Dnevnik 22.jun 2010.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 22. JUN 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22755 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GRA\ANI SVE TE@E OTPLA]UJU I AUTOMOBILE KUPQENE NA LIZING

Na dobo{ oti{lo 2.000 limuzina

str. 4

NASLOVI

VRTI]I NOVOSADSKOG „RADOSNOG DETIWSTVA” IMAJU 2.881 SLOBODNO MESTO

Politika 3 Da li je ro|ena nova zvezda?

PEDESET OSAM PO^ASNIH KONZULA ZNA^AJNA KARIKA DIPLOMATSKE MRE@E SRBIJE

Posle Momba, eto i Ramba

Ekonomija 4 NIS-ove akcije idu na berzu

Tre}e doba 6 Jednokratna pomo} tek na jesen?

str. 2

Novi Sad

MILAN TRESKI] OSU\EN ZA SMRT RADOSLAVA SIMI]A U ^URUGU 2009. GODINE

7 Koliko }e, i kada, poskupeti voda?

Ubici druga osam godina

Vojvodina 11 Izbeglicama uru~eni ugovori za pet ku}a 13 Pare Darka [ari}a zavr{ile u Zrewaninu?

Dru{tvo 14 U Vojvodini vi{e od 11.000 mesta za bruco{e

Foto: F. Baki}

Crna

str. 8

Ve} podeqeno 6.000 obrazaca

str. 12

Policajac u pritvoru zbog poku{aja te{kog ubistva str. 12

Hladno s ki{om

Foto: S. [u{wevi}

NAKON RAWAVAWA TROJICE VETERNI^ANA NA „SPENSU“ U NOVOM SADU

UPIS U SREDWE [KOLE

Materwi pro{ao, danas matematika

str. 14

Kamewarom jo{ plove ~amci

str. 7

Foto: R. Hayi}

MADA SE DUNAV LAGANO POVLA^I

str. 16 – 22

SPORT

DOBRO RASPOLO@EWE U TABORU SRBIJE

Najvi{a temperatura 18° S

PORTUGALCI PREGAZILI SEVERNU KOREJU

PARTIZANU PJUNIK, SPARTAKU DIFERDAN@

POBEDE BOZOQCA, TROICKOG, JELENE...

POLITIKA

utorak22.jun2010.

VESTI Jeremi}: EU konsenzus za Kosovo Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} izjavio je ju~e u Be~u da je “apsolutno od `ivotne va`nosti” da aplikacija Srbije za ~lanstvo u Evropskoj uniji {to pre bude prosle|ena Evropskoj komisiji, i zatra`io da u re{avawu problema Kosova bude primewen princip evropskog konsenzusa. “@elim da budem potpuno jasan”, precizirao je Jeremi} na zasedawu Stalnog saveta OEBS-a, “da je apsolutno od `ivotne va`nosti da aplikacija Srbije bude prosle|ena Komisiji na razmatrawe u najskorijoj budu}nosti”.

Ta~i: Sa Srbijom o prakti~nim pitawima

DNEVNIK

PEDESET OSAM PO^ASNIH KONZULA ZNA^AJNA KARIKA DIPLOMATSKE MRE@E SRBIJE U SVETU

Imali smo Momba, a sada i Ramba Srbija je do sada u svojim diplomatskim redovima imala Momba, a sada i Ramba. Mom~ilo Mombo Radunovi} je po~asni konzul na{e zemqe u Gabonu, a Rambo, proslavqeni fudbalski as, posledwi je diplomata ove vrste kog je ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} imenovao u Brazilu. Rambo je na{ peti po~asni konzul u zemqi Karioka, u kojoj je jedan od najpopularnijih i najcewenijih fudbalera. U zemqi fudbala treba biti ~udo da bi se napravila karijera i Dejan Petko-

Kosovski premijer Ha{im Ta~i veruje da }e, posle odluke Me|unarodnog suda pravde o legalnosti nezavisnosti, sve dr`ave Evropske unije imati jedinstven stav prema budu}nosti Kosova koja ukqu~uje integraciju u NATO i Uniju”. On je za “Koha ditore”kazao da posle mi{qewa suda o~ekuje i nove razgovore sa Srbijom o prakti~nim pitawima, ali kao dve nezavisne dr`ave integrisane u evroatlantske strukture.

Bramerc: Mladi} je `iv Glavni ha{ki tu`ilac Ser` Bramerc je izjavio da wegovo prepoznavawe napora koje ~ine vlasti u Beogradu u vezi sa saradwom s Hagom nije davawe zelenog svetla Srbiji za Evropu. Bramerc je na pitawe “Dnevnog avaza” zna~i li to da on ne prihvata poku{aj da Ratko Mladi} bude progla{en mrtvim, on je odgovorio: “Naravno”!

– On je `iv i nema razloga da na ovaj ili onaj na~in promenimo ube|ewe da se on tu negde jo{ skriva, {to se poklapa s izve{tajima koje i daqe primamo od slu`bi iz Srbije – rekao je Bramerc.

c m y

2

Gabon: po~asni konzul Srbije je Mom~ilo Mombo Radunovi}

vi} kao takav, sportista slave i uspeha, brinu}e se i o interesima i ugledu Srbije.

– Imamo mnogo qudi koji `ele da pomognu u saradwi na{ih zema-

qa i koji su u Brazilu. Jedan od wih je na{ ~uveni fudbaler Petkovi}, neko kome je ministarstvo spoqnih poslova Brazila dodelilo orden za posebne zasluge – rekao je Jeremi}.

O ovim diplomatama se u srpskoj javnosti malo zna i ne bi skrenuli pa`wu da nije u pitawu bio Dejan Petkovi} Rambo. Naj~e{}e se pojam po~asni konzul kod nas ve`e za onog iz Nikaragve u Beogradu, koji je bio jedna od centralnih li~nosti Nu{i}eve „Gospo|e ministarke“. Srbiju danas kao po~asni kozul u Nikaragvi zastupa Huan Ignasio Kostelo, a ovi emisari imaju zaista veoma va`nu ulogu u mre`i diplomatskih predstavnika svih zemaqa sveta. Na listi na{eg MIPa trenutno je, s fudbalerom Petkovi}em, 58 po~asnih konzula Srbije u zemqama svih meridijana i paralela, od Ma|arske, Gr~ke, Austrije, Kipra, Francuske, Japana, Indije, [ri Lanke, do SAD, Kanade, Jamajke, Kostarike, Al`ira, Libana ili Sej{ela, gde Srbiju predstavqa dr Miodrag Todorovi}. Dakle, na svim kontinentima. Kada su u pitawu biv{e jugoslovenske republike, jedini po~asni konzul Srbije je Smiqan Micevski u Makedoniji, u Bitoqu.

Pravilnik Ministarstva spoqnih poslova o po~asnim konzulima, kojim se propisuju poslovi, kao i prava i obaveze po~asnog konzula u obavqawu te funkcije, objavqen je pro{le godine u “Slu`benom glasniku”.

Pravilnikom je precizirano da

po~asni konzul obavqa funkciju interese, kao i dr`avnim orgaPri tom, me|u imenovanim pou skladu s politikom i stavovima nima i zvani~nicima Srbije, we~asnim konzulima nisu samo na{i Vlade Srbije, a na osnovu instruknim privrednim predstvanicidr`avqani, i takvih je najmawe. cija {efa stalne diplomatske mima, odnosno onima koji privreIsto je i s ostalim dr`avama, pa sije Republike u dr`avi prijema. meno poslovno borave na podru~tako kada se pogleda Ni{, koji poPo~asni konzul u`iva privilegiju dr`ave u kojoj je. Wegova obasle Beograda ima najbrojniji dije i imunitet u skladu s me|unaveza je da profesionalno i odgoplomatski kor u Srbiji i ~ini ga rodnim sporazumima i praksom dr`ave prijema, a svojim pona{awem i aktivnostima ne sme naru{avati me|unarodni ugled Srbije, li~ni ugled i ugled konzularnog predstavni{tva. Istaknuto je da po~asni konzul ne sme napla}ivati takse za konzularne radwe koje obavqa, izuzev tro{kova po{tarine u slu~ajevima kada prosle|uje predmete stranaka. U konzularnom predstavni{tvu kojim rukovodi mo`e biti zaposlen samo jedan adminsitrativno-tehni~ki slu`benik.

Pravilnikom su detaqno preDejan–Rambo Petkovi} po~asni konzul u Brazilu cizirani poslovi, kao i prava i obaveze koje po~asni konzul pri vorno {titi interese gra|ana {est konzula, samo su konzuli obavqaju konzularne du`nosti Srbije na konzularnom podru~ju, Gr~ke i Bugarske stranci. Konzuima. Pa tako, po~asni konzul, izda savesno, odgovorno i efiksali imaju zna~ajnu ulogu u ja~awu me|u ostalog, obave{tava stalnu no izvr{ava dobijene instrukcikulturne i ekonomske saradwe sa misiju i unutra{wu jedinicu o je i vodi ra~una o internom kazemqama ~iji su konzularni predsmrtnom slu~aju i te{koj nesrerakteru slu`benih informacistavnici, a ugledne Ni{lije ovaj }i, kao i o svim slu~ajevima hapja. Po~asni konzul razvija saradposao diplomate obavqaju volon{ewa, pokretawa istrage ili wu i prijateqske odnose s druterski. Wih su pojedine zemqe proterivawa dr`agim konzularnim Evropske unije izabrale za svoje vqana Srbije. Tafunkcionerima, zvani~ne predstavnike na jugu SrSrbiju danas kao ko|e, po~asni konprisustvuje konbije, a prvi je diplomatsku misiju po~asni kozul zul aktivno doprisultacijama i zapo~eo profesor Petar Bo{wanosi unapre|ewu u Nikaragvi zastupa drugim skupovi- kovi}, ugledni radiolog, koji je prijateqskih odnoma koje organizudiplomatski agreman kao diploHuan Ignasio sa Srbije i dr`ave je ministarstvo i mata Velike Britanije dobio jo{ Kostelo u kojoj obavqa svostalna misija, pre ~etiri godine. ju funkciju, pomaupotrebqava grb, – [efovi dr`ava, {efovi vla`e razvoj bilateralnih kontakazastavu i himnu Srbije, dr`avni da, to je visoka politika, ali prata i veza i anga`uje se na ja~awu papir i pe~at i organizuje privo prijateqstvo, pravi stepen veza izme|u srpske dijaspore i godne prijeme. Pravilnik prokvalitetne povezanosti grade maCrkve s maticom. pisuje i da po~asni konzul u~eli qudi kao {to sam ja i kao {to Precizirano je da po~asni stvuje u zvani~nim dr`avnim posu qudi s kojima sam dolazio u konzul pru`a pomo} gra|anima setama i proslavama dr`avnih kontakt – ka`e Bo{wakovi}.

Srbije i {titi wihova prava i parznika.

Dragan Milivojevi}

POLITIKA

DNEVNIK

Da~i}: Policija ne}e tolerisati napade na gra|ane Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da policija ne}e tolerisati napade na bilo kog gra|anina Srbije, na osnovu bilo kojeg vida diskriminacije. Da~i} je rekao da je policija du`na da obezbedi bezbednost svih gra|ana, bez obzira na wihovu nacionalnu, politi~ku, versku, seksualnu ili bilo koju drugu orijentaciju. Na molbu da

prokomentari{e nedavne sukobe Srba i Roma u selu Jabuka kraj Pan~eva, Da~i} je rekao da ne sme da do|e do napada na gra|ane – pripadnike drugih nacionalnih mawina.

– Sva krivi~na dela treba da se procesuiraju, i krivi~no delo ubistvo, ali to nikako ne sme da dovede, s druge strane, do napada na gra|ane koji su pripadnici drugih nacional-

nosti – rekao je ministar policije tokom obilaska Rafinerije nafte u Pan~evu.

Tokom pro{le sedmice grupa me{tana u pan~eva~kom selu Jabuka nekoliko dana je protestovala i kamenovala ku}e Roma, nakon {to je 10. juna ubijen 17-ogodi{wi Dejan S., a za to osumwi~en wegov vr{wak romske nacionalnosti koji je priveden.

POBEDA DINKI]EVE KOALICIJE REGIONALNIH PARTIJA U BORU ZATEKLA JAVNOST

Da li je ro|ena nova zvezda?

Vanredni lokalni izbori u Bocenzusa, ostvarile su ubedqivu ru iznedrili su, posle serije uspepobedu uzev{i ~etvrtinu glasova ha DS-a i SNS-a, iznena|ewe koje – rekao je Goati. – To ukazuje na to niko nije mogao predvideti. Ujeda se mo`da ne{to mewa na lokaldiweni regioni Srbije (URS) i nom nivou. Te{ko je re}i {ta je Socijaldemokratska partija Srdovelo do toga da megastranke, pobije (SDPS) osvoput SNS-a i DS-a, jili su vi{e od 24 osvoje tek drugo i Ovakve rezultate odsto glasova, tre}e mesto. ostaviv{i favoGoati ipak kaniko nije predvideo rizovane DS sa 17 `e da razlog mo`e i, da se to kojim i SNS s oko 18 odbiti i u tome {to slu~ajem dogodilo na ove partije u vresto glasova. republi~kom nivou, menu te{ke ekoTako je borska op{tina, osim venomske krize ne predstavqalo bi likih ekonomskih izborni zemqotres uspevaju da profiproblema, zaga|eli{u politiku u (Vladimir Goati) nosti i odliva pojedinim lokalmladog stanovninim sredinama. {tva, bar na nekoliko dana do{la – Pitawe je sada da li je ro|ena u `i`u pa`we zbog prvog izbornova zvezda ili je to samo trenutnog uspeha stranke kojom koordini bira~ki hir lokalne sredine, niraju Mla|an Dinki} i G17 plus, ali to }e se vrlo brzo znati – rekoji su do sada slovili za stranku kao je Goati, uz napomenu da je koja se mu~i na ivici izbornog strategija okupqawa malih i recenzusa. gionalnih stranaka izgledala Politi~ki analiti~ar i predprili~no rizi~no, ali da se to u sednik “Transparentnosti SrbiBoru i te kako isplatilo. ja” Vladimir Goati za “Dnevnik” – Lideri URS-a uspeli su da ka`e da ovakve rezultate niko niprivuku i male stranke koje se ni-

Rezultati U Boru je za URS glasalo 24,32 odsto gra|ana, druga je lista “Promene za Bor – Tomislav Nikoli} – SNS–NS, Pokret socijalista, Vlasi Krajine i Vla{ki pokret ujediwewa” s 18,7 odsto glasova. Na tre}em mestu je Koalicija “Za Evropski Bor – DS–SPO–VDS–DHSSaa” sa 17 odsto glasova, pa sledi Koalicija SPS–PUPS–JS – Ivica Da~i}”, koja ima 11,8 odsto glasova Borana.

Cenzus su pro{li i “LDP – ^edomir Jovanovi}” (6,57 odsto glasova), Vla{ka demokratska stranka Srbije (6,39) i “Demokratska stranka Srbije – Vojislav Ko{tunica” (5,48). Ispod cenzusa je “Srpska radikalna stranka – dr Vojislav [e{eq” (4,8%), kao i liste koje su ~inile grupe gra|ana. je predvideo i, da se to kojim slu~ajem dogodilo na republi~kom nivou, predstavqalo bi izborni zemqotres.

– Stranke koje su smatrane autsajderima, ispod ili jedva iznad

su registrovale na posledwem upisu politi~kih organizacija, {to je svakako doprinelo rezultatu – objasnio je Goati.

S druge strane, \or|e Vukovi} iz CeSID-a, gostuju}i na Radiju

REKLI SU

Vu~i}: Pohapsiti odgovorne Srpska napredna stranka zatra`ila je ju~e od nadle`nih da u roku od 48 sati otkriju i pohapse sve one koji su zloupotrebili po{tu i na adrese gra|ana Bora dostavili la`nu uplatnicu na kojoj SNS, navodno, od gra|ana tra`i po 1.860 dinara. „Ukoliko u roku od 48 sati vinovnici najte`e izborne kra|e ne budu pohap{eni, podne}emo krivi~nu prijavu protiv, pre svega, ministra unutra{wih poslova Srbije, a potom organizovati i proteste u Beogradu”, rekao je na konferenciji za novinare zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i}.

Dinki}: Ko stoji iza uplatnica?

Lider URS Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da treba utvrditi ko stoji iza uplatnica koje su gra|ani Bora dobijali uo~i vanrednih lokalnih izbora u tom gradu, i rekao da Ujediweni regioni Srbije, SDPS i G17 plus s tim nemaju nikakve veze. „URS, SDPS i G17 plus nemaju nikakvog dodira s uplatnicama – najo{trije osu|ujemo autore tih uplatnica i treba utvrditi ko je to radio”, rekao je Dinki} na konferenciji za novinare. On je, povodom izbornog uspeha u Boru, rekao da se negativna kampawa nikada nikome ne isplati.

Ili}: Predizborni bager Lider Nove Srbije Velimir Ili} ocenio je ju~e u ^a~ku da su rezultati izbora u Boru posledica nerealnih obe}awa predstavnika vladaju}e koalicije. Vladaju}a koalicija obe}ala je mnogo para koje ne postoje. Pred izbore su u Bor ulagane pare u politi~ke svrhe, a u izbornom }utawu su ~ak doterali i bager – rekao je Ili} na konferenciji za novinare u ogranku NS-a u ^a~ku, i dodao da “ne vidi svrhu izlaska na takve izbore”. Ili} je jo{ rekao da NS podr`ava izgradwu autoputa u Srbiji, ali je izrazio sumwu da vlast ozbiqno namerava to da uradi.

B-92, izjavio je da su lokalni izbori u Boru dokazali da svaka lokalna sredina ima neku specifi~nost. On je istakao da se rezultati ostvareni na lokalu ne mogu uzeti kao reper za neke potencijalne republi~ke izbore.

– Ovo je specifi~nost lokalne sredine, i imaju}i u vidu sve specifi~nosti razli~itih lokalnih

na tokom posledwih 12 meseci.

Na Vo`dovcu je SNS bio za dva odsto iznad koalicije okupqene oko DS-a. Tu se na tre}em mestu na{ao DSS, a SPS je bio ~etvrti po broju osvojenih glasova.

Izbori u Negotinu pokazali su potpuno druga~iju sliku. U toj op{tini DS–SPO ubedqivo su pobedili ispred SPS-a, a pose-

sredina, ne mo`emo govoriti kako }e to uticati na neke potencijalne republi~ke izbore ili kako }e izgledati kada se budu odr`avali parlamentarni izbori – rekao je Vukovi}. Po wegovim re~ima, jedno qudi vrednuju na lokalnom nivou, drugo na republi~kom.

– Imali smo tu situaciju na izborima 2008. godine – da su u jednoj istoj op{tini odre|ene grupe gra|ana i pojedinci koji se pojavquju i na lokalnom i na republi~kom nivou, na lokalnom osvojili neuporedivo vi{e glasova nego na republi~kom nivou – objasnio je Vukovi}, naglasiv{i da je URS uzeo glasove ne samo demokratama nego i SNS-u.

U prilog Vukovi}evoj tezi idu i podaci o lokalnim izborima odr`anim u nekoliko op{ti-

ban kuriozitet bilo je tre}e mesto LDP-a sa ~ak 18 odsto uzetih glasova.

Napredwaci su ubedqivo osvojili Aran|elovac, ostaviv{i iza sebe DS i SPS. DS je bio vi{e nego ubedqiv ispred SNSa u Oxacima, op{tini poznatoj po velikom broju simpatizera SRS-a, koji se tu na{ao tek na ~etvrtom mestu.

Da nema posebnih pravila pokazali su i dopunski izbori za pokrajinskog poslanika u @abqu, gde su se u drugom krugu na{li predstavnici DS-a i LSV. Vukovi} isti~e da qudi na lokalu sve ~e{}e glasaju za konkretnu osobu, koju poznaju, bez obzira na to kojoj partiji pripada.

P. Klai}

Santovac: Nejasna Pajti}eva inicijativa Zamenik {efa poslani~ke grupe SRS-a u Skup{tini Vojvodine Sa{a Santovac smatra da je inicijativa predsednika Pokrajinske vlade Bojana Pajti}a o osnivawu srpske razvojne banke u Hrvatskoj “nejasna i nelegalna”. “O osnivawu banke u Hrvatskoj, koja bi pru`ala pomo} Srbima povratnicima, kao i o osniva~kim ulozima, mo`e se izja{wavati samo Republika Srbija, a nikako Vojvodina kao wen deo, odnosno Pajti} kao pokrajinski premijer”, dodao je Santovac na ju~era{woj konferenciji za novinare u sedi{tu Okru`nog odbora SRS-a za ju`nu Ba~ku. Po wegovom mi{qewu, nikakva banka ne mo`e pomo}i Srbima koji bi `eleli da se vrati u svoje domove u Hrvatskoj jer su oni, kako je istakao, “nepo`eqni u sredinama iz kojih su isterani”.

Jawi} osniva stranku U U`icu je osnovan prvi inicijativni gradski odbor Nove socijaldemokratije Srbije. Osniva~ NSD-a je Du{an Jawi}, koji je 1996. bio prvi predsednik Socijaldemokratije. Nova stranka, koja }e se konstituisati u septembru, bi}e “partija moderne levice i sredwe klase”. Prioritet stranke bi}e podr{ka sredwem biznisu, ukidawe monopola u gra|evinarstvu, proizvodwi hrane i infrastrukturi, borba protiv korupcije i stvarawe jednakih {ansi za sve u socijalno odgovornoj dr`avi. Nova socijaldemokratija, po re~ima wenog bu-

du}eg predsednika Jawi}a, ne}e priznati Kosovo i zalaga}e se za Srbiju u Evropskoj uniji, a svoje bira~ko telo vidi u onima koji su razo~arani demokratama, a nisu ni za narodwake.

utorak22.jun2010.

3

SKUP[TINA SRBIJE PRIPREMA DODATNU [TEDWU

Kafa zagor~ala buyet Poslanici srpskog parlamenta mora}e jo{ malo da pritegnu kai{, po{to bi na dana{woj sednici Administrativnog odbora trebalo da budu donete mere {tedwe vezane za kori{}ewe slu`benih automobila i reprezentacije.

Iako su parlamentarci ve} nekoliko godina na startnoj plati od oko 75.000 i ne primaju dnevnice od aprila pro{le godine, ipak je odlu~eno da se na|e jo{ prostora za u{tedu.

U Skup{tini je postojao usmeni dogovor da se na reprezentaciju tro{i {to mawe, ali to, po svemu sude}i, nije bilo dovoqno pa }e odluka morati da se formalizuje. Jer i pored obe}awa parlamentarnih stranaka, za prvih pet meseci na tro{kove reprezentacije, koja ukqu~uje i tro{kove poseta me|unarodnih delegacija, oti{lo je 4,25 miliona dinara, od toga su 353.881 dinar ko{tale poslani~ke kafe i sokovi. Izuzetak su poslanici Sanxa~ke demokratske partije i Nove Srbije, koje nisu potro{ili nijedan dinar za ove namene.

Od ove ukupno potro{ene sume deo pla}awa prenet je iz pro{le godine. Tako su, i pored obe}awa, za ne{to mawe od pola godine poslanici SNS-a, kojih ima 21, na reprezenzaciju potro{ili 71.000 dinara, 12 poslanika SPS-a 42.000, koliko ima i klub LDP-a, koji je potro{io oko 37.000, a 24 poslanika G17 plus 27.000, dok je pet poslanika LSV-a „popilo“ oko 24.000 dinara. ^etiri poslanika SPO-a i tri JS-a potro{ili su po 5.000 dinara, a 64 poslanika DS-a 368, 21 iz DSS-a 548, dok je 56 radikala potro{ilo celih 76 dinara za reprezentaciju.

Odluka o ukidawu dosada{wih reprezentacija je ve} pripremqena i danas treba da se formalizuje. Do sada su se pri-

Ali reprezentacija ne va`i samo za „doma}e“ goste. Potro{ilo se i na prijem stranih delegacija – za pet meseci 2,4 mi-

liona dinara – ~emu treba dodati i 1,3 milion za kupovinu reprezentativnih poklona. U celoj pro{loj godini po ovom osnovu potro{eno je ne{to vi{e od sedam miliona dinara, tako {to je, osim 60 delegacija, parlament ugostio 34 dr`avnika, izme|u ostalih i ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. Odalovi} najavquje da }e odlukom AO-a biti preciziran i deo obaveza koji postoji kada su u pitawu strane delegacije, pa i one koje dolaze u recipro~nu posetu, {to zna~i da su na{i parlamentarci tamo boravili o tro{ku doma}ina.

Iako se nepisano pravilo primewuje ve} gotovo godinu dana, sada }e biti i napisano da se strani gosti mogu po~astiti samo u restoranima u dva skup{tinska zdawa i u objektu u Tolstojevoj ulici na Dediwu.

Tako }e doma}ini stranih gostiju, a to su naj~e{}e predsednica Slavica \uki}-Dejanovi}, potpredsednici Skup{tine, grupe prijateqstva, mo}i podneti zahteve da im se odbori tako ne{to.

– Trudi}emo da se budu kod nas ugo{}eni, da to bude primereno, u granicama pristojnosti – podvla~i Odalovi}.

[ormaz i daqe u Skup{tini? ^lanovi Odbora trebalo bi danas da odlu~e sudbinu mandata Dragana [ormaza, koji je polovinom maja iskqu~en DSS-a i od tada u parlamentu nastupa kao samostalni poslanik. Poslani~ka grupa DSS-a je Skup{tini Srbije podnela wegovu blanko ostavku i izjavu kojom je ovlastio {efa kluba Milo{a Aligrudi}a da mo`e u wegovo ime to da u~ini. Dobro obave{teni izvor iz vladaju}e koalicije rekao je ju~e „Dnevniku“ da je DSS zahtevao da se ta~ka dnevnog reda vezana za [ormazov mandat skine s dnevnog reda. To je za „Dnevnik“ potvrdio i Aligrudi}, ali je istakao da se od te ideje odustalo.

– Nije se radilo o odustajawu od mandata, ve} o mojoj obavezi da u~estvujem na zasedawu Parlamentrane skup{tine Saveta Evrope, zbog ~ega sam tra`io samo pomerawe za dan-dva. Ali iskrslo je ne{to zbog ~ega nisam mogao da otputujem u Strazbur pa sam obavestio predsednika tog tela Nenada Konstantinovi}a (DS) da razlozi za odlagawe vi{e ne postoje – navodi Aligrudi}. ^lan odbora iz redova DS-a Bo{ko Risti} ka`e za „Dnevnik“ da je informacija koju on ima da je zatra`eno odlagawe ta~ke dnevnog reda.

– Odluka AO-a mo`e biti presedan, naro~ito posle odluke Ustavnog suda Srbije da mandati pripadaju odborniku, a ne stranci – nagla{ava Risti} za „Dnevnik“.

S druge strane DSS-ovci odbacuju takvu vezu, navode}i da se odluka USS-a ne odnosi na poslanike. likom odr`avawa sednica i slu`benih sastanaka mogli slu`iti kafa, ~aj, mineralna voda i bezalkoholna pi}a. To pravo pripadalo je, osim predsednici i potpredsednicima Skup{tine, i predsednicima i potpredsednicima poslani~kih grupa, predsednicima odbora, sekretaru Skup{tine.

Generalni sekretar Skup{tine Srbije Veqko Odalovi} obja{wava za „Dnevnik“ da }e tro{kovi reprezentacije biti odobravani samo za odre|ene situacije, „izuzetne aktivnosti vezane za kabinet, za lica koja u ime Skup{tine primaju stranke, grupe gra|ana, inostrane delegacije koje po pozivu dolaze u Skup{tinu“.

– Re~ je o najskromnijim tro{kovima, koji }e ~initi zaista neki minimum – tvrdi Odalovi} za na{ list.

Nove mere va`i}e i za kori{}ewe slu`benih automobila.

Odalovi} ka`e da }e pravo na stalnu upotrebu skup{inskog voznog parka imati predsednica, potpredsednici i generalni sekretar parlamenta. Ostali – samo po potrebi, za odre|ene poslove vezane za skup{tinske aktivnosti uz prethodno doborewe sekretara.

– Predsednici odbora, {efovi poslani~kih grupa, poslanici mora}e da dostave pismeni obrazlo`eni zahtev za kori{}ewe slu`benog automobila – ukazuje Odalovi}. – Planiramo da vodimo preciznu evidenciju, a voza~ }e dobijati putni nalog u kojem }e stajati i elementi iz obrazlo`ewa. Administrativni odbor }e tromese~no analizirati izve{taj o svim odobrenim putovawima.

S. Stankovi}

4

EKONOMIJA

utorak22.jun2010.

DNEVNIK

„SRBIJAGAS” SPREMA POSKUPQEWE I DRUGA^IJE CENOVNIKE

GRA\EVINARI TRA@E HITNU POMO] OD DR@AVE

Novi obra~un cene gasa s gra|anima Poskupqewe kubnog metra prirodnog gasa, po svemu sude}i, sve je bli`e, a da je to neminovnost ve} vi{e puta je rekao generalni direktor JP “Srbijagas” Du{an Bajatovi}. Po wegovim re~ima, cena gasa u dolarima do kraja godine ne}e biti mnogo ve}a nego {to je sada, ali je, zbog negativnog kretawa deviznog kursa u na{oj zemqi, pove}awe cene neophodno.

Zbog toga je JP “Srbijagas” odlu~io da Vladi Srbije uputi predlog novog modela obra~una cene gasa, koji bi omogu}io, kako je rekao Bajatovi}, da se cena mewa po automatizmu. Naime, po wegovim re~ima, sa~iwen je novi model utvr|ivawa cene gasa koji u sebi sadr`i i deviznu klauzulu, a to bi omogu}ilo da JP “Srbijagas”, kao najve}i prodavac gasa u Srbiji, utvr|uje cenu gasa, koju bi potom verifikovala Agencija

za energetiku, a Vlada Srbije se s tim sagla{avala. Da bi se to i desilo, ukazao je Bajatovi}, potrebno je da bude doneta uredba Vlade Srbije, jer se zakon kojim se utvr|uje formirawe cene gasa ne mo`e mewati, posle ~ega bi se cene uskladile i mewale po automatizmu.

Da li }e predlog JP “Srbijagas” biti prihva}en zasada se ne mo`e kazati, ali da }e poskupqewa biti gotovo je sigurno. Treba re}i da sada{wa cena gasa (za daqinske sisteme i distributere) va`i od oktobra 2008. godine i da je sasvim jasno da je od tada vrednost dolara daleko vi{a (razli-

ka je oko 30 dinara). Uz to, jasno je i da JP “Srbijagas” mora redovno da pla}a gas koji se uvozi iz Rusije (da bi ga uop{te bilo) i nije sporno da ne mo`e (bar ne na dugi rok), poslovati na svoju {tetu – pla}ati gas skupqe no {to ga prodaje, kao i da cena gasa ne zavisi od nas i da Srbija (koja uvozi vi{e od 90 odsto potebnih koli~ina), mora da plati gas onoliko koliko on ko{ta. Me|utim, tako|e je jasno i da je potro{a~ima, ~iji su nov~anici sve prazniji, i sada{wa cena kubnog metara prirodnog gasa, u proseku oko 40 dinara, veoma visoka i da se ra~uni, uprkos mogu}nosti da se potro{eni gas pla}a na rate, te{ko pla}aju. Mnogi su protekle grejene sezone ovaj energent zamenili nekim drugim, a daqa poskupqewa, izvesno je, na takav korak primora}e i druge.

D. Mla|enovi}

Zidarima zacementirana sudbina

Sindikat radnika gra|evinarstva i industrije gra|evinskog materijala Srbije sap{tio je ju~e da je stawe u toj oblasti alarmantno i da polo`aj radnika nikada nije bio te`i, pa je od Vlade Srbije zatra`eno da za 100.000 radnika isplati jednokratnu pomo} u visini od 5.000 dinara.

Sindikat zahteva da u svim strate{kim projektima koje dr`ava finansira prednost ima doma}a gra|evinska operativa, odnosno da {kole, vrti}e, bolnice, stanove, autoputeve i druge objekte od javnog zna~aja grade doma}a gra|evinska preduze}a.

“Doma}a gra|evinska industrija, nekada ponos na{e privrede i brend {irom sveta, danas je pala na najni`e grane”,

zakqu~ilo je Predsedni{tvo tog sindikata na sednici u Kawi`i. “Ukoliko dr`ava hitno ne preduzme mere ekonomske i

fiskalne politike koje bi zaustavile propadawe gra|evinarstva i industrije gra|evinskog materijala, ta va`na privredna grana }e se ugasiti, a 100.000 zaposlenih }e se na}i na ulici”, upozoreno je.

PREMA SAZNAWU B92

GRA\ANI SVE TE@E OTPLA]UJU I AUTOMOBILE KUPQENE NA LIZING

VAC preuzeo akcije „Novosti”

Na dobo{ oti{lo 2.000 limuzina

Nema~ka medijska grupacija VAC preuzela je 23 odsto akcija “Ve~erwih novosti”, saznaje B92. VAC je preuzeo akcije firme “Ardus”, koja je vlasni{tvo Milana Beka. Kako B92 saop{tava, u naredne dve nedeqe VAC }e preuzeti i preostali paket akcija “Ve~erewih novosti” od Milana Beka.

Preko svoje tri firme, Beko ima ne{to vi{e od 63 odsto akcija “Ve~erwih novosti”. Preostale akcije su u vlasni{tvu dr`ave, 29 odsto, i Fonda PIO koji ima sedam odsto akcija.

NAFTNA INDUSTRIJA OD JU^E OTVORENO AKCIONARSKO DRU[TVO

NIS-ove akcije idu na berzu Skup{tina akcionara NIS-a a. d. Novi Sad donela je odluku o transformaciji NIS-a u otvoreno akcionarsko dru{tvo, saop{teno je ju~e iz ove kompanije.

– Transformacija u otvoreno akcionarsko dru{tvo i izlazak

Ju~era{wa odluka u su{tini zna~i da }e 4,8 miliona gra|ana uskoro mo}i da trguje besplatno dobijenim akcijama ove naftne kompanije. U Ministarstvu ekonomije najavqeno je da }e gra|ani imati besplatno prvo trgovawe akcijama, i to preko brokera iz Po{ta Srbije. Zasad je cena jedne akcije NIS-a 500 dinara, a svi koji imaju pravo dobili su paket od pet deonica NIS-a.

Podsetimo, gra|ani su dobili po pet besplatnih akcija NIS-a, ukupne nominalne vrednosti 2.500 dinara. Kolika }e biti wihova tr`i{na vrednost, sazna}e se za nekoliko dana. Blizu pet miliona gra|ana trebalo bi da dobije jo{ i akcije EPS-a, Telekoma, Aerodroma “Nikola Tesla”...

Skup{tina akcionara je, kako je saop{teno, usvojila i niz dokumenata koji su neophodni za transformaciju kompanije – novu verziju Osniva~kog akta NIS-a a.d., Statut kompanije, Pravilnik o radu Skup{tine akcionara, Pravilnik o radu Nadzornog odbora.

Da li je automobil boqe kupiti na lizing ili na kredit? Posledwih godina ovu hamletovsku dilemu bilo je kod nas te{ko razre{iti jer je uvek bilo dosta argumenata “za” i “protiv” kod obe varijante. Problemi nastaju kada obaveze ne mogu da se ispune, pa zvale se one lizing ili kreditna rata. Krajem pro{le godine i po~etkom ove vozila kupqena na lizing su masovno vra}ana zbog nepla}awa rata.

Ali izgleda da su gra|ani ozbiqno shvatili ove obaveze.

Podaci Kreditnog biroa Srbije ka`u da se od aprila do maja ka{wewe pove}alo svega 0,5 posto i sada u~estvuje u ukupnom dugu za finansijski lizing sa 6,3 odsto.

Korisnici nisu a`urniji samo kada ispuwavaju ove obaveze nego i kada ih prihvataju. Broj ugovora kod lizinga smawio se sa 14.485 na kraju pro{le godine na 13.521 na kraju maja ove.

Lizing kompanijama je, kao i drugima uostalom, probleme donela kriza. Podaci govore da je od wenog po~etka vra}eno vi{e od 2.000 automobila i drugih vozila.

Krug se sve vi{e zatvara. Naime, na lizing se mogu nabaviti automobili koji su oduzeti od prethodnog korisnika zbog neizmirewa obaveza. Ali ponuda na sajtu “Dobo{“ je odli~na pa budu}i vlasnici mogu birati da li }e da uzmu “da~iju logan” za 2.500 evra ,”{kodu fabiju” za 5.700, “mercedes CLS” za 33.000 evra ili xip “grand ~iroki” po istoj ceni. Izme|u ovih najje-

Po~ela modernizacija Pan~eva U Rafineriji nafte “Pan~evo” ju~e je, u okviru procesa modernizacije, po~ela izgradwa kompleksa hidrokrekinga i hidroobrade.

Na ceremoniji po~etka izgradwe kompleksa ministar energetike Petar [kundri} izjavio je da je re~ o investiciji od 467 miliona evra, od ~ega }e 397 miliona evra biti investirano u hidrokreking i hidrodoradu, a 70 miliona evra u izgradwu pogona za proizvodwu vodonika. To je najve}i objekat programa modernizacije Rafinerije koji predstavqa sastavni deo ugovora o kupoprodaji 51 odsto akcija NIS-a koji su Republika Srbija i “Gaspromweft” potpisali 24. decembra 2008. godine. [kundri} je rekao da }e realizacijom tog projekta biti omogu}ena proizvodwa po ekolo{ki definisanim evropskim standardima i da }e i sama potro{wa ovih derivata biti u skladu s evropskim standardima.

– Verujem da }e u realizaciji ovih projekata prednost imati doma}a industrija i da }e biti zaposleno oko 1.000 radnika – rekao je [kundri}.

Na ju~era{woj sednici usvojen je finansijski izve{taj NIS-a za 2009. godinu, konsolidovani finansijski izve{taj za 2009. godinu i izve{taj nezavisnog revizora – kompanije “Price Waterhouse Coopers” o sprovedenoj reviziji finansijskih izve{taja kompanije i konsolidovanog finansijskog izve{taja za 2009. godinu.

E. D.

finijih i najskupqih varijati ima jo{ mnogo vozila, a sem na lizing, prodaju se i za gotovinu i na kredit.

U ovim uslovima lizing kompanije trude se da o`ive poslovawe.

– Poku{avamo da postignemo dogovore o reprogramu ili ne{to sli~no jer kompanijama nije u interesu da im se predmet lizinga vrati –ka`e predsednik Asocija-

cije lizing kompanija Bojan Ba{a.

“Inteza lizing” uvela je po~etkom godine izmirivawe obaveza u dinarima. Za prvih pet meseci tako su obezbedili plasmane u visini od 173 miliona dinara. Kamata je promenqiva i trenutno se kre}e od 11,55 do 12,55 posto. Na prvi pogled visoko,ali...

18. 6. 2010.

1.249,84185

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Inos sinma, Sevojno

Promena %

Cena

17,06

350

1.750

7,29

309

309

Bambi Banat, Beograd

6,72

14.919

44.384.300

Go{a monta`a, Velika Plana

4,29

2.190

280.320

Pekabeta, Beograd Pet akcija s najve}im padom

3,33 Promena %

3.100 Cena

Miteks, Stara Moravica

-11,99

Putevi, U`ice Energoprojekt holding, Beograd

Univerzal banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Miteks, Stara Moravica

BELEX 15 (619,98 -0,32)

Promet

Ju`ni banat, Bela Crkva

Kompanija Fidelinka, Subotica

na berzu akcija jedne od najve}ih srpskih kompanija odvija se u potpunosti u skladu s ugovorom po kojem je “Gaspromweft” kupio 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije i predstavqa jo{ jednu va`nu etapu reformisawa nacionalne ekonomije – izjavio je tim povodom predsednik Skup{tine akcionara, ministar energetike Petar [kundri}.

Na lizing se mogu nabaviti automobili koji su oduzeti od prethodnog korisnika pa tako „da~ija logan” ko{ta 2.500 evra, „{koda fabiju” 5.700, „mercedes CLS” 33.000 evra ili yip „grand ~iroki” po istoj ceni

– Klijenti koji su uzeli dinarski lizing na po~etku godine pla}aju danas sedam odsto ni`u osnovicu u doma}oj valuti u odnosu na one koji lizing obaveze ispuwavaju u evrima. Istovremeno, smawila im se i kamata jer su lizing rate povezane s referentnom stopom Narodne banke Srbije, a koja ve} du`e ide silaznom putawom – ka`e direktor ove ku}e Vlastimir Vukovi}. – Klijentima dajemo mogu}nost da u bilo kojem trenutku dinarski lizing konvertuju u onaj u evrima ako procene da im to vi{e odgovara.

Kompanija “Hipo lizing” nudi program s fiksnom kamatom, ali indeksiran u evrima. Stopa je 7,9 posto, a na lizing se mogu kupiti putni~ka i privredna vozila te gra|evinska i poqoprivredna mehanizacija. U ovoj ku}i smatraju da su klijentima na taj na~in omogu}ili da lak{e planiraju svoje budu}e obaveze. Jo{ povoqniju ponudu imaju za nabavku novog “punta”: stopa se efektivno kre}e od 4,44 do 5,08 posto godi{we uz lizing-u~e{}e od 20 odsto i tro{kove obrade od pet.

Ovo je lizing-varijanta subvencionisanog kredita.

D. Vujo{evi}

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,04

2.800

4.535.911

Komercijalna banka, Beograd

0,00

29.000

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-2,59

827

3.827.069

37.200 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,09

7.832

2.380.986

Univerzal banka, Beograd

-0,42

5.009

165.302

477

652.059

Soja protein, Be~ej

1,81

957

504.092

-11,33

970

2.195.110

Imlek, Beograd

0,00

1.201

153.728

-2,59

827

3.827.069

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.097

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

2,07

4.389

153.621

Privredna banka, Beograd

0,00

610

0,00

Meser Tehnogas, Beograd

-0,79

250

2.500

-0,42 Promena %

5.009 Cena

165.302 Promet

0,00

5.600

0,00

-11,99

477

652.059

Tigar, Pirot

0,00

762

0,00

Soja protein, Be~ej

1,81

957

504.092

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.000

8.046.172

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

2,07

4.389

153.621

Telefonija, Beograd

0,00

1.450

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

530

5.300

Mlekara, Subotica

0,00

860

23.220

Agroba~ka, Ba~ka Topola

0,00

1.355

17.615

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK NEMA MIRA NA „@ELEZNICAMA”

5

PORESKE PERIPETIJE U VLADI SRBIJE

Gu`va zbog podele stanova Zbog izuzetno velikog broja prigovora na predlo`ene rang liste za dodelu stanova u „@eleznicama Srbije”, Upravni odbor ovog javnog preduze}a je ju~e odlu~io da odlo`i wihovo razmatrawe.

“Upravni odbor „@eleznica Srbije” ne dodequje stanove, ne pravi stambene rang liste i ne donosi nikakve odluke o dodeqivawu stanova u ovom javnom preduze}u, ve} je to u nadle`nosti stambenih komisija srpskih `eleznica”, izjavio je predsednik Upravnog odbora Zoran An|elkovi}.

On je rekao da “komisija Upravnog odbora „@eleznica

Srbije”, kao drugostepeni organ, ima iskqu~ivo obavezu i ovla{}ena je samo da razmotri sve prigovore pristigle na rang liste o davawu stanova u zakup, koje su formirale stambene komisije srpskih `eleznica”.

Na predlo`ene rang liste o davawu stanova u zakup stiglo je vi{e od 80 prigovora i Upravni odbor je ovlastio svoju komisiju da u saradwi sa stru~nim slu`bama srpskih `eleznica jo{ jednom razmotri sve prigovore u skladu sa zakonskim re{ewima i pozitivnim pravnim propisima, navedeno je u saop{tewu Medija centra „@eleznica Srbije”.

“Nakon toga, komisija }e predlo`iti Upravnom odboru dono{ewe odgovaraju}ih odluka u odnosu na prigovore”, istakao je An|elkovi}.

Dianina revolucija i Dinki}ev kontranapad Ve} gotovo dve godine traje natezawa u Vladi Srbije oko poreske reforme, a da se ni dan-danas nismo makli daqe od po~etka. Ta~nije, ministarka finasija Diana Dragutinovi} i kolega joj od ekonomskog resora Mla|an Dinki} nisu se ni za milimetar pomerili.

Diana tra`i ve}i PDV i predla`e revoluciju u poreskom sistemu, a Dinki} gura kontrarevoluciju i ne da pove}awe poreza na dodatu vrednost.

I tako svaka dva-tri meseca wih dvoje pokrenu polemiku, a reforma tapka u mestu. Novina je da se sada ukqu~io i premijer, koji nije stao ni na jednu stranu ve} je samo potvrdio da re{ewa ima mnogo, a da se jo{ ne zna koje je ono pravo.

Elem, ministarka finansija Diana Dragutinovi} je izjavila da su spremne razli~ite verzije poreske reforme, i dodala da se zala`e za “revolucionarnu verziju”, kojom bi se porez na dodatu vrednost pove}ao za tri procentna poena.

– Ja se zala`em za to da se za tre}inu smawe fiskalna optere}ewa na zarade, i porezi i doprinosi. Gubitak prihoda bi se neutralisao rastom PDV-a – kazala je ona.

Diana Dragutinovi} je precizirala da plate do 16.500 dinara ne bi bile oporezovane, a porez na zarade iznad tog iznosa bio bi deset posto. Ministarka finansija je kazala da bi volela da poreska reforma prati buxet za 2011. godinu, i dodala da }e Vlada Srbije odlu~iti koja }e verzija reforme biti primewena.

Ona je najavila i da }e kona~an predlog zakona o fiskalnoj odgovornosti biti zavr{en nakon posete Me|unarodnog monetarnog fonda u avgustu i da }e biti usvojen ove godine.

– Verujem da }e ovaj zakon, nakon usagla{avawa s MMF-om,

biti usvojen u ovoj godini, a istovremeno odrediti fiskalnu politiku u vremenu koje je pred nama – rekla je Diana Dragutinovi}.

Me|utim, kao i uvek do sada, nakon we se oglasio i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} i izjavio da u

nistarstvo finansija razmi{qa o poreskoj reformi, ali da je izvesno da nikakvih promena u poreskim zakonima ne}e biti do kraja mandata Vlade.

On je dodao da izjavu ministarke finansija Diane Dragutinovi} o pove}awu PDV-a i promeni oporezivawa plata

Sve je na stolu – Sve {to ~ujete je na stolu, tako da komentari na jednu ili drugu izjavu, bez obzira na to koliko se s wima slagali ili ne, jesu ne{to {to je radna stvar. Ono {to }e definitivno biti je paket za koji mislim da }e kao finalni biti spreman u septembru, a pre toga }e biti u javnoj raspravi – rekao je ju~e Cvetkovi}. naredne dve godine, odnosno do kraja mandata aktuelne Vlade, ne}e biti promene stope PDV-a niti promena u oporezivawu plata.

– U naredne dve godine ne o~ekujem nikakve promene, niti u stopi PDV-a, niti u oporezivawu plata. Porezi se ne}e mewati do kraja mandata ove vlade – rekao je Dinki}, i dodao da Mi-

treba shvatiti u dugoro~nom kontekstu, navode}i da ideja da se smawi oporezivawe rada, a pove}a oporezivawe potro{we nije lo{a.

– Ali, imaju}i u vidu sada{we stawe i relativno ubrzawe oporavka srpske privrede, sada ne treba ni{ta dirati, nego eventualno razmi{qati o promenama kada se slegnu potresi

CVETKOVI] OTVORIO NOVU FABRIKU U „GALENICI”

Srbija na dobrom izvoznom putu Premijer Mirko Cvetkovi} otvorio je ju~e novu fabriku ~vrstih farmaceutskih proizvoda u zemunskoj “Galenici”, vrednu vi{e od 50 miliona evra.

Cvetkovi} je fabriku otvorio u prisustvu potpredsednika Vla-

}e “Galenika”, uz podr{ku Vlade Srbije i iz svojih razvojnih kapaciteta, postati konkurentnija na doma}em tr`i{tu i pove}ati izvoz. Vlada podr`ava izvoznu orijentaciju “Galenike”, ali i drugih preduze}a, jer je uve}awe ekspor-

Odustali od prodaje Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da je dr`ava definitivno odustala od privatizacije Galenike budu}i da, kako je rekao, nema smisla udru`ivati se sa slabijim partnerima.

