLO BO DAN ME DO JE VI] SPRE MAN ZA JA GO DI NU

Po se ko ti na ni je pre pre ka

U ge ne ral noj pro ve ri s Te mi {va rom u Ru mu ni ji Slo bo dan Me do je vi} do bio je jak uda rac u du e lu sa su par ni~ kim igra ~em.

Po sle od i gra nog pa sa, Ru mun je za ka snio pri li kom star ta, lop ta je oti {la, a we go vi kram po ni po go di li su Me do je vi }a u unu tra {wi deo zglo ba.

mla di re pre zen ta ti vac iz re do va no vo sad skog su per li ga {a.

Me do je vi} se sla `e s ge ne ral nom oce nom da je utak mi ca u Te mi {va ru po slu `i la svr si.

- Vi de lo se da smo do bro pri pre mqe ni za pro le} na is ku {e wa. [est me se ci smo du `e za jed no, lak {e smo pod ne li na po re

IZ PAR TI ZA NA

Ge ne ral ka sa Srem ci ma

Bi }e star ter u In |i ji: Yo zef Ki zi to

Fud ba le ri Par ti za na da nas }e u ge ne ral noj pro ve ri pred na sta vak se zo ne do ~e ka ti Srem iz Srem ske Mi tro vi ce (13). Bi }e to pri li ka da tre ner Alek san dar Sta no je vi} ot klo ni i po sled we ne do u mi ce pred me~ sa In |i jom.

- U prin ci pu ne ma ne do u mi ca, znam tim ko ji }e se su pro sta vi ti In |i ji. Srem }e nam bi ti do bar spa ring part ner, a ujed no na stva qa mo kon ti nu i tet igra wu utak mi ca - re kao je Sta no je vi}.

In |i ju shva ta te vr lo ozbiq no. Od ra di li ste ska u ting wi ho vih me ~e va u [pa ni ji, {ta mo `e te re }i o wi ma?

- Ja sno je da je klub do bro or ga ni zo van, sa no vim mla dim tre ne rom i is ku snim i pro ve re nim igra ~i ma. Po ja ~a li su se, {to do voq no go vo ri o wi ho vim am bi ci ja ma.

In |i ji go ri pod no ga ma, opet vi `e li te no vu ti tu lu. Da li o~e ku je te za ni mqi vu utak mi cu?

- Mi ima mo svoj ofan ziv ni stil, ve} do bro po znat svi ma. [to se wih ti ~e vi dim da ~u va ju te ren za ne de qu, {to zna ~i da `e le da igra ju fud bal, a i mla dost no vog tre ne ra na slu }u je ta ko ne {to – is ta kao je Sta no je vi}.

Tim Par ti za na za pro le }e ve} sa da je iz de fi ni san. Shod no pri prem nim me ~e vi ma pro me ne tre ba o~e ki va ti na le vom be ku, de snom {to pe ru i zad wem ve znom, po red onih iz nu |e nih, po sle od la za ka Mo re i re i Klea.

Ta ko bi, za raz li ku od je se nas, ume sto La zev skog {an su do bio Ki zi to (na me stio {est go lo va na pri pre ma ma), ume sto Jo va no vi }a Sa vi} i ume sto Pe tro vi }a Smi qa ni} ili Me do. Me~ u In |i ji mo `da ne }e po ~e ti Zvo ni mir Vu ki} zbog du ge pa u ze i ne do voq ne pri pre mqe no sti.

I. La za re vi}

Slo bo dan Me do je vi}

- U~i ni lo mi se u tom tre nut ku da je po vre da te {ka, ali sam se br zo opo ra vio od {o ka, a pot pu no umi rio ka da mi je dok tor Vu ko sav re kao da se ra di sa mo o ja ~em udar cu. Po se ko ti na i otok ipak su sve dok da je uda rac bio `e stok, ali, na svu sre }u, do vo qan mi je bio dan i po do mo ra pa da se ukqu ~im u re do van tre na `ni pro ces - re kao je ju ~e

ove zi me ne go le tos ka da smo se tek upo zna li s tre ne rom Zo ra nom Mi lin ko vi }em, pa ne ma raz lo ga da ve} u Ja go di ni sve ovo ne po tvr di mo. Ve ru jem da na{ op ti mi zam ima po kri }e u sve mu ono me {to smo ura di li to kom zim skih pri pre ma - po ru ~io je za me nik ka pi te na Voj vo di ne.

S. Sa vi}

18

sport

utorak22.februar2011.

dnevnik

PREDSTOJE]EG VIKENDA NASTAVQA SE FUDBALSKI [AMPIONAT SRBIJE

Prole}e daje precizan odgovor Ja go di na: Po lo ni ja 0:0, Bo rac (BL) 2:0, Pan du ri 0:3, Bo rac (^) 0:0 OFK Be o grad: Xi on gam 0:3, Vik to ri ja (Ru mu ni ja) 2:4, Me ta lurg 0:0, BASK 3:0, Di na mo (P) 4:0, BSK: @e le zni ~ar (BG) 2:1, ^u ka ri~ ki 2:0, Ti kve{ 4:0, Mi rav ci 3:1, Bre gal ni ca 2:0, Mla dost(L) 1:1, Be la si ca 0:0, Ti ve ri ja 2:0, Te le op tik 0:1, In |i ja: San Fer nan do 2:0, Vi |ev 1:0, Lo ko mo ti va Mo skva 0:3, Vi de o ton 1:2, Ka diz 1:2, Le gi ja 0:2, He rez 2:1, Sme de re vo 1:0, Bo rac: Po let (Qu bi}) 3:2, @e le zni ~ar (Laj ko vac) 3:1, Su tje ska 3:1, Bo keq 0:2, Pe tro vac 0:1, Mo gren 0:2, Ja go di na 0:0, Or lo vac 2:1, Me ta lac: Te le op tik 0:1, Le o- tar 0:0, Pe tro vac 0:0, Gr baq 0:1, Mo gren 0:0, Iga lo 2:1, Kom 3:2, Rad ni~ ki (O) 2:1, Slo bo da (^) 3:1, Haj duk: Mla dost (A) 1:0, Ra bot ni~ ki 0:1, Si leks 1:1, Te teks 1:1, ^SK Pi va ra 0:0, ^u ka ri~ ki: BSK Bor ~a 0:2, BASK 1:1, @ar ko vo 0:1, Ru dar (K) 0:3, Be `a ni ja 0:0, Par ti zan (BB) 1:0,

Du ga je pa u za osta la za fud bal skim su per li ga {i ma. Od 6. de cem bra pro {le go di ne, ka da je od i gra no po sled we ko lo je se we po lu se zo ne, pa sve do 26. fe bru a ra, ka da }e na te ren is tr ~a ti fud ba le ri Ja go di ne i Voj vo di ne pro {lo je bez ma lo tri me se ca. Eki pe su iz me ni le igra~ ki ka dar, pri pre ma le se {to kod ku }e, {to u ino stran stvu, od i gra le niz kon trol nih utak mi ca i sa da ~e ka ju na pre ci zan {ta su, ko li ko i ka ko ura di li. Pro le} na se zo na po ~i we, Par ti zan i Cr ve na zve zda na da ju se ti tu li, Voj vo di na je kao mi ni mum za cr ta la Evro pu, a iz la sku u fud bal ski svet na da ju se jo{ Spar tak Zla ti bor vo de, Rad, Slo bo da Po int Se voj no, OFK be o grad, Sme de re vo, Ja go di na i Ja vor. O op stan ku ma {ta ju ^u ka ri~ ki, Haj duk, Me ta lac, Bo rac i In |i ja, dok se BSk na da da je tu bri gu je se nas pre bri nuo. ^i ta o ci ma pre pu {ta mo da pro ce ne ko li ko re zul ta ti pri prem nih me ~e va mo gu da na go ve ste pro le} ni u~i nak na {ih su per li ga {a.

Par ti zan: Ze mun 5:0, Di na mo (B) 0:0, To ron to 1:1, [turm 2:1, Vo ji ce [i bu (Ru mu ni ja) 1:1, Sla vi ja (So fi ja) 0:0, Ru dar (Pqe vqa) 1:1, Al Xa zi ra 4:2, PP UAE 15:0, Cr ve na zve zda: [a htjor B 1:1, Ko per 1:0, Ste a ua 0:0, Klu` 0:0, To ron to 0:1, Spar tak Tr na va 2:1, Bo rac (BL) 2:1, Voj vo di na: Mo gren 1:1, Pe tro vac 2:0, Gr baq 0:1, Rad ni~ ki 1923 (KG) 1:1, No vi Pa zar 2:0, Rad nik 3:0, Te mi {var 1:0, Rad: An `i 0:0, Kriv bas 3:0, Rad ni~ ki (KG) 4:1, Te pli ce 1:0, Pri bram 2:1, Ze nit B 1:0, Ta tran 2:0,

To bol 1:1, Di na mo Mo skva 0:3, Mla di rad nik 3:1, Slo bo da Po int Se voj no: Mo gren 1:0, Su tje ska 0:2, Lov }en 1:1, Be `a ni ja 2:1, Slask 2:0, Te pli ce 1:0, Di na mo Minsk 0:1, Dub ni ca 0:0, Di na mo Mo skva 2:3, Mi ka 3:0, Avan gar da 2:0, Mor do vi ja 1:2, Spar tak ZV: Ba nat 1:0, Fe ren cva ro{ 0:1 i 3:0, @e qe zni ~ar 2:1, Istra 2:0, Rad ni~ ki (S) 1:0, Ja vor: Ohrid 1:1, Sme de re vo 0:0, Re no va 2:0, Slo ga (BB) 2:2, Sme de re vo: BASK 0:0, Te teks 2:1, Ja vor 0:0, Ohrid 1:0, In |i ja 0:1,

Cr ve na zve zda na ge ne ral noj pro ve ri po be di la ba wa lu~ ki Bo rac 2:1

BILANS PRELAZNOG ROKA SUPERLIGE

Veliki promet ~eka zaradu Par ti zan Do {li: Vu ki} (Mo skva), Prins Tej go (Ho fen hajm - po zaj mi ca), Adi ja (Mi lan - po zaj mi ca) Oti {li: Kleo (Gvan `u, Ki na), Bo ja (?), Na sta si} (Fi o ren ti na), Mi ji} (Am kar, Ru si ja), Kr ne ta (Cr ve na zve zda), Bo gu no vi} (OFK Be o grad - po zaj mi ca), Mo re i ra (Da li jen, Ki na), Da vi dov (?)

Cr ve na zve zda Do {li: Evan dro Go e bel (Go jas, Bra zil), Bor ha (Ka hi jas do Sul, Bra zil - po zaj mi ca), ]o si} (CSKA Mo skva - po zaj mi ca), Kr ne ta (Par ti zan) Oti {li: Sa vio (Ja ta ji, Ki na), B. \or |e vi} (No vi Pa zar), Pa vlo vi} (Ka ra bah, Ka zah stan), Mu go {a (Ja go di na - po zaj mi ca), Bla `i}, Cvet ko vi} (?), Tri fu no vi}, \or |e vi} (Kazhstan), Ig wa ti je vi} (Te mi {var) Voj vo di na Do {li: Slo bo dan No va ko vi} (Haj duk, Ku la - vra }en sa po zaj mi ce) Oti {li: Mi lo vi} (Di na mo, Ti ra na), Mu drin ski, Zo go vi} (No vi Sad - po zaj mi ca), [u {war, Dri ni} (Do wi Srem - po zaj mi ca)

Rad Do {li: Mr ke la (So pot), Ob ra do vi} (Dri na, Zvor nik - vra }en sa po zaj mi ce), Fi li po vi} (MTK), Ma nov ski (Ce men ta ri ca - po zaj mi ca) Oti {li: Di mi tri je vi} (Kje vo po zaj mi ca), Pe tro vi} (Slo bo da PS), Ste pan di} (Ma ~va - po zaj mi ca), Smi qa ni}, Vi }en ti je vi} (Pa li} - po zaj mi ca), ^o tra (Po lo ni ja, Var {a va), Aj ko vi} i Mi haj lo vi} (Lov }en - po zaj mi ca), Ko sni} (?)

Slo bo da Po int Se voj no Do {li: Po po vi} (OFK Be o grad), Pe tro vi} (Rad), Pla ni} (Zla ti bor), Va si li} (Slo ga, Kra qe vo) Oti {li: Ar se ni je vi} (Aste ras, Gr~ ka), Qu bin ko vi} (Anor to zis, Ki par), Ni ko li} (?)

Spar tak Zla ti bor vo da Do {li: ^o vi lo (In |i ja), Mi {an (OFK Be o grad - po zaj mi ca), Ka ra xi} (Ru dar, Pqe vqa) Oti {li: Ubi pa rip (Leh, Poq ska), Ole tu (Austri ja), Bo {ko vi} (?), M. Ve se li no vi} (Rad ni~ ki, Som bor - po zaj mi ca) Ja vor Do {li: Ste va no vi} (Ru dar, Ko sto lac), Ka le zi} (Mor nar), Mi li -

vo je vi} (Mla di rad nik), Su pi} (Te mi {var), Ha xi bu li} (Al ba ni ja) Oti {li: Ka hri man, Go gi} (Ta vri ja, Ukra ji na), \o ki} (Ruh, Poq ska), Odi ta (Ki na), Pre bi ra ~e vi} (Dri na, Zvor nik), Sto ja no vi} (^u ka ri~ ki Stan kom), Mi lu ti no vi} (Vo `do vac), Ma ri ~i}, Le po sa vi}, Pa ni} (?)

Sme de re vo Do {li: Ka ri {ik (Te le op tik), Ko va ~e vi} (Na val, Por tu gal) Oti {li: S. Ran ko vi} (Mi jan mar), Ku qa nin (Gra fi ~ar - po zaj mi ca), Sta ni}, Vi la ret (Ru dar K. po za mi ca), Pe ji} (Mla de no vac), Mla de no vi} (In |i ja - po zaj mi ca) Ja go di na Do {li: Mu go {a (Cr ve na zve zda - po zaj mi ca), \o lo vi} (Haj duk, Be o grad), Sta no je vi} (Srem), Ka li ~a nin (Ti mok), Dra gi }e vi} (Da ma{, Iran), Va si qe vi} (Ko tisk, Ka zah stan), To mi} (Mla dost, Lu ~a ni), Ra do va no vi} (Pa na ti na i kos), Sto ja no vi} (Zla te Mo rav ce), Pro ji} (Na pre dak, Kru {e vac) Oti {li: [qi vi} (To bol, Ka zah stan), \or |e vi} (Ka i rat, Ka zah stan), Si mi} (Ba te Bo ri sov, Be lo ru si ja), Ni ko li} (Ze mun), Po po vi} (Zriw ski), Lu ki} (za vr -

GDE SU SE PRIPREMALI ^LANOVI ELITE

{io ka ri je ru), Ili}, Na sti}, M. @iv ko vi} (Mla di rad nik), B. @iv ko vi} (Mla dost, Lu ~a ni) OFK Be o grad Do {li: Bo gu no vi} (Par ti zan po zaj mi ca), Ba ti o ja (In |i ja), Mar ko vi} (Gr baq), Mi li} (Be `a ni ja), Je li} (Vo `do vac), Mr va qe vi} (Haj duk, Ku la), Ve se li no vi} (Da li jen - po zaj mi ca), Stje pa no vi} (Ma ters burg, Austri ja) Oti {li: Sin |i} (Pan se ra i kos, Gr~ ka), Iwac (To bol, Ka zah stan), Mer do vi} (Mla dost, Pod go ri ca), Po po vi} (Slo bo da, Po ind Se voj no), Mi {an (Spar tak ZV - po zaj mi ca), Mi ja to vi} (?)

BSK Do {li: Miq ko vi} (Te le op tik po zaj mi ca), U{u mo vi} (BiH), Kr sti} (Bal kan), Mla de no vi} (Vo `do vac), Ar ~a ba (In ter na ci o nal, Ru mu ni ja) Oti {li: Kne `e vi} (Zo ra, Ukra ji na), Xo xo ([ar loa), Mi lo {e vi} (?)

Bo rac Do {li: Kra si} (Me ta lac, GM), Da mja no vi} (Ve hen, Ne ma~ ka), Vi {wi} (^u ka ri~ ki Stan kom), Pe tri} (Mla dost, Lu ~a ni - vra }e ni sa po zaj mi ce), Pe tro ni je vi} (Da ma{, Iran), Sa do vi} (No vi Pa zar) Oti {li: An ti} (Me ta lac), Stoj ~ev (Po lo ni ja ?), Je re mi} (^e la lul), Sto ja no vi} (?), Ga vri} (Ru dar, Ugqe vik - po zaj mi ca), Vu ko vqak (Mla dost, Ba~ ki Ja rak po zaj mi ca)

In |i ja Do {li: Mla de no vi} (^ang [au, Ki na), Slo vi} (Ka pe len, Bel gi ja), An to ni} (Ba~ ka, Su bo ti ca), Mi si ni (No vi Pa zar), Du ba ji}, To ma no vi} (Rad ni~ ki, Som bor - vra }e -

Me ta lac Do {li: An ti} (Bo rac), Kqa ji} ([u ma di ja, Jag wi lo), Stje pi} (Sin |e li}, Ni{), Na gli} (In |i ja), P. Pa vlo vi} (De bre cin, Ma |ar ska)

Od svog dvori{ta do Ujediwenih Arapskih Emirata Shod no mo gu} no sti ma, bu xe tu i am bi ci ja ma, pri pre ma li su se i klu bo vi Su per li ge za pro le} nu se zo nu. Ne ki su, po put ^u ka ri~ kog Stan kom, ose ti li sve ~a ri zi me u svom dvo ri {tu. Be lo-cr ni sa Ba no vog br da ni su mr da li iz Be o gra da, dok su cr no-be li u {am pi on skom sti lu, pr vo bo ra vi li u Tur skoj (An ta li ja), da bi gla zu ru uda ri li u Uje di we nim Arap skim Emi ra ti ma, u Du ba i ju. U An ta li ji je bi lo jo{ ne ko li ko klu bo va iz na {e li ge, kao na pri mer Cr ve na zve zda ko ja je u Tur skoj uda ri la gla zu u ru u dru goj fa zi zim skih pri pre ma. Sta ru ba zu - Ki par, ni su `e le li da me wa ju gra |e vi na ri i Smde rev ci. Do Pu le u Hr vat skoj skok nu li su Su bo ti ~a ni, dok su se In |ij ci opre de li li za [pa ni ju.

U Ma ke do ni ju (Ohrid) su oti {li Haj duk iz Ku le i BSK iz Bor ~e, a u Cr nu Go ru Voj vo di na, Me ta lac Gor wi Mi la no vac i Cr ve na zve zda, ali sa mo u pr voj fa zi.

Pripremio: S. Savi}

Fud ba le ri Voj vo di ne pri pre ma li se u Cr noj Go ri

ni sa po zaj mi ce), Mar ko vi} (Ce ment, Be o ~in), @i va no vi} (Bu du} nost, Va we vo), Ta na si je vi} (Sa qut, Bel go rod) Oti {li: Qu bin ko vi} (Plo e {ti, Ru mu ni ja), Na gli} (Me ta lac), Ve i no vi} (Rad ni~ ki, Som bor - po zaj mi ca), ^o vi lo (Spar tak ZV), Mi li ~i}, \u ro vi} (Sol nok), Ba ti o ja (OFK Be o grad), An |el ko vi} (Zar ja, Ukra ji na), Du bqe vi} (Ru dar, Ka kaw), De vi} (Taj land), Kra si}, Ba re i ro (?)

Oti {li: Kra si} (Bo rac, ^a ~ak), Jak {i} (?), Pa u no vi} (No vi Pa zar), Spa so je vi}, Triv ko vi} (Ta ko vo - po zaj mi ca), Jo va no vi} (Je din stvo, BP), Su lej ma no vi} (Vu ji} vo da), Ili} (^u ka ri~ ki Stan kom), Ra kov ~e vi}, Bre `an ~i} (?)

Haj duk Do {li: Pe tro vi} (Ma ~va, [a bac), Mu dre {a (Fqa mur ta ri, Al ba ni ja), \u ki}, @i va no vi}, Oti {li: Ra da no vi} (Ke~ ke met, Ma |ar ska), Ko zo{ (Rad ni~ ki, Baj mok), No va ko vi} (Voj vo di na), Mr |a nin (za vr {io ka ri je ru), Ma no lov (Bu gar ska), La le vi} (Ti mok, Za je ~ar), Ra ma da ni (Te to vo), Mar ja no vi} (?) ^u ka ri~ ki Stan kom Do {li: Ma ri} (@ar ko vo), Ja na} ko vi} (Ze mun), Braj ko vi} (Ja vor), Pa u no vi} (@e le zni ~ar, Laj ko vac), Hr wak (Vo `do vac), @i gi} (De ~i}), Ani ~i} (Haj duk, Be o- grad), Ili} (Me ta lac) Oti {li: Vi {wi} (Bo rac, ^a ~ak), Mi lo va no vi} (Na pre dak), Ca ki} (Zar ja, Ukra ji na), Ki so (Olim pik, Sa ra je vo), Mi len ti je vi} (Ja se ni ca 1911), Rni} (Srem, Ja ko vo), Ri bi}, @i va no vi}, Stoj mi ro vi} (?), Ra {ko vi} (?) .

JELEN SUPERLIGA – 16. KOLO Subota JAGODINA: Jagodina - Vojvodina Nedeqa IN\IJA: In|ija - Partizan LU^ANI: Sloboda PS - Hajduk BEOGRAD: BSK - Spartak Zlatibor voda KRAGUJEVAC: Metalac (GM) - OFK Beograd BEOGRAD: ^ukari~ki - Rad IVAWICA: Javor - Borac BEOGRAD: Crvena zvezda - Smederevo 1. Partizan 15 3 1 1 2. Crvena zvezda 15 11 2 2 3. Vojvodina 15 9 5 1 4. Rad 15 8 4 3 5. Sloboda PS 15 6 5 4 6. Spartak ZV 15 5 6 4 7. Javor 15 5 6 4 8. Smederevo 15 4 8 3 9. Jagodina 15 5 5 5 10. OFK Beograd 15 5 4 6 11. BSK 15 4 5 6 12. In|ija 15 3 4 8 13. Borac 15 2 7 6 14. Metalac 15 2 3 10 15. Hajduk 15 1 5 9 16. ^ukari~ki 15 0 4 11

13.30 (TV) 13.30 (TV) 13.30 13.30 13.30 13.30 13.30 18 41:11 40 21:8 35 23:5 32 21:9 28 19:17 23 15:12 21 12:12 21 16:15 20 13:13 20 13:13 19 10:20 17 13:21 13 7:18 13 9:25 9 9:20 8 5:28 4

U slede}em kolu (5. i 6. marta) sasta}e se - NOVI SAD: Vojvodina - BSK, SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda - Javor, KULA: Hjaduk - Partizan, BEOGRAD: Crvena zvezda - In|ija, Rad - Metalac, OFK Beograd - Sloboda Point Sevojno, SMEDEREVO: Smederevo - Jagodina, ^A^AK: Borac - ^ukari~ki.

U SUTRA[WEM BROJU OBJAVQUJEMO RASPORED PROLE]NOG DELA FUDBALSKE SUPERLIGE

SPORT

dnevnik

utorak22.februar2011.

