Dnevnik 22.februar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SREDA 22. FEBRUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23354 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZAMALO NESRE]A U SREDWOJ MEDICINSKOJ [KOLI U SUBOTICI

Plafon pao na dve u~enice

str. 11

LED I DA QE PRA VI PRO BLE ME NA DU NA VU PRED SED NIK VLA DE VOJ VO DI NE I POT PRED SED NIK DS BO JAN PAJ TI]

Ne verujem u promenu vlasti u Srbiji

str. 3

INTERVJU GO RAN JE [I], FUNK CI ON ER DS-a I PRED SED NIK OP [TI NE IN \I JA

„Parobrod” polako tone

DS mora da se iz vi n i bira~ima zbog propusta NASLOVI

Politika

Poqoprivreda

2 Jedino Toma „ima” fotequ

6 [e}erane pla}aju repu mawe nego lane

Novi Sad

Ekonomija 4 Bahati investitori krovove podigli naopako 5 Javni dug }e pojesti Srbiju 5 Razgovori s MMF-om nisu propali

str. 7

str. 3

9 [alteri ne rade od 10 do 12 sati

Vojvodina 11 Polo`en ispit tolerancije

Magla

Dru{tvo 13 Neoverene zdravstvene kwi`ice problem desetina hiqada radnika 13 Slobodanu Jakovqevi}u nagrada „Svetozar Mileti}”

Kultura 21 Fest u Novom Sadu od 25. februara

Najvi{a temperatura 5 °S

U NO VO SAD SKOM SU DU PRE SU \E NO ZA RAZ BOJ NI [TVO I PO KU [AJ UBI STVA 5. APRI LA PRO [LE GO DI NE

Dvojici mladi}a i devojci 17 godina robije str. 15

SOM BOR SKA PO LI CI JA ZA DVA SA TA RE [I LA BI ZAR NO RAZ BOJ NI [TVO

Zet osumwi~en za pqa~ku groba tasta zlatara

SPORT

str. 14 str. 16 – 20

REPORTA@E: PO PUT MNO GIH VE LI KIH STVA RI I QU DI, I RA DI VOJ KO RA] JE U BE O GRAD STI GAO IZ PRO VIN CI JE

n VOJVODINA I ZVEZDA DELE MEGDAN U NOVOM SADU

n GOGI] NA CRTI TROSTRUKOM [AMPIONU

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

@u}ko iz somborskog sokaka

str. 12

sreda22.februar2012.

DE LE GA CI JA PRI [TI NE JU ^E NI JE DO PU TO VA LA U BRI SEL

Di ja log od lo `en za da nas Di ja log Be o gra da i Pri {ti ne od lo `en je za da nas jer se de le ga ci ja Pri {ti ne ju ~e ni je po ja vi la u Bri se lu. Di plo mat ski iz vo ri na vo de da je do od la ga wa do {lo iz teh ni~ kih raz lo ga jer je let ko jim je {e fi ca pri {tin skog ti ma Edi ta Ta hi ri tre ba lo iz Be ~a da do pu tu je u Bri sel ot ka zan. Upr kos od la ga wu ju ~e ra {we run de di ja lo ga, u Bri se lu ~vr sto ve ru ju u to da }e kraj wi is hod bi ti po vo qan za Sr bi ju i ceo re gion, a zva ni~ ni ci i ana li ti ~a ri pod se }a ju na to da je re~ o run di ko ja je od lu ~u ju }a po pi ta wu od lu ke o sta tu su kan di da ta za EU za Sr bi ju. Po sti za we spo ra zu ma o re gi o nal nom pred sta vqa wu i spro vo |e we spo ra zu ma o pre la zi ma – o ko ji ma bi ti mo vi ko je pred vo de Bo ri slav Ste fa no vi} i Edi ta Ta hi ri tre ba lo da raz go va ra ju – kqu~ ni su uslo vi ko je je Evrop ski sa vet za dao 9. de cem bra pro {le go di ne da bi Sr bi ja do bi la sta tus kan di da ta. Tre }i uslov – sa rad wa s Eulek som u smi slu omo gu }a va wa pu ne slo bo de kre ta wa – ta ko |e ni je is pu wen, ali u Ko mi si ji sma tra ju da „ima pro sto ra” da se do 28. fe bru a ra, ka da }e Mi ni star ski sa vet EU sa op {ti ti svo je mi {qe we, u~i ne ko ra ci u tom prav cu. U me |u vre me nu jav ne iz ja ve iz Be og ra da i Pri {ti ne i da qe uka zu ju na zna ~aj ne raz li ke u sta vo vi ma, ma da je ju ~e na sed ni ci Sa ve ta za bez bed nost u

Pri {ti ni kon sta to va no da ko sov ska vla da iz ra à va sprem nost da na sta vi teh ni~ ke raz go vo re s Be o gra dom. U sa op {te wu se na vo di da vla da u Pri {ti ni, upr kos su prot sta vqa wu ne kih po li ti~ kih su bje ka ta, u ostva ri va wu svo jih oba ve za pre ma me |u na rod noj za jed ni ci vo di prin ci pi jel nu po li ti ku i iz ra à va sprem nost da na sta vi di ja log u Bri se lu. Ka da je re~ o pr voj ta~ ki dnev nog re da – na zi vu pod ko jim }e se Ko so vo po ja vqi va ti na re gi o nal nim sku po vi ma – u na ~e lu je do go vo re no da po red na zi va Ko so vo sto ji zve zdi ca, ali po sto ji spor o to me {ta }e ta fu sno ta sa dr à ti. Pri {ti na je, na kon {to je od u sta la od po ~et nog sta va da na ta bli pi {e „Re pu bli ka Ko so vo”, ne voq ko pri hva ti la da se u fu sno tu ukqu ~i i re fe ren ca na Re zo lu ci ju 1244 Sa ve ta bez bed no sti UN, {to je pred log Be o gra da, a {to je Pri {ti na do ne dav no od lu~ no od bi ja la. Za Sr bi ju je, po re ~i ma {e fa be o- grad skog ti ma Bo ri sla va Ste fa no vi }a, ukqu ~i va we ko sov ske re zo lu ci je, {to je pred log Pri {ti ne, sa svim ne pri hva tqi vo. U Bri se lu ka ù da se pi ta wu sa dr à ja fu sno te pri da je pre vi {e pa `we. „Fu sno ta je fu sno ta”, iz ja vio je ju ~e vi so ki zva ni~ nik Evrop ske ko mi si je, do da ju }i da je va `na su {ti na, a to je da se pi ta we re gi o nal nog pred sta vqa wa ko na~ no re {i.

Zu kor li}: Sanyak je ne {to dru go Glav ni muf ti ja Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji Mu a mer Zu kor li} upo zo rio je vla sti u Be o gra du na to da }e, „ako se we mu ne {to do go di, to bi ti uvod u traj nu de sta bi li za ci ju Sr bi je i pot pu nu eli mi na ci ju su ve re ni te ta te dr `a ve na pro sto ru San xa ka”. Zu kor li} je to iz ja vio ko men ta ri {u }i upo zo re we ko je je do bio, a po ko jem se „pri pre ma

aten tat na we ga u po li ti~ kokri mi nal nim kru go vi ma u Sr bi ji, ko ji ima ju ve ze i s ak tu el nim re ì mom u Be o gra du”. – Ovo je San xak. Ov de po sto je ener gi je ko je ni su kao na dru gim pro sto ri ma. Ma ko li ko mi sli li da su su per i or ni s aspek ta dr à ve i dr àv nih struk tu ra,

oba ve {taj nih slu `bi, mi ov de ni smo za igru. Oni s na ma ne }e la ko iza }i na kraj. Mo ra ju se bi po sta vi ti pi ta we je sam li im opa sni ji ìv ili mr tav. Sve to uzi mam u ob zir i ne }e me po ko le ba ti da na sta vim ovim pu tem – re kao je Zu kor li} za „Dnev ni avaz„. Do dao je da od po li ci je u Sr bi ji ne ma ni ka kav od go vor na ra sve tqa va we okol no sti ovog slu ~a ja „iako po sto je slu `be ne be le {ke u jed noj od slu `bi MUP-a od pre dva me se ca”. – Ja sam ozbiq no shva tio in for ma ci ju da je mo ja si gur nost ugro è na i ako mi se i{ta de si, od go vor ni }e bi ti Bo ris Ta d i}, Ra s im Qa j i} i Su l ej m an Ugqa n in. Jer, mo j e is ku stvo od dve de ce ni je go vo ri da se u Sr bi ji ni {ta ta ko krup no ne mo è de si ti bez sa gla sno sti i za v e r e vr h a dr ` a v e ili va `nih dr àv nih struk tu ra – iz ja vio je Zu kor li}. Na gla sio je da, ako se we mu ne {to de si, ni je dan po li ti ~ar iz Sr bi je ne }e sme ti da do |e u San xak u na red nih 50 go di na.

Da ~i}: Pro ve ri }e mo Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da po li ci ja, za sa da, ne ma ope ra tiv nih sa zna wa o to me da je ugro è na bez bed nost glav nog muf ti je Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji Mu a me ra Zu kor li }a, ali da }e pro ve ri ti sve tvrd we o to me. On je re kao no vi na ri ma i da }e, uko li ko po sto je bi lo ka kve na ja ve za ugro à va we bez bed no stu muf ti je Zu kor li }a, svi oni ko ji to ~i ne bi ti uhap {e ni. – Do sa da ni sam in for mi san o to me da je bi lo ta kvih sa zna wa iz bi lo ko jeg (ni voa) ope ra tiv nog ra da po li ci je, a uko li ko ima dru gih sa zna wa, mi smo za in te re so va ni za to da se sve pro ve ri i da se utvr de sve ~i we ni ce ve za ne za ugro à va we Zu kor li }e ve bez bed no sti – re kao je Da ~i}.

Po we go vim re ~i ma, po li ci ja ne ula zi u raz li ke ko je po sto je iz me |u raz li ~i tih ver skih za jed ni ca, kao {to ne ula zi u po li ti~ ke raz li ke jer joj je ciq da svi gra |a ni Sr bi je bu de za {ti }e ni. – U ovoj dr `a vi ni ko ni ko me ne sme da pre ti – re kao je Da ~i}, ko ji je na veo da je pi smo, u ko jem se na vo di da je Zu kor li }e va bez bed nost ugro `e na, ko je je do bio od Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji, pro sle dio Upra vi kri mi na li sti~ ke po li ci je. Mi ni star unu tar{ wih po slo va je re kao da je to ura dio da bi se vi de lo da li po sto je ne ka sa zna wa o to me. – Za sa da ni sam do bio ni ka kvu in for ma ci ju – re kao je Da ~i}, na gla siv {i da po li ci ja ima za da tak da {ti ti sva ko ga i da }e, uko li ko po sto je, oni ko ji mu pre te bi ti uhap {e ni.

POLiTikA

dnevnik

PRED SED NI CA ASNS-a RAN KA SA VI] O PART NE RU NA IZ BO RI MA

Na re du LDP? Pred sed ni ca ASNS-a Ran ka Sa vi} iz ja vi la je ju ~e za „Dnev nik“ da ne }e da ko me na tri {e vest da }e na pred sto je }im iz bo ri ma sta ti uz „Pre o kret“ i LDP ^e do mi ra Jo va no vi }a. – Sa ~e kaj te do su tra, ka da se u Cen tru „Sa va” odr `a va sed ni ca Glav nog od bo ra ASNS-a na ko joj }e mo sa op {ti ti od lu ku o to me ko ja stran ka }e ima ti zva ni~ nu po dr {ku na {eg sin di ka ta – re kla je Ran ka Sa vi}. Ina ~e, na ja vqe no je i da }e da na {woj

sed ni ci pri su stvo va ti ^e do mir Jo va no vi}. Enig ma da je iz bor LDP – za pra vo i ni je to, iako pr va `e na ASNS-a ni je hte la da je eks pli ci te raz re {i. Na na {e pi ta we s ko jim stran ka ma je ovaj sin di kat raz go va rao o po dr {ci, uka za la je na dve: DS i LDP. Upi ta na da li je ASNS za do vo qan onim {to je DS ura dio to kom ~e ti ri go di ne vla sti, s ob zi rom na to da su de mo kra t e do b i l e po d r { ku ovog

sin di ka ta na pro {lim iz bo ri ma, Ran ka Sa vi} je bi la de ci di ra na: „Na rav no da ni smo za do voq ni“. – Ni smo za do voq ni op {tim sta wem u dr `a vi i dru {tvu, i Aso ci ja ci ja i ja smo to naj vi {e i is ti ca li ci fra ma – ob ja sni la je Ran ka Sa vi}, ko ja nas na kon krat ke iz ja ve ni je osta vi la u ve li koj ne do u mi ci o to me ko je „ne ko“ u da na {wem iz bo ru ASNS-a za pred sto je }u iz bor nu tr ku.

Ka ko tvr de ne ki iz vo ri, ova aso ci ja ci ja pre o kre nu la je po dr { ku ka „Pre o k re t u“ jer LDP i ASNS ima ju za jed ni~ ki stav da na go mi la ni pro ble mi tre ba da se re {a va ju u tro u g lu dr ` a v a–sin d i k a t i–po slo dav ci, od no sno da je „mno go neo ba vqe nih po slo va za za jed ni~ ki rad“. Je dan od tih je, ka ko se tvr di, uki da we mo no po la u So c i j al n o-eko n om s kom sa ve tu. D. Mi li vo je vi}

Uni ja Ro ma tra `i part ne re Pred sed nik Uni je Ro ma Sr bi je Mar ko Ste va no vi} iz ja vio je ju ~e da je ova stran ka po vo dom iz bo ra ima la ne for mal ne raz go vo re s vo de }im po li ti~ kim stran ka ma u Sr bi ji, ne pre ci zi ra ju }i o ko me se ra di, kao i da }e raz go vo ri bi ti na sta vqe ni na red nih ne de qa. Ste va no vi} je re kao da je 2007. go di ne za stran ke ma wi na bi lo po treb no 3.000 pot pi sa, dok je sa da po treb no 10.000 pot pi sa i de po zit u nov cu, zbog ~e ga Uni ja Ro ma Sr bi je ne }e mo }i sa mo stal no da iza |e na iz bo re. – Po zi va mo sve po li ti~ ke stran ke, ko je ple di ra ju da su de mo krat ske, da nas pri -

hva te kao part ne re – re kao je Ste va no vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. On je iz ja vio da je stran ka pr vi put iza {la na iz bo re 2007. go di ne, s Raj kom \u ri }em kao pred sed ni kom na ~e lu. Po we go vim re ~i ma, stran ka je osvo ji la 18.000 gla so va, ali je \u ri}, ka da je po stao po sla nik, „ras tu rio stran ku”. Za me nik pred sed ni ka stran ke Qu bi {a To di} re kao je da su raz go va ra li s ozbiq nim stran ka ma, ali da }e im part ner bi ti ona ko ja mo `e po mo }i da se ostva re pro gram ski ci qe vi Uni je. D. M.

Mar ko Ste va no vi}

POT PRED SED NI CA SNS-a JOR GO VAN KA TA BA KO VI] ZA „DNEV NIK”

Je di no To ma „ima” fo te qu Pot p red s ed n i c a SNS-a i za me ni ca {e fa po sla ni~ kog klu ba “Na pred, Sr bi jo!” Jor go van ka Ta ba ko vi} de man tu je me dij ske na pi se da su na pred wa ci for mi ra li “vla du u sen ci”. – To ap so lut no ni je ta~ no, na {a stran ka se ne ba vi po de lom funk ci ja. SNS se ba vi de taq n om raz r a d om pro g ra m a, svo je Be le kwi ge ko ja se na la zi na saj tu na srp skom i en gle skom je zi ku, da bi smo ga sa ~i ni li u for mi u ko joj }e ga gra |a ni lak {e raz u me ti i pri hva ti ti, da vi de za {ta }e gla sa ti na iz bo ri ma ko ji pred sto je – ob ja {wa va Jor go van ka Ta ba ko vi} za „Dnev nik“.

la `no, da je se i po ma lo isti ne. Qu d i ko j i su, na v od n o, pred vi |e ni za mi ni stre, za i sta su pred sed ni ci sa ve ta, ko ji po sto je du go u sa moj stran ci i ba ve se po seb nim pi ta wi ma, ali to ne ma ve ze s po de lom funk ci ja – tvr di sa go vor ni ca „Dnev ni ka“. Ona uka zu je na to da SNS `e li da pri mi u svoj po kret „sve kre a tiv ne, do bro na mer ne qu de iz svih obla sti, a da li }e ne ko, i ko, ko ju od funk ci ja oba vqa ti po okon ~a wu iz bo ra, za i sta }e se zna ti tek ka da to bu de te ma. – SNS ne ma na me ru da po tro {i i jed nog je di nog ~o ve ka svo je stran ke, ni ti ne kog ko

da ona ni je pred vi |e na za po kra jin sku pre mi jer ku po {to vo di Sa vet za fi nan si je, Jor go van ka Ta ba ko vi} od go va ra da „to upra vo do ka zu je svu be smi sle nost ta kvih iz ja va“. – To {to je moj ko le ga Go ran Kne `e vi} me ne ne gde pred lo -

`a va we i do bi ja we iz bo ra. I to je jed na od spe ku la ci ja u do me nu bud nih sno va. Ne ki qu di sa wa ju bud ni – na vo di Jor go van ka Ta ba ko vi}. Na mol bu da ka `e da li sve to zna ~i da fo te qe u SNS-u uop {te ni su po de qe ne, ona je

ìo za kan di dat ki wu za voj vo |an skog pre mi je ra ni slu ~aj no ne zna ~i da za i sta po sto ji ta kva va ri jan ta i da se ne gde o to me raz go va ra lo – iz ri ~i ta je pot pred sed ni ca SNS-a. – To je iz raz li~ nog uva à va wa i è qe da svo jim do pri no som po mog nem kam pa wu u Voj vo di ni, gde tre ba jo{ mno go ura di ti i gde ima mo pro tiv ni ka ko ji je vr lo do bro znao da dr àv ne rer sur se is ko ri sti za odr -

ka te go ri~ na: Ne da ni su po de qe ne, ne go to ni je na ~in na ko ji SNS raz go va ra unu tar svo jih or ga na i pro sto ni je na ~in na ko ji `e li mo da re a li zu je mo ide je za ko je se za la `e mo. To je te ma, {to bi re kla na {a go spo | a pred s ed n i c a Sla v i c a \u ki}-De ja no vi}, ko ja „ni je uvre me we na“. Ni je vre me za tu pri ~u – za kqu ~u je Jor go van ka Ta ba ko vi}. S. Stan ko vi}

SNS nema nameru da potro{i i jednog jedinog ~oveka svoje stranke, niti nekog ko nije strana~ki pripadnik, time {to }e ga unapred nazvati ministrom za bilo koju delatnost – Po de la funk ci ja je ne {to ~i me se o~i gled no ba vi DS i, re kla bih, pre sve ga go spo din Dra gan \i las, ko ji nam je u in ter vjuu ob ja vqe nom pre ne ki dan sa op {tio da mu je ne ko ote ào po sao – do bi ja we iz bo ra za gra do na ~el ni ka Be o gra da, ti me {to ga je „kan di da o- vao“ za pre mi je ra i na taj na~ ni mu stvo rio ne pri ja teq sko okru è we u sop stve noj par ti ji. Vaq da è le }i da stvo ri sli~ ne „uslo ve“ i u SNS-u, ne kim svo jim me dij skim ka na li ma ob ja vqu je sa stav vla de u sen ci, pa da sve ne bu de ona ko

ni je stra na~ ki pri pad nik, ti me {to }e ga una pred na zva ti mi ni strom za bi lo ko ju de lat nost. Je di ni ko ga smo is ta kli, sma tra ju }i da tre ba da do pri ne se po be di SNS-a, je ste To mi slav Ni ko li} kao pre mi jer, i to smo ura di li jav no, do no se } i od l u k u na stra n a~ k im ogra ni ma. To je sve {to se kan di da ta ti ~e – tvr di Jor go van ka Ta ba ko vi}. Na pi ta we da li to {to je Alek san dra Vu ~i} na ~e lu Sa ve ta za spoq nu po li ti ku zna ~i da ne }e bi ti kan di dat za gra do na ~el ni ka Be o gra da, ili

An to ni}: Gra |a ni ne za do voq ni po li ti~ kom po nu dom Po li ti~ ki ana li ti ~ar Slo bo dan An to ni} iz ja vio je ju ~e da su gra |a ni Sr bi je uo~i iz bo ra ne za do voq ni po li ti~ kom po nu dom i da ~ak 60 od sto wih sma tra da po sto ji pro stor za po ja vu no vih li de ra. On je na B-92, ko men ta ri {u }i is tra `i va we jav nog mwe wa za 2012. go di nu, ko je je ne dav no spro veo ~a so pis „No va po li ti~ ka mi sao„, re kao da je ve }i na gra |a na re kla da }e na iz bo re ipak iza }i. An to ni} je iz ja vio da je is tra `i va we po ka za lo da 80 od sto gra |a na ve o ma lo {e oce wu je eko nom sku si tu a ci ju u Sr bi ji, ali da ih ipak mno go ma we sma tra da je u lo {i joj si tu a ci ji ne go {to oce wu je op {tu si tu a- ci ju u ze mqi. – To zna ~i da qu di vi de da je si tu a ci ja lo {a, ali da oni jo{ ni su u woj, no, da smo ipak na ivi ci po no ra – is ta kao je An to ni}.

On je ko men ta ri sao i na vi ke po ten ci jal nih gla sa ~a De mo krat ske stran ke, Li be ral no-de mo krat ke stran ke i G17 i re kao da oni se be vi de vi {e kao do bit ni ke ne go gu bit ni ke i da sma tra ju da }e se u bu du} no sti si tu a ci ja po pra vi ti. – Me |u po ten ci jal nim gla sa ~i ma opo zi ci je vla da pa ni ka, pa 80 od sto gla sa ~a Srp ske ra di kal ne stran ke sma tra da }e u bu du} no sti wi ho va si tu a ci ja bi ti lo {i ja ne go {to je sa da, {to je du plo vi {e ne go po ten ci jal nih gla sa ~a G17 – ob ja snio je An to ni}. On je re kao i da je to is tra `i va we po ka za lo i da su na pred wa ci u vo| stvu u od no su na DS, i to za dva do tri od sto, od no sno da bi, gle da ju }i stran ke po je di na~ no, za to li ko po be di li DS. – Ima i do sta gla sa ~a ko ji su jo{ neo pre de qe ni – re kao je An to ni}.

On je do dao da su po ten ci jal ni gla sa ~i SNS-a ne za do voq ni i fru stri ra ni sa da {wom si tu a ci jom i da gla sa wem za tu stran ku na ne ki na ~in è le da ka zne sa da {wu vlast. Po we go vim re ~i ma, ve} se ose }a da je SNS sve bli ì vla sti i da je na red do {la sme na po li ti~ kih eli ta. – Spre ma se ne ka vr sta sme ne eli te i do la zak na vlast stra na ka ko je de set go di na ni su bi li na vla sti i ko je su glad ne vla sti. Deo sim pa ti ze ra i gla sa ~a te stran ke o~e ku je da }e sme nom do bi ti no vu ì vot nu {an su – ob ja snio je An to ni}. Ko men ta ri {u }i na vi ke gla sa ~a De mo krat ske stran ke Sr bi je, An to ni} je re kao da su to evrosk pe ti ci i qu di ko ji se be vi {e vi de kao gu bit ni ke tran zi ci je, ko ji se na da ju no vim po zi tiv nim pro me na ma, ali se bo je bu du} no sti.

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

GO RAN JE [I], FUNK CI O NER DS-a I PRED SED NIK OP [TI NE IN \I JA

DS mora da se izvini bira~ima zbog propusta Pred sed nik op {ti ne In |i ja i funk ci o ner De mo krat ske stran ke Go ran Je {i} iz ja vio je da we go va par ti ja pred sto je }u iz bor nu kam pa wu mo ra da is ko ri sti da bi ra ~e ube di u to da je sprem na da od lu~ no u|e u pro ces eko nom skih re for mi, ali i da im se iz vi ni zbog pro pu sta ko je je ima la u ovom man da tu. U in ter vjuu za „Dnev nik” Je {i} je oce nio i da je po li ti ka ko ja se do sad vo di la pre ma Ko so vu pre va zi |e na, ali da se mo `e po pra vi ti u na red nom pe ri o du. – Mi smo kao stran ka ipak na pra vi li jed nu ve li ku gre {ku: bi li smo ne po {te ni pre ma svo jim bi ra ~i ma, ni smo im re kli da se i na {oj ze mqi pri bli `a va eko nom ska kri za ko ja se ni je mo gla za u sta vi ti. I za to mo ra mo da im se iz vi ni mo, kao i zbog to ga {to smo za ka sni li sa su {tin skim re for ma ma, ko je smo za po ~e li na po ~et ku man da ta. Ne znam za {to ni smo na sta vi li te re for me, ja sam uvek go vo rio da to mo ra mo da ura di mo. Me |u tim, ~i we ni ca je i da su mno gi u DS-u ra di li ko rekt no svoj po sao na

gra |a ni is ko ri ste tu {an su. Ne vi dim ni je dan raz log da ne ko iza |e na iz bo re i da ne za o kru `i ni kog ve} da pre cr ta li sti}. Ne mo gu }e je da na po li ti~ koj sce ni ne mo gu da na |u ne kog u ko ga ima ju vi {e po ve re wa. Mi slim da smo mi, Sr bi, pro sto po sta li

pre vi {e iz bir qi vi oko po li ti~ kih par ti ja. Sla `em se s tim da po sto ji raz o ~a re we i op {ta apa ti ja, a po seb no kod gla sa ~a De mo krat ske stran ke. I to je ve li ki pro blem. Ba{ za to tre ba re }i isti nu u ovoj kam pa wi. Gra |a ni ma tre ba da ka `e mo da u jed nom tre nut ku ni smo do bro oba vi li svoj po sao, ali da ima mo

Za {to je Voj vo di na va `na  Kako cenite nesvakida{wu zainteresovanost politi~kih stranaka za Vojvodinu, i koliko je, po vama, realno da }e se izbori odlu~ivati upravo u Vojvodini? – Voj vo di na je ap so lut no va `na u iz bor nim pro ce si ma. Pa, De mo krat ska stran ka je od ne la ap so lut nu po be du i na lo kal nim, i na po kra jin skim, i na re pu bli~ kim, i na pred sed ni~ kim iz bo ri ma ba{ u Voj vo di ni. Za to {to je u Voj vo di ni upo ri {te de mo krat skih i pro e vrop skih sna ga u Sr bi ji. To se ja sno vi di ako se ana li zi ra ju re zul ta ti po sled wih iz bo ra. Ta ko da je Voj vo di na vr lo zna ~aj na svim par ti ja ma, na ro ~i to u pred iz bor noj kam pa wi. raz li ~i tim ni vo i ma vla sti, kao i to da DS i da nas ima je dan od naj vi {ih rej tin ga u Sr bi ji – ka zao je Je {i}, ina ~e je dan od naj u spe {ni jih gra do na ~el ni ka u Sr bi ji ko ji je u svo ju op {ti nu us peo da pri vu ~e ve li ke stra ne in ve sti to re i u pe ri o du eko nom ske kri ze.  Mislite li da }e gra|ani i na ovim izborima zapravo odlu~ivati izme|u „maweg i ve}eg zla”, i da li bi zbog op{te apatije u glasa~kim kutijama moglo biti mnogo vi{e belih listi}a? – Iz bo ri su je di ni na ~in da se gra |a ni iz ja sne o od re |e noj po li ti ci i po li ti~ kim pro gra mi ma, od no sno to je je di ni na ~in na ko ji mo gu uti ca ti na bu du} nost svo je ze mqe. Ne po sto ji dru gi na ~in. I za to je ve o ma va `no da

ozbiq nu na me ru da to po pra vi mo. Mi slim da to mo `e mo ob ja sni ti svo jim bi ra ~i ma. Tre ba lo je da im ka `e mo na vre me da ne po sto ji {an sa da otvo ri mo po la mi li o na rad nih me sta jer to ne za vi si sa mo do nas, po {to vla da glo bal na eko nom ska kri za, ali da }e mo re for me ipak spro ve sti. To smo ka sno ura di li i to je ono {to je pro blem De mo krat ske stran ke u od no su s na {im bi ra ~i ma. Mo ra mo bi ti po {te ni i to pri zna ti, ali i ka za ti da smo re {e ni da te gre {ke is pra vi mo. To je na{ za da tak, ne sme mo na {e bi ra ~e vi {e da do vo di mo u za blu du jer su oni ti ko ji Sr bi ju gu ra ju ka Evro pi.  Da li se DS u posledwe ~etiri godine vi{e bavio „patriotizmom”, a mawe ekonomijom?

– De mo krat ska stran ka je ve ka. Me |u tim, DS tre ba da na iz li ka. De mo krat ska stran ka sam i bo ri ma na stu pi sa mo stal no, a da ja i Bo jan Paj ti} i mno gi dru gi na kon iz bo ra s ovim par ti ja ma o ko ji se je su ba vi li svo jim po ko ji ma smo go vo ri li i Po kre slom na raz li ~i tim ni vo i ma tom „Pre o kret„ na pra vi ko a li vla sti. Za gre {ke, na rav no, tre ci ju. ba da se iz vi ni mo i da ih po pra  Najvi{e sporewa izme|u „Preokreta„ i DS-a ima kod vi mo. vi|ewa kosovske politike.  A kako doìvqave pesimiMislite li i vi da je aktuelsti~nu ocenu bivna kosovska politika preva{eg premijera Zozi|ena? rana @ivkovi}a – Ap so lut no! Mi slim da smo da }e, ko god da pomi, kao De mo krat ska stran ka, bedi na ovim izbopo gre {i li u vo |e wu ko sov ske rima, Srbija izgupo li ti ke, ali sam uve ren i u to biti? da mo è mo tu po li ti ku po pra vi – Ja sam me |u oni ti. ma ko ji je naj vi {e  U kojoj meri na ovu izborkrit ko vao svo ju nu kampawu moè uticati odstran ku, ali mi slim luka Brisela o kandidaturi da je to ipak ma lo Srbije i kakva su va{a o~ekipre te ran stav. vawa u tom pogledu? – Na rav no da je za sva nas ve o  Da li }ete se na ovim izborima ma va `no da ova ze mqa ko na~ no ponovo kandidovakre ne nor mal nim pu tem evrop ti za ~elnu funkskih in te gra ci ja. De mo krat ska ciju u In|iji, ili imate ve}e stran ka je po li ti~ ka op ci ja ko ja ambicije? za go va ra tu ide ju i spro vo di je u – Ja }u bi ti kan di dat na lo prak si. I na rav no da je za nas ve kal nim iz bo ri ma i no si lac li o ma va `no ka kva }e bi ti od lu ka ste u In |i ji, ko ja }e se zva ti „ Bri se la u po gle du kan di da tu re. Go ran Je {i} – De mo krat ska Ta od lu ka, na i me, mo è po mo }i stran ka„. I to }e bi ti mo ja je di ili, pak, od mo }i DS-u u ovoj iz na kan di da tu ra. De mo krat ska bor noj kam pa wi, u za vi sno sti od stran ka je za po ~e la iz bor ne ak to ga ka kav od go vor do bi je mo. tiv no sti i ve }i na op {tin skih i Kan di da tu ra je kqu~ na i zbog grad skih od bo ra u Voj vo di ni do pri vla ~e wa stra nih in ve sti to ne la je od lu ku o ra jer sva ki in ve to me ko }e bi ti sti tor è li da no si o ci li sti, od zna ka kav je po li Mi slim da je no sno kan di da ti „Pre o kret” po li ti~ ka ti~ ki put ze mqe na ve }in ski iz bo u ko ju do la zi i gru pa ci ja ko ja de li ri ma za po kra jin ka kva je sna ga in iste ci qe ve kao ski par la ment. A sti tu ci ja u toj for mi ra na je i iz - De mo krat ska stran ka ze mqi. Mi slim bor na li sta s ko da je DS u tom po jom }e DS na stu gle du to kom po pi ti na po kra jin skim iz bo ri ma sled wih ne ko li ko ne de qa za i po pro por ci o nal nom mo de lu. sta u~i nio sve {to je bi lo mo gu }e da iz Bri se la do bi je mo po zi  Mogu li sukobi u aktuelnoj koaliciji suziti prostor ti van od go vor i da za to vi {e ne demokratama za eventualne po sto ji ni jed na po li ti~ ka pre postizborne dogovore, a pre pre ka. Me |u tim, to ipak ni je svega s G17 plus, odnosno Ujestvar na {e per cep ci je ve} i lo diwenim regionima Srbije, bi ra wa, in te re sa i dru gih pro Savezom vojvo|anskih Ma|able ma ko ji po sto je u ze mqa ma ra, Srpskim pokretom obnoUni je. ve?  Koliko je realno da u na– Mi slim da su Uje di we ni re - rednom mandatu do|e do gi o ni Sr bi je, SPO i SVM bi li ustavnih promena, koje danas ve o ma do bri part ne ri DS-u i da zagovaraju gotovo svi polismo s wi ma do bro sa ra |i va li. ti~ki akteri? Ta ko |e, sma tram da i u bu du} no – Mi slim da to, na à lost, ni sti tre ba da bu de mo part ne ri jer je mo gu }e, za to {to je za to neo p u tim stran ka ma ima mno go kva - ho dan ozbi qan po li ti~ ki kon li tet nih qu di ko ji nam mo gu po - sen zus, pre sve ga iz me |u dve naj mo }i, od no sno po mo }i Sr bi ji da ve }e par ti je. Bi lo bi sjaj no kad se vra ti pro ce su evrop skih in - bi se ipak po kre nu la ini ci ja ti te gra ci ja. va za ustav ne pro me ne i za po ~e la {i ro ka jav na ras pra va, ko je ne  A ima li prostora za saradwu s LDP-om, odnosno mo è tra ja ti kra }e od tri do ~e „Preokretom„? ti ri go di ne, i da na kon to ga – Mi slim da je „Pre o kret„ po - usta no vi mo {ta ho }e mo od usta li ti~ ka gru pa ci ja ko ja de li iste va i da to ob ja sni mo gra |a ni ma. ci qe ve kao De mo krat ska stran B. D. Sa vi}

REKLI SU

Dejanovi}: Ra~unam Mileni}: Dinki} je autor pesme na opoziciju Skup {ti na Sr bi je jo{ ni je od re di la dan za gla sa we, iako ve} dve ne de qe tra je ras pra va o pred lo zi ma za ~la na Vi so kog sa ve ta sud stva i za me ni ke dr àv nog tu ì o ca. Vla da ju }a ko a li ci ja jo{ po ku {a va da obez be di ve }i nu, po sle od lu ke ~e ti ri po sla ni ka SPO-a da vi {e ne gla sa ju. Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} ka è da ra ~u na na opo zi ci ju, na ne kog iz opo zi ci je, ko }e se ohra bri ti da ka è da mu je po sla ni~ ka po zi ci ja bit ni ja od po zi ci je unu tar svo je par ti je. – Raz go va ra la sam s 15 opo zi ci o nih po sla ni ka jer su to qu di ko ji su svo jim amand ma ni ma za i sta da va li do pri nos kva li te tu za ko na i mi se sla è mo, ali svi vo de ra ~u na o ~i we ni ci da smo pred iz bo ri ma – ka è Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}. Pat-po zi ci ja u par la men tu mo è po tra ja ti jer, po Po slov ni ku, ne po sto ji rok u ko jem po sla ni ci, po sle ras pra ve, mo ra ju da gla sa ju.

^lan Pred sed ni {tva Uje di we nih re gi o na Sr bi je Sa {a Mi le ni} iz ja vio je ju ~e da }e or ga ni ovog po kre ta od lu ~i va ti o to me da li }e pe sma „Do |i i ti – ja ka Sr bi ja” po sta ti zva ni~ na pe sma URS-a. Po we go vim re ~i ma, ako se ova kvo in te re so va we mu zi~ ke i po li ti~ ke jav no sti po vo dom ove pe sme na sta vi, iz gled no je da }e ona po sta ti zva ni~ na pe sma URS-a. Mi le ni} je na po me nuo da je pred sed nik URS-a Mla |an Din ki} autor tek sta pe sme, dok je mu zi ku ura dio ~o vek ko ji se pred sta vqa pod umet ni~ kim ime nom Or fej. On je oce nio da je URS naj zna ~aj ni ja no vost na po li ti~ koj sce ni ze mqe po sle 2000. go di ne i „je di na al ter na ti va po sto je }em sta wu stva ri u sme ru da qeg eko nom skog raz vo ja, de cen tra li za ci je i po li ti~ ke eman ci pa ci je dr `a ve i dru {tva”. – Mi smo ne {to sa svim tre }e jer zna mo taj nu obi~ nih qu di ko ji ne `i ve ni u za vet nim pro sto ri ma ne be ske Sr bi je, ni u ko smo po lit skom pri vi le gi ju mu ne ka kve dru ge Sr bi je, ne go po se li ma i va ro {i ma upra vo ove Sr bi je ko ja bi mo gla bi ti i bo qa – re kao je on.

Kolunyija: Izbori redovni, nema raspu{tawa parlamenta – Ras pi si va we par la men tar nih iz bo ra o~e ku je se usko ro, a po {to je re~ o re dov nim, Skup {ti na ne }e bi ti ras pu {te na ve} ima mo gu} nost da ra di i to kom pro le} nog za se da wa ko je po ~i we po ~et kom mar ta – iz ja vi la je ju ~e {e fi ca po sla ni~ ke gru pe „Za evrop sku Sr bi ju” Na da Ko lun xi ja. Ona je za Ta njug pre ci zi ra la da par la ment mo è na sta vi ti rad do kra ja man da ta ka da se iz bo ri ras pi {u u re dov nom ro ku. – Ustav Sr bi je je pred vi deo da se iz bo ri ras pi su ju 90 da na pre is te ka man da ta Skup {ti ne i mo ra ju da se odr è 60 da na od ta da, ka da man dat po sla ni ka tra je ~e ti ri go di ne i ka da je re~ o re dov nim iz bo ri ma – ob ja sni la je Na da Ko lun xi ja. – Od da na odr à va wa iz bo ra do kon sti tu i sa wa Skup {ti ne ne mo è pro }i vi {e od 30 da na, {to zna ~i da se ceo iz bor ni pro ces od vi ja u pu nom man da tu sa da {weg sa zi va par la men ta. Ona je pre ci zi ra la da to zna ~i da sa da {wi sa ziv par la men ta ima pun man dat i mo gu} nost da u tom pe ri o du ra di. „Po {to Skup {ti na ni je ras pu {te na, ima pun man dat u ra du i u re dov nom za se da wu mo gu da se za ka zu ju sed ni ce”, na ve la je ona.

sreda22.februar2012.

PRED SED NIK VLA DE VOJ VO DI NE I POT PRED SED NIK DS BO JAN PAJ TI]

Ne verujem u promenu vlasti u Srbiji Pred sed nik Vla de Voj vo di ne i pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo jan Paj ti} iz ja vio je si no} da ne ve ru je da }e po sle iz bo ra do }i do pro me ne vla sti u Sr bi ji, i od ba cio bi lo ka kvu mo gu} nost ko a li ci je sa Srp skom na pred nom stran kom.Na vo de }i da, pre sve ga, ne }e bi ti po tre be za ta kvom ko a li ci jom jer o~e ku je da DS po no vo na pra vi ve }i nu po sle iz bo ra, on je is ta kao da de mo kra te ne pre po zna ju SNS kao po ten ci jal nog part ne ra i da je ko a li ci ja s na pred wa ci ma ap so lut no ne mo gu }a. „Ne vi dim ka ko bi to bi lo do bro za na rod Sr bi je da do |u na vlast Ka ri} ili Ni ko li}, ili qu di ko ji su 90-ih go di na de va sti ra li ovu ze mqu i ko ji ne ma ju ni ka -

ta ti ko je je sa svo jim ti mom po sti gao pro te klih osam go di na, {to je po tvr |e no i ne dav nim pri zna wem „Faj nen{l taj msa“ o ~e tvr toj po zi ci ji Voj vo di ne po atrak tiv no -

Kom pli ment – Ovu pri ja vu do `i vqa vam kao kom pli ment ~i we ni ci da na kon {to sam pre osam go di na pre u zeo ru ko vo |e we Po kra jin skom vla dom, imam jed nu je di nu pri med bu ko ja ni je ni u mo joj ni u nad le `no sti Po kra jin ske vla de – pro ko men ta ri sao je ju ~e u Sta roj Pa zo vi iz ve {taj DRI-ja pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti}. On je, ka ko je pre neo RTV, do dao da je utvr |i va we na ~i na za ra da u do me nu skup {tin skih od lu ka, a ne u nad le `no sti Po kra jin ske vla de. kav in te lek tu al ni i stru~ ni po ten ci jal”, re kao je Paj ti} u emi si ji RTS-a „Oko ma ga zin”. Paj ti} je do dao da }e i po sle na red nih iz bo ra osta ti na funk ci ji pred sed ni ka po kra jin ske vla de jer, ka ko je re kao, na to ga oba ve zu ju re zul -

sti ula ga wa, me |u 120 re gi o na. Na vo de }i da ne ma am bi ci ja da pre u zme bi lo ko ju dru gu funk ci ju u Sr bi ji, Paj ti} je is ta kao da DS ima ja ku ka drov sku struk tu ru i po god nu oso bu za sva ku naj od go vor ni ju po zi ci ju.

RE A GO VA WA NA IZ VE [TAJ DRI

\ilas: Plati}u kaznu ako je grad kr{io zakon Gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las iz ja vio je ju ~e da }e kao od go vor no li ce pla ti ti ka znu uko li ko bu de do ka za no da je grad kr {io za kon, ali da }e na sta vi ti da po ma `e vas pi ta ~i ce i pen zi o ne re. – Ka zne su od pet hi qa da do 50.000 di na ra. Ako je to ce na da ne ko do bi je po mo} u Be o gra du, ja }u ih si gur no pla ti ti, ali }u in si sti ra ti na to me da se za kon pro me ni – re kao je \i las no vi na ri ma.

Stevanovi}: Uradio bih ponovo isto Gra do na ~el nik Kra gu jev ca Ve ro qub Ste va no vi} iz ja vio je ju ~e da }e na isti na ~in tro {i ti bu xet ski no vac i da }e ra do oti }i kod su di je za pre kr {a je zbog pri ja ve ko ju je pro tiv we ga, za ne na men sko tro {e we pa ra iz bu xe ta, pod ne la Dr `av na re vi zi zor ska in sti tu ci ja.

„Dra go mi je {to se ovo do go di lo i ra do }u oti }i kod su di je za pre kr {a je i bez ob zi ra na pri med be, ko je uva `a vam {to se Kra gu jev ca ti ~e, opet }u na isti na ~in da ras po de lim bu xet ska sred stva”, re kao je Ste va no vi} u pi sa noj iz ja vi do sta vqe noj Ta nju gu.

Simonovi}: Grad je morao da funkcioni{e Gra do na ~el nik Ni {a Mi lo{ Si mo no vi} re kao je da o~e ku je da pre kr {aj na pri ja va re vi zo ra pro tiv we ga i we go vih sa rad ni ka bu de od ba ~e na, ali da }e, ako bu de pri hva }e na, pla ti ti ka znu. – No vac iz bu xe ta za 2010. go di nu tro {i li smo na osno vu od lu ka Skup {ti ne gra da i mi {qe wa Mi ni star stva fi nan si ja – re kao je Si mo no vi}. – Grad je mo rao da funk ci o ni {e i o iz ve {ta ju DRI-ja iz ja sni li smo se od mah po sle we go vog ob ja vqi va wa kra jem pro {le go di ne.

Milosavqevi}: Kwigovodstvene gre{ke Biv {i mi ni star zdra vqa To mi ca Mi lo sa vqe vi} ka `e da, u vre me we go vog mi ni stro va wa, ni je bi lo ne na men skog tro {e wa, ve} sa mo kwi go vod stve nih ne pra vil no sti. – Sve {to sam ra dio kao mi ni star zdra vqa, ra dio sam u skla du s pro pi si ma i za ko ni ma dr `a ve Sr bi je. [to se prav nih stva ri ti ~e, ni {ta ni sam ra dio bez kon sul ta ci ja s prav ni ci ma Mi ni star stva i Vla de Sr bi je – re kao je Mi lo sa vqe vi} Ta nju gu. On je ka zao da je to kom spro vo |e wa re vi zi je od la zio na sa stan ke

na ko je je po zi van i da mu je, ka ko ka è, vr hov ni dr àv ni re vi zor pre do ~io da je utvr |e no da u Mi ni star stvu zdra vqa ne ma ne na men skog tro {e wa nov ca, ve} kwi go vod stve nih ne pra vil no sti. – Re ~e no mi je da se ra di o kwi go vod stve nim ne pra vil no sti ma, ali to ni je ne na men sko tro {e we nov ca – ob ja snio je Mi lo sa vqe vi}, ko ji je na spi sku oso ba u mi ni star stvi ma i dru gim dr àv nim in sti tu ci ja ma pro tiv ko jih je DRI pod neo pre kr {aj ne pri ja ve za ne na men sko tro {e we nov ca iz bu xe ta.

DSS: Bahata vlast De mo krat ska stran ka Sr bi je se na da da je iz ve {taj Dr `av ne re vi zor ske in sti tu ci je sa mo po ~e tak is tra `i va wa ne ga tiv nih po ja va u po kra jin skim or ga ni ma i jav nim pred u ze }i ma, sa op {tio je ju ~e Po kra jin ski od bor DSS-a. „Do {lo je vre me da gra |a ni sa zna ju ka ko se ba ha to i neo d go vor no po na {a ju no si o ci naj vi {ih funk ci ja u Po kra ji ni i ka ko se ne do ma }in ski, ne ra zum no i ne ra ci o nal no tro {i no vac osi ro ma {e nih gra |a na, kao i da naj od go vor ni ji za ta kvo po na {a we sno se od go vor nost”, na ve de no je u sa op {te wu ko je je pot pi sao port pa rol Po kra jin skog od bo ra DSS-a Mi len ko Jo va nov.

ekonomija

sreda22.februar2012.

ZATRA @E NO UPO LA MA WE DO ZVO LA ZA GRAD WU NE GO LA NE

Sta no grad wa pre se ~e na na po la

U de cem bru 2011. go di ne iz d a t o je 899 do z vo l a za grad wu sta no va, {to je 54,2 od sto ma we ne go u istom me se cu go di nu da na ra ni je, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Pro se~ na po vr {i na sta no va za ko je su tra `e ne do zvo le iz no si 61,7 kva drat ni me tar. Od ukup nog bro ja sta no va u no vim zgra da ma, 13,2

Naj vi {e do zvo la – 71 od sto – iz da to je za zgra de i 29,1 od sto za osta le gra |e vi ne. Ako se po sma tra ju sa mo zgra de, 63,5 od sto od no si se na stam be ne i 36,5 od sto na ne stam be ne, dok se kod osta lih gra |e vi na naj ve }i deo od no si na ce vo vo de, ko mu ni ka ci o ne i elek tri~ ne vo do ve – 62 od sto. Pred vi |e na vred nost ra do va no vo grad we u de cem bru iz no -

dnevnik EKO NO MI JA NAJ BO QE PO VE ZU JE

Hr vat ski pri vred ni ci u Vr {cu Na ta la si ma iz van red nog go sto prim stva Vr {~a na re pre zen ta ci ji i na vi ja ~i ma i go sti ma iz Hr vat ske na mi nu lom EP-u u ru ko me tu, ov de je lo kal na sa mo u pra va upri li ~i la su sret pri vred nni ka iz gra da pod Ku lom i su sed ne Hr vat ske. U obra }a wu me di ji ma pred sed nik op {ti ne ^e do mir @iv ko vi} je re kao da je ovaj su ret pri vred ni ka do {ao u vre me pri vred ne i op {te kri ze i bio pun po go dak ka in te zi vi ra wu sa rad we. Go sti su ima li pri li ke da se upo zna ju s po god no sti ma ko je Vr {ac nu di ula ga ~i ma u otva ra wu pri vred nih, pr ven stve no pro iz vod nih ka pa ci te ta u ovoj sre di ni, pre sve ga onim {to op {ti na nu di u oslo ba |a wu od po re za i lo kal nih da `bi na za stra ne in ve sti to re. Osim to ga, tu je i Teh no lo {ki

park s kom plet nom in fra struk tu rom, gde se lo ka ci je za pro iz vod ne po go ne nu de za ni ske ce ne. Kao ve li ki po bor nik raz vo ja sa rad we pri vred ni ka Hr vat ske i Sr bi je, pa i Vr {ca, na ovom sku pu po ka zao se svo jim istu pa wem am ba sa dor Hr vat ske @eq ko Ku pre {ak. – Vr {ac je za i sta le pa va ro{, a bli zi na Be o gra da i Ru mu ni je pru `a ve li ke mo gu} no sti pri vred ne sa rad we srp skih i hr vat skih fir mi – ka zao je Ku pre {ak. – Vr {ac je ste me sto gde tre ba in ve sti ra ti i ja }u to pre do ~a va ti po ten ci jal nim hr vat skim ula ga ~i ma i in ve sti to ri ma. U mi nu lom pe ri o du u iz grad wi in du strij skih po go na u Sr bi ji ni je bi lo ni ka kvih pro ble ma. No ve mo gu} no sti u to me pru `a ula zak Hr vat ske u EU, pre sve ga u za jed ni~ kom na stu pu fir -

mi iz dve ze mqe na ovom ogrom nom tr `i {tu. Po zi vam sve srp ske fir me da ula `u u Hr vat sku, to je pri li ka da se ukqu ~e u eko no mi ju

EU i ta ko obez be de pla sman svo jih pro iz vo da na tr `i {tu od 280 mi li o na po tro {a ~a. R. Jo va no vi}

ZA [TO ZGRA DE PRO KI [WA VA JU I GRA \A NI MA NA NO SE OGROM NE [TE TE

Ba ha ti in ve sti to ri kro vo ve po di gli na o pa ko U decembru 2011. izdato je 899 dozvola za gradwu stanova, {to je za 54,2 odsto mawe nego u istom mesecu godinu dana ranije od sto bi }e gra |e no u zgra da ma s jed nim sta nom i pro se~ nom po vr {i nom 116 kva dra ta, a 82,1 od sto u zgra da ma s tri i vi {e sta no va, i wi ho va pro se~ na po vr {i na bi }e znat no ma wa – 50,6 kva dra ta. U de cem bru su ukup no iz da te 633 gra |e vin ske do zvo le, {to je 34,4 po sto vi {e ne go u de cem bru pret hod ne go d i n e. Pred v i | e n a vred nost ra do va ma wa je 68,4 od sto.

si 90,8 od sto od ukup no pred vi |e ne vred no sti ra do va. Naj ve }a gra |e vin ska ak tiv nost za be le `e na je u Ko lu bar skoj obla sti, na ko ju ot pa da 28,1 od sto od pred vi |e ne vred no sti no vo grad we. Sle de grad Be o grad – 27,7 od sto, Srem ski okrug – 8,6, Ju `no ba~ ki okrug – 7,2, i Se v er n o b a~ k i okrug – pet od s to, dok se u~e { }a osta lih obla sti kre }u do ~e ti ri od sto.