“Ima smisla udru`iti se sa najja~ima na svetu, sa slabijima nema nikakvog smisla”, istakao je Dinki}. de Mla|ana Dinki}a i Ivice Da~i}a, predsednice Sku{tine Srbije Slavice \uki}-Dejanovi}, zamenika gradona~elnika Beograda Milana Krkobabi}a i drugih dr`avnih zvani~nika.

On je tom prilikom istakao da

ta i promena strukture bruto dru{tvenog proizvoda na{ ciq, naglasio je Cvetkovi}.

Srbija od po~etka godine bele`i povoqne rezultate kad je re~ o rastu izvoza, ukazao je Cvetkovi}, i dodao da je u prvom kvartalu ove

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

utorak22.jun2010.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,798

103,875

106,264

101,486

Australija

dolar

1

72,115

73,5867

75,2792

71,8942

Kanada

dolar

1

80,3897

82,0303

83,917

80,1436

Danska

kruna

1

13,6802

13,9594

14,2805

13,6383

Norve{ka

kruna

1

12,9452

13,2094

13,5132

12,9056

[vedska

kruna

1

10,6904

10,9086

11,1595

10,6577

[vajcarska

franak

1

74,137

75,65

77,3899

73,9101

V. Britanija

funta

1

121,738

124,223

127,08

121,366

SAD

dolar

1

81,7716

83,4404

85,3595

81,5213

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 6. 2010. godine

godine rast eksporta iznosio, u proseku, 18 posto, a u pojedinim mesecima isporuke na strano tr`i{te su bile ve}e i za vi{e od 20 procenata.

Cvetkovi} je izrazio zadovoqstvo {to se nova fabrika u “Galenici” otvara povodom 55 godina od wenog osnivawa.

Generalni direktor “Galenike” Nenad Ogwenovi} je izjavio da je kapacitet nove fabrike oko dve milijarde tableta i 100 miliona kapsula godi{we. On je naglasio da }e se pu{tawem u pogon nove fabrike ukupni kapaciteti “Galenike” udvostru~iti.

Za mala preduze}a 60 miliona – Nacionalna agencija za regionalni razvoj odobrila je 60 miliona dinara za 320 preduze}a u okviru Programa podr{ke razvoju konkurentnosti malih i sredwih preduze}a u 2010. – rekla je dr`avna sekretarka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Dragijana Radowi}-Petrovi}.

Najvi{e odobrenih para odnosi se na uskla|ivawe poslovawa sa zahtevima standarda kvaliteta (72,5 odsto), zatim na projekte unapre|ivawa poslovawa (22,2 odsto), a u malom obimu finansirani su i programi edukacije (3,4 odsto) i za{tita na radu (1,9 odsto).

Na konkurs se prijavilo ukupno 840 preduze}a, a u sredu, 23. juna, izlazi oglas Agencije za dodelu novih para za podr{ku udru`ivawu malih i sredwih preduze}a, a tokom ove godine i novi konkurs za podr{ku razvoju i inovativnosti.

od ekonomske krize – poru~io je ministar Dinki}.

Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je ju~e da }e strate{ko reformski pravac u ekonomskoj politici Srbije biti spreman do septembra i da se razmatraju razli~ite opcije.

On je, na otvarawu nove fabrike u zemunskoj “Galenici”, rekao da }e taj pravac biti osnov za reforme u narednih pet do deset godina.

Cvetkovi} je rekao da izjavu ministarke finansija Diane Dragutinovi} o poreskim promenama treba tuma~iti u kontekstu izrade tog dokumenta, koji }e biti primewen neposredno i biti osnov za reforme u narednih pet do deset godina.

Za{to ovoliko gombawa oko nu`ne reforme odgovor daje u ju~era{qoj izjavi savetnik Ameri~ke agencije za pomo} i razvoj (USAID) Nikola Altiparmarkov.

- Poreske reforme su Srbiji neophodne, ali su prili~no nepopularne i zavise od politi~ke voqe jer se uglavnom sprovode u prvoj godini imenovawa nove vlade, a ne u predizbornim godinama, izjavio je Altiparmarkov.

Imaju}i sve to u vidu, srpska vlada }e biti na velikom isku{ewu - da li da u~ini ekonomski odgovornu i pravilnu odluku i da rizikuje da bude politi~ki ka`wena, kao {to je to bila politi~ki ka`wena vlada u Ma|arskoj ili da se sa~ekaju izbori i da se to uradi u prvoj godini posle izbora”, rekao je Altiparmarkov. On je mi{qewa da bi poreska reforma u zna~ajnoj meri smawila fiskalno optere}ewe privrede, a smawewe prihoda u buxetu kao posledica tog rastere}ewa moglo bi da se nadoknadi pove}awem drugih da`bina, kao {to je porez na dodatu vrednost (PDV).

D. U.

SVET BIZNISA

Bugari najsiroma{niji Jaz u bogatstvu me|u gra|anima Evropske unije je veliki: raspon je jedan prema sedam izme|u gra|anina Luksemburga i Bugarske. To je ju~e saop{teno u Briselu, na osnovu kupovne mo}i stanovni{tva.

Uzev{i da je evropski prosek 100, Luksemburg, koji `ivi od bankarstva, prvi je na spisku s nivoom od 268 posto 2009. godine.

Irska je druga sa 131 posto, ispred Holandije, Austrije i [vedske. Francuska je u sredini sa 107 posto, ispred we su Nema~ka (116 posto) i Belgija (115).

Najsiroma{nije su Bugarska (41) i Rumunija (45), posledwe zemqe koje su se prikqu~uje EU, 2007. godine. Hrvatska, kao kandidat za EU, sa 64 odsto je boqa od Rumunije i Bugarske, kao i od drugog kandidata, Turske, sa 46 odsto.

Srbija se ne pomiwe u anketi.

Naftna mrqa od dve milijarde Britanska energetska kompanija BP ju~e je saop{tila da je dosad potro{ila dve milijarde dolara na poku{aje zaustavqawa isticawa nafte iz wene bu{otine u Meksi~kom zalivu, ukqu~uju}i 105 miliona dolara za tro{kove 32.000 tu`be za od{tetu.

Budu}i da zaustavqawe isticawa jo{ nije na vidiku, tro{kovi }e nastaviti da rastu, ocenila je agencija.

AP podse}a na to da je BP pro{le sedmice pristao na osnivawe 20 milijardi dolara vrednog fonda za kompenzaciju o{te}enih gra|ana ju`ne obale SAD.

SRBIJA USKORO DOBIJA NOVI ZAKON O KOMUNALNOJ DELATNOSTI

Privatne pare ulaze u vodovod, kanalizaciju...

Ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli} najavio je ju~e da bi predlog novog zakona o komunalnim delatnostima, koji treba da defini{e uspostavqawe javno-privatnog partnerstva (public-private partnership – PPP), Vlada Srbije trebalo da usvoji u julu, da bi ga zatim Skup{tina usvojila po hitnom postupku.

– Javna rasprava se zavr{ava ovih dana i voleli bismo da u julu, osim prostornog plana Srbije i jo{ nekoliko izmena i dopuna ekolo{kih zakona, pred Vladom bude i novi zakon o komunalnim delatnostima. Na{a namera je da tokom leta taj problem re{imo – rekao je Duli} na konferenciji o PPP-u u organizaciji Asocijacije za javno privatno partnerstvo Srbije KREAM. On je kazao da je dono{ewe tog zakona veoma hitno jer postoji ogromna potreba za investicijama u regionalne deponije, postrojewa za pre~i{}avawe vode, lokalne vodovode i druge komunalne delatnosti, i istakao da postoji dosta zainteresovanih privatnih investitora.

– Danas je jasno da se ni vodovod, kanalizacija, saobra}aj, gradska rasveta, niti bilo {ta drugo u na{im lokalnim samoupravama ne mo`e razvijati iskqu~ivo od dr`avnih para jer wih uglavnom nema – objasnio je Duli}.

On je kazao da }e novi zakon o komunalnim delatnostima omogu-

}iti privatnim investitorima da u razli~itim uslovima u|u u partnerstvo s dr`avom ili lokalnom samoupravom, uz jasnu kontrolu tog procesa. Duli} je naveo da novi zakon o komunalnim delatnostima predvi|a osnivawe republi~ke direkcije za javno-privatno partnerstvo, koja }e davati saglasnost na svaki od ugovora koji lokalne samouprave budu potpisivale s privatnim partnerima.

On je naglasio da }e ulaskom privatnog kapitala u sektor komunalnih usluga biti obezbe|en wihov boqi kvalitet, ve}a odgovornost, boqi odnos cene i kvaliteta usluga, uvo|ewe novih tehnologija, ve}a racionalnost i mnogo mawi uticaj “lokalnih politika” na komunalni sektor.

Ministar je kazao da }e, zahvaquju}i tom zakonu, u narednom periodu biti dosta investirano u infrastrukturu Srbije i da je to u skladu s namerom Vlade da podupire razvoj gradova i op{tina.

E. Dn.

6

TRE]E DOBA

utorak22.jun2010.

DNEVNIK

VLADA SRBIJE UTVRDILA PREDLOG IZMENA ZAKONA O PIO

Nova pravila od naredne godine Vlada Srbije je krajem pro{le nedeqe utvrdila predlog izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu i on bi uskoro trebao da se na|e pred poslanicima Skup{tine Srbije, koji imaju posledwu re~. Mada predlaga~i tvrde da }e reforma penzijskog sistema, koja se ve} mesecima najavquje, doprineti da se u~e{}e penzija u buxetu dr`ave smawuje iz godine u godinu , sude}i prema onome {to se do sada saznalo, sada{wi penzioneri nemaju mnogo razloga za brigu ,jer im ni jedno postoje}e pravo ne}e biti uskra}eno, dok }e oni koji jo{ uvek rade i nadaju se penziji, do we stizati po znatno o{trijim uslovima i mora}e da rade koju godinu du`e.

Izmewen zakon trebalo bi da stupi na snagu aprila naredne godine, kada bi trebalo da usledi i prvo uskla|ivawe penzija, nakon dvogodi{weg zamrzavawa. Penzije }e se, prema utvr|enom predlogu, od 1.aprila 2011. godine uskla|ivati s kretawem potro{a~kih cena u Srbiji u prethodnih {est meseci. Primawa penzionera }e se po istom “receptu” uskladiti i 1.oktobra naredne godine.

Penzije u petak Isplata drugog dela majske penzije za korisnike teku}ih ra~una po~e}e u petak, 25.juna, a za one koji svoje prinadle`nosti primaju dostavom na ku}nu adresu dan kasnije i traja}e tokom cele naredne nedeqe. Iznos na ~eku je isti kao i prethodni.

Q. M.

Od 1.januara naredne godine zaposleni sti~u prava na starosnu penziju kada navr{e 65 (mu{karci) odnosno 60 godina (`ene) `ivota i imaju najmawe 15 godina sta`a osiguranika. U tom delu nema izmena, jer je i prema postoje}em Zakonu o PIO tako utvr|eno s obzirom na to da se i prema wemu starosna granica pomera svake godine za po {est meseci s tim {to se naredne godine zavr{ava ciklus pove}awa godina `ivota i to 65 za mu{karce i 60 za `ene.

Kod mu{karaca se ne mewa ni 40

godina radnog sta`a kao uslov za penziju, dok se kod `ena granica pomera sa 35 na 38 godina radnog sta`a i to postepeno po ~etiri meseca po godini.

Tako }e `ene u “punu” penziju odlaziti sa 38 godina sta`a i 58 godina `ivota,a jo{ samo do kraja ove godine mogu oti}i sa 35 godina sta`a i 53 godine `ivota.

Ve} dogodine uslov }e biti 35 godina i 4 meseca sta`a i 53 godine i 4 meseca `ivota i tako redom sve dok, uz pove}awe od 4 meseca po godini i sta`a i `ivota, ne

Sindikati quti Savez samostalnih sindikata Srbije ulo`io je protest premijeru Vlade Srbije Mirku Cvetkovi}u i resornom ministru rada i socijalne politike Rasimu Qaji}u zbog toga {to nacrt izmena i dopuna Zakona o PIO nije razmatran na Socijalno ekonomskom savetu, ve} su o wemu saznali od svojih predstavnika u Radnoj grupi koja je pripremala nacrt. Sindikati se protive mnogim predlo`enim re{ewima, u prvom redu pove}awu radnog veka za `ene, ali i nekim drugim predlozima na koje nisu imali prilike da uka`u u toku izrade. Sada, kada je Vlada utvrdila predlog ,sindikatima ne preostaje ni{ta drugo, do da preko poslanika koji se sla`u sa wihovim stavovima poku{aju amadmanima da poprave ono {to se mo`e i na taj na~in za{tite zaposlene koji }e pod o{trijim uslovima ubudu}e odlaziti u penziju.

JO[ SE TRA@I RA^UNICA ZA PENZIONERSKE BONUSE

Jednokratna pomo} tek na jesen?

Jednokratne pomo}i za penzionere }e biti, a kada ta~no jo{ uvek se ne zna. Sada se jedino zna da }e pomo} najpre sti}i zaposlenima u javnom sektoru, pa tek potom penzionerima. Pomiwe se mogu}nost da penzioneri dobiju izme|u 1.250 i 3.000 dinara .

Koliko }e ta~no dobiti penzioneri “kroji “ se u kabinetu potpredsednika Vlada Srbije Jovana Krkobabi}a, ~iji je zadatak da utvrdi kriterijume na osnovu kojih }e se deliti jednokratna pomo} penzionerima. Odmah na startu je bilo jasno da opredeqene dve milijarde za pomo} penzionerima nisu dovoqne da bi se i na wih primenili kriterijumi koji se primewuju za javni sektor i prema kojima }e svi koji imaju platu ispod 80.000 dinara dobiti po 5.000 dinara. Para da 1,6 miliona penzionera dobije istu sumu jednostavno nema.

Ako se dve milijarde podele na sve penzionere, pod uslovom da se ide na to da svi dobiju pomo} kao {to }e je dobiti zaposleni u javnom sektoru, zna~ilo bi to da svi dobijaju po 1.250 dinara. Ako se, pak , primeni

kriterijum koji se posledwih dana naj~e{}e pomiwe a to je da pomo} dobiju penzioneri ~ija su primawa mawa od 15.000 dinara mese~no zna~ilo bi to da svi oni dobiju po 3.000 dinara, a oni koji imaju vi{e ne}e dobiti ni{ta.

Sam Krkobabi} poru~uje da dobro “meri” {ta je najpravednije i kako zaista pomo}i onima koji su trenutno najugro`eniji i smatra da pomo} ne}e mo}i biti ispla}ena pre avgusta, ali je najverovatnije tek na jesen. On nagla{ava da u raspodeli bonusa mora da se vodi ra~una o socijalno osetqivim kategorijima i da socijalna komponenta mora biti jedino merilo. Kao primer on navodi poqoprivredne penzionere koji primaju 8.150 dinara prose~nu penziju.

Ono {to ve} sada sasvim sigurno mo`e da ka`e jeste da ne}e svi penzioneri dobiti jednokratnu pomo} . On je procenio da bi pravo na bonus trebalo da ima izme|u 400.000 i 500.000 penzionera koji mogu da budu svrstani u najugro`eniju kategoriju.

Q.Male{evi}

NOVINE IZ FONDA PIO

Provera sta`a preko interneta Fond za penzijsko i invalidsko osigurawe omogu}i}e uskoro svim gra|anima Srbije mogu}ost provere penzijskog sta`a preko interneta. Naime, uz mati~ni broj i pin kod uvid u uplatu doprinosa sa sopstvenog ra~una bi}e omogu}en svim odraslim koji imaju li~nu kartu.

Prema obja{wewu direktora Sektora za ostvarivawe prava iz penzijskog i invalidskog osigurawa Vladimira Stankovi}a, svi }e preko veb sajta Fonda PIO uz pomo} svog mati~nog broja i pina koji }e dobiti od Fonda mo}i da provere da li su im za sve godine koje su odradili pla}eni doprinosi, da li ih je poslodavac prijavio ili odjavio i

sve druge ~iwenice koje su bitne za sticawe i obra~unavawe penzija. To zna~i da gra|ani vi{e ne}e morati da odlaze na {altere Fonda PIO i ~ekaju da bi dobili listing radnog sta`a ve} }e to mo}i da utvrde kod ku}e na svom ra~unaru.

Kako bi se predupredile eventualne zloupotrebe i da neko drugi ne bi gledao tu|e podatke svi gra|ani }e imati {ifru za pristup podacima, odnosno pin kod koji je isti kao i onaj koji postoji na bankovnim karticama. Postupak za dobijawe pin koda je takav da svi koji `ele da pogledaju svoje listinge moraju oti}i na {alter bilo koje filijale Fonda PIO i uz li~nu kartu sa

mati~nim brojem tra`iti pin kod. Na {alteru }e morati popuniti obrazac sa osnovnim podacima i na osnovu wega }e dobiti pin kod u zatvorenoj koverti tako da niko drugi ne mo`e da ga zna osim onog ko ga je tra`io na svoje ime. Samo na osnovu ispravnog pin koda osiguranik }e mo}i da proveri svoj lising, jer ukoliko on nije ispravan podataka nema.

U Fondu PIO nagla{avaju da su obra|eni podaci za Srbiju, Vojvodinu i Kosovo, {to zna~i da osiguranici koji imaju sta` u razli~itim gradovima mogu da vide sve svoje odra|ene godine bez obzira gde su sve radili.

Q. M

KAKO LEKAR KA@E

Mediteranska ishrana godi srcu Osobe u tre}em `ivotnom dobu pod ve}im su rizikom od sr~anih bolesti, naj~e{}e od infarkta miokarda.Ne retko u ovom dobu se ponovo javqaju ti problemi. Mediteranski na~in ishrane mo`e da za{titi qude od sr~anih oboqewa, ali tako|e mo`e da pomogne i onima koji su ve} oboleli od srca da budu zdravi, ukazuje studija, obavqena na Atinskom univerzitetu,a prenosi Tanjug.

Doktor Kristina Krizohou i wen tim su pratili 1.000 pacijenata koji su pre`iveli infarkt ili jak bol u grudima u mirovawu ili pod optere}ewem. Oni su rangirani na skali od 0 do 55 po tome koliko jedu u skladu s tradicijom mediteranske ishrane. Re~ je o ishrani bogatoj vo}em, povr}em, ukqu~uju}i i mahunasto, ora{astim plodovima, biqnim uqima, posnijim mle~nim proizvodima,

integralnim `itaricama i ribom. Gotovo polovina pacijenata do`ivela je neku novu epizodu problema sa srcem u roku od dve godine posle otpu{tawa iz bolnice. Pri tom su pacijenti ~ija je ishrana bila najvi{e me-

diteranska bili pod 31 odsto mawim rizikom da do`ive ponovni infarkt ili bol u grudima tokom prvih mesec dana po izlasku iz bolnice.Tako|e su bili pod 50 odsto mawim rizikom od onih koji su najmawe je-

li u skladu s mediteranskom tradicijom, da do`ive neku novi neprijatnost sa srcem u roku od godinu dana i gotovo 40 odsto mawim rizikom da to do`ive u roku od dve godine po otpu{tawu iz bolnice.Za svaki dodatni poen na skali mediteranske ishrane, rizik pacijenata od novih sr~anih problema se smawivao za 12 odsto, utvrdio je gr~ki tim. Osim toga, kod pacijenata koji su se najvi{e dr`ali mediteranskog re`ima ishrane, registrovan je najmawi rizik od toga da srce ne pumpa krv punim kapacitetom ili od {tetnih strukturalnih promena na sr~anom tkivu. Kada je razmotren uticaj pojedina~nih komponenti mediteranske ishrane, ispostavilo se da je smawewe rizika od ponovqenih problema sa srcem iskqu~ivo zasluga salata i povr}a uop{te, kao i ora{astih plodova.

J. B.

stignu do 38 gpodina sta`a, odnosno 58 godina `ivota. U penziju se }e se uz beneficirani radni sta` ubudu}e mo}i i}i s 55, umesto sa dosada{we 53 godine `ivota. Pravo na beneficirani radni sta` ima}e policijski slu`benici , zaposleni u Ministarstvu spoqnih poslova, pripadnici Bezbednosno informativne agencije, zaposleni u Upravi za izvr{ewe krivi~nih sankcija na posebno slo`enim poslovima, ovla{}ena slu`bena lica Poreske uprave i profesionalna vojna li-

ca. Uve}avaju se i godine `ivota za ostvarivawe prava na porodi~nu penziju.

Pravo na porodi~nu penziju mo}i }e ostvariti ~lanovi porodice umrlog osiguranika koji je navr{io najmawe pet godina sta`a ili ispunio uslov za starosnu ili invalidsku penziju. Ako je smrt nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, ~lanovi porodice sti~u pravo na penziju,bez obzira na du`inu penzijskog sta`a. Udovice }e ubudu}e sticati pravo na porodi~nu penziju sa 53 a udovci sa 58 godina `ivota. Dete sti~e pravo na penziju do navr{enih 15 godina `ivota. Posle toga ovo pravo mu pripada do zavr{etka {kolovawa a najkasnije do navr{enih 20 ako poha|a sredwu odnosno do 26 godina ako ide na fakultet.

Predlog izmena i dopuna Zakona o PIO na}i }e se pred poslanicima Skup{tine Srbije najverovatnije u septembru, do kada Vlada ima obavezu da usvoji i predlog zakona o fiskalnoj odgovornosti.

Q.Male{evi}

Opovo se ponovilo Pan~eva~ka filijala Fonda PIO otvorila je nedavno svoju ispostavu u Opovu ~ime je vi{e od 1.900 osiguranika i 1.626 penzionera iz ove op{tine dobilo {ansu da sve poslove obavi u svojom mestu i vi{e ne mora da za svaku sitnicu odlazi u Pan~evo i tro{i novac za prevoz.

Ispostava u Opovu nalazi se u zgradi Op{tine i otvorena je od ponedeqka do petka od 8.30 do 13.30 ~asova. Na {alteru ispostave mogu se dobiti sve potrebne informacije, podneti zahtevi, dobiti listing o sta`u, preuzeti razne potvrde.

Q. M.

NA[E PENZIJE ME\U NAJNI@IM U EVROPI

Daleko je Luksemburg U trenutku kada se kroji novi zakon o penzijsko i invalidskom osigurawu i dr`ava poku{ava na sve na~ine da “priko~i” primawa najstarijih te{ko je o~ekivati da narednih godina penzioneri mogu imati primawa od kojih se mo`e pristojno `iveti. Jer , da bi mogli pristojno da `ive, penzije bi morale da se pove}aju, a ne da se na sve mogu}e na~ine gleda da one sporije rastu i u {to mawem procentu u~estvuju u prose~noj plati.

Ve} sada su srpske penzije me|u najni`im u Evropi.

Trenutno ni`e penzije od nas primaju samo penzioneri u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj. Iako su Bugarska i Rumunija ve} u Evropskoj uniji, wihovim penzionerima je bilo mnogo boqe pre nego {to su primqeni u evropsku porodicu, jer je jedna od prvih mera bila kresawe penzija. Tako sada bugarski penzioneri pre`ivqavaju sa 145 a rumunski sa 177 evra. U

BiH pose~na penzija je 171 a u Albaniji samo 55 evra. U Hrvatskoj penzioneri primaju 324 a u Sloveniji 604 evra u proseku.

Prose~na penzija u Francuskoj je 1.108, [vajcarskoj 1.393, Italiji 1.141 , Finskoj 1.050 , [vedskoj 1.060 evra. Zanimqivo je da je prose~na penzija u Gr~koj ~ak 1.600 evra, iako je ova dr`ava i zvani~no bankrotirala. Prose~na penzija u Norve{koj je 1.760, Velikoj Britaniji 460, Danskoj 1.411, Nema~koj 791, [paniji 877 evra i Belgiji 847 evra. Daleko najve}e penzije imaju penzioneri u Luksemburgu, gde je prose~na penzija ~ak 3.000 evra.

Ni jedna biv{a socijalisti~ka dr`ava u Evropi nije usre}ila svoje penzionere, jer su u wima penzije po pravilu znatno ni`e nego u drugim dr`avama. Tako je prose~na penzija u Ma|arskoj 332, Slova~koj 351, ^e{koj 396, Poqskoj 473 evra.

Q. M.

PENZIONERSKI GLOBUS

Evropska komisija tra`i du`i rad Evropska komisija preporu~ila je svim zemqama zna~ajno pomerawe granica za odlazak u penziju , navodi se u internom dokumentu komisije. Ona smatra da granica za odlazak u penziju mora da bude pomerena kako zaposleni ne bi provodili u penziji vi{e od tre}ine `ivota. Izostanak takvih reformi , smatraju u EK, dovelo bi do bolne kombinacije gde bi penzije bile smawene, a izdvajawa za penzioni fond pove}ana.

Sada je prose~na granica za odlazak u penziju u EU ne{to iznad 60 godina {to je mnogo ni`e od proseka u zemqama OECD gde taj prosek iznosi 63,5 godina za mu{karce i 62,3 godine za `ene.

Q.M.

„CIKLONIZACIJA” NEDAVNO DEJSTVOVALA SA ZEMQE

Danas larve pod nadzorom "Ciklonizacija" je u nedequ sa zemqe uni{tavala larve komaraca uz Dunav, sa novosadske strane, od Bege~a do Petrovaradina i po kanalima, zatim na Klisi i delu Novog naseqa, re~eno je ju~e u ovoj firmi.

Laboratorija za fitomedicinu, veterinu i entomologiju pri Poqoprivrednom fakultetu ju~e je dobila nalog od ZIG-a da uradi monitoring larvi u vodi sa obe strane Dunava. Profe-

sorica Marija Zgomba iz te Laboratorije je rekla da }e danas uraditi monitoring.

"Ciklonizacija" je, podse}amo, ove godine na tenderu dobila posao uni{tavawa komaraca na podru~ju grada, dok Poqoprivredni fakultet ima ugovor s Gradom da radi monitoring komaraca, krpeqa i simulida. Nadzorni organ u poslu je ZIG. Z. D.

ZBOG RADOVA NA RASKRSNICI TEMERINSKE, ULICE JOVANA CVIJI]A I GUNDULI]EVE

Osam linija mewa trasu

Od danas pa do petka 25. juna vi{e linija u gradskom i prigradskom prevozu promeni}e trasu zbog radova na raskrsnici ulica Temerinska - Jovana Cviji}a - Gunduli}eva. "Petica" }e od centra ( ulica Jovana Suboti}a) saobra}ati Kisa~kom ulicom, zatim Partizanskom do Temerinske ulice, iz koje }e nastaviti redovnom trasom. Istim putem auto-

Novosadska utorak22.jun2010.

[tedwa na vratima komunalaca Z

saznajemo, javna gradska preduze}a bi}e uskra}ena za 25 procenata teku}ih i kapitalnih subvencija, tako da }e komunalci morati da sednu i odlu~e {ta su prioriteti.

Oduzmi odande, dodaj odavde, obrni, okreni, pa {ta god da smisle jedino je bitno da sugra|ani to ne osete, jako, na svojoj ko`i. Uostalom vide}emo. Samo se bojimo da mawe novca koji }e dobijati komunalci ne iskoriste kao dobar alibi za evetualne propuste, ali... re{i}e to oni ve} nekako.

B. M.

Ve~eras pevaju penzioneri Jubilarni koncert Me{ovitog i `enskog kamernog hora KUD-a penzionera "Isidor Baji}" iz Novog Sada bi}e prire|en ve~eras u 19 sati, u sali Galerije Matice srpske na Trgu galerija 1. Gosti koncerta, koji

je potpomognut od strane Uprave za kulturu grada i Galerije Matice srpske, su ~lanovi novosadskog hora KUD-a "P. J. [afarik", a ulaz na koncert je besplatan.

B. P. P.

U slavu muzike Koncert ma|arsko-rumunskofrancuskog trija “Zat” bi}e odr`an ve~eras u 18 ~asova, povodom Dana muzike, u Francuskom kulturnom centru; uz podr-

prigradskom prevozu autobusi na linijama 21, 22, 23, 24 i 30 }e se od @elezni~ke stanice kretati Bulevarom Ja{e Tomi}a, pa skrenuti levo u Kisa~ku, zatim desno u Partizansku sve do Temerinske ulice iz koje }e nastaviti redovnom trasom. Na izmewenim delovima trase autobusi }e koristiti postoje}a stajali{ta.

Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a nekoliko dana sledi rebalans gradskog buxeta, jer je evidentno da je kriza prodrmala ekonomiju, gradska kasa se puni slabije od o~ekivanog, pa su rezovi neminovni. Kako se mo`e ~uti, buxet }e, nakon rebalansa, biti tawi za milijardu i po dinara. Ovaj podatak sugra|ani mogu da protuma~e na razne na~ine, ali je bitno da se o va`nim stvarima vodilo ra~una. Gradski sektori za zdravstvo, socijalu i obrazovawe ne}e trpeti, a ne}e se odustati ni od kapitalnih investicija u gradu. Me|utim, kako

busi na liniji pet }e saobra}ati i u suprotnom smeru.

Vozila na liniji 11 b }e se kretati sa @elezni~ke stanice Kisa~kom ulicom do Temerinske ulice, Alma{kom ulicom, Pavla Stamanovi}a do Kosovske ulice i onda i}i redovnim putem.

Autobusi na liniji 11 a i}i }e istom izmewenom trasom u suprotnom smeru. U

{ku Studentskog kulturnog centra. Francuski kulturni centar se nalazi u Pa{i}evoj 33.

N. V.

V REMEPLOV

„VODOVODU” SADA ODBIJEN ZAHTEV ZA POSKUPQEWE OD 30 POSTO

Koliko cena vode ska~e na jesen?

Predlog poskupqewe vode za 30 procenata, koliko je "Vodovod i kanalizacija" tra`ilo od Gradskog ve}a, ne}e se na}i na dnevnom redu posledwe sednice Skup{tine grada pred letwu pauzu, saznajemo u Gradskoj ku}i. Ve}e nije raspravqalo o tome, te }e se zahtev "Vodovoda" pred gradskom vladom na}i na jesen.

U "Vodovodu" ka`u da su tra`ili 30 procenata poskupqewa, kako bi se pribli`ili ekonomskoj ceni vode i samostalnom poslovawu, te da bi, ukoliko im ovo bude odobreno, u sistem ulo`ili 300 mili-

ona dinara u ovoj godini. U januaru su voda i kanalizacija poskupeli tako|e za 30 posto, i sada zbirno ko{taju 51,68 dinara za doma}instva. Novo poskupqewe bi prose~nu porodicu opteretilo mese~no sa dodatnih dvestotinak dinara.

U me|uvremenu, iz "Vodovoda" sti`e izve{taj, u kojem se navodi da je snabdevawe vodom stabilno i da se dnevno isporu~uje oko 110 miliona litara vode. Regenerisana su ~etiri bunara na Ratnom ostrvu, planira se utiskivawe novih drenova u bunare, a rekon-

struisana su tri filterska poqa u fabrici za preradu vode.

Kako se navodi iz preduze}a, najve}i deo radova finansiran je novcem dobijenim januarskim poskupqewem, ukupno je ulo`eno 50 miliona dinara. Utiskivawe drenova }e tako|e biti finansirao iz nove cene vode sa 60 miliona dinara. Za magistralni kanalizacioni kolektor u Ka}u nameweno je 30 miliona, a iz "Vodovoda" poru~uju da }e za wegovo spajawe na gradsku mre`u biti ulo`eno jo{ vi{e novca.

S. K.

MADA SE DUNAV LAGANO POVLA^I

Kamewarom jo{ plove ~amci Vodostaj Dunava u Novom Sadu je ju~e iznosio 625 centimetara, {to je za 13 centimetara mawe nego prethodnih dana i o~ekuje se da }e nastaviti da opada do 25. juna, rekao je za "Dnevnik" rukovodilac za odbranu od poplava iz "Vode Vojvodine" Mirko Galowa.

- Nove ki{e sve remete, pa u zavisnosti od intenziteta i koli~ine padavina, zavisi i rast Dunava

Predsednik Gradskog narodnog odbora, prota Alimpije Popovi}, uputio je 22. juna 1948. proglas sugra|anima sa pozivom da upi{u narodni zajam za finansirawe Petogodi{weg plana izgradwe zemqe. Podvukao je, da od 1. do 31. jula svi gra|ani, obavezuju}i se da dr`avi pozajme i veoma malu svotu novca, pola`u veliki ispit rodoqubqa i dokazuju se kao dobri doma}ini.

Prota Popovi} je naveo budu}e koristi ovog zajma, po~ev od izgradwe kanala Dunav - Tisa - Dunav, preko elektrifikacije i industrijalizacije zemqe, do objekata u Novom Sadu. A upravo tih dana je iz buxetske rezerve, na ra~un budu}eg fonda u koji }e se uliti narodni zajam, dobio 32 miliona dinara za po~etak gradwe novosadske vodovodne mre`e.

N. C.

Kwiga Bo{ka Ivkova pod nazivom "Visoka zemqa" bi}e predstavqena danas u 12 ~asova, u sve~anoj sali Matice srpske u Ulici Matice srpske 1.

O kwizi }e govoriti Vladimir Kopicl, Vasa Pavkovi}, Sa{a Radoj~i} i autor.

B. P. P.

Izlo`ba mozaika i slika vanrednog profesora na Fakultetu umetnosti iz Pri{tine i dobitnika pet nagrada iz oblasti slikarstva Neboj{e Joci}a, bi}e otvorena danas u 19 sati, u galeriji "Most" Zavoda za kulturu Vojvodine u Ulici Vojvode Putnika 2 . Izlo`ba mo`e da se pogleda do 9. jula, a ulaz je besplatan.

B. P. P.

Prema re~ima rukovodioca za odbranu od poplave "Voda Vojvodine" Mirka Galowe novosadsko naseqe Telep je naugro`enije {to se ti~e podzemnih voda, jer nije izgra|ena kanalizacija.

- Ku}e su suvi{e blizu nasipa, pa i podzemne vode izlaze na povr{inu, a izlivaju se i septi~ke jame – objasnio je Galowa i dodao da "Vode Vojvodine" imaju u planu u skorije vreme da realizuju projekat kako bi povezali ku}e na kanalizaciju i re{ili pomenuti problem.

Foto: R. Hayi}

– ka`e Galowa i dodaje da se o~ekuje da padne vodostaj na 610 centimetara, {to nije dovoqno da ponovo ne na{kodi novi talas.

Rukovodilac za odbranu od poplava tvrdi da su odbrambene linije pod stalnim nadzorom i da su ekipe spremne da interveni{u ukoliko to bude potrebno.

Otkako je krenuo Dunav da nadolazi, ve} po inerciji i prema o~e-

Promocija „Visoke zemqe”

Mozaici u galeriji „Most”

Podzemne vode na Telepu

Narodne pare obnavqale dr`avu

VESTI

kivawima vlasnika, u vikend naseqima Ribarsko ostrvo i Kamewar ku}e su poplavqene. Naime, tamo je prizor kao u Veneciji i kao glavno prevozno sredstvo do svojih vikendica qudi koriste ~amac.

- Voda mi je pre{la na sprat, a sre}a pa sam stvari sklonio na tavan na vreme, jer smo ve} navikli na ovakve situacije – ka`e \or|e Kvai}, koji je vlasnik jedne od ku-

}a na Kamewaru ve} punih 30 godina i dodaje da trenutno stawe nije ni{ta naspram onoga od pre ~etiri godine kada mu je Dunav u{ao u ku}u na 45 centimetara.

Na ovoj nebrawenoj zoni Dunav se mo`e izmeriti i pomo}u potonulog xipa, ~iji je vlasnik smelo krenuo prema svojoj vikendici u ube|ewu da je ja~i od nado{le reke.

I. Dragi}

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 8 do 9.30 sati: Bulevar kraqa Petra Prvog od broja 28 do 36, Bulevar oslobo|ewa od 16 do broja 22 i Gagarinova ulica brojevi 2 i 4. ^ortanovci od 8.30 do 13 sati: delovi vikend naseqa Borov gaj, Kara{, Banstol, Kraqev breg, Nadkara{ i Sredwi breg. Beo~in od 9 do 12 sati: Gorwi [akotinac. Sremski Karlovci od 8.30 do 12 sati: Preradovi}eva ulica od raskrsnice sa Ma`uranovi}evom do kraja.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak22.jun2010.

@iteqima Klise trokira srce U 38. akciji „Otvorena vrata Doma zdravqa“, koja je u subotu odr`ana u Mesnoj zejedinici “Klisa”, pregledano je 286 stanovnika. Laboratorijski nalazi krvi ura|eni su za 260 `iteqa Klise, od kojih je 81 imao povi{ene vrednosti nivoa {e}era, 56 povi{ene vrednosti triglicerida, 53 gra|ana imalo je povi{en holesterol u krvi. Merewe te`ine, visine i BMI (indeks telesne mase) uradili su svi posetioci akcije, a krvni pritisak proverilo je

wih 223, od kojih je 67 imalo povi{en pritisak. EKG monitoring pro{lo je 277 nastawenih na Klisi, od kojih je 36 dobilo savet zbog rezultata koji odstupaju od normale. Vi{e od 180 posetilaca dobilo je savet zbog povi{ene vrednosti {e}era ili gojaznosti.

Za samopregled dojke edukovano je 100 posetiteqki.

Akcija je do sada organizovana 37 puta i do sada je u ovoj akciji svoje zdravstveno stawe proverilo 11.726 sugra|ana.

Q. Na.

DNEVNIK

TRAGOM VESTI DA SU POSETIOCI ZOO VRTA NA PALI]U "HRANILI" PINGVINE @ILETIMA

Novosa|ani ne`ni prema Isi i Bisi

Novosadski miqenici dece, labudovi Isa i Bisa, godinama krase jezerce u Dunavskom parku, a wih od prole}a do kasne jeseni svakodnevno poseti veliki broj sugra|ana. Iz najboqe namere, roditeqi i wihova deca hrane ih hlebom i kokicama, me|utim neretko se de{ava da im ~uvar parka to zabrawuje.

- Po`eqno bi bilo da labudove niko ne hrani, jer oni u ta~no odre|eno vreme dobijaju obroke. Na{i radnici ih hrane kukuruzom, pa nije zgodno da se i preko toga hrane, jer mogu da se prejedu i da im pozli – naveo je za “Dnevnik” portparol u preduze}u “ Gradsko zelenilo” Ivan No`ini}.

Prema wegovim re~ima, do sada se nije de{avalo da Isu i Bisu hrane opasnim predmetima, poput eksera, `ice ili plastike, kao {to je to bio slu~aj u ZOO vrtu na Pali}u, gde su posetioci ubili pingina "hrane}i" ga `iletima. No`ini} smatra da Novosa|anima i wihovoj deci to svakako i ne bi palo da pamet. Dodu{e, jednom se i u Dunavskom parku dogodio incident, kada je stradala labudica.

- Pre dve godine, kada je bila utakmica u kojoj je Srbija izgubila od Italije, huligani su urnisali ceo Dunavski park, a tada je stradala i `enka labuda. Woj su izgrednici tada povredili, odnosno slomili krilo. Osim toga slu~aja, nije se doga|ali da povre|uju ove ptice – zakqu~io je No`ini}.

Q. Na. Foto: R. Hayi}

Nose ba{tenski otpad Radnici Javno-komunalnog preduze}a "^isto}a" sutra }e odnositi ba{tenski otpad iz Futoga, a u ~etvrtak iz Veternika. Spakovani otpad treba izneti pred ku}u do {est sati.

I. S.

U KARLOVCIMA VRA]AJU IMOVINU SPC

Patrijar{ija upravqa Dvorskom ba{tom Primopredaja Dvorske ba{te u Sremskim Karlovcima izme|u doskora{weg upravqa~a Nacionalnog parka "Fru{ka gora" i Patrijar{ije Srpske pravoslavne crkve obavqena je 10. juna, mesec dana nakon planiranog roka, potvrdio je za "Dnevnik" prav-

nik u Patrijar{iji Milan Andri}. Time je park nakon formalnog vra}awa i prakti~no pre{ao u ruke prvobitnog vlasnika, Patrijar{ije SPC. Po Andri}evim re~ima, u toku su pregovori sa Ministarstvom `ivotne sredine i prostornog planirawa o daqoj sudbini ba{te. Tako|e je u pripremi studija o stawu biqnih vrsta, ali do kraja godi{wih odmora nije re-

alno o~ekivati nikakve konkretne poteze ni odluke u vezi sa parkom.

To drugim re~ima zna~i da najverovatnije ni u narednih dva meseca niko ne}e u}i u Dvorsku ba{ti i barem pokositi travu, ako ne}e obaviti sani-

tarnu se~u i ukloniti polomqena stabla, {to spada u redovno odr`avawe. U Pokretu gorana i volonterskom ventru Vojvodine pak razmi{qaju da po{aqu volontere iz jednog od kampova koje organizuju u Sremskim Karlovcima u ba{tu i urede je.

Oni su to radili i prethodnih godina, kad ve} nije onaj ~ija je to du`nost bila.

Z. Ml.

VESTI Promocija {est tomova poezije Sabrana dela srpskog pesnika Sime Milutinovi}a Sarajlije u {est tomova bi}e predstavqena ve~eras u 19 ~asova, u ~itaonici Gradske biblioteke u Dunavskoj 1. Za prevod i redakciju kwiga sa srpskoslovenskog zadu`ena je Miqenka Vitezovi}, a na promociji u~estvuju kwi`evnik Milovan Vitezovi}, urednik izdawa Pero Zubac, glavni i odgovorni urednik dr Neboj{a Kuzmanovi} i prire|iva~ @arko Dimi}.

B. P. P.

Hilandar na grafikama Izlo`ba grafika sa motivima Hilandara vanrednog profe-

sora na Fakultetu umetnosti u Ni{u mr Zorana Kosti}a, bi}e otvorena danas u 19 sati u Zavi~ajnoj zbirci Muzeja grada u Sremskim Karlovcima. Postavka }e mo}i da se pogleda do 30. juna.

Z. Ml.

Film „Rusalka” u Crnoj ku}i Ruski film pod nazivom "Rusalka" iz 2007. bi}e prikazan ve~eras u 20 ~asova u Omladinskom centru CK13.Ova neobi~na pri~a prati sudbinu introvertne devoj~ice koja `ivi na obali mora sa mamom i bakom odrastaju}i u uverewu da ima mo} da ispuwava `eqe.Film je titlovan na srpski jezik a ulaz je besplatan.

B. P. P.

VRTI]I „RADOSNOG DETIWSTVA” IMAJU 2.881 SLOBODNO MESTO

Ve} podeqeno 6.000 obrazaca za upis Konkurs za upis u vrti}e za 2010/2011. godinu trebalo bi da bude raspisan nakon sednice Skup{tine grada koja }e se odr`ati u petak. Time bi se smawile liste ~ekawa, a 750 dece sa te liste bilo bi raspore|eno u pet nadogra|enih vrti}a. Ipak, ovo o~ito ne}e re{iti problem lista ~ekawa koji mori Novosa|ane ve} dugi niz godina. Po prostoj ra~unici, ako je u vrti}ima slobodno 2.881 mesto, a o~ekuje se da }e 4.000 roditeqa podneti zahteve, i kada su upi{e ve}ina dece s liste ~ekawa na woj }e se opet na}i oko 1.200 mali{ana.

Direktor Pred{kolske ustanove “Radosno detiwstvo” Borislav Samarxi} rekao je ju~e za na{ list da je od 4. juna do danas bukvalno planulo 6.000 obrazaca za upis u vrti}e.

- Realno je za o~ekivati da }e oko 4.000 roditeqa podneti zahteve za upis u vrti}e. Za ovu {kolsku godinu predvi|en je upis za 2.881 mali{ana a, ukoliko se odobri, rebalansom buxeta bi}e primweno 750 dece s liste ~ekawa i zaposli}e se 116 novih radnika – istakao je Samarxi}.

Prema wegovim re~ima, ove godine prednost za upis u vrti}e ima}e deca samohranih

^ITAOCI PI[U SMS

roditeqa, deca s posebnim potrebama, kao i deca iz porodica gde oba roditeqa rade. Kako ka`e, sva lekarska i uverewa Centra za socijalni rad bi}e proveravana sa nadle`nim ustanovama, kako ne bi dolazilo do falsifikovawa dokumenata.

Samarxi} je podsetio da je za decu koja se prvi put upisuju potrebno doneti lekarsko uverewe, izvod iz mati~ne kwige ro|enih za svu decu u porodici (mo`e i fotokopija izvoda, bez obzira na datum izdavawa izvoda). Za-

tim, potrebne su potvrde za oba roditeqa da su u radnom odnosu, one moraju biti zvani~ne, sa jasno istaknutim nazivom radne organizacije, pe~atom, datumom izdavawa i potpisom odgovorne osobe. Na potvrdi nije potreban iznos plate, a sve ovo se odnosi na zaposlene u dru{tvenim i privatnim firmama. Za vlasnike preduze}a potrebna je fotokopija re{ewa o upisu u registar. Za one koji upisuju tre}e ili ~etvrto dete potrebne su fotokopije izvoda za svo troje, odnosno ~etvoro dece. Tako|e, za roditeqe koji su invalidi, potrebno je da dostave re{ewe o invalidnosti prve kategorije roditeqa (fotokopija re{ewa). Trebalo bi dostaviti re{ewe Centra za socijalni rad o potrebi za zbriwavawem deteta u pred{kolsku ustanovu (fotokopija re{ewa).

Za one koju su podstanari, potreban je ugovor o podstanarstvu ili overena izjava s potpisima dva svedoka, a ugovor mora biti overen i va`e}i. Roditeqima koji `ive sami sa decom treba dokaz da su samohrani - fotokopija presude o razvodu braka ili izvod iz Mati~ne kwige umrlih za bra~nog druga, dok je za vanbra~nu zajednicu potvrda o poveravawu deteta jednom od roditeqa.

Q. Nato{evi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Skida kapu, ko je ima Bravo, selektore, skidam Ti kapu..., pa ipak si obradovao nas “obi~ne smrtnike”...

063/1984... *** Svaka ~ast [trandu {to su organizovali gledawe fudbalskih utakmica na velikom ekranu, pa je u petak na{a omladina mogla kolektivno da u`iva i da se raduje u ovim te{kim vremenima. Svake godine se pomalo napreduje, pa }e se jednom do}i i do izgradwe toplog, bazena da ne ~ekamo da Dunav bude topao i nizak.

063/590... *** Vlada }e tra`iti i mrtvog Ratka Mladi}a, ako ga reformisani sud proglasi da kao takav nije vi|en (po zakonu) najmawe pet godina. U narodu se to ka`e “pravi}ete vi mene od blata”.

061/1136... *** Gospodine Pajti}u, spomiwete 16.500 radnika zaposlenih pro{le godine. Da li pri tom mislite i na sve one pripravnike koji su nakon godinu dana rada za 14.000 kusur dinara “{utnuti” s posla? Dajte nam imena

i firme, brojevi mogu da zavaraju.

064/4414... *** Da li su gradske vlasti uspele da otkriju ko je bio prisutan i potpisao ra~un kada nam je onomad bio slovena~ki ambasador, samo {to se datum na ra~unu i vreme posete ne sla`u? Ili je, kanda, opet vuk pojeo magarca, al’ zato }e gra|ani Novog Sada na slede}im izborima znati koga da ne zaokru`e.

064/1447... *** Komunalna je jako a`urna kada su u pitawu psi bez povoca, a u Preradovi}evoj i daqe nekulturna gamad parkira krntije pod tu| prozor . Pa gde je ta vajna inspekcija?

064/9126... *** Doma}ice u Vojvodini bi trebalo da dobijaju minimalnu mese~nu nadoknadu od 100 evra.

Ester 064/0855...

*** Stranke se me|usobno prepucavaju - da li stara ili nova MAS? Mo`e li gradska vlast da obrazuje nezavisnu komisiju, sa~iwenu od beogradskih profesora ekonomije i saobra}aja, da nam oni daju pametan predlog, kad u nas ne odlu~uje razum, ve} inat? Pera pe{ak 062/1836... *** Sla`em se sa 069/1334... Ulica Felegi Tivadora je stra{na no}u. Mislim da se bar 50 odsto stanovnika te ulice pla{i da prolazi tuda. Ja sam me|u wima. Nadam se da }e neko reagovati da se to promeni...