19

KRIZA U NOVOSADSKOM PRVOLIGA[U SE NASTAVQA

To tal ni mrak na De te li na ri Ni mi nu lih ne ko li ko da na u Rad ni~ kom fud bal skom klu bu No vi Sad ni su do ne li ni {ta no vo. Kri za je jo{ sa mo pro du bqe na. Na kon su bot weg tre nin ga, pr vo tim ci No vog Sa da stu pi li su u {trajk. O~aj ni uslo vi za tre ning, ne iz ve snost oko da qe sud bi ne klu ba i ne do sta tak ko mu ni ka ci je na re la ci ji upra va – se ni or ska eki pa, na te ra li su igra ~e da ob u sta ve da qi rad. Od lu ka ni ma lo pri jat na, mo `da i je do ne se na u naj ne u god ni jem tre nut ku. Ali ni su mo gli da qe, jed no stav no `e le da se i wi hov glas ~u je.Ka `u tr pe li su do sta ra di li su u sko ro ne mo gu }im uslo vi ma.

Ju ~e su se po no vo oku pi li na De te li na ri, do ~e ka lo je no vo

ne pri jat no iz ne na |e we, pro sto ri je klu ba po sle ne ko li ko da na osta lo je opet bez stru je.

- Eki pa je pro te klih me sec da na mar qi vo ra di la pod bud nim okom stru~ nog {ta ba - ka `e pr vo ti mac Mar ko \o ro vi}. - Is pu wa va li smo sve za dat ke ko ji su po sta vqe ni pred nas. Bi li smo sve sni si tu a ci je i du go va klu ba, ali ali ~ak ni to ni je bio oki da~ da stu pi mo u {trajk. Ve ro va li smo u re {e we i bi li sprem ni da sa ~e ka mo da se na{ sta tus re {i. ^e ka li smo da nam se ne ko iz upra ve obra ti, da nam ka `e {ta se za pra vo do ga |a u klu bu.

Me |u tim, vre me pro la zi i ni ko nam se ni je na {ao za shod no da nam ob ja sni {ta nas o~e ku je. Sve to ve o ma bo li jer ta kav od nos ni ~im ni smo za slu `i li.

KIKIN\ANI PO^ELI SERIJU KONTROLNIH UTAKMICA

Pro ve re i u Bo sni Na kon vi {e ne deq nih pri pre ma fud ba le ri srp sko li ga {a OFK Ki kin de, pod str~ nim ru ko vod stvom {e fa stru ke Mi la nom Ko vr li jom, po ~e li su se ri ju kon trol nih pri ja t eq s kih utak m i c a. To k om zim s kog pre l a z nog ro k a do {lo je do pro me na u eki pi sa Grad skog sta di o na. Ta ko se na gol po no vo vra tio ta len to va -

od b ram b e n i igra~ An | el k o Cr no mar ko vi}. U ti mu ne ma vi { e stan d ard n og gol m a n a Mar ti na Mag de, we go ve za me ne Iva n a Iv k o v i } a, Mar k a Pro ti }a, Du {a na Mar ja no vi }a, Bra ni sla va Ro si }a, Mi lo ra da Bur sa }a, Vla di mi ra Bu ni }a, a ni gol ma na ve te ra na Dra ga na ]i ri }a ko ji se pri hva tio tre ner skog po sla.

Sa s tan k u na De t e l i n a r i pri su stvo va lo je tri de se tak fud ba le ra No vog Sa da, tre ne ri Zo ran Go ve da ri ca i Sa {a To di}, kao i ope ra ti vac ka na ri n a c a, sport s ki di r ek t or

Vla di mir ]et ko vi}, je dan od ret kih ko je je sva ko dnev no u kon tak tu sa igra ~i ma i osta lim za p o s le n i m a u klu b u.

Upra va ve} du go ni je kro ~i la na De te li na ru.

Na vi ja ~i ne da ju klub Si tu a ci ja u ta bo ru RFK No vi Sad je iz da na u dan sve te `a, re {e wa ne ma, ali na vi ja ~i ne od u sta ju, a i ve te ra ni su sve ak tiv ni ji. Pri zna ju da ne ma ju ni {ta pro tiv sa rad we s Voj vo di nom, ali ne `e le da po sta nu fi li ja la cr ve no-be lih.

- Jo{ jed nom po zi va mo sve ko ji `e le da po mog nu RFK No vi Sad, da do |u na Skup {ti nu klu ba ko ja je za ka za na za pe tak 25. fe bru ara ka `e vo |a na vi ja ~a Uro{ Ve qo vi}. - Po zva li smo i grad ske ~el ni ke da nam po mog nu, da pri su stvu ju Skup {ti ni. Klub no si grb gra da, bi la bi ve li ka gre {ka da ne sta ne sa sport ske po zor ni ce. Ve ru je mo da za jed ni~ kim sna ga ma mo `e mo pro na }i kva li tet no re {e we.

Kri za u u re do vi ma No vog Sa da je kul mi ni ra la. Pre sko ro me sec da na pred sed nik To ma Jo {a nov dao je neo po zi vu ostav ku, po tom su `u ti odr `a li ne spret nu Skup {ti nu na ko joj su tra `i li po mo} od Voj vo di ne. Na kra ju se ni {ta ni je do go di lo cr ve no–be li su se po vu kli, ne za do voq ni s onim {to se do ga |a lo u ta bo ru ka na ri na ca,a na dru goj stra ni ne ki ~la no vi upra ve i na vi ja ~i ni su `e le li da RFK No vi Sad po sta ne «mla |i brat» Voj vo di ne. Ne de qa za na ma je pro te kla u i{ ~e ki va wu epi lo ga dve po nu de ko je su u me |u vre me nu pri sti gle. Ali za sa da ni tu ne ma re {e wa. Del ta sport iz Be o gra da ni je ima la ban kar skih ga ran ci ja, gru pa ma lih pri vred ni ka, uglav nom s De te li na re ko -

JARA^ANI HVATAJU ZALET ZA PROLE]NE BITKE

Oko sni ca osta la na oku pu Pri pre me srp sko li ga {a Mla do sti iz Ba~ kog Jar ka od vi ja ju se po pred vi |e nom pro gra mu ra da, a na tre nin zi ma je re dov no 25 igra ~a. Po po seb nom re `i mu ra di sa mo ka pi ten Ne ma wa Ra ti}, pa su ga tre ne ri Ti bor Ko va~ i Mi ro slav Lo li} po {te de li pri ja teq skih utak mi ca. Po zna to je ko li ko ka pi ten Ne ma wa Ra ti} zna ~i za si gur nost od bram be ne li ni je, a imao je du `e od su stvo zbog po vre de i je se nas je od i grao sa mo 405 mi nu ta.

- Ras kva {e ni te re ni pred sta vqa ju ve li ki ri zik, pa smo pro ce ni li da je bo qe da pre sko ~i uvod ne kon trol ne me ~e ve – ka `e Ti bor Ko va~, stra teg Ja ra ~a na. Po -

sle po be de pro tiv Omla din ca iz Ste pa no vi }e va (3:0) i po ra za od pr vo li ga {a No vog Sa da (1:2), pla vo-be li su za re |a li sa ne re {e nim re zul ta ti ma.

- Ima li smo ini ci ja ti vu pro tiv voj vo |an skih li ga {a, In dek sa (0:0) i no vo sad skog Bor ca (1:1), ali je za ta ji la re a li za ci ja. Sli ~an sce na rio se po no vio u okr {a ju sa Stra `i lo vo Mi la nom (0:0) i o~i gled no je da igra ~e po la ko sti `e umor od na por nog ra da. Pro me {a li smo kar te, {an su su do bi li i omla din ci Zeq ko vi}, Be la no vi} i Ra ji}, a re zul ta ti su bi li u dru gom pla nu – na gla {a va Ko va~.

Po vrat ni ci na Li va di cu, na pa da ~i Zo ran Zu ki} (Pro le ter) i

Slo bo dan Vu ko vqak (Bo rac, ^a ~ak), ni su ima li pro ble ma sa akli ma ti za ci jom. Do bro su se uklo pi li Dra gan Dra go qe vi} (Ce ment), Sr |an \or |e vi} (No vi Sad) i gol man Ne ma wa Ba ji} (^SK Pi va ra).

- Od igra ~a iz naj bo qe po sta ve, na pu stio nas je sa mo pr vi stre lac Ko sta Ba ji}. Sa ~u va li smo oko sni cu, an ga `o va li po ja ~a wa u svim li ni ja ma i ima mo raz lo ga za op ti mi zam u pro le} nim bit ka ma.

Do pre mi je re u Pa di ni, od i gra }e mo jo{ {est me ~e va, u sre du go stu je mo [aj ka {u iz Ko vi qa, a u ne de qu pu tu je mo u No vi Kne `e vac – re kao je Ko va~.

M. Meni}anin

OMLADINAC U GODINI JUBILEJA MERKA VI[I RANG

Mi lo {e vi} kre nuo `e sto ko Fud ba le ri Ki kin de

ni gol man Mir ko @iv kov, a mla di Ili ja Haj ro vi} pro du `io ver nost ma ti~ nom klu bu.

Iz srp s ko l i g a { a Slo b o d e vra ti li su se jo{: Mir ko Ma li n o v i}, Bra n i s lav Ge c i}, Ste fan Jan ko vi}, Jo vi ca Ive ti}, iz ki k ind s kog @AK-a pri s ti g ao je Bra n i s lav Ta nac kov, a iz Sen te se vra tio

Ove ne de qe Ki kin |a ni od la ze na kra }u tur ne ju po Bo sni i Her ce go vi ni. U pe tak cr ve no - be li }e igra ti u Mr ko wi} gra du pro tiv ~la na Pr ve li g e Re p u b li k e Srp s ke Slo bo de, a u su bo tu u Bi ha }u }e bi ti gost ~la na Pr ve li ge Fe de ra ci je BiH Je din stva.

M. S.

IZ @ELEZNI^ARA OTI[LA ^ETVORICA NAJBOQIH

No vi voz

No v o s ad s ki @e l e z ni ~ ar to kom je se ni igrao je za pa `e nu ulo gu u Pod ru~ noj fud bal skoj li gi No vi Sad, jed no vre me bio je i na li der skoj po zi ci ji, a kraj po lu se zo ne do ~e kao je na vi so kom {e stom me stu.

- U pre la znom ro ku, kao i go d i n a m a una z ad, su o ~ e n i smo sa od la sci ma naj bo qih, to je ve li ka ~ast {to na {i igra ~ i uspe { no no s e dres klu bo va vi {ih ran go va - po ja {wa va tre ner Sto jan Ra di}. - Oti { li su Sta k i}, Spa ji}, Stra jin, Pet ko vi} (Mla dost, Ba~ ki Pe tro vac) i bra } a Bo k an (Mla d ost).

Na svu sre }u ni smo mo ra li da pod mla| {u je mo sa stav jer su uz sta ro se de o ce tu i no vaj li je Axi} i Ma le {ev (Je din stvo, Go spo |in ci), Gru bje { i} (Ka b el), \a k o v i} (Bo rac) i ^e ko vi} (Stra `i lo vo Mi lan), na ras po la ga wu ima mo pre ko 20 igra ~a. S po no som is ti ~e mo da ima mo ~ak osam bo nus igra ~a, pa }e m o sa te stra n e ima t i zdra v u kon k u r en c i j u ko j u tro j i c u da oda b e r e m o za start nu po sta vu. Svi }e do bi ti pri li ku da se kroz tre nin ge i pri ja teq ske utak mi ce na met nu. Vi zi ja ti ma se na zi re.

M. P.

@e qe Omla di na ca iz Ste pa no vi }e va u pro le} nom de lu no vo sad skog pod ru~ ja su da u go di ni u ko joj pro sla vqa ju 80 go di na ra da pla si ra ju u vi {i rang. To kom je se we se zo ne na kon od la ska tre ne ra Ka sa lo vi }a, eki pu je do dru gog me sta do veo al fa i ome ga klu ba, pred sed nik Vla da Sa mar xi}. Ste pa nov ~a ni su je swu tr ku za vr {i li s istim bro jem bo do va kao Pe tro va ~a ni, ali ima ju slbi ju gol raz li ku.

Ste pa nov ~a ni su pri pre me po ~e li kra jem ja nu a ra s no vim tre ne rom Dra ga nom Mi lo {e vi }em.

- Pri pre me smo po ~e li po sled weg da na ja nu a ra, osim Pro da no va (Je din stvo, Ru men ka) svi igra ~im su osta li. Znam {ta nas o~e ku je, jer sam kao tre ner ru me na~ kog Je din stva do bro upo znao kva li tet li ge. Omla di nac je uz Mla dost i Ka bel glav ni kan di dat za pr vo me sto - po ja {wa va Mi lo {e vi}. Zdra vu kon ku ren ci ju po ja ~a li smo do la sci ma ]et ko vi }a (Obi li}) i Il ki }a (biv {eg igra ~a No vog Sa -

da) i bo nu sa Ba ta ra (Mla dost, Apa tin). U rad pr vog ti ma ukqu ~i li smo i ta len to va ne omla din ce ]u pi nu, ]ur ~i }a i To mi }a. Na wi ma je kao i osta li ma da se ra dom i za la ga wem na met nu, jer ni za jed nog igra ~a me sto ni je za ga ran -

ri va li ma ali i ve li kim sport skim pri ja te qi ma. Pr vu utak mi cu iz gu bi li smo u Ba~ koj Jar ku od Mla do sti 3:0, a po tom pru `i li `e stok ot por Pe trov ~a ni ma iz gu bi li 2:1. [an su sam pru `io svim igra ~i ma, to }u isto u~i ni ti i u

Po ~i we grad wa tri bi ne U go di ni ve li kog ju bi le ja osim bor be za pr vo me sto Upra va Omla din ca }e uz po mo} Me sne za jed ni ce i pri ja te qe klu ba kre nu ti sa ve li kom in ve sti ci jom, grad wom tri bi ne, ko ja bi za o kru `i la i ona ko od li~ ne uslo ve.

Za vr {e tak ra do va po re ~i ma pred sed ni ka Sa mar xi }a tre ba lo bi da bu de za sla vu se la Vi dov dan, a svet slost da na }e u tom pe ri o du ugle da ti i mo no gra fi ja klu ba. to va no. Opre de li li smo se da for mu po di `e mo kroz pri ja teq ske utak mi ce. Od osam za ka za nih, pet }e mo igra ti sa srp sko li ga {i ma, bi }e to pra ve pro ve re na {ih mo gu} no sti. Po red to ga od i gra }e mo dva su sre ta sa jed nim od glav nih kan di da ta za vi {i rang Mla do {}u iz Ba~ kog Pe trov ca, qu tim

na red nim utak mi ca ma,a ka ko se pri bli `a va start se zo ne su zi }e mo igra~ ki ka dar. Na rav no na kra ju }e mo uigra ti tim ko ji }e igra ti na pro le }e. Bo ri }e mo se do kra ja, pr ven stvo je du go, ali i po red te {kog ras po re da ube |en sam u kva li tet i na dam se naj bo qem.

M. Po.

Sre mac iz ^erevi}a se po ja ~ao Fud ba le ri Srem ca mar qi vo se pri pre ma ju za na sta vak pr ven stva u No vo sad skoj li gi. Tre ner Ere mi} na ras po la ga wi ima igra ~e iz je se weg de la, a to su: Si mi}, Vla ji}, Pro le, @e ga rac, M. Du bra ja, Ak ma xi}, P. Jan ko vi}, Stoj ko vi}, Va si qe vi}, An |e li}, S. Jan ko vi}, Pa vlo vi}, D. Kra ka no vi}, B. Kra ka no vi}, Jo si po vi} i Da {i}, kao i po ja ~a wa: An drin (Ru dar, Vrd nik),

Dvor `ak (Bo rac, ra ko vac), Ra do vi} (In deks, No vi Sad), Bog dan, \u ri} i S. Du bra ja (Pro le ter, No vi Sad).

- Pre ko zi me smo se po ja ~a li igra~ ki ka dar is ti ~e di rek tor klu ba Mi ro slav Va ji}. - Naj mla |a smo eki pa u li gi i za to smo do ve li ne ko li ko is ku snih fud ba le ra.

B. S.

ji su `e le li da pri sko ~e u po mo} ni je do voq no ja ka da pre u zme klub.

Po ku {a li su `u ti u pe tak da odr `e no vu Skup {ti nu, ali je ni su va qa no pri pre mi li, pa je odr `an sa mo rad ni sa sta nak qu di ko ji su pri vr `e ni klu bu. No vi po ku {aj ima }e u pe tak 25. fe bru a ra,a do tle se gro zni ~a vo tra `e re {e wa.

Ka ko sa da stva ri sto je, Rad ni~ ki fud bal ski klub No vi Sad, ko ji ko re ne vu ~e iz da le ke 1921. go di ne, sa da po sto ji sa mo na pa pi ru. Igra ~i u {traj ku, klub bez osnov nih ele men tar nih uslo va za rad i po sto ja we, re {e wa ne ma, a do po ~et ka pro le} nog de la Pr ve li ge Sr bi je osta lo je ne {to vi {e od tri ne de qe.

I. Grubor RAKOV^ANI RADE PUNIM GASOM

Sti gla po ja ~a wa Fud ba le ri Bor ca, ~lan No vo sad ske li ge uve li ko se pri pre ma ju za pro le} ni deo pr ven stva. Do sa da su ko ri sti li ha lu Sport skog cen ra u Be o ~i nu, a pre ne ko li ko da na iza {li su na te ren. Na rav no tem po ra da je jo{ uvek jak,a Ra kov ~a ne }e ove ne de qe kre nu ti i s od i gra va wem pri ja teq skih me ~e va.

Tre ner Mi {a Na o do vi} za do vo qan je od zi vom i ra dom igra ~a na tre nin zi ma, a tre nut no u po go nu su: Pe tar Bje li}, Mar ko Pe ji}, Dra gan Bla go je vi}, Bra ni slav Bi zja, Pe tar Kra ji {nik, De jan Miq ko vi}, De jan Pe ri}, Pre drag Tr bo je vi}, Ni ko la Vuk mi ro vi}, Ra do van Du ja ko vi}, Ni ko la Ge ra to vi}, Go ran Po po vi}, Ivan Ka lu {e vi}, La zar Mar ti nov, Mi lan Gr ko vi}, kao i po ja ~a wa: Bo jan Cu ri} (Vi no gra dar), Dra gan Ja wi}, Lu ka Ne de qe ko vi}, De jan [u mar, Sta ni slav Po po vi} (omla din ska {ko la Bor ca),. Bra ni slav Sa bo, Zo ran Dre wov ski, Ha ki ja Fe le} (Ta tra, Ki sa~), Mi lo{ No va ko vi} (Sre mac), Da mir Bo `i} (Fru {ko go rac).

- U zim skom pre la znom ro ku an ga `o va li smo kva li tet na po ja ~a wa, pa se na da mo bo qim re zul ta ti ma. @e li mo da na sta vi mo ta mo gde smo sta li, klub je u uspo nu u or ga ni za ci ji - is ti ~e pred sed nik klu ba Mi la din Zar kov. - Osve `i li smo eki pu i sa da mir no ~e ka mo na sta vak pr ven stva. B. Star~evi} KUP NA TERITORIJI SOMBORA

Pe har Kor du nu Kordun – Stani{i} 2:0 (1:0) KQA JI ]E VO: Igra li {te Kor du na, Gle da la ca 100, Su di ja: Sr |an Kir{ ner ( Som bor), Strel ci: Mar ko Ci me {a u 25, i Kne `e vi} u 65. mi nu tu.

KOR DUN: @iv ko vi} 6, Bu la ja 6 ( Mi lan Ci me {a - ), Pa vlo vi} 6, Sto kr pa 6 ( Kr {i}-), Gru bje {i} 7, Gru jin 7, Dra go je vi} 8, Kne `e vi} 7, Mar ko Ci me {a 7, Ka ras 7( Ko va ~i} -), Sta no je vi}.7.

STA NI [I]: Du bra vac 6, Vu ka di no vi} 6, Ni ki} 6, ( Ter zi ja -), [a ri} 6, Bu lo vi} 6, Ja wi} 6 ( Ba bac -), Bo ba nac 6, Ka wo 6 ( Ma cu ra -), Mi ji} 6, A.Ja go di} Ku ri xa 6 , G. Ja go di} Ku ri xa 6.

Ove go di ne op {tin ski fud bal ski Kup je oku pio sve ga tri eki pe.

Za slu `e no ga je osvo jio ove po lu se zo ne ve o ma so lid ni Kor dun.

M. Jovi}evi}

20

SPORT

utorak22.februar2011.

dnevnik

KO[ARKA NLB mu {ka li ga Cr ve na zve zda - Par ti zan 68:76, Za greb - [i ro ki 86:80, Za dar - Bu du} nost 74:78, Igo kea Kr ka 66:78, Rad ni~ ki - Ci bo na 89:79, Nim burk - He mo farm 66:71, Olim pi ja - Ce de vi ta 75:67.

1. Par ti zan 2. Kr ka 3. Olim pi ja 4. Bu du} nost 5. Za greb 6. Ce de vi ta 7. Rad ni~ ki 8. Igo kea 9. He mo farm 10. Nim burk 11. Ci bo na 12. [i ro ki 13. Za dar 14. C. zve zda

21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21

14 14 13 13 12 11 11 10 10 9 9 9 7 7

7 7 8 8 9 10 10 11 11 12 12 12 14 14

1662:1458 1622:1518 1609:1506 1607:1535 1693:1673 1685:1636 1736:1774 1567:1562 1667:1717 1624:1674 1613:1699 1596:1731 1631:1702 1575:1702

35 35 34 34 33 32 32 31 31 30 30 30 27 27

IVBL `en ska li ga Vo `do vac - Ma ri bor 93:84, [i be nik - Lu pa 80:69, Ra di voj Ko ra} - Je din stvo 68:64, Voj vo di na NIS - ^e lik 60:78, Me dve {~ak - Par ti zan 63:62, Ce qe - Go spi} 88:67.

1. Go spi} 2. Par ti zan 3. [i be nik 4. Ce qe 5. Je din stvo 6. R.Ko ra} 7. Lu pa 8. ^e lik 9. Vo `do vac 10. Voj vo di na 11. Ma ri bor 12. Me dve {~ak

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

19 17 16 16 14 11 10 9 7 6 5 2

3 5 6 6 8 11 12 13 15 16 17 20

1913:1467 1667:1465 1596:1414 1566:1417 1400:1337 1502:1520 1463:1520 1494:1590 1388:1523 1308:1488 1473:1719 1290:1600

41 39 38 38 36 33 32 31 29 28 27 24

Pla sman na Faj nal - for u Be o gra du (4. - 6. mar ta) obez be di li su: Go spi}, Par ti zan Ga le ni ka, [i be nik i Ce qe.

Pr va A mu {ka li ga Sr bi je FMP - Slo ga 107:63, Voj vo di na Sr bi ja gas - Cr no ko sa 78:81, OKK Be o grad - Bo rac 82:72, Pro le ter Naf ta gas - Me ga Vi zu ra 109:117, Na pre dak Ru bin - No vi Sad 84:76, Me ta lac - Slo bo da 95:76, Su per fund BP - Ta mi{ 58:91.

1. FMP 22 22 2. Be o grad 3. Me ta lac 22 4. Me ga Vi zu ra 22 22 5. Ta mi{ 6. No vi Sad 22 7. Slo ga 22 22 8. Slo bo da 22 9. Pro le ter 22 10. Na pre dak 22 11. Voj vo di na 12. Bo rac 22 13. Cr no ko sa 22 14. Su per fund BP 22

20 16 15 14 13 11 10 10 9 9 9 9 8 1

2 6 7 8 9 11 12 12 13 13 13 13 14 21

1947:1531 1809:1657 1790:1702 1927:1883 1585:1536 1765:1763 1767:1809 1682:1763 1779:1873 1694:1701 1543:1642 1601:1715 1763:1850 1654:1871

42 38 37 36 35 33 32 32 31 31 31 31 30 23

Pr va A `en ska li ga Pro le ter -Stu dent 71:48, ^e la re vo - Spar tak 60:62, He mo farm - Ko vin 105:71, Lo zni ca C. zve zda 76:75.

