Dnevnik 22.mart 2012.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 22. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23383 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PRILIKOM ZA DU @I VA WA TRE BA OTVO RI TI ^E TVO RO O^I JU

Br zi kre di ti br zo ode ru s 40 po sto ka ma te str. 6

SAJ MO VI ZA PO [QA VA WA U VOJ VO \AN SKIM GRA DO VI MA

NASLOVI

IZBORI 2012.

Ekonomija

U PIK JU ^E DO STA VQE NE JO[ ^ETIRI IZ BOR NE LI STE

4 Vlada Vojvodine odvojila 1,8 milijardu za ure|ewe wiva

Kan di da tu re pre da li LDP, ra di ka li, DSS i na pred wa ci

Nov~anik 6 Cene podi`u i lovci u mutnom

Novi Sad 7 Na [trandu za kabine stare cene 8 Grbavici nove cevi posle tri decenije

str. 3

Vojvodina

KRE DI TI, DO NA CI JE I BUYET FI NAN SI RA JU PRED IZ BOR NE AK TIV NO STI

10 Istina o drogi na sceni 11 Od aprila boqe vodosnabdevawe u Be~eju

Dru{tvo 13 Sirotiwa na svakom koraku – de~ji dodatak 2.221 dinar 13 Uskoro upis nove generacije osnovaca

Toplo Najvi{a temperatura 22 ° S

Spoj mlad ih stru~w ak a i mo}n ih komp an i j a str. 4 i 9

Toma Ni ko li} sta nom ga ran tu je ban ka ma str. 2 Po ni `a va we rad ni ka bed nim mi ni mal cem

str. 4

BEN ZIN I DI ZEL IPAK MA LO PO JEF TI NI LI

NIS vra tio go ri vo u ri kverc

TE [KA NE SRE ]A SI NO] U TE ME RIN SKOJ ULI CI U NO VOM SA DU

Mo to ci kli sta usmr tio `e n u kod Ko ne pla ti do pri no se, prelaza ne }e do bi ti pla tu str. 6

OD JU LA BAN KE PRO VE RA VA JU IS PLA TE ZA RA DA

str. 5

PRED IS TRA @NIM SU DI JOM NO VO SAD SKOG VI [EG SU DA JU ^E SA SLU [A NI OSUM WI ^E NI ZA UBI STVA U PA RA GA MA I FU TO GU

Pri tvor mu `e vi ma okri vqe nim za ubi stva su pru ga

str. 15

SPORT

str. 16 – 20

PRED STO JI RE FOR MA JAV NO-KO MU NAL NIH PRED U ZE ]A

Dr `a va se ne sme igra ti s vo do vo dom

str. 4

n VO[A I BORAC BEZ GOLOVA, ZVEZDA I PARTIZAN 2:0

n ODBOJKA[I IGRAJU DRUGE POLUFINALNE UTAKMICE

n RUKOMETA[ICE SRBIJE DELE MEGDAN S RUMUNKAMA

2

POLiTikA

~etvrtak22.mart2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

KO SO VO I ME TO HI JA

Odbornici sa severa tra`e izbore Od bor ni ci ~e ti ri op {ti ne sa se ve ra Ko so va za tra `i li su od Vla de Sr bi je i svih nad le `nih or ga na da se lo kal ni iz bo ri na Ko so vu spro ve du.

Na sed ni ci odr `a noj u Zve ~a nu od bor ni ci su ta ko |e za kqu ~i li da je in sta li ra we gra ni~ nih pre la za na Br wa ku i Ja ri wu ne pri hva tqi vo i da o~e ku ju da vlast u Be o gra du ne u~e stvu je u, ka ko su re kli, stva ra wu gra ni ca iz me |u cen tral ne Sr bi je i Ko sme ta „jer ovi sa da {wi ad mi ni stra tiv ni pre la zi to je su”.

U za kqu~ ci ma sa sed ni ce se na vo di da se od Eulek sa o~e ku je da se po na {a u skla du s prin ci pi ma {est ta ~a ka i da Mi si ja

EU na Ko so vu „pre sta ne da ra di na stva ra wu jo{ jed ne al ban ske dr `a ve na Bal ka nu”.

Od bor ni ci su kon sta to va li da je na rod iz la skom na re fe ren dum po ka zao ap so lut nu pri vr `e nost Sr bi ji i da re zul ta ti re fe ren du ma oba ve zu ju po li ti~ ke pred stav ni ke na to da se jo{ upor ni je bo re pro tiv in sti tu ci ja sa mo pro gla {e ne dr `a ve Ko so vo.

Sed ni ci su osim 79 od bor ni ka, pri su stvo va li i na ~el nik Ko sov sko mi tro vi~ kog okru ga Ra den ko Ne deq ko vi}, pred sed ni ci op {ti na Zve ~an Dra gi {a Mi lo vi}, Ko sov ska Mi tro vi ca Kr sti mir Pan ti} i Zu bin Po tok Sla vi {a Ri sti}.

Bogdanovi} pisao Zarifu Mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi} upu tio je ju ~e pi smo {e fu UN MIK-a Fa ri du Za ri fu u ko jem se tra `i da se u sa rad wi s mi rov nom mi si jom Uje di we nih na ci ja do go vo ri na ~in spro vo |e wa lo kal nih iz bo ra na Ko so vu i Me to hi ji.

Iz bo ri su ras pi sa ni na ce loj te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je, a s ob zi rom na to da je ju `na po kra ji na pod pro tek to ra tom Uje di we nih na ci ja, u skla du s Re zo lu ci jom 1244, neo p hod no je da se o na ~i nu or ga ni zo va wa iz bo ra po stig ne do go vor s Mi si jom UN-a na Ko so vu i Me to hi ji.

RIK proglasio listu DSS-a Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja pro gla si la je ju ~e iz bor nu li stu kan di da ta za po sla ni ke „De mo krat ska stran ka Sr bi je – Vo ji slav Ko {tu ni ca„, ko ja }e na zbir nom iz bor nom li sti }u 6. ma ja bi ti pod bro jem {est.

Na iz bor noj li sti „De mo krat ska stran ka Sr bi je – Vo ji slav Ko {tu ni ca„ ima 250 ime na, a pr vi na li sti je li der te stran ke Vo ji slav Ko {tu ni ca, sle de Dra gan Jo ~i}, Mi li ca Ra do vi}, Slo bo dan Sa mar xi}...

Iz bor nu li stu je po dr `ao 11.081 bi ra~, a 11.033 je pra }e no iz ja va ma gra |a na ko ji po dr `a va ju tu li stu. Od tog bro ja, 25 iz ja va ni je bi lo prav no va qa no jer ni je bi lo pe ~a ta su da ili pot pi sa bi ra ~a, za tim 281 bi ra~ ni je bio upi san u je din stve ni bi ra~ ki spi sak, 57 wih je po -

dr `a lo dru ge iz bor ne li ste pa je RIK utvr dio da je ukup no 10.718 prav no va qa nih iz ja va bi ra ~a ko ji su po dr `a li li stu DSS. U pro {i re ni sa stav RIK-a iza bran je za ~la na ko mi si je Zo ran Lon ~ar, a za za me ni ka ~la na Sr bo qub Pa ni}.

RIK je u ne de qu pro gla sio kao pr vu iz bor nu li stu DS-a „Iz bor za bo qi `i vot – Bo ris Ta di}”, na dru gom me stu je „Srp ska ra di kal na stran ka – dr Vo ji slav [e {eq”, a sle de „Uje di we ni re gi o ni Sr bi je – Mla |an Din ki}” na tre }em me stu, a li sta broj ~e ti ri je „^e do mir Jo va no vi} – Pre o kret”. Pe ta je ko a li ci ja „Po kre ni mo Sr bi ju – To mi slav Ni ko li}”, a ju ~e pro gla {e na li sta DSS-a bi }e {e sta na iz bor nom li sti }u.

VESTI NS: Tadi} obmawuje gra|ane No va Sr bi ja oce ni la je da je na ja va pred sed ni ka Sr bi je i De mo krat ske stran ke Bo ri sa Ta di }a da }e iz grad wa auto pu ta Be o- grad–Po `e ga ubr zo po ~e ti i bi ti za vr {e na za tri go di ne jo{ je dan u ni zu we go vih mar ke tin {kih tri ko va i pra znih pred iz bor nih obe }a wa. „@a lo sno je {to pred sed nik Sr bi je ni je pod neo ostav ku i kre nuo u stra na~ ku kam pa wu, ne go zlo u po tre bqa va svoj po lo `aj i sva ko dnev no ne i sti na ma i pra znim obe }a wi ma ob ma wu je gra |a ne Sr bi je”, na vo di se u sa op {te wu NS-a. „NS pod se }a gra |a ne na to da je na kra ju man da ta ove vla de za vr {e no 60 ki lo me ta ra auto pu ta, a da je za vre me man da ta Vla de u ko joj je Ve li mir Ili} bio mi ni star za in fra struk tu ru iz gra |e no 69 ki lo me ta ra auto pu ta i 3.701 ki lo me tar re gi o nal nih, ma gi stral nih i lo kal nih pu te va”, na veo je NS.

Novi Pazar: URS i SNP San xa~ ka na rod na par ti ja, ~i ji je li der biv {i gra do na ~el nik Mir sad \er lek, pot pi sa la je ju ~e u No vom Pa za ru ko a li ci o ni spo ra zum s Uje di we nim re gi o ni ma Sr bi je o du go ro~ noj sa rad wi i na pred sto je }im re pu bli~ kim

i lo kal nim iz bo ri ma u tom gra du. \er lek je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da su ci qe vi SNP-a na ci o nal na po li ti ka, eko nom ski raz voj, in fra struk tu ra i so ci jal na po li ti ka.

Po we go vim re ~i ma, SNP je tra `io i bi rao po li ti~ ke part ne re ko ji }e toj stra ni ci omo gu }i ti da is pu ni obe }a wa da ta gra |a ni ma No vog Pa za ra i San xa ka. \er lek je ka zao da od URS-a ni je tra `io ni mi ni star sku fo te qu ni po sla ni~ ku funk ci ju ve} da je od Mla |a na Din ki }a tra `io bo qi tak za gra |a ne pre sve ga. Uve ren je i u to da }e URS i Din ki} u No vi Pa zar i San xak do ve sti in ve sti to re po put onih, ka ko je re kao, do ve de nih u Kra gu je vac, Le sko vac, Ni{, Va qe vo – „Go re we„, „Fi jat„, „Fal ke”...

Liste Li ste kan di da ta za od bor ni ke pre da le ko a li ci ja SPS-SDPS u Lo zni ci, SPS-SDPS-PUPS u Va qe vu, gde je svo je kan di da te pred sta vi la i DS. U Ni {u SNS odr `ao kon fe ren ci ju za no vi na re, a u U`i cu URS pre dao li stu za grad sku skup {ti nu. U Ki kin di ko a li ci o ni spo ra zum pot pi sa li op {tin ski od bo ri SPS, JS i SDPS. U Vra wu ko a li ci o ni do go vor pot pi sa li su De mo krat ska stran ka, Li be ral no-de mo krat ska par ti ja, Srp ski po kret ob no ve, De mo hri {}an ska stran ka Sr bi je i Ze le ni Sr bi je.

TA DI] PO ZVAO GRA \A NE DA HRA BRO OTVA RA JU PO RO DI^ NE FIR ME

Raj na zemqi ne postoji Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} po zvao je ju ~e gra |a ne Sr bi je da bu du hra bri i od lu ~e se na re a li za ci ju po slov nih ide ja i otvo re po ro di~ na pred u ze }a ko ji ma }e bi ti stvo re na no va rad na me sta.

– Gra |a ni Sr bi je, sa mo hra bro!

Dr `av ne in sti tu ci je su tu da po mog nu otva ra wu re al nih po slo va s ide jom ko ja na po ~et ku mo `e iz gle da ti kraj we ne re a li sti~ na, ali je mo `da do bra, kao {to je pro iz vod wa am ba la `e za ja ja – re kao je Ta di} obi la ze }i fir mu „Ko lor pres” u La po vu i we no pred u ze }e za pre ra du ot pad nog pa pi ra i pro iz vod wu am ba la `a za ja ja.

Pred sed nik Sr bi je je na gla sio da dr `a va mo `e obez be di ti no vac i ti me do pri ne ti otva ra we no vih rad nih me sta.

– Is pra ti te do bre pri me re ko ji su po ka za li ot por nost i iz dr `a li ne ko li ko de ce ni ja i raz vi li pro zi vod -

wu za ne ko li ko sto ti na za po sle nih – po ru ~io je Ta di}.

Isto vre me no, re kao je da ne tre ba stva ra ti ilu zi je da je sop stve ni po sao lak, do da ju }i da on to ni je nig de u sve tu.

– To je je di ni na ~in da `i vi mo od go vor no i da li ~i mo na dru ge raz vi je ne ze mqe, da ne o~e ku je mo da }e dr `a va da re {i sve pro ble me – ka zao je Ta di}. – Ne po sto ji ni jed na dr `a va na sve tu ko ja mo `e re {i ti sve pro ble me gra |a na. Ka da bi bi lo ta ko, `i ve li bi smo u ra ju, a raj na ze mqi, na `a lost, nig de ne po sto ji.

Mi ni star za {ti te `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} re kao je da je imao pri li ku da po se ti dva po go na ko ji su deo ze le ne eko no mi je i ko je se za sni va ju na prin ci pu da sve {to je bi lo ot pad mo `e da se is ko ri sti kao si ro vi na i upo tre bi za eko nom ski raz voj i otva ra we no vih rad nih me sta.

KRE DI TI, DO NA CI JE I BUYET FI NAN SI RA JU PRED IZ BOR NE AK TIV NO STI

Nikoli} stanom garantuje bankama Po iz b or n im pra v i l i m a, stran ke }e mo }i da ra ~u na ju na bu xet ski no vac tek pet da na na k on pro g la { e w a svih iz bor nih li sta. Do ta da u kam pa we va qa ulo `i ti iz ne kih al ter na tiv nih iz vo ra, {to ne pa da svim stran ka ma pod jed na ko la ko.

Za kon o fi na si ra wu po li ti~ kih par ti ja ogra ni ~io je iz vo re, pri vat ne do na ci je i na ~in wi ho ve upla te. S dru ge stra ne, Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je ove go di ne pr vi put pom n o pra t i ko l i ~ i n u stra na~ kih ogla {a va wa, {to do d at n o su ` a v a stran k a m a pro s tor za ma n e v ri s a w e.

Ipak, re {e wa po sto je.

Pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} pri znao je da je we gov SNS po di gao kre dit u ban ci da bi fi nan si rao pred iz bor nu kam pa wu. Ka ko je re kao, on }e svo jim sta nom ga ran to va ti za kre dit. On je, na kon obi la ska fa bri ke „Sto po sto”, od go va ra j u } i na pi t a w a no v i n a r a, ob ja snio da po li ti~ ke stran ke mo gu da se za du `u ju kod ba na ka i dru gih fi nan sij skih or ga ni za ci ja za fi nan si ra we kam pa wa.

– Mi iz no si mo svoj bi znisplan i po tom pla nu skrom no ka `e mo – za du `u je mo se za 80 po sla ni~ kih me sta – re kao je Ni ko li}, i ob ja snio da se za

taj broj po sla ni ka u bu xe tu ta~ no zna ko li ko je to nov ca i do dao da }e na osno vu to ga, po sle iz bo ra do bi ti no vac i vra ti ti kre dit. – Fi nan si ra }e mo se pr vi put na me se~ nom ni vou po bro ju po sla ni ka iz bu xe ta i taj no vac ula ga }e mo u ra te ko ji ma vra }a mo kre dit.

obez be di ti iz krat ko ro~ nog kre di ta ko ji }e uze ti.

Ka ko je pre neo Ta njug, Uje di we ni re gi o ni Sr bi je, pak, ne ma ju na me ru da po di `u kre di te za fi nan si ra we kam pa we ve} }e po treb ne pa re obez be di ti iz bu xe ta, kao i ~la na ri na ma.

Ova kvom re {e wu na pred wa ka pri be }i }e i ne ke dru ge stran ke, ali glav ni iz vor fi nan si ja i da qe }e osta ti do na ci je. Ra di ka li }e ta ko |e uze ti kre dit, a pla ni ra ju da utro {e ukup no 100 mi li o na di na ra, od ~e g a }e 80 mi l i o n a di n a r a

De m o k rat s ka stran k a }e kam pa wu fi nan si ra ti nov cem ko ji }e do bi ti iz bu xe ta, a de lom od do n a c i j a gra | a n a i prav nih li ca, za {ta su se opre de li li i u DSS-u.

Za raz li ku od opo zi ci o nih stra na ka, vla da ju }a ko a li ci ja

Kalanovi}: Centralizam ko~i razvoj zemqe Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je ju ~e da je Sr bi ja jed na od naj cen tra li zo va ni jih ze ma qa u Evro pi, i da to u do broj me ri pred sta vqa ko~ ni cu we nom br `em raz vo ju i spro vo |e wu ne kih za po ~e tih re for mi.

– U na red nom pe ri o du }e mo raz vi ja ti gra |an sku svest o neo p hod no sti si stem skog ure |e wa de cen tra li za ci je, i ni jed na od bu du }ih vla da ne }e mo }i da se oglu {i o tu po tre bu gra |a na – po ru ~i la je Ve ri ca Ka la no vi} na Kon fe ren ci ji „Pri lo zi za na ci o nal nu stra te gi ju de cen tra li za ci je Sr bi je” odr `a noj na Uni ver zi te tu „Me ga trend”.

Pro ces de cen tra li za ci je }e, po we nim re ~i ma, zah te va ti pro me nu pro pi sa, ukqu ~u ju }i i Ustav Sr bi je, ~i me }e bi ti de fi -

ni sa ne nad le `no sti tri ni voa vla sti, s ja sno de fi ni sa nim in ge ren ci ja ma i od go vor no sti ma.

Ve ri ca Ka la no vi} je re kla da je od us po sta vqa wa de mo -

krat skih vla sti pro pu {te no mno go pri li ka da po~ ne pro ces de cen tra li za ci je Sr bi je, ali da }e ak tiv no sti na tom pla nu bi ti po ja ~a ne. Do da la je i da }e, u skla du s po tre ba ma dru {tva, ne ke in sti tu ci je bi ti uki nu te, dok }e dru ge bi ti osno va ne.

Uvo |e we no vih ni voa vla sti, po we nim re ~i ma, pod ra zu me va kre i ra we odr `i vih si ste ma, ko ji }e bi ti fi nan si ra ni po sto je }im bu xet skim nov cem, ali efi ka sni je ras po re |e nim.

– Va `na te ma u pro ce su de cen tra li za ci je bi }e i sin hro ni za ci ja pro pi sa s evrop skom prak som – do da la je Ve ri ca Ka la no vi}, ali je is ta kla da }e Sr bi ja mo ra ti da iza be re sop stve ni mo del, pri la go |en po tre ba ma we nih gra |a na.

je u pred no sti jer }e we ni funk ci o ne ri ima ti pri li ku da se pro mo vi {u s mi ni star skih po zi ci ja, na ra ~un bu xe ta, {to je stav ka ko ja se ne mo `e vi de ti ni u jed nom iz ve {ta ju.

Za kon o fi nan si ra wu stra na k a za tro { ko v e iz b or n e kam pa we iz bu xe ta obez be |u je 0,1 od sto ras ho da re pu bli~ kog bu xe ta, od no sno 890 mi li o na di na ra. Taj no vac se, ka ko pi {e u tom za ko nu, ras po re |u je u vi si ni od 20 od sto u jed na kim iz no si ma pod no si o ci ma pro gla {e nih iz bor nih li sta ko ji su tom pri li kom da li iz ja vu da }e ko ri sti ti jav ne iz vo re za po kri }e tro {ko va iz bor ne kam pa we.

Pre o sta li deo – 80 od sto, do de qu je se pod no si o ci ma iz bor nih li sta ko je su osvo ji le man d a t e, sra z mer n o bro j u osvo je nih man da ta, u ro ku od pet da na od da na pro gla {e wa iz bor nih re zul ta ta, bez ob zi ra na to da li su ko ri sti li no vac iz jav nih iz vo ra za po kri }e tro {ko va iz bor ne kam pa we.

U Za k o n u o fi n an s i r a w u po li ti~ kih ak tiv no sti se na vo di da se po li ti~ ki su bjek ti fi nan si ra ju iz jav nih i pri vat nih iz vo ra, a pa re ko ri ste za fi nan si ra we tro {ko va re dov nog ra da i tro {ko ve iz bor ne kam pa we.

P. Kla i}

Vu~i}: Hvala na istra`ivawu Od go va ra ju }i ju ~e u Be o gra du na pi ta we da li Sr bi ja ide ka dvo par tij skom si ste mu, za me nik pred sed ni ka SNS-a Alek san dar Vu ~i} je na veo da je ja sno da }e no si o ci vla sti bi ti, s jed ne stra ne, oni ko ji `e le pro me ne – SNS ili, s dru ge, oni ko ji `e le sta tus kvo, {to je, ka ko tvr di, DS. Za me nik pred sed ni ka SNS-a je na veo i da je agen ci ja „Stra te xik mar ke ting” pre kju ~e ob ja vi la da je sma we na raz li ka iz me |u SNS-a i DS-a u bro ju pri sta li ca i za hva lio se di rek to ru te agen ci je Sr |a nu Bo go sa vqe vi }u jer, ka ko je re kao, do sad ni jed nom ni je ob ja vio da je ta raz li ka uop {te po sto ja la.

c m y

politika

dnevnik

~etvrtak22.mart2012.

3

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

U PIK JU ^E DO STA VQE NE JO[ ^ETIRI IZ BOR NE LI STE

LI DER LDP ^E DO MIR JO VA NO VI]

Kan di da tu re pre da li ra di ka li, LDP, na pred wa ci i DSS

Stvo ri ti mo der nu Sr bi ju

Pokrajinskoj izbornoj komisiji izborne liste ju~e su predali Srpska radikalna stranka, koalicija okupqena oko Srpske napredne stranke, Demokratska stranka Srbije i Vojvo|anski preokret.

Radikali su predali listu pod nazvom „Srpska radikalna stranka – dr Vojislav [e{eq”.

I to je ~etvrta lista koja je predata PIK-u, a za wu je prikupqeno 7.130 potpisa. Prethodno je PIK ve} proglasio tri liste: Demokartske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Ujediwenih regiona Srbije.

Zamenik {efa poslani~ke grupe SRS-a u Pokrajinskoj skup{tini Sa {a San to vac je nosilac i prvi na listi te stranke, na kojoj ima maksimalnih 60 kandidata za poslanike koji se biraju po proporcionalnom sistemu. Santovac je izjavio novinarima da radikali `ele {to boqi izborni rezultat da bi poku{ali da spre~e „proces odvajawa Vojvodine od Srbije”. On je naveo i da se SRS zala`e za boqe `ivotne uslove gra|ana Vojvodine, otvarawe novih radnih mesta i boqu bezbednost svih stanovnika Pokrajine. Izborni slogani radikala u vojvo|anskoj kampawi bi}e „Biramo Vojvodinu u Srbiji, a ne u Evropskoj uniji”, „Biramo Vojvodinu bez kriminala i korupcije” i „Biramo Vojvodinu u kojoj niko ne}e biti prevaren”.

Nakon radikala, listu kandidata PIK-u je podnela i Koalicija „Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikoli}„, koju ~ine

Srpska napredna stranka, Nova Srbija, Pokret socijalista i Pokret „Snaga Srbije”. Napredwaci su uz imena 60 kandidata dostavili i 8.167 potpisa, a prvi na listi je Igor Mi ro vi}, ina~e potpredsednik Skup{tine Vojvodine. Mirovi}, koji je predsednik Okru`nog odbora SNS za ju`nu Ba~ku, poru~io je da ta koalicija s velikim optimizmom izlaze na izbore u nameri da pobedi Demokratsku stranku,i da „u Vojvodini u svim oblastima `ivota i rada do|e do promena„.

– Posle izbora bi}e stvoreni uslovi za punu politi~ku stabilnost u Vojvodini, da ne bude

tenzija, napetosti i sva|a izme|u pokrajinske i centralne vlasti – kazao je on.

Mirovi} je naveo i da }e ova koalicija, ako pobedi na izborima, podsticati one koji `ele ekonomski i svaki drugi razvoj Vojvodine, koji, kako je ocenio, ima sve potencijale da napreduje mnogo br`e nego {to je to bilo u proteklih 12 godina. Dodao je i da na listi SNS-a ima dosta onih koji se do sada nisu bavili politikom, ali, kako je naveo, spremnih da preuzmu odgovornost da pokrenu Vojvodinu.

I Demokratska stranka Srbije predala je ju~e listu kandidata za pokrajinske poslanike pod

nazivom „Demokratska stranka Srbije – dr Vojislav Ko{tunica”. Lista je podr`ana sa 7.502 potpisa, a prvi na listi s ukupno 60 kandidata je dramski pisac i rediteq Si ni {a Ko va ~e vi}. Predsednik Pokrajinskog odbora DSS-a Bra ni slav Ri sti vo je vi}, koji je drugi na listi, izjavio je da je „ova predaja lista samo prirodni proces za nastavak ozbiqnog bavqewa Srbijom, Vojvodinom i lokalnim samoupravama„. On je naveo i da je ta stranka pre mesec dana predstavila ekonomski program razvoja Vojvodine, dodav{i da }e, ukoliko joj gra|ani daju poverewe na izborima, vlast shvatiti kao „te{ko breme odgovornosti za upravqawe Vojvodinom u ovom te{kim vremenima”. Izborni slogan DSS- za pokrajinske izbore glasi „Vojvodina – za qude s karakterom”.

Koalicija „^edomir Jovanovi} – Vojvo|anski preokret” predala je sino} Pokrajinskoj izbornoj komisiji listu sa 60 kandidata koji }e u~estvovati na izborima za poslanike u Skup{tini AP Vojvodine, po proporcionalnom izbornom sistemu. Listu kandidata te Koalicije podr`alo je 6.500 gra|ana, a podno{ewu liste prisustvovali su najvi{i funkcioneri koalicije, predvo|eni predsednikom Pokrajinskog odbora Liberalno-demokratske partije za Vojvodinu Du {a nom Mi ji }em i ~lanom Predsedni{tva Srpskog pokreta obnove Mi la nom \u ki }em, saop{tio je Pokrajinski odbor SPO-a.

B. D. Sa vi}

Ni ko li}: Za us ta vi ti par tij sko za po {qa va we i vo |e we dr `a ve Predsednik Srpske napredne stranke To mi slav Ni ko li} izjavio je ju~e u Velikoj Plani da je potrebno zaustaviti zapo{qavawe na partijskoj osnovi, ali i partijsko vo|ewe dr`ave, kao i da je potrebna potpuna depolitizacija.

– To }e nam biti prvi zadatak – rekao je Nikoli} tokom posete fabrici „Sto posto” u Velikoj Plani.

On je ocenio da je ta fabrika primer kako Srbija treba da izgleda i kako je svuda trebalo da se obavi privatizacija, a ne „burazerska i partijska”, koja je sprovedena. On je postavio pitawe za{to se, ako se daju olak{ice stranim investitorima za otvarawe novih radnih

mesta, one ne daju bar u delu i doma}im.

da`bina na pla}awe minimalnih li~nih dohodaka, ali i da

De le ga ci ja SNS-a u Ne ma~ koj Tomislav Nikoli} je najavio da }e delegacija SNS-a danas otputovati u Nema~ku, kako ka`e, na poziv vi{e stranaka i velikih firmi iz te zemqe. Nikoli} je objasnio da }e u Nema~koj razgovarati s predstavnicima nema~kog kapitala, koji je najvi{e zastupqen u Srbiji. Napredwaci }e, po wegovim re~ima, iskoristiti kampawu i za posete drugim zemqama zapo~ete pro{le i ove godine. Nikoli} smatra da SNS mora da ostvari kontakte u Nema~koj, koje do sada nije imao, da se predstavi i ulije sigurnost investitorima da u Srbiji imaju pouzdanog partnera, koji ih ne}e izneveriti.

Lider SNS-a je naveo da poreski sistem mora da do`ivi potpunu reformu, da qudi moraju da budu oslobo|eni svih

prvo treba zaustaviti mito, kriminal i korupciju i „spasti 500 miliona evra, koliko se ukrade svake godine na jav-

nim nabavkama”. Nikoli} je podvukao da je potrebno potpuno transparentno u}i u sistem javnih nabavki. Napredwaci se, kako je rekao, zala`u i za to da se PDV napla}uje iskqu~ivo po realizaciji, odnosno kada se naplati ra~un.

Nikoli} je naveo i da }e pozvati banke „koje su se nekorektno ponele u krizi i koje otimaju gra|anima imovinu za kredite koje ne mogu da vrate”, da po~etna cena na licitaciji, kada prodaju imovinu, bude ona koju su prihvatili kao vrednost kada su odobravali kredit i da obustave oduzimawe stanova gra|anima koji nemaju od ~ega da vrate kredite.

REKLI SU Ko {tu ni ca: Od EU se ne vi di Sr bi ja Lider Demokratske stranke Srbije Vo ji slav Ko {tu ni ca izjavio je ju~e u Kragujevcu da se politika „Evropska unija nema alternativu” vremenom pretvorila u oko{talu dogmu i nedodirqivu dr`avnu ideologiju.

– Evropsko pitawe, ili pitawe Evropske unije, potpuno je potisnulo mnogo va`nije, srpsko pitawe. Od evropskog pitawa ne vidi se srpsko pitawe, od Evropske unije ne vidi se Srbija – rekao je Ko{tunica na promociji svoje kwige „Za{to Srbija, a ne Evropska unija”.

– Srbija je stara evropska dr`ava i nikada u istoriji nije bila niti }e biti izvan Evrope, ali se ne sme prenebregnuti razlika izme|u Evrope i EU i evropske birokratije u Briselu. Jedno je Evropa, drugo EU, ~ak, jedno je dana{wa EU, a drugo prvobitna EU.

\i las: Stra te {ka pred u ze }a ne pro da je mo Gradona~elnik Beograda Dra gan \i las izjavio je ju~e da javna preduze}a koja su od strate{ke va`nosti za grad, poput vodovoda, ~isto}e, toplana i gradskog saobra}aja, sigurno ne}e biti privatizovana.

– Iskustva evropskih gradova pokazuju da, kad neka firma kupi vodovod, ona podigne cenu tri puta i tako pravi profit. To mo`emo i sami da uradimo, i to ne `elimo – rekao je \ilas, saop{teno je iz wegovog kabineta.

Za ostale, istakao je \ilas, uvek postoji mogu}nost tr`i{ne konkurencije i tra`ewe partnera u okviru Zakona o privatnom i javnom partnerstvu.

Kra si}: Lo{ pen zi o ni si stem Potpresednik Srpske radikalne stranke Zo ran Kra si} kritikovao je ju~e postoje}i penzioni sistem u Srbiji, ocewuju}i da je on „ekonomski proma{aj”, i pozvao da se ukinu rigorozni uslovi za ostvarivawe penzija.

– Penzioni sistem je u degradaciji od 2003. godine, kada se Vlada obavezala na to da ispla}uje penzije iskqu~ivo novcem dobijenim od zarada. Time su ugro`ena ste~ena prava gra|ana, koje dr`ava mora da garantuje. Na{ penzioni sistem je ekonomski proma{aj – rekao je Krasi}. – Obe}ali su da }e visina penzija biti 70 procenata od prose~ne zarade u Srbiji i to se nije dogodilo.

Pregovara~i s MMF-om su prihvatili da se pove}a starosna dob za odlazak u penziju kao i pove}awe godina sta`a.

– Ovo mora biti zemqa qudi ravnopravnih {ansi i zemqa qudi koji }e zajedno raditi na velikom ciqu stvarawa moderne, efikasne i sigurne Srbije – rekao je ju~e lider Koalicije „Preokret„ ^e do mir Jo va no vi} u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, gde je zajedno s aktivistima delio novine „Istina”, koje je pokrenuo „Preokret„, saop{teno je iz Liberalno-demokratske stranke. – Ambicija nam je da poku{amo da i{~upamo istinu iz ru{evina pod kojima je da se ne bi videlo kako je previ{e besmislica koje svakog dana slu{amo, na koje su nas osudili politi~ari koji ne vide daqe od svog nosa.

Po wegovim re~ima, novine koje po kre }e „Pre o kret„ su glas istine, a ne samo marketin{ki projekat LDP-a i Koalicije. To je, istakao je Jovanovi}, istina koja ka`e da moramo da se borimo protiv bede, koja ka`e da imamo

pravo da budemo radoznali i puni optimizma i koja nas pokre}e u susret ovom prole}u, s ambicijom da ono bude lep{e i boqe nego bilo koje do sada.

Jovanovi} smatra da }e do 6.

maja taj glas istine sti}i do svakog u Srbiji i „bilo bi dobro da taj dogovor napravimo {to pre jer }e onda uspeh svih nas biti ve}i”.

Din ki}: Uki nu ti na me te za na tli ja ma Lider Ujediwenih regiona Srbije Mla |an Din ki} predstavio je ju~e zanatlijama u Novom Sadu Ekonomski program URS-a, koji podrazumeva ukidawe 258 razli~itih parafiskalnih nameta, podsticajne mere za investicije i pla}awe PDV-a za zanatlije i mala preduze}a tek kad naplate robu. Dinki} je u Novom Sadu obi{ao Zanatski dom, gde se sastao s predsednikom Udru`ewa zanatlija Slav kom No va k o v i } em, sa op {te no je iz URS-a. Dinki} je ocenio da nova vlada mora pomo}i zanatlijama u svim regionima i da }e ukidawem nameta biti po-

sla za vi{e qudi u zanatskim radwama.

– Danas, svaka druga zanatska radwa u Srbiji mora da plati 35 raznih nameta: uplatnica za firmarinu, uplatnica za naknadu za gradsko gra|evinsko zemqi{te, sve razli~ite saglasnosti i qudi ne mogu da pre`ive, a kamoli da raz mi {qa ju o za po {qa va wu no vih rad ni ka – iz ja vio je Dinki}.

On je poru~io da bi zbog toga nova vlada trebalo odmah da ukine firmarine, naknadu za kori{}ewe zemqi{ta, naknadu za {ume, vode i energetsku saglasnost, takse za reklame.

NA DA KO LUNYIJA O PRED SED NI^ KIM IZ BO RI MA

Ta di} }e sam od lu ~i ti – Odluku o predsedni~kim izborima done}e iskqu~ivo predsednik Srbije, vode}i ra~una o interesima dr`ave – rekla je {efica poslani~kog kluba DSa Na da Ko lun xi ja u emisiji B-92 „Ho}u da znam”, navode}i da trenutno postoje dve {kole mi{qewa o tome i da obe imaju svoju argumentaciju koja govori o brizi za interese dr`ave. – Postoje oni koji govore da bi zbog zbog interesa dr`ave trebalo izbe}i da celu godinu provede u izbornim procesima, ali treba imati u vidu da bi u tom slu~aju Srbija bila bez parlamenta u punom kapacitetu, bez vlade u punom ka-

pacitetu i predsednika koji je u predizbornoj kampawi.

Ona je dodala da predsednik Srbije Bo ris Ta di} ima vi{e ranije zakazanih bilateralnih sastanaka „zna~ajnih za evropski put Srbije” i da ih ne mo`e „jednostavno otkazati da bi vodio kampawu”.

– Izbori sigurno ne}e biti raspisani posle zakonskog roka, a to je u ovom slu~aju najmawe 30 dana od predvi|enog datuma izbora, a to je 6. maj – rekla je Nada Kolunxija, i ponovila da je to odluka koju }e „doneti sam predsednik vode}i ra~una o interesu Srbije”.

CP pre dao li stu u Ma lom I|o {u Predstavnici Op{tinskog odbora Crnogorske partije Mali I|o{ Dra gan Mar ti no vi}, Mi lo Mi loj ko i Mir ja na Ro ga no vi} predali su ju~e izbornoj komisiji te op{tine listu kandidata za lokalne izbore u Malom I|o{u pod nazivom: „Crnogorska partija – Nenad Stevovi}“. ^lan Glavnog odbora CP-a Dragan Martinovi} nakon predaje liste je izjavio: „Ciq Crnogorske partije je da osvoji duplo vi{e glasova nego 2008. godine i da u slede}e ~etiri godine s dosada{wim koalicionim partnerom, Svezom vojvo|anskih Ma|ara, nastavi da participira u vlasti u op{tini Mali I|o{.“ Na izbornoj listi Crnogorske partije su i predstavnici Udru`ewa Crnogoraca Srbije “Krsta{“ i Crnogorskog kulturno-prosvjetnog dru{tva „Princeza Ksenija“ iz Lov}enca, saop{tila je Informativna slu`ba CP-a.

4

ekonomija

~etvrtak22.mart2012.

PO SLO DAV CI SE PRE DO MI SLI LI O MI NI MAL NOJ CE NI RA DA

„SVA ROV SKI” DE FI NI TIV NO STI @E U SR BI JU

Po ni `a va we rad ni ka bed nim mi ni mal cem

Kri sta le }e bru si ti 500 Su bo ti ~a na Predstavnici Vlade Srbije i austrijskog proizvo|a~a kristala i nakita „Svarovski” potpisali su ugovor o dodeli novca za direktne investicije.

Ugovor su, u prisustvu predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a i premijera Mir ka Cvet ko vi }a, u zgradi Predsedni{tva Srbije potpisali ministar ekonomije Ne boj {a ]i ri} i predsednik Upravnog odbora kompanije „Svarovski” Mar kus Lan ges Sva rov ski.

Tako|e, Svarovski i gradona~elnik Subotice Sa {a Vu ~i ni} potpisali su ugovor o otu|ewu gra|evinskog zemqi{ta u javnoj svojini izme|u grada Subotice i kompanije „Svarovski„.

Premijer Cvetkovi} izjavio je da je potpisivawem ta dva ugovora po~ela realizacija zna~ajnog projekta koji podrazumeva izgradwu nove fabrike „Svarovski” u Subotici, odnosno ulagawe oko 21 milion evra i zapo{qavwe 550 qudi. On je istakao da taj projekat ima veliki zna~aj jer se radi o grinfild investiciji, {to zna~i da se po~iwe od zemqi{ta na kojem se gradi novi objekat i zatim se

dnevnik

Unija poslodavaca Srbije se predomislila i smatra da je minimalna cena rada od 115 dinara neto po radnom satu previsoka, da bi to opteretilo privredu i da bi dovelo do toga da ve}i broj privrednika ne bi bio u mogu}nosti da zarade ispla}uje redovno.

Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Dra go qub Ra ji} je ju~e rekao da UPS smatra da minimalna cena radnog sata nikako ne bi trebalo da bude vi{a od 110 dinara i da }e u tom ciqu danas biti odr`an sastanak na kojem bi se sa~inile neophodne analize.

Socijalno-ekonomski savet, koji ~ine socijalni partneri – predstavnici Vlade, reprezenta-

otvaraju nova radna mesta. Predstavnik kompanije „Svarovski„ podsetio je na to da ta kompanija ima dugu porodi~nu tradiciju prepoznatqivu u celom svetu, ne samo po proizvodima ve} i po qudima koji u woj rade. Svarovski je istakao da je ta kompanija u Subotici na{la visokokvalifikovanu radnu snagu, i dodao da je tako ne{to tra`ila i u drugim delovima sveta, ali da je u Srbiji na{la profesionalne partnere na svim nivoima.

PRED STO JI RE FOR MA JAV NO-KO MU NAL NIH PRED U ZE ]A

tivnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije, saglasili su se ranije da se dosada{wi iznos minimalne cene rada od 102 dinara zadr`i do aprila, a da se od 1. aprila primewuje minimalna cena uve}ana 13 dinara. Raji}, me|u-

tim, tvrdi da to nije mogu}e jer, kako je kazao, u privredi tog novca nema.

– Ako se ostane pri tom iznosu pove}awa, mnoga preduze}a }e produ`iti ka{wewa u isplatama zarada... – naveo je on. – Trenutno svega 18,2 odsto preduze}a ispla}uje zarade redovno, a svako pove}awe zna~ilo bi nova optere}ewa.

On priznaje da su u Srbiji zarade niske, ali je dodao da bi pove}awe zapravo zna~ilo podelu nezara|enog.

– Mi }emo samo pove}ati gubitke i staviti qude pred izbor da li da zatvore firme ili smawe broj zaposlenih – kazao je Raji}.

E. Dn.

SAJ MO VI ZA PO [QA VA WA U VOJ VO \AN SKIM GRA DO VI MA

Dr `a va se ne sme Tra `e se in `e we ri, igra ti s vo do vo dom pekari, ku va ri...

Pravni okvir za reformu javnokomunalnih sistema bio je tema ju~era{weg sastanka komunalaca u Privrednoj komori Vojvodine, s obzirom na to da je jo{ pro{le godine donet novi Zakon o komunalnim delatnostima i set drugih propisa – kao {to su zakoni o javnoj svojini, o javnom i privatnom partnerstvu i

sti komunalne privrede, kao {to je vodosnabdevawe, ugro`ena bezbednost svih gra|ana.

Qumovi} ka`e da nije dobro da se dr`avni monopol u oblasti komunalnih delatnosti u potpunosti zameni privatnim jer interes profita ne prepoznaje uvek strate{ke, razvojne, bezbednosne i socijalne

Iz bo ri do bro do {li Sekretar Udru`ewa u Privrednoj komori Vojvodine Ste vo Bo bi} ka`e da je dobro {to je ovo izborna godina jer procewuje da se u oblasti komunalnih sistema ne}e ni{ta bitno mewati.

Privatizaciju smo, ka`e, okusili proteklih godina i ona je privredu uni{tila. O~ekuje da }e mo`da do}i na vlast neki drugi razumniji i sposobniji qudi koji }e znati sagledati zna~aj komunalnih sistema za zemqu i koji }e spre~iti ugro`avawe osnovnog nacionalnog interesa. koncesijama, te o vodama. Sekretar Udru`ewa komunalno-stambene privrede i urbanizma u Privrednoj komori Srbije Bra ni mir Qu mo vi} izjavio je za na{ list da je Zakon o komunalnim delatnostima u totalnoj suprotnosti sa zahtevima komunalaca i nacionalnim i dr`avnim interesom jer je zbog mogu}nosti privatizacije pojedinih delatno-

aspekte. Tako|e, povoqni investicioni krediti i bespovratna sredstva iz fondova EU namewena ovoj delatnosti, bi}e dostupniji javnom nego privatnom sektoru. Najosetqivija od svih je oblast vodosnabdevawa. Sagovornik ka`e da su i svetski eksperti proglasili vodu strate{kim resursom 21. veka, koja je kao nezamenqiv izvor `ivota op-

{te dobro i za koju }e se za petnaestak godina voditi ratovi, a prvi je ve} po~eo u Libiji pod maskom rata za naftu.

Da stvarawe profita u okviru komunalnih sistema nije u {irem dru{tvenom interesu ve} su prepoznali u nekoliko evropskih dr`ava gde poku{avaju da ih ponovo nacionalizuju. U Engleskoj se planira nacionalizacija `eleznice, a u Parizu uspostavqawe dr`avnog vlasni{tva nad vodovodom. I iz be~kog vodovoda su nam sugerisali da ne dozvolimo ovo {to se dozvoqava Zakonom o komunalnim delatnostima.

Ako pogledamo vlasni{tvo nad vodovodom u evropskim zemqama, on je u dr`avnom vlasni{tvu 100 odsto u Belgiji, Hrvatskoj, Kipru, Litvaniji, Luksemburgu, Malti, Holandiji i [vajcarskoj, 99 odsto u [vedskoj, 95 procenata u Austriji, Finskoj, Norve{koj, procenat mawe na Islandu, 87 odsto u Poqskoj, 84 u Portugalu, 82 u Rumuniji, 77 u Slova~koj...

Qumovi} obja{wava da javno i privatno partnerstvo podrazumeva da }e se nekome pru`iti mogu}nost da otkupi vlasni{tvo vodovoda do 49 odsto, nekome dati koncesija nad kanalizacijom i pre~i{}avawem vode na 50 godina, {to zna~i da bi taj neko imao punu kontrolu nad onim ~ime se bavi i voda time nije za{ti}ena jer je proizvodwa i distribucija vode, kanalisawe i pre~i{}avawe otpadnih voda deo jedinstvenog tehni~ko-tehnolo{kog sistema. Qumovi} ka`e da oni koji su napisali i doneli ovakav zakon to o~ito ne znaju, zbog ~ega }e svima koji krenu u reformu komunalnih sistema trebati pomo}. U tu svrhu ve} su formirani ekspertski pravni timovi jer treba imati na umu onu narodnu: tri puta meri, jednom seci.

R. Da u to vi}

VLA DA VOJ VO DI NE USVO JI LA PRO GRAM URE \E WA PO QO PRI VRED NOG ZE MQI [TA

Za ora ni ce 1,8 mi li jar da

Vlada AP Vojvodine na ju~era{woj sednici, kojom je predsedavao potpredsednik To mi slav Stan ti}, donela je re{ewe o utvr|ivawu programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta u Vojvodini u 2012. godini, obim novca za sprovo|ewe tog programa, kao i na~in wegovog raspore|ivawa i kori{}ewa.

Za finansirawe programa planirana je 1,8 milijarda dinara. U katastarskoj op{tini Magli} kod Ba~kog Petrovca, za odvodwavawe planirano je ~etiri miliona dinara i deset miliona za ure|ewe atarskih puteva. Blizu 50 miliona planirano je za realizaciju konkursa za privo|ewe kulturi neobradivog poqoprivrednog zemqi{ta za ribarstvo u naseqima Sutjeska, Derowe, Ruski Krstur, Bajmok, Oborwa~a i Novi Kne`evac.

Preostali planirani novac, 1,73 milijarda dinara, koristi}e se za ure|ewe poqoprivrednog zemqi{ta, kao {to je odvodwavawe, melioracija pa{waka i livada, ure|ewe atarskih puteva i druge sli~ne namene, zatim za za{titu poqoprivrednog zemqi{ta, pod kojom se podrazumeva kontrola plodnosti, sistemsko pra}ewe bolesti i {teto~ina, radovi na nasipima za odbranu od poplava, kao i za opremawe i anga`ovawe poqo~uvarske slu`be. Pare su planirane i za zasnivawe intenzivne poqoprivredne proizvodwe na oglednim parcelama, kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta kojim raspola`u osnovne {kole i kao podsticaj za izdavawe poqoprivrednog zemqi{ta registrovanih poqoprivrednih gazdinstava ~iji su nosioci stariji od 65 godina.

Na ju~era{wi Sajam zapo{qavawa u vr{a~kom hotelu „Srbija“ gotovo se nije moglo u}i jer su brojni nezaposleni iz ove op{tine, ali iz susednih, pohrlili da se upoznaju s ponudom vr{a~kih preduzetnika za nova radna mesta, ali i da ~uju zvani~nike o mogu}nostima za dobijawe posla. Samo u op{tini Vr{ac na evidenciji je vi{e od 6.000 onih koji su u tranziciji ostali bez posla i novopristiglih sredwo{kolaca ili onih s fakultetskom diplomom, dok ih je s op{tinama Plandi{te i Bela Crkva oko 11.000. Sajam su otvorili direktor NZS-a De jan Jo va no vi} i predsednik op{tine ^e do mir @iv ko vi} i govorili o merama koje lokalna samouprava i NZS kroz svoje projekte preduzimaju za stvarawe uslova za zapo{qavawe.

Za ovu priliku 33 vr{a~ka privrednika ponudilo je 150 radnih mesta za sve struke. Tra`ili su radnike za obavqawe poslova kuvara, pekara, mesara, {iva~a, kroja~a, metalostrugara, prodavaca, komercijalista, diplomiranih ekonomista, in`ewera poqoprivrede, farmaceuta, tehnologa farmaceutike...

Ju~e je i u Kikindi odr`an prvi ovogodi{wi Sajam zapo{qavawa.

Vi{e od 500 nezaposlenih konkurisalo je za 160 ponu|enih radnih mesta. Na Sajmu je radnike tra`ilo 18 poslodavaca. Najve}u zainteresovanost Kikin|ani su pokazali za rad u Livnici „Cimos Kikinda”, „G-Grap hix„ i „Prima produktu”.

Bile su i ~etiri osiguravaju}e ku}e za koje Kikin|ani nisu bili naro~ito zainteresovani.

– Ove godine na Sajmu zapo{qavawa isti je broj poslodavaca s istim brojem slobodnih radnih mesta kao i pro{le godine – istakla je direktorka kikindske Filijale

nacionalne slu`be za zapo{qavawe Ta tja na Po u~ ki. – Ove godine poslodavcima najvi{e trebaju radnici koji bi mogli raditi u prehrambenoj i metalskoj industriji, kao i ma{inski i metalski radnici sa sredwom stru~nom spremom.

sen}anske op{tine organizuje Sajam zapo{qavawa, koji }e se odr`ati sutra, od 11 do 13.30 sati u Gradskoj ku}i Sente.

Savetnica-koordinatorka u sen}anskoj Ispostavi kikindske Filijale NSZ-a Dra ga na Mar ~e ta sa-

Ru mi potrebni bra va ri i li ma ri U rumskom Sportskom centru danas }e u organizaciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, uz saradwu s lokalnom samoupravom, od 11 do 13 ~asova biti odr`an Sajam zapo{qavawa.

Do sada su prijavqene potrebe za slede}im radnim mestima: terenski komercijalisti, administrativni radnici, monteri be`i~nog interneta, konobari, servirke, sobarice, recepcionari, prodavci, radnici za proizvodwu PE-folije, bravari, limari, frigomati~ari, gumarski radnici, diplomirani ekonomisti, diplomirani tehnolozi hemijske struke, ma{inski in`eweri, stolari, kwigovo|e, izra|iva~i kablovskih setova, mehani~ari za svetle}e reklame, menaxeri proizvodwe, gra|evinski radnici....