NIS me wa bo no ve za go ri vo Kli jen ti ko ji do sa da ni su us pe li da is ko ri ste sta re NIS-ove bo no ve za go ri vo, mo }i }e da ih do 30. mar ta vra te na bla gaj na ma kom pa ni je, zbog uvo |e wa NIS kar ti ca za go ri vo, sa op {ti la je Naft na in du stri ja Sr bi je. Pri jem ne is ko ri {}e nih bo no va oba vqa }e se sva kog rad nog da na od 8 do 15 sa ti u Be o gra du (Uli ca Mi len ti ja Po po vi }a 1) i u No vom Sa du (Bu le var oslo bo |e wa 69). Vred nost bo no va mo `e bi ti na dok na |e na na na ~in ko ji od go va ra kli jen tu: ili upla tom na ra ~un, do pu nom NIS de bit ne kar ti ce ili za pla }a we do spe lih oba ve za. NIS je pre stao da iz da je bo no ve jo{ pro {le je se ni, ka da je kom pa ni ja uve la NIS kar ti ce za go ri vo, kao sa vre me ni si stem bez go to vin skog pla }a wa. Ben zin ske sta ni ce NIS-a su bo no ve za go ri vo pri ma le do 1. ja nu a ra ove go di ne. Kom pa ni ja je do sa da iz da la vi {e od 100.000 NIS kar ti ca za go ri vo ko je se ko ri ste na vi {e od 400 kom pa nij skih ben zin skih sta ni ca {i rom Sr bi je. Ovaj eko no mi ~an i kom fo ran si stem pla }a wa da nas ko ri sti vi {e od 5.500 prav nih li ca.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 106,2675 85,9422

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 108,4362 87,6961

110,9302 89,7131

105,9422 85,6791

Kanada

dolar

80,5729

82,2172

84,1082

80,3262

Danska

kruna

14,2906

14,5822

14,9176

14,2468

Norve{ka

kruna

14,1334

14,4218

14,7535

14,0901

[vedska

kruna

12,0525

12,2985

12,5814

12,0156

[vajcarska

franak

87,9624

89,7576

91,8220

87,6932

V. Britanija

funta

126,9017

129,4915

132,4698

126,5132

SAD

dolar

80,4322

82,0737

83,9614

80,1860

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 2. 2012. godine

Na kon obil nog to pqe wa sne ga i le da gra |a ni po pla vqe nih sta no va ogor ~e ni su na sve u lan cu iz grad we stam be nih zgra da za to {to po sao ni su kva li tet no ura di li. Upr kos te zi ko ja se ovih da na pro tu ra da su ova kve vre men ske ne po go de ve o ma ret ke, o{te }e ni sta na ri ka ù da su ret ki i ze mqo tre si, a zgra de se pro jek tu ju i gra de ta ko da iz dr è wi hov udar. Ta ko bi mo ra le i da iz dr è raz ne vre men ske uslo ve, od ki {e i ve tra, do sne ga i le da. Se kre tar Udru è wa za gra |e vi nar stvo u Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne @ar ko â |e no vi} iz ja vio je za na{ list da su za kva li tet iz grad we od go vor ni pro jek tan ti, iz vo |a ~i i nad zor ni or gan, ali ovaj po sled wi – li cen ci ra ni gra |e vin ski in è wer – je taj ko ji sta vqa „ta~ ku na i„. On je od go vo ran za spro vo |e we pro jek ta i pot pi su je gra |e vin ski dnev nik. Da bi znao ka ko je po sta vqen krov na ne koj zgra di, mo rao bi da kon tro li {e sva ku fa zu iz grad we, a to ni je mo gu }e sa ze mqe ili iz ka bi ne ta ve} se mo ra po pe ti na vrh zgra de. Ni je sve jed no ni ko po sta vqa krov, ka kav kro vo po kri va~ je oda bran, ne od go va ra sva ka vr sta cre pa sva kom kro vu. Sa vet nik za pri me nu pro iz vo da u fa bri ci „Po ti sje Ka wi à” Dar ko Mi ja to vi} ka è za „Dnev nik” da da nas ima ma lo do brih maj sto ra, ve }i na rad ni ka je pri u ~e na jer su oni ko ji zna ju po sao oti {li u pen zi ju ili umr li

da bu de pri su tan i in ve sti tor jer ka da se obra te rad ni ci ma ko ji tre ba da po sta ve krov, oni ~e sto mah nu ru kom i ka ù da sve zna ju. A u svo joj de se to go di {woj prak si vi deo je {ta zna ju, i ne sa mo kro vo po kri va ~i ne go i pro jek tan ti, ko ji krov po gre {no pro jek tu ju, pa po gre {no bi ra ju vr stu cre pa, ~i ji iz bor is kqu ~i vo za vi si od na gi ba: ta ko se za ve }i na gib pre po ru ~u je bi ber-crep ko ji ne ma falc, a za ma wi na gib pre so va ni crep ko ji ima iz gled koc ke. Zbog po gre {nog pro jek to va wa krov la ko mo è pro cu ri ti jer, ako zgra da ima na gib kro va od 20 ste pe ni, a po kri je se bi ber-cre pom, to je lo {e po {to we ga ne bi tre ba lo po sta vqa ti is pod 25 ste Funk ci o nal ni sne go bra ni pe ni, pa tre ba pot kon struk ci ja – Od po seb ne va `no sti su sne go bra ni. Sa go vor nik ka è da su na da ska, fo li ja, pa tek on da le tve za {i pro pi si o to me ve o ma ne pot pu ni i {tu ri, pa se oni dr è auscrep. Sve to pi {e u uput stvi ma trij skih pre po ru ka, po ko ji ma se gu sti sne go bra ni pre po ru ~u ju u pro iz vo |a ~a, ali se in ve sti to ri do wem re du, a raz ba ca ni su i po ce lom kro vi {tu. Na gib kro va, po to ga ~e sto ne pri dr à va ju pa po lo àj objek ta i ob lik kro va dik ti ra ju gu sti nu sne go bra na. Wi ho gre {an pro iz vod po sta ve na po va ulo ga je iz u zet no va `na: da pri li kom oto pqa va wa za dr à va ju gre {an na gib i eto ne vo qe. sneg ko ji tre ba da se to pi na kro vu, da ga even tu al no usit ne pri li U za vi sno sti od na gi ba kro va i kom kli za wa, a ne da skli zne u gro ma da ma i za so bom po vu ~e crep iz lo è no sti objek ta ve tru, neo p ili po ki da olu ke. Ta da se po ve }a va opa snost od cu re wa u zgra du. hod no je da se crep pri ~vr sti: ako je ko si na kro va ve }a od 45 ste pe ni, sva ki crep bi tre ba lo za{ ra fi ti, a ni je sta sa la ge ne ra ci ja no vih za - vil nom po sta vqa wu kro va, upo - kao i one u ta ko zva nim uva la ma na na tli ja, po put te sa ra, kro vo po - zna ju ar hi tek te i pro jek tan te s spo je vi ma kro vo va, kod na gi ba is kri va ~a. Za to su i osno va li teh no vim pro iz vo di ma i edi ku ju ih. pod 45 ste pe ni sva ki pe ti, a kod ni~ ku slu `bu i po ma ù u po sta - Po kre nu li su i {ko lu za kro vo po - iz lo è no sti objek ta ve tru – sva ki vqa wu kro va svi ma ko ji to è le, a kri va ~e u sred wim {ko la ma u Su - tre }i. To su obi~ no zgra de na po ko ji ku pe wi hov crep. Iz la ze na bo ti ci, Adi i Kwa èv cu. ~et ku uli ce i u pod ru~ ji ma s ja kom gra di li {ta, ra de pre zen ta ci je po Mi ja to vi} ka è da je pri li kom ko {a vom, po put Vr {ca i dru gih fir ma ma, edu ku ju maj sto re o pra - wi ho ve po se te gra di li {tu va `no sli~ nih me sta. R. Da u to vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Sunce, Sombor

20,00

3.168

63.360

TP Zvezda, Beograd

20,00

4.884

141.636

Energoprojekt garant, Beograd

20,00

5.191

Polet IGK, Novi Be~ej

17,78

2.650

26.500

12,34 Promena %

4.999 Cena

24.995 Promet

-12,00

1.320

29.040

Fabrika {e}era, Crvenka Pet akcija s najve}im padom [ajka{ka {e}erana, @abaq Polet, Novi Pazar Privredna banka, Beograd Energoprojekt holding, Beograd Komercijalna banka PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (538,18 -0,67)

Promet

-10,71

1.250

250.000

-7,69

240

3.600

-6,64

450

6.628.180

-6,60 Promena %

920 Cena

2.760 Promet

0,14

733

21.285.906

Soja protein, Be~ej

-0,71

556

2.148.065

Ateqe, Novi Sad

7,53

400

200.000

Sunce, Sombor

20,00

3.168

63.360

Neoplanta, Novi Sad

-3,45

280

56.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-2,00

1.811

2.233.483

NIS, Novi Sad

0,14

733

21.285.906

Komercijalna banka, Beograd

2,40

1.795

834.760

Imlek, Beograd

-3,31

2.920

286.160

Soja protein, Be~ej

-0,71

556

2.148.065

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

500

6.230.316

Energoprojekt holding, Beograd

-6,64

450

6.628.180

Jubmes banka, Beograd

2,52

12.795

127.950

Agrobanka, Beograd

10,18

1.710

4.790.877

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,18

1.660

3.430.702

Univerzal banka, Beograd

-0,10

1.997

56.333.393

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

1.104.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.700

0,00

Tigar, Pirot

-0,20

495

2.970

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

360

0,00

Svi iznosi su dati u dinarima

GUVERNER DEMANTUJE ODLIV PARA

Devizne rezerve nisu pale

Guverner Narodne banke Srbije De jan [o {ki} izjavio je ju~e da je nivo deviznih rezervi isti kao {to je bio i sredinom decembra i da nisu ta~ni navodi, koji su se pojavili u doma}im medijima, da se one smawuju. [o{ki} je ukazao, obja{wavaju}i da je samo do{lo do tehni~ke fluktuacije u nivou deviznih rezervi i ni{ta vi{e od toga, da nema nikakvih alarmantnih de{avawa na trì{tu, iako se, ~itaju}i neke napise u medijima moè ste}i pogre{an utisak. – Ta~no je da je na kraju pro{le godine, zbog uvo|ewa standarda „Bazel dva”, koji je ograni~avao izloènost doma}ih banka prema mati~nim bankama u inostranstvu, do{lo do kratkoro~nog preno{ewa novca s wihovih deviznih ra~una u inostranstvu na ra~un obaveznih rezervi u NBS-u, {to se od-

mah nakon 31. decembra vratilo – rekao je [o{ki}. On je na Odboru za finansije Skup{tine Srbije, gde se razgovaralo o mogu}im posledicama zbog odlagawa MMF-a da da pozitivnu reviziju aran`mana „iz predstro`nosti„, rekao da se mora u~initi sve da se to mi{qewe dobije ve} sredinom godine. [o{ki} je istakao da je aran`man s MMF-om veoma vaàn, imaju}i u vidu trenutne okolnosti na me|unarodnom trì{tu i izazivawe dodatnih rizika. Po wegovim re~ima, mogu}e je pogor{awe procene rizi~nosti ulagawa u na{u zemqu, a ako ona raste, rastu kamatne stope i cena finasirawa javnog duga, a smawuju se i ulagawa. Guverner je naveo da je aran`man Srbije s MMF-om potvrda da je zemqa na pragu odrìvog razvoja, da je fiskalno odgovorna i da ne}e do}i u situaciju da ne moè da izmiruje svoje obaveze. [o{ki} je ukazao na to da je 2012. godina va`na u pogledu ekonomskih aktivnosti, ali i zbog na~ina na koji }e i me|unarodne institucije tretirati zemqe poput na{e. – NBS je ba{ usled toga bio „konzervativan„ kada je saop{tio procenu o o~ekivanom privrednom rastu – rekao je [o{ki}, i ukazao na to da je realno o~ekivati da s padom ekonomske aktivnosti, padnu i prihodi...

sreda22.februar2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

PREMIJER MIRKO CVETKOVI] OPTIMISTA

Razgovori s MMF-om nisu propali Premijer Srbije Mir ko Cvet ko vi} izjavio je ju~e da razgovori Srbije s Me|unarodnim monetarnim fondom nisu propali niti su do`iveli krah, kao {to je stvoren utisak u odre|enom delu javnosti, istakav{i da }e tro{kovi buxeta u ovoj godini biti u skladu s dogovorom s tom me|unarodnom finansijskom institucijom. U polu~asovnom izlagawu na sednici Odbora Skup{tine Srbije za finansije, Cvetkovi} je istakao da su odnosi Vlade i MMF-a dobri, da se stalno razvijaju i da }e saradwa biti nastavqena, iako postoje odre|ene neusagla{enosti oko pojedinih stavki u buxetu. Premijer je precizirao da }e saradwa biti nastavqena preko Kancelarije MMF-a u Beogradu, kao i nove misije

koja bi trebalo da do|e sredinom godine ili „kada se za to stvore uslovi”. Cvetkovi} je izjavio da je apsolutno neta~no da su razgovori s MMF-om propali jer ciq dolaska predstavnika te institucije u Beograd nije bila revizija aran`mana ve} da se vidi kako je zavr{ena 2011. i kakva su teku}a kretawa u 2012. Isti~u}i da je stvoren pogre{an utisak da }e Vlada u ovoj godini tro{iti neograni~eno zbog toga {to su pregovori navodno propadali, on je dodao da }e se ona, u pogledu tro{ewa novca iz buxeta, dr`ati dogovora. – Neta~no je da je Vlada pri usvajawu buxeta sakrila od MMF-a i Skup{tine Srbije neke podatke – rekao je premijer, i istakao da je ona, naprotiv, do posledweg trenutka bi-

la u komunikaciji s MMF-om, koji je bio svestan razli~itih mi{qewa o pojedinim stavkama buxeta. Cvetkovi} je naveo da su tri glavne ta~ke neslagawa s MMF-om – pitawe dokapitalizacije Komercijalne banke, odnosno izdvajawe 100 miliona evra iz buxeta za tu svrhu, zatim predvi|ena suma izdatih garancija, kao i pitawe vezano za procenu rizi~nosti u 2012. godini i sume predvi|ene u tu svrhu. – Sve te stavke koje su problem nemaju nikakav finansijski uticaj na buxet do wegovog rebalansa – ukazao je premijer, i istakao da Vlada sprovodi fiskalnu politiku koja se dr`i fiskalnih pravila.

VLADA PREKR[ILA ZAKON, A NASTAVI]E DA NAS ZADU@UJE DO 55 ODSTO BDP-a

Javni dug }e pojesti Srbiju Matemati~kim dosko~icama Vlade je do{ao kraj jer su i Narodna banka Srbije i Fiskalni savet potvrdili da je prekr{en zakon te da je javni dug ve}i od 45 odsto BDP-a. Vlada nas je prethodnih meseci neprestano uveravala u to da je, po nekakvim wihovim ra~unicama, javni dug ni`i od 45 odsto, ~ak je takva informacija stigla i prekju~e, ali su se u Vladi prera~unali, naravno – teraju}i vodu na svoju zgodu. Za to {to je zakon prekr{en niko u Vladi ne}e odgovarati jer za prekr{ioce ovaj propis ne propisuje nikakve sankcije. Elem, Fiskalni savet ocewuje da }e javni dug Srbije na kraju ove godine biti oko 51 odsto BDP-a, ali da postoje rizici da bude i ve}i i dostigne i 55 odsto. Iz Fiskalnog saveta poru~uju da je na kraju 2011. godine javni dug Srbije iznosio 46,4 odsto BDP-a, {to je iznad zakonske granice od 45 odsto. Kako je istaknuto, u 2011. godini naru{eno je fiskalno pravilo o visini javnog duga, {to je za javne finansije najopasnije, i nije u potpunosti ispo{tovano pravilo o deficitu. Ne samo da je prekora~ena zakonska granica od 45 odsto BDP-a, ve} }e javni dug nastaviti da raste i u sredwem roku ukoliko se ne donesu mere fiskalne konsolidacije, navodi se u saop{atewu FS-a, i dodaje da je ispo{tovano posebno pravilo o indeksaciji penzija i zarada.

Do gu{e Predsednik Fiskalnog saveta Pa vle Pe tro vi} izjavio je ju~e da je mogu}e da se problem s finansirawem buxetskog deficita pojavi i pre nego {to se formira nova vlada. Petrovi} je podsetio na to da je Fiskalni savet, analiziraju}i prihode u buxetu, jo{ u decembru pro{le godine do{ao do zakqu~ka da }e se, zbog smawewa privrednog rasta, pojaviti „jaz” od 35 milijardi dinara u 2012. godini, {to predstavqa jedan odsto BDP-a. – Za prvu polovinu godine nedostaja}e, verovatno, polovina tog iznosa – precizirao je Petrovi}, i istakao da, zato, ve} sada treba razmi{qati o tome kako smawiti javnu potro{wu i nepotrebne tro{kove. Predsednik Fiskalnog saveta je potvrdio i da, „~ak ako budemo ispo{tovali da nivo deficita ne prema{i 152 milijarde dinara, javni dug }e do kraja 2012. najverovatnije dosti}i 51 odsto BDP-a”. Po podacima Ministarstva finansija, javni dug je na kraju decembra dostigao 45,1 odsto BDP-a. Na to treba dodati i negarantovani dug lokalne samouprave od 1,4 odsto BDP-a, pa jeukupna visina iz-

nosila 46,4 odsto BDP-a, a stvarna je verovatno jo{ vi{a, budu}i da postoje nagomilane docwe pojedinih buxetskih korisnika. Budu}i da }e i za vra}awe tih docwi biti potrebno zadu`ivawe, stvarni jav-

ni dug je ve} na kraju 2011. godine verovatno prema{io 47 odsto BDP-a, obja{weno je u saop{tewu. Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da }e javni dug nastaviti da raste pa bi i uz smawewe fiskalnog deficita u sredwem roku dostigao nivo od oko 55 odsto BDP-a. To bi sa pristizawem obaveza po osnovu restitucije, u 2015. verovatno prema{ilo ~ak i mastrihtski kriterijum od 60 odsto BDP-a, pa wegovo smawewe ne}e biti mogu}e pre 2016. godine. I guverner Narodne banke Srbije De jan [o {ki} je naveo da Srbija ne bi smela vi{e da pove}ava javni dug, koji je ve} prema{io 45 odsto BDP-a. FS je ocenio da pravilo o visini deficita nije u potpunosti ispo{tovano, budu}i da je deficit op{te dr`ave bio neznatno vi{i od planiranog (za pet milijardi dinara) pa je iznosio 4,7 umesto 4,5 odsto BDP-a. Do blagog prekora~ewa do{lo je zbog priliva javnih prihoda maweg od planiranog, a ne usled pove}awa ukupnih javnih rashoda. Deficit op{te dr`ave u 2011. je bio pet milijardi dinara ve}i od onog koji propisuju fiskalna pravila. Stvarni problem ipak nije mawe pove}awe deficita ve} uspostavqawe negativnih trendova i odlagawe pojedinih obaveza za 2012. godinu. Imaju}i to u vidu, FS procewuje da }e ove godine biti neophodno dodatno prilago|avawe za oko jedan odsto BDP-a, kako bi se ispunio ciqani deficit od 4,25 odsto BDP-a. E. Dn.

JAVNA PREDUZE]A NEEFIKASNA

Prodati dr`avne firme – Po sto ji po tre ba da se preduze}a u vlasni{tvu dr`ave restrukturiraju, privatizuju u celosti ili parcijalno, jer su s ekonomske ta~ke gledi{ta neefikasna, nedovoqno modernizovana, imaju nerazvijenu infrastrukturu i politizovan menaxment – ocenila je ju~e potpredsednica Privredne komore Srbi je Vi d o s a v a Xa g i}, u~e stvuju}i na Zlatiboru u radu

13. zimske {kole evropskog prava. – Jedno od re{ewa je uvo|ewe korporativnog upravqawa, a dràva treba da osigura konzistentnu vlasni~ku politiku i da se upravqawe u dr àv nim pred u ze }i ma oba vqa tran spa rent no i od go vorno. Po we nim re ~i ma, vlast treba da razvije i objavi vlasni~ku politiku, ali nije potrebno da bude ukqu~ena u svakodnevno upravqawe u dràvnim preduze}ima, dok dràva treba da prepusti odborima javnih preduze}a da izvr {a va ju nad le `no sti i da po{tuje wihovu nezavisnost.

TRI BANKE SE OBRATILE GRUPI ZA O^UVAWE STABILNOSTI FINANSIJSKOG SISTEMA

I Razvojna banka Vojvodine traì pomo} dràve Po~etkom ovog meseca Vlada je oformila radnu grupu za o~uvawe finansijske stabilnosti banaka. Tada se moglo ~uti da }e pomenuto telo pomagati bankama koje imaju te{ko}a u poslovawu tako {to }e im obezbediti dodatni kapital ako zatreba. Vrlo brzo se pokazalo da je to potrebno. Za pomo} su se javile Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd. Izvesno je da bez pomo}i ne}e mo}i ni Agrobanka, u koju je Narodna banka Srbije krajem 2011. uvela uvela prinudnu upravu. Za ovu namenu Vlada Srbije je predvidela 300 miliona evra. Dràvni sekretar u Ministarstvu finansija Go ran Ra do sa vqe vi} nedavno je objasnio da }e se pomenuta suma obezbediti emisijom obveznica. Dràva }e tako dokapitalizovati, otkupiti ili preuzeti nenaplativa potraìvawa banaka koje se obrate za pomo}. Ovakve emisije obveznica ne idu preko buxe-

ta pa ni MMF ne}e imati primedbi. Sama suma }e uticati na javni dug, ali ne zna~ajno jer nije velika. Sli~an model pomo}i bankama ve} su primenile Turska, Ma|arska i Hrvatska.

krajini. Razvojna banka Vojvodine obratila se za pomo} zbog starih nenaplativih potra`ivawa jo{ iz perioda Metals banke. Tokom ove sedmice Radna grupa }e razmotriti zahtev.

Na prodaju AIK banka, Kroacija osigurawe... U na{em regionu u ovom trenutku je prili~no dobra ponuda za prodaju i celih banaka i udela. Tako gr~ka ATE banka prodaje 20,3 odsto u~e{}a u na{oj AIK banci. Posao bi trebalo da se okon~a do kraja godine a ovaj paket procewuje se na 30 miliona evra. Sem wih, u ovoj banci udeo od 6,07 odsto ima i Unikredit banka. ATE prodaje i svoju ku}u u Rumuniji. Nova hrvatska vlada odlu~ila je da okon~a privatizaciju tamo{weg finansijskog sektora. Kupce }e traìti za Kroacija osigurawe i Hrvatsku po{tansku banku. Privredna banka Beograd zatraìla je pomo} od 20 miliona evra. Za iznos te sume dràva Srbija trebala bi da postane akcionar u toj ku}i. Za nas je, naravno, najzanimqivija ova sa sedi{tem u Po-

Slede}i korak je NBS: ukoliko on ka`e da Razvojna ispuwava uslove, pregovori bi mogli po~eti. Na Skup{tini akcionara Razvojne banke Vojvodine, odr`anoj 3. februara, doneta je od-

luka da se odobri lista du`nika i iznosi lo{e aktive ta da se to prenese na Agenciju za osigurawe depozita. [to se ti~e pomo}i, za sada se kod Razvojne pomiwe suma od 40 miliona evra, a kolika }e biti – ostaje da se vidi. Kada do|e do dokapitalizacije, akcionari ostaju bez dela vlasni{tva. Za otkup ili preuzimawe nenaplativih potraìvawa banka mora dràvi dati u zalog akcije i omogu}iti kontrolu, odnosno dati „zlatnu akciju„. Nenaplativim potraìvawima nastavqa da upravqa Agencija za osigurawe depozita. [to se ti~e vlasni~ke strukture Razvojne banke Vojvodine, 58,78 odsto akcija pripada Pokrajini, odnosno Vladi Vojvodine, a 9,75 DDOR-u „Novi Sad”, delu grupe „Fondijarija SAI„. To su najve}i akcionari. Ho}e li se uskoro i dràva Srbija upisati kao vlasnik, ostaje da se vidi. Tek, u samoj

banci ka`u da to nije jedini model kada je ovaj vid pomo}i u pitawu. Koji }e se model na}i kao prihvatqiv, sazna}e se u sedmicama koje dolaze. A koliko }e sve ovo pomo}i da se konsoliduje bankarski sistem u Srbiji, ostaje da se vidi. O tome ekonomski stru~wak dr Si ni {a Osto ji} ka`e: – Sve to je dobro koncipirano i pomo}i }e bankama na kratak rok da izbegnu krizu likvidnosti – smatra sagovornik. – Ali glavno pitawe je {ta uraditi da opet ne do|u u istu ili sli~nu situaciju? Prilikom procene rizika kod odobravawa kredita one }e morati da postupaju rigoroznije. To zna~i da }e zajmova biti mawe i

pod nepovoqnijim uslovima. Naàlost, to privredi ne odgovara jer usporava razvoj. Me|utim, u ovom trenutku, kada imamo krizu likvidnosti, ne moè se postupiti druga~ije. Drugim re~ima, banke koje budu dobro upravqale rizicima izbe}i }e te{ko}e koje imaju pomenute tri. One koje to ne uspeju, mora}e da se obrate Radnoj grupi. Zanimqivo je da su mnogi, jo{ kada je prvi talas krize zahvatio svet i Evropsku uniju, strepeli od toga {ta }e se desiti s bankama osnovanim stranim kapitalom kod nas. A pomo} su zatraìle ba{ one u kojima je doma}i kapital dominantan. D. Vujo{evi}

POQOPRivRedA

sreda22.februar2012.

dnevnik

PA OR SKA RO BA PO JEF TI NI LA

Krom pir pao na naj ni `e gra ne

MI NI STAR DU [AN PE TRO VI]:

Sr bi ja bo gom da na za p~e lar stvo Mi ni star za po qo pri vre du Du {an Pe tro vi} iz ja vio da je Sr bi ja ze mqa bo gom da na za p~e lar stvo, a u toj obla sti ko ri sti ma we od jed nog pro cen ta po ten ci ja la. – Da nas se u Sr bi ji oko 12.000 qu di ba vi p~e lar stvom, a `e qa dr `a ve je da {to vi {e po qo pri vred ni ka u|e u p~e lar stvo i ba vi se ti me kao do pun skom de lat no {}u – ka zao je on na otva ra wu

sve ko ji `e le da po ve }a ju pri ho de da po~ nu da se ba ve p~e lar stvom. Pe tro vi} je ka zao da }e i ove go di ne dr `a va obez be di ti po voq ne kre di te za p~e la re s ka ma tom ma wom od pro {lo go di {we, ko ja je bi la osam po sto, do dav {i da }e pro ce du re za do bi ja we zaj mo va bi ti po jed no sta vqe ne i da }e o to me usko ro bi ti ob ja vqe na ured ba. Do dao je da

Pe tro vi} je ka zao da }e i ove go di ne dr à va obez be di ti po voq ne kre di te za p~e la re, s ka ma tom ma wom od pro {lo go di {we, ko ja je bi la osam po sto Svet skog p~e lar skog sim po zi ju ma i ê tvr tog dr àv nog p~e lar skog saj ma. Pe tro vi} je ka zao da je pro iz vod wa me da u Sr bi ji zna ~aj no na pre do va la u po sled wih ne ko li ko go di na pa je ta ko 2010. i 2011. pro iz ve de no po 6.000 to na. Po we go vim re ~i ma, iz Sr bi je je 2010. iz ve ze no oko 2.000 to na me da, uglav nom na tr ì {te Evrop ske uni je, dok je pro {le go di ne iz voz bio oko 1.100 to na, a ki lo gram me da je pla }an oko tri evra. On je ka zao da qu di ko ji se ba ve p~e lar stvom mo gu ostva ri ti so lid nu za ra du, i po zvao

}e p~e la ri mo }i da ra ~u na ju i na bes po vrat nu po mo} iz de la bu xe ta Mi ni star stva po qo pri vre de ko ji je na me wen or gan skoj pro iz vod wi. Pred sed nik Sa ve za p~e lar skih or ga ni za ci ja Sr bi je Ro do qub @i va di no vi} re kao je da je ana li za Sa ve za i Mi ni star stva po ka za la da je go di {we po treb no ne {to vi {e od 80 evra ula ga wa po ko {ni ci i da je za po je din ca, ko ji bi ostva ri vao pro se~ na pri ma wa uz pla }a we pen zi je i zdrav stve nog osi gu ra wa, po treb no 120 do 130 ko {ni ca.

Srp ski i ka nad ski agrar za jed no Vla de Sr bi je i Ka na de pot pi su ju da nas u Be o gra du me mo ran dum o raz u me va wu ko ji }e omo gu }i ti una pre |e we sa rad we dve ze mqe u obla sti po qo pri vre de, sto ~ar stva, raz me ne in for ma ci ja i teh no lo {ke i tr go vin ske raz me ne, na ja vqe no je iz Mi ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne.

Me mo ran dum }e u Vla di Sr bi je pot pi sa ti mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi} i am ba sa dor Ka na de Ro man Va {~uk. Do ku ment pred vi |a sa rad wu srp skog Mi ni star stva po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de i Mi ni star stva za po qo pri vre du i hra nu Ka na de.

Pro iz vo |a~ ke ce ne u po qo pri vre di i ri bar stvu u de cem bru 2011. bi le su 0,5 od sto ni è u od no su na pret hod ni me sec, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Pri to me su pro iz vo |a~ ke ce ne u po qo pri vre di sni è ne 0,6 od sto, a u ri bar stvu po ve }a ne 3,5 pro cen ta. Pro iz vod ne ce ne u ra tar stvu su bi le ni è 1,8 od sto, dok se po sku pqe we be le ì u vo }ar stvu i vi no gra dar stvu – ~e ti ri po sto, sto ~ar stvu – 0,7 po sto i do ma }oj pre ra di – 4,5 po sto. U de cem bru su naj vi {e po sku pe li ì vi na i ja ja, i to 5,3

IGRE OKO OT KUP NIH CE NA SLAT KOG KO RE NA

[e }e ra ne pla }a ju re pu ma we ne go la ne Ve ro vat no ne }e na gra bu si ti kao 2010. go di ne, ali su de }i po ne do stoj noj po nu di {e }e ra na, pa o ri se ove go di ne od {e }er ne re pe si gur no ne }e ovaj di ti. S po nu |e ne dve va ri jan te – da bi ra ju ce nu od 36 evra po to ni ili da sklo pe ugo vor po ce ni od ~e ti ri di na ra ki lo gram, na rav no ni su za do voq ni, ali upo zo ra va ju na to da se sva {te ta ne me ri wi ho vim bu |e la ri ma ve} da ne ko rek tan od nos pre ra |i va ~a pre ma pro iz vo |a ~i ma ima da le ko se `ni je ne ga tiv ne po sle di ce. Na i- me, lo {e bi se mo glo pi sa ti ce lom {e }er nom sek to ru jer pa o ri, ako se ni {ta ne pro me ni, ne }e slat kim ko re nom za se ja ti ono li ko ko li ko {e }e ra ne o~e ku ju. Pla no vi {e }er ne in du stri je idu do 75.000 hek ta ra, a pro iz vo |a ~i po ru ~u ju da }e u naj bo qem slu ~a ju po se ja ti 55.000 hek ta ra, kao i la ne. Ce na ko ju su {e }e ra ne po nu di le se qa ci ma ni à je od law ske. Na i- me, pro {lo go di {wi slat ki ko ren fa bri ke su pla }a le 43 evra to nu, a sa da da ju {est evra ma we. Po na {im sa zna wi ma, „Su no ko” je pred pro iz vo |a ~e iza {ao s ce nom od 36 evra to na ili 4,05 di na ra ki lo gram, dok {e }e ra ne u Sen ti i @a bqu da ju ~e ti ri di na ra. Po qo pri vred ni ci s ko ji ma smo raz go va ra li li stom ka ù da je re al na ce na 40 evra to na i da je sve is pod to ga ne do pu sti vo. Pro blem je ozbi qan i slo èn, a ve li kim de lom je po sle di ca po se qa ke ka ta stro fal ne 2010. go di ne, upo zo ra va ju u Aso ci ja ci ji „Voj vo di na agrar”. Mno gi su pret pro {le go di ne od slat kog ko re na di gli ru ke, a oni su po treb ni ovom sek to ru agra ra. U 2010. go di ni ce na {e }er ne re pe je bi la iz u zet no ni ska, tek 2,7 do 2,9

VLA DA ULA @E U PROG NO ZNO-IZ VE [TAJ NU SLU @BU SR BI JE

Pet mi li o na evra za za {ti tu use va Mi ni star stvo po qo pri vre de i tr go vi ne }e to kom 2012. ulo `i ti pet mi li o na evra u for mi ra we prog no zno-iz ve {taj ne slu `be u Sr bi ji ko ja ima za ciq da op ti mi zu je upo tre bu sred sta va za za {ti tu bi qa i po ve }a efi ka snost u pro iz vod wi, ob ja vqe no je u „Agro bi znis ma ga zi nu”. – U Sr bi ji ne po sto je po da ci o ukup nim gu bi ci ma pri no sa, ali su re gi stro va ne znat ne {te te po po je di nim li ni ja ma pro iz vod we, ko je se kre }u od ne ko li ko pro ce na ta do pot pu nog gu bqe wa pri no sa – na ve la je ru ko vo di lac prog no zno-iz ve {taj ne slu `be za {ti te bi qa Voj vo di ne dr Dra gi ca Jan ko vi}. Gu bi ci u pro iz vod wi hra ne u sve tu od bo le sti, {te to ~i na i ko ro va pre la ze 40 od sto, pri ~e mu je taj pro ce nat u ze mqa ma s raz vi je ni jom po qo pri vre dom ni `i. Pro se~ ni gu bi ci u Evro pi iz no se oko 28 od sto, a sa mo zbog

biq nih bo le sti {te ta je ve }a od de set od sto go di {weg pri no sa, po da ci su agen ci je Uje di we nih na ci ja za po qo pri vre du i hra nu (FAO). Si ste mi za {ti te use va u Sr bi ji go di na ma su se za sni va li na pro u ~a va wu vred no sti po je di nih pre pa ra ta, ko ji su pri me wi va ni u od re |e nom uz ra stu (fe no fa zi) bi qa ka, a re zul tat ta kvog pri stu pa je ne si gur na i ne po u zda na za {ti ta i ~e sto neo prav da na upo tre ba pe sti ci da, uka zu ju stru~ wa ci. Oni is ti ~u da se u

po sto, a naj vi {a je sma we na ce na krom pi ra – za 23,1 pro cen ta. @i ta, kao gru pa pro iz vo da, bi la su sku pqa 0,9 po sto; p{e ni ca je bi la sku pqa 3,2 po sto a ku ku ruz jef ti ni ji 1,9 od sto. In du strij sko bi qe je bi lo jef ti ni je 5,4 od sto, pa suq 9,8 od sto, ce na po vr }a bi la je ni `a 2,1 od sto, a vo }e sku pqe 4,1 po sto. Ce na sto ke za kla we u de cem bru je bi la ne pro me we na u od no su na no vem bar: go ve da su bi la sku pqa je dan po sto, a svi we jef ti ni je 0,4 od sto. Mle ko i mle~ ni pro iz vo di su bi li sku pqi 0,8 pro ce na ta.

raz vi je ni jim ze mqa ma po seb na pa `wa po sve }u je is tra `i va wi ma bi o lo gi je {tet nih or ga ni za ma, we nom po ve zi va wu s uslo vi ma sre di ne i de fi ni sa wu op ti mal nih tre nu ta ka u raz vo ju {tet nog or ga ni zma u ko ji ma tre ba spro vo di ti me re kon tro le. „Ta kav in te gral ni pri stup i oprav da ne me r e za { ti t e ni s u mo g u } i bez raz v o j a in for ma ci o nih teh no lo gi ja i ure |a ja za be l e ` e w e stvar n ih uslo va u po qu”, na ve de no je u ~lan ku u „Agro bi znis ma ga zi nu”. Po stru~ w a c i m a, Sr b i j a, kao va `na po qo pri vred na re gi ja Evro pe, ko ja `e li da po ve }a po qo pri vred nu pro iz vod wu i iz voz vla sti tih pro iz vo da, mo ra da ima si stem pro iz vod we uskla | en sa stan d ar d i m a raz vi je nih ze ma qa i oba ve zu da us po sta vi po uz dan si stem pra }e w a pri s u s tva i kre t a w a {tet nih or ga ni za ma na svo joj te ri to ri ji.

Jo{ je ra no za se tvu Po ~e tak se tve {e }er ne re pe za vi si }e od eko lo {kih uslo va, a stru~ wa ci sa ve tu ju rta ri ma da ne ù re i ne ula ze u ra nu se tvu po sva ku ce nu. – Po qo pri vred ni ci bi tre ba lo da se pri dr à va ju op ti mal nih ro ko va, to jest da s po slom kre nu ka da vre men ski uslo vi to do zvo le. Pra vo vre me za se tvu je ka da se oba vi kva li tet na pred se tve na pri pre ma i ka da tem pe ra tu ra ze mqi {ta na du bi ni 100 cen ti me ta ra bu de pet ste pe ni Cel zi ju sa – ka è za „Dnev nik” uprav nik Ode qe wa za {e }er nu re pu In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo La zar Ko va ~ev. On na po mi we da se tva mo è da po~ ne i u tre }oj de ka di fe bru a ra, ali ako to agro me te o ro lo {ki uslo vi do zvo qa va ju, {to sa da ni je slu ~aj, ali da je uobi ~a je no da se ovaj po sao oba vi u dru goj i tre }oj de ka di mar ta. di na ra ki lo gram, a {e }e ra ne su ostva ri le be ne fit. Na à lost, ko je ta da os du stao od re pe, ne vra }a joj se, a ta kvih ni je ma lo. Pro {le go di ne ce na je bi la do bra, a {e }e ra ne sa mo o to me pri ~a ju, {to sa mo po ka zu je wi ho vu ha la vost, s ob zi rom na ono {to su da va li 2010, na gla {a va ju u „Voj vo di na agra ru”, uz oce nu da se u pred sto je }oj se tvi ne mo è o~e ki va ti da ra ta ri za se ju po vr {i ne ve }e od law skih.

U ovoj aso ci ja ci ji po qo pri vred ni ka uka zu ju i na ~i we ni cu da ce na ku ku ru za ide na vi {e, a su de }i po ber zan skim po ka za te qi ma, taj }e se trend na sta vi ti. To, na rav no, ima uti ca ja i na pro iz vod wu {e }er ne re pe jer je ku ku ruz is pla ti vi ji te }e se mno gi okre nu ti ovoj kul tu ri na u {trb slat kog ko re na. „Voj vo di na agrar” iz no si i oce nu da {e }e ra ne ni su fer ni u od no su pre ma dr `a vi jer o~e ku ju da ona dr -

ì kon ce u svo jim ru ka ma. Lu ka vo se iz vla ~e i ~e ka ju da vi de {ta }e da ti Mi ni star stvo, a ne one. â {u je pre vr {i la pro da ja gr~ kih {e }e ra na u Sr bi ji i ce la uj dur ma oko to ga jer je sve ne iz ve sno i ta kva se si tu a ci ja ne ga tiv no od ra à va na pri mar nu pro iz vod wu. Kod po qo pri vred ni ka je pri su tan gu bi tak po uz da wa jer te {ko je ula ga ti u go di {wu pro iz vod wu u ne si gur nim uslo vi ma, na gla {a va ju u „Voj vo di na agra ru”. – Bez 40 evro cen ti za ki lo gram {e }er ne re pe ne is pla ti se i}i u wi ve, a o~e ku je mo i za ga ran to va nu ce nu u evri ma jer su tur bu len ci je na mo ne tar nom tr ì {tu ta ko |e opa snost za na {u pro iz vod wu. Ali, sve bi bi lo pod no {qi vo da {e }e ra ne ima ju ko rek tan od nos pre ma na ma, ka da je re~ o ot ku pu – ka è po qo pri vred nik iz Sa vi nog Se la Zlat ko Ra le vi}. – Go vo ri se naj vi {e o ce ni, a za ne ma ru je pro blem ne ko rekt nih ana li za i ne po sto ja wa ne za vi snih la bo ra to ri ja za utvr |i va wa kva li te ta {e }er ne re pe. Na taj na ~in {}e ra ne za ra de ba rem 15 po sto vi {e, i to ~ak ima ju u svo jim pla no vi ma. I Ra le vi} uka zu je na ~i we ni cu da je, uz ova kav od nos {e }er ne in du stri je pre ma pro iz vo |a ~i ma, u pi ta we do ve de na pred sto je }a se tva slat kog ko re na i da }e ku ku ruz sva ka ko bi ti al ter na ti va i spas za mno ge ra ta re. Osvr }u }i se na ured be o tro {e wu agrar nog bu xe ta, ko je re sor no mi ni star stvo jo{ ni je do ne lo ali se kao mo del po mi we pre mi ra we po ki lo gra mu, na {i sa go vor ni ci iz ra à va ju bo ja zan da }e se pre mi je pre li ti u xe po ve pre ra |i va ~a i da bi ta kav si stem bio na pra vqen upra vo po me ri {e }er ne in du stri je. S. Glu {~e vi}

VR BAS PO QO PRI VRE DI DA JE 20 MI LI O NA

Pa re za ko ma sa ci ju, ju ni ce, po qo ~u va re... Bu x e t om op { ti n e Vr b as za po qo pri vre du je ove go di ne pred vi |e no oko 20 mi li o na di na ra. No vac }e, po re ~i ma ~la na Op {tin skog ve }a za du ` e nog za po q o pri vre du Slo bo da na Te o fa no va, bi ti upo tre bqen za raz voj po qo pri vre de u op {ti ni s ob zi rom na to da Vr bas ima ve o ma ve li ki agrar ni po ten ci jal. Je dan deo, oko pet mi li o na di na ra, pred vi |en je za ko ma sa ci ju ka ta star ske op {ti ne Ko san ~i}. – Ura |e ni su pro gra mi ko ma sa ci je za ka ta star ske op {ti ne Sa vi no Se lo, Ku cu ra i Ko san ~i}, a kon kret no }e se ove go di ne ra di ti Ko san ~i}, dok }e se sle de }e go di ne ra di ti Ku cu ra, a za tim i Sa vi no Se lo. Ko ma sa ci jom }e mo ure di ti atar ske pu te ve i par ce le ko je }e bi ti ob li ka pri la go dqi vog za ob ra du. S dru ge stra ne, do bi }e mo ve }i obim dr ` av n og ze m qi {ta ko je }e mo mo }i da iz da je mo pod za kup – re kao je Te o fa nov, i do dao da }e osim pa ra ko je su za ovaj ve li ki

po sao iz dvo je na iz op {tin skog bu xe ta, deo ulo ì ti i Po k ra j in s ki se k re t a r i j at za po qo pri vre du. Jo{ pet mi l i o n a di n a r a pla n i r a n o je da se ulo ` i u Fond za raz v oj lo k al n e sa mo u p ra v e ko j i je osno v an u de c em b ru pro { le go d i n e. Je d an od pro j e k a t a ko j i je pla n i r an da se ostva r i uz po m o} no v o f or m i r a n og fon d a je iz obla s ti go v e dar s tva, kon k ret n o po v e z i va w e mle k a r e „Da n a“ i pro iz v o | a ~ e mle k a. – Po pla n u, ju n i c e }e obez be di ti AD „Sa va Ko va ~e vi}“ sa svo je far me ili s tr ì {ta, a po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i }e bi ti u oba ve zi da vra }a ju kre dit ovoj fir mi u mle ku. AD „Sa va Ko va ~e vi}“ }e da qe ob ra ~u na va ti mle ko i vra }a ti kre dit ban ci ili Fon du za raz voj, u za vi sno sti od to ga gde se za du ìo – is ta kao je Te o fa nov. S ob zi rom na to da ban ka da je kre dit s de set po sto ka ma te, do dao je on, ulo ga lo -

kal n e sa m o u p ra v e pre k o Fon da za raz voj je da sub ven ci o ni {e ka ma tu ban ke ko ju }e ta ko spu sti ti da bu de is pod pet po sto. Ta ko |e, pred vi |e na su i od re |e na iz dva ja wa za Po qo ~u var sku slu `bu, ko ja }e bi t i pre s e q e n a u Jav n u agen ci ju za zo o hi gi je nu i po qo pri vre du. Po ve }an je broj po qo ~u va ra: ume sto do sa da {wih de vet, bi }e ih 15. – Do sa da smo ima li ma lu anar hi ju po na se qe nim me sti ma jer ili ni smo ima li po qo ~u va re ili oni ni su do bro ra di li svoj po sao. Sa da }e u sva kom na se qe nom me stu bi ti po dva po qo ~u va ra ko j i }e bi t i opre m qe n i. Oni }e do pri ne ti da se sma wi pod za kup u iz da va wu dr `av nog po qo pri vred nog ze mqi {ta, a bi }e sma wen i lo po vluk i ova anar hi ja ko ju smo ima li do sa da u ata ri ma – ka zao je Te o fa nov. Agrar nim bu xe tom pred vi | e n o je i po { u m qa v a w e 290 hek ta ra ze mqi {ta. M. Ke ko vi}

O po li ti~ kom ì vo tu Voj vo di ne „Da li postoji politi~ki ìvot u Vojvodini?” tema je Govornice, koja }e biti odràna danas u 13 ~asova u Plavoj sali Skup{tine grada, Ulica @arka Zrewanina 2a. Uvodni~ar je politikolog i profesor Univerzitta Singidunum Bo {ko Ko va ~e vi}. Organizator je Vojvo|anski klub. A. J.

Kon cert po vo dom [o pe no vog ro |en da na Tradicionalni koncert povodom ro|endana Frederika [opena „[open u svetu kamerne muzike” odr`a}e se ve~eras, u 19 ~asova, u Kulturnom centru Novog Sada, Katoli~ka porta 5. Ulaz je besplatan. I. D.

Zbog racionalizacije od danas je privremeno promewena organizacija polazaka putni~kih vozova od Beograda ka Novom Sadu, saop{tavaju „@eleznice Srbije”. Iz Beograda ne}e saobra}ati daqinski Inter siti Srbija (ICS) vozovi koji polaze u 10.15 ~asova za Novi Sad, kao i povratni iz Novog Sada u 14.14 ~asova. A. J.

Novosadska sreda22.februar2012.

Film „No lo go” u CK13

Pri vre me no uki nut voz

Projekcija filma „No logo„ bi}e odr`ana ve~eras u 19 sati u Omladinskom centru CK13. Ovaj dokumentarac nastao je po istoimenoj kwizi Na o mi Klajn, koja se bavi video aktivizmom. Kwiga i film fokusiraju se na pojam brendirawa i uticaja marki raznih proizvoda na na{e svakodnevno pona{awe i pokretawe potro{a~kog dru{tva. U filmu se mogu videti obespravqene radnice u Aziji, dru{tveni pokreti, blokirawe mejnstrima, cenzura, novinari i prolaznici na ulici koji prikazuju savremeno brendirano dru{tvo. Ulaz na projekciju je besplatan. J. Z.