1. He mo farm 2. Spar tak 3. C. zve zda 4. ^e la re vo 5. Ko vin 6. Pro le ter 7. Stu dent 8. Lo zni ca 9. Rad ni~ ki

16 16 16 16 16 16 16 16 16

16 11 10 10 8 5 5 4 3

0 5 6 6 8 11 11 12 13

1386:810 1153:1069 1303:1184 1173:1125 1179:1289 942:1064 1016:1199 875:1106 1032:1213

32 27 26 26 24 21 21 20 19

Pla sman u Su per li gu iz bo ri li su: He mo farm [ta da, Spar tak, Cr ve na zve zda i ^e la re vo.

Pr va B mu {ka li ga Voj vo di na - Rad ni~ ki Ba sket 64:71, KG Stu dent UK - Spar tak 83:82, BKK Rad ni~ ki - @e le zni ~ar 84:72, Kon stan tin - Rad ni~ ki (O) 49:69, Ra ni~ ki KG 06 Sme de re vo Vi zu ra 85:94, Vi va Ba sket - Ja go di na 99:95, Mla dost - Ni{ 80:71.

1. BKK Rad ni~ ki 18 2. Rad ni~ ki Bas. 18 3. @e le zni ~ar 18 18 4. Spar tak 5. Sme de re vo V. 18 6. Vi va Ba sket 18 7. KG Stu dent UK18 8. Kon stan tin 18 18 9. Voj vo di na 10. Rad ni~ ki (O) 18 18 11. Mla dost 18 12. Ja go di na 13. Ni{ 18 14. Rad ni~ ki KG 18

16 14 12 11 10 10 10 9 9 8 8 5 4 0

2 4 6 7 8 8 8 9 9 10 10 13 14 18

1547:1225 1382:1187 1468:1415 1563:1438 1530:1489 1499:1484 1446:1423 1395:1443 1427:1438 1422:1398 1407:1485 1378:1506 1268:1459 1322:1664

IZABRANI NAJUSPE[NIJI U SAVATE SAVEZU VOJVODINE: Go di {wa Skup {ti na Sa va te sa ve za Voj vo di ne odr `a na je u No vom Sa du. Is tak nu ti su od li~ ni re zul ta ti re pre zen ta ti va ca Sr bi je iz voj vo |an skih klu bo va, utvr |en je ka len dar tak mi ~e wa za ovu se zo nu, a za tim su pro gla {e ni naj u spe {ni ji u pret hod noj go di ni: mla |a pi o nir ka Fle is Eme {e (Klub bo ri la~ kih spor to va MS YIM, Sen ta), mla |i pi o nir Ste fan Si vak (MS YIM, Sen ta), sta ri ja pi o nir ka Ra da na Kne `e vi} (Mi le ni jum, No vi Sad), sta ri ji pi o nir Vuk Ve si} (Ru ma), ka det ki wa Bo ja na Bra di} (Sir mi jum, Srem ska Mi tro vi ca), ka det La zar Vu jo vi} (Voj vo di na, No vi Sad), ju ni or ka Sa wa Ra din (Je din stvo, No vi Be ~ej), ju ni or Ste fan Mi ra `i} (Sir mi jum), se ni or ka Iva na Po pa di} (Ba nat, Zre wa nin), se ni or Sni {a Zeq ko vi} (Voj vo di na, No vi Sad), klub Ru ma, tre ner Mi o drag Ra ki} ( Ru ma)i su di ja Ra den ko Ta di} (Je din stvo, No vi Be ~ej).

34 32 30 29 28 28 28 27 27 26 26 23 22 18

Pr va B `en ska li ga Kra qe vo - Ja go di na 2001 72:78, Vr bas Me de la - Trep ~a od lo `e no, Ko lu ba ra Mla dost [a bac 59:55, Mo ra vac - Be o ~in 62:67, Ba sket Stars - Sta ra Pa zo va 50:79, Bor - Si vac 63:68.

1. S. Pa zo va 2. Vr bas M. 3. [a bac 4. Ja go di na 5. Ko lu ba ra 6. Be o ~in 7. Si vac 8. Ba sket St. 9. Plej of 10. Kra qe vo 11. Mo ra vac 12. Trep ~a 13. Bor

17 16 16 16 17 16 17 17 16 17 17 15 17

15 14 13 11 9 9 8 8 7 5 5 3 0

2 2 3 5 8 7 9 9 9 12 12 12 17

1364:944 1255:923 1129:924 1246:1130 1103:1021 1052:869 1106:1148 1046:1201 917:939 1102:1227 954:1090 762:1023 784:1354

32 30 29 27 26 25 25 25 22 22 21 17 17

Pr va srp ska mu {ka li ga - Se ver Sta ra Pa zo va - No va Pa zo va 87:89, Vr bas - Du nav 86:76, Me ri di a na - ve ter nik 91:71, Mla dost Te le teh ni ka - To po la 23. fe bru a ra, Du ga - rad ni~ ki 0:20 (sr), Je din stvo - Sport Ki 20:0 (sr).

1. Mla dost 2. N. Pa zo va 3. Du nav 4. Me ri di an a 5. Vr bas 6. Ve ter nik 7. Oya ci 8. S. Pa zo va 9. Je din stvo 10. N. Sad MT 11. To po la 12. Rad ni~ ki 13. Sport Ki 14. Du ga

19 20 20 19 19 19 19 18 18 18 18 19 24 24

18 16 16 15 12 11 10 11 8 7 7 6 0 0

1 4 4 4 7 8 9 7 10 11 11 13 24 24

1401:1111 1397:1221 1370:1173 1316:1119 1383:1255 1309:1257 1226:1244 1170:1064 1180:1114 1150:1214 1034:1146 1129:1187 0:480 0:480

37 36 36 34 31 30 29 29 26 25 25 25 0 0

Za jed ni~ ka `en ska KSV li ga To pol ~an ka - ^e la re vo 57:71, Vr bas We go{ - Gim na zi ja 0:20 (sr), He mo farm - Pro le ter 20:0 (sr), Voj vo di na NIS - Sr bo bran Re a hem 54:48, Ru ma 92 - Si vac 20:0 (sr).

1. Sr bo bran R. 2. ^e la re vo 3. Ru ma 4. Voj vo di na 5. He mo farm 6. Pro le ter 7. To pol ~an ka 8. Gim na zi ja 9. Si vac 10. Vr bas

16 15 15 15 15 16 15 15 15 17

12 12 11 11 7 6 6 5 5 2

4 932:727 28 3 1026:861 27 4 814:584 26 4 903:737 26 8 638:711 21 10 664:709 20 9 564:703 20 10 404:566 16 10 409:482 11 15 339:613 8

Dru ga srp ska mu {ka li ga - Se ver Apa tin - Kra ji na Gr me~ 84:73, Top - Ru ma 76:73, Srem - Ba~ ka pa lan ka 125:60, Par ti zan - Haj duk 71:82, Ki kin da - Di na mo 69:61, Aka de mik - Cr ven ka 72:62, Sve ti \or |e - Mla dost 85:68.

1. Srem 2. Aka de mik 3. Ki kin da 4. Sv. \or |e 5. Di na mo 6. Kra ji na G. 7. Ru ma 8. Haj duk 9. Apa tin 10. Cr ven ka 11. Top 12. Par ti zan 13. B. Pa lan ka 14. Mla dost

18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18

16 15 14 14 13 12 8 8 7 6 5 4 3 1

2 3 4 4 5 6 10 10 11 12 13 14 15 17

1695:1234 1520:1299 1515:1217 1501:1319 1452:1281 1487:1367 1521:1498 1320:1314 1239:1324 1251:1375 1327:1399 1211:1468 1048:1592 1043:1443

34 33 32 32 31 30 26 26 25 24 23 22 21 19

NO VO U MA ^E VA LA ^KOM KLU BU VOJ VO DI NA

Vrhunski trener za boqe rezultate Ma~evala~ki klub Vojvodina dobija prvog stranog trenera. U pitawu je Elena Stojanovi}, biv{i trener moskovskog Spartaka, jednog od najve}ih na svetu! Wenim dolaskom Vojvodina }e dobiti i svog prvog trenera za disciplinu – floret. Kako je potvrdio tehni~ki direktor kluba Vasilije Milnovi}, jo{ pro{le nedeqe je novi trener odr`ao svoj prvi trening u klubu i upoznao se sa naj-

TUR NIR U SLO VE NI JI

Srebro Viktoru Neme{u

Na me|unarodnom turniru u Sloveniji, koji se nalazi u kalendaru FILA, nastupila je i seniorska reprezentacija Srbije. U~estvovalo je 70 rva~a iz 15 zemaqa Evrope, Azije i Amerike. Od reprezentativaca Srbije najboqi uspeh ostvario je Sen}anin Viktor Neme{ koji je u 66 kg osvojio srebrnu medaqu. U finalnoj borbi Neme{ je pora`en od Adama Kuraka (Rusija) 0:3.

Bronzane medaqe osvojila su trojica reprezentativaca Srbije. U 84 kilograma Sen}anin Petar Balo je u odlu~uju}em okr{aju savladao Kukla Vojzceha (^e{ka), u 96 kg perspektivni takmi~ar suboti~kog Spartaka Bin Roland je u me~u za bronzu bio uspe{niji od Petera Kalmana (Ma|arska), dok je u 120 kg Milo{ Spasi} u okr{aju za medaqu bio uspe{niji od Marka Ko{~evi}a (Hrvatska).

U repesa`u je ispao Davor [tefanek (66 kg), a u prvom kolu poraze su pretrpeli Aleksandar Maksimovi} (74 kg), Perica Dimitrijevi} (55 kg) i Varga Zoltan (120 kg).

M. Mr

KUGLAWE Su per li ga (m)

na 6:2 (3323:3155), Po let - Ba nat 1:7 (3254:3455), Kri stal @e le zni ~ar 3:5 (3295:3371), Voj vo di na (NS) - Vi hor 6:2 (3274:3146) 1. Ba nat 26, 2. @e le zni ~ar 20, 3. Voj vo di na (NS) 19, 4. Do li na 17, 5. Je din stvo 15, 6. To za Mar ko vi} 14, 7. Haj duk 11, 8.

Kri stal 11, 9. Po let 10, 10. Vi hor 7 bo do va.

(3254:2998), Pe tro va ra din - Be ~ej 5:3 (3169:3142), Sla via - TSK 1:7 (2924:3100), Ada Kom pju ters - Ma ti ca Spar tak 7:1 (3291:3268) 1. Pe tro va ra din 28, 2. Kor dun 23, 3. Ada Kom pju ters 22, 4.

TSK 17, 5. Ma ti ca Spar tak 16, 6. Sla via 15, 7. Srem 13, 8.

Spar tak (D) 11, 9. Be ~ej 2, 10.

13. maj 1 bod.

Pr va li ga - Voj vo di na (`)

Dru ga voj vo |an ska li ga (m)

Cr ve na zve zda - Ka wi `a 7:1 (3440:3238), Sen ta Vi sa prom Par ti zan 5:3 (3571:3546), Be o grad - E| {eg 7:1 (3673:3334), Kra qe vo Me ta lac 2:6 (3231:3381), Ni{ Put - Apa tin 7:1 (3379.3212) 1. Be og rad 28, 2. Sen ta Vi sa prom 22, 3. Ni{ Put 22, 4. Par ti zan 21, 5. Me ta lac 18, 6. C. zve zda 16, 7. E| {eg 11, 8. Kra qe vo 7, 9.

Apa tin 5, 10. Ka wi `a bez bo do va.

Voj vo di na (BG) - Rad ni~ ki (NS) 6:2 (2830:2788), Vr bas Da na - Pe tro va ra din 3:5 (3147:3170), Ba nat - Srem 1:7 (2984:3198), Spar tak (D) - Ali men ta 6:2 (3143:2994), No vi Sad - slo bo dan.

1. Srem 24, 2. Pe tro va ra din 18, 3. Vr bas Da na 18, 4. Voj vo di na (BG) 16, 5. Ba nat 15, 6. Rad ni~ ki (NS) 10, 7. Ali men ta 7, 8.

No vi Sad 7, 9. Spar tak (D) 5 bo do va.

Pr va li ga - Voj vo di na (m)

Pr va voj vo |an ska li ga (m)

To za Mar ko vi} - Haj duk 3:5 (2989:2997), Je din stvo - Do li -

Kor dun - Spar tak (D) 5:3 (3275:3255), Srem - 13. maj 7:1

Ja dran (G) - Rad ni~ ki LK 2:6 (2853:3048), Vr bas Da na - Ja dran (F) 6:2 (3056:2966), Rad ni~ ki (NS) - Du nav 2:6 (3137:3186), Slo bo da - Ju na ko vi} Pri gre vi ca 5:3 (3064:3061), Voj vo di na - Slo ven 2:6 (2915:2979), No vi Sad - slo bo dan.

1. Slo ven 26, 2. Du nav 24, 3.

Rad ni~ ki (NS) 20, 4. Rad ni~ ki LK 20, 5. Voj vo di na (BG) 16, 6.

No vi Sad 15, 7. Slo bo da 15, 8.

Vr bas Da na 11, 9. Ju na ko vi} Pri gre vi ca 9, 10. Ja dran (G) 4, 11. Ja dran (F) bez bo do va.

Pi o nir - Kri stal 6:2 (3205:3168), To za Mar ko vi} - Je din stvo 3:5 (3103:3129), @e le zni ~ar - Ada Kom pju ters 4:4 (2918:2911), SPC Voj vo di na - E| {eg 3:5 (3020:3031) 1. Pi o nir 28, 2. SPC Voj vo di na 18, 3. Kri stal 15, 4. Apa tin 14, 5.

Je din stvo 13, 6. To za Mar ko vi} 12, 7. Ada Kom pju ters 11, 8. E| {eg 8, 9. @e le zni ~ar 1 bod.

Su per li ga (`)

mla|im ~lanovima, a od po~etka marta nastavqa sa vo|ewem treninga u posebnim terminima za disciplinu – floret. Time }e Vojvodina uvesti jo{ jedno oru`je u svoje redovne aktivnosti, a stru~nost novog trenera najboqa je preporuka za sve zainteresovane.

Naime, osim {to je bila trener u jednom od najve}ih klubova na svetu, Elena Stojanovi} je i master sporta, budu}i da je u Mo-

skvi zavr{ila presti`nu Ma~evala~ku akademiju, jednu od najpresti`niji svetskih pedago{kih ustanova za ma~evala~ke trenere.

Dovo|ewe ovakvog trenera je, po svemu sude}i, do sada najve}i uspeh novosadskog kluba i siguran znak da izrasta u jednu od najperspektivnijih sportskih organizacija u Novom Sadu i svakako u najperspektivniji ma~evala~ki klub u Srbiji.

PR VEN STVO SR BI JE U SLO BOD NOM STI LU ZA STA RI JE PI O NI RE I JU NI O RE

Na struwa~ama sve brojniji podmladak Na prvenstvu Srbije u rvawu slobodnim stilom za starije pionire, juniore i juniorke, koje je odr`ano u Kawi`i, u~estvovalo je ~ak 144 takmi~ara i takmi~arki iz dvadesetak klubova.

Raduje da je na struwa~ama sve vi{e mladih. Kod starijih pionira ekipno pobednik je Potisje iz Kawi`e. U konkurnciji juniora ekipni pobednik je Radni~ki (Sombor), ~iji su takmi~ari za nijansu nadma{ili Kragujevac i Sentu. Pa`wu na struwa~ama sportske hale Bawe Kawi`a privukle su i devojke, ali borbi nije bilo u svim kategorijama. Ekipni pobednik je Senta.

Plasman starijih pionira do 40 kg: 1. Sebastijan Kolompar (Herkules), 2. Kristijan Banski (Potisje), 3. Ako{ Polgar (Senta) i Stefan Markovi} (Kragujevac), do 44 kg: 1.

Sebastijan Na| (Potisje), 2.

Strahiwa Kuruc (Radni~ki,SO), 3. Boris Petru{i} (Proleter) i Petar K. Blaho (Herkules), do 48 kg: 1. Bence Remete (Potisje), 2. Damjan \or|evi} (@elezni~ar, BG), 3.

Igor Vujovi} (Radni~ki, KG) i Stefan Paji} (Senta), do 52 kg: 1. Erik Fekete (Senta), 2. \or|e Stefanovi} (Q. Ivanovi} Ged`a), 3. Bence Alma{i (Senta) i Stefan Li{~evi} (Radni~ki, SO), do 56 kg: Miklo{ Horti (Herkules), 2. Daniel Fejstamer (Potisje), 3. Viktor ^orda{ (Herkules) i Goran Sremac (Omladinac, Boto{), do 61 kg: Aleksa Erski (Partizan), 2. Atila Lavi~ka (Senta), 3. Aleksandar Pavlovi} (Radni~ki, KG) i Tama{ Bo`o (Potisje), do 66 kg: 1. David Juhas (Potisje), 2. Strahiwa @ivkovi} (Radni~ki, KG), 3. \or|e Pe{ut (Radni~ki, KG), do 73 kg: 1. @arko Dickov (Radni~ki, BG), 2. Aleksandar Petri} (Potisje), 3. Milan Tuba (Pobednik) i Stefan Sretenovi} (Radni~ki, KG), do 85 kg: 1. Lazar Vulovi} (Kragujevac), 2.

Adam Va{ (Potisje), do 100 kg: 1. Anis Dobi (Radni~ki, SO), 2.

Nemawa Petrovi} (Pobednik), 3. David Bi~kei (Herkules i Dario B. Niser (Omladinac).

Ekipno: 1. Potisje (Kawi`a) 46, 2. Herkules (Gorwi Breg) 25, 3. Senta 24, 4-5. Radni~ki (Sombor) i Radni~ki (Kragujevac) po 17, 6. Kragujevac 10 bodova itd.

Plasman juniora - do 55 kg: 1.

Danijel [poqari} (Radni~ki, SO), 2. Marko Imbrowev (Proletar), 3. Nemawa Milisavqevi} (Q.Ivanovi} Ged`a) i Jovan Kosti} (Kragujevac), do 60 kg: 1.

Kristijan Gazdag (Potisje), 2.

Emil Bequqi (Beograd), 3. Nikola Jovanovi} (TENT) i Miroslav Stankov (Partizan), do 74 kg: 1. Milan Markovi} (Mladost,

ta 17, 4. Proleter (Zrewanin) 15, 5-6. Mladost (Vaqevo) i Potisje (Kawi`a) po 14 bodova itd.

Plasman juniorki - do 43 kg: Sa{ka Stopar (Radni~ki, BG), Mirjana Ferenc (Proleter), do 44 kg: Danijela Radvanac (Amater, Sombor), 48 kg: Regina Na| (Senta), 51 kg: Ana Ran|elovi} (Rankovi}, BG), Amela Mirko-

Ma te Ne me{ (Sen ta) pred vo dio naj u spe {ni je ju ni o re u ka te go ri ji do 66 kg

Vaqevo), 2. Vitomir Doki} (Vitez, [abac), 3. Kristijan Dimovi} (Senta) i Nikola Jerkovi} (Radni~ki, SO), do 84 kg: 1. Milu{ Pituli} (Q. Ivanovi} Ged`a), 2. Ilija Radovanovi} (Radni~ki, KG), 3. Milo{ Drigulov (Omladinac, Zrewanin) i \or|e Jovi~i} (Kragujevac), do 96 kg: 1.

Marko Jovanovi} (Mladost)m 2.

Dejan Mihajlovi} (Proleter), 3. \or|e Andri} i Uro{ Radovanovi} (obojica Kragujevac), do 120 kg: 1. Adam Poqak (Senta), 2. Nemawa Stanojev (Kragujevac), 3.

Darko Kosti} (Proleter) i Andrej Duki} (Radni~ki, SO).

Ekipno: 1. Radni~ki (Sombor) 20, 2. Kragujevac 18, 3. Sen-

vi} (Amater), Jovana ]iri} (Senta), do 55 kg: Eva Tuba (Beograd), 2. Jelena Markovi} (Q. Ivanovi} Gexa), Milica Martiwuk (Amater), 59 kg: Rebeka Popov (Senta), Milica Jerkovi} (Radni~ki, SO), 63 kg: An|ela Kr~marevi} (Radni~ki, BG), Adriana Frgi} (Radni~ki, SO), 67 kg: Ira Tuba (Beograd), Kiri Fazeka{ (Potisje), MirjanaStani{i} (Crvena zvezda,BG), 72 kg: Una Tuba (Crvena zvezda).

Ekipno: 1. Senta 17, 2. Amater (Sombor) 15, 3-4. Rankovi} (Beograd) i Beograd po 14 bodova itd.

Tekst i fo to: M. Mi tro vi}

SPORT

dnevnik

utorak22.februar2011.

21

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Cr ven ~a ni do ~e ku ju Par ti zan U za o sta loj utak mici 17. kola Superlige rukometa{i Crvenke ve~eras do~ekuju ekipu Partizana. Sude}i po trenutnom plasmanu reklo bi se da je to susret u kome su Beogra|ani apsolutni favoriti s obzirom da Crven~ani tavore na dnu tabele.

- Iako u rezultatskom pogledu nismo napravili o~ekivani korak napred, mislim da je ukupan utisak o na{oj igri

- Veliki protivnik, a Partizan je upravo takav, za nas zna~i dodatnu motivaciju i sigurno je da ovaj susret ne}e biti samo formalnost. Nama sve vi{e gori pod nogama, a wima se sigurno ne prepu{ta vode}a pozicija na kojoj se nalaze pa }e gledaoci videti, verujem, uzbudqivu i do samog kraja rezultatski neizvesnu utakmicu.

Imamo i kvalitet i voqe da uz pomo} navija~a izdr`imo sva isku{ewa i ostvarimo povo-

SUPERLIGA (M)

Ju go vi} Uni met - Po `a re vac 27:29 Me ta lo pla sti ka - Voj vo di na 21:28 Pla nin ka PV - Cr ve na zve zda 30:30 Vra we - Na i sus 26:23 23:25 Pri boj - Rad ni~ ki 23:24 Di na mo - PKB Cr ven ka - Par ti zan (da nas, 18) Ko lu ba ra - Sme de r. (2. mart, 19.30) 1. Par ti zan 16 15 0 1 531:409 30 2. C. zve zda17 13 3 1 542:467 29 3. Ko lu ba ra 16 12 1 3 467:423 25 4. Me ta lop. 17 10 3 4 466:446 23 5. PKB 17 10 2 5 477:443 22 6. Rad ni~ ki 17 10 1 6 475:458 21 7. Pla nin ka 17 8 3 6 472:471 19 8. Po `a r. 17 8 2 7 445:438 18 9. Voj vo d. 17 7 2 8 446:456 16 10. Ju go vi} 17 7 1 9 420:427 15 11. Di na mo 17 5 012 469:521 10 12. Sme de r. 16 4 210 380:418 10 13. Pri boj 17 4 112 441:490 9 14. Vra we 17 4 112 419:467 9 15. Cr ven ka 16 3 013 400:465 6 16. Na i sus 17 2 213 402:473 6

SUPERLIGA (@)

26:24 JP Rad ni~ ki - K. Mi lo{ Ja go di na - C. zve zda 34:15 14:36 Ce pe lin - Za je ~ar ^a ~ak - M. sport 23:28 36:28 Me di ci nar - V. Ba wa No pal - Na i sa 32:33 1. Za je ~ar 12 12 0 0 436:226 24 2. Na i sa 14 12 0 2 412:366 24 3. C. zve zda14 10 0 4 430:387 20 4. Ja go di na 12 9 0 3 370:304 18 5. K. Mi lo{ 13 7 0 6 401:378 14 6. ^a ~ak 13 7 0 6 331:321 14 7. Rad ni~ ki 13 6 0 7 348:341 12 8. No pal 13 5 0 8 391:391 10 9. M. sport 13 5 0 8 336:369 10 10. Me di ci n. 13 3 010 353:416 6 11. Ce pe lin 13 2 011 269:424 4 12. V. Ba wa 13 0 013 245:399 0

LIGA [AMPIONA Grupa A

Rajn Ne kar - Bar se lo na 38:38 26:28 [am be ri - Kil Ce qe - Ki el ce 30:29 Ta be la: 1. Kil 12, 2. 2. Rajn Ne kar 11, 3. Bar se lo na 9, 4. [am be ri 6, 5.