J. A. Predsednik Op{tinskog saveta za zapo{qavawe Ka roq Da mja nov, koji je otvorio ovogodi{wi Sajam zapo{qavawa, dodao je da }e iz buxeta op{tine Kikinda, pokrajinskog i republi~kog biti izdvojeno 15 miliona dinara za programe zapo{qavawa. Osmi put NSZ u saradwi s lokalnom samoupravom

op{tila je da }e se na Sajmu zapo{qavawa predstaviti dvadesetak firmi iz sen}anske i ~okanske op{tine, koje su iskazale potrebu za upo{qavawe oko 80 qudi, a da }e se onima koji tra`e posao predo~iti i druge mogu}nosti koje se nude aktivnim merama NSZ-a i lokalne samouprave. M. Mr. – R. J. – A. \.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Simpo, Vrawe

Promena %

Cena

BELEX 15 (542,78

Promet

Naziv kompanije

-0,44)

Promena %

Cena

Promet

11,00

222

19.980

Energoprojekt holding, Beograd

0,60

503

201.100

AIK banka, Ni{

0,60

2.012

353.650

AIK banka, Ni{

0,60

2.012

353.650

NIS, Novi Sad

0,14

695

8.789.678

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,54

2.061

145.641

Komercijalna banka, Beograd

-2,24

1.701

3.446.980

0,53 Promena %

940 Cena

53.580 Promet

Imlek, Beograd

-3,49

3.010

791.500

Soja protein, Be~ej

0,00

548

2.298.014

-10,91

98

343.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,39

512

1.281.642

Energoprojekt holding, Beograd

0,60

503

201.100

Jubmes banka, Beograd

0,07

12.194

109.746

Agrobanka, Beograd

Komercijalna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom Dunav Grocka, Grocka Prehrana, Sremska Mitrovica

-10,71

900

4.500.000

Industrijske nekretnine, Beograd

-10,40

155

2.325

Vital, Vrbas

-10,29

1.700

10.200

0,24

1.660

166.000

-8,11 Promena %

340 Cena

2.380 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.650

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.750

44.590.000

0,14

695

8.789.678

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

187.200

Energoprojekt Niskogradwa, BG Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Prehrana, Sremska Mitrovica Soja protein, Be~ej

-10,71

900

4.500.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.250

16.167.400

0,00

548

2.298.014

Tigar, Pirot

-2,02

485

2.435.797

Veterinarski zavod, Subotica

-1,56

315

116.604

Standard Novi Sad, Novi Sad

0,00

500

183.500

Veterinarski zavod, Subotica

-1,56

315

116.604

Svi iznosi su dati u dinarima

DR @A VA SMA WI LA ZA DU @E NOST

~etvrtak22.mart2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

5

PRED U ZET NI CI U SR BI JI OBA VE ZNI DA PLA ]A JU OGRO MAN BROJ RAZ LI ^I TIH TAK SI

Jav ni dug is pod cr ve ne li ni je Jav ni dug Sr bi je na kra ju fe bru a ra 2012. go di ne bio je oko 14,35 mi li jar di evra, {to je 44,5 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, ob ja vi lo je Mi ni star stvo fi nan si ja.

Za ko nom o bu xet skom si ste mu jav ni dug Sr bi je ogra ni ~en je na 45 od sto BDP-a.

Ukup ne di rekt ne oba ve ze Sr bi je na kra ju fe bru a ra iz no si le su oko 12,27 mi li jar di evra, pri ~e mu je unu tra {wi dug bio oko 5,15 mi li jar di, a spoq ni

7,12 mi li jar di evra. Ukup ne in di rekt ne oba ve ze na kra ju fe bru a ra bi le su 2,08 mi li jar de evra, ob ja vqe no je na saj tu Mi ni star stva.

Na kra ju ja nu a ra jav ni dug bio je 14,47 mi li jar di evra, {to zna ~i da je to kom fe bru a ra sma wen oko 122 mi li o na evra.

Jav ni dug je i na kra ju pro {le go di ne do sti gao 14,47 mi li jar di evra, {to je bi lo 45,1 od sto BDP-a.

Na kra ju 2010. jav ni dug je bio 12,16 mi li jar di evra, {to je bi lo 42,9 od sto BDP-a. Na kra ju 2009. go di ne bio je 9,85 mi li jar di evra, od no sno 34,8 od sto BDP-a, a na kra ju 2008. go di ne iz no sio je 8,78 mi li jar di evra, {to je bi lo 29,2 od sto BDP-a.

Pri vre du da vi 250 ap surd nih na me ta Bi ro krat ske pro ce du re i tro {ko vi isi sa ju go di {we iz pri vre de 4,2 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, od no sno ~ak 1,35 mi li jar du evra, po ka za lo je is tra `i va we Na ci o nal ne ali jan se za lo kal ni eko nom ski raz voj (NA LED). Po pro ce na ma ove or ga ni za ci je, to je su ma s ko jom se mo `e otvo ri ti dva de se tak fa bri ka ko je bi za po {qa va le vi {e od 3.000 qu di. Po re |e wa ra di, u evrop skim dr `a va ma ti tro {ko vi su ne u po re di vo ni `i: od 1,7 od sto u Ho lan di ji do 2,9 od sto BDP-a u ^e {koj.

U ovaj pro ra ~un je ukqu ~e no 157 pro ce du ra. S dru ge stra ne, is tra `i va ~i NA LED-a su iz bro ja li ~ak vi {e od 250 raz li ~i tih pa ra fi skal nih na me ta ko je pri vred ni ci u Sr bi ji mo ra ju da pla }a ju. Iza ter mi na pa ra fi skal ni kri ju se oni na me ti

pro pi sa la 11, a dr `av ni ni vo vla sti ~ak 31.

Ve li ki je broj na me ta ko ji se ti ~u eko lo {kih pi ta wa. Ta ko sa mo u ve zi s ko ri {}e wem vo da po sto ji vi {e od de set raz li ~i tih na me ta, iz me |u osta lih na kna da za ko ri {}e we vod nog do bra, na kna da za is pu {te nu vo du, na kna da za za ga |i va we vo da,

Pod mo ra we

ka kva je Sr bi ja za pra vo i ne mo gu }e utvr di ti ku da i ko me sav taj no vac od la zi. Dru ga stra na me da qe je to {to sve te tak se stra vi~ no op te re }u ju pri vre du.

Na listi parafiskalnih nameta nalazi se i naknada nu`nih tro{kova za izdavawe kopije dokumenata na kojima su informacije od javnog zna~aja, naknada za stavqawe ambala`e u promet ili naknada za plasti~ne polietilenske kese, takozvane treger-kese ko ji ni su pro pi sa ni po re skim za ko ni ma. Re~ je o tak sa ma ko je se na pla }u ju na osno vu raz li ~i tih za ko na i ured bi, ali ve }i na ih ne ide u bu xet ve} su pri ho di raz li ~i tih agen ci ja i fon do va.

Na kra ju je u bi ro krat skoj {u mi

Uvid u li stu pa ra fi skal nih na me ta ot kri va i mno ge ko ji, ba rem na pr vi po gled, de lu ju pot pu no be smi sle no. Na pri mer, na kna da nu `nih tro {ko va za iz da va we ko pi je do ku me na ta na ko ji ma su in for ma ci je od jav nog zna -

~a ja, na kna da za sta vqa we am ba la `e u pro met ili na kna da za pla sti~ ne po li e ti len ske ke se, ta ko zva ne tre ger-ke se.

Pred u zet ni ci su ta ko pri mo ra ni da pla te i na kna du za utvr |i va we uslo va za oba vqa we jav nog pre vo za put ni ka, od no sno stva ri, ali i na kna du za utvr |i va we is pu we no sti uslo va za oba vqa we me |u na rod nog jav nog pre vo za u drum skom sa o bra }a ju. Tu je i na kna da za oba vqa we po slo va kon tro le sa o bra zno sti no vih pro iz vo da iz uvo za ko ja se pla }a na osno vu Ured be o ce na ma uslu ga ko je pla }a ju ko ri sni ci uslu ga i po seb nih na kna da za oba vqa we po slo va ko je vr {i Agen ci ja za bez bed nost sa o bra }a ja.

Tu su i ~u ve ne ad mi ni stra tiv ne tak se za bu kval no sve i sva {ta: Po kra ji na Voj vo di na ih je

Mno ge od ovih na kna da pred u zet ni ci su pri si qe ni da pla }a ju, ~ak i on da ka da ne `e le da ra de ono {to se od lu ka ma o uvo |e wu pa ra fi skal nog na me ta od re |u je. ^u ve na je ko mu nal na tak sa za is ti ca we fir me na po slov nom pro sto ru ko ju pred u zet nik mo ra da pla ti ~ak i ako ne ma is tak nu tu fir mu na svom po slov nom pro sto ru. sliv na vod na, na kna da od fi zi~ kih li ca na osno vu re {e wa Po re ske upra ve... Pred u zet ni ci ~e sto na vo de da su pri nu |e ni na to da raz li ~i tim dr `av nim agen ci ja ma sa mi do ka zu ju da ni su u ob ve zi da pla }a ju ovu ili onu tak su.

Me |u 250 raz li ~i tih par fi skal nih na me ta su i na kna da za ko ri {}e we pri rod nog le ko vi tog fak to ra, te na kna da za pro ce nu oprav da no sti zah te va za upo tre bu al ter na tiv nog he mij skog na zi va sup stan ce.

V. ^v.

PRE MI JER MIR KO CVET KO VI]

Za ma li bi znis 300 mi li o na evra – Vla da Sr bi je je do sa da kroz me |u na rod ne fi nan sij ske in sti tu ci je i po dr {ku vla da dru gih ze ma qa obez be di la vi {e od 300 mi li o na evra iz u zet no po voq nih kre dit nih li ni ja, na me we nih is kqu ~i vo ma lim i sred wim pred u ze }i ma – iz ja vio je pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}.

On je u in ter vjuu za naj no vi je iz da we ma ga zi na „Ne deq nik” iz ra zio uve re we da du go ro~ na eko nom ska sta bil nost ce log dru {tva le `i ba{ u raz vo ju i ja ~a wu ma lih pred u ze }a.

– Ciq je da pri vu ~e mo ve li ke svet ske in ve sti to re, ali i da osna `i mo i pod sti ~e mo ma la i sred wa pred u ze }a ko ja mo gu ima ti va `nu ulo gu u sma we wu ne za po sle no sti – ka zao je Cvet ko vi}.

Od go va ra ju }i na pi ta we o zah te vu ma lih pri vred ni ka da se sma we po re zi na za ra de jer bi to do pri ne lo po ve }a wu pla ta od 30 po sto, pre mi jer je pod se tio na to da je Vla da za no vo za po sle ne do 30 i vi {e od 45 go di na za pr vu go di nu ra da u pot pu no sti uku nu la po re ze i do pri no se, a za osta le sma wi la wi ho ve iz no se za 30 pro ce na ta, u tra ja wu jed ne go di ne.

KRE DI TI STAG NI RA JU, KURS NA PRA VIO [TE TU

OD JU LA BAN KE PRO VE RA VA JU IS PLA TE ZA RA DA

Gra |a ni ma dug po ras tao 28 mi li jar di di na ra

Ko ne pla ti do pri no se, ne }e do bi ti pla tu

Pri vred ni ci i gra |a ni ni su se u pr va dva me se ca ove go di ne za du `i va li. Po da ci Udru `e wa ban ka Sr bi je go vo re da je ukup na su ma kre di ta u fe bru a ru po ra sla 1,2 po sto i za u sta vi la se na su mi od 1.986,4 mi li jar de di na ra go vo re po da ci Kre dit nog bi roa UBS-a.

Na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je se kre tra Udru `e wa ba na ka Ve ro qub Du ga li} re kao je da ova ko mi ni mal ni rast, ako u ob zir uzme mo i in fla ci ju, ~ak pre la zi u pad po zaj mi ca. A je di no {to kon stant no ma lo-po ma lo ra ste je ka {we we u re dov nom ser vi si ra wu oba ve za.

Se kre tar UBS-a Du ga li} iz neo je za ni mqi vu ra ~u ni cu. Ka da kurs po ra ste pet po sto, i in dek si ra ni kre di ti se po me re to li ko. Gra |a ni su na kra ju fe bru a ra du go va li 562 mi li jar de di na ra, a zbog kur sa, tro {ko vi su po ra sli za 28 mi li jar di.

Kod sta nov ni {tva su je di no ra sli stam be ni kre di ti. Zbog po mo }i dr `a ve ve} je odo bre no 400, pa se su ma za u sta vi la na 319,63 mi li jar di di na ra. To je gle da no u od no su na ja nu ar u fe bru a ru po rast od 2,9 po sto. Su ma kre di ta za po qo pri vred ni ke po ve }a na je 2,4 po sto

i kra jem fe bru a ra to je bi lo 26,22 mi li jar de di na ra.

Ukup na doc wa se pro {log me se ca ne znat no sma wi la, s 12 na 11,6 od sto. Po pra vi la su je naj vi {e prav na li ca ko ja su svoj udeo s 15,4 sma wi la na 14,8 od sto. Gra |a ni su i da qe naj sa ve sni ji, ali se

ka {we we sva kog me se ca po ve }a 0,1 po sto, {to ve} po sta je pra vi lo, i pro {log me se ca je bi lo 3,9 od sto. Fe bru ar ski po da ci Kre dit nog bi roa go vo re da je gra |a ni ma naj te `e da kod ban ka re dov no iz mi ru ju oba ve ze po kar ti ca ma: doc wa je 10,3 od sto. Dok u obla sti kre di ta vla da za ti{ je, Udru `e wa ban ka Sr bi je pri pre mi lo je no ve uslu ge. Ra di se o elek tron skom in for mi sa wu kli je na ta o po da ci ma iz ba ze Kre dit nog bi roa. Ta uslu ga je za sve ko ri sni ke bes plat na do 30. ju na ove go di ne. Na kon tog da tu ma bez pla }a wa }e mo }i da se oba vi jed nom go di {we. Ceo kon cept je osmi {qen ta ko da kli jent bu de bez be dan, a sem UBS-a i Bi roa, u pro jek tu su u~e stvo va le i nad le `ne slu `be MUP-a Sr bi je, in sti tu ci ja za {tit ni ka gra |a na i slu `ba po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog D. Vu jo {e vi} zna ~a ja...

Cen tar IGIS KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

108,6328

110,8498

113,3993

108,3003

Australija

dolar

1

85,8894

87,6422

89,6580

86,3653

Kanada

dolar

1

82,7111

84,3991

86,3403

82,4579

Danska

kruna

1

14,6053

14,9034

15,2462

14,5606

Norve{ka

kruna

1

14,2367

14,5272

14,8613

14,1931

[vedska

kruna

1

12,1840

12,4327

12,7187

12,1467

[vajcarska

franak

1

90,0247

91,8619

93,9747

89,7491

V. Britanija

funta

1

129,9591

132,6113

135,6614

129,5612

SAD

dolar

1

81,8450

83,5153

85,4362

81,5944

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 3. 2012. godine

U Re pu bli~ kom ge o det skom za vo du (RGZ) ju ~e je otvo ren naj sa vre me ni ji cen tar za for mi ra we je din stve nog si ste ma ge o pro stor nih po da ta ka (IGIS), ko ji je je di ni u re gi o nu. U taj pro je kat je ulo `e no 16 mi li o na evra, od ~e ga 11 mi li o na evra kre di ta Di rek ci je za in ve sti ci je fran cu ske vla de, a pet mi li o na je dao RGZ. Mi ni star `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} i am ba sa dor Fran cu ske u Sr bi ji Fran soa Gza vi je De ni jo is ta kli su da je na {a ze mqa do bi la naj sa vre me ni ju teh no lo gi ju u sve tu za pri ku pqa we, ob ra du i di stri bu ci ju ge o in for ma ci ja.

– Od 1. ju la ban ke ne }e mo }i da is p la t e me s e~ n e za r a d e kli jen ti ma uko li ko wi hov po slo da vac ni je iz mi rio do pri no se na pla te – iz ja vio je ju ~e di rek tor Po re ske upra ve Dra gu tin Ra do sa vqe vi}, i na ja vio da }e kra jem mar ta bi ti ob ja vqen jo{ je dan spi sak po re skih du `ni ka, ko ji }e bi ti du `i od onog ob ja vqe nog u ja nu a- ru.

– Na osno vu iz me na Za ko na o po re skom po stup ku i po re skoj ad mi ni stra ci ji, ban ke }e bi ti oba ve zne da na pla te do pri no se po slo dav ci ma i pro sle de ih Po re skoj upra vi, a uko li ko to po slo dav ci ne u~i ne, wi ho vi za po sle ni ne }e do bi ti pla te – ob ja snio je Ra do sa vqe vi} u iz ja vi no vi na ri ma.

On je pre ci zi rao da su po slo dav ci oba ve zni da od bru to za ra de is pla te 11 od sto do pri no sa za Fond PIO, 6,75 od sto do pri no sa za zdrav stve no osi gu ra we, za tim 0,77 od sto da `bi na za Na ci o nal nu slu `bu za za po {qa va we i 12 od sto po re za dr `a vi.

– Po slo da vac }e ta ~e ti ri do pri no sa ubu du }e pla }a ti na je dan ra ~un, ta ko da }e taj pro ces za we ga bi ti jef ti ni ji jer je to do sa da ~i nio na ~e tri odvo je na ra ~u na pa je i ban kar ska pro vi zi ja bi la ve }a – re kao je Ra do sa vqe vi}, i do dao da }e ~i tav pro ces u ban ci tra ja ti ne ko li ko se kun di.

Po we go vim sa zna wi ma, ko ja je do bio iz Udru `e wa ba na ka Sr b i j e, me | u ban k a m a ne m a pro t i v qe w a ova k voj od l u c i dr `a ve. Ra do sa vqe vi} je is ta kao da ko god se pro ti vi ova kvoj od lu ci i bu du }oj prak si, taj ne pla }a re dov no svo je oba ve ze pre ma za po sle ni ma i dr `a vi. On je do dao da je Po re ska upra va pro {le go di ne pod ne la vi {e od 13.000 kri vi~ nih

Ban ke ni su ra de Ge ne ral ni se kre tar Udru `e wa ba na ka Sr bi je Ve ro qub Du ga li} iz ra zio je ju ~e na du da ban ke, ipak, ne }e bi ti ukqu ~e ne u kon tro lu upla ta po re za i do pri no sa, is ta kav {i da }e Udru `e we u~i ni ti sve da „ban ke ne ra de po sao ko ji ni je wi hov”.

– Naj dr `av ni ji po sao u sva koj dr `a vi je na pla ta po re za i taj po sao Po re ska upra va da je da ra de pri vat ne kom pa ni je kao {to su ban ke. To je ne pri rod no re {e we, ni ti je funk ci o nal no, ni ti je u bi lo ko jem po gle du or ga ni za ci o no oprav da no i na dam se da ban ke to ne }e ra di ti – na gla sio je Du ga li} u iz ja vi no vi na ri ma.

On je do dao da je Udru `e we ba na ka do bi lo po dat ke iz ze ma qa EU i ze ma qa u okru `e wu – Fran cu ske, Ne ma~ ke, Luk sem bur ga, Bel gi je, Li tva ni je, Austri je, Ma |ar ske, Bu gar ske, Cr ne Go re, Slo ve ni je, Ma ke do ni je, Hr vat ske, da „ni jed na ze mqa to ne ra di”. pri j a v a pro t iv po s lo d a v a c a zbog to ga {to ni su re dov no upla } i v a l i do p ri n o s e za p o sle ni ma, ali su rad ni ci tr pe li {te tu zbog to ga {to pra vo sud ni po stu pak tra je du go. Ra do sa vqe vi} je na veo da }e no vi spi sak du `ni ka, na ja vqen kra jem mar t a, si g ur n o ima t i efek ta i bi }e ve }i od onog u ja n u a r u. Po s le ob j a v qi v a w a po re s kih du ` ni ka po ~ et kom ove go di ne, u ja nu a ru su pri ho -

di bu xe ta po ve }a ni oko de vet po sto. Na po mi wu }i da su pro ra ~u ni Mi ni star stva fi nan si ja da }e bu xet ski pri ho di za ja nu ar, fe bru ar i mart ove go di ne iz no si oko 138 mi li jar di di na ra, Ra do sa vqe vi} je iz ra zio o~e k i v a w e da }e oni u prak si bi ti ve }i do 140 mi li jar di di na ra za hva qa u ju }i me ra ma dr `a ve za po ve }a we po re ske di ci pli ne.

E. Dn.

6

nOv^Anik

~etvrtak22.mart2012.

dnevnik

PRILIKOM ZA DU @I VA WA TRE BA OTVO RI TI ^E TVO RO O^I JU

BEN ZIN I DI ZEL IPAK MA LO PO JEF TI NI LI

NIS vratio gorivo u rikverc – Naft na in du stri ja Sr bi je od ju ~e u po no} je sni zi la ce ne go ri va – iz ja vio je ju ~e mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi}, i is ta kao da je tr `i {te naft nih de ri va ta sta bi li zo va no i da ne o~e ku je da qa po sku pqe wa go ri va.

NIS je sni zio ce nu ben zi na evro pre mi jum BMB 95 dva di na ra a di ze la D-2 di nar.

Pe tro vi} je no vi na ri ma, po sle pot pi si va wa Me mo ran du ma o sa rad wi Elek to pri vre de Sr bi je i kon zor ci ju ma {pan skih

da ne }e mo ima ti po sku pqe wa u na red nom pe ri o du ve}, ako bu de ne kih pro me na, o~e ku jem da }e ce ne i}i na ni `e – na veo je mi ni star.

On je oce nio da NIS na ne ki na ~in dik ti ra ce lo tr `i {te naft nih de ri va ta jer ima naj ve }i udeo na tom tr `i {tu.

Pe tro vi} sma tra „da smo u{li u sta bi li za ci ju tr `i {ta i da vi {e ne }e mo ima ti po ve }a wa ce na go ri va, ako ne do |e do ne kih eks trem nih zbi va wa na svet skom tr `i {tu na ko ja

Ak ci ze op sta ju Pe tro vi} je po ru ~io da ne ma me sta pa ni ci zbog to ga {to smo pro te klih ne ko li ko ne de qa ima li rast ce na naft nih de ri va ta, is ta kav {i da re sor na mi ni star stva pa `qi vo i sva ko dnev no pra te i ana li zi ra ju si tu a ci ju i da }e ura di ti sve da za {ti te in te re se gra |a na. Pe tro vi} je re kao da, ka da je re~ o sma we wu po re za u ce ni go ri va, Vla da raz ma tra sve mo gu} no sti, ali da bi sma we we ak ci za i PDV-a na go ri vo iza za va lo ma wak pri ho da u bu xe tu i rast de fi ci ta, {to bi na ne ki na ~in mo ra lo da se na do me sti. kom pa ni ja, re kao da su ce ne go ri va na NIS-ovim pum pa ma vra }e ne na pre |a {wi ni vo, i oce nio da je NIS do neo do bru od lu ku, ko ja je za sno va na na po sto je }im tro {ko vi ma.

On je ka zao da o~e ku je sta bi li za ci ju tr `i {ta naft nih de ri va ta u na red nom pe ri o du, s ob zi rom na to da je ber zan ska ce na naf te u mi ro va wu i da je ne {to ni `a ne go pre de se tak da na, kao i da je kurs di na ra sta bi li zo van.

– Zbog to ga ne po sto ji ni je dan ozbi qan raz log za de sta bi la za ci ju ce na go ri va i za to o~e ku jem

ne mo `e mo uti ca ti„. On je re kao da na du gi rok ni je odr `i vo da se ad mi ni stra tiv nim me ra ma ure |u je tr `i {te naft nih dri va ta, pod se tiv {i na to da je Sr bi ja li be ra li zo va la tr `i {te go ri va da bi se pri la go di la si tu a ci ji na evrop skom tr `i {tu.

– Naj va `ni je je da ima mo sta bil no snab de va we po tro {a ~a naft nim de ri va ti ma i Vla da ne }e pred u ze ti bi lo ka kav ko rak ko ji bi sa mo na pr vi po gled iz gle dao po pu lar no, a da po sle do ve de do to ga da ne ma go ri va na pum pa ma – ka zao je on.

Brzi krediti brzo oderu s 40 posto kamate Ot ka ko je evro ove go di ne po ~eo na glo da ra ste, i ser vi si ra we kre di ta in dek si ra nih u ovoj va lu ti po sta lo je no} na mo ra za mno ge. Gra |a ni su spas po tra `i li u no vim zaj mo vi ma, a ban ka ri pri me }u ju da se po sle pa da do ma }e va lu te lak {e od lu ~u ju za kre di te u woj. Me |u tim, ka da kli jen te ba na ka pro ble mi na te ra ju da ne {to me wa ju u pr vo bit nom pla nu ot pla te sta rog kre di ta, bi bi lo naj bo qe da pre pot pi si va wa ugo vo ra otvo re ~e tvo ro o~i ju jer im se la ko mo `e do go di ti da sa mi se bi na pra ve jo{ ve }i pro blem ne go {to su ima li kod sta rog kre di ta. Oprez se mo `e sa ve to va ti i kli jen ti ma ko ji se pr vi put za du `u ju jer la ko mo gu iza bra ti naj sku pqu va ri jan tu.

No v i ma m ac zo v e se br z i kre dit jer se obi~ no odo bra va za je dan dan, a ka ma te se vr te oko 40 po sto na go di {wem ni vou. Ovi zaj mo vi su ta ko ube dqi vo osvo ji li pr vo me sto po ka ma ti. Naj ne po voq ni ja po zaj mi ca ko ja se nu di na srp skom tr `i {tu – do zvo qe ni mi nus – ima iste ili ma we ka ma te ko je se kre }u od 30 od sto a za vr {a va ju tu gde i zaj mo vi ko je ban ka ri odo bra va ju po ubr za nom po stup ku. Do bi ja ju se i ot pla }u ju u do ma }oj va lu ti s fik snom ka ma tom, a to zna ~i da se vra } a j u u jed n a k im ra t a m a.

Gra | a n i m a ko j i su pre s i t i kurs nih raz li ka to do |e kao do bar ma mac. Do ku men ta ci ja je sve de na na mi ni mum: uz li~ nu kar tu tra `i se sa mo po tvr da o vi si ni pla te. Ban ka ri pro ve ra va ju da li se ona do bi ja re dov no.

Mno gi ma je ve} na pr vo ~i ta we ja sno da je ka ma ta od 40 po sto go di {we ne po voq na da go to vo ne po voq ni ja ne mo `e bi ti. Ipak, ni je zgo reg pod se -

IN TER NET TR GO VI NA U SR BI JI SLA BO ZA STU PQE NA

Neopravdani strah rasteruje e-kupce Upra va za Di gi tal nu agen du pred sta vi la je vo di~ za ku po vi nu pu tem in ter ne ta „e-ku po vi na”, ko ji ko ri sni ke in for mi {e o to me ka ko da bu du bez bed ni pri li kom on lajn pla }a wa, ali i ka ko da pro ve re kre di bi li tet pro dav ca.

Dr `av na se kre tar ka za Di gi tal nu agen du Ja sna Ma ti} je ka za la da vo di~ ob ja {wa va {ta je ku po vi na pu tem in ter ne ta, ka ko da se ona oba vi a da ko ri snik osta ne bez be dan, ko su pra vi pro dav ci ili ka ko da pla te `e qe ni pro iz vod ili uslu gu.

– Pri ru~ nik }e po mo }i kup ci ma da raz u me ju i za {ti te svo ja pra va pri li kom on lajn ku po vi ne, ali i da se upo zna ju s du `no sti ma

pro dav ca – ob ja sni la je Ja sna Ma ti}.

Ona je pod se ti la na to da broj ko ri sni ka in ter ne ta u Sr bi ji ra ste, ali je broj onih ko ji su ne {to ku pi li ne sra zmer no ma li.

– Ovom kwi gom smo `e le li da ohra bri mo gra |a ne da ku pu ju pu tem in ter ne ta, da po mog ne mo pred u zet ni ci ma da se po ve }a broj kli je na ta, ali i da da mo pod strek oni ma s pred u zet ni~ kim du hom da po kre nu svoj bi znis – is ta kla je Ja sna Ma ti}.

Sa vet nik u Upra vi za Di gi tal nu agen du Slo bo dan Mar ko vi} je ka zao da je glav ni raz log za ma li broj ku po vi na pu tem in ter ne ta ne po zna va we sa mog pro ce sa, strah od gu bit ka li~ nih po da ta ka, zlo u po tre -

be i pre va re, kao i ne zna we o me ha ni zmi ma za {ti te. Vo di~ je, po we go vim re ~i ma, na me wen svi ma ko ji ko ri ste in ter net, ali ne ku pu ju on lajn, i po kri va sve fa ze tog pro ce sa. On je ka zao da ku po vi na pu tem in ter ne ta ima mno go pred no sti, kao {to je upo re |i va we ce na bez gu bqe wa vre me na na obi la zak pro dav ni ca, ali i mo gu} nost raz me ne ko men ta ra i is ku sta va o ne kom po ri zvo du. Mar ko vi} je do dao i da se gra |a ni pri li kom ku po vi ne pu tem in ter ne ta naj ~e {}e opre de qu ju za pla }a we po u ze }em.

Ka ko je na ja vio, kra jem apri la je u pla nu pred sta vqa we na cr ta vo di ~a za sve one ko ji ho }e da otvo re veb-pro dav ni cu.

Zanatlijama ukinut muzi~ki dinar Or ga ni za ci je pro iz vo |a ~a fo no gra ma Sr bi je (OFPS) i PI (Pra va in ter pre ta to ra) su ju ~e sa op {ti le da su uki nu le ta ko zva ni mu zi~ ki di nar za za nat ske rad we. „Upr kos ~i we ni ci da Skup {ti na Sr bi je ni je iz gla sa la pro me nu Za ko na o autor skim i srod nim pra vi ma (od no sno sta ri za kon je i da qe na sna zi), dve ko lek tiv ne or ga ni za ci je su od lu ~i le da za 2012. go di nu oslo bo de pla }a wa ta ko zva nog mu zi~ kog di na ra za na tli je (fri zer ske i ko zme ti~ ke sa lo ne, pe ka re, obu }a re, ki o ske za br zu hra nu ko ji ne ma ju pro stor za sme {taj go sti ju)”, na vo di se u ju ~e ra -

{wem sa op {te wu OFPS-a. Dve or ga ni za ci je su pred lo `i le pri la go |a va we iz no sa mu zi~ kog di na ra u za vi sno sti od ge o graf skog po lo `a ja – ve li ~i ne gra da, od no sno op {ti ne se di {ta objek ta za osta le ko ri sni ke, i pred log o to me do sta vi le Ko mi si ji za autor ska i srod na pra va ko ju je ime no va la Vla da Sr bi je.

Pod osta lim ko ri sni ci ma se pod ra zu me va ju: ka fi }i, re sto ra ni, pe ka re i po sla sti ~ar ni ce ko je ima ju pro stor za sme {taj go sti ju i u ko ji ma se slu `e pi }a, di sko te ke, ba ro vi, no} ni klu bo vi, re sto ra ni na vo di, tr `ni i tr go vin ski cen -

tri, {o ping mo lo vi, me ga i mi nimar ke ti, pro dav ni ce, su per mar ke ti, ben zin ske sta ni ce, ho te li, mo te li, saj mo vi, za bav ni par ko vi, sa lo ni za ba ve, vi deo-igra o ni ce, koc kar ni ce, kla di o ni ce, ba ze ni, or ga ni za to ri mi tin ga, sport skih i za bav nih ma ni fe sta ci ja, utak mi ca, or ga ni za to ri kon ce ra ta, sa bo ra i mu zi~ kih fe sti va la, pro dav ni ce mu zi~ kih i dru gih ure |a ja i sl.

Or ga ni za ci je (OFPS i PI) po zi va ju te ko ri sni ke da is pu ne svo ju za kon sku oba ve zu i sa mi pri ja ve ko ri {}e we mu zi ke u ko mer ci jal ne svr he da bi ostva ri li po pust od 33,3 od sto.

ti ti na to da je za kre di te u do ma }oj va lu ti go di {wa sto pa od 22 do 27 po sto. Oni in dek si ra ni kre }u se od 16 do 20 po sto. Ka da su pret hod nih go di na ban ka ri ob ja {wa va li za {to su di nar ski kre di ti znat no ne po voq ni ji od onih ve za nih za evro, glav ni ar gu ment je bi la vi s o k a re f e r ent n a ka m at n a sto pa ko ju od re |u je Na rod na ban ka. Pre go di nu da na bi la je 12,25 po sto, a sa da je sma we na na 9,50. Kod ban kar skih uslu ga, gde je sva ki pro mil va `an, to je znat na raz li ka ta ko da je tre ba lo da di nar ski zaj mo vi po jef ti wu ju a ne da ka ma te

ova ko po le te. Dok je NBS po ve }a vao re fe rent nu ka mat nu sto pu, ra stao je i be li bor, od no sno di nar ski euri bor. Fi nan sij ske ku }e su ga ta da oba ve zno uno si le u ugo vo re. Sa da, ka d a bi uskla | i v a w e mo g lo i}i u ko rist kli jen ta, to iz be ga va ju i da ju fik snu sto pu, ali pri li~ no vi so ku. Mno gi }e se za pi ta ti za {to. Kre dit je sve te ` e pro d a t i pa po l i t i k a „uhva ti na br zi nu„ mo `e da se is p la t i. Ot k a k o je po ~ e l a pri me na Za ko na o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga, ban ke su iz gu bi le deo pri ho da i pro vi zi ja ko ji ma su do de -

Jed na od ban kar skih po nu da Vrsta kredita

BRZI KREDIT

Valuta kredita

RSD (dinar)

Kriterijumi za indeksirawe

-

Iznos kredita

25.000 RSD

Depozit

-

Period otplate

24 meseca

Mese~ni anuitet

1.462,97 RSD

Ukupan iznos kredita s kamatom

35.111,28 RSD

NKS (na godi{wem nivou)

39%

cem bra op te re }i va le gra |a ne.

Osim to ga, no vih kli je na ta sa si gur nom pla tom ko ji ula ze u ban ku da po dig nu kre dit ne ma mno go.

Ban ka ri ima ju svo je ar gu men te za ova ko vi so ke sto pe: kod br zih kre di ta wi hov ri zik je ve }i, {to je ap so lut no ta~ no. Ali ni je na kli jen tu da to pla }a jer dru gih op ci ja i te ka ko ima. Mno gi }e se za pi ta ti ka ko, gde i {ta da ra dim ako mi se ovaj eks pres kre dit u~i ni po voq nim i da je to ba{ ono {to mi tre ba? Osnov ni sa vet je sa ~e kaj te. Ako vam no vac ba{ hit no tre ba, bo qe je oti }i i u do zvo qe ni mu nus jer se ova po z aj m i c a jed n o s tav n i j e vra }a. Ban ke nu de i kre di te pre ko ko jih se mo gu re fi nan si ra ti oba ve ze po ono vu kar ti ca, mi nu sa i kre di ta sve za jed no, a ka ma ta je ni `a od ove br ze. Naj bo qe je sku pi ti do ku men ta ci ju za „spo ri„ kre dit jer }e po zaj mi ca bi ti upo la jef ti ni ja.

Uko li ko se kli jent ipak od lu ~i na to da sta vi pot pis na br zi kre dit, naj bo qe mu je da po sle kri vi sa mog se be. Jer ban ke mo gu da po nu de sva {ta, ako je usa gla {e no sa za ko ni ma i dru gim pro pi si ma ko ji re gu li {u wi hov rad. Ovo {to sa da nu de u br zoj va ri jan ti je ste.

Kli jen ti, me |u tim, ne mo ra ju da pri hva te sve. Pre ne go {to se od lu ~e za za jam, naj bo qe je obi }i vi {e ba na ka i pro ve ri ti sve op ci je u ku }i pre ko ko je se pri ma pla ta. Po seb no tre ba iz be ga va ti br zo uzi ma we kre di ta s ve }im su ma ma jer je di no {to kli jent ta da si gur no do bi ja je du go ka ja we.

Iz ve sno je da }e ovi zaj mo vi za u sta vi ti pro ces di na ri za ci je kod nas ~i ji su do me ti i bez to ga bi li skrom ni.

D. Vu jo {e vi}

PO SKU PQE WA SVRA TI LA I NA PI JA CE, U PRO DAV NI CE...

Cene podi`u i lovci u mutnom Na skok kur sa evra i sku pqe go ri vo pr va je re a go va la ze le na pi ja ca, gde su pro dav ci zbog sku pqeg tran spor ta po di gli ce ne i 20 po sto, a ve} bi tre ba lo da se pri pre mi mo za jo{ je dan ce nov ni {ok ko ji }e nas u rad wa ma do ~e ka ti za ne de qu da na. Do bro ve} zna mo, na ja vqe no smi ri va we ce na go ri va ne }e uti ca ti na po sku pqe wa ko ja su do ba vqa ~i na ja vi li za kraj me se ca ni ti na bi lo ko je na red no, jer po sta rom lo {em pra vi lu, uvek po sto ji iz go vor za is pi si va we no vih, te `ih ce nov ni ka, ali se ret ko na la zi raz log za po jef ti we wa.

Elem, ovih da na nam xe po ve dr ma ju po mo ran xe, ko je su ju ~e na pi ja ci ko {ta le i 110 di na ra, a do pre ne ko li ko da na naj sku pqe su bi le 70; isto je s grej pfur tom, ja ja su oko 17, spa na} se vra tio na 150 di na ra… U rad wa ma, o~e ku je se po sku pqe we

vi na ma po sku pe }e i sve `a i smr znu ta pi le ti na, {est po sto, su pe iz ke si ce pet, ko li ko }e „sko ~i ti” i ce na ne kih vr sta ka fe.

Iz Na ci o nal ne or ga ni za ci je po tro {a ~a po ru ~u ju da mno ga po sku pqe wa ne ma ju eko nom sku oprav da -

Pro met pao za pe ti nu Gra |a ni tvr de da sva kog me se ca tro {e 10 do 20 od sto ma we, da ne ra si pa ju – a za go di nu da na pro met u Sr bi ji opao je go to vo za pe ti nu. Snim ci agen ci je za is tra `i va we tr `i {ta GFK po ka za li su da je po tro {a~ u Sr bi ji pri nu |en na to da pa `qi vi je bi ra, ali i da mno go re |e ide u ku po vi nu, da od la ske u ve li ku ku po vi nu sve de na na bav ku sa mo onih na mir ni ca ko je su na spi sku i ni {ta van to ga. me snih pre ra |e vi na ne kih pro iz vo |a ~a i do 30 po sto, de set po sto sku pqe po je di ne te ste ni ne, kon di tor ski pro iz vo di i mi ne ral ne vo de.

Ne ki ga zi ra ni so ko vi, ku} na he mi ja i ko zme ti ka po sku pe }e pet po sto, a uqa i mar ga ri ni po je di nih pro iz vo |a ~a dva pro cen ta. U ne kim tr go -

nost i tra `e re dov ni je kon tro le pro iz vo da.

– Kon tro la tre ba da utvr di ko li ko ta ro ba ko ja }e po sku pe ti du go sto ji u ma ga ci ni ma, ko li ko se po {tu je da li je is te kao rok tra ja wa.

Ka zne za ta kve pre kr {a je su od mi lion do tri mi li o na di na ra. Kad bi

in spek to ri kre nu li u kon tro lu, mno gim tr gov ci ma ne bi pa da lo na pa met da ro bu ko ju dr `e me se ci ma re dov no po sku pqu ju – ka `e Go ran Pa po vi} iz NOPS-a.

Na ci o nal na or ga ni za ci ja po tro {a ~a Sr bi je ta ko |e pred la `e dr -

`a vi da sma wi ili uki ne PDV na dva de set osnov nih na mir ni ca.

Ina ~e, po tro {a~ ke ce ne pro iz vo da i uslu ga u fe bru a ru su u pro se ku po ve }a ne 0,8 po sto u od no su na ja nu ar, a naj vi {e su po sku pe li upra vo hra na i tran sport, po ka zu ju po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku.

Po tro {a~ ke ce ne u fe bru a ru su u od no su na isti me sec 2011. go di ne po ve }a ne 4,9 po sto, a u od no su na de cem bar 0,9. U od no su na ja nu ar, u fe bru a ru je naj ve }i rast ce na za be le `en u gru pa ma hra na i bez al ko hol na pi }a i tran sport – po 1,4 po sto, re kre a ci ja i kul tu ra – 0,8, na me {taj, po ku} stvo i te ku }e odr `a va we sta na – 0,7 i al ko hol na pi }a i du van – 0,6 po sto.

S. G.

RAZ I GRA NO SI NO] NA SPEN SU

Sal som po zdra vi li pro le }e Fo to: R. Ha yi}

Novosa|ani su sino} na Spensu zaigrali salsu predvo|eni plesnom {kolom “Ritmos del mundo”. Ova {kola promovisala je afrokubansku kulturu dok su se kukovi gra|ana wihali levo- desno, a vatreni okreti ispunili prostor ispred bine. Kako je slogan plesnog udru`ewa „@ivot je jedan- otple{imo ga!”, neki Novosa|ani su odlu~ili da prve dane prole}a - otple{u.

Ovaj doga|aj prire|en je u sklopu manifestacije „Novosadsko prole}e”, koja se tradicionalno, 22. put za redom, odr`ava na prvom spratu pomenute ustanove.”Novosadsko prole}e” traje do subote, 24. marta, a gra|ani ga mogu posetiti od 8 do 20 ~asova. Ulaz je besplatan.

Organizator je Pokret gorana.

Danas u 9.30 ~aova otvara se izlo`ba nagra|enih crte`a dece iz „Radosnog detiwstva„ na

Novosadska ~etvrtak22.mart2012.

temu „Moj cvet”. Nakon toga sledi de~ja predstava „Crvenkapa”. U amfitaru }e u 12 ~asova biti predavawe o organskoj proizvodwi. U 14 ~asova je takmi~ewe u aran`irawu cve}a u kom u~estvuju osnovci, dok se sredwo{kolci nadme}u u 16 ~asova. Saveti iz oblasti hortikulture dele se od 17 ~asova na {tandu Pokreta gorana.

Plesni studio „Studio 5” }e u 19 ~asova, na bini, izvesti mjuzikl „Porodica Adams”.

A. J.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Lek za februarsku muku Zima koja je za nama bila je jaka, proizvela je vanrednu situaciju a pojedini Novosa|ani su je osetili i na drugi na~in. Polarni februar o{tetio je pojedine stanove, jer je u wih zbog velikog snega curila voda, pa sada sugra|ani mozgaju {ta da rade, jer su popravke novi udar na osiroma{eni ku}ni buxet.

Obrni- okreni, Novosa|ani ne}e biti sami u muci, jer }e u pomo} prisko~iti Grad i kompanija DDOR. Kako se moglo ~uti, sugra|anima koji su prijavili {tetu ona }e biti nadokna|ena i za ove namene je ukupno

izdvojeno devet miliona dinara. U praksi }e to zna~iti da }e se sugra|anima ra~un “Informatike” umawivati, sve dok se ne pokrije iznos procewene {tete.

Zna~i, po sredi je zna~ajna u{teda, jer u vremenima kada cene galopiraju a plate tapkaju u mestu svaka pomo} je dobro do{la. ^ini se da su ovakvu odluku ponukala mnoga pisma gra|ana koji su se `alili da nemaju novca da plate majstore i popravke. Okolnosti su bile vanredne, pa su i mere vanredne.

B. Markovi}

DA NAS OD LU KA KO MI SI JE

Uli ca Ka ro qa Se le {a?

Gradska komisija za nazive delova naseqenih mest i javnih slu`bi razmatra}e danas predlog da se jedna od ulica nazove po Karoqu Sele{u, ocu teniserke poreklom iz Novog Sada, Mo ni ke Se le{. Tu inicijativu je podnelo „Udru`ewe prijateqstvo - Baratsag”. Pokojni Karoq Sele{ bio je prvi u~iteq

tenisa nekada{we prve igra~ice sveta. Porodica Sele{ je 1986. godine prodala imovinu u Novom Sadu i odselila se na Floridu, da bi Moniku upisala na akademiju teniskog stru~waka Ni ka Bo li ti je ri ja. S wom u klasi bili su i An dre Aga si, Ga bri je la Sa ba ti ni, Me ri Xo Fer nan dez.

A. J.

OD 9 DO 13 ^A SO VA

Bez vo de Ve ter nik i Fu tog Zbog radova na vodovodnoj mre`i bez vode }e od 9 do 13 ~asova biti Veternik i Futog. Cisterne sa pitkom vodom }e biti postavqene ispred domova zdravqa u Veterniku i Futogu.

A. L.

Kwi `ev no ve ~e u ^i ta o ni ci Kwi`evni razgovori o romanu Mi lo {a @i va no vi }a „Razbijawe” odr`a}e se ve~eras u 19.30 ~asova u ^itaonici gradske biblioteke, Ulica Dunavska 1. U~estvova}e moderator Bo jan Sam son i autor.

A. Va.

Na stu pa „Pla vi pti ~i}” Koncert benda „Plavi pti~i}” bi}e odr`an sutra u kafeu „Sowa” u Studentskom gradu. Svirka po~iwe u 23 ~asa.

B. M.

V remeploV

Bi ci klom ko wu slo mio no gu U rano jutro 22. mar ta 1938. dogodila se saobra}ajna nesre}a na Bulevaru kraqice Marije , danas Mihajla Pupina. Polako prema centru vozio je svoja zapre`na kola Aleksandar N. iz @abqa.

Odjednom, jedan biciklista, kao da je iz zemqe iznikao, u punoj brzini naleteo je na zapregu i oborio kowa! @ivotiwa je zavr{ila na klanici, jer joj je slomqena noga, a akteri doga|aja su se na{li u Upravi

policije, jer je „otvorena stroga istraga” koja je ubzo privukla nekoliko novinskih izve{ta~a i advokata.

N. C.

Fo to: R. Ha yi}

IZ ME \U PUM PE „MI NUT” I KO WI^ KOG KLU BA „GRA NI ^AR” IZ GO RE LO 150 HEK TA RA

Va tra spr `i la rav ni cu Trska, trava i mladice topole planule su ju~e iz jo{ nerazja {we nih raz lo ga sa de sne strane autoputa za Beograd , izme|u Kowi~kog kluba „Grani~ar” i benzinske pumpe „Minut”. Oko 150 hektara povr{ine potpuno je izgorelo, a vatrogasci sa troja kola iz grada i jednim iz Ka}a gasili su vatru od 14.30 do 20 ~asova. Po re~i ma va tro ga snog bri ga di ra,

nepristupa~an i mo~varan teren ote`avao je ga{ewe vatre, koja se ve}inom suzbijala me-

snosti, no u jeku borbe sa vatrenom stihijom vozilo Dobrovoqnog vatrogasnog dru{tva iz

Ju~e su vatrogasci u gradu i okolini ugasili vi{e od deset po`ara na otvorenom tlicama, a pretpostavqa se da je uzrok po`ara paqewe trave.

Nijedan objekat nije bio u opa-

U SU BO TU U O[ „IVO LO LA RI BAR”

Pr va ci ma otvo re na vra ta Budu}i |aci prvaci mo}i }e u subotu u 10 sati da posete Osnovnu {kolu „Ivo Lola Ribar” i kroz zanimqiv program saznaju {ta se u~i u {koli, kao i da se upoznaju sa u~iteqima i nastavnicima.

Program „Otvorena vrata {kole” po~e}e priredbom u ~ast budu}ih prvaka, a zatim slede muzi~ke i likovne radionice na kojima }e deca mo}i da nau~e pesmicu igru i ve{tinu.

N. R.

Ka}a se pokvarilo, pa je sledilo i {lepawe iz u`arene i zadimqene pustare.

Ju~e su vatrogasci u Novom Sadu u okolini ugasili vi{e od deset po`ara na otvorenom.

Vatru su ugasili i na Novom nasequ, Adicama , na potesu prema Bukovcu… Ogromni dim gra|ani su primetili i iznad Petrovaradina, ali iz Vatrogasnoj brigade su nam rekli da nisu primili dojavu da kod Petrovaradina ne{to gori.

A. L.

OD DA NAS

Sla vi ne na gro bqu vi {e ni su su ve “Lisje” }e danas pustiti vodu na Gradskom grobqu posle zimskog perioda, kada su slavine bile zavrnute. Na starim grobqima voda je ve} pu{tena. Na Katoli~kom grobqu vode ne}e biti jo{ mesec dana zbog radova na rekonstrukciji zgrade E|{eg. Tek kada se radovi na tom objektu zavr{e, do|i }e voda, jer je vodovodni sistem povezan sa ulicom, tu gde je E|{eg.

Z. D.

IZ NAJM QI VA WE KU ]I CA NA [TRAN DU 4. I 5. APRI LA

Za ka bi ne sta re ce ne Izdavawe kabina za 101. kupali{nu sezonu na [trandu za stare zakupce (one koji su ih iznajmqivqali pet ili vi{e godina u kontinuitetu), bi}e organizovano 4. i

I ove godine „Gradsko zelenilo” izdvoji}e oko 100 kabina za osobe sa posebnim potrebama, koji molbe, potvrdu o stepenu invaliditeta i kopiju li~ne karte treba

Za malu kabinu potrebno izdvojiti 10.300 dinara, a za veliku 12.000. I cene ulaznica ostale iste: dnevna karta ko{ta}e 50 dinara, sezonska karta bez popusta 1.045, dok }e za |ake, studente i penzionere ko{tati 850 dinara 5. aprila od 8 do 18 ~asova na centralnom platou gradske pla`e.

Cene zakupa su ostale nepromewene. Za iznajmqivawe male kabine potrebno je izdvojiti 10.300, a za veliku 12.000 dinara. I cene ulaznica su ostale iste. Dnevna karta ko{ta}e 50 dinara, a sezonske karte bez popusta 1.045, dok }e za |ake, studente i penzionere one ko{tati 850 dinara.

da dostave od 26. do 30. marta u prostorije „Gradskog zelenila”, Bulevar Mihajla Pupina 25/1, kancelarija br. 29, od 10 do 14 ~asova.

Dokumentacija sa molbom mo`e se dostaviti i u Upravnu zgradu [tranda u istom periodu. Sve osobe sa posebnim potrebama, kojima bude usvojena molba kabine }e mo}i da iznajme 6. aprila od 8 do 18 ~asova na [trandu. Za nove

zakupce rezervisan je 9. april, tako|e, od 8 do 18 ~asova.

Upravni odbor “Gradskog zelenila” je razmatrao i pristigle ponude za poslovne prostore na [trandu u letwoj sezoni. Od 28 objekata koji su bili u ponudi u

prvom krugu izdata su ~ak 22, tako da je za drugi krug ostalo svega {est. O datumu konkursa za izdavawe objekata u drugom krugu, kao i o uslovima, svi zainteresovani bi}e blagovremeno obave{teni.

B. M.

IZ ME WEN @E LE ZNI^ KI SA O BRA ]AJ DO 2. APRI LA

No} ni voz sa mo do Ba taj ni ce

Zbog radova izme|u `elezni~kih stanica Zemun Poqe i Batajnica, od danas do 2. aprila, u vremenu od 23.40 do 5.15 ~asovva, do}i }e do promena u organizaciji saobra}aja putni~kih vozova.

Kompozicije iz [ida u 22.46 i iz Novog Sada u 22.19 ~asova za Beograd saobra}a}e do Batajnice, a izosta}e na relaciji Batajnica - Beograd. Vozovi koji kre}u iz Beograda u 2.50 za [id i u 3.55 ~asova za Novi Sad }e, umesto sa beogradske `elezni~ke stanice, kretati iz Batajnice i to u 3.19 za [id i u 4.27 za Novi Sad. G. ^.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak22.mart2012.

dnevnik

Fo to: S. [u {we vi}

PROTEST STOMATOLOGA KOJI ZARA\UJU NA TR@I[TU

OBELE@EN SVETSKI DAN OSOBA S DAUNOVIM SINDROMOM

[an sa za pra vi `i vot Svet ski dan oso ba s Da u no vim sin dro mom obe le `en je ju ~e u In klu ziv no-kre a tiv nom cen tru [O SO „Mi lan Pe tro vi}„ na No vom na se qu. Ovom pri li kom, no vo sad sko Udru `e we za po dr {ku oso ba ma sa Da u no vim sin dro mom or ga ni zo va lo je iz lo `bu fo to gra fi ja i do de li lo za hval ni ce oni ma ko ji su u pro te kloj go di ni po ma ga li oso ba ma sa Da u no vim sin dro mom.