Pre da va we u Pla ne ta ri ju mu U prostorijama Planetarijumskog astronomskog dru{tva ADNOS na gorwem platou Petrovaradinske tvr|ave sutra u 19 ~asova zakazana je projekcija uz predavawe. Time ujedno zapo~iwe nova sezona predavawa iz popularne astronomije. Ulaz je besplatan. B. M.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Be da te ra u lo po vluk po sled wa tri me se ca U ukra de no je 17 sla vi na i se dam vo do ko tli }a iz to a le -

ta no vo sad skih am bu lan ti. Do mo vi zdra vqa su ve} go di na ma na me ti lo po va, a kra de se sve {to se mo è sa kri ti is pod gar de ro be, od si ja li ca, pre ko sa pu na, to al et pa pi ra, a ~ak se od no se i da ske za vc {o qu. Ne mo gu }e je ne za pi ta ti se da li gra |a ni za i sta ì ve u ve li koj bed ni, ka da se od lu ~u ju na ova kav o~aj ni~ ki po tez. Ne ko }e od mah op tu ù ju }im to nom uz vik nu ti „Sra mo ta!” ili sva -

li ti kri vi cu na men ta li tet i po sr nu li mo ral, ali ako se ma lo vi {e za mi sli te ne }e iz o sta ti ose }aj à qe wa i za bri nu to sti. [ta je sle de }e? Kra de se na gro bqi ma, iz zdrav stve nih usta no va, od svo jih naj bli ìh... Ne tre ba mi (na ci ja i gra |a ni) da tra ì mo od go vor na ovaj sve ma sov ni ji pro blem, a na ro ~i to ne tre ba da se ba vi mo tra è wem kriv ca, tre ba oni {to se de u udob nim fo te qa ma da ma lo spu ste po gled i obra te pa `wu na obi~ nog i si ro tog ~o ve ka. I. Dragi}

Fo to: F. Ba ki}

LED I DAQE PRAVI PROBLEME NA DUNAVU

„Pa ro brod” po la ko to ne Zbog pomerawa leda koji se nagomilao uz obale Dunava, brod-restoran „Parobrod”, koji se nalazi kod Varadinskog mosta, u posledwa dva dana potpuno se nakrivio, tako da je deo objekta ve} pod vodom i u slu~aju ponovnog pomerawa leda na kojem je nasukan, mogao bi da potone. Prema re~ima vlasnika broda Mi ro sla va Alek si }a, objekat je vezan sajlama za obalu, ali s obzirom da je jedna od tri vazdu-

{ne komore ve} puna vode i da je brod nakrivqen pod velikim uglom, postoji velika opasnost da potone jer je Dunav na ovom delu ve} kod same obale dubok oko osam metara. - Brod sada stoji na ledu i nanosu re~nog otpada koji se zavukao ispod objekta. Ako led po~ne da se pomera, brod }e ovako nakrivqen jednostavno skliznuti u Dunav i pitawe ho}e li sajle mo}i da ga zadr`e jer smo ve}

nekoliko puta morali da ih mewamo i oja~avamo vezu sa obalom - ka`e Aleksi}. On je tra`io pomo} od svih nadle`nih institucija, ali za sada nije dobio pozitivan odgovor. - Trenutno izgleda ne postoji izvodqivo re{ewe za ovaj problem. Neki su mi odgovorili da nisu nadle`ni, neki da nemaju opremu ili da trenutno nisu u mogu}nosti da pomognu i ne

znam kome daqe da se obratim, niti koliko }e brod izdràti u ovakvom poloàju i stawu - kaè Miroslav Aleksi}. Istovremeno, na drugoj strani obale nakrivqena i zarobqena u ledu se na{la i carinska ispostava, ali obzirom da nije pretprpela nikakva o{te}ewa, wu je ju~e ledolomac „Petrovaradin” uz pomo} sajli izvukao iz priobalnog leda i vratio na vodu. N. Perkovi}

TOPQEWE SNEGA OTKRIVA UDARNE RUPE NA DRUMOVIMA

Vo da osvo ji la igra li {ta Porast temperature i topqewe snega donele su olak{awe komunalnim i zimskim slu`bama, ali i gra|anima, kojima su sne`ne padavine proteklih dvadesetak dana pravile velike probleme. U belim nanosima jednio su u`ivala deca. Nenadani {kolski raspust koristili su za sankawe, grudvawe i ostale zimske ~arolije. Me|utim, zimskom odmoru, ali i snegu, do{ao je kraj. Da se igraju napoqu, na

sve`em vazduhu, mora}e da pri~ekaju, {to zbog {kolskih obaveza, {to zbog ~iwenice da su igrali{ta poplavqena. Mali{ani koji slobodno vreme provode izme|u Bulevara oslobo|ewa i Ulice Bra}e Jovandi} treba da budu strpqivi, da sa~ekaju da se voda povu~e, kako bi opet mogli da do|u do klackalica i quqa{ki, koje su sada gotovo u potpunosti potopqene. G. ^.

V remeploV

Sla ba po se ta, slab pri hod No vo sad sko So kol sko dru {tvo priredilo je 22. fe bru a ra 1940. sve~anu akademiju „u korist zimske pomo}i”. U dvorani Spomen-doma, danas Pozori{ta mladih, izveden je, prema oceni izve{ta~a lokalnog lista „Dan„, odli~an program.

Bilo je tu horskih i solo pesama, tambura{ke svirke, deklamacija i nastupa profesionalnih glumaca. S obizrom na humanu svrhu priredbe, o~ekivao se veliki prihod. Ali, bilo je malo publike. N. C.

Sa na ci ja as fal ta u mar tu Topqewem snega iza{la su na videlo sva o{te}ewa asfalta, koja su delovawem ogromnih koli~ina soli koja je bacana tokom sne`nih dana, dodatno uve}ana. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj Si ni {a Bub we vi} ka`e da je sasvim logi~no da se nakon sne`nih dana i obimnog soqewa otvaraju udarne rupe i da }e popravke krenuti u martu kada proradi asfaltna baza. Dodaje da ekipe preduze}a „Put” ovih dana obilaze najkriti~nije saobra}ajnice i odre|uju prioritete. Po wegovm re~ima, trenutno rupe na drumovima mogu samo da se popune, dok za ozbiqniju sanaciju, temperatura mora da bude vi{a. U „Putu” su potvrdili Bubwevi}eve navode o tome da se radi popis najkriti~nijih mesta na novosadskim saobra}ajnicama. Prema dogovoru, popravke }e krenuti od Temerinskog i Rumena~kog puta ~im vreme bude pogodovalo pomenutim radovima. B. M.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 11 ~asova Ulica Mi{e Dimitrijevi}a 64 i 66 i Ulica \or|a Servickog 6 -14 i 1-3. Fu tog: od 8.30 do 12 ~asova Ulica 7. jula 2-28 i 1-27 i Panonska ulica 16-38. Pe tro va ra din: od 9 do 11 ~asova naseqe Sadovi. Ko viq: od 8.30 do 12.30 ~asova \or|a Be{lina 2-32, Jovana Raji}a 2-10, Jovana ]uluma 1-15, Zmaj Jovina 4-68 i 1-63, Branka Baji}a 13-35 i 2-58, Laze Kosti}a 146-158 i 177185, Petra Drap{ina 49-65 i 6274, preduze}a „Potkozorje”, „Pauni}”, „Stilos” i TS „Autoput”.

Auto bu si po no vo idu do Sur ~i na Gradski prevoznik je ponovo uspostavio saobra}aj iz Novog Sada do aerodroma „Nikola Tesla” u Sur~inu, po{to zbog velikog snega autobusi nisu i{li u tom pravcu. Od ju~e je ponovo uveden i |a~ki red vo`we, koji je bio ukinut za vreme vanrednog {kolskog raspusta. Autobusi za Grabovo sada normalno saobra}aju, jer je put prohodan, ak`u u GSP-u. Z. D.

Fo to: F. Ba ki}

U NAPU[TENIM BARAKAMA NIS-a U MAKSIMA GORKOG 26

Ne ma ko da za vr ne vo du

U jednoj od napu{tenih baraka Naftne industrije Srbije u Ulici Maksima Gorkog 26, ve} par dana te~e voda koja, osim same zgrade, natapa i ~itavo dvori{te u kojem se nalazi jo{ nekoliko objekata. Zgrada iz koje izbija voda je zakqu~ana i bez nadzora, tako da ne mo`e da se u|e i utvrdi kakva je havarija u pitawu, ali po koli~ini vode i zvuku koji dopire iz objekta, najverovat-

nije je usled smrzavawa do{lo do pucawa vodovodnih cevi iz kojih ve}e dva dana te~e voda. Stanari okolnih zgrada i korisnici poslovnog prostora su obavestili gradske institucije o ovom problemu koji mo`e da ugrozi i druge zgrade, ali do sada se niko nije pojavio na licu mesta, a voda u napu{tenoj zgradi neprekidno te~e. N. P.

sreda22.februar2012.

Nad me ta we sred wo {ko la ca u be sed ni {tvu Tak mi ~e we sred wo {ko la ca u be sed ni {tvu, 15. po re du, bi }e odr `a no u su bo tu, 25. fe bru a ra u 11 ~a so va u gim na zi ji „Sve to zar Mar ko vi}”, We go {e va 22. U~e stvu ju gim na zi je i sred we {ko le iz No vog Sa da, Su bo ti ce, Zre wa ni na, Srem skih Kar lo va ca i Ti te la. U~e sni ci se nad me }u u dve di sci pli ne, u go vo ri ma na te mu „Znam da ni {ta ne znam”

i u im pro vi zo va nim go vo ri ma ko ji se pi {u na za da te poj mo ve ne po sred no pre tak mi ~e wa. @i ri ~i ne pro fe sor eme ri tus Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du Sre ten Pe tro vi}, pro fe sor ka na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du So fi ja Ko {ni ~ar i pro fe sor ka no vo sad ske Aka de mi je umet no sti Ve sna @dr wa. A. J.

SU TRA U DO MU VOJ SKE

Sa jam an ti kvi te ta Tra di ci o nal ni Sa jam an ti kvi te ta, ho bi ja i umet ni~ kih pred me ta, 111 po re du, odr `a }e se su tra od 10 do 19 ~a so va u Do mu voj ske Sr bi je, Be o grad ski kej 9. Pred sta vi }e se oko 50 iz la ga ~a sa pre ko 15.000 pred me ta iz pe ri o da pra i sto ri je, an ti~ ke Gr~ ke, Egip ta, sta rog Ri ma, sred weg ve ka pa sve do da na {wih da na. Kao i sva kog pu ta odr `a va }e se hu ma ni tar na pro da ja, a po se ti o ci ma je omo gu }e na i bes plat na pro ce na pred me ta. G. ^.

U KAR LO VA^ KOJ GIM NA ZI JI U PE TAK

Dan otvo re nih vra ta Pro gram na me wen pre sve ga u~e ni ci ma osmih raz re da osnov nih {ko la, za in te re so va nim za upis u Kar lo va~ ku gim na zi ju, pod na zi vom „Dan otvo re nih vra ta„, bi }e odr `an u pe tak u ovoj spe ci jal noj fi lo lo -

{koj sred woj {ko li u Srem skim Kar lov ci ma. Od 10 do 19.30 sa ti u pe tak u sve ~a noj sa li i spo men - bi bli o te ci naj sta ri je srp ske gim na zi je osnov -

ci, wi ho vi pro fe so ri i ro di te qi ima }e pri li ku da sa zna ju vi {e o isto ri ja tu {ko le, na stav nom pla nu i pro gra mu, kao i o pri jem nom is pi tu. Na sva kih sat vre me na, po ~ev od 10 ~a so va, pri sut ni }e bi ti po zdra vqe ni na svim je zi ci ma ko ji se iz u ~a va ju u gim na zi ji (la tin ski, stro gr~ ki, en gle ski, ne ma~ ki, ru ski, fran cu ski, ita li jan ski, {pan ski i ki ne ski, srp ski), a pred vi |en je i umet ni~ ki pro gram na ne kom od wih. Po ten ci jal ni gim na zi jal ci ima }e pri li ku u pe tak da ~u ju i gim na zij ski hor i or ke star, vi de na stup {kol skog po zo ri {ta „Ko za ~in ski”, upo zna ju se sa li stom „Bran ko” i re dak ci jom. U 18 sa ti pred vi |en je raz go vor sa ta len to va nim u~e ni ci ma. Iz naj sta ri je srp ske gim na zi je po zi va ju bu du }e gim na zi jal ce, wi ho ve ro di te qe i pro fe so re da do |u i upo zna ju se sa ru ko vod stvom, na stav nim ka drom i |a ci ma {ko le. Z. Ml.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

Za bav no {ti vo s na lep ni ca ma Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Mo ja sa vr {e na ro ze za bav na i po u~ na kwi ga sa na lep ni ca ma„ gru pe auto ra. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

U~i, igraj se i lep kaj uz za bav ne igre i mno go uz bu dqi vih za da ta ka. Pre pu na za ni mqi vih iga ra, sla ga li ca, za da ta ka i sa vi {e od 350 na lep ni ca ko je se la ko le pe, „Mo ja sa vr {e na ro ze kwi ga s na lep ni ca ma„ dr `a }e pa `wu va {im naj mla |im de voj ~i ca ma po ~i tav dan. De ca }e se za ba vqa ti dok bu du u~i la o re ~i ma, bro je vi ma, `i vo ti wa ma, ob li ci ma i bo ja ma, igra~ ka ma i ono me {to je u ku }i, sve uz ovu uz bu dqi vu kwi gu s na lep ni ca ma. Mo ja sa vr {e na ro ze kwi ga s na lep ni ca ma ga ran tu je sa te i sa te za ba ve za va {u de cu. N. R.

„DNEV NIK” I „AL NA RI” DA RU JU ^I TA O CE

„Mo jim k}er ka ma, s qu ba vqu” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „Mo jim k}er ka ma, s qu ba vqu” Eli za be te Nobl u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi à ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Ka da Bar ba ra sa zna da joj je osta lo vr lo ma lo ì vo ta, po ~e }e da pi {e pi sma za svo je ~e ti ri k}er ke, sve sna to ga da }e de voj ke mo ra ti da se bez we su o ~a va ju sa ì vot nim is ku {e wi ma i po be da ma. Me |u tim, ka ko da ih na pu sti,

kad jo{ mo ra ju da od ra stu? Li za ima tri de set i ne {to go di na, ali ne mo è da se ve è ni za ko ga; Xe ni fer je za ro bqe na u bra ku ko ji je gu {i, a iz kog ne mo è da po beg ne; Aman da, de voj ka od dva de se tak go di na, uvek je be à la od ostat ka po ro di ce; Ha na je ti nej xer ka ko ja }e usko ro mo ra ti da se ra sta ne sa maj kom ko ju obo à va. Ipak, po u ~e ne mu dro {}u iz Bar ba ri nih pi sa ma, de voj ke mo ra ju da pro na |u na ~in da se iz bo re sa gu bit kom i da na u ~e da uì va ju u ì vo tu sa svom stra {}u i qu ba vqu ko je za slu ù ju. Ovaj dir qiv ro man autor ke best se le ra Eli za bet Nobl sla vi sna gu po ro di ce i qu ba vi, i ne ve ro vat ne, bes kraj ne mo gu} no sti ko je ì vot pru à. A. Va.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

DOM ZDRA VQA U BOR BI PRO TIV RA KA

Pre ven tiv ni pre gle di spa s li ì vo te Ma lig ni tu mo ri pred sta vqa ju, po sle bo le sti sr ca i krv nih su do va, naj ~e {}i uzrok obo qe va wa i umi ra wa. Da na {wa is tra ì va wa po ka zu ju da je dve tre }i ne ra ka pre ven ti bil no, od no sno mo gu }e je spre ~i ti we gov na sta nak. To je mo gu }e po sti }i ra nim skri nin gom, pre stan kom pu {e wa, iz me nom na ~i na ì vo ta, re duk ci jom upo tre be ma sti u is hra ni, fi zi~ kom ak tiv no {}u, imu ni za ci jom... Kod mu {ka ra ca naj ~e {}e se ra di o ma lig nim tu mo ri ma plu }a, de be log cre va, è lu ca i pro sta te. Kod è na naj ~e {}i su ma lig ni tu mo ri doj ke, gr li }a ma te ri ce, de be log cre va, plu }a i te la ma te ri ce. Ope ra te ri Kol cen tra Do ma zdra vqa „No vi Sad”, od pro {le

go di ne, po zi va ju No vo sa |a ne ko ji pri pa da ju ciq noj po pu la ci ji za od re |e ni skri ning. Za hva qu ju }i oda zi vu su gra |a na spa se no je 100 `i vo ta. Na i me, ope ri sa no je osam No vo sa |a na zbog ra ka de be log cre va, 55 `e na zbog tu mo ra doj ke i 47 su gra |an ki je ima lo in ter ven ci ju na gr li }u ma te ri ce zbog ma lig nih i dru gih tu mo ra. U okvi ru skri nin ga ura |e no je 19.203 te sto va na okult no kr va re we ra di utvr |i va wa kar ci no ma de be log cre va, ura |e no je 28.122 te sto va zbog utvr |i va wa ra ka gr li }a ma te ri ce i ura |e no je 15.140 ma mo gra fi ja. No vo sad ski Dom zdra vqa i ove go di ne na sta vqa s po zi va wem ciq ne po pu la ci je i za ka zi va wem ter mi na za pre ven tiv ne pre gle de. I. D.

PRE MA IS KU STVI MA SI GUR NE @EN SKE KU ]E

Beg zbog fi zi~ kog na si qa ne i na na {em saj tu. Od ko ri sti nam je ~i we Iako se sma tra da je za vre me i po sle pra - is kqu ~i li mo gu} nost da dru gi, ko ji se ne ni ca da je Si gur na èn ska ku }a deo Cen tra za ukla pa ju u taj tip li~ no sti, bu du `r tve ili zni ka pri su tan trend po ve }a wa bro ja `r ta va so ci jal ni rad ko ji je u dru {tvu pre po zna na si qa, u Si gur noj èn skoj ku }i ka ù da ni je po ~i ni o ci na si qa, {to su à va ve o ma kom plek snu sli ku u~e sta lo sti i ka rak te ri sti ka tqi va usta no va ko ja po ma è u ta kvim si tu a- za be le èn po rast bro ja ko ri sni ca, od no sno po ro di~ nog na sil ni {tva- ka è Pa dej ski. ci ja ma. Si gur na ku }a sa ra |u je sa dru gim in è na ko je tra è sa vet zbog zlo sta vqa wa u po Pre ma po da ci ma Si gur ne èn ske ku }e, naj sti tu ci ja ma, kao {to su po li ci ja, zdrav stve ro di ci. - Po ro di~ no na si qe je ve o ma kom plek san fe - ve }i broj è na ko je su bi le sme {te ne u sklo ne in sti tu ci je i sud stvo, pre ko ko jih ko ri no men. We ga je bi lo i u po sle rat nim pe ri o di - ni {te je bio iz lo èn fi zi~ kom na si qu, po sni ce mo gu da do |u do na {e pri jem ne kan ce ma, ima ga u na {oj ze mqi kao i u ce lom sve tu. tom psi ho lo {kom, eko nom skom i sek su al nom. la ri je -ka è Pa dej ski. Ja vqa se u dru {tvi ma ko ja su raz li ~i to ure |e - Ka da go vo ri mo u~e sta lo sti na si qa, mo ra Pre ma we nim re ~i ma, è ne se u naj ve }em na, u oni ma ko ja ima ju vi {i do ho dak po gla vi mo da zna mo da se è ne spo ri je otva ra ju i te pro cen tu ja vqa ju Si gur noj ku }i tek on da ka sta nov ni ka, kao i u oni ma ko ja su ma we raz vi je - è go vo re o svom is ku stvu ka da je re~ o sek su da su ì vot no ugro è ne one ili wi ho va de ca. na. Mo ra mo ga po sma tra ti kao slo -U ve li kom bro ju slu ~a je va to je è nu po ja vu ko ja na sta je u raz li ~i mo me nat ka da do ne su od lu ku da nam @e ne se naj ~e{}e ja vqa ju Si gur noj ku }i tek ka da su se obra te. Sve è ne mo ra ju da zna ju tim dru {tvi ma i ne mo è se pri pi ì vot no ugro è ne, one ili wi ho va de ca sa ti ni ti od re |e nom go di {wem do da na si qe ne tre ba tr pe ti, da je ono bu, ni ti ma te ri jal noj kri zi, a ni od kri vi~ no de lo i mo gu nam se obra re |e nim oso bi na ma li~ no sti, ve} ga mo ra mo al nom na si qu. Da kle, ne mo ra bi ti da je we ga ti ti na broj te le fo na 021/64-65-746 - re kla je gle da ti in di vi du al no - ka è v.d. ru ko vo di o ca naj ma we, ali je naj ma we za be le è no - is ti ~e Pa dej ski. Si gur ne èn ske ku }e Cen tra za so ci jal ni rad Pa dej ski. Si gur na èn ska ku }a je po ~e la sa ra dom Gra da Na da Pa dej ski. U Si gur noj èn skoj ku }i tre nut no se na 15. de cem bra 2006. go di ne kao pro jekt na ak Is ti ~e da ne po sto ji psi ho lo {ki pro fil la zi 20 ko ri sni ka, 12 è na i osmo ro de ce. tiv nost Grad ske upra ve za so ci jal nu i de~ ju è ne `r tve na si qa, sva ka è na mo è da bu de Ku }a ima 30 me sta, a u woj je an ga ò van stu~ - za {ti tu No vog Sa da, da bi 2010. od lu kom `r tva, a ta ko |e mo è iz we ga da iza |e. Ne po ni tim ko ji ~i ne psi ho log, pe da gog i so ci Grad skog ve }a i Skup {ti ne gra da pre {la u sto ji ni ti pi ~an pro fil po ~i ni o ca na si qa. jal ni rad nik. re dov nu de lat nost so ci jal ne za {ti te.Od ta - Na ta kav na ~in po sma tra ti stva ri ni je do - Mi pod sti ~e mo `r tve na si qa da nam se da je de fi ni sa na kao oblast so ci jal ne za bro, jer ka da bi smo re kli -ovo je pro fil po obra te ti me {to de li mo in for ma tiv ni ma - {ti te ko ja funk ci o ni {e u okvi ru Cen tra za ~i ni ca, a ovo pro fil `r tve, mi bi smo ta ko te ri jal, a sve in for ma ci je o na ma su do stup - so ci jal ni rad. A. Var ga

PRU @A WE EMO TIV NE PO DR [KE I PRE VEN CI JA SA MO U BI STVA

Cen tar „Sr ce” pri ma no ve vo lon te re Cen tar za pru à we emo tiv ne po dr {ke i pre ven ci ju sa mo u bi stva „Sr ce„ or ga ni zu je pro le} nu obu ku za pri jem no vih vo lon te ra. Vo lon ter mo è bi ti sva ko ko je pu no le tan i ima vre me na i è qu da po mog ne oso ba ma u kri zi. Za in te re so va ni gra |a ni mo gu se pri ja vi ti na bro je ve te le fo na Cen tra (021/6-623-393 i 0800-300-303) do su tra, ka da je po sled wi dan za pri ja ve.

- Do sa da nam se pri ja vi lo mno go za in te re so va nih qu di, me |u ko ji ma ima i onih ko ji su u pen zi ji i è le kva li tet no da is ko ri ste slo bod no vre me, ta ko {to }e po mo }i ne ko me. Obu ka je po de qe na u dva de la. Pr vi deo tra je me sec da na i sa sto ji se od 10 ra di o ni ca ko je se odr à va ju dva pu ta ne deq no i tra ju tri sa ta. Dru gi deo pred vi |a rad u Cen tru pod nad zo rom is ku sni jih vo lon te ra - ka è vo lon ter ka

^ITAOCI PI[U SMS

Cen tra Sla vi ca Ra ni sa vqev i do da je da }e zbog tre nut nih ka pa ci te ta mo }i da pod u ~e naj vi {e 15 no vih vo lon te ra. Na i me, u Cen tru „Sr ce” tre nut no ima 40 ak tiv nih vo lon te ra ko ji sva ko dnev no de ù ra ju od 14 do 23 sa ta, pru à ju }i po dr {ku oso ba ma u kri zi pre ko te le fo na, ~e ta i mej lom. - Ciq nam je da po sle obu ke pro du ì mo rad no vre me Cen tra, od no sno da uve de mo no} ni rad.

Ta ko |e `e li mo da omo gu }i mo qu di ma ko ji ma je po treb na emo tiv na po dr {ka, da do |u u Cen tar i sa vo lon te ri ma raz go va ra ju li cem u li ce. Za to nam je po tre ban no vi i ve }i pro stor ko ji smo mi pro na {li, ali jo{ uvek ne ma mo do voq no sred sta va da ga za ku pi mo. Na da mo se da }e nam Grad po mo }i u to me i da }e mo u na red nih me sec da na re {i ti pro blem pro sto ra - ka `e Sla vi ca Ra ni sa vqev. I. Jo va no vi}

065/47-66-452

Ca re, ca re, ko li ko je sa ti vi {e pre tva ra u de for ma ci ju. ^i ni mi se da na {oj pri ro di naj vi {e od go va ra ona na rod na „Ba ti na je iz ra ja iza {la”. 064/2466...

Sa da {al ter sa la Glav ne po ste iz gle da ja ko, ja ko le po, ali ~u di me, ka ko da ni na jed nom zi du ni je po sta vqen bar je dan zid ni sat. 063/7185... * * * Da nas po sle pod ne odem u am bu lan tu na Kli si kod sto ma to lo ga, jer sam slo mio zub i imao sam ne sno sne bo lo ve. Kad ta mo, nat pis na vra ti ma da je le kar ka na bo lo va wu od 9.fe bru a ra i na rav no ni ko je ne me wa!!! ^e kam ve ~e, pa u de `ur nu am bu lan tu, a do tle nek bo li! Nek mi da ju mo je pa re ko je mi fir ma upla }u je za so ci jal no osi gu ra we, pa }u le po kod pri vat ni ka, we ga si gur no ne ko me wa ka da je na bo lo va wu! 069/1143... * * * Gra do na ~el nik \i las je iz u zet no opa san u du e li ma. [ta vi {e, de li {a ku do la ra (di na ra sub ven ci je) ko me, ka ko, za {to, sa mo u Be o gra du na rav no. Ovi ma iz agen ci je pre po ru ~u jem da pr vo na |u Klin ta Is tvu da, jer je ~ak i za me nik (onaj Spor ta -

* * * Zna te li {ta Vam ka `u u „Vo do vo du„ ka da na pa met o~i ta ju 10 ku bi ka vi {e po tro {e ne vo de? Pla ti te! Do kle }e nas ra zna JKP pqa~ ka ti, la ga ti i za ne ma ri va ti? 064/4321...

kus) iz u zet no brz, pa bez pra vih adu ta ne idi te na ta~ no u pod ne. Ta li~ ni! 064/2491... * * * Ko mu ni zam je le pa ide ja, ali ni je pri men qiv u qud skoj pri ro di. De mo kra ti ja se sve

* * * Gra do na ~el ni ~e, svra ti ma lo u Ni ko la jev sku uli cu. Na la zi se tri mi nu ta od tvo je kan ce la ri je. Tro to ar uni {ten po sle re kon struk ci je Aka de mi je, a ko lo voz ru pa u ru pi i to do sta du bo ke. Kad pad ne mrak po {to ni je dan fe wer ne ra di, sa mo da se mo li mo da ne po vre |e ni pro |e mo kroz ovu uli cu. 064/1418...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

U GRADSKOJ UPRAVI I DANAS [TRAJK UPOZOREWA

stao sa grad skim mi ni strom za fi nan si je @iv kom Ma ka ri }em, ali da su Gra du sve za ne ru ke, jer se ured b a mo r a pri m e w i v a t i dok Vla da Sr bi je ne od lu ~i dru ga ~i je.

Grad je, pi sa li smo, po sred stvom Stal ne kon fe ren ci je gra do va i op {ti na tra ìo da Vla da Sr bi je ured bi do da jo{ je dan ~lan, da li~ na pri ma wa za po sle nih osta nu na de cem bar skom ni vou, to jest da se u ob ra ~u nu kao i pre ove ured be, pri me wu ju sti mu la tiv ni ko e fi ci jen ti. Ta kav ob ra ~un je pri me wi van zbog ma le ce ne vred no sti ko e fi ci jen ta. De cem bar skom ured bom Vla da je uki nu la sti mu latvne ko e fi ci jen te, te su ta ko pla te za ja nu ar ni è za oko 20 od sto. Na pri mer, rad nik s ni òm {ko lom za ja nu ar je do bio s to plim obro kom i re gre som 17.000 di na ra, a u de cem ba ru je pri mio oko 21.000 di na ra, pri me nom sti mu la tiv nih ko e fi ci je na ta sa to plim obro kom i re gre som. Z. D.

[KOLE I VRTI]I RADE NORMALNO, [TETA SE SAGLEDAVA

No vi objek ti naj vi {e pro ki {wa va li Po sle dvo ne deq nog ”pri nud nog” zim s kog ras p u s ta, zbog sne g a i ni s kih tem p e r a tu r a, |a ci su po no vo se li u {kol ske klu pe, a ma li {a ni se vra ti li u vr ti }e. ^lan Grad skog ve }a za du `en za obra zo va we Ne ma wa Sta ro vi} ka `e za “Dnev nik” da se u svim {ko la ma na -

sta va od vi ja neo me ta no i bez pro ble ma. - Ni je dan di rek tor {ko le me ni je oba ve stio da ima ju pro ble ma zbog pro ki {wa va wa, a u onim {ko la ma gde ih je bi lo, re {e ni su. Zi do vi su se uglav nom ve} osu {i li, a ta mo gde ni su, pret po sta vqam da su |a ci pre ba ~e ni

U gotovo svakom vrti}u voda je curkala

Fo to: F. Ba ki}

u dru ge u~i o ni ce – is ta kao je Star vi}. Ne {to lo {i ja si tu a ci ja je u “Ra do snom de tiw stvu”, gde je ve li kih pro ki {wa va wa bi lo u 15 vr ti }a, a go to vo u sva kom vo da je cur ka la po ma lo. Ipak, ka ko ka `e di rek tor PU Bo ri slav Sa mar xi} svi vr ti }i su otvo re ni, a de ca se vra }a ju u svo je gru pe. - Pr vog da na je od 15.500 ma li {a na do {lo10.000, {to zna ~i da se po la ko vra }a ju u vr ti }e. Na {a teh ni~ ka slu `ba i da qe je sva ko dnev no na te re nu i kon tro li {e sve objek te u ko ji ma pro ki {wa va, a ta mo gde mo gu, pe wu se i ski da ju sneg sa kro vo va. Naj go re su pro {li na do gra |e ni, od no sno vr ti }i pro {i re ni pre sa mo dve go di ne, i to oni u uli ca ma Dra gi {e Bra {o va na, Sa ve Ko va ~e vi }a i Jan ka ^men li ka. Ta mo je vo da cu ri la na me sti ma gde su spa ja ni sta ri i no vi, na do gra |e ni objek ti.

- Zbog ove si tu a ci je po zva }e mo iz vo |a ~e ra do va, ka ko bi utvr di li wi ho vu od go vor nost, ali i da se do go vo ri mo da do |u da po ra ve, ta mo gde je na sta la {te ta – ka `e Sa mar xi}. Ovo ni je pr vi slu ~aj da je naj vi {e pro ki {wa va wa bi lo u na do gra |e nim i no vim objek ti ma {ko la i vr ti }a, dok su osta li de lo vi, gde su zi do vi sta ri i pre ko 35 go di na, pro {li mno go bo qe ili ~ak uop {te ni su na kva {e ni. Ta ko je, na pri mer, naj vi {e pro ki {wa va lo u na do gra |e nom de lu O[ “@ar ko Zre wa nin” gde su zbog ota pa wa sne ga stra da le ma la fi skul tur na sa la i svla ~i o ni ce. Ovi do ga |a ji osta va ju bez od go vor ta mno ga pi ta wa, re ci mo od to ga ko }e sno si ti od go vor nost za tra qa vo ura |e ni po sao i ko je do zvo lio teh ni~ ki pri jem obje ka ta, ako se zna da je Grad iz dvo jio si lan no vac za iz grad we i na do grad we osnov nih {ko la i vr ti }a. Q. Na.

LEDENICE I SNEG S KROVOVA UNI[TAVALI VOZILA

Na pla ta {te te je di no uz ka sko osi gu ra we Gra |a ni ko ji ma su le de ni ce ili ve li ke ko li ~i ne sne ga, ob ru {e ne sa zgra de, uni {ti le auto mo bi le te {ko }e na pla ti ti {te tu, uko li ko ni su ka sko osi gu ra ni! Bez ob zi ra da li je za ukla wa we le de ni ca bi l a za d u ` e n a Skup { ti n a sta n a r a, vla s nik pri v at n e fir me ili fi zi~ ko li ce, je di no sud mo è da na lo ì da se o{te }e nom is pla ti no vac za na dok na du. Na i me, zbog ne ja snih za kon skih pra vi la gra |a ni ret ko uspe va ju da se sa mi do go vo re oko na dok na de {te te, a te {ko je ~ak i na su du re {i ti ova kve slu ~a je ve. Iako su za po je di ne lo ka ci je an ga ò va ne i va tro ga sne eki pe, a nad le `ni upor no ape lu ju da se obe le è opa sna me sta, za sa mo par da na ko ma di le da i ve li ke ko li ~i ne sne ga ko ji pa da ju sa kro vo va zgra da na ~i ni li su ve l i k u ma t e r i j al n u {te t u. O{te }e no je na de se ti ne auto mo bi le. Pre ma re ~i ma no vo sad skog advo ka ta Mi la na \u ki }a u ta -

kvim si tu a ci ja ma mo è se na pla ti ti {te ta, ali taj pro ces mo è da po tra je. - Gra |a nin na ~i ji je auto mo bil pa la le de ni ca is pred zgra de mo è da tu ì Skup {ti nu sta na ra ili vla sni ka objek ta zbog o{te }e na vo zi la, uko li ko na tom me stu ni je bi lo vid no is pi sa no “opa snost od pa da le -

|u tim, ako je vo zi lo ka sko osi gu ra no ili su i do dat no osi gu ra na sta kla, a pri to me je re ci mo pu kla {o fer {ajb na, pro ce ni te qi na pra ve za pi snik i na osno vu to ga se utvr |u je ko li ka je ma te ri jal na {te ta na sta la. Glav ni ko mu nal ni in spek tor Sr |an Ja ko vqev ka `e za na{ list da je bi lo slu ~a je va

U Odluci grada ne stoji da je skup{tina stanara kriva ako je nekom ledenica o{tetila kola, te nema pravnog osnova za tu`bu (Sr|an Jakovqev) de ni ca” . U ta kvim slu ~a je vi ma se ide na gra |an sku par ni cu i tra `i se na dok na da {te te – po ja snio je advo kat \u ku}. U ova kvim slu ~a je vi ma bi bi lo naj po `eq ni je da su gra |a ni sli ka ju ko la ko ja je ulu bi la le de ni ca, ka ko bi ima li do kaz da je za i sta {te ta na sta la usled to ga. U DDOR-u No vi Sad nam je re ~e no, da uko li ko je vo zi lo osu gu ra no sa mo na oba ve zno osi gu ra we, ova kve {te te se ne pri zna ju. Me -

da le de ni ca pad ne sa ve li ke vi si ne i tom pri li kom o{te ti ko la, ali is ti ~e da Od lu kom gra da ni je de fi ni sa no ko tu {te tu mo ra da pla ti. - Ka da na {i in spek to ri iza |u na te ren i vi de da na zgra di vi se le de ni ce, a pri to me ni je is tak nu to oba ve {te we, pi {u pre kr {aj nu pri ja vu Skup {ti ni sta na ra. Me |u tim, u od lu ci gra da ne sto ji da je Skup {ti na sta na ra kri va, ako je ne kom

le de ni ca o{te ti la ko la, te ne ma prav nog osno va za tu `bu. Mno gi su u ovim slu ~a je vi ma po zi va li i sa o bra }aj nu po li ci ju, ali im se re ~e no da sa o- bra }aj ci ni su nad le `ni za tu vr stu uvi |a ja – ob ja {wa va Ja ko vqev. Na{ sa go vor nik ka è da su u No vom Sa du sva pred u ze }a, usta no ve, dru ga prav na li ca, pred u zet ni ci, skup {ti ne zgra da i vla sni ci ku }a, du `ni da ukla wa ju sneg. Ka zne za neo ~i {}en sneg iz no se 5.000 di na ra za fi zi~ ka li ca, od no sno 20.000 di na ra za prav na li ca. - Ka zne za le de ni ce su iste kao i za neo ~i {}en sneg, s tim {to na ovu pro ble ma ti ku ni je la ko uti ca ti, kao na sa mo ~i {}e we sne ga is pred obje ka ta. Zbog to ga ape lu je mo na gra |a ne da svo ju oba ve zu shva te ve o ma ozbiq no, jer nas po sle ovo li kih pa da vi na ~e ka ob ru {a va we za o sta lih le de ni ca i sne ga sa kro vo va, {to mo è bi ti ve o ma opa sno - ka è Ja ko vqev. Q. Nato{evi}

U NOVOSADSKIM PREDUZE]IMA

Sa bi ra se tro{ak zbog {ted we stru je Re gi o nal na pri vred na ko mo ra No vi Sad ne ma jo{ po dat ke o to me ko li ku je {te tu pri vre da na {eg gra da pre tr pe la uvo |e wem van red nih me ra {ted we stru je, ka da su usled ja ke zi me dve sed mi ce fa bri ke ra di le u ma wem obi mu. [ef Slu `be pla na i ana li ze u Ko mo ri Ari jan Avra mov ka `e da ni ot pri li ke ne mo gu da se pro ce ne gu bi ci u pri vre di gra da.

- Po da ci o {te ti ve ro vat no }e se zna ti na kra ju me se ca ili na is te ku pr vog kvar ta la na osno vu po da ta ka o obi mu in du strij ske pro iz vod we, od no sno spoq no - tr go vin ske raz me ne u po re |e wu s istim pe ri o dom iz 2011. go di ne - pre ci zi ra Avra mov. Do da je da fa bri ke ne bi tre ba lo da ima ju pro ble ma s kup ci ma ako su pro iz vo |a ~i ka sni li sa is po ru kom ro be.

ZA NAREDNE LOKALNE IZBORE

[al te ri ne ra de od 10 do 12 sa ti [al ter sa la u Grad skoj upra vi Sin di kat tra ì i kod ma ti ~a ra, kao i in spek cij da se za du plo po ske slu `be, me sne kan ce la ri je i ve }a ju ko e fi ci me sne za jed ni ce ne }e ni da nas ra jen ti. di ti dva sa ta i to od 10 do 12 ~a so P r e d s e d n i k va. Ka ko smo se uve ri li, ni to kom sin d i k a t a u ju ~e ra {weg da na u to vre me ove Grad skoj upra vi slu `be ni su ra di le zbog Stvorio se red dok {traj ka upo zo {alteri nisu radili re wa, te su qu di bi li pri nu |e ni da ~e ka ju u re du. La z ar [ko r i} Sa mo stal ni sin di kat rad ni ka u ka è da bi u pe upra vi, pra vo su |u i dru {tve nim tak re pu bli~ ki or ga ni za ci ja ma {traj kom upo zo - Od bor sin di ka re wa ima na me ru da pri mo ra Vla - ta u upra vi, pra vo su |u i dru du Sr bi je da uki ne Ured bu od 30. {tve nim or ga ni za ci ja ma tre bao de cem bra 2011. go di ne o ko e fi ci da za ka è ge ne ral ni {trajk od jen ti ma za ob ra ~un i is pla tu pla 27. fe bru a ra, ako do ta da Vla da ta ime no va nim, po sta vqe nim i Sr bi je ne udo vo qi sin di kal nom iza bra nim li ci ma i za po sle ni ma. zah te vu. [ko ri} ka è da se sa -

sreda22.februar2012.

- Ceo re gion je bio za ve jan i tran sport ote `an, pa }e na ru ~i o ci ve ro vat no ima ti zbog to ga raz u me va wa - na po mi we Avra mov. U uslo vi ma eko nom ske kri ze ve} se ra di s ma wim ka pa ci te tom, a po {to se mo gu} nost {ted we stru je spo mi wa la vi {e da na, pre ne go {to je pri vre di is kqu ~e na elek tri~ na ener gi ja, Avra mov sma tra, da se ve }i na pri vred ni ka za to bla go vre me no pri pre mi la. Z. D.

Iz buyeta gra da 43 mi li o na di na ra Za na red ne lo kal ne iz bo re iz ovo go di {weg bu xe ta gra da na me we no je 42,9 mi li o na di na ra, re kao je za „Dnev nik” ~lan Grad skog ve }a za fi nan si je @iv ko Ma ka ri}. On je na po me nuo da 14,1 mi li o na di na ra od la zi za iz bor ne kam pa we stra na ka, a 28,8 za Grad sku iz bor nu ko mi si ju (GIK). - Stran ke }e po me nu ti no vac po de li ti u skla du sa Za ko nom o fi nan si ra wu stra na ka. Kad je re~ o GIK-u, sred stva su pla ni ra na za nov ~a ne na dok na de ~la no vi ma ko mi si je i osta le tro -

Ina ~e, pla ni ran no vac za iz bor nu kam pa wu stra na ka ras po re |u je se u dva na vra ta. Pr vo se 20 od sto od pred vi |e nih 0,05 de la bu xe ta gra da po de li na jed na ke de lo ve svim u~e sni ci ma iz bo ra, od no sno iz bor nim li sta ma ko je usvo ji GIK i ko je }e se na }i na gla sa~ kom li sti }u za lo kal ne iz bo re. Pre o sta li deo od 80 od sto nov ca do de qu je se sra zmer no bro ju osvo je nih man da ta u Skup {ti ni gra da, u ro ku od de set da na od pro gla {e wa iz bor nih re zul ta ta. Ta ko }e stran ke ko je u|u u Skup {ti nu

Za izborne kampawe stranaka odlazi 14,1 miliona dinara, a 28,8 za Gradsku izbornu komisiju {ko ve kao {to su iz bor ni li sti }i, ra zni obraz ci i sli~ ne stva ri - re kao je Ma ka ri}. Pre ma Za ko nu o fi nan si ra wu stra na ka no vac za tro {ko ve iz bor nih kam pa wa obez be |u je se iz bu xe ta Re pu bli ke Sr bi je i to 0,1 od sto, kao i 0,05 iz bu xe ta Po kra ji ne i 0,05 iz bu xe ta gra da. S ob zi rom da je bu xet gra da za 2012. go di nu 22,2 mi li jar de di na ra, iz nos od 0,05 od sto je 11,1 mi li o na di na ra, {to je ma we od tri mi li o na pla ni ra nih u bu xe tu gra da. Ma ka ri} je po tvr dio da se ne }e po tro {i ti si gur no vi {e nov ca ne go {to je pro pi sa no za ko nom.

gra da po de li ti oko de vet mi li o na di na ra i to na 78 de lo va, od no sno iza bra nih od bor ni ka. Na lo kal nim iz bo ri ma 2004. i 2008. go di ne oba pu ta su naj vi {e nov ca do bi li Srp ska ra di kal na stran ka i De mo krat ska stran ka, ko je su za do bi le naj ve }e po ve re we No vo sa |a na u oba na vra ta. U Za ko nu o fi nan si ra wu po li ti~ kih stra na ka sto ji da uko li ko do de qe ni no vac iz bu xe ta pre ma {u je iz nos utro {en za pred iz bor nu kam pa wu, raz li ka mo ra bi ti vra }e na u bu xet, u ro ku od de set da na od da na is pla te. D. Igwi}

ZAVR[ENA HUMANITARNA AKCIJA DRU[TVENOG CENTRA I RADIJA 021

Naj u gro `e ni ji ma po de qe na po mo}

Dru {tve ni cen tar i Ra dio 021 okon ~a li su ak ci ju pri ku pqa wa po mo }i naj u gro è ni jem sta nov ni {tvu ko je je u ne qud skim uslo vi ma ì ve lo u pret hod nom pe ri o du, obe le è nom ve o ma ni skim tem pe ra tu ra ma i sne `nim pa da vi na ma. Su gra |a ni su to kom pro te kle dve ne de qe do no si li ode }u i obu }u, }e bad i jor ga ne u pro sto ri je Ra di ja 021, a po red to ga, or ga ni zo va li su se u svo jim zgra da ma i pri ku pqa li po mo}. Ak ci ji su se pri dru ì li Ko lo srp skih se sta ra i Va ter po lo klub „Voj vo di na„. Ka ko sto ji u za jed ni~ kom sa op {te wu Dru {tve nog cen tra i Ra di ja 021, pri ku pqe ne stva ri od ne se ne su u dva na vra ta u na se qe Ve li ki rit, a tre }i kon ti gent po de qen je sta nov ni ci ma no vo sad skog na se qa De pre si ja i su gra |a ni ma ko ji ì ve po red pru ge iz me |u De te li na re i No vog na se qa. - @e li mo da skre ne mo pa `wu da ni Dru {tve ni cen tar ni ti

Ra dio 021 ni su nad le `ni da traj no re {a va ju iz u zet no slo è no pi ta we na go mi la nih pro ble ma sta nov ni ka Ve li kog ri ta i osta lih so ci jal no ugro è nih gra |a na. Ova ak ci ja or ga ni zo va na je kao hi tan od go vor na van red nu si tu a ci ju, ali se ubu du }e ova kvi i sli~ ni pro ble mi mo r a j u si s tem s ki re {a va ti udru è nim na po rom nad le `nih dr àv nih in sti tu ci ja - sto ji u sa op {te wu. Po dr {ku ak c i j i da l i su Grad ski {tab za van red ne si tu a ci je i tak si udru è we „Voj vo |a n i„, a no vo s ad s ki Cr ve n i krst i da qe }e pri ma ti do na ci je gra |a na sva kog rad nog da na, od 8 do 14 ~a so va. So ci jal no ugro è ni gra |a ni, uz po tvr du Cen tra za so ci jal ni rad, ima ju pra vo na po mo} iz ove or ga ni za ci je. Pro sto ri je Cr ve nog kr sta na la ze se u Pi o nir skoj uli ci 12 i Uli ci Fi li pa Vi {wi }a 2a. J. Z.

GRADSKI ODBOR OMLADINE LSV DELIO LETKE

Bri ga o je zi ku sva ko dnev na oba ve za Grad ski od bor Omla di ne LSV No vi Sad obe le `io je ju ~e, kod Kam pu sa, me |u na rod ni Dan ma ter weg je zi ka. Omla di na je de li la let ke gra |a ni ma ka ko bi pod se ti la na to da je bri ga o ma ter wem je zi ku i kul tu ri sva ko dnev na oba ve za, a ne sa mo po vo dom ve li kih da tu ma. - Je zik i je zi~ ka kul tu ra bit ne su ka rak te ri sti ke iden ti te ta. O je zi ku se mo ra vo di ti ra ~u na na svim ni vo i ma, od {kol skih do za ko no dav nih i skup {tin skih - ka zao je pred sed nik

Grad skog od bo ra omladine LSV No vi Sad De jan Bi bi}. Na veo je da Voj vo di nu kra si mul ti et ni~ nost, a da bi vi {e je zi~ nost tre ba lo da bu de je dan od naj zna ~aj ni jih seg me na ta u `i vo tu Voj vo |a na. Osvr nuo se i na to da se po ne kad sti ~e uti sak da se pra va o upo tre bi ma win skih je zi ka ~e sto ne prak ti ku ju iako su obez be |e na od lu ka ma Skup {ti ne AP Voj vo di ne i da na to me po seb no tre ba da in si sti ra ju pri pad ni ci ma win skih za jed ni ca. A. L.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda22.februar2012.

Спасен лабуд Ђока

ВРБАС: Велики снегови и хладно време озбиљно су угрозили опстанак јединог лабуда који је ове зиме сам остао на Великом бачком каналу код Врбаса. С обзиром на то да је скоро немогуће било да се прехрани током ових зимских дана, па је видно ослабио и изнемогао, врбаски риболовци су овог прелепог лабуда хитно пренели у ветеринарску ординацију Иштвана Палинкаша, где је примио шест витаминских инјекција са антибиотицима. Према речима председника Удружења спортских риболоваца „Златни караш“ Миодрага Јурошевића, лабуд Ђока, како су га назвали, сада је добро, а риболовци су обећали да ће га пазити до пролећа и направити му кућицу на канаМ. Кк. лу.