Ce qe 6, 6. Ki el ce 4.

Grupa B

Jo `ef Hol pert, pr vo ti mac Cr ven ke

povoqan, pogotovo u odnosu na jesewa ostvarewa, ali su neki detaqi bili u raskoraku i to je presudilo da neosvojimo bar bod u Smederevu - zapa`awe je trenera Radosava Kova~evi}a.

Tu pre svega misli na veoma veliko zalagawe i borbenost cele ekipe i odli~an u~inak golmana Goluba Dokni}a (19 odbrana), koje na`alost nisu na najboqi na~in iskori{}ene, jer je izostao uobi~ajeni doprinos veterana Vlada Ra~i}a, kao i Gorana \urovi}a.

Ali zato }e ve~eras poku{ati da sve to na najboqi na~in isprave, jer su oni ve} i pokazivali da upravo u ovakvim okolnostima mogu da prevazi|u sebe.

qan rezultat, a za nas bi to bilo i osvajawe jednog boda - o~ekivawe je potencijalnog repre zen ta tiv ca Jo `e fa Hol perta.

Zna~aj i zanimqivost ove utakmice je i u ~iwenici {to su u protivni~koj ekipi i dvojica doskora{ih igra~a Crvenke, Sa{a Marijanac i Savo Me{ter.Prvi je ve} tri godine ~lan Partizana, a Me{ter od jesenas i u novom klubu je na najboqi na~in opravdao svoj talenat i prognozu wegovog prvog trenera, iskusnog pedagoga Dragana Boji}a, koji je u wemu video budu}eg reprezentativca, {to on sada i jesete.

Za navija~e Crvenke je posebno interesantno {to }e prvi put u borbi za bodove videti no-

Ham burg - Mon pe qe 27:28 Kol ding - Sa ve hof 33:27 Ve sprem - Ta tran 33:22 Ta be la: 1. Ve sprem 14, 2. Mon pe qe 15, 3. Kol ding 10, 4. Ham burg 9, 5.

Sa ve hof 2, 6. Ta tran 1.

Be ~ej–Kr ~a go vo 4:1 (3:1) Be ~ej: Sportska dvorana OSC Mladost, gledalaca: 500. Sudije: Stankov (Zrewanin) i Miqkovi} (Subotica). Strelci: Stanojevi} u 4, @eravica u 12, Arvai u 16. i Sekuli} u 40. minutu za Be~ej, a Selakovi} u 14. minutu za Kr~agovo. @uti karton: Mirkovi} (Kr~agovo). Nagomilavawe prekr{aja: Be~ej 10 (5+5), Kr~agovo 9 (5+4).

Be ~ej: Bakra~ 9 (20 odbrana), Vu~kovi} 6, @eravica 7, Ra{kovi} 7, \uri} 7, Husanovi} 6, Arvai 7, Stanojevi} 8, Kobiqski 6, Sekuli} 7, Maksimovi} 6, ]ur~i} -.

Kr ~a go vo: Jovanovi} 6 (7 odbrana), Vesi} 6, Mirkovi} 6, Stojkovi} 6, Selakovi} 7, Tomi} 6, Kova~evi} 6, Suboti} -.

U`i~ki kr~ag se nije napunio tiskom vodom, ali jeste mre`a wihovog golmana Jovanovi}a. Nije na odmet ista}i da je novi kormilar be~ejskog broda Dejan Kapri{ pobedom debitovao pred sugra|anima. Uz to, Be~ejci su u prva tri kola nastavka prvenstva ukwi`ili ~etiri boda, koliko i tokom jesewih 13, {to dovoqno kazuje da }e im prole}e biti beri}etnije. V. Jankov

Del fi ni i u Sko pqu fa vo ri ti Va ter po lo re pre zentacija Srbije ve~eras }e u Skopqu u 20 ~asova (TV Arena sport 1) sa Makedonijom odigrati me~ ~etvrtog kola A grupe evropskih kvalifikacija za Svetsku ligu. Po{to su delfini ve} obezbedili plasman na zavr{ni turnir, selektor Dejan Udovi~i} je odlu~io da neke igra~e odmori i {ansu pru`i mla|ima. Tako }e umesto Slobodana Sora, Borisa Vapenskog i Stefana Mitrovi}a priliku dobiti Branislav Mitro vi}, Mi lo{ Mi li ~i} i Marko Petkovi}. Dodu{e, mora}e u Beogradu da ostavi i Nikolu Ra|ena iz Partizana zbog povrede, pa }e ga zameniti mladi cenetar Vojvodine Nemawa Ubo vi}. Po red no vaj li ja, sa Makedonijom }e snage odmeri-

ti i stari delfini: Gojko Pije tlo vi}, Mar ko Avra mo vi}, Fi lip Fi li po vi}, Mi lan Aleksi}, Vawa Udovi~i}, Andri ja Pr la i no vi}, Slo bo dan Ni ki}, Du{ko Pi jetlo vi} i @ivko Goci}. U prvom duelu u Beogradu sa Makedonijom Srbija je pobedila 10:6.

Pomo}nik selektora Udovi~i}a Dejan Stanojevi} je rekao da je Srbija favorit u Makedoniji.

Ras po red A grupa: Ma ke do ni ja - Sr bi ja (20 TV Are na sport 1), Ne ma~ ka - [pa ni ja.

B grupa: Tur ska - Cr na Go ra, Ru mu ni ja - Ru si ja.

C grupa: Ho lan di ja - Hr vat ska, Gr~ ka - Ita li ja.

- Kao i u prvoj utakmici i u ovoj u Skopqu smo favoriti.

Iako }emo nastupiti u izmewenom sastavu kvalitet je na na{oj strani, ali se i ovom duelu mora pri}i maksimalno ozbiqno, kao {to to radimo i u svim ostalim utakmicama- rekao je Stanojevi}.

Reprezentativci Srbije okupili su se ju~e na bazenu Ta{majdan i posle treninga otputovali za Makedoniju. Povratak iz Skopqa je sutra pre podne. Ina~e, u reprezen taci ji Mak do ni je nastupa neko li ko na{ih igra~a. Golman Milo{ Marinkovi}, zajedno sa Miroslavom Ran|i}em igra za Vojvodinu, a tu je i nekada{wi Novosa|anin, a sada igra~ Rabotni~kog Nenad Bosan~i} i Ivan Vuksanovi}.

G. Malenovi}

NENAD PETKOVI], GENERALNI SEKRETAR SSS

Broj nost ohra bru je i do no si op ti mi zam

Grupa D

Dr`avno prvenstvo ja osvojila sedam medaqa) Anci, uveren sam, mogu u Londonu u ga|awu vazdu{nim drija Zlati}, Damir Mikec, Zodo odli~ja. oru`jem odr`ano u rana Arunovi} (pi{toq) i NeKao i ve}inu sportova, i troKa}u, u organizaciji mawa Mirosavqev (pu{ka) fejno streqa{tvo prate mnogoStreqa~ke dru`ine Novi Sad obezbedili su vize za London. brojni problemi.

1790, bilo je najmasovnije do sa- Kvote }e se ove godine ispu- Goru}i problem streqa~kog da, sa preko 300 u~esnika iz 40 wavati na svetskim kupovima sporta, pored finansijskih neklubova iz cele Srbije. Osim (Sidnej, Koreja, Atlanta, Minda}a, je zapu{tenost objekata u po masovnosti ovo prvenstvo hen) i na Evropskom prvenstvu Srbiji. Sada je to ve} alarosta}e upam}eno i po mantna situacija. tome {to se prvi put gaStreli{ta propadaju |alo na najsavremenijim i zatvaraju se i ukolielektronskim metama, a ko ne budemo imali popublika i svi ostali u dr{ku Ministarstva sali mogli su na veliomladine i sporta, kao kom video bimu da prate i loklanih samouprava rezulatete. Nenad Petna ~ijim teritorijama kovi}, generalni sekrese nalaze streqa~ki tar Streqa~kog saveza objekti, perspektiva Srbije istakao je da je ovog sporta nije ba{ veliki broj u~esnika na optimisti~na. Na{a dr`avnom prvenstvu za infrastruktura je najpohvalu. lo{ija od svih zemaqa - Ga|alo se na najsabiv{e Jugoslavije. Tavremenijim elektornko|e, jedan od probleskim metama, koje smo ma je i lo{a zastupqeuspeli da nabavimo pronost u elektornskim {le godine uz pomo} medijima, pa se tako Ministartstva omladidogodi da se na Svetne i sporta Republike skom kupu ne pojavi niSrbije. Sada se nalazijedna televizija. mo me|u pet zemaqa u Uprkos svim problesvetu koje imaju te elekmima, streqa{tvo je tornske (Sius askor) jedan od najtrofejnijih mete. One omogu}avaju sportova u Srbiji takmi~arima odli~ne - Streqa{tvo spada trena`ne uslove. Zato i u prvu kategoriju sporne treba da ~ude dobri tova u na{oj zemqi i rezultati na{ih strenalazi se me|u prvih laca na me|unarodnim Ne nad Pet ko vi} Fo to: F. Ba ki} 10 na rang - listi Svettakmi~ewima. Za sada ske streqa~ke federajedino su strelci od na{ih u Beogradu. Posledwe kvote za cije (ISSF). Razlog za optimisportista obezbedili u~e{}e strelce iz Evrope overava}e se zam daje nam i broj takmi~ara u na Olimpijskim igrama u Lonna Pvenstvu Starog kontinenta seniorskim i u juniorskim kadonu. O~ekujemo da }e pored u ga|awu vazdu{nim oru`jem tegorijama. Samo pre deset gowih ~etvoro koji su obezbedili po~etkom slede}e godine u Findina na dr`avnim prvenstvima olimpijske vize bar troje wih skoj. Realno sagledavaju}i na{ su u~estvovali takmi~ari iz to jo{u~initi - rekao je Petkosport u odnosu na ostale dr`ave petnaestak klubova, a sada ih je vi}. malo je onih, ekipno i pojediu Ka}u bilo iz 40 klubova - isNa Svetskom prvenstvu u na~no, od kojih mo`emo o~ekitkao je Petkovi}.

Minhenu pro{le godine (Srbivati olimpijske medaqe, strelG. Malenovi}

Al borg - ^e hov ski me dve di 30:38 31:27 Ka de ten - Pik Se ged Va qa do lid - Di na mo (M) 27:27 Ta be la: 1. ^e hov ski me dve di 13, 2. Va qa do lid 11, 3. PIK Se ged 8, 4. Ka de ten 7, 5. Di na mo (M) 5, 6.

Al borg 4.

Flen sburg - Si u dad Real 25:23 Za greb - Kon stan ca 34:30 Bo sna - Sankt Pe ters burg 25:24 Ta be la: 1. Si u dad Real 13, 2.

Flen sburg 12, 3. Za greb 12, 4. Kon stan ca 4, 5. Sankt Pe ter burg 4, 6.

Bo sna 3.

ve ~lanove Dokni}a, Mili}a i Bo`ovi}a i veruju da bi upravo oni mogli doneti prevagu u korist doma}ina.

T. Jovovi}

Ra dost Be ~e ja ca rali Vrawe i Novi Beograd, koji su novim pobedama u~vrstili pozicije u gorwem delu tabele.

Istina, vredne pobede zabele`ili su Be~ejci i Smederevci, pogotovo ovi drugi na gostovawu u Vrbasu, ali je pitawe, s obzirom na mr{av bodovni saldo iz jeseweg dela prvenstva, koliko }e im one vredeti u borbi za o~uvawe elitnog statusa.

SVETSKA LIGA: SRBIJA GOST MAKEDONIJI

Grupa C

PRVA FUTSAL LIGA – 16. KOLO

Zbog reprezentativnih obaveza igra~a Marboa i Ekonomca, minulo 16. kolo Prve futsal lige odigrano je nekompletno. Me|utim, imaju}i u vidu kvalitet ove dve ekipe, kada budu odigrali svoje me~eve pred svojim navija~ima s Pirotom i VIK Naisusom, ni{ta se bitnije ne}e promeniti na tabeli. U preostalih pet susreta najvi{e su profiti-

Va ter po li sti Sr bi je ve} obez be di li u~e{}e na za vr {nom tur niru

Re zul ta ti 16. ko la: Vra we – SAS 4:1, No vi Be o grad – Ko lu ba ra 5:3, Ko per ni kus Vi dre – Ni{ 92 4:3, Be ~ej – Kr ~a go vo 4:1, Mar bo – Pi rot i Eko no mac – VIK Na i sus od lo `e no.

1. Mar bo 15 2. Eko no mac 15 3. Ko lu ba ra 16 4. VIK Na i sus 15 5. Ni{ 92 16 6. Vra we 16 7. No vi Be o g. 16 8. Ko per ni kus 15 9. SAS 16 10. Le te }i Ho l.16 11. Kr ~a go vo 16 12. Pi rot 14 13. Koc ka Ama t.16 14. Be ~ej 16

15 14 10 8 8 7 7 6 6 6 4 3 2 2

0 0 89:30 45 0 1 120:27 42 2 4 77:53 32 2 5 64:45 26 1 7 60:57 25 2 7 69:49 23 1 8 56:73 22 2 7 47:52 20 1 9 63:72 19 1 9 60:87 19 1 11 38:89 13 3 8 47:72 12 4 10 39:75 10 2 12 58:105 8

Pa ro vi 17. ko la: Ni{ 92 – Mar bo, Pi rot – Eko no mac, Ko lu ba ra – Vra we, VIK Na i sus – Koc ka Ama ters, Kr ~a go vo – No vi Be o grad, SAS – Ko per ni kus Vi dre, Be ~ej – Le te }i Ho lan |a nin.

22

Svet

utorak22.februar2011.

dnevnik

SI TU A CI JA U LI BI JI IZ MI ^E KON TRO LI, BROJ @R TA VA RA STE

JEMEN

Ga da fi jev sin upo zo rio na gra |an ski rat, na {i gra |a ni ~e ka ju eva ku a ci ju

Na se ve ru pro test {i i ta SA NA: Vi{e desetina hiqada {iita u~estvovalo je ju~e na protestnom mar{u u regionu Sada na severu Jemena, zahtevaju}i smewivawe {efa dr`ave Alija Abdalaha Saleha. „Desetine hiqada qudi u~estvovale su u protestu u Sadi i zatra`ile ostavku re`ima na poziv Abdela Maleka al Hutija (vo|e zaiditskih pobuwenika) i Zajedni~kog foruma (perlamentarne opozicije)”, rekao je za agenciju Frans pres jedan od organizatora mar{a.

Po wegovim re~ima, demonstranti su tokom mar{a izrazili podr{ku protestima koji se od 16. februara svakodnevno odr`avaju u Sani i drugim gradovima Jemena.

MAROKO

Pet qudi po gi nu lo, 128 po vre |e no

RA BAT: Ministar unutra{wih poslova Maroka Taib ^erkjui izjavio je ju~e da je pet qudi poginulo a 128 povre|eno u nemirima koji su izbili nakon demonstracija odr`anih u nekoliko gradova zemqe. ^erkjui je u izjavi medijima naveo da su u gradu Al Hoceima, na severu zemqe, prona|ena ugqenisana tela petoro qudi. Tela su prona|ena u jednoj banci a identitet `rtava jo{ nije utvr|en. Ministar je tako|e kazao da je 128 qudi povre|eno, od ~ega 115 pripadnika snaga bezbednosti, u nemirima koji su izbili u vi{e gradova ukqu~uju}i Al-Hoceimu, Lara{e i Marake{

BAHREIN

@e le od la zak mo nar hi je

MA NA MA: Grupa demonstranata u Bahreinu tra`i odlazak vladaju}e monarhije, kao deo zahteva koje treba ispuniti da bi se prekinuli vi{ednevni protesti u ovoj maloj kraqevini u Persijskom zalivu. Saop{tewe je ju~e izdala grupa koja sebe naziva „Mladi 14. februara”, datumu kada su po~ele demonstracije protiv vlasti. Kako navodi AP nije jasno koliku snagu ta grupa ima. Prestolonaslednik {eik Salman bin Hamad Al-Halifa u subotu je naredio povla~ewe vojske i oklopnih vozila sa centralnog gradskog Trga bisera u prestonici Manami na kojem su se i prekju~e nalazile hiqade demonstranata. Kraq Bahreina, Hamad bin Isa Al Halifa je sinu poverio ulogu pokreta~a dijaloga sa opozicijom, ~iji lideri ka`u da nisu spremni za razgovor sve dok ne budu ispuweni odre|eni uslovi.

TRI PO LI: Situacija u Libiji izmi~e kontroli. Demonstran ti su za pa li li zgra du parlamenta u Tripoliju i policijsku stanicu, a napadnuta je i dr`avna televizija. Egipat ski me di ji ja vqa ju da su protivnici Momera el Gadafi ja za u ze li me |u na rod ni aerodrom u Tripoliju, zbog ~ega turski avion koji je trebalo da evakui{e turske dr`avqane nije mogao da sleti . Dr`avqanka Srbije rekla je da imaju nalog da se zatvore i ~ekaju na evakuaciju. „Stvarno je gadno, kod nas gori policijska stanica i niko je ne gasi. Te-

Za ro bqe na gru pa dr `a vqa na Sr bi je Pedesetak dr`avqana Srbije je napadnuto u kampu, nekoliko stotina kilometara od Tripolija. Odse~eni su od sveta i tra`e od Srbije pomo}.Oni su putem i-mejla, koji je stigao na adresu B92, uputili apel da im se pomogne, jer su im `ivoti u opasnosti.

“Preksino} je grupa od oko dvadesetak naoru`anih qudi napala na{ kamp i poku{ala da nam ukrade vozila i da nas opqa~kaju. Nas {est poku{ali smo da odbijemo napad golim rukama, jer su nam ta kola bila jedina odstupnica za Tripoli”, navodi se u apelu za pomo}.

Oni navode da im je oduzeta velika suma novca i jedna kola. „Na svu sre}u, prepre~ili smo im put sa ostalim kolima kako ne bi izvezli i ostala. Svi su bili naoru`ani do zuba, prosto je pravo ~udo kako niko nije zapucao na nas”, stoji daqe u pismu. Grupa dr`avqana Srbije navodi da su bili u kontaktu sa ambasadom Srbije i delom firme u Tripoliju, „ali da izgleda niko nije stvarno svestan situacije u kojoj se nalaze”. „@ivoti su nam u opasnosti”, stoji u i-mejlu. Prema wihovim re~ima, grupa je poku{ala da organizuje konvoj od oko 8-10 kola ka Tripoliju, ali im je u tom trenutku javqeno iz wima bliskog izvora da je put do Tripolija totalno odse~en kod grada Sirt. „Mi nemamo oru`je, a o~ekujemo uskoro slede}i napad, da se vrate po ovo {to nisu odneli”, navode oni.

Zarobqeni gra|ani Srbije apeluju da im neko iz Srbije uputi pomo} „kako zna i ume i da do|e po wih”. Prema posledwim informacijama, ambasadi se javilo izme|u 600 i 700 dr`avqana Srbije koji su trenutno u Libiji, ali se pretpostavqa da ih ima vi{e.

De `ur na slu `ba Konzularno odeqewe Ministarstva spoqnih poslova formiralo je de`urnu slu`bu koja }e biti dostupna 24 sata, radi pribavqawa svih neophodnih informacija o srpskim dr`avqanima koji se nalaze u Libiji, navodi Ministarstvo spoqnih poslova.

Telefon pozivnog centra Konzularne slu`be preko kojeg gra|ani mogu da dobiju sve informacije je 011/306 81 62. lefoni ni mobilni vi{e ne rade, ali nekako nam je pu{ten internet”, javila je srpska dr`avqanka.

Centar libijske prestonice, Tripoli, u no}i izme|u nedeqe i ponedeqka je prvi put bio popri{te sukoba izme|u antivladinih demonstranata i pripadnika snaga bezbednosti, koji su, prema re~ima svedoka, upotrebili bojevu municiju i suzavac. „Qudi na ulicama uzvikuju: ‘Alahu Akbar‘ (Bog je veliki) i bacaju kamenice na Gadafijeve slike. Policija svuda ispaquje patrone suzavca, koji ulazi ~ak i u ku}e„, rekao je jedan o~evidac agenciji Rojters.

Nepotvr|eni izve{taji ukazuju da su me|u bezbedwacima i strani pla}enici iz afri~kih zemaqa, kao {to je bio slu~aj pre nekoliko dana u Bengaziju.

U obra}awu naciji preko dr`avne televizije, sin libijskog vo|e Moamera el Gadafija, Sajif el Islam, kritikovao je antivladine proteste, ali je i najavio zna~ajne politi~ke reforme. El Islam je upozorio da zemqi preti gra-

|anski rat i demantovao vesti da je wegov otac napustio zemqu. Demonstranti su ranije

vio da se zemqa suo~ava sa gra|anskim ratom i da }e pote}i „reke krvi”.

Avi o ni za eva ku a ci ju ~e ka ju Niko od srpskih dr`vqana koji su u nedequ uve~e napadnuti u kampu kod grada Raslanalfa u Libiji nije povre|en, svi su dobro i wihova bezbednost u ovom trenutku nije ugro`ena, saop{tilo je Ministarstvo spoqnih poslova Srbije. Ministarstvo je saop{tilo da je u saradwi sa Jatom obezbedilo potreban broj aviona za evakuaciju srpskih dr`avqana koji se trenutno nalaze u Libiji. „Avioni Jata mo}i }e da polete ka gradovima u kojima se nalaze na{i dr`avqani onoga trenutka kada se od libijskih vlasti budu dobile neophodne dozvole za sletawe i izlazak na{ih gra|ana iz Libije”, navodi se u saop{tewu Ministarstva spoqnih poslova Srbije. Srpski radnici koji su zaposleni u preduze}u IMK, wih 210, radnici firme „Partizanski put”, kao i 48 radnika firme „Jugoimport” bezbedni su i o~ekuju da se vrateu Srbiju, potvr|eno je RTS-u u sve tri kompanije. napali zgradu dr`avne televizije i dr`avnog radija i zapalili su nekoliko zgrada vlade u Tripoliju nakon {to je Gadafijev sin Saif al Islam izja-

„Ar mi ja i da qe po dr `a va Moamera el Gadafija, koji pobe|uje, iako su demonstranti zaplenili neke vojne baze, vozila i oru`je. To je zbog toga

{to vojska nije bila obu~ena za sukobe sa demonstrantima.

Libija nije Tunis ni Egipat.

Ne ta~ ne su in for ma ci je o broju `rtava. U protekla ~etiri dana, poginule su 84 osobe”, rekao je Gadafijev sin. Po oceni Bi-Bi-Sija, govor Gadafijevog sina pokazuje da vlast ne razume svu ozbiqnost situacije, a demonstranti ne}e odustati od svog ciqa, svrgavawa Gadafija sa vlasti posle 40 godina, jer }e se u suprtnom suo~i ti sa od ma zdom li bij skog lidera.

Ambasador Libije u Indiji Ali el Esavi podneo je ostavku, u znak protesta zbog akcije snaga bezbednosti protiv demonstranata, zatra`io Gadafijevu smenu i optu`io vlast da u obra~unu sa demonstrantima koristi strane pla}enike, javio je Bi-Bi-Si. Stalni predstavnik Libije u Arapskoj ligi Abdel Moneim el Honi izjavio je ju~e da je napustio taj polo`aj, kako bi se „pridru`io revoluciji„ u svojoj zemqi.

Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Kimun apelovao je da se ne upotrebqava sila i da se po{tuju osnovne slobode qudi u severnoafri~kim i bliskoisto~nim zemqama, u kojima su u toku masovni protesti gra|ana.

Vesti iz Libije sti`u vrlo neujedna~eno. Stranim novinarima nije dozvoqen rad u zemqi, Internet je uglavnom u prekidu, a ne rade ni me|unarodne telefonske linije.

Po{to je sin Moamera el Gadafija upozorio da bi izbijawe gra|anskog rata „spalilo naftno bogatstvo„ Libije, cene sirove nafte sko~ile su za 2,7 odsto. Ta severnoafri~ka zemqa, vlasnik najve}ih rezervi sirove nafte u Africi, proizvodila je u januaru 1,6 miliona barela dnevno, {to je jednako pribli`no osam odsto potro{we nafte u SAD, podsetila je agencija Blumberg.

Dva libijska borbena aviona sletela su ju~e neo~ekivano na Maltu, navodi Rojters pozivaju}i se na izjave svedoka, dok AFP javqa da su na ostrvo sletela i dva civilna helikoptera.

Malte{ki vojni izvori su za francusku agenciju rekli da je re~ o dva libijska borbena aviona i dva civilna helikoptera, u kojima se nalazi sedam osoba koje su imigracionoj policiji rekle da su Francuzi.

Rojters navodi da ministarstvo spoqnih poslova Malte poku{ava da utvrdi zbog ~ega su ove le te li ce sle te le na aerodrom u ovoj zemqi.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MIHAIL GORBA^OV Posledwi predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorba~ov kritikovao je ju~e Vladimira Putina i Dmitrija Medvedeva da poku{avaju da zavaraju bira~e pred izbore 2012. godine.On je rekao da vladaju}a partija Jedinstvena Rusija predstavqa samo „lo{u kopiju” Komunisti~ke partije SSSR-a i da u Rusiji postoji samo imitacija parlamentarnog i pravosudnog sistema.

SUZAN BOJL Peva~ka senzacija Suzan Bojl je drugu godinu zaredom najuspe{niji britanski izvo|a~ u svetu, objavio je ju~e Bi-Bi-Si wuz. Album „The Gift„ koji je finalistkiwa takmi~ewa „Britanija ima talenat” izdala novembra 2010. prodat je u 3,7 miliona primeraka izvan Velike Britanije. Wen debi album „I Dreamed A Dream” prodat je u {est miliona primeraka.

OLAF [OLC Hri{}ansko-demokratska unija (CDU) kancelarke Angele Merkel do`ivela je te`ak poraz na prekju~era{wim izborima u Hamburgu, osvojiv{i dvostruko mawe glasova nego na pro{lim parlamentarnim izborima u ovom gradu-pokrajini, kojim }e u narednom mandatu vladati socijaldemokrate.”Ovo je impresivan rezultat”, rekao je kandidat SDP-a za gradona~elnika Hamburga Olaf [olc.

Bo Derek ipak ne ide na bal, srcolomka Rubi je glavna BE^: Austrijski biznismen i plejboj Rihard Lugner odustao je od toga da povede Bo Derek na bal u be~koj Operi, a wena zamena najverovatnije }e bi ti ti nej xer ka ume {a na u seks skandal i su|ewe italijan skom pre mi je ru Sil vi ju Berluskoniju. Lugner, koji se u 79. godini redovno pojavquje u rijaliti programima, svake godine na bal poziva novu slavnu `enu i austrijske medije nedeqama dr`i u neizvesnosti do dana kada odlu~i da saop{ti svoj izbor. Me|u `enama koje su ga pratile posledwih godina bile su Dita fon Tiz, Paris Hilton i Nikolet [eridan.

Lug ner je pro {le sed mi ce objavio da }e na bal povesti Bo Derek. Austrijska agencija APA na vo di da je Lug ner,

Rubi }e zameniti Bo Derek

ipak, otkazao izlazak sa 55-godi {wom glu mi com po {to je

ona tra`ila 25.000 dolara vi{e od ranije dogovorenog.

Lugner je kazao i da je wegov tim u zavr{noj fazi pregovora sa Karimom el-Marug, 18-godi{wakiwom sa nadimkom Rubi kojoj je Berluskoni, prema optu`nici, platio za seksualne usluge i zloupotrebio polo`aj da to prikrije. Po~etak su|ewa zakazan je za 6. april. Ovogodi{wi bal u be~koj Operi zakazan je za 3. mart. Skandal zbog Rubi vezuje se i za Portugal ca Kri sti ja na Ro nal da, fudbalera Real Madrida. Rubi ili Ru ba ku o ri (Sr co lom ka), rekla je tu`iocima da je spavala sa Kristijanom Ronaldom nakon {to ga je upoznala u milanskom no}nom klubu „Holivud”, januara 2010. godine, dok je jo{ bila maloletna.

Kristijano Ronaldo tvrdi da je sve to la` i da Rubi uop{te ne poznaje.

svet / balkan

dnevnik

ZBOG PO GOR [A WA PRI LI KA U LI BI JI

Hrvatska evakui{e 500 dr`avqana ZAGREB, TRIPOLI: Ministarstvo spoqnih poslova Hrvatske saop{tilo je ju~e da je zbog pogor{awa bezbednosne situacije u Libiji ve}ina hrvatskih firmi odlu~ila da evakui{e hrvatske dr`avqane kojih je u toj zemqi oko 500. Prema podacima Ministarstva, wih oko 380 anga`ovano je preko hrvat-

skih firmi „Mont-monta`a”, „Vijadukt”, „Krosko” i „Geofizika”, oko 50 ih je zaposleno u stranim firmama, dok ostali imaju dvojno dr`avqanstvo. Od nedeqe je spreman avion za evakuaciju koji ~eka potrebne dozvole za sletawe u Bengazi ili Tripoli, navodi hrvatsko ministarstvo koje je formiralo kri-

Demonstranti u Libiji protiv Moamera el Gadafija

zni {tab za pomo} hrvatskim dr`avqanima u Libiji. Krizni {tab, zajedno s predstavnicima firmi u kojima su hrvatski dr`avqani zaposleni, radi na wihovom povratku. Osim za 13 radnika Mont-monta`e, do nedeqe od Ministarstva spoqnih poslova i evropskih integracija nije zatra`ena pomo} u organizaciji povratka hrvatskih dr`avqana u Hrvatsku. Budu}i da je najte`a situacija u Bengaziju, diplomatska predstavni{tva Hrvatske, Nema~ke i Turske dogovaraju zajedni~ko povla~ewe svojih dr`avqana iz tog podru~ja, navodi se u saop{tewu. Wima je istovremeno preporu~eno da ne napu{taju objekat u kojem se trenutno nalaze. Grupa radnika „Geofizike” trebalo bi danas redovnom linijom iz Tripolija da otputuje u Be~. Ministarstvo spoqnih poslova podse}a da u Tripoliju jo{ nije izdata nijedna dozvola za vanredne letove za zemqe EU.

Priprema za prevoz Crnogoraca PODGORICA: Oko 70 dr`avqana Crne Gore koji su u Libiji su dobro, a radi se na wihovoj evakuaciji, re~eno u Ministarstvu inostranih poslova u Podgorici. Crnogorski dr`avqani rade u Libiji na remontu ratnih brodova, izgradwi `eleznice i puteva. Radnici rusko-srpskocrnogorskog konzorcijuma IMK su na gradili{tu Ra{ Lanuf, 300 kilometara isto~no od Tripolija, dobro su i trebalo bi najkasnije danas da budu evakuisani iz Libije, kazao je „Vijestima”

Du{an Radovi}, jedan od vlasnika tog konzorcijuma.

Na gradili{tu je oko 250 radnika s prostora biv{e Jugoslavije, me|u kojima je oko 50 iz Crne Gore, prenosi on-lajn izdawe podgori~kog dnevnika. Radovi} je kazao da je napravqen plan evakuacije i da se tra`i dozvola da jedan avion sleti na aerodrom u neposrednoj blizini radni~kog naseqa. Crna Gora nema ambasadu u Libiji, a zastupa je Srbija.

Stranci pakuju kofere PARIZ, BRISEL, MOSKVA: Vlade dr`ava ~lanica Evropske unije spremne su na evakuaciju vi{e hiqada svojih dr`avaqana iz Libije.

Portugal je ju~e poslao vojni avion u Tripoli radi evakuacije svojih dr`avqana, kao i drugih zemaqa ~lanica EU.Turska je poslala dva trajekta za evakuaciju turskih gra|evinskih radnika, a spremna su i ~etiri aviona. Istovremeno, portugalski ministar inostranih poslova Luis Amado, koji prisustvuje u Briselu sastanku EU posve}enom Libiji, izjavio je da je

spreman jo{ jedan avion, koji je za sada na stend-baju, i koji treba da evakui{e oko 50 portugalskih dr`avqana iz Bengazija.

Italijanski industrijski gigant „Finmekanika” evakuisala je svoje osobqe iz Libije, a britanski energetski gigant „BP” se priprema na evakuaciju svog osobqa, kao i norve{ki „Statoil”.

Prema posledwim informacijama iz Rusije, pres slu`ba „Ruskih `eleznica” (R@D) saop{tila je da se evakui{u radnici kompanije i wenih afilijacija iz Libije.

„Za organizaciju evakuacije u Libiju }e odleteti specijalna grupa predstavnika R@D”, navedeno je u saop{tewu koje je prenela agencija Interfaks.

RIA Novosti je, pozivaju}i se na izvore u ambasadi Rusije u Tripoliju, prenela ranije da ruskih dr`avqana u gradu Bengaziju ‘’prakti~no nema”, a slu`benik ambasade je saop{tio da ruske vlasti za sada ne planiraju da evakui{u slu`benike diplomatskog predstavni{tva, ~lanove wihovih porodica i ruske stru~wake koji rade u toj zemqi.

Musa: Zahtevi arapskog sveta su legitimni KAIRO, MANAMA: Generalwena a sada igra zna~ajnu ulogu u ni sekretar Arapske lige Amr novom Egiptu, odbacila je ju~e Musa pozvao je ju~e na obustavqarekonstruisanu vladu i tra`e izwe nereda u Libiji istakav{i bacivawe svih starih ~lanova istovremeno da su zahtevi arapkabineta koje je postavio Hosni skog sveta za promenama legitimMubarak. ni. Musa je rekao da prolivawe Predstavnik Muslimanske brakrvi u Libiji, gde su se `estoki }e je rekao Rojtersu da oni tra`e neredi preneli i na ulice Tripolija, mora prestati, prenele su agencije. „Zahtevi arapskog naroda za reformama, razvojem i promenama su legitimni”, rekao je Musa ocewuju}i da su i ose}awa svih arapskih zemaqa istovetna u ovom odlu~uju}em momentu istorije.

Narodna pobuna u Tunisu i Egiptu ima}e „ogroman uticaj” na arapski svet, poru~io je Musa.”Vetrovi promena duvaju arapskim svetom i po Bliskom istoku”, rekao Amr Musa je Musa koji je bio ministar ino- novu „tehnokratsku vladu koja nestranih poslova Egipta od 1991. ma veze sa starim vremenom”. do 2001. godine.

U Kairo je ju~e doputovao briPosle Tunisa i Egipta pobune tanski premijer Dejvid Kameron, su se ra{irile po Bliskom istokoji je prvi strani lider u poseti ku i severnoj Africi, sa krvavim Egiptu od zbacivawa Hosnija Musukobima u Libiji, gde je prema baraka sa vlasti. Pred posetu podacima Hjumen rajts vo~a pogiKameron je izjavio da je to prilinulo na stotine qudi. Demonka da se u razgovorima sa onima stranti su okupirali i centar koji sada vode zemqu ka`e da se Bahreina i protesta ima i u Mapostaraju da do|e do istinske roku i Iranu. promene vlasti sa vojske na ciU Egiptu, Muslimanska bra}a, vilnu upravu i vidi {ta Britagrupa koja je nekada bila zabranija i druge evropske zemqe mogu

da pomognu. Zvani~nici koji putuju s Kameronom rekli su da }e se on sastati s ~lanovima opozicije, ali ne i Muslimanskom bra}om, koja je najorganizovanija politicka grupa ali je Zapad dozivqava s velikim nepovrewem.

Egipatski premijer Ahmed [afik je me|u novim merama ju~e naredio da se preimenuju ulice i daju im imena „mu~enika” koji su poginuli tokom masovnih protesta predhodnih nedeqa.

Napetost je jo{ visoka u Manami gde je ju~e do{lo do okr{aja i policija je otovrila vatru na demonstrante koji su poku{ali da ponovo okupiraju centralni trg u gradu. Najmawe sedam qudi je poginulo a stotine povre|eno od kada su po~eli protesti u Bahreinu koji ima posebnu va`nost jer je u wemu sedi{te ameri~ke Pete flote.

U manifestu grupe koja sebe naziva „Mladost 14. februara”, po danu prvih demonstracija, tra`i se odlazak opresivnog re`ima Al Kalifa i isti~e da }e „narod sam izabrati sistem u kome }e `iveti”.

U saop{tewu grupa mladih tra`i da se vlasti izvedu pred sud zbog napada na demonstrante, kao i da se izabere nova vlada.

utorak22.februar2011.

23

SRP SKI PRE MI JER U PO SE TI BU GAR SKOJ

Cvetkovi}a do~ekali protesti SOFIJA: Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} sastao se ju~e u Sofiji sa bugarskim kolegom Bojkom Borisovim, otpo~iwu}i dvodnevnu zvani~nu posetu susednoj zemqi. Kako je predvi|eno, dvojica premijera prvo }e razgovarati u ~etiri oka, a potom }e im se pridru`iti i delegacije dve dr`ave.

Srpski i bugarski premijer }e danas otvoriti Biznis forum na kojem }e u~estvovati najzna~ajnije kompanije i privrednici dveju zemaqa.

Kako je javila agencija Fokus, za vreme sastanka Cvetkovi}a i Borisova, na trgu ispred bugarske skup{tine protestovalo je oko 200 gra|ana koji se protive poseti srpskog premijera.

Stranka VMRO koja je zajedno s partijom Ataka u~estovala u protestu, tra`i od Cvetkovi}a da se izvini zbog toga {to su 18. febru-

Protest bugarskih nacionalista zbog posete Mirka Cvetkovi}a

ara srpske vlasti zaustavile bugarske dr`avqane koji su krenuli u Bosilegrad na obele`avawe 138. godi{wice smrti bugarskog revolucionara Vasila Levskog.

Bugarska je uru~ila i protestnu notu ambasadoru Srbije u

Sofiji Aleksandru Crkvewakovu zbog zabrane skupa u Bosilegradu.

Na protestu u Sofiji ju~e je poru~eno da Srbija ne bi trebalo da postane ~lanica EU dok se ne ukine diskriminatornu politiku prema Bugarima u Srbiji.

RUMUNIJA

Privedena 53 policajca zbog mita i {verca BUKURE[T: Vi{e od 50 rumunskih policajaca s grani~nog prelaza s Moldavijom privedeno je ju~e na saslu{awe zbog uzimawe mita i {verca cigareta. Posle pretresa kancelarija i stanova, 53 policajaca, me|u kojima ~etiri oficira i {ef grani~nog punkta, preba~ena su u Bukure{t na saslu{awe u Nacionalnoj direkciji za antikorupciju (DNA). Privedeni policajci su radili na carini Albici, najve}oj na istoku zemqe gde su se, ka-

ko pi{u mediji, uveliko i nesmetano {vercovale cigarete, kao i na drugim rumunskim granicama.

Posle spektakularne akcije policije po~etkom februara u severoisto~noju carini Siret 53 policajaca i carinika su u pritvoru, dok je s carine na granici sa Srbijom pritvoreno 90 policajaca i carinika.

Masivno hap{ewe policajaca i carinika na grani~nim prelazima se obja{wava `eqom rumunskih vlasti da poka`u

Evropskoj uniji da su sposobne da kontroli{u svoje granice i da ispuwavaju kriterijum za ulazak u {engensku zonu, ocewuju rumunski mediji. Neka pitawa su, me|utim, ostala bez odgovora - za{to je akcija pokrenuta tako kasno kada se godinama znalo {ta se de{ava na granicama i za{to se jo{ uvek ne kontroli{u carine na Crnom moru, gde postoje najve}e mogu}nosti krijum~arewa ne samo cigareta, ve} i droge i drugih stvari.

BOSNA I HERCEGOVINA

Kantrimen: SAD budno prate postizbornu situaciju SARAJEVO: Zamenik ameri~kog dr`avnog sekretara Xejms Stajnberg i predstavnik Stejt departmenta za evropska pitawa i pitawa zapadnog Balkana Tomas Kantrimen poseti}e slede}e nedeqe Sarajevo i Tiranu. Kantrimen je uo~i dolaska u Sarajevo rekao da se u Va{ingtonu budno prati postizborna situacija u BiH, pi{e

danas sarajevski Avaz. „Dugoro~no, imamo razloga da se pla{imo. Ako sada ili idu}u godinu-dve Bosna ne poka`e da je sposobna da donese te{ke odluke za integraciju u Evropu, onda se ja pla{im mo`e li BiH biti stabilna”, izjavio je Kantrimen za taj list. On je istakao da SAD `ele da vide efikasnu vladu {to pre. Kantrimen je re-

kao da prilikom posete nosi vi{e poruka za BiH i Albaniju. „U Tirani }emo, pre svega, poru~iti: Po{tujte Ustav. O~ekujemo da se sve strane pona{aju tako da po{tuju sve aspekte Ustava. U Bosni i Hercegovini }e na{a poruka biti kompleksna.

U biti, ona glasi - radite jo{ vi{e na formirawu vlasti”, rekao je Kantrimen.

Optu`nica zbog krijum~arewa qudi BAWALUKA: Tu`ila{tvo BiH podiglo je optu`nicu protiv Selvedina Mustafi}a koji se tereti za krivi~no delo krijum~arewe qudi. Mustafi},koji se nalazi u pritvoru, tereti se da je u periodu od septembra 2009. do aprila 2010. godine, kao ~lan organizovane grupe , sudelovao u prebacivawu 18 osoba iz BiH u Hrvatsku, potom u Slove-

niju, s ciqem wihovog daqeg prebacivawa u zemqe Zapadne Evrope.

Krijum~arene osobe su vodili u azilantske centre u [vajcarskoj i Francuskoj, a za wihovo ilegalno krijum~arewe preko dr`avnih granica, pripadnici organizovane grupe su dobijali od 1.350 do 1.500 evra za odraslu osobu i 450 evra za dete. Op-

tu`nica tereti Mustafi}a da je u nameni pribavqawa koristi za sebe i drugog nedozvoqeno preveo vi{e migranata preko dr`avne granice, ~ime je po~inio krivi~no delo krijum~arewe osoba.

Optu`nica je prosle|ena na potvr|ivawe Sudu BiH, saop{teno je iz Tuzizla{tva BiH. (Ta njug)

Nova protiv dolaska Bila Klintona PODGORICA: Opoziciona Nova srpska demokratija (Nova) Andrije Mandi}a pozvala je administraciju ameri~kog predsednika Baraka Obame da preispita svrhu najavqene posete biv{eg predsednika SAD Bila Klintona Crnoj Gori, najavqenu za drugu polovinu maja, pi{e podgori~ki „Dan”.

Nova podse}a da je Klinton za vreme predsedni~kog mandata naredio agresiju na Crnu Goru i Srbiju, a potpredsednik te stranke Strahiwa Bulaji} je poru~io da se u slu~aju wegovog dolaska mogu o~ekivati protesti.

“Najavqeni dolazak biv{eg predsednika SAD u Crnu Goru, za ve}inu crnogorskih gra|ana nije dobra vest. Postoji na desetine li~nosti iz dru{tvenog, ekonomskog, politi~kog, kulturnog, sportskog i drugih sfera `ivota SAD, ~iji bi dolazak u Crnu Goru obradovao mnoge”, naveo je Bu-

laji}. On je istakao da je Klinton u crnogorskom narodu sinonim za nezapam}enu agresiju i ubijawe nedu`ne neja~i, ~ovek koji je naredio da se povede najneravnopravniji rat u istoriji Evrope.

Bu la ji} je uka zao da je Klinton naredio da ameri~ki vojnici, zajedno sa vojnicima ostalih zemaqa NATO, nemilosrdno ubijaju stanovni{tvo Cr ne Go re i Sr bi je, ru {e {kole, bolnice, mostove, pruge, puteve, truju zemqu, reke, jezera i more, i da zato nije dobrodo{ao u Crnu Goru. On je podsetio i da je pod izgovorom borbe protiv jednog re`ima u stvari vo|en uranijumski i dioksini rat protiv srpskog naroda, ~ije }e posledice biti prisutne i u narednim vekovima. Dolazak biv{eg ameri~kog predsednika u Crnu Goru najavila je Meliha Ramusovi}, kreativni direktor Atlas televizije.

24

utorak22.februar2011.

iz drugog ugla

Да ли брза храна уништава државе Bi-Bi-Si Да ли би подизање дажбина које потрошачи плаћају при куповини тзв. „брзе хране„, односно да ли би скок цене таквеих намирница - као што је био случај са цигаретама - довео до опадања броја гојазних особа у некој земљи? Данска је, наводи дописник ББЦ-ја из Копенхагена, прва земља која се одлучила на такав потез, иако њено становништво није ни претерано гојазно ни нарочито физички неактивно. У тој земљи је бицикл једно од омиљених превозних средстава, али је једно од владиних образложења за скок цена „брзе хране„ у Данској било да „Данци нипошто не желе да у будућности почну да личе на Британце„. Велика Британија, наиме, тренутно има најдебљу популацију у читавој Европи - једна трећина деце и скоро две трећине одраслих у Енглеској, Шкотској, Велсу и Северној Ирској су или гојазни или, како се то стручно каже, „морбидно гојазни„. Ако се тај тренд настави, у наредне четири деценије држава ће трошити око четрдесет милијарди евра годишње само на отклањање

последица дебљине својих становнка, наводе стручњаци. У тренутку када је порез на цигарете повећан и њихова цена у готово свим земљама западне Европе скочила, моментално се смањио број пушача на читавом континенту. Поставља се питање да ли ће и ситуација са слаткишима испратити сличан тренд; у Данској, захваљујући новим владиним мерама, постоје неке индиције да број

гојазне деце по први пут опада за последњих 60 година. Међутим, број нагојених међу одраслима је у благом порасту, и влада се сада труди да преокрене и тај тренд. Шарлот Кира Кимби, из Данске фондације за срце, каже за ББЦ да Данци углавном знају да су шећер и маст лоши за људски организам, и да смислене мере владе већином наилазе на одобравање међу становништвом. У Данској тако чо-

колада, сладолед, чипс, слаткиши и газирана пића сада коштају знатно више него пре увођења владиних мера. Држава изједначава цене Живот у земљи која и иначе има један од најскупљих пореских система у Европи, за породицу са децом сада није нимало лак. „У овом случају, држава интервенише и изједначава цену здраве и нездраве хране - производња намирница са великим процентом шећера, масти и соли је лака и јефтина, и влада покушава да потре ту разлику„, каже Шарлот Кира Кимби. Међутим, произвођачи чоколаде се са своје стране буне, и тврде да постоји озбиљна могућност да буду потпуно уништени новим порезима, јер их производња у Данској већ кошта баснословно. Британски стручњаци, у међувремену, са занимањем посматрају последице нових мера данске владе, како би донели одлуку да ли би сличну тактику требало применити и на домаћем тржишту. Сат, како они кажу, убрзано откуцава - а на тасу се налази не само здравље читаве нације, већ и огомни буџетски трошкови за здравство.