Oku pqe ne su, iz me |u osta lih, po zdra vi le ~la ni ca Grad skog ve }a za so ci jal nu za {ti tu i bri gu o po ro di ci i de ci Sa wa Sto ja no vi} i di rek tor ka [O SO „Mi lan Pe tro vi}„ Sla vi ca Mar ko vi}.

- Kqu~ ne pro me ne de si le su se 2009. go di ne ka da je no vim za kon skim pro pi si ma omo gu }e no de ci s Da u no vim sin dro mom da se ukqu ~e u obra zov ni si stem. Na i me, pre to ga se sma tra lo da ova de ca pri pa -

da ju si ste mu zbri wa va wa, ne ge i vas pit nog ra da u okvi ru so ci jal ne za {ti te. Ro di te qi sa da mo gu da bi ra ju {ko lu ko ju }e wi ho va de ca po ha |a ti, bi lo da se ra di o re dov nim {ko la ma ili oni ma ko je su na me we ne de ci sa smet wa ma u raz vo ju, po put na {e {ko le. In klu zi ja je ne {to o ~e mu se vi {e i ne po le mi {e, ona tre ba da bu de za stu pqe na u svim po ra ma dru {tva, a na ro ~i to je va `na u do me nu obra zo va wa - re kla je di rek tor ka Mar ko vi}.

U umet ni~ kom de lu pro gra ma u~e stvo va li su ~la no vi Udru `e wa za po dr {ku oso ba ma s Da u no vim sin dro mom i u~e ni ci [O SO „Mi lan Pe tro vi}„. Na kon sve ~a no sti je odr `an se mi nar na te mu „Da u nov sin drom„ ko jem je pri su stvo va lo oko osam de set zdrav stve nih rad ni ka.

J. Zdjelarevi}

REZULTATI ISTRA@IVAWA INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVQE

^e smo va ~a do bra, bu na rika ne is prav na Ana li za vo de za pi }e iz fa bri ke vo de i vo do vod ne mre `e JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja” po ka za la je po sto ja we po ve }a ne kon cen tra ci je gvo `|a, {to iza zi va za mu }e we vo de i stva ra we ta lo ga, ali ne uti ~e na zdra vqe, te se gra |a ni sa ve tu ju da pu ste da vo da ma lo is te ~e iz ~e sme. S dru ge stra ne, vo da iz svih jav nih bu na ra na te ri to ri ji gra da i na se qa se ne pre po ru ~u je za upo tre bu, ka `e le kar spe ci ja li sta hi gi je ne In sti tu ta za jav no

sa o bra }aj ni ca ma, kao {to je Fu to {ka uli ca, to kom fe bru a ra bu ka je bi la sma we na, jer zbog vre men skih pri li ka gra |a ni ni su bi li u pri li ci da vo ze kao ina ~e. Ru me na~ ka uli ca je naj bu~ ni ja, ka ko po ka zu ju me re wa, a za tim i deo oko Spen sa.

Ka da su u pi ta wu za ra zne bo le sti, re gi stro va no je 23 od sto ma we svih za ra znih bo le sti u od no su na pret hod ni me sec. Re spi ra tor ne in fek ci je i da qe do mi ni ra ju, dok je broj obo le -

U KARLOVCIMA

Vo da iz Mu ti ce ni je za pi }e Sa mo je je dan od {est ana li zi ra nih uzo ra ka vo de iz jav nih ~e smi u Srem skim Kar lov ci ma ni spra van. Re~ je o uzor ku iz kap ti ra nog iz vo ra Mu ti ca na ula zu u Kar lov ce iz sme ra Be o gra da.

Is prav na je vo da iz ar te {kih bu na ra u Be o grad skoj 2, u dvo ri {tu mu ze ja, u Uli ci bra }e De ja no vi} i u Uli ci mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 134, kao i iz kap ti ra nog iz vo ra „Va ra din ska ~e sma” na iz la zu iz Kar lo va ca. Kva li tet vo de iz jav nih ~e smi pro ve ren je u In sti tu tu za jav no zdra vqe Voj vo di ne.

Z. Ml. zdra vqe Voj vo di ne dr Sa wa Bi je lo vi}.

Kva li tet va zdu ha od go va ra po sto je }im na ci o nal nim nor ma ti vi ma u po gle du ~a |i, sum por di ok si da, azot di ok si da i dru gih ne ga tiv nih sup stan ci, je di no je utvr |e no da do mi ni ra pra {i na.

Me se~ na is pi ti va wa In sti tu ta su jo{ jed nom po ka za la da sa o bra }aj naj vi {e do pri no si bu ci u gra du, ali na naj pro met ni jim

lih od za ra znih pro li va u pa du.

Ta ko |e, za de set od sto je ma wi broj obo le lih od {u ge, a pri ja vqe no je 235 slu ~a je va. Svi slu ~a je vi su re gi stro va ni kao po je di na~ na obo qe wa, bez epi de mi o lo {ke po ve za no sti. Be le `i se blag po r ast obo q e w a sli~ nih gri pu, a naj ve }i broj obo le lih re gi stru je se u uz ra stu od 5 do 14 go di na.

I. D.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” DARUJU ^ITAOCE

„Al mo do va ro va te o re ma”

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru ju ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se pr vi ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, do bi }e kwi gu „Al mo do va ro va te o re ma” An to nia Ka za sa Ro sa u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”.

Neo bi~ na qu bav na pri ~a iz me |u ~o ve ka ko ji sa wa o ve~ nom ve ne ci jan skom kar ne va lu i to me da bi mo gao ne pre sta no da `i vi pod ma skom i mla de `e ne ko ja ni je ba{ sa svim ono {to iz gle da. Da bi se vo le li, mo ra ju na u ~i ti da za -

vi re jed no dru gom is pod ko `e, u unu tra {wi svet ko ji sva ko no si u se bi. [o kant na i ne `na, wi ho va pri ~a ne bi bi la ono {to je ste bez jed nog neo bi~ nog sve do ka... „Evo, da kle, An to ni ja Ka za sa Ro sa, s pe rom u ru ci. Ima tri de set pet go di na, po obra zo va wu je ma te ma ti ~ar, pro vo di da ne na te ra si svo je gar so we re u \e no vi, s po gle dom na kro vo ve gra da ume sto pej za `a. [ta taj ~o vek ra di? Me di ti ra o vr li na ma i le po ti ne iz ve sno sti, wut nov skim te o ri ja ma o gra vi ta ci ji i pri vla~ no sti te la, ma {ta o to me da pre tvo ri svet u jed na ~i nu.

I evo ga ve} ka ko za mi {qa svoj slu ~aj ni su sret sa Al mo do va rom ko ji od lu ~u je da sni mi film o we go vom `i vo tu.

A. Va.

Tra `e pla tu po istom ar {i nu

Sto ti nak sto ma to lo ga iz Do ma zdra vqa ko ji na pla }u ju svo je uslu ge or ga ni zo va li su ju ~e pro test is pred uprav ne zgra de te usta no ve, tra `e }i da im se za ra de ob ra ~u na va ju kao i osta lom me di cin skom oso bqu.

- Mi vi {e ne zna mo ka ko nam se ob ra ~u na va ju pla te i pi ta mo se za {to smo mi mo ~i ta vog si ste ma ove ze mqe, iako smo zdrav stve ni rad ni ci - re kao {ef ode qe wa za tr `i {no po slo va we sto ma to lo ga dr Mi o drag Mi ha i lo vi}.

- Ne `e li mo da {traj ku je mo, jer od to ga }e naj ve }u {te tu ima ti gra |a ni No vog Sa da, sa mo `e li mo da se ovaj pro blem re {i.

Ume sto da is po {tu je pre su du Ustav nog su da ka ko bi se iz jed na ~i le pla te sto ma to lo zi ma ko ji ra de na tr `i {tu i oni ma ko ji pla te do bi ja ju od Fon da za zdrav stve no osi gu ra we, no vo sad ski Dom zdra vqa do neo je no vi pra vil nik pre ma ko jem su svim zu ba ri ma pla te sma we ne za oko 30 od sto. Od lu kom Ustav nog su da iz ri ~i to je na ve de no da pla te zu ba ra mo gu da se ra ~u na ju na osno vu to ga {to se ce na ra da po mno `i sa ko e fi ci jen tom, uz uslov da se pre ki ne prak sa da sto -

ma to lo zi za ra |u ju na raz li ~i te na ~i ne. U ovaj slu ~aj ukqu ~en je i grad ski om bud sman Alek san dar Gru ji} ko ji je na pi sao pred log ovoj zdrav stve noj usta no vi u kom sto ji da se po {tu je od lu ka su da i da se pre ki ne ova dis kri mi na ci ja me |u za po sle ni ma u is toj slu `bi.

- Dom zdra vqa i upra va ne ma ju nad le `nost da na svo ju ru ku do no se pra vil ni ke po ko ji ma se od re |u je pla ta, to se re gu li {e re pu bli~ kim za ko nom, a Dom zdra vqa se po -

sta vqa iz nad za ko na tim ~i nom i ne po {to va wem sud ske od lu ke - re kao je dr Mi o drag Mi ha i lo vi}.

Pro blem je na stao ka da je 2006. go di ne Mi ni star stvo zdra vqa do ne lo pre po ru ku o po de li za po sle nih unu tar sto ma to lo {ke slu `be, ta ko da jed ni do bi ja ju pla te pre ko Fon da, dok dru gi mo ra ju da ostva re od re |e nu za ra du od sto ma to lo {kih uslu ga ko je na pla }u ju pa ci jen ti ma ka ko bi od we do bi li 30 od sto.

- Po de qe ni smo bez ja snog kri te ri ju ma i ta ko je na pra vqe na ogrom na raz li ka u is pla }i va wu za ra da u od no su na na {e ko le ge ko ji pla tu do bi ja ju pre ko Fon da - ka `e na{ sa go vor nik. Do da je da no vi pra vil nik ne pre ci zi ra ko li ko nov ca tre ba da za ra de i u skla du s tim ko li ka im je pla ta.

Ta ko se de si la ne us kla |e na i ne ra zu mqi va si tu a ci ja, ko ja se naj bo qe vi di iz pri me ra da su po je di ni zu ba ri do bi li oko 20.000 pla tu, a me di cin ske se stre oko 40.000 di na ra. Pre ma re ~i ma Mi ha i lo vi }a, ova ago ni ja tra je pre du go i unu tar zdrav stve ne usta no ve ne ma vo qe da se pro blem re {i.

Sa sa ta nak ne za do voq nih i o{te }e nih sto ma to lo ga sa Upra vom Do ma zdra vqa tre bao je ju ~e da se odr `i, me |u tim di rek tor se ni je po ja vio, a ni je se ni ja vqao na te le fon da pro ko men ta ri {e ovaj pro blem. U ra ni jem sa op {te wu iz ove usta no ve su re kli da po ku {a va ju da pro na |u re {e we za pro blem ko ji tra je ve} du `e vre me i da bi u re {a va we si tu a ci je sa pla ta ma mo ra lo di rekt no da se ukqu ~i Mi ni star stvo zdra vqa.

I. D.

RADOVI „VODOVODA I KANALIZACIJE” NA DELU GRBAVICE

No ve ce vi po sle tri de ce ni je Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} i di rek tor „Vo do vo da i ka na li za ci je” Bran ko Bje la jac ob i {li su ju ~e gra di li {te na uglu uli ca Pu {ki no ve i Alek se [an ti }a na Gr ba vi ci, po vo dom za me ne sta rih ka na li za ci o nih i vo do vod nih ce vi. Ta ko |e ce vi se me wa ju i u Ar se Te o do ro vi }a. Rok za za vr {e tak ra do va je po ~e tak ma ja.

- Pret hod ne ~e ti ri go di ne ovoj grad skoj vla sti bio je pri o ri tet ko mu nal ni si stem gra da.

Ulo `e no je pu no no va ca, a po seb no u „Vo do vod i ka na li za ci ju„. Ra do vi su za sva ku po hva lu, jer }e `i te qi Gr ba vi ce na po kon po sle tri de ce ni je do bi ti no ve ce vi – ka zao je Jo va no vi}.

Do dao je da uz ovo pred u ze }e u iz grad wi ka na li za ci je u pri grad skim na se qi ma u~e stvu je i Za vod za iz grad wu gra da.

Jo va no vi} je na gla sio da ak tu el na grad ska vlast i u na red ne ~e ti ri go di ne pla ni ra da za me ni sve sta re ce vi u gra du, ka -

I bez papira do nove fabrike vode Go vo re }i o iz grad wi fa bri ke vo de, di rek tor “Vo do vo da” Bran ko Bje la jac je na gla sio da no vac za ovu in ve sti ci ju po sto ji i ~im bu de za vr {en glav ni pro je kat, pla ni ra ju naj ve ro vat ni je u ju lu da kre nu sa iz grad wom po stro je wa.

- Iako ne ma mo pa pi re i re {e ne prav no-imo vin ske od no se kre nu }e mo sa grad wom. A ako ne ko `e li da nas ru {i ne ka ru {i, ali on da }e mo ra ti i da se ru {i po la zgra da u No vom Sa du, ko je ta ko |e ne ma ju pa pi re. Uko li ko bi do {lo do ne ke ve }e ha va ri je na po sto je }oj fa bri ci vo de, u No vom Sa du bi na stao pot pu ni ko laps po ovom pi ta wu - za kqu ~io je Bje la jac.

ko bi u Novm Sa du i pri grad skim na se qi ma na po kon po sto ja la ka na li za ci ja. Di rek tor Bran ko Bje la jac na gla sio je da se ov de ne ra di sa mo o sta ro sti ce vi.

Ra ni jih go di na u ovom de lu gra da bi le su ku }e, a sa da su tu zgra de. Ce vi su po sta vqa we za on da {wi si stem sta no va wa. Sa da se de {a va da nas zo vu sta na ri

PROMOCIJA SAVETOVALI[TA ZA MLADE

Bi ti ja ~i od po ro ka Pro mo ci ja ra da Sa ve to va li {ta za mla de, ko je je osno va no 2004. go di ne, odr `a ne je ju ~e u Do mu zdra vqa „Jo van Jo va no vi} Zmaj”. Sa ve to va li {te je otvo re no sa ci qem una pre |e wa i za {ti te fi zi~ kog i psi ho - so ci jal nog zdra vqa mla dih, uz ra sta od 10 do 19 go di na.

Glav ne ak tiv no sti su pre ven ci ja al ko ho li zma, nar ko ma ni je i pu {e wa, pra vil na is hra na i ade kvat na fi zi~ ka ak tiv nost, za {ti ta re pro duk tiv nog zdra vqa, pro ble mi zlo sta vqa wa i za ne ma ri va wa i pe da go {ko i psi ho lo {ko sa ve to va we.

Na ~el nik slu `be za zdrav stve nu za {ti tu de ce dr Mil ka Bu da kov ka `e da je ovaj pro je -

^ITAOCI PI[U SMS

kat ve o ma zna ~a jan za mla de i da je ve li ki broj wih pro {ao kroz Sa ve to va li {te, kroz in di vi du al ne ili grup ne pro gra me. Ona is ti ~e da su pro {le go di ne eki pe, ko je ~i ne pe di ja tri, pe da go zi i psi ho lo zi, po se ti le go to vo sve osnov ne i sred we {ko le u No vom Sa du.

- Mla di ma je lak {e da u~e stvu ju u ra di o ni ca ma gde za jed ni~ ki u~e, kao {to je ov de slu ~aj - re kao je ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Alek san dar Ki raq. - Grad ska upra va je od po ~et ka po dr `a la ovaj pro je kat zbog we go ve va `no sti za mla de i na da mo se da }e se do bra sa rad wa na sta vi ti.

G. ^.

i da se `a le da im je pri ti sak vo de na vi {i spra to vi ma slab.

I to je je dan od raz lo ga {to me wa mo ve} do tra ja le ce vi - pre do ~io je Bje la jac. Na ja vio je da }e ra do vi usko ro po ~e ti u Pe tro va ra di nu, u uli ca ma ko je vo de pre ma No vom na se qu i De te li na ri, kao i u Rad ni~ koj uli ci.

Q. Nato{evi} Fo to: N. Stojanovi}

Iz lo `ba sli ka i pro mo ci ja kwi ge U okvi ru umet ni~ ke ve ~e ri „Sli kam te du {om” u sve ~a noj sa li Kar lo va~ ke gi man zi je ve ~e ras od 18 sa ti bi }e pred sta vqe na kwi ga „Let bez kri la” Pre dra ga Ba we gla va.

Ne {to ka sni je, od 19.30 sa ti u Ga le ri ji Kul tur nog cen tra „Kar lo va~ ka umet ni~ ka ra di o ni ca”, na Tr gu Bran ka Ra di ~e vi }a 7/2 u Srem skim Kar lov ci ma bi }e ot vre na pr va sa mo stal na iz lo `ba sli ka Sve tla ne @iv ko vi} „Kro vo vi”. Or ga ni za to ri su Kul tur ni cen tar i Bi bli o te ka „Bran ko Ra di ~e vi}” .

Z. Ml.

065/47-66-452

Uli ce pu ne auto mo bi la, a go ri vo sku po?

Uli ce No vog Sa da su uju tru pu ne auto mo bi la. U Salc bur gu, iz ko jeg sam se vra tio na jed nom me stu, kod `e le zi~ ke, pet sto bi ci klo va. Go ri vo na 2.5 eura.

Pod hit no 063/7369... *** Ni je mi je ja sno za {to je Po {ta uve la tak su za na pla tu te le fon skih ra ~u na, kad i ova ko sav pri hod pri pa da wi ma. 063/7185... *** Ba~ ka go ri, su {a, a Du nav te ~e, vo du od no si. Ka nal DTD za mu qen i za tra vqen. Voj vo di no, pro bu di se. Za hva lan Pe ra.

063/7007... *** Idu iz bo ri! Be ge~ do bi ja ka na li za ci ju.

060/6394...

*** Sret nem ne ku oso bu, i po~ ne pri ~a ka ko su je pre {li za stan.

Me ne su za dva. [ta je vlast ura di la? Mi sli li da }u sa uli ce do }i da gla sam? Sra mo ta. Ko li ko ne do vr {e nih zgra da, a gu be qu di, grad i dr `a va.

064/1196... *** ^i tam ka ko do bi ja ju ka na li za ci ju Be ge~, Adi ce, Ve ter nik, pa i na Saj lo vu se ra do vi ve} uve li ko od vi ja ju, pa me in te re su je {ta je sa Ru men kom?

Da li smo mi gra |a ni dru gog re da i ka da }e bi ti Ru men ka na re du, do sa da su vla sti pred iz bo re do la zi le i obe }a va le, a ka da za i sta pla ni ra ju?

063/8610... *** Da je ma lo bo qe osve tqe na, We go {e va uli ca li ~i la bi na grad ski jav ni to a let, a ova kva ka kva je li ~i na poq ski VC, za u da ra na mo kra }u.

064/1028... *** Dom zdra vqa na No vom na se qu, oko sto oso ba va di krv.

Pi t a w e gla s i, ko l i k o ide pre ko re da, ako ima 15 trud ni ca i 20 do bro voq nih da va o ca kr vi???

065/9137...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak22.mart2012.

NA SAJMU ZAPO[QAVAWA I STRU^NIH PRAKSI „KONTEH”

9

IZBORI 2012.

Spoj mla dih stru~ wa ka Vra }e na li sta SDS-a i mo} nih kom pa ni ja Sa jam za po {qa va wa i stru~ nih prak si „Kon teh” ko ji se odr `a va u or ga ni za ci ji stu dent ske or ga ni za ci je „Is tek lc” otvo ren je ju ~e na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka.

- Sva ka ze mqa ko ja `e li da ima bu du} nost mo ra da ula `e u mla de qu de i da obez be di uslo ve da oni osta nu u woj. Fa kul tet teh ni~ kih na u ka je do sa da obez be dio da oko 2.000 in `e we ra od mah na kon stu di ja bu de za po sle no u pre sti `nim kom pa ni ja ma, sa do brim pri ma wi ma i ve li kom per spek ti vom.

Sa jam omo gu }a va da {to vi {e mla dih qu di to kom stu di ja do |e u kon takt sa ve li kim kom pa ni ja ma, da sti ~u is ku stva i zna we i shva te da do bar rad sa so bom no si i per spek ti vu - re kao je na otva ra wu pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti}.

na {a ku }a – Ne nad ^a nak”, a tre - spre ma ju Sa vez voj vo |an skih Ma Iz bor ne li ste ju ~e su pre da li |a ra, Na rod na stran ka, Srp ska Srp ska de mo krat ska stran ka „Jo - }e „Ma ja Goj ko vi} - Uje di we ni van Ra {ko vi} - SDS” i Srp ska re gip ni Sr bi je”. „De mo krat ska na pred na stran ka, Gru pa gra |a na ra di kal na stran ka „SRS - Alek - stran ka Sr bi je - Vo ji slav Ko - „Dve ri”, Li be ral no de mo krat ska par ti ja, So ci ja li sti~ ka par ti ja san dar Mar ti no vi}”. Grad ska iz - {tu ni ca” je ~e tvr ta, „Udru `e ni bor na ko mi si ja (GIK) li stu pen zi o ne ri i so ci jal na prav da - Sr bi je, Ni je dan od po nu |e nih od SDS-a vra ti la je toj par ti ji na Pe ro Zu bac” pe ta, a „Rom ska de - go vo ra ma win ska li sta, Ko a li ci ja „Sve za jed no”, Udru do ra du, ta ko da ona `e we gra |a na „No vi ne }e za u ze ti o~e ki Li s ta SDS-a vra } e n a na do r a d u zbog maw k a No vi Sad”, Mi li voj \u va no sed mo me sto. Iz vi {e de se ti na pot pi sa. Iz bor nu li stu ka no vi}, So ci jal de mo ove stran ke ima ju 48 pre da la je ju ~e i SRS krat ska par ti ja Sr bi je, sa ti da is pra ve li Ko mu ni sti~ ka par ti ja, stu zbog maw ka vi {e mo krat ska stran ka - Bo kan To mi - Po be di mo si ro ma {tvo, Gra |an de se ti na pot pi sa. Je dan raz log je slav” {e sta na gla sa~ kom li sti - ski po kret Sr bi je i Gra |an ska {to su od re |e ni pot pi sni ci ve} po dr `a li dru ge li ste, a dru gih }u. Za sa da je je di no li sta Ro ma ini ci ja ti va Go ra na ca.

GIK do 15. apri la u po no} mo ra {to kod ne kih pot pi sni ka pre bi - ma win ska {to zna ~i da za wih ne od re di ti broj i adre se bi ra~ kih va li {te ni je u No vom Sa du. Li - }e va `i ti cen zus od pet od sto ve} po se ban na ~in ob ra ~u na „pri rod - me sta, a pod no {e we iz bor nih li sta SRS-a bi }e pre gle da na da nas ni prag”, u za vi sno sti od bro ja sta mo gu }e je do 20. apri la. Na u pre po dnev nim sa ti ma. pret hod nim lo kal nim iz bo ri ma bi ra ~a ko ji su gla sa li.

Ve} je po zna to da pr vo me sto na Ina ~e, obra sce za pri ku pqa we 2008. go di ne bi lo je 192 bi ra~ ka bu du }em gla sa~ kom li sti }u ima pot pi sa za iz bor nu li stu pre u ze - me sta. Zbir na iz bor na li sta mo ra li sta “Za bo qi No vi Sad – Bo jan lo je jo{ 15 stra na ka, or ga ni za ci - se ob ja vi ti od 25. apri la, iz bor na Paj ti}”, dru go “Li ga so ci jal de D. Ig. ja i udru `e wa. Iz bor ne li ste ti {i na po ~i we 3. ma ja. mo kra ta Voj vo di ne – No vi Sad

Skup {ti nom Po kra ji ne i lo kal nim sa mo u pra va ma, da bi na {im stu den ti ma obez be di li da kroz stru~ nu prak su ose te re a lan `i vot – re kao je rek tor Uni ver zi te ta u No vom Sa du Mi ro slav Ve sko vi}.

Fa kul tet teh ni~ kih na u ka je do sa da obez be dio da oko 2.000 in `e we ra od mah na kon stu di ja bu de za po sle no u pre sti `nim kom pa ni ja ma. Sa jam omo gu }a va da {to vi {e mla dih qu di to kom stu di ja do |e u kon takt s ve li kim kom pa ni ja ma (Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti}) „Kon teh” pred sta vqa je din stve ni sa jam, ko ji po red pri li ke za za po {qa va we, od pro {le go di ne nu di i ra zno vr snu po nu du stru~ nih prak si.

-Uvek se go vo ri lo da na {im stu den ti ma ne do sta je prak sa i za to smo us po sta vi li ve zu sa Vla dom i

De kan Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka Ili ja ]o si} is ta kao je da sa jam or ga ni zu ju stu den ti ra ~u nar stva i da su uglav nom pri sut ne fir me iz obla sti in for ma ci o nih i ko mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja.

- Po sle sva kog saj ma za po sli se od re |en broj stu de na ta, a

jo{ ve }i broj obez be di prak su u ne koj od fir mi. Sa jam se odr `a va zbog stu de na ta ko ji su na kra ju stu di ja i tre ba ih pri d o b i t i da pr v o do | u na stru~ nu prak su u ne ku od fir mi i da ta mo i osta nu - re kao je ]o si}.

Na saj mu za po {qa va wa stu den ti i kan di da ti za po sao mo gu da uru ~e svo ju bi o gra fi ju po slo dav ci ma za ko je su za in te re so va ni, ili da ih do sta ve elek tron skoj ba zi, ko ja }e bi ti na ras po la ga wu svim kom pa n i j a m a-u~e s ni c a m a to k om na red nih go di nu da na. „Kon teh” se odr `a va od 2006. a ove }e se na we mu pred sta vi ti 13 fir mi, me |u ko ji ma „Maj kro soft”, „Le vi9”, „In for ma ti ka”, „Fi jat” i „Cep ter”. Sa jam se mo `e se po se ti ti jo{ da nas od 9 do 17 ~a so va.

A. Varga

FORUM NOVOG SADA, BEO^INA, TEMERINA I SREMSKIH KARLOVACA

Nek op ti~ ka mre `a spa ja

Sed ni ca me |u op {tin skog fo ru ma No vog Sa da, Be o ~i na, Te me ri na i Srem skih Kar lo va ca, u okvi ru USAID Pro jek ta odr `i vog lo kal nog raz vo ja, odr `a na je ju ~e u Grad skoj ku }i, a raz go va ra lo se o pro jek ti ma pred lo `e nim za do de lu USAID bes po vrat nih fi nan sij skih sred sta va.

- Ciq ovog pro jek ta je da se po ve `e mo sa op {ti na ma u ne po sred noj bli zi ni gra da i da u po je di nim obla sti ma pro jek te re a li zu je mo za jed ni~ ki. Jed na od tih obla sti je op ti~ ka in fra struk tu ra. Ide ja je da se ove tri

op {ti ne sle de }i na{ pri mer, po ve `u sa op ti kom, te bi ta ko gra |a ni ma po naj po voq ni jim uslo vi ma mo gli po nu di ti in ter net, ka blov sku te le vi zi ju i dru ge uslu ge – na gla sio je gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}.

Po red ovog pro jek ta, jo{ tri stra te {ki va `ne ini ci ja ti ve su iz dvo je ne kao pri o ri tet nen pri vla ~e we in ve sti ci ja i po dr {ka ma lim i sred wim pred u ze }i ma, raz voj tu ri zma i ener get ska efi ka snost i ob no vqi vi iz vo ri ener gi je.

Na sa stan ku je pre do ~en i sko r i za v r { e t ak do k u m en t a

„Plat for ma o sa rad wi in du strij skih i rad nih zo na na te ri to ri ji gra da No vog Sa da i op { ti n a Be o ~ in, Te m e r in i Srem ski Kar lov ci“, a rad na we mu uka zao je na po tre bu ujed na ~a va wa uslo va za in ve sti ra we u sve ~e ti ri lo kal ne sa mo u pra ve.

Di rek tor USAID Pro jek ta odr `i vog lo kal nog raz vo ja Pa trick O’ Ma hony za do vo qan je ini ci ja ti va ma op {ti na, te je iz ra zio i za do voq stvo {to }e zajd ni~ kim sna ga ma do pri ne ti pri vred nom ra stu u ovom re gi o nu.

A. L.

„STAN” PLANIRA GARANCIJSKI FOND I OLAK[ICE MU[TERIJAMA

Kre dit zgra di sta vqa ter mo i zo la ci ju

Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja je, u svom iz ve {ta ju za po slo va we 2010. go di ne, na ve la da „Stan” ne kr {i oba ve zu do brog po slo va wa, re ~e no je u ovoj fir mi. Po re ~i ma di rek to ra „Sta na” Raj ka Boj ~i }a, pred u ze }e je ot klo ni lo sve ne do stat ke u po sled wim ro ko vi ma i po slo va lo u skla du sa do brim po slov nim obi ~a ji ma i nor ma ma. Na veo je i je dan od pri me ra: ne dav no po kre nu to ter mo vi zij sko sni ma we, od no sno utvr |i va we ener get ske efi ka sno sti zgra da.

“Stan” }e po kre nu ti ak ci ju sa “In for ma ti kom” i Mi ni star stvom za eko lo gi ju, ka ko bi se na pra vio ga ran cij ski

fond JKP “Stan”. Ovaj fond ga ran to va }e po di za we kre di ta za ter mo i zo la ci ju na tri do pet go di na, ob ja {we no je na kon fe ren ci ji.

Pred u ze }e je je to kom zi me pra ti lo si tu a ci ju i uvr di lo je da zgra de ima ju mno go ne do sta ta ka.

- Gra |a ni tre ba da se {to pre ja ve ka ko bi se re {i li pro ble mi zgra da u ko ji ma `i ve, jer }e od 1. ok to bra po ~e ti iz da va we ener get skog pa so {a, a wih }e mo ra ti da ima sva ki stam be no-po slov ni obje kat- ka zao je Boj ~i} - Ob ra ~u na va }e se po tro {e na ener gi ja, i ula zi ti se u blok ta ri fu ko ja }e bi ti ve o ma sku pa.

Tre ba da se za kqu ~i ugo vor sa Fa kul te tom teh ni~ kih na u ka, ko ji }e bi ti li cen ci ran za iz da va we pa so {a, a na pra vqen je stra te {ki spo ra zu mi sa svet skim pro iz vo |a ~em ter mo e ner get skih ele me na ta, „Hen kel Ce re si tom„.

A. J.

Na li sti URS-a tre }i na `e ne Iz bor na li sta „Ma ja Goj ko vi} - Uje di we ni re gi o ni Sr bi je” za u ze }e broj tri na gla sa~ kom li sti }u za lo kal ne iz bo re. No si lac li ste je biv {a gra do na ~el ni ca Ma ja Goj ko vi} ko ja je ak tu el ni od bor nik u Skup {ti ni gra da. Na li sti je do sta qu di ko ji su i pre ~e ti ri go di ne bi li na iz bor ni ma li sta ma G17 plus i Gru pe gra |a na „Ma ja Goj ko vi}”. Ta ko |e, za stu pqe ni su i sa da {wi od bor ni ci.

Na li sti su di rek tor „^i sto }e” Da li bor No va ko vi}, di rek tor Spen sa Bo ris Bar jak ta ro vi},

za me nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di}, biv {i di rek tor No vo sad ske te le vi zi je An dre ja To ma {e vi}, biv {i di rek to ri Spen sa Alek san dar Ivi} i Qi qa na ]u li brk i biv {a ~la ni ca Grad skog ve }a Ve ri ca Ne {ko vi} Zdra vi}.

Od ak tu el nih od bor ni ka tu su Ne boj {a Ko ra}, Go ran Se ge di nac, De jan Goj ko vi}, Mi lan Anu{ jak, Ra do van Jo ki}, Mi o drag Kaj tez i Ja dran \or |e vi}.

URS je na li stu sta vio 26 oso ba lep {eg po la, {to je tre }i na kan di da ta. Oko 40 kan di da ta ima

ZA SADA U KARLOVCIMA

U tr ku u{li DS, URS i LSV Na iz bo ri ma za od bor ni ke u Skup {ti ni op {ti ne Srem ski Kar lov ci, ko ji }e bi ti odr `a ni 6. ma ja, za sa da je iz ve sno da }e u~e stvo va ti tri stran ke. Po red De mo krat ske stran ke i Uje di we nih re gi o na Sr bi je, ~i je li ste su pro gla {e ne u su bo tu, u tr ci za me sta u od bor ni~ kim klu pa ma kan di da te }e ima ti i Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne. LSV }e na iz bo ri ma u~e stvo va ti pod na zi vom „Li ga so ci jal nde mo kra ta Voj vo di -

VESTI Tri bi na „Po mo joj me ri” Tri bi na „Po mo joj me ri” odr `a }e se ve ~e ras u 19 sa ti na ode qe wu za od ra sle bi bli o te ke „\u ra Da ni ~i}”, Du nav ska 1. Bi }e re ~i o po lo `a ju mla dih sa in va li di te tom, in klu zi ji, za po {qa va wu mla dih sa in va li di te tom i pri stu pa~ no sti. Na tri bi ni go vo ri }e pred sed ni ca Udru `e wa „@i ve ti us prav no” Mi li ca Mi ma Ru `i ~i} Nov ko vi}, fa ci li ta tor ka istog udru `e wa Bi qa na Ra du sin, ~lan Re surs nog cen tra za oso be sa in va li di te tom Je le na [ka ro i mla di ko ji }e iz ne ti svo ja is ku stva. Tri bi nu or ga ni zu je Cen tar „@i ve ti us prav no”, Re surs ni cen tar za oso be sa in va li di te tom i Grad ska bi bli o te ka.

A. L.

Ru ska tra di ci o nal na me di ci na Pre da va we o ru skoj tra di ci o nal noj me di ci ni odr `a }e se su tra u 18 ~a so va, u sa li MZ „Bi stri ca”, Uli ca bra }e Dro wak 11.

Go vo ri }e dr pri ma ri jus Ni na Ra i ~i}. Ulaz je slo bo dan. A. J.

„@i vot Sun ca” u Pla ne ta ri ju mu Na u~ no-po pu lar no pre da va we „@i vot Sun ca”odr `a }e se ve ~e ras, u 19 ~a so va, u Pla ne ta ri ju mu na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Pre da va~ je Ro bert Xu xar, a or ga ni za tor je Astro nom sko dru {tvo „Adnos”.

G. ^.

ne - Ne nad ^a nak”, a no si lac wi ho ve li ste je Iva na Me cing. Po red ove, Op {tin ska iz bor na ko mi si ja je po tvr di la i pred lo ge kan di da ta za po s la n i k e u Skup { ti n i Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne po ve }in skom si ste mu.

Kan di dat DS-a je advo kat Bra ni slav Fi li po vi}, ma ster eko n o m i s tu Iva n u Me c ing pred lo `i la je Li ga, a ma {in skog in `e we ra Sto ja na Ru `i }a Uje di we ni re gi o ni Sr bi je.

Z. Ml.

di plo mu fa kul te ta, a do mi ni ra eko no mi ja. Od za ni ma wa za stu pqe ni su no vi nar, po li ti ko log, kro ja~, sli kar, fri zer, ugo sti teq, auto me ha ni ~ar, pa i po li ca jac. Me |u kan di da ti ma ne ma pen zi o ne ra, ali je za to 11 stu de na ta.

Naj mla |i od bor ni~ ki kan di dat ima 23 go di ne, a naj vre me {ni ji je ro |en 1942. go di ne. Wih 51 `i vi u No vom Sa du dok je osta li ma adre sa pre bi va li {ta u pri grad skim na se qi ma.

D. Ig. DANAS U CENTRU

SDPS pi ta o vo di Po vo dom Svet skog da na vo da Grad ski od bor So ci jal de mo krat ske par ti je de li }e da nas fla je re i an ke ti ra ti su gra |a ne o kva li te tu vo de u na {em gra du, na uglu Je vrej ske i Bu le va ra Mi haj la Pu pi na kod Nor ka od 11 do 13 sa ti. Ak ci ja „Vo da= `i vot” za ciq ima da kroz od go vo re na ak tu el na pi ta wa i raz me nu in for ma ci ja o vo do snab de va wu uka `e na po sto je }e sta we, utvr di pri o ri te te i mo gu }a re {e wa u ovoj obla sti.

A. L.

Pi ja ni sti~ ki kon cert na FTN-u So li sti~ ki kon cert pi ja ni ste Bog da na \or |e vi }a bi }e odr `an su tra u 19 ~a so va u sve ~a noj sa li Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6. Bog dan \or |e vi} je osnov ne stu di je kla vi ra za vr {io u kla si pro fe so ra Ke ma la Ge ki }a, a spe ci ja li sti~ ke i ma gi star ske stu di je u kla si prof. Ri te Kin ke na Aka de mi ji umet no sti u No vom Sa du.

Svi ra }e kom po zi ci je Bram sa, Li sta, [o pe na, Skr ja bi na i Sve to za ra Sa {e Ko va ~e vi }a.

I. D.

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak22.mart2012.

DNEVNIK

c m y

10

ПОЗОРИШНО-МУЗИЧКА ТРИБИНА У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Истина о дроги на сцени СТАРА ПАЗОВА: Уз финансијску подршку Општине у организацији Центра за културу, у Старој Пазови су организована два програма превенције болести зависности, за ученике седмих и осмих разреда основних и првог разреда средњих школа. Ова необична позоришно-музичка трибина је, поред стручног мишљења и савета неуропсихијатра др Јована Марића обухватила и монодраму, тачније искрену исповест мајке наркомана који је у свет дроге ушао на почетку средње школе, а живот завршио са 22 године. Уз уметнички допринос глумице Наде Блам, која каже да је логично што ради ово јер свака позоришна представа има тежњу да буде и едукативна, а по-

Јован Марић

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (15.50, 18.05), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (16.15), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.30, 14.15), „Kung fu pan da 2” (11.50), „He pi fit 2” (12.10, 14.15), „Ma pe tov ci” (13.50), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 17.30, 20), „I u do bru i u zlu” (17.50), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (14.30), „Ko `a u ko joj `i vim” (22.25), „Yon Kar ter” (19.30), „Usta ni~ ka uli ca” (20.15, 22.20), „Lo raks” (11.35, 13.15, 16, 17.45), „^e li~ na le di” (22.30), „Cr na Zo ri ca” (16.30, 20.30, 22.25), „^o vek na ivi ci” (18.15, 20.20, 22.40), „Ro nald var va rin” (22), „Ogle dal ce, ogle dal ce” (11.30, 13.45, 15.50, 18), „Best eg zo tik ma ri gold ho tel” (20.05)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Jo van \or |e vi}” ba let „Don Ki hot” (19), Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Pa ra stos u be lom„ (19.30), Ka mer na sce na dra ma „Qu bav ni ja di Vu di ja Ale na” (21) Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Cvr ~ak i mra vi” (18)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Va wa Gal van ski, Dra ga na Mi len ko vi} i Ni ko li na Pr go wi} iz Novog Sada, Ni ko li na Jo ni} iz In|ije, Ve sna ]o si} iz Ka}a, Bran ka Glu mac iz Siriga i Da ni je la Ni ko li} iz @abqa, DE^AKE: Ma ja Nal ~i}, Je le na Br zi} i Ta wa Na vra til iz Novog Sada, Be ti na Ban ski i Ta wa Te pi} iz Temerina, Qu bi ca Bo {ki} iz @abqa, Jar mi la [proh - Be qi~ ka iz Ba~kog Petrovca, Alek san dra ]i ri} iz Silba{a i Dra ga na ]i ri} iz Ka}a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom sadu danas }e biti sahraweni: Vesna Selimira Trailovi} (1956) u 9.45 ~asova, Andrija Samujla Cesnak (1958) u 10.30, Ivan Zdenka Vernot (1950) u 11.15, Vu~i} Tome Bubawe (1936) u 12, Bogoslav Pavla Miqkovac (1937) u 12.45, @arko Nenada [}epanovi} (1938) u 13.30, \ura Frawe Baj~i (1938) u 14.15 i Katica Antala Kolesar (1932) u 15 ~asova.

Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Vojislava Milisava Lazi} (1954) u 13 ~asova.

Na Gorwem Starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Mi{a Vlade Grgi} (1948) u 13 ~asova.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

зориште током историје никада није прекидало везу са актуелним животом. У пројекту се нашла и рок певачица Снежана Мишковић - Викторија која је младима пренела своје трогодишње искуство са дрогом, акцентирајући да је она успела да се „ишчупа” али њен супруг није. Зато је младима поручила да „начин доказивања није кљукати се којечиме” него знати више језика од других, бити успешан спортиста, музичар, бити добар ђак и стећи занимање којим ћеш испунити свој живот.

- Ни са алкохолом нема играња, али дрога сигурно убија, а не треба се заваравати да ће наркотици допринети испољавању било чијег и било каквог талента. ЉуВикторија: „Дрога не храни таленат” бав је излаз из свега, и да отворено шту посебно на синтетичке причате о оном што дроге којих је све више, а које осећате и што вас брине су сигурне убице. Он је млади- поручила је Виктори- ма поручио да је младост сама ја младима на трибини по себи довољно лепа и да у њој треба уживати, али и да не у Старој Пазови.

- Немојте хемијом да треба заменити дан за ноћ, јер мењате расположење, унутрашња контрола личности промените га љубављу, ноћу слаби, а уз здраве моделе спортом, учењем, дру- живота, којих код нас нажалост жењем - рекао је др Јо- нема довољно, бављење спорван Марић, наглашава- том, културом, науком, наглајући да је код нас алко- сио да треба пре свега учити у хол и већа опасност од периоду до 22 године, јер док наркотика, али и њих је спорт развија мишиће, учење све више. Он је упозо- развија мождане ћелије, а онај рио младе и на велику који зна, лакше ће се суочити опасност од „пасивног са свим проблемима и искушепушења”, а поред дрога њима. А. Мали које су одавно на тржи-

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KO-AKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati.

Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik „ВОДОКАНАЛ” УГОВАРА ПОВЕЗИВАЊЕ НОВИХ БУШОТИНА

Од априла боље водоснабдевање БЕЧЕЈ: Светски дан воде бечејски дистрибутер ЈП „Водоканал” обележиће данас потписивањем уговора с извођачем радова на повезивању две нове бушотине у систем водоснабдевања. Тиме би се превазишао проблем слабог притиска, који од летос, због опадања издашности старих бунара, мучи Бечејсце.

- Јесенас смо премостили препреку тиме што смо ребалансом буџета обезбедили средства за бушење три нове бушотине на водозахватном пољу, али је, на жалост, средстава било за привремено повезивање у водосистем само једне бушотине. Последњих недеља се проблем обновио и уведен је режим водоснабдевања са периодима јачег и слабијег притиска, што је изазвало оправдано незадовољство суграђана. Ових дана смо успели да обезбедимо додатних 8,5 милиона динара, што из Фонда за капитална улагања, што из општинског буџета, те очекујемо да ће проблем водоснабдевања ускоро бити превазиђен - рекао нам је

председник опшине Бечеј Петер Кнези. Након потписивања уговора с извођачем радова везаних за повезивање две нове бушотине, следе набавка хидромашинске и електро опреме, пратећи грађевински радови, да би за десетак дана све могло бити завршено. Тако би почетком априла било стабилизовано водоснабдевање у Бечеју.

- Поводом Светског дана воде, традиционално организујемо акције са овдашњим основцима. Ове године имамо квиз на тему воде, њених ресурса, особина, штедњи воде... Питања на српском и мађарском језику примерена су школском градиву и узрасту основношколаца. Четири бечејске и једина бачкоградиштанска основна школа пријавиле су за квиз трочлане екипе. Сви такмичари ће добити прикладне мајице, а за најбоље учеснике квиза наша фирма је обезбедила специјалне награде - најавила је Светлана Карабаш технички директор ЈП „Водоканал”. В. Јанков

~etvrtak22.mart2012.

11

ИЗБОРИ 2012.

Мањинске партије сакупљају потписе

СУБОТИЦА: У изборној трци учествоваће у Суботици и мањинске партије. Демократска заједница Хрвата је почела са прикупљањем потписа за изборе и сви који желе да дају им свој потпис могу то да ураде у улици Аге Мамужића број 5 у просторијама партије, од 14.30 сати. Први човек ДЗХ Ђорђе Човић каже да свако ко воли Суботицу може да им се придружи и да ће на изборе да изађу са неколико мањинских странака. Под слоганом „Истина, храброст, поверење” почело је прикупљање потписа за

подршку листи „Мирко Бајић - Савез бачких Буњеваца”. Потписи за подршку листи прикупљаће се данас и сутра у холу Отвореног универзитета од 11 до 19 сати. Лидер СББ-а позива грађане да својим потписом дају подршку за, како је рекао, истинске промене у граду. Не желимо мирно да гледамо како неспособна власт уништава и оно мало доброг што је још остало у Суботици, каже Мирко Бајић. Суботичка изборна комисија већ је прихватила три изборне листе. Под редним бројем један биће коалиција „Избор за бо-

љи живот - Борис Тадић” коју чине Демократрска странка, Демократски савез Хрвата у Војводини и Социјалдемократска партија Србије. На другом месту на листићу је „Листа за Србију” коју чине Демократска странка Србије, Српска радикална странка, Српска демократска странка, а подршку јој даје Покрет „Двери за живот Србије”. Уједињени региони Србије на локалним изборима биће под редним бројем три, са листом од 46 кандидата за одборнике у градској скупштини. С. И.

СПС, ДПС и ЈС партнери у Кикинди

КИКИНДА: Председник Општинског одбора Социјалистичке партије Србије Милош Латиновић и председници општинских одбора Једниствене Србије Маринко Томић и Социјалдемократске партије Србије Мирко Бабић потписали су јуче коалициони споразум о заједничком наступању на локалним изборима.

- Направили смо коректан, а пре свега лак и брз договор са пуно разумевања и међусобног уважавања. Без обзира на блиску сагласност наших политичких опредељења значајно је и да људи међусобно функционишу. Са пуно рада можемо очекивати добар резулат на предстојећим изборима. За-

лагаћемо се за бољи живот грађана, а наша највећа жеља је да свако дете које се роди у кикиндској општини добије 1.200 евра. Желимо да

оживимо индустрију и да отворимо нова радна места - рекао је Маринко Томић. Листа за локалне изборе биће сутра предата Општинској изборној

комисији. Носилац листе биће Милош Латиновић. Кандидати СПС-а на републичкој листи биће Милош Латиновић и Гордана Трнић. На већинској покрајинској листи су Гојко Грубор и Стеван Грбић, док су на пропорционалној Владимир Илић и Весна Бјелић Француски. На пропорционалној листи за покрајинске посланике СДПС-а кандидат је Мирко Бабић. Коалициони споразум између Социјалистичке партије Србије и Партије уједињених пензионера, који је важио на локалном нивоу за прошле изборе, није обновљен јер, према речима Милоша Латиновића, није постигнут договор који одговара обема странкама. А. Ђ.

Демократе прве на листићу

РУМА: Општински одбор Демократске странке у Руми први је предао изборну листу кандидата за одборнике у Скупштини општине Рума, који ће се бирати 6. маја. За 43 кандидата, колики је број одборничких места у локалном парламенту, било је потебно прикупити 1.290 потписа, док је Општински одбор ДС Рума обезбедио 1.469 потписа подршке грађана предложеним кандидатима. Председник ОО ДС Рума Ненад Боровић је рекао да ДС Рума, по традицији, први предаје листу, те да су у току једног преподнева успели да сакупе 1.469 потписа суграђана и суграђанки, који верују Демократској странци. Ј. А.

Три странке уз „Преокрет за Зрењанин”

ОТЕЖАН ПРИЛАЗ СУБОТИЧКОЈ БОЛНИЦИ

Ради се у Изворској и Поречкој улици СУБОТИЦА: Почели су радови на реконструкцији Изворске и изградња Поречке улице. Извођач радова је суботичка компанија „Војпут”, а упоредо ће радове обављати градски комуналци „Топлана” и „Водовод”. Вредност радова је 25 милиона динара. Ради се на ископу рова за полагање тополоводних и водоводних цеви. Радови обухватају пресвлачење асфалтом обе коловозне траке, а у плану је да се аутобуско стајалиште испред самог главног улаза у Болницу премести ближе Београдском путу.

- Суботичка топлана ће да изврши радове на замени магистралног топловода који су почели још прошле године. Након завршетка радова топлотном енергијом ће се снабдевати Болница и „Колевка”. Градиће се топловод у дужини од 300 метара. У оквиру реконструкције улице у плану су радови на постојећем цевоводу, који је битан за будућу инвестицију за повез источног и западног крака. Инвестиција је значајна јер ће грађанима и Болници омогућити квалитетније снабдева-

ње водом. Водовод је издвојио четири милиона динара из сопствених средстава, а град је додао још милион за завршетак инвестиције рекао је директор ЈП Дирекција за изградњу града, Јосип Ковач Стрико. Многи власници продавница у близини Болнице су незадовољни радовима, јер нико не може да приђе њиховим објектима.

- Када је најављиван посао, речено је да ће улица бити проходна. Међутим, сада нам извођачи кажу да не радимо, иако од тога живимо. Знам да је битно за град, али није у реду, пожалила се продавачица у радњи поред Болнице. Због радова на коловозу и тротоарима у Изворској улици до 1. маја биће затворен главни улаз Опште болнице Суботица. За све пацијенте и лица која долазе у посету пацијентима у овом периоду ће се отворити улаз са Београдског пута, стари улаз у болницу код аутобуске станице. Рок за завршетак радова је 69 дана. С. Иршевић

Ве че ру ске по е зи је

Бициклистичке стазе за Содару

НО ВИ БЕ ЧЕЈ: Народна би-

блиотека Нови Бечеј, приредиће сутра Вече руске поезије. Гост вечери је песник и преводилац Ми ли во је Ба ћо вић. Вече руске поезије почеће у Галерији Народне библиотке у 19 сати. М. К.

По е зи ја и ги та ра за јед но

БЕ ЧЕЈ: Промоција књиге „Без светлости нема ноћи“, која је антологија руске бардовске поезије у преводу Ми ли во ја Ба ћо ви ћа, биће данас представљена у Бечеју. Поред аутора Миливоја Баћовића, гошћа данашње промоције у свечаној сали Народне библиотеке Бечеј од 17 сати биће Еле на Ро шко ва – Ста ни са вље вић, с гитаром у рукама. Како се бардовска поезија пева, то ће гошћа уз свирку и певати стихове из књиге. В. Ј.

