Dnevnik 22.april 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 22. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23413 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NI J E PRED I Z B OR N A KAM P A W A: U SARAJEVU SE PREKOSUTRA NA DONATORSKOJ KONFERENCIJI KONA^NO RE[AVA PITAWE IZBEGLICA U REGIONU

Pola milijarde evra za krov nad glavom

Srbija, dr`ava sa najvi{e izbeglica u Evropi, kona~no bi mogla da zatvori dvodecenijsko izbegli~ko poglavqe. Veoma va`an datum je i pred wom i pred drugim kom{ijskim zemqama i pred celom, jo{ uvek brojnom izbegli~kom populacijom u regionu. Naime, 24. aprila u Sarajevu se

NASLOVI

odr`ava Donatorska konferencija na kojoj bi trebalo da se obezbedi 580 miliona evra za stambeno zbriwavawe izbeglica u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. Srbija bi trebalo da dobije najvi{e - 335 miliona evra. Kako je „Dnevniku” potvr|eno u Komesarijatu za izbegli-

ce, u Srbiji }e biti izgra|eno 10.000 stanova, otkupqeno 2.000 seoskih doma}instava, postavqeno 1.200 monta`nih ku}a i obezbe|eno 3.580 paketa gra|evinskog materijala. Otkup doma}instava i donacija u gra|evinskom materijalu traja}e ~etiri a izgradwa stanova pet godina. str. 6

„DNEV N I K OV” DO S I J E: NAJVI[I PRAVNI AKT JE SMOKVIN LIST I NIJE MU DOBRO

Lak{e je promeniti Ustav nego mewati narod

str. 4

„DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: DANAS SE U FRANCUSKOJ ODR@AVA PRVI KRUG PREDSEDNI^KIH IZBORA MUAMER ZUKORLI]

Kad je mogao Obama... str. 2

Teofil Pan~i}

Privo|ewe Bube Erdeqan

\or|e Randeq

Piyama parti

NEIZMIRENE OBAVEZE PREMA ZAPOSLENIMA DO DAQEG NA ^EKAWU

Bora Oti}

Uredbom protiv radnika

Brqa

str. 5

INTERVJU NEDEQE

Mile Kekin

str. 10

Najvi{a temperatura 22°S

Foto: M. Staji}

Popodne pqusak

Pariz za po~etnike str. 12

dnevnik

nedeqa22.april2012.

CITATI

„

o~igledna je èqa da se napravi referendumska atmosfera. Toliko je o~igledno da se predlaè da isti dan budu odràni izbori za mesne zajednice, ku}ne savete i pecaro{ka udruèwa . ê do mir Jo va no vi}, kandididat za predsednika Srbije ispred koalicije „Preokret”

”

Po ni {ti ti pri va ti za ci je

EU ni je u na {em in te re su

Predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke Jadranka [e{eq ocenila je danas da su stranke koje su bile na vlasti u posledwih 12 godina dovele Srbiju do propasti, a narod osiroma{ile. „Sprovo|ewem programa SRS-a na republi~kom nivou poni{ti}emo pqa~ka{ke privatizacije u kojima se raskr~milo sve {to su generacije stvarale decenijama, a narod izba~en na ulicu”, rekla je [e{eq, a prenela SRS. Prema wenim re~ima ulagawe u doma}u proizvodwu je na~in da se stane na put „uvozni~kom lobiju”, kao i da se spre~i nelojalna konkurencija i stvore povqne {anse za doma}e proizvo|a~e. „Utvrdi}emo nove, visoke poreze za tajkune koji imaju registrovane firme u ‘of {or’ zonama i ne pla}aju odre|ene poreze dr`avi, ~ime je buxet Srbije o{te}en za stotine miliona evra”, istakla je [e{eq.

Predsedni~ki kandidat DSS Vojislav Ko{tunuca izjavio je da ulazak u EU nije u interesu Srbije i srpskog naroda. Ko{tunica kaè da politi~ka neutranost za koju se zalaè ta stranka ne zna~i da je ona protiv Unije, ve} protiv integracija i pot~iwenosti Briselu. Ko{tinuca je rekao da }e davawe podr{ke politi~koj i vojnoj neutralnost Srbije, na izborima 6. maja, zemqi omogu}iti da se okrene sebi i svojim interesima, da bude suverena i slododna i da sara|uje sa svim zemqama Evrope i sveta. „Politi~ka neutrnost omogu}ava da voqa naroda bude zakon, a ne ne{to {to birokratija i aparat u Briselu naumi. Moèmo se razvijati kao suverena zemqa i imati veze sa EU i preduze}ima iz EU, ali ne na na~in da Srbija i ovaj narod trpi”, rekao je Ko{tunica.

Ta di}: Pred sed ni~ ki plan u pet ta ~a ka Kandidat Demokratske stranke za predsednika Srbije Boris Tadi} predstavio je ju~e predsedni~ki plan u pet ta~aka, ~iji je osnovni ciq stvarawe ekonomski razvijene Srbije. Takva Srbija }e po Tadi}u u roku od pet godina zavr{iti pregovore o ~lanstvu u Evropskoj uniji. Tadi} je, govore}i na 13. foruma menaxera u Beogradu, istakao da }e se Srbija u narednih pet godina na}i red velikim izazvima i da zato na wenom ~elu mora da bude osoba koja ima jasnu strategiju razvoja do 2017. godine. Prva ta~ka Tadi}evog predsedni~kog plana odnosi se upravo na proces evrointegracija, i predvi|a da pregvori o ~lanstvu po~nu do kraja godine, i da se, kao u slu~aju Slova~ke, zavr{e za pet godina, {to je i period u kojem treba da bude izvr{en proces reformi u svim oblastima dru{tva.

Druga ta~ka plana je ekonomski razvoj baziran na poqoprivredi, industrijalizaciji i stranim investicijama, a pre svega na izvozu. I ulagawe u obrazovawe je, kao tre}a ta~ka Tadi}evog plana, jedan od elemenata ekonomskog oporavka Srbije, a rezultat bi trebalo da bude udvostru~avawe broja visokoobrazovanih za pet godina. ^etvrta ta~ka Tadi}evog plana podrazumeva zavr{etak borbe protiv organizovanog kriminala i sprovo|ewe sistemskih mera za iskorewivawe korupcije, koja, izme|u ostalog podazumeva, da sve afere i pravni postupci iz pro{losti budu re{eni, kao i da proces vlasni~ke transformacije bude okon~an i da sve privatizacije budu ispitane do 2017. Peta ta~ka je re{avawe zamrznutog konflikta na Kosovu i Metohiji u saradwi sa me|unarodnom zajednicom.

Ni ko li}: Iz bo ri na Ko so vu su „prst u oko” Predsedni~ki kandidat Srpske napredne stranke i lider te partije Tomislav Nikoli} izjavio da ako ve} UNMIK ne grarantuje bezbednost za odr`avawe izbora na Kosovu i Metohiji, nema potrebe da „nabijamo prst u oko svima”.

On je naveo da ako vlada Srbije i RIK ne mogu da u~estvuju, UNMIK ka`e da ne garantuje bezbednosti onih koji }e da iza|u na izbore - „za{to bismo nabijali prstu u oko svima” i „rizikovali bezbednosti svojih gra|ana”.

Nikoli} predla`e da se stranke dogovore i primene rezultate parlamentarnih izbora na lokalnom nivou, te da niko ne bude na vlasti ili opoziciji me|u Srbima na KIM, ve} da se funkcije rasporede proporcionalno iskazanoj snazi.

INTERVJU

Kad je mo gao lejmana Veli~anstvenog” pa nadabrinuti ne zbog eventualnih negaa plakatima kojima je prqe, biti toliko popularne... Sve tivnih refleksija moje kandidavi ~ovek Islamske zajedje to dokaz da qudi mogu da prometure u bo{wa~kom narodu, ve} zanice u Srbiji Muamer ef. to {to }e ona poremetiti wihove Zukorli} u{ao u kampawu pi{e: ne stav kada se oslobode predrasuda. Tako }e mo`da i bira~i u Srpoliti~ke ra~une. Lepo su misliMUFTIJA PREDSJEDNIK. li da }e mo}i da manipuli{u gla– Ova poruka nije slu~ajno oda- biji druga~ije misliti ako vi{e sovima Bo{waka, a sada }e postobrana jer je jedna od dimenzija mo- budu slu{ali ono {to govorim a jawe kandidata iz redova Bo{waje kampawe ru{ewe predrasuda – mawe gledali kako sam obu~en. obja{wava za „Dnevnik” muftija l Sa bor Islam ske za jed ni ce ka obezbediti najve}i mogu}i steu Sr bi ji jed no du {no je po dr pen jedinstva na{eg naroda u ovom Zukorli}. – Naime, u ovom druào Va {u kan di da tu ru, Me {i trenutku. I politi~ka mapa odjed{tvu mi i daqe imamo organizahat Islam ske za jed ni ce San xa nom izgleda sasvim druga~ije, jer cije i qude koji se pona{aju kao ka ju je osu dio, dok je Sa bor vi{e ne}emo imati situaciju da inkvizicija u sredwem veku i drIslam ske za jed ni ce u BiH za jedno govore nazovi predstavnici è lekcije {ta je dozvoqeno a tra ìo da se o woj iz ja sni Ri Bo{waka u Beogradu, a drugo {ta ne, ko moè da se kandiduje za ja set. Muftija, Islamska zajednica, Bopredsednika a ko ne, u kojoj ode}i – Me{ihat o kojem govorite je {wa~ka kulturna zajednica i Bomoè da ide u kampawu a u kojoj ne nelegalna tvorevina pod kontro- {wa~ko nacionalno ve}e. Drugim moè. Me|utim, svaki poku{aj da lom Adema Zilki}a, koji u Sanxa- re~ima, posle ovih izbora Rasim se zabrani ono {to zakon dozvoku nema ni uticaj ni teìnu, ali Qaji} ne}e mo}i da predstavqa qava predstavqa diskriminaciju su mediji to propustili da navedu, Bo{wake i Sanxak ni u kojoj vai ograni~avawe slobode. Koristesve kako bi se izazvala konfuzija rijanti. Uostalom, on na zajedni~}i svoje Ustavom i zakonom garanme|u Bo{wacima. Svesno je pri koj listi sa Tadi}em me|u prvih tovano pravo, ja sam se kandidotome sakrivena i informacija da 100 ima iz Sanxaka samo sebe! vao, a bira~i su jedino meritorni je Me{ihat IZ u Srbiji konsenzuda ocene da li je na~in na koji im l A ho }e li ~i we ni ca da ste som podrào moju kandidaturu, a se kan di do va li de fi ni tiv no se obra}am dobar ili lo{, prida je nakon toga to u~inio i Sasta vi ti ad ak ta ini ci ja ti vu hvatqiv ili neprihvatqiv, spojiv bor. Kada je re~ o stavu sabornika Tur ske za uje di we wem Islam ili nespojiv. ske za jed ni ce? l U ne ko li ko na vra ta ste u Sarajevu, oni i nisu mogli da se svo ju kan di da tu ru upo re di li izjasne pre Rijaseta, kao najvi{eg – Ne}e, naprotiv, s obzirom da sa po be dom Ba ra ka Oba me na verskog i administrativnog orgatreba imati u vidu to da je Turska iz bo ri ma u SAD? na u IZ. Dakle, nema nijedne pukoinicijativa privremeno zausta– Najprije, povqena jer je zvare|ewa i metani~na Ankara, Ja sa da za i sta ne mo gu da pla ~em {to }e bi ra ~i u fore se nikada nakon {to su sve Sanyaku kazniti Borisa Tadi}a i {to Tomislav bukvalno ne tukarte na sto stama~e. S druge nikoli} profitira jer naprosto nije imao priliku vili Boris Tastrane, Baraka di} i Vuk Jereda nas prevari Obamu sam spomi}, shvatila komenuo u kontekliko je, zapravo, stu mogu}nosti da se pripadnik tine kada je u pitawu podr{ka mosam vrh dràvne vlasti ume{an u afroameri~ke populacije kandi- joj kandidaturi. Ina~e, i kada sam unutra{wa pitawa u Islamskoj duje na izborima za predsednika traìo podr{ku Me{ihata i Sazajednici. I razumeli su da proSAD - i pobedi, jer to je pre samo bora ovde u Srbiji, nisam to u~iblem jedinstva IZ nije mogu}e redeset godina bilo apsurdno i za- nio zbog slu`bene obaveze, ve} da {avati vanpoliti~ki, po{to je misliti. Na taj sam na~in odgovo- bih imao wihovo razumevawe. Jer, problem do{ao iz politike i sario svima koji su se zapitali kako ja se i nisam kandidovao za predmo se u politici moè re{iti. I je mogu}e da se muftija kandiduje sednika Srbije u ime IZ ve} kao to na na~in da se one snage, koje su za predsednika, a pogotovo kako je gra|anin. i razbile Islamsku zajednicu, mogu}e da jo{ pri tome o~ekuje i l No, da li }e va {a kan di da - svedu na neki minimum uticaja, uspeh. Uostalom, zar je pre dve detu ra ipak do dat no po de li ti odnosno tako {to }emo dobiti cenije bilo mogu}e zamisliti da Bo {wa ke? potpuno novo politi~ko stawe u }e gra|ani srpske nacionalnosti – Zbog moje kandidature najvi- Sanxaku, gde vi{e ne}emo u prvom masovno putovati na odmor u pro{e su se uznemirili upravo oni planu imati one koji potpaquju kazanu Tursku, preska~u}i bratkoji predwa~e u razarawu IZ, Beograd protiv IZ, kao {to su ske Crnu Goru i Gr~ku; ili da }e prevashodno Rasim Qaji}. I to ~inili ministri Qaji} i Ugqaturske televizijske serije, od „Supokazuje ne{to drugo: da su oni za- nin. I upravo to donosi moja kan-

PO GLED IZ KO SOV SKE MI TRO VI CE

Da ~i}: Ote to je pro kle to Kanidat za predsednika Srbije koalicije SPSPUPS-JS Ivica Da~i} izjavio je ju~e da me|unarodna zajednica moè da prizna nezavisnost Kosova i Metohije, ali da mora da zna da je ono oteto, a „{to je oteto to je i prokleto”.Srbija mora jasno da kaè koji su weni dràvni i nacionalni interesi na Kosovu i Metohiji i koja je to „crvena linija” preko koje se ne moè pre}i, poru~io je Da~i} na predizbornom skupu u Beogradskoj areni. „Srbija mora da zna {ta èli, ne moè politika da bude kreni-stani, moramo da znamo za {ta se borimo, a ne da ta crvena linija potaje sve ruì-

~astija. Da li su granice kod Pri{tne, \akovice ili Kur{umlije”, rekao je Da~i} . Lider socijalista je naglasio da mora da se kaè „dokle se moè, a odakle ne moè ni po koju cenu”. Da~i} se osvrnuo i na Republiku Srpsku poru~iv{i da je to „prva srpska tvorevina preko Drine u istoriji srpskog naroda”. „Moramo re}i da ne bi bilo Republike Spske bez herojstva srpskog naroda u Bosni i Hercegovini i bez rukovodstva SPS. Bawaluka i Trebiwe su danas ono {to su bili nekada Sremski Karlovci - pijemont srpske nacionalne ideje”, rekao je Da~i}.

Si gur no 12 li sta na po kra jin skim iz bo ri ma PIK je do ju~e proglasio 12 izbornih lista za pokrajinske izbore 6. maja po proporcionalnom sistemu. Po{to je rok za predaju izbornih lista istekao u petak u pono}, mogu}nost da se pojavi na glasa~kom listi}u ima jo{ samo izborna lista Srpska demokratska stranka - Dragan Da{i}, ukoliko u roku od 48 sati otkloni nedostatke. Uz ju~e progla{ene liste „Sve zajedno: BDZ, GSM, DZH, DZVM i Slova~ka stranka Laslo Rac Sabo” i „Pokret Ma|arske nade - Balint Laslo”, u~e{}e na izborima obezbedili su i liste „Izbor za boqu Vojvodinu - Bojan Pajti}”, „LSV - Nenad ^anak”, „URS- Mla|an Dinki}”, „SRS - dr Vojislav [e{eq”, „Pokrenimo Vojvodinu - Tomislav Nikoli}”, „DSS - Vojislav Ko{tunica”, „^edomir Jovanovi} - Vojvo|anski Preokret”, „Ivica Da}i} SPS, PUPS, JS, SDPS”, „SVM - I{tvan Pastor” i „Dveri za srpsku Vojvodinu”.

crna hronika

Ra we na slu `be ni ca na in ten ziv noj ne zi Slu`benica po{te na Limanu Gordana [arin~i} Terzin (1964), koja je rawena u prekju~era{woj pqa~ki te po{te, ju~e je bila u stabilnom stawu u Jedinici intenzivne nege Urgentnog centra, a weno stawe je pod stalnim nadzorom lekara, saop{teno je iz Klini~kog centra Vojvodine. Kako je na{ list pisao, nakon rawavawa [arin~i} Terzin je u te{kom stawu

preba~ena u Urgentni centar, gde je bila podvrgnuta vi{esatnoj operaciji. Podsetimo, naoru`ani i maskirani razbojnik u{ao je u po{tu i tra`io pare, dok je zate~enim klijentima naredio da legnu. Po{to mu je slu`benica predala novac i rekla da nema vi{e, izgrednik je ispalio tri hica od kojih je jedan pogodio u stomak Gordanu [arin~i} Terzin. M. V.

Opqa~ ka na po {ta u Be ge ~u Dva sata nakon prekju~era{we oru`ane pqa~ke po{te u Ulici Narodnog fronta 47 na novosadskom Limanu, dvojica razbojnika su u 13 sati opqa~kala i po{tu u Bege~u u Ulici kraqa Petra Prvog 31. Oni su maskirani, naoru`ani pi{toqem, u{li u poslovnicu i

zatvorili slu`benicu u toalet. Tokom razbojni{tva niko nije povre|en, a pqa~ka{i su pobegli s plenom koji se, prema prvim saznawima, procewuje na nekoliko stotina hiqada dinara, saznaje „Dnevnik” nezani~no. M. V.

MUF TI JA MU A MER ZU KOR LI],

Ja ~a wem Kfo ra pro tiv eks tre mi sta Pi{e: Oliver Ivanovi} osovo je tema i kada se o Kosovu ne pri~a. Kosovsko pitawe nije re{eno i stoga je me|unarodno prisustvo potrebno i kada mnogi misle da ono moè i mora biti smaweno. Uostalom, status je jo{ uvek tema i za Albance, jer da nije tako, ne bi pravili ovoliki problem zbog odràvawa srpskih izbora. I ranije se glasalo na Kosovu, i svaki put je Pri{tina imala primedbi, ali nikada nije ovako ùstro poku{avala da to glasawe spre~i. No, o~igledno je da tamo{we vlasti na ~elu s Ha{imom Ta~ijem imaju toliko drugih problema, ekonomskih, socijalnih, politi~kih... koje ne uspevaju da re{e, pa svaku priliku a pogotovo situaciju kao ovu trenutnu, koriste za skretawe pa`we kosovske javnosti. Ozbiqni i odgovorni qudi znaju da to nije re{ewe, ali bojim se da unutar administracije u Pri{tini, politi~ke i intelektualne elite, takvih ozbiqnih i odgovornih qudi nema dovoqno ili nisu na pozicijama gde se odlu~uje. Stoga je najavqeni dolazak novih snaga Kfora pozitivan korak. Jer, prisustvo Kfora mora da bude {to vidqivije kako bi delovalo preventivno, i ekstremiste odvratilo od namere da iskoriste postoje}u visoku napetost i izazovu incident mawih ili ve}ih razmera. Uostalom, Kfor je jedina me|unarodna misija koja uìva kakav-takav kredibilitet i kod Srba i

kod Albanaca i jedini je koji moè da ovu situaciju drì pod kontrolom, da sa~uva mir i stabilnost, odnosno spre~i sukobe do 6. maja. Jer, ube|en sam da }e po okon~awu izbora napetost pasti. Sre}na je okolnost {to onih sa srpske strane koji misle da Kosovo treba iskoristiti za „paqewe vatre” zarad homogenizacije bira~kog tela ima veoma malo i bez velikog su uticaja. Ali to ne zna~i da provokacija koja bi do{la sa albanske strane ne moè da posluì tom ciqu. Srpski narod ovde jeste zastra{en, ogromne su frustracije i nezadovoqstva, i fitiq je kratak. Uostalom, ako snimak tri dobro naoruàna Albanca prikaè veoma gledan kosovski tv kanal, sigurna implikacija je rast ose}awa nesigurnosti

me|u Srbima, a {to uvek zna~i poziv za „pripremu“, tj. ja~awe temeqa za potencijalni sukob. Moèmo mi politi~ari govoriti {ta god ho}emo, ali ako kosovski Srbin zakqu~i da su wegov i ìvot wegove porodice ugroèni, i on }e se naoruàti, a onda vi{e nije va`no ko je prvi povukao okida~! U svakom slu~aju, promena kojoj se nadam nakon izbora zna~ila bi da Kosovo i u Beogradu bude stalna tema, a ne samo u ekscesnim situacijama. I da se o tom pitawu postigne minimum konsenzusa, i to ne samo u vladaju}oj koaliciji, ko god da je napravi, nego da deo tog konsenzusa budu i makar najve}i predstavnici opozicije. Tako }emo u~vrstiti institucije koje }e bez problema prolaziti kroz procese demokratske promene vlasti, a politika prema ovom va`nom, a nere{enom pitawu, ne}e previ{e zavisiti od ~oveka, partije ili koalicije na vlasti! Moramo se kona~no dogovoriti {ta je, zapravo, Srbija i {ta Srbija èli da uradi sa Kosovom i Metohijom. Takvu zajedni~ku strategiju do sada nismo imali, a o woj nije bilo ni razgovora, a oni su toliko va`ni. Pitawe Kosova ne moè biti pitawe pojedinca, kabineta, pa ~ak ni samo Vlade. Ono mora biti pitawe svih, ili bar velike ve}ine. Svestan sam da to ne}e i}i lako, ali ni{ta nije lako na Balkanu. (autor je dràvni sekretar u Ministarstvu za KiM)

nedeqa22.april2012.

c m y

dnevnik

NE ZA VI SNI KAN DI DAT ZA PRED SED NI KA SR BI JE

KARMA KOMA

Oba ma...

didatura, jer }e wome i na simboli~koj ravni i prakti~no biti ostvareno zna~ajno jedinstvo u pogledu stava o svim va`nim pitawima za na{u zajednicu, i kada je re~ o vakufskoj imovini, i o Univerzitetu, i o Bo{wa~kom nacionalnom ve}u... l Ka ko mi sli te da pro na |e te part ne ra u Be o gra du ako se na jed nom po qu na la ze Qa ji} i Ta di}, s ko ji ma vi {e ne mo `e te da sa ra |u je te, a na dru gom DSS i SNS; Ko {tu ni ca je, pri to me,

Privo|ewe Bube Erdeqan

od go vo ran za stva ra we pa ra lel ne Islam ske za jed ni ce, dok je za na pred wa ke Rat ko Mla di} – srp ski ju nak? – Islamsku zajednicu jeste formalno razbijao dvojac Ko{tunica-Ugqanin, kao eksponenti tada{we vlasti, ali su taj scenario neformalno podr`avali i Qaji} i Tadi}. S druge strane, treba otvoreno re}i da politi~ki profit SNS u odnosu na Bo{wake ne le`i u ponudi Tomislava Nikoli}a i wegovom kvalitetu, ve} u ~i-

INTERVJU

wenici da je nas Boris Tadi} dva puta drsko i arogantno izneverio. Dva puta je, zahvaquju}i glasovima Bo{waka, pobedio Nikoli}a na izborima a da pri tome ni{ta od svojih javno datih obe}awa nije ispunio, naprotiv. I ja sada zaista ne mogu da pla~em {to }e bira~i u Sanxaku kazniti Borisa Tadi}a i {to Tomislav Nikoli} profitira jer naprosto nije imao priliku da nas prevari. O tome treba da misli Tadi} a ne ja. Ali da budem potpuno jasan: nakon svih tih prevara, podvala, razo~arewa... nijedan politi~ar iz Beograda vi{e ne moè uìvati blanko poverewe Bo{waka. I zbog toga }e se na{i odnosi s wima u budu}nosti zasnivati samo na jasno utvr|enim i potpisanim dogovorima. l Po je di ni po li ti~ ki ana li ti ~a ri oce wu ju da je je di ni raz log va {eg ula ska u pred sed ni~ ku tr ku za pra vo na me ra da u dru gom kru gu „do bro is tr gu je te osvo je nim gla so vi ma”? – Ma koliko to neki primali sa zluradim osmehom, ja o~ekujem potpuni uspeh, odnosno ulazak u drugi krug s Tomislavom Nikoli}em. I otvoreno pozivam Borisa Tadi}a da me tada podrì. Jer, ako sam ja wega podrào dva puta, mislim da bi red bio da i on mene jednom podrì. Ali ako i ne u|em u drugi krug, ciq jeste da moji glasovi budu jezi~ak na vagi u drugom krugu. I sigurno je da ne}u izneveriti te glasove, ve} }u ih upotrebiti u ciqu ostvarewa programa na temequ kojih sam ih i dobio. Cinici to zovu „trgovina”, ali ne znam {ta su koalicioni sporazumi drugo do neka vrsta politi~ke trgovine. U svakom slu~aju, rezultat koji ostvarim svakako }e za mene biti vaàn pokazateq na temequ kojeg }u znati da procenim da li je ono {to radim i govorim adekvatno o~ekivawima ne samo Bo{waka, nego svih gra|ana Srbije koji èle da se wihovo stawe popravi. n Miroslav Staji}

noliki mudraci, onoliki vra~i-poga|a~i, analize, procene, kampawe i kontrakampawe, da bi na kraju i koncu ispalo da }e o tome ko }e vladati ako ne ba{ celom Vojvodinom i celom dràvom, a onda bar novim Sadom, odlu~iti jedan, {tono bi se reklo, muzi~ki trudbenik. naime, ako \or|e Bala{evi} odrì besplatan koncert na Trgu Slobode 5. maja, ve~e uo~i izbora, onda }e novosa|anke i novosa|ani sutradan uraniti ne bi li glasali za Jedne, jer }e im ovaj to kanda nekom telepatijom sugerisati, a ako ga ne odrì, onda }e radije glasati za Druge, vaqda onako rastere}eni od hipnoze. kako to, otkud to i ima li tu kakve logike? Logike ima, ali nema Suqe da polaè cijevi, kaè se u onom starom i odli~nom vicu, ali ovde ni{ta nije duhovito, mada je {to{ta sme{no. kako je mogu}e da se nadigla dreka oko jednog obi~nog koncerta, ko god i gde god da ga drì, i kad god taj koncert bio odràn? Jeste Bala{evi} ~ovek cewen, voqen i uticajan, u rodnom gradu bar koliko i drugde, i sve je to lepo i u skladu sa izvesnim boqim obi~ajima, ali kakvi su to qudi koji misle da bi ih nekoliko pesama o sumwivim gra|anskim licima kakva su izvesni Lada~ki Vasa, ênejac Steva ili Erdeqan Buba (podaci o prebivali{tu poznati organima) moglo osujetiti u wihovom pohodu na vlast? kakva je to velelepna politi~ka ponuda koju moè u prah samleti par stihova o firangama ~ipkanim u jednom sentoma{kom sokaku? ili se ti uspani~eni stra{qivci mo`da boje podse}awa da je „od Bo|ana do opova sila huqa i lopova“, ali tako|e i da „od opova do Bo|ana jo{ je dobrih Vojvo|ana da im s neba leba naberu“? E, ako se toga boje, ko zna, mo`da se i s raz-

logom boje. ne kaè se yaba da se svako ~e{e gde ga svrbi. kako god, odrà}e Bala{evi} taj koncert kao poklon novom Sadu 5. maja, pa ko voli neka do|e, a ko ne voli neka sedi kod ku}e i neka se duri, i jedno i drugo je sasvim legalno i sasvim demokratski. a to {to su sutradan izbori, izvinite molim vas, pa {ta s tim? Jel to neko o~ekuje od panonskog mornara da tamo zapovedi qudima za koga imaju glasati a za koga pak nikako ne? Te{ko da je iko ba{ toliko glupav, iako nije da nema onih koji su nedaleko od toga. Pa ako nije to, i ako se podrazumeva da }e Bala{evi} dràti koncert a ne politi~ku agitaciju, odakle onda taj strah, qutwa, strepwa? Da nije to mo`da otud {to neko misli da }e ve} samo takvo okupqawe biti nekakva implicitna politi~ka poruka, ili mo`da neki mig gra|anskom novom Sadu da treba da bude na okupu, na jedan na~in u subotu, na drugi pak u nedequ? Mo`da na to neko zaista ra~una, ko sa nadom a ko sa strepwom, ali sve je to malko na silu boga izvu~eno: niti se koncertima dolazi na vlast, niti se tako na vlasti ostaje. Prtistati, me|utim, na to da ne~iji koncert moè biti „problem“ jer da su sutradan, eto, izbori, zna~ilo bi dodatno poniàvawe osnovne qudske slobode da se bude i da se ìvi, nezavisno od svake i sva~ije politi~ke alhemije. Pa {ta, do|avola, ako je „predizborna }utwa“? Zna~i li to da ne smemo da ìvimo i da di{emo, da treba da muklim {apatom psiku}emo ako se ne{to ba{ mora re}i, da ne treba da izlazimo iz ku}a, i da je sve u svemu najboqe da nekako budemo prili~no mrtvi tog vikenda, sve do nedeqe u osam uve~e? Taj krajwe problemati~ni institut „predizborne }utwe“ u mnogim zemqama stare demokratije, naro~ito u anglosaksonskim, uop{te ne postoji, a i

gde ga ima traje mnogo kra}e i primewuje se neuporedivo razumnije, zabrawuju}i agitaciju na samim bira~kim mestima ili wihovoj neposrednoj blizini, i uglavnom ni{ta izvan toga. Jer qudi ipak nisu beslovesna marva, ma koliko da se vredno radilo na tome, i te{ko da }e mewati svoja politi~ka mi{qewa samo zato {to im je jedan {ansower otpevao ovo ili ono, ili zato {to je novak \okovi} pobedio ili izgubio, ili zato {to sablasni neveni ba{ tog dana nisu bili u punom cvatu a retrogradni Merkur nije hteo da za|e za horizont, ili iz ve} tako nekog zaumnog razloga. Pa ipak, da sam na va{em mestu, priznajem da bih dobro razmislio o ekipi koja se uspani~ila da }e im jedan salaja~ki kantautor pomrsiti konce svojim glasom i tamburom. ize{ ti te div-junake koji se boje pesme; takve je ba{ pesma davno i opevala i prikazala ih u pravom svetlu. izme|u ostalih, i neke Bala{evi}eve pesme, mo`da najpre ona kojom ih gawa od Bo|ana do opova i nazad; zna on wih, a zna i nas, a i mi znamo wega, a i wih, a i nas, i sve u svemu malo je tu nepoznanica, pa ih ne}e biti ni u tu prvu majsku subotu, a ne{to mi govori ni u nedequ. Pewasmo se ve} na to uè, pa ko je preìveo te uàsne godine, ne bi se ba{ rado opet verao po vazduhu. a ovi {to su se utrtili od jednog koncerta neka legitimi{u i pretresu Bubu Erdeqan, ko zna, mo`da joj ne{to i na|u. n Te o fil Pan ~i}

VUK DRA [KO VI], LI DER SRP SKOG PO KRE TA OB NO VE

Da ~i} ne }e bi ti pre mi jer! vica Da~i} ne}e biti mandatar za sastav nove Vlade, barem ne one koja }e sprovoditi evropsku agendu Srbije, uveren je predsednik Srpskog pokreta obnove i jedan od lidera koalicije Preokret Vuk Dra{kovi}. A na pitawe da li SPO moè sebe da vidi ponovo u vladi sa socijalistima, on za „Dnevnik” kaè da je svestan toga da Preokret ne moè samostalno da osvoji ve}inu mesta u parlamentu, kao {to to danas ne moè nijedna stranka ili koalicija u Srbiji. – Ali dobar, dvocifren rezultat na{e izborne liste omogu}i}e nam da budemo sna`na evropska lokomotiva u novoj Vladi Srbije. Pazite, nijedna lokomotiva nije po dimenzijama ve}a od vagona koji su na wu prika~eni, ali svojom snagom vu~e ina~e tromu kompoziciju napred. Ako Preokret dobije priliku da na taj na~in, silovito povu~e Vladu Srbije ka Evropi i Zapadu, od male je va`nosti koji }e se sve vagoni na}i u tom vozu – obja{wava Dra{kovi}. l U slu ~a ju da ê do mir Jo va no vi} ne pro |e u dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra, ve} tr ku na sta ve Ta di} i Ni ko li}, ko ga }e Pre o kret po dr à ti i pod ko jim uslo vi ma? – Ne volim da odgovaram na hipoteti~ka pitawa, ali }u vam ipak ne{to re}i. Gra|ani Srbije bi morali biti svesni da glasaju}i na predsedni~kim izborima biraju politiku koju }e budu}i {ef dràve sprovoditi, u skladu sa svojim ustavnim nadle`nostima, izbornim legitimitetom i javnim autoritetom. A, zanemaruju}i razlike u nijansama, u dana{woj Srbiji samo su tri politike mogu}e. Jedna, koja promovi{e odlu~ne reforme i hitar hod Srbije ka Zapadu i koju od svih predsedni~kih kandidata zastupa jedino êdomir Jovanovi}. Druga, koja nas, vo|ena nacionalnim patosom vra}a u duhovnu matricu 90-ih i strate{ke orijentire Srbije upire ka Rusiji, Kini i Azerbejxanu, {to je osnova programa kandidata iz tog kvazi-patriotskog bloka. Tre}a politika je ona ~ijem sprovo|ewu svedo~imo zadwih nekoliko godina i koja nas ka Evropi vodi koracima puà: napra-

vi jedan korak napred, a odmah potom dva koraka nazad, postavi barikade na putu, a zatim gubi dragoceno vreme uklawaju}i ih. Upravo takvu politiku zastupaju oba predsedni~ka kandidata ~iji ste ulazak u drugi izborni krug svojim pitawem predvideli. Ne bih voleo da se to desi, jer u tom slu~aju gra|ani Srbije ne bi imali politi~ki izbor. l Pre o kret u Voj vo di ni na stu pa sa zah te vom za utvr |i va we za ko no dav ne, iz vr {ne i sud ske auto no mi je po kra ji ne. Zbog ~e ga ta kvi zah te vi 12 go di na od pa da Mi lo {e vi }e vog re ì ma na i la ze na ne ga tiv ne re ak ci je ve }i ne po li ti~ kih ak te ra, od ko ji su ne ki i sa mi ta kve ide je za go va ra li 2000. go di ne u okvi ru ko a li ci je DOS? – I odnos prema autonomiji Vojvodine, koji danas postoji u zna~ajnom delu javnog mwewa Srbije, naàlost govori o tome da je na{ put ka EU u zadwih 12 godina bio neiskren. Ne prihvataju}i temeqne vrednosti na kojima je Evropa zasnovana i zadràvaju}i Milo{evi}evski na~in sagledavawa sveta i na{e uloge u wemu, nastojali smo da se u EU pro{vercujemo i da te zle Evropqane, koji su nam u su{tini neprijateqi, obrlatimo zarad nekih miliona ili milijardi wihovog novca. E, pa ne ide to tako. Niko se u posledwih 12 godina nije potrudio da gra|anima Srbije objasni da

se gotovo sve razvojne i kohezione politike EU sprovode unutar regija koje, poput Vojvodine, imaju izme|u 800.000 i 3.000.000 stanovnika. Umesto toga, slepo se podilazi neznawu i anti-znawu iz 90-ih, pa kao posledicu toga imamo i politi~ke lidere koji su danas mawe okrenuti ka Evropi, nego {to su to bili 2000. godine. To im se, naàlost, u dana{woj Srbiji vi{e isplati. l Ko me je u in te re su da se od Voj vo di ne pra vi ba uk i we nom aut no mi jom pla {e gra |a ni dru gih de lo va Sr bi je? – To je u interesu onih koji nemaju {ta drugo da ponude narodu, ve} svoju poziciju grade na strahu i antagonizmima svake vrste, bilo da se radi o stalnim sukobima sa susedima u Crnoj Gori, Bosni, na Kosovu, ili unutar Srbije same, gde se potpuno ve{ta~ki stvaraju sukobi izme|u Vojvodine i centralne Srbije, [umadije i Beograda, Zaje~ara i Vaqeva... Ba{ zbog toga sam pro{le godine odrào seriju tribina s Nenadom ânkom u Novom Sadu, ali i Kragujevcu i Ni{u, kako bismo gra|anima zajedno objasnili da autonomija Vojvodine nije nikakav bauk ili, ne daj Boè, pretwa po dràvu i da je to {to Vojvo|ani traè za sebe u modernoj Evropi potpuno uobi~ajena stvar. Kada jednom otpo~nemo sa procesom su{tinske decentralizacije i regionalizacije Srbije, a verujem da }e dobar rezultat Preokreta omogu}iti da s tim

Voj vo di na kao ko la te ra la l Uve li ko se pro ce wu je da }e Voj vo di na bi ti ko la te ral na {te ta po li ti~ kih do go vo ra na dr àv nom ni vou. Mo è li se i ka ko ta kav ras plet spre ~i ti? Ili on sa mo od sli ka va re al no sta we na po li ti~ koj sce ni Sr bi je? – Nadam se da ovoga puta to ne}e biti slu~aj, mada sam svestan da se pre~esto do sada de{avalo da Vojvodina, kao i mnogi gradovi po Vojvodini i Srbiju budu svedeni na monetu za potkusurivawe u dogovorima oko formirawe centralnih vlasti. Ono {to svakako nije dobro i ~ega nema nigde u Evropi je ovo odràvawe svih izbora, od lokalnog do predsedni~kog nivoa, u istom danu. To svakako ne}e doprineti pravilnom formulisawu i ostvarewu specifi~nih interesa na lokalnom i pokrajinskom nivou. U svakom slu~aju, siguran na~in da se taj nepovoqni scenario predupredi jeste sna`na podr{ka Preokretu i na dràvnom i na pokrajinskom nivou.

krenemo odmah nakon izbora, gra|ani centralne Srbije }e uvideti o ~emu se zapravo radi i niko ih vi{e ne}e mo}i pla{iti pri~ama o tobo`wem separatizmu u Vojvodini. l U ko joj je me ri raz u me va we Voj vo di ne kao de mo krat skog pi ta wa Sr bi je, a ne pu kog pi ta wa za {ti te maw skih in te re sa ili ne kog dru gog, va `no za evro pe i za ci ju Sr bi je? – Nema dràve u Evropi koja je centralizovana kao Srbija danas. Borba za usvajawe Statuta Vojvodine, koji je SPO od samog po~etka podrào, a na{ pokrajinski poslanik Milan \uki} u svakoj prilici argumentovano branio, i sve peripetije kojima je zamajavana javnost pre 3-4 godine, pokazali su ta~nu dijagnozu Srbije, uskogrude, upla{ene, posva|ane, duhovno osiroma{ene i nespremne za bilo kakav demokratski iskorak. Srbije, koja nakon svega kao da nije nau~ila da je samo zategnut konopac sklon pucawu. Ako se vratimo jo{ jedan korak unazad, moramo priznati i to da su pojedine odredbe Ustava, donesenog na dnevno-no}nom referendumu pre {est godina, zaista poniàvaju}e za Vojvodinu. Zbog takvih nakaradnih kompromisa, mi se sada svake godine nateèmo oko toga da li je iz centralne kase ispla}eno Vojvodini 7 posto novca i s koje strane buxeta se ti procenti vade, umesto da je Vojvodini vra}ena imovina i obezbe|eni izvorni prihodi, pa da finansirawe pokrajine ne zavisi od voqe bilo koga u Beogradu, ve} od uspe{nosti u ubirawu sopstvenih prihoda, fiskalnih mera... Ina~e, predstavqati pitawe Vojvodine kao mawinsko je su{tinski pogre{no. Nacionalne mawine ìve i u drugim krajevima Srbije, a za{tita mawinskih prava se u modernoj Evropi ne sprovodi kroz teritorijalne autonomije, ve} je bazirana na maksimalnim pravima pojedinaca. Autonomija Vojvodine ima svoje utemeqewe koje seè daleko u pro{lost, a nosioci te ideje uglavnom su bili Srbi, kako tokom 19. veka, tako i za vreme Kraqevine Jugoslavije,

pa i posle Drugog svetskog rata, sve do dana{weg dana. l Ko ji su, po va ma, raz lo zi {to je pi ta we de cen tra li za ci je vla sti i da qe spor no po li ti~ kim ak te ri ma u Sr bi ji, pa je ta ko, na pri mer, tek na kon 16 go di na, i to na mi {i }e, pro me wen „[e {e qev za kon” ko jim je op {ti na ma i po kra ji na ma bi la od u ze ta sva imo vi na? – Nije to jedini [e{eqev zakon kojeg smo se tako dugo dr`ali. I izborni zakon koji je danas na snazi i na osnovu kojeg }e se sprovesti ovi parlamentarni izbori, delo je Vojislava [e{eqa, a za posledwih 12 godina pretrpeo je samo mawe modifikacije. Taj izborni zakon gu{i svaku ideju politi~ke decentralizacije, celu Srbiji tretira kao jednu izbornu jedinicu, pa stoga oko dve tre}ine poslanika u svakom sazivu Parlamenta realno dolazi iz Beograda, iako se neki formalno vode kao stanovnici drugih op{tina. Tako je jedan radikal godinama napla}ivao u Skup{tini putne tro{kove iz Medve|e, a evo ga sad postade kandidat za gradona~elnika Beograda. Taj izborni sistem mora se mewati, a novi, koji }emo predlo`iti u novom sazivu Narodne skup{tine i za koji smo ve} dobili podr{ku nekih stranaka iz Vojvodine, predvi|a da Srbija bude podeqena na onoliko izbornih jedinica koliko ima regiona, danas jo{ uvek samo statisti~kih, pri ~emu bi Vojvodina bila jedna izborna jedinica, u kojoj bi se birao onaj broj poslanika srazmeran broju bira~a u pokrajini. n Branka Dragovi} Savi} n Miroslav Staji}

dnevnik

nedeqa22.april2012.

k tu el na pred iz bor na tr ka u ko joj se naj ja ~i stra na~ ki kan di da ti li stom ukqu ~u ju u tr ku za pred sed ni ka Re pu bli ke – a za po zi ci je pre mi je ra se ni ko ne tr si – jo{ jed nom je po tvr di la ono {to i vrap ci na gra ni zna ju: ze mqa Sr bi ja ni je par la men tar na de mo kra ti ja, ka ko je to Usta vom za pi sa no. Ona ni je ni „ne {to iz me |u” par la men tar nog i pred sed ni~ kog si ste ma, ne go mo} pred sed ni ka da le ko nad ma {u je „na pa pi ru” ne u po re di vo ja ~a ovla {}e wa pre mi je ra! U Sr bi ji je, da kle, pre }ut no uve den pred sed ni~ ki si stem. – U ne koj tra di ci ji na {eg na ro da je svest o uko re we nom auto ri te tu jo{ od Ka ra |or |e vog i Mi lo {e vog do ba, pre ko kne è va, kra qe va, Ti ta, Mi lo {e vi }a... Na rod se ne ka ko po i sto ve }i vao s vo |om, i uz po mo} ta kve sve sti taj li der, {ef dr à ve, pa ko na~ no i pred sed nik Re pu bli ke, uì va auto ri tet bez ob zi ra na for mal na ovla {}e wa, od no sno ne osla wa se sa mo na prav ne nor me – ob ja {wa va za na{ list do cent dr Slo bo dan Or -

„DNEV NI KOV” DO SI JE: NAJVI[I PRAVNI AKT JE SMOKVIN LIST I NIJE MU DOBRO

Lak {e je pro me ni ti Ustav ne go mewati na rod lo vi}, stru~ wak za ustav no pra vo sa Prav nog fa kul te ta u No vom Sa du. Na{ sa go vor nik do da je da je sa da {wa funk ci ja pred sed ni ka Re pu bli ke po hi je rar hi ji iza ovla {}e wa pred sed ni ka Vla de. Jer, ob ja {wa va, Vla da tre ba da upra vqa i utvr |u je po li ti ku dr `a ve, dok je pred sed nik tu da oli ~a va ne ka kvo na ci o nal no je din stvo. – Kod nas je u prak si sve obr nu to: na sa mo da nas, ne go jo{ od de ve de se tih go di na, a mo `da je to na sle |e vre me na ka da je Jo sip Broz bio u usta vu, ime nom i pre zi me nom. Mi lo {e vi} je de ve de se tih utvr dio auto ri tet funk ci je za -

Koalicija slonova Ka ko re zo nu je dr Slo bo dan Or lo vi}, te {ko je o~e ki va ti po sle iz bo ra ko ha bi ta ci ju jer se gla sa we od vi ja u jed nom da nu, pa }e po li ti~ ka op ci ja ko ja }e bi ti in te re sant na na pred sed ni~ kim iz bo ri ma, ve ro vat no bi ti naj bli `a pro se~ nim gra |a ni ma i na par la men tar nim. Re ci mo, ako ne ko gla sa za kan di da ta le ve op ci je na pred sed ni~ kim iz bo ri ma, naj ve ro vat ni je }e se opre de li ti za le vu op ci ju i na iz bo ri ma za na rod ne po sla ni ke. Or lo vi}, me |u tim, ne is kqu ~u je ni mo gu} nost stva ra wa ve li ke, tzv. ko a li ci je slo no va, po put one ne dav no u Ne ma~ koj. Jer, ob ja {wa va, dve ve li ke po li ti~ ke op ci je se bit no ne raz li ku ju u stra te {kim pi ta wi ma – u po gle du EU, Ko so va, eko nom skog raz vo ja i za po {qa va wa... – Ne ga tiv na kam pa wa ko ja se vo di ne zna ~i i da ti ko ji je vo de ne }e for mi ra ti vlast. Sli~ no kao 2008. go di ne, ka da su se pri li~ no po mi wa le de ve de se te, ali je na kra ju for mi ra na ko a li ci ja od onih iz de ve de se tih i onih od po sle 5. ok to bra. Sve to uka zu je da mi ovu na {u mla du vi {e stra na~ ku de mo kra ti ju ni smo u~vr sti li – kao da se tek sa da po ro di la. Pri to me sva ki no vi iz bo ri do no se no va pra vi la. Ume sto da se ko rak po ko rak, evo lu tiv no raz vi ja mo, mi ide mo ko rak na pred uz dva una zad. Jed no stav no, ne na pre du je mo ci vi li za cij ski, prav no i ustav no – upo zo ra va dr Or lo vi}.

Slobodan Orlovi}: Boqe da imamo polupredsedni~ki sistem

hva qu ju }i to me {to je do bio ogrom nu po dr {ku na iz bo ri ma. To je na sta vqe no ka ko je me wao funk ci je, pa ka da je oti {ao na sa ve zni ni vo kao pred sed nik Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je – ona je tek tad do bi la na zna ~a ju. Ta ko je Mi lu ti no vi} bio pred sed nik Sr bi je, a Mi lo {e vi} pre sed nik SRJ, ali se Mi lu ti no vi} uop {te ni je pi tao ni ti se me {ao u svoj po sao – pod se }a sa go vor nik „Dnev ni ka”. S dru ge stra ne, ipak ni je re al no o~e ki va ti da ne ko ko ga su gra |a ni iza bra li na ne po sred nim iz bo ri ma sa mo da je od li ko va wa, pot pi su je uka ze i pri ma stra ne am ba sa do re. Ka ko je pred sed nik Ta di} iz gra dio auto ri tet i ka ko mu je ra sla po pu lar nost u na ro du, na rod se, do da je dr Or lo vi}, po i sto ve }i vao s tim auto ri te tom bez ob zi ra {ta pi {e u Usta vu:

– Ta ko je po sta lo nor mal no ka da on ka `e „mo ja vla da }e...” ili „vla da }e bi ti re kon stru i sa na” ili „vla da }e do ne ti me ru...” iako kao pred sed nik Re pu bli ke za pra vo ne ma ni jed no ovla {}e we pre ma vla di. We go va mo}, da kle, pro is ti ~e iz uko re we ne po tre be u na ro du za ne kim auto ri te tom, ali, s dru ge stra ne, i iz spa ja wa funk ci ja ko je mu do dat no da ju kri la: iza ja kog pred sed ni ka sto ji i stran ka ~i ji je {ef a ko ja cr pi mo} iz par la men tar nih iz bo ra. Ali ka ko pred sed nik Re pu bli ke pred sta vqa sve gra |a ne, po sta vqa se pi ta we tre ba li da za dr `i li der sku po zi ci ju u stran ci? Po Usta vu, on ne sme da vr {i ne ku dru gu jav nu funk ci ju, pa je sle de }e pi ta we – da li je {ef po li ti~ ke par ti je uop {te jav na funk ci -

ja? Za Or lo vi }a di le me ne ma: stran ke je su jav ne in sti tu ci je, jer su taj na udru è wa za bra we na Usta vom. – Pod pri ti skom opo zi ci je Mi lo {e vi} je za mr zao svo je pred sed ni ko va we stran kom na 6 me se ci, to kom 1992. i 1993. go di ne, ali se sa da, u vre me ni ma jo{ uvek „mla de de mo kra ti je”, u jav no sti ne ~u ju ta kvi na go ve {ta ji – uka zu je dr Or lo vi}. – S dru ge stra ne, po tu ma ~e wu Za ko na o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je, funk ci ja {e fa par ti je ne sma tra se ne spo ji vom s pred sed ni~ kom „jer to ne ugro à va op {ti in te res”. Sto ga se naj pre mo ra pro gla si ti ta kva za kon ska od red ba ne u stav nom, pa za tra ì ti od {e fa dr à ve da se ne za dr à va i na funk ci ji {e fa po li ti~ ke par ti je. Ka ko na vo di sa go vor nik na {eg li sta, u Sr bi ji po sto ji uvre è no mi {qe we da je par la men tar ni si stem ne {to sa vr {e no, dok su svi osta li si ste mi uda qe ni ji od de mo kra ti je: – Ali, to ni je ba{ ta ko. Kla si~ ni par la men tar ni si stem po sto ji sa mo u Bri ta ni ji, ma da ni ta mo ni je pot pu no de mo krat ski. Svi osta li par la men tar ni si ste mi su ra ci o na li zo va ni, pri la go |e ni po tre ba ma – po put onih u Fran cu skoj i Ru si ji, ko ji su me {o vi ti. Jer, ~im ima te ne po sre dan iz bor pred sed ni ka od stra ne gra |a na, to ve} ni je kla si ~an par la men tar ni si stem. Po vi |e wu dr Or lo vi }a, pred sed nik Bo ris Ta di} je imao ja ku le gi ti ma ci ju jer je do bio iz bo re na ime i pre zi me. Me |u tim, shod -

no slo vu Usta va, pred sed nik pred la è man da ta ra Vla de i tu bi tre ba lo da je we gov uti caj na vla du naj ja ~i – ali tu je mo rao i da sta ne to kom svog man da ta. – Me ra de mo kra ti je je upra vo bli zi na usta va i prak se, a ako je to uda qe no kao kod nas, po sta vqa se pi ta we ka kav si stem ima mo. Ovla {}e wa na jed noj stra ni, mo} na dru goj, i to je ve li ki ras ko rak. Ako pred sed nik ima ma lo nad le `no sti, ne mo è se od we ga o~e ki va ti ni ne ka ve li ka od go vor nost; ko li ko nad le `no sti, to li ko i od go vor no sti. Ali ne mo è te ni o~e ki va ti od pred sed ni ka ve li ku od go vor nost za ne ~i ju tu |u nad le `nost, ma ko li ko je on, za pra vo, oba vqao ne kim dru gim pu tem. Dru gim re ~i ma, mo `da bi smo tre ba li da uve de mo pred sed ni~ ki si stem, ne {to {to je pri la go dqi vi je na {em po li ti~ kom bi }u. Jer, lak {e je me wa ti ustav ne go svest na ro da. A na ro du je o~i gled no mno go lak {e da se po i sto ve ti s jed nim ~o ve kom; ta ko je i u Ame ri ci, Fran cu skoj, Ru si ji... – To ni je svoj stve no sa mo na ma i u tom sve tlu za i sta on da tre ba po sto je }i si stem pri la go di ti stvar nim po tre ba ma – raz mi {qa Or lo vi}. – Ra ci o na li zo va ti par la men ta ri zam, mo `da se pri bli ì ti fran cu skom ili ru skom si ste mu ko ji je po lu pred sed ni~ ki, ne ki ka ù i su per pred sed ni~ ki. Na taj na ~in bi se mo} po li ti~ kih par ti ja i par tij skih oli gar hi ja sma wi la, a ta ko bi se i me ha ni zam od lu ~i va wa vra tio u ustav. n Reqa Kneèvi}

KROZ RUPE I

Ni {ta ne

PREDIZBORNA ONLAJN SRBIJA

O(t)ka ~i me slu `be no va ni~ na in ter net pre zen ta ci ja pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je ne }e bi ti u funk ci ji do iz bo ra no vog pred sed ni ka, oba ve {ta va ad mi ni stra tor ove stra ni ce. Na saj tu www.pred sed nik.rs sa da se uz to oba ve {te we na la zi sa mo sli ka stan dar te pred sed ni ka, dr àv ne za sta ve kva drat nog ob li ka ko ju ovaj funk ci o ner po za ko nu ko ri sti. Na i me, Bo ris Ta di} se po sle ostav ke na me sto {e fa dr à ve ta ko re }i pre se lio na stra na~ ke saj to ve, na kon {to je tu dr àv nu funk ci ju, ka ko to pro pi su je Ustav u ta kvim si tu a ci ja ma, pre u ze la pred sed ni ca Na rod ne skup {ti ne Sla vi ca \u ki} De ja no vi}. Do du {e, Ta di }e ve ak tiv no sti ko je pre no si i sajt De mo krat ske stran ke (ds.org.rs) i ko a li ci je „Iz bor za bo qi ì vot” (iz bor za bo lji zi vot.rs), ~i ji je on kan di dat za pred sed ni ka Sr bi je na sko ra {wim iz bo ri ma 6. ma ja, sa mo su na sta vak u ni zu ono ga {to je {i rom ze mqe u po sled we vre me go to vo uobi ~a je no ra dio, dok jo{ jav nost i po li ti~ ke tak ma ce ni je oba ve stio da }e svoj man dat na ~e lu dr à ve „skra ti ti„ za de set me se ci. Zbog odu go vla ~e wa te od lu ke naj gla sni je se, pod se ti mo, à lio so ci ja li sta Ivi ca Da ~i}, vi ce pre mi jer i mi ni star unu tra {wih po slo va, na vo de }i da se ti me skra }u je pe riod pred iz bor ne kam pa we ko ji pre o sta je osta lim u~e sni ci ma iz bo ra. No, kam pa wa je u Sr bi ji po ~e la mno go pre ne go {to su iz bo ri uop {te ra pi sa ni, ma da ima i onih ko ji }e re }i da ni ka da ni je ni pre sta ja la, su de }i po stal nom, bes po {ted nom re kla mer stvu jav nih po slo va po par tij skoj ve ri ka li. Iz me |u osta log, osta }e za pam }en obi la zak ra do va na Ko ri do ru 10 i „ki ne skom mo stu„ Bor ~a-Ze mun, gde su se u dru {tvu ki ne skih rad ni ka i no vi na ra po ~et kom go di ne sa Da ~i }em ob re li

so ci ja li sti Alek san dar An ti}, u ulo zi pred sed ni ka Skup {ti ne gra da Be o gra da, i glu mac Ve li mir Ba ta @i vo ji no vi}, u Ki ni po znat po fil mu „Val ter bra ni Sa ra je vo”. Vest o „ki ne skom mo stu” ured no je pre neo i zva ni~ ni sajt srp ske po li ci je (mup.rs). Iako su za 6. maj ove go di ne ras pi sa ni prak ti~ no op {ti iz bo ri - sem pred sed ni~ kih iza zva nih ostav kom, jo{ i par -

(skup sti na voj vo di ne.gov.rs) ne }e na }i broj ne ak te ko je je taj dom do neo (sem ne ko li ko op {tih od lu ka, Sta tu ta i Za ko na o nad le `no sti ma), ali }e za to sa zna ti {ta je sve pred sed nik voj vo |an skog par la men ta [an dor Ege re {i, de set pu ta u po sled wih me sec da na, ra dio u Ba~ koj To po li, we go vom rod nom me stu. Te {ko je ne pri me ti ti naj no vi je ve li ke fo to gra fi je na toj on lajn adre si, uz ko -