Сексуално злостављање у америчкој војсци Glas Amerike Амерички секретар за одбрану Роберт Гејтс изјавио је да су недавне оптужбе за сексуално злостављање, које су изнеле бивше и садашње припаднице америчке војске, „веома озбиљно питање“, те да војска апсолутно не толерише сексуалне нападе. Истовремено, група садашњих и бивших чланова америчке војске, у којој су већином али не све жене, поднела је тужбу у Вирџинији, наводећи да су их други војници сексуално злостављали, нападали и силовали за време активне службе. Седаманест садашњих или бивших чланова америчке војске, већином жена, поднело је заједничку тужбу оптужујући своје колеге за силовање и сексуално насиље. Они тврде да су, када су им ти инциденти пријављени, војни команданти избегавали да реагују, и наређивали им да наставе да служе са својим нападачима. Неке од жртава појавиле су се на конференцији за новинаре у Вашингтону. Мајла Хајдер каже да ју је силовао један колега док је служила у америчкој војсци у Кореји 2002: „Људи који изврше те злочине су сексуални манијаци, који веома добро знају да изаберу жртву, и који имају тенденцију да је поно-

во нападну. То је чињеница која се не признаје унутар система Секретаријата за одбрану, и третира као питање које војници треба да решавају међу собом, а није тако“. У тужби се наводи да се примењују разни облици сексуалног

злостављања – од вербалног насиља до групног силовања. Међу оптуженима су и секретар за одбрану Роберт Гејтс и његов претходник, Доналд Рамсфелд, на основу тврдњи да нису учинили ништа у вези са овим жалбама. Бивши капетан маринског корпуса Ану Бегвати каже да је Пентагон више усредсређен на то да се жене и мушкарци наведу да пријаве сексуално злостављање, него што ради на томе да оптуже-

не изведе пред лице правде. Бегвати је данас извршна директорка Акционе мреже жена у војној служби, групе за заштиту људских права. „Када је реч о кажњавању, у судници једва да се појави сваки

пети нападач. Већина прође само са пацком, уместо затворске казне“. У тужби се наводи да су силовање и сексуални напади распрострањена појава у америчкој војсци. Кори Ћиока каже да ју је 2005. године силовао њен надредјени, док је служила у Обалској стражи. Она истиче да команданти нису озбиљно схватили њене тврдње, и да су је приморали да ради са нападачем.

„Команданти нису били спремни да ми помогну јер су пили са тим човеком, био је њихов пријатељ, ‘ортак’… Неколико пута сам тражила помоћ од других водника, и та помоћ ми је ускраћена. Чак и када су други војници молили да ме склоне од њега, и даље ме нису заштитили“. Пентагон верује да 80 одсто жртава сексуалних напада не пријави тај злочин. На основу тих бројки, Акциона мрежа жена у војној служби процењује да је више од 16.000 припадника војске било жртва сексуалног напада у току 2009. На претресу који је одржан у среду, секретар Гејтс рекао је члановима америчког Конгреса да Пентагон „апсолутно не толерише“ сексуалне нападе, те да војска улаже веће напоре да судски гони одговорне. „Проценат оваквих случајева пред војним судом порастао је са 30 над 52 одсто. То значи да напредујемо, али чињеница је да стање још није како треба да буде. Ово је изузетно озбиљно питање и ми и даље радимо на њему“. Гејтс каже да је Секретаријат за одбрану проширио свој тим правних бранилаца за жртве сексуалних напада са 300 на 3.000, те да су ти правници стационирани у свакој америчкој војној бази или погону на свету. Крис Симкинс

dnevnik

Канада предњачи у додавању килограма Toronto star Поприлично поражавајуће делује податак да се само у току једне деценије тежина сваког становника ове наше планете повећа до 1,5 килограма, да свака трећа особа има вишак килограма, а да је свака девета гојазна. Студија о глобалном индексу телесне масе, објављена у медицинском часопису Ланцет, у којој се упозорава на ове податке, веома је свеобу-

хватна, јер је њоме обухваћено укупно 199 земаља и територија. Индекс телесне масе, или ИТМ, означава однос тежине према висини, усклађено са бројем година особе. По мерилима Светске здравствене организације, све изнад 25 представља прекомерну тежину. Канада је једна од развијених земаља са највишим просечним индексом телесне масе, мада се мора признати да по томе заостајемо за САД-ом, шампионом у тој категорији. По подацима за 2008. годину, у Канади је ИТМ 26,7, за

жене, и 27,5, за мушкарце. И за жене и за мушкарце се, од 1980 до ове нове провере, ИТМ повећао и то у просеку за 2,5. Међу богатијим земљама, становници САД имају ИТМ преко 28, и за мушкарце и за жене, а следи Нови Зеланд са преко 27, за представнике оба пола. Јапан је, пак, на супротном крају листе, са 22 за жене и 23 за мушкарце. Међу европским земљама Италија је једина у којој је у овом посматраном периоду забележен пад ИТМ-а за жене, тако да сада износи 24,8. Но, и у Белгији, Финској, Швајцарској и Француској готово да није повећан ИТМ. Такође, међу ретка подручја у свету са стабилним или потенцијално чак опадајућим ИТМ-ом за жененалазе се централна и источна Европа. Што се мушкараца тиче, најмање се гоје становници централне Африке и јужне Азије Поједина пацифичка острва имају највиши просечни ниво ИТМ у свету, који достиже чак 34 за мушкарце и 35 за жене, и то на Науру. Стручњаци упозоравају да ће бити потребне деценије за санирање последица својеврсне епидемије гојазности која се шири светом, па и Канадом. По речима де Арја Шарме, директора за науку при националној Мрежи за гојазност, потребно је веома озбиљно размислити о начинима лечења и надати се да ће превенција напокон почети да даје резултате, пошто је очигледно да их до сада није било.

Просечан дуг домаћинства расте Kanada onlajn Просечан дуг канадског домаћинства достигао је рекордних 150 одсто, што значи да на сваких хиљаду долара прихода породица дугује 1.500 долара, објавио је Институт Венијер. Уз хипотекарни дуг, свако домаћинство је закључно са прошлом годином било задужено са сто хиљада долара. У последњих двадесет година, овај дуг је у сталном расту. Пре две деценије свако домаћинство просечно је дуговало 56.800 долара, односно 93 одсто. Са друге стране, штедња је у сталном паду, тако да је са осам хиљада долара, или 13 одсто, пала на 2.500 долара, или 4,2 одсто. Такође је установљено да је у порасту број домаћинстава која касне са отплатом кредита. Од почетка рецесије, скоро за педесет одсто је повећан број тих домаћинстава, а има и све више преступа са кредитним картицама и случајева банкротства. Кетрин Скот, директорка програма и перспективе, каже да

чињеница да тако много породица и даље пријављује веома несигурну економску ситуацију, открива да се диспаритети увећавају. Институт Венијер из Отаве, бави се истраживањем и едукацијом везаним за благостање канадских породица.

Гутенберг привремено није доктор Doj~e vele Немачки министар одбране Карл Теодор цу Гутенберг привремено се одрекао докторске титуле после оптужби да је делове своје дисертације једноставно преписао – без навођења извора. Колеге стају у Гутенбергову одбрану. „Не желим да за мене важе двоструки стандарди“, рекао је Гутенберг новинарима и додао да ће помоћи Универзитету у Бајројту у истрази о његовом докторату из 2006, који је наводно делом плагијат. Гутенберг је нагласио да се докторске дипломе и титуле одриче само привремено. Он је рекао да је несумњиво било пропуста у његовом раду, али да

нема ни говора о плагијату. Угледни минхенски „Зидојче цајтунг” је први објавио да је Гутенберг фалсификовао докторску тезу, а реч је о петнаестак пасуса који су једноставно преузети од других аутора. Јасно је да није у питању само докторска титула једног човека, већ много дубља политичка позадина. Опозиција наиме тражи да Гутенберг поднесе оставку и поспрдно га назива копи-пејст министром. Штампа коментарише да баварска ЦСУ, сестринска странка демохришћана Ангеле Меркел, неће дозволити да њена млада политичка звезда због овакве ствари буде пуштена низ воду. Министар финансија Волфганг Шојбле саветовао је млађем колеги у влади да, што

је могуће пре, рашчисти ситуацију. Наиме, мора се разјаснити да ли су оптужбе за плагијат засноване или не, рекао је Шојбле у интервјуу радиостаници Дојчалндфунк. Поводом оптужби да су поједини пасуси преписани, Шојбле је рекао да се „свакоме дешава грешка“ и додао да је Гутенберг увек био први који је признавао грешке. „Требало би што је могуће пре све разјаснити. Питање је да ли су те критике са разлогом и како је до свега дошло. Када се то разјасни, ако се покаже да је погрешио, онда је он тај – таквог га знамо – који увек признаје да је погрешио. Осим тога, волео бих да видим оног ко није погрешио. То би био први у историји човечан-

ства. Тешко да бих поверовао некоме ко тврди тако нешто.“ Иначе, о Карлу Теодору цу Гутенбергу министар финансија Волфганг Шојбле има следеће мишљење: „Он је изузетно успешан министар одбране. Уопште је изузетно јак политичар млађе генерације и заиста мислим да би требало да сачекамо одговор на питање да ли је направио грешку приликом цитирања у иначе опширном докторском раду. Сада препустимо њему и надлежним на универзитету да то рашчисте и онда можемо да разговарамо. На састанку министара финансија Групе 20 о томе сигурно неће бити речи“, завршио је шалом министар Шојбле.

lekar

dnevnik

D

poru~uju ameri~ki stru~waci s Medicinskog kolexa Bejlor u Hjustonu.[ta vi{e, tamo gde ve}ina dece prima i vakcinu protiv hepatitisa B i polio vakcinu, rizik obolevawa od akutne limfoblasti~ne leukemije (naj~e{}e vrste te bolesti kod dece) je mawi za 30 do 40 odsto.

Tim sa Bejlora je razmotrio sve slu~ajeve obolevawa dece (sta-

rosti od dva do 17. godina) od raka u ameri~koj saveznoj dr`avi Teksas, izme|u 1995. i 2006, uzimaju}i u obzir i podatke iz kojeg su okruga.Konstatovano je da su pod mawim rizikom od raka deca ro|ena u okruzima u kojima je vakcinacija protiv re~enih bolesti masovnija.

Ovi nalazi podupiru teoriju da neke uobi~ajene infekcije mogu da pove}aju rizik obolevawa od leukemije kod dece zbog negativnog dejstva koje imaju na wihov jo{ nedovoqno razvijen imunolo{ki sistem. Teksa{ki tim isti~e da, iako se ne mo`e re}i da vakcinacija predstavqa sigurnu za{titu dece od raka, wegovi nalazi ukazuju na jo{ jedan dobar razlog za cepqewe dece.

Pokazalo se, naime, da je britanski istra`iva~ Endru Vejkfild svojevremeno koristio i neke neta~ne podatke trude}i se da doka`e da imunizacija pove}ava rizik od autizma, {to je mnoge roditeqe {irom sveta podstaklo da ne vakcinu{u svoju decu.

(Ta njug)

Ma mo gra fi ja i rak doj ke odi{we obavqawe pregleda dojke - mamografije, mo`e da smawi smrtnost izazvanu rakom dojke kod `ena kod kojih se on u porodici ve} javqao, pokazali su rezultati britanskog istra`ivawa. Prema rezultatima istra`ivawa objavqenog u nau~nom ~asopisu „Lanset”, te pacijentkiwe koje redovno obavqaju godi{wu mamografiju imaju i mawe tumore od onih koje je ne obavqaju redovno.

Nau~nici su do{li do tih rezultata obaviv{i u periodu od januara 2003. godine do februara 2007. godine istra`ivawe na oko 7.000 `ena mla|ih od 50 godina sa prethodnim slu~ajevima raka dojke u porodici na kojima je tokom ~etiri godine jednom godi{we oba-

25

Sr ce po pra vqa sa mo se be?

Ne ke vak ci ne {ti te de cu od kan ce ra eca ro|ena u oblastima u kojima se ve}ina mali{ana vakcini{e protiv hepatitisa B, su pod oko 20 odsto mawim rizikom da obole od svih vrsta de~ijeg kancera od one ro|ene u regionima u kojima je primawe vakcina prore|enije,

utorak22.februar20011.

ritanska fondacija za srce je pokrenula istra`iva~ki projekat vredan 50 miliona funti (80 miliona dolara) ~iji je ciq da se, po mogu}nosti u roku od jedne decenije, razviju eksperimentalni lekovi koji bi omogu}ili nekim vrstama }elija srca da regeneri{u tkivo tog organa, odnosno poprave o{te}ewe na wemu. Sposobnost sr~anog tkiva da se regeneri{e postoji kod nekih `ivotiwa, na primer riba, zebri, a stru~waci tvrde da bi istra`ivawem mati~nih }elija i primenom razvojne biologije to moglo da se ostvari i kod qudi.

Ameri~ki nau~nici su pro{le godine objavili da mogu strukturne }elije srca da transformi{u u tzv „kucaju}e }elije”, ili stru~no kardiomiocite, identifikacijom gena koji nedozrele }elije embriona pretvaraju u doti~nu vrstu }elija.Britanski tim kojim je rukovodio profesor Pol Rajli, s Instituta za zdravqe deteta, pri londonskom Univerzitetskom kolexu, je ve} prona{ao prirodni protein pod nazivom „timozin beta 4”, koji igra ulogu u razvoju

B

otomcima roditeqa koji je bolovao od srca, preti gotovo udvostru~ena opasnost da imaju isti zdravstveni problem, bez obzira na etni~ko poreklo i zemqu u kojoj osoba `ivi, ukazuje mequnarodna studija „Interhart”.Studijom je bilo obuhva}eno 12.000 ispitanika iz 52 zemqe sa svih kontinenata, izuzev Antakrtika, koji su prvi sr~ani udar do`iveli izme|u 1999. i 2003, kao i 15.000 osoba odgovaraju}ih godina i pola u kontrolnoj grupi. Pomenutom studijom je rukovodio Salim Jusuf s kanadskog Univerziteta Mekmasters. Pokazalo se da ukoliko je ne~iji roditeq imao infarkt, zdraviji `ivot deteta, iako koristan, ne predstavqa

P

G

vqana mamografija. Zdravstveno stawe tih pacijentkiwa je pore|eno sa stawem dve grupe `ena na kojima nije redovno obavqana mamografija, a me|u kojima je u jednoj bilo slu~ajeva raka dojke u porodici, a u drugoj nije.

(Ta njug)

sr~anog tkiva. Profesor Rajli tvrdi da je ovaj tim ve} ostvario i odre|en uspeh u „bu|ewu” tzv. epikardijalnih }elija kod mi{eva sa sr~anim o{te}ewem.

Tim istra`iva~a s londonskog Impirijal kolexa, koje predvodi profesor Majkl [najder, }e fokusirati rad na grupu retkih, tzv. „latentnih” mati~nih }elija, koje su vrlo aktivne kod razvoja srca embriona i mogu da izrastu u novo, funkcionalno tkivo.

Me|utim, ne{to u samim tim }elijama iskqu~uje se ubrzo nakon ro|ewa deteta, {to zna~i da srce vi{e nije u stawu da popravi bilo kakva o{te}ewa. Ovaj tim }e poku{ati da prona|e na~ine da se te latentne }elije aktiviraju na kontrolisan i bezbedan na~in, tako da oprave o{te}eno sr~ano tkivo, ali da se ne otmu kontroli.

Jedna od mogu}ih strategija je da se to postigne davawem odre|enog leka, koji bi takav proces aktivirao, ali za to je potrebno utvrditi koji to signali pokre}u latentne }elije.

(Ta njug)

Na sle |e i zdra vqe sr ca garanciju da i ono ne do`ivi sr~ani udar. - Ova studija potvrdjuje ulogu porodi~ne istorije sr~anih bolesti - istakao je Kristofer O’Donel iz ameri~kog Nacionalnog instituta za zdravqe.

Utv|eno je da su ispitanici kojima je bar jedan roditeq bolovao od srca, pod 1,8 puta ve}im rizikom da i sami boluju od srca, bez obzira da li su u pitawu otac ili majka. Taj rizik je jo{ ve}i ukoliko su oba roditeqa bili sr~ani bolesnici, a najve}i ako su oboje pre`iveli infarkt pre navr{ene 50. godine `ivota. No, i faktori okoline gotovo sigurno igraju neku ulogu, koja je zasad nepoznata i ne mo`e da bude izmerena, primetio je Asimes. (Ta njug)

Za go ja znost ni je od go vor na ge ne ti ka stra`ivawe ameri~kih nau~nika sa Univerziteta u Mi~igenu, pokazuje da za vi{ak kilograma kod dece treba kriviti lo{e `ivotne navike, a ne genetsko naslede. Prema rezultatima prikupqenim od oko 1.000 u~enika {estih razreda osnovne {kole, nekvalitetna ishrana i nedovoqna fizi~ka aktivnost glavni su uzroci u ve}ini slu~ajeva prekomerne telesne te`ine kod dece tog uzrasta. Nau~nici napomiwu da geni mogu da imaju va`an uticaj u situacijama samo kada je dete ekstremno gojazno. Mediji navode da je 1980. gojazno bilo 6,5 odsto ameri~ke dece u uzrastu od {est do 11 godina, da bi se wihov udeo 2008. godine pove}ao na ~ak 20 procenata. U me|uvremenu se Amerikancima preprou~uje da smawe konzumirawe soli, {e}era, mesnih masno}a i jedu vi{e ribe i `itarica.

Te preporuke su deo novih, koje je pro{log meseca izdala ameri~ka

I

Vo da ume sto za sla |e nih pi }a merikanci moraju da smawe unos soli i da jedu mawe, ali uz pove}ano konzumirawe vo}a i povr}a, stoji u objavqenim novim zvani~nim smernicima vlade SAD za zdravu ishranu.Savet Amerikancima je i da piju vodu umesto zasla|enih pi}a, da smawe unos masti i preorijenti{u se na integralne `itarice. Vi{e od tre}ine dece i dve tre}ine odraslih u SAD ili imaju vi{ak kilograma ili su i formalno gojazni. Savetu je se iz be ga va we pre ve li kih porcija, kao i birawe obroka s ma-

A

we natrijuma, kao i konzumirawe vi{e vo}a i povr}a. Nove smernice bi}e i osnova za programe ishrane kako ameri~ke dece po {kolama, tako i najstarijih Amerikanaca po ustanovama za stare. Pro{le nedeqe su ameri~ki trgovci i proizvo|a~i hrane i pi}a najavili nov sistem izlagawa informacija o nutritivnom sadr`aju na pakovawima prehrambenih proizvoda. Bi}e nazna~eni podaci o sadr`aju kalorija, zasi}enih masti, natrijumu, ukupnom {e}eru itd.

(Ta njug)

Lajt na pi ci i zdra vqe sobe koje svakodnevno konzumiraju gazirane sokove bez {e}era - „lajt” mogu da pove}aju opasnost od pojave vaskularnih napada za 61 odsto u pore|ewu s onima koje uop{te ne piju gazirane sokove, pokazali su rezultati ameri~kog istra`ivawa. Nau~nici s Univerziteta u Majamiju (Florida) do{li su do tog zakqu~ka obaviv{i ispitivawe na 2.564 osobe u Wujorku. Oni su posta-

O

vqali pitawa tim osobama vezana za koli~inu i vrstu gaziranih napitaka koje konzumiraju. Na osnovu wihovih odgovora, nau~nici su ih razvrstali u sedam kategorija, od onih koji nikada ne konzumiraju gazirane napitke, preko onih koji ih konzumiraju umereno (od jednog mese~no do {est sedmi~no) do svakodnevnih konzumenata (najmawe jedno dnevno).

(Ta njug)

vlada, s ciqem da pomogne ve}ini Amerikanaca koji su gojazni, ili ~ak patolo{ki gojazni. Me|utim, Svetska zdravstvena organizacija ka`e da je gojaznost globalni problem. Masni pr`eni krompiri}i,

crveno meso, procesuirana hrana, kao i nedostatak ve`bi, doprineli su vi{ku kilograma kod vi{e od pola milijarde qudi {irom sveta. Dekan za javno zdravstvo pri Univerzitetu „Xorx Va{ington” u Va{ingtonu Lin Goldman je rekla da

su previ{e soli i {e}era, doveli do globalnog problema lo{e ishrane.

- Ovo je poziv da se vratimo starom na~inu ishrane, da jedemo `itarice, povr}e i vo}e, i vi{e zdrave hrane - ka`e je Goldman.

Ameri~ka vlada svakih pet godina izdaje nove preporuke, a jedan od ciqeva je da pomognu {kolama da stvore zdrave obroke za decu i da siroma{nijim u~enicima omogu}e pomo} pri obezbe|ivawu {kolskih obroka. Svetska zdravstvena organizacija navodi da }e do 2015. vi{e od dve milijarde qudi biti debelo, a 700 miliona posta}e patolo{ki gojazno.Ova organizacija dodaje da je 20 miliona dece mla|e od pet godina ve} debelo.

Stru~waci ka`u da qudi koji imaju vi{ak kilograma imaju pove}ani rizik od ozbiqnih zdravstvenih problema - kardiovaskularnih bolesti, dijabetisa, artritisa i nekih vrsta raka.

(Ta njug)

Rad no vre me maj ki go ji de cu to majke vi{e rade, ve}a je i opasnost od pojave vi{ka kilograma i gojaznosti wihove dece, pokazali su rezultati ameri~kog istra`ivawa. Nau~nici su do{li do tog rezultata obaviv{i analizu podataka iz istra`ivawa sprovedenog na vi{e od 900 u~enika tre}eg, petog i {estog razreda osnovnih {kola u 10 ameri~kih gradova. Ova pojava se obja{wava nedostatkom vremena roditeqa koji du`e rade za obavqawe kupovina i pripremu hrane. To, kako isti~u nau~nici, ima za posledicu ve}e konzumirawe „fast-fuda” - brze hrane i gotovih jela koji su bogatiji masno}om i kalorijama.

(Ta njug)

[

26

А

MOJA kU]A

utorak22.februar2011.

dnevnik

Постаните уметник аранжирања

ранжирање декоративних предмета може бити прави изазов. Направити нешто са стилом, а не претрпано, инспиративно, а не неукусно. Ево неколико савета који вам могу помоћи.

украсе са сваким годишњим добом, тако што ћете нагласити различите боје: хладне боје за топле месеце и обратно.

Одаберите место Многа места, као што су полице, сточићи и комоде, једноставно подразумевају постављање декоративних предмета. Међутим, требало би размотрити и неке мање приметне локације као што су подножја степеница, беживотни углови, дубоки симсови на прозорима, врх фрижидера или ноћни сточићи. Скоро свака хоризонтална површина може бити потенцијално место за декоративне предмете.

за старим предметима који се могу комбиновати са масовно произведеним декроативним предметима.

Персонализујте

Повећајте ствари

Чим се суочите са празним местом, одлазак у куповину ће вам звучати примамљиво. Купићете све што вам се на први поглед свиди и донети кући. Ипак, одолите искушењу: може изгледати лепо, али ће бити стерилно на неки начин. Прегледајте личне ствари које имају посебно значење за вас, или крените у потрагу

Размислите о вези између броја и величине ваших украсних предмета и простора који желите попунити. Много људи ће се определити за мање декоративне елементе који неће остварити жељени ефекат у простору.

Играјте на непар

Корпа са три клупка вуне, лампа и три уоквирене фотографе могу изгледати савршено на сточићу, али на високој полици ће изгледати као артикли на полици у трговачком центру. Исто тако, немојте окупирати сваки педаљ слободног простора детаљима који ће преоптеретити погледе (да не спомињемо особе које ће то све морати да чисте).

Већина стилиста, из неког разлога, сматра да је непаран број предмета увек бољи од парног. Значи ли то да не можете поставити пар својих свећњака? Не, али комбинујте их са другим елементима, тако да добете непаран број.