ТРИБИНА ЗА МЛАДЕ У БЕЧЕЈУ

Не ћутати о насиљу

БЕЧЕЈ: Петогодишње иску- говорила, „петефијавци” су извели ство у спровођењу програма „Шко- једну сцену „форум театра” и тако ла без насиља” јасно казује да је по- анимирали бројне учеснике трибидигнута свест о насиљу, повећана је не одржане у Креативном центру сигурност деце и одраслих у шко- Градског позоришта Бечеј. ли, смањен је број тежих облика наПоред насиља међу младима, сиља и насиље на млађем узрасту, а „не” је намењено малолетничкој повећани су капацитети ученика да реагују на насиље. Сходно томе, поруке поменутог програма су да о насиљу не треба ћутати, већ треба отворено разговарати. Насиљу се може супроставити само заједнички и толеранција на насиље не сме да постоји, овим речима је, између осталог, представила програм Учесници трибине „Три пута ’не’!” „Школе без насиља” координаторка делинквенцији и злоупотреби псиу бечејској ОШ „Петефи Шандор” хоактивних супстанци. О овим тепсихолог Бранислава Врачарић мама говорио је инспектор Полина трибини „Три пута ’не’!”, која је цијске станице у Бечеју Дејан Петреализована у оквиру пројекта бео- ковић, што није остало незапажеградског Удружења грађана „Група но, па је његов дијалог с младима Процес” и Министарства омладине настављен и приликом дружења по и спорта по имену „Будимо чувари завршетку официјелног дела триграђанских вредности”. бине. У жељи да поткрепе оно што је Поменути пројекат реализује се координаторка „Школе без насиља” у осам градова Србије, а у Бечеју су

Лабуд Ђока у ветеринарској ординацији Иштвана Палинкаша

DNEVNIK

c m y

протагонисти били окупљени око Канцеларије за младе и локалног двонедељника „Бечејски дани”, где су уз помоћ новинара ментора трагали у својој средини за позитивним примерима међу младима и извештавали ширу јавност о томе. Резултат скоро тромесечног рада била је организација поменуте трибине. - Пријатно сам изненађена одзивом младих на трибини, њиховом активношћу и, посебно, саговорницима. Теме су прилагођене узрасту учесника и обрађене су изузетно професионално. Очекујем да се Бечејци укључе и у конкурс „НајПрича”, који је део поменутог пројекта „Будимо чувари грађанских вредности” и пошаљу текст на тему о једнаким правима, ненасиљу, солидарности, толеранцији и другим грађанским вредностима кроз приказ дешавања из живота младих, нагласила је Тања Кртолина у име УГ „Група Процес”. В. Јанков

Изазови фотографије

ЗРЕЊАНИН: Изложба радова Горана Мицевског под називом “Фотографије” отворена је прексиноћ у Савременој галерији Зрењанина. Изложба ће трајати до 9. марта и она обухвата дванаест фотографија великог формата и тринаесту, триптих фотографију, која на својеврстан начин представља кључ за тумачење осталих радова. Сам назив изложбе открива да уметник овим радовима концептуално истражује и анализира медиј фотографије, пролазећи кроз њене најразличитије аспекте, као и релације са другим формама друштвеног живота. Ж. Б.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16.10, 20.30), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.10, 16.15), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (12.30), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11.15, 13, 15.10), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (11.45, 13.10, 13.45), „Ma pe tov ci” (14.15), „Ku pi li smo zoo vrt” (15.45), „Yek i Yil” (22.40), „Pod zem ni svet: Bu |e we” (18.20), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 17.30, 20, 22.30), „Si gur na ku }a” (22.20), „I u do bru i u zlu” (20.10, 22.25), „Ra to vi zve zda: epi zo da je dan - Fan tom ska pret wa” (17, 19.45), „Pu to va we 2: mi ste ri o zno ostr vo” (14.30, 16.30, 18.25), „Ovo zna ~i rat” (18.15, 20.15, 22.15), „\a vo u te bi” (20.20, 22.10), „@u} ko, pri ~a o Ra di vo ju Ko ra }u” (18.30)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Ti mon Ati wa nin” (19.30), Ka mer na sce na dra ma „Dis ko svi we” (21) Po zo ri {te mla dih, ve li ka sa la: „Po vo dom ga le ba” (20) No vo sad sko po zo ri {te: „Maj stor i Mar ga ri ta” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941-1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Je le na Ra da ko vi} i Sa wa Gru ji} iz Novog Sada, Il di ko Mar ~ok iz Kisa~a, Ma ja Klajn iz Ba~ke Palanke, Edit Pa sti iz Temerina, Jo va na Kr stin iz Ka}a i Ana Ka la wa iz Novog Slankamena, DE^AKE: Bo ja na Ko ma ro mi i Rad mi la Gre de qe vi} iz Novog Sada, Li via Tot iz Temerina, Dra ga na Mi lo vac iz Obrovca, Mi lo ta Ur ban iz Kisa~a, Ma ri ja Ra do ni} iz @abqa i Sla |a na Ko tar li} iz Vizi}a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Bo{ko Stojana Kalember (1936) u 9.45 ~asova, Koviqka \ure Pavi}evi}a (1927) u 10.30, Bosiqka Blagoja Baji} (1936) u 11.15, Novica Milisava Pero{evi} (1936) u 12, Marija Pere Be~eli} (1919) u 12.45, Stojanka Stojana Spasojev (1941) u 13.30, Dragan \or|a Zori} (1946) u 14.15 i Rajko Milana Medi} (1968) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Smiqa Janka Brki} (1924) u 13 ~asova. Na gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Petar Petra An|eli} (1946) u 13 ~asova. Na Tranyamentu u Petrovaradinu bi}e sahrawene Kovinka Svetozara Krznari} (1952) u 13 i Qubinka @ivana Mandi} (1929) u 15 ~asova.

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

Горан Мицевски

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPAS” TOURISM &TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ОТВОРЕН РЕНОВИРАН СЛОВАЧКИ ДОМ

Положен испит толеранције СТАРА ПАЗОВА: После неколико година рада и уложених преко десет милиона динара Покрајинског секретаријата за културу и информисање и Општине Стара Пазова, завршен је и јуче свечано отворен преуређени простор Словачког народног дома у Старој Пазови. Простор је намењен КУД-у „Херој Јанко Чмелик”, које негује и чу-

ва културну баштину старопазовачких Словака. Уз присуство највиших званичника Владе АПВ, председника др Бојана Пајтића, потпредседнице Ане Томанове Маканове, Мартина Злоха, потпредседника Скупштине АПВ, председника општине Стара Пазова Горана Јовића са сарадницима и културних посленика старопазовачке општине, свечано је отворено 280 квадратних метара преуређеног простора који са оним од раније чини 600 квадрата Словачког народног дома у којем ће сви облици рада СКУД „Јанко Чмелик” наћи место за себе. - Отварање Словачког дома у Старој Пазови је свакако најбољи начин да обележимо дан матерњег језика зато што војвођански Словаци вековима успешно чувају свој језик и културу у Војводини. Стара Пазова је град са највећим бројем Словака у нашој земљи, зато смо реконструисали овај дом да деца могу да се баве очувањем културе предака и свог идентитета. Чини ми се да оваквим пројектима сви Војвођани полажу испит културе и

толеранције - истакао је овом приликом Бојан Пајтић. У новоуређени простор за потребе старопазовачких аматера Покрајина је уложила скоро 10 милиона динара, док је Општина пројекат помогла са 1,7 милиона динара, а Национални савет Словака обезбедио је милион динара. Радило се од 2007. године. Претресен је кров, урађене изолације и преграђен простор тако да је сваки квадратни метар рационално искоришћен. Ни вејавица и ниске температуре нису омеле завршетак радова, а коначно је решено и питање грејања целог објекта. Поред две сале и хола у приземљу, све секције друштва ће имати простор за рад јер је у адаптираном простору лепо уређен клуб, просторија за чување позоришних реквизита, ношњи фолклорних ансамбала али и признања која је друштво освојило у дугој традицији рада, радионица за техничку секцију, библиотека и архив па и етно-соба уређена у словачком стилу. Аматери СКУД „Херој Јанко Чмелик” који су изузетне резултате постизали на смотрама и фестивалима у земљи и ван граница сада имају још боље услове и подстрек за даљи рад и резултате. Не треба заборавити да је пазовачко словачко позориште ВХВ и лане било најбоље у Војводини, друго у Србији, а 2010. најбоље у земљи, док плакете нижу и рецитатори, фолкорни ансмабли, музичари. У новим условима чланови СКУД „Јанко Чмелик” најављују да ће, уз редован рад, приоритет имати и припреме да се фебруара 2013. што свечаније обележи 110 година позоришне традиције Словака у Старој Пазови. А. Мали

ФОРМИРАН ПРИВРЕДНИ САВЕТ СОМБОРСКОГ ГРАДСКОГ ВЕЋА

Глас искусних привредника

СОМБОР: Јуче је и званично представљен Привредни Савет сомборског Градског Већа, саветодавни орган извршне власти у овом граду, који би, по тумачењу овдашњег градоначелника Немање Делића, требало да буде глас искусних привредника, упућен ка извршној власти. - Велико ми је задовољство да вам представим личности које су на основу јавног позива најпозваније да уђу у Привредни Савет и тиме буду саветници извршне власти, људи који обављају неке важне функције у нашем граду, власници приватних фирми… Ради се о људима који дефинитивно знају шта су наши највећи проблеми, али уједно и могућности да се унапреди привредни живот Сомбора.- казао је градоначелник Делић, током промоције Привредног Савета варошког Градског Већа, прецизирајући да се ради о девет чланова Привредног Савета, чија ће улога,

према Пословнику о раду Градског Већа, превасходно бити да доносе одлуке и препоруке и израђују планове усмерене ка, пре свега привредном развоју Града. На основу приспелих предлога, за чланове Привредног Савета сомборског Градског Већа су изабрани Татјана Маглић (председница Регионалне Привредне коморе Сомбор), Илија Маричић (Концерн “Фармаком” који је власник и Фабрике акумулатора Сомбор), Страхиња Шљукић (директор ЈКП “Водоканал”, др Вељко Симин (власник београдске фирме “Хибрид” и бивши министар), Савка Влашкалић (власница привате фирме “Мара”), Владислав Кронић (начелник Одељења за привреду Градксе Управе Сомбор), Владимир Сабадош (сомборски ”Агроинститут”), Снежана Вишекрунић (економиста) и Александар Маротић (директор ПП “Алекса Шантић” у истоименом М. Миљеновић селу).

ЈУЧЕРАШЊА СЕДНИЦA СО БЕЧЕЈ ОДРЖАНА У КОМШИЛУКУ

Зелено светло за бању

БЕЧЕЈ: Уместо у великој сали Градске куће, где се деценијама одржава, председник Скупштине општине Бечеј Душан Јовановић заседао је 42. седницом у комшилуку. Због отапања снега и прокишњавања матичне просторије локалног парламента, јучерашња седница одржана је у сали Пореске управе, где су постојали оптимални услови за рад. Како се и претпостављало, прва тачка дневног реда привукла је највећу пажњу одборника. У питању је било доношење Решења о давању сагласности на „Јоинт Вентуре Уговор“ и Уговор чланова између Општине Бечеј и Инвеститора, мађарске фирме „Аквапрофит“ из Будимпеште, ради оснивања заједничког Привредног друштва Туристичко-рекреативног центра бечејске општине „ВиталСпа“. Неколико одборника поставило је питања, а представник правно-консултантске куће Милош Субаков је на свако одговорио. - Овим уговором обезбедили смо се на максимално могућ начин од било каквих, евентуалних, непријатности. После усвајања

овог документа, предстоји процес прикупљања средстава, а онда креће и реализација. Конкретно, до 30. септембра ове године требало би да се створе финансијски предуслови, а ако којим случајем, и поред садашње подр-

струкције током 24 месеца трајала изградња комплетног пројекта - сиже је онога што је одборницима презентирао Милош Субаков. На крају расправе по овом питању председник општине Бечеј Петер Кнези је истакао чињени-

Нова изборна комисија На самој седници локалног парламента усвојен је амандман новоформиране одборничке групе „Уј-Нова“ и прихваћен је њихов предлог за члана и заменика члана Изборне комисије, па ће она сада бројати укупно 12 чланова. Председник новоизабране Изборне комисије је Срђан Глигорић, а заменица је Мариа Шаги. Зоран Ковач је именован за секретара, а Димитрије Николић за заменика секретара. Чланове Изборне комисије у сталном саставу и њихове заменике предложиле су, сходно Закону о локалним изборима, одборничке групе, а одборници су на јучерашњој седници донели Решење о њиховом именовању. шке покрајинских структура и државних институција и банака суседне Републике Мађарске, не буду обезбеђена средства, то значи да нема ни реализације пројекта. Буде ли све како треба, а чинимо све да тако буде, онда би по затварању финансијске кон-

цу да је актуелна владајућа коалиција од почетка свог рада 2008. године инсистирала на тома да Бечеј добије статус бањског града. Вишегодишњи рад се исплатио и ваља искористити подршку коју читава инвестиција има и у овдашњим и у мађарским поли-

тичким круговима, поготово што велика већина капитала за реализацију пројекта долази, управо, из Мађарске. Одборник коалиције „Српска слога за Бечеј“ радикал Небојша Коларски ставио је приговор током расправе везане за делимичан пренос оснивачких права над Народном библиотеком Бечеј у корист Националног савета мађарске националне мањине, али како је то питање регулисано Законом о националним саветима, већином гласова је прихваћена предложена одлука. Изузев што је радикал Немања Лам предложио да се, због техничке грешке у датуму, усвајање Програма пословања ЈП „Комуналац“ за текућу годину повуче из скупштинске процедуре, што је и учињено, све остале тачке дневног реда су брзо и већином гласова усвојене. Углавном су то били програми рада за ову годину јавних предузећа и установа, или нека кадровска питања везана за чланство у управном или школском одбору. В. Јанков

ЗАМАЛО НЕСРЕЋА У СРЕДЊОЈ МЕДИЦИНСКОЈ ШКОЛИ У СУБОТИЦИ

Плафон пао на две ученице СУБОТИЦА: У Средњој медицинској школи се обрушио део плафона и повредио две ученице другог разреда, седамнаестогодишње Р. Б. из Бачких винограда и А. З. из Кањиже. За сада се не зна због чега део плафона отпао, а нарочито што се то десило у новом делу објекта. На лицу места ученицама је указана лекарска помоћ, па су пребачене на Хитан пријем Опште болнице Суботице, где су им констатоване посекотине на глави од два центиметра и послате су кући на даље лечење, јер се налазе ван животне опасности. - Све се догодило у тренутку. Ми смо, како је звонило, остали да седимо у учионици, јер је професор био унутра. Оне су седеле у првој клупи и само одједном се на њих срушио део плафона. Ни сада не могу да вам опишем тај звук. У први мах сам мислила да су ми другарице јако повређене, јер им је цурила крв из главе, али на сву срећу нису – прича њихова другарица из разреда. Због чега је дошло до урушавања плафона не зна се, али снег и временски услови нису разлог, објашњавају у школи. Занимљив је податак да је 2009. године ново крило изграђено и то шест учио-

Издато 2.000 бесплатних легитимација СУБОТИЦА: У Суботици је до сада ЈП „Суботица-транс„ поделило око 2.000 легитимација за бесплатан превоз суграђанима старијим од 65 година. Овде објашњавају да ће издавање бесплатних легитимација бити настављено, а због гужви, издаваће се и суботом.Директор ЈП „Суботица -транса„ Тибор Фазекаш каже да ће се карте издавати све док С. И. буде буде било потребе.

Срушила се Јодна бања

БЕЧЕЈ: Пошто су чланови Комисија за процену штета прегледали зграду ОШ „Север Ђуркић“ у Бечеју и констатовали да је безбедна, Општински штаб за ванредне ситуације у Бечеју одлучио је да се, с даном закашњења, и ученици ове школе укључе у редовну наставу. Истовремено, констатовано је више урушења кровне конструкције и самих кућа, које нису издржале под теретом велике количине снега, и збрињавање угрожених. Међу њима је и бивша зграда стационара Јодне бање у Змај Јовиној улици број 93 и 93/а у самом центру града. Настављено је скидање снега с кровова и уклањање леденица, где је учешће узела механизација јавних предузећа „Водоканал“ и „Комуналац“, а одважно људство стигло је из Ронилачког клуба „Посејдон“. Бечејски „комуналци“ ручно су чистили лед с бициклистичких стаза у граду, а механизација ВП „Средња Бачка“ чистила је најугроженије канале атмосферске канализације. Троје промрзлих добили су медицински третман у Дому здравља и потом су збринути у Геронтолошком центру Бечеј. В. Јанков

sreda22.februar2012.

Кров Јодне бање није издржао под теретом снега

Директорка школе Едита Шош

ница, а пројекат је финансирао Фонд за капитална улагања Аутономне покрајине Војводине са 115 милиона динара. - Ништа није указивало да може да дође до несреће. Све се догодило у време великог одмора, али професор је остао да нешто каже ученицима. Не могу да верујем да се то догодило и нарочито у новом делу, на који сам јако поносна. Одмах смо збринили

Плафон ученицама пао на главу

ученице, па звали грађевинског инжењера, како бисмо видели у ком стању се налазе остали делови објекта. Учионице су сада безбедне, а могућу опасност смо уклонили из ходника, тако што смо сами скинули део плафона који је претио да падне. Стручна грађевинска комисија је у уторак обишла школу, како би знали због чега је дошло до урушавања. Чине је представници извођача

радова, пројектант и надзорни орган – рекла је директорка Средње медицинске школе Едита Шош. Да подсетимо, нови део школе изграђен је 2009.године и употребну дозболу је добио исте године. Извођач радова је била суботичка фирма „Јумол“, коју је на тендеру изабрала комисија Покрајинског фонда за капитална С. И. улагања.

КЛАСТЕР ТИСА–ИТСА ПОНУДИО ПЕТ ПРОЈЕКАТА

Нове фабрике у Робнотранспортном центру АПАТИН: Кластер Тиса-Итса из Мађарске представио је члановима Општинског већа Апатина пет пројеката који би се могли реализовати на простору Робнотранспортног центра у Апатину. Пројекти су укупно вредни око седам милиона евра, а у тим производним погонима посла би било за око стотину радника. Прво, реч је о фабрици за израду мобилних монтажних кућа и соларних колектора по светским стандардима. Фирма из Кечкемета би у њену изградњу уложила 1,5 милиона евра, а запошљавала би 40 радника. Други пројекат вредан је милион евра и запослио би десет радника у производњи бактерија за разградњу и прераду отпадног земљишта, муља из језера, што је урађено на Палићу, бактерија које разграђују пластику и друго. Осим на Палићу, ова фирма из Кечкемета присутна је и у Бачкој Тополи. У производњу специјалних бетонских елемената би се уложило 1,2 милиона евра, а радило би десет радника. Фирма постоји у Сомбору, реч је о „Соло” доо Сомбор која би хтела да се због простора пресели у Робнотранспортни центар. Такође и фирма „Делта-цат” доо Сомбор уложила би три милиона евра и запослила

30 радника, јер јој је за рационалну производњу потребно 15.000 квадратних метара у Робнотранспортном центру. Ова фабрика би се бавила производњом резервних делова за велике грађевинске машине и њиховом поправком. Фирма из Будимпеште уложила би око 600.000 евра у фабрику за производњу уређаја за обезбеђење и у њој би радило 26 радника. - Кластер Тиса-Итса из Кечкемета је међународни кластер, основан пре две године и чланице у Србија, Румунија, Словачка, Мађарска и Украјина, укупно 23 кластера се удружило, обједињујући тако више од хиљаду фирми и више од стотину факултета и институција, као и сарадњу са 50 општина у поменутим земљама. До краја године биће укључене и Хрватска и Пољска. У Београду је потписан уговор о међусобној сарадњи са Дунавском стратегијом. Потписан је и споразум са фирмама у Америци где је држава власник једне четвртине тих фирми. Уговор са апатинском општином је такође потписан пре две године о међусобној сарадњи и на основу тог уговора су и представљени ови пројекти, јер се обавезала да ће довести инвеститоре у Робнотранспортни центар - рекао је

председник Кластера Бела Бенкеш на састанку у Апатину. На питање када би могла почети реализација пројеката, Бенкеш је истакао да би то могло да се догоди већ у марту или априлу ове године уколико се обаве све припреме и уколико апатинска општина прихвати пројекте, јер сви инвеститори су са веома добрим референцама, а и цео Кластер осигуран је код Лојда што све потврђује озбиљност пројекта. Иначе, инвестирори осим на своја рачунају и на средства Европске уније с обзиром на то да је Кластер једини који је потписао уговор са Европском унијом. Ј. Прелчец

sreda22.februar2012.

reporta@e

c m y

dnevnik

PO PUT MNO GIH VE LI KIH STVA RI I QU DI, I RA DI VOJ KO RA] JE U BE O GRAD STI GAO IZ PRO VIN CI JE to, fala bogu, gotovo dve godine od po~etka snimawa, po~ele su projekcije filma o Radivoju Kora}u @u}ku, ko{arka{koj legendi, ~ije je ime dugo nosio najpresti`niji FIBA klupski trofej, a o kome sad odlu~uju samo finalisti srpskog Kupa. Kaù novine, a novine ne laù, od ove godine pobednik }e slede}ih 12 meseci u vitrinama dràti repliku onog kontinentalnog trofeja, kojeg su se, sem u muzeolo{ke svrhe, odrekli pre nekoliko godina ~el ni ci evrop skog ba ske ta. Svejedno, tek, od premijere je vaskoliki loptaju}i narod mogao da sazna ne{to vi{e o jedinstvenom ko{geteru, pa i da

@u} ko iz som bor skog so ka ka prot wemu, stariji brat \or|e je oboàvao fudbal i uìvao respekt vr{waka, i samo zbog wega nisu gwavili mla|eg brata „zozona” koji je umesto nagawawa krpewa~om vi{e voleo da provodi vreme pred {ahovskom tablom. Mo`da bi Jugoslavija slavila Kora}a ravnopravno s Gligori}em, Matanovi}em i Qubojevi}em, jer je jo{ golobrad „tukao” velemajstore, da ri|okosi deran (zbog boje kose i dobi nadimak @u}ko), ni je is ko ri stio ta ti nu dr àv nu po vla sti cu ko ju su

profesore, pustite mene da ga ~uvam”. Malo iznena|en, pristao sam i do kraja utakmice Grk nije dao nijedan ko{. Samo znawem i inteligencijom, bez ijedne li~ne gre{ke, @u}-

Ni je se, dok je bio de ran, Ko ra} uop {te is ti cao kao ~u do od de te ta ili atle ta. Od spor ta, pa i op {te po pu lar nog fud ba la, mno go ga je vi {e za ni mao {ah. Pa ce ri su ga iz be ga va li jer je po be |i vao i slav ne ve le maj sto re nije Beogra|anin! [to bi rekao Prever, sve velike stvari, pa i Sena, u Pariz dolaze – iz provincije. A Ra di voj Ko ra}, ro |e ni Somborac, nije bio nikakvo „~udo od deteta”, ve} sasvim obi~an klinac sa somborskog sokaka, koji se, {tavi{e, u detiw stvu i ni je is ti cao kao atleta. Jedini blagi nagove{taj budu}e „stra{ne levice” i danas `ivi drugari videli su u tome {to je ~esto u`ivao da satima ubacuje kamen~i}e u rupu debla polutrulog bo|o{a ispred svoje rodne ku}e. Nasu-

u`ivali svi `elezni~ari, i bam-badava otputovao vozom na letwe ferije kod tetke u Karlovac. U gradu na ~etiri reke prvi put je video kako se igra basket. „Krenulo” je @u}ka tek po porodi~noj selidbi u Beograd, s nepunih 14 godina. Osvanuo je u tad jakom BSK-u, prete~i s wim na ~elu daleko ~uvenijeg OKK „Beograd„. Brzo je postao prava ma{ina za ko{eve pa je na jednom va`nom juniorskom turniru ‘56. postigao sve ko{eve svoje ekipe, mada je od samih po~etaka slovio za nagla-

Za vi ~aj ga ni je za bo ra vio

I Ame ri ma je pu nio ko{

{eno timskog igra~a. Kao kompletog basketa{a upamtio ga i „otac” jugoko{arke profesor Aca Nikoli}. – ^ak i u odbrani, koju su smatrali jednom od wegovih sla bi jih ta ~a ka, znao je da igra tehni~ki blistavo – tvrdio je profesor za koga nije postojala dilema o ome ko je

najpametniji igra~ kog je u `ivotu i dugovekoj karijeri video ili trenirao. – Igrali smo protiv Gr~ke usred Atine i jedan od wihovih igra~a nas je „punio” kako je hteo, jednostavno nismo imali re{ewe za wega. Na poluvremenu mi je @u}ko pri{ao i diskretno {apnuo „Molim vas,

ko ga je potpuno zaustavio – svedo~io je vrhunski autoritet jugoslovenskog ko{arka{kog ~uda. Mada je u analima ko{arke i danas poznatiji po 99 ko{eva koje je ubacio {vedskom prvaku „Alviku„ (ovaj rekord je nadma{io samo Vilt ^embrlen za jedan poen) i po nikad prema{enom proseku od 32,7 ko {a to kom sed mo go di {weg „terorisawa” ostalih jugoklubova, @u}ko je plenio svojim skromno{}u i pona{awem van terena. I danas je legendarna anegdota o tada igra~u belgijskog „Standarda„, koga je TVvoditeqka isprovocirala da

ka`e koliko bi slobodnih bacawa ubacio od 100 poku{aja. @u}ko je odgovorio verovatno 70-80, na {ta je u studiju uklowen deo scenografije iza kojeg se ukazao ko{. Somborski de ran je od go vo rio na „izazov” i ubacio svih 100 penala! Kao jedan od prvih doma}ih sportista koji je napravio inostranu karijeru, u domovinu je doneo prvi singl „Bitlsa„, pa su slu{aoci Radio Beograda imali priliku da za „bube„ ~u ju pre go to vo ce log ostalog sveta. Legendarne su bile i „ekskurzije” ovog ap sol ven ta elek trotehnike u operu, koje je organizovao za drugove iz kluba i reprezenta ci je, ba{ kao i we go va strast za pozori{tem, koja mu je i do{la glave. @ure}i na beogradsku premijeru „Kose” u „Ateqe 212„ s jedne utakmice u Sarajevu, Kora} je poginuo u saobra}ajki kod Sokoca. Zemqa je bila u {oku, a Beograd se dostojno oprostio od nepogre{ivog ko{arka{kog strelca, sahraniv{i ga kao prvog sportistu u Aleji velikana. Upu}eni tvrde da je broj prisutnih prijateqa, po{tovalaca i obo`avalaca bio neprevazi|en sve do Titove i sahrane Zorana \in|i}a. Mi li} Mi qe no vi}

PRE^ANSKA LEKSIKA

[

ta }e{ lep {e de~ je è qe od one da se di{ u hla do vi tom gon ku na {a mli ci, i ku sa{ {am pi te. Ili bar {ne no kle, zva ne i ’ti ~i je mle ko. [to nam bi lo mi lo, to nam se i sni lo. Sve u ko lo ru: ù ta {a mli ca, ù te {am pi te (bar na do wem de lu), a ù to i mo re mle ka s be lim san ta ma lu pa nog be lan ce ta. Isti san su ima le, ga rant, i na {e ba be jer se ova {e }e ra sta sce na ne bi ni do ga |a la. A je ste. âk ni je sma tra na ni ne ~i ma pre te ra no spe ci jal nim: mle ka i ja ja je bi lo u iz o bi qu, tre ba lo je sa mo ma lo tru da. [a mli ca je naj ma wa sto li ca. Ali ni je pre vas hod no na me we na de ci, ma da je za wih naj zgod ni ja. Bi lo je do ne dav no ne ko li ko po slo va {to su se naj bo qe i naj lak {e oba vqa li se de }i na {a mli ci pa je za to ovih jed no stav nih sto li ~i ca tre ba lo ima ti u

[a mli ca ili najmawa a najlep{a stolica sva kom zglav nom do ma }in stvu bar ne ko li ko. Pra vi le su se, ina ~e, sa svim la ko pa ni su mo ra le ni da bu du “ku pov ne”, iz rad we ili na ru ~e ne kod maj sto ra, pra vog ili pri u ~e nog. Kra }a da ska je bi la se da lo, a dve jo{ kra }e – no ge {a mli ce. Upa si va ne su ili za ki va ne uko so, a oja ~a ne le tvom ko ja ih je spa ja la do le, da se ne raz mak nu. Na sred sre de {a mli ce bi la je ru pa, {i ro ka naj vi {e san tim i po a du ga kao pro se~ na {a ka, da se {a mli ca la ko mo `e po ne ti jed nom ru kom i na me sti ti na no vo me sto. Zi mi je uvek bi la bli zu pe} ke, da se mo `e spu sti ti na wu i gre ja ti le |a ako ne ma me sta na ban ku ili ne ma ni ban ka.

Ona naj ja ~a i naj vi {a, sta ja la je na vek u {ta li. Na wu se se da lo kad je mu à. Jed nom ru kom dr ì{ ve dri cu, dru gom na me sti{ {a mli cu i za ~as je go to vo. Ako kra va sto ji mir no a {a mli ca ne puk ne ili se pre vr ne. No si la se i na {or, pred ve ~e, kad se do spe, pa se sat-dva po di va ni s kom {i ja ma. âk i ako ima klu pa, ili je na me {ten sta ri oras, dud, li pa za se de we, {a mli ca uvek do bro do |e. Mo è{ da je okre ne{ pre ma vo qi, a ne da se obr }e{ da bi vi deo {ta se de {a va pre ko pu ta ili uko so u kom {i lu ku. Neo p hod na je kad kru ni{ ku ku ru ze u za tvo re nom. Sa mo jed nu-dve kor pe, tek za dan-dva

’ra ne. Le po une se{ ko ta ri cu kli po va u to plo, na me sti{ se na {a mli cu, {a pu ri ke sla è{ po red a zr no osta je u kor pi. Ni kom ne sme ta a svi se ob ra du ju {to od mah i lo ì{ {po ret {a pu ri ka ma, pa jo{ i osta vi{ ko je zr no da ja ra bu de ja ~a. [a mli ca je pr va ku} na ska mi ja sva kom |a ku, sed ne na wu i sri ~e iz bu kva ra, a ako tre ba, na me ste mu jo{ jed nu da pi {e pr va slo va u te ku. Zgod na je i za pe ca ro {e. Mo è da sta ne u sva ku tor bu, ma da za wih pra ve i one spe ci jal ne, {to se mo gu sklo pi ti. [a mli ca je i rad na sto li ca sva kog {u ste ra. Ne ma pra ve sli ke obu }a ra ako on ne se di na {a mli ci, sa vi jen nad sta rom ci pe lom, po red ni ske ste la è s ka lu pi ma i pik slom za

}i ri{, dok uda ra pen ye te i blo ke je. [a m li c a je i tro n o ` ac, ma da ga je la ko po zna ti jer ima tri {ta pa kao no ge, a {a -

mli ca sa mo dve da ske. [a mli cu zo ve i {a mi ca, na ma |ar skom {a mli. Ne gde i ho kli ca, ma da je to sto li ca s du `im no ga ma, sa mo ta ko |e bez na slo na.

Ne kad su naj ce we ni je sto li ce bi le “{vap ske” s okru glim se da li ma i na slo ni ma a od sa vi je nog ku va nog dr ve ta. I sad se mo gu ku pi ti, re ci mo u SAD, ali za sku pe pa re, a uvo ze se ~ak iz Poq ske. Ka `u da su ori gi nal ne one ko je je iz mi slio Mi hael To net te svoj “ar ti kal br. 14” ba cio s vr ha Aj fe lo ve ku le i do ka zao da je ne sa lo mqiv. Se de lo se i na oto ma ni ma, ali uvek krat ko. Ko je imao pra va da tu sed ne, od mah je i pri le gao, za hr kao. Fo te qe su u Voj vo di ni naj ~e {}e bi le na ka ru ca ma, fi ja ke ri ma pa i obi~ nim la kim ko li ma i zva le su se fe der-sic. Da ko ~i ja {u i sa put ni ci ma truc ka we bu de pod no {qi vi je. Pa vle Ma le {ev (Gra|a za kwigu „Trired riba pliva / Divani o re~ima”)

NO JE VA BAR KA ZA BE ^EJ SKI PAR LA MENT: Godinama su de`urni kriti~ari tvrdili da odbornici be~ejske skup{tine „presipaju iz {upqeg u prazno“, ali su pre neki dan, ipak, delimi~no demantovani. Zbog otapawa snega, plafon velike sale Gradske ku}e je popustio i da se spre~i proki{wavawe sa sprata u prizemqe, na parket su postavqene kofe. A ~im se napune, ekspresno ih zamewuju prazne. Po{to je obavezan da ~lanovima mesnog parlamenta obezbedi optimalne uslove za rad, predsednik Du{an Jovanovi} je sednicu preselio u susedno zdawe Poreske uprave. V. Jan kov

dRU[TvO

dnevnik

VOJSKA SRBIJE PRODAJE NAMIRNICE IZ MAGACINA

„Euro krem” ta ble za ko lek ci o na re Voj ska Sr bi je, ka ko iz ve {ta va “Srp ska di ja spo ra”, tra ì kup ca za pro da ju ras ho do va nih voj nih sred sta va – na mir ni ca ko ja vi {e ni ~e mu ne slu è. Re~ je o, ka ko se na vo di, oko 60.000 ko ma da „euro krem„ ta bli, 45.000 kon zer vi je tre nih pa {te ta, 16.000 kon zer vi sviw skog pa pri ka {a, 3.000 kon zer vi me snog na re ska, 2.667 ki lo gra ma go to vih je la, 1.400 ki lo gra ma p{e ni~ nog bra {na, 400 ki lo gra ma pi rin ~a, 1.635 ki lo gra ma su ro gat ka fe, 1.730 ki lo gra ma kon zer vi gra {ka, 85.000 ki lo gra ma pa su qa u zr nu i 1.996 ki lo gra ma me {a ne mar me la de. Ka ko se na vo di u tek stu, u Mi ni star stvu od bra ne ob ja {wa va ju da je re~ o re zer vi hra ne ko ju je svo je vre me no ~u va la mno go broj ni ja Voj ska SCG u ko li ~i na ma ve }im od uobi ~a je nih. Za li he ni su mo gle bi ti bla go vre me no utro {e ne zbog pro me na u dr à vi, sma we wa mir no dop skog sa sta -

va Voj ske, skra }e wa voj nog ro ka, pre da je obez be |e wa dr àv ne gra ni ce MUP-u, po ve }a nog in te re so va wa za ci vil no slu è we voj nog ro ka i uki da wa re dov nog slu è wa voj nog ro ka. U Mi ni star stvu od bra ne ob ja {wa va ju da to {to je rok tra ja wa ovih na mir ni ca is te kao ne zna ~i da one i da qe ne ma ju upo treb nu vred nost. Sve to lik Mi haj lo vi} iz ovog mi ni star stva is ti ~e da sva ka ro ba ima kup ca i da su se mno gi tr go vin ski lan ci i re sto ra ni ve} ras pi ti va li za ce nu i uslo ve ot ku pa ovih na mir ni ca, te da naj ve }e in te re so va we vla da za „euro krem„ ta bla ma jer Voj ska Sr bi je ima ve o ma ret ke pri mer ke ove ne ka da po pu lar ne ~o ko la de, sta re i po 25 go di na, ko je su za ni mqi ve ko lek ci o na ri ma. Od za ra de ko ja se ovom pro da jom ro be iz la ge ra voj nih ma ga ci na ostva ri, po Mi haj lo vi }e vim re ~i ma, ku pi }e se no va opre ma. Q. M.

INOVACIJE NA ZREWANINSKOM TEHNI^KOM FAKULTETU

Na sta va i pri ja va is pi ta na da qi nu Zre wa nin ski Teh ni~ ki fa kul tet “Mi haj lo Pu pin” sve vi {e pra ti mo der na do stig nu }a i pri me w u j e sa vre me n e na ~ i n e ko mu ni ka ci je. Ta ko je ja nu ar sko-fe bru ar ski is pit ni rok na ovom fa kul te tu bio dru ga ~i ji

prof. dr Dra ga na Glu {ac. – Sva ki po ~e tak je te `ak. Tre ba lo nam je ne ko li ko da na da se pri ja ve is pi ta re gu li {u, ali sa da sve te ~e po pla nu. Ona je, ujed no, i ru ko vo di lac pro jek ta u~e wa na da qi nu. Po

we nim re ~i ma, Fa kul tet je do sa da pri pre me za pri jem ne is pi te or ga ni zo vao na tra di ci o- na l an na ~ in, u ju n u. Ve l i k i broj svr {e nih sred wo {ko la ca se i in di vi du al no pri pre mao, a wi ho vi ro di te qi su pla }a li i pri vat ne ~a so ve. – Sa da u~e nik ima pri li ku da bes plat no pra ti ~a so ve, i to u kom fo ru svog do ma. U pr va 24 sa ta za b e l e ` en je re k or dan broj pri s tu p a s raz l i ~ i tih IP-adre sa i taj broj iz da na u dan ra ste. Sva kog po ne deq ka

Nagrade za najboqe radove Teh ni~ ki fa kul tet „Mi haj lo Pu pin” ras pi sao je kon kurs za iz bor naj bo qih ma tur skih ra do va ma tu ra na ta iz Sred wo ba nat skog okru ga s te ma ma iz in è wer skog me nax men ta, odev ne teh no lo gi je, in du strij skog me nax men ta, za {ti te ì vot ne sre di ne i in for ma ci o nih teh no lo gi ja. Ra do vi mo ra ju bi ti is tra ì va~ kog ka rak te ra, a jed na {ko la iz jed ne obla sti mo è kon ku ri sa ti s naj vi {e pet ra do va. Bo do va }e se kre a tiv nost, ori gi nal nost, is tra ì va~ ki duh i me to do lo {ki pri stup, a naj bo qi ma u sva koj obla sti pri pa {}e po 25.000 di na ra. Kon kurs je otvo ren do 10. ma ja, a re zul ta ti }e bi ti po zna ti 1. ju na. D. D. na si stem, pri stu pa ju svom do si jeu i jed no stav nim kli kom na na ziv pred me ta pri ja vqu ju taj is pit za is pit ni rok i ter min u tom ro ku. I sva pla }a wa od sa da se oba vqa ju elek tron ski, a no vac ko ja stu dent upla ti po ja vqu ju se na we go vom vir tu el nom ra ~u nu. – Pre la zak na ova kav si stem ra da bio je ne mi no van, ima ju }i u vi du i da po Sta tu tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du svi fa kul te ti ~la ni ce mo ra ju da ima ju in ter o pe ra bi lan soft ver – iz ja vi la je pro de kan ka za na sta vu,

otva ra mo no vi ~as i na taj na ~in ob ra di }e mo sve obla sti ko je se pri pre ma ju za pri jem ni is pit – ob ja sni la je Dra ga na Glu {ac. Do voq no je pri stu pi ti saj tu Fa kul te ta i na stra ni cu „eNa sta va„, i kli kom na od re |e nu ma te ma ti~ ku oblast po kre }e se vi deo-tu to ri jal ko ji in stru i ra u~e ni ka ma tu ran ta kroz re {a va we za da ta ka. Pro gram na sta ve osmi slio je prof. dr Mom ~i lo Bje li ca, a re a li zu ju ga asi sten ti s ovog fa kul te ta. @. Balaban

DEKAN PRAVNOG FAKULTETA UNS-a RANKO KE^A

Iz no vi na sa znao za „na sta vu na ma |ar skom” Me di ji ovih da na pre no se in for ma ci ju (pre kju ~e ju je ob ja vio i na{ list) da }e „na Prav nom fa kul te tu u No vom Sa du po no vo bi ti or ga ni zo va na na sta va na ma |ar skom je zi ku”, {to je, ka ko svi na vo de, na ja vio pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra dr Ta ma{ Kor hec. Ta ko |e se ka è i da je „Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra sklo pio spo ra zum o sa rad wi s Na u~ nim dru {tvom voj vo |an skih Ma |a ra ko ji se od no si na fi nan sij sku po dr {ku na sta ve na ma |ar skom je zi ku na tom fa kul te tu”... S ob zi rom na to da s Prav nog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du, kao ni s ovog je di nog dr àv nog uni ver zi te ta u Voj vo di ni, ni je sti gla ika kva in for ma ci ja o to me, „Dnev nik” je ju ~e po tra ìo od go vor od de ka na Prav nog fa kul te ta UNS-a prof. dr Ran ka Ke ~e. – Iz ne na |en sam jer o toj vr sti ini ci ja ti ve sa zna jem iz no vi na – ka è de kan Ke ~a. – Go spo din Kor hec ni je bio ni u jed noj vr sti ko mu ni ka ci je s Prav nim fa kul te tom i tom svo jom iz ja vom nam ka è da on or ga ni zu je na sta vu kod nas na fa kul te tu, {to je, na rav no, mi mo svih aka dem skih uzu sa. Ni ti ru ko vod stvo Fa kul te ta, ni ti we go vi or ga ni, ni ti ka te dre ima ju ika kvu in for ma ci ju o toj vr sti ini ci -

ja ti ve. Dru go, fa kul tet se akre di tu je za od re |e ne stu dij ske pro gra me i ele me nat te akre di ta ci je je ste i je zik na ko jem se iz vo di

iz me ne do ku men ta o akre di ta ci ji Prav nog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du, a to, na rav no, ni je ni pri vat na stvar po je -

Zna se kako se odluka donosi Na pi ta we da li bi se mo gla or ga ni zo va ti fa kul ta tiv na na sta va iz po je di nih pred me ta na ma |ar skom je zi ku za stu den te ko ji to `e le, de kan Ke ~a pod se }a na to da i ta kvu „ini ci ja ti vu tre ba da odo bri Na stav no-na u~ no ve }e Prav nog fa kul te ta, da se uklo pi i Sa vet Fa kul te ta... zna se ka ko se do no si ta vr sta od lu ka na fa kul te tu”. na sta va. Zna ~i da se to o ~e mu go vo ri go spo din Kor hec mo `e ostva ri ti je di no pod uslo vom

di na ca, ni ti pri vat na stvar po je di nih na stav ni ka ne go, jed no stav no, deo pro ce du ra ko je se mo -

ra ju is po {to va ti u smi slu pro pi sa ko ji re gu li {u vi so ko obra zo va we, po stu pak akre di ta ci je, ka drov ske ospo so bqe no sti fa kul te ta. Tek pod tim uslo vi ma se mo è or ga ni zo va ti od re |e ni stu dij ski pro gram. De kan Ran ko Ke ~a ka è da „ne è li da ko men ta ri {e kva li fi ka tiv ko ji se ti ~e ka dro va ma |ar ske na ci o nal no sti, iz pro stog raz lo ga {to bi to zna ~i lo pre bro ja va we na stav ni ka po na ci o nal noj osno vi”. (Me di ji su, pod se }a mo, pre ne li iz ja vu dr Ta ma {a Kor he ca da su mno gi „ma |ar ski uni ver zi tet ski pre da va ~i ote ra ni„ jer se po ~et kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka „ru ko vod stvo fa kul te ta pri la go di lo o~e ki va wi ma ve li ko srp ske ide o lo gi je ko ja je ta da vla da la”.) – Mo gu da na po me nem da mi na Fa kul te tu ima mo do sta pro fe so ra ko ji su dru gih na ci o nal no sti, ukqu ~u ju }i i ma |ar sku. Taj po da tak je isto rij ski. Ko ji su raz lo zi bi li za ono {to je go spo din Kor hec na veo ja iz ove per spek ti ve i iz svoj stva de ka na ko ji ta da to ni je bio ne mo gu go vo ri ti, ali mo gu da ka èm da ta vr sta kva li fi ka ti va uop {te ni je ta~ na. Tre ba vi de ti spi sak na stav ni ka Prav nog fa kul te ta i sve }e bi ti ja sno – na gla {a va de kan Ke ~a. V. êki}

NEOVERENE ZDRAVSTVENE KWI@ICE I DAQE PROBLEM ZA NEKOLIKO DESETINA HIQADA RADNIKA

Si stem ne funk ci o ni {e bez nov ca

Gru pa od 80 rad ni ka fa bri ke “ Za sta va oru` je” pro ve la je pret hod nu no} u zgra di fi li ja le Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we u Kra gu jev cu zah te va ju }i da im se ove re zdrav stve ne kwi ì ce. Oni su op tu ì li od go vor ne u RF ZO-u za op struk ci ju re a li za ci je za kqu~ ka Vla de Sr bi je ko jim je po ~et kom ovog me se ca pre po ru ~e no RF ZO-u da ove ri zdrav stve nu kwi ì cu i rad ni ci ma za ko je ni su upla }e ni zdrav stve ni do pri no si. od svih do sa da {wih jer su stu den ti is p i te pri j a vqi va l i elek tron ski, pu tem zva ni~ nog saj ta ove aka dem ske usta no ve. Zre wa nin ski fa kul tet je, ta ko |e, me |u pr vi ma u Sr bi ji ne dav no po sta vio na sajt si stem za u~e we na da qi nu, a ma te ri ja ko ja se ob ra |u je je ste pri prem na na sta va iz ma te ma ti ke za po la g a w e pri j em n og is p i ta za upis bu du }ih bru co {a. Ka da je re~ o elek tron skoj pri ja vi is pi ta, na Fa kul te tu ka ù da se stu den ti re gi stru ju

sreda22.februar2012.

100.000 za po sle nih ko ji u ovom tre nut ku ne ma ju ove ru jer im ga zde ni su upla ti le do pri no se. Po {to je pre ne ko li ko da na is te klo mi ro va we po tra `i va wa na ime do pri no sa za zdrav stve no osi gu ra we a po voq nost da upla tu po~ nu to kom pro {le go di ne is ko ri sti lo je sve ga wih 698, ja sno je da }e i da qe ne ko li ko de se ti na hi qa da rad ni ka osta ti ti bez ove re ne zdrav stve ne le gi ti ma ci je jer wi ho ve ga zde pro blem ni su ni po ku {a le da re {e. Da kle, od ukup no

ni ce, ka ko je is ta kao, ne do zvo qa va ju da se ola ko pre la zi pre ko ~i we ni ce da ne ko, i po red ne u pla }e nih zdrav stve nih do pri no sa, do bi ja ove ru zdrav stve ne kwi `i ce. – Re {a va wem na pla te ne iz mi re nih oba ve za do {lo bi se do po boq {a wa si ste ma zdrav stve ne za {ti te – na veo je mi ni star Stan ko vi}. – Na taj na ~in omo gu }i lo bi se re {a va we pro ble ma li sti ~e -

te ne mo `e bi ti sa mo po sao i od go vor nost Mi ni star stva zdra vqa i RF ZO-a ve} mo ra bi ti od go vor nost svih dru {tve nih su bje ka ta i sva kog po je din ca u Sr bi ji. Isti na je da svi mo ra ju iz vr {a va ti svo je oba ve ze da bi za uz vrat do bi ja li uslu ge ko je su pla ti li. Me |u tim, pro blem dr `a ve je {to je upra vo ona naj ne sa ve sni ji po slo da vac jer ima naj ve }a du go va wa

ka wa, od no sno wi ho vo uki da we u onim obla sti ma u ko ji ma bi se ovim nov cem mo gla ku pi ti neo p hod na me di cin ska opre ma, ili za po {qa va we od go va ra ju }eg bro ja zdrav stve nih rad ni ka. Mi ni star stvo zdra vqa u pot pu no sti po dr `a va sve ak tiv no sti Vla de Sr bi je na obez be |i va wu fi nan sij ske di sci pli ne u upla ti do pri no sa jer obez be |i va we zdrav stve ne za {ti -

za ne u pla }e ne zdrav stve ne do pri no se. Ta ~i we ni ca joj ve zu je ru ke da od pri vat nih ga zda tra `i da re dov no pla }a ju do pri no se jer oni uvek ima ju kon tra ar gu ment: ni oni ko ji do no se za ko ne ih ne po {tu ju. Da ka ko, rad ni ci su tu ko la te ral na {te ta i isp{ta ju i to {to je dr `a ve neo zbiq na i neo d go vor na i {to pri vat ne ga zde ima ju mo gu} nost da ra de {ta i ka ko ho }e.

Pro blem dr à ve je {to je upra vo ona naj ne sa ve sni ji po slo da vac jer ima naj ve }a du go va wa za ne u pla }e ne zdrav stve ne do pri no se Po {to je re~ o rad ni ci ma ko ji ma je upra vo dr à va po slo da vac, oni su ve ro va li da }e RF ZO za kqu ~ak pri hva ti ti i da }e im zdrav stve ne kwi ì ce bi ti ove re ne. Me |u tim, u RF ZO-u tvr de da je re~ o pre po ru ci Vla de Sr bi je ko ja se ne mo è spro ve sti bez pret hod ne pro me ne za kon skih pro pi sa, {to bi pod ra zu me va lo da se zdrav stve ne kwi ì ce mo gu ove ra va ti i bez upla }e nih do pri no sa bar za je dan me sec, ali bi on da ona va ì la za sve rad ni ke a ne sa mo za po je di ne. Dru gim re ~i ma, zna ~i lo bi da se kwi ì ca ove ri za vi {e od

448.095 ob ve zni ka sa mo je 698 is ko ri sti lo po nu du dr `a ve! Uku pan dug na ime zdrav stve nih do pri no sa je 61 mi li jar du di na ra, od to ga je 32,7 mi li jar de glav ni ca, a 28,2 mi li jar di su ka ma te. Mi ni star zdra vqa dr Zo ran Stan ko vi} ja sno je sta vio do zna wa da se ne u pla }i va wem do pri no sa uru {a va zdrav stve ni si stem, i pod se tio na to da, ka da bi se iz mi ri la du go va wa za oba ve zno zdrav stve no osi gu ra we, pod mi rio bi se dug RF ZO-a zdrav stve nim usta no va ma i osi gu ra ni ca ma, ali i po boq {a li uslo vi le ~e wa. Te ~i we -

VESTI Slo bo da nu Ja ko vqe vi }u na gra da „Sve to zar Mi le ti}” Ured nik u li stu “Dnev nik” Slo bo dan Ja ko vqe vi}, vi {e de ce nij ski re por ter s mno go broj nih naj ve }ih i naj va `ni jih sport skih pri re da ba u ze mqi i sve tu, do bit nik je na gra de za `i vot no de lo “Sve to zar Mi le ti}”, od lu ~io je `i ri Dru {tva no vi na ra Voj vo di ne. Na gra da }e mu bi ti uru ~e na su tra na pri god noj sve ~a no sti u Ar hi vu Voj vo di ne po vo dom Da na no vi na ra Voj vo di ne. Na gra du “Di mi tri je Fru {i}” do bio je Ozren M. Ra do sa vqe vi}, glav ni i od go vor ni ured nik li sta “ Do li}”. Na gra da “Ja {a To mi}” ove go di ne do de qe na je Alek san dru Ve qi }u za iz u ze tan do pri nos ra sve tqa va wu isto rij ske isti ne o ge no ci du ma |ar skih fa {i sta u ju `noj Ba~ koj to kom Dru gog svet skog ra da. Jo van Sre te no vi}, no vi nar TV „Pa no ni ja”, ovo go di {wi

je do bit nik na gra de “Dr Pe tar Dre zgi}” za izv{ta va we iz obla sti agra ra. Q. M.