063/7150... *** Lepo i prijatno nedeqno poslepodne, zahvaquju}i gostima na RTV1, prof. dr Nedi Mimica Duki} i dragom gospodinu

\or|u Randequ. Lepo je podsetiti se kako divne sugra|ane imamo. Hvala vam.

063/518... *** Kakvi smo mi to qudi, ni{ta nam nije po meri! Sada kritikujemo se~u drve}a na Keju zbog biciklisti~ke staze, a kada se {etamo istim, onda negodujemo {to se biciklisti provla~e izme|u {eta~a. Posadi}e se drve}e i bi}e ladovine, ne mo`e sve odjednom.

064/1901... *** Kakva mudrolija! Kako se do sada ve} nisu toga setili? Zemunci ubili ]uruviju. Mrtva usta ne govore, {ta re}i, sve je re~eno ovim neverovatno inteligentnim otkri}em. Idemo daqe... Za {ta }e tek [ari}i biti krivi, ko zna? Paa... za sve ostalo, {ta god to zna~ilo, ali stvar je re{ena, 'ladno!

Ta~ka.

063/7743... *** Za 063/504... Hvala na prelepoj poruci upu}enoj svima nama...

064/1701...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

utorak22.jun2010.

9

NOVA ODLUKA NE]E BITI USVOJENA NA SLEDE]OJ SEDNICI GRADSKE SKUP[TINE

Grejawe po utro{ku tek slede}e godine?

Mada najavqena za sednicu Skup{tine grada u petak, nova odluka o daqinskom grejawu, kojom bi bila uvedena naplata grejawa po utro{ku, ipak se ne}e na}i pred odbornicima na posledwem zasedawu pred letwu pauzu, saznaje "Dnevnik" u Gradskoj ku}i. Kako nam je obja{weno iz kabineta gradona~elnika, da bi se pre{lo sa obra~una grejawa po metru kvadratnom, na merewe po utro{ku, mora da pro|e odre|eno vreme, odnosno najmawe jedna grejna sezona, kako bi se utvrdila razlika i odstupawa za pojedine kategorije potro{a~a u odnosu na dosada{wi obra~un.

Ovo zna~i da }e pro}i jo{ najmawe godinu dana od primene nove odluke, a o~igledno da

gradska vlast meri uticaj novog obra~una na socijalni ekonomski status stanovni{tva. Me|utim, u prethodnim javnim istupima predstavnika Toplane i gradske Agencije za energetku, ukazivalo se da je nov na~in obra~una korak ka mawim ra~unima i u{tedi energije i wenom racionalnom i odgovornom tro{ewu.

U pri~u o grejawu ukqu~ila su se i Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) koje su, tokom razgovora sa gradom u vezi sa kreditnim aran`manima, zatra`ile da grad u dogledno vreme pre|e na obra~un grejawa po utro{ku i da to bude nazna~eno u razvojnim projektzima grada, kako bi EIB i EBRD

mogle da odobre kredite za obnovu vrelovodne mre`e, podstanica i ostale grejne infrastrukture. U ranijim izjavama medijima rukovodstvo Toplane je navelo da se tu radi o sumi od oko 10 miliona evra.

Tako|e, iz kabineta gradona~elnika navodi se da Novi Sad jo{ nije razgovarao sa poslovnim bankama o kreditirawu nabavke deliteqa toplote i termostatskih ventila, opreme potrebne za naplatu grejawa utro{ka za svaki stan pojedin~ano.

Naime, proceweno je da ta oprema ko{ta i do 80 evra po radijatoru, a da }e gra|ani to morati sami da nabave. Ovo bi se isplatilo kroz u{tedu na ra~unima za grejawe, ali je pomo} grada svakako dobrodo{la Novosa|anima.

Da podsetimo, nova odluka o grejawu i iz we proistekli tarifni sistem, predvi|aju da se grejawe obra~unava u prvo vreme po utro{ku na samoj podstanici, srazmerno kvadraturi stanova koje ona greje. Kasnije bi stanari nabavili nepohodnu opremu, koja bi im omogu}ila da sami odre|uju temperaturu na svakom radijatoru posebno i da time sami odre|uju svoje tro{kove. Tvorci ovog propisa smatraju da bi time gra|ani bili stimulisani da ula`u u izolaciju fasada, u novu stolariju i instalacije, ~ime bi se dodatno {tedela energija i smawivali ra~uni. Po svemu navedenom, sve ovo }e morati da sa~eka narednu godinu.

S. Krsti}

REBALANS ]E ZA ^ETVRTINU SKRESATI NOVAC PREDVI\EN ZA JAVNA PREDUZE]A

Gradska kasa tawa milijardu i po Prema re~ima ~lana Gradskog ve}a za buxet i finansije @ivka Makari}a nakon rebalansa buxeta, koji }e se na}i na dnevnom redu sednice Skup{tine grada u petak, gradska kasa bi}e tawa za milijardu i po dinara. Podse}amo, prvobitni buxet Novog Sada za ovu godinu bio je projektovan u visini od oko 15,5 milijardi, a kako ka`e Makari} za rebalans postoje dva glavna razloga.

- Buxet }e se rezati zbog maweg priliva novca u gradsku kasu od o~ekivanog. Tu je

Povorkom na to~kovima protiv droge manije koje uglavnom oda{iqu autoritativne poruke usmerene na posledice, ova se bavi prevencijom i otklawawem uzroka ove po{asti.

- Novi Sad je prvi grad u dr`avi sa izra|enim Akcionim planom za borbu protiv droge i narkomanije, ali je jako dobro {to se u wegovo sprovo|ewe zajedno sa gradskim institucijama ukqu~ilo i mnogo mladih qudi spremnih da predo~e rizike po{asti koja poga|a veliki broj

Prvi dan leta, koje je ju~e i zvani~no po~elo, izgledao je otprilike ovako: ujutru ki{ica, pre podne naobla~ewe i sparina kao u tropima, onda malo grmqavine i provale oblaka, pa popodnevni pquskovi prekidani intervalima

kada je samo romiwalo. Ki{obrani nikako da skliznu sa liste stvari koje neizostavno morate da imate uzase, kada izlazite u grad. Kako je krenulo, mo`da }e biti jedini modni detaq koji }e pre`iveti tri sezone.

I. S.

Otvara se hipermarket „Brikola`”

i raspodela suficita od oko 911 miliona dinara, koji je utvr|en na majskoj sednici gradskog parlamenta kada je usvojen zavr{ni ra~un za 2009. godinu. Iz tih razloga napravqewe su nove raspodele - naglasio je Makari}.

On dodaje da upravama za zdravstvo i socijalu nije smawivana koli~ina buxetskog novca, a da je upravi za obrazovawe ~ak dodato 80 miliona dinara. Me|utim, javna gradska preduze}a ima}e 25 procenata mawe novca mawe za teku}e i kapitalne subvencije.

B. M.

Centar, Detelinaru i Novo naseqe, nakon ~ega se vra}a na polaznu ta~ku gde }e biti organizovana `urka. Svake naredne subote povorka }e kretati sa drugog mesta, ali }e obilaziti ista mesta koja va`e kao okupqali{ta narkomana i dilera.

Kako je na ju~era{wem predstavqawu akcije rekla ~lan Gradskog ve}a zadu`ena za zdravstvo prof. dr Aleksandra Novakov - Miki}, za razliku od drugih kampawa protiv narko-

Svakodnevna parada ki{obrana

OD DANAS FRANCUSKI TRGOVINSKI LANAC U GRADU

SVAKE SUBOTE AKCIJA „VOZIM STRAIGHT, VOZIM EIGHT”

Akcija "Vozim straight, vozim eight", tokom koje }e karavan aktivista nevladinih organizacija i gra|ana kojima je stalo do suzbijawa narkomanije u Novom Sadu svake subote na biciklima, rolerima i skejtbordovima obilaziti osam ta~aka u gradu kako bi ukazali na wihovu “kontaminaciju” drogom, po~iwe u subotu, 26. juna. Tokom prve vo`we karavan koji kre}e u 18 sati od novog skejterskog poligona u Limanskom parku, obi}i }e

Foto: N. Stojanovi}

Novosa|ana i wihovih porodica - kazala je Novakov – Miki}.

Akcija “Vozim straight, vozim eight” je novo poglavqe projekta Gradske uprave za zdravstvo “Stand Up Novi Sad” koji se razvija od 2009. Partneri su nevladine organizacije i udru`ewa gra|ana koja promovi{u zdrave stilove `ivota; centar za omladinsku inicijativu, Biciklisti~ki klub “Novi Sad”, “NS roler”, “Ice New Now” i “Emprona”.

I. Sabado{

Hipermarket "Mr Brikola`" bi}e otvoren danas u 19 sati u Bulevaru vojvode Stepe 40. Objekat "Mr Brikola`" francuskog lanca hipermarketa po principu “uradi sam” u Novom Sadu drugi je po redu u Srbiji. Prostire se na povr{ini od 2.000 metara kvadratnih i opremqen je sa 20.000 artikala za ure|ewe ku}e i ba-

{te. Otvarawu }e prisustvovati francuski amabasador @an Fransoa Teral, ambasador Bugarske Georgi Dimitrov, zamenik gradona~elnika Novog Sada Sa{a Igi}, generalni direktor "Mr Brikola` grup" @an Fransoa Bu{e i izvr{ni direktor Briko Spec DOO Milen Hristov.

Z. Ml.

U RUMENA^KOJ ULICI

Nesnosan smrad zatvarao prozore Redakciji na{eg lista ju~e se usijao telefon od poziva o~ajnih gra|ana iz Rumena~ke ulice , koji zbog nesnosnog smrada nisu mogli da otvore prozore. Oni koji su se ju~e tokom dana zatekli u ovoj ulici tvrde da se smrad crkotine {irio du` ovog kvarta i da je terao na povra}awe.

- Ovo je zaista u`asno, kad god je vazdu{ni pritisak ispod normale nama smrdi na crkotinu i pokvarena jaja - rekli su nam uznemireni gra|ani. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je ju~e za “Dnevnik” da wihova inspekcija nije zadu`ena za ovu oblast, ali da je i on sa svojim kolega igrom slu~aja tako|e osetio vanzemaqski smrad koji se {irio ovim delom grada.

- Bili smo na terenu drugim poslom, a tako|e smo osetili kako se prostire smrad crkotine. Znam da tamo ima dve fabrike, a iz koje dopire smrad ne znam. Za ovu oblast je zadu`ena inspekcija za za{titu `ivotne sredine – istakao je Jakovqev.

Na `alost ju~e nismo uspeli da dobijemo odgovor iz nadle`ne inspekcije. Kako smo saznali od na~elnika svih gradskih inspekcija @eqka Radulovi}a, ju~e nije bilo pritu`bi.

- Ranije se de{avalo da se gra|ani iz ovog dela grada `ale na smrad. Me|utim koliko sam upoznatu posledwe vreme nije bilo poziva vezanih za ovaj problem - zakqu~io je Radulovi}.

Q. Na.

POSLE UVO\EWA STE^AJA U METALSKOJ FIRMI

Poverioci prijavquju ceh „Jugoalata” Od 127 radnika u "Jugoalatu" posle uvo|ewa ste~aja 3. juna na poslu je ostalo wih 47, dok su ostali upu}eni na Tr`i{te rada gde }e dobijati nov~anu naknadu, re~eno je ju~e u ovoj firmi i nagla{eno da se ugovoreni poslovi na vreme zavr{avaju.

Pre uvo|ewa ste~aja zaposleni su u aprilu primili dve plate, u stvari minimalce. Ve}inski

Foto: B. Lu~i}

U CRVENOM KRSTU URU^ENA POMO] IZBEGLICAMA

Paketi za 339 porodica Izbeglice i interno raseqena lica ju~e su se u velikom broju okupili ispred magacina Crvenog krsta grada kako bi primili humanitarnu pomo}: prehrambenih paketa koje im je obezbedio republi~ki Komeserijat za izbeglice.

Pakete je uru~io Odsek za izbegla, prognana i raseqena lica Gradske uprave za socijalnu i de~ju za{titu.

- Mi smo se rukovodili time da paketi do|u u ruke onima kojima su najneophodniji a to su pre svega porodice sa decom, stara lica i invalidi koji su materijalno neobezbe|eni- istakao je Poverenik za izbeglice Slobodan Vuka{evi}.

Pakete je dobilo 339 izbegli~kih porodica.

B. P. P.

vlasnik akcija (oko 63 odsto "Jugolata") slovena~ko preduze}e srpskog biznismena Spasoja Jakovqevi}a S.A.D.A.B zaposlenima duguje pet plata.

Ste~aj je uveo Privredni sud po{to su dva nekada{wa radnika "Jugoalata"pokrenula zahtev za uvo|ewe da bi naplatili potra`ivawa za zaostale plate, od pre nekoliko godina.Obojici potra`uju po milion dinara. Za neispla}ene plate pravosna`ne presude ima vi{e desetina nekada{wih radnika.

Sud je za 14. jul zakazo prvo poverila~ko ro~i{te, a za 6. oktobar ispitno ro~i{te. Kako je re~eno u"Jugoalatu", u toku je prijavqivawe potra`ivawa od strane poverilaca.

Jakovqevi} je rekao ju~e za

"Dnevnik" da }e sudu predlo`iti plan reorganizacije preduze}a i da je ulo`io `albu na sudsku odluku o uvo|ewu ste~aja.

Ponovio je, da preduze}e ima nepokretnosti vredne oko 17,6 miliona evra i da je to znato ve}a suma od duga koji ima "Jugoalat". Ra~un firme je blokiran zbog potra`ivawa od oko 140 miliona dinara.

Z. D.

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak22.jun2010.

DNEVNIK

c m y

10

UDRU@EWA @ENA UKRSTILA VARJA^E

Erdevi~ka torta najsla|a QUBA: ^etvrta tortijada odr`ana je pro{le subote u selu Qubi, nadomak Erdevika. Organizator Udru`ewe `ena S.U.@. Quba uspelo je da okupi veliki broj u~esnika. Tako su kulinarska ume}a i varja~e ukrstila Udru`ewe `ena iz Kuzmina, Morovi}a, Berkasova, Biki} dola, Sota i Erdevika. Posmatra~i su te{ko uspevali da odvoje pogled od prispelih 12 izuzetno kvalitetnih torti, koje su `iriju zadavale glavoboqu jer je bilo jako te{ko proglasiti najlep{u me|u najkvalitetnijim i najboqim. Koliko su bile ukusne potvrdila je degustacija koja trajala neuobi~ajeno dugo. Po{to su se osladili, ~lanovi `irija odlu~ili su da prvo mesto dodele Erdeviku, drugo Kuzminu, a tre}e Sotu.

Nije Quba tako veliko selo da bi od ulaznica koje su se pla}awe 100 dinara po osobi, ili od prodavawa torti na komad po ceni od 50 dinara obezbedila dovoqno novca za nagrade. Zato je prvo mesto osvoje-

no u ovoj tortijadi nagra|eno velikom staklenom vazom, drugo ovalom za tortu, a tre}e jednom litrom kupinovog vina.

I dok je `iri razmi{qao o pobednicima, publiku je zabavqala Folklorna grupa KUD-a „Branko Radi~evi}” iz Erdevika, spletom igara iz Srbije u koreografije \or|a Lazi}a. Koriste}i prisustvo Udru`ewe `ena iz pet MZ razgovarali smo o wihovom radu.

Predsednica doma}inskog udru`ewa `ena iz Qube Qiqana Sladek imala je pune ruke posle oko organizacije. Brinulo je nevreme i ki{a koja je nas pratila od [ida do Qube. To je bio lo{ znak da }e na tortijadi biti mawe publike nego pro{le godine. Ovo Udru`ewa `ena iz Qube odli~no sara|uje sa Uru`ewem `ena iz Trpiwa Republike Hrvatske. Me|utim ta prekograni~na saradwa ovoga puta nije realizovana zbog nevremena i prestoje}ih crkvenih praznika Trpin~ana. Me|utim, i pored toga

Qubica je ponosna {to je Quba jedino selo u okru`ewu koje gaji ove obi~aje ve} ~etiri godine. „Biki}anke” Nevenke Bobaq iz Biki} dola, predstavile su se kao izuzetno dobre u pravqewu torte s kojom su do{li na ovo takmi~ewe. Pro{le godine formirali su Udru`ewe `ena da o~uvaju stare pesme, igre i obi~aje kako bi o~uvali identitet rusinske nacionalne mawine.

- Na{i su vezovi na{e ogledalo, a kola~i na{e ume}e. Nevenka je povezala dolazak u Qubu na „Tortijadu” sa dolaskom na sportsko rekreativna takmi~ewa u Kukujevce pre nekoliko dana. Ovaj dolazak u Qubu je dobar trening jer na{e Udru`ewe nastavqa sa nastupima u Vojvodini. Bili smo mi i na erdevi~koj „Kulenijadi”, pa u Beogradu na Me|unarodnom sajmu turizma u organizaciji Turisti~ke organizacije [id, a nismo izostavili ni Sajam Srema odr`anoj u Sremskoj Mitrovici. Sremice Mi-

Pobednice u izboru za najboqu tortu

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „^arobni svet Paje Patka“ (18) besplatno za decu (do 23. juna), "Besa" (19.30),"Lov na biv{u `enu“ (21).

Art bioskop Vojvodina na Spensu "Tr~i za `ivotom" (20).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945".

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od petka u sedam sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Marija Radmanovi} iz Veternika (devoj~ica i de~ak), Qiqana Vidovi} iz Temerina (devoj~ica i de~ak) i Ana Tordaj iz Kisa~a (devoj~ice).

DEVOJ^ICE: Milena Paji}, Tamara \ur|evi}, Vesna Stani}–Seder, Marijana Aleksi}–Soviq, Biqana Tripunovi}, Ivana Erva}anin, Tina Poznanovi}–Ris, Milena Cupa} i Marija Velkovski iz Novog Sada, Dragana Majki} i Qiqana Kerezovi} iz Futoga, Gabriela Varga iz Rumenke, Slavica Radanovi} iz Temerina, Svetlana Filipovi} iz Zmajeva, Sawa Mu{icki iz \ur|eva, Mirjana Turi iz Ba~ke Palanke, [azije Dalipi iz Beo~ina i Radmila Mi{kovi} iz Be~eja.

DE^AKE: Marijana Josipovi}–Mirkovi}, Jelena \ura{kovi}, Milojka Dragi}evi}, Gordana Nikoli~in, Dragana Kuzmanovi}–Leki}, Milena Mijailovi}, Aleksandra Milosavqevi}, Sowa Lenhardt, Bojana [u{a, Miqana Konatar, Anita Zeka i Sla|ana Kne`evi} iz Novog Sada, Tamara Stevan~evi} iz Petrovaradina, Sne`ana Deki} iz Futoga, Tatjana \urovka iz Kisa~a, Branislava Pavlovi} iz [ajka{a, Tamara Jali} iz Beo~ina, Vera Ivankovi} iz Ba~ke Palanke, Svetlana Spasojevi} iz Loka, Svetlana Ili} iz Klewa i Radoslava Jovi~i} iz Rivice.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milka Ilije Mi{kovi} (1931) u 11.45 sati, Zagorka @arka An|eli} (1929) u 12.30, Vera Ivana Markovi} (1923) u 13.15, @ivadin Du{ana Jovanovi} (1939) u 14, Tanasije Mladena Ilijin (1932) u 14.45, Qubica Radi{e Sremac (1951) u 15.30, Antoneta Petra Trm~i} (1944) u 16.15 i Milica ^edomira ^udanov–Tot (1930) u 17 sati. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawen Svetozar \or|a Vlaovi} (1930) u 11 sati (urna). Na Katoli~kom grobqu u 15 sati bi}e sahrawena Marija Pala Ko{ocki (1917).

Predsednice udru`ewa `ena na tortijadi u Qubi

lanke Pra`i} iz Morovi}a su pokazale da su pravi virtuozi u izradi 15 `enskih narodnih no{wi i jednu mu{ku narodnu no{wu. Ovaj epitet su zadr`ale i u proizvodwi sitnih kola~a, torti i gu`vara.

Wihov je specijalitet sremski fru{tuk zimski i letwi. Bez wega ne idu ni na jedno takmi~ewe, a u~estuvuju aktivno na svim takmi~ewima u Vojvodini. Tako su do{li i u Qubu.

- Nije nam namera da pobedimo nego da u~estvujemo. Sve {to su dosad zamislile da urade to su i u~inile, u{le su Vojvo|anski vrh. U saradwi sa Sekretarijatom za rad, radne odnose i ravnopravnost polova u Morovi}u su snimili dokumentarac o radovima u ku}i i na poqu. To im je bila odsko~na daska za wihov prosperitet. Sekretar sekretarijat za rad i radne odnose i jednakost polova Miroslav Vasin ubraja ih me|u {est najboqih u Vojvodini. Zato Sremice s ponosom isti~u da 11. jula ove godine jedini iz op{tine [id idu u Bezdan na Me|unarodno takmi~ewe. Duga je pri~a uspeha Sremica iz Morovi}a i hvale koje bi one zaslu`e za svoj rad. „Izvor” Gordane Bala{}ak iz Berkasova formiran je pre godinu dana. Udru`ewe `ena iz ovog sela nekad carskog grada ne zaostaje za drugim u op{tini [id. One su na ovo takmi~ewe doneli Paw tortu

@iri imao te`ak zadatak

lazi u Sot dvaput nedeqno. Zato je dobio po~asno mesto od wih, i naziv kuma. Iz Kukujevaca „Fru{kogorske golubice” su preletele sa nekoliko diploma i medaqa u svoj Sot. I na kraju interesantan razgovor sa tek diplomiranim politikologom Sawom Beli}. Ona je predsednica Udru`ewa „Kuzminke” koje pripadaju Sremskoj Mi-

ve, tortijade i sportska takmi~ewa. Mi u na{em udru`ewu imamo `ene koje prave odli~ne kola~e.

Druga grupa `ena rade odli~ne vezove, tre}e slikaju umetni~ke slike, zato nam je potrebna ta mrvica materijalne podr{ke kroz projekte kako bi Udru`ewe `ena svoj rad mogle da unov~e - rekla je Sawa.

D. Savi~in

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

s namerom da u~estvuju, a ne da pobede. „Fru{kogorske golubice” Bo`ice Ari{i} iz Sota tek su formirane, a ve} su u~estvovale ne samo na ovoj tortijadi u Qubi, ve} i na „Kulenijadi” u Erdeviku i sportsko rekreativnim igrama u Kukujevcima. Ovaj izuzetan naziv udru`ewa dao im je lekar koji do-

trovici. Registrovani su u januaru ove godine i sve poslove u okviru ovog dru{tva re{avaju uspe{no.

Dru{tvu ne smeta {to ih vodi fakultetski obrazovana osoba, a politi~ari `ele da od udru`ewa `ena naprave politi~ki opredeqene `ene. One su to odbile jer `ele da budu kao i sve ostale u op{tini [id. Sawa o tome ne `eli da pri~a, samo ka`e da sad `eli napredak dru{tva, a to zna~i da se o svom tro{ku mi bavimo ovim radom du`e vremena. Na{i izvori brzo presu{e i `ene u Kuzminu nisu finansijski toliko jake da mogu sti}i na svako takmi~ewe, na svaki sajam, na svaku tortijadu bez novca. Zato smo odlu~ile da od avgusta ove godine Ministarstvu poqoprivrede podnesemo projekat za svoj rad, jer po na{em uverewu to }e biti jedini izlaz svih udru`ewa `ena na podru~ju Srema kad finansijski neko pomogne one }e sti}i na vreme na sve organizovane priredbe, sajmo-

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK ZAPOSLENI U MOKRINSKOJ [KOLI NE ODUSTAJU OD SVOJIH ZAHTEVA

Protest posle ispita MOKRIN: Nastavno osobqe i ostali zaposleni u Osnovnoj {koli „Vasa Staji}” u Mokrinu ne odustaju od zahteva da se uva`i niihovo mi{qewe u vezi sa izborom direktora u ovoj {koli. U saop{tewu koje je potpisala predsednica sindikata Verica Goli} istaknuto je da }e, nakon polagawa kvalifikacionih ispita i u Beogradu i u Mokrinu, biti nastavqen protest zaposlenih. Sindikat je poslao pismo pokrajinskom sekretaru za obrazovawe Zoltanu Jege{u u kojem jo{ jednom izra`va svoje neslagawe da se uva`i odluka

[kolskog odbora o imenovawu direktora.

Naime, u Osnovnoj {koli „Vasa Saji}” na konkurs za mesto direktora prijavilo se ~etiri kandidata. Nastavni~ko ve}e najvi{e glasova dalo je u~iteqici Marijani Rakin, dok je [kolski odbor sa pet prema ~etiri glasa poverewe poklonio profesoru Dragoqubu Badrqici, koji se trenutno nalazi na tr`i{tu rada. Ova odluka izazvala je revolt zaposlenih koji su stupili najpre u generalni {trajk, a nakon toga su zakonski obustavili rad.

A.\.

utorak22.jun2010.

PAJTI] URU^IO POMO] IZBEGLICAMA U VOJVODINI

Ugovori za pet ku}a NADAQ: Iako to nije u na{oj nadle`nosti, Pokrajina je do sada obezbedila ku}e za oko 590 izbegli~kih porodica u Vojvodini, {to predstavqa jedno veliko vojvo|ansko selo - istakao je danas predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} u Nadaqu u op{tini Srbobran, u okviru obele`avawa Svetskog dana izbeglica. Ovom prilikom, uru~io je i ugovore o pomo}i za kupovinu pet porodi~nih ku}a i gra|evinskog materijala izbegli~kim porodicama nastawenim u AP Vojvodini. Sredstva koja je obezbedila Vlada Vojvodine u saradwi sa Fondom za pru`awe pomo}i izbeglim, prognanim i raseqenim licima, dodeqena su porodicama nastawenim u Rakovcu, ^ortanovacima, Ratkovu, Futogu i Novom Sadu. Za kupovinu ovih ku}a izdvojeno je tri miliona dinara i jo{ 500.000 dinara za pomo} u gra|evinskom materijalu.

- U pokrajini smo do sada pomogli i 33 povratni~ke zadruge u Hr-

vatskoj i Bosni, jer `elimo da ti qudi stvore uslove za egzistenciju. U toku ove nedeqe potpisa}emo sporazum sa Srpskim nacionalnim ve}em o osnivawu „Tesla” banke. Doneli smo odluku da 150 miliona dinara preko Fonda za razvoj pokrajine usmerimo kao svoj deo osniva~kog kapitala i tako budemo jedan od najve}ih osni-

va~a i deoni~ara srpske banke u Hrvatskoj - istakao je jo{ predsednik Pajti}.

Predsednik Vlade Vojvodine uputio je i poziv najboqim sredwo{kolcima iz izbegli~ke populacije da konkuri{u u okviru ponu|enog programa pokrajinske administracije namewenog za podr{ku wihovom {kolovawu, kako bi

USLED NEVREMENA I JAKE KI[E

Dobitnici priznawa SO Novi Kne`evac

Zaslu`nima priznawa na Dan op{tine NOVI KNE@EVAC: Povodom Dana op{tine Novi Kne`evac na sve~anoj sednici Skup{tine op{tine, u prisustvu delegacija susednih potiskih op{tina i brojnih gostiju, uz prigodan program i sve~ane besede predsednika SO Nandora Ujheqija i predsednika op{tine Dragana Babi}a, istaknutim pojedincima, ustanovama i organizacijama dodeqena su op{tinska priznawa.

Dobitnici su Osnovna muzi~ka {kola Novi Kne`evac, Aktiv

`ena iz Banatskog Aran|elova, kwi`evnik, novinar i predsednik Kulturnog saveza vojvo|anskih Ma|ara Karoq Duda{ iz Subotice, istaknuti preduzetnik i sportski radnik Sava Tati} iz Novog Kne`evca i poznati uzgajiva~ koza Branko Jegdi} iz Srpskog Krstura. Posebno op{tinsko priznawe za {irewe tolerancije i negovawe razli~itosti dodeqeno je rimokatoli~kom sve{teniku i kwi`evniku monsiworu Jo`efu Bogdanu iz Novog Kne`evca. M. Mitrovi}

NAGRADE ZA VI[ESTRUKE DAVAOCE KRVI

Bawa za najhumanije STARA PAZOVA: Ima li humaweg gesta nego dati nekom deo sebe, rekao je na prijemu posve}enom dobrovoqnim davaocima krvi zamenik predsednika op{tine Stara Pazova Goran Vrawe{, koji je sam dobrovoqni davalac krvi i od pre dve godine donor organa. On je dodao da je ovaj prijem samo „mali znak pa`we od strane lokalne samouprave dobrovoqnim davaocima krvi„ i najavio da }e, od ove godine, oni najhumaniji, koji su krv dali vi{e od stotinu puta, biti nagra|eni sedmodnevnim boravkom u nekom bawskom le~ili{tu, dok }e ostali davaoci krvi i aktivisti Crvenog krsta dobiti podr{ku za organizaciju izleta, kako je to bilo i do sada.

Za humanost su ovoga puta nagra|eni: Nedeqko Radi{i} iz Stare Pazove koji je krv dao 179 puta, Marko Ivi} iz Stare Pazove - 156 puta, Martin Faraga iz Stare Pazove - 135 puta dao krv, a za wima slede Vla-

dimir Staji} iz Nove Pazove, Radomir Markovi} iz Novih Banovaca, Dragan Stojanovi} iz Vojke, Dimitrije Stojadinovi} iz Stare Pazove, Veno Nehvatal iz Stare Pazove i Bo{ko Krkobabi} iz Novih Banovaca.

U ime dobrovoqnih davalaca krvi zahvalio je Nedeqko Radi{i}, a u ime Op{tinske organizacije Crvenog krsta sekretar Milan Skoko, koji je podsetio da je Crveni krst pro{le godine imao 36 interventnih davawa krvi i je obezbe|eno perko 2.000 jedinica krvi u ovoj sredini. Naglasiv{i da u Srbiji ni danas nema dovoqno krvi, i koliko je plemenito spasiti drugome `ivot, Skoko je rekao i da „dobrovoqno davawe krvi” podrazumeva dobrovoqnost, anonimnost i nenagra|enost, dodav{i da se u staropazova~koj op{tini sredwo{kolci u velikoj meri odazivaju akcijama davawa krvi.

A. N.

Telekom otvorio novu poslovnicu SREMSKA MITROVICA: Kompanija „Telekom Srbija” ju~e je otvorila poslovnicu na novoj lokaciji u Sremskoj Mitrovici, u Ulici Kraqa Petra br. 2. Tokom promotivnog perioda, do 31. jula u ovoj poslovnici posetioce o~ekuju brojne pogodnosti. Postpejd korisnici mo}i }e da kupe telefone po ni`im cenama i ostvare popust od 50 odsto na pretplatu u narednih {est ili 12 meseci, u zavisnosti od modela telefona i du`ine trajawa potpisanog ugovora.

L. N.

Asfalt ~eka 37 ulica SUBOTICA: Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine trebalo bi da raspi{e tender za izgradwu i revitalizaciju lokalnih puteva u Subotici vreda 280 miliona dinara za tri programa izgradwe ulica. Fondu je dostavqena dokumentacija za 37 ulica, a na wima je da izaberu izvo|a~a. Radi}e se ulice iz prigradskih mesnih zajednica, sela

i grada. Pre dve godine izgra|eno je 17 ulica.

- Grad je ove godine iz buxeta odobrio 18 miliona dinara za odr`avawe puteva, s tim da bi trebalo da obezbedimo jo{ 10 miliona za izgradwu prilaznih puteva za „Metro ke{ end keri” - rekao je direktor JP „Direkcije za izgradwu grada” Josip Kova~ Striko.

A. A.

11

Sru{ilo se sedam ku}a KIKINDA: Tokom proteklog vikenda od petka uve~e do ponedeqka ujutro, na teritoriji op{tine Kikinda, prema podacima Meteorolo{ke stanice Kikinda palo je oko 120 litara ki{e po kvadratnom metru. Vremenske neprilike najvi{e su pogodile me{tane Mesne zajednice Rusko Selo, gde je usled velike koli~ine vode, uru{eno sedam ku}a sazidanih od naboja. Kako je istakao Imre Kabok, ukoliko se nastave ovakve padavine, sve ku}e sazidane od blata i trske, kojih u selu ima stotinak, bi}e ugro`ene. Kanali koji su iskopani u prethodnom periodu oko sela, u funkciji su, ali problem je sada nastao usled podzemnih voda. I u Banatskoj Topoli o~ekuje se uru{avawe nekoliko ku}a. Tokom vikenda, zbog obilnih padavina vatrogasci su konstantno na terenu izbacivali vi{ak vode iz dvori{ta i podruma.U I|o{u u kriti~nom stawu su tri ku}e, a prema re~ima predsednika Mesne zajednice Milana Miladinova, najvi{e vode zadr`alo se u ulicama @arka Zrewanina i Nikole Francuskog.

Me{tani i vatrogasci bili su an-

Kantama izbacuju vodu iz ku}e

ga`ovani ~itavu no} na izbacivawu vode iz podruma i ku}a, a na Svetu Mesne zajednice doneta je odluka da se kupe jo{ dve pumpe za odvodwavawe, koje }e sti}i danas.

Kikin|ani kriti~no Tokom vikenda u Kikindi najvi{e intervencija bilo je u ulicama Kraqevi}a Marka, Save Lipovanova, Bloku 36, Malom i Velikom bedemu. Voda je uklawana i iz podruma u Bolnici. ^lan Op{tinskog ve}a zadu`en za komunalnu infrastrukturu Branislav ^olak je rekao da gra|ani moraju o~istiti odvodne kanale ispred svojih ku}a, kao i skloniti oluke koje su povezali sa odvodima za fekalnu kanalizaciju kako ne bi do{lo do jo{ ve}ih problema. Vatrogasne ekipe i mehanizacija su i daqe na terenu.

Predsednik Op{tine Kikinda Ilija Vojinovi} uputio je zahtev pokrajinskim robnim rezrevamada se obezbedi gra|evinski materijal za najugro`enije objekte i ku}e koje su sru{ene.

U Sajanu trenutno nema uru{enih ku}a, a kriti~ne ta~ke su na glavnoj ulici i vi{e lokacija u ulici Ive Andri}a. Bager prokopava kanale, a vatrogasci su ~itavu no} pomagali me{tanima da izbace vodu iz pomo}nih objekata i oku}nica.

U Novim Kozarcima kriti~no je u ulicama Vojvo|anska, Generala Drap{ina i Branka ]opi}a. Dve ku}e su u kriti~nom stawu, a vatrogasci non-stop rade na izbacivawu vode.

U Nakovu je u toku presecawe lokalnog puta NakovoBanatsko Veliko Selo na izlazu iz Nakova, na uglu ulica Zdravka ^elara i Sime Baji}a. Od sutra }e u potpunosti biti obustavqen saobra}aj na tom putnom pravcu, a va`no je ista}i da nema alternativnog puta za ovu deonicu. Podzemne vode povi{ene su i iznose oko 90 centimetara, podrumi su poplavqeni, a u ulicama Sime Baji}a i Markas Ore{kovi}a uru{ile su se dve ku}e od naboja.

U Mesnoj zajednioci Mokrin kriti~na situacija je u mestima gde su nesavesni gra|ani zatrpali odvodne kanale. Danas je u ovom mestu zapo~et posao javnih radova na iskopavawu odvodneih kanala i ~i{}ewu propusta.

U Banatskom Velikom Seliu kanali za odvodwavawe puni su vode i za sada su ugro`eni pomo}ni objekti i dvori{ta ku}a.

U Ba{aidu stawe u selu nije kriti~no, ali je ki{a koja je pala u ataru uni{tila dobar deo posejanih useva.

A. \uran

PRVI ROMSKI FESTIVAL U BE^EJU

Najukusniji perkelt Jovice Nikoli}a BE^EJ: Udru`ewe Roma „Azuro” organizovalo je u nedequ po podne Romski festival u Be~eju. U prvom delu muzika i ples bili su u centru pa`we, pa su akteri, Tambura{ki orkestar „Sladi}”, BGB bend i plesne grupe „Azuro”, „Venus” i „Orion”, nagra|eni zaslu`enim aplauzom. Drugi deo romskog festivala za~inili su kulinari. Ukupno deset takmi~ara u kuvawu koko{ijeg perkelta potpalilo je vatre ispod kotli}a. Dimilo se na sve strane, a gde ima dima...

- @iri nam je rekao da je imao izuzetno te`ak zadatak, jer su svi uzorci bili ukusni, pa je bilo te{ko odlu~iti se koga proglasiti pobednikom. Mi u organizacionom odboru smo zadovoqni kako je sve proteklo. Najva`nije je da se pozivu na dru`ewe odazvao veliki broj Roma, ali i ostalih sugra|ana. Ve} razmi{qamo o tome ka-

Najuspe{niji kulinari: Tibor Horvat, Jovica Nikoli} i Predrag Zelenovi}

ko da oplemenimo naredno dru`ewe kroz godinu dana – ka`e u ime organizatora Jo`ef Horvat.

Na kraju je najve}i aplauz zaslu`io Jovica Nikoli}, koji je progla{en za pobednika u kuvawu koko{ijeg perkelta. Pored diplome, varja~e i simbola festivala maskote petla, koje su dobila tri prvoplasirana takmi~ara, pobednik je nagra|en kuvarskom kapom i kotli}em. Drugo mesto osvojio je Tibor Horvat, a tre}i je bio Predrag Zelenovi} iz Novog Sada.

S obzirom na to da je `iri bio u nedoumici i dugo ve}ao, do progla{ewa pobednika nije bilo specijaliteta ni u jednom kotli}u. To je najboqa potvrda koliko su kulinari bili uspe{ni. Ili su degustatori izgladneli. Svejedno. Najva`nije je da su svi bili zadovoqni manifestacijom koja je odr`ana uz Mrtvu Tisu i da je bilo veoma `ivo nedeqno po podne i ve~e u Bolmanskoj ulici.

V. Jankov

lak{e zavr{ili {kolovanje, odnosno stigli do univerzitetske diplome.

U Vojvodini postoje jo{ samo dva kolektivna centra i, po re~ima predsednika Pajti}a, pokrajina je u tom smislu daleko odmakla u odnosu na ostale delove Srbije.

Rekao je da je strate{ki ciq da se i oni u naredne dve godine zatvore.

Obele`avawe Svetskog dana izbeglica i dodela ugovora o pomo}i, odr`ana je na imawu porodice Qiqak u Nadaqu, koja je izbegla iz Siska i koja je, zahvaquju}i pomo}i pokrajine 2008. godine dobila novac za re{avawe stambenog pitawa. Pored predsednika Pajti}a, sve~anosti su prisustvovali i pokrajinska sekretarka za socijalnu politiku i demografiju Novka Moji}, direktor Fonda za pru`awe pomo}i izbeglim, raseqenim i prognanim licima Radomir Kukobrat i predsednik Op{tine Srbobran Branko Gajin.

L. N.

VESTI Preduzetnici tra`e smenu ZREWANIN: Grupa od 50 zrewaninskih preduzetnika zatra`ila je smenu Tibora Va{a, ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za resor preduzetni{tva i regionalnu saradwu. Privatnici su u zahtevu upu}enom gradona~elniku Zrewanina Mileti Mihajlovu, wegovom zameniku Goranu Kauri}u i Gradskom ve}u, naveli da nisu zadovoqni dosada{wim Va{ovim radom.

- Vi{e je razloga za to. Nije pru`io podr{ku preduzetnicima koji su tra`ili smawewe taksi za isticawe firmi i komunalnih taksi za postavqawe monta`nih objekata. Uprkos tome, akcija je zavr{ena uspe{no, odgovaraju}om odlukom Skup{tine grada, donetom na sednici od 19. februara. Osim toga, Va{ nema nikakvu komunikaciju sa Op{tim udru`ewem preduzetnika – istaknuto je u zahtevu za wegovu smenu. @. B.

Igre, zabava i dobra reklama BELA CRKVA: Sedme po redu Medijske igre na vodi okupile su pedesetak u~esnika iz petnaest redakcija iz Srbije, Crne Gore i Rumunije. Tri dana, koliko su trajale, u~esnici su se zabavqali i pripremali materijal kojim }e promovisati turisti~ki potencijal Bele Crkve.

Medijski igre na vodi otvorile su belocrkvansku turisti~ku sezonu, a slede Karneval cve}a, lov na soma kapitalca „Besija”, i dani u jabukama.

Ekipno najboqa je bila redakcije TRV Pink, drugo mesto pripalo je ekipi radija „S”, a tre}e redkciji lista „Na{a re~” iz Temi{vara.

M. V.

Zatvoriti ko{nice BE^EJ: S obzirom na to da tretirawe komaraca od pre desetak dana nije dalo `eqeni efekat, ako vremenski uslovi budu pogodni ve~eras od 19 do 23 sata ponovno }e se prskati komarci na teritoriji Be~eja. U pitawu je adultcidni ULV tretman komaraca sa zemqe, {to je apel p~elarima da zatvore ko{nice i spre~e eventualno trovawe p~ela.

V. J.

12

CRNA HRONIKA

utorak22.jun2010.

DNEVNIK

NAKON RAWAVAWA TROJICE VETERNI^ANA NA „SPENSU“ U NOVOM SADU

Policajac u pritvoru zbog poku{aja te{kog ubistva Okrivqenom za poku{aj te{kog ubistva, policajcu Alenu A. (1990) iz La}arka, kome se pripisuje nano{ewe povreda iz vatrenog oru`ja trojici mladi}a iz Veternika prekju~e oko dva sata ujutro ispred kluba „Eks“ na novosadskom „Spensu“, ju~e je odre|en pritvor nakon privo|ewa kod de`urnog istra`nog sudije novosadskog Vi{eg suda Ankice Kurja~ki. Osumwi~eni nije izneo odbranu, branio se }utawem.

– Pritvor je odre|en zbog mogu}eg uticaja na svedoke, ali i zbog okolnosti pod kojim je po~iweno delo koje mu se pripisuje. Pri tome, uzeto je u ob-

zir da je pucano iz vatrenog oru`ja u grupi, da je bilo vi{e prisutnih i o{te}enih, te da je za ovo krivi~no delo zapre}ena kazna du`a od deset godine zatvora – objasnila je sudija Kurja~ki.

Ona je naredila vi{e ve{ta~ewa i prikupqawe dokaza po vi{e osnova, ali o detaqima istrage u ovoj fazi nije mogu}e izve{tavati.

Kako na{ list nezvani~no saznaje, policija je saslu{ala prisutne. Nije iskqu~eno da je do tu~e u lokalu pa potom i pucwave ispred wega do{lo bez posebnog i zna~ajnog razloga. Mogu}e je da je okida~ za tu~u u „Eksu“ bila banalna sva|a

DR@AVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA PRESAVILA TABAK

@alba na osloba|awe Milosavqevi}a – Gradski sud za prekr{aje izrekao je osloba|aju}u presudu ministru trgovine i usluga Srbije Slobodanu Milosavqevi}u u postupku koji je protiv wega pokrenula Dr`avna revizorska institucija – potvrdio je ju~e Tanjugu vr{ilac du`nosti predsednika tog suda Milan Marinovi}. – Na tu prvostepenu presudu DRI je ulo`io `albu, koja je u sud stigla

DRI je protiv Milosavqevi}a podneo zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka 18. februara, jer smatra da je wegovo ministarstvo nepravilno ukwi`ilo tro{ewe para. DRI smatra da je pla}awe 17 slika za monografiju „Srbija – dunavski sliv“ trebalo kwi`iti kao predmet, a ne, kako je to ura|eno, kao uslugu.

Slobodan Milosavqevi}

pre nekoliko dana, pa }e predmet biti prosle|en Vi{em prekr{ajnom sudu koji bi trebalo da donese kona~nu odluku.

On je napomenuo da zakonom nije propisan rok u kojem bi Vi{i prekr{ajni sud trebalo da odlu~i po `albi DRI-ja.

Zbog sli~nih prekr{aja su|ewe ~eka jo{ deset biv{ih i sada{wih ministara i osam drugih dr`avnih funkcionera, a danas u 11 sati bi pred sudijom za prekr{aje trebalo da se pojavi biv{i ministar prosvete Zoran Lon~ar.

Lokal ispred kojeg je do{lo do sukoba

na temu: „[to si gurnuo mog druga“, ali nisu iskqu~eni ni drugi razlozi, pa je stoga i stigla ekipa stru~waka iz Ministarstva unutra{wih poslova, {to je neuobi~ajeno s obzirom na to da novosadska policija pru`a uva`ene kriminalisti~ko-tehni~ke usluge u celoj dr`avi.

Policajac Alen A., koji je radi u Policijskoj upravi iz Sremske Mitrovice, bio je u civilu i nije bio na du`nosti. U op{toj tu~i u lokalu navodno su letele ~a{e i fla{e, a jednoj devojci, koja nije imala nikakve veze sa sukobqenim dru{tvima, pepeqara je, iznenada ni krivoj ni du`noj, izbila zube.

MILAN TRESKI] OSU\EN ZA SMRT RADOSLAVA SIMI]A U ^URUGU DECEMBRA 2009.

Osam godina zatvora za ubistvo druga iz detiwstva Milan Treski}, zvani Cica (21), iz ^uruga ju~e je u Vi{em sudu u Novom Sadu osu|en na osam godina zatvora za ubistvo svog druga iz detiwstva i vr{waka Radoslava Simi}a 26. decembra pro{le godine u svojoj ku}i u Ulici Zarija Jovanovi}a ^i~e u ^urugu. Tako|e, ju~era{wom presudom krivi~nog ve}a, kojem je predsedavala sudija Svetlana Tomi}-Joki}, okrivqenom Treski}u produ`en je pritvor, pa }e tako pravosna`nost presude sa~ekati iza re{etaka novosadskog Okru`nog zatvora, u kojem je od trenutka hap{ewa.

Po navodima optu`nice, Treski} se s drugom posva|ao u svojoj ku}i u ^urugu oko 3.45 sati. Te kobne no}i obojica su konzumirala alkohol (utvr|eno da je okrivqeni imao 2,402 miligrama po mililitru alkohola u krvi), a posle verbalne prepirke, do{lo je i do tu~e, u kojoj su jedan drugom zadali nekoliko udaraca rukama i nogama po glavi i telu. Incident je smirio zajedni~ki prijateq Dejan ]usti}. Pokojni Radoslav najverovatnije je krenuo da napu{ta doma}instvo Treski}a, kada mu je drug pri{ao s no`em i rasprava je nastavqena. Na`alost, zavr{ila se tragi~nim ubodawem no`a ispod desne kqu~ne kosti sada pokojnog mladi}a kome je tako prese~ena pazu{na arterija. Simi} je preminuo oko 16.45 u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu.

Ju~era{wi glavni pretres i izno{ewe zavr{nih re~i stranaka protekli su u situaciji koja je ne-

ocenio da Treski}eva odbrana da je mahao no`em brane}i se od Simi}evih navodnih napada ne mo`e biti prihva}ena jer obdukcioni nalaz pokazuje da je pravac ubodne rane suprotan u odnosu na verziju okrivqenog. Stav odbrane bio je da se u ovom slu~aju radilo u nu`noj odbrani, a eventualno o we-

Zakasnela Hitna pomo}?

Palata pravde u Novom Sadu

koliko puta bila na rubu incidenta. U sudnici Vi{eg suda bilo je vi{e qudi nego {to je predvi|eno da bude u toj prostoriji, a ~lanovi porodica i prijateqi, kako Treski}a tako i Simi}a, vidno uznemireni samim ~inom su|ewa, vi{e puta su dobacivali, govorili bez date re~i, a me|usobno su padale te{ke re~i. Radoslavqev otac Jovo Simi}, kao i desetak wegovih drugova, do{li su u crnim majicama s likom ubijenog mladi}a. Oni su, kako ka`u, tim majicama obele`ili pola godine smrti ovog mladi}a.

– Morate ga maksimalno kazniti jer je i ranije radio takve stvari – rekao je Jovo Simi}. – Uop{te se nije pokajao, niti je pokazao imalo sa`aqewa, a govorio je da mu je Radoslav prijateq.