Обојите свој свет Декоративни предмети су прилика да се поиграте са јарким бојама у соби. Беживотну собу можете освежити тако што ћете поставити украсе у јарким, контрастним бојама. Промените

Направите подлогу Свакако не заборавите на простор у позадини ваших украса. Понекад украсни аранжман захтева наменску подлогу, како би

остварио потпуни ефекат. На полици за књиге, рецимо, можете исећи картонски панел одговарајуће величине и прекрити га платном или папиром у боји, па га причврстити на задњи део полице. Остале опције укључују постављање сточића с украсима испред актрактивне завесе или огледало на зиду иза украса.

Мењајте места украсима Не дозволите себи да, после првог аранжирања, оставите украсе на истим местима заувек. Слободно им мењајте распоред. Почетком сваке наредне сезоне покушајте да разместите постоје-

ће или додате нове, сезонске елементе. Ако планирате више украсних елемената, уклањање неколико њих на пролеће учиниће да ваша соба изгледа светлија и пространија током тих неколико топлијих месеци.

Опробајте се као дизајнер Слободно експериментишите. Једна од дивних ствари код украсних елемената јесте да се сви врло лако могу променити. Пробајте различите аранжмане, оставите их тако неколико дана и оцените да ли вам одговарају. Унесите и мало индивидуалног хумора тако што ћете поставити украсе на за њих необична места.

Лечите се бојама Мушкарци глобални визионари,

Б

оли вас глава? Имате реуму? Не можете да спавате? Нема проблема. Све што требати је да сазнате која је ваша боја. О чему је реч? Хромотерапија управо ће вас бојама излечити од разних алергија, упала, реуматских болова, мигрена и хормоналних сметњи и психичких тегоба као што су стрес, тескоба, несаница и страхови. Метода се састоји од усмеравања светлости различитих боја према одређеним центрима у телу, како би се успоставила енергетска равнотежа.

вљати. Ако се ради о простору чија ће намена углавном бити за одмарање, томе треба прилагодити и шему боја. Благе пастелне нијансе, као и неутралне боје, створиће угодну, опуштајућу атмосферу.

Кухиња Она је сама по себи топла просторија, зато се за њу препоручује употреба хладних боја. Плава и зелена охладиће угрејаност просторије, која се ствара приликом спремања јела, док ће љубичаста ентеријеру дати ноту креативности. Желите ли да повећате апетит, наранџаста је права боја за то.

Купатило Оазу лепоте декоришите зеленом и аквамарин плавом, ако се ради о простору веће квадратуре, односно, нежним пастелним нијансама светлозелене боје, ако је купатило мањих димензија.

Спаваћа соба Хромотерапија се темељи на утицају боја на физичко и психичко здравље људи, а примјењује се, између осталог, кроз уређење животне околине. Постоји безброј начина на које можете стамбени или пословни простор учинити ведријим и здравијим, а један од њих је и помно планирање шеме боја.

Предсобље Један од трикова при уређењу простора добродошлице је постављање црвеног тепиха, који ће донети осећаје топлине и удобности, нарочито у хладно зимско доба. Будући да је црвена најенергичнија боја, при дизајнирању ентеријера користи се само у детаљима. Желите ли да неутралишете њену ватрену енергију, у томе ће вам помоћи сива, сребрна, плава или бела.

Дневни боравак Приликом уређења дневног боравка важно је обратити пажњу на активности које ће се у њему оба-

Собе у којима спавамо требале би бити у пастелном тону. Топли смеђи тонови дрвета учиниће овај простор удобним и романтичним. Спавате ли сами, насупрот кревета сместите слику или фотографију смирујућих мотива, нпр. морски или шумски пејзаж, а на ноћном ормарићу мирисну свећу или пот пур са аромом лаванде, наранџе, камилице или цимета. Делите ли собу с партнером, на зиду нека виси ваша заједничка фотографија. Но, није све у простору. Боје, односно, хромотерапија се све више користи и у велнес центрима, а важно је и које боје облачите. На пример тамнокосе и тамнопуте особе у својој би гардероби, осим обавезне беле (не)боје, требале имати и мноштво енергичних нијанси црвене, жуте и љубичасте, али и нешто смиреније, попут маслинасто зелене, морнарско плаве, тиркизне, лила, те боје брескве. С друге стране, за особе светле пути и косе препоручује се облачење нежних пастелних боја, црне, као и свих нијанси хладне шеме – плаве, зелене, роза.

О

жене детаљисти

чигледна разлика и још једном потврђена теза: ‘Мушкарци су са Марса, а жене са Венере‘ доказује се и када је реч о дизајну ентеријера. Наиме, установљено је да су ставови и критике једног и другог пола дијаметрално различити и то се управо утврдило на тесту о схватању лепог и ружног. Калифорнијски научници су, употребљавајући технологију магнетоенцефалографије, испитанике оба пола тестирали на фотографијама градова. Тада се доказало да се жене посвећују детаљима и при томе користе цео мозак, док мушкарци композицију гледају у целини и тада користе искључиво једну половину мозга, и то ону десну.

Мушкарци бирају удобност и квалитет Када је реч о специфичности дизајна ентеријера који одговара мушкарцу као глобалном визионару, можемо истакнути неколико ствари. Дизајн за мушкарца је веома битан, и то у смислу да је другима допадљив и наравно њему јако пријатан за боравак. Под

овим се искључиво мисли на дизајн просторија у којима највише борави. Дакле, припадник снажнијег пола ће увек бирати ентеријер који је складан у тонском смислу, јако комфоран и понекада изразито скуп. Када говоримо о тонали-

ће знати да је то управо оно што му треба. Овакав конкретан дизајн који је мушкарцу финалан у свом коначном изразу за жену је тек почетак, али исправан и генерално јако захвалан за оно што се заиста зове декорација.

Декоративни елементи извор женске инспирације

тету боја истакнућемо црну, црвену, тамносмеђу и тамнозелену као основну, и у већини случајева једину палету боја којом се мушкарци користе. Разлози су врло једноставни, од којих се неки приписују научним истраживањима који говоре да мушкарци виде и до стотину тонова мање него жене, али и то да имају одбојност према бојама које енте-

ријер чине више романтичним и женственим. Удобан и једноставан ентеријер учиниће сваког мушкарца срећним ако је остварен на прави начин. То подразумева три примарна дела стана: дневни боравак, купатило и спаваћу собу.

Најважнији ‘детаљи‘ оваквих просторија су велике софе и кревети, релакс фотеље, аудио и видео уређаји енормних димензија, модерна технологија електричних уређаја… и то наравно без икаквих ‘ситница‘ као што су ноћни ормарићи, лампе, декоративне завесе и слично. Не штедећи на луксузу модерног и удобног мушкарац ће због куповине одређеног намештаја издвојити већу суму новца, али

Суптилност, смисао за лепо и истанчаност женског духа је надоградња мушке генерализације ствари у чијој се комбинацији цени финални изглед, односно префињеност и смисао за детаље. Жене су одувек радиле за интерни део простора у којем бораве и тиме су стекле осећај да од сваког простора направе „животни простор“. Дизајн којем жене прибегавају је углавном топао, користан и до детаља испланиран. Сваки кутак њеног стамбеног или радног простора је смишљен тако да се користи у свакој ситуацији и никада неће заборавити ни једну просторију, јер су јој све једнако важне. Декоративни елементи попут украсних ћилима, завеса, прекривача, расвете, зидних слика, па чак и посуђа су незаменљиви извор инспирације сваке припаднице нежнијег пола. Боје које жене највише воле су тонови љубичасте, наранd`асте, плаве и све пастелне боје које ће учити дом топлијим и могућим за даље трансформисање, јер жене теже ка променама и желе да мењају животни простор много чешће него што раде мушкарци. Трошење новца на опремање стана ни жени није страно, али ће уместо једног конкретног комада намештаја бирати два, мање удобна, али декоративно лепша.

dnevnik

OGLASi

utorak22.februar2011.

27

Posledwi pozdrav dragoj majci, baki i prabaki

MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacije, rekonstrukcija kupatila, vodoinstalaterske usluge i servis. Garancija. Telefon 6393737, 064/160-47-25.

22399

Smiqki A|anski O`alo{}eni: sin Slobodan, snaja Nada i unuci sa porodicama.

Sahrana }e se obaviti 22. 2. 2011. na Uspenskom grobqu, u 13 ~asova.

22606

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tronedeqne tovne pili}e, o~i{}ene prasi}e, dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539051.

22234

PRIRODNI preparat protiv hemoroida - {uqeva ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, recepti za pra`wewe.

Le~ewe sedam dana. Telefon: 064/240-55-49, Rado{.

22528

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

18878 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 22106

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 73. godini preminuo na{ voqeni otac, suprug i deda

Milorad Jeki} Dragi o~e, pi{em ti posledwi put. Papir je krut i ne ose}a toplinu mojih iskrenih re~i.

Volim te i vole}u te.

Tvoj sin Neboj{a.

22604

Posledwi pozdrav stricu

Miloradu od Sini{e Jeki}a sa porodicom.

22600

Posledwi pozdrav bratu

Milorad Jeki}

Sahrana je danas, 22. 2. 2011. godine, na grobqu, u Rumenki, u 15 ~asova.

Miloradu O`alo{}eni: supruga Katarina, sin Neboj{a, snaja Qiqa i unuka Marija.

22602

IZDAJEM stan u Veterinu. Telefon 021/821-324.

22424 U CENTRU Novog Sada izdajem poptuno opremqen, nov, komforan JIS od 42m2, pogodan za jednu/dve osobe. Telefon 063/479909.

22553

PRODAJEM ma{inu za {trikawe, 200e. Telefon 063/577727.

22425

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 22318

Posledwi pozdrav dragom dedi

od Riste Jeki}a sa porodicom.

22603

Posledwi put se opra{tamo od dragog prijateqa i dobrog ~oveka

Miloradu Dragana Zirojevi}a od: unuke Tamare, }erke Mirjane i zeta Jovice.

Nosi}emo te u srcu i ~uvati od zaborava.

Qubica, Rade i \or|e \or|evi}.

Neka te an|eli ~uvaju.

22601

22594

28

^iTUQe l POMeni

utorak22.februar2011.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav Filipovom tati

Draganu Zirojevi}u

dnevnik

Na{em dragom ocu, tastu i dedi

S tugom i dubokim bolom opra{tamo se od dragog nam prijateqa

Qubomiru Jezdi}u

Zoranki Bawac

Qubomir Jezdi}

posledwi pozdrav.

od wegovih drugara: \oleta, Steve, Mareta, Gojka, Bari{e, Paje, Rapeta, Bo`e, Borka, ^ubre i Mrleta.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 81. godini preminuo na{ voqeni

od porodice Gavrilovi}.

Hvala ti za svu qubav i dobrotu koju si imao za nas.

Duboko o`alo{}ena }erka Vera, zet Srba, unuka Tamara i unuk Nemawa.

O`alo{}eni: }erka Beba, unuk Bo`idar, unuka Andrea, praunuk Marko, zetovi Mi}a i Nenad i snaja Vawa.

22589

22591

Dragana Zirojevi}a

22605 22599

Mislila sam da imamo mnogo vremena pred nama, vremena koje }emo podeliti, a nisam znala da }e te Bog pozvati sebi tako brzo, neo~ekivano, zato po~ivaj u miru moj najdra`i Brate

Posledwi pozdrav na{em Porodica Mi}kovi}, Maja, Aleksandra, Stanka i Milinko.

22590

Dragan Zirojevi}

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetki, baki i prabaki

Draganu Uvek }emo te pamtiti dobroti i osmehu.

Dragane Zirojevi}u Majka Zorka, supruga Anita i sin Filip.

Nedostaja}e{ nam do ve~nosti.

S neizmernom qubavqu i po{tovawem, Nada Tupawac sa porodicom.

Na{em dragom i nikad pre`aqenom

Brana, Sawa, @eqko i mali Filip.

22584

22608

po

22585

Posledwi pozdrav na{oj tetki, baki i prabaki

Preminula je na{a draga

Zoranki Bawac

Draganu M. Zirojevi}u

Jula Lazi}

Sa te{kim bolom, tugom i suzama na wegovom putu bez povratka izra`avamo posledwi pozdrav.

Neka mu milostivi Bog podari rajsko naseqe i bla`eni pokoj i neka mu je laka crna zemqa, jer je po svojim qudskim vrlinama to zaslu`io na ovom svetu.

Ve~no }emo Te zadr`ati u svojim se}awima.

Tvoj ujak Branko sa porodicom Stani}.

Ostavila nas je od tuge i bola za svojom }erkom Radom i suprugom Zoranom.

Sahrana je u sredu, 23. 2. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Za wom }e ve~no tugovati: }erka Zorica, zet Veselin i porodica Krajinovi}.

22607

22578

1926 - 2011.

Milici Ranisavqev ro|. Buzaxin

Sa qubavqu i tugom, ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Sa tugom i bolom opra{tamo se od drage majke i bake

S qubavqu i po{tovawem u srcu }e je nositi sestri~ine Buba i Mikica i wihove porodice.

22570

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Napustio nas je na{ voqeni, dragi i dobri suprug i otac Uspomenu na tebe ~uvaju porodice: Mari}, Bubinac i Penovi}.

22569

Boban Du{anke

Qubomir Jezdi}

ro|. Markovi} 1933 - 2011.

1930 - 2011.

Posledwi pozdrav najmilijoj sestri

Sahrana je danas, 22. 2. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

S qubavqu i po{tovawem ~uva}e ga u srcu: supruga @ivka, k}erke Beba i Vera sa porodicama.

22596

22588

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage baka Dude

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je dana 20. 2. 2011. godine umrla na{a draga mama, baka i ta{ta

O`alo{}ena porodica Firawi.

22580

Milici Ranisavqev ro|. Buzaxin

Ostavila si veliku tugu u na{im srcima, ali i veliku sre}u {to smo te imali. Nikad te ne}emo izbrisati iz na{ih misli.

Boban Du{anka

ro|. Markovi}

ro|. Markovi}

Volimo te i ne}emo te zaboraviti.

Ve~no o`alo{}eni unuci Ivan i Aleksandar.

22597

Mariji Tati} Sahrana je danas, 22. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, u Futogu.

Ve~no o`alo{}ena k}erka Dijana Armstrong sa porodicom.

Boban Du{anke

na{oj

Sahrana drage nam pokojnice bi}e u sredu, 23. 2. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ve~no o`alo{}eni: k}erka Julija, unuci Ivan i Aleksandar i zet Stanko Budin~evi}.

22598

Tvoje sestre Persa i Ru`a sa porodicama.

22568

Milica Ranisavqev Dragoj Milici, mami moje najdra`e kom{inice Mire posledwi pozdrav.

Milena Pejovi} sa porodicom.

22571

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 77. godini preminula na{a draga

Posledwi pozdrav kom{inici

Ru`a Pajkanovi} - Torlakovi}

Ru`i

Sahrana je 22. 2. 2011. godine, u 11 ~asova, na Veterni~kom grobqu. Polazak je u 10.30 ispred ku}e pokojnice.

O`alo{}eni: sin Kosta i k}i Jovanka sa porodicama.

od porodice Lo{i}.

22573

22574

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je nakon kratke bolesti preminuo na{ voqeni

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac i brat

S po{tovawem opra{tamo se od na{e drage

Rade Miji}

\or|e Petrovi}

Mare Gucuwe

1930 - 2011.

1956 - 2011.

Sahrana je danas, 22. 2. 2011. godine, u Ratkovu, u 14 ~asova.

O`alo{}eni: }erka Dara, sin Dragan, zet Mile, snaja Beba, unuke Dragana, Ceca, Milica i unuk Milo{.

Posledwi pozdrav Duletovoj majci

22563

Sahrana je danas, 22. 2. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Ana, }erke Milica i Maja, unuk Strahiwa i brat Branislav sa porodicom.

Slavica, Mita i Isidora Radulovi}.

22560

22562

Posledwi pozdrav

POMEN

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Sa velikim bolom i tugom opra{tamo se od na{e drage mame, bake, prabake, svekrve i ta{te

Margita Ru`i~ka Pro{la je jedna tu`na godina od kad smo ostali bez tebe.

Osta}e{ ve~no u na{im srcima.

Mari Zdjelar

29

utorak22.februar2011.

Baba Vera, Ra{a, Daca i @ika.

Tvoji najmiliji.

22566

Draganu Zirojevi}u

baka Mari

Zoranke Bawac 1926 - 2011.

Sahrana je 22. 2. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

od kom{ija: Murga{ki, Karanovi}, Tintor, Bor{o{, Mer~, Putnik, Jevi}, ]esarov, Stepanov, Popadi}, Re{wak i Laho{.

S po{tovawem, Pera, Quba, \or|e, Qiqa, Aleksandra i Dimitrije Popovi}.

22554

22561

Sin Gena i k}i Biqana sa porodicama.

22558

22286

Posledwi pozdrav

Danas, 22. decembra 2011. godine navr{avaju se dve godine od smrti dragog sina

Posledwi pozdrav Filipovom tati

Posledwi mami

pozdrav

Verinoj

@ika Vuli} 22. 2. 2006 - 22. 2. 2011.

Mariji Gucuwi

U mislima uvek sa tobom.

Draganu Zirojevi}u

od stanara [ekspirove 1, 3, 5, 7.

Slobodana - Slobe Milivojevi}a iz Srbobrana

od: Jelene, Milana i Mikija.

Tvoja porodica.

22421

22557

22542

Dana 20. 2. 2011. godine na{la je svoj spokoj u ve~noj ti{ini, na{a supruga, majka i ta{ta

Mari Gucuwi

Duboko tu`an i `alostan otac @ivan.

S po{tovawem, Miroslav i Vida Ninkov sa porodicom.

22549

22545

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 71. godini preminula na{a voqena

Veronika Koji} Milica Ranisavqev

ro|. Sulocki 1941 - 2011.

Milena Stojanovi}

ro|. Buzaxin 1937 - 2011.

ro|. ]alovi}

Se}awe na tvoj osmeh, lik, qubav i dobrotu nikada ne}e izbledeti u na{im mislima. Uvek }e{ nam nedostajati.

Sahrana na{e mile pokojnice je 22. 2. 2011. godine, u 13.30 ~asova, u ^urugu.

Neute{ni: Lazar, Mira i Pope.

Sahrana }e se odr`ati danas, 22. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Radovan, snaja Vesna, unuci Luka i Matija, bra}a Laki} i Milovan, sestra Milojka sa porodicama i ostala rodbina i prijateqi.

Veliko srce, topli osmeh za svakoga, pregr{t qubavi svima...

To si bila ti i kao takva `ive}e{ zauvek u na{im srcima.

Sahrana je obavqena u Beo~in Selu, 21. 2. 2011. godine.

O`alo{}eni: suprug Svetozar, deca Mirjana i Aleksandar, unuk Nemawa i snaja Qiqana.

22556

22552

22567

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 73. godini preminula na{a voqena mama, supruga, ta{ta i baka

Posledwi pozdrav na{oj tetki i baki

Mara Zdjelar

Qubici Kula{inovi}

ro|. Cindri}

1919 - 2011.

Sahrana je danas, 22. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: Du{an, Dragan, Stanka i Bo`idar.

22544

Dragan Zirojevi} Po~ivaj u miru prijatequ.

koja je preminula u Las Vegasu, u 92. godini.

O`alo{}ene porodice: Kopicl, ^ubrilo i Prosenik.

Zare.

22547

22546

30

06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10

tv program

utorak22.februar2011.

Јутарњи програм Микијева кујна Тролови Путовање са Теријем Бајко квиз Вести Живопис Фаца Кухињица Десило се Вести Имам једну жељу

Александра Поповић

Сигнали Какви су сигнали ових дана послати из Орашца где је на Дан државе организовано „десничарење“ покрета „Образ“ и „СНП 1389“, а какви из Ниша, Лесковца, Новог Пазара, где су нападани новинари, Роми...? Да ли је Србија безбедна за све њене грађане и како се држава „носи“ са насиљем? Гости: Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде, Александар Мартиновић, потпредседник Српске радикалне странке, Жељко Томић, ДСС и Зоран Драгишић, стручњак за безбедност. Ауторка: Александра Поповић (РТВ 1, 21.00) Ноћна смена Класик рок Вести Центар света Путовање са Теријем Вести Звезде које снимају, филм Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Мандарине Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Ту сасвим близу Сигнали Војвођански дневник Страначка хроника Документ: Митови социјализма 23.30 Микијева кујна 23.40 Био је миран човек, филм

13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Емисија из културе (мађ) 07.30 Малколмова свадба, филм 08.55 ПЦТВ 09.50 Знање 10.15 Мирни град моје младости, филм 12.00 Судар 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.05 Микијева кујна 13.15 Јермолови 14.15 Фолдер култура 14.45 Бајко квиз 15.15 Наши дани (мађ) 16.15 Омладинска емисија (мађ) 16.45 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Легенда о Луси Киз, филм 23.05 Јермолови

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 16.00 17.00 17.25 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.15 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Љубав на продају Дигитални свет Вести укратко Простор Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Природно из Србије Војвођанске вести Љубав на продају Наш гост Војвођанске вести Анђело, анђео чувар Лице с насловнице Војвођанске вести Разголићени Глас Америке Ноћни програм

06.05 08.00 09.00 09.44 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.32 12.49 13.34

Јутарњи програм Јутарњи дневник Бољи живот Шта радите бре Квадратура круга Путопис Очајне домаћице Дневник Спорт плус Пелине ђаконије Касл Госпођица Марпл, филм

dnevnik

НАПОМЕНА: На РТС 2 у 10.00 часова могућ је пренос седнице Скупштине Републике Србије 07.24 07.30 07.35 07.46 08.14 08.23 08.32 09.00 09.33 10.02 10.57 11.25 11.55 12.22 13.00 14.01 14.10 14.38 15.11 15.39 16.00 16.35 17.00 18.11 20.00

Зелено светло Пепа прасе Оливија У ноћној башти Алекс у џунгли Приче о речима Енциклопедија за радознале Из живота познатих математичара Антологија кућа Породични кругови Траг Грађанин Међународно такмичење музичке омладине Његова Светост Патријарх Павле Трезор Приче о речима Енциклопедија за радознале Из живота познатих математичара Антологија кућа Путокази вере Ово је Србија Еко рецепт Неки нови клинци Кошарка: Еврокуп, Цедевита Хемофарм, пренос ТВ мрежа

Памела Гидли

Чери 2000

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино Корак по корак Вести Жива ватра Вести Неми сведок Вести Агро дан Спринт Неон сити Објектив Московска сага Вести Ево нас код вас Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Истрага Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Шесто питање Жива ватра Објектив Московска сага Др Ху

10.00 11.00 15.15 16.00 20.00 20.15 21.00

Фул Тилт покер АТП Дубаи Прави НБА АТП Дубаи Премијер лига, вести Ускијавање Премијер лига: Блекпул – Тотенхем 23.00 Фул Тилт покер 00.00 АТП Дубаи 03.00 НБА Ол стар викенд

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.10 Аргументи, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Водич кроз уметност и науку, 23.30 Филм 04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Ветар у леђа, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Љубав на продају, 17.00 Политикон, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 04.00 Филмски програм

У далекој будућности, човек путује на крај планете, како би пронашао савршену жену. Када успешни бизнисмен Сем, пронађе своју андроидну супругу, Чери 2000, постаје сигуран да на планети постоји њен дупликат и полази у потрагу за њом. Улоге: Памела Гидли, Мелани Грифит, Дејвид Ендрјуз Режија: Стив се Џарнет (РТС 1, 01.47) 15.19 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 20.40 23.35 23.50 00.43 01.32 01.47 03.30 04.04 04.35 05.18 05.48

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 12.00 14.15 15.10 16.00 16.55 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.30 00.20 00.50 01.00 03.00