Is pla ta ju bi lar nih na gra da u zdrav stvu Do kra ja ovog me se ca za po sle ni u zdrav stvu mo gli bi do bi ti ju bi lar ne na gra de za pro {lu go di nu. Na im e, na kon is pla te ju bi lar nih na gra da za 2009. i 2010. go di nu, no vac za te na gra de za pro {lu go di nu sti gao je u Mi ni star stvo zdra vqa i u to ku su za vr {ne pri pre me i pro ve re za is pla tu. Za te dve go di ne, 2009. i 2010, na ime ju bi lar nih na gra da za po sle ni ma u zdrav stvu is pla }e na je 1,3 mi li jar da di na ra. Na red nih me se ci po ~e }e i is pla ta na dok na da za ovu go di nu, a pra vo na ju bi lar nu na gra du ima ju za po sle ni ko ji ove go di ne pu ne 10, 20, 30 i 35 go di na rad nog sta `a. U sin di ka tu “ Ne za vi snost” ne spo re da su ju bi lar ne na gra de u zdrav stvu is pla }e ne za 2009. i 2010. go di nu, ali is ti ~u da deo zdrav stve nih rad ni ka u usta no va ma ko je se fi nan si ra ju iz

sop stve nih pa ra ni je do bio no vac i po ru ~u ju da }e pred u ze ti me re pro tiv di rek to ra ko ji usko ro ne is pla te za o sta le na gra de. Q. M.

TV Ava la na sta vqa rad? Pred sed nik {traj ka~ kog od bo ra TV „Ava la„ Ni ko la Vu ko ma no vi} iz ja vio je Fo Ne tu da je s vla sni ci ma Te le vi zi je po stig nut do go vor o is pla ti za ra da i da bi TV „Ava la„ u na red nih ne ko li ko da na mo gla na sta vi ti emi to va we re dov nog pro gra ma. – Vla sni ci su nas oba ve sti li da su sprem ni da do 1. apri la is pla te sve za o sta le za ra de i da za to da ju pi sa ne ga ran ci je – re kao je Vu ko ma no vi} po sle sa stan ka za po sle nih TV „Ava la2 sa ~la no vi ma Sa ve ta Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je. – U ce loj ovoj pri ~i me di ja tor je bio Sa vet RRAe ko ji je, iako ova stvar ni je u we go voj nad le `no sti, po sre do vao i po mo gao da se sve ovo za vr {i na naj bo qi mo gu }i na ~in po za po sle ne.

sreda22.februar2012.

NA KON PREK SI NO] NOG OB RA ^U NA U BA TAJ NI CI

Pre dao se osum wi ~e ni za dvo stru ko ubi stvo Mu{karac, koji se tereti da je po~inio dvostruko ubistvo u Batajnici, uhap{en je ju~e rano ujutro, nakon {to se sam predao policiji, re~eno je Tanjugu u MUP-u Srbije. Kako navode u MUP-u, ju~e oko ~etiri sata jedna osoba se pri ja vi la slu `be ni ci ma Policijske uprave u Kru{evcu i priznala da je po~inila zlo~in, nakon ~ega je uhap{ena. Re~ je o 24-godi{wem Nikoli S., koji se tereti da je u ponedeqak oko 20 ~asova na porodi~nom slavqu kuhiwskim no`em ubio strica Stanimira i brata Predraga Stani{i}a.

Posle zlo~ina on je pobegao i sve vreme je za wim trajala potraga, sve dok se ju~e ujutru sam nije predao u Kru{evcu. Incident se dogodio u Glavnoj ulici u Batajnici, izjavila je ranije portparolka Hitne pomo}i Nada Macura. – Mu{karac star 53 godine izboden je no`em i ubrzo je preminuo, dok je drugi, star oko 30 godina, zadobio ubodnu ranu u predelu stomaka i prevezen na odeqewe za reanimaci ju Kli ni~ ko-bol ni~ kog centra Be`anijska kosa, gde je preminuo – rekla je dr Macura. E. D.

LI [EN SLO BO DE JO VI CA M. IZ APA TI NA

Iza re {e ta ka zbog de~ je por no gra fi je U nastavku akcije „Armagedon”, pripadnici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalisti~ke policije li{ili su slobode i zadr`ali Jovicu M. (33) iz Apatina, saop{teno je ju~e iz MUP-a Srbije. Jovica M. je osumwi~en da je iz vr {io kri vi~ no de lo pri ka zi va wa, pri ba vqa wa i po se do va wa por no graf skog materijala i iskori{}avawa maloletnog lica za pornografiju. Sumwa se da je krivi~no delo izvr{io tako {to je od 2010. godine do li{ewa slobode na svoj ku}ni ra~unar s in-

ter ne ta pre u zeo, uskla di {tio, kao i postavio ve}u koli~inu pornografskog materijala nastalog iskori{}avawem dece, uzrasta od sedam do 13 godina, navedeno je u saop{tewu. Policijski slu`benici su, prilikom ulaska u prostorije stana koje koristi, osumwi~enog zatekli za ra~unarom kako s interneta preuzima pornografski materijal nastao iskori{}avawem dece. Jovica M. }e, uz krivi~nu prijavu, u zakonskom roku biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu. (Ta njug)

KRI VI^ NA PRI JA VA PRO TIV DI REK TO RA „TRAN SPE TRO LA” U SE^ WU

Sumwa na uta ju 36 mi li o na di na ra Poreska uprava je podnela krivi~nu prijavu protiv A. [., di rek to ra pri vred nog dru {tva „Tran spe trol” iz Se~wa, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~na dela poreske utaje, neosnovanog iskazivawa iznosa za povra}aj po re za i po re ski kre dit i zlo u po tre be ovla {}e wa u privredi i time o{tetio buxet Srbije za vi{e od 36 miliona dinara, saop{teno je ju~e iz te institucije. A. [. je, u nameri da delimi~no izbegne pla}awe poreza, u decembru 2010. godine vr{io promet dobara i usluga kup ci ma bez is ka zi va wa ostvarenog prometa u podne-

dentirao dva puta iste ulazne ra~une dobavqa~a po osnovu kojih je duplo koristio pravo na odbitak prethodnog poreza. Kako se navodi u saop{tewu, osumwi~eni je izdavao ra~une korisnicima usluga s obra~unatim PDV-om koje je potom stornirao i u poreskim prijava ma neo sno va no ostva rio pravo na povra}aj poreza i poreski kredit od 7.450.297 dinara. Krivi~no delo zloupotrebe ovla{}ewa u privredi prijavqeni je izvr{io tako {to je, u nameri pribavqawa protivpravne imovinske koristi za privredno dru{tvo, u poslovnim kwigama iskazao fiktiv-

crna hronika

dnevnik

c m y

SOM BOR SKA PO LI CI JA ZA DVA SA TA RE [I LA BI ZAR NO RAZ BOJ NI [TVO

Zet se tereti za pqa~ ku gro ba ta sta zla ta ra Operativci somborske policije su za svega dva sata razre{ili jedno od najbizarnijih razbojni{tava u novije vreme u Somboru. Naime, iza {turog zvani~nog saop{tewa ovda{we Policijske uprave da su zbog skrnavqewa grobnog mesta i kra|e zlatnog nakita s tela pokojnika slobode li{eni Milovan K. (33) i Du{an P. (29), kojima je istra`ni sudija Osnovnog suda u Somboru odredio pritovr, krije se gotovo nestvarna pri~a, po{to se ispostavilo da je u protekli petak, u ranim ve~erwim satima, u skrnavqewu porodi~ne grobnice ugledne somborske zlatarske porodice u~estvovao osumwi~eni Du{an P., koji je u braku s naslednicom pokojnika.

Nakon nasilnog otvarawa porodi~ne grobnice ove zlatarske porodice, Du{an P. i wegov

kompawon Milovan K. se terete da su skinuli zlatne ogrlice s tela oca i babe supruge Du{ana

P., koje su jo{ iste ve~eri za oko 2.000 evra preprodali vlasnici druge somborske zlatare. Nakon toga ih je policija li{ila slobode. Nakit ukraden s tela pokojnika je vra}en naslednici somborske ugledne zlatarske porodice, a ~ovek s kojim je `ivela zavr{io je s lisicama na rukama i krivi~nom prijavom za te{ku kra|u. Ina~e, i Du{an P. i Milovan K. su vi{egodi{wi poznani ci som bor ske po li ci je i pravosu|a. Du{an P. je zbog u~e{}a u kra|i ~ak 12 automobila pravosna`no osu|en na ~etiri godine zatvora, ali je weno izvr{ewe ~ekao na slobodi. M. Mi qe no vi}

NA KON [TO JE PRE TI LA DA ]E MA LO LET NOG SI NA BA CI TI KROZ PRO ZOR GRAD SKE KU ]E U ZRE WA NI NU

De ca }e mo `da bi ti od u ze ta ne sa ve snoj majci – Centar za socijalni rad u Zrewaninu prati de{avawa u porodici B. G. (35) i ukoliko bude zakonskog osnova, od ove majke odvoji}e weno dvoje maloletne dece – izjavila je ju~e za “Dnevnik” direktorka pomenute ustanove Vesna Stankov. Zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo, da podsetimo, podiglo je optu`nicu protiv B. G. zbog sumwe da je po~inila krivi~no delo nasiqa u porodici. Woj se optu`nicom stavqa na teret da je 9. maja pro{le godine, oko 12.35 ~asova, u zgradi Gradske uprave u Zrewaninu, ispred kancelarije broj 88, “primenom nasiqa, te drskim i bezobzirnim pona{awem ugro`avala spokojstvo, telesni integritet i du{evno stawe” maloletnog sina O. A. Nesavesna majka je, zapravo, dva puta o{amarila dete. Incident se dogodio ispred kancelarije predsednika Skup{tine grada Zrewanina Aleksandra Martona. Okrivqena je tog dana do{la s malodobnim detetom, zahtevaju}i da s predsednikom razgovara o materi-

Grad ska ku }a u Zre wa ni nu

jalnoj pomo}i, iako joj je prethodno re~eno da to nije u wegovoj nadle`nosti. Kako ka`u u Gradskoj ku}i, B. G. je u jednom trenutku stala pored otvorenog prozora u hodniku i kada je nai{la jedna slu`benica, zapretila je da }e baciti sina kroz prozor. Kazala je da }e i ona sko~iti ako slu`benica pozove policiju. A onda je zgrabila dete za kragnu i pove-

la ga ka stepeni{tu, udaraju}i ga usput po glavi. Vesna Stankov je potvrdila za na{ list da je upoznata s ovim slu~ajem, jo{ kada se dogodio, ali isti~e da ne zna detaqe. Ona je naglasila da je B. G. odavno poznata Centru za socijalni rad jer je korisnica socijalne pomo}i. – Ona ima ~etvoro dece, ali joj je dvoje oduzeto i sme{teno

u hraniteqske porodice. S obzirom na to da je u pitawu èna sniènih roditeqskih kapaciteta, pratimo situaciju i ukoliko bude potrebno, i budu ispuweni zakonski uslovi, i preostalo dvoje maloletne dece bi}e joj oduzeto – rekla je Vesna Stankov. Kako saznajemo, B. G. danas ìvi s partnerom. êtvoro dece koje je izrodila nisu potomci samo jednog oca. Ova èna nema svoju ku}u ili stan, nego je podstanar. Ranije je ìvela u krajwe neodgovaraju}im uslovima, ali je situacija, po tom pitawu, sada malo boqa. Me|utim, daleko je to od onih uslova u kojima bi deca trebalo da odrastaju. – Ako deca budu izme{tena iz ove porodice, ne}e to biti samo zbog nasiqa u porodici, zbog ~ega }e majka odgovarati pred sudom, ve} zato {to su ovi maloletnici ugroèni i po svim drugim osnovama. Zbog brojnih okolnosti, majka nema li~ne kapacitete da bi odgajala tu decu – zakqu~ila je sagovornica “Dnevnika”. @. Ba la ban

MI NI STAR KA PRAV DE SNE @A NA MA LO VI] O SLU ^A JU TA TON

Mo gu }e i van sud sko po rav na we Ministarka pravde Sneàna Malovi} ukazala je na mogu}nost vansudskog poravnawa s roditeqima ubijenog francuskog navija~a Brisa Tatona koji su najavili podno{ewe tu`be za naknadu {tete protiv dràve Srbije. Uz napomenu da je o vansudskom poravnawu rano govoriti dok se ne vidi tu`ba, Sneàna Malovi} je navela da se zalaè za to da se u takvim slu~ajevima postigne dogovor. Ona je za Televiziju B-92 rekla da je podno{ewe tu`be ne{to {to se moè o~ekivati i da }e sagledati sve ~iwenice koje budu navedene u toj tu`bi, ali i presudu. tim poreskim prijavama, ~ime je izbegao obavezu za obra~un i pla}awe PDV-a u iznosu ve}em od pet miliona dinara. Od ja nu a ra 2009. do ju na 2011. godine, osumwi~eni je, kako je saop{teno, podizao s te ku }eg ra ~u na pri vred nog dru{tva 34.670.495 dinara u gotovini, upotrebio je za isplatu dela neto zarada zaposlenima, a nije obra~unao i platio pripadaju}i porez i doprinose za socijalno osigurawe od 23.640.986 dinara. Osumwi~eni je, u nameri da neosnovano ostvari pravo na po vra }aj po re za i po re ski kre dit, od ma ja do av gu sta 2011. godine u poslovnim kwigama privrednog dru{tva evi-

ne isplate novca iz blagajne po qo pri vred nim pro iz vo |a ~ima za predate poqoprivredne proizvode, a zatim ga koristio za isplatu zarada zaposlenih, ~ime je stvorio i dr`ao ne do zvo qe ne nov ~a ne fondove ve}e od 66 miliona dinara. Akcija je sprovedena u koor di na ci ji s in spek to ri ma MUP-a, Po li cij ske upra ve Zrewanin, Odseka za suzbijawe privrednog kriminaliteta, a krivi~na prijava podneta Vi{em javnom tu`ila{tvu u Zrewaninu. Pomenutim radwama prijavqeni je o{tetio buxet Srbije za 36.124.465,14 dinara. (Ta njug)

– Na osno vu za kon skih i ustav nih ovla {}e wa i onog {to je navedeno u krivi~noj pre su di, po {to ona je ste osnov za do bi ja we na kna de {tete, razmotri}u i, ukoliko bu du po sto ja le mo gu} no sti ili elementi za usvajawe tu`be nog zah te va, sva ka ko }u predlo`iti da postoji i vansudsko poravnawe – rekla je ona. Ministarka Malovi} je istakla i da je veoma bitno {to je postupak za Tatonovo ubistvo zavr{en u maksimalnom vremenu, podsetiv{i na to da je pravosna`na sudska odluka doneta za oko dve godine.

Roditeqi Brisa Tatona, francuskog navija~a ubijenog u Beogradu 2009. godine, pokrenu}e sudski postupak protiv dràve Srbije radi nadoknade {tete, saop{tilo je Udruèwe „Bris„ na svom sajtu. „Na{e posledwe sredstvo sada }e biti pokretawe postupka za nadoknadu {tete protiv dràve Srbije zbog te{kih propusta u po{tovawu bezbednosnih propisa i obezbe|ewu qudstva prilikom odràvawa sportskog susreta„, isti~e se u saop{tewu. Krajem januara, Apelacioni sud u Beogradu smawio je zatvorske kazne na koje je osu|e-

no 14 osoba za ubistvo Brisa Tatona. Bris Taton je brutalno ubijen 17. septembra 2009. godine u Beogradu, gde je do{ao da prisustvuje fudbalskoj utakmici u kojoj je tim iz Tuluza, ~iji je navija~ bio, igrao protiv beogradskog „Partizana„ u okviru Evropske lige. Nekoliko sati pred po~etak fudbalskog susreta, Bris Taton i wegovi drugovi su, krajwe nasilni~ki, napadnuti u centru Beograda. Podlegav{i te{kim povredama glave i grudnog ko{a, 28-godi{wi mladi} je umro 29. septembra u bolnici u Beogradu. (Ta njug)

DRU [TVO SU DI JA SR BI JE UPO ZO RA VA:

Mi ni star stvo prav de za di re u nad le `nost VSS-a Dru{tvo sudija Srbije upozorilo je Visoki savet sudstva na to da Ministarstvo pravde protivpravno zadire u nadle`nosti Saveta u vezi s vrednovawem rada sudija. Sudije predla`u da VSS preduzme sve neophodne mere, ukqu~uju}i i pokretawe postupka pred Upravnim sudom, da bi se vrednovawe rada sudija vr{ilo u skladu s va`e}im Merilima za ocenu minimuma uspe{nosti vr{ewa sudijske du`nosti, saop{teno je iz tog dru{tva. Ministarstvo pravde je, kako je navedeno, po~etkom februara obavestilo sudove da su

izmeweni svi izve{taji u kojima se prikazuje kvalitet rada sudija. U saop{tewu se upozorava na to da je Ministarstvo pravde ovla{}eno da prikupqa statisti~ke podatake, a ne i da odre|uje merila kojima bi se vrednovao rad sudija. „Umesto da prati rad sudova, propisivawem statistike koja fakti~ki predstavqa merilo za vrednovawe rada sudija, Ministarstvo pravde dira u samostalnost i nezavisnost sudija„, navodi se u saop{tewu, i dodaje da je takav akt Ministarstva pravde ni{tavan.

Propisivawem na~ina na koji }e se prikazivati kvalitet rada sudija, kao i merilom za ocenu rada sudija, uvedenim od 1. januara 2010. – procentom savladavawa priliva, Ministarstvo pravde preuzelo je nadle`nost Visokog saveta sudstva, suprotno ustavnom na~elu o vladavini prava, navodi se u saop{tewu. Podse}a se na to da to na~elo po~iva na podeli vlasti i nezavisnosti sudske vlasti i na ustavnom polo`aju Visokog saveta sudstva kao garanta nezavisnosti sudova i sudija. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

sreda22.februar2012.

PEVA^ICA SVETLANA RA@NATOVI] ODSLU@ILA KAZNU KU]NOG ZATVORA

Ce ca od da nas bez elektronske na ru kvi ce Hap {e we Go ra na T.

Fo to: N. Sto ja no vi}

JU^E NA NOVOSADSKOJ DETELINARI

Uhap {en zbog pqa~ ki Kri mi na li sti~ ka po li ci ja u No vom Sa du uhap si la je ju ~e Go ra na T. (1980), na po sred no po iz vr {e wu dva raz boj ni {tva na na se qu De te li na ra. Raz boj nik je u ro ku od po la sa ta, ma ski ran i na o u ru `an no `em, opqa~ kao dve pro dav ni ce u uli ca ma Mi len ka Gr ~i }a i Bra }e Mo gin, iz ko jih je od pre pla {e nih rad ni ca oteo oko 25.000 di na ra. Po li ci ja, ko ja je sti gla po pri ja vi pqa~ ki, u bli zi ni me sta do ga |a ja pri me ti la je osum -

wi ~e nog ko ji se dao u beg ka svom sta nu u Uli ci Obla ~i }a Ra da 28. In spek to ri su upa li u stan, gde su ga i uhap si li, a osim no `a ko ji je ko ri {}en u pqa~ ka ma, po li caj ci su u sta nu osum wi ~e nog pro na {li i od re |e nu ko li ~i nu dro ge. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, u po li ci ji sum wa ju da je Go ran T. po ve zan s jo{ ne ko li ko sli~ nih kri vi~ nih de la iz vr {e nih u po sled wih ne ko li ko me se ci. N. P.

U NOVOSADSKOM SUDU PRESU\ENO ZA RAZBOJNI[TVO I POKU[AJ UBISTVA 5. APRILA PRO[LE GODINE

Dvo ji ci mla di }a i de voj ci 17 go di na ro bi je Vi {i sud u No vom Sa du do neo je pre su du ko jom je Iva na Vlaj ko va (1983) iz Be ~e ja i Ra di vo ja Ra du lo vi }a (1983) iz No vog Sa da ogla sio kri vim zbog iz vr {e wa kri vi~ nog de la te {kog ubi stva u po ku {a ju. Vlaj ko vu je iz re ~e na ka zna od se dam go di na i tri me se ca, dok je Ra du lo vi} za ovo de lo do bio osam go di na ro bi je. U istom po stup ku zbog de la

ku po va la. Go ra ni se pri pi su je da je po zva la Ni no sla va M. mo bil nim te le fo nom i do go vo ri la ku po vi nu he ro i na. Ka da je sti gao na do go vo re no me sto, na uglu uli ca No vo sad skog saj ma i Ko san ~i} Iva na, pri {li su mu okri vqe ni Vlaj kov i Ra du lo vi} i uz pret wu no èm tra ì li da im pre da sve {to ima kod se be. Ni no slav M. je po ku {ao da im pru ì ot por, a Ra du lo vi} ga je ubo no èm u sto mak. U tom tre nut ku Ni no slav M. je us peo da se otrg ne i Uli com No vo sad skog saj ma se upu tio ka Bu le va ru oslo bo |e wa, ali su za wim po tr ~a li Ra du lo vi} i Vlaj kov. Ka da su ga su sti gli is pred zgra de na Bu le va ru oslo bo |e wa 66, za da li su mu ubo de u grud ni ko{ i u zad wi cu, ~i me su mu na ne li po vre de po opa sne ì vot. Vlaj kov je po tom Sta ja li {te na ko jem je na |en po vre |e ni pre se kao no èm ka Ni no slav M. i{ tor bi ce ko ju je raz boj ni {tva, sud je na dve go di Ni no slav no sio, u ko joj su bi la ne za tvo ra osu dio Go ra nu E}i do ku men ta, fo to a pa trat i mo vi} (1983) iz No vog Sa da. 19.000 di na ra. Po sle to ga, sve Po na vo di ma op tu `ni ce, 5. tro je okri vqe nih je po be glo, a apri la pro {le go di ne oko 21.30 ubr zo po tom su se sa sta li i po sat u No vom Sa du, Ivan Vlaj kov de li li plen. i Ra di voj Ra du lo vi} su, na pred Ivan Vlaj kov i Ra di voj Ra du log Go ra ne E}i mo vi}, po ku {a lo vi} su u pri tvo ru jo{ od 6. li da opqa~ ka ju Ni no sla va M., apri la 2011. go di na, ka da su zbog za ko ga je ona zna la da ima do sta ovog de la li {e ni slo bo de. nov ca i he ro i na, ko ji je od we ga N. P.

ODLO@EN PROCES BIV[EM FUDBALERU „ZVEZDE”

Ko ro man u Ru si ji

Su |e we biv {em fud ba le ru „Cr ve ne zve zde„ Og we nu Ko ro ma nu zbog op tu `bi da je u ma ju 2009. go di ne u tu ne lu sta di o na „Ma ra ka na” tu kao igra ~a kul skog „Haj du ka„ Du {ka Du ki }a od lo è no je ju ~e u Pr vom osnov nom su du u Be o gra du po tre }i put, za 29. mart, jer Ko ro man ni je do {ao u sud. Ko ro man je, po re ~i ma we go vog bra ni o ca, è leo da do |e na ju ~e ra {wi pre tres, ali to ni je us peo zbog po gor {a wa vre men skih pri li ka u Ru si ji, gde bo ra vi zbog po slov nih oba ve za. Po op tu `ni ci Pr vog osnov nog tu ì la {tva u Be o gra du od 6. no vem bra 2009. Ko ro man se te re ti za kri vi~ na de la na sil nog i ne do li~ nog po na {a wa na sport skim pri red ba ma, za ko ja je za pre }e na ka zna od jed ne do osam go di na za tvo ra, jer je kva li fi ko va no te {kim

po vre da ma o{te }e nog Du ki }a. Du ki} je od po sle di ca ba ti na do bio po tres mo zga i i{ ~a {en zglob. Ko ro man i Du ki} su ko {ka we na te re nu to kom utak mi ce „Cr ve na zve zda„ – „Haj duk„ iz Ku le na sta vi li i ne po sred no po sle me ~a, u tu ne lu ko ji vo di ka svla ~i o ni ca ma. Po na vo di ma Tu `i la {tva, Ko ro man je u tu ne lu sta di o na „Ma ra ka na” naj pre uda rio Du ki }a u vi li cu. Kad se Du ki} od po sle di ca pr vog udar ca stro po {tao niz ste pe ni ce, biv {i re pre zen ta ti vac uda rio ga je jo{ jed nom, a da qi su kob spre ~i li su osta li igra ~i. U le kar skom na la zu je kon sta to va no da je Du ki} za do bio lak {i po tres mo zga i i{ ~a {e we zglo ba, na vo di se u op tu `ni ci. Ko ro man se ne du go po sle iz vi nio Du ki }u i svom klu bu. (Tanjug)

Eks pred sed ni ca FK “Obi li}”, folk-pe va ~i ca Sve tla na Ra `na to vi} da nas za vr {a va iz dr à va we ka zne ku} nog za tvo ra po pre su di ba zi ra noj na spo ra zu mu o kri vi ci za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja pri li kom tran sfe ra ne ko li ko igra ~a “Obi li }a” po ~et kom ve ka. Slu `be ni ci Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja Mi ni star stva prav de Sr bi je da nas }e raz blom bi ra ti elek tron sku na ru kvi cu, po sta vqe nu Ra `na to vi }e voj oko zglo ba no ge 22. ju na pro {le go di ne i de mon ti ra ti ure |aj za pra }e we in sta li san na te le fon skoj li ni ji u we noj po ro di~ noj ku }i u de diw skoj Uli ci Qu ti ci Bog da na u Be o gra du. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma ko je smo do bi li u Upra vi, slu `be ni ci }e naj ve ro vat ni je za ku ca ti na vra ta Ce ci nog do ma u to ku pre po dne va ili naj ka sni je do 16.30 ~a so va. Ona mo è po zva ti i svog prav nog za stup ni ka da bu de pri su tan pri li kom de mon ta è ure |a ja – je di ni ce za elek tron sko pra }e we. Po {to elek tron ska na ru kvi ca ni je pred vi |e na sa mo za jed nu upo tre bu, bi }e re star to va na za iz vr {e we no ve sud ske od lu ke.

Sve tla na Ra `na to vi} je u ku} nom za tvo ru pro ve la po sled wih osam me se ci, a po {to va we ogra ni ~e wa kre ta wa i za bra ne na pu {ta -

Ola re vi}, u ko jem je za jed no sa ze tom Pre dra gom Oco ko qi }em op tu `e na za kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po na {a wa.

Sve tla na Ra `na to vi} Ce ca

wa pro sto ri ja kon tro li sa no je iz ko mand nog cen tra Upra ve za iz vr {e wa kri vi~ nih sank ci ja. To kom tog pe ri o da iz ku }e je iza {la sa mo dva pu ta, i to kad je po sud skoj na red bi or gan nad zo ra dao odo bre we za od la zak do be o grad ske Pa la te prav de zbog su |e wa u slu ~a ju

We noj se stri Li di ji Oco ko qi}, ko ja je u slu ~a ju „tran sfe ri“, po op tu `bi za po ma ga we Ra `na to vi }e voj, pro ve la u ku} nom za tvo ru ~e ti ri me se ca, na ru kvi ca je ski nu ta kra jem ok to bra. Sve tla na Ra `na to vi} je osu |e na na ka znu ku} nog za tvo ra od go -

di nu da na, a shod no za ko nu, ura ~u na ta su joj ~e ti ri me se ca ko ja je pro ve la u pri tvo ru be o grad skog Cen tral nog za tvo ra na kon hap {e wa u mar tu 2003. go di ne. Oco ko qi }e voj, ko ja je osu |e na na {est me se ci ku} nog za tvo ra, bi la su ura ~u na ta dva me se ca pro ve de na u pri tvo ru to kom is tra ge. Pre su dom Vi {eg su da u Be o- gra du, isto vet nom spo ra zu mu o kri vi ci za kqu ~e nom u mar tu pro {le go di ne iz me |u dve ju okri vqe nih i be o grad skog Vi {eg tu `i la {tva, se stre su oba ve za ne na to da uz hi po te ku na po ro di~ nu ku }u Ra `na to vi }a, so li dar no upla te u bu xet Sr bi je mi lion i po evra u tri jed na ke ra te, pri ~e mu su dve ra te od po 500.000 upla }e ne u ro ku, dok tre }a do spe va go di nu ka sni je. Ina ~e, kra jem mar ta se na sta vqa su |e wa Ra `na to vi }e voj i Pre dra gu Oco ko qi }u po op tu `bi za „na sil ni~ ko po na {a we 18. ju na 2007. pre ma Alek san dru Ola re vi }u pri li kom ras pra ve oko FK „Mla di pro le ter” te da mu je okri vqe na upu ti la psov ke i pret we, a da ga je Oco ko qi} uda rio pe sni com u de snu stra nu li ca, na nev {i mu lak {e po vre de“. J. Jakovqevi}

U GRGUREVCIMA JU^E SAHRAWENI STARICA LEPOSAVA PERI^IN I WEN SIN @ARKO

Osta la pra zna ku }a i mi ste ri ja o smr za va wu Dva da na na kon {to su ot kri ve na be `i vot na te la maj ke i si na, Le po sa ve (82) i @ar ka (58) Pe ri ~i na u wi ho voj po ro di~ noj ku }i u Gr gu rev ci ma, me {ta ni ovog fru {ko gor skog se la u op {ti ni Srem ska Mi tro vi ca jo{ ne mo gu da ve ru ju da je to isti na. Na i me, pr vi po li cij ski iz ve {taj je gla sio da su obo je umr li od po sle di ca smr za va wa. Po tvr |u ju }i tu in for ma ci ju, srem sko mi tro va~ ka po li ci ja u ju ~e ra {wem sa op {te wu do da je da je @ar ko pre to ga imao mo `da ni udar. – Po sled wi put smo ih vi de li u pe tak, a u ne de qu se iz

kroz zid i niz plo ~u. Ka da smo u{li u ku }u, na {li smo @ar ka ka ko le `i na pa to su. Is pod we ga je bi lo }e be, bio je po kri ven dru gim }e be tom, imao je ka pu na gla vi, u{u {kan. Ba ku smo na {li do le, u {u pi za dr va. Naj pre smo je tra `i li po so ba ma, a za tim sam, idu }i pre ma su te re nu, otvo ri la vra ta te osta ve. Pr vo ni sam mo gla i ka da sam ma lo ja ~e gur nu la, vi de la sam sa mo no ge. Da qe ni sam otva ra la, ne go smo od mah po zva li po li ci ju. U pr vi mah mno gi su po mi sli li da se ra di o na sil noj smr ti, ali u ku }i ni je bi lo Po ro di~ na ku }a Pe ri ~i no vih

Ro |ak Bog dan Pe ri ~in

wi ho ve ku }e ~u lo ne ko ~ud no {u {ta we – pri ~a kom {i ni ca ne sre} nih Le po sa ve i @ar ka Sve tla na Da mja no vi}. – Zva li smo i ni ko nam ni je od go va rao, za to smo i od lu ~i li da u|e mo. Iz ku pa ti la je iz la zi la vo da,

Kom {i ni ca Sve tla na Da mja no vi}

tra go va na si qa. I po red to ga, Gr gu rev ~a ni ne `e le da se po mi re sa sa zna wem da su Le po sa va i @ar ko `r tve smr za va wa. – Ni {ta iz ku }e ni je ne sta lo. No vac, na kit i dru ge vred -

ne stva ri – sve je osta lo ne tak nu to. Ne ma tra go va obi ja wa, ni ti na si qa u ku }i. A opet nas ~u di {to su obo je pre mi nu li isto vre me no – ka è ro |ak Bog dan Pe ri ~in. Pe ri ~i ni su, pri ~a ju Gr gu rev ~a ni, od u vek bi li imu} na, ali i ne sre} na po ro di ca. @i ve li su u sprat noj po ro di~ noj ku }i, ze mqu ko ju su ima li da va li su u za kup, a Le po sa va je bi la po qo pri vred ni pen zi o ner. @ar ko je ne ka da ra dio kao tr go vac u Srem skoj Mi tro vi ci. Imao je è nu i dvo je od ra sle de ce s ko ji ma ni je ì veo. Le po sa vin mu` stra dao je u

ka fan skoj tu ~i pre go to vo po la ve ka, dok joj je sta ri ji sin po gi nuo od uda ra gro ma na wi vi sa sve ga 14 go di na. Di rek tor ka Cen tra za so ci jal ni rad Sne `a na Sta ni sa vqe vi} je ka za la da po ro di ca Pe ri ~in ni ka da ni je bi la ko ri snik so ci jal ne po mo }i. Le po sa va i wen sin @ar ko sa hra we ni su ju ~e na se o skom gro bqu u Gr gu rev ci ma, a wi ho va smrt osta }e kao jo{ je dan do kaz da smo po sta li otu |e ni i ne mar ni za dru ge qu de i wi ho ve pro ble me, ne sve sni da zlo ne bi ra i da mo `e za de si ti sva ko ga od nas. J. Anti}

MILO[ RADISAVQEVI] PAO U SKOPQU PO ME\UNARODNOJ POTERNICI

Uhap {en Ki mi, vo |a na vi ja ~a „Par ti za na” – U Sko pqu je ju ~e uhap {en Mi lo{ Ra di sa vqe vi} Ki mi, za ko jim je ras pi sa na me |u na rod na po ter ni ca ra di iz dr `a va wa za tvor ske ka zne i zbog vr {e wa dru gih kri vi~ nih de la – iz ja vio je mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}. Radosavqevi} je sino} izru~en Srbiji. Mi lo{ Ra di sa vqe vi} je po znat kao je dan od vo |a na vi ja ~a „Par ti za na”, a u Sr bi ji je osu |en zbog pret wi no vi nar ki Te le vi zi ji B-92 Bran ki ci Stan ko vi}. Da ~i} je re kao no vi na ri ma da je Ra di sa vqe vi} uhap {en oko 14 sa ti, u sa rad wi ma ke don ske i srp ske po li ci je. – Ra di sa vqe vi }a je uhap si la ma ke don ska po li ci ja, we gov iden ti tet je utvr |en. Ra di sa -

vqe vi} je uhap {en u grad skom ka fi }u – ka zao je Da ~i}, i do dao da je we gov iden ti tet utvr |en na osno vu fo to gra fi je, kao i iz sa mog pri zna wa pri ve de nog. Ra di sa vqe vi} je pred Pr vim osnov nim su dom u Be o gra du u av gu stu 2010. go di ne osu |en na 16 me se ci za tvo ra zbog na sil ni~ kog po na {a wa i ugro `a va wa si gur no sti Bran ki ce Stan ko vi}, skan di ra wem s tri bi ne sta di o na FK „Par ti zan„: „Otrov na si kao zmi ja, pro }i }e{ k’o ]u ru vi ja”. Na vi ja ~i su na tri bi na ma {u ti ra li i uda ra li u gla vu lut ku ko ja je pred sta vqa la no vi nar ku B-92. Ape la ci o ni sud je 11. ju la 2011. go di ne uki nuo deo pre su de ko ji se od no si na ugro `a va we

si gur no sti no vi nar ke B-92 Bran ki ce Stan ko vi}. Po na la zu Ape la ci o nog su da, re ~i pe sa ma ko je je pe vao pred sta vqa ju gru bo vre |a we li~ no sti Bran ki ce Stan ko vi} i ugro à va ju spo koj stvo gra |a na. U de lu pre su de ko ja se od no si na ugro à va we si gur no sti Bran ki ce Stan ko vi}, na veo je Ape la ci o ni sud, ni su iz ne ti ja sni i ube dqi vi raz lo zi zbog ko jih se sma tra da je Ra di sa vqe vi} iz vr {io kri vi~ no de lo na na ~in ko ji mu se op tu `ni com sta vqa na te ret. Ape la ci o ni sud je na lo ìo po nov no su |e we o to me. U to ku je, ta ko |e, su |e we Ra di sa vqe vi }u zbog u~e {}a u ne re di ma, u no }i iz me |u 17. i 18. mar ta 2004. go di ne, ka da je za pa qe na Baj ra kli xa mi ja. E. D.

sreda22.februar2012.

GENERALNI DIREKTOR VOJVODINE NS SEME VASA MIJI] UO^I FINALA KUPA

Pri li ka za ra dost

Od boj ka {ki klub Voj vo di na NS se me ovog vi ken da bi }e do ma }in fi nal nog tur ni ra Ku pa, tre }i put u po sled we ~e ti ri go di ne. Po red No vo sa |a na u~e stvu ju Par ti zan, Rib ni ca i Mla di rad nik. Cr ve no-be li }e u po lu fi na lu igra ti s be o grad skim cr no-be li ma, {to zna ~i dve po be de de le Vo {u od 13. ti tu le po bed ni ka na ci o nal nog Ku pa. Ve o ma je hra bar po tez no vo sad skog od boj ka {kog gi gan ta da ugo sti naj bo qe eki pe u bor ba ma za tro fej u na {em naj ma sov ni jem tak mi ~e wu, pre sve ga, jer

 Da li se mo è do tro fe ja? - Na dam se da mo è i ve li ki sam op ti mi sta. Te {ko je sa si gur no {}u re }i da }e mo osvo ji ti tro fej i da na tur ni ru ima iz ra zi tog fa vo ri ta, jer sve eki pe se po taj no na da ju uspe hu i tra ì }e svo ju {an su. Mo `da se u od boj ka {koj jav no sti bla ga pred nost da je na ma po {to ima mo do bru eki pu i igra mo na na {em te re nu. To nas ne op te re }u je, ni ti po sto ji pri ti sak na igra ~i ma da mo ra da se osvo ji tro fej, ali je re al no da se ovog vi kend u No vom Sa du sla vi osva ja we Ku pa. Sve je na te re nu, na igra ~i ma i tre ne ri ma, a

SPORT

dnevnik

c m y

PRVA A LIGA: VOJVODINA DOMA]IN CRVENOJ ZVEZDI

Psi ho lo gi ja do no si pre va gu Od lo è ni der bi me~ pr vog ko la Pr ve A li ge za va ter po li ste od ri gra }e se da nas u No vom Sa du, a ak te ri su Voj vo di na i Cr ve na zve zda. U do sa da {wem nad me ta wu u pr ven stvu No vo sa |a ni ima ju dve po be de nad Be o gra dom (13:6) i Ba wi com (15:4), a Zve zda po raz od Par ti za na (6:8) i po be du nad Be o gra dom (7:4). Pro {le se zo ne Voj vo di na je bi la u pred no sti, a ove u Ku pu dva pu ta je sla vi la Zve zda. No vo sa |a ni su se u pa u zi spre ma li ka ko bi po pra vi li for mu i is pra vi li ne do stat ke iz pr vog de la se zo ne. - U ovih de se tak da na ima mo do sta utak mi ca u ko ji ma bi tre ba lo da po ka è mo {ta smo ra di li na pri pre ma ma. Ta ko bi tre ba lo da bu de i u du e lu sa Zve zdom. U ovaj, kao i sve osta le su sre te, tre ba lo bi da u|e mo fi zi~ ki i na ro ~i to psi hi~ ki sprem ni. Mi slim da nam je ovo naj va `ni ja utak mi ca u se zo ni i ako pri ka è mo sve ono {to nam tre ner De jan Sta no je vi} ka è on da }e sve bi ti do bro - ka è pr vo ti mac Sr |an Vuk sa no vi}.

Ba wi ca u Ki kin di Od lo `e na utak mi ca dru gog ko la Pr ve A li ge iz me |u @AK-a i Ba wi ce od i gra }e se ve ~e ras u Ki kin di od 19 ~a so va.

Da na {wi pro gram Pr va B li ga - OBRE NO VAC: Ze mun Du nav (14.30), BE ^EJ: Be ~e jac - Spar tak (20.30), BE O GRAD: Sin gi du num - Go~ (16), NI[: Na is - [a bac (20.45)

Pr vo ti mac Voj vo di ne Mi lo{ Mi li ~i}

We gov ko le ga Mi lo{ Mi li ~i} je pod se tio da je Cr ve na zve zda dva pu ta za slu `e no po be di la u Ku pu. - Mi ni smo u tim su sre ti ma pri ka za li sve svo je naj bo qe, pa je sa da pri li ka da to u~i ni mo. Mo ra mo mno go bo qe da od i gra mo u od no su na kup me ~e ve, na ro ~i to u od bra ni. Jer iz ja ke od bra ne mo `e mo u kon tra na pa de. Po be da nad Zve zdom bi nam pu no zna ~i la, na ro ~i to na psi ho lo {kom pla nu. Bi la bi to do -

Fo to: F. Ba ki}

bra uver ti ra za su bo tu ka da do ~e ku je mo eki pu za gre ba~ ke Mla do sti u Li gi {am pi o na. @e leo bih ovom pri li kom da po zo vem na vi ja ~e da do |u u {to ve }em bro ju i po dr `e nas, i u du e lu sa Cr ve nom zve zdom i u me ~u sa Mla do {}u - re kao je Mi lo{ Mi li ~i}. Utka mi ca iz me |u Voj vo di ne i Cr ve ne zve zde igra se da nas u 18 ~a so va na ba ze nu Sla na ba ra, a ulaz je slo bo dan. G. Malenovi}

UO^I SEDNICE UPRAVNOG ODBORA VATERPOLO SAVEZA SRBIJE

Udo vi ~i} ne ma al ter na ti vu fi nan sij ska si tu a ci ja ni je za hva lu. - Na stu pi la su iz u zet no te {ka fi nan sij ska vre me na za na{ klub i mno gi }e se pi ta ti {ta nam on da tre ba i or ga ni za ci ja fi nal nog tur ni ra. Fi nan si je su obez be |e ne pre ko spon zo ra, do na to ra, kroz grad ske i po kra jin ske struk tu re i na men ske su za Kup, i za to smo se od lu ~i li za or ga ni za ci ju. Da smo kod tih istih qu di bi li ra ni je i tra `i li pa re za pla te ve ro vat no ih ne bi smo do bi li, ali je za Kup dru ga ~i ja si tu a ci ja, a do dat ni mo ti vi za or ga ni za ci ju su igra we pred do ma }om pu bli kom, na pra vi }e mo po no vo am bi jent za po nos, pa o~e ku jem po dr {ku na vi ja ~a i pu nu ma lu sa lu Spen sa. Za to je na por ulo `en za

klub }e se po tru di ti da do ve de {to vi {e na vi ja ~a i da tri bi ne bu du pu ne.  Ho }e li tri bi ne ba{ bi ti po pu we ne? - Zbog te {ke si tu a ci je u dru {tvu, po se }i va we sport skih bo ri li {ta qu di ma ni je me |u pri o- ri te ti ma, ali se na da mo da }e se to pro me ni ti za fi nal ni tur nir Ku pa. Kroz na {e ak ci je, de qe we ka rat, na grad ne igre i kroz sport ski re zul tat tru di mo se da pri vu ~e mo pu bli ku, a i po vra tak Ge ri }a je imao po zi ti van efe kat. On ni je sa mo vo |a na te re nu, ne go je i mag net za pu bli ku i za de cu, jer je ve o ma po znat igra~, s mno go uspe ha u na ci o- nal nom dre su. Po zi vam pu bli ku da do |e da nam po mog ne da stig ne mo `e qe nog ci qa. Pre dve go -

Vo{a najuspe{nija

Uprav ni od bor Va ter po lo sa ve za Sr bi je odr `a }e 7. mar ta sed ni cu, na ko joj je jed na od ta ~a ka dnev nog re da i iz bor se lek to ra mu {ke se ni or ske re pre zen ta ci je, na ja vqe no je na saj tu VSS. Oko te ta~ ke ne bi tre ba lo i ne bi sme lo da bu de iz ne na |e wa. De jan Udo vi ~i} }e do bi ti po dr {ku ili bi mo rao da do bi je po dr {ku da na sta vi (vr lo uspe {no) da ra di po sao ko ji je za po ~eo jo{ 2006. go di ne. Ne ka da {wi tre ner Par ti za na iza bran je za se lek to ra srp ske re pre zen ta ci je ju na 2006. Od ta da do da nas Udo vi ~i} i we go vi iza bra ni ci ni `u uspe he i osva ja ju me da qe na sva kom tak mi ~e wu na ko jem se po ja ve. Ta~ ni je, ni su je osvo ji li sa mo na pr ven stvu sve ta u Mel bur nu 2007. go di ne. Pod Udo vi ~i }e vim vo| stvom, Sr bi ja je osvo ji la ~ak 11 zlat nih me da qa na ra znim ve li kim tak mi ~e wi ma.

De jan Udo vi ~i}

Je dan je od onih ko ji se ni je us te zao da kri ti ku je dr `a vu zbog ma }e hin skog od no sa pre ma va ter po lo re pre zen ta ci ji i ko ji je do -

Voj vo di na (s ra znim pre zi me ni ma) naj u spe {ni ji je klub u dr à vi u Ku pu sa ~ak 12 tro fe ja. No vo sa |a ni su tri jum fo va li: 1977, 1987, 1992, 1994, 1996, 1998, 2003, 2004, 2005, 2007. i 2010. go di ne. In te re sant no je da su je di ni po bed ni ci Ku pa Sr bi je i Cr ne Go re sa tri uza stop ne ti tu le za vre me ta da {we dr àv ne za jed ni ce (2003-2005). Cr ve na zve zda ima 10 tro fe ja, za gre ba~ ka Mla dost osam, Par ti zan se dam, Ju go sla vi ja tri, Bu dvan ska ri vi je ra dve, a kra qe va~ ka Rib ni ca, skop ski Vardar, sa ra jev ska Bo sna, pod go ri~ ka Bu du} nost i kra gu je va~ ki Rad ni~ ki po jed nu ti tu lu u naj ma sov ni jem tak mi ~e wu. pro na la è we sred sta va za log ka ostva re wu sport skog re zul ta ta, jer su {an se ve }e pred na {im na vi ja ~i ma, u na {oj sa li, ne go {to su ne gde na stra ni - ka è ge ne ral ni di rek tor Voj vo di ne NS se me Va sa Mi ji}.  Po sto je i sa da fir me i struk tu re ko je po ma ù or ga ni za ci ju ve li kih tur ni ra. - Zlat ni po kro vi teq fi nal nog tur ni ra je NS re por ter, sre br ni Pro dukt na ber za, a tu su Po kra jink si sr kre ta ri jat za sport i omla di nu i Grad ska upra va za sport i omla di nu, Sport ski cen tar Voj vo di na, ho tel No vi Sad, Be ~ej pre voz i jo{ ne ki. Oni do bi ja ju do bi ja ju mar ke tin {ki pro stor, ta ko da to ni je sa mo po mo} klu bu, ne go i wi ho va pro mo ci ja. Na pre no su fi na la }e ima ti re klam ni pro stor, a ve} sa da idu na ja ve, to je do dat ni mo tiv za sve spon zo re, po red ovih ko ji su ve} du go uz klub.

di ne, ka da smo osvo ji li pe har i bi li or ga ni za to ri, s tri bi na se ose ti la po zi tiv na at mos fe ra. Na dam se da }e i ovog vi ken da bi ti ta ko i da }e mo osvo ji ti 13. tro fej na me wen po bed ni ku Ku pa.  Svi u klu bu ste u po go nu? - Pre da no se ra di na or ga ni za ci ji tur ni ra i sve struk tu re su u pu nom po go nu. Po {to smo ima li pro ble ma sa or ga ni za ci jom tre nin ga, fi nan si ja ma i po vre da ma igra ~a, in te ziv no se ra di na to me da or ga ni za ci ja bu de na vr hun skom ni vou, a sko ro je uvek ta ko ka da je na{ grad do ma }in ne ke sport ske ma ni fe sta ci je. Bi }e po sta vqe ne i mon ta `ne tri bi ne i ne sum wam da }e Spens sve od ra di ti na tom pla nu bes pre kor no. Po sta vi }e se i ta ra fleks, ta ko da }e uslo vi za igru bi ti na naj vi {em ni vou, a ja ve ru jem i kom plet na pri red ba - is ta kao je Mi ji}. M. Risti}

ANA IVA NO VI] BREND AMBA SA DOR: Ana Iva no vi} pro gla {e na je brend am ba sa do rom Du bai dju ti fri ja, ve li ke kom pa ni je ko ja ru ko vo di tur ni ri ma u Uje di we nim Arap skim Emi ra ti ma. Osim srp ske te ni ser ke, pri zna we je do bi la i Dan ki wa Kro li na Vo zni jac ki. - Ve o ma sam po no sna {to me je Du bai dju ti fri po zvao da bu dem wi hov am ba sa dor. Ova kom pa ni ja uvek je pru `a la ve li ku po dr {ku `en skom te ni su - iz ja vi la je Iva no vi }e va.

pri neo da se ta ista dr `a va trg ne i po mog ne jed nom od naj tro fej ni jih spro to va u Sr bi ji. Udo vi ~i} je odav no se bi za cr tao ciq da na

pred sto je }im Olim pij skim igra ma u Lon do nu (a va ter po lo tim je, za sa da, je di ni ekip ni pred stav nik Sr bi je) Sr bi ja ko na~ no osvo ji ono {to joj ne do sta je - olim pij sko zla to. Po sle osvo je ne zlat ne me da qe u Aj ndho ve nu, Udo vi ~i} je re kao da je ova ge ne ra ci ja, ko ju pred vo di Va wa Udo vi ~i}, sta sa la, sa zre la i da je kra si sjaj na at mos fe ra. - Dov de nas je do ve la pre da nost i di sci pli na, od nos stru~ nog {ta ba i igra ~a i vi {e ne ma na zad. Ra di mo i mi sli mo vi {e od kon ku re na ta, pra vi mo pla no ve pre wih. Moj glav ni ciq sa da je da osvo ji mo olim pij sko zla to u Lon do nu - go vo ri 42-go di {wi De jan Udo vi ~i}. Na dnev nom re du sed ni ce UO VSS je i iz bor pred sed ni ka Stru~ nog sa ve ta, a bi }e i pod net iz ve {taj o fi nan sij sko-ma te ri jal nom po slo va wu VSS, kao i iz net plan bu xe ta za te ku }u go di nu.