Treski}ev branilac advokat \or|e Pilipovi} ocenio je da su majice s likom ubijenog mladi}a (izme|u ostalih, nosio ju je i svedok \usti}) u stvari stvarawe “atmosfere pritiska na sud”, {to predsedavaju}a krivi~nim ve}em nije prihvatila. Posle svega, u svojoj zavr{noj re~i, okrivqeni Treski} rekao je da se kaje zbog svega {to se desilo i izjavio sau~e{}e porodici druga iz detiwstva. U me|uvremenu, u sudnici su se, po nare|ewu suda, pojavili i pripadnici sudske stra`e i izricawe presude proteklo je mirno.

Tokom izno{ewa zavr{nih re~i, zastupnik optu`be zatra`io je da okrivqeni bude ka`wen za krivi~no delo ubistva koje je u~iweno s “eventualnim umi{qajem” ({to je sud na kraju prihvatio), i

POSLE 36 DANA OD POGIBIJE TROJICE DR@AVQANA SRBIJE U BOLIVIJI, U OBRA^UNU NARKOKARTELA

Procedure zavr{ene, kov~ezi sti`u Porodice trojice dr`avqana Srbije, koji su 15. maja ove godine izginuli u pratwi jednog od najve}ih narkobosova u Boliviji, obave{tene su da su sve procedure u toj dalekoj ju`noameri~koj dr`avi zavr{ene i da bi tela pokojnika Bojana Bakule (28) i Sa{e Tur~inovi}a (40) iz Rume i Predraga ^ankovi}a (35) iz Zvornika kona~no trebalo da stignu u zemqu. Po najavama, to bi trebalo da se dogodi danas ili sutra jer je dr`ava Srbija uplatila sve takse – 12.000 dolara – da bi se u Boliviji prikupila potrebna dokumentacija za transport pokojnika u Srbiju.

Tela pokojnika iz bolnice u Santa Kruzu, gde su bila u mrtva~nici, preuzeo je advokat koji je anga`ovan da pripremi svu potrebnu dokumentaciju da bi se prenos mrtva~kih sanduka mogao

Bojan Bakula

obaviti u specijalnim metalnim kasetama, kako to nala`u me|unarodni propisi. Porodice Bakula i Tur~inovi} u Rumi su obave{tene da je dr`ava uradila sve da bi se posmrtni ostaci ove trojice dopremili i sahranili u mestima boravka.

Podsetimo, trojica mladi}a iz Veternika, od kojih dvojica maloletnika, raweni su su iz vatrenog oru`ja. Sumwa se da ih je svu trojicu povedio iz pi{toqa policajac Alen. Maloletni M. O. (1993), rawen u stomak, bio je ju~e u te{kom stawu na Odeqewu intezivne nege u De~joj bolnici, dok je wegov drugar G. A., hospitalizovan u istoj ustanovi zbog rane na nozi, ju~e bio u donekle stabilnom stawu. Oni su veoma ozbiqno povre|eni, dok je tre}i Veterni~an Sr|an M. (1991) tom prilikom lak{e povre|en i wemu je pru`ena pomo} u Klini~kom centru Vojvodine.

E. D.

Po~asna konzulka Srbije u Boliviji @ana Petkovi} ka`e da je, osim smrtovnica, advokatu koji vodi slu~aj potrebno vreme da izvadi i odobrewa i saglasnosti koje izdaju policija, bolnica, Ministarstvo spoqnih poslova Bolivije i sam gradona~elnik Santa Kruza.

Za sve to je potrebno oko pet dana i, po wenim re~ima, taj posao je priveden kraju pro{le sedmice.

Slede}i korak je dogovor s aviokompanijom „Aerosur“, koja ima redovnu liniju dva puta sedmi~no do [panije, da se tela otpreme u Madrid, a odatle nekim od privatnih aviona, koji se mogu jeftino iznajmiti, za Beograd. Vlasnik bolivijske aviokompanije „Aerosur“ Umberto Roko obe}ao je da }e prevoz do Madrida obaviti besplatno da bi i sam pomogao unesre}enim porodicama u Srbiji.

Strah da bi Bojan Bakula, Sa{a Tur~inovi} i Predrag ^ankovi} mogli biti sahraweni u kolektivnoj grobnici u Boliviji je izli{an. Zakonski propis Bolivije da se tela stranaca posle trideset dana od smrti sahrawuju u kolektivnoj grobnici postoji, ali Ministarstvo spoqnih poslova Sr-

bije veje na vreme pokrenulo postupak izru~ewa, tako da se na ovaj slu~aj ne mo`e primeniti pomenuta zakonska odredba jer nije va`no koliko dugo traje postupak pripreme dokumentacije, va`no je da se on pokrene pre nego {to istekne 30 dana od smrti.

Porodice ubijenih srpskih dr`avqana izra`avaju zahvalnost dr`avnim organima Srbije koji su doneli odluku da dr`ava uplati tro{kove potrebne da se tela dopreme u zemqu.

Danas, 36. dan od pogibije Bojana Bakule, Sa{e Tur~inovi}a i Predraga ^ankovi}a, ostaje nejasno da li su trojica na{ih dr`avqana oti{la da budu telohraniteqi bolivijskog narkobosa Vilijama Rozalesa Suaresa ili su, kako je Bojan Bakula poverio majci pre polaska, oti{li da zarade ~uvaju}i wegov rudnik zlata.

S. Bojevi}

Treski}ev branilac advokat \or|e Pilipovi} izneo je stav da Slu`ba hitne pomo}i nije pravovremeno reagovala prilikom ukazivawa medicinske pomo}i mladi}u koji je uboden no`em. On je kazao da se analizom telefonskih poziva mo`e zakqu~iti kako je od poziva na broj 94 do po~etka pru`awa pomo}i proteklo najmawe sat i po, {to je, po wemu, doprinelo nastanku smrtne posledice. Nesre}ni mladi} preminuo je oko 13 sati posle incidenta u ^urugu. nom prekora~ewu. Odbrana je apostrofirala da je Treski} tokom sukoba bio upla{en, budu}i da je Simi} vi{i i fizi~ki ja~i, tvrde}i da je on no` uzeo da bi se za{titio jer se bojao za sopstveni `ivot. Sud nije prihvatio takvo stanovi{te, s obrazlo`ewem da u tom trenutku nije bilo napada o{te}enog, pa tako ni nu`ne odbrane.

D. Apro ZAHTEV RODOQUBA [ABI]A

Za{tita insajderima Poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti Rodoqub [abi} ocenio je ju~e da ima vi{e nego dovoqno razloga za to da Srbija, u svom pravnom poretku, obezbedi odgovaraju}i status i za{titu qudima koji su radi za{tite javnog interesa i suprotstavqawa kriminalu i korupciji do{li u sukob s formalnim ili neformalnim pravilima o „tajnama“ i zbog toga snose sasvim nezaslu`ene, neprijatne posledice. [abi} je tu ocenu izneo povodom Rezolucije o za{titi „uzbuwiva~a“ (insajdera, duva~a u pi{taqku ...), nedavno usvojene u Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope, a ~iji je tekst, preveden na srpski, on objavio na svojoj zvani~noj elektronskoj prezentaciji www.poverenik.rs.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK ZBOG DOVO\EWA U VEZU S POLITI^KOM POZADINOM UBISTVA PREMIJERA ZORANA \IN\I]A

LDP podneo krivi~nu prijavu protiv Prelevi}a

Liberalno-demokratska partija podnela je krivi~nu prijavu protiv advokata Bo`e Prelevi}a, zbog, kako pi{e u ju~era{wem saop{tewu te stranke, dovo|ewa u vezu te stranke s politi~kom pozadinom ubistva premijera Zorana \in|i}a.

"LDP je podneo krivi~nu prijavu zbog la`i koje je, u emi-

uspela da prikrije istinu i obori optu`nicu, {to je Prelevi}, kao teoreti~ar tre}eg metka, neprestano poku{avao", ocenio je LDP. Ta stranka je navela i da je "lavina glasina i poluistina" koja prati hap{ewe Milo{a Simovi}a i Sretka Kalini}a ne}e naterati da "toleri{e za-

Bo`o Prelevi}

siji 'Utisak nedeqe', izneo advokat Bo`o Prelevi}. Prijavu }emo podneti zbog toga {to je Prelevi} optu`io LDP kao stranku za koju svaki normalan ~ovek u zemqi zna da je jedna od wenih osnovnih misija utvr|ivawe istine o ubistvu \in|i}a" 12. marta 2003, pi{e u saop{tewu te stranke.

"U akciji 'Sabqa' smo u~inili sve da se istina sazna i tako sna`no udarali na mafiju da ~ak ni Ko{tuni~ina i Legijina mafija{ka vlast kasnije nije

magqivawe istine o politi~koj pozadini 12. marta".

"Goni}emo Prelevi}a zbog toga {to i danas `elimo Srbiju da izvedemo iz 12. marta i insistiramo na utvr|ivawu politi~ke pozadine atentata. To smo ~inili i kada je Prelevi} vr{io opstrukciju postupka, ru{io rezultate istrage i zastupao, ina~e te{ko rawenog, Milana Verouvi}a tako da je sud wegovo svedo~ewe odbacio kao neverodostojno", navodi LDP. (Tanjug)

DR@AVNI SEKRETAR SLOBODAN HOMEN NAJAVQUJE

Kalini} u Srbiji po~etkom jula

– Izru~ewe pripadnika "zemunskog klana" Sretka Kalini}a mo`e se o~ekivati u prvim nedeqama jula, po{to }e sporazum o me|usobnom izru~ewu doma}ih dr`avqana izme|u Srbije i Hrvatske stupiti na snagu samim potpisivawem planiranim za kraj meseca – izjavio je ju~e Tanjugu dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.

On je precizirao da }e u sporazumu o me|usobnom izru~ewu osumwi~enih i optu`enih za krivi~na dela korupcije i organizovanog kriminala, koji Beograd i Zagreb treba da zakqu~e 28. ili 29. juna, posebnom klauzulom biti regulisano da stupa na snagu ~inom potpisivawem, dok }e parlamenti naknadno ratifikovati taj me|unarodni ugovor.

Homen je istakao da je Srbija ve} uputila zahtev Hrvatskoj za izru~ewe Kalini}a, i izrazio o~ekivawe u brzu i pozitivnu odluku hrvatskih vlasti o toj molbi ~im se potpisivawem sporazuma steknu formalni uslovi.

– Bitno je da postoji jasna politi~ka voqa obe dr`ave da se Kalini} na|e u Srbiji – istakao je dr`avni sekretar, i podsetio na to da je re~ o ~oveku koji je osu|en na 40 godina zatvora za ubistvo premijera Zorana \in|i}a i u~e{}a u jo{ 19 ubistava.

Homen je naglasio da }e Kalini} po izru~ewu morati da odgovori na pitawa gde je bio posledwih sedam godina od ubistva premijera 2003, kako se izdr`avao kao i da, ukoliko ih ima, iznese saznawa o drugim brojnim ubistvima i kriminalnim aktivnostima...

– Sporazum, koji }e biti zakqu~en, regulisa}e izru~ewe okrivqenih za krivi~na dela korupcije i organizovanog kriminala – naveo je Homen, i izrazio o~ekivawe da }e u narednom periodu biti otvoreno i pitawe izru~ewa i osumwi~enih i optu`enih za ratne zlo~ine.

IZ CRNE GORE U SRBIJU

Izru~en ~lan „drumske mafije” ^lan takozvane drumske mafije Radenko Kecojevi} (55), protiv koga se vodi krivi~ni postupak zbog zlo~ina~kog udru`ivawa i zloupotrebe slu`benog polo`aja, izru~en je Srbiji iz Crne Gore, saop{teno je ju~e iz MUP-a.

Kecojevi} je, kako je navedeno u saop{tewu, sproveden u Okru`ni zatvor u Beogradu.

Za wim je, na osnovu naredbe Posebnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu, bila raspisana me|unarodna poternica radi dovr{ewa krivi~nog postupka.

(Tanjug)

13

VLASNIK “IPOKA” ZORAN ]OPI] U BAWALUCI PRIVEDEN NA INFORMATIVNI RAZGOVOR

Pare Darka [ari}a zavr{ile u Zrewaninu?

Pripadnici MUP-a Republike Srpske priveli su i saslu{ali Dra`ena Golemovi}a iz Hrvatske i Zorana ]opi}a iz Srbije, koji se povezuju sa [ari}evim narkoklanom, a koji su, zahvaquju}i dr`avqanstvu BiH, uto~i{te od organa gowewa dve susedne zemqe prona{li u Bawaluci.

Ovo je za ju~era{wi "Glas Srpske" rekao jedan neimenovani visoki zvani~nik MUPa RS, koji je dodao da je s Golemovi}em i ]opi}em priveden i saslu{an i Aleksandar Lepojevi} iz Srbije, koji je bio s wima u dru{tvu. Za wega je ustanovqeno da nema kriminalni dosije. Sva trojica su na kraju pu{tena. ]opi} je, po podacima istra`nih organa Srbije, navodi bawalu~ki list, u kupovinu firmi po Srbiji i tako u legalne tokove ulagao novac narkoklana Darka [ari}a.

Kako tvrde u MUP-u RS, za wim je Srbija raspisala poternicu, ali je on uto~i{te na{ao u Bawaluci jer ima dr`avqanstvo BiH, s obzirom na to da je ro|en u jednom selu kod Novog Grada.

– Policija nije imala osnova da ih zadr`i jer se i Golemovi} i ]opi} ovde bave legalnim poslovima. Golemovi} je otvorio firmu koja se bavi stanogradwom, dok je ]opi} u Bawaluci registrovao podru`nicu svoje novosadske firme "Agrokoop" i firmu "Avio-rent". Nema dokaza da se ovde bave bilo kakvim kriminalnim radwama – rekao je policijski zvani~nik.

Ime Zorana ]opi}a, po podacima Agencije za privredne registre Srbije, kako navodi bawalu~ki list, pojavquje se u gotovo svim [ari}evim preduze}ima, bilo u funkciji predsednika Upravnog odbora, wegovog ~lana, ili predstavnika vlasnika. Tako|e, u svim preduze}ima, koja su uglavnom prodata 2005. i 2006. godine, posredno ili neposredno se pomiwe "Rok{ped", Antona Stanaja, za koga se sumwa da je svoje poslove, posle hap{ewa, ustupio Darku [ari}u.

– Po informacijama koje imamo, ]opi} iz Bawaluke

Zoran ]opi}

Darko [ari}

Sedi{te IPOK-a u Zrewaninu

rukovodi poslovawem firmi u Srbiji i redovno se s direktorima svih tih firmi sastaje u Bijeqini. Me|utim, on ovde do sada nije po~inio nijedno krivi~no delo – rekao je bawalu~kom listu neimenovani izvor iz MUP-a RS. Hrvatski biznismen Golemovi}, za kojim je Hrvatska raspisala me|unarodnu poternicu zbog korupcijske afere "Ipsilon" i kome je sud u Rijeci odredio pritvor, slobodno se ve} gotovo godinu {eta Bawalukom, a ne mo`e biti isporu~en Hrvatskoj jer ima dr`avqanstvo BiH, po{to je ro|en u Derventi.

U Sudu BiH, kako navodi bawalu~ki list, ka`u da ih je Interpol BiH 4. novembra pro{le godine obavestio da za Golemovi}em postoji me|unarodna poternica Hrvatske, ali da on ima dvojno dr`avqanstvo, Hrvatske i BiH. Vest o privo|ewu Zorana ]opi}a nije preterano iznenadila radnike zrewaninske

Da~i}: Vi{i nivo bezbednosti tokom posete RS

Sretko Kalini}

utorak22.jun2010.

Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da su u nedequ, prilikom wegove posete Republici Srpskoj, mere bezbednosti i za{tite bile podignute na vi{i nivo na osnovu odre|enih operativnih saznawa policije.

Na pitawe da li mu je prekju~e u Bawaluci bila ugro`ena bezbednost, Da~i} je rekao da su postojala odre|ena operativna saznawa policije vezana za potrebu da se nivo bezbednosti i za{tite podigne na nivo vi{i nego {to je uobi~ajeno, ali da od toga "ne treba praviti spektakl po medijima". On je naveo da je zato policija Republike Srpske, u dogovoru s MUP-om Srbije, preduzela odre|ene mere bezbednosti, navode}i da "u poslu koji svako od nas obavqa postoje odre|eni rizici".

– Sve drugo su operativne stvari i ne treba da zauzimaju toliko pa`we u novinskim izve{tajima niti od toga treba praviti spektakl – rekao je Da~i} novinarima.

Industrije prera|evine od kukuruza (IPOK), popularnu skrobaru. Ve} du`e oni ukazuju na mogu}u povezanost wiho-

nepovezanog radnog sta`a radnicima, i ko zna ~ega jo{ – ka`e izvor “Dnevnika” iz skrobare.

Zasmetao mu “Dnevnik” Zrewaninski novinari imali su jednom priliku da se susretnu “o~i u o~i” sa Zoranom ]opi}em, i to u ovda{woj Palati pravde. ]opi} se, u pratwi saradnika, pojavio u Privrednom sudu onog dana kada je odlu~eno da IPOK iza|e iz ste~aja. Vlasnik skrobare nije tada `eleo da daje nikakve zvani~ne izjave, a u neslu`benom razgovoru s novinarima, u sudskom hodniku, rekao je da }e predstavnike medija kroz nekoliko dana ugostiti u fabrici. Obe}awe, me|utim, nikada nije ispunio.

Tako|e, ]opi} se tog dana po`alio na pisawe “Dnevnika”, uz opasku da na{ list objavquje samo tekstove u kojima se negativno govori o de{avawima u tom preduze}u. vog gazde sa [ari}em. Jedino su ostali zate~eni ve{}u da je ]opi} za svoju novu adresu stanovawa odabrao Bawaluku.

RTV B-92 je u emisiji “Reakcija”, bave}i se istra`ivawem kako je novac od prodaje kokaina zavr{io u srpskoj privredi, u tom kontekstu naveo zrewaninske firme “Banat seme” i IPOK. Obelodaweno je da je “Banat seme” u ve}inskom vlasni{tvu “DSD tobaka” Zorana ]opi}a i firme “Europamont”, koja je stoprocentno vlasni{tvo “Rok{peda” Antona Stanaja.

Kao suvlasnik, ovde se pojavquje i “Agrovojvodina”, koja je tako|e u rukama pomenutih osoba. Skrobaru, s druge strane, u ve}inskom vlasni{tvu dr`i “Banat seme”.

– Nakon {to je “Dnevnik” nedavno objavio tekst o de{avawima u IPOK-u, direktor nas je obavestio da su u fabrici bili pripadnici Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala. Re~eno nam je da je poslovawe proveravala i Poreska inspekcija, zbog

Zaposleni, koji su posle privremenog prekida proizvodwe, trenutno na pla}enom odsustvu, vele da posledwih meseci ]opi}a nisu vi|ali u Zrewaninu.

– Nije se pojavio u fabrici jo{ od kada je javno doveden u vezu sa [ari}em. Sigurno ga {est ili sedam meseci nismo videli – potvrdio nam je jedan od radnika.

IPOK je lane iza{ao iz ste~aja koji je uveden aprila 2006. godine. Najve}i poverioci, grupisani u „Banat semenu”, predlo`ili su plan reorganizacije, ~ija je realizacija startovala jula 2007. godine.

Jedan od uslova u planu reorganizacije, koji su postavili ve}inski poverioci i sud, bio je da se poni{te akcije jer su postale bezvredni papiri, te da akcionarsko dru{tvo pre|e u dru{tvo s ograni~enom odgovorno{}u. Uz to, deo potra`ivawa konvertovan je u udele, pa je posle toga „Banat seme” postalo vlasnik 70 odsto udela, dakle ve}inski gazda IPOK-a.

E. D.

AKCIJA „ARMAGEDON” U VELIKOJ BRITANIJI

Hap{ewe na osnovu podataka MUP-a U sklopu me|unarodne policijske akcije "Armagedon" u suzbijawu de~je pornografije na internetu, Odeqewe za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala (SBPOK), u saradwi s britanskom policijom i britanskim centrom za za{titu deteta (CEOP) prikupilo je operativne podatke o tome da ve}i broj lica s teritorije Velike Britanije putem interneta distribui-

ra video-materijal pornografske sadr`ine, nastao iskori{}avawem maloletnih lica.

MUP Srbije je ju~e saop{tio da je u nastavku akcije srpska policija pribavila deo dokaznog materijala koji je distribuiran putem interneta, kao i podatke koji su poslu`ili za identifikaciju i pronala`ewe izvr{ilaca na teritoriji Velike Britanije.

Nakon uvida u pribavqeni materijal, MUP Srbije je ustupio podatke nadle`nim policijskim jedinicama u Velikoj Britaniji. Utvr|eno je da se radi o video i drugim materijalima u elektronskom formatu, koji prikazuju vulgarno seksualno zlostavqawe dece, navodi se u saop{tewu.

Na osnovu prikupqenih podataka, u odvojenim akcijama, iden-

tifikovano je i privedeno vi{e lica s teritorije Velike Britanije. Istraga je u toku i mogu se o~ekivati daqa hap{ewa.

Britanska agencija za borbu protiv organizovanog kriminala (SOCA) izrazila je zahvalnost pripadnicima Odeqewa MUP-a Srbije za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala na dostavqenim podacima, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

14

DRU[TVO

utorak22.jun2010.

UPIS U SREDWE [KOLE

Materwi pro{ao, danas matematika U okviru upisnog roka u sredwe {kole ju~e su svr{eni osmaci koji `ele da poku{aju da zauzmu neku od ~etvorogodi{wih sredwo{kolskih klupa polagali prvi deo kvalifikacionog ispita. Za test znawa iz materweg jezika ministar prosvete Srbije profesor dr @arko Obradovi} neposredno pred po~etak testirawa izvukao je kombinaciju broj tri, a u woj je bilo 20 zadataka, koje su kandidati za sredwo{kolce, ako su poslu{ali ministra, polako i bez treme, po~ev od lak{ih ka te`im, re{avali prvo grafitnom, a zatim hemijskom olovkom. ^itava procedura ponavqa se i danas u isto vreme i na istom mestu, samo s druga~ijim zadacima. Naime, danas u 10 sati u osnovnim {kolama po~e}e drugi deo kvalifikacionog ispita, na kojem }e na proveri

biti znawe petnaestogodi{waka iz matematike. Ministar }e i danas pred samo testirawe izvu}i kombinaciju, u kojoj }e ovaj put biti 17 zadataka. I za

renom fotografijom iz osnovne {kole, ali nije dozvoqeno ni{ta vi{e, a naro~ito ne mobilni telefon, dok savet o re{avawu zadataka va`i od ju~e.

Preliminarni rezultati kvalifikacionog ispita na oglasnim tablama osnovnih {kola u kojima su ga |aci polagali bi}e istaknuti sutra, kada }e oni koji smatraju da su o{te}eni bodovawem mo}i da vide svoje testove i eventualno se `ale {kolskoj upisnoj komisiji od 8 do 16 ~asova. Ukoliko re{ewem ove komisije ne budu zadovoqni, svr{eni osnovci imaju pravo da se u ~etvrtak, tako|e od 8 do 16 sati, `ale okru`noj upisnoj Foto: S. [u{wevi} komisiji, ~ija je odluka kowihovo re{avawe |aci imaju na~na. Kona~ni rezultati kvadva sata, a ovaj put uz olovke i lifikacionog ispita na oglagumicu dozvoqeni su i {estar i snim tablama osnovnih {kola lewir. Uz svakog kandidata mona}i }e se u ponedeqak, 28. juna. ra biti i |a~ka kwi`ica s oveD. D.

[TA KA@U NOVOSADSKI \ACI?

Prijemni iz srpskog bio izuzetno lak 1. Marina Na|, u~enica osmog razreda O[ "Ivo Lola Ribar": – Prijemni uop{te nije bio te`ak, uradila sam svih 20 pitawa za nepunih 20 minuta. Smatram da }u dobiti maksimalan broj poena, bar kada je u pitawu prijemni iz srpskog. Ne bojim se ni prijemnog iz matematika, jer sam se detaqno pripremila za polagawe ispita.

2. Milica Krga, u~enica osmog razreda O[ "Ivo Lola Ribar": – Ministar prosvete je izvukao kombinaciju broj tri, a koliko sam mogla da primetim, zadaci su bili isti kao i u radnoj svesci.

Dodu{e, nekoliko ih je imalo obrnut redosled. Nije me strah od prijemnog iz matematike jer smatram da zadaci ne}e biti te{ki.

3. Nikola Jovanovi}, u~enik osmog razreda O[ "Ivo Lola Ribar": – Svih 20 zadataka uradio sam za 15 minuta i prvi sam iza{ao s prijemnog iz srpskog. Imam sve petice i zato se ne pla{im ni prijemnog iz matematike. Kada su u pitawu zadaci, polovina je bila iz gramatike, a pola iz kwi`evnosti. @eleo bi da upi{em Ekonomsku {kolu u verujem da }u u tome i uspeti.

4. Leona Govedarica, u~enica osmog razreda O[ "Kosta Trifkovi}": – Veoma sam zadovoqna kako sam uradila prijemni ispit iz srpskog jezika, a s polagawa sam

TRA^EVI UGRO@AVAJU BA^KOPALANA^KO [KOLSTVO

Sve je vi{e devojaka u Tehni~koj {koli Toga ima svuda, a u malim sreelektrotehni~are ra~unara, eledinama, poput Ba~ke Palanke, to trotehni~are energetike, a u je uo~qivije nego u metropoloma trogodi{wem {kolovawu – – re~ je o zabludama u {kolstvu. elektrotehnira~e mre`a i poTa~nije, roditeqi i daqe najvestrojewa i elektrotehni~are za }im delom odlu~uju o tome u koju termi~ke i rashladne ure|aje. }e {kolu wihova deca posle U Tehni~koj {koli ka`u da osmog razreda, ili {ta }e studisvi smerovi u ~etvorogodi{wem rati. Kada se biraju {kole, one trajawu imaju direktnu prohodse dele na one koje su "na glasu" i nost ka fakultetima. Posebno one druge, "pu~ke", "problemaisti~u da je broj nezaposlenih ti~ne", u koje se, navodno, upisikoji zavr{e Tehni~ku {kolu "9. ju "lo{i" i "problemati~ni" |amaj" nekoliko puta mawi od svrci. U ovoj varo{i, osim Gimnazi{enih gimnazijalaca ili ekonoje, postoji i Ekonomska {kola, mista. Smerovi koji se sada upiali i Tehni~ka {kola "9. maj". siju su novi i predstavqaju moSada je vreme poderna zanimawa lagawa prijemkojih nema na liZablude, tra~evi nih, upis, pa ne sti nezaposlei ko zna {ta sve samo da se |aci nih. drugo, a sve u vidu bore za svoje mePri~u o sla"dobronamernih sto u skamijama bim i problemaza budu}nost ve} ti~nim u~enicisaveta", zbuwuju se i prosvetni ma morao je pudecu, pa i deo radnici trude da tem medija na neroditeqa privuku {to viki na~in ovih da{e dece u svoje na da demantuje i {kole. sam direktor Stevan Kozomora.

Kao i na svakom tr`i{tu, i na Istakao je da wihova {kola nije ovom postoji nelojalna konkuvi{e samo "mu{ka" jer zbog norencija, i to ne samo me|u sredvih zanimawa sve je vi{e devojawim {kolama (u Srbiji se spoka. miwe ovogodi{wi deficit od – Na{i u~enici su proteklih oko 3.000 svr{enih osnovaca) ve} godina osvajali nagrade na repui u osnovnim {kolama. Zablude, bli~kim i regionalnim takmitra~evi i ko zna {ta sve drugo, a ~ewima u svojoj struci, a to, zar sve u vidu "dobronamernih savene, ne mogu slabi |aci – konstata", zbuwuju decu, pa i deo rodituje Kozomora. – Smerovi koje teqa. Nekako, na meti se na{la obrazujemo uglavnom su vezani za Tehni~ka {kola, koja ima izura~unare, a to je zanimawe za oba zetno atraktivnu ponudu, a kada pola. [to se ti~e problemati~je, na primer, re~ o elektrotehnih u~enika, pa wih ima svaka nici, upisuje pet smerova. Ovde {kola, pa se ne razlikujemo po {koluju, izme|u ostalog, za adtome ni od {kola u na{em susedministratore ra~unskih mre`a, stvu.

M. Suyum

VESTI Krivi~ne prijave protiv Pinka, Ko{ave i RTS Marina Na|

Leona Govedarica

OD SUTRA PRVI UPISNI ROK NA DR@AVNE FAKULTETE I VISOKE STRUKOVNE [KOLE

U Vojvodini vi{e od 11.000 mesta za bruco{e Na dr`avnim fakultetima i visokim strukovnim {kolama u Srbiji sutra po~iwe prvi rok za upis studenata u prvu godinu studija u {kolskoj 2010/11. godini.

U Vojvodini, na 14 fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i devet visokih {kola ima ukupno 11.210 mesta za novu generaciju studenata, od ~ega je na UNS-u 8.590 (4.664 buxetskih i 3.926 samofinansiraju}ih), a u visokim {kolama 2.620 (1.155 buxetskih i 1.465 za one koji pla}aju {kolarinu).

Za prijavqivawe kandidata i predaju dokumenata predvi|ena su prva tri dana, 23, 24. i 25. jun,

DNEVNIK

ali je neophodno da se svako ko `eli da konkuri{e za indeks raspita na samom fakultetu, odnosno {koli o datumima prijavqivawa, prijemnog ispita, objavqivawa rang-liste, upisa, kao i o potrebnoj dokumentaciji i visini tro{kova (pla}a se naknada za polagawe prijemnog, upis i {kolarina ako se student upisuje kao samofinansiraju}i).

Prvi upisni rok traje do 15. jula, a drugi }e biti od 1. do 20. septembra i to samo na fakultetima i {kolama, odnosno studijskim programima gde preostane slobodnih indeksa nakon prvog kruga upisa.

V. ^.

Milica Krga

Tijana Popovi}

Nikola Jovanovi}

iza{la posle sat i po, mada sam zadatke zavr{ila za 15 minuta.

Zadaci su bili laki, a nadam se da ne}e biti te`e ni iz matematike.

Za prijemni sam se pripremala 20 dana.

5. Tijana Popovi}, u~enica osmog razreda O[ "Kosta Trifkovi}": – Prijemni je bio lak, a nadam se da ni matematika ne}e biti te{ka. Test iz srpskog sam uradila za nepunih 15 minuta i sigurna sam da su svi odgovori ta~ni. @elela bih da upi{em Isidorinu gimnaziju – dru{tveni smer, a sigurna sam da }u u tome i uspeti.

Q. Nato{evi} Foto: A. Erski

[TA SVE MO@E[ U PALANCI KAD JE HITNO, A NEMA[ ZDRAVSTVENU KWI@ICU?

Pregled besplatan, ali lekovi...

Pri~a o besplatnom le~ewu u Srbiji nije nova, ali je o~ito da jo{ podosta Ba~kopalan~ana nije zaboravilo vreme kada si kod lekara mogao do}i bez kwi`ice i bez para. Nov v.d. direkora Doma zdravqa "Mladen Stojanovi}" u Ba~koj Palanci dr Milan Alimpi} "morao" je putem medija da sugra|anima pojasni dosta toga. Re~ je, izme|u ostalog, o le~ewu dece do 18 godina starosti kojima je istekla zdrastvena kwi`ica ili je nemaju, a roditeqi nemaju novca da plate pregled.

- Pacijenti koji nemaju zdravstvenu kwi`icu ili ako ona nije uredno overena ne mogu se le~iti na teret Fonda za zdravstveno osigurawe – ponovio je Alimpi}. – Ali, ako su hitni slu~ajevi, deca i oboleli od te{kih bolesti bi}e primqeni na

pregled, ali lekove moraju da kupe o svom tro{ku.

U ba~kopalana~kom Domu zdravqa isti~u da nema pacijenta ~ije le~ewe zahteva odlazak u privatnu praksu, imao on za to novca ili ne. Sve usluge se mogu obaviti u dr`avnim ustanovama, a za neke od wih ustanovqene su liste ~ekawa, pa se neki pacijenti zbog br`eg pru`awa usluge opredequju na le~ewe u privatnoj praksi, ako za to imaju novca. Ukoliko pacijent treba da ~eka du`e od 30 dana, ima pravo da uradi pregled u privatnoj praksi i refundira tro{kove kod Fonda za zdravstveno osigurawe.

U ovda{woj ustanovi ka`u da ako pacijent smatra da su mu naru{ena prava mo`e da se obratiti za{titniku pacijentovih prava u Domu zdravqa.

M. Sy.

Savet Republi~ke radiodifuzne agencije (RRA) odlu~io je ju~e da pokrene prekr{ajni postupak protiv televizija '"Pink", '"Ko{ava'" i RTS zbog kr{ewa Zakona o radiodifuziji i ogla{avawu.

Protiv televizije '"Pink" postupak se pokre}e zbog sadr`aja u rijaliti-programu "Farma" koji mogu da {kode fizi~kom, mentalnom ili moralnom razvoju dece i omladine, navodi se u saop{tewu. Ovakva odluka je doneta zbog ranijih neprihvatqivih ekscesa u rijaliti-programu, iako je nakon ranije intervencije Saveta RRA ulo`en napor da se program "Farma" uskladi sa va`e}im propisima i posle toga nisu zabele`eni te`i prekr{aji Zakona o radiodifuziji niti Kodeksa pona{awa emitera.

Iz istog razloga je pokrenut postupak i u slu~aju emisije '"Luda ku}a" televizije "Ko{ava", dok se potiv RTS-a prijava podnosi zbog emitovawa reklama za pivo u nedozvoqenom vremenskom intervalu od 18 do {est ~asova.

Re~ je o oglasnim sadr`ajima koji se na RTS-u emituju neposredno pre prenosa utakmica Svetskog prvenstva u fudbalu.

Studenska praksa i licence Sporazum o saradwi u realizaciji programa studentske prakse i polagawu ispita za nastavni~ke licence potpisan je ju~e u Vladi Vojvodine. Dokument su potpisali pokrajinski sekretar za obrazovawe Zoltan Jege{, rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Miroslav Veskovi} i direktori visokih {kola strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a u Novom Sadu i Vr{cu, mr Stevan Divjakovi} i prof. dr Grozdanka Gojkov.

Tim sporazumom omogu}eno je zajedni~ko delovawe u obezbe|ivawu studentske prakse i polaga-

wa ispita nastavnika, vaspita~a i stru~nih saradnika u obrazovnim ustanovama za licencu.

- Fakulteti Univerziteta u Novom Sadu, na kojima se obrazuju budu}i predava~i, u planu i programu imaju obaveznu praksu studenata u pred{kolskim ustanovama i {kolama.

Da bi se ta obaveza u potpunosti ostvarila i studentska praksa sinhronizovala s radom obrazovnih ustanova, sklopili smo ugovor o me|usobnim obavezama - naglasio je Jege{.

Konkurs za domove Konkurs za prijem u~enika i studenata u |a~ke i studentske domove u narednoj godini iza{ao je u izdawu lista "Prosvetni pregled". U wemu se nalazi i Konkurs za prijem studenata u studentsko odmarali{te "Beograd" sa jedinicama na Avali i Zlatiboru za {kolsku 2010/11. godinu.

Konkurs se mo`e kupiti u svim kwi`arama koje prodaju izdawa lista "Prosvetni pregled" u Srbiji po ceni od 50 dinara. Svi zainteresovani Konkurs mogu naru~iti preko naruxbenice koja se objavquje u "Prosvetnom pregledu" ili preko sajta www.prosvetnipregled.rs D. D.

Naplata ekolo{kih taksi

Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} je izjavio da se ekolo{ke takse napla}uju na gotovo sve proizvode koji posle upotrebe postaju otpad i da se to, za sada, obavqa bez preteranih problema.

- Sve pare koje se slivaju u Fond za za{titu `ivotne sredine se vra}aju nazad za finansirawe prikupqawa, transporta i recikla`e otpada i mi polako, ali sigurno, kroz investicije u recikla`nu industriju, dolazimo do ciqa koji smo postavili na samom po~etku - da se u narednim godinama u recikla`noj industriji zaposli 10.000 qudi, kazao je Duli}.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

utorak22.jun2010.

POZORI[NI PROJEKAT „STRIMLAJN” BRI[E GRANICE POZNATOG

PISMO IZ WUJORKA

Umetnost u pretis loncu

Jedinstveni svet Pabla Pikasa

Nandan Kirko, plesa~ica i koreografkiwa iz Italije koja sticajem privatnih okolnosti prebivali{te ima i u Novom Sadu, protekle nedeqe nastavila je sa radom na „Strimlajn“ projektu.

Re~ je o me|unarodnom projektu plesnog pozori{nog jezika u kojem se razvija niz performansa malog formata (solo i duo uz video i elektronsku muziku), a Nandan Kirko u wegovoj realizaciji sara|uje s Katedrom za audiovizuelne medije Akademije umetnosti

„Quanta“, „Queens“, „More“, „I am better then M. A.“, svaki zasnovan na specifi~nom teatarskom jeziku, ta~nije, wegovom preispitivawu, u okviru kojeg umetnice reprezentuju sebe, kao i poqe iz kojeg dolaze (Mala Kline je plesa~ica, Dragana Alfirevi} izvo|a~ica/ performerka, Dragiwa Vogawac glumica).

- Na ideju za „Strimlajn“ sam do{la izu~avaju}i kwigu Niklasa Ridoa „Stage Fright, Animals, and Other Theatrical Problems“ i odlu~i-

`avaju publiku detaqima, a pomalo i estetizuju celu stvar.

U performansima „Strimlajn“ projekta Nandan Kirko, izvo|a~i su na sceni i koriste se svojim prostim, ~istim prisustvom, kao i nasumi~nom i razbacanom (fragmentiranom) „dramaturgijom“. Nandan Kirko otkriva da su u okviru projekta na sceni ukqu~ene samo `ene da se ne bi u~itavao tipi~ni mu{ko`enski odnos, kao i zato da bi se produbilo pitawe wihovog scen-

Nandan Kirko u performansu „Quanta”

u Novom Sadu, novosadskom organizacijom „Kulturanova“, Srpskim narodnim pozori{tem, „ITD“ teatrom iz Zagreba, pozori{tem „Glej“ iz Qubqane i italijanskom organizacijom „YANVII“, kao i sa umetnicima Brankom Popovi}em (video) i Igorom Le~i}em (muzika).

Plesa~ice, odnosno izvo|a~ice su, pored Nandan Kirko koja u~estvuje na sceni u svakom od performansa, Mala Kline (Slovenija), Dragana Alfirevi} (Srbija-Slovenija) i Dragiwa Vogawac (Srbija). Wih ~etiri razvijaju ~etiri performansa:

la da dubqe istra`im predmet bivawa na sceni u odnosu prema publici. „Strimlajn“ prerformansi nemaju za ciq gotove produkte, nego rad u kontekstu - prezentacije, „otvorene probe“, sve zbog testirawa situacija i odnosa koji daju najrazli~itije rezultate - obja{wava Nandan Kirko. Mi idemo protiv o~ekivawa, ali radimo i za ta o~ekivawa. Poku{avamo da se zajedno sa publikom kre}emo na nepripremqenom, nedefinisanom terenu, u poqu slobode. Zvuk i video koji pored na{ih tela koristimo u tom procesu poja~avaju senzacije, pribli-

skog identiteta i wemu pripadaju}eg o~ekivawa (dramatike, erotike, emocije). U potrazi za relacijom izme|u posmatra~a i posmatranog, akteri ovog neobi~nog projekta su uvu~eni u svojevrstan pretis lonac, u kojem se gube granice izme|u izvo|a~a i wihovih li~nosti ili likova, publike i predstavqenog dela, fiksirane linije scenskog dejstva...Tako se iz doga|aja u doga|aj, nikad na isti na~in, od Novog Sada preko Zagreba do Qubqane, odvija jedno vrlo specifi~no i zanimqivo pozori{no istra`ivawe.

I. Buri}

NA 39. SOFESTU OD 2. DO 6. JULA

Sedam filmova u konkurenciji Takmi~arski festival srpskog igranog filma 39. Sofest bi}e odr`an od 2. do 6. jula u sopotskom Centru za kulturu, a otvori}e ga glumica Beba Lon~ar, povodom jubileja - 50 godina filma „Qubav i moda“, najavqeno je na nedavnoj konferenciji za novinare u

jevi}a, „\avoqa varo{„ Vladimira Paskaqevi}a i „Fle{bek“ Aleksandra Jankovi}a.

Direktor Direkcije Festa Milo{ Paramenti} rekao je da producenti ostalih novih doma}ih filmova, poput „Bese“ Sr|ana Karanovi}a, nisu `eleli da u~e-

„Srpski film” Sr|ana Spasojevi}a u konkurenciji za nagrade

Skup{tini Beograda. Na poziv organizatora, Direkcije Festa, za takmi~ewe u Sopotu prijavqeno je sedam filmova snimqenih od pro{log leta do sada. To su „@ena sa slomqenim nosem“ Sr|ana Koqevi}a, „Plavi voz“ Janka Baqka, „Motel Nana“ Predraga Velinovi}a, eks-ju omnibus „Neke druge pri~e“ u kojem je srpski deo re`irala Ana Marija Rosi, „Srpski film“ Sr|ana Spaso-

stvuju u konkurenciji. U `iriju za nagrade - statuete Sofest za najboqi film, re`iju, scenario, mu{ku i `ensku ulogu, bi}e rediteq i snimateq iz Qubqane Karpo A}imovi} Godina, glumac Vojislav Brajovi} i rediteq i scenarista Miroslav Mom~ilovi}.

Predsednica Odbora Sofesta Gorica Mojovi} rekla je da je Odbor odlu~io da svake godine u okviru festivala obele`i neki

jubilej srpskog igranog filma.Ovoga puta to je ta~no 50 godina od snimawa popularnog filma rediteqa Qubomira Radi~evi}a „Qubav i moda“, u kojem je lepotica Beba Lon~ar vozila prvu „vespu“ na ulicama Beograda, a \uza Stojiqkovi} pevao hit „Devojko mala“. U znaku tog urbanog filma bi}e program sve~anog otvarawa festivala, na koji }e gosti sti}i otvorenim dabldekerom i vespama, na ceremoniji zatvarawa bi}e prikazana digitalizovana kopija koju je obezbedila Jugoslovenska kinoteka, a ceo Sofest se odr`ava pod sloganom „Qubav je u modi“.

Direktorka Centra za kulturu Sopota Suzana Anastasov-Markovi} najavila je prate}e programe, me|u kojima su izlo`ba „Beograd {ezdesetih“ autora Darka ]iri}a, u saradwi sa Muzejom grada Beograda, kao i nastup folklornih ansambala iz Ma|arske i Rumunije sa doma}im ansamblom „Kosmaj“.

Na programu su i projekcije filmova za decu, izbor animiranih filmova sa festivala Balkanima, radionica „Digitalni bioskop“...

(Tanjug)

Uprkos globano te{kim ekoU tom periodu, Pikaso korinomskim vremenima, svetski musti svaku priliku za komercizeji po~eli su da iznose iz svojih jalni rad i nalazi izlaz iz besmra~nih depoa dobro ~uvane koparice slikawem aktova. Jedna lekcije svetskih majstora umetod poznatijih slika iz tog perinosti i da ih najzad izla`u pooda je „Erotska scena“ koju je gledima miliona znati`eqnika.

Metropoliten nabavio jo{ Tako je ovog prole}a i wujor{ki 1982., ali koju je sve do sada Metropoliten muzej izlo`io preko tri stotine umetni~kih radova Pabla Pikasa.

Prvi put u svojoj istoriji, Metropoliten je objedinio kompletnu zbirku dela {panskog umetnika, koji je `iveo u Parizu i stvarao u razdobqu od 1881-1973. godine.

Zbirka Pikasovih dela ukqu~uje slike, grafike, skulpture i preko dve stotine crte`a, me|u kojima se nalaze mnogi radovi koji ranije nisu izlagani. Izlo`bu je upotpunila video prostorija sa prikazima kratkih filmova o ~uvenom Pikasu, u kojima se demonstrira proces nastanka devet wegovih dela.

Hronolo{ki ure|ena, izlo`ba prikazuje sve faze dugogodi{we stvarala~ke karijere Pikasa. Prva dela na koja nailazimo su minijature iz 1900. godine, me|u kojima je i ~uveni autoportret „Yo“; autoportret koji je otvorio put ka slavi tada mladom Pikasu.

Iako sre}no vreme Pablo Pikaso, Glumac za karijeru, period od 1901. bio je izuzetno te`ak za skrivao od o~iju javnosti. Ova mladog umetnika. Gubitak prijaslika je produkt izuzetno poputeqa, besparica, nesre}ne qubalarne faze u Pikasovom stvaravi, u~inile su svoje. Umetnik pola{tvu, - Plave faze, koja je staje obuzet crnim mislima, ili trajala do 1904. godine. kako je rekao svom prijatequ, peOd decembra 1904. do januara sniku @emu Sabartu: „Tuga je u 1905., Pikaso slika ~uveno debiti `ivota. Ako tra`imo lo „Glumac“ i time ulazi u noiskrenost od umetnika, ne}emo je vu, Ru`i~astu fazu, koja traje na}i izvan tuge“. do 1906. „Glumac“ je neobi~no

KUSTENDORF FESTIVAL

Otvoren konkurs

Me|unarodni filmski i muzi~ki festival Kustendorf po~eo je da prima filmove koji konkuri{u za takmi~arsku selekciju na slede}em, ~etvrtom izdawu te manifestacije, „Kustendorf 2011“.

Kao i prethodnih godina, festival }e biti posve}en budu}im filmskim stvaraocima i velikanima savremenog autorskog filma.

U okviru takmi~arskog programa bi}e prikazani filmovi studenata filmskih {kola iz celog sveta, a me|unarodni `iri }e najboqima dodeliti nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje.

Studenti i drugi neafirmisani stvaraoci mogu da prijave svoj film u trajawu do 45 minuta, bez ikakvog `anrovskog ograni~ewa. Formular za prijavqivawe i propozicije za prate}i materijal nalaze se na sajtu festivala.

Rok za prijavqivawe i dostavqawe materijala je 1. novembar, a autori ~iji }e filmovi biti prikazani na Kustendorfu bi}e obave{teni do 1. decembra 2010. godine.

Posebnost Kustendorfa je u tome {to festival pokriva tro{kove putovawa i sme{taja mladih umetnika, kao i wihovog u~e{}a na radionicama i drugim festivalskim doga|ajima.

(Tanjug)

15

velika slika za Pikasa, dimenzija 196 X115 cm. Ova slika donirana je Metropolitenu 1952. i nalazi se u stalnoj postavci.

Me|utim, u januaru ove godine, jedna posetiteqka muzeja se spotakla, izgubila ravnote`u i zaustivala se u slici. Slika se pocepala u svom dowem desnom uglu za celih 15 cm. Na sre}u, kako ka`u kustosi muzeja, „o{te}ewe nije nastalo u fokalnom delu kompozicije“, tako da je bilo mogu}e popraviti sliku. Restaurirani „Glumac“ ponovo se nalazi na zidu muzeja, ali ovoga puta za{ti}en je staklom.

Kubizam je Pikasova slede}a i izuzetno zna~ajna faza koja traje od 1906-1916. godine. Po~etak kubizma obi~no se ve`e za sliku „Gospo|ice iz Aviwona“, iz 1907.

Tokom svoje karijere, Pikaso je mewao tehnike, neprestano eksperimenti{u}i. Wegov talenat i ostvarewa u~inili su da postane jedan od najve}ih umetnika 20. veka. Ukupan broj umetni~kih dela koje je Pikaso storio iznosi oko 50.000, ukqu~uju}i slike, skulpture, keramiku, grafiku, tapiserije, pa ~ak i tepihe.

Ovaj najplodonosniji umetnik pro{log veka obara jo{ jedan rekord.

Naime, wegova slika „Akt, zeleno li{}e i bista“ prodata je na aukciji 4. maja ove godine neidentifikovanom kolekcionaru, koji se javio telefonom, za 106,5 milina dolara. Time je oboren svetski rekord u prodaji umetni~kih dela na auciji. Izlo`ba Pikasovih dela otvorena je od 27. aprila do 15. avgusta 2010. u Metropoliten muzeju u Wujorku.