Vojvo|anska zastava stigla je u Krivaju

la men tar ni, po kra jin ski i lo kal ni - re pu bli~ ki par la ment i vla da, po kra jin ska skup {ti na i voj vo |an ska vla da, kao i lo kal ni or ga ni vla sti, ta ko re }i funk ci o ni {u u man da tu. Ipak, par la men tar ci Na rod ne skup {ti ne RS i Skup {ti ne AP Voj vo di ne ne za se da ju, ve} se sa sta ju sa mo na ret kim skup {tin skim od bo ri ma, dok su mno gi mi ni stri, po kra jin ski se kre ta ri i lo kal ni ~el ni ci ~e sto na te re nu – ali s bi ra ~i ma. No, {ta su ta mo ra di li, ne ret ko se u ta kvom pred iz bor nom ko me {a wu vi di i na zva ni~ nim in ter net stra na ma in sti tu ci ja. Ta ko gra |a ni Voj vo di ne na saj tu po kra jin skog par la men ta

je sa zna je mo: pred sed nik APV je u Ba~ ku To po lu, u na se qe Gu na ro{, od neo na po klon za sta vu Voj vo di ne, a {a hov ske ta ble na dar uspe {nim u~e ni ci ma{a hi sti ma; dan ra ni je za sta ve su sti gle i u na se qa Kri va ja i Mi }u no vo, a ne ko li ko da na pre to ga nad gle da ni su ra do vi na po sta vqa wu no vog par ke ta u jed noj {ko li; za Us krs su is po ru ~e ni po klo ni ovog po li ti ~a ra za po ro di ce sa naj vi {e de ce, a u na se qu Baj {a sreo se i raz go va rao sa po qo pri vred ni ci ma u klu bu vi na ra... Ba~ ka To po la je, pri to me, {e sta iz bor na je di ni ca u Voj vo di ni, gde je za iz bo re 6. ma ja Ege re {i kan di dat za po kra jin skog po sla ni ka po ve }in skom

si ste mu, po pred lo gu Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra. Pro te kli us kr {wi da ni su, ina ~e, obi la to ko ri {}e ni u pred iz bor noj kam pa wi, a fo to gra fi ja Ege re {i ja s de com ni je je di na ko ja je ovih da na ob ja vqe na na in ter net pre zen ta ci ji ne ke in sti tu ci je. Li be ral no de mo krat ska stran ka u No vom Sa du kri ti ko va la je ne dav no to {to pred sed nik no vo sad ske skup {ti ne Alek san dar Jo va no vi}, ina ~e kan di dat Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne na iz bo ri ma, u to ku pred iz bor ne kam pa we obi la zi Si gur nu de~ ju ku }u i {to je po sle na skup {tin skom saj tu ob ja vqe na za jed ni~ ka fo to gra fi ja us kr {weg tu ca wa ja ji ma na ko joj se vi de de~ ja li ca. Tek, na zlo u po tre bu de ce u po li ti~ kim kam pa wa ma uka zao je ne dav no i po kra jin ski om bud sman. Om bud sman u sa op {te wu pri me }u je da po li ti ~a ri u je ku pred iz bor ne kam pa we po se }u ju vr ti }e, {ko le i dru ge usta no ve za de cu, kao i to da se de ca po ja vqu ju i na jav nim sku po vi ma stra na ka. „De ci se pri tom de le po klo ni ra znim po vo di ma, od ko jih je po sled wi bio pra zno va we Us kr sa. Pri li kom ova kvih do ga |a ja de ca se sli ka ju sa po li ti ~a ri ma, ili na dru gi na ~in u~e stvu ju u wi ho vim ak tiv no sti ma: do ~e ku ju stra na~ ke de le ga ci je, igra ju i pe va ju na stra na~ kim do ga |a ji ma i sli~ no”, na veo je om bud sman, do da ju }i da za {ti ta de ce od zlo u po tre ba u po li ti~ ke svr he kod nas ni je ure |e na pro pi si ma, pa ta ko ni sank ci o ni sa na kao ne ga tiv na po ja va. U sva kom slu ~a ju, om bud sman je ape lo vao na iz bor ne ko mi si je da utvr de pra vi la po na {a wa par ti ja u kam pa wa ma ka ko bi se za {ti ti la pra va i in te res de ce, te „da na |u na ~i na da sank ci o ni {u ne e ti~ ke ak tiv no sti stra na ka ko ji ma se pra va de ce ne sum wi vo po vre |u ju”. n Sne`ana Kova~evi}

Po sla ni~ kom klu bu ma - dat li sti NO PO bi bi lo po wi na \or |e Vu ka di no - treb no tek oko 16.000 gla so va; vi}, Ba lint Pa stor, Ri - dru gim stran ka ma bi za ula zak u za Ha li mi i Sa mir Tan dir za - par la ment bi lo po treb no - naj jed ni~ ki pi {u amand ma ne na za - ma we 200.000! I dok pred sed nik NO PO Ni kon, ~i ja je osnov na in ten ci ja una pre |e we po lo à ja na ci o nal - ko la Tu li mi ro vi} skre }e pa nih ma wi na u Sr bji. Uto se na `wu svi ma ko ji za ba da ju nos i vra ti ma po ja vi Jel ko Ka cin i tra è Vla he u toj par ti ji, ka ko pred ta kvim pri zo rom pu sti su - “ni ko ne ma pra va da pre bro ja va ~la no ve i de li ih po na ci o nal zu ra do sni cu. Na à lost, pri zor vre dan ove - noj osno vi”, nad le `no mi ni ko ve ~i va wa na sli kar skom star stvo, {to bi, u~ ti vo je pret plat nu, sva je pri li ka, na kon po sta vi ti, mo glo bi ti va `ni je, pred sto je }ih iz bo ra ipak se ne - ni {ta spor no ni je na {lo u to me }e ob i sti ni ti. Jer, po zna ti po - {to u pro gra mu NO PO ne ma ni li ti~ ki ana li ti ~ar \or |e Vu - re ~i o to me na ko ji na ~in ova ka di no vi } od ba cio je mo gu} nost stran ka na me ra va da za stu pa in da se, uko li ko li sta ko ju pred - te re se i da de lu je u ci qu za {ti vo di u|e u par la ment, an ga ù je u te i una pre |e wa pra va Vla ha u za ko no dav nim i dru gim ak tiv no - Sr bi ji. U svo ju od bra nu, u NO sti ma Na rod ne skup {ti ne: we - PO uka zu ju na re strik tiv ne od go va ulo ga je tek da li stu ~i ji je red be Za ko na o po li ti~ kim no si lac, a za ko ju dr ì da je stran ka ma, zbog ~e ga su se, na “srp ska ver zi ja Ano ni mu sa”, kra ju kra je va, pre tri go di ne u~i ni “vi dqi vom u me di ji ma” obra ti li Ustav nom su du s ini ci ja ti vom za oce nu ustav no sti to kom kam pa we. Aj mo po la ko: ka kva je ve za iz - tog za ko na. A ni ne po sto ji, pod me |u \or |a Vu ka di no vi }a i se }a ju, za kon ska pre pre ka da bi lo ko osnu je f a n t a s t i ~ n o g stran ku ma ni wa. sna o we go vom de Ka ko vi di mo, za i lo va wu u okvi ru Jed na od ru pa sta ne po sto ji. Klu ba ma wi na? u za ko nu je ste Ipak, pred sed nik Zbog pri hva ta wa i na~in for m i r a w a Vla {ke de mo pro gra ma In ci stran ke na ci o nal ne krat ske stran ke ja ti va za spas Sr Dra gan De mi} za bi je – ina ~e jed ma wi ne na ~in re gi stro nog, bla go re ~e va wa NO PO ka no, kon tro verz nog so ~i we ni ja u re ì ji ~a so pi - è je da je u pi ta wu “gru ba pre sa „No va srp ska po li ti~ ka mi - va ra i skan da lo zno ko ri {}e we sao”– ured nik NSPM \or |e Vu - Vla ha za rad sti ca wa li~ ne ko ka di no vi} pri hva tio je da bu de ri sti”. Ka ko god, even tu al nim ula no si lac li ste „Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra„ (NO PO), ko ja skom u par la ment kao ma win ske je RIK-u pre da ta „mi nut pre ro - stran ke, NO PO-u bi se mo glo pri go vo ri ti tek da je ne e ti~ ki ka”. NO PO je, no ta be ne, ok to bra is ko ri stio za kon ske mo gu} no 2010. re gi stro va na pri Mi ni - sti. Po tom pi ta wu ne bi bi li star stvu za dr àv nu upra vu i lo - ni {ta go ri od do brog bro ja eta kal nu sa mo u pra vu kao po li ti~ - bli ra nih stra na ka, ko je su u ka stran ka – vla {ke na ci o nal ne pro te klom pe ri o du ume li i te ma wi ne. S tim atri bu tom, a ka ko da iz ne ve re vo qu bi ra ~a, shod no Za ko nu o iz bo ru na rod - skla pa wem ne prin ci pi jel nih nih po sla ni ka, za NO PO ne va - po sti zbor nih ko a li ci ja, ili ì iz bor ni cen zus od 5 po sto, ~ak i ti me da su par la men tar ni ve} tzv. pri rod ni prag. U pre vo - sta tus do bi ja li iako ni su ni du: na iz la znost na iz bo ri ma od u~e stvo va li na iz bo ri ma. Ka ko? 60 po sto, za je dan osvo je ni man - Pa le po, za kon je bio na wi ho voj

nedeqa22.april2012.

c m y

dnevnik

ad ni ci ma u Sr bi ji je su |e NE IZ MI RE NE OBA VE ZE PRE MA ZA PO SLE NI MA DO DA QEG NA Ê KA WU no da osta nu krat kih ru ka va pa ~ak i on da ka da ima ju iz vr {nu sud sku od lu ku da im wi ho vo pred u ze }e ima is pla ti ti za o sta la du go va wa iz rad nog od no sa. Ono {to Vla di Sr bi je ni je po {lo za ru kom u pr voj go di ni man da ta – us pe lo je sa da. Na i me, ka bi net Mir ka Cvet ko vi }a je pred kraj pro {log me se ca usvo jio Ured bu o evi den ti ra wu do spe lih ne iz mi re nih oba ve za dru {tve nih pred u ze }a po ka ko je do ta kve si tu a ci je uop {te men tar na wen tekst. Kao da o to me go vo ra na pi ta we iz vr {nim pre su da ma za po tra ì - do {lo i ka ko je mo gu }e da se rad ni - su di je ni su tre ba le bi ti pi ta ne {ta }e bi ti sa iz vr va wa iz rad nih od no sa. Ta ured ba je ci ma me se ci ma ne is pla }u ju pla te pre ne go {to je akt do net, ob ja vqen {nim sud skim od lu on da stu pi la na sna gu 5. apri la, ~i - i osta la pra va iz rad nog od no sa. u “Slu `be nom gla sni ku Sr bi je” i ka ma rad ni ka ko ji me je, za pra vo, ne ka da {wa „pre po - Uosta lom, ~ak je on da {wi Re pu - stu pio na sna gu. zbog ne zna wa u utvr ru ka” Mi ni star stva eko no mi je, a bli~ ki od bor za re {a va we o su ko Sin di kal ci isto vre me no pod se |e nom ro ku ne pod ne pro sle |e na na {im su do vi ma pre ko bu in te re sa pre po ru ~io Vla di da }a ju i na od lu ku Gra |an skog ode qe su pri ja vu Agen ci ji Mi ni star stva prav de, sa da do bi la se dr àv ni se kre ta ri ]i ri} i Ho - wa Vr hov nog ka sa ci o nog su da, ~i ji za pri va ti za ci ju, od – oba ve zu ju }i ka rak ter. I upra vo men raz re {e sa funk ci je zbog uti - je upra vo Na ta Me sa re vi} pred sed no sno zna ~i li to da taj oba ve zu ju }i ka rak ter usvo je nog ca ja na sud sku vlast i po vre de Za - nik, od 24. fe bru a ra pro {le go di sa mo za to {to ni su vla di nog ak ta, po oce ni prav nih ko na o spre ~a va wu su ko ba in te re - ne, pre ma ko joj se iz vr {ni po stup evi den ti ra ni wi ho stru~ wa ka, prak ti~ no zna ~i da se sa. Da ka ko, Vla da ih ni je raz re {i - ci za na pla tu nov ~a nih po tra ì va va iz vr {na sud ska re na neo d re |e no vre me ob u sta vqa iz - la a na ceo slu ~aj “pre po ru ke” pa la wa iz rad nog od no sa utvr |e ni iz vr {e wa ne va è? vr {e we sud skog re {e wa pre ma ko - je pra {i ne. I ne sa mo to, ve} je ]i - {nim is pra va ma pro tiv du `ni ka Da kle, mno go ne jem rad nik ima pra vo na is pla tu za - ri} u me |u vre me nu po stao mi ni - su bjek ta pri va ti za ci je u re struk po zna ni ca u ak tu ko ji o sta lih po tra ì va wa. star eko no mi je. tu i ra wu, ne }e pre ki da ti ve} }e se je, po oce ni prav nih A tre ba se sa mo pri na sta vi ti i okon ~a ti. stru~ wa ka, spo ran se ti ti ko li ko je bu ke i U tom kon tek stu sin sam po se bi, jer za la pro te sta prav ne stru ke Ako zbog (pred)izborne gungule sporna uredba di kal ci tvr de da je zi u ma te ri ju u ko ju iza zva la po me nu ta upra vo pred sed ni ca ne bi smeo. No, ako i pro|e kod nas nezapaèno, „ohladi}e” nas “pre po ru ka” (ta ko je to Vr hov nog ka sa ci o nog zbog (pred)iz bor ne iz Evrope. Jer, Me|unarodni sud pravde je na zva no) on da {weg dr su da ima la oba ve zu da gun gu le i pro |e kod ve} zatrpan zahtevima na{ih radnika za àv nog se kre tar Mi ni sa naj vi {e sud ske in - for mi {e Vla du o oba ve za ma i nas ne za pa è no i pre }ut no, “ohla pravdom koju u Srbiji nisu dobili star stva eko no mi je Ne stan ce u Sr bi ji upo zo - isto vre me no pred lo ì od go va ra ju di }e” nas iz Evro pe. Jer, Me |u na boj {a ]i ri}, ko ji je ri Vla du Sr bi je da je }i pro pis za iz mi re we tih oba ve za. rod ni sud prav de je ve} za tr pan zah apri la 2009. pre ko dr usvo je na ured ba ne za - I ni {ta vi {e ne ma u tom ak tu ko te vi ma na {ih rad ni ka za prav dom àv nog se kre ta ra Mi ni star stva Ako su on da sa me su di je di gle ko ni ta i pro tiv u stav na, kao i da ji na di rek tan na ~in za u sta vqa ko ju u Sr bi ji ni su do bi li. Nad zor prav de Slo bo da na Ho me na po slao glas pro tiv me {a wa iz vr {ne u sud - iz vr {na vlast ne sme da za u sta vqa sud sku od lu ku! nad iz vr {a va wem pre su da pro tiv srp skim su do vi ma po ru ku da u toj sku vlast, ovo ga pu ta – osim Dru - sud ske od lu ke i da se sta vqa iz nad Ta ko se u Ured bi ne da je od go vor nas spro vo di Ko mi tet mi ni sta ra go di ni za mr znu re {a va we i iz vr - {tva su di ja Sr bi je i Sin di ka ta wih. na pi ta we na ko li ki se rok, za pra Sa ve ta Evro pe sve dok ne kon sta tu {a va we sud skih od lu ka o pra vi ma pra vo su |a – ni ko ni je re a go vao na A {ta do no si no va Ured ba Vla - vo, od la è iz vr {e we sud skih od lu je da su iz vr {e ni svi na lo zi. Za to rad ni ka iz rad nog od no sa. Me |u - no vu Ured bu Vla de, ko ja je u osno vi da Sr bi je? Ona od rad ni ka ko ji su ka, a pre ma sve mu je to naj ma we do sa da pro iz ve de na ne iz ve snost u ve tim, Ko le gi jum Vr hov nog su da oba - isto vet na spor noj pre po ru ci od do bi li sud sko re {e we u pro {loj kra ja ove go di ne, ma da ne ma do ka za zi sa iz vr {e wem sud skih pre su da – ve stio je jav nost o toj na me ri i pre tri go di ne. Sin di kat pra vo su - go di ni, pa i sud sko iz vr {e we, tra - da se ne }e pro lon gi ra ti i na na a to ova ured ba do no si – mo è da zbog bu re ne za do voq stva rad ni ka i |a u pi smu upu }e nom Na ti Me sa re - ì da se u ro ku od ~e ti ri me se ca red nu. Uosta lom, za {to se uop {te uti ~e da Ko mi tet mi ni sta ra Sa ve stru~ ne jav no sti od to ga se od u sta - vi}, pred sed ni ci Vr hov nog ka sa ci - pri ja ve Agen ci ji za pri va ti za ci ju na ja vqu je no vi po stu pak za re {a va ta Evro pe do ne se o{tri je for mu lo. Ipak, ]i ri} je i da qe tvr dio o nog su da, iz ra à va ~u |e we {to se ko ja on da ima oba ve zu da na pra vi we pro ble ma na pla te pra va iz rad li sa nu re zo lu ci ju ko jom }e po zva ti da bi to mo glo spa sti mno ga pred u- pred sed ni ci ma su do va do sta vqa evi den ci ju o svi ma ko ji ma dru - nih od no sa ka da ve} po sto ji iz vr Sr bi ju da pre du zme neo p hod ne ko ze }a od lo ko ta, jer, ka ko je ob ja - Ured ba o evi den ti ra wu do spe lih {tve na pred u ze }a du gu ju no vac na {na sud ska pre su da? I ko je, uop ra ke ka ko bi is po {to va la ono {to snio, ka da do |e do sud skog iz vr {e - ne iz mi re nih oba ve za dru {tve nih ime rad nog od no sa. Rok za pri ja vu {te, taj ko mo è i sme da po ni {ti joj je na lo è no. I to uz ja sno upo zo wa u ko rist rad ni ka – stra da fir - pred u ze }a po iz vr {nim pre su da ma po tra ì va wa Agen ci ji za pri va ti - ono {to je utvr dio sud i sa da sam re we da se bez to ga ne mo è ple di ma. za po tra ì va wa iz rad nog od no sa za ci ju je 1. av gust ove go di ne, a 1. od lu ~i ko li ko rad nik ima do bi ti ra ti na ~lan stvo u evrop skoj po ro S dru ge stra ne, on ni jed nog tre - sa zah te vom da su di je u ro ku od se - ok to bra Mi ni star stvo eko no mi je na ime na dok na de? A po se ban pro di ci. nut ka ni je dao od go vor na pi ta we dam da na do sta ve mi {qe we i ko - i re gi o nal nog raz vo ja tre ba da in - blem pred sta vqa i to {to ne ma od n Qubinka Male{evi}

Ured bom pro tiv rad ni ka

VESTI

No va fa bri ka Pred sed nik Vla de APV dr Bo jan Paj ti} pu stio je u no vo i zgra |e noj fa bri ci „Eco Feed” u Se~ wu u rad sa vre me no po stro je we ko je go di {we mo `e da pro iz ve de 50 hi qa da to na eks tru di ra ne hra ne na me we ne za pre hra nu ri be i sto ke. ^i tav pro je kat vre dan je oko 4 mi li o na evra, a u pi ta wu je pr va „grin fild” in ve sti ci ja u ovoj op {ti ni. „Si gu ran sam da }e mo usko ro i u Ba na tu bi ti sve do ci pra vog in ve sti ci o nog bu ma, ona kvog ka kav smo ima li u Sre mu to kom po sled wih go di na. Ovo je 97. po gon no vih teh no lo gi ja ko ji je su fi nan si ran u okvi ru na {eg pro gra ma po dr {ke raz vo ju po go na no vih teh no lo gi ja. Za hva qu ju }i tim pro jek ti ma za po sle no oko 25 hi qa da qu di a po seb no tre ba na gla si ti wi hov zna ~aj za ne do voq no raz vi je ne voj vo |an ske op {ti ne i sre di ne, upra vo one u ko ji ma je ve li ki deo no vih fa bri ka po dig nut”, re kao je pred sed nik Vla de Voj vo di ne.

Pre ki nut {trajk Biv {i rad ni ci kra gu je va~ kog„Rat ka Mi tro vi }a” pre ki nu li su ju ~e {trajk gla |u, ko ji su po ~e li jo{ 11. apri la tra `e }i is pla tu za o sta lih za ra da i po ve zi va we rad nog sta `a za ne {to vi {e od dve go di ne. Od lu ku o pre ki du {traj ka gla |u rad ni ci su do ne li po {to im je gra do na ~el nik Kra gu jev ca Ve ro qub Ste va no vi} obe }ao da }e grad ska upra va upla ti ti no vac ko ji du gu je fir mi na ime ra ni je iz vr {e nih ra do va.

PU KO TI NE PO LI TI^KOG SI STE MA

mo è i sve mo è stra ni, ili ba rem we go ve, o~i gled no ne ta ko ma lo broj ne – “ru pe”. U sva kom slu ~a ju, pot pu no u ko re spo den ci ji sa svo jim ha bi tu som, ur ne be sni por tal Wuz.net po ku {ao je pro {le go di ne da kroz na ja vu „ubi ta~ ne” per si fla è po li ti~ kog si ste ma – pro je kat „Osnu ji ti ne {to” – uka è na de vi ja ci je tog si ste ma. I po red so lid nog za ma ha, od re a li za ci je se ipak od u sta lo.

– I u vre me “Osnu ji ti ne {to” bi la je u igri ide ja o for mi ra wu stran ke na ci o nal ne ma wi ne, no to ni je na i {lo na raz u me va we po ten ci jal nih osni va ~a. No, na pri me ru NO PO vi di mo ko li ko je bio is pra van stav da iza ta kve sup til ne po li ti~ ke sub ver zi je, okre nu te ka “wu zo va wu” kva zi de mo kra ti je i iz bor nog pro ce sa, ne bi tre ba lo da se vu ku re po vi – ka è za „Dnev nik” De jan Ni ko li}, osni va~ i ured nik Wuz.net. Ne g de na iz v or n om tra g u NO PO, i wu zov ci su svo jom ak ci jom è le li da uka ù na re strik tiv nost pri for mi ra wu po li ti~ ke stran ke, na vla sto dr à~ ko iz ru gi va we ustav nog pra va na slo bod no for mi -

ra w e po l i t i~ k ih stra n a k a, ali i na svo je vr sni ap surd – da kod nas ni {ta ne mo `e, ali da isto vre me no sve mo `e. – Sa za kon skim uslo vom od 10.000 osni va ~a po treb nih za osni va we stran ke i oko 2,6 mi li o na di na ra, ko je je po treb no pla ti ti za re gi stra ci ju, is pa da da je lak {e bi lo osno va ti stran ku u ko mu ni zmu: evo, De mo krat skoj stran ci je pre 20 go di na bi lo po treb no sa mo 13

osni va ~a – pri me }u je Ni ko li}. Dru ga stra na ap sur da, na sta vqa na{ sa go vor nik, je ste to da je i ova kva ogra ni ~e wa ipak mo gu }e za o bi }i, uko li ko, je li, “zna{ qu de ko ji po zna ju ru pe u za ko nu”: – Jed na od tih ru pa je ste i for mi ra we stran ke na ci o nal ne ma wi ne. Ne sa mo da ti je po treb no 10 pu ta ma we osni va ~a, ali i nov ca za re gi stra ci ju, ve} za kon ne tra ì ni da ima{ ma kar jed nog pred stav ni ka na ci o nal ne ma wi ne ~i je in te re se è li{ da za stu pa{, ni ti da ta kve ak tiv no sti eks pli cit no na ve de{ u svom pro gra mu. Na rav no da mo der no dru {tvo u ko jem ì vi mo ne bi tre ba lo da

za bra wu je da pri pad ni ci ve }in ske na ci je for mi ra ju stran ke u na me ri da se bri nu o na ci o nal nim ma wi na ma, ali bi to sva ka ko tre ba lo da bu de pre ci zni je re gu li sa no u za ko nu. – Kad ima{ ad hoc po sma tra wa stva ri, on da su mo gu }e ta kve ru pe i pro pu sti. Na i me, ~i ta va in ten ci ja Za ko na o po li ti~ kim stran ka ma bi la je da do |e do ukrup wa va wa po li ti~ ke sce ne, da u par le ment, ne daj bo è, ne u|e ba{ sva ko, ali se pri tom, na rav no, ni je vo di lo ra ~u na o to me da u par la ment te o ret ski mo gu da u|u i sub ver ziv ci ko ji se re gi stru ju kao stran ka ma wi ne – na vo di sa go vor nik „Dnev ni ka”. Sve jed no da li }e glas da ti iz ze zan ci je NO PO-u ili }e mr tvi ozbiq ni gla sa~ ki li sti} u~i ni ti ne va è }im, ka ko po zi va ju ak te ri kam pa we “Be li li sti }i”, re zi me iz bo ra sva ka ko }e i}i u prav cu ne za do voq stva po sto je }im stran ka ma, ali i po nu dom na tr ì {tu po li ti~ kih ide ja. Sli ~an trend uo~ qiv je u ze mqa ma EU, u ko ji ma iz bor ni pro ce si po tvr |u ju uz let Pi rat ske par ti je. U Ne ma~ koj je, re ci mo, ta stran ka ve} po sta la par la men tar na na re gi o nal nom ni vou, a u is tra ì va wi ma jav nog mwe wa pre te kla je Ze le ne, i sa da se vo di kao tre }a po li ti~ ka sna ga u toj ze mqi. Pi rat ska par ti ja u Sr bi ji tek je u fa zi re gi stro va wa kao ne vla di na or ga ni za ci ja, a re gi star po li ti~ kih stra na ka pla ni ra da bu de upi sa na do kra ja go di ne. Pro blem je, na rav no, u bro ju po treb nih osni va ~a i fi nan si ja ma, bu du }i da, bez ob zi ra na ime, ne na me ra va ju da za kon “za ska ku ju” sa svo jih bro do va, ko ri ste }i we go ve sil ne ru pe. Uko li ko u to me us pe ju, ne ki na red ni iz bo ri }e po ka za ti da li je Sr bi ja ipak sprem na da gla sa za ide je i ci qe ve ko je na me }e ì vot u dru {tvu 21. ve ka, ili je, pak, i da qe ma zo hi sti~ ki na sto je na i da po ko zna ko ji put gla sa “za”, a u stva ri – “pro tiv”. n Denis Kolunyija

ULA GA WE U PLE ME NI TE ME TA LE U SVE TU I KOD NAS...

Ku ku ruz je na {e sre bro lo bal na kri za je u~i ni la i ma le i ve li ke ula ga ~e opre zni jim. Ma we se ve ru je ak ci ja ma, je di ni ca ma in ve sti ci o nih fon do va, evru ili do la ru. Za one ko ji bi da bu du si gur ni – ple me ni ti me ta li su na ce ni. Po da ci ta ko go vo re da oni ko ji su {te de li u raz vi je nim ze mqa ma EU i pre de set go di na sta vi li ulog od 1.000 evra, da nas na ra ~u nu ima ju 160 evra vi {e jer su ka ma te ma le. No, oni ko ji su istu su mu ulo ì li u zla to, sa da ras po la ù sa 3.843 evra. U stva ri, naj bo qe su pro {li sre bro qup ci, jer wi ho va hi qa dar ka da nas vre di 4.963 evra. No, na {i qu di sa vi {kom pa ra ne mo ra ju da ù re da pre to ~e svo je evre u sre br ne po lu ge ili je di ni ce. Bu du} nost je, ka ù, „po sre bre na” i za po qo pri vred ne pro iz vo de po put ku ku ru za i so je iz ko jih se do bi ja bi o di zel. Po pu lar na kri la ti ca iz osam de se tih go di na pro {log ve ke – hra na je na {a naf ta – po ka zu je se ta~ nom tri de ce ni je ka sni je. Pro ce ne, ina ~e, go vo re da }e ze mqe evro zo ne kri za pri ti ska ti bar do 2016. go di ne. O~e ku je se in fla ci ja, mo gu }a je i mo ne tar na re for ma. U ta kvim uslo vi ma naj bo qe su ipak za {ti }e ni oni ko ji ula ù u zla to i sre bro. Pri to me po go to vo sre bra do ì vqa va zad wih go di na pra vi bum. Taj ple me ni ti me tal ko ri sti se za pro iz vod wu so lar nih }e li ja, mo bil nih te le fo na; u sva ki auto mo bil ugra |e na je, re ci mo, un ca sre bra, a u one luk su zni je, po put „mer ce de sa”, i dve. Isti na, sre br na gro zni ca jo{ ni je sti gla do nas. Ali, je tu u kom {i lu ku. U Hr vat skoj je ta ko u ne de qi za na ma odr à na kon fe ren ci ja o ula ga wu u ple me ni te me ta le – Za greb ele men tum. Ciq je bio da se skre ne pa `wa na in ve sti ra we u ple me ni te me ta le, po seb no {to tr go vi na wi ma cve ta. Sve su ~e {}i, na i me, nat pi si „Nu di mo ot kup sre bra i zla ta” i sa mo je pi ta we ko tu gu bi a ko do bi ja i {ta ura di ti da ta tr go vi na po sta ne tran spa ret ni ja? – U Sr bi ji ne po sto ji or ga ni zo va no tr ì {te ple me ni tih me ta la ni, stru~ no re ~e no,„iz ve de ni in -

stru men ti” – ka è nam stru~ wak za ula ga wa Bra ni slav Jor gi}. – No, na{ no vi za kon o tr ì {tu ka pi ta la da je tu mo gu} nost pa }e to ga ve ro vat no bi ti. Isti na, i sa da po sto je mo gu} no sti za or ga ni zo va no tr go va we u okvi ru po sto je }ih in sti tu ci ja. Ali, iskre no, sve su to pri ~e za ve li ke ula ga ~e, pro fe so nal ce ko ji se na da ju ve li kom do bit ku, ali i mo gu da pod ne su ve li ki gu bi tak. Sto ga pre mi slim da }e ula ga we u ro bu za na {e qu de po ~e ti s po qo pri vre dom. Kao {to se za sre bro sa si gur no {}u mo è re }i da }e ima ti kon stan tan rast na red nih go di na, to se mo è tvr di ti i za po qo pri vred ne pro iz vo de, po seb no so ju i ku ku ruz ko ji se ko ri ste u pro iz vod wi bi o di ze la. Za na {e ula ga ~e to je jef ti ni je, do stup ni je i ma we ri zi~ no. Za to sam uve ren u to da }e se tr ì {te ula ga wa u har ti je od vred no sti na tom po qu br è or ga ni zo va ti. Da nas u Sr bi ji gra |a ni mo gu da ula ù u in ve sti ci o ne je di ni ce ve za ne za zla to pre ko dru {tva „Ili ri ka”. Po re ~i ma glav nog port fo lio me na xe ra Igo ra Po po vi}, ula ga ~i su u ovom tre nut ku i vi {e za in te re so va ni za zlat ne je di ni ce ne go za ak ci je, dok sam fond jo{ uvek ne pla ni ra da po nu di sre br ne je di ni ce. Ina ~e, ra di se o otvo re nom in ve sti ci o nom fon du, vred nost je di ni ca pra ti zla to, a me na xe ri se tru de da wen ra ste, ka da ga ima, bu de ve }i ne go na ber za ma, ali da pad bu de bla ì. U sva kom slu ~a ju, bro ke ri se li stom sla ù da, kad ima te {ta, ni ka ko ne sta vqa te sve na istu kar tu? I ov de va ì sta ro pra vi lo: ne sva ja ja u istu kor pu. Dru gim re ~i ma, ula ì te ma lo u {ted wu, ma lo u har ti je od vred no sti, ma lo u zla to, po qo pri vred ne pro iz vo re... Te {ko da }e te uvek i na sve mu ima ti do bi tak, ali ni gu bi tak ne }e bi ti kon stan tan. A ako, pak, spa da te me |u obi~ ne smrt ni ke ko jih je u Sr bi ji ube dqi vo naj vi {e i ne ma te ni cr ka vi cu da in ve sti ra te, sa vet vam ni ne tre ba. Sve i sa mi zna te. n Du{anka Vujo{evi}

dnevnik

nedeqa22.april2012.

Ka Ko ]e Sr bi ja po mo ]i qu di ma

Stra te gi jom na di malo levo, podigni svoju stranu, pazi kako ide{ unazad, prikqe{ti mi prste na gelendere! Au, brate ima li kraja ovim stepenicama, nemam vi{e snage, stani da odmorimo! Slede}i put dovozim kran pred zgradu, pa samo kroz prozor i hop... – smeje se Marko dok mu niz lice padaju krupne gra{ke znoja. Slu{aju}i nas kako se kr{imo i lomimo kroz zgradu neko bi pomislio da nosimo stare plakare ili ne{to od name{taja, mo`da bi se i nasmejao na{im luckastim komentarima. Ali... zapravo spu{tamo invalida u kolicima s tre}eg sprata i nije nam nimalo sme{no. Od muke bismo najradije zaplakali, jer {ta }e tek biti kad se budemo vra}ali na tre}i... Ispred zgrade, naravno, opet stepenice, nigde rampe, nigde bilo kakve pomo}i. Ne moè ~ovek u takvom momentu da se ne zapita koliko li jo{ qudi u Srbiji prolazi istu ili sli~nu torturu. Jer ovo jeste tortura – tortura i invalida i porodice. Prema zvani~nim podacima, u Srbiji je oko 800.000 invalida, ako se tome doda i bar jedan ~lan porodice, dolazi se do broja od 1.600.000 qudi. Nekoliko je to ve}ih srpskih gradova izolovana od sveta. Jer taj svet, taj ostali svet, malo mari za probleme s kojima se invalidi susre}u. Po~ev{i od vrti}a, preko osnovnih {kola, fakulteta, pa do ustanova kulture... Primera ima svuda oko nas. Nina je po ro|ewu, naravno gre{kom lekara, obolela od cerebralne paralize. Pri~a je duga i bolna, a ono {to je Nininu majku najvi{e nerviralo tokom wenog odrastawa jeste „razumevawe qudi i stalno izlaèwe u susret„. Tako su je, „iza{av{i joj u susret i razumev{i wene probleme prilikom hoda” na polasku u prvi razred stavili u posledwu u~inocu na tre}em spratu {kole. Toliko o tome... Ako se odmaknete od osnovne {kole i krenete u sredwu, situacija je jo{ i gora, jer tamo razumevawa uop{te nema. Jako ih je malo koje imaju uslove za {kolovawe invalida. Fakulteti, pak, kao ustanove za visoko obrazovawe zaista su visoki, i ne moè se svako popeti do wih. Jer, recimo, da biste do{li do lifta na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, na primer, mora}ete malo vi{e da se potrudite, da obi|ete ~itavo zdawe, pa tek

NI J E PRED I Z B OR N A KAM P A W A: u Sa ra je Vu Se pre Ko Su Tra Ko Na^ No re [a Va pi Ta We iZ be GLi Ca u re Gi o Nu

Po la mi li jar de evra za krov nad gla vom S

rbija, dràva sa najvi{e izbeglica u Evropi, kona~no bi mogla da zatvori dvodecenijsko izbegli~ko poglavqe i isko~i iz okvira pet zemaqa u svetu sa dugoro~nom krizom. Veoma vaàn datum je i pred wom i pred drugim kom{ijskim zemqama i pred celom, jo{ uvek brojnom izbegli~kom populacijom u regionu. Naime, 24. aprila u Sarajevu se odràva Donatorska konferencija na kojoj bi trebalo da se obezbedi 580 miliona evra za stambeno zbriwavawe izbeglica u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. Srbija bi trebalo da dobije najvi{e - 335 miliona evra, odnosno 57 odsto ukupne sume. Od novca prikupqenog na konferenciji trebalo bi da se izgradi 27.000 stambenih jedinica u ~etiri zemqe, od toga najvi{e, ~ak 16.780 u Srbiji. Krov nad glavom izbeglice u na{oj zemqi do-

model za re{avawe izbegli~kog pitawa, jedinstven u svetu. Sarajevska donatorska konferencija je kruna tog rada i trebalo bi da obezbedi novac za realizaciju programa. A re~ je o ozbiqnoj sumi, {to je podrazumevalo dobro razra|en mehanizam imlementacije i upravqawe sredstvima od strane Banke za razvoj Saveta Evrope – kaè za na{ list savetnik za odnose sa javno{}u u Komeserijatu za izbeglice Jelena Mari}. Ona obja{wava da iz donatorske kase Srbija o~ekuje 302 miliona evra, a da }e 33 miliona evra, uglavnom nefinasijske kontribucije, obezbediti iz sopstvenog buxeta. Na pomo} mogu da ra~unaju izbeglice iz ratova 1991-1995. godine, a ovaj program }e im omogu}iti da kroz integraciju u lokalno dru{tvo nastave sa normalnim ìvotom bez ikakvog posebnog statusa. Uglavnom, re{eno }e biti stambeno pitawe svih izbeglica iz Hrvatske i BiH ko je s sme{tene u kolektivnim centrima. Re~ je o 607 izbeglica u 41 centru u Srbiji. – Krov nad glavom dobi}e i sve izbeglice ko je su u pri vatnom sme{taju, dakle, nisu ostvarile trajno re{ewe u zemqi porekla niti u Republici Srbiji. Sve u svemu, bi}e re{eno stambeno pitawe za 16.780 porodica, odnosno 45.000 iz begli ca, ukqu~uju}i i biv{e nosioce stanarskih prava iz Hrvatske. Kao i u svim ostalim programima re{avawa stambenih potreba izbeglibile bi u narednih pet godina. Hrvatska bi treca, pravo na re{avawe stambenog pitawa u okvibalo da dobije 120 miliona evra, ili 21 odsto ru Regionalnog projekta imaju lica sa izbegli~prikupqenog novca za gradwu 3.500, odnosno 13 kim stausom kao i biv{e izbeglice koje su u meodsto od predvi|enih stambenih jedinica. Za |uvremenu primqene u dràvqanstvo Srbije – BiH je predvi|en 101 milion evra, ili 17 odsto obja{wava Jelena Mari}. za gradwu 5.400 stanova, a Crnoj Gori bi trebalo Elem, u Srbiji }e biti izgra|eno 10.000 stanoda pripadne 28 miliona evra za izgradwu wih va, otkupqeno 2.000 seoskih doma}instava, posta1.200. vqeno 1.200 monta`nih ku}a i obezbe|eno 3.580 Ina~e, najvi{e novca, odnosno 45 odsto, trebapaketa gra|evinskog materijala. Otkup doma}inlo bi da obezbedi Evropska komisija, a 82 milistava i donacija u gra|evinskom materijalu traona evra da}e zemqe ja}e ~eti ri a iz u kojima }e da budu gradwa stanova pet U Sr bi ji }e bi ti iz gra |e no stambeno zbri nute godina. Pomenimo, u iz begli ce. Do ni ra Srbiji, dvadeset go10.000 sta no va, ot ku pqe no 2.000 se o skih nim novcem bi}e obdina posle po~etka do ma }in sta va, po sta vqe no navqani domovi posukoba, boravi oko 1.200 mon ta `nih ku }a vratnicima ili gra74.500 qudi sa stai obez be |e no 3.580 pa ke ta |eni novi za one kotusom izbeglice. Od gra |e vin skog ma te ri ja la ji ne èle da se vratoga, ne{to vi{e od te u ranija mesta ìwih 600 je i daqe u vqewa. ko lek tivnim cen U svakom slu~aju, veliki posao je pokrenut. U trima, oko 20 odsto ih je re{ilo stambeno pitaKomeserijatu za izbeglice Republike Srbije za we, dok su ostali nastaweni u privatnom sme„Dnevnik” podse}aju da je Donatorska konferen{taju. cija u Sarajevu usledila nakon zna~ajnih regioU Komeserijatu za izbeglice isti~u da Srbiji nalnih konferencija na najvi{em nivou, u proostaje problem 210.000 interno raseqenih sa Kotekle dve godine, u kojima su u~estvovali minisova i Metohije, {to predstavqa dodatno optestri inostranih poslova BiH, Hrvatske, Crne re}ewe za na{u zemqu, a ono se re{ava paralelGore i Srbije, me|unarodni zvani~nici, predno sa pitawem izbeglica, na drugom koloseku i stavnici odnosno Visokog komeserijata UN-a za iz drugih izvora finansirawa. izbeglice, Saveta Evrope, Evropske Komisije, Ina~e, donatorsku konferenciju u Sarajevu OEBS-a I SAD-a... prekosutra bi trebalo da otvori predsedavaju}i Na tim su konferencijama, i naravno, prethodSaveta ministara BiH Vjekoslav Bevanda, a donih godinu-dve, razmatrana preostala otvorena lazak na konferenciju najavili su evropski kopitawa od zna~aja za izbegli~ku populaciju i usmesar za pro{irewe [tefan File, te Dejvid Ropostavqani modaliteti za wihovo re{avawe. binson, prvi zamenik pomo}nika dràvnog seFormirane su i ekspertske radne grupe za razmekretara SAD Hilari Klinton za stanovni{tvo nu podataka, pitawa civilnog statusa i pribai migracije, Visoki komesar UN-a za izbeglice vqawe dokumenata, utvr|ivawe mehanizama fiAntonio Guteres, predstavnci Delegacija EU, nansirawa i upravqawa fondovima, kao i radna Misija OEBS-a, UNHCR-a i ambasada SAD-a iz grupa za informisawe, radna grupa za re{avawe sve ~etiri dràve. Prisutni }e biti i ministri pitawa dospelih a neispla}enih penzija….. inostranih poslova BiH, Srbije, Hrvatske i Cr– Regionalni proces je otpo~eo 2010. odràvane Gore. Delegaciju Republike Srbije }e ~initi wem beogradske ministarske konferencije, dok i predstavnici Komesarijata za izbeglice i je izrada i usagla{avawe Regionalnog programa Kancelarije za evropske integracije. n Sla |a na Glu {~e vi} trajala oko dve godine, te je na kraju uspostavqen

ako se usput ne izgubite i imate sre}e da vas puste kroz ulaz u Knez Mihajlovoj – zavr{ili ste posao. A da biste uop{te do{li od {kole, sredwe {kole ili fakulteta, morate koristiti javni prevoz, {to ukqu~uje i prelaske ulica - nemogu}u misiju, prolaz trotoarima, podzemnim i nadzemnim prolazima od kojih je muka i zdravim licima. I za{to bi sad slepi uop{te prelazili bulevar kod Banovine ka Ulici Modene u centru Novog Sada kad ga i oni koji se normalno kre}u jedva iz niskog starta pretr~e. [to se trudite kad

na{u nacionalnu sramotu – kombi s daskama: kad se ukrcavaju i iskrcavaju stave dve daske, zaglave dobro i eto rampe. Mnogo je ve}i problem to {to ~esto nemaju dovoqno novca za pratioce, pa sami invalidi budu pratioci invalidima. Oni malo lak{i poma`u onim malo te`ima. Pa i tako izmrcvareni, kad sednu i zapucaju, obavezno se vrate sa odli~jem oko vrata. Ali koga je briga za to, wihove uspehe ~esto prenebegnemo, wih retko ko do~eka na aerodromu, dok medaqe koje oni donesu vrede i sijaju isto kao i medaqe zdravih sportista.

Za vi si od vla sni {tva Po re~ima Svetlana Drakuli} Stefanovi}, izrada pristupnih rampi u Pan~evu u mnogome }e zavisiti od dobre voqe vlasnika objekata: „Mnogi objekti sa javnom namenom su u privatnom vlasni{tvu. Novije zgrade imaju pristup, jer je to u zakonskoj obavezi. No problem je i kod prilago|avawa starijih zgrada jer su neke pod za{titom dràve, a kod nekih ni ne postoji prostor gde bi mogla da se postavi pristupna rampa, jer se odmah izlazi na javnu povr{inu ili se zauzima deo trotoara. Za sada su najprilago|eniji objekti socijalne za{tite, polovi~no su prilago|eni objekti zdravstvene za{tite, ali ono ~emu dajemo prednost su {kole”. nemate {anse, tu je saobra}aj gust, semafor malo drì, obi|ite lepo pola grada pa pre|ite na nekom drugom mestu. Ili, ako ste ve} invalid, ne razmi{qajte da se bavite sportom, jer }e onda va{e muke biti jo{ ve}e. Posta}ete paraolimpijci, Srbiju }ete obradovati medaqama, a ona vas... pa, ostavi}e vas na cedilu. Strelci paraolimpijci na svoja takmi~ewa stiù „Firmom Krsti}„. Umesto kombija sa rampom, kao sav normalan svet, koriste, na

I... tako, problem smo prepoznali, a da bi pomogla invalidima, ova na{a siroma{na dr`ava je odlu~ila da napravi strategiju pristupa~nosti. Krenulo je iz Novog Sada, koji je, za utehu, ipak na ovom poqu dosta odmakao, a gde }e se zavr{iti i kako }e se pristupa~nosti zaista pristupiti – vide}emo. U svakom slu~aju, projekat novosadskog centra „@iveti uspravno„ prihvatila je mre`a gradova u Srbiji, a Pan~evo je jedan od onih koji je me|u prvima

ZEMAQSKI DANI TEKU

Piyama

va ki dan slu {am i gle dam ka ko se „sa ma lih ekra na na {ih TV pri jem ni ka“, kao bla go det Bo` ja iz li va na nas ne ka jo{ ne shva }e na pre mu drost ko joj u Te mo pil skom klan cu. On je do - prav nost, jed na kost i brat stvo i bro znao da je sa svo jih je dva 300 je din stvo... Ja to li ko vo lim svo ju kra ja ne ma – le po re kost, tj. la ko voj ni ka je di na od bra na gr~ ke de - de cu i svo ju ma lu ma te ri jal nu i re kost ili naj ta~ ni je re ~e no pra mo kra ti je i uop {te tra di ci je jo{ ma wu in te lek tu al nu imo vi nu zno slo vqe de se ti na i de se ti na biv {ih na stav ni ka so ci o lo gi je i pred na je zdom Per si ja na ca iz da vi {e ne dam da mi je bi lo ko Azi je. I ne znam (a na rav no da ugro à va, da na wu na sr }e, da mi mark si zma, ko ji su se jed nog ne znam, ovo je bi la sa mo stil ska so li pa met, pa ma kar i fa kul tet dav nog ju tra pro bu di li kao pre po fi gu ra) za {to sam se pred sva ke za vr {io u svo jim se dam de se tim ro |e ni. Jer su pre ko no }i ot kri iz bo re, pa i pred ove, uvek se tio go di na ma. li da su ro |e ni za po li ti~ ke ana mog dav nog raz go vo ra sa naj ve }im Mo `da ga i ja za vr {im u we go li ti ~a re – op {te prak se. I me ni su me |u tom sa mo na iz - ~e {kim pri po ve da ~em Bo hu mi lom vim go di na ma, imam jo{ ite ka ko ka de, sa mo {to ne znam ka ko da gled ne zlo bi vom bra ti jom ne ka ko Hra ba lom, po ~i jim pri ~a ma je naj ma we dra gi oni ko ji nam, a sva - Jir ì Mencl na pra vio de set ge - uhva tim 2-3 go di ne da ama ba{ ni {ta dru go ne ra dim ne go da se za ka ko po na ruy bi, su ge ri {u da su ni jal nih fil mo va. Sre li smo se na Saj mu kwi ga tvo rim u ku }u sa uy be ni ci ma i sve na rod ne vo |e iste i da je kraj we vre me da pre sta ne mo da gla sa - jo{ dav ne 1988. go di ne i pi tao sve ih na te na ne pro stu di ram, na mo – pro tiv ne kog. Ne go da ve} sam ga za {to ni je za jed no sa Kun - bu bam gra di vo i spre mim se da de rom zbri sao iz ^SSR pre dva - me pro fe so ri re {e ta ju pi ta wi jed nom od ra ste mo i po~ ne mo da ma i pot pi ta wi ma. gla sa mo – za. Od Ima i ne kih di plo ma mah znam da sle di na Naj lon-pi ja ci, ali su ge sti ja da na iz „Vo lim svo ju ze mqu i ne dam je ni kom, to su vam, qu di mo ji, bo re ne tre ba ni ne dam da mi je kro je i pre kra ja ju i moj na rod ~i sti fal si fi ka ti. A iza }i, da tre ba boj za glu pqu ju glu pqi od me ne!” me ni ni je ni na kraj pa ko to va ti i de mo me ti da bi ne ko u ra kra te, i na rod wa ke, nim se dam de se tim go i Din ki }a, i Da ~i }a, i Pre o kret pre ma Vu ku i ê - de set go di na, kad su im ono Ru si di na ma ì vo ta svo ga po se gao za upa li sa ten ko vi ma i po se kli ta ko ne ~im, ~ak sam spre man i ru di... Na rav no da je sve to ko je {ta. svih hi qa du cve to va de mo krat - ku u va tru da sta vim da je i To mi skog mi {qe wa. „Za to {to im ne slav Ni ko li} za svih onih 20 i ne Ni kad ja ni sam gla sao za Bo ri sa {to is pi ta na u ~io, na bu bao, „na Ta di }a i ne ke we go ve funk ci je i dam svo ju ze mqu“, od go vo rio mi je krat ko, a ja to pam tim 30 go di na. bi flao“ svo gra di vo da mu ru pu pri vi le gi je, ja sam gla sao za svo ja „Vo lim svo ju ze mqu i ne dam je ni - na }i ne mo è{. dva si na i ko na~ no za svo je bo qe To vam ga ran tu jem jer vi dim i su tra. Kad ve} ni sam to li ko ~a - kom, ne dam da mi je kro je i pre stan i {i rok da mi slim na do bro - kra ja ju i moj na rod za glu pqu ju glu - znam da vo li da je uvek u pra vu, ima sa svim do voq no sa mo po {to bit svi ju nas... Za me ne tu ni kad pqi od me ne!” Pa se on da pre i spi tam i ja, kao va wa – pa vi de li ste i sa mi to ni je bi lo di le me. I ~u di me za za vr nu ti Ba ~van, i ne dam im da we go vo sa mo po u zda we – da bi se {to ne ko uop {te ni po da {ta va ono za {ta se po la ve ka bo rio, mi upro pa ste Sr bi ju, jer od u vek bi do zvo lio da se bru ka pred ta {ta je pri èq ki vao i ~e mu se na - pri zna jem i znam da vi {e vo lim mo ne kim na stav ni ci ma. Ili, sa dao. Ja na sve iz bo re iz la zim i to svo ju de cu, pa ~ak i se be sa mog, ne - ~u vaj Bo è, da pre pi su je, da sa go ta mo ne ku sve op {tu rav no - kri va pu {ki ce sa for mu la ma, da kao onaj spar tan ski kraq Le o ni da

sa ote @a nim kre ta wem

in va li de krenuo u izradu strategije. U timu grada bila je i Svetlana Drakuli} Stefanovi}, diplomirani in`iwer arhitekture: – U~e{}em u ovom projektu preuzeli smo obavezu da uradimo strate{ki dokument iz oblasti pristupa~nosti – pri~a Svetlana Drakuli} Stefanovi} za „Dnevnik”. – Grad se odlu~io za strategiju o fizi~koj pristupa~nosti, jer smatramo da je ona ta elementarna pristupa~nost koja dovodi qude u situaciju da ostvare svoja prava. Da bismo obradili ovu temu podelili smo je na pet oblasti. Prva oblastu su objekti iz oblasti zdravstva i socijalne za{tite; druga objekti iz oblasti obrazovawa, kulture, sporta, privrede i svi drugi; tre}a oblast su stambeni objekti, porodi~ne ku}e i zgrade; ~etvrto je javni prevoz i peto su javne povr{ine, ulice, trgovi, parkovi. Po wenim re~ima, u Pan~evu su se, rade}i strategiju, rukovodili temeqima dva principa: – Prvi je Evropski koncept univerzalnog dizajna, koji podrazume-

Dis kri mi na ci ja Ono {to iznena|uje je da su retko pristupni objekti zdravstvene za{tite, kao i objekti dràvne slu`be. Samo pet odsto stomatolo{kih ordinacija je, recimo, prilago|eno potrebama osoba sa invaliditetom, a sli~no je i sa ginekolo{kim ambulantama. Malo je niskopodnih autobusa, a kada u|ete u autobus i poku{ate da sednete na mesto za invalide – opet imate problem. êsto su preuska i kako se nalaze na prvim vratima, uglavnom su na to~kovima, tako da invalidi, i kad èle da sednu, ~esto ne mogu to da u~ine. Diskriminacija je vidqiva i prilikom zapo{qavawa, gde je i daqe veoma mali broj osoba s invaliditetom radno angaòvan. Prema podacima koje je iznela potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanovi}, od 2009, kada je usvojen Zakon o zapo{qavawu osoba sa invaliditetom, zaposleno je svega 9.000 pripadnika te populacije.

va da se prostor i objekti, pa i usluge, dizajniraju na na~in da svima budu pristupa~ni. Drugi princip je princip ostrvarivawa neprekinutog lanca kretawa, {to zna~i da osoba koja ima ote`ano kretewe mo`e dobro da funkcioni{e u svom stambenom prostoru, da iza|e na javnu povr{inu, da se javnom povr{inom kre}e neometano bez prepreka, da koristi sredstva javnog prevoza, ode u javni objekat...