Време је за бебе Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите бре Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз Дневник Бела лађа Фудбал - Лига шампиона Дневник Касл Шериф ТВ продаја Чери 2000, филм Путопис Око магазин Квадратура круга ТВ продаја Верски календар

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Цена среће Филм: Преваранти Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Ја волим Србију Филм: Збогом, Америко Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 14.00 15.10 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 01.35

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Филм: 29. улица НГ и Би-Би-Си на Б92: Чуда Сунчевог система Најбоље године Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Инсајдер Филм: Непобедиви 2 Вести Б92 Филм: Гордост и предрасуда Флеш Гордон

СЕРИЈА

Картел 05.45 06.30 07.00 10.00 11.40 12.00 13.00 14.00 15.00 16.50 17.15 18.15 18.30 19.30 20.00 20.45 21.00 21.15 22.30 01.00 02.45 03.00

Тријумф љубави Двор Добро јутро Двор Сити кидс Забрањена љубав Двор Гранд шоу Двор Национални дневник Тријумф љубави Курсаџије Тереза Национални дневник Двор-преглед дана Лото Двор-избор дворске луде Амиџи шоу Двор - журка Филм: Крв и вино Сити Филм: Срце није у моди

КОШАРКА: ЕВРОКУП

Цедевита – Хемофарм

(РТС 2, 18.11) 20.25 20.40 21.10 21.56 22.25

03.10

Фудбал - Лига шампиона Вавилон Очајне домаћице Живети с музиком Добро је, добро је знати: Стрес Метрополис у Мајданпеку Концерт Терезе Кесовије Трезор Кошарка: Еврокуп, Цедвита : Хемофарм (р) Фудбал: Лига шампиона

07.45 08.00 08.01 09.00 09.01 09.25 10.00 10.10 11.05 12.00 12.15 13.02 13.40 14.00 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.05 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30

Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Вести Рејчел Реј Љубав у залеђу Вести Милица² Отворени студио Милица² Вести Иза вести Инфо Слике живота Копаоник Вести Љубав у залеђу Горштак Вести Чист рачун Породица Серано Филм: Сирене Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Светски путник Чист рачун Слике живота

22.55 23.30 00.44 01.41

Маноло Кардона

Сиромашни дечаци напуштају тежак пут школовања и улазе у свет нарко дилера. Они ни не слуте да је то пут којим одлазе у сопствену пропаст и одводе у смрт хиљаде младих људи широм света. Улоге: Маноло Кардона, Карен Мартинез, Дијего Кадавид, Робинсон Дијаз (Хепи, 16.00) 05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.55 00.00 03.00 04.00 05.00

Јутарњи програм Ноди Мала принцеза Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Абу Телешоп Вести Ангелина балерина Југио Бакуган Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Јелена Телешоп Вести Картел Парови Телемастер Црни Груја Парови, преглед дана Вести Хепи старс Парови, уживо Вести Парови, уживо Картел Забавни програм Јелена

Сека Алексић

Амиџи шоу Овог уторка гости су Сека Алексић, која ће први пут у некој емисији говорити отворено о губитку бебе као и певач Жељко Самарџић пред свој велики солистички концерт 8.марта у београдској Арени... Уредник и водитељ: Огњен Амиџић (Пинк, 21.15)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.35 Тандем, 08.45 Туристичке разгледнице, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.00 Инфо клуб, 12.55 Фокус, 13.45 Топ шоп 6, 16.00 Фокус, 16.45 Ски Јахорина, 17.30 Тандем, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 НС Индекс, 21.35 Филм, 23.15 Фокус, 23.45 Туристичка разгледница, 00.00 Инфо Пулс, 00.20 Екс - ЈУ вести, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина

08.00 Писмо глава, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Путеви наде, 10.00 Преглед штампе, 10.15 Филм инфо, 11.00 Фарма, 12.00 Акценти, 12.10 Здравље, 14.00 Акценти, 14.15 Удица, 15.00 Бизнис Арт, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Серија, 19.00 Пролог, 20.10 Пун гас, 21.00 Филм, 22.30 Акценти дана, 23.00 555 Личности, 23.30 Филм

12.00 Хроника општине Шид, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Пут вина, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Рума, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Раскршћа, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Иза сцене, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Сигнали општине Сечањ, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak22.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Најбоље године Дражен је свладао лажног лопова Ђуку и тако постао херој села који је Лалету вратио опљачкане пензије. Ђука је љут, пропао му је план да постане херој села. Али Ђука не одустаје - уз помоћ близнакиња и мотористичког одељења настаје Супер Ђука, а за извршење лажног доброг дела помоћи ће и Дражен... Улоге: Роберт Јозиновић, Јелена Перчин, Николина Пишек, Ксенија Паић, Енес Вејзовић, Искра Јирсак, Љубомир Керекеш, Душко Валентић (Нова ТВ, 20.05) 08.10 09.30 10.25 11.55 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 20.40 22.45 23.00 23.30 00.00 01.50 02.50 03.40 04.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Господин Магу Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Најбоље године Гумуш ИН Дневник Најбоље године Лига првака: Олимпик - Реал, пренос Вечерње вести Мистер Бин Магазин Лиге првака Елитна екипа Др Хаф Брачне воде Езо ТВ Брзина светлости, филм

Најгори послови у историји Заборављене поплаве Ван Гог – комплетна прича Ми Европљани Заборављена убиства Борба против Црвеног барона Брижит Бардо – француска икона У потрази за Бетовеном Најгори послови у историји Први људи у свемиру Ван Гог – комплетна прича Ми Европљани Абрахамова деца Шпијуни који су дошли са мора Мумија која је дошла из леда Пет америчких гиганата Најгори послови у историји Први људи у свемиру

11.00 11.10 12.00 12.32 13.20 14.20 15.00 15.25 16.00 17.20 18.10 18.23 18.32 19.30 20.10 20.45 21.40 22.35 22.45 23.00 23.45 00.25 00.50 01.30 02.00 02.45

06.00 07.35 09.45 10.10 11.50 13.40 15.20 16.50 18.15 20.05 22.05 23.30 00.20

Краљевић и просјак Симбад Чудовишта и пирати Путописна емисија Ништа свето Хајдук Бановић Страхиња Сахара Тражећи Ерика Лоповска част ВАГИНАЛЕ НЕЦЛЕАТ Латекс диве Изненада

Божична прича Не знате ви Џека Холивуд на снимању Кит Китриџ: Америцка девојка Не качи се са Зоханом Како украсти младу Да ли сте чули за Морганове Против свих правила Сети ме се Добро јутро, Вијетнаме Ванземаљски освајачи Царство порока Велика љубав - Следећи излаз 01.20 Јаношик, истинита прича 03.40 Дванаест рунди 05.25 Холивуд на снимању

Добро јутро, Хрватска Студио 60 на Сансет Стрипу Вести из културе На легендарном путу чаја, док. филм Код Ане Деби Тревис преуређује Дневник Море љубави Пуна кућа Рафтера Међу нама Откад си отишла Процес Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Код Ане Дневник плавуше Твоја сам судбина Дневник Рат за Дубровник, док. серија Мисија Паралеле Дневник 3 Спорт Ловци на натприродно Ксена - принцеза ратница Драги Џоне Лажи ми Откад си отишла Слеџ Хамер Паралеле

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.20 00.00 02.00 04.00

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Браћа и сестре Адвокатова казна Неш Бриџис Филм: Смртоносни сусрет Филм: Убиства у Мидсамеру Браћа и сестре Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Браћа и сестре Филм: Опасна шифра Филм: Забава не престаје Дијагноза: Убиство Медијум Филм: Убиства у Мидсамеру

07.00 08.20 09.00 09.45 10.55 11.50 12.45 13.35 15.05 16.05 17.20 18.00 18.30 19.05 20.00 20.55 21.45 00.10 00.25 01.55 02.55 03.30

РТЛ ритам зона Бибин свет Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Кисмет 1001 ноћ Клон Аурора Све што је битно Мењам жену, док. сапуница Бибин свет Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 1001 ноћ Кисмет Баш као она, филм РТЛ Вести Увод у анатомију Астро шоу РТЛ Данас Брисач, филм

Баш као она Маги и Роуз Фелер су сестре, али и потпуне супротности када је реч о вредностима, циљевима и личностима. Маги је претерано склона забавама и верује да је њена највећа предност физичка привлачност. Роуз је успешна адвокатица која се бори са вишком килограма... Улоге: Камерон Дијаз, Тони Колет, Ширли Меклејн, Марк Фејерштајн, Ансон Маунт, Ричард Бурги Режија: Кертис Хансон (РТЛ, 21.45)

Линда Хамилтон

Брак и силовање: Случај Рајдаут Године 1977. америчка држава Орегон донела је нов закон о силовању према ком за силовање може бити оптужен и муж који супругу присилава на сек суални однос. Млади брачни пар, Грета и Џон, јако се воле, али имају проблема с његовим насилним испадима... Улоге: Линда Хамилтон, Мики Рурк Режија: Петер Левин (ХРТ 2, 23.30) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.50 11.15 12.00 12.35 13.05 13.55 15.30 15.45 16.30 17.10 17.30 17.55 18.10 20.05 20.50 22.35 23.30

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 07.00 09.15 09.50 10.05

Николина Пишек

5

31

01.05

Мала ТВ Лагодни живот Зека и Кодија Школски програм Случај за екипу БАРЗ Твоја сам судбина Глобално село Призма Евромагазин Мала ТВ Школски програм Брак и силовање: Случај Ридо, филм Жупанијска панорама Студио 60 на Сансет Стрипу Оверленд 3, док. серија Хана Монтана Слеџ Хамер Хит дана Кошарка, УЛЕБ Еврокуп: Цедевита - Хемофарм, пренос Добра жена Циклус романтичних комедија: Никад се нисам пољубила, филм Лажи ми 2 Брак и силовање: Случај Рајдаут, филм Ноћни музички програм

Паорска пензија стечена уз два сведока

Г

радски уред за снадбевање грађана намирни- одсто). Занимљиво је да су две породице, мада с цама, тзв. Апровизација, обзнанио је 12. ја- адресом у Златној греди, улици у строгом центру нуара 1948. да ће се сутра у свим државним града, навеле као своје једино занимање – паорлук. Убио се 31. марта Кузман Стефановић, гробар на задружним и приватним радњама делити по један или два комада пераћег сапуна, како већ следује Алмашком гробљу, који је овај посао наследио од према боновима. Имаоци потрошачких карата за свога оца Живана. По доступним подацима, Кудецу (Д-1, Д-2 и Д-3) моћи ће крајем месеца да за зман је крао по гробљу, а кад је милиција дошла да га приведе, он је пресудио самом себи. Његов насваког потомка добију по 250 грама јестивог уља. У Народном биоскопу је 30. јануара приказан следник био је последњи који је радио као намепропагандни документарац у боји “Смотра младо- штеник Црквене општине јер јој је надлежност, насти” Воје Нановића, посвећен носиоцима рођен- кон свог оснивања, одузела Установа за гробља и данске штафете и слављенику. Тек девет година ка- сахране. Из Новог Сада је за Сарајево 30. маја кренуо прсније је Соја Јовановић добила прилику да у колору сними први југословенски играни филм “Поп ви навијачки воз. Фудбалери “Слоге” (ускоро јој је враћено име “Војводина”) играли су нерешено са Ћира и поп Спира” Мада је након вербалног дуела Тита и Стаљина сукоб два државна руководства настављен жестоком преписком и оптужбама, које су кулминирале објављивањем Резолуције ИБ-а, у Новом Саду је, као да се ништа не дешава, 15. фебруара одржана годишња скупштина Друштва за културну сарадњу Србије и СССР-а. Сваког четвртка оно уредно приређује своја пригодна тематска предавања. У сва четири биоУ три послератне године град са 40.000 житеља порастао на 70.000 скопа (упркос свим политичким тумбањима) на репертоару су совјет- “Железничарем” и најзад се квалификовали за Прски филмови. ву лигу у којој се тада такмичило десет тимова из Једина забава Новосађана у смутним временима целе ФНРЈ. Одмах је кренуло проширивање стадипостао је биоскоп, па је у “Одеону” поново почело она, а клуб је добио и прву донацију – градска приказивање филм Николе Поповића “Живеће овај управа му је доделио 48.350 динара да покрије до народ” снимљен по сценарију Бранка Ћопића, пар- тада нагомилане дугове. Једини играч који ће бити тизанска драма погодна и за подизање, код скепти- упамћен у тој првој сезони је горостасни Сима Мика, пољуљаног морала. лованов, док је Јошка Веклер скинуо копачке. Због саобраћајке и гажења пешака Општински Мајстори Градског саобраћајног предузећа су суд на смрт стрељањем је осудио једну особу, по- успели да од материјала с “аутобуског гробља” што је утврђено да је већ раније починила исти де- склопе десет употребљивих возила за јавни превоз. ликт. Време совхоза и колхоза О раду градоначелника, и у Војводини је дефиниЗбог изазване саобраћајке пароха Успенске цркве тивно наступило када је 25. Алимпија Поповића, нови- и гажења пешака, Општински суд августа основан Покрајинна смрт стрељањем је осудио не готово пуне две године ски савез земљорадничких нису писале ни речи. У задруга. Оне су неславно једну особу, пошто је утврђено “Слободној Војводини” је пропале и укинуте након како је већ раније починила добио простор тек када је, само неколико година, али исти деликт као и сви значајни политичтоком шездесетих и седамки форуми и истакнуте личдесетих су омогућиле десености, био позван да учествује у агитацији за На- тинама хиљада људи да стекну право на пензију. родни зајам. Процењено је да од његовог успех за- Без икакве провере. виси реализација Првог петогодишњег плана и разУ хотелу “Парк”, у чијем је склопу радило и Јодвој земље. И овај посао је часни прота приљежно и но купатило, свира прво џез, а затим и цигански орсавесно обављао. Ипак, кад је објавио кратак чла- кестар. нак о историји града, којом се пасионирано бавио, На седници Народне скупштине Србије, одржауредништво није нашло за сходно да напомене да је ној 29. октобра, и званично је “оверен” Статут аутор православни свештеник, па још и лордмер. Аутономне Покрајине Војводине. У радњама је уведен “иновантан” систем снадбеПочела је изградња Авијатичарског насеља, навања становништва – продајом. Најбољи асорти- званог по путу који води ка војном аеродрому “Јуман имала су два локала Народног магазина. говићево”. У три зграде одмах су се уселили углавПрви послератни попис становништва завршен ном радници “Победе” из Петроварадина, али мада је у марту и показао да у Новом Саду живи 69.431 су се окућили, жалили су се на то што морају мностановник (толико их је отприлике било и пре ра- го да пешаче до прве аутобуске станице. та), док се процењује да их је у октобру 1944. било Фудбалери су се почели окупљати и око обнотек 40.000. Као Срби изјаснило се 35.330 (50,9 про- вљеног Новосадског трговачког клуба, који је осноцената), Мађари 11.663 (16,8) а Хрвати 8.417 (12,1 ван 1921, а име је променио у ФК “Нови Сад” 1954.

Камерон Дијаз

Књигу Владимира Врговића “НОВИ САД 1944–1969” у издању “Прометеја” можете уз попуст од 20 одсто купити за 1.120 динара у новосадској књижари “Мост” (Змај Јовина 22, тел. 021/ 520–899)

05.40 07.30 10.30 13.10 13.40 15.00 17.00 18.00 19.00 21.15 22.00 00.00 02.00

Част силника С ветром у леђа Раздвајање Хари и Хендерсонови С ветром у леђа Мајске Лудорије Досије Дрезден Хари и Хендерсонови Панцирна муниција Трава Привиђења Главе Џули Драга

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.15 00.00 02.00

Кокун Моћне патке 3 Животна прилика Велика бела нада Зашто се будале заљубљују? Савршен план Пет минута раја Хофа Сређен Слатке луткице Пишчево уточиште

.

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Паметњаковић Преживљавање Америчке дрвосече Грмљавина из Канзаса Генералка Прљави послови Америчке дрвосече Преживљавање Чудовишта из реке Разоткривање митова Погранична полиција Како се прави? Како то ради? Борна кола браће Хау Врхунско градитељство То могу и ја Погранична полиција Грмљавина из Канзаса Прљави послови

08.30 09.00 10.15 10.45 11.30 12.15 13.30 21.00 23.00 23.30

Фудбал Фудбал Крос-кантри скијање Алпско скијање Алпско скијање Тенис Тенис Бокс Екстремни спортови Билијар

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

utorak22.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Опак дан за вас. Бу ди те при пре мља ни на не ус кла ђе ност с по је ди ним осо ба ма јер вам се пу те ви и ин те ре си ра зи ла зе. У осно ви сте по ма ло огра ни че ни окол но сти ма. Рад у изо ла ци ји је ОК.

BIK 20.4-20.5.

Ду го роч но сте успе шни па ра ди те на оно ме што тре ба и мо же да тра је. Ни у љу ба ви ни шта но во на ви ди ку. По ма ло сте већ умор ни од све га па вам је по тре бан од мор и ви ше ми ро ва ња. Ку ли рај те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

22. februar 2011.

Рас тр за ни сте на све стра не и ве о ма те шко мо же те одржaти од ре ђе ни пра вац. На про сто сте део гру пе, део дру штва и ко лек ти ва па куд сви, ту и вас во ди стру ја. Бу ди те кре а тив ни, не нер во зни.

Ме сец је да нас упло вио у во де ни и ин ту и тив ни знак Шкор пи је, што до при но си ва шој сен зи тив но сти и осе тљи во сти. У љу ба ви је не ко по се си ван, не до вољ но си гу ран и по ма ло осве то љу бив. Стра сти.

Све што се де ша ва на јав ној сце ни ви ше ни је у ва шој над ле жно сти. Пре пу сти ли сте дру ге њи ма са ми ма па от пло ви ли у свој кре а тив ни и умет нич ки свет. Ни с парт не ром не оче куј те је дин ство.

На по слу сте од го вор ни и план ски из вр ша ва те сво је оба ве зе. Не ко за тиш је вас др жи у ста њу ра да без тре нут них ре зул та та. Али, вре ме ра ди за вас, а и ви за се бе. Ште дљи во у свим сег мен ти ма.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Ва ша Ве не ра се за ку ца ла у хлад ног и стро гог Са тур на. У пре во ду, др жи те се су шти не и исти не, на ре а лан и ис пра ван на чин. Све дру го не ће мо ћи и не ће про ћи. Бу ди те стр пљи ви, учи те из сво јих гре ша ка.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Уто рак је ве о ма ди на ми чан па се по тру ди те да што ви ше и бр же ура ди те од оно га што би тре ба ло. Не ки по сло ви су у ста ту су кво, али за то мо же те оне дру ге по кре ну ти и ак ти ви ра ти.

У ка ри је ри сте ста бил но по зи ци о ни ра ни, ни ко и ни шта вас не мо же по ме ри ти. У осно ви сте успе шни и до ми нант ни. По не ка сим па ти ја ни је на од мет. Фи нан сиј ски је са свим дру га чи ја си ту а ци ја. Рас хо ди.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Под при ти ском сте дру штва, са рад ни ка и окол но сти, што по ве ћа ва на пе тост. Мно го то га вас за ни ма и ра до би сте се оти сну ли у не ку аван ту ру, са му по се би. Не из ве сност вас не пла ши.

У ве о ма сте стре сним и ха о тич ним окол но сти ма, али мно го је ва жни је ка ко ре а гу је те на оно што вам се де ша ва. То ће да про из ве де по сле ди це. Због нов ца се не мој те нер ви ра ти.

Нео п ход но је да бу де те фи зич ки ак тив ни јер ће те та ко ус пе ти да ра ди те за се бе, а не под ту ђим при ти ском. Оства ру је те до бар са вез с од ре ђе ним му шкар ци ма с ко ји ма де ли те ин те ре со ва ње.

TRI^-TRA^

Под оч ња ци V REMENSKA

Зве зда фил ма „Спај дер мен”, мла да глу ми ца Кир стен Данст, шо ки ра ла је сво јом пој авом на лон дон ском аеро дро му. Вид но умор на, бле да и без трун ке шмин ке, Кир стен је про ше та ла у дру штву деч ка Џеј со на Бо се ла. Иако има са мо 29 го ди на, глу ми ца Кир стен не би се сме ла пред фо то гра фи ма да се по ја вљу је без шмин ке, као про те клог ви кен да на лон дон ском аеро дро му. Пре мо ре на од пу та, Кир стен се ни је ни тру ди ла да са кри је под оч ња ке и бле ду пут, па је без трун ке шмин ке про ше та ла по ред фо то гра фа. Ни за пу ште на фри зу ра ни је јој ишла у при лог, а ка ко је ду гу пла ву ко су све за ла у реп, до из ра жа ја је до шао и цр ни ко рен ко се. Кир стен је била у дру штву деч ка Џеј со на, ина че буб ња ра гру пе „Ри ло Ки леј”. Кир стен и Џеј сон су у ве зи од по чет ка про шле го ди не, ка да је глу ми ца рас ки ну ла с фронт ме ном гру пе „Ра зор лигхт”, Џо ни јем Бо ре лом.

PROGNOZA

Х ладно

Vojvodina Novi Sad

-1

Subotica

1

Sombor

2

Kikinda

0

Vrbas

-1

B. Palanka

-1

Zrewanin

0

S. Mitrovica -1 Ruma

0

Pan~evo

0

Vr{ac

0

Srbija Beograd

0

Kragujevac

1

K. Mitrovica

2

Ni{

1

Evropa

са снегом

Madrid

НО ВИ САД: Хлад но и облач но са сне гом. Ве тар слаб до уме рен се вер ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра Rim ту ра -3, а мак си мал на -1 сте пен.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Хлад но и облач но са сне гом на ју гу Вој во ди не, а на крај њем се ве ру ве ћи ном су во. Ве тар слаб до уме рен се вер Cirih ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -3, а Berlin мак си мал на 2 сте пе на у Сом бо ру. СР БИ ЈА: Још ма ло хлад ни је и облач но са сне гом. На се ве ру Be~ Вој во ди не углав ном су во вре ме. Ве тар слаб до уме рен се вер ни.

Var{ava При ти сак на ју гу ма ло ис под, а на се ве ру ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -3, а мак си мал на 3 сте пе на на крај њем Kijev ју гу Ср би је.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: До пет ка облач но и све хлад ни је вре ме са сне гом. Ви ше сне жних па да ви на би ће у Oslo цен трал ним и ју жним пре де ли ма, а на се ве ру углав ном су во. За St. Peterburg ви кенд су во уз ја че ју тар ње мра зе ве. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке би ће и да ље ре ла тив но не по вољ не за хро нич не бо ле сни ке, па им се пре по ру чу је да сма ње фи зич ке на по ре и по слу ша ју са ве те ле ка ра. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја су мо гу ћи гла во бо ља, ре у мат ски бо ло ви и не рас по ло же ње. У са о бра ћа ју је по треб на до дат на опре зност.

Atina

17 12 8 3 -5 -2 -7

VIC DANA Отва ра Чак Но рис фри жи дер, ви ди пих ти је да се тре су, па ка же: - Опу ште но, до шао сам по пи во!

-8 -17 -9 -16 14

Pariz

7

Minhen

-1

Budimpe{ta

2

Stokholm

-6

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

195 (-11)

Slankamen

316 (-4)

Apatin

258 (-12)

Zemun

356 (8)

Bogojevo

245 (-10)

Pan~evo

370 (10)

Smederevo

520 (16)

Ba~. Palanka 244 (-11) Novi Sad

248 (-12)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

257 (-6)

Tendencija porasta

Senta

291 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija porasta

Titel

320 (-4)

NERA

Hetin

208 (42)

TISA

100 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

S. Mitrovica 236 (18) Beograd

Kusi}

308 (11)

102 (8)

Re{ewe iz pro{log broja