Mona Alma`an

FESTIVAL PU^KOG TEATRA

Ansambl BDP-a na Krku Ansambl Beogradskog dramskog pozori{ta (BDP) otvori}e 25. juna deseti Festival pu~kog teatra na ostrvu Krk (Hrvatska) izvo|ewem predstave „Igra parova“. U predstavi „Igra parova“ Matja`a Zupan~i}a, u re`iji Milice Kraq, igraju Neda Arneri}, Elizabeta \orevska, Aleksandar Ala~ i Dragi{a Milojkovi}. Na festivalu koji }e trajati do 3. jula nastupi}e i pozori{ta iz Maribora, Bawaluke, Bosanske Gradi{ke, Vara`dina, Splita i Zagreba, saop{teno je iz BDP-a.

(Beta)

Preminuo Drago ]upi} Nau~ni savetnik i dugogodi{wi direktor Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti Drago ]upi} preminuo je u 78-oj godini, saop{tila je SANU. ]upi}eva bibliografija broji preko 700 jedinica, objavio je nekoliko kwiga, a bavio se dijalektologijom srpskog jezika, savremenim srpskim standardnim jezikom i posebno pitawima srpske jezi~ke kulture.

Direktor Instituta za srpski jezik bio je od juna

1979. godine do avgusta 1996, kada se penzionisao.

Bio je ~lan vi{e doma}ih i inostranih nau~nih tela, izme|u ostalih, Komisije za onomastiku pri Me|unarodnom komitetu slavista, Komisije za Op{teslovenski atlas pri me|unarodnom komitetu slavista, vi{e odbora SANU i Crnogorske akademije nauka i umetnosti, ~lan Matice srpske i redakcija vi{e nau~nih ~asopisa. Bavio se i prevo|ewem i preveo desetak kwiga sa ruskog jezika.

utorak22.jun2010.

SPORT

LEP[A STRANA MONDIJALA: Svetsko prvenstvo u fudbalu polako se zahuktava, iznena|ewa ima sve vi{e, ali posledwe kolo po grupama }e odlu~iti ko }e u osminu finala. @eqa je puno, a mesta malo. Zato se moraju iskoristiti sve raspolo`ive snage za prolaz u drugo kolo. Momcima sa terena itekako }e na tom putu zna~iti podr{ka sa tribina. A ona ne izostaje, naro~ito podr{ka dama. Zgodne pripadnice lep{eg pola trude se na sve na~ine da bodre svoje miqenike, ali i da privuku pa`wu na sebe i mo`da tako steknu i neki anga`man. Samo jednom u ~etiri godine planeta tako poludi za najva`nijom sporednom stvari na svetu, pa se takva {ansa mora iskoristiti na najboqi mogu}i na~in. Vuvuzele su otkrovewe Prvenstva, ali dame su uvek tu i one su pored virtuozne igre na zelenom terenu lep{a strana Mondijala.

c m y

16

DNEVNIK

SPORT

DNEVNIK

utorak22.jun2010.

17

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI OPTIMIZAM AUSTRALIJANACA

S JU^ERA[WE KONFERENCIJE ZA NOVINARE SRPSKE REPREZENTACIJE

Australija je po{tena ekipa Zima je u ponedeqak i zvani~no stigla u Ju`nu Afriku, ali fudbaleri Srbije ne razmi{qaju o povla~ewu u zimski san. Naprotiv, tenzija pred odlu~uju}i me~ s Australijom vidqivo je porasla, {to je i logi~no s obzirom da se na{a selekcija, danas u 11 ~asova, specijalnim ~arter letom FIFA seli u Nelspruit, na mesto odlu~uju}eg obra~una za rasplet u D grupi. Pritisak, dakle, raste, ali su u taboru orlova zadovoqni {to sve zavisi samo od nas.

- Pobedom protiv Nema~ke vratili smo se u igru, stavili stvari na svoje mesto i ponovo sve zavisi od nas. Pritisak je sastavni deo fudbala i imamo iskustva da se nosimo s wim rekao je kapiten na{e reprezentacije Dejan Stankovi} na redovnoj konferenciji za novinare u bazi na{e selekcije, hotelu "Sanisajd Park" u Johanezburgu.

I pored tri osvojena trofeja ove sezone, Stankovi} ni jedan

stankom Kjuela, Mura i Grele gube dosta na iskustvu i kvalitetu, ali takav je fudbal. Mi moramo da gledamo da iskoristimo na{e {anse.

Sli~no razmi{qa i Milo{ Krasi}: - I pored toga {to mo`da i najboqi igra~i ne}e mo}i da igraju protiv nas, Australija ima dobre zamene za wih. Dobar su kolektiv, imaju veliku disciplinu u igri i sigurno da }e nam biti jako te{ko da ih savladamo. Tr~e mnogo, {to su i pokazali do sada, ali sigurno da }e im nedostajati ti igra~i.

Na{ plavokosi reprezentativac dan ranije je dobio velike pohvale od strelca prvog gola Srbije na svetskim prvenstvima Milana Jovanovi}a, a ju~e je iskoristio priliku da mu uzvrati istom merom.

- Lane je veliki ~ovek i veliki profesionalac, a o igra~kim kvalitetima da i ne pri~am. Sigurno je da svi mo`emo jo{ boqe, pa i ja. Na svakom treningu

Milo{ Krasi}

li. Protiv Nema~ke ste videli neku drugu pri~u, neku drugu reprezentaciju Srbije, koja je do-

Dejan Stankovi}, Aleksandar Bo{kovi} i Milo{ Krasi}

ne bi mewao za uspeh na Svetskom prvenstvu.

- Ti trofeji su potpuno razli~ite i zaslu`ene stvari. @elim da zaslu`im i ovde uspeh s reprezentacijom. Ciq nam je jasan, ali opet - da ne zakuvavam treba prvo da dobijemo prvo Australiju. Sve posle toga odlu~uje se u jednoj utakmici, {to nam pru`a {ansu da postignemo

Dejan Stankovi}

istorijski rezultat. Ipak, prvo da mi pobedimo Australiju... dodao je Stankovi}.

Protivnika smo dva puta videli na delu, ali ni jednom do kraja sa svih 11 igra~a na terenu. Me|utim, Stankovi} je upozorio: - Dva puta su jurili po terenu s 10 igra~a, a da se izostanak jednog nije prime}ivao. [to bi se reklo, po{tena su ekipa i rade mnogo dobro na terenu. Izo-

i na svakoj utakmici radim jo{ vi{e, kako bi moja igra bila boqa.

Razgovor se zatim okrenuo `utim kartonima i penalima koji su nam dosu|eni u prve dve utakmice.

- Nadam se da }e obe ekipe do kraja igrati 11 na 11 igra~a.

Pri~ali smo o na{em problemu kada imamo igra~a vi{e. Boqe smo igrali protiv ja~ih protivnika kada smo i mi i oni bili kompletni, nego kada smo imali igra~a vi{e. Ju`noamerikanac }e nam suditi i ovog puta, ba{ kao i protiv Gane. Tada je sudija dobro vodio utakmicu, ali je preterao u nekim malim stvarima, kod prvog `utog kartona Lukovi}u, posle toga i kod crvenog. Protiv Nema~ke nam je sudio [panac koji je odmah na po~etku podelio pet ili {est `utih kartona. Moramo i mi da pomognemo sudijama da odrade posao kako treba. ^udno je samo {ta nam se izde{avalo u posledwe dve utakmice. Pri~ao sam i sa Vidi}em, ka`e "kao da mi je neko podigao ruku". [to se na{ih `utih kartona ti~e, tu kalkulacija nema. Bitno je samo ne potro{iti ih na gluposti, na zadr`avawe vremena i sli~ne stvari. Ukoliko ve} mora da se dobije `uti karton, onda je boqe da to bude na neki konkretan start kada je to potrebno - procenio je kapiten Stankovi}.

Milo{ Krasi} presekao je pri~u o penalima i kartonima: - Da se ne vra}amo na penale...

Najva`nije je da smo svi zdravi.

Naravno da }emo obratiti pa`wu na `ute kartone, razgovara}emo i me|u sobom. Od samog po~etka utakmice s Ganom nismo bili ono {to smo o~ekiva-

ramo da gledamo samo sebe i da se {to boqe pripremimo za utakmicu.

U toj pripremi poma`e i Rand stadion u Johanezburgu, na kojem na{a reprezentacija trenira i gde se igra~i ose}aju odli~no, {to je potvrdio i Dejan Stankovi}.

- Lak{e je bilo trenirati pod reflektorima nego pod suncem, ose}ali smo se sve`ije.

Krasi} je bio jo{ konkretniji: - Prvi put smo u ponedeqak imali ve~erwi trening i mislim da imamo odli~ne uslove za rad. Teren na kojem treniramo je odli~an, prebacili smo se u ve~erwi termin, ali svi smo profesionalci i ne}e biti nikakav problem to {to smo prve dve utakmice igrali u dnevnom, a ovu protiv Australije igra}emo u ve~erwem terminu.

Posle utakmice generacije s Nema~kom, sledi jo{ jedna istorijska utakmica s Australijom.

Foto: N. Negovanovi}

brom pas igrom neutralisala protivnika. Sigurno da mo`emo jo{ boqe i da nema razloga za strah. Respektujemo i cenimo kvalitete protivnika, ali mo-

SUDI LARIONDA: FIFA je saop{tila imena sudija koji }e voditi me~eve posledweg kola prve faze takmi~ewa na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. Duel izme|u Srbije i Australije vodi}e 42-godi{wi urugvajski arbitar Horhe Larionda, kojem }e pomagati sunarodnici Pablo Fandino i Maurisio Espinoza. ^etvrti sudija je Karlos Batres iz Gvatemale, dok je za rezervnog arbitra odre|en Kostarikanac Leonel Leal.

Larionda je u dosada{wem toku Mondijala vodio me~eve izme|u Obale Slonova~e i Portugalije, odnosno Kameruna i Danske.

- Svaka slede}a utakmice za nas je utakmica generacije. Svaka ima svoju te`inu i zna~aj.

Utakmica s Nema~kom bila je mnogo va`na zbog bodova i istorije srpskog fudbala. Ova naredna je opet istorijska jer mo`emo da, kao Srbija, prvi put pro|emo u osminu finala Svetskog prvenstva - rekao je Stankovi}.

Na{ kapiten najavio je i da ne planira da uskoro skida dres nacionalnog tima.

- Ne bih se kladio da mi je ovo posledwi Mundijal. Ako me poslu`i zdravqe, mo`da se vidimo i u Brazilu. Dokle god reprezentaciji bude bio potreban Dejan Stankovi}, ja }u biti tu.

Krasi}a i Stankovi}a upitali smo i da li }e, u slu~aju da ponovo postigne gol, pripaziti na Milana Jovanovi}a, kako ne bi ponovo zavr{io u kanalu.

- Na stadionu u Nelspruitu ne postoji kanal kako smo obave{teni - odgovorio je Stankovi}.

Krasi} je zatim dodao: - Samo da mi postignemo gol, pa i ako neko upadne u kanal nakon toga - nema veze!

Faktor sre}e odlu~io je dosta toga na utakmici s Nema~kom, a s obzirom da je najve}i deo svoje karijere proveo u Italiji, novinare je interesovalo da li je i Stankovi} primio pelcer sre}e koju azuri obi~no imaju na svetskim prvenstvima.

- Nadam se da jesam. Pri~ali smo posle wihove utakmice, pa se Bane Ivanovi} na{alio i rekao kako }e Italijani pro}i u drugi krug i to kao tre}i u svojoj grupi... Bio bih zadovoqan da sam postao samo 20 odsto Italijan kada je sre}a u pitawu - zakqu~io je Stankovi}.

Aleksandar Krstanovi}

Kejhil hvali navija~e Jedan od najboqih igra~a u reprezentaciji Australije Tim Kejhil, posle propu{tenog me~a protiv Gane, vra}a se u tim sokerusa na utakmici protiv Srbije. Kejhil je zbog crvenog kartona dobijenog u duelu protiv Nema~ke bio suspendovan samo s jedne utakmice, pa }e mo}i da pomogne svojim saigra~ima u odlu~uju}em me~u.

- Navija~i veruju da mo`emo da pobedimo Srbiju i veoma mi je drago zbog toga. Kada sam s wima, ose}am se kao da sam u Australiji, wihova podr{ka nam mnogo zna~i. Nadam se da i navija~i koji su kod ku}e podjednako optimisti. Mi }emo dati sve od sebe da ih obradujemo - rekao je Kejhil.

Australiji }e u me~u protiv Srbije najverovatnije biti potrebna pobeda od najmawe tri gola razlike kako bi se eventualno plasirala u osminu finala, dok je na{em timu najednostavnija ra~unica pobeda u me~u

Tim Kejhil

protiv sokerusa. Australija }e u odlu~uju}em me~u biti oslabqena zbog suspenzija Harija Kjuela i Krega Mura, a najverovatnije zbog povrede ne}e mo}i da igra ni Vins Grela.

MILOVAN RAJEVAC O RASPLETU U D GRUPI

Najve}e {anse ima Srbija Milovan Rajevac, selektor fudbalske reprezentacije Gane, smatra da je selekcija Srbije pred posledwe kolo u grupi D na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi, u najboqem polo`aju za plasman u daqe takmi~ewe.

Srpski stru~wak je ponovio da bi najvi{e voleo da me|u 16 najboqih pro|u Srbija i Gana.

- Neka u Srbiji ne misle da }e u sredu uve~e biti lako protiv Australije. Mora}e srpski reprezentativci da odigra jo{ agresivnije i hrabrije nego protiv Nema~ke kada su imali puno sre}e, ali su tu sre}u zaslu`ili svojim pristupom. Anti}u ne trebaju saveti jer on odli~no zna {ta radi, a gledao je i na{u utakmicu s Australijom - rekao je Rajevac. - [ansa Gane protiv Nema~ke je u tome {to su oni uzdrmani i iscrpqeniji od nas posle poraza. U najboqem polo`aju je Srbija,

Milovan Rajevac

ali ni woj ne}e biti lako da do|e do pobede. Pogledajte samo rezultate u dosada{wem toku takmi~ewa i {ta se sve doga|a s favoritima.

PRED ODLU^UJU]I ME^ GANE S NEMA^KOM

[ansa iskusnima, Muntari ostaje Dva najiskusnija udaqen iz repreigra~a odbrane rezentacije Gane prezentacije Gane uo~i posledweg - Xon Mensah i me~a u grupi D u Xon Pejntsil - bikojem }e crne zve}e spremni za me~ zde odmeriti snage protiv Nema~ke, sa Nema~kom, stidok Milovan Rajegao je demanti iz vac verovatno poFudbalskog saveza novo ne}e mo}i da te zemqe. ra~una na Ajsaka - Suli Muntari Vorsaha. je tokom me~a pro- Mensah je motiv Australije pogao da zaigra i prokazao odre|eno netiv Australije, po{tovawe prema ali sam `eleo da saigra~ima i naciga sa~uvam za me~ s onalnom dresu, Nema~kom. [to se zbog ~ega je opometi~e Pejntsila, on Sali Muntari nut. Muntari se u se po`alio na bolove posle me~a me|uvremenu izvinio saigra~ima protiv Australije, ali mislim da i stru~nom {tabu objasniv{i da }e mo}i da nam pomogne u sredu. nije imao lo{u nameru ve} da je Vorsah je i daqe na{ najve}i prosve uradio u afektu, odnosno preblem, po{to i daqe nije potpuno velikoj `eqi za pobedom. On se spreman - objasnio je Rajevac. vratio svojim redovnim obavezama Iako su se pojavile informau timu i obe}ao je da }e dati svoj cije da bi Suli Muntari, zbog nemaksimum u duelu protiv Nema~ke primerenog pona{awa na me~u - pi{e, izme|u ostalog, u saop{teprotiv Australije, mogao da bude wu Fudbalskog saveza Gane.

18

SPORT

utorak22.jun2010.

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI REVIJA GOLOVA U DRUGOM ME^U DRUGOG KOLA G GRUPE

Favorit ubedqiv Portugal - Severna Koreja 7:0 (1:0) KEJPTAUN: Stadion Grin point. Gledalaca: 63.000. Sudija: Pablo Poco (^ile). Strelci: Meirele{ u 29, Simao u 54, Almeida u 56, Tijago u 60. i 88, Liedson u 81. i Ronaldo u 87. minutu za Portu-

`noj Africi. Do najubedqivije pobede na ovogodi{wem Mundijalu i najubedqivijeg trijumfa u istoriji u~e{}a na Svetskim prvenstvima Portugalci su do{li golovima Meirele{a u 29, Simaa

ristio kiks odbrane Severne Koreje za prednost od 2:0. Samo dva minuta kasnije strelac je bio Almeida za prednost od 3:0, a najboqi igra~ me~a Tijago prvi od dva gola na me~u posti`e posle jednog

Liedson i Ronaldo proslavqaju peti pogodak

gal. @uti kartoni: Mende{, Almeida (Portugal), ^ol Jin, Jong Jo (Severna Koreja).

PORTUGAL: Eduardo, Migel, Bruno Alve{, Karvaqo, Koentrao, Tijago, Mende{, Meirele{ (Veloso od 70.), Ronaldo, Simao (Duda od 74.), Almeida (Liedson od 77.).

SEVERNA KOREJA: Mjong Guk, Jong Hjok (Song ^ol od 75.), ^ol Jin, Jun Il, Jun Nam, Kvang ^on, In Guk (Jong Jun od 58.), Nam ^ol (Kum Il od 58.), Jong Hak, Jong Jo, Tae Se. Fudbalska reprezentacija Portugala deklasirala je Severnu Koreju rezultatom 7:0 u drugom kolu grupe G Svetskog prvenstva u Ju-

Lista strelaca Tri gola: Gonsalo Iguain (Argentina) Dva gola: Dijego Forlan (Urugvaj), Asamoa Gijan (Gana), Luis Fabijano (Brazil), Elano (Brazil), Tijago (Portugal) Jedan gol: Sifive ^abalala (Ju`na Afrika), Niklas Bendtner (Danska), Denis Romedal (Danska), Samjuel Eto (Kamerun), Li ^ung Jong (Ju`na Koreja), Li Jung So (Ju`na Koreja), Park Ji Sunf (Ju`na Koreja), Gabrijel Hajnce (Argentina), Dimitris Salpingidis (Gr~ka), Vasilis Torosidis (Gr~ka), Havijer Ernandes (Meksiko), Kuatemok Blanko (Meksiko), Rafael Markes (Meksiko), @an Bese`ur, M. Gonzales (^ile), Kalu U~e (Nigerija), @elson Fernandes ([vajcarska), Alvaro Pereira (Urugvaj), Majkon (Brazil), Ju Nam Xi (Severna Koreja), Robert Vitek (Slova~ka), Vinston Rid (Novi Zeland), [ejn [melc (Novi Zeland), Danijele De Rosi (Italija), Vin}enco Jakinta (Italija), Antolin Alkaras (Paragvaj), Enrike Vera (Paragvaj), Kristijan Riveros (Paragvaj), Vesli Snajder (Holandija), Dirk Kujt (Holandija), Keisuke Honda (Japan), Lukas Podolski (Nema~ka), Miroslav Klose (Nema~ka), Tomas Miler (Nema~ka), Kakau (Nema~ka), Milan Jovanovi} (Srbija), Robert Koren (Slovenija), Valter Birsa (Slovenija), Zlatan Qubijanki} (Slovenija), Bret Holmen (Australija), Stiven Xerard (Engleska), Lendon Donovan (SAD), Majkl Bredli (SAD), Klint Dempsej (SAD), Didije Drogba (Obala Slonova~e), Meirele{, Simao, Almeida, Liedson, Ronaldo (Portugal).

u 54, Almeide u 56, Tijaga u 60. i 89, Liedsona u 81. i Kristijana Ronalda u 87. minutu.

Pitawe pobednika se nije postavqalo nijednog trenutka. Portugalci su od starta utakmice imali kontrolu, stvorili su nekoliko solidnih {ansi, a prvu su iskoristili u 29. minutu kada je Raul Meirele{ sjajno zavr{io akciju posle dodavawa Tijaga. Do kraja poluvremena Severna Koreja je preko najopasnijeg igra~a Tae Sea imala dobru priliku za senzacionalno izjedna~ewe, ali je golman Eduardo dobro intervenisao.

Utakmica je definitivno prelomqena u uvodnih 15 minuta drugo dela igre. Najpre je Simao isko-

sata za 4:0. Do kraja susreta Portugalci su jo{ vi{e napadali sa `eqom da potpuno uni{te rivala.

Nakon nekoliko proma{enih prilika, Liedson je u 81. minutu iskoristio kiks defanzivne linije Korejaca za peti pogodak, a u fini{u me~a vi|ena su jo{ dva gola u mre`i nesre}nog Mjong Guka.

Najpre je Kristijano Ronaldo uspeo da se upi{e u 87. minutu, da bi Tijago sjajnim udarcem glavom minut pre kraja postigao svoj drugi, a sedmi gol za Portugal.

Ovom pobedom Portugal se pribli`io plasmanu u osminu finala, dok se Severna Koreja definitivno oprostila od u~e{}a na Mundijalu.

TRE]E KOLO B GRUPE: NIGERIJA – JU@NA KOREJA

Ju`nokorejci se nadaju

DURBAN: U drugoj utakmici tre}eg kola B grupe fudbalskog {ampionata sveta danas se u Durbanu sastaju reprezentacije Ju`ne Koreje i Nigerije, a selekcija sa Dalekog istoka nalazi se u daleko povoqnijoj poziciji. Uprkos debaklu u pro{lom kolu od mnogo kvalitetnije Argentine, Ju`nokorejci su zadr`ali realne {anse da se plasiraju u osminu finala, {to bi bio veliki uspeh za izabranike Huh Jung Muna.

Nigerija je u prva dva kola pretrpela minimalne poraze koji su je udaqili od prolaska u daqe takmi~ewe, a supeorlovima su pred posledwe kolo ostale samo teoretske {anse.

Ju`nokorejci se nadaju da }e se reprezentativci Nigerije tokom sutra{we utakmice pona{ati sli~no kao i ve}ina afri~kih selekcija koje po pravilu nakon startnog poraza deluju veoma deprimirano i nedisciplinovano na terenu.

- Ne}emo kalkulisati u sutra{wem me~u, iako bi nam izgleda i bod odgovarao. O~ekujem da nigerijska reprezentacija pozitivno reaguje nakon dva poraza, {to za nas zna~i da }emo imati te`ak zadatak na terenu - rekao je selektor Huh. Selektora Ju`ne Koreje novinari su `estoko kritikovali zbog promene taktike nakon pobede nad Gr~kom u prvom kolu, smatraju}i da se upla{io duela sa favorizovanim Argentincima.

Sada se o~ekuje da }e na teren izvesti formaciju 4-4-2 sa mnogo ve}om orijentacijom ka protivni~kom golu. Huh }e, po svemu sude}i, prvi put na turniru {ansu pru`iti iskusnom napada~u Li Dong Guku, kome }e mnogo zna~iti na {ampionatu izvanredni Park Ji Sung.

Nigerijci su bili veoma utu~eni nakon poraza protiv Gr~ke. Iako su vodili superorlovi su najpre ostali bez pocrvenelog Sanija Kaite, a zatim primili dva gola i ostali bez bodova.

Pred me~ sa Ju`nom Korejom selektor Lars Lagerbek ima puno problema po{to su, osim suspendovanog Kaite, van konku-

Ju`na Koreja – Nigerija JU@NA KOREJA: Jung, ^a, Li Jong Pjo, ^o, Li Jung Vu, Kim Jung Vu, Ki, Park Ji Sung, Li ^ung Jong, Park ^u Jung, Li Dong Guk. NIGERIJA: Ewema, [itu, Odija, Jobo, Afolabi, Odemvingi, Etuhu, Lukman, Obasi, Ajegbeni, Martins. rencije povre|eni defanzivci Taje Taivo i Elderson E~ijele.

Izabranici {vedskog stru~waka prili~no su razo~arali qubiteqe fudbala s obzirom da su u prva dva nastupa bili veoma bledi i nemo}ni da se suprotstave takti~ki mnogo pripremqenijim protivnicima.

- Va`no je da i daqe imamo {anse za prolazak me|u 16 najboqih reprezentacija na svetu.

Potrebna nam je, istina, pomo} Argentine koja bi trebalo da pobedi Gr~ku, ali mi ne gubimo nadu - rekao je Lagerbek.

Utakmica Ju`na Koreja - Nigerija igra se od 20.30 ~asova na stadionu “Mozes Mabhida” u Durbanu, a sudi}e Olegario Benkuerenka (Portugalija) sa sunarodnicima Hoseom Karinalom i Bertinom Mirandom.

PRVI ME^ DRUGOG KOLA H GRUPE

Gonzales za radost ^ile – [vajcarska 1:0 (0:0)

PORT ELIZABET:Stadion Tada su morali da se povuku “Nelson Mendela Bej” , gledalai ^ilenaci su ostvarili potca 34.872, sudija Halil Al Gampunu dominaciju. Pre gola su di (Saudijska Arabija). Strelac imali pet-{est veoma izgledGonsales u 75. minutu. @uti nih prilika, ali je odbrana kartoni: Suazo, Karmona, Pon[vajcarske odolevala do 75. se, Fernandes, Medel, Valdivija minuta, kada je savladana po(^ile), Nkufo, Barneta, Inler sle neuspe{ne ofsajd zamke. ([vajcarska). Crveni karton: Uprkos porazu, [vajcarci Behrami ([vajcarska) su u{li u anale, jer na zavr^ILE: Bravo, Isla, Medel, {nim turnirima Svetskog kuPonse, Vidal (Gonzales), Karpa nisu primili gol 558 minumona, Jara, Fernandes (Pareta, Dosada{wi rekorder bila des), Suazo (Valdivija), Boseje Italija, koja nije primila `ur, San~es. pogodak 550 minuta.

[VAJCARSKA: Benaqo, [vajcarska i daqe ima saLiht{tajner, Gri~ting, Fon svim dobre izglede da se plaBergen, Cigler, Behrami, Inler, Hugel, Fernandes (Buwako), Frej (Barneta), Nkufo (Derdijok).

U prvoj utakmici drugog kola H grupe reprezentacija ^ilea pobedila je u Port Elizabetu [vajcarsku rezultatom 1:0 (0:0). Jedini pogodak postigao je Mark Gonsales u 75. minutu. Zahvaquju}i pogotku Gonsalesa 15 minuta pre kraja, ^ile je sa~uvao {anse da se plasira u osminu finala. To, me|utim, ne}e biti nimalo lako, jer ga u posledwem kolu ~eka prvak Evrope [panija. [vajcarci su u ovu Momenat iz ju~era{weg duela utakmicu u{li ohrabreni velikom pobedom na starsira u drugi krug. Za to }e joj tu protiv [panije, ali ih je sabiti neophodna pobeda u poseklo iskqu~ewe Valona Behrasledwem kolu protiv Hondumija u 31. minutu. rasa.

Dana{wi program A grupa Meksiko – Urugvaj Francuska – J. Afrika

16 16

B grupa Nigerija – J. Koreja Gr~ka – Argentina

20.30 20.30

Mondijal na Vimbldonu Svetsko prvenstvo u fudbalu prati se svuda, pa je to slu~aj i na Vimbldonu gde mnoge tenisere brine ho}e li igrati svoje me~eve u vremenu odigravawa utakmica u Ju`noj Africi. Ovih dana se na Vimbldonu mo`e videti veliki broj tenisera kako, izme|u treninga, diskutuju o me~evima SP u fudbalu i zadirkuju jedni druge oko rezultata wihovih reprezentacija.

Roxer Federer je izjavio da o~ekuje od organizatora da na centralni teren postave ekran, kako bi mogao da prati kretawe rezultata na me~u izme|u [vajcarske i ^ilea, dok Endi Marej konstantno ponavqa da saose}a s engleskom reprezentacijom, ali veruje da }e se ona plasirati u drugi krug. Aktivan pratilac Mondijala je i Serena Vilijams, koja je rekla da je skakala i vri{tala od muke kada je sudija poni{tio pobedonosni gol Amerikancima u duelu sa Slovenijom. [to se srpskih tenisera ti~e, Novak \okovi} se samo slatko nasmejao kada mu je sparing partner na treningu rekao da je Srbija sre}no do{la do pobede nad Nema~kom, dok je Viktor Troicki jo{ ranije kazao da }e u slu~aju da se wegov me~ na Vimbldonu poklopi s utakmicom orlova, tra`iti od organizatora promenu termina.

TRE]E KOLO B GRUPE: ARGENTINA – GR^KA

Gau~osi bezbri`ni, Heleni nao{treni POLOKVANE: Fudbalska reprezentacija Argentine u tre}em kolu B grupe {ampionata sveta u Ju`noj Africi igraju danas u Polokvaneu protiv selekcije Gr~ke, ekipe koja je ostala u se}awu selektora gau~osa Dijega Armanda Maradone.

Neslavan kraj blistave reprezentativne karijere jednog do najboqih fudbalera svih vremena dogodio se 1994. godine na Mundijalu u SAD nakon me~a sa Helenima.

Argentinci su ubedqivo pobedili Gr~ku sa 4:0, a Maradona koji je u tom susretu bio strelac morao je na doping test na kome je utrv|eno da je uzimao nedozvoqenu supstancu efedrin.

Gau~osi nisu dugo izrd`ali bez najboqeg me|u wima. Takmi~ewe u SAD zavr{ili su ve} u osmini finala porazom od Rumunije.Maradona se nakon 16 godina vratio na Mundijal, a urpkos brojnim osporavawima wegovi izabranici su me|u retkim favoritima koji nisu razo~arali u Ju`noj Africi. Argentina je u prva dva kola zabele`ila dve po-

Argentina – Gr~ka ARGENTINA: Romero, Otamendi, Demikelis, Burdiso, Klemente Rodriges, Maksi Rodriges, Bolati, Veron, Mesi, Milito, Aguero.

GR^KA: Corvas, Vintra, Seitaridis, Torosidis, Kirjakos, Pacasoglu, Karagunis, Kacuranis, Samaras, Salpingidis, Gekas. bede uz impozantnu gol-razliku (5:1) i pregr{t stvorenih prilika.

- Mo`emo biti zadovoqni onim {to smo do sada pru`ili

na prvenstvu. Dve utakmice - dve pobede, boqe od toga nije moglo - u svom stilu je El Pibe prokomentarisao u~inak Argentinaca koje sada samo teorija udaqava od plasmana u osminu finala.

On }e biti na mukama prilikom odre|ivawa sastava tima za me~ sa Gr~kom, po{to je Honas Gutijeres suspendovan zbog parnih kartona, dok je Valter Samjuel u me~u drugog kola sa Ju`nom Korejom iza{ao sa terena pre kraja zbog povrede.

- Moja povreda nije toliko ozbiqna koliko se ~inilo na prvi pogled. Sigurno }u biti spreman za slede}u utakmicu na {ampionatu - poru~io je Samjuel.

Ohrabrewe za MaVasilis Torosidis radonu predstavqa}e povratak veterana Huana Sebatra defanzivac Sokratis Papastijana Verona, koji je mimo statopulos.

On je ocenio da su Heleni me~ svih o~ekivawa odigrao odli~protiv Nigerije odigrali veoma no na premijeri protiv Nigestegnuto po{to su tu utakmicu rije. shvatili kao finale.

Gr~ka je {ampionat po~ela - Znatno smo opu{teniji nakon razo~aravaju}e - porazom i veopobede nad afi~kom selekcijom. ma slabom igrom protiv Ju`ne Duel sa Argentincima do~ekujemo Koreje. Preokret sa igra~em viu daleko boqoj atmosferi - pre{e protiv Nigerije u drugom neo je Papastatopulos o~ekvawa u kolu dao je, me|utim, izabranigr~kom taboru pred me~ odluke. cima nema~kog trenera Ota ReUtakmica Argenitna - Gr~ka hagela nadu da mogu da se ume{aigra se ve~eras od 20.30 minuta na ju u borbu za plasman u osminu stadionu “Piter Mokaba” u Polofinala. kvaneu, a sudi}e Rav{an Irmatov - Ukoliko `elimo da se pla(Uzbekistan) sa pomo}nicima Rasiramo u drugu fazu takmi~ewa, faelom Iqa{ovom (Uzbekistan) moramo da prika`emo mnogo vii Bakadirom Ko~karovom (Kirgi{e na terenu nego {to je to bio stan). slu~aj u prve dve utakmice - sma-

SPORT

DNEVNIK

utorak22.jun2010.

19

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI U A GRUPI MEKSIKO I URUGVAJ ODLU^UJU O PRVOM MESTU

Remi rivalima garantuje prolaz RUSTENBURG: U prvoj utakmici tre}eg kola A grupe fudbalskog {ampionata sveta u Ju`noj Africi danas se u Rustenburgu sastaju reprezentacije Meksika i Urugvaja i u slu~aju da odigraju nere{eno obe latinoameri~ke selekcije plasira}e se u osminu finala.

U taboru Meksika, me|utim, najavquju da ne}e kalkulisati i da }e protiv Urugvaja i}i na tri boda kako bi osvojili prvo mesto i izbegli duel sa Argentinom koja ih je u drugoj fazi takmi~ewa eliminisala nakon produ`etaka pre ~etiri godine u Nema~koj.

Sombrerosi su u prve dve utakmice stvorili mnogo {ansi, a sve {to su proma{ili na otvarawu protiv selekcije Ju`ne Afrike vratilo im se u duelu sa Francuzima koje su potpuno nadigrali i doveli do ruba eliminacije ve} u prvom krugu.

Selektor Havijer Agire nada se da }e wegovi izabranici uspeti da nametnu ofanzivni stil igre protiv Urugvajaca, koji nisu primili gol u prve dve utakmice i po tome su za sada jedinstveni na Mundijalu u Ju`noj Africi.

Odbrambeni fudbaler Meksika Rikardo Osorio o~ekuje boqu utakmicu od ve}ine prethodnih u kojima su skoro sve ekipe prvenstveno vodile ra~una o odbrani svog gola.

- Na ovom Svetskom prvenstvu navija~i su do sada gledali boja`qiv fudbal, sa malo lepih poteza i prilika za gol. O~ekujem da }emo mi i Urugvajci odigrati na vi{em nivou - istakao je Osorio.

Diego Forlan, uzdanica Urugvaja

Forlana, koji je postigao dva gola i postao junak nacije.

Vezni fudbaler Urusa Dijego Peres jo{ pre po~etka {ampionata sveta ocenio je da }e wegovim saigra~ima i wemu najte`i rival u A grupi biti upravo Meksiko.

Meksiko – Urugvaj MEKSIKO: Oskar Peres, Agilar, Markes, Rodriges, Salsido, Torado, Barera, Osorio, Dos Santos, Franko, Hernandes.

URUGVAJ: Muslera, Lugano, Godin, Fusile, Maksi Pereira, Dijego Peres, Rios, Kavani, Alvaro Pereira, Suares, Forlan.

Selektor Agire ne}e mo}i da ra~una na povre|enog napada~a Karlosa Velu, kao i na veznog fudbalera Efraima Huaresa koji }e pauzirati zbog parnih kartona.

Urugvajci su odu{evili svoje pristalice pobedom nad doma}om selekcijom u me~u u kome su do izra`aja posebno do{li takti~ko ume}e selektora Oskara Tabaresa i individualni kvalitet dvostrukog strelca Dijega

- Prema onome {to sam video i {to znam o kvalitetima meks~ikog dr`avnog tima, bilo mi je jasno da }emo na najve}im isku{ewima biti u duelu sa wima. Ispostavilo se da odu~uju}i me~ za plasman u osminu finala igramo ba{ protiv Meksika - naglasio je Peres, koji je u prve dve utakmice na turniru bio me|u zapa`enijima u urugvajskoj reprezentaciji.

Iskusni stru~wak na klupi Urugvaja je najavio da }e izvesti isti tim koji je deklasirao Ju`nu Afriku u drugom kolu, {to zna~i da }e meksi~ka odbrana najvi{e problema imati prilikom zaustavqawa Forlana i Luisa Suaresa.

- Znamo veoma dobro kvalitete Meksikanaca koji imaju u sastavu veoma brze igra~e, te{ke za ~uvawe i markaciju.

Smatram da u sutra{wem okr{aju ne mogu ni~im da nas iznenade - zakqu~io je Tabares.

Uo~i utakmice koja odlu~uje o plasmanu prve dve ekipe u A grupi Urugvaj ima boqu golrazliku, dok se sombrerosi uzdaju u tradiciju, po{to su od 17 utakmica sa dana{wim protivnikom izgubili samo tri.

Utakmica Meskiko - Urugvaj igra se od 16 ~asova na stadionu "Rojal Bafokeng" u Rustenburgu, a sudi}e Viktor Kasai (Ma|arska) kome }e pomagati sunarodnici Gabor Eros i Tibor Vamo{.

Galski petlovi pred te{kim zadatkom BLUMFONTEJN: Fudbalska reprezentacija Francuske, koju proteklih dana potresaju skandali, poku{a}e da u dana{woj utakmici tre}eg kola A grupe na {ampionatu sveta ubedqivo pobedi doma}u selekciju u Blumfontejnu i ispuni prvi uslov za, eventualni, prolazak u osminu finala.

Ukoliko pobede Ju`nu Afriku sa vi{e golova razlike Francuzi }e ~ekati ishod utakmice Urugvaj - Meksiko, u kojoj bi nere{en rezultat zna~io wihovu eliminaciju sa Mundijala.

Izabranici selektora Rajmona Domeneka spadaju u najve}a razo~arawa dosada{weg toka turnira, s obzirom da u prve dve utakmice ne samo da nisu postigli gol ve} nisu ni stvorili stopostotnu {ansu.

Navija~i se gorko prise}aju Mundijala u Japanu i Ju`noj Koreji, kada su galski petlovi branili titulu i u timu imali ~ak tri igra~a sa trofejima najboqih strelaca u nacionalnim ligama, a takmi~ewe su zavr{ili bez gola u mre`i protivnika i sa samo jednim osvojenim bodom.

Ni ne{to bli`a istorija nije naklowena Francuzima.

Pre dve godine Domenekovi puleni su na {ampionatu Evrope u Austriji i [vajcarskoj zauzeli posedwe mesto u grupi sa jednim bodom i katastrofal-

Rajmon Domenek

de{avaju u tako velikim reprezentacijama.

Selektor Domenek je u najavi me~a posledweg kola rekao da od reprezentativaca o~ekuje da poka`u da su takmi~arska ekipa, bez obzira na te`inu trenutka u kome se nalaze.

- To zna~i da }emo morati da se `estoko borimo sve dok imamo i najmawe {anse za prola-

Francuska – Ju`na Afrika FRANCUSKA: Loris, Sawa, Galas, Abidal, Evra, Gurkuf, Dijabi, Riberi, Maluda, Govu, Anri.

JU@NA AFRIKA: Xozefs, Gaksa, Mokoena, Kumalo, Masilela, Modis, Sibaja, Pjenar, Letsolonojane, ^abalala, Mfela. nom gol-razlikom 1:6.

Nakon poraza u drugom kolu od Meksika na videlo su iza{li brojni problemi za koje su novinari mnogo ranije tvrdili da }e se desiti, po{to su smatrali da je selektor Domenek godinama unazad glavni krivac za lo{u atmosferu u dr`avom timu.

Odstrawivawe napada~a Nikolasa Awelke iz ekipe, sva|a selektora sa ~lanovima stru~nog {taba i odbijawe igra~a da treniraju, stvari su koje se veoma retko ili gotovo nikada ne

zak u osminu finala - poru~io je Domenek.

On je rekao da je duel sa Bafanom, Bafanom za wega stvar ponosa i dodao da }e nastojati da podigne ekipu kako bi {to du`e ostala u igri.

Ju`na Afrika je ubedqivim porazom od Urugvaja u drugom kolu razo~arala svoje navija~e i {anse za prolazak u drugi krug svela u domen teorije.

Odbrambeni fudbaler Tsepo Masilela smatra da }e Francuzi poku{ati da ostvare ube-

dqivu pobedu kako bi ostali u konkurenciji za prolazak u narednu fazu takmi~ewa.

- Ne}emo se predati. Poku{a}emo da pobedimo i trijumf posvetimo na{im navija~ima i celoj naciji - poru~io je Masilela.

Selektor Ju`ne Afrike, brazilski stru~wak Karlos Albert Pareira, u posledwem kolu ne}e mo}i da ra~una na prvog golmana Itumelenga Kunea, koji je na me~u protiv Urugvaja dobio crveni karton.

Umesto wega, mre`u Bafane, bafane ~uva}e Moneb Xozefs.

Zbog parnih kartona izosta}e i fudbaler engleskog Fulama Kagi{o Dika~oji.

Zanimqivo je da su sutra{wi rivali igrali 1998. godine na [ampionatu sveta u Francuskoj, a trikolori su na putu ka za sada jedinoj tituli planetarnog prvaka, pobedili u grupi dr`avni tim Ju`ne Afrike sa 3:0.

Utakmica Francuska - Ju`na Afrika igra se od 16 ~asova na stadionu "Fri Stejt" u Blumfontejnu, a sudi}e Oskar Ruis (Kolumbija) sa sunarodnicima Abrahamom Gonsalesom i Humbertom Klavihom.

Sarkozi naredio istragu

Fabijano: „Nisam namerno” Strelac dva gola za reprezentaciju Brazila u pobedi nad Obalom Slonova~e (3:1) Luis Fabijano tvrdi da nije igrao namerno rukom prilikom postizawa drugog pogotka u 50. minutu.

- Istina je da me je lopta pogodila u ruku, ali nisam je namerno usmerio i milim da je gol bio regularan. Poku{a}u u nastavku prvenstva da postignem {to je mogu}e vi{e golova - rekao je posle utakmice Fabijano.

ODLU^UJU]I ME^ TRE]EG KOLA A GRUPE: FRANCUSKA – JU@NA AFRIKA

Luis Fabijano posti`e sporni pogodak

Predsednik Francuske Nikolas Sarkozi naredio je da se istra`i slu~aj u fudbalskom nacionalnom timu zbog ~ega je napada~ "trikolora" Nikolas Anelka odstrawen iz reprezentacije, prenose francuski mediji. Sarkozi je razgovarao s ministarkom sporta u Vladi Rozelin Ba{elo i od we zatra`io da odr`i sastanak sa svima koji su ukqu~eni u

skandal u svla~ionici za vreme utakmice s Meksikom.

- Pozivam sve koji su ukqu~eni u ovu situaciju na dostojanstvo i odgovornost. Jo{ nije vreme za disciplinske mere, ali i to vreme }e vrlo brzo do}i rekla je ministarka Ba{elo.

Podsetimo, Nikolas Anelka je izba~en iz tima Francuske nakon {to je na poluvremenu me-

~a s Meksikom opsovao selektora Domeneka. On je ve} doputovao u London. Anelkin saigra~ iz ^elsija, Didije Drogba, stao je na stranu fudbalera.

- Poznajem ga dve godine i ~udim se {to je oteran. On je dobar momak i ne verujem da je to rekao - izjavio je Drogba, i tako se prikqu~io Xonu Teriju, koji je prethodno branio Anelku.

REZULTATI I TABELE A grupa Prvo kolo: J. Afrika – Meksiko 1:1, Urugvaj – Francuska 0:0. Drugo kolo: J. Afrika – Urugvaj 0: 3, Francuska – Meksiko 0:2. Tre}e kolo: Meksiko – Urugvaj (22. juna, 16), Francuska – J. Afrika (22. juna, 16).

1. Urugvaj 2 1 1 0 3:0 4 2. Meksiko 2 1 1 0 3:1 4 3. Francuska 2 0 1 1 0:2 1 4. J. Afrika 2 0 1 1 1:4 1

B grupa Prvo kolo: J. Koreja – Gr~ka 2:0, Argentina – Nigerija 1:0. Drugo kolo: Argentina – J. Koreja 4:1, Gr~ka – Nigerija 2:1. Tre}e kolo: Nigerija – J. Koreja (22. juna, 20.30), Gr~ka – Argentina (22. juna, 20.30).

1. Argentina 2 2 0 0 5:1 6 2. J. Koreja 2 1 0 1 3:4 3 3. Gr~ka 2 1 0 1 2:3 3 4. Nigerija 2 0 0 2 1:3 0

C grupa

E grupa

G grupa

Prvo kolo: Engleska – SAD 1:1, Al`ir – Slovenija 0:1. Drugo kolo: Slovenija – SAD 2:2, Engleska – Al`ir 0:0. Tre}e kolo: Slovenija – Engleska (23. jun, 16), SAD – Al`ir (23. jun, 16).

1. Slovenija 2 1 1 0 3:2 4 2. SAD 2 0 2 0 3:3 2 3. Engleska 2 0 2 0 1:1 2 4. Al`ir 2 0 1 1 0:1 1

Prvo kolo: Holandija – Danska 2:0, Japan – Kamerun 1:0. Drugo kolo: Holandija – Japan 1:0, Kamerun – Danska 1:2. Tre}e kolo: Tre}e kolo: Kamerun – Holandija (24. jun, 20.30), Danska – Japan (24. jun, 20.30).

1. Holandija 2 2 0 0 3:0 6 2. Japan 2 1 0 1 1:1 3 3. Kamerun 2 0 0 2 1:3 0 4. Danska 2 1 0 1 2:3 3

Prvo kolo: Obala Slonova~e – Portugalija 0:0, Brazil – Severna Koreja 2:1. Drugo kolo: Brazil – Obala Slonova~e - 3:1 Portugalija – Severna Koreja 7:0. Tre}e kolo: Severna Koreja – Obala Slonova~e (25. jun, 16), Portugalija – Brazil (25. jun, 16).

1. Brazil 2 2 0 0 5:2 6 2. Portugalija 2 1 1 0 7:0 3 3. O. Slonova~e 2 0 1 1 1:3 1 4. S. Koreja 2 0 0 2 1:9 0

D grupa

F grupa

H grupa

Prvo kolo: Srbija – Gana 0:1, Nema~ka – Australija 4:0. Drugo kolo: Nema~ka – Srbija 0:1, Gana – Australija 1:1. Tre}e kolo: Gana – Nema~ka (23. jun, 20.30), Australija – Srbija (23. jun, 20.30).

1. Gana 2 1 1 0 2:1 4 2. Nema~ka 2 1 0 1 4:1 3 3. Srbija 2 1 0 1 1:1 3 4. Australija 2 0 1 1 1:5 1

Prvo kolo: Italija – Paragvaj 1:1 Novi Zeland – Slova~ka 1:1. Drugo kolo: Slova~ka – Paragvaj 0:2, Italija – Novi Zeland 1:1 Tre}e kolo: Slova~ka – Italija (24. jun, 16), Paragvaj – Novi Zeland (24. jun, 16).

1. Paragvaj 2 1 1 0 3:1 4 2. Italija 2 0 2 0 2:2 2 3. N. Zeland 2 0 2 0 2:2 2 4. Slova~ka 2 0 1 1 1:3 1

Prvo kolo: Honduras - ^ile 0:1, [panija – [vajcarska 0:1. Drugo kolo: ^ile – [vajcarska 1:0, [panija – Honduras (sino}). Tre}e kolo: ^ile – [panija (25. jun, 20.30), [vajcarska – Honduras (25. jun, 20.30).

1.. ^ile 2 2 0 0 2:0 6 2.. [vajcarska 2 1 0 1 1:1 3 3.- 4. [panija 1 0 0 1 0:1 0 3. -4. Honduras 1 0 0 1 0:1 0

20

SPORT

utorak22.jun2010.

DNEVNIK DIMITRIJE PEJANOVI], JUNAK BARA@-ME^A U PLZENU

OTVORENO PRVENSTVO ENGLESKE (VIMBLDON)

Korak po korak do Londona

Jelena eliminisala britansku nadu Prva srpska teniserka pobedila je u prvom kolu Vimbldona Loru Robson, najve}u nadu Velike Britanije 6:3, 7:6. Jelena Jankovi} je posledwih nekoliko go-

dina miqenica londonske publike, jer je zajedno sa Xejmijem Marejom trijumfovala u miks dublu.

Vi{e joj verovatno ne}e biti tako nakloweni jer je ve} u prvom kolu eliminisala trenutno napo-

Jelena Jankovi}

pularniju britansku teniserku Loru Robson. Jeleni je ovo bio prvi me~ na travi u sezoni, a Lori prvi me~ na Centralnom terenu (u seniorskoj konkurenciji), stoga je i po~etak bio vrlo spor.