Po seb na gru pa Posebnu grupu invalida ~ine mentalno nedovoqno razvijena lica kojih je u Srbiji oko 100.000, mada ih verovatno ima i vi{e ali nisu registrovani. Razlog je {to se roditeqi ~esto stide, kriju ih po ku}ama i ne èle da ih registruju. To je posebno izraèno u mawim i ruralnim sredinama. Pored mentalno nerazvijenih, tu su i osobe sa takore}i nevidqivim invaliditetom: oboleli od astme, Kronove bolesti, sr~ani bolesnici... a wihova prava su da – nemaju prava. Kretawe po gradskim {orovima ne predstavqa problem samo invalidima; stoga su u Pan~evu u te{ko pokretne uvrstili i starije od 65 godina, kao i majke sa decom do dve godine koja su jo{ u kolicima. Da bi re{ili probleme svojih sugra|ana, Pan~evci su postavili zvu~ne semafore na desetak najprometnijih raskrsnica, na kojima su prethodno oboreni ivi~waci: – Treba re}i da, pored 10 posto qudi sa oteànim kretawem, u gradu ìvi jo{ isto toliko onih koji im pomaù. To su ro|aci ili deca, supru`nici, {to zna~i da je petini stanovnika potreban prilago|en prostor da bi mogli normalno da funkcioni{u – rekla nam je Svetlana Drakuli} Stefanovi}. Dakle, ako izuzmemo svetle izuzetke, prakti~no smo tek na po~etku razumevawa problema na{ih invalidnih i te{ko pokretnih sugra|ana. Ho}e li ih do 2015. godine cela Srbija razumeti? n Zo ri ca Dra go je vi}

par ti se bru ka... To ne, i ne, i ne, i ne. Pa to su de~ ja po sla, a on je na fa kul tet po {ao u ra nim se dam de se tim, sram ga bi lo ko i po mi sli da bi se jed na se da sta ri na, vi {e stru ki de da ne ko li ko unu ~a di od oba svo ja ve} po sta ri ja si na... da bi se ta kav {u ma dij ski do ma }in do vi jao ka ko da za vr {i fa kul tet „na la `wa ka“. Ne, si gu ran sam da je sve to bi lo naj ~a sni je, ma ni fest no, jav no, bli sta vo, sa broj nom rod bi nom na od bra ni di plom skog ra da po sle ko jeg je usle di la do ma }in ska za ku ska, u na ro du zva na kok tel, ili par ti. I kad se spo me ne „par ti“, svi po mi sle na onu de vo ja~ ku ùr ku gde stu dent ki wa po zo ve dru ga ri ce na vi ked, a ro di te qi in si sti ra ju da to bu de ~i sto èn ska, de vo ja~ ka ùr ka – „pi ya ma par ti“. Ta ko sam i ja mi slio sve do Us kr sa pro {le go di ne, kad je ovaj na{ svr {e ni stu dent, ta ko re }i di plo mac, pri re dio „pi ya ma-par ti“ na ko `nom tro se du u Skup {ti ni Sr bi je. To li ko ne mu {to da se ni do da nas ne zna za {to je, ba{ uo~i naj ve }eg hri {}an skog pra zni ka Us kr sa, taj {trajk uop {te po ~i wao, ni ka da ga je, ni ka ko, ni sa ko jim obra zlo è wem pre ki nuo. Sa mo se zna da mu je na ve }a br qo ti na pred pra vo slav nim Sr bi ma is pa la to {to je na go ve stio da on „mo `da“ i ne {traj ku je, ne go ako ne ko vi {e vo li mo è „to“ da shva ti kao „ma lo o{tri ji post pred Us krs“. E, pa ne }e mo se igra ti. Sa sve ti wa ma ne }e mo - za i sta!

nedeqa22.april2012.

c m y

dnevnik

I ne sve stan da je ve} ta da sta vio krst na svo ju i ina ~e ne ve ro vat no, eg zem plar no ne u spe {nu po li ti~ ku ka ri je ru, sad ~u jem pla ni ra da taj „pi à ma-par ti“ pre se li na An dri }ev ve nac, u re zi den ci ju pred sed ni ka Re pu bli ke. Ba{ bi mu pa so va lo – mo gu sa mo da za mi slim ko li ko ta mo ima kre ve ta i ko `nih tro se da na ko ji bi mo gao da se iz vr ne i le è} ki dr à vu vo di u svo joj le gen dar noj pru ga stoj pi ya mi, sa de ze nom ko ji je na ro du sad po zna ti ji ne go sve „dol-bel“ spa va }i ce Me ri lin Mon ro, Do ris Dej ili Ra kel Vel~. A ovo {to mu sad uo~i iz bo ra pro tiv ni ci su mi ra ju i po ka zu ju na ro du, po no vo je po ka za lo da je zbir tih po je di na~ nih glu po sti, uvre da i obe da na ra ~un biv {ih pro tiv ni ka a sa da {wih sa ve zni ka mno go ve }i kad se to na jed nom me stu sa be re, ne go {to bi bi lo kad se sa mo hro no lo {ki na bra ja. Zna se i {ta sle di na Bal ka nu: me ni je jo{ u gim na zi ji uvek bi la kri va tet ka ili uj na kad me vi di da pu {im na uli ci, pa ka è ro di te qi ma, a ni sam bio kriv ja {to sam pu {io. Mo ja pa met ni je do tle do ba ci va la. Sad }e i na {em To mi bi ti kri vi svi {to su mu po pam ti li is pa de i ne do sled no sti, a ne on {to ih je ~i nio. Pa }e i to pro }i. n \or |e ran deq

INTERVJU

oto toL nai, kwi @eV nik

Maj stor za ~u de sna otva ra wa e|u desetak u~esnikagostiju upravo zavr{enog Me|unarodnog festivala proze u Novom Sadu, koji {estu godinu zaredom organizuje Kulturni centar, bila su dvojica (prijateqa) koje slobodno moèmo nazvati i doma}inima – Oto Tolnai i Slobodan Ti{ma. Stvarala{tvo dvojice umetnika re~i, neizbrisivo je obeleìlo avangardnu kulturnu scenu Tribine mladih, Novog Sada i jugoslovenskih prostora sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka . Oto Tolnai (Kawià, 1940) danas ìvi na Pali}u, a najplodniji je i najraznorodniji autor u kwièvnosti vojvo|anskih Ma|ara. Tako|e i jedan je od najuglednijih intelektualaca i umetnika sa obe strane granice. Dobitnik je najzna~ajnijih kwièvnih nagrada – prvo ovde, a nakon pada Berlinskog zida i u Ma|arskoj. Pesnik, pripoveda~, dramati~ar, esejista, filozof ~ije su kwige prevedene na desetak jezika. Wegovu poeziju na srpski je prepevavao i Danilo Ki{. Predstavqaju}i se u~enicima Gimnazije „Laza Kosti}“ tokom Prozefesta, Oto Tolnai je rekao da je i danas Telepijaner: ìveo je decenijama tu, nedaleko, u Cve}arskoj ulici, koja je bila slepi kolosek. A po{to je ìvot majstor za ~udesna otvarawa (svojstvena i wegovoj kwièvnosti), sada je to Bulevar Evrope. – Preko 30 godina sam ìveo u Novom Sadu, a najvi{e sam voleo da provodim vreme na Tribini mladih, tako da je moj dolazak na Prozefest nostalgi~an – oba{wava nam Tolnai. – Ipak, sebe i daqe u nekom smislu smatram Novosa|aninom, i kad do|em, volim da otkrivam kako se moj grad mewa, zadobija novu formu velegrada i ako se ponovo bori da na|e sebe. Meni je taj pogled sa distance jako zanimqiv; nekada sam ovde ìveo kao u {koqci, a wen centar je bila Tribina mladih u Katoli~koj porti. Prvi put je sada, nastavqa, tokom Festivala, video preure|enu zgradu Kulturnog centra. – Oni su nedavno objavili moj roman „Morska {koqka“, u ediciji „Xepni anagram“, meni veoma dragoj, jer su tu kwige nekih mojih prijateqa: Ota Horvata, Slobodana Ti{me i drugih. Sa Ti{mom sam i ovih dana sedeo u sali koja se zove „Tribina mladih“; i neminovno su se vratila se}awa na na{e kulturne programe, sudbonosne rasprave, zaplene i sukobe sa policijom. Bio sam urednik „Uj Simpoziona“ i kada bi do{li da zaplene ~asopis, ja sam morao mirno da

stojim pored zida dok su policajci pakovali. Traìo sam sada taj zid i se}ao se da su oni stari bili poput nekakve opne, jako tanki, kao i plafon – sve se ~ulo. I ~inilo mi se da ve}inu lica na Prozefestu poznajem, kao da su izronila iz vode. mo è li se va{ ro man „mor ska {koq ka“, ko ji je na srp ski pre veo ar pad Vic ko, svr sta ti u auto bi o graf sku pro zu? – Moja „Morska {koqka“ je mala, ~udna, lirski nastrojena kwiìca , u kojoj sam, ~ini mi se, uspeo da uhvatim more – centralnu metaforu prethodnih dela. Taj azur stalno beì od ~oveka, ne moè{ ga dosti-

poetske teritorijalne vode. Posle raspada Jugoslavije, ja sam najvi{e vremena potro{io da na|em izlaz prema Piranu, Qubqani, prema prema Splitu i Hvaru, Crnoj Gori i drugim mestima nekada zajedni~kog prostora. I to ne turisti~ki, ve} poetsko-filozofski. ka ko `i vi umet nik u ma lom, po gra ni~ nom me stu? ose }a te li se po ne kad skraj nu to, ne do sta je li vam grad? – Pali} je bawsko mesto, a o takvim mestima je napisana veoma zanimqiva literatura: od Getea do Maraija. Tokom ve}eg dela godine tamo je prazno, svaka ku}a-vila je kao

Fo to: B. Lu ~i}

}i. A naro~ito u stvarnosti mawinskog pisca, koji je u nekom smislu stalno zatvoren, naro~ito ja u mladim godinama, kada sam gotovo dodirivao „Gvozdenu zavesu“, jer odrastao sam u nekoj vrsti zatvora prema mati~noj dràvi. S druge strane, tu je bilo idili~no detiwstvo u Kawiì, na Tisi. Ipak, bio sam u stalnoj potrazi za izlazom: ispred mene neprobojni zid, a u daqini, u zemqi u kojoj sam ìveo – more i beskraj. Ta otvorenost mi je i danas va`na; ostao sam pisac jugoslovenskog tipa koji u svom umetni~kom prostoru ima more. Ne mogu da odustanem od te svoje

Po e zi ja mo ra u „Ber nar di je voj so bi“ – Mnogo mi zna~i roman Slobodana Ti{me „Bernardijeva soba“, jer je prepun wegove poezije. Po meni, Ti{ma je jedan od najva`nijih srpskih pesnika, a to se naro~ito vidi u wegovoj zbirci „Marinizmi“. Za mene je to jedna od najboqih kwiga o moru. Moè mi se verovati, jer sam stru~wak za slikarstvo mora, za jadranske teme u likovnoj umetnosti od Mu{i}a do Tartaqe i Om~ikusa. Ina~e, Jadransko more je centralna metafora celokupnog mog stvarala{tva. Ko poznaje Ti{mine pesme „Marinizmi“, kaè Tolnai, jasno mu je odakle more u wegovom novom romanu, sa kakvom pravom poezijom ono izbija – roman je sveden, ali sa eksplozijom poezije u sebi. – Slobodan i ja smo prijateqi od mladosti na Tribini mladih, a trudio sam se da wegova umetnost bude kroz prevode prepoznata i u Ma|arskoj. Wegovu poeziju sam predstavio mladom ma|arskom kwièvniku i prevodiocu Rolandu Or~iku. Kada je Ti{ma dobio NIN-ovu nagradu, obja{wavao je novinarima da mu je Or~ik traìo jednu novelu, pa je tako nastao roman „Bernardijeva soba“. Sada ga Or~ik prevodi za ma|arske ~itaoce. A ja sam zvao i druge svoje prijateqe {irom sveta da im preporu~im ovaj veliki, evropski vaàn roman.

imena, spram prilike: vojvo|anski, ma|arski, jugoslovenski pisac. Izgleda da }u ostati jedan od posledwih jugoslovenskih, kako je Danilo Ki{ sebe nazvao. Kao autoru, potrebna mi je ta geografija li~nog prostora gde sam ja kod ku}e – i na Pali}u, i u Kawiì, gde imam sala{, i na Telepu u Novom Sadu. Va{ pri ja teq La slo ka pi taw is pri ~ao mi je da je sa Da ni lom ki {om bio u [ko li re zer vnih ofi ci ra u Bi le }i. a vi ste s ki {om bi li ba{ pred we gov od la zak u Jna? – Da, najinteresantniji moji susreti sa Danilom dogodili su se ba{ u Novom Sadu, mada sam ga dobro pozavao jo{ iz Sen}anske gimnazije. Se}am se jedne no}i u kafani u staroj Futo{koj ulici u kojoj se stajalo, a iz koje su se jasno videle Uspenska crkva, u kojoj je Danilo kr{ten, i Sinagoga – za obe bogomoqe je bio vezan. Strastveno smo razgovarali o Krleì, o wegovom tekstu „Iz davnih dana“, a Danilo ga je brujao napamet, skoro naizust. Govorio mi je da je zaqubqen, da sutra putuje za Beograd, a otuda u vojsku. Kada su „Forum“ i „Nolit“ objavili moje pesme u Danilovom prevodu, do{ao je u Novi Sad, slavili smo u ~uvenoj kafani „Domino“, koje vi{e nema. Tu je posle sa nama dolazio i Mirko Kova~. A jednom je Ki{ sa Laslom Vegelom preskakao tarabe i traìo svoju ku}u. Dolazio je i kod mene u ku}i, na Telep, a i ja kod wega, u Beograd. A re~enica Danila Ki{a kao da je pisana na mom materwem jeziku. Uostalom, wegova literatura je jako uticala na mene. Takva energija postoji samo u prustovsko-krleìjansko-ki{ovskoj re~enici. Ki{a i danas ~itam, nekada na ma|arskom, nekada na srpskom. ne dav no ste sa gru pom ma |ar skih in te lek tu a la ca osno va li krug „na plo“? – Prvi samostalni gra|anski list ovde u Vojvodini to-

Gvo zde na za ve sa – Kao de~ak sam putovao vozom iz Kawiè za Suboticu. Kada bismo stigli do Horgo{a, lokomotiva je odlazila preko, a mi smo dugo sedeli u vagonima i ~ekali. Pitao sam starijeg brata, za{to ~ekamo, a on je odgovarao: zbog gvozdene zavese. Nije mi to bilo jasno, pa sam pitao mamu, a ona je rekla da je gvozdena zavesa – pozori{ni rekvizit. Po{to je u dvori{tu ìveo jedan stariji ~ovek koji je radio u teatru, on mi je ispri~ao da je u Budimpe{tanskoj operi video gvozdenu zavesu sa malim vratima; izmislili su je u Be~u protiv poàra, ali je prva montirana u Budimpe{ti. I to obja{wewe mi se najvi{e dopalo i zami{qao sam kako }u jednom i ja pro}i kroz ta mala vrata. I jesam, ali tek {ezdesetih godina pro{log veka: tada sam prvi put video Budimpe{tu.

tvr|ava, a mi ìvimo zatvoreno. A u takozvanoj sezoni postaje ìvo, mada je Jezero zaga|eno. Svi to znaju, ali se pona{aju kao da nije; oko jezera se kupuje i prodaje, svi obe}avaju neke projekte. Meni se jako dopada Evropski filmski fevestival, jer u na{em parku tada moète da sretnete Jirìja Mencla, Miklo{a Jan~a, I{tvana Saboa... Oni su toliko odu{evqeni okruèwem, da ne uspeju ni da shvate kako je kupawe u Pali}kom jezeru zabraweno. Dok sedim u svojoj ku}i na Pali}u, koju zovem Pe{~ani zamak, ja sam ustvari u pokretu, u Beogradu, na Cetiwu, u Zagrebu, na moru ili u Berlinu, Qubqani. Kad misle da sam tu, ja sam tamo. Uvek mi je potreban izlaz, da me lokalni manipulanti ne poklope. I sebe zato danas nekako ne smatram mawinskim piscem; to sam bio u velikoj Jugoslaviji. Stoga izmi{qam razli~ita

kom devedesetih je bio „Naplo“, {to zna~i dnevnik, a ja sam bio jedan od osniva~a. Danas se pri~a seli u suboti~ku poslasti~arnicu porodice Bodi{. Tamo postoji jedan slepi prozor, pa me je prijateq Gabor Bodi{ zamolio da ga ispunim kwigama. I ja sam to uradio, a posle mi se dopalo da se predstavqam kao bibliotekar u poslasti~arnici, ~ak i pi{em kwigu o tome. U toj poslasti~arnici smo i osnovali Krug „Naplo“. U stvari, na{ ovda{wi politi~ki ìvot je toliko intenzivan da ~ovek jedva moè da do|e do vazduha. Dosadila nam je diktatura partija, a za nas je ve} velika stvar da se oko stola okupilo nekoliko qudi koji nisu vezani za partijsku politiku. I èlimo i daqe da zastupamo nezavisno gra|ansko mi{qewe, vi{e levi~arsko, ali daleko od diktata politike. n Rad mi la Lo ti na

dnevnik

nedeqa22.april2012.

[ O R O M

BA^KA PALANKA SE PRO^ULA PO

B O R O M

Br qa

Ret ko ko ji de ran je do bio }u {ku zbog pri rod nih br qa, al je za to zbog ve {ta~ kih bi lo ka ram bo la ne ta ko dav na al ja ko sre} na vre me na sva ki de ran je, jo{ u naj ra ni jem de tin stvu ko je je po ~eo da no si na svo jim no ga ma, znao i pr vu lek ci ju iz ze mqo pi sa, dav no pre ne go {to je i po {ao u {ko lu. Naj m a w a vo d e n a po v r { i n a na sve tu, gle da no ode kod nas, zva la se br qa. Bi lo je to vre me pre be to na, be ha to na, plo ~i ca, as fal ta i jo{ ko je ka kvih ~u de sa ko je kva re pri rod nu le po tu i ko je su na na {im pro sto ri ma ugro zi le op sta nak i sko ro pot pu no uni {ti le br qe. Po sto ja lo je ne ka da ~ak dve vr ste br qa, pri rod ne i ve {ta~ ke. Obe su bi le krat kog ve ka {to je na vek de ~ur li ji bio do vo qan sig nal da mo ra ju br zo da re a gu ju i da ne dan gu be, ma kar {to su ih gle da li sta ri ji ko ji ma sve to po ne kad ba{ i ni je bi lo po vo qi. Br qe su se, ta ko |e, de li le i na jav ne i taj ne, bi stre i one ko ri {}e ne. Pi rod ne br qe pra vi la je ki {a. Bi lo ih je i po sle sne ga, al te ni ko vo lo ni je, {ta je br qa po sle le pog, be log i de be log sne ga i ko me tre ba na toj lad no }i. Br qa je naj bo qa kad bo so nog mo `e svug di, kud god na u mi. Br qe za bo so no ge su na vek bi le jav ne i ret ko da su bi le ba{ na sta za ma ko ju da je na rod i{o. Kad je ko ji de ran teo da br qi „is te ra oko“ mo ro je mal ko da skre ne sa sta ze. Bi lo je sta za ko je ni su bi le fla ste ri sa ne, al je ze mqa bi la uga `e na va qa no, ima la je do bar pad i tu da ni je bi lo br qa. Po sto jo je obi ~aj, nig di to ni je bi lo ni na pi sa no ni za po ve |e no neg je bi lo u to do ba do ma }in ski da se vo di bri ga i o {o ro vi ma pa kad pad ne ki {a on dak se mal ko ~e ka lo da se ze mqa oce di i upi je vo du.

du {u, ni pli {a no dno ni ~ip ka ni okvir ko ji is tka ju ka pi ki {e. Po sle wih osta ne sa mo fle ka ko ju |o no vi otru o~as po sla. Ize{ ta ku br qu. Wu ta ko ne tre ba ni zva ti. Ni je tre ba lo ni dru ge kr sti ti po zbog ve {ta~ kih bi lo ka ram bo la. br qa ma, ne znam ni ko se to ga se Ni su qu di bi li ga dqi vi ni na Ni je de ~ur li ji bi lo slo bod no da tio da kva ri ime br qa. Za to su nam bla to ni na vo du, sa mo ni su te li da se si gra ju kod bu na ra i da tu da vo val da i za be to ni ra li i as fal ti ra ras ko pa va ju sta ze i pu te ve. Mal ko du pro si pa ju i br qe da pra ve. Bu de li sve br qe, da mo gu ime da im ar pri ~e ka ju, ze mqa uga si è|, ne va ta ta ko ne ko do ba kad ki {e ne ma du ~e ka ko se ko me us te. se na pa pu ~e il opan ke i on dak ajd go, kad uda re vru }i ne i kad va zduh Kr sti li su lo {a pi }a da se zo vu kud ko ji. De ra ni su u~i li od sta ri igra ve} oma po sle fru {u ka. Za br qe. Od br qe ko ju ne ko po pi je ni jih pa ni oni ni su i{li sta zom al è le se vo de i ze mqa i de ~ur li ja je do bro ni tom ni oni ma oko we ga. ni su ni dan gu bi li. îm ki {a sta ne pa kad kre nu da je po je, od te sil ne On dak su kre nu li da qe, pa su i to i kad ne bo bu de ko da su po to pi li {to je taj ra dio kad be li ve{ u ve {plav, po pi je br qu, kr sti ajd svi na {or, pa re li opet po br qi i dom po br qa ma. Pra va di va ni li da taj br br qa ima okvir ko da qa. Po sle se to pre je od ~ip ke, bo ja joj je ne lo na de cu, ko bo ja ko {to bu de i ne bo, gi i de ca br qa ju za jel se u woj ogle da. asta lom, br qa ju oni Naj g lav n i j i deo mla |i u {ko li, sred sva ke ta ke br qe je we wi na po slu, ma to ri no dno. Ako je br qa br q a j u kad igra j u pra va i na do brom me {ah u la do vi ni. Jed stu, mo ra da ima i dno no vre m e je zdra v o ko je mi lu je bo su no gu bio mo de ran taj iz ko naj fi ni ji i naj de raz ko ji se tro {io u bqi pli{, ona ki ko inat i pro tiv sve le {to su ga {i ri li i po te pra ve i je di ne no si li na dvo ro vi ma. br q e. Ona nam je Sa mo {to ti sa dvo ro osta la ko ori gi nal va ni kad ni su ose ti li kan d a jo{ sa m o u ka kva je to bi la le po uspo me ni i da je gle ta kad ovaj na{ da mo di god kroz pro „pli{“ kre ne iz me |u zor. Sve nam se iz o pr sti ju na no ga ma da kre nu lo, eto ni ono mi lu je de ~i ja sto pa la „da ve} i vrap ci zna i da i{te jo{. Te naj ju“ vi { e ne va ` i. fi ni je br qe su bi le Kad g od, kad ko g od za jed n o k rat n u upo ni j e mo g o da utu v i tre bu i wih ni su ga zi {to god, di va ni lo mu li dva red, ve} drug put se da to {to on ne su bi le ko i one obi~ zna, ve} i vrap c i ne br qe, ta ki’ ima ma zna ju. kar kol ko, ako je pqu U ovo na {e do ba sak bio {to god. jo{ sa mo vrap ci zna One sa kri ve ne br ju {ta je pra va br qa. qe bi le su ba{ na sta Kad o{i ne pa sta ne zi i tra ja le su mal ko ki { a, jo{ se sa m o du è od onih osim we. oni br~ ka ju u br qa Na sva kom fla ste ru je ma, ona ko s vo qom i na vek bi lo po dve tri Najfinije brqe uvek su bile one za jednokratnu upotrebu ra d o s no. I vrap c i ci gqe ko je ni naj bo qi è qe ni ne vi de da vi {e ne pi je i zna ju {ta je le po. Mi zna mo sa mo maj sto ri ni su mo gli da upa su ju, da da su br qu na pra vi li. Po pi }e ze {ta ni je le po, {ta ne va qa i ko je se ne kli ma ju i ne ì ve. E, pod ta ki mqa i wu, ni je gre da, sa mo tre ba br qa. Od tih sto je }ih i se de }ih, ma su se kri l e one taj n e br q e, mal ko da se od mo ri. Ne vo qa je {to za bo ra vi li smo na one pra ve br qe. sprem ne i ka dre da ulo pa ju ~ak {i re tu da mo ra da pro |e sva ko ~e qa de Dru go je do ba, br qe vi {e ne go li i na tre }i dan, kad sta ne ki {a. Na dva red, s pra znom i s pu nom kan ca ju bo se ta ba ne, br qe da nas svr be rod ko ji je tu da i{o u na vik sa nim tom. Ni su ti s kan ta ma ba{ bi li dla no vi, onaj le vi ~e {}e. I to ve} pa pu ~a ma, vo dio je ra ~u na i pam ti ra di da se ka qu à ju pa su za to de i vrap ci zna ju, za to je i wih sve ma li su di su te ci gqe {to ~u va ju taj ~ur li ji i bra ni li da po je ze mqu we i ma we. Ni je ba{ do bro kad se ne br qe pa su vo di li ra ~u na di sta oko bu na ra. sve zna a ni ko ni {ta ne ura di, sem ju. E, al pi jan du re i `de re ti ne ba{ On dak je od je da red do {lo no vo vra ba ca ko ji se je di ni jo{ ne sti de i ni su, za to su se vra }a li ku }i ulo do ba, no va mo da da se ne ide bos jel pra vih br qa i br~ ka ju se u wi ma. pa ni do ko le na. Kad ko god na ga zi na le ti pe ku ta ba ni i na be to nu i na No v e br q e ne m a j u ni du { u, ni ona ku ci gqu, on dak br qa is ko ~i is as fal tu a i bi lo je pro pi sa no da je obraz, go re su i od onih na as fal tu pod we, po ne se i bla ta i vo de i do vlast ras kr sti la s bo so no gom pro il be to nu. Ni |o no vi im ni {ta ne ma {i kad god i vi {qe od ko le na. Ret ko ko ji de ran je do bio }u {ku {lo {}u. Bu de i ta mo na be to nu po mo gu. Od |o no va obra ze pra ve. zbog pri rod nih br qa, al je za to ne ka br qa, al te ne ma ju ni oko, ni n Bora Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

o pre par go di na bi lo je ne za mi sli mo da ne ka ma la va ro{ ima op ser va to ri ju. A Ba~ ka Pa lan ka ne sa mo da ima op ser va to ri ju, ve} su ov da {wi ama te ri astro no mi po sta li me dij ska te ma zbog to ga {to su naj pre ot kri li pro men qi vu zve zdu, a po tom ostva ri li jo{ ve }i pod vig. Jer, op ser va to ri ja „No} ni so ko“ sni mi la je tran zit van so lar ne pla ne te. Us pe lo je to vla sni ku op ser va to ri je Jan ku Mra vi ku iz Ba~ ke Pa lan ke, Ja ro sla vu Gr wi iz Kul pi na i Gre go ru Sr do ~u iz Ri je ke, ko ji se iz Is tre ko nek to vao u Ba~ ku. Tek, od ame ri~ kog Udru è wa za po sma tra we pro men qi vih zve zda sti gao je i ser ti fi kat, od no sno po tvr da da je u „No} nom so ko lu” u sa zve `|u Ra ka ot kri ve na pro men qi va zve zda ko ja }e se zva ti VSX J091006.5+304328. Dva uspe ha ma le op ser va to ri je u ma lom gra du u ogrom nom sve mi ru. – U Ba~ ku Pa lan ku sam s po ro di com sti gao pre 20-tak go di na iz su sed nog Ilo ka – pri ~a nam Jan ko ko ji u Pa la na ci ra di kao obu }ar, od no sno vo di SZUR „Uni ver zum“ ko ja po pra vqa ci pe le, ali ra di i kqu ~ar ske po slo ve, o{tri i gra vi ra. – In te re so va we pre ma astro no mi ji po ka zao sam, zvu ~a }e ~ud no, u vre me bom bar do va wa, jer smo ta da svi gle da li u ne bo. No, dok su dru gi gle da li go re zbog avi o na, ja sam tra ìo i ne {to vi {e jer sam se tek ta da bu kval no za qu bio u ne be ski svod. Ka sni je smo, apri la 2006, ov de u Pa lan ci osno va li Astro nom sko dru {tvo „Uni ver zum“, ko je da nas ima 30-tak ~la no va, ma da smo u su {ti ni sa mo nas pe to ri ca do kra ja ak tiv ni. Sva ko vo li da ba ci po gled u sve mir, ali sa mo pra vi za qu bqe ni ci mo gu sa ti ma, pa i no }i ma da gle da ju u te le skop i tra è ne {to no vo na ne bu. Jan ko va rad wa je u po dru mu, ta ko da je i to kom da na mra~ no, od no sno stal no go re sve tla. A ba{ su sve tla naj ve }i pro tiv nik astro no ma. Jer, ka ko ka è, za gle da we u ne bo tre ba mu ide a lan mrak.

to je put. Pra znih ha la i {raf ci ge ra ima mo, {ko lo va nih po Kra gu jev cu i â~ ku kol’ko ti vo qa ‘o}e, ima ~u do da na pra vi mo, ku pa ~i ce mo ja, {to no re ~e moj idol \en ka! Kad smo ve} kod kul tu re, e tu sam, maj ka ne, jak kao cr na ze mqa. Ja, {to u mo joj sre di ni imam umet ni ke, to ne ma nig de. Do bro, de, dru go vi glum ci su ve} ne ka dru ga stvar. To stal no ne {to ne za do voq no, sve ne {to pod ri va~ ki i hu {ka~ ki, vi dim ja da im mo ja po li ti~ ka op ci ja sme ta k’o plej bo je voj ze ~i ci ko stret ne ga }e. A jo pet mo ra{ tu ban du ne kad da pu sti{ na mi ru – zna{ kol ko je na{ svet slab na te vi wak-umet ni ke!? Ali za to ti ne ma u mo joj va ro {i ni jed nog je di nog sli ka ra a da je dal to ni sta. Sve to bre ne ki oka ti li ko vi, bra de do si sa pu sti li, zna{ da su pra vi umet ni ci ~im ih po gle da{. Ne ko one va ga bun de {to se po sve tu smu ca ju, to obri ja no, ku pa se dva put ne deq no, ni po ku }i ne iz la ù, ve} sve ne {to Wu jork, Pa riz, {io mi ga \u ra. Ma ima, bre, ovog na {eg, do ma }eg ~o ve ka da pro mo vi {e mo, {to je u Ita li ji stu di rao iako na à bar skom ne zna ni da bek ne! Pa za mi sli kol’ki je taj umet nik kad je ta mo tol ko ì veo i pre ì veo a ni da nas na ita li jan skom ne zna da pi ta za ‘le ba i klo zet? n Aleksa pl Adetovi}

– U na {em de lu po du naj i de al ni ji mrak je sa ske stra ne, od no sno na de ta od Ne {ti na pre ma Su ob ja {wa va Jan ko. – Voj v je sva pre o sve tqe na, pa sli te ka ko je de tek to va t wi va we zve zda ka da is pr

No}ni sokoli: Janko Mr

pro |e pla ne ta. To je, n mer, kao ka da uo~i te pa da le ke si ja li ce ka da i we pro le ti mu va. Ipak je ba{ to us pe lo. Ne ko li na smo pom no po sma tra l uvek bi se po ja vio ne ki blem. Ili bi zve zda bi la {e ni sko na ho ri zon tu, bi lo obla~ no, ili bi na ta lo ne ko dr vo. Ipak, sn smo pla ne tu HAT-P-20 Bal ka nu sli ~an uspeh gle su op ser va to ri je u S Ati ni i Be o gra du.

PANONSKI LES P

Naj bo qe i e o ri ja o le de nim do bi ma Mi lu ti na Mi lan ko vi }a (1879-1958), jed nog od naj ve }ih na {ih na u~ ni ka i me |u naj ci ti ra ni jim na u~ ni ci ma u sve tu, du go je ospo ra va na. Ta te o ri ja, pod se ti mo, po ve zu je va ri ja ci je Ze mqi ne or bi te i du go ro~ ne kli mat ske pro me ne. Mi lan ko vi} je u svo jim pro ra ~u ni ma (u vre me Pr vog svet skog ra ta) kre nuo od pret po stav ki da kli ma za vi si od ko li ~i ne Sun ~e vog zra ~e wa ko ju pri ma ju raz li ~i ti de lo vi Ze mqi ne lop te, i da ova ve li ~i na zra ~e wa za vi si od ra sto ja wa do Sun ca i po lo à ja Ze mqe u pro sto ru (ukqu ~u ju }i na gib ose). Me te o ro lo zi su, me |u tim, tvr di li da su pro me ne u Ze mqi noj or bi ti isu vi {e ma le da zna ~aj ni je iz me ne kli mat ski si stem. Ipak, ka sni ja is tra ì va wa mor skih se di me na ta, 60-ih i 70-ih go di na pro {log ve ka, po ka za la su pe ri o di tet po ja ve le de nih do ba (100.000 go di na), ko ji se bli sko po kla pao s Mi lan ko vi }e vim pro ra ~u ni ma. A ne dav no je i pro fe sor dr Slo bo dan Mar ko vi} s Ka te dre za ge o gra fi ju Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta u No vom Sa du ob ja snio na pre da va wu u Ogran ku SA NU ve zu iz me |u Mi lan ko vi }e ve te o ri je i le snih na sla ga u Voj vo di ni. Jer „mu zi ku„ Mi lan ko vi }e vih ci klu sa mo è mo s la ko }om vi de ti, kao na mag ne to fon skoj tra ci, na le snim ste na ma ko jih u Voj vo di ni ima na pre tek. Le sne na sla ge, ina ~e, na sta ju ta ko {to ve tar go mi la na no se pe ska i pra {i ne ko je do no se ve li ke re ke to kom hi qa da i mi li o na go di na. – Na le snim ste na ma, idu }i od vr ha ka do le, pro di re mo kroz vre me du bo ko u ze mqi nu pro {lost, ta ko da nam le sne na sla ge do |u po put isto rij ske ~i tan ke na {e pla ne te. Na taj se na ~in, na pri mer, na du bi ni od ne ko li ko me ta ra, mo è vi de ti sloj vul kan skog pe pe la ko ji nam, ka da se upo re di s dru gim na la zi ma {i rom sve ta, po ka zu je da se pre 350.000 go di na od i gra la ogrom na vul kan ska erup ci ja. Ta ko se

Na{a [aruqa daje tetrapak-mleko

o {lo vre me da se iz bor no ko ji srp ski fud bal ski klub po sta ti ju joj mu zi ku pu {ta{, jer bo su to kul ogle da mo, bra le moj, pa u stal ni ~lan Li ge {am pi o na ko li ko tur ne, da re ~em, evrop ske kra ve. tom smi slu i ta ko ~i nim sve od ove iz bor ne go di ne. Ako ti je do mle ka, pla si ra{ im ne bih li do ka zao ovom na {em pu A kad smo kod iz li va wa op ti mi - pre ko raz gla sa ne kog Mo car ta, a za ~an stvu da sam je di na smi sle na i zma u mo zak, tu mi ma kar ne ma rav - ober uki {e qe no ta man mu do |e mo gu }a al ter na ti va sa mom se bi. nog. Ej, bre, kol’ko sam u pro {loj Grand pa ra da. Jer, da je pu sti ti, ina ~e neo d go vor - kam pa wi do veo po ten ci jal nih in ve Da qe, imam ta mo ne ke pu sta re nom bi ra ~u, da sam bi ra, mo glo bi sti to ra... Ma Sin ga pur smo mo gli iza gra da, ni ~e me ri ka na wi ma ne mu pa sti na pa met da ima i ne ko bo - da po sta ne mo, sa mo da ni je bi lo ove ra ste, pa bi’ wih mo gao da pro gla qi, sprem ni ji i, da re ~em, obra zo - SE KE ko ja mi je oprav da no spre ~i la sim za in du strij sku zo nu ko ja va pi va ni ji i kva li fi ko va ni ji od me ne {ur wa ju da u{te |e vi nu, kr va vo ste - za, pod ra zu me va se stra nim, in ve za fo te qi cu ko ja mi je ve} sra sla ~e nu na ra du u Be ~u i We ma~ koj, ulo - sti to ri ma. Do bro, ma lo je pod vod sa do wim eks tre mi te no, da le ko od pu ta, tom, glu te u som mak si stru je, vo de i ka na li Pa ja bar naj b o q e znam da me n i na d a l e k o mu som – {to sva ka ko za ci je, ali u iz bor noj ne ma rav nog i da je sa mo mo ja po nov na ni je re {e we. Pa ja bar kam pa wi jo pet do bro in sta la ci ja u bar {u na sti gu zo dr à~ ga rant naj bo qe znam da me ni do |e. Da ne bu de da za na da le ko ne ma rav nog o sta jem u tom IT sek vas ko li kog raz vo ja ove mo je sre di ne, i da je sa mo mo ja po to ru i te le ko mu ni ka da ne re ~em, lo kal ne sa mo u pra ve nov na in sta la ci ja u ci ja ma, ima mo mi po bar {u na sti gu zo dr à~ gra du ne ko li ko uz ga ji ga rant vas ko li kog raz vo ja ove mo je ì u ove na {e pri vred ne po ten ci ja - va ~a vi sko let nih go lu bo va, ce lo sre di ne, da ne re ~em, lo kal ne sa mo - le, a pre sve ga ru~ no ve ze ne {u sti - udru è we, ima od mah da se uklo pi u pra ve. kle za na te le vi zor, na rav no pot pu - mo u stra te {ka opre de qe wa srp Ali zna{ ka kav ti je ovaj na{ no iz vo zno ori jen ti sa ne. skih i re gi o nal nih po {ta i mo bil ne svet!? Ako le po ka è{, da re ~em Odav no ja znam da je po qo pri vre - te le fo ni je, i to sa sve slo ga nom: quc ki pri zna{, da smo {u pqi kao da na {a kom pa ra tiv na pred nost, pa br è, a jef ti ni je ba bin zub i da smo na ivi ci ban kro - sam od mah na sva lo kal na te le vi zij Sa o bra }aj!? Bez to ga ti se vi {e ta, kre di ti nas da ve kao zmi ja à bu ska zvo na pla si rao ide ju po mo }i na - ne mo è u raz vi je ni svet, pa sam ne – ima da te {ut nu kao kr pe wa ~u i {im pa o ri ma u smi slu na bav ke za {to mi slio da is pe ska ri mo one do ve du ne kog dru gog, ne kog slat ko - met ka no vog sto~ nog fon da. Ima, sta re dre si ne, pre far ba mo ih, pa re ~i vog pa to lo {kog la ò va, pa se bre, se qa ku da obez be dim ju ni ce, da se vi di jel‘ mo è {in ka sen i ti mi sli... Zna ~i, na {em na ro du ako tre ba i qu bi ~a ste bo je, ko je od ma glev da se s wi ma tr ka na ovim sva kim sred stvi ma tre ba po vra ti - ma’ te tra pak ~o ko lad no mle ko da ju! na {im pru ga ma? A i ne za ga |u ju na ti ve ru u sve tlu bu du} nost i {an su Voq‘ ti ~o ko lad no, voq‘ ti vo} ni {u srp sku eko lo gi ju! Ma in du stri ja ko ja je iz ve sna, ba{ kao i ona da }e jo gurt, sve za vi si od pri hra ne i ko u kom bi na ci ji sa do ma }om pa me ti,

Od ci pe l

ide od du bin s ja {wa va pro f Ka ko na vo Zvi zdi} u s pro fi la u V ni~ nih sme na i to pli je, in

Za{ti}eni p

ro da je na ov po gla vqa kw raz u me mo: „L Du na va u Pa opi sa ni pre se `nih is tra se tak go di na zna ~aj le sni tvr |en je i u po se ti li su i u~ ni ci ko ji s I ne po de qe n

dnevnik

nedeqa22.april2012.

PRIVATNOJ OPSERVATORIJI „NO]NI SOKO“

la do zve zda Pla ne ta HAT-P-20b ot kri ve na je 2010. go di ne, a na la zi se u sa zve `|u Bli za na ca. Ma sa joj je 7,25 pu ta ve }a od Ju pi te ra, a oko ma ti~ ne zve zde obr }e se 2,88 da na. Ova pla ne ta je ’vre li Ju pi ter’ i kre }e se po go to vo kru `noj or bi ti –

{wa va Jan ko – Naj bo qi te le sko pi su oni iz Ja pa na ko ji su tri pu ta sku pqi od dru gih, ali i Ki ne zi su do sko ~i li pa se sa d a ume s to, na pri m er, 2.000 evra, sli ~an kva li tet mo è do bi ti i za ~e ti ri pu ta ma we nov ca. Na rav no, ima i mno go, mno go sku pqih in stru me n a t a. Po r ed kva l i t et n og te le sko pa po treb no je i kva li tet no po sto qe ko je pra ti okre ta we ne be skog svo da, a ono je ta ko |e ve o ma sku po. Kod me ne je, ina ~e, sve ro bo ti zo va no, pa ne bo mo gu da gle dam i se de }i kod ku }e, a ne u op ser va to ri ji. Na{ sa go vor nik ka è da je astr fo to gra fi ja pri ~a za se be, jer za jed nu fo to gra fi ju zve zde tre ba pro ve sti ce lu no}. Sva opre ma te {ka je oko 50 ki lo gra ma, pri ~e mu je, na pri m er, taj v an s ki te l e s kop te àk 15 ki lo gra ma. Da bi se na pra vi la pra va fo to gra fi ja po treb no je pre ci zno pra }e we i re a la tiv no do bar mrak, bez sve tla, za ga |e wa i tre ba ose tqi va ka me ra. Svo je naj bo qe snim ke ura di li sa po zajm qe nom ka me rom iz Slo va~ ke. – Pro men qi va zve zda je ona zve zda ko ja me wa svoj sjaj u od re |e nom vre men skom in ter va lu, a to se mo è de si ti u jed nom ~a su ili za {est me se ci – ob ja {wa va Mra vik. – Ceo fe bru ar smo pra ti li zve zdu, a me sec da na smo je sni ma li. Pro men qi va zve zda ko ju smo mi sni mi li ni je u svet skim ka t a l o z i m a po s to j a l a kao pro m e q i v a ve} kao zve z da sla bog sja ja. Ni je to lak po sao, ali sve je ro bo ti zo va no, ravik i Jaroslav Grwa pa od ku }e otva ra mo krov op na pri ka ` u stru~ w a c i. Ma t i~ n a ser va to ri je i ukqu ~u je mo te ad sja ja zve zda ove pla ne te je do sta le skop. Zna li smo da sni ma mo is pred ma wa od Sun ca, a ~i tav si i ceo ja nu ar, a za 2-3 sa ta u no k, na ma stem od nas je uda qen 228,3 }i pra vi li smo po 500 fo to i ko da sve tlo snih go di na. To su po gra fi ja, pa ta ko se dam no }i... li, ali da ci za stru ku i za qu bqi ni Ta ko je 9. ja nu a ra i sni mqen i pro ke, a za obi~ ne qu de, la i ke tran zit van so lar ne pla ne te, a su vi ko ji sa mo go lim okom vo le da a sni mi li smo jo{ tri tran ili je gle da ju u ne bo, ili è le te le zi ta van so lar ne pla ne te to am sme skop, pri ~a je, ba{ kao i sve, kom mar ta. Ne bo je ogrom no ni mi li ve za na za nov ~a na ula ga wa. ima pu no neo t kri ve nih pro 0b. Na – Te le skop i dru gi po treb men qi vih pla ne ta, ali iza zov po sti ni in stru men ti za op ser va to su upra vo tran zit ne van so So lu nu, ri ju su sku pi, ali me ne je uvek lar ne pla ne te. in te re so va la op ti ka – ob ja n Milo{ Suyum

JO[ JED NA PRI ^A S TI TA NI KA: NA „NEPOTOPIVOG” JE TREBALO DA SE UKRCA I EUGEN FOGEL…

Spa si lac ume sto bro do lom ni ka n Pi{e: Milan Fogel oj de da, Eugen Fo gel, bio je vr stan pe kar. Ve o ma mlad, pre Pr vog svet skog ra ta, po lo `io je maj stor ski is pit u Bu dim pe {ti i svoj pr vi sa mo sta lan po sao do bio je u Osi je ku. Tu je upo znao mo ju ba bu i tu im se ro dio pr vi sin. Otvo rio je pe ka ru i we go va pe ci va su ve o ma br zo pri vu kla mu {te ri je iz svih de lo va gra da. Jed nog da na u pe ka ru je u{ao mlad go spo din i sa odu {e vqe wem gle dao ki fle, sve jed na ke, na re |a ne kao olov ni voj ni ci, ko je su rska vom ko rom ma mi le mu {te ri je. Mla di go spo din je po ~eo pr sti ma, sa ru ka vi ca ma na

dok je uì va la u we go vim pe ci vi ma, sa slu {a la Euge no vu pri ~u. Na |e no je kom pro mi sno re {e we: ume sto u za tvor, Eugen je do bio 24 ~a sa da na pu sti Osi jek. Ta ko je i bi lo, po ro di ca je br zo oti {la iz gra da, ali u okol nim me sti ma ni ko ni je tre bao pe ka ra sa ta ko do brim pre po ru ka ma. I on da je Eugen pro ~i tao u no vi na ma oglas da brod ska kom pa ni ja iz Lon do na tra ì po sa du za no vi brod ko ji je usko ro tre ba lo da is plo vi za Ame ri ku. Ti ta nik, svet sko ~u do onog vre me na, ne po to pi vi brod, tra ìo je, iz me |u osta lih, i pe ka re. Eugen je u to me vi deo {an su da stig ne do Ame ri ke, osta ne ta mo ne ko vre me, za ra di pa re i vra ti se ku }i. Ida, we go va è na, slo ì la se sa

PO MILANKOVI]EVOM TAKTU

iz Voj vo di ne ù ju da po ne su na ziv Naj bo qe iz Voj vo di ne”... A le de na do ba? E ona su se, upo zo ra va pro fe sor Slo bo dan Mar ko vi} de {a va la, a i de {a va }e se: – Po na {im is tra ì va wi ma, mi upra vo sa da ula zi mo u no vi pe riod za hla |e wa. I Porodica Fogel: prvi s leva Danilo, jedini koji }e preìveti Drugi svetski rat

ru ka ma, da bi ra ki fle. Rska va ko ra je krc ka la, a Eugen je po ~eo da se ner vi ra. Po ka zao je mla dom go spo di nu nat pis da se ro ba bi ra o~i ma a ne ru ka ma; me |u tim, mla di }a je ve o ma za ba vqa lo ka ko ko ra krc ka pod we go vim pr sti ma. Eugen ni je iz dr ào. Da li zna te ka ko su se ne kad pre po zna va li pe ka ri? Iz me |u osta log i po to me {to su im {a ke bi le ve li ke kao ve sla sa ne ke ga li je. U to vre me jo{ ni su bi le u upo tre bi ma {i ne za me se we hle ba, hleb se me sio go lim ru ka ma. Da kle, Eugen ni je iz dr ào, opa lio je mla di }u {a mar, da su mo ra li da mu pro spu kan tu vo de na gla vu da do |e se bi. Pri ~a bi se tu za vr {i la, da ne sre} ni mla di} ni je bio ro |ak gra do na ~el ni ka Osi je ka. Ubr zo je sti gla àn dar me ri ja, ko ja je,

l Jaja se farbaju za Uskrs, bira~i – za \ur|evdan. l Slobodan se vra}a na mala vrata. Ivica i marica na velika.

NAOPA^KE

va qa lo bi da na u ~i mo lek ci je iz pro {lo sti Ze mqe, od no sno na na ma je da od lu ~i mo li }e mo na {om ne bri gom do }i do na glog le de nog do ba s ka ta stro fi~ nim po sle di ca ma ili }e se to de si ti po ste pe no to kom hi qa da go di na, ka ko se de {a va lo i ra ni je u pro {lo sti. Na {i pre ci su se ve} jed nom pri la go di li i pre `i ve li le de no do ba, a da li }e mo i mi to us pe ti i {ta }e se de si ti s na {om ci vi li za ci jom – za vi si sa mo od nas. n @arko Jovanovi}

l Ako je predsednica predsednik, transvestija je demagogija.

l \ur|ev danak pla}aju bira~i.

profil izme|u Novog i Starog Slankamena

vim pro sto ri ma is pi si va la wi ge ~i ja slo va po ~i we mo da Le sni pro fi li de sne oba le a non skoj ni zi ji pr vi su put go to vo tri ve ka, a na kon op a `i va wa to kom po sled we de a, iz u ze tan pa le o ge o graf ski ih pro fi la u Voj vo di ni po u me |u na rod nim raz me ra ma – ih go to vo svi naj va `ni ji na se ba ve le snim se di men ti ma. no je mi {qe we da oni za slu -

Euge no vim pla nom. Kad za ra di pa re bi }e sa mo sta lan, ne da bi je mu {te ri je, ne go da otvo ri sop stve nu pe ka ru. Jer, i ta pe ka ra u Osi je ku bi la je iz najm qe na. Po {to je do bio po ziv da hit no do |e u Lon don, Eugen je pre ko Fi u me, da na {wa Ri je ka, kre nuo na pu to va we. U Fu i mi, dok je ~e kao brod ko ji plo vi za En gle sku, po sma trao je ukot vqe ne bro do ve, raz mi {qa ju }i ka ko }e se sna }i na mo ru. Ni ka da ra ni je ni je pu to vao bro dom. Gde dru gde, ne go u ne koj kr~ mi, mor na ri su ~u li da je Eugen po zvan da se pri dru ì po sa di Ti ta ni ka. Po ù ri li su da oba ve ste ka pe ta na Kar pa ti je, bro da ko ji se upra vo spre mao da is plo vi za Ame ri ku. Ka pe tan je po zvao Euge na na raz go vor i kad je vi deo pre po ru ke, od mah mu je pred lo ìo da se ukr -

IlijaMarkovi}

s ke ka vre men skoj ska li – ob fe sor Mar ko vi}. de Mla |en Jo va no vi} i Oqa stu di ji „Ge o na sle |e le snih Voj vo di ni”, to kom na iz me a hlad nih, gla ci jal nih fa za n ter gla ci jal ne kli me, pri -

ca na we gov brod. Po nu dio mu je ve }u pla tu ne go {to je do bi jao od po mor ske agen ci je iz Lon do na, a isto vre me no mu je skre nuo pa `wu da }e ta ko br è sti }i do Ame ri ke, {to je i bio Euge nov ciq. Eugen se ni je mno go pre do mi {qao, pri hva tio je ka pe ta no vu po nu du i kre nuo za Ame ri ku. Ne ko li ko da na ka sni je iz Bel fa sta je is plo vio Ti ta nik na svo je pr vo pu to va we. Na bro du je bi lo pre ko 2.200 put ni ka i ~la no va po sa de. U ne de qu, 14. apri la 1912, ne {to pre po no }i Ti ta nik je uda rio u le de ni breg. Ve o ma br zo je bi lo ja sno da }e brod po to nu ti. Po ~e lo je ubr za no ukr ca va we u ~am ce za spa sa va we, ko jih ni je bi lo do voq no da pri hva te sve put ni ke i po sa du. Dok je ra dio-te le gra fi sta slao po zi ve za po mo}, po ~e la je eva ku a ci ja de ce i è na. Naj bli ì Ti ta ni ku na {ao se brod Kar pa ti ja, na ko me se na la zio i Eugen. Bi lo im je po treb no dva sa ta da stig nu do bro da ko ji to ne. Ka da je Eugen vi deo tra ge di ju ko ja se od vi ja pred we go vim o~i ma, za hva qi vao je ne be si ma {to se ni je ukr cao na Ti ta nik. Pre ko 1.500 qu di je sa hra we no u pla voj grob ni ci, 700 qu di, ma hom è ne i de ca, bi li su spa se ni. Vest o stra da wu Ti ta ni ka ve li kom br zi nom je ob i {la svet. Svi su bi li u {o ku, a po go to vo Ida sa ma lim de te tom. Tri pu ta je Ida opla ka la Euge na, pre ne go {to je sti glo pi smo iz Ame ri ke u ko me je Eugen oba ve {ta va o pro me ni pla na i da je ìv. Sud bi na je Euge nu i we go voj po ro di ci od re di la dru gi put. Eugen se na kon dve go di ne vra tio iz Ame ri ke i ku pio pe ka ru u Ku pi no vu. Ku pio je i ve li ke ma ga ze za ì to i bra {no. To je bi lo ba{ pred po ~e tak Pr vog svet skog ra ta. Austro u gar ska voj ska je pre ko re ke Sa ve iz to po va ga |a la Ku pi no vo. Eugen je i ovog pu ta imao sre }e. Jed na od ret kih bom bi ko ja je po go di la Ku pi no vo, uda ri la je ba{ u we go vu pe ka ru, gde se u tom mo men tu za te kla ce la po ro di ca. Ida je do {la da po mog ne, pa je de cu pu sti la da se igra ju na xa ko vi ma ì ta. Ni ko ni je po vre |en, ali je pe ka ra za jed no sa ma ga za ma iz go re la do te me qa. Po no vo se Eugen za hva qi vao ne be si ma. Bio je mlad i ve ro vao je da }e se br zo opo ra vi ti od ve li kog gu bit ka. Na pu sti li su Ku pi no vo i kre nu li da qe u Srem. Me |u tim, od sud bi ne se ni je mo glo po be }i. U Ze mu nu, gde su ì ve li ne ko li ko go di na pred Dru gi svet ski rat, u no }i iz me |u 26. i 27. ju la 1942. go di ne, po ku pqe ni su svi Je vre ji i ote ra ni u lo gor u Ja se no vac. Oda tle se iz po ro di ce Fo gel ni ko ni je vra tio. Rat je pre ì veo sa mo naj mla |i sin Da ni lo, ko ji se 1941. pri dru ìo po kre tu ot po ra, i kao pr vo bo rac do ~e kao kraj ra ta. (autor je glavni urednik „Mosta“, biltena Udruèwa useqenika iz eks-Ju u Izraelu)

l Ivica i Marica – bajka za decu, Ivica i Slavica – za odrasle.

u na vqa a srem e lu pu u se ku – vo di na a za mi ti sma red we

nedeqa22.april2012.

ve stan je da su po li ti ~a ri sklo ni klik ta wu u „fo to {o pu” ka da je u pi ta wu evrop ska per spek ti va re gi on a. Na kon po zi va na tri bi nu |a~ kog par la men ta Pr ve kra gu je va~ ke gim na zi je, pre na stu pa „Hlad nog pi va” u „[u ma di ji„, re kao je da od Evrop ske uni je ne tre ba o~e ki va ti ni {ta po seb no. „Stva ri se ne }e po boq {a ti, a ne }e se ni po gor {a ti. Mno ge ze mqe su pro fi ti ra le, a mno ge ze mqe su stra da le u Evro pi i to ne }e re {i ti ne ke na {e fe le re ko je ima mo, ni ti }e to re {i ti pro ble me ne ra da i ko rup ci je„. Mi le Ke kin, front men za gre ba~ kog HP, ben da ko ji je po sle fr taq ve ka svi ra wa po stao ve ro vat no naj po pu lar ni ji pank/rok sa stav sa te ri to ri je biv {e Ju go sla vi je, sma tra da su sred wo {kol ski da ni naj bit ni ji za ro ken rol, zbog ~e ga se i oda zvao po zi vu kra gu je va~ kih |a ka. Po vod za na{ raz go vor bio je si no} ni kon cert u „Fa bri ci” no vo sad skog Stu dent skog kul tur nog cen tra, na kon pa u ze du è od dve go di ne (HP je u No vom Sa du svi rao na „Eg zi tu” i Saj mu 2009). Do du {e, HP je ve} svoj ski ot pra {io u „Fa bri ci” 31. mar ta, u okvi ru pro mo ci je al bu ma „Svi jet gla mu ra”, ka da je Ke kin iz gu bio nov ~a nik s do ku men ti ma, {to je, po we mu, „do kaz da je af ter-par ti bio è stok”. Pred vi |en je bio i dru gi na stup, 1. apri la, ali je on od lo èn za ju ~e ra {wi da tum, zbog po gi bi je {est mla dih No vo sa |a na u dis ko te ci „Kon trast”. Po znat po bes kom pro mi snom sta vu i je zi ku, Ke kin je pa ù re gi o nal nih me di ja iza zvao i kao je di ni umet nik, po red Dar ka Run de ka, ko ji otvo re no pri ~a na „na {em je zi ku”. Mi smo ga pr vo za mo li li da nam opi {e uti ske sa kra gu je va~ ke tri bi ne? – Doj mi la mi se wi ho va or ga ni zo va nost i en tu zi ja zam. Daj bo è da nam su nam ta kvi qu di na vla sti.  Va {e oda zi va we po zi vu gim na zi ja la ca je sna `no od jek nu lo u me di ji ma, kao da se ra di o ne ~em go to vo kon tro verz nom? – Pa ne znam {ta u to me ima kon tro verz nog. Mi slim da od ta kvih dru è wa svi mo gu ne {to na u ~i ti. Si gur no ne }u do }i ta mo i

dnevnik

c m y

INTERVJU NEDEQE

MI LE KE KIN, MU ZI ^AR

Stra hu je bo qe ne go ika da pri ~a ti ka ko je le po bo sti se u ve nu.  Ko me je upu }e na va {a re pli ka iz Kra gu jev ca „da li je iko me bit no na ko me se je zi ku do bi ja ot kaz”? – Mi slim da je upu }e na svi ma oni ma ko ji su na kon na ci o nal nog lu di la de ve de se tih do `i ve li ono {to bi en gle zi na zva li „ri ja li ti ~ek”. Do bra je stvar ove kri ze {to se qu di okre }u stvar no va `nim stva ri ma: po slu, qu ba vi i pri ja te qi ma.  Ve }i na ti nejyera slu {a tre{, {ta je neo p hod no da se de si u mla dom mo zgu, pa da se vla snik okre ne kva li tet ni jim `an ro vi ma? – Tre ba do bro pa zi ti kad, ako sam ni si ti nej xer, go vo ri{ o to me {ta oni slu {a ju. Mi slim da mla di da nas slu {a ju bez kri te ri ju ma. Ma lo ro ka, ma lo na rod wa ka, ma lo

}e iona ko za vr {i ti slu {a ju }i ra dio ko ji vr ti sa mo hi to ve.  Al bum i pe sma „[a mar” su iz neo bi~ nog ugla uka za li na pro blem po ro di~ nog na si qa, opi {i te po ri ve i ose }a wa ko ja su vas na te ra li da ih sni mi te? – Uf, bi lo je to ve} dav no (2003, prim.aut). Bi lo je tu sve ga ali mi slim da je ve ro vat no je dan od an ga `o va ni jih al bu ma, {to zna ~i da sam u to vre me ve ro vat no pra tio po li ti~ ke emi si je, cr ne hro ni ke i par la men tar ne sed ni ce. Ne bi ~o vek re kao, ali iz jed ne sa bor ske ras pra ve se ro di la ide ja za pe smu „[a mar„. Ose }ao sam da }e to bi ti al bum ko ji }e raz va li ti i to se i do go di lo. Pro me nio nam je `i vot.  [ta bi re kao ~o ve ku ko ji ne }e da pri ja vi kom {i ju na sil ni ka „za to {to ni je cin ka ro{„? – Da je pi~...

Kqu~ no pi ta we Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe” mu zi ~ar Ne ma wa Ne {i} pi tao je „na ne vi |e no” Mi le ta Ke ki na; ako sti ho vi idu:„Cu ro mo ja be la / alaj si mi pla va / k’o ze le na tra va...” ka ko bi na sta vio pe smu? – Da li bi mi da la / ova ko be la - pla va? esid-xe za. In ter net nu di sve osim kri te ri ju ma i auto ri te ta.  Ima li le ka pro tiv |u bre ta, ko li ko su me di ji od go vor ni, a ko li ko obra zo va we? – Pa ja sam k’o kli nac slu {ao mu zi ku za ko ju da nas mi slim da je |u bre. Pa sam ost’o `iv. Me di ji su de fi ni tiv no – kri vac. Oni stva ra ju po tro {a ~e bez estet skih kri te ri ju ma, jer kri te ri ju mi sa mo sme ta ju pro da ji. Ve li ka ve }i na qu di

 Da li je, i ko li ko, na si qe deo „Svi je ta gla mu ra”, o ko me ta ko do bro pe va te? – U sve tu gla mu ra ne ma ba{ pu no fi zi~ kog na si qa ali ima estet skog, ma lo gra |an skog te ro ra, na si qa ma log me sta, ma lih dr `a va.  Ko je dru {tve ne vred no sti na Bal ka nu jo{ ni su estra di zo va ne? – Ri tual pi je wa ka fe usred rad ne ne de qe. Taj ri tual je za jed -

ni~ ki na ziv nik Bal ka na ko ji tre ba za {ti ti ti kao kul tur no do bro.  [ta je sta ri je: pri mi ti van gla sa~ ili pri mi ti van po li ti ~ar? – Ram bo je sve re kao o to me. De mo kra ti ja je si stem ko ji sva koj bu da li omo gu }a va da is prav no is pu ni gla sa~ ki li sti}. Mi slim da bi tre ba lo pre gla sa wa is pu wa va ti ma li test po zna va wa `i vo ta. Sa sle de }im pi ta wi ma: ko li ko je dva mi nus 2? Na ko jem kon ti nen tu `i vi te? Ko ja je go di na?  Opi {i nam po zi ci ju stra ha na Bal ka nu, go di ne 2012? – Strah je sred stvo vla da wa. Stra hu je bo qe ne go ikad pre.