ПАНЧЕВО: На иницијативу грађана, коју је прихватила Градска управа, насеље Содара ускоро добија бициклистичке стазе. Градоначелница Панчева Весна Мартиновић обишла је радове у Доситејевој и улици Георги Димитрова, и разговарала са пролазницима који су више него задовољни радовима.

- До сада овде није постојала стаза што је био велики проблем родитељима када пошаљу децу у куповину или када иду у школу. Сада ће све бити много безбедније - задовољно је прокоментарисао један од становника овог насеља. Након обиласка радова градски челници су посетили и обданиште „Пупољак” испред којег је урађена пешачка стаза. З. Дг.

ЗРЕЊАНИН: Уместо са Српским покретом обнове, како је то договорено на републичком нивоу, Либерално демократска партија у Зрењанину ће, на предстојеће локалне изборе, изаћи са Војвођанском партијом и Социјалдемократском унијом. СПО ће, с друге стране, на изборима за одборнике у Скупштини града, наступити са Лигом социјалдемократа Војводине.

- Удружили смо се око платформе „Преокрет за Зрењанин” и заједничких циљева и идеја, па на изборе излазимо на заједничкој листи

„Преокрет за Зрењанин - Чедомир Јовановић” - рекао је, приликом потписивања коалиционог споразума, менаџер Градског одбора ЛДП и носилац листе ове коалиције Растко Стефановић. Председница Градског одбора Војвођанске партије Душица Карабенч истакла је да је један од приоритета коалиције бољи живот Зрењанинаца. Ову коалицију је подржало и Удружење грађана „TQM центар”, чији је председник Нинослав Грбић такође потписао споразум о заједничком деловању. Ж. Б.

Потврђене три листе у Кули

КУЛА: За локалне изборе у Кули, Општинска изборна комисија је до сада прогласила три изборне листе и то „Демократска странка Србије – Др Војислав Коштуница“, „Демократска странка - Борис Тадић“ и „Лига социјалдемократа Војводине - Ненад Чанак“. Последњи дан за подношење изборних листа, за које је неопходно 1.110 оверених потписа грађана, је 15 дана пре одржавања избора. М. Кк.

Милош Шибул на три нивоа КИКИНДА: Представници Градског одбора Лиге социјалдемократа Војводине предали су јуче пре подне листу са 39 кандидата за одборнике у Скупштини општине Кикинда. Носилац листе Милош Шибул, председник Градског одбора и одборник, захвалио се члановима и симпатизерима који су по-

Демократе и радикали пријавили кандидате

Увид у би рач ки спи сак

ЗРЕ ЊА НИН: Део јединственог бирачког списка за подручје Зрењанина од 14. марта је изложен на увид у Градској кући, канцеларија број 14, у термину од 8 до 14 часова, сваког радног дана, саопштила је Градска управа. До закључења бирачког списка, односно до 20. априла, грађани могу поднети захтев Градској управи за евентуалне промене (упис, брисање, измена, допуна или исправка) у бирачком списку. За све промене у бирачком списку поред захтева грађани морају приказати и важећу личну карту. Ж. Б.

Оби је не про сто ри је УРС у Пан че ву ПАН ЧЕ ВО: У ноћи између 20. и 21. марта обијене су просторије Градског одбора Уједињених региона у Панчеву. Украдени су лап топ и један мобилни телефон. Не ма ња Ро т ар, у име странке каже да није било претурања ствари и да ништа друго из канцеларије није однето. Полиција је јуче обавила увиђај, али још увек нема сазнања ко је то могао да уради.

- Претпостављамо да су лопови ушли кроз двориште, попели се на спрат пошто је један прозор остао отворен и обили врата. Изгледа да су покушали да понесу и видео бим пројектор, али им то није пошло за руком - рекао је Ротар. З. Дг.

држали листу, на којој је 30 одсто жена. На већинској листи за покрајинске посланике из редова Лиге су Милан Митрић и Милош Шибул, а на пропорционалној Саша Хоманов. Кандидат кикиндских лигаша за републичког посланика такође је Милош Шибул. А. Ђ.

Бивши градоначелник за УРС

СОМБОР: Трећу локалну листу у Сомбору предала је овдашња подружница Уједињених региона Србије. Листа кандидата под називом „Душан Јовић- Уједињени региони Србије” оснажена је законом прописаним бројем потписа грађана за изборе за локални парламент. Сомборски УРС, предвођен некадашњим градоначелником Душаном Јовићем, кандидовао је своје представнике за 61 одборнички мандат, баш као и прва партија која је поднела кандидатуре, Демократска странка. На бирачким листићима на изборима за локални

парламент под редним бројем два биће кандидати СПО, странке која је поднела листу са свега 41 кандидатом, од максималних 61. Листа УРС ће у Сомбору имати своје представнике и на већинским покрајинским изборима (Душан Јовић- Сомбор 1 и Душан Станић –Сомбор 2), Јасна Миљеновић и Синиша Милић биће кандидати Сомбора на пропорционалним листама, док ће Александар Бошњак, Јасна Миљеновић и Небојша Новаковић бити заступљени на листи кандидата УРС за Народну Скупштину Србије. М. Мћ

СРБОБРАН: Општинска изборна комисија у Србобрану је до сада потврдила две изборне листе кандидата за предстојеће локалне изборе. Под бројем један наћи ће се изборна листа „Бранко Гајин – ДС“, док је друга потврђена листа, „Српска радикална странка – др Александар Мартиновић“. Након седнице Општинске изборне комисије, одржана је и седница Изборне комисије изборне јединице 49 Србобран, на којој је донето решење о потврђивању предлога кандидата Стојанке Галић за посланика у Скупштини АП Војводине, коју је поднела „Српска радикална странка – др Војислав Шешељ“. М. Кк.

~etvrtak22.mart2012.

c m y

12

vojvodina

ЈОШ ЈЕДНО ЗАШТИЋЕНО СТАНИШТЕ У СРЕМУ

Tрсковачи враћају воду ПЛАТИЧЕВО: Бара Трсковача, природни драгуљ који се налази између сремских села Грабовци и Платичево, исушена је пре више од две деценије. Последњих месеци покренута је иницијатива за њено враћање у првобитни облик, а ускоро, како најављују у румској Туристичкој

Слободан Пузовић

организацији, очекује се договор водопривредних предузећа „Воде Војводине” и „Галовица” о враћању воде на овај локалитет. Тим поводом одржана је и веома посе-

ћена презентација, на којој је било речи о наредним корацима како би ово заштићено природно станиште било враћено у првобитно стање. Завод за заштиту природе урадио је студију којом је Трсковача проглашена за заштићено станиште, а Туристичка организација Руме одабрана је да се стара о овом добру. Следећи корак је израда програма управљања којим би се унапредио водни режим, санирало и ревитализовало природно станиште.

- Остаје да се постигне договор са водопривредним предузећима „Воде Војводине” и „Галовица” како би се вратио прописан ниво воде путем постојећих црпних станица на бари. Тај оптималан ниво воде потебан је за опстанак заштићених рибљих врста златни караш и лињак, а прописује га Завод за заштиту природе - казао је помоћник покрајинског секретара за заштиту животне средине др Слободан Пузовић. Директорка Завода за заштиту природе Нови Сад Биљана Пањковић нагласила је да овај Завод тражи нешто виши ниво, који не угрожава црпну станицу и да не буде великих осцилација у спуштању воде, а да договори са водопривредом тек предстоје, како би се усагласило одржавање овог

Драгуљ природе у Срему – бара Трсковача

екосистема и каналске мреже у околини. На презентацији се чуло и то да треба донети и правилник о коришћењу станишта, а затим га промовисати и опремити. Корист за село Платичево била би вишеструка, јер би тако њиве имале већу количину воде за наводњавање, више росе која би влажила ваздух, али и бољу туристичку понуду. Извори на којима лежи Бара Трсковача су дрински, па отуд и веза са баром Засави-

цом, али ово станиште представља и везу између реке Саве и Обедске баре.

- Пре двадесет година је исушена како би се добило више обрадивих површина, што није дало очекиване резултате, а при томе су биле угрожене заштићене рибље врсте - каже Сава Миловановић, председник Савета МЗ Платичево, одакле је иницијатива за оживљавање баре и кренула. Ј. Антић

dnevnik ПРЕДСТАВЉЕНА ПУБЛИКАЦИЈА О ПАРКУ ПРИРОДЕ СТАРА ТИСА

Водич кроз најдужу мртвају

БЕЧЕЈ: Публикација о Старој Тиси, код Бисерног острва, већ је представљена у Новом Саду, а ових дана се приказује у Новом Бечеју, Бечеју и Чуругу, општинама и насељима наслоњеним на овај парк природе. Брошура на 35 страна са 66 фотографија атрактивних штампана је у хиљаду примерака на српском језику с резимеом на енглеском и мађарском, и исто толико примерака на мађарском језику с резимеом на енглеском и српском језику. Новосадска јединица Завода за заштиту природе Србије урадила је својевремено Студију заштите, док су општине Бечеј, Жабаљ и Нови Бечеј 2008. године донеле одлуке о стављању под заштиту Парка природе Стара Тиса. За управљача је одређено бечејско ЈП „Комуналац”. Ово предузеће у сарадњи с Покрајинским заводом за заштиту природе и уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, публиковало је актуелни водич.

- Желели смо да овим водичем све љубитеље природе, поготово посетиоце заштићеног природног добра, обогатимо новим сазнањима о природним вредностима правог потиског бисера. Све основне школе на територији општина кроз које се Парк природе простире добиће публикацију ради едукације ученика. Циљ заштите читавог природног добра је обезбеђење услова за стабилан развој живог света уз одрживо коришћење природних ресурса, те обезбеђење механизама за смањење загађења, развој рибарства и туризма, обезбеђење услова за рекреацију, те едукацију и научноистраживачки рад - рекла је директорка ЈП „Комуналац” Ержебет Фехер, која је као биолог и једна од ауторки публикације. Аутори су и еколог Леонард Виг из Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, географ Недељко Ковачев и мр Наташа Пил из Покрајинског завода за заштиту природе. У плану је израда туристичке мапе и пригодног филма, чиме би се заокружио едукативни приказ Парка природе. В. Ј.

ЈЕДНОЈ ПОРОДИЦИ У КУЦУРИ ПРЕКО ПОТРЕБНА ПОМОЋ

Пeторо Голуба спава на једном кревету Дневни боравак у Суботишту

ПОЧЕО ДА РАДИ ДНЕВНИ БОРАВАК ЗА ДЕЦУ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ

Друже се и уче под стручним надзором

СУБОТИШТЕ: Званично је, у Суботишту, пуштен у рад, након неколико месеци уходавања, Дневни боравак за децу са сметњама у развоју. Овај боравак реализован је у оквиру пројекта „Развој услуга за децу са сметњама у развоју и њихове породице“ и у њему су заједнички учествовале четири сремске општине Рума, Стара Пазова, Ириг и Пећинци. Пројекат је финансирала Делегација Европске Уније у Србији, а спроводе га УНИЦЕФ и Министарство рада и социјалне политике.

-Овим пројектом обухваћени су дневни боравци за децу са сметњама у развоју у општинама Пећинци и Рума, док је у општинама Стара Пазова и Ириг покренута помоћ у кући за децу са сметњама у развоју и њихове породице. Надам се да ће дневни боравак временом укључити још корисника, јер капацитет прева-

зилази садашњих дванаест. Трудићемо се да кроз рад унапредимо услугу, како би корисници били што задовољнији - казала је менаџерка овог пројекта из општине Стара Пазова Тамара Бабић. У општини Пећинци пружалац услуге је Центар за социјални рад, а директорка ове установе Биљана Јовичић истакла је да ће овај дневни боравак бити место окупљања деце са сметњама у развоју, где ће моћи да се друже, али и да примају различите видове услуга. Поред начелнице Одељења друштвених делатности општине Пећинци Драгице Петковић, која је Дневни боравак званично и отворила, присуствовали су и представници удружења „Живимо заједно“ из Београда, који су полазницима дневног боравка донели на поклон играчке и учила. Ј. Антић

Сивац домаћин позоришне смотре СИВАЦ: Смотра позоришног стваралаштва кулске општине биће одржана од 24. до 29. марта у сивачком Дому културе. У суботу, 66. Општинску смотру позоришног стваралаштва „Велимир Сандић Вељко” отвориће ансамбл „Стеван Сремац” из Црвенке представом „Женидба” у режији Владимира Лазића. У недељу ће наступити трупа Културног центра Кула са представом „Мала” у режији Драгана Остојића, у понедељак 26. марта Драмски Студио Арт из Руског Крстура извешће представу „Вештице”, а у уторак 27. марта представиће се КУД из Липара са представом „Свиња или жена мог најбољег пријате-

ља” у режији Радмиле Радуловић. У среду 28. марта драмски студио „Луча“ из Крушчића извешће представу „Кокошка” у режији Марије Опсенице, а у четвртак 29. марта општинску смотру затвориће сивачка Драмска секција „Велимир Сандић Вељко“ са представом „Само лепим” Федора Попова. Почетак свих представа заказан је за 20 сати. Током смотре у холу Дома културе биће отворена изложба слика Вере Беговић из Црвенке. Организатор смотре је Културно-просветна заједница општине Кула, а покровитељ општина Кула. М. Кк.

КУЦУРА: У једној просторији трошне куће у Куцури живи мајка Тања Голуб са својих четворо деце - Чедомиром (12), Слободаном (8), Татјаном (6) и Николом (3). У време великих снежних падавина прошлог месеца урушио се плафон од трске и блата. Тања каже да је од општине Врбас добила помоћ од 20.000 динара, па је тим новцем купила шљунак и песак како би подигла зид, као и плочу за плафон који је пропао.

- Сада би требало све измалтерисати и поставити чвршће греде. Успела сам да заменим цреп, тако што сам купила по-

лован и све то захваљујући школи „Братство-јединство” где су скупили нешто новца како би нам помогли - прича Тања Голуб и додаје да су услови за живот у њиховој кући веома лоши, јер је влага свуда по соби, немају купатило, а на једном кревету спава њих петоро. Намештај и постељина су им упропашћени од снега који је због урушеног крова доспео свуда по соби. Тања у тој кући живи већ 15 година. Сада је сама са децом, јер ју је муж напустио и, како каже, не зна ни где је. Живе од 13.000 динара социјалне помоћи месечно и једва састављају

Слободан, Татјана и Никола Голуб на једином кревету у кући

крај са крајем.

- Јако тешко живимо, али не бих дала моје децу ни за шта на свету. Не дам их у дом, у стању сам да идем и да просим, само да су уз мене и да их школујем. Морају завршити школу, да не прођу као ја. Деца су ми доста васпитана, послушна, не дам им да иду да просе, као што раде други. Не иду прљави и исцепани, а књиге за школу су им веом уредне - наглашава Тања и додаје да се и она укључила у пројекат „Друга шанса” како би надокнадила образовање које је пропустила. Планира да заврши фризерски курс како би могла да ради и

Тања Голуб с ћерком Татјаном

Концерт за Вању

КИКИНДА: Петогодишња девојчица из Кикинде Вања Дражић, хоспитализована је септембра прошле године на Универзитетској дечијој клиници у Београду где је упућена због главобоље, мучнине и нестабилности при ходу. После испитивања установљена јој је дијагноза тумора на малом мозгу (TU Fossae cranii posterior C71.7 PH : PNET – међулобластома са фокалном дезмоплазијом WHO gr IV) . Оперисана је и тек јој предстоји дуготрајно лечење. Вања је упућена на Институт за онкологију и радиологију Србије, где ће наставити са применом зрачне и хемотерапије. Ле-

кари су саветовали родитељима девојчице да добију још једно дете, јер су изгледи да Вања преживи били мали, те су послушали савет доктора. Али због стреса и исцрпљености мајка се превремено породила и новорођена девојчица је провела пет месеци у болници у инкубатору, одакле је отпуштена 9. марта. Певачи и бендови из Кикинде и целе Србије окупили су се са истим циљем - да помогну Вањи и њеној породици. Они ће одржати хуманитарни концерт у уторак, 27. марта у Спортском центру „Језеро” са почетком у 19 часова. Улазнице за све који желе да на

овај начин помогну су 250 динара. Најављено је да на концерту учествују „Пар Непар бенд”, „Xбенд”, „Кастрол бенд”, „Лаки Кеш”, Синиша Пашић, Евица Пајић, Милан Билић Били, Бранислав Лала Брусин, Славка-Мика Попов, Гаги Вукић, „Ин виво”, КУД „Гусле”, КУД Мокрин, Дечији хор „Чуперак”, Снежана Коцкар, Мирослав Милинковић, Слободан Васић, Бојана Шаровић, Драги Домић, Мишел Гвозденовић, Биљана Сечивановић, Милан Топаловић Топалко и Милан Динчић Динча. А. Ђ.

заради за живот својих малишана. Лети ради на њиви, а кад добије надницу, вели, не зна шта ће пре да им купи.

- Веома смо захвални наставници Бојани Петровић која је разредна мог најстаријег сина. Много нам помаже, чак су скупљали паре у школи да нам помогну, а обећали су и да ће нам дати тепих - каже Тања. Кућа породице Голуб се налази у Улици 5. Нова број 14 у Куцури, а сви људи добре воље који желе да им помогну могу то учинити преко жиро рачуна код АИК банке: 1058300330024141-26. М. Кековић

dRU[TvO

dnevnik SIROTIWA NA SVAKOM KORAKU

De ~ ji do da tak u Sr bi ji 2.221 di nar me se~ no Po sta ti sti~ kim po da ci ma, u Sr bi ji 9,2 od sto sta nov ni {tva `i vi is pod li ni je ap so lut nog si ro ma {tva i oko dva mi li o na je si ro ma {nih, od no sno onih ko ji gra vi ti ra ju li ni ji ap so lut nog si ro ma {tva. Ova dru ga gru pa ne ostva ru je pra vo na so ci jal nu po mo} jer je tik iz nad li ni je, ali re al no `i vi `i vot sli ~an naj u gro `e ni joj ka te go ri ji.

Osim to ga, po re ~i ma me na xe ra Ti ma za so ci jal no ukqu ~i va we i sma we we si ro ma {tva @ar ka [un de ri }a, u Sr bi ji `i vi i oko tri mi li o na iz dr `a va nih oso ba, ~ak 700.000 qu di pri ma so ci jal nu po mo}, a po seb no je za bri wa va ju }i po da tak da ima oko 30.000 ko ri sni ka na rod nih ku hi wa gde sve ~e {}e po obrok dnev no do la ze de ca. Sta ti sti~ ki naj si ro ma {ni je ka te go ri je sta nov ni {tva po ti ~u iz ru -

ral nih pod ru~ ja, a od 2008. do 2010. sto pa aspo lut nog si ro ma {tva ove gru pe po di gla se sa 7,5 na 13,6 od sto. Me |u naj u gro `e ni jim ka te go ri ja ma su po ro di ce sa {est i vi {e ~la no va, de ca sta ro sti do 13 go di na, do ma }in sta va ~i ji no si lac ni je za vr {io osnov nu {ko lu, do ma }in stva ~i ja “gla va” po ro di ce je ne za po sle na ili je ne ak ti van, pa ~ak i “sa mo za po slen”.

no si 2.221 di nar. Da ka ko, da bi se is pla tio ovo li ki broj so ci jal no ugro `e nih, no vac se mo ra obez be di ti u bu xe tu i ka da se sve zbro ji, to i ni je ma la su ma. No, ka da se gle da ju po je di na~ ni iz no si, svi ma je ja sno da se s 20 evra me se~ no, ko li ko iz no si de~ ji do da tak, de te tu ne mo `e ni mle ko obez be di ti sva ko dnev no, a o bi lo ~e mu dru gom da se i ne pri ~a.

Sta ti sti ka po ka zu je da sva ka de se ta oso ba u Sr bi ji do bi ja ne ku vr stu so ci jal ne po mo }i od dr `a ve i da u ovom tre nut ku 701.437 oso ba do bi ja so ci jal nu po mo}, do da tak za ne gu, de~ ji do da tak i ro di teq ski do da tak. Zbog kri ze ko ja je na stu pi la to kom pro {le go di ne, ali i zbog usva ja wa no vog Za ko na o so ci jal noj za {ti ti ko ji omo gu }a va ve }a pra va, broj ko ri sni ka nov ~a ne so ci jal ne po mo }i u Sr bi ji po ve }ao se za tre }i nu. Ove go di ne je za so ci jal nu za {ti tu opre de qe no 26,8 mi li jar di di na ra.

Ka ko ob ja {wa va po mo} ni ca mi ni stra za rad i so ci jal nu po li ti ku Su za na Pa u no vi}, broj ko ri sni ka so ci jal ne po mo }i po ve }an je i zbog bo qih re {e wa u no vom Za ko nu o so ci jal noj za {ti ti ko ji je omo gu }io ve }em bro ju qu di da ostva ri to pra vo. Ona is ti ~e i da po rast bro ja ko ri sni ka so ci jal ne po mo }i ni je pra }en po ve }a wem bro ja stru~ wa ka u cen tri ma za so ci jal ni rad te da se pro ce wu je ne do sta tak oko 120 stru~ wa ka svih pro fi la – psi ho lo ga, pe da go ga, so ci jal nih rad ni ka i prav ni ka.

– Do mo vi ma za de cu i omla di nu ne do sta je iz me |u 250 i 300 stru~ wa ka, a po se ban pro blem pred sta vqa ne do sta tak stru~ nog ka dra u do mo vi ma za sta re jer se struk tu ra

Voditeq za svakog socijalno ugro`enog Ve li ka no vi na od ove go di ne je i to {to u cen tri ma za so ci jal ni rad po sto ji per so na li zo van me tod ra da ta ko zva nog vo |e we slu ~a ja.

To zna ~i da sva ko ko do |e po po mo} od dr `a ve, od cen tra za so ci jal ni rad do bi ja vo di te qa, ko ji za we ga vo di slu ~aj, po ma `e mu u sa ku pqa wu do ku me na ta za sva ku ka ri ku u lan cu so ci jal ne za {ti te. Ina ~e, ra ni je je sva ko mo rao da od la zi i ku ca na mno ga vra ta, sa ku pi br do do ku me na ta, da svi ma pri ~a o svom pro ble mu, da za bo ra vqa {ta mu sve tre ba i ~e sto zbog ne do stat ka ne kog pa pi ra nu je ostva ri vao pra vo na so ci jal nu po mo}.

~etvrtak22.mart2012.

13

USKORO UPIS NOVE GENERACIJE OSNOVACA

Po la zak u pr vi raz red ni {ta ne mo `e od lo `iti U osnov nim {ko la ma usko ro po ~i we upis pr va ka, a ove go di ne bi }e to de ca ro |e na od 1. mar ta 2005. do 1. mar ta 2006. go di ne jer Za kon ka `e da u pr vi raz red osnov ne {ko le mo ra da se upi {e sva ko de te ko je do po ~et ka {kol ske go di ne, to jest do 1. sep tem bra, ima naj ma we {est i po, a naj vi {e se dam i po go di na.

Svi ro di te qi ko ji ima ju bu du }eg pr va ka tre ba lo bi ve} da po~ nu da pri pre ma ju po treb nu do ku men ta ci ju za upis, da se, ka da on po~ ne, ne bi stva ra le gu `ve. U tu do ku men ta ci ju spa da ju: iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih (bez ob zi ra na sta rost), po tvr da o pre bi va li {tu, do kaz o zdrav stve nom pre gle du de te ta i po tvr da da je de te po ha |a lo pri prem ni pred {kol ski pro gram.

Iz u zet no, de ca iz ose tqi vih dru {tve nih gru pa mo gu se upi sa ti u {ko lu i bez ove do ku men ta ci je.

Ve} na upi su za ka zu je se i is pi ti va we de te ta kod {kol skog psi ho lo ga ili pe da go ga, a {ko la je du `na da obez be di da to bu de na ma ter wem je zi ku de te ta ili uz pre vo di o ca ko ga pre po ru ~i na ci o nal ni sa vet na ci o nal ne za jed ni ce, a kod de ce s mo to ri~ kim i ~ul nim smet wa ma – uz pri me nu ob li ka is pi ti va wa na ko je de te mo `e op ti mal no da od go vo ri. Po {to je uvo |e we in klu zi je u {ko le do ne lo oba ve zu

{ko le da na zah tev ro di te qa upi {e sva ko de te bez ob zi ra na even tu al ne smet we, po sle ovog is pi ti va wa {ko la mo `e utvr di ti da je za od re |e no de te po treb no do ne ti in di vi du al ni obra zov ni plan ili da }e mu bi ti po treb na do dat na po dr -

mo gu se, uz sa gla snost ro di te qa, upi sa ti de ca uz pre po ru ku iza bra nog le ka ra nad le `nog do ma zdra vqa, a na osno vu pro ce ne po tre ba za pru `a wem do dat ne obra zov ne, zdrav stve ne ili so ci jal ne po dr {ke u~e ni ku.

{ka za obra zo va we, a ako to zah te va no vac, upu }u je pi sme ni zah tev iza bra nom le ka ru nad le `nog do ma zdra vqa za pro ce nu po tre ba za pru `a wem do dat ne obra zov ne, zdrav stve ne ili so ci jal ne po dr {ke ko je utvr |u je in ter re sor na ko mi si ja. Bez ob zi ra na in klu zi ju i da qe po sto ji i mo gu} nost upi sa u {ko lu za obra zo va we u~e ni ka sa smet wa ma u raz vo ju. U te {ko le

Pro ve ri sprem no sti za po la zak u {ko lu pod le `u sa mo de ca od {est do {est i po go di na ko je ro di te qi `e le pre vre me na da upi {u u pr vi raz red jer Za kon to do zvo qa va. Ovu pro ve ru ra di {kol ski psi ho log i po sle we mo `e pre po ru ~i ti upis de te ta u pr vi raz red ili od la ga we po la ska za go di nu da na, uz na sta vak po ha |a wa pri prem nog pred {kol skog pro gra ma,

to jest da de te sa ~e ka svo ju ge ne ra ci ju. U ovom dru gom slu ~a ju ro di teq, od no sno sta re teq, mo `e pod ne ti zah tev {kol skoj ko mi si ji, ko ju ~i ne psi ho log, pe da gog, u~i teq i pe di ja tar de te ta za po nov no utvr |i va we sprem no sti za upis u {ko lu, a ta ko mi si ja po sle to ga mo `e ipak odo bri ti upis ili po tvr di ti we go vo od la ga we za go di nu da na.

Za kon ka `e i da se de te sta ri je od se dam i po go di na, ko je zbog bo le sti ili dru gih raz lo ga ni je upi sa no u pr vi raz red, mo `e upi sa ti u pr vi ili od go va ra ju }i raz red na osno vu pret hod ne pro ve re zna wa.

U me sti ma u ko ji ma ima vi {e osnov nih {ko la sva ka ima svo je pod ru~ je s ko jeg je du `na da upi {e svu de cu, a uko li ko joj osta ne jo{ me sta, na zah tev ro di te qa, mo `e upi sa ti i de cu s pod ru~ ja dru ge {ko le.

Na `a lost, jo{ uvek ima i ro di te qa ko ji se mo ra ju pri mo ra va ti na to da de te sta sa lo i upi {u u {ko lu, pa zbog to ga Za kon pred vi |a nov ~a nu ka znu od 5.000 do 25.000 di na ra za ro di te qa, od no sno sta ra te qa, ako na mer no ili bez oprav da nih raz lo ga ne upi {e de te u osnov nu {ko lu ili ako de te bez oprav da nih raz lo ga ne po ha |a na sta vu u woj.

D. Deve~erski

RE[EWA ZA PALIJATIVNO ZBRIWAVAWE NAJTE@IH BOLESNIKA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA DO 2012. GODINE

Po mo} bo le sni ci ma i po ro di ci Sta nov ni {tvo Sr bi je sve je sta ri je, a de mo graf ski tren do vi pred vi |a ju da qi po rast za stu pqe no sti sta rih qu di. Po po da ci ma iz 2006. go di ne, ima lo smo 17,4 od sto sta nov ni ka sta ri jih od 65 go di na, a za po sled wih pe de set go di na `i vot ni vek se po ve }ao s 53 na 70 go di na za mu {kar ce i s 56 na 75 go di na za `e ne. U ze mqi ima mo 947.000 do ma }in sta va s li ci ma sta ri jim od 65 go di na, ili 37,5 od sto ukup nog bro ja do ma }in sta va. Oko 26 od sto od ra slog sta nov ni {tva ima ne ku hro ni~ nu bo lest, {to je u od no su na 2000. zna ~aj no po ve }a we – ta da je od

tih bo le sti bo lo va lo oko 17 od sto gra |a na.

Sve ovo go vo ri da se le ~e wu i ne zi te {ko bo le snih qu di mo ra po sve ti ti da le ko ve }a pa `wa ne go do sa da. Na i me, ve} 2006. go di ne oko se dam od sto sta nov ni ka ni je mo glo oba vqa ti sva ko dnev ne ak tiv no sti bez tu |e po mo }i, a da nas je taj broj da le ko ve }i. Dok se pa li ja tiv nom zbri wa va wu te {ko obo le lih qu di u sve tu sve vi {e po kla wa pa `wa, kod nas se u naj ve }em bro ju slu ~a je va po ro di ca su o ~a va s ve li kim pro ble mi ma ne gu ju }i i da no no} no bri nu }i o svo jim ~la no vi ma ko ji ne mo gu

bez tu |e po mo }i. Do voq no go vo ri po da tak da je na {a ze mqa jed na od ret kih ko ja u okvi ru kli ni~ kih cen ta ra ne ma ode qe wa za pa li ja tiv no zbri wa va we gde bi se te {ko obo le li ma u po sled wim da ni ma `i vo ta uma wi le pat we.

Vla da Sr bi je usvo ji la je Stra te gi ju za pa li ja tiv no zbri wa va we ko ja bi tre ba lo da po mog ne da se u zdrav stve nom si ste mu pro na |e re {e we za kva li tet ni ji `i vot tih bo le sni ka i po ro di ca ko je bri nu o wi ma. Ona pred vi |a da se do 2012. go di ne za vr {i pr vi ci klus adap ta ci je pro sto ra u 13 bol ni ca i obez be di 140 kre ve ta za pa li ja -

tiv no zbri wa va we. Iz me |u osta lih bol ni ca u Sr bi ji, tu su i one u Su bo ti ci, Zre wa ni nu i Som bo ru. Do 2015. go di ne tre ba lo bi da se ospo so bi svih 300 kre ve ta u 30 je di ni ca za ova kvu ne gu, a u toj gru pi su i bol ni ce u Srem skoj Mi tro vi ci, Ki kin di, Pan ~e vu i Vr ba su. Da bi ova kva ne ga za `i ve la, osim adap ta ci je pro sto ra, va qa na ba vi ti opre mu, vo zi la za pre voz bo le sni ka, ali i edu ko va ti ka dro ve. Na pri mar nom ni o vu zdrav stve ne za {ti te stra te gi ja pred vi |a or ga ni za ci o no i ka drov sko ja ~a we slu `be ku} nog le ~e wa i ne ge.

J. Barbuzan

ZAVR[EN KONKURS ZA NAJAKCIJU I NAJPRI^U U 2011. GODINI

Na kra ju pro {log me se ca u Sr bi ji je nov ~a nu so ci jal nu po mo} pri ma lo 90.385 po ro di ca, od no sno 225.586 oso ba. Po je din ci, no si o ci pra va u po ro di ci, do bi ja li su me se~ no 6.598 di na ra, a za sva ku na red nu oso bu u po ro di ci jo{ po 3.299 di na ra. Za de te do 18 go di na ove si ro ma {ne po ro di ce do bi ja le su od dr `a ve 1.979 di na ra me se~ no.

Do da tak za ne gu i po mo} pri ma lo je 52.708 oso ba i on u osno vi iz no si 8.304, a uve }an 22.399 di na ra me se~ no. Ro di teq ski do da tak do bi lo je 62.858 de ce, a on, jed no krat no, za pr vo de te iz no si 31.782, za dru go 124.279, za tre }e 223.693 i za ~e tvr to de te 298.254 di na ra. De~ ji do da tak u ovom tre nut ku u Sr bi ji pri ma 393.143 de te ta, a on me se~ no iz -

wi ho vih sta na ra pro me ni la – ne ka da su to bi le vi tal ne ba ke i de ke ko ji su igra li {ah, ve zle go ble ne i u~e sto va le u ra du kul tur no-umet ni~ kih dru {ta va, a da nas u ovim do mo vi ma `i ve te {ko bo le sni – ob ja sni la je Su za na Pa u no vi}.

I usta no ve so ci jal ne za {ti te su iz go di ne u go di nu sve pu ni je i za wih dr `a va sva kog me se ca iz dva ja no vac iz bu xe ta. Ta ko se tre nut no 766 de ce na la zi u 21 usta no vi za de cu i omla di nu, 6.127 je u hra ni teq skim po ro di ca ma. U do mo vi ma za li ca ome te na u raz vo ju tre nut no ima 5.408 oso ba, a u 60 usta no va za od ra sla i sta ri ja li ca na la zi se 11.967 oso ba. U 46 dr `av na do ma za sta re ima 7.559 ko ri sni ka.

Q. Male{evi}

Voj vo |an ska vla da po ma `e so ci jal no ugro `e ni ma Vla da Voj vo di ne za du `i la je Di rek ci ju za rob ne re zer ve Voj vo di ne da re a li zu je is po ru ku po mo }i Do mu za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju u Ve ter ni ku.

Wi ma su do de qe ni pre hram be ni i dru gi ar ti kli vred ni 9,15 mi li o na di na ra. Cr ve nom kr stu Voj vo di ne bi }e do sta vqe ne pri ko li ce za po tre be grad skih or ga ni za ci ja ko je su im zna ~aj ne za ras po de lu po mo }i so ci jal no ugro `e nom de lu sta nov ni {tva. Vred nost ove do na ci je je bli zu 417.000 di na ra.

Dom za du {ev no obo le la li ca iz Sta rog Le ca i Spe ci jal na bol ni ca za psi hi ja trij ske bo le sti iz Vr {ca za tra `i li su po mo} u obez be |i va wu uslo va za rad ku hi wa. Pre ko Di rek ci je za rob ne re zer ve bi }e im is po ru ~e no pet hi -

qa da pa ke ta ra `a ne te ste ni ne vred ne 760.000 di na ra. Stu dent ski cen tar u No vom Sa du do bi }e pre hram be ne ar ti kle vred ne pet mi li o na di na ra.

Di rek ci ja za rob ne re zer ve Voj vo di ne is po ru ~i }e i 1.200 pa ke ta s pre hram be nim ar ti kli ma za so ci jal no ugro `e ne sta nov ni ke u op {ti ni Ki kin da, 15.000 pa ke ta za po tre be Kan ce la ri je za in klu zi ju Ro ma, 350 pa ke ta za me {ta ne no vo sad skog na se qa Sa laj ka i 37 pa ke ta Udru `e wu “Pan tran splant” ko je oku pqa qu de ko ji ma su tran splan ti ra ni or ga ni ili ~e ka ju na tran splan ta ci ju. Za Cr ve ni krst No vog Sa da pla ni ra na je do na ci ja u pa le ta ma za sla ga we ro be vred na 250.000 di na ra.

Q. M.

Uspeh mla dih iz Voj vo di ne Ak ci ja po ime nu „Pru `i i ti svo ju ru ku“ mul ti et ni~ kog se la Ku cu ra kod Vr ba sa pro gla {e na je za naj u spe {ni ju u mi nu loj go di ni na kon kur su za Lo kAk ci ju, a pri ~a „Ma {ta li {te“ mla de Zre wa nin ke Ta we Du ki} osvo ji la je naj vi {e gla so va na kon kur su Naj Pri ~a. Va qa do da ti da na pr vo po me nu tom kon kur su dru go me sto s ^a ~a ni ma de li Omla din ski klub Zre wa nin sa svo jom ak ci jom „Vo lim svoj park“, ko ja

je re a li zo va na u obli `wim se li ma Lu ki }e vu i Per le zu. Oba kon kur sa je, u okvi ru pro jek ta „Bu di mo ~u va ri gra |an skih vred no sti“, po dr `a nog od Mi ni star stva omla di ne i spor ta, re a li zo va lo Udru `e we „Gru pa Pro ces“ iz Be o gra da.

– Uru ~e we na gra da naj u spe {ni ji ma oba vi }e se da nas u be o grad skom ho te lu „Pa las“ – re kla je u ime Udru `e wa „Gru pa Pro ces“ Iva na Ili}-[un de -

ri}. – Do da la bih da je na kon kur su za Lo kAk ci ju pri sti gla 51 pri ja va iz ce le Sr bi je, a na kon kur su za Naj Pri ~u 32 pri ~i ce. Za do voq ni smo ka ko je pro te kla re a li za ci ja pro jek ta „Bu di mo ~u va ri gra |an skih vred no sti“, ko ji je star to vao sep tem bra pro {le go di ne i spro ve den je u osam gra do va Sr bi je: Be ~e ju, Vra wu, Zre wa ni nu, Iva wi ci, Kra gu jev cu, Le skov cu, Pe trov cu na Mla vi i ^a~ ku.

Voj vo |an ska mla de` je osva ja wem pre sti `nih pr vih me sta na oba kon kur sa po tvr di la an ga `o va nost, or ga ni zo va nost, kre a tiv nost... Na da na {woj sve ~a no sti u Be o gra du za slu `e ne na gra de uru ~i }e im dr `av na se kre tar ka za omla di nu Iva na Ko va ~e vi}. Na istom sku pu bi }e pre zen to va ni za kqu~ ci i pre po ru ke ~i ta vog pro jek ta „Bu di mo ~u va ri gra |an skih vred no sti“.

V. Jankov

MILAN SRDI] TU\OM GRE[KOM ZAVR[IO U INVALIDSKIM KOLICIMA

Sport ski duh ne po su sta je ni kad je naj te `e Sa o bra }aj na ne sre }a od pre ~e ti ri go di ne pri ko va la je za in va lid ska ko li ca dva de set dvo go di {weg Zre wa nin ca Mi la na Sr di }a, si na ne ka da {weg ka pi te na zlat ne fud bal ske ge ne ra ci je „Pr o le te ra„ Zo ra na Sr di }a.

Ali, upr kos to me, Mi lan vred no tre ni ra, stu di ra i sni va o to me da jed nog da na po no vo sta ne na no ge. Da bi do sa wao svoj `i vot ni san, po treb no je da u ju lu ode u Ru si ju, na ope ra ci ju ma ti~ nim }e li ja ma, ko ja ko {ta 26.000 evra.

A Mi la no va fa mi li ja taj no vac ne ma. Za to je va `no da im u po mo} pri tek nu pri ja te qi, su gra |a ni i is tak nu ti spor ti sti gra da na Be ge ju, ko ji ma pri pa da i gla va po ro di ce – Zo ran.

Te {ku sa o bra }aj nu ne sre }u ovaj mla di} do `i veo je 23. ju na 2008. go di ne u rod nom gra du.

Kob nog da na vo zio je sku ter, kre tao se pr o pi sno i ne br zo, ka da je na we ga, usled ne pa `we

pi ja nog vo za ~a, na le teo kom bi, ko ji je, uz gred, bio ukra den i teh ni~ ki ne is pra van.

– Ka da sam pao na ze mqu i na gwe ~io ki~ me nu mo `di nu, vo za~ je po be gao s li ca me sta. Ka sni je, na su du, vo za~ je osu |en na osam me se ci za tvo ra. Bo li me to {to taj ~o vek ni ka da ni je okre nuo br oj te le fo na, na zvao me i pi tao ka ko sam i da li po sto ji na da da mi se po boq {a zdrav stve no sta we – ka zu je Mi lan Sr di}.

Po sle ne sre }e pre ba ~en je u Kli ni~ ki cen tar u Be o gra du, ali ni je ope ri san na vre me jer ni je bi lo ta ko zva nih fik sa to ra za pr {qen, ko je je tre ba lo hit no ugra di ti. Na ras po la ga wu ih je bi lo pet, a po sled wi je, pret hod nog da na, ugra |en ~u ve nom mu zi ~a ru Go ra nu Bre go vi }u, na kon pa da s dr ve ta.

– Eto, ni sam imao sre }e. Ko zna, mo `da bih da nas nor mal no

ho dao da su se sve koc ki ce ta da po klo pi le. Ali, iz gle da da je sud bi na ta ko hte la i iz gu bqe no je dra go ce no vre me. Uz an ga `o va we mo jih ro di te qa i wi ho vih pri ja te qa, ka sni je sam pre ba ~en na Ba wi cu i ta mo su me dok to ri ope ri sa li na Vi dov dan, 28. ju na 2008. go di ne. Od ta da su in va lid ska ko li ca i od u ze te no ge od ko le na na do le mo ja sva ko dne vi ca – pri ~a Mi lan, ina ~e od li ~an stu dent Sa o bra }aj nog fa kul te ta u No vom Sa du.

Mi lan se ni ka da ni je po mi rio sa ~i we ni com da su in va lid ska ko li ca i we go va re al nost. Uvek je hra brio ro di te qe, zra ~io op ti mi zmom i go vo rio im da ima ose }aj da }e po no vo pr o ho da ti. Ve ~i to je, za jed no s mla |im bra tom Mar kom, na in ter ne tu tra `io re {e we i on da je us po sta vio kon takt sa za po sle ni ma u mo skov skoj kli -

ni ci “Ne u ro vi ta”. Oni su mu po sla li po ziv da to kom ju la, ili naj ka sni je av gu sta, do |e na ope ra ci ju ma ti~ nim }e li ja ma.

Ni {ta ru ski le ka ri ne mo gu da ga ran tu ju, ali u po ro di ci Sr di } a ve l e da po s to j e ve l i k e {an se, ~ak i do 80 od sto, da Mi lan pr o ho da. Ope ra ci ja u ~u ve noj ru s koj kli n i c i ko { ta 26.000 evra, a sva ki even tu al ni na red ni od la zak iz i sku je no vih 7.000 evra.

– Taj no vac jed no stav no ne ma mo. Su pru ga ra di kao me di cin ska se stra, a ja sam za po slen u JKP “Vo do vod i ka na li za ci ja” i na {e pla te ni su ni kap u oke a nu svih na {ih `e qa – re kao je otac Zo ran Sr di}, pri pad nik zlat ne ge ne ra ci je „Pr o le te ra„ ko ja je ha ra la ju go slo ven skom fud b al s kom sce n om kra j em osam de se tih i po ~et kom de ve de se tih go di na pr o {log ve ka. @. Balaban

crna hronika

~etvrtak22.mart2012.

SLOBODE LI[ENA DEVOJKE IZ BUKOVIKA, KOD ARAN\ELOVCA

Osum wi ~e na za ~e do mor stvo Kra gu je va~ ka po li ci ja uhap si la je B. M. (21) iz Bu ko vi ka, kod Aran |e lov ca, zbog sum we da je ubi la svo ju no vo ro |e nu be bu, ~i je te lo je pro na |e no u ne de qu, 18. mar ta, na di vqoj de po ni ji u ata ru tog se la.

Ka ko je na ve de no u sa op {te wu po li ci je, B. M. se po ro di la kra jem fe bru a ra u ku pa ti lu po ro di~ ne ku }e u se lu Bu ko vik, po sle ~e ga je svo ju be bu `en skog po la za da vi la per tlom. Te lo no vo ro |en ~e ta po tom je uvi la u xem per i osta vi la u sta roj ku }i u dvo ri {tu u ko joj ni ko

ne `i vi, a po sle ne ko li ko da na uba ci la u pla sti~ nu ke su, sta vi la u kar ton sku ku ti ju i od ne la na di vi qu de po ni ju u za se o ku Top. Mr tvu be bu pro na {la je oso ba ko ja sa ku pqa se kun dar ne si ro vi ne, na ve de no je u sa op {te wu po li ci je, u ko jem se do da je da je B. M. od re |e na me ra za dr `a va wa u tra ja wu do 48 sa ti, po sle ~i jeg is te ka }e bi ti pri ve de na is tra `nom su di ji Osnov nog su da zbog sum we da je iz vr {i la kri vi~ no de lo ubi stva de te ta pri po ro |a ju.

(Tanjug)

MINISTAR DA^I] POSETIO GRADILI[TE U BATAJNICI

No va zgra da po li ci je

Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} po se tio je ju ~e gra di li {te na ko jem se iz vo di pr va fa za iz grad we no ve zgra de Po li cij skog ode qe wa u Ba taj ni ci, re kav {i da }e taj obje kat slu `i ti „pri bli `a va wu po li ci je na ro du”.

Da ~i} je ka zao da }e obje kat u Ba taj ni ci bi ti iz gra |en na me stu sta rog i da }e ima ti 450 kva drat nih me ta ra.

Ka ko je na gla sio, u ar hi tek ton skom smi slu obje kat je ve }im de lom uklo pqen u for mat objek ta ko ji je sru {en, na par ce li oko we ga pred vi |e ni su par kin zi, pri la zne sta ze

i ze le ne po vr {i ne, a svo jim sa dr `a jem omo gu }i }e i lak pri laz oso ba ma s in va li di te tom. Kon cep ci ja pro sto ra je ta kva, do dao je Da ~i}, da se gra |a ni ma mak si mal no olak {a va oba vqa we ra zi ~i tih po tre ba, kao i da bu de omo gu }e no do bro funk ci o ni sa we slu `bi PO Ba taj ni ca.

– Dra go mi je {to }e po li ci ja ima ti svo ju zgra du ko ja je do voq no ve li ka i funk ci o nal na da bi gra |a ni ostva ri li svo ja pra va – na veo je Da ~i}, i po no vio da je Be o grad je dan od naj be zbed ni jih gra do va u Evro pi.

(Tanjug)

PREKSINO] U KIKINDI

Uhva }e ni u kra |i u cr kvi Pa tro la ki kind ske po li ci je prek si no}, de set mi nu ta pre po no }i, uhva ti la je na iz vr {e wu kri vi~ nog de la Sla |a na J. (1989) iz Ki kin de i Jo va na P. (1990) iz No vog Be ~e ja, ko ji su pro va li li u dvo ri {te ka to li~ -

ke cr kve u Ki kin di. Oni su iz ma ga ci na cr kve otu |i li pre hram be ne pro iz vo de. Iz PU Ki kin da je na ja vqe no da }e pro tiv wih bi ti pod ne ta od go va ra ju }a kri vi~ na pri ja va.

M. Mr.

dnevnik

c m y

14

POLICIJA RASVETLILA OSAM TE[KIH KRA\A

De set Be ~e ja ca okri vqe no za obi ja we vi ken di ca i ku }a Be ~ej ska po li ci ja ra sve tli la je osam te {kih kra |a po ~i we nih u ku }a ma i vi ken di ca ma na pod ru~ ju Ba~ kog Gra di {ta i Be ~e ja. Kri vi~ na pri ja va u re dov n om po s tup k u pod n e t a je pro tiv de set me {ta na, od ko jih su dvo ji ca ma lo let na, sa op {ta -

va no v o s ad s ka Po l i c ij s ka upra va.

Osum wi ~e ni su [an dor S. (1979), Nor bert B. (1988), Mi ro slav G. (1990), Si ni {a A. (1988), To dor G. (1990), Kri sti jan B. (1988), Ro land T. (1986), La zar G. (1993) i dvo ji ca 16-go di {wa ka,

A. F. i S. S. Te re te se da su pro va qi va li u vi ken di ce i ku }e dok su vla sni ci bi li bi li od sut ni, oda kle su kra li raz ne pred me te.

Be ~ej ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu i pro tiv Ati le \. (1987), ko jom mu se sta vqa na

te ret da je iz vr {io kri vi~ no de lo te {ke kra |e na {te tu AD „Tri ko teks” ta ko {to je de mon ti rao i ukrao se dam elek tro mo to ra ko ji vre de vi {e sto ti na hi qa da di na ra, a ko je je po li ci ja pro na {la i vra ti la vla sni ku, do da je se u ju ~e ra {wem sa op {te wu. M. V.

SUD U PRI[TINI PUSTIO OPTU@ENE ZA ZLO^INE U SELU KLE^KA

Qi maj i de ve to ri ca iz OVK na slo bo di – Pred se da va ju }i su di ja Okru `nog su da u Pri {ti ni na re dio je ju ~e pu {ta we na slo bo du Fat mi ra Qi ma ja i jo{ de ve to ri ce pri pad ni ka biv {e Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va ko ji su op tu `e ni za „slu ~aj Kle~ ka„ – iz ja vi la je Ta nju gu port pa rol ka Eulek sa Iri na Gu de qe vi}.

Ona je pre ci zi ra la da je Ve }e su di ja Okru `nog su da u Pri {ti ni u „slu ~a ju Kle~ ka„ do ne lo od lu ku da su iz ja ve i dnev ni ci Agi ma Zo ga ja, po zna tog kao „sve dok iks”, ne pri hva tqi vi.

– Ova kvu od lu ku do ne lo je sud sko ve }e sa sta vqe no od dvo je Eulek so vih i jed nog lo kal nog su di je – ka za la je port pa rol ka Mi si je EU na Ko so vu. – Su di je su utvr di le da Tu `i la {tvo ni je us pe lo da is pu ni od re |e ne pro ce du ral ne stan dar de, ta ko da do ka zi Agi ma Zo ga ja ni su pri hva tqi vi. Od Tu `i la {tva i od bra ne je za tra `e no da do sta ve za vr {ne re ~i pre ne go {to pre su da u slu ~a ju bu de do ne ta.

Fat mir Qi maj

– U me |u vre me nu, pred se da va ju }i su di ja je na re dio pu {ta we op tu `e nih iz pri tvo ra, a od bra na i Tu `i la {tvo }e ima ti pra vo na `al bu ka da pre su da bu de do ne ta – is ta kla je Iri na Gu de qe vi}.

Agim Zo gaj, ili „sve dok iks”, ne po sred no pred po ~e tak su |e wa za „slu ~aj Kle~ ka„ pro na |en je mr tav u Ne ma~ koj, gde je, ka ko je sa op {ti la po li ci ja, iz vr {io sa -

mo u bi stvo u jed nom grad skom par ku u Du i zbur gu. Za ne pu ne dve go di ne, ko li ko je bio u Oslo bo di la~ koj voj sci Ko so va, Zo gaj je is pi sao 49 stra ni ca de ta qa o do ga |a ji ma u se lu Kle~ ka u ko ji ma je u~e stvo vao, ~i me je obez be dio do ka ze za op tu `ni cu pro tiv de set pri pad ni ka OVK-a. U tim spi si ma Zo gaj je na veo da je bio pri mo ran zbog Qi ma ja da li kvi di ra ne -

ke od za ro bqe ni ka, a ta ko |e je po me nuo i ~e ti ri po ku {a ja svo je li kvi da ci je, za ko je je ta ko |e op tu `io Qi ma ja.

Qi maj je u vre me za ko je se op tu `u je da je po ~i nio zlo ~i ne bio ko man dant je di ni ce OVK-a „Ku ma no va”.

Euleks je po tvr dio op tu `ni cu pro tiv Qi ma ja 25. ju la. Op tu `ni c u je po d i g ao tu ` i l ac Eulek sa iz Spe ci jal nog tu `i la {tva Ko so va.