SPORT

c m y

dnevnik

DA NAS PRE O STA LE DVE UTAK MI CE PR VOG KRU GA OSMI NE FI NA LA LI GE

Ra ni je ri naja vqu je no vi In ter Fud ba le ri ma In ter a u po sled wih ne ko li ko ne de qa ne cve ta ju ru è, pr vo su iz gu bi li od No va re, po tom do ì ve li de bakl u su sre tu s Bo lo wom, pa ve ~e ra {wi me~ osmi ne fi na la Li ge {am pi o na s Olim pi kom u Mar se ju do ~e ku ju u {a re nom ras po lo è wu. Tre ner Kla u dio Ra ni je ri tvr di da je sla ba for ma ti ma pro la zna i da }e ve} ve ~e ras po ka za ti pra vo li ce.

Igra ~i Olim pi ka ve o ma do bro zna ju da ih ve ~e ras o~e ku je iz u zet no ne u go dan ri val i da }e te {ko pro bi ti be dem is pred gol ma na @u li ja Ce sa ra. - In ter, kao i ve }i na ita li jan skih eki pa, u go sti ma igra ~vr sto i di sci pli no va no. Ima }e mo do sta pro ble ma da pro bi je mo be dem azu ro – ne ra. Mo `da je za nas i re mi bez go lo va do bar re zul tat. U sva kom slu ~a ju, po ku {a }e mo da

pe kao u omla din skoj {ko li Ba jer na i tre ni rao sa da {we pr vo tim ce Bad {tu be ra, Mi le ra, Kro sa i La ma. – Ba var ci su in sti tu ci ja, ima ju za i sta sja jan tim, ali se ne }e mo una pred pre da ti. Uz po dr {ku na vi ja ~a mo `e mo i do tri jum fa.

Da nas MAR SEJ: Olim pik – In tern (20.45) (20.45) BA ZEL: Ba zel – Ba jern

LI GA UEFA

Gra |a ni do ~e ku ju Por to

Gol man In ter a @u lio Ce sar u me ~u s Bo lo wom tri pu ta va dio lop tu iz mre `e

Uz to na ja vqu je i ve li ke pro me ne u ti mu. U eki pu se vra }a ju Mi li to, For lan i naj ve ro vat ni je i De jan Stan ko vi}, ali za to u ti mu ne }e bi ti Snaj de ra oko ko ga se do sa da sve vr te lo u igri Mi la ne za. - Bi }e to je dan no vi In ter {i ri op ti mi zam tre ner Ra ni je ri. – Igra }e mo i bo qe i jed no stav ni je i ve ru jem da }e mo ve} u Mar se ju obez be di ti pred nost. U ne ko li ko mi nu lih me ~e va sve sno smo od ma ra li ne ke igra ~e, tak ti zi ra li smo da bi smo sprem ni do ~e ka li za nas od lu ~u ju }e me ~e ve.

po stig ne mo gol a da a{a mre à mi ru je - ka è na pa da~ An drePjer @i nak. U dru gom ve ~e ra {wem su sre tu sa sta ju se Ba zel i Ba jern. [vaj car ci su ve} na pra vi li ogrom no iz ne na |e we eli mi na ci jom Man ~e ster ju naj te da i sa da s pra vom ra ~u na ju da mo gu da pri re de jo{ jed nu sen za ci ju. - Mi smo ve} is pu ni li plan, ako po be di mo bi }e to sa mo {lag na tor ti do sa da {wih uspe ha – ka è pr vi stru~ wak Ba ze la Ha i- ko Fo gel, ko ji je tre ner ski hleb

BAR SE LO NI NA [KO LA U SR BI JI: FK Bar se lo na odr `a }e od 11. do 15. ju na u Be o gra du let wi kamp za ta len to va nu de cu uz ra sta od osam do 16 go di na. Po la zni ci kam pa bi }e u pri li ci da ra de sa pet tre ne ra Bar se lo ne, a tre nin zi }e se odr `a va ti dva pu ta dnev no pre ma pro gra mu {ko le „La Ma si ja”. - @e qa nam je da svi u~e sni ci kam pa na do gra de fud bal sko zna we, u~e od vr hun skih tre ne ra i da iza |u iz kam pa usva ja ju }i vred no sti ko je

Ba jern po sle no ve po vre de Ba sti ja na [vajn {taj ge ra na go sto va wi ma igra ne {to sla bi je, ali i bez we ga su apo lut ni fa vo ri ti u dvo bo ju s Ba ze lom. - U Li gi {am pi o na ne ma sla bih ri va la – kon sta tu je pr vi stre lac eki pe Ma rio Go mez. - Po sle po be de nad Man ~e ster ju naj te dom si gur no su po ra sli ape ti ti fud ba le ri ma Ba ze la. Mo ra mo da igra mo opre zno, da iz dr `i mo pr ve na le te do ma }i na i da on da iz kon tre stig ne mo do gol. G. Ko va~

Bar se lo na pred sta vqa, a to su to le ran ci ja, po {to va we, so li dar nost i dru `e we - re kao je je dan od or ga ni za to ra Zo ran Sto ja di no vi}. O~e ku je se oko 300 po la zni ka, a naj ta len to va ni ji }e do bi ti mo gu} nost od la ska u Bar se lo nu. Kamp }e bi ti odr `an na te re ni ma sport skog cen tra Te le op tik u Ze mu nu, a ce na za po la ni ke je 290 evra. Za vi {e od 30 go di na, Bar se lo ni nu {ko lu fud ba la po ha |a lo je pre ko 500 de ~a ka, a oko 10 od sto za i gra lo je za pr vi tim klu ba sa Nou Kam pa.

U SU SRET EVROP SKOM PR VEN STVU U BE O GRA DU

Is pit za rva ~e i or ga ni za to re

Be o grad }e od 6. do 11. mar ta bi }e do ma }in Evrop skog pr ven stva u rva wu slo bod nim i gr~ ko-rim skim sti lom. Tim po vo dom u je odr `an sa sta nak Or ga ni za ci o nog ko mi te ta [am pi o na ta, ko jem su pri su stvo va li po mo} nik mi ni stra omla di ne i spor ta Dra gan Ata na sov, pred sed nik i pot pred sed nik RSS @eq ko Traj ko vi} i Raj ko Bal ti}, kao i dru ga slu `be na li ca ko ja }e u~e stvo va ti u or ga ni za ci ji tak mi ~e wa. Dra gan Ata na sov je na veo da je re sor no mi ni star stvo u~i ni lo sve da se ove go di ne odr `i dru go tak mi ~e we po va `no sti u Sr bi ji, ali i da pot pu no ve ru je u or ga ni za ci o ne spo sob no sti ti mo va ko ji u~e stvu ju u kre i ra wu ~i ta ve ma ni fe sta ci je. Pred sed nik RSS @eq ko Raj ko vi} na gla sio je da je srp ski sport jo{ jed nom na ve li kom is pi tu i da o~e ku je da sve pro tek ne u naj bo -

Da nas je na pro gra mu re van{ utak mi ca {e sna e sti ne fi na la Li ge Evro pe iz me |u Man ~e ster si ti ja i Por ta. U pr vom me ~u, po sle ve li ke bor be na Dra ga ou sta di o nu u Por tu, Man ~e ster si ti je sa vla dao Por to s 2:1(0:1). Me~ po ~i we u 18 sa ti,a pre nos je na B92. Osta li me ~e vi {e sna e sti na fi na la Li ge Evro pe su na pro gra mu su tra.

qem re du. Po seb no je po hva lio ve li ki od ziv vo lon te ra, uz na po me nu da mo ra ju da bu du na vr hun cu za dat ka, jer svi pred sta vqa mo srp ski sport. Raj ko Bal ti}, ko ji je i u funk ci ji di rek to ra EP, na ja vio je ra ni ji ula zak u Are nu i do sta po sla, kao i to da }e sva ki deo po ja snim pro po zi ci ja ma bi ti na vre me za vr {en ka ko bi sprem ni do ~e ka li naj bo qe rva ~e Evro pe. Rva~ ka re pre zen ta ci ja (na ma loj sli ci) tre nut no se na la zi na pri pre ma ma u Ma |ar skoj, po sle ko jih }e usle di ti put za Zre wa nin u ko me }e osta ti do po ~et ka [am pi o na ta. Or lo vi su do sa da u~e stvo va li na dva do ma }a i dva me |u na rod na tur ni ra, ko ja su po slu `i la se lek to ru Mi lo ra du Dok man cu za oda bir bo ra ca ko je }e bra ni ti na ci o nal ne bo je. Pred EP u ta bo ru na {ih rva ~a sve se od vi ja pla ni ra nom di na mi kom, tvr di Raj ko Bal ti}, uz ko men tar da su mo gu }a le pa iz ne na |e wa ka da je u pi ta wu mu {ko rva we. J. G.

sreda22.februar2012.

MI LO RAD BA LA BA NO VI], TA LEN TO VA NI FUD BA LER NO VOG SA DA

Naj lep {e u ma ti~ nom ja tu Ple ni lo je igrom fud bal sko ja to ka na ri na ca to kom je se we po lu se zo ne pr vo li ga {kog ka ra va na i na kra ju sle te lo na de o bu tre }eg i ~e tvr tog me sta. U eki pi is ku stva i mla do sti sta sa va lo je ne ko li ko kli na ca iz pri zna te {ko le klu ba sa no vo sad ske De te li na re, me |u ko ji ma i dva de set dvo go di {wi Mi lo rad Ba la ba no vi} (22). Od i grao je 12 utak mi ca, ste kao po ve re we tre ne ra Ili }a i sim pa ti je i na klo nost na vi ja ~a. Pro {ao je sve se lek ci je, ka lio se i u dru gim klu bo vi ma i do ~e kao da bu de jed na od va `nih ka ri ka u eki pi No vog Sa da. - Za mla dog igra ~a bit no je da igra u kon ti nu i te tu i za to je za mo ju ka ri je ru bi lo ja ko va `no {to sam na stu pao za no vo sad sku Cr ve nu zve zdu, fu to {ki Mi lan Asko Vi dak i Pa li}. Gde god sam igrao tru dio sam se da pru ìm naj vi {e {to mo gu, da bi on da usle dio po ziv ta da {weg tre ne ra ka na ri na ca Zo ra na Go ve da ri ce, {to je bi la svo je vr sna na gra da za do ta da po ka za no na te re nu.ja ko sam se ob ra do vao po vrat ku u ma ti~ no ja to i sma tram da sam oprav dao po ve re we. I kod ak tu el nog {e fa stru ke Jo si fa Ili }a imao sam za pa è nu mi nu ta ù u jed noj ve o ma uspe {noj po lu se zo ni - ka è Ba la ba no vi}. Kon ku ren ci ja na po zi ci ji zad weg ve znog bi la je è sto ka. - Ba ji }a, \o ko vi }a, Rok su, Mi {a na i Ja ko vqe vi }a bi sva ki pr vo li ga {ki klub vo leo da ima u svo jim re do vi ma. Ve li ko dru gar stvo i pra va at mos fe ra vi dqi vi

Mi lo rad Ba la ba no vi} (le vo)

su na i van te re na i sva ka ko da je i to do pri ne lo na {em vi so kom le tu u po lu se zo ni. Re cept za na {e pro le} ne par ti je mo gao bi da bu de iz da we iz du e la sa Rad ni~ kim iz Ni {a, ili onaj sja jan me~ sa In |i jom. Na rav no, bi lo je i sla bi jih par ti ja, pre vas hod no mi slim na po raz od Ba na ta. Is pu sti li smo po be du u Som bo ru, a mo gli smo re al no da ima mo jo{ ko ji bod vi {e. U pre la znom ro ku bi lo je od la za ka i do la za ka, pa je za na vi ja ~e ne po zna ni ca da li je eki pa ja ~a

ili sla bi ja u odo su na je se wu po lu se zo nu. - Mi slim da ni smo sla bi ji, ali mla |i sva ka ko je smo, {to bi mo gao da bu de je dan od adu ta za pro le} na is ku {e wa. Ne ma ni ka kve di le me da }e mo sprem ni do ~e ka ti na sta vak bor be za bo do ve i da }e No vi Sad igra ti i le po i uspe {no. A {to se li~ nih am bi ci ja ti ~e, na sto ja }u i u ova ko `e sto koj kon ku ren ci ji da iz bo rim me sto star te ra - is ta kao je Ba la ba no vi}. I. Gru bor

DA RI JO SR NA, KA PI TEN UKRA JIN SKOG [A HTJO RA

Ni je Zve zda ne pri ja teq ski klub [a htjor iz Do wec ka se ne me wa, iz go di ne u go di nu je isti isto igra, ima (sko ro) isti igra~ ki ka dar, istog tre ne ra... Ne me wa se ni Da ri jo Sr na. Hr vat ski in ter na ci o na lac sa tra kom oko ru ke i da qe pred vo di ovu eki pu. Pro tiv Par ti za na u pri prem nom me ~u ni je dao gol kao u Li gi {am pi o na pro {le se zo ne, ali je na isti na ~in, iz slo bod nog udar ca, po go dio Alek san dra Miq ko vi }a u ru ku po sle ~e ga je Fer nan di wo iz pe na la po sta vio ko na ~an re zul tat 2:1. Slo `io se sa oce nom da je utak mi ca, iako pri ja teq ska, ima la ve li ki na boj. - I Par ti za nu i na ma je to bi la sko ro pa ge ne ral na pro ba. Mi }e mo igra ti jo{ sa mo sa An `i jem do po ~et ka dru gog de la se zo ne - po ku {ao je 29-go di {wi hr vat ski re pre zen ta ti vac za Mon do da oprav da ner vo zu kod ak te ra me ~a. [a htjor i Par ti zan igra li su ~e ti ri pu ta u pret hod ne tri go di ne, po dva pu ta u Li gi Evro pe i

Ka pi ten [a htjo ra Da ri jo Sr na

Li gi {am pi o na. Ukra jin ski tim je bio mno go uspe {ni ji, kao i u An ta li ji, do bio je tri me ~a, a iz gu bio sa mo je dan, i to onaj bez re zul tat skog zna ~a ja. - Igrao sam do sta pu ta pro tiv Par ti za na, ko ji za ovu igru (u An -

ta li ji) za slu `u je sve kom pli men te. Svi |a lo mi se ka ko je ra dio pret hod ni tre ner (Alek san dar Sta no je vi}), a vi di se da je Avram Grant do neo no vu di men zi ju - di sci pli nu, kon tra na pa de... Ipak, je dan igra~ je po seb no za pao za oko Da ri ju Sr ni. - La zar Mar ko vi} je ve li ki ta le nat. Sa mo ne ko li ko da na ra ni je [a htjor je bio bo qi i od Cr ve ne zve zde (2:0). - Upr kos mo jim sim pa ti ja ma pre ma Ro bi ju (tre ne ru Zve zde Pro si ne~ kom), Par ti zan ima bo qu eki pu i bi }e {am pion. Po sle utak mi ce sa cr ve no-be li ma Sr na je tra `io i do bio Zve zdin dres. O to me se u Sr bi ji pi sa lo i pri ~a lo. - Kao da sam uzeo dres ne pri ja teq skog klu ba?! Zve zda je ve li ki evrop ski klub, ba{ kao {to su i Par ti zan i Di na mo i Haj duk. Za wih svi zna ju - is ta kao je Da ri jo Sr na.

SPORT

sreda22.februar2012.

dnevnik

Vi li jams ras tu `io Li na Od i gra no je 11 utak mi ca u NBA li gi, a srp ski ko {ar ka {i ima li su lo{ u~i nak. Sa {a Pa vlo vi} i Vla di mir Rad ma no vi} ni su se upi sa li u strel ce, dok Dar ko Mi li ~i} ni je ni ula zio u igru zbog bo le sti. Xe re mi Lin je po no vo bri qi rao, ali ni to, ni po vra tak Kar me la En to ni ja ni je po mo glo Wu jork Nik si ma da po be de eki pu Wu Xer si Net sa. Ve ~e im je po kva rio De ron Vi li -

OVE NEDEQE

[e {um ide na ope ra ci ju po {to ga je ne po zna ti na vi ja~ po go dio me tal nim pred me tom. - U pla nu je da ove ne de qe bu dem ope ri san. Po sle to ga dve ne de qe }u mo ra ti stro go da mi ru jem - iz ja vio je [e {um. U ne ma~ kom klu bu pro ce wu ju da bi [e {um za me sec da na mo gao da se vra ti na te ren.

- Sva k i spor t i s ta sa w a da igra fi n a l e ve l i k og tak m i ~e w a pred svo j im na v i j a ~ i ma, a me n i je taj ciq bio bru tal n o one m o g u } en. Te { ko sam sve to pod n eo, ali mo r am da osta v im to iz se b e i da na sta v im da q e - do d ao je [e {um.

TURNIR U DUBAIJU

Je le na la ko na star tu Srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} pla si ra la se u dru go ko lo tur ni ra u Du ba i ju la kom po be dom nad ê hi wom Pe trom Cet kov skom od 6:2, 6:2 za 73 mi nu ta. Je le ni, ko ja je na tur ni ru osmi no si lac, ovo je dru ga po be da nad ê hi wom, pr vu je ostva ri la na Ro lan Ga ro su. Je le na se ni je mno go mu ~i la sa 30. te ni ser kom sve ta, iako je ima la lo{ pro ce nat uba ~e nog pr vog ser vi sa, sa mo 47 od sto. S dru ge stra ne, Cet kov ska je na pra vi la ~ak 10 dvo stru kih ser vis gre {a ka. U dru gom ko lu igra } e sa po b ed n i c om me ~ a Me di na Ge ri ges - Pe ne ta. U pe tom ge mu Jan ko vi }e va je us pe la da na pra vi brejk i po ve de 3:2. Od mah za tim je us pe la da osvo ji svoj ser vis i po ve de 4:2. ê hi wa je u svo ja tri ser vis ge ma us pe la da na pra vi ~ak pet dvo stru kih ser vis gre {a ka. Od mah u na red nom ge mu, Je le na po no vo od u zi ma ser vis pro tiv ni ce za 5:2. Je le na je za tim ser vi ra la za pr vi set i su o ~i la se sa jed nom brejk lop -

Ko {ar ka{ Mi ne so te Ni ko la Pe ko vi} po vre dio se na utak mi ci sa Den ve rom, ali }e pro pu sti ti sa mo je dan me~. Biv {i igra~ Par ti za na mt:s iz vr nuo je zglob sre di nom dru ge ~e tvr ti ne i ni je se vra }ao na te ren. We gov tim je iz gu bio re zul ta tom 103:101. Pe ko vi} je po sle me ~a re kao da po vre da ni je ozbiq na, kao i da }e ve ro vat no pro pu sti ti utak mi cu sa Ju tom i vra ti ti se po sle pred sto je }eg Ol star vi ken da. Cr no gor ski re pre zen ta ti vac je u fe bru a ru na ni zao 11 utak mi ca sa dvo ci fre nim u~in kom, od to ga na se dam imao dabl-dabl u~i nak. U du e lu sa Den ve rom je za 15 mi nu ta uba cio se dam po e na i imao se dam sko ko va. jams. San An to nio Spar si su za be le ì li 11. po be du u ni zu. Pa vlo vi }ev Bo ston po ra èn je od {am pi o na NBA li ge Da la sa re zul ta tom 89:73. Srp ski ko {ar ka{ je upi sao sa mo tri sko ka. Kod Ma ve rik sa je bri qi rao Dirk No vic ki sa dabl-dabl u~in kom od 26 po e na i 16 sko ko va. Atlan ta je iz gu bi la od î ka ga sa 90:79, a Rad ma no vi} se ni je upi sao u strel ce. Za Bul se je 23

Ni ko la Pe ko vi}

we gov od li ~an u~i nak ni je po mo gao Nu jor ku da sa vla da Wu Xer si. Bi lo je 100:92 za Net se. Lin je po sti gao 21 poen uz se dam sko ko va i de vet asi sten ci ja, a we go va od li~ na par ti ja osta la je u sen ci 38 po e na De ro na Vi li jam sa ko ji je pred vo dio svoj tim do po be de. Lej ker se je do po be de nad Por tlan dom od 103:92 vo dio Ko be Bra jant ko ji je po sti gao 28 po e na,

No vic ki me |u 20 stre la ca Ne m a~ k i ko { ar k a{ i ~lan NBA {am pi o na Da las Ma ve rik sa Dirk No vic ki do speo je na 20. me sto naj bo qih stre l a c a u isto r i j i naj j a ~ e ko { ar k a { ke li g e sve ta. No v ic k i je u tri j um f u Da la sa nad Bo sto nom 89:73 po sti gao 26 po e na i do {ao do ci fre od 23.354 po e na u NBA ka ri je ri. On je na 20. me stu ve~ ne li ste pre te kao le gen dar nog cen tra Bo ston Sel tik sa Ro ber ta Pe ri {a, ko ji je po sti gao 23.334 po e na.

Je le na Jan ko vi}

tom, ali je us pe la da se iz vu ~e i do bi je pr vi set 6:2. Pr vi set, u ko jem je ^e hi wa na pra vi la ~ak se dam ser vis gre {a ka, tra jao je 36 mi nu ta. Ka ko je za vr {i la, Je le na je ta ko i po ~e la u na red nom se tu, osvo jiv {i ser vis pro tiv ni ce, pa za tim i svoj i od mah po ve la 2:0. Je le na je na sta vi la u istom rit mu i na pra vi la no vi brejk,

ali je za tim iz gu bi la svoj ser vis i ta ko pre ki nu la niz od de vet uza stop nih ge mo va. Na {a te ni ser ka je za tim po ve la 5:1, i na ser vis pro tiv ni ce ima la pri li ku da do |e do po be de, ali Cet kov ka je us pe la da osvo ji svoj dru gi gem u se t u. U osmom ge m u Je l e n a osva j a svoj ser v is po s ta v qa ko na~ nih 6:2 i 6:2. PRIPREMNA UTAKMICA

Par ti zan bo qi od \ang sua Fud ba le ri Par ti za na sa vla da li su ki ne ski \ang su na pri pre ma mau An ta li ji sa 2:0 (1:0). Go lo ve su po sti gli Ba bi} i Ba -

Ste fan Ba bo vi}

[A RA PO VA I VU JA Î] U GO VO RI LI VEN Â WE: Ruska teniserka Marija [arapova i slovena~ki ko{arka{ Sa{a Vuja~i} ven~a}e se 10. novembra u Istanbulu. Prestonica Turske izabrana je za mesto ven~awa zbog toga {to Vuja~i} u ovoj sezoni nosi dres Anadolu Efesa. Sportski par upoznao se 2009. godine na ùrci kod zajedni~kih prijateqa u Kaliforniji. Marija je zbog Sa{e, navodno, prekinula vezu sa biznismenom ârlijem Ebersolom.

a po mo gli su i Stiv Blejk sa 17 i Pau Ga sol sa 16 po e na. Po bed ni~ ki niz na sta vio je San An to nio. Ri ~ard Xe fer son je {est i po se kun di pre kra ja uba cio troj ku i ta ko osi gu rao 11. po be du u ni zu za Spar se, ovaj put pro tiv Ju te re zul ta tom 106:102. Naj e fi ka sni ji u San An to ni ju bio je To ni Par ker sa 23 po e na. Re zul ta ti: Atlan ta Ho uks – ^i ka go Buls 79:90, Wu Xer si Nets – Wu jork Niks 100:92, Or lan do Me xik – Mil vo ki Baks

Pe ko vi} se po vre dio

@ar ko [e {um

Re pre zen ta ti vac Sr bi je u ru ko me tu @ar ko [e {um ove ne de qe bi }e oper san, a we gov po vra tak na te ren o~e ku je se za me sec da na. [e {um je po vre du de snog oka za ra dio to kom po lu fi nal ne utak mi ce Evrop skog pr ven stva u Be o gra du pro tiv Hra vat ske (26:22),

po e na po sti gao De rik Ro uz, ko ji se vra tio u tim po sle pet me ~e va pa u ze zbog pro ble ma sa le |i ma, dok je kod Ho uk sa naj e fi ka sni ji bio Par go sa 19 po e na. Mi ne so ta je po ra `e na od Den ve ra sa 103:101, a srp ski ko {ar ka{ Dar ko Mi li ~i} ni je bio na te re nu. Ni ko la Pe ko vi} je imao so li dan o~i nak od po se dam po e na i sko ko va, ali je sre di nom dru ge ~e tvr ti ne na pu stio te ren zbog po vre de. Po no vo je bri qi rao Xe re mi Lin, ali ovaj put

bo vi}. Me~ se igrao pred pe de se tak gle da la ca. Ba bi} je bio stre lac u 17, a Ba bo vi} u 90. mi nu tu. Od 37. mi nu ta Ki ne zi su igra li sa igra ~em ma we. Tre ner Par ti za na Avram Grant po ~eo je sa sle de }om start nom po sta vom: Pe tro vi}, Osto ji}, An der son, Stan ko vi}, La zev ski, Sa {a Mar ko vi}, Smi qa ni}, Ba bi}, Ili} Sa {a, Di a ra, Edu ar do. Za ki ne sku eki pu igra li su Deng, Mo la, @u, Lu, Da na la ~e, Aj, Li, Sun, Ren, Ji, Jev ti}.

93:90, Mem fis Gri zlis – Hju ston Ro kets 93:97, Bo ston Sel tiks – Da las Ma ve riks 73:89, Wu Or li ans Hor nets – Okla ho ma Si ti 93:101, Mi ne so ta Tim ber vulvs – Den ver Na gets 101:103, San An to nio Spars – Ju ta Xez 106:102, Va {ing ton Vi zards – Fi niks Sans 88:104, Por tland Treil Blej zers – LA Lej kers 92:103, LS Kli pers – Gol den Stejt Vo ri ors 97:104. UO^I KVALIFIKACIJA ZA LONDON

Pe te `e li olim pij sku vi zu Sto no te ni ski re pre zen ta ti vac @olt Pe te ima }e ove go di ne tri iz u zet no va `na tak mi ~e wa: kra jem mar ta Svet sko ekip no pr ven stvo u Ne ma~ koj, u apri lu u Luk sem bur gu pr ve i u ma ju u Ka ta ru dru ge kva li fi ka ci je za Olim pi ja du u Lon do nu. -Do brim re zul ta ti ma na tur ni ri ma u Bu dim pe {ti i Ve le wu, @olt je za 19 me sta po pra vio svoj rej ting na svet skoj rang li sti. Sa da bru si for mu u pr ven stvu Austri je, a `e qa mu je da ove ri vi zu za Lon don, jer mu to ni je po {lo za ru kom pre ~e ti ri go di ne – ka` po zna ti tre ner iz Te me ri na La slo Pe te. M. M.

FINALE SLOHOKEJ LIGE

Par ti zan pred ti tu lom Ho ke ja {i Par ti za na po be di li su eki pu Olim pi je u tre }em me ~u plej ofa Slo ho kej li ge 4:2 (1:1, 3:0, 0:1) i po ve li u se ri ji 2:1. Po sle dve od i gra ne utak mi ce re zul tat u se ri ji je bio je 1:1, a Par ti zan }e u sre du ima ti pri li ku da od bra ni ti tu lu u Slo ho kej li gi. Go lo ve za Par ti zan po sti gli su Ko va ~e vi}, Kraq, Mi lo va no vi} i Po prav ko. Oba go la za go ste po sti gao je Ste {ar. Me~ u ha li Pi o nir posmtra lo je oko 1000 gle da la ca. Pr vi gol na me ~u po sti gao je Ste { ar na sa m om star t u. Stre lac za Par ti zan u 10. mi nu tu bio je Mar ko Ko va ~e vi}. Par t i z an je do b ro otvo r io dru gu tre }i nu, ne ko li ko {u te va ka go lu imao je Ha vli ~ek, a on da je po sle jo{ jed nog we go vog plo ~i ca {u ta do {la do Ju re Kra q a. Od m ah za t im u strel ce se upi sao Mar ko Mi -

Mi lo va no vi} po sti `e pr vi gol u du e lu s Qu bqan ~a ni ma

lo v a n o v i} za ube d qi v o vo| stvo Par ti za na. No vi po go dak za Par ti zan, ~e ti ri mi nu ta pre kra ja dru ge tre }i ne po sti gao je Pa vel Po prav ko za 4:1. Na 4:2 sma wio je Ste {ar, ko ji je bio stre lac i pr vog po got ka za go ste.

- Za do vo qan sam {to smo do b i l i ovaj me~, na r o ~ i t o {to smo da va li go lo ve sa iz jed na ~e nim sna ga ma na le du. Sre }an sam zbog mo ma ka, jer su `e le li tu po be du, re kao je tre ner Par ti za na Bla` Kav ~i~.

SPORT

c m y

dnevnik

sreda22.februar2012.

CRVEN^ANI DO^EKUJU KRU[EVQANE

Od bro ja va we za op sta nak

SR BI JA ME \U NAJ U SPE [NI JIM EVROP SKIM NA CI JA MA U STRE QA [TVU: Reprezentativke Srbije u streqa{tvu, koje su na {ampionatu Evrope u Finskoj osvojile zlatnu, srebrnu, dve bronzane medaqe i olimpijsku vizu, vratile su se Srbiju. Bobana Veli~kovi} vazdu{nim pi{toqem osvojila je zlatnu medaqu i olimpijsku vizu, a sa Jasnom [ekari} i Zoranom Arunovi} i ekipnu bronzu. Andrea Arsovi} je osvojila pojedna~nu bronzu vazdu{nom pu{kom, a sa Ivanom Maksimovi} i Draganom Todorovi} i ekipno srebro. - Srpsko streqa{tvo je jo{ jednom pokazalo vrednost. ^estitam svim takmi~arima, wihovim trenerima, kao i stru~nom {tabu reprezentacije na ovom velikom uspehu. Ovi trofeji imaju posebnu vrednost, jer su u reprezentacijama bili i predstavnici nove, mlade generacije na{eg streqa~kog sporta - izjavio je predsednik Streqa~kog saveza Srbije Obrad Stevanovi}. - Jedan san, a to je da odem na Olimpijske igre, ispunila sam. Ne optere}ujem se medaqom u Londonu, trudi}u se da postignem dobar rezultat. Za koliko }e on biti dovaqan ne zavisi samo od mene, ve} i od rivalki - rekla je Bobana Veli~kovi}. Andrea Arsovi} je u fantasti~nom finalu sa {estog mesta do{la do bronze. - Meni je bilo lak{e, nisam morala da jurim olimpijsku vizu. Sada nas ~eka mnogo rada. Radovala sam se i ekipnoj medaqi, prvoj posle 16 godina za `ensku reprezentaciju vazdu{nom pu{kom - istakla je Arsovi}. U bilansu medaqa Srbija je osma nacija od 16, koje su osvajale trofeje, sa ~etiri odli~ja (1 - 1 - 2). Najuspe{nija je Rusija sa 22 (7 - 8 -9), ispred Ukrajine sa 20 (5 - 6 - 9) i Finske sa osam (5 - 2 - 1). Srpski strelci su olimpijske kvalifikacije zavr{ili sa osam viza za London. Osvojili su ih pu{kom Ivana Maksimovi}, Andrea Arsovi} i Nemawa Mirosavqev i pi{toqem Zorana Arunovi}, Bobana Veli~kovi}, Damir Mikec, Andrija Zlati} i Dimitrije Grgi}.

KIK-BOKSER ALEKSANDAR GOGI] U PETAK SE BORI ZA SVETSKU TITULU

Na cr ti tro stru kom {am pi o nu

Alek san dar Go gi} ot pu to vao je, sa tre ne rom Mi o dra gom Jo ti }em, u ita li jan ski grad Fi ren cu, gde }e u pe tak ju ri {a ti na pro fe si o nal nu ti tu lu pr va ka sve ta (po lu vel ter ka te go ri ja) u kik bok su (lou kik), a ri val }e mu bi ti Ita li jan Alek san dro Ra gu ci ni, tro stru ki pr vak ple ne te. - O to me ko li ko je moj ri val kva li te tan sve do ~e i ti tu le ko je je osva jao. Me |u tim, to je za me ne jo{ ve }i iza zov. Isti na, mo ja di sci pli na je K - 1, ali bez pro ble ma se bo rim i u lou ki ku. Imao sam do sa da de set pro fe si on al nih me ~e va, a ovo mi je pr va bor ba i to od mah za svet sku ti tu lu - re kao je uo~i pu ta Go gi}. ^lan KBS Voj vo di na Ve le ta bak bio je po je dan put pr vi i dru gi u Evro pi i dva pu ta bron za ni. Ta ko -

Za raz li ku od po voq ni jih vre men skih uslo va i to pli jih da na ko je na ja vqu ju me te ro lo zi, zeb wa ru ko me ta {a Cr ven ke i wi ho vih pri sta li ca po sta je sve ve }a, a ti me i op sta nak u Su per li gi ne iz ve sni ji.U [ap cu po ra è ni su Cr ven ~a ni do sta ube dqi vo, pa su i da qe pri dnu ta be le, ma da po re ~i ma o~e vi da ca po raz od osam go lo va raz li ke ni je od raz pra ve sli ke na te re nu. - Pr vo po lu vre me smo od i gra li ve o ma do bro, po seb no u od bra ni i us pe li da odr ì mo si me tri ~an re zul tat. Ta ko je bi lo sve do sre di ne dru gog po lu vre me na, ali je ta da do {lo do neo ~e ki va nog pa da, za pra vo do pot pu ne de kon cen tra ci je u tre nu ci ma ka da je od li~ ne ak ci je tre ba lo za vr {i ti go lom. Ilu stra ci je ra di, pro ma {i li smo 14 zi ce ra, uz tri ne is ko ri {}e na sed mer ca. Tre ba na gla si ti da je i gol man Jo vi ca Vi tas pru ìo do sa da naj bo qu par ti ju, imao je ~ak 18 od bra na. Ka da se ove okol no sti ne is ko ri ste, on da je po raz ne mi novn sa gla sni su u oce ni tre ner Sve to zar Jo vo vi} i pred sed nik klu ba Mi li sav Ko va ~e vi}.

Tre ner Jo vo vi} ni je mo gao da na |e pra vi raz log za {to je to ta ko bi lo, ali ima mi {qe wa da je u pi ta wu od raz dva de sto dnev nog tre ni ra wa u ve o ma hlad noj ha li i da su igra ~i jed no stav no iz gu bi li ose }aj u kon tak tu sa lop tom.Ko li ko }e sa da {wi ne {to po voq ni ji kli mat ski uslo vi do pri ne ti da se uti sak po pra vi, pri li ka je da se vi di ve ~e ras pro tiv Na pred ka iz Kru {ev ca. - Ako po no vi mo igru iz ve }eg de la {a ba~ ke utak mi ce, bez ob zi ra i na sve even tu al ne po je di na~ ne gre {ke, na{ si gu ran uspeh ne mo `e do }i u pi ta we - ka te go ri ~an je De jan Pro le, za ~i ju se igru, od nos i od go vor nost mo gu iz re }i sa mo re ~i po hva le. [to se ti ~e sa sta va, tre ne ra Jo vo vi }a za bri wa va ju lak {e po vre de \u ro vi }a i Pro la, ali pre ma wi ho vim re ~i ma bi }e sprem ni i od lu~ ni za ovu utak mi cu, ko jom prak ti~ no po ~i we od lu ~u ju }e od bro ja va we u po ho du na zbir bo do va ko ji bi zna ~i li op sta nak u elit nom dru {tvu. T. Jovovi}

UZ OPRO[TAJ VOJVODINE OD EVROPE

Mla di igra ~i na do bit ku Ru ko me ta {i no vo sad ske Voj vo di ne po ra zom u dvo me ~u s ukra jin skim Mo to rom za vr {i li su u~e {}e u Ku pu po bed ni ka ku po va.Si lom pri li ka Vo {a je oba du e la od i gra la u Za po ro` ju, ~i me je po klo ni ci ma ovog spor ta us kra }e na pri li ka da even tu al no na ~i ne jo{ je dan spek takl, na lik ono me ka da je go sto va la eki pa Ju naj ted Ton ge re na. No vo sa |a ni su u pr voj utak mi ci pru `i li jak ot por fa vo ri zo va nom do ma }i nu i iz gu bi li 30:26, da bi u dru goj po kva ri li uti sak ka ta stro fal nim po ra zom od 35:19. Po po vrat ku u Sr bi ju tre ner mr \or |e ]ir ko vi} su mi rao je uti ske iz dvo me ~a sa Mo to rom. - Kao {to sam i re kao pred po la zak u Ukra ji nu, bi lo ne re al no o~e ki va ti da na {a eki pa iz bo ri pro laz me |u osam u Ku pu ku po va. Shod no re no meu ri va la i ~i we ni ci da smo obe utak mi ce igra li u go sti ma ras plet je i o~e ki van. Mi smo u ovom dvo me ~i ima li dva ci qa, da stek ne mo neo p hod no is ku stvo, u ~e mu smo us pe li, i dru gi, i

za li na {e pra vo li ce, dok smo dru goj pod ba ci li, ta~ ni je ni smo ade kvat no re a go va li na sve {to se de {a va lo na te re nu. U 4. mi nu tu za ra di li smo {est mi nu ta ka zne, a iskren da bu dem jo{ ni sam do `i veo u ka ri je ri da de le gat utak mi ce po ni {ti cr ve ni kar ton igra ~u. Ni smo re a go va li na pra vi na ~in u da tim okol no sti ma, a po vre da Mi lo {e vi }a (pr vi me~) u~i ni la je da osta ne mo sa sa mo tri pra va be ka, Ra do sa vqe vi }em, Mar jan cem i Ba ri {i }em. Na po lu vre me nu smo ve} bi li u mi nu su od se dam go lo va i bi lo je ja sno da smo se opro sti li od Evro pe. Ta da sam do neo ra ci o nal nu od lu ku da mla di igra ~i do bi ju {an su i ose te

Bra ni slav Ra di {i} vra }a se u eki pu

Ve ~e ras s Obi li }em Ve ~e ras ru ko me ta {i Voj vo di ne ima ju pri li ku da po ka `u ka rak ter s ob zi rom da se u pr ven stve nom me ~u sa sta ju sa fe we ra {em, eki pom Obi li }a, ko joj je ovo de bi tant ska se zo na u eli ti. - Ve ~e ras pre sve ga mo ra mo da da po be di mo se be. Ve li ki ti mo vi po be |u ju i ka da su umor ni, iz go vo ra ne sme da bu de za even tu al ni ne su speh.

Alek san dar Go gi}

|e, osva jao je sre bro i bron zu na svet skim pr ven stvi ma. Ak tu el ni je re pre zen ta ti vac i ima sti pen di ju Vla de Sr bi je. - Do bro mi je do {lo to {to je bor ba bi la od go |e na. Jo{ bo qe sam se pri pre mio, a za le ~io sam i ma we po vre de. Spre man sam za bor bu, jer stvar no sam `e sto ko tre ni ri ma Jo ti }em, Dra ga nom Vo do ga zom i Sr |a nom Vu ji }em.

Iz u ze tan bo rac Tre ner Mi o drag Jo ti} ima sa mo re ~i hva le za svog u~e ni ka. - Go gi} je ve o ma vre dan i po uz dan bo rac. Za we ga ne ma iz gu bqe nog me ~a. Istin ski je pro fe si o na lac i sve oba ve ze is pu wa va mak si mal no. Od po ~et ka je u mom klu bu. Ve ru jem u we ga, bez ob zi ra {to se bo ri na rin gu ri va la - na gla sio je Jo ti}.

Bor ba }e tra ja ti pet run di. - Kad je svet ska pro fi ti tu la u igri, on da ne gle dam u ko joj di sci pli ni tre ba da se bo rim. Imam 28 go di na, pot pu no sam sa zreo kao spor ti sta i ovo mi je kru na ka ri je re. Ni {ta dru go me ne in te re su je sem ti tu le i ve ru jem da }u se u pe tak ra do va ti, iako }e moj ri val ima ti ve li ku po dr {ku na vi ja ~a. U~i ni }u sve da ih raz o ~a ram, a ob ra du jem one ko ji kik boks i sport u ce li ni po {tu ju u na {oj ze mqi - is ta kao je Alek san dar Go gi}. M. Pavlovi}

da u le pom sve tlu re pre zen tu je mo srp ski ru ko met, u ~e mu smo u do brom de lu us pe li - re kao je tre ner. U dve utak mi ce po ka za li ste dva li ca? - Te {ko je bi lo o~e ki va ti da kva li tet no od i gra mo dve ja ke utak mi ce u dva da na. U pr voj smo po ka @REB ZA OSMINU FINALA @ENSKOG KUPA

[am pion u No vom Sa du

Oba vqen je `reb za osmi nu fi na la Ku pa Sr bi je za ru ko me ta {i ce. U su bo tu i ne de qu sa sta }e se - NO VA PA ZO VA: Maks sport - Ba~ ka Pa lan ka No pal, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Na i sa, BMS Mi le ni jum

- @e le zni ~ar MC (I), JP Rad ni~ ki - â ~ak, ARAN \E LO VAC: Kwaz Mi lo{ - Ce pe lin, KWA @E VAC: Kwa è vac - Ja go di na, NO VI SAD: Voj vo di na - Za je ~ar, SVI LAJ NAC: Rad ni~ ki Re sa vac - Rad ni~ ki Le pe ni ca (Kra gu je vac). Tak mi ~ar ska ko mi si ja za spro vo |e we Ku pa ob ja vi la je kon kurs za do ma }i na i teh ni~ kog or ga ni za to ra za vr {nih tur ni ra za è ne i mu {kar ce. Kon kurs je otvo ren do 24. fe bru a ra. J. G.

O~e ku je se po vra tak Bra ni sla va Ra di {i }a, Mi lo{ Mi lo {e vi} je za ra dio dis tor zi ju zglo ba, dok su Mar ja nac i Ba ri {i} is cr pqe ni dvo me ~om u Ukra ji ni, ali }e igra ti pro tiv vi te zo va. Ulo ga fa vo ri ta je na na {oj sta ni i mo ra mo je oprav da ti - re kao je ]ir ko vi}. Utak mi ca Voj vo di na - Obi li} igra se u 20 ~a so va u SC Sla na ba ra.

~ar igra wa evrop skih utak mi ca. Ka da se sve su mi ra, bi li smo rav no prav ni sa Ukra jin ci ma to kom tri ~e tvr ti ne dvo me ~a. Pret po sta vqa mo da je bi lo i ko ri sti sa ovog go sto va wa. - Na rav no. Bi lo je i lo {ih stva ri ko je su is pli va le na vi de lo, tu

pre sve ga mi slim na po na {a we i re ak ci je igra ~a u si tu a ci ji ka da ne ko tro li {e mo tok utak mi ce i ima mo ne ga ti van re zul tat. Sle di nam do sta ra da, pre sve ga na psi ho lo {koj pri pre mi igra ~a za iza zo ve ko ji nam sle de - is ta kao je ]ir ko vi} .I. Grubor

Superliga (M)

Superliga (@)

Danas - NOVI SAD: Vojvodina Obili} (20), LAZAREVAC: Kolubara - Crvena zvezda (19.30), NI[: @elezni~ar 1949 - PKB (18.30), KOSTOLAC: Rudar - Radni~ki (18), CRVENKA: Crvenka Jafa - Napredak (18). Sutra - PO@AREVAC: Po`arevac - Dinamo (19.30).

Danas - BA^KA PALANKA: Nopal M. sport (19),ARAN \E LO VAC: Kwaz Milo{ - @elezni~ar Metal Cinkara (19), NI[: Naisa - ^a~ak (20.30), JAGODINA: Jagodina - Crvena zvezda (19).

1. Partizan 2. Vojvodina 3. Radni~ki 4. Metalopl. 5. Napredak 6. Jugovi} 7. Rudar 8. C. zvezda 9. Kolubara 10. @elezn. 11. PKB 12. Smederevo 13. Po`arevac 14. Dinamo 15. Crvenka 16. Obili}

16 16 15 16 16 17 16 16 15 15 16 17 16 16 15 14

14 13 10 10 7 6 6 7 5 6 6 6 6 4 3 3

2 0 3 0 2 3 1 5 3 6 3 8 3 7 2 7 4 6 2 7 1 9 1 10 0 10 1 11 0 12 0 11

505:429 475:400 426:375 459:415 445:449 424:435 398:415 425:413 414:423 439:469 414:424 390:426 411:430 438:465 387:429 365:418

30 29 22 21 17 15 15 14 14 14 13 13 12 9 6 6

U 18. kolu (25/26. februara) sastaju se: Vojvodina - Dinamo, Crvenka Jafa - Smederevo, Kolubara - Jugovi} Unimet, Crvena zvezda - Obili}, Partizan - PKB, @elezni~ar 1949 - Radni~ki, Po`arevac - Napredak, Rudar Metaloplastika.

1. Zaje~ar 12 2. Jagodina 11 3. Radni~. L. 12 4. C. zvezda 10 5. Naisa 11 6. K. Milo{ 11 7. Nopal 10 8. JP Radni~ki11 9. M. sport 11 10. ^a~ak 10 11. @elezni~ar11

12 7 7 5 5 5 4 4 4 2 1

0 0 1 3 1 4 3 2 1 5 0 6 1 5 0 7 0 7 1 7 0 10

425:259 290:246 255:256 272:270 299:307 297:331 305:312 266:280 244:263 206:272 232:295

24 15 15 13 11 10 9 8 8 5 2

eâ&#x20AC;&#x201C;mail adresa sportske rubrike â&#x20AC;&#x17E;Dnevnikaâ&#x20AC;? je: sport@dnevnik.rs

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda22.februar2012.

VE STI IZ [AHOVSKOG SAVEZA VOJ VO DI NE

Registracija klubova

Ni ko la Se dlak

FI LAH OPEN

Sedlaku prva nagrada U Austriji, u pograni~nom mestu Filah, odigran je me|unarodni turnir na kojem su u~estvovali igra~i iz Austrije i zemaqa sredwe Evrope. Iz Srbije su u~estvovali velemajstor Nikola Sedlak i talentovani omladinac Novak âbarkapa. Sedlak je opravdao ulogu favorita a na deobi prvog mesta bio je boqi od francuskog kolege, velemajstora Vladimira Okhotnika. Lep uspeh ostvario je i âbarkapa koji je osvojio 7. mesto ispred nekoliko igra~a sa me|unarodnim titulama. Plasman: 1-2. Sedlak, Okhotnik 7,5, 3-4. Horvat, Hartl 7, 6. Gledura 6,5, 7. âbarkapa 6 poena, itd. MO SKOV SKI SU PER CU GER

Karjakin pobednik

Odmah posle Aeroflot turnira, 16. februara, odigran je vrlo jak dvokru`ni brzopotezni turnir sa devet kola na kojem je u~estvovalo 206 {ahista. Pobedio je Sergej Karjakin sa 15 poena, pola poena vi{e od drugoplasiranog

Ser gej Kar ja kin

Aleksandera Gri{~uka. Tre}e mesto pripalo je kineskom {ahisti Jan|i Ju. Da je brzopotezni {ah ne{to „sasvim tre}e“ u odnosu na klasi~an {ah govori nam plasman pobednika Aeroflot opena, Mateusa Bartela, koji je zavr{io turnir na 70. mestu, pobednik B turnira Aeroflota, Emre Kan, na 114. mestu, a Novosa|anin Dragan [olak na 122. mestu. Plasman: 1. Karjakin 15, 2. Gri{~uk 14,5, 3-4. Ju, Popov 13,5, 5-6. [imanov, Jumabajev 13, 7-10. Drejev, Andrejkin, Toma{evski, Karuana 12,5, 11-12. Mame|arov, Xobava 12 poena, itd.

PRO BLEM BR. 377

Beli daje mat u dva poteza Va len tin Li der „Ste la Po la ric”, 1973.

Re{ewe problema br. 376 (D. Klark, “[ahmatni listok”, 1876.) sa pozicijom: beli – Ke1, Da3, Sa2; crni – Kb1, pe{aci: b2, b3; je 1.Da4! Na 1...Ka1 sledi 2.Sc3 mat. Na 1...Kc2 sledi 2.De4 mat. Na 1...b:a2 sledi 2.Dd1 mat.