 Re kao si da je po ziv na bunt, ~ak i u tran zi ci ji, po stao iz li zan? – Go vo rio sam o an ga ò va nim pe sma ma, kao o na bra ja li ca ma sve ga ne ga tiv nog. Mi slim da svi zna mo {ta ne va qa. Ali ono {to fa li je ne ko ko }e re }i {ta tre ba u~i ni ti. Umo rio sam se od an ga ò va nih pe sa ma u sti lu „jeb’o po li ti ~a re, klin ci slu {a ju na rod wa ke, svi su oni isti, kri mi nal ci vla da ju dr à vom„ itd, to zna ve} sva ka ba ki ca na ce sti. I ne znam za {to bih ja jo{ tre bao pe va ti o to me da bih po ka zao ko li ko sam dru {tve no osve {}en ili em pa ti ~an.  Zar to ni je u su prot no sti sa „Arap skim pro le }em”, oku pa ci -

jom Vol Stri ta, „De mon stran tom” kao li~ no {}u go di ne po iz bo ru „Tajms” ma ga zi na...? – Za sve {to si na bro jao ni je tre ba lo mu zi~ ke po za di ne, ne go sa mo jak raz log. Duh vre me na je ste po ma lo {e zde se to sma {ki. Sa mo je ro man ti ku za me ni la apo ka lip ti~ nost.  Za {to na gli raz voj i pad ce na opre me za ku} no sni ma we ni su iz ro di li vi {e do brih, mla dih ben do va u re gi o nu? – Za to {to opre ma i ide je ni su ni u ka kvoj ko re la ci ji. Pu no je vi {e do bro sni mqe nih pe sa ma ali je broj do brih pe sa ma ostao isti.  Ima li go re kri ti ke za pan ke ra od one da je po stao ro ker? – „Od sta rog ro ke ra je di no je go ri sta ri pan ker”, ka è sta ra na rod na.  Pri li~ no ste la ko pri mi li kri ti ku da ste se „pro da li” i po sta li mejnstrim? – Ma, pro da li smo se na vod no ve} na dru gom al bu mu. Vi {e se ne oba zi rem ne go sam se bi ka èm: od u vek su ve li ki u usti ma ma lih.  Pi tam, jer je u „In ter vjuu ne de qe” od pre dve go di ne Sa le Ve ru da (KUD Idi jo ti) do ne kle prav dao va {u ka ri je ru: „... HP ni je od stu pi lo, a to {to su pla si ra li al bu me bo qe ne go mi (smeh)... ja im sa mo mo gu ~e sti ta ti”? – Idi jo ti su bend ko ji ce ni mo i po {tu je mo mu zi~ ki i pri vat no. Vaq da smo kao ko lek tiv ma lo slo `ni ji bi li u ka ri je ri, mo `da za to mi, a ne oni.  Hr vat ska ula zi u EU, ima li ta ~i we ni ca ika kvog uti ca ja na hr vat sku umet nost i ben do ve? – Za sad se ne ose }a ne ka kva pre de vrop ska at mos fe ra. Svi su u kur.., jer {ta ako se ta Evro pa ras pad ne pre ne go {to u|e mo u wu. Mi, na rav no, je dva ~e ka mo, jer nam je pun k.... gu {e wa na gra ni ci .  Rok/pank je: a) ìv b) mr tav c) na apa ra ti ma d) vas kr sao e) ne {to dru go? – @iv, hva la na pi ta wu.  Za blu da fa no va o va ma, s ko jom se naj ~e {}e sre }e te? – Da smo svi mi ro |e ni }e la vi. n Igor Mihaqevi}

dnevnik

INTERVJU

nedeqa22.april2012.

VA LE RIJ PO QAN SKI, DI RI GENT

Kre a tiv no sti ne vo de su je ta i po ni `e we N

a otva ra wu No vo sad skih mu zi~ kih sve ~a no sti u uto rak, 24. apri la, u Si na go gi }e na stu pi ti Hor Ru ske dr àv ne ka pe le pod upra vom Va le ri ja Po an skog. Osno van je 1. de cem bra 1971. a ~la no vi su u po ~et ku bi li stu den ti Mo skov skog dr àv nog kon zer va to ri ju ma. Od wi ho va pr vog na stu pa hor su od li~ no pri hva ti li pu bli ka i kri ti ka, a svo ju je vred nost an sambl po tvr dio ve} 1975. osvo jiv {i zlat nu i bron za nu me da qu na In ter na ci o nal nom tak mi ~e wu po li fo nih ho ro va „Gvi do d’ Are co“ u Ita li ji, kao pr vi an sambl u isto ri ji ru skih ho ro va ko ji je na gra |en na ne kom ino stra nom tak mi ~e wu me |u na rod nog zna ~a ja. Na istom je tak mi ~e wu ma e stro Po qan ski, do bio po seb nu na gra du kao naj bo qi di ri gent. „On je Ka ra jan hor skog di ri go va wa s iz u zet no bi strim i pri la go dqi vim mu zi~ kim ta len tom”, pi sa li su ta da ita li jan ski me di ji. S ta kvim ve li kim po ~et nim us pe si ma i umet ni~ kim pe di gre om, da na {wi Hor Ru ske dr àv ne ka pe le na stu pa u mno gim ze mqa ma sve ta: kon cer ti rao je u [pa ni ji, Ma |ar skoj, Fran cu skoj, Ho lan di ji, Ne ma~ koj, [ved skoj, Ka na di, En gle skoj... l Pri ~a o qu ba vi pre ma naj lep {em in stru men tu – qud skom gla su, i naj ple me ni ti joj umet no sti – mu zi ci, stvo ri la je an sambl ko ji svo jom kri stal nom ja sno }om zvu ka i mo} -

nom sna gom in ter pre ta ci je osta vqa slu {a o ce bez da ha. Ipak, ova kvom uti sku na kon cer tu pret ho di mno go to ga na pro ba ma? – Bez ob zi ra ka kvo se de lo pri pre ma, rad s pe va ~i ma je ve o ma kom plek san – i sa so li sti ma a po go to vo sa gru pom – ka `e nam ma e stro Po qan ski. – Psi ho lo {ki pri stup, pro ce na mo gu} no sti, ob li ko va we gla sa, in to na ci ja, ostva ri va we jed na ke bo je u gru pi. To je ve o ma de li ka tan za da tak. Hor sam po se bi no si

„Svad ba” na otva ra wu No vo sad ske mu zi~ ke sve ~a no sti otvo ri }e ~u ve na „Svad ba” Igo ra Stra vin skog, scen ska kan ta ta za so li ste, me {o vi ti hor, ~e ti ri kla vi ra i uda raq ke, ko ja ni ka da do sa da ni je iz vo |e na u voj vo |an skoj pre sto ni ci. U dru gom de lu pro gra ma bi }e iz ve den, ta ko |e pre mi jer no na ovim pro sto ri ma, scen ski ora to ri jum „Ca tul li Car mi na” Kar la Or fa.

zvu~ ni vo lu men, ali ja se za la `em pre sve ga za ja sno }u gla so va. Kul mi na ci ja je na na stu pi ma; svi smo na sce ni, i tu se on da do da je i ele ment osva ja wa sa le zvu kom. l [ta Vam je naj va `ni je na pro ba ma? – Me ni su sa me pro be ja ko va `ne. To je kre a tiv ni tok ko ji vo di do re zul ta ta. Moj tem po je ve o ma in ten zi van. Stal no sam u ra du, da li sa par ti tu rom, na pro bi sa ho rom, a on da u dru goj zgra di, na dru gom kra ju gra da sa or ke strom. Sma tram da an sam ble na pro ba ma stal no mo ram da oslu {ku jem da bih od re dio me ru wi ho vih mo gu} no sti, da bih do `e qe nog re zul ta ta do {ao u pra vo vre me. Va `no

mi je da na pro ba ma vla da kre a tiv na at mos fe ra. Va `no je na ko ji na ~in se ko ri gu ju gre {ke – su je ta i po ni è we ne vo de kre a tiv no sti. Zbog to ga vo lim da u an sambl do |u mla di qu di. Otvo re ni su, u~e od ko le ga i lak {e se ukla pa ju u grup ni rad. Bit no je da di ri gent svo jim mu zi~ kim is ku stvom in spi ri {e mu zi ~a re ko ji su is pred we ga. Sve {to ura di mo na pro ba ma, na kon cer tu do bi ja no vi kva li tet i tu je on da po treb na i ta po seb na ener gi ja – mag ne ti zam di ri gen ta. Ina ~e, mi slim da je di ri gent kao gra |e vin ski in è wer, da ru ko vo di ra do vi ma dru gih. l Da li Vas je ne ka kon cert na dvo ra na po seb no na dah nu la za iz vo |e we va {eg pro gra ma? – Bi lo je to u lon don skom Al bert ho lu 1991, ka da smo u okvi ru ~u ve nog ci klu sa pro me nad nih kon ce ra ta iz vo di li „Sve no} no bde we“ Ser ge ja Rah ma wi no va. l Opus ostva re nih de la to kom pro te kle ~e ti ri de ce ni je je za ma {an. Ko jem se de lu uvek vra }a te, ot kri va ju }i no ve mo men te u we mu? – Te {ko mi je da se opre de lim kon kret no za jed no. Ve ro vat no su to sim fo ni je Ma le ra, Rah ma wi no va, Bram sa, Bruk ne ra, a od hor skih kom po zi ci ja, tu su po me nu to „Sve no} no bde we”, pa Li tur gi ja âj kov skog, Hor ski kon cert Al fre da [nit kea... l Ima te ve o ma mno go sni ma ka. Da li po sto ji ne ki ko ji i da nas pot pi su je te? – Da, to je Sim fo ni ja br. 3 Ser ge ja Rah ma wi no va, za tim Va ri ja ci je na Mo car to ve te me Mak sa Re ge ra, u Tre }oj sim fo ni ji Al fre da [nit kea, za tim Sim fo ni ja br. 11 Dmi tri ja [o sta ko vi ~a i [nit ke ov Kon cert za hor. Sve ti snim ci ura |e ni su za en gle sku iz da va~ ku ku }u „ân dos“. l Za Vas go vo re da ste i ~u var ru ske tra di ci je. Do mi nant no iz vo di te ru ski re per to ar? Po qan ski: Da, imao sam re ci mo ci klus kon ce ra ta po ce loj ru si ji sa mo sa de li ma Bort wan skog. Re per to ar ru skih kom po zi ci ja je ogro man, ali smo pe va li i ma dri ga le Mon te ver di ja Di La sa, kao i evrop ske kom po zi to re Ra ve la, De bi si ja, Hin de mi ta, Pu lan ka, Mi joa, ali i mu zi ku, re ci mo, Vi le Lo bo sa. l Ko li ko na re pe ro a ru Va {eg ho ra ima sa vre me ne hor ske mu zi ke? Ka ko, po Va {em mi {qe wu, ona da nas zvu ~i? – Mno gi sa vre me ni kom po zi to ri pi sa li su svo ja de la upra vo za nas. Ima mo po sve te od Si deq wi ko va, [nit kea, Vi je rua, â la je va, Gog nid zea... Stal ni smo i u~e sni ci Me |u na rod nog fe sti va la sa vre me ne mu zi ke „Mo skov ska je sen“ i ve o ma ~e sto iz vo di mo kom po zi ci je mo der nih auto ra, kao {to su M. Bro ner, A. âj kov ski, A. Go lo vin, J. Ka spa rov, A. Ni ko la jev, R. Le de wev. A {to se ti ~e zvu ka, on je uvek sa mo zvuk – me wa ju se emo ci je i na ~in na ko ji se on pri ma. Ka da je to ono pra vo – za mu zi~ ke gur ma ne i istin ske qu bi te qe umet no sti – ta da je is pred svog vre me na. I to je isti na! l Da li ima te slo bod nog vre me na? – Ne. âk i ka da sam na go di {wem od mo ru, na mo ru, no sim no te, kwi ge, sve ono {to }e mi po mo }i u pri pre mi no vih pro gra ma. Zna te, da bi ste iz ve li IX Be to ve no vu sim fo ni ju, mo ra te zna ti pret hod nih osam, mo ra te pro u ~i ti we go ve so na te i kvar te te. Mo ra te da upo zna te we go ve sa vre me ni ke, kao i umet nost i fi lo zo fi ju we go vog vre me na l Pro gram s ko jim do la zi te na No mus u ce lo sti je po sve }en qu ba vi? Da li po sto ji za to po se ban raz log ili je u pi ta wu splet okol no sti? – Pr vi i je di ni prin cip pri oda bi ru pro gra ma je taj da mu zi ku ko ju iz vo dim mo ram vo le ti. Or fa je pred lo ìo or ga ni za tor, a ja „Svad bu” Stra vin skog. De la su ve o ma in te re sant na i ve o ma ret ko se iz vo de. l Ve} ste na stu pa li pred no vo sad skom pu bli kom. Ka kav je uti sak osta vi la na Vas? – No vo sad ska pu bli ka i ja se zna mo. To je ve o ma obra zo va na i pri pre mqe na, a pre sve ga, pri ja teq ska pu bli ka! Svi ma na ma è lim mi ra, du hov nog spo koj stva i naj vi {e od sve ga – su sre te s pre kra snom mu zi kom. n E. N. L.

INTERVJU

ATI LA KA PI TAW, GRA FI^ KI DI ZAJ NER

Isti na je sna `ni ja od {min ke i mu qa wa okvi ru No vo sad skih mu zi~ kih sve ~a no sti, ko je u uto rak po ~i wu kon cer tom Ho ra Ru ske dr àv ne ka pe le, na zi do vi ma Si na go ge bi }e upri li ~e na re vi jal na iz lo `ba svet skog mu zi~ kog pla ka ta. Svo je ra do ve }e pred sta vi ti dva de se tak vr hun skih di zaj ne ra sa prak ti~ no svih kon ti ne na ta, me |u ko ji ma i ime na po put Lek sa Dre vin skog, Alek san dra Fal di na, Ksa vi je ra Ber mu de za... Ovaj je din stve ni ver ni sa` se re a li zu je u sa rad wi Mu zi~ ke omla di ne No vog Sa da i Aka de mi je umet no sti, a we gov idej ni tvo rac je Ati la Ka pi taw, je dan od na {ih naj na gra |i va ni jih gra fi~ kih di zaj ne ra, ina ~e autor vi zu el nog iden ti te ta ovo go di {weg iz da wa No mu sa. – Na me ra je bi la da po klo ni mo No vom Sa du ne {to iz u zet no, ali i da isto vre me no po tak ne mo na {e mla de ta len to va ne di zaj ne re, po ten ci jal ne na sta vqa ~e bo ga te tra di ci je no vo sad ske {ko le pla ka ta. Jer, na oku pu }e se na }i ne ki od naj naj ga |i va ni jih svet skih auto ra, s tim da ak ce nat ni je na wi ho vim na gra da ma, ve} na wi ho vom na ~i nu raz mi {qa wa – ob ja {wa va Ka pi taw. l Na ziv iz lo `be je „Ja i mo ja mu zi ka”? – Od u vek su mu zi ka i vi zu el na umet nost bi li u spre zi. Pro fe sor Bra ni slav Do ba no va~ ki uvek nam je ob ja {wa vao da mo ra mo da raz mi {qa mo mu zi~ ki, da nam „to no vi ne sme ju bi ti mo no to ni”, ve} da mo ra ju ima ti raz ne va le re, „i tek ta da }e re zul tat bi ti har mo ni ja”. Ova }e iz lo `ba, ina ~e, ima ti i svoj pro du è ni ì vot, jer ide ja je da ka da pro |e No mus ovi pla ka ti „iza |u u grad”, ta ko |e }e bi ti pred sta vqe ni i mla dim di zaj ne ri ma na Svet skoj iz lo `bi stu dent skog pla ka ta, ko ja }e bi ti odr à na u de cem bru, a pla ni ra mo i kon kurs na te mu „Ja i mo ja mu zi ka”. l Mo è li se uvek po mi ri ti è qa na ru ~i o ca pla ka ta i umet ni~ ki po gled

auto ra ili po sto je „cr ve ne li ni je” ko je se ne pre la ze? – Di zaj ner je u te {koj po zi ci ji jer, bez ob zi ra na ~i we ni cu da ra di po na rux bi ni, on je taj ko ji do no si od lu ku, ~i ja ide ja no si po ru ku. Ali ako tu ide ju una pred ospo ra va ta ko {to }e se pi ta ti da li }e se ona do pa sti na ru ~i o cu, kom {i ja ma, pu bli ci… on da je u ve li kom pro ble mu. Na rav no, od re |e na do za sim bi o ze sa onim za ko ga ra di te mo ra da po sto ji. Pa ra zu mqi vo da, re ci mo, kod fe sti va la umet ni~ ke mu zi ke ne }e te in si sti ra ti na re {e wu pri me re ni jem za Eg zit ili Zlat no zvon ce. Sto ga se mo ra te do bro upo zna ti sa te mom. Ako je u pi ta wu pla kat za po zo ri {nu pred sta vu, pro ~i ta }e te tekst, raz go va ra }e te s re di te qem, pra ti }e te pro be da stek ne te uti sak o glu ma~ kom iz ra zu, sce no gra fi ji… Ipak, na kog sve ga to ga po sled wa re~ mo ra bi ti va {a. Na rav no, ne mo è te uvek bi ti uspe {ni; ne ka da vam po |e od ru ke da na ra vi te jak pla kat, ne ka da ba{ i ne – uosta lom, kri ti~ ni ji sam pre ma svom ra du od ma kog dru gog i znao sam ne de qa ma bi ti bo le stan ako ne {to ni je is pa lo ona ko ka ko je mo glo i tre ba lo. Ali i kad ne do sta je in spi ra ci je, va `no je da po ru ka bu de isti ni ta, da ne ma mu qa wa l Tvo ji po zo ri {ni pla ka ti su vi {e stru ko na gra |i va ni. Pri to me, me |u tim, ni ka da ne in si sti ra{ na sce na ma iz sa me pred sta ve? – Kod pla ka ta za film ak ce nat se sta vqa na glav ne li ko ve ili na ne ku spek ta ku lar nu sce nu. Jer, ulo ga tog pla ka ta je da {to bo qe „pro da” pro iz vod, od no sno pri vu ~e {to vi {e gle da la ca u bi so ko pe. Ne {to sli~ no se na Za pa du ra di i sa po zo ri {nim pred sta va ma, po go to vo ako se u wi ma po ja vqu ju ne ki me ga po pu lar ni glum ci. Ipak, i ta mo se ite ka ko ne gu je i ve o ma po {tu je umet ni~ ki pla kat ko ji pre no si sa mu su {ti nu pred sta ve. S dru ge stra ne, kod nas se na te a tar ni ne mo è gle da ti kao na ko mer ci jal ni pro iz vod te, na à lost, ni je re al no o~e ki va ti da }e te pla ka tom dra ma ti~ no po ve }a ti broj onih ko ji do la ze u te a tar. No za to po sred stvom pla ka ta mo è te da pre ne se te po ru ku. To je ste is cr pqu ju }e, jer esen ci ju ono ga za {ta re di teq na ras po la ga wu ima tekst, glum ce, sce no gra fi ju, mu zi ku… mo ra te da pre to ~i te na pa pir di men zi ja 100h70 cen ti me ta ra. Ali {ta je umet nost bez iza zo va. l Da li bi pri hva tio da ra di{ pla kat za pred sta vu u ko joj glu mi, na pri mer, Da stin Hof man, i da se od te be tra ì da to po ten ci ra{? – Na rav no, za {to da ne. Me |u tim, ne bih pri stao na obi~ nu na {min ka nu fo to gra fi ju, na lik ovim ko ji nas po sma tra ju sa sva kog bil bor da u gra du. Ali Hof ma nov por tret se mo è na pra vi ti i od sto li ca, kek sa, {o qi ca za ka fu… l Tvoj „za jed ni~ ki por tret” Vi li je ma [ek spi ra i La ze Ko -

sti }a bi }e 11. ma ja iz lo èn u ~u ve nom Glo bu, u okvi ru Kul tur ne olim pi ja de, to kom ko je }e u ovom ~u ve nom lon don skom te a tru bi ti iz ve de no 37 [ek spi ro vih ko ma da na 37 svet skih je zi ka – iz me |u osta log i „Hen ri VI” na srp skom. – Bi }e, za pra vo, iz lo è no ukup no dva de se tak pla ka ta na te mu „La za-Vi li jam” ~i ji smo auto ri mo ji stu de na ti sa Aka de mi je umet no sti u No vom Sa du i ja, a na me ra nam je bi la da na taj na ~in uka è mo na zna ~aj La ze Ko sti }a za po sta vqa we [ek spi ro vih de la na na {im po zo ri {nim sce na ma. Ve li ku po dr {ku u re a li za ci ji ove ide je ima li smo u Ma ri ni Mi li}-Apo sto lo vi} i we nom Fon du „La za Ko sti}”, a iz u zet nu za hval nost du gu je mo i le gen di na {eg glu mi {ta Mi ri Ba wac. Te ma je sa ma po se bi in spi ra tiv na, a kroz ovaj pla kat na ko me se por tre ti La ze i [ek spi ra pre ta pa ju è leo sam da po ka èm da wih dvo ji ca za pra vo no se isti duh, da ih on spa ja, a da im se li ko vi raz li ku ju sa mo u za vi sno sti od ugla po sma tra wa. l Da li se ner vi ra{ ka da po gle da{ pla ka te ko ji ma je ob le pqen grad i sa ko jih nam se sme {e vo {ta ne fi gu re? – Sve stan sam da je u ~o ve ko voj pri ro di da è li da bu de {to lep {i, ali svi ti li ko vi ne re kla mi ra ju kre me za li ce ni {min ku. Raz u mem lo gi ku da je to kao ka da se udva ra te de voj ci pa è li te da se pred sta vi te u naj bo qem iz da wu, ali ta ko mo è te da je ze zne te pr vo ili dru go ve ~e, ali ve} tre }e }e vas pro va li ti. Pa ako je ve} ta ko, on da bo qe bu di te ono {to je ste. Ni ko ni je sa vr {en i za to sam pre za iskre nost. Su vi {e su ozbiq ne stva ri u pi ta wu. l Je si li ika da imao po nu du da ra di{ po li ti~ ki pla kat? – Da, ali dav no, po ~et kom 2000. i ka da je na ru ~i lac è leo da in ter ve ni {e i ubla ì po ru ku jer mu se ~i ni la pre vi {e è sto ka, le po smo se ras ta li. Na pro sto, ni sam è leo da pra vim kom pro mi se. Ne mo è pla kat da bu de è stok. @e sto ko je to {to ì vi mo ova ko u ova kvim vre me ni ma. n Mi ro slav Sta ji}

nedeqa22.april2012.

ve je po~elo s dva crvena oka zmijolikog TGV-a o kojem mi na Mrkowi}evim „brzim prugama” moèmo samo da sawamo. Osam besprekorno ~istih kompozicija sa po {ezdesetak udobnih sedi{ta, ispod svakog uti~nica, na raspolagawu potpuno besplatan vajrles uz, treba li uop{te re}i, savr{enu konekciju i, hm, da, tih oko 300 km od Brisela do Pariza za 83 minuta. Dobrodo{li u prestonicu Francuske, gde }e za koji dan – a taj dan je danas – biti odràn prvi krug predsedni~kih izbora. Dok taksista poku{ava da prona|e uli~icu u blizini Latinskog kvarta u kojoj se ugnezdio na{ hotel, kroz prozor poku{avam da prona|em bar neke naslute predstoje}eg politi~kog odmeravawa snaga. Uzalud – ni traga od Sarkozija, Olanda, Marin le Pen… Bilbordi su uglavnom „filmski obojeni”: najvi{e je reklama za „Bojni brod” u kojem se ni~im izazvana pojavila i Rijana, „Kupili smo zoolo{ki vrt” sa Metom Dejmonom i Skarlet Johanson, te „Marsupilami” po ~uvenom stripu Andrea Frankina, za koji sam posle saznao da ga je ve} videlo vi{e od milion i po Francuza. I tek u restoranu, listaju}i novine – naàlost, ne i ~itaju}i ih, jer slabo divanim francuski – dobijam potvrdu da glasawe u me|uvremenu nije otkazano. U „Mondu”, recimo, ~etiri strane posve}ene kampawi, s tim da dobar deo tog prostora odlazi na reklame koje nemaju veze sa izborima, aktivnosti kandidata su ispra}ene na nivou vesti, a mini-intervju dobila je u tom broju Natali Arto iz partije Radni~ka borba. U centru pa`we su, zapravo, dve reportaè u kojima se – gle ~uda – pretendenti za mesto {efa dràve uop{te ne pomiwu. Bar naizgled, po pristupu se puno ne razlikuje ni ostala {tampa; dosta je karikatura, ali dominiraju fotografije iz kampawe i grafi~ki prikazi rezultata predizbornih anketa. U blizini boànstvenog zdawa Panteona otkrivam prve plakate. Na nekoliko metara {irokom metalnom panou izlepqeni su posteri svih deset kandidata koji su Ustavnom sudu predali neophodnih 500 potpisa ~lanova tzv. elektorskog kolegijuma, sastavqenog od ~elnika lokalnih samouprava. Pod brojem 1 je ekolo{kiwa Eva @oli, dama koja se svuda pojavquje sa zelenim cvikerima na nosu; aktuelni {ef dràve Nikola Sarkozi je „zaduìo” redni broj 3, a portret wegovog najve}eg konkurenta, socijaliste Fransoa Olanda, sme{i se prolaznicima pod brojem 10. Sumrak, gu`va pred vratima i jo{ nekoliko turisti~kih autobusa koji se zaustavqaju na obli`wem platou odvra}aju nas od namere da obi|emo grobnicu Viktora Igoa te produàvamo ka Luksembur{kom parku. Umesto Pariàna koji otpadaju u blizini ~uvene fontane Medi~i i osmougaonog jezera do~ekali su nas ki{a i vetar koji brije poput ko{ave, te je pala odluka da ipak spustimo zavesu na ovaj dan. Uostalom, ve} smo bili umorni a sutra nas ~ekaju Ajfel, Prever i zvonar Bogorodi~ne crkve. Jutarwe sunce i vedro nebo dokazuju da je april u Parizu nepred-

dnevnik

c m y

„DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: PREDSEDNI^KI IZBORI U FRANCUSKOJ ILI PARIZ ZA PO^ETNIKE

Ipak su Mone i Roden va`niji od Sarkozija i Olanda

Ko ne}e da ~eka lift, mo`e i stepenicama...

vidiv i – prelep. Dok na stanici metroa Korvizar ~ekamo da stigne „{estica” koja }e nas odvesti na domak Marsovih poqa, i daqe uporno tragam za prikazama predsedni~ke kampawe. Ali jok. Ovde dominiraju „Puma”, H&M, „Ikea”, no jo{ i vi{e panoi izlo`bi Edgara Dege u ~uvenom d’Orseju, Amadea Modiqanija i legendi Monparnasa u Pinakoteci, te nove postavke u Rodenovom muzeju. O~igledno je konkurencija na umetni~koj sceni mnogo ve}a od one na politi~koj, te iziskuje i ozbiqniju reklamu. Metro dobrim delom ide nad zemqom pa se i tokom vo`we moè uìvati u lepotama zdawa izgra|enih pre vek i kusur, ogradicama od kovanog gvo`|a koje uokviruju ve}inu penxera, te obiqu cve}a i parki}a. îni se da Pariàni ba{ zdravo jako vode ra~una o tome da gde god mogu odneguju kakvo drvce ili cvetnu aleju. Na prilazu Torwu, dakako okruèni zelenilom, fudbalski teren, atletska staza i

Oblakoderi na horizontu: samo Palata [ajo svedo~i o tome da se radi o Parizu

LE GEN DA l Aj fe lo va ku la Iz gra |e na je 1889. kao deo Svet ske iz lo `be. Sa svo jih 320 me ta ra go to vo po la ve ka je bi la naj vi {a gra |e vi na na sve tu. l Tri jum fal na ka pi ja Spo me nik u sr cu Pa ri za. Ra do vi na iz grad wi 50 me ta ra vi so kog sla vo lu ka ot po ~e li su 1806, ali su za vr {e ni tek 1836. go di ne. l Pan teon Gra |e vi na je za vr {e na 1794. i ma u zo lej je za slu `nih gra |a na Pa ri za. Pod we nom pre div nom ku po lom sa hra we ni su Vol ter, Zo la, Igo... l No tr Dam Pa pa Alek san dar III po lo ìo je ka men te me qac 1163, a iz grad wa ka te dra le tra ja la je 170 go di na. U woj ì ve naj ve }e or gu qe u Fran cu skoj. l Se kre ker Ve li ~an stve ni be li obri si cr kve Sve tog sr ca bdi ju nad Pa ri zom s we go ve naj vi {e ta~ ke. Grad wa ba zi li ke za vr {e na je 1923. go di ne. l Dom in va li da U krip ti, sme {te noj is pod po zla }e ne ku po le, sa hra wen je Na po leon Bo na par ta. Zda we je po di gao Luj XIV u pe ri o du od 1671. do 1678. l Pa la ta [a jo Neo kla si ci sti~ ka zgra da ~i ja za kri vqe na kri la ob u hva ta ju vr to ve Tro ka de ra. Sa pro stra ne te ra se pru à se sja jan po gled na Aj fe lo vu ku lu. l [an ze li ze Jed na od naj lep {ih ave ni ja na sve tu. [i ro kih pe {a~ kih sta za, broj nih fon ta na, àr di we ra i dr ve }a ke ste na, ro |e na je 1667. go di ne

U`ivati u {etwi [anzelizeom mo`e se i praznih yepova

Politi~ki korektni Asteriks Ako se ikako moè, evropsko izdawe Diznilenda, razbokoreno tridesetak kilometara od Pariza, ne sme se propustiti. Ovaj bajkovit svet posetili smo jutro nakon obeleàvawa wegovog 20. ro|endana, te je i razumqivo {to je sve bilo u znaku jubileja. âk su, povodom ro|endana, Mikiju, [iqi, Paji, princezama i ostaloj Diznijevoj druìni u prijateqsku posetu do{li Asteriks, Obeliks, Drmatoriks, Tamburiks i Aspiriniks, koji su iz svog zabavnog parka u Oasu na dar doneli ste}ak ukra{en crvenom ma{nom. Pravi primer politi~ke korektnosti, zar ne?! nekoliko igrali{ta za ko{arku. Mora da je potpuno ludo igrati basket u podno`ju jednog od ~uda modernog sveta. Red za obilazak najpoznatijeg simbola Pariza ve} je poduì; lift je u kvaru pa se za zlatno mesto u onom drugom ~eka duè od dva sata; ako ste, pak, ras-

poloèni za verawe stepeni{tem do prvog i drugog sprata, „cena” je tridesetak minuta uz, dakako, 5 evri}a. O pogledu na ovu prelepu varo{ sa stotinak metara visine ve} je ispisano na tone hartije. [kqoca aparat, „ovekove~ujem” Dom invalida, Sakreker, Notr Dam, mostove na Seni, Trokadero... Naravno da se na internetu mogu na}i milioni boqih fotografija, ali taj doìvqaj iz prve ruke ipak je nezamenqiv. U daqini, daleko iza palate [ajo, neki potpuno druga~iji grad, ludi neboderi koji mnogo vi{e pristaju Menhetnu nego srcu Francuske. Saradnik „Dnevnika” Du{an Simin, koji nas je sa~ekao u podno`ju Ajfelovog ~eda, obja{wava da to i jeste pari{ki „siti”, te da su gradwu nekih od tih plavkastih nebodera finansirali – Rusi. Sa Du{anom, uz neobavezan divan, nogu pred nogu, stièmo do Trijumfalne kapije, pa polako kre}emo niz [anzelize. Sedamo na kafu i pitam ga kakve su procene za izbore, s obzirom na to da radi na Kanalu 5 pa je samim tim na izvoru mnogih analiza, istraìvawa... „Oland, sad je ve} gotovo izvesno”, kaè. I obja{wava: „Ovi izbori su, zapravo, svojevrstan referendum o Sarkoziju, surovom kapitalizmu i enormnom bogatstvu”. U delu grada kojim {etamo sve se zna: vlasnici luksuznih butika, ekskluzivnih restorana, skupih stanova... ve}inom }e glasati za Sar-

Sa Sarkozijem na crti: ko ima ve}i nos?

kozija, wihovi radnici za Olanda. Ni ovde, dakako, nema plakata ni nalepnica po banderama, a jedina naznaka izbora je velika reklama: „Vo tez Ci troen” – „Glasajte za Citroen”! Stièmo do trga Konkord, prili~no unere|enog monta`nim skelama. Ovde je, naime, dan po na{em odlasku, 15. aprila, zavr{ni predizborni miting odrào Sarkozi. Ni{ta mu to, o~igledno, nije pomoglo jer prema posledwim istraìvawima kaska za kandidatom socijalista vi{e od 10 indeksnih poena. Samo prolazimo kraj Luvra, tek toliko da se uverim da su se tri staklene piramide, velika ispred renesansne palate gde je i glavni ulaz u muzej, te simetri~no postavqene dve male, zaista savr{eno uklopile, podsetiv{i me na veli~anstveni stakleni krov obli`weg Gran palea. Nije vredelo da ulazimo jer je neoprostiv greh kroz Luvr samo protr~ati. Na Gradskom ostrvu, na kojem je Pariz i ro|en, potpuno zaboravqam na politiku. Notr Dam ostavqa bez daha ~ak i ako se o wemu ni{ta ne zna, a kamoli ako se jo{ malo i ~italo o tom remek-delu

gotske arhitekture. Gledaju}i grandioznu rozetu pomi{qam na kolegu Mi}u Miqenovi}a i wegovo majstorstvo u izradi vitraà, a onda mahinalno traìm pogledom Kvazimoda na vrhu zvonika. U uli~icama naslowenim na katedralu na~i~kalo se mno{tvo prodavnica suvenira, s tim da je u wima uglavnom sve „ma de in Chi na”. No, bar je lokacija – originalna Bukinisti na~i~kani du` obala Sene nimalo ne odudaraju od predstave koja se o wima sti~e na osnovu kwiga ili filmova. Na wihovim {tandovima se mogu kupiti i kopije skica Tuluz-Lotreka, i prva izdawa stripova Uderca i Go{inija, i rani radovi @orà Simenona, i enciklopedije umetnosti izdate jo{ sredinom pro{log veka. Naàlost, potpuno neo~ekivano, „Malog princa”, kojeg sam èleo da poklonim prijatequ, nisam uspeo da na|em. Rastajemo se sa Du{anom i dok nas put vodi ka Botani~koj ba{ti i Menaèriji, najstarijem javnom zoolo{kom vrtu u Francuskoj, nale}emo na grupu {kolaraca koji pod budnim okom nastavnika „doteruju” predsedni~ke kandidate polepqene na istovetne panoe ka-

kve sam video i kod Panteona. Nekom brkovi, drugom podo~waci, tre}em crni zubi... Dva dana kasnije sam ponovo pro{ao ovuda i jedina razlika je bila u tome {to je portret Le Penove mal~ice dora|en: neko je wen d’Artawanovski lik precrtao i dopisao AWIR! {to, navodno, ima vi{e zna~ewa, nijedno naro~ito pouzdano za navo|ewe, ali u svakom slu~aju nimalo pozitivno. Pred sam povratak slu~ajno sam naleteo na dvadesetak omladinaca iz tabora aktuelnog {efa dr`ave pra}enih istom tolikom silom fotoreportera i kamermana. I{li su du` Avenije Goblin ma{u}i francuskim zastavama, formiraju}i na svakih nekoliko minuta punktove na kojima su delili propagandni materijal, nalepnice i majice. I taman kad sam se ponadao da }u se ku}i vratiti sa besplatnim Sarkozijem na grudima, ispred nosa su mi posledwi uzorak maznule dve gospo|e u godinama. Ali ako je za utehu, bar se ova pariska avantura zavr{ila bez gubitaka – naravno, ukoliko se ne ra~una povratak u surovu srpsku politi~ku stvarnost. n Miroslav Staji}

dnevnik

nedeqa22.april2012.

US PE LA „MI SI JA” PRO TIV NI KA PO SE TE PO GLA VA RA RI MO KA TO LI^ KE CR KVE

Pa pa ne }e do }i novo, bude re~i i na predstoje}em majskom saboru SPC, mada je, kako je jedan episkop ovih dana izjavio, ve} na pro{lom saboru – {to nije dosad sao~etkom protekle op{tavano – odlu~eno da se poglavar sedmice saznali smo Rimokatoli~ke crkve u Ni{ ne poziod predstavnika za va. Sada je pri~a zavr{ena, i od druge {tampu Vatikana da se u prostrane. gramu poseta za idu}u godinu SPC se nije trudila, ali ni drugi, pape Benedikta XVI ne nalamada je to bio prvenstveno zadatak zi Srbija. Dodu{e, bilo je, Crkve, da stvori atmosferu – a to je kako je re~eno, kontakata o tome sa trebalo ~initi godinama – da se hrisrpskom patrijar{ijom, no planovi {}ani me|usobno ne ose}aju rivali„nisu konkretizovani”. ma, protivnicima, jereticima i otTime je stavqena ta~ka na temu kopadnicima, ~ak i prokletnicima, ve} ja godinama interesuje ovda{wu jav„bra}om”. To nije patetika, ve} neopnost. Jedan wen deo je razo~aran, jer hodnost 21. veka, ali i logi~nost. O je mislio da je Srbija tolerantna i kontaktima SPC sa Vatikanom, i u~egostoqubiva zemqa koja je u stawu da {}u na medukonfesionalnim susretapozdravi kod sebe poglavara najve}e wima van zemqe, malo se govorila i hri{}anske crkve, sa 1,1 milijardu saop{tavalo, kao da se neprestano bovernika. Drugi su veoma zadovoqni – jalo {ta }e da kaù „revniteqi” netoi nisu to samo ziloti, verski fanalerancije i {iriteqi straha od natici, ve} i deo inteligencije, polivodnog „unija}ewa”. tike, a svakako i SPC. Uostalom, o Predstavnici Moskovske patrijartome svedo~e brojni komentari na {ije, neoficijelno, pomiwu da ona ovu vest na sajtovima dnevnih listotako|e ima zasluge za to va, gde se najboqe videlo da pape ne}e i}i u Ni{. koliko je taj gost delu O kon tak ti ma SPC sa Va ti ka nom i u~e {}u To potvr|uju i neki srpSrba nedobrodo{ao. Pri to me ni su bi ra ne re ~i na me|ukonfesionalnim susretawima van zemqe, ski episkopi. Ruski pamalo se govorila i saop{tavalo, kao da se trijarh Kiril ne èli kojima bi se on diskvaliBeogradu da prepusti da fikovao. neprestano bojalo {ta }e da kaù „revniteqi” bude, makar na kratko, U okolnostima koje ovnetolerancije i {iriteqi straha od „sredi{te me|uhri{}ande vladaju, analiti~ari navodnog „unija}ewa” skog susretawa”. Pri tobi rekli da je dobro {to me se zanemaruje ~iwenipapa ne dolazi. Kod nas ne postoji, iako neki tvrde da je ima, at- s uvaàvawem, bar dvojica drugih na- ca da u Srbiji ìvi pola miliona kamosfera dovoqnog podno{ewa drugog {li su se na suprotnoj strani i posta- tolika i da oni èle da ih najzad poseti wihov poglavar i da to niko ne trei druga~ijeg. Ako bi do{ao, i od ne- vqali uslove za wegov dolazak. kih, mo`da i ne tako malobrojnih, doPodsetimo, temu papinog dolaske ba da im uslovqava. Oni su sada sa ~ekan bi bio demonstracijama, bari- pred i nakon svog izbora, pokrenuo je pravom povre|eni. Uz to, Srbija je imala priliku i kadama, incidentima. To i Vatikan li~no episkop ni{ki, potom patrizna, i nije spreman da doprinosi srp- jarh, Irinej. On je èleo da se u Ni{u kao dràva, da se prezentuje kao zeskim crkvenim i drugim podelama. 2013. godine okupi hri{}anski vrh mqa otvorenosti, a ne strahova, toleUostalom, jo{ pre pola godine iz sveta, ne da se postigne pomirewe i rancije a ne iskqu~ivosti. O caru Koevropskih katoli~kih krugova Evrope ujediwewe, jer je to dalek ciq, vero- stantinu raspravqa elita teologije i papi je savetovano da ne ide u Srbiju vatno i neostvariv, ve} vidqivo zbli- istorije ovih dana u Rimu, za idu}i gojer ne bi prijateqski bio do~ekan od àvawe. No, on u tome nije podràn, dinu je ve} zakazan susret u Milanu, a dela stanovni{tva, episkopata, mona- od izgleda vi{e od polovine episko- za sada se o Ni{u i ne govori – sem ov{tva... pata. O ovom pitawu je trebalo da, po- de, poneko.

Pi{e: @ivica Tuci}

„DNEV NIK” U ZA GRE BU NA SU \E WU VE KA

Dok tor na usi ja noj dr ve noj klu pi ti poloàj. I meni je bilo va`no da ga nekim svojim ~inom ne razqutim, a bio sam mu blizak. Wegove su se èqe izvr{avale, niio jednom jedan {ta se nije preispitivalo. Bilo im je jasno kraq. On je bio s kakvom }e ih lako}om smeniti. On je jedimo}an, stra{an, ni o tome odlu~ivao. Niko nijednu lipu niali pravedan. Wegovi poje mogao potro{iti bez wegova odobrewa“, danici slu{ali su svaku svedo~io je Bari{i} jo{ u oktobru 2010, wegovu re~, a wegov narod tvrde}i kako je bio tek po{tar, Sanaderova vredno je radio kako bi sekretarica, torbar. svome kraqu omogu}io da dobro i dugo ìA bizarno zvu~e i pri~e o raspojasanom, vi. No da, narod je radio sve mawe, a sve je umetni~ki nastrojenom vo|i. Subotama se, vi{e preìvqavao prodajom porodi~nih naime, sedelo na ru~kovima s tada{wim miblaga, a kraq.... nistrom kulture Boòm Bi{kupi}em i druIvo Sanader danas tro{i dane po sudnigima koji su se „razumeli u umetnost“: cama i hodnicima @upanijskog suda u Za„Nakon tih druèwa i{li smo u galerije grebu. Umesto vo`we privatnim avionom i birali slike. Galeristi su me znali zvati preko Amerike zbog ru~ka u Kaliforniji, i obave{tavati da imaju ne{to dobro u posad s advokatom ujutro iz plasti~ne ~a{e nudi. Slike smo kupovali 2007. i intenzivpopije kafu s aparata pred sudnicom. Pronije 2008. godine. Kupovali smo u galeriji u tiv biv{eg premijera, predsednika najja~e De`manovom prolazu, u Radi}evoj ulici i u stranke, biv{eg zastupnika u Saboru... ma Novoj vesi. Sanader je birao slike, a ja sam ìve legende, danas se vode tri najkrupnija pla}ao. Ko{tale su od 3.000 do 10.000 evra i sudska procesa u Hrvatskoj. bili su to sve doma}i autori. Ukupno smo na Onaj u slu~aju „Fimi medije” je najve}e slike potro{ili oko 30.000 evra.“ su|ewe za korupcijsku aferu ikada u HrvaA svote koje su se tada razmewivale izmeta. Ne samo Sanader, ve} i celi HDZ optu|u nekoliko qudi kao da se radi o pazaru, èni su da su ud 2003. do 2009. iz dràvnih uglavnom su nezamislive ve}ini stanovnika preduze}a izvukli neverovatnih 70-ak miove zemqe. liona kuna (bezmalo 10 miliona evra) za po„Sanader mi je rekao kada nema novca, a ja trebe finansirawa HDZ-a, ali i privatne bih nazvao Jurak i ona mi je davala novac svrhe samoga Sanadera. USKOK }e poku{akoji sam daqe prosle|ivao Branki Pavo{eti dokazati kako je novac izvla~en preko vi}. To {to je woj predavano trebalo bi bimarketin{ke firme „Fimi media”, i to u ti evidentirano. Jurak mi je u celom periodogovoru izme|u Sanadera, biv{eg direktodu predala na ruke u kovertama oko 32 milira Carinske uprave i rizni~ara HDZ-a ona kuna“. Mladena Bari{i}a, te vlasnice „Fimi meI Bari{i} i Nevenka Jurak i Branka dije” Nevenke Jurak. Optuèni su jo{ i Pavo{evi} priznali su krivicu i o~ekuje biv{a sekretarica stranke Branka Pavose kako }e sve prebaciti na Sanadera. To je {evi}, te jedno od najmutnijih lica koja su vidqivo iz svih Bari{i}evih iskaza, kroz obeleìla Sanaderovu vladavinu, tada{wi koje se on poku{ao prikazati kao ~ovek koportparol Vlaji je, eto, u nevoqi, de i HDZ-a, te, odra|ivao posao Umesto vo`we privatnim avionom po nalogu nedodirkako ga u medijipreko Amerike zbog ru~ka u ma nazivaju, qivog mo}nika. spin-doktor Rat„Umo~io“ je BariKaliforniji, Ivo Sanader sad ko Ma~ek. {i} i mnoge druge, s advokatom ujutro iz plasti~ne Afera „Fimi od predsednika ~a {e po pi je ka fu s apa ra ta pred media” buknula uprava raznih basudnicom je kada je biv{i naka, najve}ih drpremijer naglo i àvnih preduze}a, bez obja{wewa napustio funkciju, a ubrzo pa sve do zagreba~kog gradona~elnika Misu po~ela i prva hap{ewa. Mladen Barilana Bandi}a, s kojim je Sanader, navodno, {i} mesecima je sedio u buksi, u Remetincu, dogovarao kupovinu lokalne televizije. i brzo je pristao na saradwu s USKOK-om. Sanaderova odbrana, pak, odmah je ustvrOno {to je tada „curilo“ u medije, a potom dila da su Bari{i}evi iskazi neistina, te je pro{le sedmice i pro~itano na sudu kao da je u lanac korupcije upleten prakti~no wegov slu`beni iskaz, zastra{uju}a je priceli tada{wi HDZ-ov vrh, ukqu~uju}i i Ja~a o mra~nom kraqu i wegovim pohlepnim dranku Kosor. No, mnogi hrvatski novinari podanicima. ve} sad se pitaju: Zar je Bari{i} mogao toBari{i} tvrdi kako mu je, nakon {to mu liko toga izmisliti? A wegova odbrana zaje preminula supruga, ponu|eno da se vi{e sad je – }utwa. Stoga ga advokati odbrane angaùje u HDZ-u kako bi pomogao Sanadene}e mo}i ispitivati, pa ve} sad kaù kako ru. A kako je taman u to vreme, zbog izbora Bari{i} zapravo ne bi mogao pred sudom 2004, HDZ malo „presu{io“, trebalo je smipotvrditi svoje navode i da je sve rezultat sliti kako zaraditi koju kunu. Bari{i} se nagodbe s USKOK-om. onda dosetio svoje prijateqice (a pisalo se Treba videti i koji }e biti koraci odi kako su mnogo vi{e od prijateqa) Neven- brane Nevenke Jurak i Branke Pavo{eke Jurak, koja je, eto, igrom slu~aja, ba{ tih vi}, ali i HDZ-a, koji }e morati dokazidana trebala posao. Sanaderu se dopala ide- vati da je Ivo Sanader zaista imao tolija da wena marketin{ka firma preuzme ku mo} da je desecima odraslih, kolikoprikupqawe love za stranku. No, onda je Sa- toliko inteligentnih i obrazovanih qunaderu, tvrdi wegov nekad bliski saradnik, di na po~etku 21. veka, mogao nare|ivati pala na pamet jo{ blistavija ideja: na sa- bez dovo|ewa u pitawe tih naredbi. stanku u aprilu 2007. direktori dràvnih Strah? Pohlepa? Time }e se pozabaviti preduze}a dobili su premijerovu instruk- sud i advokati. Ovo }e svakako biti jedno od najkomplekciju da se po~nu reklamirati iskqu~ivo preko „Fimi medije”, a novac od marketin- snijih i najduìh su|ewa u novijoj hrvatskoj istoriji. A kakve se kazne o~ekuju? Te{ko ga i{ao je – u crne fondove HDZ-a. Sanader je sve ove iskaze prozvao – fik- je to re}i. No, laiku, poreznom obvezniku cijom. I zaista, kao mu~na bajka zvu~e pri- koji sada slu{a kako je wegov novac potro~e o tome kako su direktori koji su vodili {en na ne~ije bahato ispuhivawe, svaka kadràvne kompanije na samo jednu premijero- zna je sme{na. Sanader i wegova klika, ukovu re~ privatnoj firmi upla}ivali stotine liko je i samo pola od navedenog ta~no, svotisu}a kuna, kako je ozbiqan poslovni ~o- je su obiteqi namirili u dovoqnoj meri da vek (Bari{i}) isti taj novac prihva}ao od godina, dve ili pet u zatvoru wemu vi{e ne svoje prijateqice u buntovima vezanim gu- zna~e ni{ta. A ve}ina hrvatskih gra|ana do micama, te ih u kovertama i torbama nosio daqega sedi zarobqena u raqama pohlepnih u sedi{te stranke koja je vodila dràvu, banaka i dràvnog aparata. Kao {to kaè pri~a, kraq je mrtav, ìvio kraq! ili ~ak u ku}u samog Sanadera. „No, svi su znali da on ne tolerira nepo(autor ka je no vi nar ka sluh i da se za mawi neposluh moè izgubi„24 sa ta TV” iz Za gre ba)

Pi{e: Ana Dasovi}

Pape èle da je wihov put misija mira i pomirewa, ma koliko to uspevalo ili ne. Tako je prethodnik sada{weg pape bio u ve}inu pravoslavnih zemaqa, a ovaj ve} u nekoliko. Wegovi brojni susreti sa carigradskim patrijarhom Vartolomejem, duhovnim vo|om svetskog pravoslavqa, pokazuju obostran ekumenski potencijal. Naàlost, antikatoli~ko raspoloèwe je ovde prili~no rasprostraweno. U Vatikanu se vidi „vekovni neprijateq”, pogotovo u svetlu istorije 20. veka. Osim te istorijske ta~ke, veoma pristutna je i verska, po kojoj je papa „jeretik i otpadnik”. Ovde se, na primer, neki episkopi upu{taju u ocene da su Rim i papa jedna od tri „trostruke aàdaje”, ~ak „najopasnija” (episkop Milutin vaqevski). I u vreme proteklog Uskrsa pokazalo je (ne)raspoloèwe prema „papizmu”. Dok su dvojica arhijereja u svojim intevjuima o wemu govorili pomirqivo,

GR^ KA UO^I IZ BO RA

Wu {i se „ve li ka ko a li ci ja” vati s ozbirom na to da }e dve ma~ke u xaku lak{e preìveti sva grebawa, mjaukawa i qubomoru nego li wih 3, 4 ili 5 koje su spremne da lome i noge i ruke. Zapravo, tePosle godinu dana balansirawa izè mi je da vidim SIRIZU, KKE (komunisti) i PASOK me|u bankrota i produèwa du`nicke zajedno kao levu koaliciju kad samo PASOK podràva agonije, privremena gr~ka vlada bi}e ekonomske reforme. zamewena novom, koja }e biti formiraU svakom slu~aju, dana{we analize pokazuju da PAna nakon parlamentarnih izbora 6. maSOK i ND mogu da imaju zajedno ve}inu u parlamentu, ja. Po mnogo ~emu }e ovi izbori biti dok su desne i leve koalicije te{ko ostvarive s obzirom posebni i neizvesni, jer }e prvi put sve na velike me|usobne razlike, bilo da je leva ili desna opcije biti mogu}e. Ako krenemo od posebnih okolnosti koalicija u pitawu. Uz sve to, cela EU s nestrpqewem pod kojima }e i}i na birali{ta, preko velikih promena o~ekuje rezultate izbora, jer èle stabilnu i podobnu koje su vode}e stranke doìvele, pa sve do ja~awa strana- vladu koja }e do kraja sprovesti sve bolne reforme - od ka ~ija je snaga bila dovoqna ranije samo da se pre|e cen- smawewa broja zaposlenih u dràvnim ustanovama, prezus, onda }e ovo zaista biti istorijski izbori. ko smawewa plata, pa sve do prodaje dràvnih nekretniPA SOK je do bio no vog vo |u u mi ni stru eko no mi - na kao i firmi – „partijskih zlatnih koka” – kao {to su je Evan ge lo su Ve ni ze lo su kao jed noj vr lo ja koj i za DEH (elektrodistribucija), EHDAP (voda), DEPA na rod in te re sant noj li~ no sti ko ja zna i da vik ne i (gas), OSE (èleznica) i dràvni udeo u Helenik petroda lu pi {a kom o sto ako tre ba, a sa dru ge stra ne, lu (nafta). sve vre me je u~e stvo vao u di rekt nim pre go vo ri ma U senci te predizborne pri~e pro{ao je jedan od najsa MMF-om. Za raz li ku od “di na sti je” Pa pan dreu, skromnijih Uskrsa koji je zbog {trajka lu~kih radnika i on tra ì no vi put ka bi ra ~i ma, ko je je me ka i neo - visoke cene goriva onemogu}io “egzodus” ka selima gde d lu~ na ru ka Jor go sa se, po starom obi~aju, Pa pan dre ua uda qi la vrte jagawci na raod stran ke. Vi dqi vi `wu. Ipak, jednom Dve ma~ke u yaku lak{e }e preìveti sva su i pr vi re zul ta ti biv{em ministru gre ba wa, mja u ka wa i qu bo mo ru ne go li wih we go ve no ve po zi ci je, (Tsohatsopulos – biv3, 4 ili 5 koje su spremne da lome i noge i ruke jer je PA SOK od mah {i ministar odbrane po vra tio oko 3-4 po iz PASOK-a i jedan sto pri sta li ca. Ipak, od retkih preìvelih jo{ uvek re al no sla ba po zi ci ja PA SOK-a do ve la je saradnika starijeg Papandreua) ovaj Uskrs osta}e u tedo ce pa wu unu tar sa me stran ke i stva ra wa par ti je {kom se}awu, vrednom milion evra, koji je stigao s proDe mo krat ske le vi ce, ko ju pred vo di biv {i po sla nik vizijom dobijenom na ra~un kupovine nema~kih podmorPA SOK-a Fo tis Ku ve lis. nica. No, mesto gde je proveo Uskrs nije mu dalo mnogo Nova Demokratija, na ~elu sa Adonisom Samarasom, slobode da uìva u tome; policija ga je, naime, privela u dosta je lutala tokom krize. S jedne strane je o~istila zatvor Koridalos, i to bez za{tite sopstvene partije redove od “dinastija” Karamanlis i Micotakis, ali je s koja mu je poèlela - sre}an put. druge uspela da svoju neodlu~nu politiku (pad popularNa kraju, zavr{ena je i farsa oko provizija koje je Sinosti je bio vi{e nego o~igledan) tokom krize kruni{e mens godinama pla}ao gr~kim politi~arima. Bu~no najapribliàvawem desni~arskim partijama. To je u kona~- vqivana tu`ba te{ka dve milijarde evra svela se na nanici dovelo do odliva dela pristalica u druge partije, godbu od 270 miliona evra, od kojih }e Simens da pokloali i prelaska dva visoka funkcionera LAOS-a (radi- ni gr~kim stipendistima 90 miliona, i to 80 miliona u kalni desni~ari) u redove Nove Demokratije. No, ruku opremi kao poklon, uz jo{ 100 miliona evra investicije na srce, Samaras je bio od ranije poznat po svojim desni- u Si mens Hel las. Na temequ toga bi kona~no mogli da budu ~arskim te`wama, jo{ od vremena kad je okrenuo le|a zavr{eni sistemi kontrole i obezbe|ewa na ve} izgrasvom “politi~kom ocu” Micotakisu koji je 1993. priznao |enim a ve} skoro dve godine blokiranim stanicama meMakedoniju kao BJRM – {to mu “sin” nikad nije opro- troa. Jer, Simens }e ostati kao glavni izvo|a~ radova na stio. pro{irewu atinskog metroa i najve}i potro{a~ novca Tek, saradwa tokom krize, ~i{}ewe od “dinasti~kih” gr~kih poreskih (preostalih) obveznika, ali i pomo}i ostataka i zajedni~ko gubqewe tla pod nogama, pokrenu- Evropske unije pomo}i. Za ovaj sporazum u Parlamentu lo je pri~u o partnerstvu PASOK-a i ND. Iako mnogi su zajedno glasali PASOK i ND. Slu~ajno? smatraju da je ta koalicija nemogu}a, ne treba je odbaci(autor ì vi i ra di u Ati ni)

Pi {e: Bra ni slav Tar la}

nedeqa22.april2012.

c m y

dnevnik

(NE)VESELA SVAKODNEVICA:

Na{ prijateq bestijarijumu 9. umetnosti (koji broji bezbroj svakojakih ìvuqki) jedno od zapaènih mesta pripada i tajanstvenoj ìvotiwici tajanstvenog imena Marsupilami. Ovo simpati~no bi}e pomalo li~i na majmuna mada su mu glava i nos okrugli, a klempave u{i podse}aju na pse}e; izme|u u{iju je `bun {i{ki. Krzno mu je ùto i na le|ima posuto crnim pegama dok su grudi i stomak samo ùti. Marsupilami je prepoznatqiv po vrlo dugom repu koji je maksimalno funkcionalan - pomaè u kretawu kroz drve}e, moè da se savije u oprugu i odbacuje svog vlasnika, sluè kao mamac za pecawe riba, ako se savije tako da ima ’xombu’ na kraju odli~an je mla}ewe protivnika. Marsupilami je vrlo draga i simpati~na ìvotiwica - ako se ne naquti. Sva{tojed je, tamani vo}e, uìva da jede pirane. Zaqubqiv je mada su Marsupilamovice vrlo probirqive i }udqive {to wihove udvara~e vodi od poti{tenosti do fu-

Ekologija do apsurda ho}emo zdravqe ovde, moramo bolest uvaliti nekom drugom tamo. êrnobilska, a onda i katastrofa u Fuku{imi, posluìli su kao krunski dokaz ovoj „qutoj” struji ekologi~ara. Zatim se, u me|uvremenu, pri~a o ozonskoj rupi rasprostrla pod nazivom „zagrevawe planete”. Do mere da vi{e niko normalan ne sumwa u razlo`nost sumwi i istinitost za sada indikativnih dokaza. Istina, malo smo se zbunili kada je nakon prqavih industrija od Kine do Amerike na red do{ao i kravqi prde` pun metana. Kaù da od wega poti~e 5% celokupnog zaga|ewa Zemqe. Zami{qali smo stoku po pa{wacima pastoralno i idili~no, najprirodnije {to se moè umu predstaviti.