Qi ma ju je za rat ne zlo ~i ne jed nom ve} su |e no u Ha {kom tri bu na lu, ali je oslo bo |en op tu `bi zbog ne do stat ka do ka za.

Po red Qi ma ja, za rat ne zlo ~i ne ubi stva kid na po va nih ci vi la i pri pad ni ka voj ske ta da {we Ju go sla vi je op tu `e no je jo{ de ve to ro pri pad ni ka OVK. Na op tu `ni ci su Ar ben Kra sni }i, Na ser Kra sni }i, Ned zmi ja Kra sni }i, Be hquq Qi maj, Ref ki Ma zre ku, Na ser [a qa, Sa bit [a qa, [a ban [a qa i Be sim [ur daj.

MERE DIREKTORATA CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA ZA SMAWEWE NESRE]A

Po ja ~a ne kon tro le sport skih aero dro ma

Kon tro le sport skih aero dro ma i va zdu ho plov nih klu bo va su po ja ~a ne, i to na ro ~i to to kom le ta~ kih da na i vi ken da, sa op {tio je ju ~e Di rek to rat ci vil nog va zdu ho plov stva Sr bi je.

Stru~ ni ti mo vi in spek to ra in ten zi vi ra li su nad zor nad sprot skim aero dro mi ma i klu bo vi ma, a in spek ci ja se oba vqa u sa rad wi s Mi ni star stvom unu tra {wih po slo va Sr bi je i s Agen ci jom za kon tro lu le te wa Sr bi je i Cr ne Go re.

Ana li ze po ka zu ju da je qud ski fak tor naj od go vor ni ji za ude se u sport skom va zdu ho plov stvu, na vo di Di rek to rat, do dav {i da je raz log

za to „ne po {to va we pro pi sa nih i ja snih pro ce du ra”. Di rek to rat je u sa op {te wu po zvao sve u~e sni ke u

sport skom le te wu da se stro go pri dr `a va ju tih pra vi la, i upo zo rio na to da }e svi oni ko ji to ne ~i ni bi ti naj stro `e ka `we ni.

Da bi sport sko le te we bi lo bez bed no, da le ta ~i ne bi ugro zi li svoj `i vot i `i vo te dru gih qu di, „neo p hod no je pri dr `a va we za ko nom pro pi sa nih me ra bez bed no sti svih u~e sni ka u va zdu ho plov nim ak tiv no sti ma”. Is tra `i va wa i ana li ze ude sa u sport skom va zdu ho plov stvu po ka zu ju da se ude si i ne zgo de uglav nom de {a va ju na po ~et ku i na kra ju se zo ne le te wa, od no sno u pro le }e i u ka snu je sen.

Za efi ka san i do bro ure |en va zdu {ni pro stor Sr bi je, Evrop ska agen ci ja za si gur nost va zdu {nog sa o bra }a ja po hva li la je Di rek to rat ci vil nog va zdu ho plov stva. Ta agen ci ja je srp ski Di rek to rat oce ni la i kao naj pro duk tiv ni ju i naj od go vor ni ju va zdu ho plov nu vlast u ~i ta vom re gi o nu.

U ci vil nom va zdu ho plov stvu Sr bi je u ovoj i pro {loj go di ni ukup no je evi den ti ra no 11 ude sa ra znih le te li ca u ko ji ma je bi lo po gi nu lih i po vre |e nih upr kos kon tro la ma klu bo vaa i sport skih aero dro ma od nad le `nih i in si sti ra wu na po {to va wu bez bed no snih stan dar da.

(Tanjug)

BE^EJAC J. B. SE OPORAVQA POSLE SAMOPOVRE\IVAWA

Ka stra ci ja s mno go ne do u mi ca Be ~e jac J. B. (47), ko ji je ka stri ran sti gao u Ur gent ni cen t ar Kli n i~ k og cen t ra Voj vo di ne u No vom Sa du, sa da je na Psi hi ja trij skom ode qe wu, gde mu se pru `a od go va ra ju }a te ra pi ja. To }e mu, sva ka ko, do bro do }i, ali ga je ne pro mi {qe ni gest li {io mu {ko sti.

O to me ko ga je, ka da i ka ko ka stri rao, J. B. je me wao is ka ze to kom is tra `nog po stup ka, ali je iz ve sno da je ne stru~ no li ce po ku {a lo da mu za {i je ra nu. To je kon sta to va no pri pri je mu u Ur gent ni cen tar.

S ob zi rom na raz ne pri ~e po Be ~e ju, po ku {a li smo da ~u je mo ver zi ju od naj bli `ih.

U ku }i, pre ko pru ge u No vom Se lu, u Uli ci Jo `e fa Ati le 68, ni smo za te kli `e nu s ko jom J. B. `i vi ve} de se tak go di na.

– Oti {la je ne gde u se lo, ali i da je tu, sla be bi vaj de ima li od raz go vo ra s wom po {to je bo le sna – do ~e kao nas je we gov kom {i ja iz bro ja 64 i zet I{tvan Adam (48), ~i je je po koj na `e na Er `e bet bi la naj sta ri ja se stra po vre |e nog.

Sna ha J. B. i su pru ga ve} dve go d i n e {lo g i r a n og bra t a I{tva na, Er `e bet (45) bi la je naj pri~ qi vi ja.

– Ta ko je uvek jer do bro go vo rim srp ski pa sam ~i ta voj po ro di ci, uslov no re ~e no, pre vo di lac ka da za to ima ju po tre be. [ta da vam ka `em, vi di te i sa mi gde i ka ko `i vi mo. De ver je pri mao so ci jal nu po mo}. We go va, do sta sta ri ja `e na Er `i ka (68), ta ko |e. Zbog zdrav stve nih pro ble ma ni ka da ni je mo gao da do bi je le kar sko uve re we ra di

za po sle wa pa je od la zio u nad ni cu da po boq {a po ro di~ ni bu xet. Znao je da ra di mno go stva ri, ali je naj ~e {}e ra dio na wi vi, se kao i uno sio dr va, po ma gao na gra |e vi ni... Me |u tim, mno go je pio, ~ak pre vi {e, i bio je ne zgo dan ka da je pi jan, ali ni ka da ni je po ku {ao da se sa mo po vre di. Pri ~e da je to ura dio zbog ne ke `e ne „ne pi je vo du“ jer je vi {e vo leo ~a {u od `e na – ka te go ri~ na je snaj ka Er `e bet.

U da qoj pri ~i smo sa zna li da je J. B. ra ni je imao bra~ nu

Sna ha Er `e bet i se stra po vre |e nog Te re zi ja is pred ku }e J. B.

za jed ni cu s Ibo jom u Pa ~i ru, ko ja mu je ro di la }er ku, ali du go ni je u kon tak tu s wi ma.

Ka da se kob ne no }i, dva sa ta po s le po n o } i, za t e t u r ao na prag ku }e u ko joj `i ve jo{ bra }a I{tvan i La jo{, sva ki u svom de lu, u na me ri da za tra `i po mo}, sna ja Er `e bet ga je vi de la kr va vog, ali ni je iz la zi la iz svog de la ku }e.

Pr vi kom {i ja iz bro ja 66, mu` se stre mu Te re zi je Ra do jev, od veo ga je do Do ma zdra vqa, gde mu je 16. mar ta u 3.25 sa ta pru `e na pr va po mo} u Hit noj slu `bi. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, pri li kom po se te be ~ej skom Do mu zdra vqa utvr |e ne su po vre de sa mo na skro tu mu (mo {wi), ali su te sti si bi li na svom me stu. Do bio je uput da se ja vi u Ur gent ni cen tar, vra tio se ku }i i ju tar wim auto bu som oti {ao za No vi Sad. [ta se u me |u vre me nu de {a va lo – jer je u Ur gent ni cen tar sti gao bez te sti sa – po ka za }e da qa is tra ga ne sva ki da {weg slu ~a ja u Be ~e ju, po go to vo {to su kr vav do wi ve{, pan ta lo ne i kr va vu po s te q i n u uze l i pri l i k om uvi |a ja.

V. Jankov

OTKRIVENO NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Ile gal ci skri ve ni u tek sti lu

Upra va ca ri na sa op {ti la je ju ~e da su ca ri ni ci, u sa rad wi s po li ci jom, na gra ni~ nom pre la zu Hor go{ spre ~i li dvo ji cu dr `a vqa na Av ga ni sta na da ile gal no pre |u gra ni cu.

U sa op {te wu se na vo di da su av ga ni stan ski dr `a vqa ni, ko ji su ot kri ve ni pre kju ~e uju tru, bi li sa kri ve ni me |u ku ti ja ma u to var nom de lu ka mi o na ko ji je pre vo zio tek stil iz Tur ske u Ne ma~ ku.

„Ile gal ni mi gran ti ot kri ve ni su po mo }u ske ner-ure |a ja na ~i jem snim ku su se ja sno vi de le kon tu re qud skih te la, na kon ~e ga su ca ri ni ci od lu ~i li da iz vr {e de taq nu kon tro lu ka mi o na„, na vo di se u sa op {te wu.

Tom pri li kom, ka ko se is ti ~e, pri me }e no je da je ca rin ska plom ba o{te }e na, {to je bi la jo{ jed na po tvr da da je ka mion otva ran.

(Tanjug)

crna hronika

dnevnik

~etvrtak22.mart2012.

15

PRED IS TRA @NIM SU DI JOM NO VO SAD SKOG VI [EG SU DA JU ^E SA SLU [A NI OSUM WI ^E NI ZA UBI STVA U PA RA GA MA I FU TO GU

Pritvor mu`evima okrivqenim za ubistva supruga

TE [KA NE SRE ]A SI NO] U TE ME RIN SKOJ ULI CI U NO VOM SA DU

Motociklista usmrtio `enu

Mla |a `en ska oso ba po gi nu la je ju ~e oko 17.30 sa ti u te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la u Te me rin skoj uli ci, na iz la sku iz No vog Sa da. U tre nut ku ka da je po ku {a la da pre |e put, ne da le ko od pe {a~ kog pre la za na ras kr sni ci sa Sav skom uli com, na `e nu, ~i ji iden ti tet do za kqu ~e wa na {eg li sta ni je utvr |en ali se pret po sta vqa da je ro |e na 1965. go di ne, je ve li kom br zi nom na le teo tr ka~ ki mo to cikl ko ji je i{ao u prav cu No vog Sa da, a ko jim je upra vqao No vo sa |a nin D. A. (44). Od si li ne udar ca, ne sre} na `e na je pre mi nu la na li cu me sta.

Po re ~ i m a su d i j e Zo r a n a @iv k o v i } a, ko j i je iz v r { io uvi | aj, al k o-te s ti r a w em ko j e je ura | e n o na li c u me s ta, utvr | e n o je da vo z a~ mo t o c i kla ni j e imao al k o h o l a u kr vi.

Is t ra ` ni su d i j a je mo t o cikl upu t io na van r ed n i teh ni~ k i pre g led, a da q a is t ra g a bi tre b a l o da utvr d i ta~ n e uzro k e ove ne s re } e.

Sa o b ra } aj je u ovoj tra c i Te m e r in s ke uli c e bio u pre ki d u vi { e sa t i, a po l i c i j a je pre u s me r a v a l a sa o b ra } aj na za o b i l a z ni put.

N. P.

SU \E WE ZA NA VOD NO NA ME [TA WE UTAK MI CE U LU ^A NI MA DE CEM BRA 2009. JO[ BEZ EPI LO GA

Polufinale kupa odlo`ilo ro~i{te

Su |e we op tu `e ni ma za na me {ta we fud bal ske utak mi ce „Mla dost„ iz Lu ~a na i no vo sad ske „Voj vo di ne„ iz de cem bra 2009. go di ne, ko je je tre ba lo da se na sta vi ju ~e u Vi {em su du u No vom Sa du, od lo `e no je jer su sva pe to ri ca op tu `e nih pod ne la za jed ni~ ki zah tev za od la ga we zbog oba ve za ve za nih za ju ~e ra {we me ~e ve po lu fi na la fud bal skog Ku pa Sr bi je.

Pod se }a mo, na op tu `ni ci zbog na me {ta wa utak mi ce na {li su se Rat ko Bu to ro vi} (57), ta da {wi i sa da {wi pred sed nik

FK „Voj vo di na„, fud bal ske su di je Mi haj lo Jek ni} (49) i Bo ri slav Ka {an ski (40), i kao po sred ni ci, Mi lan ^a bri} (38) i Go ran Ko va ~i} (40).

Do sa da je odr `a no ne ko li ko ro ~i {ta na ko ji ma su iz no {e ni do ka zi, me |u ko ji ma i tran skrip ti te le fon skih raz go vo ra op tu `e nih iz ko jih se, ka ko je na ve de no u op tu `ni ci, ja sno vi di do go vor op tu `e nih.

No vo ro ~i {te ovog su |e wa, ko je vo di su di ja Sve ti mir Po po vi}, za ka za no je za 24. april.

N. P.

Zo ra nu S. (1980), okri vqe nom da je u ne de qu uve ~e u Pa ra ga ma kod Ba~ ke Pa lan ke ubio Bi qa nu B. (1978), jed nu od svo jih su pru ga s ko ji ma je `i veo u dve su sed ne ku }e u Uli ci Bran ka Ra di ~e vi }a, ju ~e je po sle sa slu {a wa de `ur ni su di ja no vo sad skog Vi {eg su da Ta tja na \u ra {ko vi} od re di la pri ti vor do 30 da na.

Ka ko ne zav ni~ no sa zna je mo, okri vqe ni je ju ~e iz neo od bra nu, ali ni je pri znao de lo ko je mu se sta vqa na te ret.

Ta ko |e, pri tvor do me sec da na su di ja \u ra {ko vi} od re di la je si no} i \u ru ]. (71) iz Fu to ga, okri vqe nom da je u po ne de qak uve ~e usmr tio svo ju `e nu Ne ven ku ].

(63).

Pre ma ne zva ni~ ni sa zna wi ma, \u ro ]. se na sa slu {a wu bra nio }u ta wem.

Ka ko je „Dnev nik„ pi sao, Zo ran S. je sa su pru gom, ko ju je, po kri vi~ noj pri ja vi, ubio, ima jed nog si na,

PRE SU DA APE LA CI O NOG SU DA U BE O GRA DU

Za ratni zlo~in 12 godina

Ape la ci o ni sud u Be o gra du po tvr dio je pre su du be o grad skog Vi {eg su da ko jom je hr vat ski dr `a vqa nin Veq ko Ma ri}, biv {i pri pad nik hr vat skih oru `a nih for ma ci ja, osu |en za kri vi~ no de lo rat nog zlo ~i na pr o tiv ci vi la to kom oru `a nih su ko ba u Hr vat skoj u ok to bru 1991. go di ne i osu |en na 12 go di na za tvo ra.

Op tu `ni ca po ko joj je osu |en te re ti Ma ri }a da je „31. ok to bra 1991, kao pri pad nik hr vat ske oru `a ne for ma ci je – 77. sa mo stal nog ba ta qo na Gru bi {no Po qe – uni for mi san i na o ru `an u{ao u ku }u po ro di ce `r tve u se lu Ras to vac gde je do ma }i na – ci vi la, ko ji ni je u~e stvo vao u ne pri ja teq stvi ma, na pao u pri su stvu we go ve su pru ge, te o{te }e nog ubio, is pa liv {i u we ga vi {e hi ta ca iz va tre nog oru` ja“. Na vo di se da je op tu `e ni Ma ri} „iz vr {io kri vi~ no de lo pri li kom ak ci je ko ju su hr vat ske

oru `a ne for ma ci je ~i ji je pri pad nik bio spro ve le 31. ok to bra 1991, na ‘~i {}e wu‘ se la Ras to vac u op {ti ni Gru bi {no Po qe“. „U po gle du od lu ke o ka zni, pr vo ste pe ni sud je pra vil no imao u vi du sve okol no sti ko je su od uti ca ja na od me ra va we ka zne. Od ote `a va ju }ih okol no sti je ce nio po bu de iz ko jih je okri vqe ni ubio o{te }e nog te okol no sti pod ko jim je de lo iz vr {e no – ka da se bez raz lo ga ula zi u tu |u ku }u i o{te }e ni hlad no krv no ubi ja sa mo za to {to je dru ge et ni~ ke pri pad no sti„, na veo je Ape la ci o ni sud.

Pod se ti mo, Veq ko Ma ri} je uhap {en 18. apri la 2010. go di ne u Di mi trov gra du, na gra ni~ nom pre la zu iz me |u Bu gar ske i Sr bi je.

Nad le `ni orga ni Re pu bli ke Hr vat ske pod ne li su zah tev za we go vo iz ru ~e we, {to su pra vo sud ni orga ni Sr bi je od bi li.

J. J.

Pri vo |e we okri vqe nog Zo ra na S.

do go dio zlo ~in sta nu je i we go va dru ga dru ga `e na, s ko jim ta ko |e

kri vi~ nim de li ma, pa su ga pri pad ni ci MUP-a po na kad i obi la zi li,

sa zna li smo ne zva ni~ no na li cu me sta po sle po ro di~ ne tra ge di je.

Uvi |aj je oba vio de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Vi {eg su da Ne nad Si mo vi}, ko ji je po tvr dio da je re~ o ubi stvu, i sa op {tio da je ob duk ci ja utvr di la po vre de ko je uka zu ju na na sil nu smrt na sta lu tu pim pred me tom ili udar ci ma za da tim pe sni ca ma ili mo `da no ga ma. \u ro ]. se te re ti da je u po ne de qak uve ~e u Fu to gu, u Uli ci Va si li ja Ga }e {e, no `em ubio svo ju su pru gu Ne ven ku ]. Uhap {en je u ku }i od mah na kon ubi stva. S wi ma u ku }i je sta no vao \u rov sin, ali u tre nut ku tra ge di je, o~i gled no, ni ko ni je us peo da spre ~i naj go re.

Po re ~i ma qu di ko ji su se za te kli u bli zi ni me sta zlo ~i na, ni {ta ni je uka zi va lo na to da bi se ta ko ne {to mo glo de si ti, pi sao je na{ list. Ovaj bra~ ni par je va `io za pri stoj ne i fi ne qu de, ka za li su ne ki od wih.

M. V.

Wegu{: Yaji} i „Zvezda” mi ni{ta ne duguju – Me ni Dra gan Xa ji} i „Cr ve na zve zda“ ni {ta ne du gu ju. Ne mam ni ka va po tra `i va wa pre ma wi ma – ka zao je ju ~e fud ba ler Zo ran We gu{, sve do ~e }i pred Vi {im su dom u Be o gra du na su |e wu Xa ji }u i jo{ dvo ji ci ne ka da {wih funk ci o ne ra upra ve fud bal skog klu ba s „Ma ra ka ne”, po op tu `ni ci ko ja ih te re ti za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u ve zi s po je -

Napad na pripadnika Mup-a pre tio mu, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve.

Na po li caj cu su utvr |e ne la ke te le sne po vre de, a pro tiv osum wi ~e nog De ja na bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va za na pad na slu `be no li ce pri oba vqa wu slu `be ne du `no sti.

M. V.

ima jed no de te. Zo ran je imao tre nu ta ka ka da je po ka zi vao ne zgod nu na rav, a bio je po znat po li ci ji po

SU \E WE TRO JI CI BIV [IH FUNK CI O NE RA FK „CR VE NA ZVE ZDA” ZA SPOR NE TRAN SFE RE FUD BA LE RA U INO STRA NE KLU BO VE

IN CI DENT U RU MEN KI

De jan S. (1986) iz Ki sa ~a te re ti se da je na pao po li caj ca.

Pri utvr |i va wa iden ti te ta oso ba za te ~e nih u „be-em-veu”, za ko je je pri sti gla do ja va gra |a na da su pre kju ~e oko tri sa ta uju tro u Ru men ki mal tre ti ra li pro la zni ke i u~e sni ke u sa o bra }a ju, on je pri pad ni ku MUP-a, hva ta ju }i ga za ru ku, vre |ao i

ko ji je i oba ve stio kom {i je o do ga |a ju na kon {to je za te kao mr tvu maj ku, dok u ku }i po red one ko joj se

Zo ran We gu{

di nim tran sfe ri ma igra ~a u ino stra ne klu bo ve.

We gu{ je, go vo re }i o okol no sti ma svog tran sfe ra iz „Cr ve ne zve zde“ u ma drid ski „Atle ti ko“

kra jem 1998. go di ne, po sve do ~io da we ga „de ta qi ugo vo ra ni su in te re so va li ve} u ce lo sti {to bo qi an ga `man“.

– Me ne je sa mo in te re so va lo da na pra vim do bar ugo vor, a moj me na xer je za to bio za du `en – ka zao je We gu{, i do dao da je u ve zi s tran sfe rom u „Atle ti ko“ je dan ugo vor pot pi sao u Be o gra du, a po tom i dva u Ma dri du, na kon oba vqe nih zdrav stve nih pre gle da.

– Pri li kom pot pi si va wa tih ugo vo ra ni ko iz upra ve „Cr ve ne zve zde“ ni je bio pri su tan. Pot pi sao sam i ugo vor s agen ci jom „Van Dorm“ iz Ho lan di je jer su mi re kli da je to ne ka prak sa „Atle ti ka“ – ob ja snio je We gu{.

Po sve do ~e wu pro sla vqe nog fud ba le ra, on je za do vo qan tran sfe rom u „Atle ti ko“ i ni je mu bi lo ni {ta neo bi~ no ni spor no s tim u ve zi. We gu{ je ka zao da ne zna da li je „Cr ve na zve zda“ ostva ri la ne ku na kna du, od no sno obe {te }e we po vo dom we go vog pre la ska u ma drid ski klub.

Op tu `ni ca te re ti biv {e funk ci o ne re FK „Cr ve na zve zda” Dra ga na Xa ji }a, ne ka da {weg fi nan sij skog di rek to ra Vla di mi ra Cvet ko vi }a i ne ka da {weg pr vog

NA DE TE LI NA RI U NO VOM SA DU

Trojka uhap{ena zbog heroina Pod sum wom da su po ~i ni li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, za jed ni~ kom ak ci jom no vo sad ske i som bor ske po li ci je uha{p {e ni su No vo sa |a nin @eq ko O. (1981) i Qu bo mir P. (1958) i Bo ban K. (1980) iz Siv ca.

Po kri vi~ noj pri ja vi, osum wi ~e ni Siv ~a ni su pre ski no} na uglu uli ca Jan ka ^me li ka i Can ka re ve na De te li na ri u „for du” sa ~e ka li @eq ka O., ko ji im je

pro dao ke su pra ha za ko ji se sum wa da je he roin, te {ku oko sto gra ma.

Po li ci ja ih je li {i la slo bo de od mah po sle pri mo pre da je i u vo zi lu pro na {la ke su s po me nu tom sup stan com. Kod @eq ka O. i u sta nu ko ji ko ri sti za te ~e na je znat na svo ta do ma }eg i stra nog nov ca za ko ji se pret po sta vqa da po ti ~e od pro da je dro ge, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

M. V.

ZA KRA \U U NO VO SAD SKOM STA NU

Osumwi~en la`ni inspektor

Pro tiv Bo {ka F. (1955) iz Ob rov ca po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu da je po ~i nio te {ku kra |u kad je je u{ao u stan jed ne No vo sa |an ke, pot pred sed ni ce Skup {ti ne sta na ra, la `no se pred sta vqa ju }i kao po li cij ski in spek tor.

U sta nu je is ko ri stio tre nut ka kad vla sni ca ni je bi la pri sut na i uzeo nov ~a nik i li~ na do ku men ta, ka `e se u ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je.

M. V.

Dra gan Ya ji} ula zi u sud ni cu

se kre ta ra Mi lo {a Ma rin ko vi }a da su zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja pro tiv prav no pri svo ji li deo nov ca pri li kom tran sfe ra fud ba le ra Go ra na Dru li }a u {pan sku “Sa ra go su” 2001. go di ne, te Pe ri ce Og we no vi }a u „Real Ma drid” od 15. ja nu a ra 1999. do 28. de cem bra 2000. go di ne.

Osim to ga, Tu `i la {tvo sum wi ~i Xa ji }a i Cvet ko vi }a i u ve zi s tran sfe rom fud ba le ra Zo ra na We gu {a u ma drid ski „Atle ti -

ko” 1998. go di ne. Op tu `ni com se Xa ji} i fu bal ski me na xer Ran ko Sto ji} sum wi ~e za zlo u po tre bu u ve zi s tran sfe rom fud ba le ra Iva na Du di }a u li sa bon sku „Ben fi ku” 2000. go di ne.

Na sta vak su |e wa je za ka zan za 10. maj. Po zi ve za sve do ~e we sud je upu tio fud ba le ri ma Iva nu Du di }u i Go ra nu Dru li }u. Na ja vqe no je da }e po zi vi za sve do ~e we bi ti upu }e ni i ~la no vi ma Uprav nog od bo ra „Cr ve ne zve zde“.

J. J.

LI SI CE JO[ JED NOM PRI PAD NI KU MUP-a ZBOG SUM WE DA JE TR GO VAO NAR KO TI CI MA

I policajci me|u dilerima droge No vo sad ska po li ci ja uhap si la je D. K. (32), po li caj ca iz Be o gra da, osum wi ~e nog za tr go vi nu dro gom, pri ~e mu je kod we ga, po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, pro na |e no vi {e od 100 gra ma he ro i na.

S wim su uhap {e ne jo{ dve oso be i od re |e no im je za dr `a va we do 48 sa ti.Sa mo u po sled wih me sec da na u No vom Sa du su zbog sum we da su tr go va li nar ko ti ci ma, uhap {e na tro ji ca ak tiv nih ili biv {ih po li ca ja ca. Oni su uglav nom u di ler skim lan ci ma bi li ne ka vr sta obez be |e wa ko ja bi svo jim zna~ ka ma {ti ti la po {iq ke ko je pre no se di le ri. Ume {a nost po li ca ja ca u ta kve po slo ve ni je ni ka kva no vi na jer go to vo uz sva ki kri mi nal ni klan ko ji je raz bi jen po sled wih go di na, hap {e ni su i ak tiv ni ili biv {i pri pad ni ci po li ci je ko ji su im po ma ga li ili bi li rav no prav ni ~la no vi „eki pe”.

Ta kva sa rad wa „do brih” i „lo {ih” mo ma ka pod ra zu me va pro sle |i va we in for ma ci ja o po li cij skim ak tiv no sti ma i even tu al nim is tra ga ma ili pra }e wu kla na, kao i pra }e we ve }ih ko li ~i na dro ge ili nov ca od dro ge.

Me |u tim, u po sled wih ne ko li ko slu ~a je va pri met no je da su po li caj ci i wi ho ve biv {e ko le ge po ku {a va li da za {ti te i sit ni je di le re, ta ko {to bi se kre ta li s wi ma po gra du i obez be |i va li sva ku is po ru ku dro ge nar ko ma ni ma.

Upra vo u ta kvim ak ci ja ma u No vom Sa du su u po sled wih me sec da na uhap {e ni je dan biv {i i je dan ak tiv ni po li ca jac ko ji je, ka da su we ga i di le ra s ko jim se vo zi kao po gra du, hap si li, po ku {ao da svo jom zna~ kom ube di ko le ge da ih ne pri vo de, iako je u ko li ma pro na |e no pe de se tak gra ma he ro i na.

N. P.

SPORT

~etvrtak22.mart2012.

dnevnik

c m y

16

ME SI PO STAO NAJ BO QI STRE LAC U ISTO RI JI BAR SE

A tek su mu 24 go di ne Li o n el Me s i je het-tri kom u me ~u s Gra na dom po stao naj bo qi stre lac u isto ri ji Bar se lo ne.Ve }i na {pan skih me di ja se ba vi ti me ko li ko sjaj n i Ar g en t i n ac mo ` e jo{ da po ka `e s ob zi rom da ima sa mo 24 go di ne. Me si je, ra ~u na ju }i po got ke na utak mi ci sa Gra na dom, do {ao do broj ke od 234, a Bar se lo na je sla vi la sa 5:3. Ar gen ti nac je u svim tak m i ~ e w i m a u do s a d a { wem to ku se zo ne po sti gao 54 go la. „Sa 24 go di ne je prak ti~ no ne mo gu }e zna ti ko li ki }e uti caj Me si ima ti na fud bal. U ovom tre nut ku on je naj bo qi na sve tu i `e li da po sta ne naj u- spe {ni ji svih vre me na”, is ti ~e se u tek stu ti ra `nog dnev ni ka „El Pa is”.

Me si je na klup skom ni vou osvo jio prak ti~ no sve tro fe je, ali ono {to mu, pre ma mi {qe wu mno gih za sad ne do sta je, je ti tu la svet skog pr va ka sa Ar gen ti nom. „Ju ~e su mno gi na Tvi te ru na pi sa li da je Me si je di ni fud b a l er na sve t u ko j i u stvar nom `i vo tu igra bo qe ne go na Plej stej{ nu. Sa ova kvom igrom, go l o v i m a, asi sten ci ja ma i ra dom, on je broj je dan na sve tu”, pi {e „El Mun do De por ti vo”.

Me si je pr vi gol u dre su Bar se lo ne po sti gao u se zo ni 2004/2005, a pre m a pi s a w u dnev ni ka „El Ko reo”, Ar gen ti nac je pot pu no eks plo di rao sa do la skom Pe pa Gvar di o le

GVAR DI O LA HVA LI ME SI JA

Naj bo qi svih vre me na Bar se lo na mo `da ne }e od bra ni ti ti tu lu u Pri me ri, tvr di Pep Gvar di o la, ali je si gu ran da svet u`i va u igri naj bo qeg igra ~a svih vre me na u dre su ka ta lon ske eki pe.

- Sve do ci smo igre naj bo qeg fud ba le ra na sve tu. Lio mo `e sve, i on to ra di sva ka tri da na. @ao mi je zbog onih ko ji bi da za sed nu na tron, ali to ne }e mo }i, jer je on naj bo qi na sve tu. Na dam se da }e mo jo{ du go go di na u`i va ti u we go vom ume }u - bio je pun hva le Pep Gvar di o la za igre 24-go di {weg Ar gen tin ca.- Lio je ve} u{ao u isto ri ju. Ma lo je igra ~a na pla ne ti ko ji su ta ko do mi ni ra li ne kim spor tom. On je fud bal ski Majkl Xor dan. Ka da je re~ o we go vom gol ge ter skom u~in ku, mi slim da }e bi ti te {ko ne kom dru gom igra ~u da sru {i we gov re kord - do dao je tre ner Bar se lo ne.

A Me si je stvar no ~u do. Igra se na te re nu, istin ski u`i va u to me i to ra di bo qe od bi lo ko ga. Po tvr da to ga ko li ko je do bar sti gla je ne dav no i od Ar se na Ven ge ra ko ji je re kao je da Me si i kad mu ne ide po sti `e dva go la po utak mi ci.On je ve} sa da u{ao u fud bal sku isto ri ju, a ka ri je ra je tek pred wim.

U ovoj gu `vi je dan od hu li ga na je uda rio La za ra Mar ko vi }a

Pri ve de ni na pa da ~i na La za ra Mar ko vi }a

Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} po tvr dio je da su pri ve de na ~e ti ri li ca, ko ji ma je od re |en pri tvor zbog na pa da na fud ba la ra Par ti za na La za ra Mar ko vi }a po sle utak mi ce cr no be lih i u`i~ ke Slo bo de u Be o gra du, a pri ve de ni }e bi ti pro ce su i ra ni, od no sno pre da ti u ru ke pra vo su |a.

Po sle re mi ja pro tiv Slo bo de, 10. mar ta, gru pa hu li ga na pre sko ~i la je ogra du i utr ~a la na atlet sku sta zu ka ko bi se ras pra vi la sa igra ~i ma, a naj go re je pro {ao La zar Mar ko vi} (18), ko me je je dan od hu li ga na uda rio {a mar.

Da ~i} je na gla sio da se po li ci ja za la `e da oso be ko je ima ju do si jee i po na vqa ju iz gre de, a iz beg nu ru ku prav de, bu du u bu du} no sti ade kvat no ka `wa va ni.

- Va `na je ko or di na ci ja sa su do vi ma. Kon sul tu je mo se sa stru~ wa ci ma i po ku {a va mo da na pra vi mo evi den ci ju hu li ga na, za {ta je od re |e na i po seb na slu `ba - re kao je Da ~i} no vi na ri ma na kon obi la ska gra di li {ta, na ko me se iz vo di pr va fa za iz grad we no ve zgra de Po li cij skog ode qe wa u Ba taj ni ci.

Mi ni star je pod se tio da su ne kim li ci ma ve} iz re ~e ne

me re za bra ne pri su stva sport skim do ga |a ji ma i da je re strik tiv na po li ti ka nu `na, ali ne do voq na bez de la po sla ko ji oba vqa ju su do vi.

- Mi ni star stvo prav de i MUP do bro sa ra |u ju. U pro {loj go di ni na jav nim sku po vi ma u Be o gra du pri su stvo va lo je oko ~e ti ri mi li o na gra |a na, a broj pre kr {a ja je sve den na mi ni mum - iz ja vio je Da ~i}.

On je uka zao da do la zi do op {teg sma we wa kri mi na li te ta i na si qa.

- Ni ko ne sme da iz beg ne prav di - po ru ~io je Da ~i}.

RE PRE ZEN TA TI VAC HO LAN DI JE YON HEJ TING O EVROPSKOM PRVENSTVU

na klu pu ka ta lon ske eki pe u le to 2008. Naj ve }i deo po go da ka Me si je po sti gao ja ~om, le vom, no gom - 189, dok je de snom no gom pro tiv ni~ ku mre `u za tre sao 34 pu ta. Gla vom je dao de vet go lo va, gru di ma i le vom ru kom po je dan, na vo di „El Ko reo”.

- Za d o v oq s tvo je uop { te {to de li mo istu svla ~i o ni cu, to je za me ne pri vi le gi ja - re kao je {to per Bar se lo ne \e rar Pi ke.

Pu ni hva le za naj bo qeg na sve tu su i dvo ji ca no vih iz da na ka Bar se lo ni ne {ko le Kri sti ja no Te qo i Isak Ku en ka.

- Leo je i van te re na ona kav ka kav je na we mu. Iskren i do bar pre ma ko le ga ma - ka zao je Te qo, a Ku en ka je do dao da }e se tek u bu du} no sti vi de ti ka kav je Me si jev uti caj na igru.

PRO ME NE U TI SI (ADOR JAN)

Ume sto Qiq ka, Lac ko U Ti si iz Ador ja na, po sle po ra za na do ma }em te re nu u der bi ju pr vog ko la pro le} nog de la pr ven stva Su bo ti~ ke pod ru~ ne li ge od Prol te ra iz We go {e va (1:2), do -

Ka roq Lac ko

{lo je do pro me ne tre ne ra, ume sto Dra go qu ba Qiq ka za tre ne ra je po sta vqe Ka roq Lac ko.

Ka roq Lac ko je od 2004. go di ne tre ner pi o ni ra Ti se, jed no vre me vo dio je i se ni or ski po gon, a pr vi ~o vek i glav ni spon zor klu ba ^a ba Bor {o{ po tvr dio je da }e we mu po ve ri ti tre ner sku pa li cu.

Lac ko je biv {i igra~ ka wi {kog Po ti sja i du go go di {wi pr vo ti mac su bo ti~ ke Ba~ ke, Pa li }a i Gra ni ~a ra iz \a le. On ka `e da je za sa da sve ne zva ni~ no, na ja vqu ju }i da }e we go va no va ulo ga bi ti ozva ni ~e na na tre nin gu 22.mar ta.

M. Mi.

[pan ci naj ve }i fa vo ri ti

Fud ba ler re pre zen ta ci je Ho lan di je Xon Hej tin ga iz ja vio je da je [pa ni ja pr vi fa vo rit za osva ja we pred sto je }eg pr ven stva Evro pe. Kao glav nog kon ku ren ta evrop skom i svet skom {am pi o nu Hej tin ga vi di se lek ci ju Ne ma~ ke.

- Na rav no da je i Ho lan di ja u kru gu eki pa ko je mo gu da na pra ve do bar re zul tat. Ipak, bez sum we, [pan ci su broj je dan, a Ne ma~ ka od mah iza wih. Pan ce ri su to po ka za li i pre par me se ci ka da su nas po be di li sa 3:0 u pri ja teq skom me ~u - re kao je od bram be ni fud ba ler Ever to na.

Se lek ci ja Ho lan di je je u fi na lu po sled weg Svet skog pr ven stva iz gu bi la od [pa ni je sa 1:0 po sle pro du `e ta ka.

Yon Hej ting

- Na {a eki pa do bro ra di, jer ve} ne ko li ko go di na igra za jed -

no. Na dam se da }e mo svi bi ti zdra vi i sprem ni za {am pi o nat u Poq skoj i Ukra ji ni. Ako to bu de slu ~aj, ma lo je onih ko ji mo gu da za u sta ve Dir ka Kaj ta, Ar je na Ro be na, Ve sli ja Snaj de ra ili Ro bi na van Per si ja. Oni mo gu da ra de {ta ho }e, a mi osta li u start noj po sta vi zna mo {ta je na{ po sao - is ta kao je 28-go di {wi Hej tin ga.

Ho land ski re pre zen ta ti vac od i grao je za na ci o nal ni tim 72 utak mi ce i po sti gao se dam go lo va. Hej tin ga je ka ri je ru za po ~eo u Ajak su, a u Ever ton je sti gao 2009. iz {pan skog Atle ti ko Ma dri da. Se lek ci ja Ho lan di je na EP }e igra ti u B gru pi sa Dan skom, Ne ma~ kom i Por tu ga lom.

Klop ne }e u ^el si Tre ner Bo ru si je iz Dort mun da Jir gen Klop de man to vao je da }e po za vr {et ku se zo ne po sta ti me na xer lon don skog ^el si ja. Eki pu pla va ca tre nut no sa klu pe pred vo di Ro ber to di Ma teo, ko ji je pre ne ko li ko ne de qa za me nio ot pu {te nog An drea Vi qa {a Bo a {a i Ita li jan }e osta ti do ju na na toj funk ci ji. En gle ski me di ji su, po red Klo pa, kao glav ne kan di da te za klu pu ^el si ja ozna ~i li Pe pa Gvar di o lu iz Bar se lo ne i @o zea Mu ri wa iz ma drid skog Re a la.

- Mo gu od mah da ih od bi jem. @ao mi je, ali ne idem u Lon don. Ipak, dra go mi je {to sam se na {ao u ta kvom dru {tu gde su Gvar di o la i Mu ri wo. Ve} to je za me ne ve li ka po be da - re kao je Klop en gle skim me di ji ma.

Eki pa iz Dort mun da se i ove se zo ne na la zi na do brom pu tu da od bra ni ti tu lu, po {to ima pet

Ve ran Bo ru si ji: Jir gen Klop

bo do va vi {e od dru go pla si ra nog Ba jer na iz Min he na. Klop je u ja nu a ru pot pi sao no vi dvo go di {wi ugo vor sa Bo ru si jom, a iz vr {ni di rek tor ne ma~ kog klu ba Hans-Jo a kim Vac ke re kao je da ^el si mo `e da za bo ra vi na

ide ju o do vo |e wu 44. go di {weg stru~ wa ka.

- Uop {te se na po tre sam zbog te pri ~e. Klop je pro du `io ugo vor do 2016. go di ne i stvar je vr lo jed no stav na, on ne ide nig de is ta kao je Vac ke.

Ka `we ni Wu kasl i San der lend Fud bal ski sa vez En gle ske (FA) ka znio je klu bo ve Wu kasl i San der lend zbog ne sport skog po na {a wa fud ba le ra na utak mi ci ko ji je od i gran 4. mar ta. Wu kasl je ka `wen sa 40.000 fun ti, dok }e San der lend mo ra ti da iz dvo ji 20.000 fun ti. „Ovo je dru gi put u se zo ni da se igra ~i Wu ka sla te re te za ne sport sko po na {a we i za to smo, u skla du sa va `e }im pro pi si ma, udvo stru ~i li ka -

znu” - ka `e se u sa op {te wu FA. Utak mi ca je za vr {e na ne re {e no (1:1), a obi lo va la je pre kr {a ji ma, gru bim star to vi ma i ne sport skim po te zi ma. U 19. mi nu tu do {lo je do su ko ba iz me |u fud ba le ra San der len da Xej msa Me kli na i pro tiv ni~ kog igra ~a De ni ja Simp so na, dok su cr ve ne kar to ne do bi li Ste fan Se se won i Li Ka ter mol.

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak22.mart2012.

17

PR VE PO LU FI NAL NE UTAK MI CE KU PA SR BI JE

Pra zne mre `e i du{e Bo rac - Voj vo di na 0:0 ^A ^AK: Stadion Borca kraj Morave, gledalaca 2.500, sudija Vukadinovi} (Beograd). @uti kartoni: Damjanovi}, Spirovski, Reqi} (Borac), Mojsov, Apija, [kuleti} (Vojvodina).

BO RAC: Babaq 6, Damjanovi} 6, @ivanovi} 6 (Jeremi} -), Mugo{a 6, Masla} 7, Ze~evi} 6 (Spirovski -), Mili~i} 6, Prodanovi} 6, Radanovi} 6, Kne`evi} 6 (Radivojevi} -), Reqi} 6, VOJ VO DI NA: Supi} 7, Mojsov 6 (Smiqani} -), Trajkovi} 6, Vuli}evi} 6, Pavlovi} 6, Apija 6 (Bojovi} -), Mito{evi} 7, Moreira 6, Stevanovi} 6, Katai 6 ([kuleti} -), Abubakar 6.

Iako je prva polufinalna utakmica Kupa Srbije iz oba tabora progla{avana izuzetno zna~ajnom, fudbaleri Borca i Vojvodine ostali su du`ni gledaocima. Malo toga fudbalkog pri{tili su igra~i iz obe ekipe gledaocima, pa su pored praznih mre`a ostala i prazna srca svih onih koji su o~ekivali dobru utakmicu.

Mogla je Vojvodina, i pored svega, da u nadoknadi vremena stekne gol prednosti, lopta je do{la do [kuleti}a koji je iz okreta {utirao, ali je umesto mre`e pogodio samo stativu. Iz ugla sportskog ciqa crveno-belih, Novosa|ani jesu napravili korak ka plasmanu u finale, ali igrom trener Dejan Vuki}evi} i oko 150 navija~a, koji su bili uz ekipu u ^a~ku, sigurno ne mogu da budu zadovoqni.

Od po~etka je Vojvodina bila tim koji je imao terensku inicijativu i nekoliko poluprilika, a prvo pravo uzbu|ewe dogodilo se pred golom gostiju u 15. minutu, kada je Kne`evi} odli~no {utirao a golman Supi} jo{ boqe odbranio. Crveno-beli su imali nekoliko poku{aja

Momenat iz duela Borac–Vojvodina u ^a~ku

preko Kataia, Abubakara i Mito{evi}a, no ni jedna od wihovih prilika ne bismo mogli da nazovemo stopostotnom. Na samom kraju poluvremena, dakle u 45. minutu, do{lo je do niza propusta u odbrani novosadskog tima, ali se kapiten ^a~ana Damjanovi} nije najboqe sna{ao i {utirao je pored gola.

U 56. minutu lepu priliku imao je Abubakar na sjajan pas Moreire, ali je veoma dobro intervenisao golman Borca Babaq. I u 68. minutu, posle gre{ke odbrane doma}ina, Steva-

Fo to: F. Ba ki}

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Vu ki }e vi}: Igra }e mo u fi na lu Treneri Slavko Petrovi} i Dejan Vuki}evi} posle utakmice su ocenili da je rezultat realan, a strateg Novosa|ana je rekao: - Mislim da je u dvome~u rezultat 0:0 dosta dobar, iako smo `eleli da ve} u ^a~ku re{imo pitawe finalista. Uradili smo sve kako bismo ispunili

ciq i apsolutno sam siguran da }emo 11. aprila u revan{u, pred na{om publikom, proslaviti ulazak u finale, iako znam da se ^a~ani ne}e unapred predati.

- Imali smo dosta problema pred ovu utakmice s bole{}u igra~a i zato ~estitam momcima na onom {to su pru-

`ili. Bila bi senzacija ako bismo se plasiralu u finali, ali }emo u Novi Sad do}i sa `eqom da to poku{amo da uradimo i iskoristimo neusmwivo veliki pritisak koji }e Voj vo di na za is hod utak mi ce ima ti - re kao je trener ^a~ana Slavko Perovi}.

novi} se na{ao u povoqnoj prilici, no nije iskoristio prostor koji mu se stvorio. I kada se ve} ~inilo da ne}emo videti ni golove, ni prave {anse, u 86. minutu Bojovi} se na{ao u stopostotnoj {ansi i {utirao je pored gola. Usledio je veoma dobar poku{aj Mito{evi}a u 89. minutu koji je golman Babaq na jedvite jadi prosledio u korner.

A onda i ve} opisana {ansa Petra [kuleti}a...

Revan{ me~ na stadionu „Kara|or|e„ igra se 11. aprila.

A. Pre do je vi}

Zve zda ka zni la Par ti za no ve pro ma {a je Cr ve na zve zda - Par ti zan 2:0 (1:0) BE O GRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 48.736, sudija: Ma`i} (Vrbas). Strelci: Milunovi} u 19. i Kasalica u 76. minutu. @uti kartoni: Mijailovi} i Milivojevi} (Crvena zvezda), a Markovi} i Kamara (Partizan). Crveni karton: Milivojevi} (Crvena zvezda).

CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 7, Miki} 7, Mladenovi} 7, Maksimovi} 7, To{i} 7, Mijailovi} 7 (Dimitrijevi}), Milivojevi} 7, Evandro 7, Lazovi} 6 (Kasali-

ca 7), Milunovi} 7 (Miri}), Borha 7.

PAR T I Z AN: Stoj ko vi} 6, Miqkovi} 6, Lazevski 6, Rni} 6, Ivanov 6, Kamara 7, Babovi} 7, Tomi} 7, Vuki} 7, Ili} 6 (Markovi} 6), Diara 6.

Cr ve na zve zda je u pr voj utakmica polufinala Kupa Srbije slavila ubedqiv trijumf od 2:0. Crveno-beli odlaze sa ogromnim kapitalom u Humsku, a revan{ me~ je na programu 11. aprila. Partizan je nadigrao

Luka Milunovi} posti`e prvi gol za Crvenu zvezdu

ve~itog rivala, propisno se izproma{ivao, i kao epilog takve partije uleteo je u ogroman minus, pa }e imati mnogo problema kako bi obezbedio odbranu pehara iz pro{le sezone.

Ambijent na krcatoj Marakani, pred blizu 50.000 gledalaca bio je zaista fenomenalan, pravi fudbalski. Imao je doma}in mnogo ve}u podr{ku sa tribina, a izuzev bakqade Par ti za no vih sim pa ti ze ra u 11. minutu, kada je utakmica na kratko bila prekinuta, incidenata nije bilo. Sve pohvale

za organizaciju ovog susreta koji mo`e da dobije prelaznu ocenu.

Avram Grant ostao je veran formaciji „4-2-3-1” ali je na klupi ostao roviti biser srpskog fudbala Lazar Markovi}, pa je Diara bio usamqen u {picu napada. Prosine~ki, tako|e dosledan konceptu „4-3-3” sa standardnom formacijom.

Do ma }in je na ja vio pu nu ofanzivu, ali se opredelio za mirniju varijantu. Ostala je Zvezda bez pasa i dominacije na sredini terena. Bila je u pod-

re|enom polo`aju. Partizan je delovao daleko agilnije i agresivnije, ali je i prili~no sporo gradio svoje akcije. U 4. minutu slabo je reagovao Diara iz izgledne pozicije.

Prvi atak Zvezde krunisan je golom u 19. minutu. Bio je to poklon Ivanova i Sa{e Ili}a koji su pogre{ili u defanzivi, Evandro je brzo reagovao, poslao je idealan pas ka Luki Milunovi}u koji je manirom iskusnog golgetera, iako je debitant u derbiju, rutinski matirao Stojkovi}a - 1:0.

Nakon kra}e konfuzije u redovima crno-belih opet je gost nametnuo svoj ritam. Dva puta je {utevima sa distance zapretio Vuki}, poku{ao je i Tomi} iz slobodnog udarca (30. minut), ali bezuspe{no. Mo`da je u 43. minutu posle centar{uta Miqkovi}a, Diara mogao boqe da reaguje, wegov polu volej zavr{io je preko pre~ke.

U korektnom tonu proteklo je prvo poluvreme, sudija Ma`i} nije imao mnogo posla, a mo`da je u 45. minutu nakon prekr{aja To{i}a u kaznenom prostoru nad Babovi}em mogao da poka`e i na belu ta~ku.

I u nastavku me~a nije se pro me ni la sli ka na te re nu.

Zvezda je bila mirnija i mudrija, Partizan daleko boqi, ali i ne spret ni ji i ne sre} ni ji tim. U 48. minutu poku{ao je po sle kor ne ra Mak si mo vi}, ali nije bio dovoqno precizan.

U slede}em minutu Partizan propu{ta kolosalnu priliku.

Vuki} je na brzinu izveo slobodan udarac, sjajno je prona{ao Diaru, koji je umakao To{i}u, {utirao iz prve, ali je stativa spasila Bajkovi}a. Stezao se obru~ oko Zvezdinog gola, u 54. mi nu tu pro pi sno se obru kao indisponirani kapiten crno-

belih Sa{a Ili}. U ulozi asistenta posle dobro osmi{qene akcije na{ao se Diara, a Ili} je sa sedam-osam metara proma{io ~ist „zicer”.

Odolela je Zvezda pritisku i strpqivo sa~ekala svoju {ansu. U 76. minutu u listu strelaca upisao se jo{ jedan debitant „rezervista” Filip Kasalica, koji je ume{no iskoristio pas Borhe kraj sporih Partizanovih {topera. U padu je stigao do lopte pre Stojkovi}a i ubacio je u mre`u. Jo{ jednom se potvrdilo ono nepisano fudbalsko pravilo, da kad se brojne prilike proma{e sti`e kazna.

U fi ni {u utak mi ce zbog drugog `utog kartona u svla~ionicu je morao Luka Milivojevi}, ali vi{e vremena za crnobele da postignu makar po~asni pogodak nije bilo. Poku{ao je trener gostiju da uvo|ewem Lazara Markovi}a umesto Ili}a dobije na probojnosti, ali mla di re pre ze ne ta ti vac nije imao svoj dan.

Nije se na Marakani igrao vrhunski fudbal, ali jeste me~ bio zanimqiv uz punu takmi~arsku tenziju. Zvezda je odustala od svoje prepoznatqive igre, ostaje pitawe svesno ili pod pritiskom rivala, ali je znala~ki svoje {anse iskoristila. Nadmudrila je ve~itog ri va la, bi la i mak si mal no efikasna. Na~inili su crvenobeli ogroman korak ka plasmanu u finale Kupa Srbije, {to je svakako i osnovni ciq u ovoj sezoni, najbr`a i najlak{a mogu}nost da se stigne do trofeja. U svakom slu~aju 11. aprila o~ekuje nas jo{ jedna zanimqiva fudbalska predstava, ovoga puta na drugoj strani Top~iderskog brda.