Ovo go di {wa re gi stra ci ja klubova u [S Vojvodine po~ela je 15. februara i traja}e do 31. marta. Postupak je isti kao i ranijih godina uz slede}e promene: klub }e mo}i da re gi stru je sve svo je igra ~e ali po pravilniku o registraciji moè dobiti najvi{e 25 re gi stro va nih tak mi ~ar skih kwiìca po jednoj ekipi koja se takmi~i u zvani~nom takmi~ewu [SV. Ukoliko klub èli overu za ve}i broj kwiì ca za wih mo ra po seb no platiti cenu od 100 dinara po komadu. Uplate za registraciju kluba {ahovskom savezu Vojvodine mogu se primati iskqu~ivo virmanom preko kluba ili nekog drugog pravnog lica na ra~un [S Vojvodine 340-1945-12. Tako|e, zbog obavezne preregistracije svih klubova po Zakonu o sportu, uz prijavu za registraciju kluba za 2012. godinu je obavezno da klub dostavi kopiju prijave koju je predao u APR za preregistraciju ili re{ewe APR o preregistraciji. Ove kopije dokumenta od APR moraju se dostaviti najkasnije do 16. aprila jer bez

toga klub ne}e mo}i da nastupi u ligi. ^lanarina za klubove iznosi: za klubove prve lige 10.000 dinara; za drugoliga{e 8.000 dinara; za klubove Vojvo|an ske li ge (Srem, Ba nat i Ba~ka) 6.500 dinara; za ostale klu bo ve 5.500 di na ra. Po red ~lanarine klub mora da plati i po 500 dinara za svakog igra~a koji je na rejting listi FIDE. Sudijske ~lanarine ostale su na pro{logodi{wem nivou: za me|unarodne 1.000 dinara, Fide 800, nacionalne 700, regionalne 600, za ostale sudije 500 dinara. Prema sada{wim informacijama iz APR, od 150 klubova u Vojvodini preregistraciju je zapo~elo ili zavr{ilo samo 20 klubova. Krajwi rok za podno{ewe prijave za preregistraciju kluba u APR je 12. april 2012. godine. Posle tog roka klub zvani~no prestaje da postoji ukoliko nije preregistrovan. Klubovi koji nemaju do sada va`e}e slede}e dokumente: 1) Fotokopiju re{ewa o upisu u registar kod nadle`nog ministarstva 2) Fotokopiju va`e}eg statuta na dan stupawa na snagu Zakona o sportu SL RS 24/2011, ne mogu se

AERO FLOT OPEN

Uspeh Bartela U Moskvi je zavr{en Aeroflot open, najja~i otvoreni turnir u svetu, iznena|uju}om pobedom poqskog velemajstora Mateusa Bartela (1985.). Na kraju je imao isti broj poena kao i Ukrajinci Korobov i Eqanov, ali zbog vi{e partija odigranih crnim figurama postao je {ampion. Kako je sam izjavio, posle prethodno zavr{enog Moskovskog opena, na kojem je zavr{io na kraju na 35. mestu, nije mogao ni da sawa o visokom plasmanu na takvom turniru kao {to je Aeroflot. Mateus je ina~e {ahovski profesionalac. On je aktuelni {ampion Poqske, a titulu je osvajao tri puta (2006, 2010. i Ma te us Bar tel 2011.). Pobedio je ve} na neko- sku, Raxer, Zerebuh, Sokolov, liko opena ali i na nekoliko Toma{evski, Fedosejev, Xobazatvorenih turnira, a ovo je we- va, Popov, Aleksejev, Grigorjan, gov do sada najve}i uspeh. Ovom Safarli, Akopjan, @ou 5,5, itd. pobedom u Moskvi, poqski vele- Pro{logodi{wi pobednik, vimajstor dobio je pravo da igra jetnamac Liem Kvang Le, zavrna kru`nom superturniru u {io je turnir na 56. mestu sa 4 Dortmundu u drugoj polovini ju- osvojena poena, koliko je imao i la ove godine. Dragan [olak na 59. mestu. Kona~an plasman: 1-3. Bartel, Na B turniru pobedio je TurKorobov, Eqanov 6,5, 4-8. Ka- ~in Emre Kan sa 7,5 poena islifman (biv{i svetski prvak), pred Vena, [imanova, StukopiRod{tajn, Karuana, Melkumjan, na, Oparina, Dobrova, Re{etniAndrejkin 6, 9-25. Sasikiran, kova i Bogdanovi~a sa po 6,5 poBu, Tukajev, [omoev, Jordake- ena, itd.

preregistrovati ve} moraju od ministarstva traìti kopiju ili klub registrovati kod APR kao nov. Vi{e klubova ima problem {to nema stari statut ili staru kopiju re{ewa o upisu u registar kod Ministarstva sporta i omladine. Ova dva dokumenta mogu se dobiti u tom Ministarstvu uz pismeni zahtev i uplatu od 1.000 dinara. U ovu svrhu moè se koristiti i portal E-uprava, odeqak za Sport i omladina/sport/. Izdavawe overene kopije Re{ewa o registraciji sportske organizacije, ili se ovo moè obaviti li~no u prostorijama Ministarstva. Sve informacije mogu se dobiti (ponedeqkom, utorkom i ~etvrtkom od 14.30 – 16, sredom i petkom od 13– 15) na telefon 011 311 7384 (Marija Nedeqkovi}, Bulevar Mihajla Pupina 2, Palata Srbije, prizemqe soba 17; marija.nedeqkovic@mos.gov.rs. Za ostala obave{tewa oko registracije i preregistracije obratiti se licu za kontakt u [ahovskom savezu Vojvodine (Petar Mili~evi}) na telefone saveza: 021 420 378 ili 021 572 238 ili mobilni telefon 062 369 204. TUR NIR NO VOM SA DU U ÂST

Vode Pezeq i Bruji} Turnir “Novom Sadu u ~ast”, koji se igra u prostorijama N[K-a u organizaciji [ah kluba Bubamara, u{ao je u drugu polovinu. Ostalo je da se odigraju jo{ samo tri kola. Turnir je izuzetno borben i ne kalkuli{e se sa rejtingom, niti se taktizira sa plasmanom. Tako je Sini{a Drowi}, jedan od favorita turnira, propao u dowi deo tabele, a jedan drugi Sini{a, Pezeq, izbio u prvi plan zajedno sa majstorom Bruji}em. Omladinci Aleksandar Aleksi} i Milan Popovi} ravnopravno se nose sa mnogo iskusnijim igra~ima. Plasman posle 6. kola: 1-2. Sini{a Pezeq, Boìdar Bruji} 5, 3-4. Nikola Elez, Tomislav Vujevi} 4,5, 5-7. Aleksandar Aleksi}, Miodrag Draì}, Milan Popovi} 4, 8-15. Stevan Mu{icki, Vladimir Kawuh, Darko Ukropina, Momir Ilin~i}, @arko Simovi}, Boìdar Karli~i}, Davorin Vrane{, Zoran Milenkovi} 3,5, 16-19. Slobodan Kostadinovski, Savo Gvozdenovi}, Nemawa Todorovi}, . Zoran Ra ti} 3, 20-23. Bo {ko Zlatkovi}, Slavko Stanojevi}, Sini{a Drowi}, Petar Bor ba{ 2,5, 24-28. Da mjan Cvetanovi}, Luka î~a, @ivan Mu{icki, Marko Joci}, Branislav Dobri} 2 itd.

OP [TIN SKO PR VEN STVO STA RE PA ZO VE

Budu}nost mladima U nasequ Banovci Dunav, u istoimenom {ahovskom klubu, po~e lo je po je di na~ no op{tinsko prvenstvo Stare Pazove. Iako u okr we nom sa sta vu, jer ni su na stu pi li naj ja ~i po put VM Dragana Kosanovi}a, IM Du{ana i Aleksan dra In |i }a, FM Slavka Azari}a, raduje {to na turniru, pored iskusnih Milana Sko ka, Mar ti na Domowija i Slobodana Jo va no vi }a, u~e stvuju i mladi na koje }e u budu}nosti staro pa zo va~ ki {ah da se oslawa. To su Tigran Okiq, Fi lip De taq s tak mi ~e wa u Ba nov ci ma Du nav - To uliva nadu da smo na praKova~evi}, Nenad Carevi}, a i najmla|i Vuka{in Gr~i} i vom putu i da ne treba da brinemo za na{ {ah, istakao je noMilo{ Stankovi}. U~estvuje 25 igra~a {to je vo i za bra ni pred sed nik op vi{e u odnosu na prethodnu go- {tinskog {ahovskog saveza i dinu, kada se u Novoj Pazovi pred sed nik klu ba do ma }i na okupilo 19 igra~a. Miodrag Stankovi} prilikom

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Jedina falinka Se}am se jednog razgovora kojeg sam imao pre nekoliko godina sa Borisom Spaskim. Diskutovali smo o Viktoru Kor~noju. Boris i Viktor su bili quti protivnici preko 40 godina i vi{e od 60 puta su me|usobno igrali na slu`benim takmi~ewima. Samo je Karpov igrao vi{e puta sa Kor~nojem. Boris je u jednom trenutku iza{ao sa neverovatnom tvrdwom da je Kor~noj imao sve kvalitete koje su potrebne svetskom {ampionu ali mu je nedostajao jedan jako vaàn kvalitet a taj kvalitet ga je spre~io da postane svetski {ampion. Nagovarao sam Borisa da mi kaè... On je po~eo da nabraja mnoge Kor~nojeve kvalitete- Ubila~ki nagon (niko se ne moè uporediti sa ovim Viktorovim „darom“). Fenomenalna radna sposobnost. êli~ni ìvci. Sposobnost ra~unawa (mo`da je samo Fi{er bio u tome boqi od wega). @ilavost i upornost u odbrani. Mogu}nost kontranapada (bez premca u istoriji {aha). Besprekorna tehnika (bez gre{ke, ~ak boqa od Kapablankine). Kapacitet da se koncentri{e (nestvarna). Nedodirqiv za ometawe za vreme partije. Brilijantno razumevawe strategije. Superiorna taktika (samo se nekoliko igra~a u istoriji moè po tome porediti sa Viktorom). Posedovawe najdubqih priprema otvarawa u odnosu na bilo kojeg velemajstora wegove generacije. Suptilni psiholog. Nadqudska èqa da pobedi (moè se porediti samo sa Fi{erovom). Duboko poznavawe svih svojih protivnika. Ogromna energija i samodisciplina... Upitao sam: „Ali Borise, {ta je onda nedostajalo Viktoru da postane svetski {ampion?’“ Borisov odgovor me skoro sru{io na pod: „On nema talenat!“ I onda je Spaski zaurlao od smeha... (Preneseno sa sajta velemajstora Kevina Sprageta.) * Finalni me~ kandidata za izaziva~a svetskog prvaka izme|u Spaskog i Kor~noja (Kijev, 1968.) zavr{en je rezultatom 3:2, uz 5 remija, za Spaskog. Kasnije je Spaski pobedom u me~u sa Petrosjanom postao svetski prvak.

Spa ski–Kor~ noj Kra qe va in dij ka (E83) 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4 d6 5.f3 0–0 6.Le3 Sc6 7.Sge2 a6 8.Sc1 e5 9.d5 Sd4 10.Sb3 S:b3 11.D:b3 c5 12.d:c6 b:c6 13.0–0–0 Le6 14.Da3 Se8 15.h4 f6 16.c5 Tf7 17.Da4 Dc7 18.Lc4 L:c4 19.D:c4 Lf8 20.h5 d:c5 21.h:g6 h:g6 22.De6 Td8 23.T:d8 D:d8 24.Td1 De7 25.D:c6 Sc7 26.Db6 Kg7 27.Sd5 De6 28.L:c5 L:c5 29.D:c5 Sb5 30.De3 Dc6+ 31.Kb1 Sd4 32.Tc1 Db5

33.Sc7 De2 34.Se6+ Kh7 35.Dh6+ 1:0

Kor~ noj–Spa ski En gle sko otva ra we (A27) otvarawa turnira. Po`eleo je u~esnicima mnogo sre}e, da pobedi najboqi i da u turnirskoj sali vlada vite{tvo, kako bi se najmla|i mogli u~iti kako se pona{a i da slede pozitivne primere.

1.c4 e5 2.Sc3 Sc6 3.Sf3 f5 4.d4 e4 5.Sd2 Sf6 6.e3 g6 7.a3 Lg7 8.b4 0–0 9.g3 d6 10.Sb3 De7 11.Dc2 Sd8 12.a4 Sf7 13.La3 Ld7 14.0–0–0 c6 15.h3 b6 16.Le2 a5 17.b:a5 b:a5 18.Kb1 Tfb8 19.Ka2 Sg5 20.Tb1 Tb4 21.Sd2 c5 22.d5 h5

23.Sb5 Sf7 24.Tbd1 Se5 25.Sb1 Dd8 26.Thg1 Db6 27.g4 h:g4 28.h:g4 f:g4 29.Sd2 Lf5 30.L:b4 a:b4 31.Kb3 Dd8 32.Ta1 Ta5 33.Ta2 De7 34.Sf1 Sf3 35.Th1 Sh5 36.Dc1 Le5 37.Sd2 Kg7 38.Ld1 Kf7 39.Lc2 Lg7 40.Lb1? (40.S:e4 T:b5 41.S:d6+ D:d6 42.a:b5 Sf6 43.Ta7+ Kg8 44.Ta8+ Kf7 45.Td1 De5 46.L:f5 g:f5 47.Ta7+) Kf8 41.Lc2 Sg5 42.Ld1 Sf7 43.Le2 Se5 44.Dg1 Ta6 45.a5 Sf6 46.Db1 Kg8 47.Kc2 Sd3 48.Tf1 Lh6 49.Db3 Lg5 50.Kb1 Lh4 51.L:d3 e:d3 52.Kc1 Lg5 53.Tg1 Se4 54.S:e4 D:e4 55.Tg3 Lh4 56.Sc7 L:g3 57.S:a6 L:f2 58.T:f2 D:e3+ 0:1 * Posle emigrirawa Viktor Kor~noj dugo nije pose}ivao rodnu Rusiju. Tek kad je posle mnogo godina sredio svoje odnose s domovinom gostovao je sa svojim klubom Volmakom u Moskvi i na prvoj tabli postigao 4,5 poena iz 6 partija u finalu Evrokupa. Vrlo je lepo pobedio Jusupova, biv{eg kandidata za svetkog prvaka.

Kor~ noj–Ju su pov Ka ta lon ka 1.c4 e6 2.Sf3 d5 3.d4 Sf6 4.g3 Le7 5.Lg2 0–0 Mnogo popularniji nastavak je 5...d:c4. 6.Sc3 Mnogo se vi{e igrao nastavak sa 6.Dc2, gde skaka~ mo`e po potrebi do}i i na d2. 6...c6 7.0–0 b6 8.Se5 Lb7 9.e4 Sa6 Ovde je teorija zabele`ila potez 9...d:c4 10.S:c4 La6 11.b3 b5 12.Se5 b4 13.Se2 L:e2 14.D:e2 D:d4 15.Lb2 kao u partiji Petrosjan – Hasin 1957, gde beli i bez pe{aka ima boqe izglede. 10.Lf4 d:c4 11.S:c4 b5 12.Se3 Sd7 13.Sg4 Crni je zapretio da sa g5 osvoji figuru i beli nije imao boqi nastavak. 13...b4 14.Sa4 Sb6 15.Le3 Sc4 Crni je zamislio ovaj manevar, kojim osvaja lova~ki par i slabi kontrolu poqa d4. Ali, beli ima pritisak po c-liniji i mnogo vi{e terena tako da ipak stoji boqe. 16.Tc1 S:e3 17.S:e3 Tc8 18.e5 Bez obzira na to {to je sad jo{ osla bqe ni ji d-pe {ak, beli je pravilno ocenio da stra{ni lovac sa g2 daje dovoqno inicijative i mogu}nosti napada na kraqevo krilo. 18...Tc7 19.Dg4 Td7 20.Tfd1 Da5 21.b3 Tc8 Sad je bila prilika da se crni re{i zaostalog c-pe{aka ali posle 21...c5 22.L:b7 T:b7 23.d5! beli ima veliku prednost. No, sad beli koristi terensku prednost za napad na kraqevo krilo. 22.h4 Dd8 23.Kh2 g6 24.h5 Df8 25.h:g6 Dh6+ 26.Kg1 Crni je s me|upotezom {aha na hliniji uspeo da dobije neki tempo i tako beli mora da gubi vreme za napad po h-liniji. 26...h:g6 27.Le4 Dg5 28.Df3 Sb8 29.Kg2 Tcd8 30.Th1 T:d4 Beli je opasno zapretio, ali crni nema ni{ta boqe od uzimawa na d4. Ali sad sledi neugodno iznena|ewe.

31.Th8+! Neo~ekivana `rtva koja ru{i polo`aj crnog kraqa i donosi vrlo brzu odluku. 31...K:h8 32.D:f7 Td1 Ovo je jednako predaji, ali prave od bra ne od Th1 cr ni ni je imao. 33.T:d1 T:d1 34.S:d1 D:e5 Sad je odmah kraj ali od mnogobrojnih pretwi crni nije imao vaqanu odbranu. 35.De8+ i crni predaje. Pri pre mio: B. Dan ko vi}

kultura

c m y

dnevnik

sreda22.februar2012.

ВЛАДИМИР ПИШТАЛО У ТОРОНТУ

ВЕЧЕРАС НА КАМЕРНОЈ СЦЕНИ СНП-a

Место сусрета књижара „Србика”

„Диско свиње” стоти пут

Добитник НИН-ове награде за роман „Тесла, портрет међу маскама„ Владимир Пиштало, био је прошлог викенда гост „Ми магазина“ у Торонту. Он се публици представио у књижари „Србика“, а повод за гостовање је био његов најновији роман „Венеција“, у прошлогодишњем издању зрењанинске „Агоре“. Пиштало је одговарао на питања из публике , али и његовог домаћина, главног уредника „Ми магазина“ Ненада Станковића. Одржао је и краће предавање о идентитету наших емиграната у Северној Америци, што је била и тема његовог доктората из области историје емиграције. Највише се разговарало о његовим романима „Миленијум у Београду„, „Тесла, портрет међу маскама„ и најновијем- „Венеција„, из којег је аутор читао одломке. Књижевно дружење је трајало дуже од два сата, а занимљивост је да се сат у књижари зауставио, сасвим у складу са утиском посетилаца

да је време стало те вечери са Пишталом. После Давида Албахарија, Владимира Тасића и Светислава Басаре, Владимир Пиштало је четврти добитник НИН-ове награде који је гостовао у Торонту у организацији „Ми магазина“. У овом граду, чије име на староседелач-

ком индијанском значи „место сусрета“, живи око 30.000 српских исељеника. Владимир Пиштало ће ускоро гостовати и у Бостону, Њујорку, Вашингтону и Чикагу, сазнали смо у зрењанинској „Агори“, која је ексклузивни издавач његових Р. Л. књига .

ПРИЗНАЊЕ ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ ПРЕВЕДЕНУ СА СЛОВЕНСКИХ ЈЕЗИКА

Михајлу Пантићу руска награда „Југра” Писац Михајло Пантић добио је у Русији књижевну награду „Југра„ која се додељује за најбољу књигу преведену са свих словенских језика на руски, за дело „Ако је то љубав„ у преводу Ларисе Савељеве, саопштио је његов београдски издавач „Стубови културе”. Награду „Југра„ у сибирском граду Ханти-Масијску додељује Фонд „Пут живота”. Пантићеву књигу, која је до сада у Србији имала шест издања и преведена на више европских језика, у Русији је објавио издавач „Биско„ из Јекатеринбурга у копродукцији с београдском „Паидеиом”. Четрдесети, јубиларни Фест ће у Новом Саду, од 25. фебруара до 5. марта, у биоскопу „Арена Синеплекс“ представити двадесет филмова који су обележили протеклу светску фестивалску годину. Током десет дана, публику, на пројекцијама од 19 и 22 сата, као и на репризним од 16 и 17 сати, поред осталих, очекују остварења Теренса Малика, Ларса фон Трира, Педра Алмодoвара, Романa Поланског, Џорџа Клунија, Клинта Иствуда, Акија Каурисмакија, Дејвида Кроненберга, Нанија Моретија... Новосађани ће тако, традиционално, имати прилику да виде срж онога што нуди, већ деценијама популарни, не одступајући од високих стандарда, београдски

У образложењу награде наводи се да је Пантић написао збирку надахнутих прича о две кључне животне теме - љубави и смрти и да руски читаоци имају прилике да се, у одличном преводу, сусретну са делом познатог савременог српског приповедача. Награда ће Пантићу бити уручена почетком марта. За књигу „Ако је то љубав„ Пантић је својевремено добио неколико награда, укључујући и Андрићеву 2003. Ове године „Ако је то љубав„ излази на немачком и украјинском језику. „Стубови културе„ објавиће током године Пантићеву нову збирку прича под насловом „Ходање по облацима„.

везе, збуњеност због присуства нечега што квари игру, што то једно биће претвара у двоје усамљених клинаца који се суочавају са спољним стварним светом. Све је то подразумевало и врло прецизан рад с глумцима, али је глумачки одговор стога био више него жесток, тачан, емоционално изнијансиран. Била је то

да с којом Она не зна шта ће или смрт, после које ничег нема.”, писала је Даринка Николић у нашем листу. Представа „Диско свиње“ имала је велики број гостовања у земљи (Суботица, Београд, Подгорица, БудваФест...) и иностранству (Пољска - Варшава и Лођ, Украјина - Тернопил (Фестивал

права експлозија енергије, еманација глумачке освешћености каква се на овој сцени ретко сусреће, савршена складна, партнерска игра. Јована Стипић и Милан Ковачевић застрашујуће дивљи, потресни у емоционалном замуцкивању, трагични пред непознаницом ван сопственог света, звала се она јебена слобо-

младих редитеља), Македонија Струмица (Фестивал камерног театра „Ристо Шишков„), БиХ Зеница... Драматург је Угљеша Шајтинац, сценограф је Весна Поповић, костимограф је Јасна Бадњаревић, а за сценски покрет је задужен Иван Клеменц. Н. П-ј.

ФЕСТ У НОВОМ САДУ ОД 25. ФЕБРУАРА ДО 5. МАРТА

Двадесет наслова који су обележили филмску годину ништа друго до барокну претенциозност. Филм је већ освојио бројне награде и номинован је у три категорије за Оскара. Глумачку екипу чине Бред Пит, Џесика Честејн, Шон Пен, Фиона Шо и други.

Из филма „Опасан метод“ Дејвида Кроненберга

Фест. Дакле, 20 остварења од 70 и неких фестових премијерних филмова, чини програм новосадског Феста. Сва су иначе „позајмљени“ из Фестових удараних, вечерњих термина, којима, по правилу, у београдском Центру „Сава“ не одолева београдска публика. Новосадски Фест ће у суботу, 25. фебруара, отворити прошлогодишњи кански победник, филм „Дрво живота“ (The Tree of Life) америчког редитеља Теренса Малика. Реч је о породичној драми сазданој на неконвенционалан начин, како на наративном тако и визуелном плану, потврђујући Малика као непосусталог експериментатора, који не одустаје од трагања за смислом покретних слика, као у сваком погледу, чудесних одјека живота. Баш зато и овом приликом Малик је поделио најпре критику на део који га сматра генијалним аутором и део који у овом филму не види

Представа „Диско свиње“ вечерас ће на Камерној сцени Српског народног позоришта у 21 сат бити изведена јубиларни стоти пут! Ова представа, настала по комаду „Диско свиње“ Енде Волша, у преводу, адаптацији и режији Предрага Штрпца, премијерно је изведена у априлу 2003. и од тада живи свој врло успешан и дуговечан живот на сцени. Улоге у овој дуодрами играју: Милан Ковачевић (Свиња, дечко, седамнаест година) и Јована Стипић (Прцољак, девојка, седамнаест година) Овај комад Енде Волша о двоје узнемирених тинејџера и о љубави, грађен је на дугим монолозима, и препун је језичких ексцентричности које креирају жив и јединствен простор за глумачку имагинацију. Комад је постигао метеорски успех и преведен је на готово све европске језике. Драмски писац Енда Волш, рођен је у Даблину 1967, један је, сматра се, од најокрутнијих гласова савременог ирског театра. „Диско свиње“ премијерно су приказане на даблинском Фринџ фестивалу 1996. (награда за најбољу представу), а следеће године је на фестивалу у Единбургу освојио је награду критике. Осим изузетних похвала младим глумцима, критика је похвалила и редитеља ове представе.„Предраг Штрбац се врло интелигентно суочио са замкама Велшове драматургије, пресецајући нарацију (директно, преко микрофона, обраћање глумаца публици) углавном жестоким, али повремено и веома поетичним дијалошким сценама и тако успостављајући одиста бриозан ритам и темпо, тачно препознавајући и подвлачећи тренутак драмског обрта (изванредна, узбудљива сцена пољупца) и преокрета у односу двоје јунака, почетак деструктивности њихове

Ревију филмова са Феста у Новом Саду, 5. марта, затвориће премијера домаћег филма. „Доктор Реј и ђаволи“ је нови играни филм сценаристе и редитеља Динка Туцаковића, а говори о истинитој епизоди из живота познатог америчког редитеља Николаса Реја, који се шездесетих година затекао у Југославији, у покушају да ту сними филм. Сем посвете култном редитељу, у години његовог јубилеја, то је и прича о једном периоду кинематографије земље које више нема. У филму играју: Пол Леонард Мареј, Драган Бјелогрлић, Ана Софреновић, Лена Богдановић, Светозар Цветковић, Тихомир Станић, Јана Милић... На самом крају, након домаће премијере, тачку на ову новосадску ревију ће ставити, судећи по причи, потресна драма „Неспокојни“ (Restless) прослављеног редитеља Гаса Ван Санта. То је љубавна повест двоје младих, који су, свако на свој на-

чин, суочени са радошћу живота али блиском смрћу. Између, налази се низ оставарења, која због репутације својих аутора, глумаца и признања, такође, привлаче пажњу. Међу њима је свакако „Меланхолија“ (Melancholia) Ларса фон Трира са Кирстен Данст, Александром Скарсгардом, Кифером Садерлендом, Шарлотом Гејнзбур, Џоном Хартом и Шарлотом Ремплинг у упечатљивим улогама особа суочених са блиском, надолазећом опасношћу, која би могла да донесе крај света. Као ни претходне ни ова, у потпуности фонтрировска прича, не оставља простор за наду, већ пре нуди сугестиван полигон за интензиван доживљај осећања његових јунака, остављајући, с друге стране, довољно простора за бројна тумачења. „Меланхолија“ је од стране Европске филмске академије проглашена најбољим европским филмом за прошлу годину, а Кирстен Данст је добила награду за најбољу глумицу на Канском филмском фестивалу. Ту су и остали великани савременог филма: Педро Алмодовар са остварењм „Кожа у којој живим“ (La piel que habito). То је прича о пластичном хирургу и његовој опсесији да створи вештачку кожу у којој поред Антонија Бандераса играју Елена Анаја, Мариса Паредез, Јан Корнет и други. Роман Полански ће нам се представити филмом „Крвопролиће“ (Carnage), сатиричном драмом која говори о у почетку мирољубивом сусрету родитеља два дечака који су учествовали у школском инциденту. Родитеље играји Џоди Фостер, Кристоф Валц, Кејт Винслет и Џон С. Рејли. Дејвид Кроненберг се у филму „Опасан метод“ (A Dangerous Method) позабавио учењима Фројда и Јунга, који су и његови главни јунаци. Главне улоге су поверене Вигу Мортенсену, Мајклу Фасбендеру, Кири Најтли, Сари Гедон и Венсану Каселу. Кроз причу о невероватном пријатељству једног младића и једног коња, у филму „Ратни коњ“ (War Horse) Стивен Спилберг гледаоце води у време Првог светског рата. Несумљиво,

реч је о још једном холивудском епу крупних емоција и раскошне продукције. У остврењу „Џ. Едгар“ (J. Edgar) редитељ Клинт Иствуд истражује јавни и приватни живот једне од најмоћнијих, најконтроверзнијих и најзагонетнијих особа 20. века. Као представник спровођења закона у Америци скоро педесет година, Џ. Едгар Хувер је био предмет страха и поштовања, псовања и хваљења. Али, иза затворених врата, он је држао тајне које су могле да униште његов углед, његову каријеру и његов живот. Насловну улогу тумачи, увек на висини задатка, Леонардо Дикаприо.

Својеврсни отклон од главне матице тако нуди Паоло Сорентино филмом „Ово мора да је то место“ ( This Must Be the Place) са Шоном Пеном у екстремно екстравагантној улози остарелог рокера који са преко целе Северне Америке даје у потрагу за нацистичким злочинцем, како би осветио свог оца. У ову категорију „препознатљивог, а са отклоном“ спада и филм Возач (Drive) Николаса Виндинг Рефна (памтимо га по одличном дебију „Дилер“). У овом акционом трилеру гледаћемо у насловној улози Рајана Гослинга, док му је партнерка вансеријска Кери Малиган.

На програму више од 70 филмова Јубиларни 40. Фест, под покровитељством председника Србије Бориса Тадића почеће 24. фебруара и трајаће до 4. марта у београдском Центру „Сава“, као и Дому омладине, Дворани Културног центра Београда и Кинотеци. На Фесту ће, за овдашњу публику премијерно, бити приказано више од 70 филмова. Фестивал ће отворити, како се очекује, Питер Богданович, славни холивудски редитељ српског порекла. Још један глумац/редитељ Џорџ Клуни представиће се филмом „Мартовске иде“ (The Ides of March). Реч је о политичкој драми/трилеру у којој поред Клунија играју Рајан Гослинг, Филип Сејмур Хофман, Пол Ђамати, Марис Томеи, Еван Рејчел Вуд. Свакако један од најдирљивијих филмова на Фесту, „Потомци“ (The Descendants) потписује Алексадер Пејн (Оскар за сценарио филма „Странпутице“ – Sideways). Реч је о савременој породичној драми смештеној на Хаваје у којој се главни јунак, средовечни адвокат, истовремено суочава са неколико крупних животних удараца. Изванредан у главној улози (номинованој за Оскара) је Џорџ Клуни. „Потомци“ у трци за Оскара учествују са пет номинација међу којима су и он за најбољи филм, режију и адаптирани сценарио Ако не међу поменутим, могуће је да су међу следећим насловима на овој ревији, бар још неки гледалачки фаворити.

До краја само ћемо набројати шта нас још очекује на новосадској ревији филмова са Феста: од психодраме „Морамо да разговарамо о Кевину“ (We Need to Talk About Kevin) Лини Ремзи са Тилдом Свинтон, преко италијанске сатире „Имамо папу“ (Habemus Papam) свима нам омиљеног Нанија Моретија, са Мишелом Пиколијем у главној улози, па Џејн Ејр (Jane Eyre) у режији Кери Фукунаге и глумачком екипом у којој су Миа Васиковска, Мајкл Фасбендер, Џејми Бел и Џуди Денч, до филма „360“ Фернанада Меирељеша (Божији град), са екипом глумаца у којој су Џад Лоу, Рејчел Вајз, Ентони Хопкинс, Бен Фостер и други. Неизоставно ту је и Аки Каурисмаки са филмом Авр ( Le Havre), затим „Челична леjди“ (The Iron Lady) у режији Филиде Лојд са Мерил Стрип у насловној улози Маргарет Тачер и драма о одрастању „Дечак са бициклом“ (Le gamin au vélo) у режији Жана Пјера Дардена. Владимир Црњански

svet

sreda22.februar2012.

Opa sna bo lest u Vi jet na mu

U In do ne zi ji pti ~ji grip YAKAR TA: Testovi su potvrdili da je devetnaestogodi{wa Indoneànka, koja je pro{le nedeqe preminula, bila zaraèna virusom pti~jeg gripa, saop{tilo je ju~e ministarstvo zdravqa te zemqe. Time je broj indoneànskih `rtava pti~ijeg gripa od po~etka 2012. pove}an na tri, prenosi AFP. U regionu raste zabrinutost oko pti~jeg gripa, jer su i u Kini, Kamboxi i Vijetnamu od po~etka godine registrovani smrtni slu~ajevi od ove bolesti. U indoneànskom ministarstvu zdravqa napomiwu da posle pregleda ku}e preminule, kao i okolnih ku}a, nisu bili u stawu da utvrde izvor zaraze. Indonezija je zemqa najteè pogo|ena pti~jim gripom - izme|u 2003. i 2011. u woj je zabeleèno 150 qudskih `rtava te bolesti, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. (Ta njug)

BA VA R CI O KAN DI DA TU ZA PRED SED NI KA NE MA^ KE

Iran uslo vqa va iz voz naf te Evro pi

UKRATKO

HA NOJ: Vijetnamske zdravstvene vlasti upozoravaju da bi ove godine tamo{wa situacija s bole{}u {ake, stopala i usta mogla da se pogor{a. Od ove bolesti, koja spada u grupu enteroviroza, od po~etka godine je ve} obolelo preko 6.000 Vijetnamaca, prete`no dece, od kojih je devet umrlo. Preminula deca su bila zara`ena te`im oblikom virusa EV-71, prenosi AP. Prema saop{tewu vijetnamskog ministarstva zdravqa stopa zaraze re~enom bole{}u je od po~etka ove godine sedam puta vi{a nego {to je bila u prvih {est nedeqa 2011. U celoj pro{loj godini od bolesti {ake, stopala i usta obolelo je vi{e od 110.000 Vijetnamaca, a umrlo je 166, uglavnom dece.Simptomi ovog oboqewa, za koje ne postoji vakcina, su naj~e{}e samo povi{ena temperatura i osip. (Ta njug)

dnevnik

TE HE RAN: Iran je ju~e postavio uslove za budu}i izvoz nafte evropskim zemqama nakon {to je po~etkom ove nedeqe obustavio isporuku nafte Britaniji i Francuskoj. Portparol iranskog ministarstva spoqnih poslova Ramin Mehmanparast rekao je da Iran tra`i garancije pla}awa, dugoro~ne ugovore i zabranu jednostranog otkaza ugovora od kupaca. On je dodao da sve to treba da se uzme u obzir ako Evropa `eli nastavak trgovinskih i ener-

„Di vqi brak” je lo {a pre po ru ka

getskih odnosa sa Iranom, preneo je AP. Iran je izneo svoje uslove na sastanku s ambasadorima {est evropskih zemaqa u Teheranu. Iran je ju~e saop{tio da razmatra pro{irewe naftnog embarga i na druge evropske zemqe. Obustava isporuke nafte Francuskoj i Britaniji usledila je kao reakcija na embargo EU na iransku naftu koji stupa na snagu 1. jula, a zbog kontroverznog nuklearnog programa Teherana. (Ta njug)

MI NI STAR OD BRA NE EHUD BA RAK O IRA NU

Iz rael }e ura di ti ono {to mo ra TEL AVIV: Ameri~ki savetnik za nacionalnu bezbednost Tomas Donilon je tokom trodnevne posete Izraelu razgovarao o pitawima bezbednosti. U saop{tewu Bele ku}e povodom ove posete se ka`e da je ona “deo nastavka i intenzivnog dijaloga izme|u SAD i Izraela i odraz nepoklebqive posve}enosti bezbednosti Izraela”, navedeno je u saop{tewu. Tako|e se dodaje da je Donilon potvrdio sastanak izraelskog premijera Bewamina Netanijahua i ameri~kog predsednika Baraka Obame u Va{ingtonu 5. marta. U trenutku kada se sve vi{e izve{tava o pritisku SAD na Izrael da pru`i {ansu me|unarodnim sankcijama protiv Iana i kada ameri~ki zvani~nici javno pozivaju da se sada ne napadaju iranska nuklearna postrojewa, izrael-

Ni klo se me sta ro 30.000 go di na MO SKVA: Ruski nau~nici iz Instituta fizi~ko-hemijskih i biolo{kih problema zemqi{ta po~eli su da uzgajaju biqku iz semena koje je prona|eno u slojevima ve~itog leda, za koje smatraju da je staro 30.000 godina. Biqka je predak roda silene (puzavica) i malo se razlikuje od savremenog cve}a, preneo je danas „Glas Rusije”. Najstarije biqke dosad uzgajane u savremenim uslovima su imale oko 2.000 godina.

ski ministar odbrane Ehud Barak nije nagovestio nikakvu zategnutost u odnosima sa SAD zbog Irana, rekav{i samo da je sa Donilonom razgovarao o nizu pitawa i da su bezbednosni od-

Me dve dev: NA TO na ru {a va rav no te `u MO S KVA: Pred sed nik Ru si je Dmi trij Me dve dev rekao je ju~e da }e Moskva od go vo ri ti pro tiv me ra ma ukoliko razme{tawe protivraketnog {tita NATO-a u Evro pi bu de na sta vqe no prema najavqenim planovima. Ruski predsednik ocenio je u razgovoru s komandan ti ma ra ket nih pu ko va ruske armije da je o~igledno da postoje}i nuklearni kapacitet zemqe mora da bude efikasan kako bi se odr`ao strate{ki balans. ”Kada smo potpisivali sa Obamom (ameri~kim predsednikom Barakom) sporazum o ograni~avawu strate{kih ofan ziv nih oru` ja, po{li smo od toga da smo

mawe-vi{e paritetni”, rekao je Medvedev i dodao da je raz me {ta we pro ti vra ket nog {tita poku{aj naru{avawa te ravnote`e. On je istakao da }e Rusija morati da preduzme niz re{ewa kako bi parirala konceptu stvarawa evropske protivraketne odbrane NATO-a do 2020. godine ili ranije.Premijer Vladimir Putin, koji ima najvi{e izgleda da ponovo bude predsednik Rusije posle izbora 4. marta, najavio je pe dva dana stvarawe moderne i visoko obu~ene ruske armije. Izdvajawa u vojni buxet u teku}oj deceniji }e iznositi oko 575 milijardi evra. (Ta njug)

nosi dveju zemaqa saveznica odli~ni. On je istakao da su ti odnosi jedinstveni zbog „otvorenosti, me|usobnog po{tovawa, razumevawa, pa`we i saznawa da se radi o dve veoma prijateqske zemqe sa dugom vezom koja se produbila tokom aktuelne administracije”. U ponedeqak je ameri~ki zvani~nik Xo Sirinsione iz Me|unarodne bezbednosne savetni~ke uprave Stejt departmenta rekao da je nejasno da li bi izraelski napad „napravio dovoqno {tete da se postigine ne{to vi{e od odlagawa programa za oko godinu dana”.On je upozorio da napad ne bi doneo brzo okon~awe krize i da bi bio po~etak ili ve}eg rata ili poja~anih napora da se Iran zaustavi u onome {to bi nesumwivo radio, a {to }e nesumwivo biti trka da se napravi bomba. (Ta njug)

BER LIN: Joahim Gauk, kandipitawe [tazi dokumentacije, o kodat i vlasti i opozicije za novog me je Merkel ovog vikenda postinema~kog predsednika, koji }e 18. gla dogovor da bude novi nema~ki marta, sasvim je izvesno, biti izapredsednik, ve} 12 godina ìvi zabran za {efa 82-milionske nacije, jedno sa Danijelom [at, novinarharizmati~an, popularan, ugledan kom, koja se bavi politi~kim novii poèqan za to funkciju, ima, iznarstvom. Sam Gauk, prenose medigleda, i jednu „manu”, a to je vanji, nije razveden, a sa ovom novibra~na veza sa novinarkom Danijelom [at. „Divqi brak” u dvorcu „Belvi”- to se, kako stvari stoje, jo{ nikada u Nema~koj nije dogodilo, a to se ni ne dopada ba{ svakome u Hri{}ansko-socijalnoj uniji (CSU), ultrakonzervativnoj, bavarskoj stranci, „sestrinskoj” partiji Hri {}an sko-de mo kratske unije (CDU), Joahim Gauk i Angela Merkel kancelara Angele Merkel. Zato su narkom, koja ìvi u Nirnbergu, Bavarci budu}em {efu dràve imaju savremeni i u Nema~koj ~est predloìli da svoje li~ne odnose oblik partnerstva, ozna~en kao uredi, odnosno, da se, slobodno tu„vikend veza”, zbog mogu}nosti da ma~eno, oèni. se zaposleni partneri, uglavnom, ”To bi moglo biti u interesu savikendom susre}u. mog Gauka, da svoje li~ne odnose, Gauk, star 72 godine i wegova 20 {to je mogu}e pre, uredi, kako se ne godina mla|a partnerka [at ìve bi ukazalo „mesto za napade”, regodinama „izme|u” Berlina i Nirkao je, kako prenosi danas nema~ka nberga, bez vena~anog prstewa, ali {tampa, ekspert za porodi~nu popoznavaoci prilika tvrde - veoma litiku CSU i savezni poslanik sre}no.U predsedni~ki dvorac GaNorbert Gajs. Privatni ìvoti uk }e se, pi{e {tampa, useliti sa nema~kih politi~ara, aktuelnih, svojom prijateqicom [at. Od ovog ali i onih koji vi{e nisu na najivikenda, od kako ga je Merkelova i staknutijim dràvnim funkcijaoficijelno predstavila kao buduma, ili koji }e tek postati vode}i }eg predsedni~kog kandidata, pou zemqi, pobu|uju uvek veliku znanovo se {pekuli{e o svadbi izmetièqu javnosti, pa je tako i Gau|u Gauka i [atove, a mediji ukazukov ìvot ve} pod „lupom”. ju na to da bi se pre toga on morao Gauk, biv{i borac za qudska razvesti od majke wegovih ~etvoro prava u DDR, harizmati~ni, evandece, s kojom od 1991. godine nije gelisti~ki pastor iz Rostoka i nezajedno. kada{wi opunomo}enik vlade za Ra da La li}

PRED SED NI^ KI IZ BO RI U JE ME NU

Eks tre mi sti za tvo ri li bi ra li {ta u Ade nu SA NA: Separatisti „Ju`nog pokreta”, koji su pozvali na bojkot predsedni~kih izbora u Jemenu, zauzeli su ju~e polovinu bira~kih mesta u Adenu, najva`nijem gradu na jugu zemqe, saop{tili su vladini zvani~nici. „Polovina bira~kih mesta u Adenu je zatvorena po{to su ih zauzeli naoru`ani qudi iz ’Ju`nog pokreta’”, rekao je zvani~nik lokalnih vlasti u izjavi agenciji AFP. On je dodao da su ekstremisti zatvorili 10 od ukupno 20 birali{ta u Adenu.O~evici su potvrdili da su ekstremisti upali u bira~ka mesta i konfiskovali glasa~ke kutije, dok su se snage bezbednosti, koje su

obezbe|ivale mesta za glasawe, povukle. Vlasti su saop{tile da su rasporedile 103.000 vojnika da ~uvaju glasa~ka mesta. Samo nekoliko sati ranije, jemenske vlasti su saop{tile da su ~etiri osobe, ukqu~uju}i jedno dete, ubijene u okr{aji-

ma snaga bezbednosti i ekstremista koji èle da osujete odràvawe izbora.Borci „Ju`nog pokreta”, koji tvrdi da izbori ne mogu da ispune wihovu èqu za autonomijom ili nezavisno{}u juga zemqe, bojkotuju izbore, na kojima je jedini kandidat jemenski potpredsednik Abdrabuh Mansur Hadi. Jug zemqe se otcepio 1994. godine nakon ~ega je usledio kra}i gra|anski rat koji je okon~an ulaskom severnih trupa u ju`ne oblasti.Ju~era{wi izbori su usledili posle vi{eme{e~nih protesta protiv reìma predsednika Alija Abdulaha Saleha, koji se nalazio na vlasti ve} 33 godine. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLA DI MIR PU TIN Ruski premijer i predsedni~ki kandidat Vladimir Putin, po svemu sude}i, govori}e u ~etvrtak na velikom mitingu podr{ke koji organizuju wegove pristalice na stadionu Lu`niki u Moskvi,gde se o~ekuje 100.000 qudi. Planovi se razra|uju, veoma je verovatno da }e u~estvovati”, rekao jePutinov portparol Dmitrij Peskov za televizijski kanal „Do`d”.

KO RA DO PA SE RA Ministar za ekonomski razvoj, infrastrukturu i saobra}aj u vladi Italije Korado Pasera je, prema podacima objavqenim na zvani~nom sajtu, najbogatiji ~lan vlade. Nekada{wi bankar imao je 2010. godi{wa primawa u visini od 3,5 miliona evra, proizilazi iz podataka koji su ju~e objavqeni na sajtu vlade.Kao ministar on }e imati bruto platu od 189.767 evra godi{we.

DO MI NIK STROS-KAN Francuska policija zadr`ala je ju~e biv{eg {efa MMF-a Dominika Stros-Kana, i on }e biti ispitan na osnovu sumwi da je u~estvovao u orgijama u Parizu i Va{ingtonu koje je nekolicina biznismena pla}ala proneverenim novcem. Stros-Kan (62) }e biti saslu{an kao osumwi~en za „podvo|ewe i zloupotrebu javnih sredstava”, saop{tili su tu`ioci

PRE PO RU KA MI NI STRA KUL TU RE AV GA NI STA NA @E NA MA

Ma we {min ke i vi {e bur ki

KA BUL: Jedno pismo ministra kulture i informisawa avganistana Sajeda Makdona Rahina preporu~uje ènama da se mawe {minkaju. Iako danas uìvaju daleko ve}a prava i slobode nego tokom desetogodi{we vladavine talibana, ène u Avganistanu se pla{e budu}nosti.Na malim ekranima u Avganistanu ène nisu retkost, ali nijedna se do sada pred kamerama jo{ nije pojavila bez marame na glavi, dok neke nose ~ak i burku. Pa ipak, avganistanski ministar kulture i informisawa uputio je nedavno pismo medijima u kojem od wih traì da se ène na malim ekranima ne pojavquju na{minkane, kao I spikerke ~esto nose burku ni nepokrivenih glava. Mnogi u tom pismu vide prve korake povrat- posle 2014. godine”, kaè Sami Mehdi, vodika u vremena kada su ovom zemqom vladali ta- teq informativnog programa TV One. Naime, libani koji su ènama zabrawivali gotovo sve, 2014. godine bi zapadne snage trebalo da se u prenosi nema~ki dràvni radio „Doj~e vele”. potpunosti povuku iz Avganistana, a za sada „Da ène u Avganistanu prilikom ~itawa nije izvesno da li }e demokratske snage u zevesti na televiziji nose maramu ili ~ak burku mqi imati dovoqno snage da se odupru talibanije nikakva retkost, ve} uobi~ajena pojava. nima. Posle ovog pisma smo se zabrinuli i pitamo se [ta bi to konkretno zna~ilo za medije i po{ta nam donosi budu}nost i mirovni pregovo- loàj èna u Avganistanu? Mehdi tvrdi - niri sa talibanima. Brine nas {ta }e se desiti {ta dobro. „Talibani su protivnici slobode

medija u Avganistanu. U wihovo vreme nije bilo slobode {tampe, nisu smeli da se emituju radio i televizijski programi. Oni su i protiv toga da se ène pojavquju pred kamerama. Mo`da je ovo pismo ministra na neki na~in ustupak talibanima”, kaè Sami Mehdi. Sam ministar kulture kaè da ène ne treba da se potpuno pokriju i da nose burke, ali da su se neki poslanici àlili da se ène pred kamerama pojavquju „previ{e slobodno”, odnosno da su prejako na{minkane i bez marame na glavi.U pore|ewu sa desetogodi{wom vladavinom talibana, ène danas u Avganistanu uìvaju mnogo ve}a prava i slobode. Neke su se ~ak kandidovale i na posledwim parlamentarnim izborima, dok veliki broj poha|a {kole i fakultete, navodi „Doj~e vele”. Avganistanske ène strahuju da je pismo ministra tek prvi korak ka uvo|ewu starih zakona po meri talibana. Kako kaè Mehdi, pregovori s talibanima se nalaze u prvoj i vrlo osetqivoj fazi. Mir s wima je vaàn, ali on ujedno zna~i i ukqu~ivawe desni~arskih radikalnih islamskih snaga u vlast. (Ta njug)

BALkAn

c m y

dnevnik

NOR MA LI ZA CI JA @I VO TA PO SLE LE DE NOG TA LA SA

Kre }e te ret ni sa o bra }aj na pru zi Be og rad–Bar POD GO RI CA: Na kon de se to dnev ne blo ka de zbog sne `nih la vi na, po no vo }e pro ra di ti pru ga Be o grad-Bar, po {to je za vr {e no ukla wa we sne ga sa pru ge iz me |u Pod go ri ce i Ko la {i na. Pr vo }e kre nu ti te ret ni vo zo vi, ka zao je pred sed nik Od bo ra di rek to ra @e le zni~ ke in fra struk tu re Cr ne Go re (@ICG) Za ri ja Fra no vi}. ‚‚O~e ku jem da u po po dnev nim sa ti ma kre ne te ret ni sa o bra }aj, dok }e put ni~ ki pri ~e ka ti dok se ne iz vr {e sve pro ve re u ve zi opa sno sti od po ja ve no vih sme to va‚‚ na veo je Fra no vi} i pro ce nio da }e i put ni~ ki vo zo vi kre nu ti pre vi ken da. Sta we u Cr noj Go ri, na kon ne za pam }e nog ne vre me na, po la ko se sta bi li zu je ka da je u pi ta wu pro hod nost sa o bra }aj ni ca i snab de va we stru jom, ali }e tre ba ti

vre me na da se si tu a ci ja vra ti u nor ma lu. U Cr noj Go ri je, zbog eks trem nih sne `nih pa da vi na, 11. fe bru a ra pro gla {e no van red no sta we na ~i ta voj te ri to ri ji, a sne `no ne vre me do sa da je od ne lo tri qud ska `i vo ta. Pod go ri~ ki aero drom otvo ren je za sa o bra }aj na kon vi {e sat nog

pre ki da ra da zbog ju ~e ra {we ma gle u glav nom gra du Cr ne Go re. U op {te wu Slu `be za in for mi sa we te va zdu {ne lu ke ka `e se da }e se le to vi re a li zo va ti po pla nu le te wa. Ju ~e pre pod ne le to vi ka glav nom gra du Cr ne Go re bi li su, zbog ma gle pre u sme re ni ka Ti va tu. (Ta njug)

Mla di Cr ne Go re ne }e u NA TO POD GO RI CA: Ve }i na cr no gor skih sred wo {ko la ca po dr à va ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, ali ne i ula zak Cr ne Go re u NA TO, re zul tat je ju ~e ob ja vqe nog is tra ì va wa ko je je spro ve la ne vla di na or ga ni za ci ja “Ju ven tas”, u sa rad wi s De le ga ci jom EU u Pod go ri ci. Pred stav ni ca “Ju ven ta sa Iva na Vu jo vi} ka za la je da 60 od sto cr no gor skih sred wo {ko la ca po dr à va ula zak u EU. Cr no gor ski sred wo {kol ci od EU naj vi {e

o~e ku ju mir - 40,8 od sto, so ci jal nu za {ti tu i slo bo du pu to va wa - 35,3, dok de mo kra ti ju o~e ku je 23,4 od sto. Cr no gor ski sred wo {kol ci, ka da je u pi ta wu ~lan stvo u NA TO, ve }in ski su pro tiv ula ska u tu ali jan su. Pro tiv ula ska Cr ne Go re u NA TO je 43 od sto sred wo {ko la ca, dok je 30 od sto po dr `a lo ~lan stvo u Se ver no a tlan skom sa ve zu. (Ta njug)

sreda22.februar2012.