Erik Davidson procewuje da }e te 2050. da nas bude 9 milijardi, a koji }e u bogatim zemqama da pojedu 89, a u siroma{nim 37 kolo{ka svest uzima maha u nama kila mesa po du{i stanovnika godi{we. ubrzano i nepovratno. Sve smo sveStudija problem najvi{e situira u insniji da nam je Zemqa posledwe dustrijski na~in uzgajawa stoke za veletruto~i{te, da nemamo nijednu drugu za prigovinu. Pomenuti azot ni pro toxyd mo}an je beì{te. Sve vi{e shvatamo da je zdragas koji se ne razgradi 120 godina u ozonvqe planete nam Zemqice najneposrednije skoj ro{i. „Buwi{ta u razgra|ivawu provezano i za na{e li~no, ponaosobno. Da o izvode nitrate koji se infiltriraju u na{oj deci i ne govorimo. Nismo ludi da tlo…” i tako daqe, i tako bliè. Istina, ih ostavimo u „globalnoj gasnoj komori” nau~nik Davidson nije pristalica pani~celom povr{inom od Arktika do Antarknog bekstva u vegetarijanstvo, ve} samo zatika. govara da smawimo tamawewe {nicli. Stariji }e se setiti da je sve po~elo sa Ali nevoqa je {to pri~i ni ovde nije kraj. zaga|ewem vazduha posvuda i industrijJer, sve novine objavquju ovih dana staskim katastrofama sporadi~no ponegde. tistiku da jedno gove~e popije 24.000 litaKada smo videli da se deca po grara vode da utaì è|. A jo{ 7.000 dovima razbolevaju od alergijskih litara potro{i se za wegovu hibolesti plu}a, a od posledica indugijenu. Onda su jo{ malo ra~unaPo sle si no} weg ve le lep nog bif te ka, strijskih katastrofa ~ak i ra|aju li i podvukli crtu ispod koje stovi { e ne mo g u kra v i u o~i da po g le d am bogaqa, uzeli smo pri~u zaozbiqji da za kilo krte govedine u prono. Dosta sa izduvnim gasovima! seku treba potro{iti 15.400 liSamo {to, jare i pare nikada ne tara vode. Samo nam je jo{ to faidu u iste ruke: jednom jare, a drugom pare. Kad jok, prdi stoka, truje atmosferu i lilo. Jer tre}ina stanovni{tva sveta neTako su zakoni postajali stroìji prema prirodu {to metanom, {to pro toxydom azo - ma uop{te ili ima oteàn pristup vodi. zaga|iva~ima - {to je poskupqivalo tro- ta i jo{ koje~im. Na to dodamo nagomilanu Gde li je kraj toj ekologiji koja nas spasa{kove u transportu – ali je zato rastao stoku po farmama i eto mozgoboqe. Ni u va od takve budu}nosti u budu}nosti? broj vlasnika vozila, {to je put ka „zdra- prirodu vi{e da se sklonimo za spas zdraJasno je da bez ekolo{kih prilago|ewa vom gradu” dobrano usporavalo. Time nam vqa. nemamo kuda, ali tamo gde sa wima stremise ìvot uzglobio u protivre~nost: hteli Me|utim, ni tu nije kraj. Nau~na revija mo, dobrano }emo da se napatimo i nastrabismo da imamo i pare i zdravqe. En vi ron men tal Re se arch Let ters upravo je obja- {imo. Kao da nas je sustiglo prokletstvo: Pojava elektri~nog automobila nas je vila procenu da svetska potro{wa mesa do odricati se i patiti ili patiti zbog neoobradovala kao prole}no sunce. Jeste da 2050. godine mora da spadne na polovinu. dricawa. Tek, autor teksta ve} je zapao u }e da ko{ta skupqe, u po~etku svakako, ali Ina~e nam preti dramati~na katastrofa. depresiju. Posle svake slasno pojedene od wega nema zaga|ewa. Kad, ne lezi vraè! Jer, svaki put kada pojedemo {niclu, do- {nicle, obuzima ga ose}aj greha. Do te meNajvatreniji me|u ekolozima ustanovili prinosimo zagrevawu nam voqene Zemqi- re da, od stida, posle sino}weg velelepnog su da je proizvodwa struje tako|e zaga|iva- ce. Ne zbog sto~nih „izduvnih gasova”, ve} bifteka, vi{e ne moè kravi u o~i da powe. Auto, dakle, ne zaga|uje grad, ali elek- zbog ishrane. Cerealije kojima se hrani gleda. trana zaaga|uje prirodno bogatstvo. Tako uzgojna stoka nastaju na pesticidnim pod(autor je {ef deska smo zavrludali u novu protivre~nost: ako ru~jima pose~enih {uma. [ef studije na fnarcuskom Kanalu 5)

n Pi{e: Du{an Simin

rioznog besa (koji na svojoj koì, ni krivi ni du`ni, isku{avaju stanovnici xungle). Kada se, kona~no, posle svih peripetija, sre}ni par Marupilamija sku}i (stani{te im je ispleteno, li~i na polusklopqeni list, tapaciran papagajskim perjem, i visi sa lijana), dama }e sneti par (ili vi{e) jaja iz kojih se izlegu Marsupilam~i}i, koji mogu biti obi~ni (ùti, bez pega) ali i crni. Prvi zadatak roditeqa je da podmlatku raspeltu repi}e koji su se zamrsili u jajetu; i tokom odrastawa mladi ~esto zapletu svoje repove {to ih ometa u puzawu i istraìvawu sveta. Podizawe dece je teàk posao, zahteva dono{ewe raznovrsne hrane i neprestano terawe svakojakih grabqivica. Mu{ki Marsupilami prevashodno se ogla{ava vrlo sadràjnom re~i „HUBA“ dok ènka suptilno govori „HUBI“ a mladi „BIBI“. Stani{te ovih ìvotiwa je u zemqi Palombiji i u ostatku sveta su bili nepoznati dok

dnevnik

nedeqa22.april2012.

[EST DECENIJA REPATOG STRIP HEROJA

Mar su pi la mi ih nisu otkrili lutaju}i reporteri Spiru i Fantazija; sa tog putovawa su sem uzbudqive reportaè doveli i jednog Marsupilamija, koga su, logi~no, nazvali – Marsupilami i koji }e ih pratiti (~itaj pomagati i odmagati, praviti red i nered) u svim daqim avanturama. Marsupilami se prvi put pojavio 1952. u strip magazinu Spiru u ~etvrtoj epizodi stripa „Spiru i Fantazija“. Wegov ’otac’ je legendarni strip genije Andre Frankin (1924-1997), najpoznatiji kao tvorac legendarnog Ga{e {eprtqe. Marsupilami je bio tre}i junak serijala (~etvrti je mala veverica) „Spiru i Fantazija“ koji je Frankin stvarao do 1968. godine. Marsupilami je ime dobio u ~ast Frankinovog omiqenog junaka iz detiwstva Eugena Jipa, neobi~ne ìvotiwe iz ~etvrte dimenzije, koja se pojavila u stripu o Popaju. Lutaju}i reporteri, kako im zanimawe traì, lutaju svetom, od egzori~nih zemaqa do morski dubina i u 20-tak epizoda, traè atrakcije za svoje ~lanke, bore se sa kriminalcima, ludim nau~nicima ili tiranima, re{avaju misterije. Strip je prepoznatqiv po karikaturalnom crteù, dobro smi{qenim pri~ama i humornim pasaìma. „Spiru i Fantazio“ bili su popularni u Evropi; objavqivani su i u Jugoslaviji u Panorami-Stripoteci od kraja 1960-tih. înilo se da }e prestanak pojavqivawa novih epizoda baciti u zaborav ove junake jer Frankin nije hteo da im se vrati. Ipak, @an Klod Furnije uspeva da ga ubedi da se pri~e o Marsupila-

miju nastave pa se 1970. pojavquje epizoda „Stvaralc zlata“ (u kojoj se osledwi put pojavquje Marsupilami); serijal o

„Spiru i Fantaziju“ nastaviqen je do dana{wih dana a autorspa postava je par puta promewena. Godine 1978. pojavio se album „Ga{a i Marsupilami“ u kome su sabrane Fran-

kinove kratke pri~ice o ova dva heroja Frankin je 1987. zapo~eo novi serijal o Marsupilamiju, u saradwu sa Gregom i Batemom (kasnije su se pridruìli drugi autori). Ovog puta pri~e prate doìvqaje porodice Marsupilamija u xunglama Palombije. Godine 1991. publikovan je „Enciklopedija Marsupilamija“. Mali veseqaci sa dugim repom pojavquju se i u delima drugih strip autora, kao znak po{tovawa prema Frankinu. Marsupilami je postao omiqeni lik za klince i klinceze i materijalizovan je u lutkama, na majicama, {oqama, koricama svezaka i ostalim de~ijim proizvodima, ~ak i po{tanskim markama. Diznijev studio je 1992. proizveo crtanu TV seriju o Marsupilamiju ali su autori sebi dali slobodu da po voqi dodaju likove kojih nema u stripu; sveukupno, 13 epizoda prve sezone bile su vrlo slabog kvaliteta pa je serija uga{ena, na radost po{tovalaca strip originala. Po~ev od 2000. u Francuskoj se stvara serija crtanih filmova o Marsupilamiju, koja je daleko boqa od ameri~ke, i koja je na pragu pete sezone. Po~etkom ovog meseca u bioskopima je po~eo da se prikazuje celove~erwu film „HUBA! Na Marsupilamijevom tragu“ od koga se o~ekuje da mit o ovom junaku pro{iri na veliki ekran i me|u (bez)brojne mase velikih i malih. Marsupilami je, zajedno sa svojim tatom Frankinom, tako ne{to itekako zasluìo. nIlija Baki}

PUT OKO SVETA

U POGRE[NO VREME...: Desetoro qudi je povre|eno, od kojih troje te{ko, u supermarketu na Floridi, kada je 76-godi{wa `ena uletela svojim automobilom u izlog prodavnice. Vozilo, za koje se procewuje da je i{lo brzinom od 80 km/~as, zaustavilo se po{to je udarilo u stolove za kase. Starica je, kako se ispostavilo, umesto ko~nice pritisla - papu~icu za gas.

LUZERI: Nepoznati razbojnici poku{ali su u selu Dowe Dragli{te kod Razloga u Bugarskoj da opqa~kaju ekspozituru po{te. Po{to nisu uspeli da otvore kasu, ostavili su sve i pobegli. E, a da su uspeli, ba{ bi se ovajdili od plena - u kasi je bilo jedva tri leva

U TRE]EM VEKU: Japanac \iruemon Kimura, najstariji mu{karac i ujedno najstarija osoba na svetu, proslavio je svoj 115. ro|endan. Kimurua, koji `ivi u zapadnojapanskom gradu Kjotangu, uglavnom provodi vreme u krevetu, ali tri puta dnevno jede sa svojom porodicom. Vreme{ni Japanac ima sedmoro dece, od kojih je petoro jo{ uvek u `ivotu, 14 unuka, 25 praunuka i 13 ~ukun unuka.

LEP DAN U PARLAMENTU: Slika nage `ene {okirala je tajlandske poslanike kada se pojavila na wihovim monitorima tokom parlamentarne debate o kontraverznom amandmanu na Ustav zemqe. Poslanici su savesno iskqu~ili monitore, a nezvani~no se govori da je u pitawu delo hakera koji su delovali izvan parlamenta.

TREND RAPORT: 12 + 1 NA^IN ZA PRE@IVETI KAMPAWU

Pred iz bor no ku li ra we e znam kako vas, ali mene „dekorisanih” tezgi) ~ekaju svo- polagawu su vam, recimo, sledesu ovi pravi, a prvi poje uspavane sugra|ane ne bi li }e opcije: rekreacija na Keju, sle vi{egodi{we pauze, im, onako „na ta{te”, objasnili duge {etwe gradom, odlazak na prole}ni dani zatekli prili~- {ta im je ~initi na predstoje- jogu, pilates ili u teretanu, a no nespremnu. Godinama unazad }im izborima. A kako me ve} iz- ne}e vam {koditi ni detaqno, nekako smo iz ci~a zime bukval- vesno vreme sli~na sudbina za- prole}no, sre|ivawe stana (6). no preko vikenda uletali u vre- desi i svaki put kad se zabora- Verujte mi na re~, ovako „izlo leto- iz zimskih jakni u maji- vim pa ukqu~im televizor, ku- bombardovana” uvek nepogre{ice na bretele, a iz ~izama u san- pim neki magazin ne bih li se vo uklonim svaku, pa i onu najdale- te sam ve} naviknuta na ta- malo rasteretila i opustila mawu, mrqu sa prozora, a {pokav temperaturni ritam pomalo ili otvorim sandu~e kako bih ret i sudopera blistaju kao nizaboravila kako pravo prole}e pokupila novopristigle ra~u- kad pre. zapravo treba da izgleda. No, ne, shvatila sam da je situacija Za one ne{to ne`nijeg senzikoliko god da me je priroda iz- vanredna i da nalaè primenu biliteta, kojima se to ~ini kao nenadila, moram priznati da posebnih mera. previ{e agresivna metoda, jeduìvam za sve novce u nekim poStoga je u mom ìvotu ve} iz- na od preporuka bi mogla da bumalo zaboravqenim odevnim vesno vreme na snazi vanredni de ba{tovanstvo (7). Divno je kombinacijama, ba{ kao i man- reìm, koji podrazumeva izve- ako imate plac negde u blizini tilu koji sam (kako je i red kad sne korekcije u pona{awu, spe- grada, na koji moète za~as da se kupuju ozbiqni komadi) sku- cijalno za ovu priliku svrsta- skoknete i malo se „bavite” zepo platila i evo sada kona~no nih u 12 + 1 „spasila~kih” kate- mqom, no i ako to nije slu~ajmogu lepo i natenane da ga „pro- gorija. Naime, poznato je da u razloga za paniku nema. Umesto {etam”. svakom zlu ima i poneko dobro, da pla~ete nad svojom tu`nom A osim nekih pomalo zabora- te da je samo potrebno promeni- sudbinom, uz malo truda napravqenih krpica i aksesoara, prole}ni temperaturnih {areni{ u mom je ìvotu aktivirao i jednu ni{ta mawe zanemarenu aktivnost: svakodnevno „konsultovawe” s vremenskom prognozom, kako bih saznala {ta me sve predstoje}eg dana o~ekuje. I tako ja pre neki dan „skoknem” na jedan od portala, kliknem na prognozu, kad ono, uz pri~u o suncu, ki{i i maksimalnoj/ minimalnoj dnevnoj temperaturi, eto meni i slike jednog od 12 predsedni~kih kandidata/apostola na{e nevesele svakodnevice. U prvom trenutku sam bila (pomalo neprijatno) iznena|ena, ali sam, sre}om, vrlo brzo sagledala svu komiku trenutka u kom se nalazimo. Da, da – svekolika predizborna kampawa je u punom jeku, te je i za o~ekivati ti ugao gledawa kako bismo i u vite rajski vrt na svojoj terasi. da }e pretendenti na raznorazne na prvi pogled bezizlaznoj situ- Kreativci bi ovih dana mogli funkcije, kojima je za sre}u (ba- aciji prona{li spasonosni pro- da uìvaju i u „presvla~ewu” rem jednom u ~etiri godine) po- zor~i}. Za po~etak, ovo je pravi dnevne sobe u veselo, prole}no treban upravo na{ glas, „iska- trenutak da se ponovo zaqubite ruho, ba{ kao i u „oìvqavawu” kati” sa svih strana. u kwige (1). S tim u vezi divne pomalo demode krpica (8), a jeDo 6. maja za ateiste i agno- vesti: u „Laguni” je trenutno u dan od „relaksa” je i posebna (u stike, odnosno, \ur|evdana za toku fenomenalna akcija tokom ovo doba godine neophodna) nega vernike, ima jo{ 12 + 1 dan pred- koje za 999 dinara moète da ku- kose, koè i noktiju (9). izborne }utwe, rezervisan za pite ~ak ~etiri wihova izdawa Tu je posla toliko da }e vam veliki koncert \oleta Bala- po sopstvenom izboru, a divno je ostati vremena tek za brojawe {evi}a u rodnom mu gradu, te je i {to je na{ grad u posledwih unetih kalorija, ispijawe mii logi~no (imaju}i u nimum dve litre vidu ovda{wi mentate~nosti dnevno i litet i sklonost ka „doterivawe” liUka p i r a l a sam da je vrag od n eo {a l u onog preterivawu svake vrnije. Za one, pak, tre nut ka ka da je po li ti ka u{la u ne ke od ste) da se pri~a potpu„navu~ene” na pono otela kontroli. litiku i politi~me ni dra gih, a ina ~e pot pu no apo li ti~ nih Jo{ ako se tome doda ki diskurs, savet je seg me na ta ì vo ta da neki od kandidata da se okrenu izbonisu tokom prethodne rima u drugim ze~etiri godine ni izlazili iz nekoliko nedeqa postao bogati- mqama (10). Tako ovih dana mokampawe, ve} su nas sa raznora- ji za dve nove kwiàre. Pozdra- ète do mile voqe i bez trunke znih pozicija u kontinuitetu vqam od sveg srca. nervirawa da pratite predizzasipali obe}awima i pustim Isto tako, vi{ak slobodnog borne aktivnosti u Gr~koj ili, pri~ama, jasno je da ovih dana vremena, nastao kao direktna recimo, Sarkozija i Obamu u sve ~e{}e nije mogu}e (bar ne iz posledica zaobilaèwa televi- nastojawima da repriziraju prve) sagledati ko je tu lud, a zije u {irokom krugu, moète da predsedni~ki mandat. Isto takome dobro nije. Ja sam, recimo, iskoristite i za druèwe sa ko, poznato je da na{ mentaliukapirala da je vrag odneo {alu prijateqima (2). Organizujte tet posebno qubi dobar provod onog trenutka kada je politika ve~eru, okupite svoje drage i za- (11), za koji se uvek na|e i para u{la u neke od meni dragih, a jedno uìvajte u kvalitetnom i vremena, ba{ kao {to se nepoina~e potpuno apoliti~nih seg- razgovoru, kao i dobrom zaloga- gre{ivo „sna|emo” i kada je re~ menata ìvota, kao {to su èn- ju i kapqici. Naravno, u nasto- o {opingu (12). Naravno, savrski magazini, omiqene serije, jawu da prazna obe}awa stavite {ena kombinacija je dobra voodlazak na pijacu, {etwa gra- na „ignor” tu je i muzika (3), a qa i pun nov~anik, ali ~ak i dom... prijatne trenutke opu{tawa do- ako i niste ne{to pri paramaNaime, pro{log sam vikenda nosi svakako i dobar film (4). razgledawe izloga i planirawe shvatila da, ako èlim da kupim Za one pod stresom od svako- {opinga (posebno u dobrom drusveù salatu i jabuke, prethod- likih „majke mi” kula i gradova, {tvu) ume da bude vi{e nego zano moram (kako znam i umem) da koje naj~e{}e nemaju blage veze bavno. se izborim sa partijskim pro- sa na{om svakodnevnom mukom, I za kraj, najva`nije – „plus moterima, koji od rane zore (po- topla preporuka je fizi~ka ak- jedan”. Zaqubite se! zicionirani iza prikladnog tivnost (5). S tim u vezi na rasn Jasna Budimirovi}

SPORT

nedeqa22.april2012.

\o ko vi} i Na dal za tro fej

No vak \o ko vi}

vio brejk i poveo sa 4:2 dopustio protivniku da ve`e ~etiri gema i dobije prvi set. U preostalom delu me~a najboqi svetski teni-

ser ipak je kontrolisao de{avawa na terenu iako nije igrao na svom prepoznatqivom nivou i uspeo je da izbori 19. finale na

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS VE ^E RAS GO STU JE U KRA GU JEV CU

Vre me je za re van{ Ko{arka{i Vojvodine Srbijagas ve~eras dele megdan, u derbiju kola, s Radni~kim u Kragujevcu. Da li }e Novosa|ani uspeti da se revan{iraju za poraz u 1. kolu Superlige na svom terenu, ostaje da se vidi, ali nada uvek postoji. Ovi rivali su se ove godine sretali tri puta i uvek su Kragujev~ani bili boqi za ko{. I ovoga puta doma}in je favorit, ali potajna nada crveno – belih nagove{tava mogu}e iznena|ewe. [ef struke Vojvodine Sini{a Mati} istakao je da {to pre moraju svi da zaborave lo{e izdawe u duelu sa Radni~kim

FMP i fokusiraju se na ve~era{wi me~. - Na{ na~in igre ne odgovara Kragujev~anima i to moramo iskoristiti – rekao je Mati}. – U protekloj sedmici `estoko smo trenirali, jer samo tako mo`emo da nametnemo na{u igru. U duel moramo u}i izuzetno borbeno, agresivno i dati sve od sebe, jer to nam je velika garancija za dobar rezultat. Naglasio je prvi stru~wak Vo{e i da je Radni~ki apsolutni favorit, jer su glavni igra~i ovog kluba u odli~noj formi. - To su Markovi}, Pavkovi}, Skot i Simon – dodao je. – Na nam je da im se dobro suprostavimo i

rezultat }e biti produkt dobre, ili lo{e igre. Ovaj me~ je i veliki izazov, a ovo je na{ ~etvrti me|usobni duel u ovoj sezoni. Do sada je jedna lopta odlu~ivala pobednika i to je uvek bio Radni~ki. Neka sada bude obrnuto. Ni ovoga puta i ekipi ne}e biti \umi}, a pitawe je da li }e na parket iza}i i Markovi}, koji ima povredu pete. - Strahiwi Milo{evi}u je boqe, a ostali momci su orni za bitku i zato sam optimista. Tako|e, oporavio se i Bogi} Vujo{evi} i on }e voditi veliku borbu s doma}im bekovima – zakqu~io je Sini{a Mati}. M. Pa vlo vi}

DA NAS SE VO ZI VE LI KA NA GRA DA BA HRE I NA

Fe te l uz vra }a uda rac Aktuelni svetski prvak Nemac Sebastijan Fetel osvojio je kona~no prvu pol poziciju ove sezone i na da na {woj Ve li koj na gra di Bahreina startova}e s prvog mesta. Do svog 31. pola u karijeri voza~ Red Bula je na stazi „[akir” stigao u vremenu od 1:32,422. Fetelu }e dru{tvo u prvom redu praviti

bednik pro{le trke za Veliku nagradu Kine, Nemac Niko Rozberg iz Mercedesa. On je napravio gre{ku u brzom krugu, pa je imao ~etiri desetinke za o sta ta ka za Fe te lom. [esto vreme je zabele`io voza~ Toro Rosa Danijel Rikardo, a iza wega sledi}e Roman Gro`an u Lotusu, Serhio Perez u Za u be ru, Fer nan do Alosnso u Ferariju i Pol di

Sebastijan Fetel

Britanac Luis Hamilton iz Meklarena, dok je drugi red rezervisan za Australijanca Marka Vebera iz Red Bula i Britanca Xensona Batona iz Meklarena. Zatim sledi po-

Resta u Fors Indiji. Najve}e iznena|ewe bila je eliminacija Mihaela [umahera u u prvoj sesiji treninga. Mercedes je napravio gre{ku po{to je [umija ostavio u bok-

su (tehni~ki problem) umesto da ga po{aqe na stazu, pa ga je u posledwim trenucima prvog dela sa 17. pozicije „skinuo” Heieki Kovalainen iz Keterhema. Venecuelanac Pastor Maldonado iz Vilijamsa, koji je na kraju imao 17. poziciju, mewao je mewa~ i bi}e pomeren pet mesta unazad na startu. Staza u Bahreinu duga je 5,412 kilometara, vozi se 57 krugova ili 308,238 kilometara. Izgra|ena je 2004. godine, a di zaj ni rao ju je Nemac Herman Tilke, po {to je staz usred pu sti we po stojala je opasnost od nanosa peska, ali su inìweri napravili posebnu vrstu podloge, koja se na pesku pona{ala kao èlatin i onemogu}avala ga da dospe na pistu. Originalna staza bila je duga 5,406 ki lo me ta ra, ali je 2010. odlu~eno da se produì za 893 metra. Prvi pobednik bio je Mihale [umaher u Ferari ju. Fer nan do Alonso je za Reno slavio 2005. i 2006, a za Fe ra ri 2010. Fe li pe Ma sa ima dve pobede 2007. i 2008. za Fe ra ri, a Xenson Baton 2009. za Bron. Pro{le godine trka je otkazana zbog nemira u ovoj bliskoisto~noj zemqi. Trka se vozi danas u 14 ~asova po na{em vremenu. G. M.

dnevnik

PO LU FI NA LE FED KU PA RU SI JA - SR BI JA U MO SKVI (1:1)

TUR NIR U MON TE KAR LU

Novak \okovi} i Rafael Nadal igra}e danas od 14 ~asova (prenos na B92) u finalu teniskog turnira u Monte Karlu. \okovi} je u polufinalu, posle velike borbe, savladao êha Toma{a Berdiha sa 2:1, po setovima 4:6, 6:3, 6:2. U drugom polufinalu [panac Rafael nadal dosta lak{e je savladao Francuza @ila Simona 6:3, 6:4. Me~ izme|u \okovi}a i Berdiha obeleìla je slaba igra obojice tenisera u ve}em delu uzrokovana jakim vetrom u Monte Karlu. Bio je to deseti me|usobni duel Srbina i êha i deveta pobeda \okovi}a koji }e igrati drugo finale u Monte Karlu nakon poraza od Rafaela Nadala 2009. godine. \okovi} je imao prakti~no jedan veliki pad u igri i upravo zbog toga nije me~ zavr{io u dva seta. U prvom setu je nekon {to je napra-

c m y

nekom turniru Masters serije u karijeri. Najboqi teniser sveta Novak \okovi} izjavio je da nije bio siguran da moè da pobedi êha Toma{a Brediha i plasira se u finale. - S obzirom na okolnosti nisam znao da li mogu da pro|em u finale. Uvek dajem 100 odsto i verujem da u svakom me~u mogu da ostvarim pobedu - rekao je \okovi}. Prvi reket sveta je dodao da uslovi za igru nisu bili najboqi, zbog jakog vetra koji je zadavao problema za oba tenisera. - Uslovi su bili te{ki, duvao je jak vetar i mewao pravac loptice. Zato smo ~esto pravili duple servis gre{ke. Mislim da je wemu vi{e smetalo, jer prilikom servisa baca lopticu visoko - zakqu~io je \okovi}.- Verujem da }e danas uslovi biti mnogo boqi, o~ekuje me èstok okr{aj s Nadalom , ali se nadam da }u osvojiti trofej.

Po be da Je le ne, po raz Ane Posle prvog dana polufinala Fed kupau tenisu izme|u Rusije i Srbije u Moskvi, rezultat je izjedna~en 1:1. Prvi poen Srbiji donela je Jelena Jankovi} savladav{i Anastasiju Pavqu~enkovu sa 6:4, 6:3, a onda je izjedna~ila za Rusiju Svetlana Kuzwecova pobediv-

drugi poen izgubi{i u tri seta od Svetlane Kuzwecove. U prva ~etiri gema na me~u nije bila brejkova sve do 2:2, a onda je Svetlana Kuzweceva vezala ~etiri gema i osvojila prvi set posle samo 23 minuta igre. Na po~etku drugog seta Ivanovi}eva je spasila tri

DA NAS 25. BE O GRAD SKI MA RA TON

O~e ku je se 2.400 tak mi ~a ra

Na ju bi lar nom 25. Be o grad skom ma ra to nu o~e ku je se obarawe rekorda po broju u~esnika u polumaratonskoj i maratonskoj trci, najavili su organizatori. Do sada je rekord bio 1.833 takmi~ara. Di rek tor Be o grad skog maratona Dejan Nikoli} istakao je da prijavqivawe jo{ nije zavr{eno i da o~ekuje da bi danas moglo da u~e stvu je iz me |u 2.300 i 2.400 takmi~ara iz 35 dr`ava. - Do sada je prijavqeno 2.200 takmi~ara, {to pokazuje da raste popularnost maratona i tr~awa. Akreditovano je i vi{e od 200 novinara iz oko 50 redakcija rekao je Nikoli}. On je dodao da je bio problem sa dolaskom trka~a iz Kenije, jer su zbog nevremena bili otkazani letovi iz Istanbula, ali da su oni sada na putu ka Beogradu. - Ove godine ciqevi su nam bili da maraton nastavi da bude jedan od simbola Beograda i da do`ivimo nove jubileje - rekao je Nikoli}. Beogradski maraton po~iwe danas od 10 ~asova u Bulevaru kraqa Aleksandra, a Trka zadovoqstva 15 minuta kasnije. KVA LI FI KA CI JE ZA OI U BU GAR SKOJ

Mak si mo vi} i Ba lo ni su us pe li Na prvom od tri kvalifikaciona turnira za Olipijske igre u rvawu gr~korimskim stilom koji se odr`ava u Bugarskoj prvog dana na{a dva takmi~ara nisu uspeli da obezbede vizu za London. U kategoriji do 66 kilograma, u kojoj je nastupio 21 borac, Aleksandar Maksimovi} uspeo je da u prvom kolu pobedi Poqaka Toma{a Svierka (2:0), ali je ve} u osminifinala poklekao protiv Sasuna Gambarjana iz Jermenije, koga je kasnije eliminisao francuski predstavnik. Drugi na{ takmi~ar Petar Balo u kategoriji do 84 kilograma (nastupilo 20 boraca) ve} u prvom kolu zavr{io je takmi~ewe. Wega je eliminisao Nemac Ramsin Azisir (0:2), koji ispao u slede}em kolu od Austrijanca Amera Hrustanovi}a, {to je automatski zna~ilo da je i Balo izgubio sve {anse za repasa`. Danas na struwa~u izlaze preostala dva na{a takmi~ara Dejan Frawkovi} (96) i Nemawa Pavlovi} (120). J. G.

Jelena Jankovi} se raduje pobedi

{i Anu Ivanovi} 6:2, 2:6, 6:4. Danas }e se u podne sastati Pavqu~enkova i Ivanovi}eva, a zatim na teren izlaze Kuzwecova i Jankovi}eva. Ako rezultat u pobedama bude izjedna~en igra}e se me~ u parovima. Za Srbiju su prijavqene Bojana Jovanovski i Aleksandra Kruni}, a za Rusiju Marija Kirilenko i Elena Vesnina. Selektori imaju pravo da promene najavqene sastave i za me~eve u singlu i za me~ u dublu. Po sle mno go pro ble ma i tri brejka Jankovi}eva je uspela da nadoknadi dva deficita i dobije prvi set sa 6:4. Usledila je o~ajna igra Pavqu~enkove, 11 duplih servis gre{aka, Jelena je povela 5:1, da bi se potom opustila i dozvo li la ri val ki sa sma wi. Ipak, Jankovi}eva nije dozvoilila potpuni preokrez pa je sa 6:3 donela prednost Srbiji. - Na po~etku me~a bila sam nervozna i nije mi bilo lako. Trudila sam se da se fokusiram i vratim, a kako je vreme odmicalo, ose}ala sam se sve boqe. Uspela sam da pobedim i do ne sem pr vi bod Sr bi ji. Sre}na sam zbog toga - rekla je Jelena Jankovi} posle me~a. Ona je dodala da nije imala zamerku na pona{awe ruske publike tokom me~a. - Publika je bila korektna, igramo u gostima i logi~no je da bu du na wi ho voj stra ni. Uprkos tome, imala sam podr{ku sa tribina i od srpskog tima. - zakqu~ila je Jankovi}. Ana Ivanovi} propustila je priliku da Srbiji donese

brejk lopte, a zatim i oduzela servis protivnici. U nastavku seta Ana je igrala odli~no i osvijila drugi set sa 6:2. Ivanovi}eva je u drugom setu realizovala ~ak ~etiri brejk lopte. Kuzwecova je u drugom setu koji je trajao 39 minuta napravila ~ak 24 neiznu|ene gre{ke.

^e hi we vo de U drugom polufinalu u Ostravi ^e{ka vodi protiv Italije sa 2:0. Prvo je Safarova pobedila Skjavone s 7:6, 6:1. Potom je Kvitova savladala Erani s 6:4, 6:3. Odmah na po~etku tre}eg seta Ku znej co va je na pra vi la brejk i povela sa 1:0. Ruskiwa je potvrdila u narednom gemu svoj brejk prednosti, a u tre}em gemu je mogla i da do|e do novog brejka, ali je Ana uspela da osvoji prvi gem u tre}em setu na svoj seris. U naredna dva gema nije bilo brejk prilika (3:2). Nije uspela srpska teniserka ni u {estom gemu do do|e do brejk lotpe pa je Kuzwecova povela sa 4:2. Ana je osvojila naredni gem i smawila na 4:3. U naredna gema vi|eno je samo osam poena jer su obe teniserka bile nepogre{ive na svoj servis i osvjile ga sa „nulom” - 5:4. Posle 15:0 za Kuzwecovu u destom gemu Ana je stigla do 15:15, ali je to bio wen posledwi poen na me~u. Ruska teniserka je vezala tri poena i pobedila posle jednog sata i 54 minuta igre. Tre}i set je trajao 53 minuta.

Mihael Lodra i Nenad Zimowi}

Zi mo wi} i Lo dra sta li u po lu fi na lu Nenad Zimowi} i Mihael Lodra nisu uspeli da se plasiraju u finale Masters turnira u Monte karlu, u polufinalusrpsku i francusku kombinaciju zaustavili su Danijel Nestor i Maks Mirwi u skra-

}e nom tre }em se tu 6:4, 4:6, 5:10. Danijel Nestor i Maks Mirwi u finalu }e igrati s bra}om Brajan koji su u polufinalu pobedili [pance Gronolesa i Lopeza s 6:4, 7:6.

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa22.april2012.

JELEN SUPERLIGA – 25. KOLO SU BO TI CA: Spartak ZV - Vojvodina KRA GU JE VAC: Radni~ki 1923 - Novi Pazar Â ÂK: Borac - OFK Beograd BOR Â: BSK - Jagodina IVA WI CA: Javor - Rad SME DE RE VO: Smederevo - Partizan BE O GRAD: Crvena zvezda - Sloboda Point Da nas LU Â NI: Metalac - Hajduk

5:1 3:1 0:2 0:4 1:0 0:2 1:0

(3:0) (1:0) (0:2) (0:1) (0:0) (0:0) (1:0)

Va qak si lan u fi ni {u Sme de re vo - Par ti zan 0:2 (0:0) udar cem po go dio pre~ ku, a od bi je nu lop tu u po sled wem tre nut ku Osto ji} iz ba cio u kor ner. Od mah za tim sa ve li ke dis tan ce i Bo jo vi} je za gre jao dla no ve Stoj ko vi }a, a on da je Lu ki} u 31. mi nu tu sa de se tak me ta ra tu kao pra vo u si gur nog Ran ko vi }a. Do od la ska na od mor ima li su do bre po ku {a je To mi} i Di a ra s jed ne i Ada mo vi} ali do pro me ne re zul ta ta ni je do {lo. Pre vo de }eg go la To mi} je iz slo bod nog udar ca pre ko `i vog zi da od li~ no ci qao, ali je jo{ bo qe in ter ve ni sao gol man Sme de re va a ~e ti ri mi nu ta ka sni je La zar Ma kro vi} je za o bi {ao Ran ko vi }a, me |u tim je oti {ao su vi {e ule vo pa je we gov po ku {aj osu je tio Gr -

Duel Mar ko vi }a i Gr ko vi }a

Do fi ni {a utak mi ce Sme de rev ci su se do bro dr `a li i bi lo na do mak osva ja wa jed nog bo da, ali je on da na sce nu stu pio Sa {a Ili} i prak ti~ no sam od lu ~io ovaj su sret. Sme de rev ci su se hra bro su prot sta vi li {am pi o nu i u pr vom po lu vre me nu bi li bli `i vo| stvu. Naj po voq ni ji pri li ku imao je Ada mo vi} ka da je sna `nim

ko vi}. I ka da se o~e ki va li da }e se su sret za vr {i ti bez po bed ni ka Ili} se maj stor ski pri krao i sa 15 me ta ra u 86. mi nu tu pri mo rao Ran ko vi }a na ka pi tu la ci ju. U po sled wim se kun da ma su sre ta jo{ je dan po tres Ili }a, za si gu ran beg i eg ze ku ci ju Man ge {to je bio i ko na ~an re zul tat ovog su sre ta. T. Gli {i}

Bo rac - OFK Be o grad 0:2 (0:2) Â ÂK: Grad ski sta dion, gle da la ca 1.000, su di ja M. Go gi} (No vi Sad), strel ci: Ba ti o ha u 13. i Po po vi} u 30. mi nu tu. @u ti kar to ni: Re qi} (Bo rac), Ro di}, Pet ko vi}, Sin |i} (OFK Be o grad). BO RAC: Mi lo je vi} 7, Re qi} 5, Ig wa to vi} 6, Al ve{ 6, @iv ko vi} 5, Mu go {a 5 (Mi li ~i} -), Sta ni} 6, Kne è vi} 5 (Se pu ja -), Jo va no vi} - (Ra di vo je vi} 5), Je re mi} 5, Pa vi ~e vi} 6. OFK BE O GRAD: Lu ka~ - , Pet ko vi} 7, Ke co je vi} 6, Ga {i} 6, Ro di} 7, Ni ko li} 7, Sin |i} 6, Mi ji} 6, Si mi} 7, Ba ti jo ha 7, Po po vi} 7 (Pa vlov ski -).

Spar tak Zla ti bor vo da – Voj vo di na 5:1 (3:0)

(16.00)

1. Partizan 25 22 2 1 59:11 68 2. Crvena zvezda 25 18 4 3 50:14 58 3. Radni~ki 25 11 12 2 34:20 45 4. Vojvodina 25 11 9 5 37:22 42 5. Jagodina 25 11 8 6 31:19 41 6. Sloboda 25 11 5 9 31:31 38 7. Spartak ZV 25 9 10 6 24:23 37 8. OFK Beograd 25 11 2 12 29:31 35 9. Rad 25 7 7 11 26:25 28 10. Javor 25 7 5 13 19.30 26 11. Smederevo 25 8 2 15 18.32 26 12. Hajduk 24 6 6 12 15:31 24 13. BSK Bor~a 25 5 9 11 15:33 24 14. Novi Pazar 25 4 8 12 16:34 21 15. Borac 25 4 6 15 14:35 18 16. Metalac 24 2 8 14 12:39 14 U slede}em kolu (25. aprila) sastaju se - NOVI SAD: Vojvodina - Javor, KULA: Hajduk - Spartak Zlatibor voda, BEOGRAD: Rad - Smederevo, Partizan - BSK, OFK Beograd - Crvena zvezda, JAGODINA: Jagodina - Borac, U@ICE: Sloboda Point - Radni~ki 1923, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Metalac.

SME DE RE VO: Sta dion Sme de re va, gle da la ca 5.000, su di ja Ob ra do vi} (Ja go di na), strel ci: Ili} u 86. i Man ga u 94. mi nu tu. @u ti kar to ni: I. Mi lo sa vqe vi} (Sme de re vo), Osto ji}, L. Mar ko vi} (Par ti zan). SME DE RE VO: Ran ko vi} 7, I. Mi lo sa vqe vi} 7, Mi lo vi} 6, Gr ko vi} 7, Po we vi} 6, Ada mo vi} 7, Je re mi} 6, Kr~ ma re vi} 6, Gur ~e vi} 6 (Mo mi} 6), Ko va ~e vi} 6 (M. Mi lo sa vqe vi} -), @iv ko vi} 6 (Je lo vac -). PAR TI ZAN: Stan ko vi} 6, Ak sen ti je vi} 7, Vol kov 7, Osto ji} 7, Iva nov 6, Smi qa ni} 6, To mi} 7, Ba bo vi} 7 (Ili} 8), Vu ki} 6, L. Mar ko vi} 7 (S. Mar ko vi} -), Di a ra 6 (Man ga 7).

Su bo ti ~a ni ma voj vo |an ski der bi

^a ~a ni su u{li u me~ ner vo zno i to im se osve ti lo. Be o gra |a ni su po sti gli dva po got ka na isti na ~in. Bo rac je imao te ren sku ini ci ja ti vu,a Be o gra |a ni su iz kon tra na pa da po sti gli dva go la. Pro b u d io se Bo r ac, ali pra vih uda ra ca ka go lu Lu ka ~a ni je bi lo. A ka da je Bo rac u na stav ku su sre ta pre u zeo te ren sku ini ci ja ti vu, ma lo vi {e igre, po ku {a vao je na sve na ~i ne da do |e do vo| stva, ni je u to me uspe vao, jer se na pa da~ ki red ni je naj bo qe sna la zio. A. Ste fa no vi}

SU BO TI CA: Grad ski sta dion, gle da la ca: oko 1.200. Su di ja: Glo |o vi} (Vr bas). Strel ci: No sko vi} u 11, Pu {ka ri} u 16. i 38, Ada mo vi} u 77, De spo to vi} u 89. mi nu tu za Spar tak Zla ti bor vo da, Bo jo vi} u 58. mi nu tu za Voj vo di nu. @u ti kar to ni: Pu {ka ri}, Jok si mo vi}, Ko va ~e vi} (Spar tak Zla ti bor vo da), Bran ko vi}, Traj ko vi}, Moj sov (Voj vo di na). SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si} 8, Ste va no vi} – (36. No va ko vi} 8), An to ni} 8, Ota {e vi} 8, Jok si mo vi} 8, Ko va ~e vi} 8, Ada mo vi} 8, Tor bi ca 8, Pu {ka ri} 9, No sko vi} 8 (75. De spo to vi} -), Mi li vo jev 8 (77. [a rac -). VOJ VO DI NA: Su pi} 6, Vu li }e vi} 7, Bran ko vi} 6, Api ja 7, Moj sov 6, Traj ko vi} 6, Ste va no vi} 7, No va ko vi} 7 (81. Po le ta no vi} -), Mi to {e vi} 6 (46. Kor di} 6), Abu ba kar 6 (46. Bo jo vi} 6,5), Ka tai 7. U sjaj noj at mos fe ri Spar tak je po be dio Voj vo di nu u voj vo |an skom der bi ju , a cen tral na fi gu ra me ~a bio je Dar ko Pu {ka ri} ko ji je sa dva go la i sa dve asi sten ci je iz ra stao u ju na ka su sre ta. Voj vo di na je bo qe po ~e la utak mi cu, stvo ri la {an su ve} u tre }em mi nu tu, Ka tai je pro {ao po le voj stra ni, uba cio Ste va no vi }u ko ji je gla vom pro ma {io gol. Spar tak je br zo po stao opa sni ji, Mi li vo jev je na ja vio bo qu igru go lu bo va, a u 11. mi nu tu Su bo ti ~a ni su po ve li. Po sle ak ci je Ada mo vi }a i Pu {ka ri }a lop ta je sti gla do No sko vi }a ko ji je po go dio mre `u Su pi }a. Na stav ka je po no vo do neo bo qu igru Spar ta ka, u ve li koj {an si se u 14. mi nu tu na -

Ra dost fud ba le ra Spar ta ka

{ao Pu {ka ri} ko ji po sle asi sten ci je Tor bi ce gla vom sa dva me tra po slao lop tu pre ko go la. Mno go efi ka sni ji Pu {ka ri} je bio dva mi nu ta ka sni je, ovo ga pu ta mu je asi sti rao Ste va no vi}, a po sle no vog {u ta gla vom lop ta je je za vr {i la u mre `i. Usle dio je pe riod igre ka da je vi {e pri li ka ima la Voj vo di na, dva pu ta je po ku {ao Ka tai, pr vu po sle so lo pro do ra, dru gu po sle asi sten ci je Abu ba ka ra, ali je oba pu ta Alek si} bio si gu ran. Po no vo je Pu {ka ri} bio u pri li ci u 37. mi nu tu, kon tru su iz ve li Tor bi ca i Ada mo vi}, lop ta se od bi la od Bran ko vi }a, a Pu {ka ri} je tu kao sna `no, ali pre ko go la. Sa mo mi nut ka sni je Pu {ka ri} je sve

sam ura dio, pre va rio Vu li }e vi }a, pro tut wao po le voj stra ni, sti gao do sre di ne te re na oda kle je efekt no po sti gao tre }i gol za Spar tak. Po sle za ti{ ja u pr vih de se tak mi nu ta utak mi ce, eki pe su pre ti le iz pre ki da, a po tom je u 58. mi nu tu Bo jo vi} is ko ri stio lo {u po stav ku od bra ne Spar ta ka, i sla bu pro ce nu Alek si }a i sma wio re zul tat. To je sa mo na te ra lo fud ba le re Spar ta ka da za i gra ju jo{ bo qe, po sle pri li ka Tor bi ce, Pu {ka ri }a, {an su je sa dru ge str ne imao i Bo jo vi}. Sve je do {lo na svo je me sto u 77. mi nu tu. Slo bo dan uda rac sa pre ko 30 me ta ra iz veo je Ada mo vi}, a bio je to jo{ je dan evro-gol, sna `no i

pre ci zno je lop ta ni sko po le te la ka Su pi }u ko ji je us peo da je za ka ~i, ali i ne za u sta vi na pu tu do mre `e. Po sle {an se Voj vo di ne, ka da je No va ko vi} iz slo bod nog udar ca pro na {ao Bo jo vi }a ko ji {u ti ra po red go la, Spar tak je po no vo uzeo kon ce igre u svo je ru ke. Pet mi nu ta pre kra ja De spo to vi} i Ada mo vi} su do bro kom bi no va li, lop ta od la zi pre ko go la, Pu {ka ri} je bio bli zu tre }eg go la, a sve je za vr {e no mi nut pre kra ja. Sjaj no su po de snoj stra ni kom bi no va li No va ko vi} i Pu {ka ri}, Pu {ka ri} je sjaj no pro i grao De spo to vi }a ko ji je go lom za pe ~a tio sud bi nu go sti ju. N. Stan ti}

Mi ki} za po be du Cr ve na zve zda - Slo bo da Po int 1:0 (0:0) BE O GRAD: Sta dion Cr ve ne zve zde, gle da la ca 11.120, su di ja Va si} (No vi @ed nik), stre lac Mi ki} u 82. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mi ja ji lo vi} (Cr ve na zve zda), Bo sman, Me me do vi} (Slo bo da Poin). CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi} 6, Mi ki} 7, Mla de no vi} 7, To {i} 7, Mak si mo vi} 7, Mi ja ji lo vi} 6, Mi li vo je vi} 6, Evan dro 6 (Di mi tri je vi} -), La zo vi} 7 (Ve {o vi} -), Ka sa li ca 6 (Mi lu no vi} -), Bor ha 6. SLO BO DA PO INT: Bo `o vi} 6, Va siq li} 6, Vraw ko vi} 6, Ome ga 6, Ma ri} 6, Pi li po vi} 6, Bo sman 7 (Kr sti} -), Be qi} 7, Ko va ~e vi} 6 (Me me do vi} -), Ti ja go 7, Ran |e lo vi} 6. Zve zda je tek u fi ni {u ne pre te ra no za ni mqi vog su sre ta slo mi la ot por ~vr ste Slo bo de. Stre lac po be do no snog po got ka, u utak mi ci u ko joj je sve mi ri sa lo na re mi, bio je ka pi ten do ma }i na Mi ki} i to sa mo osam mi nu ta pre kra ja. Cr ve no-be li su se opro sti li od ti tu le, pa su o~i gled no pre sa hli NE MA^ KA BUN DES LI GA

Ri be ri od lo ìo ùr ku Fud ba le ri Bo ru si je Dort mund bi li su sprem ni za pro sla vu no ve ti tu le i pre svo je utak mi ce 32. ko la, ali im je Frank Ri be ri go lom u fi ni {u me ~a u Bre me nu po ru ~io da jo{ ne otva ra ju {am pa wac.Ver der je igrao po uku su li de ra. Po veo go lom Nal da, ali je isti igra~ naj pre za tre sao svo ju mre ù, a u na dok na di vre me na ne mo} no po sma trao ka ko Fran cuz po sta vqa ko na ~an re zul tat. Re zul ta ti 32. ko la: Majnc Volf sburg 0:0, Ver der - Ba jern 1:2 (0:0) /Nal do 51 - Nal do 75 ag, Ri be ri 90/, Nir nberg - Ham burg 1:1 (0:0) /Di da vi 64 - Son 59/, Ho fen hajm - Ba jer 0:1 (0:0) /[ur le 79/, Keln - [tut gart 1:1 (0:0) /Pe {ko 50 - Ka kau 71/, Her ta - Kaj zer sla u- tern 1:2 (0:2) /Ni me jer 60 - Kir{ 28, Vu ten 38, Bo ru si ja (D) - Bo ru si ja (M) 2:0..

tak mi ~ar ski mo ti vi u pr ven stvu. Vi de lo se to do bro u du el u sa U`i ~a ni ma. Ane mi~ no su de lo va li Be o gra |a ni, bez ide je, bor be no sti, bez pa sa i do mi na ci je na svo joj stra vi. Ri val ni je po se gao za „bun ke rom”, bio je am bi ci o zan, `e qan nad i gra va wa. Ali, ni to ovo ga pu ta ni je bio sig nal za ~e tu tre ne ra Pro si ne~ kog da se „po kre ne”. Pr vo po lu vre me li ~i lo se na fud bal sku uspa van ku, bez pra vih uz bu |e wa. Pr vi put ne {to ozbiq ni je za pre ti li su go sti. Tek u 32. mi nu tu, ka da je po sle le pe ak ci je i cen tar {u ta Ko va ~e vi }a za ka snio sa re a- li za ci jom Di a go. Zve zda je uz vra ti la u 45. mi nu tu pre ko na dah nu tog Mak si mo vi }a ko ji je so lo ak ci ju okon ~ao tra qa vim {u tem. U dru gom mi nu tu su dij ske na dok na de vre me na oprav da no je zbog of saj da po ni {ten gol Bor he. Dru go po lu vre me bi lo je znat no di na mi~ ni je, a Zve zda na mo men te u svom pre po zna tqi vom sti lu. Do mi ni ra li su Be o gra |a ni, i u 46.

mi nu tu po sle cen tar {u ta Mla de no vi }a, Mi li vo je vi} je sna `no {u ti rao gla vom, ali je Bo ò vi} efekt nom in ter ven ci jom sa ~u vao mre ù. Ne {to ka sni je, go to vo iz iste po zi ci je opro bao je uda rac i Ka sa li ca. Go sti su se opre de li li u na stav ku za kon tra na pa de. Bo jan Be qi} se u par na vra ta po i gra vao sa Zve zdi nom od bra nom, ali bio je i su vi {e se bi ~an, i ne ko li ko pri li ka je oti {lo u ne po vrat. Zve zda je svo ju nad mo} naj zad is ko ri sti lia u 82. mi nu tu. Upor ni To {i} po slao je sa de sne stra ne ide a lan cen tar {ut, „re zer vi sta” Mi lu no vi} bio je na pra vom me stu, ali je {u ti rao gla vom a lop ta je po go di la sta ti vu, od bi la se do ka pi te na Mi ki }a ko ji je uba cio u ne bra we nu mre ù. Do kra ja po ku {a li su go sti da po ja ~a nim rit mom iz bo re iz jed na ~e we, ali mo gla je i Zve zda do no vog po got ka iz ne ko li ko mu we vi tih kon tra ata ka. Z. Ran ge lov

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Do sa dan der bi Utak m i ca iz me |u Ar se na la i êl si ja na Emi ra ti ma ni je bi la ni bli zu one od je se nas, ka da je u du e lu lon don skih ri va la na Stam ford Bri xu vi |e no osam go lo va, dva vi {e u mre ì „pla va ca”.Ovaj put - ble dih 0:0. Iz o sta li su i le pi po te zi, a i pri li ka je bi lo pre ma lo s ob zi o rom na re no me ko ji ima ju i jed ni i dru gi. Pu bli ka je de fi ni tiv no ne za do voq na na pu sti la sta dion, a s ob zi rom na okol no sti i te àk ras po red bo dom mo gu da bu du za do voq ni ji go sti. Igra êl si ja se ni je mno go pro me ni la u

od no su na me~ sa Bar s e l o n o m . Ro bar to Di Ma teo imao je `e qu da pr ven stve no sa ~u va svoj gol i u to me je us peo. Ar se nal je na pa dao, imao i ne ko li ko sto po stot nih pri li ka, ali uza lud. Re zul ta ti: Ar se nal - ^el si 0:0, Aston Vi la - San der lend 0:0, Blek burn - No ri~ 2:0 (1:0) /For mi ka 41’, Ho i let 49’/, Bol ton - Svon si 1:1 (1:1) /Igls 14’ - Sin kler 6’/, Fu lam - Vi gan 2:1 (0:0) /Po greb wak 58’, Sen de ros 89’ - Bojs 57’/, Wu kasl Sto uk 3:0 (2:0) /Ka ba je 14’, 57’ Si se 18’/, Kvins park - To ten hem 1:0.

Mi haj lo vi} no vi se lek tor Pred sed nik Fud bal skog sa ve za Sr bi je To mi slav Ka ra xi} po tvr dio je da }e Si ni {a Mi haj lo vi} bi ti no vi se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je. - Da, mi slim da mo `e mo re }i da je Sr bi ja na pu tu da do bi je se lek to ra ko me ve ru je. Osta li su jo{ ne ki de ta qi, ali to ni su stva ri ko je mo gu da uti ~u na ostva re we za jed ni~ ke `e qe - re kao je Ka ra xi}. On je is ta kao da }e sve bi ti ozva ni ~e no na kon sa stan ka Iz vr {nog od bo ra ka da }e bi ti po znat i ta ~an da tum pro mo ci je no vog se lek to ra od ko ga se o~e ku je da od igra ~a ko ji bri qi ra ju u naj bo qim evrop s kim ti m o v i m a na pra vi tim ko ji }e u na red nim go di na ma bi ti re do van u~e snik naj ve }ih tak mi ~e wa. Ka ra xi} je po tvr dio da }e no vi se lek tor ima ti sli~ na pri ma wa kao we go vi pret hod ni ci, ali ma wa od Ra do mi ra An ti }a. To zna ~i da }e Mi haj lo vi} od FSS-a go di {we do b i j a t i oko 300.000 evra. Ve} se spe ku li {e ka ko Mi haj lo vi} pra ti po ten ci jal ne kan di da te za re pre zen ta c i j u ko j u pre po ~ et k a Evrop skog pr ven stva u Ukra ji ni i Poq skoj o~e ku ju tri ja k e pro v e r e, dueli sa prvakom Evrope i sveta [panijom, te protiv Francuske i [vedske. Glavni ciq Srbije je da kroz novi ciklus kvalifikacija koje po~iwu u septembru izbori plasman na Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. godine.

sport

nedeqa22.april2012.