Zo ran Ran ge lov

18

SPORT

~etvrtak22.mart2012.

PO^ELA REGIONALNA LIGA VOJVODINE

Re kord na star tu U Novom Sadu odr`ano je prvo kolo Regionalne bokserske lige Vojvodine i ve} na startu oboren je rekor u broju u~esnika u svim uzrastima. Na ring je iza{lo ~ak 49 parova, a interesantno je da je bilo najvi{e seniora. U toj konkurenciji odr`ano je ~ak trinaest borbi, a kod mladih jedanaest.

Iako je tek po~etak takmi~ewa i pesni~ari jo{ nisu dostigli potrebnu formu, mo`e se re}i da je bilo nekoliko dobrih borbi. Ipak, najboqi utisak ostavili su ~lan BK Novi Sad Nenad Zamfirovi} i takmi~ar novoosnovanog novosadskog kluba Patriot Goran Ali. Oni su

delili megdan u kategoriji do 69 kilograma, u konkurenciji mladih. Na ringu je prosto pr{talo, ali zaslu`eno je slavio Zamfirovi}. Tako|e, pohvale zaslu`uju i seniori Stefan Luki} (Ma~va) i Milo{ Pahla (Loznica).

U konkurenciji seniora za najboqeg ratnika ringa progla{en je Stefan Luki}, kod {kolaraca to priznawe poneo je Nenad Zamfirovi}, me|u juniorima Tomislav Maki} (Novi Sad).

Najuspe{niji {kolarac bio je Vladimir Zlatanovi} (F 89), a pionir Sr|an Vasiqkovi} (Ma~va). Kod devojaka najboqa bila je Milanka Tadi} (Banat).

M. P. IZ BK BANAT

^i zmi }u za po nos Pod vo|stvom proslavqenog trenera Stevana ^izmi}a, i pored izuzetno lo{ih uslova za trenirawe, bokseri zrewaninskog Banat posti`u odli~ne rezultate. Tako je u prvom kolu Regionalne lige Vojvodine, u kategoriji mladih, Stefan Virag pobedio prekidom u drugoj rundi Vlastelicu iz Loznice, a Milanka Tadi} savladala je Draganu Popovi} iz Apatina i progla{ena je za najboqu takmi~arku. @. B.

Milanka Tadi}

dnevnik

SVETSKO JUNIORSKO PRVENSTVO DIVIZIJE 2 U NOVOM SADU

Ubi ta ~an fi ni{ or li }a Island - Srbija 4:5 (1:0, 1:1, 2:4) NO VI SAD: Ledena dvorana SPC”Vojvodina”, gledalaca: 450, sudije: Kin{es (Ma|arska), pomo}nici: Bogdanovs (Letonija), Ramirez (Meksiko).

Strelci: Bergman u 15. i 21, Helgason u 58 i Gudnarson u 60. za Island, Plav{i} u 38, Uzelac u 53, Radosavqevi} u 55, Ogrizovi} u 56. i \akovi} u 59.minutu za Srbiju. Iskqu~ewa: Island 10, Srbija 12 minuta.

ISLAND: Magnuson, Ingason, Bergman 2, Gudnason 1, Sigurdson, Helgason 1, Arnason, O. Olafson, Rejnison, Snorason, Gudlaugson, Knutson, Gudmundson, Torstejnson, V.Olafson, Johaneson, Svavarson, Valdimarson, Orason.

SRBIJA: Lazarevi}, Trajkovi}, Kerezovi}, Novakovi}, Ogrizovi} 1, Bo{kovi}, Uzelac 1, \akovi} 1, Dragi}, Nikoli}, Ani}, Radosavqevi} 1, Paji}, Bjelogrli}, Plav{i} 1, Mili-

}evi}, Glavowi}, Risti}, Novakovi}, Zvik, Feher, Stepanovi}.

U premijernom susretu Svetskog juniorskog prvenstva u hokeju u Novom Sadu, reprezenetacija Srbije uspe{no je star-

tovala pobedom u neizvesnom me~u protiv Islanda 5:4. Izabranici selektora An|eli}a nakon slabijeg starta dozvolili su ribarima da preko dvostrukog strelca Bergmana povedu 2:0. To je bio samo po~etak

velike borbe u ledenoj dvorani Spensa. U fini{u druge tre}ine Dominik Plav{i} smawuje na 2:1 i vra}a nadu na{im oklopnicima. I onda na scenu stupa srpski inat i borbenost.

U 53. minutu Ilija Uzelac donosi izjedna~ewe 2:2, da bi samo minut kasnije Reqa Radosavqevi} doneo Srbiji prvo vo|stvo na me~u 3:2. Prednost od dva gola za Srbiju delo je Ogrizovi}a u 56. minutu. Uzvra}aju Islan|ani preko Hegafsona, a peti gol za na{u selekciju postigao je \akovi} u 59. minutu za 5:3.

Br`i od sirene bio je Gudnarson koji je stavio ta~ku na sjajnu i borbenu predstavu za kona~nih Island - Srbija 4:5.

Rezultati 1. kola: Estonija Australija 7:4 (0:1, 2:1, 5:2), Kina - [panija 4:9 (0:3, 1:1, 3:5), Island - Srbija 4:5 (1:0, 1:1, 2:4).

Drugo kolo - danas: Estonija Kina (13), Australija - Island (16.30), [panija - Srbija (20.30).

I. Grubor

NA REVIJU U ZENICI

Po zva ni i No vo sa |a ni Bokserski klub Novi Sad protekle godine bio je najuspe{niji u Vojvodini. Dobra vest daleko se ~ula i qudi iz organizacije me|unarodne revije u Zenici (^eli~na pesnica) pozvali su legendarnog mr Tadiju Ka~ara da dovede nekoliko takmi~ara iz svog kluba.

- Zeni~ani `ele da vrate stari sjaj nekada kvalitetnom turniru.Prihvatili smo poziv starih sportskih prijateqa i u subotu }emo u~estvovati na toj reviji. Ona }e se odr`ati u novoj sportskoj hali Arena, koja mo`e da primi 15.000 gledalaca. U~estvova}e i borci iz Nema~ke, Italije, Albanije i BiH, a ovo takmi~ewe dobro }e do}i na{im bokserima za sticawe me|unarodnog iskustva - rekao je Tadija Ka~ar.

Boje BK Novi Sad brani}e trenutno najboqi bokser ovog kluba Nikola Poli} (81), Petar Maukovi} (91) i Nenad Zamfirovi} (69).

M. P.

Ma ja mi sla vio na Flo ri di U NBA ligi odigrano je sedam me~eva, a obele`ili su ih porazi Lejkersa, Klipersa i Oklahome. Lejkersi su sa 107:104 pora`eni od Hjustona na gostovawu, a Rokitse su predvodili Luis Skola i Kortni Li sa po 23 poena, dok je odli~nu partiju imao i Goran Dragi~ sa 16 poena i 13 skokova. U timu iz grada an|ela, Kobi Brajant je

ferson me~ zavr{io sa 16 poena. Me|u Tanderima najboqi je bio Rasel Vestbruk sa 23 poena, dok je Kevin Durant postigao 18 poena.

Na Istoku pobede kao doma}ini ostvarili su Wujork i Majami. Niksi su slavili protiv Toronta sa 106:87, a predvodio ih je Amare Stodemajer sa 22 poena i 12 skokova, dok je Xeremi Lin me~ zavr{io sa 18 poena i deset asistencija. U

KA RA TI STI VLA DI MI ROV CA PO NOS SE LA: Na minulom Balkanskom {ampionatu u Herceg Novom, u reprezentaciji Srbije u~estvovalo je i ~etvoro karatista mla|eg uzrasta iz KK Vladimirovac iz istoimenog mesta i ostvarili zavidne rezultate (na slici). Milica Ekme~i} je osvojila drugo mesto u borbama, Stevan Rai~kovi} je izgubio u me~u za bronzanu medaqu, a dobrim su se pokazali Nikola Igwatov i Teodora Goqa.

Zlatnu medaqu osvojio je svetski {ampion ~lan pan~eva~kog Dinama Slobodan Bitevi}, ina~e ro|en u Alibunaru gde je i po~eo da trenira karate.

TURNIR NOVOSADSKOG [AH-KLUBA

Tak mi ~e we u ubr za nom {a hu

Kris Bo{ (Majami)

postigao 29 poena, uz {ut iz igre 10/27, dok je Pau Gasol dodao 21 poen. Klipersi su, tako|e na gostovawu, izgubili od Indijane sa 102:89, a Pejsersi su slavili najvi{e zahvaquju}i Deniju Grejnxeru, koji je imao 25 poena i osam skokova. Sa druge strane istakao se Blejk Grifin sa 23 poena i deset skokova.

Oklahoma je pora`ena u Solt Lejk Sitiju od Jute sa 97:90. Pol Milsep postigao je 20 poena za pobedni~ki tim, dok je Al Xe-

timu Reptorsa Demar Derozan je postigao 17 poena. Majami je na Floridi pobedio Finiks sa 99:95, a najboqu partiju pru`io je Kris Bo{ sa 29 poena i osam skokova. Lebron Xejms je upisao 20 poena i isti broj skokova kao Bo{, dok je kod Sansa Grent Hil postigao 19 poena.

Milvoki je pobedio Portland sa 116:87, dok je Sakramento slavio protiv Memfisa sa 119:110.

Prvi turnir Novosadskog {ah-kluba u ubrzanom {ahu odr`a}e se u petak 23. marta sa po~etkom u 18 ~asova.

Pravo u~e{}a imaju svi redovni i poma`u}i ~lanovi, kao i gosti-prijateqi kluba. Zbog ograni~enog prostora prednost imaju prvoprijavqeni.

Odigra}e se 9 kola po [vajcarskom sistemu. Tempo igre je 15 minuta po igra~u. Nagradni fond iznosi 24.500 dinara i raspore|en je na 7 redovnih i 4 specijalne nagrade (`ena, omladinac, veteran, kategornik).

Upisnina iznosi 300 dinara.

Organizator obezbe|uje garniture a u~esnici su du`ni da ponesu ispravan {ahovski sat.

- Milica Ekme~i} po~ela je da trenira karate jo{ dok je bila u zabavi{tu i ovde je ve} sedma godina. Radi sa trenerom Majom Pavlovi} a samnom se pipremala za Balkanski {ampionat. Milica je u minule dve godine u svojoj kategoriji bila prvak Srbije, pa ovaj uspeh nije slu~ajan.

U Vladimirovcu imamo 30 i u Ilanxi isto toliko ~lanova i oni su ponos jednog i drugog sela. Veoma marqivo rade, dobri su |aci i posti`u odli~ne rezulate na svim takmi~ewima na kojima u~estvujemo. Stojan Filip je nedavno u Azerbejxanu i na Kipru osvojio medaqe. Radujemo se svakom uspehu i sigurni smo da }emo i u budu}nosti biti uspe{ni – ka`e glavni trener u klubu Miloje Pavlovi}.

R. Jovanovi}

RSI NOVOG SADA

TURNIR U MAJAMIJU

Vo do vod o~i tao ta be lu Za u sta vqe na Zavr{eno je ovogodi{we ekipno takmi~ewe u {ahu radni~kosportskih igara u Novom Sadu. Igralo se na ~etiri table a svaka ekipa iskoristila je pravo da u svom sastavu ima po jednog gosta pa je takmi~ewe posedovalo i kvalitet. Ekipa Vodovoda je opravdala ulogu favorita jer je i po sastavu bila najja~a i ubedqivo je pobedila. Za ekipu su nastupali: im Dejan Leskur, Fide majstori Sini{a Popov, Sa{a Milo{evi} i @eqko Medar, te mk Du{an Mladenovi} (kao gost), \oko ]urkovi}, Dragan \or|evi} i Jovan Soji}.

NIS je nere{enim rezultatima protiv konkurenata za visok plasman Parking servisom i Vojvo|anskom bankom uspeo da zadr`i drugo mesto.

Plasman: 1. Vodovod 16 (18), 2. NIS 11 (15), 3. Parking ser-

vis 10 (14,5), 4. 4. Vojvo|anska banka 9 (14), 5. Elektrovojvodina 7 (10,5), 6. Panonske TETO 2 (6), 7. Informatika 2 (5).

Po zavr{etku ekipnog takmi~ewa odr`ano je i pojedina~no brzopotezno prvenstvo a najboqi je bio, prema o~ekivawu, im Dejan Leskur.

Pla sman: 1. De jan Le skur 8,5, 2. Milo{ Torbica 6,5, 3-5.

Radomir Markovi}, Qubomir Turovi}, Mirko Kokeza 6, 6-7.

Ne nad Di mi tri je vi}, Bo jan Lukaji} 5,5, 8-9. Aleksandar Leskovac, @eqko Medar 5, 1011. Zdravko Ra{eta, Dragan \or|evi} 4,5, 12-15. Predrag Novakovi}, @ivko Ubiparip, Marko Maravi}, \uro Desnica 4, 16. Radivoj Vasiqev 4,5, 17. Dragan Tunguz 2,5, 18. \oko ]urkovi} 2, 19-20. Jovo Petovi}, Pe tar [er be xi ja 1,5 poen.

Jo va nov ska

Srpska teniserka Bojana Jovanovski ve} u prvom kolu zavr{ila je u~e{}e na turniru u Majamiju. Boqa od we bila je Lurdes Dominges Lino iz [panije 6:3, 6:3 za jedan sat i 15 minuta igre. Bio je to wihov drugi me|usobni me~, pro{le godine u Sidneju boqa je bila Bojana.

Bojana je odli~no po~ela me~.

Nakon prva dva gema koji su pripali teniserkama koje serviraju, srpska teniserka je iskoristila prvu brejk loptu, a zatim je i bez problema materijalizovala prednost za 3:1. Me|utim, odjednom je stala i dopustila protivnici na napravi potpuni preokret.

Srpska teniserka boqe je po~ela drugi set i napravila je brejk za 2:0, ali je zavr{ila istim ishodom.

SPORT

c m y

dnevnik

Be o grad - Voj vo di na 7:16 (4:4, 1:4, 0:2, 2:6) ka ko se utak mi ca bli `i la kra ju BE O GRAD: Ba zen bi la sve ve }a.

Ta {maj dan, gle da la ca: Tre ner Voj vo di ne De jan Sta 100, su di je: Ivan ka Ra no je vi} ~e sti tao je svo jim igra ko vi} (Be o grad), Vi ~i ma na po be di, ali je i upo zo ri je vi} (Zre wa nin). Igra~ vi rio da je ova kra }a pa u za u pr {e: Be o grad 4 (1), Voj vod na 10 ven stvu osta vi la tra ga. Tu su i (4). Pe ter ci: Voj vo di na 2 (2). po vre da Ma to vi }a, bo lest Ro u BE O GRAD: Alek si}, We go ~a, ope ra ci ja Ubo vi }a, te od su van 2, [e ho vi}, Ru sov, Mi li }e stvo Ma rin ko vi }a, Ran |i }a i vi} 2, Ten `e ra, Lon ~a ri}, Ka zi mi ro vi}, Ni ko li} 3, E{kert, Mla de no vi}, Vang, Po po vi}.

VOJ VO DI NA: Ma rin ko vi}, Bo san ~i}, Ro u~, Vuk sa no vi}, Mi li ~i} 1, Va pen ski 1, Ma to vi} 2, Mat ko vi} 1, Ran |i} 4, Ubo vi} 1, Ba sa ra 4, Cu ki}, M. Mi tro vi} 2.

Va ter po li sti Voj vo di ne oprav da li su ulo gu fa vo ri ta i na Ta {maj da nu sa vla da li eki pu Be o gra da 16:7 u od lo `e nom me ~u 7. ko la Pr ve A li ge. Iako su Fo to: F. Ba ki} obe }a va li da }e od star ta Ivan Basara Ba sa re ko ji su na stu pa li za Ma kre nu ti mak si mal no, No vo sa |a ke do ni ju u Svet skoj li gi. ni ni su do bro otvo ri li me~, pa - Mi smo eki pa ko ja ne mo `e su ta ko u pr voj ~e tvr ti ni igra li da is tr pi ne re dov ne tre nin ge. egal sa Be o gra |a ni ma. Tek od Za to mo ram da ka `em da ovo {to dru ge de o ni ce Voj vo di na je us pe smo od i gra li ni je naj bo qe {to la da na pra vi pred nost, ko ja je mo `e mo, ali je u ne kim si tu a ci ja ma re al no. Je di no se pla {im Re zul ta ti 7. ko la: Par ti ka ko }e mo u na re dih 17 da na da zan Raj faj zen - Cr ve na zve zda igra mo bez ~e ti ri zna ~aj na vet 12:7, Ba wi ca - @AK 11:5, igra ~a, jer Ro u~ ide u Austra li Be o grad - Voj vod na 7:16.

1. Par ti zan 7 7 0 0 85:42 21 ju, a Ba sa ra, Ma rin ko vi} i Ran 2. Voj vo di na 7 6 0 1 90:41 18 |i} sa Ma ke do ni jom u~e stvu ju 3. C. zve zda 7 3 0 4 49:55 9 na kva li fi ka ci o nom tur ni ru za 4. Be o grad 7 3 0 4 53:65 9 Olim pij ske igre u ka nad skom 5. Ba wi ca 7 2 0 5 51:74 6 gra du Ed mon to nu - re kao je Sta 6. @AK 7 0 0 7 36:86 0 no je vi}.

G. M.

BO JA NA JO VA NOV SKI O PE RI O DU LO [IH RE ZUL TA TA

Ve ru jem da }e i po be de do }i

Mla da srp ska te ni ser ka Bo ja na Jo va nov ski re kla je da je pe riod lo {ih re zul ta ta ne }e obes hra bri ti, ve} sa mo na te ra ti da kre ne na pred. Bo ja na je u od no su na pro {lu go di nu za be le `i la pad za 50 me sta i sa da je 119. na VTA li sti, a u 2012. go di ni za be le `i la je {est po ra za i sa mo je dan pla sman u dru go ko lo glav nog `re ba.

- Ve ru jem da raz log iz o stan ka do brih re zul ta ta le `i u ni zu, uslov no re ~e no, sit ni jih pro ble ma ko ji su me do ve li do ove si tu a ci je.

Sva {ta se do ga |a lo, sla bi ji da ni, sit ne po vre de ko je ne uti ~u mno go na fi zi~ ko sta we ali vas iz ba ce iz rit ma, pa ne ko li ko ma we po zna tih,

a vr lo na dah nu tih pro tiv ni ca. Mo `da sam ma lo i sa ma se bi na met nu la ja ~i ri tam tur ni ra i psi ho lo {ki pri ti sak usled `e qe da na pra vim se ri ju do brih re zul ta ta i {to pre do spem u sam vrh svet skog te ni sa - re kla je Jo va nov ski, ko ja je tak mi ~e we u Ma ja mi ju za vr {i la ve} u pr vom ko lu, po ra zom od Lur des Do min ges Li no iz [pa ni je.

Ona je is ta kla da joj te {ko pa da to {to je do sta na za do va la u pla sma nu naj bo qih svet skih te ni ser ki, gde vi {e ni je ni me |u pr vih 100.

- Sva ka ko da mi po sle pe ri o da ka da sam stre mi la ula sku u sam vrh ne pa da la ko {to sam van 100 naj bo qih. Ipak, ~vr sto sam ube |e na da }e usko ro do }i po be de i bo qi pla sman. Si stem bo do va wa mi da je za pra vo da se na dam sko ku na VTA li sti, uko li ko ve `em ne ko li ko do brih tur ni ra, ali pre to ga mo ram da idem po ste pe no me~ po me~. Sva ka pro tiv ni ca je u ovom tre nut ku jed na ko te {ka, a sva ki na red ni me~ je za me ne fi na le Vim bldo na. Bo ri }u se, se zo na je u je ku, ima jo{ mno go da se igra, sa mim tim, ni {ta ni je iz gu bqe no. Si gur na sam da mo gu da pru `im da le ko vi {e ne go u do sa da {wem to ku se zo ne - na gla si la je mla da srp ska te ni ser ka.

19

DA NAS DRU GI ME ^E VI PO LU FI NA LA PLEJ-OFA ZA MU [KAR CE

PR VA A LI GA

Si gur ni gosti

~etvrtak22.mart2012.

No vo sa |a ni `e le brejk Ima li su ve li ku pri li ku od boj ka {i Voj vo di ne NS se me da u Kra gu jev cu, u pr vom su sre tu po lu fi na la plej-ofa, na pra ve brejk i umno go me olak {a ju put naj pre do fi na la, a on da i do po ten ci jal ne ti tu le, ali su zbog svo jih gre {a ka pr o pu sti li pri li ku.

Kon tro li sa li su ve }i deo me ~a, ali su ima li pa do vi u igru , {to je Rad ni~ ki umeo da is ko ri sti i da po ve de u se ri ji.

U plej-ofu ne ma vre me na za tre nin ge i raz mi {qa we o po ra zi ma, tem po igra wa utak mi ca je ubr zan i ve} da nas Rad ni~ ki i Voj vo di na igra ju dru gi me~ po lu fi na la plej-

Da nas KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki Voj vo di na (19) (1:0 u se ri ji), BE O GRAD: Cr ve na zve zda Par ti zan (17, tv) (0:1). ofa, u Kra gu jev cu od 19 ~a so va.

Voj vo di na na pro sto mo ra da na pra vi brejk i se ri ju pre se li u No vi Sad, gde }e u tom slu ~a ju igra ti dva su sre ta, jer ako i da nas iz gu bi pred sto ji joj iz u zet no te `ak put ka `e qe nom ci qa.

- Pri ka za li smo do bru igru u dru gom i tre }em se tu pr vog me ~a, ali smo po sle to ga pa li. Pe ri o di do bre igru mo ra ju da tra ju. Ima li smo i voq ni mo me nat, ali smo pra vi li ati pi~ ne gre {ke i vra ti li do ma }i na u igru. Mo ra mo bi ti kon cen tri sa ni to kom ce le utak -

Milija Mrdak u napadu na blok \or|evi}a i Radevi}a

mi ce sa mo na na {u igru, ni ka ko na ne ke dru ge stva ri, re ci mo na to {ta ri val ra di ili {ta se do ga |a na tri bi na ma. I po red pret hod nog po ra za, mi slim da mo `e mo bo qe a sa mim tim i do po voq ni jeg re zul ta ta. Ta ko raz mi {qa ju i igra ~i, ne ma pre da je, ide mo da qe, ima jo{

mno go da se igra – re kao je tre ner Ni ko la Sa la ti}.

Ve li ku bor bu i ne iz ve snost u se ri ji o~e ku je i ko rek tor Mi li ja Mr dak.

- Ve }i nu ele me na ta smo od ra di li ve o ma do bro u pr vom me ~u, dr `a li se do go vo ra, ali su pre su di -

le gre {ke i to po ~et ni~ ke. Da na {woj utak mi ci mo ra mo pri }i isto ta ko ozbiq no i da kon cen tra ci ju dr `i mo do kra ja utak mi ce. Po be da bi nam mno go zna ~i la pred se lid bu u No vi Sad - na po me nuo je Mr dak.

M. Ri sti}

SVET SKA LI GA

Or lo vi kre }u iz Ja pa na Od boj ka {i Sr bi je }e ove go di ne 15. put igra ti u Svet skoj li gi.

Ri va li or lo vi ma u A gru pi bi }e Ru si ja, Ku ba i Ja pan ( Ha ma ma cu, od18. do20. ma ja). Zbog kva li fi ka ci ja za Olim pij ske igre, dru gi tur nir }e se od i gra ti od 15.do 17. ju na u San to Do min gu, u Do min -

kan skoj Re pu bli ci. Ru si ja (Ka li win grad) }e bi ti do ma }in tre }eg tur ni ra (22.–24. jun), a ~e tvr ti }e se od i gra ti u No vom Sa du (28.–30. jun).

Na fi nal nom tur ni ru (So fi ja, od 4. do 8. ju la) igra }e {est re pre zen ta ci ja: do ma }in Bu gar -

ska, po bed ni ci gru pa, kao i naj bo qa dru go pla si ra na se lek ci ja.Uko li ko Bu gar ska osvo ji pr vo me sto u D gru pi, pla sman na fi nal ni tur nir obez be di }e dve naj bo qe dru go pla si ra ne se lek ci je.Po pra vi li ma FIVB, pla sman eki pa sa istim bro jem bo do va se

od re |u je pr vo na osno vu bro ja po be da, za tim na osno vu set ko li~ ni ka, a uko li ko je i broj po be da i set ko li~ nik iden ti ~an, na osno vu poen ko li~ ni ka.

KVA LI FI KA CI JE ZA OI

Po sled wa {an sa u To ki ju

Mu {ka od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je }e, uko li ko se ne kva li fi ku je na Olim pij ske igre na tur ni ru u So fi ji (od 8. do 13. ma ja), igra ti u To ki ju ( od 1. do 10. ju na) sa Ja pa nom, Ira nom, Ki nom, Ko re jom, Austra li jom i naj ve ro vat ni je Por to ri kom i Egip tom, {to za vi si od is ho da kva li fi ka ci o nih tur ni ra Se ver ne i Sred we Ame ri ke.

Po red na {ih naj bo qih od boj ka {a, Sr bi ju }e u Svet skoj li gi pred sta vqa ti Alek san dar Bo ri ~i}, pred sed nik OSS i Slo bo dan Mi lo {e vi}, ge ne ral ni se kre tar OSS, ko ji }e bi ti FIVB su per vi zo ri, dr Vla di mir ]uk }e oba vqa ti du `nost su dij skog de le ga ta, dok }e Zo ri ca Bje li}, De jan Jo va no vi} i Dra gu tin ]uk su di ti utak mi ce.

VE LI KA NA GRA DA AMI RA OD KU VAJ TA

Mi kec pr vi, Zla ti} dru gi Srp s ki olim p ij c i Da mir Mi kec i An dri ja Zla ti} osvo ji li su pr vo i dru go me sto na tur ni ru u Ku vaj tu (Ve li koj na gra di Ami ra od Ku vaj ta) u ga |a wu MK pi {to qem. Mi kec je sla vio sa 561 kru gom (po se ri ja ma 95, 93, 95, 95, 94, 89) dok je za dru go me sto Zla ti} ubio 559 kru go va (96, 90, 90, 94, 96, 93). Tre }e me sto u ovoj di sci pli ni pri pa lo je Vla di mi ru I{a ~en ku iz Ka zah sta na sa 556 kru go va. Ukup no je u~e stvo va lo 25 stre la ca.

Pr v og da n a tak m i ~ e w a, na ko me u~e stvu je oko 700 stre la ca iz 35 ze ma qa i bo re se i za na grad ni fond od 5.000, 3.000 i 2.000 do la ra, ga |ao je va zdu {nom pu {kom i Ne ma wa Mi ro -

sa vqev i sa 594 kru ga (po se ri ja ma 100, 99, 99, 100, 96, 99) osvo jio pe to me sto u kon ku ren ci ji 39 u~e sni ka. Sla vio je Ma |ar Pe ter [i di sa 598 kru ga, is pred In dij ca Ga ga na Na ran ga

Pri jem Na {a am ba sa dor ka u Ku vaj tu Sa wa Vi da ko vi} i kon zul Qu bo mir Mi lo va no vi} pri re di li su pri jem za srp ske strel ce i ru ko vod stvo re pre zen ta ci je.

Am ba sa dor ka je po `e le la na {im strel ci ma i stru~ nom {ta bu pri ja tan bo ra vak u Ku vaj tu i is ta ka la da su spor ti sti naj bo qi am ba sa do ri Sr bi je u sve tu.

sa 595 (53 unu tra {wa cen tra) i Slo ven ca @eq ka Mo i ~e vi }a sa 595 kru go va (49 cen ta ra).

- Sla b i j a po s led w a se r i j a po kva ri la mi je bo qi re zul tat – re kao je Da mir Mi kec, ko ji pla ni ra da osta ne u Ku vaj tu na pri re ma ma po sle tak mi ~e wa. – Ob zi rom da ove se zo ne ni smo ima li tak mi ~e we MK pi {to qem mo gu da bu dem za do vo qan, po be da se pi {e i na dam se da }e bi t i do b rih se r i j a i va z du {nim pi {to qem.

I v.d. se lek to ra Go ran Mak si mo vi} je za do vo qan: - Mi kec je upao u cajt not i za to je imao sla bi ju po sled wu se ri ju, ali i we gov i Zla ti }ev re zul tat su za po ~e tak tak mi ~ar skog ci klu sa od li~ ni. Mi ro sa vqev je bio sja jan u pr ve ~e ti ri

se ri jee sa sa mo dva kru ga ma we od mak si mal nog u~in ka, ali je po tom u pe toj se ri ji ve zao dve de vet ke {to ga je pot pu no iz ba ci lo iz rit ma pa je is pu stio me da qu.

Na li sti u~e sni ka iz Sr bi je su: An drea Ar so v i}, Iva n a Mak s i m o v i} i Ne m a w a Mi r o sa vqev (svi pu Strel ci i stru~ ni {tab re pre zen ta ci je Sr bi je na pri je mu u am ba sa di {ka) i Ja s na [e k a r i}, Zo r a n a Aru n o v i}, {toq). Mak si mo vi }u u Ku vaj tu gan Do ne vi}, Bo ban Mar ko vi}, Bo ba na Ve li~ ko vi}, An dri ja po ma `u i li~ ni tre ne ri olim - Dra gan Mar ko vi} i Alek san Zla ti} i Da mir Mi kec (svi pi - pi ja ca Je le na Aru no vi}, Dra - dar Zla ti}.

20

S PORT

~etvrtak22.mart2012.

dnevnik

BRAN KO PA U QE VI], PR VO TI MAC KUL SKOG HAJ DU KA

Uspa va le nas do bre pri pre me Fudbaleri Hajduka su mr{avo otvorili prole}ni deo superliga{kog prvenstva. U ~etiri susreta osvojili su samo dva boda i to oba na gostovawu, dok su doma}i teren napu{tali praznih {aka.

Jedan od onih koji u redovima Hajduka mo`e dobiti pozitivnu ocenu za prole}no izdawe je vihorni desni spoqni igra~ Branko Pauqevi}.

Vredni Bane je i ovog prole}a {partao uz desnu aut liniju i predstavqao opasnost za protivnika. O razlozima lo{eg starta Hajduka u prole}nom delu prvenstva ka`e:

Ve ran Haj du ku Ime Branka Pauqevi}a se ~esto pomiwalo i u prelaznim rokovima. Letos je to bila Vojvodina, zimus Crvena zvezda, on je ostao u Kuli.

- Ostao sam u Hajduku i sada }u videti sa predsednikom Osmaji}em i mojim menaxerom {ta daqe. U wih imam poverewe i mislim da }emo, kada do|e vreme doneti najboqu odluku, kako za mene tako i za klub - isti~e Pauqevi}, koji je u Hajduk do{ao iz Ba~inaca.

- Mislim da smo olako u{li u nastavak prvenstva poneseni dobrim rezultatima u pripremnom periodu, gde nismo ni jednu utakmicu izgubili, a samo smo jedan gol primili.

Mislili smo da }e taj niz uspeha da se nastavi i u prvenstvu, ali se pokazalo da su pripreme jedno a borba za bodove drugo. No, polako, iz utakmice u utakmicu se di`emo, ulazimo u formu i verujem da }e biti sve boqe.

Fudbalski stru~waci cene da je Pauqevi}, uprkos mr{avom ekipnom u~inku, igrao na svom nivou.

- Jesam zadovoqan, ali sam svestan da uvek mo`e boqe i zaista u svakom susretu te`im da budem boqi nego u prethodnom.

Da li je forma Hajduka u usponu, kako ka`e Pauqevi}, najboqe }e pokaza}e nardni susret s Partizanom.

- Takva utakmica je uvek motiv za igra~a.

Iza}i }emo na teren, dati svoj maksimum, pa {ta bude. Ako ekipa odigra onako kako zna, onako kako smo to pokazivali u pripremnim utakmicama smatram da ne treba da se pla{imo nikoga u na{oj ligi, pa ni {ampiona Partizana.

Pristalice Hajduka u`ivaju kada Baneta vide u vihornom juri{u ka protivni~kom golu. To o~ekuju i protiv Partizana.

- Znam da se to od mene o~ekuje i trudi}u se da opravdam o~ekivawa. Kao {to rekoh, da}emo svoj maksimum, nastoja}u da se „ponavqam” pred golom protivnika, a tada }e biti i dobrih asistencija.

Koliko }e Partizanov okr{aj sa Crvenom zvezdom i}i Kuqanima u prilog, jer se na takvim utakmicama ekipa i fizi~ki i emotivno istro{i?

- Naravno da }e se oni istro{iti, ali mi moramo da gledamo sebe i u svoje dvori{te. Da mi odradimo onako kako znamo i umemo, pa {ta bude - ka`e na kraju Puqezevi} , uz napomenu da mu je svejedno koga }e od crno - belih igra~a imati za direktnog rivala. \. Bo ja ni}

Za duel s Rumunkama na{e rukometa{ice se pripremale u Zaje~aru

KVA LI FI KA CI JE ZA EP DA MA: SR BI JA – RU MU NI JA (19)

Za bo do ve i pre sti` Rukometa{ice Srbije prethodnih pet dana vredno su se pripremale u zaje~arskoj Kraqevici za duel tre}eg kola kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Holandiji sa selekcijom Rumunije, koji se igra ve~eras od 19 ~asova (prenos na RTS 2). Srpkiwe }e nastupiti oslabqene. Povrede Dijane [tevin i Jelene Popovi}, kao i otkaz Jelene @ivkovi}, mnogo su stvorili pote{ko}a selektoru Sa{i Bo{kovi}u po{to je na mestu desnog beka ostala samo Marina Dmitrovi}.

- Ne treba da zaboravimo ni povre|ene Maju Lukovi}, Draga-

nu Cviji}, Svetlanu Ogwenovi} i Sawu Samjanovi}, {to je sedam izuzetno kvalitetnih igra~ice na koje ne mogu da ra~unam za ovaj me~. [ta da se radi,tako je to u sportu, treneri moraju da se suo~avaju sa te{kim i nezavidnim situacijama. Koga nema bez wega se mora i mo`e, uveren sam da }e devojke koje budu igrale dati sve od sebe kako bi pobedile - rekao je selektor Bo{kovi}.

Rumunke u Srbiju sti`u u kompletnom sastavu.

- Radi se o jednoj od vode}ih reprezentacija, koja se u posledwih sedam-osam godina nalazi u

vrhu svetskog rukometa. Zato je neophodno da na{e damwe poka`u ~eli~nu voqu, `equ, hrabrost... Nadam se da }e to biti dovoqno za trijumf.

I Rumunke i na{e devojke su obezbedile plasman na EP u Holandiji, ali prvo mesto u grupi omogu}i}e pogodnost prilikom `reba.

- Bez obzira na to {to smo oslabqeni, nema alibija. Ako devojke ispo{tuju dogovor i daju maksimum ube|en sam da }e me~ napustiti uzdignuta ~ela.

O~ekujem i veliku podr{ku zaje~arske publike - istakao je Bo{kovi}.

J. Ga li}

ME \U NA ROD NI TUR NIR VE TE RA NA

Rukometa{ice Akcije i rukometa{i Boke trijumfovali na sedmom turniru veterana

Fo to: S. [u {we vi}

Pe ha ri Qu bqan ~an ka ma i Tiv }a ni ma Kada je pre {est godina grupa ru ko met nih pen zi o ne ra, okupqenih u Rukometnom klubu Novi Sad 021, po~ela s organizacijom me|unarodnog veteranskog turnira nisu ni slutili da }e se za ovu manifestaciju, za tako kratko vreme, tra`iti mesto vi{e. Ovgodi{wi turnir, sedmi po redu, okupio je 29 ekipa (17 mu{kih i 12 `enskih) sa prostora biv{e Jugoslavije (oko 350 u~esnika), ~ime je izrastao u jedan od najve}ih i najpresti`nijih na prostoru jugoisto~ne Evrope.

Duh pro{lih vremena provejavao je sva tri dana turnira, kako u ka}kim dvoranama Hram i Jugovi} gde se igralo,tako i u hotelu Novi Sad gde su ekipe bile sme{tene.

Turnir su obele`ili veterani Boke iz Tivta i veteranke Ak ci je (biv {e igra ~i ce Krima) iz Qubqane osvajawem prvih mesta. Ina~e, Qubqan~ankama je ovo drugi trijumf, a Tiv }a ni ma pr vi. Naj vi {e

trofeja do sada su osvajali Crvenka (tri), Zlatne godine (dva) i Mi li ci o nar, kao i

Doma}ini i organizatori turnira

Montenegro i Stare{je deklice po dva, Akcija (Krim) iz Qubqane i Temerin po jedan.

Za najboqeg igra~a progla{en je Denis \e{evi} (Boka), najboqi golman je Mile Ze~e-

vi} (Milicionar), dok je najvi{e pogodaka postigao Goran Ka ti} (@ol ne). Za naj bo qu igra ~i cu iza bra na je Ol ga ^e~ ko va (Ak ci ja), naj bo qi golman je Rada Laban (Montenegro), dok je najboqi strelac Jana Nunar-Kri`aj (@abice, Dupqe). Laskavu titulu MVP turnira ponela je Branislava Ceca Vajagi} (Temerin), dok je ekipa KTC iz Kri`evaca izabrana za najraspolo`eniju i najveseliju.

U mu{koj konkurenciji plasman je bio slede}i: 1. Boka (Tivat, Crna Gora), 2. Milicionar (Novi Sad), 3. Nekse (Na{ice, Hrvatska), 4. Novi Sad 021, 5. Ig man (Ko wic, BiH)... U~estvovale su i ekipe Slavonski Brod (Hrvatska), Zasavje (Trbovqe, Slovenija), Dol (Dol pri Hrastniku, Slovenija), Sredwo{kolac (Novi Grad, Republika Srpska), Dinamo (Pan~evo), Kosovo i Metohija, KTC (Kri`evci, Hrvatska), [kofja Loka (Slove-

nija), Roviw (Hrvatska), Zlatne Godine (Metkovi}, Hrvatska), @ol ne (No vo Me sto, Slovenija) i Osijek (Hrvatska).

Kod dama: 1. Akcija (Qubqana, Slovenija), 2. Montenegro (Crna Gora), 3. Temerin, 4. Izola (Slovenija), a u~estvovale su jo{ i: Ko~evje (Slovenija), Virovitica (Hrvatska), Budu}nost (Podgorica, Crna Gora), Dinamo (Pan~evo, Srbija), Petriwa (Hrvatska), Velika Gorica (Hrvatska), @abice (Dupqe, Slovenija), Prilep (Makedonija).

Doma}in i organizator RK Novi Sad 021 zahvalio se donatorima, bez ~ije pomo}i mani fe sta ci ja ne bi bi la ni odr`ana: Romaks trejd, Voda Diva, Hotel Novi Sad, RK Jugovi} i direktor Paja Dobanova~ki, RK Milicionar, O[ „\ura Jak{i}„ Ka}, RSV, Sudijska organizacija Novog Sad i Pivara ^elarevo.

J. Ga li}

c m y

kultura

dnevnik

~etvrtak22.mart2012.

21

ВЕЧЕРАС ПРОМОЦИЈА У ХОЛУ ВЛАДЕ ВОЈВОДИНЕ

Монографија Јована Солдатовића

Фото: Б. Лучић

Уметничка монографија посвећена једном од најистакнутијих наших вајара Јовану Солдатовићу (1920 - 2005) биће представљена вечерас у 19 часова у свечаном холу Владе Војводине, Булевар Михајла Пупина 16. После поздравне речи Милорада Ђурића, покра-

јинског секретара за културу и јавно информисање, монографију ће представити Срето Бошњак историчар уметности и аутори Оливера Јанковић, Бела Дуранци и Сава Степанов. Репрезентативна монографија, коју су издали Галерија Бел арт и Поклон збирка Рајка Ма-

музића обухватила је критичке текстове аутора о богатом стваралаштву Солдатовића, исцрпну биографију и библиографију, чији је аутор Јованка Столић, као и 120 репродукција уметникових најзначајнијих скулптура.Уредница монографије је Весна Латиновић.

ВЕЧЕ ГОРДАНЕ ДРАГАНИЋ-НОНИН У ЗАВОДУ ЗА КУЛТУРУ ВОЈВОДИНЕ

ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ ОБЕЛЕЖИЛО СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ

Поетско и језичко вишегласје На улици, између тротоара и асфалта, у средишту градске вреве, на платоу испред Друштва књижевника Војводине у Новом Саду, јуче су се чули стихови и музика. Тако су војвођански писци, четврту годину заредом, обележили Светски дан поезије.Програм је започео радиофонским записима гласа Езре

Паунда и његових стихова. Публику је затим баш разнежио Црњански („Лутам, још витак, са сребрним луком...“), који је , некако сетно и из велике даљине, говорио поему „Стражилово“. Ређали су се затим песници и песникиње, и стихови на неколико језика Војводине, од афирмисаних и превођених Вјере

Бенкове и Славка Алмажана, до талентованих полетараца попут Бранислава Живановића. И овога пута лепа, песничка реч отворила је многа срца. У музичком делу јучерашњег програма наступила је студенткиња виолине са Академије уметности Соња Новчић. Р. Л.

ПРИПРЕМА СЕ ОПЕРА „СЕВИЉСКИ БЕРБЕРИН” У СНП-у

Љубав изнад свега Позната Росинијева комична опера „Севиљски берберин“ припрема се ових дана у Српском народном позоришту, где ће премијерно бити изведена 30. марта на сцени „Јован Ђорђевић“. „Севиљског берберина“ режира Иван Клеменц, а у насловној улози Фигара је Васа Стајкић, уз којег учествују и Саша Штулић / Бранислав Цвијић (Гроф Алмавива), Небојша Бабић (Бартоло), Данијела Јовановић / Јелена Кончар (Розина), Горан Крнета (Базилио), Санела Митровић / Верица Пејић (Бер-

та), Жељко Р. Андрић (Фјорело и Официр), и Ђорђе Кечи (Амброђо и Нотар). Опером диригује Александар Којић, који подсећа да је „Севиљски берберин“ још од премијере 1816. постао је једно од кључних дела комичне опере 19. века и да је од тада до данас на свим позорницама света па и у СНП –у , где се већ пети, шести пут поставља.

- Оно што ће у чисто музичком смислу разликовати „Севиљског берберина“ од ранијих, јесте да ћемо га извести по критичком „Рикорди“ издању први пут, дакле специфичну оркестрацију из 19. века, без икаквих прерада. Многи издавачи су дорађивали партитуру Росинија, додавали инструменте, ударачке групе, тромбоне, и направили једну масивну и тешку оркестрацију. То је заживело, јер је најсличније операма које познајемо, „Травијати“, „Риголету“... Међутим, Росини је замислио ово дело као камерну оперу, са смањеним

бројем извођача, с непотпуним корпусом дувача, без тимпана, тромбона, чак само један бубањ учествује, још звечке и гитаре, дакле колорит и звук који није карактеристичан за оперу. Било је напорно то постићи, јер су многи људи свирали по старом, али имали смо интензивне пробе, и успели да све доведемо до светлије и прозрачније музике, и, могу слободно да кажем, музике с више комике и карактера, на шта сам изузетно поносан. Управо то критичко издање се у последњих пет, шест година интен-

зивно изводи на позорницама света и можемо да се поносимо тиме што и у СНП -у можемо да је изведемо у оригиналу, како је то почетком 19. века замишљено.

– напомиње Александар Којић. По речима диригента и оркестар ће имати другачије место, неће бити „закопан“ у оркестарску рупу, већ уздигнут горе.

- Моја идеја окосница била је да пробамо да мало личимо на „комедију дел арте“, да мало пробамо да дотакнемо то време.

– каже редитељ ове оперске представе Иван Клеменц - Иначе, она сама по називу говори да је садржала комичне, не пародијске елементе. Имам жарку жељу, и пуно радимо на томе, да се не догоди да актери буду сами себи смешни на сцени, него да својим животним ситуацијама производе нешто што ће имати позитивну реакцију код публике. То је једна ствар, а друга је да је у целој овој проблематици, о којој говори „Севиљски берберин“, мене јако занимала љубав и потцрта-

вао сам и покушавао, колико год је могуће, у „фризовима“, са залеђеним ситуацијама, и извученим дуетима, да у овој представи говоримо о љубави. Јер, много тога нас данас тишти и боли, једино што имамо светло је љубав, тако да је она нешто што би требало да досегне до публике у том смислу да осети да смо радили с љубављу, да говоримо о њој, и да је она нешто што нас држи. И плакат ће бити у духу комедије дел арте, као што ће и сам покрет на сцени бити такав колико год је могуће. Јер, како Клеменц објашњава, желео је да драму и драмски израз приближи публици, да све у опери не буде сведено само на стајање и певање, него да уз мало већи физички напор певачи могу да певају у разним физичким ситуацијама. Васа Стајкић који игра Фигара, а с овом улогом се не среће први пут, каже да има срећу да је и већи део екипе који ради ову представу већ певао пре десет година.

- У неку руку, лакше је радити представу када сте Фото: Б. Лучић већ једном играли, а опет је и теже, зато што постоје старе навике које су остале. Међутим, ово је нова представа, класична, за разлику од прошле, у којој су ликови били мало другачије схваћени. Мени је задовољство, и драго ми је што је Ивица Клеменц са нама и што имамо прилику да сарађујемо са режисером, и заједно стварамо ликове. Досад је обично био случај да редитељ тражи одређене ствари, а ми смо ту да их урадимо. Овог пута смо заједно правили представу и то је оно што мислим да ће је чинити још занимљивијом, можда чак и комплетнијом. – напомиње Васа Стајкић и истиче да сви ликови у овој представи треба да буду што нормалнији, спонтанији, и смешнији, колико је то могуће. Сценограф ове представе је Далибор Тобџић, а костимограф Мирјана Стојановић Маурич. Хор је припремила Весна Кесић Крсмановић. Н. Пејчић

Поруке људи од речи У оквиру циклуса „Интеракције“, у Галерији „Мост“ Завода за културу Војводине синоћ је одржан први део програма „Војвођански поздрав Валтеру Бењамину“. Било је то, заправо, вече новосадске новинарке Гордане Драганић-Нонин, односно промоција њене књиге интервјуа „Људи од речи“, у прошлогодишњем издању зрењанинске „Агоре“. О књизи и ауторки говорили су њени пријатељи и колеге, новинари и публицисти Мирко Себић и Теофил Панчић. Ово драгоцено сведочанство људских речи у нељудским временима чини 40 интервјуа настајалих деведесетих година прошлог века и у првој деценији овог столећа. Ауторка спада у изумирућу врсту новинара у култури, а сви разговори су настали у Новом Саду и околини. О њој говори и одабир саговорника, а то су, између осталих: Воја Деспотов, Вујица Решин Туцић, Слободан Тишма, Адам Загајевски, Велимир Ћургуз Казимир. Књига „Људи од речи“ представља двадесетогодишњи напор да се очува професионални, кул-

турни, људски и грађански ниво, а Гордана Драганић-Нонин је у свему успела - чуло се на синоћној промоцији. Гордана Драганић-Нонин је овогодишња добитница Медаље културе за мултикултуралност и интеркултуралност, коју додељује Завод за културу Војводи-

Аутор фотографија је Мирослав Нонин. Данас ће у Заводу за културу Војводине, на примеру књиге „Људи од речи“, Бранислава Костић с Факултета техничких наука одржати предавање „Презентација књиге“, намењено студентима инжењерства и менаџ-

не. Изложбу „Војвођански поздрав Валтеру Бењамину“ чине фотографије бродића од хартије у градском амбијенту, на којима су исписане реченице саговорника Гордане Драганић-Нонин.

мента медија. Они ће такође моћи да чују уредника издавачке куће „Агора“ Ненада Шапоњу и музичког критичара Адриана Крањчевића. Р. Л.

Фото: Р. Хаџић

ЗРЕЊАНИНСКОМ МУЗЕЈУ ОДОБРЕНО ТРИНАЕСТ НОВИХ ПРОЈЕКАТА

Међу најуспешнијима у земљи Министарство културе, информисања и информационог друштва одобрило је Народном музеју у Зрењанину тринаест нових пројеката које ће финансирати са преко 1,8 милиона динара. Музеј је саопштио да је то учињено после успешне претходне године и реализације идеја које је и тада подржало министарство. Као и лане, када је финансирано десет пројеката, и ове године Народни музеј је један од најуспешнијих у Србији по броју одобрених програма. Захваљујући овим средствима музеј ће успети да спроведе у дело неке програме које, иначе, не би био у могућности. На списку пројеката који су добили финансијску подршку, између осталих, налазе се систе-

матска заштитна археолошка ископавања средњовековне некрополе на обали Тамиша у Сечњу, затим заштита најугроженијих музеалија хартије и текстила збирке новије историје Народног музеја Зрењанин, као и израда експоната у сталној поставци за слепе и слабовиде, у оквиру идеје назване “Додирни, осети, доживи”. Музеј од новца добијеног од државе планира и да заштити збирку оружја барона Федора Николића, реконструише сталну поставку ликовне збирке и реализује изложбу посвећену народном хероју Жарку Зрењанину Учи. Директор Народног музеја Божидар Воргић најавио је да ће, мимо ових пројеката, бити настављени радови на отварању репрезентативне по-

љопривредне поставке у амфитеатру музеја.

- То ће бити јединствен музеј пољопривредних машина и алатки, али ће тај простор, поред излагачке делатности, бити и место окупљања у ком ће се организовати различити програми, не само у вези с пољопривредом. Наша је жеља да се овде, током лета, дешавају културно - уметнички програми какви су били и пре тридесетак година и да то поново буде једно од култних места у граду – рекао је Воргић и додао да ће средства која су музеју припала на основу поднетих пројеката бити реализована за организовање различитих радионица, унапређење сталне музејске поставке и неколико тематских изложби. Ж. Балабан

НА РЕПЕРТОАРУ ДОМАЋИХ БИОСКОПА

Акциони филм и бајка о Снежани Филм „Човек на ивици„ (Man On A Legde) Асгера Лета, са Семом Вортингтоном у главној улози новитет је наредовном репертоару домаћих биоскопа, међу којима и новосадске „Арене синеплекс“.Трилер „Човек на ивици„ говори о настојањима једног човека да докаже своју невиност након што је оптужен за крађу ретког и вредног дијаманта. Ник Касиди, кога игра Сем ВортингИз филма „Човек на ивици” тон, недавно је побегао из затвора, а без уточишта и места на свој неправедни случај. У међуврекоје би отишао, пење се на кров со- мену тече велика пљачка дијаманалитера. та. У филму глуме и Ед Харис, ЕлиОн очајнички позива цео Њујорк забет Банкс и Џејми Бел. Од данас је да упре поглед у њега и види да са- на репертоару и „Огледалце, оглемо један погрешан корак може да га далце“. Једна од највољенијих бајки одведе у смрт, али полицајац сазнаје свих времена оживела је у овом да је Ник каскадер, са циљем да спектакуларном играном филму, у скрене пажњу јавности и медија на коме главну улогу Снежане игра Ли-

ли Колинс (Мртав угао), а оскаровка Џулија Робертс игра злу краљицу. Ово је свеж и забаван римејк класичне бајке у коме принца глуми Арми Хамер („Друштвена мрежа“), краља игра Шон Бин („Игра престола“), а краљичиног смотаног слугу Брајтона игра Нејтан Лејн („Кавез за птице“). Кад вољени краљ нестане, његова немилосрдна жена ће преузети контролу над краљевством и држаће лепу 18-годишњу пасторку, Снежану, скривену у палати. Али кад принцеза привуче пажњу богатог принца, љубоморна краљица ће протерати девојку у оближњу шуму.Тамо ће је прихватити банда бунтовних, али добродушних патуљака и Снежана ће процветати у храбру, младу жену, одлучну у томе да спаси своју земљу од краљице.