EVROP SKI SI STEM ZA SMA WE WE RI ZI KA OD KA TA STRO FA

Strah od ra zor nih po pla va WU JORK: Bal kan i de lo ve à no ì ve, po sto je zna ci upo zo ci o nal ne plat for me za sma we cen tral ne i is to~ ne Evro pe, ko re wa da }e ra zor ne po pla ve jo{ we ri zi ka od ka ta stro fa i nad ji su pa ra li zo va ni zbog vi so kog vi {e do pri ne ti gu bit ku qud skih le `ni za ci vil nu za {ti tu po sne `nog po kri va ~a, mo gle bi se ì vo ta i eko nom skim pro ble mi bri nu da ne bu de `r ta va ka da na }i u no ve ne vo qe s do la skom ma”, iz ja vi la je spe ci jal na pred stig nu po pla ve”, ka zao je port pro le }a, i ka da po~ ne pa rol UNIS DR De to pqe we sne ga ko je U narednih 10 dana temperatura }e sko~iti nis Me klin. Evrop }e iza zva ti po pla ve, ska ko mi si ja je, po na plus osam do deset stepeni Celzijusa, upo zo ri la je ju ~e sle po pla va na sta pa }e do}i do pucawa leda na Dunavu Kan ce la ri ja UN za lih usled iz li va wa sma we we ri zi ka od La be i Du na va 2002. ka ta stro fa (UNIS DR). Tem pe stav ni ca UN za sma we we ri zi ka go di ne, osno va la Evrop ski si ra tu re u Bu gar skoj i Ru mu ni ji od ka ta stro fa Mar ga re ta Val stem za upo zo ra va we na opa }e, pre ma o~e ki va wi ma, u na red strom u sa op {te wu. Na ro ~i to }e snost od po pla va (EFAS).Kan nih 10 da na sko ~i ti na iz me |u bi ti po go |e na me sta bez ade kvat ce la ri ja UN za sma we we ri zi plus osam i 10 ste pe ni Cel zi ju ne in fra struk tu re za sa ni ra we ka od ka ta stro fa sma tra da bi sa, pa }e do }i do pu ca wa le da na po pla va, kao {to su bra ne i dre pred sto je }e oto pqa va we mo glo Du na vu. na `ne ce vi, do da la je ona. sta vi ti si stem na naj ve }u pro „Dok hi qa de qu di na pro sto ru „Sa da je vre me da se vla sti bu do sa da. od Sr bi je do Bu gar ske i da qe ote ovih ze ma qa, Cr ve ni krst, na (Ta njug)

No vi do ka zi u pred me tu Do bro vo qa~ ka BA WA LU KA: Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Re pu bli ke Srp ske pri ku pi lo je no ve do ka ze u pred me tu Do bro vo qa~ ka uli ca, ko je }e po sla ti tu `i o cu Xu du Ro ma nu, ko ji je u ja nu a ru ob u sta vio is tra gu za zlo ~i ne u ovom slu ~a ju, iz ja vio je ~lan Ti ma MUP-a Srp ske za is tra `i va we rat nih zlo ~i na Si mo Tu {e vqak. On je do dao da je MUP Srp ske no ve do ka ze o po ~i we nom zlo ~i nu u Do bro vo qa~ koj uli ci u Sa ra je vu, ka da su 1992. go di ne ubi je ni voj ni ci JNA, pri ku pio po sle do no {e wa Na red be o ob u sta vqa wu is tra ge i pod no {e -

Si mo Tu {e vqak

wa pri tu `be na tu na red bu. Go vo re }i o pred me tu „Tu zlan ska ko lo na”, u ko jem je, ta ko |e, stra ni tu -

ì lac Dej vid [ven di men do neo Na red bu o ob u sta vqa wu is tra ge pred svoj od la zak iz BiH u de cem bru 2009. go di ne, Tu {e vqak je pod se tio da je pri tu `ba na tu na red bu pod ne ta pre dve go di ne, ali da se tu ì lac do da nas ni je iz ja snio. “Ha {ki tri bu nal je na taj pred met sta vio je ozna ku A, {to zna ~i da po sto ji do voq no do ka za na osno vu ko jih se istog da na mo è po di }i op tu `ni ca. Pre se dan je, i pr vi put u BiH, da se u pred me tu sa tom ozna kom do ne se Na red ba o ob u sta vqa wu is tra ge”, ka zao je Tu {e vqak. (Ta njug)

sreda22.februar2012.

oglasi

dnevnik

oglasi

sreda22.februar2012.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

sreda22.februar2012.

Po sled wi po zdrav

Zo ra nu Be lom

Zo ran Be li od po ro di ca: Vu ko vi}, [ko ri} i Bo ji}.

47685

Po sled wi po zdrav na {em dra gom dru gu, ko le gi Zo ra nu. ^o vek umi re dva pu ta, jed nom kad umre i dru gi put kad iz ble di se }a we na we ga. Ti ni ka da ne }e{ umre ti. Ve~ no }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma i na {em se }a wu.

Tu `na sr ca se opra {ta mo od na {eg vo qe nog

Tvoj ko lek tiv Auto Glass Iva ni}.

47692

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Zo ki ja

Po sled wi po zdrav dra gom

Za u vek }e{ osta ti u sr ci ma tvo jih: te ti ce Mi lin ke, bra ta Bor ka, sna je Sve tla ne i ba be Du {i ce. 47687

Po sled wi po zdrav na {em vo qe nom Po sled wi po zdrav Qi qi nom ta ti

Zo ra nu Be lom

Hva la za svu tvo ju do bro tu. An |e li }e si gur no bi ti sa to bom jer i ti si an |eo.

Po ~i vaj na an |e o skim kri li ma. Ve~ no }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

Zo ra nu Dra ga nu Zo ri }u

Iva na, Mi re la i Ne na.

47691

Dra gi Zo ra ne, `i veo si krat ko ali si bio vo qen. Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

Ku ma Sve tla na Ba ji} sa de com.

Po ro di ca Iva ni} i oso bqe mo te la â&#x20AC;&#x17E;BORâ&#x20AC;?.

Tvo ji: ba ba Mi lin ka, uj na Qi qa, bra }a Pe tar i Pre drag i sna ja Da ni je la. 47689

47688

47694

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Po sled wi po zdrav dru gu

Zo ra nu Be lom

Raj ku Me di }u

Zo ra nu Be lom

od po ro di ce Se la ko vi}.

Ni ka da te ne }e za bo ra vi ti tvoj Sa {a Smi qa ni} sa po ro di com.

od: Tan ce ra, Ste ve, La ne i Du le ta.

47690

47693

47679

Po sled wi po zdrav ku mu

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je iz ne na da pre mi nuo na{ sin, otac, su prug i brat

IZ DA JEM le po na me {ten dvo so ban stan u Ul. No vo sad skog saj ma br. 7-9. Te le fon: 063/765-3632 . 47392

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra d a. Te l e f o n i: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 47433

KU P U J EM sta r e auto m o b i l e, sta r o gvo ` |e, ve{ ma { i n e, {po r e t e, aku m u l a t o r e, ka r o se r i j e, ~i s ti m o po d ru m e, ta va n e, od n o s i m o {ut. Te l e f o ni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 47329 DR VO bu ko vo, mo `e re za no i ce pa no, pre voz gra tis 3650din. Su {e ni za cen tral no gre ja we 9000 di na ra. Te le fo ni: 065/5576902, 062/150-33-79, 062/8937120. 47585

Zo ran Be li Dra gi na{ Zo ki, br zo si `i veo a ti ho i ne ~uj no oti {ao.

@a le za To bom: Ve ra, Go ca sa po ro di com, Mi le i Mi ra. 47684

Zo ran Be li 1970 - 2012. Sa hra na }e se oba vi ti 22. 2. 2012. go di ne, na Ka} kom gro bqu iz ka pe le, u 15 ~a so va. O`a lo {}e ni: ma ma Mi ra, su pru ga Be ba, k}er ke Kri sti na i Zo ra na, sin Rat ko i se stra Bi qa na sa po ro di com. 47686

Slo bo da nu Jan ko vi }u od Cvi je i Bu be sa po ro di com. 47678

^iTUQe l POMeni

sreda22.februar2012.

D E V E T O G O D I [ W I [ E S T O M E S E ^ N I P O M E N P O M E N dra goj maj ci i dra gom ocu

Ko vin ka Kr zna ri} Le la

Ilin ka i Pe ro Pu dar

Ni je po sled we „zbo gom” ma ti, uvek }e{ `i ve ti sa na ma.

]er ka Gor da na, zet Alek san dar sa de com.

na dra gog bra ta

P O M E N Da nas se na vr {a va ju tri go di ne od ka ko ni je sa na ma vo qe ni su prug, otac i de da

Uro{ Mi lo {e vi}

1913 - 2003. 1912 - 2011. i

dnevnik

Uspo me nu na we gov lik i de lo sa qu ba vqu ~u va mo u na {im sr ci ma i mi sli ma. Su pru ga Do bri la i }er ka Mir ja na sa po ro di com.

S E ] A W E

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a

Tol di @iv ko vi} Gi ze la

Oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i po zna ni ke da je po sle du ge i te {ke bo le sti 20. 2. 2012. go di ne pre mi nu la

Po sled wi po zdrav mo joj ma mi, mo joj du {i, qu ba vi mo joj je di noj.

Pe ri Be kval cu

1936 - 2012. Sa hra na }e se oba vi ti 23. 2. 2012 u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Biv {e ko le ge iz JP „SPC Voj vo di na”.

O`a lo {}e na po ro di ca.

47639

47672

Po sled wi po zdrav

47663

Po sled wi po zdrav ku mi

577/P

Po sled wi kom {i ji

po zdrav

dra gom

Mi len ka Pu da ra 1939 - 1960. Sa pu no qu ba vi ~u va mo uspo me nu na Vas. Va {i naj mi li ji. 47668

Ko vin ka Kr zna ri} Le la

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 60. go di ni pre mi nu la na {a vo qe na su pru ga, maj ka, ba ba i ta {ta

Maj ko mo ja, ne ka te an |e li ~u va ju. Po ~i vaj u mi ru du {o mo ja.... Po sled wi po zdrav vo qe noj maj ci ba bi i ta {ti od: }er ke Ma ri je, unu ka Jo va na i Alek san dra i ze ta Da mi ra. O`a lo {}e na po ro di ca.

Ko vinka Kr znari}

Ma ri ja Ba jin 1945 - 2012. Sa hra na }e bi ti 23. 2. 2012. go di ne, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du, u 13.30 ~a so va. O`a lo {}e ni: sin Ivan, sna ja Ko sa na, unu ci Mar ko i Ni ko la.

od: Sta ne, Vla de i de ce.

47669

47636

47671

P O M E N

Po sled wi po zdrav

Dra ga nu Zo ri }u

Po sled wi po zdrav dra goj tet ka

Ko vin ka Kr zna ri} Le la

Kom {i je Ru me na~ ka 3.

47650

P O M E N

2002 - 2012.

1952 - 2012. Sa hra na je u sre du, 22. 2. 2012. go di ne, u 13 ~asova, u Pe tro va ra di nu na Tran xa men tu. O`a lo {}e na po ro di ca: su prug Qu bo mir, }er ke Ma ri ja i Gor da na sa po ro di ca ma. 47670

Mi lo rad Mak si} Ko vin ki Kr zna ri} Le li

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga ma ma, ba ka i pra ba ka.

Sa qu ba vqu i tu gom ~u va mo uspo me nu na te be.

Tvo ji: Jul ka, Ni ko la, \or |e i Sla vi ca.

od [kr be i Ka je.

47673

Smi qi

od: [ti le ta, Ca ce, Sla vi ce i Ta ma re.

Qu bin ka Man di}

47642

Po sled wi po zdrav na {em dra gom i po {to va nom

Da na, 20. 2. 2012. go di ne u 87. go di ni na kon kra }e bo le sti pre mi nu la je na {a ma ma, ba ka i pra ba ka

prof. dr Alek san dru Kr sti }u

Smi qa Br ki}

1929 - 2012.

Dra ga Qu bo, sa tu gom ko ju vre me ne le ~i i po {to va wem ~u va mo uspo me nu na Te be. Tvo ji: Oqa, Ela i Jo co.

47659

Po sled wi po zdrav

Prim. dr Qu bi ca \u ro vi}

22. 2. 1996 - 22. 2. 2012.

47557

Po sled wi po zdrav dra goj ma mi, ba ki i pra ba ki

Sa hra na je na Pe tro va ra din skom gro bqu Tran xa ment, 22. 2. 2012. go di ne, u 15 ~a so va. O`a lo {}e ni: k}er ka Zo ra, unuk Qu bo mir i unu ka Qi qa na sa po ro di ca ma. 47674

Qu bin ki Man di}

Sa tu gom i ne ve ri com opra {ta mo se od dra gog nam se stri }a i bra ta

Po sled wi po zdrav

od bra ta To mi sla va sa po ro di com.

od dr Sla vi ce Jo wev sa ro di te qi ma.

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Po ~i vaj u mi ru, dra gi pri ja te qu

Raj ka Me di }a

Ma ri ji Or li}

1968 - 2012.

1931 - 2012.

Oti {ao si ti ho i pre ra no. Slo mqe na su i tu `na na {a sr ca. Vra ta Ra ja otvo ri te se i pri mi te jed nu ple me ni tu du {u.

Sa hra na je u ~e tvr tak, 23. 2. 2012. go di ne, u 12.45 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Raj ku Me di }u Vla di mir Pan to{ sa po ro di com.

47680

Tu gu ju za to bom tvo ji: tet ka Qi qa na, Sve tla na, Ili ja i Qi qa na.

47681

1924 - 2012.

1924 - 2012. Sa hra na }e se oba vi ti da nas, 22. 2. 1012. go di ne, u 13 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu. O`a lo {}e ni: sin Vo jin, unu ka So fi ja, zet Jo va i pra u nu ka Na ta {a.

47656

47682

Raj ko Me di}

Smi qi Br ki}

O`a lo {}e ne }er ke Dra gi wa i Du {i ca, unu ke Ta wa, Sa {a, Bra na i Sve tla na sa po ro di ca ma. 47644

47643

Ne iz mer no tu `ni, sa pu no qu ba vi i po {to va wa se opra {ta mo od na {eg

Po sled wi po zdrav

Raj ku Me di }u

Raj ka Me di }a

We ni naj mi li ji.

47683

od po ro di ce Do zet.

od: Je li ce, Ar se i Iva ne.

Ci ca, Kem pi i stal na eki pa iz Fok stro ta.

47651

47653

47657

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Pro {la je go di na od ka ko nas je na pu sti la vo qe na `e na, maj ka i ba ba

Mi la na ]i ri}

sreda22.februar2012.

Oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe da je na {a dra ga

P O M E N

Ko viq ka Pa vi }e vi}

Ta ka~ Le on ti na

ro|. Mr |a

22. 2. 2011 - 22. 2. 2012.

pre mi nu la 19. 2. 2012. go di ne, u 85. go di ni.

O`a lo {}e na po ro di ca.

O`a lo {}e ne po ro di ce: Mr |a, La ti no vi}, Ro di}, Bu ri}, Ku jun xi}, Vu ko vi}, Mi tro vi}, Bo ni fa ~i}, Gr bi} i Mu {ki wa.

Po sled wi po zdrav vo qe noj se stri

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na {a dra ga maj ka i ba ka

Ta ta, Kri sti na i Ru di ka. 47617

Dra goj i vo qe noj se stri

Ko viq ka Pa vi }e vi}

Le li

ro|. Mr |a

od: Ma re, ze ta Mar ka Sto ja no vi }a sa de com Du {i com, Du {kom, @eq kom i Slavoqubom sa svo jim po ro di ca ma.

pre mi nu la 19. 2. 2012. go di ne u 85. go di ni. Is pra }aj je u sre du, 22. 2. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu. O`a lo {}e ni: sin Sve to zar Pa vi }e vi}, unuk Sr |an, sna ja Ma ri na, zet Pod gaj ski Ivi ca i unuk An drej.

47665

47654

Raj ko Me di} Raj ko Me di}

Po sled wi po zdrav pri ja te qu od Slo be i \u ke.

po sled wi po zdrav od: Spo men ke, ze ta Ne deq ka Va si }a sa de com Ve snom i Ne boj {om sa wi ho vim po ro di ca ma. 47664

Po sled wi kom {i ji

Pre sta lo je da ku ca ple me ni to sr ce

„Za sve qu de zve zde ne zna ~e isto. Za jed ne, ko ji pu tu ju, zve zde su vo di ~i. Za dru ge, one su sa mo ma le sve tiq ke. Za u~e wa ke, one su pro ble mi... Ali sve te zve zde ta mo }u te. A ti, ti }e{ ima ti zve zde ka kve ni ko ne ma... ...kad bu de{ gle dao ne bo, no }u, po {to }u ja sta no va ti na jed noj od wih, to }e za te be bi ti kao da se sve zve zde sme ju. Ti }e{ ima ti zve zde ko je zna ju da se sme ju!”

Vre me pro la zi, se }a we ne ble di, tu ga ne iz mer na. U na {im sr ci ma i mi sli ma osta }e{ za u vek.

47655

47561

po zdrav

dra gom

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi

An ke Vra we{

Pe tar An |e li}

1923 - 2012.

Sa hra na je da nas, 22. 2. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na sta rom Gor wem gro bqu u Fu to gu. (Ra de Kon di}) O`a lo {}e ni: si no vi Ra do van i Bra ni slav, sna je Oli ve ra i Jo va na, unu ~ad Vuk i Du wa, se stra Ma ri ca i zet Jo ci ka.

Pe tru An |e li }u

Bes kraj no }e nam ne do sta ja ti we na qu bav i do bro ta. Sa hra na na {e maj ~i ce oba vi }e se u ~e tvr tak, 23. 2. 2012. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. Tu gu ju za wom: k}er ka Ra doj ka, sin Bran ko, unu ci i pra u nu ci. 47645

47640

od we go vih kom {i ja: Grub ni} i \u ki}.

47647

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

Po sled wi po zdrav na {em dru gu

Po sled wi po zdrav na {em dra gom i ple me ni tom pri ja te qu

47646

Da nas, 22. 2. 2012. go di ne na vr {a va ju se tri go di ne od smr ti dra gog i iz nad sve ga vo qe nog si na

@a na i Mi ki.

47661

Raj ku Me di }u

Dra gi na{

prof. dr Alek san dru Kr sti }u

San dra, Bra ne, To dor, ^o ki, [a re, Co ja, Mu min, Ki }a i Qu ban.

47660

Pam ti }e mo ga kao ple me ni tog i do brog pri ja te qa ko ji je u na{ `i vot uno sio sna gu i op ti mi zam. Sa ve li kim po {to va wem ~u va }e mo se }a we na we ga. Prof. dr Vla di mi ra Ko va ~e vi} i ko lek tiv „RT-RK” d.o.o. No vi Sad. 59760/P

Po sled wi po zdrav na {em dra gom i po {to va nom pri ja te qu

Pe tru An |e li }u

od pri ja te qa: Jor da na i Ja dran ke Lu ki} i Dra ga ne Sto {i}.

Slo be - Slo bo da na Mi li vo je vi }a Sr ce ta ti no, na te be mi slim i da wu i no }u i moj `i vot bez te be je za u vek pra zan i tu `an. Tvoj ta ta @i van.

47648

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

47558

Da nas se na vr {a va {est me se ci od ka ko je iz ne na da pre mi nuo na{ dra gi brat, ujak i {o gor

Ra ji ce `a li }e za to bom i ve li ka i ma la Ze le na, bez te be ni {ta ne }e bi ti isto...

Vla di mi ru Osto ji }u

Dr Mi len ko Mi li}

prof. dr Alek san dru Kr sti }u Tvo ji dru ga ri i do ma }i ni iz Ma le Ze le ne.

Po sled wi po zdrav dra gom Mi {i od dru go va iz so be 22.

Po no sni smo {to smo ima li ta kvog pri ja te qa i uvek }e mo ~u va ti uspo me nu na we ga. Fa kul tet teh ni~ kih na u ka No vi Sad.

47641

47634

59760/P1

... Pro la zi bez te be pr va zi ma sva ka tvo ja sit ni ca sud bi nu ima zbi je ni qu di ko gro zdo vi kroz ma glu vu ku se vo zo vi. Ti {i na ne gde ku je za ve ru i eto te ni ot kud. Pro bam da tu gu is pra tim, ali bol i da qe ose tim... Uspo me nu na te be ~u va ju Tvo je Bi qa na i Je le na. 47593

Vla di mir Osto ji} Ple nio si do bro tom, du ho vi to {}u, ve dri nom, raz u me va wem i ne se bi~ no {}u. Ti si i da qe sa na ma. Se stra Ve sna, se stri} Ra do ji ca i zet Pe ra. 47596

tv program

sreda22.februar2012.

08.00 10.00 11.00 13.00 14.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Панонско јутро Аналија Све о животињама Агро парламент Лице с насловнице Војвођанске вести Аналија За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

08.00 09.05 09.42 10.00 10.29 11.05 12.00 12.15 12.32 13.16 13.57 14.25 14.38 15.00 15.58 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 20.40

Гордан Кичић

Биоскоп: Гордан Кичић Гордан Кичић спада у ред глумаца новије генерације која је за кратко време заузела водеће место у нашој кинематографији и театру. Већ својим првим појављивањима на филму крајем 90-их година придобио је пажњу публике својим препознатљивим шармом. Аутор: Горан Вукчевић (РТВ 1, 21.30) 06.30 09.00 09.30 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.50 00.15 00.40 01.05 01.50 02.45

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Знање Миљеница Комшилук Кухињица Вести Заједно Здраво живо Фаца Вести Радар Вести за особе са оштећеним слухом Ток шок Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшилук ТВ Дневник Серија недеље: Марфијев закон Документ Биоскоп: Гордан Кичић Војвођански дневник Међународни тероризам од 1945. Серија недеље: Марфијев закон Један на један Документ Биоскоп: Гордан Кичић Музички програм Радар Ток шок

07.05 Жене на селу- Бачки Јарак 07.50 Нови таблоид НС 08.45 КУД „Вила“-концерт у СПЕНС-у 09.30 Сунце под кишобраном 10.20 Хајде са мном у обданиште 10.45 Питам се, питам се 11.15 ФЛУОШ 2011. - Змај голубијег срца 11.30 Кад зазвони 12.00 Центар света 12.30 Вести (мађ) 12.40 Македонско сонце 13.10 Крв и ружа 14.55 ТВ Баштина 15.30 Добро вече, Војводино (ром) 17.00 Емисија на мађарском 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (рум) 21.30 Мађионичари, филм 23.15 Фолдер култура 23.40 ТВ Баштина

21.30 23.55 00.20 01.08 02.37

Јутарњи дневник Доме, слатки доме Гастрономад Траг Задња кућа Србија Биографије Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Антологија У име закона Гастрономад И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Фудбал: Лига шампиона: Олимпик (Марсеј) - Интер, пренос Фудбал: Лига шампиона Дневник Посетиоци из Праискона Ноћни биоскоп: Авантуре Калеба Вилијамса Доме, слатки доме

08.03 08.14 08.25 08.51 09.15 09.31 10.01 10.31 11.00 11.31 12.03 12.30 13.00 14.00 14.26 14.50 15.05 15.19 16.16 17.10 17.32 17.58 18.24 18.55 20.19 20.34 21.00 21.53 00.00 00.20 00.50 01.49 02.29

06.30 08.30 09.00 09.10 10.05 10.30 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.50 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

03.20

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Вреле гуме Истрага Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Документарни програм Вести Опчињени Повратак у рај Вреле гуме Вести Украдена срца Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

04.10

Дејан Станковић

ФУДБАЛ: ЛИГА ШАМПИОНА

Олимпик (Марсеј) – Интер (РТС 1, 20.40)

10.00 Барса ТВ: Барселона – Валенсија Ајакс ТВ Аргентинска лига Фудбал мондијал магазин Преглед ФА куп ТВС Преглед Премијер лиге Ускијавање Евролига СТУДИО Евролига: ЦСКА – Олимпијакос Евролига: Галатасарај – Ефес КХЛ: СКА – Металург Евролига: Билбао – Монтепаски 01.45 Барса ТВ: Барселона – Валенсија

11.45 12.00 13.00 13.30 14.15 15.00 16.00 16.30 17.15 19.30 21.15 23.15

05.00 06.00 06.15 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.25 21.15 23.15 00.15 01.00 01.30

Тајна старог моста Ексклузив Експлозив 1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Филм: Рангун у срцу олује Пирамида Три Хил Експлозив Ексклузив

Томас и другари Велики и мали Плава птица Математика у срцу Петар други Петровић Његош Арс практика Е-ТВ ТВ мрежа Други век Детаљ Мокрањац Либела Трезор Плава птица Математика у срцу Петар други Петровић Његош Арс практика Узбуна Поаро Ликовна колонија РТС ТВ фељтон У свету Беокулт Хокеј-СЛО лига, финале: Олимпија - Партизан, пренос Фудбал - Лига шампиона Хокеј-СЛО лига, финале: Олимпија - Партизан, пренос Поаро Фестове премијере: О боговима и људима, филм И ја имам таленат Биг бенд РТС Трезор Фудбал - Лига шампиона Фудбал: Лига шампиона: Олимпик (Марсеј) - Интер (р) Фудбал: Лига шампиона, спортски програм Хокеј-СЛО лига, финале: Олимпија - Партизан (р)

06.00 ВОА 06.30 Слике живота 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.05 Двоугао 08.10 С.О.С. 08.30 Копаоник 09.00 Породица Серано 11.00 Топ шоп 11.45 Филм: Часови вожње 14.00 Доктор Хаус 15.10 Породица Серано 16.30 Копаоник 17.00 Ред и закон 18.00 Доктор Хаус 19.00 24 19.45 Двоугао 20.00 НЦИС 21.00 Филм: Баци маму из воза 23.00 НЦИС 00.00 Филм: Менсонова породица 02.00 Копаоник 03.00 Слике живота

Пипи шоу У овој емисији такмичиће се ОШ „Јован Цвијић” из Зрењанина и ОШ „Јован Јовановић Змај” из Зрењанина. У овој емисији упознаћете се са занимањем илустратора, а и сазнаћете нешто више о музичком инструменту - труби. Животиња коју ћемо вам у овој емисији представити је бели миш, а сазнаћете и пуно нових ствари о занимљивом спорту – нинџици. Наш специјални гост у овој емисији је Раша Попов... (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

05.40 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 12.55 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 20.00 21.00 23.15 23.50 00.10 01.55

Индија Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм: Нежења Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Два и по мушкарца Фудбал, Лига Европе: Манчестер Сити – Порто, пренос Истражитељи из Мајамија Филм: Селена Вести Спортски преглед Филм: У свести бегунца Саут Парк

Селена До своје 23. године Селена Перез остварила је готово све своје снове. Заједно са својом породицом, уздигла се до успеха који једва да је ико од њих могао и да замисли. Њихова популарност је из дана у дан све већа. Улоге: Џенифер Лопез, Едвард Џејмс Олмос, Џон Седа Режија: Грегори Нава (Б92, 21.00)

Џенифер Лопез

05.45 10.00 11.30 12.00 13.30 15.00 16.00 16.20 16.45 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00 03.00 04.30 05.00

Добро јутро Магазин ин Градске вести Тачно у подне Гранд парада Сестре Национални дневник Сити Мирис пролећа Мала невеста Национални дневник Мала невеста Курсаџије 48 сати свадба Брачни судија Црна хроника Вештичарење Филм: Крај копља Филм: Под сталном паљбом Витезови из блата Тајна љубав

Недељко Билкић

Једна жеља, једна песма Своје највеће хитове певају Недељко Билкић и Новица Здравковић. Ипак, новост је учешће и две нове, младе наде, које ће се потрудити да се представе у најбољем светлу. Недељко Билкић на захтев публике други пут учествује у програму и обећава сјајан провод. (Хепи, 20.30) 05.00 07.55 08.05 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.05 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Јутарњи програм Вести Хунтик Мали меда Чарли Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Винкс Сабринин тајни живот Метеор и моћни камиони Бакуган Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Добра жена Парови уживо поподне Вести Телешоп Граница Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Парови уживо вече Једна жеља, једна песма Вести Добра жена Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ Звездана капија - Атлантис Једна жеља једна песма

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda22.februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Луди за кућом - Америка Четири венчања - Америка Удварање у мраку Л.А. Инк: Ухваћена у лажи Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Луди за кућом - Америка Мајами инк: Стајлинг Бејби Дре Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк: Коријева дилема Богата млада, сиромашна млада

Варвари Терија Џонса Заборављени начини исхране Далај Лама Исток-Запад: путовања из средишта Земље Ускршње острво – повратак у прошлост Велико бекство: неиспричана прича У потрази са рудницима Краља Соломона Колонија Бизеовим стопама Изгубљени топови Краљице Елизабете Пет америчких гиганата Исток-Запад: Путовања из средишта Земље Торински покров: Нови докази Индокина Пирамиде смрти Колонија Бизеовим стопама Изгубљени топови Краљице Елизабете

07.00 09.14 10.18 11.05 12.00 12.35 13.18 14.10 14.40 15.13 16.02 16.50 17.57 18.42 19.30 19.53 20.04 20.59 21.29 22.20 23.05 23.40 00.25 00.45 01.50 02.15

Добро јутро, Хрватска Лугарница Оверланд 5, док. серија Све ће бити добро Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Реч и живот Алпе Дунав Јадран Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу Одмори се, заслужио си Дневник Спорт Мисија Паралеле 24 Отворено Дневник 3 Други формат Путем европских фондова Време је за џез Ин медијас рес Злочиначки умови

Ле де ни по трес Ис под по вр ши не Аља ске, мраз ко ји се то пи пре ти да дра стич но про ме ни иди лич ни пеј заж. Ка ко се мраз то пи, ства ра ју се под зем не ре ке теч ног ме та на ко је иза зи ва ју зе мљо тре се ра зор них мо ћи... Уло ге: Брен дан Фе хр, Хо ли Ели са Ла ма ро, Џо дел Фер ланд Ре жи ја: Пол Зи лер (Си не ма ни ја, 22.00)

Еј Џеј Кук

07.45 08.15 08.40 09.10 10.00 13.20 14.55 15.20 15.45 16.30 17.00 17.50 18.10 18.20

20.35 21.40 22.35 23.07 23.47 00.12 00.35 01.16

06.00 07.55 08.25 09.55 10.25 12.00 13.45 15.50 17.55 18.20 20.05 22.00 22.50 23.55 01.55 03.35 05.10

Живот као такав Холивуд на снимању Истините приче Модерна породица Рупа Сестре Огледало са два лица Следећа три дана Васпитање за почетнике Паклене улице 4 Човек звани храброст Узвратни ударац Срећа Дечаци не плачу Коцкање Сајрус Узвратни ударац

07.35 Кобра 11 09.40 Ексклузив таблоид 10.10 Вечера за 5 11.15 Ватрено небо 13.25 Ружа ветрова 14.20 Крв није вода 15.10 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Менталист 22.25 ЦСИ. НY 00.00 РТЛ вести 00.15 Хинденбург 01.55 Астро шоу 02.55 Менталист

За вре ме за ба ве на јах ти, уби ца ис па љу је смр то но сни хи тац у сво ју пр ву жр тву. И док се спре мао на дру гу ли кви да ци ју, на ње га пад не те ло с мо ста... Уло ге: Ге ри Си нис, Кар ми не Ђи о ви на зо, Се ла Ворд, Хил Хар пер, Еди Хил, Ана Белк нап, Еј Џеј Бу клеи, Ро берт Џој Ре жи ја: Ен До на хју (РТЛ, 22.25)

У Ро си је вом род ном гра ду Је ди ни ца за би хе ви о ри стич ке ана ли зе ис тра жу је слу чај ко ји је по ве зан с ње го вим при ват ним и про фе си о нал ним жи во том... Уло ге: Џо Ман те ња, То мас Гиб сон, Пе џет Брев стер, Ше мар Мур, Ме тју Греј Гу блер, Еј Џеј Кук, Кир стен Вангснес Ре жи ја: Ка рен Га ви о ла (ХРТ 2, 23.07)

20.00 20.25

Хо ли Ели са Ла ма ро

Меклаудове ћерке Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Поморска патрола Дијагноза Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Поморска патрола Монк Хаваји 5-0 Филм: Ледено доба Филм: Скривени злочини

СЕ РИ ЈА

Зло чи нач ки умо ви Легенда о змају Кудрава куца Шетња по сунцу Легионар Божији дар Врана Млади учитељ Ледени потрес Еротски филм Еротски филм

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

ЦСИ: Њу јорк

СЕ РИ ЈА

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

FEQTON

Мала ТВ Амика Неухватљиви прашчић Руди Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Мали Бигфут, филм Деграси Нови нараштај Обична клинка Школски сат Мала ТВ Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Хрватски Музички за Евровизију, пренос Ин медијас рес Фудбалска Лига првака емисија Фудбалска Лига првака: Базел - Бајерн, 1. полувреме Фудбалска Лига првака: Базел - Бајерн, 2. полувреме Фудбалска Лига првака емисија Злочиначки умови Кет и Ким Нове авантуре старе Кристине Мерси Монк

09.00 Шта девојке уче 10.55 Пространо је море 12.35 Заташкавање: Прича Кларенса Брендлија 14.20 Докторка Квин, филм 15.55 До просјачког штапа 17.25 Прошло време 18.55 Украдене жене, освојена срца 20.20 Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс 22.00 Трамвај звани жеља 00.30 Долина светлости

06.20 08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 19.30 21.40 00.00 02.00

Мизери Предлог Ксанаду Бул Дурам Оги Роуз Подизање Аризоне Пурпурна ружа Каира Нел Повратни удар Изгубљен међу звездама Пуне руке посла 14

Се ла Ворд

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Аута по мери 2008. Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Трагом аукција Прљави новац Суперљуди Стена Лија Позадина авионских несрећа Разоткривање митова Трагом аукција

08.30 09.30 11.00 19.30 19.45 19.55 20.55 21.00 22.00 22.30 22.35 23.05 23.10 23.15 00.45

Билијар Тенис Тенис Олимпијске игре Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф Голф клуб Једрење Једрење Сви спортови Тенис Скијашки скокови

АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА МО НИ КЕ СЕ ЛЕШ

Има ли живота после тениса

о ком пр ве не де ље на кон ра ња ва ња ни сам мо - над гла ве, ни сам мо гла да не по ми слим: тре ба ло је гла да по ме рам ру ку, али сам до пу сти ла се би да то бу дем ја. Ме сец да на ка сни је по ди гла је из над да ме ис пу не ма ли на ле ти на де да ћу се пот - гла ве и тро феј у Вимблдо ну и по ми сли ла сам: Ус пео пу но опо ра ви ти и би ти она ста ра за не ко ли ко ме се - је. Вра ти ла се на број 1, а ја се му чи ла да по диг нем ци. Ра ди ла сам на адре на лин: и да ље ни сам би ла ру ку из над ви си не ра ме на. пот пу но све сна озбиљ но сти оног што ми се до го ди Два ме се ца сам сво ју фру стра ци ју из ба ци ва ла по ло у Хам бур гу. мо ћу фи зи кал не те ра пи је, на па да ју ћи је истим ин Сед ми цу на кон на па да, 17 од 25 пр вих игра ча тен зи те том и кон цен тра ци јом ко ји ма сам игра ла ме све та оку пи ло се у Ри му. Пи та ли су их да гла са - че ве. На ла зи ла сам се с те ра пе у ти ма че ти ри са та ју да ли да се мо ја по зи ци ја за мр зне док се не днев но, јед ном ују тро, јед ном по под не. Про ла зи ла опо ра вим. Ни ко ни је знао ко ли ко ће то тра ја ти – сам кроз бол не ве жбе по кре тљи во сти и без број не две не де ље, два ме се ца, две го ди не (или ви ше, ве жбе ја ча ња ми ши ћа по мо ћу ме ких пла стич них ка ко се ис по ста ви ло). Сем Га бри је ле Са ба ти ни, тра ка ко је је за и ста те шко раз ву ћи. До ав гу ста, би ла ко ја је би ла уз др жа на, сви гла са ли су про тив. Би ла сам по вре ђе на кад сам то чу ла, али с по слов не стра не ни је тре ба ло да бу дем из не на ђе на. Јед но ме сто ви ше у си сте му мо же зна чи ти ве ли ки но вац и но ве спон зо ре. Љу ди ће за ра ди ти мно го док ја бу дем из ван те ни са. Спон зор ски уго вор ко ји је тре ба ло да пот пи шем оти шао је код Ште фи, но вог бро ја 1. Као и од лу ка да се не от ка же тур нир на кон на па да, ни је би ло ни шта лич но – са мо по сао. Али, би ло је те шко то при хва ти ти док је ра на у мо јим ле ђи ма и да ље би ла све жа. А он да сам мо ра ла да се су о чим с јед ном од нај го рих ве сти у мом жи во ту. По сто јао је раз лог за што се та та ни је осе ћао до бро да бу де И ко ле ге је уда ри ле с ле ђа на ме чу оног суд бо но сног да на у Хам бур гу. Кад су ми се он и ма ма при дру жи ли у сам на до бром пу ту да се вра тим пре кра ја го ди не. Веј лу, и да ље је из гле дао ло ше. Та та, при пад ник Гле да ти два Гренд сле ма ка ко про ла зе без ме не би ста ре гар де ко ји је мр зео док то ре и ни је мо гао да ло је ужа сно. Ни ко од игра ча ми се ни је ја вио от ка под не се пре гле де, ко нач но је при стао на то. Имао је ко сам сти гла у Вејл, и иако сам већ про шла кра ћи рак про ста те. Би ла сам уни ште на. Као да се не ко курс „Те нис је по сао“, и да ље је бо ле ло. Као да ни окрут но на ша лио. Та та је од ле тео за вр хун ску кли - сам би ла ва жна, као да се на пад ни ка да ни је ни до ни ку „Ме јо„ у Ми не со ти. го дио. Оти шла сам из све та по зна тих у свет не ви Док сам по ку ша ва ла да сва рим ве сти о та ти ној дљи вих. Од осва ја ча Гренд сле мо ва до не ког ко се бо ле сти, по ја ви ли су се де та љи о мом на па да чу. бо ри да за мах не ре ке том. Уме сто да оста нем мо ти Гин тер Пар хе, има 38 го ди на, не за по сле ни је др жа - ви са на, по че ла сам да се осе ћам без вољ но. Уну тра вља нин Не мач ке и већ го ди на шња сна га ко ја ме је пра ти ла ма је оп сед нут Ште фи Граф. од мо је пе те го ди не по че ла је Гин тер Пар хе, чо век ко ји је Слао јој је уз не ми ру ју ћа пи да не ста је. сма и ко вер те с нов цем, с Са став ни део мо је ре ха би по ку шао да ме уби је, упут стви ма да ку пи се би по ли та ци је би ло је оста ја ње у го ди на ма је био оп сед нут клон за ро ђен дан. Пи сма су фор ми. Мо ра ла сам за др жи ти Ште фи Граф. Кад сам је пот пи са на с „при ја те љи за у- из др жљи вост ако сам ми сли сру ши ла с бро ја 1, хтео је да век“. Имао је ње не сли ке по ла да се вра тим те ни су. На „по ка же Мо ни ки Се леш где зи до ви ма свог ста на. По бе ди ста ви ла сам те ра пи ју, али сам ла сам Ште фи 1990. у Бер ли по че ла на ла зи ти из го во ре да јој је ме сто“, јер „ни је ле па ну, што га је ужа сно из нер ви не ко ри стим ста зу за тр ча ње. и же не не тре ба да бу ду ра ло и по чео је да пра ти сва ки У жи во ту ни сам ко ри сти ла та ко ко шту ња ве” ко рак мо је ка ри је ре. Кад сам из го во ре, а сад је сам сва ко сру ши ла Ште фи с бро ја 1, оп днев но. Чак и де сет ми ну та се си ја је по ра сла и био је спре ман да „по ка же Мо - хо да ња би ло је муч но. Јед но став но, ни сам же ле ла ни ки Се леш где јој је ме сто“. Очај нич ки је же лео то да ра дим. По сто јао је про блем ко ји ни ка кви ске Ште фи на зад на вр ху јер ја ни сам „ле па и да же не не ри ни ти маг нет не ре зо нан це ни су мо гли от кри ти. не тре ба да бу ду та ко ко шту ња ве“. Ње гов жи вот је Та ма је ушла у мо ју гла ву и оста ће ту не ко вре ме. по стао по све ћен на ла же њу на чи на да ме из ба ци из Без об зи ра на то на ко ли ко на чи на сам ана ли зи ра ла игре. У Хам бур гу је ус пео. сво ју си ту а ци ју, ни сам на ла зи ла леп шу стра ну. Жи Не по зна то мо же би ти го ре од по зна тог, а у про ле - вот ка кав сам по зна ва ла ра ни је пре стао је да по сто ће 1993. осе ћа ла сам се да не знам ни шта. Би ла сам ји. Ни сам мо гла да раз ми шљам о су тра шњем да ну, бо ле сна од бри ге због оца и сво је ка ри је ре. У Веј лу а ка мо ли че тво ро ме сеч ном пла ну о по врат ку те ни сам до ста вре ме на про во ди ла че ка ју ћи по ред те ле - су. По че ла сам мно го да пла чем. Мо ји док то ри су фо на ве сти од ро ди те ља. Та ти на опе ра ци ја про шла пред ло жи ли да одем код пси хи ја тра. Ни кад ни сам је до бро и сад је био на хе мо те ра пи ји. Же ле ла сам би ла код та квог те ра пе у та и би ла сам вр ло нер во зна. да бу дем по ред ње га, али мо ра ла сам пр во се бе да И отва ра ње при ја те љи ма и по ро ди ци би ло ми је те из ле чим. Из ме ђу фи зи кал не те ра пи ја, до ста вре ме - шко па сам се на кон не ко ли ко не де ља вра ти ла у на сам про во ди ла гле да ју ћи те ле ви зи ју. Док сам на Вејл и на ста ви ла да из бе га вам тра ку за тр ча ње. С 19 Френч опе ну гле да ла Ме ри Џо и Ште фи ка ко се бо - сам го ди на су о чи ла се са за стра шу ју ћом мо гућ но ре у фи на лу, би ло ми је му ка што ни сам та мо. Тре - шћу жи во та без те ни са, ко ји је био мој жи вот од ше ба ло је да бра ним ти ту лу, а мо жда је и осво јим че - сте го ди не. Пла ши ла сам се да не ћу има ти свој твр ти пут за ре дом. Кад је Ште фи по ди гла тро феј из - иден ти тет без ре ке та у ру ци. Књи гу Мо ни ке Се леш „АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА / ФОР ХЕН ДОМ ПРЕ КО МРЕ ЖЕ ЖИ ВО ТА” (из да вач: „А-Z Book”, То ше Јо ва но ви ћа 2/11, Бе о град 11030), мо же те за 399 ди на ра на ру чи ти преко те ле фо на 011/2199–439 и 064/159-5543 или и-меј ла: office@azbook.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda22.februar2012.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Сре да је сред њи дан рад не сед ми це па и са ми при ме ћу је те ка ко вре ме бр зо ле ти и про ла зи. Не мој те се ни тру ди ти да га стиг не те, да не би сте би ли фру стри ра ни, већ ра ди те сво јим тем пом и мо гућ но сти ма.

BIK 20.4-20.5.

Има те по во љан уплив Ме се ца из ми стич ног зна ка Ри ба па сте скло ни опу ште ној ро ман ти ци. Али, мо ра те би ти ак тив ни, и фи зич ки и мен тал но, јер вас ва ша Ве не ра те ра на то. Де фи ни ши те ја сне ци ље ве.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

22. februar 2012.

У ка ри је ри вла да ха о тич на и не из ве сна си ту а ци ја. Оста ни те не де фи ни са ни и пли вај те нај бо ље што уме те. Да ли због зим ског вре ме на или за то што је ваш Мер кур у во де ном зна ку Ри ба, де лу је те збу ње но.

Ме сец је крај ње сен зи ти ван у по след њем зна к у Зо ди ја к а па сте скло ни да иза ђе те из ове та ко зва не ре ал но сти и за пло ви те у дру ге сфе ре. Су срет леп сам по се би, ни шта не обе ћа ва. Пу то ва ње?

По за ба ви те се сва к о днев ним оба ве за ма или од у ста ни те на са мом по чет ку. Уоста лом, све је не из ве сно. Не ве руј те све му што чу је те, и бу ди те па жљи ви у ра ду с ту ђим нов цем. По др шка.

По но во ће те раз ма тра ти ра ни је по сло ве, те ме и ди ле ме. Уко ли ко ла ко гу би те жив це и по зи ци је, или сте ло ши јег здрав стве ног ста ња, то ме је крив ре тро град ни Марс ко ји се не по на ша ко рект но.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Љу бав на си ту а ци ја се за ку ва ла па се не зна ни ко пи је, ни ко пла ћа. Од но си с во ље ном осо бом су ак ту ел ни ји не го обич но. Мо гу ћи су ду го роч ни за јед нич ки пла но ви, пу то ва ње, леп про вод.

Уко ли ко сте по же ле ли дру штво дра гих осо ба у свом до му, он да је да нас пра во вре ме и при ли ка за то. Дај те сво јој ма шти на во љу. Му зи ка, све ће, ми ри си, пи ће за мла ди ће и де вој ке, по кло ни...

Да нас сте скло ни да го во ри те оно што осе ћа те и ми сли те, али па зи те ко ме, да то не би из гле да ло као не ки вид ва ше сла бо сти. Не мој те са мо пре ви ше оче ки ва ти од дру гих, али ни од се бе.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Де лу је те ста бил но, али са мо ви ствар но зна те шта вам је и ка ко вам је. Мо ра те да ис тра је те јер дру ге со лу ци је го то во да и не по сто је. Сви из окру же ња, по слов ног и при ват ног, ра чу на ју на вас.

Још је дан дан у ни зу, у ко јем сте мен тал но и фи зич ки ак тив ни. Има те мно го по слов них мо гућ но сти, али не до вољ но вре ме на за све што би сте хте ли. Пла ни рај те пу то ва ње. Тро ши те но вац на дра ге осо бе.

Окру же ни сте при јат ним и ле пим ути сци ма, у дру штву во ље не осо бе ко ја вам по кла ња сву мо гу ћу па жњу. Од ло жи те по сао, а да нас мо же те ка ко хо ће те. При ја те љи вас ани ми ра ју на свој на чин.

TRI^-TRA^

Seve se porodila V REMENSKA

PROGNOZA

Задржавање

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Posle vi{e od mesec dana provedenih u bolnici, Hrvatska peva~ica Severina Vu~kovi} se porodila u no}i izme|u ponedeqka i utorka. Ovu informaciju je potvrdio i peva~icin menaxer Tomica Petrovi} putem SMS poruke. Seve je rodila de~aka, kojem su sre}ni roditeqi jo{ ranije dali ime Aleksandar. Milan Popovi} je, prema na{im saznawima, bio u bolnici dok se Severina pora|ala, a sa wim je bila i peva~icina majka. Hrvatska zvezda i srpska snajka je jo{ po~etkom januara primqena u bolnicu u Splitu, gde je zadr`ana zbog komplikovane trudno}e. Sre}ni roditeqi su pre nekoliko dana zamolili medije da ne objavquju fotografiju wihove bebe.

Evropa

магле

Madrid

НО ВИ САД: Ују тру ма гла. То ком да на су во уз про мен љи ву облач ност и мо гу ће ду же за др жа ва ње ма гле. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. Rim При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -5, а мак си мал на London око 1 сте пен. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру мраз и ма гла у мно гим кра је ви ма. То ком да Cirih на су во уз про мен љи ву облач ност. По не где се ма гла за др жа ва и то ком Berlin да на. Ве тар слаб се вер за пад ни или про мен љи вог прав ца. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -7, а мак си мал не 5 сте пе ни. Beч СР БИ ЈА: Ују тру мраз и ма гла у мно гим кра је ви ма. То ком да на су Varшava во уз про мен љи ву облач ност. У Вој во ди ни по не где са ма глом и то ком да на. Ве тар слаб за пад ни или про мен љи вог прав ца. При ти сак из над Kijev нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -7, а мак си мал на 7 сте пе ни. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так ују тру сла би или уме ре ни мра зе ви и ма гла ко ја се по не где мо же ду же за др жа ти. У Oslo пре де ли ма где се ма гла ра зи ђе би ће до ста то пли је не го у сре ду, око 10 St. Peterburg сте пе ни Ц. У пе так и за ви кенд ре ла тив но то пло уз про ла зна на о бла че ња са ре ђом крат ко трај ном ки шом. Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Не по вољ не вре мен ске при ли ке иза зи ва ће уоби ча је не те го бе код ве ћи не хро нич но обо ле лих, а на ро чи то код аст ма ти ча ра, ср ча них, це ре бро ва ску лар них бо ле сни ка и пси хич ки ла бил них осо ба, би ће из ра же ни ре у мат ски бо ло ви и де пре си ја.

14 14 11 2 7 7 4

VIC DANA Не у да та учи те љи ца на пи са ла је на та блу: - Су тра се уда јем! И пи тала: - Де цо, ко је је ово вре ме? Од го вори Пе ри ца: - Крај ње, учи те љи це, крај ње!

2 0 4 -1 12

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

57 (-4)

Slankamen

285 (-37)

Jaшa Tomiћ

Apatin

116 (-8)

Zemun

373 (-7)

Bogojevo

106 (-14)

Panчevo

392 (22)

Smederevo

500 (-16)

Baч. Palanka 155 (-35) Novi Sad

195 (-50)

Tendencija stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

181 (0)

S. Mitrovica

76 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

250 (2)

Beograd

325 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

278 (-39)

NERA

Hetin

108 (-4)

TISA

56 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

56 (2)

Reшeњe iz proшlog broja