SU PER LI GA ZA MU [KAR CE

dnevnik HAJ DUK GOST ME TAL CA U LU ^A NI MA

De sni ca de bi to vao Ku qa ni `e le po be du po be dom Cr ven ka - Cr ve na zve zda 27:23 (12:10) CR VEN KA: Dvo ra na „Slo bo dan ^i le Mi {ko vi}”, gle da la ca oko 500, su di je: Bo ri ~i} i Mar ko vi} (Be o grad). Sed mer ci: Cr ven ka 4 (4), Cr ve na zve zda 5 (3), is kqu ~e wa: Cr ven ka 14, Cr ve na zve zda 8 mi nu ta. CR VEN KA: Ko va ~e vi}, Ra do wi} 1, Jo lo vi}, Sla vu qi ca, Ra ~i}, Gu gle ta, Ni ko li}, Mi ri}, \u ro vi} 4, Ma noj lo vi}, Pro le 13, Gru ji ~i} 1, Vi tas (13 od bra na, 2 sed mer ca), Mi li}, Hol pert, Stan ko vi}. CR VE NA ZVE ZDA: Iva ni {e vi} (12 od bra na), @iv ko vi} 8, Mi lo {e vi} 2, [qi van ~a nin, Oqa ~a 1, Pa vi} 4, Ko sa no vi} (3 od bra ne), Pu {i ca 1, [o ti}, To mi}, Pe tro vi} 1, ]i ri} 4, Da vi do vi}, An xe li} 2, Bra jo vi}, Mi lu ti no vi}.

Ru ko me ta {i Cr ven ke su na naj bo qi na ~in pre va zi {li pr ve da ne ne pri jat nih i neo ~e ki va nih okol no sti u ko ji ma su se na {li na kon od la ska tre ne ra. Po be di li su Cr ve nu zve zdu i ta ko na pra vi li zna ~a jan ko rak za op sta nak u dru {tvu naj bo qih. Pr vi mi nu ti su sre ta pro ti ca li su u do sta mo no to noj igri, uglav nom sa na iz me ni~ nim, ali ret kim go lo vi ma, ta ko da je u 16. mi nu tu re zul tat bio 5:5. Na kon to ga go sti uspe va ju da u dva na vra ta po ve du (6:7 i 7:8), ali do ma }i to br zo ne u tra li {u sa tri uza stop na po got ka (10:8). Sa dva od bra we na sed mer ca u po sled wim mi nu ta pred od la zak na od mor Jo vi ca Vi tas spre ~a va Be o gra |a ne da iz jed na ~e. Uvod u na sta vak utak mi ce obe le `i li su Stan ko vi} i Pro le pa je u 36. mi nu tu re zul tat

bio 16:10 i to je bio na go ve {taj ko na~ nog uspe ha. [to je igra vi {e od mi ca la, Cr ven ~a ni su po ka zi va li sve iz ra è ni ju è qu za uspe hom, po go to vo iz u zet nim za la ga wem i bor be no {}u, u ~e mu je pred wa ~io je dan od naj sta ri jih Go ran \u ro vi}. Po sled wih de se tak mi nu ta su sre ta do ne lo je ne {to vi {e uz bu |e wa, jer su Be o gra |a ni po la ko sma wi va li raz li ku pa su u 57. mi nu tu pred nost Cr ven ke sve li na dva go la (24:22). Sva ku ne iz ve snost ot klo nio je Stra hi wa Stan ko vi} sa dva uza stop na go la, a ko na ~an re zul tat po sta vio je De jan Pro le iz sed mer ca i ta ko, uz Vi ta sa naj vi {e do pri neo da de bi no vog tre ne ra Igo ra De sni ce bu de obe le èn za jed ni~ kim, dra go ce nim uspe hom T. Jo vo vi}

Fud ba le ri Haj du ka go stu ju u Lu ~a ni ma, gde }e od me ri ti sna ge sa po s led w e p la s i r a n om eki pom Me tal ca iz Gor weg Mi la nov ca. Na kon ne ko li ko pret hod nih su sre ta {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka To mi slav Si vi} je is ti cao da }e we go va eki pa mo ra ti da uve `ba va igru sa igra ~em ma we, pa je lo gi~ no pi ta we ka kvu igru stra teg Haj du ka o~e ku je u Lu ~a ni ma. - Ide mo na jed no te {ko go sto va we, jer je Me ta lac do bra eki pa ko ja ovog pro le }a igra bo qe ne go je se nas i do sta pu ta su bi li bli zu po be de u ne kim su sre ti ma ko ji su im iz ma kli. To isto mo è da se ka è i za nas jer smo ne ko li ko po sled wih utak mi ca od i gra li za i sta na jed nom vi so kom ni vou, ali ni smo po en ti ra li ade kvat no pri ka za noj igri. Ne sra zmer ni su na {a igra i broj osvo je nih bo do va. Ima mo pro blem sa za vr {ni com, sa re a li za ci jom, ra di mo na to me. Mi slim da je eki pa jo{ uvek u uspo nu, na le tu i da }e sve to da da re zul ta ta mo `da ba{ u Lu ~a ni ma – ka è Si vi}. Ovo bi mo glo da zna ~i da „haj du ci” u Lu ~a ni ma o~e ku ju pr vu pro le} nu ra dost na go sto va wi ma. - O~e ku jem te {ku utak mi cu, ali s ob zi rom da igra mo stvar no

kva li tet no {to smo po ka za li u po sled wih 5-6 utak mi ca mi slim da je red da nam se ne {to vra ti na te re nu. Mi po {tu je mo eki pu Me tal ca, gle da li smo do sta wi ho vih ka se ta i vi de li da se ra di

La zar Ve se li no vi}

o jed noj ozbiq noj eki pi bez ob zi ra {to su sa da na po zi ci ji ko je vo di u ni `i rang. Pro tiv Spar ta ka su bi li bli `i po be di pa su iz gu bi li sa 1:0, pro tiv Bor ~e su sa de set igra ~a od i gra li 0:0, ni u jed nom se kun du ih ne }e mo pod ce ni ti, a po zna to je da u sva kom su sre tu ide mo na po be du, ta ko }e bi ti i u Lu ~a ni ma – is ti ~e Si vi}.

BA RA @I ZA PO PU NU SU PER LI GA

Pa zov ~an ke u Su per li gi

KUP SR BI JE DA NAS NA ADI CI GAN LI JI

Olim pij ski kan di da ti u pr vom pla nu Kup Sr bi je u ka ja ku i ka nuu odr `a }e se da nas na re gat noj sta zi be o grad ske Ade Ci gan li je. Tak mi ~a ri }e se nad me ta ti u tri ka te go ri je: ka det skoj, ju ni or skoj i se ni or skoj, u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji. Na pro gra mu }e bi ti 46 di sci pli na, 31 u ka ja ku i

15 u ka nuu na de o ni ca ma od 200, 500 i 1000m. Ve sla }e se u ka jak jed no se du, dvo se du, ka nu jed no kle ku i dvo kle ku. U ka det skoj ka te go ri ji ve sla }e se 12 , u ju ni or skoj 16, u se ni o skoj 18 di sci li na. Olim pij ski kan di da ti za Lon don ko je za tri ne de qe o~e ku ju kva li fi ka ci je u Poq skoj

da ju do da tan kva li tet ovom tak mi ~e wu. Na elit nom sku pu na Adi u~e stvo va }e pre ko 150 tak mi ~a ra iz 21 klu ba. U to ku ce lo dnev nog pro gra ma sat ni com je pred vi |e no 70 tr ka. Pr va star tu je u 9.30 a po sled wa u 18.35 ~a so va. J. G.

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal Voj vo |an ska li ga Is tok - BAJ MOK: Rad ni~ ki - Ko lo ni ja, ZRE WA NIN: Rad ni~ ki - Ba~ ka 1901, PA ÎR: Ba~ ka - Bo rac (S). Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Za pad - NO VI SAD: In deks - Bo rac (NS) (10 ~a so va), BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Bu du} nost (M), STA RA PA ZO VA: Je din stvo Cr ve na zve zda. Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da NO VI SAD: Ka bel - Je din stvo (10 ~a so va), [AJ KA[: Bo rac Sla vi ja (Piv.), BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje ska - Her ce go vac, STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - Pe tro va ra din. Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da - Ê NEJ: ê nej - Si rig, BU DI SA VA: Di na mo - Fu tog, RA KO VAC: Bo rac - Vi no gra dar, KI SA^: Ta tra - Fru {ko gor ski par ti zan,

^E RE VI]: Sre mac - TSK, BE GE^: Ba~ ka - Fru {ko go rac. Sve zu tak mi ce po ~i wu u 16.sa ti. Pr va li ga `e ne . NO VI SAD: No vi Be ~ej - LASK Cr ve na zve zda ( Sta dion na De te li na ri u 16 sa ti).

Ru ko met Su per li ga za è ne - BA^ KA PA LAN KA: No pal - JP Rad ni~ ki (18.30). Pr va mu {ka li ga - VR BAS: Vr bas Kar neks - Pri boj (19), NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Pro le ter Agro ìv (18), KI KIN DA: Cr ve na zve zda - Za je ~ar (19), TE ME TIN: Mla dost TSK - Ja go di na (20). Dru ga mu {ka li ga, se ver - FU TOG: Me ta lac AV - @SK (18.30), APA TIN: Apa tin - Som bo re lek tro (19.30), RI \I CA: Dal ma ti nac - Her ce go vi na (20). Dru ga èn ska li ga, se ver - JA BU KA: Ja bu ka 95 - Ki kin da 2 (19.30), SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Apa tin (15), KI -

KIN DA: Mla dost - Ra van grad (17), SU BO TI CA: Spar tak - Vr bas (17). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga PU TIN CI: Pu tin ci - Sla vi ja (19), PRI GRE VI CA: Pri gre vi ca - Rad ni~ ki (19). Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - BAJ MOK: To po la - Cre pa ja (18), UZDIN: Uni rea - @e qa (15.30).

Ame ri~ ki fud bal Su per li ga - KRA GU JE VAC: Di vqi ve pro vi - Vi te zo vi Klek (16), PAN Ê VO: Pan te ri - Vu ko vi Be o grad (15), Â ÂK: An |e o ski rat ni ci - Kru ne Kra qe vo (14). Pr va li ga - jug: IN \I JA: In di jan ci - Gor {ta ci Ze mun ( ) Pr va li ga - se ver: SOM BOR: Cel tis - Gro fo vi No vi Kne è vac (15).

Pla nin ski bi ci kli zam Du nav ski kup, Se li {te kraj Bu kov ca u 11 sa ti

Od boj ka {i ce Je din stva iz Sta re Pa zo ve pla si ra le su se u Vi ner {te di {e su per li gu Sr bi je po {to su u ba ra `u za po pu nu naj ja ~eg ran ga bi le bo qe od be o grad skog Rad ni~ kog 3:0 u po be da ma. Pa zov ~an ke su, kao dru go pla si ra ne po sle tak mi ~e wa u pr voj li gi, na {le put ka eli ti po sle tri me ~a u ba ra `u. Tre }i su sret u Be o gra du Je din stvo je do bi lo s mak si mal nih 3:0 (25:18, 25:16, 25:19). Od boj ka {i \er da pa iz Kla do va na pra vi li su jo{ je dan brejk, po be di li Klek 3:2 (15:25, 20:25, 26:24,

25:22, 15:8) u tre }oj utak mi ci ba ra `a za po pu nu su per li ge, vo de 2:1 u se ri ji i na ko rak su od eli te. Iako su Kle ~a ni vo di li 2:0 u se to vi ma, Kla dov ~a ni su na ~i ni li pot pu ni pre o kret i pred vo |e ni is ku snim Dra ga nom Sve to za re vi }em upi sa li po be du ko ja im da je za pra vo da se na da ju vi {em ran gu. Naj e fi ka sni ji kod Kle ~a na bio je Mi lo{ Ate qe vi} sa 26 po e na, pra ti li su ga To mi} (15) i Ni ko li} (13), dok je kod go sti ju Sve to za re vi} na ni zao 35 po e na, a do bre ro le pru `i li su Mi lo van ~e vi} (15) i Stan ko vi} (13). M. R.

RE VAN[ ME^ PLEJ-AUTA

Ki kin |a ni osta li u eli ti Du nav - @AK 4:9 (1:3, 0:2, 3:2, 0:2) NO VI SAD: Ba zen Sla na ba ra, gle da la ca: 100, su di je: Put ni ko vi} i Mi {ko vi} (obo ji ca iz Be o gra da). Pe ter ci: Du nav 1 (1). DU NAV: Pe ti}, Bo `i~ ko vi}, Ma ri}, Jok si mo vi} 2, Qu bi ~i}, Pre ko ga ~i}, Di mi trov, ]a to vi}, Le ki} 1, Pe trov ski, Bu kvi} 1, Mak si mo vi}, Jo va no vi}. @AK: Ari za no vi}, Ra |e no vi}, Ki ri}, Bu du rin 1, Tr ku qa 2, No so vi} 2, Dra gi} 1, Alek si} 3, Jak {i}, Du da{, Re sto vi}, Mar ~e ta, \a pa. Va ter po li sti ki kind skog @AK-a igra }e i na red ne se zo ne u Pr voj A li gi. To je epi log dva plej-aut su sre ta sa pr vo pla si ra nim ti mom iz B li ge Du na vom iz No vog Sa da. @AK je sla vio u obe

utak mi ce, u pr voj u Ki kin di bi lo je 6:4, a u ovoj dru goj u No vom Sa du i ube dqi vi je 9:4. Ki kin |a ni su od li~ no otvo ri li utak mi cu i ve} po sle dve ~e tvr ti ne po ve li sa 5:1. Ni su se pre da va li No vo sa |a ni i do kra ja tre }e de o ni ce us pe li su da se pri mak nu sa mo na gol (5:4). Ali, to je bi lo i sve {to su ura di li, jer su za dva mi nu ta pri mi li dva go la, pa su Ki kin |a ni oti {li na 7:4, a do kra ja su to vo| stvo po ve }a li jo{ za dva po got ka i za si gur ni tri jumf. Dru ga utak mi ca plej-auta iz me |u Sin gi du nu ma i Be o gra da od i gra }e se da nas u Be o gra du u 17.15 ~a so va. U pr vom me ~u Be o grad je sla vio sa 11:6. G. M.

RE GI O NAL NA LI GA VE TE RA NA DA NAS U BE ^E JU

Do ma }in ugo {}u je Par ti za na

Sta ri maj sto ri igre u vo di ima ju da nas no vu pro ve ru u le gen dar nom ba ze nu kraj Ti se. Igra se sed mo ko lo Re gi o nal ne li ge ve ta ra na u va ter po lu. Ini ci ja tor sa da ve} tra di ci o- nal nog, tre }eg po re du, tak mi ~e wa Po let iz Som bo ra da nas je slo bo dan, a sna ge }e od me ri ti od 10 sa ti Voj vo di na i Sen ta, sat ka sni je u vo di }e bi ti do ma }in Be ~ej i Par ti zan, a u pod ne se sa sta ju Spar tak i hra vat ski pred stav nik Kru na iz Osi je ka.

- Sva ka utak mi ca je pri ~a za se be, pa za to va qa pr vo po be di ti i tek on da da va ti iz ja ve. Uz to, ne tre ba za bo ra vi ti da nam pred sto ji i igra we faj nal fo ra. Ko ta da bu de naj bo qi ima }e pra vo da se ra du je. Na rav no, na {a je `e qa da to bu de mo mi, ali sli~ ne, ako ne i iste, na me re ima ju Be o gra |a ni i No vo sa |a ni, opre zan je Be ~e jac Zve zdan Ka pri{. Sle de }e po sled we li ga {ko ko lo igra se 27. ma ja u Sen ti, a faj nal for to kom ju na u Som bo ru. V. Jan kov

Mo è li su sret u Lu ~a ni ma od lu ~i ti ba{ ta ~i we ni ca da je Me ta lac po sled wi, da prak ti~ no ne ma {ta da iz gu bi ? - To je za Me ta lac si gur no olak {a va ju }a okol nost, mo gu da igra ju ras te re }e ni, a mi ula zi mo u si tu a ci ju da mo ra mo pod im pe ra ti vom igra ti sva ku utak mi cu i tu su no ge ma lo te è. – ka è Si vi}. Sa ko jim sna ga ma }e Haj duk u Lu ~a ni ma tra ì ti tu pr vu pro le} nu ra dost? - Ni ka da ni sam bio tre ner ko ji je tra ìo ali bi u ka drov skim pro ble mi ma. Si gur no je da je hen di kep ne i gra we Va si qe vi }a zbog is kqu ~e wa pro tiv Voj vo di ne, ne i gra we ô vi la zbog ù tih kar to na, a ima i igra ~a ko ji su ro vi ti i do sa mog po ~et ka su sre ta ne }e mo zna ti na ~e mu smo. Da kle, ima mo ka drov skih pro ble ma ko je mo ra mo da re {i mo na naj bo qi mo gu }i na ~in od pre o sta lih mo ma ka ko ji su tu i ko ji ~e ka ju svo ju {an su – za kqu ~io je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka To mi slav Si vi}. Ku qa ni }e se Me tal cu u Lu ~a ni ma, ima ju }i u vi du sve re ~e no, naj ve ro vat ni je su prot sta vi ti u sa sta vu: Pe ri}, Pa u qe vi}, Fej sa, Muj dra gi}, La li}, Mak si mo vi}, Bu ba lo, Go lo ~e vac, Ve se li no vi}, Nov ko vi} i Pa u no vi}. \. Bo ja ni} SKUP [TI NA FUD BAL SKIH SU DI JA BA^ KE PA LAN KE

Sa vo vi} - no vi pred sed nik

Odr `a na je iz bor na Skup {ti na, stru kov ne or ga ni za ci je su di ja OFS Ba~ ka Pa lan ka. Pri sut ni ma se pr vi obra tio Mar jan Rni}, pod pred sed nik FS Voj vo di na, a po tom i La zar Vje {ti ca pred sed nik OFS Ba~ ka Pa lan ka. Po red wih dvo ji ce, o ra du stru kov ne or ga ni za ci je su di ja, go vo rio je To mi slav Ja ki}, ko ji je u pret hod ne ~e ti ri go di ne bio na we nom ~e lu. Na kra ju ra da Skup {ti ne, iza bran je no vi Iz vr {ni, kao i Nad zor ni od bor ove stru kov ne or ga ni za ci je za pe riod od ~e ti ri go di ne. Funk ci ju pred sed ni ka Iz vr {nog od bo ra oba vqa }e Dar ko Sa vo vi}, re pu bli~ ki fud bal ski su di ja, a To mi slav Ja ki} }e se na la zi ti na me stu pod pred sed ni ka. Po red wih dvo ji ce, ~la no vi Iz vr {nog od bo ra su, ^e do mir Ko va ~e vi}, Ste van Su `we vi}, Mi ro slav Pu pac, Ste van Tu ri i Mi lan Go lu bo vi}. ^la no vi nad zor nog od bo ra su: Ste van Ka ran, Zo ran Ho mjak i Dra gan La za re vi}. M. \. Kr.

SVET SKI KUP U LON DO NU

Sr bi bez fi na la

Tre }eg da na Pre do lim pij skog tur ni ra u Lon do nu, a ujed no i Svet skog ku pa, na {i strel ci ni su us pe li da se do mog nu fi na la. Na va tre noj li ni ji na {li su se Ne ma wa Mi ro sa vqev, ~lan Stre qa~ ke dru `i ne No vi Sad 1790 i Ste van Ple ti ko si} iz kra gu je va~ kog „^i ka Ma te” u di sci pli ni va zdu {na pu {ka. Mi ro sa vqev je za u zeo 41. me sto sa 592, a Ple tik si} 72. sa 582 kru ga od 87 tak mi ~a ra. Po be dio je Fran cuz Pjer Ed mond Pja sec ki sa 701,6 (598) kru go va is pred Izra el ca Ser gi ja Rih te ra sa 701,1 (597) i Be lo ru sa Ili je [a re i ka sa 700,3 (598) kru go va. Ko li ko je tak mi ~e we bi lo iz jed na ~e no go vo ri po da tak da je ~ak 11 stre la ca sa 596 kru go va ras pu ca va lo za jed no me sto u fi na lu, a da je na {em Mi ro sa vqe vu ko ji je bio 41. do fi na la ne do sta ja lo ~e ti ri kru ga. Da nas }e od na {ih na stu pa ti da me u di sci pli ni pi {toq 30+30 me ta ka (Zo ra na Aru no vi}, Bo ba na Ve li~ ko vi}, Ja sna [e ka ri}). Tak mi ~e we po ~i we u 10, a fi na le je u 18 ~a so va. G. M.

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa22.april2012.

SRP SKA LI GA VOJ VO DI NA

PR VA LI GA SR BI JA

Tri pe na la u Ve ter ni ku

Tu fegyi} za u sta vio Kru {e vqa ne

Ve ter nik Vi skol - Rad ni~ ki (NP) 1:3 (0:1) VE TER NIK: Stadion Veternika, gledalaca 150, sudija Pandurov (Zrewanin), strelci: Vukaqevi} u 86. (iz penala) za Veternik Viskol, Baji} u 43. i 70. (iz penala) i \ur|evi} u 77. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Mijajilovi}, Mijovi} (Veternik Viskol). Crveni karton: Kiti} (Veternik Viskol) VE TER NIK VI SKOL: Kneèvi} 7, Be~eli} 7, Bjelajac 7, Mijajilovi} 6, [vowa 6, Slijep~evi} 6, Vukaqevi} 7, Mijovi} 6, Kiti} 6, Sedlar 7, [ekuqica 6 (Stevanovski 6). RAD NI^ KI: Uro{evi} 7, Zagorac 7, Ivi} 7, Pavlovi} 7, Isailovi} 7 (\ur|evi} 8), Baji} 8, Rni} 7 (Petrovi} -), Bo{kovi} 8, Gaji} 6, Bake{evi} 7, Jovi} 6 (êprwa -). Lider se sa neugodnog gostovawa vratio sa celim plenom. Bez petorice standardnih igra~a doma}i su pruìli èstok otpor, pogotovo u prvih dvadesetak minuta kada su propustili preko Vukaqevi}a i Kiti}a dve izgledne prilike. Dva minuta pre kraja prvog dela na iznena|ewe svih sudija Pandurov je nakon uklizavawa [vowe „video” igru rukom, pokazao na belu ta~ku sa koje je siguran realizator bio Baji}. Bio je to prvi od tri po re~ima doma}ih nepostoje}ih jedanaesteraca. I kod drugog gola Pandurov je viodeo ruku u {esnaestercu doma}ih, ali zbog burnih protesta crveni karton pokazao Kiti}u. Sa igra~em mawe doma}i do kraja nisu mogli ozbiqnije da priprete, pa je rezervista \ur|evi} postigao i tre}i gol za ubedqivo vo|stvo. Vrhunac lo{eg su|ewa je jedanaesterac za doma}e, kojeg je video samo Pandurov, a poklon je u kona~an rezultat pretvorio Vukaqevi}. Nezadovoqni su|ewem doma}i su burnim negodovawem ispratili Pandurova i wegovih pomo}nika koji su praznih ruku oti{li sa Veternika jer nisu dobili honorar. M. Po.

Ki kin da - ^SK Pi va ra 0:2 (0:1) KI KIN DA: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija Spasi} (Novi Sad), strelci: [vowa u 3. i Pepi} u 83. minutu. @uti kartoni: Kneèvi}, Plav{i}, Spahi}, Cvijan (Kikinda), Jevi}, Ivkovi}, Kova~evi} (^SK Pivara). KI KIN DA: Hajrovi} 6, Cvijanovi} 6, Babi} 6, Crnomarkovi} 7 (Vukmanovi} -), Kneèvi} 6, Plav{i} 6, Spahi} 6, Stepan~ev 6 (Iveti} -), Cvijan 6 (Geci} 6), Kresoja 6, Malinovi} 6. ^SK PI VA RA: Tankosi} 7, Zeqkovi} 8, Jevi} 7, Kova~evi} 7, Vorgi~i} 7, [vowa 7, La}arak 6, Ili} 6, Mari} 6 (Ivkovi} 6), Krstanovi} 6 (Pepi} 7), Stankovi} 6 (Bi}anin -). Angaòvawe novog trenera Kikin|ana Dragojla Stanojlovi}a nije pomoglo da doma}ini po tre}i put ovog prole}a izbegnu poraz na svom terenu. Pivarci iz êlareva zasluèno ku}i nose ti velika boda. Doma}i navija~i nisu ni smestili na tribine stadiona kada su êlarevci poveli. Iskusni Zoran [vowa u tre}oj minuti igre o{tro je {utirao sa nekih 20 metara i lopta je zavr{ila svoju putawu iza le|a doma}eg golmana Hajrovi}a. U drugom delu igre angaòvaniji su bili doma}ini, napadali, stvorili nekoliko prilika, ali bez realizacije. U 60. minutu igre doma}ini su zahtevali najstroù kaznu jer je u kaznenom prostoru nepropisno oboren wihov igra~. Sedam minuta pre kraja novi {ok za doma}ina. Rezervista gostiju Bogdan Pepi} iznenada je izbio ispred Hajrovi}a, {utirao, ovaj kratko odbio loptu a Pepi} je drugim udarcem je loptu plasirao u mreù. M. Se ku li}

Slo ga - Du nav 0:1 (0:0) TE ME RIN: Stadion Sloge, gledalaca 400, sudija Sarka (Vr-

{ac), stelac Haska u 59. minutu. @uti kartoni: Miqanovi}, G. Tomi}, Kobilarov (Sloga), A{}eri} (Dunav). SLO GA: \urikin 7, Bubwevi} 6, Kragovi} 6, Miqanovi} 7, Stanojev 7, Sankovi} 7, Sila|i 6 (Simovi} 6), Ze~evi} 6 (Kobilarov -), Popin 7, Zuki} 6 (D. Tomi} -), Uzelac 7. DU NAV: Lazovi} 8, Jaguzovi} 6, Luki} 7, Kokir 6, Ilisi} 6 (Nini} -), A{}eri} 7 (Gr~i} -), Zogovi} 6, Divac 6, Haska 7 (@eèq -), Jerkovi} 7, Rusmir 6. Gosti iz Starih Banovaca hrabro su se uhvatili u ko{tac sa Temerincima i u uvodnih 15 minuta preko Haske i A{}eri}a prokockali dve odli~ne {anse. Igru bez kalkulacija prihvatili su i doma}ini, ali odli~ni golman \or|e Lazovi} osujetio je poku{aje Popina, Simovi}a i Sankovi}a. Pogodak vredan tri boda delo je Alena Haske, loptu odbijenu od stative posle udarca kapitena A{}eri}a poslao je u mreù crveno-belih. Doma}i su sve karte bacili u napad, imali loptu vi{e u posedu i uprkos inicijativi nisu uspeli da sru{e ~vrst bedem Dunava. Najboqa prilika ukazala se Simovi}u u 75. minutu kada je usamqen na petercu izgubio dvoboj sa raspoloènim golmanom gostiju. M. Me ni }a nin

Tek sti lac - Rad ni~ ki ([) 0:0 OYACI: Stadion Tekstilca, gledalaca 200, sudija Paprica (Nova Pazova). @uti kartoni: Dokni}, D. Vukovi}, Trivkovi} (Tekstilac), Kucalovi}, Simiki}, Baqak (Radni~ki). TEK STI LAC: Igwatovi} 7, Kr{i} 6, Risti} 7, Dokni} 7, Mom~ilo 7, Ili} 6, Kaurin 6, D. Vukovi} 7, Peruni~i} 6 (Baleti} 6), Trivkovi} 6 (Je` 6), Danojevi} 6 (V. Vukovi} 7). RAD NI^ KI: Vujasinovi} 7, Savi} 6, Stojiqkovi} 6, Kucalovi} 6, Bjelo{ 7, Simiki} 6, Mil~evi} 6 (Krneta 6), Duki} 6, \oki} 7, Baqak 7, Vu~i} 6 (Medi} 6). Tekstilac je tokom ve}eg dela igre bio boqi rival od ekipe Radni~kog iz [ida, ali lopta jednostavno nije htela u gol. U prvih 45. minuta vi|eno je malo prilika. Na po~etku drugog dela igre doma}i tim je krenuo silovito ka golu protivnika i za kratko vreme stvorio ~etiripet povoqnih prilika. Prvo je Peruni}i} u 61. minutu {utirao preko gola. Potom je dve izgledne prilike imao Aleksandar Kaurin koje nisu realizovale. Baleti} i Trivkovi} su u jednom momentu bili sami ispred golmana, ali je i ova {ansa je propala. U 77. minutu doma}in je imao priliku ali je udaraca kapitena Damira Vukovi}a zaustavio golman gostiju Vlada Vujasinovi}. S. Jo vin

Ce ment - Pa li} 2:2 (0:1) BE O ÎN: Stadion Cementa, gledalaca 250, sudija Mihajlo vi} (Zre wa nin), strel ci: Kalinov u 56. (iz penala) i 81. za Cement, Pavlovi} u 20. i Varga u 86. minutu za Pali}. @uti kartoni: Bursa}, ôvi}, Ra din (Ce ment), Pa vlo vi}, Mandi}, Panteli}, Jovanovi}, Anti}, Plav{i} (Pali}). Crveni karton: Ki{ (Cement). CE MENT: Sakan 6, Bursa} 7, Radin 7, Ki{ 7, ôvi} 7, \eri} 6, \ari} 7, Mili~evi} 6, Kalinov 8 (Grkovi} -), Radoja 7, Desnica 7 (ânkovi} -).

Ve ter nik - Rad ni~ ki (NP) Slo ga (T) - Du nav Ce ment - Pa li} Tek sti lac - Rad ni~ ki ([) Ba~ ka To po la - Vr {ac Ki kin da - ^SK Pi va ra

Da nas

1:3 0:1 2:2 0:0 4:1 0:2

(16.00) Sen ta - Do li na Za dru gar - Mla dost (BJ) (16.00) 1. Rad n . (NP) 22 14 7 1 36:15 49 2. ^SK Pi va ra22 13 4 5 28:19 43 3. Rad n . ([) 22 10 7 5 24:17 37 4. Pa li} 22 9 8 5 30:19 35 5. Slo ga (T) 22 11 2 9 22:21 35 6. Du nav 22 10 3 9 25:25 33 7. Mla dost (B)21 8 6 7 25:18 30 8. Ce ment 22 8 5 9 24:25 29 9. B. To po la 22 8 4 10 18.19 28 10. Tek sti lac 22 7 6 9 20:22 27 11. Sen ta 21 7 6 8 25:29 27 12. Ve ter nik 22 6 5 11 29:28 23 13. Do li na 21 6 5 10 21:30 23 14. Ki kin da 22 6 4 12 22:35 22 15. Za dru gar 21 6 3 12 24:35 21 16. Vr {ac 22 6 3 13 17:33 21 U sle de }em ko lu (28/29.apri la) sa sta ju se: Za dru gar - Ve ter nik Vi skol, Mla dost (BJ) - Ki kin da, ^SK Pi va ra - Sen ta, Do li na - Ba~ ka To po la, Vr {ac - Tek sti lac, Rad ni~ ki ([) - Ce ment, Pa li} - Slo ga (T), Du nav Rad ni~ ki (NP).

PA LI]: Jovanovi} 7, Haxi} 7 (Pr{i} 6), Mandi} 7, Plav{i} 7, ]irkovi} 8, Anti} 7, Dimi} 8, Tripkovi} 7 (Jagodi} 6), Varga 8, Panteli} 7 (Nedeqkovi} 6), Pavlovi} 7. Fudbaleri Cementa bili su na klorak od tri boda, me|utim odbrana je u 86. minutu pogre{ila, {to je iskoristio Varga i postigao gol na efektan na~in. Sam po~etak utakmice bio je u znaku nadmudrivawa, po{to su se gosti predstavili u vrlo dobrom izdawu, iako se radi o najmla|oj ekipi u ligi. Gosti su poveli u 20. minutu posle gre{ke kapitena Cementa \eri}a. U drugom delu cementa{i kre}u agresivnije i u 56. minutu iz opravdano dosu|enog jedanaesterca su izjedna~ili, strelac je bio sigurni Radojica Kalinov. Jo{ jednom se isti igra~ upisao u listu strelaca, a ovoga puta u 81. minutu. B. Star ~e vi}

Ba~ ka To po la - Vr {ac 4:1 (3:0) BA^ KA TO PO LA: Stadion gradski, gledalaca 200, sudija Bo{kovi} (Sombor), strelci: Stani{i} u 4. i 7. Bojovi} u 12. Xorovi} u 85. za Ba~ku Topolu, Joksimovi} u 78. za Vr{ac. @uti kartoni: Xorovi} (Ba~ka Topola), Dubi~anin (Vr{ac). BA^ KA TO PO LA: Kroni} 7, Dragi} 7 (@muki} -), Stani{i} 8, \ukanovi} 8, Xorovi} 8, M. Stankovi} 8, Krivokapi} 7, Joveti} 7, D. Stankovi} 7 (Boro{ -), Bojovi} 8 (Resanovi} -), Kekezovi} 8. VR [AC: Pjevac 6 ([aranov ), Motorov 6, Ti{mar 6, Babi} 6, Rankov 6, Stija~i} 7, An|eli} 6, Petrovi} 6 (Joksimovi} 7), Kalin 6, Supi} 6, Dubrov~anin 6 (Br|anin -). Uraganski naleti Ba~kotopol~ani rezultirali su ve} u 4. minutu. Kekezovi} je izveo korner, a Petar Stani{i} je pogaodio mre`u. U 7. minutu na scenu stupa Stani{i} koji ne isti na~in posti`e i svoj drugi gol. Pet minuta kasnije akciju je kreirao \ukanovi}, ulogu asistenta odigrao je M. Stankovi}, dok je mladi Uro{ Bojovi} utrostru~io kapital. Gosti su se tek tada probudili. Samo {to je po~elo drugo poluvreme Milo{ Stankovi} ima priliku, ali wegov udarac sa 12 metara je sjajno odbranio golman Pjevac. U fini{u bio utakmice Vr{~ani su sma wi li re zul tat po sle kornera. Ta~ku na sjajnu partiju Marko \orovi} stavqa u 85. minutu uz asistenciju \ukanovi}a. S. Sto jiq ko vi}

Voj vo |an ska li ga Is tok Re zul ta ti 23.ko la: Je din stvo (NB) - Je din stvo (BK) 2:2, Pro le ter - Slo bo da 4:0, Bu du} nost - Voj vo di na (NM) 9:0, AFK - Di na mo 1:5, Obi li} - Ko za ra.

Voj vo |an ska li ga Za pad Re zul ta ti 23.ko la: Slo ga (E) - Ju go vi} 1:1, Po let (S) - Ba~ ka (BP) 2:0, Sta ni {i} - Pr vi maj 7:1, Omla di nac - Rad ni~ ki (SM) 1:1, Obi li} - Mla dost (T) 1:3.

No vi Sad - Na pre dak 2:2 (2:1) NO VI SAD: Stadion Detelinara, gledalaca: 1000, sudija: Dimitrijevi} (Loznica). Strelci: Tufegxi} u 25. i 27. minutu za Novi Sad, Nuhi u 36. i Petrovi}u 59. minutu za Napredak. @uti kartoni: Jakovqevi}, Ili}, Milovac, Baji} (Novi Sad), Mati}, Mirosavqevi}, Ra~i} (Napredak). NO VI SAD: Risti} 7, Lazarevski 7, Skopqak 7, Jakovqevi} 7, Kav~i} 8, Balabanovi} 7 (od 78. Baji}), Gari} 7, Ili} 7 (od 90. Mi{an -), Roksa 7, Milovac 7 (od 62. \okovi} 7), Tufegxi} 8.

Vla di mir Tu feg yi}

NA PRE DAK: Krznari} 8, Paunovi} 7, Udovi~i} 7 (od 78. Ra~i} - ), Kokovi} 7, Jani~i} 7, Kosti} 7 (od 32. Petrovi} 8), Jeremi} 7, Mati} 8, Nuhi 7, Milo{evi} 7, Mirosavqevi} 7. Pred punim tribinama stadiona Detelinara, epitet junaka utakmice poneo je hitronogi Vladimir Tufegxi} dvostruki strelac za Novosa|ane. Krenuli su gosti iz Kru{evca silovito, imali terensku inicijativu a kao plod takve igre su i dve {anse.Najpre je Kosti} centrirao po levoj strani za utr~alog Udovi~i}a ~iji je udarac iskosa sa leve strane zavr{io tik uz gol kanarinaca, a deset minuta kasnije Mati} je izveo slobodan udarac na ivici kaznenog prostora,ali je Risti} sjajno intervenisao. U 25. minutu vi|ena je majstorija u reìji ùto - plavih. Kav~i} je dubinskom loptom uposlio Tufegxi}a koji je izme|u dva igra~a poslo loptu u levi dowi ugao Krznari}a. Slavqe na tribina se nije sti{alo kada je Lazarevski uposlio Milovca na desnoj strani, a ovaj nesebi~no uposlio Tufegxi}a na drugoj statiti za 2:0. Kru{evqani nisu klonuli, naprotiv . U 36. minutu ponovo je Mati} izveo precizan slobodwak, a Nuhi je spretno reagovao na prvoj stativi zaka~io loptu i prevario lo{e postavqenog Risti}a. U nastavku susreta tempo je splasnuo. Konkretniji su bili fudbaleri Napretka koji su u 59. minutu do{li do izjedna~ewa. Petrovi} je sa nekim 25 metara zahvatio odbijenu loptu i smestio je u gorwi desni ugao golmana Risti}a. Priliku da do|u do celog plena imali su i doma}i ali i gosti. U 81. minutu Roksa se na{ao o~i u o~i sa Krznari}em, ali je ~uvar mreè bio brì. I. Gru bor

Te le op tik - In |i ja 0:0 BE O GRAD: SC Partizan - Teleoptik, gledalaca: 250, sudija: Miladinovi} (Jagodina). @uti kartoni: Keki} (In|ija). TE LE OP TIK: Filipovi} -, @ivkovi} 7, Popara 7, Quji} 6 (od 60. N. Milovanovi} 6), Ivkovi} 6, Markovi} 6 (od 85. Simi} -), Petrovi} 6 (od 60. Xugurdi} 7), Mitrovi} 6, Joji} 6, Crnoglavac 7, A{kovski 7. IN \I JA: Milinovi} 8, Milutinovi} 7, Adamovi} 6, Tom~i} 7, Kolarov 7, Kosti} 6, Stevan~evi} 6, Petrovi} 6 (od 89. Stankovi} -), Keki} 6 (od 60. Vasiqevi} 6), Dimitrov 7, Krsti} 6. Uprkos dominaciji i ve}em broju konkretnih {ansi Partizanove bebe nisu uspele da niz nezavidnih rezultata prekinu protiv In|ije. Zeleno – beli su u „Zemunelo“ do{li da osvoje makar bod koji je, ako je suditi po prikazanom, za wih i te kako veliki, ali „opti~ari“ mogu da `ale za neis-

kori{}enim {ansama koje nisu pretvorene u golove, prevashodno, zahvaquju}i Milo{u Milinovi}u, ~uvaru mre`e In|ije, koji je od prvog do posledweg minuta bio na visini zadatka. J. R.

Do wi Srem - Rad ni~ ki (N) 0:0 PE ]IN CI: Sportski centar Suva~a, gledalaca 850. Sudija: Veselinovi} (Vaqevo) 7. @uti karton: Popovi} (Radni~ki) DO WI SREM: Star~evi} 7, To{i} 7, Josimov 7, Vukobrat 8,

Fo to: B. Lu ~i}

Laki} Pe{i} 7, Ristov 7 (od 61. Jovanovi} 7), Petkovi} 7, Barn 7, Bukorac 7 (od 78. Mati}), ^orda{i} 7, Jankovi} 7 (od 73. Jeli~i}) RAD NI^ KI: Vaskovi} 7, Stamenkovi} 7, \or|evi} 7, Petrovi} 7, Dojki} 7 (od 46. Stamenkovi} 7), Pe{i} 7, A. Jovanovi} 7, Pej~i} 7, Milenkovi} 7 (od 87. Miti}), J. Jovanovi} 7, Man~i} 8 (od 88. Popovi}). Doma}in je ozbiqnije pripretio prvi put u 20. minutu, ali u odsudnom trenutku To{i} nije uspeo da centrira. Desetak minuta kasnije kolosalnu {anmsu imao je Dowi Srem. Jankovi} je {utirao ali se ispre~ila stativa. Prvu priliku u nastavku utakmice imali su gosti. Iskusni Man~i}, kojeg su se doma}ini najvi{e pla{ili u 80. minutu propustio je jo{ jednu {ansu za Radni~ki. Ve} u narednom minutu Jeli~i} je proigrao Petkovi}a, koji nije uspeo da izkontroli{e loptu pred golom Vaskovi}a. Posledwa prilika na utakmici vi|ena je u posledwem minutu. Na centar{ut Petkovi}a To{i} ne reaguje najboqe. Doma}im fudbalerima ni{ta se ne mo`e zameriti na borbenosti . Stekao se utisak da su gosti iz Ni{a prezadovoqni podelom bodova. @. Ra di vo je vi}

Sin |e li} - Pro le ter 2:2 (0:0) NI[: Stadion @elezni~ara, gledalaca 200, sudija: Filipovi} (Beograd), Strelci: \or|evi} u 51. iz penala, i Tasi} u 85. za Sin|eli}, O. Krasi} u 31. i Sekuli} u 87. minutu za Proleter, `uti kartoni: Mladenovi}, Stojkovi}, Komadina, \or|evi} (Sin|eli}), Sekuli}, Ra{iovan (Proleter), crveni karton: Stojkovi} (Sin|eli}) u 77. minutu. SIN \E LI]: \oki} 6, Stojkovi} 6, Ferizovi} 6, Komadina 6, Markovi} 5 (od 62. Milan Stankovi} 6), Radovanovi} 6, Mladenovi} 6, Stojanovi} 6 (od 76. Jovanovi} –), Miqkovi} 5 (od 46. Vasili} 6), \or|evi} 8, Tasi} 7. PRO LE TER: Bogunovi} 6, Tanasin 7, B. Krasi} 6, Desnica 6, \uli} 6, Ra{iovan 6, Vukasovi} 6, Sekuli} 7, Obradovi} 5 (od 51. Pekez –), O. Krasi} 7 (od 58. Gali} 6), Zec 7. Poveli su gosti, Krasi} je sa deset metara u padu pogodio \oki}evu mre`u. Na po~etku drugog dela gosti su imali idealnu {ansu da dupliraju prednost, ali Nemawa Obradovi} je sa pet metara pogodio Du{ana \oki}a. Orli}i su zaigrali kvalitetnije, mawe su gre{ili i u 52. minutu posle duela Desnice i Tasi}a Filipovi} je pokazao na kre~. Golgeter doma}ih Predrag \or|evi} je prevario Bogunovi}a – 1:1. Gosti se nisu zbunili i opasno su pretili preko pokretqivog Tanasina koji je sejao pusto{ po levoj strani do-

No vi Sad - Na pre dak Sin |e li} - Pro le ter Te le op tik - In |i ja Do wi Srem - Rad ni~ ki (N) Mla de no vac - Srem Be `a ni ja - Rad ni~ ki (S) Mla dost (L) - Mla di rad nik Slo ga - Ba nat

Da nas

2:2 2:2 0:0 0:0 2:0 2:0 3:0 1:1

(16.00) Ko lu ba ra - û ka ri~ ki 1. Rad n. (N) 25 14 6 5 35:22 48 2. Do wi Srem 25 11 10 4 23:11 43 3. Slo ga (K) 25 12 6 7 27:24 42 4. In |i ja 25 11 7 7 28:23 40 5. No vi Sad 25 10 8 7 31:28 38 6. Na pre dak 25 9 10 6 22:20 37 7. Te le op tik 25 9 9 7 32:19 36 8. Be à ni ja 25 7 14 4 16:9 35 9. Mla d. (L) 25 8 11 6 26:21 35 10. Pro le ter 25 10 5 10 23:23 35 11. Ba nat 25 7 11 7 27:26 32 12. Ko lu ba ra 24 9 5 10 26:30 32 13. Mla de no v. 25 7 8 10 29:33 29 14. M. rad nik 25 7 7 11 17.26 28 15. Rad ni~ . (S) 25 7 6 12 15:26 27 16. Sin |e li} 25 5 8 12 25:32 23 17. û ka ri~ ki 24 5 7 12 19:35 22 18. Srem 25 3 8 14 21:34 17 U sle de }em ko lu (25.apri la - sre da) sa sta ju se: Pro le ter - Te le op tik, Srem - Be à ni ja, Rad ni~ ki (N) - No vi Sad, In |i ja - Mla dost (L), Ba nat - Mla de no vac, Mla di rad nik - Do wi Srem, Rad ni~ ki (S) - Ko lu ba ra, û ka ri~ ki Sin |e li}, Na pre dak - Slo ga (K).

ma}e ekipe. Sin|eli} je slede}u {ansu imao u 70. minutu kada je Vasili} uposlio Stojanovi}a koji je mlako {utirao sa 15 metara. Velika radost za „orli}e” stigla je u 85. minutu iako su imali igra~a mawe. Proleter je tada dodao gas do daske i kao kod prvog gola odbrana doma}ih je bila konfuzna, a Danilo Sekuli} je kroz {umu nogu uspeo da savlada \oki}a i poravna rezultat. M. Gi jev ski

Slo ga – Ba nat 1:1 (0:1)

KRA QE VO: Gradski stadion, gledalaca: 500, sudija: Jeremi} (Beograd). Strelci: Drini} u 58. minutu za Slogu, a Ristovi} u 2. minutu za Banat. @uti kartoni: Rov~anin i Drini} (Sloga), Mihajlovi} i Vukovi} (Banat). SLO GA: Nasti} 7, Mileti} 7, Radosavqevi} 7, Babi} 7, Dmitrovi} 7, Rov~anin 7, Maru{i} 6 (od 46. minuta Brkqa~ 7), Drini} 7, Jani}ijevi} 7, Vuli} 6 (od 46. minuta Antonijevi} – , od 69. minuta An|elkovi} -), \or|evi} 7 BA NAT: Kne`evi} 7, Zowi} 6, Jovi} 7, Milojevi} 6, Samarxi} 7 (od 76. minuta Mileti} -), Ristovi} 7 (od 69. minuta ^igoja 6), Ki{ – (od 31. minuta Stankovi} 6), Milovanovi} 6, Mihajlovi} 6, Vukovi} 6, Antanasijevi} 6. A. D.

Be à ni ja - Rad ni~ ki(S) 2:0 (1:0) NO VI BE O GRAD: Stadion Beànije, gledalaca: 300, sudija:Trailovi} (Zaje~ar), strelci: Anteq u 44. i @ivkovi} u 77. minutu. @uti kartoni: Jak{i} (Beànija), Veselinovi}, Koji}, Mr|anin, Tjeri (Radni~ki). . BE @A NI JA: Puleti} 7, Breàn~i} 8, Matovi} 7, Jak{i} 7, Radulovi} 7, Putin~anin 7, Nedeqkovi} 6, Dobra{inovi} 6 (od 75. Nikoli} –), @ivkovi} 7, Blagojevi} 6 (od 71. \okovi} 6), Anteq 8 (od 84. Jakovqevi} –). RAD NI^ KI: @akula 7, Top~agi} 6, Veselinovi} 6, Mr|anin 6, Bani} 6, Tjeri 6 (od 65. Paunovi} –), Zeli} 6 (od 80. Jovanovi} –), Stan~eti} 7, Koji} 6 (od 69. Vuji} –), Avri} 6, Mezei 6. M. Mak si mo vi}

Mla de no vac - Srem 2:0 (1:0) MLA DE NO VAC: Stadion Selters, gledalaca: 200, sudija: Marinkovi} (Sokobawa), strelci: ôki} u 26. i Deleti} u 64. minutu, ùti kartoni: Pavkovi} (OFK Mladenovac), [inik, Mili} (Srem). MLA DE NO VAC: Luki} 7 (od 59. Dragojevi} –), Stanojevi} 7, Malovi} 7, Krsti} 7, Tucakovi} 7, Ka{i} 7, ôki} 7 (od 56. Te{i} 7), Jovanovi} 7 (od 46. Jevi} 7), Deleti} 8, Pavkovi} 7, Nikoli} 7. SREM: Divac 6, Vasiqevi} 6, [inik 7, Mili} 6, Milosavqevi} 6, Joki} 6 (od 80. Mrdakovi} –), Vu~kovi} 6 (od 72. Trn~i} –), Milo{evi} 7, Blagojevi} 7, Ili} 6, Stani} 6 (od 65. Krstonijevi} ). M. Vla ji}

Novosadska DANAS U grADU BIoSKopI Are na: „Pa ra da” (16), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13) „Ma pe tov ci” (11.50), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 20.15), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20), „Lo raks” (11.30, 13.40, 15.30), „Cr na Zo ri ca” (16.30) „Ogle dal ce, ogle dal ce” (13.50), „Gnev ti ta na” (19, 22.40), „Igre gla di” (17.15, 22.30),”Best eg zo tik Me ri golg ho tel” (18), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (15.45, 10.05, 20.10, 22.35), „Ti ta nik 3D” (15.15, 21), „Pro je kat H” (20, 22), „Klip” (20.30), „Boj ni brod” (17.15, 19.45, 22.15), „Le gen da o kung fu ze ki” (13.30), „Pu to va we 2: Ta jan stve no ostr vo” (14.30). Kul tur ni cen tar No vog Sa da: „@u} ko” (19), „One” (21).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

NA STRA@ILOVU

Osnovci i gorani sre|ivali izleti{te U~e ni ci Osnov ne {ko le „23. ok to bar” iz Srem skih Kar lo va ca i ak ti vi sti Po kre ta go ra na Voj vo di ne ju ~e su po vo dom Da na pla ne te ze mqe ure |i va li ze le ne po vr {i ne uz put od na se qa do Stra `i lo va, kao i sa mo iz le ti {te. Sre |i va li su i pri la znu sta zu do gr o ba Bran ka Ra di ~e vi }a i pla to oko we go vog spo me -

ni ka. U ak ci ji su im po dr {ku pru ì li JKP „Be li lo”, Na ci o nal ni park „Fru {ka go ra” i Pla ni nar sko - smu ~ar sko dru {tvo „Stra ì lo vo”. Na kon ra da u Eko lo {kom cen tru ma gi star eko lo gi je Zo ran Ja ko vqev odr ào je svi ma pre da va we o ot pad nim vo da ma. Z. Ml.

U GIMNAZIJI „SVETOZAR MARKOVI]”

Obuka o reciklirawu Ak ci ja „Ne ba caj-re ci kli raj” po ~e }e su tra u 10 ~a so va u dvo ri {tu Gim na zi je „Sve to zar Mar ko vi}” i tra ja }e ne de qu da na. U okvi ru ak ci je u~e ni ci }e pro }i obu ku o za {ti ti `i vot ne sre di ne i pri ku pqa ti re ci kla bil ni ot pad ka ko bi spre ~i li na sta nak di vqih de po ni ja. \a ci ma se mo gu pri kqu ~i ti i gra |a ni i fir me. Na gla sak je na elek tri~ nom i elek tron skom

ot pa du, ne is prav nim si ja li ca ma i is tro {e nim por ta bil nim ba te ri ja ma. Oni ko ji `e le da se pri kqu ~e ak ci ji, mo gu da se pri ja ve na bro je ve te le fo na 064/310-1315 i 065/5500-923 ili mej lom na adre su: ug kom si ja@g mail.com. Or ga ni za to ri su Gim na zi ja „Sve to zar Mar ko vi}”; udru `e wa „Al ter eko lo go ka” i „Kom {i ja”. A. Va.

V remeploV

„Neimarova” prva desetogodi{wica Gra |e vin sko pred u ze }e „Ne i- mar” je 22. apri la 1962. sve ~a nom sed ni com Rad ni~ kog sa ve ta pro sla vi lo de se to go di {wi cu ra da. U we mu je ta da ra di lo 1.600 rad ni ka ko ji su po di gli 169 in du strij skih obje ka ta, dve hi qa de sta no va, dva de set bol ni ca... Od ta da, pa do NA TO bom bar do va wa 1999. „Ne i mar”

je iz ra stao u mo der no pred u ze }e sa oko pet hi qa da rad ni ka i sa ve li kim ugle dom ka ko kod ku }e, ta ko i u mno gim arap skim i afri~ kim ze mqa ma, a po seb no u So v jet s kom Sa v e z u. Na ` a lost, no vo sad ski gra |e vi na ri su ne sta li u vr tlo zi ma pri va ti za ci je. N. C.

Deùra apoteka „Sajmi{te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

JU^E NA SPENSU

Fo to: R. Ha yi}

nedeqa22.april2012.

hronika

Roboti skupqali blago Na c i o n al n o pr v en s tvo u ro b o t i c i „Euro bot”, de se to po re du, odr `a no je ju ~e u am fi te a tru Spen sa. Ovo je ujed no bio i kva li fi ka ci o ni tur nir za isto i me no me |u na rod no tak mi ~e we mla dih iz do me na ro bo ti ke, ko je se odr `a va u gra du La Fer te, u Fran cu skoj. U~e stvo va lo je 14 eki pa iz Sr bi je, kao i ne ko li ko go stu ju }ih ti mo va iz ino stran stva. Ro bo ti ko je su iz ra di le eki pe tak mi ~i le su se u re {a va wu za dat ka, od no sno „sku p qa w u bla g a” sa gu s ar s kog ostr v a. Tak mi ~a we se od vi ja lo na sto lu di men zi ja dva pu ta tri me tra, a je dan me~ tra jao je 90 se kun di. Q. Na.

IZBORI 2012.

SNS: Vratiti parkove deci Kan di dat za gra do na ~el ni ka Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke Mi lo{ Vu ~e vi}, ju ~e je is pred par ka Sred we me di cin ske {ko le „7. april“ re kao da }e za da tak we go ve vla sti bi ti - Ov de naj ma |i tre ba da se bez bri `no igra ju, a wi ho vi ro di te qi da se ose }a ju bez bed no za jed no s wi ma. Iz par ko va mo ra mo pro te ra ti nar ko di le re, hu li ga ne i kri mi nal ce i vra ti ti uslo ve ka kve smo mi ne kad ima li dok smo od ra sta li – iz ja vio je Vu ~e vi}.U okvi ru pred iz bor nih ak tiv no sti na pred wa ka u re sto ra nu „Sta ri |e ram“ na Saj lo vu, prek si no} je odr à na tri bi na ko ja je za te mu ima la pro ble me ì te qa no vo sad skog na se qa Saj lo vo. Vu ~e vi} je tom pri li ko kom is ta kao ka ko ne ma rav no mer nog raz vo ja gra da, dok se cen tar as fa li ti ra, gra |a ni Saj lo va ne ma ju elek tri fi ka ci ju, ob da ni {ta i igra li {ta. Obe }ao je da }e, ako mu gra |a ni uka ù po ve re we, Saj lo vo po sta ti me sna za jed ni ca. A. L.

LSV: Apel za spas tr{~ara

Me sni od bor „Sa va Ko va ~e vi}„ Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne No vi Sad or ga ni zo vao je ju ~e ak ci ju „Otvo re na vra ta za spas tr {~a ra“ ka ko bi su gra |an ke i su gra |a ne jo{ jed nom upo zo rio na zna ~aj i lo {u si tu a ci ju ovih ku }a ko je se na la ze u Uli ci kra qe vi }a Mar ka. Ka ko je na ve la kan di dat ki wa za po kra jin ski par la ment po ve }in skom si ste mu dr Ma ja Ti mo ti je vi}, ide ja ni je bi la sa mo da se ovim pu tem is pro mo vi {u kan di da ti LSV ve} i da se uka `e na de ce nij ski pro blem po ro di ca ko je `i ve u tr~ {a ra ma. Q. Na.