Jankovi}eva je “na iskustvo” uspela da ve} u prvom gemu oduzme servis juniorskoj {ampionki Vimbldona iz 2008. godine. Kasnije je na~inila jo{ jedan, {to joj je omogu}ilo da osvoji prvi set posle 31 minuta sa 6:3. U drugom setu po jedan brejk je napravila svaka teniserka sve do 5:3, a onda je Lora osvojila dva gema za redom i stigla do izjedna~ewa. U 11. gemu je Beogra|anka prona{la ritam i re{ila ga u svoju korist, ali je uzvratila britanska tinejxerka.

Jankovi}eva je u 13. gemu na po~etku napravila dva mini brejka za 2:1. Robsonova je svoje u~e{}e na Vimbldonu uspela da produ`i odserviraju}i as (7:5), ali je kona~nu pobedu slavila Jelena.

Srpkiwi je bilo potrebno 86 minuta da se plasira u drugo kolo gde je ~eka Kana|ankka Aleksandra Vozwak.

Troicki u drugom kolu Viktor Troicki lako se plasirao u drugu rundu takmi~ewa na Otvorenom prvenstvu Engleske u tenisu. Drugi reket Srbije nije imao previ{e te`ak zadatak u prvom kolu Vimbldona, s obzirom da mu je rival bio za vi{e od 60 mesta lo{ije plasirani Igor Kuwicin.

Beogra|anin je pobedio 29-godi{weg tenisera iz Vladivostoka 6:3, 6:4, 6:1 posle 112 minuta igre.

Troicki je zabele`io ~ak 21 as, naspram svega tri wegovog rivala, ali je zato imao i 68 vinera (Kuwicin 29). Viktor Troicki }e se u drugom kolu sastati sa 16. nosiocem Jirgenom Melcerom iz Austrije, koji je na startu savladao Jamaj~anina Dastina Bruna 6:3, 4:6, 6:2, 6:3.

Troickom je ovo tre}e u~e{}e u glavnom `rebu Vimbldona, gde je pro{le godine igrao u tre}em kolu.

Viktor Troicki

IVANA [PANOVI] OPET POPRAVILA DR@AVNI REKORD U SKOKU UDAQ

Na pravom sam putu - Ispunili smo obe}awe i U nedavno objavqepopravili rekord Srbije. Jenom intervjuu u sam zadovoqan zbog te ~iwe“Dnevniku”, atletinice, ali rezultatom - nisam. ~arka novosadske Ivana vredi i vi{e od tih 6,78 Vojvodine i reprezentativka metara i krivo mi je {to je Srbije u skoku udaq Ivana imala peh u drugoj seriji na [panovi}, obe}ala je da }e na Kupu Evrope. Naime, dosko~iKupu Evrope u Beogradu napala je do nekih 7,05 metara, ali sti dr`avni i li~ni rekord (6,71 metara). Obe}awe je, evo, ispunila i sada novo najboqe ostvarewe iznosi 6,78 metara.

- Zadovoqna sam ostvarenim u Beogradu, ali nisam sre}na zbog ~iwenice {to, kao reprezentacija, nismo uspeli da u|emo u prvu ligu - rekla je Ivana [panovi}, nova-stara rekorderka Srbije.

- Rezultat od 6,78 metara svedo~i da sam na pravom putu u sklopu priprema za Evropsko prvenstvo u Barseloni, a izuzetno sam zadovoqna i zbog ~iwenice da sam u Beogradu imala veliku podr{ku s tribina.

Ivana [panovi} i Goran Obradovi} Da li ovaj rekord najavquje i velike ambicije je imala prestup od bukvalno na EP? dva milimetra i taj rezultat - Ni{ta ne `elim da obe}anije priznat. vam. Znam da }u dati sve od se[panovi}eva se nalazi u be na tom takmi~ewu i nadam fazi priprema za EP u Barsese da }u ponoviti seriju skoloni krajem jula. Rezultat iz kova poput ove iz Beograda.

Beograda nagove{tava da weAko to bude dovoqno da se na forma ide uzlaznom putaukqu~im u borbu za medaqe, wom i da nije nemogu}e da i u bi}u sre}na, a jedino {to mogu [paniji dosko~i jako daleko. da nagovestim jeste to da }u - Pred Kup Evrope napravidati sve od sebe kako bih najli smo imitaciju trena`nog daqe skakala upravo na procesa koji }emo imati u Evropskom prvenstvu.

Barseloni - objasnio je Goran Zadovoqan je, naravno, i Obradovi}. - To se, evo, pokaIvanin trener Goran Obradozalo kao pun pogodatk, pa }emo vi}, koji je konstatovao: i pred po~etak Evropskog pr-

venstva ponoviti ovaj tronedeqni ciklus rada. Sledi nam, 1. jula, odlazak na EAA miting u slovena~kom gradu Velewu, a onda, ukoliko Ivana dobije poziv, idemo na miting Dijamantske lige, u Lozanu (8. jul). Posle toga povu}i }emo se iz centra pa`we javnosti i

Foto: F. Baki}

nastojati da izbrusimo formu.

Kakva je bila Ivanina reakcija na obarawe rekorda?

- Ona je svesna svojih mogu}nosti i ovim ostvarewem spao je pritisak s we - kategori~an je bio Obradovi}. - Ivana vredi puno i verujem da }e u Barseloni barem ponoviti rezultat iz Beograda, a to bi je, samo po sebi, uvelo u borbu za medaqe. Naravno, o~ekujemo da mo`e da sko~i i puno boqe od 6,78 metara, ali se time ne}emo optere}ivati.

A. Predojevi}

Bozoqac ~eka Federera Ilija Bozoqac je u prvom kolu Otvorenog prvenstva Engleske savladao nekada{weg olimpijskog {ampiona i biv{eg broja devet Nikolasa Alehandra Masu sa 3:1, po setovima 7:6, 3:6, 6:3, 7:6 posle skoro tri sata igre. Bozoq~ev odli~an servis mu je pomogao da i u ovom me~u ostvari pobedu. Srbin je zabele`io ~as 27 asova, samo dve duple gre{ke i 109 vinera.

Ilija je dobio prvi set u taj brejku, nakon ~ega je ^ileanac u drugom setu startovao sa tri osvojena gema, {to se ispostavilo kao odlu~uju}e za wegovo izjedna~ewe ukupnog rezultata (1:1).

Masu je napravio brejk u tre}em gemu tre}eg seta i poveo 2:1.

Tu prednost je zadr`ao sve do {estog gema kada mu je 25-godi{wi teniser iz Aleksandrovca oduzeo servis, a zatim i tri naredna gema re{io u svoju korist, ~ime je dobio tre}i set. ^etvrti set bio je bio je bez brejka, sve do 13. gema. U odlu~uju}em taj brejku je najpre gubio sa 3:6, da bi onda stigao na 7:6, pa 9:7.

Iliji Bozoqcu je ovo tek drugo u~e{}e u glavnom `rebu Vimbldona, a 2008. je tako|e stigao do drugog kola.

Srpski teniser se u narednoj rundi sastaje sa braniocem titule Roxerom Federerom. [vajcarac je bio na pet poena od eliminacije na samom startu, ali je posle maratona, ipak, uspeo da u pet setova savlada i Alehandra Faqu sa 5:7, 4:6, 6:4, 7:6, 6:0.

KASA^KI DAN U SUBOTICI

Uvertira za Du`ijancu

Pobedama Adingtona i Living Lajna u doma}oj i internacionalnoj Suboti~koj miqi, te Jegrevua u Fliger derbiju, obele`en je ~etvrti trka~ki dan na suboti~kom Hipodromu. Publika je mogla da u`iva u ~ak dvanaest kasa~kih trka, a bila je to odli~na uvertira pred tradicionalno Du`ijancu koja se odr`ava 24. i 25. jula.

Rezultati – prva kasa~ka trka: Top Gan (B. Muki}) 1:23,6, druga kasa~ka trka: Darvin (T. Kri`anovi}) 1:22, tre}a kasa~ka trka: Pipi Duga ^arapa (M. Simin) 1:21,4, ~etvrta kasa~ka trka: Kazanova (M. Simin) 1:17,4 , peta kasa~ka trka: Leon Hart (J. Hajnal) 1:19,9,”Internacionalna Miqa“, prvo tr~awe: Fani Filou (Z. Bogdan) 1:16,4, sedma kasa~ka trka, „Doma}a Miqa“, prvo tr~awe: Living Lajn (B. Muki}) 1:18,90, osma kasa~ka trka, „Fliger derbi“: Jegrevu (M. Slavi~) 1:16,4, deveta kasa~ka trka, „Internacionalna Miqa“, druga tr~awe: Adington (B. Muki}) 1:15,8, deseta kasa~ka trka, „Doma}a Miqa“, drugo tr~awe: Living Lajn (B. Muki}) 1:18,4, jedanaesta kasa~ka trka: Dakota (M. Merkovi}) 1:19,9, dvanaesta kasa~ka trka: Ben Hit (I. Tumbas) 1:24,9. N. S. SRBIJA RELI

Bugari najboqi Posle dvodnevnog nadmetawa na terenima Vaqeva, Div~ibara, Lisovi}a, Ko{utwaka i Avale, sve~anom dodelom pehara ispred Skup{tine Beograda zavr{en je 43. Srbija reli, najzna~ajnije automobilsko takmi~ewe u regionu. U generalnom plasmanu za prvenstvo Evrope - kup Istok prvo mesto pripalo je posadi iz Bugarske (Petar \o{ev, Dimitar Spasov). U generalnom plasmanu za {ampionat Srbije pobedio je Finac Miko Hirvonen sa suvoza~em Jarmo Lehtinenom.

Rukometna reprezentacija Srbije izborila je plasman na Svetsko prvenstvo koje }e se slede}e godine odr`ati u [vedskoj.

Put do smotre najboqih svetskih reprezentacija vodio je preko uvek neugodne ^e{ke, a junak revan{ susreta koji je igran u Plzenu je golman orlova Dimitrije Pejanovi}.

Pre dve godine u Ni{u Dimitrije je na svoj konto upisao 26 odbrana,

Ovim plasmanom u [vedsku obezbedili smo kontinuitet odlaska na velika takmi~ewa. Najpre nas ~eka SP u [vedskoj, potom EP u Beogradu, ostaje samo da se plasiramo na OI u Londonu?

- Bitno je da smo obezbedili kontinuitet na velikim takmi~ewima. Idemo redom. Imamo vremena za uigravawe u ovom sastavu, da podignemo nivo i napravimo neki vrhunski rezultat do kraja

Dimitrije Pejanovi} (desno) i Mladen Bojinovi}

a sada u Plzenu 16, od kojih su neke bile u presudnim trenucima.

Ponovo ste “uni{tili” ^ehe, istorija kao da se ponovila, predo~ili smo ~iwenicu Dimitriju Pejanovi}u.

- Tako je, ponovila se. Pre dve godine smo pro{li u posledwim sekundama u Ni{u, sada smo to ponovili na wihovom terenu. Mislim da nije samo sre}a u pitawu, ve} da smo u oba me~a bili kvalitetnija ekipa i zaslu`eno pobedili. Nismo izdr`ali svih 60 minuta u istom tempu, ali to je te{ko izvesti. @ao mi je {to qudi u Srbiji nisu mogli da vide ~itav me~ zbog problema sa signalom, ali se nadam da se takve stvari ne}e doga|ati u budu}nosti.

olimpijskog ciklusa. Imam 36 godina, ali iskreno ne razmi{qam o kraju karijere. Idemo korak po korak.

Srbija je nastavila i kontinuitet dobrih golmana. Sva trojica ste u ovim kvalifikacijama pokazali kvalitet. U prvom me~u Darko Stani} fantasti~an, u drugom vi, uz dobru podr{ku Marjanca?

- Tako i treba da bude. ^uli smo se i pre, i posle me~a. Mi smo tim, tako najboqe funkcioni{emo. Dopuwujemo se, ~esto, gotovo uvek je jedan raspolo`en. Sa Marjancem funkcioni{em odli~no, naravno. On je moj klinac iz Crvenke i tu ne sme da bude problema.

J. G.

STEVAN POPOV PRISUSTVOVAO NAJVE]EM IZNENA\EWU U BARA@U ZA SP

Rumuni za klasu boqi Najve}e iznena|ewe u bara` me~evima za Svetsko prvenstvo u [vedskoj 2011. godine priredili su Rumuni, koji su najpre na svom terenu izgubili od Rusa 28:32, a potom u Moskvi slavili s pet golova razlike 37:32. Tako su izabranici Vasile Stinge u~inili nemogu}e i plasirali se na SP. Impresije s ovoga susreta preneo nam je Stevan Popov, koji je bio delegat-kontrolor- u ^ehovu, dok su sudili Makedonci Nikolov i Na~evski.

- Za sve nas u rukometu je to veliko iznena|ewe {to su Rusi posle pobede u gostima pora`eni na svom terenu i tako se oprostili od SP - ka`e Stevan Popov. - Jednostavno je neobja{wivo {ta se dogodilo s Rusima. Na po~etku susreta proma{ili su prvi napad, Rumuni su uzvratili golom, usledilo je izjedna~ewe do 2:2, da bi potom izabranici Vasile Stinge uzeli konce igre u svoje ruke i ubrzo posle 4:2, stekli prednost od pet golova (15:10). Na odmor su Rusi oti{li sa zaostatkom od tri gola (16:13).

Popov nagla{ava da je i drugo poluvreme bilo potpuno u znaku gostiju.

- Rusi su uspevali da se primaknu na dva gola, ali bi ubrzo se Rumuni vratili na kvotu “+5” (21:16). Posledwi poku{aj doma}ina da preokrene rezultat i obezbede plasman na SP imali su dva minuta pre kraja kada su se primakli na dva gola zaostatka (32:30), ali to je bilo sve {to su mogli. Rumuni su napravili seriju 3:0 (35:30, 36:31), a Rusi su u tim trenucima proma{ili sedmerac i

Stevan Popov

imali dva-tri ishitrena {uta detaqno je pojasnio kretawe rezultata Popov, a na pitawe koga bi pohvalio u redovima Rumuna rekao je: - Igra Rumuna se svodila na dva izuzetna {utera Florina [aniju (8 golova), koji je postizao evrogolove sa 9-10 metara, a wemu uz rame je bio Aleksandru ^epregi (8). Velika pomo} stizala je i od Gabrijela Floree (4), Lucijana @urke (4), Marijana \onee (4) i Marijusa Jona Novanka (4), koji su re{etali ruski gol. Bukvalno ruski golmani se nisu videli, pa je i razumqivo {to je doma}in primio ~ak 37 golova. Tome dodati i lo{u igru u odbrani, po kojoj su Rusi poznati.

Kako su Rusi primili poraz i eliminaciju sa SP? - Me~ je korektno zavr{en, bez prigovora su|ewu. Videlo se da je doma}inu te{ko, ali su poraz dostojanstveno primili - pojasnio je Popov.

J. Gali}

Ma|ari nadigrali Slovence Proteklog vikenda igrani su me~evi bara`a za odlazak na Svetsko rukometno prvenstvo koje }e se od 14. do 30. januara 2011. godine odr`ati u [vedskoj. Postignuti su slede}i rezultati: Holandija Austrija 28:34 - 31:15 (prvi me~), Ukrajina - Slova~ka 21:30 - 30:25, [vajcarska - Danska 29:34 - 27:32, Litvanija - Norve{ka 21:24 - 19:27, Gr~ka - Nema~ka 20:27 - 20:25, Rusija - Rumunija 32:37 - 32:28, [panija - Portugal 33:25 - 27:26, ^e{ka - Srbija 25:22, - 23:27.

SPORT

DNEVNIK SPARTAK U KVALIFIKACIJAMA ZA KUP EVROPE IGRA S LUKSEMBUR@ANIMA

Diferdan` po meri Suboti~ana Odlukom `reba fudbaleri Spartak Zlatibor vode }e me~eve drugog kruga kvalifikacija za Ligu Evrope igrati 15. i 22. jula, a protiv ekipe Diferdan` iz Luksemburga.

– Zadovoqan sam kako je protekao `reb, ube|en sam da Spartak mo`e u naredni krug

Odmah po okon~awu `reba smo kontaktirali i Dragana Miranovi}a, novog trenera Spartak Zlatibor vode. On, naravno, nije mogao da nam ka`e ne{to vi{e o protivniku, ali je ipak dao svoj komentar.

– Najbitniji mi je Spartak, a uvek }emo imati nekoliko

Romanti~ari i golubovi dobro pro{li Srpski predstavnici u Ligi Evrope, OFK Beograd i suboti~ki Spartak imaju lepu priliku da se pridru`e Crvenoj zvezdi u tre}em kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. @rebom su izvu~eni protivnici “romanti~ara” i “golubova” u 2. kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. OFK Beograd }e igrati sa pobednikom me~a Torpedo @odino (Belorusija) - Filkir (Island).

Spartak je za protivnika dobio Diferdan` iz Luksemburga.

Re~ je o klubu koji je formiran 2003. godine, fuzijom dve lokalne ekipe - “Crveni momci” (Red bojs) i AS Diferdan`. Red bojs Differdange je ve} igrao u Kupu {ampiona i u Kupu UEFA, ali nikad nije pro{ao prvo kolo. Najve}i uspeh bila je pobeda nad Omonijom sa Nikozije 2:1, 1979. godine u KE[-u, ali ga je u revan{u kiparska ekipa deklasirala - 6:1. U Kupu UEFA, 1984. godine luksembur{ka ekipa je iznenadila sve odigrav{i 0:0 sa Ajaksom iz Amsterdama, ali je u revan{u bilo ~ak 14:0 za holandsku ekipu, {to je i daqe rekord tog takmi~ewa.

Prve utakmice igraju se 15. jula, a revan{ me~evi su 22. jula.

U prvim utakmicama OFK }e biti doma}in, a Spartak ide u Luksemburg. Bawalu~ki Borac za protivnika je dobio ekipu Lozane iz [vajcarske. U prvom me~u Bawalu~ani }e biti gosti. takmi~ewa i da je to realnost – kratko je istakao Du{an Oxakli}, potpredsednik Spartak Zlatibor vode.

Diferdan` je pro{le sezone osvojio ~etvrto mesto u luksembur{koj ligi, a nastao je spajawem Red Bojsa koji su bili {estostruki prvaci Luksemburga i AF Diferdan`a jo{ 2003. godine. Iako su u svojoj zemqi klub sa o~iglednom tradicijom, u evropskim takmi~ewima nisu najboqe prolazili.

kombinacija igre sa kojim se mo`emo suprotstaviti rivalima. O Luksemburgu zaista trenutno ne znam mnogo, ali imamo vremena da do utakmica saznamo osnovne stvari. Moj princip je da se ne optere}ujem protivnicima, ve} da sam okrenut svojim igra~ima – istakao je Miranovi}.

Vaqa re}i da }e Spartak utakmicu protiv Luksembur`ana igrati u Novom Sadu.

N. S.

EVROPSKO PRVENSTVO U SAVATEU U FRANCUSKOJ

Srebro i {est bronzi za Srbe

Reprezentacija Srbije u kombat savateu u~estvovala je na Evropskom prvenstvu za juniore i seniore u francuskom Klermon Fernandu. Za juniore su odr`ane eliminacione i finalne, a za seniore samo eliminacione borbe.

Na{e iskusne seniorke, svetska prvakiwa iz 2009. godine Jelena Kuni}, ~lanica KBS Galaktik (Sombor) do 70 kilograma sa tri borbe i evropska prvakiwa iz 2009.

Eva Hala{i, ~lanica Budo kluba Realni aikido (Senta) do 65 kilograma, plasirale su se u finale koje }e biti odr`ano u novembru mesecu. Od seniora drasti~no je o{te}en Qubomir ^esti} (Savate boks kluba Ruma) do 80 kilograma, koji je morao da se zadovoqi bronzom kao i Sa{a ]irovi} (Savate klub Stara Pazova) preko 85 kilograma i Igor [ivoqicki (Savate boks klub Sremska Mitrovica) do 65 kilograma koji zbog povrede nisu mogli da nastave daqe i morali su da se zadovoqe bronzanim medaqama.

Juniori su osvojili jednu srebrenu tri bronzane meda-

qe. Srebro je pripalo Stefanu Mira`i} (Savate boks klub Sirmijum, Sremska Mitrovica) do 60 kilograma, a bronze su uzeli Milo{ Vra~evi} (Savate klub Stara Pazova) do 75 kilograma, Mi{o Gaji} (Savate boks klub Sirmijum) do 65 kilograma i Bojan Mi}evi~ (Savate klub Vr{ac) do 70 kilograma.

Samo dva na{a takmi~ara nisu uspela da osvoje jednu od medaqa, a to su Darko Gruji} iz Rume i Sini{a Kne`evi} iz Stare Pazove. Za vreme odr`avawa Evropskog Prvenstva odr`ana je i Izborna Skup{tina Evropske Savate Konfederacije na kojoj su u organe i radna tela izabrani i predstavnici Srbije.

Miodrag Raki} izabran je u predsedni{tvo Evropske Konfederacije, a poveren mu je kao predsedniku i resor Komisije za obrazovawe i omladinu i Anti doping komisije ESC. Na{ sudija Radenko Tadi} ~lan je Sudijske komisije, Dejan Gavrilovi} ~lan Takmi~erske komisije, a Maja Oxi} predsednik Komisije za `ene.

MLADI REPREZENTATIVAC U SAD

Bjelica trenirao u Memfisu Dosada{wi ko{arka{ Crvene zvezde Nemawa Bjelica trenirao je u Memfisu, u poku{aju da ve} od naredne sezone zaigra u NBA ligi. Srpski reprezentativac mogao bi, prema re~ima Tonija Baronea koji radi s igra~ima u kampu Grizlija, da se na|e u prvoj rundi drafta.

- Nemawa Bjelica je veoma, veoma dobar evropski igra~ koji }e se na}i na draftu. Ja mislim da }e on biti izabran u prvoj rundi - rekao je Barone.

Pored Memfisa, za Bjelicu su zainteresovani i Majami i Minesota, pa ostaje da se vidi gde }e najboqi igra~ Zvezde u pro{loj sezoni zaigrati u nastavku karijere.

utorak22.jun2010.

21

PARTIZAN IGRA S PJUNIKOM U DRUGOM KOLU KVALIFIKACIJA ZA LIGU [AMPIONA

Klima i put brinu vaqak Fudbaleri Partizana u drugom kolu kvalifikacija za Ligu {ampiona igra}e sa predstavnikom Jermenije Pjunikom, odlu~eno je ju~e `rebom u Nionu. Crno – beli }e biti doma}ini u prvom me~u 14. jula, a revan{ se igra nedequ dana kasnije u Jerevanu.

Pjunik je, zajedno sa Araratom i Banantsom najtrofejniji jermenski klub, sa 12 osvojenih prvenstava, ~etiri nacionalna kupa i {est superkupova. Osnovan je 1992. godine pod imenom Homenetmen, a posle osvojene dve titule pod trenutnim nazivom rasformiran je 1999, usled finansijskih te{ko}a. Dve godine kasnije preuzima ga biznismen Ruben Hjarapetjan i fuzioni{e sa Armenikumom pa se klub vra}a u Premijer ligu bez ijedne utakmice odigrane u ni`im ligama. Sledi devet uzastopnih titula nacionalnog prvaka, a 2002. Pjunik postaje jedini klub iz Jermenije koji se plasirao u drugo kolo kvalifikacija za Ligu {ampiona.

Kleo posti`e jedini gol u me~u s Rabotni~kim

Koper u Zagrebu U drugom kolu kvalifikacija za fudbalsku Ligu {ampiona sastaju se: Lijepaja (Letonija) - Sparta Prag (^e{ka), Aktobe (Kazahstan) - Olimpi Rustavi (Gruzija), Levadija (Estonija) - Debrecin (Ma|arska), Partizan (Srbija) - Pjunik (Jermenija), Inter Baku (Azerbejxan) - Leh (Poqska), Dinamo Zagreb (Hrvatska) - Koper (Slovenija), Liteks (Bugarska) - pobednik me~a Tre Fiori (San Marino)/Rudar (Crna Gora), pobednik me~a Santa Koloma (Andora)/Birkirkara (Malta) - @ilina (Slova~ka), [erif (Moldavija) Dinamo Tirana (Albanija), Hapoel Tel Aviv (Izrael) - @eqezni~ar (BiH), Omonija (Kipar) - Renova (Makedonija), Salcburg (Austrija) - HB Tor{avn (Farska Ostrva), Bohemijans (R. Irska) TNS (Vels), Bate (Belorusija) - FH (Island), AIK ([vedska) - @enes E{ (Luksemburg), Linfild (S. Irska) - Rozenborg (Norve{ka), Ekranas (Litvanija) - HJK Helsinki (Finska).

Prve utakmcie na programu su 13. i 14. jula, dok su revan{i na programu 20. i 21. jula.

Pro Reko kupuje - sve Prema pisawu jednog italijanskog vaterpolo sajta, Andrija Prlainovi} se vodi kao novi igra~ Pro Reka. Kupqeni i Crnogorci Ivovi} i Zlokovi}, i [panac Perone. Evropski i italijanski {ampion, Pro Reko godinama

Andrija Prlainovi}

kupuje sve najboqe igra~e koji postoje u vaterpolu. Pro{le sezone doveo su, izme|u ostalih dvojicu srpskih reprezentativaca, Slobodana Niki}a i Filipa Filipovi}a, u me|uvremenu su se odrekli Vawe Udovi~i}a, a prema pisawu jednog specijalizovanog vaterpolo sajta, u novoj sezoni kapicu Pro Reka nosi}e jo{ jedan srpski reprezentativac Andrija Prlainovi}, kao i Crnogorci Aleksandar Ivovi} i Boris Zlokovi}.

Na tom sajtu, u rubrici “Pijaca” (tr`i{te), kao novi igra~i Reka navode se: Ivovi}, Prlainovi}, Zlokovi}, Felipe Perone (do{ao iz Barselonete), kao i Federiko Lapena iz Florentine.

Osim Vawe Udovi~i}a, trener Pino Porcio vi{e ne ra~una ni na iskusnog Alesandra Kalkateru i Hrvata Danijela Premu{a.

Ju`na Afrika u Ni{u Ju`na Afrika }e biti osmi u~esnik finalnog turnira Svetske lige u Ni{u od 13. do 18. jula.

Oni su se plasirali na kvalifikacionom turniru u Tunisu u konkurenciji doma}ina, Maroka i Al`ira. Ju`na Afrika }e biti u grupi sa Srbijom, Australijom i Hrvatskom. U prvom kolu 13. jula u posledwoj utakmici dana Srbija }e igrati sa Ju`nom Afrikom (20). U drugoj grupi su SAD, Crna Gora, Kina i [panija.

Pjunik poseduje moderan trening centar i najboqu Omladinsku {kolu o ~emu svedo~i i veliki broj reprezentativaca {to u mla|im selekcijama. Edgar Manu~arijan (Ajaks), Apula Edel (PS@) i Henrik Mkitarijan (Metalurg Doweck) su najpoznatiji izdanci Pjunikove Akademije. Klupske boje su plava i bela, a stadion ,, Neri stadion’’, kapaciteta 6.800 mesta.

U Partizanu mogu biti zadovoqni `rebom, ali sekretar stru~nog {taba Qubi{a Rankovi} poziva na oprez.

- Protivnik je nezgodan jer predstavqa sovjetsku {kolu fudbala, vrlo je daleko, sa klimom druga~ijom od na{e. Ne znamo mnogo o wemu, ali ako se dobro spremimo mislim da ne}emo imati pro-

blema. U narednim danima podrobno }emo se informisati o Jermenima – rekao je Rankovi}.

Revan{ u gostima Partizanu ne predstavqa teret.

- Ako se budemo dr`ali na{eg plana programa bi}e nam svejedno.

Proba}emo, naravno, da sve re{imo u Beogradu, ali iako ne uspemo zadr`a}emo {anse za prolaz.

Vaqak, za sada, dobro gura.

- Trener je zadovoqan proverom protiv Rabotni~kog, posebno izdawem nekih pojedinaca i nadaqe }e nastaviti po istom – istakao je Rankovi}.

Eventualnog protivnika u tre}em kolu kvalifikacija za Ligu {ampiona Partizan }e dobiti posle prve utakmice sa Pjunikom.

I. Lazarevi}

ZVEZDA NASTAVQA PRIPREME U SLOVENIJI

Dostani} tra`i br`u igru Fudbaleri Crvene zvezde naredne dve nedeqe, u okviru prve faze priprema za novu sezonu, prove{}e na Pohorju.

- Plan je jasan, i u ovom bazi~nom delu rada akcenat }e biti stavqen na sticawe snage i kondicije, a pozabavi}emo se i nekim takti~kim varijantama.

Trenira}emo dva.- tri puta dnevno, a moramo da podignemo spremu ekipe na vi{i nivo- istakao je trener Dostani}.

Uo~i polaska u Sloveniju, ugovore sa Crvenom zvezdom u prostorijama Fudbalskog saveza Beograda potpisali su Vladan Bini} i Marko Ve{ovi}.

- Presre}an sam {to }u braniti boje najve}eg kluba na Balkanu. Ovo je veliki izazov za mene

Ratko Dostani}

Spisak za Sloveniju Stru~ni {tab Beogra|ana odlu~io je da u Sloveniju povede slede}eih 29 igra~a: Stamenkovi}, Pavlovi}, Bajkovi}, Dmitrovi} (omladinac), Stojkovi} (omladinac), Spaji} (omladinac), Mijailovi} (omladinac), S. \or|evi}, Viloti}, Savi}, Ninkov, Miki}, Igwatijevi}, S. Reqi}, Bogdanovi}, N. Nikoli}, Isah, Savio, Kadu, Mugo{a, Ve{ovi}, Jeremi}, Lazovi}, Bini}, Trifunovi}, Suba{i}, Jevti}, Perovi}, Leki}, a tokom nedeqe ekipi bi trebalo da se prikqu~i i iskusni Ogwen Koroman. i nadam se da }u uspeti da se doka`em u crveno-belom dresu. Lepo sam prihva}en i verujem da }u brzo pro}i period adaptacije i izboriti se za mesto u takmi~ar-

skom pogonu - poru~io je Ve{ovi}(19) koji je sklopio ~etvorogodi{wi ugovor sa Zvezdom.

Tokom prve faze priprema crveno-beli }e imati tri testa.

Jagodinci me{aju karte Srpski fudbalski superliga{ Jagodina je predstavio dvojicu novih igra~a, Rado{a Proti}a i Stevana Vasi}a, a generalni sekretar kluiba Slavko Gajin obelodanio je imena {estorice fudbalera koji su slobodni. Proti} (23), je u Jagodinu do{ao iz {aba~ke Ma~ve, a igra na mestu levog beka.

Pro{ao je Partizanovu omladinsku {kolu, a prvi profesionalni ugovor je imao sa Radom. Pre Ma~ve je igrao za Teleoptik i Leotar.

Vasi} je pro{ao sve selekcije Jagodine, a bio je ustupqen pola godine Radni~kom iz Svilajnca i pola godine Trgova~kom iz Jagodine, da bi se vratio u mati~ni klub. Prema re~ima Gajina, Nanad Nasti} nije opravdao o~ekivawa stru~nog {taba i mo`e da ode pod odre|enim uslovima. Golman Damir Milanovi} bi}e ustupqen na pola godine najverovatnije Slogi iz Despotovca.

Prvi, 26. juna, kada }e odmeriti snage sa slovena~kim prvakom Koprom, dok su dva me~a predvi|ena za 3. jul i tada }e na sceni biti dve ekipe u me~evima sa Dom`alama i jednim slovena~kim tre}eliga{em. Zvezdina baza bi}e hotel Arena.

- Mnogo toga treba da promenimo u na{oj igri u odnosu na minulu sezonu. Treba da igramo br`e i agresivnije. Fudbaleri znaju {ta o~ekujemo od wih.

Zvezda mora da prezentira dopadqiv fudbal, a u isto vreme tra`imo od svakog igra~a da se bezrezervno daje i stavqa u slu`bu koletiva. To je na{ princip od kojeg ne}emo odustati – istakao je Ratko Dostani}.

Prva dva letwa poja~awa su Vladan Bini} i Marko Ve{ovi}. Klub je napustio kapiten Lazeti}, a o~ekuje se dolazak Ogwena Koromana.

- Bitno je da nam dolazi Koroman. Zna se na{a `eqa da anga`ujemo i Du{ka To{i}a. Vide}emo {ta }e biti po tom pitawu. Ukoliko sa Leki}em i wegovim transferom bude sve u redu, mo`da }emo potra`iti i napada~a. Ali, to je to. Odlu~ili smo se za igra~e koji }e biti prava poja~awa, a dali smo {ansu i nekim na{im omladincima na koje ozbiqno ra~unamo – zakqu~io je Dostani}.

Z. Rangelov

Tintor trener Solunca Posle velikog uspeha i osvajawa prvog mesta u zapadnoj grupi Vojvo|anske lige i plasmana u vi{i rang, do{lo je do smene trenera u taboru Solunca iz Rastine. Umesto Branislava Smiqanovskog imenovan je Milan Tintor koji poseduje “A” licencu. A funkcija sportskog direktora poverena je Slavi{i Mijatovi}u.

A. S.

22

SPORT

utorak22.jun2010.

OL @ITI[TE – NOVA CRWA

Nedostajali golovi Jedinstvo - Napredak 0:0 NOVA CRWA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca: 200. sudija: Andra{ Mesaro{ (Banatski Dvor). @uti kartoni: Bicok, Babi} (Jedinstvo), a Mu~ibabi}, Sirar (Napredak).

JEDINSTVO: Medi}, Kova~evi}, Sila|i (od 46. minuta Vujinovi}), Bicok, Vlaji}, Kantar, Stanojevi}, Babi}, Basta, Jawatovi} i Martinovi}.

NAPREDAK: Kresovi}, Dubaji}, Mu~ibabi}, Sirar, Cviji}, Radunovi}, Savi}, Karaka{, Karanovi}, Petri} (od 17. minuta), [evarika.

Prva utakmica mini bara`a dva kom{ijska rivala zavr{ena je rezultatom 0:0, a moglo je biti golova samo da su napada~i oba tima imali malo vi{e sre}e u zavr{nicama napada. Najboqe prilike za golove vi|ene su u prvom delu me~a. Gost je najozbiqniju {ansu propustio u 17.minutu kada je Savi} posle asistencije lucidnog [evarike {utirao, ali je lopta pogodila stativu i odbila se u poqe. U slede}em minutu na uba~enu loptu posle polukontre dobro reaguje Karlos Basta, ali i napada~ doma}ina nije imaom sre}e lopta i posle wegovog udarca poga|a stativu.

Najboqu priluku u nastavku propu{ta doma}i tim kada je Kova~evi} u 50.minutu posle uigrane kombinacije ostao sam ispred golmana Kresovi}a, a wegov udarac sa pet metara bio je neprecizan. Fini{ me~a doneo je dramu.

N. Jowev BARA@ ZA PIONIRSKU LIGU FSV

Ubedqivi Topol~ani Ba~ka Topola - Plandi{te 4:1 (1:1) BA^KA TOPOLA: Stadion Ba~ke Topole, gledalaca 200, sudija Mitrovi} (Ruma), strelci: Jerkovi} u 15. Dopuxa u 48. [o{ u 76. i Jakovqevi} u 78. za Ba~ku Topolu, a Lazarevi} u 36. minutu za Plandi{te. @uti karton: Glogovac (Plandi{te).

BA^KA TOPOLA: Hajago{ 7, Zelei 7, Mudrinski 7 (Kolar 7), Boro{ 8, Duda{ 7, Stani{i} 7, Kotarac 7, [o{ 8, Dopuxa 8, Jerkovi} 8 (Radovi} -), Nikoli} 8 (Jakovqevi} 8).

PLANDI[TE: Ru`i} 7, Stoji} 6 (Radulovi} 6), Petrovi} 6, Glogovac 6, Borojevi} 7, Xakovi} 6, Mladenovi} 7, Lazarevi} 8, Pej~i} 7, Albert 6, Petrovi} 6 (Nedimovi} 6).

U revan{ utakmici bara`a, pioniri Ba~ke Topole bili su boqi i plasirali se u Vojvo|ansku ligu. Mre`u je prvi zatresao Jerkovi}, a u drugom delu golove su postigli Dopuxa, [o{ i Jakovqevi}, a za goste gol je postigao Lazarevi}.

S. St.

GRADSKA LIGA ZREWANIN - PLEJ OF

SOMBORSKA ME\UOP[TINSKA LIGA

^en}ani u bara`u

Oya~ani u vi{em rangu

Radni~ki (S) - Banat (^) 0:1 (0:0) SUTJESKA: Igrali{te “Tjenti{te”, gledaalca 100, sudija Ra{kov (Zrewanin), strelac M. Gruba~ u 46. minutu (iz penala). @uti kartoni: Ba{evi} (Radni~ki), Eski} (Banat).

RADNI^KI: Jankulov 6 (Mo. Milo{ -), Gr~i} 6, Lazi} 6, Dubqevi} 5 (Skoko -), Deli} 6, Ba{evi} 6, Mago~evi} 6, @e`eq 6, Kolunxi} 6, Kondan 6, Mi. Milo{ 6.

BANAT: To{i} 6, Sekuli} 6, I. Jankovi} 6, Popovi} 7, Eski} 6, M. Jankovi} 6, O. Gruba~ 6 (Radoj~i} 6), Milovac 6, M. Gruba~ 7, Pavi~evi} 7, Joci} 7.

U ravnopravoj igri iskusniji gosti su stigli do najzna~ajne pobede koji im je obezbedio bara` u Podru`nu ligu Zrewanin.

U 46. minutu loptu je od doma}ih igra~a neko zahvatio rukom, pa je sudija pokazao na belu ta~ku, a Milan Gruba~ je bio siguran egzekutor za trijumf ^en}ana.

Damjanov u 11. za Radni~ki, a D. Kova~ u 58. Mak u 83. minutu za MSK. @uti kartoni: Slavkovi} (Radni~ki), Sewi, D. Kova~ (MSK). Crveni karton: Lenard (MSK).

RADNI^KI: Horvat 6, Let 6, \or|evi} 5 (Xakula 6), Gruji} 6, ^orlija 6, Treunov 6, Peka (Stojanovski 6), Nov~i} 6, Pejin 6, Slavkovi} 5 (@ivanov 6), Damjanov 7 MSK: Koji} 6, Gardinova~ki 6, Guqa{ 6, Laslo 5, Mak 7, Sewi 6, R. Kova~ 6, Lenard 5, D. Kova~ 7, O. Tot 7, F. Tot 7 (Madaras -).

U veoma `ivoj igri doma}i su poveli nakon dobrog {uta Damjanova. U nastavku gosti kre}u ofanzivnije i nakon veoma dobre akcije Danijel Kova~ u 58. minutu izjedna~io rezultat.

Pritisak Mihajlov~ana se nastavqa da bi Mak u gu`vi pred golom doma}ih u 83. minutu bio najspretniji i doneo “pirovu” pobedu gostima.

Radni~ki (JT) - MSK 1:2 (1:0)

@FK Banat - Lehel 0:1 (0:0)

JA[A TOMI]: Stadion “kraj Jera”, gledalaca 150, sudija Risti} (Luki}evo), strelci:

ZREWANIN: Stadion “kraj Bolnice”, gledalaca 150, sudija Toma{ev (Zrewanin), stre-

MELENCI: Rusanda - OFK Gradnulica (Zrewanin) 7:1, SUTJESKA: Radni~ki - Banat (^enta) 0:1, JA[A TOMI]: Radni~ki - MSK (Mihajlovo) 1:2, ZREWANIN: @FK Banat - Lehel (Mu`qa) 0:1.

1. Rusanda 14 10 2 2 51:11 32 2. Banat(^) 14 8 1 5 24:28 25 3. MSK 14 7 3 4 20:23 24 4. Rad.(JT) 14 6 1 7 22:24 19 5. Rad.(S) 14 4 5 5 24:26 17 6. @FK Banat 14 5 1 8 17:18 16 7. Gradnulica 14 3 4 7 17:32 13 8. Lehel 14 3 3 8 26:38 12

lac Ivanov u 85. minutu. @uti kartoni: Niki}, Domi} (@FK Banat), Popi}, Bognar (Lehel). Crveni karton: Vati (Lehel). @FK BANAT: Ludo{ki 7, Surla 7, Mili}ev 7, Pavlov 7, Grban 7, Zoranovi} 7 (Radin -), Kasum 7, Radi~evi} 8 (Niki} ), Miki} 7, Cvjeti} 7, Domi} 7.

LEHEL: Peri{i} 7, Popi} 7, Rati} 7, Bognar 7, Komatina 7 (Lon~arski -), Vati 7, Ivanov 8, Bjelo{ 7, Arsi} 7, Stameni} 7, Mihajlov 7 (Na| -).

Borbena i zanimqiva igra sa obe strana a odluka je pala u samom fini{u susreta kada je nakon gu`ve pred golom doma}ih Ivanov iz blizine savladao veterana Ludo{kog.

Pripremio: S. M. Petrovi}

OFK Oyaci - Sloga 5:1 (2:0) OYACI: Igrali{te OFK Oxaka, gledlaaca 100, sudija Lon~arevi} (Apatin), strelci: Mogu{ u 6. i 70. Stojanovi} u 20. Nikoli} u 53. i ]iri} u 56. za OFK Oxake, a Ninkovi} u 87. minutu za Slogu. @uti kartoni: Stojanovi}, Stojiqkovi} (OFK Oxaci), Rwak, Bari}, Kiti} (Sloga).

OFK OXACI: Stan~i} 7, Marijanovi} 8 (Mitrovi} 7), Stojiqkovi} 7, Krsti} 7, Nikoli} 8, Jankovi} 7, Medi} 7 (Min~i} 7), [o{ki} 7 (Spasi} 7), ]iri} 8, Stojanovi} 8, Mogu{ 8.

SLOGA: Bereti} 5, Rwak 6, Bari} 5 (Lovri} 6), Svilar 6, Kiti} 5, Keki} 5, Kova~ 6 (Bjelobrk 6), Vidovi} 5, Matko 5, Ninkovi} 6, Baki} 6.

Razigrana ekipa OFK Oxaka je sa pet golova u mre`i ispratila gosti iz ^onopqe, koji su sa podmla|enim timom doputovali u Oxake. Od prvog zvi`duka doma}i su nagovestili da idu na pobedu. Sa dva lepa pogotka se istakao Ivan Mogu{, doma}i su postigli jo{ tri gola preko Stojanovi}a, Nikoli}a i ]iri}a.

Pred kraj utakmice gosti su ubla`ili visok poraz preko Lu-

SVILOJEVO: Terekve{ - Hajduk (Stapar) 0:2, OYACI: Oyaci - Sloga (^onopqa) 5:1, ALEKSA [ANTI]: Aleksa [anti} - Jedinstvo (Kolut) (nije odigrano, gosti nisu doputovali), SOMBOR: [ikara Dinamo (Ba~ki Breg) 3:4, SOMBOR: Metalac - Dinamo (Sonta) 6:1, LALI]: Panonija - Dunav (Ba~ki Mono{tor) 0:3 (pf). Slobodni su bili: Sport i Jedinstvo iz Ribareva.

1. Hajduk 26 21 1 4 91:27 64 2. Oyaci 25 18 5 2 69:18 59 3. Metalac 25 15 6 4 61:34 51 4. Din. (BB) 25 14 4 7 62:37 46 5. Jed. (K) 24 13 4 7 64:39 43 6. Sloga (-1) 25 12 6 7 45:38 41 7. Dunav 25 11 5 9 66:56 38 8. Terek. (-1) 26 9 7 10 52:44 33 9. Dinamo (S) 26 7 6 13 39:63 27 10. Jedin. (R) 26 7 4 15 29:60 25 11. Sport 25 7 1 17 29:66 22 12. [ikara 26 6 2 18 42:74 20 13. A. [an. (-3) 24 5 5 14 30:58 17 14. Panon. (-3) 26 4 0 22 19:84 9

ke Ninkovi}a koji je iskoristio nesmotrenost doma}e odbrane i laganim udarcem matirao golmana Stan~i}a.

Po zavr{etku utakmice erupcija odu{evqewa.

S. Jovin

BARA@ ZA POPUNU PIONIRSKE I KADETSKE LIGE VOJVODINE

Sremci pro{li Srem Bumerang - Gradnulica 0:2(0:2) SREMSKA MITROVICA: Igrali{te Mitrosa, gledalaca 100, sudija Gajdobranski (Novi Sad).Strelci:Vajagi} u 15. i Teqigovi} u 25.@uti karton i:Mitrovi}(Srem Bumerang), ^urovi}, [purgin(Grandulica).

SREM BUMERANG: Raji}, \oki}, Uvali}, Solarevi}, Jovanovi}, Galeti}, Mitrovi}, Lackovi}, Baki}, Sedlarevi}(Samard`i}, Savi}, Bo{kovi}, Zazi}, Krsti}, Gari}, Mijatovi}).

GRANDULICA: Milojevi}, Oqa~a, A}imovi}, Dimitrovski, Vajagi}, Ivan~evi}, Davidovi}, ^urovi}, Vidakovi}, [purgin, Teqigovi} (Naumovski, Kne`evi}, Ruwavac).

Pioniri Srem Bumeranga u gostima su slavili sa 4:3 i svi su o~ekivali jo{ jednu pobedu, ali, tako, nisu mislili i gosti.Lep teren i dobro raspolo`ewe za igru doneli su im zaslu`enu pobedu.A, da na golu doma}ina , nije bilo, vrsnog golmana Raji-

}a, koji je sigurno odbranio pet {est sigurnih golova, vesequ gostiju nebi bilo kraja.

Srem Bumerang – Gradnulica 0:0 SREMSKA MITROVICA: Igrali{te Mitrosa, gledalaca 150, sudija Spasi} (Novi Sad).@uti kartoni:Mari~i}, Kova~i}(Srem Bumerang).

SREM BUMERANG: Macanovi}, Radovanovi}, Vasili}, Mari~i}, Kuzmanovi}, Radulovi}, Babi}, Zeqkovi}, Kova~i}, Stojanovi}, Ivkovi}(Miqkovi}, Stani{i}, ^upi}, Bradi}).

GRANDULICA: Rai~evi}, Vujinov, Savi~i}, Gruji}, Milo{ev, Erdeqan, Jeli}, Ru`i}, Vemi}, Krasi}, Stana}ev (Dimi}, Gli{in, Prohaska, Deli}, Mandi}, Atanackovi}, Mili~evi}).

Kadeti doma}ina uspeli su da uzmu bod u odlu~uju}oj utakmici za vi{i rang.U 16. minutu kapiten doma}ih Milo{ Radulo-

Nelogi~nosti Do sada su klubovi koji su `eleli da igraju u Vojvo|anskoj ligi (primer Trgova~kog iz Sremske Mitrovice) samo su se prijavili i to je bilo dovoqno.Srem Bumerang, kao prvak Srema , i u pionirskoj i u kadetskoj konkurenciji, prvi je klub koji je kroz takmi~ewe u{ao u vi{i rang.I to kroz b ara`.Bili smo boqi u gostima protiv Grandulice.Pioniri su pobedili sa 4:3, a kadeti sa 2:1.Bod uzet u kadetskoj konurenciji u Mitrovici doneo im m je slavqe. vi} je proma{io penal. Loptu je poslao preko pre~ke.Uz to je golman Macanovi} uspe{no intervenisao nekoliko puta i zaustavio opasne udarc e gostiju.

B. Rokni}

Ekipa Sirmijuma, prvak u konkurenciji poletaraca

LIGA SREMA I MA^VE ZA MLA\E KATEGORIJE

Trijumf Rumqana i Mitrov~ana Na igrali{tu Trgova~kog, u Sremskoj Mitrovici, odr`ana su posledwa kola i Ligi Srema i Ma~ve za mla|e poletarce (de~aci , bilo je i devoj~ica, ro|eni 2000.godine) i poletarce (u~esnici ro|eni 1999.godine).Dobar doma}in je bio Ajaks Trgova~ki na ~elu sa trenerom Jovicom Budi{i}em.

Na kraju , posle tak mi~arskog dela, uru~eni su pehari i medaqe za prve tri ekipe u obe konkurencije.Ovo uspelo takmi~ewe u fudbalu, sa najmla|im kategorijama, i budu}im velikim fudbalerima, uveli~ao je Branislav Nedimo-

vi}, gradona~elnik Op{tine Sremska Mitrovica.On je uru~io pehare i medaqe za prve tri ekipe u konkureniciji 1999.godi{ta.

U konkurenciji 2000.mla|ih poletaraca u~estovalo je 15 ekipa.Prvo mesto pripalo je prvoj ekipi Jedinstva iz Rume.Drugi je OFK [abac, dok je tre}i Savacium (tako|e iz [apca).I u konkurenciji poletaraca ,godi{ta 1999. u~estovalo je 15 ekipa, a prvaci su postali de~aci Sirmijuma iz Sremske Mitrovice.Drugo mesto osvojila je [kola fudbala AS iz [ida.Tre}i je bio Savacium iz [apca.

B. Rokni}

POTISKA LIGA

Tri gola Budoval~eva

BARA@ ZA KADETSKU LIGU FSV

Sloga - Slavija 5:2 (2:2)

Ba~ka Topola Plandi{te 5:1 (4:0) BA^KA TOPOLA: Stadion Ba~ke Topole, gledalaca 200, sudija Sremac (Ruma), strelci: ^elebi} u 5. Nerac u 13. i 17.

La}ak u 22. i Soreq u 78. za Ba~ku Topolu, Radulovi} u 88. minutu za Plandi{te.

BA^KA TOPOLA: \umi} 7 (Vu~ini} -), ^ala 7, Stani{i} 8 (Peter 7), Pavlovi} 8, Tot 8, La}ak 8, Mezei 7 (Jovi~evi} 7), Bo{kovi} 8, Nerac 9 (Soreq 7), Vujovi} 8, ^elelbi} 8 (Zorej 7).

PLANDI[TE: Ili~i} 6, Radulovi} 7, Ra|enovi} 6, Folcan 6, Barica 6, Cvetkovi} 7, ^orda 6, Nedimovi} 6, Milenkovi} 7, Pejovi} 6, [kundri} 6 (]iri} -).

Mre`u je na~eo ^elebi} a seriju golova su nastavili Nerec i La}ak.

S. St.

DNEVNIK

VETERANI METALCA PRVACI SRBIJE: Veterani futo{kog Metalca osvojili su titulu nezvani~nog prvaka Srbije, u Ma~vanskoj Mitrovici na turniru u konkurenciji Policajca iz Beograda i Sirmijuma iz Sremske Mitrovice osvojili su prvo mesto. Futo`ani su u prvoj utakmici savladali Sirmijum s 3:1,a u drugoj ekipu Policajca s 5:1. Uz to za najboqeg igra~a turnira progla{en je Mi}o Vrwe{, koji je ujedno bio i najboqi strelac, a najboqi golman je isto iz Metalca Dejan \urikin.

Tekst i foto: D. Ivani}

OSTOJI]EVO: Igrali{te Sloge, gledalaca 50. Sudija A. [evewhazi (Ostoji}evo).

Strelci: Stan~ul u 33, Budoval~ev u 40, 78. i 85. i Bulatovi} u 60. minutu za Slogu, a Kolakovi} u 13. i Milanov u 20. minutu za Slaviju.

SLOGA: Militarov, Foli}, Ra|enovi}, Vidakovi}, An|eli}, Budoval~ev, Nikoli}, Kertes (Bulatovi}), Va{tag, Fendrik, Stan~ul.

SLAVIJA: Vidakovi}, Doro, Zidarev, Husak, Nikolin, Milanov, Elezovi}, Budoval~ev, Kolakovi}, Kri{anov, Mihok.

Na zavr{etku sezone doma}ini iz Ostoji}eva koji se nalaze na za~equ tabele, uspeli su da ostvare drugu pobedu u ovom prvenstvu. Gosti iz Banatskog Aran|elova su golovima Kolakovi}a i Milanova poveli 0:2, me|utim, Ostoji}ev~ani su do

SRPSKI KRSTUR: Jedinstvo - Trome|a 4:0, OSTOJI]EVO: Sloga - Slavija (Banatsko Aran|elovo) 5:2, HORGO[: Horgo{ Higlo - Grani~ar (\ala) 4:2. PODLOKAW: Hajduk - Tisa (Padej) nije igrano. Slobodni su bili ^oka i [ampion Olimpija.

TABELA: ^oka 45, Tisa 37, Slavija 30, Grani~ar 28, Horgo{ Higlo 27, Trome|a 22, Jedinstvo 18, [ampion Olimpija 15, Hajduk i Sloga po 7 bodova.

U Suboti~ku podru~nu ligu plasirala se ekipa ^oke. odlaska na odmor uspeli da izjedna~e, a u drugom poluvremenu u potpunosti da preuzmu igru i zabele`e zaslu`enu pobedu 5:2.

U ekipi Sloge najvi{e se istakao trostruki strelac Budoval~ev.

M. Mitrovi}

IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

Da li Turska okre}e le|a Zapadu?

Bi -Bi - Si nicijativa Turske i Brazila za razmenu nuklearnog materijala s Iranom. Posete turskih zvani~nika Teheranu. Poku{aj dostavqawa pomo}i Gazi i, najnovije, tursko protivqewe novim sankcijama Iranu. Niz posledwih doga|aja sugeri{e da Turska mo`da okre}e le|a Zapadu.

Sude}i po izjavi ameri~kog sekretara odbrane Roberta Gejtsa, dobar deo odgovornosti za to snosi Evropa.

Posle pro{lonedeqnog izraelskog napada na flotilu brodova koji su poku{ali da dostave humanitarnu pomo} Gazi, u kojem je poginulo devetoro tuskih dr`avqana, qutwa Ankare na Izrael me|u nekim posmatra~ima protuma~eni su kao dokaz da turske veze sa Bliskim istokom ja~aju, a da sa Evropom slabe.

Takva mi{qewa dodatno je potkrepila odluka Turske da, uz Brazil, glasa protiv uvo|ewa novih sankcija Teheranu.

Ameri~ki ministar odbrane Robert Gejts smatra da bi Zapad morao da preispita svoju politiku prema Turskoj i da na|e na~ina da je vrati pod svoje okriqe.

I

Tokom posete Londonu, Gejts je odbio da komentari{e ulogu Izraela u napadu na flotilu koja se uputila ka Gazi, ali je konstatovao da je tursko okretawe Istoku „posledica toga {to je tamo guraju oni u Evropi, koji odbijaju da joj pru`e

vrstu organske veze sa Zapadom koju je tra`ila.“ Poslanik Evropskog parlamenta iz redova nema~ke konzervativne Hr{}ansko-socijalne unije, Markus Ferber, ne sla`e se sa Gejtsovom ocenom odnosa izme|u Evropske Unije i Turske:

„Od turskog premijera Erdoana niko nije tra`io da pro{le godine poseti predsednika Ahmadinexada u Teheranu. On je to u~inio samovoqno. To se nije desilo zbog Evrope ili kao korak protiv we. Turska `eli da igra ulogu u svom regionu koji nije

vezan za evropske poslove, niti za evropsku spoqnu politiku.“ Evropske vlade duboko su podeqene oko pitawa turskog ~lanstva u Evropskoj uniji.

Formalne pregovore o ~lanstvu zemqa je zapo~ela 2005. godine, ali joj je do sada dozvoqeno da otvori samo 12 od 35 poglavqa

rajem juna kona~no po~iwu {kolski raspusti i u Nema~koj. Iako su Nemci poznati kao „svetski putnici“ ipak veliki broj wih i ne putuje tako daleko. Do prvog kampa pored grada u kome stanuju. Ili na sopstvenom balkonu…

Opu{tena atmosfera u jednom kampu u blizini Bona.

Ptice cvrku}u, vazduh je sve`… Jedna porodica okupila se oko ro{tiqa, druga sedi ispred kamp ku}ice i u`iva u raz-

K

wih je naporan, stalno moraju da se pridr`avaju strogih pravila, ka`e Katarina. Ali, i na kampovawu se gosti moraju pridr`avati pravila. Kamp ku}ice su jedna pored druge, blizina je velika i svi se poznaju.

Za Horsta Jozefa [rajnera samo odmor na kampovawu dolazi u obzir – i to ne zato {to je jeftiniji. „Mislim da je letovawe u inostranstvu jeftino, ali ja idem samo tamo gde mogu da se sporazumevam. Ne govorim dobro engleski i meni je stra{no kad ne mogu da se

23

Qubav na bojnom poqu, da ili ne?

Toronto star ovodom neprili~nog i, po pravilima slu`be, zabrawenog odnosa izme|u kanadskog komandanta u Avganistanu, generala Danijela Menarda i jedne vojnikiwe, oglasili su se i seksolozi.

Oni smatraju da je potpuna zabrana svake intimnosti izme|u pripadnika vojske na terenu i u ratnoj zoni protivna qudskoj prirodi.

Sju Mekgarvi, klini~ki terapeut za probleme seksualne prirode, ka`e da je potreba za blisko{}u, tokom evolucije postala deo nas. To se neminovno, i ~ak izra`enije, de{ava i vojnicima koji su, sa jedne strane, u krajwe neprijatnom okru`ewu i izlo`eni opasnosti dok se, sa druge strane, od wih o~ekuje da se pona{aju kao automati. Ona potencira da neminovno dolazi do intimnosti i seksa u svakoj prilici i svakom okru`ewu u kome su zajedno na|u odrasle osobe.

Po wenim re~ima, posebno je te{ko {to se ispostavilo da qubav postane razlog za prekinutu karijeru. Mekgarvi smatra da bi i generala Menarda i svakog drugog vojnika trebalo procewivati po wihovim radnim rezultatima, a ne po sentimentalnim odnosima u kojima se na|e.

Penzionisani pukovnik Majkl Drapo, sada profesor prava iz Otave, apeluje da bi trebalo pre svega voditi ra~una o zdravom razumu i to uzimati kao

P

osnovni kriterijum. Oficiri i vojnici sa rati{ta tvrde da to okru`ewe mewa qude i da su potrebni neki ‘izduvni ventili’, poput seksa ili alkohola, koji bi qudima pomagali da se oslobode od stresa svakodnevice.

Sol Miler, psiholog koji je radio sa mnogim sportistima, tvrdi da se mo`e dogoditi da osobu na nekoj izra`enoj poziciji ‘ponese’ ose}aj da su ne{to posebnos {to, u kombinaciji sa sna`nim seksualnim porivom, neretko dovodi do prekora~ivawa granica moralnog.

Zabrana bliskosti izme|u pripadnika oru`anih snaga najstro`e se primewuje za kanadske vojnike, od svih koji se nalaze u Avganistanu.

Falusom na Me|unarodni ekonomski forum

Kampovawe i ro{tiq – nema~ki izbor Doj~e vele

u pregovorima, koje zemqe kandidati moraju da ispune. Neke zemqe poput Britanije smatraju da Tursku treba ohrabriti u modernizaciji i pribli`avawu Zapadu, te da bi dobrodo{lica velikoj muslimanskoj zemqi oja~ala wene umerene snage.

Sli~an stav dele i Sjediwewe Dr`ave, ali neke druge evropske zemqe, poput Nema~ke i Francuske, strahuju da bi Turska mogla da destabilizuje Uniju i da joj ne bi trebalo ponuditi vi{e od „privilegovanog partnerstva“.

Profesor Xengiz Aktar, direktor Evropskog istra`iva~kog centra na Univerzitetu Bah~e{ehir u Istanbulu smatra da ima istine u onome na {ta je ukazao ameri~ki ministar odbrane: „Od 2004. slu{amo vode}e evropske politi~are kako govore protiv ulaska Turske u Evropsku uniju.

U osnovi oni poru~uju da {ta god da Turska radi, ne}e postati ~lanica Evropske unije. To je ogromno obeshrabrewe za ovu zemqu koja je posledwih godina naporno radila na tome da ispuni kriterijume za ulazak u ~lanstvo. Ovde se ne radi o Ahmadinexadu ili o odnosima Turske sa Iranom, ve} o ~iwenici da neki Evropqani, ne samo Nemci i Francuzi, ve} du`e vreme odguruju Tursku.“

utorak22.jun2010.

Moskov tajms rupa radikalnih umetnika, koja sebe zove “Rat” nacrtala je ogroman penis na mostu Litejni u centru Sankt Petersburga, u znak protesta protiv predstoje}eg Me|unarodnog ekonomskog foruma.

Duga~ak 65 metara i {irok 27, falus ofarban bojom koja svetli u mraku, uzdi`e se svaki put kad se delovi pokretnog mosta podignu, a svi napori policije i gradskih vlasti da ga ukloni za sada su bezuspe{ni.

Umetnici grupe “Rat” izjavili su da su nacrtali ovaj grafit u znak protesta protiv poja~anih mera bezbednosti u Sankt Petersburgu zbog Me|unarodnog ekonomskog foruma koji po-

G

~iwe u ~etvrtak. Ovakvi potezi umetnika u znak politi~kog protesta u formi grafita izuzetno su retki u Rusiji “Napra-

vili smo ogroman falus da poka`emo {ta Ministarstvo unutra{njih poslova i Savezna slu`ba bezbednosti rade u obez-

be|ivawu sigurnosti za Forum.”, saop{tili su predstavnici “Rata”.

Kada se most otvori, falus se uspravi ta~no pored centralne zgrade Savezne slu`be bezbednosti. Na Forumu se, ina~e, o~ekuje prisustvo predsednika Rusije Dimitrija Medvedeva, kome je Sankt Petersburg rodni grad, ba{ kao i Vladimiru Putinu, biv{em oficiru KGB-a i direktoru Savezne slu`be bezbednosti.

Grupa “Rat” postala je veoma poznata u ruskoj blogerskoj sceni pre dve godine, kada je snimila pet parova koji vode qubac dan pre posledwih predsedni~kih izbora u Rusiji. Ovaj potez vlast je ocenila kao lo{u {alu vezanu za preno{ewe vlasti sa Putina na Medvedeva.

Bez tinejyera u rizi~nim takmi~ewima Glas Amerike anije ovog meseca jedna 16godi{wa devojka jedva je spasena u Indijskom okeanu, tokom poku{aja da sama jedrilicom oplovi svet. U maju, jedan 13-godi{wak popeo se na Mont Everest. Neki stru~waci sada postavqaju pitawa da li bi odrasli trebalo da odvra}aju mlade qude od takvih rizi~nih poduhvata.

U Va{ingtonskoj {koli jedrewa, budu}i jedrili~ari uzrasta od 9 do 15 godina uve`bavaju upravqawe jedrilicom, dok wihovi roditeqi komentari{u spa{avawe 16-godi{we Ebi Sanderlend u Indijskom okeanu. „Mnoga deca veoma rano pokazuju sposobnosti. Ali sama devoj~ica, u tom delu sveta… to me zabriwava“, ka`e Trejsi Fi{er.

Da li biste svom 17-godi{waku dozvolili to? „Ne, ne verujem. Bez obzira koliko je neki tinejxer zreo, proces odlu~ivawa nije sasvim razvijen“, ka`e Keti Krejmer.

Ebi Saderlend je potra`ila pomo} kada joj je ogroman talas

R

govoru. Devoj~ica sedi na travi i igra se lutkom. Negde u blizini laje pas. Prava idila…

Porodica Kapu{evski ve~era. Iza wih je dug put, do{li su sa Severnog mora. ^esto su putovali po stranim zemqama – ali najboqe mogu da se opuste na kampovawu u Nema~koj. U svakom slu~aju, boqe nego u hotelu, ka`e Katarina Kapu{evski: „Na kampovawu ne nosim sat.

Ustanemo kad se probudimo, ru~amo kad smo gladni, uve~e spavamo kad se umorimo. Imam puno vremena, mogu da radim {ta ho}u.“ Katarina i wen mu` vole slobodu. Boravak u hotelu za

sporazumem. Zato idem na odmor u Nema~ku, Austriju i [vajcarsku. [panija, na primer, ne dolazi u obzir“, ka`e Horst Jozef.

Natali ceni kampovawe zbog niskih tro{kova. Wena kampku}ica preko celog leta stoji u kampu blizu wenog stana i to za samo 500 evra. A Jirgen Miler iz Bona provodi odmor kod ku}e: „Provodim odmor na balkonu. Pa ipak, rado bih negde otputovao – u Afriku ili na jug Evrope, gde je toplo. Ali, ja to sebi ne mogu da priu{tim. Preskupo je.“ Nensi Vaja / Mirjana Kine Veqkovi}

u Indijskom okeanu slomio jarbol. Pro{log meseca jedan 13-godi{wak postao je najmla|a osoba koja se popela na Mont Everest.

^etrnaestogodi{wi Luk ka`e da razume to. „U `ivotu moraju da se preuzimaju rizici da biste postigli {to `elite. Ako ih ne preuzmete ne}ete ostvariti velike pobede“, ka`e Luk. Stru~waci ka`u da nisu iznena|eni.

U stvari, ka`u oni, mozak tinejxera je sklon ekstremnim aktivnostima. Den Romer je stru~wak za adolescentnu komunikaciju pri Anenbergovom centru za javnu politiku. „Mozak prose~nog adolescenta dobro funkcioni{e, ali se od starijih osoba razlikuje po tome {to stariji imaju vi{e iskustva i nemaju tu potrebu da stalno probaju neke nove stvari“, ka`e Romer. @ivotno iskustvo i oprezno rasu|ivawe usmeravaju qude ka uspesima. Zato 14-godi{wa

Kler Malki ka`e da }e pri~ekati koju godinu. „Kada ste stariji i kada vas roditeqi vi{e ne kontroli{u svake dve sekunde postaje uzbudqivije jer ste samostalniji u odlu~ivawu“, ka`e Kler.

Ali, gde je ravnote`a izme|u roditeqske kontrole i podsticawa slobode? „Roditeqima nije lako da odlu~e kada da malo popuste tu kontrolu i dozvole deci da ~ine {ta `ele, a da budu sigurni da ne}e raditi ne{to {to je previ{e rizi~no“, ka`e Den Romer.

Psihijatar za omladinu Xin Tomas ka`e da bi roditeqi i iz emocionalnih razloga trebalo da podsti~u razvoj ve{tine kontrole rizika. „Divno je podsticati talentovano dete i omogu}iti mu da dostigne vrhunac, ali deca imaju osetqiv ego i lako okrivquju sebe u odnosu na druge“, ka`e ona.

U {koli jedrewa, mladi jedrili~ari prvi put se otiskuju sami u jedrilici, do`ivqavaju}i stepen nezavisnosti koji }e im kasnije u `ivotu itekako biti od pomo}i.

24

SVET

utorak22.jun2010.

BIV[EM MINISTRU NAJVI[E GLASOVA

PREDSEDNI^KI IZBORI U POQSKOJ

Santos novi predsednik Kolumbije BOGOTA: Novi predsednik Kolumbije je Huan Manuel Santos po{to je u drugom krugu glasawa ubedqivo pobedio i osvojio 69 odsto glasova. Biv{i ministar unutra{wih poslova Santos, koji ostao zapam}en po uspe{noj borbi protiv levi~arskih pobuwenika (FARK) , najavio je da }e nastaviti da vodi proameri~ku politiku, kao i

wegov prethodnik Alvaro Uribe. Za wega je glasalo devet miliona gra|ana, {to je rekord kada je u pitawu izbor predsednika Kolumbije, javile su agencije. Drugi kandidat za {efa dr`ave Antanas Mokus, biv{i gradona~elnik Bogote, osvojio je svega 28 odsto glasova.

Dosada{wi predsednik Uribe je morao da se povu~e sa mesta

Huan Manuel Santos

DNEVNIK

{efa dr`ave jer je Ustavni sud presudio da ne mo`e da dobije tre}i mandat. U prvom obra}awu naciji u Bogoti, novi {ef dr`ave je posebno zahvalio dosada{wem predsedniku Uribeu koji ga je podr`avao u predizbornoj kampawi. Najavio je da }e nastaviti borbu protiv levi~arskih pobuwenika, a na ekonomskom planu glavni zadatak }e mu biti, kako je naglasio, borba protiv nezaposlenosti i siroma{tva.

Na spoqnopoliti~kom planu, za novog predsednika glavni izazov }e sigurno biti zategnuti odnosi sa predsednikom Venecuele Ugom ^avesom, koji je prekinuo trgovinu sa Kolumbijom zbog prisustva SAD u toj zemqi. Santos je u predizbornoj kampawi predlo`io ^avesu pregovore, ali uz po{tovawe obostranih interesa.

U drugom krugu Komorovski i Jaroslav Ka~iwski VAR[AVA: Na, u nedequ odr`anim, predsedni~kim izborima u Poqskoj najvi{e glasova osvojio je vr{ilac du`nosti predsednika Browislav Komorovski iz liberalne stranke Gra|anska platforma.

Komorovski je, prema najnovijim podacima, osvojio 41 odsto glasova odnsono 4 odsto vi{e od wegovog najozbiqnijeg takmaca Jaroslava Ka~iwskog, brata blizanca tragi~no nastradalog predsednika Leha Ka~iwskog. Za pobedu u prvom krugu neophdono je da jedan od predsedni~kih kandidata osvoji vi{e od 50 odsto glasova.

Ako preliminarni rezultati budu i zvani~no potvr|eni, Komorovski i wegov glavni politi~ki suparnik Jaroslav Ka~iwski, nadmeta}e se u drugom izbornom krugu za dve sedmice.

ME\UNARODNI INSPEKTORI NEPO@EQNI U IRANU

KINA

Neprelazne ocene izve{tajima

Stradali u rudniku PEKING: Rano ju~e ujutro do{lo je do eksplozije u rudniku ugqa Singdong u gradu Pingding{an, u centralnom delu Kine, u kojoj je stradalo 46 osoba, dok je 26 rudara uspelo da iza|e na povr{inu kopa, izvestila je kineska dr`avna agencija Sinhua, pozivaju}i se na Dr`avnu upravu za bezbednost na radu. Po izjavama lokalnih zvani~nika, u trenutku eksplozije u rudni~kom oknu su bila 72 rudara.

Dr`avna televzija ^TV objavila je da se najve}i broj rudara ugu{io ugqen monoksidom, oslobo|enim posle eksplozije, kao i da je u toku istraga o wenim uzrocima.

Prema zvani~nim podacima, pro{le godine je 2.600 rudara poginulo u eksplozijama u kineskim rudnicima, iako je posledwih godina znatno poboq{ana bezbednost u rudnicima, navode agencije.

Prethodno je javqeno da je posle eksplozije pod zemqom ostalo zatrpano 58 rudara, a da su u okno upu}ene dve spasila~ke ekipe.

TEHERAN: Dvojici inspektora Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), koji je trebalo da borave u Iranu radi podno{ewa izve{taja o nuklearnom programu, zabrawen je boravak u ovoj zemqi. [ef iranske organizacije za atomsku energiju Ali Akbar Salehi rekao je da su dvojica inspektora IAEA "persona non grata" zbog wihovih la`nih izve{taja."Wihovi izve{taji su potpuno neta~ni. Zatra`ili smo od IAEA da ih vi{e nikad ne po{aqe u Iran i da umesto wih po{aqe drugu dvojicu", rekao je Salehi, prenela je iranska novinska agencija ISNA. Iran se na takav korak odlu~io po{to je Savet bezbednosti Ujediwenih nacija 9. juna usvojio rezoluciju o ~etvrtom "paketu" sankcija Iranu zbog nuklearnih aktivnosti za koje Za-

U rezoluciji se navode nedavne iranske aktivnosti, kao {to je izgradwa nuklearnih postrojewa u blizini Koma i oboga}ivawe uranijuma do nivoa od gotovo 20 procenata, uz podse}awe na ranije zahteve Saveta bezbednosti UN da Iran suspenduje takve aktivnosti i da u potpunosti sara|uje sa IAEA.

Medvedev u poseti SAD MOSKVA: Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev danas po~iwe prvu zvani~nu posetu SAD na poziv svog ameri~kog kolege Baraka Obame. Ruski predsednik }e tokom trodnevne posete SAD boraviti u Va{ingtonu i San Francisku. Medvedev i Obama }e razmotriti ulazak Rusije u Svetsko trgovinsku organizaciju, kao i pitawa iz oblasti me|unarodne bezbednosti i ekonomije, saop{tio je danas u Moskvi pomo}nik

Medvedeva Arkadij Dvorkovi~.

Dvorkovi~ je najavio i potpisivawe vi{e ugovora o privrednoj saradwi me|u kojima i o kupovini novih aviona "boing" i {irewu poslovawa te ameri~ke kompanije u Rusiji. O~ekuje se i potpisivawe ugovora o saradwi "Xeneral motorsa" i ruskog prozivo|a~a te{kih kamiona "KAMAZ".

Ambasador Rusije u SAD Sergej Kisqak izjavio je u intrevjuu Itar-Tasu da susret dvojice

Leh Ka~iwski je poginuo u padu predsednikog aviona 10. aprila 2010. kraj Smolenska u Rusiji. Me|u putnicima su bili i prva dama Poqske i deo politi~ke i vojne elite zemqe -

NEMA^KA

Za ograni~ewe dugova u EU BERLIN: Nema~ki ministar spoqnih poslova Gvido Vestervele izjavio je ju~e da bi amandman iz ustava Nema~ke koji reguli{e nagomilavawe deficita mogao da poslu`i kao model za Evropu u celini.

Vestervele je istakao da je takozvana nema~ka "ko~nica za dugove", odnosno obavezuju}i propis za smawewe zadu`ivawa, potreban na nivou Evropske unije, prenela je agencija AP.

Iran ne mari za sankcije

pad sumwa da vode ka pravqewu atomske bombe.

Rezolucijom SB UN o novim sankcijma Iranu uveden je embargo na velike vojne borbene sisteme, kao {to su tenkovi, avioni i rakete. Nije usvojen predlog SAD i Francuske da se potpuno zabrani izvoz oru`ja u Iran, pa Teheranu i daqe ostaje dostupno lako naoru`awe.

Browislav Komorovski

predsednika ne}e biti "paradni" ve} da je re~ o susretu sa "zasukanim rukavima". Oceniv{i posetu Medvedeva "posebno va`nom", Kisqak je istakao li~ne, poverqive odnose dva predsednika. On je naveo da su u bilateralnim odnosima "veoma va`na pitawa kontrole naoru`awa" ali i ukazao da postoji ogromni potencijal za razvoj ekonomskih veza po{to u Rusiji postoji veliki interes za inovacione tehnologije.

ukupno 96 nastradalih. Pravo glasa na izborima u nedequ imalo je vi{e od 30 miliona Poqaka koji su se opredeqivali izme|u deset predsedni~kih kandidata.

Predizborne ankete najvi{e glasova su davale Bronislavu Komorovskom i Jaroslavu Ka~iwskom. Prognoze su tako|e predvi|ale da se ime novog predsednika ne}e znati u prvom krugu, i da }e kona~na odluka bira~a pasti na novom glasawu 4. jula. Komorovski je kandidat vladaju}ih liberala, predsednik doweg doma parlamenta i od smrti Ka~iwskog obavqa du`nost {efa dr`ave.

Brat blizanac stradalog predsednika Jaroslav je biv{i premijer Poqske, a poku{a}e da funkciju predsednika opozicionim konzervativcima obezbedi i u narednih pet godina.

Ministar je u govoru u Berlinu na temu EU izjavio da nema~ki ustavni amandman ima "prijatan disciplinuju}i efekat".

Pored toga, Vestervele je ponovio poziv nema~ke vlade za br`im i o{trijim sankcijama za evropske zemqe koje nagomilavaju neodr`ive deficite u suprotnosti sa propisima Unije i rekao da bi tim zemqama trebalo hitno i u potpunosti otkazati sredstva iz fondova EU.

TURSKA

Poja~awa na ira~koj granici ANKARA: Turska armija je uputila komandose u pograni~no podru~je prema Iraku gde se ve} dva dana povremeno vode borbe protiv kurdskih pobuwenika koji su dosad ubili 12 turskih vojnika. Ovo su najte`i oru`ani sukobi snaga bezbednosti i pripadnika zabrawene Radni~ke partije Kurdistana (PKK) u posledwe dve godine. Kurdski pobuwenici se bore za autonomiju svog naroda, dok ih u vladi u Ankari optu`uju da oni `ele da stvore nezavisnu dr`avu u jugoisto~noj Anadoliji. Vlada je sredinom pro{le godine pokrenula "Kurdsku inicijativu" obe}avaju}i pripadnicima tog naroda ve}a prava i slobode. Ali, ideja je nai{la na hladan prijem, pogotovo posle odluke ustavnog suda da zabrani Partiju demokratskog dru{tva, jedinu prokurdsku stranku koja je u{la u parlament (imala je 20 poslanika).

Pre nekoliko dana turski komandosi i specijalci su upali nekoliko kilometara u ira~ku teritoriju kako bi se tamo obra~unali sa pripadnicima PKK koji su na{li skrovi{te u severnom Iraku. Ima nagove{taja da predstoji ve}a ofanziva u susednoj zemqi, {to u armijskom vrhu ne potvr|uju, ali i nedemantuju.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DOMINIK STROS KAN Direktor MMF Dominik Stros-Kan izjavio je prilikom posete Madridu da je uveren da }e se {panska privreda oporaviti.Posle susreta sa najvi{im {panskim zvani~nicima, Stros-Kan je pozvao sve [pance da podr`e vladine mere {tedwe. [panski premijer Sapatero prethodno je demantovao da se Madrid - suo~en sa velikim dugovima - sprema da zatra`i kredi od MMF-a. .

KETRIN YEKSON Pred godi{wicu smrti slavnog ameri~kog pop peva~a Majkla Xeksona, wegova majka Ketrin Xekson, objavila je kwigu u kojoj govori o odrastawu kraqa popa i wegovoj karijeri. Kwiga naslovqena "Never can say goodbye: The Katherine Jackson Arrives" ura|ena je po principu porodi~nog foto album, uz koje ide propratni tekst peva~eve majke. Kwiga je 59,99 dolara a deo prihoda ide u humanitarne svrhe.

YORY OSBORN Britanski ministar finansija Xorx Osborn je najavio da }e novi buxet Britanije, koji je predstavqen u parlamentu, sadr`i predlog uvo|ena bankarskog poreza. "Svi delovi dru{tva moraju da doprinesu izlasku iz krize, a ja }u od banaka zatra`iti da pla}aju porez kako bi na taj na~in dale svoj doprinos", izjavio je Osborn, preneli su ju~e britanski mediji.

KORUPCIONA[KA AFERA U ITALIJI

Protiv nadbiskupa Sepea nema dokaza RIM: Advokat nadbiskupa Napuqa, koji je pod istragom zbog korupcije, izjavio je ju~e da o wegovom klijentu "ne postoji ni{ta krivi~no" {to bi mu se stavilo na teret. Protiv nadbiskupa Napuqa i jednog biv{eg italijanskog ministra pokrenuta je istraga zbog korupcije u okviru gra|evinske afere povezane sa ekonomskim samitom G8 u julu 2009, javila je u subotu uve~e agencija Ansa.

"To }e biti odbrana koja ne}e zahtevati veliki anga`man, jer ni{ta u wegovom pona{awu nije podlo`no krivi~nom gowewu", rekao je advokat Bruno Von Arks posle sastanka s nadbiskupom Kre{encom Sepeom.

Tu`ila{tvo istra`uje navode protiv kardinala Kre{encija Sepe i biv{eg italijanskog ministra infrastruk-

ture Pjetra Lunardija u dva odvojena pravca istrage o korupciji. Posledwih nekoliko

dana Sepe je vi{e puta pomiwan u medijima u vezi sa jednim stanom u Rimu koji je navodno

dao na upotrebu {efu civilne za{tite Gvidu Bertolazu, tako|e ume{anom u gra|evinsku aferu.

Istraga protiv Sepea odnosi se pre svega na gra|evinske radove iz 2005. godine, prodaju nekretnina grupe "Propaganda fide", organizacije koja upravqa velikim brojem nekretnina u vlasni{tvu Vatikana. U te operacije, kako prenose italijanski mediji, navodno je ume{an i gra|evinski preduzima~ Dijego Anemone, glavna figura u istrazi o aferi oko izdavawa dozvola za gra|evinske poslove uo~i samita G8 u Italiji pro{le godine. Istra`iteqi Peru|e biv{eg ministra Lunardija tako|e sumwi~e u vezi sa malverzacijama oko prodaje nekretnina i gra|evinskih radova.

BALKAN

DNEVNIK BIV[I HRVATSKI PREMIJER PLANIRA POVRATAK

Ivo Sanader

tim ~ini se da nije dobro pro{ao, navodi nedeqnik.

Iako su u pro{losti dobro sara|ivali, sada{we Sanaderove pozive na sastanke odbile su nekada{wa dr`avna sekretarka SAD-a Madlen Olbrajt i nema~ka poslanica u Evropskom parlamentu Doris Pak. Sanader je na zatvorean vrata nai{ao i kada je poku{ao da se susretne sa visokim zvani~nici-

ma administracije Savezne Republike Nema~ke i Evropske unije.

O~ito postoji ne{to {to je kompromitovalo Sanadera u inostranim politi~kim krugovima. Koliko god on bio ambiciozan, postavqa se pitawe za{to bi oni koji su inicirali wegov odlazak sada podr`ali wegov povratak u politiku, zakqu~uje "Nacional".

Stvarawe povoqnije klime s Makedonijom kompromis pod sponzorstvom Ujediwenih nacija. "Mi smo pokrenuli inicijativu kako bi

Jorgos Papandreu

pokrenula inicijativu za stvarawe povoqnije klime za re{ewe spora sa Makedonijom i izrazio nadu da }e se posti}i

doprineli stvarawu jedne boqe klime", izjavio je premijer Papandreu u Wujorku gde treba da predsedava sastanku Socijali-

GR^KA

Atina

i za poboq{avawe konkurentnosti. "^vrsto sam uveren da }e sada{wa kriza postati katalizator za re{avawe problema u privredi i pretvori}e Gr~ku u

ZAGREB: @upanijsko dr`avno tu`ila{tvo u Zagrebu podiglo je optu`nicu protiv sedam biv{ih pripadnika Hrvatske vojske zbog sumwe da su 1995. godine ubili {est vojnika Vojske Republike Srpske u Mlini{tima u Bosni i Hercegovini. Biv{i pripadnici Sedme gardijske brigade Hrvatske vojske "Pume" terete se da su tokom akcije "Maestral 2", 9. i 10. septembra 1995, na {irem podru~ju Mlini{ta, likvidirali {est zarobqenih pripadnika VRS, po komandi tada{weg komandanta Ivana Koradea, navodi se u saop{tewu Tu`ila{tva.

Korade se ubio 2008. godine, nakon {to je ubio pet qudi. Za sve okrivqene predlo`eno je produ`ewe pritvora, u kojem se nalaze od 21. oktobra pro{le godine, zbog te`ine krivi~nog dela ratnog zlo~ina.

Prema pisawu medija, biv{i hrvatski vojnici su, po nalogu Koradea, u mestima Mlini{ta i Halapi}i kod Glamo~a streqali zarobqene vojnike RS Radoslava Laki}a, Pera Vidovi}a, Petra Jotanovi}a, Dragoslava Muti}a, Borislava Vuki-

Tu`ila{tvo u Zagrebu

}a i jednog nepoznatog mu{karca. Tela ~etvorice vojnika ekshumirana su 1996. iz masovne grobnice Kamen kod Glamo~a, a mrtvo telo Radoslava Laki}a razmeweno je 1997. na grani~nom prelazu Stara Gradi{ka.

Prvoosumwi~eni u ovom slu~aju je zamenik komandanta "Puma", brigadir Emil Crn~ec, koji je do nedavnog penzionisawa na li~ni zahtev bio zamenik na~elnika Operativne uprave Glavnog {taba HV, a navodno je pre dve godine trebalo da po-

stane ~lan hrvatske NATO delegacije u Briselu. Uz wega su osumwi~eni i Nenad Jurinac, koji je bio u Glavnom {tabu HV i Tihomir [avori} koji je nakon rata izabran za gradskog odbornika u Ivancu kod Vara`dina. Osumwi~eni su i Anto Nova~i}, Robert Precehtjer, Goran Ga}a i Robert Bevak.

Akciju "Maestral 2" vodile su jedinice Hrvatske vojske na osnovu Splitskog sporazuma Tu|man-Izetbegovi} iz jula 1995. godine.

sti~ke internacionale. On je izrazio nadu da }e pregovori izme|u dve zemqe, koji se vode uz posredovawe Ujediwenih nacija, "imati pozitivan rezultat", prenela je atinska novinska agencija ANA. Premijeri Gr~ke i Makedonije Papandreu i Nikola Gruevski su se nedavno sreli u Briselu, ali pojedinosti tog razgovora nisu saop{tene. Ju~era{wi atinski "Etnos" pi{e o "tajnim diplomatskim kontaktima" dve zemqe i da su kao re{ewe za spor oko imena biv{e jugoslovenske republike u opticaju sada dva imena - "Republika vardarska Makedonija" i "Republika severna Makedonija".

Atina insistira na geografskoj odrednici u nazivu susedne zemqe po{to u Gr~koj postoji istoimena pokrajina, jo{ od anti~kih vremena.

Atinski dnevnik tvrdi da su SAD "pove}ale pritisak da se ovo pitawe zatvori" kako bi se "Makedonija do kraja godine pridru`ila NATO-u".

(Tanjug)

Josipovi} zatvara poglavqe iz pro{losti ZAGREB: Odavawem po{te kod spomenika ubijenim pripadnicima oru`anih formacija NDH iz Drugog svetskog rata na Blajbur{kom poqu i Teznom, na Dan antifa{isti~ke borbe u Hrvatskoj, hrvatski predsednik Ivo Josipovi} privodi kraju pri~u o pro{losti, o partizanima i usta{ama, ocewuju danas hrvatski listovi.

Novine citiraju Josipovi}evu izjavu da }e se tim ~inom jedna bolna tema iz hrvatske pro{losti ostaviti istori~arima "kako bismo se mogli okrenuti sada{wosti i budu}nosti". Mediji podse}aju da je Josipovi} prvi hrvatski predsednik koji je posetio Blajburg ali i da je u predizbornoj kampawi, pa i kad je izabran izjavqivao da tamo ne}e dolaziti dok se oko spomenika na Blajbugu "muvaju" neki qudi u crnom i s usta{kim oznakama.

To je ponovio i predstavnicima blajbur{kog po~asnog voda koji vodi brigu o spomen obele`ju na Blajbur{kom poqu, u Austriji i suorganizator je komemoracija koje su obilovale u~esnicima u usta{kim uniformama. Citirane su i

Ivo Josipovi}

Josipovi}eve izjave da svako ima pravo na svoj grob i da je zadovoqan {to su mu se prikqu~ili i prijateqi antifa{isti kao i pripadnici mawinskih naroda koji su stradali u ratu i tako pokazali snagu pobednika koji prepoznaje i stradawe onih koji su bili na drugoj strani u ratu.

Mediji koji su izve{tavali da je Josipovi} venac na spomenik poginulima u Teznom kod Maribora u Sloveniji polagao zajedno s

predstavnicima dr`ave, Srba, Roma i Saveza antifa{isti~kih boraca i antifa{ista (SABAH), izvestili su i da su predstavnici Srba iz Srpskog narodnog ve}a, kao ve}i deo bora~ke delegacija ostali u Teznom i nisu i{li i na Blajburg. Za razliku od predstavnika Srba koji nisu i{li u Blajburg, delegcija SABAH se u tom smislu podelila, jer je deo oti{ao i tamo, o ~emu su tako|e izvestili mediji.

ZAJEDNI^KA SEDNICA HRVATSKE VLADE I SAVETA MINISTARA BIH

Kriza katalizator za o`ivqavawe privrede ATINA: Guverner Narodne banke Gr~ke Jorgos Provopulos ocenio je ju~e da }e buxetska kriza u toj zemqi "biti katalizator" za o`ivqavawe privrede

Optu`nica protiv „Pume�

HRVATSKA [TAMPA

GR^KI PREMIJER JORGOS PAPANDREU

ATINA, WUJORK: Gr~ki premijer Jorgos Papandreu izjavio je ju~e da je wegova zemqa

25

@UPANIJSKO DR@AVNO TU@ILA[TVO U ZAGREBU TERETI GARDISTE

Olbrajtova se ne javqa Sanaderu ZAGREB: Biv{i hrvtski premijer Ivo Sanader `eli da se vrati u politi~ki `ivot i namerava da osnuje novu stranku, u kojoj planira da okupi uspe{ne poslovnih qudi i nova lica na politi~koj sceni, pi{e zagreba~ki nedeqnik "Nacional".

Sanader je ~vrsto uveren da Jadranka Kosor ne}e uspeti da re{i probleme sa kojima se suo~ava Hrvatska, zbog ~ega }e uskoro izgubiti vlast. Ni kolicija oko SDP-a ne}e napraviti bitniji pomak, pa }e gra|ani Hrvatske tra`iti alternativu, koju upravo on namerava da ponudi. Sanaderovi poznanici pri~aju da se okru`io grupom mla|ih qudi, koji u HDZ-u nisu imali zna~ajna mesta. Iako je u stalnim kontaktima sa dugogodi{wim saradnicima poput Luke Bebi}a, Marija Zubovi}a i Bianke Matkovi}, sve mawe se oslawa na poznata lica iz biv{e partije.

Uveren da mo`e da povrati nekada{wu mo} i uticaj, biv{i hrvatski premijer je nedavno poku{ao da kontaktira nekoliko va`nih biv{ih i sada{wih politi~ara iz inostranstva, me|u-

utorak22.jun2010.

konkuretnog i prosperitetnog ~lana evrozone", rekao je Provopulos na konferenciji o "finansijskoj krizi", koju je organizovala fondacija Onazis.

Provopulos je rekao da je nedavna pomo} Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda "jedinstvena prilika da se re{e problemi u privredi".

Ta pomo} }e doprineti o`ivqavawu privrednog rasta, dodao je on.

Guverner je izrazio uverewe da }e se smawiti deficit buxeta sa sada{wih 13,6 odsto na osam odsto do kraja 2010. godine i ispod tri odsto do 2013. godine.

Kosorova i [piri} za istim stolom BAWALUKA, SPLIT: Predsednica Vlade Hrvatske Jadranka Kosor i predsedavaju}i Saveta ministara Bosne i Hercegovine (BiH) Nikola [piri} ocenili su ju~e da su odnosi Hrvatske i BiH partnerski i dobrosusedski, zasnovani na po{tovawu teritorijalnog integriteta i suvereniteta, i da }e u tom duhu nastaviti da ure|uju sva bilateralna pitawa.

Zajedni~ka sednica vlade hrvatske i Saveta ministara BiH kojom su predsedavali Kosorova i [piri} odr`ana je u Splitu. Dogovor o odr`avawu zajedni~ke sednice Kosorova i [piri} su postigli polovinom maja ove godine. Vlada Hrvatske izrazila je sna`nu podr{ku pribli`avawu BiH evroatlantskim integracijama, kao i da }e nastaviti s preno{ewem vlastitih iskustava u ovim procesima, a Savet ministara BiH izrazio je zahvalnost na podr{ci Hrvatske BiH u procesu evroatlantskih integracija.

Hrvatska vlada i Savet ministara BiH saglasni su da se intenzi-

Nikola [piri} i Jadranka Kosor

viraju aktivnosti u vezi sa saradwom na pitawima koja su razmatrana na zajedni~koj sednici, saop{teno je iz Saveta ministara BiH. Za sprovo|ewe navedenih aktivnosti zadu`ena se nadle`na ministarstva BiH i Hrvatske, a sagla-

snost je postignuta oko nastavka rada na svim pitawima, naro~ito na pitawima prekograni~ne saradwe, ukqu~uju}i saobra}ajno povezivawe, za{titu okoline, zajedni~ku borbu protiv prekograni~nog kriminala, me|unarodnu pravnu pomo} i readmisiju.

Saradwa }e se intenzivirati i u oblasti finansija i privrede.

Vlada Hrvatske i Savet ministara BiH saglasni su da je re{avawe imovinskopravnih odnosa izme|u dve zemqe potrebno intenzivirati kako bi se u najskore vreme ponovo razmotrio tekst ugovora o ure|ewu imovinskopravnih odnosa, a nadle`na ministarstva su zadu`ena da preduzmu odgovaraju}e korake. Tako|e je na zajedni~koj sednici postignuta saglasnost da se izme|u BiH i Hrvatske unapredi trgovinska saradwa, a hvratska vlada }e pru`iti potrebnu stru~nu podr{ku Savetu ministara BiH na podru~ju poqoprivrede i veterinarstva u odnosu na pravno nasle|e EU. Na ovoj sednici pozdravqeno je i potpisivawe sporazuma o saradwi Hrvatske i BiH u podru~ju informacionog dru{tva i elektronskih komunikacija, a parafiran je i sporazum o policijskoj saradwi u borbi protiv prekograni~nog kriminala, saop{teno je iz Saveta ministara BiH. (Tanjug)

26

MOJA KU]A

utorak22.jun2010.

DNEVNIK

Mermer je u modi

ermer je ponovo dokazao da je ve~an materijal. Iako se posledwih godina nije isticao u modernim varijantama name{taja, sada je ponovo zauzeo istaknutu poziciju. Zaqubqenici ovog predivnog kamena mogu biti s pravom zadovoqni – od sada se ne koristi intenzivno samo u rasko{nim klasi~nim stilovima ure|ewa, ve} i modernim minimalisti~kim, u kojima do izra`aja dolazi negova lepota.

Mermer pripada grupi talo`nih stena i kao takav nije otporan na smrzavawe. Kori{}en je vekovima u arhitekturi i umetnosti zbog svoje lepote i dobrih mogu}nosti oblikovawa. Danas se naj~e{}e se koristi u enterijerima za izradu name{taja, kamina, podnih i stepeni~nih obloga, unutra{wih prozorskih dasaka i drugih elemenata, koji nisu direktno izlo`eni atmosferskim uticaji-

ma. Karakteri{e ih {iroka paleta uzoraka i boja.

Vo{tani premazi, koji deluju kao impregnacija, za{titi}e mermer od prqav{tine i vlage, i omogu}iti negovo lak{e ~i{}ewe. Mermer je u kona~noj obradi poliran, mat ili ~etkani, ~ime dobiva protivklizna svojstva, pa se mo`e koristiti i u vla`nim prostorijama kao {to su kupatila. Najnoviji trendovi u prvi plan stavqaju polirane mermere, koji svojim sjajem i rasko{nim bojama ulep{avaju prostor. Mermer je prirodni materijal i kao takav

vu dimenziju. Profiwenost i elegancija kuhiwa s mermernim plo~ama dolazi do izra`aja u svim stilovima ure|ewa.

U trpezarijama se mermer isti~e na plo~ama stolova i komoda. Noge stola se mogu izraditi iz istog ili sasvim druga~eg materijala, koji tako dodatno isti~e negovu rasko{nu plo~u. Mermerni stolovi se naro~ito preporu~uju u prostranijim trpezarijama kako bi dimenzija stola, debqina plo~e i ose}aj mo}i, koju ovakav sto donosi u prostor, do{li do punog izra`aja.

Okvir kamina od mermera zadovoqava trendovske zahteve za prisutno{}u ovog materijala u prostoru. Raznovrsne mogu}nosti izbora boja i {ara, omogu}i}e vam da mermer prilagodite postoje}oj boji parketa, zida ili name{taja.

Mermer u kupatilu zauzima istaknutu poziciju ve} vekovima. Osim podnih i zidnih obloga, koristi se u izradi elemenata, koji tako postaju prave skulpture i ukras kupatila. U mawim prostorima se preporu~uje da se koristi kao zidna i podna obloga, kao i za izradu

se odli~no kombinuje s drvetom, metalom, opekom i drugim materijalima.

Ovaj predivan kamen nalazi svoje mesto u svim prostorijama doma. U kuhiwama se koristi kao radna plo~a ili zidna obloga u razli~itim bojama. Kuhiwa oboga}ena mermerom dobija no-

U dnevnom boravku postaju izuzetno popularni klub sto~i}i od mermera, komode s mermernim plo~ama kao i drveni name{taj s mermernim ru~kama ili ukrasima. Prisutnost mermera kroz ukrasne predmete ili detaqe na stonim ili stoje}im lampama, tako|e je preporu~qiva.

plo~e s umivaonikom dok se u ve}im kupatilima preporu~uje izrada le`e}ih kada i umivaonika od ovog kamena. Na taj na~in kupatilski prostor postaje pravo umetni~ko delo, a atraktivne kompozicije se posti`u jednobojnim ili vi{ebojnim kombinacijama.

M

Psi: sigurnost u vodi ema ni~eg toliko osve`avaju}eg kao plivawe u bazenu, moru ili obli`wem jezercetu. Kad se odlu~ite da odete na plivawe ili da se provozate ~amcem, vodite li i svog psa sa sobom? Ako je odgovor potvrdan, morate znati osnove sigurnosti u vodi za va{eg ku}nog qubimca.

Svi psi znaju da plivaju.

Zar ne? Ustvari, to nije ta~no. Neki se psi ne snalaze dobro u vodi. Oni zamahuju samo predwim nogama, a stra`wica im je urowena u vodu. Polo`aj je tela vertikalan i to ih mo`e zbuniti, mogu da se „uspani~e“ i udave. Nekim pasminama konstitucija omogu}ava lak{e plivawe, dok neke druge, na primer pasmine s mawe telesne masno}e kao {to su dobermani i bokseri, mogu imati problema s vodom. Isto je i s sitnim „nabijenim” psima kao {to su buldozi i mopsi, s pasminama sklonima displazij kuka, kao i sa starijim psima koji se br`e i lak{e umaraju.

Ka`e se da se svaki pas mo`e nau~iti da barem toleri{e vodu, a ~esto i da u`iva u woj.

Ili }e plivati ili potonuti.

Definitivno nemojte ubaciti psa

N

u duboku vodu i o~ekivati da }e znati automatski da pliva. Budite pozitivni i pomalo ga navikavajte na vodu i nemojte odustajati ako

va{ pas ne u`iva u vodi onoliko koliko biste vi hteli. Plivawe je odli~na rekreacija za pse i svakako budite strpqivi ako se pas boji, jer }e jednom razvijen strah od vode ostaviti trajne posledice.

Ukqu~ite i druge. Neki }e psi u}i u more ili bazen bez oklevawa, ali drugima je potrebna pomo}. Nekima je dovoqno da ih ostavite da se u pli}aku igraju s drugim psima koji ve} znaju da plivaju. Drugi }e u}i u vodu za vlasnikom, naro~ito ako imate nagradu za wega – poslasticu ili negovu omiqenu igra~ku.

Pomozite mu. Va{ pas mo`da u`iva u plivawu, ali ako se nala-

zi u bazenu ili na pla`i sa stenama, mo`da ne zna da iza|e. Usmerite ga prema delu bazena ili pla`e gde mo`e da iza|e. I bez obzira na to gde pliva, pripazite na znake umora kao {to su te{ko disawe ili poja~ano prskawe kad zamahuju nogama.

Operite ga nakon plivawa. Posle kupawa u moru bilo bi dobro isprati psa obi~nom vodom jer morska voda isu{uje dlaku i ko`u.

Nije potrebno psa prati {amponom jer }e on dodatno skinuti za{titni masni sloj s ko`e.

Povra}awe. Ako pas popije morsku vodu postoji velika verovatno}a da }e povratiti. Slani rastvori koriste se u veterini upravo da bi se provociralo povra}awe. Smetwe }e biti prolazne, ali ako povra}awe traje du`e i ako je vi{estruko, mo`e dovesti do poreme}aja u organizmu koji su posledica gubitka minerala i te~nosti. Psa posle povra}awa nemojte odmah hraniti niti mu dati vode po voqi, ve} mu ponudite male koli~ine obi~ne vode u razmacima od 15-tak minuta. Hranite ga uobi~ajenom hranom tako da dobija vi{e malih obroka. Na put mo`ete poneti i medicinsku hranu za gastrointestinalne smetwe pasa.

I tavan tra`i pa`wu avanski prostori su ve}inom mesta za odlagawe starih stvari i kutija. Na wima verovatno boravite vrlo retko, tra`e}i one be` cipele koje su se posle dosta godina ponovo vratile u modu ili ste se setili da ste tamo sklonili onaj zgodan stari tabure kojeg bi mogli da pretapecirate.

Iako se u ve}ini slu~ajeva zanemaruje, tavan se, kao i ostali delovi ku}e mora redovno odr`avati i kontrolisati. Nikad ne znate za koju namenu }e vam taj prostor jednom zatrebati. Sledite ove savete da ga {to boqe o~uvate i jednom mo`da pretvorite u stan, ateqe ili poslovni prostor.

Unajmite stru~waka koji }e temeqno pregledati i o~istiti prostor od mogu}e plesni, gqivica, mi{eva i pacova. To su sve pokaza-

T

teqi visokog stepena vla`nosti.

Proveravajte da li vam ventili neometano rade. Ventili za~epqeni od krhotina ili nakupqenog leda mogu dovesti do poplava

i ostalih o{te}ewa. Proveravajte ih periodi~no kako biste se uverili da nisu olabavili. Prilaz mehani~kim ure|ajima mora biti slobodan od bilo kakvih prepreka tako da se kroz tavan mo`e

neometano pro}i. Proverite da li je gumena ili purpen za{tita oko svih otvora na tavanu u dobrom stawu. Ona se mora staviti na ve}inu otvora kako bi se spre~ilo propu{tawe vazduha.

Obratite pa`wu i na mrqe od vode na unutra{wem delu krovi{ta, to jest na oblogama. Pojave li se i najmawe mrqe od vode, obavezno kontaktirajte majstore. Izolaciju kontroli{ite bar jednom godi{we, a kod znakova vlage isto tako se obratite majstorima za savet. Mi{evi i pacovi mogu biti uzro~nici bolesti i mogu na~initi {tetu u va{em domu. Zato, ako primetite wihove tragove, potra`ite stru~wake koji }e ih ukloniti. Iako vam tavan slu`i kao spremi{te, nemojte ga natovariti te{kim predmetima. Oni mogu da preopterete instalacije.

Naj~e{}e gre{ke pri ure|ewu enterijera ismo svi arhitekte niti dizajneri, pa su gre{ke prilikom ure|ewa enterijera i prostora u kojima provodimo vreme ~este. Ali, uz savet stru~waka, pove}a}ete kvalitet stambenog i radnog prostora i u~initi ga prijatnijim za rad i boravak.

Problem nedostatka stambenih kvadrata, ve}i broj ~lanova doma}instva, navika ~uvawa starih i dragih predmeta redovno dovode do natrpanosti stambenog prostora.

Problemi su shvatqivi, ali izborom odgovaraju}ih komada name{taja (kao {to su ugradni ormani, koji zatvaraju prostor od poda do plafona, kreveta i sede}ih garnitura sa integrisanim spremi{tem, itd.) mo`ete redukovati odre|ene komade i rasteretiti prostor. ^est problem je name{taj ~iji su komadi, osim u velikom broju, prisutni i u razli~itim stilovima. To stvara haos u prostoru i ~ini ga neprijatnim za boravak i opu{tawe. Poigravawe razli~itim stilovima je naj~e{}e nu`da, iako se uz pomo} stru~waka mogu organizovati zaista efektni i originalni enterijeri sa~iweni od me{avine razli~itih stilova. Prostor nastojte da uvek popunite komadima name{taja koji }e

N

imati veze u boji ili materijalu kako bi kao celina ~inili skladnu kompoziciju.

Previ{e {arenila u prostoru smawuje wegov kvalitet. [arene zavese, tapete s uzorkom, {areni tepisi, {arene garniture za sedewe, stolwaci... U ova-

skladnim koloritom pozitivno }e uticati na va{e rapolo`ewe.

Naki}enost prostora mo`e biti efektna u detaqima, ali ako je to op{ta karakteristika prostora, svakako }e se reflektovati kao wegova negativna ka-

kvom prostoru te`e je opustiti se, jer previ{e ovakvih detaqa neprestano zaokupqa pa`wu.

Prostor smirite upotrebom maksimalno tri boje, a {areni uzorci neka budu me{avina ovih nijansi. Prostor s prijatnim i

rakteristika. Iako su elementi {armantnog ki~a i ble{tavilo najavqeni kao trend, koristite ih vrlo umereno kako biste prostor u~inili elegantnim i originalnim.

Lo{e osvetqeni prostori nisu prijatni za du`i boravak. Rasveta treba da bude organizovana tako da omogu}i obavqawe razli~itih aktivnosti, ali i da pru`a mogu}nost opu{tawa uz diskretnu i prijatnu rasvetu.

Razli~ite efekte }ete posti}i primenom razli~itih lampi, ugradwom indirektne rasvete, primenom originalnih rasvetnih tela u bojama, itd. Centralna rasveta, kao jedina u prostoru, bi}e jednoli~na i bez mogu}nosti za naglaske i igre svetlom.

Bitno je da prostor opremate planski, vode}i ra~una o kompletnoj atmosferi, a ne samo o pojedina~nom komadu name{taja koji vas je o~arao. Neka kvalitet, udobnost i funkcionalnost budu sediweni s estetskim zahtevima uz devizu: mawe je vi{e!

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

utorak22.jun2010.

LETOVAWE na moru (Utjeha kod Bara) povoqno. Telefoni: 6363-291, 00382-67-848640 od 19-21 h.

2294 BOKA KOTORSKA u Risnu, mesto sa lepom pla`om, izdajem sobe sa upotrebom kuhiwe, udaqewe 250m od pla`e, 6evr. Telefon 0038232371657.

2129

DAJEM ~asove gitare popularna muzika, povoqno. Telefon 061/301-34-90.

2898

IZDAJEM garsoweru name{tenu kompletna, I sprat, KTV, zajedni~ka ve{ ma{ina povoqno. ul. Nizijska.

Tel. 021/6416-743.

2897 IZDAJEM trosoban stan, prvi sprat, centar, prazan sa gara`om. Tel.: 021/6433077, 063/546-108.

2737

OTKUPQUJEM sve vrste automobila mogu i havarisana. Dolazak, procena ispalata odmah. Telefoni: 824-885, 064/150-1200.

2940

KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 064/4000817, 065/543-68-96.

3012

27

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

2912 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova.

Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

2895

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine.

Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

2242

Posledwi pozdrav

Jovanu Topi}u

od strine Zore i Radojke.

3093

28

^ITUQE z POMENI

utorak22.jun2010.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom kumu

DNEVNIK

Posledwi pozdrav Slobinoj i Tadijinoj mami

Posledwi pozdrav na{em voqenom

Posledwi pozdrav dragom

Jovanu Topi}u 1962 - 2010.

Jovici Topi}u

Jovici Topi}u od strica Sretena Topi}a sa porodicom.

od kumova: Zorana, Dragane, Jelene, Mirjane i Dragana.

Po~ivaj u miru.

Sahrana je danas, 22. 6. 2010. godine, u 17 sati, na ^enejskom grobqu.

Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: otac Stevan, majka Boja, supruga Natalija, brat Milorad, snaha Marija i bratanica Bojana.

Peri

Stani Ka~ar od Sa{e Stefanovi} i Emila Frajhauta iz Frankfurta.

od: @eqka, Maje i Zorana.

3072

3057

3080 3092

3081

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

Posledwi pozdrav svom dragom

od strica Ratka sa porodicom.

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

Qubici Sremac

Petru Kolesaru

medicinskoj sestri u penziji

Petru Peri}u

Pratimo te na neko boqe mesto gde nema patwe i bola. Po~ivaj u miru, a mi }emo te ~uvati od zaborava.

Deda, po~ivaj me|u an|elima, mi }emo te ~uvati u srcima.

Po~ivaj u miru, dragi Jovice, neka ti je ve~na slava i hvala.

Svastike: Zorka, Juca, Ivana, Bela i Beba sa porodicama.

Tvoja unuka Jovana i tvoj unuk Jovan.

3079

3074

3073

od Banetovih kolega sa posla.

Kolektiv klinike za plasti~nu hirurgiju KCV.

3077

3062

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 20. juna napustio na{ voqeni suprug, otac, svekar i deda

Jovici Topi}u

Jovici Topi}u

od Ile i Miqe Mihajlovi} sa porodicom.

3089

3084

pozdrav

na{em

Mirjana Mergl - Georgijevi}

Petar Kolesar

od brata Ne|e Mari}a sa porodicom.

Posledwi dragom

voqenom

Posledwi pozdrav dragom Jovici od: strine Zore, brata Ne|e, sestre Radmile, snahe Todore i zeta Slavka.

3090

Posledwi bratu

pozdrav

Peri

Jovan Topi} Jovici Topi}u

Posledwi dedi

Sahrana }e se obaviti u utorak, 22. juna, u 15 sati, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Ru`ica, sinovi \ura i Dragan, snaja Gabrijela i unuci Jovana i Jovan.

1958 - 2010. iz Beo~ina

Qubu{ki

Na{a voqena Mira preminula je 20. 6. 2010. godine, u Izraelu.

O`alo{}ena rodbina: Ga{evi}, Sokola, Gorewak i Horvat.

3071

3070

POMEN

Posledwi pozdrav bratu

od: Magde, Mikice, Dace i Lare.

3068

Posledwi pozdrav

Slavko Vrani}

Mila ^udanov - Tot

Jovici Topi}u

Jovici Topi}u

od strine Borke sa decom.

spiker Radio Novog Sada

od sestre Nade i zeta Laleta sa decom.

Utihnuo je jo{ jedan zlatni glas vojvo|anskog radija.

Ponosimo se, pamtimo i tugujemo.

Kolektiv Radio Novog Sada.

Posledwi pozdrav na{em radniku

Jovici Topi}u

Jovici Topi}u

od Radovana \akovi}a sa porodicom.

od: ujaka ]ulum Rade, brata Pere, sestre Drage sa porodicom.

Kolektiv AD „Mlinoservis� Novi Sad.

3069

Posledwi pozdrav

Qubu{ki

Vere Markovi}

Jovanu Topi}u

od Milene i Jovana Bo{wak.

3063

Sa neizmernom tugom opra{tam se od moje voqene tetke

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Qubu{ki

Tvoji: supruga Milica, }erka Milena i sin Slobodan.

5897/P

3085

3088

Danas se navr{avaju ~etiri duge godine od kako nisi sa nama.

Zahvalni za svu qubav i dobrotu koju si nam pru`ao nikada te ne}emo zaboraviti.

An|eli neka te ~uvaju, a mi }emo u srcu i mislima sa qubavqu i po{tovawem.

od: Sne`e, @eqka i Viktora.

Vesna i Ratko.

3087

3086

5896/P

3066

3067

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav deveru i stricu

bratu,

Posledwi kom{inici

Posledwi pozdrav Slobodanovoj majci

Petru Peri}u

Stani Ka~ar

od: brata Braneta, snaje Gordane i sinovaca Bojana i @areta sa porodicom.

pozdrav

utorak22.jun2010.

dragoj

Gradski odbor Demokratske stranke Novi Sad.

PETOGODI[WI POMEN

Danas, 22. 6. 2010. godine navr{ava se deset godina od smrti na{eg dragog i voqenog

Velimir Lau{ev

Mihajla @ige

od: Gojka, Olge i Biqane sa porodicom.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

5895/P 3059

Posledwi pozdrav dragom tati i dedi

Posledwi pozdrav dragoj babi

Petar Peri} Petru Peri}u

Veri Markovi}

O`alo{}eni: sin Bane, snaja Sanda, unuke Tijana i Sara.

preminuo u 72. godini posle duge i te{ke bolesti.

Sahrana je u sredu, 23. 6. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

3018

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga i voqena

Sa tugom i bolom u srcu javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a draga i voqena

Antoneta Trm~i}

Marija Ko{ocki Mimi

1944 - 2010.

od Dragane i Ksene.

O`alo{}eni: supruga Seka i deca.

preminula u 66. godini.

Sahrana je danas, 22. 6. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sin Dejan i }erka Danijela.

3055

3058

Posledwi pozdrav dragom tati i dedi

3035

Sa po{tovawem opra{tamo se od drugarice

1923 - 2010.

od: }erke @ivane, zeta Joce, unuka Igora i unuke Ane.

od Rado{a i Danke.

3056

3051

3036

Posledwi pozdrav dedi, pradedi i svekru

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj dragoj Jeji

Milki Mi{kovi} ro|. Dragani} slu`beniku „Jugoalata” u penziji

Weni voqeni.

Tanasiju Ilijinu

Ispra}aj na kremaciju je danas, 22. 6. 2010. godine, u 11.45 ~asova.

Draga na{a Jeja, hvala ti na qubavi i dobroti.

Ve~na ti slava i hvala.

Porodice: Vukajlovi} i Jaji}.

Uvek }e te se se}ati i misliti na tebe tvoje unuke Ivana, Bojana i snaja Zaga sa porodicama.

preminula u 87. godini. Sahrana je danas, 22. 6. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}en sin Dragan.

3034

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Tanasije Ilijin Tane 1932 - 2010.

Sahrana je danas, 22. 6. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Svetozar, snaha Biqana i unuka Marina.

3046

3023

3053

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

3015

Posledwi pozdrav mojoj Jeji

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Milki Mi{kovi}

Qubica Sremac

1931 - 2010.

1951 - 2010.

3037

Vera Markovi}

Veri Markovi}

Svoj `ivot Zora je posvetila borbi za boqi `ivot na{eg naroda i bila aktivan ~lan Dru{tva za istinu o NOB-u i Jugoslaviji i drugih dru{tvenih organizacija.

Drugovi i drugarice iz odbora.

Sahrana je danas, 22. juna 2010. u 17 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

3031

Sa bolom i tugom obave{tavam rodbinu i prijateqe da je

Zore Krstono{i}

Milici ^udanov - Tot

preminula u 92. godini.

Sahrana je danas, 22. 6. 2010. godine, u 15 ~asova, na katoli~kom grobqu u Novom Sadu. ]erke Marija i Edit sa porodicama.

Tu`ni pozdrav dragoj babi

~lana Dru{tva za istinu o NOB-u i Jugoslaviji

Petru Peri}u

Pro{le su godine, a qubav i najlep{a se}awa na tebe ne blede.

Dobrota, plemenitost i qubav ne mogu se zaboraviti.

Vole}e te ve~no tvoji najmiliji.

3019

3020

Tu`nim srcem javqamo da je na{

iz Siriga

22. 6. 2005 - 22. 6. 2010.

Kati Isakovi}

29

Zagorki An|eli}

Sahrana je danas, 22. 6. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Hvala ti na qubavi i dobroti prema meni i mojoj porodici.

O`alo{}eni: sin Stevan i brat Bogomir.

Tvoja An|elka Vukajlovi}.

3054

3047

od stanara Pariske komune 24.

3028

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. juna 2010. godine, u 71. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

@ivadin Jovanovi} zastavnik I klase Sahrana je danas, 22. 6. 2010. godine, u 14 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Zauvek o`alo{}eni: supruga Dragosava i sinovi Du{an i Nikola.

3032

Posledwi pozdrav prerano preminuloj

Gordani Kozomori od kolektiva Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” Novi Sad.

5894/P

30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.05 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.40 00.30

TV PROGRAM

utorak22.jun2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti @ivopis Plej gejms Na{i stranci Ples no stres Kuhiwica Vesti Duel struna No}na smena Klasik rok Vesti Ta divna stvorewa ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Eliza iz Rivombroze TV Dnevnik Tajna hrane: Losos Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Agro mozaik Signali Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika Izbliza Me|unarodni festival cirkusa u Monte Karlu 1. deo Eliza iz Rivombroze, film

06.00 07.25 08.00 08.35 09.30 10.20 11.00 12.00 12.30 14.00 14.30 15.55 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.00 23.40

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Ulovi trofej Svet divqine,svet `ivotiwa Bez cenzure Beli luk i papri~ica Razgovori o zdravqu O~istimo Srbiju Vojvo|anske vesti U ogledalu Oko sveta Vojvo|anske vesti Maks Kju Na{ gost Vojvo|anske vesti Zatvori On i ona Vojvo|anske vesti Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 08.15 09.02 09.47 09.55 10.21 10.55 11.00

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Zona Zamfirova Vesti Kvadratura kruga Razglednica Vesti Izvo|a~i

FUDBAL – SP

Francuska - Ju`na Afrika (RTS 1, 15.50)

06.30 07.00 08.15 08.45 09.15 10.15 10.30 11.45 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.05

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Zvrk Paideja TV ba{tina Ru~ak na lepe o~i Porodica Serano ^udesni svet: Lekcija iz geografije Izravno (hrv) Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Surutka Devoj~ica prqavih ruku Aladinove avanture

Ornela Muti

Devoj~ica prqavih ruku TV reporter \ulio Guala “pokriva pri~u” o biznismenu koji je uhap{en zbog vi{emilionske prevare. Uporedo sa ovim doga|ajem, \ulio sre}e Vandu, “devojku prqavih ruku”, u koju je bio zaqubqen dok je bio mlad. Uloge: Sebastijano Soma, Ornela Muti, Mi{el Bonev, \ulijano Gema Re`ija: Renco Martineli (RTV 2, 22.50) 14.20 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.50 23.40 00.00

Slon Benyamin Bajko kviz Na{i dani (ma|) Omladinska (ma|) Kultura i tradicija Roma (rom) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Igra Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Porodica Serano Devoj~ica prqvih ruku Igra TV Prodaja

12.00 12.15 12.31 12.46 13.30 15.05 15.20 15.50

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Integracije Bez vize Moja porodica Objektiv Tajanstvene pri~e Evo nas kod vas Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici Objektiv Radionica Najboqi lek Oko koridora 10 Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Moja porodica Prizma Velika ruska kolekcija Neon siti Objektiv Buntovnici Tajanstvene pri~e

06.30 10.00 11.00 11.30

Grend Slem Vimbldon Ful Tilt poker Pravi NBA Pregled Moto GP Velika Britanija Vimbldon Premijer liga Magazin Grend Slem Vimbldon Svetski Sport magazin Fudbal mondijal magazin Ful Tilt poker Vimbldon Grend Slem Vimbldon

12.00 13.00 14.00 22.00 22.30 23.00 00.00 01.00

17.57 18.56 19.30 20.02 20.22 22.23 23.00 23.03 23.55 00.05 00.10 01.55 02.41 03.00 04.06 05.11

06.55 07.40 08.35 09.30 10.20 11.20 11.35 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 00.20 00.30 02.30 03.00 04.00

Dnevnik Sport plus U zdravom telu Mesto zlo~in Debeli i mr{avi, film Vesti Da ti ka`em Kamenko Fudbal - SP: Francuska - Ju`na Afrika, prenos Beogradska hronika Slagalica, kviz Dnevnik RT dobre nade Fudbal - SP: Gr~ka - Argentina, prenos RT dibre nade Vesti Mesto zlo~ina Dnevnik Evronet Fudbal - SP: Meksiko - Urugvaj Posrednik Fudbal - SP: Francuska - Ju`na Afrika Vesti Fudbal - SP: Nigerija - Ju`na Koreja TV prodaja

Ninya ratnici Ukradena sre}a Srce na dlanu ^ari Seks i grad Arena Film: Ali Baba Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Kviz: @elite li da postanete milioner?

Film: Striptiz Foks vesti Film: Ma{enka Soba 401 Ukradena sre}a Srce na dlanu

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 Kultura tela, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti 12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sport STV-a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis Napast, 20.00 Karmelita, 20.45 E TV, 21.15 Politi~ki tok {ou: O~i u o~i, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.06 Kuvati srcem: Danka Petrovi} 07.20 Datum 07.26 Verski kalendar 07.38 Gomboce 08.02 Mali medved Mi{a 08.26 Pepa prase 08.37 Pri~e o Frojdu 09.04 Enciklopedija za radoznale 09.33 Obrazovna reporta`a: Aktiviraj se 09.57 Enciklopedija 10.04 Premijer liga, pregled sezone 11.00 Trag 11.30 Gra|anin 12.00 Koncert guda~kog kvarteta Bartok 12.29 Datum 12.45 Verski kalendar 13.00 Trezor 13.58 Pri~e o Frojdu 14.25 Enciklopedija za radoznale 14.54 Obrazovna reporta`a: Aktiviraj se 15.18 Tehnologija danas 15.41 Enciklopedija 15.52 Fudbal - SP: Meksiko - Urugvaj, prenos 17.50 Evronet 17.57 Koktel klub 18.25 Gomboce 18.49 Mali medved Mi{a 19.13 Pepa prase 19.26 Datum 19.32 Verski kalendar 19.54 TV mre`a 20.22 Fudbal - SP: Nigerija - Ju`na Koreja, prenos 22.25 Koncert Lare Jankovi~ 23.25 Izvo|a~i 00.27 Tehnologija danas 01.00 Egzit interaktiv

07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 Dok. serija: Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. serija: Borba polova u `ivotiwskom svetu 15.30 Dok. serija9 @ivot u zamrziva~u 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Kaskaderi 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Svetski trgovinski centar 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat

Megi Gilenhal

Svetski trgovinski centar Narednici Yon Mekloflin i Vilijam Yimeno bili su de`urni pozornici u wujor{koj luci tokom jednog mirnog jeseweg dana. A onda su dobili hitan poziv. Bio je to 11. septembar 2001. godine...

Uloge: Nikolas Kejy, Majkl Pewa, Marija Belo, Megi Gilenhal Re`ija: Oliver Stoun (Avala, 21.30)

08.35 Tandem, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.30 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Mra~ne strane digitalnog sveta, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 [ampioni, 10.40 Vi{e od sporta, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subotom popodne, 15.00 Sportski pregled, 16.00 Dobro ti ve~e, 17.00 Putujte kao grof, 17.30 Modus vivendi, 18.00 Qubavna pri~a, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 16.00 16.35 18.30 19.06 22.00 00.00 00.36 01.30 02.20

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vimbldon Vesti B92 Vimbldon Vesti Vimbldon Film: Televizor Vesti B92 Re`i me Indija Ukqu~ewe u B92 Info

Televizor Majk Klajn je televizijski producent koji na sve na~ine poku{ava da progura svoju TV seriju na neki od zna~ajnih nacionalnih kana-

Dejvid Duhovni

la. Problem je samo {to svake zime velike televizijske mre`e dobijaju na stotine skripti za TV pilote, od kojih tek vrlo mali procenat na jesen ugleda svetlost dana...

Uloge: Dejvid Duhovni, Sigurni Viver, Yastin Bejtman, Yudi Grir Re`ija: Yejk Kasdan (B92. 22.00)

07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 21.15 22.30 23.00 23.30 01.00 02.45 03.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Siti kids Pali an|eo Farma - u`ivo Grand {ou Siti Farma - u`ivo Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Lola Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Loto Grand parada Farma - u`ivo Javna tajna Farma - u`ivo Film: Mediteranska mafija Siti Film: Napoleon i ja

05.00 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.15 16.00 16.15 16.45

Muzi~ki spotovi Jutarwi program @irko hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters Bli~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti @ivot je lep Rebelde Tele{op ^ovek lav Jel istina

17.05 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.45 23.30 23.55 00.30 02.00 03.00 04.00 04.55

Tajanstvene pri~e Hronika Mundijal 2010 Telemaster Vinks Tagart Film Ja sam im’o talenat Luda ku}a Telemaster ]irilica Tajanstvene pri~e Hronika Mundijal 2010 Dokumentarni program Vremenska prognoza

Ja sam im’o talenat (Ko{ava, 22.45)

08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

utorak22.jun2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

RE^NIK SRPSKOG JAVA[LUKA

31 15

Pi{e: dr Bojan Jovanovi} 10.15 U carstvu Pigmejaca 11.00 Brezovica: Obele`avawe dana antifa{isti~ke borbe, prenos 12.30 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.35 Siti Folk 2010: Zagreb 15.05 Odmetnik, film 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 20.10 Globalno selo 20.45 Era posle nafte 21.40 Nepokoreni grad: Kraj rata 23.40 Dr Haus 00.40 Savr{eni u~enik

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Davawe {anse qubavi Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Tajna je zagarantovana Ru` za usne Viktorijina prekretnica Ti{ina Dodir an|ela

Yenifer Frimen

Uli~ni ples Elgin i Dejvid su najboqi prijateqi i vo|e najbolqe plesne grupe u svom gradu.

Kad ih najboqa grupa iz drugog grada izazove na dvoboj, Dejvid i Elgin, zajedno sa svojim prijateqima, moraju da smisle originalne pokrete...

Uloge: Omarion Grandberi, Markes Hjuston, Yenifer Frimen, Yej-Bug, Lil' Fiz Re`ija: Kris Stoks (Nova TV, 21.10) 08.20 10.20 11.20 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.25 17.40 18.30 19.15 20.05 21.20 23.25 00.25 00.55 01.25 02.25

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Na{a mala klinika Dona Barbara U ime qubavi Vesti Upitnik, kviz Na{a mala klinika IN Dnevnik Lud, zbuwen, normalan Uli~ni ples, film Privatna praksa Sajnfild Bra~ne vode Ezo TV, tarot {ou Heroji

Moj dnevnik Telo…

U potrazi za Betovenom Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori Dnevnik skulptura Iza kulisa Vijetnamskog rata Tenkovi u zlatnom gradu – kraj Pra{kog prole}a Izdaja Qubavni problemi Veliki nau~nici Tajne dubina Nelson Mendela – ^ovek mira Berlinski vazdu{ni most Mumija koja je do{la iz leda Po~etak rata Doktor Yekil i mister Hajd: Istinita pri~a Izdaja Qubavni problemi Veliki nau~nici Tajne dubina

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Zbogom oru`je Kraj rata Lajawe na zvezde Yory i zmaj Marion – kraqica lopova Seks i posledice Goli{ave lepotice Nole {ou

07.25 Letopisi Narnije: Princ Kaspijan 09.50 Zrno utehe 11.35 Henkok 13.05 Holivud na snimawu 13.35 Otelo 15.35 Sivi vrtovi 17.20 Sredw{kolski mjuzikl: Maturanti 19.10 Sjediwene Tarine dr`ave – Porodi~ni portret 19.35 Sjediwene Tarine dr`ave – Otvorena ku}a 20.05 Put bez povratka 22.00 Pacifik 22.55 @enski agenti 00.50 Senke iz pro{losti 02.15 Zub i kanya 03.45 Svila 05.30 Filmovi i zvezde

En Daun

Savr{eni u~enik Tinejyer Tod Bouden je daroviti sredwo{kolac koji 1984. odrasta u idili~nom predgra|u Los An|elesa. Zaintrigiran temom sa ~asa istorije o holokaustu po~iwe da istra`uje i dolazi do neverovatnih otkri}a...

Uloge: Brad Renfro, Jan Mekelen, Brus Dejvison, En Daun, Elijas Kotes, Yo{ua Yekson, Yo Morton Re`ija: Brajan Singer (HRT 1, 00.40)

08.05 08.15 08.40 09.05 09.30 10.00 10.45 12.30 12.55 13.25 13.45 14.40 15.30 15.50

16.55

17.50 18.00 19.10 20.20 21.25 22.20 00.20 01.05

TV vrti} Garfild i prijateqi [kolarci obave{tajci San o slavi Potro{a~ki kod Tri Hil Alan i Naomi, film Kil Istvud specijal Crveni patuqak Simpsonovi Me|u nama Pet zvezdica Fudbalsko SP - emisija Fudbal, SP: Francuska - Ju`noafri~ka Republika / Meksiko - Urugvaj, 1. poluvreme Fudbal, SP: Francuska - Ju`noafri~ka Republika / Meksiko - Urugvaj, 2. poluvreme Fudbalsko SP - emisija Fudbal, SP - snimak utakmice Afrovizija - emisija Fudbal, SP: Gr~ka - Argentina / Nigerija - Ju`na Koreja, 1. poluvreme Fudbal, SP: Gr~ka - Argentina / Nigerija - Ju`na Koreja, 2. poluvreme Afrovizija - emisija Zlo~ina~ki umovi [apta~ica duhovima

06.45 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Vapaj nevinih Intermeco 1 S vetrom u le|a Majstori horora Intermeco 2 @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Posledwi dani Pompeje Intermeco 3 Rekvijem za san Majstori horora Smrtonosna vrelina @ene fudbalera Horor ekspres

04.00 06.00 08.00 10.20 12.00 14.00 16.00

Ded Seviy Mladi Amerikanci Alamo D.O.A. (Uveliko mrtav) Ratni~ka klasa Moj tata lopov Bilo jednom na Sredwem zapadu Pekar Zavijawe Mladi Amerikanci Qubav prvi put Ne`ni dodir

18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

07.55 RTL ritam zona - Pri~a o...

08.55 RTL ritam zona - Top 40 doma}i 10.10 Bibin svet 11.05 Kraq Kvinsa 11.35 Rejmond 12.00 Ekskluziv 12.20 Ve~era za 5 13.15 Najlep{i urok 13.45 Drugo lice 15.40 Nestala 16.30 Pod istim krovom 17.00 Kraq Kvinsa 17.25 Rejmond 17.55 Bibin svet 18.55 Ekskluziv 19.10 Ve~era za 5 20.00 Koleyicom po svetu 21.15 Qubav je na selu, dok. sapunica 22.10 U akciji, film 00.15 CSI Wujork 01.05 Sara Konor: Hronike 01.50 Astro {ou

U akciji Zajedno sa svojim nerazdvojnim prijateqem Rastijem, voza~ Vilard Filmur smisli savr{eni plan, koji je usmeren protiv wegove {efice iz pakla, g|ice Krok.

Wih dvojica otmu wenog nevaqalog psa, kako bi je ucenili...

Uloge: Norm Mekdonald, Elejn Stri~, Deni Devito, Dejve [apel, [erman Hemsli Re`ija: Skot Aleksander (RTL, 22.10)

Deni Devito

08.40Razotkrivawe mitova 09.35 Usporen snimak 10.30 Kako se pravi?

11.25 Megagraditeqi 12.20 Auta po meri 2008.

13.15 Ameri~ki ~operi 14.10 Peta brzina 14.35 Prqavi poslovi 15.30 Opasan lov 16.25 Megagraditeqi 17.20 Pre`ivqavawe 18.15 Razotkrivawe mitova 19.10 Kako se pravi?

20.05 Kakav alat!

21.00 Megagraditeqi 21.55 Ekstremne eksplozije 22.50 U deli}u sekunde 23.45 Auta po meri 2008.

08.30 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 14.30 15.30 15.40 18.00 18.10 19.00 19.10 20.00 20.10 22.30 23.00 00.00 01.00

Fudbal Paraolimpijada Atletika Fudbal Atletika Fudbal Veslawe Fudbal Atletika Fudbal Letwi biatlon Fudbal Najja~i ~ovek Fudbal Boks Fudbal Automobilizam Superbajk Fudbal

Namet preimenovan u pretplatu J

edna od obmana sra~unatih na neobave{tenost U ~itavoj operaciji stvarawa javnog TV servii neznawe gra|ana je i nedavno uvo|ewe telesa va`an trenutak je bio i progla{ewe RTS-a za vizijske pretplate kao ishod spinovane pri~e nacionalnu televiziju. Me|utim, ovo progla{eo transformaciji RTS-a u javni servis. Zapitamo we je vi{e deklarativno nego stvarno jer ono {to li se za wenu osnovanost, lako }emo otkriti da su stoji u zadr`anom odre|ewu govori prvenstveno o u wenom postvarivawu najsporniji ~lanovi Zakodr`avnoj televiziji, koja bi mogla postati naciona o radiodifuziji koji se odnose na obavezuju}u nalnom tek nakon odgovaraju}eg preimenovawa. U TV pretlatu. [ta je u wima sporno i neprimewitom slu~aju bi i karakteristi~no „S” u odgovaravo? ju}em nacionalnom odre|ewu trebalo da bude na Najpre, prisilno pretpla}ivawe je u suprotnopo~etku, a ne na kraju poznate skra}enice za Rasti s osnovnim na~elom same institucije pretdio-televiziju Srbije. Javni televizijski servis plate, koja podrazumeva dobrovoqno pristajawe predstavqa danas kablovski sistem koji dobropojedinca ili kovoqnom pretplatnilektiva na pretku omogu}uje koriplatni~ku obavezu. {}ewe paketa brojU tom smislu se slonih nacionalnih, bodni gra|ani nikalokalnih i specijakvim zakonom, donelizovanih programa. tim navodno zbog Javnim servisom wihovog dobra i wise nastoji proglasihovog interesa, ne ti ono {to bi trebamogu obavezivati na lo da bude javni inbilo kakvu ne`eqeteres. A taj interes nu pretplatu. Ukonije verovawe u liko nema slobode objektivnost jedne odlu~ivawa, onda medijske ku}e, s monije re~ o pretplanopolom na istinu ti ve} o prisilnom zbog privilegovanog nametu koji se druprava da se finansiga~ije naziva. Bez ra prisilnom pretsvog slobodnog pri- Republi~ka taksa Srbije platom gra|ana, ve} stanka, gra|ani se uspostavqawe realne mogu represivnom zakonskom merom progla{anosti medijskog pluralizma kao osnovne pretpovati pretplatnicima da bi im se nametnule fistavke slobodnog i objektivnog informisawa. Na nansijke obaveze. Time se ponuda i konkurentprimeru izve{tavawa o odnosu gra|ana prema prinost obesmi{qavaju, a sloboda i pravo izbora posilnoj pretplati mogla se videti i spremnost tzv. ni{tavaju. javnog servisa da objektivno i ta~no informi{e.

Zakon o TV pretplati je donet na osnovu poNaime, dok su duge kolone nezadovoqnih gra|ana gre{ne procene da svi mogu pla}ati ovaj namet ~ekale u Knez Mihailovoj u Beogradu i u centru koji je proizvoqno uzet kao simboli~na suma.

Ni{a da potpi{u peticiju protiv Zakona o uvo|eUkoliko se zna da je iznos mese~ne pretlate kowu TV pretplate, u udarnim informativnim emiliko i ra~un za struju vi{e od tre}ine potro{asijama RTS-a o tom va`nom doga|aju nije bilo ni ~a, postaje jasna te`ina re~i. nameta za ve}inu domaNeizve{tavawe o ne}instava u Srbiji. Ve}izadovoqstvu i bojkotu Javni televizijski servis danas je ni koja ne `eli i ne mo- kablovski sistem, koji dobrovoqnom gra|ana zbog primene `e da pla}a pretplatu zakona ukazuje i pretplatniku omogu}uje kori{}ewe spornog name}e se zakon koji je na pravi profil dr`avpaketa brojnih nacionalnih, donela dobro pla}ena ne televizije i wene momawina. Oni s enormno lokalnih i specijalizovanih programa gu}nosti da bude objekvisokim primawima koji tivna i nepristrasna odlu~uju o obavezama maprema kritici koja joj wine pokazuju simptom gubqewa pravog odnosa s ne ide u prilog. Objektivna istina postoji samo u realno{}u. medijskoj realnosti koja omogu}uje svakom pojeNajproblemati~niji momenat u ~itavom podincu pristup do we, proveravawem i upore|ivastupku nametawa pretplate je navodna tranwem dostupnih informacija, a ne u verovawu da je sformacija RTS u javni servis. Po svojoj osnovistina ono {to dolazi iz jednog proklamovanog noj aktivnosti, poput drugih medijskih ku}a u nezavisnog i objektivnog javnoservisnog centra. zemqi i u svetu, RTS nema uslu`nu ve} prvenO drugim programskim sadr`ajima iz oblasti stveno proizvodnu funkciju. Programski sadrkulture, nauke, umetnosti, zabave i sporta da i ne `aji ove ku}e su medijski proizvodi, koji se kao govorimo. takvi i nude potencijalnim korisnicima. Iako Srbiji je nesumwivo potrebna dr`avna telesu, dakle, nameweni potencijalnim gledaocima, vizija ~ije finansirawe treba da bude osiguraodre|eni programski sadr`aji postaju dostupni no odre|enim fondom ili obezbe|eno iz buxekorisnicima tek nakon {to se proizvedu. Iz ta, ali su manipulacije s javnim servisom kao ovoga se svakako ne mo`e izvesti zakqu~ak da se argumentom za nametawe obavezne pretplate za zbog svojih proizvoda, koji imaju odre|enu nanaj{iru javnost uvredqive, racionalno i momenu i funkciju, wihov proizvo|a~ mo`e proralno neprihvatqive. Sa stanovi{ta slobodgla{avati javnim servisom dabi mu se prinudnog medijskog pluralizma, dostupnosti infornom pretplatom na wegove proizvode obezbedimacija i raznovrsnih programskih sadr`aja, lo povla{}eno mesto na tr`i{tu, ve} se samo svako nametawe podrazumeva i pravo na neprimo`e konstatovati wegova konkurentnost na stajawe. A nepristajawe na TV pretplatu, ovakoju potencijalni korisnik odgovara svojim izko nametnutu, svakako je znatno vi{e od odbraborom. ne ovog prava.

Kwigu dr Bojana Jovanovi}a „RE^NIK JAVA[LUKA” po ceni od 900 dinara mo`ete kupiti u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22), a ~itaoci “Dnevnika” koji pozovu telefon izdava~a „Prometeja” 021/ 422 - 245 dobi}e popust od 20 odsto

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

utorak22.jun2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Utorak je, Marsov dan, va{ dan, pa }ete dozvoliti sebi da budete direktni i produktivni. Neke `ene vam nisu naklowene, ali to ne mora uticati na va{e raspolo`ewe. Radite vi{e mawih poslova.

BIK 20.4-20.5.

Provokacije u partnerskom odnosu stvaraju napetost. Ono i onako kako bi ste vi `eleli, te{ko se mo`e ostvariti. Jednostavno, draga osoba ~ini po svome. Dr`ite do sebe i svog dostojanstva.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

22. jun 2010.

Samo veselo i bez nervoze jer }ete sve sti}i i posti}i. Ako ne danas, tu su naredni dani. Poslovni tempo je neujedna~en, nesinhronizovan, ali se odli~no snalazite u svakoj situaciji. Putovawa?

Mesec danas plovi kroz vodeni znak [korpije, {to poja~ava va{u intuiciju. Oslonite se na svoje ose}aje i predose}aje. Qubavni odnos vas vu~e u vrtlog strasti. Neko je zahtevan i posesivan.

U svom domu mo`ete imati veoma dinami~nu situaciju. Vodite ra~una o tome koga primate u goste i kako se uku}ani sla`u me|usobno. Qubav je svuda oko vas. Doterujete se i uga|ate sebi u svemu.

Nesigurnost klijenata koja se ogleda u komunikaciji, i va{a li~na sigurnost, doprinose da budete dominantni i uporni, uspe{ni u poslu. Istovremeno ste aktivni i stati~ni, oprezni i pouzdani.

VAGA 23.9- 23.10.

Ovo je vreme za dru{tveni `ivot, dru`ewa, klabing, posete izlo`bama i vreme koje posve}ujete prijateqima. Dakle, sve ono lepo i korisno dolazi s te strane. Zato se okrenite u tom pravcu.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Divan dan za vas, pogotovo u svemu {to se de{ava u tajnosti. Finansijski problemi i daqe traju, ali niste pesimista zbog toga. Naprotiv, nalazite nove puteve i mogu}nosti. Pokloni?

Doprinos prijateqa je uvek dobrodo{ao. S dru{tvom se mo`ete interesantno provesti, ali ne zaboravite da sve ima svoju cenu. Na `enska bi}a se ne mo`ete osloniti. Ure|ewe stana?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Promenqivog ste raspolo`ewa i emotivno preosetqivi, ali uporni i ostra{}eni. Ono {to `elite, to morate i dobiti, po bilo koju cenu.

Uostalom, zar to nije uvek i bilo tako? Napetost u qubavi.

Jo{ jedan dan u nizu, napet i stresan. No, vi se dr`ite pozitivnog stava pa poka`ite svoju individualnost i osobenost u onome {to radite. Novac }e do}i kasnije, ne mislite na wega. Putovawa.

Imate dru{tvo u domu i `ivu `urku ako se pojave ro|aci i prijateqi. U raskoraku s vremenom i obavezama, poboq{avate situaciju na li~nom planu i posti`ete uspehe. Bravo za vas! Planirajte more.

TRI^-TRA^

Pijana Gaga izba~ena sa stadiona V REMENSKA

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

18

Subotica

17

Sombor

16

Kikinda

18

Vrbas

17

B. Palanka

18

Zrewanin

18

S. Mitrovica 17 Ruma

17

Pan~evo

15

Vr{ac

17

Srbija Beograd

16

Kragujevac

18

K. Mitrovica 18 Ni{

Kontroverzna peva~ica Lejdi Gaga se trudi svakodnevno da opravda glas koji je prati. Ovaj put polugola, kako je ina~e navikla da se pojavquje na pozornici, do{la je na stadion Jenkisa u Wujorku odakle su je izbacili. Lejdi Gaga koja je u zadwih godinu dana pokorila svet, odlu~ila je da progura svoj modni izraz i na stadione. Pa je tako na utakmicu Jenkisa i Metsa do{la u raskop~anom gorwem delu dresa Jenkisa ispod kog su joj provirivali crni grudwak i bokserice. Ali to nije sve.

Otka~ena peva~ica je na stadionu negovala i sportski duh tako {to je pila viski iz fla{e. Tako opijena i obu~ena pro{etala je i do VIP prostorija kluba, ali wen boravak se nije svima svideo. Rezultat je bilo izbacivawe Gage sa stadiona.

PROGNOZA

19

S KI { OM

Evropa Madrid

NOVI SAD: Hladno sa ki{om. Vetar umeren do poja~an severozapadni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 14 do 18 stepeRim ni.

London VOJVODINA: Hladno i vetrovito sa ki{om. Vetar umeren do poja~an severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna tempeCirih ratura 13, a maksimalna 18 stepeni.

Berlin SRBIJA: Vrlo hladno za po~etak leta i ki{ovito. Bi}e obilnih ki{a, i do 50 l/m2 pa }e vodostaji na rekama opet biti u porastu, a Be~ na mawim rekama }e do}i i do izlivawa. Vetar umeren, na severu poVar{ava ja~an, severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperaKijev tura 11, a maksimalna 20 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U sredu i daqe hladno Moskva sa ki{om i temperaturama ispod 20 stepeni. U drugoj polovini nedeOslo qe postepen porast temperature s mawe padavina i vi{e sunca. Za vikend toplije i sun~anije, ali i daqe sa povremenim pquskovima.

St. Peterburg BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: PrognoAtina zirana biometeorolo{ka situacija ima}e nepovoqan uticaj na srPariz ~ane i cerebrovaskularne bolesnike, kao i osobe sa respiratornim problemima. Poseban oprez se savetuje osobama sa povi{eMinhen nim pritiskom. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su reumatski Budimpe{ta bolovi i neraspolo`ewe. Svim u~esnicima u saobra}aju preporu~uje se maksimalan oprez.

Stokholm

VIC DANA

31 24 27 20 21 21 18

Mama, mama, danas sam ubio 4 `enske i 3 mu{ke muve, uzbu|eno pri~a mali Perica!

- Kako zna{ da su `enske i mu{ke?

- za~u|eno pita mama.

- 4 su bile na ogledalu, a 3 na fla{i od rakije!

25

SUDOKU

28 21 17 28 23

1

9

4

8

18

2

20

8

3

5

21

9

6

1

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

556 (-12)

Slankamen

672 (-8)

Apatin

645 (-12)

Zemun

610 (-12)

Bogojevo

645 (-15)

Pan~evo

600 (-10)

Smederevo

658 (-10)

Ba~. Palanka 610 (-14) Novi Sad

625 (-13)

Tendencija opadawa

Ja{a Tomi}

6 2 8 3 4 7 9 1 5 TISA

3

SAVA

N. Kne`evac

768 (2)

S. Mitrovica

322 (-3)

Tendencija porasta

Senta

760 (0)

Beograd

558 (-12)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

650 (-1)

Tendencija porasta i opadawa

Titel

694 (-7)

NERA

Hetin

234 (24)

118 (2)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusi}

8 5

6

3 9 5 6 8 1 2 4 7

3

4

7 4 1 9 2 5 6 8 3 2 8 6 7 1 4 5 3 9

1 7

9 4

7

4 1 7 5 9 3 8 6 2

9

8

9 5 3 2 6 8 1 7 4 5 3 9 1 7 6 4 2 8

74 (-10)

1 8

5 7

7

1 7 4 8 5 2 3 9 6

4

8 6 2 4 3 9 7 5 1 Re{ewe iz pro{log broja