22

svet

~etvrtak22.mart2012.

dnevnik

NA DONATORSKOJ VE^ERI BARAKA OBAME

PREDSEDNI^KA TRKA REPUBLIKANACA

De Niro izazvao bes republikanaca

Romni pobedio u Ilinoju

WUJORK: [ala na ra~un budu}e prve dame Amerike, koju je ispri~ao poznati glumac Robert de Niro na donatorskoj ve~eri kojoj su prisustvovali Barak i Mi{el Obama, izazvala je bes republikanaca i oni sada zbog toga tra`e direktno Obamino izviwewe.

De Niro je na donatorskoj ve~eri u Wujorku, za koju je najjeftinija ulaznica ko{tala pet hiqada dolara, rekao da je prerano da prva dama Amerike bude belkiwa. „Kalista Gingri~, Karen Santorum, En Romni. Da li stvarno mislite da je na{a zemqa spremna da prva dama bude belkiwa”, zapitao je De Niro, aludiraju}i na supruge republikanskih kandidata za predsedni~ku nominaciju.

Publika je po~ela da se smeje, a nekoliko qudi je povikalo: ”Nije”, odgovaraju}i De Niru.

Mi{el Obama

[ala poznate holivudske zvezde je razbesnela republikance, pa je Wu Gingri~ zatra`io da se

Obama direktno izvini zbog tog komentara. „Ono {to je uradio De Niro je neoprostivo i predsednik bi trebalo da se izvini u wegovo ime, jer se to dogodilo na donatorskoj ve~eri”, rekao je Gingri~.

Buru je poku{ala da uti{a portparolka Mi{el Obame, Olivija Aler, slo`iv{i da je {ala bila neprimerena. To, me|utim, nije dovoqno za Gingri~a, koji ka`e da je Amerika spremna da prva dama bude belkiwa i da komentari kao oni koje je izgovorio De Niro dele gra|ane SAD. „U ime svoje supruge, kao i u ime Karen Santorum i En Romni, mogu da ka`em da su wegove re~i pogre{ne. Amerika je spremna za novu prvu damu i to ne treba odre|ivati prema rasnoj pripadnosti”, zakqu~io je Gingri~.

VA[INGTON: Biv{i guverner Masa~usetsa Mit Romni pobedio je preksino} na republikanskim izborima u Ilinoju, uve}av{i na taj na~in broj delegata u odnosu na glavnog konkurenta Rika Santoruma. Romni je u Ilinoju osvojio 47 odsto glasova, a Santorum 36 odsto, ali je za Romnija va`nije {to je dobio 39 od 54 delegata koje daje ova savezna dr`ava. On je glavnu prednost ostvario u urbanim centrima, naro~ito u ^ikagu, dok je Santorum osvojio vi{e glasova u ruralnim oblastima.

Ron Pol i Wut Gingri~ skoro da nisu ni vodili kampawu u ovoj dr`avi, i osvojili su devet, odnosno osam odsto glasoMit Romni va. „Kakva no}, hvala Ilinoju. Na obra}awu svojim pristalicama predsedni~kim izborima }e se odnakon saop{tavawa rezultata. lu~ivati o ekonomiji. Vreme je da Primetno je da je Romni potroka`emo dosta”, rekao je Romni u {io neuporedivo vi{e novca od

DRAMA U TULUZU ZBOG HAP[EWA OSUMWI^ENOG ZA UBISTVO TROJE DECE I RABINA

Vi{estruki ubica priznao da je pripadnik Al Kaide TULUZ, TEL AVIV: Francuski ministar policije, ranije ju~e, demantovao je navode medija da je uhap{en napada~ osumwi~en za ubistvo ~etiri osobe ispred jevrejske {kole u Tuluzu. Ministar Klod Gean je samo kratko rekao da se hap{ewe jo{ nije desilo i da se i daqe pregovara.

Bi-Bi-Si je prethodno javio, pozivaju}i se na francuske medije, da je policija uhapsila osumwi~enog, ali da nije jasno da li se on sam predao. Ve} 13 sati traje opsada zgrade u kojoj je Mohamedu Merahu (24), Francuz al`irskog porekla koji je sam rekao da je pripadnik Al Kaide.

Naveo je i da se „sveti za ubijenu palestinsku decu”. On je osumwi~en za napad na jevrejsku {kolu u Tuluzu u ponedeqak kada je ubijeno troje dece i jedan rabin, kao i za ranije ubistvo tri francuska vojnika. Predsednik Francuske Nikola Sarkozi je isped zgrade u kojoj je bio osumwi~eni ubica, koju policija dr`i pod opsadom od ranog jutra Drama oko hap{ewa osumwi~enog za ubistvo troje dece i rabina traje od ranih jutarwih sati, kada je oko 300 pripadnika specijalnih jedinica opkolilo zgradu u koju se osumwi~eni zatvorio. Svi stanari te zgrade su evakuisani, a stanarima lokalnih ku}a i zgrada je re~eno da ostanu u svojim domovima. Nekoliko sati nakon po~etka opsade zgrade, francuski ministar policije je rekao da je Mohamed Merah najavio da }e se pre-

Vi{esatna blokada zgrade u Tuluzu

U trag preko interneta Policija je serijskom ubici iz Tuluza u{la u trag preko interneta, prenosi BFM, dodaju}i da je prva `rtva bila u kontaktu sa ubicom preko jedne aukcijske platforme. @rtva je prodavala svoj motor i objasnila malu pre|enu kilometra`u dugim odsustvom iz zemqe zato {to je slu`bovao kao vojnik u inostranstvu. Ubica je putem elektronske po{te ugovorio sastanak, na osnovu ~ega je policija prona{la ra~unar sa kojeg je poslata poruka, a koji pripada bratu osumwi~enog. dati posle podne. Ministar policije je tom prilikom istakao da su vlasti odlu~ne da uhapse osumwi~enog `ivog, kako bi odgovarao pred sudom. Osumwi~eni je, me|utim, ne{to kasnije iznenada bio prekinuo pregovore s policijom. Neki mediji su naveli da je ~ak bio rekao da se ne}e `iv predati.

„Oti}i }u u zatvor uzdignute glave ili }u umreti sa sme{kom”, rekao je navodno Mohamed Morah u razgovoru s televizijskom ekipom Frans 24. Nije poznato kako je ta ekipa s wim stupila u kontakt. Pregovori sa wim su kasnije nastavqeni. Pri opsadi zgrade ju~e u jutarwim satima do{lo je do razmene vatre i tom prilikom

je povre|eno troje plicajaca. “Kada su se policijaci pribli`ili wegovim vratima on je odmah pucao kroz wih. Jedan policajac je povre|en i u `ivotnoj je opasnosti”, rekao je ministar Gean Prema re~ima Geana, osumwi~eni mu{karac, star 24 godine, koji tvrdi da pripada Al-Kaidi, bacio je pi{toq kroz prozor zgrade u razmenu za komunikaciono sredstvo. Me|utim, on kod sebe jo{ dr`i ma{inku uzi, kao i kala{wikov, i drugu vrstu oru`ja, dodao je ministar „Brat osumwi~enog je uhap{en. Majka je dovedena pred zgradu, kako bi stupila u kontakt sa sinom, {to nije `elela”, dodao je on.

Prema informacijama iz Tuluza, osumwi~eni je francuski dr`avqanin, poreklom iz severne Afrike, a francuski mediji navode da je ve} hap{en u Avganistanu i da je u Francuskoj pripadnik ekstremisti~ke grupe Vitezovi ponosa. Mohamed Merah je bio uhap{en u Avganistanu i osu|en je na tri godine, me|utim iz zatvora je pobegao iste godine kada su talibani napali zatvor u Kandaharu.

On je osumwi~en i za ubistvo troje vojnika pro{le nedeqe i rekao je pregovara~ima da je to u~inio kako bi “kaznio francusku vojsku za me|unarodne intervencije i patwu palestinske dece”.

Napada~ je u ponedeqak ujutru otvorio vatru na decu i profesore ispred jevrejske {kole u Tuluzu. U napadu je ubijeno troje dece i jedan nastavnik.

Santoruma na izborima u ovoj dr`avi, 3,8 miliona dolara u odnosu na 500 hiqada koliko je sakupio biv{i senator iz Pensilvanije.

Kako se kampawa republikanaca zahuktava, sve vi{e bira~a te partije na prvo mesto kvaliteta nekog kandidata stavqa mogu}nost da porazi Obamu na novembarskim izborima. Anketa me|u bira~ima u Ilinoju je pokazala da je 70 odsto republikanaca koji su to stavili kao glavnu vrlinu svog kandidata, glasalo za Mita Romnija. Nakon izbora u Ilinoju, kampawa se ponovo seli na jug Amerike, u Luizijanu, gde }e Santorum morati da ostvari ubedqivu pobedu ako `eli da ostane ozbiqan protivkandidat Romniju. Do sada je Romni osvojio 562 delegata, Santorum 249, Gingri~ 137 i Pol 69. Da bi neki kandidat dobio predsedni~ku nominaciju potrebno je da ima podr{ku 1144 delegata.

FRANCUSKA

Bomba u blizini ambasade Indonezije PARIZ: Indonezija ne}e zatvoriti svoju ambasadu u Francuskoj nakon {to je bomba ru~ne izrade eksplodirala rano ju~e ujutro ispred te zgrade u Parizu, saop{tili su indone`anski zvani~nici. „Mi Indone`ani smo prili~no fleksibilni. Jedna mala eksplozija nas ne}e spre~iti da nastavimo sa aktivnostima”, rekao je ministar spoqnih poslova Marti Natalegava. „Jasno je, me|utim, da }emo biti veoma oprezni”, dodao je on, a preneo AFP. Indone`anski ministar je podsetio da se ne zna da li je ba{ indone`anska ambasada bila meta bomba{kog napada, s obzirom na to da se u okru`ewu nalazi jo{

nekoliko zgrada. „Sre}om, niko u eksploziji nije povre|en”, naveo je on. Bomba je eksplodirala oko 5.45 sati po lokalnom vremenu, tako da su ulice bile puste, i izazvala materijalnu {tetu u pre~niku od 50 metara.

Po navodima o~evidaca, tri mu{karca su ostavila paket u blizini zgrade ambasade u zapadnom delu francuske prestonice, a zaposleni u ambasadi primetio je paket, pomerio ga desetak metara daqe i pobegao, naveo je izvor blizak istrazi. Za sada niko nije preuzeo odgovornost za napad, ali indone`anske vlasti navode da eksplozija najverovatnije nije povezana sa doma}im bezbednosnim pretwama.

Ubio pacijente jer su ga nervirali MONTEVIDEO: Jedan od dva urugvajska bolni~ara, koji je optu`en da je ubio 11 pacijenata izjavio da je to u~inio da jer su ga oni uznemiravali, javqa Frans pres. Drugi je rekao da je pacijente ubio da se oni vi{e ne bi mu~ili. „To je jedan izopa~enik”, rekla je ju~e advokatica Ines Mazioti govore}i o 40-godi{wem bolni~aru Marselu Pereiri, koji je priznao da je u bolnici Maciel u Montevideu ubio pet pacijenata. „Frans pres” navodi re~i tog optu`enika koji je rekao da su ga „starci” uznemiravali i da treba „ve} jednom da umru”.

Ines Mazioti, koja brani drugog osumwi~enog bolni~ara, Ariela Aseveda, kazala je da joj je on rekao da je pacijente ubio jer nije `eleo da se oni i daqe mu~e. „Svestan sam da sam pogre{io, mislim da sam se pona{ao kao da sam Bog i kajem se zbog toga”, rekao je Asevedo, koji je priznao da je ubio 11 pacijenata koji su le`ali na odeqewu neurohirurgije u privatnoj klinici Espanola u Montevideu.

Istraga je po~ela u januaru, posle anonimne prijave, a dvojica bolni~ara i jedna bolni~arka su uhap{eni pro{le nedeqe posle smrti 74-godi{we pacijentkiwe. Dvojica bolni~ara optu`eni su za ubistva, a bolni~arka za su~esni{tvo.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AN DERS FOG RA SMU SEN Novi predsednik Rusije Vladimir Putin najverovatnije ne}e u~estvovati na predstoje}em samitu NATO u ^ikagu 20. i 21. maja, zbog velikog broja obaveza u zemqi. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen rekao je ju~e da je razgovarao sa Putinom, koji bi trebalo da bude inaugurisan za predsednika Rusije 7. maja. „Slo`ili smo se da su rokovi malo preblizu”, rekao je Fog Rasmusen.

SER GEJ LA VROV Ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov ocenio je da bi eventualna agresija na Iran podstakla Teheran da napravi sopstveno nuklearno oru`je. „Ukoliko sada, ~ak i po priznawu CIA i drugih ameri~kih zvani~nika nema informacije o tome da je rukovodstvo Irana donelo politi~ku odluku o proizvodwi nuklearnog oru`ja, uveren sam da bi posle napada na Iran takva odluka bila doneta”.

YEJMS MA TIS Poverqiva vojna simulacija odr`ana ovog meseca u SAD predvi|a da bi sukob Irana i Izraela doveo do regionalnog rata u koji bi bile ume{ane i SAD. Simulacija, koja predvi|a stotine mrtvih Amerikanaca. Rezultat „ratne igrice“ je posebno zabrinuo generala Xejmsa N. Matisa, koji komanduje svim ameri~kim silama na Bliskom istoku, u Persijskom zalivu i jugozapadnoj Aziji.

ZA TVO RE NI CI U KA LI FOR NI JI TRA @E PO MO] UN

Pro tiv za tva ra wa qu di u sa mi ce SA K RA M EN T O: Ko mi tet za borbu protiv mu~ewa Ujediwenih nacija uskoro bi se mogao uhvatiti u ko{tac sa sudbinom

Pro {log le ta oko 6.000 za tvo re ni ka {traj ko va lo je gla |u u znak pro te sta zbog ova kve po li ti ke, a pro gram „odvo je nih stam be nih je di ni ca” ne hu ma nim je na zvao i „Am ne sti in ter ne {e nel” oko 4.200 osoba zatvorenih u ka li for nij skim za tvo ri ma, koji tra`e da se prekine „nehumana” praksa dr`awa qudi u izolaciji.

Peticiju, kojom se svetska organizacija poziva na akciju u Kaliforniji, potpisale su po-

rodice oko 4.200 zatvorenika, zato~enih u „odvojenim stambenim jedinicama”, kako kalifor-

nijske vlasti nazivaju samice.

Kalifornijske vlasti su ovaj program pokrenule u poku{aju da zauzdaju nasiqe u zatvorima, organizovawe bandi, a u samicama borave nasilne osobe, ~lanovi bandi, ili ih pose}uju osobe ~ije se aktivnosti povezuju sa bandama.Ovakav sistem, navode kalifornijske vlasti, nije namewen ka`wavawu, ve} pre svega za{titi ostalih zatvorenika i ~uvara.

Pro{log leta oko 6.000 zatvorenika {trajkovalo je gla|u u znak protesta zbog ovakve politike, a program „odvojenih stambenih jedinica” nehumanim je nazvao i „Amnesti interne{enel”.

BALkAn

c m y

dnevnik

EVROP SKI KO ME SAR ZA PRO [I RE WE [TE FAN FI LE

Spo ra zum na kon iz me ne Usta va BiH BRI SEL: Evropski komesar za pro{irewe [tefan File ka`e da je „na domak ruke stavqawe na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu Bosne i Hercegovine i EU”.

On je istakao da za to jo{ treba da budu usvojene dopune ustava BiH, saglasno odluci Evropskog suda za qudska prava o tzv. „Sejdi}-Finci” odredbi.

File je, posle susreta sa predsedavaju}im [te fan Fi le Predsedni{tva BiH Bakirom nih koraka za napredak BiH na puIzetbegovi}em, naglasio da je u tu ukqu~ivawa u Evropu”. On je, Bosni „nedavno do{lo do niza po- me|utim, izrazio `aqewe {to zavoqnih razvoja, ukqu~uju}i usva- jedni~ka parlamentarna komisija jawe zakona o dr`avnoj pomo}i i u BiH jo{ nije postigla dogovor o popisu stanovni{tva, kao kqu~usvajawu nu`nih ustavnih dopuna.

File je ukazao i na neophodnost ostvarivawa od EU postavqenih prioriteta, kao {to su „usvajawe zakona o buxetu za 2012-u godinu, jer je to od hitne va`nosti za finansirawe kqu~nih ustanova va`nih za integraciju u EU, poput Agencije za suzbijawe korupcije”. Tako|e je bitno, po wegovim re~ima, da vlasti u BiH krenu u primenu preporuka, utvr|enih u Strukturnom dijalogu EU-BiH o pravosu|u, kao i da efikasno sprovedu sve reforme na koje vlasti BiH obavezuju rezultati dijaloga o ukidawu viza EU za dr`avqane BiH. File se zalo`io i za uspostavqawe efikasnog koordinaci-

onog mehanizma za pitawa integracije BiH u EU. On je objasnio da }e to „zajam~iti da se propisi i norme EU primene podjednako u celoj toj zemqi i da finasijska pomo} EU podr`i dogovorene prioritete”.

File je tako|e istakao potrebu zajedni~kog rada na poboq{awu infrastrukture u samoj BiH i u povezivawu te zemqe s regionom.

Evropski komesar je naveo da }e EU nastaviti da stru~no i finansijski poma`e BiH. „Mi `elimo da ta zemqa napreduje zajedno s ostalima u regionu, ali politi~ki predstavnici Bosne i Hercegovine moraju tome dati sopstveni doprinos”, zakqu~io je File.

Izetbegovi} posle susreta s Fileom nije davao izjave za novinare.

~etvrtak22.mart2012.

23

Kom {i} po vu kao par tij ske ostav ke SA RA JE VO: ^lan Predsedni{tva BiH iz reda hrvatskog naroda @eqko Kom{i} povukao je ostavke na sve funkcije u Socijaldemokratskoj partiji BiH koje je podneo u ponedeqak Predsedni{tvo SDP-a jednoglasno je odbilo Kom{i}eve ostavke.

Najvi{i organ stranke izjasnio se, naime, o predlogu da se sa ~ela stranke povu~e Zlatko Lagumxija, aktuelni ministar spoqnih poslova BiH, i u skladu sa Statutom stranke imenuje Kom{i} za v. d. predsednika. Takav predlog je, me|utim, odbijen.

Kom{i} je podnio ostavku na sve funkcije u SDP-u, kako je kasnije sam rekao, iz principijelnih razloga, dodav{i da je to bio logi~an potez. On je tada rekao da }e ostati ~lan SDP-a.

@eq ko Kom {i}

„Ve} su po~ele i znam da }e biti jo{ puno spekulacija, ali bi}e vremena da objasnim i konkretne razloge {to sam napustio mesto potpredsednika SDP-a i sve druge funkcije u ovoj stranci - izjavio je Kom{i} dodaju}i da nije re~ o privatnim sukobima, nego o principijelnim razlozima.

MAKEDONIJA

In cko: Bez ne gi ra wa ge no ci da u Sre bre ni ci Ka me no va ni auto bus i voz SA RA JE VO: Visoki predstavnik me|unarodne zajednice u BiH Valentin Incko kazao je da „kandidat za na~elnika Srebrenice ne sme biti neko ko negira genocid”.

Incko je u izjavi za ju~era{wi „Dnevni avaz” podsetio da }e se ove godine odr`ati lokalni izbori, ali nije rekao da li }e OHR preduzeti bilo kakve mere na osnovu bonskih nadle`nosti. „Svi mi, qudi u BiH i me|unarodna zajednica, imamo zajedni~ku odgovornost da osiguramo da se zlo~ini koji su tamo po~iweni nikada vi{e ne ponove, te da srebreni~ke `rtve ne budu zaboravqene. Iz po{tovawa prema wima, svi mi, Bosanci, Hercegovci i stranci, moramo se

obavezati da }emo to osigurati. Sve drugo zna~ilo bi nepo{tovawe `rtava i wihovih porodica”, rekao je on.

Incko je istakao da bi bilo idealno da se postigne dogovor izme|u Bo{waka i Srba o pitawu Srebrenice. „Politi~ke stranke ni u kojem slu~aju ne treba da predla`u kandidate koji su na bilo koji na~in bili upleteni u genocid ili koji su poku{avali da negiraju zlo~ine po~iwene u Srebrenici”, poru~io je Incko.

On je dodao da treba stvoriti atmosferu u kojoj „gra|ani Srebrenice, Bo{waci i Srbi, mogu da `ive zajedno u dostojanstvu i prosperitetu i da svi kandidati u Srebrenici treba da budu posve}eni viziji zajedni~kog delovawa”.

Va len tin In cko

CR NO GOR SKI PRE MI JER U BRI SE LU

Luk {i}: NA TO ga rant mi ra u re gi o nu BRI SEL: Crnogorski premijer Igor Luk{i} ka`e da ta dr`ava te`i punopravnom ~lanstvu u NATO, jer je severnoatlanski savez garant mira i stabilnosti zapadnog balkana.

On je u Briselu, na sastanku predstavnika Severno-atlantskog saveta i Crne Gore, poru~io da integracije u evropske i evro-atlantske struktu- Igor Luk{i} re ostaju dva najva`nija politi~ka prioriteta Crne Gore, „Mi smo danas potpuno svesni uporedo sa daqim ekonomskim da je NATO mnogo vi{e od pukog oporavkom. saveza zemaqa, koji je okupqen na Luk{i} je, kako je saop{teno iz ideji wihove bezbednosti. Stoga, crnogorske vlade, rekao da je ta NATO ostaje garant mira i stadr`ava slawem 39 vojnika u misiju bilnosti zapadnog Balkana”, naISAF u Avganistanu pokazala da veo je crnogorski premijer. mo`e biti pouzdan partner na koLuk{i} je ocenio da je od veliga NATO mo`e da ra~una. ke va`nosti za regionalnu stabil-

Mi li}: Ne ma de mo kra ti za ci je sa \u ka no vi }em POD GO RI CA: Lider najja~e crnogorske opozicione stranke SNP Sr|an Mili} izjavio je da dok je lider DPS Milo \ukanovi} aktivan nema demokratizacije Crne Gore. On je rekao da je toj dr`avi potrebni istina, slo-

Sr |an Mi li}

boda i pravda, a toga ne}e biti sve dok je \ukanovi} aktivan na politi~koj sceni.

Mili} je novinarima kazao da je ~iwenica da u zna~ajnim dokumentima, koji dolaze iz me|unarodne zajednice, postoje veoma negativne kvalifikacije vezane za \ukanovi}a, koje ranije nisu

postojale. On je naveo da \ukanovi} nema prava da kritikuje organizatore nedavnog protesta u Podgorici. \ukanovi} je posledwa adresa u Crnoj Gori sa koje mogu da sti`u kritike o bilo kom pitawu u Crnoj Gori, jer su rezultati wegove vi{egodi{we vladavine vi{e nego pora`avaju}i, kazao je Mili} Lider SNP je istakao da ta stranka podr`ava zahteve saop{tene na protestnom skupu u Podgorici 18. marta.

SNP }e u narednom periodu, shodno svojoj poziciji u politi~kom miqeu Crne Gore, raditi na re{avawu onoga {to su bili zahtevi okupqenih na protestu u Podgorici, kazao je Mili}.

Vi{e od 10.000 gra|ana Crne Gore okupilo se u nedequ na protestu u Podgorici, zbog te{kog socijalnog i ekonomskog stawa u zemqi, zahtevaju}i od crnogorske vlade da radi u interesu gra|ana, a ne tajkuna i poru~uju}i joj da, ako ne}e tako da radi, treba da ode sa vlasti.

(Ta njug)

nost {to je nedavno postignut dogovor Beograda i Pri{tine o regionalom predstavqawu Kosova, kao i {to je Srbiji dodeqen status kandidata za EU. „Crna Gora od samog po~etka podr`ava dijalog Beograda i Pri{tine pod okriqem EU. Takve vesti su dobre za ~itav region i podsticaj svima nama u daqim integracionim procesima.

Pored toga, uloga Kfora tokom nedavnih de{avawa na Kosovu pokazala je koliko je NATO va`an faktor stabilnosti i neophodan okvir za dugotrajnu stabilizaciju regiona”, kazao je on. Luk{i} je rekao da od predstoje}eg samita NATO u ^ikagu o~ekuje da potvrdi jedinstvo, solidarnost i snagu evro-

atlantskog partnerstva, kao i politiku otvorenih vrata za zemqe koje su zaista voqne da sprovode osnovne vrednosti na kojima po~iva Alijansa. Zato, dodao je on, u ^ikagu o~ekujemo ohrabruju}u poruku koja }e, u skladu sa lisabonskim zakqu~cima, podr`ati dosada{we rezultate Crne Gore i wenu posve}enost na~elima na kojima po~iva NATO i potvrditi perspektivu ~lanstva za Crnu Goru. „To bi za nas bio podsticaj da izme|u dva samita NATO intenziviramo napore kako bi smo u bliskoj budu}nosti postali ~lanica Alijanse. To bi bio podsticaj da dodatno ulo`imo napore u pravcu ~lanstva u NATO u bliskoj budu}nosti”, kazao je Luk{i}.

Crnogorski premijer u Briselu }e razgovarati i sa generalnim sekretarom NATO-a Andersom Fogom Rasmusenom.

SKO PQE: Na podru~ju Kumanova kamenovan je autobus u kome su bili sredwo{kolci i me|unarodni voz Skopqe-Beograd.

Preksino} oko 19.30 sati, izme|u kumanovskih sela Qubodrag i Novo selo, na starom regionalnom putu Skopqe-Kumanovo, kamenovan je autobus u kome su se prevozili sredno{kolci iz sela Niku{tak koji u~e u Skopqu. Policija je saop{tila da niko od u~enika nije povre|en, a nekoliko |aka je zbog stresa zatra`ilo lekarsku pomo}.

O{te}ena su stakla autobusa, a policija traga za po~inioci-

ma. Kako su izjavili stanovnici sela Qubodrag, ovakav incident nije do sada zabele`en, a svaki dan autobusi prolaze kroz ova sela prema selu ^erkezi, koje je naseqeno albanskim stanovni{tvom.

Gradona~elnik Kumanova najavio je stro`u policijsku kontrolu na putnim pravcima na tom podru~ju. Policija je saop{tila da je nakon ovog incidenta, kod kumanovskog sela Opae, kamenovan i me|unarodni voz Skopqe-Beograd. Po informacijama policije, po~inioci su najverovatnije stanovnici okolnih sela.

HRVATSKA

Jo si po vi} po dr `ao bi zni sme ne re gi o na ZA GREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} ju~e je, nakon {to su to ranije u~inili predsednici Srbije i Slovenije Boris Tadi} i Danilo Tirk, postao politi~ki pokroviteq Samita 100 foruma privrednika regiona, koji za ciq ima stvarawe povoqnije poslovne klime u regionu, pospe{ivawe trgovinske razmene i zajedni~ki nastup na tre}im tr`i{tima.

Josipovi} je razgovarao sa delegacijom Upravnog odbora Samita 100 biznis lidera jugoisto~ne Evrope, a na sastanku kojem su prisustvovali i predstavnici Srpske asocijacije menaxera i nekih od najuspe{nijih srpskih kompanija, istaknuto je da postoji potrebna politi~ka podr{ka regio-

nalnim poslovnim inicijativama i da saradwa kompanija jugoisto~ne Evrope ima ogroman potencijal. Predsednik Josipovi} je nakon sastanka novinarima izjavio da su prvi rezultati Samita 100 ohrabruju}i i da svakako treba podr`ati nastojawa privrednika da uspostave prekograni~nu saradwu. Predsedniku Josipovi}u ju~e je predstavqen prvi konkretan rezultat Samita 100: osnivawe slovena~ko-srpskog gra|evinskog konzorcijuma „Feniks”, koji je inicijalno okupio vi{e od 40 srpskih i slovena~kih preduze}a sa ciqem saradwe i zajedni~kog nastupa na tre}im tr`i{tima (Rusiji, isto~noj i jugoisto~noj Evropi i na Bliskom i Sredwem istoku).

24

ekOLOGiJA

~etvrtak22.mart2012.

dnevnik

DANAS JE SVETSKI DAN VODA

@ivotnu te~ nost svi mo ra ju ~u va ti Ge ne ral na skup {ti na UN re zo lu ci jom iz 1992. go di ne od re di la je da na {wi dan kao Svet ski dan vo da. Sve dr `a ve ovaj dan po sve te pri me ni pre po ru ka UN i pred u zi ma ju kon kret ne ko ra ke i ak tiv no sti u skla du sa svo jim na ci o nal nim in te re si ma. Ovo go di {wi mo to Svet skog da na vo da je “Vo da i hra na”. @e qa je da se ove go di ne skre ne pa `wa na vo du kao va `an fak tor u pro iz vod wi hra ne kao i na ~i we ni cu ko li ko su ve li ke ko li ~i ne ove dra go ce ne te~ no sti po treb ne za we nu pro iz vod wu. Wen ne do sta tak mo `e bi ti glav ni uzrok gla do va wa i ne do voq ne uhra we no sti po seb no u obla sti ma gde je glav ni iz vor pri ho da i hra ne lo kal no ba vqe we po qo pri vre dom. Ta ko |e, se zon ske va ri ja ci je pa da vi na i do stup no sti vo de mo gu do ve sti do pri vre me ne ne sta {i ce hra ne. Po pla ve i su {e, ta ko |e, mo gu do ve sti do kri znih si tu a ci ja u snab de va wu hra nom. U svim seg men ti ma pro iz vod nog lan ca, od

sta wa sta nov ni {tva jed ne ze mqe, ~i me se po tvr |u je we na zna ~aj na ulo ga u za {ti ti i una pre |e wu zdra vqa.

Ras po lo `i va ko li ~i na pod zem nih i po vr {in skih vo da u Sr bi ji do voq na je da pod mi ri pro iz vod wu hra ne. Ima mo pro -

se~ na po tro {wa vo de po sta nov ni ku u Sr bi ji je oko 350 li ta ra dnev no, ne {to vi {a je u gra du oko 400, a na se lu iz no si 250 li ta ra.

Iako sa po vre me nim od stu pa wi ma, kva li tet vo de u Sr bi ji je za do vo qa va ju -

Nesta{icu vode oseti}e 1,8 milijarda qudi pro iz vo |a ~a do po tro {a ~a, po sto ji niz me ra i ak tiv no sti ko je se mo gu pred u ze ti da se vo da sa ~u va, a u isto vre me obez be di i do voq no hra ne za sve qu de na pla ne ti.

Hi gi jen ski i zdrav stve no is prav na vo da za pi }e je dan je od osnov nih pred u slo va do brog zdra vqa. Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja je pri stup vo do snab de va wa i kva li tet vo de za pi }e svr sta la u dva na est osnov nih po ka za te qa zdrav stve nog

Svi ma je odav no ja sno da za pit ku vo du al ter na ti ve ne ma i da osku di ca ove te~ no sti po ga |a sva ki kon ti nent, od no sno 40 od sto sta nov ni {tva pla ne te. Do 2025. go di ne 1,8 mi li jar da qu di `i ve }e u re gi o ni ma ko ji }e pa ti ti od ozbiq ne ne sta {i ce vo de, a dve tre }i ne u pod ru~ ju ko ja su u ne kim ne vo qa ma sa wom. Po red to ga, pro ce wu je se da da se 30 od sto pro iz ve de ne hra ne {i rom sve ta ba ca, pa je i vo da ko ja je is ko ri {}e na za we nu pri zvod wu za u vek iz gu bqe na. tok od 16 mi li jar di to na do ma }ih vo da {to je ne {to vi {e od 2.000 to na po sta nov ni ku go di {we, dok je mi ni mum odr `i vog raz vo ja 3.000 to na. To nas svr sta va u si ro ma {ni ja po dr ~u ja Evro pe. Pro -

}i. Naj go ra si tu a ci ja sa kva li te tom vo de je u sred wem Ba na tu - u Ki kin di, Zre wa ni nu i No vom Be ~e ju. Na i me, Ba nat je pod ru~ je u ko jem ima ma lo kva li tet nih iz vo ri {ta vo da ko ja su pri tom ne rav no -

mer no ras po re |e na. Me |u tim, sve vi {e gra |a na na {e ze mqe pi je fla {i ra nu vo du. U Sr bi ji je re gi stro va no pre ko 200 iz vo ra vo da od ko jih ve }i na mo `e da se fla {i ra, ali tek ne {to vi {e od de se tak se i ko ri sti u tu svr hu. Po tro {wa fla {i ra ne vo de u Sr bi ji ipak je i da qe dvo stru ko ma wa ne go u raz vi je nim ze mqa ma.

Re ci mo, Ita li ja ni po pi ju ne {to ma we od 200 li ta ra fla {i ra ne vo de go di {we, Nem ci vi {e od 150, a na {i gra |a ni oko 75 li ta ra. Zbog to ga stru~ wa ci i tvr de da bu du} nost ni je u fla {i ra noj vo di, ve} u odr `a va wu vo de nih re sur sa ko ji omo gu }a va ju do bru i zdra vu ~e smo va ~u. Uz to tre ba do da ti da se kod nas po pra vi lu vo da fla {i ra u pla sti~ nim bo ca ma jer je to jef ti ni je, ali to ima svo je ne do stat ke. Fla {i ra we u staklne bo ce je mno go bo qe, ali i sku pqe, pa je sa mim tim mno gim gra |a ni ma Sr bi je, ko ji i ova ko `i ve u ma te ri jal noj be di, ne do stup ni je.

Q. Male{evi}

JU^E OBELE@EN SVETSKI DAN [UMA

Sva ko dr vo je dra go ce no Ju ~e je po ~e tr de se ti put obe le `en Svet ski dan {u ma, usta no vqen u ci qu pod se }a wa na wi hov zna ~aj i da bi se is ta kle bro je ko ri sti ko je ~o ve ~an stvo ima od wih. Ide ja za obe le `a va we Svet skog da na {u ma na sta la je na sed ni ci Ge ne ral ne skup {ti ne Evrop ske po qo pri vred ne kon fe de ra ci je 1971.go di ne. Iza bran je

U Sr bi ji je pod {u mom 29 od sto po vr {i na, od ne po hod nih 40 od sto. U Voj vo di ni {um ski eko si ste mi za u zi ma ju naj ve }e po vr {i ne Na ci o nal nog par ka “Fru {ka go ra” pred sta vqa ju }i ta ko naj ve }i iz vor bi o di ver zi te ta pa im se zbog to ga i da je ve li ki zna ~aj u za {ti }e nom pri rod nom pod ru~ ju. Od 23.315,53

Mladice bele topole u Ba~koj Topoli Ispitivawe vreme{nih kestenova na keju kraj Tise

SENTA BRINE O VREME[NOM DRVE]A I BEZBEDNOSTI GRA\ANA

Sen zo ri ot kri va ju {u pqi ne i tru le` sta ba la Dr ve }e na jav nim po vr {i na ma u op {ti ni Sen ta se is pi tu je po mo }u naj sa vre me ni jeg mer nog in stru men ta, jer je ova po ti ska op {ti na pr va u Sr bi ji ku pi la aku sti~ ni in stru ment „Fa kopp”, ko ji mo `e da de tek tu je {u pqi ne i tru le de lo ve sta ba la, a da u wi ma ne pro u zro ku je bi lo ka kvu {te tu. U lo kal noj sa mo u pra vi is ti ~u da pr ven stve ni ciq in ve sti ci je u mo der ni in stru ment je ure |e we jav nih po vr {i na i ga ran to va we bez bed no sti gra |a na op {ti ne.

Stru~ ni sa rad nik u Op {tin skoj upra vi Sen te za ze le ne po vr {i ne Ako{ Ho mo qa ob ja {wa va da aku sti~ ni mer ni in stru ment „Fa ko opp” funk ci o ni {e ta ko {to se na sta blo dr ve }a po sta vqa ju spe ci jal ni sen zo ri ko ji su blu tu tom po ve za ni sa ra ~u na rom. Na kon sta vqa wa u po gon sen zo ra na sta ju zvu~ ni ta la si, na osno vu ~i je br zi ne {i re wa ra ~u nar po ka zu je gde se mo gu na }i {u pqi ne, od no sno tru li de lo vi u dr ve }u, pa se na osno vu tih po ka za te qa sa ~i wa va pre ci zan cr te`.

- In stru men tom se na osno vu od re |i va wa po vr {i ne kro {we i te `i {ta dr ve ta mo `e utvr di ti i ko li ko je ne ko dr vo sta bil no, od no sno pred sta vqa li po ten ci jal nu opa sno sti. To ima po se ban zna ~aj na jav nim me sti ma, po seb no u par ko vi ma i na de~ jim igra li {ti ma, po {to je ta mo mno go ve }i fak -

tor ri zi ka ne sre }a, ne go na pri mer u {u ma ma - ka `e Ho mo qa.

Ko ri {}e we ovog ure |a ja u su sed noj Ma |ar skoj po ~e lo je in ten ziv no da se {i ri ka da je ru {e we tru log dr ve }a, od no sno tru lih gra na dr ve }a dva pu ta pro u zro ko va lo smrt qu di. Ho mo qa pot se }a da je i na pod ru~ ju Sen te i oko li ne bi lo slu ~a je va, ka da su se ogrom ne gra ne dr ve }a slo mi le, ali na sre }u ni je bi lo fa tal nih po sle di ca.

Ku po vi nom naj sa vre me ni jeg mer nog in stru men ta za kon tro lu sta ba la dr ve }a nad le `ni u sen }an skoj op {ti ni su `e le li da spre ~e mo gu} no sti na stan ka ne sre }a. Spe ci jal ni ure |aj ko ji bez ika kvog o{te }e wa ot kri va {u pqi ne i tru le de lo ve u dr ve }u, ras po la `e sa osam sen zo ra, ali se broj sen zo ra mo `e pro {i ri ti na 32.

- Pre ma pla nu is pi ti va wa }e se pr vo oba vi ti na vre me {nim sta bli ma ke ste wa na ke ju na oba li re ke Ti se, a po tom }e se na sta vi ti sa dr ve }em na de~ jim igra li {ti ma, u par ko vi ma i na osta lim jav nim po vr {i na ma. Dr ve }e ko je je opa sno bi }e uklo we no, a na wi ho vo me sto }e po sa di ti no vo, ~i me }e se do pri ne ti ne sa mo ure |e wu ze le nih po vr {i na, ve} ga ran to va wu bez bed no sti gra |a na na {e op {ti ne - na gla {a va Ho mo qa.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

Po vo dom ju ~e ra {weg Svet skog da na {u ma pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i u Ba~ koj To po li po sa dio je sad ni cu be le to po le, ~i me je sim bo li~ no po slao po ru ku o zna ~a ju {u ma i neo p hod no sti za {ti te i o~u va wa `i vot ne sre di ne.

Ina ~e, po kra jin ska ad mi ni stra ci ja od 2000. go di ne sa ve sno i ko rak po ko rak, kroz raz ne ak ci je po di `e svest qu di o zna ~a ju o~u va wa pri rod ne sre di ne. Ege re {i je is ta kao da je eko lo gi ja jed na od kqu~ nih te ma u me |u na rod nim kon tak ti ma ko je ostva ru je kao pr vi ~o vek voj vo |an ske skup {ti ne.

21. mart kao dan je se we rav no dnev ni ce na ju `noj, od no sno pro le} ne na se ver noj he mis fe ri, kao dan pro sla ve i obe le `a va wa tri kqu~ na aspek ta {u mar stva: za {ti te, pro iz vod we i re kre a ci je.

hek ta ra {u ma i {um skog ze mqi {tva u ovom na ci o nal nom par ku, ko je su od 1946.go di ne bi le dr `av no vla sni {tvo, na osno vu Za ko na o re sti tu ci ji Srp skoj pra vo slav noj cr kvi je

NOVI SAD PODSTI^E OZELEWAVAWE

Bes plat nim sad ni ca ma do zdra vi je sre di ne Sad ni ce hra sta lu `wa ka, du da, bre sta i evo di je po de qe ne su ju ~e No vo sa |a ni ma na Tr gu slo bo de, a ak ci ju, ko ja je odr `a na po vo dom obe le `a va wa Svet skog da na {u ma, or ga ni zo va li su Grad No vi Sad i In sti tut za ni zij sko {u mar stvo i `i vot nu sre di nu. No vi Sad bi }e bo ga ti ji za 5.000 no vih sta ba la, {to }e zna ~aj no po ve }a ti kva li tet `i vot ne sre di -

ne. Pred stav nik In sti tu ta Sa {a Or lo vi} is ta kao je da se mo ra ra di ti na po ve }a wu sve sti o zna ~a ju po {u mqa va wa.

- I ove go di ne de li mo sad ni ma te ri jal raz li ~i tog {um skog dr ve }a, ko je je ti pi~ no za rast u rav ni ci. Ciq nam je da na ovaj na ~in uti ~e mo na svest gra |a na, ali i da da mo do pri nos po ve }a wu {u mo vi to sti, ~i me }e mo do bi ti zdra vi ju i lep {u `i vot nu sre di nu - is ta kao je Or lo vi}.

Po de li sad ni ca pri su stvo vao je i gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i}, ko ji je uka zao na zna ~aj po ve }a wa ze le nih po vr {i na u gra du.

- Kva li te tu `i vot ne sre di ne zna ~aj no }e do pri ne ti ovih 5.000 sad ni ca, ko je je za gra |a ne iz dvo jio In sti tut. Zdra va `i vot na sre di na je ve o ma va `na, jer to zna ~i da udi {e mo ~i sti ji va zduh i pi je mo ~i sti ju vo du. Mo ra mo bi ti od go vor ni i gde god mo `e mo po sa di ti dr ve }e, jer ono mo `e da re {i za ga |e we u gra du, uma wi bu ku i ubla `i po sle di ce ur ba ni za ci je - re kao je Pa vli ~i}.

Osim ovih 5.000 sad ni ca, u No vom Sa du bi }e za sa |e no jo{ 10.000, ~i me }e se po kri ve nost ze le nim po vr {i na ma po ve }a ti.

N. R.

PREDSTAVQEN POKRAJINSKI PROJEKAT

Za ~i sti je i ze le ni je {ko le u Voj vo di ni Pro je kat „Za ~i sti je i ze le ni je {ko le u Voj vo di ni” pred sta vqen je ju ~e na Spen su, u okvi ru ma nif sta ci je „No vo sad sko pro le }e”, ka ko bi se za in ter so va ni upo zna li sa ci qem i re zul ta ti ma pro jek ta. Sa vet ni ca u Po kra jin skom se kre tri ja tu za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne Oli via Te {i} na ve la je da je ciq pod sti ca we ak tiv no sti ko je }e do pri ne ti ne go va wu i o~u va wu ~i sti jeg i ze le ni jeg am bi jen ta u pred {kol skim usta no va ma, osnov nim, sred wim {ko la ma, u~e ni~ kim do mo vi ma i lo kal nim sre di na ma.

pro {le go di ne vra }e no 1.827 hek ta ra.

- Pro gram se re a li zu je ve} tri go di ne, a ove se pri ja vi lo 79 {ko la, a svim pri ja vqe nim u~e sni ci ma je do de qen pro mo tiv ni i edu ka tiv ni ma te ri jal za re a li za ci ju pla ni ra nih ak tiv no sti u {ko la ma- ka za la je Te {i}.

Do da la je da ovaj du go ro~ ni pro gram tre ba da stvo ri ~i sti ji i ze le ni ji am bi jen ta u usta no vi, ali i da raz vi je svest de ce i od ra slih da pri hva te i sno se od go vor nost za za {ti tu i odr `i vo ko ri {}e we pri rod nih do ba ra. [ko le tre ba da svo je ak tiv no sti re a- li zu ju do 15. ma ja, a iz ve {taj da po {a qu Se kre te ri ja tu do 25. ma ja. Sve ~a nost i do de la

na gra da za naj ups {e ni je {ko le odr `a }e se 15. ju na.

Ovom pri li kom na ja vqen je i kon kurs za di zaj ni ra we eti ke te za spe ci jal no iz da we li men ke „Re kre i raj/re ci kli raj”, ko ji su po kre nu li „Re kan fond”, aso ci ja cja „Sport za sve”, „Su per ne ~u ral” i fa bri ka „Bol pe ke xing”.

Mo gu da u~e stvu ju svi mla di i ne a fir mi sa ni di zaj ne ri, a na bo qi rad bi }e na gra |en pu to va wem u Lon don. Za dru ga dva me sta obez be |e ni su bi ci klo vi od alu mi ni ju ma. Kon kurs je otvo ren do 10. apri la, a vi {e in for ma ci ja mo `e se na }i na saj tu www.re can.org.rs.

A. J.

[u ma i {um ska ze mqi {tva u ovom par ku na la ze se na osam ad mi ni stra tiv nih i 44 ka ta star ske op {ti ne.Ukup no je de fi ni sa no pre ko 30 raz li ~i tih ti po va {u ma na raz li ~i tim ge o lo {kim pod lo ga ma i raz li ~i tim ze mqi {tvi ma.

Svu da, pa i kod nas, {u me se ma sov no uni {ta va ju {to do vo di do eko lo {kih pro me na sa {tet nim po sle di ca ma me |u ko ji ma su pr ven stve no pro me ne ze mqi {ta i kli me, kao i ne sta nak mno gih biq nih i `i vo tiw skih vr sta. Jer , ze mqi {te na kon se ~e {u me osta je ogo qe no i bez za {ti te dr ve }a osim {to je iz lo `e no ero zi ji ono u ve li koj me ri gu bi spo sob nost ap sor bo va wa vla ge te se ra si pa i po sta je ne plod no. Po red to ga se ~a {u ma do vo di do pro me ne tem pe ra tu re i sma we wa vla `no sti kao i po ve }a we br zi na ve tra.

Ko li ko su {u me bit ne go vo ri i po da tak da li {}e jed nog sta bla sta rog 30 go di na fo to sin te zom mo `e da raz lo `i do 120 ki lo gra ma fa bri~ ke pra {i ne i pro ~i sti za ga |en in du strij ski va zduh. Sa mo jed no sta blo is pu sti ~ak 250 me ta ra kub nih ki se o ni ka za go di nu da na {to je do voq no za po tre be dva od ra sla ~o ve ka.

Q. M.

U SKUP[TINI SRBIJE

Okru gli sto Ja dran sko-jon ske ini ci ja ti ve U okvi ru pred se da va wa Sr bi je Ja dran sko-jon skom ini ci ja ti vom Mi ni star stvo `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa or ga ni zu je da nas u Do mu Skup {ti ne Sr bi je okru gli sto o za {ti ti `i vot ne sre di ne na pu tu ka Svet skom sa mi tu o odr `i vom raz vo ju Rio 20.

Na sku pu }e go vo ri ti ge ne ral ni se kre tar Ja dran sko jon ske ini ci ja ti ve i am ba sa dor Fa bio Pi qa po ko, iz vr {ni di rek tor kan ce la ri je UNEP za Evro pu Jan Du {ik i dr `av ni se kre tar Mi ni star stva `i vot ne sre di ne Ivi ca Ra do vi}. Re zul ta ti ovog okru glog sto la bi }e pred sta vqe ni na pred sto je }em Svet skom sa mi tu Rio 20 u ju nu ove go di ne.

globus

dnevnik

~etvrtak22.mart2012.

25

Све за тебе, драга

Б

ританац лажирао сопствену смрт како би наплатио осигурање и платио жени уградњу силикона. Психолог Стивен Келавеј (54) најпре је проневерио новац у послу са некретнинама и зарадио око милион фунти, а затим је лажирао сопствену смрт како би наплатио животно осигурање. Заједно са трећом супругом Нели, извео је превару и она је пријавила да је страдао на породичном одмору у њеној родној Русији, где је заправо отишла да се подвргне уградњи силиконских груди. Нели је надлежним органима

показала лажирану смртовницу и урну са „пепелом” њеног мужа, који се за то време крио у Русији и Кини, и покренула процедуру за наплату осигурања од 1,7 милиона фунти. Међутим, истрага је утврдила да је смртовница фалсификат, а међународни органи убрзо су лоцирали Келавеја у Кини. Он је изручен Британији прошлог децембра, а управо је осуђен на 32 месеца затвора. Његова супруга покушала је на суду да се брани тврдећи да ју је муж натерао да учествује у превари, али јој судија није поверовао и одређена јој је казна од 18 месеци условно.

Највиша торта на свету

Бетмен постоји

А

ко сте икада посумњали да ваш омиљени суперхерој није стваран - преварили сте се. Ако су родитељи још као мале успели да вас убеде да је Бетмен само лик из стрипа и филма - сада можете да им „натрљате нос” да су погрешили. Наиме, у словачком градићу Дунајска Стреда удаљеном 55 километара од Братиславе живи Золтан Кохари, познатији као словачки Бетмен. Золтан тврди како је тамо јер жели да очува ред и мир на улицама тог малог града, као и да помог-

К

инези оборили рекорд постављен у Паризу и направили торту од осам метара. Нова највиша торта на свету прешишала је своју претходницу за 20 центиметара, а за њену производњу утрошено је 260 килограма брашна, 200 килограма шлага, 100 килограма воћа, 500 јаја и 80 килограма чоколаде. Група посластичара пуних 24 сата је правила торту која је због своје висине изложена у холу једног тржног центра у Луојанту, у провинцији Хенан.

Све ћу вас тужити

Д

ванаестогодишња девојчица тужила школу јер су јој „вршљали” по Фејсбук профилу. Девојчица из америчке државе Минесота тужила је своју основну школу због непоштовања њених грађанских права и угрожавања приватности , а због тога што јој је школа, наводно, „упала” у компјутер и прегледала Фејсбук профил и и-мејл. Девојчица која је у тужби именована као Р.С. упала је у проблем јер је на свој Фејсбук профил поставила пост у којем је изјавила како „мрзи” особу која је задужена за безбедност ученика у школи и да је иста јако нервира. Девојчица је пост недуго по објављивању обрисала, али је директор школе направио сцреенсхот поста, и она је за казну суспендована. Да ствар буде гора, управа школе је захтевала од девојчице да им открије шифру свог налога како би га „пречешљали” и видели да ли је дете још негде „блатило” школу и њене запослене, а све то без одобрења родитеља. Па није ни чудо што их је све тужила...

Драга, види шта ме научила једна гола девојка

С

ањате о томе да вас јача половина изненади скуваним ручком и опраним судовима? Е, па сад постоји начин да снови постану стварност, само вам се неће допасти Канадски кувар Пет, досетио се савршеног начина да мушкарци науче да сами спремају једноставна јела, а не да чекају маме, девојке и жене да их „нахране”. Он је измислио својеврсни видео-курс припреме јела, у којем му асистира топлес куварица Кет. Када, и ако будете успели да скренете поглед са њених груди и фокусирате се на рецепт и начин припреме јела, можда и научите да кувате.

Гладна сам

К

ако ћете знати да је ваша мачка гладна? Па, рећи ће вам сама! На Јутјуб каналу је објављен видео мачке која „знаковним језиком” тражи од власника да јој да да једе. Власник и сам вечера, а мачка „седи за столом” тик поред њега и нетремице „буљи” у вечеру. Сваки пут када би власник климнуо главом, као да је пита „шта хоћеш”, мачка би шапом правила знак да хоће да једе - дигла би је у ваздух, а онда, као да држи кашику у „руци”, принела је устима.

Да поједем или засвирам

Најслађи сноубордер на свету

Б

раћа Нан Веидонг и Нан Веигинг из Пекинга, од шаргарепе и празилука не праве ђувеч, већ музичке инструменте. Уметници на шаргарепи, празилуку, цвекли и питај бога чему све још, постали су познати широм света након што су решили да од „воћа и поврћа” праве инструменте, а онда свирају на њима.

С

нимак маленог опосума Рататуј, постао хит на интернету. Разлог зашто је он познат је његово бављење сноубордингом. Он не кува као Реми из анимираног филма „Рататуј” и не предвиђа победнике на фудбалским утакмицама као што је то чинила

Хајди, он се бави сноубордингом и нема особе која се није насмејала када га је први пут видела у пуној „ратној” опреми. Интернет славу је добио захваљујући својим „газдама”, запосленима у скијашком центру у Емитсбургу у Америци који су га учили сноубордингу, и који су га снимили на једној вожњи. Опосум је права атракција међу туристима, поготово када виде да осим сноуборда, он има и има свој ски пас на име Рататуј Боверс.

не полицији у спровођењу закона. За разлику од оног из филма, овај Бетмен не крије свој идентитет и нема батлера који га „покрива”, већ сви становници знају да живи у једном од станова напуштене зграде без грејања и воде, али њему то ни најмање не смета - ипак је он суперхерој. Золтан је живот провео на једном имању недалеко од града, а по завршетку школовања радио је у локалној фабрици. Када је недавно остао без посла, Золтан је „пронашао своје право занимање”.

Волим ја кола, вожња је проблем

С

екс све продаје, али веза између згодних цица и аутомобила је нераскидива. Поготово када се плаше брзе вожње. Манекенка Дијанис Гарсија представила нам је ауто-

мобил „мицубиши ево IX”, аутомобил „који морамо да купимо”, а онда села да се провоза у њему вероватно први и последњи пут! Дајанис је уживала док је позирала - мало шетње испред ха-

убе аутомобила у минијатурном шорцу, скидање одеће на возачевом месту... мачији кашаљ. А, онда је села да се провоза и занемела.

На идеју да поврће има и другу употребну вредност, дошли су пре две године, када су и кренули у овај музички подухват. „Најважније је да влага не испари из поврћа, тачније да поврће буде свеже, иначе ће тон бити виши него што би требало”, рекао је Веидонг. Браћа Нан наступају по бројним шоу програмима у Кини и по наступу зарађују осам хиљада долара.

dnevnik

OGLASi

~etvrtak22.mart2012.

26

27

~etvrtak22.mart2012.

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

49302 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.

Telefon 021/6399-305.

49303 ^ASOVI srpskog i engleskog u~enicima sa Klise. Povoqno.

Telefoni 021/419-473 i 060/5091071.

49305

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

49304

MEWAMO stan 71m2 za mawi oko 35m2- 40m2 uz dogovor. Telefon 060/345-1313.

49354

IZDAJEM trosoban, name{ten, komforan stan u centru Novog naseqa, cena 220E. Telefon 060/5512-871.

48960 IZDAJEM garsoweru 30m2 u centru, kompletno novoname{tenu, ul. Vojvode Bojovi}a 8A, 120 E. Telefoni: 064/200-10-50 i 021/52-88-67.

49321 PRAZAN jednoiposoban stan, 50m2, ku}a, poseban ulaz, Vr{a~ka 29, Novi Sad. Telefoni: 063/225-919, 063/12-42-545. Quba.

49334 IZDAJEM prazan stan 45m2 Pasterova. Telefon 064/8195048, 6311-150.

49358 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Novoj Detelinari, kuhiwa je odvojena od sobe, mese~no pla}awe. Telefon 060/6367695 i 6367-695.

49370

KUPUJEMO garsowere, jednosobne na Grbavici, ve}e stanove na keju, zemqu, prvoklasno 20ha, sala{e, ku}e, vikendice.

Telefoni: 021/6215260, 021/6621797, 063598463.

49373

NOVI BULEVAR, odli~an stan od 24m2, cena 27.500. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs.

15018 CENTAR, novija zgrada „Aleksandar” gradwa, stan od 31m2 cena 37.100. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs.

15019 BULEVAR, u blizini Hotela „Park” u ekstra zgradi, nov stan sa odvojenom kuhiwom, cena 31.500. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs.

15020 BULEVAR, kod Betanije, novija zgrada, ukwi`en stan od 30m2, cena 28.000. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs.

15021 CENTAR, u Radni~koj ulici, ukwi`en stan od 42m2 na III spratu, cena 46.350. Tel. 6368429, www.bo mil.rs.

15022

NOVO NASEQE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2, sa odvojenom kuhiwom, hitno i povoqno.

Tel. 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

15001 SATELIT, ukwi`ena garsowera sa cg, cena 14.000. Tel. 6366952, www.bo mil.rs.

15002

SOCIJALNO, nov odli~an 2.0 stan od 54m2 cena 52.000. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs.

15003 NOVA DETELINARA, mawi ukwi`en 1.5 stan odli~nog rasporeda, cena 38.500. Tel. 6368429, www.bo mil.rs.

15004 GRBAVICA, u novijoj zgradi ukwi`en 2.0 stan na I spratu, 49m2 cena 53.600. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs.

15005 LIMAN, klasi~an 2.0 stan od 53m2 cena 51.900. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs.

15006 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, ukwi`en klasi~an 2.0 stan od 52m2 u funkciji 2.5og na III spratu, cena 46.500.

Tel. 636-8429.

15007 GRBAVICA, u „Aleksandar” zgradi, novi ukwi`en 2.0 stan od 44m2 na II spratu sa liftom + parking mesto u dvori{tu, cena 1.150/m2. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs.

15008 BEZ PO SRED NI KA, pro da jem stan Bu le var oslo bo |e wa 51m2, 5. sprat, bez ula ga wa, use qiv, ukwi `en, mo `e na kredit. Telefon 064/128-47-49.

49322 PRODAJEMO stan nov 71m2 uz odli~ne uslove. 50% ke{ ostalo u ratama! Telefon 060/3451313.

49356

OGLASi l ^iTUQe

BULEVAR EVROPE, u luks „Zoned„-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2.5 stan, cena 55.500 evra. Tel. 63-66-952, www.bo mil.rs.

15009 HITNO, Novo naseqe, na [onsiju, odli~an sre|en, kompletno renovirano - kupatilo, kuhiwa... 2.5 stan cena 63.800. Tel. 636-8429, 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

15010 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs.

15011 GRBAVICA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwi`en, na II spratu sa liftom, cena 67.000. Tel. 6368429, www.bo mil.rs.

15012 CENTAR u Vase Staji}a, odli~an, dvostran, ukwi`en, 3.0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor...

Tel. 636-6952, www.bo mil.rs.

15013 LIMAN, prodajem ukwi`en 3.0 stan odli~nog rasporeda, lako preuredqiv u 3.5 od 77m2, cena 74.000. Tel. 063/828-83-77, 6366952, www.bo mil.rs.

15014

BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda, ukwi`en, nije dupleks, cena 88.600. Tel. 6366-952, www.bo mil.rs.

15015 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salon skog ti pa sa vi so kim pla fo ni ma, luk su zno re no vi ran 138m2, sa ve li kom te ra som i par king me stom u dvo ri {tu.

Tel. 063/828-83-77, sli ke na www.bo mil.rs.

15016 NOVO NASEQE, fasadna cigla, 3.5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Tel. 6368-429, www.bo mil.rs.

15017

dnevnik

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu!

Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

48492 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

48493

Dugo smo je poznavali, mnogo toga lepog o woj znali i s wom pro`iveli. @ivela je tiho, a tako nas je i napustila na{a draga

Zora Kosti} Sejka PRODAJEM arpaxik, holandski `uti, ve}e koli~ine. Telefoni: 021/714-374, 064/158-4008.

49294 PRODAJEM vo}ne sadnice, kajsije, tre{we, vi{we, {qive i ostalih vo}nih vrsta. Telefon 021/6619-236, 063/8351-900.

49377

1922 - 2012.

Sahrana je danas, 22. 3. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Hvala za sve lepo {to nas vezuje i podse}a na tebe.

Tvoj Jova Kamber sa porodicom.

49442

Oti{ao je na{ veliki prijateq

PRIRODNI preparat protiv {uqeva- hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, eliminisan za 7 dana.

Deda Rado{, 037/790-797, 064/240-55-49.

48954

Vesna Trailovi} HITNO potrebne radnice za odr`avawe higijene do 50 godina starosti. Telefon 021/6624503, 064/6588-613.

49051 SPLAVU u Futogu potrebni kuvari. Telefon: 063/8901-989.

49099

Od{etala si u ve~nost, a ostaje{ u srcima. An|eli neka te ~uvaju, mirno spavaj.

Tvoji: Ru{ka i Du{an Milojevi}.

Posledwi pozdrav bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 63. godini preminuo na{ dragi

Mi{i Grgi}u

Mi{a Grgi} Posledwi ispra}aj je danas, 22.

3. 2012. godine, u 13 ~asova, na Starom grobqu u Futogu.

O`alo{}ena porodica.

49438

49443

Posledwi pozdrav mom jedinom bratu

Posledwi pozdrav dragom

Milanu Br~inu

od prijateqa iz xudo kluba „Omladinac”.

OG/1

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Katici Kolesar

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon:021/421-452, 064/131-2135.

47085 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

49289

49441

Posledwi pozdrav

PRODAJEM ku}u u Petrovaradinu, 350m2, na placu od 900m2, ekstra. Telefon 064/459-3038.

48550

KUPUJEM ispravne, neispravne ve{ ma{ine, televizore, sav alat i ostalu tehniku, dobro pla}am. Telefon 063/7746-129.

49378 PRODAJEMO nedovr{enu vikendicu na Alibegovcu; plac 1100m2 na prelepom mestu. Telefon 060/345-1313.

49355

Posledwi pozdrav dragoj Vojki od: Zorice, Jasne i Milenka Lazi} i Jelene Geci} sa @eqkom i decom.

49437

KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/99-45-002. Mile.

49280 HITNO prodajem odmah useqiv jednosoban stan.

Telefon 021/633-0452.

49323

od sestara: Mire i Zore sa porodicama.

KUPUJEM stare automobile, sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ka ro serije, ~istimo podrume, tavane, od no si mo {ut. Te le fon 6618-846, 063/8485-495, 064/9533-943.

49228 GOLF III 1.8 ( 75KS ) ca brio, kao nov, vlasnik, registrovan do januara 2013. Telefon 060/3451313.

49357

Vojislava Lazi}

Andriji Cesnaku

Milivoj{i

od wegove sestre Cice sa porodicom.

Neka te an|eli ~uvaju.

od stanara zgrade Bulevar Cara Lazara 85.

Bikan sa porodicom.

Porodica Blagojev: Tamara, Nenad, Dragan i Cica.

49433

49447

49424

DESETOGODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. marta u 62. godini preminuo na{ otac, brat, suprug i deda

Danica Ze~evi} Draga majko, bol i tuga u na{im srcima su veliki, veliki koliko i tvoja qubav koju si nama nesebi~no davala. Hvala ti za sve {to si u~inila za nas.

Zauvek }emo ~uvati se}awe na tebe.

K}eri Marija, Zoja i Mirjana i nevesta Marica sa porodicama.

49445

Milan Br~in Mile Sahrana je danas, 22. 3. 2012. godine, u 15 ~asova, u Stepanovi}evu.

O`alo{}ena porodica.

49446

28

^iTUQe l POMeni

~etvrtak22.mart2012.

Posledwi pozdrav dragom sestri}u, bratu i ujaku

Posledwi pozdrav velikom prijatequ i odbojka{kom radniku

Emilu Gavrilovi}u Braci

dnevnik

Posledwi pozdrav penzionerki

na{oj

Vojislavi Lazi}

Vesna Trailovi}

od kolektiva Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” Novi Sad.

Sredoju Zeremskom od porodica: Topalski i Fi{te{.

Posledwi pozdrav dragoj Vesni od kolega iz TV Vojvodine.

59778/P 59777/P

49430

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

Odbojka{ki savez Vojvodine.

Posledwi koleginici

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav dragoj mami, babi i prababi

350/P

Zorici Mirilov

Posledwi pozdrav predsedni{tva

kolegi,

prijatequ

i

~lanu

Katici

Vojislavi Lazi} Lepi trenuci provedeni sa tobom ne}e nam dozvoliti da te zaboravimo!

Porodica Dra~a.

Koleginice iz vrti}a „Veverica”.

49432

59777/P1

od: }erke Er`ike, zeta Zvonka, unuka Josipa i Jelice sa Andreasom i praunuka Nata{e, Dajane i Aleksandra.

49393

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj mami

Sa neizmernom tugom se}amo se na{eg milog tate

Sa bolom kumu

Sredoju Zeremskom

Udru`ewe odbojka{kih klubova Vojvodine.

Ivici

Katici

Emilu

od Stevana ^iki}a.

od }erke Ankice.

Dragomira Proti}a dipl. in`ewera 1987 - 2012.

350/P1 49428

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

49390

Posledwi pozdrav dragom sinu i stricu

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je posle te{ke bolesti preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav dragom

Na svom mirnom putu ka `ivotnoj sre}i izgubio si posledwu bitku, ali u na{im du{ama ostaju duboki tragovi tvoje neprolazne vrednosti kao ~oveka i prijateqa, na{eg milog kuma. „I danas, wemu srce tiho bije, mo`da je on zaspao, ali umro nije”.

Wegovi: Cica i Bata.

Ostaje{ voqen, Tvoji Nikolini.

49422

Emilu Gavrilovi}u ^iki

Ivici Vernotu

Porodica Antoni}.

Sahrana je 22. 3. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Neka te an|eli ~uvaju.

Maka, Brana i Emilija.

49427

49426

Preminuo je na{ dragi suprug, otac i deda

Ivici

\ura Baj~i

49386

49421

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Andrija Cesnak

Sahrana je danas, 22. 3. 2012. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu.

Lazar Trpinac Sahrana }e se obaviti 22. 3. 2012. godine, u 14 ~asova, u Temerinu na grobqu Staro \ur|evo.

O`alo{}eni: sin Slavko, }erka Slavica, unuk Lazar, unuke Milica, Ana i Jelena, snaja Jelena i zet Ivica.

49431

Posledwi pozdrav dragom sestri}u bratu i uji od: tetka Marte, Zdenke, Nine i Vlade sa porodicama.

49420

Ivici

Uvek }e{ biti sa nama.

Andrija Cesnak 1935 - 2012.

Posledwi pozdrav

od porodice Ivanov.

O`alo{}eni: supruga @ivka, sinovi Mi{a i Ivica, snahe i unu~ad.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac i deda

49384

Andriji Cesnaku Jo{ki

Tvoji: supruga Kata, }erke Vikica i Maja, zet Angelos, unuci Filip, Luka, Nikolas i Igor.

od porodica Stanimirov.

od porodica: Heri} i Bojbi}.

49418

49419

49391

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Zori \uri~kovi}

Posledwi pozdrav

~etvrtak22.mart2012.

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je preminula na{a draga

Vesni Trailovi}

Ivanu Vernotu

29

Vesna Trailovi} 1956 - 2012.

od ~lanova Markovi}a.

od kom{ija iz Milenka Gr~i}a 15.

Sa qubavqu weni: Neboj{a, Drenka, Du{ko i Danijel s porodicama.

Sahrana je danas, 22. 3. 2012. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice: Banovi} i Milo{evi}.

49414

49416

Sa nevericom i tugom opra{tamo se od na{e drage

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo posle duge i te{ke bolesti na{ voqeni otac i suprug

49413

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 21. 3. 2012. godine u 63. godini preminuo na{ dragi

49412

DVOGODI[WI POMEN

Nevenke ]ulibrk Nene

Milan Hrgi} Mi{o

Vu~i} Bubawa Kolektiv S[ „Svetozar Mileti}�.

59776/P

Danas je godina dana od kako nije sa nama na{

1948 - 2010.

ro|en 1936.

Ispra}aj voqenog obavi}e se u ~etvrtak, 22. 3. 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 12 ~asova.

Ve~ito o`alo{}eni: sin Toma, }erka Nadica i supruga Saveta.

49406

U vrtove ve~nog se}awa oti{la je na{a plemenita

Te{ko je stisnuti srce da ne boli, du{a da ne pati, suze da ne teku, ne postoje re~i kojima se mo`e opisati koliko nam nedostaje{. Po~ivaj u miru, a mi }emo te `aliti do`ivotno.

Tvoji najmiliji: mama Bosiqka, tata Qubomir, supruga, sinovi, sestra i bra}a sa porodicama.

Emil Gavrilovi}

Posledwi pozdrav

dr Miroslava Todorovi}

O`alo{}eni: sin Petar i Danica.

profesor Univerziteta u penziji

Ostale smo bez wenih toplih re~i punih {ale i `ivotnog optimizma.

Pamti}emo je i se}a}emo se.

Ratko Petej Wegovi najmiliji: supruga Ka}a, sin Zoran i k}erka Maca sa porodicama.

49410

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda.

1936 - 2012.

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 22. 3. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Bano{toru.

S po{tovawem i zahvalno{}u, Kosta i Jasna.

49394

49385

Petru

Posledwi pozdrav bratu

Petar Josipovi}

Petru Josipovi}u

Katici

Zori \uri~kovi}

Posledwi pozdrav zetu

Wene: Jelica, Marija i Se{a.

49396

Posledwi pozdrav dragoj mami, babi

49408

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 22. 3. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu u ^urugu.

od: sina Emila, Marike, Katarine, Marije i Milana.

od sestre Angele i Kose.

49392

49403

Sahrana }e se obaviti 23. 3.

2012. godine, u 13 ~asova, u Petrovaradinu, grobqe Novi Majur.

od: Marka, Stjepana, Frawe, Mire, Ru`e i Marije sa obiteqi.

Sofija Paji} ro|ena Jefti}

49401

POMEN Dana, 22. marta 2012. godine navr{avaju se 2 godine od kako nije sa nama na{ dragi

umrla je 16. marta 2012. godine u 80-toj godini.

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u petak, 23. marta 2012. godine, u 12.45 ~asova.

O`alo{}eni: sinovi Milijan i Dragan, snaha Darinka, unu~ad Jelena i Aleksandar, sestra \uka, bra}a Luka, Vaso i Slobodan i ostala tuguju}a rodbina.

O`alo{}ena porodica.

49329

49399

Posledwi pozdrav bratu

22. 3. 1984 - 22. 3. 2012.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga baka

Ninko Antoni}

Katica Kolesar

Petru Josipovi}u

Dani prolaze a ti si i daqe sa nama.

Nikada te ne}emo zaboraviti, puno te volimo.

ro|. Balog 1932 - 2012.

Ivica Vernot

Simo ]uri}

Bate, zauvek }e{ ostati u na{im srcima. ^uvam uspomenu na tebe.

Sahrana je 22. 3. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Uvek }e{ `iveti u mom srcu, unuka Katarina.

od brata Bla`a sa porodicom.

Tvoja porodica.

49389

49404

49379

Tvoji: Vawa, Zoki i Vlasta.

Vera.

49381

49278

tv program

~etvrtak22.mart2012.

Фолдер култура Колико опасности носи неограничена амбиција научника да контролишу природу и да ли су тачне тезе да ће цивилизација какву познајемо нестати за 50-ак година, покушаће да одговори ново издање емисије, бавећи се истраживањем на тему „Вештачка интелигенција у свакодневици”... Уредница: Софија Љуковчан (РТВ 1, 15.05) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам од 1945.

09.30 Заједно 10.00 Вести 10.10 Миљеница 10.55 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ 14.30 Биоскоп 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Поаро - карте на сто 21.00 Сучељавање 22.00 Војвођански дневник 22.30 Злогласни атентати 23.00 Серија недеље: Поаро - карте на сто 23.45 Један на један 00.10 Сучељавање 01.00 Концерт године „Лет 3“ 2002.

01.50 Фолдер култура 02.15 Плави круг 02.40 Документ

06.30 Кухињица – мађ.

07.00 Ток шок 08.00 Концерт године: „Сви на под“ и „Негативе“ 09.00 Грување 09.50 Грување уживо у студију „М“ 10.45 НС џез фестивал 2010.

11.45 Из наше архиве-Песме Пап Јожефа (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Украјинска панорама 13.10 Дивљина, филм 14.45 ТВ баштина 15.15 Добро вече, Војводино (рум) 16.45 ТВ Магазин (рус) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ.

20.00 Добро вече, Војводино (рус) 21.30 Мој први глас - први пут на гласање, информ. програм 21.35 Секс и последице, филм 23.05 Плави круг 23.30 ТВ баштина 00.00 ТВ Продаја

07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 18.55 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00

Глас Америке Панонско јутро У огледалу Аналија Вреле гуме За корак испред Тема недеље Путоманија Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Очистимо Србију Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести Панонска хроника

08.15 09.00 09.04 09.48 10.02 10.34 11.10 11.14 12.00 12.15 12.30 12.37 13.21 14.55 15.10 15.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.09 22.03 22.08 23.05 23.10 00.00 00.15 00.22 01.17

Јутарњи програм Вести Оно као љубав Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Вести Одгонетање историје Дневник Спорт плус Евронет Истражитељи из Мајамија Четири годишња доба: Пролеће, филм Гастрономад Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магарзин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Велики изазов, квиз Вести Да, можда, не Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Тихи сведок Ноћни биоскоп: Кобно поверење, филм

06.02 06.59 07.34 07.39 07.44 08.06 08.17 08.22 08.39

Концерт за добро јутро Слагалица Ози бу Мунзи Попај Оливија Животиње којима се дивимо Тумачење књижевног дела Мансарда

Јелена Нишавић

РУКОМЕТ (Ж) КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЕП (РТС 2, 18.55)

08.30 09.00 09.10 10.00 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.50 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Храна и вино Објектив Серијски програм Прст у око Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбука родитељства Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

Тајна старог моста Сулејман Величанствени Три Хил Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Сурвајвер Бандини

08.59 09.17 09.46 09.50 10.00 10.26 10.57 11.22 11.53 12.10 12.40 13.00 14.01 14.18 14.38 14.56 15.39 16.35 16.55 18.41 18.45 18.55 20.30 21.00

Радна акција

10.00 Фудбал мондијал магазин 10.30 Белгијска лига: Андерлехт – Зулте Варегем 12.30 Премијер лига: КПР – Ливерпул 14.15 Холандски куп 1/2 Финале: Херенвеен – ПСВ 16.00 Премијер лига: Евертон – Арсенал 17.45 Евролига плеј оф: Барселона – Јуникс 20.00 Премијер лига, Магазин 20.45 Евролига плеј оф: Барселона – Јуникс 23.00 Евролига. Панатхинаикос – Макаби 00.30 Холандски куп 1/2 Фианле. АЗ – Херацлес

Трочлана породица Јевтић живи у Смедереву, у надограђеној гаражи без топлотне изолације, пуној влаге и са дотрајалим намештајем. Мајка Перса и њена деца, Наташа и Ненад, још увек се носе са последицама породичне трагедије која их је задесила пре седам година... (Прва, 22.15) 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.10 22.15 23.15 00.00

Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Сурвајвер Радна акција Кобра Сурвајвер-без цензуре

Фолк шоу Уживаћете у песми Бранке Соврлић, Шерифа Коњевића, Боре Дрљаче, Ћане, Нихада Алибеговића, Сање Малетић, Радета Вучковића, Нене Ђуровић, Шака Полументе и Биљане Јефтић. Музички коктел за све љубитеље праве народне музике. (КТВ, 20.00)

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 14.05 16.00 16.40 17.05 18.30 19.30 20.00 21.15 23.25 00.00 00.55 02.30 02.55 04.25

Доушници Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Мисија Вавилон Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Вести + Између две ватре Штрумфови Спартак, крв и песак Филм: Сам против свих Вести Истражитељи из Мајамија Филм: Уради праву ствар Саут Парк Филм: Тајна њене баке Укључење у Б92 Инфо

Сам против свих

Србија–Румунија 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00

21.53 22.24 22.55 01.06 02.04

06.00 06.30 07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 14.00 14.30 15.30 16.15 17.05 18.00 18.30 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.00 04.30

dnevnik

c m y

30

Политичке идеје у Срба Вита студентис Датум Верски календар Српске спортске легенде Контекст У свету Траг у простору Гитар арт фестивал Беокулт Ликовна колонија РТС Трезор Тумачење књижевног дела Мансарда Политичке идеје у Срба Вита студентис Поаро: Мистерија шпанске шкриње Фудбал: Куп Србије, полуфинале Одбојка - ПС: Црвена звезда Партизан, полуфинале, плеј оф, пренос Датум Верски календар Рукомет (ж) - квалификације за ЕП: Србија-Румунија, пренос Место за нас Поаро: Крађа краљевског рубина Метрополис Бунт Фестивал фестивала: Кармен, филм Трезор Одбојка - ПС: Црвена звезда - Партизан, полуфинале плеј-офа

ВОА Кефалица Маратон Копаоник Породица Серано Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Копаоник Вести Доктор Хаус Терминатор 24 Менталиста Вести Филм: Диско ролери Филм: Сирено де Бер-ерак Менталиста Филм: Пуерто Валарта 24 Терминатор Копаоник Филм: Пуерто Валарта

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Током међународних преговора о трговинском споразуму, убијен је кинески амбасадор у Уједињеним нацијама. ФБИ агент Нил Шо добија задатак да води истрагу случаја, а да о резултатима извештава искључиво своју надређену Елеонору Хукс. Улоге: Весли Снајпс, Ен Арчер, Мари Матико Режија: Кристијан Дугуај (Б92, 21.15)

Ен Арчер

05.45 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.15 21.15 22.15 23.45 00.30 02.15 03.00 04.45 05.15

Добро јутро Брачни судија Градске вести Тачно у подне- живо Недељно поподне Сестре Национални дневник Острво Мала невеста Национални дневник Мала невеста Острво 48 сати свадба Све за љубав Немогућа мисија Филм: Господари саване Калифорникација Филм: Теорија доконе класе Витезови из блата Тајна љубав

Биљана Крстић

Срећна звезда Прво такмичарско вече музичког талент шоу програма почиње вечерас. Као и прошле године, такмичи се 18 кандидата, а у сталној поставци жирија су Биљана Крстић и Тијана Дапчевић. Специјални гост у жирију је Иван Милинковић из групе ,,Легенде“. Водитељи су Никола Пауновић и Милица Мајсторовић (Хепи, 20.30) 05.00 07.55 08.05 08.55 09.05 09.25 09.30 09.45 10.00 10.25 10.50 11.15 11.40 12.05 12.30 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.05 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Јутарњи програм Вести Беверли Хилс Ноди у земљи играчака Ешли Торк Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Залив шкољки Генератор Рекс Моћна чигра Бакуган Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Залив шкољки Квизић Пресовање Телешоп Вести Беверли Хилс Парови уживо поподне Вести Телешоп Једна жеља једна песма Телемастер Рекорд Насловна страна - квиз Парови уживо вече Номинације Срећна звезда Вести Добра жена Парови - преглед дана Парови - уживо ноћ Звездана капија - Атлантис Срећна звезда

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak22.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

17

31

ИЗ ВО ЂАЧ РЕ КЛАМ НИХ РА ДО ВА НА БАЛ КА НУ

Пи ше: Иван Станковић 10.25 Дадиља на задатку 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Најбољи амерички кувар 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Четири венчања - Америка 18.10 Највећи губитник 19.05 Мајами инк 20.00 Нова нада посластичара 20.55 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем 21.50 Стручњак за торте 22.45 Болести којих се стидимо 23.40 Л.А. Инк 00.40 Нова нада посластичара 01.40 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.04 Лугарница 10.15 Екстремни градови, док. серија 11.08 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.20 Др Оз, ток шоу 14.12 Тренутак спознаје 14.42 Хрватска хроника БиХ 14.57 Културна баштина 15.15 Понос Раткајевих 16.05 Алиса, слушај своје срце 17.27 Хрватска уживо 18.20 8. спрат, ток шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Све у 7!, квиз 21.02 Пола сата културе 21.30 Циклус добитника Оскара: Лоренс од Арабије, филм 01.05 Дневник 3 01.40 Масимо у Творници културе, снимак 02.58 Ин медијас рес 03.43 Др Хаус

08.00 Дневник скулптура 09.00 Летећи носач авиона 10.00 Покахонтас и капетан Џон Смит – љубав и спасење у Новом свету 11.00 Дани катастрофе – терор на аеродрому 12.00 Када су Мавари владали Европом 13.00 Тајни ратови 14.00 Истина о...

15.00 Героуов закон 16.00 Дневник скулптура 17.00 Рим није изграђен за један дан 18.00 Уврнути Лули 19.30 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 20.00 Изгубљени древни градови 21.00 Велико бекство: Неиспричана прича 22.00 Истина о...

23.00 Героуов закон 00.00 Дневник скулптура 01.00 Рим није изграђен за један дан

08.20 Неш Бриџис 09.20 Филм: Убиства у Мидсомеру 11.20 Вокер, тексашки ренџер 12.20 Неш Бриџис 13.20 Видовњак 15.20 Вокер, тексашки ренџер 16.20 Убиства у Мидсамеру 18.20 Дијагноза: Убиство 19.20 Монк 20.20 Видовњак 21.20 Убиства у Мидсамеру 23.20 Филм: Море љубави

07.45 Кобра 11 09.40 Ексклузив таблоид 10.05 Вечера за 5 11.10 Ватрено небо 12.10 Ружа ветрова 13.05 Крв није вода 14.00 Сурвајвер 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сурвајвер 21.45 ЦСИ 23.30 РТЛ вести 23.45 Сурвајвер: Без цензуре 00.40 ЦСИ Њујорк 01.25 Астро шоу 02.25 ЦСИ Њујорк 03.10 РТЛ Данас

Сур вај вер: Без цен зу ре (РТЛ, 23.45)

Блејк Лајвли Завера Розвел Покемон 7: Судбина деоксис Филм: Освајање слободе Филм: Шпијун на штиклама Филм: Интервју са убицом Филм: 11.14 Филм: Прелепа земља Филм: Још један пољубац Еротски филм: Успаљене детективке 01.00 Еротски филм: Вруће грешнице

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Још је дан по љу бац Ка да Са ра Хоп сон схва та да њен рас ко шни жи вот у Њу јор ку гу би сми сао, она па ку је ства ри и вра ћа се у род ни град. Циљ јој је да про на ђе сво ју љу бав из мла до сти, је ди ног чо ве ка ко га је за пра во ика да во ле ла... Уло ге: Валери Едмонд, Џерард Батлер, Валери Гоган Ре жи ја: Вадим Жан (Синеманија, 22.00)

СЕ РИ ЈА

Тра ча ра Нејт и Се ре на ис тра жу ју гра ни це свог при ја тељ ства. Блер по сум ња да Чак не мо же да за бо ра ви же ну ко ју је ви дио на оче вој са хра ни. Џе ни при ста не да по мог не Де ми је ну да свла да иза зов с ко јим је су о чен.... Уло ге: Блејк Лајвели, Лајтон Мистер, Пен Бедгли, Чејс Крафорд, Тејлор Момсен Ре жи ја: Тони Вармби (ХРТ 2, 22.25) 07.50 08.20 08.47 09.10 10.00 10.44 11.06 11.28 12.13 13.23 14.55 15.05 15.27 16.15 17.07 18.00 18.20 18.30 19.15 20.00 20.47 21.32 22.25 23.10 23.50 00.13 00.34 01.15 02.04

Валери Едмонд

06.00 Срцоломац 07.40 Васпитање за почетнике 08.05 Летописи Нарније: Путовање Намерника зоре 09.55 Ванредне мере 11.35 Феномен 13.35 Апартман за двоје 15.10 Последњи владар ветрова 16.50 Смрт на сахрани 18.20 Драги Џоне 20.05 Равница у пламену 21.50 Његов начин 23.15 Игра престола 01.05 Трилогија: Песме о неузвраћеној љубави 03.05 Дебељуца 04.35 Џеси Стоун: Танак лед

Мала ТВ Мега Минди Конор на тајном задатку Школски сат Алиса, слушај своје срце Дегреси Нови нараштај Ждероња Други формат Победници, док. филм Лисица и девојчица, филм Цртани филм Деграси Нови нараштај Школски сат Шкриња Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Три Хил Телетабис Ин медијас рес Залагаоница, док. серија Др Хаус Трачара Злочиначки умови Увек је сунчано у Филаделфији Симпсонови Браћа и сестре Којак Ноћни музички програм

07.40 09.35 11.10 12.55 14.50 16.20 18.00 20.00 21.20 23.00

Протуве са трибина Господин Шав Опседнута Правила опсесије Кад анђели наврате у град У сенци моје сестре Смртна опасност Игра са замишљеним другом Породица Брејди у Белој кући Господин Шав

04.00 06.20 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.20 02.00

Повратни удар Очи анђела Сањала сам праву љубав Мумија Полицајац из вртића Како је Гринч украо Божић Чист и трезан Испод површине Голо купање Повратни удар Између слаткица и мачкица Приватни часови

Станија Добројевић

10.00 10.30 10.55 11.50

17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Прљави послови Ловац на старине Пецање голим рукама Уклета кућа Разоткривање митова Прљави послови Ловац на старине

08.30 08.45 09.15 10.30 12.30 14.00 15.00 16.30 18.30 20.30 23.00 00.30

Сви спортови Олимпијске игре Бициклизам Карлинг Фудбал Бициклизам Бициклизам Карлинг Фудбал Борилачки спорт Фудбал Бициклизам

12.45 13.40 14.35 15.30 16.25

Р

Од лошег ка горем

ет ки су ле ка ри ко ји при ста ју на то да опе ри шу ва не ком дру гом, бе сан си на све, убе ђу јеш се бе да или ле че сво је бли жње кад су жи вот но угро - ће би ти све у ре ду, он да схва таш да не маш основ за же ни. Страх је да ће про фе си о нал ни део лич - то, по ста јеш из у зет но ре ли ги о зан, стал но си на иви но сти би ти су ви ше емо ти ван да би, у од лу чу ју ћим ци су за. А од то га не ма вај де. Оба ве сти ли смо Ма тре ну ци ма, био у ста њу да про це ни шта је нај бо ље. ји не ро ди те ље да је си ту а ци ја вр ло озбиљ на. Од лу На рав но, ако ле ка ру на сто лу ни је „оми ље на„ та - чио сам да не укљу чу јем дру ге љу де и офор мио ма шта. ли тим с глав ним за дат ком: са чу ва ти мир и при вид Кад сам до шао у си ту а ци ју да кли јент бу дем са - код де це да је све нор мал но. Ре ћи ћу им да се ма ма мом се би, све је по че ло из не на да, јед не су бо те ок то - пре хла ди ла па оти шла код док то ра, днев не ак тив но бру 2010, ко ју смо про ве ли крај ње уоби ча је но. На - сти ће би ти као и пре, без уво ђе ња но вих ли ца. Не знам ка ко сам до че као ју тро и по зив из бол кон шет ње с де цом по гра ду, Ма ја је пот пи са ла до нор ску кар ти цу у окви ру кам па ње ко ју смо ра ди ли ни це, кад су ми ја ви ли да је Ма ја пре жи ве ла ноћ. за Ми ни стар ство здра вља. Уве че је тре ба ло да иде - Си ту а ци ја се из ча са у час ком пли ко ва ла. Био сам мо на кон церт „Пар ног ваљ ка„, а по сле на ве че ру код при ја те ља. Је ди но ни је би ло пла ни ра но да Ма ја мо ра ла во ди ти „Днев ник„ јер јој се ко ле га пре хла дио. По сле „Днев ни ка„, зва ла ме је и ре кла да јој ни је до бро, да има гро зни цу и да до ђем по њу. То је вр ло не у о би ча је но за њу и знао сам да је не што озбиљ но. Кад смо до шли ку ћи и из ме ри ли тем пе ра ту ру (бли зу 40), из гле да ло је да је и она за ка чи ла грип па је на кон кон сул та ци ја с док тор ком, узе ла „бру фен„, ис ту ши ра ла се и ле гла. Тем пе ра ту ра се спу сти ла на при хва тљи вих 38. Ни шта ни је ука зи ва ло на удар ко ји ће се сру чи ти на нас. Ују тру, ни је јој би ло до бро, стра хо ви то ју је бо лео сто мак и Аутор са супругом Мајом Жежељ од лу чи ли смо да хит но оде мо у Ур гент ни цен тар. не мо ћан да би ло шта пре ду змем, не зна ју ћи шта По до ла ску, ње но ли це је по че ло да до би ја бла гу цр - да оче ку јем. На по слу сам по звао нај бли же са рад вен ка сту бо ју, а до кра ја да на по ста ло то тал но љу - ни ке, са оп штио им да је Ма ја у бол ни ци и да јој би ча сто, с бе лим кру го ви ма око очи ју. Број ни ле ка - је вр ло те шко и за мо лио их да пре у зму во ђе ње ри су до ла зи ли и од ла зи ли, не моћ ни да по ста ве ди - фир ме. Да ме не ште де од ло ших ве сти, али да јаг но зу. Она је из гле да ла све го ре, а прет по став ке о про бле ме да по ку ша ју да ре ша ва ју са ми. Сле де че му се ра ди по ста ја ле су све цр ње и цр ње. Се део ћих 45 да на сам, пр ви пут, за тва рао вра та на сво сам ока ме њен у со би се ста ра, слу шао и гле дао уз не - јој кан це ла ри ји. Си ту а ци ја је ишла од ло шег ка го рем – по че ли су ми ре ност сил них про фе со ра и док то ра ко ји су де фи ло ва ли и по ста јао све стан то га да је вр ло ре ал но да от ка зу ју бу бре зи, љу би ча ста бо ја ко же се про ши ри ла на пр сте на ру ка ма и но да на ша де ца не ће до жи ве ти да га ма, кад су ве не оја ча ле, при их мај ка од ве де у шко лу. Да Ка да си у си ту а ци ји да кљу чи ли су је на апа рат за ствар бу де го ра, на ра ди ју су пу за у век из гу биш не ког фил тра ци ју кр ви, по че ла је да шта ли гро зне пе сме за тај тре до би ја тром бо ци те... Еки па ну т ак: „Иф Yоу Го Ањаy„, бли жњег, не ве ри ца се ме ша пред во ђе на проф. Ве сном Бум „Стаирњаy То Хеавен„, „Небес ту г ом, чи н и се да се то ба ши ре вић је ме ња ла те ра пи ју ске кочије„... По ко зна ко ји пут у жи во ту, гле дао сам ка ко ми се де ша ва не ком дру гом, бе сан бу квал но из са та у сат, по ку жи вот ру ши, али ни шта ни је би - си на све, убе ђу јеш се да ће ша ва ју ћи да за у ста ви ка та стро фу. ло та ко стра шно као кад твој све би ти у ре ду, он да О то ме шта се де ша ва зна ло парт нер пред тво јим очи ма та ко схва таш да не ма осно ва је ве о ма ма ло љу ди. Иако је већ не у мит но не ста је. То се обич но за то, по ста јеш ре ли ги о зан... пр ве ве че ри не ко из ме ди ја де ша ва дру ги ма. звао Кли нич ки цен тар јер су Ко нач но, пред ве че, чу ве ни про фе сор Бу ца Па вло вић је по ста вио ди јаг но зу и, до би ли вест да се Ма ја Же жељ бо ри за жи вот, пр ва без уви ја ња, ми са оп штио: ире вер зи бил на сеп са. На три да на ни шта ни је би ло у но ви на ма. Про блем је мо је пи та ње да ли то зна чи да се не мо же за у ста ви - на стао тре ћег да на, ка да је хит но за тре ба ла крв од ти, не мо је клим нуо гла вом. Ка кве су шан се? Тад ре ђе не крв не гру пе за тран сфу зи ју и ме ни то ја вље сам пр ви пут чуо од го вор, ко ји сам сле де ћих не де - но пред ве че. Упу тио сам цир ку лар ни и-мејл свим ља че сто слу шао од ра зних ле ка ра: сад је све из ме - за по сле ни ма у фир ми, по звао Ве ра на Ма ти ћа с Б-92 ђу ње и Бо га. Ре као је још да не ви ди ка ко ће да се по што сам знао да је он ре дов ни до бро вољ ни да ва из ву че и да ће, ако пре жи ви до ју тра, има ти бар не - лац кр ви, и за са мо 45 ми ну та у За во ду за тран сфу ке ми ни мал не шан се за жи вот, ис под пет од сто. зи ју се оку пи ло пе де се так љу ди, при ја те ља, мо јих и Хит но су Ма ју пре ба ци ли у сте рил ну је ди ни цу оде - Ма ји них ко ле га с Б-92 и РТС-а. Вест се про ши ри ла ље ња за ин тен зив ну не гу и бор ба за њен жи вот је и сле де ћи дан је у но ви на ма об ја вље но да се Ма ја по че ла. Ме ни је оста ло да по ку шам да ор га ни зу јем бо ри за жи вот и да јој тре ба крв. Нор мал но, до ста по да та ка о то ме шта јој је и ка ко је до шла до бол ни не ку вр сту „нор мал ног„ по ро дич ног жи во та. А ја сам се су о чио с фа за ма кроз ко је љу ди про ла - це је би ло по гре шно, али на на слов ној стра ни не ко зе ка да има ју ова кве дра ме. Те шко је при хва ти ти ка - ли ко ти ра жних но ви на је то би ла јед на од глав них да не ко, та ко пун жи во та, про та го ни ста здра ве ис - ве сти. Но, не ке ства ри је ствар но те шко др жа ти под хра не и спор та, у ро ку од не ко ли ко са ти по ста је не - кон тро лом, по го то во кад гла си не кре ну да узи ма ју ко ко има ма ње од пет од сто шан си да пре жи ви. Не - сво је. Љу ди су до ла зи ли да да ју крв, иако ви ше ни ве ри ца се ме ша с ту гом, имаш ути сак да се то де ша - је би ла по треб на. Књи гу Ива на Стан ко ви ћа „ОСНО ВИ КА КО ДА ЛО ГИ ЈЕ”, уз по пуст од 30 од сто, за 907 ди на ра, мо же те на ру чи ти од из да вач ке ку ће „Клио” (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), путем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696 или меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak22.mart2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Стре сан дан за вас, на по ран у сва ком по гле ду. Али, мо же би ти и леп и зна ча јан. Сун це и Ме сец ће се за гр ли ти у ва шем зна ку, што зна чи љу бав ни кон такт, склад и је дин ство во ље и же ље.

BIK 20.4-20.5.

Не мој те пра ви ти из не над не и не до вољ но про ве ре не ппо те зе, по го то во у по слу. Др жи те се сво јих за цр та них ци ље ва и при о ри те та. Тај ни су срет с дра гом и за ни мљи вом осо бом мо же би ти пра ви до жи вљај!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

22. mart 2012.

Од при ја те ља мо же те оче ки ва ти нео че ки ва но. Не ки но ви ци ље ви, по сло ви и стре мље ња ла ко су мо гу ћи. Пре ко дру штва у ваш жи вот ула зи дра га осо ба. Ипак, бу ди те опре зни и не мој те се пре пу сти ти.

Да нас је млад Ме сец у ва тре ном зна ку Ов на, у су сре ту с ва тре ним Сун цем, али и ха о тич ним Ура ном. Јед ном реч ју – стре сан и стра ствен дан за вас. Екс пло зи ја осе ћа ња би и вас мо гла по вре ди ти.

Не др же вас ни ме сто ни вре ме. По тру ди те се да не бу де те по вр шни у од но си ма и на са стан ци ма за вр ши те за по че те до го во ре. Во ли те сло бо ду и ис тра жуј те мо гућ но сти, на свим по љи ма. Не ки но ви ути ца ји.

Ра ди те оно што вам се на ла же, што сле ди и тре нут но не ви ди те ре зул та те. Али, бу ди те стр пљи ви и оп ти ми ста јер, ка да до ђе вре ме, успех ће се по ка за ти. Мо гли би сте пла ни ра ти пу то ва ње или ле то ва ње.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

У при ват ном по слу вла да ха о тич но ста ње. Но ви по че ци и ста ре на ви ке се не укла па ју. На ва ма је да од ме ри те где вам је ме сто и да се не ме ша те у ту ђе кон флик те. Љу бав је ОК.

Љу бав ни кон такт је у кри зи. С мно го ус хи ће ња, ла ко је мо гућ и рас кид. Аван ту ра је пра ва реч и пра ви из раз за оно што се мо же де си ти. Из ла зак до но си луд про вод, ван сва ке кон тро ле.

Уко ли ко се се ли те или сре ђу је те свој дом, ру ши те зи до ве, то је ОК. Ако не, оче куј те нео че ки ва не си ту а ци је ме ђу уку ћа ни ма. Жи ва жур ка, с по зна тим и не са свим по зна тим ли ко ви ма.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Парт нер про ла зи кроз ди на мич ну фа зу па се не мој те из не на ди ти ако при сту па ства ри ма нер во зно и не до след но, ако бе жи у свој свет у ко јем не ма вас. Бу ди те то ле рант ни и пу ни раз у ме ва ња.

Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју, да нас по себ но. Из не над ни су срет ће оста ви ти траг и ути сак, што мо же би ти по зи тив но у сми слу про ши ри ва ња ви ди ка и мо гућ но сти. Ис ко ри сти те тре нут не шан се.

На по ран дан за вас и ва ше жив це, по го то во у по слу. Нов ча ни тро шко ви ће вас по ра зи ти. Али, окре ни те се оној ле пој стра ни и си ту а ци ји, као што су љу бав, пу то ва ња, кон так ти с дра гим би ћи ма. Ди ши те!

TRI^-TRA^

Кejти делује депресивно V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

20

Subotica

19

Sombor

21

Kikinda

19

Vrbas

19

B. Palanka

20

Zreњanin

18

S. Mitrovica 22 Ruma

21

Panчevo

20

Vrшac

19

Srbija Beograd

21

Kragujevac

21

K. Mitrovica 19 Niш

21

Evropa

и тоПло

Madrid

НО ВИ САД: Сун ча но и то пло вре ме. Ве тар слаб се вер ни.

Rim Прит исак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра око 3 степена, а мак си мал на 20 сте пе ни Цел зи ју са.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и то пло вре ме. Ју тро ће би ти све Cirih же. Ве тар слаб се вер ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту Berlin ра од 1 до 22 сте пе на. СР БИ ЈА: То пло и пре те жно сун ча но вре ме. Ју тро ће би ти Beч све же. Ве тар слаб се вер ни. Прит исак из над нор ма ле. Ми ни Varшava мал на тем пе ра ту ра 0, а мак си мал на 23 сте пе на. Прогноза за Србију у наредним данима: До кра ја сед ми це Kijev сун ча но то пло вре ме, уз мак си мал не тем пе ра ту ре ко је ће пре Moskva ла зи ти пар сте пе ни из над 20, а по не где ће би ти и 25 сте пе ни.

Oslo У не де љу по под не и уве че раз вој обла ка уз по ја ву ки ше и пљу ско ва са гр мља ви ном по не где. У по не де љак све жи је и углав - St. Peterburg ном су во вре ме, а сла ба ки ша је мо гу ћа још са мо по не где на ју Atina го за па ду. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ске при ли ке при ја ће сви ма јер се ор га ни зам већ де ли мич но при ла го дио тер мич ким усло ви ма. Мо гу се ја ви ти бла ги об ли ци уоби ча је них ме те о ро пат ских ре ак ци ја.

16 21 17 17 16 17 13

Ни је не ка но вост да су пру га То ма Кру за во ли да се обла чи ке жу ал, али са да се то ли ко за пу сти ла да де лу је де пре сив но. Упр кос то ме што пли ва у нов цу, Кеј ти не ула жу пу но у из глед. Тач ни је, обла чи се не мар но. Па па ра ци су по но во усли ка ли Кеј ти на ули ца ма Њу јор ка оде ве ну у са свим не при влач ну и не за ни мљи ву ком би на ци ју, овај пут у шет њи јој се при дру жи ла мај ка. При том, глу ми ца је све вре ме хо да ла по гну те гла ве, као да су јој по то ну ле све ла ђе. Иако због при род ног из гле да Кеј ти за слу жу је по хва ле, ипак би мо гла уне ти ба рем ма ло жи во сти и бо је у сво је одев не ком би на ци је с об зи ром на по де бљи бан ков ни ра чун, за хва љу ју ћи ко јем мо же се би да при у шти ти го то во све што по же ли. Кеј ти је то га да на би ла у шет њи с ма мом Ке тлин, ко ја јој че сто по ма же у вас пи та њу ма ле не Су ри, ко ја се, за раз ли ку од ма ме, су де ћи по мод ним кри ти ча ри ма, обла чи бес пре кор но, и то са ма би ра оде ћу.

VIC DANA Пи та Ла ла Со су: - Је л’, Со со, знаш ли ти ко ја је жи во тињ ско-биљ на сим би о за нај бо ља?

- Не мам пој ма, Ла ло - од го вори Со са.

- Па, сар ма, Со со, сар ма!

9 1 15 2 22

Pariz

17

Minhen

16

Budimpeшta

19

Stokholm

17

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

236 (23)

Slankamen

274 (13)

Apatin

288 (20)

Zemun

322 (13)

Tendencija porasta

Senta

274 (10)

Bogojevo

239 (16)

Panчevo

330 (4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

317 (0)

Tendencija porasta

Smederevo

494 (2)

Titel

270 (15)

NERA

Baч. Palanka 236 (11) Novi Sad

224 (10)

Tendencija porasta

Jaшa Tomiћ

Hetin

156 (34)

TISA

82 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

221 (13) S. Mitrovica 132 (38)

Tendencija porasta

Beograd

Kusiћ

271 (13)

172 (10)

Reшeњe iz proшlog broja