SINI[A SEVI], NOSILAC IZBORNE LISTE SOCIJALISTI^KE PARTIJE SRBIJE

Novi pogoni i oporavak industrije „Dnev nik” za vr {a va s ob ja vqi va wem od go vo ra na pet, po na {em mi {qe wu, kqu~ nih pi ta wa, po li ti ~a ra ko ji su no si o ci iz bor nih li sta. Si ni {a Se vi} je pr vi na li sti „Ivi ca Da ~i} - SPS - PUPS - JS SDPS”. On ka `e da }e na kon iz bo ra sa svi ma raz go va ra ti, {to ne zna ~i da }e ko a li ci ju pra vi ti sa svi ma, ve} }e opre de qe we bi ti pro gram sko. l Ko ji je po va ma naj ve }i pro blem u No vom Sa du i ka ko bi ga re {i li? - Naj ve }i pro blem je ne za po sle nost, a grad je zbog lo {e pri va ti za ci je od in du strij skog cen tra po stao pri vred na pe ri fe ri ja. ^im u|e mo u vlast, for mi ra }e mo Agen ci ju za in ve sti ci je i na ~i ni ti ka ta log po voq no sti. Na{ ciq su no vi po go ni i re in du stri ja li za ci ja No vog Sa da. l [ta }e te u~i ni ti za de cu i omla di nu ako do |e te na vlast? - Pla ni ra mo da qu iz grad wu i pro {i re we vr ti }a i po ve }a li bi broj de ce za bes pla tan bo ra -

vak. [kol ska de ca bi ima la je dan bes pla tan obrok. Sred wo {kol ci ma je po treb na du go ro~ ni ja i stra te {ki is pla ni ra na

po dr {ka uz bi tan si stem sti pen di ja. Stu den ti ma tre ba obez be di ti bes plat ne bo rav ke u brat skim gra do vi ma. l Ka ko }e No vi Sad po no vo po sta ti bez be dan grad? - Mo ra mo kod ge ne ra ci ja ko je do la zi vra ti ti mo ral ne ob zi re i u~vr sti ti stav da u Sr bi ji ni je sve na pro da ju i da se ne mo `e

sve ku pi ti nov cem. Rad in spek cij skih slu `bi mo ra bi ti pod kon tro lom i ne sme bi ti pri vi le go va nih i ne do dir qi vih. l[ta vas i va {u stran ku iz dva ja i da je vam pred nost u od no su na dru ge par ti je? - SPS pre sve ga ka ra te ri {e wen le vi ~ar ski, so ci jal de mo krat ski pri stup ure |e wu dru {tva. Mi se za la `e mo za so ci jal no pra ved no dru {tvo. @e li mo da na po li ti~ ku sce nu uve de mo od go vor nost po li ti ~a ra za jav nu re~ kroz stal nu kon tro lu is pu wa va wa pred iz bor nih pro gra ma. lDa li ste sprem ni da se od rek ne te me sta gra do na ~el ni ka, zbog even tu al ne po sti zbor ne ko a li ci je? - Iz bor gra do na ~el ni ka ne sme da bu de stvar po god be, ve} ozbiq nog i {i ro kog po li ti~ kog do go vo ra u ko me u~e stvu ju par ti je vla da ju }e ko a li ci je, ali i svi oni ko ji }e za se be go vo ri ti da su kon struk tiv na, a ne de struk tiv na opo zi ci ja. D. Igwi}

DSS: Petrovaradin zaslu`uje vi{e O pro ble mi ma sa ko ji ma se su sre }u gra |a ni Pe tro va ra di na raz go va ra no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je, odr `a noj na pe tro va ra din skoj pi ja ci. - Pe tro va ra din kao je dan od naj sta ri jih, a si gur no i naj lep {i deo No vog Sa da sa Tvr |a vom,

sim bo lom gra da i pod gra |em, za slu `u je vi {e od pred iz bor nog {min ka wa tro to a ra. Ono {to ho }u za Pe tro va ra din je ste iz grad wa @e `e qe vog mo sta. Ho }u da se na kon 40 go di na iz gra di obi la zni ca i da te {ki ka mi o ni ne pro la ze kroz na se qe – iz ja vio je pred sed nik GO DSS i kan di dat za po sla ni ka po ve }in skom

si ste mu u Pe tro va ra di nu Bor ko Ili}. Do dao je ka ko je u Pe tro va ra di nu po treb no iz gra di ti sport ski cen tar po put onog na Kli si, te da se gra di} za tvo ri za sa o bra }aj. Osim we ga go vo rio je i pot pred sed nik GO DSS i kan di dat za od bor ni ka iz Pe tro va ra di na Pe tar ]i ro vi}. A. L.

AUDICIJA UDRU@EWA „ALTERNACIJA”

Odsko~na daska za performer tim Mla di ple sa~ ki ta len ti po ku {a li su da put ka svom „me stu pod zve zda ma„ po tra è na audi ci ji ko ju je ne dav no or ga ni zo va lo udru è we “Atler na ci ja”. U è qi da se po ka ù u {to bo qem sve tlu i za slu è svo je me sto u Al ter na ci ji noj gru pi, na audi ci ju se pri ja vi lo 27 mo ma ka i de vo ja ka ko ji se ba ve ra znim vi do vi ma ple sa. -@e qa da sa vla dam no ve ve {ti ne, da se, jed no stav no, dru ìm sa qu di ma ko ji ima ju sli~ na in te re so va wa kao ja, kao i mo ja kre a tiv nost, mo ti vi sa li su me da se pri ja vim - ka zao je je dan od kan di da ta i ~lan ple snog klu ba “Pojnt” Ivan Di vja ko vi}, ko ji se ba vi sa vre me nim ple som uz kom bi na ci ju akro ba ti ke. - Pri ka zao sam po kret kroz emo ci ju, bi la je to im pro vi za ci ja, ples ko ji sam ose tio da tre ba da od ra dim u tom mo men tu.

Ba le ri ne, xez ba le ri ne, hipho pe ri, ple sa ~i slo bod nog sti la i dru gi ima li su za da tak da u 30 se kun di pre ne su svoj ta le nat i emo ci je na `i ri, ko ji je me |u wi ma tra `io one ko ji }e, na kon

ko ji su se pri ja vi li - ka zao je pro jekt me na xer ovog udru `e wa Go ran Ke zi}, No vo sa |a ni ma po zna ti ji kao di-xej Gre gor. -Na za gre va wu su se opu sti li i po ka za li do zu slo bo de, a po tom su od -

Lete}i i vatreni qudi ^la no vi udru è wa „Al ter na ci ja” pred sta vqa ju per for me re ko ji na neo bi ~an, atrak ti van i ve o ma za ni mqiv na ~in u~e stvu ju na ra znim fe sti va li ma i obo ga }u ju wi hov sa dr àj. Tim ~i ne klov no vi, òn gle ri, {e ta ~i na {tu la ma, akro ba te, „va tre ni” per for me ri ko ji vr te za pa qe ne po je ve. Tu su oni ko ji se ba ve par ku rom, akro ba ci ja ma u va zdu hu (ta ko zva ni le te }i qu di) i u~e sni ci po zo ri {ta u po kre tu. Ka ko ob ja {wa va ju u udru è wu, è qa per for mans ti ma je da „svo je ve {ti ne po de li sa oko li nom i no ve mla de avan tu ri ste uve de u taj ne ma ni pu la ci je objek ti ma i svo jim te lom”. tre na `nog pro ce sa, mo }i da se uklo pe u ce lu al ter-pri ~u. -Ve }i deo kan di da ta bio je iz ple sne bran {e i ve o ma nam je dra go {to je bi lo do sta mo ma ka

i gra li ko re o gra fi ju ko ju su pri pre mi li. Po red ple snog de la, `i ri je obra }ao pa `wu i na wi ho vo dr `a we, stav, po na {a we, eks pre si ju li ca, do zu sa mo -

po u zda wa i emo ci ju ko ju su pre no si li to kom per for man sa, jer je na sce ni vr lo bit na ko mu ni ka ci ja sa pu bli kom. Do dao je da one ko ji su u{li u u`i krug, o~e ku je tre na `ni pro ces ko ji }e im da ti {an su da vi de {ta je ta~ no al ter-per for mer, da li mo gu da se uklo pe u tu pri ~u, ali }e omo gu }i ti i or ga ni za to ri ma da vi de da li mla di ta len ti za pra vo je su oni ko ji mo gu bi ti deo al ter-pri ~e. Oni jo{ uvek ni su pu no prav ni ~la no vi ve} su na prob nom pe ri o du, na kom }e mo pro ce ni ti da li mo gu da se akli ma ti zu ju na no vu sre di nu. Tu }e mo utvr di ti da li su oni sa mo ple sa ~i ili mo gu bi ti i per for me ri, da li ih je na audi ci ju do veo sa mo hir ili je to stvar na `e qa da se na pre du je i pri pa da ovoj or ga ni za ci ji, {to ni je ni ma lo jed no sta van i lak po sao - ob ja snio je sa go vor nik. A. Jerini}

novosadska hronika

c m y

dnevnik

nedeqa22.april2012.

PREDAVAWE U RADNI^KOM DOMU

O stra da wu ci vi la apri la 1941. Pre da va we „Stra da we ci vil nog sta nov ni {tva u Ba~ koj i Ba ra wi apri la 1941. go di ne” bi }e odr `a no ve ~e ras u 20 ~a so va u Rad ni~ kom do mu na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 24. Pre da va~ je dr Dra go We go van. Pre po ~et ka skup }e po zdra vi ti epi skop ba~ ki dr Iri nej. Or ga ni za tor pre da va wa je Epar hi ja Ba~ ka i Srp ska pra vo slav na cr kve na op {ti na No vi Sad, a po vod je obe le `a va we go -

di {wi ce stra da wa srp skog ci vil nog sta nov ni {tva pri li kom ula ska Hor ti je vih na ci sta u No vi Sad apri la 1941. go di ne. Ve ~e ra {wim pre da va wem Cr kva na sta vqa s obe le `a va wem 70 go di na od ra ci je u No vom Sa du i dru gim me sti ma u [aj ka {koj. Su tra na po bu sa ni po ne de qak cr kva }e slu `i ti pra stos stra da lim `r tva ma na Al ma {kom gro bqu kod Kr sta. Pa ra stos po ~i we u 13 ~a so va. Z. D. Fo to: B. Lu ~i}

„OTVORENI DAN” U KASARNI „ALEKSANDAR BERI]”

Pro de fi lo va lo dve hi qa de qu di No vo sad ska ka sar na “Alek san dar Be ri}” na Li ma nu 4 po vo dom Da na Voj ske Sr bi je ju ~e je otvo ri la vra ta No vo sa |a ni ma, a u okvi ru tra di ci o nal ne ak ci je “Otvo re ni dan”. Ovo je ~e tvr ti put da su su gra |a ni ima li pri li ku da se dru è s voj ni ci ma, a kao i sva ke go di ne naj broj ni ji, ali i naj dra ì po se ti o ci bi li su naj mla |i, u~e ni ci no vo sad skih vr ti }a, osnov nih i sred wih {ko la, kao i de ca iz kom {i lu ka, ko ja su do {la sa ro di te qi ma, ka ko bi uì va li u dru {tvu mor na ra. De ~a ci i de voj ~i ce su bi li odu {e vqe ni, jer su ima l i pri l i k u da ba r a t a j u sa oru` jem, a po sle sa mo ne ko li ko mi nu ta pro ve de nih s mor na ri ma, mo glo se ~u ti „ Ta ta ja i bih da bu dem mor nar”. Tim po vo dom ka sar nu su po se ti li mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac i gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}. - Ve o ma mi je dra go {to je do {ao ve li ki broj No vo sa |a na, a po seb no mla dih i de ce u ka sar nu, ka ko bi vi de li ope ra tiv ne spo sob no sti re~ ne flo te. To po ka zu je da qu di ga je qu bav pre ma voj sci. Dra go mi je i {to je ov de i gra do na ~el nik Pa vli ~i}, te mo ram da is tak nem da nam je è qa da iz me sti mo ovu ka sar nu na Ma jur sku adu - is ta kao je

Po red bro do va, ~a ma ca i na o ru à wa ko jim ras po la ù je di ni ce Re~ ne flo ti le, pri ka za ni su i na o ru à we, sred stva i opre ma pri pad ni ka je di ni ca. Vi {e od dve hi qa de po se ti la ca dru ì lo se ne ko li ko ~a so va sa pri pad ni ci ma Voj ske i sa ve li kim in te re so va wem raz gle da lo na o ru à we i opre mu. Ipak, naj vi {e ra do sti, po seb no naj mla |im, pru ì la je krat ka vo `wa re~ nim mi no lov cem i ~am ci ma ro ni la~ ke ~e te. Sta ri ji su ima li pri li ku da is pro ba ju i vo `wu ske lom iz sa sta va Pon to nir ske je di ni ce. Po se ti o ci su ob i {li i Spo men so bu Re~ ne flo ti le gde su se, uz raz gle da we broj nih eks po na ta, upo zna li sa isto ri ja tom i raz vo jem je di ni ce. - Pred sta vi li smo, pre sve ga, ono po ~e mu smo pre po zna tqi vi, a to su - bro do vi - re kao je za „Dnev nik” ka pe tan Dra gan Spa so je vi}. - U na {em sa sta vu su i in è we rij ske i dru ge je di ni ce, pa smo pri ka za li i am fi bi je i pon ton ske Fo to: B. Lu ~i} ~am ce. Ve o ma mi je dra go {to su se oda zva li i u~e ni ci ni ìh raz re da [u ta no vac i do dao, ka da se iz me sti ka sar - osnov nih {ko la, kao i u~e ni ci Sa o bra }aj na da }e to bi ti ve li ka voj na ba za i naj va - ne {ko le, sa hi dro na u ti ~ar skog sme ra. `ni ja ta~ ka bez bed no sti u Sr bi ji. Q. Nato{evi}

PLANOVI URBANISTA NA KLISI

Vi {e uli ca, vr ti}, dom za sta re... Pre ma pla no vi ma „Ur ba ni zma”, na pod ru~ ju iz me |u Sen tan drej skog i Kli san skog pu ta pla ni ra ju se no ve uli ce – jed na pa ra lel na sa Kli san skim pu tem i vi {e dru gih kra }ih, po ve za nih sa Uli com pro fe so ra Gr ~i }a. Na vi {im de lo vi ma Kli san skog bre ga, tre ba lo bi da bu de iz gra |e na pred {kol ska usta no va za oko 200 de ce i ge ron to lo {ki cen tar. Ka ko ka `e ar hi tek ta tog pred u ze }a Bi qa na Pa vlo vi}, na uglu Kli san skog i Sen tan drej skog pu ta i Uli ce Sve to za ra Mar ko vi }a To ze for mi ra }e se cen tar, na me wen snab de va wu, dru {tve nokul tur nim sa dr `a ji ma, ugo sti teq stvu, apo te ci, po {ti i dru gom. - Ju `no uz taj cen tar pla ni ra se do grad wa objek ta O[ „Du {ko Ra -

do vi}„, iz grad wa fi skul tur ne sa le i pro {i re we kom plek sa, ka ko bi se obez be dio rad za oko 320 u~e ni ka u jed noj sme ni - re kla je Pa vlo vi}. Po sled wih go di na su par ce le du` Sen tan drej skog pu ta in te re sant ne za iz grad wu po slov nih obje ka ta, kao {to su za nat ske ra di o ni ce, gra |a re i sli~ no. Do da je da }e se na ju gu ovog de la gra da iz gra di ti tra sa Uli ce Pa je Ra do sa vqe vi }a, a du` za pad ne gra ni ce pro du `i }e se Uli ca pro fe so ra Gr ~i }a. One }e pri hva ti ti sa o bra }aj iz sa da {wih i pla ni ra nih uli ca i po ve za ti ga sa osnov nom uli~ nom mre `om. Naj ve }u po vr {i nu ob u hva ta pro stor pla ni ran za po ro di~ no sta no va we oko 2.000 sta nov ni ka. Ovu na -

me nu ima ce li na iz me |u Sen tan drej skog pu ta i Uli ce pro fe so ra Gr ~i }a, te Uli ce Sve to za ra Mar ko vi }a To ze na ju gu i Zma je va~ kog pu ta i Uli ca Dra gi {e Lap ~e vi }a i Kli sa {est na se ve ru. Za po slov ne svr he iz dvo jen je deo uz Sen tan drej ski put, ali }e se o~u va ti kul tur na ba {ti na u ovom de lu gra da. - Na vi {im de lo vi ma Kli san skog bre ga na la ze se am bi jen tal no vred ni po ro di~ ni stam be ni objek ti sa po ~et ka 20. ve ka - na ve la je Bi qa na Pa vlo vi}. -Na i me, na po te zu Kli san skog bre ga ~u va se niz ku }a, ne ka da {wih sa la {a sa dvo ri {ti ma, kao vre dan am bi jent evi den ti ran od stra ne Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re. A. Jerini}

FESTIVALSKI DAN NA SREMSKOJ STRANI

Iz lo `be cve }a i hra ne Mi ris voj vo |an skih spe ci ja li te ta, od ko la ~a i gi ba ni ce do te sta sa ma kom, ko je je o~i gled no bi lo naj vi {e tra è no, ju ~e se {i rio Ra kov cem. Na i me, u ovom me stu ju ~e je odr àn, dru gi po re du, Fe sti val hra ne „Al’ se ne kad do bro je lo”, ~i ji je ciq da po se ti o ci ma pri bli ì tra di ci o nal nu ku hi wu rav ni ce. Or ga ni za tor ove ma ni fe sta ci je je Udru è we è na „Gor ska ru à”, a po red wi ho vog cen tral nog {tan da, svo je pro iz vo de pred sta vi li su i pro iz vo |a ~i iz dru gih op {ti na iz Voj vo di ne.

Pred stav nik tog udru è wa Ta wa Aje ti ka è da je na me ra or ga ni za to ra da ak ti vi ra i afir mi {e stva ra la {tvo è na u lo kal noj za jed ni ci, a no vac ko ji se pri ku pi to kom fe sti val skog da na, i}i }e u hu ma ni tar ne svr he. Na srem skoj stra ni ju ~e je odr à no i „Ka me ni~ ko pro le }e” u cen tru Srem ske Ka me ni ce, gde su se pred sta vi li pro iz vo |a ~i me da i vi na, uz ga ji va ~i vi no ve lo ze, cve }a, sad ni ca, ukra snog {i bqa i iz la ga ~i sta rih za na ta i ru ko tvo ri na. G. ^.

nedeqa22.april2012.

oglasi

dnevnik

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 51311 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 51312 DR@IM ~asove gitare i bubweva. Dolazim ku}i. Telefon: 064/431-5374. 51313

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 51313

IZ DA JEM stan 34m2 u centru, kompletno name{ten, klima, kablovska. 2 sobe. Telefon 064/839-0053, 6613-074. 51513 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs. Tel.: 021/522-533, 021/523-380, 063/522202. 51525 IZ DA JEM prazan renovirani trosobni stan, 75m2, Liman II, drugi sprat, Bulevar oslobo|ewa 139. Tel. 063/547451. 51268

IZ DA JEM name{tenu garsoweru od 24 m2 u Novom Sadu, Ul. Kraqevi}a Marka. Telefon: 063/83-78-240. 51319 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru u Ulici cara Du{ana. Telefoni: 021/6339487, 063/73-49-836. 51338 IZ DA JEM novu kompletno opremqenu garsoweru sa terasom i dva le`aja u Danila Ki{a br. 7. Telefon 6614-683. 51345 IZ DA JEM name{tenu garsoweru u ]irpanovoj ulici, vlasnik. Telefon 0642213257. 51349 IZ DA JEM povoqno name{tenu garasoweru na Detelinari, odmah useqiva. Telefon 064/321-26-07. 51362 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan u prizemqu u Ul. Pariske komune za 160E. Telefon: 021/6334-104 i 064/1249791. 51387

IZ DA JE MO dvosoban prazan stan. Telefon 6416-488. 51388 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan u blizini Sajma. telefon 6338-074. 51395 IZ DA JEM u ul. Vojvo|anskih brigada dvosoban stan za stanovawe ili tihu delatnost. Telefon 063/560-087. 51401 IZ DA JEM jednosoban, kompletno name{ten stan u ul. Novosadskog sajma 14. Cena 150E. Telefon 063/538-238. 51424 IZ DA JEM jednosoban, 34m2, name{ten stan na Futo{kom putu, Satelit. Centralno, parket, kablovska, prizemqe, 120 evra+tro{kovi. Telefoni: 021/63-66-882, 064/819-50-93. 51439 IZ DA JEM name{tenu garsoweru u novijoj zgradi na Grbavici, cena 130E+depozit. Telefon 064/209-7863. 51492

IZDAJEM name{tenu garsoweru 29m2, Novo Naseqe, Ul. \or|a Nik{i}a Johana br. 6. Telefon: 021/6336-253 i 065/5530-726. 51546 IZ DA JEM mali stan 0d 30m2 kod Socijalnog, sa dve odvojene spava}e sobe, opremqen potpuno novim name{tajem, idealan za dve studentkiwe, cena zakupa 150 evra. [ifra:22976. Telefon 065/20-19013, www.so lis-ne kret ni ne.com. 601052

PO TRE BAN prazan dvosoban stan (dve sobe, kuhiwa) na du`e vreme. Telefon 064/931-2459. 51449 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800-2000 e. Telefon 063/519-533. 51526 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs 51527

KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 601096

PRO DA JEM stan u Makarskoj, 72m2, (4 sobe i kuhiwa) u novoj zgradi, mogu}a i zamena za Novi Sad. Telefon: 021/458762. 51258 STAN u Budimpe{ti, strogi centar, ekskluzivno name{ten, prvi sprat, 70m2, 70.000E hitno. Telefon 063/501-962. 51404 NA NO VOM NA SE QU u novijoj zgradi lep stan, 65m2, dupleks, hitno, cena 48.000. Tel. 523-193, 061/273-62-89, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1002182. 601254

c m y

oglasi

dnevnik

ULI CA ARA WI JA NO [A, nova zgrada uz novi Bulevar Evrope, ukwi`en nov dupleks od 109m2. [ifra:11200. Telefoni: 021/427-277, 065/20-19011, www.so lis-ne kret ni ne.com. 601081

BEZ PO SRED NI KA stan 28m2 u Mi{e Dimitrijevi}a, 3. sprat, odvojena kuhiwa, ugradni plakari, 1350E/m2. Telefon 064/26-86-727. 51396 PRO DA JEM jednosoban stan 46m. 550E po m2, na Bulevaru Evrope u Novom Sadu. Telefon 063/598-878. 51452 PRO DA JEM garsoweru 14.000 E, kod stanice u Novom Sadu. Telefon 063/598-878. 51451 IZA LU TRI JE, zona Bulevara, ukwièn stan 37m2, bez ulagawa, renoviran, odmah useqiv. Telefon 063/518-782. 51495 PRO DA JEM garsoweru u Kisa~koj ulici za 21.000E. Telefon 021/6447-622. 51497 HITNO! Nova GA 27m2, Novo naseqe, kod Doma zdravqa, 3. sprat, lift, terasa, useqiva, cena sa PDV -27.700. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 51566 JEDNOSOBAN 37m2, 34.000, ukwièn, useqiv. Telefoni: 060/418-3223, 064/1143-730. 51549 U GUN DU LI ]E VOJ ULI CI u novijoj ukwiènoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 601097 CA RA DU [A NA, ukwièna novija garsowera od 24m2 na III spratu, 25.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 601098 BU LE VAR, u blizini hotela „Park”, noviji ukwièn stan sa odvojenom kuhiwom, cena 29.900. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 601099

nedeqa22.april2012.

OD MAH USE QI VA garsowera 24m2 u Ulici cara Du{ana, name{tena, ukwièna, na prvom spratu, sa terasa, liftom, cena 31.500 evra. [ifra: 21999. Telefoni: 060/018-9422; 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com. 601057 HIT NA PRO DA JA, odli~na, nova, ukwièna garsowera 26m2 na Novoj Detelinari, kompletno opremqena. [ifra:22773. Telefoni: 021/427277, 064/134-04-59, www.so lis-ne kret ni ne.com. 601058 OD MAH USE QI VA garsowera, ukwièna 1/1, u {irem centru Novog Sada, kod Alma{ke crkve, cena samo 25.500 evra. Mogu}a kupovina na Bankarski kredit. [ifra: 20686. Telefoni: 021/451-570; 064/13404-59, www.so lis-ne kret ni ne.com. 601059 NO VI JA ukwièna garsowera na Grbavici, 29m2, ~etvrti sprat, sa pogledom na dvori{nu stranu, u kvalitetnoj zgradi sa liftom, stan bez ulagawa. [ifra: 22627. Telefoni: 021/520-231; 063/433-738, www.so lis-ne kret ni ne.com. 601060 PRO DA JEM garsoweru 23m2, bez posrednika, brzo useqiva, ukwièno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534505. 601033 GAR SO WE RA, Liman, ukwièna, lift, 30m2, cena 31000E. „Kvart” 021/450-417; 064/18938-87. 601041 HIT NO, useqiva garsowera, uz Socijalno, 28m2, tre}i sprat, odvojena kuhiwa, terasa, cena 26.500 evra, a za vi{e pozvati 064/112-62-39. 601062 JAN KA VE SE LI NO VI ]A, nova, ukwièna garsowera 24m2, II sprat, lift, terasa 28.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 601140

oglasi

nedeqa22.april2012.

NO VA garsowera centar 23m2, 1. sprat, lift, CG, odmah useqiva. Upotrebna dozvola, cena 23.700 evra - nije fiksno. Telefoni: 021/6614-200, 601159 064/823-6601. USE QI VA ukwièna garsowera u Jovana Suboti}a 26m2, 2. sprat, lift, CG, isto~na strana, perfektno stawe, cena 32.000E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6601, (www.avenianekretnine.com). 601162 GAR SO WE RA 25m2, I sprat, Heroja Pinkija. Ukwièna. Cena 22.000. Telefoni: 423208, 063/111-8085. 601148 UKWI @E NA garsowera u kvalitetnoj zgradi na Grbavici, 24m2, drugi sprat, terasa, lift, cena: 30.900 evra. Tel. 064/823-6600, 021/427-088; www.total-nekretnine.rs. 601189 HIT NO!!!! Useqiva garsowera 23m2, Nova DetelinaraCankareva ulica, 4. sprat, lift, terasa, CG, uredna dokumentacija cena sa PDV-om 24.000E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6601. 601166 CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 25m2 u novoj zgradi. Povoqno, 14.000E. Tel. 060/621-1685. 601221 SREM SKA KA ME NI CA, Institutski put, izuzetno povoqna ponuda, 22m2, II sprat, terasa, CG, ukwièn. Cena 16.500E. Tel. 060/621-1685. 601222 BU LE VAR EVRO PE, dve garsowere u novogradwi 26m2, III sprat - 27.000E i 20m2, I sprat - 21.000E. Lift, terase. Tel. 063/108-8017. 601223 TE ME RIN SKA, 25m2 29.000E, povrat PDV. Odmah useqivo. Tel. 522-177, 064//21560-90. 601206 GAR SO WE RA sa odvojenom kuhiwom - ima svoj prozor 24m2, useqiva odmah, ukwièna 1/1, 1. sprat, terasa, CG, Ulica Kosan~i} Ivana. Cena 30.500E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6610. 601176 NO VA DE TE LI NA RA, odmah useqiva garsowera, 17m215.000E. Tel. 064/215-60-90, 021/526-622. 601201 PRO DA JEM mawu garsoweru, ugao B. Evrope i Koste Racina, 17m2, na I spratu, lift, terasa. Cena 19000 evra. Investitor Moj Dom. Tel. 021/451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 601239 PRO DA JEM odli~nu garsoweru 28m2 kod Betanije sa odvojenom kuhiwom u novijoj zgradi, cena 32.000. Tel. 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com, {ifra 1002366. 601240 GAR SO WE RA na Novoj Detelinari, Ulica Svete Kasapinovi}a, drugi sprat, 31m2, cena 33.000, ukwièno, moè na kredit. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 601241 U STRO GOM CEN TRU kod Trifkovi}evog trga mala nova garsowera 20m2 odvojena kuhiwa, idealna za izdavawe, cena 21.000. Tel. 065/850-66-16, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com {ifra 1003049. 601242 SA TE LIT jednosoban stan u veoma korektnom stawu, klasi~nog rasporeda, 22.400. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 601207 U BLI ZI NI KE JA i samog centra grada, ukwièn, komforan, klasi~an jednosoban stan od 45m2 za 39.200E. Tel. 060/621-1685. 601224 UKWI @EN jednosoban stan odvojena kuhiwa, u blizini Bulevara, novija zgrada, prvi sprat, terasa, lift, 24m2, cena: 29.850 evra. Tel. 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 601190

NO VO NA SE QE, Ka}e Dejanovi}, 37m2, II sprat, ukwièn, useqiv. Cena po dogovoru. Telefoni: 423-208, 063/1114142. 601147 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwièn 24.000, nije fiksna cena. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 601141 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JS 29m2, Novo naseqe, IV sprat, lift, redovan sprat, odvojena kuhiwa, dvori{na strana, ukwièn, cena 23.800. Telefoni:0 21/6616-324, 065/55-36-212. 601134 JED NO SO BAN stan na Novom nasequ, naseqe [onsi, ukwièn i odmah useqiv, 34m2, odvojena kuhiwa, terasa, cena 34.000 evra. [ifra:21121. Telefoni: 065/2019-011, 021/427-277, www.solis-ne601063 kretnine.com. UKWI @EN, komforan jednosoban stan, sa mogu}no{}u adaptacije u jednoiposoban, 36m2, na Novom nasequ, u zgradi sa liftom, terasa sa ostavom, cena 30.000 evra. [ifra:22539. Telefoni: 021/520-231; 063/182-76-27, www.solis-nekretnine.com. 601064 PRO DA JEM jednosoban ukwièn stan 35m2, useqiv odmah, 4. sprat, terasa, Bul. Jovana Du~i}a. [ifra:23040. Tel.: 021/520231, 064/1126239, www.solis-nekretnine.com. 601065

dnevnik

FUNK CI O NA LAN jednosoban stan 28m2, na Novoj Detelinari. Ukwi`en. [ifra:23061. Telefoni: 063/7726845, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 601066 JED NO SO BAN, Grbavica Mi{e Dimitrijevi}a, 44m2, II sprat, novija zgrada, odli~an stan, ekstra povoqno. Cena 44.000E. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87. 601045 JED NO SO BAN 32m2, centarB. Ribnikar, noviji stan na odli~noj lokaciji, 2. sprat, lift, terasa, okrenut na dvori{nu mirnu stranu, cena povoqna, vredi kupiti. Telefoni: 063/7-333-621, 021/55-77-58. 601046

PRO DA JEM dvosoban stan, 55m2, na Novom nasequ, 1. i 3. sprat, lift. Vlasnik. Telefon 065/567-02-91. 49975 PRO DA JEM na Novom nasequ dvostrano orijentisan dvosoban stan, 4. sprat bez lifta ili mewam za sli~an u zgradi sa liftom ili ni`e spratnosti. Telefon 063/77-26-845. 49983 PRO DA JEM stan u blizini Sajma: 60m2, CG, terasa, tre}i sprat, ukwi`en, cena: 50.000E. Telefon 063/701-6367. 51149

DVO SO BAN, centar, ]irpanova, potpuno nov, luks, drugi sprat, lift, odmah useqiv, funkcionalan, vlasnik. Telefon 063/346-288. 51347 PRO DA JEM dva stana u Petrovaradinu na atraktivnoj lokaciji. Nova, odmah useqiva, cena - dogovor. Telefon 064/1148319. 51372 BEZ PO SRED NI KA dvosoban 59m2 [ekspirova odmah useqiv, ukwièn, dve terase, 62.000E. Telefon 066/941-6867. 51397 PRO DA JEM dvosoban stan 59m2, 4. sprat, ima 2 terase, [ekspirova 5, Liman III. Telefon 064/230-27-32. 51400 CEN TAR kod Zmaj Jovine gimnazije, mawa zgrada, klasi~an dvosoban 60m2, kompletno sre|en, u besprekornom stawu, ukwièn. Telefon 063/518782. 51494 PRO DA JE MO dvosoban ukwièn stan 57m2, na Limanu za 51.000E, drugi sprat sa liftom. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165. 51498 PRO DA JE MO komofran dvosoban stan od 59m2 za 43.000E. Odmah useqiv. Proto~na topla voda. Telefoni: 021/6447622, 063/540-165. 51502 KU PI TE jednoiposoban stan, dobi}ete dvoiposoban, visoko prizemqe, 61m2, Novo naseqe. Telefon: 060/14-65-651. 50833 NA UGLU Somborskog bulevara i Suboti~ke ulice, nov stan, useqiv (Magma), 38m2 950E/m2. Telefon 064/333-9703. 50992 PRO DA JEM jednoiposoban stan od 48m2, u ulici Stevana Hristi}a za 38.000E. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165. 51499 PRO DA JE MO jednoiposoban noviji stan u Temerinskoj ulici za 37.000E, ukwièn. Telefon 021/6447-622. 51501 JEDNOIPOSOBAN stan, ~etvrti sprat, lift, useqiv, ukwièn, Bul. Oslobo|ewa. Telefon: 064/1143-730 i 060/418-3223. 51550 GO GO QE VA ULI CA na Grbavici, blizina Bulevara, odli~an noviji 1.5 stan, ukwièn, bez ulagawa, 40m2, ~etvrti sprat, lift, terasa... Povoqno. [ifra:22509. Tel.: 021/520-231, 060/018-94-22, www.solis-nekretnine.com. 601067 PRO DA JEM mali jednoiposoban stan 31m2, ukwièn, kod crkve na Novoj Detelinari, na 1. spratu. Odràvan, bez ulagawa. [ifra:22733. Tel.: 021/451-570, 063/433-738, www.solis-nekretnine.com. 601068 prodaja, EKS K LU Z IV N A ukwièn jednoiposoban stan na Grbavici 37m2, Ulica Alekse [anti}a. [ifra:23053. Telefoni: 021/6624-325, 065/2019013, www.solis-nekretnine.com. 601069 ]IR PA NO VA, ukwièn, useqiv 1.5 stan, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 601103

NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, dobar 1.5 stan ukwièn stan od 44m2, cena 40.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 601107 SOM BOR SKI BU LE VAR, odli~ni novi brzo useqivi 1.5 stanovi, cena 1,130/m2 (uz dogovor)sa PDV-om, mogu}nost kupovine putem subvencionisanih kredita!!! Telefon 6366952, www.bomil.rs. 601108 HIT NA PRO DA JA! Odli~an JIS 48m2, Nova Detelinara, H. Ruvimova, II sprat, lift, terasa, dvori{na strana, parking mesto u dvori{tu, ukwièn, cena samo 51.500. Tel.: 021/425-653, 063/536-212. 601131 NO VO NA SE QE 35m2, jednoiposoban, lift, dve terase, ukwièn 37.100, nova zgrada. Telefoni: 444-107, 633-7853. 601142 NOV - useqiv jednoiposoban stan 39m2, ju`na-dvori{na strana, lift, terasa, CG, @. stanica cena 45.300 - nije fiksno. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601, (www.avenia-nekretnine.com). 601158 UKWI @EN jednoiposoban stan na Novoj Detelinari, prvi sprat, terasa, lift, 36m2, cena: 37.100 evra. Tel. 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 601191 SOM BOR SKI BU LE VAR nov, useqiv, 36m2 jednoiposoban, neprolazne sobe, ju`na strana, hrastov parket, italijanske plo~ice, moè kredit, cena sa PDV-om 32.200E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236608. 601161 NOV - 39m2, jednoiposoban stan, CG, terasa, odli~an raspored, dvori{na strana cena sa PDVom 40.200E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6618. 601173 NO VA DE TE LI NA RA: 32m2 jednoiposoban, neprolazne sobe, 4. sprat, terasa, lift, CG, dvori{na strana, cena 36.100 evra - nije fiksno. Tel.: 021/542779, 064/823-6610. 601174 BR. ]O SI ]A - jednoiposoban 39m2, 2. sprat, terasa, dvori{na strana, ukwièn, odmah useqiv, cena 44.300E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608. 601175 BRA NI SLA VA NU [I ]A nov 39m2 jednoiposoban, ukwièn, odmah useqiv, terasa, CG, cena sa PDV-om 46.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779. 601164 SOM BOR SKI BU LE VAR nov, useqiv 41m2 jednoiposoban, neprolazne sobe, terasa, odli~na oprema, hrastov parket, italijanske plo~ice, moè kredit cena sa PDV-om 36.300E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6608. 601165 CEN TAR kod Pozori{ta useqiv jednoiposoban stan 35m2, 3. sprat, terasa, CG, neprolazne sobe, cena sa komplet kuhiwom - 35.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236604, (www.avenia-nekretnine.com). 601168

LI MAN I!!! U odli~noj zgradi jednoiposoban stan niè spratnosti od 55m2. Pozovite na telefon 063/500-213. 601179 HIT NO!!! Novo naseqe blizu robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 u zgradi sa liftom za 39.500, nije fiksno. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 601209 NOV jednoiposoban 42m2, centar, Kisa~ka, II sprat, gleda na dvori{te, useqiv po isplati, ukwièn, 39.000. Telefon 063/517-846. 601264 JED NO I PO SO BAN 40m2, [ekspirova, kod Limanske pijace, peti sprat sa liftom, renoviran, ukwièn, gleda na dvori{te 44.500. Telefon 063/517-846. 601265 GR BA VI CA, ukwièn jednoiposoban stan, 44m2, IV sprat, terasa, odvojena kuhiwa, hitna prodaja!!! Tel. 021/526-622, 063/444-743. 601204 NO VO NA SE QE jednoiposoban stan 35m2, tre}i sprat sa liftom, ukwièn, odmah useqiv. Telefoni: 528-137; 063/538-137. 601211 NA NO VOJ DE TE LI NA RI, 48m2, na III spratu, jednoiposoban stan, lift, terasa, kuhiwa sa prozorom, kupatilo sa prozorom. Hitno, cena 38.000. Tel. 451-318, 060/075-37-82, www.nekretnine-mojdom.com. 601244 NOV mawi jednoiposoban stan, 35m2, na prvom spratu, pred useqewem, ima povrat PDV-a, 36.000, {ifra 1002899, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193. 601245 U DA NI LA KI [A odli~an jednoiposoban stan, 37m2, ukwièn, cena 42.250. www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003081. Tel. 523-193, 060/07305-77. 601246 DVO SO BAN stan na Satelitu, ukwièn, 48m2, prvi sprat, hitno i ekstra povoqno, 33.900. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1000344. 601247 DVO SO BAN stan na Novom nasequ, moè biti dvoiposoban, 65m2 na VIII spratu, za komplet renovirawe, 49.850. Tel. 451-318, 523-193, {ifra 1002515, www.nekretnine-mojdom.com. 601248 NA BUL. EVRO PE, 48m2, na prvom spratu, investitor Moj Dom, odli~an dvosoban stan od kooperanta. Hitno, 44.850. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193. 601249 U OKRU GLI ]E VOJ ulici odli~an nov dvosoban stan, 43m2, na drugom spratu sa terasom i liftom, ima povrat PDV-a, cena 900 evra/m2, {ifra 1002955. www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523193. 601250 NA LI MA NU 3 kod Limanskog parka dvosoban stan, 50m2, kqu~ u agenciji, hitno, 46.000. Tel. 451-318, 063/550387, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002728. 601251

oglasi

dnevnik

KLA SI ÂN dvosoban stan 55m2 kod Stanice na 4. spratu, lift, terasa, ukwièn, hitno, 48.500. Tel. 523-193, 065/850-6616, {ifra 1003053, www.nekretnine-mojdom.com. 601252 OD LI ÂN dvosoban stan u Ul. Veselina Masle{e, 59m2, ukwièn, hitno, 44.500. Tel. 523-193, 065/850-66-16, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1001395. 601253 LI MAN u Balzakovoj ulici dvosoban stan 58m2, ukwièn za 53.800. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 601212 NO VA DE TE LI NA RA, dvosoban, 47m2, odmah useqiv, 42.000E. Tel. 021/522-177, 064/215-6090. 601205 CEN TAR odli~an noviji dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500 nije fiksno, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 601208 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 39.000. Telefon 601266 063/517-846. KOD [TRAN DA, dvosoban 55m2, Liman I, Drage Spasi}, I sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, lepa terasa, ukwièn, useqiv, 62.000. Telefon 063/517-846. 601267 PR VO KLA SAN dvosoban 67m2,Novo naseqe - Savina, Branislava Borote, III sprat, moè biti dvoiposoban, gradila”Budu}nost”, useqiv, ukwièn, bez ulagawa. Hitno! 59.000. Telefon 063/517-846. 601268 NO VI JI dvosoban 51m2, strogi centar, kod Trifkovi}evog trga, useqiv, ukwièn, peti sprat bez lifta, potkrovqe, normalni i krovni prozori, poda 70m2. Centralno grejawe, hitno! 39.500. Telefon 063/517-846. 601269 STA NO VI u Park Sity kvadrature 60m2, 67m2, 133m2, 151m2 i 200m2, Liman, nova gradwa. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193. 601262 HIT NO!!! Novo naseqe stan 56m2 na visokom parteru, odli~an, bez ulagawa, odmah useqiv za 38.200. Telefoni: 528137, 063/538-166. 601210 FE LE GI TI VA DA RA, 54m2, komforan dvosoban stan, odli~nog rasporeda. III sprat, terasa, ukwièn. Povoqno, 40.200E. Tel. 063/777-6233. 601232 NOV, odmah useqiv dvosoban stan od 49m2 u ]irpanovoj ulici. Lift, terasa. Povoqno, 43.000E. Tel. 063/108-8017. 601226 FU TO [KI PUT, 48m2, II sprat, bez ulagawa, kompletno renoviran, nova stolarija, instalacije zamewene. Hitno, 37.100E. Tel. 060/621-1685. 601227 BU LE VAR CA RA LA ZA RA, blizina Merkatora, komforan dvosoban stan 58m2, IV sprat, lift, terasa. Kupatilo renovirano. 51.500E. Tel. 063/777-6233. 601228 PA RI SKE KO MU NE, dvosoban stan od 53m2. Lift, terasa. Prodaje se po izuzetno povoqnoj ceni od 32.000E. Tel. 060/621-1685. 601229 GR BA VI CA, Mi{e Dimitrijevi}a, ukwièn dvosoban stan od 49m2 u zgradi novije gradwe. I sprat, terasa. 51.500E. Tel. 063/101-0664. 601230 LI MAN IV!!! Deluks perfektno sre|en dvosoban stan od 58m2, ukwièn useqiv po dogovoru. Hitno!!! Telefon 063/500-213. 601180

RI BQA PI JA CA!!! U neposrednoj blizini lep nov dvosoban stan od 49 m2 na prvom spratu mogu}nost kupovine i garaè!!! Telefon 063/500-213. 601181 STA NI CA!!! Na mirnom mestu kod {kole i vrti}a dvosoban stan od 53m2 na prvom spratu!!! Odmah useqiv ukwièn, klasi~an!!! Telefon 601182 063/500-213. HIT NO!!!!! Nova Detelinara 48m2 dvosoban, ukwièn, useqiv, 3. sprat, lift, terasa, CG, odli~an raspored, cena 46.400E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6604. 601170 NO VO NA SE QE, 45m2, nov, V sprat, lift, terasa, 44.000E. Tel. 063/444-743, 021/526-622. 601198 GR BA VI CA, Bra}e Ribnikar, odli~an dvosoban, 44m245.500E odmah useqiv, ukwièn stan, IV sprat, dvori{no orijentisan, terasa, lift, CG, male komunalije. Tel. 063/78099-09,021/522-177. 601199 UKWI @EN dvosoban stan na Grbavici, terasa, lift, redovan sprat - nije dupleks, novija zgrada, 47m2, cena: 42.250 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 601192 UKWI @EN dvosoban stan u centru, 42m2, prvi sprat, terasa, lift, novija zgrada cena: 45.300 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 601193 UKWI @EN dvosoban stan u blizini Spensa, sedmi sprat nije posledwi sprat, dva lifta, 58m2, cena: 52.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 601194 UKWI @EN dvosoban stan u blizini Ul. cara Du{ana, novija zgrada iz 2005. godine kvalitetna gradwa, odvojena kuhiwa, I sprat, terasa, lift, cena: 53.550 evra. Tel. 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 601195

LI MAN III 58m2, klasi~an dvosoban, lift, terasa, ukwièn 51.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 601144 HIT NA PRO DA JA! Izuzetan DS 59 m2, V. Masle{e, dve terase, dvori{no orijentisan, sre|en, ukwièn, moè biti i TS! Cena samo 44.500. Tel.: 021/425601132 653, 063/536-212. KEJ @R TA VA RA CI JE DS 50m2, klasi~an raspored, dvostrano orijentisan, odv. kuhiwa sa trpezarijom, pogled na Tvr|avu, lift, terasa, ukwièn, cena samo 54.500. Tel.: 021/6616601133 324, 063/536-212. HIT NA PRO DA JA! Odli~an, nov DS 45m2, Salajka, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena samo 39.000!!! Telefoni: 021/425-653, 065/55-36-212. 601129 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa+hl. ostava, parking, ukwièn, cena samo 53.500! Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 601130 GR BA VI CA, u „Aleksandrovoj” zgradi, na II spratu sa liftom, odli~an mawi 2.0 stan + parking mesto gratis, ukwièno, cena 51.000. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 601102

PAP PA VLA - Bulevar oslobo|ewa 42m2 dvosoban, useqiv, ukwi`en, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, isto~na strana, cena 50.600E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6618, (www.avenia-nekretnine.com). 601157 SA JAM, nov nikad useqavan dvosoban 47m2 povoqno. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 601149 BU LE VAR OSLO BO \E WA 58m2, IV sprat, renoviran, cena 53.600. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 601150 BU LE VAR OSLO BO \E WA dvosoban u izvornom stawu, cena 43.500. Telefoni: 423208, 063/111-8085. 601151 CEN TAR, kod Matice srpske dvosoban 51m2, II sprat, noviji. Telefoni: 423-208, 063/1118085. 601152 GA GA RI NO VA, III sprat, 55m2, cena povoqna 43.500. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 601153 SA JAM, S. Mokrawca 53m2, klasi~an dvosoban, ukwi`en, lift, terasa 47.400. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 601143

GR BA VI CA, u novijoj zgradi ukwièn 2.0 stan odli~nog rasporeda na I spratu 49m2, cena 53.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 601109 LI MAN, klasi~an 2.0 stan od 58m2, cena 53.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 601110 CEN TAR, okolina Keja i Ribqe pijace, ukwièn klasi~an 2.0 stan od 51m2 na I spratu, cena dogovor. Telefon 064/22095-65, www.bomil.rs. 601111 NO VO NA SE QE, u novijoj zgradi, 2.0 stan na I spratu, 49m2, cena 43.300 evra, mogu}a i zamena za garsoweru ili 1.0 stan uz doplatu... Telefon 6368429, www.bomil.rs. 601104 NO VA DE TE LI NA RA, Ul. Ilije Bir~anina, odli~an 2.0 stan od 48m2 na III spratu, cena 49.500. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 601105 LI MAN, na mirnom mestu (uvu~ena zgrada) klasi~an 2.0 ukwièn stan od 57m2 odli~nog rasporeda, II sprat sa liftom, cena 51.500. Telefoni: 064/220-9565, 636-8429. 601106 STRO GI CEN TAR u Radni~koj ulici, odli~an stan od 42m2, cena 46.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 601100

KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, moè i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 063/828601114 83-77, www.bomil.rs. OD LI ÂN dvosoban stan kod crkve na Novom nasequ, naseqe Savina, ukwièn 1/1. [ifra:12129. Telefoni: 063/433738; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 601070 SA TE LIT, klasi~an dvosoban stan 48m2 kod Satelitske pijace, odmah useqiv i ukwièn, cena 33.000 evra. [ifra:21470. Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 601071 NA BU LE VA RU, kod „Dnevnika”, odmah useqiv i ukwièn dvosoban stan, sa terasom i liftom, na hitnoj prodaji i po povoqnoj ceni se prodaje. [ifra:22890. Telefoni: 064/343-29-69, 021/427-277; www.solis-nekretnine.com. 601072 NO VA DE TE LI NA RA, iza Novosadskog sajma, useqiv, ukwièn dvosoban stan od 55m2, sa ugradnim elementima, cena 56.500 evra. [ifra:22828. Telefoni: 021/427-277; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 601073 DO BAR dvosoban stan 40m2, u blizini novosadskog porodili{ta Betanije, kuhiwa odvojena, a ima i svoj prozor, stan je sre|en, bez ulagawa, kompletno sa name{tajem, cena 40.200 evra. [ifra:20031. Telefoni: 021/451-570; 060/01894-22, wwws.solis-nekretnine.com. 601074 GR BA VI CA, dvosoban ukwièn stan 41m2, moè i name{ten, kuhiwa sa svojim prozorom, gleda na isto~nu stranu, odli~na terasa. Moè i kredit... Pozvati. [ifra:22396. Telefoni: 021/520-231; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 601075 OD LI ÂN dvosoban stan u Ulici Danila Ki{a-Grbavica. Moè i sa delovima ugradnog name{taja ra|enog po meri, plakari, kuhiwa, klima... [ifra:17077. Telefoni: 063/772-6845, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 601076 DVO SO BAN stan, Liman III, 55m2, 5. od 8 spratova, isto~no orijentisan, lift, ukwièn, stan i lokacija za svaku preporuku. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 601044 DVO SO BAN 59m2 centar-@elezni~ka, stan na 2. spratu, terasa, parking mesto, renoviran, dvostrano okrenut, malo stanara u zgradi, odmah useqiv, mogu}e i za pp. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-77-58. 601048 DVO SO BAN 64m2 BGD kej stan u zgradi od ùte fasadne cigle, isto~na strana, 5. sprat, lift, lo|a, hitna prodaja, cena povoqna, vredi kupiti. Telefoni: 065.555-77-58, 021/55-77-58. 601049 DVO SO BAN 53m2 Rumena~ka, stan klasi~nog rasporeda okrenut istok-jug, 6. sprat, lift, terasa, ostava, vlasni{tvo 1/1, odmah useqiv, moè i putem kredita, cena 42.000E. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-77-58. 601050

nedeqa22.april2012.

DVO SO BAN, Somborski bulevar, novo - ekstra kvalitet, 47m2, I sprat, lift, hitno, povoqno. Cena 47.000E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 601042 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa-prozor, ukwièno, garaà, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534505. 601034 DVO SO BAN, Liman II, 61m2, ukwièn, odmah useqiv, isto~ne orijentacije, lift, stawe - korektno, lokacija ekstra, lep raspored, cena 55.000E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 601036

CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika. Telefon: 063/502025. 50036 OD LI ÂN trosoban stan 78m2, I sprat, u kvalitetnoj zgradi, Liman IV, Ul. 1300 kaplara 16. Telefon 063/524-133. 50965 PRO DA JEM stan u Turgewevoj br. 9, 75m2+terase. Telefoni: 064/233-79-80, 060/18080-44. 51426 HIT NA PRO DA JA!!!! Trosoban stan na Bulevaru cara Lazara, ukwièn, 67m2, dvori{no orjentisan. Telefon: 062/645-869. 51539 OD LI ÂN useqiv, nov, dvoiposoban stan na prvom spratu 1/1, cena samo 38.000E. Telefon:063/144-8222. 51386 TRO SO BAN 76m2 kod socijalnog u korektnom stawu, mogu}e lako ~etvorosoban, {ifra 429909, bez posrednika, hitno, cena dogovor, vlasnik. Telefon 061/269-20-66. 51427 PRO DA JE MO dvoiposoban stan od 61m2 u blizini Master centra za 50.000E. Moè i zamena za ve}i uz doplatu. Telefoni: 021/6447-622, 063/540165. 51500 HITNA PRODAJA, renoviran dvori{ni TS 58m2, Suboti~ka ulica, odmah useqiv, PVC stolarija, sig. vrata, ukwièn, cena 17.900. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 51565 PRO DA JE SE odli~an ukwièn 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 601116 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 601117 LI MAN, u Fru{kogorskoj ulici mawi 2.5 stan u prizemqu, ukwièn, cena 42.000E. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 601101 GR BA VI CA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 66.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 601112 BU LE VAR EVRO PE, nov odmah useqiv odli~an 2.5 luks stan, cena 55.500 evra. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 601113 PE TRO VA RA DIN, 60m2 dvoiposoban stan na tre}em spratu, ubrzo useqiv, pla}ene komunalije, povrat PDV-a 53.500. Telefoni: 444-107, 6337853. 601145 UKWI @EN 39m2 dvoiposoban stan, gradila „Budu}nost”, lift, terasa, CG, cena 36.100E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6608. 601172 SOM BOR SKI BU LE VAR nov, useqiv 56m2 dvoiposoban, perfektan raspored, terasa, odli~na oprema, hrastov parket, italijanske plo~ice, moè kredit cena sa PDV-om 50.700E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6610, (www.avenianekretnine.com). 601167

GUN DU LI ]E VA ulica, nov, useqiv, odli~an dvoiposoban stan od 41m2. Cena sa name{tajem i zidanom garaòm od 13m2. 40.000E. Tel. 060/621601231 1685. BLI ZI NA KE JA, Ulica Du{ana Vasiqeva, odli~na zgrada, 41m2 sa terasom od 70m2. Lift, ukwièn. Povoqno, 43.300E. Tel. 060/621-1685. 601225 BU LE VAR EVRO PE 57m2 dvoiposoban, useqiv odmah, nov, 3. sprat, terasa, CG, cena 54.500E. Telefon: 021/424-963, 064/823-6608. 601169 OD LI ÂN dvoiposoban stan od 71m2 na Bulevaru oslobo|ewa u vojnoj zgradi. III sprat, lift, terasa. Cena 72.100E. Tel. 063/101-0664. 601233 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Moè sa garaòm. 65.000E. Tel. 063/1088017. 601234 U BLI ZI NI SOM BOR SKOG BU LE VA RA prodajemo odli~an dvoiposoban stan, 53m2, na drugom spratu, cena 41.000, nov, useqiv, {ifra 1002853, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 601257 RU ME NA^ KA originalan dvoiposoban stan 61m2, ukwièn, odli~nog rasporeda, za 52000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 601213 SE QA^ KIH BU NA u zgradi od crvene cigle, stan 76m2 odli~nog rasporeda, na prvom spratu, sa pogledom na park. Telefon 528-137. 601214 KOD SPEN SA trosoban stan 91m2 u novijoj zgradi, ukwièn, dobar raspored. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 601215 NO VI SAD, Liman 2, ukwièn trosoban stan, 90m2, IV sprat, odli~an porodi~an stan bez ulagawa kod {kole. Tel. 063/780-99-09, 021/526-622. 601202 TRO SO BAN stan na Novom nasequ, 78m2, prvi sprat, useqiv, ukwièn. Povoqno, 66.950. [ifra 1001249, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193. 601258 TRO SO BAN stan 73m2 na drugom spratu B. kraqa Petra. Hitno, 51.500, samo ke{ kupci. Tel. 451-318, 060/073-05-77, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1003093. 601259 U SO WE MA RIN KO VI] trosoban salonski stan povr{ine 95m2, prvi sprat, potrebno renovirawe, cena 87.500. Tel. 523-193, 065/850-6616, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002977. 601260 SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, visoki plafoni, pripadaju}a ostava 15m2, ukwièn, 85.000. Telefon 063/517-846. 601270 TRO SO BAN 74m2, Save Kova~evi}a I sprat sa liftom, dve terase, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, odvojen toalet, odli~an raspored, useqiv, ukwièn, 69.900. Telefon 063/517846. 601271 LI MAN II, u blizini fakulteta, ukwièn, mawi trosoban stan od 52m2. Stan bez ulagawa, vredi videti. Cena 41.200E. Tel. 063/777-6233. 601235 SA VE KO VA Ê VI ]A, 72m2, trosoban stan odli~nog rasporeda. I sprat, lift, terasa. Ukwièn. Cena 67.000E. Tel. 063/504-799. 601236 IN VE STI TOR prodaje odli~an trosoban stan, 66m2, ugao B. Evrope i Koste Racina, lift, terasa. Pla}ene komunalije - investitor Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 601255

oglasi

nedeqa22.april2012.

PRO DA JEM u blizini centra i Keja - Radni~ka, salonski stan, 74m2, III sprat, potrebno renovirawe. Cena 70.000 evra. [ifra 1002457, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 601256 523-193. SA JAM!!! Odli~an stan izuzetno svetao od 74m2, ukwièn useqiv po dogovoru u odli~nom stawu!!! Telefon 063/500213. 601183 LI MAN I!!! Trosoban stan od 64m2 na prvom spratu za 61.000E useqiv, uz mogu}nost kupovine i garaè!!! Telefon 063/500-213. 601184 KOD MER KA TO RA I NISa!!! Useqiv ukwièn, okrenut na dvori{te stan od 77m2, svetao!!! Telefon 063/500-213. 601185 LI MAN I 90m2, nov ukwièn trosoban, odmah useqiv. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 601146 SO WE MA RIN KO VI], 76m2, visoko prizemqe, komplet renoviran dvostrano orjentisan. Telefoni: 423-208, 063/111-8085, 063/111-4142. 601154 NO VO NA SE QE, najlep{i deo trosoban 80m2, II sprat, renoviran, prodajem ili mewam za mawi na bilo kojoj lokaciji u gradu. Telefoni: 423208, 063/111-8085. 601155 LUKS Cara Du{ana - 64m2, nov trosoban stan perfektan raspored, 2. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv, ukwièn, cena 72.500E. Slike na www.avenia-nekretnine.com. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779. 601160 CEN TAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3.0 stan od 83m2 na I spratu pogodan i za poslovni prostor. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 601118 LI MAN 2, odli~an ukwièn delimi~no renoviran stan od 90m2, cena 106.000. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 601119 OKO LI NA BU LE VA RA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwièn 3.0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 66.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 601115 TRO SO BAN 95m2 „blizna Dunavskog parka” stan salonskog tipa, okrenut na dve strane, 1. sprat, terasa, malo stanara u zgradi, idealan za ordinaciju, kancelariju… Vredi kupiti, hitno! Telefoni: 063/7-333621, 021/55-77-58. 601051 TRO SO BAN 95m2 „okolina Ribqe pijace” noviji stan na 2. spratu, 2 terase, okrenut na dve strane, u odli~nom stawu, klimatizovan, tenda, ostava, moè zamena za mawi stan do 60m2, bez posrednika. Telefon 063/7-333-621. 601047 OD LI^ NA PRI LI KA, stan u centru Novog Sada, Straìlovska ulica, odli~an noviji, komforan trosoban stan, sa pogledom na Dunav i Tvr|avu, ukwièn na 91m2, za samo 103.000 evra. [ifra:22608. Telefoni: 065/2019-010, 021/520231 www.solis-nekretnine.com. 601077 OD LI ÂN trosoban, pravi porodi~an stan, vojna zgrada u blizini SUP-a, sa puno zelenila i parking mesta, 77m2, tre}i sprat sa liftom, terasa, dve ostave, tri lepe odvojene sobe, ukwièn, cena povoqna! [ifra:22774. Telefoni: 021/427-277, 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 601078

^E TVO RO SO BAN, centar, ]irpanova, nov, 4. sprat, dupleks, 52+30, lift, odmah useqiv, kvalitetan, funkcionalan, vlasnik. Telefon 063/346288. 51348

PRO DA JEM u centru veoma lep dupleks 170m2 ul. Cara Uro{a ili mewam za mawi stan uz doplatu. Telefon 063/560-087. 51402 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30. 48059 PRO DA JEM troiposoban stan na Limanu IV, izuzetno dobra lokacija. U obzir dolai zamena. Telefon: zi 021/6369-008. 49667 LI MAN, ukwièn originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon 636601124 6952, www.bomil.rs. EKS TRA LO KA CI JA kod fakulteta i Suda, ukwièn stan od 91m2 u novijoj zgradi, prelep pogled na Tvr|avu... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 601125 LI MAN, ukwièn originalno 3.5 stan od 88m2 - odli~an raspored. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 601120 CEN TAR, Vase Staji}a 83m2, prodajem ili mewam za mawi u {irem centru ili Grbavica. Telefoni: 423-208, 063/1118085. 601156 LI MAN !!! Troiposoban stan od 92m2 niè spratnosti u odli~nom stawu, ukwièn useqiv po isplati!!! Telefon 063/500-213. 601186 PENT HO U SE troiposoban stan u novoj zgradi, useqiv, 276m2, 120m2 grejne povr{ine i 156m2 terase sa izuzetnim pogledom, terasa, lift, cena sa PDV-om: 135.950 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 601196 DU NAV SKI PARK!!! êtvorosoban stan u odli~noj zgradi niè spratnosti!!! Telefon 063/500-213. 601187 NO VO NA SE QE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213. 601188 GR BA VI CA - luks 107m2 ~etvorosoban, useqiv, CG, lift, terasa, perfektan raspored, dnevna sa kuhiwom 45m2, cena sa PDV-om 132.500E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601, (www.avenia-nekretnine.com). 601163 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv 4.0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDV-om, moè kupovina putem kredita... Tel. 6366952, www.bomil.rs. 601121 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Telefon 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 601122 GR BAV CA, prodajem nov useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 601123 HIT NO, kod Betanije, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda od 80m2, povoqno!!!. Tel. 063/82883-77, www.bomil.rs. 601126 CEN TAR, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, I sprat, cena 118.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 601127 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an 4.0 nov stan od 120m2, bez kosina, cena 95.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 601128 @E LE ZNI^ KA ULI CA, komplet renoviran stan od 100m2, ukwièn kao dve stambene jedinice, veliki dnevni boravak sa kuhiwom, veliko kupatilo, dosta svetlosti, cena 100.000 evra ili pozovite da se dogovaramo. [ifra:22831. Telefoni: 021/451570; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 601079

EKS KLU ZIV NO, salonski stan klasi~nog rasporeda, dva ulaza, terasa 12m2, ukupna povr{ina 114m2, na Trgu Mladenaca, cena 110.000 evra. [ifra:22245. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 601080 MIR NA ULI CA u blizini Bulevara, nov, useqiv ekskluzivan stan od 170m2 u vili sa malo stanova. Cena 170.000E. Tel. 063/108-8017. 601237 LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 601216 CEN TAR u blizini Spensa ekstra sre|en ~etvoroiposoban stan 130m2 na prvom spratu u odli~noj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 601217 IN VE STI TOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2 + 30m2, terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana. Bulevar Evrope. Moj Dom. Pozovite 451-318, 523-193. 601261

PRO D A J EM vi ken di cu, Sremska Kamenica - potez Grigovac, ogra|ena, plac 1260m2, voda, struja, asfalt. Telefon 021/6311-171. 51504 PRO DA JEM placeve u centru êneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150. 50856 PRO DA JEM plac u Rumenki 580m2 (ogra|en, pro{la struja i voda). Telefon 060/180-80-44. 51425 PRO DA JEM nepuno jutro zemqe u Ba~kom Petrovom Selu. Dowi Put. Telefon 069/730306. 51473 PRO DA JEM 2, 3 jutra zemqe u Srbobranu pored Krivaje, zemqa pogodna za vo}wak, ribolov i lovni turizam, plasteni~ku proizvodwu. Telefon 069/730-306. 51476 PRO DA JEM zemqu na putu izme|u Ka}a i Budisave 4.800m2, {irina 60m. Telefon 064/4195-130. 51518 PRO DA JEM placeve u Starim Ledincima, ukwiène, dozvoqena gradwa, asfaltni put, centar sela, ima struja, voda, telefon, gas. Telefon: 063/507-097, 021/29-77-565. 51314 PRO DA JEM plac u Petrovaradinu od 1000m2 i izme|u Novog Sada i Veternika od 500m2 oba po 11.000E. Telefon: 065/33-33-177. 51381 PLAC na Tranxamentu, Petrovaradin, 27 ari, mogu}e deliti na dva, dozvoqena gradwa. Telefon 064/22-87-731. 51403 PRO DA JEM plac 20 ari u Petrovaradinu, asvaltni put, struja voda, dozvoqena gradwa. Telefon 063/547-782, 021/6392384. 51530 GRA \E VIN SKI placevi na Novom Nasequ, dozvoqene izgra|enosti P + 2, povr{ine 3000 + 7000m2, struja, voda, gas, telefon. Telefon: 062/66-6969. 51432 PAR CE LA 1.45 ha na autoputu E 75, Novi Sad - Beograd, sa desne strane, front 70m, moè zamena za stan. Telefon: 062/66-69-69. 51433 PLA CE VI u Adicama, iza Lipovog gaja, povr{ine 550m2, u blizini asvalt, struja, voda, povoqno. Telefon: 062/66-6969. 51435 PE TRO VA RA DIN - placevi 500m2, 600m2, 800m2, 1.600m2, 2.000m2. Dozvoqena gradwa, lepa lokacija. Telefon 063/585-076. 51455 PRO DA JEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613. 49825

dnevnik SR. KA ME NI CA, ku}a 350m2 moè dva stana, plus doplata. Telefon 063/523-866. 50472 NO VI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215. 50989 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwièna. Telefoni: 060/4419-375, 062/107-29-996. 51074 PRO DA JEM stariju ku}u, Satelit, Svetozara ]orovi}a 8, plac 714m2. Hitno. Moè zamena za drugu nekretninu u Novom Sadu. Telefon 069/76651090 076. ME WAM - prodajem ku}u u Ka}u stambeni i radni prostor 300m2, 1m2-400E, za raduonicu od 150m2 u Novom Sadu. Telefon 063/734-99-14. 51392 PRO DA JA - zamena komf. ku}e u Salajci, sa potkrovqem 150m2, nusprostorija 20m2 garaà 40m2/600m2 placa mogu} svaki dogovor. Telefon 021/6330-016. 51394 PRO DA JEM ku}u kod stanice u Novom Sadu 100.000 E. dozvoqeno P+3+Pk, Telefon 063/105-0-105. 51453 PRO DA JEM novu mawu ku}u S. Pa{}ana 2. Novi Sad. Mogu}a zamena. Telefon 063/519715, 064/2510-929. 51470 HIT NO i povoqno prodajem novu, dvori{nu od 130m2 ku}u, kod èlezni~ke stanice. Moè i zemena za stan uz doplatu. Telefon: 061/152-4629. 51487 TE LEP, Ul. Qubice Ravasi, ku}a oko 250m2, plac 800m2, ulagawa. Telefon: bez 062/8901199. 51536 PRO DA JEM ku}u na Klisi kod autoputa 25.000E. Telefon 063/105-0-105. 51454 PRO DA JEM ku}u 150m2 sa placem 12 ari, Popovica, Paragovski put bb. Telefon: 064/277-1920. 51520 SR BO BRAN, Ul. Ive Andri}a, ku}a 150m2, plac 450, bez ulagawa, moè zamena za stan u Novom Sadu. Telefon: 062/543816. 51538 PRO DA JE se porodi~na ku}a u centru Petrovaradina, 380m2, plac 1.200m, de~iji bazen, vrt, stara 10 godina. Zbog selidbe. Telefon 063/501-962. 51405 PE TRO VA RA DIN - ku}a 200m2, plac 930m2, blizina pijace i {kole. Cena 62.000 evra. Telefon 063/152-052-1. 51456 PRO DA JEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842-894. 51393 RAT KO VO - prodajem ku}u novu, 200m2, sa placem 22 ara, povoqna. Telefon: 062/9658-746 i 025/884549. 51085 PRO DA JEM ku}u na najlep{oj lokaciji u Ka}u, 250m2 (grejne povr{ine), terasa 45m2, garaà i podrum 60m2, plac 25 ari. U dvori{tu starija ku}a 70m2. Obe ukwiène. Termoizolovana, renovirana, kanalizacija. Telefon 063/518-932. 51390 NO VI BE ÊJ - Prodajem ku}u od 150m2 sa nusprostorijom u centru. Hitno! Javiti se na telefon 011/2334-122. 51422 KU ]A u Kamenici, ârdak, plac 900/100m2, izgra|enost do 50%. Pogodno za vilu. Lep pogled. Telefon 065/8888-341. 51334 PRO DA JEM ku}u u centru Sremskih Karlovaca, ku}u ~ine dve odvojene stambene jedinice. Telefon 883-474, 062/864-0174. 51337 PRODAJEM zemqu na putu izme|u Ka}a i Budisave – 4.800m2, {irina 60 m. Telefon: 064/4195-130. 51518

NA PRO DA JU dve ku}e, zajedno ili svaka za sebe, pogodno i za lokaciju, na uglu dve ulice, na Telepu, a moè i zamena za stanove, mogu} dogovor... Tele601056 fon 065/20-19-004. TE LEP nova prizemna ku}a sa nedovr{enim potkrovqem, ukwièna, eta`no grejawe, garaà, plac 300m2, cena 135.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefon 444-107. 601139 BOL MAN SKA, ukwièna ku}a, 85.000E. 120m2/1600m2. Odmah useqiva. Tel. 064/215-6090, 021/526-622. 601197 NO VI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane garaè koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Moè zamena za stan uz doplatu - 90.000E. Tel. 021/526-622, 063/11-24-911. 601203 kvalitetnu PRO DA JEM spratnu ku}u sa pet soba, 250m2, Blok vila u Petrovaradinu, na placu od 600m2, ku}a je ukwièna i odmah useqiva, dobro gra|ena. [ifra:30813. Telefoni: 021/427-277; 064/134-04-59, www.solis-nekretnine.com. 601054 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 90.000, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 601138 VE TER NIK, hitna prodaja odli~ne ku}e P+I od 170m2 stambenog prostora na placu od 700m2. Ekstra povoqno!!! Tel. 063/777-6233. 601219 VE TER NIK, centar, ku}a 150m2 stambenog prostora sa dva odvojena stana. Plac 300m2. ^vrsta gradwa, grejawe gas. Cena 41.500E. Tel. 063/7776233. 601220 KU ]A, [ajka{ka, 100 m2/400m2, 20m front, ukwièna, sva infrastruktura, blizina Temerinske ulice, pogodno i za firme. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 601043 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiva polovina ku}e na Bockama, ceo I sprat od 94m2, pripadaju}i plac 350m2, dve terase, ostava, kolski ulaz, parking, grejawe, cena samo 32.000. Telefoni: 021/6616324, 063/536-212. 601135 HIT NA PRO DA JA! Ku}a na Banstolu od 79m2, plac 700m2, kolski ulaz, garaà, ogra|en, struja, voda, telefon, ukwièno, cena 23.000. Tel.: 021/6616324, 063/536-212. 601136 PLAC za vikendicu, LedinciLiparije I, 2500 m2, ukwièno, pogled na Novi Sad, asfaltni put, 22.000E. „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97. 601039 GRA \E VIN SKI placevi na Klisi, u zoni porodi~nog stanovawa, povr{ine od 380620m2, a cena 40 evra/m2. Za sve dodatne informacije pozovite 021/427-277 ili 065/20-19010. 601053 LO KA CI JA za gradwu stambene zgrade, na Novoj Detelinari, kod Sajma, dozvoqena gradwa objekta Pr+3+Pk... Za sve ostale informacije pozovite 064/2003-103. 601055 HIT NO prodajem plac od 376m2 u Petrovaradinu kod „To~ka”, dozvoqena gradwa ku}e P+I+Pot, ogra|en, svi prikqu~ci na ulici, asfalt, cena 33.000. Tel.: 021/425-653, 063/536-212. 601137 PRO DA JE MO obradivo zemqi{te na teritoriji Vojvodini od 10 do 2000ha po realnim cenama. Agencije iskqu~ene. Tel. 063/11-24-911. 601200 GRA \E VIN SKI plac, Popovica, 1006m2, ukwièn, dozvoqeno porodi~no stanovawe, moè prodaja pola placa. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97. 601037

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik POVOQNO izdajem lokal, Jovana Cviji}a 25a, u dva nivoa, mo`e funkcionisati kao stambeno-poslovni prostor. Telefon 063/84-15-437. Useqiv 1. 6. 2012. 51450 ULI^NI lokal u Radni~koj ulici - 89m2, ukwi`en, prazan useqiv, cena 62.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/8236608. 601171 INVESTITOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, lokal 150m2. Tel. 021/523-193, 021/451-318, www.nekretninemojdom.com. 601238

U BLIZINI KEJA!!! Odli~an prostor izuzetno pogodan za ordinaciju ili kancelarije u odli~nom stawu. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 601178 IZDAJE SE prvoklasan poslovni prostor 42m2, u prizemqu tr`nog centra u blizini Futo{ke pijace, veliki izlog, CG, useqiv, povoqno! Telefon 063/517-846. 601263 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 601035 MAGACINSKI PROSTOR ili radionica na ulasku u Ba~ki Jarak, na glavnom putu. Hala 11h7 i dvori{te 20 m2. Telefon: 064/1922-001. 601036 POSLOVNI prostor, Nova Detelinara, odli~no za kancelarije, servise i sli~no, 130m2, cena samo 49.000E. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97. 601040 MANSARDA - ateqe na [onsiju, u Tozinom sokaku, 29m2 za 22.600 evra, a za vi{e informacija pozvati. [ifra:22832. Telefoni: 021/451-570; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 601061

KUPUJEM sve vrste automobila, moè i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Isplata maksimalna na licu mesta. Telefoni: 064-337-7695 i 824611. 50208 KUPUJEM auta sve vrste maksimalno pla}am, moè i havarisana. Telefoni: 822-714, 063/7081-939. 51491 HITNO - povoqno prodajem {kodu 120L. Pogodna penzionerima, pecaro{ima, pija~arima i za reciklaù. Registrovana do 26. 8. 2012. godine, cena 35.000 dinara. Telefoni: 021/6624-151, 529-642. 51375 GRA\EVINSKI PLAC Bocke, 985m2 i 1560m2 ukwièn, lep pogled, odli~an prilaz, 985m2 -25E/m2, 1560m2 20E/m2. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 601038 PRODAJEM plac sa ku}om za adaptaciju ili ru{ewe kod {kole milicije u Sremskoj Kamenici. Cena 33.000E! Tel. 060/621-1685. 601218 PLAC - Sremska Kamenica u nalep{oj ulici 500m2 - sa delom pla}enih komunalija i prikqu~cima, front 18m. Cena 85.000E. Telefon 064/8236608. 601177

IZDAJEM sre|en, salonski stan, I sprat @elezni~ka 40, 100m2, kao poslovni prostor, advokati, lekari, {kole. Telefoni: 021/527-258, 021/66-21791, 064/27-80-303. 50926 IZDAJEM poslovni prostor 220m2 u Petrovaradinu na glavnom putu. Pogodono za sve namene. Telefon 064/401-4180. 51446

BELA TEHNIKA, televizori LCD sa spoqnim o{te}ewem, povoqne cene, odlo`eno pla}awe, garancija. Telefon 021/528-822. 48516

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 51391

PE]KAR: kaqeve pe}i, kamini, radimo sa svojim materijalom. Ima pe}i novih, polovnih, mozaici u staroj cigli, crepu. Telefon 064/1757-053. 50117 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 50206

POSTAVQAWE svih vrsta kerami~kih plo~ica, Martin. Telefoni: 021/6413-911 i 062/853-4948. 50372 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odloènog pla}awa. Telefon 021/454-157, 063/540-596. 50638 MO LER SKO-FAR BAR SKE usluge. Telefoni: 064/584-9584, 063/512-449. 50865 POVOQNO i stru~no ozelewavam kafi}e smaragdnim stubastim tujama. Telefon 062/304-531. 51325 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612570 od 9-12 i 15 -19. 51445 VODOINSTALATER pruà sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 065/5610864, 063/7509499, 021/6394167. 51448 MAJSTOR za popravku svih vrsta krovova ako curi i vlaì, popravka dimwaka i ~i{}ewe oluka. Tel.: 021/6434-313, 064/157-1404. 51493 MOLERSKO-FASADERSKA radwa najpovoqnije izvodi molerske radove, demit fasade i adaptacije, iskusni i ozbiqni majstori. Telefoni 021/882133, 063/518-346. 51503

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14. 50354 PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-2514. 50355

nedeqa22.april2012.

KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/9945-002. Mile. 51210

Posledwi pozdrav

KUPUJEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/994-5002. Mile. 51211 KUPUJEM staro gvo`|e, stare automobile do 200E, ~istimo podrume, odnosimo {ut, ve{ ma{ine, {porete. Telefoni: 064/95-33-943, 063/84-85495, 6618-846. 51323

Normanu Kristicu 1933 - 2012. od: Ankice i Sawe sa porodicom. 51553

Dvanaest tu`nih godina je od kako na{ najdra`i

Danas, 22. aprila navr{ile su se dve godine od kada nije sa nama na{ dragi

Ivo Puqizevi} 1960 - 2000. iznenada, u snu, ispusti svoju plemenitu du{u.

Dragi{a Keser

Jedino na{e, bio si nam ponos i uzdanica, a tvoja qubav i zagrqaj - najve}a sre}a. Sve vi{e nam nedostaje{...

S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u, uspomenu na tebe ve~no }e ~uvati tvoji najmiliji.

Traje{ zauvek voqen, u na{im srcima, mislima i najlep{im uspomenama. Tvoji najmiliji.

Porodica Keser. 51547

51443

Uz tvoje razumevanje, nesebi~nost i podr{ku, ali na`alost bez tebe, ostvaruju se na{i snovi. Poslednji pozdrav i hvala na{em dragom Bori.

TRINAESTOGODI[WI POMEN

Marija D. Drobwakovi} KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 44676

1999 - 2012.

Borislav Wurst Nemanja i Nada Popovi}.

Ako je tvoje vreme moralo stati, na{a qubav i se}awe traja}e koliko i mi sami. Tvoji: Du{an, Mira, Goga i Vlada. 51551

51576

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: izno{ene koke nosiqe, tovne pili}e, prasi}e. Dostava na ku}nu adresu. Povoqno! Tel.: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 51253

POTREBNA èna za prodaju cve}a na Limanskoj pijaci. Uslov dobro poznavawe posla, dogovor je realno mogu}. Telefon: 66-19-236 i 063/83-98-759. 51271 POTREBNA radnica za rad u mewa~nici i trafici. Telefon 060/69-29-005. 51383 SPLAVU u Futogu potrebni konobari, pomo}ne radnice u kuhiwi. Telefon 063/509-167. 51472 EVROPA: Agencija za zapo{qavawe potraùje: kuvarekuvarice, pica-majstore, konobare, konobrice, pomo}ne kuvarice, sobarice, bebisiterke, gerontonegovateqice, medicinske sestre, doma}ice. Telefon 021/400-148. 51489 AGENCIJA za pomo} starim, bolesnim qudima. Nudimo: gerontolo{ke, medicinske, kurirske, usluge i izdràvawe. Agencija za ~uvawe dece, profesionalno, uspe{no. Telefon 021/496-333. 51490

PRODAJEM povoqno polovnu i novu opremu za plastenike. Telefon 069/730-306. 51475

SE]AWE

22. 4. 1982 - 22. 4. 2012.

TU@NO SE]AWE

Dana, 18. 4. 2012. godine navr{ilo se {est meseci od smrti na{eg dragog i nikad pre`aqenog

Spasoje J. An|eli} Godine prolaze, ali sa po{tovawem i ponosom ~uvamo uspomene na tvoju qubav, dobrotu i plemenitost. Supruga Zora, }erka An|elka i sin Milidrag sa porodicama.

Mustafe - Muja Haxali}a Hvala ti za svu qubav koju si nam poklawao, ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji: supruga Sabija, sinovi Zlatko i Mirsad, snaje Nadica, Violeta i tvoj voqeni unuk Matej. 51410

51584

PETNAESTOGODI[WI POMEN

Dana 23. 4. 2012. godine navr{ava se godina od kada nije sa nama na{ dragi i nepre`aqeni otac

Pro{la je godina od smrti na{e drage mame, babe i prababe

Radowa Vlahovi} 1917 - 1997. S ponosom ~uvamo uspomenu na Tebe, na svu plemenitost koju si nesebi~no delio s nama.

Nade Pavlov

Milo{ Macura Neizmerno zahvalne }erke.

]erka Qubica sa porodicom.

51481

51326

Tvoje Zora i Mika. 51562

^iTUQe l POMeni

nedeqa22.april2012.

dnevnik

Posle kratke, a te{ke bolesti, napustio nas je na{ dragi

Re~i su suvi{ne, kada nema ko da ih ~uje, voqeni moj tata.

Na{ najmiliji suprug i otac

Ninoslav ]a}i} Bata 1944 - 2012.

Borislav Wurst

Sahrana je u ponedeqak, 23. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

dipl. ing. arhitekture

Supruga Radmila, }erka Danica, zet Dragan, unuke Milica, Jelena i Dragana.

vratio se zauvek u svoj voljeni Novi Sad. Ispra}aj i polaganje urne u porodi~nu grobnicu na Katoli~kom groblju obavljeni su po `elji, 21. 4. 2012. godine, u prisustvu njegovih najmilijih.

Supruga Mirjana Sin Aleksandar

51590

Ninoslav ]a}i} Bata

51571

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo da je u 60. godini preminula na{a draga supruga, sestra i teta

Ninoslav ]a}i} Hvala ti za qubav, podr{ku i nesebi~nu pomo} koju si pru`ao meni i mojoj deci.

Dragi na{ Bato, sa ponosom }emo te se se}ati, sa dubokom tugom oplakivati i ~uvati od zaborava. Hvala Ti za sve trenutke i pa`wu koju si nam poklonio. ]erka Danica i zet Dragan. 51604

Na{ deda

Radivoje Kuveqi}

]erka Danica.

Drena Popovi} ro|. Jeli} Dragom tati posledwi pozdrav. Tebe nema, ali u na{im srcima }e{ ve~no `iveti.

Sahrana }e se obaviti u rodnom selu ^esteregu, kod Zrewanina, danas, 22. 4. 2012. godine, u 14 ~asova. Hvala ti na velikoj dobroti i qubavi. Po~ivaj u miru.

]erka Vesna, zet Milivoje, unuci Aleksandar, Sr|an i Tijana.

51597

Ninoslav ]a}i} Bata

Posledwi pozdrav suprugu

Ti zna{ koliko te vole, koliko se za tebe mole, tri srca usamqena, mala, {to bi sve za tebe dala.

O`alo{}eni: suprug Mladinko, sestra Milka, sestri~ine Sawa i Tawa sa porodicama.

51582

Tvoje unuke: Milica, Jelena i Dragana. 51594

51585

S velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je napustio na{ voqeni

Posle duge i te{ke bolesti upokojila se na{a draga

Ninoslavu ]a}i}u Bati

Na `ivotnom putu izgubio si bitku za opstanak, ali tvoje vrednosti osta}e u trajnom se}awu. Neka ti je ve~na slava i hvala.

Radivoje Kuveqi}

Qubica Uro{evi} ro|. Jovi} 1936 - 2012.

1935 - 2012. Supruga Radmila.

Sahrana je u ponedeqak, 23. 4. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena: supruga Dragica, sin Mile, }erke Vesna i Gordana, zetovi i unu~ad.

Posledwi ispra}aj drage nam pokojnice odr`a}e se u ponedeqak, 23. 4. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sestra Vera, }erka Danka i zet Sa{a.

51591

51580

51588

Dragoj sestri

3 Sa tugom se opra{tamo od na{eg dragog

Radivoje Kuveqi}

Qubici Uro{evi}

Nemawe Krstono{i}a Se}awe na zajedni~ki provedeno vreme i drage susrete ~uva}emo sa ponosom i qubavqu. Porodica Reqin. 51579

Posledwi pozdrav dragom tati od: }erke Gordane, zeta Ranka, unuke Tamare i unuka Branka.

posledwi pozdrav od: Bebe i Brata{a sa porodicama.

51581

51589

Qubica Uro{evi} ro|. Jovi} Mala moja, velika mati, otrgla si mi se iz ruku du{o moja, sunce moje. @ivi{ u mom srcu zauvek, a ja sa tvojim posledwim poqupcem. Tvoja Dankica. 51587

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Preminula je na{a draga mama i baka

Tu`na srca se opra{tamo od na{e mame, bake i ta{te

Posledwi pozdrav na{oj Qubi, velikom ~oveku i prijatequ.

Na{a draga Lola vi{e nije s nama.

Branislava Miti}

Zora Mrki}

ro|. Stefanov

Qubica Uro{evi}

1925 - 2012.

Sahrana }e se odr`ati na Gradskom grobqu, u utorak, 24. 4. 2012. godine, u 12 ~asova.

Tuguju za wom weni najmiliji: Simona, Mia, Romana i Reqa.

Danice Dovijarov

Ispra}aj je sutra, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene: }erka Bosiqka i unuka Sowa.

nedeqa22.april2012.

17. april 1936 - 20. april 2012. ^uva}emo uspomenu na lepo 40.-godi{we dru`ewe. S qubavqu i po{tovawem, Lela i Brana Suboti~ki.

220412/P 51595

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 77. godini preminuo na{ dragi

OG-1

Weni: }erka Miroslava, zet Milorad i unu~ad Goran i Katarina.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Na{a draga sestra

51607

Mirko Ivi} Sahrana je u ponedeqak, 23. 4. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Danica, sinovi Milan i Tomislav, snaje Miqana i Qiqana, unuci Mirko i Radovan, unuke Milica i Maja.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i sve poznanike da je 21. 4. 2012. godine, preminula u 71. godini

Dragoqub Bugarski 1937 - 2012.

Danica Dovijarov

Sahrana }e se obaviti 23. 4. 2012. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Wegovi: Maja, Jelena i Pe|a.

ro|. Pani}

ve~no }e ostati u na{im srcima.

51608

51598

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je zauvek zaspala na{a voqena mama, baka i prabaka

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Weni: sestre Julka, Verica, Jelica i Vida, bra}a Milan, Ilija i Branislav sa porodicama.

Danica Dovijarov ro|. Pani} 1941.

51606

Sahrana }e se obaviti u nedequ, 22. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Gardinovcima.

Ana Dobri} 1931 - 2012. Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 23. 4. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

GODI[WI POMEN

Qubici Uro{evi}

O`alo{}eni: suprug Milan, }erka Verica i sin Miroslav.

O`alo{}ena porodica.

od: sestre Mare, Mileta i Vlade sa porodicom.

51605

51592

51586

Sa tugom i `alo{}u obave{tavamo da je posle kra}e i te{ke bolesti preminula u 74. godini na{a majka, baka i svekrva

Giric Rozalija

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

dragom

Dana 24. 4. 2012. godine navr{i}e se tu`na godina od kako nisi sa nama. Vreme prolazi, a bol i tuga ostaju. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima vedrog duha i dobrote. Po~ivaj u miru.

Ana Dobri}

Tvoji najmiliji koji te nikada ne}e zaboraviti.

Marija Sekeq Bogu je ponestalo pa Vas je uzeo.

an|ela,

Nada.

Aleksi Miqanovi}u

Hvala za sve {to si ~inila za nas.

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 23. 4. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: suprug Imre, }erka Iboqa i zet Jovan.

Weni najmiliji: sinovi Andrija, Janko, unuka Ivana i snaja Vinka.

od: brata Ostoje i snaje Du{anke Tomi} i sinovica Vesne, Vi{we i Qubinke sa porodicama.

51205

51603 51593

51601

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. aprila 2012. godine preminuo na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

Ninoslav ]a}i} Bata

Ninoslav ]a}i} Bata Deda moj, kada bi pesmom mogla da te vratim, nikada ne bih prestala da pevam.

Deda, godine }e pro}i, jedino je bol u grudima za tobom neprolazna.

Ninoslav ]a}i} Bata

Tvoja unuka Jelena - Lela.

Tvoja unuka Milica.

Dragi moj deda, zaspao si u mom srcu. Probudi se da me ~uva{, pazi{ i voli{. Tvoja unuka Qubi~ica - Dragana.

51596

51599

51602

Radivoje Kuveqi} Posledwi pozdrav dragom prijatequ od Mikija Kova~evi}a.

51583

Aleksa Miqanovi} iz Temerina 1930 - 2012. Sahrana }e se obaviti 22. aprila, u 12 sati, na grobqu, u Temerinu. O`alo{}eni: supruga Marija, sinovi Milorad i Gojko, snaje Rada i Novka i unu~ad Aleksandar i Sawa Miqanovi}. 51600

tv program

nedeqa22.april2012.

08.05 Хроника 62. Фестивала професионалних позоришта Војводине 08.15 Све о животињама 08.30 Академац 09.00 Увек медаља 09.30 Колико се познајемо 10.30 Кад зазвони 11.00 Знање имање 12.00 Вести 12.10 Еко-Шуме Војводине 12.35 Центар света 13.00 Додати живот годинама 14.00 Нови таблоид НС 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здраво живо 15.30 Чари риболова 16.00 Ток шок 17.00 ТВ Дневник 17.25 Све(т) око нас 17.55 Херкулес, филм 2.део 19.30 ТВ Дневник 20.10 Климатски ратови 21.00 Мидлмарч 22.00 Војвођански дневник 22.35 Мој први глас 22.40 Спортска хроника 23.10 Грување 00.00 Мидлмарч 00.55 Хроника 62. Фестивала професионалних позоришта Војводине 01.05 Херкулес, филм 2.део 02.25 Све(т) око нас 02.50 Нови таблоид НС 03.40 Ток шок

09.00 09.30 11.00 13.45 14.30 16.00

Портрет привредника Ноге на пут Више од откоса Арт бокс Ћаскање Здравље и Ви

06.05 08.00 09.06 11.00 11.50 12.00

Тема недеље (Панонија, 19.00) 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.15

И-вести Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Тема недеље Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

16.07 17.16 17.45 18.22 18.56 19.30 20.09 20.54 23.10 00.10 00.28 02.03 02.24 05.03 05.49

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Тенис-Фед куп, Русија - Србија, спортски програм Тенис-Фед куп, Русија - Србија, пренос Плави воз Мој херој Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Плави воз Шта жене желе, филм Достојевски Дневник Егзит Сећање на недужне, пренос Тенис-Фед куп, Русија - Србија (р) Плави воз Верски календар

Свануло је ново јутро и Војислављев деда дошао је колима по унука у милицијску станицу да га одведе кући. Војислава је у стану сачекало неколико другова и другарица из разреда у знак добродошлице Улоге: Љубомир Булајић, Александар Радојичић, Сања Поповић, Сузана Лукић, Лена Богдановић, Небојша Миловановић, Горан Султановић Режија: Јанко Баљак (РТС 1, 20.09)

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 09.50 10.15 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 23.05

Кухињица-мађ. Српски екран Агро мозаик Спортска Војводина Франк Рива Знање Програм за децу Програм за децу (слов) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Заједно Силвестер Макаји, док.филм (рус)језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Емисија (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Баразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Пут Рома (ром) ТВ Спорт (мађ) Мој први глас Франк Рива

06.30 Серија 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.45 Концерт „Музички мириси Медитерана” 09.10 Време је на мојој страни 10.00 Серија 12.00 Најбољи лек 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Серијски програм 15.00 Давид у граду сунца 15.30 Време је на мојој страни 15.45 Неон сити 16.00 Вести 16.05 Личности и догађаји - Мира Ступица 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Документарни програм 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји - Ружица Сокић 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Град међу орловима - Цетиње 23.30 Серијски програм

09.30 НБА Косаркологија 10.00 КХЛ финале: Авангард– Динамо М 11.45 СК студио 13.45 АТП Мастерс Монте Карло, финале 17.00 Премијер лига: Ливерпул – ВБА 19.00 Премијер лига: Манчестер јунајтед – Евертон 20.45 СК студио 21.30 НБА: ЛА Лејкерс – Оклахома Сити 00.00 АТП Мастерс Монте Карло, финале 02.15 Холандска лига: Ајакс – Гронинген

Мистерија Макавејев, портрет Душана Макавејева, највећег српског и светски признатог авангардног редитеља, реализован је у периоду од 2007. до 2011. године. Снимање је започето на БЕЛЕФ-у, када је Макавејев држао радионицу за студенте режије на Калемегданској тврђави... (РТС 2, 21.00) 07.00 07.45 08.00 09.00 09.25 09.30 09.45 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.30 15.05 16.00 17.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.13 22.58 23.31 00.02 00.30 02.30 02.54 03.20 04.00

Лена Богдановић

04.00 06.45 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.45 19.00 19.15 21.00 23.00 00.15 02.00 03.00

Дођи на вечеру Домаћин Жене Галилео Сурвајвер Квиз Савршен минут Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Филм: Господар рата Вести Филм: Маска 2 Филм: Борнов идентитет Повратак у цивилизацију Филм: Репликант Кобра Став Србије

05.50 Заувјек сусједи 07.45 Добра земља 09.45 Топшоп 10.00 Пулс нације 11.00 Вести Б92 11.35 Два и по мушкарца 13.45 Тенис: АТП Мастерс 1000, Монте Карло, финале, пренос 14.30 Интернат 16.00 Вести 16.35 Свет на длану 17.00 Наша мала клиника 18.00 Фудбал: Атлетико Мадрид Еспањол, пренос 20.05 Истражитељи из Мајамија 21.00 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Спартак, крв и песак 01.05 Филм: Сестре из пакла 02.40 Филм: Повратак учитеља 1 04.10 Филм: Повратак учитеља 2

Портрети: Мистерија Макавејев

СЕРИЈА

Плави воз

Нови таблоид НС Гости емисије су Саша Драгић, менаџер, Невена Ђорђевић и Игор Терзија, учесници „Првог гласа Србије” и Бранислав Брендон Радонић, учесник „Великог брата”. Да ли учесници у изборима за музичке таленте и ријалити шоу програмима имају шансу да наставе успешну каријеру, или на њих пада мрак медијског заборава? Уредници и водитељи: Наташа Илић-Јовановић и Александар Филиповић (РТВ 1, 14.00)

Душан Макавејев

06.00 06.30 07.45 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.30

Амен ађес Време одлуке Дозволите.. У Фраголанији Бернард Поштар Пат Шумска школа Под отвореним небом Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Магазин Лиге шампиона Сат Биографије Мали фудбал: „Играјмо за шеснаест”, пренос Магазин Лиге шампиона Фудбал: Еуро магазин Изгубљени светови Портрети: Мистерија Макавејев Јелен топ десет 26. београдски маратон, репортажа Ја, ми и други Викенд Евронет Мали фудбал: „Играјмо за шеснаест” Магазин Лиге шампиона Фудбал - Евро магазин 26. београдски маратон Изгубљени светови

ВОА Маратон Универзум Филм: Златна праћка Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Улови трофеј Здравље и Ви Вести Слике живота Милица² Филм: Елвис је напустио зграду Вести Слике живота Универзум Њушкала Филм: Терминал Филм: Хип хоп макро Филм: Златна праћка Њушкала Филм: Хип-хоп макро

dnevnik

c m y

Фантастично путовање Пре шест стотина година, пре него што је Колумбо открио Нови свет, много пре Магелана, кинески цар Џонгле из династије Минг, наредио је да огромна флота бродова исплови ка Западним морима, како би проширио своју власт. Његово путовање је пратило 300 бродова са 28.000 чланова посаде... (Хепи, 12.00) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.55 16.00 16.15 17.55 18.30 19.00 19.30 21.30 23.00 02.45 03.30

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мегаминималас Меда Чарли Телешоп Барби и дијамантски замак Генератор Рекс Фантастично путовање Моји џепни љубимци Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Долина вукова Вести Телешоп Долина вукова Телемастер Моја Србија Црни Груја Филм Љубавни сигнали Филм Матрјошки Љубавни сигнали

Емили Перкинс

Сестре из пакла Џинџер и Бригит, петнаестогодишње сестре које пате од интровертности и показују знаке крајње мизантропије. Оне живе у типичном канадском предграђу Бејли Даунс и проводе време тако што из забаве глуме застрашујуће сцене смрти Улоге: Емили Перкинс, Катарина Изабел, Крис Лемкеј Режија: Џон Фаусет (Б92, 01.05)

07.00 Добро јутро 10.00 Филм: Шина: Краљица џунгле 12.00 Шопингхоличарке 13.30 Топ спид 14.00 Гранд хит године 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне са леом киш 18.00 Филм: Наивко 19.30 Национални дневник 20.00 Папарацо лов 21.00 Тренутак истине 22.30 У рингу 23.30 Филм: Не заљубљуј се на први поглед 01.30 Филм: Први април! 03.00 Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa22.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ОВОГА ПУТА КРИЗА (НИ)ЈЕ ДРУГАЧИЈА

Пишу: Кармен Рејнхарт и Кенет Рогоф 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 12.00 13.00 14.00 15.00

Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Грађевинске интервенције Саградити, купити или рестаурисати Луда вожња Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада НY Инк Нисам знала да сам трудна Највећи губитник Пацијенти са необичним здравственим проблемима Згоднија од ћерке Дневник дебелог човека Л.А. Инк Највећи губитник

08.00 Стварање новог човека: Тајни експерименти у совјетским лабораторијама 09.00 Истина о... 10.00 Све Кенедијеве жене 11.00 Азијске монархије 12.00 Исус пре Исуса 13.00 Дешифровање мајанског кода 14.00 Видео је убио радио 15.00 Тајм тим година X 16.00 Монголија: У сенци Џингис Кана 17.00 Истина о... 18.00 Ален Прост, трка кроз живот 19.00 Кракатау – последњи дани 20.00 Лућано Павароти 21.00 Почетак рата 22.00 Ко си заправо ти? 23.00 Тајм тим година X 00.00 Монголија: У сенци Џингис Кана 01.00 Истина о...

08.00 Старла и јахачи драгуља 08.30 Родјендански змај 09.30 Чудесни подвизи младог Херкула 10.30 Операција Далматинац 12.00 Боље од бекства 14.00 Ужичка република 16.00 Није крај 18.00 Доказ 20.00 Мејби бејби 22.00 Силом стрипер 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Ни је крај Љу бав на при ча ко ју при ча Ђу ро, глу мац из срп ских пор но фил мо ва. Мар тин је хр ват ски рат ни ве те ран ко ме се жи вот про ме нио ка да, чуд ном игром слу ча ја, у срп ском пор но фил м у ви ди глав ну глу ми цу, Де су. Мар тин кре ће у по тра гу за њом... Уло ге: Иван Хер цег, На да Шар гин, Пре драг Ву шо вић Ре жи ја: Вин ко Бре шан (Си не ма ни ја, 16.00)

17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

08.20 Моји џепни љубимци 09.35 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.55 Колумбо 11.20 Пороци Мајамија 13.10 Дом, филм, док. филм 15.00 Мистер Бин на празницима, филм 16.40 Будва на пјени од мора 17.40 Кувар и по 17.45 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Симпсони, филм 21.35 Сурвајвер: Повратак у цивилизацију 22.40 ЦСИ Мајами 01.10 Астро шоу

Мо нет Ма зур

Ке ри Форд у бе гу је пред по ли ци јом јер је осум њи чен за ди л о ва ње. Под мет ну та дро га осве та је ње го вог про тив ни ка, во ђе бај кер ске бан де. Да је Форд ухва ћен, за ди ло ва ње би би ла оп ту же на и ње го ва де вој ка Шејн... Уло ге: Мар тин Хен дер сон, Мо нет Ма зур, Ајс Кјуб, Џеј Хер нан дез Ре жи ја: Џо зеф Кан (ХРТ 1, 00.59)

ЦСИ: Ма ја ми Ра јан и Алекс по чи њу да об ра ђу ју те ло мла де же не про на ђе но у ње ном апарт ма ну, ко ји је за пра во пот пу но опре мље ни ла бо ра то риј за про из вод њу ме там фе та ми на. Стан про гу та ва тра на к он упо тре бе ЦСИ ала та... Уло ге: Деј вид Ка ру зо, Еми ли Прок тер, Кан ди Алек сан дер, Адам Ро дри гез (РТЛ, 22.40)

08.05 Златна кинотека: Човек са Снежне реке, филм 10.13 ТВ календар 10.27 Комеморација у спон подручју Јасеновац, пренос 12.00 Дневник 12.24 Плодови земље 13.20 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.08 Истина о мачкама и псима, филм 17.12 Мир и добро 17.51 Баштованка 18.17 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.10 Све у 7!, квиз 21.04 Даунтаун Еби 22.10 Дневник 3 22.43 Венчани, самци, остало 23.55 Недељом у два 00.59 Бес на два точка, филм 02.21 Скица за портрет 02.39 Баштованка

08.41 09.13 09.39 10.01 10.48 10.58 12.03

19.30 20.00 21.55 00.05 00.23 00.50

06.00 Земља изгубљених 07.40 Холивуд на снимању 08.10 Бетмен: Под црвеном капуљачом 09.25 Права љубав 11.05 Замена 12.45 Васпитање за почетнике 13.05 Бег из дивљине 15.15 Са дипломом у џепу 16.40 Незаустављив 18.20 Аутомобили 2 20.05 Игра престола 21.05 Почетак 23.30 Калифорникација 00.00 Генсбур: Херојски живот 02.15 Кад водењак пукне 03.50 Цимерка 05.25 Холивуд на снимању

СЕ РИ ЈА

Бес на два точ ка

13.28 15.45 17.04 17.34 17.55

На да Шар гин

Дијагноза: Убиство Дибра жена Браћа и сестре Мистерије Хејвена Филм: Џеј Хантер и изгубљено благо Угарита Убиства у Мидсамеру Ерика Да ли знате ко сте? Браћа и сестре Добра жена Закон и ред: Злочиначке намере

Мала ТВ Веселе тројке Силвестрове и Чичијеве тајне Мерлин Библија Лички Осик: Миса, пренос Филмски матине: Зов дивљине, филм Циклус носталгија Ускрсфест 2012, снимак Магазин Лиге првака Олимп - спортска емисија Рукометни куп Хрватске (Ж), пренос финала Музика, музика... Буч Касиди и Санденс Кид, филм Филмски бутик: Последњи танго у Паризу, филм Посебни додаци Гаража Ноћни музички програм

07.00 Кора без стида 08.30 Убиство у затворском дворишту 10.00 Упозорење: Строга цензура 11.30 Спортске стране 13.00 Багзи 15.00 Божићна песма за једну диву 16.30 Био једном једва божић... 18.00 Чувајући тесу 20.00 Четворица као један 22.00 Земљанке су лаке женске 00.00 Пре него што се он пробуди 01.30 Три слепа миша

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Тихи пад Џеронимо: Америчка легенда Тwо иф бy сеа Бубамаре Пољуби ме за збогом Људи од заната Момак остаје на филму Акција у центру града Оловни војници Тихи пад Тачке задовољства Секси латино девојке

Еми ли Прок тер

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Град мотора Пета брзина Моћни бродови Погранична полиција Чудовишта из реке Водич из безизлазних ситуација Пецање голим рукама Човек, жена, дивљина Полицајци на задатку Чудо да сам жив Америчка тајна служба Погранична полиција

08.30 09.30 09.45 10.00 13.00 14.00 17.00 18.30 19.15 20.00 23.00 00.00 00.15 01.15

Билијар Атлетика Олимпијске игре Маратон Суперспорт Бициклизам Билијар Супербајк Супербајк Билијар Бициклизам Мотоспортови Билијар Мотоспортови

Za divno ~udo – nigde nas! Kroz istoriju su i bogate i siroma{ne zemqe pozajmqivale novac i prolazile kroz razli~ite finansijske krize, doìvqavale krahove, a zatim se oporavqale. I svaki put su eksperti tvrdili da je „ovog puta druga~ije”, veruju}i da nova situacija ima vrlo malo sli~nosti sa starim i da stare istine vi{e ne vaè. U ovoj kapitalnoj studiji poznati ekonomisti Karmen Rejnhart i Kenet Rogof jasno pokazuju da je to bilo pogre{no rezonovawe. Na osnovu detaqne analize finansijske istorije {ezdeset {est zemaqa sa pet kontinenata, „Ovog puta druga~ije” donosi sveobuhvatan pogled na raznolikost finansijskih kriza tokom osam vekova finansijske istorije sveta, gre{ke dràva, panike banaka i inflacione udare, od sredwevekovnog smawewa procenata zlata u novcu do savremene hipotekarne krize. Zakqu~ci kwige pomalo su sumorni: s jedne strane, finansijske krize su tokom istorije imale iznena|uju}e konzistentne frekvencije, trajawe i èstinu, a s druge strane je ~iwenica da je kratko pam}ewe olak{avalo ponavqawe kriza. oje su vrste kriza i wihovi datumi ? Po~i- tucija od strane dràve i, ako nema navala, zatvawemo definicijom inflacionih kriza, rawe, spajawe, ili velika dràvna pomo} va`noj kako zbog toga {to su univerzalne i dugo finansijskoj instituciji koja ozna~ava po~etak istorijski zna~ajne, tako i zbog toga {to ih je mo- niza sli~nih ishoda za druge finansijske instigu}e relativno prosto i jasno definisati. Mnogi tucije. Krize spoqnog duga podrazumevaju direktperiodi sa visokom inflacijom mogu se dobro na prestanak otplate spoqnog javnog duga, kog daopisati kao hroni~ni - traju mnogo godina, pone- ju uglavnom strani zajmodavci. Argentina drì kad popu{taju, a ponekad se zadràvaju na sredwem nivou, pre nego {to eksplodiraju. Inflacijom od 40 odsto na dvanaestomese~noj osnovi defini{e se epizoda visoke inflacije. Naravno, mogu}e je argumentovati da su u~inci inflacije opasni i na mnogo niìm nivoima, recimo deset posto, ali tro{kovi koje stvara stalna umerena inflacija nisu jasno utvr|eni niti teorijski, niti empirijski. Hiperinflacije, stope od 40 odsto mese~no, novijeg su datuma. Za period pre prvog svetskog rata, ~ak je i prag od 40 odsto godi{we previsok, jer su stope inflacije bile mnogo niè, posebno pre nastanka modernog papirnog novca. U periodima sa znatno niìm prose~nim stopama inflacije, one su predstavqale {ok i traumu za privredu i stanovni{tvo, te ih zbog toga dfiniemo kao krize. Stoga, da bismo na smislen na~in ukqu~ili ranije periode, za wih smo uzeli kriti~an prag od 20 posto inglacije na godi{wem nivou. Slomovi valuta. Da bismo ih datirali koristili smo depresijaciju od 25 posto na godi{wem nivou. Ova definicija je naj{tedqivija, jer se ne oslawa na druge promenqive, poput deviznih rezervi i pove}awa kamatnih stopa. Likvidirao cara i dug - Benito Huarez Kao i kod inflacije, prag od 25 posto moè se primeniti na podatke posle Drugog rekord za najve}i prestanak otplate dugova, ona je svetskog rata, jer bio bi previsok za ranije peri- 2001. prestala da otpla}uje vi{e od 95 milijardi ode. Iz tog razloga, slom valute defini{emo kao dolara spoqnog duga tako {to su isplate kamata godi{wu deprisijaciju od 15 posto. Nas ne zanima smawene i produène. Ponekad zemqe direktno samo datirawe po~etnog sloma, ve} i ceo period u ne priznaju dug, kao {to je to u~inio Meksiko kome godi{wa depresijacija prevazilazi dati 1867, kada se Huaresova vlada odrekla vi{e od 100 prag. Za razliku od inflacije, „~ast” za rekordni miliona pezosa duga kog je napravio car Maksimislom valute ne pripada Ma|arskoj („otpisali” 26 lijan. nula na nov~anicama zbog inflacije), ve} Gr~koj Krize unutra{weg duga nastaju pod pravnom za 1944. godinu. nadle`no{}u zemqe koja se zaduùje. U ve}ini zeZamene jedne valute u drugu deo su svake epizo- maqa, tokom ve}eg dela wihove istorije unutrade hiperinflacije. U borbi protiv inflacije {wi dug bio je u doma}oj valuti i ve}inom su ga Brazil je sproveo ~ak ~etiri zamene od 1986. do dràli rezidenti. S druge strane, apsolutno naj1994. Kada smo pisali kwigu, rekorder po veli~i- ve}i deo spoqnog javnog duga bio je u stranoj valuni zamene bila je Kina, koja je 1948. godine izvr- ti i dràli su ga strani rezidenti. Krize unutra{ila zamenu po stopi od tri miliona prema jedan. {weg duga de{avaju se u mnogo lo{ijim privredPre zavr{etka kwige, Zimbabve je oborio ovaj re- nim uslovima nego {to je to slu~aj sa prestankom kord sa stopom od deset milijardi prema jedan. otplate spoqnih dugova i verovatno je to razlog Pucawe mehura cena imovine. Ista metodoligi- za{to se toliko epizoda kriza unutra{weg duga ja mogla bi se primeniti i na pucawe mehura cena nije primetilo u poslovnoj {tampi mejnstrima. imovine, hartija od vrednosti ili nekretnina, Na kraju, neki od prestanaka otplate unutra{weg koji su uobi~ajeni pre bankarskih kriza. Da bi- duga koji su ukqu~ivali prisilnu zamenu depozismo ozna~ili wihov po~etak, koristimo dva tipa ta ustranoj valuti u depozite u doma}oj, dogodili doga|aja: navale na banke koje dovode do zatvara- su se tokom bankarskih kriza, hiperinflacija wa, spajawa ili preuzimawa jedne ili vi{e insti- ili wihove kombinacije.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du {an Vla o vi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa22.april2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Упор ни сте у све му што вас до ти че, и уве ре ни у сво ју ис прав ност у ве зи с тим што ра ди те. То је ОК. Скло ни сте хе до ни зму и на ме та њу сво јих ви со ких стан дар да. И то је ОК. Мо же вам се, а уме те.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

22. april 2012.

Не де ља је дан за од мор и по ро ди цу. Ипак, ак тив ни сте фи зич ки, ра ди те сва ко днев не по сло ве, и то је до бро. Кра ћи пут и дру штво ро ђа ка би вам до бро до шло. Ви ше мо гућ но сти је увек у игри, а из бор је ваш.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Сва ки дан је при ча за се бе, а овај да нас – баш ле па. У тај но сти и ин тим но сти мо же те ужи ва ти с во ље ном осо бом. Пу то ва ње не где да ле ко је та ко ђе под срећ ним окол но сти ма. Са мо опу ште но!

Ме сец у зна ку Би ка, у кон так ту са Сун цем, до но си вам за до вољ ство, пре све га у емо тив ном сми слу. Ди ван дан за вас, и да нас. Де лу је те за до вољ но, а за то има те и раз ло га. Зва ни чан успех.

При ја те љи вам по кла ња ју по кло не, у би ло ко јем ви ду. Дру штве ни сте па ће те за јед но про ве сти вре ме, при јат но и ко ри сно. У осно ви, има те до бру по зи ци ју и ста тус, успех кроз осо бу у ино стран ству. Про мен љи во, али ле по вре ме бу ди пла но ве за овај ви кенд. Мо жда би сте се и са да од ма ра ли? Или би сте пе ша чи ли, не што ко ри сно ра ди ли, по сти гли од ре ђен циљ? Све је мо гу ће, са мо се од лу чи те где и ка ко.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Љу бав ни од нос вам до но си мно го за до вољ ства. Осим то га, још увек сте спрем ни да по мог не те при ја те љи ма, на нај бо љи мо гу ћи на чин. Ни је вре ме за пу то ва ња ни ти ве ли ке по ду хва те.

Све те че сво јим то ком, по ла ко и си гур но. Не де ља је, опу ште но! Има те мо гућ но сти да се уте ме љи те у по зи ци ји ко ју за у зи ма те на би ло ко јем по љу. При ва тан по сао се по зи тив но раз ви ја, све по пла ну.

Љу бав ни од нос вас усре ћу је, из ла сци и про вод та ко ђе. Да нас по себ но. Ре чи не мо гу опи са ти емо ци је уко ли ко им се пре пу сти те у дру штву осо бе ко јој ве ру је те у пот пу но сти. Бу ди те спо кој ни.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

На ва ма је да ор га ни зу је те вре ме и се би и сви ма око се бе. Пред ста вља те стуб по ро ди це па је оку пи те око тр пе зе на не дељ ни ру чак, ка ко је ред и ка ко то већ тре ба да бу де. Рас те ре ти те се.

Има те мо гућ ност да уре ђу је те свој жи вот ни про стор. Је сте ли за са ди ли цве ће у сак си ја ма или ба шти? Шта че ка те? Са да је пра во вре ме за сад њу би ља ка, ка да је Ме сец кре нуо у фа зу ра ста. Склад у сва ком тре нут ку. Склад у љу ба ви и с род би ном. Бо гат ру чак у ко јем ужи ва те по ла ко. Ле по пи ше те, ле по се из ра жа ва те, ле по са ра ђу је те, по зи тив ни сте мен тал но. Ле по је у ва шем дру штву.

TRI^-TRA^

Голе ноге? V REMENSKA

PROGNOZA

ПоПодне

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 21 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 22 Niш

Evropa

Пљусак

Madrid NOVI SAD: Sun~ani periodi i toplo vreme. Popodne naobla~ewe sa kratkotrajnom ki{om i lokalnim pquskovima. Vetar umeren ju`ni i jugozaRim padni. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura 7, a maksimalLondon na oko 21 stepena. VOJVODINA: Sun~ani periodi i relativno toplo vreme. Popodne su moCirih gu}i lokalni pquskovi sa grmqavinom, najpre na severu i zapadu Vojvodine. Berlin Vetar umeren ju`ni i jugozapadni. Pritsak malo ispod normale. Minimalne temperature od 6 do 10, a maksimalne od 19 do 22 stepena. Beч SRBIJA: Sun~ani periodi i relativno toplo vreme. Popodne na severu Srbije naobla~ewe sa kratkotrajnom ki{om i lokalnim pquskovima. U ostaVarшava lim predelima ve}i deo dana sun~ano. Vetar slab do umeren ju`ni i jugozapadKijev ni. Pritsak malo ispod normale. Minimalne temperature od 2 do 10, a maksimalne od 19 do 23 stepena. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak promenqivo Oslo obla~no sa prolaznom ki{om. Od utorka sun~anije i sve toplije, s tim {to }e samo u sredu biti uslova za prolaznu ki{u i pquskove. Maksimalne tempera- St. Peterburg ture iznad 20 stepeni, a u drugoj polovini idu}e sedmice i preko 25 stepeni. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: U prvom delu dana o~ekuju se poPariz voqne biometeorolo{ke prilike, dok }e u popodnevnim ~asovima u severnim krajevima zemqe biti ne{to nepovoqnija situacija koja mo`e negativMinhen no uticati na osobe sa sr~anim problemima i reumati~are. Od meteoroBudimpeшta patskih reakcija mogu se javiti glavoboqa, razdra`qivost, kao i bolovi u mi{i}ima. U saobra}aju je neophodan dodatni oprez. Stokholm

19 19 14 10 14 14 19

За некадашњом секс-бомбом Па ме лом Ан дер сон, упркос годинама које су учиниле своје, и данас се многи окрећу. Окретали су се и док је шетала улицама Берлина промовишући Петину акцију против крзна. Позната плавуша на себи је имала обичну памучну мајицу и хеланке, те се чинило као да су јој ноге голе и да шета само у припијеној мајици. Памела је имала и сандале с високом петом и показала да још увек има тело за сваку похвалу. Глумица и модел Памела Андерсон, која је популарност стекла појављивањем у популарној ТВ-серији „Чувари плаже”, у којој је од 1992. до 1997. глумила Си Џеј Паркер, и данас изгледа секси иако има 44 године.

VIC DANA Де те пи та оца: - Ко ли ко ко шта же нид ба? - Не знам, си не, још и сад пла ћам.

19 20 9 14 22 14 8 14 8

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

191 (11)

Slankamen

318 (12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

248 (10)

Zemun

381 (10)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

212 (9)

Panчevo

386 (8)

STARI BEGEJ

Baч. Palanka

224 (6)

Smederevo

526 (0)

Novi Sad

244 (8)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

310 (0)

80 (12)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

208 (25) S. Mitrovica

365 (6)

Senta

335 (19)

331 (9)

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

326 (14)

NERA

N. Kneжevac

Tendencija stagnacije i porasta

Beograd

Kusiћ

190 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja